10 10 689 http://afzarhiv.org/files/original/2ae6ba812cd7ba982f0743b6c6cd678f.pdf dfbf521a5c1fee54441d8266060e98e1 PDF Text Text )];viH. 8.-. �N A R 0 D N ,I P R 0 N T ,J U G 0 S L A V I lito. v . fuh.,.. ~/} ~-· •• ee~, ~uw{.fe ·"'<i'"' * IZriANJE CENTRALNOG ODBORA AFt JUGOSLAVIJE BEOGRAD 1945 �,' --- ,. -' -_, - ' Na .I kOnfer.~ndJL antif"a~istkin}a JugOS,t3vij_e;" cemrora 1942 _U-BosahskoiTr.Petrovcu, ·drug TitO Z.enatria: -~-- k_ao:_-stuJ?ti.- ppzadin_e- _-i. "zdrl<l'ii ·-veC,_·_po svom· heroizmU,·,:Po' svojoj ':bile _:'lJ' prvini n;dov_iina. -,; ,. ·1 �;;;;e)1a; (,;Zivjele!") ,' danasnj a skupstina ima veliki histoznacaJ, . Ap.tifa~isticki pokret zena po, . ·Jug 0sl~viji vee odavno; ali nikada nije II)<lgato .u syojoj punoj organitacionoj formi •or•r••nn takvog izrazaj~ kao sto Je dana$ dosaO; zasluga. nasih slavnih boraca, bnih koji '"'· ~'-" Syoje zivote, SVojU krv, i .Onih k6ji se u svim dijelovima nase napacene zemlje, g:letle. Jtigoslavije pokazale su svoj herojizam ono. vrijeme kad se tek zacinjao antifapokret zena, 1936 godine, tezeci da buredovimil borbe za ugnjetene iiz, . narode Jugoslavije. Danas An.tifasi' J':SLtc>u: fronhzena:ima :vrsestruki ~nacaj.· Zene~s~ danas rame :. uz rame: sa muskarcima' •naroda Jugoslavije; • protiv zvjerskih • j:·(,kuoatot·skih osvajaca '' protiv. nJihqvih :aoma, i '\':~!lll.SI'Ug;U;·.L·me se bore za slobOdtt.J:j)ezavisnost . - protiv fasistickog · ;@i~te•t.TI<t, :sisltenia·. •sn:drijevjE:kc>v.nog ropstva,• kac •one·se-bore ia nezac. za ' ' ',•"''- ' �z:en~;-~Ila- nase · najrnilije; Nasa . do~a(!asn! mnog0 krasnih dn}g,I~i·~a, kra;;nili .b()rat:f... kceri riasili naroda. •.·.·~~nno-<> .ruk~ . <;)kupatora, rnnoge ruke.ustasa.i·· cetnikal)raze. Mih,ril<JVica, obescascene! · ziostavljal).e paJi~it.hero.jii).Ul !laseg. narod~! (;,Smrt!") ~.: ;.i;;ri;;:~;:~dgt~:~~~~.~j~daJe . �. - . : borba mora donijeti jlloda' zene naroda Jugosl'ivije, da nikada. vise . nece moti .istrgnuti .te skupo placene i~. njihovih ruku! ( Aplauz.) Zaoyu stvar Jw>w•. ·zena 'stajace nasa Narodno-oslobodilacka vo.is!<:a.'' i sve,~ene koje se . nalaze .u prvirh xedovima. like borbe. Motda nek.o nastrani sanja, da slaviji poslije rata poeeti opet sve . pa ce zene pr~ciu k:uhinju i nece ndlui'luc<ti 0 ceinu. Ali, zene su, drugovi i . drugarice, ·- . . '' zile ispit z~elosti; one .su pokazale da.su spq,, sobne ne .samo da. rade kod kucanstv~, nego . . < da. bore S l)USkom u ruci, da n:JOg)Ji da je!) .i da . drze ylast u rukama .. I. 7 s~otipistiria j e dok~z da nase zene ozbilj sudbii;m nqroda i svoju sudbim.i · ·An~\(asistiCki front. zel/a; ko]i. j~ zenqa ye)ike ciljeye bqrbe,, ~a kona•cntt,,· :.\ ' ''W'J~UU nad ok:upatorom.· i njegoyln:J SJL!gatm:r,, da d()yed~ Z.ene do kon'!~nog i,z"pf!1i,e .njihqvu ·.. grad~nsku pravnosJt; .d~ustyenu raVI)Opravncist: .··· . n,ama,. drugqvi Ldruga.rice, StCLJe· v•ec:•<····, ·. ''"~ IleSI<e,oqro·!·, ... Cirjj eni~a. da j e og· r·~Jm!J.'!. ve~•f,,;; .:·,; :.S\'.1!'•: .~!'H.'': I1" ...n::IsoJ· .str_a!1i, , · · . . _, ' '',' •, ', ' ��fa~iSticke 3fffiije, oa,ucv5u, dzinovskoj borbi koju vode ..so:yjetski nasovjetske zene .daj11 be~broj priJl1jeni.ne: ·· .z:mamcenog herojizma i lzdrzljjvosti:. Zato::}~i jedalnp11t · ovdje. nioram da.podvuc~m da se na: .· mog)l ponositi sto, i nase zene .stoje tako istrajno, isto tako iz4~zljivo 11 .'ovoj i:: ..1'¢slwj i · nejednakoj bo.rbi. Treba, da. se pom)si. sto. narodi Sovjetskog Savez>l .(,Zivje- · Sovjetski Savez zna..i cijeni veliku ,11!oo Jugoslavije u danasnjoj narodno-oslb, · borbi: (Aplau?,.) · . . ·. · '·' koncu bih htio da kazem \ios to da je · Aritifasisticki, front zen a, koji postoj(ve6 odavno, je dobio i svoju .organizacionu fOri)1U; je-. · .·.· organizacija · koja. je zaista ponili{a · .,(JOU!JZCIO,· bJagodareCi CeStO puta nezapamcenoj . l.!ff()rnc>sti' samih zena. ja mislim; ·· [2;!\.!it(f••si:;tiCJ<i. f1 · ;zen a pretsta~Ija ).o,Jtli~:.~ciJU;· · takvu snagu sa-,kojom: •;nim.iel•o 1noci' ·da· idemo u_susret svini. tesko.cama, '~"'"'"··e·''vJ.<e. pred ll.~ma ..•. L:eum . vam, .ctrw~e•dtJ~'·· ::•:c. garice; mnogo pspjeha u vasem daljnje.tiJ zelim da vas rad bude plodonosan, da bude · dobrobit nase narodno-oslobodilacke ·borbe; dobrobit nas~ konacne pobjede i nase zajednicke• . . · · 6olje buducnosti. ..· · ·. •,· Da zivi •Antifasisticki front zena! · Da zive herojske .Zene Sovjetskog Saveza! ba zivi Sovjetski Savez! . · Da fivi voda i geriija,lni'strateg d.rug.Staljinf Smrt fasizniu - sloboda narodu! · Na ./ i" ��.• 12 nove.mbra 1.944 �TIT,\ TAKOVSK()G . Z~~e sreza t~k~YskO~- ~~Slale. su d-rug~ Tit~. -~isnw oslobodenog kraja. One su u --pismu rekle da Ce./ ··slo·bo&ucuvati i qa ce- za s16bodu dati.sve. . . zemlje~ Poslije tijesndg' . ganja vas> u pozadinii '?nih na .frontu;. . jos mnogo tei'ikih napora i truda, dod ce zajedrfii'ka sreca i 'nagrhda za sve to - ·,"'u"'' 'da nase domovine u. kojoj cemo svi mi, vezani . ¥ise i tjei'inje ilego ikada prije, moci. punimza.mahom . da otpocnemo izgradnju na~e zemlje: . Smrt fasizmti .,-:.- sloboda narodu! TITO · drugarice, Srdacno v~m .zahvaljujem• na vas1m daroAli.samvam.jos· vise blagodaran zajedno · nasim borcima na frontu, za svu brigll. ii}ukoju see vi ulagale pod najgorim uslovima vrijeme najveceg ·terora u Srbiji sa stran~ i izdajnika srf>skog naroda, koju ·vi ulazete, i na o~ecanju da cete jos . . ' - ' ·5 januara 1945 ./ <0 PiSete da• ste sretne na vasim zen skim konsretne 'sto direktno, radite za na-. vase sinove na frontu. sreca, drage miJesa. se ·sa Sr~com nasih herojskih •::bclra•ca·ori oslobadanju svake stope nase niopacc•••:•:· Ta \ �,,_: Va~ .rad, t<ase du'znosti su mnogostwke. · frontu, n?sim bordma· treba p'omoct borci ·nisu dobili odjecu iz mag adna, j smo. imali. Oni su potugoli, basi ii ovoj tesko.i. rijima treba pornoci. .Vi, ·srpske "''"uc. Jugoslavije, ·inozete u]:>laziti taj ne•do~;ta1lak ;; osjeca nasa.: hrabra armija. Zato, ,,.J... selil, ti svakoj varosi napregnite .srtag:e·:, ·sabirajte mateiijal, odj~c.u, <h•n.<:tv:" ,z:i''•i' kako\bismo mogli na.stnrr '''?''ti harem· 'mit)imum on•og:i bi se mogli • boriti zemlju, .~· to · ni , :. �r'od1ne vl,aslti:'Td je, 'ctriigarice, ,teza~ zadatak; 1 se. dbracanio: Pomozite nain· da stvori: istinsku narodnu vlast - zakd]usu od 1941 igo·iJ.i'nte, poginuli najbolji sinovi Srbije i ostalih ' >··· nar<)da Jugoslavije- istinsku demokrats\m na- . rc>rtrm · vlasL Zato budite rie samo pozrt~ovani botci, nego i strogi kritiEari onih koje. ste po' da ~rse drzavne poslove. Gonite sabotere, orre koji su htjeli da izigtavaju toboznje naro(lne prija'telje, a· u stvatigledaju k~ko. da >;,11arnta •odmogriu~ !ina_ dosta ·postenih IJJldi, ima pozrtvovanih ljudikoji su i sposol:)ni i · da pravilno i pravedno vod€, ov(i'\re!iku ""rnrln11 stvar. Nemojte se' ustruta~ati da kritiakO yidife da riesto ne valja. Zdraya · •konstruktivri a kritika inoze samo da. pomogne;• .. onaJ.koga se ona tiCe, ako j'e po~ten i (esiit; . •·· .· · :t'lec:e··:ee .l}utiti1 nego ce mu to biti puto\caz: <:]a.· "'· .pra\!ll[JU vodi. narodnu stvar. Onaj 'koga zdrava ' kritika vrijeda; to nijevas prijatelj, e narodni prijatelj, to· j~ neprijatelj M· .; i.<ld'l-' Budite uvj erene da cemo r,nJ.uvij ek, ,u _svakorr · pojedinacnom. slucaju, ucir;titi sve da> se · ~ada, u' zacetku, 'ugusi' sv)lko ukor ' . blrokr.atskih me:ta<ia ' je:potekla oci 'sainih naroda, ' 'bude zdrava· j nOVa y]asf; j ef SaffiO nio' .nni'<.>Prl noj .narpdnoj vl~sti mote' (Ia pociva je,din.st;•()'. de1pokratske federativne Jugos]avije1 ce _svi narodi ~ · i Srbi; i mvati;' -i Slov.·en,ztJ. Makedond, i Crnogorci __;:_ zivjetl · ,,.,.fnn i zno i ulagati zajednicke napore cvat i bolju buducnost novih po\<:oljenj a, k:lda <!odu, treba da vide da. su HJ .. "'". ocev:t.X inajke U:cinili sve kako bi njima ·. , A sada mi, drugarice, dozvolite da .se ds#':/ii nem ·m51lo' i ria one kojj sabotiraju n. au'l!'.Il1 borbtl. .. . ' · · . : \ ' · . ·· ·. ·.. • P,rije godinu, prije dvije, prije tri .gc>dine:•·. · rnoglo . se pricali kojesta, jer natod · obavjeStim. Mi smo cutali mnogo . vr·enienil>}L dvije godine borili ·s~o; se' sami bez . pomo¢i, ---; . sanio uz pomoc naroda, .sarncr t!z ·: pomoC:riasih ~iti:rmasnih selj a]{a. Mi smo ,uc\artl svih .snaga ri~prijate]ja r· izdr2:ali SIIJO . :; Q nalTia se .~ovorilo" u inostr;ihstvi' i z~:mllji. ]{2i9\ da ,je' u.·pita,njl,l,. sacica •. komunist4; ie.iin:{. <min,i'\ . !judi koji. hoc e., da se (loc~pajui vlasti. · · pitam, drugarice,• koliko hi se Odr2ahi j~,dri.iC sacicq lju(!i 'koju. . . . . .· .. za ·.·'·· �i boje .se za vas, bo.Je se z•~' .Jadni srpski narod, sta , pitam vas, dnigarice: ··Pa ,kad rn"""' voljeli srpski narod sto s\l po])jegli? pobjegao. •Ja bih ostao ovdje; ja bih . Ja bih bas kao dobar. sin naroda, .za . proglasuju, pozvao na~od i. re~~ao:';( tjerajte tiljeze koji su dosli u vo<<,;< · Tako 'bih rekil<i. naradu. ·Ali �ruk~, -:. d?Jte sada d.a se .razmile svim sglinia f. gradovima: udrite stari Ja, Sa svoje strane, neqih imao niSta p.rotiy' togada idu i da g~vore, j er zt\am dabi; vratili u Beograd.. Ali mi sada rtemarrio v.re1m.~ 7 . naza, to. Qydje ~ e narod[Ii pokret :,.:... .tJ,t mog1~/< biti svi: · i komunisti, i oni koj( su. qili (lemo- ...·, ·. krati, .radikali itd., ina kako· se• o.ni. zvali, sa111o ;,'. · • ako imaj u d()bru volj1.i i postenj ~- da iaista. zei.., · dobrd, nasoj 'zemlji. Ta( pokret" je onasnaga, · jedina snaga k()ja qanas moze da izvuce· zemlju iz. ove strahote i bijede i da joj potpunu slobodu. /'>· kacta bude111o ....... , izvolite, onda da se ogledamo, da vidimo tamq; na megdanu, koja ce p~rtija postojati! Dakle, drugadee, kao sto vidite oni_se · da. nas narod nece dobiti demokiatiju. Mi va:;,.,., pitamci: bojite 1i se. vi da necete dobiti kr~tiju? Bojite/li se da necete imatiprava ·koja ste se borile? Varna ta prava niko !uu,a-..··. da'nece moCi odclzeti! Micemo ih •stiti, mi. se svim snagama Zl;llagati da ocu\janio r1.aroda. hi cemo sacuvati ta prava,. iii biti! Prema tome, ja ovdje, pred varna, koji misle da' Ce ti:lna:<;IL•i•c se ' S!icnih dobrotvora ima, na hlo$t, i u Lon- , clonu i u Ametici: Oni se 6oje za siobodu Srba ... . . ~a slobodu ost.alih naro,da ;Jugoslayije. Bojite • ·. v.i da. necete irriati (lemoknltiju? Oni kazu:Treba dati deniokratiju; je"dna partija - td je . d:ikt:~tura!._:. Nikako jidna pattija; treba .dati · . ~~Jql)o_,_1u_. svima partij ama! -: kazu. A ako narod nikakvih raznih piu:tijica·; nego h'o6e jedan • · r1arodni' pokret? · ·· · ' ·· · u pr}ncipu nisam proiiv · partija; jer deffic,kr.atiia, predvid~ slobo,tu)spovijedanja svih.. svih ideja: Nisam.· Ali s~varati partije , •''?·_u,.I"'\''J.a,· sada ..kada se, V.Odi borba na 'zivot j' .· treba. svi· ka.o- jedan da svoje_snag~ ie!'l!fl() u wavcu istjerjvanja okupatora iz . ;;, . ·•!'"'·'~' .z.errHJio, kada je·domovhia · razorelia do tla, �nJeOl. o sporazumu. Mi S1J1()'S~; .u ljeto 1944 .. godine pristali · ~d:ii'on"m.va;ranw- sa jugoslovenskom vJad'?m u emigraciji,;pokazaii da nain · ie stalo_ 00 ujedinjavanja S'!}ju snaga, danismo ,},rii~:ail:vi sektasi, nikakvi uztirp11:tori, nego da:)!:e· C}liinbsmno jedl\o: da ujedinimo sfo vis,e narod; . ___ sto ··cvrWe .jedinstvo nas.e zemlje. Po~ -·"'''~.:..~·-na taj sporazum 1 prodtlzili _-s!Jlo. prego. •· ''''""·· •i. napravili novi · ·sporazum Pi stvaranjti >J~'drt_e_ jedinstv~ne ylade. Pristali smo da i lj:r~lj nasoj _ zemlji svoje namjesnjke. Svesmo >ircinili sto smo mog!L Mi_,smo 1Jcinili koncesij~~-·-­ d.c,bii_;;!· --. nistac Ako, stv&r ti;;memo u.·tlzejrJ. rc.sniJisl11, mi snio samo izgubili, a!i, ·ako se styar 'sirem smislt1, _ 1l._smislu-_ujedinjenja svih·· _ -.. -_· · i onihkoje su sg do . sada KO:JeJJaJe, _ , -.. .... l.eto, danas; kada; snio ita.kYill _~iir<Jkc>grudost_, dol~zi kralj .sa · da nece takav ·sporazum, li!.Jce dat·s·tavlia uslove. gazmnJjiva. je stVar prijesto .• Jasrio je· _,._ ''-· ide. sa p;ri]i,st<Jl:\'1. !;o••. godine; sumjj]f :cta li je ovdje· demokratija i. da Jib·st<tvl.i~ da. _narodu !reba sloboda, _da se sam izjasnjava, onda se ne 'da-, je to. najposteriija poiihka; to su kinacije koje imajti za cilj da slv!lra~u.zalJJ1nte kod nas i UQOse smetnju kod rias, da gradanski:rat Ali, umjesto grada~tskog at_a,.~"--­ _- sta se<dogo_dilo? .Gradanskog .. rata ,.!lema\. nP·D-ii.' · se , u_ citavoj zeTQlji podiglo weopste neza,qo,- .. :i~?I]stvo- i . protesti protiv kraljeye- izjave,'ple,l)iscita!, To je probni plebiscit! ·Izveo narod. Dakle, _drugarice, ta stv;l.r. lP. Dl"<l> , .. ;·:.• )lc~··a,. ali-ne _za nas, nego za one koji nesto. ca-re na racun krvi,·na tacun ""'""" .. daju jugosfovenski riarodi. Danas biot!ihtj.eli da setaj so•ontzum•ne.< "·Q••·Y ,proTQijeni>oa ·11 'vl?dU ude nekakav ja:znamk(). sv,;' jos, Mi:smo, Kacta·J!e' .d'JC StlbaSil::biO.OVdje, jaSUO rekJi S mo• ;da .radimo, 'za koga, ~matramb da • interesu - rwroc!a, .. M.olim lijepd:- :..·-. iini,rceri;ro< :.idl<l-rln ali da:. se ovdje, u )ugo~l!!Vij.i, ?!i••'. d.u;·n·o;coJ sittiadji; kad~ se yodi �pregovarati, podnositi ostavke, ,stvarati - to nam ne treba: Ti !judi stf u Lond<:mu, 1941 'godine, pedeset . put a se mij enj ali i '-"''"~·,.,· davali ostavke. · Nania takvf ministri ne u. Nama' trebaju ministri koji ce raditi not. Nama trebajti ministri koji ce. viditi ono sto je glavno, a ne. svoje uskbpar. •.llSKe. a in·o~,da i cisto licne interes~. Nama tre,O.d akcije i djela; a .ne od fraza i di~ smo imali prilike da· yidimo sta su ~u'"'-''c•o .takve vlade u proslosti; u bivsoj 'J,ilg<JslavJUi.· Sto se tice naseg pokreta, narodno-, .ostot)otlilackog pokreta, tu niko .vise od onih · biH t{ 11asim rectovima, p:rma dosli s.a\li bili odavde, ne moze tvrditi da .se. :Jodi, t.lskopartiska · politika. Ovdje su iJtiilSlci siitiNi i kceri naroda Jugoslavije, ovdje Dntvt:ro•aol11lh_L· ovd~~ su oni koji st.l se, iakci. '''···' sut..ral1i.ie 1.1 -raznifu partijama,• dan as ujedi' jedan snazan front; front •naroda koji · d'a izvitce ovu zemlju iz rana' i rusevina. ·• ••Pr<,rn;a>1tdnie, drugarice, tekovine na.rodl1o-oslo'' :;~~?£~c;~:·· borbe~ formulisalle na II zasjedanju ii Jijcu, treba, da btidu svetinja' rie '''sarnd'·za +•", zemlji. Neka se nasi prijatelji u inOstranstvu jOs jedriom ubijede u to da. smo vrlo tvrdoglavi L nepokolebivi ·. •u svojim. z·ahtjevima; Mi nismo · nllvil.di na gnjile• kcimpromise! Mi smo navikli !-Ia govoriino otvoreno; oci. u oci, ono sto ·-mic slimo, jer ne mislimo· nista -nepostino, nego sa: · mo to kako bi bolje bilo nasoj zeinlji, kako bis)no ·:se sto prije izvnl$:li iz •. 0 ve razorenosti i. · · · ·.. kako bismo istjerali okup~tora. Tamo vode •ra, cuna o tome· ko ce sjediti na ministarskoj sto, lici, kako ce organizovati partiju', a mi ·nemamo za vojsku ni odjece ni obuce. · ·· ·· Narod je ostao ovdje, na Jrontu, ----' to je narod! Na selu -'-- to je narod! Oni 1tamo.--,- to . sll otpaci naroda. Ja sam uvjeren .·_· ima pri'; licl1o zriakova kbji to govore - da ce nasi v~- ' . liki Savez1_1ici kona_cno ubrzati ovo natezanj( u . · .. ·• ·. .Londonu ccc-- da s~ sporazum odmah djelo ili daga n..e bude.To m! por\'cuje'mo · m,a u Londonu. Mi/~rn;o .posH sami .· .. Sto zna'ci _.,::.. sa.mi? ZriaCi no'rnii. do sadi pa ·. r bez · · bud~ tr.elbal<l, �'· .zivi nasa nova f~derl!fivha . Zivio miting Zena boraca Srbij~! . • . ' '·' ·. Neka zive nasi veliki Saveznici! ··_Zivjela 'nasa ;,arodno,oslobodilacka vojs~a! januar 1$45mi je sto uslijed neodloznih dr:,avnili;> mogu pmsustvp\lati va§oj prvoj ~··~''""'"''" �Na ·1 kongresu anti.faSistkinja_. Jugosla:vU.e ~iljuci ih u borbu protiv mrskill okupatora i domacih izdajica, · Vas. prvi kong res, ta velika manifesta:cija · vase 'snage, nelra vas jos vi§e zblizi i ojaca, da bi, udruzenim riaporima, nasu · oslobodenu ze.· mlju obnovile, i . ucinile lj epsom, srecnij om i ' nego sto je ikada. bila,' onakvom ka_sil' ie ··zami~ljali oili koji su, ne stedeCi polozili za nju, svoje zivote. ' ' ria zivi 'Prvi kong res zen a Bosne i :Herce· govine! Smrt fasizmu.- sloboc)a narodu! ·_ ,,,,•.•.••.•.::_, !945 Va~a, delegatkinjam~, pretstavnic~ma ju- · nackili'zena Jugoslavije, moj borbeni pozdrav. , ·Vi ste prve koje poslije pobjede nad zajedriickim _neprijateljem od'rZavate svoj korigres, ve•' licanstveni kongres zena Jugoslavije, zena fasistkinja, jun~ckih zena Jugoslavije, koje su .. poka·zale u ovoj .natcoVjecanskoj, borbi nevje. : rovatne _.· primjere herojizma · i upornosti; ist~ · onaka .kao i nasi borci na b'ojnofu polju. Htio, bih da samo sa.nekoliko rijeci oc:rtam' ic znacaj ovog kongresa i da postavim pred ."''"C'""'u. zadataka. Nemarri riarnj eru da ka:zellrr::(jJ]{: '•'·''-''riirlirlrio•go, _ali ipak zelim da �. . . ;c<st<J .tni.sli1n .oa·Je ii~jvazriij ·· ia<viiS!Mt¢i' .011a1 nije · .samo manifestacija· ··s<)Ji,jmcnc>sti Jugoslavije, manifestatija bratstva 1 Je· i1i\1dv, smotni ya§ih sn'!ga, pregled naseg . dorada, nego .j~ ·to vaza:n sastariak na zene · Jugoslavije,. treba da. odred,ite svoga rada, cia odredite on<J sto'je 'aLU'.I ,· ·U vaseffi buduceffi · radu,. VaSe zadatke. Volio bih ~ise '<i:a govorim o Vf!Sembudu, .radu i prema tome necu se osvrtati na ·vas ti proslosti i na vase zasluge u. bor]Ji, koje ogromne i za koje vi imate priz.nanje ne naroda nase. zemlje, nego i citavog. i!obo.do\.iut>iv,~g covjecanstva. Danas pred; nateski .zadad. Nasi najV:a:znijL zadaci ~~~. · nase narodne vlasti, vaspitanje dje. mladog· narastaja, nasih bm;luCih Poenja, ucvrscenje bratstva i jedinstva, iz, nase zemlje ..To •su najvazniji zadaci; \•.•a;·,ppglj.ie njih (!Qlaze drugi: rad na socijalnom, iP9'lj.tl, n~ zbrinjavanju nase djece,. na· pomocj, ·· .iflvaua.ima, · drugovlnia L-, drugaticafpa.> . izg',ll:Jili svoje. z<)ravlje u bo.rl:Ji . . ucvrs¢enja nase vlasti, tp Iv\iu !lits6j zerrilji iriiaino ., ·.i'. •koji .g\edaju na razne nacme · otgetu razvoj naseg drza~nog zivota, da ne samo smetaj u· negd i da ugroze tekovine . ·.like borbe,.)mj~je nasenarode ko~ta\a tnliL-n zrtava. Na zalost, ti nasi unutrasnji Jji imajti pomoc i u inostranstvu. Yl>rnaztl ·inostranstvu oni ko.ji su irn slicni. Ja - .Cafl.l varna;. Zelta·ma --Jugoslav_ije, • ravn. op,ravnimr C clanovima nase zajednice, varna' koje ste jevale svoja prava· u borbi, obracam vain se trazim od vas, da posvetite svu svoju paznju svu svoju snagu u prvom tedu pitanju•<i'vr''"e·- /:.• nja na~e ,vlasti.. A da bi se ucvrstila vlast, ni<)ra.•'. se raditi pravilno. Nije dosta kazati:' ""'vr<t;;;,;, smo vlast, - akci ta vlast ria nekim rnozda i grije8LTreba da ta vlast bude. na. Da radf. onako kako su to .zeljeli . . . . ' . r · >;u ginuli za nju. .Prem~ tome, greske ispraviti. · Ima 1mn 0 go !judi, kciji iz \)eSVjeSnO,. cine greske, aJi ih r'rnHI.'I{O' :uyukilL da prav~ greske; t.. j. stet.e. Takve !jude. treha nemilosrdno · biti. riosiocin;:trodn~>vlitsti . i neprijatelji onih izvojeV'ali S' ;.,;;,.,_,;, �;', ~;e, rDbl'~t:am da budete , ucvrstiti vlast na taj naCin one 'koji sm'etaju ucvrs6enju vla~ti! I rda pomognete onima koji iz grese! Na taj naCin cemo, mi ucvrstiti svoju vlast. Takvu ,vlast ce narod zadovoljiti. Narod ce takvu, vlast cijeniti i on ce je braniti. , ,'Bratstvo ;: jedinst-vo, to je bez sumnje najyeca tekovi,na koju smo izvojevali u ovoj kr. vavoj .borJ?i. Za nju-su se borili nasi borci, ~d .. pr\:og partizana pa do danas, do_ bo_;.aca nase 'Jugoslovenske armije. Na nasml •zasta.: vania je bilo ispisano bratstvoi je~instvo;_ Da. nismo mi iSli za tom parolom, da msmo mt to u . norclrlrr: }ito smo izvQ.i evali, viitno neprijatelji unist.ilL .·To je tekovitia. · · · c--- Ali j <1 vani . moram ovdje otvoreno ..... da j~ ta tekovina u opasnosti, ·ako mi dc>tvo: . limo da se razvije sovinizam. Prije sam vam gqvorio da ima neprijatelj~, narodne vlasti. Ti isti nepr·ijatelji su neprijate' · lji·braMva i jedinstva. 'Ja cu otvoreno kazati · ko su to: to su cetnici u Srbiji i ustase u Hrvatsk'o}, to su' oni zagrizenL gardiste u Slove> niji i njihovi 'J'lokrovitelji i vode. Dakle, to stt.'' svi oni koji su i u ovom ratu. bili protiv nas. Nemojte misliti da su se oni pomiriJi sa · nom.· Ima jedan dio, dob.ar dio, koji je poslije na_se pobjede, poslije toga' §to su vidjelida nismo mi jedna grtlpica 'koja je uzurpirala . riego da ptetstaV!jamo narod, koji su uv.tdJeli._'\:' zablude i prisli vedni · naroda,· !,-,ali· ja kazem da irh~ i i'ectan dobar dio ohih koje . ovdje nabrojao, na celu sa svojitn spekuliuit-· 'skim· vcidama, koji ruse najvecu tekovinu nase ' bqrbe '~ bratstvo i .jedinstvo.- OI!i S]l .se-s"ru ra;<miljeli po selima., Ne, bib zeli<fda ovdj'e ;,,;;,,:, U<,_~J~l[I.:..,;!Uc~;leVe TaSpirivanja fiJrziJje; J't·samttl"';~"'"'£ < '. �govorim uopSte, jer vlast Ce u tim sluCaievima posredovati i ncmilosrdno sprijeCiti da s~ takvi slucajcvi ponavljaju. Ali nije to dovoljna mieMi tek rw kraju pribjegavamo sredstvi;na da. spn_~eCimo nqirijatelja da nam :lkodi. Mi hocen1() cia .se viSe radi ~ ubjecjivanjem7 politickim rad()m na konferencijama, zivim prim.ierom vlastitog postupka. Ne mozemo dozvoliti da danas poslije te velicanstvene pobjede, koja nam je cloduse bila pomucena zbog Trstq i Istre, da bude ta velicanstvena. borba pomucena sa takvom pojavom da se raspiruje nacio., nalni .Sovinizam. lv\i stvaramo jednu novu fede~ rativnu Jugoslaviju. Nije to za nas fraza, to je ia nas neSto za Sta smo mi spremnL i poginuti ako bude trebalo. Prema tome, nas neprijatelj je onaj. koji .hoce cia nam ponisti tu telwvinu bratstva i je' clinstva. Necemo da poCinjemo iznova ono sto smo poceli 1941 gocline. Jer smo vee postigll · da ogromha veCinU naroda - ne govorimo ovdjc u procentu, jer se procenat vidi na svim na~im zborovirna i manifestacijama, vidi sC _u svakodnevnom zivotu - hoce takvu federativnu ,Jugo;;laviju u kojoj ce svi narodi zivjeti na 1 rav'· noj nozi. Ne moze ovdje biti favoriziranja HJ"c vata na raCun· Srba, ne maZe biti favoriziranja Srba na racun Hrvata ili ostalih ·naroda, ne moze uopste biti favoriziranja jednog naroda na raCun drugog; Ne moZemP dozvollti da sad:_-postav1ja neko pitanje osvete za .ono sto �bi!o'' 1941 godine; Osvetili smo se mi, i to je d(woljno, a niko vise nema pravo na to. Necemo vEe medusobne pokolje. I vama ovdje kaZem, drugarice, - i Zelim d::l' me _Cuje cijela Jug0 s!avija .....:. da necemo dozvoliti, da se, ma u kom vidu, sije mrznja prema nasim narodima, meclu nasom bracom. Ovo bratstvo i jedinstvo, izvojevano sa toliko krvi, nije jos i nece biti potpuno obezbijecleno, ako budemo dozvolili da nam rovare pojedini tipovi koji su se do juce ltrili iii su radili zajedno s NediCem, s Nijemcima, s Pavelicem i tako dalje. Oni ne smiju imati rijeC u- naSim selima, u naSim gradovima. . Oni nemaju prava govoriti u ime Srba, u in1e . Hrvata, u ime Slovenaca, Makedonaca, Crnogoraca. U ime tih naroda irnaju prava govoriti oni, koji su se borili, koji su dali svoju krv, i svoje zivote. Ne govorim zato sto bih s.ad ovdje htio da se udaram u prsa, da stvorimo neko ;,kajilwkC3la'nstvo'\ pa sad: mi, pa mL radi se se, drugarice, 0 jednoj luupnoj stvari: radi se o .jednoj tekovini za koju su se stoljeCima borili nasi preci. Najbolji slovenski umovi su tome posvetili svoje zivote, a mi smo sad izvoje.::va]i i - da dozvolimo da nam na takav nacin 42 to propadne! To se Woe neprijatelja. A sad moram da kazem da necemo lako primiti takva skretanja i momentana raspolozenja oct onih !judi koji su s nama. Takve greSke neCemo opraStati! Za takve greSke Ce nositi svu odgovornost oni koji ce ih ciniti. Na vama je, Zenama Jugoslavije, majkama i sestrama;, Inajkama sadasnjih i buduCih polwljenja, da zalozite . sve svoje snage .da ocuvamo tu. nasu tekovinu. Barite se protiv svakog ko sije mrznju prema bilo kom nasem. narodu. To. je du, znost svih Hrvatica, Srpkinja, Slovenkinja,. Makedonld, Crnogorki i drugih, to je .vas zadatak. Vas zadatak je velilc i u pitanjtt vaspitanja nase djece; nase omladine. Postavlja se pitanje - kako ce se nasa djeca vaspitavati. Oni koji bi htjeli da senasa djeca uskolama vaspitavaju po starom sistemu, da im ukalupe dub, kao sto sn im nekad ukalupljavali, oni bi htjeli da izi- �graju nasa demokratsl{a nacela, pozivaju se na nasa demol,ratska nacela i traze da vaspitava· nj~ djece ostane po starom. Drugi opet misle da treba sve preokrenuti tumbe, i da treba pre· ldnuti sa onim starim vaspitanjem nase djece. I jedni .i drugi nisu u pravu. Pitanje skolovanja hage dje:ce nije joS ·rije~eno, joS je na dnevnom redu i morac.e se s njim pozabaviti konstituanta. Ali do toga, do rjesenja ovog pitanja, definitivnog rjeSe~ nja, kako ce se djeca vaspi· tavati - da li ce biti vjeronauka u skoli obavezan predmet, iii nece biti - to .ce se rijeSiti kasnije, a do toga,.-, majke i sestre imaj tt zadatak da nasu djecu vee od malena vaspitavaju u novom duhu, u duhiJ .ljubavi prema nasoj novoj domovini, preuta nasoj Jugoslaviji, u ljubavi prema toj ve, likoj tekovini bratstva i jedinstva, u ljub~vi prema novoj vlasti i tako dalje. Ne trazimo .da ih vaspitavaju u ateizmu, ne trazimo da negiraju sve to, ali trazimo da se nasoj djeci usadi u dusu takva ljubav kakvu su nosili nasi borci na bojncm polju - za ovo velicanstveno djelo, za ove velicanstvene tekovine koje su izvojevali, to trazimo da usa'dite nasoj djeci, ostalo ce sve biti rijeseno. Pitanje izgradnje nase zemlje takode je krupno pitm)je i tu vi, zene, svakodnevno dajete primjere svoje upornosti i potrtvovanosti. J~srw ie da tonece bitilaka stvar i danecemo moCi. to brzo rijdlti. Ekonomsko podizanje nase zemiJe tako je luupan problem, koji za' l)tiJeva _da mu svi gradani nase zemlje posvete . sve svoJe sile. Jos jedanput podvlaCim ovdje, da je u prvom redu nasa duznost. da se ?slol)i· I)!O na svoje vlastite snage. Ako dobijemo !ito sa strane, dobro ce biti, ali mi treba da se osla· nJ?mO na_ vlastite snage, da prionemo na rad, UJonl duhu treba da se vaspitaju nasa' djeca. Rad na obnovr na§e zemlje, to je velika pocast. Raditi Ila· t6m polj u - to je velika stvar za 45 �svakog, oct nas, to je ujectno i duznost svakoga oct nas. Vi zene mozete tu mnogo uciniti. Ja zelim victjeti rezultate vaseg racta. Sada kad se SvrSi ·kong-res, sigurno Cu ih dobiti, jer na ovom kongresu vi cete sigurno iznijeti one uspjehe koje ste postigli, iznijeti tdkoce na koje nailazite. I sve to, vjerujte meni, nama ce mnogo koristiti da .bi mogli preduzeti izvjesne mjere l<oje je vlada duzna da preduzme. Eto, to su vam, drugarice, ovih par pitanja, koja su vrlo krupna, vrlo vaziw, na koja ja obracam vasu paznju i pozivam vas da posvetite svoje snage da bismo mi te zadatke izvrsili. Neka zivi nasa nova federativna demokrat- 46 ska Jugoslavija, koja se rodila iz toliko krvi i zrtava nasih naroda! Neka zivi 1i~razruSivo bratstvo i jedinstvo naSih naroda! Neka zivi nas veliki saveznik Sovjetski Savez, · sa svojim genijalnim vodom Staljinom! Neka zive herojske sovjetske zene! Neka · zivi bratstvo i jedinstvo naroda na · Balkanu i svih Slovena! · Neka zive nasi saveznici Englesl<a, Amerika, Bugarska, Albanija i svi oni koji zele sa nasom zemljom zivjeti u miru, u n1irnoj saradnji! 18 juni 1945 �DRUG TITO - KONGRESU ZENA HRVATSKE 22 jula 1945 g., u Zag:rebu je Odr.ian l _ kongres antifa.Sistkinja Hrvatskc. Neodlozni drzavni poslovi sprecavaju me da prisustvujem vasem kongresn i da se zahvalim hrabrim zenama Hrvatske - Hrvaticama i Srpkinjama - za junastvo, upornost i pozrtvovanost koju su pokazale u ovom velilwm Oslobodilackom ratu. ' Ja 'sam uvjeren da- Cete vi~ .Zene-antifaSb;tkinje Hrvatske,. znati sacnvati ono za ~to sfe se: .borile z_ajednO s vJSim drugovima na bojnonl polju i u pozadini. A to cete uspjeti samana: taj rlaCin ako ulo.Zite sve svoje snage -u naw PO rima za izgradnju na~e _zemlje, za uCvrS_Cenje vaSe .narodne vlasti; Za podizanje kulturnog . ni- voa naSeg narOda, za pravilno vaspitaVanje nase djece, za ocuvanje krvlju najboljih sin ova nase zemlje stecenog·:bratstva· meclu nasim na- rodima. Obratite na ovu tekovinu najvecu paZnju, jer Ce nju jo$ dugo vremena ugroZavati neprijatelji nase nove Jugoslavije. Zelim vam mnogo uspjeha u vasem radu. Neka vas kongres bude novi, snazni potstrek za ispunjavank vasih zadataka, na srecu vase uZe domovine: H~vatske, na 'sreCu ;naSe Si~e:. za: jednicke .domovine - nove demokratske fede· rativne Jugoslavije. Da zivi Antifasisticki kongres zena Hrvatske! 4 49 �DELEGACIJE zENA JlJQOSLAVIJE · KOD MARSALA TlTA Srbiji vrsili takva zvjerstva. Mi pravimo razliku izmedu onih sto su pucali na polozaju i onih koji su klali neduzne !jude i koji ce zato · biti pravedno kaznjeni". II juna 1945 GovoreCi sa zenama Hrvatske o zvJerstvima kovaca iz Hrvatske drug Tito je rekao·: Zene -iimoCkf. Krajine priCalC ·su _drugu Titu o ·straSnim zvjerStvima ko.ia su C~tnici Cinili u nJihov~m l_t.r'aju .. Drug THo im je govono o pravednost1 na~~g pokreta. , ... Meni je Draza. Mihailovic jos 1941 godine govorio da mrzi Hrvate ~ t~ije znao da•.. sam ja Hrvar- meclutim, on mrzt 1 Srbe. )a sam slusao, ali nisam vjerovao cia su 0111 1 u zli~ ,Njima ce sam narod presuditi i eto, kao sto sami vidite, vee im sudi. Ali sa zavedenim treba drukcije postupati". ,Narod vasih krajeva" - nastavio je drug Tito, ,potpuno je shvatio zbog' cega se vodi ovaj rat. Nedace su do[azile sa raznih strana, ali narod je proklinjao rieprijatelja, .jer je znao da od njega dolaze sve nesrece. Nasi narodi su se odlicno po. kazali. Zrtve su .bile velike i .tim vi:'ie ima n~rod pravo da trazi svoja prava. Ta je prava narod dobio. Na nama je da ucinimo svc da ih OCuvamo". ,!mate Ii mi10go nezbrinute djece?" pitao je marsal delegatkinje iz. Dalmacije; ,Zbrinja, vanje djece je jedan oct najvaznijih zadataka od .. vas .zena'<, .rekao je marsaLTito. ,Velika '4* • 51 �je stvar zbrinuti djecu ciji su 0• cevi i majke iz· gi\1uli na frontu. Ona moraju biti zbrinuta i to je va:ia duznost. Trazite pomoc i podrsku od nas. Mi cem0 vas svestrano pomoci. Mi cerno poslati djecu u kraj~ve gdje ima viSe moguCnosti da. sc ishrane i skoluju". Tito irn jc govorio o mnogitn tdl\oC:ama nn$e zemlje i o nuporima kojc traZi domovina od njilt. _l{ad su mu Hrvatice priCale kako sc odvija sjeNa, madnl jc rc.kao: ·,Treba da se zasije svaki pedalj. sto viSe. To je ono sto j a kazem: vik se oslonimo na nase sopstvene snage, sopstvene izvore, jer ce teskoca i dalje biti. Sa prevozom je vrlo tesko - vozrii park je uniStetl i nece se moci tako brzo obnoviti. Nesta pomod sto it doslo u Dalmaciju od saveznika, tesko se prebacuje u Kordun i druge krajeve a osim toga, to je sve privremena, najnuznija pomoc". - _ l\ad _su. prCtstavnice Hrvatskog Primorja i Istre 19 Juna bile kod· druga Tita on im je naglasio potrcbu Sto Cvri5Ceg i jcdinstvenijeg rada sa ItaHjanima: ,Treba da se oni ti granicama naSe nove domovine osjecaju .kao u svojoj zemlji. Da se ne dogodi kao vama, koji ste zivjeli pod italijanskim fasizmom, da se osjecaju· kao u tudoj zemlji. Za zvjerstva koja su fasisti vrsili nad nasim zivljeni u Istri ltalijanski narod nije kriv. Vi _sada treba da pokazete kakav ce oni zivot imati medu vama, jer cerno mi stvoriti bolje socijalnp uredenje nego sto je bilo ranije''. ,Treba da stvorite cvrsto jedinstvo naroda, • nastavio "je marsal . Tito. Dobro je to da na:l narod zivi tako dobro sa Italijanima: Tako cemo mi voditi nasu politiku, ne zbog demagogij e, nego u cilju da svi narodi, koji sticajem okolnosti budu zivjeli u na: soj zemlji, budu zadovoljni. I na toj osnovi mi cemo _gra,,·. 53 52 • \ �diti drzavu. Sve one stetne pojave koje su ra' nije bile t1 Jugos!aviji i lta!iji Hli Cell\0 da .uldonimo. To je osnova nase politike u Jstri i Slovenackom Primorju". ,Vi ste iz Istre, - produzio je marsal, __. gdJe- je naS narO'd Zivio izvan naSe zajednice$ gdje je patio pod fasistickim teroron1. Alijedna stvar koju treba priznati nasemstanovnistvu . u Istri, je to, da je Istra ostala na dostojnoj visini, da svoje patnje ne pripisuju mjesnim ltalijanima, nego onima koji su tamo doiili", RazgovarajuCi s pretstavnicama antifaSistkinja Slo~ venjje, drug Tito je goyorio o zadatku Zena majki na vasPitavanju omladine: , ··~ Iz· ·nase omladine moramo odgajiti takve drzavljane. koji ce znati cije11iti zrtve doprine' sene u narodno • oslobodi!ackoj borbi. ·Takove ddav, !jane odgajace majke· doma, kod svoje 11 skoli i na svakom koralm" . Drug Tito je Zenama govofitJ o IHlSim invalidima. On im je naloZio: ,Nasiinvalidi rnoraju osjecati da nisu ba·dava izgubili svoje zdravlje. Bas to je pitanje koje ce rjdavatl Ministarstvo ,socijalne 'uu>~ttt· ke, jer mi mislimo dnigacije postupati s invalidima, nego sto se ranije s n.iii:na postupalo: U staroj Jugoslaviji su invalidima stvarali razne invalidske domove gdje su ih tako iiatrpali da su liCili na mravinjak, i gdje je svaki inva-. lid imao osjecaj malovrijednosti''. �PISMO DRUGA TITA CENTRALNO~ .ODBORU ANTIFAsiSTICKOG FRONTA ZENA ,JUGOSLAVIJE U teSkim danima borbe za slobodu i Cast .Juga· slav(ie -- dru;i Tito je prcd antif~Sistkinje na;e zemlje s povjerenjem stavljao i nnjteze zadaUce. ~a~ nas, kad se zemlja obnavlja i pocliZe - on -opet VJC· ruje u nas i daje · nam nove Casne. duZnosti. zem!je doprinjeti da svako nase nezbrinuto dijete, da svaki nas djecji dom dobije izvjesnu kolicinu ovog secera. Stavljajuci vam na raspolozenje ovih 50 vagona secera, uvjeren sam da cete i ovaj zadatak u potpunr>di i7.vrsiti Smrt fasizmu -- sloboda narodu! '16 septembnt 1945 Madal .Jugoslavije JOS/P BROZ-TITO Centra/nom odboru AF:l Jugos/avije Oct cehoslovacke vlade primila je nasa Vlada 50 vagona SeCera k3o dar jugosloven- skoj djeci. Antifasisticki front zena Jugoslavije je . kroz cetvorogodisnju borbu nasih naroda pored ogromnog priloga koji je dao za konacno oslobodenje nasih naroda, mnogo doprinjeo zbrinjavanju stotinama hiljada nase nezbrinute • djece i ratne sirocadi. . Zbog toga sam smatrao da ce Antifasisticki front zena Jugoslavije na najbolji nacin raspodijeliti ovaj bratskL. dar i svestranim zalagapreko svojih organizacija sirom cijele 57 �DRUG TITO zENAMA GRADA ZEl\'lUNA Na_ predizbornoj konferen_ciji Antifa;istiCkog fro:1ta Zena grada Ze_muna drug Tito je u Domu kulture odrzao slijedeCi govor: dan problem, koji bi htjeli ovi iii oni da nametnu . narodu, nego se pitanje republike namece kao zivotna potreba, neophoclna za OCU· vanje tekovina za .koje smo se borili. Jedanae' stog novembra kazacete vi, zene Jugoslavije, · koje ste stekle pravo da rijesavate sve unutrasnje politicke i elwnomske probleme n.a ravnoj noz~ _Sa muSkarcinu~, kazaC:ete l ~voju rijeC; Ja ne. sumnjam da ce ana biti oi~akva kakva odgovara ovoj herojskoj borbi, kakva oclgovara dr· Zanju Zena u toku ovoga rata. ,Drugarice antifasistkinje, Moram da vam kazem da ·me je ovaj vas docek vrlo · dirnuo. Danas, kad treba da se cri, jesi definitivna sudbina onih tekovina koje smo izvojevali, potrebno je bez oklijevanja napreg-. nuti sve site da izvojujemo i tu pobjedu, onako kako smo izvojevali pobjedu u ovom teskom i krvavom ratu. · Mi se nalazimo pred izborima za Konstitu· antu, koja odluciti o obliku vladavine u Ju· goslaviji. Ona ima da rijesi hoce li Jugoslavija biti republika. ili monarhija, (jednoglasnG klicanje: Hocemo republiku! tivela republika!), Pitanje republike nije iskrslo kao neki te 58 Htjelo bi se ometati ovaj nas veliki ci!j,' . ovaj nas historiski cilj: Ali nemojte slusati ni· kakve glasove sa bilo koje strane a koji misle da smo mi slabici i da se damo pokolel1atL· (Odusevljeno i dugotrajno odobravanje i klica~je: Z!veo drug Tito!). Daje ovaj ostavku, daJe onaJ ostavku, 1 onda se prave ko.mbinaci· je: sada ce se ovi preplasiti i mi cemo doci na vlast. (Jednodusno · klicanje: Necemo se nikad ~replasiti!) Zato se necemo ni mi preplaslti; sto se VI, narod, ne plasite. Varaju se svi oni koji tako misle. Jako se varaju. Mi ne mozemo da skrenemo sa toga puta, jer je taj put udiJ.• ren sa toliko krvi, sa toliko zrtava nasih da, da:·bi bio f!aJ·veCi zlocin od" svakoaa rmrui,, .. 0 �koji bi sa toga puta skrenuo. Mi moramo iCi tim putem i mi cemo tim putem iCi, ialw je jos trnovit. Mi cemo, 'l\ako kazu Rusi, izgraditi .iednu siroku darogu, jedan siroki put ka srecnijoj i boljoj buducnosti nasih naroda. (Odusevljeno k/icanje: ,Taka je! 2iveo marsal Tito!") lzvjesni !judi govore da treba da dade neko sa strane, 'da narn pornogne da promenimo tole iii pravac svoga puta. (Uzvici: ,Ne treba!") J.a bih bolje rekao da je to ogromna rijeka u. koju su sliveni svi potoci na:'ie zemlje, potoci naroda. I kao §to se ne mOle Skreriuti sa -svoga puta gorski potok i natjerati da tece natrag, tako se ne rnoZe skrenuti s~ svoga pUta ni ova rijeka naroda, sa puta kojirn je poS!a. (Dugotrajno odobra1•anje). Ja znam da jos mnogo stosta treba. Mi nismo mnogo ucinili. Ali, sta dokazuje da mi hocemo da ostvarimo nas plan na izgradnji nase zemlje? Dokazuje ta volja, doka£i:tje taj herojizam koji je nas narod u toku rata i od oslobodenja .naovamo pokazao. Nail narod je pokazao kolika je njegova stvaralacka moe, kolika je cvrstina volje i upornost · !judi u njemu. To dokazuje .da .cemo mi brzo ostvariti i ono za i'im su tezili i nasi slavni beroji koii su pali i za .Cim tdite vi, nar.od. Ja 60 moram da kazem, da vjerujem da ce jedanaesti novembar biti veli!m smotra svijesti svih zena Jugoslavije. (Jednog/asno: ,Bice!"). Jedanaestog novembra zene ce pokazati sta one hoce. Hoce li ono staro, koje je njih drzalo u potcinjenosti, iii ono novo, koje je zeni pruzilo najbolje perspektive. · Dozvolite mi .ua kraju da vam kazem da ja danas, isto onaka t{ao- Sto sam za vrijeme borbe trazio cia borci vrse svoju duznost prerna ;:;vojoj domovini, traZim i danas od svih pravih rodoljuba i /'Ianava fronta da vrse svoju cluznost prerna nasoj zemlji. (lfocemo!). Sa dubokom vjerom u pobjedu pravedne . narodne ,.::;tv,ari, ja vmn Zeiim mnogo uspieha da!jem radu. ti · Da zivi demokratska federativna Ju.roslavija! (2iv je/a!). ~ Da zivi republika federativna Jugoslavija! ( Dugotrajno klicanje: ,;t.ive/a republika! Tito Tito, Tito!" ). · ' 17 oktobra 1945 � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Knjige Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context M Knjiga Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Tito ženama Jugoslavije Creator An entity primarily responsible for making the resource Josip Broz Tito Source A related resource from which the described resource is derived Historijski muzej Bosne i Hercegovine Publisher An entity responsible for making the resource available Centralni odbor AFŽ Jugoslavije Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1945 Rights Information about rights held in and over the resource Centralni odbor AFŽ Jugoslavije Language A language of the resource SH Type The nature or genre of the resource govori Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context 25-M Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 61 str. AFŽ Josip Broz Tito Narodnooslobodilačka borba žene borci http://afzarhiv.org/files/original/6685939ebbc6437b9d1e411d2179105b.pdf 69dbc942bb19f71ce6425f921f7673e3 PDF Text Text • • zap1s1 0 vahidi maglajlic Materijal prikupila i obradila HIMKA MAGLAJLIC-HADZIHALILOVIC �Za izdavaca: BESIM KARABEGOVIC Teh. i Iik. urednik: ENVER sTALJO Lektor: IRFAN HOROZOVIC Redaktori: MILORAD GAJIC i MILORAD GONCIN Za stampu: SULEJMAN TUFEKCIC Korektori: SLAVICA MILINKOVIC i NADA KOTARAs Meter: ALIJA GUNIC NaSe Zene, naSe kCeri, majk~, uCestvuju s puSkom u ruci u narodnooslObodilaCkoj borbi. Ja se ponosim Sto s-tojim na Celu armije u kojoj ima ogroman broj Zena. Ja mogu kazati da su Zene u ovoj borbi po svom heroizmu, po svojoj izdrf.ljivosti bile i jesu na prvom mjestu i u prvim redovima, i naSim narodima Jugoslavije Cini Cast Sto imaju takve kCeri. Knjiga je stampana uz pomae Fonda za prikupljanje memoarske grade i djela o NOB i revoluciji Republii:kog odbora SUBNOR BiH. Izdaje Stampa NIP »Glas«, Banjaluka, 1973. (Josip Broz Tito na Prvoj zemaljskoj konferenciji AFZ u Bosanskom Petrovcu 6. decembra 1942.) �Sjecanja Vahidinih clanova porodice, prijatelja i saradnika samo djelimicno ilustruju njen zivotni put. Rijecima nije lako iskazati i potpuno opisati taj osobeni lik zene, jedne od 64 Jugoslovenke koje su postale narodni heroji. Ko su ti ljudi koji duboko u sebi nose sjecanja o Vahidi? Gdje zive i rade? Kako doci do njih i ozivjeti sjecanja? Od toga sam pocela. Odusevljenje s kojim sam prisla ovom radu umnogome mi je olaksalo napor i pomoglo da uradim i vise nego sto sam ocekivala. Obilazila sam !jude u Banjaluci, Prnjavoru, Skender-Vakufu, Bihacu, Sarajevu, Zagrebu .. _ Svi oni, Vahidine drugarice i drugovi iz djetinjstva, iz ilegalnog rada, sa slobodne teritorije, pamte je kao neustrasivu i prisnu u ophodenju. 5 �Razgovor o Vahi_di zapoce_la sa.~ .s njenom m_ajkom, a zavrsila sa S1dom MarJanovlc 1 Ahmetom _se: hovicem - sehom, koji se sjecaju borbe u yehkOJ Rujiskoj, posljednje Vahidine borbe i poslJednJ~9. da· na zivota. Brinula sam da potpuno sacuvam ongmalnost njihovog kazivanja. Vahidinim drugaricama i drugovima dugujem zahvalnost 1 postovanje za sve sto .s~ uc!ni!i u o~vjet­ ljavanju njenog lika. Oni su o Va~!d1 p;1cah ~a SJetom i osjecanjem duga za iskreno pnJateljstvo 1 drugova· nje kakvo je ona umjela gajiti. Posmatranje njihovih Ilea. kad. priz~~aj_u sjecanj~. toliko mi je priblizilo Vahidu da m1 se cm1 da sam Je i sama poblize poznavala. H. M. VAHIDA MAGLAJLIC Malo je Banjalucana · koji ne znaju kadiju Maglajlica i njegovu .porodicu u kojoj su se isprepletala patrijarhalna i napredna shvatanja. To ipak nije smetalo da devetoro brace i sestara, zajedno s roditeljima, nai!u zajednicki jezik i postanu saradnici u borbi protiv neprijatelja. Po tome se ta porodica raz· likovala od mnogih drugih u Banjaluci. Prvo kadijino dijete, Vahida, roi!ena je 17. aprifa 1907. godine. U djetinjstvu i ranoj mladosti ispoljavala je izuzetnu fizicku i duhovnu snagi.J. Njena razboritost, marljivost i istrajnost bill su protkani izuzetnom vedrinoni, cime je plijenila sve oko sebe. Postala je snazna i uticajna licnost u porodici i drustvu. Neravnopravnost zena je osjecala dublje nego njene vrsnjakinje iz slicnih sredina. Zato se trudila da stekne solidno obrazovanje, smatrajuci da ce to umanjiti 7 �razlike izineau nje i njene brace i -izmijeniti odnos prema njoj kao zenL Zavrsila je Zensku strucnu skolu, kada je malo Muslimanki sticalo najelementarnija znanja u osnovnoj skoiL U zelji za znanjem htjela je u Zagreb, u Strucnu uciteljsku skolu. Nastali su dani iskusenja. Trebalo je postupiti kako razum i zelja "nalazu, iii po_slusati oca koji je mislio da zensko dijete ne treba slati od kuce. Pred ocevim autoritetom ona se, ipak, bar za neko vrijeme, pomirila da zivi zivotom koji joj je od roaenja namijenjen, kojim su zivjele i ostale muslimanske djevojke. I pored toga, ona se nije prepustala stihiji i odustajala od teznje za necim novim, ljepsim, sadrzajnijim. Pod- uticajem brace Ekrema, Dzevada i Muniba, naprednih omladinaca i komunista, opredijelila se za radnicki pokret, prihvatala nove ideje i postala istaknuti aktivista. Narocito se zalagala za emancipaciju zena, bila sekretar, a zatim predsjednica »Zenskog pokreta« u Banjaluci. U napredne zenske organizacije Vahidu je dovela licna pobuna protiv zivota koji joj je namijenjen, zelja za slobodom, znanjem i akcijom. Sposobna i inteligentna, duboko osjecajna, brzo je uocila vezu izmeau borbe za osloboaenje zena i radnickog pokreta. Hadnicki doni i predavanja koja su odrzavana u njemu omogucili su joj da prosiri vidike, a knjige i borbene pjesme zamijenile su mahalska sijela i razgovore u kojima je prolazio drustveni zivot muslimanskih zeha. Njen drustveni rad bio je sputavan obavezama prema ·porodici: Trebalo je nositi zar, krijuci odlaziti na sastanke i drugovati sa komunistima. U tim casovima Vahida je zbacivala zar, prenosila se u svijet ·a 9 �kratkotrajne slobode i ucenja, .svijet za koji je htjela da zivi i hila spremna da umre. .. . Poslije okupacije, Maglajlica kuca, u kojoj se zivjelo udobno; postala je znacajan centar mnogima koji su ilegalno zivjeli i radili u Banjaluci. Dusa cjelokupnog tog rada hila je Vahida. . Kucu je takoreci, preko noci pretvorila u skladi· ste hrane, obuce, odjece, sanitetskog materijala, oru· zja i ponasala se kao da joj ne prijeti nikakva opasnost. Dva Vahidina brata vee su hili u partizanima, a jedan u ustaskom zatvoru. Policija je, ko zna koji put, premetala kucu, ali Vahida je, kao da je prkosila poll· ciji koja se nalazila u blizini, skrivala ilegalce, brinula o njima i otpremala ih u partizane. Sve sto se u kuci naslo. bilo je na raspolag[Jnju NOP-u i ljudima koji su se sticajem okolnosti tu nasli. Zarove je uvi jek imala u .rezervi, a obezbjedivala je kljuceve nekih ilegalnih stanova u gradu. Nikada niko nije ostao nezbrinut. U svojoj kuci je organizovala i pravu radionicu rublja za borce. Prekrajala je djevojacko ruho koje je godinama spremala za svoj buduci. dom, cilime. sa poda zajedno· s majkom osipala, a vunu koristila za pletenje dzempera, carapa i drugih odjevnih predmeta potrebnih partizanima. U doba masovnog ubijan]a Srba, kada su I ljudi sa zutim trakama oko ruke odvodeni u logore, Vahida je u zaru obilazila grad, prikupljala hranu, odjecu, radio-aparate, sanitetski materijal i novcane priloge za borce i partizanske porodice, hrabrila i sirila ideju otpora protiv okupatora. · Vahida je tako radila danju l nocu, sve do onog oktobarskog jutra 1941. godine, kada je uhapsena i strpana u ustaski zatvor. Mucenjima i. batinanju nije 10 podlegla. Hrabrila je zene s kojima je hila u zatvoru: •Ne mogu onl nama nista. Zatvaraju, muce, ubijaju. Ubice stotinu, a hiljade ce ustati na otpor. Osveticemo svaki uzdah, svaku kap krvi! Slusajte kako nasi pucaju! Blize su nego sto mi 1 slutimo ...• Ustase su to primijetile i Vahidu izdvojile u samicu. Dok je hila u samici, ugledni gradani Banjaluke, pod uticajem ko~~nista, ~rsili su pritisak na ustasku policiju, dok niJe prebacena na prvi sprat. Uoci odvodenja u Zagreb, na Prijeki ustaski sud, 20. decembra 1941. godine, Vahida i Danica su odlucile _da ~objegnu skokom kroz prozor. Dok je ustaski strazar setao s druge strane zgrade, one su oprezno skocile, pregazile rjecicu Crkvem.i i preko baste do!~cale Vahidinoj kuci. Brzo su se presvukle i produzde groz grad, oprezno, da ne izazovu sumnju. Stigle su kuci Dalke Halimica, a poslije Zalma Hadziisakovica, odakle su upucene u partizan ski odred u cemernici. Vahida je nesto kasnije otisla na Kozaru i Podgrmec. Svugdje je vrijedno radila. Njegovala je ranjenike, radila sa zenama i organizovala masovnu poinoc vojsci. U mnogjm mjestima Podgrmeca, osnivanje pryih odbora AFZ-a je nerazdvojno vezano za VahJdino 1me. U srpskim, muslimanskim iii hrvatskim selima, ona je docekivana podjednakom ljubavlju i svugdje je sijala rodoljublje. I u najtezim casovima znala je naci rijeci koje su u srcima drugih rasplamsavale odusevljenje za borbu. Prisustvovala je i Prvoj konferenciji Antifasistickog fronta zena Jugoslavije u Bosanskom Petrovcu I izabrana u Centralni odbor AF2-a. Pri kraju cetvrte neprijateljske ofanzive, aprila J943. godine, u Velikoj Rujiskoj, u ranu zoru, Vahida Je pala pokosena iz neprijateljskog mitraljeza. . Za izvanredne zasluge proglasena je narodnim heH. M. ro] em. 11 �Dr Ekrem · Maglajlic PRVA SAZNANJA Kao mlad komunista cesto sam dolazio u sukob s ocem koji me je istjerivao iz kuce. Vahida mi je tada prilazila i pitala sta ja to unosiin u kucu. Da bih olaksao sebi, a ujedno pridobio mlaou bracu i sestru za radnicki pokret, Vahidi sam objasnio u cemu je sukob izmec:lu oca i mene, i postepeno, dajuci joj literaturu i objasnjavaju6i smisao i svrhu borbe radnog naroda, uveo je u red boraca radnickog pokreta. To je bio pocetak njenog saznanja o radnit'kom pokretu i radu KPJ. Pod uticajem komunista iz nase sire porodice, ona se kasnije potpuno opredijelila za na· predni radnicki pokret, manifestujuci to ucescem u •Zenskom pokretu• i drugim akcijama koje je Partija organizovala. .. Jos prije rata, kada sam poslije duzeg boravka u Zagrebu dosao u roditeljsku kucu, osjetio sam revC>luciju u nacinu zivota. Cim sam usao, primijetio sam sto sa onoliko tanjira koliko je. ukucana. Bio sam izne, nac:len i upitao ko je oca · nagovorio da se .iz kuce. izbaci sofra. Bila je to Vahida. Vrsila je, takoc:le, pritisak na oca sve dotle dok se nije pomirio da ona 'izlazi bez zara. Bila je nemilosrdna prema patrijarhalnim navikama. Sarno s njoj svojstvenom upornoscu izborila se da· je majka, ponekad ne odobravajuci njene· postupke, I preko volje, uzme u zastitu I brani pred ocern. 12 Osman Maglajlic SESTRIN KURIR . . Kad god pomislim na' Vahidu ·, nas zivot u rod1teiJs~oj kucl, uvijek je vi dim u pokretu, nikad bespo_slenu 1 umornu. Uvijek spremnu da radi vise od sv~h . nas ••. a!i i da organizuje posao. Zato je ona u nas_~J kuCI 1 na~e!ala liacin zivota koji je smatrala bo!JI~ od dotadasn]eg, makar to od nje zahtijevalo ; naJvece napore. · Po.. prirodi vesela, bila je spremna i poslije najn~porn_IJ,Ih poslova, u kucl i van nje, da ode negdje na SIJ_elo 1h, pak, ~a ga priredi u kuci, da prva zapjeva ; za1gra sa mlad1ma kao da dotle nista nije radila. _Obicn~ se, ~ na~em dvoristu, rvala sa starijom ~~acorn. ~~ m_lao1. uv!.Jek s.mo •navijali• za nju, naroCito zato sto_Je blla ze~a 1 to jedina koja se s njima hv_atala u kostac. Ona Je, mec:lutim, pobjede ; poraze ~~1hvatala normalno. Prema svima nama bila je pazlJIVa, .svakoga veoma voljela i tu ljubav ispoljavala na 13 �njoj svojstven nacm. Nismo se ljutili kada nam je smisljala posebne nadimke koji nisu uvijek zvucali najljepse. Osjecali smo da to cini od milja. Ja sam bio »Lilo• zato sto sam bio visok i mrsav. Kad sam poodrastao isli smo zajedno na izlet, na Suturliju, poznato izletiste Banjalucana. Cijelim pu tem, u razgovoru, Vahida je navodila primjere koji su potvraivali da nema boga. To je za mene bio veoma upecatljiv razgovor. Otac je u kuci nametao svoje uvjerenje, suprotno Vahidinom, ali su njena tumace, nja bila uvjerljivija i uticaj jaci. · Kod roaaka u Sarajevu boravio sam prvi put 1941. godine. Ubrzo po mom povratku Vahida mi je prisla, ozblljnog skoro strogog lica i rekla: »Posto si upoznao Sarajevo, moras ponovo ici.« Zatim mi je objasnila da u odreaeno vrijeme odem lsmeti Demirovic i kazem da me Vahida poslala, da ce mi lsmeta reCi sta dalje da radlm. Kad sam dosao, lsmeta me uvela u jednu sobu. Tu sam z.atek(lo jednog covjeka koji mi je dao neko pisamce da ga odnesem u Sarajevo, u Skerlicevu ulicu. Pismo je stavio u kutiju cigaret~. I danas se sjecarn. bila je to »Morava•. Dao mi je 1 80 dinara za put. Bio je to fluro Pucar. Pri polasku u Sarajevo kupio sam jos tri kutije istih cigareta. · lz Sarajeva sam doveo jednu drugaricu u Banja, luku. Do Jajca smo putovali vozom, zatim autobu: som. Putovali smo na izvjesnom rastojanju, kao da sene poznajemo. U Banjaluci, na stanici, sacekala nas je Vahida. Pokazao sam-je drugarici koju sam dopra, tio i sapnuo da ide s njom. Njih dvije su krenule jed· na za drugom. U to vrijeme od Vahide sam dobijao i novae za kupovinu vecih kolicina brasna, pisaceg pribora, ci· gareta, Zileta, sapuna i sl. lstovremeno mi je objas· njavala kuda da odnesem nabavljeni materijal. Bila ~~r~~;nd:~aena mjesta gdje se sakupljao materijal za Kad sam bio uhapsen, u jednoj sob; bilo nas ·e je svakodnevno slala ~v_am ~omp1r 1 meso. Slala nam je, dobra . • koristil~~ ~=k:~·l~v~asop!s »Mirj a~"! kojeg je vjesto · . • naJme, ov as Je precrtavala a ~~c~~o or~ft~~ ~~ odgovdarajuci nai:in i dobivali infor. . .. CIJI u gra u. Rahmija Kadenic Tut k · Ja sastaviJah smo informacije. U bojazni da •nekoe o~ prov?katora nij·e· ubacen meau nas, informaci'e smci P 0 ~Jno prenosi11 samo onima u koje smo ima1· povJerenje. 1 puno ~~~n~~ ~=~~~~~ita. Va.h~da na~ 1 Jed~~put. mi je duiazila u zatvor, na razgovor. • Pos.l~ednJ~nog hapsenja i odlaska u partizane vi· ~~ .se m a msmo sreli. U mojim sjecan·; V h'd Zl~~ tka1 izvanredna sestra, veliki drug ~:sebi~a~ ? pnJa e J. I a 14 15 �Nazim Maglajlic BORBA ZA EMANCIPACIJU ZENE P oduhvate u kuci Vahida je ubjedljivo pravda Ia pred ocem, tako da joj nije davao otpor. Mijenjala je i svoj lik, i unutrasnjost kuce;_ i na?in z~vlje­ nja. Slobodna u svojim P?gledima ~a z1vot 1 d:us~o. ona nije htjela da _zaostaJe za drugu~ __napred_mm djevojkama u gradu. Zeljela je kratko os1sanu fnzuru, _da ide bez zara, da plese, i sve je to polako sprovod1la. Kad joj je otac dozvolio da skrati ~osu, .?nda je sve islo lakse. Otac vise nije mogao m svOJlm mlac'lim sestrama, nasim tetkama, sprijeciti da ne skrate kosu. cak ih je vodio na godisnje •Gajretove• zabave, gdje nisu zaostajale u plesu i pjesmi. Bilo mi je nejasno zasto Vahida duze odsustvuje ad kuce? Zasto je dugo boravila u Sarajevu, razjasnilo mi se tek po osloboc'lenju zemlje. Morala se privremeno skloniti od policije. 16 U toku rata bila je izuzetno aktivna I znala da se moze osloniti na svakoga od nas u kuci. To je veoma vjesto cinila. Po dolasku iz zarobljenistva, radio sam u Mobilnom odjelu vojnog okruga u Banjaluci. Od me· ne je zahtijevala da nabavim vecu kolicinu vojnih objava i stambilj, da udesim da neke drugove brisu iz vojne evidencije, sa napomenom •nestao•, •umro• itd, a da lica, na koja se sumnjalo da saraauju sa ustasama pozovu u vojsku, posebno ona lica koja su posezala za tuoom imovinom, preuzimajuci srpske i jevrejske radnje. • Treba nabaviti pisacu masinu, radio-aparat, harmoniku•, govorila je. U svako doba, treba, treba, treba ... Kakvo bogatstvo maste! lijepo je bilo kad smo svi zivjeli zajedno, u kuci. Rat nas je rastavio od njih cetvoro, a nas prezivjele poslijeratni nacin zivota odveo svakoga na svoju stranu. Da je Vahida ziva, cini mi se da bismo cesce bili zajedno. 2 17 �Zumreta Selimovic DRUGARSTVO IZ OSNOVNE SKOLE Sa Vahidom sam drugovala u osnovnoj skoli. Rado se sjecam njenog lika, kao da me bd toga doba ne dijeli nekoliko desetina godina. Osim vidljive bistrine, u skoli se isticala pravdoljubivoscu. Otvoreno bi i sa uvrijeaenoscu protestovala kada bi uciteljica pokazala neku ocigledno nepravicnu naklonost prema bilo kojo] ucenici. Vahida je odlucno i jarosno protestovala kada se nasa, inace nestasna drugarica Maida drsko ponasala prema uciteljici. Kada je Maida i poslije prijateljskog razgovora tjerala po svome, Vahida nas je sve okupila i na govorila da sa Maidom ne govorimo dok se uciteljici ne izvini. I kao djevojke smo drugovale, sve dok se ja nisam udala. Narocito su nas zblizavale nase djevojacke tajne. Cesto bi skoknula do mene, da sa moga prozora malo proasikuje, jer joj to moji roditelji nisu 18' zamjerali. Zalazeci u moju kucu mogla je da vidi drugaciji nacin zivota i odnose u porodici. Nas otac je bio savremenijih shvatanja, jednako je skolovao i kceri i sinove. Meautim, ona je rano osjetila teret nepravednog, patrijarhalnog odnosa prema zenskoj djeci i zeni uopste. ~jec~m se kako mi je dosla sva uzbuaena, ljutita, kada Je nJen brat Ekrem odlazio u Zagreb na studije i rekla: "Kakav je to otac koji dozvoljava braci da se skoluju, a mene hoce da zatvori u kucu«! Bila sam prisutna kad je braci prigovarala za takav odnos prerna njoj. U jednoj takvoj prilici mi je povjerila: »Kada bih znala lijepo pisati, opisala bih ovo i nagrdila sve redom, pa neka bude sto sramota.• Nimalo me nije iznenadilo kada sam cula da pripada Komunistickoj partiji. Znam da je u tome radu nasla oduska. Vahida u osnovnoj Skoll 19: �· Sultanija Camo RUCNI RAD - NJEN HOBI Cesto sam svracala u Maglajlica kucu, jer sam sa Vahidinom mladom sestrom isla u osnovnu skolu i gimnaziju. . Vahidu sam zavoljela zbog njene paznje i ljubavi prema meni. u to doba, u osnovnoj skoli, rucni rad je bio predmet kome se poklanjala velika pa~nja: Sa strpljenjem i smislom za ovu vrstu. rada, Vah1da Je u meni razvila ljubav prema rukotvormama, tako da su one i danas moj hobi. Bilo mi je cudno kako ona stize na sv':'. ~trane i cibavlja toliko poslova. Uza sve to, posao kOJI J.e za~?· cinjala sa svojim vrs~jakinjama za':'rsavala Je. pnJe rijih. Bila je nenadmasna u brzom 1 u~ednom vezu. Koliko sam puta kao dijete gledala u n]ene ruke koje su nevjerovatnom brzinom provlacile konac i po nekoliko puta, dok b_i druge di~yojke pr~v~kl~ sa~o jedanput. Nikada necu zaborav1t1 kako m1 Je 1sponla 20 sve sto sam bila izvezla i usput •ocitala lekciju• da je bolje nikako ne raditi nego uraditi svakako. Nije joj trebalo vise od jednog dana da kupi materijal i sasije haljinu i da nas uvece na nekom sijelu iznenadi. Ako je kod neke od prijateljica primijetila da zeli takvu haljinu, nije za Vahidu bilo nista da joj je sjutradan pokloni. Cinilo joj je zadovoljstvo da nekoj od nas lose sasivenu haljinu skine i odmah je dotjera. Uz to nije propustala da primjeti: •Slampava si ... Ugursuze!• Ali se na to niko nije ljutio, jer se znalo da je dobronamjerna. !mala je ostro oko da zapazi sitnice, osobinu da odmah kaze sto joj se ne dopada i da pohvali za dobro uradeno. Vahida je voljela veselo drustvo i cesto je zakazivala velika sijela u svojoj kuci, gdje se okupljalo stotinu i vise osoba. Bilo je djece i starica, a najvise omladine. Ovim sijelima smo se. unaprijed radovali I na njima se podjednako veselilii Zahvaljujuci Vahidinoj paznji nikad se nije desilo da je neko ostao nepocascen iii zapostavljen. Jednako je vodila brigu o najmladim kao i o starima. Mnogima ce ostati u sjecanju kako smo za dugih zimskih noci pravili ·keten-halvu•. Kakve je sve igre i sale Vahida znala organizovati na ovim sijelima! To su bili pravi umjetnicki programi. Koliko se puta sjetila, u posljednji cas, da bismo mogli ici na izlet, u Slatinu iii drugdje. Dovoljno je bilo da prode korzom iii da nas sretne na nekom drugom mjestu, pa da kaze: • ... pokret u cetiri sata, ponesi ...• Znalo se, ona 6e ponijeti pite i kolaca. Kod nje bi se uvijek, u ovakvim prilikama, naslo nekoliko drugarica da joj pomognu. Kada bismo se izjutra sastali na ugovorenom mjestu, nismo bili iznenadeni ugledavsi velika konj- 21 �ska kola natovarena svim i svacim. U kola bismo se smjestili nas dvadesetak i uz pjesmu isvirku krenuli. Na takvom tefericu Vahida nas je podsticala da se takmicimo u trcanju. Obicno je pobjedivala, premda su se takmicili i muskarci. Svaki cas bi iskoristila da s nekim nesto porazgovara, a jos vise da pomogne ... Nije bio rijedak slucaj da svrati u seosku kucu, bilo kojim povodom i otpocne razgovor o svakidasnjim prilikama i radu. Uz razgovor, zenama je pokazivala kako se plete bluza, dzemper, iii kako se nesto sije. Na izletu u Bronzanom Majdanu nekom malisanu je skinula predugacke pantalone koje je, vjerovatno, naslijedio od starijeg brata i od njih za tren oka napravila dvoje kratkih. Uz to je savjetovala zene oko sebe kako su jeftinije i pogodnije kratke hlace. Ako se neko udavao iii zenio, Vahida bi se prva nasla da pomogne u kuhanju i spremanju ruha. Kada su se njene dvije rodakinje istovremeno udavale, Vahida je planirala sta sve treba da ode za njima kao oprema. Zasla je po kucama rodaka i prosto »Oporezovala• ko sta treba da danese, da ne bi bilo istih stvari. , Jedna od njih, dobivsi ruho, rekla je: •TO same Vahida maze da izvede«. Nije joj bilo tesko da nedjelju i vise dana provede u kuci gdje je neko umro. Priskakala je u pomoc, ne samo rodbini, nego i komsiluku. Svi su znali za tu njenu osobinu, pa su se umnogome i koristili. njenom pomoci. Mirnim putem i na najzgodniji nacin, Vahida je znala da otkloni nesuglasice i sitne sl(ade. Sjecam se zamjerki kad je potkratila kosu, a pod njenlm uticajem to je ucinilo jos nekoliko rodakinja i drugarica. Da bi dokazala da nije sramota imati kratku kosu, odvela je majku i nanu u posjetu kod tetke Zize, 22 najstarijeg clana u porodici. Tetka Ziza, inace poznata kao veliki zastitnik omladine, kada joj se Vahida pozalila kako joj zamjeraju, okrenula se njenoj majci i rekla: •Nemojte ih gledati otrag nego samo naprijed. I vi ste imale odrezane solufe isto kao i one sada. Taka je bilo u nas vakat, a u njihov ovako ... Sve sa svitom«. - '23 �Kp~eacxoj .r.laHCJCcj ~c:paaK lt'nJ'I\BlfO O.ll;'M9K9 BAiiA JIYKA Dusanka Kovacevic qa.c\' w je '10]:H'fi~ cner.elut -I'IBB&BI't'&.j t W OB• Ke!!ot FeHCRil noP:i,J&'l' Y <!Maj Jli~ O.ll:'paiiO j'e OBO;!y o&ynmT\my ':/ CMH ~Nil Kpalloa. Uerpa B911m:or Oo~O:OAHOJilf,. Cf:ynmTI'lH'J je O'l'BOp!!JI8. np&'l'Cf3/llfHtt!l llOP:p61f!, 1'\1!1. llaeBJrll.• noaliJ)aam~a npnoyTHe, a U'l'll~>~ AM~ pEI"' HBacJJ!U!R"" l'l8 Barp• ISa rlJil' J4ojldl, KOja je '1 CI'IO!Il I'OBOpy KCT&Ie:IJ& 1 ,n:a ::Je CBB !reB'IIII MOpaj'y -)'~YJ'IH~ jep 0N je t'O jel(P.HH' TlY'l' H HS'Im!' ~a je)%fi'Oio ne.Ha nOC'!RHY 011149 YllBCilH~& 'J rpa);l~ay caoje CYD:6mfe. 31lTHM rta Mo~Jth OSNIVANJE I AKTIVNOST »ZENSKOG POKRETA« U BANJALUCI 0 snlvanje ·2enskog pokreta• u Banjaluci i prvi sastanci zena pokazali su koliko su one, iz najrazlicitijih drustvenih slojeva, zainteresovane za raci i spremne da pomognu. Dolazile su radnice, intelek· tualke, studentkinje, domacice. Na mnogim sastancima bilo je Muslimanki koje su nosile zar, a vecina ih je bila protiv nosenja zara. Za razliku od drugih zenskih organizacija (•Kolo srpskih sestara• organizacije unutar •Gajreta•, •Na· pretka« itd.) koje su, uglavnom, okupljale bogatije ze. ne i imale karitativni karakter - ·2enski pokret• je bio masovna organizacija, sa jasno odrea13nim programom borbe za politicka prava, za prosvjecivanje i kulturni rad meau zenama. Sa takvim programom i uticajem, ovaj pokret bio je nepocudan rezimu i svaka javna priredba, skupstina, zbor iii kulturna mani ;~24 BBJJK I ·,. HenpaBK.zHOCT ,!1.8.HI!I!I&HX B81eOHS. '-xojJ.t noTH!liCy;fy xea_y ca JIF.!C'ra-·na rco~a OHa HNI'I. npaao 'lfl) On'1'apah~ncTM n0:11aeaa_ Ol'iafle8y"!e I!"I!K~· II'BH1 .l!fl·npHl!a· 090111& ·noxPI91.'Y• ·,Haei~~p~j'/ csora l'I?!!Opa r,!l fl,ojall. BeliR .• • ll:etf!l NOf.l!!. n,8!11i 11!11U!OCTH drelrn 1-1 O.n:I'Oilli!.!Bjyha npa.BI:L 8 TO he n0C!"l'i:l!K CSMO nYT9M"Ptl.aH0'1ptumoCTit.-• !'!oc.ae rosopa r))& Mojl:lh /~l)!ja PEN rl)a maO:tth. C'I'llH"' ll:a, KOja j& i"IU':OJ;ie. MC1"SK.ll& r101"P8t:'l1 l'fiHOJ:Or 'lllKp~& H yxpa'l'KO 1'18"' tfe.lla C'r'llli8 J(BHal!lllila p8ltlfltQS ·If llillXOB 't&l!"IIX tlMIOEaj y !COM~ ~ Jl'lp .llaae. "0JI8 js I'090pi4'.110. joi'J .HtiConnK"o roBOpHlll;S. a. aaTa.: je na~oaam~qa ua .3arpel1tl t"tla MojHl!. iipo'lM't'l.ll'l·Pe&tulyiU!jy 1 Koja rnaoa 1 • .Jl.a oe 't8;fll01 «<:nnJTl:H·a je i5P.ne. II.Of'"po nncehesa., H:l Kojoj cy v Y Btlh&l>l Y HOB>l Ha·oo~n, aaxoa YHt~e je;ut~~Ko, oamto, ftkTY.B!JC H tl'!!.CHBHO tlpa.Be r.IIMI!l 8& 088 IIYUGPI:IB I'J EeHI!Io•- O:poj:7 Y'lfe<!TSOB!I.J/6 Y'l&HY.l(a C!BHX CpBZ!IUIX l!IK'DJI!I.,oltB.C H !lHOl'O'" CSpojne ii"Ba!~:r"Hll'qe, & TI!Xo~e j& ~IIllO nr,mcyr»o H ~ocra ae.m!IC CIPOj !fYlllltapana. .. • CitYJ]IITHtla je .llaBJ:I!eH& y nomyTHoH peJlB' 11 MHJIY~ ... ~ Eirt:ne.ec:;.iJ . .... , nPaJl!'.P- ce lllfll:-r.,. .._:~ t..:f""'J;::;J .110~fawr.a c Y.Dll~"' P'l!til an>ll!.a.... ~---- ~ lzvjeStaj o skupStlnl 2:enskog pokreta u Banjalucl 20. oktobra 1935. god. 25 �festacija, nailazili su na svakojake smetnje od strane policije. Bilo je slucajeva da predstavnik policije pri odrzavanju skupstine oduzme rijec pojedinim zenama, da se organizatori pozivaju na saslusanja zbog pojedinih tacaka programa itd. Najplodniji period u radu •Zenskog pokreta• nastao je poslije izbora Natalije Jovic, profesora banjalucke gimnazije, za predsjednika drustva. Komunista po ubjedenju, poznata u gradu kao vrlo trezvena i kulturna zena, dobar nastavnik i omiljena kod omladine, ona je mnogo doprinijela jacanju drustva i sprovodenju njegovog programa u zivot. Zajedno sa Ne· venkom Vojsic (Vranjesevic), uciteljicom, koja je bila sekretar drustva, cesto je pozivana na saslusanja, gdje su joj policajci prijetili premjestajem i kaznama. Zahvaljujuci Nataliji Jovic, uz ovaj pokret su se vezale i druge nastavnice banjalucke gimnazije: Ruza Rakic (Maglajlic). Milena Rajcic i Dragica Kosovic. Vrlo aktivnu pomoc pruzala je pokretu dr Danica Pe· rovic i jos neki ljekari iz Banjaluke. U drustvu je radila i omladinska sekcija u kojoj su bile aktivne Vahida Maglajlic, Jela Perovic, Dragica i Ljubica Mrkonjic, Fahira Fejzagic, Antonija i Dragica Banusic, Ajsa Karabegovic, Kata DZin i druge napredne omladinke. Jedna od krupnih akcija koju je poduzeo •Zenski pokret• bilo je organizovanje analfabetskih tecajeva. Policija je osujetila pokusaj da se tecajevi organizuju na selu i prijetila da ce zabraniti rad drustva zbog •propagiranja komunisticke politike na selu•. Ni u gradu analfabetski tecaj, pod rukovodenjem •Zenskog pokreta•, nije bio zvanicno dozvoljen. L/prkos tome, pronadene su prostorije i osigurana sredstva uz pomoc muslimanskog drustva ·Buducnost•, u Gornjem seheru. Tecajem je rukovodila Nevenka Vojsic, uciteljica. Vecina polaznica tecaja, koji su organizovale 26 Vahida Maglajlic i Ajsa Karabegovic, bile su Muslimanke. Vee 1938. godine napredne snage Banjaluke bile su dovoljno organizovane da postave na dnevni red i jasniju borbu za politicka prava zena. U organizaciji •Zenskog pokreta• pripremljen je zbor za pravo glasa zena. Zboru je prethodio niz krupnih politickih priprema. Sakupljani su potpisi za rezoluciju koja je zahtijevala pravo glasa za zene. Za kratko vrijeme sakupljeno je preko 400 potpisa. Na saradnju su pozvani i predstavnici gradanskih politickih stranaka Demokratske, Zemljoradnicke, HSS. Trebalo je da se u ovaj opsti zbor ukljuce i ostala zenska gradanska drustva, ali su se samo pojedine clanice tih dru~ stava odazvale. Prvak HSS, advokat Ljubicic, odbio je da govori na zboru, a zenama iz •Napretka• preporucio je da ne idu na zbor i rekao im: ·Ako nesto postignu - zapasce i vas, a ako ne postignu - necete biti umijesane.• , Zbor je odrzan u sali kina •Luksor•, koja je ispunjena do posljednjeg mjesta. Dosie su radnice, inte. lektualke, sluzbenice, studentkinje, domacice i seljanke iz okoline Banjaluke. Vecina zena bile su Muslimanke pod zarom. Zbor je protekao u borbenom raspolozenju. Uvodnu rijec je odrzala predsjednica pokreta, Natalija Jovic. Jednu zenu koja je nastupila u ime intelektualki, ali sa visine i rezimski, zbor je primio hladno i s negodovanjem. Govorili su Djedo Kecmanovic, u ime Demokratske stranke, inz. Vojsic, u ime Zemljoradnika, Pavao Radan, u ime URSS-a. Jedan od oblika rada bile su kulturne priredbe i cajanke, koje su uvijek bile dobro posjecene. Od prihoda sa ovih priredbi davana je pomoc za spanske borce, za uhapsene drugove itd. Omladinska sekcija drustva cesto je organizovala uspjele izlete u okolinu grada, koji su koristeni 27 �za razgovore, citanje materijala i politicki rad. I na proslavama Prvog maja koje su, zbog zabrane, organizovane. kao izleti ·Prijatelja prirode•, ucestvovao je, takoae, veliki broj zena. Sjecam se kako je pod rukovodstvom dra Danice Perovic •Crveni krst• organizovao dva sanitetska kursa za zene, na koji se prijavio veliki broj mladih clanica •Zenskog pokreta•. Jednim je rukovodila Dan,ica Perovic, a drugim dr Stjepanovic. Tu je radila i medicinska sestra Zlata Smailagic. Najveci dio programa odnosio se na prvu pomoc, a bio je u stvari sracunat na pripremanje zena za ratne bolnicarke. Kurseve je zavrsilo oko 40 zena i djevojaka, ad kojih su mnoge kasnije otisle u partizane i hrabro poginule vrseci duznost bolnicarki u jedinicama. Mnoge funkcionerke •Zenskog pokreta•, meilu njima i Stana subic, Nevenka Vojsic, Vahida Maglajlic, a narocito Nata Jovic bile su cesto pozivane u policiju, gdje su ih prijetnjama i kaznama primoravall da odustanu ad drustvene aktivnosti. Najveci dio clanica •Zenskog pokreta• nastavio je svoj borbeni put u toku narodnooslobodilackog rata i revolucije, boreci se za ostvarenje revolucionarnog programa Partije, koji je u sebi sadrzavao i slobodu i ravnopravnost zena. Medu njima i Vahida Maglajlic. STVORENA ZA BURNO, USKOMESANO DOBA N ase drugarstvo je pocelo u doba njene aktivnosti u •Zenskom pokretu•. Patrijarhalno vaspitanje i obicaji namijenili su joj sudbinu domacice. Trebalo je da zar i tamni veo preko Ilea ujednace njen zivot sa zivotima hiljada muslimanskih zena, ciju je potlacenost poznavala i osjecala vise nego iko. 28 Vahidu nije slucaj doveo u napredne zenske or ganizacije. Dovel a ju je pobuna protiv zivota koji joj je namijenjen, divna ljudska zelja za slobodom, znanjem i akcijom. Sposobna i inteligentna, duboko, osjecajna, brzo je shvatila vezu izmeau borbe za osloboaenje zena i radnickog pokreta. Radnicki dam zami-jenio je ovoj izvanrednoj zeni vise skolovanje koje joj porodica nije omogucila, jer je bila zensko, a knjige i borbene pjesme zamijenile su mahalska sijela i raz govore u kojima je prolazio drustveni zivot muslimanskih zena. Njen drustveni rad, u to doba, bio je sputavan obavezama prema porodici. Trebalo je nositi zar, sakriti ad oca odlaske na konferencije, drugovanje sa •inovjercima• i komunistima. A nikada nije izostala. Oznojena ad trcanja i zurbe, stizala je na sastanke, zbacivala zar i prenosila se u svijet kratkotrajne sicbode i ucenja, svijet za koji je htjela da zivi i bila spremna da umre. Sjecam se kako je dolazila na radnicke priredbe. Raspremila bi svoju postelju, stavila cjepanicu, pokrila je jorganom i na taj nacin povrsnom posmatracu, a to je najcesce bio otac, ostavljala utisak da je u postelji. To sakrivanje osjecala je kao ponizavanje. Mrzila je laz, a bila je prisiljena aa se neprestano sluzi raznim izgovorima zbog izostanaka i izlazaka iz kuce. A u tome svemu na njenoj strani bila je tiha, plemenita majka, puna vjere u Vahidu, u nas sve, puna zelje da njena djeca budu sretnija i slobodnija nego sto je ana bila. Citava kuca, zahvaljujuci Vahidi i majci odisala je sirinom, humanoscu, susretljivoscu prema !judirna i spremnoscu da im se pomogne. Svoju spretnost i umjesnost u domacinstvu Vahida je koristila da drugaricama sasije haljine, da organizuje bife na radnickim i studentskim priredbama, a cesto su se 29 �vrijedni rucni radovi iz njene ku?.e ~ala~ili kao ukras u salama za radnicke konferenCIJe 1 pnredbe. Bila je nevjerovatha njeha zelja za znanjem i ucenjem. cesto smo nocu citali. U blizini .~rev~ta drzala je desetine knjig_!l_ iz oblasti <;lkonomiJe, ftlozofije, prirodnih nauka. C1tale smo zajedno _!lebei?VU •Zenu i socijalizam«. Jednoga dana sa ustruca~anj~m mi je pokazala svoj prvi clanak: N_aslov mu. J~ ~to: •lstina o zivotu Muslimankeu. Bto Je to nevjest cia· nak, ali snazan svojom iskrenoscu i poniranjem u SU· stinu problema. • Poslije okupacije Vahida je s'!ljelo • i odvaz~t? obavljala niz znacajnih poslo~a. Svo]u k~_cu, u ko!OJ je zivot tekao mirno, tako reci preko noc1, pretvonla je u skladiste hrane, obuce, odje~e. sanitetskog materijala, oruzja, oruila i dr. Os]et1la sam ~a~ da ~~ doslo njeno doba u kame je mogla pokaza~t 1 razv1~1 sve svoje sposobnosti. Ponasala se kao da JO] ne pnjeti nikakva opasnost, nego d~ tr":?a ~amo ~ruge da zastiti. Njen smisao za orgamzactJU Je dost1zao nesvakidasnje razmjere. Dogovarala bi se sa trgovcima - ~~vrej_ima :dok im jos radnje nisu bile ~duzete, da JOJ <)aJU vece kolicine robe uz neznatne CIJene - tek toltko da se naplati (cetkice za zube, sapun, secer, _bra.sno i d~.) U svojoj kuci je organizovala prav~. rad10~1cu rubiJ~. U jesen 1941. godine, u svom _dvonstu, pnpremala Je vel ike kolicine pekmeza. »lmacemo pokmeza do~ god traje rat•, rece majka, na sto on a odgovon: •Necemo ga, stara, ni okusiti, ovo~ ce ici tamo gdje treba.« Kada su se. te godine organizovali sanitetski tecajevi, Vahida je obez~ijedila sa~itet~ki materijal za tecajeve i za slanje u sumu, part1zamma. U doba masovnog ubijanja Srba, u doba kada su !judi sa zutim trakama oko ruke m~sovn_o odvoilen! u logore, Vahida je obilazila srpske i Jevre)ske porodtee 30: u gradu. Govorila im je istinu, da ce im neprijatelj oduzeti sve stvari i trazila da to dobrovoljno ustupe ustanicima. I na taj nacin ]e· obezbjeilivala radio-aparate i druge potrebe za borce. Oko smjestaja !judi koji su bili u ilegalnosti cinila je prave podvige. Pribavljala je zarove i kljuceve od velikog broja ilegalnih stanova. Nikada niko nije ostao nezbrinut poslije policijskog casa. Sjecam se jednog detalja kada je porodica Boj!mvski odselila u Beograd. Dobavila je kljuc njihovog stana. Rada Vranjesevic i ja odjednom smo se nasle u trosobnom stanu. Vahida nas je obilazila i tom prilikom govorila da drugi stanari cuju: •Moram im zalijevati cvijece.« Jednog dana, u zoru, silazile smo niz stepenice kuce i naisle na zenu nekog ustaskog funkcionera. Vahida se odmah snasla i pocela vikati kako ne znamo cistiti parkete. Vise se nismo smjele vratiti u taj stan. ' Vahida je u radu imala veliku podrsku svoje maj ke, dok se kadija, da bi sacuvao svoj »autoritet., pravio da nista ne primjecuje. Jednom sam se, meilutim, uvjerila da on zna mnogo vise nego sto pokazuje. Bila sam uhapsena. Prozori zatvorske sobe gledali su ka- . piju Vahidine kuce. Trebalo je da nekoga obavijestim da sam u zatvoru, pa sam dugo cekala da se neko pojavi iz Vahidine kuce. Naisao je stari, Vahidin otac. Odlucila sam da se obratim njemu. Rekla sam: »Molim vas, kadija, recite Vahidi da je Dusanka u zatvoru.« Prosao .je ne obaziruci se, kao da nista nije cuo, i otisao u grad. Brzo se vratio. Vahida mi je poslije pricala da joj je rekao: •Eno ti druge u zatvoru, red je da je obiiles, jer je i tebi tamo mjesto.« Bio je to grub nacin, ali je, ipak, bio spreman da pomogne. Jednom me je sreo u svojoj kuci, a ja - prolazeci u zaru - rekoh: ·Dobar dan«! Poslije je otisao u Va~ hidinu sobu i rekao joj: •Opomeni onu Kovacevicku, kad vee ide u zaru, da ne vice dobar dan.« 31. �Takav njegov stav · je znacio odobravanje. cijelog rada i pokreta protiv neprijatelja. I pored naprasite naravi i starog shvatanja, to govori koliko je on bio covjecan. U knjizi •Krajiske brigade•, pod naslovom •Krajiske zene•, opisujuci odlazak u partizane, nisam mo· gla a da to ne vezem za Vahidino ime: •Pred polazak vidjele smo se i pozdravile sa Vahidom Maglajlic. Posljednji put prekontrolisala je da li smo pravilno obukle zar i metnule pecu, dala nam stotinu savjeta i sitnica koje nam mogu zatre· bati, zasuzila je i zastidila se suza. Sa gruboscu kojom je uvijek pokusavala da sakrije svoju covjecnost i dobrotu, rekla nam je da nista ne znamo, nazivala nas •vlahinjama• i dugo ostajala na kapiji gledajuci za nama. Zarove nam je dala Vahida iz svoje kuce, uz pristanak majke, stare kadinice, koja je bez razmi' sljanja zamijenila udobni mir svoje starosti za .sva kodnevni nemir koji su u kucu unijeli sinovi i kceri - komunisti gonjeni od policije. Prostrana kuca sa sobama debelih zidova i gu· stim zavjesama na prozorima, koji ni usred ljeta nisu propustall vrucinu, u kojoj je mirno i udobno tekao zivot relativno obezbijedene porodice, postala je vazan centar mnogih koji su ilegalno zivjeli i radili u Banjaluci. Dusa cjelokupnog tog rada bila je Vahida, kci .patrijarhalnog kadije, cijoj je snazi i zeljama davno postao tijesan zar i uska perspektiva muslimanske djevojke koju joj je namijenila patrijarhalna sredina i obicaji. U sav svoj posao unosila je sestrinsku ljubav .i brigu za svakog covjeka. Nikada nisam 'vidjela Vahidu da se pred necim zbunila. Kao da je bila stvorena za to burno, uskomesano doba, kao da joj je ono .PO· moglo da oslobodi dokraja svoju neiscrpnu snagu i vjeru u bolji zivot.« 32 Ruza Maglajlic BITI AKTIVISTA - SVRHA NJENOG 21VOTA -~ rije_ nego sam Vahldu upoznala, mnogo sam o nJOJ slusala. llegalni radliici iz Banjaluke Kazaz i M~slo, svrac~juci kod nas u Zagreb, pricali su da je Va~1d~ ~troga 1. beskompromisna u gledanju na .odnos m~za 1 zene u braku. Osjecala sam malu bojazan od bhzeg ~?znanstva i svakodnevn,og kontakta uslovljenog mo11m ulafkom u njihovu porodicu. Ekrema sam· mn?go voltela i mislila sam da ce njena strogost uti· ?~tl n~. nase ~dno~~- Zbog zenidbe Ekrem n!je smio ICI kucJ. Kada je Vldjela kako zivimo bijedno StudentS~i':' Zi~OtO":J U jedn?j SObi, prodala je SVOj biser ina: usmce 1 kupda sve sto nam je trebalo od odjece·. Od tada nam je svakog mjeseca slala paketc Bilo je tu suvog mesa, slatkog, cigareta, a uvijek bi ubacila i koji peskir iii maramicu. Avgusta 1939. godine dosla sam kao profesor na sluzbu u Banjaluku. Nisam ·se · kako ono kazu, ni okrenula u gnidu, a ona me je vel 3 33 �uvela u rad •lenskog pokreta•, ciji je bila predsjednik. Znala sam da me kao Srpkinju nece odmah pri· hvatiti i stanovala sam sama. Dok jos nisam ni usia u njihovu kucu, Vahida mi je jednostavno kazala: •Draga moja, vrijeme je da se prihvatis posla, a kakvog, ti vee znas. Poslijepodne idemo na sastanak.• U prostorijama ·Zenskog pokreta• nasle smo se sa Radom Vranjesevic, Dusankom Kovacevic, Stankom subic i sa jos nekoliko drugarica. Na sastanku je bilo govora o predstojecoj skupstini i izboru odbora. Meni je dodijeljena duznost blagajnika. Njeno djelovanje isla je za tim da svim mogucim metodama probudi svijest kod zena o njihovoj ravnopravnosti i teskom polozaju, kako u porodici i braku, taka i u drustvu. U svim tim nastojanjima bila je uporna i dosljed·: na. Koristila se zivom rijeci, literaturom, predavanji· rna i licnim kontaktima, sluzeci se uvijek primjerima iz svakidasnjeg zivota. Na sijela preko Vrbasa i u Gornjem seheru pozi· vale smo napredne djevojke, s tim da svaka povede jos neku drugaricu, Ponekad bi se nasla i .harmonika.. Djevojke su obicno radile rucni rad, a Vahida je istu· pala sa unaprijed pripremljenim programom. Citale smo· knjige, novine i sakupljale pomoc za drugove u · koncentracionim logorimil, · · Sijela su bila po kucama, bastama, gdje bi Vahi· da zapjevala i povela kola. lzvjestan krug zella ju je osudivao, i to uvijek jednostrano: da se bavi muskim poslO\dma. To su bile, uglavnom, zene koje su imale ad cega da zive, Siromasnije su joj odobravale, ali misleci da je neravnopravnost bogomdana, govorile su joj: •Moja Va· hida, ne maze to kod nas taka biti•. Aka nije mogla 34 drugacije, uzvrtali bi im: ·Draga moja, taka ce ti biti, pa ti radi sta hoces!• Sve te~koce i prepreke strpljivo je savlai:livala, nailazeci cesto na nerazumijevanje i kod svojih naj" blizih. Malograi:lanska carsija, namjerno iii lz neznanja I vjerskih predrasuda, krivo je tumacila Vahidin stav i nastojala ju je okaljati kako u gradu, taka i u porodici. •Kao Vlahinja obukla usku suknju, odrezala kosu, _ide u kino, pozoriste ... Zasto je poletjela u, takvo drustvo? Sto ce joj Dusanka Kovacevic koja hoda po Seogradu ... • Ocu su taka, u gradu, prilikom izlaska, svim i svacim punili usi. Po njegovom povratku kuci nastajao bi lorn, pri cemu je i majka mnogo trpjela. Silo je Muslimana koji su namjeravali · da Vahidu ozene. Licno su prilazili kadiji, porucivali preko nane i drugih da se ona mane drustva u kame se nalazi, jer joj se vrata udomljenja sirom otvaraju samo pod tim uvjetom .. I bliza i dalja rodbina vrsila je pritisak na nju. Silo joj je zabranjeno da izlazi rna gdje. Takva situacija je trajala mjesecima. lpak · je izlazila. Ja sam joj cesto posluzila kao izgovor. Kadija je meni, kao sinovljevoj zeni, vjero· vao. Rekla bih da moram u skolu, zamolila da mi Vahida pravi drustvo i tvrdila da ce me cekati U..zbornici. Cim bismo izasle iz kuce, ona bi otisla svojim putem, a ja svojim. Ako joj porodica da neki zadatak, ja bih to <Jbicno uradila. Vahida bi za to vrijeme obavljala svoj drustveni rad. Cak se desavalo da babi rek·. nemo da Vahidi nije dobro i (la l_ezi. Nesto bismo smotali _i stavili u krevet, kad proviri da pomisli kako je ona u postelji. · Pricala mi je da se zabavlja sa .Srbinom i da je on •jedini za koga bi se mogla udati•, ali radi oca, koji je veliki autoritet, to ne bi niposto ucinila. Prili· kom razgovora o tome plakala je i govorila da je ni 35, �majka ne bi razumjela. lako ju je u svemu stitila pred ocem, cesto ju je opominjala: •Vahida, sta to radis?• A ona bi o sebi govorila: •Meni je jasno da necu imati licne srece. Sve svoje nadanje i snagu ulozicu u rad. To mi je svrha zivota i u tome se osjecam potpuno srecna.• Posebnu je brigu vodila o kuci. Uvela je peglanje rublja i svakome postavila krevet, jer se do tada spa. valo na dusecima, na podu. Nastojala je da se u kuci jede' sto vise zeleni. Odrzavala je besprijekornu cistocu posuda i od sviju trazila cistocu tijela. Stalno je ruzila obicaj zen a da hodaju po mahali. da ispijaju kate i prije i poslije podne. Kada sam subotom odlazila u Zagreb, uvijek bi mi nesto sasila ·da se pokazem pred muzem«. Uoci rata, predvidajuci dogadaje, svekar je, pod stepenicama koje vode iz prizemlja na sprat, sakrio izvjesnu kolicinu brasna, rize, ulja, secera, kate, rna· sla. Bio je uvjeren daza to niko ne zna i_ da su stvari na mjestu. Kad je nesto zatrebalo, ostao je zaprepascen jer tamo vise nigdje nista nije bilo. Vahida je to vee bila spremila na •pravo mjesto•. Od brace i oca pokupila bi sve vuneno sto bi nasla, isparala i podijelili!Zenama da pletu pulovere i carape za borce. lz kuce je iznijelaskoro sve posteljno rublje. Ostavi· Ia je poneku plahtu, koje smo kasnije iskoristile za iavoje. Sanduke sa svojim ruhom potpuno je ispraznila. Domaci svileni -vez, namijenjen za posteljinu, iskrojila je u zalioje i sterilizirala prije upucivanja u partizansku bolnicu. Tako je. Vahida sve sto se moglo obuci, obuti i pojesti iznijela iz roditeljske kuce i otpremila partizanima, 36 Rastale smo se krajem juna 1941. godine i nlkad se vise nismo vidjele. Vahidino pismo bratu Ekremu Za vrijeme rata cesce sam dolazila u zabacene krajeve Cazinske krajine. U Maloj Kladusi, Podzvizdu, Gati ... uvidjela sam kolika je bila snaga njenog du· ha i rijeci. Svaka zena je zapamtila Vahidu i ponavljala je njene rijeci. Mnoge su se ukljucile u rad odbora AF2·a i posle na razne tecajeve zahvaljujuci Vahidinom uticaju. cuvsi da sam Maglajlicka, zene su pitale jesam li Vahidina snaha. Prosto su me zasipale pricama o njoj, kako je razgovorna i neposredna. U kuci gdje hi se nasla, uvijek je bilo mnogo zena. U jednoj kucl vidjela sam kako se cuva rucnik kojim se Vahida sluzila. Kad nam je stiglo njeno pismo, Vahida vise nije . bila ziva. 37 �Vezu je uspostavljala i sa Han-Kolima preko Suturlije, do koje je sama dolazila. U tim poslovima uvijek i u svako doba, najsigurnije je bilo obratiti se Vahidi. .· K~d je uhapsena, Vahida je ]edina bila u speciJalno 1zolovanoj samici. To mi je poznato, jer sam u to vrijeme i ja bio uhapsen i lezao u istom zatvoru celija do celije. lako zatvorena, ona je ispoljila vanrednu snala2ljivost. Kada je ]edna djevojka pocela pricati o omladinskoj organizaciji preko Vrbasa, Vahida mi je nekako uspjela reci, u prolazu na hodniku, da bi toj djevojci trebalo nekako zaprijetiti da dalje ne govori o ilegalnom radu. Ne cekajuci nasu inicijativu, Vahida je ubrzo pocela simulirati bolove u stomaku, taka da su ·se oko njene celije zacas okupili ustanski agenti. . . l~koristivsi kratkotrajnu odsutnost agenata, zatvoremk Bozo Radman, omladinski rukovodilac iz Budzaka~ presao je u celiju one djevojke, opomenuo je zbog neopreznog drzlmja u zatvoru lona je •zatvorila usta•. · · . . Jednog ·~ana ustaski istrazitelj Bogojevski zapri")etl nam da ce nas ·poubijati, aka mu ne kazemo ko je razgovarao sa onom djevojkom. Svi smo, naravno, kazali da nista ne znamo; U stvari za to smo znali samo ja, Bozo i Vahida. Ponovo" sam se, a i posljednjl put, sa Vahidom sr.eo tekdecembra 1942. godine, u Lusci Palanki, kada se Prvi krajiski proleterski bataljon ·Zdravko Celar• vratio iz Slavonije ·i Hrvatske. Posta je ranije bilo javljeno da je nas bataljon izginuo, o cemu · je i Branko Copic spjevao pjesmu, narod Podgrmeca nas je docekivao razdragano, vezenim peskirima kitio od Budimlic Japre do Lusci Palanke. 40 Bilo je tu raznih ponuda: pita, ustipaka i jabuka. Sve ]e to Vahida organizovala. Svi smo se okupili oko nje. Kada je sjela s nama borcima, gutala je svaku rijec dok smo pricali o putu kroz centralnu Bosnu, o cetnickoj izdaji, 0 muckom ubistvu drugova meau ko· jima je bio i njen mlaai brat Nedzib. Ona je pricala o osloboaenim krajevima u Podgrmecu, o postignutim uspjesima. •Kod nas postoje paste, skole i bolnice ... Ljudi se osjecaju kao da je potpuno osloboaenje, cak su se poceli i zeniti.• U sali je dodala: •Ovo nam je postao nov problem.• 41 �cin obezbijedila rucne radove da bi se doslo do vise priloga za tombolu i do sredstava za drustvene po~trebe. Bisera Hasanbasic Vahidi nije trebalo davati ideje za rad. Ona je imala mnogo korisnih ideja i odmah je pristupala njihovom ostvarenju. Na zajednickim izletima i turnejama, bila je zapazena zbog svog vedrog duha, a i snalazenja u svim situacijama. Dolaskom okupatora postala je oprezna I uzurbana. Cinilo mi se da nije propustala nijedan trenutak da proae beskorisno. Zurno je ulazila u moju sobu. gdje me je zaticala za masino~. _ostavljala_ m! materijal za sivenje ruksaka, raznobojmh zarova 1 br zo odlazila. Zbog svega toga u mojim ocima je pnstala velika i njena velicina je sve vise rasla. UNOSILA JE VEDRINU Sa prozora sam ugledala Vahidu. Isla je prerna mojoj ku6L U koracima, vedrom pogledu i poznatom osmijehu, ogledali su se sigurnost i pouzdanost u sebe i svoje pothvate. U kucu je usia smijeseci se, ali sam na njenom lieu citala da se radi o nekom zadatku. Rekla mi je ozbiljno: ·Trebalo bi izvrsiti popis svih nepismenih Muslimanki, pa sam dosla da i tebe zamolim da nam pomognes.• Tako je obiiila jos nekoliko drugarica, organizovala i rukovodila popisom nepismenih muslimanskih zena u cilju okupljanja na analfabetske tecajeve. Godine 1940. napredna radnicka i studentska omladina, uz pomoc Banjaluckog sportskog kluba, pripremila je zabavu. I tu je Vahidina organizatorska sposobnost doiila do punog izrazaja. Obiiila je vise zena, koje su je uvijek vesela lica docekivale, jer im je ona uz svaki posao donosila i vedrinu, i na taj na'42 43 �Temka Alibegovi6 NIKOGA NECU ODATI V ahidu sam upoznala 1941. godine, preko njenog brata Muniba, koji je ilegalno radio, jos prije rata, sa mojim muzem (1 ). Od tada je poznajem. Kada je Munib otisao u partizane, Vahida je nastavila svoju djelatnost sa mojim muzem i sestrom Sidom (2). Nikad se nicega nije bojala. Pricala mi je da je, osim drugih llegalaca, krila druga Starog i Vasu Butozana. Znam da je preko drugih, a i licno, sakupljala narod' nu pomoc. Odlazila je bezbroj puta. sa raznim receptima, u apoteke i uspijevala da pribavi vece kolicine sanitetskog materijala i lijekova. Vidala sam je cesto kako oko podne prolazi uskim sokacima prema •Cr· noj kuci•. odnoseci hranu zatvorenicima. . Vjesto je pronasla i pridobila veliki br~j zena kojima je odnosila materijal da siju kosulje i ostali ves za borce. Jedne veceri skripnuse vratnice. Ugledah Vahidu kako je sva zadihana uprtila poveliki paket 44 Bilo je to veliko satorsko krilo koje smo odmah prekrojile u nosila za prenos ranjenika i u torbe. za m~­ niciju. Jednom mi je ispricala kako)e _i_z _svOJe kuce ispratila u partizane Dusanku Kova?e~11c 1 Radu _vranjesevic. Obukla im je zarove, namJestala pece 1 poucila ih na pravilno drzanje u toj odjeci. ·Rastati se s njima - bilo je taka tesko ... Suzdrzavala sam se da ne zaplacem i pretvarala se da sam vesela. - Do videnja dok i ja ne dodem!• kazala im je. U zatvoru se nije zbunila i poklekla. I tamo je nastavila svoj rad. Kada ju je ustasa jedanput spro~o: dio u nusprostorije, istovremeno je doveden u musk1 klozet moj komsija Sasa Bole. U meduvremenu su ustase nekud odazvane, a Vahida je to iskoristila da razgovara sa Sasom. lspricala je da je stalno saslusavaju, da nije nista priznala. •Aka, Sasa, prije . izades, reci svi~a da se ne boje, jer necu nikog otkriti. Neka i daiJe slobodno rade.• 1 meni je, poslije bjekstva moga muza, porucila iz ustaskog redarstva da ce mi kucu pretresati i da se na vrijeme sklonim. Bilo je to tacna, jos iste noci dosli su agenti i ustase ... 1) Muharem Alibegovi6, poginuo u NOB-u- 1942. godine 2) $ida Agi6, omladinka, poginula u NOB-u 1942. godine 45 �Zumra Cejvan PRVA PARTIZANSKA PJESMA V ahida je bila jedna ad najaktivnijih clanica •L:enskog pokreta•. Takvu sam je upoznala 1940. go dine u Banjaluci. Vise puta smo se sastajale u njenoj kuci. Sastanci su imali vaspitni karakter. Njima je rukovodila Dusanka Kovacevic. U Vahidinoj basti, na travi pod vockama, sastalo se uproljece 1941. godine dosta nas drugarica. Naj' prije nam je Rada Vranjesevi6 toplo govorila o novonastaloj situaciji 1 predstojecim zadacima. Rijec je uzela i Vahida. Govorila je kako nas ocekuju teski · zadaci, o rukovodecoj ulozi KPJ i snaznim rijecima prosto nam ulijevala nadu u pobjedu. Bas iz njenog kazivanja osjetila sam koliko je plemenita stvar za koju sam se pocela boriti. Htjela bih ovdje, koliko·toliko, · da osvijetlim Vahidin lik, ali to mi je dosta tesko, jer izuzetnog druga, borca i radnika vise nikad 47 �nisam srela. Posjedovala je sve osobine i odlike pravog komuniste i narodnog berea. lz rada sa Vahidom u sjecanju mi je duboko ostao jedan dogadaj. Dosia sam da primim zadatke. Dacekala me je sva ustreptala, odmah mi pokazala pismo · koje je upravo stiglo od nasih drugova iz sume. Trazili su nesto odjece, jer su u tome mnogo oskudijevali. I dok sam pismo citala, Vahida je ispod secije izvukla dva kofera puna raznog platna. Smjesta je otpocela da kroji musko rublje, uzvikujucl: »Zar avo da stoji ovdje, a nasi drugovi idu goli i basi!• Mislim da je to bio dio Vahidine djevojacke opreme, ali na njenom lieu nije se vidio ni tracak tuge. Stavise, osjetila sam da je bila strasno ljuta na samu sebe sto se toga nije ranije sjetila. Jos dok sam sjedila, krojila je komad po komad. Njena majka mi se cesto tuzila da joj nestaju mnoge stvari iz kuce. •Eta, juce sam svu kucu prevrnula da nadem rorove i u sobi postavim pee, ali nigdje nijednog, kao da ih nikad 'nisam imala.• Kada su pred njihovu kucu dosli kuriri sa kanji rna, u povjerenju mi je rekla da ce zalihu, koju su njeni spremili, .poslati partizanima. Od Vahide sam prvi put cula partizansku pjesmu. Dok smo u njenoj sobi sredivale prikupljeni materijal za boree, tiho je zapjevala: •Po sumama ·i gorama ... • Pjesmu je cui a od boraca kad je krisom odlazila na sehitluke. Dok. je pjevusila, Vahida je bila UZ· budena i oci su joj zasuzile. 2eljela je da se bori s puskom u ruei, ali je Partija od nje trazila da ostane u gradu. Kuca joj je blla pored same policije, a ana je bez prekida radila, kao da im prkosi. lznenada. Vahida je dospjela u ustaski zatvor. I mene su uhapsili. Srele smo se slucajno, na zatvorskoin hodniku, kada·su. je poveli na saslusanje, .i tre48 nutak smo ostale same. Rekla mi je da nista' ne priz' nam, da je to najbolji nacin drzanja p~ed_ neprijateljem. Potuzila mi se da je mnogo terete r VJerovala da ce se nekako izvuci. Poslije njenog bjekstva bila ~am is_tins_ki sret~a._ a medu agentima je nastala panrka. Brla 1e ned]eiJa. Osim dezurnih niko se nije cuo. Za tili cas, medutim, skoro svi agenti su bili na okupu. Prebaeivali su jeda~ drugome sto su dozvolili da im ta~o ?P~~an komunr: sta pobjegne. »Sad niko od vas neee rzaer•, rekao mr je jedan pobjesnjeli agent. Vahida i ja ponovo smo se srele, 1942. godine, u Podgrmecu, gdje je bila P_?liticki _radnik _na. te~e~u. Odmah se pobrinu,l~ ~a dobrJem nes_to o~ue~ 1 ?dJeee. Morala sam joj prieatr o radu u Ban1aluer. Brla Je sretna sto je slobodna i zadovoljna sto radi sa zenama. 1 Muslimankama i Srpkinjama. To je bio odgovoran posao u vrijeme kada se KPJ svim silama borila za bratstvo i jedinstvo. · · Rijetko smo se odvajale. Zajedno smo o~isle u oslobodeni Bihac i Cazin. lake je na terenu brio neprijatelja, uvijek je isla bez zastlte. Za kurire je bila majka. Uvijek im je susila odjecu, da se ne prehlade, krpila i peglala kad je imala vremena. Pocetkom cetvrte ofanzive dobili smo zadatak_~a se vratimo u Bihac. Od Pecigrada smo se povlacrle zajedno sa kolonama izbjeglica iz Banije i Korduna. U tim teskim danima trebalo je vidjeti Vahidu. Svakome je htjela da pomogne. Ni nocu se nije odma;ala. Gledala je da nas najprije smjesti i da nas udomr. Za sebe nije brinula. »Imam ja dosta rezerve•, govorila je vedra se osmjehujuci. Djeea u zbjegu bila su jadna i nemocna. Od dugog i teskog puta noge su im bile p~eP_une rana, iz kojih je skropila krv i natapala raskaiJanJU eestu. Va4 49 �hida je: brizna previjala rane malim neduznim stvorenjima i bodrila ih da izdrze sve teskoce. Bila je nesretna kad nejakima. nije mogla da po· mogne! lzvukli smo se iz bombardovanog Bihaca i preko Drvara dosli u Glamoc. Vahida je mnogo zalila sto nije u borbenoj jedinicl, jer je to bio. njen san. Cinilo joj se da salllo u otvarenaj barbi, licem u lice sa neprijateljem, maze dati svu sebe. · £elja jaj se ispunila u Livnu, kad je stupila u · Drugu krajisku brigadu. Teufik Maglajlic BORAC ZA RAVNOPRAVNOST 0 ka Vahide su se akupljale zane I djevajke nasa mnagabrajne paradice. Jas prije rata mabe su bile prava veselje, kaje je u svajaj kuci cesta prire' aivala. Jednam se mijese rezanci za zimu, .drugl put tarana, iii se kamusaju kukuruzi ... Uz pjesmu i pri' cu vrijeme pralazi brza, a pasaa se abavi s lakacam. I mi, muskarci, rada sma adlazili na vesela sijela kaja je Vahida karistila da pragavati o on arne sta je bali, cime je pagaaala zenska srca. cesta je paminjala prava kaja uzivaju sama muskarci. •Oni idu na fakultete, krecu se slabadna, a mi astajemo kod kuce. I kad izlazima, sputane sma zaram, kaa buba u ca• hurl ...• Okupljala· je zene oka sebe, svakadnevna I sve vise, pastepeno ih pridabila da se ukljuce· u raznavr' sne akcije i shvate neminavnast pramjena u drustvu: 51 �Vahida je prije rata pohaaala sanitetski tecaj koji je organizovao odbor »Zenskog pokreta•. Poslije okupacije uspostavila je saradnju sa osobljem Drzavne bolnice i Higijenskog zavoda i tamo stvorila antifasisticke grupe. Uz pomoc dra lhsana Zukanovica (3) i dra Asima Kulenovica u Drzavnoj bolnici, a u Higijenskom zavodu preko Mustafa Sabitovica •Gape• (4) i Mihajla Trkulje sakupljala je instrumente, lijekove i osta~ li sanitetski materijal. I sa pojedincima je saradivala, ali tako da nisu znali jedni za druge. U tim ustanovama ~esto se viaala. Kada me je pozvala da odemo zajedno u Higijenski zavod da uzmemo sakupljeni materijal, iznenadila me njena snalazljivost. Ona je, naime, sanitetski rnatarija! vjesto uvila da lici na novorodence. »Bebu• je nosila u narucju sve do svoje kuce, odakle je pomenuti . materijal upucivan u ·partizanske bolnice. U tim teskim danima, od Lausa do Rebrovca, s kraja. na kraj Banjaluke, Vahida organizuje grupe zena koje jojpomazu u radu: pletu, siju, sakupljaju odjecu i obucu, a kao blagajnik crvene pomoci, kupovala je razrie potrepstine za partizans. Jednom me je zaduzila podem u kupovinu i rekla: »Evo ti novae, kupi vise muskih pulovera bez rukava · i koznih kapa sa nausnica.ma. Kad zima stegne, borcima usi najprije ozebu.• Vahida se svakodnevno izlagala opasnosti, ali je radila ne prezuci pred policijom i agentima. 'Policijske premetacine u njenoj kuc.i postale su nesto svakidasnje. Prilikom jednog pretresa, policajci su Milieu Vranjesevic nasli bez legitimacije. Vahida je uzela u zastitu i predstavlla kao svoju iznenada oboljelu rodaku. 52 Vahida MaglajiiC �Cak ni u policiji, kad je uhapsena, Vahida nije gubila prisustvo duha; Da bi uspostavila vezu sa nekim drugovima ,fz Higijenskog zavoda, ona se ozlijedila i zatrazila ljekarsku pomoc. Odvezli su je ,na preglad. Tamo je kriliom razgovarala sa,Trkuljom i prenijela mu zadatke koje ona nije izvrsila - da organizuje antifasisticke grupe u ustanovama i skolama. U samici je dugo ostala i stalno smisljala kako da umakne iz zatl(ora. Po lsmeti Demirovic (5) poslala mi je svoj plan bjekstva: odreaenog dana, kada je budu sprovodill na Prijeki sud u Zagreb, trazila je da istim vozom krene grupa omladinaca i na stanici u Omarskoj da izazovu metez i paniku. Vahida bi "tada pokusala da pobjegne. Kada je stab Drugog krajiskog (Kozarskog) narodnooslobodilackog partizanskog odreda javio da se ova zamisao ne moze ostvariti, Vahld!! je trazila od zatvorskih vlasti da je premjeste na prvJ sprat. . Na intervenciju gradana, videnih Muslimana, podsta~nutih od nekih komunist<i, ona je zaista preseljena iz samice na prvl sprat odakle je kasnije i pobje:gla. · • 3) Zarobljen ,na· ·Kozari 'i strijeljan 1942. godine u Banjaluci kod RebrovaCke crkve 4) poginuo u NOB-u 5) poginula u NOB-u Mubera Osmic BESKRAJNO POZRTVOVANA I SK~OMNA B ilo mi je devet god ina kad je Vahid!l pocela dolaziti u nasu kucu. Ono sto s~m _tada znala_ o njoj, bilo je vrlo oskudno. Znala sa":J_J_edmo da u,nJe, noj kuci zivi. mnogo muskaraca, pnhcno_ st_rog pta,c. sestra-],da ima pune ruke posla u upraviJanJU domaz, lukom.,. , . . , . . . , . fz,.moje stvarne price,, ja_, bih_ ime svog JUDa_~~ Vahide· urezala sv·uda po ,Qorn)em seheru, Novos_eltJt! Stupnici ,, u centru i na perifer}ji ~anjal~ketpo _nJe~OJ okolini i svuda u nasoj zemiJt. Ttm prtje sto J~ btl~ zena onog perioda kada je poloz~j zene ll; drustvu ! porodici bio skoro istovjetan sa ma koJOm _:;tvar! u kuci, a rad skoro robovski.Prava nikakva, duznOstl beskrajne!. . . ,, •• . . , · 1 · · Vahidom sam se sretala na st!ehma,__ tz ett~a_. akcijaina u predrevolucionarno doba 1 kasmJe, u tle• galnom radu. . s 55 �Sijela su bila skoro jedina mjesta na kojima su zenska celjad mogla da kazu sta misle, zele i osjecaju. Tih sijela se sjecam jail od 1935. godine pa nadalje. Obicno su se odrzavala u Vahidinoj kuci. u nasoj kuci, iii negdje u Gornjem seheru. Ona bi nas pozvala, a kadinica bi nakuhala raznih jela. Odrasli su se povlacili u sobu, a mi. djeca, igrali smo se u kuhinji. Stariji su citali nesto sto meni nije bile dostupno. Vahida je citanje koristila za razbijanje raznih predrasuda, kao sto su; da knjiga nije za zensko, da se zena mora kriti i svemu pokoravati. Propagirala je pismenost i borila se za emancipaciju zena, Muslimanki. lz avlija bi je obicno ispracale, njih dvadesetak, i dovikivale da opet svrati. Ni mojoj Hami (mami) nije bile tesko da side cak do kapije. Ponekad je citavo drustvo vodila na poznata ·Uzdanicina• sijela i igranke. Na ovaj nacin je .znatno omasovila •Lenski pokret". .Radnicko drustvo •Prijatelji prirode• bilo je ponosno na svog istaknutog clana Vahidu. Djelovalo je . vecinom ljeti, jer su izleti bill glavni oblici rada. Na izlete se isla pjesice, najcesce negdje kraj Vrbasa, a muskarci su camcem dovozili hranu. Odlazili smo u Trapiste, Slatinu. iii Han-Kola. Nisu ml poznata Vahi· dina direktna zaduzenja, ali znam da je svaki nien posao izgledao spontan. lgrali smo, pjevali, citali I razgovaraiL Kao da je sada gledam kako vodi racuna da porcije hrane budu podjednako nasute. Skupimo se oko Vahide i svako samo pita za jelo. · Seoska omladina u Han-Kolima radovala se nasem dolasku. S nama su pjevali. Donosili smo im raznu literaturu za citanje. Zahvaljuci Vahidinom toplom :56 odnosu i neposrednosti u razgovoru sa selj~ci.~a. u Drustvo je, pored radnicke i studentske, ukiJUCivana i seoska omladina. . Jednog dana seljanka iz Han-Kola sjaha.•s konja pred nasim vratnicama i upita moju sestru .-:'1su: •Kako bih nasla gospojicu Vajidu?• PretpostaviJam da se radilo o dogovorenom poslu. vahida je drugovala sa mojom starij_om se~trom Aisom, koja je takoile bila _ilegalni r~?m~. ~o!e s~­ znanje o zamahu predstojece revolucye 1. njemm -~~­ ljevima je raslo i uskoro su me ~~ga21ra!1 na r~zhCI· tim zadacima, vodeci racuna o mDJim godmama 1 sposobnostima. Aisa [6) me poslala. u jesen 1941. godine, dadonesem nekakvu •vunu• od Vahide. Usla•. ~am "'!. ~P~: redni ulaz u djeciju sobu i sjela na _seciJU._ PruzaJUC~ mi korpu prekrivenu peskirom, V~h1da r!"~e: •Znas sta, Berka, avo nije same vuna, to J~ mumcl]a za P!'rtizane, a odozgo sam stavila klupcad. Berka, du~o. cuvaj se preko mosta, a i put je dalek. Ako se nesto desi• ... Tu je malo zastala i ubrzo dodala • ·.~· ako padnes. pa ti se prospe, ne govori odakle no_s1s. Usput svrati kod sandora, dace ti jedne bak~n.dze.: Vahida je sakupljala stare bosanske cli!me 1 s~r dzade da bi se domogla sredstava ~eophodmh za nas~ drugove u sumi. Nocima se to na S1Jel1ma paralo, pleh se dzemperi. salovi. carape . . . .. _ Srela sam je u partizanima, za vnJeme cetvrte ofanzive i tada mi se ucinila ozibljnija neg~ ikad ranije. Bil~ je u kratkoj bundi od plisa, u smeil1m panta•. lonama, s pistoljem. u pokretu prema satoru odmorili smo se u kuc1 strica Gavrila Principa. Bile nas je mnogo. Dok_ sam pjevala, Vahida je sjela uza me i_ poe~ Ia. plakat1 ..~a­ grlila sam je i upitala zasto .P!ace. SJet1la se A1se, koja je to like zeljela da me v1d1. 57 �·: Cijelu no6 smo marsirali, da savladamo ledom okovani ·Sator. Vahida je izdrzala ogromne napore u svojstvu politickog radnika otisla na drugu stran~ i vise je nisam vidjela. · · Urezala bih tako duboko njeno ime svuda kao sto o~~ zivi u mom sjecanju: beskrajno pozrtvo~ana, ~eseb1cna, skromna, sa neiscrpnom energijom i zeIJ?m da se sve ono sto 'je dostojno zivljenja i divljenJa, _u covjeku i za covjeka, nade u svacijoj buducnostl. · · · · Jusuf Selman U USTA5KOM ZATVORU 6) AiSa Karabegovi6, komunista, poginula u NOB·u· 1942. godine P orodicu kadije Maglajlica poznajem od pri· je rata, jer su sva njegova djeca, (Vahida, Ekrem, DZevad, Munib, Muniba, Nazim, Osman, Nedzib i Alija) pripadala naprednom radnickom pokretu u Banjaluci. Posebno mi je poznata Vahidina aktivnost u »Zenskom pokretu•,. Munibova u Radnick<im sportskom drustvu »Borac•, Osmanova .u Radnickom kulturno!ll drustvu »Pelagic• i Ujedinjenim radnickim sindikati· ma i Nedzibova u· aktivu SKOJ-a u srednjoj skoli u Banjaluci. lako zbog konspiracije u tadasnjim uslovima nije bilo preporucljivo odrzavati skupove i sastanke u .ku cama kompromitovanih aktivista (Dzevad i Munib hap seni su i ranije], i .pored toga, u njihovoj kuci, odrzavani su sastanci i dogovori aktivista, umnozavani leci i proglasi KPJ i SKOJ-a .. Neke od ·proglasa pisali. su 59 �Munib i Stjepan Pavlic - Pipe, a mi smo ih rasturali po gradu. Vahida se posebno isticala u radu sa zenama Muslimankama - djelujuci preko zenskih sekcija le· galnih drustava ·Buducnost•, ·Uzdanica•, •Gajret•, ·Fadilet• i •Sioga•. Nakon okupacije zemlje, 1941. godine, Vahida je veoma aktivno ucestvovala u radu i organizovanju ilegalnog NOP-a u gradu. Pored toga sto je rukovodila organizacijom »Crvene pomoci• i brinula o smjestaju mnogih ilegalaca, ona je obavljala niz drugih povjer· ljivih poslova za NOP. Bila je neposredno angazovana oko smjestaja druga flure Pucara Starog koji je u to vrijeme ilegalno boravio u Banjaluci i omogucila mu da uspostavi mnoge kontakte sa clanovima KPJ i sa radnicima narodnooslobodilackog pokreta. Njena aktivnost u NOP-u bila je rano otkrivena od strane redarstva UNS-e, jer su u njemu radili neki bivsi policijski agenti koji su zavrbovali i nekolicinu predratnih aktivista naprednog pokreta u Banjaluci i preko njih saznali imena izvjesnog broja ilegalnih radnika. Radi likvidac;ije partijske organizacije u Banja· luci, uslijedila su hapsenja od strane UNS-e. Pohapseni su neki aktivisti, a vecina je izbjegla hapsenje. Meilu uhapsenima se nasla i Vahida. 1 ja sam bio u istom zatvoru, u samici, a Vahida iznad, u sobi 16. Odlazeci u zajednicke prostorije neposredno smo razgovarali podmicujuci ustasu - cuvara - objasnjava· juci mu da smo komsije i rodaci. U toku nasih razgo· vera koji su trajali i po 2 do 3 minuta, Vahida mi je ispricala da joj je donijeta posteljina i jos neke potrepstine i da je s njom zatvorenica Danica Marie u koju ima povjerenja. lspricala mi je i ko je tereti, isticuci da je svjesna da je za nju jedini izlaz bjekstvo iz zatvora. Koristila·je svaku priliku da obavijesti par· tijsku organizaciju u Banjaluci da je spremna da po. 60 bjegne i trazila da joj se pomogne. Odlazak u Higi· jenski zavod, na previjanje, ona je iskoristila da uspostavi kontakt sa Razijom Biscevic i dr Margitom Hercl i preko njih poruci da zeli pobjeci iz zatvora, i to sto prije. 1 svojima kod kuce je porucila da namjerava pobjeci i trazila da joj pomognu. Misao o bjekstvu nikad je nije napustala i svakodnevno se pripremala. Najvise je racunala na skok kroz prozor. Daske koji· rna je bio zakovan prozor celije postepeno je odvalji· vala, da ih sto lakse i sto brze odbaci, cim se ukaze prilika za bjekstvo. Uoci odlaska na Prijeki sud u Zagreb, Vahida nije imala sta da ceka. Pokusaji partijske organizacije da joj pomogne u bjekstvu nisu uspjeli i ona je donijela odluku da sama nesto ucini. Kad je strazar zasao za drugu stranu zatvorske zgrade, bacila je jastuk i sko· cila kroz prozor a za njom· Danica Marie. Obje su, iste noci, uspostavile vezu sa aktivistima NOP·a i poslije otisle na osloboilenu teritoriju .. Poslije nasih tajnih razgovora u zatvoru vise ni· sam imao prilike da s njom popricam, ali Vahidino ime budi u meni sjecanja na jednu izuzetno hrabru, pozrtvovanu i razboritu zenu. 61 �Danica Marie NIJE GUBILA PRISUSTVO DUHA · .Sa drugom f>urom Pucarom' Starim dosla san:', nove~bra 1941. godine u Banjaluku; da ilegalno rad1m ka? clan KPJ, Tamo sam, preko druga Starog,· usp~~ta.vJia vezu .sa Zagom Umicevic koja je tada bila p~rtiJSkl rukovod1lac u gradu. Dok sam boravila u BanJa~ucJ, upoznala sam niz aktivista, s kojima sam saradJvala, kao na primjer, sa pokojnom Aisom Karabegovic koja mi je mnogo pomogla da se snadem u ife~alno~ radu .. C?d nje sam saznala za Vahidu Maglajlic, Jer. m1 !e o nJOJ mnogo pricala. lstakla mi je niz njenih vrlma_ 1 ugled koji je uzivala u Banjaluci medu na~redm~ gradanima. Od Aise sam, takode, saznala da JS Vah1da uhapsena. Ubrzo, 3. dec~mbra 19!1, ja sam takoae uhapsena .. od strane dVOJIC": ustasa iz Bosanskog Grahova, kOJI su me prepoznah u Gajevoj ulici, kod hotela •Pa- 62 las•, odmah odveli u njihov logor, a odatle u ustaski zatvor, gdje se nalazila i Vahida. U zatvoru sam nasi a Havku Sarac koja mi je rekla da se u podrumu, u samici, nalazi Vahida,· da je muce i smatraju teskim politickim krivcem. Poslije nekoliko dana mene su odvojili od Havke i smjestili u drugu sobu, gdje sam zatekla Vahidu. I nju su upravo tog jutra premjestili ovamo iz samice, na intervenciju, kako mi je ona pricala, lsmete Kulenovic iz Banjaluke. Tu je otpocelo moje licno poinanstvo sa Va, hidom. Bila je sva izmucena, otecenih nogu i lica; ispijena, blijeda, velikih modrih podocnjaka, zavijenog vrata, posljedica ustaskog mucenja. Odmah smo se sprijateljile. Vahidi sam priznala da sam cula za njenu aktivnost. Ona se interesqvala za pojedine aktiviste u gradu. lnformisala sam je o mnogim drugovima za koje sam znala, o prilikama u Banjaluci. Zajedno smo provele nesto oko dvanaest dana. Vahida je bila svjesna tezine svog polozaja, ali nijednog momenta nisam osjetila da se demoralisala. Do kraja je ostala energicna i vedra. Predlozila je da bjezimo, jer su nam ustase stavile do znanja ·da cemo biti upucene u Zagreb, na Prijeki ustaski sud. Tada mi je priznala da se jos u ·samici bavila mislju o bjekstvu, ali da je to bilo neizvodljivo. lz zatvorske scibe, medutim, to je bilo lakse izvesti. Zajednicki smo se pocele pripremati da pobjegnemo iz kandzi smrti. Vahida je u tome .pokazala izvanrednu snalazljivost i hrabrost. Dobro je proucila polozaj zatvora i· stranu na koju treba bjezati. Nasa celija, nekadasnja kuhinja jednog od stanova · Gruberovica kuce, imala je samo jedan prozor, okrenut prema ustaskom dvoristu. Vrata ostave i prozor prema basti bili su zakovani daskama. Vahida je uporno, iz ·dana u dan, prstima rasklimavala eksere na zakovanim vratima, dok .ih nije podesila da se lako 63 �mogu iscupati. 0 olabavljene eksere u vratima je. vjesala dijelove odjece da prikrije tragove ... Poslije su njeni utrnuli i pomodreli prsti nastavili da klimaju i izvlace eksere iz zakovanog prozora ostave, nase je, dine nade. Zatim smo cekale pravi trenutak. On je, najzad, dosao ... Uoci odvoaenja na Prijeki sud, uvece 21. decembra 1941. godine, ustase su slavile neki praznik. Dok je ustaski strazar setao s druge strime zgrade, Vahida je uklonila daske s prozora ostave, pogledala okolo i napolje izbacila jastuk. Posto niko nije primijetio pad jastuka, Vahida je prva skocila, drzeci torbu u ruci, a za njom i ja. · Potrcale smo, preskocile neke tarabe i zadihane stigle do rjecice .Crkvene. Snijeg je gusto padao i zasipao nase tragove. Pregazile smo skoro. zaleaenu rjecicu i bjezale dalje, preko basta koje je Vahida odlicno poznavala. Odjednom sam primijetila da sam bosa, da su moje raskvasene cipele ostale negdje u snijegu. Vahida je bila snalazljivija pa se izula i sa cipelama u ruci pregazila vodu. Premorene i ozeble dotrcale smo pod prozore njezine kuce. •Pobjegle smo, dajte brzo zarova da idemo dalje•, povikala je zadihana Vahida iznenaaenim ukucanima. Brzo smo se presvukle i nastavile kroz grad, s naparom usporavajuci korake da ne izazovemo sumnju. Opasnost je prijetila iza svakog ugla. Nesta ubrzanije smo prosle pored tvraave Kastel, jakog" neprijatelj' skog uporista, omeaenog visokim zidom koji se izdizao nad smaragdno zelenirn Vrbasom i izazivao neku cudnu jezu. Uzbuaene smo prosle pored pojacane ustasko-njemacke straze na mostu preko Vrbasa. Poslije smo sigurnije produzile manje osvijetljenim ulicama prema Gornjem seheru. Jste veceri smo stigle u kucu aktiviste Dalke (7], koga smo obje poznavale. Kad nas je ugledao, on se ocevidno uplasio. U kuci je bilo mnogo zena, jer mu je supruga hila pri ·g4 poroaaju. Odmah nas je smjestio u stalu. Saopstile smo mu da moramo sto prije na osloboaenu teritoriju. Ubrzo nam je doveo omladinca Zaima (8), koji nas je poveo prema Poniru. Nesto vise od sata isle smo uz brdo, po dubokom snijegu, koji je cijelu noc padao. Odjednom smo, pri snjeznom bjelasanju, ugledale da se n:ko sklonio u grmlje iznad nas. Pomislili smo na usta~k~_patr12Iu i odmah legli u snijeg. Ostali smo tako lezeCI do cetiri sata ujutro i vratili se u Gornji seher, u Zaimovu kucu i tu sakrivene provele dan. Ujutru je Zaim otisao u grad i vratio se sa Zagom Umicevic. Ona nas je upoznala sa nekim Velom (9), koji nas je uvece, 22. decembra 1941. godine, poveo na Ponir, gdje smo stigle u svanuce. Tu smo ~rele Karla Rojca, komandira cete za vezu sa gradom 1 ?S· tale drugove, istinski odahnule i prvi put se odmonle. Poslije nekoliko dana upucene smo u Tisovac, odakle je Vahida otisla na Cernernicu, u partizansku bolnicu. lzvjesno vrijeme je radila kao politicki radnik na terenu Cemernice i Manjace. Poslije rastanka u Tisovcu, opet smo se srele tek u aprilu 1942. godine, prilikom odlaska nekih nasih jedinica iz cent~alne Bosne na Kozaru. Nas posljednji kraci susret, za vrijeme o!anzi_ve na Kozari, nije mogao biti drugaciji nego srdacan, Jer je Vahida na mene ostavila nezaboravan utisak kao neustrasiv ·covjek, komunista i veliki drug. 7) Dalko Halimi6 8) Zaim HadZiisakovi6, poginuo u NOB-u 9} Veljko MiletiC - 5 Vele 65 �ski. prozor koji je za nas bio taka blizu, ali 1 taka da· leko. · Do~volili su da joj donesemo jastuk, odjecu i hranu. Cak su dozvolili da joj, s vremena na vrijeme, i moje dijete dodamo. Bila je to Vahidina zelja koju je umjela da iskoristi. Stavljala je malisanu pisamce u odjecu i taka smo danima saobracali. Na njen zahtjev, donosili smo joj mosure sa malo namotanog konca. U mosur bi utisnula ceduljicu i dobacila ga £ednoj nasoj komsinki, Jevrejki. Cim bih ugledala tu zenu kako sa bokalom ide u nase dvoriste, i ja bih uzimala augum i polazila na pumpu. Toceci vodu, spretno mi je urucivala Vahidina minijaturna pisma. Jos ]edna starija zena iz komsiluka bila nam je •postar•. Dok je r.azastirala rublje u dvoristu pored zatvorskih zidova, Vahida joj se javljala sa podrumskog prozora samice, dobacivala joj pisamce, takode utinsuto u mosur. Od tada je starica, razastiruci ves, pjevala i pjesmom prenosila nas odgovor Vahidi. . •Kad. god su je vodili u bolnicu na previjanje, ostavljala nam je znak - bijelu krpu - objesenu o prozor. Bila je to ]edina prilika da je neko od nas vidi. lzlazila sam tada, u zaru, na ulicu da je ugledam. S naporom je hodala, sva pogurena. Ustase su joj vrelu vodu bile prosule medu noge. I tada je nasla snage da mi neprimjetno mahne rukom koja je bila sva crna, jer joj je agent divljacki prilupio vrata preko prstiju. . Ceduljicom je zamolila da 20. decembra, u subotu, u odreaeno vrijeme, sacekam s fijakerom na mosticu iznad Crkvene, u blizini zatvora. Trazila .je da ponesem zar za Danicu Marie jer je ona imala zar ·u kame je uhapsena. Na sve je mislila. Kao signal, u '68 slucaju da je sve u redu, predvidila je da se sagnem i vezem cipelu .. lako je bilo sve pripremljeno, fijaker nije izisao. Javljeno nam je, u meauvremenu, da ce; uz pomoc lsmete Demirovic, ·agent Paternoster u ponedjeljak pustiti zatvorenike, pa i Vahidu. Ali, Vahlda nije ce· kala da je Paternoster oslobodi, jer mu nije vjerovala, nego je u nedjelju uvece iskoristila prvu pogodnu priliku i pobjegla. U nedjelju, okupljeni u kuhinji, sjedjefl smo u neizvjesnostl. Poslije sedam uvece, neko ubrzano i snazno zalupa na prozor. Zacusmo: •Vahida!• Brat Nedzib je ugledao njih dvije, a ja sam zgrabila zar i izletjela iz kuce. Smjesta smo se sklonile u susjedno dvoriste da Daniel obucemo zar. Sljapkala je u raskvasenim cipelama i ja sam joj dala svoje papuce s nogu. U dvoristu se slucajno nasao nas susjed lbra· him, bastovan, koji je sve vidio. Zamolila sam ga da ide iza njih, kako bi nas mogao obavijestiti jesu li presle preko mosta. Vahida je posla trotoarom s jedne strane, noseci svoju zutu koznu torbu, a Danica drugom stranom ulice. lzmicale su gradom, ispred same policijske stanice, i zamakle u zimsku noc. U strahu od potjere, nastojali smo da zametnemo trag koji je po snijegu vodio ispod nasih prozora. Mlada braca Nedzib i Alija izletjeli su poluodjeveni napolje i trceci oko kuce, kroz susjedne baste, stresali snijeg sa grana. Po povratku, Ibrahim je ispricao da je Danica iz· gubila papucu. Ta noc bila je duga, nikad da svane. Nismo znali sta se dogaaa s one strane Vrbasa. Smirili .smo se 69 �tek"sjutradan rano, kada nam je dosla Nazifa Hadzi· isakovic i majci ispricala da su Vahida i Danica izmakle potjeri. " · ·' Po ~azifi smo poslali odjecu koju je Vahida tra· z1la. Jav1la se tek kasno u ljeto 1942. godine iz Ko· tor-~arosi._ Tr~zila je, po "nekom seljaku, kon~a dugmad I, topllh carapa, gusti cesalj i nesto slatko. To je bilo posljednje sto smo mogli za nju uci· niti. Jovanka covie DRUG U NEVOLJI 1_0- FaCul Se~iq,-Narodni heroj iz B~sanske Dubic.e -, .pOg"inuo .u. NOB.,.u .1942.. g,_ ' lz Tuzle, gdje sam bila sekretar Mjesnog komiteta KPJ, morala sam da bjezim, u septembru 1941. godine, jer su me na ulici prepoznali agenti i pokusali da uhapse. · Odjevena u zar, upucena sam hitno, partijskim putem, u Banjaluku i javila se Vahidi. Toplo me je pri· mila I smjestila u svoju kucu. Tu sam ostala nekoliko dana, dok mi nije obezbijeden drugi stan i dok nisam, preko Vahide, uspostavila vezu sa drugom flurom Pu' carom Starim i Mjesnom organizacijom KPJ. U Vahi· dinoj kuci, u to vrijeme, krile su se Rada Vranjesevi6 i Dusanka Kovacevic i cekale povoljan .trenutak da odu na oslobodenu teritoriju. " . Tih dana nismo mi bile jedine u Vahidinoj kuci. $vakodnevno nas je tu bilo po petoro-sestoro. Za s\te je bilo mjesta za spavanje, hranei i ostalog. Vahida nas je umjesno razmjestila! Za merie je pronasla kom· 71 �pletnu odjecu, od cipela do vesa, i sve sto mi je bilo potrebno da se neupadljivo krecem po gradu. Vahidina majka, snazna zena, po cijeli dan je bila ~auzeta spre~an;em hrane za mnogobrojnu familiju ; rl~galce. Sv~ J.~ t? trebalo pripremiti a da star; kadija n_rsta. ne pnmr;etr. On je bio namcorast covjek, starm~krh shva!anja, sklon zamjerkama i gunaanju. Ocito ;e, meautrm, da je mnogo stvari vidio ali se pra' vio da ih ne vidi. . On _!e bio ~udar i znao je da takvo njegovo drza- n;~- odbr;a nepn;at~lja od njega i njegovih ; da na taj ~a~m. odgaaa us!~ske i policijske upade u kucu, koje ;e mtrmno naslucrvao. . . Vahida i~ P_rihvatila desetine I desetine nasih l;udr, omogucrla rm da se sklone ; upute dalje. Danas mi izgleda prosto nevjerovatno kako je to sve_ ~oglo da se nesmetano cini pred nosom ustaske P?lrCrJe. U _B_a.njaluci je bilo jos takvih kuca, ali porodrca Magla;l_rca, zahvaJjujuci Vahidi i njenom uticaju, ~ potpun_?str se angazovala u borbi protiv neprijatel;a: Sve sto. se u kuci naslo, bilo je na raspolaganju nasem n~ro_dnooslobodilackom pokretu ; ljudima koji su se strca1em okolnosti nasli u gradu na Vrbasu. . Kad se s!ecam Vahide, u uspomeni mi ozivi 1 lik n!en~ plem~nrte _majke, kadinice, kako smo je zvali. ~ria J~ to drv!"'a zena, dobrodusna i smirena. Sve sto 1e radrl~, radrla je mirno, bet •srkleta•. Ni traga od s!raha: rako se_ pored nas u kuci nalazio sakriven 1 nJe!"' _sm. u sobr na spratu, iza vrata koja je zaklanjao velr~r o~mar, ~ _za koga mi nismo znali. Ostali njeni sin?vrvec_ su brlr u partizanima. Pricalo se.kako je kadin!ca na ;ednom •mevludua, pred vecim brojem prisutnrh, n_a klevet~ da partizani cine zlocine, hrabro odgovonla: •Partrzani to ne rade! Moja djeca su tamo a oni to ne bi ucinilif. ' 72 Snagom svog odusevljenja Vahida je majku pridobijala i za akcije izvan kuce. Kada je bilo najteze preci most na Vrbasu, kada su straze ~!le pojacane, stara kadinica je prelazila most, nosecr pod _zar~m razne predmete koji su slati na osloboaenu tenton;u. Ponekad je u korpi prenosila bombe, pokri_vene s nesto povrca. Vahida bi joj oko struka_ nanrzala dosta carapa da ih odnese na odreaeno m;esto. Ide s!ar~ tako s noge na nogu, mirno prolazi pored ustasa 1 svojim izgledom ne izaziva sumnju. A preci preko Vrbasa, pored ustaske straze, bio je pravi •kunst•. Vahida je bila zivahna i energiGna, s puno smisla za organizaciju, nevjerovatno spretn~ I dokr~­ ja spremna da izvrsi povjerene zadatke. Pn tome ;e bila krajnje oprezna, vodeci racuna da se ne desl nesto nepredviifeno. Sjecam se slucaja sa drugom Duskom-Siovencem, kako smo ga zvali. !mali su sast~­ nak u parku. Trebalo je prenijeti neku poruku~ Vahrda je bila u zaru, a on je drzao se~i~ u..ruci. Dusko S? zbunio i pruzio joj ruku, zaboravl;a;ucr da se Muslrmanka ne rukuje. Ona se brzo snasla, JJiasno gov~: reci: •Dragi efendija ...•, a malo kasnr;e, obazrevsr se, tiho ga izgrdila: •... ti vrag, sto mi pruzas ruku•. 1 mene je jednom prekorila sto sam joj se javila u prolazu, kad to nije bilo neophodno. Sretale smo se cesce i odrzavale vezu za vrijeme mog boravka u gradu. Ja sam izasla na slobodnu Cemernicu krajem oktobra, gdje se, u sredini sume, u brvnarama, pored staba nalazila partizanska bolnica. Krajem decembra i Vahida je dosla u nas partizanski logor. lshrana je predstavljala ozbiljan problem. Rijetki su bili da~i kad smo imali soli. Jeli smo hljeb od zobenog brasna, a kukuruzni je bio prava poslastica. Sve sto su nase jedinice zaplijenile, davalo se, po pravilu, ra_njenici: rna u bolnici. A pomoc koja je stizafa iz Ban;aluke 1 73 �ostalih mjesta, isla 'je preko »Veza• dalje, preko nasih isturenih jedinica. Jasno, dok bi to doslo do nas, cesto je nedostajalo mnogo stvari, a pomoc pom'lkad nije ni stizala. Kada je Vahida stigla, javili su nam da cemo dobiti paket sa tahan-halvom. Ali, od toga nije bilo nista. Neko se usput osladio. Nama zao, a pomalo smo bili i ljuti na drugove kojl su halvu pojeli. Vahida nas je gledala, sva zapanjena, i rekla: ·Drugovi, sasvim je svejedno ko se osladio« ... Mi smo tada stalno govorili o hrani. To su bili prvi mjeseci u partizanima i gladovanje smo prilicno tesko podnosili. Skender-Vakuf, mjestance pod obroncima Cemernice, bio je slobodan januara 1942. godine. Ne· prijateljska posada ga je napustila bojeci se naseg napada. Mi smo se odmah, sa stabom bataljona i agitpropom, uputili tamo i smjestili u kucama nasih simpatizera. Vahida i ja smo zajedno. Skender-Vakuf je izgledao prijatan postije Cemernice i dascara u kojima smo boravili. Jedan od imucnijih mjestana slavio je tih dana krsnu slavu, Svetog Nikolu, i pozvao 'nas u goste. Cega tu sve nije bilo! Pecenica, kokosi ... i poslije svega - domaca halva. Od taka obilate gozbe meni je pozlilo. lzasla sam na drvenu verandu. Ubrzo je dosla Vahida i, videci me onaka presavijenu preko ograde, malo me prodrmala i progovorila: •Uh bo,ga ti, jesi .li luda! Kako ces povracati halvu!• OtiS!a sam u Maslovare krajem januara 1942. godine za politickog komesara bolnice u Borijama. Vahidu sam srela ponovo· kod Bocca, kada je nas udarni protivcetnicki bataljon prelazio preko Vrbasa, vodio danonocne borbe i povlacio se prema Kozari. Nikada ne mogu zaboraviti Vahidinu paznju i bri· gu prema meni. Bila sam se nesto ranije porodila i pod najtezim uslovima, sva iscrplj.ena, nosila dijete u 74 povoju. Vahida mi je pruzila prvu_ sestrinsku pom?c. Dijete mi je nasi fa ... J~d_nom, !IDC:U, ~ada smo se tih~ kretali u koloni i svak1 cas ocekivaii borbu, ana m1 pruzi dijete i prosapta: •Evo ti ga, bojim se da cu ga ispustiti kad zapuca ... ti si majka!• Vahidu sam posljednji put vidjela u osloboilenom Prijedoru ... Ove izvanredne zene odavn? .n~ma, ali i danas intimno osjecam neki dug prema nJOJ, 1ako mi ni vrijeme ni prilike nisu dali da joj uzvratim, bar djelic, za njeno plemenito drugarstvo. 75 �Sida Marjanovic TAKVA JE BJLA VAHIDA U banjaluckom kvartu •preko Vrbasa•, 10. oktobra 1941. godine, prije podne, odigrala se potresna drama. Posta je policija slucajno otkrila sastanak aktivista narodnooslobodilackog pokreta i grupe domobranskih oficira, koji su bill spremni da partizanima liferuju oruzje iz vojnog logora u tvrdavi Kastel, gestapovci i ustase su se spremali da sprijece ovu akciju. Spretno su opkolili kucu. lz zelje da se pokazu brzim i hrabrijim, ustase su zapucale pod prozorima ranije no sto je trebalo. To je ilegalcima bilo dovoljno da pokusaju da umaknu prema ranije utvrdenom planu. U okrsajo je pao partizan Braco Potko· njak kojl je pistoljem i bombama branio odstupnicu. Sedmoro ilegalaca su pobjegli kroz sokake i preko malih basta. Pola sata poslije ovog slucaja, na periferiji Banjaluke, partijska organizacija u gradu bila je obavi- 76 jeiitena i spremna da nam omoguci bolji smjestaj iii vezu za oslobodenu teritoriju. Prebacujuci se od nisana do nisana u zatravljenom muslimanskom groblju, dosla sam i do kuce Kapora. U dvije rijeci objasnila sam Basi sta se desilo. Ne oklijevajuci ni trena, ona je otisla .u grad. O~tala sam u podrumu i cekala. Bosa se vr~tlla s~ '(~h1dom Maglajlic prije nego sto sam mogla 1 pom1sht1. Obadvije su bile pod zarovima i nisu z~drzava~.e od m~?: gobrojnih ustasa, agenata · i policajac~ k?J' su vrs1~1 · raciju u cijelom kvartu. Veza je funkc10msala bespnjekorno. Mada smo stanovale u neposrednoj blizini, moj prvi susret sa Vahidom bio je nesvakidasnji i neue' bicajen. Nismo jedna drugoj pruzile r~k~ u znak upoznavanja. Nismo se ni »Upitale•. Pnv1d~.o bez 1ka: kvog uzbudenja, kratko mi je rekla: »DOmJel~ sam t1 zar. Obuci ga i smjesta podi na ul1cu. Pogrb1 se, napravi se starom prosjakinjom, drzi parce hljeba u ruci i drhti. lspred tebe ce ici drug na biciklu. Kad budete izvan ustaske zone i njemacke posljednje straze na izlazu iz grada, on ce ti prici i reel sta treba dalje da radis.• Plan je bio izvanredno smisljen. Agenti su uzbudeno pretrazivali svaku kucu, baste uz Vrbas. Nikog nisu uspjeli uhvatiti. Pored nas su prolazili kao poludjele zvijeri kad tragaju za plijenom, ali na druga na biciklu i mene, staru zgrbljenu zenu, niko nije obracao paznju. ••• Na partizanskom slobodnom tere.nu -: ~a Ce: mernici - po drugi put sam srela Vah1du. B1o Je kraJ decembra. Dosia je u suknji i gojzericama. Nije stigla da ponese sve ono sto je mjesecima brizljivo 77 �RPe3HAHJYt\l Hc\POAH~ CKYRWTHH~ <I>EAEPaTHBHE HaPOAHE PEflYfi,HKE ]YrOCMBHJE H4 hpMrtor SPX06H0f 1\01\\llHMHT!l OPYi'l\!ltfHX CHdf4 11)4PUJM4 JYfOCI'I.dSIIJe JOCHnll Gf'03ll-THTd ne koja je prolazila necujno, bez suma. Pred zoru smo stigli iscrpljeni u Dobre Vode, divno, pitomo seoce, u zelenilu, u kome se vee uveliko osjecao dah proljeca. Tu smo predanili, odmorili se, prezalogajili i naredne noci produzili dalje, prema Kozari. U osvit dana smo stigli u Kozarac. Na obroncima Kozare bilo je zivo kao u kakvom partizanskom logoru. Proslavljeni Drugi krajiski (Kozarski) narodnooslobodilacki odred »Dr Mladen Stojanovic• sisao je u to mjestance i zauzeo polozaj pred napad na Prijedor. Nikad necu zaboraviti susrete sa Kozarcanima, vedrim, borbenim, i sa grupom Banjalucana za koje nismo ni znali da su u partizanima. Neko nam rece da je lutka, (13) Vahidina dobra poznanica i moja najintimnija prijateljica iz razreda, nekoliko kilometara iznad Kozarca. Brzo smo je pronasle, dan i noc provele u lutkinoj bolnici, pricajuci o raznim dogaaajima iz partizanskog zivota. Sutradan, 16. maja 1942. godine, Prijedor je osloboaen. Kurir je donio poruku da Vahida side u grad, na politicki rad. Njeno ogromno iskustvo u radu sa zenama iz grada bilo je korisno. I tako smo se ponovo rastale ... • • • 11PE3llllHIYM .H4P04HE Cl\fnWTHHe HaPOI\11(; PffiYElllti\E JYfOC"MRH.IE !llli'A~PdTf16HE lii\HI.I.EMpHJ4 <lpi\Etra · "K06p. ._/.!i2!Q__ -.&/?~19.'>/ ""'" r 5<orpo~~v lU<~ Y,~ll!lfMl>H)e OP'JWhl. 741_./--f I 80 Skoro godinu dana Vahida je provela u politickom radu na terenu Podgrmeca. Vedrim smijehom, govorljivoscu, jednostavnoscu u pristupu ljudima i zenama, ona je brzo stekla ogromnu popularnost. Svi su je postovali i voljeli, pozivali u kucu i odzivali se na njene zahtjeve da nesebicno pomazu narodnooslobodilacku borbu. Kasno poslije podne, pocetkom aprila 1942. godine, Dvanaesta krajiska brigada je stigla u Rujisku. Vahida se nasla u tome selu. Kao i ranije sto bismo cinile, odvojile smo se Vahida, Zora Kovacevic, po6 81 �mocnik politickog komesara cete i ja da razgovaramo. Zbijale smo i sale na racun najmlaoeg politkoma sa masinkom, na racun Vahidinih pantalona skinutih sa nekog podebljeg svabe, a vrijeme je prolazilo brzo i neprimjetno. Nije prosao ni sat-dva kad smo zaspale, ·a plotuni pusaka i rafali masinki odjednom su zaparal.i izmeou seoskih kuca. Bunovne smo skocile _i izletjele u dvoriste. Na samom brdu, u osvitu zore, krivudala je neprijateljska kolona zatvarajuci obruc. Neprijatelj se prikrao i poduzeo ofanzivu iz tri prav, ca: Bosanskog Novog, Otoke i Krupe. Zapocela je bor, ba prsa u prsa, na zivot i smrt. Bili smo u nepovoljnijem polozaju, u dolini, pa smo zeljeli da se domognemo Osretka, uzvisenja koje je dominiralo selom. I mi smo se uporno peli. Negdje na samoj cuki, komandant. brigade Petar Mecava (14) me upozori: •Ljubica je zaostala, pomozi joj.• Ostavila sam Vahidu i Zoru i posla u sus ret nasoj brigadnoj bolnicarki, vee bolesnoj od tifusa. Njih dvije su produzile naprijed, a nas dvije zaostale mozda desetak metara. Kao i uvijek u .takvim prilikama, trenuci odlucuju o ishodu borne: Nekoliko trcecih. koraka, prema groblju kuda je oznacen proboj; bili ·su dovoljni da se ostane u zivotu. Drugarice i drug0ve izvan tog uskog prolaza zahvatila je unakrsna paljba neprijateljskih puskomitraljeza. Njih dvadeset .je palo, a med:u njima Vahida i Zora. Neprijatelj je jurio za nama i nije se zadrzao · u blizini seoskog groblja. · Naredne noci jedna ceta, mislim Treceg bataljona dospjela je do groblja i tu sahranila pale drugarice i drugove. 11L i 12) UroS_ ElrenoviC i Laza TeSanoviC i l:etniCke vojvode narodni izdajnici 13) lJ,.Jtvija SmailagiC, poginula u NOB·u 1942. godine 14) Nar.odni heroj, poginuo · ·navnika ~ 82 1944~ - go.dine u borbi za oslobodenje Nazifa Hadziisakovic NESVAKIDASNJA I PLEMENITA K ad su Vahida i Danica pobjegle iz zatv~ra, nisu uspjele iste veceri da odu na osloboaen~ ~ent9: riju. Moj brat Zaim doveo ih je, pre? zoru, ca~?J kUCI u. Gornjem seheru, gdje su ostale c!o d~n. ~} adm~ ·e tada zamolila, da cim svane, njenDJ ~a)CI o ne ~em pismo. Upozorila me ~a ponesem _kan~IC~d pa kk~ me neko usput upita kuda Idem, da kazem. • em o . kadinice da kupim mlijeka.• . · Od majke je trazila da joj posalje P.?tre~nu opremu za hladne dane, a za mene·da odvOJI. nes.to ~Jene odjece. Dirnula me njen!l dobrota. '!lko J~. bllt,IZ~~' cena, u napetom iscekivanju da .~e sto pr~ e s ?m ~': okupiranog grada, njenom oku mje prom_a_ a moJa ~ kudica. Nije propustila da razgo':'ara o Cll!evlma ~ase borbe, isticuci potrebu da i daiJe n~sta_v1~ ~ ra b.~· Ostala mi je u sjecanju kao nesvakldasnJa I oso I o plemerHta zena. 83 1 �Slavko Odic SUSRET SA VAHIDOM I zlaskom iz Banjaluke, krajem juna 1941. godine, u njenu neposrednu okolinu, sentimentalna vezanost za grad, u kojem smo proveli mladost i u ciji smo progresivni radnicki pokret ulozili sve svoje snage, polet, samopozrtvovanje i radost mladosti, postala je jos jaca, jos izrazitija. Jer, u novoj situaciji, spremali smo se i skupljali snage da bi se jednoga dana ponovno vratili u svoj grad i obracunali s anima koji su nas prisilili da ga napustimo. A, pored toga, u nasem gradu, u nasoj seher Banjaluci, ostalo je vise nasih drugova nego sto je nas bilo u njenoj okolini. Nasli smo se razdvojeni, na dva fronta jedinstvene borbe. I koliko smo se radovali svakom uspjehu drugova u gradu, bili smo svjesni da ani dolje, u nasoj Banjaluci, vade neravnopravnu borbu, goloruki sa naoruzanim i brutalnim protivnikom, stalno izlozeni smrtnoj opasnosti. I, premda smo znali da su te zrtve 84 zaloga pobjede i da su neminovne, s tim smo se intimno tesko mirili. Svaka vijest o hapsenju nasih drugova 1 drugarica jacala je nasu mrznju protiv neprijatelja, jer smo taka mogli savladavatl tugu i bol za izgubljenim drugovima. Desetine 1 desetine banjaluckih komunista padale su u toj borbi, nestajale u ustaskim policijskim zatvorima i logorima smrti. Njihova mjesta, meautim, nisu ostajala upraznjena. Popunjavali su ih drugi, mlaai bore!, iz redova banjaluckog proletarijata i napredne omladine. Ali, meau rijima je bilo sve manje pripadnika onih generacija s kojima smo mi stasali i zajednicki radili, jer su te generacije bile u onim borbenim redovima koji su trebali da izdrze prve nalete neprijatelja. Utoliko je nasa radost bila veca kada bi se neko od tih drugova iscupao iz kandzi neprijatelja. Takvo zadovoljstvo smo dozivjeli u decembru 1941. godine. Znali smo da je Vahida Maglajlic u ustaskom zat voru, odakle su putevi rijetko vodili u slobodu. Vijest o njenom hapsenju svima nam je tesko pala. Dozivjeli smo je cutanjem koje je prikrivalo dubinu bola za bll· skom i dragom drugaricom, neumornim partijskim radnikom, cija je prisutnost, narocito u teskim danima okupacije, mlae!im drugovima ulijevala osjecanje sigurnosti, nadmocnosti nad uzurpatorima vlasti u nasem gradu, u gradu kojl je nama pripadao i kojem smo mi pripadali. Utoliko je za sve nas koji smo Vahidu dobra poznavali bila veca radost kada se jednoga dana ponovno obrela meau nama. Stigla je iz Banjaluke, zajedno sa Danicom Marie. Pobjegle su iz zatvora. Vahida je opet s nama, sa svojim starim drugovima I saborcima. Vahidu sam sreo u Boccu, neposredno poslije njenog bjekstva iz zatvora. I kao sto to uvijek biva u ovakvim situacijama, mi smo se interesovali za deta- 85 �~je o njoj. i njenom .bijegu, o situaciji u gradu, o drugovima koji su ostali da nastave s .radom, o drugovirua koji · su u zatvoru, a ona se, opet, interesovala o svemu sto je znacilo novi zivot na partizanskoj teritoriji .i za drugove koji su izasli iz Banjaluke u partizanske jedinice. Na njenom, uvijek vedrom i raspjevanom izraztJ fica, nije bilo tragova teskih zatvorskih dana, a njene okrugle, zive i vesele oci kao da su htjele da kazu: to sto je sa mnom bilo, nije vazno. Tu sam, sad sam s varna! Gledajmo naprijed! .. · Da, naprijed. Vahida je uvijek gledala naprijed. Nije dozvoljavala da ana, njen licni udes, bude glavna tema. · •lzbacile smo kroz prozor jastuke, na njih iskocile iz zatvorske ~obe i pobjegle.• . To je bilo sve sto sam od Vahide cuo o bijegu iz ustaskog zatvora .. Vahida je otisla na teren Skender-Vakufa, gdje je radila na formiranju i ucvrscenju partijske organizacije. Bila je sekretar prve partijske celije na tom terenu. Rijetko smo se sretali, a poslije naseg povlacenja iz .centralne Bosne u Kozaru, nisam je vise vidio. Jednog dana stigla je vi jest da je neprijatelj nocu i-zvrsio napad iz Bosanskog Novog, sto nikada ranije nije cinio; da je iznenadio dijelove Dvanaeste kraji-. ske brigade. Tada su Vahida Maglajlic i Zorica Kovacevic polozile svoje zivote za ono za sta su se citavog zivota borile - za ljepsu sutraiinjicu, za pobjedu . revolucije. Vahida i Zorica nisu docekale da vide slobodnu Banjaluku, kao ni stotine njihovih drugova,i drugarica, Banjalui':ana i Banjalucanki, koji su zivotima potvrdili svoj borbeni revolucionarni put, svoje mladalacke ideale i zivot. 86 Veljko Miletic- Vele C:UVAJ SE DANE OZEBES K ad smo zarobili prvi mitraljez, ledo Kara· begovic ga je u odusevljenju ljubio i nikom ga nij~ davao. Vahidin lik intimno poredim sa ledom. Na sl1· can nacin su iskazivali svoju odanost i ljubav prema NO B-u. Bio sam komandirvoda u i':eti za vezu. Taj itod i? bio najblizi i direktno vezan za Banjaluk~. Svaku noc, iii svaku drugu noc, dolazio sam u Banjaluku, ·sa ne• kim drugom iz voda. · Po obavljen?m ..zadatku odmah sam se vracao na oslobodenu tentOriJU. Sa Vahidom sam se prvi put sreo u Bukica kucl .. lznenadila me svojom neposrednoscu i razgovorom kao da se odavno poznajemo.lnteresovala se za svakoga ad poznatih drugova na osloboderioj teritoriji. S ogorcenjem je opisiitala postupke neprijatelj_~ li nasem voljenom gradu. Taka je interesantno pncala da sam je mogao slusati nekoliko dana I noel, a da ne 87 �osjetim kako vrijeme prolazi. Ali, to sebi nismo mo· gli dozvoliti. 2urili smo svak na svpju stranu. Pokupio sam materijal koji je Vahida donijela za partizane. Sve je bi lo rasporedeno u posebne pakete i naznaceno sta kame pripada. Drugove je od ranije poznavala, znala im je zelje, pa je taka i poklone namjenjivala. Nekima je cak poslala i po parce butera, sto je tada bila prava rijetkost. Onakva kakva je bila, neposredna, plemenita, cijelim svojim bicem adana narodnooslobodilackom pokretu, postala mi je taka bliska da sam se s njom rastao kao sa odavno poznatim i najblizlm drugom. Od tada je uvijek slala pakete sa napomenom: •Vele, avo podaj ...• Drugi sastanak je uslijedio u Sitarlma, kod Adema Bajagilovica. Bilo nas je cetiri do pet u grupi. Vahida nas je docekala s baklavom i hurmasicama. Takvo iznenadenje u ono doba niko drugi nije mogao prirediti. 2eljni poslastica, jeli smo koliko smo mogli. a sto je ostalo - ana nam je zapakovala da ponesemo. I tada smo izmijenili uobicajene •poruke•. Od kuce je donijela i nekoliko civilnih odijela. Bio sam odusevljen njenom smjeloscu i drzanjem. lako nije bila nao ruiana, ponasala se hladnokrvno i nimalo zbunjeno. A sve se to odvijalo u okupiranom gradu. I Adem je potvrdio moje zapazanje i ispricao: •Njena aktivnost i izuzetna prodornost u prikupljanju pomoci za parti zane poznata je svakom od nas. Obracala se i nekim gradanima koji cak nisu bill ni simpatizeri pokreta. Licno je traiila od njih pomoc sve dotle dok nije uspjela u svojoj namjeri. Jednostavno, nikoga se nije bojala.• Treci put smo se sreli kod Zalma i Nazife Hadziisakovic - Zifke. kako smo je mi zvali. Dosao sam dobivsi Vahidino pismo koje je Zaga Umicevic ostavila za mene kod Dalke Halimica. Pisala je: •Vele, dodi ti lie no kod Zalma•. Trebalo je da sto prije Vahidu 88 Danicu odvedem na oslobodenu teritoriju. Cekale su me sa nestrpljenjem, pogotovu sto sam malo i zakasnio. U uslovima u kojima su se one nalazile nije bilo nimalo lako cekati. Svaki minut mogao je biti koban. Spremajuci se da krene, Vahida je, izmedu ostalog, rekla: •Mnogo sam debe Ia, kako li ce mi stajati pantalone?• •Zato je lako, gore kilogram! brzo spadaju• - dodao sam. Vahida je jahala osedlanog konja kao da je i u tome Imala nekakvo iskus~o .. 1. tiho _je pjevusila: •Dimitrove, sabljo britka, pobjedmce SVIJU bitka•. Znao sam ko je Dimitrov i mali a sam Vahidu da mi sto vise prica o njemu. Ona mi je, pored ostalog, pricala i o procesu u Lajpcigu. Kad smo sreli nase straze i dali znak raspoznavanja, Vahida je sva ustreptala rekla: •Prvi put sam vidjela naseg vojnika, osjecam se kao u drugoj drzavi.• Logor je bio na Kabajkovcu·, kod kuce Dusana Hajdara. Kad smo usli u kucu, Vahida se prvo obratila djeci i neSto im dala. Nisam vidio sta, ali su se djeca veoma obradovala i poslije njenog odla~ka cesto su pitala: ·Gdje je ana velika tetka, kad ce opet doci?• U nasem logoru smo vecerali. Za vrijeme vecere Vahida nam je pricala o zakletvi nad Lenjinovim adrom. Od nje sam prvi put cuo za Kalinjina, Ordzonikidzea, Kirova, Vorosilova. Timosenka, Budonija ... zao mi je bilo sto smo poslije vecere, morali nastaviti put. Zelia sam da je dugo slusam. Pricala je osjecajno. za to birala pogodan momenat i gledala kogt> ima pred sobom. Na putu za Ponir pjevala je: •Na tri fronta tri marsala, sva tri protiv kapitala.• Vahida je boravila dva dana na Poniru i produzila na Cemernicu, a Danica je ostala u ceti. Zajedno sa cetom i dalje sam primao iz Banjaluke materijal za partizane. Prenijeli smo ogromne ko- 89 �licine materijala, a nikada nismo ni pogledali sta sve ima unutra. Jedne veceri, kada su . se · nasi drugovi vratili sa Cemernice, donijeli su mi paket od Vahide. Napisala je i ovih nekoliko rijeci: •Druze Vele, posto se ti izlazes raznim teskim situacijama, saljem ti topli ves, cuvaj se da ne ozebes ...• Osjecaj i briga o covjeku bili su sastavni dio njene licnosti. Kad god sam odlazio na cemernicu, radovao sam se susretu s Vahidom i cinilo mi se da se dugo poznajemo. Gdje god sam bio, uvijek sam se interesovao za Vahidu. Kad sam se vratio iz Crne Gore, cuo sam da je pala u borbi protiv neprijatelja. Nisam vjerovao. Cinilo mi se da ona nikada ne moze poginuti. Ali morao sam se pomiriti sa tuznom istinom da Vahide vise nema. I danas, kad sjecanja naviru, divim se Vahidinoj fizickoj i duhovnoj snazi pred kojom nije hilo prepreka u ostvarel")ju plemenitog cilja. l { l Slavko Popovic \ 1 SEKRETAR PARTIJSKE CELIJE l ' P rvi put sam Vahidu sreo pocetkom januara 1942. godine. Na konferenciji, kojoj su prisustvovali muskarci, zene i omladina, Vahida je govorila o ciljevima narodnooslobodilacke borbe, a posebno o · ulozi zene u borbi. U sjecanju mi posebno zivi i zbog tog sto je ona bila prva zelia politicki rad~ik: koja)e zapocela razgovor o fanatizmu i zapostaviJallJU nas1h zena u odnosu na muskarce. Poznavala je mentalitet nasih zena, znala im se pribliziti i kroz razne forme rada brzo se afirmisala. U svakoj prilici je isticala ulogu KPJ i NOB-a i organizovala konkretne akcije. U jednoj akciji prikupljanja hrane, dobili ~mo i sepet pun jaja. Vahida je to ovako prokomentansala: ·Da ovo vidi neprijatelj u Banjaluci, kako bi se osje· Cao.« Skupove je koristila i za igru i obicno bila kolovoc'la. Ona nas je naucila kako se igra kozaracko kolo. 90 9t �Bila je veoma vitalna i dnevno se odmarala samo nekoliko sati. Preostalo vrijeme je koristila za rad. Jednom prilikom, kad sam Vahidu pratio na konferenciju, sreo nas je jedan stariji covjek i u prolazu oslovio ranije uobicajenim pozdravom? ·Pomoz bog•! Vahida je odmah zastala, upustila se u razgovor sa cicom i rekla: ·Mozes nas i tako pozdravljati, ali nas je pozdrav: •Smrt fasizmu·...,.. Sloboda narodu!• I od. mah mu je objasnila sta to znacl. Za vrijeme Vahidinog boravka na nasem terenu je formirana prva teritorijalna partijska celija od domacih kadrova. Tada mi je Vahida saopstila da sam kandidat za clana KPJ, a posto je ona rukovodila tom organizacijom, kasnije me primila u KPJ. lz Skender-Vakufa je otisla prije cetnickog puca, krajem aprila iii pocetkom maja 1942. godine. Vise je nisam vidio. U Banjaluci cesto svratim u park Muzeja Bosanske krajine i zastanem pred Vahidinom bistom, ispitujuci koliko je vjerna njenom liku i prisjecajuci se naseg zajednickog rada. 92 2ivka Podgorac Kukolj ZA NJU NIJE BILO PREPREKA S vako od nas docar~va svog idola, a moj stvarni idol hila je i ostala Vahida. Sigurna u svaki svoj poduhvat, fizicki snazna i duhom vedra, za kratko vrijeme je osvojila sve koji su s njom saraelivali i one s kojima je imala ma i najmanji kontakt. Nije lako opisati licnost u kojoj se steklo bezbroj divnih ljudskih osobina. Priroda je obdarila takvim duhom kojim je sijala plemenitost. Zato joj nije bilo tesko okupiti zene nasega kraja. Dovoljno je bilo da je jed. nom vide i cuju i da se same okupljaju oko nje. Upoznala sam je. u Skender-Vakufu, januara 1941. godine. Pobjegla je iz ustaskog zatvora u Banjaluci i kao politicki radnik dosla u nas kraj. Za Vahidu nije bilo vazno da li se nalazi u muslimanskoj iii srpskoj kuci. Prema svakom je bila podjednako ljubazna i svugdje podjednako cijenjena. lzvjesno vrijeme je stanovala kod Jovanke Crnomarkovic, a zatim 93 �je presla kod moje majke, gdje je ostala sve do 5. maja 1942. godine. Tada smo, zajedno sa drugom Starim, otisle na Kozaru. · Cim je Vahida dosla u Skender- Vakuf, odmah je zapocela rad sa zenama. U radu je bila toliko pozrtvovana, samoprijegorna i izdrzljiva da nismo mogli primijetiti posljedice njenog mucenja u ustaskom zatvoru. 0 tome nam je samo ponekad, i to veoma skrto, ponesto rekla. U pojedinacnim razgovorima i · na konferencijama, Vahida je propagirala emancipaciju zena i isticala znacaj njihove ravnopravnosti. Zanimljivo je pricala o uces6u zena u NOB·u i ulozi KPJ. Svaka od nas pri· sutnih, slusaju6i je, pretvarala se u uho da zapamti sto vise. S njom sam bila svakoga dana. I danas sam fascinirana cinjenicom da jedna zena, ponikla u staroj muslimanskoj porodici i odrasla u dobrim materijalnim uslovima, nije poznavala prepreke u borbi za ostvarenje svojih ideja. Ni glad, nf hladnoca, ni nesa· nica, ni strah od neprijatelja za Vahidu nisu bili pre• preka. Druzeci se s njom pocela sam i misliti kao ona. I mene je Vahida prililila u Partiju. Tom prilikom mi je rekla ono sto je i dailas srz naseg Saveza komuni sta~ »Komunista mora biti svjestan odgovbrncisti i tezine zadataka koji se pred njim rialaze; Komunisti mo· gu biti samo oni I judi kojima nista nije tesko ikoji su . · . · . · · izu?etno pouzdani.• Za zene Skender-Vakufa Vahida· je pojam samo· prijegora, ·plemenitosti.Lpozrtvovanosti, a za mene i vise· od toga. Moji prvi koraci u borbr protiv neprijac telja •. u drustveno-politickom radu i licnom razvoju blisko su vezani za Vahidino ime. · · 94 Ramiza Salihovic MNOGO SAM JE VOLJELA Bila je u mojoj kuci oko trl nedjelje. cesto smo razgovarale, nekad samo nas dvije, a nekad i vise zena. U razgovoru nas je savjetovala da budemo oprezne u svakoj prilici da nas neprijatelj ne iznenadi. lsticala je kako mozemo mnogo koristiti svom mjestu i. pomagati narodnooslobodilacki pokret: u svoje kuce sklanjati ranjenike, plesti dzempere, salove, ca· rape, spremati hranu, prati ves i zavoje. Sve je to koristan posao- govorila je Vahida. Njene smo rijeci sprovodile u djelo. Ucila nas je kako treba da se cuvamo od aviona. Po njenom savjetu, prikrivali smo se tamo gdje smo se zatekli. Bila mi je tako bliska i draga da nisam mogla zaspati kad ona spava, vee sam stalno strazarila da nas neprijatelj ne iznenadi. 95 �Bila je vesela i vedra Kad sa . . . kla: »Vahida kako se moz" • t k m JOJ Jedanput reces opet lei 'u borbu? es a .0 • slatko smijati kad ces, moja Ramiza s·m" r-t .on~ dml Je odgovorila: »Sta • 1e Je na .• U paketu koji jo· 1· s~ maramice dugac~ :aff~1a~ nek~ iz .~anj_aluke bile 1 y1la oko vrata, a samiju pokl sam~Ja._ Sal je staJe devet godina. om a men1. Cuvala sam e!fa Mnogo smo je zavoljel · k d · se raspitivale za njenu sud'i/ a Je otisla stalno smo mu. U znak sjecanja n v h"d . ~jestu, ulicu u kojoj 1: st:n~: 1ednbu ~1~?~ u nasem mm 1menom. . a a, o I jez1h smo nje. 1 1 Jovanka Trkulja NISTA JOJ NIJE BILO TEsKO 96 0 kupili smo se lla skojevski sastanak. Sa mjesnim rukovodstvom dosla je i jedna drugarica koju ranije nismo vidjeli. lz nasih pogleda izviralo je pitanje - ko je, i odakle je? Receno nam je da je ana partijski rukovodilac i da ce prisustvovati nasem sastanku. Fizicki jaka, slgurnog, vedrog pogleda I nasmija· na, ulijevala je sigurnost i povjerenje i nas mlade odmah osvojila taka da smo pozeljeli da uvijek bude sa nama. Bila je to Vahida. Ostala je meou nama nekoliko mjesecl. Od pocetka 1942. godine do kraja aprila i.li pocetka maja. Za to vrijeme mnogo je ucinila u nasem kraju. Po dolasku u Skender-Vakuf odlazila je u nase kuce i pojedinacno razgovarala sa zenama, obilazila okolna sela i oko sebe okupljala zene. Nama je izgle7 97 �dalo da to cini sa lakocom. Ali, u posao je unosila cijelu sebe. Nikada joj nista nije bilo tesko. Odlicno se snalazila u svim situacijama. Kada je na jednoj konferenciji upucivala zene kako i na koji nacin da pomazu narodnooslobodilacki pokret, jedna Muslimanka je upitala: ·A sta ce nam ljudi reci?• Posto je poznavala mentalitet tih zena, Vahida joj, nimalo iznenadena, odgovori: »I ja sam Muslimanka, i to kadijina kci, iz Banjaluke, pa sam dosla da se borim.« Poslije konferencije pomenuta zena joj pride i upita: •Jesi li ti bas kadijina kci iii se s.alis?• »Zar .ti meni ne vjerujes?• - rece Vahida. •Ama, vjerujem ja tebi! A pitam onako•, dodade ze. na. Kad se udaljila od Vahide, obrati se ostalim ze. nama: •Vala, kad moze ona ovoliko raditi, sto mi da ne mozemo? Niko je nije tjerao da se bori, pa 1 pati sa nama. Mogle je uzivati u svojoj kuci i rahatluku.• Vahida je· imala, u nasem kraju, velikog uticaja na· masovno pristupanje Muslimanki NOP-u. Svaki zadatak su prihvatile i izvrsavale. Vahidu · nikad nisu mogle odbiti. Ucestvovali su u akcijama pletenja, prikupljanja hrane i odjece, prale ves ranjenicima, radile u kuhinji. Kad je Vahida, jednom prilikom, govorila o znacaju· sto masovnijeg i istrajnijeg ucesca zena u radu, jedna joj prigovori: •Lako je tebi. Ako neprljatelj naide, ti ode, a sta cemo mi?• ·Bjezite od nepri· jatelja I idite sa jedinicama. Znam kakci je neprijatelj nemilosrdan. Ja sam pobjegla iz ustaskog zatvora .. Koja zena. mora ostati sa djecom i starcima i da' lje treba da pomaze NOB-u, ali oprezno, da je neprijatelj ne otktije• zavrsila· je Vahida. Pored orgarlizovanja pom06i vo)sci. i sprovodenja. raznih akcija, Vahida. se u Skender-Vakufu zala- 98 gala 1 za opismenjavanje zena: za njlhovo osp?sobljavanje za samostalan rad sa zenama lz okolmh sela. Licno sam bila radosna kad sam radlla zajedno sa Vahidom. Uzivala sam slusajuci kad govori, ko zna koji put, o NOP-u, o ciljevima nase borbe -~ ulozi zena u toj borbi. Uvijek sam od nje nesto naucrla. Cgg �Poslije njenih rljeci nekako sm~ se ohrabril': I odmah izabrale odbornice. I ja sam 1zabran~. Vah1da je prednjacila u radu. Bila je vrlo vesela. Cm~ se sastane vise zena, ona povice: ·Haj'mo ~?vest1. kolo.!• Mi smo se neckale, govoreci da n~~a mJe do 1g;an!a, ali ona bi nas povukla u kolo. ~VIJek smo se cud1le njenoj veselosti, i cilosti, dok J~ s~uda o~o nas pu~ calo. Cesto je pjevala pjesmu •NI bajrami v1se nisu ... Fahra lmamovic ZA SVAKOG IMA POSLA I stab, 1 bolnica, i kuhinja bill su u mojoj kuci. Neprljatelj je nekoliko puta pokusao da je bombarduje, ali uzalud - bomba je nije pogodila. Pocetkom 1942. godine Vahida Maglajlic je dosla u Skender-Vakuf. S njom su bile Aisa Karabegovic i lsmeta Demirovic. Stanovale su kod mene. Vahida se odmah poceia sastajati sa zenama, u pocetku pojedinacno, a posl-ije na konferenciji. Na prvoj kon· ferenciji je istakla da primjecuje da smo mi, zene, veoma uplasene, da se ne treba bojati, uzimajuci Maslicku za primjer: •Evo, zena ostavila djecu u Banjaiuci i dosia da se bori, a vi ste kod svojih kuca. Varna je mnogo iakse. Zaiito da se bore samo muskarci? Borite se i vi, onako kako koja moze. Neke ce sakupljati hranu, odjecu, obucu, neke ce plesti pulovere, carape, salove, neke prati ves, a neke, opet, ljustiti krompir i pomagati u kuhinji.• JOO c101 �Mila Bajalica KCI PODGRMECA N asle smo se na drustveno-politickom radll .u Podgrmecu, koncem avgusta 1942. godine. Vahida je vee bila star! znanac podgrmeckih zena i omladine. u. Podgrmec sam doiila iz Srbije, sa proleterskim jedi· mcama. Susret sa Vahidom znacio je brz prelazak preko mosta nepoznanstva sa ljudima, zenama, om· ladinom i ulazak u siroko polje gdje je ana veoma u~pjes.no. razvijala ideje narodnooslobodilackog rata, SIJala rdeju bratstva i jedinstva meau narodom stva· raJa jedinstvo fronta i pozadine, danonocno radiia na mobilizaciji svih snaga za borbu protiv okupatora i domacih izdajnika. Bio je to rijetko prisan, jednostavan, drugarski s:rsr~t. Partizans~! jednostavan kao sto je i Vahida brla Jednostavna 1 neposredna. Bas kao da smo zajedno djevovale po banjaluckim ulicama. Bila sam svjesna da vanredna situacija narodnooslobodilacki rat, u koji smo usle svim svojim bicem,.daje .svoj ·pe· cat nasem prvom susretu, drugarskom ·odnosu i prh jateljstvu. Moralo je tu biti i nesto drugo sto nas je taka brzo sprijateljilo. Odgovor sam trazila u docni, jim susretima i zajednickom radu; Nasla sam ga i na· lazila u njoj samoj. Potpuniji i tacniji. ukoliko sam je vise poznavala. Uzdrzljiva u rijeci, odmjerena I uredna, praviC: na i ozbiljna, ana je svojom pojavom osvajala i lomila sve pregrade u ljudskim · odnosima. U susnltu s njom i razmisljanju a njoj, uvijek nii se nanietahi pi· tanje kako je to moguce i sta je to sto ana nasi u sebi da taka jednostavno prelazi rijeke. bez mostova J·pJotove bez prelaza, da se zblizi sa tim srpskim se' Jjackim svijetom i taka neodvojivo osvoji njegovu du' su. Odgovor je bilo tim teze dati kada sam saznala da potice iz muslimanske, · gr.aaanske, · patrijarhalne porodice. Mislila sam, atu je bio istinski odgovor; da je imala izvanrednu snagu da .se suprotstavi tradici, jama koje su vladale u porodici kojoj je pripadala, da ju je nesto posebno nosilo i dmielo u redove napred' ne banjalucke omladine, izvelo iz grada, od\fo)ilo ad prilicno ugodnog zivota i dovelo u· ova ·sela da danq: nocno radi na buaenju svijesti, sirenju .ideja.o novorn zivotu, da poziva u boj iz koga se ziva glava cesto n;e iznosi. Meau podgrmeckim aktivistkinjama bile su: Pa· ula, Irena, Jela, Zorica, Smilja, Danica, Pirika i mnoge druge. Vahida im je pripadala svim svojim bicem. U lijepo vezenoj torbici nosila je, sjecam se, maramu za glavu i vrat, knjizicu, neku pjesmaricu, svesku. olovku, sve to pomijesano i u radu potrebno. Sretale smo se u Gorinju, Podkalinju, Benakovcu, Suvaji. Ce· sto smo zalazile u rijeku Japru, krile se ad nepozelj· nih ociju da se malo operemo u tople dane druge par· tizanske rane jeseni. U vrbaku bismo pricale o svrse· �nim i nesvriienim poslovima, o ljudima koje smo srele, o akcijama koje predstoje. Po pravilu je zurila negdje, kao da ce zakasniti na cas, jer je pjeske trebalo stici preko brda do odreilenog zaseoka, kuce, pronaci neku drugaricu, organizovati pripremanje hrane i odjece za ranjenike, pripremiti narod za konferenciju, zbor, priredbu. Za umor nije znala. Vahida je nepogresivo pamtila staze i puteljke koji su je vodili izmei!u sela I zaselaka Podgrmeca. Posmatrala sam je na sastancima i u razgovoru a drugovima. Uvijek je odavala utisak lskusnog drustveno-politickog radnika cije se rijecl radoznalo slusaju i pamte. Svuda su je prlmali kao svoju. Kao da je kci Podgrmeca. Clnilo ml se da su zene Podgrmeca s posebnom toplinom izgovarale njeno ime. Vje· rovala sam da je to zato sto je to za njlh neko cudno, dotad nepoznato ime, drukcije od svih koje su ranije cule. lmale su obiCaj da kazu •drugarica Vahida je taka rekla, to je prenijela, taka je govorila• ... cinilo mi se da je to posebno toplo, toplije nego kada su izgovarali sva druga imena. Ostala je na strazi u Podgrmecu da mlade narastaje opominje kako se bori za ideale mladosti, za slobodu i bolji zivot. Njen Ilk ostace i u nama kao trajan spomen na zajednicki zivot i rad. 104 Jusuf Lipovaca ciJA BUSIJA - ONOGA I MEGDAN S Vahidom sam se i.Jpoznao po oslobodenju Bihaca. Zajedno smo radili na formira_nju ~~rodno­ oslobodilackih odbora u selima Vinica, cerkhJe, ~a~­ kici i Velika Zalozje. Po dolasku u ~e_lo: z~kaza~l blsmo konferenciju na koju bi se iskuplil ljudl. p~\/~t su pocele dolaziti i Muslimanke, ko)e do_ tada 01 a ~ nisu dale svoj glas za narodne predstav~1k~: ~om pn~ Jikom Vahida je ukazivala na zvjerstva koJa <:101 _okupa tor zajedno sa ustasama i' cetniclma. Govoni a JB: •Ja nisam · mogla mirno posmatrati sve sto se. O~.? mene b'va vee sam se odazvala pozivu Komumst1cke par~ij~ ,· krenula u borbu. Nasa voi~k~ nije_ ~ila naobuzana, ali je borbom dosla do oruzJa 1 uspJesno se ori protiv neprijatelja.• . . Objaiinjavala je ulogu narodnih predstavmka.. I nacin biranja. Pazljivo su je slu~ali i nikom. se nlje zurilo kuci. cuo sam kako neke zene govore. •Biago 105 �ti je njoj kad ovako zna govoriti! Da sam samo malo mlada, i ja bih s njom krenula u partizane.• Kada smo dosli u Veliko Zalozje, odveo sam Va· hidu svojoj kuci, gdje je povela razgovor sa mojim ocem - hodzom - i jednim susjedom. Tako su saz· nali da joj je otac kadija. Cak se razgovaralo i o reis·ul-ulemi Maglajlicu, prema kome je moj otac gajio simpatije. Kada je Vahida otisla u sobu sa mojom majkom i zenom, nas susjed je govorio: ·Dijete, ovi se ne sale. Po svoj prilici, ovi se ne pokoravaju. ni· kome. Ja bih rekao da ce oni naprasiti i cetnike i us· tase, i Nijemce. Vidis bolan, kako ova kadijina 'cerka prica da se moze i gladan ratovati, nocivati na zem· lji ... Ja tebi kazem - cija busija onoga i megdan.• Sutradan smo krenull u Bihac. Vahida mi je us· put pricala da je u razgovoru sa zenama prove! a skoro cijelu noc, a da ni ona ni zene nisu osjetile kako im je to vrijeme brzo odmaklo. . Za vrijeme boravka u Bihacu sretao sam je uvi· jek u razgovoru sa zenama. · Nocu, izmedu 27. i 2B. januara 1943. godine, kada smo napustili Bihac i kretali se preko Ripackog klanca. sreo sam Vahidu na Gorijevcu. Pitala me kuda idemo, a kada sam joj kazao da se povlacimo, ana rece: ·Posla sam u Cazin i, eto, ko zna kad cu.doci.• Stigll smo do sela Lipe, gdje je Vahida ostala. Vise je nisam vidio, a.li noslm u sjecanju simpaticnu drugaricu kratke kose, u sm.edim pantalonama i kratkoj bundi, s kojom nikada nije bilo dosadno. Hakija Pozderac U CAZIN$KOJ KRAJINI · -N eposredno poslije oslo~odenja _Bih~ca, i unske okoline, novembra 1942. godme. Vahida..Je do· sl po zadatku Partije, na teren Cazinske kraJine da a, " • politicki radi meuu zenama. • . Uslovi za rad bili su veoma.te~ki. ~~osta!ost ~u­ slimaske zene ovoga kraja, koJa Je VJJ~kovJma biia izrabljivana 1 u neravnopravnom polo~aJu~ predstavljala je osnovnu teskocu za mladu Banjalucanku. P:_ko) se. tom.e doda da je neprijatelj (okupator I ~.stase aktivno djelovao u ovim krajevima, sve_,do nJI~ovog oslobodenja, ; narocito nastojao da odvOJI Mu_shmdane od NOB-a, tek tada se moze sagl~dati kak~v !e o go· voran zadatak stajao i pred Vah1dom kOJ~ Je, p_u~a poleta, volje, vedrine i tople rijeci za covjeka, smla ideje te borbe. • Kad covjek danas baci pogled na dane nase slavne narodnooslobodilacke epopeje, od novembra 1942. 107 106 �godine do pocetka IV neprijateljske ofanzive, vezane . za Gazinsku krajinu, mora se sjetiti vedre, poletne, radine i Partiji privrzene Vahide. Njoj je palo u duznost da zapocne prve politicke razgovore sa zenama Muslimankama, koje su u zarovima dolazile na sastan· ke da cuju Vahidu. Kako su mi se duboko u sjecanje urezali utisci koje su na mene ostavile Vahidine rijeci, pune top· line i covjecnosti, pune razumijevanja i osjecanja, . · upucene Muslimankama Cazinske krajinel . Svugdje je rado docekivana. I kad bi ponovo dosla u neko selo, a zene to doznale, iskupile bi se, ·ne samo zene nego ; stariji muskarci. U to vrijeme meelu zenama se moglo cuti: •Oh, kako je draga ova nasa Vahida, kako je pametna i dobra. Vala, svaka joj je rijec na mjestu.• Sa zarom je Vahida govorlla ovlril zaostalim ze· nama o nasoj borbi, o bratstvu i jedinstvu, o Partiji, o Sovjetskom savezul Sve svoje vrijeme je posve· til a samo radu meelu narodom. Njen boravak u kuci, na putu, svugdje ·-. znacio je intenzivan politicki rad, Nije trazila samo veliki skup da politicki dieluje. Ne! Vahida je radila ; sa pojedincirila. I njima je sa toliko za.ra i ubjedljivosti, kao i na nekoj konferenciji, govo· rila o ciljevima NOB-a i objasnjavala liniju nase Par tije. · U ovim selima !judi i zene i danas rado sje· caju svoje Vahide, koja im je otvar9la ocl i ukazil(ala na bolju sutrasnjicu. · U mjestima Cazinske. krajine, od Trzca do Buzi. rna, od Pistalina do Vrnograca, poznato je i postovano · · Vahidino ime. se 108 Hajro Kapetanovic PREKO ZALEElENOG 5ATORA Vahidu Maglajlic poznavao s~m ~r]Je rata. · kt1vnoscu nepo· d S njenim revolucionarnimkrda o~ d~sla na podrucje 1 d "k osli"e oslobo· sredno sam se upoznao . ~bihackog okruga, kao politick!. ra m '/ve~bru 1942, oenja Bihaca . i Cdabzilsk~d~~~kn;d ~kr~wog komiteta d adi na tegodine. Tada Je 0 1a z KPJ ci"i sam bio sekretar, da nepo~re no r . ren~ C~zinske krajine, posebno sa zena_ma. . da Vahlda Je Vr lo kratko vrijeme, · To joj je uspjela '"I o Za omoguCI • · k upo~n~ stantni~t~~n~vnkol~~~- selima. Njen rad_ni· uspjesan ~ u ao na tormiranje organizacija AFZ·a, je se svo 10 _sam e nacine da zene Cazin· nego je_pokusav~l~, ndaa rpa~~upiJ"aju n~mirnice, odjecu . ske kra)me angazuJ~ . ; obucu za na~u VOJs_l<u. .. da su zene cazinske kra· Slodbodno. speu. tmosztuep~i~'u ozbiljniji politicki zivot. jine ta a prv1 109 . �lsto take, kad je odrzana Prva zemaljska konferencija · AF2-a Jugoslavije, delegaclja zena Cazinske krajine, zajedno sa Vahidom, prisustvovala je ovome istorijskom skupu. Politick! rad na terenu Cazinske krajine bio je vrlo tezak i slozen za sve politicke radnike, pa i za Vahidu, zbog toga sto su se grupice razbijenih neprijateljskih jedinica na novooslobodenoj teritoriji (tzv. •zelenasi«) krile po selima, sa oruzjem, i u zgodnim prilikama napadale politicke radnike. . . Aka se uzme u obzir da je cijeli ovaj kraj bio vrlo zaostao u materijalnom, prosvjetnom i kultur· nom pogledu, da je ovdje vladalo mnogozenstvo i da se zena nalazila u podredenom polozaju, potpunije se mogu sagledati teskoce na koje su nailazili nasi politicki radnici u ovim krajevima. Vahidin politicki rad na ovom terenu, od nepuna tri mjeseca, zatlm djelo· vanje drugarica Jele Aralice, Aise Malicevic i drugih ostavili su vidnog traga na politickom i. kulturnom prevaspitavanju zena ovoga kraja. One su se svakodnevno sve masovnije ukljuclvale u aktivnostl Narod: nooslobodilackog .fronta. Poslije povlacenja nasih jedinica iz Bihaca, Va• hida je danonocno brinula o evakuaciji stanovnistva koje je uzmicalo ispred neprijateljskih jedinica u IV ofanzivi. Narocito se zalagala oko. ishrane izbjeglica iz Bihaca i Banije. · Poslije povlacenja s podrucja 13iha6a, ana se pri· druzila Osmoj krajiskoj brigadi i ucestvovala u bar· bama ked Drvara. Sa ovom jedinlcom je presla zale· deni sator, a poslije se vratila na teren Podgrmeca i tu nastavila politicki rad. Dnlgarica Vahida spada u red revolucionara koje je .podigla i odgojila slobodarska Banjaluka, koji su zivot posvetili borbi nase Partije i revoluciji. Nadzija Omanovic PUT U PETROVAC . p 0 osiobodenju Cazina, Vahida ~e pojavila u nasoj sredini. Dosia je u sivim suknem~_Y~ pan~alo· nama i kratkoj dolamici. Ocekivao ju je tezak ra . sa zenama Cazinske krajine. • . Pocela je sa. individualnim ra~om. Sv~ku noc Je s avala u drugoj kuci. To je rad•la da bl up?znala p~jedine porod ice i priblizila se ~enama. Ka?a Je st~­ kla sire. poznanstvo '· sin:"patii": zena,. orgamz.ov~. a .1~ konferenciju za form•ranje prvlh odbora Antlfas•st•c kog fronta zena. . . .. . . u novembru srno, na njenu IOICIJatiVU, ~r~amzovale konferenciju. Vahida je govoril~ .o zn~caJ_u prikupljanja pomoci ranjenicima u bolmc1 u B1~acu. Tada ·e izvrsen 1 izbor delegata za Prvu zemaljsku ko~­ fer~nciju Antifasistickog fronta ze~a·.1~abrane d~o ~a i jos jedna drugarica. Kada se pnbhz1o dan o as_.a na konferenciju, pocele smo vrsiti pripreme. Plas•o 1 111 110 �me je veliki put i neobican dogadaj, tim vise sto je bila zima, ali bilo mi je veliko ohrabrenje to sto ce i Vahida ici sa nama. Cinilo mi se, aka Vahida ide sa mnom, nista mi se ne maze dogoditi. Dva dana prije konferencije, krenule smo u Petrovac. Pred polazak smo se sastale u mojoj kuci. Prvi put sam obukla pantalone, debele carape i gojzerice, a Vahida je smisljala sale na racun moje odjece. Uzele smo pakete hrane koje smo namijenile borcima u Petrovcu i nesto poslije dvanaest sati posle pred Komandu mjesta, gdje su nas cekala zaprezna kola. Cijelim putem je duvao hladan vjetar. Snijega jos nije bilo. U Bihac smo isle preko Rekavica. Kako je most na Uni bio porusen, prebacile smo se kerepom, i mi i nasa kola, te predvece stigle u Bihac, gdje smo prenoci/e. Sutradan nam se prikljucila jos jedna drugarica u zaru koja mi se dobra usjekla u sjecanje, jer je jedina na konferenciji bila u zaru. lz. Bihaca smo imale na raspolaganju autobus i kamion. U autobusu je bilo ostalo samo jedno slobodno mjesto, koje je ponuaeno Vahidi. Ona ga je ustupila meni, jer joj je bilo zao sto sam njezna, a ana je krenula kamionom. · Autobus je stigao u Petrovac aka podne, dan prije konferencije. Sacekala sam kamion kojim je Vahida putovala. Prijavivsi se, ana mi rece: »Ovdje ima jedan beg koji nema delegata na spavanju. Kako bi bilo da odemo njemu? Pretpostavljam da nas nece dobra primiti, pripremio .se na to, ali cemo njegove, mislim, pridobiti.• Kada smo dosle u begovu kucu, primljene smo hladno. Onaka ozeble, ostavi/i su nas u hodniku. To nije zbunilo Vahidu. Vodi/a je glavnu rijec i ukucanima dala do znanja da joj je otac kadija. Poslije kraceg vremena beo se oraspolozio, pa su nas pozvali u 112 . . . 1 -T1 ·a·em. Pripremili su n~m toplu kuhmju .' pas UZI dcnJ nas nesebicno ugostih. udobnu posteiJU, a sutra a b 1942 godine nasle smo se medSestog. decem r~ · . · okup·lranih i osl_oboaenih I t a i gost1ma 1z • 1· e ega 1m . . rila i pozvala majke da sa)u krajeva. I Vah1da god~acku borbu. Obracala se ze1 djecu u narodnoos o .!! "estvu·u u NOB-u. Meau 20 nama lzabramh u en ran i od~or AF2-a . sto _masoCvmJet ~c Jugoslavije; zena, au lf ?a bi/a je i Vahida. . a reznim kofi. . Poslije konferedcije kre~~~~:~~ d:Sie u Bihac, ma iz Petrovca. Ka a s~~m Kulenovicem. Na njego· nasle sn:'o se ska Sk_ende "ela ave Cazinke povesti na_ "tanJe· »Ka o Sl uspJ · · · leda vo PI :. ? Vahida je odgovori/a: ·Mem IZQ konferenCIJU lako, a nJI h P1 kako su one uspjele? .. "taJ· da je bilo · Mazda je bilo i suza.« · krenule 0 Tada je Vahida ostala u ~~~a?~~as~~ ~~e zavoja, u cazin, sa zadatkom d~ P!k -~ bihackoj bolnici. Ka· posteljine i h~ane_za _ra~Je~~~= kolima, Vahida nas je 1 da smo to pnkuplfe . docekala, pa smo zaJ~ don~ posJ"etile ranjenike i · pre· dale prikupljeni matenJal. . azin i organizovala Kas~ije se Vahl.'t~~k~k~t:~a uu P~trovcu, na koji sam . odlazak zena na po I IC i ja otisla. . d za vrijeme IV neprijateljske Nakon ':!lJesec ana, Glamocu odstupajuci ispred ofanzive, nasla sar se u 0 zadatku otisla u Livno, neprijatelja. Odat e sam P · srela kao da me gdje je i Vahi_da stigla. Kadms~~ ~: se a~ a pobrinuti je sun~e ?9rJJalo .. Zna!a J~ete. u Livnu je ostala sveda smJeStl mene_l_ moJe ~r-i'eme ucinila mnogo. Okuga deset dana, ah J? ~a.to enj! 1 pletenja, koristeci tu pi/a je zene na .tecaJ Sl~r iz raznih oblasti. Narocito priliku da povede rabzgol ~ . koJ·a .e bila u zapustenom se istakla u radu u o nJCI' 1 8 113 �, - ... . ' Jela Peravic DELEGAT NA PRVOJ KONFERENCIJI AFZ-a bra ~ lvjele .s~o u istom gradu. Vahidu i n·ena bort~ ~~~~~~~~~a~a~ p~gin~_a u naradnaslobodil~cko~ ~~njaiucke _!l'lU~Iimansk~s :;:~d~~~t_aQ~~~~~~j iJe ug/~dke d~~~asir~Te~~~~~· :~~~rlka~ijenjen, a !f-lajka joj je bi~ cetkam 1941 d" ' . JU ~am .f?YVI put Vidjefa poVah;idu da jaj ~~s~~ep u n~~naJ kucl, kada sam trazila prilaga za NOP Docek~lau~~ ~ vezi s~k prikupljanjem Primila me bla · · . ~Jena maJ a - kadinica. paznavala On go_ I s_ pavjeren!em, iaka me ranije nije svaje dje~e. 1~!~ldi~g~eg~a'c· b;/ba. !JPU6ena u aktivnost .. .· a I 1 su napredni /judi 1 PYIJe rata Vahidu sam sret 1 ·1·k · prednih r·uct1 ·. d .. a a pn I om akcija na1 · na pre avan11ma priredb . . 1 . I drugim manifestacijama Klub~ akadem~~a. IZKet,lma no-umjetnickag drustva •Pel . • _ JCara, u tur•Prijatelja prirode« i dr Bif~~J~e" 'u'v'~~nkskog pokreta«' · IJe otvorena, di116 ' rektna i originalna u izrazalianju, osrednjeg rasta, sportskog izgleda i cvrsto gradena. · Ponovo smo se sreli na oslobodenoj teritoriji u Podgrmecu, u selu Lipniku, 1942. godine, gdje je bila poslana za clana Sreskog komiteta KPJ za Sanski · Most. Tu smo, krace, zajedno radile. lako· je ovaj srez vazio kao vrlo tezak za politicki rad, a jos je bio i pas ivan, ona se brzo snasla u radu sa zenama, i to bas zbog svoje neposrednosti u pristupanju. Znala se vrlo brzo na svaki nivo spustiti, a to je bilo vazno za uspjeh u radu. Govorila mi je da voli da radi sa zenama, i to bas sa Srpkinjama, jer su one jednostavnije i lakse im se priblizava, a i one su nju voljele zbog njene duhovitosti i otvorenosti. Bila je vrlo snalazljiva na terenu koji je pasivan, pa se moralo ponekad ostati bez obroka i nocivati po tavanima seoskih stala. lako je navikla na udoban zivot u svojoj kuci, to joj nije tesko padalo i uvijek je. takve zgode sacinjavala salama i kakvom umjesnom dosjetkom. C:esto smo se, vrlo cesto, s njom nasmijali od sveg srca. Sve sto je u odnosima !judi bilo prikriveno i neiskreno, odmah bi u sali izvrgavala ruglu. I niko se nije na nju ljutio. Kad je osloboden Cazin, otisla je u .Cazinsku krajinu, opet na rad sa muslimanskim zenama. Pricala mi je da ih je na konferencijama ruzila sto se kriju, sto su zaostale, a muskarce je psovala sto su grubi i prosti prema zenama. Smatrala je da tako moze, jer je Muslimanka, i - zacudo - na nju se nisu zbog toga ljutili. Bila je delegat na Prvoj ze.maljskoj konferenciji AFZ'a u Bosanskom Petrovcu i tom prilikom je izabrana za clana Centralnog odbora AFZ-a Jugoslavije. Poslije cetvrte ofanzive, u kojoj se, pricala mi je, namucila na Satar-planini, jer je bila i bolesna, paslata je panova u Padgrmec, taka da sma se srele u selu Hasanima, kad Saje Capic, koju je ana cijenila i 117 �.yoljela,- pa je tu rado svracala, a znala je valjda ·da i Ja _tu s~racam.__ Nosila je pant~lone, kao i uvijek, a o POJ~su Jedan. hJ~p,. nov p1stol!. N~ sjecam se ko jbj .~a )e dao, ah b1!a Je sva srecna -sto ga ima. Trebalo Je da ~d_e ~a ~ad1_ u ~rezu B_osanski Novi. To joj je bila davnas~Ja zeiJa, Jer_ Je to b1o dobar i pitom kraj, zene sve akt1vne u NOP-u, njoj zbog toga drage i prijatne MiliTo joj se da. radi s njima. Tada smo se rastale vise _se ~ismo vidjele. Na polasku mi je rekla,. radosna sto 1de tamo: •Drago mi je sto cu tamo raditi samo mi je zao ako poginem, Steta bi bilo da ovak~ qobar pistolf dopadrie u ruke nekom fasisti.• Tad a ni• je _bilo nikakl(og izgleda, da ce ona uskoro poginuti. · Al1, t.'? se,_ ipak, ubrzo desilo, u Velikoj Ruiskoj, kada su N~!emc1 _Pr?~rli izn~na_d~ na oslobodenu teritoriju, a ~as1 ?orcl b1l1_ opkolJem 1 morali probijati .obruc nepnJatelJa .•T~a _J_e pogin~la-i Vahida, a zajedno s njom I .Zora Kovacev1c, omladmka i. borac Dvanaeste krajiske brigade.. . i J.' ' 1HI Soja Copic VAHIDA JE BILA NASA Po prirodi snazna, snaznog duha i r1Jec1, Vahida je dosla u Podgrmec 1942. godine. lznenada dosla i iznenada otisla da se vise nikad ne vrati, kao ni veliki broj boraca, sinova i kceri, oceva i rilajki. Upoznala sam je u mom selu Hasanima, na. Podgrmecu. cesto je dolazila i u moju kucu gdje su se odrzavali partijski i drugi sastanci. Veoma vjesto i brzo okupljala je narod u politicke organizacije koje su se tada organizovale. Preko zenskih i drugih orgac nizacija narocito se zalagala za sto masovniji dobrovoljni odlazak u jedinice narodnooslobodilacke vojske i partizanskih odreda. S njom sam isla i na neke seoske konferencije, na konferencije zena koje je Vahida i organizovala. Na skupovima je govorila o znacaju NOB-a i ulozi KPJ u borbi protiv okupatora i domacih izdajnika, ustasa i cetnika. Koristila je svaku priliku da istakne znacaj 119 �bratstva i jedinstva izmedu Srba, Muslimana, Hrvata i drugih naroda. Hasani i Potkalinje su dva sela, koja su bila usko povezana po organizacionoj strukturi, jer su vee u prvim danima ustanka imali Mjesni narodnooslobodilacki odbor, omladinski aktiv, odbor AFZ-a, zajednicke masovne konferencije i druge aktivnosti. Potkalinje je jedino muslimansko selo medu srpskim selima u tom dijelu Podgrmeca. Zajedno sa Srbima, Muslimani Potkalinja borili su se protiv okupatora. Kao Muslimanka iz ugledne banjalucke poredice, Vahida je cesto odlazila u ovo selo i okupljala Muslimanke govoreei im o neravnopravnosti koju su trpjele u staroj Jugoslaviji, o znacaju nase revolucije za njihovu emancipaciju i emancipaciju zena uopste. Neposredna, vedra i vrijedna, odmah je nalazila mjesta u njihovim srcima i u radu postizala velike uspjehe. I ne samo u srcima zena Potkalinja vee i naroda u cijelom Podgrmecu. lako ranije nije bila na Podgrmecu, cinilo se da. ga odavno poznaje, a i Podgrmec nju. Od prvog susreta tako se zblizila sa ljudima da nije bilo posla koji zajedno sa Vahidom ne bi obavili. Ko je Vahidu makar samo jedanput vidio i cuo morao ju je zavoljeti i uvijek spominjati. Vahida u partizanlma, sjedf prva -s lljeva 129 121 �Ahmed sehovic - Seho Sa Zorom Kovacevic i nekim drugovima iz jedinice i staba, Vahida je pokusala da umakne iz obruca. Kretali su se uz potok koji je tekao u podnozju brda. Primjecerii su i pokoseni iz neprijateljskih mitral!eza. lstoga dana, oko podne, blizu kuce Josana Gaka, sosa i ja nasli smo Vahidu. Bila je u jarku, zgrcena, licem okrenuta zemlji i prekrivenom kosom, kao da spava. Metak joj je prosao kroz srce i nacinio veliku ranu. Nijemci su je ocigledno pretresli, jer je njena zelena engleska kosulja bila potpuno raskopcana. NIJE SE PROBILA KROZ OBRUe . . I u novsk9m srezu Vahidu su zapamtili kao vrijednog i sposobnog politickog radnika. Pod nje nim rukovodstvom, u svako doba, zene su izvrsava!e razne zadatke i ucest\/ovale u narodnoslobodilackom pokretu. · U Podgrmecu, s proljeca 1943. godine nalazila se Cetvrta krajiska divizija, sa sosom (15) na celu. Oko Rujiske je bila smjestena Dvanaesta krajiska brigada. Kada se jednog ranog aprilskog jutra cula pucnjava od Dubovika, niko nije racunao da ce doci do • neceg ozbiljnijeg, iako su postojali podaci da Nijemci cine iznenadne prodore. Pucnjava je nagovjestavala prepad na citav novski srez. , · Nijemci su brzo nadirali. Stab Dvanaeste brigade bio je opkoljen. Partizan; su prihvatili borbu i dugo davali otpor da se obruc ne bi zatvorio. U toku noci neke jedinice su se probile kroz neprijateljske linije. 122 Brata Osman i Alija sa seslrom Munibom na Vahidinom grobu 15) Josip MaZar, ·Narodni heroj, poglnuo 1944. godine u borbi za ·oslobodenje Travnika 123 �Camila Maglajlie BEZ VAHIDE KUCA JE PUSTA K ad sam usia u kucu, kadinica je sjedila na seciji, a pred njom su bile fotografije njezine djece. lzdvojila je fotografije zivih od onih kojih vise nema. Od njih devetoro, cetvoro je palo u borbi protiv neprijatelja. Vahida, Munib i Nedzib dali su zivote NOB-u, a Dzevad je ubijen u logoru. Na svakom je duze zadrzavala pogled, a zatim je uzela Vahidinu fotografiju, uzdahnula i prosaputala. - Kuca mi je bez Vahide opustjela. Malo je pocutala, suzdrzala bol, bez treptaja gledala i progovorila: . - lako se u ono doba roditelji obicno nisu radovali zenskoj djeci, Vahida, nase prvo dijete, jednog kisnog proljeca je docekana sa radoscu. lzrodili smo devetoro djece. s nama, pod istim krovom, zivjeli su kadijini roditelji, sestre, braca sa svojim zenama i djecom. 124 Nas sin Munib (16) radio je u Opstini kao tehnicar. Dzevad (17), takode tehnicar, poslije hapsenja i zatvora u Sremskoj Mitrovici nije mogao dobiti posao u svojoj struci, vee kod Singera, kao trgovacki putnik. Ekrem je studirao u Zagrebu, a ostala djeca su isla u skolu iii na zanat. Vahida je bila vedra, ali nemirna. lgrala se, ali ne s lutkama, kao ostale djevojcice, vee ·konjima.. i "puskama", koje je djetinjom mastom dozivljavala na obicnoj drsci od metle iii krisom iscupanoj pritki oko koje se jos obavijala grahova loza. O.ruzila se sa muskom djecom, sa braeom i stricevima, jer je u kuei bila samo jedna curica njenih godina. Jos u osnovnoj skoli pokazivala je sklonost za rucni rad, te smo je kasnije upisali u zensku strucnu skolu, iako je tada bilo neobicno, prava rijetkost, da muslimanska djevojka pohada bilo kakvu skolu. Sjeeam se price kad smo je upisivali ... Govorilo se: "Vidis, kadija, pa salje zensko dijete u skolu ...• Vahida sa sestrom I braCom, kadinicinih devetoro djece 125 �Njena sklonost za rukotvorine se snazno razvila tokom skolovanja i po tome je postala poznata u svojoj okolini. Vahidin smisao za rucni rad ogledao se u izradi narodnih motiva koji su obilovaiJ divnim skladom boja: C:udili smo se kakvom je brzinom, vjestim prstima, nizala cvjetove i sare na bijelom tkanju. Najuspjelijim i najdrazim radom smatrala je prekrivac za koji je sama smislila motiv. Uilijek je bila okruzena drugaricama koje su joj prosto hrlile, jer im je nesebicno otkrivala svoje zamisli i umjesnost.Imala je neodoljivu zelju za vecim znanjem i zbog toga se nije zadovoljila skolom koju je zavrsila. Zeljela je u Zagreb, u_ strucnu uciteljsku skolu. Nastali su dani iskusenja. Trebalo je posturiiti kako razum i zelja nalazu, iii poslusati oca. Njegovo shvatanje, da zensko dijete ne treba slati od kuce, pobijedilo je. Vahida je pripadala samo kuci i bavila se domacinstvom. Pred ocevim autoritetom -ona je, bar neko vrijeme, ustuknula i pomirila se sa zivotom, koji joj je od roaenja namijenjen, kojim su zivjele f nase ostale djevojke. Trudila se da nasu bosansku kucu, sa debelim zidovima, prozorom do prozora, hladnim hodnicima, ucini lijepom i prijatno namjestenom. Nastojala je da uredi savremenije, koliko je to mogla postici, bez mnogo _ izdataka. _ da mnogo cita. C:esto su svracale i trazile je drugarice koje ranije nisam vidjela u nasoj kuci. Zatvarale su se u njezinu sobu i nesto sasaptavale. Oci su mi se otvorile istom kada se zaratilo. Poslije okupacije, Vahida svoj rad vise nije mogla kriti. Trebala joj je nasa pomoc. Postalo je sve vidljivo. Cijelu kucu, od podruma od tavana, pretvorila je u skladiste raznog materijala za partizane, koji je pribavljala dovijajuci se na razne nacine. I ovdje se ispoljila Vahidina velika snalazljivost i okretnost, koju smo i ranije primjecivali. Jedanput se kadija popeo na tavan. Oci su mu stale od cuda, kad je ugledao kamaru koja je zakrcila pola potkrovlja. Bilo je tu svega, od sjekira do radio·aparata. Pogled mu se duze zadrzao na uspomeni koju je dobio od oca - -na starom »Crnogorskom• pistolju. Ni to nije zaboravila. U tom radu nije ni mene stedjela. Jednog dana unesen je u kucu dzak bijelog brasna koje smo sljedovali za veliki broj clanova nase porodice. Brasno je tu omrklo, ali nije osvanulo. Znala sam da je to Vahidin posao. a na moj prijekor, odgovorila mi je s osmijehom: •Kadinice•, tako me je obicno zvala, •ti mislis da si samo ti ziva.• Tako je radila, iz dana u dan, sve dok je nisu zatvorili. Opustjela mi je kuca bez nje. Najznacajniji dogaaaj za-. nas bio je kada je sofru zamijenila stolom, koji je dci tada .stajao kao ukras u jednom uglu. Na sofri sam poslije samo pite razvijala. Primijetila sam jednom da se Vahida nekako cudno ponasa' i da od nas nesto krije: I otac je zapazio 16) Muriib je postao Clan KPJ jOS prije rata. Aktivno je radio u Kultui'nO-umjetniCkom ·druStvu »PelagiC«. Zbo_g svoja djelatno'sti prije rata je uhapSen. OtiSaO je u partizane 1941. godine, a· poginuo maja 1943. godine, pokraj Tesli6a, kao zamje.nik politiCkog- kamesara Druge krajiSke ·-brigade. 17) DZevad se, )vee u. srednjoj Skoli u Sai'ajevu, druZio sa naprednim omladincima. 1931. godine primljen je u SKOJ, a 1932 .. u:·K.PJ. U 1-26 f21· �VAHIDINI RODITEWI partijskoj Celiji u Banjaluci bio je zajedno sa Osmanom Karabego~iCem i $efketom Maglaj/16em, a sekretar Celije bio je Safet FilipoVIC .. : 1937-'-1939. godine bio je na robiji u Sremskoj Mitrovici. Za Vnjeme rata, odmah na poCetku, ponovo je uhapSen J odveden u koncentracioni Iogar u Bosansku GradiSku gdje' je, pred _ sam kraj rata, ubijen, 18) NedZib je 1941. godine oti.Sao u partizane. Tada Je bio ucenik Sestog razreda gimnazije. Poginuo je u CetniCkom puCu, 1942. godin~;t. 128 K adlja je spadao u red obrazovanih Musil mana, kojih u to vrijeme u Banjaluci nije bilo mnogo i rukovodio Serijatskim sudom. Bio je protiv veli· kosrpskog nacionalizma, protiv diktature Aleksandra Karaaoraevlca I diktatorskih metoda vladavine. Zbog toga, pred sam rat, nije uzivao odgovarajuce povjere· nje u vladajucim krugovlma stare Jugoslavije. . Prvih dana okupacije kadija je izrazavao ogor· cenje I osuilivao zlocinacke postupke okupatora i US' tasa prema Srblma, Jevrejima i drugima. Kad je otpocela oruzana borba protiv okupatora, kadija je pokazivao, na njemu svojstven nacin, sim' patije prema. NOP-u i odmah protestovao protiv hapsenja pristalica pokreta. Kod komunista mu je. sme: tala samo to sto ne vjeruju u boga. lako su ustase, iz politickih razloga, nastojale da ptidobiju · Muslimane ill da ih sto vise pasiviziraju, 9 129 �prema kadiji nisu dugo ostali pasivni. Penzionisali su ga vee 1941. godine kao nepozeljnog. Uhapsen je 1942. godine i odveden u koncentraciOni logor u Bosanskoj Gradiski. U vrijeme hapsenja bio je clan Gradskog odbora NOF-a. U logoru je ostao skoro do kraja godine. Nije ubijen zbog ugleda u sirokoj javnosti i ogorcenja, narocito Banjalucana, zbog njegovog hapsenja. Kad se iz logora vratio kuei, docekao ga je gotovo cio grad. Kadija je i dalje bio ogorcen na ustasku vlast i nastavio, iako iznuren i oronuo, da pomaze narodnooslobodilacki pokret. Vahida I njena majka bile su izuzetno cijenjene i postovane licnosti. Slicne po svojaj humanasti, smislu za drustveni zivot i humor, uzajamno su se dopunjavale. Zato im i nije bilo tesko naei zajednicki jezik i u presudnim danima 1941. gadine, bez obzira na teske i izuzetne uslove. U majci je Vahida irnala veliku podrsku, i ne samo ona, vee mnogi ilegalni rad- K8di.riic:~ u kuCI !Spi'ed ·spOme.riic:a. K8~ija ispr:ecf. kuCe. u s.an)alucl · 130 svOje djece nici. Kad je nekom od njih trebala majcioska podr· ska nasao ju je u kadinici, a kada im je, opet, zatrebal~ njena saradnja, to je mogaa naci u kadinici. Ona je pripremala hranu za mnogobrajnu famili~ ju i ilegalce koji. su se sk:ival_i u nj~noj ku~i iii P.~­ vremeno .navracah. A kada Je Vrbas .b1lo naJteze prec1, kada su straze na mostu bile poostrene, stara · kadinica: abucena u zar, prenasila je razne predmete kaji su slati na aslobodenu teritoriju; Panekad je u korpi prenosila i bombe pokrivene pov~eem. l!i mnostvo carapa nanizanih oko struka. Stara Je koracala s nage na nagu, ne izazivajuei sumnju i mirna prolazila pored ustasa. Tiha, plemenita majka, puna vjere u svoju Vahidu, u sve ilegalce, puna ~elje da nje~a djeca__ bu?u sretnija i slobodnija nego sta je ona b1la, zam•Jemla je udobni mir svoje starosti za svakodnevni nemir koji su u kucu unijeli sinovi _i kceri - ~omuni~ti gonjeni od policije. Ova part•zanska majka odhkov~­ na je Ordenom zasluge za narad sa srebrnam zv•· jezdam. Kadija i kadinica su pamagali NOP uvjereni da su na pravam putu. Prilikom ~apada partizana na Banjaluku, septembra 1944. godme, oboje ad~aze na oslabodenu teritoriju. Radovali su se kao da ce opet svu djecu okupiti aka sebe. Vratili su se u osiaboilenu Banjaluku, u svaj dragi slobodarski grad, bez cetvora najdrazih. H. M. Zar je u toku NOB-a znaC!o mnogo upravo zato Sto je pokrlvao i tijelo i lice tako da je bilo teSko raspoznati lice odjeveno u ovu uobiCajenu muslimansku Zensku noSnju. Hiljade ilegalaca, i~na. I muSkaraca, odjevenlh u zar nezapai:eno se kr?talo u okup1ramm gradovima izvrSavaju6i zadatke znaCajne za r?ZV?.J NOP-a. U za!u. su mnogi simpatizeri odlazili na oslobodenu tentonJU, pored ustask1h I njemaCkih straZ.a, u vrijeme kada je ustaSka policija koristlla sva svoja raspoloZiva sredstva da ih pohapsi. 131 �_ Neuspjesl · u potrazl za ilegalclma · natjerali su okupatora I domade lzdajnike da z~brane Ze~ama u zaru da idu spuStene paCe (vale), pbaveznog diJela zara, odnosno pokrivenog Ilea. To je, u ono vrljeme, lzazvalo veliko negod9valije -Muslimana, I Zena I· muSkaraca, _nenaviknutih da se ne poStuje obiCaj i lice Zene Muslimanke otkrije pred jlivnoS6u. NegodovSnje. Muslimaila podstrekavali su lfegalnl radnid I komunisti, jer im je otkrivanje fica Zena u zaru oteZavalo rad. Poslije oslobodenJa naSe zemlje· Zene · su sve rJec!e nosile zar i on je kao no.Snja postepeno iSCeiavao·, a Po· donoSenju Zakona o ~abrani noSenja zara skoro je nestao 1 rijetko se moZe vidjeti. Postao je muzejska- vrijedno~t. POBJEOA ,.;; t, j- ~asJoVri~l-~t~4n8._br_osu~e ':~ va~_,cir·,·~~ju ·Je -~8piS~P,.'EI._ H_~~~~-- -~o~_a~~d . i I . ·IL :pismlr- --u-puCe~o~' vallitiinor Sestri 'Murii~i·-'. i~'2'~i:f-~-. o_~tafo~, istakSo je. da je broSuru napisao u Zelji da Vahldn't''hk zene---'-·IJ~rOJB ....:;__ 5JuZ:i za primjer zenama Palestinskog oslobo~ilaCk~g po~ret~ ' da je u tome uspio, jer se broSura Cita masovno 1 sa 1:uze!n1m _mte~e­ sovanjem. CltajuCi__ o Vahid.i z.avoljeylL su je I _~uS.~_a(CL !"~;*~-"~~ I OSJeCaju je- bliskom kao da je- rasla". s njima i kao_· da se ~0~1 ~aJed~o s njima. Uzimaju6i j_e .Cesto _za prill)lE)r, _,ime -Vah1da sa diVIJenJem IZQOvaraju, zavrSlo je pismo El Helou Mohamed. Take je kao Jegenda Vahida uSia u lstoriju Palestinskog oslobodilaCkog pokreta. 133 I I I �.... "., ' -~..,·~. -)''? UMMP~ilkt1Afi3R412!ZS k&\.. lzvod lz plsma El Helou Muhameda 134 SADRZAJ Stranica PREDGOVOR 5 Vahida Maglajlic 7 12 .Prva saznan)a . Sestrin kurir 13 Borba za emancipaciju Zene . 16 Drngarstvo iz osnovne Skole . 18 Rucni rad - njen hobi . 20 Osnivanje i aktivnost zenskog pokreta u Banjoj Luci 24 Stvorena za burna, uskomeSano doba 28 Biti aktivista - svrha njenog Zivota 33 Uvijek pouzdana . 38 Unosila je vedrinu 42 Nikoga necu odati 44 Prva partizanska pjesma . 47 Borac za ravnopravnost . 51 Beskrajna, poZrtvovana i skromna 55 U ustaskom zatvoru 59 Nije gobila prisustvo duha 62 Bijeg iz zatvora 66 Drug u nevolji . 71 Takva je bila Vahida 76 Nesvakidasnja i plemenita 83 Susret sa Vahidom 84 Cuvaj se da ne ozebeS 87 Sekretar partijske eelije 91 Za nju nije bilo prepreka 93 Mnogo sam je voljela 95 NiSta joj nije bilo tesko 97 Za svakoga ima posla 100 Kci Podgrmeea 102 .135 �Cija busija - onoga i megdan U cazinskoj Krajini . Preko zaledenog Satora . ~ Put u Petrovac , Delegat._ na Prvoj konfereociji AFZ-a Vahida~je bila nasa . Nije se probila kroz obruc Bez V$ide koea je pusta· Vahidini roditelji .· 105 107 109 111 116 U9 122 124 129 r .· .. - .. 'II ., -!; •. '· 136 � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Knjige Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context M Knjiga Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Zapisi o Vahidi Maglajlić Subject The topic of the resource Vahida Maglajlić Creator An entity primarily responsible for making the resource materijal prikupila i obradila Himka Maglajlić-Hadžihalilović Source A related resource from which the described resource is derived Historijski muzej Bosne i Hercegovine Publisher An entity responsible for making the resource available NIP „Glas“ Banja Luka Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1973 Rights Information about rights held in and over the resource NIP „Glas“ Banja Luka Language A language of the resource SH Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context 26-M Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 136 str. narodna herojka Narodnooslobodilačka borba Vahida Maglajlić http://afzarhiv.org/files/original/f254fde87ee4e5f936e508d76ac8f7fc.pdf 7622583362c2e0885b0677d0a3e1b779 PDF Text Text INSTITUT DRUSTVENIH NAUKA OdeLjenje. za .socio1oSke nau'ke Svetozar Culibrk ZELJE I STRAHOVANJA NARODA JUGOSLAVIJE Zlata GTebo ZELJE I STRAHOVANJA JUGOSLOVENSKE ZENE Bevg.rad 19 65. �PREDGOVOR Veocrna sam zadovolljan ·Sto IDi se ukazala :Ca&t da mapi.Sem ll1rataik predg·CYVOr za ove dve studije. !Gbo.g ta.ga sto mi se pl'tri\lla tprillika da se zahvallm ~aradnicima l!Jistituta drustvec nih narulka na n}ihovoj ~·zvanrednoj i urspeSno.j sara~dinjl u sprovoden:ju medunarodne ankete »0 ljudskod sreCi« u . Jugaslaviji p.r!irmenjujruCi skalu za samoocenjjvanj,e. U 1958. tpreduzeo sam <sistematsku sbudtju u sredimama ra211~Citi!h kultuTa rprimenjujuCi n-ove illlstrurnenrte ~oji, koll!ko se meni -Cini, .omoguCavaju nauOn:iku druStv·enih na u'ka po (pll'Vi put da dobije kvantitativne, 'komparativne podatke 'bez nametanja filktsriralllih lkategorija za odgovore ikoji ibi zamraCili liane varijac\je. Svaki imJdivldualni ispitanik u <StaJilju je da poka.Ze ISVIoj'e ,aJSpiraciije i str.aili.ovanj.a svojim sopstvenim reCima i da o progresu !SUidi !PO rsvome liCnom standarid'U. PoSta sam veoma .Zeleo da uvrsti'm i jednu socijalisti'Cku zemiljlu u uzorak ovog :ilstraZivanja, b'io sam oduSev;ljen :kada mi je bilo omoguCeno da .i•:avedem .ovo istraZivanje u Jug.oslaviji. To mi je ·oonoguCio po3tovan.i dJr Radivoje Uvti:liC, tada dir<Jktor Instituta druStvenih nauka, pasta smo u jesen 1961. godine u Beogroou iprethodno rprodiskutovali mogu6nost i tehnlku istrazi<vanja. Dr Uva~ic de posle taga [po<Stao istaiknuti ambrusador svoje zernlje u Indiji. Ne'looillro meseci docnije poslao !Sam u Beograd dr Petra J aJil&ol<lo.g mo.g tadasnj,eg saradnlka, da pomogne u izrad!i tehnickih detalja. Ova lstraZivanje i•vedeno je u pro!ece 1962. Ponovo sam do.Sao u Beograd sa svojim 1sinom u 'ieto 1962. da hi pradiskutovali detalje lkodiranja za koj<! je to"ilko vaZr:to da budu briZljivo i2madeni da bi rse dobili komparativni rezultati. Pored Svetozara Cullbrka i Zlate Grebo u kodiranju su nacrn pomogli Mira Ballen i Vojna MilovanovtC, koDi su svj :radili pod rukovodstvom dr Ilije StarrojClca. Izvanredan 3 �uzor!!k IPDIPu[aci!je iCMadio je Dancika Nikolic ,lz Savew.og zavoda za privredno \P18illiranje. Intervjuisanje, Sifdranje, kao i kodirallllje odrgovora uClm.jeno je sa mno.go truda i efiika.sno, i u toku na:Se .saradnje O'dlnosi su hili najiSrdaCniji i ostali su nBIIll u tOIPloj i trajn<Jtj oop=eni. u svih 13 zemabja u koj'iana su cinjenice .!bile sakurpljane moja tendencija je lbila da ohrabrlm <X!le k<Jtji su <iz¥odilli isbrazivanje da dabijene ·rezultate ,posmabraju kao svqje vlastite koUko i :moje, iaiko ,je naSa organizacija ISll'OSila sve .troSkove isrpitivanja. U ¥ezi s tim, kada ·hi neko od sa;r,dnilka iii neka organizacija :koja je ulcestvovala u istrazivanju zelella da >Skorilsti iCiinjenice e;a sv,olje tsqpstvene svrhe, .sla.o ISam g?rimerak ce!okupn<>g mruterljala nase IBC ikartice sa odgovarajucian ke>deks=, :kao i kDIPiie sv"h t~bela izradenlh 'll moj<Jtj UlStanovi za odredene zemJje. Jer, ocigJedno je da gradanin jedne 'zemlje, naroeito sociolog koji se ibavi u druStvenian naUJkaJ!lla oll6ervacii= i anali'zoon ICesto trno~Ze da govori •sa veCiJm autodtetom nego spoljni posrnatraC rb.ilo Ida primetti. nijanse i tumaCenje rezultata, sto OISoba k<Jjoj lje ta civ'ilizacija strana moze lalko da propusti. Studija gosrpodina Svetozara Culibrka o rprofesiO'D.a'lnian i regionainlm razltkama i ~tudlja gospod:e Zlate Gr<Jbo o zel,j<~ma i ~trahovMjlma jugosJ.oVe!JJSklh zena SU dva !zvan1'edna prianerka tdrpa deskrlpcije i ·zaJkljucaka lkoji izueen sociolog naoru.Zan ibogrutian i pouzdan:fun .Cinjenica1ma moZe da pruZi. U :svojoj si!stemai>Skoj i 'iscl1[>noj stnlld,iji o 13 zemalja (tkoja ce lbiti iStam,pana ikrauem 1965) ja •se n'sam lllffiatrao merodaVIIl.itm da diskutuje.m. sa ;sigurnOOCu, na IPfimer o lznaJCajnim ra:Milkam.a u a:spiracijama i'2llnedu naroda ~razJ:iiCitih jugosloverwkih rerpu'IJ!tka. Talko, da .zaViz;Sim gtde 1sam p-oCeo, veoma :sam zahvallan Sto su stwdije napisarne i nadam se da Ce one jo:S vl!Se pokazati neke od magu6nosti pv1mene tehnilke koja mo.Ze, uveren sam, da I>UJde ad IVeli:kog rzillacaja za teoriju ,d:r\lJStvenih nauka j da dbe2ibedi znacajne podatke koji mogu da J?'*'IUJZe odgovornim licima u ·urpra'VID.om arparatu. Hadley Cantril Februar, 1965. Sef 1nstituta za medunaradna socioJoska fstra'Zivamja, Prin<:eto-n, -New Yeresy, U.S.A. 4 SVETOZAR CULIBRK ZELJE I STRAHOV ANJA NARODA JUGOSLAVIJE �1 UVOD Medunarodna anketa »0 !lljuJd!skoj !STeel« dosada je ohuhva1btla -SAD, Brazill, ·Kulbu, Filipine, Panamu, 'Domiln:i.ikansku Republlku, ZaJpadnu Nema&u, fzrael, Ni:geriju, ]nldiju, Poijsku i Jugo.slaviju. P.rojekat, Urpitnik, 1skalu i kodeks :Sifara avo :ils:br.aZivanje .liz.radio je 1sa svoj'im .saradnicima iPOZna'ti ameriCI<!i rp"ofesor Hadlej Karrtril (Hadley Cantril), 'sef fustituta za medunarodna socidlOOka ilstrazivanja iz Prmst001a (SAD). U rpOitnenUtim zemljarrna putem uzorka odaJbrani su za .aJnketiranje gradani i2nnedu 21 i 71 1godine rsta;rosti. Ova starosna struk!tura je uzeta da 1bi se iZbegla .nedovolj1na tZre:!lost d pre- za vel1ilka strurast. Osnovni cHj istraZivanja · Osnovrii cillj i1stra2Jivanrj a je bio da· se vidi ka!ko ljuidi u ra:zfii'Citi,m zem1j ama 'sa .razliCi~1m .druStvenoeko.p.amSkirrn i polittOk,ilm .sisfemi,ma, razUCitih ·naciolla!lnih, staroSn:ih; ·e6cijalnili i wrofe.sionalnih grUlPa, sa .razili!Cttim standard'im~ ri -stepeffii:rna dbrai~valllja i kulture gledaju ·rla iPro!b'lem liiCne •i naciOtna!lUe srece,. odJnoono .Sta najrvirSe ·Zele u IZivotu pa_ Ida hi lbiili sreCni' 1 od ;Cega najrviiS~ r,Strahuju. Autori ove a•I1lkete· .podv1a1Ce da: su · ·ieleH da ~a·zviju •telmi~ku kampar.ativl:nog :prOfwC.avanja nada-· i s'trahoVEunj a [ju;di u Taznicrri zeinl'jam_a rsVeta u ·rsada!Snjem pe·.. _· rkidu brzlh dru~tvenih i politiilkih promena, kako bi moglli daci do rrnno<gih fumldarrnentalnih !Pitanja ,o · Ijudima i o druStv:ia:ii.a'_.u !k:Oij®na -oni Zive. 7.' �Zelelo se saznati !koje su kar.,kter.isticne nade i brige !judi u druStvena.,CYlitiCikim sisterriima koji su rpofu:aza1li 'svoju vitalnost i 1sposobnost za Zivdt, a <isto\1iremeno ikaik.ve ISU nade i hrige ij-uJdi IU drUIStvima, ikako ka.Zu autori, kod a kidaju vezu sa starom tradicijom i oslobadaju ·se lkolonijaJnog dru51lvenorpol:i;tiokog :slstffilla. Da li su IjucH u ovirrn zemljama pored okurpimnosti materijaJrum rpotrebama, zaokurpljeni jos i SU[ltillnijian i sloZenijim illlteresfuna. 1 U Jugoslavi~i smo ·zeleli da dobijffillo informacije o tome kalke !judi u usdovtma :izgmdnje "ocijalisl!i!Cikih dru.Stvenih odnosa gledalju na .probleme HCne i nacionaJm.e .sre:Ce. Sta najviSe zele i od cega rnajvise strahuju. Ovo istr.Zlvrunje u SAD nazva:l:i su amketom »0 ljudskoj sreci« (»Harprpiness«), a u JugCISlaviji je tzvedeno pod radinim na:.slovoon »LiOne i opStenarodne 2-elje i rstrahovanja«.1 1 • • • ~roblffill ljudske sre6e se postav]j,ao j<>'li u Staroon veku u filozof.iji, a rpre toga u filoz<>fiji dreVIllog Istofu:a. GrCki filozof Eiplkur je otvndio da iCovek da hi bio :srecan mora pre svega ·UIPoonati zakone IP'rirode. SreCa se, IPO njemu, moZe ·posoti6i sanno <>ko se ""a put do nje, te je prffilla tome zadataik filozofije da pok.Ze ICOveku taj ,put do srece. Iz ovog Epiku·fOvog stava proi2!lazi da je z"dataik i c]]j filozofije .ljudsika sreca: »NiSta ille vrede reei fi!ozofa 'koje ne lace nlka!kve ljudsike patrnje. Jer, kao Sto je beskori.9na :medicina aiko oo.ije u ~rlCikoj t Vidi H a d 1 e y C a n t r i 1 A study of aspirations~ reprinted from Scientific American, february - 196:f, strana 3. 2 IstraZivanje je bilo povereno Svetozaru Culibrku, Vojn! MilovanoViC i Miri Balen. NaS mali istraZ:iva~ki tim je kasnij~ proSiren Zlatom Grebo, studentom sociologije Bifogradskog univerziteta. Za svaku republiku bila je odrecrena grupa anketara, studenata sociologlje, psihologije, svetske knji~ 7.evnost1, prava 1. ekonomije, uglavnom iz Beograda. U istrativanje su blli ukljuCeni i saradnci SocioloSkog odelenja Instituta druStvenib. nauka. U Srbiji je istrafivanjem rukovodila Vojna MilovanoviC, u Beogradu i Vojvodini Zlata Grebe; u Hrvatskoj Mira Balen; u Bosni i Hercegovini Sv~tozar Culibrk; u Sloveniji Istok 2agar; u Makedoniji Bo.!§ale Nikola, 1 u Crnoj Gori Svetislav PaviCevi6, U Institutu dru.§tvenih nauka odr~an je kra6i seminar sa saradnicima koji su izvodill anketu. Data su im detaljna pismena i usmena uputiltva za voCienje razgovora i popunjavanje upitnika. Uz anketu vodili su i liCni dnevnik o svojim zapaZanjtma i utiscima koj~ smo kasnije pri analizi PO· dataka kotistill. 8 stanju da ;stera holest liz tela, isto taiko je besikorisna i fllozofij a alro nije lkaldra :da istera pailnje iz duSe((, 3 :Ejpikurovo .ucenje o sre6i i'e pre svega individualistlCiko i . naturalisti!~ko, jer je u U!Cenju o 1prirodi za ·oonovu svega uzimao atome, a u etiokom ucenju IPOlazio od jedinke. Po Elpik-uJ~ovoj koncewciji 1zadovoljstvo jpOjedim.ca i iblaZen Zivot je sv·rha kotloti 1te~i svaJko prirodnb lbiCe. Srednjovekovna tSkalasttka je uCila da je 1prava sreCa u zagrohnoon Zivotu, na onoon svetu. SUiprotno avom iSikolast1Ckom uCenju, rimski filozof Lwk.rec:ilje Kar u svmne delu 0 prirodi stvari (De rerum l!latura), tSmatr.ao je' Ida je za,g.robni svet i strah od paiklla prepreka za srecan zivot na zemlji. Po njegovom ucenju ISreca ,(!ovecanstva zahteva uslabadaillje ~judi od rellgioznog sujeverj.a. Problem sreCe se posta'\rljao i u 'burZoaskoj filozofiji, tak-o je ideolog rbur.Zoa:skog ldruStva BentaJill uveo zadovoljavanje privatnog interesa ika'o crnorallllu zapovest. Tvrdio je da tie burZoas.ko tdruStvo sistem koj.i dbezJbeduje postizanje &veopSte sreCe. Polazio je od posebnog interesa ·Coveka, ta:ko rda Covek srvojlm .doibronamer.hiun postupcima ,poveCava IJlaslad!ivanje i umailljuje patnje. Po njego"om ucenj•u svaiko je duzaill da se brine o .selbi i otuda proistiCe op.Sta koxi:st sama po se'bi, »najveCa :.sreCa najveCeg broja aJjudi«. 4 Fr..ncus!ki filozof XVIII veka Pol HcJlbah u svome delu Sistem prirode, skoro dva cJdel:J'ka :posvecuje Jjudskoj sreci. Odeljaik XV nooi IIl""lov: 0 interesima !judi ili o njihovim predstovama o sreci. A XVII odeljaik je nazvao:Zablude !judi u pogledu srece izvor su njihovih zala. Lek koji su hteli primeniti.. U drugom delu atnj1ge u VIII odelj!<U govori o sreci naclje i 1pajedinca. Sorpstvena m-eca •i d<ibrobit se 1postizu, po Holbahu, postizanjem :sreCe i dobrobi:ti sarmog druStva, 1svakog 1pojedinca. Hollbah tvrtii da sva.ki ·covek ima svoj interes 1 koji ga (!lokre6e na delovanj.e, 1Cl!me hoCe da .ka.Ze .da sv:aki 1Covek raldi .na svqjo.j sorpstvenoj 11re6i lkoju v;di u nekom :predmetu vidllij.Jvom i1i skrivenam, stvamnoon Hi ilmargittlarnam i ·Citav sistern j e podreden da taj predmet (!lOStigrne. Biti sreCan ooaJCi za HoJJbaha pre svega d<wrinositi !SreCi druglh cljudi i obratno, biti stetan znaJci dorprirnositi IIljih<>voj 3G. F. Aleksandrov, B. E. Bihovsk1; M. B. Mitin; P. F~ Judi n; Istorija filozofije I tom, KUltura 1948, godine, strana 288. 4 Vidi: <%>HJIOCO¢CKaH eH~HKJIOUe):{JiH, glavni redaktor F. B. KOHCTaH'l'HHOB, Str. 146-147. 9 �nesreCi. A da hi iCovek delovao nuZni su 1mu moti'Vi, j ron dela dobra hli rdavo da ibi JPOstigao .svoju .sreCu. »SreCa, Ida bi iSe ose'tila, ne mdZe ibiti IStallma, nea>rekndna; 1Coveku tie nui.Zan trud da bi se advojilo jedino zadovo1j~tvo ud drugog; njeguvu telu je nuZma vWba; njegovu "Srcu su Jpotrebne !Zelje; jedirna nelago:drrwst mo.Ze uCiniti da uZivamo u svOijoj dolbroti, bez nela~godnooti bi sliika ljudflkog zivota <>staila bez seruke. Neopozivim zaikonom swdlbiine ·ljudi •maraju bi:ti nezadovoljni ..svojim Zivotrun, ·Ciniti !IHlp~ore da .ga ~ene ,i zav.tde jedni idrugim.a na :sreCi •koju niko od lllljih ne uZiva pot;pUlilo. Talk:o ,si·romah zavidi boga:tom na bogatstvu, dok je bagata•S 1Ces'to mnogo manje sreCan od nJega; tako 1bogata:Si zavide siroonaStvu •Sto je aktiovno, :zJdravo J :Cesto vese1o Ca.k i u najcr.l1ljoj lbe'di ... « Holba:h zaJkolj,ucuje rda delatnosti 'ne bi rbllo u rsvetu U<ad bi svi !jjudi :bHi fP01!puno zaJdavoljni; »treba 'zeleti, de!OJti i raditi, pa bHi BTeCan«.5 I na kraju Holbah kcmstatuje da je sreca crulicin [pootojan,ja ·C]je .trajanje Ze1iano i nastojimo da od:rZi·mo, jer rSe •sreCa meri svo.jlm trajanlieffi •i 'Sillagom, pa je ·zato .najveCa .sreCa ana koja je nalj1 trajnija, ,a prolaznu tSreCu Holbah naziva z adov o 1 j s t v om. Dailje, Ho1bah ikonstatuje da rse sre:Ca maZe predbratiti i u nas:reCu i da ona nije lsta !Za sva h.i:Ca ·tjudsk.og roda, te da ista a;ad.ovo~j'Stva ne :mog.u potresati .srve ljulde podjednako. Covek iZ~belgava pa~tnj_e da tbi lhio ·za!dovo'ljan ,i_ ISreCan. M•iiJ. .je tvridio da •su na:Se raJdnje ·1spraV1ne UikoHlko vade UUa[>redenju sre'Ce, a ne:Kwravne -uka:liko 'Vode n-eCem suwrotnom sre:Ci. Karl Ma:rtkis je jpisa'o u 1svome ma11ur.skom za!da,tlku iz necrna:Ckog jezlka ko(ji je glasio: Razmi!Hjanje mladica pri izboru poziva: »]s-torija ..smatra valikim one ljude ik.oj.i ·su, radeCi za apste dobro, i rsami postali plemenitiji. LSkustvo !Pdkru:uje da tje 111ajsre6niji .cmaj ikoji de usreCi-o najveCi !broj l'ju!di; ISama nas reHigija UJCi Ida je- ta!j ideal, prema kome sve stremi, tZrtvovao sebe sa CoveCaJnstva a ~ko Ce 'Se usuditi tda iPOdCe s-ltCne _ izre'ke? Ako smo izalbrali ·zanimanje ~omo:6u lkojeg ICemo najv'iSe m0:&i da u.radimo za Ca.veCanstv:o, 'tada se ne6emo rpognutj {llo'd njegavJ.rn .teretoun, jer je to Zr:tva - za . sve; talda neCemo o.seCati ,Stetu, ogran:i!Cenu, seb:iJCnu radast, veC Ce na·Sa sreCa s poI 212-214. 10 HoI bah, Sistem prirode~ Prosveta - Beograd, 1950, straua prtpada:ti miUonilma, a .naSa dela Ce tiho aili .stalmo da'lje delovati i p1emen:iti Jju1di IPrOiliCe 111ad naSim 1prahom 'V!'ele 1 SUZe«. Ist~nuti horae za .mir u .svetu, !britanski filazof Bertrand Rats'! u svome !delu Osvajanje sreCe, na veoma !PO!pullaran naCin ra:zJma1tra uzroke ljudske 1sreCe i nesreCe, odnosno u2roke sret:e i nesreCe (pojedinca. U prvom dellu knj•ige il:zJnosi wzroke nes-re·Ce u poglavljima: Zbog Cega su ljudi nesreCni; Bajronovska nesreCa; Utakmica; Dosada i ttzbudenje; Umor; Zavist; OseCanje greha; Manija gonjenja; Strah od javnog mnenja. U ldrugom ldetlu iknjirge iznosi uzro'ke ljud!Sk:e sreCe u pogJ.avljiana: Je li sreCa moguCa; Polet; Naklanast; Porodica; Rad; RazliCna interesovanja; Napori i rezignacija. Zctklju·Cni deo ov·dg TaJ:zlmatranja je nazvao Sref:an Covek. »Uzr:oci ... ra·zll!Citih ·vr.sta nesre6e nalaze .se u socijalnom sistemu, deloon u i·nd~vidua:ltnoj p:siholog.ij.i koja je· .sa.mo dabrfun delom takode proizv.a\d socijallno:g s~stema. Nije mi naJinera da u ovoj knjizi gworrm '0 uJkidamju rata, privredno'j eks.ploataciji i o uCenju na svir€!,Post i strah. Zivotna [)Otre'ba :na1Se civiHzacije ,je da .se pronade nelk:i sistem za ·ulci!dOOllje -rata, ali tsve dotle ddk ·su •ljudi u rt-o1ilkoj mer>i nesreCni :da im s-e uzaUamna un:i.Stenje Cini manje ostraOO.o od p-rodu.Zenja Zivata, takav sis'tem nema .iz!gtleda da 1se stV'Ori. Potrebno je da 'Se fblagodeti masinske ,prolzvodrnje rporvecaju u kori:s't -omd!h dmji su najpotrebniji lkako lbd. se spreCilo ipi"Odu.Zenj.e si·rmna.SUva ... «6 Rasl za'k:1ju.Crud.e da s:reCa zav-i'si od poj,edinca, ]judi i ·zajedm..ice: »Ova ra:zJmatranja davode .dro problema lied:inlke: Sta mdZe -C-ove!k ili ·Zena da uCi•ne da po;stanu sreCni !POjelddnaCno, on i ona, ov:de i ISada, usred ovog naSeg l.llostaillg~Cnog dru'Stva«. On pre 1svega mtsli na tsreCu 1pojedinca u ovoon :svetu, ldruStvu i !Zivotu za 1ko!ju :se mota haxiti i o.svajati, a ne :Cekati 1da sa:ma dode. »SreCan Covek. je onaj, ,p.iiSe Ras!l, tk01ji Zivi -obje:kltivno, koji irma slobod!ne naJkilonosti ,i Sir.oka .-interesovanja, !koj'i o.bezbeduje !SVoju sreCu tirm 1Jnteresovanjem i 111aklonoS:Cu i -Cilnjenicom da ami ·za uzvrat ·od llljjega .Cline p.redlmet :lJnteresavanja· i naklonosti mnogilh d:m.lig1ill1«.7 Ra1sl ikonstatUije Ida fSU neke s-tvari llleophodne za sreCU lj·uldi, to :su, :za njega, jedlnostaVtne stvari: hrana, IStan, Mrav·lje, ljulbav, u~e.San !PO!Sao i po:Stwarnje lj.u:di. On 'dalje, zastU(pa 6 B e r t rand R as 1, Osvajanje sreCe, strana 10. 7Bertrand Rasi, Ibid; strana 161, 11 �glerliSte da je za :neke ljude IPOirodica sustlnska sreca. Sreca dc>brim dele>m ~av>lsi od spo•J:.jaiinjeg •sveta i <>d !PDjedinca, ·<>d sam<>g s~be. • • • Kod rC:oveka su se u procesu •rada i deilatnosti [ptVo javile materijal!ne potrebe za hranom, odeCom i Sk1oni!Stem - neophodne za egzistenciju i odr.Zavalllje ,zivota. PoSta ISU rrnaterijalne potrebe ·bHe !Zadorvoljene, javille su iSe nove potrefue za kultumm, obrazovanjem, iknjigom i muzlk<>m. ·Frld:t'ih Engel:s je u Govoru na grobu Karla Marksa i sta!kao da 'je Marks otkrio za:kolll razv·irtlka Uju:dsike istorije: ·»Prorstu i!lnjenicu koja je dotad bila skrivena ,poo ideoloSklm na!Slagama !judi - da ljudi pre rsvega :moraju jesti, prti, 1stanovati .i odevati se, 1pre nego Sto Ce moCi Ida rSe have [politilkom, naulkO'm, ume-tnoSCu, rel:.igiJjom«.' U isto vreme Fridrlh Engels je ,pcdvukao da je pvoizvod!nja mater.iljalnih sredstava za Zivot ona -osnova ~z koje su se ·razville umetnlCke konce,pcije .i ,predstave i da se sve one moraju objaiinjavati na •toj oonovi. I soovjetski u;slholog Rubinstajn rpisao je o ljudskim potrE>bama oslla:njajuci se na Manksove i Engelsove onisli isticuci :psiholoS!ru ~tra:nu ovog pitOOllja. Da ibi zadovOljio svoje pobrebe ,Cavak j.e morao da dela, da menja prirodu, a menjajuCi prirodu menjao }e i saunog sebe. Menjala se i razvijaJa lcovecja svest i njegova delalinost je ,pre svega dobijala ~vesni karaikter. Po ;svojoj 5vesti, svetsnoj delatnasti i svesnlm ciljev.ima ;covek .se i ramiikude od zivotinje. U Ranim radovima Matlks 'i Engels lstlcu tri stra:ne ldrustvene delalinosti. 1. - da je prolzvodnja samag materijalnog Zivota osnovni uslov !Cit ave 3Jstorije; 2. - da zadovdlj avanfie jed:nih ,potreba vooi novim rpotrebama i da je O>rofulv.odnja tih novih [p01lr<lba istoriJsko delo, i 3. - od:nas koji rpostoji od samog pocetka J:storijSkog rw:vitka ;lj'llidskog drUIStva je razmno.Zavanje - to fie »odnos Wmedu ,Coveka ~ ·Zene, Taditelja i dece - i> o rod i c a«. Mallks i Engels su zal~ljwcili Ida ove tri str.aJile drustvenog rw:v&tka ne treba shvatiti ikao tri ·raz'J!iCita IStupnja nego !k:ao tri strane ili .kao tri »-momenta« koji 1 8 F rid r 1 h En g e 1 s, Govori na grobu Karl Marks, KUltura- Beograd, strana 20. 12 Karla Marksa, iz knjige rpostc>jali o.d samoga [p<lcetka •ljudske istorije, od [pll'VHl !judi 9 i da ove tri strane jo.S uvek: vaZe<<. · Kal..l{o .smo .veC ~onstatovali, prvo -su se javiJ.e materijalne, a zatim duhovne rpotr~be. Iz ovih rpotreba O>roizasle su i zelje ikod <Joveka u .]judsk<>m drustvu. Zelja za rr<jpsim sta:nom, za ulk!usn.ijom hr81Ilom, za :l~im odelom, rZelja za ·dbrazovarnjem, muziikom pozodStem, umetno.S:Cu itd. Kod Zellja 'llVek imamo svesno p~stavljene cl!ljeve koje teZim'O da ostvarimo, jasn.i su nam i moti¥i ikoji nas pdk:reCu ka cHju •radmje. U uldZben'icima lpSiho1ogi!je ra:zlilkuju se realne Zelj.e ko'je ilmaju .svoju asnovu u tStvar.nosti i ru stanju .sm·o ih realiizovati, der zavise od nas. Pored rea1nih ;.zelja postoje i •nerealne lkoije nemaju svojU osnovu u rstvarnosti i nilsmo i1h u •stanju reali~orvati jer zavise i od drugi!h oko1n01Sti. Na putu ostva1renja Zelje javljaju 1se IPrepreke i lkoCnd.ce sUbjektivne i dbjElktivne prirode, ,pa .se kod <:ovElka javlja s t•r eiPnli a s t r aha van j e da rs.e njegove ,zeTIJje neCe i~u­ niti. Plsih..ol~zi su :pisali o !Strahu i strahovanjima u ratnim atm01sfe.rama. Upozorenje spikera pre!ko •ratdia na skori dolazaik boonbarder.a ilmji ·Ce da tsrU'Ce ·boonbe ma 1grad iJzatZiva strah kod pojedinca i [pOJiliku umd mase. Covek moze da strahuje iaiko nije ldoZiveo lbomhardavanje, da se boji morskog p.sa iako ga nije vtdeo. · Po profesoru Vilaidimiru VujiC.u suStima straha je u mogu6nosti gubljenja neCega ».Sto volimo«, »ISto rvi-soko cen:ilma: i :Sto na:m je vnlo drago«. Po ne!kim drugim a~torirm.a strah od smrti je »:izra~z ·Zelje za Zlvotoon«, jer sam 1Cin umiraJil)ja, koj'i nikad n\je dozivljen vezan je s ,prek1d<>m ziv·ota. Svest o nUZlnosti smrti pojaCav.a strah. _ Rmfesor Vilj em Diems (Wilfriam James) u krat!rom kursu psihologije posveCuje nekoliko str-am.ica ovoj pojavi. Isto taiko o strahu je :pisao i profesor ZagrelbruOkog Sveuoill!ista Zo,ran Bujas u knjd.zi Elementi pslho1ogije (1945) go.dlne. Strah ,; strahovande preraiStu u rpanlku neoc~kiv,anim doc gadajima 1kao Sto su zemljotrelsi, ,paplave, nesreCe u ·rUJdni?~a, pozari itd ... Opcenito o strahu vid'i lkod Adlera, Vlochm1ra 10 VU!jiCa, Viljema D.Zeunsa i Zoram.a Buj.alsa. 00 ' I I J i. 9M a r k s - E n g e 1 s, Rani raaovt. strana 295. 10 Ad 1 e r, Poznavanjq Covje~a, strana 177 i_ 209 r v u j i c, Medicmska pstholcgtJa t op§ta psihopatologtja, Medicinska knjiga, Beograd 1952, strana 96-97 William .rammes (Psychology the briefer course) strana 252. v 1 ad 1m i 13 �Britaooki filozof Roo! konstatuje da se straih u svome najiS~rozijem vldu !P<>javJjuje tamo gde postoji l!leka O[pasnost s :koJ~m n:csmc s.kl'Oni da se su.aCiU1D. Ka•ko on ka.Ze, »kod j.ednoga 'Je to raik, Jwd cjrug.og materujalni slom, ·kod .tre<':eg otkrice neke nepri:ja'tne tajne, Cetv.rtoga razdiru sumnje 1jrurbamore. U izvesnirm trenuCihna IPXOstrtJ!jle nam \kroz g1av.u jez'ive .mi!sli ka!kve su 1to rm:ilsli, e:aviSi od ~HCnosti, ali crnal!l!je - viSe sva.k ima neki strah koji vrefua iz zasede«.n Pored Zelja i strahovanja u ovoj ·studiji se tSusreCamo sa opttmWm~ .i pesimi2llllom. Ove dve •reCi su aati!lJSjkog por<':<Ia. Optllmzam [pOtlce od reci optlinUIS - naj:bo!ji, a pesimrz_~ o'Cl ~es~ws_- najgori. Prema 1marktsist:i10korm uCe:q.ju i 0/ptirrmzaun 1 pesrmrzam i!rnaju svoje izvare u Objek:tivnim druStveno-1storij'Skim uslo.virma. Po maiTklsist]Ckom ,U!Cenju dr.uStvo se .m-oZe menjati \Sarmo svesnom de'latnoSCu Covelka.u Pesianisti nemaju veru u pabedu. Takvu pesimisti'Oku orljentaciju \Su u filozofiji l!nali Sqpenhauer i Harbmal!l. Oblikom •Pes~a se iSmatra meliorizam, 1koji .potiCe od latinske reci mellor - bolji. A svet moze postati bolji samo putem Inld1v~dua1Jnog sav·r.SeaJ.stva, putem 1prosvetiteljstva. Suprotno meliorizmlu, ma·:r(k.si:zam !IJ'rotivstarvlja revotlucionarnu delatnost masa-111aroda u razvi'tlli:u dru.Stva, ikoja {)dgovaTa poznava.nju <Jbjektivnih zakc>na razvitka ljudskog drus1Jva." U svojoj oneobjaVI!jenoj studiji The patterns of Human concerns, profesor Hadlej Kan'tril u zakljlllCmom ldelu 'izno·si neke karakterlstlke ·coveka u sklo.pu ernpirijskih ls1lr.Zivanja a~ete »0 _Wjud~oj ~reCi«, u .sklQpu mada, oCeJkivalll'ja, aSjpiraCIJa, predv.rda.nJa, br]ga, tStrahova.nja i :stra;pnji. brrnedu ostaHh za!kljuCaika .smatracrn da je vredno istaCi sledeCe lkanJstatac.i,je profesora Hadleja Kal!ltrlla: »1. - Zadovoljavanje pdtreba ikoje sluile .<Jdrliav,.nju Coveka. 2. - O.seCanje f!igumosti, fiziCke i .psiholoSke ;da Ce -ono Sto je steCeno moCi rda se saCuva i da Ce to predstarvil.jati polaznu tacku za evel!ltualni dalji napreda;k. 3. - ·Covek 'teZi za tim .da u rsvome ·Zivotu ima dovolj:no reda :d.a bi sa pdUOno velikoun verovatnoC.om mogao da oceni 11 Bert rand R as I, Osvajanje sreCe (1964) str. 51-52 12 Vidi <f>HJIOCO<flCKJ:rlt cnoaaph Moskva, 1963. godine, strana 328. . ll Vidi L ~ 1 an q Andre, Optimism. Vocabulatre tech..ntque et crt .. t.Jque de .la phllosopfae, Paris, 1962. godine. 14 Sta Ce :se dogiod'itfi, · a Sta neCe, a~ko bude p.o.stupoo na odreden na;Cin. · 4. - Dju:d:Ska biCa ~stalillo streme da proSire svoje podrucje i pobolj\Saju lkvalitet svojrh satisfakcija. . . 5. - Ljudi rsu biCa lk:o_jima rje ISV-o.jstvena naida 1 on1 po svot,joj pri·rodi ni!Su nalklonjeni rezi?;taciji. . . . " 6. - Ljudi ra:spolaZu IS})OsobnoScu da blraJu 1 zele da se s tom ,cwooobnaSCu i sluZe. 7. - Lj•udslka bica zaihtevaju slobodu :kako ibi rmogJa da rea1i:z·Uiju 1svoju aposo!bnost vr.Senja iZlbora. 8. - Ljoudi zele da 'burlu svesni identiteta i lntegriteta. 9. - Ljudi Zele da budu 1S·vesni rsvoje vredmosti. 10. - Ljudi ~raze neku vrednost iii ideologigu kojoj ce biti priv!'1Zeni. 11. - Ljuidi Zele Ida ]maju oseCanje sigumosti i poveren:ja tda Ce ilm druStvo IC:i:jl :su ani sastavni deo IPruZiti dovoljno 14 nade daCe 1se nj.ihove teZnje Olstvariti«. I na lkraju profesor Hadlej Kantrrl zaklijueuje rda 1covek ima cilj, orijentaciju, mugu6nost delanja, menjanja. i t:>redvidam.ja i da teZi rza rnovim vrednostiDla i zad:ov;olJstwma, , a i!stov,remeno 1strahuje, ;strepi i sluti da ISVe njegove nade l!lece b\ti posti@lute. Prelim.iJna·rna istra·Zivanja izvedena SU f€1bi'fuar;a 1962. godine i obuihvatila su 105 grada.na Jugoslavije lkvota uzovkom. Tom prHikom i~itano je 30 ·Tadnika iz Bosne (Zenica-Sarajevo); zatlrn 35 poJ.joprivrednilka Jz HrvaJtske (Jalzalbet-V;>raZdin); 20 sll.rZbenllika iz Sa'Veznag izvr·Sn:og 'VeCa i 20 studenata Beogradskog univerziteta. U ovom iapitivanju pwi :put je p.dmenjena :Skala za -ocenj.ivanje UCnog i naci.Qnai1nog statusa .po uputstvima profesora. Hadleja Kantrlla. Na oSI!lovu sredeniih f.POdatafka iz 1prel:irrninarnih ilstraZivanja dobili smo s"ledece rezu1tate: R ad n i c i 1su u rsvojim 1i!Cnim Zeljama na !Pl'VO mesto istaikli posedovanje vlastite lkuce Hi ·.stana, a 1r1a poslednje mesto su .starvili zdrarvlje. U nacionalnfun Zeljaana \kod Tadn:iJka na prvo mersto ·dolazi mir, ·za1tim reSentje stamlbenog pi~an~a, podizanje !Ilollih falb•rlka i ;sk~acenje •radnog v.rern"<>:a. U ~ifcmrn straihovamljima na(jvllie strahuju ·od bolesti i ISlllrb, .zatrm od bolesti 'i smrti u poradici. U naciona1nim Strahovanjima naj1 1 I4 H a d 1 e y cant r i 1, The patterns of human concerns, giava XV, biCe Stampan 1965 rukopii, �vlse strahuju oo rata i agresije. Pokazali su veUku hl'igu za predsedn;ka Tita i njeg.ovo zdrav"je. S e l j a c i su zElleli moderan uredaj kuce sa elektricnim' .&-vetl:OIID, m.odennim name\Stajem, 'radio attJaratom i televizorom. N a po:t.lednje mesto su stavihl. sk<>lm;anje dece. Iz:m.edu modemwg namestaja i ilkolovaiJiia dece seljaci •u jos [>ozeleli moderni.zaciju g.~dinrstva, zdraV]je sreCan poradiOni Zivot Zellju da ostaiD.u i dall.je seljaci, pl~Canje poreza m.a vreme urCeSCe u druS1weno-,politi!Oktm organizacijama. U nacionalni·m Zeljama u prvron redu istiCu izgradnju radn:LCkih i modernizacij•U 1Selja1Ckih nase1ja. Lsto taka Zele :smanjenje poreza, pr.imenu mehanizacije u IPOljoprivredi, ·razvitaik indwstriije i poboljilamjje saobracajnib veza i2Jllledu grada i seta. Seljaci najvise stra!huju od rata, elementarmib nepo.goda, poveCanja tpo.reza, ·opadanja industrije i nezaposlenosti.. S 1 u Z !b e n i c .i .su istalkli na prvo •mesto :zdravlje u liCnian ze!jwma, a na IPOO!ednje mesto rpoboiljsanje standarda. lzmedu ·OVe dve J.ifOne Zelje nalazi se: sreCan poro:d:LO:ni Zivot, uspeh u IPOslu :svih 10lanova ipOro:dice, Skolovanije i uspSh dece, posedovanje v1a1 stite 1 kuCe ili 1S'tana, uspeh u studij,ama :i zdravJ'je porod'ice. i U nacionaiLnim !Zelj ama slu~benici isti(m samo nacionalni :PTOS<Peritet primenom tehnlke i povecanjem [>r<>d'Wktivnosti rada u industriji i :polljorprivredi. U !iooian strahovaJI!ljiana slmbenici strahuju od inesreenog porodianog zivota zatian od bolesti i smrti. U m.aciona[nim strahovarujima najvi!Se strahuju ad Tarta, agresije i elementamth nepog<>da. Student i u Henian ~eljama pre svega zele uspeb u studijama i u ljubavi, a na rpooledlll,je mesto doll·azi do'bro zalposlenje. Studenti su jo• pozeleli 5recan <POroiliani Zilvot. U nacionaJn'im----ZeJ!jama Zele ra,zvita:k ze:mllje :na sV1m po:dTUJCj:irrna uz primenu dostignuCa nauke i nw'lcleanne energije. U U:lcnian slirahovanjima rtudenti ~ra;huju od neuspeha u studijama, zatian <>d 1bolesti i smrti u porodici. Ka<> i o'stali gradan.i Jurgos!avije i LSitudenti strahuju od rata, agres>je i elementarnih nepogoda. Ilustracije radi iznecemo 'lillani i macicrnalrr:ti status na skali iz [>relliminaMib istrruZivanja u Ju;goslaviji i qporedicemo ga 16 sa J.iOnlm i naciomdnbn statusom gradana SAD i iBrazila iz preliminal'lllih ·istrarZivanlj.a.15 LiCni status Jugos!av;ja .;; ' t Proslost Sadasnjost BuduC.nost Brazil 4,4 5,9 4,0 5,8 6,6 4,6 7,2 7,8 7,2 Nacionalni status Jugoslavija Amerika Brazil 4,4 6,5 5,0 6,2 6,7 5,1 7,9 7,4 7,5 Amerika U proiilosti lieni status su i~Eq>itanici Annerike poil<azahl. najveei 5,9 za1im 'ispiJtaJ!lici Jugosla'V'ije 4,4 i 111ajzad dJs!PitaJ!lici 'Brazila 4,0. Isti je redOISled i za sada§njost, dok ~u var]jacije u bud.ucnosti male. Ju;ge>slavija i Brazill su pokazale wti licni status 7,2, dok u Americi izmosi 7,8. N aciOnalni status u !ProSloSti je najveCi opet u Americi 6,5, zatim u Brazilu 5,0 i u Jugosilaviji 4,4. U sac1aSIJii·osti dolazi Annerilka na pr.vo llllesto sa 6,7, ·zatian Jugoslavija 6,2. K~o 'vidimo va~ijacije Wm.edu Amedke i Jug(liSlavije u sada6njosti nlsu veli.ke i na ip<>slednije llllesto dolazi Brazil sa 5,1. BuduCnost: naciona~ni. \StatlliS u hudu&norsti :funa najweCi Jugoslavij.a 7,9, ~atian Br<rzhl 7,5 i na posledinjem mestu Ameri.ka 7,4, IPremda varijaci(je nisu talko velilke, ai.i u -ce11ni gledane avo je visoik stepen opti1mil2ana nacija poonenutih zemalja ikoje su abtihvaCene prelimima:rnim istraZivanjem. Ova studlja je !PSiboloSko-sociolos"kog kamkte~a a dma i SV·<>iu ekonomsko-jpoliti6ku stranu. Koonplelosna je jer zahvwta l'iCnoot i porodiou, zem,lju i- macilju u ekonoonslkoon, politi!Qkom, kultumom, m<>ralrrlOI!ll i •zdTavstvemom pogledu. Pwo <Pitanje se odinosi!lo na iliCme !Ze:Ije, nade d dCekivanja, d-rugo !Pitanje na liOn-a ;strahovan;ja, brilge :i iStrepnje, treCe na nacicmalne Zelje i nade i Cetvrto rna naciona1ne :strepnje i straihovanja. U stvaTi ovde se tretira period Ziv'Dta UCnosti i porodice, zenilje i l!lacije '"d jedne decenije, jer se od ospitrurrika rtraZiilo da :ka:Ze Sta ,zeli, ord ~ega najvr.Se strahuje, posebno za sebe, a posebno za svOiju zemlju. · ISVidi Ha:dley Cantril and Lloyd A. Free, Personal and National Ladder Rattng, The American behavioral SciE;:ntist, vol. VI, october 1962, No. 2, strana 13. · 2 Zelje i strahovanja naroda Jugosla.vije 17 �U ovom istra.Zivanju pdmenjena je skala za odredivanje lLCnog i aJ.aciona:Lnog IStatursa u tri -vremen.Ska perioda: u pros!osti, sadamjooti i budu6nosti. Svi odgovori su obuhva:Ceni skaQom u 1ri vremen!Ska perioda. Skala je preldstavl\jena u vidu lestvlce <>d d<> 10. Na 'chl.U [estvice je majgori polozaj, a na vrhu ltla.Jib<YlJl. P<>Sto je anil<:eta izvedena 1962. godine ·u ovom lstr<>Ziwanju se <radl o iPeriadu izmeiiu 1957-1967'. godlne. Pros}ost se uzlnta (1957) - pre pet godina, <>adaSitljost (1962) i buducnost (1967) iPosle pet godlna. Pitanje je bi!o fornmlisano t:iko da 1je svaki isjpdtanilk na skali odredlo gde se nailazio pre pet godlna, gde se na!azi sada i gde ce •se na!aziti posle pet godlna. ?. Na§ kriticki stON Vlldi rua strani 161 u prilogu. Medutim, u anali!Zi dobijenilb. podataka bil!o !hi pogre§no ogranlCiti se -sanno na ovaj period, jer Ida bi se shvatHa sadaSnjost, pred1.'lde!a lbuducnost i razwnela prolilost moraju se ned<e JpOjave duiblje sagledavati u ISv-ome istorijskom razvitku. Ova anlketa je obuhvatila 1524 'gradana Jugoslavije izme~u 21 i 71 godine ZivO<ta.'' Mejni projekat lje uTadio profesor Hadlej Kantri!. Upravo onaJko lkako su u upitniku posla'VJj ena pitanja, ~stim redosledom da<Oemo i na'Su anailizu na jugoslovensikom globa'l!llom ni vou, prema profesionalinoj strukturi i r~ionahl.iim rarzliikama i slli\nostima !PO repubJikama. U OVOj anailizi smo /Se!ll1 •toga korlst1li podatlke (prema polnoj i sta:rosnoj struJkturi i mestu staJnov.anja, a u nelkim delovima dali smo zelde .; strahov,anja prema ek0ll<lllll5kom ota1nlsu. Pored pvJh, :i:mali smo ukrStanj a i 1po dTugim obele~irma f.Preana zanimanju 'Oca, zarthn verskoj, nacionalnoj pripa!dn<lsti i ·sko.!Skoj ~rem~ cije xezuJtate niomo uncxsiiJJi jer se niiSU !POkaza1e neike veCe -varijacije. u stvari ovde ,. radi 0 potr~barrna :izrazenim .u zeljama lwd po(jedinaca, pojedlnlh ..~publilka i ispitanih gradana u Jugoslaviji. · Prvo .Cemo ·iz':LoZiti li:Cne Zelje, zat'itrn ]i!Cna sirahovan:j a, da bi iSlllo pre§li !lla .centraJini deo ove "tudije J<oja tretira naciona,Ine Zellje i strahova111ja. 16 Vldi profesionalnu i naCionalnu ~trukturu uzorka kao i distl ibuciju po republikama, u prilogu na strani 155 i 156. 18 LICNE ZELJE Li·Ona i :naciona.Jna !SI"eCa, lli!Cne i naciona'lne 1Ze1je, zatim. · liCna i nacianalna ·~gtrahovani,]a nailci:ze se u centrU pa:Zm.je O¥og ]stra:Ziva;nlja. Rr.vo (pitmje [koje se -odnosilo na il]Cne I.Zelje, nade i oCekivanja .naiS saradn]k je postavio ·~spd.taniku ·ovako: »Svi mi Zelimo neSto od Zivota. RaEIDslite o rtome St3. je za Vas bitno u Zivotu i Sta biste Zeleli da oswarite u buduCnosti. Drugim reCima, ·kad zamislite :svoj'l;l buduCnost v~ n a j I e p s em s vet I u kako bi !lrebalo da wgleda Va5 zl· vot da biste bill sreCni. Ne Zurite sa odgovorom - razmislite« 17• Na ovo piltanje~ oclgoN"arala "11 1524 gradana Jugoslaviue. Po frelkvencijama, u !Procent\ma i a(!lSolutnim l>r<>jevima [looe Zelje idu ovim :redom: 1524 1000/o 611 SreCan Zivot dece 40 506 33 Limo zdravlje 498 33 Posedovanje kuCe ili stana 25 375 SreCan Zivot porodice 368 Moderan nameStaj, televizor, kola 24 319 21 Visi standard 257 Zclravlje porodice 17 140 9 Zaposlenost 129 Putovanje rekreacija 8 126 ViSe novaca 8 114 7 Mit bez rata 7 Smanjenje porew. 112 VeCa penzija 7 106 Uspeh u studijama 6 97 Bliske veze 1sa rodacima 5 80 5 Preselenje u grad 78 Ostati i daJje seljak 5 76 11 Jedno anketirano lice moglo je da da ViSe odgovora, odnosno da navede dve, tri, deset i viSe !elja i strahovanja u isto vreme. �lmnedu sreCnog Zivota dece, lkoji se na1azi na prvom mestu u liemian zeljauna sa 40°/o, i lieme zclje - ostati i dalje seljak, lkoja se nallazi rna posledmljem mestU, ISa 5°/o, nalaze se: HCno- zidravJ.je, IPOsedovanje vlastite lkuCe :i!li stana, sreCan pox-adiCni. Zivot, p-osedovanje modernog nameStaJja, televizora i kola, vtsi stamldard, zdravlje !J?Oroldice, :za;paslen01st, putovanje i OC'ekreacija, viSe :novaca, mir tbez .rata, ISlllanjenje poreza, veCa penzij a, uSjpeh u. .stud:ij am a, bltske veze sa rodacinna i prese- lenje u .grad. (Vidi graficki prikaz na sledecoj strani). Pored ovih IZelj a poj avile <SU se ibr<ljne <lru.ge, tiji su rprocenti ~d 5°I o, rpa smo ill u anaUzi 2an€!111a:rili. Jipak cemo ih pomenuti u teks<tu jer su interesantne. To su: rpostati bol,ji struCnjak, .ilmati dobar posao, dobra Zetva, uspeh. uopSte, modernizacija gazdill!Stva, sreCne godim.e u statosti, ekonomska StaJb:t1al:Ost, korist od drugih, .zadr.Zati status quo, ra'Zumevanje dru.gih, emocionalma •stalbillnost, vla:sti'ti posao, ;posedovanje vlastite zemije, povJ.,cenje u pooziju itd. A sada po.gledaljmo neke od ovih :Zelja koje smo posebno ana!lizira;li na osnwu OltatistiCkih podata:ka, konkretnih od.go- LICNE ZELJE "' 0 0 SreCan Zivot dece LiCno zdravlje ---------- Vlastita kuCa --~- --.-- SreCan iivot porod ice Moderan nameStaj: - -- -.-- - - Vi Si standard Zdravlje porod ice vora i ocene na skali. Opslli jugoslovenski prosek (srednja vrednost ili aritmesredina) li!enih zelj a na Skali za rp<roslost iznosi 4,3, za sadalillljost 5,0 d za buducnost 5,7. Uztmajuci ~ieme zelje na skali od sadalinje>sti iznad opsteg ju.gotS!ovensko.g nivoa nal~>Ze se: posedovanje v~astite kuce iii st®a 5,0, licno ~drav'l.je 5,1, iSreCcm Zivot dece 5,1, .3d-ravlje por01dice 5,2, sreCan porod:ieni :Zivot 5,4, putnva:nje-rek:Teacija 5,5, mir 5,6 i 111speh u studijama 5,9. Ispod opste.g ju.goslovenskog ;proseka n"'laze se s'ledece liOO.e zelje: posedova:nje naunest,ja, rkola i televizora 5,0, bllske tl~ka veze ,sa rodacima 4,8, za;poslemost 4,7, :innati rviSe novaca 4,7, preselenje u .grad 4,6, vi~i Oltandard 4,5, ostati seljaik 4,5, socij!l1na sigumost 4,3 i smanjenje poreza 4,1. Svi ovi podaci su dati u tabeli 1. Naveli smo ih uzianalju~i trefu kolOOJIU verukalno Cs"dailnijost) p<>la:zem od fulta!la uzorka. Zaposlenost Putovanje • rekreacija ViSe novc:a Mir bez rata Smanjenje poreze VeCa penzija Uspeh u studijoma Veze sa rodjacim Preseljenje u SreCan Zivot dece grad Na pr.vo mesto u [icnim zeljama grad~>ni J•u.g<>SlaV'~je stavljaju s T e can z i v o t dec e. Od 1524 is,pitanirka 611, odnosno 400/o TC>ditelja zeli da rSU im deca 2ldrava, da dobro Uce, Ostati seljak 21 20 �da a: · za:vvse rsa uspehom cSko!u' da '~•tanu , uiJIJ,- 1 ·"t • · · · .. l:"........ - ·ct~'-- · ""·XUiCUJaCl l gra_ an~. JugoslaVlJe. Odnas •roditelja prema deci i dece rprema rodrte:Jrm~ tr.etiran je u ·nauci i umetnosti sa IVifSe .strana kako ~- jproslOisti .taiko i u sa:da.Snjosti. 111 U 'Sav·remenim usl~vim.a ~1vota lila .rclaciji deca - roditelji javljaju 5e lbrojni [P'l'db.!el!lli 1 ~ote~oce. koj7 .~adh-u u ekonomskru, socijaJnu, .rpedagoSku, Psil;oloSku 1 rpollt]a;<u stral!lu ovih pital!lja. Deca - r<:>ditelji, rodrteiJl - deca - Skola itd. U naSem- i-straZivam.ju :status. dece _na ,Skali je o:cenjen u sadaSn!josti i ibudur6nosti na veCem nivou od opSteg jugoslovenskog proseka. Pro~lost SadaSiljost 4,3 4,3 5,0 5,1 Nacionalni status SreCan Zivot dece Budu6nost 6,7 7,1 RatZ!rka d.emedu prO!Sl<>sti i sada.Snjosti je llle-matna i .fumosi o8 a •izmedu sa.daSnJj1ooti i buidu.Cnosti 2,0, a ceo total je 2,8. ' ' I SreCan Zivot dece I U porastu Bez pro-/ U padu/ .Bez od-I.Broj ispi _ mene govora tanika Sada~njost - proslost 610fo 17"/o 220fo 8()0/o 10°/o 8% 611 BuduCnost- sadaSnjost 20/o 611 U \S8JdaSnj10sti 61°/o smatra srecan lilivot dece 17•/o m:lsli da nema promene d razlike izmedu. proSlosti i IS~'da.Snjosti a 22"/~ tvrdi da je sadasnja situacija gora .od pros!e. u l>ud~c­ n~, 80°/o oe~kuje llrecan zivot dece, 10% Sllllatra da llleCe 'blh, pro~El!le.. =edu sad:'-'njosti i budu6nosti, ; 8% ocedmje da 'Ce -sreca:n ZLvot d~~e ihrb u opadanju. Ia B t . Osvajanje STe6e, »Minerva« (Subotica-Beograd) 1964. godl~e,r si~~a ~2:: s 1, »Naklonost roltitelja prema deci i dece prema roditelj'm - d bude je~an od najveCih izvora sreCe, ali u stvarnosti u da~as~-:~wz~ a odnosi 1zmed:u roditelja i dece u devet sluCajeva ad deset su nJ vreme ~~e str_ane t i devedeset i de vet od stotine sluCajeva izvor nesreCe ~!~ei:d~: d naCel~eJ~~gf!n~a ~~~e~ PgJ 0~j~u~ijPhUZi o~novno zadov<?ljstvo k~je bi u prostranjenog u naSe do~a. Odrastao k~ji 't~ d~ !i~a~~v~~b~~~n~~k~e~;~ JJI da im pruZa sreCan _:hvot mora duboko da razmisli o roditeljstvu i paSta Je razmislio da postup1 mudro« Pod srecnrm Zi.votom dece IPOdra:zum.eva ·.se (pTe svega sreCa dece u rct:litelj:skom dolnu, zatian sreCa u porodi'ci kojti sanri 2lasnuju po izlasku iz l'e>diteljSkog doma kada se ekoo nomski ·osamostaJe i odvoje od roditelja. iPolulkvaliflkovani radm:iJk. iJz Ba!lloviCa, :s-tar 36 godina, 1sa 1Cetvoro dece izra.Zava li!Cmru Zelju reCenicom: »Da mi deca 'ZavrSe \Sk:·oJ.u i imadu sre6nu 1budu6n-ost«. Jedm.a ma1jka -i'Z Mostara sa 1Cetvoro ldece-~ nacionalno noopredeljena, kaZe: »Zelim da m:i dj-eca 'izadru pravi put, da ostanu 'Vjerna da.na!lnjici, da lilli djeea bolje Zive nsgo Sto sacrn ja Zivjela u Zivotu, da· mi !Prva l}tlCerka studira fi·lozofiju, drtlga da zavrSi zubo-tehniku, treCa 1m.edicinu, a cetvrta ,tehniku « •.• Prema starosnoj strlllkturi, sreCan Ziv-ot dece zauziana prvo mesto kod roditelja i2nnedu 30-49 godina starosti sa 51•/o, zati>In drugo mesto kod "'ocHtelja ·sa 50 i vllie godtna sa 36"/o, i trece meoto kad roditelja i2nnedu 21-29 godime 'starosti sa 24°/o. Prerna p-rofesionarlnoj struikturi na proo mesto sreCan Zivot dece .st-avlja.ju ISeljaci sa 350/o, 'Slu.Zbenici sa 43°/o, tlomatice ISa 500/0, dok •radnici o"V'U liCnu 1.Ze~ju istiCu na d<rugo me<lto 'Sa 36%. Iizmedu ispital!lika u selu i gradu nema razl.ike, jer :sreCan :Zivot dece do1azi na prvo anesto, a isto talko na rang listi Zene i 1m.u\Skarci stavljaju ovu Zelju na prv·o mesto. »NaSi · roditelj.i nas vole .zato Sto •sm-o njihova deqa i to. je nepromen]di-va ~Cinjenica, talko da se oseCamo sigurnij.i :ka:d :smo s lll,jiana nego crna IS lk:im. drugi-m. U ·Ca1sovim.a uspeha to mo.Z-e da fulgleda nevaZ:no, ali u s'luCaju neulspeha to wruZa utebu i lbe2lbednost, !koj,a se niiglde idTugde .ne Jno-Ze naCi.«-. 19 Kako vidim.o, sreCan Ztvot dece de u centru IPafuje gradana JugoSlavije. na LiCno zdravlje Li!Cno zdrav]je zauzima -drugo mesto u liiCnilm. ZeJj ama na ralllg Jisti, jer 506 i:spitaniJka odnosno 330fo, zele da 'sU zdravi fiziOki i mentalno i1i alko su ·bolesn:i, da ozdr,ave. Pfem.a :starOisnoj strukturi ova Zelja zauzinna prvo mest-o kod sta:rosne gl"UIPe ikoja ima viSe od 50 godina Zivota, JSa 43il1/o, .zatim treCe mesto 1sa 31°/o kod starosne grurpe izmeO!u 30 i 49 ,gordtna stac rasti, i c.etvrto mesto ilmd staroSI!le grurpe iz;medu 21 i 29 godine Zivota sa 24°/o. 'talkve Zelje su se -,i mogle oCekivati jer 19 22 B e r t r a n d R a s 1, isto delo, strana 132. �su mlade generacije :2Jdravije, sposobnije, _ odmornije, i nisu iscnpane kao 1generacije lkoje su stupile u. petu iU Sestu deceniju zivota. Llcno zdravlje seljaci i domacice stav'.ljaju na drugo meato, a Tac1nici i oJ:ui'Jbenici na cebvrto. Evo kalko je to izra.Zeno u ,procentiana: radnici ovu Zeldu ]spoljavaju sa 29°/o, seljaci sa 30°/o, IS!ui'Jbenici sa 25% .i doonacice sa 420fo. Na Skalhl. licno 2ldravlje u pr<JS!osti i sadalinjosti je nesto i2m"d jugoslovanskog proseka, a za buduenost je jec1nako opstem juga.slovenskom l!li!Vou. Pmslast 4,5 Sadailnjost 5,1 Buduenost 6,7 Ce!a raoiliika od ipir<lillosti do buduenosti imosi 2,2. L!cno zdravlje I I U porastu Bez . promene I U padu I I starosna grupa izmedu 30--49 godima 'to lsto zeli sa 37°/o, i na trece mesto •sa 19"/o dolaze ani koji su !llavxshli hli rpresli pedesetu godinu Zivota. . Prema profesio!llalnoj strukturi, posedovanje vlas'tite lkuce kod radnika dolazi na prvo mesto sa 43°/o, kod slui'Jben;ka na drugo mesto 1sa 34°/o, i kod doonacica i selfalka na trece mesto fdomacice sa 32•/o, a seljaci sa 26°/o). To 1sto ·radnici u veoma visok.Om procentu i po rang-Usti na prvom.m.estu Zelle rposedovanje 'kuce ili stana moze se objasniti. time .Sto de planskarn industrijalizacijoon veJiki broj radnika iz 1seoskib podrn,cja presao. u gradove o ukljuCio se u industrijsilru delatnoot, a mnogi su se medu njima nalili bez kuce iii stana. U ~adu 37"/o zeli da ima vJastitu :kucu, a llla se1u 29"/o.w • Minimalne su razlike u posedovanju lkuce illi sl'lltla na skali i jugoslovenskog proseka. Bez Broj .Jspiodgovora tantka Proslost Sadasnjost proslost Buducnost- 54% 19"1o 21J>!o 506 sadaSnjost 73% 12"1o 13% 506 U sadailnjosti 26°/o jspitan;ka omatra da fun je l;eno zdravlje u opadanju, 12°/o 'tvrdi da nema promene bmedu !Proslosti i sadalinjosti, a 54°/o smaJtra .da je sadalinja situacija balja .od proSle. 73% smatra da ce lieno "dravlje u lruduenosti biti bolje nego Sto je u s>~damjosti, 12% ocekuje da u Henoon zdravlju ·neee imati [proonene, a 13% QCekuje [pOgorsanje zdravstvenog sl!mj,a. Rudar iz okoline Tuzle ·i>!j avlljuje: »Limo zdravlje i 2dravlje parodice - to je moja liCna 1sreCa, da mi deca zavrlie Skolu da funam vecu platu i da sazidam Vilastitu ikuCu i da ian am ikravu ... <* Vlastita kuca ili stan Pa,sedovanje V'lastite lkuce iii stana zeli 498 i51pitanika odnoono 33%. s dru,ge strane, 368 gradana iii 34•/o, zeli da ima tmoderan nameStaj, !kola, televizor, lepo · kUIPatilo i adclo. Prema starosnoj struikturi grupa ad 21-29 godina IPOSedovanje vlastite kuce ill slana stav1ja na drugo mesto sa 41%, 24 Vlastita kuC1 ·ili'stan Sadasnjost proslost BuduCnostsadasnjost Sadalinjost 4,1 --------~--~-----~--- 5,0 I I Bez U porastu promene Buduenoot 7,0 I U padu 60% 17'/o lO"'o fl'!o I Bez odgovora Broj lspi· tanlka 23% 82"1o I 498 2% 498 OV'de je u prvoon redu vredno lstaci da je 23°/o iSipitanika pesimisticki ocenilo na Skali posedovanje kuce u sadasnjosti u odnosu na proslost. Medutim, 17°/o smatra da u toone pogledu nema nikakve razlilke izmedu pro&osti i sadalinjosti, dok .je 60"/o optimistiCki orijentisano. Buduenost je izra.Zena sa 82°/o (za pooedovanje lkuee iii stana), u ,porastu je, 10°/o smatra da nece biti rpromene u 'toone rpog!edu, a 6"/o predviaa da Ce OVa ze]ja biJti U O!Padanju. Mnogi rac1nici i ostala ispitana lica u lianiml zeljama podvlace da zele da podignu vlastitu kucu iii da dograde ~apo­ Cetu, da kupe nov name.Staj. Ta:kve Zelje se mogu naCi 1 kod selja:ka. Makedonac, seljak iz okoline Ohrida, l!V•Oje l~ene Z.lje formulise: »Da dovrsim ku6u i da k~iml nameiltaj; da za20 Vi:ii: D o 1 f e v o g e 1 n i k, urbanizaetja kao oCZ:mz privrednog razvoja FNRJ, strana 23 i ·24. 25 �SBidim v:lnogr,.d; da swdim duvan; da kupim nekoJ:iko d<rava; da 1lrulpirm. ovce i da imam mn01go j-aganjaca«. A JStarica jz okoline Titograda kaZe: »'Za mene -ti je naj;va'Znilje ICast i poStenje, da 111e ulazim u ni1kalkve new-oStene :stvari, ja d. lbilo lko m.oj, da ne .ubije, da ne l,;Ze, da se 111e odaje nemoralu. ZeHm da pro~ d8i!ID zelllllju, da sBigradim kucu i da unnrem lWko ~ez unuka) ... « SreCan porod_iCni Zivot Na Telaciji prO'Slost-sad..Snjost 59°/o OIPtimistiCiki u sada3njosti oseCa ·&reC.an Zivot porodice, 70/o :smatra da nema promene, a 25°/o tvrdi da je sreCan Zivot 1porodice ru opaldanju. Met!utim, buduenost je •izra.Zena sa 83"/o optim;stiilkog gledan~a na ovu liCnu Zelju, 70/o 1Sll1atra !da Ce buduCnost u ;poredenju sa sad!tSnjos6u .biti bez .promene, a 9"/o ocekuje opada.nje sreCe u porodtCmom Zivotu. Zdravlje porodice Pod ovim se podrwzumeva srecan br.Wk, ugodan i prijatan d~, ljt.tbarv u porodici i harmanija i2medu muZa i Zene, •roditel]a i dece. Brwk sa decam. Ova zelja se u>rema starosnim grUIP8i!Ina postavlja razlii\ito. Starosna &I'Il!Pa do 29 godina starasti istiCe sreean zivot ,porodice na prvo mesto sa 45"/o. Druga starOS!lla grupa izmet!u 30 i 49 godina zeli srecan zivot porodice sa 19"/o i stavlja ga na Klrugo mesto u licnim zf!lj8i!Ina. Treca star-osna g-rupa od 50 i viSe godina zeli srecan porodieni zivot sa 13°/o. Kod ove gl"UIPe ova zelja je na sedmom mestu u J.icnim ze~j-a. Kod sluzbenika je svrstana na treCe, domaCica tna Cetvrto, a lkod radnik:a i se1jaka na Sesto mesto. Radnici su je izraziJi sa 26°/o, seljaci sa 200/o, sluzbenici sa 30°/o i :domaci.ce sa 27"/o. 'Na •slkali srecan IPOTodieni Ova zelja obuhvata fiztcko i men:t..mo zdravlje svih Ola.nova porodice, SIPOO<ibnost za rad, delatnost i ptiV'reili.vanje. Na rang-llsti je na sedmorn mestu sa 257 iSIPitanika odnosno 17°/o. Prema starosnim grupama ista:knuta je -razliCito. Prvo mesto zauzima <kod onih iS!Pitan>ka koji imaju viSe od 5o godina lhlvota. Ova grUIPa zdravlje porodice staov[ja na peto mesto sa 18°/o, zatim starosna grUIPa izmetlu 30 i 49 godina stavlja na sedmo mesto sa 19"/o, a grUIPa izmet!u 21 i 29 godina na 10 mesto sa 11°/o. Gleda.na prema profesionalnoj .strukturi, ova Ze:ija dolazi tkod domaCica na Sesto mesto sa 26"/o, kod Ta<lnika i selj"ka na sedmo mesto (radnici sa 12"/o, a seljaci sa 17°/o). Kod slliZbenika zauzima .osmo mesto sa 13"/o. Zivot u sva tri Yremenska perioda je neSto i:znad jugDs1oven- ProSloot 4,6 slkag proseka. RrO'Slost 4,5 Sad..Snjost 5,4 Buduenost 7,2 Ocena iila skali je veCa u sva tl'i vramenska perioda od Mladi selja1 neoZenjen ZeE !Pte ISvega bralk, i Q!VOm re:Cek, nicom izraiava sreCu: »SreCan br·alk, da imam ldecu, da napravi:m kuCu, da .uvedem elektriCno svetl:o, da lkwpim radio aparat i bicilk'l«. IU porastu Ipromene I Bez BuducnostsadaSnjost 26 59"/o 16% 25"/o 83'~~/o 7% 9"/o 375 1°/o Zdravlje porodice 375 ispiIU porastu Ipro';::ne I U padu I Bez od~ I tanika govora Broj SadaSnjost - proslost I I Bez ian· U padu odgovora Broj isPta l- Sadasnjost proSlost Buduenost 6,9 opsteg jugoslavenskog proseka. T<italma ra2llik.a od prO'Slosti do .bwduenoshl. iznosi 2,7. SreCan porodiCni fivot SadaSnijost 5,2 BuduCnostsadaSnjost 54% 21% 24% 1% 257 71¥'/o 12% 11% 3fJ/o 257 U sadaSnjosti :IJdra~>lje porodice je u pora!Stu sa 54"/o u odnosu na proSlost, 21°/o smatra da nema ;promene a 240/0 oseCa da je Zidravlje IPOrodice u opadanju. BuduCnost ru -od- 27 �nosu na sadaiinjast izrazena je sa 740/o, oni df!kJe smatraju zd:ravlje (PDrodice u (POrastu, 12°/o je bez promene, a 11"/o Gcelouje da ICe 2Jdravlje por<Jdice lhilti .U O(Padaarju U buduenosti. DomaCica sa decom kaZe u odgovoru: »Da im.am lbolji stan, da me i da1je s1.uzi l'ldravlje i moju porodicu, da se slaZarn sa muZem i da Zivifm.o u Blozi, .da ISe naB Zivotni standard pobolj'Sa«. Seljanka, Makedonka, iz okoline Bitolja, neudata, izraZava liCnu Zelju ovom reCenicom: »Zelirn da budem dobro odevena, :da spremim (miraz za udaju), ali nadam. se da Ce me !lll1adlc koji me voli uzeti i lbez toga ... « . Tabela 2 LIGNE ZELJE NA SKALI U POREfiENJU SADASNJOST - PROSLOST (Ofo) · L!cne !e!Je ne STATUS LIGNIH ZELJA ISPITANIKA NA SKALI PREMA OPADAJUCOJ VREDNOSTI OD SADASNJOSTI Tabela 1 ~ ~ 'io Llcne !elje 0 :;;; 0 Uspeb u studijama Put~~anje - rekre- aCIJa SreCan porodiCni Zivot Zdravlje porodice Srecan Zivot dece LiCno zdravlje Vlastita kuca TOTAL UZORKA NameStaj, kola, televizor Bliske veze sa rodacima Zaposlenost ViSe novaca Preseljenje u grad ViSi standard Ostati seljak Socijalna sigurnost Smanjenje poreza 28 ·~ ~ .-g ..,~ ,~ "" '"' "'~ "'g ~ Mil: .. -o£. I '~I 1i) 1 CII(I')O ,.... 0 '()(J) 0 c Its~- "0 ;I ' ....... Q><lll'l:j ...... c c. ;3 coC8 rn >Ul c.. c3·~~ ~ t:: 't:l ·o;. .2:1 ell ·o= ~" "'~ 6 7 4,4 4,7 5,9 5,6 7,9 6,8 1,5 0,9 2,0 1,2 3,5 2,1 97 114 8 4,5 5,5 7,3 1,0 1,8 2;8 129 25 17 40 4,5 4,6 4,3 5,4 5,2 5,1 7,2 6,9 7,1 0,9 0,6 0,8 1,8' 1,7 2,0 2,7 2,3 2,8 375 257 611 33 33 100 4,5 4,1 4,3 5,1 5,0 5,0 6,7 7,0 6,7 0,6 0,9 0,7 1,6 2,0 1,7 2,2 2,9 2,4 506 498 1524 24 4,1 5,0 6,9 0,9 1,9 . 2,8 368 5 9 8 5 21 5 7 7 4,7 4,2 4,1 3,9 4,0 3,9 4,4 4,2 4,8 4,7 4,7 4,6 4,5 4,5 4,3 4,1 6,6 6,8 6,5 6,9 0,1 0,5 0,6 0,7 0,5 0,6 0,1 0,1 1,8 2,1 1,8 2,3 1,9 1,8 1,2 1,6 1,9 2,6 2,4 3,0 2,4 2,4 1,1 1,5 80 140 126 78 319 76 106 112 6,4 6,3 5,5 5,7 raitu- promeodgo- ispitaI .,. IUoiBezl U paduIBez\Broj l l TOTAL UZORAKA 100 SreCan Zivot dece 40 Licno zdravlje 33 Vlastita kuca 33 SreCan porodiCnd Zivot 25 NameStaj, kola, .televizor 24 ViSi standard 21 Zdravlje porodice 17 Zaposlenost 9 Putovanje - rekreacija 8 ViSe novaca 8 Mir 7 Smanjenje poreza 7 Socijalna sigurnost 7 Uspeh u studijama 6 Veze ,sa rodacima 5 Preseljenje u grad 5 Ostati seljak 5 vora 57 61 54 60 18 17 19 17 24 22 26 23 59 61 54 54 57 16 15 20 21 13 25 24 .25 24 30 60 50 58 37 37 77 51 61 52 14 29 20 29 25 8 14 19 24 25 21 22 33 37 15 35 19 24 1 1 1 1 1 1 1 1 nika 1524 611 506 498 .375 368 319 257 140 129 126 114 112 106 97 80 78 76 Ova tabela [Polkazuje ,status JiOnih zelja na skali, O'dnoono ra!Zlilke i promene od proSlosti do sadaSnjosti. Na primer, za sreean zivot dece izjasnilo se :611 isp:itanlka, odnosno 40•/o Od proSlosti do sadaSI1joS'ti 61°/o smatra da je sreeam ziv.ot dece u uspcmu, tmetlutlm 17°/o tvrdi da de WdaSI1jost ista ikao i :proslost, a 22°/oll!llatra da je u sada&njosti zivot dece u padu, da je nlZi nego u (ProSlosti ·I taJko se redam horizantalno mogu videti razldlke u li'Onim ZeJjama n~ Skali u ovoj tabeli, merene u odnosu sada8njost-:- ;proolost. 29 �Tabela 4 Tabela 3 LICNE ZELJE PREMA POLUu (%) LICNE ZELJE NA SKALI U POREf>ENJU SADASNJOST - BUDUCNOST (%,) LiCne felje I I U ft~~ \Bezl U padu /Bez,Broj % promeodgo- ispitanl 100 40 SreCan Zivot dece Licno zdravlje 33 Vlastita kuCa i stan 33 SreCan porodiCni Zivot 25 NameStaj, kola, televizor 24 ViSi standard 21 Zdravlje porodice 17 Zaposlenost 9 Putovanje - rekreacija 8 VliSe novaca 8 Mir 7 Smanjenje poceza 7 Socijalna sigurnost 7 Uspeh u studijama 6 Veze sa rodacima 5 Preseljenje u grad 5 Ostati seljak 5 TOTAL UZORKA ra ne 76 80 73 82 83 83 79 74 81 79 70 70 64 63 92 78 92 74 12 vora 10 2 10 8 12 10 7 9 13 2 2 2 1 2 3 3 10 12 13 8 18 12 19 15 4 12 1 18 6 9 6 8 11 6 13 2 3 3 4 18 4 11 9 15 4 10 7 8 :lene Mu.Skarci ka 1524 611 506 498 375 368 319 257 140 129 126 114 112 106 97 80 78 76 Gornja ·tabela IP<>kazuje !promene li<\nirh z<'lja na skali i razlike "d sadasnjosti do buducnosti. Uzecemo na prilmer petu Ii!Cnu Ze'lju po redu nameStaj;> kola, televizor. Zelja za posedovanjem madernog nameStaja, ~telev:Lzora i !kola .izraZena je sa 24°/o, odnosno 368 ispltanika iotaklo je u od(govorilma. Od sad<ISrijosti do ·budu6nosti 83°/o o·cekuje porast ove nade, odnosno ispunjenje ove zeJtie, 9°/o smatra da ce ibuduC!llost biti isla kao i saidamjost, a 6% l.zjav;ljuje da ce ibiti niZa od sad<iSnj<>sti. Dva ispitooika !llisu dala odgovor. I tako se red<>m m<>gu v>deti ostale razlike. SreC:an Zi:vot dece Posedovanje vlastite kuce Ucno zdravlje Moderan namestaj Srecan poradicni Zi.vot ViSi standard Zdravlje porodice Zaposlenost Uspeh u studijama Rekreacija - putovanje Smanjenje poreza seljacima Socijalna siguroost ViSe novaca Mrr Preseljenje u grad Ostati seljak Bliske veze sa rodaoinla 34 31 29 24 21 21 12 11 10 9 8 8 7 1 7 6 4 Srecan Zivot dece Ucno zdravlje Vlastita kuca SreCan porodiCiii Zivot Moderan name5faj ViSi standard Zdravlje parodice ViSe novaca Zaposlenost Rekreacija - putovanje Mrr Bliske veze ISa rodacima 46 · 38 35 28 24 21 21 10 8 8 8 Smanjenje rpor.eza 7 6 Socijalna sigurnost Preseljenje u grad Ostati seljak Uspeh u studijama 6 4 4 4 Tabela 5 LICNE ZELJE PREMA STAROSNIM GRUPAMA (%) Starosna grupa (II) Starosna grupa (I) (30-49 god.) (21-29 god.) SreCan Zivot dece Srecan porodiCni Zi.vot 45 VlastiJta kuCa V!astita kuca 41 Ucno zdravlje Modenm. name5taj 35 Moderan name5taj LiCno zdravlje 25 ViSi standard SreCan Zivot dece 24 SreCan porodiCni Zivot ViSi standard 20 Zdravlje parodice Uspeh u studijama 17 Zaposlenost Zaposlenost 16 Mrr Rekreacija - putovanje ZC!ravlje porodioe Preseljenje u grad ViSe novaca Veze sa rodacima 12 11 11 9 5 Putovanje - ;rekreacija ViSe novaca Smanjooje poreza Uspeh u s!udijama Ostati seljak 21 Podaci uzeti prema ameriB!:oj statistiCkoj obradi - 51 37 31 25 22 21 19 9 9 7 6 6 5 5 tabela 1, 2, 3, 4,5,6i7. 31 30 �~ ' ,j Starosna grupa (III) (50 i vise god.) LiCno zdravlje· SreCan Zivot dece Vlastita kuca ViSi standard Zdravlje porodice Socijalna sigurnost 43 36 19 19 18 16 Sreean Zivot porodice Moderan namestaj Smanjenje poreza ViSe novaca Mir Putovanje - rekreacija Veze sa rodacima Ostati seljak Zaposlenost 13 13 12 9 9 7 7 7 5 Tabe!a 6 LICNE ZELJE .PREMA MESTU STANOVANJA SELO - GRAD (Ofo) S elo Grad Sreean zivot dece Licno zdravlje Vbstita Iruea Moderan nameStaj Sreean porodiCni Zivot Visi ,standard Zdrav1je porodice Smanjenje poreza Zaposlenost ViSe novaca Preseljenje u gmd Ostati seljak Mir Rekreacija - putovanje Socijalna sigurnost Btiske veze sa rodacim:a Uspeh u sturujama 38 32 29 27 22 22 17 14 9 9 9 9 7 6 6 6 4 Srecan Zivot dece Vbstita kuca LiCno zdravlje SreCan porodiCni Zivot Moderan nameiit"j Vi.Si standard Zdravlje porodice Rekreacija - putovanje Zaposlenost Uspeh u studijama ViSe novaca Mir Socijalna sigurnost Bliske veze sa rodacima Preseljenje u grad Srnanjenje ~eza Ostati seljak 43 37 34 27 21 20 17 10 9 9 8 8 8 5 32 43 36 31 29 28 26 12 Mir Rekreacija - pwtovanje Bl:iske veze sa rodacima Socijalna sigurnost ViSe novaca Preseljenje u ~ad Smanjenje poreza Ostati seljak 11 9 9 8 6 5 5 4 1 1 Ostati seljak ViSe novaca Zaposlenost Mir Preseljenje u grad Socijalna sigurnost Rekreacija BliSke veze sa rodacirna Uspeh u studijama 43 34 30 25 20 19 18 13 10 10 9 6 5 4 Do maC ice: SreCan Zivot dece LiCno zdravlje Vlastita kuca SreCan porodiCni Zivot Moderan name5t"'j Zdravlje porodice ViSi standaro ViSe novaca Zaposlenost Rekreacija - putovanje Mir BUske veze sa rodacima Socijalna sigurnost ViSe novaca Preseljenje u ~ad Smanjenje poreza Ostati seljak · Uspeh u stuitijama 2 Seljaci: SreCan Zi<Vot dece Lieno zdravlje Vlastita kuca Moderan nameStaj Smanjenje poreza SreCan porOdiCni Zivot Zdravlje porodice Vi.Si standard 35 30 26 25 23 20 17 15 * 1 LICNE ZELJE PREMA ZANIMANJU (Ofo) Zaposlenost Rekreacija ViSe novaca Socijalna sigumost Uspeh u studijama Mir Preseljenje u ,grad BUske veze sa rodacima Srnanjenje poreza Ostati seljak l SluZbenici: SreCan Zivot dece Vlastlta ,Jruca SreCan porodiCni Zivot Lieno zdravlje Uspeh u studijama Moderan nameStaj ViSi standard :Zdravlje porodice Zaposlenost 2 Tabela 7 Radnici Posedovanje kuee iii stana SreCan Zivot dece ViSi standard Lieno zdrav!je Moderan nameStaj, kola, televizor SreCan porodiCni Zivot Zdrav1je porodice ,, * 15 10 9 8 8 7 6 5 2 43 42 32 27 26 26 2i 9 7 7 7 7 6 5 5 4 3 1 • Po 01portovoj te6riji dioooshl ponasamje eoveka se mo:te ra•21Umeti ruko Se !POIZllaju njegove Zelje, mspi-racije i ![)lanovi.u U naSem .i·stra.Zivandu Sa2ma1i !Smo liJCne Zelje gractana. U Celini gledane na skali one p<Ykazuju visoik stewen o;ptimimila u prQjektivnoj ~ituaciji jet 76% ispitanlka gleda na llljlhovo ispwnjenje u usponu, 12"/o smatra da nece biti nikaikve ra>:" like i~medu sadaiinjosti i buducnosti, a 10"/o tvrdi da ce ispu~ njenje i ,ostvarenje J,ienih zelja biti u budu6nosti u padu. Godine staroshl irnaju uticaj a na >Iiane zelje, Talko starO\Silla grupa koja :inla 50 i vtse go/dina na prvo meSto stav'lda u .Zeljama ilieno 12:dravlje. Kod starosne ,grupe .:izmedu 30 i 49 godina Zivota ova ·Zelja ldobt.zi na treCe mesto, dofk su .je ,na n Vidi: dr. N i k o I a· R'O t, PsthoZogija HCnosti, straila 20. 3 Zelje i strahovanja naroda Jugoslavije 33 �cetvrtOilll mestu na rang-listi ]Stakli <mi koji .su i!:mnedu 21 i 29 godine zivota. Takav redos!ed se llllOgao ,; ocekivati, jer su mlade generacije zdravije, :sposobnije i odmornije i nisu isCI'pene kao generacije ikoje 5U stupi!e U ,petu ci}i sestu deceniju zr.rota. I IPO drugim zeljama ,postoje ~ra:ollke [prel!lla starcxsnim stnUkttiiama. U li<mim zeljama se ikod radnika istice na prvo mesto posedovan(je vlastite kuce iii stana, Ovalkva pojava je karaktedstiCna za podruCja u !kojima se vrSi brz proces industr.ijali.Zacije, [pogotovq u rpa5ivnim ikraljevima sa slabOilll iploldnoSCu zemllje, sa zemljoradnjom bez mehanizacije i ISavremenih agro-telmi<lkih l!ller.a. Se!jaci ne postavljaju na prvo mesto kao ratlnici posedovamje wastite lkui:e iii stana, jer ve6ina selj.,ka na selu vee ima vlastitu ikucu. Prvo mesto u 111jihovim zeljama zauzima sreCan Z.ivot dece. Sluzbenici su u illenim ze]jjama s!ilmi r>~dni.cima i seljacima. Ka-o i seljaci na prv-o mesto ist1Cu sreCan Zivot idece, a vee na drugo l!llesto stav!jaju rposedovanje vtlastite kuce ili stana. Kaik:o ISlllO videli, xadn['C'i !Su ovru Zelju istaJdi na prv10 mesto. Kod sluzbe!!rlka je na rposiednjem mestu :lelja J<;oj a se o:dnosi illa snnanjenje poreza. LIC:NA STRAHOVANJA Iizneli smo nelke po nasem misljenju interes:mlm.e podatke ikoje 'tie pruzila . anke'ta i pogledu liooih zelja. Medutim, anketnim is[pitivan,jem traZene su inf<>rmacije o liooim i na" donalnfun !Strahovanjilma. Mi Cemo ·se ovde o:svrn.uti na ~iCn~ strahovanja i rezultate ikoje je da.la .aniketa, i navei\Cemo ne~ ikollko k<>n!krebnih odgovora. Pitanje je g.Jasi!o: »A sada "ko pogiledamo drugJ stranu, Jkoja su VaSa atrahovanja i b-rige u vezi -buduC~ nosti? Druglln. reeima, kad zamislite svoju i>uduenost ti n a j c r n j em ~ v e 11 u, kako •hi mrda izgledao Vi>$ Zivot? Kod domaCica ISreCan Zivot dece zauzinna iPrvo anesto, ·a na drugo mesto dolazi llcno zdravtlje. N a poslednj<m). mestu se nalazi zelja koja se odnosi na u:speh u studijama. 'l'o se moglo o·cekrlvati jer je ilstraZivanje pokazalo da veCina doonaCica Zivi na selu, da ih ima nepismenih i da :i.h vrlo ma.lo lln.a medu studentima. I na kraju, _1gledajuCi [!HIDe Zelje u ce'limi, mo1gao ·bi se izvesti .zalkljucalk da se ovde U"adi o stvamim potrebama gradana Jugosla¥ije, o konikretniJm i rea~nim zeljama koje se od- Ponovo podVlaCim ne Zurite sa odgovilrom! Na osnovu sredenih odgovora dc;bi!i ·smo sledeee ~ezultatei Brod % . is[pitarrtilka Lose "dravlje Bo!est i 'smrt u porodici Rat 658 .471 NesreCan ·Zivot dece nose :na .mvot ir~itanilka, :nje-gove _a>oradice. Sve ove Zelje imaju realnu osnpvu u .drmStveno-ekonomsko.m sistemu i !pret- 43 31 27 14 11. 8 206 162 120 8 118 5 82 5 78 Nesrecan rporodilmi zivot Nezaposlenost Opadanj e •tandarda Slaba zetva Ostati bez .kuce i stana 408 postavijamo da ce :mnoge od 111jih .biti realizovane u ikracem ili -du.Zem v-remenskom rperiodu. Mo.Zemo ·mime :savesti ikonstatovati da su gradani J·ugoslavije realisti, jer rea!no gledaju na JiCne [potrebe. lsto taiko mozel!llo konstatovati da su optimisti jer .orptimizrun preovladuje nad pesiml?J!1101lll. Istina, ima ma1o ideailizacije u gledan,ju na ispunjenje lilmili zelja, no to su (ka:r.,kteristlke Jjudi dinarSkog ,podrucj a koje su davno kOIIlstatovane u na:Soj nauci. U Jlonim strahovanjima sedam prvih odgovora na rang listi smo anali21irali jer de na njih odgovari:llo viSe od 100 ispitanlka. Na:·prvo rnesto dolazi ·loi\e-zd:ravtlje, zatim bolest i smrt 34 ,. 35 �u porodi-ci, ,rat, nesreCan Zirv·ot dece, nesreCan •porol'di&ti Zivot, nez"'PoslenOISt i <>padanje standa~da. Javila su se jos d'Va strahovam.ja :sa 5fJ/o, i to !Slaba Zetva, uglavnom ·O'vo ~&trahovamje s·e LICNA STRAHOVANJA "' 0 "' "' -· - - 0 LoSe zdrovljo Bolest • smrt u 'f)Orodici - -·- - - - Rat NesreCan ilvot· doce vanie obuhvata bofle.st, dugu bolest i illeizlecivu (raJk), zatim povrede na radu ik:oje rbi izazvale <loSu ozdravstvenu sibuaciju i smrt. Po godinaJI11a starosti .najvHie strahuju generacije preko 50 godlna zivota sa 46°/o, d(jk su procenti mJadih generacija niZi. Isp.ibnici 'iz grad~kih fPOdrucja ta~kode vise strahuju od balesti nego i.&pitanici iz seoSkih rpadrucja (g·radska rpodrucja sa 44°/o, a seoska .sa 42°/o). Radnici ,strabuju od bolesti i smr.ti sa 490/o, slU!Z:benici i domatice sa 430/o, a \Seljaci sa 380/o. Radnici, seljaci i sluzbeniei strahovanje 0 d loseg li:CJlog ~dra'V1ja bolesti lli smrti &tavlijaju na rprvo mesto - do1de, kod ovih profesiomllinih grupa jednako je opstem jugoslovel\skom niv,ou. DomaCice se ra3liik.uju u tome jer m.a .prvom mestu .strabuju od bolesti i smrti u •porodici, a na drugo mesto dolazi Uimo strabovanje od bolesti i smrti. Stavovi domaCica ~pokazuju •ljubav majke prema porodici. Status na skaH ovog :strahovanj a u .tr.i TVremem.:srka pe1rioda je isti kao .i opSti jugosloven<Ski status za liC.na strahovamja. · ·.W:e:sre.Can porod I• ~i iiYot Pmslost Sada1Snjost 4,3 5,0 Lose zdravlje Slaba iotva Ostati bez. ku-Q-,- st4tta Sadasnjost pros lost Lose zdravlje Na rang-listi 1icnih strahovanja prvo mesto /lauzima loiie liimo :;,dravlje sa 658 &'Witanika, odno1111o 43"/o. Ovo straho13 Po~to Su i;>rocenti iSpod 5% ova Sti:'ahovanja §:mo 1i analizi zan~ma­ rill: nesrel!an· fivot u starosti, malo novaca, slabi Odtlosi sa rodacima, gubitak prijatelja, gubljenje zeml;Je i socija1nog osiguranja, slabi odnosi sa susedi.ma ... 6,7 Bez Broj I U padu Iodgovora Iispitanlka 57"/o 17% 26% 76% 12% 11% 658 BuduCnost- sadaiinjost javlja tkod selj8!ka i strahovanje da •se ostame bez lkuce iii stana.n Litcna rstraihi>vanj,a p.r.llkazana rsu graficki na 36 strani. Bez lu porastul promene Buduenost 1'1'/o 658 Od 'Pro8losti do sadasnjosti 6trahova.nja za licno zdrav!je se poveCavaju· na 57°7o, a u lbuduCnosti iznose 76°/o. U sadasnjoj situaciji 12°/o smatra Ida nema nika:kve r~Dke iz,medu proSloSti i sadaSnjosti, a 26°/o smatra .da de to -~mrahovanje u ·opadanju u .sadaSnJoj situaciji. Procenti u :buduCoj situaciji su ne.Sto .manjL Majka sa ·Cetvoro dece, domaCica iz Mostara~ u odgovoru kaze kratko: »Strahujem od bolesti«. SelJO!k iz oke>line Rogatice: »Bojim se ~ar!!znih bolesti«. SlilZbenik star 30 godina 1kaZe: »:Bojim se da se neCu izleCi:ti o'd tubevku,':" loze ... <~ 37, 36 �Bolest i smrt u · porodici Na .drllgo mesto u lienim strahovanjdJma dolazi halest iii smrt u poradici. Od 1524 ispitanlka 471 ddinosno 310/0 strahuje od holesti ili smrti u porodici. Domacica iz okoline Foce kal:e: >>Najvlse se plasim zarazne 1bolesti ili smrti u porodici«. Radmik iz okoline Banovica i:zjav1juje: ·»Naj.viile st-rahujem od .teSke i neiZ!eCive bolesti u :porodici - raika, tifUlla ili tbc ... « Domacice strahuju sa 43°/o, s!u2Jbenici sa 33•/o se!jaci sa 26°/o i radnici sa 25•/o. ' Kod 'damacica ·Ovo strahavanje je na prvom anestu 'kod seiljaka na 1drugom,: a ikod radnika i slul'Jbimlka na t;ecem mestu .. Prema starosnoj stru'kturi ne postO(je razlike, jer kod sve tn starosne grupe bolest i smrt zauzfuna drugo nnesto. ProS!ost u porodlcl Sadasnjost pros!ost Buducnost_sada8njost 5,3 7,0 I I Bez U porastu promene I I Bez Broj isU padu odgovora plt::i~ 57"/o 18"/o 24"/o 1"/o 471 77"/o 12"/o 9"/o 2!'/o 471 Iz gomjih podataka vidinno da 57°/o ispit-anlka u sadaSnjasti strahuje od bolesti i1i smrti u porodici u odne>su na proslost. Bez l!>romene illa toj Telaciji se jav1ja 18•/o, a 24•/o smatra da je avo straho¥anje u 'SadaSI!ljoj situaciji u opadanju. Strahovanje od sadaSilljosti u buduenoot oe izral:eno sa 77°/o, a 12°/o smatra da u tame nece biti nlkaikve pro:mene d?k 9"/o. nal::zi ~a .(ie ovo strahovanje biti u Olpadanju. Bol~ <mca~ka lZ K]sel)aka !kraj Sarajeva izjavljuje: »Smrt majke bi bila za mene straSI!la«. Isto tako mogu se naci sUena strahovanja za halest <iii smrt dece Lli jednog ad 1braenih i<Lrugova iii "mrti roditeilja ... Rat Mir bez rata u Iillnim zeljama de na jedanaestonn mestu. U iliCnian rstrahovanjima rat zauzima treCe mesto. Od rata strahuje 408 i!Spitam:ika odno,sno 270/o. Ovaj lbroj i procenat 38 1 Proiilost 4,4 I BuduCI!lost 4,6 Bolest~smrt SadaSI!ljost pokazuju kcrllko gradani Jugoslavije u svojinn !ncn:im st~a­ hovanjima 'zaziru od rata. Zene strahuju sa 38°/o, a muSkarci sa 270/o. U gradskim podrucjima ima 31°/o strahovamja dd rata, a u seoskim ,podruC.jima 23°/o. Prema profe.sionalnoj strukturi s!llZbenici su prvi sa 36°/o, zatim domacice sa 26•/o, radnici sa 25°/o, a Seljaci !Sa 20'0/o. Ova strahova.nje u •proSlosti, sadasnjosti i huducnasti de iznad opsteg jugsolovenskog proseka. Kod s!u2benika je na drugonn mestu, ikod .domatica selj aka na irecem, a ikod radnlka na ·cetvrtonn mestu. Sada8njost 5,5 Rat U porastu ----Sada8nj oot proslost 6fJ'/o BuduCnostsada.Snjost 79'/o I pr~.::!ne Buduenost 7,2 Bez U padu odgovora I 13"/o 200/o 100/o 100/o 1°/o I-pltk~lBroj is408 408 U sadaSilljosti 20°/o smatra da je ovo strabovanje u padu u odnosu na proolost, ali ipak strahuje 66°/o od rata, a 13•/o smatra da nema promene u tome pogledu izmedu i!>I'OS!ost-i i saJda!Snj osti. U buduenosti 79°/o strahuje u odnosu na sadailnjOISt, l!l0/o smatra da u lbuducnosti l!lece hiti razlike od sada!Snjosti, a daljih 10°/o smatra da ce u 1buduenosti u odinosu na sadaSnj.ost io strahovanje 01pasti. »Bojim rse treCeg !SVetskog rata« - kaZe jedan student, a jedan .seljalk nabraja tkao strahovanja: -»Rat, rzarazne bolesti i smrt u {POtodici«. N esreCan Zivot dece U I:iJCn1m Zeljruma sniCan --Zivot dece zauzima -prvo mesto, a u strahovanjima nesreCan Zivot dece dolazi na Cetvrto ·mesto. Ug!avnom 206 ispitanika, majki ili oeeva, odnosno 14°/o strruhuje od 111esret:nog Zivota dece. Gledano prema •staTosnoj strukturi, u prvom redu sa 19°/o strahuju roditelji do 50 godina 'Starosti, dok roditelji do 30 godfna strahuju Sa 80/o, a generacija prelko 50 godina sa 10°/o. Prema !Profesionalnoj strukturi domaC.ice 1Su na· prvom meStu ·sa '18°/o, zatim SluZbe- nici sa 16'%, radnici sa 14°/o i seljaci sa 9"/o. Strahovanja su 39 �ikod rS!u2:benilka i d01111acica ·ravna jugoslavenslkom nivou jer u ·rang-listi ·zauzimaju Cetvrto .mesto, dalk su lkod se1jaika na petDilll, a ikod radruka na sestom mestu. Proolost 4,2 NesreCan Zivot dece Sadasnjost proslost BuduCnostsac!aSnjost S&dai)njost 5,0 I I Bez U porastu promene 600fo 82."/o 14% 11% Buducnost 7,0 I I ProS!ost 4,3 I Bez Brojis· U padu odgovora pi~~i· 250fo lt1/o 206 6•/o 206 Od pr<,.slosti do sad!lsnjosti 60°/o strahuje od nesreenog Ziv:Ota dece, 14°/o sma.tra da nema tpromene, a 250/0 u sad&Sitljos'ti smatra da je ovo strahavanje u opadanJu. .. Od .sadaiinjosti u buduenost 82°/o strahuje od nesTeenog Z1vota dece, 11-!1/o smatra da neCe •biti razlike imnedu sadaSnjosti i budulmosti. T·ipograf iz Sarajeva, star 33 fg'odillle izraZava strahovanje ovom reCenicorn: »:StraJ.§no lbi mi ibill.o kad bih ostao bez deteta«. Majika, Crnogorka, ad 50 godma kalie: »Moj 1zivot bi bio patnja 'i mwke k:>d bi se Sta dogodilo deci .. .« Ne.sreCan porodiCni Zivot Ovo strahov:>nje je usko povezamo sa boleilc11 i SI!Ilrlinim QI¥> za:hvata i disharmoniju i!zm.eU\1 hraiilnih drugova i veDillla lose odnose iimnedu roditelja i dece. Porodicu lbez oca Tli rrnaj!ke ili pak poroldicu bez oiba roditelja. RoditeJje tbez dece. Nesrecan brruk ili neol':enjene i neudate Clarnove poro.dice. Od nesreCnog porodiCnog .Zivota strahuje 162 ispitanika odnosno 11'/o. Alko gledamo prema polu, vise 11trahuju "'ene nego muSkarci (zene sa 14"/o a muSkarci sa 70/o). Rrema 1sta:rosnoj strukturi ovo strahovanje zauzitma rprvo mesto ikod generacije .do 29 godina starosti sa 22°/o, za1llin kod generacije do 49 godina sa 10'/o i kod generacije od 50 i viSe godlna sa 3"/o. Prema tprofesiol!la!lnoj strukturi kod doma6ica pvocenti strahovanja izo;ose 15"/o kod sluzbenika 12°/o, i ikod rardn;ka i seljaka 9°/o. ·Nesre~an ;porodi!Cn:i zh,ot u rang"listi lililnih straJhovatJll.ia dola>Oi l!la peto sluCaj.evima ,u· porod.Lci. No 40 meo;to, u Jugoslaviji. Isto to mesto zauzima ilwd sluZ.benika i domacica, dok je kod seljaJka na ~estom, a kod r"dnika l!la sedmorm mestu. Sadai)njost 5,4 Buducnost 7,4 Cela ratzlilka od pr-ol!losti do buduooosti iznosi 3,1, a na vremenskicrn relacijama: ~!~\ecan porodicnl Sadasnjost proslost BuduCnostsadasnjost Iu porastu IP"~~:ne Iu Iod!~~ra I~ft:~~-· padu 65% 12'/o · 23•/o 162 87'/o 70fo · · fiJ!o 162 U ;sada.Snjosti strahovanje se tpenje na 65°/o a 12°/o misli da je sadaiinjost ista ikao i proS!ost, rlok 23°/o "matra da je aVo strahovanje u ~adanju. U buduCnosti strahovanje $e penje na 87"/o. Jedna starija zena sa devetoro dece ka;;e: »Smrt muia hila bi za mene tragedija«. Starija majka koja ima slina za zenidbu dzjavljuje: »Bojnn se da se ne6u slagati sa .snahom«, a mlada Zena, st&ra 24 godine ))Bojim ~se wade samuZem_~-· .« N ezaposlenost U liJOn:tm :Zeljama ZBJPOSlenost zauzinna osmo nnesto fla 140 ispitantka, odnoono 9"/o, od 1524 anketirana lica. U licninn strahovanjim.a nezaposlenost dolazi na Sesto mesto -sa 120 ispitanika, odnosno 8°/o. Zaposlenost u tprvom -redu tralie mlade generacije koje migriraju iz -seoskih podrucja u grad, u licnim strahovanjima i2ijavljuju da se boje da neee naci dobar 1posao sa dobrom zaradom. Prema starosnoj stru'kturi od 21-29 starosti strahuje 11°/o, zatim dolazi gen(>racija od 30--49 sa 8'/o i generacija sa 50 i vise godma sa 5°/o. Ovo pitanje je akitueJno i kod gradskog stanovnistva. N ajvise strahuju radnici, sa 15"/o, zatim slul':benici sa 9°/o, £eljaci sa 6°/o i domacice sa 4"/o. Strahovanje kod slu2:benilka je ravno jugoslovenskom nivou, jer na rang-listi dolazi na Sesto m.esto, dQk je kod radnika ispod jugoslaverrskog nivoa, poilto zauzima peto 41 �mesto, 1 1rod selj.aka j'e na osm.Qlli metShu i domaCica na devetom. · U sva tri vremenska per1oda na skali ovo strahovrunje je nlZe od O[>Steg jugoslovenskog proseka. ProSlost 4,0 Sa!da\Snjast 4,7 hovanja: loSe 11-iiOno 2idravlje, nesreCan Zivot dece, slaba Zetva, strah<>vanje da ce se i>Jgubiti stan lli lkuca, da se nece dabiti ;posao- nezaposlenoo't i <Jtlla!danje standarda: Buduimost 6,4 I2inad proselka su: bolest i smrt u porodici, diCni Zivot i rat. Ce!a razlika mosi od proS!osti do rbudurnosti 2,4. Nezapos1enost Sada5njost proslost Buduenostsadasnjost I I I I I Bez U porastu promene Tabela 8 lllam IPDikazmje qpaJdajucu sredn:jru wedn<>st lienih rstrahovarn;ja od sadaSnjeg ropsteg jugoslovell!Skog prose'ka 5,0. !Sjp<>d OJlls"'teg jrugoslovell!Skog p~oseka nalaze se stra- Bez Brojls· U padu odgovora pi~~i- 610fo 14'/o W/o 800/o SOlo 9'/o Tabela 9 120 3'/o LICNA STRAHOVANJA NA SKALI U POREfJENJU. SADASNJOST - PROSLOST (Ofo) 120 · Y sada5n~osii 25°/o LSlll!ltra da je ovo strahovrunje u opadanJu, a da ce u lbudrutno:sti za 9"/o biti u <JtPadanju. No u sa!d.Snjoj rutuaciji 61°/o strahuje, a ·u ibuJduooosti se penje na ao•r•. Tabela 8" STATUS LICNIH STRAHOVANJA ISPITANIKA NA SKALI. PREMA OPADAJUCOJ VREDNOSTI OD SADASNJOSTI ('fo) 't;; LiCna strahovanja % 0 ;;;; 0 0:: Rat Nesreean porodiOni Zivot Boles! - smrt u porodici TOTAL UZORKA LoSe liCno zdravlje NesreCan Zivot dece Slaba zetva Izgubiti stan, ku6u Nezaposlenost Opadanj e standwda 24 .·~ "0 r./5~ " .. - ""' ... "" .. e o:>lil " "" bt;; ..,;~ '00 "" "'"' "~ <). 0 ,~ ;:J U)O. ... .~~ ·o5 w;; Olo. 27 4,4 5,5 7,2 1,1 1,7 2,8 408 11 4,3 5,4 7,4 1,1 2,0 3,1 162 31 100 43 14 5 5 8 4,6 4,3 4,3 4,2 4,4 3,8 4,0 4,0 5,3 5,0 5,0 5,0 4,8 4,8 4,7 4,1 7,0 6,7 6,7 7;0 6,4 7,1 6,4 5,8 0,7 1,7 0,7 . 1,7 0,7 1,7 0,8 2,0 0,4 1,6 1,0 2,3 0,7 1,7 0,1 1,7 8 nesrdcan p:oro- 2,4 471 2,4 1524 2,4 658 2,8 206 2,0 82 3,3 78 2,4 120 1,8 118 Tabela 8, 9,. 10, I1 i 12 uzeti su prema amerH5koj statistiCkoj obradi . ~ Li~na strahovanja % ~ 8. ;:J TOTAL UZORKA Lose licno zdravlje Bolest - smxt u porodici Rat Nesrecan Zivot dece Nezaposlenoot Opadanje standarda Slaba zetva Izgubiti kuen, stan 100 43 31 27 14 8 8 5 5 c " " ..,e " .. " "'!>. ;:J 0. <>0 ·a ~~ .,-g .i~ &5.!! l! 0 ~ 57'/o 57 18'/o 17 24'/o 26 1'/o 57 66 60 61 51 18 13 14 14 1 1 1 45 23 11 24 20 25 25 30 32 22 57 17 2 1524 658 471 408 206 120 118 82 78 U ;prvoj lko!<>ni ~u izrazeni procenti od Uikupnog lbroja d.<\pitanlka. U drugoj lko!oni vertikalno strahovanja su u porastu u odnosu na tproSlo:st, u treCoj koloni su izr-aZena straho- vanja koja pdkazUiju da nema p~e>mene i~med:u proslosti i sadaSnjosti, u .CetvTtoj lkoloni 1su .strahovanja u opada111ju u odnosu na pr<>slost, lipeta kalona pokazuje broj iS[>itanika bez odgovora i IPOS!ednja u'kuprunl>mj i&pitanika. 43 �Tabela 10 30 - LICN.A STRAHOVANJA NA SKALI POREf>ENJE BUDUCNOST - SADASNJOST (%} ,3 ~ Lh~na strahovanja % " c. ~ 0 ;:, TOTAL UZORKA LoSe IiCno zdravlje Bolest - s.mrt u porodici Rat NesreCan Zivot dece NesreCan porodicirl Zivot Nezaposlenost Opadanje standarda Slaba zetva lzgubiti ~tan, iru6u 100 43 31 27 14 11 8 8 5 5 N " " " e <>0 IX) E., " "' "' "' ;:, 76% 76 12'1o 12 10'1o 11 77 12 10 10 79 82 87 80 74 74 89 11 9 6 7 8 11 12 12 0 COo 2'1o I 2 I I 6 10 6 9 5 Boles.t iii smrt Bolest Hi smrt u porodici Rat NesreCan Zivot dece NesreCan potodiCni Zivot Nezaposlenost Opadanje standarda Slaba zetva Ostati bez stana ~ 1'6. > N ·QJ~ 3 3 4 .~ ~ ~..!:1:: ec 1co.s 1524 658 471 206 21 - 162 120 118 82 78 Bolest iii smrt Bolest ili smrt u porodici Rat NesreCan porodiCni Zivot 44 44 27 26 22 Opadanje standalfda NesreCan Zivot dece Ostati bez stana iJi .~uCe Slaba Zetva 11 9 8 6 3 Bolest iii smrt Bolest iii smrt u porOdici Rat NesreCan Zivot dece Opadanje standarda Slaba Zetva Nezaposlenost Ostati bez stana NesreCan porodiCni Zivot 5 5 46 28 26 10 7 7 5 5 3 LICNA STRAHOVANJA PREMA ZANIMANJU (%) Radnici Bolest -iii smrt Opadanje standarda Bolest ili smrt u porodici Rat Nezaposlenost NesreCan Zivot dece NesreCan porodiC.ni Zivot Ostati bez stana Slaba Zetva Uzecemo za primer mrahovanje lose lli\no zdra¥lje. Od ovog ..trahuje 658 i'l!'itmika, odmosno 43•/o. u buduenosti t<> se strahovanje penje !118 76°/o, a 12°/o ocekuje da ee lmdubnast biti ista kao i sadaiinjo.st u tOII!Ile ,pogiledu:· Medutlm 11"/o smatra da ce ·buduenast blti niZa od sada\Snijosti i l"lo lllije dao adgovor na ovo pitmje. . I ostala strahovanja se mogu .videti 1citajuC:i horizontaJno procente. To •su tPoredenja na ska:Ji •od sadaiSnjasti do buduenosti Q .HOnim ·strahovanjima ... LICNA STRAH,OVANJA PREMA STAROSNOJ STRUKTURI (%} 29 godina Nezaposlenost 41 35 27 19 10 8 7 Tabela 12 408 Tabela 11 50 godina i vise 49 godina SluZbenici 49 Bolest iii smrt Rat Bolesi illi smrt u porodici NesreCan Zivot dece NesreCan porodiCni Zivot Nezaposlenost Opadanje sta!Ildarda Ostati bez stana Slaba Zetva 27 35 25 IS 14 9 8 2 Seljaci l Bolest iii smrt Bolest iii smrt u porodici Rat Slaba retva NesreCan Zivot dece NeS['e6an porodiOni Zivot Opadanje standarda Nezaposlenost Izgubirti stan 43 36 33 16 12 9 5 5 Doma6ice Bolest iii smr-t u ;poro.dici Bolest ili smrt Rat NesreCan Zivot dece NesreCan porodiCni fivot Opadanje standarda Slaba zetva Ostati bez stana Nezaposlenost 38 26 20 13 9 9 9 6 3 • * 43 41 26 18 15 9 5 5 4 • Kada baclmo pogled na drugu .stranu liCnog zivota, zakljucruk ISe 111ameee da su strahovanja, brjge i str"'!Jflje u znatno mamjem 'broju 'ko.d gradan:ta nego lii:ine •zelje. U centru !ltraho- 45 �vanja su bolest i smrt, bolest i smrt u porodici i Tat. Pod ovim strahova:njima se rpodrazwrnevaju 1eSke, duge i neizleeive bolesti (npr. rak), <latim smrt najmtiuJ1h i najbl!iZi!!J. <Uanova porodice. Isto tako :postoji st!t'ahova:nje •koje se odnosi na <J!padanje standarda, 1pojavu_nezaposlenosti, Slabu Zetvu, neuspeh dece u .skoli i u Zivotu itd. NACIONALNE ZELJE U ovoj !Studiji smo .se uglavnom ogra.niCiili na 111acionalne l:elje i strahovanja gradana Jugos!avije u celi<lli, zatim :prema profesionalnoj stmkturi i po ·repub!rkauna. (f'itanje ikoje se odmosilo na naciomdne !ZeLje l>ilo je ovako formulisano: »A sada, kooje w Vaiie zelje i made za budu6nost Vaiie zemlje? A'lro z aunis!ite buducnost Jugoslavije u n a j1 e .p S em s v e t 1 u, kako Ce !Stvari izJgJedati reciano posle deset godi<lla? « Kao i u ai~On.im ~eljama i strallovanjima, rt;aJm i u nacio-:- nalnim •ze!jaJIIJ.a d strahovanjima jedan te isti ils<pitanik je mogao da d§. viJSe odgovora u isto vreme ..Na (prim.er, mogaO je da odgovori Ida ·Zeli dalji razvita!k ilndUSt:dje i saohratCaja, modernizaciju ;polJopri'V'rede, dug Ziv-ot i zdrav.]Je Tita, relienje stambenog pitanda itd. Sv:i su ovi ocigovorj prema kodeksu sifara iSretleni i ta'ko smo dobili listu naciona1nih zelja u Jugoslaviji od ispitana 1524 !ica i"lllletlu 21. i 71. godine ~ivota. Po frekvencijauna, procentima i arpsolutnim brojevkna devetnaest znatajnih pitanja i teznji io<r.:Zenih u zelja,ma naroda J<ugoslavije zauzlma vazno mesto u rlaljean razvimku svih naliih -repuiblllka i Jug<>slavije kao celme. To ·su Sledece vodeCe naeionalne Zelje: 'lo Nacionalni prosper1tet Dalji razvitak socijalizma Mir Razvitak industrije 40 27 25 24 Broj ispitanika 1524 615 415 381 370 47 �Zdravlje Tita 23 Modernizacija poljoprlvrede 16 Razvitak saobraCaja 14 Resenje stambenog pitanja 13 Ni.Ze cene 13 T ehnicki napredak 9 Zaposlenost 8 OpSti razvitak zemlje 7 Elek!Jrifikacija sela 6 Smanjenje pOreza fieljacima 6 Izjednacenje plata 5 Razvitak skolstva 5 Bolji stanovi 5 Nacionalno jedinstvo 5 Zdravlje naroda 5 350 241 220 201 195 139 118 112 92 87 83 82 74 74 70 N a prvo mesio na rang-listi dolazi nacicmaJati prOll;peritet za koji se iz.jasnilo 615 adnosno 40°/o ispitanih gradana Jugoslavije. Sve ove naciona.Jne ·ze!je SIIIlO grafi<lki ,prlkazali na •ledecqj stranici. Pod nacioi1almlm i[>rooperJtetom ·15e podraztlJ!Jleva kako · je to u kodelk:su istaknuto »poboJjsa:nje zivotnog standarda i poveeanje nacionalmog prosperiteta putem primlene tehnike, mehanizacije, moder.nih nauCnih dostignuCa, nuklearne energije i upotrebom atornSke energije u mirnodopSke svrhe, veta produlotiv:nast u in!dustrijl i poljoprivr.,di i lbolje lkoriscenje priro.dnih i:zvora<'<. bmedu naci001almog prosperiteta koji je isiaknut na prvo mesto u nacionaliniml zeljw:na sa 615 odnosno 400/o ·ispitanika i 2lc!ravlja naroda koje '!iolazi na rporslec!nje mesto sa 70 odnosno 50fo is,pltanlka, nalaze se sledece nacionalme zei(je: dalji razvitalk socijaliZJllla, mir, ra.rzvitak indus'trije, dug rlivot i zdravlje Tita, modemiJzacija poljopriv·rede, razvitruk saobracaja, re8enje stambenog pitanja, ekonormska rstilibl!nost i niZe cene, tehnlcki napredak, zapoolenost, op5ti mzviJtak zemlje (»ialgradnja na svim rpodrucjtma« i >>lepota zen>ilje u ••vakom pog.ledu«), e1ektrifilkacija sela, smanjenje poreza seljacima, NACIONALNE ZELJE 0 - .. 0 '" Nocionolni pro• speritet Socijalizom Mir Razvitak fndustrije DUg iivot predsedniko Tito Rozvitak polio~ privrede Rozvitak saobra· Cajo Re:Senje stam· benog pitanja Niie c:ene T ehniCki napredak Zaposlenost OpStl razvitak zemlje Elektr ifikoc ija sela Smonjenje poreze seljacimo lzjednaC:enje plata Vaspitanie PoboljSanje stem· benih uslova Nocionalno jed in· ·stvo Zdravlje noroda 4 .2elje i strahovanja naroda Jugoslavije 48 .., .., 49 �i~ednacenje ;plata, razvitalk sko!stva, bolji uslavi ~tanovanja u gil'adu in-a .selu i nacionfilno jedinstvo.25 Jasno je da profesija igra iktll;!lllu ulogu p~lllkom ispoljavanja naciona!ltnih Zelja i strahovanja, a upravo to je i .potvrdilo naSe istraZivanje, :Cije rezultate ovde i'mosimo. I ovde smo izracunaii koeficijent ikorelacije ·ranga nacionalnih zelja cradnilka, seiLja1ka, s11WbenFka i doonaCica u odno.su na nacio:nalne ze!je. i>;pitamka u Jugos!aviji. Pogledaijmo rang Jistu n'acionalnih Zelja _ pre:ma profesionalnoj stru!kturi. 0 dob jenom rangu . . Nacionalni prosperitet . Razvitak socijaliz-ma Mir Razvitak industrije Dug Zivot Tita Modernizacija poljoprivrede Razvitak ·saobraCaja Re5enje stambenog pitanja Ekonomska stabilnost Tehnicki napredak Zapos!enost Razvitak zemlje uopste Elektrifirlmcija •ela Smanjenje poreza Izjednacenje plata Razvitak skolstva Bolji stanoVti u gradu i na selu Nacionalno jedinstvo Zdrav!je naroda -----Sve one '" .., .. """' -;;; Nacionalne Zelje prema ::::1:::" 1 2 3 4 ·5 6 7 1 Tl ., "' ., "' "' 1 2 5 4 3 8 9 7 6 <:i !!. OJ <f) 1 6 3 9 10 11 2 .8 4 5 12 10 14 11 12 9 10 18 16 19 11 8 12 13 14 15 16 17 18 19 13 7 19 17 13 15 14 18 15 16 17 4> .., ·"u .Q v.iE 1 2 7 3 4 8 9 5 10 6 17 14 18 19 11 12 16 15 13 .:, =~ ou Cl<l 1 7 2 4 3 9 5 6 8 14 5() 1 ma:C~ica. 11 10 12 15 18 16 13 19 17 odgovore i!iji su procenti ispod 5% od 1524 ispitanika,- zane~ xnarill smo u na~oj analizi. Navodimo 1h same u fusnoti: prijateljski odn:osi sa svim zemljama, kUlturni razvitak, razv:ltak: turizma, ostvarenje komunizma, razVitak trgovine, vllie specijalista 1 nau~nika, stroZije kaZnjavanje onih koji v~e proneveru, teilniCka zaStita na radnom mestu, kraCi radni dan za Zene, n~ pripadati blokovima, nacionalna ·nezaVisnost, poboljSanje standarda na selu, uCeSCe u dru~tvenom samoupravljanju i u dru~tveno-politi&im organizacijama, razorufanje 1 smanjenje izdataka za naoruZanje, poveCanje izvoza, plaCanje prema uCinku, da mlade generacije budu dobri grad~;~.ni i. socijalistl, pomoC tndlvidualnom-. seljaku, kulturni napredak: u selima, koegzistencja, razVitak raznih sluZbi za pomoC zapo~ slenoj Zeni itd. 25 Koeficijent korelacije ranga u odnosu na na~iDIIlalne Zelje· grauana Jugoslavije za radniika i=osi Ro = 0,919, za seljake Ro =0,825, za s!oobenike Ro = 0,807 i za domai:ice Ro = = 0,912. Radnici su najbJi:Zi jugo:slovenskom .nivou u nacionai1nim zeJjama, a najvise SU Uda]jeni Od jugoSJovensikog iPTOsek-a sluZbenici. Razlilke u nacionalnim ze!jama prettna rprofesionalnoj strukturi se anogu obja1sniti razliCitim ekonori1:9kim, poliUCkim i kulturnim sredinama i n'aCinom Zivota, kao d. rdelatnoSCu pojedinih druStvenih grupa. To zavisi od nji:hove 1profesije, p"rirodne i druStvene uslovljenosti, ste.pena svesti itd. U nacioharl:nim Zeljama seljaci- ~anjenje 1poreza .staV-.IJ~ju na sed:..: mo m.estcr na raaxg 1l.i1Sti, dO-lnaCice na petnaesto, a ·raldnici i s!ui'Jbem!ici na rposlednje (devetnaeS'Ilo) · anesto. Sllenost izmeuu radnrka ·i sluzbenika nala~imo >kod ~elk koja se odnosi na anodernizaciju poljopi-ivr~e. Syakako da 'je 6va Zelja bliZci Se'ljacima i cmi je Zato sta~ljaju na Cet'Vrt6 mesto, •radnitci i 1Slu2Jbenici na osmo, a ldonia.Cice na deveto mesto. Da bi i:stak!i naclonalne zelje iPtettna profeslonaJ:noj strukturi, zatim sliCnosti i raz!Iike i pojedine !SpecifiJOnosti, pogle-· dajmo prvo .Zelje radnilka, zatim. •seljalka, sluZbemika i do- Radnic i u-- posleraimom periodu fbrojno je .porasia r'8:dniCJka ik•lasa skoro u svi•m granama delatnosti. Porasle su. i !ffii!gracije ratl..:._ nika iz seaskih !Pdd•ruoj a u rudarSke i industrijske centre. 0 tome 111am svedOCe lbrojni -statistiCki podaci Hi IS3Jffie Zivotn·e situacije u indu;strijs!kim -gradovima i naselj]ma. Velike su i dn8VIlle .migraciJe. No naS zadatak n~je wde da se bavimo tilri pita.njem, vee Cemo se sarino IZadrZati na gJdbarlnoj analizi litnih i nacionalnih ·Zelja i st·rahovanja radni•ka. · U UCni•m ·Ze!Ijama radnici su istalkli posedo\ranje Vlastite kuCe ·iii S'tana sa 430/o - iha 1prvo mesic, a rut posledrije mesto stav:tH su »•ostati i darlje s€JJa•k<<, •sa 1°/o. I2lmedu:ove tdve krajnje Ze1je nalaze :se :sledeCe: tSre<:ari- Zivot dece, _vil§i stan.<:1:ard, ltCm.o zdravlje, posedovanje modernog nameStaja, ·k·upatila~ lepog odela, teJ.evizora i kola, sreCarn J>orodMni Zirvot, zdrav'lje ,, 51 �poro.~ce, rek:eacija, viSe novaca, socijalna sigurnost,- UEi>eh u studrJaana, nur, ,prese'lenje u grad, bliske veze sa !I"odacim.a i smamjenje tporeza. U nac1onalnilln Zeljama radnici su na !PI"V'O ,mesto istaJkli naciona1ni rpros,peritet sa 50°/o, ana :p<>Slednje mesto smanjenje poreza seljacima sa 1°/o. Izmedu ovih dveju zelja nalaze se: razvit!lk socijalizma, rzxiravlje i dug zivot Tita razvitaJk industr.ije, mir, elkonomska s-tabilnoot i niiZe cen~, reSenje stambenog pltanja, modemizacija poli.iorprivrede crazvitak saobra~a.ja,. ~Sti. razvitalk zam.lje, tehni:Cki napr'edak, ZtWCJSlenost, >2\!SdnacenJe rplata, nacionalno jedlnstvo, .bo!ji uslovi stanovanja u gradu i na se1u, razvitak Sk.dlstva i iZdravlje naroda. U na!loj ·ruOn.oj obradi •t<&vrstali smo radnilke :prema meselinfun pr.ihodiuna u tri grupe: :prvu gtlljpU sacinjavaju radnici koji imaju mese<m.o do 25.000 dinara. Ukupno u ovoj grlliPi se pD\iavHo 295 radn>ka. U drugoj grupi ima 49 radnika sa mesecnim prihodima do 45.000 dinara i u .trefuj grupi sa 45.000 i viJSe ima svega 9 <radnilka. Pogledajmo nacimnalne zelje prema mese<m.om rprfuodu. Nacionalne ielje MeseCm prihodi Ukupno radnika Do 25.000 125·45.000 145.000 1vise 295 49 9 Nacionalni prosperitet Razvitak .socijalizma Mir Razvitak industrije Dug Zivot Tita Modernizacija poljoprivrede Razvitak. saobraCaja Re~enje stambenog pitanja Ni:Ze cene Zaposlenost Opsti razvitak zemlje E!ektrifikacija sela Smanjenje poreza Izjednacenje plata Razvitak skolstva Bolji ~Stanovi u gradu i na selu Nacional•no jectinstvo Zdravlje naroda 52 49'/o 42 22 28 38 16 13 !8 21 12 12 45% 22 33 11 56 22 11 14 11 10 11 11 I 3 4 4 8 Procente :smo .irlraCUilla:li vertl!kalno •za :svalku .grupu pretma prihodima, a globalna analiza nacionalnih ze!ja radn>ka data je na IPtethodnirrn IStranicama. »Re'Senje stalrnlbenog ,pitMja« osma zelja po redu u gomjaj taJbeli postavlja se sa 18°/o <kod radnilka sa 25.000 meseeno, d<Jik se kod radn]ka sa 45.000 i vise ta Ze1ja uopSte i ne poja.vljuje. Verovatno da su radnici ave grUjpe ~Uspeli TeSirti 1 stambeno pi:tanje .ramje, iPitanje svojih kvalifilkacija, smestaja i rprihoda, pa zatC> i ne i.s[Joljavaju ovu ze!ju. U Bosni i HercegC>vtni, u mdustrijskom tmilanskom bazenu, !koji okuplja vel>ki broj radnlka iz seostldh podrueja, jedan mladi inidustrij.ski radnik formu1isao je avian reCima svoje zelje: »Zelim da sva radnicka naselja bwdu izgradena kao Sto su BanoviCi. Da .svi industriljski radnici imaju ·zdrav i moderaJn stan j da ISV:i d.obijamo prema radu«. U Sloveniji radnici Zele da :se 1radi :Sarno u jednoj smeni i to pre po.dne lk.alk.o rbi ilmali viSe vremena za zabavu i razonodu i time 1bi tse i.?Jbegao IPO.podnevni rad u noC.nim SliDenama. Isto taka u 'OVOj republici radni'Ci su :i!zrazili •Zelju da l>i ·zene treb>rlo da r»de [pe't sati dneWlo. 55"/o 43 20 24 3! 12 14 12 6 4 4 1 4 5 5 U analizi stno zanemariJi one radnike ikoji nisu fdali podailk.e za meseCne p:rihode. U Srbiji, naroCito u Bearg-rardu i u drl.llgim veCirrn industrijskim centrirma, .rasprostra111jena je Z~lja za ustamovama za smeStaj dece, za raznim tservisiJma za !POin·oC zaposlenoj Zeni, za servis:iana za pranje r-ublja iid. - u Ma<kedOIOi;ji radn'ici pre .svega zele illdustr](jal'itz;ac'ijru ove republike. Podilzanje novih fabrika i ukiljuCiv3!Ilje radne snage u industriju. Mlad!i !MalredC>nac, radnvk, k.Ze: »Zelim da ;se industrijalizira i elektrificira u potpunosti naSa zemlja i da se p-obo1j'Saju 1zdravsilveni uslovi ·ka!ko bi se ·mortalitet sveo na minimum«. Skoro u svian repUlbliJka!ma radnici u svQj±m odgovorima podvlace zelju za daljOiffi izgradnjom socijalizma, I?Jdravlje Tita, razvi!taik industrije i sadbraCaJja, reSenje stambenog pitanja, isto taka istiiCu Zelju za tehniCkim l!lfl!Pretkom i veCo~ za.poslenoS6u. 53' �Seljaci Visina ·godiSnjeg U redovJma seljaiitva pO'Sle drugog sve!JSkqg rata u Jugoslaviji izv:rSene su matne promene: Agrarnom ·reformom najv':ci deo obradiv: zemlj: p;tpao je oni!ma koji je obraduju. U nasean TamnatranJU zardrzah smo ·se na analizi Zelja i stra~ovanja seljaka prema visini godiSnje;g poreza. Pokuila!i smo •staci razlike. s~a~a u _zeljama _i strahovamj.iJma po pojedinim . ~a~alkierl!Sti:~llln IPrl'V-redno 1 dmrlturno razvijen1ni · i ne.TaJZVlJenrm podrurcJdana. Iz podataka ~e smo dob]Ji ovom anketom mooemo kol!lstart-ovati da :su JiCne i dlacionalne Zelje i strahovarnja seljaka .<?J<ren':'te ,.!Prema t_ekuci!m prdblemi!ma, potrebama, poteSkocatma 1 br1gama lkoJe ISU ve:zane za njihov na!Cin 'Zivota, njihovu geo~ra~ku, ekonami.S~U i drurStvenu -sredinu, njihovu psfuo- •ogiJU 1 pogled na svet. Ove zelje se odnose u [prvoon redu na selo i selja.ke, ...zem1ju i zemljoradnju, prirhOide, porez, kuCu, ~ute~e u s~lu, skolu, zdravstvenu stanicu, poStu, na cene poljoprivrednrm [proizvodima i industrijskoj robi na tvzistu ; na &manjenje ;poreza itd. U liiCnfun 2e!jama seljaci ma prvo mesto i:s'ti~u sreean zivot dece sa 35°/o, a na poslednje mesto uspeh u studijama sa 2°/o. Izmedu •sreenog zivota dece i "'"!lelia '11 ~tudijama nalaze se: .JiJ.Cno zdravlje, ipOSedovanje Vllastite lk.uCe ili stana, posedovanJe moder.nog name!ltaja, -televizora i kola smanjenje poreza sel1acima, sreCan porodiCni ZivOJt, zdravije porodice., viSi standard, ostati i da]jje ~eljak viSe nova<!a zo~o. ' ' '"'<!:' ~ 1er:ost , ffill!', preselenje u grad,_ socijalno osiguranje, rekreacija 1 hliske veze sa rodac1Iha. . ? nacionalni!m 'Zelj am a se'Jj aci su istaikli nacionaw prosperitet na prv·o mesto sa 28•/o, a na poslednje nnesto irljednacenje plata sa 3°/o. PoJII.e macionalnog prosperiteta dola~ raz- vitalk in?ustrije, mir, moder<nizacija .poll.j-oprivre'de, -razvitaik -~aohraC~a, :azJvitalk socijaUzma, smanjenje poreza, !dug Zivot < zdravlJe Tata, za,poslenost, ekonomska stabii1nost i niZe cene elektriflkacilia sela, iTelienje stambenog pitanja, razvita•k skol~ stva, tehnti5ki mapredak, poboljsanje 8tambenih uslova u gradu i 111a selu, naciona1no jedins'tvo, zdravlje naroda i opSti raz¥itak zean~e na svi!m podru~ji!ma. Prema visini godi•snjeg po. reza ,post()Je raz'llke u nacionalni!m zeljaJllla koje se mogu v1deti u podaci!ma koje iznosi!mo. 54 -~ Nacionalne telje por~za ,.,.----...,.,.-.,-------I-=D:.::o-:3::=0_:.:.0:.::00.:_; 30-70.000 70.000 I vl!e Ukupno seljaka 139 91 103 1 ~------------~----~-- 250/o 20 27 Mir Razvitak iodustrije 25 Zdravlje Tita 15 Modernizacija poljopnvrede 20 Razvitak saobraCaja 16 ReSenje stambenog pitanja 5 Ekonomska stahilnost - niZe cene 8 Tehnicki napredak 4 Nacionalni prosperitet Razvitak socijal:izma Zaposlenost 11 ElektrifJkacija sela Smanjenje poreza 13 Rao:vitaik zemlje uopste Izjednacenje plata ViSe skola Pobolj.Sanje stambendh uslova Nacionalno jedinstvo Zdmvlje naroda 2 15 ' 5 5 5 7 7 310/o 22 20 30 12 24 25 7 11 3 12 2 9 15 1 4 4 4 4 210/o 16 25 22 12 24. 22. 11 16 6 10 2 11 18 3 7 2 3 Prvu gru.pu s01cinjavaju 132 seljaka sa 30.000 poreza godlsnje, druga grupa obubv.,ta 91 seljaka sa 30:-70.000 poreza i treca gru;pa tbroji 103 seldaka sa 70.000 i .viSe godi!lnjeg poreza. Najlbrc;jnija je prva grupa sa 30.000 poreza god·iSnje. U ra'Wli:Carskim seilima- Slavonije, Srema, Banata, BaCke i ceJ.e V'ojvodine lllllllogi seljaci zele da se i 'dalje 1bave poljoC pri.vredorrn samo na jedan m<Jdemiji _:natCin., priiinenom mehanizacije, modemih maiiina i ve!ltaCkog dubriva. Seljak jz Voj. vodilne izraZava us:voju nadu ovom reCenicom: miBiCe viSe rna,.. Sina ·za 1Cupa11!je ll'epe, ·za secu· i. sltidanje 'kukurU.za. Svaka seo.ska •lruta imaJce radio aparat«. Istovremeno seljaci ocekuju sma:njenje [pOreza i tpovezuju ga sa rodnrlrm iU nerodn-im ·go- ditnanna. Qv.ako jedan se'Jjak za porez i\Stlce svo.ju zelju u ode govoru: »Da se smanji porez, jer je rto sreCa za sve ze.mljnr~dnlke u zeanlji. Da se porez ne ,placa kada zemlj a 11e rodi«. Drugi seljak povezuje porez i cene na trziStu pa svoue shvatamje u buduCnosti ·zamiSJ.ja u ovom sVetlu: »Da i{YOljopriv:ll'edni proizvodi i n.j;hove cene l>udu u sklarlu sa te&:sti.lom, to jest 1 kada IPardne cena svi.nj.i. ID.e<ka padne cena i 1ko.Sul.ji«. -55 �Seijaci u Srbijdl, u dolin1 ·retke Morave vrezuju svoje Zelje ·za potrebe lllaroda ovoga 1k!raja: »Da s~ regtill.i.Se reka Morava, 'taka da nas viSe ne plavi«. »Da se iiSuSe moCvare«. »:qa .se n.apra.vi most na ·Morav-i, pa da ne strewJmo o'd njen:iih p.:qplava 1 voda« - te i sliCne Zelje m.a:jvirSe su ras.prostranjene .kod se!jaJka u do!ini i s1ivu reke Morave. Selj!lk j1z Hercegovine, iz Popovog Po!ja ikaze: »Da se i~Si ip~lje i stvore u~Wi za uzgoj ~Vinove laze, paradajza, P9.:prlka 1 dmgog povrt:a<<. Jedan se1Jak sa Romanije Jzna!d Sarajeva istice: »Mi.sJilln Ida cemo indu.strijsk:J. tolilko napredcwati pa .cemo i mi moCi i2lbaciti ·Coveka ;na crnesec«. U nekim pre~ delrma Hrvatske u lkojima zaostaje JPrJmena savremen:iih maSina seljaci :Zele viSe tra!ktora. ·»I u na·Sem poilju, lkaZe jedan selj!lk~ treba da oru traktori, a ne ·V<>lovJ.. 'Kola sa ik<mi.iskom i volovskom vuCom treba zameniti autima. To Ce ibiti aik.o se ne zara'ti«. 25.000 48% zeli naciooal!ni prosperrtet, druga grUIPa istu zelju i£tice sa 59"/o. Ndeni mesecni pdhodi su 25-45.000 dtnara. I kod trece grupe slul!:bemika 'ciji meseeni prmodi prer""'e prelloo 45.000 i viSe nacl<>naln!i prosperitet se istice sa 63°/o. Stariji slu~benik ikoji kroz godilllu dana ide u rpenziju, a prevalio je 66 godi~u l!:!vot~ i~r~.ava z~u: •:Lap stan. i[)a mi se ;poveCa !P].ata, Jer ce m; 1b1ti :1 !'Em.ZlJa vee~ .. !PO:ed to~a Zelirrn da Vidim sve na.Se lkraJeve, pOISto sem ST!btJe n1sam ni- kud i!Sao«. Mese~ni Nacionalne Zelje Naciona:lni prosperitet Razvitak ·socijalizma Mir Razvitak industrije Dug zivot Tita Modernizacija poljoprivrede Sluzbenici U naii€111J. i!straZivanju zahvacema ~u 233 soJuZbenika odno~o 15'0/o, ~~oji :SU ukljuCeni ·U razne ~pr..ivredm.e, ~uUtu~e .i Razvitak saobraCaja soCIJalno-l'ldravstveme delatnosti. Pogled<;jmo prvo glabalne licne i nacJ.ooalne zelje sluzhenlka. U li'Cnim Zeljama na prv·o mesto isti~Cu .sr~Can 0ivot dece sa 43°/o, a na ,poslednje mesto preselenje u grad, sa 2"/o. N~ drugo .mesto u ze1jal!lla sluwenika dolazi ,posedovanje vlastite kuCe Hi stana, sreCan tpor{)fd,ilCni Zivo't aJJCno zdravJje uspeh TehniCki napredak u .studijmna, posedovanje :modernog n~SStaja, vi\Si ISt~·ndard -zdravlje JI)orodice, za;poslenost, mir, rekreacil,ja, bliske .veze s~ rodadma, so'Cijalna s:igurnost i viSe nova:ca. u ~acJ.ooa:lnilln zelj!llllla sluZbenici ,pe>laze '<>d naciona:ln<>g prospertteta sa 53°/o i zavrsavaju sa elektriflkacijom sela sa 3°/o. ll'lmettu ove 1]>11Ve i paslednje zelje nalaze se: razvitak socijalizma, •razvdta!k ·irrudustrij·e, zdrav1je j dug Zivot Ti•ta re- senje stambemog pit!lnja, tehnibki na,predaJk mir moder;,_;zacija poljapriv·rede, razvita:k saabraCaja, n:ilZe ~ene, 'izjednaCenje ,platta, razviiaJk Skd!stva, zdravll.ie naroda, <>pSti razvitak zemlje, naciooalno jedinstvo i lbolji stanovi. Ist~ ove Zelje razvrsta.ili smo prema meseCnim prihodima v s1uzbenilk::a. PokazaJ.e ·su :se razlike i slliCnosti u naciona1nim zeljama. Kad grUIPe iS!uwenika sa meoecnilln rprillloldima do 56 prihodi Do 25.000 125-45.000 145.000 i viSe -U-k-up_n_o-·s-1-uz~b-e-ni~k-a-----------l-~~1~16~-85 30 Re.Senje stambenog pitanja Ekonomska stabilnost Zaposlenost · Opsti razvitak zemlje Elektrifikacija sela 48'1o 33 20 27 17 15 9 24 niZe cene 11 13 3 18 13 33 37 16 18 27 11 13 4 25 23 13 17 7 20 2 3 7 7 4 1 Bolji stanovi u .gradu i na selu Nacionalno jedinstvo Zdravlje naroda 63'1o 37 5 Smanjenje poreza IzjednaCenje plata Razvitak skolstva 59"/o 45 4 8 9 7 8 12 8 5 2 2 17 17 3 3 10 S11l'Zbenica iz Lijubljane, stara 28 godina ova'ko formul:iSe svoju J:itCnu ·Zelju: '»Lep stan i \Sagla:snost u brarkru.«, a iz jedrnag manjeg mesta ;,; Sloven\je lllllaili sluwenik star 23 godillle kaZ:e: ·»Da se ttE~POStavi pravi ocinos izmedu cena i liCnih prihoda<<. U nacionalnilln zeljama slul!:benik iz LjubJjane, star 22 godillle lzjavio je: »Da SSSR i SAD prestanu sa atomskim eksperhnent:itma, da se okonCaju razgovori za artomsko razoru.Za:nje i da ,se atomska eneDgija wpotrebi u mrimodop'Sike svrhe«. Mnogi slul!:benici su istakli da ce se pobdlj'iiati stambena kriza i rpovecati standard ukoliko dotte do m~orul!:anj a i rUkoliko se sva sredstva uloZe u mirnodopske svrhe. �DomaCice Od i524 a~ketirama lica 397 su <loma;Cice !koje po hrojnosti u uzonk.u .zauzimaju prvo mesto. VeCina ·i!h .Zivi na selu (197), u gradu (178) i u me'Sovitom naselju (22). Po repwblikama najvi!ie ]h je obuhvaceno ru S:Cl:>ij!iJ (163), a najmanje u Cmoj Gori (11). Vecina domacica, kako p<lkazuju nasi podaci, Zivi u seookoj, !Socijalnoj i kuJturnoj sredirni i vezana je za seoski naCin Zivota. u litnlrn zeljama domacice ~u istalkle na prvo mesto sre- Can Zivot dece sa 43°/o, a na poslednje .mes'to uspeh u stu- dijama sa 1°/o. Pasle srecnog zivota dece redaju se ove Mne Zelje: liCno ~dravlje, posedovanje Vlastite lkuCe, ISreCan porodDCni Z·ivot, moderan narrne.Staj, 2idrav.1je {Porodice; vl!Si .standard, vjSe novaca, zapoolenost, rekreacija, !mi'r, ·bli:ske veze sa rodaci.ma, socijaJlno osiguram.je, 1preselenje .u grad, ~anjenje poreza, ostati i dalje selja/k i uspeh u studijama. · DoonaCica iz· okoiine PoZarevca, stara 38 godlin.a koja s"e bavi zemljoradnjom i Zivi na .selu ·izra.Zava svoju UCnu lleljti ovlrn recima: »Volela bih da imam v.iiie zenrlje ida se smanlii porez«, dok domaCica iz Ljublj-ane, starija sa 1Pal1'zijom i lJ.OOeg ~e <>dnosi na :penziju i roravlje: »Zelim veCu penziju i zdravlje«. Jedna doma~iCa tz N:iSa, star:ii 52 godilll.e Htnu ·zelju ua;>u6uje detetu i :?Jdravllju: '»Ako .je moje dete sreCno, ja Cu biti GUJplo \Sre6nija. Ja :Zivim za moga sina.. zdravlja izrazava ze1ju !koja Druglli "elja nemam. Ne zelitn niikakvo bogatstvo sem zdravlja«. U naci<>nalnim ZeljMna ona istiCe: >>Brza izgrardnJa fa:. brlka, Skola i stanova i snlZemj€ cena - to su :m<>je relde !koj" ocekujem "" deset godina u maci<malnim okvirlrna u Jugoslavilji.« · · · DomaCice stavljaju nacionalni IProsperitet sa 360/o 111a prvo mesto u nacio.nalnim i!eljama. A nacionalno jedinstvo sa 4°/o na :poslednje me'Sto. Izmedu nacio.nalnog J>rosperiteta i na·cionalnog jedinstva nalaze se sledece nacionalne zelje: mir sa :ll•/o, ~dravlde i dug zivOtt Tita sa 20°/o, razvJtak industrije sa 17•/o, 'razvita:k saobracaja sa 15°/o, resenje stam'benog pitaitja ~a 15°/o, daJlji razvita/k socija!W!na sa 14°/o, e!konoon"ka sta.bilnost i niZe cene sa 13°/o, nwdemizacija poljoprivrede sa 9"/o, o:pSti razvitak zenhlje sa 8°/o, 'Zaposlenost sa 7•/o, eleiktri.fikacija sela sa 7°/o, re8enje staanJbenog ;pitamja u gradu i na selu sa 7°/o, tehn:i!Cki mapredak sa 60/o, ·smanjenje !POreza se- .58 ljaclrna sa 6°/o, razvitak skolstva sa 5•/o, roravlje naroda sa 4% i i!zjedn"cenje !P'lata sa 4%. . DomaCica iz SaraQeva,· stara 61 ;godinru, izra:zila je ovim reCima svoje !Ilade: •»P.oveCanje standarda, da n.am je tZiv Tito~ da budemo sretni IS n.jim. i on s nama«. Druga d-om~Cica iz. Sarajeva, ~Stara 56 godilna, \koja je prez·iveila bombardovanja u gradu IZa 'Vreme Oku:pacije, jed,. nom reCenicom fo-mnuliSe :svoju .Zelju: >~Mir, da nema aviona nad naSim glava.ma«. Mlada Maked()J])ka iz Biltolja, stara 22 godine, ka;i':e: »Posle deset godina i2lgradiCe se vise fabr>ka i ~tambenili zgrada. Bite posla za svaJkoga koji zeli da radi i IZa seilja'!ke i za gradane. Plata <:e lbiti veca« Sli6ni odgovori se mogu naci kod doma<Oica i u drugilll.l krajevLma Jugo.slawje. Poku.SaJi smo da l!'azvrstamo domaCice prema mestu sta:. nova'lllja selo - gr<id - ane8ovito naselje, poSto .ih nismo mogli ral'N·rstati prema prihodlrna kao Tadnlke i slt>Zbenike, j.er u ank€'bnoon !J:i!stiCu nije precizirano Ciji su pri!hodi. N~ zna .se da 1i su njeni, njenog muZa, sina ·ill.i nslmg od Clanov8. porodice iii domacinstva. Pogledajano naciona1ne zelje dom0c~ Cica prerria mestu stanovan.ja. Nacfonalne telje Ukupan broj domaCica Nacionalni prosperitet Razvitak socijalizma Mir Razvitak indust11ije Zdravlje i dug zivot Tita Grad 178 42% 30 61 36 36 Modernizacija poljoprivrede 12 Razvitak saobraCaja 15 Re8enje stambenog pitanja 34 Ekonomska stabilnost - niZe cene 35 Tehnicki napredak 15 Zaposlenost 12 OpS!i razvitak zemlje 13 Elektrifii.kacija sela. Izjednacenje plata 12 Razvitak skolstva 9 Bolji otanovi u gradu i selu 13 Nacionalno ·jedinstvo 7 Zdravlje naroda 9 Mesto stanovanja Selo j MeSov. nas.: I I 197 62% 27 61 28 37 24 41 21 15 6 10 19 6 I 22 41% 9 18 18 23 .14 18 9 9 18 5 9 14 5 5 14 10 9 59' �Svakako da su se pdkazale neke ra~Hke u lllacionalninn Zelja!ma prema tLpu stanovanja. Na 1Pr1mer, modernizaciju poljoprivrede domacice iz grada stavljaju lila 6 mesto sa 12•/o, a d-oma6ice sa sela isto na Sesto mesto sa 24°I o, dok se u nneiiovitinn naseljima ova IZelja kod doma<:ica l!le ,poja~uje. Slicn<1sti i razllke pdkazuju gOTlljji statistlcloi podaci. Preglednije sllenosti i ·raillke domacica prema ti,pu naselja se vide na prilozenom grafiCkom prlkazu. 01\,S - •U!p9J OU(DUD!::'JDN ! AOUD~S ! ! (08 LiCni i nacionalni status na skali .• D(iiS o(pD)jH!J')l"'l3 0 0 c " ~SOUS(SOdoz • e ·U •u " E 0 a~!N aua:> 0 aJuPHd ouaqwo'S ~ w 0 < z ..._ w z < :z -' 0 u < ., ~ apaMpdoJ (Od D!!=>DZ!UJGlpow . c DHl D>l! up~s paJd 'o"!¥ 0 Bno Prc>~lost "' ....... Lleni status Nacionalni status :z 4,3 4,9 Sadallnjoot 'BudUii:nost 5,0 6,8 6,7 8,6 oUJZ!I •DjpOS )jD"!AZO~ ,-~-'"'1"-oTo-,.--r---,1"'""""1--r--f ~adsoJd .... "' 60 r Prilil<oon ra~govora sa ispitanil<OI!ll nas ~amdnlk je pokazao lestvicu sa 10 s'tepenica. Vrh oestvice 1kao sto smo vee ranije rekli preds'tavlja najibolji na1Cin 'Zivota, a dno lestv.ice najgori naJcin zi<vota. Pa-vo je pootavljeno pitooje za li>Cni status: Gde ste h>H pre pet godina, gde se na'lazite sada i gde ce vaiie metstG ibiti na skali pos'le p.et godina. Taiko oe a.;pitanilk odred:io .broj stepenica za 1:lCni status u p.-oiilosti, sadaSnj.osti :i buduenooti. Polito je a1a skalli odreden lieni status, prel!lo se na odredivanje naciOI!lalnog staJtusa. Pitooje tie glasi[o: Gde se J·ugoslavija na!W:ila pre pet godina (1957). Zatim se preS!o na odrediwanje statusa u sadalinjosti: Gde se Jugoslavija nala2i sada (1962. godine); i za 1buduenost gde ce se. Jugoslavija nalaziti pOOle pet g<>dina, 1967.. godine. N a taj n3JCin Sl!llO dolbili liCni i na~ionall11t i!Stattts ti 'tri vrernenska perioda,. u- pro.Slosti, sadallnjos'ti i buducnosti. A sada poglledajmo razlilke i7Jmedu licnog i naci=mag statusa. .... 0 0 'Gll.l !UIDUO!::'JDN N acionalni status u sva iri v,rememska perioda je ve<:i od 1iCnog statusa. Aritmeti&a ,;redina 'Za Qieni status u prdS!osti izno:si 4,.3, a·IZa nacionalnj. status 4,9. Sadasnjost: u sadallnjosti lieni ,status iZIIlosi 5,0, a nacionalllli l"tatus 6,8. BuduCnost: li61i statu-s za bu!du6nost iznosi 6,7, a naci<lnalllli status 8,6. 61 �ATitmetiCku 'Sredinu srno izrarCuna1i na osnovu uputstava k<>je tie da<> pr<>fes<>r Hadley Cantril." Dist-ribucija naCionalnog statusa na skali po stepenicama (Procenti su racunati oo u!kupnog 1broja .ispitanrka u Ju~ goslaviji 1524 i (poka2lUiju ra~pored orlgovora na svaikol stepenici u (proslosti, saldailllljosti i l>uduenosti). " 26 Vidi: Hadley Cantril and Lloyd A. Free Hopes-ana Fears tor Self and country, the American behavioral scientist vol VI octqber 1962, no. 2 page ;i. ' · ' Pros!ost: Najveei lbrdj ispitanika odredio je prol1lost JugoS!avije na petom stepenlku sa 24°/o. Veoma rvrsoki procenti su d 'l"la :cetvrtom stepenrku sa 22°/o, .pa i na trecem. sa 14°/o. Sada!injost: . ikoncentracija <>dgovora u sadalinjosti je 'l"la petom, Sestom, sedmom i osffioan stepeniku, s tim Sto je na osmom stepen;ku 23•I o. BuduCnost: !koncen:tracija 'Odgovora je na ·sedmom, oomom devetom i desetOim i 'l"lajveca je na desetom steweniku sa 33°/o. Ove .podatke smo .prlkaza1i graflcki na sledeeoj strani. Broj stepenica Proillost Sadasnjost Budu6nost 10 9 8 7 6 5 4 3 2 )>MetOd. pore_ctenja aritmetiCke sre'dine na skali . P':"o, lbroj. ~~ta;nika na -svakom stepemku je pomnozen sahroJem stepemka. N a primer, a'ko su 162 ispital!liika ozn.alci!a stepen;k 7,. onda_162 mnozlmo sa 7 t dolbijrono 1134. D~ugo, re:m~ltat ?Vih ovih umnozaka . Si>beremo i dobijemo ukupan totall. Na]'zad, ukwpan totaJI dijellmo sa zlbirom ispitanika na Ska:li ·(±skllj<UcutiUICi ·Oille koj•i su oogovarali ·>>da ne maju« ill »n!isu dali odgovor«). · · )3roj stepeillca l)roj ·· na Iestvici ispitanika 0 1 X· 2 3 4 5 6 7 8 9 X Proizvod X X X X X X X X· 62 99 158 235 850 347 162 134 87 ' 28 62 198 474 (250 2.082 1.134 1.072 783 280 AritmetiCka sredina 9 21 16 18 15 4 2 24 22 14 5 1 0 33'/o 25 21 11 4 2 1 1 1 0 0 0 0 0 2 8,6 1 1 4,9 6,8 Nacionalni status na skali 11.275 i 940 i Pmlzv<XJ 11.275 i' zbir ispitanlka 2.172, de1lmo 2.172 d .tOJko dobiljemo OJriimetlcklu snJdinu 5,2.« 62 Bez odgovora 5 fJJ!o 9 23 Smatrali smo da je ;potre!mo videti i nacionalni status na : skalli Jugoslavide u ;prOOlosti, sada!Snjosti i budu6nosti, procenjen od str·ame raidniika, selja'ka, sluZibenilka i domacica. Rucnom ' ·obra:dom dolbili smo Sledeee pmseke: 0 H72 10 X 10 1 0 lO/o 2 Proslost Radnici Seljaci Sluzbenici pomar~ice 11.275 'Sa 4,8 5,5 5,2 4,9 Sadailnjost 6,8 7,0 7,0 7,0 Budu6nost i 8,6 7,9 8,8 8,7 Proslost: uporedeno sa jugoslovenskim nivoOilll jedino do- ' maeice .imaju istu.procenu p~oillosti Jugos1avije na skali, procena seljaka i SIOOI>eni'ka je .neilto fzn!!d jugoslovenSkog prose'ka, dok -se. ,pr_oc_ena. radni·ka- v~om·a. ,~ai? :r:a~lilkuje.. 63 �Sadailnjost: procena sadamtjosti JugoSlavije na ska>li od strane radnilka dadmaka je jugoslovenskom nivou ~er iznosi 6,8, do!k. JSU procene !Beljaka, 1Slu.Z:benilka i dooonaillca i'Znad jugo~ slovenskog proseka. Znaci r·a:c!nici su najlb1iZi jugoslc>Venskom niryou, odnosno i ne razli.k'Uju se u ftoj proceni. Buducnost: u !P<>gledu buducnosti JugoSlavije, radnici su ostali na jugoslovenslrom. nivou, jer ta !Procena iznosi 8,6, dok je !Procena selja,'ka iS!Pod jugoslovenskog nivoa, a ,procena sluzbenika i domaeica se nesto razlillouje lj nalazi se iznad op5teg jugosloven~ proseka. OISTRIBUCIJA NACIONLNOG STATUSA NA SKALI PO STEPENICAMA PREMA OCENI ISPITANIKA U JUGOSLAVIJI !I 40 35 • • ,'' buduC:nost \/ 30 25 Status nacionalnih Zelja na _skali Sve na'Cionallne 2elje obuhva!Cene .su s'kal<>Jn u tri vremenska perioda, u proS!osti, sada'ilnjosti i 'buduenosti. Merene su r·az-lilke i promene u nacionaJ.nim •Ze\jama na s!k:ali 1mnedu pvoSlosti i sadaSnjosti, 'za:tim Wmedu sadaSnjosti i ibl.llduCnosti. Na primer, ka'ko je jedno 'i:lq>itano lice gleda.lo na razvita'k industrije pre pet gocHna, tka!ko gleda .na razvltak 'IDdustrJje damas, 'sta ocekuje, odnosno lkako gleda na reilenje ovog pitanja u budu6nosti. Postoje 1li xazlike u QVa tr.i vremen.ska perioda illi ne? N acionallni status za sada'ilnjost na '""'""; :lznosi 6,8. Ispod ovog CJiPS!eg jugoslovenskog !Proseka nalaze se sledece naClOc na/line zelje: elektr1fi'kacija sela 6,7, skonomllika sta'biJnost i niZe cene 6,5:, bollji lllSlovi :stanovanja u gradu i Ilia .selu 6,5, izjedn"ce;nOe plata 6,5, smanjenje ,poreza seljadma ,6,3 i dug zivot i 2>dmvlje Tita 6,1. Izn"d opsteg jugoslov€'!lSI<:og ,proselka na skali se na'laze: mir 6,8, modernli!zadja proljoprivrede 7,0, zatim raxvtalk saobraCaja 7,0, da.lji ra:zviltak socija.~liZJin.a 7,0, re!Senje stambenog' pitarnja 7,0, raz.vitak ISkdlstva 7,0 i -naciona1no ded·ilnstvo 7,4. Nadcm.a•lni proop~itet, teJhniCki napreda!k zemJ.je:, z.aposlenost, zdravlje naroda i ·opsti razv>tak zem1tie >maju srednju vrednost 6,8 koja de ravna op!:tem jugoS!ovenslkom proseku u s<>da!iinjosti. (Vidi talbelu 13). Sve naciona/line zelje smo i gra:fiicki prlkaza1i u tri vrec menslka perioda, jer se na pregledmiji na:Cin istiJCu ra~zlike u 1 20 15 10 5 0 2 3 4 5 6 7 8 9 Na a[)SClsi na sv1m grafikoruima naneta je Skala oo ~:-10 ••tanenicama a ,na osi ordi'nati tzra~eni su proceffli od po ~ v,, sk ·-· ukUJPI><>g 'J>mj,a lst!>itamlika u .ttii. vremen a perru.u.a. 5 .Zelje i strahovanja naroda Jugoslavije 1 65' �pagledu proslosti, sad<~Siliosti i 'buduenosti. Osim toga lJolje na taj naCin,;post~euno uporedi"ast !POdataka 'nego ~to nam ;pru~ zaju broj•cani pr~edi. Nacionalno iedln• Tabela 13" st'Yo Nacfonalne .,, Nacionalno je5. dinstvo . · 5 ViSa skola 13 Stanovi 27 Socijafuam 24 lndustrija 14 Sao'braeaj 16 Poljoprivreda 25 Mir Naoionalni pro40 speritet 9 Te'bnicki napredak 8 Zaposlenost 5 Zdravlje naroda Opsti razvitak zemlje 7 100 TOTAL UZORKA Elektrifikacija 6 sela Ekonomska sta13 'bilnost 5 Bolji stanovii · IzjednaCenje 5 plata 6 Smanjenje poreza 23 Dug zivot Tita ,j 0 ;;;; 0 0:: ~- ".,oo "'oo .,E, "O "'" 5,1 4,7 5,0 5,0 4,9 4,8 4,8 5,0 7,4 . 9,0 7J) 8,8 7,0 8,8 7,0 8,7 7,0 8,8 7J) 8,8 7,0 8,7 6,9 8,7 4,8 5,1 4,9 5,0 4,9 4,9 6,8 6,8 6,8 6,8 6,8 6,8 66 8,6 8,7 8,7 8,6 8,6 8,6 '1:1 <1:1 >CI'l 2,3 2,3 2;0 2J) 2,1 2,2 2,2 1,9 8,5 2,1 4,7 4,4 6,6 6,5 8,5 8,4 1,9 2,1 6/5 6,3 6,1 8,4 7,9 9,0 ~ <;1:1 0 " " ::> "" 0. 1,6 3,9 1,8 4,1 1,8 . 3,8 1,7 3,7 1,8 3,9 1,8 4,0 1,7 3,9 1,8 3,7 '"' ~~ -" O"' as a 74 82 210 415 370 220 241 381 2,0 1,8 3,8 615 1,7 1,9 . 3,6 139 1,9 1,9 3,8 118 70 1,8 1,8 3,6 1,9 . 1,8 3,7 112 1,9 1,8 3,7 1524 6,7 4,6 4,7 5,0 "0 .:;S ooo..ca~ 4,6 :n Tabele 13, 14, 15, 16, 17, 18 i 19 obradi. "'" ·g.oo ~ j· 2 ~Q 1,9 1,6 1,1 1,8 1,9 1,9 1,7 1,6 2,9 3,9 3,8 4,0 3,6 3,2 4,0 j jf •• ••• 92 195 74 ....... "I ..• lizmo ..... t 2,3 • ..•I • j. ........ (, .. !. •• Boljl stanoYi Razvltak soe:lia• . . -:;; f ... Vlie ikolct STATUS NACIONALNIH ZELJA NA SKAU PREMA O:PADAJUCOJ VREDNOSTI OD SADASNJOSTI (Ofo) felje ·SKALA NACIONALNIH iELJA .2 .. I • I.'. I . i,L ~ :! 2,0 · 1, 8 1:7 ., i' 1,8 Razvltok soobro- NOcionolni prosperltet 1,8 ,. n Rozvltok lndustrlje Cojo Modernizocljo poljoprivrede Mlr 1,8 2,3 '' ,, . .!iiii 1,8 1, 7 '-' TehniCici nopredok Zoposlenost f . Zdrovlje noroda lzgrodnjo zemlje no svim podruCjimo I•. Total uzorko k" 1,8 h ... e ··~···-'5·.,r··t2.o F••.. •· ,............ !... ,,, "' . J ...... 3d ..... I ... , .......... .. ·"'"# $(! .... , t • · " ' '" . I .. 3 .. 1, 8 1, 9 ),9. 1,9 1:8 1,8 t. ...•• a , a 1:8 1:9 1,8 .. •• • • '·" 2 1 ,I'! I Elektrlfikacijo Elconomsko stabi/. '' · · ·• · nest ,, ,., ... f H. , ; I , s .1 1,9 1 So/.ji uslovi stonovo • njo U grodu j selu l•. · · • ;f' .. I. .J... • :.< t 2 1 I fi; 5 Smonjenje porno Dug iivot redsednlka Tlto l. ·j .. I 83 87 350 ···~·· b.· 0 I o ........ !. >I .j ,;,. 1 1 .. ··' I, 9 1' 9 1,7 1,6 1,6 • 5 0: 1,9 5 . .. -;:, ... 0 .. '. ~c ' lzjednaCenje Plata 'l:o.o o 1,9 "· I I I 2 3 4 .... : \ . , .... I 6 2,9 I I 8 9 I ·s v.. 1 l,l 7 -, 10 c::Jproilost !:.•:clsadain·jost- b ud ucnost ' uzete pre"ma amer:i~koj statistiCkoj - •• 67 �~ $ :1 Tabela' 15 Tabela 14 STATUS NACIONALNIH 2ELJA ISPITANIKA NA SKALI POREfJENJE SADASNJOST - PROSLOST (Ofoj .. ~ 'to TOTAL UZORKA 1000/o ~ 0 "" ::> 77"/o Nacionalni pro- 40 Stanovi NiZe cene Tehnicki napredak Zaposlenost Opsti razvoj zemlje , Elektrif-ikacija sela Smanjenje poreza lzjednacenje plata Vise skola Poboljsanje stanova Nacionalno jedinstvo Zdravlje naroda 77 27 25 24 23 16 14' 13 speritet Socijalizam Mir Industrija Dug zJvot Tita Poljoprivreda Saobracaj 82 75 82 83 80 79 83 74 80 74 13 9 8 7 6 6 5 5 5 5 5 74 77 68 80 83 80 81 80 6 " ;;; "'~ "" " " "" ::> o>i?. ffJ!o 1ffJ!o 1% ~ """ ,.c o>S 6 4 5 5 5 5 5 4 6 6 5 7 9 10 4 4 ~ 16 14 19 12 0 ~ ~~ I 11 I 1 1 14 I IS 1 13 19 1 13 1 21 19 14 22 16 'to 1524 615 415 381 370 350 241 220 201 195 139 118 112 92 87 83 11 2 82 20 14 17 4 3 74 74 70 Ova tabela pokazuje macionalne Zelje na ..skali u JPI'otlomeni i2imedu !proSlosti do sadaSttljosti. Pri1mera radi navod:icrno Sestu Mlju po redu poljoprivred", Razvit!llk i modemizacliju poljoprivrede zeli 241 odinosno 16% ispltan>ka, N a &ka~i u sadallnjooti u ·<>oowsu na pr<>Slost 80°/o smatr-a da je raJzvitak poljo,prJvrede bolji od pr<>Slosti, 5°/o smatra da nema razllke iztmedu proslosti i sa!da8nj-osti, a 14°/o srnatra da je razvitoJk [pOljqprivrede u .C:l{pa!danju u odnosu na .proSi1ost. Ta!k·o se mogu ·redom -videti i druge nacionalne Zelje. 1 68 STATUS NACIONALNIH 2ELJA NA SKALI POREfJENJE BUDUCNOST - SADASNJOST ("/oj TOTAL UZORKA Nacionalni pro-. speritet Socijalizam Mir Industrija Dug Zivot Ti ta Poljopriwreda SaobraCaj Stanovi NiZe cene TehniCki napredak Zaposlenosi OpSti razvitak zemlje ElektrifikaC!ija sela Srnanjenje poreza lzjednaCenje plata ViSe &kola PoboljSanje stanova Nacionalno jedinstiro Zdravlje naroda 6 1! """ 0 "' ::> ~ .. c "" "'e "'~ " " "' ::> o>i?. ~ o~ ~~ 10IJO/o 88% 8% 20fo 2°/o 40 27 25 24 '23 16 14 90 91 89 93 91 91 93 92 91 95 96 7 6 2 3 3 1 1 1 1 1 1 2 1 13 13 9 8 7 6 5 5 5 5 5 5 88 89 96 96 94 93 88 91 7 5 7 6 5 7 7 2 4 10 8 4 4 8 4 2 2 3 3 3 2 1 1 I 2 I 1 1 1 I I 2 4 3 .... --M:::: ·~ ~ _c 0 .. "'"" 1524 615 415 381 370 350 241 220 201 195 139 1!8 112 92 83 83 82 74 74 70 ·Gornja tabela pokazuje nacionalne Zelje u promeni 00 s~·~a~josti do ·buduOnosdi na skali. Na 1primer, razvitak soC1Ja!tzma dolazi na rang-Iisti na drugo mesto sa 415 is[pitac nika 27°/o, A'li 91"/o optimistioki g.Jeda na razvitalk socija1±7nna u buducnosti, 6°/o tv-,di da ce obuducnost -biti lsta ikao i sadaSnjost, a 3'0/o smaira da i::e rarzvitak soc:ijali.2Jma lbiti ru opa- ~~~ . A:nalizirali !Smo nacionalne Zelje na Skali koje imaju veCi pPOISek od opSteg ju.go.s!overuSkog U budu6nooti, cija je srednja vredno:st 9,0. To su 1pre svega nacional!no jediln:stvo i dug Zivot druga T1ta. Zatim smo se zadr.Zaili 111a oni·m Zeljaana :Ciji je prosek u buduCnooti 8,8, a to :su: razvitak. iSk'{)l1siva, reBenje 69' �stambenQ,g .pitanja, razvita..~ industrije, razvita'k .saOibraCaja. P<>Sle dolaze zelije ciji je prosek 8,7 - to su razvitaJk socijalizma, razvitak polj.oprivrede, mir. Uz· ra·zvitalk socijaaizma da1i smo i mir, a uz_ razyitak i ~oderni.;?;aciju poljqprivred~ da'li ISlllO i dve nacionalne zelje koje •se na'laze na skali isp<)d opsteg jugoslovenSkog proseka, a to su •smanjenje poreza seljacillna i .eilektrifikacija sela, jer su sa razvi1Jkom poljo;privrede povezarne. l'wstavili smo u analizi re.Senje stambooog piltanja u okviru naciona:1nih. 1Zelja jer rsm·o -to ariali:zira1i u. UiCnim zelja"!la pod naslovoon "P<>Sedova'll,je v'lastite ikuce ill stana«, lsto tatko smo izostavili a!lla'llzu tehn!Okog na;pre11ka i ·zaposlenosti i'td. Sve ove nacionalm.e r.Zelje i n.jlliov status na sk:8.li u proslixsti, S~dai'inj'osti i budu6nosti Se 'IJl{j,gU vldetj U tabelama 13, 14 i 15. A sada pogleda]mo prvo naclonalno jedlnstvo, ~aJtitm dug Zivot TJta, Q'atziv·j)f;ak socijal-imJ.a, ra2Nita!k !Skolske mreZe, razVltak ind<ustrlje, if.azvitaik saab~aJcaja, anodemlzaclju po1j<JiPiiUvJ:".ede, smamJenje poreza seljacitma ·i elektrjjfi:kacij,u sela ... Nacionalno jedinstvo · N acionalno jedi:nstvo naiazi se na 18 mestu na <rang llst! ru ·nacionalnim ZeJtiama, meduttm. na skali u •odnosu na buduim<>st ocenJjeno je sa najvecim optlmicmnom Ciji prosek ;:m<>Si 9,0 i veci je od opsteg jugoslovenskog pr<>seka. Ullru[p!no 74 h1\>itarrilka p(,dvuklo je ovu ~elju, odnosno 5°/o od 1524 ic<q>ita.na gradana Jugoslavije. 'Radnic! naciona1no jedinstvo istlcu na 14 mesto i rspoljavaju ga sa 6"/o, &luzbenici na 15 mesto sa 6"/o, ~"ljaci na 16°/o tmesto sa 4°/o i domacice na 19 anest<> (jposledOlje) sa 4•/o. Ova zelja na ISkali je izra!Zena u :sva tri vre"!lenska perioda i!zn!!d c.p.Steg jlllg<>s'!ovenslmg prooeka. Sadai§njost Budu6nost Pr<>slost ]lfacio!la1ni st!itms 4,9 ,6,8 8,6 N aCiona1no jed:instvo 5,1 7,4 9,0 U odnosu na pro.slost, u sad.,S!lljosti 81°/o gleda sa <>pfunizanom n.a. nacionalno .jedi.n\Stvo, ·1°/o je ibez promene u .svojim oce-:naona, a .14°/o tvroi da je ova zelja 11 sadai'inj<>Sti u qpadanju. Porast optimizma u .buducnosti u ·adnosu na srudai'injost i2l!lO'Si 880/o, zatim 8°/o sanatr·a da muedu sadai'injosti i bu~ 70 Na-cionalno·. jedinstvo -. po-1 · tastu · U Bez .. pro- u Bez padu mene 0~~~,.- ·I :pitanik~-~Broj-·iS_· Sadasnjost -~No .. '74. 14% 1% 81% . .proSlost BuduCnost74.'' '1'/o 8% 88% sadai'injost Sadasnjost proslost du6nosti nece biti ntkaJkve razlike u <pOgledu nacionaJinog jediinstva. U eel'inll gledani podaci nam pokazuju da Jugool<>verii sa optimmnom gledaliu na nacionaln<> .jedlnstvo u buducnosti. M'nogi gradani povezujU <lVU nacionah>U Zelju Sa ;ratom i strathutju od ra21dora i nesloge medu narodima u &lul:aju rata. Du.g zivot predsednika Tita U medumarodnoj arrketi »O ljudskoj sreCi« [pitanje se nije odnosrlo na Tita i mjegovu lilcnmrt. Medutim, pored brojnih .Zelja za elektriflkacij<>m, industrija'lizacijoan, ra!ZVitkom saobracaja, IPodizanJjem iikola, 350 i!!pitani:ka, odmosno 2~0/o, P?!ielelo je dug i\ivot i :zdravlje Tita. Na Skali su dve simlbolliCne zelje zauzeile .u l>udu6nosti · nadvl.Si st~en optimi.Zma: Du.g Zivot Tita i nacionalno jedinstvo. · NacionaJ!ni status Dug Zivot Tita Buduenost 8,6 9,0 Sadai'injost . 6,8 6,1 Pro.Slost 4,9 . 5,0 . Obe ove ze'lje ·imaju (9,0) prosek za bwduenost ve6i od naci01Ila1nog statusa uop.Ste Jugoslavije u .. budW6nosti, jer naciona1ni status dtma ariimetiCiku ~redinu 8,6. Poznato je da &U Ti1ova ·b<>rba i pdlitlka vezane za naciona'hno jedtnstv<> jugoslovenskih naroda. ~ Dug zivot Tita . SadasnJOSt pr<>Slost BuduCnostsada.Snjost :; " c. :> 83% 91%_ ~· " N = "e CQc. ~ 5% 7"/o " "" c. "' :> 1JO/o " 0 > ~ 0 N"" ~., Cllo " ' . ~~-= ·-" o·" c11:S. 350 350 71 �Qptimi~tN!ko .ra'!Pololieonje prema Titu, ~egovom zdravlju i po:IOZaju Predsednlka RE1Publike je u <POl'astu ·U rpros1osti ka sadaronosti na 83°/o, i u buducnosti taj se procenwt penje na skali na 91°/o. Svega 7°/o u buduenosti smatra da·u tome rpogledu neee biti TazJ!ilke. Ovakav. visok stepen qptimilzma mogao se i ace!kivati. MeC!utim da se pitanje odalosilo direktno na Tita i njegovu politlku, nbedeni l9mo i sa sigurnoscu :hi mogdi konstatovati da •hi taj stepen 'bio joll viS!. ~ ~ Vise skola ~ " " " Ne 0 0. Sadasnjost proslost Buduenostsadasnjost .,o ::::> o:>i'l. 830/o 40/o 940/o ~ ~ " "' 0 ~ ~ ~&! c. ::::> o:>'ll 40/o ·~ ~-= ~= 0 ~ cQE, 2!'/o 82 20/o 110/o 82 Revolucija, zatilm izgradnj.a socijali'Zma i rlanas a:Imivna i mfroljubiva koeg!Zisteneij a su pokazale. da su naradi Jugoslavije cvrsto okuplijeoni olko Tita. Razvitak skolske mreze Ovaj .prdb'lem u na-Sem istraZivanju izratZen je u nacionaJ.nhn .Ze1jam.a pod tenminima »Vi!Se Skala« il1i »razvitak Skolstva«. Tu oS1J)adaju ne samo ·osnovne, ·V€iC sve vm.te \Sredlll!jib i fatku!teta. 'Dolk •U P·laninskim podrucjillna i selima •razbijenog tipa pret>vi!aduje zelja za dtvaramjem OSIH>vnih sko!a i .suZibijanjem. nepismenosti, .dotle ISe u ravniiCarskion seoSk.im:i. podru<i:jima, rselima i <naseilj•illna zbij<mog tipa 'javJj"'in telinje za otvaranjem ru-ednjili Skola. Od 1~24 ispiJtanika, 82 odnosno 5% je :istaklo ovu lielju u svojilln odgovo•ima. U nacianaJJnilln ~eljama .rwzvitalk Skolske mr.e.Ze zaUtZima kod ~1ulibenika 12. mesto sa 8"/o, .:affun trinaoot<> m,Sto kod seljaka sa 6°/o, i n"'jzad sesnaesto mesto ll<O'd domacica sa 5°/o i sedamnaesto ikod radnika sa 4"/o. U Jugoslav.iji na ranrg-Hsti ova .nacionalfla Zelja dollazi na iSesnaestOmesto. Medu~!m na skali situacija je veoma povoljna i rpozitiVllla. Proslost Naci<>nalni statw Razvitalli: :§kalstva Sadasnjost Buduenost 4,9 4,7 6,8 7,0 8,6 8,8 Razvitak ilkolstva u sadasnj<>sti i •buducnosti je na skali odreden iznad qpsteg jugoslovenskog .proseka, na primer sadaSn.fo.st na }urgdslovens1wm niVou iz·noSi 6,8, a ra~vltak Skol- stva 7,0. 72 Stepen qptimizma ispitan:lh gradana gdedan na razv.itak llkolske mr~e, vaspitanje i dbrazovanje i2mosi. 83°/o na relaciji proslost - sadallnjost, ·a u buduenosti se penje na 94°/o.. To zn!ICi da gradani Jugoslavije sa ovecim qptillni!zJ:mom gledaju na ·razvitak skolstva u bud'l.ICnosti. Jmteresallltno je istaci da se nijedan ispitanik nije lzjasnio .pesimistiNci u pogledu dalj<lg razvitka Skolstva u buducnooti. !VIinoge evropske i druge zemlje da'VIIJ.o su lilkvidirale I)TObiem nepismenosti. U Jugos!aviji, narocito U nekim kraj<l'vima, postavlj8. se u oStroj formi 'SU:2fuijooje .nepismenosti. OvaJkva situacija ima k<>rena jos u proSlosti. Dovoljn<> je da pOgleda.:mo podatke o· pi1smenosti i nepismenosti IStanovniStva iz 1961. godine ·uporedene sa 1921, 1931, 1948. oi 1953. godinom pa da vid:iJrno lkoUke su razlilke i lkalkve ipOSledice.28 Stanovniiitvo prema opismenosti f!'/o) 1921. Ukupno pistnenih nepismenih 1931. 1948. 1953. 1961. 48,5 51,5 55,4 44,6 74,6 25,4 74,6 25,4 80,3 19,7 Najnoviji statistiaki podaci iz 1961 ..godLn.e ,pokBJZuju da je najveci braj n'1Pismenib na Kosovu i Met<>hlji •glde procenat i.21nosi 64,50/o, zatian dolazi Bosna i Hercegovina \Sa 53,90/o, posle toga Makedonija sa 40,i0 /o. Ovi vrocenti se odnose na stanovni.Stvo jzmedu 35 i 64 godlna starosti. Veorna ·iscrpnru i dokumentovanu 'S'tudiju o oy;oon problemu dao je Demografski centar Instituta drulitvenih nauka 2s Vidi: StattstiCki bilten 298, januar 1964. godine, 10 i vi§e strana 12. gacZina prema pismenosti 1921, 1931, 1948, StanovnfStvo starv 1953 i 1961. godine~ �tC'f\eogradii u iknditli Demografska kretanja i projekcije u Jugoilaviji, (m~rta 1964), u poglavlju koje nosi naslov Prosvetne kaTakteristike stanovni8tva Jugosla·oije~~ Tu su zahvaCetia dva pr<lb1ema: 1pismenast i !>loo!Ska sprema. Dalji razvitak socijalizma Dva krlliPna pr<Jiblema postavljaju ~e danas u svetu uap.Ste: onir i ·i>~gtadn.ja ~ocija:lizma. Oba. zauzilmatiu IP<>Se'bno tnesto u Jugoslavfji ·u nacionalnilm zeljama i strahovanjilma. Skor.o u svim repul>liikama n..Sli smo odgavore ikoji izrazavaju ze!ju da se dalje ,prodru<i i2!gradnja socijali:oma"'kako hi mogli IPreci u ikomunizOJ!tn. Narodi Jugoslavije •su· u Revoluciji evrsto v·e'Zali svoju sudlbinu u lborobi za Sloboda, mtr i .~ocijaliza1111:~ U nacionalln.1m zeljOJ!tna i2lgradnja socijalizma dolazi lila drugo mes'to sa 415 odnoS!Ilo 27°/o ispitanika, odmah !Poole lllachmainog prosperiteta. Kod radllllka i SluZhenlka r32Nitak socija" lizma 1zauzima drugo mesto u l!lacionalnim- -:Zeljmna na rang~ listi i rava:!ll je jugoslovenskom niVOU, dok ikod se!j$a QV3 Zelja je .na S_estom, a ~ad do.ma.~Cica na 1sedmom. mes:tu. Radnic,i, je 'ispoljavaju sa 45"/o, seljaci sa 21°/o, slu:2benid sa 37"/o i doonacice sa 14°/o. P.roslost 4,9 5,0 Buduenost SadaSilj<>st 6,8 7,() Nacionalni atatus Izgradnja sociljaJi~a 8,6 8,7 ! Na reilaciji .pr<>lilost - sad..Snjost 82% sm1<tra da je ~ituaclja za izgrad!llju socija:tizma povo!jnija u sada8njosti, 4°/o smatra da nema ratzlike, a 14°/o smaotra da je sadaooja siiuacija gora od ,proole; Buduenost je povOlijnija jer se optimisti<Jko raspo~ loi!:e!llje .penje na 91°/o, zatilm 6°/o ne vidi !Promene, a svega 3°/o •su pes1misti&oi orijentisani. M i r zeli 381 ispitano 'lice odnosno 25•/o. iNa rang-listi zauzeo je treCe :mesto u tnacionai-nim Zel.jama gradan.a Jugo.,. slavije. Domacice sta'V'lj.alju mir na drugo mesto sa 319 /o, ()dmah ,pcs!e!llacionaln<tg ;prosperiteta, dok u Jugoslaviji u cciini ova zelja, kao sto smo v1deli dolazi :na <trece mesto. Posle do· maCica !Seljaci u naci-onalnim Zeljama IS'tavljaju llnir na treCe mesto kao i ispiianici u Jugoslawiji sa 25•/o, t<aotilm radnici isti!Cu mi~ na rpeto ·mesto sa 23°/G i slu:Zbenici ·na rsedm.o mesto sa 18°/o. · Jugos1wensl<i narod l!eH mir ne samo u Jugoslaviji nego i u cel<>m svetu. Mnogi gradani kaji su pr~ziveli prvi i drugi svetski r.at i osetili •ratne strahote u svojilm odgovorima lka.Zu veoma !ki-atko:-•»Mir«. »Dane bude rata«. Mir ii Socljallzam Sadasnjost - proSlost BuduCnost- sada5njost "' 0 0. :o. ~ ~ " ~ N8 ~ 0 "'5. i! 0. "' :::> Ni?. ~"0 <!lo -·" ' ... c ~ . '§'~-:· "' 0.. 6lJfo 415 30/o 415. 29-Vid.i: PrOsvetrie karakteriStike stanovniAtva Jugoslavije. str. 142_. '74 :::> Sadasnjoot proslost ., "' :; 0. jugoSl<>.~ ~ 'Buduenoot 8,6 8,7 6,9 ~va tri vremenska ;perioda mir je <>eenjen na sikaJi ne5to vise od opSteg jugoslovenskog nivoa. < 140/o 82!'/o 910/o " "0 "' 0 > Sada§njost 6,8 U MIr U s\•a tri vrsmenaka perioda ova zetja je iznad venskog p,,.eka lila s)<aJi. ProSJ.ost 4,9 5,0 N acionalni status BuduCnost- sada8njost ., " Ns ~ ~0 <!liS. " "0 " 0 > ~ ... .~~ :::> <!lo -" o;a. . 0. " 0 NbD ~"0 0 tG 75'/o SO/o 19'/o ·toto 381 89'/o 70fo 30/o l'lo ' 381 U <>dnosu proslost - sadasnjost 75°/o ·smatra da 'je situacija za ocuvanje onira bo!ja u sada8njosti. Razllllru u ,pogledu oCuvanja mira izmedu ;proSlosti i ;sadaSnjosti ne vidi 5fJ/o, a 1go/o je uvereno !da je sa!da.Snja situacija .pogorsana. Porast o.ptlmistiillrog raspolozenja i .ubedenja <u. pogledu aCUVanja mira, OdnOO!IlO OVa zeJja U ,bUJducnosti [penje se na 75 �89"/o, zatirrn 7•1o ne vidi razl;i;ku, 3°lo su u padu i 1°lo je 'bez odigovora. Gradani Jugoslavije u svojim verfuallnirrn odgovo- rima za!kljuCuju da i.:e .se razv.iti industrija, (pOdiCi graJdovi, poveCati proizvodnja, ;:d{o bude mir u Jugoslaviji i sv.etu, a Ume ce se i poboljsati zivot radni.h. '!judi, 'tj. standaro •ce biti na viSem nivou. Razvitak industrije Po frekvencij,i ,razvitak i<n!dustrije u nacionalnim Ze!Jjama zaUJZirrna i;etv·rto mesto u Jugo~laviji. Od 1524 i'l])itaJna lica 370 Odnosno 240/o istakli ,su u svojim odgovor.irrna ovu Zelju. Seljaci je stavljaju na drugo mesto sa 27°lo, Slufbenici na trece mesto tSa 301()/o, a rad.nici na Cetvrto mesto -sa 26°/D- i ;doonaCice isto taiko na cetvrto mesto !kao i radniei sa l'T"Io. 'U nerazvijenim >podrucjirrna Srfuije ~osovo i Metdhija), razvitak imdustrije se .stavlja na prvo mesto, a u Srbiji u celini na dr:u;go mesto. Isto tako ltla drugo mesto razvitak .industrije staovildaju Maikedonci u svojim nacionalnim Zeljama. S~ovenija, Hrvatska i Crna Gora .ootaju na jugoslovenSkom nivou, jer sve tri repulblike stavl.jaju razvita!k industrije na cetvrto mesto. U Bosni i Hercegovini ispitanki su stavili ra:zvita!k in!dustrije na sedano mesto, a to se moZe ·objasniti time Sto te ova Tepubl'ik8 poS!e drugog svetsl<og rata i•mala dntenziva!in illldustrijski ra:zvita;k. SadaS!!ljost 6,8 Pros1ost Naoionalni status Status i.ndustrije 4,9 4,9 Buducnost 8,6 8,8 7,Q Sadaiffijost i 1buduenost su n.Sto iznad jugoslovenskog proseka,. a .proslost je jed!!la!ka jugoslovenSkom nivou. " ti ~ Sada8njoot proSlost BuduCnost ..:..sadaSnjost. 76 zaostalu .privrednu strukturu d. poveCava prodUik.tiVI!lost rada, zatim povlaC'i za robom Ta'Zv'itaik saobraCaj.a, urhanizaoiju, r·a:zvita!k Skolstva iltd. U .pem,pektivnom planu Saveznog zavoda za >prilvredno planiranje [predvida se brz razvoj svib industrijSiklh grana da bi se zadovalji1e [potrelbe domace potro8nje i (p(lvecao izvoz.~ Saobracaj SaobraCaj zaostaje za razvi-tjkoon .industrije i j-oS uvek ne moZe Ida p-odmtri sve tprivredne 1potr-abe. Brza &nldustrijaJizacija p.riV<nkla je radnu IS!lagu u industrij:Sk.e cenrtre i!z raznih kral.ieva il<ooja se sva'kodnevno prevozi od mesta sta!inovanja do mesta rada. Te po·trebe .sve vH:ie rastu ::i. zato su mnogi gra-. <!ani u svojirm naCionalnim !Zeljanla mag1lasi'li d.alji razvita~ Status na skali lndustrija Na rel'aciji'" [proSlds't - sa:daS!!ljost 82•lo tie optirrnisticki orijentisano i sm.atra da je s"da8nji ·ra:zvitak industrije bolji od razl'iot:ka u [p<OSldsti, 5°lo ne vldi ·razliku ·izmedu sadaiinjosti i proslosti, a l2°lo je [pesirrnisti~ki orijentisano i Slllatra da je sa;da!Snja situacija gora od pro8le, a 1°lo je 'bez odgovora. Qptimist1Cki razvitak ·i.ndustrije u buduenosti izralien je sa 93°I o, z"tim 5°I o smatra da ce lbuduca situacij a biti bez promene u •odlllosu na sada8nljost, 1°lo zastupa miSljenje dace razvitalk i:ntlustrije u 'buducnosti bit; gori ad sada:Snjeg i 10/o je lbe!Z odgovora. Shvatljivo je Sto nera:zvijena podrwcja zele u prvom redu razvita!k lndustrije, der industrija transfurmise ~ " " " Ne '0 " 15 c. " ::0 o:>o " 15 Nb.O ·~ .\2 =: ·~" 0" c. ::0 o:>ii. 82% 5°/o 12% }O/o 370 93% 5°/o 1% 1°/ri 370 ~ 0 ~'0 cO=& saobracaja. Se1jaoi i domojcice stavljalju ovu ~e]ju na peto mesto, (seljaci sa 21°lo, a domacice sa 15°lo), dok je lkod radnlka i .s!OObenika :na devet<>m mestu i 'to d<C>d •radn1ka sa 12"lo, a lkad s!W<benika sa 10°lo. Na Sikali 220 ·gradana odn:oS!!lo H"lo od 1524 ispitanika odredilo je sa visoilcitn •<>ptirrnfuomom u buduCnosti ovu .Zelju i nadu. Proolost 4,8 Sadasnjost 7,0 Buducnost 8,8 RazHka i2medu proSlosti i sada.Snjosti na s'kafii imosi 2,2, a •izmedu sada.Snjosti i budu6nosti 1,8, a <>d [pr<>Slosti do buduenosti 4,0. 30 Vidi: Osnovni ekonomsko~voUtiCki problemi · druStvenog plana Ju~ goslavije (1964-1970), strana 148. ~ �' Saobracaj ' . ~ ~ c. " " NEI 8 ~ ' " ..c. " :::> Sadasnjost -" pioslost BuduCnostsa:damjost Ole. Q.l, :;l 641'/o 17'/o ~' > 0 -~~ __ '' 180fo 86'/o 60fo -- Olo ... $,;; .,..:;,c 0 .. ' -~-a javljuju' da je v·reme da u njihovim rpoljima oru ~raktori, dii kOila sa vol<YV'slwm i ikonj·skom zapregom trefua ~ameniti auto• mdbilima. Ra~Uka izlmedu sadaSnjosti i ;prO'Slosti na Stkaii jlznosi. 2,2, a 'i:zmed:u · isa!daSnjosti i ·buduCnosti J, 71 ;ra:zli!k·a za ceo wronenSki ra:m~a:k od pros1osti do buduenosti i=osi 3,9. 220 10fo Proslost 4,8 220' u sada.Snj<osti 64•/o pozltivno ocenjw.je rw:vit>ill<: \Saolm.:Caja, 17•/o smatra da nrona promene i=ed:u pr<!slostii sadaS<njosti, 18"/omiili daje sad,;Snja situacija u razvi'tku sadbracaja gora: odprosle i1°/o je bez odgovora. , Na rellaciji sada8njost - ,budu<most 86°/o smatra da situadja biti1boija, 7°7one vjldi razli'ku, 6,% oceJ>juje ibudu<most kao govu od sadaiinjosti i 1% ,je •bez odgovora: TE>ZiSte se u' zelj a>D.a t>ill<:ode stav]jj a na razvita!k drUI!ilSkog saol>racaj a i dolbrilll veza izmed:u seoskih podrucja u ravnicarskim i zitoro<lnim tkrajevima. ee .. - ~ 0 c. :::> Moder,izacija po!joprivrede 78 Buduenost 8,7 U sil.da8nj01Sti i buduenosti modernizaci:ja poJdopriovreile na Skaili je ne!lito 'VJsa od jugoslovenskog opsteg ni'voa, a u proslosti nesto sla!l>ija. R&li!ka izmed:u proslosti i sadaS<njosti poikazuje ida je 80% u sada8njoj situaclj!i optilmisti<llci ocenilo razvilaik poljoprivrede u odnosu na proiilost, 5°/o ne v~c!i promene i2mled:u proS!osti i sa!daiinjosti, a 14°/o smatra da je sadaiinja situaci)ja gora od pr<>iile i 1°/o nije dao odgovor. Poljoprivreda Uz .modernizaciju poljoprlvreile ,rpovezali srno smanjenje poreza i clektr.ifikaciju sela, jer sve ovo cW jednu ceHnu U, tretiranju ove rprOib'lronatilke. Poljoprivreila zauzima vldno mesto u plJ..anovima i jprogramima naSih ·savezmih ustanova i Savezne narod;ne skupijtioe, a t>ill<:ode i u ;planovima i progral)lilma op!Stlnstkih,, sreskib i repub.liOkih skupstilna. Modernizacija po!jopriv.rede zauzela je iiezto mesto u nacionalnim zcljama gradana Jugoslavije, jer 241 isrpitanik, odnosno 11:1% od 1524, zeli modemlzaciju rpoffijoprivrede. Seljaei u !Prvom redu istiCu modernizaciju polj<wrivrede i ··to na Cetvrtom mestu sa 24°/o, na O'Smom -mestu .radn:ici sa 15°/o, i slwbenici sa 17°/o, dok je 'kod d<>l!laeica ova zelja na devetom mestu sa 9•/o. Sananjenje poreza zeli 87 odnoono 6°/o, a e!ektriiikaciju sela 92 odnosno 6°/o. Sve ave zclje postavljaju uglavnOI!ll scljaci, ik>ill<:o ·U ravn]carskim krajevima, tO!ko isto i u kraiikim i ;planioslkim predelima. P<1d moderni!zacijom seljaci Zele i dC~tllju ·viSe traktora, komlba!j!Ila, ·ma!Sina ~a seCu kukuruza, lcUpanje orepe itd. U Um>~kim ikrajevima seljaci iz- SaJda.Snjost 7,0 S<~da!SnJOOt - 80"/o proSiloBit Buducnostsada8njost 910fo ,.u_ .. " " ~ 0 > 0 c. Ni3 .,o Oll'l. 5"/o - ., " NO/) ... -·0~ ~_, :::> Olo """ 0315. . 140fo 1°/o 241 fl'/o 10fo 241 Od 241 lica u ddnosu na budu<most 91•/o op'timi:stiJOki. gleda na modernizaciju p<iljopriv:rede, 6°/o smatra da neee biti nlk>ill<:ve razlilke i2mledu sada:§njosti i buduenosti ;, 1"/o smatra da ce buduca siltuacija .biti gova od sa1daiinje. Smanjenje poreza se1jaci povezuju sa suSnim i nerodnirn g<Jdm,;ma i sa cenama na tr~. Oni zele da se smanji porez kaida nastupe suilne i nerodne gOO:ioe []ii da"''re podi2m i cene po1joprivn!dnim proizvod;ma floada sikoce cene •tekstillnim proizvodima i ostalim artlkllima koje seljaci maradu da kupuju u gradu. U •ovom pitooju je tkcJd seljaka optimizam i pesim'izam na SkaU niZi od jugos!ovenskog nivoa u celini. ProSlost 4,7 Saida.Snjost 6,3 Buduenost 7,9 79 �R31Zllka iz.medu proslosti _i S!lJI;iailhjoSti je 1,6, i2llnedu sa'liaSn.j<:lSti i buducnasti isto 1,6, a od proiilosti do sadaiinjosti iznosi 3,2. U sadasnjoj situ:aoiji 42% je c>ptillnistill'JM ocenilo sma<njenje poreza i smatra,ju da je ~adaiinja sit;tac:Iia bolja ~ proiile, 25"/o smatra da nema razl>ke u sma;nJ':"'J.'ll l!'ore:za "7<medu proslosti i sadaSn.josti, .a 33°/o je .pesrm1stli!ki. omentlsano [ smatra Ida je sadaiinja situacija gora. ~ Sadasnjost proslost BuduCnostsadasnjost " 0 ;:J Smanjenje poreza "' " " ..,e " 0 ..,:;, ~ c. " .!!a= '" ~ :0 ~ ..,o -o c. " -" O" ..,-g """ ;:J 42'/o 25°/o 17% 17'/o 87 33'/o 6'Y'/o ~:a 1 87 Procenti optimlstiCki r~lozenih. u lbuduimosti se_ poe .a_ .smamjujru se procent1 pesimistilCki QTijentisanih u od!nosu ina sadaSnj-ost. Iz gornjih podataka saznajento da je 650fo qpt;imistloki octri!lo "~~ien_i': poreza u budu!Cnosti, 17"/o •smatra da nece u tQJ pohllcl bitl proonene, a 17"/o smatra ida ce biti j-oii teza situacij-a i 1°/o po ovom ;pitanju u bwi<ui:noSti je bez otdgovara. Elelriflkaclja seIa ~ m " . " e "' tje ~ O· c. SadasnJOSt pro.Slost BuduCnostsada5njost " •m .~~ 0~ as a ~g, """ "'0 ;:J "'"- ;:J " c; I> :0 -o c. 58'/o 19"/o 23'/o 92 79"/o 12"/o 9"/o 92 Mnoga seoska podrui:ja zahtev·aju, ·zele i "ocektiju elektri" ffkaciju !ka'ko bi ,mogli koristiti :ra!dio aparate,. televi~ore, t.ilko da lri petrolejke zamenili elektriCriim sij·alicama. Ar!tmetiCka sredina aJ.a skali je u sva tri vremenSka [>eriotda ispOd jUJgoSlovaru>kog 'llivoa. Od 92 isp:itanika 58"/o na re!acilji proiilost s~dasnjost ocenl!o je ;poo:i~o elektriflka'Ciju sela, 19•/o smatra da nema promen~, ~ 23°/o je pesimistiCiki orijenUsano. BuduCa situacija u min.osu lila 'sadaJSnju se tpolbOlj~ava jer 7go/o qpthnistiCki gieda na ellektriflkaciju sella, 12% ne vidi ra~liku homedu sa'clasnjosti -'i l:>udu/mosti i g>fo .smatra da se buduca situacija u elektrifikaciji sela nei:e pOIJ>raviti. ve6avaju u Odnosu na sadaSn}o.st Kon'kretni odgavrori o •modermizaciji IPOljopr-i<vrede, sma- njenju poreza •l elekt~ifikaciju sela mogu se v'ldeti ~ <>deljku o profesionalnim strukturama, d<oje se odnose •na Se!Jake. Elektrifikacija sela Svakako da je ova zelja -viSe <ikupivala stanovnlke u seli'ma nego u gfiitdov-ima. Poomatrana na -Te1aciji ISelo-grad, pre!ma naSilm strutistilffidm podacima liiZ istraZivanlj-a ·u Turalnim [poidruC.jirila, ·zauzela je osmo mesto sa 11°/o, a u gradskoj sre<dini ldolazi na preilpoolednje, osamnaesto mesto sa 1°/o. . Prema profesion!rlnoj struk'turi seljaci stavljaju elektnfikaclju sela na 11 mes'to sa 10°/o, a s1ui!Jbenici na 18 mesto sa 'i'i'/o, zatlm raldmici na 16 mesto sa 4°/o i dO<mai:fice na 12 mesto sa 7°/o. 80 Tabe!a 16 NACIONALNE ZELJE PREMA POLU (Ofo) Muskarci Nacionalni prosperitet Ra,zvltak socijalizma Razvitak lndusill:ije Dug zivot Tita Model'llkacija poljoprivrede MiT Razvitak. saobraCaja N:iZe cene Tehnioki napredak ReSenje stambenog pitanja ZaposJ.enost Opsti razvitak zerrnlje Elektrifikacija sefa Izjednaeenje plata Smanjenje poreza Nacionalno jedinstvo Razvitak Skols~va Bolji stanovi Zdravlje naroda 43 35 29 24 22 21 16 12 12 Zene Nacionalni pr05pecitet Mir Dug Zivot Tita Razvitak socij alizma Ra.zJVitak mdu~<trije Re5enje stambenog pitanja Ekonomska ·stabilnost Razvita:k saobraCaja Modernizacija poljo- .. ,priwede 10 8 7 7 7 6 6 5 4 4 f3 Zelje i strahovanja naroda Jugoslavije ..: ,.:· Zaposlenost ·, . Opsti razvitak:: zemlje Tehni6ki napredak Razvitak sk<>lstva . J3olji ~tanovi Zdravlje naxoda Elektrifikacij a ~ela Smanjenje poreza .. Izjednacenje plaJta -:-_ Naciona1no je~tvo 38 - 29 22 19 19 16 13 12 9 8 8 6 6 6 6 5 5 4 4, Sl �Tabela 17 NACIONALNE ZELJE PREMA STAROSNOJ STRUKTURI (Ofo) pitanja 21 - 29 godina Razvitak saobracaja 42 Nacionalni prosperitet Tehnicki napredak 31 . Razvitak imdusllrije Zaposlenost 29 Razvitak socijalizma Opsti razvitak 24 Dug Zivot Tita Izjednacenje plata 23 Mir "'Razvltak skolstva 19 Razvitak saobraCaja Elektrifikacija sela Moderniz3;cija poViSi .standard 17 ljoprivrede NaciOnalno jCdinstvo Re!.enje stambenog Smanjenje poreza 16 pitanja Razvitak skolstva 11 Ekonomska stabilnost 11 Tehnicki napredak 50 i viSe 9 Zaposlenost 9 Elektrifikacija sela Nacionalni prosperitet 7 Opsti mzvitak Mir 7 Izjednacenje plata Socij a:llzam 7 Razvitak Skolstva Industrija 7 Bolji stanovi Tito 6 Nacionalno j ed.i:Jls.tvo Modernizacija poljopr. 5 Zda:avlje naroda SaobraCa.j Smanjenje poreza Ni.Ze cene 4 seljadma Re5enje stambenog pitanja 30 - 49 godina Smanjenje poreza OpSti razvitak zemlje 43 Nacionalni prosperitet Tehnioki napredak 35 Razvitak industrije Zdravlje naroda Razvitak socijalizma 32 Zaposlenost Dug zivot Tita 26 Elektrifikacija sela 25 Mir Izjednacenje plata Modernizacija poljoRazvitak skolstva 15 privrede Bolji stanovi 15 Ni:Z.e cene Nacionalno jedinstvo Re!.enje stambenog 14 13 10 9 7 6 6 5 5 5 4 4 Grad Nacionalni prosperltet Rarzvitak socijalizma Dug Zivot Tita 18 11 10 9 9 8 6 6 5 5 5 5 4 46 32 28 Razvitak industrije Mir Resenje stambenog pitanja Ni.Ze cene Modernlzacija poljoprivrede Tehnicki napredak Razvitak saobraCaja Opsti razvitak zernlje IzjednaCenje plata Zaposlenost Razvitak skolstva Bolji stanovi Zdravlje naroda Nacionalno jedinstvo Elektrifikacija sela Smanjenje poreza 25 23 19. 16 12 12 9 8 7 6 5 5 5 4 1 1 35 26 18 18 Tabe!a 19 N.4.CIONALNE ZELJE PREMA ZANIMANJU (Ofo) 17 16 13 11 10 9 8 6 6 5 5 5 4 3 3 7'abela 18 NACIONALNE ZELJE PREMA MESTU.STANOVANJA GRAD - SELO (Ofo) 22 Razvitak socijalizma Selo Modernizacija poljo34 Nacionalni prosperitet 20 privrede 27 Mir 20 Razvitak saobraCa.ja Razvitak industrije 24 82 Dug zivot Tita Elektrifikacija sela Smanjenje poreza Ekonomska stabilnost Zaposlenost ReSenje stambenog pitanja OpSti razvitak ,zemlje Razvitak skolstva TehniOki napredak Bolji stanovi Nacionalno jedinstvo Zdravlje naroda IzjednaCenje plata Sluf.benici Radnici Nacionalni prosperitet Razvitak. sodjalizma Zdravlje Tita RaZvitak inPustrije Mir Ekonomaka stabilnost Stambeno pitanje ModeriDzadja poljo-• privrede Razvitak saobraCaja Opsti razvitak zemlje Tehnioki napredak Zaposlenost Izjednacenje plata Nacionalno jeilinstvo _ Poboljsanje stambenib uslova Elektrifikacija sela Razvitak Skolstva Zdravlje naroda Smanjenje poreza ,. 50 45 40 26 23 18 17 15 12 12 10 10 8 6 5 4 4 3 1 Nacionalni prosperitet Razvitak socijalizma Razvitak industrije Zdravlje Tita · Resenje stambenog pitanja Tehnicki napredak Mir . Modernlzacija poljoprivrede Razvitak saobraCaja Ekonomska stabilnost Izjednaeenje plata Razvitak skolstva Zdravlje naro4a Opsti razvitak zemlje Naciona1no jedinstvo Poboljsanje stambenili uslova Zaposlenost Elektrifikacija sela Smanjenje poreza seljacima: '- 53 37 30 20 19 19 18 17 10 9 9 8 8 6 6 4 3 3 83 �Seljaci Nacionalni _prosperitet Razvitak industrije Mir M?<~ernizacija poljoppvrede · . R!!Zvitak saobraeaja Raiyitak socijalizma Smanjenje poreza Zdravlje Tita Zaposlenost Ekonomska stabilnost Elektrifikacija · sela R.eii~je stambenog prtan1a Razvitak Sikolstva rehnicki napredak Pobo!jsanje stambe. itih uslova · Nacionalno jedinstvo Zdravlje naroda OpSti razvitak zemlje Izjednacenje plata J)omaCice 28 27 25 N:acionalni prosperi-tet 24 21 21 14 17 IS Stambeno pita!llje Razvita:k socijalmua Ekanomska stabilnost I\1?C'ernizacija polj<>pnvrede Opsti razvitak zemlje 11 10 10 15 14 13 9 8 7 7 Zaposlenost E!ektritikacija sela Bolji stambeni uslovi Tehnicki Iiapredak Sinanjenje poreza Razvitak skolstva Zdrav!je naroda IzjednaCenje plata N:acionalno jedinstvo 8 6 5 4 4 4 3 3 * or· · · P ~IZBilll J·U;goslovensklh 31 20 Razvitak saobraCaja 13 * 36 Mir Zdrav!je Tita Razvitak industrije 7 6 5 5 5 4 4 • saobraCa}a, dalji razvitak oocijali21llla, reSenje stambenog pi- · narnda ima woje idublje · ikorene u nJih<>v"' ±sto-r!·J· 1, u !pros {)'.::n!, u · orbi za slorbodu i Olp!Sta~ · 'I ~· b . "IJ n~ .na .svome. tlu. 'Dovoljno je ·da se podset'inno naklh rustorlJSkilh dagadaJa 1z balkaru!klh ra'tova, prvog i drwgog svetskog :~ta, Pa ?a vidi·mo kroz ;kwkve .su .. sve teSkoCe mo-rali P~<>~~Ih narofd.~ J~goslavije ~ borbi 7a slobeldu. Dovdljno je samo da se l?odoe_;m;no SrfurJe 1 Sumadije 1804, 1815, 1913, 1914, 1 1915; . - tih teSk>ih dal!la kada su jugoslovf!lllS!ki namd'i ,J,sH preko IJ'"ds~ih snaga boreti se 'S neprijate!jem i gladu. s je<dne str~ne vodth su bo~bu .protiv twrskog feuidalnog sistema ; carevme, .• s '?.~uge str":'e protiv Austro-U,ga!1Ske ka,pitalistiiC<ke monarhi]e, C1JI su se 'mteresi sulkobl(javali na Uu Jugos!wije. P;ofesor b~ograJdskog uni'rerziteta dr J wan Oviji:C u svome de!u »Ps1h>oke osobine Juznlh Slovena« {1931) ut·-d· · d ct· sk" . . . . . •·" w Je a mar 1 liudi v,eruJU da nema 1elik01ca koje ne ,bi lllleig.Ji saVladati da su se u toku oslorije 'ZrtvovaJl'i do iscl'pljenja 34 celog naroda. Jugoslovenski IIlarodi su spremni da !Podnose nei:Skaza:ne tsSkoCe za naC;i.anah~;u sldboidu i iJdeaJ.e. 31 s ~ 0 b ·0 d a je 'hila <lna sreea ~ojoj su te<lili svi jugosloVe:risk:i rnarodi i Srbi, i Hrvati, i Slovenci, [ Mafk:edonci,- i Cr,nogorci, i n·arodi Bnsne i Hercegovine ,(Srbi, Hrva'ti i muslirilani i<;ao etlrrlaka grupa) i ostale nacionalne mal!ljine. Ne sa!IIIo rla sU -tezni kcl .S'lobodi rve{· su se hori1i ~za slohodu, tkrv i};>rolevali i ldavalli svoj e 'Zivote ,i u najnovjjjoj istoriji. K•roz Jugoslaviju su proSli mnagi osvaja:Ci, ali nillw od njih nije mogao uni!Stiti i a\SilmHkati jugoSlovenske narode, iko.jl su saCuvali tSvoj a naci0111a1na obele.Zja ,i nirsu se da1i 'denaciona:lizirati 32 U nacionalnim Zeljama radrnici, 'Seljaci, sluZbenici i .domarCice na rarng-IiSti na prvo mesto istilCu nadonalni priDsperitet. Po ovorn i joS drugim .pitanjima IPOjavile su se &i'Cnosti i dstovetnosti u nacionallnim Ze.ljama. Medutim, postoje i razllke. Radnici i sluzbenici na paslednje mesto stavljaju smanjenje .poreza seljacima, a tloonaCice naciO'llallno jedinstvo. Nacionals:ni status :n.a .ska'li u proSlosti iznosi 4,9, u sadamjosti je 6,8 i u bu>du6nosti 8,6. Izna!d opsteg jUJgoslovenskog proseka, rabmajuCi. od sada:Sn}osti, nalaze :se mir, ·modemnizacija poljoprivrede, razvHak tanja, razvita.k skolis'tva i naciooa]no (jedims1Jvo. lS(pod opsteg jugos:Iovenskog proseka nalazi se e!E!ktrifikaaija sela, ekonom:9ka sta'bilnos't i ni.Ze cene, bolji uslav:i stanovanja u selu i u gradu, i'zjednarCenje plata i ·smanjenje poreza seljaciana. Koeficijent<Jm korelacije ranga utvrd111 smo da su radnici l!lajhliii jugaslovenskom ll1ivou u .nacio:nalnim Ze!lja.ma, a najvise su udaljeni od jugoslwenSkog rprooaka slu:Zbenici. Te xazlike se -obja.Snj.avaju rarzHCirt;im ekonomSkfun, kulturnim i politiOkitrn sredilnaana, naC:Lnom. Zivota, stepenom ,svesti, p-ri·rodn'Om 'i 'druStvenom uSlovljenoSCu. Naciomarlni status u budu-Qnosti u oldnosu ma sadaSnjost pOkaiZaO je o1ptimistiCku orijentacij•u .jer i~itani gradani u Jug.oslaviji sa 88% optrumistlOki gledaju u .buduenost, 8% 31 Vidi: dr. J ova n · · C vi j i C: PsihiCke osobine JuZnih S~ovena, iz knjige »Balkansko Poluostrvo 1 juZnoslovenske zemlje«, Beograd (1931) strana 8. 3~ Josip Broz Tito, GoVor, sutjeska, jubilarni i:ist povodom 15 god. bitke na Sutjesci, 5 jula 1958. 85 �p~edvida d,?- ne~ fPiti 1promene -imledu 'SadaSnjosti i buduCnostJ, a 2"/? oceku)u pogocianje situacije. , Nac1onalne ze]je nisu ap.straikcije, vee su Umnlkretne svakotlnevne po.trebe ~ractana, nacija i zemiJI.ie i imaju svo'u realnu osnovu u drustveno-ekonO!lnaikom i poUit!Cik · t J Za ostvar · . ih O!ln SlS emu. . " '"'Je nmog . ze1j.a postoje pri:rodni ; drruiitveni uslovi I su'bJekhVllle snage lkoje deluju u [pl'avcu progresa i pro~erite1a. ~1:' NACIONALNA STRAHOVA'NJA U Ju;goslaviji gradani najviSe •strahuju od rata. Na rangIi,.ti u nacionaiillian strahovanjtima rat doilazi na prvo mesto sa 11-64 odi!losno sa 760/o i.s,pitanilka. To je najvisi i veoma visok procenat u odnosu na ostala strahovanja gledana u celini. Na5 saradnlk postavio de sledeee pitanje koje se odi!losi:Io na nacionailina strahovanja: »A sada looja su Vs:sa strahovanja za lmduenost V..Se zemlje? Ako zo:mislite lbudu6nost Jugoslavije u ill a jc r n j em s v e t l u, •ka!ko ce stvari iialgledati posle deset gadina?« D<>bili lllll.O sledece podatke: Vodeca nacionaiilla strah<>Vanja ·.<'··. •;. Broj ispitaruka 1524 Rat 76 1164 Elementarne nepogode 19 295 Povratalk starog re<Zima 7 105 Strahovanja z.a zdr,.vlje Tita 6 98 Bez strahovanja 6 85 5 76 . 72 N eSloga narcda Okupacija ' 5 87 '{ �J'Uig'Oslovenski narodi zele mir, ne zele rat ii;e!e "loJhodu Tita, nesloga naroda i dkupacija. Od ,svlh strahovanja rat se najviiiie iP=avlja u OO.govodma gradana J.ugosJav.ije." »Bqj·inn .se Tala, atomskog, ·nekog ~udalka sHcnog Hi11leru. Bojinn se svega onog Sto rat fd.on.iosi, posledica koje nasttli.Paju, r.anjenih, orsakaCenih, g1adn1h, logora, veSala, no:vih g,robova, porusenlh gradov.a i sela, spaljenih iikola, falkU!teta i uni.Stenlh 'kU!turnlh 'l]><>menika. R<1ditelja bez dece i dece hez roditelj.a«. To su konkretni odgovori karaJk!teristiCni za sve krajeve i sve narode Jugoslavije. Jedan gradanin iz Beog~ada ovalko fomnuliiie svoja strahovanja: »Da ne dode do .atomskag o:ata, jer cela Jugoslavija hi hila u ruzevinaana«. Jedan Sihin iz nnwtra\Snjosti Snhije (KragujeVac) izraZava strahovanja ovoon reCenicoim: »Rat hi doneo nova 'l>bistva<<. Seljak iz Vdjvooirie lkaze: »Nasta[a bi Pored pomenutlh s'trahovanja ,p<jja'VilO se u odgovorinna ispod 5"/o i: pretnja Hi agresija od siTane sile, stagnacija naciona1nog prosperiteta, nezaposlenost, guJbitalk: naci'O'llalne nezavilsnos:ti, promena socijalistiCkog sistema, IPOveCanje por·eza seljacima, nastav:a\k: naorm:anj~,· hladni rat - 'izo1acija, -ne-e lij>OSo!bnast da -se odrZi rtezavisnost, stagnacija !Poljo:privrede, neizj<ldnacenje plata. i ne:zav:isnost svLrn zem1jam.a i svim. marodi·ma s~eta. !Nije slucajno ~to skoro svalko ispitano lice •U Jugos!aviji Odgova:ra: Plj3.~ka, oduzeH ':hi nam hr-aSno, ~Zito" i rilast«. A tna KosOIVU j Metohiji jedan ispitan;Jk kaze: »A!tomski bi na5 rat nniiitio<<. .. J-~a ~rva_ti~a, maj~_a, :jz Zag.r-eba ikaZe:- -»iBojim se rata da ani siln ne ·stralda i :svi Jjudi~. D~l;ligi gJr.a~d::tnin iz Zagreb a, sl~~ep.1i1k, .kra:tko pordseta"·na H~oSimU, (pa lka.Ze: »To lbi hila H:iroSima«. -· · . U Bosni krallko su. formu1lsana strahovanja ovinn reeen:icaana: »Pla.Sim :se atoinSkih · bombi«. »Da Se !Ile ~Ponovi rat iz 1941. godine«. U Sloveniji je<dan gradanin lsto ta!ko kra11ko fo~muUse svoje strahov,anje: »PlaS.itm se. atom'Ske bOOillbe«. Drugi uz uvaj OdgGvor kal:e:. »Strahujetm od atOIIlliSkili ek'l])erianenata na nasem kontinentu«. Makedanac ·iz I1rii€JPa Jra2e: »Treci svetski rO!t bio hi najve-Ca -~katastrofa za- Citavo .CoveCanstvo«. Jed:na star.ija Makedonka iz Skoplja .ov<>ko :lzral:ava sv<lja s'traihovrun.ja »Ne daj ba-Ze da· dade do rata, bila bi velilka crll!ina, jo.S crnje .o:d crnjeg, pa tone zelim. i od-toga strahujem«. Crnogorac iz Tilt<>grada iznosi -strahovanje ovhn reCima: »Ulmliko hi 'doS!o do rata. vjerujem da hi atamsko oru2je uniStHo ve6i dio 'ZeJD!je. Ni ovoga P'lta Jug-oslav·iia me hi hila paSte~en,a«. Pored rata, tkao strahovanja se pojavljuju jos e1ementa:rne nepogode, povra1 tak star-og TeZfuna, stra:horvanja . za zidravlje n u Parizu je 1945 · godint:: 6drZana Me~usavezniCka reparaciona konferencija uz uCeMe predstavnika svih savezniCkih zemalja koje su ucestvovale u ratu, protiv NemaCke i njenih evropskih ·satelita ili su bile Zrtve njihove agresije. . · : . . Prema podnetim podaeirria osamnaest zemalja predstavljenih na Pariskoj konferenciji izgubile su ~u ovam ratu aka 5 mllian? lju_qi (raCunajuCi ovde jedan . millen pomrlih od gladi u Indiji i GrCkoj). Gubici pojedinih savezniCkih zemalja su bill sledeCi: 1. - .Jugoslavija 2 . - Indija 3. - Francuska 4 . - GrCka 1.706.000 759.000 10.- Kanada 11. - 41.000 AibaniJa 28.000 653.000 12. - Australija 12.000 558.000 13. - Novi 10.000 Z~land 5. - V. Britanija 368.000 14. - NorveSka 6. - CehoslovaCka 250.000 15. - JuZnoafr. Unija 6.000 8.600 7. ---: Holandija 200.000 16. ,-- .Luksemburg 5.000 8. -SAD 187.000 17. - Egipat ::1.200 59.000 18.- Danska 9. - Belgija _ »Broj Jugosiovena pagin~ih u ratu, strijeljanih ill na drugi naCin umorenih u fa.§istiCkim Iogorima i. tvornicama smrti dale~o je veCi od broja Zrtava rna 'kaje druge savezniCke zemlje, osim SSSR-a i Paljske. . Jugaslovenski gubiei predstavljaju 34%, daieka ViSe od jedne treCine, od svih savezniCkih 'gubitaka. Sva veliCina i tehntka ovog gubitka mo2?.e se shvatiti poreaenjem broja gubitka sa ukupnim brojem stanovniStva prije rata. ReC~ne savezniCke zemlje -izgubile su slijedeCe procente svoga predratnog stanovniStva: Jugoslavija 10,8%, Gr!:=ka 7,0 .Albanija 2,4, Holandija _2,2; Luk:Semburg 1,7 Francuska 1,5 CehoslovaCka 1,5, Velika Britanija 0,8. Bel-: gija 0,7 Nevi Zeiand 0,6, Kanada 0,34, NorveSka 0,3 Indija 0,2 Australija 0,2, SAD 0,14, JUZnoafriCka Unija- .0,6, Eglpat O,lU i Danska 0,0« Prema podacima komisije , u ·;Svih ;<?samnaest zemalja uzetih zajedno nestalo je u ovom ratu svaki Ceti:.:le~ettreCi Covek, a u .Jugoslaviji kao Zrtva rata izgubio je ·ztvot sv:aki devet( Covek .. -Pre rata Jugoslavija. je irnala .15~11' miliona. Njeni gubici iznase 1,70,6_.000 ljudi ill 10,8% od ukup~og broja: st_~_--·· novnika. Ovi su podaci uzeti 1z knjige Ljudske i materija~ne trtve Ju.goslavije u. ratnom naparu 1941-1945 godine)· (Izdala reparaciona komisija p~i vladi FNR.J), · · ~ 89' �Tabela 22 Tabela 20 STATUS NACIONALNIH STRAHOVANJA NA SKALI PREM.4. OPADAJUCOJ VREDNOSTI OD SADASNJOSTI Naeionalna strahovanja .,, tl 0 ;;;; ..;, - ,0 ... . 'i:l """" " "'"' "" ~ <J· $= 7,2 8,8 2,3 1,6 3,9 76 4,9 4,8 4,9 4,9 7,2 7,1 6,9 6,9 8,9 8,9 8,5 8,6 2,3 2,3 2,0 1,0 1,7 1,8 1,6 1,8 4,0 4,1 3,6 3,7 105 98 85 1524 4,6 4,9 4,7 6,8 6,7 6,7 8,7 8,7 8,5 2,2 1,8 2,0 1,9 2,0 1,8 4,1 3,8 3,8 295 1164 72 ~ ""~ "- "'" 4,9 ~0 ,o "'g ,a, ~0 ~~ ~ 0~ ~a Tabela 21 STATUS NACIONALNIH STRAHOVANJA NA SKALI POREDENJE SADASNJOST - PROSLOST Nacionalna strahovanja .3 0 % " 0 0. ~ :::> TOTAL UZORKA 100 Rat 76 Povratak starog reZima 7 Strahovanje za Tita 6 Bez strahovanja 6 Nesloga naroda 5 Okupacija 5 90 77'/o 78 88 85 74 87 74 ~ " "'s "'a. ~ ~0 6'>/o 5 2 14 4 5 ~ '0 ~ 0. :::> 16'/o 15 12 12 11 9 21 " ~ ~ ..,g, ~.., Olo 1'/o 2 '" $.!~ o5 cti:S. 1524 1164 lOS 1 1 .3 0 Nacionalna strahovanja ~ 'lo 0 0. :::> ·~ ..,- 0 0.. Nesloga naroda 5 Povratak starog reZi·ma 7 Strahovanje za Tita 6 'B\)Z strahovanja 6 TOTAL UZORKA 100 EienleQ.tame nepogode 19 Rat 76 Okupacija 5 .u c ~..,~ ~- STATUS NACIONALNIH STRAHOVANJA NA SKALI POREfJENJE BUDUCNOST - SADASNJOST 98 8S 76 72. TOTAL UZORKA Rat l;liementarne nepogode \.; Povratak starog · ·rezuna Strahovanja za Tita Bez. strahovanja Ne~Ioga · naroda Okupacija 100 76 ~ c ~ ..,e ~0 "'a. ~ " '0 c. " :::> "" - .• ..... o! ~ 0 0 ~c. """ o:>o 88'/o 90 8'/o 7 2'/o 1 6 1 1524 1164 2'/o 2 92 19 ~-- ~ 2 295 7 93 5 1 1 105 92 98 2 6 4 2 78 6 14 6 2 85 5 95 4 1 76 96 1 5 3 72 Status nac:i!ona1nih strahovanja na skali u tri v·remenska perioda pdkazuje. da se oiz.nad jugoslovenslwg ;proseika narlaze:· strahova.nje za .Jdraov'lje T•ita, povratak starog .reZfuna i nesloga nruroda. I<;pod jugoslovenskog ;proseka nalaze se strahova.nja: elementarne nepogode, rail; i okupacija. Sva ova straJhovanja srno grafiOki pl'lkazali na skali u tri vrernens!ka per'ioda na stranl 92. N a ;primer: nesloga nwoda je oznalCena bel-o 'i Wnosi za proSlost 4,9, sadaSnjost je o-zmacena taCkicama i llljena sr<1dnja vrednost lje 7,2, a za budufulost koJa je obel..Zena Iinijama srednja vredlllost je 8,8. · Pored globa!1nog nivoa ra;cunali smo strallovanja radnllka, s1uZbenilka i domaCica u o:dnoou na strahova!llja \SVih ~itanili gradana i to fPOm<>&u ikoeficijenta korelacije •r.anga. Nacionalna s. trahova~ja-, 'Jugo~la-1 R~d~i~, Seljad .. I . prema d ob ijenom rangu vIJ3 cI Rat Elementarne nepogode Povratak st31I'og reZima Strahovanje za zdravlje Tita Bez strahovanja Nesloga naroda Okupacija 1 2 3 4 s, ~;~t Slu.Zb~ . nt'cl I DomaCice' 2 4 1 2 4 1 2 3 1 2 3 3 5 6 5 6 7 4 5 6 3 4 6 5 ... 7' 1 7 7 91 �il !I .!r'i!,_ II ;'i j.ugos1ovEmS~kom ~atno raz- Ra!dnici, rslu.Zben'ici i domaCice su bli'Ze nivOu strahovanja, dok se ·seljaci u toone 1pog.ledu ltkuju. To !P<>kazuje. [<oeficijent korelacilje nmga, koj·i za raJd- Nacionalna strahovan]a Ukupno radnlka Rat Elementa'rne nepogOde Povratak. starog reZima Strahovanja za Tita Bez strabovanja · Nesloga naroda Okupacija SKALA NAC.IONALNIH STRAHOVANJA Neslogo noroda I .... -.......... ,. ..I.· ... r' • . . ? Povratak starog re- 1 1,6 2 ' iimq Total .Eiementarne ilepo• 1.8 !..... . , . '.. ;• .. '···' 2.o 1,' '-·· ............... :''' ''''""11,9 gode I .. · , . · · · ' ' " · a "Rot L..... _Okup_ocija k~·· 9 ........ .. 1. 2 . ''""""H • 1,9 t:l·' 2,0 } • .•... ! 3 4 1,' 22 I w 5 I 0 -. 6 ? ... 2,0 7 1,8 .8. I 49 295 7'l!'/o 13 7 10 7 6 5 63'/o 10 10 16 14 4 4 9 7f'IJ/o 22 11 11 1, 7 Strahovante zo predsedniko Tito Bez strahovanj a prihodl 45.000 1vise 25-45.000 Mese~nl Do 25,000 9 10 J edan raJdin:i[< ovriiko i:zrai?:ava SV<Jje strahovanje: »Strahujem da ce naila zemlja biti obuhvacena atomsklm ratom, ali veruljem da 1Ce ·napredme snage u svetu one~mOguCiti -mraCne s'i1e !koje bi -bile ·za T8.t«. ·nrrugi radnifk, star 48 ·go:dina, tistiCe str:ahovanje za slobddoon, ~pa kaZe: »Da :se ne na·ru:Si ova naSa sl{fuoda u kojoj .Zivimo«. SliCtnih odgov<>va !koji 1Se odnose na rart:, Okupa1ciju, elementarne nepQgode moZemo na6i slkoa:"o u svirm a111ketnim listiCiltna. Radnilk iz NiSa, star 51 godinu, St.bin, sa dvoje rdece je izjavio: »Rat bi doneo ub'i:janje, pljaCku i gl,;dovanje. Bojim se da ne dode rdo ;porob1j.avanja od strane vefiilkih sHa«._ Seljaci Sel!ja!ke "Smo ra!Zvrsta!li prema visini godffinjeg poreza. orike iznosi Ro = 0,964; za Belja:ke Ro = 0,607 i za slmbe-nike Ro = 0,964. · Kod vadnika rat u naciQllalnlm •strahocvanjfuna dolazi na prvo meSto,~a 72%, a. na.!lJoSlednje mesto okupacija sa 5%. I~IDedu ;__lpJni~·:.av.a strahov~nja Jl:¥_a:ze 1s~. ja.S elementarne ·nepogode sa l;'l"/o, strahovanje~ Tfta ,sa 11'0/o, povrata,k starog · .1\"ezlma sa 7°/o, be2 strahovan]a sa 7'/o i nesloga n:>rada sa 6%. za . .'Kao Lik:Oid nacionalnih :Z!!lj-a, raJClnlike smo i ikod i!lacio-i. n:a•\ilih Strahova!Jlja .:·razvrsta'li a?rem.~ ~meseCnim ~prfuodima ··u tri gxupe. · ' 92 Visina godiSnjeg poreza Nacionalna strahovanja Ukupno seljaka Rat Elementarne nepogode · Povratak starog reiima Strahovanja za Tita · Bez strahovanja Nesloga naroda Okupacija 77'/o 23 8 6 2 5 4 68'/o 22 5 1 7 4 8 64 28 6 4 4 3 10 U nacionalnim .strahovanjlma g-ledaJillm glabalno rat kod selj·alka zawzi.ma !prvo mesto ,sa 73°/o-, a .admah iza toga dolaze 93 �. ~~ \ ·. ··'··- elementarne nepogdde ·sa 23°/o. Seljalk .iz Voj<v<lldtne, 'i.z okolilne Mesto _N_•_cl_o_n•_I_n_•_•_tr_•_h_ov_•_n_i•_• Ukupno domaCica ner<J'<ilndll g<ldilna<<. Seljalk iz dkolilne Sounbora drzrazava strah na sledeCi nacin: »Strabujem od suse droja bi donela glad«. SllcnJih odgovora cselialka mooemo nac~ u svillll kra:jeviuna Jugoslavi.je. &>d selj alka je strahovanje od r~ta izra2eno sa 73% i istalk!Iluto na prvo mesto, a na pos1ednj em mestu natl.a!Zi se nesloga na!roda sa 4°/o. · · Isto tako seljaci strahuju kao i ostali gradani od okupacije, povratka ·starog ~e2ilma, pokazu:ju brlge i strepnje 2la 2ldra<vlje Tita, a !POja<vljuju se ~eljaci i berz str~ovanja. SluZbenici Ur.ao i radmici lila p:rrvo mesto u :strahovanjiana istlCu rat sa 80°/o, ·a na poslsdnje mesto stavlja(ju dlrupaciju sa s•J•. lZIIIledu ovih strahovanja 'dolazi strahovanje od elementamilh nepogoda, !Pokazuju strepnju za 2ldr.Wlje 'Iiita, strahuju od povratka starog sistema, nesloge na:roda i1Jd. Nacionalna strahovanja 116 Ukupno sluzbenlka 79'/o Rat 16 Elementarne nepogode 7 Povratak starog reZima Strahovanja za zdravlje Tita 7 8 Bez strahovanja 4 Okupacija ~vdo 25-15.000 I 85 81°/o 11 14 5 6 4 I nepogode Povratak starog reZima Strahovanja za Tita Bez strahovanja Nesloga naroda Okupacija 73'/o 7 3 17 7 3 Ces'to se spooninje rat, -olkru.!pacija, atom- iZJg.ubile svoje tmuZeve i simove. Mnoge majke su gorko ~arpam'tile Cer, Kohrbaru, Sutjesku i Sremski front. 82"/o 19 4 6 3 3 3 81'/o 20 6 3 5 6 5 82'/o 32 9 14 5 9 NEJkih .bitnih razJlika i2Jmedu ootalih gradana i rdomaCica u naciona'ln.im st·rahov.arnjim.a nema, jeT i domaCice lkao i radnicl i slui!benici rat ist~Cu na ,prvo mesto~ a dkua>adju na IPOslednje mesto. Isto tako strahuju od elementarnih nepogoda, !PO¥ratka starog re2ima, strepe za ooravlje Tita, nesl.oge narada ;td. Mlada Slovenka .iz Ljubljane, . sta;ra 23 gad;ne, <>vako i:zra.Zarva naciD'ilailna strahovanja: »Strah m.e atoonSk:i!h elks:Peri'menata na na·Sem. Jtontiln.entu«. Druga doma:Cica isto ri.z Lju- bljame, stara 35 gadfna, Sltllatm da ,bi zsmljotres lbio naj,straSilji: »Najstra!ln1ja stvar bio bi zemljotres«. A starija domaCica :ilz Ljubljane, Uwja lima 58 goclina !ka.Ze: »Pl'aSim se p·onovo ;rata.« Do:marCica iz NiSa, •stara 52 god!ilne, krat'k.q :fior.mruli:Se svratie strahovanje ov'im .reCima: »Boj•itm. se rata«. S1]Cnih JOdrgovor.a domaCica se · moZe naC:i u svim kra- 30 ski rat, 3Jgll'esija, suSa ... DomaCice isto talko ne :Zele rat jer su mnoge od nJih za.:.. pamtille i !Pre:Zivele i b<>lkanske i prvi i dr·U!gi svetslk!i rat i 94 Elem~tame 45.000 Slu2benilk ;z jsdnog grada strabovanje fortmU!i8e ovoon reeenicom: »Da· se ne desi mellto !Predsedniku %tu, jer pod njegovim rukovodenjeltll .ml!O iSii i ildeltllo narpred«. U odgovorima sl.U!OOenilka Rat MeseCni prihodi 25.000 ·scaitOvanja ·~"-\--:~~~~o_l,..,7_a-8d~~~~~,--"-s=-1.9-17o"----TI-:M::-e-cs-.-2n-2as-e-,1i:-•-. Zrenjanina, formuliSe strahorvanje ovom reCeni-com: ,»iBojim se elementa'l'llih nepogoda, grada i su.Se«. JoS dddaje: '>>!Bojim se jeviuna J.ugoslavije. N esloga naroda • Poznata je ona stara la:tirnska izreka »~divide et dmpara« (zavadi pa 'V'ladaj) koju su !Pr1menjivali stranJi osvaj.a!Ci medu narodima i rU zemljarna Jugoslavije. To se opet tpOnavilo u drugOitll svetskom l'atu (1941-1945) godme. Takvaj !Po:litici suprdtstavile su :se ~iro.k.e na:vodne mase ustancima i socijali- stH!Ikom :rev<Jilucijom u kojoj se izgradi'Va[o aedinstvo :wih jugoslovenskih naroda. Nesloga naroda dolazi na rang-listi u Jugosilaviji na sesto mesto u naciona!nim strahov·anjiuna. I radnici i dOitllaCice stawjaju <>vo strahovanje talkode na 8esto mesto, slu:Zbenici na peto, a Jd:omaffice na iSedmo. Radnici ga ispolja<vaju sa 6°/o, seljaci sa 4°/o, sluZbenici sa 7°/o i dOitllacice sa 5°/o. 95 �Sadailnjost · l'r<!Slast Na~>ionalni status Nesloga naroda BUiduenost 6,8 7,2 4,9 4,9 8,6 8,8 Strahovanja u .pogleldu ra.:jedillljenosti 'nailih naroda su u tri vremenska perioda zahvacena. U IProi!losl.i ni""' je jedilak i isti. sa. uugoslovenskim IPr<>SeikOm, meautilm u sadaiinjosti i budu6nosti su iznad jugoslovenSkog [lraselka. To tpolka.;uju gornji stat!stiCki IP<>daci. stavljamo da ·bi strahe>vanja naro<:ito u Maikedoniji i Jugoslaviji od zemljotresa bila veoma wsolka. Na ovakav status imali su uticaja zronljotresi u srednjoj Da!lmaciji. Isto taJ!oo suJsne gddlne i fPorplave utlcu na psihologilju cOIVeka. Elementarne nepogode I I Sadasnjost - .., " :'! e Q, NbD "'"' :;, Ole 87'/o 4'/o 90/o 76 95'/o 4'/o 1'/o 76 ~ "' e Nesloga Q, :;, Sadasnjostpro5lost BuduCnostsadaSnjost " " ·S " _ e .. N "' > e ""' '"' .~~ -" '"':;: 0"' "'"' Kalka se vldi, u sadaiinjosti 87°/o straihuje od nesl<>ge naroda, kod 9°/o oa str.ahovanja su u qpardanju. U buduenos'ti se 'ta strahovanja penj·u na 95°/o, zatlm 4°/o smatra da su' oira strahovanja bez .pr01mene u hwduenost.i, a 1°/o smatra da ce ta strahorvanja u ibuduCnosti opasti. U odgovoriJma mnogj gradani se baje treceg sve'tskog rata i razbijanja bratstv·a i jedlnstva i nesloge meilu naro<dima. pro.Slost BuduCnostsadaSnjost ~ "' e Q, :;, 78'/o " " " NEi .., " o:>l5. ::> .,e 6% "' Q, " a > .. .., N&, Ole d31S. 295 15% 92'/o ... -~= ·o~ 11(1/o 29~ U •saJdasnjosti u odnosu na rproillost 78°/o strahuje od elementarnih nepdgoda, a· u burduChosti ta se strahovanja penju na 92•/o. Ulkupno 295 od 1524 SJWketirana graaawina istaiklo je ova strahovanje. N a rang-li.Sti nema orazlike l2lmedu profesionaillllh gl'>Uipa jer zauzima drugo mesto i k'()ld ra1d:nilk.a, selj,alka, s1uZbenilka i doma:Cica. U Jugos1aviji u celini e'lementarne nepogode kao strahovanja zauzimaju drugo meste>. Radnici lizr&zavaju to sa 17°/o, selj.aci sa 23°/o, slu:Zbenici sa 13•/o i dOillaCice .sa 21{1/o. Mnagt SU se poziva1i na zem1jotrese u Da'Imaciji iii na suiine gadine i glad koja bi mogla da z01desi J'l.lgoslav•iju. Onda bi ibHo straJSno der 1bi mora!H zavi~iti ord ·iinostranstva, 1 i·sUCu u svojim strahovanj:ima mnogi liBpitarnic'i. Elementarne nepogode Rat Vee J:anije smo spomenuH \ia se pad elementamlrrri nepogodama pod:r-azlllrilevaju samo zenillti·otres~, .veC Su\Se, P?- ne plave, •grad itd. Status na skali elementamih 111<'1P'lgoda zuje sledeei proselk: Ilrolllost 4,6 Swdaiinjost 6,8 poka~ BUiducnost 8,7 Rwzlilka i2lllleilu rproolosti ; sa<dailnjosl.i iznosi 2,2, a izmedu sadailltljosti i budu6wosti 1,9, a totalna r.azlika od 1Pro5losti do buduenosti i:znosi 4,1. Pos!e zemljotresa ·U Skoplju .pretrpo- 96 U uvodnom delu strahovanja pisali smo qps1rno o ratu i idokumentovali to statis'tiCkilm fPOdacima i ibr<>jnim odgovorima gradana iz ra>Jlii:Hlh lkrajeva Jugoslaov'ije. Kao sto smo veC r.a.nije videli,- strahov3111je ord nw-og rata ldo:lazi na prvo meste> u Jugoslaviji sa 76°/o. I radnici i selja~i i slu7Jbenici i domaCice u illadooahlrirrn strahovanjifuna na l}lrvo 1mesto d:stiCu · rat. Radnici sa 72°/o, se1jaci sa 73°/o, sluzbenici sa 80°/o i domaCice sa 820/o. Ovom prililkoon 1l!znosimo IStrruhova:nje ord ratasamo na skali u tri vramenska rperioda .'i 111a relacijama proiHost- sadashj•ost i sada6njost - budu6nost. 7 :Zelje i strahovanja naroda Jugosl<lvije 97 �Proolost BU!ducnost Sa!daiilljost 6,7 4,9 8,7 Raelilka 1Z1Illedu pro\Slosti i sadaSnijosti 1,8, a i!zmedu sadailnjosti i buduooosti 2,0, dok total iznosi 3,8. UkU!PnO od rata strahuje 1164 lica, odnosn.o 76°/o, lkao sto je to vee neko~lko puta u nailem ltretiranju lstaknuto. ~ ., ~ " ~ ~ Ra I N§ 0 0. "k "'"" ::0 Sada8njost pro8lost Buducnostsadasnjost ., ., " ., k 0 > Ng, "" ~., ::0 Olo ,., -~= ·~" 0<> PrOO!ost 4,7 Sadaiilljost 6,7 5{)/o .a 0 900io 70fo l'il/o ., " ::> Ol5. ::0 1! 20fo 1164 "" 1164 Okv.pacija Sadasnjost proslost ~ ~0 9(f>fo ~ ..,g, ~., Olo ... .!!!= ·~" . 8-:§ Olo. 210fo 74'/o BuduCnostsadaSnjost 0. "' "' 0 .k 'lo 72 1'/o 72 U s"daiilljoj situaciji strahuje 74•/o ad olrupacilje, a 21% smatra da je to strahovanje u opad.,ju. U lbuducnosti 96•/o gradaina str<>hllje od okupacije, 3°/o smatraju da nei:e biti promene, svega 1°/o sm.atra da Ce fSe srnanjirti str.ah-ovanje ofd okUIPacije. Strahovanja za zdravlje predsednika Tita U BOS>lli o Herce<govini mnogi su zapamtili austro-ugarsku okUIPaciju, u Ma'kedoniji llllDOgi pamte olurSki. feudalni slstem koji se tamo najdU!ze o.drZao. Nova olrupacija 1941. godine ostala _je u .seCanjiana " " ..,E ~ 15'/o 8,5 RazUka izmedu proSJ.osti i sadaSnjosti iiZnosi 2,0, tzmedu Okupacija 78'/o Budui:nost sa<laSnjosti i budu<':nosti 1,8, a wkup"" tot"! 3,8 . OJ E. Strahovanja ad rata od proslosti do sadaiilljosti su u porastu na 78"/o ad 1164 ispitanilka, a u hudubnosti procenti se penju na 90%. lpalk u •sadailnjoj sHuaciji ·za 15°/o su ta strahovalllja u opadanju, jer se progresivne IS!l"ge sveta SUiProtstavUjaju ~atu i ratnim opasnostima i ne zele da dade do trroeg svetskog rata .>koji bi ·bio 'katastrofa!an za citavo eovecaJll!Stvo. mn01gjh gradana, jer 'SU doZiveli lkoma- danje Jugoslavije iZ1!lledu Nemacke i Italije. Na primer S!oV<!Jlija je bila podeijena !izmedu Madarske kojoj j., pripalo Medumurje, Italije, koljoj je pripalo podruCje Lju;l>ljane, Nemaicka je priQJojila rudrurska podrucja. Nemci su oikUIPirali B..nat, jedan deo Iste>bne Srbije pripojen je Bugar.skoj. Crna Gota je hila pod protektoratom 'ltalije. Form.irana je N'DH ibd. JugoS!ovens'ki narocH vole •sl<>l>oidu. Ne .Zele tudi jar..m. To su pokazali u svojoj istoriji. To su QJOkazaH i u an'keti o JijudSkoj srei:i. Od okUIPa<Jije strahuje 72 .gradanina odnosno 5"/o. 98 Kod seljaka "tra:hovanje od OikUIPacije zauzima trece mesto sa '1"/o, kod -r.adnilka, s!uzbenika i domacica zauemna sedmo mesto. Radnici to izra:Zavaju sa 5°/o Slu2Jbenici sa 3•/o i doma.eice sa 40/o. ' Strahovanja jugos!ovensk1ih nao:oda za llldnwlije Tita je iznad apsteg jugoslovenskag /t)rose'ka u sadafuljosti i budubnosti~ ddk su mlnima1ne razlike u iproSlostl. To ·nam poka2uju sreidnje vreldnosti na Skali ocenjene ad strane ispitacrrih grad.,a. Pag:le<dajmo ta !POredenja. Proslost Sada:§njost N acie>nalini status 4,9 6,9 Strahovanja za Tita 4,8 7,1 Na Telaciji .ada'Snjost - proslost i budui:nost - is:kazana u avian p'rocentim.a: Budu6nost' 8,6 8,9 sadaiilljost je . 99 �= - " 0 0. :::> Sadasnjost proslost Buducnostsad$jost .. "' "'~ :::> "" oo'g os·a 12"/o 1% 98 ZO/o ZO/o 98 "a "0 85% 9ZO/o .. ... a " " " t; Strahovanje za zdravlje Tlta 4% = > ~&, -~= ·o$ Strahova.nja za p<>gmlianje zdravllja Tita od pro&losti do sad>isnjosti su u IJ?Oirastu na 85°/o, a od sadaiSnj·O!Sti do budu6nosti su se [popela na 92°/o. U sadaiSnjoj situacij•i 12•/o izjwJjuje da !lle -trsba strahovati. U hwdu6n<>sti 4°/o smatra da nece u t<>me pogledu biti p.voonene .ilmnedu 1sada1Snjosti i Jbu!duCnoSti. Prema ddbijeni.tm podcicfuna najviSe strahuju •radnici sa 110/o, tzatim seijaci, s1uZbeniC'i d domacice. Mlade generacije do 25 godina 'i generacija !Sa 40 i viSe godina ~Olkazale au una.nl,je .strahovanje nego generacije preko 50 •g.ddina !Sta·rosti u .naSem istraZivanju. Povratak starog reZima I ovo st:rahovanje rsu grada!lli formulisali rec1·ma: »Da se ne .povrati stanje pre 1941. g()d!lne«. UklJillno 105 ,gradana strahuje od povratka •starog rezima, odnosno 7•/o. Gledano q>iema profesionalnoj ,str.ulktur'i, na prvonn ~mestu stra1huju .sluZbeniCi sa 9"/o, z:>tilm r»dnici i seljaci sa 7°/o, i ldamacice sa 5•/o. A po starosnoj .strulkturi od ovog najviile strahuje generacija o'd 50 g<>dma stardSiti - ~a 9°/o, dok lkod m:Iad:ih gener.acija ovo strahov:>nje :izno;'i 6°/o. PraSlost SadaS!ljost 4,9 7,2 PovMtak starog re~ima .. - = .. "' ... g, "'~ 0 0. :::> Olo "0 :::> Sadailnjost proSlrnit Buducnostsada&njost .. - " " " ..,13 ~ 88% 0. 0 > "-o 12% 93% 5 1 ... .:!a-= ~" O" ~-<-:::: Ole. 105 1 105 U adnosu IProolost - sadaSiljost 88"/o gradana strahuje od povrat!ka sta-rog reZima, medu.tlrrn 12°/o smatra da ne treba strahovati. U budu6noSiti ovo ·strahovam:je •e penje na 93°/o, dok svega 5°/o ·smatra da ;zmedu sadasnjastli i ·budu6nasti nama promene. • • * U nacionaWnim strahovanjima lkoja su ispoljena u sWm republikama, medu svim grada:nima, profesijarrna, starnm;im grll\Pam.a i narodnostima rat zauzima centra;1no mesto, a 1sto taka uz rat dolazi dkupacija, ,prnrtataik starog drustvenog sistema, nesloga naroda itd. Sve republilke, sve [>II'Ofetsije 1 .sve narodnosti su pokazale strElp!llje za ¢rav1je ;predsednhl<a Tita. Boselbno u on•ian .krajevima kQ'ji su !Pre ovog istraZivanja do-Ziveli zemljo1trese ;pdtencirano je u odgovorima strahovanje ad zeanljotresa. U raVIlliCarskim i Zitor·od1l.iun 1krajevima se'ljaci najviSe straih.uj1u od 1Sli5e, nerOdn'ih gotdina, poplava i glad.i. Budu6ne>st 8,9 Razl>ka izmed:u proslosti i sadaSiljosti na Skali tie 2,3, a Jz;medu s;>daSn.josti i budu6nooti 1,7. Cela razlika od pro· Sl-Qsti 1Wo 1bwdu6:nosti iznooi 4,0. 100 101. �nelkim fa!talist;ckim tshvatan:jima prema zivotu i smrti koja su svojstvena primitivnilm narod;ma. Ta'kva sh<vatanja predsedn;k Tito je pobio, tvudeci da u orul;anaj 1boribi jugoslovenskih nar<ida veliku ulogu >lgra visoka svest o llleOIPhodnosti o!YUiZane 'borbe, zatim 'lTI'rlm.ja naroda prema faSiz.mu i ljubav prema s1obodt i lllezavisnosti za ilroju su na!Si preci u IProslosti prolevali krv. Istovremeno O<aboracvlja se uloga 'i s,p,osobnost KPJ za ongani!zaciju 1i. rUikovod_enje ustancima i revolucij<>m: »JugoSlavij a se ne sastoji samo ~z hrda i ·Smna, a ustanak ZELJE I S11RAHOVA!NJA GRADANA je hukltao u !Citavoj zemil'ji, isto tatko -u rarvnom Sremu, kao i PO REPu:BLIKAMA · - ~aljwJna Jugosla · · k • i Q>o1iti0ki 'k"!PitUI!irail _VlJa ao. drzava, vojniCki, elkoawms:ki · . a Je prEid Hitleroon 1941 god" D • 1 V~Jno ;rulkoV'IOdstv;o bi>lo .e n . · . lllle. - rzavno zavisnost Zeanlje IP• je J ed ~os<Jbno .d":_vodl bo~bu zane0 frusistMk'iln:t ok!JiP~lor.ima. a Jugos!~vl(lu i njene narode godine narodi Jugoslavije ost!l~ za ~uJkol~o dana "!Prila 1941. DrZavrni bur.ZoaSki Cl!Pa·rat I su ' ~ _dnave, anmije i oruZja. S!uzbu o'kupatora. !Ra5/Pa:I se raOjpa~ oh se de1imieno stavio u Kralj Petar II Karailord:v>~u s:e v~a~tare _-burroa\'lke /Partije. stranstvo. U ta'kvoj situa "j" . ·am )e IPOI:>egao u ·ino~a je njNtov istorijs:ki zad~t~~~oslovenski n_~rodi "" shvatili celu bore protiv fa!OOma i d . ": s~ •.• radruil!<oon lklaoom na cije oruZana. borba svih ~ Je Jedml [put I imlaz iz te situanacionalnu ravrnopravnost"zsihat n"rodab ,za <ll?bod~, Gedinstvo, • . . . us t anCJ. Jugoslovenslkih n .-od o su ulknu~. ve!l1k" oruzani . 1 te ar u Srbiji a u svrm pdkrajilnama: 7. jula 1941. 27. jula 1941. 27. ju1a 1941. 22. jula 1941. 11. oktobra 1941. 13. jula 1941. U Hwatsk:O'j U BiH U Sloveniji U Melkec!onij•i U Crno.j Gol1i U Clanlku »U i!emu je sp ·f· • revolucionarnog preobra ect 1cnost oslobodilaCke borbe i v Tito je ulkazao ida ISU • mn~a~~ . n~v~ Jugo~lavije<< pxedsed.ruk ,!' oni Uwji su /Pr;jate!jskli. . J(jud1 12 drugih zemalja /Pa 11\ruk i bedu socijall!isticke revol~ci ?'-" n""lja :'"a<wolooeni 1nrmacili pobr'dli£m.a •i Sumama nacionaf: povo rum ·Clk:olnostima, rviiSOJkim , ·om neravn.qpravnoSCu, pa -Cark i 102 u brdmritoj Bosni i ldrugdje. iNa:Si "u lllarodi /PoilU u bo~bu bas zbog t<>ga sto vole zivot, Sto vole· slobodu. Na:Sa omladina nije posla u borbu zato sto mrzi Zivot, vee zato ·sto je voljela Zivot, Sto je vjerovala u bolji i sretniji ,zivot, u s~etniju buduCinost«.14 Oruzana borba jugoslovenskih -naroda imala je dvostruki karelkter: borbu proti<v okupatora i dO'lllace rerukcije ikoja je saradivala sa okupatovom (ParveliC,- NOO.iJC, RtllliDi!k, DraZa Mihajlovic). · SoC'ij8Jlist>oka Federativna RapubUka Jugoslavija "tvarena je kroz narddnoOOJ.obodiilai!ku borbu i socija~istlcku revoluciju za vreme 1drugog svetskog •rata. U !Djjen ·sastav u5Ie su narodine republike: Srbija, Hrvatska, Bosna i Hercegr(wina, Slovenija, Makedonija i Crna Gora. Narodllle· repuJMiike 5U stvorene j<m u cratu jer se vodilo rai\una da nova jugoslovenska driava poeiva na slobodnom IPristanku svNt llljenlh naroda i da ustavrno u;redenje ·bude izgradeno na federati'Vlllollll IPrincipu. Temelji ta!kvog uredeiija udareni au na Drugam zasedalllju A VNOJ-a u Jajcu 1943. g"'line. Trukve odllt>ke su donete jed:noglasnlm pristankam svih jugoslovenskih naroda, a ov-e adlt>ke AVNOJ-a lkasnije su ddobrila zemaljslka veca u svim rEJPuMlkaana, o potvrdene su !Prillilkam dono.Sellli.ia Saveznog 'i r81Pt:lb1l0kih ustava 1946. i 1947 ..godine. Time je hila obezbedena puna ~ravnOIPravnost •naroda S~bije, Hrvatske, Sloven'ije, Bosne i Herc-egov'ine; Makedonije i Crne Gore. Taik.av saJstav federativne Jv.go·s]avije naj.bolje je odg·ovarao nacionalnoj strukturi. · Nas drustveno-ekonO'lllSki i polittOki sistem svakoj naciji om.oguCuje puni naciona·1ni razv!itak, istovremeno vodeCi ra34 J o sip B r o z Tit o: u Cemu je specifiCnost oslobodiraCke _borbe i revotucionarnog -preo_braiaja _Nov.a _Jugoslavtje, »Govori i Cianci« knjiga n, strana: 356. · 103 �Cuna o zajednici svih jugo.slovenSkih nar.oda. OvaJkvo nacioi.lalno pitanje se ·reSava1o u mislima i oseCanjima u teoriji i .praksi QUgO!SJovenslkih inaroda, jer BVa'ki narod ilnia BVOjU ind'ividuaJ.nost, ali svi oni cine zajedno j<!dtnu cellnu. Po U\stavu i drug}m zallmnima garantuje se ravnOipravnost ne samo :i2medu republika i naroda, vet i!Sto talk-o i sve .naciona'lne ma.njine 1maju !Pravo na .svoj siobddan :kui!tu11ni razvitak, na svoje iikole, jezilk i sve ono mo ilm je potrebno da bi dalje CUVrui i razvijaJi !POZiJtivne nacionaline osobine. Predsectnik republike Jos~p 'Broz Tito je •viSe puta istakao da u na.Soj ~eoriji i ,praksi, u na~oj lkoncepciji u ovalkvom federativnom uredenju nema dom.'inirB!juCe nacije, jer u Hrvatskoj u,pravJja na!rod Hrvatsrke, u Srbiji narod Srbije, u iBOISlli i .Hercegovim.i narodi Bosne i Hercegavine, u Sloveniji narod S!ovenije, u MaJkedoniji narod Malkedonije i u Crnoj G<>ri narod Crne Gore. Ustavom iz 1946. godine fed<>.ralne jedilllice su rposta~e narodne repub!ilke, •koje su c!dredene •i'!lanom 2. Ustava FNRJ. Taj -clan je ostao na snazi i posle rdon<>Senja Ustavnog zakona 19513. g<>dine. Novilni Ustavom 1963. ·g<>dine JugosJaW:ja se rnaziva Socijalistii'Jka FederatiVl!la Repubili!ka, a namdne repubili!ke -se zovu socijali;st;oom l!'epubl>kruna. Profesor Ul<tavnog pra'la heogradi&kog Pravnog fakulteta dr Jovarn Dordevic u SV'Oille delu Novi ustavni sistem piiie: »Dok fie JUigoS!avija .»savezna drZava« ~ dCJibr.ovo.Jjno ·ujedinjenih i ·ravnopraV!Illh nal"dda i »ISOcijalisttCka demokrats:J:ra 'Zajedtnica« - zas.nov.ana »na vlasti. radrnog rnaroda i s&mOU!Pravlj.anja«, dotle je replibli!ka >drzavna socijalisticka dem~>.kratsrka zajedniea« 35 »'Za!Snovana na ·V'lasti rrudlnog n31l'Oda 'i sannoupravljaiiljU«. To su, po -reCima profesora i>ordeviCa, druSbveno-politiC.Ike zajedtnice lst<>g ti!Pa, s tim !ito je federacija zaJ.iednica - republlka, .a repulbli!ka je unitarna 'Zajednica. Fedel!'acija je jedini predstaV1Jli!k u medunarodnim od·nosima, a r€11Ju'bllka je Clan i sastavni deo federacije. »Repubilika nije ni drzava jedne nacije <>dowsno one na cijoj nacionalnoj teritoriji repuWlka posto(ji, rniti je samo drlava otlnosno .zajednica rad'nog nardda. Ona je druS'tvenopoliJ!Hika zajednica svib narodnosti 'i svib grada!lla koji zive i rade na njenoj teritariji; koji joj •Jnaee prip&daju kao driiavljani. Pri ~tome :se ne odru!Zima isflorijtsko-nacionalna osobe;s-o r. strana 560. 104 :r ova n Bord-e v 1 C: Novt- ustavni sistem. Beograd, 1964 g. nost niti zoMostavllja nacionalna struiktura S::aik_~. r€1jlUJd~ve. _,.. . . ln 'd "'a e u bu;rZoa·:i!n.om J.uo. Ali r€1jlublike msu -nac!Ona . e rz v . . I 'ti!oko--demonom. smislu. One s~ zajednice ·~6aroda u so~a.:a. &rna svoju kratskom smi\Slu !!POJOlla >marod«. ~v::~ r:~!!om i ko'ja je tent'toriji~deokojJ·~l~~::~~~':,;,~~e ,teritorije, sasta'l1li dodeo sas a<vn . . .· dnorg ; praVlllog !P jedmstvenog drzavnog, carmskogt, puvr~·~. 1961 godine btoj .. p pop1eu s anovrnliSov a • rucja Jugos1aVlJe. r"':'a et ruedecoj strulkturi:" stamovnika po -repuibllkaJilla se kr ao u U.kupno stanovmka Republlka 18,549.291 7,642227 1,854.965 . 963.988 4,159.696 3.277.948 1,591.523 1,406.003 471.894 SFR Jugoslavija SR Srbija AP Vojvodina AP Kosmet HI!'Vatska SR Bosna i Hercegovina SR Slovenija SR Makedonija SR Crna Gora PoJ.<>Zaj socijaUsHCikrh Tepubli!ka kao ~rustv~o"Po rtitkih I 'ed ·ca ,. drZavnih ]omnacija odred:en Je novnn Uistavom. za] n1 ·~ s1 · · ro S obzirom da su se pojedini krajevi Jugo av';le u p. ... t' 1 ilnia pod 1tlac10nB1ln1m ugnJe'Slosti razvija-li u razI!CI :nm us ov I , • • _. d su . d strane Austro-Ugavs.ke s Jedne strane, 1 a ta'VanJem ~- d -bile pod v'lascu feudaJnog sistema Turske nake ·oblas 1 ugo . b takvih drustveno-ilsitocarev1ne s druge strane, 1 da su 2! og . . . rijskih u:slova ostale razilike u privrednom i lku~~rrn~ '~~ .•'·u "sta •• Vl ur.. ·koJ·e se nlsu moglle naglo ibnsati, upra<vo • og CL razi· zlilk u nasent ra:zUka u proSlctsti pojavi1e su se I ra . ~ r se pova,n]u u naciona1nim Zeljama i strahovan]IIID.a, a 1 : 1 .. .avile i slienosti. Zato mno rpoonoeu koef.icijenta , re aorJ<> ~am.ga .pokuSaiti _i:z-raCunati ra:z:lik-e :i:?Jm~du repulbhka ~ ~~~: na naciOillame zelje i strahovanj a svlh .gradana Jugos a<vlJ . P<>gledajmo rang-listu. =or de vi C• Novi ustavnl sistem, Beograd, 1!!64. go· 36Dr :rovan "" · dine strana 566. . RJ 1961 godine podaei za 1991, str. 334. · 37 statistiCki godtSn:Jak SF · • 105. �poslila brojna radna snaga i u ovim lkrajevima u .koj:ima je ina!Ce natali:tet veoma visOik. Bosna i Hercegovina je dooivela relaJticvno nagli rarzvita:k illldwstrije posle id.rug<>g svetskog rata i iSij>itaruci u ovoj re,publici Tazvita:.lr industrije staVIljaju na sedmo mesto. Ostale republike, Slovelllija, 'Hlrva1Jska i Crna Gora na cetvrto mesto. RANG-LISTA NACIONALNIH ZELJA PO REPUBLIKAMA .. . ' :;r ;r Nacionalne Zelje prema dobijenom rangu -~ :e ""' ~ <Jl :r: 1 2 3 4 5 1 3 4 2 5 1 3 5 4 6 1 3 2 7 4 6 7 8 9 10 11 8 7 6 9 8 9 11 7 10 13 2 ;;; &, .. ::I::;' """>> Naoionalni prosperitet Razvitak sooija1izma Mir Razvitak industrije Zdravlje Tita Modernizaclja poljopnvrede RazvitaJk saobraCaja Stambeno pitanje Ekonomska stabilnost Tehnicki napredak Zaposlenost Razvitak zemlje uopste Elektrifikacija sela SrnarQenje poreza Izjednacenje plata Vise skola Bolji stanovi Nacionalno jedinstvo Zdravl je naroda 12 13 14 15 16 17 18 19 13 10 19 17 14 11 12 18 16 15 > ~ 12 15 17 19 14 16 18 .. c "" > 6 ..... c:;;;: uo 1 2 3 4 5 1 4 5 2 6 1 3 2 4 5 10 5 16 18 6 17 6 11 7 8 9 10 3 12 11 16 9 17 8 7 9 12 10 19 8 11 13 19 7 18 8 10 13 15 14 19 6 :r: - "' 13 12 14 9 15 ~ 0 u; 16 12 15 17 18 14 19 "0 ~ "'"' c~ ~o 1 pojavljuje strah od rata na ;prvmn mestu. RANG-LISTA NACIONALNIH STRAHOVANJA PO REPULIKAMA U ODNOSU NA JUGOSLAVIJU Nacionalna strahovanja prema dobijenom rangu 13 Rat Elementarne nepogode Povratak starog IS 11 14 16 18 17 Koefictjent korelacije ranga za svaku ~e,puibiliku u odnosu na Jugos!avfrjru •lznosl: za Srbiju Ro = 0,875, za Hrvatsku Ro = 0,860, za Bosnu i Hercegovinu Ro = 0,616 za Sloven:iju Ro = 0,954, za Makectoniju Ro = 0,668 ; za c.:X,u Goru Ro=0,874. · Ovi 1weficijenti atorelacije pokazuju .da se u lllacionalnim zeljama iSij>ita/llici S1ovenije, Crne Gore, Snbije i Hrvaiske ·y.vl? ma:Io •razlikuou ·od zelja Jugoslavije, dok se u zeljama ·liSpitanika Makedonije i Bosne i Hercegovine javljaju znatne .razJ!ike. Uzecellllo •za [lrinner ie _nacionamilh •zelja xazvitak in~ dustrije. R"evitak i'l>dustrije dol.,zi u :prvi plan u l!ler8!Zvijeninn podrwcji.ma bez fabdka i duze industrijske tradicije. &bija i MaJkedonija su staviJ.e u ISVOj1m nacional.ln-im .Zeljama razvita:k ind:ustrije na ldrugo mesto, a iJspitivana lica ·u -dkvl•ru Socija-listiCike Republike .Srb]je na Kooovu i Metohij"i na prvo mesto. To je potreba naroda nerami"jenih (!>odrucja lkako bi •e za106 Jugosloven.Ski narodi su ~Pre~veli nilz ratov:a u svojoj nacionalnoj i!Stor:ilji, zato lllije ni Cudo kada se u veCLni :o!dgovora reZima 1 Strabovanja za Tita Bez strahovanja Nacionalni rascep Okupacija :r: ~ :r: "'· <n 1 2 1 2 1 2 1 3 1 3 1 6 6 3 7 5 4 4 6 3 7 5 3 4 6 5 7 6 2 5 2 3 2 7 4 4 4 6 7 7 ~ 0 &.~ -,> .. :a !l ""' 1 2 3 4 =·- s 6 7 ~ <Jl G ~ > ~ ·- ~ > 0 s 6 .... ..... a8 "' :SE "0 c ~ s Koeficijent korellacije ranga <po ~epwblikama u odnosu na Jugoolaviju lznooi: za SI'biju Ro = 0,571, za Hr-vatsku Ro = 0, 750, o:a Bosnu i Hercegovinu Ro = 0,964, za S~oveniju Ro = 0,464, oza Makedoniju Ro = 0,929, i za Crnu G01"11 Ro = 0,643. U naci=all!lmi strahovanjima BoS'lla i Hercegovina i Maked®ija se cvvlo malo razlikuju <>d [!>TO'Sei!l!lih jUJgos1ovenskih strahovanja, dok se najvece razlike u <>vom iPoglE>du javajaju kod -Slovenije i Snbije. PdkUSaCemo da- izm.esemo rezwltate _ ovog ifstraZivalllja na- ciona1nih zelja i strahovanja po republikama. !Nacioname zelje i strahovanja razl~kuju se dd jsdnog do dl'U!gog podrucja, sto je u za:visnooti od priwedm.e razvijen.osti !POjedinilh .republika, istorij"Skih m!ova, ikulturnog n~rsle<ia i razvitka uopiite, od polit](Jkog i ku:Iturnog nivoa i psihloke ikonstituci:j·e ispitanih 107 �jj !ii gradana. Ovoni priltkom izneeemo neke naji.nteresantmije odgovore koji ce joii bolje istaci speciflenost nacionalnih zelja i strahovanja p:o pojedinim rapulbllkama. Tabela 23 NARODNOST ISPITANIH LICA PREl\iA PROFESIONALNOJ STRUKTURI Narodnost U .sastavu Srbije ima rpodrutCja :k:oja su privredno i kulturno veoma razvijena (Beograd i Voj·vodina), ali i podrucja koja su u ;prlv:rednom i ilrultumom razvitlku naj!l:aostaJ:ida u Jugoslaviji (Kosovo ; Metohija), .pa je razumljivo da su se i u nacionalnim ~zelj-ama i strahov.am.jima :pojavile razltke u ovilln podrucjillna. P·ored star.ih indu•trijSkih centara Beograda, Zemuna, Leskovca i Kragujevca 'ke>ji illnaju -duiZu i.ndustrij!Sku traldiciju, posle drugog svetskog rata, lllmO'ge varo.Sice u S~biji transfe>rm'isale su ·S<' u industri(jske gradove ~i,pa Loznice, Priboja, Sevojna itd, U 1931. godini u zanatstvu, industriji i rudarstvu billo je 8,6°/o stanovnika, a prema popisu iz 1961. godine u i"'dustriji bez zanatstva i rudal1Stva Srbija je imaJa 10,30/o stanovnika.33 Isto talko pootoje razlike lzmedu zitorodrnili lm:ajeva sa viso:ki·m nacionalnim doho'1Jkom po ·gllavi IS'tanoV!Jlilka u Vojvo- dini, MarCvi, Posavini, Ponwrav1ju i Podunavlju i zabaCenih planlnalkih predela sa 111iskom proizvo-dllljom i potroiinjom. Ti krajevi su bez razvijene S~olske mreZe i sa velilkim brO!jem nepismenih. To ·su jp1rotins!ki predeli Sa;ndZaik.al KosoVa i Met<>hije 'i ostallh delova Srbije lmji su udalj.eni od grad,ova,, komunikacija i civl!izacije. U 1931. godilll.i ul<upno 80,8"/o stanovnika se !:>avila rpoljoprivrednom delatnoS6u, a u 1961. godini 55,90/o stalllovnika je ubuhvaceno poljOfP'I'ivredom." U Srbiji su uzo~k<>m il9pitana 643 lica. Najvise je dspitano seljalka 189, zatim 163 d()macice, 126 radnlka, 109 oluzbenika, 32 lica sa lienilln prihodima ,; 24 ostalih zanimanj a. Po nacionalnoj strulkturi naij'lriSe. je ispitano Sr<ba 521, zat]m 53 Madara, 13 Hrvata i 16 Siptara. Ostale narodm.ooti su nezna1me u odlllosu na ulkupan hroj Srba u uzorku u ovoj repuhlici. Naclonalnu strukturu isp1ta.nih Mea [prema profesionallnoj pOikazujemo u ovoj tabeli: 3s Vidi: Melik: Narodna Republtka Srbija, iz knjige »Jugoslavija~. strana 357. 3 9 StatistiCki gocliSnjak Jugostavije 1964. godine, strana 351-353. 108 . .. "' ;:; Srbija ·a "' ;:; :;) "' ~ .Q 'll·o Gi5E .. .;, . ~e-g e" .~rs :E 0 u O<l ~;:c. ... 0 ""' 0 c a. -" " ::> 521 17 24 86 127 98 166 Srb1 53 3 7 18 17 8 Madari 16 5 3 5 3 Siptari 13 2 2 4 1 2 2 Hrvati 9 2 2 3 2 Muslimani 8 I 1 2 2 I 1 Crnogorci 4 1 2 I Makedonci 2 1 1 Slovenci 2 2 Jugosloveni 16 4 1 5 4 1 Ostale narodnosti 32 24 643 126 189 109 163 Ulrupno U sastavu Socijallsticke Republlke S11bije :nalaze se <J:ve autonomne tpOikraj:im.e: Vojv·~rdina i ~~sovo i M~tohtJa. NaciOnalne zelje i strahovanj.a ovih [pOikrajma r~<azac':"'o .<PO'S~bno. A sada pogledajmo ukupno nacionalne zBl.Je ~sp1lalllih lica u celoj S~bilji. VQdeC:e na'Cionalne .Zelje •!o Broj [s;pitanih lica 643 214 191 176 158 33 Nach>nalllli pros;perite'l 30 RazvitaJk inldustrije 28 RazvitaJk. ·socij.a~Umna 25 Mir 14~ 23 Dug zivot Tita 136 21 Bolji sta111ovi 123 19 Razviltak saobracaja 121 19 ModerniJzacij a poljoprivrede 117 18 NiiZe cene Ispod 100 1Sp1tanika zele zaposlenost, 'izjeidnaeenje. p~ata, v1Se Skola, tehntclki :napreda)Jt, smanjenje ~~ez~. sel]acrma, zdravlje naroda, nacionalno jedinstvo, ~ldk.trlft:k~ctJa seQa, ~o­ bo'ijsalllje stanrbenih urslova i qpSti .. a"lv'llalk. zem1Je Ov_e llla;wnalne zeije se naJaze i:?lilledu ·zaposlenosll sa 120 1 o,psteg /o razV'itlka zEl1lllje sa 2"/o. 109 �Razvita!k industrije, dalji ramvita!k socija.li2lma, dug zivot i zxiravlje druga Tita, reiien,je sta!lll!be!llorg ;pitanja, razvita:k saobraCaja, 'nio'dern:izaCija poljqprivrede, ni.Ze cene i Zaa>oslenost, razume se i anir - rto su vode"Ce naciO!llaU.Ilie •Zelje naroda Snbije. U SVOI!ll odgworu, nadi i ocekivanju jedan ra'druk sa sela lkoji se_ uposlio u fa!bi'ici, s'tar 35 g.od'ina, fka.Ze: »Nadam se da \Ce ,b.tti sve 'ViSe fabrilka. Radnici i seljaci Ce se sve viSe moCi z8jpoSJUava:ti. Porez neCe biti onarko veliJk :kao danas. BiCe viSe automo1bi1a i aut-abusa e:a prevoz«. Jedan se!jak 1iz zitorodnlh 'krajeva u Vojvodini je izjavio: »Se1ja!ku ce pOimooi nauka i tehnlka. Selj,oJk neee mora~i da strahuje od obla!ka, da lice da mu bije [etilrm«. U<~pste se moze izvestl zaGdjuca!k Ida su nagJ,aiiene teZnje ka ba]jim stanoviana sa modennian rnameStajelrn, friZideriana, ka Vi:Sem standardu. Ge>vor predsednika Tita u $j)Htu su mnogi pominjali i intenpretirali na svoj naCin: »A.koo ibi bile> sve ono sto je Tito govcxrio u ~Htu i sproveJo se u delo, m'islim da bi se mnoge stvari bolje uredile. Povecace se lltandard. Da ne bude lkrad:e u privredi«. S:rrps'Jki narod Ze1i da Zivi u m-iru, Ida ne bude rata •kako bi \Se nesmetano razvrjao na svfun poljima. Jedan mladi radnlk ~ra..Zava Zel'ju ovii'm xeCiEm.a: ·»Jugoslavij,a Ce pasle desei; godina b'iti na veeem stupnju ~ulture nego !ito j.e .danas. Bice jedna od naj1eplle urederrih zemalja i naliiborgatlja indu~rijom«. I dalje dodaje: »A'ko Jugoslaviji ne 1bi ll!Illeta,o rat, bice najhogatija na svetu, tako da se moZ.e takmiCiti i sa Amerikom. Narod ce jo8 vise voleti rui'kovadstvo !koje ~e mu dooeti lep Zivot. ImaCemo ttoHko :ils-hrooe da ne zavisimo od stranih drZava, :t~o rla za to .neCemo traZiti devirzm.'i novae. Cene Ce pasti, iz.grad!i!Ce se mootovli, tralktori i alej-e«. Isto ta!ko u Srbiji se ocekuje u huduenOISti usavciavanje medicine, :zdraV'Sitvenih ustanorva, wmbu1anti, rctecj.ih vrt.iJCa, poveCaCe !Se standard, a Ume Ce se smanjiti 1], ,ra'Z'tle 'bolesti i viSe Ce se rardit.i u preven'tivi neg·o u rkuJrati,vi. ImaCemo zdravu e>Iniladinu. Bi'"e viSe lekara. ·u Beogratlu grad:ani vd.Se oCe!kuju ;stanova, IParkova, asf.altiranih mica, naro~ito na [periferiji grada, mnogo oblakodera i cveca, jefti:n.iji hJ!eb i jeftinije [proimo,tle u sviJm gianama, te ;pribliZno jedna!k standacd Jeadnlh 'ljudi - ·inienjera, tehnicara, .radnilk:a zaposleniih u 1nldmstriji [ po!jo;privredi, t<1ko da ee sva!ko nwci Ida sa!je sv<Jju decu na v>sdke •i'lkole. 110 Ove :Zelje su i razumljive imajuCi u vldu rS~zvitak glaV:nOg graJda JugOIS!avije rposle drugog svetSkog <ata. Nacionalna strahovanja . s b · .. • e se za.l< ljucilti da Iz odgovora dobivenih .u . n lJl moz ·b~-~ ·~ia ;ru~ · · 1 ·• t. ahuJu od ·rata 1b<>m ''"'""'-~ ' isp'itana ~he a naJv se:. s : . . ' masovnfu streljanja, senja gradova 1 ulblJ&llJa lJ"?'' 3<Ygora: . t lih namirnica. . I 1. aOkanja. Zit a, . lbrasna, maJSti 1 . oo. a - . ~~J"g,h,1, u odgovoru istice: »Najgore bl ~illo za sT[psiki nab. an •. . .. ldruge neke sUe. lsto t&'ko 1 rod da Z!Vl ;pod <:lku:pacJ,Joo,n • . romenio i a,ko ·bi Jugostra:mo ibilo aJko b1 se ovaJ reznn ~ --~rom« Nacio.. · slaviJ a zara:1., sa n·e'-om '"-"~~ stranom o=u~J ll.a .r;. ••••IU.J. IA6""~..... • nalna strahovanja u Srb!JlldU OVlffi red<>m. Nacionalna mrahovanja Rat E!ementame ne;pogode Strahovanj a za Tit a Oku;pacija Nes!oga nardda PovraJtak starog reZima •!o Broj dspitanika 643 79 507 135 21 6 6 6 4 4() 37 36 28 Seljaci u Voj<vodini str~uju od aku;pac~e. ~l~d:~;"!:il~ lljak koji je preziveo drug! svelsikl rat, !kaze. . E ·~: ·dk'~acije, okwpatori bi nam odneJ.i i tpO'sl~n~e zrmo«. 1; : . ~,-,.k ·'-orrkretn.lh ddg<>Vora ·i strahovanJa lZ Beogra . nt;1l\.'u.ll• o w T't umre«" »Da . .alka« »Da rie dade do atomskog rata«. »Da drug. l! o ~~. ne ldode do epidemije, !Podmul'kllh bol:&tl, tpar::'>Ze I r . . d . edlnih lkriza u nasoJ zemllJH<. »Da se ne »Da ne dade o prrvr . . . ivreidnim rej.ontma vrati sta'll.je pre 1941. godme«. U rpolJ<>~ • odnih R ublike seljact pored rata strahUJU od su..e,. ne~ . OV~inae;pZEliilljotresa, od insekata i stetoclna U. tpolj<lpi'lV_'"ed.l, . ~~ idemije i »podmuklih bolet.ti«, od rak~. ltd. Radnik 1~ S~b: 'kaze: »Najg·ore bi brio alko .hi i2lbio :trect svetsln ra:ct all neCe dozvoliti Tito, !jer se on bori za ·mlr u svetu«, 1 d ~Je joS: »AtOiffiski rat :bi nas urn~§tio · · .« · i.o 111' �Vojvodina Nacionalna strahovanja Po rpoliti&ko-<geag:rafSkoj rpoziciji, po nacionalnoj struk. turi i rpo bagatst\'11 zita Vojvodina ima svoju srpecifiiCnost kao SaJStaJVI!li deo Srbije i Jugos!avije. Isrpitanici ove Pokrajine zele razvitak mdustnije i ,poljorprivrede. Zele i oOO!ruju podizanje f"brilka ,poljorprivred!nih maliina i ~e'k!stila, a u [!>Oljorprivredi primenu ma~a za seCu !i IS!cidaatje ku!kruruza, za Cupanje repe~ ze'le vise traktora, komba]na, ma5lnasejaCica i veei lbroj gda stoike. Razvitak ilndustDije zeli 23°/o ~itanilka, a mo!demiza. ciju po!jorprivrede 130fo. VC>dece naciona1ne zelje •!o Broj ispitani· ka 179 Nacionalni rpDosrperitet 33 23 59 42 Razvittak socijalizma Razvitak tndwstrije Stanovi NiZe cene Razvit:>k saobrai:aja Mir Zdravlj e Tit a Z:>p<>Slenost Mo!dernizacija ;poli'o;privrelle Tehn:i~ki napredak Sma!ll(jenje ,poreza ~eljacima fujedna<!enje plata Zdra"lje 23 42 23 42 39 22 21 18 16 16 13 10 18 10 18 37 33 132 ili 74% strahuju 74% 25°/o 6°/o 29 24 8 l4 6 ll b;aSko;p u selu i rpozoriSte, veea lbrlga {) tleci, llljili.ov<>j odooi i obuCi, deCji resiorani - nLZu se Zelje gradatna Vojv-odine u njihovim odgovorima. I"1]Jitanici u Vojvodini ze'le elektrifika· ciju sala.Sa i tkoriSCenje .radio apaxata ma saia.Sirn.a. 132 44 11 Seljaci najviSe strahuju od elementarnlh nepo~o?a, s~e, gdlda, nerodrnih godina, zemljotresa, o~ in:sek~ta. 1 st:toc1na u tpoljorprivredi i <Yd gladi. Kao i u drugrm :kra]evrma, ze1e da rata nikad ne bude. Kosovo i Metohija Nacionalne :Zelje ispitaniik:a ove Pokrajine, S~tara,. ~nba, Crnog.oraca i Hrvata {lidraZavaju ,potrebe ovog tnerazVIJenotg podrucja. Sve zelje bi se nmgle svrstati ;p~d da'lji raz"it.aik privrede i 1brzi kultUini razvitak i gmdova 1 sela. lndust~•Ja na rang-O.isti zauzima !prvo me&to sa 78'0/o. U prvom redu -zele razvitak 'ilndwstrije tekstila i crerpa i .wkljuciva<nje nee:atpo· slene radne .snage i Zena u ·induiStrJjsku p.roimodrnju. Vode(:e nacionalne Zelje •!o Razvita!k in!du:strije Nacionalmi prosperitet Mix Dug zivot Tilta Vi\Se Skola Modemizacija poljorprivrede Ni.Ze cene Ra:zvitak socijali~a Resenje stambenag problema Boljp 'stanove Op;Sti razvltak zemlje Zdrav~je naro!da 78 56 28 22 22 22 19 17 17 17 8 28 Nova kuCa, stam., moderan nameStaj, ·automobH, maSina z~ pranje veSa, ra1 dio aparalt, televizor, :fu-:i2i.der, 1bolja odeCa, 112 Od 179 isrpitaniika iz ove Pokrajine od rafta, Ta<zaranja i ,bombardovanja. Rat . Elementarne nerpogode Nesl<>ga naroda 8 Broj ]spita· nilka 22 20 10 8 8 8 7 6 6 6 3 3 U zeljama se joii podvlaCi elektriftkacija sela sa 6°/o, iatim zaposlerrwst sa 6•/o i smanjenje poreza 'Sa 3°/o. Razvitak illldu· e Zelje i strahovanja naroda Jugoslavije 113 �strije zahteva i nove struCnjake, jpa se zato +Zeli da Sto vdSe studenata sa Kosc>Va i Metohije studira na falkultetillna. Uz razv1talk dndustrije ispitcmici rspom•1nju ~azvltak i elektriflkaciju zeleomica i elektrifikaciju seia, iKonkretno se navodi Kosovska Miltrovica i Prizren u 1k1ojiana oCekuju rnove falbritke. Mladi grad:anin iz Mitrovice ovaiko rizraZava Zelju: >>Da se moj graJd •Mitrovica joS viSe pod.igne, sa veUkim i lepim parkom, da se mgr.ade stanovi i urede gradske u1ice. Da .se izgradi pruga 'Clo Prizrena«, Drugi g;ractanin ove Pokradine izraZava ·Zelje oviru reCima: »ZeHmo 'i !lladamo fSe da Ce Jtigoslavija pod Titov.tm rtrkovadstvom Ziveti u miTu i graditi socijalizam«. Uz razvitak i.nd.ustrije j~itanici Zele i modernizaciju porlJoprivrede i pr1menu tSavremenih maSirna u obradi zemlje. VeCu Tazgranatu Sk:·Ol1sku mre:Zu po ISVim selima Kosova i Metohije ze.te sa 22%. Traze otvaranje •rednjih ~kola i ocskuju otvaranje skola i!1a slptarSkOI!ll jez]ku, ka!ko hi imali strucnjalke Slptare sa fakuntetskron apremom sa Kosova i Metohije. Elektrifikaciju povezuju sa :koriscem:jem radio aparata i televizije. Evo jedne zelje koja se <>dnosi rna kttlturni prosperitet: »ZeUm da se "' Prizrenu izgradi televizijski relej i da televizijski aparati hudu jeftiniji. To "• rse sve rpostid aka Jugaslavija i dalje hude vodila borhu za mir u .svetu, pa zato zelimo da nam Tito bude zdrav i veseo i 'da jos dugo lmde na 1Celu riaSih naroda.« Nacionalna strahovanja IMnogi grac'!ani [!l'dCinju odgovore •ov1m recnna: »Najgore hi bilo alko hi iZblo trec.i svetski rat, ali ~o nece dozvolliti drug Tito, jer se fbo~i za mriil' u rsvetu.« »Ato.mrski bi nas .rat uniStio«. Rat Elementanne nepogode Strabavanje za Tita Nesl<>g.a naroda 81°/o 14 14 14 29 5 5 5 Minagi grailani ove Pokraj.ine strahuju od rata i i!1esloge medu narodirrna. 114 Hrvatska Privredni zivot u Hrvatskoj je bio da•Ieko razvijeniji od privrednog Ziv.ota u Malkedoniji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini. No u .poredenju sa nekilln drugim nazvijen1m zemljama u svetu (pricvreda je u Hrvatskoj bi!a zaostaila i rnera:zvijena. Fahr1ke su l:>ile <Jrpremljene dOI!rajalilln i otarim ma\Sinacma. Posle drugog sve1lskog rata tillozena su velika srsdstva u izgr.a(d!:nju baziCne industrije, h.i!drocentrala i ternnoelek.trana. DajuCi [priVLredne lkarailderiJstike Hrvatl.slke llleposredno posle drugog svetskog rata, (pmfesor Ljubljmskog univerziteta Melilk !PiSe: »NajrteZi urvjeti Zivota su bili u rlinar.skim podruCjima, napooe u Lici i u Prfunorju, 'kako u Hrvatskom Prillnorju, tako i DaJmaciji. Za,to <mdje domaca gl'uda nije mog1la prehranjivati iliiav prirodni priraiitaj, rpa je z:bog toga veC rmo o'llporCelo i-.seljavanje u tudinu, naroCito u Ameriku. Ogroman broj is~ljenika iz Hrvatske razasut je ~irom svijeta. Tudi kapital ukljureio je o,groman broj i!1aSih 'Ljurli, gotavo po Citavom 1svijetu, u sVloj elklsploatatorski rad te njihovom energijoon gormilao svoje profite, d.ok je narod u domovi!lli astao sir·oma~an. Ogroman hroj radnih ljUidi radio de ru IPreduzeCi!ma Sirom svijeta, u A!merici, Austt1.1aliji i u evrqpsklm zemljama kod grardnje najte:Zih stvari, i viSe stot:iJna tisuCa naSih 'SUnarodnjalka Zi'Vi joS i darnas ru 1tudini i njihova \Se ,djeca i U/IlUCi rpola!ko odnamauju. Mol\da nijedna jugo&ovemlka Clemlja nije 40 da1a tOlliko iseljenika u tudinu :kao Hrvatska«. U 1931. g<>dlni u pciljaprivredi je bilo zarposleno 76,4°/o celokt11 pnog .stanoVIIliStva, •a IPrema naj.novijim podacima popisa 1961. godilne u Hrvats!koj \Se p<>lio:Privredom havi 43,7°/o dd ukurpnog stanovniiitva •u ovoj Rerpuhlici. Isto tako u 1931. go: dini u industriji i l'udarstvu bHo je 11,1°/o, a u 1961. godun samo u 'indust:riji imamo 13,20/o zapoSlena .stanoWl.i stva. Kako v~d:imo ibroj poljoprivrednog ·stanovnlStva je ·opao, a broj srtanovrniloa ukijucenih u indmtrijsku delatno.st se IPDvecao." StrulktuTu uzor!k:a u H•rvatskoj u naSem istra.Zivanju poka2Qlje ova t"bela: 1 40 Me 1 i k: Narodna Republika Hrvatska, iz knjige )}Jugoslavija«, sirana 335. <~I Vidi Me I i k: Narodna Republika Hrvatska, iz k:njige ».TugoslaVija(( strana 384. i Popis 1961. SG.J, strana 351-353. ,. 115 �_J' 'j:j. .' 1 n VodeCe nacionalne Zelje ispitanika Hrvatske Tabela 24 "lri Broj ispltaniika 368 NARODNOST PREMA PROFESIONALNOJ STRUKTURI u Narodnost ·a "' ~ '<l ~ ~ ~ .u:S ~ .0 ~·u ~s. ou u c e, "" Hrvati Srbi Jugosloveni Slovenci Muslimani Crnogorci "' Fi5'E o:u 87 54 17 35 5 10 1 78 12 1 1 8 4 2 1 1 ljeni Ostale na~ rodnosti 1 1 ·- >U 1 ~ 0 24 7 2 2 3 2 1 1 1 Neoprede~ _,, 1 Makedonci Madari . ~ 0 c 0. " 5 285 46 18 6 2 2 1 2 1 3 1 5 Prema nacionalno,j s'trUlkturi tsprtivmjE!tll je obuhvaceno najvise Hrvata (285), z11titm Srba (46) i Jugos!ovooa {18), d<>k .su ostale narodnosti u manjem hroju za~hvaCene. Kao i u drug·tm reu>ttb1'i!k[tma, lapitanici Hrvaltske Zele ~acionwlni prospe:nitet ila prvom rmestu ~sa 480/o-, zatim odmah 1za toga dolazi opSti ra.zvHa:k zemlje _111a svim f.PoldruCjima sa 25°/o, orazvitak socija:Jizma sa 23%, -razvita:k iln.<:!ustrije sa 23•/o, anir sa 22°/o, 1dug '2ivot Tiita rsa 20°/o, niZe cene sa I7V/o modernizacija poljoprivrede sa 15°/o, razvitak saobraCaja sa' 13Dj0 i 'teh.nioki napredwk sa 11"/o. Razvitak illllus'trije po procentima u Hrvatskoj .do!azi na Cetv,rto mesrto sa 23'{)/o. Hrvat, star 45 godina, !ka.Ze: »Zelim da svako m<>sto u naiioj zernlji dobije ibar jednu ·onaiko malu tvo:mlcu u kajo,j 1bi [j•Udi mo1gli :oarad.ivati svoj kruh«. A jedan seljaik, star 40 gordd.na, Hrvat, iz kra.Skih 1predela, !kaZe: »2elim da i u na1 Sem po'lju oru traktari, a ne volnvi :sa ;plugo.m. Kola •sa volovSikom i kanj'Skorn vtvCom treba ·zaaneni:ti autoonobilima. To Ce bi'ti a!k:o se ne zarati«. 116 N aciOIIlalni prosperitet Opsti razvitak zemlje Razvi tak sodj a112ma Razvitak iindustrije Mi.r Dug zlvot Tita Ni.Ze cene Modernizacija poljqpr'ivl'ede Razvitalk saobraCaj,a Tehnji\ki napredak Resenje stambenog [pitanja Elektrifilloacij a sela Zapasle<nost Bo!ji otanovi Smanjenje poreza seljacima 48 178 25 92 23 23 86 84 80 74 61 56 47 41 30 31 26 22 20 17 15 13 11 8 8 7 6 55 22 20 Pored modernizacije poljoprivrede sa 15°/o, 8°/o se!j.a/ka zeli eleiktrif]kaciju sela, zatim dovod.enje telefcmske Ii.nije. u selo, otvaranje paSte, kino sale, jpo~izanj; zdravst_v~~e ~acrnc_e i izgradnju boljib cesta da ·se la:lose maze ,prelaz1t1. IZ. Jednog sela u -drugo. U pasivnim krajeviana Hrvatske selJaCl pored· dobrib puteva i zeJeznickih pruga zeJe [pOdizanje manjib tvornica ka:ko bi se u njih ukljucila nezaposlena ·radna snaga. liz statlstiCkib podataka inwce poznato je da je u ovim lkrajevima veoma vjook nataJitet. NacfOnatna strahovanja Jedan Hrvat ~strah <1d rata lzra:Za·va: >>1Strahujem ad nacl21tna koji se [pojavljuje u NjemaClooj, te nukleamih '!'roba u cJkviru ~itav<>g svijeta«. Odmah posle .rata u ~rvat~koJ _dolaze na drugo mesto elememtarne napog.ode: zemlJotresi, suse,_ nerodne g.odine, gl8!dne .godim.e,. itd. PDe "?.imanj a .~ve ank~te Hrvatsku ISU zadeshli zeml}otresi (DaUmaclJ1a, naroc11to okohna Ma;karske), IPa su ove elementame nepogode ilmale nep<>S1'~­ nog uticaja na odgovore grad.ana u ovom ld<!lu JugoslaviJe. 117 �1/11 if' hi iT 0 Rat Elementame nepqgorde Bez straihovanja Povra1ta.k starog reZi·ma Nesloga narada Okupacija /o 79 20 10 7 6 6 Broj lspitani'ka 368 291 74 35 25 21 23 U!kUIPnog 1hroja stanoWlika p.oiJ.joprivredom se lbavi 50,00/o, a Jsdan Hmr,at iz Dalcrnaci'e . , »Straihujem od \Stet . J >zrazaNa s"trwh Old zelll!!jotresa: karSkoj«. Dl'l.tgi sel~a~n~~g·ord~U<~? ~to su hili ,potresi u Maza nas seljake ,posle rata -b -~· ,, •a rm ~e sl"!hih ~jetina, to bi til~ svi u gradu ina selu .. -~ o !tlaJgore. I rat ' soou bi mi osje- Bosna i Hercegovina Turski feudaJni ~istem Hercegovirni i ostavio je It se veoma ~ugo _ad~rZao u Bosni l obiCajima, veri. fizionomf'~a~~~ u (p~rvredi, ikullturi, noSnji, periodu u mallcrn lbosanskdn ;; ~;ra, Izgledu !k:uCa. U tome ~limanskQ-Qrijentarlni naCin Zi ~osr~ama pr~v-ladivao je m_uor.ijentarlni zanati. DZami. vo__ a r z~dTzah !SU se tlugo stari M_eli:k, davaJe su t>'m gradJe ~ !llllnaretima, lkako. ,pi~e rprofesor · mnma karakt · t'en· · vladavala je turs<ko-orijentalna Wadska ;:.~. ~' ' rl'lglsd i preo. Od 18 78. g<>dine do svrsetlka tp:wo gddime J3osn<>m i Hercegov· . g. slkag rata 1918. Gooine 1908. Austro-Uga·:s~':' -~" ·U!Pra':'lJ•ala Austm-Ugarska. govinu. •Stari feuda;Jtn; 'poredak J ane'ktiraJa iBosnu i Herce<><>m seookom sirot1njom, slkrsa aga:ma i h~go:"ima i aglavbego¥a fewda1aca i dalje s "".Pd :"" raJOm lkoJa Je zavisila 9d austrijskom u,prav<>m. Be~~ :zao ,u Eos_ni i _Hercegovilni p<>d k"!Pitall [p<Jceo je .iSkoriScav -11 IP:St':,Sk' ;prmrlni i dr:ZaV!lli .' redu rudno lil.,o0 a zat' ", !PriW ~ 'bogatstva, u prvom ' ""' ' rm <>Ume Raid! eki.s1pl all; •. suma ov·aj 1Joapita1 de grad. sk · tr . o aciJe ruda i predele i lkrajeve bogate r~~.::U ~ "~~- P;uge lkroz ~umske njake, in:zenjere banka·r' ,.t· .'US tiJa Je rdovodlla sirwe·Ucl C]Je lkvaJiflk •-"' t l_t'!govce i ;preduzetndlke A e.' , .' . .ovane ·raluu.*e, 42 • -u :sever:mm lkraJeV11D.a lBOisne, aJ.a- ,.;et Vidi M e 1 i k: feudalno r d blj _geograjske Posledice, iz knj!ge a~ go ,e!rl~rska .vladavina t njene antropo- ' .. u os a •....,a, strana 73. 118 - selila je Nemce, ltaQijane i Poljake i fol1lllirala je 1Mkoltko poljorprh,rednth 'Seoski!:J. ko!onij.a, koje rsu iseiljene [pOJ>le drugog svetskag rata. U 1931. godini [pOljorprivred<>m se bavilo 83,4"/o, a svega 7,2°/o de .bl1o uJcljuceno u zanatstvo, industriju i ~rudarstvo oo ulku,pnog :broja stanovnistva u Booni i Hercegov1ni.~ Prema po,pisu iz 1961. godine, u Bosni i Hercegovini od · inldustrijom bez rudarstva 10,8°/o. Broj poljoprivrsdnog s.tanoVllliStva se ZJnatno smanj'io u periodu posle drugog svetskog rata.« Posle drugog svetSkog cr:ata ;pocela je brza industrijalizacija i .ut11bamizacija. UtroSene su ve1ike investicije u emu meta,lurgiju, elek'bro,pri'vredu, ,proizvodnju i IPieradu ug.lja. NajveCi. centri erne metalurgije u Jugoslaviji ·locirarni su u Zenici, Vare!iu i ~lijasu. A medu krupne olbjelkte elelktrorprivrede spada J alblanica i tel1llloele'ktrana u Ka\mju. Brz ;razvita;k rpojE!dinih industrijskih grana je hio -uslovljen prirodnirn izvorima, z~tim jpovOiljniJin lgeograf.sktm smeStajem, neza[>·D~lenom radm.om snagoon, iltd. Ovailwim p.rivrednim J:"~azvit!kom Bosna i Hercegovina uCini1a je nagli stmok iz agrarne u illrdustrijs'ku zernlj,u, 1i tsmanjenje !POlj•orprivrednog stanoV!llistva u 'korist ilndustr\jske de1al1mosti naroCirto se aseCa ·oko velil¢.h indust:rij,skih centara tipa Zenice .kao i olko y<j]ifkilb. rudnika t\pa Kaknja tli BanoviCa. No pared hrzog 1ndustrijslkog r.azvltka ostali su izvesni tragovi proslosti u nepismenosti i zaostalosti ovih !krajeva. Pojed]ne p;rivredne grane, naro:Cito u meralZJVijenim podruCjim.a, na niiSkom su stupnju, ibez m.ehanizacije i !(lrimene sa- vremene tehni'ke. FoljOijlll'ivrerda je joo uvek zaostala, narocito u rpilaninSkirrn predeUma \Sa :siroma~nom i oskoudnmn zem1jom. Iako l!U wCinjeni ·krupni koo:aci u suzJji~anju neJ:11smenosti i IPfOSirenju Skol,$e mre.Ze, joS uvek .neka p.od!rwCja nisu u stanju ida Q'buhvate svu decu dora1s:lu iZa osnoVIIl:O o!brazovanje. Po nacionaJnoj. -stru'k'turi 0 va Repub'lika 1se razlilkuje od ostaskU~Pi.nannta 'Zive !Srbi, Hrva:ti, u~oTkom je naj·viiie zabvaceno lih, jer u n}oj u veCim Muslimwi i ostaJ!e narodlllO$ti. SVba (108), 43 Vidi Me li k: Narodna Repubtika »JugoslaVija« str. 340. « Vidi SGJ-64, strana 351-353. BoSna i -Herc~gov!na, iz knjige 119 �z:)tiJmM Hrvata (46), zatim neo:predeljenih (45) Makedo<naca ·. ( , us1rmruna (6) J~gosJov (6) . ' raca (1) i OS'ta!ih 'nwrad'!loot:~~) Sl<>venaca (2),. Crnogopreteiilno Muslimani. . edu neQpredelJemim su '1) Narodnost ·a " '1) ~ " "' ·- .0 I ~ ' ~ a,.. 0 u 0 ~.,; U) " " u VJC 17 34 12 33 10 6 5 22 16 11 2 14 Makedonci 1 1 2 1 2 3 Jugosloveni uC.. ;::; 1 Crnogorci Ostale na~ 20 80 12 TehniCki napredak 12 26 10 23 7 16 Smanjenje pe>reza 6 13 V~Se 5 12 1 45 6 1 6 2 1 10 224 Ulk~no •su ispitana 224 lica iz svilh "-- .. .n • • • '"'E>ovme, lZ .SaraJeva, iz inrdustrr ,0 =aJeva <o<JSne i . H er. . . ... CP<i b.,zena, seljaci liz Posavilne "• ~~ ~ tuzJa~"g 1 zemckog Hercetgovine i kraSkih o'. .!Pa ma oonanlJe 1 Majevice, iz kl<>tline. Ukupno 49 ra~~~a,5;a ~ozare, iz •bihatlke i Ulllske maCica, 121ica rsa ilicnim nr'',:~ct· ,seJ!aklOa, 20 sJul';benika, 80 do~ '-"v >ma 1 c>Stl>lih. . . N acwna1m rpre>sp 't t . . Yot i z·drarvlje Tita ~~~iJ~um~, :~~~l:a!k IS~cij.al~a, .dug ZiHercegoviine. ze Jama l~ittanllka Bosne i 12() 33 Modemizacij a [pO!joprivrede 1 53 15 18 46 1 49 71 8 rodnosti U.kupno 32 N acionaino jedinstvo 1 1 Dug zivot Tita 108 9 1 74 Razvltak industrije 1 3 Siovenci 33 " "' c.. 6 Muslimani 89 ::;, 2 Hrvati Neopredeljeni 40 5 7 Srb1 Cl:.D 49 -;;; t; 0 (tt•t:: "' "" c Nacionalni prosperitet Broj ispill>nika 224 110 Razvitak saobracaja NllRODNOST PREMA PROFESION ALNOJ STRUKTURI •;. Razvitak socijalizma Tabela 25 V'ddeCe nacionaJm.e Zelje Mir M Skala Splitski govor pn!dsednlka Tita .svesrdno je .p:rihvacen u ovoj Repu:blici i .g.radani se viSe puta p.ozivaju na Titove reCi: »Ake> se spmvede £Ve <>no sto je mar'Sal THo rekao u Splitu, radni Covek Ce dobiti vOilju i elan za rad i dati 1sve ad sebe da se pove6a iprodullctivnost 1rada«. ·Mnogi radnici Zele •Uidoban Stam, naselja i .smeStaj za sve one -koji su ;bez stana. KuiJ!turni razvitak sela, ·briJsanje razJi!ke -i:mnedi1 g·rada i sella, bolje saob:rm::ajm·e veze selo-:----grad - eta tO su Zelje· [ <>·cekivanja .kojima rse pcJk!Mlja .p.Znja u Bo!mi i Hercegovini u ·odgov:arima iJs;pitam.llk:a .svih nacionalnosti i iProfersija. Kva1if:ikovani radniik. ·iz Zenice, sa duZim ;rad.nim stil!Zom~ lzra:Zava Z·elju ne samo za svoj gra!d veC i zemlju: »VeC dana& je moj .grad 1:olilko izgraden d. industrij·ski .razjvijen, a verujem da ce kraz deset godina hiti .jos lepsi. Kroz raZN·Oj rmoga .grada g1edam ra"'-'od' i buduenoot cele zemlje.« Drugi svetski rat je u Bosni i Hercegovini weinio ve!ika (['a.zara.nja. Spaljena w 'hezbrojna sela i \t'azruSeni nm01gi gradovi. Na hiljade d hl:ljade stanoWlika oota~o je hez krova nad glavom. N-a stottne i stotine ldece -asta1lo- je ibez !r:o:ditelj a i roditelja bez dece. Zato &U •e i mogle oce<kivati takve J:elje 121 �VodeCa nacionalna strahovanja i nade za hudu:Cnost: »Zelrm da tSe nalSa zeml}a :ra:zvija i napreduje u miru«. »Tollko smo jpreZiveli jedan rat i teSke :su u~mene na njega. Porod'ica mi je uCestvovala u bonbi, pa l ), i! ako zatreba opet bismo se borili !protiv svakaga ili:o bi hteo da omete na.S razvitalk«. Isto taka ist~Ce se Zelja za rn.irom, Cvlrsta reSenost za oCuvanjem slobode, tekovina rev-Oilucije i socija.Ji.mna. »Neka nam poe:ivi drug Tito, jer on vodi !PI'avHm.u palitiku«. »Da Zivimo i radimo u rn1ru i da mir vlada u celom svetu«. »Da :se i lialje razvija l!lasa zemTja i da se dalje i2Jgraduje socijalizam«. -»Mir i slobo.da«. »Mir, da l!le bude rata«. ]Li !kratko, samo jedna re-C: »Mir«. ·To je Zelja koja se odnosi ma Bosnu, Jugoslaviju, Bal!kan, Evropu, ceo svet, Ito su Zetlje naroda Bosne i Hercegovine. Ro rang-listi ·mir dolazi lila drugo me.sto sa 40°/o od wku,pno ilspHana 224 gradanina ove Repub!lke. Odmab za miroan .doJazi razvitalk socija'lizma sa 33•/o, dug ~ivot Tita sa 32°/o, crazvitak saobracaja sa 15°/o, tehnliSki na!predak sa 12°/o i razvitaili: indwstri,je sa 10•/o, iifld.. M!adi radnik iz twz!al!lskog lndustrijskog bazena lkaze: »Da zivotni standard n.Seg naroda ·bude viM. Da se sva ;radni Cka naselja ·izgrade, k.ao Sto je radniC'ko ·naselje u Boo·oviCi,ma«. »Da Zivimo i Ta:dimo u lbratstvu i jedtnslvu«. U cellno gledanli, odgavori r"'druka, seljaka, sluzbenika i d<lllllacica, Srba, Hrvata i Muo!tm.ana i <Jstailih narodnosti u Bosni i Herceg·ovini vezani su rn.e sam·o za razvitak :njihovih gcradova, sela, RO!pub!ilke vee i za razvltak JugOISlavije kaa zajednic<> svih nallih naroda. »Zelimo Ida se i<U>und sve ono !ito je ,predvideno u razvoju n.Se zemlje«, zakljucuju evoje Zelje mJn-orgi i5!Pitanici u Bo:sni i Hercegavini. 1 80 Broj ]'i!Jltanika 224 180 Elementarne lllapogode 23 52 Pov~at:>k 10 23 Straboval!lja Cla zivot Tita 9 20 N eiSl,ga naroda 6 14 Bez .strahov•ania 2 5 0 Rat stare>g rei!lnla /o u odgovariJma mnogi gradani u Bosni i He-rceg:Win:i,_ kao 1 s_tTahuju za !!1jegavo ~dravlje, a mnogi od lliJlh su ga :Vtdeh za vreme rata u svojim ~slobodnim varoStcama iU sel~a. ~~a ibi hila velika nesre6a ilnida bi se ""''sto d<>god>lo .nas1m ~~im rukovod-iociana Titu, RankoviCu i Pucaru. Ov1 _drugovi votle narod pravilnim tputem u 1bolji ~ivot i opSt~ napredak. NaS Tito :se :hskreno b-ori za ml!r u svetu«, kaze J~dan gradanin iz Banja LUke. .. . • . Rat ih podseCa na uibiJarnJa, vesanJa, lldlalllja, xuSenja i paiJ.jenja kuCa, :Citarvih sela i gradova, pa zalto mnog.i !kaZu: »P1aslnlo se atamskih h(J([]]bi«. Isto talka se javaja strab kad mnogih od. ap]d~mije zara-znih bolesti zat.ilm nesreCa na ,radu, u rudrrncrma '1. zemlldotresa ~ao u DaJmaciji i Mafkarsk.oj . . i u drugilm republikama, ;izra.Zavaju lljubarv..prema Tlill: onih S'l<Jvenija Nacionalna st1·ahovan_ja Rat, elementarne nep<>gode, povratak star<>g drulitven<>g sistema, b.riga za edraV>lje i zivot Tita 1 nesloga medu narodima su strahovanja ispitanlka Boone i Hercegovlne. Jetian g11aO:anin iz Bo:sne 1poCeo je -svoj odgov-ot: »Da se ne ponovi rat i!Z 1941. gOidlne«. »Strahujem jedlno i najvise od :nwklearnib proba i atom<iloag rata, jer radiowkttvne ces'tice mogu doei do nas i :zatrovati zdraviJje naSih naroda«. 122 za ;ra~!iku "'d osta!lb ;rapub1lka, Slovenija j~ imala r:"'vijenu industriju i2lllledU dva -rata i veiliki l>r~J stan~vmka ukljucen u mdustrij.Sku de!a;tn:~t. Preona pddac':"'a .koJe navodi ,profesor Me!>k, u SlovemJl 1931. godlne [pD1J.OIPr1Vrednom delatnoSCu !btlo je obuhvaCe.no 60,93°/o stanoviinka, .a u_.za45 natstvu, industDiji i rudarstvu 21,03°/o. Preona naJO>OVlJem 4S Vidi Ant 0 n Me 1 i k: Narodna Republika Slov~n~ja, 1z ~;t:njige »Jugoslavijao:, strana 325. 123 �PQplsu lz 1961. gddlne u S1ov .. . d nlka poljQPrivredom elll(Jl o u'klv>nog broja .stam.ovdarstva 20,5"/o." se bavi 30,9"/o, a indwstrijom bez ru- VodeCe naciona!ne Ze!je •;. »Slovenija je zem~ja domov' Sl 47 nosti u ovoJ· R~uw• . . ' . ·-vma ovenaca<<. Po narod'"' .cr su naJVl\se tlash~o · · S! . n.Sem uzorku od 162 '"""t '""~>'"Jen> ovencr. I u -"'" an=a, 150 su Slc>venci. Naciooalni prooperitet Razvitak socijaLbma Mir Razvita:k mdustrije Dug zivot Tita Mademizacija poljoprlvrede Resenje stambeltlog ;pitanja TehnliJki napredalk Zaposlenost Razvitak 1saobraCaja Smanjenje jporeza £eldacicrna OpSti razvita'k zemlje Tabela 26 NARODNOST PREMA PROFESIONALNOJ STRUKTURI I I '<) Narodnost "' Slovencr IIrvati 'il ·a ., "' 54 ~ ~ U} 33 3 ' .c ON·~ ~ "" un:: 19 ~ =~ 0<.> Q.U 30 I :g.r:: ca'C "0. .:3.......: 10 ~ 0 ~ 4 2 Srbi 2 I 0 c ... " 0. ;:, 150 5 2 Makedonci 4 Ostale naro¢:1osti 1 Ukupno 1 57 33 23 34 2 11 4 162 Kao i u ostallm re~publikama S1 . . ·.. speritet iSa 310/o, na drug , ' avenel _rrStreu l!lacwnalni .prosa 290/o, -na 1JreCe ~Psto o. mes'to29d/olazr -razvitalk. socijali:zma • · ,....,J._ m1r :sa ·O 0 n 1vet t Vlta!k :industrije sa 24(1/ ' a ·C vr o rne:sto raznta sa 21%, Ill~ •sesto ~ n~ iPeto dme~o d~ zivot i zdravlje 17•/o, reSenJ·e st"-"'enog e~to '';10 ermzacrJa iPoljQPrivrede sa ·sa lO'lJf&, itd.. ' ~..u ' pr anJa sa 13•/o, t eh nmk1· ·natpredak · . U rlru;gi:m o-e~puibJilkaltlla ·ostrij e se IP t v11 · SlenoS'ti, l1azvitalk: saabra"' . . , . . o~ a Ja Plt~e zapocaJa 1 iSffialllJenJe IPOreza .seljaci<ma. 46 Vi_di: statistiCkt oa~ · 47· V!di M lll<: g n;~alc Jugoslavi:Je e ' Ibid. strana 317, 124 196!1: str. 351-353. ' ·• 31 29 29 24 21 17 13 10 6 6 5 5 Broj iSipltanilka 162 50 47 31 39 34 27 21 16 9 10 8 8 Ispitamici u Sloveniji 111e \POstavljaju u svoji.m tZeljama suzbij anje neyismenoSti i otvaranje Simla, kao Sto to Cine ispitanici u Ma!kedoniji, Bosni i Hercegovilni, na Kooovu i u Me.. t-ohiji. Ispi!tanici ±zraZavaju u ·svoj]rn naciona.J-nim. Zeljama potrebe ;pojEdinih krajeva. Jedan Sloveltlac iz Prelwmurja istiCe u Zelji: »Da -se naprave 1boLje ceste u Prekomurju. Murska Sobota ddbtC:e nove tvomice. l'ZlgradiCemo modern.e drumove i UCni 1prihodi i sta.nJdarid biCe veCi. Innam. Zelju da nam bog oCuva MarSa'la, jer nam on vodi IPravillno na!Su drZavu«. I ave zelje se '!.Lkljucuju u gomje [>rocente: »Da drug THo joo 'dugo ostane preds<ldni'k Republ1ke Ida bi nws vodio u lzgradnju :sucijaliznna i do novih us,peha«. »Da ISOCijalizam :pred.e u lkomunizam. D.a Jugos:1avija os-tane nezavisna<{. N aciona!na strahovanja Sloveri.ci i ostale narodn()'SI.ti u Sloveniji ne !Ze1e da se ponovi svetSki .rat 'kakav je bio 1941. godine. J edna Slovenka o"¥alko forunuHSe svoja strahovanja: »Rata se !Pla!Sim. Bila sam u logoru. MuCena sam i ne -bih ga vi•Se preZivela«. Isto ta!ko lstlce .se strah od atOilllokih ekSiperi.meltlata lila 'kontmeltltu. �•;. Rat Bez strahovanj a Elffillootame nepogode OkUi]lacija Strahwanja za Tita Povrata<k starog ·rezima 64 15 13 7 Broj i:!lpita.nika 162 103 25 21 6 11 1() 6 10 Rat ldon<>si glad, ubijan·a . • . strofu celom coveca.nJStvu· .lk 1 [.ustosen]a, pa bi doneo kata rovog '!ijpa i lkad bi negrde.: d ~' 1 se nasla n~ka budaJa Hi tieiii 'Sto sHfulo ._,.]o b" ·k d " k alka'!lom •p.robao ika<kvu l>.<>mbu ' u l ' .o nas atastr fail . " . strahovanje u ddgovoru SI .o ~no«, za'klJUCUJe svoje . · ovenac rz LJ"ub]" Radnfk iz . kaZe: »PJaSian- , J esenrca Jane. kaJpitallstlckih zema],ja«. se sv.Wkog su'koba oocijalistlilkih ; 1 Mnogi :su 'Slovenci istalk:Ji u . da Jugoslavija poljpaidne ~od ut,·csva.w;'~I· odkgovoru da ne zele ~ J u1 o 1 og lJ!oka. Makedonija . . ~ocijalistiilka R<wubllka Mak d .. . . ClJallstlCke Federativm.e RepuJbl>ke :;''J• us]~ )e u sastav SonajzaOistaJijih rpodrrucja. »Od s il>e . "UgoslaVlJe ~ao jec1no ad M.:Uke~~iji .se najlduze odrzalav tu,!;!osloveJJJs!kl~ a>_red,jela. u zastarJelun JO's uvek u bY f daJ . vlast, koJa Je SVCOJ>m ne i sasv:fun onemoguCa~a~a e~. , 'll~m! pore~kom koCila, aka svakom lkoraku moZema u Ma apre ~~ ra,zvx~~- Gotovo na skog nasledstva lkaJko ' . . . k:;?lllJl zapazlh tragove turi u noSnji i u ,0:biCaJ.funa ~t!:'~vr~" · lm !kar~teTistikaana, taka cima naselja i lk:uCa To . Vlll:va, ·k~{) I ·u i2vanj'Slkim obligdje je sve do narsrh 'danaJemuz ]' osnu uedina lnaSa "repub~ika, ift 1" . UJS tmanska zena b "1 po av. Jena i ,polkr_.ivena fereldZom. 1'·"' . lt a veoma zasamo JD'S na Kosmetu k . . - ' . rs 1:me Je zaostalo.sti bilo napredak«. 48 ' ' OJ! se medutim, energ1Cno bo·ri za Veclm svojim de1om Makedo . . . predellma i njena a>oJjopr·v erd dn~a. se a>rostire IP·1anin.skim ~atskih prillka. Suiine g~ctZne a.~ o ru:' delom zavisi od :klilshrallli stanovniStva !lro. . ' . ez ,klse, dcmQISe DS.kudicu u 48 . ' Je Je u praS:losti odlazi-Jo u peCaJbu Me lJ. k: 126 Makedonija, iz lm_fige »Jugoslavija«, strana 360, u dal~e zemlje. Sreidnji i jugoostoooi deo Makeidoni,je je zaIedima Solunskog zaliva i izlozen je mediteranskoj klimi, tako da se u ovom delu gaje ju:lne biljne lkultuxe, u reCnim kotlina·ma •u:spevaju Zitarice, a u plamjnskim lpreldelilma razvijeno je stocarstvo. Na rplanimske !PaiinjaJke odlaze stocari £a svojim st~d1ma veC vekovima na isti naCin.. Zemljorndnja je ostala na niokom stupnju, a Petogodisn,jim plano.m je !bHo predvi1 deno da se u veCoj meri poveCa jproizvO'dnja i:ndu~rij.S1·mg ibHja, duvana, rpamuka, afiona, swsama, suncokreta, itd. :Lndustrija je izmedu dva rata bhla nerazvijena, a ~ilndu­ strij•s!ka rpreduzeea 'koja •su postojala hila su oprffillljena :starim maSinama, !})a je i inldustrij.ska tproizvodlnja ima1a zanatski kara'kter. Najvi'Se je radnika bU.o u pr-ehrambenoJ i duvanskoj inclustriji. VeHki lbroj radnika Je blo sezooski ukljucen u industrijsku delatno·st. U ,poljoprivredi, kra'tko reCeno, rpreovladavao je sitni zemljiSni ;posed, n~ska tprod-uktivnost rada bez UIPOtrebe mehanizaeije. Ovakvom ,poljoprivrednom delatnoilcu bavilo •e oko 73,9°/o •tanovnistva u 1931. .godini. Po konstatacijama ,profesora Mellka, preko 50°/o ldomacinstava do rata koristilo je drv<mu Ta1icu u obradi zemlje." U 1961. godini u Makedoniji je bilo ukljuceno u .poljqprivrr:edu 51,1°/o, a u mdustriju lbez rud,rstva 9,1•/o od ukupnog b"oja sta5 noWlika u ·ovoj xepublici. ~ Tabela 27 NARODNOST ISPITANIKA PREMA PROFESIONALNOJ STRUKTURI ·a "0 "" Makedonci Turci Srbi 16 1 1 Crnogorci Muslim ani 19 " u en ·c "' 21 9 16 oo.C '" s~ ou CI:U ...,·i=: u"- .::L..; 2 11 3 5 1 2 18 15 1 1 I " -"' " I :::> 0. 66 13 7 4 1 1 1 37 0 ~ ;; 0 1 Ukupno ~.- -;; . ~ .0 ~ ~ Siptari ,;, ·o <l Narodnost 2 92 49 Vidi M e 1 ik: NarocZna Republika Makedonija, iz knjige »Jugoslavij a«, strana 369. 511 Vidi statistiCki. GodUlnjak Ju.goslavije, strana 351-353. 127 �U nasem istrazi¥aa>ju <>!l'Uhvaceno je 37 seljalka, 19 radnlka, 18 'sluzbemika, 15 domacica i 3 lica ost~>lib zaniman)a. Najveci hroj i'Witanika su makedooske naTodmosti (66), Siptara (13), dok su ostale naroch>ost; n~atne. Rang-lista naciona~nlh zelja naroda ave RapubJike kreee se ovian re:dom: Ofo N acionalni ~OS!Perite't Razvit~>k iirudustrije Modemizacija paljoprivrede Razvitak socij aJ!izrna Mir Dug zivdt Ti:ta Elektrifilkacij a sela TehniOki napredak Vise skola Bo!ji stanovi BoboUSanje :stambenih uslova Razvitark saobraCaja Zdra"lje naroda Nacionalno jedinrstvo 47 32 23 20 11 9 9 8 8 7 7 5 4 2 Broj ;,pitanilka 92 43 29 21 18 10 8 8 7 7 6 6 5 4 2 Odmah posle na<!iooalnog 1prosperiteta Makedonci ze'le razvitaJk inrdustr.ije ~a 3'210/o, .zati:m modemizaciju poljqprivre'de s~ 23°/o, razvitak socijali'zma iSa 20°/o, mlir sa 110/0, dug Zivot T1ta sa 9°/o, elektrifikaciju sela sa 9"/o ~ehn>&:i napredak sa 8°/o, vise ilkola sa 8'%, rEisenje lStambenog pitanja sa 7%. Sve ·o:'"e Zelje su :karak:texistirne za ovu RepubJ..iku. Radnik iz SkoplJa, star 30 godim.a, kva1ifikovam. i oZenjen, Maiked.onac, u odgovoru izjav1juje: »Da se iproduZi iZJgraidmja socitjaJ.izrna indwstr-ijalizacija- i el~rifikacija«. SHCnih ddgovora jmam~ i u ?rugim mestirtna Makedonije !kod ldrugvh p,rofesija i s:ta- Jilvo jedmog o~ovora .gvadaltlina Makedonlja !koji se ulolapa u gornje procente: »Posle deset godlna unapre<liCe se tehlnika i J.ndustrija, biCe viSe fabrlka, ku!ltumi:h ustanova,_ ·stambenih zgrada i ilkdla«. U nacicma1nirm Ze1jama ·Malkadonaca ima mnqgo vedrine, qptilrnizma, nade i oCeki.vam.j:a, qt:ako u verballilim iskazima, · tako i u odreitivaltlju nacionalnog s:ta:tusa na skali. Jedna starrija Makedonlka, majka \Sa Cetv-oro dece, \kaZe: »Na•dam se da ce kroz de'Set godina hiti re'Seno 1 stamheno pitanje«. J edaltl m1adi Makedonac, i!'aldni,k iz P.rilepa, izjavio je: ·»Mnogo je lepo 1sada, aka se ovak.o tproduZi !bi'Ce rpravi raj«. ·»Ne vid.i.S li ka!kve se ,sve gradevine grade. MiSlim da ce lbiti izgraiteno ViSe fa!bri!ka i da ICe 1biti viSe posla«. !»Minqgo de "lepo sada«, zaloljucuje svoj ,Qi~ovo~ mladi 'MaJkedonac, •>lbice dos viSe razQilliode i. zabave, bi.Ce 1e:p'Si Zivdt mla'de gemera:cije. Skrati.Ce se ~raJdni dan«. Stari}i Malkedonac od 50 godlna zeJi: >>Nad.am se Ida •ce ikroz deset godina veei hroj stanovnilka irnati. svoje automobile«. Mir ne samo na Ba[kanu, .nego !i ,celom 15vetu :Ze:li 11 9 /~>t >>jer ak-o lbude Vladao inir u svetu moCi Cemo izgradi:~ati socij~>li>l'ticke dru§tvene <>dnose i dobre swsedske udnose o dobre odnose sa SOC:ijali!sti.C-kfun 'Zemljama i narodima i idrZavama sa razliCitim dru§tvenirtn sistemima koji zele rnir, .IS]obodu i nezavi~nost«. Jedan raJdnik je itzdarvio: »Da se rsocijaHzam i dalje razvija intenii'vno tkak:o bi !Sto pre pr~li u lkmnrunizam«. U odnosu na susedne zemlj e [pOSEfuruo se istree IZelj a .za objedlnjenjem Pkinslke i Egejlske MaJkedooije sa Vard~rsk~ kalko bi 'svruko [prona!Sao svoj dmn, SVOJe rodake 'I SV'OJe agnj•lilte. 1 N acionalna strahovanja Kao Sto smo Tanije ista1kiH. u [prirvrednom i ik.UltUJJ'inom razvitku Maikedonija je zaostalija od as:talih repuiblika 1 u ~ogim odgovor1ma se mogu naCi ~e!Je da hude podjednaka IZgradnja na svim poljima i u svim .rapoublikama. Narodi Maik~donije strahuju od rata, iP'OVratka starog reZlima, elementa:rillih nepog,oda, str.ahll)ju za Tita i od !neslOige medu na!'lodilllla. •Jo Broj isp!itani!ka 92 56 61 Rat 14 15 Povratak LStarrog rez~ma 14 13 Elementame nepo.gode 5 5 Strahovanja za '!'ita 3 3 Nes:loga naToda 12 12 Bez str.ahovanja 128 9 Zelje i strahovanja naroda Jugoslavije ~?Snlh ~trukiwra. Irud·wstrija, poljoprivreda, socijalizam, mir, ZlVOt T1ta usko su povezani u ·zeljama i odgovo;rima Ma- kedonaca. 129 �U svojim O<clgoV'orima rrunogi Maked<mci konsta1uju da bi treCi svetski rat lbio 111ajveCa katastrofa .ne ,gazno za Matkedoniju i Jugo.slaviju, vee i za ,Citavo ICoveCan'Stvo. Bile ibi po.ru!iene fahrilke, sloole fi mootovi. Bilo bi ·razruseno bratstvo i. jedinstvo. AiOIIn's\ki ratovi i iblokovi su opasni za mir i 00veCalD.stvo. »Aiko .bi ne'ka suseldna zamljta :llaUJala Jugoslavdju i -atka .se narod ID.e bi hocllo i !Sa~vao te!kovine lllarodnooslobodl!aJoke bonbe - bratstvo i jedlnstvo, aka llii se 'OVO dogodi!o bilo 1bi zlo, Corsdkaik. 'i 1skretanje ad unarksEma.Jenjinizrna i socija:limla«, zakljuiCuje ISVoje strahovanje jeda111 ;starijii Makedonac ;z Sloopija. Jedina starija Makedonka rkru':e: »Ne daj boZe 'da dade do rata, .bi'la bi velika cnnina. J oS arnje od crnjeg, ;pa to l!le ielim 1i 1dd toga :strahujem«. Ina 1kraju, mnOigi sa ·optimizmom gledaju u bwduenost i svoje <!clgovore za'kLjuCuju: »Ne m.admno se loSem«. C.rna Gora Crna Gora je naSa najmarnja repu;b]ilka i tpo pov.11Sini i 1 po hroju IS tanovn.ilka, Calk je manja od AP ¥ojvodirne i Kosova i Me'bohije. Prema stati!stii\kim p<Ydacirma po iP"'Pisu 1961. godine Cma Gora irma 471.894 ,stanovni~a. U rdvugom svetslwm raiu ima:Iti je velilk.e gubiliJke u 1stan:ovn'iStvu. PovrSina Crne Gore je 13.812 lmn'. U proSJ.osti je zau211ma1a 2lllaCajrno i posebJno mesto u borbi rpr<>tiv Turaika. Prva se oslobodila 'turslkog feudalnog ugnjetavamja, i u planlnsklm podmcjima dinallSklh !Planina stv10rena de ~saanO!Sta'lna crnogonska drZava, ognji!Ste borbe, Slobode i junastva. J oo 1878. goiline dostigla je svoj danasnji o'b.ian. »Njene IS'u grani'ce medutim nanovo u'tvrdene svrSetkom narodnooslobodilaCk·og ,raia; pored (povijesnog tzemlji\Sta Jstare Cme G01re. ona ldamas 101buhva•ta joS tmaleni :za.padni :d.io planinskorg .podrucja Stare Ra8ke i u gornjoj doJmi Lirma (Ivan-. grad, iPljevlja, BijehJ Po!je) rdonedavrno jos ·zvanog »iSrundzaka<< i dio Prirmorja, lkoji rpo :pril'odi i svome 'P<ilozaju .pripada CrniO,j Gori. U tome Q:Jifu!o istorijslwm '"'P5eg>u Crne Gore dolaze veoma jalko d.o izraZaja njene tradicional!ne osobenasti, i Crma Gora mo:i:e :aivjeti "lobcJdno onaJoo kalko to ·<Y<Igovara 51 njenoj ,sJ.avnoj prOISl'DISiti«. Ona ·dbu'hvata VJi,sdko plammsk.o SI Me 1 i k: Narodna Republika Crna Gora, iz strana 846. 130· knjige »Jugoslavija«, podruCje kame iPriaJadaju 111aSe najviSe plallline..~a rgolicrn i 'lj_u~ tim kra\SOIIll. Malo ·i1ma ravna i pt.lidesna zemlJl'Sta za zerr:IJ?~ radnju, sem u reCn'lm dol1nama Zete, ~,?raCe, Lima, kraS!ili polja 'i ·furp!llih dollna. Neplodno zemlJlste orbuhvata 16,6 /o. Pre;d :sam dmgi svetski rat 1941. go'dlltle Crna Go~ra Je ima:la 22 mala lndU!strijska (!lreduzeca sa 1.000 radmka 1 sluzbenlka. Proizv.,clnja je hila viSe zanatskog karadctera, a oko 79,3()/o ·stanovn!irka, ipl'ema podacicrna koje na'Vlodi ~r?feso:: Melik bavilo se po!jopcrivredom, a ,pored toga v"li.k1 hroJ. stano~nilka ISe l·seljavao u susedn.e pokr~jine, ~r·~~e zen!lJe.~ u Amerilku. Profesoo- Melik navodi da Je 1o 1b1la Je!d1na ~~r~J.u~a u Jugoslarviji 'koja nije irnala (rlijedne IPruge sem iill'afka B1J.eca 52 ___;NilkSiC. • • • Prema pop;&u tsta.novni.Stva 1961. godrne poLjopnvred":m se u CMoj Gori 1bavi 46,90/o 1stanoWika od ulkupnog 1hro]a, a industrijrsko·m rlelaltnoSCu 8,1'0 /o.sJ . . Strulkturu uwrka u Crrnoj Gori p<!kazuJe ·ova twbela. Tabela 28 NARODNOST PREMA PROFESIONALNOJ STRUKTURI I Narodnost :Q c '0 ~ '0 .:'!, .c *'·u ~ " "' ·a ., e, ~ ~.c (1:1 ·;::: Crnogorci Srbi Hrvati 3 Ukupno 3 U3 uC. ., '" 6 6 8:G ::3,....: 8 7 2 2 3 1 1 1 1 "' I "' 9 11 3 0 0 c 0. ~ -" ::0 28 5 2 3 35 Srazmffi"no rproporciji stanoVtniStva izmedu .21 i 71 godine stal!'-osti, istra.Zivanjem je najmanje obuhvaCeno grodana u ,ovoj RepuJJ:jlici. _ . .. . . . · c U SVOJ·un· ZelJ"ama ' nada'ma , i oceklvanJ1ma J.Sp1tan1c1 • rne . . • "( n_ _ Gore ·Zele razvitak zem·lJe wn:menom ter:n:i!k:e, ~~UI.l\.e 1 nu. ·klearne e-n.ergije, ~raZvitwk socijalizma i ~mdu~IJe, .'kultu:n~ pmsperi1et, itd. Jedan ,stari Crnogorac IZ T1t<1grada kaze. s2 Vidi Ant 0 n Me 1 i k: Narodna Republika Crna Gora, iz lmj:ige ».Jugoslavija«, strana 346. . ~ sl Vidi statistiCki GodiSnjak Jugosla·viJe, 1964. strana 351-3;:.3. ,, 131 �»Za tleset ge>dina Jugoslav'ija ce hlti jeclna od najrazvijenijih zemalja sveta u p<>gleclu rproizvodnje i tehn>ke a dru"t , s veni .sirstem najdemokra1l.skiji; nadam .se da .Ce potrebe svakog <!ovelka biti zadovoljene na na}b<>lji n"cin, svakome :prema radu« .. lVfrnoge ZeJ.je Crnogoraca ISU rklonfkre'tne, vezane za iz~ gratdnJU Grne Gore, a imaju Zlna.Caja i za celu Jugoslaviju. Tako jedan Crnogorac •kaze: »Kada se dovr!ii magistrala £eograd-Bar .; 'izgradi alumimijSki koonlbina1, <Jisetice se porast zivotnog manda!ida. Zellm da nestane valilkog 1'8'!POna rplata i:zmed-u najni.Ze kategorije Tadnika do najviSeg inZenjera i dire'ktora«. veCu afimnaoiju«. Mnogo puta se ipbnavlja ru o.digdvor:im~ C~o-. goraca ·zelja: ,» VWS.i1 stam:dard«; »jeftinij1e Zivotne na:rmrntce«; . . . »i2lgl'aldnja stanova« 1 »lbo1ji ~valitet odeCe«. ... . Zelje Ornogoraca anogu se ISvesti na .o,p·stt nactQ!la'~l prosperi'telt razvita'k socija!i.mi.a i ~ocija]·;sticke demokrallJ~, rpo- dizanje '•Zivotn.og stan<la:Iida, bollje koriSce;je ~r!rodn~ JZVora i razvitak nerazvijenih rpodmcja. Ne <J?OJaVIJUJU se ze~Je za su~bijanjem nepismenosti i za otvaraUJem _ISkola, ~~~o \SUo t~ traze Maikedonci i "spitanici na Kosovu 1 Metoh1J:~. Mn<>g1 Crnogorci I.ZalkljuCU(ju odgovore ovfun reCima: »tStan, Vl!Sl dlohodaJk:, kola, elektrifilkacija, ~azona~a i ~aJ?ava« - eto. ~ se to ostvari ibice ibla>gostanje u Cr.noJ Gor1 1 u JugoslaV1J1. VodeCe nacionalne Zelje Crne Gore 0 /o N acionaini rprosrperitet Mir Razvitaik ,socljallztna RazvitaJk industrije nug zivot nta Resenje stambenog pitanj•a Razvitalk saobracaja Tehnii'lki narpreda;k BoJji stanovi ModernizaciJa pO]j!lprivrecle Izjedinacenje plata Broj ispitanika 35 66 37 31 23 13 11 9 3 9 3 6 2 6 6 3 3 2 2 1 1 Krat~o i jatsno 1ka.Zu CmO'g-o·rci: »Zelimo mi!r«. »Osnovno je m.ir, .stan!dard u Jrugo,slavbji. da bude vi1Si i nauika da se raiZvjJa na veCem nlvou«. S11Cno odgovorima u Crn.oj Gori i ru Bo.sni i Hercegovilni iSIPitan.ici ,cesto po.navljaju: »ZeHmo mir«. »Da Tlto 1dugo zivi i da rukovodi stalno da bude oceca i iblagastanje, IIllir ~bez ··nata((, U vi:Se marho;a se .:iJstroe ldalji raz- vitaJk :so·oijal'lst1Cike dem<Jknitije. >>Smatrarrn da ce nalia zem!ja kvoz deset god ina rpoci dal!Jko nap red u razvHiku ~ocij ali•tiCke demcJkrafije. To ce se postici Tazvojem dru!Stven<>g ~=o­ upravljanja, zlborova bira·Ca, !SaVeta gradana i .radariCkih saveta«. Jedwn nYladi Tadnik, Cmogorac, u tome smiLSlu rpotvrduje svoju zelju: »ZeHm da radnioko samourpnavtljanje dabije sto 132 Cmo:gorci strahuju od rata, atO'IIl!Sk.og o-ruZj a, povrrutka starog •reZima, strahuju za Tita ... 3 9' N acionalna strahovanja Ofo Rat Povrataik marog re<1:rma Strahovanja za Tita Bez strahovanja 77 14 9 6 Broj dJspitanika 35 27 5 3 2 J adan Crtwgorac ovako izr,.Zava straho~:mje: . »~ikoJik~ bi doslo do rata, vjerujem da bi atomsko Ol'UZJe unil!fll<> vel:l di0 zem!J·e , a kako nasa zemlja nije mla. ipo!itedena dosada, b' btl kada :su bili ratovi, to vjerujem·lda nt ovog 'l?~ta ([1'; 1 . a poStedena. Ipalk, 'mi'slirrn de3: do ra~fi meCe ...d~cl. Ze_lilm ,nur«: Od 35 iJspitanlka 37 »zele mi>r«, a 77°/o ne zell rat, J.er aka ~ izbio ·rat bili •bi uni.Steni narodi, fabrike i aerold-romt, gradovt i sela. Status Jugoslaviie na skali po republikama u ameriCkoj st&timiCkoj obradi o!mhvacen je status Ju~ goslarvtje na skali u tri vremenska perioda.: ·u proS1osti, _sadaSnjosti i ·buduCn.ostL na jugoslovenskom nlVDU. Smatra-h smo 133' �da <Ni podaci nisu ·dovoljni, jer postoje 2ll1atne var.ijaclje ad jednog do drugog podrui\ja, pa .smo zato u •nasoj 'I'U<lnoj obra:di izracunali status JugoS!avije po rapub!iJkama 'i autonomnim pok:rajinama. 0 Republika ";; ..9 ~ I I 0 ~ 0. Srbija Hrvatska BiH Slovenija Makedonija Crna. Gora 5,1 5,2 4,8 4,9 4,8 5,2 ·t? ~ ~ '0 "' "' 7,2 6,4 6;8 6,7 6,9 7,4 I"' I "'"'" .,; ~ "0 ~ ";;; ·0 ~~·~ 'CO ~ ~ I 8,8 7,6 8,5 8,5 8,7 9,0 2,1 1,2 2,0 1,8 2,1 2,2 1-u~ ~ ~ "0 '0 ~"' ICO';'l 1,6 1,2 1,7 1,8 1,8 1,o -;; I 0 .... 3,7 2,4 3,7 3,6 3,9 3,8 Proiilost: Bosna i Hercegovina, Slovenija i Malkedonija imajuprib!izno ·istu procenu J.ugos!avije :na skali u prolllosti, jer •se ta.procena krece <>d 4,8-4,9, dok se JlOOCene 'ils;pilanika S~bije, Hrva~;ike 'i Crne Gore nalaze i-edu 5,1 do 5,2, i veee su od gore pomenutih rapwb!ika i jugoS!ovenskog tproseka. Bosna i Hercegovina, <Slovenija i Malkedonij a 'bliiie su jug<JsloveJliilkam nivou. ~ ~ ~ BuduCnost · ~ BuduCnost BuduCnost: BOS!na i Herceg.ovlna i Siovenija imaju skoro ist\l procenu budu£"'asti Jugos!avije na skali 8,5, rldk je proce:na Sl'bije nesto viSa ad jugoslovensk<>g .PrOJSeka, jer u SJ;'bijj iznosi 8,8, a u Malkedooiji 8,7. ]spitanici C:me Gore i'maju najveCu procenu ibudu6nasti Jugoolavije llla SkaH 8)9, 'Vei:u od jugos1ovensloog proseka, a u Hrvatskoj je ta (llTocena neSto n±Za od jugoslovenskog prose'ka i ,iznosi 7,6. Razlilke l:?lilleau •Proslosti i sadaiinjasti ou sHone u Snbij~ Maikedaniji i Crnoj ddk su razllke izmedu sadasnjosti i budu~nosti po republikama 2ll1atno manje. Gor~ 134 ·. -4------------;:;:------- > ·~ ~ :;:: > {-···"·- - ...____ - -t ~·. {ProSiest - ~ - ~ Sadoinlost ~ ~d~n~t -.-.1~--.,.-------:--;:-:--------Pros lost · ' -·. . ... . . - . _ ·. . ~ { .Sodoinjo.r . · ·. ~ Buducnosr % Sadamjost: procene sad8lfujosti •u Crnoj Gori i Srbiji ima(j u lllajveci stepen ·optbnizma. U Crnoj Gori ta pr.ocena iimos:i 7,4, a u S!lbiji 7,2 i ·obe su iznald jugo•slovenskog prosalka koji u nasem !S]ueaju iznosi 6,8. Ostale rapu!Wfke u pogledu soJd8lfuj e 1p.rocene J ugo.slavije na &kali prilbHzne su jugosio~ -i,rellskom.nivoU jer se kreCu WmeduJJ,4 do _6,9. · · "-- Sadainjost , > ~ ~ ~ { Prollost Sadainlost - ~ z Sadainjost p'{P-;-ollost- · - . ~---~------~--------~- -1- ' . {Proi.l ost . - - ~ _ B_:l-:n~ -~=-""-'--'----'-----'"'--.~~--=-"--:..~~ m 0 Sa~oinlott .. - ~ _Buduc~s~ -+--,-------,'--;:-----> {Proilost• "'..•·. ~ Sadoi,njost •~ 8 ,. :0 Suducnost - L-~-----.;_-----:---­ · �!lepublika odnosno pokrajina Srbija AP Vojvodina AP Kosmet I"- I t; .9 ~ 0 5,1 4,9 5,8 E- .<.) ~ ~ " " " " ~ "' 7,2 7,2 7,6 t; • 0 ~- -d>vi "~ -oo "" "" "" ~o:. "' "'· Ol'f 8,8 8,8 8,7 2,1 2,1 1,8 1,6 3,8 1,1 :5 STATUS JUGOSLAVIJE NA SKALI PREMA OCENI ISPITANIKA • SRBIJA ( 643) 0 .... l'spi1anict u Vojv<Jdini imaju jugoslovemki novo u oceni pr<>Siosti Jugos1avije na sk"li, dak de procena sadasn.j'osti i buduenosti veea od jugos'loven;ikog nivoa. lispltanici na Kosovu i Met<>hij'i •imaju u ~a 'tr<i vremenska lperi<>da vecu procenu od ju:goS1ovenslrog nivoa. N a sledecoj stranici idafli lSIIl<J grafiCki prik~z ove procene iP<> republlkaana. 35 • • buduCnost : ; I \j• 30 I Zelelii smo da !POka.Zemo dlstribuciju nacionalne ska1e po st<u>enicama u tri ·vremenska .peri<!da IPO repl.lbllkaana, talro da se vidi na drome stepenJiku i u :kome vr<;men;ikom periodu se nallazi najviSi stepen oplimizma. pro~lost 20 2 8 7 6 5 4 3 6 10 16 24 22 11 2 4 1 0 Bez odgovora Aritmeticka sredina 2!'/o 10 25 19 11 11 2 2 Buducnost 41'/o 25 16 10 4 1 5,1 X I I 1--' . I • 10 I 5 , -- I I I .. _.,!.,. __ ., .. ,._ .. 0 2 3 4 .· .• :I / \ •• I 0 2 7,2 \,.' I I • • • I I 2 1 I I Srbija (643) . Sada.Znjost 9'/o . \I\ 15 10 9 • • • • • • sadoSnjost 25 Proslost • : • 40 Distribucija nacionalnog statusa po stepenicama ~izra2en u procentima) Broj stepenika • • Distribu.cijo po stepenicama. 3,7 5,0 2,9 I \ \... ... •• • • • •• • •• ... ... 6 1 8. 9 10 2 8,8 136 13'i �[.r Procenti su ~maOunati po :stepenicaJma od ukupnrog broja ]spitaJQilka u Sribiji (643). Proiilost: najv,;ci lbroj ispitanika odrE'cfio je rprosloot na ,petom stewenlku 'sa 24°/o, a najmanje na 1. sterpenlku "" 1°/o. SadaSnjost: u sadaSnjosti najveCa lkoncenilracija je na 8. ;st~pen.ilku sa 250/o, :sto znaCi da je saidaiSnj.Oist 'Zauzela vilisok: _:Stepen ·qpti•mi'1Jma u -ocenama ispitwl'ilka, a najmanje sa 2°/o :na treCem stepen1ku. STATUS JUGOSLAVIJE NA SKALI PREMA OCENI ISPITANIKA. HRVATSKA (368) % . Distribucija po stepenlcama. 40 Buducnost je zauzela najVise mesta na ldesetQ!Il sterpenilku sa 41°/o, a najananje na rpetom stepeniku sa 2°/o. Iste ove IPD"da1ike u procentima IPdkazaJi 1smo pregi].ednije grafloki na 137 str.a.nL 35 Hrvat~S'ka (368) 30 Broj stepenika 10 9 8 7 6 5 Proslost 6% 3 6 7 14 24 Sadasnjost 4'/o 7 15 21 21 20 BuduCnost 17°/o 21 21 12 8 8 7 2 20 4 3 2 19 14 1 f.sez proS lost 25 1 1 1 3 5,2 3 7,6 buduCnost \ ~-- 4 6,4 sodcdnjost ·o odgovora !Aritmef.iCka sredina 4 7 2 .\ 15 N a slexlecoj strani daJ.i smo graflii'Jkii prlkaz <>V·ih .statistic'kih ~podataka, odmosno distribucije· nacionalnog statusa po ste.:. penicama. \, .\ • • •• • 1 Proiilost: i u HrvaJtslmj, kao i u S®biji~ najve6 rbroj ispi:.tan]ka odredio je pro·Slost na 5. stepen!iku ~a 240/o, a najm.anje . na 1. stepeni:ku sa 1°/o. · Sadaiinjost: na iiestom i sedmom stepen]]ru se naJ.azi 21% ; 1spitaniika il<oji su odrediJii status Jugoslavije. BuduCnost: u burduCn~ti 1situacija je · boQja, jer se· prc.i-. <!enti od 21°/o sa sestogfi sedmog <Sterpen;ka"pomeraju na oomi '.i deveei stepenlk. · · " '\,:.:····-, ....'. '\ \ 10 \. \ ·.' 5- 0 ' 2 3 4 5 6 7 8 9 10 139 �BQSna i Hercegovilna (224) Broj stepenika Proslost 10 9 8 6 7 13 6 13 5 ' 23 4 17 3 21 2 6 1 0 Bez odgovora 1 Aritmeticka sredina 4,8 Sadasnjost BuduCnost 2'/o 10 27 15'/o 32 22 8 2 2 20 18 13 5 2 STATUS JUGOSLAYIJE NA SKALI PREMA OCENI ISPITANIKA • BOSNA 1 HERCEGOVINA (224) .. Distribucija po stepenicama .. % 40 35 1 6,8 Pro§!ost: u Bc>sni <i Hercegovini naJveCi l>roj iiSpitanika odreld<io je status Jtlgosl<wije illsto na rpetom Slte[penilku sa 23°/o, ali su visdki rprocenti 21•/o, lkoo i na treeam sle{Pentlru. Sadasnjost: najveei lmoj i'!pitanika (27%), odre'dio je status J-tlga&iavije na Skali na <>s:m:oon sie[penliku, premda i na sed!nom slepeniaru je procenat 20%. Buducnost: na osmom rsa 22•/o a na devetom ste{Peniku sa 32°/o. Realna Qcena c>d strane i'l!>itanlka u ovoj Rerpuhlici. I llUI dersetom ste{Penlku se naqazi 15°/o. Na &edeooj stvani ldaili smo graficki prilkaz dls!Jrihucije nacionalnog 'Statusa po S!te(penicama na llkali. \:\. . 30 10 9 8 7 6 5 4 3 2 1 0 Proslost Sadasnjost 1'/o 2 4 5'/o 7 22 23 17 15 6 4 9 20 21 28 12 4 1 Bez odgovora AritmetiCka sredina 4,9 Buduenost 28'/o 25 25 12 2 1 2 '' ' I I I ~ / sodo'iniost ' pro~lost \ 20 / I _j / • • • ' I I I / / 0 2 / / / I I ...• "~· / 3 4 5 ' '' '' • • • • • I I \ • • • • I \ • • I \ ' '' • • ( I I ' • I 10 ' '' ' '' • • • I / I 15 5 • • • I ' \If I :'\ 25 0 1 6,7 " ' Slovenij a (192) Broj stepenika ,I buduCnost 1 8,5 \ \ ' '' • \ \ • ......•• 6 \ 7 8 9 10 1 8,5 140 141 �P•·os!ost: iapitanici u Sloveniji <Ydred'ili su [prosloot J'lgo0 siavije 1sa 280/o na Cetw'tom stepeniku, na IPetom sa 21' /o, · a na sestom stepeniku sa 20°I o. SadaSnjost: ;procenti na skali IS€ !pomeraju u LSadaSnjosti na sedmi stepanlk sa 23•/o i na osmi stepetiik sa 22°/o. Sada.Snj-ast, orl.nosno distri~bucija po IS't;fiWenlicama ~i<ma je jugoslovenskom rasporsdu. BuduCnost: koncentracija 1prO'cena nalazi se lila osmom, devetom i desetom stepaniku, O[pet slHino jugoslovenskoj distribuciji. N ajveCi broj ipak se 111..a:lazi 111a rdesetom stepeniiku sa 28°/o. Kao i ;u dmg\m rejp<Ubllkama, daJi smo na 142 stranti .gra:fiilCiki pr:ilkaz distribucije naciona\lrnog ;statusa po stepenicama na skali. Ma'kedon'ija (92) STATUS JUGOSLAVIJ E NA SKALI PR EMA OCENI % ISPITANIKA-SLOVENIJA (l 62 ) 40 • Distribucijo po stepenicamo- 35 30 proS lost I buduCnost l 25 sadaSniost I , \ 1'--.L\ i I 20 i I : _,,.,' 15 I I i I \ I \ I I I 10 I ./ I \ I I 5 0 2 3 4 5 6 7 8 9 "" ' 10 Broj stepenika ProSlost Sadasnjost BuduCnost 4 7 10 10 20 24 70/o 12 26 21 12 15 4 33°/o 24 25 8 10 9 8 7 6 5 4 3 2 1 0 Bez odgovora AritmetiCka sredina IS 9 1 4,8 3 I I 1 1 6,9 1 8 8,7 ProSlost: .najveCi .bro.j iStpitantka odre:dio je \Pl'oSl•ost Jugos1avije na 'cetvrtoon stepenlku sa 24"/o, sto je nize ad jugoslovemlkog proseka. SadaSnjost: na sedmom i osrnom 1stepeniku je najveCa koncentr.acija ocene saJda5njreiti Jugosla<Vije na sk~i. N a sedmom ,stepenrku sa 21°/o, a na osmom stepenilku sa 211'/o. BuduCnost: lkoncentracija o.dgovora je na ldesetom ste.pelltku sa 33:0/o, ;i ·]Sto 1aik.o Viisoki ISU 1pro.centi Ula •OSffiOlll i devetom stepeniku. Pogled Makedonaca u budu<most je O[ptim'ilstilClki. Grafloki [prlkaz .d,istribucije .nacionalm<>g statU!Sa na skali · dajemo na slede6oj strani. 143· 142 �.. . ..... 0 u: 0 ~ "' ... "' 0 ~ . ... 0 "' 0 0 Ul :It -1 )> -1 c: Ul h) w-t ~ .. -1 ' "' .,.............. '- ~.. ..... -1 -I -- ___ ....... -- . , ;' ""' , ~ ~: D 0 " • 0 / .__, -- ~ ~ ~)> .. !:ll ·-.. )> ::tl • ~m ..,;:: 0 ~"' .......... c... -o 0 (") m z - ---------' ·-~~·-· OPSTElNARODNA STRAHOVANJA PREMA . STAROSNOJ S'l'RUKTURI " UgroZavanje razvitka "' l " socijalizma ;l 3 0. > or Tabela: ld. .~ ro g Q n, .... --------------~~··········· ~ ; :r ' I ' .... _ )>)> -· -z 0 ........... ~ -- ;::z ~ 0 ~ ' > c::: • m • m,.. i' ~ - 0 ~~(/) 0.. 0 .......................... -- C) ,. r ~- .,.. z > c: ,.. < 0 / ...., [z. ...... / 0 "U -· =t )> /'!:. / -..v 0 ....... ,. .... c: .. 0 ··-............... _ -I -o " --. ' -t: QC) . .. -......._ -f!. • ,s " ~ St~rost ~ "' " ~ • 2' 0 "~ §'c "' ;l. """ :::>~ ~ Bezbednost zemlje I I ~ ~ ~ ;§@ ·-"' ""' 0 >~ 1;l"g ~~ (5c § >N " ~ ~'C '5' b E: ~ '<) ~ ~ N "'2 ;:~ .c~ 0 0. " "' ~ 0. £~ " "" " e~ ..'lo """ Eo. "O ~ > 0 .c ~ " 0 "' "" iil" " "' N Od 21-29 godina 23,09 176 6,2 II 5,1 9 10,2 18 80,1 141 5,5 8 15,9 28 3,4 6 Od 30-49 godina 46,86 357 3,9 14 7,6 27 4,2 15 79,8 285 6,7 24 18,8 66 5,6 20 Od 50-71 godina 30,05 229 4.4 10 3,5 8 3,5 8 78,6 180 2,6 6 24,4 56 6,9 16 100% 762 4,6 35 5,8 44 5,4 41 79,5 606 4,9 38 19,8 !50 5.5 42 0 , .. .... S v e g a: �.., "' LICNE ZELJE ..PREMA BRACNOM STA:NJU Tabela: 2a "' Zdravlje i sreCa LiCna sreCa i zdravlje ." ~ I~ ~ ·-.a 0 > v ~ ~ ~ Lien! 1 porodicni ekonoinski polozaj u porodici "" ·-~ c:> ;;;; , 1 , ' ~ "-,., v ·;: > N "' o.= ~ " ~ ~ v 0 .0~ ,; I 0 > ·u o.o ] _.,. c:o Os 1ale zel!:_ -~ " ~ ~ ·" ·;; "" ~ N ~ , vI c " c " " e ... '0 " 0 " v > " <;; tig .a ~ 0 0 " s " "v "' 0 0 " o- " " s p. o." ... 0 '0 0 <JS co. v p. <i:i=> 0 c. v" "" ... .:;:: ·- 0 c ils !l '" c. '" "2.~ " '§' .5 ·~ ".o ., ·"0 " ·;:; ..... c. c:-ci "' " "' '0 =5 .co " 0 " 0 " 8 0 " v "' ~:a "' c. ~ tim v 0 s " v ~ 0. & v"' "' ~ "' <;; @-'E " ""' s~ ~ .0 "'..:! 'o-" .c -;;; .c ....... .2, = ~ ~ :g 0 0 "' 0 ~ " "' '0 0 " '0 " :3 eo ~ 0 0 .E :;.: c..IO.. :::> "' N "' 0. :::><;; "' "' 0.'0 N 0. 810 :;.:~ ::) v "' BraCno stanje ·;: ~ ~ ' ~ ·.= ~~ :; 0~ "" >~ u c.o :; ~ ·- ~ N ~ "" ~ ~ "' " :a 0 ~ ~ ~ ~ ~ 0 ~ ~ 0 ~ ~ NV ~ ~ ~ 0.~ ~ N ··- ~;-; N ~ ~ "' -~ "' " ~ "' U) "' ·~ ·~ '0 0 "" 31,6 11,4 1,3 12,6 56,9 8,8 5,0 5,0 25,3 36,7 15,2 5,0 15,2 7,6 2,6 5,0 1,3 5,0 8,8 6,3 1,3 4 4 20 29 12 4 12 6 2 t I 4 10 45 7 7 5 I 79 25 9 I Neudate 37,9 8,0 4,6 1,8 ?.6,150,8 7,3 25,2 20,7 35,2 26,8 3,4 7,3 3,2 6,9 4,2 3,9 3,9 10,0 7,7 5,2 558 212 45 26 10 146 284 41 141 115 197 150 19 41 18 39 24 22 22 55 43 29 Udale Udovlce 43,9 5,6 4,4 lol 9240641 Razvedene 29,0 5,4 3,2 5,4 41,9 35,5 9,6 13 II 3 2 2 I 31 9 Nepoznato - - 2- - 13,2 49,4 4,4 19,8 18,7 20,8 17,6 2,1 4,4 2,1 7,6 18 17 19 16 2 4 2 7 12 45 4 I - 2 19,3 58,1 16,13,2 9,6 6,4 18 5 I 3 2 6 - -- - 4,4 21,9 12,1 9,8 2,1 -4 20 11 9 2 3,2 3,2 -1 I 3,2 -I - - - - --- I --- s , 37,6 18,3 4,2 3,0 28,5 45,6 6,8 21,9 20,9 34,5 24,8 3,4 7,7 3,7 6,3 3,7' 3,7 6,2 9,7 7,6 4,2 , v e g a · 762 286 62 32 23 217 349 52 163 159 263 184 26 60 28 48 28 28 47 74 58 32 LICNA STRAHOVANJA PREMA BRACNOM STANJU .1. U.V"'~'-"' ... ..,. , .. "' " " ~ <;; ~ BraCno stanje 0 ... ~ ~ " "' 8 c. " .., " " 0 ~ 0 1i :::> Neudate Udale "' 79 558 Uduvice 92 R,azvedene 31 Nepoznato 2 S v e g a: , Bolest LiCna nesreCa i boles! 762 48,1 38 41,3 231 43,9 40 54,8 17 "' <;; ~ " " "' ~ u z :5 0 s c. "' :a "0 LtCni l rrodlCoi ekonoms i poloZaj. nesreCa u oS ·- . co "'> . ., c. t;J·- >"' 'Ol- "·v"' ;i> ·-O ~" "" z"' o"' i:Q ~-g ....:-o ~c. s;:l "' " "' .c v <;; ~ u v '0 '0 c ~ c. 7,6 6 3,7 21 10,9 10 3,2 1 29,1 2,6 23 2 13,9 2,8 16 78 4,4 6,6 6 4 12,9 4 18° 41,7 233 32,9 30 16,1 5 1 5,0 38 14,3 3,1 109 24 \1 ~ N . 4 1.6,8 94 23,1 21 29,0 ·- &, v -~ ~> ;;l ~-;; N vO "' "' 0 '0 0. "' "' z o n 4 9,1 51 8,8 4 "" 6 4,8 27 6,6 6 6,4 2 4,2 24 4,4 4 12,9 4 5,9 39 38 9 "' " '0 g "" 8 Ostala str-ahovanja <;; <;; "' z::l z ~ " "' z " 2 43,2 328 i u potodicl 0 " "" ~ z "' ·;: "' "' . .c ~· "' "' s v z ·b ~ 1~ ()_I;~ 20 27,2 6,1 34 152 24,2 3,3 3 22 16,1 5 I 14 3,3 3 3,2 1 2 37,6 , 17,1 287 130 8,4 64 5,0 26,1 199 4,9 37 19 "' ~ ---~-=-~~-- -· �. ~ OPSTENARODNE ZEWE PREMA BRAONOM STANJU Tabela: 2c . OpSt~ r~zvoj Zivotnf standard gradana Prfvredni razvoJ· umlje socJjahzma · 2 -----ov .I:g ....... '21ii• ta .e:; :;; -o JJ -~ ~ " Bracno stanje N c <0 0 c 0.. ;:I ~ 0 .E ca c -~ V «< => z 0. ~ %S a .... .5 e .8 ca;::; >.:! Q) co c 1 ~> ~(j' 0'0 .u 0 -:;;;N 0 Ill r- .... .0 U = :a cu ::; ~ Q.lm~"E. >: "2' ta ·c 'U -~ 'g Cl:l .g ~ <1) 1ii c -- ..... ....... ~ 0 ~ N ~ ~ ':! · ::3 ~ ~~.5 ·a .gl'll J; ·c Q) ~ g <l.l Cl:l Q) 0::: ~ ~ ~ ~ IV ·c: a ov ;'! .e ~ .!l.,o -5 ~ ~ ~ ..... -= ~ -~S •VJ.c 0 Cl:l ov ca ..... ...... $... • c:: Q.C $-.c Q«~ ~ = 8...a ~CLl Q) ~ ·c .o 1ii '0 ~ .$!.~ 1;j c ~ 1;) c ca 0.. ><.J -5 ""'.0~ 0. ~ .08 0.. 0'""..:! <1) OCIS 0 P..._~l N -::: 0..1ii tOS «1 ~ b.£) ........ 0 N ta e *'I ,.c::·~~ .g .s g. ~ -g 8. ~ "" ~ 8 0 c:: «<.!II: z .£.9 :.::' ~~ 0 e '0 ;:::< C'N Q) ...... ......,)l)c ·-co '@f ca >> <1) ....... i zdravstva «:~"' ca *'I Razvoj p(o_svete ll.l ,,.... ~ u e e:= t::ov ~N -.t::CI:I ~ ICI) N -o g: ..:o&.... 00 ,&v ........ > ;;n - ,,.... co :E. 3,8 N ca ""' 0 Neudale 5,0 21,5 20,2 5,3 12,5 25,3 7,515,2 12,5 49,4 8,8 15,2 10,1 10,1 3,8 3,8 79 4 17 16 . 5 10 20 6 12 10 39 7 12 8 8 . 3 3 1,3 I 3 29,1 23 Udale 3,9 18,9 21,8 5,9 14,1 19,3 9,612,7 7,3 37,9 7,5 16,4 5,2 3,0 558 22 106 122 33 79 108 54 71 41 212 42 92 29 17 6,3 5,2 35 29 5,7 34 5,5 31 28,8 161 Udovice 3,3 17,6 20,8 4,4 8,8 14,3 9,8 6,6 4,4 29,7 8,8 8,8 5,5 2,1 13 9 6 4 27 8 8 5 2 92 3 16 19 4 8 2,1 6,6 2 6 6,6 6 6,6 6 28,6 26 Razvedene 3,2 1 3,2 31 I 6,4 2 38,6 12 I - I 5,6 43 5,5 42 29,2 223 - 2---- Nepoznato S vega: 3,2 29,0 32,2 19,3 9,6 19,3 6,4 12,9 6,4 35,5 3,2 32,2 9,6 3,2 I 9 10 6 3 6 2 4 2 ll I 10 3 I -- - - - - - - - - -- 12,2 7,5 38,2 7,6 16,0' 5,9 3,6 5,2 5,1 3,9 19,4 21,9 6,3 13,1 19.3 762 30 148 167 48 100 147 71 93 57 290 58 122 45 28 40 39 Tabela: 2d. OPSTENARODNA STRAHOVANJA PREMA BRACNOM STAN.JU - UgroZ:avahje tazvitka "' " socijalizma " ,s ~ = Bra~no stanje "' ~ ... " "' 0 = ~ 551i Udoviee 92 Razvedene 31 .... -- "" 1<1 '" S v e g a: 16'2 0 "' ;;:; .. .e .;g .. "'~ ..s5'.o ~, 3,8 3 4,5 25 3,3 3 12,9 4 "' "2 g ~ t; "' N "'<OS t;:IN o" 0..~ """' .l:lE- 10,1 5,0 4 5,5 31 3,3 3 9,6 3 8 4,6 26 7,6 7 6,4 2 ~~ "' -'""' := "' u "' ... 0 0. ~ " " " ~"' .So ""' eo. "O ~·~ !lJ ~.6 35 5,8 44 M 41 "' "' -Ol > 0 ,c N " "' ~ 13' 4 75,8 69 87,1 27 6,3 5 5,3 30 1,9 1 6,4 2 20,7 116 17,6 16 16,1 5 5,3 30 5,5 79,5 606 4,9 38 19,8 150 5,5 .42 78,5 62 80,1 448 1 ? Nepo ...... -·.,tn - "' ~ c;: ~~ 79 Udale "" " ..._ 0 0. Neudate • Bezbednost Zemlje 5 6,4 2 -1 �"' !l!J Tabela: 3a. LICNE ZELJE PREMA TIPU NASELJA Zdravlje i sreCa u porodici LiCna sreCa i zdravlje Li~ni I . 0 ~ >N ~ .c "' " 0 c 0. 0. :::J ~ 0 - ~ -"''MC " " > '0 ·a ~ " "" c 'E' > 0 ~ " > "' :a e -§ "" 0 0. ·~ c " " 0 ~ g_> "' " ~" " 0:: :::J~ 05 0 0 ~ 0 0. > ;;;; ~ " .£ E 0 .... " ~ .:: '0 ·~ .c~ N ~ c..., ,So ><.>N ::::::5 " ~-§ 5,1 MeSovito naselje 3~ 25,6 15,4 10 6 - ~ M . "" " :a "" c u 0 ~ 0 0. c· ~ ~ > -o ~~ ~ ~ '2 ~ ~ :!<!. 'i: ~- ~ ~ '2 ~ N :; ~ "' " "' I "6' ...... " ~ " il I -;; -;; 0 0 ~ 0. 0. ~ N c '0 ~ ~ N 0 " 0 0. 0 '0 ~ " 0 ~ ~ "' ~ :g' 0. ~ ~ ~ ~ ~ .'?& ~ 0 0 c :n " 0 ~ ~ :a " 0. ~ c " :a 0 ~ ~ M bl) ·;: c " ~ ";; '0 0 ·~ '" "' "' 20,8 22,2 28,9 27,7 2,5 2,2 5,7 12,9 5,9 7,0 5,7 9,8 5,7 8,1 74 0 0. E.S ~ 79 IOJ 99 0 0 9 "' "' 8 .§ :;:: -- 24 46 21 25 24 35 24 29 5,1 28,2 33,3 7,8 30,7 25,6 30,7 23,1 5,1 5,1 - I 2 2 2 11 13 12 10 12 9 3 g . 100% 37,6 8,1 4,2 3,0 28,5 45,6 6,8 a. 762 286 62 32 23 217 349 52 0. 0 =: ~· c 5,1 2,5 2 I - 48,2 37,5 10,4 3,3 4,9 30,5 47,9 6,5 20,9 19,1 40,3 20,7 4,1 4,9 9,6 I 367 138 38 12. 18 112 176 24 77 70 148 76 15 18 36 Grad ·c ~ '2 0. ~ > ·s OJ 0. " "' " .s " 0:: 0 E :'J .c ~ ~ "8 :;:: c ' ~ "'~ " " c " c """ " .c e 0 "0;:6 .c ·~"' ~ a ~- 0 0. ~ ~ I ~ ,Q ~ ~ .B ~ =a ~ " " "' gE "" Jl o..c N ~ 46,7 38,7 4,9 5,6 0,8 26,5 44,2 7,0 355 138 18 20 3 94 160 25 Selo ve - " "" N "' "" ;::; s. ~ ~ \'! ~ " ·s " '2 > I I ~ ~ ~ 0 c " E '0 ' "' 'E ~ .; "' c Zelje ---c ~ a stale i por'odiCni ekonomskl poloiaj 5,1 2,6 2 I 1,4 0,5 6,3 10,1 7,9 0,8 5 2 2337333 21,4 20,9 37,5 24,2 M 3,7 7,8 6,3 3,7 3,7 6,2 9,7 7,6 4,2 163 159 263 184 26 28 60 48 28 28 47 74 58 32 \Yo"-"'"' labeta: T.It::"~~~~r·u--ra\Ool!ILJA JO. I I" c I -!@ LiCna _.rieSr'e~ Bolest i ileSreCa u porodici Lien! 1 porodtcni ekonomski poloia j ca 1 boles! 0 .~ .., ~ >N Tip naselja 0 c 0. " "' :::J Grad '"' :t<.;~ ~ -~ ~ 1i " "0 ;; " "' :a 0 15 c. .. .. "' "' c " z ~ ~ ~ c ~ ~ ~ ~ ·u " > 0 c :u " :a 0 '0 " 15 0. 0 .Si, .,..., c ~ ·;;a >O ..,~ ~ 0 1i ~ 0 •I ~ .g go il z ~ '0 c ;; " "" " N 0 c ~ .0 13 ., ..,; 0 c ~ ;; ;; 0 c . "~ M~c ~ ~., 0 g. N z Zo. z ~· c " :a - ., > " '2 0 ~ .c c " ., '0 0 ~ " .;; 13 " z z 16 ~ z o& 39,32 5,34 140 ]9 15,7 56 4,49 16 38,3 138 14,6 52 11,5 41 3,93 14 2,80 10 24,7 88 9,0 32 39 35,9 14 - 20,5 8 - 41,0 16 20,5 8 2,56 I 2,56 I 1,78 33 15.4 6 2,56 1 47,4 174 5,17 19 12,2 45 2,18 8 36,2 133 19,1 70 6,0 22 6,55 6,82 25 28.62 105 1,09 4 3 5,0 38 14,3 109 3,14 24 37,62 287 17,07 8,4 130 64 4,98 26,07 199 4,86 37 19 762 43,2 328 356 MeSovtto naSe1je '-" 0 Osiala strahovanja 367 · Selo ·V ..,; ~ ~ ., "" S 'E ., c ---------- e g a: "' "' .. 24 5,12 39 38 "' �"' · ~ Tabela: 3c. OPSTENARODNE ZELJE PREMA TIPU NASELJA OpSti raivoj socijalizma " !] Tip naSelja a c .S!, I> •! "' 0 ~ c -" " "' ·- "' " -!j c 0 c Q. '0 0 c "iii c .9 u N .... MeSovito naselje Grad N I ;;;; ~:a I I "" .,_ " I " S "2.!::: ~~ " "' "' "'u ::> z o2 Selo - " "' "' ~ ·- 0. 0 wI > ' '0 B ;:: " > 0 -.; .~ ~ ~ 0 Q. ·e tO 0 c :E· !'! ~ "' "' E ~ "iii c 0 " "' " " > .... .;;; '§. ·u ~ I e v N "' 'iS' :::;o 0 " ~ Q. '0 .9 '0' '5' > N ·3 c > ., 0 z "' "' . "' "" ., "' .a '0 "' 6'. 0 "' "' '0 c ~ "' ·- -., :';!!..e "'"' o., ~ N 0 :;; " > tO 0 c ~ ~ 3,65 15,17 16,3 3,65 8,15 3.56 13 54 58 13 29 51 39 Q. 63 """' 0- 0 0. ., N 22 108 25 ,; .., I I "' .c'i:? _, - ilI ""' ,.."" " ""' c., *' -.; " ., c 'iS' " ., ~ .c Ci>.ci O"E " s " E " :o "'"' > " ., > "' c:~ ·-" 'iS' "' "' "' == "'" " a -~~ ~ ~ "'"' c om_-§ .,"" ·2~~~- "' ~ ~ .c " lil It/) "' :> ;;n. 00> e -- . ~ cf~ Ej " " " S,!; ii """" '0 ~I 0 """" "" 517,4 6,17 30,01 7,03 16,8510,9 N RazvoJ prosvete i zdravstva ZIVdtni standa:td gradaria Privtedni razvoj zemlje I v w Cl:f 0 01.)""' ._,Q ..... N ~N ,~Q) >U 0 '0 -- ;=;' 01.) 0~ N ·:;; ~ 8,7 5,621,4110,65 7,87 5,06 5,06 31,7 31 20 5 38 30 19 18 113 12,82 23,06 28,22 7,78 12,8217,95 2,56 12,82 7,7851,3 15,412,82 2,56 2,56 2,56 395 11 3 5 I 5 3 20 6 5 1 1 1 7 9 3,27 23,0726,7 8,7217,3621,6 8,64 6,82 8,9244,2 7,3623,236,546 0,27 36712 85 98 32 66 79 .31 25 32 162 27 86 24 22 1 S eg . 3,94 19,42 21,35 6,3213,15 19,32 9,32 12,21 7,48 38,2 7,6216,05 5,91 3,68 3.26 v a. 762.30 148 167 48 100 147 71 93 57 290 58 122 45 28 40 2,56 2,56 2,56 20.S 1 1 8 1 2,18 6 22 8 6,27 27,82 24 102 6,13 5,38 5,52 29,25 39 42 43 223 ------------------- Tabela: 3d. OF'S'I'ENARODNA S'I'RAHOVANJA PREMA TIPU NASELJA "' Ugrolavanje razvltka _socijallzma c " *' .c ·c Tip naselja· " ~ c "' ., 0 c Q. " "' ::> "" 0 ., 0 l;$., C'5: .... ., .. oo ~ ""~ Ol"' "" z~ c " "" "' 0 '!;; ;;;; ., .ae "' B 0 '0 Q. ~oN "cf ~ > N .c .. ~~ U) -;;; "" 0. "' " E "' 'E " "' " e " lil 0 " " ~ N " 'C' "' ., N > 0 .c ~ '!;; N " "' --- Grad S v e g a: 4,22 16 6,17 22 3,09 ·II 77,8 277 5,34 19 20,5 73 5,34 19 39 5,13 2 5,13 2 10,26 4 74,3 29 - 28,22 11 12,82 5 367 MeSo_vito naSelje <0 " 0 '0 356 Se1o .. "' Bezbednost zemlje 4,63 17 5,45 20 7,1 26 81,8 300 5,17 19 18,0 66 4,64 18 762 4,59 35 5,78 44 6,38 41 79,6 606 4,98 38 19,83 150 5,39 42 �·~ 0 LICNE 2ELJE PREMA SKOLSKOJ SPREMI Tabela: 4a I .Lien a sre' a Zdravlje i v v " v " ~ I >N Skolska sprema ~ v = ... ·a- .?.. ~ "~ - .. ~·t! '2' 0,.. ~ "' s "' " "' 0~ ;l;i:> :>S v v '0 0 0 '0 '2 '2' v ,.. "' 0 "' :a e ] . S'vega_: ~ •U ~ '§' o,.. 'E .Ov ::5 <l :a 0 ~s ~ 3E 0 c. o.o ~ -"' oi '2 'U ., ..,;; . "' " @"' -"' ~ '0 ~ '0 ~~ -11 0 v '0 v ~ v NV 'E' ·e.-g '0 v '2 :.::: v~ ~u '0 0- 5,3 9 5,1 18 .0 0 ~ ·-0 N ~ 0. ~ 0 - ~'0 ~ '0 0 0. 0 ~ ~ ~ ~N ~ ~ "" <llN I-~ 22,9 24,7 18,2 24,1 2,9 39 42 31 41 5 22,3 18,6 41,2 27,1 3,4 79 66 146 96 12 17,9 20,5 36,5 22,4 4,5 28 32 57 35 7 18,4 24,5 42,8 12,2 9 12 21 6 19,2 19,2 30,8 19,2 7,7 5 5 8 5 2 42,8 28,6 . 14,2 3 2 I 21,9 20,9 34,5 24,8 3,4 163 159 263 184 26 8,2 2,4 7,1 14 4 12 7,6 3,1 8,7 27 II 31 6,4 3,2 3.2 10 5 5 4,1 8,25 2 4 26,9 15,4 7 4 - 7,7 3,7 60 28 0 ~ c. v c. " "' .a_g " "' "' "' .s;e c. v "'E " "'""·- ~ 0 -"5 e ] " "' """ <:: - v -;;; v c:v "" ~ so ::! "' v a/> e~ ::E 0 Ui :::> E"' 0 ,a. N ><.>.0 . ~ 0 c. "' ~ -;; c. 0 " "' "' :g :5' :!<) " c. 0 ,.. v-"' ~ oe ~ 0 0 " "' ?. .,. 4,1 7 4,2 15 3,8 6 - "' " :a ~ &, ~ :=' "!~; v~- - o E "' " ·~ '0 0 ::E 0< 9,4 5,8 5,8 16 10 10 6,8 13,0 9,0 24 46 32 4,5 9,6 8,3 2 7 15 13 6.1 - - 3 3,8 7,7 I -2 7,1 12 4,8 17 1,9 3 5,8 10 4,2 15 "' 5,3 3,7 3,7 5,2 9,7 7,6 4,2 48 28 28 47 74 58 32 LWNA STRAHOVANJA PRJ!JMA SKOLSKOJ SPRJ!JMI Tabela: 4b. v v .., " LiCna nesr. i bolest Bolest i nesre·ca u porodici v Skolska sprema " "' ~ v -"' ~ 'til ., 0 ~ t:: ~ " s • " 0. " 1;[ v"' v v " :::> "" 0 z "' 0 0 'U ~ ~ 6 ~ o_ c.o ·c .e ~"" 'U •• ~" 't; ~ z"' :Vv '8~ v~ ·-a """ "' =,.. -· > 0 (3c: ~ :S v e··g ·a: 43,2 762 328 5,0 38 LiCnl i porodiCni ekonomski poloZaj .• vu c:o .....- 8 0 ~ Sc. ~ .J" ~~ ~~ s~ 37,6 4,1 8,8 1,8 22,9 7 15 3 S9 170 64 16,9 4,5 45,8 46,9' 5,1 NedovrSena os·novna 60 16 162 354 166 18 skola 3,8 17,3 1,9 37,2 35,9 ZavrSena osn. Skala 3 58 27 6 i nedovrsena sred. Skola 156 56 34,7 10,2 10,2 42,8 17 Srednja !kola 5 5 49 21 7,7 30,8 7,7 7,7 65,4 2 8 · ViSa i visoka Skola 2 2 26 17 42,8 57,1 3 Nepoznato 7 4 Bez skole "' ,... "" .~ -@ ~ o- 22,9 46,5 5,8 - 39 79 10 27,7 46,6 8,2 3 98 165 29 4,5 30,142,9 3,8 4 7. 47 67 6 14,3 42,8 44,9 5,1 I 7 21 22 3 23, I 42,3 38,511,5 - 6 11 10 3 14,2 14,2 7 6 I I .6 1 37,618,3 4,2 3,0 28,5 45,6 6,8 762 286 52 32 23 217 349 52 42,9 4,1 170 73 7 NedovrSena 37,6 7,9 osnovna !kola 354 133 28 ?avr. osnov. 35 2 12 8 sk. i nedovr. ' ' srednja skola 155 55 20 Srednja 26,5 5, I skola 49 13 3 'ViSa i visoka 23,11!,5 !kola 25 5 3 14,2 Nepoznato Bez !kole 0 ~ 0 ~ '0 ~ N .~ .., c. v .• "" c. .. " 'i' " "' .cg " I-.~ V>U "' 'til N i'i """' e: " "' ::> N 0< 0. :::;~ "' !-~ ~ "' u 0 Ostale zelje Lien! ! porodicn! ekonomski polozaj sreCa u J??rD~l-~~-- _ _ : __:__ I zdravljt! v u v '0 "' z "' v ~ '0 ~ "' '0 ~ 0 z 16,5 14,7 25 13,0 7,3 46 26 23,7 5,8 37 9 18,4 6,1 9 3 23,1 3,8 6 I 57,1 4 2S 14,3 3,1 37,6 17,1 109 24 287 130 "' .. .. '§5.~ sv .!!c " = o=: 'til ""'" "" ·m "' ~5 N SA 64 Ostala strahovarija z"' 4,1 7 5,6 ~ 0- e·~ 1;-~'8 Ci N >U z~ c. 2,4 4 "" ~ "t; 0< 24,7 I " '0 ~ z ,.. "' 0 .c :l ., "' N ~ 7,.. ..., 42 12 23,4 7,1 83 25 26,3 41 38,8 7 5,1 8 6,1 3 3,8 I 5,4 19 6,4 10 4,1 2 11,5 3 5,1 .39 .. 5,0 26,1 38 199 20 "' '2' " :a 0 -e ~ 3,4 12 1~ 46;2 12 28,6 2 4,9 37 19 �.. ~ OPSTEN.A!RODNE 2ELJE PREMA SKOLSIWJ SPREMI Tabela: 4c . ." ~ OpSti razvoj socijalizma ~ ~ -~ " ~ ~ ~ ~ SkoJska sprema ~ " "' c. " " ;::, ""' 0 Be~ '<;' ~ I - '0 ~ ~ ~ '0 0 ·... .0 ~ " o co ·-"' 00 .$!.. _....., ~~ S E~ 4) Nl:::l~0 ~ ·;: "' ~ g ~ '0 00 0 ~" 0. ~ " .0 ~ ·c~ .s ~ ~.~ ... ~ 0 e ca ~ 11.1 <':1 ~ ~ " ~ ~0 "' ~ ~~I ~ N= C Q)CQ.J <11 t:;-g·~Q).e o.c;l~·c~ -~=~ ~ ~ ~ ~ ii3 12,4 3 21 ~ ~I Q) :! :E ~ -~·N s~:~.go~ ,> rJ') ~ 5,3 5,8 5,3 31,8 9 10 9 54 3,1 19,7 20,3 5,4 16,9 18,4 . 9,6 13,0 . 7,9 29,7 8,7 16,1 4,8 3,4 3,9 6,8 3,4 4,8 29,9 354 11 70 72 19 60 65 34 46 28 105 31 57 17 12 14 24 12 17 106 Nedo>VrSena o:m. ~kola ~k. 6,4 20,5 22,4 8,3 12,8 22,410,9 10,2!1,5 48,7 7,1 16,710,3 32 35 13 20 35 17 16 18 76 11 26 16 i nedovr. sred. 156 10 Srednja Skola 49 - ViSa i vlSoka 7,7 34,6 15,4 19,2 11,5 46,1 19,2 19,2 7,7 53,8 26 2 9 4 5 3 12 5 5 2 14 1 Skola Nepoznato s ~ svete 1 zdravstva c :o e "' '" E .i~l~ s 'E ~ c "' ~ "' "' ~ OJ ~ j ca ...... ~ gnQJ .,oo -~ c c ............ Q) '0 ~tn ·c~l-a ~ ~ ~ e.:; ·-c. ~<":! .2 .5: ~ ==- I .0 .s g. g:o '0' ~~ '0 ~:::;' O'E ;;; E$ !S ~ '0 0 > > ;ii)~ .0~ c. N ><Jl •.,.. <U N ~"2.B~8Ng2 ~5 vo. ......... ~c. Z ...... 10 en I~ .... Z o.. ..,~ "' o-~ ~'0 N o< IVl :§' -.,. 4,1 12,4 21,8 2,9 6,5 14,1 7,6 12,9 2,4 35,3 7,6 10,0 5,8 170 1 21 37 5 11 . 24 13 22 4 60 13 17 10 Sli:ole Zavr. osn. > ;N . ~ ~ 0 IRazvOj pro· Zivotni standard gradana Privredni razvoj zemlje 7 - 26,5 32,6 12,2 13 16 6 42,8 42,8 3 3 - 8,2 18;4 4,1 4 9 2 28,5 28,5 2 2 8,2 10,2 61,2 4,1 24',5 4 5 30 2 12 1 - - - 71,4 5 34,6 9 I 14,2 1 - - 4,5 3,2 7 5 4 6,4 5,7 30,1 10 9 47 6,1 3 - 1 14,3 6,1 18,4 7 3 9 11,5 3 - - 11,515,4 19,2 3 4 5 -- 14,2 14,2 1 I - 28,6 2 g . v e 3,9 19,4 21,9 6,3 13,1 19,3 9,3 12,2 7,5 38,2 7,6 16,0 5,9 3,6 5,2 5,1 5,5 5,5 29,2 a. 752 30 148 157 48 100 147 71 93 57 290 58 122 45 28 40 39 43 42 223 --. ·-~·~~-~~~.,-·•~=-•·~,~~"·=··--•~'· ·-~----~--~-~--~- _,.,~,.»~~o •.o-, OPSTENARODNA S'I'RAHOVANJA PREMA SKOLSKOJ SPREJMI Tabela: 4d UgroZavanje razvitka socijalizma ~ " .... ~ " " ~ " g, '0 0 ~ bll e ~ '0 0 " "'~ ~ ~~ -a~ -" Skolska sprema Bezbednost zemlje ~~ "" ~ 0 oo~ " 5 oo c. -bll " I 2> :1 ~ c. ~ c 0 ~ > ;;:; o;e ·>"' ~ 0~ "' ·" ~ N -".S .§E=: ~ I c. -;; " 8 ~ e ~ ~ ·;: "' ~ > 0 "' "' ii ~ -" ii3 "' ~ Bez Skole 170 4,1 7 5,3 9 2,9 5 "' 0 79,4 135 0,5 I 18,8 32 5,3 9 NedovrSena osnovna 354 4,5 15 3,4 12 . 4,2 15 79,1 280 6,2 22 23,2 82 5,6 20 155 4,5 7 11,5 18 10,9 17 80,8 126 5,1 8 17,9 28 5,1 8 49 8,2 4 8,2 4 8,2 4 83,7 41 6.1 3 14,3 Srednja Skala 6,1 3 ViSa i visoka Skola 26 3,8 I 3,8 I - 76,9 20 15.4 4 3,8 I - - - 57,1 4 79,5 606 - - 4,9 38 19,8 !50 skola ZavrS~na osnovna Skala 1 nedovrSena srednja skola . 7 Nepoznato "' "' "' Sve·ga: 762 4,6 35 "'~ 5,8 44 <f) 5,4 41 7 3,8 I 14,2 1 5,5 42 �"' ~ Tabe!a: 5a. LICNE ZELJE PRIDMA ZANIMANJIMA ~ ~ l.rll~a ;sre'Ca i e ·rl 1i:) ~ C co:! il :J Se1janke Radnice SluZbenice DomaC:ice Lica sa liCnim prlhod. :;:1 4! <.) . o..!<: o..~ Q.) ·;.::: CLl ~ >N • "0 .. -g . . . : .,; o . ~ Vj . ...., .:~ -y • ~,~ ...r~..: ~~'~" . p.orol-.,.:11 om ~;;m.OllOIIll:ll..~! [)v.l!IJrt.aJ v t\1 ~ P=t 10 n:~ co:~ co:~ D e< rn (/) P.. 6,6 0,7 23,4 43,3 I 32 59 9 6,5 3,3 o9,1 34,8 6 3 36 32 3,7 14,8 38,3 48,1 3 12 31 39 3,3 0.5 27,549,7 13 2 108 195 7,3 41.5 20 5' 17 3 1915,810 5 5,3 26,3 36,8 36,8 3 2' I 5 7 7 -o v QJ '8 .s ~. '9. ...... c ctl ~ '"' ~ E ~ '"ill 0- "'C .e: ·c;;• !:j ... <1:1 btl "'C Cll.O ~ ...~-o '"' c _e ? o ~ fli o c. bll g. o 2::Sa:! o O 'U1Q d ~ e<:J . . Qr O . Q J : : S ' _ , , ,_, 0 8 o o, ~ Is~~~-~~ 58~ .§~~Jj.g 137 30,0 5,8 48 8 92 30,4 9,8 28 9 81 24,713,3 20 II 392 42.6 6.7 167 27 41 48,812 2 Ostali C..o lt..:rn 1 ~ij· ~ d ;j 1~<uO.E - . f:l ~ 0 ~ ::::::-- (l) (I) ·dl·~O.:.:u::::;Q'.<Ji,.e,.,;Cd~N '::? ~- ...... c b.O..O -:? •..., ..... (l) 0 :!:j ... 0~ t> o. ca c bl4 ~ ~ ~ -- Zanimanje u porodicl ~·o ,s c L·x. .· . Zdrav!Je i sreCa z.dravlje • - --- - , o.. .... ~ o.,.:; ~ ro '"" (,.1 Zelje I , ~ .~ "'0 0 co:! ::S~~o.:;s~ .r::: ...... _, ·0. c v II) ~ ~loti :z 3 E p,. Q.l::::;:, Cl /Ostiile o:l Ul :~ ~ ~ t).O co:! :>_ a:: .c:. 13,9 7,3 11,1 19 10 16 9.8 6,5 9 6 7,4 12,3 I 6 10 5,1 2,8 6,4 9,2 7,1 3,6 20 II 25 36 28 14 2,4 12,2 4,9 9,7 2,4 23,4 4,911,7 5,8 32 6 16 8 2,7 8,7 2 8 1,2 8,0 19,7 14,6 25,5 11 27 20 35 6.5 9,8 33.7 58.7 6 9 31 54 6,2 16,1 20,9 38,2 5 1J 17 31 6.6 25,820,431,6 26 101 80 124 7.3 74,4 14,6 24.4 10 3 10 6 5,5 15,8 21,1 47,4 1 3 4 9 -1 5 2 4 I 10,5 2 3,7 3,7 6,2 9,7 7,6 4,2 28 27 47 74 58 32 S vega: . .·~ou.•.o ·"·>-" • ·,-.,~"'-'-"-'· =•=<->->u==~~--<~'·='"'·'w -~"'-""'~~u~.- ·"''"*="~'=='='===E=r~= Tabe!a: Sb. LICNA STRAHOVAN.JA PREMA ZANIMANJU Li!Cni :iJ ipOl'.Od!i~nlL Ostala porodlici ekOI!lkllll1ISiki o;>oloZa.j strahovanja ··------1 Bolest i nesreCa u Lli!Cna nesre "'o.~l ' ·e Zamimanjc Ca i bO<lesrt 1 i 2 "" ~.~ "' ¥ 'S 1!1 ' " ,§~ ~~ ~ ~0 1iJ·~ >N 'fti ·• f3·5 ;g !:§" z- ~ .,~ 0 ~ .~P. 1 ·:os ·d ljo o>c:1 s~ ~ ~ .§ru - ~ 8 ~" I ~ '0 '§ ~ ~ z ~ ] '"' ~ ~ ' l" ~~ J,l _g !l 1i ~ @<:i ~1 ~:$ 'ffi g fi'lj ~ ~] ~~ g -~ J 22-,2 10,9 16 ------ Selianlke 137 36,5 50 54,3 Radrn!1ce S!Wbooice 92 81 DoonaCice 392 Lica oo liCnfun prihodoin 41 Ostali "' "' "' 19 s.o 40,7 33 40,8 160 58.6 24 57,8 11 ------43,2 Swga: 762 328 5,1 7 2,2 2 4,9 4 4,1 16 19,5 8 5,3 1 5,1 7 4,4 4 3,7 3 2,3 9 2,4 1 41,9 33 43,6 171 21,9 9 69 12,2 5 - - 10.5 15,8 2 3 37,6 287 17,1 130 - ~ .li "' ~ ·--- 22,1 21 16,3 15 17,3 14 14,8 58 2,4 1 - " " "§ 33,9 46 28,3 26 13,9 19 20,6 19 18,5 15 17,6 7,3 10 13,0 12 7,4 6 8,9 35 2,4 1 - 4,4 6 10,2 10 2,8 2 4,6 18 7,3 3 5;1 7 11,9 11 6,2 5 3,7 14 - 30 '21,7 20 35,8 29 26,2 103 26,8 - - 5,3 1 1 31,6 6 5,1 39 4,9 38 26,1 199 5,4 211 2,4 1 2 3 4,9 4 2,5 10 --·----~--- 5,0 38 14,3 109 3,1 24 8,4 64 4,9 37 19 �aJuup-e~o!)waz ez -eza.tod a rua rtzems_ 'E!l<:!S enveJUH~'J.J£31'::3: ecuend Souaq 1 'N -Ure').s arua~a'H 'J.SOUalSOdt!Z eu-epe~l3' p~-ep -ue;.s ml~~loqod antuaz B~Upl:U3Z1 "Bl§!dO • '"'.~ .. N ·o ~ ere:}e-.rqoes ~o.c.zea ~-----_,---1 apaJA"f..rdorfod ro.c.z-ea ~n.r;snpu"! ·a roAZP.'H l ~ ~~ ;:f L/) c:i<t< ~ ~ ~ = ~ ;souuqe').s 'E!J{SUlOUO}]:li ~ 'J.3'J.p3dSOJd 1Ul"BU01::1"S.N: 3flAlUPZ l .ljnp - OlJ.L 'J.OAl~ ewznt1r1oos fOAZ"IU 1 a{treAnQO OAlSUJP3f OUltlUO!<>eN • 1 " 336 ::[~ i ::: gL/) LUJni kodeks je 101buhvatio HCnu ekonomsku situaciju, l':i!Cnd. kara!k.ter, tPCXSao i poslov:nu s~tuaciju, probileme koji se odnose na porodicu, :decu, vaspitanje, poJ.iti.:ku, ek'Odlomski .2livot i statndard, aned.Ulllarodnu .situaciju, itd. Naciona!ni kodeks obuhvatio je eloonomslru i politiOku situacjjju, di!'U!Stveni i ekono:mskli ramvU!ta~k, mednnarodne -adnose, hlaidini .rat i mir, nezavisnost, statru!s naoije i 'QpSta p'Ltamja. Oba lrodeksa su prav]Jena na osnovu ispitivanja u Sjedin:jenim Amer1Ckim DrZavama, pa zato ..neke kategorije ne odgovaraju na:soj drustvenoj stvarnootii. N a prliimer: Strah da 6e zemUa postati socijailistiCka ili pak lbojazan od komunilstiOke opaiSnosti'« - 10fVO .se odno.si na nackma'lna strahov-anja ili. rpretnju, a:grelsiju, domitnaciju Hi OO.Vraljanje 10id &trane SSSR-a, N.R. Kine ±l'i neke druge 'komunisticke si~e. Profes<>r Hadley Cantril· je bio veoma elastiC an i pokazao "je .razumevanja za sve naile primedbe i zabteve. Umesto gomj.ill:t fomnu!ladja uneli smo: IPretnja, agresija, doon1nacija i~i ·osvajatnje koje strane ,st]e. Uneli smo u kodeiks: dalji razvitruk «ocijalimna dug ZiviDt Tita, ,plaCanje p.rema uCiJnku, pomnC postradalim od zemlj.otresa, veCa briga porodicama JPallih. boraca; uCeSCe u drustV"enom sarrnoupmw'lj aillju .i elekltriffkacij a sElla, nedostatak bvige za seljake koj·i pr€llaze u graJd ltd. Kriticki stav. U prlmeni ovog UIP'iinlka, ska~e i kodeksa sifrura preti neikc>llko opa!snooti od subjekttvimna. Tuga su bili svesrui i a:utori .ovog medrmaradnog proje.kta. Prvo, po mom mtSlj.enju, ,pril:Lkoon vodenja ra:zgov-ora .sa ispi!ta111iilman, verballni fu;kazi koji ·se odln•ose na ·tiCne i nacionalne Z(!llje i strahovamja, kao .i odredivanje I::i!Cnog i nach:m:allnog Sltatwsa na skalli u mnogo slucajeva zavisi ad subjektivillh mspooozerija i situacLja, od il9krenosti a.nketirarnog lica, ad v.eSt!irne i 111lteUgencije sa1radnika ko"ji vodi razgovor. Nije svej:edlno da li Ce se taj -razgovo-r iQlbarv.i,ti rpre ili !pQISle radnog yremen~'.· u veselom i'lli -tl!Znom rruspolozenju .. U vrame kada je ilspitanlk sve.Z i odmoran iiH ;premor,en i nwvozan. 'Du veli\ku ulcigu igra momenatt iskrerrosti, oolbjektivna i dbjektivm.a s:i:tluacij"a lsp<itanlka. Drugo, preti opasnast ~d su'bjeiktivnog raspol<>Zenja sar,.dinlika koji ·vodi r~govor. Kwko je [WiSao ovom poslu, kako je IP"lbelezlo odgovor, da li dos1o'.'no onaklo ·kako je ts,piltanik 11 Zelje i strahovanja naroda .Jugoslavije 161 �.. gov<>rio i kaJko je daJto u UJPU1l•tvitma ili su to konstrulkdje njegiOIVe mallie. TreCe, prHikom. Si:firiram.ja materijala i kddliranja ·mogu se pojedliine lkategorije odgovora od strane Tazni!h lica lkoja obavc ljaju taj posao svesti pad ral'lltcite imenit<>lje. Ra<11ej Kantril piSe: »Mo2ida je :k>ljuCm.i prob~em u tom istra>Jiva&am radu lii~mvanje ve~balali!J. odgovora ooketir<mlh lica da hi se <>d1 govori SVI1Sta1i u lkateg.O!I'i!je koje ~ce nann omoguCiti da upo- redujemo stavove raooih socijaJ!nlh i nacicmahllih .gnupa. Morali !mlO vee U pocetku .rada da izr»ilimo sifru koja Ce lllOCi da na.m posliuzi za <>bradu sva;ke V'~te cdg.ovora koju bismo rna gde dal:ii!i, dd bHo kog !Ji.ca, a da wri •tome ne sv[\5\amo taj adgovm u neku kategouiju lkoj.a mu ne bi [>O'I!puno odgova·r~la. Isprdbruvanjem ove teh:nlike dosli smo do .si£re 'koja posle neko1lko revlzija sada ~adrZi o>loo 145 ozna1ca«.' Cetvrto: pri a.na1izi preti qpasnost da se za;paJdne u subjektibvizam, ukaliilm se ne uzrne u obzir objekltivna :Situacij a i druiltveno-<Poiliti&e prildke u zenilji u •lrojoj su pr1kupd~eni statistlCki ~odaci i sve informacije koje su potrebne za istra~ivatnja ovakve Vlnfte. Ovam prililkom p<>zvali ibilsmo se na ElngE!l:sovu misao: » .•• pi"!Oizv<>dnja newosrednih matffi'ijaq,:dh .srsdstava za zLvot, a !Jime i sva'ki stupanj ekonomskog .rawi11ka jednqg nar<>da Hi jeidne epohe, .C'ini O'SU1:0.V1U .:i:z ikoj,e su oSe razvlile dv.Zavne !Predstave d~t\Cm.lh 1judi, i da se one sroga mar.aju ol>jas, njavati iz te oonove, a ne, kao !Sto se idasalda doga'<ia~lo, .obmuto'. Zato srno u ana!liizi liCnih i nacionalnlih Zalja i strahova- nja uzeli drulitveno-'i!siorijSke uslove u Jugo.slaviji, u peric!du \zgradnje socijailizma, ooianali mno gcadaJnina Jlugoslav!ije sa njegovlm po.glleclom na svet i ibuduilnost, sa njeg.ovim potrebam.a i m0gu6nostinna, sa njegovoon ekonomskom, po~ litickom i kuJturnom i psihoio!ikom situacijom. s H a d 1 e y c a n t r i 1: A study of aspirations, reprinetd nom Scien~ title American, february, 1963. str. 145. ' 6 F r i d ·r i h E n g e 1 s: Govor na grobu Karla Marks a, iz knjige 1Karl Maries«, Kultura, 1950, godine. strana 20. r ... ,. .,. Socyalts!tcka Federallvna Republika JUGOSLAVIJA SlchsitCki poptsnt. kru9ovi. gradskoq.. seosk09 i rndovdog Ltpa. u. f(oji.ma je smmlyzna ankela. tiCnll! i opSle narodne telp islra.ho'XU'Ija.· �Socyaltsttcka Feder'atlvna Republika A • u s 1 JUGOSLAVIJA R "' Sl.a.luhCki. popt.SnL krugovi gradskog_, tt:?oskogo 4 0 i ~ J A ' s mdo\lt.log ttpa. u kojtrnaje smmlj,zna ankela liCn.z i opSle narodne tel~ islrethova.njG- · ~ " ,o 'IIRO'IITit:A I) 4 " '" ·; ~ 0 ,. .. 0 II ,. " ~ Rl'pub[tCict gtc.v1u grcu:l • Sm Dp4ttna N,ull'l}e ~ 0 •• ~ ~ '" -~- ,. • c. �Culibrk Svetozar CONCLUSION The intemational survey »On Human Happiness« has been carried out in Yugoslavia according to the directions by Professor Had!ley CaJlltriJ under the wonlting title »Pensonal md Naft:i.onal Wi!shes am.d Fea·rn«. The sample covered 1524 citizens between 21 and 71 years of age. This age structure was chosen in order to avoid insufficient maturity. and extreme age. The statistical census regions were applied in the elaboration of the sample for the first time. According to occupational structure, the sample covered 360 (24°/o) workers, 390 (25'/o) peasants, 233 (15'/o) employees, 397 (26"/o) housewives, 89 (60fo) pers011\S with personal income and other occupations 55 (4'/o). The number of the units according to repiU!blics was as folows:· Serbia (643 or 42°/o), croatia (368 or 24(1/o), Boonia and Hercegovina: (224 or 15'/o), Slovenia (162 or 11'/o), Macedonia (92 or 15'/o) and Montenegro (35 or 24°/o). However, a relative majority of .the interviewees was covered by the sarrruple in Slovenia (0,12%o), and the smallest ·nW!llber m Macedonia (0,065%o). The adrm of thils investigation WCliS 00 supply ws wi·th itn.focmation alboot peopl-e's wi:slhe.s arnd fears. The first quesHOn aiSke!d from the i.nterviewees referred to what ,filiey wish most, hope and expect i.e, what would make them feel happy and what they fear most. Thus we obtained a list of personal wishes and fears. Side by side with this list we obtained the one wich supplied us with people's wishes with r-egaTd t<> their coumrtry - YugoSilavia and what they fear most im the foollowilnrg ten years. So we obtained the list <>f national wishes and fears. All the personal wishes we could reduce to the following a · happy life for the ·children and the family, personal and family health amJd a higher sltandalrd of livilng. Acoording t<> the findings obtained, this condensed answer is divided into several wishes' which, according to their frequency can be arranged as follows:a happy life for the children, pensonal health to possess one'IS OWill hoUISe or flat, a ha'PPY farrruily life. to possess modenn Undtm-e, TV set and a car, a higher standard of living, family health, employ.;. ment, travelling and_ recreation, more money, peace, reduced taxes 11' 163 �for the peasants, social insurance, success at studies, close relations with the relatives, to move to town and to remain as a peasant. All these wishes were measured on the »Self-anchoring« scale for the three time period. The general Yugos.larv arveratge of personal wishes amounts to 4,3 on the scale for the past, 5,0 on the scale for the present and 5,7 on the scale for the futUll."e. Starting from the scale for the present time the following order of wishes is seen over the general Yt.llgOSlav level: to possess one's own house or flat, personal health a happy life for the children, family health, a happy family life, travellilng a:Illd recreati>Q!n, peace and success at stru.dies. The following order or wishes is seen below the general Yugoslav average ladder ratings: to possess a modern flat, furniture, TV set and a car, close relations with the relatives, employment, more money, to move to town, a higher standard of living, to remain as a peasant, social insurance and to reduce taxes. Among wol'!kers, to possess oWn hrouse or a flat rankls highest in their personal wishes. It is not the case with the peasants since the majority of them own thek house. A happy Life for the chHdren ranks highest in their wishes. The employees, like the peasants, rank highest a happy life for the children followed by possessing one's own house or flat. The hou:sewi'Ves rank hi·ghest a happy life for the children followed by personal health. Workers and employees rank lowest »to remain as a peasant« whereas the peawnts and the housewives rank lowest ))success at studies«. Personal wishes are influenced beside occupation, by age. Perscmal health iJS ranked highest by the age group of 50 yews and over. In the age group between 30 and 49 years this wish occupies the third place on the list. The age group -between 21 and 29 years Plllt this wish on the fourth place. Personal fears appear in smaller number than personal wishes They are reduced to ·bad health and illness in the family, war, unhappy life for the children, unhappy family life, unemployment, decrease of the standard of living, poor harvest and a loss of one's own house or flat. The following fears are 'below the general Yugoslav average: bad personal health, unhappy life for the children, poor harvest, unemployment and a decrease of the standard of living. Over the general Yugoslav average are the following fears: illness and death in the family, unhappy family life and war~ All the national wishes could be reduced to the further economic, political and cultura,J development of all 6 republics, natio.:.. nalities and Yugoslavia as a whole. This answer is divided into several problems, questions and aspirations of Y111goslav citizens. National prosperity ranks highest (40°/o) and people's health lowest. Under national prosperity is understood the increa·se of the standard of living through the application of techniques, nuclear energy and the accomplishments of science in general, higher production in industry an!d a.g;ri.cul:IJuire, and a more rationalized u.ti:liza tion of resources. On the scale for the present time ·national status amounts to 6,8. The following national wishes are below this general YUgoslav average; electrification of the villages, economic stability and • lower prices, better li'Ving cooditiOills in the -toWII15 nd in the COfU!lltry, equal 'Seleries, reduction of taxes for the peasants a:nd a. long life and health for Tito. The following wishes are over the general Yugoslav average; peace, modernization of agriculture, the development of transport, a further development of socialism, solving of the housing problem, the improvement of schooling and national unity. National prospe,rity, technical improvement of the country, employment, people s health and the general developmerut of the country are equal to the general Yugoslav average on the scale for the present time. As regards national wishes, national prosperity is ranked hig-_ hest by workers, peasants, employees and housewives. With regard to this question and some others there emerged some similarities and correspondences. However, there are differences too. By the coefiicierut of the correla•ti'On we found out that the woa:!k:et\S approach most to the Yugoslav level and the employees diverge mast from ft. Among woLrikers Ro Bm'OiUIIlrts to 0,916, atrnillllg peasanrts Ro = 0,825, among _employees Ro = 0,807 and among housewives Ro = 0,912. The differences emerging in national wishes can be explained by the different economic, cultural and politic environments in which particular occupational and social grOR.lps live. As we have seen, the peasants put the reduction in taxes at the seventh place on the list, the housewives at the fiftheenth, whereas ·the workers and the employees at the last - the n:Lneteenth place. National wishes and fears are influenced by economic and other differences in particular regions. For instance: according to U~e frequency, the development of ind~Ustry ill1 Yugoslarvia occupies the fourth place in natirmal wishes. O.ut of 1524 interviewees 370 or 24fJ/o emphasised this wish in their answers. In the undeve~oped atreas of Serbia (KoiSQvo and Metohia) the development of . mdustry has been put in the first place by the interviewees. In Serbia as a whole and in Macedonia the development of industry occupies the second place in the interviewees' wishes. In Slovenia, Croatia and Montenegro the development of industry occupies th~ fourth place. However, in Bosnia and Hercegovilna thi-s wi•sh occupies the seventh place. This can be explained by the fact that this republic has been undergoing a rapid process of industrialization since the Second World War. The coefficient of correlation of the rank show that national wishes of the interviewees in Slovenia, Montenegro, Serbia and Croatia slightly differ from the national wishes of Y.ugosla:via wherears there are consioderwble differences between the wishes of Macedonia and Bosnia and Hercegovina. In S~rbia Ro = 0,875, in Croatia Ro = ~ 0,860, in Bosnia and Hercegovma. Ro = 0, 618, in Slovenia Ro = 0,954, in Macedonia Ro = 0,008 and In Montenegro Ro = 0,874. . As regards national fears, war ranks highest followed by occupatiOn, fear for President Tito, fear of the restoration of the old regime, conflicts amomg peQP!I.es, natUil'al di\Sialstems, earthquakes, dTo-ugh"bs and floods. Workers, employees and hoiUsewi·ves a-pproach the Yugoslav level, whereas the peasants considerably differ in this respect. For 165 164 �the workers Ro = 0,964, for the peasants Ro = 0,607 and for the employees Ro = 0,964. Bosnia and Hercegovina and Macedonia differ slightly from the Ywgoslarv average as regwds national fews. The ,greatest differences in this respect are shown in Slovenia and Serbia. Ro =0,571 for· Serbia, Ro = 0,750 for Croatia, Ro = 0,964 in Bosnia and Hercegov:llna, Ro = 0,646 Ln Slovenia, Ro = 0,929 iln Macedonia and Ro = 0,643 in Montenegro. In Yugoslavia the citizens fear war the most. By measuring personal and national status on the scale we obtained the average for the period 1957-1967 for the past d957), present (1962) and future (1967). Personal and National Ladder Ratings Past Present personal status 4,3 5,0 national status 4,9 6,8 Fu'bure 6,7 8,6 NatLo!n.aJ. statws :i\S greater th31ll personal :iJn all the three time periods. A high degree of national optimism of the Yugoslav people has its roots in the past in the struggle fur fteedom. It is sufficient to remember the Balkan Wars ·and World Wars I and II to be aware what trou;bles the Yugoslav ;people rmderwent in 'Order to save their lives. In the study »Psychical]. Cha.racterilstics of the South Slovenes« (1931) Jovan CvijiC stated that for the Dinaric type of the people there are no obstacles which they could not overcome and that all the Yugoslav peoples suffered unutterable pains in fighting famine and struggling for national liberty and ideals. According to republics the status of Yugoslavia shows the following degrees of optimism: Serbia Croatia Bosna and Hercegovina Slovenia Macedonia Montenegro Past 5,1 5,2 4,8 4,9 4,8 5,2 Present 7,2 6,4 6,8 6,7 6,9 7,4 Fufiure 8,8 7,6 8,5 8,5 8,7 9,0 The .greatest degree of optimism is pronounced in Montenegro followed by Serbia and Macedonia. whereas Bosnia and Hercegovina and Slovenia approach moot closely to the Y11.11goslav level. The tnrterviewees' e-stimates im Croartia ramfks below the Yu;goslav' level. We measured the status of Yugoslavia according to the estimates of the wO!l'lkets, pea5ants. employees rumd hOUJSewives. workeres peasants employees housewives 16B Past Present 4,8 5,5 5,2 4,9 6,8 7,0 7,0 7,0 Fu'bure 8,6 7,9 8,8 8,7 In their estimations of the past the workers slightly differ from the Yugoslav average. The estimations of the peasants and employees rank over the Yugoslav average whereas the housewives' eStimations are equal to the Yugoslav level. On the scale for the present time, national status estimated by the workers is at the Yugoslav level i.e. it amounts to 6.8. whereas the estimates of employees and howsewives come over the Yugoslav ruverage. The wOTikers' estimate of the futuJre is over the Yugoslav level and amQ!UD.ts to 8,6 whereas the peasants( esttimate is below the Yrwgoslav level. The estimates of the €Jllljployees and housewives ·differ slightly tn this respect. It is .not the illusions and abstractiOlllS that are unJder cOIIliSideration in this investigation into human happiness, but real needs of everyday life of the individuals and of the nation which have a firm basis in Yugoslav socio-economic and political relations. Everyday needs gave rise to the numerous personal and national wishes of the Yugoslav citizens. Side by side with the aspirations, hopes and expectations, there emerge worries, anxieties and fears that the former will not be realized. The need- expressed in the wi!Sh to possess one's own hou:se or a nicer flat with modern furniture and a TV set or the wish for a further development of industry or culture reflect the degree of post-war development of the country which experienced a great material devastation and tremendous human sacrifices in the struggle for liberty, during World War II. A nUJIIllber of personal and nartiona!l wishes cannort be accomplished din filve or ten yeans, burt can be real:itzed iln a shorter or longer period ,since thei"e exist real sodiv-hilstorical conditi!O!ns, su~bjective and objective factors. Clear orientations of the national, economic and cultural development is given in the programmes, projects and plans of the Federal People's Assembly. of the republic, district and commune assemblies as well as in the programmes of the working collectives. The following conclusion can be drawn; the Yugoslavs are realistic optimists since optimism prevails over pesimism in personaol. arrld natiOnal wi!shes. ObservtirrlJg 1the !Scales of pen&onal wishes, 80l'/o of the IDvervi.ewees arre opt:in:nirstioarHy orientated, 10°/o colllLS.ide!l" that there will not be any differences between the present and the future, 8°/o are pesimistically orientated whereas 2°/o did not produce_ any answer. Observing the scale of national wishes for the present time and the future 81°/o of the interviewees are optimisticallydisposed, 1~/o state that there will not be any change between the present time and the futuxe, 7°/o expect something worse in the future whereas 2°/o produce no answer. The future outlook of the Yugoslavs is bright with plenty of hope and expectations that personal arnd nationaol wishes will be accomplished. The empirical investigation carried out proved this and it is also proved by the everyday practice of the Ymgoslav working peOple all over the- country. 167 �• qy.n.u6p?C Caexo3ap PE310ME Me:m::;u:yriapop;HaH aHKeTa ,0 "t{eJiose"<IecKOM C"t{aCTLe", opraHM~ 30BaHHall lifHCTHTYTOM M€1K]l.yriapOJJ;HOrO 06IUeCTB€HHOrO MCCJ1€JJ;OB8HWI s IIpnctoae nap; pyxosop;cTBOM npoc;lleccopa Xa.p;Jieiia KaHTP:t-:ma. 3Ta aHKeTa npose,n;eaa B BJrocnasMM no,n; 6y;u:aHM Ha3saHMeM ,JIJ:.JqHLie M o6ml1e aapop;HLie :m::e.rtaHMJI H onaceaJfil". ITO 3TOMy 06pa3Q.Y IIOJIY'ti€Hbi OTB€Thl OT 1524 rpa::m:;u:aH, B 803paCTe O,IJ; 21-71 rOf\:8. TaKaSI CTpyxTypa IB03p3CT8 B3l!Ta BO H36eJK8HM€ OCMOTpa He IIOJIHOJ1 3p€JIOCTM M rnyfiOKoii CTapQCTM, IIpH BLlpa60TK€ 06pa3:o;a, BnepBble MCDOJIL30B3JIMCb OfiJD;Me GT8T11CTM"t{€CKM€ y"laCTKM. Ilo npocl;leccMoHanhHO:i1: CTPYKType s o6pa3:u;e npe,n;cTasneabi pa6o<:~ne '"IMCJIOM 360 (246/1)), 3eMJie.&eJII>D;hl 390 (25(1/o), CJI)QK.aJD;He 233 (15{1/o), ,l\OMOX03SliiKM - 397 (26°/o), JIJ.UJ:a C JI119:HbiMH npMHa,n;JieJKHOCT.siMM 89 (ffJ/o) M OCT3Jl1>Hbl€ npoQ.:>ecCMM - 55 (4'fo). 'tfMcJio €f\:Ji1HJ1l.l; no pecny6mm:aM B o6pa3qe ,n;aao cne,ZJ;yiOJD;HM_ nop51)l;KOM: Cep6M51 (643, Mm1: 42°/o), XopsaTM51 (368, MJivt 24°/o), EocHMSI H repu;erOBHHa (224, MJD%[ 15·0fo), CnoseHli1.SI (162, MJIM 11°/1)), MaKe,I\OHJ151 (92, MJIM 151l/o) :w 'tfepaoropru~ (35, MJIM 241'1/o). O,n.HaKo no;&313muom;ee 6o.rrhiiiMHCTBO onpomeHHbiX mru; 6I>rno s Cnosemm (0,12<0/oo), a, peJIHTMBri:O M€IU:>Ule scero HaX0JJ;MJIOCb B MaKe)l;OHMK (0,0650/oo), 3TMM MCCJt€,JJ;OE!8HH€M XOTeJIOCb Y3H8Tb, l.ITO JUO,IJ;M 60Jibllle acero xinxT, H -qero oru:r onacaiOTCH. Ha ocaoaaHMM nepBoro Borrpoca Mbl XOT8JtM 03HaKOMHTbCSI 0 TOM, KaKOe CaMO€ 60JibiiiO€ JKBJiaHMe onpoweaaorO B CBH3H c ero JI:r.fqao:H 1Kl:.:I3HbiO, qeMy OH aa.n;eeTc.si M 'liTO O:m:M.n;aeT ,n;JI.si csoero noJIHoro cqacTh51 11, Hao6opoT _: 'tiero OH 6onbme BCero onacae-rcx; TaxMM o6pa3oM Mhl noJiyql:.:lnM crrMcoK. JIJi.P--IHbiX JKeJiaHHH:it 11 onaceHiirli:. O.u.aospeMeHHO c SITlt:IM Mbi cnpamMBaJIM onpoweaaoro KaKMe era nyt~ruJ1e nom:eJiaan.sr CBoe:M: CTpaHe IOrocJiaBMH aa npoTSIJKei:IJ1J1 .n.ec.siTM oqepei,n.aLix JieT J1 qero oa 6onbiiie Bcero· onacaetc.si; TaKMM o6pa30M nonyqnm1 cnMCOK Hat{HOHaJihabix :m:eJiaHM:it 11 orracean.H:. Bee JIM"<IHbie :ai:€JI8HHH MOJKHO IIO,U.B€CTM IIO,ll; 06IUJ.rit 3HaMeHaT€Jib C"18CTJIHBaH JKJ13HL ,ZJ;eTeif M CeMLH, JIIi[qi-IOe J1 ceMet:l:a:oe 3,D;O-· pOBb€ J1 BbiCIIIffi.1 1KJ13H:€HHLlli YPOB€l!L. Ha OCHOB3Hii!l1 IIOJiyqeHbiX Pe:3YJILTaTOB, 3TOT cxaTbiH OTBeT, co,n.ep1KJ1T 6oJILmoe <n1CJIO :m:e- 168 .., namrli, no CBOeii "t.IaCTOTHOCTH CJI€,U.yl0Jll;lt:IX STHM IIOPSI){KOM: cqaCTJIHBrui lKM3Hb )l;€Te:i1:, JIH"IHO€ 3,IJ;OpOBLe, 06Jiap;aTb C06CTBeHHLIM ,D;OMOM HJIJ1 KBapTMpOi1:, C"ti8CTJIJ1Basi CeMeii:Hasi JKJil3Hb, J1M€Tb MO,JJ;HYlO Me6em., TeJieBM30p, aBTOMaiiiMHy, BbiCIIII1i1 1KJ13HeHHbi:H: ypO• EeHb 3,JJ;OpOBbe C€Mb"H, 3aiDITOCTh, IIOe3,ItKJi1 H peKpeaQJ:U~, J1M€Tbno6oJibme ,tteHer, CIIOKOP.I:CTBHe, yM€HbW€HM€ H8JIOrOB 3€MJI€,U.€JibIJ;aM1 cou;na.m,aoe o6ecne'"leHMe, ycneXH B yqeHMM, 6JIJ13KJ:te OTHomeHIDI c po,n;cTBeHHHKaMH, nepeceJieHMe B ropo;u: H, nocJiep;aee :m:eJiaHMe OCTaTLCSI J1 ,n;aJiee 3€MJI€,JJ;€JIL:QeM. Bee 3TH JKemunrn J13Mep.siJIHCb aa IIIKaJie o:u;eaoK (the »self anchoring scale«) yqH'l'LIBrui TPH nepHo,n.a BpeMeHH. B cpe.z:tHeM (cpep;aruHI BeJIH'tiMHa HJtH cpe,n;aee apmi;lMeTM"<IeCKOe) o6m;e-IOrocJiaBcKHe noKa3aHJ1SI JIH"IHbiX :m:eJiaHY:Ii1: a a IIIKaJie npe,ZJ;CTaBJieHhl: B IIpOlliJIOM 4,3, B H3CTOSIIIJ;eM - 5,0 J1 B 6y,n;yiiJ;eM - 5,7. Ji.ICXO,D;ll OT HLIH€UIH€1'0 o6m;e-IOrOCJia.BCKOrO ypOBiill JKH3HH1 BbiCW€ €1'0 Ha WKaJie H3XO,JJ;RTCR: o6nap;aTb C06C'I1BeHHbiM ,U.OMOM MJIM KB3PTHpoP.J:, JIWIHO€ 3)l;Op0Bb€1 C'"laCTJtHB3.SI JKH3Hb ;&eTefi1 3p;Op0Bbe CeMbJ1,_ C"t{8CTJIMB3H CeMe:furaH JKM3Hb, IIOe3,li;KM peitpe~, CIIOKOii:CTBHe H ycnex B Ylf€HJ1J1. HIDKe o6IIJ;e-rorocJiaBcKoro yposHSI npep;cTaBJLSieT co6oii cJie,n.yrom;we :m:eJiaHH51: o6na;u:aTb MO,li;HO:i1 KB3PTMpOi1:, Me6enbiO, T€JieBM30pOM J1 3BTOM3IIIMHO:i1:, 6JIM3KJ1€ OTHOW€HYUI C pO,l(CTB€HI1K3MJ1,_ 38JUlTOCT:&, MMeTb no6oJibwe ,u;eaer, nepeceJieHHe B ropo,n;, s:&IciiiHii JKM3HeHHbi:ti. yposeab, ocraTbC.H ;n;anee 3eMJie,zr;en:&u;eM, cou;HaJibHOe o6ecneqeane :w YM€HbmeHHe aanoroiB. IlpH06peTeHM€ C06CTB€HHOI'O )J;OMa miM KBapTMpbl H8XO,ll;J1TCSI Ha rrepBOM M€CT€ B JtJ1"tJHLIX lK€Jt3HllHX pa60"t{Ji:[X. 3€MJI€,lJ;€JibD;bi Ha rrepsoe M€CTO, He CTa.B.siT Ka.K pa60"<IM€ 06JI3)l;8Tb C06CTBeHHLIM )l;OMOM HJIH KBapTMpoit, TaK-Ka:K 60JII.WHHCTBO H3 HMX MMeiOT B C€JI8X CBOI%1 C06CTB€HHbl€ ,JJ;OMa. l:Ja nepBOM MeCTe l1X :meJiaHM.J1 H3XO,l(MTCSI cqaCTJIHBa.SI JKJ13Hb ,l\€Tei1. ¥ CJIYJK31ll;HX1 T3K-;m:e K8K H y 3€MJte,U.€JlbD;eB Ha nepBOM MeCT€ HaXO,l\l1TC.si C"13CTJIJ1BaH 1KM3Hb ,ll;€Tefi, a JIJ1lllb Ha IBTOpOM JK€JI3HM€ 06Jiap;aTh C06CTB€HHLIM )J;OMOM J1JIM KBapTY:Ipoii. ¥ ,Ir;OMOX03H€K1 C"<I3CTJIHB3SI JKJ13Hb p;eTe:i1:. Ha rrepBOM M€CTe, a Ha BTOpOM JIJiftlHO€ 3.z:tOPOBb€. Ha IIOCJiep;HeM M€CTe y pa60"<IMX H CJiyJKam;HX H3XO,II;J1TCH lK€Jt8HJ1€ ,OCT3TbCSI H ,n.aJiee 3eMne.n;eJI:&qeM", a y 3eMJie.n:en&n;eB H ,n;oMOX03.sieK ,ycnex B yqeHMH". * .. KpoMe npocPeccMH Ha JIH"IHLie :2KenaHHSI BmrHeT M so3pacT. BospaCTHa.SI rpynna, BKJIIO'"IaiOJD;a.SI B ce6SI B03P3CTbi OT 50 Jii CBbiWe JI€T, Ha nepBOM M€CT€ B CBOHX JK€Jia.HJ1liX CTaBHT JIW'IHO€ 3p;Op01Bb€~ B B03p3CTHOii:: rpynrre M€JK,U.Y 30 H 49 JI€T lKHSH£1, 3,JJ;Op0Bb€ CT3BHT Ha TpeTbe MeCTO, B TO BP€Mll KaK B B03paCTe M€JK,IJ;y 21 H 29 JI€'l'" OHO H3XO)J;l1.TC51 Ha "9:€TBePTO;vi MeCTe B paHr-CIIHCKe. J!H"IHIIIe onaceHM.SI .SIBJI.SIIOTCH B MeHbweM '"IHCJie, aemenn JIN'IHLie JK€JI3HJ151, B 06JD;€M1 MX M01KHO CB€CTJ1 H3 CJia6oe JII1l.JHO€ 3,U.OpOBII€ M 60Jie3Hb 113 CeMpe, Ha soiffiy, HeC"t{aCTJIMBylO 1KH3HI.· ,n.eTeii, aecqacTJIHByio ceMe:M:ayro lKH3Hb, 6e3pa6oTv.m;y, y-MeHbmeaHe :m:Jti3Heaoro yposHSI, cna6yro JKaTBY M aa noTepro co6cTseaaoro· ,n.oMa HJIM xsapTJilPbl, Ha UIKaJie, HMlKe o6w;e-rorocJiasCKoro yposHs!: H3XO,JJ;5ITCSI: III3TKO€ JIH"IHO€ 3,D;Op0Bbe, HeC'"13CTJIHB3.si 1KH3Hb ,n;eTeH,. cna6ax JKaTsa, 6e3pa6oTHqa H yMeHLIIIeHHe 1KM3Heaoro ypmaHSI, a 16!t �60JI€3Hb Vi CM€PTb B BLICUI€ ypOBHSI - CeMbe, H€C"iaCTJU1B3R C€- M€i1:Ha5f 2KH3Hb VI BOiiHa. Bee aa:qMoHaJibHLie :m:eJia.HHSI IBLipa:m:aiOTCH B cJie,nyrom;eM: ,u;aJibHefnnee SKOHOMWi€CK0€ 1 IIOJIJ1TWi€CKO€ H KYJIOTypHO€ pa3BHTJ1€ acex aaurux pecny6mm:, aapo,u;aocTeil H 10rocJiaBJ1J1 B u;eJioM. B 3TOM ClKaTOM OTB€T€ CO,IJ;€p:m:MTC5f 60JibW€€ "'IHCJIO IIp06JI€M, BOnpoCOB YI cTpeMJieHJ.1i:i rpa:m:,u;aH IOrocJiaBJ1J1. Ha rrepBOM MeCT€. aaXO,IJ;HTCH HCl:qHOHBJibHO€ 6JiarOCOCT0.5JIU1€1 C 40°/o, a Ha IIOCJI€)J;H€M 3,ZJ;Op0Bb€ HapO,D;B. Ilop; HBI_\HOHBJibHhiM 6JiarOCOCTOHHM€M MM€€TC.SI B BHp;y 110BbiW€HH€ JKJ13H€HOrO ypoBIDI IIYT€M 11Pl1M€H€HJiJJI T€XHHKH, T€pMOll)J;€pHOJ1: 9HepriD1 H ,li;OCT:mK€HIDI HayKH B006II.I;e, 60JILllia51 npOH3BO)J;MT€JlbHOC'l'b B IIpOMbiWJI€HHOCTJ1 J1 B C€JibCKOM X:o3slliCTBe H pa:quoaaJibHOe ~cnoJID30BHMe npHpop;HLix 6Jiar. Ha:qHOHaJILHLJ:ti CTBTYC B IIIKaJie, OTHOC.BJ:I:(Hi1:C.B K HbiH€IllH€MY apeMeHH cocToBJI.SieT 6,8. Hl11Ke 9TOro cpe;u;aero o6IQe-IOrocJiaBcKoro ypOBIUI Ha IIIKaJie H8XO)J;HTCH CJie,n;yiOIIU'l€ H3D;HOHBJibHbl€ :m:eJiaHH.sl: 9JieKTPHcJ:>IiiK8[\H.SI ceJia, 9KOHOMWI€CKa.B YCTO:t::RMBOCTh H HH3KMe D;€HLI, nyq:nme JKHJIHI:I:WLie yCJIOBJ1SJ B ropop;e H aa ceJie, ypasaem1e 3apa6oTH_?fr nJiaTLI, YMeHhmetrn:e aaJioros 3€MJie,n;eJILIJ;aM H no:m:eJialme p;OJirOM 1KH3HU H 3,Ii;OPOBb.5J np€311J,Il;€HTY THTY· Bonne cpe,z:r;aero o6m;e-rorocnaBcKoro ypOBWI RBJI5IIOTCH: MMp, MO,II;€piD:13a.IzyUI C€JILCKOrO X03Ri:i:CTB81 pa3BHTH€ C006ID;€HI1SI, ,Il;8JibH€i1:IIIee pa3BMTHe con;HaJIH3Ma, peweHHe :atlilJII1IUHOro sonpoca, pa3BMTHe rrpOCB€II.I;€HMSI H HaqMOHBJihHO€ e,D;HHCTBO. Hai..J;HOHaJILHOe 6JiaroCOCT0.5JHH€, Te:xlD'N€CKJrli nporpecc CTpaHhi, 38IDITOCTb 1 3,z:r;Op0Bbe Hapop;a H 06~ee pa3BMTU€ CTpaElJ - - Bee 9TO COOTBeTCTBY€T HaCTOSIJlleMy cpe,D;H€MY oG:me-IOrOCJiaBCKOMY ~pOBHIO. 0THOCHTeJibHO HaiJ;HOHaJILHbiX :ateJiaHJiU:I, pa6o~m:e, 3€MJI€,1{€JibIJ;bl, cny:m:a~e u ~oMoxos.Bt1K:PI aa nepsoe M€CTO paar-cnucKa cTaBHJIM Hatzyi:OH3JII>HO€ 6JiarOCOCTO.SU111€. TIO 9Tl1M H ,z:r;pyrHM BOTIPOCBM npO.SIBMJIOCb CXO)J;CTBO H TOJKeCTBeHHOCTb B H8IJ;HOHaJII:,HblX :ateJiaHH.SIX. 0,D;HaKo, cy:mecTBylOT u p83:m:n-.~. Y pa60qJ-:JX H CJiy:m::am;Hx aa nocnep;HeM MecTe aaxop;HTCH yMeHLrneaHe aanoroB 3eMJie,u;eJibr(aM, a y ,u;oMOX03HeK - - aatzy~oaam.aoe e,D;JiiHCTBO. Ko34>4>JrqueaTOM KoppeJI5I:QJ1Ji:I paara MLI ycTaHOBHJIH, ~o pa6oqMe 6JIJiDKe Bcex K IDrocJiaBCKOMY yposHIO, a 6oJIOrne acero y,n;aJUllOTCSI: OT aero CJIYJKan:J;He. Y pa6oqm( Ro = 0,916, y 3€MJie,z:r;e.m:,:o;es Ro = 0,825, Y CJIYJKaw;HX Ro 0,807 u y ~OMOX03SI:eK Ro = 0,912. Pa3HMD;LI BaaizyJ:oHaJihHhiX JK€JI8HH51X o6T:>.siCH.5110TCSI: pa3JIWiHbiMM 3KOHOMM"tt€CKMMH, KYJibTypHbiMM H IIOJIMTWI€CKHMH yCJIOBJ15IMM B KOTOpbiX :m:lillByT oTp;eJILHLie npoQ;>eccuoaaJibHI:.Ie H cou;t1aJThaLie rpynm.I. :~.ha pa3Hiru;a o6»»:CH.sleTCH pa3JIH't1HLIMK ycJIOBJ1SIMM :m:H3HH. B :m:enaHH»:X 3eMJie,n;eJibi,J;,eB, KaK Mht-sTo sn;a;eJiu, sonpoc o6 YMeHLmermu HaJioros H8XO,IJ;HTC.si' HB C€,D;bMOM MeCTe B paar-CIIHCK€, Y ,D;OMOX03.BeK Ha IIHTH8,11;IJ;8TOM, a y pa60"t!HX H CJIY2K8lll;HX Ha ITOCJI€,1J;H€M ,n;eB.SIT- TO'tffio pa3BHTLIX o6JiaCT.BX Cep6HM (KocoBo n MeToxWI), nonpoc o pa3BHTHM npOMbiWJI€HHOCTl:t OITpOW€HHbi€ CT8BSIT Ha nepBO€ M€CTO. B Cep6:mi H Max:e,n;oHHH pa3BHTHe npoMLirnJieHHocTH B :m:enaaJ.:I.srx OllPOIII€HHbiX H8XO,D;HTC.si Ha BTOPOM M€CT€, B CJIOB€ID:IH, XOpB8TMM H 'tJepHOrOPID1 H8 'tf€TB€pTOM M€CT€. O,z:r;HBKO, B EOCHID:l H Tepn;e..:. rOBlilH€ npOMLIIIIJI€HHOCTb 1B MX 2K€JiaHJ.:I5IX HBXO,D;MTCSI Ha C€,D;LMOM M€CTe; STO 06'LSICHSI€TCH T€M, "qTO B SToii pecny6JIJiiK€ IIOCJI€ BTOpoi1: MHpOBOft BOffiibl IIPOI.J;€CC lilH,lJ;YCTpHaJIM3a:QIDI 6hiCTpO B03pacTaJI. K03cfl4>MIJ;H€HTbi KOppeJISID;MH paara YK83biBaiOT 1-18 TO, '-ITO HaiJ;HOH8JibHbl€ :meJirurn.B onpomeHHbix B CJioseiD1J1, 't{epaoroPMH, Cep6vm M XopB8THJi:l 1 0"--€Hb M3JIO OTJIH"ttai0TC5f OT H8IJ;MOHaJILHblX :meJiaHJtlj.f IOrocJiaBHH, B TO BpeM.B xax: B :meJiaHM.Hx MaKe,z:r;oaHH, BoCHJtJ:M J:[ repu;eroBKHe SIBJI5IlOTCSI 3Ha"<IMT€JibHbi€ pa3Hl11..\:&I. B Cep6HH Ro = 0,875, B Xop!BaTHH Ro = 0,860, B BOCHJtlJi:l Ji:l repu;erOBMHe Ro = 0,668, B CJIOB€HMH Ro = 0,954, B Maxe,D;OHID1 Ro = 0,668 n B <iepaoroplilH Ro = 0,874. B Hau;,HOH8JlbHbiX OII8C€HJ1.51X Ha nepBOM MeCT€ H8XO,D;MTC51 BOififa, 38T€M OKKynau;,J151, OIT8C€HJi:l.si OTHOCSIWM€C5I K 6JiarOTIOJI~HlD npe3n,n;eaTa TY.!:To, B03Bpam;eaHe CTaporo pe:mHMa, pasaorJiacMe Me~y Hapo,n;aMJ:t H CTHxJili.ffiLie 6e,D;CTBJ1SJ {3eMJieTpeceiD:Ie, cynm: M H8BO,D;H€HH5I), Pa60"t!Me, CJIY1Ka.III;H€ H ,ItOMOX035Iiil:KH B CBOMX JKeJiaHH.siX HaXO,Il;SITC.si 6JIJDK€ IOrOCJiaBCKOMY YPOBHIO, B TO BP€MSI KaK 3€MJI€,D;€JILIJ;bl IB STOM OTHOIU€HHM 3Ha'tJJ1T€JibHO OTJIWiaiOTC.B OT HJilX. "Y pa6oqux Ro 0,964, y 3eMJie,n;en:o:u;ea Ro = 0,607, y CJiy:tKa!4HX = Ro ~ 0,964. B HaD;OHHaJibHbiX OII8C€HH51X, BOCHMH H Tep:qeroBMHa H MaKe,11;0HHH O"<IeHb M8JIO OTJIH'<iaiOTCSI OT cpep;Hero IOrOCJiaBCKOro YPOBHSI, J1 C8Mble 60JiblliH€ pa3~ B :!:~TOM OTH0ill€HHM .51BJI.5110TCSI B CJIOB€ID:1H M B Cep6MM. B Cep6MM Ro = 0,571, B XopBaTHM Ro = 0, 750, B Bocm-m H repn;eroBMHe Ro = 0,964, B CJIOB€HHH Ro = 0,646, B Maxe,n;oHHH Ro = 0,929 H B <Iepaoropm1: Ro = 0,643. B IOrocJiatBHH rpa:m:p;aae 6om..we Bcero onacaiOTc.B BO:ti:Hbl. J13MepeHM€M lUKaJI JIJi:I"-IHOrO M H8IJ;HOH8JlbHOro CTaTyC·a IIOJIY"--€Hbl Cpe,D;HH€ yK838T€JIM 3a rrepHO,D; C 1957-1967 ro,D;, OTHOCSIII1;MeC.SI K IIPOWJIOMY {1957 ro,n;), HaCTO.siiQeMy {1962 ro,z:r;) H 6y,n;yru;eMy (1967 ro)"l). = aa,z:r;n;aTOM MecTe. :9KOHOMM"ieCKMe H ,n;pyrHe pa3ffitl{bl OT,!I;€Jli:,HbiX pafiOHOB ITOBJIH.slJIH aa aan;uoaaJibHhle :menaHHSI H onaceHHSI. Mbi 9To noKa:m::eM TOJibKO B O,n;HOM npHM:epe. IIO CBOefi qacTOTHOCTJ1 Ha.IJ;MQHaJII:.Hhle LKeJiaHMSI OTHOC.511UH€C51 K pa3BM:TJi:IIO npOMbiiiiJI€HHOCTM B lOrOCJI8BHH aaxo,z:r;.SITCH aa "tteTBepToM MecTe. OT 1524 onpomeHHLix JIMIJ;, 370, HJIM' 24<ilfo a· CBOJi:IX: OTBeTBX OC060 Bbi,D;€JIMJIM 3TO :m:eJiatrne. B Hep;OCTa- 170 B J!Jt"<IHI:.Iti: CTaTyC Hai:(HOHaJILHI:.I:ti CTaTyc npOIIJJIOM 4,3 4,9 B aacToHrn;eM 5,0 6,8 B 6y,n;ymeM 6,7 8,6 Hal:(J1oHaJII:.HLIH CTaTyc RBJI.SieTcsr 66JILIIIHM "tt€M JIWIHLlli cTaTyc BO Bcex Tpex rrepHop;ax apeMeHH. BLicoKaR creneHh aau;MoHaJihHOro OIITJi:IMH3M3 IOrOCJiaBCKOrO H8PO,D;a l1M€€T CBOJi:l rJiy6oKHe KOpHM B TIPOWJIOM, B 6opb6e 3a CB060,n;y. ,lJ;OCTaTO'tlHO BCTIOMHMTb 6aJIK3HCKJi:le BOiiHhl, TI€PBY10 M IBTOpyiO MJ1POByiO BOJ.iHy M YBM,D;€Tb KBKM€ TOJILKO rrpen.HTCTBIDI ,D;OJIJKHbl 6biJIH O,Il;OJI€Tb IOI'OCJiaBCKH€ aapop;bl "t!To6LI coxpaHHTb cson JKH3HM. Ilpocpeccop liosaH lJ;BJri!M"l, B aayqHOM Tpy,n;e ,IlCHXM'<I€CKHe CBOJ.iCTBa IO:m:HbiX CJIOB5IH" (1931 ro,D;y) KOHCTBHTvtpOBaJI, "t!TO ,IJ;HHapCKM€ JIIOp;H C"<IHTalOT, "t!TO HeT T8KMX TPY,D;HOCTeH C KOTOp:&IMH 6:01 OHM He MOrJIJ1 Cllp8Bii1TbC.H, M "'TO BCe 171 �IOrOCJI3BCKMe H3PO,l(bl TepneJIH H€BblHOCJ1Mble MYKH B 60pb6e C rOJIO~OM H C HenpHSITeJieM, 6opHcb Sa HRQ.HOH3JibHyiO CB06o,n;y H. ~I.IteaJibl. Ilo pecrry6JIHKaM, CTaTyc IOrocnasHH noKaSbiBaeT aa mKane CJie~yromJ.ri:i CTeneHb OIITMMHSMa: B npOIIIJIOM B XopsaTWI Boc~m.s: H repn;erOBHHa CJioBeHJ151 MaKe,!(OHH51 'l!epaoropWI HaCTQ51IqeM 7,2 6,4 6,8 6,7 6,9 7,4 5,1 5,2 4,8 4,9 4,8 5,2 Cep6Hll B 6Yi1YilleM 8,8 7,6 8,5 8,5 8,7 9,0 HaH60JJbiiiMii: CT€IIelffi OIITJ1MJ13Ma HM:eeT "CJepHOI'OpHH, 3aTeM Cep6Y.!:H H MaKe,!(OHJ151, B TO 2Ke BpeMH KaK BOCHHSI H rep~eroBMHa no;n;xop;SIT 6JIJ.OKe scero K rorocJiaBCKOMY yponHIO. OnpoiiieHHLie B XopsaTHH: ~aJia ou.eaKy HmKe rorocJiaBcKoro yponH51. BM'tleCJieH aa IIIKaJie H cTaTyc IOrocJiaBMH, ou.eaea pa6o"<~HMH. 3eMJI€,ll;eJILQ8MH, CJIYJR:8IqJ1MJ1 J1 ',n;OMOX03Hiix:aMH. B pa6o"tJHe seMJJe,!(eJJb[\bl CJijl)KaiD;He p;OMOX03SiiixH npom;noM 4,8 5,5 5,2 4,9 B HaCT051ID;eM 6,8 7,0 7,0 7,0 B 6y,n;yrn;eM 8,6 7,9 8,8 8,7 B O:qeHKe npOIIIJIOTO, pa60"tJJ.:!e O'tJeHb M3JIO OTJJWiaiOTC51 OT cpep;Hero rorocnaBCKoro ypoBIUI, ou;eaKa seMJie,n;en&n;en H cny:m::aliU1x CTOHT Bhiiiie Cpe,n;Hero IOrOCJiaBCKOI'O ypOBH51, B TO BpeM51 K3K OIJ;eHKa ,n;oMoxo35IeK pasHa rorocJiaBCKOMy yposHIO. B aacTmirqee npeM.SI aau;PioHaJibHLiii cTaTyc pa6o-que ou;eaunaiOT Ha IOrOCJI8BCKOM yposae, C 6,8, CJIY2KaiiJ;J1€ J1 )l;OMOX03SI:itKJ1 OIJ;eHMBaiOT ero Bhiiiie rorocJiruacKoro ypoBHSI. O:o;eHKa 6y;a;ym;ero H3XO,IJ;Ji1TC51 y pa60"qJ1X Ha IOrOCJI8BCKOM ypOBHe I1 IIPOIJ;€HHBaeTC51 Ha 8,6, TOr,n;a KaK OQeHK:a 3€MJie,n;eJILIJ;€B HaXO)J;Ji1TC51 IDO.Ke IOroCJJaBCKOrO ypOBHH, a y CJiy:atalqHX H )l;OMOX035IeK B STOM OTHOilleHnn OHa HeCKOJibKO J1H351. ,l\eJIO He B TOM, "qTQ6bi J1CCJiep;OB3Th , "tJ:€JIOBe"tJ:eCKOe c-qaCT:bea 7 11JIJJI03Jrn HJIH a6cTpaKqHH, a B peaJibHLIX 00Tpe6HOCT.5IX em:e,n;aeBHOii rrpaKTW:IeCKOM :m::J13HJ1 JIM'GHOCTH H HaiJ;ffi1, MMeiOiqMX CBOIO peaJILHylO OCHOBY B IOrOCJiaBCKJ1X o6m;ecrseHH0-3KOHOMH"GeCKHX J1 IIOJIHTMqecKHX OTHOilleHJ151X. · E:m:ep;HeBHhi€ II0Tpe6HOCTJ1 IIOpOp;HJIH MHOI'J1e JIWiHble J1 HB.QMOH3JII.HlJI-e m:eJiaHJ'I51 IOrOCJiaBCKJ1X rpam:,ZJ;aH. II05lBHJIJ1Cb CTP€MJI€HMSI, aa.n,em:p;bi J1: Q)KJ1,ll;3HWI, a B TO m:e speM.5I M sa6oTbi, 6oSI3HH M onacem:ISI, qTo STiit cTpeMJiea:llil, Ha;n;em:;n;hl u OJR:~:I,ll;3HWI He OCy!qeCTBSITC51. IIoTpe6aocTb s&xpam:eaa51 B ::m:eJiaHHH o6Jia;n;aTb co6CTBeHHLIM ,!(OMOM J1JIH Jiyqiiieit KBapTMpO:M:, C MO,tr;HO:tl: Me5e.Jll>IO Ji:I TeJieBJ130pOM, MJIM B :m::eJiaHHJ1 ,IJ;aJibHeitlllero pa3BJ1'1'1151 llpOMblUIJieHHOCTH JtiJIJil KYJILTyphi, oTpa:tKaeT C'reaenL noc.neBOeHHOro pa:Z.taMTM5l cTpaHbi, 172 BO-BTopo.H MMposoM sotiae nepeaecmeti 6oJibiiiHe pa3opeHHSI, MaTepHaJILHble J1 "9:€JIOB€"9:€CKMe IIOT€pH B 60pb6e Sa CB060~y. M:Horne JIH"'Hhle H Ha.Q.MOHaJibHhle :meJiaHWI ae CMoryT peannsnposan.cSI B T€"9:€HH€ nSITH HJIH ,J:t€CSITH JI€T, HO CMOryT ocyrqe~ CTBHTbCSI B TOM l1JIM MHOM IIpOM€JKYTK€ Bp€M€HJ11 Jii60 ,1:\JISI 3TOrO Cyii(€CTByiOT peaJILHLI€ 06IqeCTB€HHO-HCTOpHLI€CKMe yCJIOBWI, cy6'b€KTMBHbie J1 06'beKTMBHhle ¢laKTOpbi. 51CHbl€ OpHeriTaq:Iil:J1 H3D;J10H3JibHOrO, 3KOHOMJ1'll€CKOrO Ji! KYJibTypHOrO pa3BJi1TJi1SI ,I:t3Hb! rraparpaMMaMM, npoeKTaMH H nepcrreKTJilBHhlMH rrnaaaMH Corosaoft aapo;a;aoM CKYIIIllHHLI, pecny6JIY:IK3HCKHX, paiiOHbiX J1 06II:(HHHbiX CKyriiqJ1H, a Ta.KLK€ nepcneKTHBHbiMH nporpaMMaMH pa6o-qJ1X KOJIJI€KTMBOIB. M3 scero STore MOJKHO saKJIIO"<~HT, -qTo IOrocJiaBbi 51BJISIIOTCSI peaJIHCTaMH OIITHMHCTaMH, H60 OIITJ1MJ13M rrpe06Jiap;aeT H3,!( II€CCJ1MJ13MOM B JIH':IHblX H H3QHOHaJihHbiX JKeJiaHlliiX. 800/1> Onpoill€HHbiX OIITHMHCTJ1':1€CKH OpHeHTMpOBaHO B CBOMX JIH"tJ:HbiX :m:eJI3HHSIX1 H3l.J:J1H351 C H3CT051IIJ;UM BllJIOTb ,!(0 6y,n;yiD;erO, 1!1'/1> C'<IHTaiOT, "9:TO He 6y,!(eT ID:IK3Kofi pa3HHQbl Me:m:;zy HaCTO.silllHM ·H 6y,ZJ;yllU1M, 13°/o BblSICHJ1JJJ1Cb sa YXY,l\lli€HH€ J:[ 20/o B03,!(€pJKaJIMCb OT OTBeTa. B OTHOllleHJ.:Uf peaJIJ133D;J1M Haqii.'(OHaJil>HbiX :m:enaHnif, OT aaCTOSilllero ,!(0 6y,!(yiiJ;ero, 81°/o OIIpOIII€HHhlX IIOK33hiBaiOT B03paCT3HJile OIITJ1MJ1CTWI€CKJ1 OpHeHTHpOBaHO, }()0/1) YTBepJK)J;aiOT, "9:TO He 6y,:n;eT HHK3KJ1X J13M€He:miM Me:m:~y HaCTOHlllHM: H 6y;a;yn:::tMM, ?0/o 02KJ1)J;aiOT YXY,IJ;IIIeHJ1e B 6y,!(yiqeM, a 2fJ/1> B03,!(ep2KaJIOCh OT OTBeTa. Ha 6y,D;yrqee lOrOCJiaBbi CMOTpHT OITTJ1MJ1CT:JilqecKH C 60JibllO:ti Ha,D;eJK,!(Oii H OJKH,!(aHJ1eM OCyiQeCTBJieHHH JIW:IHhlX J1 Harzy:IOH3JILHhiX JKeJia:r-m:i1:. :3To o6aapy:m:HJJM SMIIHPH':IeCKHe HCCJJep;osaHIDI, ,!(a H e:m:e,!(HeBHaH rrpaKTHKa rorocJiaBCKHX TPY,IJ;OBhlX JIIO,n;ei1: no nce:tl: CTp~He yt{33hlBaeT H3 3TO. , �Statisticki bilten 298, januar 1964. Statisticki godiSnjak SFRJ 1963. godine Ljudske i materijalne Zrtve Jugoslavije u ratnom naporu (19411945) Izdala Reparaciona komisija pri vladi FNRJ Osnovni ekonomsko-politiCki problemi dru.Stvenog plana Jugoslavije 1964-1970. . .. Fridrih Engels Govor na grobu Karla Marksa, IZ knJige »Karl Marks«,' »Kultura«, 1950. godine Joseph Vood Krutch, Human nature and the human condition Po I HoI bah, Sis tern prirode, Prosveta, Beograd, 1950. godine L u k r e c i j e. 0 prirodi stvari, Prosveta, Beograd, 1961. G. F. Aleksandrov, B. E. Bihovski, M. B. Mitin, P. F., Judi n, Filozofija an.tiCkog i feudf!lJ?-og druStva, I tom. Hadley Cantril, Gaugtng public OJ?tnt~n, 1947. . Hadley Cantril, A study of aspzratwns, reprmted from Scientific American, february 1963. Hadley Cantril and Lloyd A. Free, Hopes and Fears for Self and country, The American Behavioral scientist, october, no 2. 1962. Deset godina nove Jugoslavije William James, Psichology (the briefer course) F. V. Smith, Explanation of human Behaviour Uteratura: J ova n C vi j i C Balkansko poluostrvo i juZnoslovenske zemlje,. Psihicke osobine Juf;nih Slovena, knjiga II, Beograd, 1931. godine. Dr. Anton Meli•k, Jugoslavija, zemljopisni pregled, Zagreb, 1962. Marks-Engels, Rani radovi, »Kultura«, Zagreb, 1953. godine Ha-d 1 e y Cant r i I, The Pattern of human concerns, rukopis, glava XV Z or an B u j as, Elementi psihologije, Zagreb, 1945. VujiC Vladimir, Medicinska psihologija i opSta psihopatologija, »Medicinska .knjiga«, Beograd, 1952. godine Adler, Poznavanje Coveka, »Kosmos«, Beograd 1934. godine La 1 and e Andre, V ocabulaire technique et critique de la philosophie, Paris, 1962. DanCika NikoliC, Osvrt na planiranje i realizaciju projekta uzorka za anketu o liCnim i opStenarodnim Zeljama i strahovanjima, 1963. godine J o sip B r o z Tit o, Govor, »Sutjeska« jubila.Tni list povodom petnaestogodiSnjice bitke na Sutjesci, broj 5, 1958. J o sip B r o z Tit o, Temelji demokratije novog tipa, knjiga II. Govori i clanci, »Naprijed«, Zagreb 1959. J o sip- B r o z Tit o, U Cemu je specifiCnost oslobodilaCke borbe i revolucionarnog preobraf.aja nove Jugoslavije, ·knjiga II, Statisticki bilten 250, Beograd, 1962. godine Dr. Jovan f>orde-Vic, Novi ustavni sistem, Beograd, 1964. Statisticki godisnjak SFRJ 1961. godine Statisticki godisnjak (SGJ-64) Beograd Demografska kretanja i projekcije u Jugoslaviji, Beograd, 1964. godine, izdanje IDN (centar za demografska istraZivanja) Bertrand Rasl, Osvajanje sreCe. »Minerva«, Subotica- Beograd, 1963 Dolfe Vogelnik, Urbanizacija kao odraz privrednog razvoja FNRJ 174 I ·r I I �ZLATA GREBO ZELJE I STRAHOV ANJA jUGOSLOVENSKE ZENE l �UVOD i I ]' I ]apiti'Vanje psiliiilkih pojava cini 2lnaJcajillu ol>last socioloSkih istira2iv,alllja, koja u savrremenoj socidlo:gdj-i dobli.•ja sve 1 viSe mes.ta. Humani·stiCka lkD!Ilcepcija MaJMsove socio1o.Ske milsli i nj.eg<>vo shvaitanje ooveka rkao sarmodelatlno;g blca zahteva da se nauOno iepitaju, utvrde i prate slo:Zena, rae;nolika i Sll!Ptillrna ocelkivomja d zabtevi koje poj.eidiJnac i a-ami druslveini ruojevi i grurpe postavljaju p•ed d:rm'\tvenu zajedinioo. Pralksa na!Se zemlje, Qza~konjena noVLm UStavOiiD, sta:vllda Coveka u sredilSte druiStvenog z!t>ivomj a rsa te2Jnjrom da se iPtreko srumolliP"aVID.ih ob'l'ilka delovan'ja astva;ri M":Vl<swa misao da je Sloboda iP<>iedlinca .uS!w Slolbode za sve.' Tew1jski 2naCaj ispittvanja Zelja -i sbrahovanja jugoslove!11Sklh gtradana sasltojd se u tome da se utvtdi kakve i korlke su promene nasta•le u 'S'hvart;amjima i stavovfuna ~juiCU kao posle!dica •ocija!ls;llickih drustvenih odnosa i drugih drurStvenih Cin·iolaca. Rra!kti!Cni ~aCa•j tspitivanja Zalja i .strahovalllja je u tome Sto on .druStvenoj :fiT·aJk!si daje dragocene marteri'jalle IZa usmeravam:je d1.nui.Stvelllog razvlillt:a u p·ravou astv:mWanja Zelj a Coveka ikao sru,bjektivnog faktora u uslov>ma samoll!Pra'Vljal!lja. Svalki drustvenii ,slstem, da bi mogao da bude sta~biUan i zivdttno spasobatn za (}Jir.o,gresiV!lli raJwoj, .mora lllastojaiti dc::t svojru akltiwwst lliSIMadi sa o,cekivanjfuna i zahtevfuna svojlh clomova. To je posffulno maJCajno u na,Soj ISOci:jail>]st10k!oj :zaje'dnic[, gde stavrovi ljlt!rdi kao neposrednih 'lJIPraVIlj.,jca rimaju odlueuj'uei znaJCaj u usmeravanju d:vurStveoog razvHlka. ' o znaCaju proUCavanja psihiCkih pojava u socioloSkom istra:Uvanju opSirnije u Clanku dr V. M: iIi C a SocioloSko posmatranje ps!hiC!dh pojo.va u dru§tvenom ttvotu.« - Anal! Pravnog fakult~ta u Becigradu - '1957, str. :'U7. Posebno strane 323, 327, 328-330. » • , • sociolqSko prouCavanje dru§tvenih pojava bilo (bi) nepotpuno, ako se ne bi nastojalo l§to potpunije osvetliti njegovu psihiCku komponentu, poSto ona t'!ini nerazdvojiVi 'deo ·svake: manifestacije dru§tven·og tivota-«. - str. 324. 1 1<:. Mar.ks 1 F. E-ng-els- Manifest KomuntstiCke partije, Izabrana dela, tom I, »Kultura«, Beograd, str. 35. 12' 179 �-~ redme studije koje mogu ;pruziti niz zarumlj'ilvili imfomnacija i zalklljuK:aka. U ov-oon isilra.Ztvanju - Ciji SiU predmet Zelje i strahovanja jugoslovenske Zene - odredivanje poloZaja Zene kao .i razlika koje se medu njima javljaju je pretllwdmi zadatalk. Uporedo s tim potrelbno je definisati zellje i str.aJhovanja kao sociopsilioloiike kategorije. I. OPSTI TEORIJSKI OKVrRI Cilj ovog istrazilvania je da se u'tv,rde zelje i strahovanja jugoslovenske iiene. IStraiiilvanje ~reba da p~kaiie koje su do1ninantne Zelje { strahovanja Zena u J·ugosla;vijli na liiCm.Dm i qp8tena~ddmom plaJnu, kao i razlike u Z6ljatma i s!JrahovaJnjima koje se ja<vljaju medu zemama s ob>Jirom na pootojece drwiltvene raz1ilke, 'kao i razliike u ·adL.'"1.osu na starost, braCn.o sta:nje, mesto stM.l!ovam.ja, nivo obrazovamja i :socio-jprofeSiionaiJ.ni po- lozaj. Bri uocavanju tih razllka koje su wSko tPOVe<zane s tP<>loZajem tZene u naSem druStvu .mora se i:mati u vildu ISleKleCe: a) Promene u <1rus'tvemoon sistemu u Jug<lslaviji <1ovele su do !J>romene druStvenog IPDiloZaj a Zene, ikoji suStitnsk!i .revdluci:ontse n:jenu dlruS'tvenu ulogu i afimniSe njenu s1obo.dnlJ lianost k~az silstem druiltvemog sarmoupravlja:nja. b) U socijalistickim druiilvenim ddmosima uloga zene je vrilo S1oZena kako u ldruiStvu taiko d u IPOrodici, koju prate intemiiVllle strukltUJra1ne i fuiilkci•D'lla:l!ne prorrnene, zaV'iiSJlo od promena u SUn.illtturi naSeg cl!r'uStva. ]j~iltivaiilje HOnog i nacionallno.g o.ptim~a nar.o:Ciio j'e va:Zno kada se .ima u V'.idu !karakter tili odnosa. c) Druiltveni poL<>zaj zene u Jugoolaviji je ,specilican' u odno.su na po1oZaj Zene u drugj)m d.rul.§tveirim silstemiima, pa Ce .s 01bzir01D1 na mectunrurodmi kar.alkter orve anket~, raz.m;I_a-:tranje zelj a i strahovanja jugoslovenSke zene omo,guciti up.o1 »Problem ravnopravnosti .tene u Jugoslavili nije vi§e politllli problem, niti problem_ pravnog polo!aja tene u druStvu. On je uglavnom ostao kao problem ekonmske ne:razvijenosti, primitivizma, religioznih shvatanja 1 drugih konzerv:ativnih predrasucta, prlva~osvojinsldh odnosa, koji jo§ dejstvuju na Zivot u porodiCi<{. ~ Program SKJ, Beograd, Kultura. 1958, strana 246. 180 1) PoloZaj Zena u d1·uStvu i razlike medu njima Drus'tvena tPO'dela rada uticala je na stvaranje nejedinakosti medu poiovima u druStv.enom poloZaju, odnOSillO u polfod.ilmlm ·odnosi·ma. P.rivatna svojina i na njoj .zasnovana monogamna porodica oznaCila je pUillu pobedu crnuSkaTca i .r.opstv.o Zene kroz sve ktlasne drustveno-ek:onomsk.e formacije. 0 druStvenom poloZaju i ravnopraVIIlooti Zene sa crnu\Skarcam -u k1rusnom druStvu maZe se gov:oriti .samo .sa stanov.iJSta kllasa i slojeva tkojima Zene p.ripad.aju, j1er je t1me :odreden i njihov poloZaj. VeC davno se borba za prava: Zene ne smatra borbom ~ene 'kao pola. Sav,r€1Illena drus'tvena [praksa je dokazala iJStinitost marksistiDkog ucenja da je oslobodenje zene nerazdvojno povezano sa oslobodenjem radniCke klaiSe. Cin:jenica je da su se u -toku druStvenog razvitka jaoviile i dalje razvijale SU!P·rotnosti izmedu pol'Ova i da ·su i u savremenom drus-tvu, iako je proces emancipacije Zen~? vidan, uoCljive ·razlike izmedu druStvene Uiloge i potloZaj.a Zene i muSkarca. Te razlike ISe jaCe ili sla!bije izra.Zavaju u zavisnOtSti od karaktera druStvenliJh ·ordnO'Sa i xazvitka materijalne osn.orve dru~tva. Promene u d'ru<Stvenim odrrwsima u Jugoslaviji, zapoCete Revolucijom, nanoCito ·su se pozitivno odrazile na di'IU.Stve:n!i polozaj zene i njenu drwil'tveno-<po1itlcku emancipaciju. Ncwi druStvenli odtnosi, konstiJtuisam.i na ba:zi druStvenog tl)pratVljanja, lroji podrazumeVaju druS'tveillU svojinu na sredstvima za proizvodnju, .stvarrajiU sve razvijemiju oonovu za prevaziJaZenje tradlciOillalnih slwatanj a <> ulozi zene u druiitvu. Alktivno ucestvovanje Zena u Revotucij-i, u pa.sleratnom dnuSbveno-elkono:ms'kom il"azvitk-u i iz.gradnji druStventih ocl.nolsa, u1Cinilo j1e 181 �da · sntoQ saVre·Ineriici afivmacije- Zene- u svilm ob'last1ma dru..; Stvelnih od!n9sa. 1 P.raJVln1m i pOil'irtilCikim. nor.ma·ma Zana je u !Prav:.Dma i obavezama izjednaCena s muSkarcem ..RraVlo .na -raid, pravo na ra.sp01d~lu prerna radu, :Pravo na .samoo.JU>ravfj am~e, bira'Cko pravo, Jedmb'lro tretixatnje braJcnih drug.ova .u Zalmnu o bva'ku je~arkoo pravo u oblasti socijaJnog o:sllguramja d zdravstven~ zaStrle - to. pO'tV'rruuju. Citavo jugoSlovenffi<o zakonddavs>tvo govorli o g~radaninu bez obzira na pol, pa i u Ustavu nije posebno deklarisama njema raV!llaprarvno.st. . ~ed11:t~~ ~tvami [polloZaj Zene j!oS uvek ne odgovaJr.a J?lf,avmm " !P<>MrcJ!nm normama. Pre svega, dvO!Strnlka opterecenost zaposlene Zene radom u doonaCil!lstV1U i u ra!dlnoj ongamrizaciji ometa ~vestrOOi :ra~voj njene HCnO'sti. Zena nije ni EfuJo.nomski uvcl< ravn<>prav;na s muskarcem. Prema privrednaj aktivnosti mu!Sko stanovniswo je dva pulta lbrajitJije ·"d zemk<>g (600fo (!l'rema 30°/o).' !N':iska .kva1lfilkaci<lll1a struktura zena onemogucava da se one uspesrrije wkljucuju u privredu i druStvene shwbe Sto se ·o'draZava na njihovom poloZaju u ·d!rustvu. Na seil..u, gd~ je doo:trinirajuci ,<iliJ.iJk svojine pri•vatna svoj'loa koja J>itno utilCe na odnose.·m-edu polovima .r odnose u porodici, Zivi blizu pdl!ovin.a stanoVin!iiS'tva. I porodi'ca, ikao (!)rimama druStvena glrll!Pa, Ce·sto sputava ra~~c~p,ravnost Zen·e. p,redrasude, religliOlZna ·shvarta!tlja, primitirvl!Zarm, talkode su CiJnLoci koj'i negativno uttOu na njen dvwstveni polazaj. Fsiholaiiki fafklto"'i delwju da se i .%re drustv<lne grupe <>dn~se prema zeni sa istorijSki n<r!Jlet!enlim (predra<surdarma. No i pored pomenutih CimUaca proces emanci!IJaoije Zene je 101Cigledan u 'SV·im druStvenlm ·db~as·Uima. To prolistiCe ne samo iz CiJnjenice da ve61 deo ·stano-vmiStva Cine .Zene, ·ve¢ pre svega 1z njihovih sve :zma1Cajnijih druStverrilh urlQga. (litave grane delatnosti ·obavljaju fl'retei!Jno rene. Indwtrije druvama, pa:p.ira, funajiU bti'ZU :ill.i pn:fi~o fPo]o;v:ine Zooske radne sn1>ge.' Osolblje uslmga, finansi(j~i, kancelarljski slu2Jbenioi su .1 Broj nerismenih Zena· iznosio je 1931. godine 56,4%, a· 1961.. godine pao Je na 28,1J Yo. - 1931. g. procenat zaposlen111 fena u nepoljoprivrednim d~latnostima iznosio je 22%, a 1961. godine tznost preko 470/ . - stattsttCki bdten 298, januar 1964, str. 12 i 25. n 2 StatistiC1d bilten, 298, januar 1964, str. 25. 3 Isto, str. 29. 182. pretefuo z<>ne. I u obllasti intelektualnog rada u (pOj.edinim delatnostima zene ~au'Zilmaju i preko 80°/o radnih mesta, -' u ~dir"'""tvu, proS>Velti, Idulturi i nekim dl'Uig'im deJa tnootima.' Zene cine preka 50°/o ·l>iraCikog tela. U Savezno1 i repu• bl~okim skupS1Jinama 20°/o (pa·sJanlka su zane. Alii njihova ucesCe u pojedilnim- samoo.tailinim veCfuna zm.atno je veOe· i dosti.Ze u l<JuJ11Junno•prOSVetnu i socija:Jno-:zid'ICaV's'tlVenim vecima ollro 30°/o. (U SR Bosni i. Hercegovlni 370fo, Oldnasno 470fo.) U SR Siove"· niji celv;rtiiJJU svih te'la skupstine eine zene. Ali 111 pr1vrerdnim ve6ima izlllleV SIO!Venije, broj zena se jo8 uvcl< kreee oko 10°/o. I u sreskim skupstinama zane su zastuq:>Jjene sa 20°/o, do'k nji~ hov broj u !lpSlinSkim ~upstloama iznosi 16°/o.' ~ene takdde uziana:ju sve vidnijeg urCeSCa u OTganima sa-· moupravljanja u !Privredi. Talko u .preduze6ima sa viSe ad 30 rwdnika 1·6°/o ii!lanova ooadniCikrh ISaveta su zene, a diu>Onost dircl<tora .preduzeca u 12°/o Slucajevaobavljaju zane.' Na selu je stanje drutkci:j'e. Zene ka,o clan<>V1i zadi'IliZnih saveta su zastupljene ispod 5°/o, a •kao .C!lanovi upra1.0nih odbora 2,5°/o. 4 Medu-ti-m, na ZEme ne tr:eba gledati k.atQ na homogenu celinu. Mnogi Cloioci utitu na javlj<anje razli:ka medu njima. St&rOI!Ila strulrtura utice na drustvenu ulogu i .polozaj Zene kaik,o u porodici, iako i ru Sirfun druStvenim grul})ama. Ra!dni perio:d :Zene, lkao i ferti1ni period u tkome se .ona poj'avljuje u ulozi majke, jesu bfoloSko-druStveni Cinioci koji daju posebno obel..Zje toj g;rupi zena unutar celtne. Pod razliCiti-m .uslovfuna formLrale su se- generacije Zena lk.oje su Zivele u periodu koji .je prethod!io Rev~o1uciji, !generacije .revolucionarn.og perioda i generacije vaspitane u uslovima \Socijail'i'mna:. Medu Zenama se takode uoCavaju razUke u odmosU na braeno staarje. Udruta zena i majka roatno se razJ!iikuje po ulozi i rpoloZaju {)ld neudate 2ene. Uc10'Vice po dru.Stv-enim shvata-· iljinna imaju poseban IPOloZaj'. Cinj'eni.ca je da su .r~vedene· Zene i vanbra-Cne majke joS IU'Vek u nepovo1jnijem- po1oZaju s obzirom- na- idr.u:Stveno 1V•rednovanje, iakoQ su u naSem zakonodavstvu pa.tumno izjednwcene . StatistiCki biUen, 298, januar; 1964, str. 30. l Isto, str. 44. ~ Isto, str. 50. • ·Isto, str. 52. 1 183'' �Socij a4isticko drustvo nasledilo je izrazitu zaosta:lost se!a :kao pooledicu velkovne sUjpl'otnosti izmec:ru s~a i grada. Veliki bl'Di} zena-seljanki nema moguooosti da u svakodnevnom zivotu oseti svoj .pravno pTiznat ravmopravan. polozaj u ekonomslkom i drustvenom zi,votu. Subjektiwto i druotitucional!no je ognmiCeno njeno uCestvovanje. Tradicija, zastaredi obiCaji i nazadna slwatanja jace deluju u seoslkoj sredini. Razlilke izm.edu lPOloZaja Zene na rSe'lu i .u gradu i danas su u naSem drustvu ocite. Frofesionalne razlike ide!l.e Zene na taz.JiJCite .dirtmtvene slojeve. Ve1ika je razliika u :dru.Stvenom pol·o.Zaju Zene-in.Zenjexa u fabrici 1 Zene-nekval:llf]kovane radnice. 1 Obrazovanje kao cinilac produbJjuje ove razltke. U u!mJa.mom lbroju nepismenih. joS /UVek najveCi deo Cilne Zene.2 PoSta Zene nisu homogena celina, veC ..su strukturalno izdiferencirane, prirodno je oCekivati da Ce to- uticati na Tazlicitost 1t1jihovih zelja i strahovanja. Taka se moze pretpostaviti da ce pojedine ge1t1eracije imati -razlicite zelje. Takode ce se razlikovati Zelje 1 'Strahovanja Zena u od.nosu na njihova braCno ·stanje, obrazovanje, zanimarnje1 'kao i u odnosu na to da li Zive u gradu .i.rli 5elu. · Kako se po!ozaj zene u nailem druS!vu jos uvelk razlikuje od poloZaja muSkaTca, .mo~e \Se pretpostaviti da Ce se i to odraziti na ltljihove zelje. i strahovaJilja. Zelje ; strahovanja zena kao naJbrajnlijeg d~a stanavni.Stva zas1uZuju da budu utvrdena i analizirana, ne samo ~da bi se uocilo de!ovanje pojediltlih strU!ktura na oblikovanje zelja i SITahovanja, vee Ida bi se utl"rdio i njihov ·sadrzaj kojim se 1tnoZe oceniti i st~~ emanoi!pacije Zene u s·ocijalizrnm. Posebno je od interesa utvrCUvanje odnosa imned'u ltCnih i o:p·Stenarodnih zeJja i IStrahovanja ikao <pakaza\elja U kojoj meri .pojedinci usk!laduju Ulene zelje sa druotvenim intere.sima, lk:ao d u lk:ojoj meri dTu§tvem.a kretanja 'DdgQvaraj!U HCni:m oCekivaJ »Sasvim je drugi. poloZaj Zene koja se kao nekvalifikovana pojavljuje sa Zeljom da se zaposli od one koja sa odgovarajuCom spremom popunjava radno mjesto na kame j~ neophodna. Razlikuje se njihov liCni odnos prema radu, a i stav sredine u koju ctolaze: u prvom sluCaju zapoSljavanje djeluje kao liCna potreba, a u drugom kao zadovoljavajuCa potreba druStva«, D. K o v a ~ e v i C - 2ena protzvoaac i upravljaC, Pol, biblioteka. NIP »Zadrugar«, Sarajevo, 1963, str. 14. 2 Pre31a podacima za 1961. godinu 28,8% Ze:1.a stsrijih od 10 godina su nepismene, prema 9,9% nepismenih mu:l!'ikaraca. StattstiCki bitten br. 298. januar 1964. god., str. 13. 184 njima. U ,ovo.m rstraZivanju su od -interesa i rezu1tati ocene· lienog polozaja kao i polozaja dl1U!Stvene zajednice u proS!osti, sadailnjosti i buducnosti dobijeni primenom lestvice. 2) Zelje i strahovanja kao sociopsiholoiike kategorije I- Zelje i strahovanja se jav!jaju lk:ao socijalno-~PSiho1oske kategorije, jer ·zav:Lse od potreba li!Cnosti. Potreba je nedostatalk U necemu iko:ji eovek dozivljoava. !Neke QSnOVItle rpotrebe CDvek mora da zadovoljava, jer od toga ·zavisi njegovo bioloSk1> odr.Zanje i .samoobnav.Ijanje. Medutim, na(!in i obim zadovoJjavanja socijaldztrana indivi.dua Urao li:Cnost obiCno usk1.aduje sa normama druStva, odnosno grupe kojoj pripada. U odredenfum ·situacijaana ta teZnj,a za uskladi'Vanjem maZe del1ovati taJko snaZitlo da Be covek odrice i nskih fizioloSkih p01treba. Raz~ voj potreba na1lazi se u meduzavisnosti sa ,razvojem prolzvodnih snaga i druStvenih odnosa. )>Bez potreba nema proizvodnje. Ali, bas potrosnja stvara rpotrebe«. (Marks). Pored egzistencija!Jnih potreba individue ikvje se men.i'aju i poveeaV"aju sa druStvenim razvojem, Covek: kao generi~o ,biCe ima i viSe potrBbe kotlim os>tv&I':'.tje svoje druiitveno hlce. Po1rebe su poCetni ali ne jedini motivi :ljudske delatnosti. Na osnovu njih, i (pQred njih, o.seCanja, lnteresi, sklonosti: i uv€renja p,ootaju izvor stvarnih Ze·lja - ja:vljaju se 1kao moti'Vli Covekove delat-nosti. Svi ovi Cinioci stvaraju sistem vrednosti, jer. » ... vrednosti proi·zlaze iz ram.ih 1j1udsJkih fPO'tre.ba, interesa~ htenja i n8fll).era.<< 1 »Pojedilne vrednosfii niti naJStaju, niti se mogu odrZati izolovano u ·Zivotu neke rdruStvene sredine, veC su u ve:Coj ili manjoj meri, s viSe illi :rnanje doslednosti, Povezane s ostaiim vrecLnostima njenog v,rednosnog sistema, upravo kafr Sto su rriedusobno povezane i razne druStvene a!ktivnosti i dmstitudj.e na \koje se vrednosti :adn.ose.«2 Svaka dru.Stvena sredina razvija neke, za nju ~luira_klteristHme i specif]Cne potrebe·~ P·orodica ·kao primama gru,pa sa ernocionalnom l}}ovezanoSCu svojih ·Cilanova, profeSiionalna sredina ltd. razvijaju IPOsebne potrebe - no.rme, jer one doprlnose ostvarenju ciljeva date grupe i olalkSavaju s:xradnju njenih pripadnika. Ukoliko su. .t Dr- V. M·i 1 i C: sociologi.ja i. etiCko-kulturne vrednosti, Filozofija,.· br, 2/1960, str. 78. 2 Isto, str. 88. 181'>' �dru.Stvene grupe hom.ogenije, viSe zatvorene, _one vr~e jaCi pri-tiSalk na svoje •Ola.nove da prihvate te posebne potrebe norme. Svi ovi i drugi meduljudslm ·uticaji doprinose da svaki pojedinac d.ma izvestan broj potreba lkojima daje ve6u vrednost, :stvara .njdhovu hijera!l"Wju, ;ramrguje ih, :irzgradru:j!e svi()j si,stem !Vrednosti koj'i uttCe na njeg-ove postup.ke u r.wnim $ituacija:ma. Sistem_ v-rednosti :kao i same potrebe nisu stabilni i .njdhovo i21uCavan.je vre!di samo za izuCavanu situaciju. ,sto ce cu . .konfkretnoan sliwcaju motivirafi rpojedinca iiJ.i grupu za~V-isi :o.d nivoa zadovoijenj·a potreba, opS1Ufu. tendenoija i sta.ndarda, standanda grope lroj.{\j p<ljtedilnac pripada, sistema 1 vred!nolSti, iltd.« MOIZe •Se ·TeCi da je a.edna aid bitmiih ffiaal.1itfestadja ltCnosti Ul_P:I~avo orazv-od, d!iferendij·adja i socijrulna uslovljenost potl'<fua kao i njl!hov.o u!Sk1adivanje •sa personainian sistemoan vred""sti pojedi.naca. Treba utvrditi da lpotrebe ne rastu samo sa rea!Inirrn mo~ guCnostiana, -veC .pojedinac nastoji da m.jdhov 01biJm i vrstu uskladi prema .trenut:no vaZeCian -merillima sred1ne !kojoj pr.ijpada. Specifrcne pourebe svalkog konkretnog dnu:Stva vise su prilagodene :,;Jadaj•wcian i ekonomolki jacian slojevima. Zbog toga ne pootoje ·dbj.,ktivne unogurno·sti da se one podjednolko zadovolje u svim delov]ma drt>Stvene strukture, sto dov<><li do dr.u8tventh suprotnosti. Karla je jaSOla svest o cilj'll rOJdnje i motivu koji pokrece nate radalje, te.Znja ka cilju naziva se Zeljom. Prema tome, .Zelja je rezultat svesne ipdtrebe - motiv delatno..ti fuveka koju karrakteriSe svesno rni:kla potreba. Uverenj.e o crnog.u6nostima ostvarenja cilja daje zelji a•lotivan lkarakter. <Medutian, rpored realfuih Zeija 01ekada se mogu j aviti d nerealne ·~elje, daiM.Le neuskladene •sa realnim priHkama, lli se !PaJk unogu i•towemeno javlti zelje suprotnog lk:ara'ktera, <koje •zahtevaju da oo<vek donese .raclonaln'll odl'Uiku i tek <mda ,p.ristupi nj.enom i2Nrsenjru. UkoHko se smatra da <postoje subjekti'vne i 01bjektivne pre-· preke ostvarenju oilja - zelje, javljaju se strahovanja da se . 1 M. PetroviC: Osvrt na psih0loSke aspekte istraZivanja druStvenih. P<!:wva -:- Kol. autora - Metod?logija istra:!Uvanja dru::itvenih pojava, Izda· PJe Inst1tuta za kriminoloSka IstraZivanja, Beograd, 1963, str. 247. 186 Zelja neCe ispuniti, -odnosno da Ce se tdogoditi neSto od.redeno, a iSto je 'Stljprotno svesnoj teZ.nji .Cij'i je ,:izraz Zelje. 1 S obzirom na rulogu profesora Kentrlla (H. Cantrill) u ovom istrarZivanju, preuna t~stu u Clanku »Zelje i strahovanja za sebe i zemlju«, 'Zel.je i .strahovanja mogu se defilnisati - pa:rafrazirano - Jkao vrec:Lnosti 1roljrima j.e osoba preo'kll!Piran-a i koje u1dapa u za nju najboi·ji Hi najgori moguti Zivot.2 Posto se zelje i strahovanja javlljajru kao oocijallllo-psiholoSke kategorije, iprirodno je oCekirvati da :Ce !Se Zelje i ·strahovanja <pojedinaca kao pri<padnlka odredenth grupa i s1ojeva ra2Jllkovati. Upravo je i cflj ovoga ,rada da utvDdi kako pojedine strukture uticu itla diferencijaciju :Zelja i •strahovanja jugoslovenske Zme. T I ,L J 1 »U emoctonalnoj oblasti sve ono Sto je V£·zano s ostvar~njem cilja obojeno je pozitivnim tonom Prijatnosti, kao i obrnuto sve ono Sto je smetnja za postizanje cilja izaziva emocije negativne prirode« - K or n i 1 o v Psihologija, Beograd, 1950, str. 252. 2H. Cantril and Loyd A. F r e e - Hopes and fears for self and country - The american behavioral scientist, Vol. VI. Oktober 1962, No 2~ 187 �fonmmo za sve zemlje u lkojdima se sprove>di anketa. U'koUko su se ukazale potrebe u •kodeiks ·su nnosene n<ike lkatege>rije koje uk~ju n.a s;peciflenoSl!i e>dredene ze!tlllje. lb) Organizacija i naCin sprovodenja ankete u Jugoslaviji - Organizacija anlkete u Jugoslaviji J~Provedena je u saradnji sa Institutom do:u8tvenilh nauka u Beogradu. II. METODOLOSKI PRISTUP S\pecificnost ovog istrazivanja uslovljena je cmjenicom sto se ono uklapa u jedaa:t siri projekat Instituta za medunarodna druStvena istraZivanja iz Prinstona (Lnstitute for intermutional social research) i lnst;tuta drwstvenih nauka ru Beog.radru. 1) Osvrt na organizacij'u i izvodenje ankete a) Ciljevi ankete »LiCne i opStenarodne Zelje i strahovanja<( An'keta »LiJCne i op.Stenarodne Zelje i strahovanja« fzvedena je u o·rganizaciji Lnstirtuta za medunarodna druStrvena istraZivanja iz Pdnstona pod rukov{),dstvom I}Jrofesol!'a H. Kentrila. Rad na ovoj anketi poceo je 1957. godine i do sada je anketa spmvedena u SAD, Zapadnoj NemwOkoj Brazllu Kubi Filipimima, Izrae:lu, Panami, DomintkaruSkoj Republici,' Nig~ I'iji, Indiji, Poljskoj i Jugoslaviji. An!keta ·je (pokuSaj da se. razvije tehnika upoll'ednih prouCavanja Zelja i strahovanja ljudi u !l'azl]Ci,tim zem'ljama B ciljem da 1se utvr'di Sto je zajedniCk.o, bez obzira na razliC:i:te druStvene sisteme kao i dase vide specificnosti karaktemstiene za rpojedinu z,;,rju. Kao poseban problem ·U ~provodenju ove ankete p~kaza:la se teilke>ca u<alko abelfuediti U[p!llrediv·OSt IPDdata:ka imaJjuci u vidu razlitCita dru~tva u ik.aji1ma su podaci prilkU(pljani. UoCavajnl'ci tu ~E!Skocu, profese>r Kentril rprida,je poseban znaoaj ~estVlici (primenjenoj u ovom istraZivanju. Osim toga, da bi se obezbedila upq:redivost na meduna•rodtnam ~anu, or:garn.tzatorl ankete su imsistirali na vernom !pl'evodu UIPitni·ka ikao .i na primeni zajedni<Jkog kodeksa, kako bi .Sifriranje ibiJlo runi188 Febl1Uara 1962, godine obav<ljeno je rprobno istrazivanje kojdm je obuhvaceno 105 lica. (20 slu~benfka i 20 studenata iz Beograda, 30 radm.ika i•z Saraj eva i Zenice, 35 se:lj aka iz sela Jal.Zabet ikdd VaraiZd.iJna. Cilj preliminarnih ·lstrazivac n:j a b1o 'je, ·izmedu o~&taJ1Jog, da ISe ~ ta1jru Zelje :i straiho.vanj!a na!Sih ]judi ka!ko ibi se, kroz o:dg;O:VlO-!le ruoCenf, specitfiJCmi modaliteti mogl1 uneti u kodeks lkoJim 1ce se sluziii rpxi Sifuiranju tzvornog macter;ja!a. N a taj nacm se zelelo oibezbediti .p:r:ecmij e izvodende 1stra!Zivanj a. Maja 1962. godine izvrseno je glavno i~trailivanje. Uzorc kD'm je olrulwaceno 1524 ispitanrka i to: 643 u SR Srbiji, 368 u ISR Hrvatskoj, 162 u SR S1oV1lllltji, 224 u SR Bosni 'i Hercegoviari, 92 u SR Malkedonlji, 35 u SR Crnaj Gari. Ka:o wniketari uce8tvoval.i su s:tudenti Beog.r.adSkog, Zagrebackog i Ljubljanskog univerziteta. Sa anketarima je obavljena d.nsltruktaza i data su uputstv.a ·O spmvodenju awkecte. Po ohawjenoj, ,a:nJketi '~a saradnika Instti.twta d'rmtvenih na:ulka Sifriralla je izvorni materijal. Prethodno ·su uCinjena ilzVJeSna ·kori.gKJIVam:jla kodsk.sa Sifara da lb'i :se mog1e bolje izraziti specifi.Cnosti Ze'lja i strahovanja u naSim nacionalnim okvirima. Taka su npr. unete kategorije lk-oje izra:Zavaju Zelje: ,za dalji rarzvitalk !Sodjw1'izma, ZdTavlj.e predsednika Tjta, tiedinstvo naroda Jugo.s1a'Vije, razViod IDduStri,j.e, rodnu godlinu, i dr. kao i strahovanja: nesloga naroda JJUgoslavije, strahovanje za Zi!v.Ot !Pl'1edsednik.a Tita, nerodrrl.a godilna, elenientame n~·o=­ gode ; drug·o. Sifriraavi Nstov.iJ d,ostavljeni su Irrstitutu u Prill~ stomu. Na osnovu toga materijal.a iwrsena je .u SAD obrada u sk<Iadu sa potreba!Illa urporednog istrazivaa:tja. Uk<rstanja su vnSena jednodimenzionahlo i nij_e se duib'lje ulaziJ.o u razlilke koje nastaju po.d uticajem raznih druiitvanih strulktura. Rezultati su dati samo u relativndim brojevima i to •kao frekven189 �cije statisticke serlJe. 0'- d a i ana!llza rezu!tata :koli.ko . ·· <>ra narrna (poznato, nije joS zavrSena. ' Je risti~z un;~;~:7~e!J:z;o;t:~~~:~~ j~~~:~v=es~e~:glk~~- 'torga Je ;teiim:Ja ovo? rrud~·da dode do odoredenih rezultata ~ •utica~ Ju ~Cldfna sta.r<>Sih, hra;cnog stall(ja ~'~a itla>Se]J' a "k- '·-ke me 1 · .· -.... · ' """1:-' ' s uw:; spre.;. <zanrm. an)a .n.a zeJtje i .stra!llovan)·a. Stat'-~'~'b d data;:ka u ovoan raJd u !.l.Zvr.Sena je ruCn-o. . "'"""a o ra a po- 2) Polazne hipoteze U anallzi izvO!llllih d t slsde6ih Mpoteza: !PO a al<a u ovom radu poSilo se od t. . - J ugoS!ovensk_o d:ustvo u ce!ini kara:kterise izrazit O!PIln.IZam na hrCnom I D!pstenar.odnom nivou pa , . _" 1 r~Vlllstopravni .Clanovi druStva sa qptfun11zm~ gl~:tt ~:ns~~~o nJo 1 buducnost. ~str - Mo:<e 8 '; <>cei!tivati. d.a. ce postojati razHka u zeljama i . ahova;nJl!"a zena liZ .razhc>tlh socio-profesiona!lnih grup k 1 pod ~hca)em ?rogih njihovih osol>ina (starosti bra<!noga, st:o nJa 1 ourazovanJa). ' - Ove razlike hi.Ce vildnije na ltCnom ., rodnom planu. nego na Ol)llStenasa opSt Razli~e u ojj~';'im zeljama i strahovanjima u iPOredenju s obzir~~ar; DIIffi ~JJce manj: ~~ ekcmomSki !llezavisnth Zen~, interese. a ove zene UISlpesniJe usk'laduju Ufule i druStvene 3) Opsti istrazivacki postupak a) Upitnik • • . U .~~ JJS t TfrZlV<>nJu pnmenje.n je kako . · •· . . ~·'~" ~7~onaglaseno, UQ>itni:k koji je dao lnstitut u Prinsto~-u. Upi~~ sve :,:l~e tP:"~~~;;,ena standardizova:na pitanja obavezna za .t a se sprovod1 anketa Otvore.ni odgov na anja daju moguCnost da iSI)litanik ~ojim ree· . ono -sto ga Cini sre6nim i zadovdl"nim , " rma uzr~·Zl Standaa-dizovana rpitanja a s\()b d J a od cega strahuJe. ~ogu~_; izlbegavanje unM<>rmno~i to':u:~~~:, t~~~o ie cta tal :"."em _dod.e do stva~rnog sa'drZaja. Sl<>bodni : . •. se na gucilh su :!Zrazavanje neogranilcenog broja zellja ;~~=~:~~ or: P: 7' 190 d .. '•' i ·na ;ta1 n,.Cfu:t. pru2ena je mQgU6nost sv.a;:kom P<Xi•edincu da lznese one IZelje i strahov:anja koja :su •mu u datom trenutktu iz. gleda:Ja najvamija i [<ojima je davao prioritet. ,Prva dJVa pitanja sa le.stv'icoon imaju l!icnu dimenziju, d<>k •se druga dva IPitanja sa 1estvicom odnose na zemlju. (Vldi Urpitmilk - pri-log). Osnovne sla;bosti UQ>itmika, prama ZaJ:PaZanjlma anketara, su sledeee: formullacija !Pitanja predstavljala je teiikocu -u ~ovodenju ankete, naime pitanja au s:uviSe siJ.oZena i Siroka, neprecimo postaVlj ena, pa ni.su dov.o1jno j asna, da lbi O'·mogucavala precizne odgovore jedn()g deJa ispiltanika. Tako na prirrner, ooketari navode u svojim izveStajima: »Pitanja za veCinu is.pitanika tbma su suviSe neodredena, neprecizna i zbunjiva!la su ih<< (anketar, student socioilogije, ;, IBeograda), ili »Mnogo je [O:kSe i e:kspeditivnije bilo -raditi sa Jjudima k<>ji ilffiaju neki razred Skole. Medutim, lkalko sam ja imao Vtr!O malo t<ik!vih, .moZe se zamisliti da mi je posao .bio .zaista teZak<(. (Anketar, studant sociologije ;, Beograda). - ~Bilo je ma!C> ustezan.ja oko davanja odgovora ma <pitanje 2A i 2B d to opet kod manje obrazC>vanlh ispitanika sa •sela. No mislim da se · kod svilll ne bi mC>glo reci da je to billo ustezanje, vee prosto nepomavanje stanja u zemlji. To su veCinom .bitle Zene sredll(j,illJ. g<>dma sa sela, ponekad potjpuno nepism<me, >koje su samo zna!Je da tk.Zu - da bude bolje u svemu, da je ~irv<>t dobar i da se ne razumejtu u te muSke stvarJ.(<. (Anketar, student sociologije, ilz Beograda). Ove teSkoce su zahtevale .mnogo vil'le amga~ovanja anlketara, kako bi ispitan;k mogao da shvati pitanje !koje mu je upuceno. Ovde se svakako krije op,.snost atniketarske grel!ke.' J <>s a;:ko se doda da je sto doslednije ibele.Zenje sldbcJdnfu odgovora, na •Cemu tSe naroCito- insistiralD, vrlo :tOOak zadatak, ova opasn.-ost je tim veCa. ZnaJCi, u izvesnim slru.Cajevima, mo.Ze se pretpostaviti, da -se tra:Zena dbaveStenja nisu !kreta:la u o:kvim zirvotnog iSkustva ispitanika. Ove po.teiikoce nisu d<>§le tolilko do izraZaja 111 pr-obnc>m ispitivanju, jer IS1l ispitamic-i btU znatno o.brazovaniji. Smatramo da bi bilo prlkladnije da se ra:.gov<>r poce() pitanjima koja se odnose na !PrikUtPlianje podata!ka o samom 1 Vidi opMrnije: M i 1 i C d r V o j i n, InteTvju i upitnik: kao sredstvi.> t!l prikupljanje podataka - Savetovanje o primeni statistlke u socjoloSkim istraZivanjima, -Izdailje Jugoslovenskog ·StatistiCkog DruStva Beqgrad, ~957, str. 124-128. 191• �ispitaniku, drugi dio upitnika - te da se na .taj nactn stvodla u lzvesnom smis!!\1 povoljnija .atmosfera za da[je i:zvoilenje t·arzgovora. U svakom sluiCaju mora ISe imati u vidu da i rZelje i strahovanja spadaju u tntimni deo zivota H'ilnosti, i l!lbag toga . se ponekad moze oceiloivati nedovoljna lskrenost ispitani'ka pri davanju odgovora. Mislim da treba naglasiti da ·se kao poseban problem postavlja meilunarodni karalkter amlkete, te je zbog toga nllZno pridrzavanje upitnika i kadeksa 'koje je organizator ankete -primenio tU ·svilln zem1jama u ·kojima je istraZivanje sp.rovedeno. b) Lestvica za odreaivanje vlastitog polozaja i polozaja druStvene zajednice. - Kako je veC reCeno, jprofesor K€111tri1 pridaje poseban zna1caj u ovoj aniketi aestvici (self ancho.ring scaling) 1mja omogurCava da se ana~.i:ziraju i uporede interesi, zelje i strahvvanja ra:dicitih in'<lividua, grupa i drulitava. Ova .lestvica maZe da se primeni •za pri:klupljanje ilnformacija o razl'lcitillll pltanjima. Izradiv du. je IG'Jipetrik (Kilpatrick), a Dine! (M. 0. Denner!) ju je [>ri:menlo na razna ispitivam.ja u trgovini. hpitanik oopisuje sto •smatra ~a najbolji, a iSto za najgori ·Zivot i odreduje na lestvici svoj pdloZaj u sadwSnjosti, prO~ slooti i 'buducnosti. To isto ispitanik odreiluje i ~a drustvenu zajedn.icu. N a taj naCin je omoguCen.o da ispitanik izrazi svoje vrednosbi rasporedene ad vrha do dna 'lestvice ;prema sotpstvenoj oceni !llzi!lllajuCi polove lestvice !kao najlbo[ji, odnasno najgori mogwCi Zivot. 1 Lestvica pri:menjena u OV.Qj aniketi ima 10 ~step€1nica, jei je iskustvo pakaza'lo da se taj broj najlalcle shvata. Isti raze lozi su uticali da se i u ocenji;vanj'U proSlo.sti~ odnosno buduc:... oosti, uzme dl!llterval ad pet godina.' Lestvica simbollcnv pTedstavlja Zivot. Najgori moguCiZiv.ot oznaCen je sa 0, a najlbolj_i 1 -»Ova metoda s~ uglavnom kor,lstila kao sredstvo otk:rivanja spektra vrednosti kojima je osoba preokupirana 1 pomoC.u kojih procenjuj e sopstveril ~ivot, opisujU<!i kao jednu utoManu poentu :felje 1 nade uklopljene u za nj? najbolji moguCi tivot, kako ga ana shvata, a kao drugu utoCi~nu poentu, bnge i strahovanja uklopljene u najgort moguct !ivot koji ona mote da zamisli« - H. Cantril, Cit. Casopis, str. 8, 2 H. cant r i 1 - Stuclt;a o .teZnjama - Scientific American, februar 1963, str. 6, · _ 192 moguci zivot sa 10, ·s tim lito ikrajnje vrednosti .-111Ze lkao »Sidra« 1Za Citavu lestvicu. Izricito je naglaiSeno da se pri primeni lestvice dimenzije ne SJmeju oznarCaVlaii re'Cilm.a, jer »'blitno ru oJVIOj metodi sastojli se u tome da je [estvica jedan samodefinisani konti.nruum fiksivan na Jora(jevima tpo;molm licne percepcije«. Kentrl~ smatra da se, 'Wk<Y!rko \Su dimenzije Irnuto unapred odredene !P""imenom a:ltematiV'llih odgovora, iii [pak primenom liste prideva za koje se rsp1tani'k odlwcuje, <:esto gubi a) raznvvrsnost individualnill odgovora i razHke meilu njima i :b) na ve!itacki nacin se stva• raju odgovori ispitanika, naime sam i:h ispitanik ne fo~ul.rs;: Svakom ispttaniku se polkaze sllka !estv1ce pa-edocavaJUCl mu da V'rh predstavlja naj:bolji, a dno najgori moguci zivot. On sam treba da odredi gde se po soopstvenoj oceni naiazi sada, tj. u vreme a<>ketia-anja, 'gde je stajao rpre pet godlna, i gde .<;e se nal~iti kroz pet godina. Na isti M~in ~e ;J-o~ii': ocena skale za ~emlju. Ka-ajev.i skale =ace •»naJ~eipSe ~e!Je 1 nade« i »najvel:e brige i str>rhovanja« (Vidi "<!'itnik. Pitanja IC IT>, IE i 2C, 2-D, :2E- Prilog br. I). · ' Ako Ze'lirno da -damo ocanu primene metoda lestvice u ovom istraliivanju maglo fbi se reei sledeee: a) Ona predstavlja pdku§aj da ·se zelje i strahovanja doc vedu .u vezu .sa dm.tStvenom situacijo.m, ·te da ISe na .taj natCin sazna ik<~ko pojedinci, <Ydnosno gvupe gledaju na uslove svoga Zivota, i1i na ·razvoj .zemlje, d:majuCi u IVidu period· od 1(} gadina. lb) Postupa!k {Primenjen u ovoj 1estvici Vllllogucava da se v1Se ispolje konkretni stavovi, v;rednosti .i.!U'itamilk:a -i n.a taj naJCin saiOuva raimovrsnost · .odgovora, a donelcle i Wbegnu· fiktivni odgovori. Ta:ko ·se izbegavaj•u jednostranooti 'koje se inalae jiavljaju u 1primeni leetvlca pri prlloupljaju fuzvorni!h podata:ka. c) Primenom· lestvi:ce i i2Jra1Cunavarnjeni p·roseka utvrduje se :ne samo da li je rpololiaj pojedlnca, 1grupe, zemlje 'lliSf Hi niii na -lestvici, nego.- 1 razltke me&l njima, tj. omo:guC:ena: je primena ·a:ritm€'11i11Jki:h postupalka. Ali, pri utvrdivanju razlika moraju se imati u vidu osobine psi:ho•soci<Jl<>Skill lestvica.' 1 Prer:p.a prof. Supeku - Ne moZemo smatrati da i.e lestvica izraZena u kardinainim brojeVima jer a) nema izlaz~nu taCk~ Cij~ je vrednost jed~ naka n1lli -i b) nisu jednakt interval! izmertu pojedinih stavaka .. »NijE;:dna lestvica -koja se upotrebljava ne nosi ove osobu:e,« -- I., Ispitivanje javnog mnjenja, izd. Naprljed«, Zagreb, 1961, str. 261. psiho~socioloSka sup e k - 13 .Zelje 1 strahovan.ia naroda Jugoslavije 193 �·d) Takode treba istaci znacaJ primen,e ovog metoda kao pdk.uSaja da se merilo pri·meni na Sirem rmedunarodnom .pla... nu, te da: se na -.taj. naCin osi:gur·a_::VeCa· .uporedivO!St podataka koji Ce _se moCi _primeniti u Sttem prouCavanju drruStva. Medutim., 1 pored ·svega ne =sme se ·precenjivati zna.Caj· ovog metoda za socioloSka istra.Zivanja poSto je iPreteZno psiholoSki. .Neophodno bi 'biola iflpitati pouzdanost ov<>g merila. IzveStaji am.ketara .go.vore ·o teSkoCama da ~pojedini ispitanici shvate 1estvicu, ·odrede poloZaj za sebe i zemiju, Djpr.: »U primeni upitni'ka najviSe poteSkO't~a i·mao sam 1ka'Cla su i.spitooici m<>rali dati procjeJllll pomoem ;predlozene lestvice. I pored objalinjavanja an,alogijama cesto sam ilmao dojam da nisam potpuno uspi<> craJZjasniti ispitanicilma ilto se od njili trazi« (anketar, student psilioilogije iz Zagreba). ·- »Ispitlllllici, narocito <Zene, VTlo su se ieilk<> snalazile i adluciva'le oko odredivanja stepena na aestvici<< (anlketa>r, stUJdent, iz Beograda). »lspitanici su se .cesto dugo zadrzavali IPri od·redivanju ·lestvice koja se odnosi na sadalinjast, proS!ost i ·.budiuenost Jugosla" vije. Dovodllo ili je u nedD'illllicu to ·sto sve treba izraziti jednim IJrojem«. (Anketa!l', etnolog, :iz Beograda). Moze se [[lretpostaviti da na ovo utnce niska iikcriska ·srprema ankeUra:m.ih Zena, 22°/o Zena su bez :Skole, a 46,5°/o sa nedovr.Seno:rn osnovnom Sk:d.lom, zatim polawina UkUipno anke':" tiranih u uzoJ!lou su domrumce. 4) Neki metodoloiiki prob!emi ovoga rada U ovom radu se ana1iziraju "elje i stEaha~>anja Z€1lla u ode nosu na a) starost, lb) ibraeno starnje, c) til!' naJSe1j,a, d) skolsku spremu i e) zanimanje. OVi pdkaJZ>Itelji su uzeti s <>b2>irotn na pretpostavku da se 111a OIStlaVU nJ1iih vriii -objekiiivno odifenenci;rarnje :lena, a !ilmajuci :u vidu d" se avi IPodac] mogu d<ibiti :iz p.ostcjeeeg izv<lX'J>og materiJaUa. 2:e!elo se da •starosna stmikhlra pdka.iie generacijslke <razlike. Tako prva intervaUna grupa dbuhvata .Zene od 21 do 29 godina, tj . .generaciju koja je va·srp>tana ru socijalizmu. Na zaQost, anketa je obuhvat>la sfilmo ispitanlke ad 21 >gadil!le i vise, te nam nije lbiQo moguce da ddbijemo p<>1!Pu.n[ju ·slllm m'lade generacije. lJruga interva1na gmpa Olbuhvata zene od 30 - 49 glt>dtilna, tj, genaracilju 'koja je ponela ter.et ,rata i ;·evolrucije i ikoja se zav.rJlava onim .godmama starosti koje znace i .ktaj fert&og i <radnog IPeriada jugosilovenske zene. T·t:eCU intervalnu grupu iclne zene uznad .50 gadina starosti, 194 dakle staru generacijru vaspitanu .u predratnom ·periodu. Smatramo da se ove -starosne gr:upe pokfl.8jpaju sa stvarnilffi generacijSkim .ra1zlilkama iko'd nas. Bra!Onu :struikturu delimo na udbi:Cajena Cetill'i ,modaliteta. U po.gledu tlpova naselja usvojeni su statisticki kriteriji pddele na seosko, meSovito i gradlsko IIla.selje. Ova se -podela jedino mog1la izvesti 'na osnovu izvor.nog materijafa. Osnovnu te8kocu pretrpost31V'ljalo je prihvatanje profesiona!Jme .strukture ,koja je kode'ksom ·Sifara :usvojena. Pri tome su .zlbog maiJ.e frekvencije ·st'udenti i pr1vatne profesije SVI!'Stani u ·grlliPll ootalili, .tako da smo ddbili s'ledece kateg.mije: seljanke, radnice, domaCice, lica sa 1.i!Onim. prihodom -i ostale. KaJk.o se ·ova podela ·smatra suvi:Se pojed!nostavljenom i g•rubom, nastoja2lo se da se bar .domaCice podele .na tri grupe prema tipu nasel:ja. MedUti!m, nij.e bi1o me>g>uce bliZe odrecfiti druStveni polo.Zaj 'domaCica :s obzirom na IZanimanje izdr.ZavaoCa. Talk.ode nedostaju poda-ci ·o ranijem zanimanju Hca sa liOnim prihodom. Na Zalost, izvorni materija1 a1ij~ pr.uZio mogu6nost da se IPOdaci wrupiSu po nekoj drugoj prilivatliic vijqj s"cio-jprofesionalinoij strukturi. u skladu sa postojeeiom skoliskim slstemom i dobijenim padacilma usvojena je s!edeca stru'ktura po skooQskoj SIPremi ·bez Skole, nedovrSena osnovna Skala, -osnovna Skola i nedovrSena srednja, srednja·Skola, viSa i visoka Sko'la. Odg-ovori jspitani,ka -su .sredeni po jlllgo'Sloven.Slk·oj vari~ janti ikodeksa sifara i svrstani su u dve gu-upe: a) U.Cne zelje i strahovanja i b) OIP8tenarodne zelje i strahovanja. UsvajajuCi ovu podelu u radu .poSlo se od ~injenice da su val!'ijacije odgovora, lkako na ~~Cnom taka i ha apStenarodnom pllanu, veHke, a .Cesto i sa nematnim frelkwencijama. Profesor ,_KentrU je zanemario frekvencije ispod 5°/ o. U ovom radu usled izbora poduzorka, u lll!lalitiCki rpostupa/k 'UlZete su z<Jlje i strahovanja koja se jav!ljaj01 sa U!Cestal<>S(m do 3°/o, 'kako ne bi hili zanema-reni oni Qldgovo.ri koji su fPO naSem mi5ljen.jl:l ;hili zna:Cajni u ovom tspitivamju. Odgovari ·su, u -ci'lju uspeSnije analize, grlliPiSllllli prell!la sadrzaju. Kod Ulcnili IZelja i strahovanja rpoSlo se od tri nivoa _..::.._ ispitanilk, _porodica, d:t-u:Stvena zajeilln!i.ca. K,od qp§tenarodnih Zelii'a i stra!lwvan,ja p~>o se od oJ>Stiih ka pojedinaenilm 'i selkundarnim. Lime Zelje prertla tipu odgovora ·razwstane su ·u Cetiri . osngvne grupe.J ·to: 1Hiena .sr:e4a :; 2!dravlje, ·2) zi'hrav!lje, i sreea U po-rodici, 3) liiCni i !Porodi0n1 etkonom·ski po1oZaj, 4) ostale 13* 195 �zelje. Sasvi:m · je :SHean !Prfulcip !POdele liilnih straho.vanja na ":':'ovne grupe, s tom ·razjikom )ito se javlja ikao peta kategoriJa - betz strahovamja. Osnovne grwpe zelja dele se na viSe moda!iteta nego strahovanja, jer 1m odgovori u tom pogledu billi r.azn-ovrsniji. Tipologija opstenarodnih zelja takode je razudenija od tipo[ogije opiitenarodnih strahovanja. u odnoou na oostenarodne zelje usvojrli smo Sledece osnovne grwpe: 1) ;,piiti razvaj socijali0ma, 2) privredni razvoj zemlje, 3) zlvotni standard gradana, 4) razvoj prosvete i zdravstva, 5) mir. Opstenarodna strahovalllja podel!hl.i ismo u tri osnovne tg·rupe i to: 1) ug>rozavanje razvitka socijalmna, 2) ·be~bednost zemlje, 3) elementame DO\P<>gode, 4) •bez strahovanja. Nastojalo se da modaliteti lz kojih su formirane osnovne grnpe •cine prirodne i logiiine celine. Prirodno 'kao i kod svake tipologije, i ovde se postavlja !Pitanje hom~enosti stvorenih grupa kao i gub1jenje raznovrsnosti i ori:ginalnosti individua1nih odgovora. S <>bzirom da ·su iS!Pi tanici bi!li iz svih kra; je'Va n8.Se zenJ!lje ;to je ra.zliCita druStvena situacija i Zivotno iskustvo uticalo da je spekta,r zelja i strahovanja lbio >vellki, te je ·i naj·iiira klasinkacija moral a da dovede do IPOjednostavljenja. Ali, !PO naliem mil'i!jenju, u•-vojena tipologij•a Lzrazava najn"!Posrednije vezu ,pojedinca sa >drulitvenom 1praksom koja je sastavni deo njegovih llenih, porodiiinih i oplitenarodnih uslova •zivota. Stvaranjem zbirnih tabela !Prema .tipu odgovora prmita \8<! moguenost <d-a se sagl<>daju najsire tendenciJje zelj.a i stra:hovanja jug.os1oV~ensk:lh zena [<oje utvrdujemo i ana~ Hziral!b.o u ovom r~du. LestV'lca IPdkazuje ka:ko m~ i.<qliilanlci shvatili svqj rpol.ozaj i pol<>Zaj druStvene rzajedlnice u vrerrne sprovoa<mja an'kete, pet gadina :~>re toga i rrjJhova oi\el<ii'ITam,ja u buduenostL U ovum rarlu se prlstu[>11o .izraeuna"'"'IliiiU pre>seloa za 1sadalinjoot, proslost i buduenost rm"juci u v'idu odredem.e strUJkture.' Porede~ njem !P:VOSe!ka UO!Cavaju se pozitivne, odnoSllio nega1livllle rflz!ik.e -q 10ceni ipoloZatj,a na 1estv:ici i na OOillo_vu tog;a se zaikljruCu.j€ Anketa je obj~vljena. maja 1962. godine. ZnaCI, J)od sada.§njo:Cu se vreme 1ZVOI1en.Ja ankete, pod pro.SLo§Cu stanje pre pet godina, tJ. 1951. gocf!.na; a pod. _buauCno§CU 1961. godina. · 1 p_odrazu~ev~ Metod 1zra~unavaDJa proseka na lestVici - Broj stepenice (X} koju. su ispitanici odredill J}B skali pomnoZi se njihovom uCestalo§Cu (f). Zatim --s~ .zbroje sVi proizvodi (xf) i dobijeni zbir (I:;::d) se deli sa brojem anketiranih lica ('Ef),_ ~uzln:ajuCi o~e koj_i su odgovorili sa »ne znam« ili nisu dali odgo-vor. Nata~ naCin-dobije.t:l prosek (x)-predstavlja procenu poloZaja na lestVici ;za sadaSilJost, proSlost lli 1?';1duCnost za ·ceo uzorak il~· pojedine strukture. 196 o optiJmmnu, .odnosno pes:imizmu .ankefual!l.ih lica. U stvari, merem.je optlmizma ¥1\!!i se poredenjem poloi!aj-a prooloot sarlaSnj.ost - budu6nost, te re lilJa <>SnO'VU toga donosi ocena uspona _:_ aptilrn11zma, stagnac]je, odnoSDJO pada, ·tj-, JI)esfun.imna.' 5) Karakteristike uzorka' Osno~1i slkup u uoon-ku su saCimjarvaJi sta!llovnici izmed:u 21. i 71. godine starosti. Oni ;S'.l padeljeni na dva nezavisna podslkurpa, g.ra<Moo stanovi~tvo l \staoVID!iStvo seoskih i m~avli.­ tih na!iel(ja. Podu~oraik ilz prvog 1p;odskU1Pa ilznosi 695 (0,2'36°/o) gra)dsiklh sta!llovnlka, a iz drugog podSkUIPa 829 (0,103"/o) \staIliO'Wlika meii<>Vitlh i Seosiklh naselj'a. DaJkle, u uzorak je blllo izrubrano 1524 oiliasla stanovni[<a (odnosno 0,138 promila) od ukupno 11,011.600 odrasllh stal!l.ovniika u cel.o<j zmnl:jL Uzoraik j.e bio dvoet81Pffi: j.edinice pwe etarpe 1b'ili su p<>pimi :l<rugoV'i, a jedinice druge etarpe sta/llovnidi izmet'tu 21. i 71. ge>ditne. Pri izboru se n'isu tUZele u 1o!brzir stvame ;p:r;aporo.ije s.tanorvniStv:a po njegoV'i:m osnovni:m karakterlstikama, nego se 'imala u vid u ocena jpropo:rcije odgovora 111!a odredena pitanj!a, doibi1ep.a u probnom attke1iiranjlu, &ne se dbe;obedila .r"!Prezentati'VI!lost ne samo uzorka u ceiiilJi, nego i pojedinlh grwpadja. Vell&a uzor'lta koja je reprezentatitvna Ill ,OV{lll11 slruJC~ju ne zavisl ord b.r.oja jedinica u uzora<u, nego od varij,aJbiili~eta obelezja kQja kaTa:kteri.Su :te jedinice. (U oV'om slucaju odgovol'i na pitflllfja.) Varijabilitet je meren relarlllov:nom vari(jaillSom. ~~bor je vr~en p.omocu ta:b}ica slwCajlllih 1br.o:jeva. 3 1 Uspon. ~ tj. ukoliko je ocenjeni poloZaj vHii od poloZaja sa kojim vrSimo potedenje, ocenjujemo kao optimizam; pad, tj. ukoliko je ocenjeni poloZaj niZi od poloZaja sa kojim vrSimo porertenje smatramo kao pesimizam~ a ukoliko izmed:u .Pored~nih- poloZaja nema razlike ocenjujemo kao stag· naciju. 2 QpSirnije o planiranju ovog uzorka D. N 1 k o 1 i C: Planiranje i reatizacija projekta uzorka za anketu o lic!nim t opStenarodnim fteljama i strah.ovanjima - StatistiCka _revija, br. 2-3/XI - 1963, str. 144. 3 »Kao Sto se Vidi,- ove veliCine (tj. veliCine nezavisnih poduzoraka u oba podskupa, naselja gradskog tipa i naselja seoskog i meSovitog tipa z. G.) razlikuju se izmectu sebe, poSto se razlikuju i odgovarajuCi veli<:!ine proseCnih mera relativnih varijabiliteta u oba podskupa. Medutim, od veliCine nezavisnih poduzoraka u oba podskupa -nij~ se ni zahtevalo da budu jednake, vee samo. da obezbede, ocene Cije Ce relativne standardne greSke biti jednake (prvi ograni~avajuCi uslov), Sto je i postignuto samim na~inom izra~unavanja. Sto se tiCe drugog ograniCavajuCeg uslova, lako se moZe videti da zbir veliCina oba nezavisna poduzorka daje ukupnu veUCinu uzorka u celoj zemlji (695+829=1.524). UopSte ispunjavanje_ oba ograniCavajuCa uslova obezbedeno jE: samom primenom metoda prosei'mog ili nUltog podskupa za simultano planiranje nezavisnih Poduzoraka u viSe komponentalnih podskupova, u Cemu i leZi njegov teoretski znaCaj i njegova praktiCna vrednost«, Isto str. 148. 197... �Kao ·sto •se wdi, prNlkom planiranja uzonka nije se poe. Iazllo od [pola i drugih demografskih karakteristlka. U nzovku od 1524 odrasla st..ov;nlka zane su ~:>Stupliene sa 50°/o, tj. 7.62 zene. Iaiko se <ona da je, prema p<>dacirna statistlke, broj Zena u Uk.upnoj strukturi stanowtiStva neSto veCi, u OVD!lll .slucaju je (zbog metoda lzbora uzorka) dovoljan manji [p<>dmor'!k za Zene, jer SU se IZene pokazale homogenije u odgovoriana od mum<:araca, •cime je obezbedena zahtevana [pOOZdanost. Posle sredivanja podat.,ka Jz d:zvorne>g materija1a, dobi1i 1 sino 'SledeCe iStrukturre »podfu:zo~« u aps. br. neudata udata udovica razvedena nepoznato % 79 558 92 31 2 1D,4 73,4 11,9 4;1 0,2 762 Svega: 10il'/O u aps. br. sc;:lo meSovitb naselje grad % 356 39 367 46,72 5,12 48,16 762 Svega: 100°/o aps. br., nepoznato 170 354 156 49 26 7 % 22,3 46,5 20,5 6,4 3,4 0,9 Svega: 762 10il'/o ·U bez sko!e nedovrSena osnovna ~kola osnovna skola i nedov. sa-ed. §kola srednja §kola viSa i visoka_ Skala 198 - 1000/o u aps. br. .,, 17,98 12,08 radnice 10,63 slu.Zbenice 51,44 · 5' 38 domaCice 41 • 2 49 11ca sa UCnim priho dom 19 ' ~o~s~t~ru~i--------------------------~~;-----------:lci 762 10il'/o Svega: seljanke 23,09 46,86 30,05 762 Svega: d) Sko!ska sprema u aps. br. 137 92 81 392 % 176 357 228 21- 29 godma 30 - 49 godina 50 i viSe godina c) Tip naselja . Zena: a) Starost b) Braeno stanje . e) Za.ninumJe ,J .- �•Jo Broj ispitanika 25 375 Moderan ured:aj iku<Ce; auto 24 368 Pob<1ljsanje standaroa 21 319 Zdrav'lje u porodici 17 257 Stalan ;posao 9 140 Da hi se mogao uaciti ,uticaj pojedinih struMura lila zelje i sbrahovanja jugoslovenske ilene billo je potreh<no prethodm.o raZ'Illotriti opste rezultate anil<ete, a [pOSebno da H se i kakve ra2illke .jaVI!jaju pod uticajem [po!lne strukbure. Kako je al>rada pod a taka Jmstltuta tla medunarodna drusbvena istr..Zivanj a u Prinstonu data u frekvencijarna Zelja i strahovanja ilzra.Zenih u re'l-ativnim brojevima, to se i ovaj o[psti pregled krece u tim Razonoda 8 129 Imati ·viSe (para 8 126 Mir 7 114 Smanjenje poreza za zemljoradnike 7 112 . o:Jnni~Tima. B<Jlje .socijalno osiguranje 7 106 6 97 Srecan porodlcni III. OPSTI RREGLED REZULTATA ANKETE 1 ~ivot Uspeh u ·Skolovanju; strucno 1) Licne zelje i strahovanja usavrSavanje a) Licne zelje - Rezultati ankete, ialko su odlgovori Uip.rosceni kodiTanjem, govore da je spektar \lJC\nih ze!ja bio reJatitvno ogranicen. Sa ucestaloscu u il!lterva1u od 5-40°/o javlja se 17 modaliteta (vitli ta'belu 1a). Poonag.a:ti Clain.ove porod~ce 5 80 Preseliti se u grad 5 78 Tabela la. O.stati p<Moprivredm.lk 5 76 LICNE ZEWE (lzvor ~abela B1 - •Jo Skdlov~e <ieee Zdravlje Imati kucu, stan; ~pobo!fjsati Srel!a i stambene 'Uslove 40 33 Broj lspitanika 611 506 33 498 I Kao izvor za tabele la, Ib, lc, ld i 2a, 2b, 2c, 2d poslutio je obracleni materijal Instituta za me<tunarodna dru~tvena istrativanja iz Prinstona. Uz svaku tabelu u ovom tekstu 1Zvor je odretlenije ozna~en. Izuzetno u tabelama la, lb, lc i ld dati su 1 apsolutni brojevi, jer su i on1 objavljeni u prvim rezultatima. 1) Kao sto se v!di, od sest zelja sa najvecoon u~estaloscu tri su ishljuCivo vezane za materijalni poloZaj, a jedna samo posredm.o. Zaposlenje dollazi na osmom mestu sa frelwencijom od 9"/o, a zelja da se irma viSe novca na desetom m-;stu ."~ 8°/o. Na jedanaestom 'i dvanaestom mestu sa po 7"/o JaVIJaJU se Zelja !Za mirom i -Zelja·za smanjenjem-poreza. Ako posmatramo uticaj polne strukture na ovalko lzra'!:ene zelje vidimo <Ia je redosled zelja slican i ikod on'\.tSka-raca i kod zena. (vldi tabelu 2a). 201. 200 �Ta.bela 2a. Ovi rezultati pakazuiu da je nacsa po}azna tearijska preto postoj..uj.u ra.,lika rnmectu muilkaraca i IZena u nasem. druiitvu opravdana. Kada se radi o intimnim zeiljama pojedinca, ,zena se pokazuje ne_· sam.o u svetlosti majke, ~eC: se uoCava da ,je ona i vi:Se vezana za ikluC:u, ;bez obzira na proces emancipacilje zene kQji je nesuannj'i'V, do'k muilkarac pokazuje viSe interesovanja 12a zaposllenje i da!J.je Skolovanje .. Vekovna ekonomska nejednakost, a osaJda'!lnje ~t..uje, imaju "voj uticaj na ovakvu strlllk'turu zelja jugoS!ovenske zene. posta~a LICNE ZELJE PRElMA POLU Ze n e Mu-Skarci Razli- II ·r, ka procenata S:reCa i Skolovanje dece Zdravlje Imati kuCu, stan Srecan porodicni Zivot Moderan urea"j kuce Poboljsanje standarda Zdravlje u porodici Imati viSe para Stalan posao Razonoda Mir Pomagati Clanove porodice Smanjenje poreza Bolje soaijal. osiguranje Preseliti se u grad Ostati poljoprivrednik Uspeh u skolovanju, struCno usavr.Savanje (Izvor tabela 46 38 35 28 24 21 21 10 8 8 8 7 6 6 4 4 3 SreCa i skolovanje dece Imati kucu, stan Zdravlje Moderan uredaj kuCe, auto, motor SreCan porodiCni zivot Poboljsanje standarda Zdravlje u porodici Stalan posao Uspeh u skolovanju, strucno usavrSavanje Razonoda. Smanjenje poreza Bolje socijal. osiguranje Imati viSe para Mir Preseliiti se u grad Ostati poljoprivrednik Pomag'ati' ClanOve porodice 34 31 29 + 9 24 + +12 +4 Tabela lb. 21 21 LICNA STRAHOVANJA 12 11 + + 10 ~3 9 8 ~1 8 7 7 7 9 •;. 43 Broj ispitanic ·ka 658 31 47.1 Rat; nukleami rat 27 408 N euspeh dece 14 206. Nesrecan porod>cni zivot 11 162 3 Bolest, smrt ~1 + 3 ~2 ~2 ~3 Bdlest, smrt i T nes~eCa u poTodici 6 ~2 Nez"Poslenost llena ili •I!Iana porodice. 8 120 4 ~7 NizaJk •standard 8 118 Nerodna 5 82 5 78 B1~2) Meau.tlm; P"' procentu izra:!enih ze!j a zene se u . iZvesnoj mer1 razl>kuJu od mu:§karaca. Tako na ~primer 'lwd zena je :.<a 12°/o vffi_e na~ailena zelja za srecan Zivot i lb~uenost dece. ·Odmah zat1m razlrka je najuocljivij a u pog!ledu licn<>g 2id<rav1ja i 2ldravlja •clanova porodice (raz1lka !JO/o u korist zena). SraCan po~odiCni Zivot · i iS tan, odnosno lk:uCa, su 'dalje Zelje -koje ·Zene im-a.Z·avaju !Vi:Se nego- muSkarci. Zene izrazito p·oka~uj~ m~nju zelju ~a daljlm ~kolovanjem (~7%), kao i ~vim -onrm sto Je vezano 'Za ~ra:dne odnose i socijalnu po1itiku·. 202 'b) Licna strahovanja 7 L godima Nereseno 1stambeno pitanje (Izvw: ~albela C1~1) Strahovanja jugoslovens:Icih 1!judi u najveeem l!>rocentu se odln<>se na 7!dravlje, kako [lt>no - 43°/o, taka i Clanova porodice - 310/o, kao i na :sreCan Zivot dece - 14()/o i porodice kao celine - 11°/o. Pogo!"Sanje materija'lnog polozaja, bi[o u poglesdu zapos.lenja, prihoda, stambenih 1prilika i sliCno, javlja se znatno rede. J edina strah od rata, >eesto naglailen kaJa strah . 203 �od nukllearnag rata, javlja se i u -uenim strahovanj:ima sa znacajlllom ucestaloiieu ad 21"/~ (vidi tabelu lib). U pog!edu uticaj"' poJne :strukture dobijamo ·iste rezul• tate kao i ikod izrazenih 'lienih zelja (vidi t!jbe[lu 2b). Jo86u preko 5"/o, sedam se Cidnosi na (priwednli ra,.voj zemlje, 6 na zivotni stamldavd .gradana . (vidi tabelu lc). Tabela lc OPSTENARODNE 2ELJE Tabela 2b. "I• Broj ispitani- Pobo!j'sani standavd gradana 40 615 OCuva.nje i razvitaik socija.Jizma 27 415 Mhr 25 381 +14 R<>zvoj industrije 24 370 Tito - 23 350 10 -I + 7 + 7 Razvoj poiljO[privrede 16 241 7 7 6 + I -6 -1 Razvoj saobracaja 14 220 Re!lenj<> stambenog p;;tanj a 13 201 Ekonom!d<a staJbillmost 13 195 Naciona1ni pr<>S(peritet 9 139 Zaposlenost 8 118 Opsta lzgradnja zemlje 7 112 Elektrifikacija sela 6 92 .6 87 Izjednacenje plata 5 83 ViSe Skala, 18ire obrazovanje 5 82 Stambena imgradnja 5 74 Naciona1no jed:i!n1stv.o 5 74 Bo!ja zdravstvena sluZba 5 70 LICNA STRAHOVANJA PREMA POLU Ze ne Bolest, smrt Bolest, smrt u porodici Rat Neuspeh dece NesreCan -porodiCni Zivot Nizak standard Nezaposlenost Nerodna godina NereSeno stambeno pitanje H 43 38 26 17 14 8 5 5 5 MuSkarci Bolest, smrt Rat Bolest, smrt u porodici Nezaposlenost Neuspeh dece NesreCan porodiC.ni Zivot Nizak standard Nerodna godina NereSeno stambeno pitanje 'ka I%I Razli· ka procenata 43 27 24 11 5 (lizvor tabela Cl-2) Stra!hovamja Zena vezana su IZa zdravlje 10lanova [pOrodice (izrailena su za 14°/o vlse nego kod :mll1SkaTaca), za nepovoljnu buducnost dece i nesrecan ;porodicm ·z;vot (sa rpo 7°/o vise nego kod mullkaraca). Nasuprot tome, strahovanja muSkaraca su znatno vlsa u [pogledu nezaposlenosti (11°/o !kod muSkaraca, a 5°/oikod zena). 2. Opstenarode zelje i strahovanja a) Opstenarodne zelje jugoslovenskih ljudi su !POkazatelji odnosa pojedinca [pr&na drulltvenoj zajednici, a takode i njihovih shvatanja lbitnih problema napretka zemlje. Od 19 moda1iteta u kojlma se jav}jaju ·O[pstenarodne zelje •sa ucesta- 204 dug zivot i zdravlje Smanjenje poreza za .ze_mlj<>i-fl,dni1ce· (Izvor: Ta•lJella · Dl-1) 205' �·OpStenarodne zelje jugoslovensklh !judi ·sa ucestaJoseu iznad 20°/o rpdkazuju politi(Jku zrelost i shvatanja bi1Jnih problema ~alizma 1 mira. 40% ispitamlh gradama .Zeli poboljsanje standarda jugoslovenSkih •!judi, a oko ~etvrtina vezuje sv.oje Zelje za soci:jrallza.m .il !I'.azv;oj .ilrrdustrijre. OCuvanje mira i dug Zivot i l1ldTavlje predsed'nika Tita takode ·lzrooava oko 25°/o ·svih ispitanrka. Pri oceni ovlh od.govora treba imati u vii!u i <>Pstu rpoliticku situaciju u zemlji u vreme obavljanja ankete. 'Nairne, anlketa je sprovedena neposredno rposile govora predsednlka Tita u Splitu, !tilaja 1962. goddne i preuzimanja svih onih .poznatih mera ikoje su sadr'Zane u pismu CK SKJ. Prema pismenim izjavama aiilketara ispitanici su u veJikom fbroju bili ofkupirallli proJilemima koji &U istafknu:ti u '1Pli1Bkom govoru i koji su naiSli na jedlllodu&no oclobravanje i .po'd..Siku. Anketari lsticu da je veltki lbroj ispitallli<ka u svojfun kontaktima s njima :pokretao pitanje iz Titovog govora iUi pri foronulisanju svojih op.Stenaro.dnth Zelja ,poZ'ivao ISe na njega. 1 U nekim. od'govorima to se izrazito za;pa.Za. :Na prbner, >>Prvo i osnoVIno ~e da ibude milr. 13ratstvo i jedmstvo '<la 'ostane i da se joS viSe o'drZi. Da se otldlone neki nedostaci u ~rav­ ljarnju: rasp= u platama, bo!je p1aniranje, da se o!Jkloni biro<kra1Jski n~in nlkovodenj a, da se o!Jkloni krimimal u j>ri• vredi, ·da svest ·radnika prema radu lbude na NiSem nilv·ou«. (Anlketni 'list red. hr. 173 - Srbija). Ostaje otvoreno iPitarnje da li bi se u sada ponov1jenoj anketi dobm s!U&li odgovori na tako visokom po<litii!kom nivou, gledaju6i na rerultate a,nkete u celini. Polna ·struktura ima izvesnog uticaja i na uiCestalost u kojoj se rpojavljuju odredeni modailiteti opstenarodnih ze!ja (virdi tabelu 2c). Tabela 2c. OPSTENARODNE 2ELJE PREN1A POLU i Poboljsan standard 38 29 Mir Tito - dug Zivot -i zdravlje OCuvanje i razvoj soaijalizma Razvoj industrije ReSenje stambenog pitanja Ekonomska stabilnost Flazvoj saobracaja Razvoj poljoprivrede Zaposlenost Oplita izgradoja zemlje Nacionaloi prosperitet ViSe Skola, Sire obrazovanje Stambena izgradoja Bolja zdravstvena slu.Zba Elektrifikacija sela Smanjenje poreza Izjedoacenje plata Naoionalno jedinstvo (lzvor: 0 uticaju govora predsednika Tita na odgovore ispitanika anketal'i Cesto govore u svojim izvjel!itajima. »Gover predsednika Tita u Splitu je uticao na sadrZinu mnogih odgovora. Cini mi se da sam osetila odul!ievljenje l!ito je Tito u svom govoru izneo problem naSeg svald.dal!injeg ~oveka i nije slu~ajno Sto su mnogt !e~ leli da Tito bude jol!i Predsednik Republike« - Anketar, student soeiologije iz Beograda. »Imam utisak da su nastupili (ispitanici) dosta otvoreno i da su nove privredne mere i koraei koji se preduZimaju, pos~bno govor Titov, u(!inlli da anketa u ovom krugu dobije svoj smisao«. - Anketar, student soeiologije iz Beograda. Mu!karcl e n e T~bela 22 19 19 16 13 12 9 8 8 6 6 6 6 5 5 4 4 'I I Poboljsan standard OCuvanje i razvoj socijalizma Razvoj industrije Tito - dug zivot zdravlje Razvoj po!joprivrede Mir Razvoj saobraCaja Ekonomska stabilnost Nacionalni prosperitet ReSenje stambenog pitanja Zapos!enost Oplita izgradoja zernlje E!ektrH>kacij a sela Izjedoacenje plata Smanjenje poreza Nacionalno jedinstvo ViSe Skola, Sire obrazovanje Stambena izgradnja Bolja ·zdravstvena s!U.Zba Razli-. % k:..pro~ cenata 43 -5 35 +8 29 -2 24 +16 22 21 16 -10 16 -4 12 -13 10 8 + 7 7 7 + 6 + 1 1 -6 6 + + + 6 -2 5 4 -3 4 -2 1 2 2 -1 Dl-2) I 206 Najuo~Ijiv;ja rarzllka u ikorist .Zena jeste u izraza>Vanju . ze!je za m>rom - 8•/o - i zel)e za dug 'zivot IPredsednika Tita · - 6'l/o. 1Jporedo s tim, Telienje i p~bolj~anje stambenog pitanja doonlnira ll<ao zelja zena, i javllja se za 8°/o viSe nego kad mUSkaraca. Nasuprot tome, zene ,pc>kazuju rnmogo manje interesovanja za priNredne probleme zemlje ·~ ra:zyoj indu- 207 �1):' i ,,. i! strii<; 10"/o, razvoj (po!jopriwede 13°/o, sa<>bracaja 4"/o, nacion~r !PfOSperilet 6°I 0 su .razllke u izrazenim zellj ama u kor-Lst mws"karaca. NameCe se zakljurCa:k !kao i kod ilzra.Zenih HOni:h ,ze1ja da su Zene, i pored otvorenog pr-ocesa emanci(pacije, joo nedov<l!ljo oogai\oV'ame u IP<>litlOkoon i prlvrednO!lll zivotu zemlje. b) Op!itenarodna strahovanja Tabela 2d. OPSTENARODNA STRAHOVANJA PREMA POLU Ze n e 80 Rat Tabela ld. OPSTENARODNA STRAHOVA:NJA •Jo Broj i:s[lita.nika . Elementame nepogode Povratak starog reZima Strahovanje za Zivot Tita Bez strahovanja Nesloga naroda Jugoslavije Okupacija II Razli% ka procenata Muskarci 1%1 Rat + 73 Povratak starog reZima Strahovanje za Zivot Tilta Elementarne nepogode Bez strahovanja Nesloga naroda Jugoslavije 6 6 6 6 7 8 7 -2 6 -1 5 4 + 6 Rat 76 1.164 Elementarne nepogode 19 295 Povratak starog reiima: 7 105 Smrt Tita 6 98 Zanimljivo je da se strahovanja javJjaj;u upravo pred 5 5 Okupaoija 1 (Izvor: TabE!Ia E1-2) Bez strahovanja 6 85 N eslo,ga narada J'llg'Os!wvije 5 onim druStvenim i prirodnim .sHalll1a prema lk:ojima se ~ovek kao !pO'jedinac 01seCa nemoCan - nulcl.eami rrat 1 elementa.rne 76 nepogode. Okupacija 5 72 (Izvor: TOJbela El-l) JugoslovenSki ljudi lkao i narodi ostalih zema!lja u s.vetu, strahuju najvi.Se ad uzasnih posledica o:nr!Olea;rnog rata. Strahov..nje dd rata izr..Zava 76°/o tspitamlka sto predstaV'lja najvecu ucestaJiost ikoja se ja'flja u •zra;Zemm llC:nim i opStenarodnim ·zeljOJma i strahovanjima. Strah od elementarolh nepogoda pred kojima je covek, iako ,ucesnilk: nau1mo-tehni0ke revolucije sadaSnjosti, j.os lllVek i!lemoCan, javlja Se. u ovoj a,Jlk:eli na \:lrugom mestu sa 19°/o. Verovatno je na rezultate ankete uticao zemljotres u Makarskoj. Zatim po ucestalosti dolaze strahovanja - opasnost po socljalni poredak, liCooist druga Tita, jedin.Stvo n<>sih naroda (vidi tabelu ld). Pri tome razllke u palnoj struktll!ri ogtledaju se u rprvom redu u strahu od ·rata i to 7°/o u [wrist zena (vldi ta:belu 2d). 3. Poloi!aj na !estvici. OpSti po!Joza,j na iestvlci jrugoslovenslkih lj'Udi karakterr!ie izrazi!f: ~ptimiz31l11. 1 208 L Pro/Host SadaSnjost BuduCnost · i c n 0 s t Ukupao Muskarci I 4,3 5,0 6,7 4,31 5,06 6,85 I DruStvena zajednlca I Zene IUku pno IMuskarci I Zene 4,33 5,01 6,73 4,9 6,8 8,6 4,96 6,8 8,5 4,86 6,8 8,6 Rezultati su sa gle!Clil§ta interesa socija[tstlCke rlrulltvene zajedln:ice !posebno pozitiV'ni, zbog toga !ito je qpti:mi«am narocito nag!la!ie111 u pog<Jedu razvitka i bud'W1mosti na!ie drustvene zajednice (JVitii grafikon 1). u tom okviru i svaki pojedlnac optimisti~i gleda i na svoj sopstveni ljloQoliaj, ko:ko u sadaSnjosti, truko i 'll ibuduCnosti. 14 Zelje i strahovanja naroda Jugoslavije 209 �Grolikon LICNI POLOZAJ ISPITNIKA I POLOZAJ DRUSTVENE ZAJEDNICE U PROSLOSTI, SADASNJOSTI I BUDUCNOSTI 10 9 8 Poloiaj druStvene zajednice \,"' 7 •/ 6 5 / / / _,;' 4 3 2 0 proSiest sadoinjost buduCnost 1957 1962 1967 Possbno je zani.im.:ljWo da polna strUJktura ne utiCe na i:zraZeni optimi:zam u pog'ledu polozaj a na •lestvici, kako u od-, z:i.osu IJifuost, ita:Iro i u odnosu na d·ruS~venu zajednicu.' Merenje optimizma poredc;mjem 1polo.Zaja .proSlost - saqa&njost i sadaSn:jost -'-- buduenost i ocena uspona, stagnacije i parda oonogucava nam tlublju anali:zu samim tltn sto staticku analilzu zamenjUje dinamOOkom. ReQativno malla veCina 56,8•/o - smatra da danas zivi bolje nego u proiilosti, a jedna cetvrtiha da z;vi gore. Tri cetvrtine svfu ispitamika gleda sa velikim optimizmom na budu6nost, a manje od 109/o o·CekuJe pqgorsanje svog polozaja u ibuduenosti (vldi grafikon 2). · Medutim, u odnosu na druStvenu ·zajednicu optim~zam je Znatno izraZeniji. Rreko tri Cetvrti:ne ispitanika smatra da je sadasnjost nase zemlje holja od proslosti, a soono 15°/o da je to omnuto. Elizu 90°/o gleda s optimi:zmom na buduenost, ddk je broj onlh lkoji sa pesltni2llllom gl!edaju na lmducnost drwtve<tJ.e zflj~dnite lbezmai':ajan - 2,3"/o (v1di gra£i!kon 3). na I oV'de polna stru'ktura -nema oznaCajniji uticaj ni u oceni liOnog poloZaja, ni u oceni op.Steg stanja dru~tvene 12ajednice (Vidi grad'ikone 2 i 3). Ov-i rezultati su .pr1rodni i moglli :su se oCelkiva:ti s obzirom na usrpesan razvitalk socija[i,ma. U pogledu pouzdanosti odgovora moglo bi se smatrati da 'SU odgovori koji se ·ordnose na proiSlost realniji, jerr se radi o -odredenom wemenskoni pedodu o'd pet godina koji je proSao i koji su i~itanici do~ive'li. Veoma naglaSeni pozitilv.ni rezu!J.tati ankete u odnosu na ibud!u,Cnost,· naroC.ito ibudu6n01St ,druStvene zajednice, mogli lbi se obja:sni,ti,' po naSem miSljenju, po~itivnim UOnim iskustvom doZi:v:ljenim u proillo.sti, ikao i pre1jpostavkom da isrpitanici pobo1jsanje svog HOnog cr>oloZaja vide 'll oCekiVanom · prethodnom raZivolu .druStvene zajednice. PosmatrajuCi ·OVU .Ci·njenicu na relaciji liJCnost - druStvo, postavlja se i!Jitanje da li je pojedinac vee rdovoljno svestan cinjenice da je opsti princip nase dmrlitvene zajednice da [iolazi od. ~caveka ·i njegove 111Cne sreCe kao uslova za sreCniji ·Zivot .dru~a u •celini. MOIZda bi u .tom pagledu i ·optltnizam u poe gledu liene huduenast\ lbio jerdnak optinrlmnu u poglsdu buduenosti rdrustvene <zajednice, a. ne talko $kronmo uklopljen u olkvire opSteg 111~etka drustve111e zajedlllice. Opi!ti .rElZU!ltati ankete o zeljama i straho,vanjima jugoslovenSkTh !judi polkazuju da p<>lna struktura ima i:zvesnog tittcaja, poseibno na IHCnom planu~ -.Razlirke .su vidljive_ prvenstveno u· uCestalosti pojedinih modaHteta, a manje iii nikako 210 14' • * * 211 �Grafikon 2 MERENJE OPTIMIZMA A. Li Cni poloiaj i spitanika u sadaSnjosti upor~dj en sa poloiajem u proSiosti i buduCnosti Grafikon 3 MERENJE OPTIMIZMA B. Polooaj drustvene zojednice u sadasnjosti uporedjen sa poloiajem u proSiosti i buduCnosti % ienskl 1·11 J.JJ 1- proS lost II- soda.Snjost 111- budu6nost 212 .Ji.JJI Zenski muiki ukupno ukupno 11·111 I • II II • Ill 1·11 11-111 ~ u usponu ~ u padu II'- sadaSnjost ~ I!QQS2I stagnira - lilt- buduC:nost - b ez odgovora li- proS lost I • II ~ II • Ill u usponu ~ stagnira 1·11 11·111 ~ u.. poclu - bez odgovora 213 �u nJihovoj raz;>~likosti. Pored op.Steg aptimlzma i n"bitni!h ;azlj;l<a ;t -pol?fZ~Ju na Iestvici, jugoS!ovenSke ~ene .posebno. ~zraz~v~~u zeil]e •1 s~rahovanja vezana za njihov po[o.Zaj majke~ 1 f~kCIJe u porod1ci. Sva:ka'ko treba uzeti 'U obzir i ern.ocio-; ~a1n: odn?s Zene prema Zivotnim- .problemiocna. Pri tom tre'ba; 1 :~atr u VIdu_ .'d_a :U modaliteti Ze1ja i strahovanja muSkaraeai 1 zena ~koro 1sti, sto rgovo.ri o procesu emancipacije Zene, njene: s~e _vece ravnopra'Villosti i stvarne sposobnosti za uoCavanje' ~1tnih pr?bl~a u odnosu na svoj pol~aj, porodicu i drustvenu za]ednrcu. IV. UTICAJ STAROSNE STRUKTURE NA ZEWE I STRAHOVANJA I NA POLOZAJ !NA SKALt 1Starost deluje ne -samo kao biolo.ski :nego i kao socijalni cinillac. Ona je !IJre svega antropoloilko obei..Zje coveka koje se drustveno obllkuje. U zivotu pojedinca i druStvene zajednice ra1iHkujemo doba covekovog detinjstva, ·nrladicko doba, doba -radne S!IJOSobnosti i zrelosti i doba starosti. Obicaji i pravni propisi u. ~vakoj druStvenoj zajednici reguli!Su drustvenu uiogu i !IJO!ozaj u vezi sa godinama sta.:osti. Punoletan gradan.in ima posebna prava i obaveze. DXIU.Stvena zajednica raCuna sa radnim ,periodom .Co.ve!ka, ili fertilnim periodom Zene. PorodtCna zaj ednica zasniva se najCeSCe u odredenim godinama s~arosti. Revolucionavni tokOIVi u na.Soj zernlji .o'bO.ilkovali su :tri generacije sa razliCitim druStvenim. ·ulogama u istorij'Skom razvoju: predratnu .generaciju, generaciju koja je .hila nosi'lac NOB-e i posleratnu generaciju v:ispitanu u u!Hovima socijalizma. Uticaj starosti odra.Zava se i na Zelje i stralhovanj a jugosloveruske Zene. N a Zalost, tUzorak je ·dbuhvatio saano Hca iznad 21. godine starosti cime se potcenilla pUllla vredinost odgovora mladihispitanika. Rezultati obrade izvornog materljala i njihova anaJiza p<1ka>zuju da generacijoske !Ta:ll!lke uticu illa ·:i:elje i strahovanja. i. LiCne Ze!je i strahovanja a) Starosna grupa od 21 do 29 godina - Prva starosna grupa obuhvata zene od 21 do 29 godina star·osti. To je ge-neiacija vaspitana u socijaliz·mu i uslovtlna pravne i politiC'ke ravnopravnosti Zene. Srecan porodieni zivot .jav'lja se kao najopstija zelja najveceg hroja ispitanica - 53,4•/o. Sa tom ze!jom povezana su 215, �r: i d':a osnovna materija1na uslova za Z.ivot porodice: posedoVB!riJ·e stana (48°/o) i nj<lg'ova anoderna oprema (35"/o). (h,rukav redosled zelja mogao se ocekivali s obzirom tla je to period zasnivanja braOne zajednice, te i ·Zelje da se 'Ona stvori, materijalno dbezbedi, uCvrsti i 1brojn:o razvije ddlaze do izra.Zaja. Stan i njeg-ovo uredenje, a ne zaposlenje d. visina p.rithoda ~arakteriSu ek<m.omsku sigurnost u uslovima soci'jalizma, sa Jedne ·strane, a stambene teSkoCe i Ze1ja tza vi!Sim standa:rdom (23°/o), sa dr.uge strane. Problem srece i ibuducnosti dece kao i .l;fJCno •zdravlJe~ 12a. raZliku ~ drugih .grupa, ovtle nij~ od !l)rmnarnog znacaJa, 1ako 30°/o anket£ranih. Zena to iznosi kao svoju Zelju. To se objaSnjava 1Cinjenicom Ida je u .o·voj starosnoj grU<pi jos znatan hroj neudatih zena i mladih brako.va .bez de.ce i. 'da u ~ godinama sta:rosti zd'tavllje abiJCno JOS niJe ozbi!lJniJe ugrozeno. To se ddnosi :i na zdravlje Cianova porodice. Slfuka lkoju nam rpruzaJu liane IZelje ! strahovanja generacija jugoslovehsikih zena izmedu 21 i 29 godilna starosti je aCekiva•na. One su shvatile svoje o:baveze u Zivo.tnom dklusu i svoju druStvenu ulogu. Zasnivanje i stabilizaci•ja parodiCne zajedalice i struCno .usa•v!'Savanje kao put u~eha u Zivotnomporivu karalkteriSu, preko Zelja i strahovanja, CL'tavu posma-' tranu •starosnu grU<pu. b) Starosna grupa od 30 do 49. godina - Ova generacija prc>sla je i podnela te8koce rata i Revotlucije. Te godine wlaze u radni i fertilni period Zene, koji lSe uprasvo sa gor.njom granicom od 49 godina uglavnom i 1Zavr.Sava. Ulk-olilko :Zena postiZe odredeni dru·Stveni poto.Zaj, ona to uspeva u t.ian go1dmo.ma. Njena dvostrulka uloga domaCice i z~oslene .Zene u ovim god~nama je .najizrazitija. Zena kao majka u .tom periadu ima najiViSe roditeljskih obaveza. Zato je i razmnljiVo Sto najveCi broj Zena u ovoj staroSI!loj grupi iznosi Zelje za sreCu i buducnost svoje dece - 57,9°/o. Zelje ikoje se odnose na stan navodi i u ovoj ~rU<pi znatan deo zena (36,7"/o). Ip&k i problem stana i njegova oprema su izra.Zene 2a dlm lf0/o- crnam.je nega u prethodnoj starosnoj grupi. Zelja za visim ~tanda~dom .s!koro je po:djednako za.stupljena kao i u prethodnoj gl'li!Pi. Zelja za Henilm zdravljem je nesto nag.Jasenija (5°/o viSe). Dok se u prvoj starosnoj grupi srecan porotlleni i'ivot jav1ja kao dooninantna zelj:a Zinatne po1oVine i,pitanica, dotle ova Zelja, kao i Z:e'lja za .zxiraVljem L0lanova !PO~odice javlja se k<>d jedva cet1ertme amlketiranih zena u .oV1oj starosnod grupi. Ovaj ipodatak mo.Zemo tuma,Citi dvojaiko: u .po1m1aitranim godlnama Zivota Zene su preteZno vee rzasnoJVale 1brafuu zajed-' nicu i p.rebrodile .prve tri lkritiiCne godine braCne zajedtnice, tako da zelja za staibiiizacijom braka nije nagl.Sena, jer je veC ostVarena. Na.sUJprot tome, tUilllaCenje mo.Ze biti i (P'otpunosuprotno. Nairne, stat:tstika ;razvoda bra1mva prema trajanju u 1961. godini govori da je brak u trajanju Old 10-14 godina Iabilan 1 procenat razvoda veiJ]kl, a to je upravo period :koji obuhvata i"lsmatrana sta:rosna grupa.' ZJbog toga ne ,postignuta, stabiJrnost, veC poremeCeilo.st iii .prestanak braCne rzajednice; uti:~e da Zelje za ·sreCom 1p0radice budu smanjene na polovinu. u octnosu na prethodnu star<>snu grupu. Pri toone nagl.Sa'Vamo d<>minantnu zelju za srecu i l>uducnost dece. (V]di pril!og __: tabela 1a). 1 Ova starosna grU<pa poikazuje u odnosu na druge :9koro isroljucivu zelju 'Za da!lji uspeh U skO<JovanJ"U - 10 20/o ~rema ,.. 1,4•;o kod d<ruge starosne grU<pe, a kod ltrece ' grupe ' ta se zelja uopste ne javlja. S tim u vezi i staJ!nost !POs!a pojavljuje se kao izrazita zelja najmlade starosne grupe (16•/o: 6•/o: 3•/o). Uspeh u !Poslu javlja se kao ·zelja sa dv"!Put vee<>m Ulcesta1oSCu 1kod prve ·starosne grope u odnosu na treCu. Sve QVe Zelje karaktedSu zdrarv oidnos prema radu i shvatal!lje da postojeCi principi ra&pode'le uslov-ljavaj·u a>ovezivanje sta!J.nosti posaa, uspeha u radu i rvisinu prfunanja sa ·stru.rCnim usavnSavanjem. ~rirodno je da je i eelja za razonadom sa najvecom frekvencrJom !Zastwpljena kod najmlade generacije - 9,5•/o. (Vidi pri;!og - tabela la). Strahovanja jugoslovenskih zena s obzirom na starost pokazuju da ova rprva starosna grupa stra!huje upravo od neis[pumjenja l:elja koje je izrazila. Nesrecan porodiani zivot, odnosno ibolest i nesreCe u porodici :su strahovanja koj a se najlcesce javljaju (30°/o i 37"/o). Odanah zatian dolazi strah<Jvanje od rata. Ovo strahova.nje izrazava podjednako oiko cetv.rtitna i.spitalll!ica u sve 'tr:r postrnatrane s1;arosne grope. Kod ?ve _starosne grU<pe strahovanj e od niSkog zivotnog standarda JaVIJa se dvostru'ko <vise (12°/o : 7"'/o: 6°/o), nego :kod druge dve grupe. MaZda ova generacija iana <lonekle i raz'Jicito shv<ttanje 0 2Jilacaju zwotnag standarda, sto ta!kode treba uzeti u obzir. (Vidi !P'rilog - tah61a 1b). 216 I StatistfCkt- btlten 298~ ;Januar 1964, str. 98'. 217 �U ovoj starosnoj grupi, 'kao i u iprethodmoj, strahovanje od 1 bollesti i nesrece ·U por<>dici je najizrazenije (42"/o). Menutim, ovde se prvi put pokazuje jasno i :zn.atno izra.Zeno strahovanje za •Hcno "<Jrav1je - 38,9°/o. Verovalmo da su to godine •ceilce poremecenog zdravlja. Ipaik 'je 'kaTa'kteristieno emo- ciona1no i materi'nsko ·reagovanje Zene koja strahovanje z~ zdravlje C1anova poro!dice iZiraZava viSe nego strahovanje. za UCno zdravUje. N a treCem •mestu dolazi -strahovanje od neu:::;peha dece Ill zivotu . .(Vodi (pl'il<>g- tabela 1•b). Opsta 'kara'kteril'ltika generacije IZena izmeilu 30 i 49 godina 1starosti 'koja se de>bija preko ilorazenlh Uenlh zelja i strahovanja, jeste njih·OfVa Skora iskljuCiva orijentisanost ka deci 1 zdravlju 'Clanova iporodice i sv-ome HOnoan zdravlju. Daikle, ne Zelja za drru.Stvenom afirtrn:acijmn i us;pehom, veC Zelje vezal!le. za njen poloZaj majke i domaCice su dominantne u ovoj starosnoj grupi. Viseik procenat .:astupljeniih Klomacica kao i\?:drzavanilll. lica u uzorku svakako da defomnilie dobijenu sli:I<u. c) Starosna grupa od 50 i vise godina - Zene obuhvacene ovom sta:rosnom grupom vaspitavane su u uslovhna meravnoprruvnog p<>lozaja .ilene u predratnoj Jugosla'Viji i one su podnele teskoce rata. Iz njihovih red01va {Ponik'le su jos u toku rata Zene r.wk:ovodioci, polit1Cki i drus-tveni radni'ci. FizioloSki one su pre.Sle fertilni period, a uglavno.m i radni qJeriod Zivota. Na ,prvom mestu, i u izrazito veCem !broju, ispitanice lzrazavaju zelju za licnim zd.Tavljem (48°/o: 34°/o: 30•/o). Zdravlje ·Clanova porodice je treCa izraZena Zelja po uCesta1osti 210/o. FizioloS.ke promene u organimnu uslovljavaju, s;vakako, smanjenje vitalnog lkapaciteta, poveCan jbfoj orbaljenja, te se to qdrazava u ,ovoj starosnoj grlllpi u z~lj'i za rzdravljem. Ovde se prvi put javlja .~a-Cajnije izraZena Zelja za boljim socijalnim osiguraniem- 14,4°/o. To se moglo oe"kivati" obzirom da .se radi a kategoriji lica sa liCnim prihodima, na osnovu licnili, a jos vis~. :pGTodii\nih penzija i drugih socijailnih davanja. Takode se posebno uoCava Zelja za IDtegracijom ne samo u porodicu, vee i u siru rodbinsku zajedni.cu (10'/o). iNajvise ispitanica OVe IStarO'Sile grupe zeJi da ima RiSe UOVCa (120/o). U t<>m lpogledu jedino najmlada staroona gru.pa im S€ pribli~uje. Ovi p<>daci navode nas na socioloSku anallzu T. Parsensa koji govori · o iz·alovanosti starih od dru:Stvene akt:irvnosti, cd dece koja osni'Vaju svoje porodice i psi!hiCikog osec~nja usamljen-O'sti. Starost !pOVlai!i- za sobom i smanjenje materi218 ja1Lnih :primanja, a rleca !Iledov·oljno ISihvataju svoje obaveze da to nadolro.ade.' Ako se neka od owh clmjenica moze primeniti na jugoslovenstke Zene ovre stwoSI!le grupe, onda je to donek!le olbjasnjenje odobijenih rezultata. Zelja za stan<>m i njegovom opremoin 71Il:atno je smanjena u odnosu na prethodne starosne grupe. Veravatno <llbog toga sto se smatra da je to pitanje ili: reSeno, Hi je sm.anjena nada u m.oguCnost za_dovoljavajuceg resenja. Jedlmo je jos velika zelja za srecn<>m budu<moo&u dece- 38"/o: 58°/o: 30°/o u na;ji!nla&•j starosncJj gru,pi. (V,idi prilog- talbela 1a). u pogledu strahovanja .rezultati su isti tkao i lkod zelja: boles! liena 48•/o, :J:>e>lest u ipOrodici 31°/o, l!lesreena starost 13°/o. Briga za decu izraZena je procentom od 11°/o, zna!Ci znatno niZe nego u IPtethodnoj :grUjpi, i strah ·Od nerodne gddine sa 7'/o. (V<idi prilog- tabela 1b). L~Cne ·Zelje, a jcrS viSe strahovanja, jugoslovemke Zooe sa preko 50 godina starosti karakteriBu 'ill kao gl'UIPU okupiranu b.rigoon o svom zdravlju i IStrahom od smrti, Zeljom za sigurn-oSCm i razbijanjem usamljenosti, pored .Zalja, inaCe karakteristtCnih. :za Zen'!J., lkoje se ·odnose na ;poradicu. !Rezultati .u lzvesnoj :m.eri iznenaduj;u, pogotovo a'ko se uzrne u 01bzir da se vlse .od polavine - 1'23 : 104 - ]spitamica ove starome grupe ,na~azi u doba starosti od 50 -do 59 godina, dakle -jos u Zivotnoj snazi, a pored .toga a!ko se ima u iVidu i poveCanje prose'Cinog trajarija Zivota, tprvenstveno ik.Oid Zene. , Pored iznetih zapa:Zamja o uticaju IStarosti na Zellje i strahovanja naSe Zene, Cini nam se da bi slika bila nepotpnna a rezu1tati donek'!e jednostrano tumaceni aiko se ne bi uzele u obzir joS neke Cinjenice. 2 · VeCilnru za,pOisJ.enilh Zena kod nas l~ine anlade g-eneracije. One :su se iSkolovale, Zive i .rade .u novim uslovima, pa je razumlljivo da rlru1<Jcije gledaju na svoj polozaj u ·amliitvu. !l;bog toga se i njihove zelje i strahovanja razllkuju Cld zelja i stra~ havanja Zena u d·ruge dve grupe. Izra.Zenije ~elje za stru:Cn1im oJWOsobljavanjem, uspehom u poS!u, z~poSJ.enjem, polboljsa,njem sta:n:darda, - ka:ko •je vee itanije istalknuto, to potvrduje, i:lko su Zelje ·za sre6nim po.rodiC:n.im Zivotom. do.sta mag·laSen~. Takode bi -billa jednostrano tuma~Citi da se interes Zena dve starije starosne g.rupe ograniiCava samo na Zelje o ![JOli'odici ;i 1 T. p a ~sons - l:lements pour une Sociologie de z•action- - A~ et -sexe dans la societe americaine - Paris, Libraire PLON, - str. 127. -2 Od ukupno _ zaposlenih u 1961. godini do 19 godina na Zene otpada '!11,6%, a od 20-24. godine 33,4%. - Stat. btlten 298, str, 32. . 219 �]i • l:itOO:om 2jdravlju, te da je Zena nezainteresovana za b'ilo Sto drugo StO nije ·vezano za njenu u1ogu u porodici i materins'ku funkciju. U svadrom slucajru radi se o Sl<>Zenosti pa.lozaja zene i 1 kao majlke, i o njenoj dulbokoj vezarr10sti ·iZa pordcUCni Zivot. Starije generacije Zena ·su vellilkim '<ielom nep~&mene i nisu ni za .Sta drugo ni osposobljerie neg-a .za lduZnosti koje obavljaju u poxodici, pa je i razurnljivo 'Sto se u tim okvirima !kreCu i 'lljilhove zelje i strahovanja. Sve to pdka0t1je da se pdlozaj starijih zena u mnogome razlikuje od <palozaja m!ad>h zena. * * * Sa:i:imam:j€1!ll <pajed1lnih moda~teta rprema tipoJ,ogiji na cetir.i osnovne gmpe dobijamo nesto iWlenjenu slllm. Tabela 3a. L!CNE. ZELJE PREMA TIPU ODGOVORA I STAROSTI ISPITANIKA Osnovna grupa lod 21-29g.]od 30-49g, ]od50g.ivise] Broj odgov.l /o Broj Iodgov.l 16,7 172 o o fo Broj 0 j odgov.[ fo Svega Broj I odgov, I 0 fo LiCna sreCa i zdiavlje (zdravlje, Skolovanje, razonoda i dr.) Zdravlje i sre· ca u porodici ( sreca i skolovanje dece, sreCan porod. Zivot zdravlje u porodid i dr.) Licni i por. ekon. polozaj ·(imati stan, po.. bolj san standard, zaposle· nje i dr.) Ostale zelje (mir, rodna godina) Svega 220 93 181 32,6 405 16,1 37,9 138 195 23,3 32,8 403 781 18,2 35,2 272 48,9 440 41,1 233 39,2 945 42,6 10 1,8 52 4,9 28 4,7 90 4,0 Zelje za pobolj~anjem Elkonomskog polozaja dominantne su kod sve tri starosne gmpe. Ze!je koje se o'dnose na lieni i porodirC:Ini ekonomski polo.Zaj ..su r-aznolike, pa iako je, us1ed ve!ikog spektra, ucestalost rpojedtnih modailiteta relativno mala, i[>ak .ti<palo,gija dade nffito d:mnenjenu sllk.u i podvJ;aCi prioritet zelja vezanih za ekonomski rpolozaj. Medutim, ka'ko je ana~iza usm.erena na uticaj star<>sne strukture, to podaci o tome koje se ~elje jacvljaju sa najvecom :lirelk>voocijom u pojedinoj osnovnoj gru;pi tipologije rpotvrituju ranije zakljuCke. U prvoj starosnoj grupi dominiraju Zelje vezane za stan, pobo!jiianje •standa:rda i za<paslenje (48°/o), zelja za &recan porodlcni zivot i ibuduenost dece (37,9"/o) najna.g>la.Senije su u drugoj starosnoj grupi, a u tre6oj Zelje koje •se acinose na saJmu ]ienOISt :isrpltan]koa (23,3°/o), u rpi'V<lilll redu na 1icno zdravlje. L1Cna strahovanja pokazuju, nasUiprot ~elja.ma, .najmanju. ueesta!ost u odnosu na !ieni i rporodieni ekonomski po~ozaj. Tabela 3b. LICNA STRAHOVANJA PREMA TIPU ODGOVORA I STAROSTI ISPITANIKA Iod 21-29 g.]:od 30-49 g. ]od50g. ivJ§e] Svega . Osnovna grupa LiCna nesreCa i bolest {bolest, nesreCa, starost i dr.) Bolest i nesreCa u porodioi {bolest, nesreCa dece, nesreCan porodiCni Zivot) Porodicni ekonom. poloZaj ( nizak standard, nedobijanje stana i dr.) Ostala straho- Broj odgov.l 0 · fo Broj I odgov.l o Broj o lo \ odgov.l fo Broj I odgov.l 556 100,0 1.069 100,0 594 100,0 2219 100,0 lo 80 24,5 146 23,5 140 38,6 366 27,9 147 45,1 290 46,5 113 31,1 550 41,9 46 14,1 63 10,1 32 8,8 141 10,8 2363 17,9 vanja (rat, nerodna godina d dr.} Bez strahovanja Svega o 51 15,6 2 0,7 326 100,0 114 18,2 1,7 10 623 100,0 71 19,5 1,5 2,0 19 7 363 100,0 1.312 100,0 221 �il Medusol>no rporedenje nameee zak1j,ucai<: da je stvarna teZnja :ka ·boljem sadr.Zina Zelja vezanih a:a e!konomski poloZaj, ddk se strahovanje ka gorem javlja u veoma maloj meri. Kod strahovanja su dominantna ana k·oja su •vezana za Zivot po.::. rodice i il>udu6nost dece. U :pogledu starosne stru!kture ova su strahovanja kara!kte<ristlCna za prve dve starosne grupe, dok treCu karakteriiSe strah od bolesti, Sto je u Skladu ISa ranij i.m analizama. 1 2. Op!itenarodne zelje i strahovanja Znacajne su raillke ikoje se jav'ljaju u henim eeljama i strail>ovamjima ]Xld uticajem starosne strukture. Medutim, ]Xlstav.Ija se pitanje da Ii starost ~utii!e u istoj meri 111a formiranje Zelja i strahovanja vezanih za druStvenu zadedn.1cu .. Analiza o,plitenarodmlh zelja jugoslovenske zene pokazuje da se pod uticajem starosti j-avijaju razlik.e u crnanjoj meri i one se ogledaju pre svega u relativnoj ·ucestalosti. Izrwzitije se javljaju sledece zelje: pol>oljsan standard, zivot i z:dra'V'lje predsedni!ka Tita, raz-voj socija!i?Jma, -ra:zwoj indust.rije 'i poboljSanje uslova stanovanja. . 2e1j_a za viSim Zivotnim standardom izrazito dominira se u sve tri rstarosne grupe. 'P.ri tome treba tmati na umu da ne radio IStandardu ispitan1ka, vee ICitave rlruStvene.zajedllice. Ova zelja .pokazuje da su jugoslovemike zene prihvatile.apstu pOlitilt!ku ten!denciju naSe zemlje da se oocijaUzam gradi n,e samo rz.:a bUdul:nost ,nego i .za da:na1~nje:g tCoveka -:- uCesnikci. izgr~dnje. Naime, cine shvataj'u <da je poviSenje opsteg stan- darda neJXlsredan uslov povise<nja i njihovog Henog standarda i dbratno. Najmlada starosna grupa jugoslorvenSlcih ·zena - od 21 do 29 godi.na - lzrazava pre svega IZelje za razvoj industrije - 25°/o, saQbraCaja, rza.moguCnost 'Sireg O!~~ovanja i postOjanje •viSe \Skala, 01:a bo]ju 2>dravstvenu Slml>u, elt!ktrifikaciju -sella, dakle ·zelje vezane za napredaik l da'lji ra2vita'k 01:emlje. Po ;procentu uCestal()ISti ova grupa se 1stiCe. i sa onim Zeljama 222 koje su dominantne u drugim starosnim grlJlPanna, razvoj socijalizma, zivot i zdravlje predsednika Tita i polboljsanje c;pstlh uslova stamcivanja. Sve to p()kazuje dlnamlzam najmlade generacije i njenu· angaZovarnost u o:pStem i' privredn.om razvoju ·zemlje. (Vldi .prilog- tabela 1c). Dok najmlada staroSilla grupa iznosi Zelju za razvojem industrije o.dmah iza Zelje tza poboljSarnj.mn stan:dar.da, to se kod .zena lzmedu 30 i 49 godina starosti ta !Ze'lja jav:lja kao Cetvrta, au najstarijoj grupi •kao treCa po IProcentu uCesta'losti. P<lbolj'ilanje opiltih uslova stanovanja jav]ja se !kod svlh grupa te'k na petom mestu, a~li v11dno opada sa godinama starosti ~ 19,8"/o: 17,!1'/o: 10"/o. Inace uporedna anaNza pet najviile izrazenih ze<lja pok<tzuje da njihova ucesto:lost opada ulko;!iko godine .starosti rastu. Ova pojava se mogla ocekivati lkod najstm.ije grupe Zena, s ob!Zirom na povlarCenje iz 'dlruStvene aDJga.Zovanosti. Medutim., i:.zvesno opadanje u sredn}oj siaro.&lloj grupi p.rema najmiadoj, mDZemo tumarCiti samo kao ilmaziti uticaj kojli na tu gru.tpu 1ma uloga -Zene -kao majke i njen_e oba~Veze u po!'1odici, a ne beZanje od o:p.St:iib. problema. To se mOiZe tvrditi, tim pre, Sto su .razl'iik:e izmedu srednje i naj-:mlade grupe u opstenamdmim zeljama mlnimailne. Pored op.StenaJrodnih Zelj a vezan'fu za naSu dr.uStVenu zajednicu, jarvllja ISe posebno naglaSena .Zelja rza mirom. Oko 29'0/o ispitanica izraJZava ovu Zelju. Pri tome se_ ne uotCavaju nika!kve bitne raiZJlillre 1 izmedJU po:iedin'ih starosnih g,rupa. ·Istovremeno ~asnovno strahovanje, lkoje je uosta~lorn i jedino uoCljivo, jeste strarh od .rata, \koji se kreCe u ISVim starosnfun grupama oko 80"/o. Dalkle, kada se radi o ugrozenosti same egzistencije, 1kalko ispitanika i 1Clanova njihoviih porodica ta'ko i druS'tvene IZajedlnice, onda se ibritSu ra!Zlli!ke ru go.dinama starosti. Stra;hovanje od elementrurnih nepogoda pred l<ojima lju<li oseCaju 111emDC, jarvlja se na rdrugom ·mestu po uCestalo:sti j raste godinama starosti. (Vidi prllog - t"bela 1d). sa Grupisanjem opStenarodmih zelja po ti{p<>log·iji do1bijamo sledeee rezultate: 223 �Tabela 3d. Tabela 3c OPSTENARODNA ·STRAHOVANJA PREMA TIPU ODGOVORA I STAROSTI ISPITANIKA OPSTENACRODNE ZELJE PRElMA TIPU ODGOVOM I STAROSTI ISPITANIKA Osnovna grupa ·---- ~ _<:Jd 21-29 g.j od 30-49 g.jod50g.ivise/ I B•oi odgov. I % o Iodgov. I Broj % o Svega Iodgov. I to Iodgov. I " B•oJ B•oj 01 I OJ Svega Iodgov. I '/o· Iodgov. I w Iodgov. I "' to Broj Broj Broj ------'-''~dgov. 19,3 razvitka socijalizma (nesloga, smrt 38 Tita, povratak starog reZima itd.) 12,7 56 12,4 26 9,2 120 12,5 Bezbednost zemlje 149 (rat, okupacija itd.) 87 18,9 182 20,6 76 17,1 345 67,4 309 68,5 186 65,5 644 67,4 Elementarne nepogode 28 12,7 66 14,6 56 19,7 150 15,7 6 2,7 20 4,5 16 5,6 42 4,4 naroda Jugoslaslavije i dr.) Privredni razvoj .zemlje (razvoj industrije, saobraCaja, 131 ekonom. stabilnost, nac. prosperitet i dr.) Zivotni standard gradana (poboljsanje standarda, bolji 170 stamb. uslovi, zaposlenost i dr.) 28,4 250 28,2 135 30,4 516 28,8 Bez strahovanja Svega 36,9 306 34,5 146 32,9 622 34,7 Razvoj prosvete i zdravstvo 24 5;2 38 4,3 23 5,2 85 4,7 Mir 49 10,6 110 12,4 64 14,4 223 12,5 461 100,0 886 100,0 444 100,0 1.791 100,0 Ovo grupisanje ne otkriva nam nove tendencije. Na prvom mestu stoje zelje vezane za opgte pOibOilj!lanje zivotnog standarda. Prema. tipologiji opi!tenarodna · strah<>vanja pruzaju sledecu s!lku: 224 I Broj 0 to UgroZavanje Tita, jeilinstvo Svega od 21-29g.J od 30-49 g.jod50g.ivise/ JO Opsti razvoj socijalizma (razvoj socijal., zdravlje i Zivot Osnovna grupa 221 100,0 451 100,0 284 100,0 956 100,0 I <>vde se rat jaV1lja kao osnovno strahovanje. Strahovanje od elementavnih nepogoda Taste sa go:dinaana zivota. Strab ad ugrozavanja socij&listicklo.g ![loretka <>pada sa staroscu. Licne i opstenarodne ze!je jug<>slovengklh .zena povezuju se u prvom redu na planu Zivotnog IStandarda. Preovladuje svest o tome da u uslovima viso'kog opstedruiStven<>g standwda postoj'i m'Olg'UICnost pOviSenQ,a i lfuCnog i p.orodiOn.og ,~tan­ davda. To se is to odnosi i na uslove stanOIVanj a. Pose<bno je uoCljivo da !POvezivanje lrenih sa op5t!ld1'4• Stveniana interesima dolazi do- iZ.raZaja u tome ,Sto su nek~ zellje na ljenom plan.u povezane i uslovljene sa zeljaana opste; narodnog kar~ktera: zelja za zdrav!jem sa organizacijoni balje zdravstvene slliZbe, zelja za iikolovanjem ~a mo.gueno!l&u sireg obrazovanja i poveewnja broja iikola i sl. 15 ?.:eije i strahovanja naroda .rugoslavije �3. Po!ozaj na lestvici a) Proc.ena . polo~aja ispltanika n,a, . lestvici Pr~cena p()lozaja za proslost rkao 'i za ~adalmjost ne pokazuje vei:e razlike meau st.,rosni'm grupama zena. Kako se vidi na grafickom prlkazu, .Zene su p,rocenile- svoj ·.polo.Zaj u proMosti pre~a starosn:irm. g-rrupama .sa 4;2, 4,3, 4,4 znaCi raspon od- 0;2 od staro.911e grupe 21--'-29 ·godil!la do stanoSI!le grupe od 50 i viSe godi.na. -= . 21 ·-BuduCriost SadaSnjost Proilost 3.1 I 29 god • ·7.3 I 5.2 11.0 4.2 30 • 49 SodaSr.jost 2-61 5;0 11.9 lo .7 4.3 50 Budu_Cnosf 4.8 viSe god. 5,9 $odaSnjo_sf. ·. god,;_ 6,9 BuduCnost Proi:Jost I 2.1 1-SI 11.1 0 2 I lo.4 · 4.4 ProSiest I 3 d 5 6 7 8 9 10 Ra?Jlilka u proceni po1ozaja . u sadailnjosti i.znooi 0,4 u korist najlll'laae st~rosne grupe. N arocito je naglasena razlika u odnosu na budui:nost i honosl 1,4 u korist Jiajmladih. To nam d<>sno g<>vW:i da -~a n.,jviiie optirn!izma <>Va starosna grupa gleda:. na buducnost, procenjujuci svoj ;polozaj na lestvici sa .7,3, dok drtlge dve star<>sne gru.pe svoj ;pol<>*;aj procenjuju sa 6,9, <idin~o 5,9. .· . . · .. A!ko. up<>reclimo k!!ko su poje<iine gvupe zena procenile svoj polo.Zaj u proSlosti, tada se ¥idoi da je, ialko sa nematnom 226 razlilkom, starosna grupa od 50 i VJJSe godina svoj polozaj proceni1a najviSe (4,4), a starosna grupa od 21 do 29 godina najniZe (4,2). Medutlm, poJozaj J)ajm~ade star<>sne grupe u $adaSnjosti, a naroCito u :buduCnosti,' je ·.viSi o<Lpolo.Zaja druge dve starosne grllpe. . · A:lw posmatr.amo pOisebno pojedine ·starosne grupe, on• da je interesantno uoCiti interval u kome se k·reCe !procena po..;. Iozaja. Taj interval je opet najizrazeniji .u gru;pi od 21 do 29 godina i i.znosi 3,1, u grupi od 30 do 49 iznosi ·2,6, kldk u naj• starijoj starosnqj grupi zena lzln.ooi 1,5. Pooinatra,jubi sbr<>St u ovom slu~aju !karo &Hac llooja utice na oore<'livarije pol<>Za:ja na lestvici, virdi se :Ioo!'i!ko godil!le starosti rdeluju da sa v1'le Hi. mall1ie nada i <Jceklv.anja neka starroo.na g.ruiPa gleda na.sV'qj pojozad kako u pr<>Slosti talko i u saJda!Snilosti i buducnoshl. . ·2elirmo li oceniti optimizam, odnosno pesirmizam, g1eda~ juci dinamicki periold od 10 godina, tada opet vildimo uporeaujuci proslost - sadai!nj<>st, da je najjace wr.Zen optimizam u starosnod grupi od 21-29 go,d!ina sa 62,5°/o '58,6°/o, odnos• ilo 48,90/o u Sledecim starosnim gru;pama. · Qptimizam izra• zen paredenJem sada5njost - lbuducnoot jail je izra>Zitijd i iznosi 88,6, odnosno 80,9°/o ru prve dve starosn:e:'grupe, dok U: grupi ad 50 i 'ViSe godilna sam·O neSto viSe Od. polovi:ne Zena; 54,1°/o gleda sa Ojptimlzmom u buducnoot. · Procent~ !koji ilzraZavaju pesimizam ikada se u;Pore'di pro• Slo·st - sadaSnjost su priblifui u svi·m starosnim gru:pama Ze..o na - 23,9°/o, 21,8°/o, 28,4°/o, ali je raz]]ka vrlo uoCljiva kad~ se uporedi kako pojedine rstarosne grupe zena,gledaju na huJ ducnost. Dok u starosnoj grupi od 21 - .29 godinil m:tosi 3,40/oi u grupi od 30-49 godina 6,2%, taj se p.rocenat pBlljJ>na 21°/~ u .starosnoj grupi od 50 i viSe godina. Ako se imaju u vidu liCne Zelje, kao i strahovanja koja su izrazile ·zene od 50 i ·viSe' godi.na, t11da se m<>ze i oil:Jj rusnitti zb og <:ega .ovo1iki p;rocenaJ~ zena sa pesimlzmom gleda na buducnost (21°/o), rli pak ne vldj nikakvu promenu u odnoou na buduooost (20,1°/o stagnira), Smatmmo da ,se tu mogu naci ! raz~O?li Jmji uti.cu da je .optimi~am veCi lkod mladih Zena, a da je ,pesini1'Zam. u odnosu na· Pros:tost, a naro'Cito u otllnosu na budu6nost, najvi;Se iZi-ci:~en u. &tar<Jisnoj grupi Qd 50 i vi\Se g;<>diina. (VDdi gtaiikon 4). · b) Procena poloZaja drUstvene zajednice na _lestv~c_i - .U Oceni IPOlo.Zaja druStvene zajednice posnlatrari.e star'Osne glrUiPe' ,. 227 �Grafikon 4 MERENJE OPTIMIZMA A. LiCni poloiaj ispitanika u sadoSnjosti uporedjen sa poloZojem u proSiosti i buduCnosti prema starosti se gotovo uopste ne r<rlllikuju. Sve ·starosne grupe polaze od ;stog niv<>a u proolo<sti - 4,8, a za sadasnjost, najmlada starosna g·rupa daje najviSu .procenu. Istovremeno za buducnost taJ!ovu proceilU daje srednja starosna grU[Ja. 21 BuduCnost % proSiest • sodoSnjost sodainjost • buduCnost Sada.Snjost 3.8 Proilost Budui:nost Sada~njost Proilost 4.0 I I . 11.7 6.9 12.1 4.8 30 . 49 50 3.5, 8.8 6. 9 12- 1 11.9 4.8 i viSe god. 11.8 6.5 11.7 4.8 ProS lost 40 god • 8.3 Budui:nost SadoSnjost I I I 8.6 50 60 29 god .. 0 2 3 4 5 6 7 8 9 10 30 20 10 0 god. 20-29 30- 49 50 i viSe. 20· 29 ~ u us pen~~ u padu ~ stognjro - - - bez odgovora 30· 49 SO i vii a PosmatrajuCi izraZeni optimizam, odnosno .,pes1mizam, u odnosu na drUStvenu zajednicu, uoCavaju ·se mnogo manje razlike med:u pojedinim starosnim. grupama, iako pdk.azuju istu tendenciju ·kao i kdd procene optim'izma, stagnacije, odnosno peslinni·~a u odnosu na HCnost. Na,jveCi .aptim.izam ·tzrazila je sta•rosna •grupa zena od 20 - 29 g<>dina u odnosu na buducnost 92,0°/o a na:jveCi pesilmizatm opet u odnosu na lbuducnost sua•rosna gru,pa <>d 50 ; vise godina - 3,5°/o. Ovakv·o gledanje na razvoj opstenarodne zajednice svakako <>drazava utica:j Mne situadlile i'1¢tan:i'ka. (V'idi grafillron 5). 229 228 �~~~~-~..:,..:'"·' ".·· MERHUE ·OPTIMIZMA Grafikori 5 B. Poloia.... ru st vene .·tajedniCe ·u sodciSniosti uporedjen ·. · • d 1 sa polozalem u proslosti i buduCnosti prema s t arosh. proS lost· sodoSnjost- sad~Sniost • buduCnost 20 0 god.- 20· 29 30~49 ~ 50·i· viSe u .usponu I8QQ} stagnira 20-29 ~- ~ ~adu - - bez- odgovora 30-49 SOi viSe • • • Starenje i starost imaju individualan omacaj, a1i starenje i starost su svakalko i drustveni problem, i antropolollki znaCaj 1starosti se ne maZe potcenjivati. Godine starosti se odraZavaju na Zivotni ci'klus .Zene 1kako u od!ll:osu na njene bioloske funkcije, talko i u odnosu na njene drui\tvene J!unlkcije. Zbog svega toga se moraju uzeti u obz;r godine starosti lkao Cinillac ·koji: utiCe na Zelje i strahovanja i na stvaranje razlika medu nj'ima. Te xazllke su yidne na li~Oiffi planu a pokazuju generacijsk~ _ razUke, Q.ok one postoj.f?, ~i m!Ulje uoCljivo, i na orpstenarodnom planu. · �V. UTICAJ BRACNE STRUKTURE NA ZELJE I STRAHOVANJA I NA POLOZAJ NA LESTVICI Opsti rezult~ti uticaja staJrosne ~trulklure na zelje ; strahov:'"'U.a ;pdka:zah 811 da su generacije :kna bmedu 30 i 49 godma usmerene ka porodici, a posebno ika sreCi i lbuduOnosti dec:..Pretpos:av'lj~ se da je na ovako iz·ra2ene zelje uticao braonr status zene 1 sa tim povezana njena u1oga ·majke i njene. obaveze u poradici. Otuda se moglo o~ekivati da ce utical bracne str,uikture ovo i potvrditi. . .. Po_ro~ica kao osnovna primarna dru~tvena grupa ima vebk~. utlcaJ_ na .~races so_cijalizacije liCnosti svojih ,Clanova, na o~:likov:anJe nJi!hovog IS'ltStema vrednost!i, na obim i ikval.irtet uJilrov.rh port~"ba, pa prema tome i na nj1h01Ve zelje ; strahov:-nJa .. Zem .u .1Por~dici ~rlp~da .P<>selma dl'UStvena uloga; drustven1 po!?zaJ kOJl se 1stonJ'sk1 menjao. Medutim, s obzir~ na razl:trc:te tlpove ;parodic a, pored opSteg polo.Zaj a Zene u ~J 1Jllla, sv_a~. .a zena zauzima i poseban polo.Zaj u sk.ladu sa woJOID sp~cif>cnom ule>gom. Polozaj supruge stare3lne doanacirn~tva JOS uve~ ~e razlikuje ad polozaja suahe, a pole>zaj udate cer~e {)d. poio:aJ_a neudate. . i sl. lstovremeno i van porodice ?r~stven1 !P'~lozaJ neudat.e zene uoCljivo se razHkuje od poloZ8J a wdate . . zene. Ta razfika je •llllnogo veCa Wmedu .ud.rovice i razved~e zene. Ra7Jvedena Zena, »ra·spuStenica«, pod uticajem ~a.~adnih shvatanja i dbiCaja, ob1Cno je u 'llfWov·oljnijem poloz.ao.u. u '?~o~ lila ostale Zene. Sve to ne.o.:w.omo .uti-Ce da se razhkuJ.U zelJe 1 strahavanja zena zavisno ad njihovog ,braenog stanJa. • Brwena. struktura ce takode uticati na .zelje ; strahovanja ~ene ,g. o~z1ram .:na njihavu prirQdnu teZ:nju ka mmterinstvu l ·P~st?Jece shvatanje ida se ono mo.Ze ostvariti samo .u okviru bracnih odnosa. 1 232 Bralk na razllcitu socijalnu funkcrju u zivotu muskarca i IZene. Vartika\lm.a rpokretljivost zena se cesce ostvaruje putem braka, ·te i u tom pogledu brak ima veci znaeaj za zene nego za muskarce.' Prema braenoj strukturi zene se diferenciraju na sledeei nai!in: 20°/o neudatih, 64°/o udatih, 14°/o udovica i 2°/o ra2lVedenih ·zena.' Uticaj starosti kao pokazatelja z<ilja i strahovanja moramo posmatrati usiko povazano sa braCn1im stanjem, jer •Se u odredenim godilnama starosti naj3 CeSCe !StU[>a u brak, .a sa staroSCu raste i broJ 1U!dovica. No ipak, u ovom de1u rada nastojaCe se da se analizira samo delovanje bracne strukture na zelje i strahovanja. 1. LiCne Zelje i strahovanja a) Neudate zene -- TE'Znja za udajom j ZaJSnlvanjem srecnog porodicnog zivdta je izrazito domirnantna zelja neudatlh zena i javilja .<e sa 56,9"/o. Karakteristieno je da se ova zelja. javlja i kod naj-mlade starosne wrupe sa naj1veCom uCesta1loSCu. J os uvek slabiji ekonoanslki [pO!ozaj, lkao i posebna emocionalna i psihtCka konstitucija ,cine da Zene, uopSte uzevSi, mno-·· go vi'Se teZe braku nego muSkarci, te se ovi rezultati time i obj..Snjavaju. Zelja za stanom je sledeca zelja i kod neudatih. z!ma kao i kod naj!t11lade generacije. Ali, dok najmlada sta-, rosna g.rUlpa Zelj.u za o.premom •stall'la izra.Zava sa 35°/o, to se· ona kod neud<>tih zooa javlja samo sa procentom Cld 15°/o. ZnaCi, sta~n je us1ov stuparnja u ibrak, a nj,egova oprema joS je uv>ro<: dalj•i dlj. K<>d neudatlh zooa, u odnosu na druge grupe prema braCm.oon :strunjlu, :postoji najv1Se 1izra..2:ena Zelja za P~Diholj-­ sanjem standarda. Preko cetvrtirne ov<ih .Zooa izratava tu zelju,. ddk u .ostaliJm grupaana ona ue prelazi 20°I o. . 1 Vidi opSirnlje (:Ianke d r V. Mil i C a - SklapanJ~ i razvod brak:a prema zanimanju - Statisti~ka revija, 1957/1 i Sklapanje i razvod brakaprema Skolskoj spremi - Sociologija, 1959/1, str. 68, 73, 80. 2 statlsttCki btlten br. 298, januar 1964. g. str. 93. Ovi podaci na falost, nisu uporedivi sa s:trukturom uzorka zbog toga ~to on obuhvata sarno Zene starije ad 21 godine, te je prirodno da je procenat udatlh Zena veCi u odnmm_ na neudate. 3 Kod nas prose~na starost muZa prilikom stupanja u brak iznosi. 26-27 godina, a prose.Cna starost Zene 23-24 god:ine. D. B r e z n i k, Demogratska statistika II, ltr. 91. 0. B uriC iznosi da su ·~ 1961. g. p~osect izno~ sili za muZa 25,4 god:ine, a za Zenu 22,4 godine. Godme stupama u brak t.-. rlini brakovt u Jugoslaviji - Sociologija l-2, 1963 g,, str. 83. �_ Neudate_ ~ene teZe zaposlenju, struCnom usavrSavanju i u~ehu u poslu, iito je ocigledna posledica zelje za elkonomskmn ~~ostalnoSCu i sh,rvatanja da je 'Zaposlenje neminovan i nor- malan put Zene u ISavremenom 1 drtWtvu, ikao i shvatanja da ~~a~.. i matednstvo, kao usl'()!Vi njihove UCne sreCe, nisu do-. nim ocinosillna; Svalko jeldn,ostrano tmnaCenje rezult~ta, mnat-i raJmo,.lbiao bi [pQgr<lSno. MC>Zda odgovor treba da bude u pri" hvatam:jru olba uticaja- ikoa'ko matermstva, taka ijo8nedovoljne raWlopravnosti Zene u okviru por;Odilce. 1Kod uda:tih .Zena :izgle.:.. da da je sukcJb izmedu duznosti majke i domacice i aba'Veza vd!Jm da obezbede njen pol<>Zaj. (Vidi :prilog - tabela 2a). .Zanim'lj.icvo je da neuldwte Zelle lzrai1acvadn.i. p0.sebno ;strahovanje od bolesti, i to !Vcilie neg.o udate iii udOIVice. Dok naj-· zapOO'lene Zene, .sukoba !karaikter1stiCnog za .savremena dr~Stvo; re.Sen u korist Zenine prirodne funkcije, kada se to _ ocenjuje prema lzraZenfun 1Zelja-ma. Nisk.a 'kvalifikaciona Btrulktura :Zena <>d 30°/o, do.tle se neudate i-:ene jlacv!j,;ju sa ueesta10'scu ·od 48%. pre:p.reka njihovorp. zaposlenju, pa prema tome nije moglo doCi do rlelje vezane za liCnu druStvenu afirrma~iju. (Vi'di pr.iilogj liko za ocuvanje telesnog zdravlja, kollko izr.Zava zelju da slrubo zdrOJ'Vlje ne •b1>de .prepreka ostvarEmju o·cekivanih ci.. ljeva. Jedna cetvrtina neuldatih zena, :. takode 1 udati!h .; u<:k,vica, kao i u- prethodndj 'struktur.i, ISmatra rat !k:ao jednu o:d vellkih nesreca. (Vldi prilog - tabela 2b). b) Udate iiene '--Analiza rezultruta zelja i strahovanja udatih zena .pruza sliku priblimo istu <>noj lkoju su d&Jle srednje generacije zena, tj. zene <>d 30-49 godina. To je samo dokaz vise o slicnom delovanju starosne i brai\ne strukture. Polo- !<>bela 2a). Strahovam:ja su supro<tna izr.Zenim zeljama. Kod udatih Zcma strahov:anjje od :bo1€-sti Ill par:odlici stoji -na prVIO!tn mes..: tu sa 41, 7°/o i znatno vise nego lkod ootali!h grupa l:>raene strukture. :Pored strahovanja od 1i!Cne bolesti, .strahovanja.za neus- miLada starosna grt~pa .izra.Zava o.vo strahovanje s·a <UCesta:lo:SCu Zato se moZe ~pretpostaviti Qa ovo strahovanje nije vezano ·to- villla 'Zena Zeli_ na p:rrvom mestu sreCu dece, a :zatim slede Zelje za •struoom, rr]egovmn <>premmn i [>Oibo}jsanjem stam<larda. ~:ecan .pOorodiCni. Zivot i ~dr..avlje u porodici, e:a koje se izja..l;:- nJava oko cetvxtma udat1h zena, •zadkruzuje ovu sliku. Pokusa~ objasnjenja ovih podata:ka vee je dat pri ta!Zmatranju utica~· •!~"'"'.:e ~trukture. ljp&Jk, oVIde se u o8trijem vidu pokahcne .zelJe vezane sa ldecu, dom 1 porodicu. Udate Zene i :Udovice z~a~·o manje izra2ava}u Zelju za zaa)O's1enjem, a teZnJa za IStr.uiCrum usav.rSavanjem i uspehoon u 1poslu je skoro beznacajna. Sve ih 1Jo ,oetgledno vazlilkuje od neudati!h i razvedenih Zena. P-ored Cinjenica navedenih u •ramnatranju uticaja ZUJU starome IStrokture, ipak se posta.vlja p'ltanje da 1i je ovakvo p~nasanje udatih zena samo rezullat njeni!h antr<11polo8kih osobina vezanih za materin'Stvo i. porodicu, shvaCen-u u hi-olo·Skmn. smis_lu! iii je ~aprotiv to izraz jdS uvek stvar.ne nerrovnopravnos!I zene llmJa se pre scvega i9poljava u porodlcnim odno- uopSte, a ,posebno starljih, javlja se kao posel:ma dbjelktivna peh dece i nesteCan porod~Cni Zi-vot javljaju se sa. 'ZllaJCajnom. ucestalo8eu. (Vi<li prilog, tabela 2b). c) Udovice - IzraZene Zelje udovi:ca pdkaz.uju Ida se one pona.Saju fstO lkao i udate Zene. I ovde -dolazi do 'izraZaja 'delovanje starosne i 'braCne strukture. SreCa i 'bUdUlCnoot dece i ovde se pojavljuje kap primanna .Zelja. Sadrzaj i Tede~sled zelja je lsti kao i kod udatih ·zena. Posei>no je i21l"azenazelja za llcnim zdravljem - 44°/o. Zelia sa lbdljim socija!lnim osiguranjem- 21'/o po >cemu se razllkuju ·od ostalih grupa braene strulkture, a . i~ednaiCujiU u zeljaana sa zenama u na(jstartjoj stamsnoj grupi. - Za_ 1razlitku od ud-atih r.Zena, pored inaCe uaCljivih sli!On,O'sti, kod udovica ni'je znatnije izra.Zena Zelja za sreCnim pO'rodi'C- n1im Zivotom, ni'li. za opremom slana. (Vldi {Prilog, talbela 2a). Stra:hovamje nosi ~peCat godina -lbo1eSt, Sanrt, 43°/o, a javlja se i strahovanje pred >nesrecn<liil staroscu. (Vldi prilog, tabela !lib). d) Razvedene Zene - J.zvesne slifuos'tl se ,uo'Cavaju i:zm.ed:u sima. Pri tome 1mam·o u vi'du da .u okViru por-o'dice joS postoji udatih zena i udovica, s jedne strane, ti neudatih i razvedenih Zena, 1s druge :strane. Prir_odno, za orazli'ku ·w- ih.etLdatih, ra-zvedene Zene izra·Zavaju Ze1ju za sre6om i lbu;du-CnOISCu dece - 35,50/o. ntwravnosti.-Zene, 'kalko u svim druStvenihn, taka .i u porodiC- adna:sa :ko'j1i su !S'tV311".l'10 IVeC po:1lpiu,ino. raJSkinuti. Pr.i "tom !Situaci'ja razv~ene Zene je mnogo teZa 00. situacij~ nj_enog ran1ijeg sukoh k011Ze<rvativnog ~hvatanja uloge zene i njene e'konomske z~visno~ti od mu.Za sa progresivnim IShvatanjem 'Stva.Tne -rav2;l~t. Razvad braJka je n"kada ;samo formalni prektd lbracnth. 235 �braenog druga. To se rposebno od:nosi na zenu lkoja je stupHa u obrllk sa z"slaTelim shvatamjima da u bralku i porodici nade ne samo svoj drustveni :polozaj, vee ·; ek·<>nomsko obe2Jbedenje. Rarzvod<JI!Jl Oljen ma'letijaJJni pC>loZaj ipiOStaje osnOV!Ili zivotnl problem. Na ovo navode rezultaJti ankete. Sa wlo visakim procentom (58°/o) razvedene zene ]zrazavaju ze!ju za stanom. Postavlja se pitanje da .Ji je stambeni problem bio Uelrok dezintegracije porodice, IIi je Zena, uprkos ~postojeC:iim za- Tabeia 4a LIGNE ZElLJEl f'RElMA TIPU ODGOVORA I BRACNUM STANJU ISPI'DATNI~A konskirrn 1propisima, razvodom ostala bez stana. Uz to, moZda, deluje isti faktor kao i kod neudatih zena, tj. da tt'eSenjem stambenog rpitanja ol"k>iaju rponovno z"snivanje bracne 2lajed:nice. Tome u prilqg gov.ori i druga po redu izra!':ena zelj a, Zelj a za .udaj-run, tj. ·za sreCnim porodiJCnim Zivotom 42"/o. Elkonomskli prep>LllStena samQj seib], razvedena zena izraZa:v:a Zelje vezane za poholjSan Ziv.otni stallldard, za srta:lam po- sao, us,peh u njemu, rza dalje skolsko obrazovanje i strucno usavr.Savanje. Strahovanja tSU, joS viSe nego lk:od neudatiih Zena, izraZena u btt'izi za licno roravlje. N esto vise od polovine ·razvedenih Zena strahovanje od 1bolesti iznosi na prvoon mestu. Ovako izrazito strahovanje za liCno 2dravlje, za ra:zlilku od udatih i udovic...a, a joS nag1aSenije -nego kod neudatih :Zena, narvodi na pretpostavku da bi narusavanje zdra'V'lja omelo tel>nju za novim ~ivoiln.im putevilma 'i ug.rozilo egzistenciju. U :pogledu strahovanja razvedene ·zene poikazuju jos neke karakteristilke. Strahovanje od nezaposlenosti lzr.ZeiiTije je nego kod druglh grupa, a neus,peh dece se, takode u oono.su na odruge grupe braJCne st:rtiJkture, jav1jr~ :sa Vte6o.rn ruC.estaloScu (29"/o: 230fo kod udovica i 16,70fo ke>d udatih zena). Ovi podaci su jos jedan dokaz ne samo o materijalnoj nego i o opStoj 'druStvenoj sigurnosti Uwju za ·Zenu ittna po.rotiica, ka-o i o mnol.@o teZem po1oiajlu razved€illre Zene u vaspitrunju i Skolovanju dece. LiCna sreCa i zdravlje (zdravlje, skolovanje, razonoda i dr.) Zdravlje i sreCa u porodici . ( sreCa i Skolovan]e dece, sreCan porodiCni Zivot, zdravlje u Broj .,. 51 14 403 odgovora 45 293 21,2 17,4 21,0 17,7 Broj 79 27 781 odgovora 60 612 28,3 36,4 32,5 34,2 'io porodici) UCilli i porodiCni ekonom. poloZaj (poboljsan standard, irnati stan, zaposle~ nje i dr.) Broj odgovora 101 704 102 37 945 'io 47,7 41,9 42,0 46,8 Ostale zelje ( mir, rodna godina) odgovora 'io Svega Broj 11 1 90 6 72 2,8 4,3 4,5 1,3 Broj odgovora 212 1681 243 79 2219 'io 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 Rezultati opo'kazuju slicne uticaje braJenog 'St~ja. ~ starosne stmkture. Zelje ekonoonSkog karaklera se !aV'lJa!;' -~a najveCom UlCestaloSCu. Neu'date i razvedene Zene ih naJICesce i:znose. Ze~j-e vezatle za potr:od!iou nalaze se na :CJ;rill!g_om ~estu, a najviBe ilh ,ilzf,a!Zavaju udate Zene. ~eu,date 1 udO!Vlce. v~e ~ Zanimljivo je da je strahovanje od rata •znatno •manje lZrazeno .kod razvedenih zena. Verovatno 21bog toga sto je raz- zauzete ,problerrrima vezan:iun ·za svoJU rhCnost od udatih vedenih Zena. vedena ·Zena ·Ok_upirana viSe od drugih svakodnevnim IZivotnim problemima i ..sqpstvenim druStveniJm tpo.lo.Zajem, !kao S.to su to v;ec ilzneti rezult"ti poik!Wali. (Vtdi piiilog, bbela 2b). Liena strahovanja prema tipu odgovora su _1alkode ll!icna kao i 'kod ·starosne strulkture. Strahe>vrun]a ikoJa se odnose na porodicu javljaju se na prvom mestu. Ona posebl_>o ~ar~k­ . terisu udate zene. Strahovanja u odnosu na samog_ ts,pttanika druga su po redu i naj•cesce ih i2nose razvedene zene. Stra- L;cne zelje prema usvojen<Jj tilpologiji :daju sledeeu sliku: 236 1 raz.. 237:, �hovanja. tkoja se odnose na pogorsan·e ekonomslk ...•.. su relatrvno mala, verovatno zato iit0 J t .. og ?olozaJa bilnost ekon<>mSk<>g sipos 0 Jl !POVerenJe u sta·"""ema. Tabela 4b struko prennrufuje ostale qpStena;r<><:lJne zelje. Sledece zelje, ko;je se podjednako javiljaju u svim grupama .braene strukture, adnose· se na razvoj socijaliznia i dug. ·Zi~Vot i · -zdravlje. predsednilka Tita. Posle izrazenih zelja za b<>ljim zivotom graaana i ocuvanjem i razvojem dru5tvenog ureaenja, Slede zelje lkoje se oldnose na priivredn.i .r-azvqj- zem'tje, a u prvom redu na razvorl industrije. Neudate Zene izraZavaju ;Zelju za ra:zvojem indusbrije lkao drugu po u:edu. Zelja za razvojeun po•Jjoprivrede se dosta retlko javlja. Kada se ,uzme u <Jibzir da je uzm!koon obuhvaceno oko 18'/o seljauki, aida oko 50°/o domacica u uzorku Zivi na selu, tada se to· mOZe objasniti sarn.o njihovom tOOnjom za mijentacijom ka delatnosti u i111dustriji. Interesantno je da ISe ne izraZa'Vaju posebne :Zelje za razvojem ldr;ugih p:ii-. vrednih grana i uslumih delatnosti. Razvedene Zene ne izraZavaju Zelju sam.o za -reSenjem lli'mog stambenog problema, vee to rpostavljaju i kao osnovnt problem drustvene zajedotice (32'/o). Ova se zelja kod ostailih brailnih strwktura javlja dvarput marije. Takoae se opaza iz~ vesna korelacija izmeau Qiilnih i op.Stenarodnih zelja posnia~ tranih u odnosu na lbraeno .stanje. Tefuja za zarpoS!enjem neu". datih javlj a se k"o tcim,j•a za punom zaposlenoiieu u n!!Senn dru.Stvu. Kod razvedenih je to slucaj sa stambenim rpitanjem., kod udovica Zelja ·za.!boljim 1SOCijalnim -osiguranjem ve-: zana je za zelju •za boljom zdravstvenom slul:bom u Citavoj zajednici. Zelja za rpoboljsaiiljem lleno;g standarda svih bra;Cnih struktura (pOjaV'ljuje 66 kao zelja 'Za opoboJjsanjem stan" davda u na:soj zemlji. Kalko je ovo slucaj i 'lwd starosne strukc; ture, nameCe se zrukljuCatk rda Zene svoje 100ne probleme ·pro~ jektuju na Citavo drtllStvo. Istina, •za to postoje i racionalni razlozl. Resenjem :datog p.rdblema u akviru •zajednice, postoji O(pravdana nada da ce se reSifi i iJStovetmi lllilni pro/b1em. (Vidi prilog, tabela 2c). I ovde se kod svih strukturnih gruopa, sa vr!lo velil<om uCestaloiiCu oko 80°/o javlja strah od •ata. Razvedene zene posebrio naglasavaju ovo strahovanje, sto se moglo i ocelkivati s obidr= da su ga pri izral:avanju 'lrenih strahovanja donekle. zanemarile. . Pored ovog strahovanj a socij alnog karaktera, na drugorn' meStu u ~vim grupama ·u bracnoj strukturi jav'lja se strahC>~: vanje od elementarnth nepognda. (Vldi ,prillog,. tabela 2d). · �• • • Tipologija op.Stenarodnih zelja jugos!O<Venske zene posmatrana prema hraenoj str,uJkturi, daje sledecu sllku: Tabela 4c. vrednim rae:vojem uzete :wkupno ja~e su izraZene ri.ego zelje za <1cuvanjem i razvojem drustvene>g silstetma, dok nrum je pojedinaena analiza tih zelja rdala drukciji.I s11ku. Svakako i ovde je razlog ·veCa .raznov.rsnoot Zelja za privrednim razvojem, te one tek u zbirnom pri'kazu do[aze vii!e do izral';aja. Pregled str.rhovanja na osnovu usvojene ti;pologije ·PJ"Uza poonate rezultate: OPSTEJNARODNE i'IEWE FffiEMA TIPU ODGOVORA I BRA'CNiOM :STANJU ISPITANIKA I. I . I . r I£'8·1 :SUJ Osnovna grupa CIS Ov '· 0 z~ :3~ :g~ ~~ OpSti razvoj Broj .,, socijalimna odgovora (Razvoj socijal., zdravlje Tita, 37 17,9 250 19,0 38 21,4 20 23,5 "' "" > "' 345 19,3 jedinstvo naroda Jugoslavije) Privredni razBroj voj zemlje oduovora (razvoj industrio;0 0 je; saobraCaja, ekon. stabilnost i dr.) Zivotni stan- Mir 516 28,8 80 38,7 456 34,6 58 32,6 27 31,8 622 34,7 OPSTEJNAfRJODNA ISTRAHOVANJA PREMA TIPU ODGOVORA I BRACNOM STANJU ISBITANIKA .,. Broj odgovora /o 82 11,6 13 12,5 9 20,0 Bezbednost zemlje (rat okupacija) 67 67,7 478 67,7 70 67,3 29 64;5 644 67,4 13 13,1 116 16,5 16 15,4 5 11,1 150 15,7 23 11,1 65 4,9 161 12,2 12 6,7 26 14,6 3 3,5 12 14,1 1 1 85 4,7 4 4,0 30 4,2 5 4,8 4,4 223 12,5 .,. 207 1318 178 85 100,0 100,0 100,0 100,0 3 1791 100,0 Zelje koje se odnose na Ziivotni stallldard su dominantne a zatian zelje za PJ"ivrednian razvojen:t illemlde. Qp;Sti razvqj s~cljalizma dolazi na .trecem mestu. Kao sto ·vi>diano l!elje. za pri, Bez -straiiovanja 1 120 12,5 Broj odgovora 'lo Broj odgovora 'lo 4 1,9 ~ 15 15,2 Elementarne Broj odgovora lb$1~ 1 ~1",;\N&i > "" z.g :3.s c§?; ~'8 "' ~ UgroZavanje socij. poretka: Broj nesloga, strah za odgovora 0 /o Zivot Tit a i dr. Broj odgovora 6 :g.~ Osnovna grupa nepogode 0 ' Svega 386 44 23 29,3 24,7 27,1 Broj dard gradana odgovora {poboljsan stan•to dard, bolji stam. uslovi, zaposlenost i dr.) Razvoj prosvete i zdravstvo 63 30,4 Tabela 4cl. ~ Broj odgovora 'lo 2 1 42 4,4 2 956 100,0 Broj Svega odgovora 'lo 99 100,0 706 104 45 100,0 100,0 100,(} Zanimlj<i'Vo je da odgovori pretma tipu po.kazuju da neudate i razverdene zene izrazavaju strahovanja koja se odnose na ugrozavanje drustvenog poretka mimah posle strahwanja od :rata, koje je tnace vr:lo na:gla8eno. 16 2:elje 1 strahovanja naroda Jugoslavije 241 �3, Polo~qj na l~stvici a) Procena polozaja ispitanika na !estvici - Braena strukc tllr!l delllje, iako ne 2l!lacajno ali lpak uocljivo na rprocenu polozaja ispitanika na QestV'ici. ' Proslost 4.3 4.3 4.2 3.9 Neudate Udale Udovice Razvedene SadaSnjost 5.0 5.1 4.5 4.8 BuduCnost 6.9 6.7 6.2 6.2 Razvedena :Zena gleda na svoj ;pdlozaj u ,proslosti u mnogo go- ,·em svetlu od ostallh •zena, id<>k ud<>Vica svoj sadaSilji rp<>lozaj procenjuje te;\;m u odnosu na druge bracne strukture. 'Zene "ilzra.Zavaj1u !SVOj super.ior.nij.i polo.Zaj u bu~ut;nostl, d~k se !kod >adaUb to od.nosi na sada!injost. Jed~ nom recJU, sve zene posmatrane prema ib.raCnoj strukturi vide na liCnom planu nagla.Seno .svoj polo.Zaj :vezan za braCne stanje. R~zvedene ~edaju u rproslosti svoj najteiii trenu~~k, udo~rc.~ .u sard~~JOS'ti, dok -su udate Zene zadovolljne svoJJlll sadasnJ~ rp~lozaJ~· Neuctate zene sa najvi.Se ocekivanja gledaJu na buducnoot, ~to Je 1 u sk!Jadu sa njihovrn izrazenlm zeljama. . ·. Istpv.~enJO. neudate z;n:. Tabela Sa. MERENJE OPTIMIZMA · _ A. L;cm'i ":ol<>Z~j ispitanilka u sadalinj<J~Sti uporedern sa po1o:laJem u prosl~sh i buducnasti ·prem~ brllJClnom .stanju. .,I. I , I .· Pros lost Sadasnjost Bracno stanjel 'fo fl. ::;l l'j~w;laJ~ I,Tfl~i~ ) pqpyjce Razvedene 24~ !QQ 0 o. " 5~,P ... !PO p,? . 100 . 5Q,4 100 51,6 .!3 .~ ""~. ~ e ~ "" p. WJ. 39,4 1M 2.7,5 2.1,1! ,2M 19,3 29,0 1 Proslost SadaSnjo~t BuduCno~1;: Neudate 4.6 6.7 8.6 Udate ~ ~ Ir~ I"!I~ 4.8 6.9 8.4 Udovice 7~,8 Ll\ Opsti rezultati analize svlh braernlh struiktura govore da je u>vek viSe <Jd :polovine zena gledalo sa orptim!izmom na svoj polo.Zaj .u sada.Snjooti uporeden sa 'ProSlo'SCu, a lkada 1se ·o~-osi na JbulduCnost, taj je QPtianizallil joS veCi i izr~ava ga viSe od 7fJO/o Zena u svim grupama, posmatranim prep1a brarOOom starnju. b) PTocena poloZaja dru8tvene zajednice na -lestvici - U proceni !J>OloZaja druStvene zajednice na Iestvid ra:z!like iiZmedu pojedim.ih grupa hraO~e- .strukture, IJrao i lkod izr.aZenih ,Zelja su ne~atne. j SadaSnjost-BuduCnost 0. ..0 .. Ako zelimo da <Utvrdrno "'azlilke .paredeniem po)azaj~ proillost-sa<laiinjost, s<lldaiiuiosHluduenost, vidrno da je optimiza'!p. najtVeCi, !ka:ko u ddnosu na pro~ost-.sadaSnjost, tako j. u odm osu ·sada\Snjoot-<bu<luenost, kod neudatih zena, Videli smo da su one i svoj !PQlo.Zaj u _ibwQ.~(!nqst~ procenile najrviSe, 6,9, Pritom ·Optimizam. u odnosu ll.a .prdSlost, k:oji izraZa·va dko 60"/~ neudatih zena, znatno j.e manji od orptimizma u odrnosu na 1budu.Onost koji •lzrlliZava oko 80"/o. Zatim, prema proc<;ntu kojiim ·maZavaju optirn:i'zam i u odnosu na sada:Snjost i prema budu6nosti, javljaju se udate Zene. Razvedene Zene ;pokazuju najmarnji optimizam. Stagnacija i .u sool!Snjosti i u lbuduenosti je najizrazitija kod udovica. JQne, ialgleda, tla- ne gaje velike nade za huduCnost, tim pre §to 13(1/o rsmatra Ida .Ce im. buduCnost biti gora, sto pred~tavlja najve6u fuo~kvenciju. I ovtle uslovi Zivota, a. t Oimjentca da se -medfU !Q'j:ittna nalazi li najveCi br.oj starijlb zena, :pruza objaffiljenje ddbijenlli rezu!ltata. Posebno je interesantno da neudate zene sa ucesta~oscu od 30,4"/o smatraju 'da im je rproslost bfla lbdlja od sadlliZnjosti. (Vidita~ belu 5a). Jl,4 74.~ !Z,9 71,4. 15,4 ) . 70,8 . 12,9 7,6 9,8 13,2 9,6 1,3 2,6 1,1 6,4 4.7 6.7 8.4 Razveder;te_ 4.6 6.4 8.7 · ' .. Udate zane · <>eenj11ju pclozaj zemlje u proillqstj i ~ad.as­ rijos!i neilto viSe. od ostalfu .grUiJla, dok u 9dnosu "a po,lozaj l!i* 243 �u lbuduCnosti to VaZi za razvedene i neu!date Zene. InaCe moZe ~e. i oV'd: reCi da _je u.ticaj 1hraCne stru!kture na procen~ polozaJa drU!Stvene zaJ<;dmce oo~tJ;o slabiji nego na liooom planu. R<>reden;jie prOO]ost-sada'Sll>Josl, <>dn<>SI!lo sada8njo.st•buoocnost, pokllJZUje rda je optimlzam 2t1atl!lo veci nego u odnosu na I'lenast. Pri ~oon uticaj br,Cine •st.r.ukln.rre je uoolj;iv. N ajm~ji je !p'I'ocenat udovica koje izraZarvaju aptilmizam u poxedenJ~ !Sa ldrugim grupama, i to kalk.o u odnosu na sada.Snjost, t&ko 1 u odnosu na ·buduenost. Razve'dene zene ih slede u odnosu na saldaSnj'ost, ali sa velikitm. optimizroom gledaju na butduCnost zaje~ice. lzvesna .nota pesimlzma kod .udovica ogleda se 1 u toon~. St? se one .sa naj:ve6om uCestaioSCu (pojavljuju u -oceni stagnac!Je 1 pada u odnosu na drustvenu zajednicu ; to ikako u s!ida8njosti, talko i u ibuducnosti. (V>d.i .ta:belu :>b). Tabela 5b. MERENJE OPTIMIZMA B. RoloZa.j dru8tvene za!jednice u saida8njosti u:poredem. sa po1ozaj.em u pro8l<J<stli i buduenosti p.rema -bra<mom stanju. Bracno stanje 'fo j :~osll~st-Sl ad:Snljos~ l ;::lcb.O~~'C 0 ~.... oa - - - - - ---·-"'-0... "' Neudate Udate Udovice Razvedene 100 100 100 100 78,5 77,0 69,2 74,2 t: 5,0 5,0 7,6 6,5 • 0.. 15,2 15,2 19,8 19,3 * -~ S~~Snljo~t-BI ud~n~os~. or~t:: . o ·.c 1,3 2,8 4,4 0. ~til oa4-. 1;.i "2 96,1 85,9 81,0 93,5 2,6 8,8 12,1 6,5 ;::l '"0 0 :::S<d 0.. .0 1,3 2,4 3,3 3,2 4,4 • . Bra1ina .stnuiktu~a utice na ikaJraMer ~e!Ja i cs'traholvamjj.a Jugoslovenskih zena. Taj uticaj je uoCJ.jiv na licnom :planu a znatno sla;biji ukollko se <Jidnosi na. drui!tvenu zajednicu. na je sli1inost ovog uticaja sa uticajem starosne stmkture, ;>Ii VM- 244 p<>sloje i 'izvesne ra:cllke. Sli1inost se mo.Ze tumaciti a:ntropulo8- kom prirodom zene. Raz1lke se objaSnj•avaju .promenom druStvenog i elloonomSk.og poloZaja Zene, VteZam.im za nj'en :bratni. status. Opstenarodne zelje Zitatnim ·delom reflektuju HC:ne &tuacije izraZene kroz HCne Ze'lje. Optlmi.zam je najv'i:Se izra.Zen kod neudatih zena, a zatim lkod udatih. Kroz zelje i strahovanja i poloZaj na ·lestvici jasno se .vidi ,teZnja svih Zena d.a zasnuju i oCuvaju bralk i porodicu, ddk se teZnja ka p.rofesionalnoj aktivnosti ne ispoljava vidnije u ilzraZeiDm Zeljama. �VI UTICAJ MESTA STANOVANJA NA ZELJE I STRAHOVANJA I NA POLOZAJ NA LESTVICI Pored svih promena u socijaHsti.Ckom rarzvitku, a p.osebno pos!e napora da se stvori jedi.nstvo i2nnedu sela i gra;da u oktriru komune, ipa'k razlika iz·medu sela i gra.lda ostaje ;vidna. U seoskom gaZJdinstvu zasnovanoon na privatnoj zemlji.Snoj svojini elkonoms'ka zavisnost Zene je vell.ika, a IPatrijarhcrlni adnasi su uobicajeni i iJmaju duiMji karen nego u gradu. U talkvim uslovima crnogle bi se oCeldrvati znatne ra·ZJlilke i2medu potreba, pa p,11ema 1 tome :i Zelja Zena u gr:adu d selu. U pr.ilog tome govore [ i:injenice kao Sto je •Visoka .nepismenost Zenskog seoskog stanovnistva, jos uvek veliki uticaj zastrurelih obiCaja, tradicije, Teligioznih z"bluda, a talkode i usitnjenost seookih naoelj a, te nemogucn<;st njJ!hove urbamllzaclje. Procesi napustanja 'sela dovode do promene u .po!noj stru:ktur; usled jaceg od~iva iz poljoprivrede ![>l'ivredno aktivnO'g muskog stanovnlS1Jva. Zena postaje ..ve ·vi~e osnovni po.lj<>priv:redni proiz,vodaC. Prema podacima statist.ilke, Zene Cine 420/o a·ktivnog paljoprivrednog starn.ovniStva, a1li se m.oZe opravdano pretpostaviti da sv~ka zena na selu UICestvuje u po!joprivrednoj proizvodnji, ialk:o ostaje anonimni iPro£z·vodaC u dosadaSnjim irrnovinskim odnosima u Okviru .priovatnog IPOSeda. Zbog toga se maze reei da zene .na selu obavljaju tri drus1Jvene uloge - <po!joprivrednag <prol:wodaca, doonaeice i maj:ke. Cinjenica da je najsposobnija Zenska radna snaga i sociljaiJno 1 teritorijalno !pokretljivija, utiCe da se odvija i pr-oces starenja zenskog stanovniStva na selu. Svi ovi faktO'ri mogli bi da deJuju na [pl'OdUibJjivanje raz!lka U zeljama i strahovanjima izmedu zena sela i grada. rMedu1frm, na selu :irstovremeno <1e11Jje i n'iz Cinilaca za koje m.o.Zemo pretpostaviti da ut1Cu na smanjenje razUka u so- cijalnOiiil ,pOnasanjti zena sela i grada. Prelk? 65% uk~no zaposlenih -Zena .i:tne Z~ne- sa _sela.. Sv~ viSe zena z~siJ.J~~Va s: na sezonslcim pO'lj-opnvredni'm radovi•ma, u kooperat~Vlllliiil_ ~a dovi!ma ar>dividuailiniJh poJjopr1JvredniJh proizVoda,(!a : 2le!!Iil.JOradniCikih zadTUga a jedan, za sada neznatan deo, 1 ;na druStvenim poljopriV'rednim ddbrima. Ov~ ~e. ubrzava flroces menjanja :privatnO'Svojinskih odnosa. ri md1v~ua!nom domaCinstvu a menja se i poloZaj Zene u por~c1. JoS su s~o 58'1/o d~!>Cilrustava na selu iskljwc1Jvro a:>olj.opl'l.vredn~. Oloo Cetvrtine seoskog stanovnistva zaposleno Je van po!Joprl'Vrede. Tako selo postaje sve IV.i!Se ineSovito naselJe iPa _se, s_a "dr~g~ strane talkode m<>Ze ctcell<iv;aJti da i rpotrebe, a trme 1 Ze!Je ' straho'vanja seoske Zene,, postaju sHCni Zeni u...gradu.. .. Mesovita nase!ja mogla bi da nam ukazu da h se razh~e 11 zeljama i strahwamjiJma rena na se!u i u gradu sm~u~u. LPio!aJZeci od ove ip!'Oti'V1ureene rpretpc>stavke : a). <razl~ke lZmedu i!elja i straho'l'amjla zena sela i gr1>da ~. v<;tike, 'i. ~) te razli'ke su sve inaihje - analizill"aCe se fPOdaci 1 v1deti deJStvo kako pozitivriih, taka i negativnih ci.nilaca, 1. LiCne Zetje i strahovanja a) Licne zelje - Ani>liza moda.l4teta sa ucesta;J<iiicu od 20"/o i vi!ie pokazuje da su po s!>drzaju ]zr..Zene z~Je u sva tri t~a n.a:seija. - seio, meSo vito .nase~je i grad - ?st~vetne. Rwlike se javljaju samo u re'dosledu 1 u ucestailos~1. Te _razllke dolaze v]Se do izr..Zaj•a k"da se uporede zelje zena na selu i gradu. (Vldi prilog, tabe!a 3a). I ,,, SreC<i i Skolovanje dece Li-Cno zdravlje Imati kuCu, stan; po- boljsati stambene uslove Moderno urediti ku6u; auto, motor . SreCan porodiCni Zivot Poboljsanje standarda Zdravlje u porodici ~ Razl!ka Or ad Se Io Rang Rang % protenata 2 44.2 38,7 1 3 47,9 37.5 + 3,7 - 1.2 3 28.9 i. 40.3 +1i.4 4 27.7 26.5 22.2 20.7 (i 20.7 30.5 19.0 20.9 -7.0 + 4.0. -3.2 + 0.2 i 5 6 7 4 7 5 247 246 �Prvo mesto u sva tri tipa naJSelja zauzi•ma Zelja za sreCom i 'burl~J;no~cu d_:ce. Ona je najnagla8enija u gradu i javlja se za _!:>l':u 4 /o Vls~ ltleg~ ~ selu, .odnosno za 14•/o vise nego u zn~ov1tom nase!Ju. Te:onJa tla vertikalinozn >Jdkretljivoscu pu- tem ~kolovanja d:c': je i~raz_ita .n~ selu, dok se u gra!du uporedo sa ~yom teznJom JRVIJa JOS i ;proces samoobnwvJjanja <lntehgenCije, te Je :zfuog toga u gradu ucestaloot ave zelje ne.Sto n_~l~senija (47,9%_: 44,2°/o). U me.Sovitian ,naseljima ta tendenClJa J" znatno manJa. Pod pretpostavll<om da je uzora'k dovoljno :eprezentahvan IZa ttne.Sovi.to naselje, maZe se prefjpO'staviti da Je .oyde :ec o. _ispitruniciana cija je rporodica u neposrednoj prosl~sh ~ec SOClJalino rpomerena, te SU zeJ.je zena u pog!edu b'U~UIC~O!stl dece .. IUS!lneTelne !ka .samo.o:bnav.lj1anti1U u c:i.]ju uC~r§c':nJa novosteceno~ d_ruStvenog rpolozaja. Naj:izra2'itija raz!rka 1zm~d:u ~ela, ;mesovrtog naselja i .gtrada je u izra:Zavanju zelje - mtati lruC'U, stan. Za U•/o je eesce i>Jnooe stanrnvnici gr~~~ i ona se jav1ja kao druga po radu izra8ena zelja saucestaloscu od 40,3°/o prema 28,9°/o na selu i ·30,7"/o u lllleliovitom naselju. Ov~>ko rvisoki procenti ukazuju na O:?Jbiljnost stambenog pita~ja u gr~~u.' Javljanje ove 1ze!je •kao trece po a-edu i ,u :se?Sk.l!lll nasel.Juna govori da asp]racije za boljim. .stanom rastu. '1 na selu, a pogotovo u me.Sovitom naselju. I•mati stan svakako predstav]ja jednu Od <>SUOWlfu zivotnib potreba a i ·zelja da :e pobo~jsaju stambeni uS!ovi, sto je takode uk!Juceno U OVaJ .~odalittet,.- .gov?ri da je lilBJCin •zadovolj-enja OIVe potrebe r?-zhcirt u r~\fun sredllll:arrna i 1da su aspirac.Ue u ov.om pogladu Jako naglasene, ibez obzira na tip naselja. Ako se avozne doda Ida su 2elje ~a mO<lemil!ll medenjem ilruce (za 7"/~ viSe na se~u), cesto lzra8ene koo zelja za lepsian nanw<Staijem za~ z~j~ za pobdljsanjem 'slandallda (za 3%) cellce izra8en~ kao ~elJe !Zetn.a :na selu nego u grad.u, m.oZe se iZalcljuCiti da se na selu rarz:vijaju move naV'ike, nove potrebe. I rezulltati istrazivanja porodi!Cnill lbudzeta seoskib gazdinstava po'kf12itlju da je procenat rashoda na anoldem]zaciji ,poku6stva i uredaja veozna. visok u s1Jru'kturi _ukupnill rashoda.' Pored pozitWl"lih nastoJ·an)j~ Za ·ur~baniZa~om, IOVde posto.ji i •negati.'Vlla kollljponenta. Rad! se o nedovol(inoon trlaganjfll "' prO.SY,enu reprodukciju 1 To_ se ja:;nije uoi!ava -kroz neposredno izraZen~ Zelje n. pr. »Najbitnijeu mom ~votu Je da re.Slm stambe.ao pitanje«, ~eli slu~benica 42 godine stara sa. sr~dmom .!l~?lom; 28-godiSnja d~maCica, udata izjavljuJe: »NajveCa mi Je Zelja da dobiJem stan«. Nekada Je .ta Zelja jzraZena samo jednom reCju ,staz~r· kao .~to_ to kaZe domaCica, 46 godiaa stara, udata. ' Matet'lJali SSRN Srbije- DntStveno-ekonomske promene na selu, 1962. 1 248 u poiljoprivredi :i nedovoljnoj stianulisanosti i zainteresovanosti ~• intenziWlu rpoljoprivrednu pro:izvocinju. PatroSn.ja sve vise dobija prednost nad proizvodnj.om, .Cak i kod individualnih proizvodaca na selu. Zelja za licnim zdravljem i zdravljem ·clanova pocodice lezi u antropoloskoj prkodi .CO<Veka bez obzira na .tip nase1ja i javlja se po ucesta:Josti medu prvim zeljama zena. Sreean porodieni zivot je takode jedna od doznina,ntnib <Zelja u svian tipovima naselj a. Veee ra~lilke u ze'lj,azna i·av'!j,ajlll se u modalitetiana Cija je ucestalost manja. One nose karakteristike tipa naselja, a u prvom redu druiltvene podele •rada 'koja rpostoji izmedu anketirmih Zena, kao i raz1itka u uSlov~ma 1rada. TeZi uslovi rada i Zivota na selu izraZeni su !Zeljom da se. manje radi. Jos uvek velika zavisnost rpoljoprivredne proizvodnje od tl<'lianatskill uS!ova raaa zelju za rodnOIIll godinOIIll. Taiko, na primer, domaCica 'Sa sela izjavljruje. •»Zelim da imam.o marve, svinja, Ida wberem dosta Zita sa tTi jutra ze:mll.je.« SmatJiienj.e poreza javlja se takode lkao zelja sa <Jiko 13°/o kod zena na selu. Zelja za preselenjezn u grad jav'lja se sa ucestaloscu <1ko 6°/o na sel01, uz takode izrazenu zelju da se ostane zemljoradm.ik sa 7"/o. Analiza uticaja starosue struktnre pok~>Za!la nam je da se zelje za prese1jenjem u grad jav'lja kod na,jmlaae i srednje starosne grupe. uv;d u inilividlllaline upitn;ke rpdkazuje da se ova zelja nekad javflja kao zelja da se preseli u grad gde '!IluZ radi, pa se kroz tu zelju donekle nazire i strah da se ne poremete brruCni ,Q.dnosi. Sa druge stran~ zelja da se ostane zemljoradnlk zastupljena je u starijim starosnim gtt'U.Pama Cija je unutargeneracijska pokretljivost prirodno smanjena. Sem toga u analizi ovih 'l'ezultata moram<> irrnati u vildu da sa sela migrira preteZno muSko stanovniStvo, da tradicija trukode koci teritorija:lnu pokretlljivost zena, a nlski obrazovni nivo i nekvalifiklava,noot delujfll koo ob" jektivni ·Cinioci koji ih !Vezuju za selo. Zelje Zena u gra-du ·nose osobime Zivota urbanizovane sredine. Tu se zelja za razonodom jav<lja dvaput vise nego na selu. Zat:Lm naglaSenije su Zelje vezane za posao.: stalan posao, a takode domo zaposlenje i uspeh u poslu. S tim u vezi javlja se i zelja za uspehom u skolovanju i s1Jruenom o..,asdbljavanju sa oko 5•/o, dok rprocenat na selu iznosi 0,8°/o. 249· �ME!Sovita naselja po tendencijama lzr.,Zen>m putem zelja Zena bliZa 'Sti gradu, nego selu. A'k.o se ana.liza \!>(>S'bojaaJja i1i nep<lS'tojaltija raz1i'ka u ze- na IPorodicu naj~viJSe .izra.Zavaju Zene u mes~tim ... ~e1Jima, dok .su Zene u gradu viSe ,zauzete sopstv~·om U·Jl~Os~u .. Ovalko ana1 zirane Zelje, posmatrane prema vrsh n~Ja ~ :tlJ~ od-. H govora, :ne razlikuju se__tol~~o. d~ b~ ih trerba1o ana111ZI'l"atl kao para!J.elizam iz·medu Zelja koje izraZarvaju Zene u selu i u gra~u. 1 b) Licna strahovanja se najvi.Se grupisu <iko modaliteta ~ neke .s;peci:fi{me tendenci'Je b:cm1h zelJa. ' Tabela 6a. LIGNE ZRLJE PREMA TIPU ODGOVORA I VRiSTI NASELJA osnovna grupa sreCa i zdravlje (zdravlje, l§kolovanje, razonoda i dr.) 179 UCni i poi:ddiCiii ekonoril. 473 poloZaj (poboljl!ian standard, inillti Stan, zaposlenje i· dr.) 1 lzral\unafo prenia Sperinanovorri metodU za iZt'aCun8.vanje ko~idkor~Iaeije ranga p ~ 1- 6:!;0' ~~- N (NlLf) r· \ > ·o~ ·~ <00 -~~-- .~-·---~ Ll~na rproizvoda~a. jenta j Me~. naselje j g r ad · d I·~. I ~~ zc'iraVIje i sreca u porod.ici (sreCa i Skolovanje dece, sreCan por6dllmi Zlvot, 353 zdravlje u porodici) koeficijenat korelacije ranga rpriJMmo je jednak koeficijentu d<>bljenoon ,pTil!ikom rangovanja Hfuih O<elja i iznosi p=o,737. I pored '~icnosti koefkijenaia analizom relativnih .odnosa uocavaju se lpak nesto vece rai?Jiike lwd strahovanja, nego lload ]zr.,Zen;Jh ~elja, poiito je koefidjenat ·Jroreiacije ranga pFi!licno grub rpokazatelj za merenje korelacije. I s eIo od pogocianja starndar.da, i:zraZeno dva jp-Ut viSe, .neg,o straho~ vanja Zena u grad•u i 4 puta viSe neg>Q u meSovltom nase1Ju, gov.ori lloo!llko o zelj[ za bolj'lm ziVJe>tom, toJiiiko i o nesjgurnostit drustveno-ekcmomskog poloza'ja poljorpriV'rednih .(Vidi rpri'leg, tabela 3'b). * .Lime zelje rprema tilpu <>ilgovora rp;ruilaju nam sledee~ rezultate: najj.izrll!Zenoje su zeljekoje se odnose "~ elko~~ polazatl. One Sl.i poseibno illaglasene na l'lelU. z_elj'~ 'k;OJ<! se "~'.'ose ljama <Sa najveCom uCestaloSCu svede na dosta ·grUb opSti merni po.kazatetj, •koeficijenat lrorelacije ramga, koj.i 'lznaSi p=0,786, ana nam paka'mlje da razli'ke nisu veliike 1i :cia postojil naglaSen b<1lest, smr.t. Izmedu tilpova nase1ja rpostoje razHke. Ovaj modai1ltet se najviiSe Jav]ja u gmdsklm naseilij.bma. MoZd.a se uzrok maZe naCi u ilJ.rzO!Ill tempu Zi'Vota 1i naru·Savanju :zJdravJja aktivnog sta!llovniS1lva u ·~aidu, a mOOda i u vdiSem niv.o.u IZ!draiVStvene prosveCenosti. Strahovanja koja se ·odnose na p·orodicu i&pita. n•lka uglavnom se gl'UIPiSu DJ<o mc>dali<teta boJ.est i smrt u porodici, nesreCan porodi1Cni. Zivot i neuspeh dece. Iz talbe!le se vidi da rpostoje tazlilke u strahovanjima koje uslovljava tilp naselja i nacin zivo.ta ispitanika. Tako n.rpr. ·u gradskim nasel)ima svega 12,2°/o isrpitamika strahuje od nesrern<>g rporodii'mog Zivota, dok je taj iProCen.at U mesovitomnase'lju 20,5°/o. Ill, U seoskim naseljima svega 14,6°/o zena strahuje od neusrpeha dece .au gradskim naselrj,ima 19,1°/o. Slicne su ·razlike u strahovanjima 'i2Jmetlu •isrpltanbka .bz ~a'Zl'lCi'llih naselj,a kad se radi o J4&n0itll i rporodienom ekonoonskom rpolozaju. Tako "iPr. 11,5% ]srpitanika .sa •sela strahuje od niSkeg standa"da1 lz me8ovjjj;eg naselj.a svega 2,6°/o, a lz gFadskih naselja 6°/o. Strahovanje zenana selu * • os£ale Zelje (mir, rodna godina) svega: 53 1.058 "i6,9 206 19,4 ia· I 'lo i8,2 Svega > ·-0 0~ \ ·~ <00 403 0 \ /o 18,2 33,4 389 36,6 39 39,4 '" 35;2 44,7 431 40,6 41 41,4 945 42,6 5,d 36 3,4 1 1,0 sn ioo,o i.062 100,0 99 ioo,o 2.21!} .4,0 . 100,0 Licna •strahovanja rprema t1pologiji. daju. nam d,..~~ sliku. •Strahovanja vezana za rporodicu preovilaau]u kod s~ih zena. Pri tome ·Zene u .g.radu tzraZavaju najv~e s:rah~a~~~ u. o_dnosu na. svoju liCnost 'ir ekon.-omski IPdloZaJ,.a zene u m..e$o;v!J.tom naselju u ~ezi. s rporodicom. 251 250 �Tabe!a 6b, LIGNA S'I'RAHOVANJA PREMA TIPU ODGOVORA I VRSTI NASEWA To rpotvrduje i ovako karalkteristicno izr.Zena zelja seljank,e stare 31 godinu, udate, sa 4 razreda o·snovne Skofle: »Zelja roj je Ida se razwije mdustrija !<aka :bi se veci ibroj seljaka !Zaposlio, jer <>d poljopritvrede nemamo dovoljno da bi mogli Ida Ziv.imO.<< Druga JPTefrrJ:o:stavka lbi ibRa da Zene •sa sela ne 'Virle per~eflctivru .opstanka svoje dece na selu i nJjlihovu sre6ni~:u ibudu£nqst IPOVie'Z'lljrusa'zapo:Sljavanjenu inldustri\ji. U okviru rerj.a ve- zan11h za rPr-iv:redni T,arzvoj 1m.tere.santne su razlike u Ze1jama !k:oje . a). Op.~tena~odne ze!je (Vidi rprilog, .talbe1a 3c) - Tip na~elJ ~ Je v1~e ut1~a? na ·raz;like u opStenarodnim Zelj am a neg.o sto Je to blo •slu<OaJ sa zeljama koje se odnose na samu li<!nost i_Ilenu sit:'ac~ju. Zelje koje se odnose na opilti razvoj socija~m~a razlilkUJU .se prema tipu •naseJja utoiJko sto je disperzij a z~~a oko :modahteta u gradskim i me.Sovitirrn naset1jima gotov-o shcna, dok se see>ska naselja u tom pogledu razlilruju. U svim tipov!~• :.;aselja lzxazena je sa vellkom ucestale>scu ii:elja za ~ug zt;ot 1 d<Jbro •zdravije .predsednlka Tita. Medutim, 15,20(0 !Spltaruka sa sela zeli razvoj i oencvanje socijalimna dok u gradSI<im i an..Sovdtim naseljima to zel'i 23% ]s:pitani[;:~. . SliC~o je i_ -sa, _Zeljama koje se odno.se na prirvredni razVOJ ZemiJe: NaJV€C! rprocenat <>pstenarodni:h zelja grlliPlSan je ~ko mod,llteta ~ "'""voj indU!Strije, Posebno je zanimljiwo da zet;e sa ~ela. daJu 1;azvoju ~ndustrije rveCu prednost nego razvo!u,po1Jo,pnvrede (16,8°/o: 10,9°/o). One ver.ovatno vide u ra'lVOJU industrije ve6u anogucnost zapoi!Jjavanja usigumiji pTihod. se v:ide prema tipu naselja u pogledu ekonomske staJbilnosti, naciona1nog prosperiteta d razvoja saobraCaja. Ove ,razlike ,ukazuju na· razUCite potrebe i razliCit stepen njihove razvijenosti i raznovr.snosti u pojed:ilnim tipoviana na'Seija. Taka npr. Zene u me.SovitiJm naselji.ma ne vide znaCaj razvi'tika poljoprivrede, ·kao Zene u seoskim i gradskim naseljima koje u okviru svoje egzi,stemcije ovoj igrroli prWrede daju vaZnije mesto. Ili, .Zelja za r~vojem saobraCaja n31ToCito je ik.arakterisUCna za ispita-n:ilke iz seoskilh i me.Sovitih naselja, svakako opet 'Sa s'tanovi·Sta !Taz.vijenosti potreba, dok je lrelwencija zelja u gradskim naseljima o'ko ovog modaUteta dosta ni&ka. Selo je uvelk rpostav'ljalo rprob1em puteva lkao olbli.k cveze sa gr:J!dom u prvom redu .zbo.g teinje poljoprivredni:h sitnorobnih proirzvodaCa za razmenom s-vojih proilzNoda, a a:atim _d za svestranim p-ovez.ivanjem sa im.stitucionaliziranim Zi~otOm ·grada kao centra. Zelju za ekOI!lomSkom st,biQnoileu narocito istieu isrpitanici iz gmdsk•h naselja, jer ona usloVljava z:.d<>voljenje sloZenih po:breba stanovnika urbanizovane sredine, a ISem toga se u gradu ja:Ce oseCaju -privredni p.roblemi. l!zrazita vecina stanovnrka zeli pobolj~anje stoodarda. To je Zellja ,sa da'leko .veCom uCesta!1oS6u u odiD.osu na druge izraZene Zel'je, maida je fre'kvencija u seosktm. lllaselj.ima Z!llatno slaJbilja nego u gradSkim li ,meSovitirrn. Medutim, uporedenjean op'stenarodnih z<!lja sa lienim vidi se da je selo zelju za pobo[jsanjem zivotriog standarda shvatilo pre svega kao liCnu zE!lju. U gr11dskim i me5ovitim naseljima na rpoiboljsanje zi"obnog standa.-da se gleda kroz resenje stacrnbenog pitanja, na selu pak rp<>bo!jsanje standa.-da se vndi u elelktrifi.kaciji sela, smanjenju poreza i sl. 252 253 �U svim nase1jima osobito je izra!Zena Zelja za ·mirom Sto i mog-lo oCelklvati, arko ·se funaj~ u vidu 01pSte tenP.encije u 'l!ledun.,ro$loj •Politici Jugos]~vlje. s~ Redosled ranga QP§tenarodnih ·zelja zena sa sela i iz grada koje se javljaju sa naj-vecom uilesta:Joscu je s[edeci: I li S e I o Rang 'lo Mir Poboljsanje standarda R~oj industrije Tito - dug Zivot i zdravlje OCq.vanje i :razvoj socijalizma· Razvoj po1joprivrede ReSenje stambenog .pitanja I Grad Rang o/o I I Razlika procenata 1 2 3 31.7 30.0 16.8 1 6 27,8 44.2 21.6 -3o9 +14.2 + 4.8 4 16.3 3 26.7 +10.4 5 6 15.0 10.9 5 7 23.0 8.6 7 8.7 4 23.3 +14.6 Podaci nav!'deni ti tabeli jasno rpokazuju da su razlike \1 j]pStenarodnim ze'Ijauna vece nego kod Ilcnih zelja. KoefiCijent iko;relac.ij.e Tanga iznosi p = 0,658. UporedujuCi sa 'koeii,clj-entom .korelaclje · il'aJnga doibdjemim u anali.zi Henlb zelja (0,8 : 0,6) •vidi ·se da ti;p na!SeJja vise utice na o:pStena;rodne .Zerje lllego lila .rtcme zeije. Iipa.k, s obzirom da ti·e koed'ioijenat koreladije rang·a bJ.iiZI:i 1 nego 0, moze se r\>Ci da i ovde p<>StO!i:i izvestam !Paraleliizaun l2nnedu zelja zena iz waiZI]Citih tiJpova na.eJtja. !b) Op!itenarodna strahovanja - (V~di pri1og, rtabela 3d) Zene u sva t!'i tipa n&selja izraiaJVajru stra'hovanje 0<1 rata sa dalelt;o- najiV~Com >4•CestaloSCu. Pritom tu ·l)pasnost najv.tSe uo.Cavaju zene u gra:du (81,8°i9}. Kao rj uvek, snrah od elementarnlh n~og.q,rda je po urCe.!:!talosti _d:rrugq iiZia.Zeno ~trahoiVa-nje. Tu nema bitni!h ra~i1ta izmedu strahovanja Zena sa sela i iz grada, do.k Zene ,u 711eSovitiril n~:seljfuna znatno CeSCe izraZavaju ov-o strahova.~je. Zene u gradu -neSt-o naglaSenije izraZavaju stra- hovamje za zivot predse'dniika Tita. Sa 6,2•/o zene sa sella iznose stralhovanje ·od pOvratka starog re.Zima. 1MoZdct- s~ promene u z·enrljiSnoj svojini ,a pre svega agrarna ref.omna i kolonizacija, u~ok -ove na•gJa:Senosti. Razlika procenata I 2 I 2 ~1,8 18.0 + 4.0 -2,5 6.2 5.3 5.3 4 6 5 5.4 4.6 5.1 -0.8 -0.7 -0.2 6 7 Ol<,upa~iia Nesloga, ·naroda Jugoslavije Strah za Zivot Tita 77.8 20.5 3 4.5 4.5 R,at Eiementarne nepogode Povratalk starog reZima B!'Z strabov<mia 4.2 3.1 7 3 4.6 7.1 + 0.4 + 4.0 + 8.0 - 2.3 2· G r a d Rang o/o Se Io Rang OJo Koeficijent 1wrelacije ranga iznosi p = 0,64 i ;pdkazuje iste tendencije kao i 'kod UlraZenih apStenarodnih ZeJja * • • Iz nize 'navedenih tabela se vldi da tilpoiogija . opstenaro'dnih Zelja i -strahovanja pokazuje male razlilk-e 1zme~u Zelja i strahovanja ispitanika iZ raZli~it~ . t..~va nasel]a. Zelje .za pri'Vrednim razvojem zem1Je, 11~.1 zelJe_ za razv-ojem 1prosvete i :zdravstva iZlraZene su gotovo Je<lnalk1m procentom u seosklm i •gTattskiJm naseljiJma. Tabe!a 6c, OPSTENARODNE ZELJE PREMA TIPU ODGOVORA I VRSTI NASEWA s e I o Osnovna grupa :z:d~av~tVQ 125 16,5 25 26,6 195 . 2D,l;l ,. 19r;J 227 29,9 24 25,5 265 28,3 516 28,6 257 ~3,8 35 37,3 35,2 622 2 . 34,7 i·9 '" " . 1P svega Svega 0 /o "'" Mi r. gra-d -il ·~ ·~ Op~ti r:a~V!)j · socijalizma Privredni razvoj zemlje .2:ivotni standard gra<tana Prosveta i I Md. naselje I 759' 1-!1:,9 . 100,0 I ri I • 94 'lo 2rl ,: ·o£ I~ I 'lo "'" ·~ . "'" 4,9 46' % 4,7 s,;s 102 10,8 223 12,5 100,0 938 100,0 1791 100,0 254 255 ,f{~i~~Lu~;.; .$'# u.: ~, . .~ !\~,-.: .(1.' ' ' ... ;;; �Gotovo je ista situacrja i kod 'izrazenih opiltenarodnih strahovanja posmatranlh prema tipu adgovora. Sa najve<\im procentom se javlljaju strahovanja za bezbed!llost zemlje. Strahovanja zena u 5elu i gradu prema ttpu odgovora ne raJZ!ilkuju 5e gotovo rumaro, ilto nlje slluCaj sa me.S~tim naseljem. Ove razli!ke ISU verovatno p.osledica delova!llja nekih. slUica(jlll'ih &il:aca; linace se teilko m<>gu oibjaSI!liti. A1ro hi se mesovita naselja rpriblizava~a jednom :iii drugom tipu, <>nrda bi tendencije bile jasne, ovako ona se izdvajaju rp<> nelkim kara:kteristikama, tj. (pO Ucesta]<>Sti javJjanja i (p() pojedinim modalitetima. Tabela 6d. s e I o I MeS.naselJe j grad j Selo MeSovito na:selje Grad Sada.Snjost Buducnost 4,1 4,5 4,4 4,7 5,0 5,3 6,4 6,7 7,0 Litna IProcena .poloZaja ·odraZava se i na pr.ocenu polo.Zaja opliterdTUstvene !Zajednirce. Ispitanice sa s~a procenjuju polo- Zaj druStvene zajednice niZe na 1lestvtci nego Svega d I Iri I ·;. Ir~ I .,, I ~d I .,, i~itanice u mesovitim i gradskiim naseljima. Alii, treba naglasiti da je inter·val u kame se -kreCe 1procena poloZaja druStvene zajednice proslost - ,buduenost ,skoro isti 1bez obzira na tip naselja i iznosi 3, 7, odnosno 3,8, pa se mo.Ze ,pretlpostaviti da tip naselja u tom pogledu nije roa:cajnije uticao. Proslost OPSTENARODNA STRAHOVANJA PREMA T!PU ODGOVORA I VRSTI NASELJA Osnovna -grupa Pros lost Selo MeSovito naselje Grad 4,7 . 5,1 5,0 Sadaiinjost Buducnost 6,6 6,7 8,4 8,9 8,7 6,9 % UgroZavanje razVitka socijalizma (nesloga, strah za 49 11,2 8 15,1 63 13,5 120 12,3 296 67,7 29 54,7 319 68,4 644 67,4 nepogode 73 16,7 11 20,8 66 14,2 150 15,7 Bez strahovanja 19 4,4 5 9,4 18 3,9 42 4,4 437 100,0 53 100,0 466 100,0 956 100,0 Zivot Tita i dr.) Bezbednost zemlje (rat, okupacija) Elementarne Svega Medutim, t\polh>gij a strahovanja ne pruza vernu sHku, jer anaNza pojedin.,Onih strahovanja ukaruje na postojanje razli!ka 0md uticajem tipa na:se!ja. 3. Polozaj na lestvici. Ispita:nici 'Ilia sclu (pn<>CeQjru,ju sv<lj po!ozaj na lesbvici kako u 'IP!'DiSJ.osti, talk:o i. u sadaJSnjooti, i u buduC;nootl, neilto llliZe, nego 'i-'\piltaniJCi 'iz mesovi~N:t naselja i grada. ':Balk:ode Zem.e iiz gradskih mase](}a .VIilie, nego .Zene .u meSovitim naseljoi.ma. 256 Pri merenju optimizma na nivou UOn:osti razli.Jke su takode minimalne u poredenju polozaja prDiSJ.ost - sa:dasnjost i lznose 4•/o u korist .grada ako se 1lliPOredi sa S<![om (u gradu 58,6°/o, na selu 54,5°/o), odnosno 2°/o sa me.Sovitim naseljem. U (pogledu stagnacije ,selo se donekle irovaja, dok se u svim t\pov1ma naselja u pogledu pesimlzma procenat pribliZava 25°/o. AU, pri poredenju a!ktualnog liiCnog polozaja sa ocekivanjima u budueno'sti · podaci donelcle iznenaduju. Zene sa Se'la .pdk:azuju veCi op.timizam, nego ~ene u gradu - ·.razlika 3,7°/o u ikorist se1a- i obmuto manji pesimizam u Odnosu na Zene u graldu - razlika 2,2°/o. Ovaj podatak, smatr:amo, moZe se tumaCiti uopSte uZim potrebama Zena na selu i o.Cekivanja veCe mogu&losti !djihovog zaldovoljenja, pri toone se ·imaju u vidu pnvenstveno zS!je .koje se odnose na materij aine potrebe, - z~je rza IP<>boljsanjem sta,nrdarda, m<1demim uTedenjem stana koje su inaCe viSe izrazile .Zene na selu, nego Zene u gJradU. (V]di graflkan 6). Kao i u ranljim strukturama "!Ptimizam u odnosu na dr.uiltvenu zajerdnicu je naglaseniji i veci je za p~eko 20•/o nego izra.Zeni optimizam u odnosu na HCni polo:Zaj. 17 Zelje r strahovanja n:=troda Jugoslavije 257 �Grafikon 6 MERENJE OPTIMIZMA A. LiCni poloioj ispitcnika u sadaSnjosti uporedjen so poloiajem u proSiosti i .buduCnosti prema tipu naselja proS lost • sadaSnjost sadaSnjost- buduCnost 10 Grafikon 7 MERENJE OPTIMIZMA 9. P01oiaj druStvene zajednice u sadaSnj·osti uporedien sa poloZojem u proSiosti i buduCnosti prema tipu naselja % proS lost~- sadainjost sadaSnjost • buduCnost 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 selo meSov. grad selo naselje meSov. naselje ~ u usponu ~ u padu ~ stagniro 258 - bez odgovora grad selo meSov. . .naselje ~ grad u usponu ~ ~ stognira - selo meiov. grad naselje u padu bez odgovora 259, �.Zene u graJd~ po~azuju veci ~ptlmi>Zam u poglledu sadaiinjosti dru~tven.e Z~Jedmce. Ma:lcJbro)ne su one zene koje smatraju. ~a Je za)edmca stagniraia. 1pak je anedu njirna veei procenat' ze,_;a. sa ~EJ!a (7,5°/o na se<lu i 3,5°/o u ~radu). U [pOredenju sa-' da>m.Josb prema 1buduenosti rezultati su s'li<Oni. Optimizam u' gradu preov1.aduje u odnosu na druga naselja i dostiZe blizu: 900/o. Sa Jpe.;1imizanoan gleda n" buduenust 3 4°/o zena sa se!a i .. ' . ' pr.~a svega 0!8•!o ~zena u gradu. Tako .se .rezuiltati ocene po-· . Q<fraJJa •U huducnosti u odnosu na llooc>~t i u adn<>SU na druStvenu zajedniicu nalaize u ob~nutoj :prQpordji: .Zene na selu; pokaJZUju veCi optimizam u odnosu na JirCni poloZaj, a Zene u gradu u odnosu na polozaj druiltvene zajednice. {V1di grafilkon 7). .. U uslovirna drUIStvenog samoupravljanja stanovnici grada kop rade na sredstvima dru.Stvene svqji!lle, gledaju sire na pr<>bleane ldiru.Stvene zajedni<!e. Na!lazeci se na visem politi!Ckom nivou, oni vide :Svoje mesto i interes u op-Stenarodnom. napretllru . .Zena u privatnom seoSkom gazddnstvu ·viidi u njegoV:om: raz¥oju reSenje svojih potreba, te je .kod nje izraZeniji_ o,ptmmzam u rpogledu na Hooi [p<>lozaj. Medutim ove razli:ke ?Isu -maCajne i one se opaZaju samo ana1i>zom relativnih broJeva. Pokusaj izrac.unavanja ovih ra>llika putean X' testa pokazao Je d~ te railtke niJ.su znaCajne i da se ree;ultati X 2 testa mogu prjpirSati slwcajnom kolebanju <Vlrednosti u okvi!ru gra2 mica. odred:enih talblicom X - distribucije, a na nivou pouzdan~Stl <>d 95°/o. Tako za proslost - sadailnjost na nivou Jrcnosti X = 3,950, a >:a sadailnjost - buduenost X'= 6.719. u pogledu .d:ruiltvepe za;jed.nice za proo!ost - sadaiSnjost X'= 6.958 '" za sruda;Snjl<>st-il>uditl!Cnost X' = 9.601. 'M<ida ·rezultati X' _ testa .rastu, :ipalk x' n~je p<>kaz01o da postoje sistematske razliJk:e Ill delo'.(anlju '!Jipa naseljja na opti:mizaan, odo::tQSillo pesian1zaan O:ene Jer se vrednO&ti U<re6u i"'PPd !jranice <>d 12.592, uz rizik greilk~ od 5°/o. • * • ~a ikr~ju 'moZemo zak'l'jt]C'irti da tilp Jlaselja stvara samo :nan)e razhke ? s~rukturi zelja i strahovanja j.urgoslovenske zene. TaJ uhcaJ m)e takav da lbi se anog'lo rgovoriti 0 n<>kian suprotnim procesima i pojavama, onego je Ulpravo saan.o izraz 260 odreden!h specifiCnosti druStvene situacije .u kojoj Zive itspitanici. Te razlike 'li zeljama i strahovanji:ma su istalknute zbog toga Sto su po.trebe i vrednosti u raiZUCitim nmselji•ma joS uvek razi:iiCilte po svom inten:zitetu i ra!Zno:vrsnosti. Ipa'k, .razlike u zerjaana nisu tako vldne kao sto rbi se anoglo c>cekivati s obzirom na veliku ll'aznowsnost u :Zivot:n.ian uslovima i poioZaj,u Zena u gradskoj i -seoslkoj sredini. Po-stav.ljena aUernativa o tome rda li zaostalost sela ili pak navedene promene u njemu deluju odluCujuCe na Zelje Zena, na osnovu irzneti1h rezultata reSava se u korist procesa na sellu 'koje ga, 1bar subjektivno, pribUZavaju gradskom naCinu Zivota. MeSovito naselje po izraZenfun ZeljaJilla sam-o se u nekim slucajevima pribliZava gradskom, a [p<>nekad i seoslkom naselju, Sto iPOkazuje razno'l1kost meSovitog nase1ja, a maZda i njegovu nedovoUjnu odredenost putem statistiCkog \kriterija. Medutim, ne'ki rezultati su taka neo:Cekivani i ra~iCiti kalko u odnosu na grad, taka i u -odnasu na selo, da se to moZe, po naSem miSljenju objasniti maZda nedovoljnorh reprezentativnc>Seu isp>itanika toga t1pa nase!lja. Supr.otno drugim stru'ktuTama, uticaj ·ave strukture je veCi kod opStenarodnih Zelja nego kod 1liCnih, Sto je u suprotnosti sa polaznom hlpotezom. Izgleda da ovakav re~ZUutat nije \SluCajan. MoZda je reC o o:draZavamju na Zelje i stTahoVanja ·osnovnog druStveno.g odnosa, tproi:w·odnog odnosa, a pre svega privatnog Vlasni:Stva na scilu lkao i s tim porvezanog stepena i'ZjednaCavan'ja liCnih i druS.tvenih interesa. Istovreme:n·o nizak dbrazovni nivo :Zena na selu oneanoguCava 1m. Sire sagledavam.je opstenarodnih problema. Optimizam at:.oji je vidan u proceni druStvenog polloZaja pojedinca i poloZaja zajednice na relaciji .proSiest - sadasnjost - budu6nost neznatno <zavi&i od tipa naselja i nije njime odreden. To ide u prilog potvri!ivanja generalne hipotezerada. �1. Licne zelie i strahovanja U crazmatranju uticaja SkolSke spreme prvi put do sada opaiZa.mo ra~Jike U izra~avanju iii\n!h ze]ja koje SU U€!p<>STedno veza,ne za ono sto je opSte!judsko u sva:kom coveku. Tako ze1ja za Henim zdravljem irzrazito opada po svoj,oj uiCestalosti \Jlm!iko sko!ska sprema raste Chez Sko1Ske S!Preme 42,90/o prema 23°/o sa 'lli§om li. vlsOikom SIPTemom). SHene, ia:ko manje raz!ilke, po:jaVljruju se i u pog.tedu zelje za zdr8,v1jem porodice. · Sa SlkolSkom spremom t~kode opada i zelja za 'Srecom i USIPehoni dece, bez Siko1e 46,5°/o sa vlsom i visokom skoloon 38,5°/o. VII. UTICAJ SKOLSKE SPREME NA ZELJE I STRAHOVA'NJA INA POLOZAJ NA SKALI . .. S'~<i}:lka "_Pre':'a i <>brazovanje stoje u lj)ozitivnoj 'korela- CIJI, ~~ one n1su 'tden:ii.Cni .pojmovi j mfJigu postojati relativno ne:,avtisno. Ipak, s 01bz1rom na nj'ih:ovu usku povezanost i naj- cesce me~us~linu us1ovljenoot, Skolska SIPrema m<>ze da bude P_dkazate!J mvoa dbrazovanja. Uosta:Ioon, u vecini dTustvenih Sistema formaJna ikvalifikacija, ilkolska sprema predstavlja uS!ov da se omoguci poj~dtncu da vrsi ·odredku druStvenu ulogu I shoono te>me zauzima odredeni drustveni poJozaj. ,,Zbog _t<>ga se n~e istrazivanje o uticaju skolske SIPreme na zelje 1 strahovanja !ugos!ovenSke zene uzima lkao pokazate1J odno.sa obrazovanJa, s Jedne strane, 'i obUikovanja zelja 1 stra:hovanja, s drruge strane. Oi!tre razli~e irun~du zena !pOjav!ljuju se ;wpravo usled r . aznovrsnost~ :rn.voa nrilhove ·Sk:olske spreme. Skora treCina )Ugos]ovenskih zena je j<Jii uveik neJ)ismena !Ji 1 ~eko 400( · sa manJe o, "'et' · .razrt'Ua .osnovne •Skole 'iH 870j svih. ~o Je · -d x 1r1 -·.l .t"... · 0 una" · " ' ~t.ena .. · 1Jl 1ma rce'~i razreda OSn'(}IVllle ~kale ·odnosno marije · · 'SOJ ~zem od toga. Istovremeno Jedva 0,6•/o zena >illtla viSu iii fakUJ!t t k spremu. 1 e s u Prir?~o 'je ocelkivati da ,ce se pod uticajem Skorske SJ?r~e JaY_Iti ~raznol'iko.sti u .Zeljama i strahovanjima is.pitan1h zena, Jer ISadrZina odnosno u.Cestalost ii2Jvesnih· "el" ' svaik~k · ·t · ~ Ja ce o IZaVJJSI 1 ·od stepena obrazovanja. ---1 StattstiCki bilten,. br. 298, januar 1964:, str. lil, Na·suprot, Zalju za sreCnim porod:i!Cnim ·Zivotom WraZavaju cellce zene ukollko iniaju vmu SkolSku \Sipremu, 'bez skole 22,9% sa viSom i viso.kom 'Skdlom 42,30/o . U povrSnoj anaHzi ovi rezu1tati ibi mog'H izazvati razliCita tuma,cenja. Medutim, uporedna analiza Qienih zelja i lienih strahovanja avde pcikwzuje, nasuprot utic~ju drugih struktura, obrnutu sliku. Udk z<!lja za licnim :1ldravljem op~da sa skol:ilkom ;spremom, dotle ·strahovanje od lbolesti nag\lo 'raste sa porastom nivoa llkolsl<e spreme (37,6°/o lbez skole, 65,4°/o sa visom :l visokom 'ilkoloon). Sliooo je i sa strahovanjem od holesti u porodlci i od neuspeha dece. IstoVJremeno, nasuprot Ze1ji za 1sre6nim :porodiCnim Zivotom, koj'll l!eSCe izraZavaju zene trko!ilko je njiho'lla Skol:ilka SIPrema viSa, javlja se stxahovanje ad nesreCnog tporodLCnog Ziv:ota, koje opada sa Skoisk::om Bprernom. Sve to pooovo potv:r<luje da ISU zelje vezane za SMnu pr,iTodu roveika zajedniOke i da ne pdd!leZ:u neik01m bitni(jem uticaju rari:liCitih ·Cinilaca .Cije dellovanje posmatra.crno u ovom redu. Cinjenica da su se u anailrzi uticaja ske>lSke S!Pfeme prvi put prividno pojavlle a:azUke u ovim ·vrsta.ma zelja i &trahovanja govori samo o tome 1da razlilke u obrazovanju razliCito ut:iJCu na izraZavanje onaga Sto j e 10vrsto vezano 1Za !l.iC:nost i ono sto covek nosi intirnno u sebi. Zene ibez §k<>lske SIPreme; verovatno pod uticajem obicaja, a mooda cak i pod uticajem su'jeverja, _govore !Sarno o dobrom ejdravlju a ne o ibolesti, o sreCi a me o nesreCi dece, dok Zene sa fa:kultetskim ·frbTazovoojem svoja strahovanja Did ·bolesti, neuspeha i nesreCe nepo.: .sredno izra.Zavaju. 262 • 263 �. Teznja za stanom pojavljuje se sa v<1llkom ucestaloscu, 1 kao druga po Tangu, kod ispitanica sa nedov:rSenom osnov- nom 'Sko1oon (41,2%), pa do on:ih sa zavrsenom srednjom skoloon (42,8%). Zene bez Skole <JVU z~u :iJzraZavaju sa dvaput manjoon ,UICestailoiSCu (18°/o), a ona se kod zena sa viOOm i visokoon. slrolom takode :pojay!juje u nesto b1azem vidu (30,80/o). Dalljom anaiizom pojedinih ,grupa Jspitanih zena · s obzi<rom na Skolsku spremu mog'lo se utvi'diti da grU[Ju zena bez skol~ke spreme saemjavaju rpreteZ!lo zene sa sella (72"/o). Tako se ~ moZe objas~iti Sto ove Zene ne iznose stamlbeni iPTOblem na Jedno od rprv:ih mesta. Sto se tice ·zena sa viilom i visokom skolskom ·spremoon, 'kod njih je, verovatno, stambenl [problem 1pak n.Sto povoljnije <resen. U ovoj svetlosti razumljivi su i ~o~aci "o -2elji 1Za. . sa:wemenom opremom .stana. Procenti lrojim l~_lZrazena _<ova zel]a o.padaju uikollko je skolJSka sprema zena VlSa. S 01bz1rom na vee utvrttenu Zelju Zena sa sela za ure~.en~em stana, ovi su se podaci mogli i oCekivatiJ. Pobo1j..Sanje ZlVOtnog standai'da kao zelja [prisutna je Jbez obziTa na SkoJSku spremu, a neSto je nagla.Senij a kod Zena lbez ~o 1le. One se takode isticu i svojim ·strahovanjem od potgoriianja zivotnog standai'da- 14, 7°/o : 3,8•/o. Alko -uporedLmo eelje Wra:Zene sa najveCom. U!CestaloSCu vidimo_ da ISe siiJCno ponaSaju Zene oed nedovr.Sene O'Sl1ovn~ ~ko!e pa ~o zavriiene STe<:lnje skole, dok se krajnje grupe, tj. zene ?.ez skol~ke spreme, odnosno sa bku1tetskom spremom, ~natnl]e od nJih..razlid<uju, Takode se uocava da svaika gwupa zena. ~...osma_tranih prema ·Skolskoj spremi pokazuje irz;vesne spec1f_:C!llost1 i to u_ izraz~vanju onih ·zelja koje se javljaju ~a ':esto. "'"'~nJ?m 'lliCest~o~. Taiko zene bez Sk~Ske spreme lZraz~VaJ.u zelJu ·z~ socrJalhnm osi.guranjem, .smanjenjem po- reza 1 rodnom godmom, Sto po.kazuje utilcaj seoske sredine - ~72°/o sa sela). Ta zelja se [p<JjaCV"!juje i lkod zena sa nedovrs~~om .o.snovnom ·~kolom,- jer i one tra:Ze smanjenje poreza i ~1se para. CT! ovoJ grupl 54°/o 'cine zene sa sela). - Grupa zena sa ~a~enot~ o~ovno~ ~kolom i nedovr.Senom sxeduljom Skolm~ .1zrazava zel]e za v>se rpara i razonodom. Izgleda da kod nJih n~yos~ji _iac~ izral!ena zelja za da-ljim SJ<o.Iovanjem. ~asuprot n.Jrma, il1!:,1Jntan1ce sa 1Srednjom, :kao il v:iSom i visokom :lko•lom pokazuju izrazitu •I.Znju ika us:pehu u skolovanju i da1jem struenom usavrliaJVanju. One takode i2razavaju zelju za uspehoon u poS!u. Tako fakultetski obTazovana zena, ekonoonista, 34 .godine stara, udata, svesna sv1h potei!!koca koje ima u porddici, izja'V3.juje: »S obzirom da zeliJ!n uspeh u lienom i struCnom ZilvQtu, Zelela bih da u tom postignem viSe. To nije moguCe s abzirom da smo mi Zene :preo'kupirane ostaHm stvaorima lk.o'je nas s,preC:avaju u toone, al1 !bih ~zelela rla . se posvetim nauCnom i druStvenom radu.« Po ovim .rezultatima m.oZe se reCi da ·sa ~kolskom ~rernom raste i privrZenost poSlu i rzanimanju i teZnja da se u mjemu dalje napreduje. Izgleda da je potTeban odreC!eni nilvo obrazovanja da Zena ,Qvrsto tOdluCi da put tSvoje emancipacije i ravnoprawnost tra:Zi u ,Z8jpOslenju i uspehu, a ne samo u o'kviru braka. Pada u oci da se zelja za stalnim rposlom i21razito javlja ~ena sa vi;Som i visokom 'Skolskom spremom. Visoka ucestalost sa 26,9"/o pokazuje da je ovo njrh<>v ozbilljan problem. Ana:lizom dobijamo sledece podatke 0 tim zenama. Od ukupno 26 :Zena sa ·vi.Som i visokom .Sk:ol!skoon s.premom, 16 meitu njinna su sluzbenfce, 5 domacice, a 5 studenti; 57°/o jedino lkod su udate iZene, a 46"/o su zene u starosnoj grupi od 20-29 godina. D&kle, radi .se o \PreteZno mladim, urlatim i zruposleniro Zenama. Zelja za stalnilrn po.sloon moZe se objasniti ~teZnjom doonacica i studentlrinja za Ola,poslenjem. Mazda se m<oze postaviti i pitanje u kakvom .se pol<>Zaju u radnoj organizacijd. nalaze falkll!l.tetski obra:llovane zene kada sa tako veli.kom uCestaloSCu :Wra.Zava:ju Zelju za stalnirrn po.slom. Na kraju treba naglasiti da se rat ikao strabo¥anje javlja na HOnom- nivou sa znatnom uCestaloSCu !koja raste UlPOTe'do sa sko'lskom spTemom.. Tako, dol< ·ceilvrtina zena l>ez i3kolske ~preme izraZava s.trah od rata ikao liCno strahovanJ'e, to Cini sko.ro polov'llna Zena sa viShn. i visokim dbra.:rovanjem, Sto znaci rla ·Se sa · rporastom skoJSke spreme opasnost ad rata ce.Sce sh,ata iorno licna ·opasnost pojedtnca. (V'idi rpl'lilog - tabele 4a i 4b). Llen.e zelje rprema t~u odgovora, a pod uticajem Skolske spreme, ne pru.Zaju neke nove podatke. 264 265 �Tabela 7b. Tabela 7a. LICNE ZEWE PREMA TIPU ODGOVORA I SKOLSKOJ SPREMI ~ 0 "" ... Osnovna grupa ~ " "' -:.--o "' " " ~w ~~ o>., ~>.., ..,o- ~.go ~t:O ·..: 0 ~,. z~~ "~ .. .. ·->_ c., -.ll 6 w 0~ ""M _;-o 0<> 0 ;; ..,_ _., !l .. " M"' ;>,. ~ " 0 ~ 0. ~ z U)~ .. -%3 Osnovna grupa N ~ " "" U) LiCna nesreCa i 39 182 86 24 15 7 403 18,9 16,7 20,0 18,7 19,0 33,3 18,2 Broj odgovora % razonoda i dr.) Zdravlje 1 sreCa odgovora % 167 35,5 371 34,0 148 74,3 Broj ekonom. polo.Zaj odgovora u porodici % 192 40,9 489 44,8 181 42,0 55 43,0 . 37,5 29 37,1 11 52,4 781 35,2 32 41,0 3 14,3 945 42,6 godlna) "Svega % 22 4,7 Broj odgovora % 470 100,0 49 '·' 16 3,7 1.090 431 100,0 100,0 90 1 0,8 128 78 100,0 100,0 4,0 21 100,0 2.219 lOB,O Lifua strah<>vanja SU neSto T82!10Vl'SD.ija Od li&lfu zelja. Tako se vldi da sa ~kolsko<m spremom rastu strahovanj a koja se odrnose na Hhn.U--.sreCu i zdravlje, a opada:ju ana k.oja se odnose na ekonomski po1oZaj. To se podudara sa ranijom analizoon 'POjedina&lih zelja i strahovanja koja je pakazaia da ono Sto ispitanice rSa niZom ~kolskom. .sprecrnom izraZavaju kao ze1ju, fakultets'ki obrawvane zene boraZavaju kao straJwvanje od neispunjenja istih t€Znji. \Razumljivo je sto sa OO<als:kom .spremom opada strahovanje od pogorsanja ekonoms:kog poI<>Zaja, jer po vazecim principima raspadele intelektualni rad se znatno vi'Se nagractuje. 266 Bez strahovanja svega: Broj odgovora odgovora % Broj odgovora % 71 28,0 85 33,6 b w "' " .. "'M " ·~ . 'E',. .. i:ir;<'d ..,_ -.ll .,., >~ ~~ ~ !>t: o>., ..,o""0 ~il~ z~~ 0 "~ 184 28,2 ~ ~ 0 U)~ 62 24,3 26 31,0 ::<l, >"" 19 35,2 284 125 43,5 49,0 31 36,9 18 33,3 65 27 10,6 8 9,5 .8 ~ " " c. 0 ~ z 4 30,8 " "" > " U) 366 27,9 7 550 53,8 41,9 5 9,3 Broj 36 14,2 Broj (poboljSan standard, Ostale Zelj e neuspeh dece) Broj LiCni i porodiCni odgovora ekonomski polo!. % Ostala strahovanja lmati stan, z:aposlenje i dr.) 1mir, rodna nesreCna starost) u parodic! (bolest, smrt, dece, srecan porodiCni Zivot, zdravlje) t.iCni i porodiCni bolest (bolest, smrt, Bolest i nesreCa Broj u porodici (SreCa i Skolov. ,;;; "" > LiCna sreCa i zdravlje {zdravlje, Skolovanje, LICNA STRAHOVANJA PREMA TIPU ODGOVORA I SKOLSKOJ SPREMI odgovora 54 % 21,3 % 7 2,8 Broj odgovora Broj odiDovora Vo 253 100,0 10,0 108 16,5 41 16,1 19 12 22,6 22,2 2 15,4 236 17,9 19 1,5 12 1,8 653 100,0 141 10,8 255 100,0 ., 100,0 54 100,0 13 1.312 100,0 100,0 2. Opiitenarodne iielje i stralwvanja. - iNa saddi!nu zelja na o,p.Stenarodnom rpilanu trebalo bi ocekivati ja<!i uticaj Sik:?lske 1spreme nego na li<me Zelje, koje su :Cesto po~ nepo.&r~Lm uticajem osnovnih zivotnih potreba eoveka. Na1me, da b1 se uocili prol:ilemi citave dru\%vene zajednice JJJ.i sveta potrebno je odredeno <>pSte i poiitti!ko obrazovanje. Ono se medutim delimiCno nalazi u pozithmoj korelaci'ji sa Skolskoon spremoro, mada to nekad.a i nije sluCaj. . Zelia za mirom 01pada sa porastom nrvoa sk01lske spreme (31,8•/o bez iiklole: 19,20/o sa "'-Soon i visolmm l\PTemQ!ll). I stra: hovanja od rata po'k:azuju istu tendenciju. Ovi rezultati mogh bi da !llavedu na pagre8ne zaildjucke. Medutim, UipOredenjem sa UrCnim Zeljama, ¥id'irrno da su Zene sa visok·oon Skolls'kom spremom Zelju za mirom izrazile kao iJ:iJOnu Ze1ju, dok je Zerne sa ni1Z·oon ·SkolSkom spremom izraZavaju kao opStenarodnu . MaZda bi se, ne baS sa .ronogo .sigur.no.sti, moglo pretpostaviti Oa ~ene sa vi.Som S!kolskom kvaili:fi!kacij-om ZeljiU za mirom, 267 �odnomo !Sitrahowa!nje Old .rata, !SUnatraJj.u kao UO'nlu smva:r, svetsn.e da je borba lza mir stvar !Ilelpo.sre<dine alk!tiV'nC>sti .sva/kog pojedinca. Nasuprot tome, zene bez skC>!Ske "!Jreme i dz seoske sredine Zerlju za mirom i strahovanje od rata, moZda, smatraju kao socijaine sile pred 'kojima su ljudi nemo6ni. Tim liT• ~to .one sa veCom uCestalaSCu izra.Zavaju straho'Varnje od prirC>dnih sila, kao sto su eleunentarne !Ilelpogode. OCuvanje socija'liz.ma kao opStena:rodna Zelja tzrruzito r·aste sa porastom skol.ske spreme is;pitanih zena - 12,4"/o bez §kole, 34,6°/o sa visom i visokom 5kolSkom spTemam. lstovremeno 'kao opstenarodna ze]ja pojavljuje •Se i ze]ja ea dug fivot predsednrka Tita, u cij·oj licnosti ispitanice gledaju perSC>nif>kaciju socijali2lllla. U ovom slucaju zelja opada sa porastom skolske spreme. Zakljuca'k s!edi sam rpo sebi: zelja za oC.uvanjem socija'lizma zahteva viSi niv:o apstralkcije, nego zelja za dug zivot predsednika Tita, pa se rprema tome pojedine Zene opredeljuju za jednu o'd ove dve sliCne Zetje, u skladu sa svojim obrazovanjem. Procenat kojim. su 12raZene opStenarddne Zelje vezane za dalji 1privredni ·razvoj zem.Jje raste sa Sko1skom s.premoon, bez obzira o 'kojoj se lkonkretnoj ze'lji radi. To je najoiSig!ednije u izraZavanju Zelje •za razvojem ~Dldustrije k·oja se sa tri puta veeom ucestaloscu jav!ja kod fakultetski obrazovanih zena nego kod zena bez §ko~ske srpreme - 14,1•/o : 46,20/o. Ova Zelja je toliJko naglai.Sena kod 1Zena sa viSom i vLsokom Skol~Sroo.m Sjpremoon da je d.z-raJ2ava .skoro poloVina :ifsp'itanica u .ovoj g:rupi. I Zelja 1za f!'laevoljeun. sadbraJCaja 1ra\Ste •sa Sko!Wkom spremom, a joS viSe Zelja za razvojem poljcxprivrede. Ako se uzme u ·olbzir 1Cinjenica -da je 72D/o Zena bez Sk.olSk:e s,preme i 54°/o rsa IIl·edovrSenom Sklo']s!Jwm .sp1remoun sa s€lla, .ct11da Je ovaj rezultat neocekivan - 7,6°/o: 19,2°/o. I zelja za nacionalni.nl p,msperitetom up~dljivo roote sa !POl'"staun illw1•ke srpreme - 2,9"/o : 19,2"/o. Sauna zelije "'" opiltom ~ra1d:njom zemlje i ekanomSkom stabhlnoSCu ne pokazuju u svom izra~avanju sl\enu tendenciju u odnosu na i!kolSku spTemU ilspitanica. SV'i ovi rezultati mogu se tumaCiti jedino veCom anga~ovanoSCu Zena sa viSom ·Skolskom kvalifikacijom u privred.nocrn razvoju -zemlje -i nj.ihovim Zivotom u gradSikoj UI'Ibanizovanoj d. industrijaHzovanoj sredini. Zene sa ·visokom i viSom spremom 'iizral:avanjem zelje za razvodem poljoprivrede po- 268 [ I sebno rpotvrduju svoju sposobnost .ocenjivanja znacaJa !kompleksnih problema privrednog razv1tka zemlje. To nije biC> slucaj 'kada smo zene iz grada 1gledali .u cel\ni, jer su se faku1tetski obrazovane Zene svojom ma!lo!brojnoSCu guibiie .u ma'Si. Zato i pri oceni Zelja sluZbenica trsba innati u v.idu 1stu opasn:ost. Zelja za rpobo!jsanjem standaT<ia po .svojoj ucestalosti raste sa nivoom 'ID<o!Ske spreme - 35,3°/o bez skole :53,8°/o sa vi:Som i ·visokom sprernom. Ovdj ·Zelji se pridruettje Zelja za r~enjem stamlbenog pitanja u .razmerama druStvene zajednice, 10°/o : 34,6°/o. Karakteristicno je da ove dwe zelje nisu po'kaza1e ovakvu tendenciju kao Hcne ~elje. To je dakaz vise da .Zene sa vi~Som SkolSikom spremom uspeSnije uskladuju svoje l:i!Cm.e interese sa dT.uStvenim interesima. Kar~kteristlcnC> je Ida zahtev za rarzvojam likolstva takode po svojoj uCestalosti ~taste sa n.ivooon 'Sk.ollske sprenie. I ovaj podataik treba tum.Citi 'kao sire gledanrje na proibleme razvoja ldruStvene zajednice od strane onih. !Ciji je. obrazovni niv·o rviSi. ·Najzad, treba ipomenut:ii da Zene lbez Sko~ke spreme zele el<!ktrifikaciju se!a (12,4°/o), ·sto je i ,priroono s obziTom da -dve treCine ovih 'Zena Zivi na selu. Zelja za rpunim zarposlenjem jav"lja se u rprvom redu kao Zelja 'Zena 1sa ni:Zim obrazovanjem. ·Cinjenicom .da po evidenciji Zawada za z~oSljavanje preteZno nE!kvailifikovana ·zenska ~tadna snaga traJZ.i zaposlenje, moZe se objasniti ·ovaj podatak. Posebno je zani.nlljivo sto .se :Zelja 'Za izjedn.Cenjem plata pojavljuje sa !Ilajvecom ucestai!C>Seu (11,5°/o) kod zena sa viwm i visokom ID<olskom spremom. Tako visok procenat kojim je izraJZena ova Zelja nije zapaZen do saida u ana1izi podataka u ovom radu. Najzad, treba istaCi da :se i .strahovanje od "1porvra'bka na stari 1reZim, d. strahovanje IZa Zivot predsedni'k.a Tita j avij a najCeSCe 'kod Zena sa osnovnom iii srednjom Skolom, dakle kod 'Onoga sloja koji po zanimanju 1pripada radnicim.a ili nizim sluzbenicima. (Vldi prilog, talbela 4c i 4d). Opstenarodne zelje prema tirpC>logiji potvrduju pretho'dnu analizu; Zelje za privredn:im razv.ojem i ;za raZivojem prosvete i zdravstva ra:stu po svojoj uCestalosti sa. ipOTastom nivoa skol.ske srpreme. 269 �Tabe!a 7d. Tabe!a 7c OPSTENARODNA STRAHOVANJA PREMA TJPU ODGOV!ORA I SKOLSKOJ SPREMI OPi'iTENARODNE ZELJE PREMA TIPU ODGOVORA I SKOLSKOJ SPREMI ., " "' !;c 0 ... "' M .. _.--o ., c "' "' ., . I 0 !;:c i;>ctl c., o>., ""' -o o- co- -o.,co e~ t: I "' z ~""' 0Ill~~ "'~ O<U .,~ ~., ~~ ~ Osnovna grupa ~ N "' OpSti razvoj Broj socijallzma o~ •rll Osnovna grupa 6 ~ >.s -g .,~ -2 ., c N ., 0 0. "" > "' -., "' >""' z ~ ugro.Zavanje razvitka soeijalizma (nesloga, strah za Tita i dr.) Bezbednost zemlje (rat, okupac.ija) Elementarne nepogode "' odgovora (l'azvoj socijal., % 65 153 77 29 15 6 345 18,6 19,1 18,9 22,8 17,2 30,0 19,3 jedinstvo naroda Jugoslavije) Privredni razvoj Broj zemlje odgovora (razvoj industrije % saobraCaja, ekonom. stabilnost i dr.) 22,6 .Zivotni standard 133 260 38,0 32,5 19 15,4 29 3,6 " 106 47 9 15,4 13,3 11,6 350 100,0 800 100,0 407 100,0 (pobolj§an standf bolji stambeni Broj 79 252 31,5 119 29,2 30 23,6 32 36,8 4 20,0 Bez strahovanja 516 28,8 Svega 145 49 28 7 35,6 38,6 32,2 35,0 34,7 10 7,9 8,1 1 5,0 85 4,7 7,1 5,7 10,0 12,5 12:7 100,0 87 100,0 20 100,0 1.791 100,0 uslovi, zapo- zdravstvo % 19 4,7 Broj odgovora M i r % "' Broj svega odgovora % u odnosu na op.Stenarodna strahovanj a tipo!<>gija pokazuje da •trahovanje od rata raste, a ad ~lementarnih ne.pogada opada sa p<>rastoan s!wlske spreme. Sve su to samo rezultati koji su ranije anaiizLrani. 270 21 10,6 43 9,6 ~ 6 ~ ., >~ -2 ., ., c., -_g " ., 0 ~~~ "~] "" "' z 0 C>Ull(l)>lll :>~ ·~ N i5E;.!!! ~ 42 19,8 12 18,2 "" > "' ·~ "' 120 2 7,1 12,5 134 44 67,7 67,6 63,2 66,7 85,7 644 e 67,4 % 32 16,3 82 18,3 28 13,2 7 10,6 1 3,6 15,7 9 4,4 20 4,5 8 3,8 3 4,3 1 3,6 198 100,0 447 100,0 212 100,0 Broj odgovora % Broj odgovora Broj odgovora Broj odgovora 136 302 " 24 28 100,0 100,0 4 150 1 5 42 4,< 956 100,0 3. Po!o:1aj na lestvici 622 slenost i dr.) Broj Razvoj prosvete i odgovora "' •tl) Zivot % odgovora % Broj odgovora % .,~ % zdravlje Tita, gradana o>= GJ53] " "0"' Z O•tn ·~ ..r..o O<U l a) Procena liCnog poloZaja na lestvici - Procene liCnog palozaj a na lestvici kako za pro8lost, talko i za ~adaiillj o•t i <buduenost, .pokazuju razlike koje nastaju pod uticajem nivoa Sk.dlslk.e spreme. Tendencija je oCigledna i :irsta u sve tri vremenSke dimenzije: uko!iko zene imaju vise skollske kvalifikacije, uto!iko procenjuju vise na lestvici svoj polo~aj (vidi grafilkon 8). Procena uspOtna, stagnacije ili pada poredenjern poloZaja u 1sadaSnjosti sa p.oloZajem u pro.Slosti i ·buduCnosti pokatZuje da najveCi o,ptirrnizam u poretlenju sa pro§loSCu pokal.luju Zene sa zavrSenom osnovnom Sk:dlom iii nedov.rSenom sredn.jom, .a zatim .Zene sa vi~om il visokom Skolom. I najmanji tbr.oj pesimista na1azi se u istim grupama. Iz ana1ize svih do sada iznetih rezu1tata jasno je Sto se tak,o ;pona!Saju Zene sa viSo.m i visokom skorskom .spremom. Takode treba imati u vidu da se medu Zenama sa zavnSenom oS'llovnOlrll i nedovnSenoon srednjom Sk-dlom nalazi :naj!VeCi lbroj radnica koje IDaCe polkazuju visoki optillllizaan. 271 �2t?ne sa osnovnom Skolom i nedovrSeJlom srednjom Skoloon lalkode sa aptimizmom gledaju i na svoj polozaj u buducnosti. Medu njima je najmanji procenat pesimista. MeduUm, sa_ najviSe o.ptianizma na svoj pdlo·Z~'j u buduCn:osti1 gledaju Zene ~a 'Srednjom ~kolom., a zatim Zene sa viSom i visokoon iikolom (vidi tabelu 8a). Tabe!a · Ba. MERENJE OPTIMIZMA u > I- w "' ...J <( "" z <( • ::!: w "' ..., 0 "" V) I- ...J a. 0 -. <( <( ...J a., -..., "'"" ::!: >N w 0 0:: 0 a. z >U ...J 272 c: 0 luilajem u pl1Q.Slosti i bu!duenosti prema iiko•J.slkoj spremi. ProSlost-SadaSnjost Ill ~~.-.g 0:: z a. <( ~···.,, : •• ~ .••••. · •••.•. : ; . A. LiiCni rpoloza:j ispitarnilka u sada.Snj,C>Sti uporeden sa po- •U , Skolska sprema o/o '" ~§ "· 0. J> Bez skole 100 Nedovr. 100 9Sll. Sk. Osn. Sk. i nedovrS. Sred.. ~k~ 100 Sredoja skola 100 ViSa i vi,s. Sk. 100 Nepoznato 100 I -- I J.l ,;,., ,. ooC SadaSnjost-BuduCnost .ci . ,. 00" "o 0 ""' I 2-= I " I 0 . c c. .ci """ Cl') ;;l '0 ~ 52,4 17,6 27,1 2,9 74,7 11,8 9,4 4,1 55,6 20,1 24,0 0,3 73,2 13,5 11,9 1,4 62,8 57,1 61,5 42,8 14,8 18,4 15,4 21,8 0,6 24,5 23,1 28,6 28,6 76,3 79,6 77,0 71,4 12,8 7,1 3,8 10,2 8,2 11,5 11,5 14,3 14,3 .b) Procena poloZaja druStvene zajednice na Iestvici - U pogledu ·procene poluilaja drtcltvene zajednice rezultati nisu identicni sa procenom li!enog pe>lozaja (vldi grankon 9). 2ene sa: osnovnom Sko1om i nedovl"Senom srednjom SkQlom p:r,:ocenile su -n~jvi'Se na \lestvici polo.Zaj d·ruStvene z~­ jednic~ !kako u !ProSlosti, tako i u said.Snjosti i u buduenosti. Njih slede. 'Zene sa zavr.Senorn srednjom SkoiJ.om. I avo se maZe objasniti samo tako da iikolska sprema osrposob1java za odr~­ d"ene profesionalne delatnosti l da oba elementa kao zajednicki fakt-or de'luju na ocenjivanje ,polpZaja ·na ·lestvici. To znaCi da se u ovorn S'luCaju i-adi ·a rardnic1ma, odnosno niiZ:i-m sluZbenicima. Ta 1sta grupa, .wporedo sa Zenarma sa viSom i visoko:tn spremom, ~(;1; l1ajv~Ci111 optimizmom ocenj.uje iPDloZaj dru.Stvene zajedni1ce u .proSlosti. NaS'Ulprot njim~, Z~e bez Skols'ke spreme su u ~zra~avanju op4ro~a ·itajqzdrZlji'Vije i medu njima je i broj pesi•mista naj-veCi. To se moZe obja-sniti Cinjenicom sto s[l zene bez ilkollske srpreme iii •bez lkv>!lifikacija hli ekonoms'ki zavisne u porodici i to tpreteZno u seoskoj sredin•i. 18 Zelje i strahovanja naroda Jugoslavije 273 �U poredenju sadasnjosti P'fema buducnosti optillllizam raste sa .porastom nivoa Skol•ske spreme ispitanica ~ to ta:ko oclgledno da nema izuze11ka. Te!Ildencija koja se mogla ~""· paziti u analizi opiltenarodni:h zelja i strahovanja i ovde se potvrduje. Visdk.a Skolska sprema omoguCava Sire uoCavanje· problema i IPerspektiva ·razvoja drustvene zajednice (vidi tabelu 8b). Tabela 8b. u > !ii...: w~ -~:z ...:tZii: ' ~·~~1c . 'g. ·c~ •', ". ,• • • ',.' '• • .' ,' • •' •, • \ '• • ~ MERENJE OPTIMIZMA I ~~ l!! >VI _, • B. Polo:Z:ajj dru.Stvene zajedmice u sada<Snjasti uparede!Il sa pol<>Zadain u prosl<>sti > buduenosti prema Skolsknj spremi. Skolska sprema w~ u_ -::e Zw I % Bez Skole 100 Nedovr. osn. Sk. 100 Osn. Sk. i nedovrs. sred. sk. 100 Srednja skola 100 ViSa i vis. Sk 100 Nepoznato 100 0~ wa. :;;!"' N-, we z~ W_J ProSiost-SadaSnjost I .~I z:;.::: I ~.1 · ISadaSnjost-BuduCnost' ac I. I ~I · . .~ ~t:: /:lo. ~c 0 bt<":: ~--~ ::::J ~< c::e w '~ l:t: >N fl. 0 ....1 0 fl. 274 I d ,. «! 0 • .o ~ I :so. 1i.lc <":~,::: :~c. .o 0 b.O<":: <'0" 0 • 72,9 74,3 5,3 6,5 18,2 15,8 3,6 3,4 82,4 85,0 9,4 9,3 2,9 2,6 5,3 3,1 80,1 79,6 80,8 85,7 2,6 6,1 7,7 15,4 14,3 11,5 14,3 1,9 89,7 95,9 96,2 100,0 7,1 4,1 3,8 1,9 1,3 >o • >tl) >CI') "'0 ;:30. • • Jasno se vidi uticaj nivoa ;Skdlske .s,preme na sadrZinu, odnosno ·uCestalost, izraZenih Zelja i strahovanja jugoslovenske ·Zene. Na UCnom p1anu ono se zapaZa v.i.Se ikao naCin na koji ,se Slican sadrzaj izrazava: k<>d jednih lkao zelja, kod drugih kao strahovanje. Tako na prillller, zelja za <·dravljem koo Zena bez S'k:dlske .spreme adgovara izJraZenom strahovanju od bolesti kod zena sa fakultetskim obrazovanjem. N a opiltena:rodnom nivou Zene sa rvisokom i viSoan Sko'lskom spremom pokazuju mnogo sire shvataonje opiltedru8tvenih problema. CaJk bi se moglo reCi da je njihova i politi!Cko Obrazovanje viSe. Ipak treba imati · uvek na umu da se l!'a'di o Zenama ·] da je naslede pr<!slosti u p<>gledu nji:hov<>g o'brazovanja veoma teSko . .Zena sa viSom i visokom -spremom, ne samo kad je ekonomski nezavisna, vee i u polo:Zaju domaCice - izdrZavano lice - , oseCa odredenu sigurnost jer su moguCnosti njenog zsp<>slen:ja ve!ike. Prindpi raspodele je stilllluliilu. Zbog svega 18° 275 �toga ona u~pemije uskladuje svaje licne sa drustvenirrn interesima i to dolaz~ do izraZaja u saidrZi.ni i uCestaflosti izrazenih zelja i strahovanja. Pri razmatranju utiteaja Skolske spreme svuda se oseCa velilka teSI<oca da se ov.ad cin!ilac ;zoluje od d¥a faktQra koji istovremeno i zajednicki deluju: a) profesionorlna delatnost i h) gradska, odnosno seoska sredlna. To posebno dolazi do • izra.Zaja u kategoriji ,Zena sa osnovnom Skolom i nedovrSenom srednjom Skolom. Visok stepen optirrnizma koji izraZavaju u odnosu na 1sopstvenu proSiest i buduCnost, kao i na ,proS'lost i buduCnast d:ruSbvene zajednice, gov-ori da tie ~reC o radnicama - nepo&rednim proizvodaCima j njihovoj vezanosti za socijalizam kao druStveni sistem. Iz svega navedenog proizlazi da je ~ko!Ska sprema znacajan ·cinllac u O'l:ilikovanju zelja i strahovanja jugoslovenske Zene. VIII. UTICAJ SOCIO-PROFESIONALNE STRUKTURE NA 2ELJE I STRAHOVANJA INA POL02AJ NA LESTVICI Po1oZaj Zene !kao aktivnog lica u mno.gome se razl:i!kuje od pO'loZaja Zene ikao izdrZavanog lica. Zap-oslena Zena pored funkcije domaCice i majke .ima i funkciju radnice. Posebno je znaCajna Sto za,paslenje Cim.i Zenu ekonoms'ki ravnopravnom sa muSkarce·m. Svrstavanje neza.poslene ·Zene u izdr.Zavana lica od strane demografske statistike ima i! :puna sacioloSko znaCenje. Ekanomsku zavisnost dapunj.uje i iza1ovanost od procesa pTolzvodnje i drugih drustvenib delatno.sti. S'amo zapas•lena ·Zena, uCestvujuCi u nekaj od dMtvenih delatnosti, dobija u okviru drustvene naknade, pored materijalnih dobara odredeni stepen druStvene moCi i druStvenog ugleda. Medut:im, ne treba izgubiti iz ·vida da u sistemu druStvenog samoupravljanja i nezapaslene Zene uCestvuju u reSavanju druiltvenih problema. Njihova 8lllga~ovanost u kuenirrn savetima, mesnaj ·zajednicil i knmuni putem oblika neposredne deinokratije, iii jJzboroon u pr:edstaMniiCke :organe, zatim uCeSCem u drruStvena-palitiCkim ·arganizacijama i drugim ablicioma udruZivamja pr1bli!Zava ih ZJ~slenim Z·enanna. Ipa!k, ekonomska rzavisnost odraZawa se kak.o na porodiCne odnose, tako i na njeli drllStveni poloZaj. Zaposlene Zene razli;kuju se medu sabom s ohzirom da vtS:e· razliCite druStvene uloge, te u skladu sa tim zauzimaju i razliCite· druStvene polOZaje.1 Gruba uzev.Si, druStvena pade1a ·rada ostavi~a je koliko nuzno, tollko i tesko naslet!e podelom lila ,umni i flzillki rad. Kategorija nezaposlenih zena I U 6vom radu manuelne radnice delimo na radnice i poljoprivrednice - seljanke, a nemanuelne radnice su svrstane u ne sasvim definisanu ka'tegoriju slu.Zbenica .. 277 �- domaCica razli1kuje se prema tipu naselja s obzirom na ablike i odnase u paradici o teritarijalna-ekalo~ku sredinu. Zene ikaa [ica sa Hcnim prihadima dobijaju dru8tvenu naknadu na osnovu ranije svoje delatnosti Hi delatnosti reianova poradice. Analiza zelja i strahavanja ovili kategarija ·zena "[>akaz~ce kariki je uticaj drustvene p<idele rada na nj.ihavu sadrZinu, odnosn.o uCesta1ost. 1. Licne ze!je i strahavanja a) Licne ze!je (vidi prilog, tabela 5a) - Radi ba!jeg uocavanja razlika izmedu zelja zaposlenih i nezaposlenih zena izvcllce se najpre analiza najucestalijih HCn.ih zelja akti'l(llih lica u uZem smislu - seljanki, radnica i BluZbenica - , izdrZavanih lica - domaCica - i lica sa 1iCnirm prihodom: Aktivna lica Rang SreCa i budu6nost dece Imati kuC.u, stan SreCan porodiCni Zivot Zdravlje Moderno urediti ku6u Poboljsanje standarda Zd.ravlje Clanova porodice I '/o lzdr.Zavana lica I Lica sa Rang Rang % I I c. prlh. I •r, 1 2 41,9 38,7 I 3 49,7 31,6 2 4 41,5 3 4 31,9 30,9 4 2 27,5 42,6 7 1 7,32 48,8 5 23,9 5 25,7 6 14,6 6 22,2 7 20,4 5 14,6 7 15,8 6 25,7 3 24,4 24,4 Ovi rezultati se, u izvesnom smislu, nilsu m-ogli oCekivati. Mada se rrudi o Hcnim ie!jama, i!pruk oe moglo pretpostaviti da ce postojati vece razlike u. izr.Zavanju zelja izmedu aktivnih i izdrzavanih lica. Naprotiv, rezultati an'kete go.v<Jre da izmedu njih postoji dosta slicnosti, a da se ·razlike javljaju izmedu ave dve (aiktivna izddavana) grupe sa jedne strane i Iica ·Sa iiCn.im pl"ihodlma sa tkuge strane. Izgleda da ovde nije po sredi :stepen i oblik aktivnosti1 veC pre svega ruticaj godina starostt + 278 SreCa i budu6nost dece rna1azi · se na .pr-vom mestu kao liCna Zelja i aktivnih i izdrZavanih lica. Uz: ·to rclolazi d Zeija za .sreCnim porodi<!nim Zivotom._ Imati stan.. i -moderno ga uredlti - zajednicka je zelja zena kako a'ktivnih taka d izdr_Zavanih_1ica; Razlika je jedino neSto vidm.ija u tome Sto- Zene domaCice Zelju za UCnirrn ~dravljem Wnose o.dnnah iza Zelje za srecom dece, dok se 'kod zapaslenih zena ta zelja javlja tek na 1Cetvrtom mestu. Medu Zeljama Zena ikao Uca sa liOriim prio. hodiuna najizrazitije se javljaju Zelje za 1i.Cnim zdravljem, zdravljem Clanova porodice i sreCom dece. Upravo sliCno kao kod najstarije grupe u ranije .posmatranoj starasnoj strukturi. Isto taka zelje za kucom, ·pokucsbvom i ~tandardom su nesto manje izra.Zene Zelje. Ne ·moZemo dati pouzdanu ocenu za ana1izirane podatke sve dok ne utvrdimo-da U postoji ·razlilka i~edu Zelja IZena kao aktivnih lica zaposlenih .u raznim druStvenim delatnostima, kao i iz ka'jih se delatnasti zene najvise prihlizuju domaCicama po izra:Zenim Ze1jaana. Podaci ·govore da :iz.medu radnica, sluZbenica i seljanki postoje •uaOljive uazlike u uCestalosti i: rangu izraZenih Zelja na l:iJCnom planu. Radnice na prvom mestu, i to ib1izu 60°/o, izraZavaju Zelju da imaju !Stan, •Sto je samo znak nereSene stambene situacije u kojoj se nalaze. SluZbenice izra:Zavaju ovu Zelju sa znatno manj-om uCesta'loSC.u - 38,2'0/o, a seljanke sa 25,5'0/o, Sto je, s ·obzirO!l11- na uslove stanova~ja na selu, d ra:zumljivo. Medutim, ikad se radi o Zelji !Za uredenjem stana i -njegovom o.premom1 -redosled je obrnut. Seljanke ovu Zelju ~zraZavaju sa najveCom urCesta1o.SCu u odm·O'SU na .radnice i sluzbenice- 27,7°/o :25,0•/o :17,5•/o. To •govori da su ~otrebe kod svih drustvenih slojeva u ovom .pog!edu slicne, ali da je realna situacija najgora na selu. 1 J?oboljSanje standa:rda je Zelja radnica i slu:Zbenica, mada je 'kod .prvih znatno izrazenija - 33,7°/o: 21°/o . .Seijanke avu •Zelju izr.Zavaju .tek na osmom mestu (14,6°/o). Radnice zele stalan ;posao, a slU.Zbenice uspeh u po.slu i uspeh u skolovanju. Sledi, da je problem zaposlenja preteZno problem radnica. To je :iJ razumljivo ako se ima u vidu ni•Sika lkvalif:ikaci-ona sprema Zenske radiD.e snage. s druge strane, uspeh u pos'lu i dalje skolavanje, kaa va~an I To se bolje moZe uo~iti u neposredno izrafenim Zeljama kao ~to to na primer izraZava 35-godiSnja s~Ijanka, udata. ))2:elim da seljak maZe -da kupi elektriCni Sporet, televizor, Iep nameStaj«, ill kao Sto to izjavljuj~ 50godHinja domaCica. ))Uredila bih kuCu, kupila radio, pokuCstvo i druge predmete za domaCinstvo.« 279 �ptit \1 tome ,\l:jpehu, predstavlja zelju sluZbenica. s obzirom ita privftthO-sV·ojinske Odn:Ose na selu, ove zeiJe kod iSeljanki riisti i2lra2-itije, aU Se zato javljaju ·zeije_ za Srilan}ertJ"em J.i6reza = ~3,3%, za rodnom godinom ~ 11,7"/o, !kao i zelje da se ostane zeinljoradn;k (11,6"/o) iii preseli u grad-(oko 5%). Ako pOkusa\no da se osvrinemo na zelje koje mogu da prikaZu bilo teznje seljanki da ostimu na selu i u ,poljoprivredi, bilo nji• hOVu oi'ijentaciju ila 'vanpoljo.priVtedne delatnosti, tada uoCava!mo da ha UCn-om -plaih.u seljanke sa veC-om uCeStaloSCu iznose zelju da ostanu na selu (11,7°/o), nego da se presele ,u i,, I I grad (5°/o) dok na apl!tenarodnom planu ane sa vecc>m ucestaloscu zele razvoj industrije nego poljaprivrede (16,8% : 9,8%). Nji• hova statt"osna i skolska struktura ne moze to potpuno objasniti•, jer 12°/o seljanki u najmlai!oj starosnoj grupi, 64°/o u srednjoj i 24°/o u naj'starijoj zeli da ostane na selu. 2elju za odlaskam u grad izrazavaju podjedna:ko zene u na:j\nladoj i srednjoj staroshoj grupi (50% :50%). Ove naizg\led protivreene zelje razum1jive su tE!k u kampleksu zelja !koje se adnose na njihovu unutargeneracijsku Hi medugeneracij,sku pokretljivost. Nairne, 'o,Cekilvana Zelja za :prelaskom u grad, od.;.. iiOSno u v·anpoljo1p.riVi'edne delatnosti, 1zraZena je kod seljanki i pre-kO Zelje za bbljim Zivotom i §kolovanjem dece, Tazvojem ind'u-stdje, ra"zVOj'e·m prosvete, Zeljom za ~Z~j>oslenOSCu i sl. Tako selj aruka 54 godine stara, kaze: « ..• da mi deca boQje Zive, teZak je ·pao-rSki Zivot«. Seljanka 35 g-0-dina stara, udata,. tu Zelju izi'aZava na ovaj na·Cin: »Da proda•mo i·manje, da bi inOgli da \podignemo kuCu u NiSu, .pa da se i ja zaposlim«. Uticaj drustveite podele rada i razLiCitih drustvenih uloi;a na Zelje i Strahovanja je oC1gledan, poSto razlike u Ze'lja·ma nigde nisU taJko velike ik.ao usled delovanja ove struktUre. Medutim, kada Se radi o najintimnijim liCntm Ze'lja.ma kao Sto je zdraV'lj'e, -srel:a i buduCnost dece, zdravllje rClanova porOdice, razlike .nisu -velike. Zelja ·za HCnian zdravljem naglaSenija je kod seljanki, a Zelja za sreCnlm .porodiOniin .Zivotom kod ·radnica i. .sllWbenica. Ze'lju ·za tSreCnim porodiCnim Zirvotom radlllice izraZavaju na drugo.m rn.estu, sht21benice na treCem,. a seljanke tek na petom mestu. Raz·onddu kao Zelju izraZavaju pret~o .radnice i sLuZbetti'Ce. zena. na Belu joS uvek je previSe OkU!pii'ana i"ad<lm u. kuCi -i :na 1manju1 a i ina.Ce joj je stran ·pojam -slobodnog vremena i naCiln njegovog koriSCenj a. 280 ; .~ Dok se zelje zena ikao aktivnih iica razUk\lju s obzirom na delatnost koju VtSe, d.Otle se Zette -dbmaCice, ka6 izdtZavana lica uglavnom ite tazlikuju j>() zhljama, bez obzira da li stanuju na selu iii u gradu (vidi prllog, tabela 6a). DomaCice S e l o Grad Rang 0/ 0 Rang 0 'o 0~re~c~a-,i'bu=od~uLcn~os~ct~dLe~c~e----L----Tl~--~4B'A~--,1~~,5~2~.8,-S ZdravJje 2 41.2 2 46.6 Imati kuCu, stan; p6boljSati stambene uslove 3 31.2 3 31.2 Srecan poradicni zivot 4 29.9 4 25.6 Modemo urediti ku6u 5 27.8 6 23.3 Zdravlje clanova porodice 6 24.7 5 25.6 Poboljsanje standarda 7 24.7 7 16.5 Vtsta i redosled Zelja su iSti i ~aZliike se javljaj.u SarhQ. u uCestalosti. Doma.Cice Sa sela Ba neSto veCom uCeStaiJ.oSCu zele poboljsanje standarda, smanjenje poreza i bolje socijalno, osiguranje. DomaCit:e iz grada Zele viSe razo.node i viSe para. Zanimljivo je da je Zelja~ za sta1ni±n poslom sa neSto veCom. frekvencijom izra.Zena kod domaCica na selu. Pretpostavka je da :.se rardil o nek:valifikovanoj m1adoj radnoj snazi koj a iz-· raZava teZnju za !profesiOnalnoin pOkretljivoSCu. ImajuCi u vidu izvesnu pbdudarnost u Zeljama Zena kao, izdr.Zavanih lica i iZ -g.rada i Ba sela, r3.2llnotfiCe s.e da H PO-· stoje ra_z'Hke izmedu Zena -na se}u, 1bez abzi·ra. da ii sli aktivna lli ~ZdrZava:na ·li:ca, tj. ISelja.rike ili doniaCiCe. O"iaikv'a analiza oprawdana je i s obzirom na seosku sredinu i s Obzirom na. privatno-sv-oji1nske odnose, a posebno s obZirOm da tteba sa velikom rezervom tprimfti samo klasifikacijli Zena na seLu na domacice i .seljanke. Nairne, apravdana je pretpootavka da. je svaka Zena na individualnom poljoprivrednom gaxd:Lnstvu istbvremeno i aktivan po:ljoprivrednik i dOmaCi.ca. Razli'ke u Zeljama na liCnOm plimu iZimedU Seljanki i doma:Cica na selu 'nisu velike, ali su i:PB.k heSto ·n:agla.Senijenego ra:zliJke iunedu dbmaCirca sa ·sela 1. domaCica i"IZ grada. Ovi rezultati u izvesnoj merj niisu oCekivani. Zato se pOStav-· lja tpitanje da li je gornja prellpostavka da je zena na selu. istovremeno i poljoprivrednica i domaCica tai:na. Sli.Cnbst 4 izra.Zenim Zelj anna dOmaCica s·a se'la i iz grad.a, a i•zvesne raz-litke koje se pokazuju izmed'll ISelja,nlki i domaCica na Selu,. mogu se jedino objasniti odnosom aktivnili i il'JdTZavanih [ica .. 281.' �Ipak, treba ponovo !_PodvuCi da su ove razlike -minima1ne, dok su razHke iZimedu Tadnica i s1uZbenica, sa jedne strane, i do-:.tnaCica, sa druge strane, uoCljivije. DomaCice na seiu sa veCom uCes'taloSCu izraZavaju Zelju za stanom, sreCnim porodtCnim .Zivotom, zdravljem u porodici i Zivotnfun standardom, dok seljanke Zele 1smanjenje poreza, viSe novca i rodnu godinu. Dak.le, ukollko postoje izvesne razlike one .se ogledaju u tome Sto je domaCica na sel'U or:ijentisana viSe lka domaCinstvu, a seljanka viSe ka poljoprivrednom g.,dinstvu. A'ko se ima u vidu da se seljaruke u celini pribli.Zavaju domaCicarna, mora se izvrSiti 1spTavka analize o uticaju zapoS'lenosti na izraZene Zelje na liCnom planu koja je izneta na pocetku poglav}ja. Uporedna analiza zelja aktivnih i izdr.Zavanih Uca, naime uCeSCe seljanki u kontingentu aktivnih lica, utice da se razlike u zeljama ove kategorije i fkategorije izdr.Zavanih iica smanjuju, te daju ·krivu tpredstavu _o tome da zaposlenost i vrsta dela tnosti nlsu uticajni faktori. Medutim, rezultati koje smo dobili uporednom analizom zelja radnica, sluibenica i seljanki q;>orkazuje da aktiv.no.st i vrsta delatnosti deluje na karaikter i ucesl>!lost zelja na lienom planu. ib) Licna strahovanja - (vildi. prilog, tabela 5h) - Uticaj socio-profesionalne struk'ture na izra.Zena :liCna strahovanja je veoma crna1i. Uporedenje razlika u i:zraZeniml strahovanjima aktivnih i izddavanih 'Jica ne daje oznacajnije rezultate. Jedino Hca sa O.iJCnim prihodima izra.Zavaju sa veCom uCesta1oSCu .strahovanje od sopstvene bolesti i smrti, a sa manjom od bolesti ,(!Janova pQrodice i dece. Kod ove kategorije javlja •e i strahovanje od nesrecne starosti, sto je jos jedan d<Ykaz da se u ovom sluCaju ne .radi o uticaju aktiv:no.sti .i vrst~ de'latnosti, veC o uticaju starosne struk.ture. Nema velikili razJ;ka nl 'll pogledu strabovanja zaposlenih zena - seljanki, radnica i sluzbenica. Stra:hovanje <Yd bolesti i smrti, od nis]{og zivo1mog standarda, od nezaposleno•ti i neresenog sta:nfuenog pitanja izdvaja po svojoj ucestalosti raidnice od ostale dve kategorije. Slu7Jbenice rposebno izra.Zavaju strahovanje od rata, a seljanke izraZavaju strahovamja od .nerodne godine, ·'kao na lptililler: »Strahota je kad zem.lju po.plavi voda i ikad 111e mo:Zemo Ida je orbrad:ujem·o«, ili »Strahujem •kad nema ki.Se da dodu nero.c1ne godine«, kao sto to kaZ~ domaCica, udovica, 69 godina stara ,sa 5 xa-zreda osnpvne -Skole. 2B2 Takode · se i doma>Cice tkao izdr.Zarvana lie a ne razlilkuju po -strahovanjtma, <bez o'bziTa na tip naselja u kome stanuju (vitli pti'log, tabela 6b). DomaCice u rgradu sa neSto veCom uCestaloSCu .strahuj,u dd neuspeha dece u ··Ziv-otu, a domaCice na selu od neSTeCnog porodiCnog ·Zivota, niSkog standarda 1 nerodne go.dine. Interesantno je da domaCice iz grada ne izraZavaju strahovanje od nis'kog !Stan:dar.da za razli'ku ·Od radnica i sluZ'benica. To nam u izvesn.om .smislu pokazuje da su domaCice u gradu verovatnQ Uca ·Ciji o.stali akti.vni Clam.ovi domaCtnstva olbez'beduju relativno zadovaljavajuCe prihode. * * * zelja pdkazuje da radnice sa preko 50% Tilpe>logija ]]i\nih ;zr,Zavaju zelje vezane za ekonoonski polozaj, doU< slliZbenice te Zelje izraZavaju manje od seljanki i domaCica. To goveri o njihoVom viSem i sigtirnijem ekonomskom po'loZaju u druStvu. Dok. s1uZbenice najviSe izraZavaju Zelje vezane za porodicu, Uca sa 1iCnirm .pdhodom su okupirana svojom UCnoSCu. Tabela 9a. LICNE ZELJE PREMA TIPU ODGOVORA I ZANIMANJU Ill'.!. Ill i " I u I ,;, i .. , I .. " c "' ' ·a '0 Osnovna grupa ~ Li(:jna sreCa i Broj odgovora zdravlje (zdravlje, §kolo% vanje, razonoda i dr.) Zdravlje i sreCa Bt:>j odgovora u porodici (sreCa 1 ~kolo% vanje dece, sreCan porodirni Zivot, zdravlje u porodici) LiCni i porodiCni Broj ekonom. poloZaj odgovora (poboijSan % standard, imati stan, zaposlenje i dr.) Ostale Zelje Broj (mir, rodna odgovora godina)% Broj svega : odgovora % 66 l6,1 "" I""~u " i5 I: I ' ! ~ ~ 0 46 46 209 ,.,,0 18,2 129 83 29,3 •• S!J,3 0 ·- 16,3 31,4 0...§ " " . ., u"' Cl"' ::s-= .t:: E u 430 ln,4 ii -:i ., .... .... 25 •• 34/f' 11 ,, !·' ' 'J'l 403 18,2 18 781 JG.o 35,2 190 147 86 469 32 n 940 46,2 51,9 37,4 40,8 33,7 42,0 42,6. 26 7 10 42 6,3 2,5 4,3 3,6 5,3 230 100,0 1150 100,0 9S 100,0 411 100,0 2R3 100,0 90 4,0_ 50 100,0 2219 100,11 2sa �Licna s'trahovanja prema tipu odgovora daju sledeci pregled: AkUvna Ilea Tabela 9b. % LICNA S11RAHOVANJA PREMA TIPU ODGOVORA I ZANIMANJU " " ·2 -" " "' Osnovna grupa ~ 'il LiCna nesreCa i Broj odgovora bolest (bolest, smrt, % nesreCna starost) BoleSt, nesreCa u porodici (bolest, smrt, neuspeh dece) Broj odgovora % Broj LiCni i porodiCniodgovora ekonom. polotaj Ostala strahovanja % "0 ~ "' " ,_ """ I c;;" .C<> I"'o.._ ~~ ~-e ~" ~ Eu u"'.-o o·- ·- 0 C>"' ,..., :=: .t:: ~ 0 Poboljsanje standarda OCuvanje i razvoj socijalizma Mir Tito - dug Zivot i zdTavlje Razvoj industrije ReSenje stambenog pitanja Ekonomska stabilnost Razvoj saobraCaja Razvoj poljoprivrede ~ "" > " "' 57 52 37 176 32 12 366 25,9 30,2 25,0 25,7 ·so,o 50,1i 2'l,9 93 " 65 307 16 5 37,2 43,9 44,9 25,0 20,8 U,9 33 19,2 13 8,8 67 9,8 6,3 ' 1 4,2 141 20,8 20 11,6 29 124 18,1 12 18,7 6 236 19,6 25,0 17,9 ·~· 23 10,5 Broj odgovora % odgovora % Broj svega odgovora % 'to % 41.9 35.9 26.8 27.7 27.1 14.3 31.6 4.9 24.4 24.2 22.6 19.7 14.8 10.6 10,0 19.4 17.3 14.8 13.0 14.8 8,9 26.8 12.2 4.9 49 2.4 4,9 550 " 20,5 Broj Bez zanimanja Izdr.tavana Lica sa llCnim l1ca prlhodom 2 0,9 3 1,8 4 2,7 19 1,5 10 1,5 2ZO 172 148 684 100,0 100,0 100,0 100,0 " 100,0 24 100,0 1312: 100,0 Radnice izraZavaju najvi.Se strahovanja za svoj ekonomski polo.Zaj, domaCice za porodicu, a lica sa lifuim ·prihodom za so,pstvenu liCnost. Ovi rezultati sarno •potvrduju ranije datu analizu. ~'- ''· ~ Ddk se ikod Ze:lja na ·liCnom planu nij.e IUOICavaJ.a ratz'lilk.a izmedu alktiW>ih i i~dr2avan·ih i]ica zbog sllenooti zclja seIJ;ja:nlci i idomai:ica na selu, to 1 ilmd opstenawdlnlh iiclja ta je tra!ililka v;dnij a. Poll>ollj:sal!ije sta!ndarda je .Ze'ljja koja se sa lllalj\vecom IUC9sta1lo~6u ctavdja lkod •svih Jkategorija. A·lil Ze1];u !Za ['aJ'Z1VOj·em soct}a1izma .zapos1ene .Ze!Ile :izra.Zatvaju na dr;ugorn. tmes:l:u, a 'iex:llrZarvana IJdca - dOtmaCice ltelk na sedmom. Zene 1kao ~tiv.TI.a llica izn01se sa we6otm uCestailoSOu •Zelj.u za .fazwolj:Eim inJdUISitrije, clwnom$kom ot"'bilnoiii:u i .reilenjem .stambanog !P!tarija - za razliklu ·Did domai:lca. Ova se moze o!bja:snHi tid·ih"vitm alklt1vmtm swdelovamjjem IU privr9dnom •razvojru zemJ.je i 1Crlmjen;icom ida veCina alkltilvm.ih >lira Zivi u gradSki.m na,sel]ima (natrne u p:oduzorku veCi:nu oCine r~dn1ce i s!lu.Zbenice). Zene sa 'li!Cnim prihodima grupisu svoje opStenarodne zelje oko svega pet problema - dug Zirvot prectsed.n.]ka Tita d mir, s j~dne strane, a pOiboljsanje standarda, razvoj lndustrije i nacionalni prosperttet, s druge strane. 2) Opiitenarodne zelje i strahavanja a) Op§tenarodne zelje (vidi prilog, ta:be!a 5c) - RazmatrajuCi opStenarodne Zelje Zena razliCitih zanimanja ;u_ okvir-u -tri osnovne kategorije - akti:vna iica, iz-dr.Zavana lk:a J. iica sa li>cnim prihodlma, - dobijamo S!edeci pregled zelja koje se javljaju sa najveCom uCestaloSCu: 284 Analiza opMenarodnih zelj a zen a kao aktivnih lie a sve trl kategorije - ra'<inice, s1uZbenice i seljan'ke ~ pokazuje d~ izmedu njih postoje znacajne ratlike (vidi 'trubelu 5c u prilogu). Fobo]jsa:nje sta:ndarda je au>solutna zelja radllica i sluzbenica (prelko 500/o), dok je seljanke izraza~aju na drugom mestu (26"/o). Dug zivot druga Tita i ocuvanje i razvoj socijalizma su zelje 'koje sa dalako vecC>lll ucestaloscu iznose radnice, zatim <sluzbenice i seljanke. (Dug ·zivot Tita 45°/o kod 285, �radniica, 21°/o kad sl'Uilbenica .; 12'/o lklod seljarrrki; OO!lVWlje i razvoj socijalizma: 41"/o: 31°/o: 17°/o). To je svakako poka- OpStenarodne Zelje Zena kao ·izdrZavanih tHea, tj. domaCica, pokazuju veCe razlike nego njihove 11iCne Zelje (vidi zatelj svesti radniCke ldase o svom dTu.Stvenom .poloZaju i isto- prilog, ta'bela 6c). Pa'boljsanje standarda i resenje stambenog rijskoj ulozi koju ima u na.Soj drustvenoj ·zajednici. Sluzbenice pitanja Zele znatno rCeSCe domaCice ·u g.radu. To je sam.o izraz Zele razvoj prosvete i e:dravstva - zbenica javlja na sestom mestu po ucestalosti. Ova zelja priblizuje seljanke domacicama sa sela i icz .grada. Seljanke zele njihovih realnih potreba. Razvoj mdustrije i ekonomska stabilnost su takode zelje domacica iz grada. Nasupxot tome, Zene sa sella ·imaju svoje specifiCne potrebe. Pre svega to je razvoj 'sae>bracaja - 21°/o: 7"/o - 'Zatim elektrifikacija sela i razvoj paljoprivrede, a :sliCno se1jatikama i smanjenje poreza. Interesantno je lka!ko se razv<>j saobracaja pojavljuje kac>' stalno :prisutrna Zellja :sela, .Sto govori o slaboj saobraCajnoj razvoj industrije sa znatno veCom uCestaloSCu ad xazvoja po- povezanosti 'Bela sa centrlma. 1Medutim i domaCice sa sela ljoprivrede - 17°/o: 10°/o - i tu se ,oonasaiu 1kao ostale dve gru,pe zaposlenih zena. Ovde se ponavljaju rezultati dobijeni analizom uticaja tlpa naselja na zelje zena. Ne izgleda da se radio principij<!lnoj prednosti koju b> s<!ljanke davale industr'iji u izgradnji socijali2lma, veC bi se pre moglo reCi da u razvoju industrije vide moguCnost pobo'lj-Sanja svog materijalnog rpol0Zaja. Tome u prilog govori i relativno niska ucestalost Zelja koje se odnose na op.Stu izgradnju, nacionalni razvoj industrije stavljaju ispred razvoja poljoprivrede. 12,8°/o - , dok radnice zele opste r€'senje pune zaposlenosti - 14,10fo. Ove opste- narodne Zelje ·podudaraj.u se sa 1liCnfun Zeljama s'luZbenica, odnosno ra:dnica. Posebno je zanimljivo da seljarrrke zelju za mirom iznose na p!WOm mestu, dok se ona kod radnica i slu- pros.peritet i ekonomsku sta'bilnost. Jedino se Zelja za razvo- jem saobracaja javlja sa IVisokom ucestaloilcu (15,3"/o) i na- Uporedna analiza Zelja selja:rrlci i domaCica sa sela po- ka!zuje znatnu slicnost. Dok su se kod ·zelja na 1icnom planu domaCice ~Sa :sela i iz grada pdkazale sliCnije .nego domaCice sa se'la u od.no~u na seljanke, to se kod lZelja na QpStenarodnom planu domaCice sa sela i .seljanke ,ponasaju slienije ne.go domaCice sa sela prema domaCicama iz grada. b) Op§tenarodna strahovanja (vidi prilog, tabela 5c) Uticaj ,socio-profesionalne strukture na opstenaxodna strahovanja ne daje na·m neke nove rezu·Itate. lazi se na petom mestu medu :Zelja.ma koje izra:Zavaju seljanke. Talko, na primer, seljanka iz oko'line Osije'ka tka:Ze: »Ze1im da imamo prugu. Trebalo 'bi ceste popraviti i pobo!jsati, to je najveCi nedost,.talk u nasem •krajlu« - (SR Hrvatska, ·red. br. u,pitnika 281), lli: »Zelela lbih da zemlja ima izgradene puteve, da ne .osecamo blart:o kaJda prud.ne kiSa« - (SR Srbija, red. br. upitnlka 163). Posebno je zanimlj'ivo '<Ia se u zeljama za razvojem prosvete 'i zdravstvene sluZbe- seljanke -pri!bliZavaju sluzbenicoona za razlfku od radn;ca (8°/o: 13°/o : 3°/o). Tu se sva:kako radi o razrHCiU1m pobuJdama - slu:Zbenice te.Ze pored ostalog ubrzanom napretku u sluzbi, d<>k seljanke zele poboljSanje ·Zivotnog nivoa sela .i to ne xadi u.nuta.rgeneracijske vee medugeneracijske :pokreWjivosti - Rkolov&nja dece. Nije reliko da je to izrazeno na sledeci nacin: »Zelela 'bili da mi se deca gkoluju, a .ne da budu zemljorad.nici«, ili ikako to kaZe 67-godisnja udata se1janka, nepi&mena: »Zelela bih da mlada pokolenja budu srecnija, da se svi skoluju.« 1 . Posmatrano u celini, radnice i slu~benice u i·Zra.Zavanju ops.tenarodnih zelja rponailaju se Sllenije i razlikuju se od seljanki. · 286 Ak1lvna lica Stvrahovanje za Zivot Tita Bez strahovanja Povratak na stari reZ.im Nesloga naroda Jugoslavije Lica sa liCnim prihodom % Rang % Rang o,, 76.8 1 81.9 I 82.9 1 17.4 2 3 20.9 3.9 2 6.8 7 292 2.4 2 6 6.4 6.4 4.5 4.5 4.8 4.6 4 5.5 4.8 4.8 4 4 5.8 6 5.1 3 4.8 4 5.2 7 4.6 5.5 Rang Rat Elementarne nepogode Okupacija IzdrZavana lica 7 Kao i u dosada.Snjim analizama, na:jdominantnija su stra- hovanja zena i kao aktivnih i kao izdrzavanlh lica pred onim socijillnian i priro.iJ.nim sllama koje covek doZivljava kao ne~ 287 �dace na koje ne moze neposredno da uti<:;e. Sva druga strahovanja javljaju se sa malom t>Cesta:lo.Scu. Vidnija ra?li'ka. je u tqme Stq zaposlene Zene &trahuju od Ok.lJ.pacije, a, dom~Cice ·od rpovratka na stari rezim. Lica sa ~ii:mm rpr.ihodom su u ~o!!Il pogledu lbliZa domacicama Upored:ujuci strahqvanja aktiv<lih Uca - scljanki, radniea i sluZibenica - vidimo da selj anke s najvecom ueesta.lo.Scu, rposle strahovanja od rata i elementarnih nepogqda, istieu strahovanje od okupacije, 8,8°/o. Kod radnica je nagla.seno strahova11je za zivot predsednika Tita, 13°/o, a kod sluzbenica nesloga naroda Jugoslavije, 11,1°/o. Zanim:Jjiv 0 je \fa strahovanje od povratka na stari dru.Stveni sistem iznose u prvom redu seljanke, 6,6°/o, a czatim radnice 6,5•/o i sluzq<>ni<:e 3,7°/o. Izmed:u dO!!IlaCica sa sela i iz ,gmda n\lffia nekih. ibitnih razllka u i!zrazavanju opstena:rodnih .strahovanja - (vidi prilog, tabela fid) - strah za zivot predsednika Tita izrazavaju viSe domacice ·iz grada - 6,2°/o : 2,6°/o, a strah od uws10ge 11'1roda Jugoslavije domaci<:a sa scla 5,7°/o: ~,8°/q. Upored:ujucj strahovanja seljanki i domacica sa se1a, razlike :se jedino opazaju u tome sto se'ljanke strahovanje od okupacije fzra:ZavajU viSe nego domaCice sa sela 8,8°/o: 4,6'0/o_, a takod:e i nesto vise strahovanje od povratka na stari druJitveni sistem. Nes:toga naroda Jugoslavije je strahovanje ikoje se i:esce javlja kod domacica sa sela nego 'kod seljanki '5, 7% : 2, 9"/o. MaZe .se reCi da razli>ke, lkoje su inaCe neznatne, ne zaSluZuju posabnu analizu jer nisu proistclkle iz_ bitno razU.Citih socija~nih ponasanja rpojedinih razmatranih grupa. * • izraZ~aju Zelje za • privreQp.i~ razv·ojeJ;ll zetpljfg:, "dok radnice najveci broj zelja koncentriSu ~ko · 9psteg fa,iv<>i• socijal~a. · · 288 OPSTENARODNE 2ELJE PREMA TIPU ODGOVORA I ZANIMANJU ~ "' ~ "' c Osnovna grupa OpSti razvoj " soeijalizma (ri:lzvoj socijai., zdravlje Tita, jedinstvo naroda Jugoslavije) ~ Broj odgovora % ~ "' E "' ~ "' v ,Q~ ~u ·- ~ o;c ~~ Eu 0 ·Q~ elf ~ ·C e o.o u >U 0 .. "' "' fJ :J;:::,.o 0 ~ "" > "' ~ 44 82 46 147 16 10 345 16,2 28,7 19,6 16,5 25,0 23,3 19,3 Privredni razvoj Broj zemlje Odgovora (razvoj industrije % saobraCaja, ekonom stabilnost i dr.) · 78 75 67 265 16 13 516 28,6 26,2 28,5 29,7 28,1 30,2 28,8 .Zivotni standard Broj graa:ana Odgovora 89 99 86 319 16 13 622 32,8 34,6 36,6 35,8 25,0 30,2 34,7 (POboljSari % standard. bolji stamb. usiovi, zaposlenost 1 dr.) Razvoj prosvete Bro;l i Zdravstva Odgovora % Broj odgovora Mi r % Svega: Broj odgovora % Tipologija oplltenarod~ih zelja pakazuje da su najucestalije ~elje koje se odnase na zivotni standatd grallana l to kod sv\h zanimanja, osim koo Iica sa !icn\m rprfuodom koja tu prednost daju privredn<>m razvoju zemlje. lipak, sLuzllen.(~~ u najveCem procentu ima.Zavaju Zelje vezane za '2ivo1mi st;mdard, a zat~lll: dorp.a.Cice. Isto ta~o doma,Ci~e sa n.ajveCoon uCesta).oSCT,:t Tabela 9c. 17 6 19 37 4 2 85 6,3 2,1 8,1 <.1 6,3 4,7 4,7 43 24 17 124 10 5 223 15,9 8,4 7,2 13,9 15,6 11,6 12,5 278 100,0 286 100,0 235 892 100,0 64 100,0 43 100,0 1.791 100,0 100,0 rad Kao i k<>d razm.atranja opstenarodnih z"~IJ'a po'ed' • · · . <= J macno .~nc~ ~= 1 u ·ovom •sluCaJu ist.i!Cu svojim. shvatan'ima da -~ soc~Jahst1cko d drustveno "Urel!enje identi>Cno sa OJ''"'Jo · . tl res1ma tP: · · ... .u1 v1m m e ... :r~? no Je sto domaCice dzrafavaju teZnju za . ob<>~san~em ztvotnog. st:m:tlarda, jer je domacinstvo kojim ~ne ru ;vo_ e os.nov~~ ..Je~tn>ca lifue potrosnje. Sluzbenice, koje ll~a e nnaJ~. -naJVIS~ .:1votn1 standard,. Zele rna prv.om mestu nJego~.o ~ai~e poboiJsanje. Izgleda da Jt1uZbenice u opSiem ~~llS?JlJU ztvo.t~Qg standa11da drustvene o:ajedn1ce '/'ide i pobolJSanJe svog hcno.g standarda za razliku ad dr.ugih p. tranlh modaliteta. osma·v • 19 2elje i tsrahovanja naroda JugosJ.aVije 28!1 �Strahovanja od rata su tolillw zajedni<Jka 'ljudima da soeioprofesionaltne grupe ne pokazuju neke v;dnije rraz!ikeo Sluzbenlce •i o-a<la1ice sa najve6oan uilesta[<Jii(:u izraZavaju strahovanje vezano za ugroZayanje dru.Stvenog sistema. ~· c 0 ~ -" :;: 0 OPSTENARODNA STRAHOVANJA PREMA TIPU ODGOVORA I ZANIMANJU ,,. c "' " "' nsno'vna grupa Ugro.Zavanje razvitka sOcij alizma (nesloga strahoVanje za Tita 1 dr.) Bezbednost zemlje (rat, okupacija) Elementarne nepogode ~.·············· .. '• ·: .. ..... ·.. ' .. '· •.. 0 Tabe!a 9do ~ Broj odgovora % 16 9,7 v "' E "' ~ "' ..... " =0- .c v Cii" 20 16,7 ~ o.s Sv ~ 0"' o·- ;J~.g Q~ 57 ·is 1'1,5 10 '"' ..... z '"' < c <>~'i:: 0 .. v 11,6 :s· ~ 0 5 9o3 . I ~ v "" > ;::) < ..... - z 1- < ~ "' z 0 ...J < N 4 120 12,5 '"' 0 113 _ Broj odgovora % 68,9 Bez strahovanja odgovora Svega: Br:Jj odgovora % 1!8,0 17 9 17,1 % % 63,3 70 2B Broj odgovora Broj 76 14,2 8,7 7 ••• 164 100,0 7 5,8 5,8 336 68,2 82 ~6,6 18 3,6 35 64,8 14 63,6 12 22,2 2 2 9,1 2 3,7 9,~ o"" •1 . t:l ·;: -~ a. ...J V') "' 18,2 . E •• ~a ~ 644 < 0.. ~ 67,! ;::) 150 < :..: .. 15,7 w "' 0.. z 11-0 "' -z ~ . -' . ~ .!::! ~ -= 0 c .0 >N , >VI 0 ;:;; ] • [8 0 0 B;-u 11:,4; I ;::) 120 100,0 103 100,0 493 100,0 54 101),0 22 100,0 ..... c < ;::) •N al 956 100,0 0 ...J 0 3o Po!oi!aj na lestvici 0.. a) Procena po!oi!aja ispitanika na !estvicio - U procenjivanju polozaja na [estvici uocavaju se ra:lillke i.mnedu pojedinih sodo-profesionaiJnih grupa (vidi graftkon lO)o ...J " 0. Kao opsta tendencija uocava se da zaposlene zene i domaCice procenjuju svoj poloZaj u sa.da.Snjosti, a posebno u buducnosti, ikao annogo villi, nego .u .:prosloslio ·Medutim, sluzbenice vide najvecu ra:tliku izmedu svog p(jJ<>Zaja u prolllosti i svog polozaja u lbudutnosti, ..(3,l)o Radnice se ponasaju slienoo' Nasuprot ovim gru.pama, Zene ~kao 1ica sa lien-im ;prihodima 290 • u oc ., • ~ z >U 0 oo.co,..,-oiO-"'tMN 19* 0 a. 0 291 �gledaju svoj polozaj u buducnosti kao visi, ali sa najmanjoan razlikom u poreiienju 'Sa prosloiicu (1,8). Zene ove kategorije procenjuju 'SVOj poilozaj u pro'slosti kao visi u poreiienju sa ostalim ikategorijama. S!u7Jbenice· to •cine u pogledu svog polozaja u saidaiinjosti i fbuducnosti: Njih slede radnice. Svoj polozaj u sadaiinjosti nainize ocenjuju seljanke. Donekle su 'Se mog'li oCekivati ovi !fezultati. Lica sa licnim prihodima sv,kaiko Ida cene polo2aj .u kome su bila pre pet godina, jer su tada lblla delimicno aktivna, a takoiie i po godinama mlada. Ipak, uocljivo je da svoj ,polozaj u buduenosti te zene ,procenjuju ne!ito vise nego seljanke. To se odnosi i na .•adaiinjost. Postav'lja se pitanje da li je taka niska ocena svog po~ozaja u druiitvenoj strukturi od strane seljanki rezurt"t nj!ihavlih po,gxe8nih subj~ktivni'h ocena, ili p11k objektlvno procenjivanje stvarnog druStvenog ugleda koje one trenu'tno uZivaju. U analizi procene pc>lozaja u sadasnjosti i proo!osti koje su dale sluZbenice ne -opaZaju se sliCne tendencije. DinamiCka analiza poredenjem rpolozaja proslost - sadaiinjost i sadasnjost - bu&ucnost u rpogledu liCnosti ispitanika p<>ka•zuje opiiti ~tlmizam. Meiiutim uticaj socio,profesionalne pripadnosti je vidan (vidi tabelu lOa). ~'abela MERENJE OPTlMIZMA A. Lifui po1oza6 ~ltaalika u sadaiSJtj.osti uporeden sa poloZa!j.em u ipl'IO!Slosti i buduCnosti qJrema zam ima.'Ilj.u 1 ProSI.osl-SadaSnjost ISaeaSnjost-BuduCnost .. OJo ~ill"-~j ::loco::..!:;: ::~o.1i.!c seljanke radnice sluZbenice domadce sa lie. prihod. ostalo 100 100 100 100 100 100 50,4 62,0 60.5 56,4 61,0 52,6 24,8 14,1 16,0 18,4 4,9 15,8 ;gl optimizam, dok se druga polovina opredeljuje ~a stagnac;ju iii sa peslmizmom gleda na svoj sada8nji palo2aj. Dakie, slika se ponavlja. Pesimizam je 'kod seljanki najvidniji u odnosu na druge slojeve. Istina, lica sa 1iCnim prihodima izraZavaju naj.veCi ,pesimizam u poredenj.u sa proSloSCu, ali je njihov pro- cenat cpri oceni stagnacije mal~ te zbog toga opilti pesimizam seljanki dolazi najviSe do izra.Zaja. Po svom optimizmu u ocenl sadaiinjoofJi sl.uZben:i.ce dolaze <>dmaJh >iza radnica. . Optirrnizam u odnosu na buducnost takoiie je karakteri$tifua crta svih posmatranih grupa. Optimizam radnica ovde dolazi jOS ·viSe do izraZaja i one se po stepenu optimizma vidno izdvajaju •cak i od sluZbenica, koje ih inace prate. To je samo dakaz viSe o njihovom uverenju da sadaSnjost, a j-oS viSe buduCnost, pdipada njima. U oceni buduCnosti Zene kao 'lica sa liOOim !J)rihodima irzraZavaju najveCi pesimizam. Tu svaUtako godine starosti i bliskost smrti vrse svoj uticaj ovise nego njihov dr.uStveni po'loZaj. DomaCice i ·seljanke nalaze se i1zmedu ovih grupa i izraZavaju neSto umereniji o.ptimiza.m. b) Procena polozaja drustvene zajednice na !estvici Procena polozaja druStvene zajednice na rrestvici pokazuje razlike pod uticajem socio-profesionalne prirp,.dnosti (1Vidi grafikon 11). lOa. Zanimanje Najveei optimizam u <>dnosu na pro&lost pokazuju radnice. Nasuprot n.jima saano polovina poljopriv.rednica i.m'a.Zava "'il ""J:: I ::lo l"'~j ::so. tic ;gj e<:~ ::~o. d ..0 23.4 22,8 23,5 24,0 34,1 26,3 1,4 73,0 14,6 9,5 2,9 1,1 83,6 12,0 2,2 2,2 75,3 16,1 7,4 1,2 1,2 74,3 11,7 11,2 2,8 56,1 17,1 24,4 2,4 5,3 89,4 5,3 5,3 <.U ::::10. d ..ci Za razliku od procene !iCnog polozaja, radni~e ocekuju najveCi us.pon u oceni !PO'lo.Zaja druStvene zajednice u proSlosti prema l>uducnosti i ta ~razlika ;,nosi 4,0. Polozaj drustvene zajednice u proslosti, taenije pre pet godina, ocenjuju kao najvi'Si Zene - •lica sa liCnim prihodima i slutbenice. One to Cine i u proceni po1oZaja druStvene zajed:nice u sadaS.njosti i u 'buducnosti. Nasuprot njima, seljanke ocenjuju niZe polozaj druiitvene zajednice .u.sadasnj.osti i buduenosti u rporeiienju sa drugiJm posmatramlm grupama. Ov.o !P<>Ivriiuje kaiklo seljanke povezuju ·ocenu svog IJ.iCnog •po1o.Zaja sa ocenom pO"loZaja dru- stvene zajednice. 293 292. �~ Tabe!a lOb. 0 -"' ;;: 0 ~ · MERENJE OPTIMIZMA ............... ·.·.··· ~.·~.: ...' '·-·· .. · ....... c t0 B. Bo.k>zad dlru:iitvene za(jedWce u s~d..Snjooti upo.reden sa· pa].<1zajem u >pr<>Slosti i buduimosti prema «animanju · .. "' ..... z "" c ._ I' ProSlost-SadaSnjOst ~ Zanimanje ~ "' .... -- :::J seljanke radnice sluZbenice t.,,z o·~ ..J·! 0 "" z domaCice sa liC. prihod. a:~ c.. I'! :::J ~ ::;: w w u z 0:: ll. c ..• ~· ., ·.·~·~ ...... : . . ~ :::J N,Q z 0 w :::J > t- '"' 0:: .. ~ 0 c 0 0 "' w . .. . . . . "' :::J c ..... ~ >N 0 ..J 0 ll. 1. :: "' ostalo :gl SadaSnjost-Buducnosi 0 .ci ~g I-z;C "'~I 0 ::~a. 100 100 100 100 100 4,3 14,1 3,7 18,5 12 4,6 15,6 3,0 4,9 17,1 7,3 26,3 1-o 8,8 94,6 4,3 92,6 62 85,4 8,7 80,5 14,6 84,2 10,5 100 70,8 10,2 15,3 3,7 83,2 81,6 76,6 76,8 70,7 73,7 ..., :gl a::J ::~a. 0 .d 4,4 3,6 1,1 12 2,3 3,6 4,9 5,3: ~ • • w t- ..... . .~ I 'lorg\"'~\ :::~~ :::~8.. ~c I P.ri qceni optirilillma ~na relac'iji tprOOJ.ost - sadaSnjost. istilCu se radnic;e, do'k nasuprot njima se'ljamke i lica sa 1Lenim·. prihodima izra'ZilVaju .znatno umereniji Opttrnizam (rvidl tabelu: lOb). Radnice kao neposrooni proizvodaci neposred:no uvidaju I'ezUl~ate_ ·razvoja dtuStvene zajednice postignute u odnosu na proSlost. Poljoprivrednice ·vezane za svoja seljacka gazd:instva nisu jos dovoljno t.Jklj'llcene u planski dru:iitverii razvoj. Kod lica sa liOniin <prihodirrria -verovatno se :radi o njihov-oj i.zolovanosti, lkao 1 o vee viSe .:puta naglaSenom faktoru starosti. Poselbno je z8.niiDljllvo_ da. .sJ.uZbenice viSe t11ego osta1le grupe: g.Iedaju -,sa veCim pesimizmom na poloZaj druStvene zajednice u sad.,snjbsti. U odnosu na lbuduC:nost druStvene ·zajednice optim:iJzam je ~ n€oblCno. naglaSen. _I tu, je optLmiz31Ill· radnica najvidniji - , 94,6"/o. Njlh slE>Cle SJ.u!zbenice - 92,6°/•. Seljanke i lica sa·, liful~ !Prihodima u neSto ni!Zem~ procen~ -izra.Zavanju opt_i-:-.L rflilmna u poglf~du druStv~ne zaje?-n.ice U b.uduCnosti. , .I • • * Opst\ za'kljucak koji se naanece u analizi zelja i strah()c: vanja jugoslovenske·· .Zene pad Ut]caj8m :socio-profes-ionalnei stru!ktute jeste da drustvena dellatnost, tpOred godim.a starosti/ 295· 294 �vija upravo u okvku vla.stitog gazdmstva. Nasuprot njdma, javljaju se radnice i s1ul:benice. Ovo polkazuje da se zapos!ene .Zene kroz ovaj ·vid svoje druStvene emancipacije znatno razlikuju od nezaposlenih Zena. Dat-om aillaliz-om uoCava se da su n,jdru:we lli.Cne i o¢tenwrodne relje ''strahovanja uskladeniji u odnosu na nezaposlene Zene. MoZda je ;potrebno illa kraju nag'lasiti da se ovi z!ikljucci upravo odnose !i.a Zelje i strahovanja ·izraZena u anketi. Oni znaCe subjelktivne stav10ve respodenata, Sto se mora imati u vidu ka.da se razmatra socijalno ponasanje rpojedinih posmatranih socioij)rofesionalnih 'kategorija. Zaprwvo 'radi se o njihovom uticaju illa javljanje razlika u zeljama i strahovanjima. ima najveCi uticaj na javl'ja111je razlika u izraZavanju Ze1ja i strahovanja. K!roz .zelje i strahovanja radnica vidi se njihov relativn<> teZi .materijalni po'lo.Zaj, ali istovremeno i najveCi optimizam 1\:ako u ·odn<>su na sadaiinjost, taka i u odnosu na lmducn<>st. takode i najuspeiin;je povezivanje svojih licnih interesa sa interes1ma dr.uStva. Radnice, viSe nego ijedna druga socio-profesionalna grupa, smatraju da je druStvena zajednica uprava njihova zajednica i da je ra·zvoj .socija1izma identiCan sa njihovim interes·icrna. U tom pogledu kroz 1zraZene Zelje i strahovwnja seljarrke se pokazuju u"drlljivije. Pri oceni zelja 1ica sa li.Cnim prihodilrna mo.raju se uzeti u dbzir uvek !Prisutne godine starosti. DomaCice se ,ponaliaju nejedinstveno. N ekada domaCice sa sela i i·z grada 'izraZavaju s:li.Cne Zelje, a nek:a.da je .ta sliCnost virdnija izmedu do-maCica sa -sela i .se'ljanki. Proueavanje Zelja i strahovanja Zena razliCitih zanlmanja pokazuje nam jednu zanimljivu osobenost. Moglo bi se oeekivati da se s obzirom na podelu na .umni i fiziCki rad i Ze- · ne grupi.su na one koje obavljaju manuelne i one koje D'bavljaju nemanuelne delatnosti i da ·se ·ze!je pwih ;razlikuju od zelja drugih. Medutim, rezultati govore suprotno: rwdnice i sluzbenice, dclklle manuelna i nemanue'lna zanimanja, pokazuju vise slii\nosti, nego radnice prema seljankama koje ta'kode pripadaju grupi manuelnih delatnosti. Ovo se moze objasniti u prvom redu razUCitim proizvodnim odnosima s obziroon .na karakter svojtne .na ·sredstviuna za .proizvodnju. Ra!dnice i sluZben'ice deluju na druStvenim 'Sredst'Vima, a seljanke na privatnim sreds'tvima. Istovremeno na ovu pojavu d.onelde utiCe, ali znatno manje, jos jed;m cinilac ~ postojeca razHka izmedu .gu-ada i sela i svih onih dru.Stvenih normi, druStvene psihologije i gledanja n.a zuvot koji odvajaju grad:sku od seoske sredine. Izgleda da u ovom s!ucaju razlilke ,izmedu umnog i fizlckog rada ne uticu toUko na zEllje i strwhovanja koliko r,azlika u karak::tenf svojine na sredstviana za proi'Zvodnju, a u manjoj meri i !Ilasledene razlfke izmedu soosk-e i gradske sredine. U ovoj analizi takode su uoCene iz.vesne Sl'i'Cnosti koje· postoje izmedu domacica u celini i seljanki. Seljanka je, neosporno,. viSe nego ma koj a druga fPrivredno a.ktivna .Zena, istovremeno i dom'!cioa, jer se pored ostalog njena aktivnost od1 2.96 I �Zatkijucak · Ana!!i~a uticaja ge~dina starosti, brailnog stanja, tipa naseflja, Skolske sprame i zanim.anja na Zelje i strahovarnja _jug~ slovenske :Zene omogucava da se izvl'Si pr<>vera polaznfu htpoteza naSeg rada, lkao i da 'Se donesu -odredeni. za'klljuCc1. P.ri tQllle treba imati u vidu sledece: 1a) podiurz;orak Z<lna ~e mali i ·izn<>sl jedva 0,013900 <>d ukupnog zernlkog stanovniStva star<>g od 21 - 71 godine ~pre­ rna proceni 5,607.000). •b) analiza ;pojedimih unodaliteta odredenih obelezja uvek je uzianala u oil>rur xelativne il>rqjeve. Medutim, !llekada su apsol'Ullni brojevi bHi suvi\Se mali da l>i se na .osnovu llljdh mogli doneti pou:OO.ani zakljucci. c) anketa je u1azi~a u imtinme oblasti psimckog i;lv·ota svak<>g pojedinca, a teskoi:e takvog ispitivanja su poznate. d) medunarodni kodeks, i pored nasih dop,una, pojednostavio je inaCe osetljive iizvorne podatke. Pclarzeci od lll"!Pred iznetog ne rnogu se na o.movu rezultata do kojlh se dcrslo u <>vam radu iowrsiti neka ilira teorijska uop·sta,vanj•a iii doneti sud o zaloolllitostima, <>dnosno praV'ilnostlirna, v•ei: se traba ogranicl\ti na ukazivanje .tendencrja uoeenih u analilzi. {) uticaju pajedimdh cinilaca na zellje i strahovanj.a ijugoslov~e zane. Analliza j-e pdk:aza'Ia da socijalna sredina i dru§tvena struktura d~uju na oblikovanje zelja i .traltovanja pojedinca.' Rezultati ankete su potvrdili da »drustveni sistem u kome poi•edmac ziv.i pred.tavlja jedan oOd najl\ca•Z:trijdh falktora od kojih 1 »Pod socijalnom sredinom razumemo sve fonne i tipove uticaja, kojima okolina kao organizovana situacija deluje na individue« - D r Z ag o r k a p e S i C - LiCnost 1 drui:'itvo - osnovi nauke o druStvu - Izdanje »Rad«, Beograd, 1963, str. 157. 298 zavi!si formira.nje :}i!Cnosti«/-iPa da'kle i -njegove Zelje i ·strahovanja. Posebno je vidljiv uticaj trenutne dru§tvene situacije u kojoj se nalazi pojedinac ilreo prjpadnilk pojedine dru.'itvene grupe i!l'i na•Se ldruStvene zajednice na sa1drZinu 1Ze1ja i strahovanja. SadrlOiiila gavma ,predsednika Repubaike Tita ·U Splitu odrZanog ll€1PO.Sredno pr:e spiDQIV!Odenja aiJllkete, j1aS uvek nesred:ena medunarorlna situacija i zern'ljotres u ·Makarskoj, odrazili su se na Zelje i stra:hovanja arik:etiranih Zena. Razlike prerna polu imaj.u izvestan uticaj na .Zelje i stra...: hovanja jugoslovansldh ~judi, narocito na Henom planu. Tu do•lazi do iz.ra'Zaja uloga Zene u drunaCinstvu i njena funlkcija majlke. 1Razlike se ogledaju prvenstveno u UJCestal!osti ipoje~ dinih ~moda'liteta, a crnanje u njihovom sadr.Zaju. ·T-o pokazuje da je proce'S emanci.pacije !Zene vidan. Pri analizi ·Ze1ja 1 strahovanja ·Zena -gnllpisan'ih po razlicitim obelezjima lbi~o je tesko utvrditi uticaj samo jedne strulk<ture, jer su 1001:e de'1orvaile istovremeno i medusobno povezano. NaroCito je zapaZern anedlusabni su•ticaj sta.ti'IOOile struk. . ture i :bra-Cno.g_.stanja, ozatim S'kolske spreme i zan'imanja, tilpa: naselja i zan:Umanja na izTa!Zene Zelje i strah.ovanja. U nastojanju da se posebno uoci ·Uticaj sva'ke od datih struktura, moglo se opa•ziti da njihova delovanje nije podjed.:. nako snaZno u oblikovanju Zelja i strahovanja Zena. Pritom se tmanje misli na ·razlike u sadrZ'in1, veC prvenstveno na uCesta~ost i redosled po ·soorzini s!icnih •zelja i straltovanja. NajveCe raziike u ·ze1jama i strahovanj-1ma se uo~avaju pod. uticajem godina starosti i profesionalne d~atnosti zene. Sta·rosna struktura o"ffi!rila nam. je, preiko :izraZenih Zelja i ·stra..,. hovanja, antmpolosku pri'radu •Hcnosti. Profesionalna delal" nost jasno poikazuje da druS.tvena uloga ·Ze!ll.e -naj•sna.Znije uti,;. ~e Jla njene !Zelje 1 strahovanja. iDve -osnovne 'suorotnosti u druStvenoj ipOdeli ,rada, po..:. deJa illa umni i fiztCki rad i pode'la na grad i selo, lk:oje svakO socija'list'iCko druStv-o nasleduje, ne outiJCe bitno ·Da javljanje razlika u Zeljama i strahovanjima Zena. UiPoredenjem Zelja i strahovanja zapos1en1h Zena u manuelnim 1i. nem8.111uelinriim .Zanimanjima po!kazalo se da postoj'i veCa ISHCnost izmedu Tad~ nica i tduZbenica, nego i2m1ed.u radn'ica i seljanki. Dakle, na'jtr Dr N i k o I a R o t - Psiho~ogija ZiCnosti - Izdanje Zavada za ii.davanje udZbenika NR Srbije, Becgrad. 1963, str. 160. 299 �snaZ:niji Cinilac koj-i uttCe na pojavu ovih razUka je osnovni proizvodni odnos rs olbzirom na karakter svojine na sredstvima za proizvodnju. RadniiCe u svojim Ze1j1aiina i stvahovamjima pokae.uju viSe nego druge Zene svoju 1privr.Zenost socijalistiCki.m druStvenim odnosiana, ia!ko rse lk!roz izra.Zene Zelje uoCava njihov joS nedovaljno povoljan materijahri po'lozaj. Od ovih se najvise razhkuju s,;'ljanke po svojim zeljama i strahavanjima. Slu:Zbenice, kroz svoje Ze1je, pdkazuju da im je Zi,votni nivo najviSi .Kao i puna ·razurnevanje osnovnih problema dr.u.Stvene zajednice. Uporedenjem njihovih zelja sa zeljama zena prema skolskoj spremi, uoCava se da se medu nj'ima izdvajaju Zene :sa nrajvisim skolskim kvaliflkacijama. Zene koje kao i2drZavana Nca rade u domaCinstvu - domaeice meduse>bno se ma1o razl:llouju s obziroan na tilp na:selja u kame Zive u izra.Zava'llju Zelja i strahovanja. Prema tome, podaci su potv.rrlili p<>laJZnu h\p<>terru: - moZe se oCekivati da ·Ce .postojati razlike u Zeljama i strahovanjima ·Zena iz razHCitih socio-profesionalnih grupa 'kao i na osn<JVJti drugih m;jlho>Vih os<>bina (st""""ti, hrrufu>og stanja, obrazovanja). Kada se .uporedi uticaj ra:ili~itih struktura na lii!ne zelje i .strahovanja u odnosu na opStenarodne, vidi se !da je taj uticaj veCi na ~iCnom neg·o na opStenarodnom nivou. Medutim, tip naselja i skolska sprema zena utieu na pojavu ve~ Cih razlilka u Zeljama i strahovanjima Zenana opStenarod.nom~ negto na UCnom pl.anu. '"Do porkaz-uje .da ishv.a"tan,je i :r:atZ'u.meva.Iljje opstenarodnih problema zahteva odJredeni lkulturni nivo. N<>, uzev.Si u celin:i, razlike u 'Starvovima o qpStenarodnfun Zeljama i strahovanjima su crnanje, nego .u 'l.tCnim, medu kojimti treba izdvojiti one ·koje se odnose na ne'ke os-no,vne osobine Covekove prirode gde ra:z:like nisu hitne. Liooo zdravlje i zdravlje Clan10va (_po.rodice1 sreCa dece, iboil.est, sm.rt--stallno su prisutne zelje i strahovanja !Jw<d svih ·zena bez obziTa na ratzl.liike meau njima. . Zaposlene !Zene - Tadnice i slu~em.ice, ikao i Zene sa vlsokom Skolskom sprem<>m U"!>eilnije uskladuju Jil\ne i druStvene interese. Postoji para,lelizam u sadr.Zini -i uCes-talosti Jieni!h i opstenarodni!h ~elja ·i strahovanja lkod ovih grupa zena, te se m&e za\kljfUl'Citti ·da one sm~traju da je ootvarenje orpstenarodnih zelja put ostvarenja i nj;hovih llcnih zelja (lie300 ni standard - <>pSti standard, svoj stan - stambena izgradnja, za;poSlenje - zapoSlenost uopste, odnosno raw<>j privrede). Taka !Se mogu na osnovu iznetog iPOtvtrditi .i druge dve h\poteze u nasem raJdu: - razlike u Zel:jacrna i strahovanjima su ·vidnije na liCn-oon nego !lla opStenarodnom planu, i - ra zlike u liOn.im ·Zeljarma i strahovanjima u po·redenju sa op.Stenarodnim bi.Ce manje lkod ekonomski nezavisn:ih Zena, ·s obziroan da ove Zene .uspeSnije us'kladuju J.iCne i dru.§tvene interese. 1 • • • U razmatranju rezultata koje tPTUZa anketa ·moglo se uoCiti da se pojedi1ne .Zelje i strahovanja, lkako na li.Cnom tako i na ap.Stenarodnom 1planu, javljaj.u sa izrazito 'VeCom uCestaloSCu, taka da se :moZe govoriti o dominantnim Ze1jama i strahovanjima. Uporedna analiza rpdkazuje koji modaliteti p<>.smatranih ob~e.Zja :sa najveCom uCestalOOCu izraZavaju te Zelje i strahovanja. U:poredenje llcnilll zelja daje nam sledeee rezultate: - Zelju za sreCom dece izraZaovaju naJvi'Se Zene srednje starosne .grupe, udate, iz grada, ~ene bez Skole, d-o-maCice; - zelju za Hcrrim mravljem - IZene od 50 d<> 71 .godine, udovice, Zene sa sela, bez ·Skole, Uca sa li:Cnio:n ;prihodom; - Zelju da se ima kuCa, odnosno stan, izraZavaju najviSe !Zene iUaJjmlade !S'ta!'losne g,rupe, razveden.e, Zene iz -grada~ radnice, Zene sa ne!dovrSenom osnovno·m Skolom i srednjom Sko'lom; - Zelju .za .uredenjem i opremom .stana iznorse sa najveCom uCestaloSCu Zene naj.mJade starosne grupe, udate, sa sela, se"lja·nke, iene :sa nedov:r\Semom osnovnom §k-olom; Analizom dominantnllh strahovanja na UCnom planu dobijamo sledeeu slilru: - strahDvanje od holesti .najviSe je izraZeno kod Zena najstarije generacije, razvedeni:h, Zena u gradu, sa viSom viBdlrom ~remom, zartrlm Jlic:a sa lf1Cm:im p.rihodilm.a; 301 �~ straho.vanje od bO'lesti. u porodici i1znose najCe.SCe Zene -Srednje starosne grtllpe, udate, sa sela, domaCice Zene sa nedo' v!\Senom osnovnom Skalom; .,-- s.trahovanje od neuspeha .dece u .Zivotu - Zene od 30 do 49 godin.a, razv-edene, 1z gr.ad·a., ratdnlee, Zene sa zav,rSenmn osnovnom i ned:ovrSernoon sreti!nloan .Sko1oon; Dominantne qpStenarodne Zelje izraZavaju •sledeC:e grape zena pa pajedlnim obe1ezjima: . · - .Ze1j.u za poboljSarljem standarda najCeSCe irzraZavaju Zen~ u najmladoj sta~rosnoj grrUJpi, neudate, Zene jz grada, s1uZbeniCe, -Zene sa srednjom Skolom; - Zelja za ·oCuvanjem i razvojem soc'ijal1zma naj:CeSce se jacv!ja load zooa ad 30 .do 49 g;odilna razvedenih. kod Zena iz lgralda;· ' ' izr~itije ut£Cu na pojavu •razlika nego rbraCno stanje i tip naselja. Radnice i ·Zene sa vi\Som i visokom ISko'lskom apremom izraZavaju najvi'Si optimizam. On karalkteri.Se najmlade generaclje, a u odnosu na braCno stanje a;iokazuju ga neudate Zene. Da .bismo daJb]li l!l01Jptmu sllku a 01ptimlzmu jugoslovenskih zena, t![pore!dili "rna njihavu pracenu Iianag (!l<ilaza:ja i poloZaja dr.uStvene zajedinice na lestvici. na relaciji proSlostsadaSnjost - :buduCnost. Naime, u majpred :izloZenom d~u Tada optim1zam se unerio rporedenjem :procenjenog poloZaja u proSlosti 1prema satla.Snjosti, a posebno ipOredenjem poloZaja u sadal!njosti prema 'buducnosti. · - razvoj industrije najviSe Zele najll)lade generacije, neudate, iz grada, radn.ice; - reSenje stamibenog pitanja u zemlji - najmlade, raz· vedene, Zene iz grada, ISluZ!benice, Zene .s rviSom i visok.om Tabela 11a. . Optimizam zene u odnosu na pmcenu licnog polozaja u proiilosti-sadaiinjosti-buducnosti' ~remom. Rat se jaylja i lloao !IDona i kaa Olpiitooa,r.odno straho·vanje. Kao IJ.:iiCno strahovanje .sa najveCorn ut:estaloS.Cu izra.:.. Zavaju :zene od 30 do 49 god£na, udate, Zene .tz grada, sluZbenice, Zene sa ,viSom 'i visolkom Ska1skom Srpremom. Ka.o opStenarodno strahovanje - najmiade .generacije, razvedene iz gr~lda, s1uZbenice, Zene -sa ..srednjom :Skolom. Rat se jaVlja kao opS'tenarodno strahovanje kod svih Zena sa najveCom uCestaloSCu. Bri , raJZlllatranju ocvilh rezulta/ta treba ima~i u Vlidu da se ne radi ·o uzajamnom ukrstanju pajedinlh struktura vee samo a isticanju ·on'ih 1modaliteta !PDSmatranilh obeleZja u 'kajima se dominantne :Zelje jaJVljaju sa naj1ve6om uCestaloSCu. ProSlost SadaSnjost . Ukupno • • Uticaj fPOsmatranih strukhlra na pracenu pal<>~aja na lestvici. i rpdkazani stepen 01ptimizma ispitanih zena je vidIjiv lloaka u odlnosu na 'l.iCno.st, 1ako i u odn<>su na dru.Stvenu zajednicu. Godine starost'i, zanimanje i Skol'Ska spreana ne5to 302 SadaSnjost - BuduCnost u usponu / stagnira u padu / B. 0.• I 100,0 100,0 100,0 100,() 100,0 I 762 98 569 76 19 12,8 100,9 74,7 10,0 2,5 u usponu 56,6 431 100,0 64,1 365 84,7 stagnira 18,0 137. 100,0 13,7 78 56,9 24,3 185 100,0 21,8 124 67,0 1,1 .0,4 2 22,2 u padu . • I Ukupno bez odgovora 9 100,0 36,7 36 8,4 27 6,2 35,5 41,8 14,5 41 11 29,9 I 8,1 21,5 21 11,4 - 50,0 38 20,5 - 15,8 3 0,7 5,1 36,8 7 10,6 2 1,1 36,8 7 77,8 I Brojke u sredini svakog polja tabele pokazuju apsolutni broj, Brojk~ u donjem levom uglu predstavljaju procente u odnosu · na· modalitete pret- · kolone, a brojke u desnom gorpjent..u~u predstavljaju procente u odnOS\l na modatitete zaglavlja. · '; · · 303 �Ako ,p<ikusamo da saglerlamo apsolutni optianizam poredenjem procenjenog li!Cnog iPOloZaja u sve tri vremenske dimenzije, rlobiiamo rezultate i2lnete u ta'be1i lla. Rezultati pok,.,uju da orl ukupno 762 .anketirane Zen.e blizu polovina - 47,9°/o - su apsolutno •optimisti, tj. sa optimmn:om procenjuju kako svoj poloZaj u sada.Snjosti, taka i svoj poldzaj u buducnosti. One ocekuju sv·oj stalni uspon. Svega 5,3°/o anketi<raniih zena smabra da je njill:tov poio2aj nepromenjen i da Ce takav i ostati. !NeSta ,ma:nji Je .procenat Zena apsolutnih pesimista - 4,9°/o tj. onih koje smatraju da se njihov polozaj stalno pogorsava ida ce se to nastaviti. Zene koje ia:razavaju optiania:am .u orlnosu na proi!lost izra~Zavaju ga i u od.nosu na budul:nost .za 850/o, odno'Sno one Zene koje su u ordnosu na proSlost rbile [pe:simisti', pastajU aptimlsti sa 67°/o u odnosu na burlu6nost. I obrnuto: zene 'koje sa .qptinnizmo.m gleda'iJu na svoju burlu6noot u 22•/o sa pe.sd- Tabela llb Optimizam Zena u odnosu na procenu poloZaja druStvene zajeclnice u proiilosti-saclaiinjosti-buducnosti ProSlost sadaSnjost I I Uku no p ci rla je optianizam usmeren u ,prvom redu prema buduenosti i da se m:o:Ze_ oCekivati op.tim.izam u odiJlosu na buduCnost ne samo od .onih Zena ik.oje su ga izraZavale u odnosu na proS.lost, vee i oniih l<oiie su u OO..osu na proSlo.sP l>i'Le pesianlsti. J u padu stagnira 100,0 660 86,6 100,0 100,0 17 63 8,3 ·2,2 75,8 578 100,0 79,71 526 91,0 63,5 40 6,9 5,4 41 100,0 I 3,2 21 51,2 25,4 16. 39,0 16,01 ul6,8 122 91,0 100,0 u padu mi~mom gledaju na 'SVoj po1orZa'j u :sada$njos'ti, odn.osno Zene koje su pesimlsti u e>dnosu na buducnost za 50 rprocenata gledale su 'Sa pesi:mi2nnom i na svoj poloZaj u rsada:1Snjosti. To zna- u usponu J stagmra 100,0 762 100,0 Ukupno u usponu buduCnost Sadasnjost . bez odgovora I 2,8 21 100,0 0,3 2 9,52 11 1,9 I 100,0 22 2,9 4,6 1 64,71 0,2 - 4 9,8 I 1,6 1 4,8 B. 0. 23,5 69,51 4.9 I I 11,8 2 1,6 - ... 13,6 3 2,5 81,8 18 85,7 ocekuju uspon drustvene zajednice, kako u odnosu na proslost, teiko i u burluenostl. Saono 2°/o ne virli nikalkve promene u r~aju druStvane z!ijednice, a 0,2°/o vJdi. njeno nazadavanje. Orl 762 anketirane zene svega 2 su apso!utni pesimisti u odnosu na druiitvenu zajerlnicu (Vidi tabe'lu llb). Zene !koje sa optimizmom gledaju polozaj drustvene zajednice u sarla8njosti u 91°/o izrazavaju optimizam i prema budue !ll!msti, <>dn<lSOO u istoon prooantu (91°/o) zene koje su "" pesim:iz.mom procenile sadaS.:rljost u -ochlosu na proSlost optimlsti su karla ,gJedaju na burlucnO'st ldrustvane rzajednice. Iste rezultate ld<lbijamo anl!lizom polazeci orl •budu6nosti ka proslosti. Zene ikoje sa optimi~m= glerlaju na buducnost drustvene zajednice hlle su u 16,8°/o 1pesimisti u j>ro'Slosti. Tako se .rezliltallil dobi,jeni meren.)em optianWma na tiCnom p'lanu ponavljaju i karla se rarl; o drustvenoj zajerlnici. Ne ·samo OJP'timisti veC i pesimisti u odnosu na proSlost jesu o~ptianisti !karla se :radi o burlu6nosti dru8tvene rzajednice. PoSto je taj optiani!Zam '2illatno naglaseniji !karla se rarli o drustvenoj zajed!n;ci nego ,u odnosu na Hcnilst - 69"/o: 47°/o - i:.gleda da je uverenje u Zivotnu snagu druStvenog sistema znatCajniji cinllac nego opsteljurlska narla u bolje. Sli6no se ponaiiaju i muSkarci (vldi tabele 7a i 7b u prilogu), i prema tame i jugoslovensld [judi u celini (vildi tabele Sa i 8b u prilogu). 304 20 Zelje i strahovanja naroda Jugoslavije Verovatno dve .Cinjenice deluju u ovom pravcu: poverenje u U'speSan i pro.gresivan razvita!k. druStvenog sistema koji je polozaj pojerllnca, 1coveka, postavio ikao sredlSnji pre>blem i nada uvek prisutna korl svih ljurli, narla da ce lbiti bolje, nada [pOnlOCu kOI.)e C<>Veik o,pravrlava 1m1isao 51/og postoj,anja j a'ktivnosti Kao 1potvrda rarnijih. anali"Za, optimi2am u odnosu na: dxu§tv;enu zajedni'cu enartm.o j.e izraZenijri nego u odnosu na liCnast. B'lizu 70°/o ~>Vih ispitanih zena su ap'sdlulni optimisti i 305 �Rezultati do kojih se doslo pokazuju da jugoslovensko dru8tvo ··u .celini karq.kteriSe iz'razit· optimizam na liCnom i opStenarodnom nivou; pa i Ze:ne .kao ravnopravni Clanovi druStva sa optimizmom gledaju na sadasnjost i buducnost, cime se tpotvrduje opsta hipoteza ovog rada. Kroz zelje i strahovanja jugos!ovenskih zena uocavamo sve teZ1lje i brige njenog svaJkodnevnog •zivota, ono iito je kod nje op5teljudSko kao zene i majlke. Jstovremeno opasnost dd ni.ta i ·nel!lloc pred elementamim nepogodama prisutni su u njenim strahovanjima. Takode dolaze do izral\aja nezadovoljene ze:tje vezane ne<kada i ·:ta osnovne materijalne tpolrebe. Pored toga i uprkos tome optimizam jugoslovenske zene kako u odnosu na Jiooost, tako i u odnosu na drustvenu zajednicu, tollko je snal\an da daje osnovno obelezje njenim ze1jama . i strahovanjima. ZZata Grebo SUMMARY This study deals with the wishes and fears of Yugoslav women· and constitutes one part of the Yugoslav investigation into persona·! and national wiJShes anid fearn within the mternationall survey which was carried out •by the Institite for International Social Investigations in Princeton directed by Professor Cantril. The invest:ilgation aimed at fim.ding out the influence of the social environment amd the present social silbuarti.on '011 the furm.alti.on of, the wishes and fears of Yugoslav women on -both the personal and national levels. Beside this, the investigation was assumed to. estimate the levei of the inteuviewees' optirmism. Wiihi!Il thds framework, the investigation was orientated in the direction of surveying the differences appearing between men and women in their expression of their wiiSlhes amd fears. Ftwthei1IIlJOO"e, the· irniluence of the basic indicators - particular structures, age, marital status, type of settlement, school qualification and occupation - on the formation of wishes and fears was analysed. The influence of membership of a particular socio-occupational group, as well as the influence of the other characteristics of an individual on the harmony ~between personal anJd national witshes and feaa"s was investigated and this, above all, starting from a hypothesis that economically independent women more successfully harmonize their personal interests with national ones. The analysis showed that the social environment and the social structure affect ·the formation of the wishes mlld fears of an ilnldividU31l. The influence of a m0'1Ilell'lltaey sociaJ1. si-tuat:ion, in wbJich anindividuad a:s a member of a pall"ltiCUila:r ·socia1l ·grotll/p or OIUil" ·socia!l community has found himself, on the content o-f wishes and fears was particularly dbserved. For instance; the content of President Tito'·s -speech at Split in 1962, the 'LMliSettled imrterm.ational siturut:OO!n and the earthquake at Makarska were reflected in the wishes andfears of the women interviewed. The differences emerging according to sex, had a certain influence upon the wishes and feras of the Yugoslav people especially on a personal level. In this connection the role of a woman in the household and her function as a mother is emphasised. · By analysing the wishes and fears of the women classified: according to different characteristics,. it -.~as, . . dif~icult ,.to .find the degree of the._ influence·of orie structure only since; these structures· ,.. 307 �a-cted simultaneoosly and mutually. It was observed that the wishee. and fears expressed had been particularly affected by mutual iln.f1uence of the ag;e stl'IUJOtull'e amrd marital status, school qualification-s and occupation and the type of settlement and occupation. In order to discover the separate influence of each of the given struofn..u'es :Lt could be observed that theiir qperation was iilJOit equaill.y strong in 'the formation of the wishes and fears of women. In this connection it is not the difference in content but the frequency; and order of wishes and fears similar in content that we think of. The greatest differences in wirshes anrd feaTS were observed under the inflru.ence of the age and occupational activity of a woman. The age structure through the wishes and feras expressed, showed the anthropological nature of woman's personality. Occupational activity clearly showed that woman's social role most silgnificantly affects her wtshes a:nrd fears. . .The comparison of the wilshes arnd feall\S ,of women engaged in manual and non-manual occupations showed that there is greater si.milrnrirty between fean8Jle worlk:em auld female employees tlharn between female wo!"kers and female peasants. ConJSeqruently, accordilng to the findilnfgJs of this inrvesti-gati'O!Jl it seems thart the inherited division between intellectual and physical work does not affect so much the 8!ru)aerance of the differences in Wo:rp!en'·s wi'Shes- and fears, ars does the barsi:c prroduottve relation e:x;pressed il!l the cha;racter of owrnersh1p over the means of prodruotilon. In their wishes arnd fews the female wOII1kerrs -show moce than other women the:itr attachment to socialist sociccl relations although· through the wishes expressed their unfavourable material position is still evident. The specific needs of- the peasant-women are best seen ·through their wishes feau:s eXJpres.sed whereas through the Wishes am.d fears of femaae employees it :iJs :seen that they have the greatest living st81Ilidal!'ld. and that t-hey OOow a full 1mdersta!l11dling of the princi.pal problems of a social comm.'lliThity. Among women who work in households as supported persons (housewives) in the country or in towns, greater differences in the wi!Shes expressed are not evirdeltlt. When considering the influence of various structures on perscmall wishes am.d fea:vs, as v..~en as ·on nati1<mal ones then .it .is clearly seen that this- influence is greater on· a personal-level than on a national one. However, the type of settlement and the. school_ qua•lifi:catioos of a waman affect the emengence of great .dtifferences iin wi1hes arnd fears :rather m()([':e on. a nartional level than on a s personal one. This---implies· that an understandirig of national pro-· blems caH1s for a certain cultUJra~l level. BllJt, on the whole. the differences in the views on natiorial Wishes and fears are less than 'itn views on ,personal wi'Shes arl!d fearu among which th-ose concemirng some basic charaiCterisbics of a man where the differences Me 1not essent:iall should be seprurated. Pensonal heal!th 8.1ll!d: the heaJt of the memlbel'ls 10f hlle faJ11Aily, chiWJl::en~s hruppiness, iilLness, death - these are constantly present wishes and fears of women no matter how much they differ. Employed: wam€m - worikeis amd employees, as wen as ·th~ women -with high school qualific~tions harillPD,i~~. personal_ ~}l<;i 308 social interests m'Ore -sJU!ceess:fiUIHy. There exi·st certain pMallels in the content and frequency of personal and national wises and fears in this .groU!_P of women so that a conclusi'Oll can be drawn that they cooSider the realization of rnrartiOI!lral wi!shes to be the wa:y of accomplishing pem.lQnal wishes, person.arl starnrda•n::l'S- national standards one's own flat - house building etc. The ·level of 'Optimism was measured 'by a 'Scale ('Self-anchoriiil!g scaling) which was also used in .the international investigation. The influence of the structure observed on the estimation of the position on the scale and the shown degree of optimism of the women questioned are evident both w!th regard to an iJ;l~ivi~ual and the social cornmt111"1i!ty. Age, occUJPartion am:d 'School quaiif-lcatioos affect more the emergence of the differences than do marital status or the type of settlement. The female workers and the ~o!llen with high school qualifications e~press the greatest optim1sm. The youngest generations are characterized rby optimism and with regard to marital status optimism is shown by unmarried women. Women'-s Optimism ·observed on a personal level in all the three time period past-1Jil"esenrt-fultme 'Shows thart out of total 762 women interviewed almost half of them (47,9il/o) are complete optimists i.e. they optimistically appreciate their m~mentary position and the future one. They expect a constant rmprovement. Only 5 311io of the women interviewed consider that ·their position Ds unchanrged and will I'€1main. the same. !he percent~e of the W<?men....;_pe.ss.imists amormts to OIIlly 4,9°/o 1.e. they thi·nk that -theJ.r position :Ls permamently getting wa:rse. Optimism with regard to the social community is more pronounced. Ahnost 70o/o of all the women interviewed. are optimi~ts and expect a continued rise in the standard of the soc1al commumty with regard to the past and in the future. Only ~6/o of them. do not see any changes in the development of the ·social commumty and 0 2Jl/o see its decay, Out of the total 762- women interviewed o!llY 2' are complete pessirm:hsts" with tl"egard to the :social commrutrulty. Further am.ailylsiis showed that women's optimilsm irs diTected towa11d!s the :fiu.Ue even among those women who view the parst and their personal pOIS:ition pes~sticall!ly, a'S well -aJs the position of the social community. 'I'hTouJgh iflhe wishers .a:ru.d feans of Yugoslav v:oznan we see all the aspirations and am{letles of her everyday life, all that characterWes her a:s a womaln al!lld a m-ot~er. She feam war amd elementary m.isfortlllries.- _Sometimes unsatisified ;vishes con~ected with basic material needs are pl"'OllCCUD.oed. Irn \Sil}l'te of all.J. th1s., the optimism of Yugoslav women both with regard to the individual and the social community is so great that it basically characterises their wishes and fears. · �'~ ,.;1 ~ 't ,, I -o} ' r030pe. B 3TOM OTHOWeHIDJ: OC060 np0.51BJIH€TCH K8K ,tr;OMOX03.H:tiKH J:t ee MaTepH. 4>ymtqKH pOJib JKeH!qHHb~ IIpH aaanH3H{lOBamrn: xena.mti:t H onaceiDrl1: :ateHIIlHH, rpynnupoBaHHLIX IIO xapaKT€PHblM "':I€PTa.M, 6:&IJIO O"':leHb Tpy,n;HO yCTaHOBHTI. CTeii€Hb BJIHHBJ1H TOJibKO O~Of:r CTPYKTYPLI, H60 BC€ OHH ,n;ei1CTBOBaJIJ1 O.IJ;HOBpeMeHHO H B3aHMHO. Ha BblpruKeHHI.Ie :m:eJiaHM~ H onaceHJ1SI oco6o np11Me"<:~aeTC51 B3mmmoe BJIH.SIHHe ao3pacTHOH CTpyKTypLI J1 COCTO.SilUUI CyrrpYJKecTBa, 3aTeM o6pa30Baffi1SI J1 npocj>eCCID!, BH,IJ;a aaceneHHoro nyHKTa H npocPecCWI. 3JtaTa Tpe6o PE310ME B :no:t.i: pa6oTe eccJie,n;yrorca: :m::eJiaHWI 11 onace'HIDI rorocJiaBCKMX :m:eHIQMH, M OHa Ilp€,l(CT3BJISI€T C060ft .._ISCTb IOrOCJiaBCKOro MCCJie.ZJ;OBSHHSI JI:wfHblx 11 o6:w;eaapo.n;HLix m:eJiaHYJi:i 11 onaceHJ1i1 B paMKax M€JK~YHSPO.ZJ;HOH SHKeT:Dl, opraHH30BaHHo:i{ lifHCTHTYTOM Me::m:.n;yHapo,n;aoro o6ru;eCTB€HHOro HCCJI€,D;OB3HWI -B IlpHHCTOHe, IIO.ZJ; PYKOBO)J;CTBOM npoc1;>eccopa KaarpuJia. Mccne.n;onaHMeM..._ III:i[TaJIOCh ycra- HOBJ.:rrb BJIMSIID:J:e COQV,I:SJihHoJ.i cpep;LI H H3CTOHiqe11: 06ID;€CTB€Hll0fi CHTY~ aa ¢opMupoaamre JKeJiam-ill: n onacemrii rorocJia!BCKoii JK€HII:(Ymbi, KSK: HS JIWIHOM TaK. J1 Ha Ofiii(eHapOp;HOM IIJICUie. IJ;e.JIDIO .HCCJI€,D;OBSHJ:I51 6biJia Ta.KJK€· M OI:(eHKa ypOBIDI OllTMMH3MS orrpo3TMX paMKax, MCCJI-ep;OBSIID:e fibiJIO HanpaBJI€HO -UI€HHLIX JIMq. B K o5aapym:MBaHmo pa3mw; B Bbi3Ka3aHHhiX :m::enaHMM u orracem4i MeJK.n;y MYlft't.JMHSMM H 2K€lllQJ1H3MM, a 3ST€M 6biJIO 3H3JIJ13HpOB8HO BJI:HSUD:te OT,Il;€JII:,HbJX CTPYKTyp, B03paCTa, CynpYJKeCTBa, B~a H8CeJieHH&IX IlyHKTOB, 06pa3ol3aHM H npo<IJeccnn K8K OCHOBHhlx 06:&eKTYIBHF.:JX IIOKa3aTeJieii .HX cj>OpMJ1POIBaHwi: H ~aiD;eHJ1SI. KpoMe Taro, pacc~.aTpvmaJioCL BJIIDilllie onpe.n;eJieHHoH coqnaJI.&Ho-rrpocj>eccnoaaJII:,aoH rpyrm:&I K KOTopoti: onpowemlbli1: IIPIDia.n;nexnT a TaK:m:e H BJIWIHYie OCTaJI:&HbiX xapaKTepHLIX 'I:J€PT JUf'UiOCTH Ha 'corJiaComume JIJiftiHI.Ix H o5IQeaapo,n;Hblx :m:encun.dt li.l onacemm li.ICXO,tt.H OT !Ip€,Il;IIOJIO:ateHWI, qTQ JK€HIII;li.IHbl SKOHOMWI€CKH 5oJI€~ ;H€3aBJ13J1Mhle y,n;a'tfflee IIPJ1P8BHJ1Bai0T CBOH JIM'fHhle C o6m;eaapo.z:t.. _HbiMH HHTepeCaMJ:t. . AH8Jill3 YRa38JI Ha TO, qTQ COI:(H8JILHaSI cpe,n;a H 05II(eCTB€HHaJI CTpYRTypa BJUISIIOT Ha <iJopMUpOBaHHe :ateJI8HHif H OIIacemfli OT,tteJII:,HbiX JIJ1I:(, 06oco6neaa~ 6.blJIO o6aapy:m:eaao _ BJIMSIHJ1e, a ,n;amnJii MOM€HT CyiqeCTBYIOlll;e.H o6IQ€CTB€HHO:ti CHT:YaiJ;J.:m B KOTOpoti: HaXO,Il;:U'l'CJI OIIPOllleHHO€ JI~O, IlpHHa,z:pze:m:am;ee K: O'l')J;€JII.Hoii -061I(eC'l18eHHO:ti rpynne HJIH K HaWeMy KOJIJieKTYIBHOMY 05IqeCTBy Ha COJ!€P1Kalllie era :m:enaHHii M orracelfl1tl:. Co.n;epm:aHJ1e npov.t3He~eH­ ao,n pe'tfl1 IIp€3M)J;eHTa TMTO B Cnnv.tTe, B Mae 1962 ro,n::a, aeyrropSI,n;oqeHH.asr MeJK.n;yaapo,o;aaJI CHTyau;IDI 3eMJieTp.Hcemni a MapKapcxoH, OTpa3l1JIMCb Ha m:enaHIDI orraceHJ151 onpoiiieEiHhlx m:eHII:{li!H. Pa3Hli1tJ;bi B CB.Sl3r1 C IIOJIOM J:I:M€10T H€KOTOpoe BJIIDIHH€ Ha JKeJiaHIDI J:t orracemnr rorocJiancKHx mo,o;eii, oco5eww a JIW:J:HOM KPY- u n B IIOIIhlTKax yCTaHOBHTb OT,[(€JlLHOe BJIJ15IHJ1e K8JK,[(O:ti H3 ,n;aHHbiX CTpyKTyp, MOJKHO 6LIJIO 38MeTJfTb1 'ITO 9TH BJtiDilil151 He J1MelOT O}:tiDI3KOBylO CHJIY npH cilOPMJilPOBaiD!H X€JiaHl1H J1 OnaceHJrli: Y >K€HIIlHH. IlpH 9TOM HM€eTCH B BHp;y He CTOJILKO Pa3lrnll;a B Co,n;ep:maHHM CKOJibKO, H rJiaJBHI>IM o6pa30M, y-9:aiD;ei-rn:e li.l IIOCJI€,D;OBa.. T€JihHhl:iii XO,ll; no CyiiUIOCTH CXO,n;HI:olX :ateJiaHJilH H onaCeHHM. CaMLie 6oJibiiiHe pa3HHIJ;hl B :m:eJiamfiiX H orraceHmix o6aapy:xti1BaiOTCH rro,n; BJIM51HH€M B03paCTa H npoQ;>eCCHOHaJibHOH ;qe.HTeJII.HOCTH JK€HIIl;Ji:IH. Bo3pacTHaH CTPYKTYPa o5aapy2KHBaeT nyTeM BLipameHHLIX :m:enaHH:ti M onaceHlilif, aHTPOIIOJIOI'H':IeCI'OiA xapaKTep JIWIHOCTJf :m:ea-:mMHDI.. IlpoclJeCCH.SI .HCHO yK83biB8€T Ha TO, "':ITO o6:mecTB€HHrul poJIL :HieHID;HHLI 6oJII:,IIIe acero IBJIH.HeT Ha ee :m:enaHH.H 11 orraceHHSI. CpaBHMBaJI :m:eJiaHH.H H orraceHHSI pa6oTruo:mHx :m:eHIIJ;mr, 3aHHMaiO:mHxcx Q;lH3J1'1€CKHM Jf H€ 4>H3J1'1€CKJ1M TPY,D;OM, 05Hapy:m:H-_ JIOCL, "<iTO Cyllt€CTByeT 60Jibiiiee CXO)J;CTBO Me:m:p;_y pa60Tlrnll;aMH M eJiy1KaiD;aMH, ae:meJIH Me:m:p;_y pa6oTHm:t;aMM 11 KpecTLHHKaMH. TaKl1M 06pa30M, Ha OCHOBaHHM pe3yJibTaTOB 3TOrO J1CCJI€)J;OBaHHSI BM,li.HO, 'I:JTO HaCJI€}:tCTB€HHaSI KJiaCCMcj:H-JKaiJ;HH Ha YMCTB€HHhl:ti Jf <iJH3l1'1:J€CKHi1 TPY.zt ae BJIWieT O"<leBH,JJ;ifO, CTOJILKO Ha 51BJieHJ:Ie pa3Hffil; B :m:eJiaHI15IX J1 OIIaC€HI15IX JKeHII(J:[H, CKO~KO OCHOBHO€ rrpOJ-:13BO,I{CTB€HHOe OTHOW€HH€, B:&Ipa1K€HHOe B xapax:Tepe C06CTB€HHOCTH Ha~ cpe~CTBaMJ-:1 rrpOM3BO,ll;CTBa. B cBo~x 1-KeJiaHJ-:ISix ~ orraceHIDix pa6oTHJID;_LI, 6on:r:.we ~eM .OCTaJIDHLie 2K€HIIJ;J1HLI IIOKa3:&1BaiOT 013010 rrp:~:IB€p1K€HHOCT:& K COqH3JIHCT~eCKHM: 06ID;eCTB€HHLIM OTHOIII€BJ1HM, XOTSI B BblpruKeHHbiX HMH 2K€JI31DUIX 05Hapy1KHBaeTC51 He BnOJIH€ 6JiarorrpH.SITHO€ MaTCpl-:laJibHO€ COCTOSIHH€. BoJII:,me BCero QTJIWiaiOTCH OT lillX, KpeCTb51HKJ1 B "t!bHX JKeJiaHJ15IX l1 OII8C€HJ1SIX "t!YBCTBylOTCSI HX OCO-· 6hle Ha,n;06HOCTJ1. 2KeJiaHHSI JK€Hill;J1H, 3aHSITbiX yMCTB€HHbiM Tpy.,I{OM, CJiyJKarr(HX, yx:a3biBaeT Ha TO,_ "t!TO MX 1KH3HeHHhl:i1: YPOBeHh <:aMbi.f.f BLICOKJ-:Iii, J1 "t!TO OHH paCCY..I{IilTeJILHO CMOTP5JT, Ha OCI;IOBHble npo6JieMLI o6m;ecTaa. Cpe,li.H JKeHiqmr, :m:HByll(JiiX Ha co,n;ep2KaHYm, 3aHSITLIX ,n;OMOX03Sii1:CTB€HHI:>IMH ,n;eJiaMJ-:1, T. €. CP€~H )l;OMOX03.H€K, :>Kr1BYT 'JIH OHJ:I Ha ceJie HJIH B ropo,n;e, He npJ1Meqanucb 6oJihiiiHe pa3HJ-:II{LI B·ablpa.. EeH:&Ix :m:enaHH.Six. EcJIM cpaaHHTb BJII-:ISIHJ-:Ie pa3JIIfqHhiX CTPYKTYP aa nnqH:lile: JKeJiaHHSI H onaCeHJ1SI J1 Ha o6IIJ;eHapO;qHbl€; TO BU)J;HO, '<lTD STO BJIH-5IIil1e Gonee npoSIBJI.SieTCSI: aa JiwrnoM, Hem:e.rrn aa · o6m;eHapo;n;aoM ypoaHe. 0,IJ;Ha:KO BH..I{ aaCeJieHHoro nyHKT-a 11. o6pa3oBaiD:Ie JKeHnzyrn:LI BJIIDIIOT Ha SIBJI€HJ:t€_ 66JU,mHX pa3HJ1Il; B 1K€JI8HI15IX Jf ona.C€HJ1SIX JKeHIIl;I-:IH Ha o6rqeHapo~oM, 'leM Ha JJwrHoM ypoaHe. ST.;>, 310 31r �yxa3LIBaeT aa TO, "<ITO p;Jr.H y.siCH€HIDI M ITOHMMa.HHSI o6ru;eaapO,lJ;HhiX npo6JieM Tpe6yeTCSI onpep;eneHHLiti KyJihTYPHLIM yponeHL. Ho B3SITlil€ B :qeJIOM, pa3HUI:{:&I B IT03m::(Jfi[X 06ID;eaapo,n;H:&IX JK€Jial!J1:ti H OnaCe:r-IJ.iti .HBJUIIOTCH M€HhiiiJ1MY:I, He2K€JIH B JIJ.ftlli:&IX, Cpe,rtM KOTOPLIX Hy1KHO B:&I,D;€JIMT:b pa3HI1Il;LI, OTHOCJIUJ;MeC.H K H€KOTOPhiM OCHO:iHhlM OCOfieHHOCTSIM 't.J:€JIOB€"<1€CKOrO xapaKTepa, r;o;e OHM He HBJI.HIOTC.si cyUJ;eCTB€HHhiMH. JlWIHOe 3,rtOpOBh€ M 3,ll;OpoBI:,e 't!JI€HOB CeM&M, C'tlaCTh€ ,ll;eT€:i1:, 60JI€3HI:., CM€PTh ITOCTOSIHHO HaXO,J:tSITCSI B :m:eJia~x M onaceHIDrx y ncex :m:eHI.qMH, aecMoTpSI Ha pa3~:&I Me1K,I(:y' ID.IMH. Pa6oTaroru;ue :m:eHlll;HHhl, pa60TIDrn;:&I .11 c.ny:m:aru;ue, KaK M xeH_ID;HHhl c BhiCIID1M o6pa30BaHMeM, yp;a"tJ:aee corrracoaniBaiOT JIM't!Hhie M o6ru;ecTaermnie J.:IHTepecbi. B 3THX rpynrrax :aceHII:tml cyrn;eCTBYeT napaJIJI€JIH3M B C0p;€pJKIDHU1: M ytiaiiJ;€ID1M JIWIHI.IX Ji! 06UJ;eHapop;HhlX JKeJiaHHH n onaceHJfl:i, aa ocaonaHMH qero M01KHO 3aKJIIOt.n;T, "<ITO, ITO l1X MH€HM10 OCyiD;€CTBJI€HH€M 06IlleHapop;HbiX JKeJiaHJiiJi!, ocyUJ;eCTBJISIIOTC.H HX JIMqHble JKeJiaHJ151 JIM"<IHl>IM JKH3HeHHhti1: yposem. o6m;eaapO,lJ;Hhiii :m:M3HeHHblf.i YPoaem., cnos.r KBapTnpa JKMJIHIIlHO€ CTpOHT€JILCTBO H T.,D;. Ypoaem, onTMMJ::~3Ma H3MepHJIC.H IIIKaJioii:, self anchoring scaling~ ITPMM:€H51€MO:t1: B 3TOM M€lK,7J;YHaPO.D;HOM HCCJI€,D;OBaiD:tM:. BJIHSIHMe Ha6JIIO,n;aeMLIX CTPYKTYP Ha OIJ;€HKY ITOJIO:m:eiiHH B IIIKaJie M npoHBJieHHaH cTenem OITTMMJ::I3Ma onpoiiiermnix :m:eHID;JilH, O"'€BM,D;Ha KaK ITO OTHOI1I€Ill110 K JIWIHOCTH, TaK H ITO OTHOWeHl110 K o6mecTay. Bo3pacT, npo¢1eccWI M o6pa30BaHI!Ie B:&Ipa3HTeJihHee BJIWIIOT Ha .51BJI€HJ1€ pa3HH!t H€JK€JIH COCTO.siiD:I:e CynpYJK€CTBa M an,u; aacenermoro nyaKTa. Pa60THJi.f.QI:.I M JK€HIIlf1HLI c I'B:&IcwHM 06p030Ba.HMeM BLipa:m:aroT MaKCHMYM OITmMH3M:a. 0H xapaKT€P€H ,n;Jis.r M.Tiap;wero noKoJieiDl51, a no omoweHHIO K cynpyxecTBY HBJISI€TC51 y H€3aMyJK:IDIX 1K€EIIUfil. 0nTJi:tMH3M 2K€Hlll;HH Ha JIM"<IHOM YPOBH€1 Ha6mo,n;aeMLrli O,lJ;HOBpeMeHHO BO BC€X Tpex .IJ;l1MeH3WIX BpeMeHH B np0lli€,1J;lli€M, HaCTOHlll;€M H 6y,rtylll;eM yxa3J:UBaeT Ha TO, 'ITO OT 762 OrrpOWeiDU.IX JK€HUJ;UH ITO't!TM ITOJIOBMHa, 47,9°/o, 5.1BJI5110TCSI aiiCOJIIO'l'HhlMU onmMHC'l'a.MJ1, TO-€CTb 0ttTUMJ.:I:CTJ1't!HO OIJ;€HJ1laaiOT CBO€ HaCTO.sJID;ee H 6y;o;ymee ITOJIOJK.€ID.t:€. 0HH 0JKJ1]l;alO'l' HX ITOCTO.siHHO€ yJiyqiii€lrn€: ToJihKO 5,3°/o onpomeHHhlX :merilllMH C't!:UTaiOT, 't!TO HX nono:m::eHHe H€ J13M€HHJIOC:b M '<iTO TaKV::IM H OCTaHeTC.si. Ell{e M€HhiJ..Urii: ITpOIJ;€HT - 4,9°/o - JK€H1:I.lJ1H, 5IB.TIHIOIJ:tliiXC5.1 a6COJIIO'l'HbiMJ1 IT€CMMHCTaMM, TO-€CTL C'l!H'l'aiOIIUiX, '9:'1'0 MX ITO.TIOJK.€HH"€ DOCTO.siHHO yxy,u;maeTCSI, n '<iTO 3To yxy,n;wemte npop;oJI:m:HTCJI. 0nTJ1MJ13M 60JI€€ IIO,ll;':l:€pKHy-T no OTHOIII€Hm0 K OfillleCTBy. llO't!TM 70°/o BC€X onpomeHHhlX JK€li!QJ1H .HBJI.S!IOTCSI a5cOJIIOTHhlMM OTTITJ1MHCTaMH, HM€51 B BH,D;Y H fiPOWJIOe :U 6y,IJ;;vrqee, OJKH,lJ;aiOT YJiy<Jlli€I-lli€ IIOJIOJK€HU.sJ KOJIJI€KTJ1BHOrO 061U€CTBa. JlMllih 2fJ/o He I:IH,ll;.HT HMKaKMX Ji13M€HeHH:i1: B pa3BHTro1: KOJIJI€KTHBHOrO 061It€CTBa a 0,20/o BM,D;.siT ;u;a:m:e ero yx:y.n;wemte. OT 762 onpomeHHIJx :m:eHlll;Jm; BCero 2 OKa3aJili.ICh a6COJIIOTHhlMM neCJiiMMCTaMV:I no OTHOllieHMIO K KO.TIJI€KTMBHOMY 06UJ;€CTBy. ... ,11;aJihHeii:lliY::U1: aHaJIH3 yKa3aJI Ha TO, "iTO OTITJiiMl13M y JK€HII.J;HH, .IJ;ruKe H Y T€X, KOTOphle :t1 B OTHOID€HJ:IH JIM"<IHOrO IIOJIOJK€H:ru:l J1 IIO- 312 JIOJK€HWI KOJIJI€K'l'HBHOrO Ofil!l€CTB3 C IT€CHM:H3MOM CMOTpHT Ha rrpownoe, aanpanJieH npe:m:p;e acero aa 6y;o;yw;ee. IIocpe,u;cTBOM :m:enaHJi!i.i: H onaceaJrl:i roroCJiaBCKO:i1 :m:€HII:PWiil o6aapym.HBaiOTC.si ace CTpeMneHrui M 3a6oTN ee nosce~enao:t1 JKM3HM TO 'C!TO y H€€ KaK cynpym H MaTepH SIBJIH€TC.H o6I!l;€'C!€JIOIB€qe~KHM. 0,D;HOBp€M€HHO C 3THM,_ yrpo3a BoiiHDI J1 6eCCHJIH€ nepep; CTMXntiH:biMM HeHaCThMH .siBJI.siiOTC.SI B ee OnaceHHSIX. TaK>K.€ TIO~ep­ KHBaiO'l'CJI H Heyp;OBJI€TB0p€HHI:il€ JK€Jia.HIDI, 3aBHC.HI:qJ:Ie HHOrp;a OT OCHOBHhlX MaTepH3JihHDIX TIOTp€5HOCT€i1. Hap.H):zy C 3TMMH, H BOnpeRM 3TOMY, OTITHMH3M IOrOCJI3BCKoii JK€Hill;MHbl, KaK IIO OTHOlli€HHIO K JIYNHOCTM, TaK H TIO OTHOIII€HHIO K KOJIJI€KTHBHOMY 06IIJ;eCTBY, .SIBJI.SI€TCH HaCTOJihKO CHJil>HbiM, "<ITO npe.n;CTaB.SI€T OCHOIB-: ayro qepTy ee :LKenamrii H onaceHHi!r. · �tut za kriminoioska istra2:ivanja, Beograd, 1963 Program SKJ, Ku!tura, Beograd, 1958 . . R 0 t dr N i k o 1 a, Psihologija licnosti, Izd. zavoda za :trldavanje uc!Zben1ka NR Srbije, Beograd, 1963 Savezni zavod za statistiku, Statisticki. bilten 298, januar, 19~ SentiC dr Milica i ObradoviC dr Sava, Osnovz. statisticke analize, Beograd, 1959 . . .. Supek Rudi, lspitivanje javnog mn}en)a, NaiJlnJed, Zagreb, 1961 s ""ali T 0 m sic. Vida, Problemi druStvenog polQ:la}a zene, » OCl'J · • zaro«, br. 4(1961 . Porodica i socijalizam, »Omladina«,.~eograd, 1956 .. Dvadeset godina od Prve konferenct)e AFZ-a Jugoslavl]f, Referat na svecanoj akamed.iji u Beogradu 6. XII. 1962 v Uteratura Cant r i 1 H., A study of aspirations, reprinted from, Scientific American, february 1963 Cantril H. and Loyd A. Free, Hopes and fears for self and country, The American behavioral scientitSt, vol. VI, Oktober 1962, N' 2 K or n i I o v, Psihologija, Beograd, 1950 KovaC·eviC DuSanka, Zena proizvod.aC i UpravljaC, NIP »Zadrugar«, Sarajevo, 1963 Marks, Eng e 1 s, Len j in i drugi, Solijalizam i oslobollenje zene, Antologija tekstova, Ku!tura, Beograd, 1958 M iIi C dr V o j in, SocioloSko posmatranje psihiCkih pojava u. druStvenom Zivotu, Anali Pravnog fakulteta u Beogradu. br. 3/1957 Intervju i upitnik kao sredstvo za prikupljanje podataka, Savetovanje o primeni statistike u socioloSkom istral:ivanju, Beograd, 1957 Sklapanje i razvod braka prema Skolskoj spremi, »Sooiologija«, br. 1/1959 Sociologija i eticko-kulturne vrednosti, Fi!ozofija, br. 2/1960 Metodologija socioloiikog istrazivanja, II deo, Problemi prikupljanja podataka i analize, Visoka skola politickih nauka, Sa· rajevo, 1963. Mitro viC Mitra, PoloZaj Zene u savremenom svetu. Narod· na knjiga, Beograd, 1960 N i k o I i C Dan C1--k a, Planiranje i realizacija projekta uzorka za anketu o liCnim i opStenarodnim Zeljama i strahovanjima, Statisticka revija, br. 2-3/XI, 1963 Persons T., Elements pour une sociologie de l'action, Age et sexe dans Ia societe americaine, Paris, L:iJbTairie PLON PeS i C dr Zag or k a, LiCnost i druStvo, Osnovi nauke o drustvu, Izdanje »Rad«, Beograd, 1963 Osvrt na psiholoSke aspekte istrai.ivanja druStvenih pojava. Kol. autora, Metodologij_a istrai:ivanja dru.Stvenih pojava, Insti314 • v �PRILOZI • �.... "' 00 Tabela: Ia. LICNE ZELJE PREMA STAROSNOJ STRUKTURI ., " ..., LICna sreCa ~ '6 "' ., Starost Zdravlje i sreCa I zdravlje I • .~·~ E •• 'i3 ~~ "' Oslale zelje Lien! i porodienl ekonomskl polozaj u porodfd .... . 'E ., • ... ., 'E' ., "'" " > " .s ., .2 'll ·" >.o .,. ·= "' "' c;4.i ., "' E " •• ~ '6 " c. ~a -> ~ ~- "' 0> "' ., ., ·- mo [ ] ;u:; ll c •• &. " =:; ., i'l c. "" = "' :a-·c ~., ~;a c. = """ "" •• ~e ::l "' ., . ::I,J "" - '~-' >o ~ 1\j ""' e ., :~:g E 1\jE > ~ "' c;;;a c. ., "'" .c. " ., " ., ~· "'> "' •.to "" "' •• ~ .~.~ ., o:~ ~.~ ~~ ·~ ··.c .c c. "'"' oJ:l :::> ;grg ~ E :;; "' N Cl: r);"' d:e ~" c. "' E 0 ~ :::> Jl• .:t o• 0 ~ .S!, 0 ~ ~:;:: •• ., ., " 0 ., 0 0 N .:>/, ~ . ··- 'UU .~ ... ~ ~ ~ ~ ~o ~ 0 0 ~ 0 0 .. s .~ N ~ ~~ ~ 0 - ~ 0 .~ ~ 0 0 .&. ., ~ ~ - -.;~ 0 ., " 'i3 ~ ·:;; ~ c '0 0 "' Od 21-29 20,09 29,5 9,6 3,4 10,2 53,4 30,7 3,4 15,3 23,3 48,9 35,2 2,8 16,5 5,5 2,8 5,1 2,8 1,7 10,8 5,5 1,1 godina 176 52 17 6 18 94 54 6 27 41 86 62 5 29 8 5 9 5 3 19 8 2 Od 30 49 46,86 34,4 8,1 4,5 1,4 24,9 57,9 6,2 24,4 21,6 36,7 godlna 357 123 29 15 5 89 207 22 87 77 131 Od 50 71 30,05 48,5 6,9 4,8 14,8 38,4 10,521,417,920,1 godlna 229 Ill 16 11 34 88 24 49 41 46 24,6 4,5 6,4 4,5 5,8 4,5 3,9 3,1 7,8 9,2 5,3 88 !6 23 15 21 16 14 11 28 33 19 14,8 2,2 3,5 2,2 9,6 1,3 3,9 14,4 11,8 7,4 4,8 34 5 8, 5 22 3 9 33 27 17 II Svega· IOO'fo 37,6 18,1 4,2 3,0 28,5 45,6 6,8 21,9 20,9 34,5 24,8 3,4 7,7 3,7 6,3 3,7 3,7 6,2 9,7 7,6 4,2 ' 762 286 62 32 23 217 349 52 163 159 263 184 264 60 28 48 28 28 47 74 58 32 _ .............,..,,.,,.,~.,;;_~;::_.:_:_::::c:.::~·~~~'L_~~~ufi£1&ii Tabela: lb. LICNA S'l'RAHOVA:NJA PREMA STAROSNOJ S'I'RIUKTURI Lii~na ca Bolest i nesreCa nesre. 1 bolest ~ " 0 .. 'i3 ~ c oil Starost oN . .. ,g .., " ;; E "' ." 0 " " :::> "' c. 1;; ~ 0 il ., 'U " ~ ~ ·s :a ~ c. ., " •u ~ "' 1,1 2 30,7 46•86 38 •9 od 30- 49 godina 357 139 .... z " 23 09 10 2 Od 21 - 29 godina 176 • 78 • .. z 30 05 48 5 od 50 - 71 godlne 229 • • ll1 S vega: "" 100% 43,2 762 328 Lien! i porodienl ekonom. polozaj u porodicl ~ 0 c. ., > c ., 0 :u "' 0 ~ 'E' ., ... > '0 0 Ostala strahovanja u 'i3 0 ~ 8. ·;;: ~ = ., "' lil ~ ~ c .• ] ~ t;" ~ 0 "" " " "' .c ~ "' .. " ~ ~ '0 " " z ., "" c. 0 ~ N z " ·s ~ .c E ., .., 'E ~ "" ~ ~ ~ z .• ., "u ., ~QJ - c -.:o 'i3 00 0 ~ &. Co ,S!o. :g., c.> ., 0 ., " "' z 0 "" z~ " Cl: ~ ., .. 'E' > 0 ., "' ii ., E ~ ~ z 54 4,0 7 37,5 66 11,4 20 12,5 22 6,8 12 6,8 12 26,1 46 2,8 5 1,1 2 1,9 7 13,4 48 2,2 8 42,0 150 23,5 84 7,2 27 4,2 15 5,9 21 27,7 98 4,5 16 2,8 10 13,1 29 3,1 7 3,9 9 31,0 71 11,4 26 6,5 15 5,2 12 2,2 5 24,0 55 7,0 16 3,1 7 5,0 38 14,3 109 3,1 . 24 37,6 287 17,1 130 8,4 64 5,1 39 5,0 38 26,1 199 4,9 37 19 �"' N 0 Tabela: 1c. OPSTENARODNE ZELJE PREMA STAROSNOJ STRUKTURI OpSti razvoj socijalizma - :a ~ " .!'l ;:: ·;; ii '0' 0 "' > " "' '6 > ;;:; 0 '\] "' bll "' -;;: ·-"' " ·a " " .~E "' -;;: c!i ." .. - ~~ § 9 >"' " =s .:::::" "' "'" o-o :J "' z o:. ;::;_ ~ ~ >N 0 ~ 0. Starost ~ ~ ~ ~ N ~ ~ 0. 0 "0,~ 0 0. u -N > "' '-s:§ "' ~ "!;; Razvoj prosvete t zdravstva Zivotni standard gradana PrJvredni razvoj zemlje ~ '§' "' .,. " .0 >N "' .c " "' -:; " 8 "' " "' "' ·a "'"' 'a ·~ .s-: "' " "!;; ~ "' " ~ ., 8 __ 8 "' ~ "!;; ,_ "2 ·;:; ---o "' " :a "' "' " ~ " -" ~ . "' """" !I .~ "' " ·- ,. 8 " ""' ·o- ·o- ·o- ..'! ·-" .,. ·= =a~~ "' ~ ·sg "' ,. o. , > .co " 8 " a. o"' "' "' "' "" "" "" 0 "'"' N "" a.g; :§' [; 8 ~ "' 0 "0 ~ N ~ 0. 0 " 0. ~ .0 0 N N N ~ .0 ~ 0 ~ - ~.0 0 t';l .0~ 0 N ~ "0 "0 0 "0 ~ ~ ~· ~ N ~ ~ ~ ~ ~ ~ "0 N ~ ~ 0 0. ~ ~ ~ ~ ~ ~ ·;: ~ ~ "' ~ "0 -a~ ... ~ ~ "0 ~ ~-a ~~ ~ ~ ~ ~ > ·o ~ >00 "' " ii > 0~ "' ~ N "' ~ :;: ~ U)N >~ Od 21-29 godlna 23,09 5,7 19,3 24,4 5,5 14,8 25,6 9,1 14,8 5,7 43,2 10,2 19,9 6,8 5,7 7,4 3,4 176 10. 34 43 8 26 45 16 26 10 76 18 35 12 10 13 6 7,4 13 6,2 27,8 11 49 Od :i0-49 godtna 46,86 3,6 23,8 23,8 8,1 14,0 19,9 9,2 11,2 8,1 40,9 7,8 17,9 6,7 3,1 4,8 4,5 357 14 85 83 29 50 71 33 39 28 146 28 64 24 11 17 16 5,6 20 5,0 30,8 18 110 Od 50-71 godine 30,05 2,6 12,7 17,9 4,8 10,5 13,5 9,6 12,2 8,3 29,7 5,2 10,0 3,9 3,1 4,4 7,4 9 7 10 17 229 6 29 41 11 24 31 22 28 19 68 12 13 4,4 10 5,7 27,9 13 64 Nepoznato 2 5,6 43 5,5 29,2 42 223 s (L) --·- ··----· v e g a· 100% 3,9 19,4 21,9 6,3 13,1 19,3 9,1 12,2 7,5 38,2 7,6 . 762 30 148 167 48 100 147 71 93 57 290 58 16,1 5,9 3,7 5,2 5,1 122 45 28 40 39 "' "'"''"~.,;,~;--¢; l!l Tabela: ld. " ~ • OPSTENARODNA STRAHOVANJA PREMA STAROSNOJ S11RUKTURI "' ;; [; ~ •• " • 3 Ugrolavanje razvitka socijalizma "' c Starost it -~ • "' " "' 0 "~ o., ~ ~ "~ 0 Bezbednost zemlje I .;: "' 00 -=~ ii ... ·-"' > 0 ~ -z;-o " 0 00 ~ 8 ;;:; ... ~ ~- ~t:a !;:""iii 0 > ;;; ~ ~ " ~ iii" 0. -:; "~ ~"0 u " 0 "' ~ .c~ .s~ "' c ~ ~~ ~ 0 Sa. ~ ~ i5 .c ~ ~ N o" c\:" "' Od 21-29 godina 23,09 176 6,2 II 5,1 9 10,2 18 80,1 141 5,5 8 15,9 28 3,4 6 Od 30-49 godlna 46,86 357 3,9 14 7,6 27 4,2 15 79,8 285 6,7 24 18,8 66 5,6 20 Od 50-71 godina ! • S"' -o"' 30,05 229 4,4 10 3,5 8 3,5 8 78,6 180 2,6 6 24,4 56 6,9 16 100% 762 4,6 35 5,8 44 5,4 41 79,5 606 4,9 38 19,8 150 5,5 42 S v e g a: ~ ..... "" ~ "' �1:3 Tabela: 2a LICNE ZELJE PREMA BRACNOM STANJU "' Zdravlje i sreCa LiCna sreCa i zdravlje ~ >N ~ ~ .ru ' " e: ~ "" .c BraCno stanje 0 c c. " ::0 "' ru "" c .. > -~~ -~ ~ >~ a g .s!:= O"' _,.,oo .. "" . ~ :o-:; """ ~" ru "0 ~ c ~ ~ ~ "0 N 0 .eil ru-o ~ "' 00 ~ 0. u ·c; """" > 0 "' ~ "" c. ~ ·- " ·u ·- O.O.Q c. ".c '2 'gg e-ci ·~ -"./'! ~;;::::: 0 __ ru ru " Eo.r o.::: ~ ~ .. 0 . ~ ~ ~ 0. ~ 0 N ~:;:::! 00 0 N 0. 0 c rn!V.~ .c "' , "' "' "'"' ru ~ . . 0 "8-EI-8 -·~ :E '::l '1:1 .::: ~ <15 · • ..X: ::l ~lg_:g 0. , ..... 11.1 !l) ~ Cl:l ~ 0 :::1 ·t ::l : ~ :E .r:: ...... 0 . . ~~.S:,i~ :gaol~ <no.O. a ru N ... " ~ ' ~ . 'lil 0 0 . =n ~ c. ru ~ ·;; 0 00 ~ 0 - "' " :a 0 ~ .5 .!'. :g "' ~ .]§ 0 :;; . .. c "0 0 "' -- ' 31,6 ll,4 1,3 12,6 56,9 8,8 5,0 5,0 25,3 36,7 15,2 5,0 15,2 7,6 2,6 5,0 1,3 5,0 8,8 6,3 1,3 79 25 9 1 10 45 7 4 4 20 29 12 4 12 ' 6 2 1 1 4 7 5 1 Neudate 37,9 8,0 4,6 1,8 26,1 50,8 7,3 25,2 20,7 35,2 26,8 3,4 7,3 3,2 6,9 4,2 3,9 3,9 10,0 7,7 5,2 558 212 45 26 10 146 284 41 ' 141 116 197 150 19 41 18 39. 24 22 22 56 43 29 Udate 13,2 49,4 4,4 19,8 18,7 20,8 17,62,1 4,4 2,1 7,6 2 7 12 45 4 18 17 19 16 2 4 Udovlce 43,9 6,6 4,4 1,1 92 40 6 4 1 Razvedene 29,0 6,4 3,2 6,4 41,935,5 9,6 2 I 2 13 11 3 31 9 2- Nepoznato s "' ~J, ,. bh c '2 ru ·~ ~ ,:; ru " "" ~- ru e -:; ~·ru " ru !3 "0 ;ug :.:.(II:';:: 0 0 ~ 0 . . "0 ~ " ]" .<;; 0> "-o ~ ~~ c.c ~ '2 .Cru ~ ~~ '2 0 ~ 0 ~ !\l , ~ ~ ;;;; ru 6 , ~ ·-.a. 0 > ru " o,tale :!el}e LiCni i p.oro~iCni ekonomskl polo~aj: u porodici . - - - 1 - 2 19,3 58,1 16,1 3,2 9,6 18 5 1 3 6 - -- - - 3,2 3,2 -1 I 3,2 -1 - 6,4 2 - - - l 4,4 21,9 12,1 9,8 2,1 -4 20 II 9 2 --- --- 37,6 18,3 4,2 3,0 28,5 45,6 6,8 21,9 20,9 34,5 24,8 3,4 7,7 3,7 6,3 3,7 3,7 6,2 9,7 7,6 4,2 62 32 23 217 349 52 163 159 263 184 26 60 28 48 28 28 47 74 58 32 v e g a · 762 286 ··•/-",>o;.e:O,!<kh~it>.V.-I'h!i Tabela: 2b LIGNA STRAHOVANJA PREMA BRAGNOM STANJU "' ru " "' c -:; 1! BraCno stanje ~ "' c ~ ~ t: e "' 0 -00 00 0. ru " "' 0 ::0 Udate "' 79 558 Udvvice 92 Razvedene 31 Nepoznato 2 S v e g a: !;! 0 c: Neudate Bole:st Lil:na nesreC.a i bolest ~ 762 48,1 38 41,3 231 43,9 40 54,8 17 2 43,2 328 :a 0 ~ 0 00 Q, ~ c:o c: "~ z 00 ~ 7,6 6 3,7 21 10,9 10 3,2 I 5,0 38 i LiCni i porodiCoi ekonomski poloZaj nesreCa u porodici "'> ·~;N ~-ru" z"' ·~ . ;i> ·~0 a~ 2,6 29,1 2 23 13,9 2,8 16 78 4,4 6,6 6 4 12,9 4 - - 14,3 3,1 109 24 '0 ~ ~ ~:Q ~-g -<;;;0 ,_ o, "'" >~ 'I ·a ru ru .~ '0 -o8 oo .,c. Ostala strahovanja ruO. "' u ru "' .e ru c. ~ " z ~ 22,8 18 41,7 233 32,9 30 16,1 5 5,0 4 16,8 94 23,1 21 29,0 9 I 17,1 130 ~ "' "' tl c 0 ruo 0 Q, N ru ~ > .. 0 .... .e c "' '0 ru ·- " ... '"' "' '2 &, c -~ ~> ~ "' :a "in .t: ~ z ~" z 5,0 4 9,1 51 8,8 8 5,0 4 4,8 27 6,6 6 6,4 2 7,6 6 4,2 24 4,4 4 12,9 4 2v, 20 27,2 6,1 34 152 24,2 3,3 22 3 16,1 5 5,9 39 5,0 38 26,1 . 4,9 37 199 "" ~ g " Iz ru N z ru 2 37,6 287 "' c '0 .c g - 8,4 64 I, 14 3,3 3 3,2 I 19 �!£ Tabela: 2c. OPilTENARODNE 2EWE PREMA BRACNOM STANJU Op.St! r~zvoj soCIJahzma ~ Prlvredni razvoj' zemlje ------ Cl:l d) *"o Q)1n B ra~.;no stanje = :l3 e .:0 ~ ...... Q) c <:11 0 e o. g N o 1-o -co .E 1 - N E « Q) c o 00 lii .E· P.. :a d <~~ .:;; >t-l Q)""' 0 Q) ':';::o ...... ~ =: > Cll gp "0 J -- 0.. .... o c o ~ u >U -:!N ·c !:l:oo"' <!!! ~:~:~ ,..!:( :J Z tiJ :::1 0 0 ...., ---=--=---~ c e 0::: _ f::i ~ 1;<1 ..... "t; Cl) - ~ c: Cll 0 \'tJ ;w .o"g c. o~-. 0 0.. Ml g;~ c:t:; d) Q) o.o c N Cl:lCI:I ,...., a ~ Cll <UC' .0-- .__, s c:~ ~ .g ...... o '8' .s "0 ....., a ~ cu ·~ ..t: .... g Cll "t.i .g,!,~ eN c ~ <U Cli._>(,J ...!!:: .s; ~ . .~ o. rn N ~ v 0:::' ;g c ~ tU :::s:::s·a ..ci ~ eo:c: c. "E .~ c C'<l Cll ;::&, .§ Cll .0 ~ v ~ c. 0 I'll co o ·:::: (!) ~ ...... 6 ~ cu ,5 > c:: ==<'co e Co') E cu prosvete i zdravstva <0.. ~~ ;.:::- a:J Razvoj >:> Q) .c::. 'E :tl ........ X Zivotnl standard gradana o.o ~ NQ) Q) ~:~:~ ~= Cll ·.;:;- oc p.."t:) ~ Q) ~ ·--.o ~ ~·~ S ~ c Q) ~ CliN ..!:1:1 ·-!:::::;' .ce OCI:I -o .<U N--. 0.. '"":____ ~_ 'i'il d) 8 co Q) '2 <II > ca-o 0 ~ 1-o ;;; .o o .~Q) ........ ~i_~~~-- _ ~ v .>. .. ~ ~ "0 N eo:~ ""' ;.:::- ·- ll:l < o Neudate 5,0 21,5 20,2 6,3 12.6 25,3 7,6 15,2 12,6 49,4 8,8 15,2 10,1 10,1 3,8 3,8 79 4 17 16 5 10 20 6 12 10 39 7 12 8 8 3 3 1,3 I 3,8 3 29,1 23 Udale 3,9 18,921,8 5,9 14,1 19,3 9,612,7 7,3 37,9 7,5 16,4 5,2 3,0 558 22 106 122 33 79 108 54 71 41 212 42 92 29 17 6,3 5,2 35 29 5,7 34 5,5 31 28,8 161 Udovice 3,3 17,6 20,8 4,4 8,8 92 3 16 19 4 ·8 14,3 9,8 6,6 4,4 29,7 8,8 8,8 5,5 2,1 2 8 5 13 9 6 4 27 8 2,1 6,6 2 6 6,6 6 6,6 6 28,6 26 Razvedene 3,2 29,0 32,2 19,3 9,6 I 9 10 6 3 19,3 6,4 12,9 6,4 35,5 3,2 32,2 9,6 3,2 1 6 2 4 2 11 1 10 3 - 3,2 1 3,2 31 I 6,4 2 38,6 12 12.2 7,5 38,2 7,6 16,0 5,9 3,6 5,2 5,1 13,1 19.3 100 147 71 93 57 290 58 122 45 28 40 39 5,6 43 5,5 42 29,2 223 Nepoznato Svega: 2---3,9 19,4 21,9 6,3 762 30 148 167 48 ·\{,;;,;;{w0'40:i>:¥i:;!,&J~ffif£:' ··--·-·-··.. -·~· ·>~ Tabela: .2d. OPSTENARODNA STRAHOVANJA PREMA BRACNOM STANJU UgroZavanje razv itka socijalizma c " ... ~ f.: . c ~ "0 0 ~ ... ~ ~ ""~ _, c 0 c. = ... ;:, = ~..., 558 92 Udovice Razvedene .. "' 31 Nepo_znato "' 0 ~ 79 Udate B ~ ~-"> ~.s " 0 Neudate ~ bil ~ ~ BraCno Stanje Bezbednost zemlje ~ I . ... "" -;;; 1;;8 ~·- >"" 0~ 0.~ ·a- ~ ~ ~ .C" o;a~ !:!-< <Fl ~ ::::.- "" " 3,8 3 4,5 25 3,3 3 !2,9 4 10,1 8 4,6 26 7,6 7 6,4 2 31 3,3 9,6 3 78,5 62 80,1 448 75,8 69 87,1 27 4,6 35 5,8 44 5,4 41 79,5 606 5,0 4 5,5 3 ~ ~ ;;:; u " = c. ... 0 5. 5,3 30 \,9 I 6,4 38 2 "~ ~., > 0 .c ~ ~0 .,. .,~ ~ "'" "' 13 20,7 116 4 5,3 30 17,6 5,5 .So Cbil ec. 16 16,1 5 ~ ~ 5 6,4 2 2 S v e g a: 762. 4,9 19,8 150 5,5 42 �i:i Tabela: 3a. 0> LICNE ZELJE PREMA TIPU NASELJA Zdravlje i sreCa u porodic1 LiCna sreCa i zdravlje ;g 0 .B ~ "'I~ ~ ~ ""' " :; c. a. :;: ~ ;:: 5 ~ " "0 0 2 " "' MeSovlto naselje 5,1 3~ .~ v = :.;:;:: <tl >ttl :::1 -= ~ _g •<n c. ·~ ~ [ 0 ~ >(.J ~ Clj ~ -" : ·.. 0 ~ ~ "> -0 <1)~11 " c ~ ~ ~.§ 'U ~ ..!:<: a; = N ~ ..... -~ c <II !l) "g r;; ~ 1 a ~ ou :::1 (ij "'0 ~ 8.. 0 CO' .... ·- 0 :;: <11 c. e > "'0 l-.o o .!!_ ~ 1'1:1 ~ Cb.O oa C:: :::1 " " "~ ~ E iS o a" :;:: .J::J I I ~ ~ b'.o ~ o =- ~ .5 " ;; " ~ <n v :::1 0 :::;-1~ 0 ....... u o(ll N:::IC.C:::--c,0·- c. ::I 01;1 C 0. rn> a;;=: <11 &, " e a. ~ g~ ~~~ "8 ::Eo;::,U5r..no..Oro "' "' "' "' 26,5 44,2 7,0 20,8 22,2 28,9 27,7 2,5 2,2 6,7 12,9 5,9 7,0 6,7 9,8 6,7 8,1 ".ll ~ ~~ C-:1 " ~ ·u w .. A. ~ ~ 25,6 15,4 10 6 - ..9 0 ;i ~.., c. • ~ '0 " > :0 0 <1) .!:d'~ " "0 u > :a .0 I I .:>. E! ~ .§ " :r:l ~ ~ "0 ~ ~ c •u 0.. .0 46,7 38,7 4,9 5,6 0,8 356 138 18 20 3 94 Selo Sve ~ 0 c ~ Grad 8 0 ~ ~ ~ :r:l c > m o ~ "0 ~ - ~ ~ "8 g_ 1:\ . ;;:; ....... ·a " ~ ii :;: .E, -" '" -~ .E " .., Ostale Zelje LiCni i porodiCni ekonornskf poloiaj 160 5,1 28,2 33,3 2 11 13 74 25 79 -"'iii 8-5f:;'e'dj::Q) 'ai "''.oo.-c:u<n:r:l !OJ 99 9 8 24 46 21 25 24 35 24 29 I 5,1 2,6 2 1 - 5,1 2,6 2 1 1,4 0,5 6,3 10,1 7,9 0,8 5 2 23 37 33 3 48,2 37,5 10,4 3,3 4,9 30,5 47,9 6,5 20,9 19,1 40,3 20,7 4,1 4,9 9,6 1 367 138 38 12 18 112 176 24 77 70 148 76 15 18 36 . 100%37,6 8,1 4,2 3,0 28,5 45,6 6,8 286 62 32 23 217 349 52 c Oo~~;~"'S~1n0 7,8 30,7 25,6 30,7 23,1 5,1 5,1 3 12 10 12 9 2 2 - g a. 762 ~ ...... 21,4 20,9 37,5 24,2 3,4 3,7 7,8 6,3 3,7 3,7 6,2 9,7 7,6 4,2 163 159 263 !84 26 28 60 48 28 28 47 74 58 32 ···<'·-''·"'':.!>:c""''d»</W, LICNA STRAHOVANJA PREMA TIPU NASELJA Tabela: 3b. Litni i porodltni \ Ostala Bolest i nesreCa u porodici ekonomskl polo.Zaj \ strahovanja >N ~ ;;; ,5 '2 ~ ~ Tip naselja ~ ~ ~ -a Grad S v e g a: ~ -.., 0 c ;;; " ~ ~ 0 8. " '8 ~ c. c " 'U ~ ~ '1?-t:i ~£ ;z; ~ ;z; o8. ;i v '0 39,32 5,34 140 !9 15,7 56 4,49 16 38,3 138 39 35,9 14 20,5 8 5,17 367 47,4 174 43,2 328 §" "' :::> MeSovito naselje :;; ~ " g Selo !! ·;; " i'; 356 762 1\ ~ l ~ ~ c ~ ~ ~B I ~ 0 c \~ l\ ' ~ S -g ~ \~_ I-~~1 %"I: I ~ ~ I '2 ill~.$~ \ -og"' ~ ..cl ...... g (i) .!:= tl.IJ~ ~ 0 c "' <n dl aJ" ;z; ;z; ;z; 'c. ;z; 1 .4,6 52 11,5 41 3,93 14 2,80 10 24,7 88 9,0 32 20,5 8 256 ]' 2,56 1 1,78 33 15,4 6 2,56 41.0 16 "' \l) v v., 0 ~ "' 8 v v ;z; ;z; 16 I 2,18 8 36,2 133 19,1 70 6,0 6,55 24 6,82 25 28,62 105 1,09 4 3 !9 12,2 45 5,0 38 14,3 109 3,14 24 37,62 287 17,07 8,4 130 64 5,12 39 4,98 38 26,07 199 4,86 37 19 22 �~ · "' Tabela: 3c. OPSTENARODNE .ZELJE PREMA TIPU NASELJA Opsti razvoj Privredni razvoj zemlje socijaUzma " I~ c .1! i /·o ·- ·-" " :5 Tip " " naselja '" ~ "Q ~ "' c ~ 0 <'II ~ 1: Selo MeSovlto naselje Grad <.> !J I ...... ~ = 1· 8 IV ~ I "'" I 02 ~ 1- t-l 't;l ::::1:::0 ""' ::0 ' ll) co <n 0 :::: r- c; " ~ .s <.> z "" ~ l c:r: ct1 ~ 0 liN .e ..oE r:u ""t? o ;;:, .~ ~CII ~ .... c > / :! o; ~ N ~ ..0<'11 0. e~:~ o .... cv C:::' 0 a.. bO N <U r/) N1 r:u .,- .0 ~bil cu <'II ·a s.t! 1ii v cut~~-r~:~ ·o 0: . l:: .c:: .!!_· c:: -'0 .f! Cf.l '::IC~ 'E e a I ·-. --. ·- a. o c .. ~ ~ prosvete l zdravstva :.: go u .~ ~ ca .cu oo l o o c:c · - · - - u ...,"' > ~ >N 5.. -..b~-<..,cc <'l rn Q., ~.., "'d cu till .... cu -5 ~ -§ till :;:o ti .~8 ::::1 c ~ c o cu C N > N c 01 .E ""' ~ >" " c ....., 1-o I I i' I '"Q;::d• ~ E Razvoj Ztvotni standard gradana ..... -·a. ~.o £.! c- :;rn ..... <'11~ 5 ..00 o> •Gil 4.1 0::;' " n .2. Z '1:1 E .g ;; cv >(J <'II or;; a.. ::l -'N' <U _ CIJ .:: ~ .. I <V ,.!:( ._, S'E O."'CI .. ;:. rn N CIJ C G.l Q) ~ .C' 4J~ <'11-::s ·-.o 0 c:a ~E c....<'~~ c;:;;o ..!:c:;..., "O..!:c: c~ <:UN :::;'(1) ,g;E o~n"§ E N~ '" IV o:~ !e?t: !cn:l >;;n o::l.> :;;; 3,6515,1716,3 3,658,1516,8510,9517,4 6,1730,017,03 8,7 5,621,4110,65 7,875,06 5,0631,7 35613 54 58 13 29 61 39 63 22 108 25 31 20 5 38 30 19 18 113 12,82 23,06 28,22 7, 78 12,82 17,95 2,56 12,82 7,78 51,3 . 15,4 12;82 2,56 2,56 2,56 395 9. 11 3 5 7 1 5 3 20 6 5 1 1 1 3,27 23,07 26,7 8,72 17,36 21,6 8.64 6,82 8,92 44,2 7,36 23,23 6,54 6 0,27 36712 85 98 32 66 79 31 25 32 162 27 86 24 22 1 Sveg . 3,94 19,42 21,35 6,3213,15 19,32 9,32 12,21 7,48 38,2 7,6216,05 5,91 3,68 3,26 148 167 48 100 147 71 93 57 290 58 122 45 28 40 a. 762 30 2,56 2,56 2,56 20,5 1 1 1 8 2,18 6 8 22 6,27 27,82 24 102 6,13 5,38 5,52 29,25 39 42 43 223 O:ip·; ~~==~""' .,.,,1 ~ Tabela: 3d. OPSTENARODNA STRAHOVANJA PREMA TIPU NASELJA . c " UgroZavanje razvltka ~ "' .: c ., Tip naselja ;; socijalizma ~ "Q 0 ·- ~ ~"' ., t:q;; 0 <>."! c c. ""~ .361 0= ~ o; " ~ "' S v e g a: ~ N ~ c <3 ~ > ;;:; ""' s .. - .s~ ~ >~ ., :5' ., -"= = ~ N .ti~ c. ;; z"' 4,22 16 6,17 22 3,09 11 39 5,13 2 5,13 2 10,26 4 74,3 29 367 Grad N 0 356 MeSovito naselje "' ., "" c. ::0 Selo E ~ "Q 0 . 1! = -" .;!. Bezbednost zemlje 4,63 17 5,45 20 7,1 26 762 4,59 35 5,78 44 6,38 41 0 " 0..~ "' "" "' 0 c "' .,_ ~ "' s " ~ iij ·;: . > " 0 .c ., ~ o; N "' "' 73 19 - 28,22 11 12,82 5 81,8 300 5,17 19 18,0 66 4,64 18 79,6 606 4,98 38 19,83 150 5,39 42 277 19 �~ Tabela: 4a. 0 LIGNE ZELJE PREMA SKOLSKOJ SPREMI L!Cna. sre/ a I zdravlje ~ c v "' 'i3 IS >N Skolska sprema v " .~ ~ ~ c ~ p '3 ""' c ~ ~ v 0 0 "' ., " > " "' " ;::, N " c. ;; 7;; 0 ~ N !: ~ c. "" 5,3 4,1 Bez skole 42,9 170 73 7 37,6 7,9 Nedovrsena osnovna !kola 354 133 28 ?avr. osnov. • • 35 2 12 8 sk. •nedovr. 156 55 20 srednja Skola Srednja 26,5 6,1 !kola 49 13 3 Visa 1 visoka 23,1 11,5 lkola 26 6 3 14,2 Nepoznato 7 Svega: Zdravlje i sreCa u porodfci - 6 ~ ~ 0 ... ·o .~ .2, ~ :;~ >'l!; 0> -~ 0~ ;;;;, ~ ""' "' ~ ~ "' ;a :c ~ 0 ~ ·"" v" ""' "'" :::J't; "' I~ 0 c. ~"' ""·- 0 V><.> Q,~ ~ ~ ~ ~ ~ ~'0 1 c 22,946,.5 5,8 39 79 10 27,746,6 8,2 3 98 165 29 4,5 30,142,9 3,8 4 7 47 67 6 14,3 42,844,9 6,1 1 7 21 22 3 23,1 42,338,511,5 - 6 11 10 3 14,2 14,2 1 61 :a~ t;j~ ,- v ~ ~.D ·;:: ~ ·~ ~ :; .0 ~ "' 9 5,1 18 '"' -";;; ~ E c ~ oi5 ,c. c. N ~ c.o ~ '0 " v :.=:a.; ~ ~ 1:! ""v 0> '() ?;:a i3 08 ~+= 0 >U:C c. > 0 0 :a ~ .!:! ·2 'E Ostale Zelje Lien! I porodicni ekonomski po1oza j ~~ ;::'S IS oi " ""' " 3 " IS v 'ii' ~ ~ ·0 a;; :;; 0 c. ~ ·;: ~ '0 " ., c. ~ <;; 0 c. 0 c. ~ "' "" " ;:: ~ e.-g 0 ~ 11 v..: be <;; 0 c. 0 ~ ~~ ·-o =§' ~ ~ .0 "' 13~ UlN 7;; ~ 22,9 24,7 18,2 24,1 2,9 8,2 2,4 7,1 39 42 31 41 5 14 4 12 22,3 18,6 41,2 27,1 3,4 7,6 3,1 8,7 79 66 146 96 12 27 11 31 17,9 20,5 36,5 22,4 4,5 6,4 3,2 3.2 28 32 57 35 7 10 5 5 6 18,4 24,5 42,8 12,2 4,1 8,25 9 12 21 6 2 4 19,2 19,2 30,8 19,2 7,7 26,915,4 5 5 8 5 2 7 4 42,8 28,6 14,2 3 2 1 37,618,3 4,2 3,0 28,5 45,6 6,8 21,9 20,9 34,5 24,8 3,4 7,7 3,7 762 286 62 32 23 217 349 52 163 159 263 184 26 60 28 ~ ~ c. 4,1 7 4,2 15 3,8 " :§'. ~ ;I ~ "'N Q, :'3 0 0 c. 'iJ 0 " .[W "' " v cv -.: ::§ "' 0 0 --·· "' > NV '2 0 -~ 'E ""' " ~ v ~ ~ 0 5,8 10 4,2 15 ~ ~ ~ ~ c. " i3 v 6'. > "' - ·- =a :g E ~ "' ~ :;; ~ - ·-·· --. -v v " >N . --- LiCna nesr. i bolest "' .ll c ~ 0 c 0. ~ ;::, "' 7;; 8 ~ e 7;; of v '"' li! 0 0 "' 37,6 170 64 NedovrSena osnovna 46,9 sko1a 354 166 Zavrsena osn. Skala 35,9 i nedovrSena sred. Skola 156 56 42,8 Srednja Skola 49 21 65,4 ViSa i visoka Skola 26 17 57,1 Nepoznato 7 4 Bez Skole S v e g a; "" 6,3 3,7 3,7 6,2 9,7 7,6 4,2 48 28 28 47 74 58 32 43,2 762 328 c "' ~ v z 4,1 7 5,1 18 3,8 6 10,2 5 7,7 2 - A PRElMA SKOLSKOJ SPREMI Bolest i nesreCa u porodici v c ~ ~ "' .... "' 0 ,•• ,,._.,_,, Oi?,:,yj;;;);;;£·-- - Skolska sprema c "' 9,4 5,85,8 7,1 16 10 10 12 6,813,09,0 4,8 24 46 32 17 4,5 9,6 8,3 1,9 2 7 15 13 3 6.1 - - 3 1 3,8 7,7 1 -2. ---~-------"'" - - ~ e o_ "-o =·== .• ~>N ~ ~., z;s 1;;<.> • ~ >Ud.l "'=' .~ 0" v8 ·-o :;c. ·-~ ~ .• v"' -=:a .o - ~ ~0 So. ~ ....~-~ ~ ~ ~E; .2~ ;:lc .g~ 8,8 1,8 22,9 15 3 39 16,9 4,5 45,8 60 16 162 17,3 1,9 37,2 27 3 58 10,2 34,7 5 - 17 7,7 7,7 30,8 2 2 8 42,8 3 - Osta1a strahovanja LiCnl i pOrodiCni ekonomski poloZaj v v u "' .c v c. ~ " z ~ 16, 28 13,0 46 23,7 37 18,4 9 23,1 6 57,1 4 5,0 14,3 . 3,1 37,6 17,1 38 109 24 287 130 "' c "' .s ~ ~ ~ ""' ~ N z 25 7,3 26 5,8 9 6,1 3 3,8 1 ~ c ~ Sv .e·o ~~ o::: co. ~0 ~c z.C ~ ~ 7 5,6 20 5,1 8 6,1 3 3,8 1 -c ~ i3 ~ o- ""' ..... -*=~ o·g-~"8 N KJ z;::::: (5 c.. 4 5,4 19 6,4 10 4,1 2 11,5 3 0 bll ~ "" ~ 42 23,4 83 26,3 41 38,8 19 46,2 12 28,6 c "' 8 ·;:: "' ~ > 0 .c ~ N v ~ z "' 12 7,1 25 7 3,4 12 4,9 37 19 2 8,4 64 5,1 39 5,0 26,1 38 199 �--~~.;.--"---'-'-·~'----~'- "' "' Tabela: 4c. OPSTENA!RODNE ZELJE PREMA SKOLSKOJ SPREMI "' " " " "' " " ~ ""' " " ~ k Sko1ska sprema ~ 0 0. OpSti razvoj soci}alizma 0 ~ ., 6 ~ k ~ . OJ) ~ ~ ~ ~ ~ OJ .,.....,.~ k b()Q.) 1::::1'--. ~0 .,k zo. "k If:; -- ~ ~<'I:J ~c. cO. 1/'J 0 k 00 0~ N ~ ..,~ "" >~ ~ ok .Q~ Q:}O. " "" 12,9 ON &"' N - 4,1 12,4 21,8 2,9 6,5 14,1 7,6 7 21 37 5 II 24 13 22 Ol ~ -a .Q ii " " '§ 0. ., ~ !l 0 " " ~ .Q 0 RazvoJ E ~ ca ,;:!., ~ ~ :::::- " 0 u ~ " "' ~ "' len 2,4 35,3 7,6 10,0 5,8 4 60 13 17 10 ~~ c ~ Q.) <!) ' QJ .e ~·2 ~ s~ ~ 0.81 Q.) ~~.s<'I:Je ~ 5 !~ g; "E .0 ,_ .....,OJ,IIlto.:i @N~Q.)~.~~~ ecu >11).0 o" CI)N>Oc:QIIl :s til ~-~ 5.§ lij g !~ r: .§ 'Ill:!::: J cu ~~ QJ QJ 0.. ..... ··;:; ~ pro~ svete i zdravstva Zivotni standard gradana " ·"'- .::;, B " l:! ;;; " ·-s ·-o > .s~ ..:~ .s "' ., "' ·-~ -"il " " co "' .e: - v i;]b'.o ca > ~ """ r;~ >::::> 1-o "" Sc '0' ~<\;1 ~ 0 .,:=;g;a .. £.5 N ;rnS -"' NO ~~.Bi5.sN ·u ~ ,.O." 0 N " 5 z ·-~o . Privredni razvoj zemlje - <'I:J ' 12,4 3 21 5,3 5,8 5,3 31,8 9 10 9 54 Boz -.!ikole 170 NedovrSena osn. Skola 3,1 19,7 20,3 5,4 16,9 18,4 9,6 13,0 7,9 29,7 8,7 16,1 4,8 3,4 3,9 6,8 3,4 4,8 29,9 354 11 70 . 72 19 60 65 34 46 28 105 31 57 17 12 14 24 12 17 106 Zavr. osn. Sk. i nedovr. sred, 156 ]0 6,4 20,5 22,4 8,3 12,8 22,410,9 10,211,5 48,7 7,1 16,710,3 32 35 13 20 35 17 16 18 76 II 26 16 26,5 32,612,2 13 16 6 8,2 18,4 4,1 9 2 4 8,210,2 61,2 4,1 24,5 4 5 30 2 12 . 1 Srednja Skola 49 - VISa i visoka Skola 7,7 34,6 15.4 19,2 11,5 46,1 19,2 19,2 7.7 53,8 26 2 9 4 5 3 12 5 5 2 14 1 Nepoznato s v 7 - 42,8 42,8 3 3 28,6 28,6 2 2 - - - - 71,4 5 - 34,6 9 I 14,2 I - 4,5 3,2 7 5 6,4 5,7 30,1 4 10 9 47 6,1 3 - 1 14,3 6,1 18,4 7 3 9 11,5 3 - - 11,515,4 19,2 3 4 5 -- 14,2 14,2 1 I - 28,6 2 ega· 3,9 19,4 21,9 6,3 13,1 19,3 9,3 12,2 7,5 38,2 7,6 16,0 5,9 3,6 5,2 5,1 5,6 5,5 29,2 '76230 148 167 48 100 147 71 93 57 290 58 122 45 28 40 39 43 42 223 ;,~;,.;; ,o,-lAiJ.W;..~;«-"»YAY,.,S>j{-i;YNfit:iJ@Mt~ SKOJ SPRElMI QP!;TENARODNA STRAHOVANJA 1"<""''"~ ~··----Bezbednost zemlje UgroZavanje razvttka " socijalizma " Tabe!a: 4d. " "' " " "' " ""' rn " " :> ~ Skolska sprema 01) rn k "' s ~ ~.s ~ ~a "" _.. 0 bJlOO co 0. ~, .. .. :n 0 0 ~" "~ . ;;>N o" o.k ;;;; " -- ~ "" ~ " " " " .s " a ~ 'C' rn ~ 0 "' ~ ~ ~ 0. "'" g~ 1\' 0. k ~ N " '0 0 " "' N " "' 0 "' 0.5 18,8 ~.3 6,2 22 23,2 82 5,6 20 "' z"" 170 4,1 7 9 4,5 16 3,4 12 '4,2 15 79,1 280 4,5 7 11,5 18 10,9 17 80,8 126 5,1 8 17,9 28 5,1 8 8,2 4 3,8 I 8,2 4 8,2 4 83,7 41 6,1 3 14,3 7 6,1 3 76,9 20 15,4 4 3,8 1 3,8 57,1 4 79,5 606 - ;::) Bez Skole NedovrSena osnovna Skola zavrSena osnovna Skola I nedovrSena srednja skola Srednja Skala ViSa i vlsoka Skola 156 49 26 - 5 3,8 I 7 Nepoznato "' "' "' 354 <11 S v e g a: 762 4,6 35 5,8 44 5,4 41 ·'7n A 135 4,9 38 !9,8 !50 I 14,2 I 5,5 42 �"' ... "' Tabela: 5a. LICNE ZELJE PREJMA ZANIMANJIMA LiiQna :sreCa i m:lra'VIie "' " ·a "' ~ >N b~ "' "\; .., {l !A~ ~ "" ::0 0 ~ H "" . 0 ~ ~ ~ "6~ .. "' " " i c. ~ ;;;; .. ~ ,ljl,g .~ Zanimanje ZdraVIJe i sreCa u porodicl " ~ I'< ---------137 30,0 5,8 Seljanke 0. ii·, " 1: ~~ ~~ "' 'ti 0 o"' O.r:l ~ u ~ Lieni li. !POOOd!iJOni "' t:~ ·~ "2 "' . {l c= " ,..o "' "' .. >CJ .§ " " .., "" ~:e 1> :g "' "" ·- . . bC.C 'C -.;.o 'C .E 0 ·~ ·~ e-c ~ oo 0.~ •U ~ t<l "' "' ~"' "'~ ~ ~ ---- ~~ '2 ~ " §¢ '§ c. m 2~ "' " "' N ~-t E eo -o. ~Jl 8 - " ~ ---- ';; 0 0. I ~ 'C .~ bC ~ 0 u 0 . . .., :a 0 0. " '2 Ol ~ ~ ~ " e " ::0 0. 0. ~ ~ "' 23,44,911,75,8 "' :;; " ."' 0 ~ 0. ·~ " ;;: :;: .~ "" .c 'C 0 "" Ostali Svega: 76237,618,1 4,2 3,0 28,545.6 6,8 21,420,934,5 24,2 3,47,7 3,7 6,3 3,73,7 6,2 9,7 7,6 4,2 286 62 32 23 217 349 52 163 159 263 184 26 60 28 48 28 27 47 74 58 32 8 9230,4 9,8 Radnice Sluibemce DomaCice Llca sa lienim prihod. 27,72,27,3 0,7 32 6 16 38 3 10 I 2,7 2s,o 4,3 11,9 5,4 2 23 4 11 5 17,6 2,5 8,6 10,9 13 2 7 9 25,8 4,17,4 2,8 4,1 5,12,8 101 16 29 II 16 20 II 14,6 2,4 2,4 2,4 - -1 6 1 1 10,5 10,610,5_ -2 -2 2 "' ·~ ~ 6,6 0,7 23,443,3 9 1 32 59 6,5 3,3 <9,1 34,8 6 3 36 32 28 9 81 24,713,3 3,7 14,8 38,3 48,1 20 11 3 12 31 39 392 42,6 6,7 3,3 0,5 27,549,7 167 27 13 2 108 195 7,3 41 48,812,2 - 3 41,5 17 20 5 1915,810,5 5,3 26,336,836,8 3 2 1 5 7 7 48 8,019,714,625,5 II 27 20 35 6,5 9,8 33,7 58,7 6 9 31 54 6,2 16,1 20,9 38,2 5 13 17 31 6,6 25,820,431,6 26 101 80 124 7,.3 24,4 14,6 24,4 3 10 6 !0 5,5 15,821,147,4 1 3 4 9 ~ § .c ".O u 0. " :: " 0 a 0. bC ,Q, " ~ 0 '2 N Ostale Zelje pollOJ.Zaj ,; ~ ~ :::l'O .0 ekon~i -- 13,97,311,1 8 19 10 16 8,7 9,8 6,5 8 9 6 I 1,2 7,4 12,3 10 1 6 6,4 9,2 7,1 3,6 25 36 28 14 12,2 4,9 9,7 2,4 52 4 1 ~p,5_ - -~-"-;'"'-._.,:p;,_,,i«Y-"fM&'-J!ililli Tabela: 5b. ZANIMA-1\fJU LICNA STRAtiUVt>."•w ""'_..... -osta1a L~cni i por.odl]Orui Bol€\St 1 nesreCa u ek0{11)01llllSki (pOloZ.aj s,t.raihwan}a poco~ ___ __) r..6i:rna ne!Sire Ca 1 bolesrt ~ Zan.irrnalUjC I ~ " 'u 2 ' '06 g.~ ·-~ R4 Oij ¢+> t " § p•t-< ll 'S ~ t1 ~ " 15 ~~ •U ~~ I ~to ~ ;t-< !;) ·2 6 2: ~ ·~·a ~>;,> '1'1 <I> •f'l z'P rn I o~ l· '0 0 t>8 Jlg, S" ""n Se1janlke 137 Rad.rrillce 92 Slrt.t!Zbenl~ce 81 392 Dama:Cice Lica 1sa liCt11rrn prfuOd•Offi 41 36,5 50 ·5,1 7 2... , 21 54,3 50 40,7 33 40,8 HiO 58,6 24 57,8 2,2 16,3 2 15 4,9 4 4,1 19,5 17,3 14 14,8 58 2,4 8 1 16 Oatali "' "' "' svega: 762 11 5,0 2,3 9 2,4 1 38 14,3 109 3,1 24 "' "" "' ~ ~~ ~ ·~ z ,. a 19 7.3 iij<S" 15]- SJ.~~\ z 10 z~ ~ 4,4 6 "' :::1 ~·- ·~ 0 5,1 1 z ffi ~ 22,2 -· 28 41,9 33 43,6 171 2.1,9 9 2 ~----- 328 46 28,3 10.5 5,3 1 43,2_ 19 7 4,4 4 3,7 3 1 h 1~~ 13 .1J .;l •<=! " §, "' .5\ ~ 37,0 287 3 - ~ J. .. ~ 11n ~ ... 10,9 " '2 "' 2 i ~ ?. �Tabela: 5c. "' "' "' OPSTENARODNE ZELJE PREMA ZANIMANJU j Zanimanje ~ " ~ l I OpSti razvoJ socijalizma I Privredni razvoj zemlje -~ ! ~ ......... ~-~ ~-l!; ~0 "" ~~ ~=E •o So o:;:: oO. :;:c"O o• • "" o• zo. ~-.-r ~t; • 1? ·~ :R .,..,.::: ~~ ~ .,..., P. ~.5 o• ,.a "0 ~p, Radnice 92 3,3 11,4 44,6 5,4 21,8 29,10 9,8 33841520249 4,3 4 SluZbenice 81 4,9 4 30,8 25 20,9 17 12,3 10 14,8 12 28,5 23 >,a 14,3 19,4 76 5,6 22 13,0 51 17,4 8,9 68 35 4,9 26,8 12,2 4,9 2 11 DomaCice 392 Lica sa liCnim pri- 15 ~" mo ~~ ,!!;,!g ,ll.o <n'" ~c. 1 ~u:t, 00 P.N ;t;E 2,2 3 " 7,3 hodom 41 3 Ostali u 5,3 1 svega · 21,1 4 3,9 762 30 5 6,3 48 •• •• I •• o• -~M o" .o" 00 iil N 0~ •il ~~ 26,2 10,2 7,3· 361410 " • (V • •" ·2 ·c -~:s.g mJS ~curl=ldJ'EI • w'al s~O,I .&,5 >U;;::: ~<II 'tl'..., 6,2 5 58,0 47 7,9 35,9 31 141 3,7 3 6,6 14,8 5B I ~. • .a ;o~ p.o ,jl"' ~ 4,4 0,7 7,3 8,8 8,0 4,4 611012116 3,7 30,8 3 25 ~ • 2,3 3 6,9 • 7,4 6 1,2 1 6,6 4,1 w • 1,2 1 3,2 3' 8,6 14,8. 7 12 6,4 4,6 ~ ffi 4,8 u 31,4 43 26,1 24 20,9 17 31,6 ill 4,9 2,4 7,3 26,8 2.4 4.9 2,4 2,4 4,9 4,8 24,4 5 2 1 3 11 1 2 1 1 2 2 !0 21,1 4 15,8 3 5,3 1 10,5 42,1 2 a 5,3 1 5,3 1 19,3' 9,3 147 7l 12,2 93 7,5 57 38,2 290 2 26,3 10,5 5 2 19,4 21,9 148 167 12,2 ·-~ Eo •• 14,1 51,2 14,2 28,2 8,7 3,6 2,2 13471326'832 9,9 14,8 5B .,..., m.$<~~ ~N'-<o> Iii~.. a 11,1 9 .!4 ~'g ~~ • 2,9 16,B 12,4 2,9 10,2 16,8 9,8 15,3 423·1'7414231321 137 -~ B ~ !l.~ I • "" ~ ~-~ ~ o" Seljanke . ' §• ~0 "I g_g. ·-· ·~ ""l"<l &m o.• ..... 1i) ""' •• ~~ ,gil ·s2 om ·a~ oo "iil~ ,..--.,-- ~ ~· !!f• .s 0 oo ~p~~~~~~ il_os,ta zdravstvol · 0 Zivotni standard gradana I 5,3 1 13,1 100 7,6 16,0 58 122 5,3 5,9 45 5,3 1 1 2 5,1 39 5,6 13 26,3 5,3> 10,5 1 3,7 5,2 28 40 5 5,5 42 29.2 22;J . r. i .,., ~ a: ~; § i r ~ ., . "' "' 0..., O><.O ;.. gg .. ,.,. "' .,,.,. 0"' ~ _, "' "' t:; ~ '" e: ~ ., t;;t "'"' "'"' ·;.. ~"' <0!£" '-'$>' ..., """' ... w Nl~.S::.. "' ~,.,. 0 ,.,."' ~~ ~~ "'"' ..., ..., "',.,. ;.. Co ""' , ~..., -., ,.,.., ,.,. ,.,.., ;.. , "' "'"' t-=lf? lO 0 Ulou(pn<> ami!<e11lranilh Zen a 5:'j "' ~t,..) Co P$~ -"' ~ lO,_ "'"" "' "' "' "' ~{; ~::;:: -;.. ~..., ;,. "'"' ;.,. "' ~ WJ" ~ "' s~ w l;;oo Co ,.,. ,.,. stva naroda ~g~ P<YVU'alialk na stari drn1Stv1eni sl\Sitem Silralh za Ztiwo.t Tilt a Rat """' ~~ _, _, Bsz Sltrahovanja "' ..., '-' "' .::: tLwpogode za zemlju ~ Ul . ;;3 li 5 :; ~ I~ i j :;;t'l!l ~ ~ ~~ §:~ ~~ O'lwpacija od !Sitrane nellre j ~ dir'uge ZOOllj_e_ __ Elemen!J:arrme "' i ~ ..!" ,.,. ~"' i· ,.,. ;.. "'"" "'"" "''"' "' "' "' ~ !:'" ~ Ql B ~ 0' ~. o&mllvo jedliin- ~~ :t"' ;.. ~ i ~. ~: I " ~ "'$ :t: tll ~ "' ;;s e ~ tjj ~ 1:1 ;,:. N ~ ~ ~ "' R' ,. "' ··~·.,,~'"""dii �.co co "' Tabela: 6a. LICNE ZELJE DOMACIO. ~~~~~~---,----------------------.-- -----,-,;;~,--LiCn~ sreCa zdravlje I Zdravlje i sreCa l = c r:! 'd::r(IJI ... ('Q'.,b•-. ~ c.o ~ ..5 .c:::-"' 0 . . - >·.:a ~ o ·~ • .:m :.: c «~ .'C<J .:::::: V "" ~ ·~ ~ e c :a s. cc , ~ ;u 1n cc ~ c e ... ... a OC'Il U ..... Q) +== CIJ co......... .!t:v I'll - ::r -u cc c~o:::::..::::lc:_ -ot>.O.c> =:o c.. :; c: .s a .5o ~ ~-o cc u _g ::s '"' ~ 0 C.c:·Q).;: ""'o ~-.._ 0 .ra. Q) ::::: (IJ Q)',_, (IJ ~ E-< '0 -o ..... N "' v '""c: a:: 0:: ;;3>C.JI~-o*'~ en len £.'"' 0 p., !VI~ ...... C ::I<:~:~ 0 ::l 0. -~ ._,0 <11:1 'II N __ _ 'g5hcc (IJ 5 ::s ..... . 00 • ..... cc ai c;;; o 1 c;; g_t biJ -- ~ .s:. ~-o 0 occo..., ::s...... c. tt:l c. v o. :::~ 5 u ::J ~~fj~ e porodiCnl ekonomski poloZaj cc ..:.:: >CI'l ~"O i c:....., -g o. - ·- "E 'C<J O;g• cc ""~> o >rll <:>~ C.. ::J <ll <U LiCni u porodlci JN ijj:::;' • ....,0 :C ;::; I1J N <ll 0 .... [ v "> •<ll , J , , 1 ' -li:iw·ec-Ec:a.(IJco:rv:o:::-.1 -a; -o1:: .o ~ c. co:~~"~~ ~ 1ii :=o tU ..... ~ o...!:c: o ..S v, Eto.~. .... o E "'=" c o.. 0 ro .... .c. - ~ -.o en :J cn IE 41,2 3,6 4,6 0,5 29,9 48,4 6,2 24,7 24,7 33,0 27,8 2,6 8,2 3,6 8,2 7,7 5,1 7,7 7,2 5,1 5,7 I94 80 7 9 I 58 94 12 48 48 64 54 5 I6 7 16 I5 IO 15 14 10 II Selo 22,7 IS, I 22 5 4 Mesovito naselje 0,4 22,7 36,4 0,4 36,4 I3,6 22,7 27,2 9,I 8 3 5 6 2 I 5 I 8 46,6 9,I 2,3 16 4 Grad 176 82 0,4 -I 25,5 52,8 7,4 25,6 I6,5 31,2 23,Z 5,1 7,4 1.7 -45 93 13 45 29 55 4I 9 I3 3 0,4 I - - 0,4 0,4 -I I 2,2 0,6 5,7 I I,9 9,6 I,7 - 4 I 10 21 17 3 42,6 6,7 3,3 0,5 27,5 49.7 6.6 25,8 20,4 3I,6 25,8 4,I 7,4 2,8 4,I 5,1 2,8 6,4 9,2 7,I 3,6 392 167 27 !3 2 108 !95 26 IOI 80 I24 101 16 29 II 16 20 l I 25 ::16 28 14 Svega ...~ .-"''" ----- """'!!-'i&"'l'J Tabe!a: 6b. LICNA STRAHOVANJA DOMACICA PREMA TIPU NASELJA ~ 11ip nase1ja ·" i 1 ~ ~.~ '0 p:j 41,75 194 Setlo -~ :E 00 •R zg ""' Grald Svega: elronom. polOIZaj ~ i ·~ ~ 0~ .!l ~:;:$ u ~ -w -~~ ...... ~-t 8 ro § "' ., -1.\ ~ ~ ~-~ ~-(! ~ 0 .g -~ §:j§ l "' .,j ~ 0 O.stala· <S~trahwanja J 0 "" "' 111 J ~ 17,01 33 2;57 5 45,36 88 15,46 30 13,40 26 4,12 8 2,i;r7 4,12 8 5 29,36 57 8,24 16 - 22,72 5 - - 40,90 9 .22,72 5 40,90 9 0,45 1 0,45 1 13,63 3 0,45 1 1[,36 42,04 74 19,3'1 34 - 5,11 4,54 8 24,43 43 2;1.7 4 43,62 1i1 17,60 69 3,5-'7 14 26,27 103 5,35 211 22,72 5 42,04 74 4!5~ 176 nase~je <0 Ziil g.~ ~· ~i I ~ 22 M~e&Wilto "' "' 81 615 h I.J~(;ni, i ~odi6n(t Bolest l.i n~a u porodlici I.JiJCna nesreCa i ibolesrt 8 20 2,27 4 392 40,81 160 4,08 16 14,79 58 2,29 9 - 8,9~ 35 9 4,59 18 �... "' 0 Tabela: 6c. OPSTENARODNE i':ELJE DOMACICA PREMA 'i'IPU NASELJA Oplli;ti. razvoj Pdvredni razvoj zemlje socijaltzma "" § Tip naselja • s ~ .~ .,...;:::;~ " " • " • " 0 0 .g .5o '2fll "i: " "• go. .'l.s >0 ··~ o> "~ z~ 0~ o~ ""' Selo 5 9,09 2 13,63 ' 22 ,.~ ~ -~~ Grad Svega; <'tl"""" >·~ 392 29 7 " -- m ,. " - 18,18 9,09 9,09 18,18 2 4 2 4 .. •• 14 36 4 3,82 14,26 19,38 5,61 13,01 l7t34 8,93 14,79 58 35 6B 22 51 76 56 " M.g " ·~ ~ "• s•E "'~ ~;s o. •• Po .. '2~-g ~ N (fl -~ E'P. osta. lo • ,.o >'" •" ., $~ ifiil "" ~0 "" Clj,~ "• E" •0 ·~~ :c:::£ •" •"' ~&! $·~ ~.g I " - " !i.• :l -------- 8,76 30.92 5,15 10,82 8,76 1,5:1 12,88 6,70 4,12 4,63 :H.95 8 62 60 1U 17 3 25 13 9 21 0,45 l 6,81 7,38 12 1> 15 " ~. •.o ~. • • • :a g j zdravstvo 17 18,18 - <lJ ::;I -~~ lS Po • - ." . • ~ oo'U.l '2~-g ~ ...... '0 1U --- jJ 0 0 ['<., - '• s. ~ .~ 4l -~o. 3,97 16,47 20,45 7,95 19,:U 19,83 176 ' §• -"~ p • 2,57 12,SS 18.55 3,09 7,73 14,94 11,85 21,13 15 29 41 6 25 194 Me~oVito naselje • • ~" • • € • ~ o'ii "' ·.at • :c "' ... lb •• •• 7tiil so .,...., .,..., "" ~"' I~ §~ oo o" 00 ·o~ >" >" .E~ ·a :g .§~ •"0 .o ~m . .& ., " ., ""' ,11!i •• Zo. ~- ""' .\1"" <>:" gN I ~'0 ~ Prosveta 2ivotni standard grad:ana 40,90 18,18 13,63 9 4 3 7,38 40,90 6,81 12 13 72 - - 19,31 4,54 7,38 " - a 34 7,90 35,96 6,68 14,79 6,37 4,08 31 141 0,45 0,45 0,45 0,45 l 1 l 1 26 58 16 25 18,13 4 7,38 5,11 5,11 32,95 ' • 13 58 6,63 6,68 4,59 4,84 :U,63 28 27 18 19 124 ,·;.,.,,., h<;-.,.\,h~i·\W!Wh&i'i'$~ ---,~- ~ I ~ ~ \ "' ~ i ~ 0 l ". ~ - .... ~ .. .... ~ "' p. "' tJ> ~ Ukupno ankettranih Zena "' n ~-c::: .... . "' Nesloga na['Oida J1ugoslavije "' "' "' ·"' =sn .... "' <»!!'- 1il OS" "' .... 0 \Oi ........ l:l "' .... 0 "' ~ _01 PO"I"l:1!ilaik s!Jilll"og ~ '" .... "'"' 8l 01 ~ strah za ii;i.'VK>t Tita &I .... .... .... .... $? Rat ., "' Qlm!paclja ~ . "' Elementall'ne nepogode ... ., Bez strahooal!lja .... .., "' .... .... .... .... $; -~ "' "' "'$" .... '" 8 ~ .... "" I "'If'- ~ ~ ~ ~ 0:.~ i; COif'- "' .. . "-'$" COJ" "' .... .... "' "' "' 0 "' .... 1n !:l 0 "' rm;ma ~ "' ;,. ., "' "' .., ... "' .... g. l" 0 !$ ;;] >--l 8 ~ za: zemlju u ~~< 1 1( ~ ~ ;gg ~~ >til ~~ zo >:; [{Jz E:li: >o ~ ~ �~--===------- Tabela: 7a. OPTIMIZAM MUSKARACA U ODNOSU NA PROCENU LICNOG POLOZAJA U PROSLOSTI - SADASNJOSTI - BUDUCNOSTI ProSJost~SadaSnjost Ukupno u usponu stag nira u padu B. 0. I I Sada.Snjost R buduCno~~ u usponu I stagnira )·' u padu / B 0 100,0 .762 100,0 591 83 72 100,0 16 77,6 10,9 9,4 2,1 56,9 64,1 38,5 25,0 434 4,2 379 32 18 100,0 5 87,3 7,4 4,1 1,2 18,5 15,1 41,0 20,8 18,8 141 89 34 15 00,0 3 63,2 24,1 10,6 2,1 24,3 20,8 185 37,5 123 17 39 100,0 6 66,5 21,1 9,2 3,2 0,3 12,5 2 100,0 2 100,0 I '"' I Ukupno .oo., ·~·! II ~'/ "' OPTIMIZAM MUSKARACA U ODNOSU NA PROCENU POLOZAJA DRUSTVENE ZAJEDNICE U PROSLOSTI _ SADASNJOSTI - BUDUCNOSTI I I Sada!njost-budu~nost Ukupno u usponu / stagnira Ukupno u usponu stagnira u padu B. 0. OPTIMIZAM U ODNOSU NA PROCENU LICNOG POLOZAJA NA RELACIJI PROSLOST - SADASNJOST - BUDUCNOST ProSlostRsadaSnjost . Ukupno u usponu stagnira u padu B 0 SadaSnjost R buduCnost Ukupno u usponu 1 stagnira 1 u padu I I 100,0--100,0 I 152 100,0 56,8 865 100,0 18,2 278 100,0 24,3 370 100,0 0,7 11 100,0 I 160 76,1 64,1 744 86,0 14,4 167 60.1 21,3 247 66,7 0,2 2 18,2 I . I 100,0 181 11,9 37,6 68 7,9 41,41 75 26,9 21,0 38 10,3 - 100,0 148 9,7 30,4 45 5,2 17,6 26 9,4 B 0 100,0 35 2,3 22,8 8 0,9 28,6 10 3,6 52,0 22,8 77 8 20,8 2,2 25,8 9 I 81,8 I rzvoz: tabela 11 a ll tekstu 1 tabela 7 a u Prllog u. Tabela: 7b. Proslost-Sadasnjost Tabela: 8a. 100,0 100,0 100,0 762 682 50 100,0 89,50 6,6 77,4 78,9 68,0 590 538 34 100,0 91,2 5,8 6 24,0 ;r 38 5,61 12 100.0 1 74,5 23,5 15,5 8,0 118 106 4 100,0 89,9 . 3,4 l=-5! ·~I 0,4 100,0 3 - - 1 u pa du 100,0 18 2,4 66,7 12 2,0 5,5 I 2,0 27,8 5 4,2 - 1 B 0 100,0 12 1,5 50,0 6 1,0 Tabela: 8b. OPTIMIZAM U ODNOSU NA PROCENU POLOZAJA DRUSTVENE ZAJEDNICE NA RELACIJI PROSLOST SADASNJOST - BUDUCNOST ProSlost~sadaSnjost Ukupno u usponu - stagnira 25,o 3 u padu 2,5 25,0 3 100,0 BO SadaSnjost ~ buduCnost Ukupno u usponu 1 stagnlra 1 u padu I I I 100,0 100,0 1524 1342 100,0 88,1 79,3 76,7 1064 1168 100,0 91,1 4,4 6,0 92 59 1000 64,1 15,71 16,2 240 217 1oo.o I 90,4 ---1 ;61--0,1 24 2 100,0 8,3 100,0 113 7,4 65,5 74 6,3 24,8 28 30,5 8,8 10 4,2 0,9 I 4,2 100,0 35 2,3 65,7 23 2,0 14,3 5 5,4 20,0 7 2,9 - B 0 100,0 34 2,2 20,6 7 0,6 17,6 6 2,5 61,8 21 87,5 Izvoz: tabela 11 b u tekstu i tabela 7b u prllogu. 343' �INSTITUT DRUSTVENIH NAUKA Srez _ _ _ _ __ ODELJENJE ZA SOCIOLOGIJU Sifra QPi!tilne _ _ _ __ B E 0 GRAD Sifra pe>pisnag kruga _ _ Redni broj ru kontreiJ:mku Redni ·bmj upitntka _ _ ANKETA licne i opstenarodne zelje i strahovanja Institut drustvenih nauka u Beogradu i~pi'tuje sta na8e !jude cini zadovoljnim i sreenim, a sta ih s;precava da to postignu. Cilj istraZivanja je i9kljueL'I'O nauCan, •i umoljavate se da odgovorHe 111.a 'SVa pitanja. 1. (A) Svi mi zelimo nesto od zivota. Razmi:slite o tame Sta je za vas bitno u zivotu i Sta biste zeleli da o.stvarite u l>udu6no.sti. Drugim reeima, kwd zamisliie svoju l>uducnost. u najlepsem svetlu ·kako •hi trehalo da izgleda vas zi¥ot da histe hili sre6ni. Ne zurite sa ·odgovorom - Istpitivaoo: ne piSi'te ovde trazanislite. !mate 1i jos neilto da dodate? 34~. �1. )B) A rsada ,ako !Poiledamo drugu stra.nu, ikoja su •vasa strah<>v.anja i !>rlge u \'.ezi bruduiinosti? Drugim creeima, kad zaa:nishlte svoju budu<:nost u najcrnjem svetlu, ikaiko hi onrda izgledao vas Z:ivot? l'l!'iJllivaeu: ne pmite ovde 10 9 P.01lf01Vo podVlaCrllm, n.e Zurite sa odgovor.om. 8 7 6 5 - -··-·-· 4 ~mate li j-<>S ne&to da dDidate? 3 r 2 1 (Ov'de je Qestvica. Pretpostavfuno tla wh lestvice (POKAZUJETE GA PRSTOM) [pretlStavlja za v-as na~JepSU. nacin Ziv·o.ta, a !PO~e lestvic.e (POKAZUJETE GA PRSTOM) najgori nacin zivota). 346 0 -- �I. (CJ Gde se sada, po valiem rn.iSljenju, vii ]ieno na~azlte na ovoj lestvtci (POMICITE BRZO PRSTOM GORE DOLE PO LESTVICI)? ]sp.i~ivaC.U: 111e pl.Site ovde 2 . (A) A sada koje su vase zetje d !llaJde za budue:n'o<st v8JSe zemlje? Ako ~aanislite buduenost J ugo.slavije u naj!epiiem svetlu, kako Ce stvari izgiedati, reeimo, posle de set goilina? I op.iltival!nt: n e pfSirte 0 vde Brqj steyemce - - - I. (D) Gde ste sta;ja>i na Iestviici pre pet godina? Broj stepenice lmaJte !li jos ne:Sto da dodate? I. (E) Sta m>slite gde cete l>iti na ,t<,stvici pos!e pet godina? . Broj stepenice - - - 348 349 �2. (B) A'koj,a su vasa strahova.nja i 'brige.za 'bllduenost va5e ·zeunlje? Ako rza.mislite budu6nost Jugoslav!je ·u najcrnjem svetlu, 'ka<ko •ce stva.ri ~Iedwti poole dese't g."dillla? lsrp.iifliva.5u: ne rp;illlte ovde 2. (C) A •sarda, rpagledajmo orpet na lestvicu, i pretposta<Vlmo da su na vrhu lestvice va'Se najlep.Se nade za J·1.11goslavij-u lo;pj)tiv.,au: ne pisiite <>vde (POKA2ITE PRSTOM), a na dnu lestvice vasa najvei:a strahovanja (POKAZITE PRSTOM) (POMICITE BRZO PRSTOM GORE DOLE PO LESTVICI). Gde se, :po va:Sem mii!Sljenjru, Jugosla:vilj.a na- la21i sada na lesrtvdci? Broj st<Wooice - - - 2. (D) Gde je JugoslaV!\ja hila pre pet godina? rm ..te li jloS neSto da dodate? Broj stepenice - - - 2. (E) Gge .(:e na l"stvici Jugoslav"ja biti posle pet godina? Broj srtepenice - - - 351' .351} �I. P 0 L mliSki zenskii 1 2 7. 2. DATUM !ROEIENJA: dan godlna 3. DA LI STANUJETE u SELU, GRADU ILI MESOVITOM NASELJU VERSKA PRIPADNOST PO UBEEIENJU 1 PravoslavaJll 2 Rimokatollk mesec Bez vere 3 fulal!nska· verska. zajed•ni- . ca · - 4 u selu u gradu 8. 6 Bez odgOV<>ra - 3 5 Ostale veralspovesti 2 u meSovftom naselju Rr<Jtesta111t (Evangelist) - 1 7 ZANIMANJE __________~--~~~~ neo.Zenjen-neudata- 1 Delatiwst ·nepoznata IndUSI:rij a i rudarstw Polj•<>privreda i sumar- oZeni]en-udata - 2 stvo "'"" - udoJVac-udov!ica 3 razveden-razved·ena 4 9. VRSTA DELATNOSTI 4. BRACNO STANJE 2 3 4 - Grardev.inarstv·o SaobraJcaj ,; veze 0 1 ugostilte'Ljstv<> . _:, - ·5 Za:n.atstw i komuna.l!ne uS!Jwge - 6 Trgov>na, i ~rizarn. - Kuiltu'!"no-;prosvetna 7 8 Sodjallno-'idrmtvena Organi drliavnil, vlaostii i 1.\Prave, praVIOSUde Jiina:nsije· i li<redit, lica ZII!P'Os!er:t'a i.tJPOlii>~kiin ; 1Struc · 5. !MATE LI DECE kovtrtim organ:irz8!Cij annal pri[>adnici oruliamh for.' ' madja -· OStale n!l!Ptfld· ·. ne'imen<>V8Jlle 6. 352 NARODNOST 9 dela'tnoMi (obavezno naveSti) Van delatnoshl. X y 353' �10. ZANIMANJE OCA·-~------ 11. SKOLSKA SPREiMA _ _ _ _ _ _ __ 12.. AKO JE POLJOPRI- VREDNIK I ZIVI NA SELU Da au radi na svoj<>j zeml!ji 1 Da 1i rald.i u qp5toj zemljoraldniCkoj zadruzi iti .poJiiopr;,.,red'nOI!ll'dobru 2 Ostali sluca,ievli 3 b) za rpoljoprivredn;ke (prosel!ni neto meseCni prlhod u protekloj godini) (velil!ina zemlj. poseda u hektarirna) 14. NAPOMENA: . Anketiranle.oba"4,eno - :.· .ad· - - - - - d o KONTROLU IZVRSIO: (potpts 354 ts:Pltlva~a) Svetozar Culibrk ZELJE I :STRAIHOVANJA NARODA JUGOSLAVIJE 13. EKONOMSKO STANJE a) za napolJ<\Privrednilke SADRZAJ (potpis kontrolora) Hll!dllej Kantl'ill: Breidgl0'10r 1. U!"()d 2. Lfliiie - - - zE!lii" - - s. Licna ISfJrahov.aJni:i'• - 4. NaiCioo.a~e Mli.e 5. Nlicvooalina >iboorhoi\Tanjia 6. Ze]Jje d mraihovainl:i'a ~radana \PO .repub~ikaana 7. 'z.Jk.ljiUCaJk 8.Reziane--------- 3 7 19 35 47 87 102 148 163 �I SADRZAJ Zlata Grebo ZEWE I STRAHOVA!NJA JU:OOSi:.OVENSKE ZENE ! ;, r y: I ! l I -;:-::<:. 1. UIVod 2. Opi§ti teorljslti dkviri 3. Meti>rldl~i [pll1il<jtwp ~ 4. OpSti p.regiled .rezu.J;talta anikete 5. Utrea!j slar<lls!ne st11.>lo1h>re na lZBlie i 1Strah01van~a i na polooaJj na olkali 6. Uticfl!.i br"&l" stnull<ture na zel~e i :strahovanj-a i na IPOlo2Jfl\i na rresWkli - - - - 7. Uficaj me!Sta stanc>Van!j•a na ·fulj;, i ~tra,hovanja i na pdli<>Zalj tna ilestvici 8. Ui11lcaJj iikohSke :>;preane na fulli<> 'i 01trahwan'ja i na po[bZfl\i<naskalii--------9. Utioaa ooc'iO"'.PI'Of""ibnailine IStrulklture na zei\J<> i strahqvarrjja i tna iPdlooaj na lestvlci 10. Za'k!iin>caik 11. Rezime - 179 180 188 200 215 232 246 262 277 298 307 �1I.zdaje INSTIWT DEIUS'l.WElNIH NAUKA lleo~wa<! N""ijdinog llr<>Ilita 45. Te!iiiii&Ii urediirllt · · ARSE iN" I iN Slaiv!<o l Stampa: »RADISA TIM OTIC~ .- aeograd, Ob1Uc5ev venae 5 - 1965. � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Knjige Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context M Knjiga Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Želje i strahovanja naroda Jugoslavije / Želje i strahovanja jugoslovenske žene Creator An entity primarily responsible for making the resource Svetozar Ćulibrk i Zlata Grebo Source A related resource from which the described resource is derived Historijski muzej Bosne i Hercegovine Publisher An entity responsible for making the resource available Institut društvenih nauka, Beograd Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1965 Rights Information about rights held in and over the resource Institut društvenih nauka, Beograd Language A language of the resource SH Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context 27-M Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 354 str. društveni položaj ekonomski status Jugoslavija socijalni status socijalno istraživanje http://afzarhiv.org/files/original/86fa9267c4b899a2e07791a9fb4c0860.pdf 7a3fedd4caaf22bc6bbed492fdcdcab3 PDF Text Text POLITICKA BIBLIOTEKA 5 DUsANKA KOVAcEVIc > ZENA - PROIZVOHAC I {JPRAVLJAC SARAJEVO . ,; ' NIP »ZADRUGAR« �... ~.; \ UVOD Prije kratkog vremena u Saveznoj narodnoj skupstii skupstinama re!'mblika izglasani su Ustav Socijalisticke Federativne Republike Jugoslavije i ustavi pojedinih socijalistickih republika. U stvaranju ovih najznacajnijih dokumenata naseg socijalistickog drustva ucestvovali su milioni gradana nase zemlje. Jedna od novina u ustavima je da ne sadrze posebnu deklaraciiu o ravnopravnosti zena, jer je potrebu za takvu deklaraciju prevazisao nas razvitak. Ne samo promijenjeni polozaj zene, nego cjelokupna <Jrganizacija nase socijalisticke zajednice otklanja potrebu da se zene izoliraju od ostalih gradana i da se posebno iormulisu njihova gradanska i politicka prava. Zene su ne<Jdvojivi diO: drt!Stva i njegovog razvitka, a njihova ravnopravnost integralni dio privrednog razvoja, razvoja socijalisticke demokratije i izgradnje sistema radnickog i dru-· st)lenog samoupravljanja. Svim svojim razvitkom i kretanjem· naSe druStvo Cini Zenu raVnopravnim -uCesnikom u r.adu na izgradnji socijalizma Lkorisnikom politicklh, ekonomskih, kulturnih i drugih dostign'l\ca zemlje. Zena kao gradanin svoje socijalisticke zemlje nalazi sebe u svim formulacijama koje govore o pravima i duznostima gra<lana. Ta prava su takva da u stvari predstavljaju poveJju samoupravljanja. U njegovim. formulacijama nalazi si:rok prostor i daljnji program nase zajednice na rjesava:nj\,t i onih pitanja koja ce dovesti do takvih drustvenih lli / 3 / �promjena u kojima ce puna emancipacija zene biti prirodno stanje naseg drustva. U nacelima Ustava Socijalisticke Republike Bosne i Hercegovine, kada se govori o Socijalistickom savezu, izmedu ostalog se kaze da gradani treba da se bore >>polazeCi od principa ravnopravnosti i jednakosti zene i muilkarca, za Sto Sire i potpunije uCeSCe Zene u ekonomskonl, drustvenom i politickom zivotU<<. Jer, i pored toga sto je ravnopravnost zena ustavni princip, sto je sastavni dio dubokih drustveno-ekonomskih promjena i sistema vlasti, -njeno puno ostvarenje zavisno je od stepena privredne razvijenosti zemlje, od stepena uposlenosti zene i njenog znacaja u nacionalnoj privredi, od zastitnog zakonodav. stva za majke i djecu, od nivoa prosvjecenosti i kvalifikovanosti _u kome Zene zatiCu politiCki i pravni akti ravnopravnosti. . ' · Polozaj zene je zavisan i od stanja svijesti citavoga druStva, pa i samih Zena, ~ad tradicija, navika i vaspitanja koje i_muSkarci i Zene nose iz porodice i dru.Stvehe sredine u kojoj su rasli. J er, r:i.di se ne samo 6 jednakosti ... zena u sirokoj drustvenoj zajednici, nego i 0 njenom polozaju u porodici, shvatanju uloge zene, majke, zenskog o!jeteta i njegove buducnosti. Radi se i o tome koliko_jedrqstvo.svojim objektivnim razvitkdm i svjesnim nastojanje~ preuzim;, na sebe rjeoavanje tmih: pitanja koi'! stoje na putu ostvarenju pune ravnopra,vnosti: omogucavanje zapqsljavanja pod jednakim uslovima, obezbjedivanje prava na skolovanje,- kao i rjesavanje konflikta koji nastaje izmedu funkcija zene u javnom zivotu 1 funkcija materinstva-. BILA JE DVOSTRUKI ROB ·. Milione zena u nasoj zemlji zatekla je ravnopr;wnost . kao nepiSmene, ekonomski zavisne, nenavil$:nute na druiltveni Zivot i koriscenje svojih prava. l Osim u_.najdrastiCnijim vidovima nepismenosti, niSke kvalifikacione struke, pune ekonomske zavisnosti - breme proslosti ispoljava se-i u drugim vidovima. Vijekovima formfrana pravila ponaSanja i obiCajne norme ne mogu se mijenjati dekretima i odjednom. Pogotovo, kada se te pro.mjene odraZavaju· na naCin Zivota- ljudi u porodici, u braku, u odnosima roditelja i djece itd. Pa iako se nacin ziVO" ta porodice i polozaj zene u njoj i u drustvu svakodnevno mijenja, jos uvijek djeluju stara i pravila i norme pored novog sto je tek pocelo da · se afirmise. Treba da proc1e mnogo ·vremena dok jedno stanje koje stvaraju zakoni; pravna alda i svijest avangarde dode do takve cvrstine da postaj e · obicaj i moral drustva . Zene Jugoslavije, a naroCito zene Bosne.i Hercegovine imaju za sobom teSku proSlost Ciji- tragovi nisu mogli bi ti izbl:isani u kratkom vremenu od 18 godina kada j e proklamovana ravnopravnost Zena Jugoslavije. Danas_nam izgleda neshvatljivo da je prije nepunih 20 godina__Bosna i Hercegovina na evropskom kontinentu hila jedna od posljednjih oaza zara i feredZe,. najveCe, nepismenosti i degradacije zene na bice bez punih osobina covjeka. Sva -ropstva kroz koja su proSli naSi narodi i naSa zemlja za zene su bila dvostruka. Osim sto su. sa ci tavim narodom dijelile sve tegobe, bijedu, siromastvo i politicku obespravljenost, Zei:te su i pravno, i politiCki i ekonomski, u drusivu i u porodici tretirane kao drugorazredna bica. Svi v lacJ.ajuci pravni akti diskriminalisali su zene ne samo u drustveno-politickom i ekonomskom zivotu, nego i u braku i porodici. Takav polozaj zene, regulisan zakonima, obilno su <,iopunjavale i reli_giozne_ norme j obiCajno ·pravo, Cime se upotplinjavao kodeks pravpa i normi o ulozi zene, nje. nom ponasanju, vaspitanju i moralnim kvalitetima. Du" gotrafria turska vladavina sa posebnim reZimom za· Zene, koji je propisivala vjera i obicaji, stvarali su u Bosni i Hercegovini i najropskije oblike zivota zene, kao sto su noSenje zara i feredZe, fi?.nogoZenstvo, totalno izoliranje Zene od druiltva koje je iskljucivalo svako obrazovanje i svaki uticaj zene cak i u sopstvenoj porodici. ·U inaee nepovoljnim uslovima za najminimalnije obrazovanje naroda, Zen- 4 5 �ska djeca su, po pravilu, bila iskljucena od svakog skolo~ vanja, u selu u potpunosti, a u gradskim naseljima je skolovanj~ zenske djece bilo daleko manje nego muske. Prema zvaniCnim podacima austro..:.ugarske uprave iz 1910. godine u Bosni i Hercegovini bilo je od 7 godina pa na vise svega 177.168 pismenih lica ili 11,95% od cjelokupnog stanovnistva. Na 100 muskaraca bilo je pismenih 16,81•/o, a ad 100 zena bilo je pismeno 6,54%. Pismenost hrvatskog stanovnistva iznosila je 22,55°/o, srpskog 10,08''/o, a muslimanskog svega 5,35°/o. Nepismenost Zena Hrvatica iznosila je 83,86'0/o, Srpkinja 95,60'0/o, a muslimanki 99,68D/o. Kolonijalnoj upi'avi i njenim ciljevima u Bosni i Her.:. cegovini nije ni trebalo, ni odgovaralo da uCini viSe na prosvjecivanju naroda i bi!o joj je u interesu da se slozi sa otporima konzervatizma· koji je pruZan naroCito prosvjeCi"' yanju Zena. Tako su, na primjer, na zahtjev jednog broja konzervativnih muslimanskih poslanika u Bosariskom saboru 1912. godine u Zakonu o osnovnoj .skoli mo<·ala biti izuzeta muslimanska Zenska. djeca od obaveze da je pohadaju. Izgleda cudovisno, ka!l.a se danas Cita koliko je polemika vodeno, koliko je lmjiga napisano, koliko je argun1enata- upotrijebljeno u odbrani neznanja i primitivizma, kolika je pogrda upuceno protiv svega sto je napredno, protiv svakag pokusaja da se zene izvuku iz mraka .u kome su zivjele. Begovi i age, politicari i vjerki funkcioneri; SkOlovani reakcionari i zatuc~ni primitivci na1azli su zajed_; nicki jezik kada je trebalo nesto mijenjati u polozaju zene. Ulaza_k Zene u privredu, izazvan prvim poCecima industrij e i kapitalistickih drustvenih odnosa, a kasnij e i prvim svjetskim ratom bio je, osim niskim nadnicama; teskim uslavima rada i ekspldatacij om, pracen moralnGm osudom zena koje rade. Naziv »fabrikusa« bio je pogrdan izraz za hiljade zena koje je bijeda natjerala da se zaposljf!vaju i da izdrzavaju svoju porodicu. Dak su konzervativci sa sentimentalnom romantikom idealizirali ulogu zene i ~majke, njenu nezamjenjivost na kucnom GgnjiStu, .siromastvo je tjeralo zene u prostituciju, prasnju ili podnosenje najgorih ponizenja u braku. Malo koja istorija obi6 I ! ··~:, i ' luje taka drasticnim primjerima dru.Stvenog i licnag negiranja ljudskag dastajanstva zene i totalne obespravljenosti. Od obicaja da sijeda starica ustaje pred djecakom i ljubi mu ruke, da zena ne sjeda za isti sto sa mu.Skarcem, da rada u stali, dane maze biti. tutor svajoj rodenoj djeci, da-<ljevojka mora da se ·udaje za onaga koga joj roditelji odaberu, do pokrivanja muslimanskih zena i' djevojaka, prava »pustanja« zene - sve je to upatpunjavalo zakonima utvrdenu paliticku, drustvenu i ekonomsku nejednac kost zene. Materinstvo - proglasenim prirodnim i svetim · pozivom zena, - biljezilo je preko 50•/o smrtnasti djece od jedne godine. ' Zakoni i vj era propisivali su: ' »Ljudi 'SU skrbnici, starjeSine i zaStitnici nad Zenama, zato sto ih je bog uzvisio nad zene i zato. sto !judi trose na potrebe Zena«. »Dobre, valjane Zene su one koje su posluSne, odane cuvarice svog postenj a i cuvari svega sto.. im muzevi povjere, cuvari imetka muzeva. One koje vam izgledaju neposlusne, neodane, upucujte blagim uputama, predikom iz vj erskih prppisa, aka to ne pomogne, onda se odvoj i te od postelje, aka ni tq ne pomogne, onda upotrebite silu koja ne ostavlja znaka, masnice na njenam tijelu, pa ako vam · se pokore, vise nemate sta od njih tra~iti«. Prava otpustanj a zene kod i:nuslimana koje j e, po serijatskam zakonu, a on je imao znacaj drzavnag zakona, predate muzevima, branjena je kao stvar koja je u interesu Zena: · »Maze zena pociniti sramotna·djelo iii imati'manu koju ni vjera ni ljudska savjest ne· trpe. Kada ne bi bio vlastan muz da sam raskine .bracnu vezu i rijesi se takve supruge, n ona neCe dp. se rastavf, onda bi muZ morao iCi na sud i traziti sudbimu rastavu braka, gdje bi valjalo .otkriti zeninu sramotu. Na primjer, zena u potaji pdcini preljubu s nekim i njezin mu:l za to sazna pa ne maze da ostane s njom u zajednici. I drugih takvih ruznih djela i mana moze biti s kojima se covjek maze opravdati za otpustanje zene, kada bi morala ici na sud, ta bi se sramota at7 �I I i I krila, tako da bi zena tesko nasla iza toga cestita covjeka koji bi je uzeo. Ovako, kada je muz vlastan sam razvrgnui.i brak, on jednostavno i tiho izjavi Zeni: nisi viSe za mene i puStam te«. Ovo je pisano 19.31. godine u mnogobrojnim polemikama koje su vodene 6 emancipaciji muslimanske Zene. Bilo . · je trezvenih pojedinaca, narocito medu mladom muslimanskom inteligencijom, koji su shvatili neoddivost takvog · stanja i drustvene posljedice koje proizilaze iz izoliranosti muslimanke i njene nepismenoSti u druStvu, koje se mijenjalo i postavljalo druge zahtjeve i zivotne uslove. Kroz polemike koje su vodene moze se najbolje pratiti polozaj muslimanske zene Ciji su zivot iza musebaka i pod zatom prikazivali kao srecu i ideal protivnici i najmanjih . promjena u poloZaju Zene pozivajuCi se na vjeru, svetinju ognjista i prirodne funkcije zene. U jednoj brosuri izdatoj 1918. godine pise: »Zatvorenu mU:slimanku nista nije bodrilo na borbu, nije je podsticalo.da se dusevno i umno jaea prikupljajuci iskustvo iz j.avnog Zivota i rada i uopCe upoznavarije druStvenog stanja, napretka, njegove mane i dubine zla, da bi se· licno uzdizala i da bi se osposobljena posluzila idealima svoga naro,da. ' A sto je najgore, najzalosnije i najkobnije, ana ne moZe radi svoj e ograniCeriosti i skuCenosti svoj e rodeno dijete podstaci i oduseviti za svoj harod, njegovu slobodu, prosvj etu, privredu, rna za -niSta. 0 svijetu riisu im ulijevani nikakvi ispravni pojmovi. Od nje se je stvorilo lutkicu, bebicu jadnu. K,ada je rat nastao i muske glave otisle na ratiste, za one koje su bile ovisne b · zaradi skrbnika prestala je opskrba. ~Bebica je ipak morala jesti; jer nije znala privredivati, rasprodala je sto je mogla. Sto je prodavala i kupovala silno su je bezdusnici izvarali. Kada je i toga nestalo, bila je upu6ena stalno na ono drzavne potpore, da s njom kupi neku crkavicu iz aprovizacije«. · ZalazuCi se za otkrivanj e muslimanki i njihova skolovanje,. pisac otkriva i to da su se muslimanke pocele pro'bijati kroz neprohodr:ost ropstva u. korrie su zivljele i kaze.: 8 I I I I t . »Ima jos jedna vrlo interesantna r\ltna pofB:va k~>jE1 . vrlo karakteristi.cno crta du8evni i uopste kulturnl mvo nase _zene. To je ana ele!<tricna brzina kojom je veliki broj :mush_mank! grada Sara] eva stupio u socijalisticki organi:zr.ram prole.tanJat. Socijalisticke ideje, ideje nezadovolj;n~a sa dr:>stveml!' poretkom, bile su dakle prve, koje su b£.le u stanJu da ucme ono na oci nemogucno cudo: da mushrna~ka •zade' u svijet. Mozda je ta struja potekla od sil;ne;blJede, a mozda i iz nemara i bezbriznosti naseg duhov':''~tva.} prvaka! ah kad d':' pred rat.mirna, kao crna plaha 1 :s,rdlJwa mushmanka, bnzno sakrita lica i. vanjstine, kada :Sl', dakle, ta musl!manka baca u narucje socijalizmu to zna.Ci da se iz.a njena vela zbio u dusi takav preokret koji niko od nas nije ni zapazio, a kojim niko ni danas ni' iz daleka ne _daje <;V~ v!'~nosti koja ga ide. U radnickom domu prec sta)e moe carsiJe. Tu gospodare samo drugovi i druo;arice tu mWJlimanka sa svojim drugom zajedno sjedi za stolom' raspravlja> tu i!! zariste odakle ce se iz mase musliman~ t.o~ ,naroda ~ciniti proletarijat u internacionalnom socijalistlckom sm1slu«. · UZ RADNICKI POKRET I REVOLUCIJU : Svi ~i zakon~ i obicaj_i bili s': ria snazi sve do 1941. godme. Om su odrzavam bi]edom 1 neznanjem, romanticnim uljepsavanjem i idilicnim predstavljanjem zene koja »drzi tri ·stupp. kuCe«, »kuCa _ne Stoji na zemlji nego na· Zeni«, »junacka majka koja rada junake« itd. A za to vrijeme nepismenost zene u BiH iznosila je 84"/oa u nekim kraje~ vima i '91% (bivsa Vrbaska banovina ~ 1937. godine), Nije slucajno da su zene u BiH pri]azile radnickom pokretu koji je sadrzavao u svom programu i oslobodenje Zene. Ula'zeCi u J?rivredu, one su ulaZile u klasnu borbu sa· poslodavcima i kao radnici i kao zene ciji je rad bio manje placen, materinstvo nezasticell.o, eksploatacija najsutovija. Prvi ulazak zena u fabrike obiljezen je i njihovim borbec roim akcijama koje su vodile sa svojim.drugovima za bo]ji zivot i zastitu radnicke klase. Od prve velike akcije rad9 �:nica sarajevske Duhanske tvornice, velikog strajka 1900. godine, do narodnooslobodila~ke borbe rastao je broj _rena boraca za emancipaciju zene na strani radnickog pokreta koji je jedini tretirao zenu kao ljudsko bice, pozivajuc~ je kao ravnopravnog i sposobnog clana drustva u borbu 1 za . njeno oslobodenje. Ukljueujuci u. ':_VDj progr~:n .ostvaren~e pravne i politicke ravnopravnosti zene, radmckl P.okret J.e · sirio svoj uticaj ne samo na zaposlene zene, nego 1 na m1" lione zena koje su zivljele pod terorom srednjovjekovnih zakona i obicaja, koji su ih obespravljivali i u drustvu i u porodici. .. · ·· · Opredjeljlvanje'''ia marksisticku. ideologiju i borbu radnickog· pokreta{pHpadanje Komunistickoj pa~tiji znacilo je .i usvajanje 1lovog morala u odnosu. n~ zenu kao Clana drustva borca za nove odnose medu lJudrma, novog morala u braku iporodici: Sarno u takvim odnosima mogla se stvarati drukcija svijest zene, njeno povjerenie u pokret za koji se bori, kao i povjerenje u sv:~ie vlas!ite snage. Uticaj ideologije radnickog pokreta, kOJl se snazno sirio medu zenama, izazvao je ogorcenu hajku svih neprijatelja radnicke klase, svih pobornika burzoaskog poretka i ugnjetacke vlasti. Ukljucene u radnicki pokret, z~e su postavljale zahtjeve za pravnom i politi~ko_m r~vnoprav­ noscu izmjenama zakona 0 bra:ku 1 nasl]edlvan]U, ]ednakim ~agradivanjem u privredii javnim sluZbama, zastitnim mjerama na radu i zastiti materinstva. One su uccstvovale u akcijama protiv skllpoce, za povecanje nadnica, ukljucivale se u velikllnarodnu borbu protiv rata i fasizma. Sve tribine nenarodne vlasti, burzaske politicke partije, ·crkveni oltari l- reakcionarna drililtya, pomaga.le su rezimima u suzbijanju naraslog radnickog pokreta i njegove ideologije. U ime vjere, .svetosti porodice, spasavanja morala i cednosti zene- bacane su najvece klevetena komuniste i njiltove, prisi;alice; optuzujuci ih kaq nosioce razaranja porQJ:llce, ia;>:bijace sV-etih tradicija koje su stvarale vjera i obicaji naroda. · · . Pobjedonosna revolucija i narodnooslobodilacka borba potvrdili su visokll politiekll svijest zena, njihQvubqrbenu spremnost i pripadnost naprednim snagama dl>ujtvi>Oslobodenje je zateldo zene Jugoslavije na frontovim:lt,,JJ!', 10 'i I ! I ! 1 l rukovodeCint duznostima, raZU:im. politickim funkcijama i u odborima nar.odne vlasti, pri cijem su stvaranju imale vee aktivno i pasivno biracko pravo. Svojim ucescem u borbi, u birackom tijelu, u politickim akcijama i radu drustveno-politickih organizacija, zene Jugoslavije su se identifikovale sa najprogresivnijim snagama zemlje i ogromne doprinijele pobjedi nad okupatorom. i reakcionarnim snac gama. . . Ucestvovanje u oslobodilackoj borbi uzdiglo je za kratko vrijeme na najodgovornije polozaje 'stotine i hiljacte·zena i mladih djevojaka sposobnih i nezamjeniivih na svim radnim i borbenim mjestima i u svim politickim i drugim forumima,. svuda gdje se rjesavala pobjeda revolucije. Tada su vee -zapocele duboke promjene u shvatanjima mjesta i uloge zene u dru5tvu i utvrdeni putevi za njenu afirmaciju u privrednom i drustvi>no-politickom z.ivotu zemlje .. Narodnooslobodilacka borba i r~volucija ubraja tekovinu ravnopravnosti Zene medu- svoje najkrupnije tekovine. Za zerie Jugoslavije ravnopravnost znaci ne samo ukidaJ?-je najropskijih oblika zivota; nego siroka politicka prava, pravo na rad, na skolovanje, na jednaki licni dohodak, na zastitu materinstva. Ali dekretima revolucije nije moglo biti llklorijeno naslijedeno stanje koje je ostavi(} period neravnopravnosti i diskriminacije. Zato se u programu Saveza komunista ka.Ze: »Problem ravnopravno~?ti Zene u Jugoslf!Viji nije vise politicki problem, niti problem pravnog polozaja zehe u dru5tvu; on je uglavnom postao kao problem· ekonomske nerazvijenosti, primitivizma, religioznih shvatanja i drugih konzervativnih predrasuda, privatoosvojinskog odnosa koji jos dejstvuje na zivot·u porodici«. VECA EKONOMSKA NEZAVISNOST Sa promjenama politickog polollaja zene poslije revolucije iSle su i promjene njenog polozaja i znacaja u !lko~ nomskom zivotu. Opsti ekonomsko-drustvenl razvita(<, brlJ �za industrijalizacija u uslovima druiltvenog vlasnistva nad .. sf.edstvima za proizvodriju i planskog usmjeravimja privrednog razvoja, stvorili sumogucnost za bdi ulazak zena u privredu i sticanje njihove ekonomske nezavisnosti. Sarno od 1952. do 1961. godine broj zaposlenih zena u Jugoslaviji povecao se za 80°/o. One predstavljaju u · Jugoslaviji treCinu, a u Bosni i Hercegovini_20,5°/o od ukupno zapo&lenih u druiltvenom sektoru. Manji procenat zaposlenosti Zena u Bosni i Hercegovini proizila,zi iz strukture privrede u kojoj preteze metalurgija, rudarstvo, gradevinarstvo i drvna industrija, dok su nedovoljno razvijeni industrija iliroke potrosnje i tercijalne djelatnosti ·u kojima najvise 'nalaze primjenu zenski rad. .U nekoliko grana privrednih djelatnosti i javnih slu~ zbi zene u nasoj Republici Cine znatan ili cak pretezan dio · zaposlenih: tekstilna industrija 60'/o, duvanska.56,9'io, graficka 49,2°/o, elektro-industrija 28'0/o, prehrambena · 29,8'/o itd.; trgovina i ugostiteljstvo 35,6'/o, u ustanovama i slui:bama radi 41,1'/o zena. u ukupno zaposlenim zene predstavljaju u bankama 63,6'/o, finansijama i osiguranju 60,4'io, u zdravstvenoj djelatnosti 61,9'/o, socijalnoj zastiti 56,7'/o, prosvjeti 52,3'/o, socijalnom osiguranju 51,9°/o itd. Alm bi zaposlenost zena· u ovim granama djelatnosti posmat!'ali u pojedinim komunama dosli bi do jos vecih procenata, sto narocito vazi za najrazvijenije koinune nase Republike. U pi'eko 20 opstina Republike procenat uposlenih zena nalazi se iznad republickog prosjeka i krece se i do 39% od ukupnog broja zaposlenih (opstimi Centar-Sarajevo). U navedenim··procentima rijeC je samo o Zenama za--poslenim u gradskoj privredi. Ako podemo jos i od Cinj~ nice da u Jugoslaviji na selu ima preko 47'/o privredno aktivnih zena, da su domacini velikog broja poljoprivrednih gazdinstava zene, onda se dolazi do zakljucka da su zene postale znacajan faktor privrede i njenog daljeg ,iacanja. Uoeljivo je da je procenat zaposlenih zena u .druiltvenm'ri ·sektoru polj oprivrede znatno ispod opsteg procen ta njihove zaposlenosti i i2nosi u· Jugoslaviji 18'/o, a u Bosni i Herceg'ovirii jos inanje. I pored porasta broja drustvenih '12 i ~j \ ' ,, i ·~ gazdinstava u poljoprivredi i njihove sve vece uloge u stvaranju tdnih viskova, i pored sve brzeg procesa. razvoja kooperativnih odnosa individualnih proizvodaca sa druiltvenim sektorom (zadruge, preradivacka industrija), na mehanizaciju i savremenije tehnoloske procese poljoprivredne proizvodnje, kao i na tradiciju zenskog rada u poljoprivredi, mnogi faktori, medu kojima je krupan ikonzervativno shvatanje da zene ne mogu uspjesno obav1jati poljoprivredne poslove, uticu na manje zaposljavanje zena u poljoprivredi i nedovoljnu druiltvenu orijentacijv na ukljucivf'mje seoskih zena urad na drustveno-ekonomskom preobrazaju sela. Mi se danas nalazimo u fazi kada potrebe zemlje 'zahtijevaju sve veeu i raznovrsniju poljoprivrednu proizvodnju i brze mijenjahje drustvenih i ekonomskih odnosa na selu. Sigurno je da ovaj veliki rad moze ici brze ako se u njega ukljuce i zene kao vazan faktor proizvodnje i mijenjanja drustvenih odnosa. U Bosni' i Hercegovini, prema popisu stanovniStva, ima oko 100.000 zena vise nego muskaraca. Veei broj zena nalazimo naroCito u pretezno poljoprivrednim rejonima. Mo. starski srez ima 25.000 viSe Zena nego mu.Skar..aca, banjalucki oko 24.000, dobojski oko 16.000, bihacki oko 12.000, · tuzlanski oko 13.000, a Sarajevo svega 6.000, sto potvrduje cinjenicu da je odnos muskaraca i zena disproporcionalan u pretezno poljoprivrednim srezovima; a po pojec dinim opstinama razlike iznose i po nekoliko hilj ada. Ove · disproporcije ne pojavljuju se kao vitalni fenomen, jer sli·ka radanja muske i zenske djece ne pokazuje digresije. Razlike u ukupnom broju su posljedica rata, a posmatrane. na uzim teritorijama pok>f;<uju da su nastali ka!> poslje- · dica .vece migracije muskog stanovnistva u gradsku privredu, usljed cega su viskovi karakteristicni samo za selo. Oko 34'/o seoskih gazdinstava u Bosni i Hercegovini imaju prihode i od rada van poljoprivrede, a postizu ih zaposljavanjem muske radne· snage u industriji, rudarstvu, gradevinarstvu i raznim sezonskim djelatnostima, sto povecava ovisnost ovakvih gazdinstava od zenske radne snage. Prema popisu stanovnistva od. marta 19fiL goIJ �~ dine, procenat ~tivnog zenskog stanovnistva na selu~~ u ukupnom zenskom stanovnistv)l iznosi 68,5'/o. Sarno ovo nekoliko 'podataka dovoljno je df! se dode do zakljucka da borba za povecanje polji>privredne proizvodnje ne moze biti uspjesna,· ako i seoske zene kao proizvodaci i gradani ne budu ukljucene u drustvene naponi da se to postigne. Njihovo kvalifikovanje i ukljucivanje u ovaj rad znacice brzi korak i u proizvodnji, a i brze ~ mijenjanje drustvenih i porodicnih odnosa na selu. f'oljoprivreda je oblast u kojoj novi odnosi tieba da seoslm z.enu, koja je u privatno-svojinskim odnosima anonimni proizvodac i ekonomski zavisna, legalizuje kao znacajnog cinioca proizvodnje i graditelja novih drustvenih odnosa. To ce mijenjati i seosku porodicU: i njen~a: shvatanja u odnosu na ~kolovanje zenske djece i njihovog pripremanja za Zivot. SKOLOVANJE I STRUCNO OERAZOVANJE ~ Ostvarenje ekona:mske samostalnosti Zene kao uslova njene emancipacije ne ide ravnon'ljerno u Citavoj zemlji. Ulazak zene u privredu odnosio se u prvom periodu industrijalizacije vecim dijelom na gradske zene, dok je poe sljednji period obiljezen sve veCim ulaskom seoske zene u drustveni sektor privredivanja. Time je pojacan pritisak za ulazak u privredu zena bez kvalifikacije sto predstavlja specifican drustveni problem. Sasvim je drugi polozaj zene koja se kao nekvalifikovana pojavljuje sa zeljom da se zaposliod one koja sa odgovarajucom spremom popunjava radno mjesto na kome je neophodna. Razlikuje se ~i njihov licni odnos prema ra:du, a i stav sredine u koju dolaze: u prvom slucaju zaposljavanje djeluje~ kao licna potreba, ,:~ u ~drugom kao zadovoljavanje potreba drustva. ~ Posebne teskoce za nekvalifikovane zene predstavlj a promjena sredine i· cinjenica da nisu vaspitavane u skladu sa druiltvenim kretanjima i svojim sopstvenim putem u zivot. U tom pogledu nije jedoaka situacija u cit'!voj zemlji. Republika Slovenija, kao i dijelovi Hrvitske, danas~ su na takvom >1iupnju privredoe razvijenosti, ne sa~o u P.ogledu razvijenosti pri'vrede nego i u pogledu razVlJenostl terdjalnih djelatnosti, da mogu obezbijediti mno~o razn.ovr~ snije djelatnosti i radoa mjesta za~zene. . OVl~ kraJ.7Vl-~ '! rna u kojima ima manje seoskog stanovmstva,. 1 u l<,<;Jlma ~ ~su radne rezerve sa sela daleko manje, otvaraJU se s1roko vrata za Ulazak zena u proizvodoju. Potreba za radnom snagom, veca tradicija poslovnosti zena, vis~. nivo obrazovanja i kvalifikovanosti cirri taj proces brzlm, bezbolmjim i sadrzi komponentu veceg drustven_og . interesa .za u]djucivanje zena U drustvenu proizvodnJU 1~ osta]e dJeJntnosti. u tim krajevima na zaposljavanje zena i zenske omladine djeluje pozitivno i raspored industrije na sirem podrucju, sto doprinosi vecim mogucnostima da se ~ zene i zenska omladina lakse ukljucuju u privredne organizacije svoje komun,e ili kraja u kome zive. ~ Neke republike, kao na primjer, Makedonija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i dijelovi Srbij e (Kosmet i Metohija), tek ~poslije rata dozivljavaju najdublje promjene u privrednom razvitku. ·One su u isto vrijeme i dijelovi. Jugoslavije u kojima su zene prije rata predstavljale, po pravilu izdrzavano stanovnistvo, najmimje se skolovale i ii.ivjele pod uticajem najkonzervativnijih pravnih i religioznih shvatanja i obicaja o mjestu i Ulozi zene u drustvu i porodici. Pa, i' pored ogromnih uspjeha postignti~ tih dosada u izmjeni njihovog polozaja, naroCito polozaja mladih zenskih generacija, treba jos velikog napora i vremena da zene mogu pod jedoakim uslovima stupiti u privredoi tivot i drust:veni rad. Na putu najosnovnije afirmacije ~ i Jicne i drustvene ~ za puho zadovoljavanje na radnom mjestu u pro1Zv'odofi kao i za puno koriscenje svih prava i duznosti clana radoog ~kolektiva pred veliki ·broj zena isprecavaju se teskoce zqog nedovoljne pismenosti, ili.skog opsteg ob~a~ zovanja i nemanja strucili.h kvalifikacija. Iako se u naso] ~ privredi zaposlio najveci broj niladih zena i. djevojaka? ipak su one jos uvijek na~nizem nivou kvahftkovanostt nego muSkarcL· 15 �U poredenju sa stanjem prije rata postignuti su znatni uspjesi u skolovanju omladine ucipste, pa i u skolovanju zenske omladine. Sarno izmedu dva posljednja popisa stanovnistva - 1953. 1 1961. - pokazuju se vidne razllke u broju kvalifikovanih zena. Za tih osam godina ucetvorostrucen je broj fakultetski obrazovanih zena, za dva i p<> puta povecan. je broj zena sa gimnazijskim obrazovanjem, za 50'0Lo je viSe Zena sa srednjom struCnom spremom, za 120'/o vise je djevojaka sa punom osmogodisnjom skolom · itd. U ukupnom broju ucenika u srednjim skolama djevojke uCestVuju sa znatnim procentom: u gimnazijama ~a 42'/o, skolama za nastavni kadar 52°/o, u raznim skolama za srednji strucni kadar sa 45°/o, ·u ekonomskim sa 51'/o, ·medicinskim 68'/o, tehnickim 28'/o, poljoprivrednimsa 19% itd. Sa opstim povecanjem visih skola i fakulteta i porastom bmja studenata znatno je povecan i hroj djevojaka: u skolskoj 1961/62. bilo je 4.567 studenata visih skola, a od toga 26°/o djevojaka; od 10.058 studenata n_a fakultetima bilo je 27'/o dj.evojaka itd. · Ipak skolovanje i kvalifikovanje zena u Bosni i Hercegovini jos uvijek znatno· zaostaje za opstim drustvenoc ekonomskim razvitkom i. potrebama. Zaostajanje u skolovanju zenske cljece i omladine postoji i u osnOvnom Skolovanju, naroCito u vi.Sim razredima osmogodisnje skole. Dok je brojcani odnos muske i zenske djece u prv,a Cetiri razreda normalan, u viSim razredima osmogodisnje skole dolazi do naglog opadanja ucenica, taka da njihov broj od V-VIII razreda iznosi svega 20'/o. Te su pojave karakteristicne za. selo gdje jos vlada slwatanje -da djevojci, s obzirom na buducnost majke i doma/ dee, skolovanje nije potrebno. Time se vee pocinje·sa ogranicavanjem mogucnoSti seoske djevojke da odabere put u zivot i umanjuje njena sp 0 sobnost za snalazenjem u raznim Zivofnim situacijarna. Bez osmogodiSnje Sko~e_ -t?Ze se 16 :zaposliti i napredovati na radnom mjestu, bilo da se radi ,0 privredivanju u gradu ili u poljoprivrednoj proizvodnji. Popis sta\}ovnistva dao je najnovije podatke o pismenosti stanovnistva. Po.datak od 32% nepismenih u Bosni i T!ercegovini rasclanjen na muskarce i zene pokazuje da je nepismenost u prvom redu problem zene. Pai ako postoje ·ogromne razlike u pismenosti zena prema starosniri1 gru" :pama, oCigletlno je da ce proCi jos dosta vremena dok se postigne cilj da. se ne stvaraju nove generacije nepismenih. u periodu izmedu dva popisa ucinjen je vidan korak. :naprijed u razvoju skolstva i samim tim znatno smanjeni procenti nepismenosti. Tako je prema popisu iz 1953. godine broj nepismenih- muSkaraca iznosio 21,81{1!o, ·a Zena 57°/o, dok je.1961. godine zabiljezeno 16°/o nepismenih muskara·ca .i 47,7'/o nepismenih zena.- Iako je procenat nepismenih u Bosni i Hercegovini medu najveCim u Jugoslaviji, on je narocito visok ako se uporeduje samo pismenost zena. Tako na primjer Srbija ima 32,8'/o nepismenih zena, Crna Gora 33,1'/o, Makedonija 34,6"/o, .a Bosna i Hercegovina 47,7'/o. Jos su vece razlike kada se uporeduje odnos nepismenosti djevojaka u starosnoj grupi od 10-19 godina - Srbiii taj procenat iznosi 5,9'0/o, u Crnoj_ Gori 4,1'0/o,. a u. Bosni i Hercegovini 18,2°/o. U starosnoj grupi od 10-19 godina ko)a ima 310.632 djeyojke, bila je 56.391 nepismena. U uzrastu od 20-34 godine- podatak je jos tezi: od 452.537 mladih zena i dje, vojaka bilo ih je nepisp:1eno 187.420. · U dvije opstine u Bosni i Hercegovini ima nepismene zenske omladine od 10-:-19 godina preko. 50'/o - Kotor Varos 57,8'/o i Skender Vakuf 72,2'/o. U cetiri opstine nepismenost se krece od 40-50'/o - Teslic 46,6'/o, Vlasenica 40,3'/o, Seko;,.ici' 48, 7''/o, Trnovo 41,8''/o. U osam opstina nepismenost iznosi od 35-40·0fo - Drvar 38,1'/o, Te, Sanj 37,T9/o, Bratunac 39,5"/o, Kalesija 34,5'0/o, Srebrenica . 36,6'/o, Cazin 38,1 'lo it d. U 27 opstina procenat nepismene zenske omladine iznosi od 30-35'/o u 22 opstine., od :: 25-3 0'/o i td. 17 �Jos. je teza situacija sa .pismenoscu zena u starosiwf grupi od 20~34 gocline. Opstine Donji Vakuf, Gornji Vakuf, Kljuc, Jajce, Kotor Varas, Skender Vakuf, Bos. Krupa, Cazin, Kladusa, Teslic, Tesanj, Prozor, Bratunac, Kalesija, Sekovici, Vlasenica,.Zvornik i Zivinice imaju preko· 50•/• zena nepismenih u ovoj starosnoj grupi. Kad govorimo o ovim brojkama, onda njih treba gledati ·sa stanovista licne sudbine ovih zena i djevojaka · i drustvenih problema koji iz njih proizilaze. Drustvo se· njima ne bavi samo sa stanovista ispunjenja zakona o obaveznom skolovanju djece i omladine. Obrazovanje i kvalifikacije su postale sastavni dio problema nacionalne privrede, njenog napretka i rentabilnosti, a zene su znatan faktor privrede i kada je rijec. o njenoj ulozi u poljoprivrednoj proizvodnji, a postaju to sve vise i u gradu. Zaposljavanje zena islo je mnogo brze od skolovanja. i kvalifikovanja. · Jedna od oblasti u kojoj je znatno zaostajanje zena je .. njihova ·uces6e u skolama · Z'l kvalifikovane radnike, kao ;· u centrima za sticanje kvalifikacija zaposlene radne snage. u skolama ucenika u privredi i u skolama sa prakticnom obukom od ukupnog broja ucenika, koji je iznosio ·· na· pocetku 1962/63. skolske godine 12.659, djevojke ucestvuju sa 11% .. Ako se zna da se u ovim skolama pripremaju kvalifikovani radnici za razne grane industrije, pro-· izvodno i usluZilo zanatstvo, trgovinu i ug.osti te1j stvo i ostale servisne djelatnosti, da je ponuda zenske radne sriage u zavoclima za zaposljavanje znatn::t, da su to pretezno · zene .i zenska omladina bez kvalifikacija ~ onda je pri- ·· prema omlaclinki z<,t poziv kvalifikovanih radnika ozbiljan problem. Pogotovo sto se niz djelatnosti, narocito u zanat- · stvu, mogi.t obavljati s,amo pod. uslovom pripreme i kvali- · fikovanosti. Slicnu situaciju nalazimo i u institucijama u' kojima sticu kvalifikaciju radnici koji su vee zaposleni. Tako je u 1961. godini stoklo zvanje visokokvalifikovanih radnika 2.376; od toga 1,1% zena, kvalifikovanih 9.475 od toga , 6,3% zena, polukvalifikovanih 4.444 od toga 14% zena. 18 U ukupnom broju radpica )1. Bosni i Hercegovini prerna anketi Saveznog zavoda za statistiku o problemima zaposlene zene nekvalifikovane radnice ucestvnju sa 47,7°1•. Prema istoj ailli:eti vicli se da vecina zaposlenih zena .p;i7 pada·m]adim generacijruna: 29,8'/o.imale su staz do 3 g()" cline, 21,3°/o od ~6 godina, od 7~9 godina 7,4%, od 10~12 godina 18,3%, sto znaCi da j:e i u njihovom interesu i u in. teresu druiitva da ra:de na svom strucnom uzdizanju. U sistemu strucnog pbrazovahja, kakav se razvija kod nas, postoje velike mogucnosti sticanja strucnih kvalifika~ cija na radnom mjestu, u veCernjim Skolama~ specijalizo.:. vanim kursevima) rad...lliCkim Univerzitetima i drugim in"':' stitucijarria. Veliki broj radnika i radnica, narocito mlac1ih, sa zavrsenom osnovnom skolom, sa uspjehom se kvalifi~ kuju ne samo za radno mjesto na kome se nalaze, nego sticu kvalifikacije rukovodilaca pogona, tehnicara, inzenjera i predstavljaju~ragocjene kadrove pojedinih priv~· rednih organizacija. Alije kljucno pitanje obuhvatanje sve djece obaveznom osmogodisrij om skolom, kao polazrie osnove za svako drugo obrazovanje, profesionalnu orij entaciju i zaposljavanje. U uslovima sve vece zaposlenosti, sve znatnije uloge zenske radne snage u nizu privrednih grana, kao neophodnost se pojavljuje potreba brzeg skolovanja i strucnog uzdizanja zena. Ako mozemo biti zadovoljni pro" cesom ukljucivanja zena u ekonomski zivot, onda je daljnja etapa u tom procesu napor da se zene i zenska omladina sto brze strucno osposobe za rad u preduzecu ili ustanovi, kao i da se postigne da buduce mlade generacije ulaze sve vise u privredu kao strucnjaci za svoj posao. Borba za produktivnost i vecil proizvodnju, kao i raspodjela lic7 nog dohotka ·prema radu, pretvara ovu potrebu u krfrpan druiitveni. interes i zadatak i sigurno ce ta Cinjenica jos vise ubrzati ra.d na kvalifikovanju zaposlenih zena· da· bi i u svom lienom. i. u. druiitven<w:~ · interesu, .pov..,eale svoi<; . · sposobnostd mogucnosti radnog ui:inka. 19 �. UCESCE U ORGANIMA DRUSTVENOG SAMOUPRAVLJANJA Cjelokupni nas drustveni razvitak u pravcu preobra:Zaja Jugoslavije u industrijsku zemlju uredenu na socijalistickim osnovama nosio je sa sobom uslove za izmjenu po-· lozaja zene ne samo u politickom i privrednom zivotu zemlje i stvaranje ekonomske samostalnosti, nego i u sticanju licne slobode i novog polozaja u braku i porodici. Razumije se da se to novo cvrsto i dosljedno oblikuje u prvom redu u bracnim odnosima i u porodicama gdje je zena ekonomski nezavisna. Takve porodice svojim unutrasnjim od.nosom negiraju stara shvatanja o podjeli dllZnosti izmedu muskarca i zene u tom smislu da muZ i otac materijalno obezbjeduje, a zena vodi domacinstvo i vaspitava djecu. U njima se daje jednako vaspitanje muskoj i zenskoj djeci i uklanjaju predrasude u odnosu na drustvene mogucnosti zena. Ne moze se reCi da.je taj proces bezbolan. On je bremenit starim naslijedem u vaspitanju, utoliko vise ukolikose desava u sredinama koje su bile zaostalije i gdje su tragovi dvojnog morala i patrijarhalnih obicaja veci. · Ali on postoji kao istorijska neminovnost i kao odraz· drustvenih kretanja ciji je rezulta.t ne samo nova uloga zene u proizvodnji i novim drustvenim odnosima, nego i .u bra1m i u porodici. Vecinu zaposlenih zena u J'ugoslaviji cine mlade zenske generacije. One zive i rade u novim drustvenim uslovima i gledaju promijenjenim ocima na zivot, na rad i na svoje sopstvene mogucnosti. U svim granama privrede i dru§tvenog zivota nalaze se dragocjeni kadrovi zena i u sve vecem broju pridolaze novi, Zbog toga -je pitanje nijhovog ucvrscivanja na. radnom mjestu cvrsto vezano za organizovanje druiitvene brige za djecu zaposlenih r9ditelja. Nije rijetka pojiwa da udaj a i materinstvo dovode do prekida· radnog odnosa ilf ogranicavanja mogucnosti ovih mladih zena da zadovolje u potpunoj mjeri na radnom mjestu i da ispune svoje materinske dllZnosti. Ima pojava da zene sa najviSim kvalifikacijama prekidaju radni odnos kada, postanu majke. To doprin,osi mi-. 20 sljenju da. je zenska radna smiga, zbog funkcije materin~ stva nesigurnija, skuplja, manje produktivna. Zaposlena znna, ima, pored druiitvenog rada, jos i velike obaveze u porodici i d<;>macinstvu. Putevi rjeiiavanja tog konflikta su u druStyenoj brizi za vaspitanje djece i rastereCivanje zaposlene zene · od roslova u domacinstvu. Ukoliko vise ra~ ste broj ·zaposlenih zena, ukoliko vise raste broj lwalifikovanih Zena,- sve viSe mora da se mijenja odnos druStva prema problemima zastite djece zaposlenih roditelja, jet to nije samo potreba zena, nego zajedn\ce u cjelini. U usloc vima kada privreda jedne komune i jacanje njenih materijalnih snaga zavisi i od toga kako ce moCi da ostvare svoj doprinos zapo3lene zene, onda se pitanje djecjih ustanova i razvijanje usluga domaCinstvima ne postavlja viSe kao stvar »brige o problemima zaposlene zene«, nego kao stvar brige za izvrsenje drustvenog plana komune i radne organizacije, kao problem postiza.'J.ja planirane proizvodnje i standarda. Jos ·u vecoj mjeti ovo postaje interes komune i radne organizacije kada se radi o takvoj kvalifi-. lmcionoj strukturi zaposlenih zena da su nezamj en!jive il1 teiiko zamjenljive na radnom mjestu. Sve brzi ulazak skoc. Iovanih generacija zens)<e omladine u drustvene djelatno-. ccti uticace u znatnoj mjeri na mijenjanje odn\)Sa prema problemirna koje imaju ove zene kao majke i domacice .. Preko 36'1o zaposlenih zena u Bosni i Hercegovini imaju djecu do 14 godina starosti sto iznosi skoro 34.000 djece (stanje na dan 31. marta 1962. godine). Medutim, broj usta-. ·nova za dnevni boravak · djece zaposlenih roditelja iznosi svega 48.. sa kapacitetom od 3.347 mjesta. Sarno u Saraje-' vu, gdje je zaposleno 23.000 zena, ima oko 9.000 djece do. J 4 godina ciji su roditelji zaposleni, a kapaciteti ustanova 'znose oko 1.250 mjesta. Slicno je stailje i u vecim gradovima Republike iako i tani.o zene predstavljaju znatan dio radne snage. U razvoju djecjih ustanova poseban problem' ;oredstavlja i nivo uplata koji je za nize placene kategorije porodfea a naroCito Zena bez n.:tuZeva · veoma visok. Potrebe savremene porodice i njen standard ne mogli se obezbjedivati samo onim sto !judi zaraduju kao licnf rlohodak, ni samo zastitnim mjerama radnog i socijalnog' 21 �zakonodavstva koj~ zenama obezbjeduje porodajno odsu- , stvo, skra~no_ radno vrijeme za vrijeme ddjenja, odsustvo zbog bolest, dJeteta, zabranu nocnog rada, djecji doplatak Itd. N~ophodne su druiltvene institucije za prihvatanje djece koJe _ce ne samo obezJo.jedivati djecu dok majke rade, nego zaJedno sa porodicom predstavljaju jedinstveni si, stern brige za djecu i njihova vaspitanje. Qne sve vise poe sta]u nova komponenta komunalnog standarda kao i niz dr~gih djelatnosti koje se razvijaju kao javna industrija i ·· usJUge za rastereeenje zene u domacinstvu. . Drustvena zastita djece doprinosi skladu izmedu drustvel_log i porodicnog ·vaspitanja, ne potcjenjujuci porodicu i njenu ulogu, nego dovodeci je na nivo neophodne i savremene drustvene institucije. Zaposlene zene koje povjeravaju svoju djecu drustvenim ustanovama mijenjaju svoja shvatanja i u tom· pogledu da nisu prepustene same .sebi kada je rijee o materinstvu. Materinstvo je drustvena funkcija zene, a briga drustva za djecu ~produkuje i novu svijest i !judi i :lena. Pravi cvrst most izmedu lienih i drustvenih interesa, ujedinjuje druiitveno i porodicno va.spitanje. Vkoliko vise raste uloga drustva u pomoei. porodici, utoliko vise raste i svijest zene o tome da je moguca puna drustvena afirmacija, da pri tom materinstvo ne postane teret i obratno. ' a .. Sve vise ra_ste broj m!adih zena i djevojaka: kojima nJihova struka 1 poziv predstavljaju zivotni ideal. To ne :znaCi da one iz svog programa u zivotu izostavljaju brak. licnu srecu i' materinstvo. Naprotiv, u -situaciji da im od toga ne zavisi buducnost, one su umogucnosti da sa pu':?m ~dgovornoscu prema sebi i drugima izgraduju svqj ]Icru z1vot, ne gubeci pravo na drustveni rad i ostvarenje drugih zivotnih ideala. ... Sav nas drustveni i politicki zivot pociva na ueescu · '":~liona ~ra~a u odlu_civanju o svim drustvenim pitan!un~ _pocevs:_od r~spod]ele Jicnog dohotka u radnoj orga~ nizaCIJl, odlumvanJu o raspodjeli dru8tvenog dohotka do -upravljanja i odlucivanja o radu. drustvenih institucija i :22 slu:lbi. Poslovi upravljanja zemljom sve vise postajt\ stvar miliona ljudi, i to ne samo povremeno nego u svakodnev. :nom zivotu. Jedno od mjerila drustvenog polozaja zena je i to u kojoj mjeri koriste mogucnosti uticaja na drustveni zivot i nacin rjesavanja problema koji ih kao. gradane interesuju. Bilo da je zena zaposlena ili se bavi domacinstvom, ona u punoj mjeri osjeca sve probleme zajednice u kojoj zivL 'I'rgovina, saobracaj, skolstvo, zdravstvene ustanove, za·· natstvo, sve ,to ima ogromnog uticaja na uslove zivota sva1<e porodice i domacinstva. I kao proizvodac, i kao potrosac, svaki gradanin ima in teresa da ucestvuje u odlucivanju o razvoju svoje radne organizacije i sire zajednice u kojoj zivi. Taj sistem neposredne demokratije stvara mogucnost da svaki gradanin svakodnevno ucestvuje u svim pitanjima koja se tieu · i njegovog licnog napretka i polozaja . Zene se jos uvijek u najvecem broju, bilo da su zapo. slene iii ne, have domacinstvom i vaspitanj em dj ece i zato su vanredno zainteresovane za rad sluzbi i institucija koje posredno iii neposredno uticu na zivot porodice, ishranu, higijenu stanovanja, itd. Zbog toga bi bilo normalno da u sto vecem broju uticu na formiranje komunalne politike i rad komunaluih institucija .. To je i najdirektniji, za dru'"stvo i pojedinca cajkorisniji put za .ulazak zene u drustveni zivot i za jacanje njene uloge u cjelokupnom zivotu zernlje, Samoupravljanje je pravo, a ne samo-du:lnost. Ono · o cemu odlucuju pojedini drustveni ·organi tijesno je povezano sa interesima svakog gradanina. Samim tim· neucestvovanje u takvoni radu znaci odricanje od jednog prava, odstupanje od svog vlastitog interesa. Nekada se manje ucesce zepa u organima upravljanja pravdalo nj enim poslovima u sopstvenom domacinstvu. Ali dio tih poslova zavisi i od organizacije komtffialnih slu:Zbi i usluga na koje treba vrsiti odredeni uticaj i nametati potrebna rjesenja. Citava drustvena organizacija, zasnovana na samoupravljanju, omogucuje da ne samo. uza:k krug zena, nego milioni ucestvuju u politickom zivotu i upravljanju zernljom. Mjerilo polozaja zena i njihove dru- �stvene aktivnostL nije vise samo broj zena izabranih u raine drustvene. i politicke foruine i predstavnicke organe, Eego masovnost ucesca svuda gdje se rjesavaj\1' zivotna pitanja radnih !judi i zajednice. U nasem komunalnom si~ stemu vee je izgraden razgranat mehanizam ucesca i uticaja radnih !judi na rad sluzbi i institucija. Podaci pokazuju da zene jos ne koriste ta svoja prava u dovoljnoj mjeri. Bilo bi, na primjer, prirodno da zene; zbog svog veceg angazovanja u domacinstvu, u velikom broju ucestvuju u radu stambenih zajednica kao siroke zajednice potrosaca. koji sami odlucuju i rje5avaju probleme koji su im svima zajednicki. Medutim, prema podacima, procenat zena ukljucenih u rad savjeta stambenih zajednica iznosi svega 15,9"/o. Jos te2e je sa ucescem zena u skolskim odborima gdje njihov broj u ukupnom izn6si svega 8,1% iako je za rad skole zainteresovan ogroman broj majki: Vidnije mjesto u samoupravljanju zene imaju u socijalnim ustanovama (37,9'/o), savjetima i upravnim. odborima zdravstvenih ustanova (42,7), savjetima potrosaca (25%). . U radnickim savjetima privrednih preduzeca i vijecima proizvodaca jos nije postignut onaj nivo uces6a '&ena koji bi, s obzirom na stepen zaposlenosti zena, mogao da se ostvari. u industrijski!'ll preduiecima procenat zena u radnickim savjetima iznosi 1.2''/o, u poljoprivrednim organizacijama 5,8%, u trgovini i ttgostiteljstvu 22,2%, u zac natstvu 12,3-'lo,u komunalnoj djelatnosti 8,5%. Narocito je malo zena uclanjenih u zemljoradnicke zadruge i izabranih u zadruzne savjete, sto ne odgovara ulozi zene b. po'ljoprivrednoj' proizvodnji. Broj. Clanova opstih zemljoradnickih zadruga bio je 255.000 od toga 54.000 zeria, odnosno 21%. U· 61 opstini u Bosni i'Hercegovini u vijeca proizvodaca nije hila izabrana ni jedna zena, cak i u nekim gdje je zapoolenost zena znatna (Gorazde, Zenica, Novi Travnik, Bugojno, itd.). · . U 50 opstinskiir vijeca Republike nije bila izabrana nijedna zena. U opstinskim vijeCima od ukupnog broja Cianova, koji iznosi 4.833, zena je 179 iii 3,6%, u opstinskim vijecima proizvodaca od ukupno· 3.781 Clana svega je.l30 24 :Zena odnosno 3,4"/o. U komisije narodnih odbora opstina .bilo je izabrano 5"/o zena, a u savjete 10%. u 650 mjesnih -odbora, odnosno u 48% ukupnog broja ~vih odbora nema ni j edne zene. U vijeCinia srezova proce_nat Zena iznosi 7,1-o/o, u vije--Fi.ma proizvodaCa u. srezovima 4,3°/o. Sliku zaostajanja pokazuje i ucesce zena u raclu politickih organizacija. U Socijalistickom savezu radnog naro·da ukljuceno j e preko pola miliona zena sto predstavlj a oko 45% ukupnog Clanstva. Medutim u ·mjesnim odborima Socijalistickog saveza radnog naroda ima svega 8,2% -Zena, a u opStinskim 14,8'0 /o. Ovakvo stanje ne odrazava sliku pqliticke svijesti i drustvenih mogucnosti zena. Ono odrazava potrebu da se ·drustveno-politicke organizacije vise angazuju na afirmi·sanju zena u drustvenom i politickom zivotu. N arocito su velike · mogucnosti . angazovanj a mladih ·zena i djevojaka koje su po strucnosti, vaspitanju i drustvenoj odgovornosti dorasle i za najkrupnije drustvene funkcije i aktivnosti. Izgradnja novog drustva i koriscenje tekovina materijalnog i kulturnog razvitka pripada nedjeljivo mladici·ma i djevojkama u nasoj socijalistickoj zemlji. I drustveni i licni interes mladih j e koriscenje · vanrednih mogucnosti koje pruza nasa drustvena zajednica svakom gradaninu da ucestvuje u odlucivanju o svim pitanjima koja ih interesuju. Drustveni polozaj mladih generacija omogucuje im da u punoj mjeri doprinose savremenosti rjesavanja svih pitanja, 'da snagom mladosti i zivotnih ideala unapreduju drustvene odnose i naCin zivota. Mlade generacije Zena i djevojaka, sa veCim obrazovanjem i stru~nO-·" .SCu, sa veCom druStvenmn _ svij eSCu i odgovornoSCu, imaju vanredne drustvene uslove da, · uporedo sa svojim drugovima, uticu na rjesavanje i onih drustvenih problema koji doprinose i poboljsanju polozaja zene i ostvarenju pune·. -ravnopravnosti. Oslobodenje zene i razvijanje njene cjelovite licnosti ne maze se postici bez svjesnog napora Citavog aru..:Stva ...na izmjeni svijesti i muSkaraca_ i Zena.:_ Na formira- 25 �,_.- __. -/. 1<ie~vijesti uticu i materijaJru uslovi zivota alii razni utiu kojim~ ~e formira~u pogled n:a svij~ti zivotni ide- Zevnost i umjetnost. Likovi Zena boraca, nauCnika i umjetnika koje je dalo covjecanstvo daleko se manje koriste ne·go sto bi tr.ebalo za razvijanje radnih i drustvenih ideala mladih zenskih generacija. Sjenke· ptoslosti brze ce odstupati ako ham proslost bude jasnija u svoj svojoj mracnoj i neljudskoj strani odnosa prema zeni i kao gradaninu, i kao drustvenom bicu, pa i kao majci i vaspitacu novih generacija. Pored svih postignutih uspjeha joS je potrebno da se Citavo drustvo, a zene posebno, bore za ostvarenje programa pune emancipacije zene kao djela izgradnje socijalistickih drustvenih odnosa. u tome narocitu ulogu imaju mlade zenske generacije. Sa novom svijescu i smjelo5cu koju daje slobodna zemlja i socijalisticki drustveni odnosi one treba da zauzmu jos vidnije mjesto u razvoju privrede, drustveno-ekonomskom i kulturnom preobrazaju, · u upravljanju svojom socijalisticKom zemlj'om. \ca~i ah. N!Je sluca]no da neKadasnji ideal zene formiran u uslovima di.skrimTI;acije,.ekonomske zavisno~ti i dvojnog · m?rala!. kOJl J€ z;ase _drustvo u svom razvitku prevazislo, J~S UV!Jek n~laz1 SV?Je ~ristalice, jer jos nisu uk!onjeni m ekono.mskl. faktor~ ko]i su ga uslovljavali, niti su se nov1 drustvem odnos1 do kraj a formirali .. .. Istorijsko i~.naslijede da se vrijednost muskaraca mjen 1 stepenom UJlho;re k':'a!ifi~a.cije, licnih primanja i drustvenog ugJeda kO]l prmzr]az! lZ drustvenih veza i aktiV" nosti. Za zene ~u postojala druga mjerila: povucenost, vezanost za porod1cu, prrpremanje za brak i materinsvo. Ekon?mski polozaj i drustveni ugled zene zavisio je ad muza, n]eg.ov~g. ekono~skog st~nja i njegovog licnog stava _prerna zem 1 porod1c1. U _?.asem drustvu tek se izgraduj e pro~ f1l savr~mene mlade. zene, drukCiji po svijesti i idealima, sa drug1m ekonomsklm polozajem. . . · U nasem drustvu tek pocinje da se afirmise novi !ik· mlade zene, drustvenog aktiviste svestrano zainteresova- · n~ z~ drustv~na zb~vanja koja se osjeca dorasla da u punoj rnJen da svoJ doprmos u drustvenom radu. Drustveni adnasi i u~lovi ~ivota ractaju svijest zene o .!icnoj snazi i spos.~bnostlma, zelJu 1 af1:maciju da obezbijedi drustvenu i: hc~m s1g';l;~ws~ 1 nezavJsriost putem vlastitog rada i svjesz:.!m korrscenJern prava koja je stekla. Ali ima i shvata~ ';?-J~ koja nema~u nikakve veze sa nasim socijalistickim teznJama 1 razVItkom. Uticaji malogradanstine se na razne nac~ne P":?b~jaju u z;a~ zivot i pomazu da se odrzavaju stan, preziVJeh 1deah zen e. Obilj e razne literature fi.]mskih zu:nala, ilustracij": sumnjivog sadrzaja, pre~edene· petpa~ack~. h!~rature, !:I;oova koji idealiziraju malogradanskl nacm z1vota, a ClJl je konzument najces(;e omladina~. dopun~uje _djelovanje svih onih negativnih naslijeda_kOJl su pnsutm u vaspitanju omladine. u nizu porodica i njihovom naCinu zivota. . U izgradnji novog profila mlade zene i novog drustven?.g kriterija o pra_vima i :O?gucnostima zena kod nas jos. -mJe dovolJno ucmJeno. M1 JOS nemamo savremeniie lite~ rature o tim pitanjima, malo se njima bavi i nauka,"i knji- 26. '[ 'l 1 I i i l I 27 �SADRZAJ Uvod . 3 Bila je dvostruki rob . . 4 Uz radniCki. pokret i revoluciju f1 Veca ekonomska nezavisnost . · Skolovanje i struC!)o obrazovanje . i j l I 14 Ucesee u organima drustvenog samouJ?ravljanja . \ 11 20 � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Knjige Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context M Knjiga Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Žena - proizvođač i upravljač Subject The topic of the resource ravnopravnost žena Creator An entity primarily responsible for making the resource Dušanka Kovačević Source A related resource from which the described resource is derived Historijski muzej Bosne i Hercegovine Publisher An entity responsible for making the resource available Zadrugar, Sarajevo Language A language of the resource SH Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context 28-M Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 27 str. građanska prava politička prava ravnopravnost žena Ustav SFRJ http://afzarhiv.org/files/original/dedb13ed40b60c4d12f20620bb88f656.pdf 99c5d1453144ce6a641d75aaf87d7625 PDF Text Text · · Uridnid bibliotek8 •' . ~ Dr. SASA E>URANOVIC-JANDA .. Dr. PREDRAG VRANICKI Dr. OLEG MANDIC ZENA U RADNOM ODNOSU NAPRIJED ZAGREB 196() �·/ \· .· ZENA U RADNOM ODNOSU . •• • ' �USPOMENI MOGA OCA MILO VANA - �\' ') I ,j PREDGOVOR Neprestano poveCavanje broja zaposlenih Zena, 8irenje kruga zanimanja i poslova koje obavljaju Zene, i znatan poTast procenta udatih Zena i majki medu -Zena?Tha u radnom od1bosu izaziva {u nacianalnim i u medunaradnim okvirima) sve viSe potrebu za pf!ouOav:amjem i reSa'!Aanj.em CitJ,av-og niza pitanja sfjo ih zenski rad postavlja p~ed zaJednicu. U •OVOj knjizi ucinjen je pokusaj da ~· ta probLematikia osV>etli prvenstv1en.a sa s'banoviSta radnog prava i socijalne politike, odnasno sa stan-oviSta zakonodavca, · ne samo kao regulatora, veC istovr:emeno i kao -inicijmtora i stimulatora za brZe reSavam.je - pitanja koja cine kompleksnu problematiku poloi!aja zaposlene Zen:e. Pri tom se <Obratila· na.,oCitla paZnja Pt?J.edinim meramci koje ulaze u pojam zaStite zaposlene Zene i majke, uz izlaganje pozitivnih propisa u FNRJ i njihovu kriticku analizu. Osnov ovog ~ada p1'etsfavlja d<o·k~orska disje~tacija, koja. je pod naslovom »Pos~bna za.Stita i zaStita materinstva zaposlenih Zena« odbranjen.a 1957 godi111e na beogradskom Provnom fakultetu. PredajuCi ovaj rad javnosti autor je svestan 'njegovih nedosfataka, s obzirom na Siri-n.u. zahva6ene problemati/k.e, .ali se . nada da njime ipak dati doprinos. resavanju brojnih i ce sloZenih pitanja u. vezi sa zapoSljavanjem Zena u naSim specifibnirrn us!ovima. Autor iz,;atav.a zah.,alnost prof. dru. Aleks:andru &!.lticu na prijateljskoj pomoCi i kcmsuloovanju pri iz,;adli ovog rada, . a Zeli takode da se zahvali i bibliotzekarirrz4t bleogradskih i 9 �\ I 2lag11eb.ackih bibliotel<a, ko'ji su sa puThO TI"ZU1llievanja pomagali u p110'11labai&enju i koriscenju potrebne literature. N a kraju, autor sma.tra svojdm t?ba.vez.om_. da pomene da je prouCavanju ove problematike znatno doprinela i predusretljivost sluzbenika Odeljenja za zenski rad. i Biblioteke M.ellunarodnog biroa rcida u Zenevi. · U Beograd1t, oktobro 1958 godine Dr.. SaSa. f>_uranoviC-Janda· UVOD PolnZaj Zene u j"ednoj zemlji ·zavisi ad stepena druStvenorg ·· tazvoja na koj-em · se ta zemlja nala'Zi. Prema tome, p·oloZaj' Zene - u procesu rada, u druStvenom Zivotu i u porodici' treba posmatrati u sklopu svih faktora koji odrazavaju stepen razvoja pi'oi.zvodnih sna.ga i dru:Stvene odnose. Ova pretpostavlja p-Oznavanje ekonomsko-tehniC:ke razvijenosti, visine noacionalmog dohotka i principa raspodele tog dohotka, uloge i uticaja radniOke klase i progresivnih .snaga u politiCkom i druStvenom Zivotu, pravnog sistema, op-Ste· prosveCenosti, raz-· V!ij-en•9sti socija~ih. sluilbi, kao i pr·oseCnih. shvatanja -i tradi-djil koi.e vladaju u pojedinoj zemlji. Za posmatranje ;problematike i polo.Zaja Zene u radnom odnosu, i ocenu posebmog zaStitnOg zakonodavslva o zalj;Josleni:m ·zenama, od riaro-Cite je v.a.Znosti imati uvi'd. i li celokupno radno _ :zakono¢lavstvo i nje.govu pr!m.enu, od:n-o-~no naC:in i_ obim intervencije drZave u radnim ·od-nos.ima. To j.e vaZ!ll·o s r3Jzloga. Sto· Zene ·u radnorn o-dnosu pretstavljaju ;Sarno _deo svih zaposlenih na koje se radno zakonodavstvo· odnosi. 8-em toga, problematiku ,zoap·oslene :Zene tre:ba posmatrati i . u okviru -c-elokupnog socijalnog zarkonodavstva, koje. je odraz so-cija.Ine politike date Zlemlje, o1bzirom na specifiCnu druStvenu ulogu Zene u porodici. Isto tako ne mogu se -zapos•taviti ni norme medunar.o-dnog kodeksa rada, odnosno medunar-odno re.gulisanje pojedinih p-itanja iz oihlasti rada i soc!j'aLne politike, i odnos pojedine zemlje prema tim normama. Sarno u _sklopu svih ovih 'C:in-ilaca moZe d.a se sagleda komp!eksnost problematike polozaia zaiposlene zene ka-o i uloga, ·obim i pe·rspektiva razvoja intervencije zajednice u toj oblasti. PriJ..Wenj·e sa .ovog a.spekta razmatranju p<>1c>Zaja zap-oslene Zene u naSoj zemlji uslovilo je i paCin i·zlaganja .u ovom delu. 11 �Da bi se d)Jjasnile izvjesne pojave u vezi sa IZe;,_,kim radom van ilruCe, l'<lgUliisamje tog rada, kao ;_ l!'I"avac dailjeg razvoja i re8avanja pojedinih pitanja iz te oblasti, bilo je potrebno koliko je to mogucno u okviru ovakvog rada ~ izloziti predeni put u pojedinim zemljama i na medunarodnom planu. &toga se u istoriskom delu daje prikaz razvoja zaStitnog zakonodavstva o zaposlenim Zenama u onim zetiUjama. u koji~a se .smatra karakterisUCnim Zen~ki rad i njegovo regulisa- I nje. Time se htelo pokazati da problemi koji se danas u na§oj ISTORISKI RAZVOJ ZASTITNOG ZAKONODAVSTVA 0 ZAPOSLENIM ZENAMA zemlji javljaju u procesu industrijalizacije u vezi sa masovnim zapoSljavanjem .Zena nisu ni novi ni nepoznati, te da oni ustv.ari pretstavljaju :zakoniie pojave na odredenom stepenu · razvoja druStva. U prikazU osnovn,ih -.koncepcija koje su nastale u vezi sa Zensk.im radom van kuCe J. .zaStitnim zakonodavstvom uCinjen je pokusaj da se doprinese rasciscavanju nacelnih teoretskih stavova · u reSavanju :pojedinih prolblema, naroCito onih koji su vezani za u.skladivanje rada Zena van kuC.e sa porodiCnirn Zivotom. Najzad,. Waganje sustine zaStitnog zakonodavstva i pojedinih mera koje se preduzimaju u korist zaposlenih 'zena u nasoj zemlji · treba da pokaze rezultate postignute na tom polju, uz pokusaj da se prikaze perspektiva razvoja regulisap.j,a poloZaja Zene u ·radnom odnosu .u naSim specifiCnim uslovima izgradnje socijalizma na hazi iiirokog samoupravljanja. - Zenski nrd :.ran kuce je istoriska !POjava. Masovmo 1:tapoSljavanje zena van kuce je proce& koji ·se st~lno razvija, ~­ hv;atajuCi postepemo, brZe tli BP<?riie, sve .,~e. Ne'ke zemlJe, koje !S·u indU5triski visoko ra·zV!Jene, prola,Zlle s~ kroz proces ri.a.gle industrijalizaci:je ili u uslovima ~~anka} na~Iog razvoj.a kapitalizma, iii u uslovima ~enJenth ;drus~enih od_nosa. Ipa.k, proces industrijaliz-acije i u jedn~a 1 u drug1~a pratile su izvesne pOjave prema kojima dr~stvo _kao celina nije moglo da bude indiferentno. Jedna od.tl?- POJ.ava u t~m pr·ooesu, koja pretstavlja ;>iegovu. karak:erlstiku, J~ sve. sur-; zapoiUjavanje zena van kuce. Da ~l se bo!Je .ra~mei; pwble~m Sto ih masovni Zenski rad po1stavl]a pred zaJednlcu, 1 sve poJav~ vezane za rad Z.ena van kuCe, neophodno je dati. i~est~n istoriski pregled pmblematike zenskog ra.da i r:gn.hsanja tog roda, budum da tl pO>red svili "'MildJ!m! 'k<XJ<;· poiStC>Je =ediu pojedinih zemalja, postoje i lzvesne zaJedniCk.e .komponente, koje tra:Ze odredena reSenja . . 1. iRAZVOJ ZASTITNOG ZAKONODAVSTVA 0 ZIAII>OSLENllVl ZElNAMA U NEKIM ZJlThiLLJAMA DO PRVOG SVETSKOG RATA Po·Sto je Siroko zapo'mjavanje Zena van kuCe po~ava J.:~­ rakteristiCna za period industrijalizacl:jel iZJ,gleda naJ:zJgodniJe dati pregled zen.skog rada i regulisanja tog rada u onim ze13 12 �mljama gde je · .. . d . . .. . .. reva 1UCIJa naJpre otpoCela, odnosno ~ e se rn_dustr9ahzacrJa naglo razvijala. u tom per· d · tun zemlJama.. . ·10 u 1 u . . ,.. . ,m·ogu .se nacr zamecr sv.ega onaga Sto _· e u VeZl sa zenskrm radom van kuCe: razlozi z O·SI · · J • r.ada i :Zivota :za,poslenih Zena posledice koapJ·e . ]avda~Ja, u_slovi .. · . . ' J€ ra zena rma(} za zene 1 zaJednrrcu, putevi i naCini ko .. klanjati negativne posledice ,zen.skog Jrmrada su se nkas:o}ale ot.. . b' · t a van uce a"'· 1 •O un rn ervencij a drZave u kori t . 1 'h ,.. ' n -cin klase i ,zaposlenih !judi uopSte ~ za~oshenr z~na, radni·Cke Zenski rad -Van k , . . k ' -~~- 1 s. vatanJa. v~~pa __za . uce 1 za onsku zas.trtu Zena ' i to ne samo · u · nacwna1n·· rm· . '· nego 1 U m.edunarodnim okvirima. Engleska · · Kao i u drugim ze~Ijiuna · · · E . .; . . . _ . obHka na-J·a·mn·og ·d· .... · · ·. ' 1 . u. ng1~s~oJ Je b1Io· lzvesni.h:. ra. a zena 1 ran 1J· e pte · d . k . · ali. to su· hi·1·· · ·1 . ' In ustns e revaludJ·e · I1zuzecrAhtk''d · • 10 us?r"ka revoluciia '(koja se t! EngleS!oo;j kr .e Je • •• • XaiZ . a a)em XVIII • ip•oce1llooon XJX elk } :~~:~~n~~orepha staVlre dr_u~tvene· ~~posec<2 i u Zivotu v~en:_ epo u. asn1c1ma masma k · ,. upO•trebu »radnika b-ez mi.Shm . T' OJe su •olnogucilerazvijenosti al" , . k . e snage 1 1 nezrele tel~sne neruke ne sam' o 1~ vece g1p ?sti ud<Q·va«s, postale sti neophodneoceva porod.ica rpaurpe · .h . !tiJ'a vel: i !lJ.ih .h " . ' nzovanl .selJaka ·1.· Zanat' DVIzena 1 dece' CiJ'i Je ra d , se1n · to·ga btQ> · . . znatno '" t' · .. 4 viJ 1: ! ' 1 J€'V 1111)·1. 0 ~eriskom- ' d · Englesk . . . chins: Wome'li .,inr~~~ndust~~ P[e ~api~~zma- vidi· B. L. HutOpSirnije o podac-ima u- vezi s·~ ~~·an·1.5, od str. 14 i dalje; 16 veka u Englesko' i.d'• K gu Jem ra•da zyd 14 do. 1947, Cir., str. 208 i sl~~c~: Ftrl Mar~: Kapital, knj. I. Beograd, rers u Encyclopaedia. of· th~ Sgr.enzcse ~Ishnun:. Statutes of Labou. d . . Cta C?..ences vol IX str 3 ' k 1 u e~u Clt.iranom u beleSci 2. ' · ' · ~. ao. ' DadZordZ D. H. Kol: Istorija pokreta b •t B eogr , 1955 g., str. 3 . ~ n anske TadniCke klase~ a K. Marks: crp.· ·cit .• &tr. 317 • 4 To je dolazilo prvenstveno 0 .tud Sto . btile kvaJ-ifikovane i St . 3: . . radnice po pravilu nisu 1:- tralti. Zerislmt i deCju nao~~J a.:.l~~avCl 1 ~am~ Zene (i deca) sma-, a om pnhod1ma oca por~ice. 14 Tako se maze· reCi da je hidustriSka i-ervo,Iucija q;>rhnorala Zelle ii r.edova proletarijata da -se. ·zap.a-Sljavaju- _v.an kuCe.._1PohlepnOst, stirovost, primiJtlvnost prvih ·faJbrikanata· kapita!ista, potpomognuta i poddavana tada vladajucom ekonomsloom doktrinom aps<>hllbnog eJoo[!]omskiog ·liliberaJi.zma, ·stvo.-rila Je ,stra!Sn-e us1ove Zivota i rada u tom pel'liodu »deCaffirog. dotba k>ap.it'aiizlma<c. 5 Nllske natdnirce, do nemogill:nosti proiduZe-' ·no radno vreme, fantas. tiCna eksploatacija deCj.eg r.ada, sasvfrn loSi uslov.i stanovanja u prenatrpanim gradovima i predgr.aQi.;. rna, kratak Zivotni vek, Siroko rasprostranjena prostitucija, pad nataliteta i visoka smrtnost dece i sliC:ne nedaCe - pominju se u mnogobrojnim dokumentfma (i2lve8taji kraljevskih komisija, podruenih inspektora, clanci u tadanjoj dnevnoj stamp; itd.). Sve te pojave razni pisci su na razliCite naCine tumaCili, aJ.rl. »1sam-e Cinjenioe niJsru •osporavane«. 15 . U toj i takvoj situaciji poslednjih godina potkraj XV[])I i prvih godina XIX veka poce!ti su u. Engleskoj da se jav!jaju prvi -glasovi Pojedinaca (lekara; filantropa i 1prvih socijalistautopista) koji, na razliCite naCine i r~zliCitirri sreditvima Stosu im stajala na raspol~ganju, PoCinju da se .zaia-Zu za intervenciju dr:Zave u k_o.rist radnika, naroCtto deoe i Zena. Bez ohzira da li je te pojedince J;ukovodila iskljuCivo filantropija iii <Wu,gi .rruziliooi, arguanenti s kojima su om ape1ovatlri ""' javnost i Parlamenat u kori.st svojih zahteva, bili su da se ne radi samo o zaStiti p-ojedinca, l}ego i o -Cuvanju zdravlja· i o buduenosti nacijle. Re=ltat te horbe b]<> je da je 1802 godine engleski Parlamenat, u :kojeffi J·as nisu sedelt"q;)retstavnki fa;ootl<anruta, prfuvatio. »Healts and J\ILoo:als o!f Aprprentices Act<(, zakion kojti.m •se ,Ulkaapj·aQu najgoce vapiljuCe z1oupotrebe<<7 i koji moiZe da se smatra ,p-oCetkom moderne_ socijalne politike. 5 F.ridrih Engels: .PoloZa.j radniCke klase u. E1i!Jteskoj, Beo-grad, Predgovor II. neroaCkoro izdanj~, Kultura, 1947, Cir., str. 374 1892. god . DZ. Kol.: op. cit., str. 151. -F. Engels: op. cit., str. 173; takode vidi Traite etementaire de legislation industrielle, Paris, 1931-33. 6 7 15 �Trideset godina kasnije '(1833) donet je Zakon o za!ltiti · dece (J<oji se prot.,Ze na sve. tekstilne fabrike sem na fa:brike svile), kojim se zabranjuje nocni rad (od pola devet uvece . do pola sest ujutro) 2;a sva ilea od 9 do 18 gt>dina, i regulii\e raditi dan.' Ali ogranicenje rada dece od 9 do 13 godina na 8 Casova dnevno, koje nije adgovaralo falbrikantima, dovelo Je v.eC te iste, 1833 godine, do sistema smena, koji je kasnije, prelaskom na osmoCasovni radni dan odraslih, i pored protesta radnika, postao i ostao sistem rada u v:elikom delu industrije. Zakonom od 1833 godine ustanovljena je i jedna nova va.Zna institucija - fabri'Cka insp,ekcija, u okviru Ministarstva unutraSnjih poslova. 9 \I' :I u tom periodu, u <>kviru cartistiCkog pokreta {1834), prvi put se diskutuje i o ;!enskom pravu g1asa povodom zahteva za pravo glasa radnika: Meduti.m, u javnost se ne ide sa tom par.olom, niti se taj zahtev ukljueuj.e u sll1Zbeni program, jer Se smatra da prilike j-o.S nisu 2rele da bi Zensko pi-av{) glasa moglo da hude »predmet masovne politiCke agitacije<<." 0 zakonskoj za.Stiti zruposleilih Zena, medutim, joS se ·ne govori. A Zenesu tada radile u u.Zasnim uslovima: u rudn1cima sa pol1J;gole puzale i pmvJaCile se zajedno sa decom, u fabrikama su pro• v·odile dap.e i ·noCi zajedno sa mu.Skarcima, u nehig!iJens·kim prostorijama, radile do samog pomdaja a nekad se parat!ale 8 Marks smatra da je ovim zaik:onom u- modernoj industriji otpoCe'O normalni radni dan. K. Marks: Kapital, str. 216 ' 9 0 fabriCkim in'S})ektorima, Ci}im se iz-veStajima Marx obiJ.ato sluZi u svojim ana~a · i slikanju kapitalizma u Engleskoj, Vlidi: K. Marks: op. cit.; str. 1~0 i sledeee. 10 Dr. Kmt, A. Ge!'ilaoh: Die Bedeutung des A-rbeiterinnenschutzes (Eine Studie an der -En-twicklung der Englischen Fabrikgesetze), Jena, 1913 g, Prya petic1j a za pravo glasa podnesena je Donj.em domu 1832 g. i branio ju je-Sir Robert Peel. God. 1867 podneo je John Stuart Mill prvi put u parlamentu predlog da se u _biraCke spisk'ove uve- . du i Zene koje plaCaju porez. Predlog je odbijen sa 1_94 -protiv 73 glasa. Vidf: A. Bebel: Zena i socijalizam, Beograd, 1923, str..296. 16 uz ma8mu i do!azile pon(>VO na posao nekolilro dana nakon · porot!aja." ·. Posta je rad pod zemljom ostavljao najstrasnije posl.e~ice na zdravlje i moral Zena, to je u Zakon o r_adu ~ rudniCim~. ~ning's Act) 1842 godine uilla e>dredba koJ om Je podzemm rad Zena (i dece ispod 10 go dina)· zilbranjen.12 U istoriji zenskog rada to je prva zakonska odredba o zastiti zena. Ipsk trebalo je da prot!u pune 4 godine pa da, 1847 g .. , zene u Engleskoj zaista prestanu da rade pod zemljom u rudnicima. · Dve godine kasnije, 1844 g., donet je dopunski fabricki zakon o regulisanju radnog dana, kojim s-e uvordi »nova kategorija« ·zaStiCenih lica -.Zene iznad 18 :godina starosti. ZakoJ.lD:t:Il od 1844 g. Zene sU »U svakom pogledl! izjednaCe~e sa mladim licima, njihova je radno vrem.e ogranl·Ceno na 12 casova .zabranjen im je noC:rii rad<,. Taj zakon je predvida"o prvih 5 da~a u nedelji 12 s.ati rada -a u subotu 9, IS tim da rad mora da se svrSi do 16,30, 1Cim:e je, ·za ·zene, hila ozaikonjena tzv. engJeska subota. Sem toga, ovim zakonom uvedene su i mere koje su ogranicavale izigravanje 2>ak<>na ad 1833 g. primenom sist€!Il1a sm-ena. Fabrik.anti. su bili prim-orani da j.avno obeleZe poCetak i svrSetak rada, •biloje. ·?abra~jeno jesti .u presto~~: jama u kojima traje proces pr01zvodn]e, odredent su taCmJl peri·odi i granice odmora, uvedeni •Su »p·rirodni zakoni mo~.e:­ oog na{ilna !P'!'~<>dmJe«. A1i bitno je, -da j'e na sel<toru koJ• ]e zakon ohuhvatao (tekstil bez svilarstva) pra,ksa svela u iste granice i radno vrem·e -o-drasli-h muSkih fabriCkih radni~~i paSta je u veCini p:rocesa ;p;roizvardnje neO!Phodn_a koopera.ciJa dece, mladih lica i Zena. 13 Godina 1847 - doba burne agitacije za desetcasovni radni dan i vrhunac -,Cartisti-Ckog pokreta - donosi Zakon o desetcasovnom radnom "vremenu. za sva mlada lica j radnice (u n OpSirnije o tome vidi naroCito: u citiranom delu F. PoloZa; T-adniCke klase u EngleskDJ. ~elsa: · u rudnicima su 1841 g. radile 6133 rene, odnosn'o 3:;JJ/o '()(] svih radnika. Ibidem, str. 270. 1 3 Vidi: K. Marks, Kapital, str. 21g.,_220; kao i BIT: Statut legcd des travailleuses, Geneve, 1938 g.; str. 142 i str., 231. 1! 2 2ena u radnom odnosu 17 �'(j ! I I 'i I. · tek.stilnoj }ndustriji), s tim da to definitivno. ogranicenje stupa na snagu 1 maja 1848 g." U lborbi fabrikanata pr"otiv primene n<>vog zakona dolazi prvi put :do izraZaja takozvana negativna strana zakonske zaStite Zena. Nairne; po-Sto nijedan zakon Sto je dotada dOne-'· sen ustvari nije ni u Cemu ograniCavao rad muSkih odraslih lica, fabrikanti su poCeli ».sa mestimiCnim .atpuStanj.em jednog dela, pone!kad o rpa>1<>vine zarposlenih mladih lica i II'adnioa o uspostavili za odrasle muSke radnike gotovo 2aboravljeni noCni rad« .15 N oviin dopunskim fa-briCkim zakonom, 1850 iodine; radni dan mladih lica i Zena regulisap je tako da se ustvaii prvih ~ dana u sedmici radr produ.Zuje na deset i po Caso~a ,a. suhotom sikm6u,Ie na ,sedaffi, i;p<>. Sem to,ga, odre&uje se k""' period· u krijem se mo.Z_e raditi vreme -od 6 Casova ujutro do 6 uveCe, sa odmoi-om za jelo od jedan i po Cas, koji se mora dati svima u · isto vreme. Pri tom tre1ha imati u vddu da se zakonodavstvo- iz prve polovine XIX veka odnosilo sam<> na tekstilnu industriju, medu- · tim, znatan broj Zena radio je i u drugim granama u kojima nije bilo uopSte regulisanja ill je zaStita r8.dnica hila zna<tno manja. Tak<> je tek 1845 go dine donet prvi zakon· kojim se regu!ise rad izvan teksti!a - Zakon o stamparij ama (Printwork's Act). Njime se ograni-Cava radni dan Z.ena na 16 Casova rada,.bez zakonskih ·odrn.-ora za jelo, ne zabranjuje se noCni rad, ne stite se deca iznad 13 godiia. 16 U drugoj pol-i XIX ve.ka kapitalizam u Englesk<>j se veC ustalio. Od ogromnih profita, koje je omoguCivao monopol na svetskom trilltu, hilro je moguCe davati minimalne izn:ose 14 · -Marx ovaj zakon •ocenjuje kao zako-n koji »nije bio samo nu.Zan praktiCan uspeh veC pobe<la principa; prvi put je politiCka ekopomij-a bl}rZoaz,ije otvoreno kapitulirala p.red P'OlitiCkom ekonomo]om radmCke klase«. Vidi: Prva, Druga i Tre(:a internacionala, grada za pr~mCavanje delatnosti triju internaoionala, Beograd, 1952 g., str. 16 (c1tat po »Marks-Engeus- Dela«, knj. XIII, doo I, str. 11). u; Kapital: str. 222. 16 K. Marks: op. c_it., str. 228-230 i 231-2.32. 18 {:»·mrvice«) i radni-Ckoj ldasi, naroBto kv3.lifikoVanim ·radriicl~ ma, 11 od ko~ih se stvorila radnicka aristokratija, koja· se trti~ dila da se po naCinu Zivota u imesnom smislu pribliii · btir~o­ aziji. OpSte stanje radnicke klase u Engleskol bilo je svakako znatno bolje od onog u prvoj P..Olovini XIX veka. I rpored jos mno,go bede, ipak je »pros€Cni ZiVotni standard engleskog rad:tlika bio viSi od proseCn.og na evropskom kontinentu«. 18 U tom periodu broj zaposlenih .Zena se stalno. pov~Cavaq~ Cesto brZe nego broj zap·oslenih muSkaraca, i brZe {)d. porasta Zenskog stanovni.Stva. 19 Sedamdesete godine XIX veka u Engleskol bile su plodne u pogledu regulisanja raznih pitanja vezanih za Zivot radniCke -klase. ·Ti z~w-ni su u izvesnom sm.islu hili ·odr8.z ilovonasta.:. Hh shvatan.ja o socijalnoj ulozi drZave, i mada se nisu Odri··osili na regulisanje ;skljuCi"o radnih odnosa, ipak su vee tada usli u okvir tzv. socijalnog zakonodavstva. Tako, -naprimer, .i:z olblasti fabrickog zakonodavstva, 1861 g. regullsana je inspekcija rada u rudnicima, a 1862 g. naimenovana komisij,a za. ispitivarije radnih 1 Zivotnih- uslova· :r:udara.20 ;, Godina 1867 vama je u engleskom radnickom zakonodavstvu, j"er se tada, mada ne u istom obimu, ipak ·reguliSe ·i ~ad 17 Lenjin: Dela, sv. VI, str. 608 (ruSJki), citirano po J. V. -Tarle; Istorija novoga veka., II deo, Beograd, _1949 g., str. 106. 18 J. V. Tarle: op. cit., str. 107. Vidi takode: K. Marks, op_. cit. str. 405. 19 ·- Dok se Zensko stanovniStvo u Engleskoj od 1841- do 1891 ·g-t>- dine povecalo svega za jednu treCinu, dotle se broj -:lena u ··fabrikama poveCao za tri puta. U manufakturama je radil'o 1841 .g. 463.000 Zena, a 1891 .veC 1,447.500. U istom periodu· broj mUSkih industi-iskih radnika porastao je za ·svega · 53"/o -a Zena za 22118/ci. Vidi: Labour Party, Labor laws for ·women. London 1900 g-.-; kao li Ida Strasser: Frauenarbeit und Ratio.nalisierung~ E3er.lin,- 1827, str. 12. Oosirnije o kretanju zaposlenja po granama i po, polu . vidi takode Lilly Braun: Die Frauenjrage, Leipzig, 1903 g., ~str. ~_17. tabela. _. · '· · ,. 20 Iz obimnog materijala k'oii je ta komisija· skupila; 1riteresantno je miSljenje rudara da rad u rudnioima nije rad koji o¢t.!Wvara Zenama, iako sene odvija pod zeml.iom; ,iE!r je »teZaH:: i poniZava.iuCi za Zenu« i da bi ga zato trebal•o zabraniti,. ali da rad ·b fabrikama Zenama ne treba zabranjivati. Vidi: -K. Maii"ks: KapitaJ, str. 407. 2* . . �,d:r:ugin:;t "gr~ama induStrije. Ramlme se, i ti- tZakoni &u se, i omladinu, a obuhvatili-.su. t<rSku industriju, 'radionice sa najmanje 50 radC ~ilka,_ ·.rna,-tw£a!kture, .:Jwcrti rad i ·s1tne !l'.adli.onice. l) ka~ -~- do(adanj~ _.odD.oSili sanw- na Z~ne,. decu · · Mada je 1867 ,g. bila obrazovana komisija za ispitivanje r!:td'a ~u poljO!priVredi, tpak, f'pored svih nastojanja, p_oljoprivreda je ostala podru~je gde je pos!odavcima hila ostavljena pC>tpuna sloboda eksp!oatacije radnika." Godine 1871 donet je u Engleskoj jos jedan zakon ad znaa naroCito za radnice- Married Women's 1\:ct,_: kojim se udatim zenama omogucava da slobodno ra.sp:o.~~.l.l svojom ~aradom i iinovitiom. 22 ~ja_z:a. z.~n.e.uop.Ste, I ·l! ·· ' l'rilican haoo, koJi je pootojao u to doba u fabrickom zakonodavstvu Engleske, resen je kodifikacij.om izvrsenom 1878 g. Mada je to hilo »zla,tno doba« engleske privred~, mada su vee· postojali Tr8.de uniorii, mada je vee post~jala Prva intern!lcionala, koja je svakako imala znatan uticaj na orga_nizovane is.t1J!Pe i !Zaihteve radniC:ke klase, mada su i poslodavci uvidal'i ik·o·risti od ·regulisanog · rada, a izvesna intervencija. arzave prihvaCena"kao orude z.a stvaranje kompromisa i spreCavanje rev-olucionamih akata radniC:ke klase, ipak. je radniCko zakonodavstvo regulisalo i&k!jui:i.vo rad zena i dece i bel.Zilo mindmalne r€zultake." rirugu .vrstu kadifikacije engleskog radnicko.g zakonodavstva· pretstavlja ·Zalwn .od 1391 ,g. lmji - re!Mivn:o kasn<J uvodi jednu vaznu novinu za Z.ne - por<>diljslci dopust. Naim.e, :l!enama je ,...anjen rad posle por<Jdaj.a u toku 4 nede!je. Ali ova· mera, kao 1 u Svajcarskoj gde se prvi put pojavi!i Ibidem, Slfi. 403, 410. Na:jme, dotada su muZeVi 1iJ:n,aJ1i pravo na isplatu nadndca Zena, i nije bio --redak sluCaj da se to pravo zloupotreblj.aval'o. Vidi: · n: Dr. Ana BoZi-C, PoloZaj_ Zene u pTivatroom pravu, Beograd, 1939. sir.. ~6. n Obzironi na stanje fabriCkog zakonodavstva u ostalim zemljama, Engels to zakonodavstvo ipak sr.rtatra }}p·c>red Svajcarskog .saveznog ..fabrl.Ckog zakona od 1877 g. kao najboljli zakon '<> tom predmetu« - K. Marks: Kapital, str. 412 (bel.Ska). ' la,24 Il!ije znaC:ila naVoCitu poliHl{! :Zen·ama, jel---nlje- .obezbediv-~la nikak.vu naknadu z.a nadnku za tfij period. --r ·ova odredba; nnada poloviCna, doneta je ustvari, kaiJ i ·s·-y.$ dhige, pod· _·pri.... tiskom zahteva radnlcke klase. Ipak, opadanje rprocenta ra" danja u Engleskoj u drugoj rpolovini XIX veka i porast proC oen-ta smrtn1ooti. d-ece, naroCilbo =00JEIDCadii, svak3ilro su pr:i. ~ Qgral~ ulogu. 25 . U te godine '(1893) pada i uvodenje inspektora rada Z-ena- 60 g-odina nakon_ ustanovljavanj-a .inspekcije rada.. One su odigrale vrlo pozirtivnu ulo,gu, j·er. se,·].)raksom pok~zalo-da· muSkarci, oi pored najbolje volje, Cesto niSu znali »kak-o da gledaju i kako da ispituju«-26 U ,godinama ad pocetka ovoga vek!\ do Prvog svetskC>g rata, naroCito u prvih deset godina, Engleska je u~~SCivala· svoje fa;bricko zakonodavstvo i dopunjavala ga (~ire &hvacenim) sO-cij alnim zakonodavstvom. Taka, u tom periodu, :za. ~~ poslene majke svakako je vaZan i Prosvetni zakon iz_ 19?6 g. 'a ishrani ucenika (daCke kuhinje). pored drugih zakona. koji, su bili od ma1Caja za sve zaposlene Zene -(Zakon o -obeStel:en~1l -1906 g.; o·-osmo-Casovnom radnom·vremenu u rudnicin).a;:o., 'St~O!i penzijti 1908 g., ooatinn Zaa<on •<> raclciCkfum odlboori. rna, o minimaJnriin nadnicama ...__ i za kuC:ni r.ad; 10 .berZI8.nia r.a.;;. da - 1909 g., itd.)." 24 Svajcaxska je-- 23 m·arnr 1877 g. ·(V~ordnting des SCh~eizeT­ Bundesrates) USFtanovila porodiljsikii dopust za industrnske radniCe u trajanju ad 8 nedelja, od Cega je 6 nedelja koriSCenja posle P<!'l'G~~ d:aja 'obavezno. Medutlim., kaik:o nij-e niOim obezbedena naknada-. umesto nadnice za vreme te :?Ja:brane Tada, to- je ta odredba eko-:,nomski teSko pogodila radnice, koje _su, da bi pdbavile sred_stva' neophodna za Zivot, bile primorane d?L se Cesto_ pril1:va6aju i .,te:Zeg rada o-d onog koji ,s-u obavljale U. fabrici. lpa-k, i ovakva · ni~jlkay~ odredba zna-C:ila je poCetak zaStite materinstva i imala.' je i. m~(lu­ narodni znaCaj. VJdi: Otto Graf, Schwangerschp..ft ·und Qeburt ·im. Arbeitsrecht,- KOLn, 1931, str. 31. · 25 Vidi 'OpSirnije: DZ.- Kol: op. cit.~ str. 317. 2 6 B. L. HUtchins: op. cit., str. 182 i 198 . 27 DZ. Kol: op. cit., stt. 359-362; P. Pic: ·op. Cit.·, Bfr.- 5o3. �. l[i ,. I' ;I •J'<arqcitoje vazan National Insurance Act- Zak;en o socija!r~!'ffi. osigllranju, koji je predvid:ao i medioinsku pomo•c i P()~pm;e .u slucaju poroaaja." .-:Na, r.e.latiyno kasne odredhe za zastirtu materlnstva; kao i ucWSte_na relativno oskudnu zaStitu .Zena, svarkako· je uticalo' i, to sto su zaposlene zene dugo bile van redova sindikalnih or.ganizacija iii sU 1i njima bile procentualno manfe zastupane. Negativno j'e uticao i feministiCki pokret Zena iz gradanskih krugoVa, koje Su .s.e veC u drugoj polovini XIX veka horeCi se za pravn na rad borile protiv posebnog zaStitnog zakonodavstva. za Zene·. Time se, ustvari, i.Slo na ruku krugoviril.a koji su _se· :i: ip.aCe ,odupirali uv:odenju i proSi_rivanju zaStitnog zakonodavstva. _-·_:Org~ni.zov_ani radni&i !Imkret, ~aokupl1jen prvenstveno e~onomsko;-politiCkini ·~bot'lbama,_ u kojima su Sltrajkovi imali ~~~o. mesto, talmde se nije naroCito rbavio pro1blem-om :Zena, 3: ,sindikati su se tCes.to 1Cak. odupirali primanju Zena u svoje · redoVe. 21 . , S druge strane, na op·Sti razvDj'- zaStitnog .za~onoda:v.stva u :Elrlglesilooj svaka1m 1je zna1Ino pozitivm.o utikal!a aktilvnost Lahuiisticke partije, u krilu koje je kasnije delovalo· i DruStV'o f8Jbi.jevaoo, lllotle se rp'ooebn<> bavlil<>• [ darucavallljem poilloiaja zena'(B. Shaw i Beatrice f Sidney Webb), naroCtito njegovom ekonomskom s.tranom, odnosno pitanjem ni'Zih iZ.enskih nadnica i plata, lwje s.u 'bile stalna karakteristika celog p-osmatrano.g perioda. ! ~a -vreme rata, obzirom na znatno uCeS_Ce :Zena u ratnoj privredJ10, u engleskoj javnosti poCela j.e se vodi Dihim-na p:ropaganda za -o1ginizaciju izvesnih servisa koji ,Ce ·amO~gu­ C:i\rati potpuillje ang~ovanje Zena· na nji:hovim radnim me.sti~a (kantine,- zdpavstvena· sluiba u preduz-eCima, odffiaraliSta i da _ .213 ,:0si~ranje p() ovom zalronu ntije obuhvatilo vanbraOne majke. Vidi: B. L. Hutcnins: op. cit., str. 290. . _ ·21 Vicij. op~Umije citrlran-o delo DZ. Kola, str. 262; cit. delo Hut~hlinsa, stt. 119 i sl.; kao d L. Braun: op. cit., str. 432 .i 439-440. 30 Procenat Zena u 1918 g. u odnosu rna 1914 _g. u ii.ndustrijri IDetala naglo je porastao na 25°/o, u hemiskoj industrij.i se pioveCao od 20-na 39~/Q, au drlavnim p.red.U:ze&na 'Od 3 na 470fo,, Vidi opShnije: ·Gertrud~ _YfilUams: Wpmen and Work, Lon.dton, 1945, .str. 44. sJ.). Istovremeno poveean_a je_i k'ontrola vla:de riad izvrsenjem .. ostoj eCih propi&a." T·o J€ b>o dokaz da se. za pr?bleme zap !enih Zena gledaju& sa Sir,eg aspekta, drzava zatnteTes?vapos , ,. . t · la tek pnda kad je vladajucim krugo~a pos aro1 sasvrm neophodalt Zenski rad u vrlo Slir-okom ·ob1mu. · Francuska Sloboda rada koju j'e pr-oklamovala Velika franC'Uska re32 vOlueija, otsUdn~ za kasniji privredni razvitak zemlje, nij~ znaCila sloibodu rada i za Zene iz gradanske klase. Otuda 1 bo!'lbe i progoni poznatih ·francuslcih Zena -:--- horae~ za pravo na rad Zena,, oslobodenje od vla.~~i "muza. i prav~ ~a uC.eSCe u jarvnom Zi'V1o'tu· 33 Ali, ka•o i kas~J'I z~ POitt:~ zen.a .~ .gra: aanskih lkrugova u svim zemlJama, t1 (I>Oikreti ruru dodil'!'Vah (bar ne- u poCetku) Zene iZ redov~ pro.letarij a.ta, za ko~-: ~u ~ad i zarada van ku6e iii rad u kuci, ~h za drugo.ga, bth Jedtna moguCnost opstanka~ u Francuskoj, mo:Zda viSe nego drugde; rad ,z_ena radi zarade blo je razV'ijen i pre fabri~kog rada: Nagla in~ust11i)aliza­ cija34 samo je poveCala taj ra~. 1 pre~~~tlla mnoge zene" 1z malih radionica i sa rada u kuc1 u fahncke zgrade. Te zene su dugo Cekale rta intervenoiju drZave, .ZiveC~ i radeC~ po_~ sv~ fum UISlovlima lmji su ISV'Uda u petmodu •mdruistra1i2aCl.J•e ~ 001 manje- ili viSe, '¢asni i te.Ski. 35 Nes:un:~tivo je .d.a su na r.azV'oJ za8titnog zakonodavstva uticale pohhcke pr1hke u Francu31:_ Vidi: B. L. Hutchins: op cit., str. 247 i sl. Vidi: B. Iv. BlagojeviC: _Medunarodno regutisanje radnih: odnosa Beograd 1939 ~tr. 79 i sl., P. Pic: op. cit., str. 67, 68; Ge'orge scen'e: Le dToit ou~"h~~~ Paris, 1922, str. 2:1). ' 33 Olympe de GO'dges, Rose Lacombe -~ ~e, koje s~ svuda spominju u vezi sa Francusko~. rev-oluol]Offi ;. borbo~ zena za ravnopravnost. Pored ostalog v1di: J?r. An~ BozxC: op. ett., str. 80 Ii. dalje; Lilly Braun: op .. cit., str. 79 1 sledece. 34 Prim era radi moZe. da se nav,ede da j e vrednost prod'llkc:ije o_d 1815 do 1848 g. porasla od 2 na 4 milijarde. Za to vrerne proletanjat se piove6ao na viSe od 2 miliona. G. Scell;e: ?P: cit., ·~tr: 30. . Sf> 0 uslovima rada radnica u FrancuSikoJ wdi P. Pic: op ctt., str. 479 i Lilly Braun: op. c;t., str. 22~. s2 23 22 �.skoj, u mD.~ogO!llie razliCite ·oo onih u Engleskoj 36, ali se . Ono~ .i· kao gotovo sva druga iz tog vremena, ipak razvijalo po eri.gleskini uzorima. · Code civjl iz god 1804, koji po Engelsu pret&tavlja »majstorski pnilagodeno modernim kapitalisbiCokim odnosima, staro rimsko pravo - onaj gotovo savr.S-eni izraz pravnih odnosa. koji proisticu iz stupnja ekonomskog razvitka koji je Marks na:zvao robnom proizvodnjom« 37, p·oevetio je radu ·svega dva clana (1780 i 1781). Otuda nije <Cudo sto je prilikom proslave stogodiSnjice konstatovano da je u njemu radnik .»bio gotovo potpuno zaboravlfen«. 38 Za udate Zene, .a naroCito radnice, Code civil je, ffiedutim, imao vrlo negativne o~dredbe. Pored ostalog, on je davao P·raVO muZu da r.a;spola;Z:e. Zminom zaradom.39 Prve odrec1be zakonodavstva o radu u Francuskoj, kao i one u Engleskod, odnose Sf! na za.~titu dece od preterario ~ctU.gog rada, no·Cnog rada i nezdravih posJova. One dolaze ·skoZ.o 4. decen'ije kasnije ·ord "Dnih u Engleskoj, u vidu · »priUCno .p.laSljivog« i ·»:krajnJe skromnog« zakona iz god. 1841; koji je l.ipak znaCio izvesno poboljSanje.40 ! u !11:11 Provizorna revolucionarna vlada iz .god. -1848 dOllela· je prvom polo-v.inom te godtine tri zakona sa karatk:teristf.Cri·om vinom (u odnosu n" engle.;ilioo radnicko zakone>davstvo): svi p_ropisi odno.siii su se. na sve radn1ke, 'bez ofb.zii-a na rpol i uzrast (·o.graniCenje radnog dana, uvo.den.je suda dohrih ljt.idi - ·no:. - . »U Engleskoj je otsustvo ·socijalne demokra1Jije uzrok. >Slabom politiC.kom uzdizanju org3Jllizovahih radnika, u F.rancusrkoj SU· parlamentarne zablude socijalistiCkih frakcija odbile ·organiz'ovane mase od partije i isprunile ih- neprijateljstvom prema svakoj parlamenta:rnoj a:koiji uopSte.« Vidi: D. Tu~oviC: Izabrani ·spisi, knj. 1, Beograd, 1949. · 36 3 .7 F. Engels·: Razvitak socijalizma od u.topiji! do nauke, MarksEngels, Izabrana dela, knjiga II, Beograd, 1947, str. 103. 38 P. Pic: op. cit.• ·str, 74, citat Glassona. 30 Ibidem, -str. 634. 40 G. Scelle: op. cit., str; 3-3. 24 aribitraZa sastavljena od pretstavnika radnika i poslodaVaca, 41 slaboda udruZivanja i za~brana privatnih biroa za posredovanje rada). Meitutim, politiCke prilike ometaJe su primen_u svih. ovih zakona, tako da je trel>alo da proite skoro 40 godma pa da, posle donoSenja zakona o inspekciji rada (1_~83), ovi .:akoni, a naro;Cfto propisi o radnom vre~enu, dablJU prakhcno. znaCenj e. 42 , Prve; odred!be koje se odnose na posebnu Ziastitu zaposlenih Zena dOnosi tek zakon ill g-od. 1874. Njime je zabranjen noCni rad Zena do 21 god{ne .Zivota i, pored i~ekcije rada i drugih. odreclhi o higijeni, e>n takoite zabranjuje podzemn1 rad zena u rudnicima. 43 Zakon iz .god. 1874 dopunjen je g<>d. 1892 i odnosi se na sva industriska preduzeCa. Bitno je Sto je ·novim zak,onom_ za•branjen noCni rad Zena, bez obzira na· dQib. Radni ~an je ograni~ Cen za Zene na 11 ·Casova, nedeljni odmor je uveden svak1 sedmi dan a uvedeno je i Sest44 priZJilatih praznika; donete su i neke odredbe o higijeni. Slaiba strana tog zakona hila je u tome Sto se on odnosio samo na industriju .i radio nice a ne i na trgovinu, polj oprivredu i tzv. slobodne prof.esije, .Cime je znatan br:oj zaposlenih Zena oStajao izvan za.Stite. Godtine 1900 pe>jav1jfU\jU tSU ; prve sao::dtarne todredbe, ko}e se,. odnose pose:bno na Zene u trgovini. Po propisima koji su doneti te godine, sve tr,govine bile su ~uZne d~ na~a:re z~ prodavaCice i uo:p:S1te Zene koje rukuju robom stohce (ISh ~raJ pl-ema broju .. zaposlenih ·Zena, kako bi se ove mogle povremenn •o•dimorWH). 45 Ov·o j1e svakalko ZnaCiillo run.o!Slenj•e .jedn.e tmO'derne mere IU. IZ:a:Stit:OJO •zakionodavatv10. 4t u vezi sa uvoderij·em privrednih srudova Jinteresantan je podatak po kojem od 38518 pres?da priVreJdnog sru~a 1674 su se. odnosile na Zene. Ne navodi se godma, n•o verovatno ~e da se radi oposlednjim godinama proSlog veka. A. Bebel: op. ett., str. 224. 42 Vidi opSirnije: P. Pic: op._ cit., str. 77. 43 Ibidem, str. 79 44 Vidi: G. Fauchffi-e: Le travail des femmes, Paris, 1934; kao !i BIT, Btatu.t legal des travailleuses, rstr. 142, 143. 45 G. Scelle: op. cit., str. 160. .I 25 �l!r li !1/,1 '•! f 1·! Razv·oj. industralizacije krajem XJX veka odlikuje se i u Francusk.of' znatno <brZim porastom lbroja radnic:a i iap.oslenih Zena od porasta .Zensk.og stanovniStva i porasta 1broja zaposlenih lriu.Skar-aca.46 Medutim, za razliku od Engleske, za Francusku je bilo tilpH!no' da je imala :zmatan broj preduzeCa sa rnalim brojem ra:dntka, gde su us}oVli rada uvek- teii. 47 Velik broj ra:znovrsnih propisa izazvao je i u Francuskoj potrebu za •lwdifiikacij•om. j·e 1901 ·()bra!ZOIIT81Ila ekstrapaiDlament:a~na kom.isija sa zadatko~ da, ugla·vnom niS-ta ne menj'8.juCi i ne nadopunjujuCi, P'ripremi predlog Kodeksa rada. Ta je komisija zavrSila rad nakon 4 godine, ali je Francuska dohila Kodeks rada ·tek 1912 g." U periodu do Prvog svetskog rata donesene &U j.os neke odredbe vazne za zene. Med'u njima je i pmpis iz 1907 g., koji udatoj ;Zeni daje moghCn'ost da samostalno raspolaZe za- z""" T3.dom.. 49 NaroCito je vaZna za za.Stiltu zdr.a-vlja industriskih radnica b:hla Urediba od 1914 g., ikood.om se zenama '(" deci) za;manjuju izvesni Stetni poslovi.50 N ajzad, 'brflba poonenu1ii fi ZaiTo001 o o:nrlintima!1n&m naJdiilloarrna, ;, g]od. 1915, koji se odnosio samo na zene koj.e rade kod kuce za industriju oblacenja i luksuz (n.a muskarce j.. taj z;aikoon protegnut. tek 1928).51 1 1f '' i j! 46 Od 1886-1906 - dakle svega za 20 godina - broj radnica se P'mreCao za 100°/o, dok se broj zaposlenlih muSkaraca poveCao svega za 40°/o.. V.: Ida Strasser: op. cit., str. 12. 47 Tako dok je 1896 'g. u preduzeCima sa 1 do 10 -radnika .radd.lo 1,.3·3,1.000 -radnika, 'l.l.1iim sa preko 100 radnik:a radilo je svega 1,112.000 radnika, a 861.000 radHo ill je u preduzeeima od lQ-.100 radnika. Ta:rle: op. cit., Str. 127. 48 OPS:irrmije vLdi: G. Scelle: op. cit., :str. 4. 49 On je .imao u pralmi pozitivno delov-anje na udate Zene !i. u pogledu prdpadn()sti sindikatu. Mada je odredba koja je to formalno omoguCavaia Zeni doneta tek 1920 g:, ipak se na oonovu odr_edbe iz 1907 g. smartralo da Zena mo.Ze b-iti ·prirnljena u ·sindikat i bez narOCite dozvole mu.Za. Vidi: P. Pic: ·op. cit., str. 255; 634, 712. 50 Vidi detaljnije pr'opise: BIT: Statu.t legal des travailleu.ses, str. 326. 51 :1 I' Odredbe o zf'lltiti materinstva, odnosno o porodiljskom dopustu, uSle su u francusko zakonodavstvo relativno vrlo k.asno. No to ne zna.Ci da o njima nije bilo govora joS mnogo ranije. Uprav:o na piltanjima posebne zaS-tite Zena hila se bitka u parlamentu medu intervencionistima i pristalicama <>konomskog liberalizma." Trebalo je da prode skoro 20 godina, pa da prve odredbe o porodi!jskom dopur;tu, godine 1_909, udu u zaStitno zakonodavstvo. 53 Po tom prvom zakonu zasbta niJe bila efill{lllSna. Zenrurna }e naim.e .ootavljena mogu6no,st da ne rade 8 nedelja - 4 nedelje pre i 4 nedelje posle porodaja, za koje vreme im je sam<> garantovano zapo.slenje. Tek 1913 godine prvobitni zakon je dopunjen (glava IV Il knjige Kod:eksa rada) uvo·denjein olbaveznog porodi1jskog dopusta 4 nedelje posle poro-daja (i to za sve zaposlene Zene), s pravom na naknadu jz javnih fondova u •tolikom iznosu da .Zena moZe izdrZavati .sebe i dete 1 s pravom na bes-p.Latnu medicinsku pomoc (na osnovu zakona od 1893 godine o besplatnoj medi·cinsrkoj pomo.Ci)-.54 Zanimljivo je, medutim, pomenuti da su uC:iteljice dohile _-prav-o na po~Odiljskti dopust u trajanju .od 2 mes-eca p·osebno, zakonom od 1910 g. U slucaju potrebe one su cak mogle da produ.Ze poro-diljski dopust j-oS za dva meseca, a nisu mogle . P·onovo stupiti na po.sao hez lekarsko.g uverenja. Godinu dana P. Pic: op. cit., str. 66-•:i. s2 Proti.vndci dntervencije dr.Zave- u korist YZena uglavnom. ,su navodili tri argu.menta: prvo, obziTom da je zena slobodno b;f.c~, koje maze· da radi Sto h'oCe, nije prihvatljivo da joj ~~ _zabranJU_Je »da se Z.rtvuje« u dnteresu porodice i da radi p•o~_o koJI Je ponekad iznad nji::mih snaga; drugo, skraCenje {ograrlli.~enJe) ra'!nog ~eme­ na za Zene nepovoljno bi uti.calo na rad muskaraca, Jer om r_ade zajedr;10, i S•tvorilo bi dezorganizaci~u pr~izv?d~je; treCe. ?:~r~mCe­ nje ra~dnog dana Zena imaCe posle:~1cu -~~anJenJ_e produ~CIJe 1 _o_nemoguCiti bOTbu protiv konkrurenDIJe. Vidi: P. :Pre: op. e1.t., str. 48~. 53 PovodOin diskusije u vezi sa porodiljsk:im dopustom Cu:le su se i ovakve reCi (Dr Desper): »dospodo ne mi.slite li vi _da ~e ?Y"~ smeSno? Ovakve srtvari se ne stavljaju u za'kon. Dobn ob1CaJI (1 :francUJski duh se tome protive. Zakonodava_c ne m·OO:e ut.aziti u. !ako inrtimne detalj-e ...« OpS.im.ije vidi: A. Va~lhln: La femme salanee et 1a matemite, Paris, 1911. " v. P. Pic: op. cit., str. 542 i 840, i G. Scelle: op. cit., str. 152 j sledeCe. 26 27 �I "I kasnije, 191~ god., ovaj propi.s prosiren je i na s1u7Jbenice PTT. ~SIU!Z!benice dr.Zavne administracije stekle su ova pravo tek 1928.) 55 Izvesne mere za za·Stitu rna terinstva prova.ctene su i na. privatnoj osnovi putem po12natih druStava za uzajamno pomaganje - »Mutualites maternelles«, Ta dru.Stva, uglavnom katoliCka, isplaC:ivala su svojim Clanovima izvesne pomoCi u slu- . caju porodaja i uopste pomagala porodilji. Najstarija takva kasa raCuna se da je u.s.tanovljena u Pa.rizu, 1891 g. Organiza_:ciju PIQ~~~-~ radni~ama za vrerme poroda Po-Ceo je, sem to.ga, da prmnod1 J·OS polownom 19 veka industrijalac iz Mulhousa Dolfuss, stvaranjem kasa u koje su ulagale izve.Sne sume :Zenezaposlene u pre-duzeCu}6 • ' ::.v: Prvi svetski rat postavio je i pred francuske vlasti i2lvesne · pro.bleme u vezi sa Zenskim radom. Za re·Savanje tih prohle~a us~anovljen je 1916 god. Komitet za zenski rad, sastavljen od. ~ret~t~vnika. ~arlamenta, Zenskih i sindikalnih. organizacija, !Judi 1z medicinskih krugova i pretstavnika organizacija po-· s}odavaca. U toku rata .zastita materinstva je d·opunjena (1917 . godme) odredbom o pravu majki dojilja na jednocasovnu pa~ uzu u t<>lou ·rada u perliodu od godri:nu dana poole PO>:'o>diaga. Sem to-ga, pr.eduzeCa, u kojima j e zaposleno pr·eko- 100 Zena :' dobi iznad 15 godina, mogu biti ·obvezana da ustanove doj<Iista, u krugu preduze,Ca ili . u hlizinU7 Taka su rat i potre1be ratne industrije i ovde uslovili prve poCetke- socij alnih sltrlfu!i. u korist zaposlenih - k i i zena. 55 5 G. Fauchere: op. cit. ~ V. A. Vallin: Op. cit. Y izve~taju Komiteta od februara 1918 godine navodi se da Je u Indys.~skdrn. preduzeCima postojalo 70 ustanova za decu od dv:. d?. c\tin. g?d:Ue, sa proseCno oko 50-..:.60 dece u svakoj. Vidi ~Sll'1l~Je: , Mma~tere des r€gions librt§es-Letelier M-elle: Les cham:bre d al~a.~tement ~ns ~es etablissement industriels et commerc~aux, Pans, 1929; o zenama radnicama u Franctisk:oj za vreme rat~, gd.e se, I}J~ored Qrstarlog navode i jzVeStaj1 gorn.jeg· kooni.teta vdd1: G. Fauchere: op. cit., s.tr, 11. ., ' 57 • 28 Nemacka I u Nemaoi\koj je ukidanje korporacija, 1810 .god., lbio jedan od predu:slova za .razvitalk :industrij•alizacrje.. Ipak tek poole .god. 1848 NemaOka 1se nag1o pnivredrr>o razvij.a, a sedamdooetiih go-.dina bila je vee u »vrtoglavom procvatu« 58 , _koji _se n.astav: Ija i dalje, i tako Nemaeka XIX stoleCa poka.zu]-e: ))besp~~m~I'm mdustrrmslill razvrutaik«." I u NeunaiiliO!j se pen<>d u.ndusll11Ja!.ilzacije odl1ilkuje :p.rilivmn -starn:ovni.Stva 1u grado:ve, ..teSki:m u:s~o­ vima rada i Zivota. radnika ·i radnica, prostitucl]OID, slablJenjem porodiCnih v.eza, .odnosno svim oni.m poj~vama ko}e za: konito prate proces industrijalizacije u kapitahzmu. 60 Za na,gh por.a.st nove k}.ase - pro:leta.rijal1:a i ovde je ikarakteristiCr~a Onjenica da se broj radnica ·p?veCava.o b.rze ad fb;oja radnlka.61 Ali -ono Sto u izvesno.j m-eri r~zld.kuJe Nernacku od ~­ gleske i Francus:ke .(i SAD), to j·e inter.es j~avnag ~Em:Ja, .a naroCito socijaldemokrata, z.a .Z.enski rad i >)rzensko pltanJe« i velika aktivnost u tr-etiTanju i po'kuSaj·ima da se reSe pita111ja v.eztina za Zenski rad v.an ku.Ce. Sva· ta a1ktivnost, medutim, pada uglavnom u poslednje tri decenije proS!og i na pocetak K. M·axks: Kapita.l, l)ogovor 11· d.zdanjil, 1873 g .• str. XLIX~ s11 D. TucoVllC u svom napisu »Germanska opasnost« navodi da je nemaClci izvorz u periodu od 11380-84 do ~905-8 poras~ao za 58 890/0, a engleski samo za "22°/r;. Isto t~o, dok J·e u ~n~l~oJ p;ro- izvodnja uglja porasla svega za dva puta, u NemaCkoJ Je porasla :za Cetiri puta. Vidi opS,irnije D. TuooviC: Jzabrani spisi, sv. II, Beo- grad, 1950, ~r. 145. _ so 0 prilikama u NemaCkoj u d11·ugoj polovinli XIX v~a, izne-. senim paTalelno sa svim pitanjima vezanim zci Zenski. rad i Zi.vo~­ proletarijata u drugim zemljama, vidi: L. Brann, op, czt., poglavl]a IV V i VI ·mr. 209 do 430. Dosta karakteristi&rih podatak.a o mocbtdutetu, sianovanju, .porodiCnom ZiV'atu, o pros?-1n;c~ji i ~· na~odi i G. B. Morton: Probl€mes sociaux du travail femt.nm - 1 ouVT1ere en Allemagne - Geneve~ 1936, od str. 42-48 i 71 do 84. 61. Od 1822 do 1907 godine broj z;aposlenih Zena pove&tro. se za -6SO/o a muSkaraca svega m. 8-810/01. Vidi: Ida St_msser: op .. cit·• ~: 12 kao i G. B. Morton: op. cit., str. 105. 0 brOJU zaposlemh zena 1 m{J.Skaraca po granama ·i qdnosu Zena prema sindikaiim:a d obratno 'VIildli opSfum.,ilje: Instilbrut fii.r Marxismus-Lend;nis~ beum ~K der SED: Clara Zetkin: Ausgewahlte Red-en und Schriften, Berlin, 1957, str. 31-42. 29 �ov·og stoleCa~- U tom periodu burnih previranja u NemaCkoj se pojavljuju prve statistike (1883) i vade prve a;nkete u vezi sa JOenslcim ra,doo:n koo [ drzve6taji radruokriill 1nspektoNt' u t<> 1 doba pada osnivanje, zabrana i ponovna do-zvola rada {1890) Socijaldemokmtske partije", siroka aktivnost sindikata (legalno· i ilegalno), osnivanje Zenskih sindikata, osnivanje Centra za zenska pj>taillja u {>kviru Socijaldemokratske partij.e (1889), aktivnost Zenskih organizacija na pitanjima ravnopravnosti Zena, itd. - Sve je to biJo u znatnij.oj m·eri nego dtugde usloljeno i delatnoseu meaunarodnog radnickog pokreta (Druga interna~ionala), u kojem su nemaCki sodjalisti igrali znatnu_ u1ogu. a medu njim.a, naToCi1:o u vezi sa p1tanjima Zena, dve· markantne figure: Klara ZetkOn i August Bel>el." Regulisanje rada p&javljuje se u Nemackoj 1839 g. propi-sima koji ograni{!avaj'U4rad dece. Deset godina kasnije done·seni su prvi ipropisi u korist odraslLh radnika i radnica, kojima. se obezbeauje slobodna nedelja. Sire regulisanje tada i radnih .odno.sa, koje je o:buhvatilo i posebnu za&titu Zena u industriji, izvrSeno Je Obrtnim zakonom (»Gewerbordnung«) izda""' tim 1878- iste godine kad je donet i zakon protiv sodjalista." 62 NemaCku socij.alnu demokratiju ·TucoviC je ·walro okarakterisao: »NemaCka j.e zemlja u kojoj je politiCka zaintereso·vanos·t francuskog proletBJrijaba sjed:injena sa sindikalnom organizovanoSCu engleslrog. NemaCki pr'Oletari.jat je p·okazao de. se dobre strane ?ba _ova pokreta n:ogu gajl.i.ti b~ njihovih rdavih strana. To· je !IStonsko dele nemackog proletariJata, upravo istoorisko delo nem-a' Cke socijalne dem'Okratije.« Op. cit., rstr. 135. 63 Mada su neka shvatanja Klare ZetJkin za·sta-rela (napr. »Zen-€' i studenti«), mada se ne mbZemo potpuno· sloZiti sa svim njenim stavovima i istupanji~ na kongre&ima Druge ·intern.acio-nale~ ostaj-e Cinjenica d·a je ara Zeblcin mnogo uCinila i teoretsiki i u organizacion-om poogledu, na postavljanju i resav'anju pro-blema ·radnica i njihove _zaStite. SliCna je za:sluga i Bebela, Cija je dokumentoovana knjdga »Zena i soc-iia.lizam« (takode u m.n•ogome dana<:; zast.arela) -imala veliki medunarodni znaCaj u tretdranju probiema.tike ravnopravnosti Zena. 0 njemu kla:o »braniocu Zen:ske stvark vidi: G-:- B. Morton: op. cit., str. 67. . 64 Lilly Braun izri.Cito navodi da se poCetak zaStite radnice· taCna poklapa sa jaCanjem Socijaldemokratske p<irtije NemaCke~ Al~_napoininje da je ~?me dopr~neo i utica~ kal?lika (»Centrum«), kOJI su, mada polazec1 od sasvan suprotmh prmcipa takod:e zahtevali zaStitu. 1'ako, dok .sru je prvli. zahtevali kao sr~stvo za jaCanje fiziCke i duhovne snage plf'~le.tarijata za klasnu borbu, dotle II :jl 30 { Interesantno je, u -odnosu na .druge .zemlje·, da je prv:o regulisanje zenskog. rada sadr:lavalo i odredhe u vezi sa P9r·odajem. . Zakonom od 1878 g. porodilj·ama je zahranjen rad. 3 nedelje nakon poroaaja. Sem toga zabranjen j.e, iii uslovljen specijalnim naredbama, .rad Zena u in~ustrijam-a ~pasnim po Zensko roravlje. Ta se za:brana, medutun, ootvaru1e tek 1888 g-od·. kad je ·zabranjen, na ,osnovu ~akona iz 1878 ,god., _rad otena u fal>rikaciji l>oja i na poslovnna gde se upotrehlJava olovni sulfat, kao i na nekim poslov:ima pravljenja ci,gara. Dve godine kasnije .(1890) produ:luje se postna·taln~ ~al>rana ~ada porOdilj ama na 6 nedelja, s tim da su 4 nedelJe »mlr-ovanja« obave~ne au rtoku o.stale dve nedelje rad je do~ol_jen samo uz ode>brenje lekara. ,~Nije usv;orjen predlog SOC'lJahista ·da se u tom periodu zabrani o-tpu.Stanje .Z-ena sa posla.) Ali,- kao ni sUCni prOtpisi u drugim zemljama, taka ni ovi ·propisi radnicama nisu -olbe2lbedivali nikakvu naknadu umesto plate. Otuda irispektori rada tzveStavaju da Zene u tom peri-odu, da bi doSJ.e do z.arade, rade joS teZe poslove. Medutim, -posle dve .go-dine noveliranim Zakonom o bolesniCkom -o.siguranju ustanovljava se pomoC tzv. »WOchengeld <{, koju porodilje primaju za c·elo VTeme dop·v.sta. Telk 1908 g., kad se radno vroeme Zena smanjuv je na 10 Casova dnevno, a.- subtom na 8 ,casova" d ' s e ,o , uvo 1 pored tog.a, s v..Znoscu od 1 VHI 1910, porodiljski dopust koji obuhvata i kraj trudnoCe, i to dve nedelje, dok se oz·abrana rada prote.Ze na 6 nedelj a posle porodaj a. Ovim propisom bile su obuhvaCene r.adnlice u preduze6ima k•O'j.a su zapro.Slj avala viSe od 10- radn~-ca (u man jim :PreduzeCima dopust je !bio kraCi), dok su nameStenice, kuCna posluga i !poljoprivredne · ra:dnice bile hez ikakv;e zaSti'te. 66 su drugi misHli. na ;ostizanje izvesnih nazadnih. oiljeva. ~ (Naprr. nedeljni odmor se traZio da bi se omoguCio 'Odlazak u crkvu, a od zaStite Zena se o·Cekivalo da Ce se suziti moguCnosti za rad Zena, · vraCanje Zene porodici, odnosn'o starom oblliku porodri.ce, l.i. 1spr:e-:-. Cavanje naprednih uticaja na radruiCtke Zene. Lilly Braun: op. ctt., str. 485. 65 Vidti.: BIT, Statut legal des travaitleuses, str. 142. 66 Otto Graf: op. cit. OV'i. propli.Sfi vredeli su s.ve do __1927 g., kad je zaStita materinstv_a regulisiMl.a u smislu Konv-enclJe (br. 3) o zapoSljavanju Zena pre i posle porodaja. 31 �Na. pob9IjSanje uslova· rada 'Zena u Nema·Ckoj uticale su i odredbe o hi.gij.eni, o zabrani -noCnog r,ada i podzemnog rada, u rudnicima, sad:vZane u prop1•sim:a iz god. 1891, zatim zabrana rada sa fosforom; iz 1893 g. Za ekonomsku nezavisnost Zena, bi!lo je, med:utim, va:Zno a. stupanje na snagu NemaClmg ·g~a­ danskog zakonika, po kame je tZe-ni »pored pravne i 1poslovne spa.sobnosti, priznruto pravo i na pvcllf,esi•onalni rad van. ku6e«.6 7 U rpoCetlru ovog veka karakteristi·Cni · su ipokuSaji nekih poslodavaca u Nern.a-Ckoj da rerSavaju socijalne pro:bieme :Zena unutar. i izvan fa~brike putem socijalnih radnika. Interesantno je da se u »mu:Skim« industtijama tada pojavljuju Prvi ->>Arbeiter-Ausschusse« - radni.Cki kom•iteti, koji su os1guravali izvesnu kol_aboraciju ""fradnika sa , poslodavcem u reSavanju so-cijalnih pitanja u Pri-duzeCu. U preduzeCinia koja su zapoSlj.avala i· Zen&ku ili pTeterZno Zensku r.adnu snagu toga nema, ali su tamo neka lica postavl]en~ od posLodavca (i»nadintendanti«, »sooija•lni sekretari«) da .§e b:rilnu o reS.avanju. Z.enskih p:rra.blema. PrVIi sluZ.benlk za sooij.alni r-ad pootavli.ern je· u j,ecJ.nom pr.e<1me6u 1900 ,g<Jdine. N aiDociJbo u oodustv•jamru sme$tenim izvan gradova (tekstil) ustanovljavaju ·se :sociialne sJtuZbe, deCje ustanove, dl'Ze se CLoona~Citn.Sk:ft llru.mevi dlskJ.jiUOi:Vlo za radnice. Prva inicij.ativa u tom pravcu potekla je ad konfes:kmalnih organizac:ja, koje su ll2iel-e pod sv•oje·okrilj.e internate i d.omaCinske ku:rseve. Taj se rad ·odvija raJZUC:ito., ug1avnom pord naziV·orm »Fabrikw;ohlfahrtspflege«. 68 U toku rata potreba za Zensk:om radn~ln snagom posta}e iz dana u dan sve. . .a. Zene s·e pr'emeStaju u preduz.eCa koja rade za vojsku: njihov broj se :poveCava 69 , i dr.Zava j-e, kao i u 67 0 nemaCkim propis:ima o za.Stiti Zena: · vli:di P. Pic: op. cit.; str. 490 i 4lll. 68 9:a 69 OpSimije vidi _G. B. Morton: op. cit., str. 114-120. 1917 i 19~8 godine potrebe metalurgije nilsu Cak viSe mogle budu ~doy·?'lj 1 ene ni :lenska.m raqD.om ·snagom. BroJ zaposlenih zena u poJoedimm gran.ama u odnoou na muSkaTCe znatno se popeo. Akro se 1913 uzme kao 10.0, porast se kretao ·ovako: hemiska - - 777,2, grad.evinarsrtvo - 737,4, metalna industrija - 659 4 rudnil;rl - 687,0, metalurgija- 283 itd. G. B. Morton: op. cit., ~h-. 122. 32 Francubkoj i Englesl.mj; primorana da se vwe nego do tada poza1ba~i pi-oblemima Zena .. Stoga .se o~sniva s~eci}alni .~red . rada, kdji, pored osta}og, ima i zardatalk .~a resaVla .soclJalne 70 pr.obleme radni'ca u ~atnoj industriji. Sto se tiCe Zenskih nadnica, nfihov porast je Qio .znatan, ali ipak su ·one 19t'8 god., ka:o i svuda, rbile ni!Ze ·od ;ml.l.Skdh. SAD U Sj,edinjenim AmeriCkim DrZ.avama, »•~de feudalizam nikada nije postojao i gde se drustvo od samo,g po,cetka stvaralo na bur:ZJoaskom temeliju« 7 \ proietarijat je nastao osoben1m pulem. Jedna od hitnih karakteristika, za razliku od evropskih drZava, hila je razliCita :nacionalnoost rac:ln:hStva, koje se regrutovalo znatnim delom od useljenika, Sto su se »trbuhom za kruhom« slivali u tu zemlju nes1uCenih moguCnosti. Ali, iako su spoljne okolnosti z;a radniCku klasu bile soasvim di-ugaCije, ostali su isti ekonomski ·zakoni rada pa ·otuda i rezultati tako nisu u svakom pogledu ·adenUCni, morali su ipak pripadati .istoj kategoriji. Stoga i u Americi ~apaZ.amo iste borbe za kra•Ci, zakonom utvrdeni radnd dan, naro·Citn za .Zene i decu po fabrikama. 72 Ind=tJrijai1i.zaci'ra j e o cbu poilel" maooV'nrnm r"clom deoe i zooa.7s A;1i., 2ia t~aeillilku od Ev.rape, 1QIVlde ~e . ~~eba:1o WSirbi \rrhov-anje Z.en_ske radJ+e snage, ne biraju6i sr·ed.stva i ne prezajuCi ni od prevara. 70 Po zawSetku :I-.a:ta bilo je u NeinaClroj 752 nadim.ilendan·ta u 1.258 -fab-rika, u kojima je radil'o 778.426 radnica. Ibidem, str. 133. 11 F. Engel:s: Razvitak socijalizma od utopije do nauke, Beo- grad, 1947, mr. M. 72 -F. Engel\S:- Po.ZoZaj radniCke ktase u EngteskOj, ~·- 374. 1s Godine 1820 poiCWinu fab-NC!kiih radnika SAD sraC1njarvalJ~ su deca od devtet i des•et godiina, lroja su il'fad:ila proseOno po 13 Caoova dnevno. V,idi opSirnije: Elein Ostin,, Kra_tka istorija. radniCkog pokreta SAD, Beograd, 1954, str. 38; Lilly Braun, u citiran.om delu, n8.vodi takode da je ·1816 g. u drZavi Massachusetts, u predionicama r.adilo svega 10.000 muS:kara~a aU 66.0900 .z.ena (1str. 21~). .3 ~ena u radnor.D. odnosu 33 �Nagli privr.ediri razvoj u prvoj polovini XIX veka oitlllOgu~ Cavao j.e .-:kasniji vrtoglavi napredak74 , .a bio je uslovljen 1 pr.aCen uZasnom bedtom pro1etarijaba, koji je ra,dio i · Ziveo 11 uslovima vrlo .sliCnim anima u Engiesk·oj. 75 Apsolutna v1adavina ekonomskog liheralizma hila je jasna i gruha ostavljajuci poolodavoima punu s1obodu bespostedne eksp1oatacije." Radni dan iznosi 10-12, 14 pa i viSe- CasoV!a dnevno. 7 ~ · Dve od pet Zenskih radnica, kraj em XIX veka, mlade su od: 2,1 ge>dine, a jos 1904 g<>dime ze>n.<.iiDe rplate su za p!t'eko 51°/o ltna!Ilj·e od miUJSikih. Brzi po~rast hnod·.a zapoSlenddl .Zena d. ·ovde prati naglu mdustrijalizadju, ali rpokazuje i i.zvesne specifiCnosti.78 · · ' 4 Kao Urustracij-a lh.OOe da posJuZi podataik da j·e· godine 1830 celokupna vrednost ihdustriske p'roizvodnje iznosila oko_ 300 miliona, a g.odine 1860 kretala se ·oko 2 milijarde dolara - E. Ostin: · op. cit., str. 51. Vidi takode: Istorija novag· veka, u redakciji Tarlea, Beograd, deo II; str. 341-2. Lenjin je u vezi s tJ:im razvojem zaPeleZio: »SAD nemaju takmaca, ni po hrzini razvoja kapitalizma krajem XIX i poCertkom XX vekJa, n.ti po veC postignutom. njegovom najviSem razvitku.« Lenjin, knjiga XVII str. 575~ na ruskom - citirano po navedenom delu TaTlea, str.- 157. 75 Iz jednog izveStaja njuj'orSke g.radske policije, :iz 1850 god., vidi se da je 1Jrjdeseti deo celokupnog stanovniStva grada Zliveo pod zemljom - u p~drum1ma. E. Ostin: op. cit.~ str., 50. 76 Shvatanja posloda,va'Ca u to vreme u odnosu na ·radnike ka-· rakteriSe i~ava jednog fabrikanta iz Nove Engl·eske, polovin'om XIX veka: »Dokle god mOgu da :z:-ci-de za mene, za platu· koju sam volja:n da im dam, ja ih drZim i •iskoriSCujem Sto }e ino•gyCe viSe. S.ta rade iii kakD Zdve izvan mojdh zido-va, niti znam. niti m>e s_e tiCe. On:i t:reba da se brinu o sebi k.ao Sto se ja brinem sam o sebi. Kad~ m'Oje ma.Si~astrure i postamu neuportrebljive, ja ih uklanjam i zamenjuj-em. novima; a ovi Iju!di su deo mode ma:SineT'ije.« E. Ostin: op. cit., -str. 53·. 17 US Department of Labor: Toward Better WoTking Conditions for Women, Washington, 1953, str. 2. U istoj pubJi.ka-cij~ navode se (str. 9) takode j·OO neki .podaci u ve7li sa usl'Ovjma Zenskog rada, i medu osta]j_m kaZe se: »Dugo radno VTeme, nri.ske plate, despotiza:rt poslovoda,- uz sta·lan s·trah da Ce se ·izguibiti pos·a)o, konsekvent:na glad,- hla-dnot:a i goTka ookudica - ne mogu da doprinesu razvoju sl'Obod:nog Coveka i sJ.obodne Zene« (jz izveStaja na II ·klongresu Zenske tredjunion ]ige, 1909 g.) 78 Vidi: US Deparrtmen:t of Labor. Women's Occupations ThTou.gh Seven Decades" Washington, 1947, str. 3, 33, 73, i 18·1. 34 SAn. Radnicko zakonc>davstvo 'razvijalci se u ;poro ·• i rie. ujednaceno (po drzavama), a f onaj minm:~l~n broj ~one.~lh pr.opisa bi·o je rezultat_ oStre- .bor'be radru?:lnh __ -organ_l.ZaClJa. Pozivanje drZave da interveniSe u odnosima p6slodavaoa ~ · radnika, naila2l.Ho je ne samo na tvrdokOrne .principe _ek.Onoin~ Skog liheralizma i nelritervencije, n.eg.o .i na- prigov.o~ -~-a ~~ ' · takve odredbe pro•tivuustavne.79 Za Sj.ediinJen.e DrZave Ameri!lre l!oarakltellistilcan i"' ne-'dC>Statak, odnosno malen broj federalnih zakona. Tako je 1868 godlline donet fed€1failind. 2>akOtn 0 OOill<J\OasoV'IlOilll ,.<lidnJo<m danu, ali samo ·za osobe »koje m-ogu biti -zap-o.slene od strane vI ad e ili za nj.en ra•cun«. Sem tnga bio je donet (1912 'i 1916) federalni zakon k:oji reguli.Se- zaposlenje Zel~nriCa!a. 80 Ov·de j·oS t~eb:a pomenuti, u v·ezi sa Zensk.im radom, da je· 1870 g. jedan;·fed·e-:ralni zak.on .otv·o•rio pristup Zenama u ne~a zv.anja u drZavno-j 81 administradjri i p!redvideo jednake plate -bez obzira na Pol._ Prvi nacionalni zakon o r·egulisanju- rada odnosi se, ·k~.o i u Engleskoj, na regulisanje radnog ~ana dece, a javlja ~e · U perOOdu od 188Q-1910 g. broj Zaposie~h Z~ se utrostru:Ci~; dok se broj, zaposlenih mUSkar~ca samo nesto VISe nego. udV'Ostr;I-- .' ', Cia. Takode je karakteristiCan :podatak o bracnom stamu radnica po nacionalnosti. Od radnica Kineskinja i Japanlti 77~5°/o su udat~­ Od Crnk.inja 44°/o;, od rad:n:ica- us-eljenica-belfi:Ca 26°/o.,. ·.a. od ~m~: rikanki svega 19,41>/a (vidi: Ida Stra.soor-, op.- c1.t., s•4:- '12 ·1 15); Na~-:­ zad nij•e neinteresantrio navesrhl joS i 'Ove podatke: Zene S~--~~· · Cele su da rade u trgovrinama, k:ao prodavaCice, -1858 g., u Javnun slu.Zbama 1861 g., a 1868 g. u telegrafskO:i slu.Zbi. .Pronalaskom . ste: nografije Zene se sve viSe' zapOSljavaju kao prJ.vrutme. sekretar1ce 1 daktilografkinje (vidi: Women Struggle foT the Rtght to Work Outside the Home, }}Building Amertca«, _voL ~o 4; 1939, ~tT: 8 i 9). Ovde s-e moZe jloS dodati j.e_dno obj_aSinJen]e. U amenOkim sluZbenim stati·stikama o radno-j sn.a0i susreCemo ·se sa grupom zanimanja koja s·e naziva »white coUar« (\?eld ~~vratnik). To ~~~ Dtuda SOO su prve sekrertarice nosH·e bele kecelJe (kao. ~oma~Ice) .1 bele oikovratn.ike sLiCne onima Iroj-e su u to doba nos1li muskaTcl. Od tada _grnpa sld.Cnih -.zanimanja hosi -i- sluZben.i· naziv »bell okov _ry. vratnik<(. 79 E. Os:tin: op. ·cit., str. 201. so .1:'. Pic: op. cit., str. 500. . OpSirnij.e vidi: BI'I_': Le Stti.tut te{la.l des travaiUeUses. str. 54a. 35 �\ };836.g. u 9-r.Zavi Mias.sachusetts, naj'industrijalil'Jovalllijoj zemlji jl_SA.l). Njim~ je rad dece ispod ·12 godina ogranicen na 12 ·~:s.OVJa. ~ 8 1.11'' 'I !·:1 il· ··.i I i·' ;?rva.1spitiv'!'l'ia uslov.a rada (iOena) ad str"ne' drzave poja,.. vJJjlll(ie se Jaikloder ru. dmaVJi. MOISSa<OI>usebts, ·oetttd<l8etih .godi!na pro-Slog. veka. Pokretanje ispltivanja zahteva1o je UdruZenje · ':za refOi-inuL ZenSkog mda, jednom pet~cij:om, u koj.oj se, pOr:e'd ostalog, kaZe da su Zene u tekstilnoj industriji osudene da rade ·u IieZdtavim prostorijama po 13-14 sati dnevno, ,i u ·>ko'jdj se'.trwZi'da .se uvede 10-Casovnt radni dan. Tada je hio ' I obr8.2lO'V'•an . Specijaln:i zai<Jonodavni klomitet da lzuCi petidiju, ,ali rezu.ltata nrje bil'<>." U dt.Zavi Ohio 1bio ·je deseto·Casovni rad za .Zene uveden · jednim. propisom 18)';2 .g., ali on je s"dr.Zavao klauzulu »aka drii.kCije n:ioje ugovoreh!O« -· Oime je guibio svakli e:fikasnost.84 , Ustvari, prvi proP'isi koji.ma je -ogfaniCen radni dan .Zena na tlu SAD doneti su u d~zavi Massachusetts, 1874 godine. Njima : je· liveden 10--~Casovni radni dan, pdnosno 60-Ca.sovna. radna nedelja za !Zene zaposle-ne u tekstilnoj industriji, .Sto- se po.cstepeno ,(i uz mnoge bo~be) proSi.rivalo i na druge industriske . .-:~;ane.ss . .. . U pOOlednjim decenijama proSilog veika doneti su u tri .drl'.aove {Miss<>W't- 1•8Hl, Washington - 189:1 i Utaih- 189'6) ·:prtOpdsi o zahrani •()jbavlj-anja i2jvesnih pos:1ova. za tZene. Po!Cet.··~om dvad~setog veka• donooe -ovaik.ve tp·rqpis.e j.OO Cetiri dr.Zave · .{MaryJarud - 1902, New Yor'k - 1-906, Lousiana - 1906 ti . Vmgind.a - 1912~ ~ . Sto znaCi prvi zaStitni fPTOipisi za zaposl€ne Zene - Sem toga, goiline 1911 i 1912 Pennsylvacia iM.issacllusetts reguli5u radnu nedelju zena na 54-60 casova ned<>ljno.. .. Na zalltitu r"dnica u SAD ·znafno je uticaJa »Zenska hga tredjuniona<<, osn<>vana 1903 (po uzoru' na. englesku Ugu)," · Osnovni pro;gra111: Lige u po.gledu zakonodavstva s.adrZava~ 3re 11 ta-Oaka 1 medu roojilna je hto d. -zahtev za dVla meseca ~ ro-diliskog dopusta sa: materija1nim obezbedenjem.: Zahva1JU-, juci Ligi, 1907 godine izglasan je u Kongresu SAD zak0'11, kojliim se •eklretaJT.iiia t za ·trgo'VilnJU i md •zadtWillje d.a preduzme.,. dspitiv.anje 6 us]Jo;vima rada Ziena u industriji. 88 · IPak ·zaStita ·· m1aterinstva je ,s,_asvim neznatna. Do Prvog svetskog rata doneti su propisi svega u nekoliko drZava. Takb je u drZavi ·Ma.s-, _ sachusetts, propisom iz 1911 g., zabranjen rad. Z~ama za-. · poSlenim u industrd.ji i trgovini 4 nedelje posle p·oTodaja _r dve: nedelje pre porodaia. Godine 1912 i driava New-York i Vermont uvele su sld.Criu zaStitu ali saino za 4 nedelj-e posle porot!aja. Tek dr.Zava Connecticut propisuje 1913 .g. za zene za-. po-slene u industriji, trgovini i radiJonicarna porodili~ld dopust trajanju od. 4 nedelje pre i 4 nede1je posle p·<>rot!aJa. I pored uporne borbe radni~e klase i -organizovanih radnika, i pored postojanja Departmana rada, ipak su SAD docekale pocetak (i kraj) Prvog svetskog rata, sa minima!nim li Sturim radniCkim ZJako:nadavstvom.8& u • s1 Lig.a je najtrne sruradlivala sa ISindikatima,, inzistilrala na Clanstvu u zajedniOkim sindikatima ne ZeleCi, za razliku od Engleske, · :iiSkljuCivo ·zeruske, izdvojene sdnddkate. · as T-o isrtraZivanje biil'O je vrlo temeljito i objavljeno je u XIX tomova. Liga je te podatke vrlo obilno upotrebljavala u · sV'Ojoj Stampi· :i borbi za pf?bOljS.anje uslova rada Zena. Tako j e, 1_1apr., 1 '' Vddi: K. Manks: Kapita!, str. 20~ (beles;]oa). 83 US Department of LaOOr: Women's Burea-u. Conference, Wa- 1948, str. 28. US Dep. of Labor: Handbook. on Wo1nen Workers, Washing·voo.' 1955" str. 53. 85 0 skraCenju radnog wemena sa ·smanjenjem P~ate, a d.n.tenzivnidim radom maSina, i Cavenim S.ilrajkovima radnica u vezi sa time, vld1: E. Osm: op. cit., str. 54, 195 i 204--206. _shin~n, 84 86 0 p.ropisima koji su regul:iJsaJ.j radno-vreme u SAD, vid.i: BIT: S.tff-tUt legal. des t_ravailleuses, str. 3-27. - 36 objavljivano da kelnerice imaju sedmodnevnu radnu ne.delJU sa 14 sati rada dnevno da radno vreme- u perionicama iznosi 10---,.17 -Casova dnevno i sl. 'Liga je zahbevala zak::onsko regu1.1sanie 8-Ca.sovnog rada, zabranu noCnog rada, zasebne prostorije za li~u hi- . gijenu Zen-a. zaStitn-a .sredstva na maSinama za spreCa~~e n~­ ereCa, minimalne· nadnice za ku&ni rad i poveCanje broJa zensk1h inspektor.a rada. Vidi citiranu publikaciju »Toward Better ~or­ king Conditions for Women«. naroCito str. 4 9, 12 4?., 46 i slerle':c. 89 OpSirnije vidi: P. Pic: op. cit., str. 81, 82, 466, 501,vk~o i BIT: Statut tegat des travailleuses, str. 56. Kratak hronoloski pregled razvoja radniCkog zakcmodavstva u periodu 1900-1950 gOO., gde 37 �Razvoj ,knskog r:>da za ·zaradu i regulisanje tog rada u periodu· do Prvog svetskog rata u drugim zemljama Evrope i Amerike prolazi!oje kroz sHene faze i bilo "helezeno. sl enim p:ojavama, kao ·Sto je rto izneto .za nav€dene Cetiri zemlje. Storga oStaje da se jo.S iznese razvoj ,zenskog rada i zaStitnog zakono~avstva u zemlj.ama koje danas Cine JugoslaVfiju, kao i .sasvim kratak osvrt na medunarodno regulisanje renskog r"da pre stvaranja Medunarodne organizacije rada. Zemlje Jugos!avije Zemlje, koje danas erne Jugoslaviju, predstavljale su do ' 1918 g<>d., po razvoiu ekonomskog, politicko·g i drustvenog mv·ota, vrl-o Sal'loliktr slriJku. Neravn.omernost u privrednom razvoju,_ kao poslediCa razJiCitih istoriskih uslova- 1i uticaja, i-s njom povezan razUCit kulttrrni niv-o, utisnul1i su peCat na strukturu druStvenog ·Zivota, koji se jasno vidi i danas, uslov-lj'avajuCi do- izvesne mere i danaSnji .druStve·ni raJZVoj zeml}e. U periodu .do 1918 .godine zemlie dana~mie Jugoslaviie (ii!nlile oo sedarrn za'Sebndih pr.avnih pe>diruci a. Zake>ruodavstv·o n" tim podruCjima bile j,e i1i sops.tv,eno, ili je bilo u sastavu centrah:wg. zakonodavstva zemlje pod koju je p·oiedina .poklr81ilirr>a potpadaJa, iJd su v·aZili lbresnti posebThi propisi." S r b i j a."' U doba kad se u Zapadnoj Evropi, Eng1es!<Joj · i SAD kapitalizam na,glo razv.ijao, stvarajuCi rnilionske mase proletar..i:jlata sa njiho·vim klasnim r.adniCkbp org.aniza'C"ijama I :1 I i II ,I II se pominju i pTopisi u koi"ist Zena vi!di: Marg·aret H. Schoenfeld: 4merican Labor ~50 year chronology, kao i Feisinger Nathan - Witte Edwin: Labor Legislation and the Role of .Governmcmt, Month!y LaboT Review, No. 1; 1950, str. 48---61 i 79-86. Vidi takode:· Edwin ·"E.· Witte, Labor Legislation, Encyclopaedia O"f the Social Sciences. tom VIII, str. 657-667. kao i S. P. Breckinbridge: Maternity Welfare, u istoj enciklopediji, tom X, str. 225, 226 i 227. ' ' BliZe. o tome vidi: DT. BoSko Peri.C, Rad'lio pravo FRNJ, Sarajevo, 1950, str. 3. 91 Razloge za redosled izlag.anja po zemljama kao i literaturu o · drZavno~prav-q-om poloZaju jugoslovenskih zemalja vidi u kn.i-izi dra. Vojislava Petrovi-Ca:. Nezaposlenost i staranje o nezaposrenim. u. Jugos~a'l?iii do 1941., Beograd,· 1957, str. 20-21. 90 38 · artijaroa Srbija je 1 bila zemlj.a sa· ,preteZno naturalnom J.vredom, 'sa stanovnd.Stvom koje s-e ve~'iknm ve~nom bavilo poljorprivredom, sa zanatskom rproizvodnJom J?r.et-ezno.us~ere­ ~om na porud!Z:bine., a .ne na tr~Ste, .sa _ilrgt~Vll~om ·ko~a J€ od... govarala takvrom stepenu privredno.g razv~o•Ja. . Smatra se da su prve fabrike u Sr!:>iji nastale :pedesetih godina xrx· ve~a a da }~ induvstrija ipoC~;a intenzivnije da se r.azvida tek prV'lh deeem.J1a na-seg.a veka. . Ni 0 brojll, ni 0 uslovima rada, ni o radnim n:esti.ITI:a i zan:~ an]· ima Zena zapo,slenih u tim prvim zanatskim 1 In~us~rm · · sk·im radiorui.c.ama ne zna se mnogo. 94 p o__st ·O·Je,. me d:utrl.m , IZ, . vesni podaci, 2:a kasniji period, kad je :zensk1 rad vee b1o 1 92 1867 i poslednji osta:ci turske vojske napus~i1;1 su srp:s~~ gr::~ dove. OpSirnije o pTilikama u Srbiji u to d~ba v1d1: .J. ~.ananov:c. Nastanak i razvitak radniCkog P?kreta '1!- JUQOS~~vensk:m .~~mlJa­ ma, Beograd, 1954, str: .~6 i sledece, kao 1: Drag1sa LapceviC. IstoTiia socijaUzma u,. Srb~J~, Beograd, 1922, str. 16-~4. . . 9s 0 p.Tiivrednom razv]tlru Srbije i pr?~an~u kapitahzma u Srbiju· vddii: Dimitrije Tuc:oviC, Izq.brani spt.st., knJ. I, Beograd, 1949, str. 32-70 i 209-222. o :radniStvu u tom periodu vidi: TriSa KaderoviC: Prve samo~. statne rad.niCke organizacije u Srbiji, Beograd, 1950, str..8-18.. 0 dr.Zavi kao •o prvom poslodavcu, i Zakonu o uredenJu .fabTike · ·d ·• Dr Dragoslav .JankoviC Prve revoluc~onarne u K raguJ,evcu v 1 1 · · '· 17 '2.0 demostracije u Srbiji (Kragujevac 1876), Beograd, 1953, s·tr. - .· ' 94 Interes.antan p•opis Ijudstva po. zanimanju. ("? 1.866. ~.) da]e DragiSa LapCeviC u delu Polo:Zaj radniCkev klase t .stnd~1calm. pokr£t u Srbiji. Beograd 1928 str. 38 ,i dalje. Nazalost, n1 tu se n.e na:ro ~ daci polu: ~o,Ze ·se p:retpostaviti da su. sva ~ z~n1man:~-a. (~ ~iteljSiko i sl.). obavlja~ isklj?Ciy:o ~USklarci.v La'P~eV'lC r:avo~ i~ popi-sne Usrbove ·o zanatliJama 1 nnhov<1m namesteru.cn:;t?-a (porn~. chna i uCenicima-kalfama i Segr:tima) iz 1907 g. klOll ne. pr~ Vldaju p.opis po polu a iz sastava se vidi da se pretp•?stavlJa, 1 kad se gorvor!i o vlasnicima i. o drugima, da su mUJS.karCl. IJSto tclko u tabelama koje LapOeviC navodi o ?roj:u, T~d~om vremem.i i drug-om u vezi sa zanatlijama i zanatsikim radm.cima, pol nije w;et u obztr. Medutim, u sta~sfliCkom pr:gled"?- o mdustr~im preduzeCima navode se podac1 p~ polu, ~~ ?e IZgleda. da se mogu smatrati verodostojnim. mada 1pak daJ~ I~vesn~ sllku. Vidi: QragiSa LapCeviC: PotoZaj radniCke ktase i s~nd~kalnt pokret -u Srbiji, str. 43---'44, 47, 50, 191. Po. 39 �vise uveden. I oni su sasvim dovoljni da poka.Zu svu brutalnost perioda prvobitne akumulacije u Srbiji, straSne eksploatacije radnika, zena i dece, pomoeu koje se ·od seljacko'g eleunenta stvaraLa · srpsl<la burzuazolj.a. Upoiiljavanje dece od sedam g.odina dalje i u noCnim sm·Emama, wpaSljavan}e s:tarioa od 70-4H g-odinu pod istim uslovima, i do besvestf produZeno radno v.reme, »ajluk« :sistem95 , k.ao specifiCnost ne sanw ru zanatstVu IIl.ego i u industTiji, i to nJa \poCetku XX V·eka, »swea1rl:ng<c si.stem, »truk« Sfi.stem, .g1obe,. izvesno moT.alno prr.opadanj.e radnika, porast broja mrtvor·odenCadd, plo·ra'S't smTtnosti, krataJk .Zivotrui Vlek radnika, u:Zasno loSii stanovti (so bre), kaj'i su ipak odnosilii 25-30'1o nadnioa, karakteril;,tike, koj'e su pJOathle industrlJsku revroluC!iju na Za.padu, l)li:su m·og1e, zaoklonito, da izo.,stanu ni u Srbi.i'i. 96 ....NedostaJtaik ,biiJ1o. kaikvog MdnliiC!ko1g zru%iilno1g zakonodavstva i lbtiJ:o kaik"l.'o,g osilguranja i prva potla:flli!:koa prewcranja medu ra!dnicima imali su za posledi.cu, zahvaljuju6i svakalm i aktivn·osti ' Svetazara MarkoviCa, osnivanje prvih radni.Ckih udruZenja (dru.Stava za uzajamno pomaganje i kulturno uzdtruli,e). Ta drustva su se 1903 g. ujedinila u prvu k!asnu sindikalnu organizadju Srbije - Glavni radniCki savez, a pojedini njihovi Clanovi i u Socijaldem.okratsku partiju Sr'bije, osnovanu takocie 1903 god." . Ni za pojedince, ni za prve i kasnije soc~jaliste u Stbiji, ni za Glavni radniCki savez, ni za Srp.sku sodj.al'derq.okratsku partiju (SSDP) ne bi se moglo rel::i da su posve,Civali narocitu 1 fl 5 o--»ajl~u d seCeriji« vidi: Dr. PeriC: op. cit., str, 3 i Dr. N. Vu6o, Privredna istorija. naroda FNRJ, Beograd, 1948, str. 231. 96 Vidi: D. La~.C: PoloZaj radniCke klase u Srbiji, od str. 69 dalje, naa:-oCito s•tr. 122-123 (tabela), zatim podatlke o stanovima, stx. 125. StraSni uslovi rada u Cilimar&tvu u P1rotu i tkalja u UZicu i uop.Ste u radu kod kuCe :_ str. 114 i dalje. Sl1Cni podaci mogu se narroC'i'OO na·Ci u napisima Dimitrija TucoviC.a, obj.avljenim u RadniCkim nwinama, citirani u navednim ·stranicama kod LapCeviCa kao- i u publilk.aciji »Spomenica« povodom pedesetog'Oddimjice radnickog pokreta Leskovca i okoline (190i1--1953), Leskovac, 1954, str. 103, 166, 251. 7 9 0 Glavn'Om radniCkom savezu i SSDP vidi: Istoriski arhiv CK KPJ, tom III, Beograd, 1950, str. 329., Pravila G. R. S. - str, 17 ., Program SSDP - stt. 24. 0 Zenama i radndOkom zakonodav- stvu 40 str. 28 i 29. Zenama. 98 Izuzetak Cine Sveto21ar MarkoviC, koji je IDded<> o p:c>trebd o~<>bodEliJJja ~a IPTV'i uveo ru ~ }~~ost (mada se njegovi stavovi ne m0;gu u potpunosh USVOJltl), 1 kasnije, Dimitrije Tucovi·C, svakako. najumniji teoretiCar S!'lPskag socijalistiCkog pokreta, .Covek Siroke erudidje, koji nije m·O.gao a da .s-e ne zaint-eresuje dublje i za prroblematiku paJZUJU ..zena.99 Te.Sko je oceniti koliki je bio udeo ·Zena u prvim :radniCkim druStvima. U_ svakom sluCaj.u, ·u pravilima tih drus-tava (Ra.d9s MoZda O'Vaj zalkljuCalk nije taCan. Materijal o radni~lmm po~ji nam j.e bio dostupan, daje tak.av ~tisak. Napr. u napisima oz. Z;ujeviCu, Miti CeniCu u cirtir~!m dehm~.I?· ~­ CeviCa i J. Ma-rjanoviCa, zatim o Vasi PelagiCu (u. knJIZl RISta Besa;roviCa Sarajevo 1951) i .dr. nema nj:ihovtih stavova, 'Odnosno kr-etru u Srbiji istupa u v~ sa Zenam~. U: napisi~a T:iSe Kacler:o":iCa tak~e na.n-: nisu pmnati delovd kOJl b1 g'ovonli o zenama. V1di takode. ~· P .. »Statu.t i Program Srpske socijalistiCke partije« od kraja 70-tih go-: dina XIX veka, »Crvena zastava«, br. 5. 1949, Beograd, str. 100 1 dalje. 911 Svetozaru MarkoviCu moZe da se zahval!i. za pTe'V'od tada Cl!-venog dela J. St. Milia ~Potcinjenoot Zenskinja« i romana Cenn- . .§.evskoga »Sta da se radi« obj~vljenog iste ?o~~e ~1871) u »Radnilru<{ _ lroji je deoenijama imao znatan ut1caJ 1 biO .vrlo .r~srpr~ stranjen med.u naSom omladino-m. Njegova je zasluga 1 ~tiv1r~~e na polju borhe za. ravno:Pravnosi Zena sest.~~ N~v1c, na~ OI?;tdelatnost se nastavlja rad oanke Jovanovic il. LJ'UJbice Ivosev1?, prvih Z;enskih socijalistiOkih boraca _u Srbij•i. Pored ostalog. yidi: Svetozar MarkoviC: Odabrani spisi, Zagreb, 1950; V Gligonc: 0 Zivotu i radu Svetozara MarkoviCa, Beograd, 1946, kao i Dragoslav UiC: Pr'l'e Zene socijatisti u Srbi1i. Beo.grad. 1956. Dim:Ltr-i.iu TucoviCu. pored ostalog, drugu.jemo za prevod ~.]ig~ (u zajednici sa Du.San'Om PopoviCem) A~ Bebela: »2-ena 1 SOCIJahzam« - dela na kojem su se vasrpirtavale generacije na.Sih naprednih Zena. U borbi prrO.tiv parole da je Zeni mes.to u kuCi, Dimitrije TucoV'iC .}e J)'is.ao: Kad se socijalna demokratija zalaZe za ravnop>Ta:vn'ost zena ona >>to ne Cini samo sa glediSta pravde i morala, vee je na to pl"imorana samim istori:skim- razvitkom. Ekm10mski razvitak je u poloZaju Z-ene izvrSio s'ilnu revoluciju i nagna<> Zenu da ud·e u politiCku borbu«. V1di D. Tuco:viC: Izabrani spisi, knj. I. Beograd, 1949 str. 21-23. Medutim, zanimljiw je da se, sem u zahtevima .Zen-slrog radniCkog dru.Stva, nigde ne pominju de.Cie ustarrwve. 0 njima je pisao, izgleda, jedino Vas;a PelagiC- 'kioii je stvm"io i• naa"oCite n~~ive kao »deCiSta« (jasle), ))odg-ojniStva{< i >ma•stavn.j_S.tva« (obdan'Ista). Medutim, ni on ni d,rugi ne p.ominiu notrebu zoa jednaikim 'Odgojem deCaka i devojCica. Vidi opSimije: MiloS JankoviC: PedagoSki PO-· gledi prvih srpskih socijalista, Beograd, 1952, str. 56. 41 �ntCko druS,tvo u Beogradu i isto takvo u ~egotinu) izdCito ;Se predvida da Clanovi mogu biti radnki i radnice, odnosno _gradani i grad~nke. 100 ' Medutim, ubrzo, u av,gustu lburne godine 1903, osniva se i posebno Zensko radniCko dru:Stvo u Beogradu, koje' je Okupilo u svoje redove najprogr·esivnije beogradske radnice. Vrlo agilno (124 Clariice), ono se bavi problemima radniea, pomaZe · Strajkatdcama i Stra.j.kaOilna, drZ::i krursev·e za nep'sm<ene, interveniSe u fabr~kama u korist radnica. Isto-riska uloga druStva hila je, da je na zboru radnica 12 oktobra 1903 (na kome je, ·prema zaQ>lsnlku, bllilo je 400 radnlca i ndm!iJ<a) cloneta r<>~<>luoi­ ja, lloodru joe sooij.aiLi!sttOM p•O'Sl!amdil< Dr. M. Ui<O trebruo cla J>C>dnese Narodnoj skupStini; ~ kojom. se traZi Zakonska zaStita rad-· nica i maloletnih radp.ika. U rezoluciji ·se, pored ostalog, tra.Zi i :zabrana noCno·g rada za Zene (i omladinu), nedeljni ·odm,or, zabrana rada na Skodljivim poslovima, osiguranje za sliUICaJj por·odaj.a, najm,an.je 6-nedeljrno <p•Oirodajno· ·ort.srus1Jvo, j.ednaoke pJate za jeclnak r01d, bmga •o deoi raclnica za. werne dok su one na poslu,. radniCki inspektori za kontrolu ovih prbpisa, itd. To su bili prvi, a verovatno i jedini zahtevi koje je radniCk;a klasa Srbije javno postavna u vezi sa posebnim zaJ3titnim zakonodavstvom za Zene. 101 100 Detaljnije vi,ldi: D. LapCeviC: op. Cit., str. 153-154, i )>2ena .danas«, br. 116, god. 1954, str. 3. 1o1 Sedam godina kasnije (1910), na inicijativu Dimitrija TucOviCa, osnovan je ~ogradu Sekretarijat Zen.a socijaldemokrata, koji je pokrenuo svof Hst »Jednakost«, uClanio se vee iste godine u Internacionalni savez i radio na okup]janju radnica i niihovom u~dizanju i borbi u okviru Socijaldemokratske partije Srbije. U prvCIJIIlajskom letku Sekretarijata Zena socijalista, inaCe vrlo opSirnom, ne postavljajti se posebni zahtevi U pogledu posebn8 zaStite Zen•a. Vidi c_~o tekst: Ed·ib HasanagiC: Prvi maj u Srbiji 1893-1914, Beograd, 1954, Str. 207-209. OpSirnij,e o osnivanju Sekretarijata, odn•osno o rezoluciji .donesenoj na z.boru Zena socijaldemokrata, septembra 1911, vidi izvje.Staj Glavne ..partiske uprave na IX kongresu SSDP, 1911 - Ist. arhiv, tom II str. 189 i 190. Op.Sirnije o listu »Jednakost«. o manifestacijama radnica za pravo glasa, i vezama Klare Zetkin sa Sekretarijatom vidi: »Zora« br; 78, ~rt 1952, str. 3 i 32, kao i »Zena danas« br. 80 i 82, 1951, str. 3. . Radnickog zakonodavstva u S~biji u poslednjim decenijama XIX veka nije biJJo, mada se p'isa1o u sociljalistiOkoj :Stampi o njegovoj potrebi, a radilo .se Cak i na nekim ·projektima. Tek pocetkorn XX veka, kad se privreda S~bije jace razvila, broj radnika porastao i radniCka kla.sa poCela da se formira u klasni radniCki pokret sa sindikatima i politiCkom partij.orn, mog1o j.e da dode l &o ozbliljnijeg rada na radndc"k·o.m zakonodav·stvu. Dok ~e radniCko zakonodavstvo u Engleskoj i u drugim zemljam·a, ;ka•o Sto WlJO V'idreli, rp!oCDm.d•al1o Se za.Stli.tOttQ._ Zena ·li orrlladine, dotle se u Srbiji regulisanj e radnog odnosa i so·cijalnog o.sigurania postavljalo ad prvog dana kao patreba -zoa!Stite svilh ,raclnilika, ~radrnirOkie kJ..ase kao. takve. 102 Posle decenije oiltrih borbi radnicke klase Srbije i burnih deibata u Skup:Stin!, povodom nekohko razUCitih predloga, 1910 godine (29 juna) .donet je Zakon o radnjama (stupio na snagu 1 jula 1911) u ne!lto izinenjenom ohliku od predloga 1mj"i je izrad:i!o tadaSnj'i mini:star p:rrl.vr.ede J.<:!S8.' ProdanotViC. 103 0 poCecima femi.nizma u Srbiji i Vojvodini vidi broSuru pod istim naslovom od Ljubice Mark'ovi.C, Beograd,. 1930. 0 razvoju univerzitetskog obrazovanj.a ZE;!'lla vidi pod istim na,slovom publikaC'iju PauHne Lebl-Albala. Beograd, 1934; o Zenskim dru.Stvima u Srbiji (gde se ne pominje. beogradsko Zensko radniCko druStvo) vidi, inaCe inteTesantan i sa dosrta podataka, Clarnak Milene B. Mi}loieviC: Na<fe Zene, jubilaran zbornik Zivota i rada SHS, Beograd,' 1928 str . 690 i sled.efe. 0 Zensk.oj radniCkoj Skoli (usloVi primanja, r.azlozi otpuStanja, za:rada, subvencije od. strane opStine itd,)' vidi naP"l~ ''ulc~ M8.tiC u lis.tu .,,zena danas« br. 131, juli 1955, str. 11. 102 Bilo je za to i specifiCnih razloga. vezanih za strukturu radnika - od kojih je znatan deo pripadao kategori.ji zanatskih radn-ika a medu takvima j.e bilo malo Zena. 103 Op.Sirni~e o d'ono.l:ienju Zakona a radn].ama vidi: T. KacleroviC: RadniCko zakonodavstvo u Srbiji pre Prvog Svetskog ratd, Beograd, 1952 . 0 stavovima SSDP u vezi ·sa dono~enjem zakona vidi: .»Rezolucila o zakonskoj za.Stiti radnika«, citirani Istoriski .arhiv. str. 80 83, 84 i str. 169-170. U toku borbe za donoSE!nj.e Zakona o radniama· D. TucoviC je u r'!ve hroSure. izmed'1 ns+alog, treti>rao i pitanie zaStite Zena. Vidi: Dimitrije TucoviC: »Zakon o radnjama r socijal:rla .demokratija<<, Beo<;r.ar1. 1909 str. 30-31, kao i Zakonsko osiguranfe radnika, Beogvad, 1907, str. 22 i 58. 43 �Gledaju-ci ~a aspekta tadanjih pi'ilika u :Srbiji, u p~redenju: sa radniCkim zakonOdavstvom industriski visoko razvijenih._ zemalja, moZe se reCi. da je Zakon o radnjama pr~tstavlja() moderan zakon, koji je uglavnom obuhvatio celokupnu ma-teriju radnH'Ikog zakcmodavstva. . u pogledu zima, on je vellkirrn de1om ,ispumo zahteve Zenslkog mdnLCkog drustva, odnosno iZJbo~a ·radnica Beograda, iz 1903. Clan cetvr>l!i, kaii tumaci Ioo ima ~avo »wprainjavati rna kakvu radnju«, JzriOito k..Ze cla tome>Zeda buJde•vaJko lice »ibez razlike pola« .. Clanom 61 zabranjuje se ·noCni r~d Zena. »uop:Ste«, pri Cemu- se navodi da se kao takav smatra rad <zmedu 8 ca·sova uveae i 5 (l.,ti) odno•sn-o 6 caoova (zlimi) izjUrbra. Oya 101dredlba rOid!ru01.9.illa se UJOI_P~te--na ~arposlene 2ene; koje su ulazliJe u pod am ;illJ.pos1enog osoblj.a po Zakonu o radnjama. Medutim, za industriske radnike-ce va,Zile su sein odredbi o pomoCnom osoblju i posebne odredbe. Pod indus-triskim predluzJe6em. ~rmmevaiJo _se preduz,eCe lkloje zapo311jtav-a 15, odii1.0si!llc) 25 radnika, prema tome da li se radi sa m·otorima ili ne. Clanom 67- stavlja se u du.Znost ministru vrivrede da propiSe uslove pod kojima se Zene (i omladina ispod 16 godina.) mogu iii uopSte ne inogu primati na poslove koji se smatraju Stetni i op.a.sni. Rci.dnj:ce ne sme:ju da rad-e nedeljom, ni u ,sluCaj.evima kad j-e to nekim preduzeCima inaCe dozvotjeno. I najzad, )>poirodiftje se ne .smej'u upotreblj,avati na raldu za 6 nedeJ~a pre i 6 nedelja posle porouaia« (cl. 68). U odeliku »Obezbeueni:> radnU!k·a«, u &. 68 .a u vezd .sa pol!'odiltilslkJUrn d'olpUJs'bom., f]Jtredvdlda 6e (sta•tu:bi!ma mesruih zad.rtu!ga.) >>lofbazbed!enfum fialdnitcacrna« poIDQlC koj.a ·se. pr.Unoa u sluCaju bo}esti - Sbo zn>aJCi: lekar.ska poanoC, l'ekovi, boolnica, i novOana P'omoC, lroia ne rnoZe bUd manJa ad polovine obez;o;crene nadnice. Za onaga kOji »upotrebljava Zenske (i maloletne) radnike u radnjarna protivno vdredbarna ovog zaloona« predviuena j.e kaJZila od 100-200 dinara ("cl. 154 t·-8), Sto je bila najviSa·predvidena kazna u zakonu. VaZno je jos napomenuti da je u CI. 98 (Opste odred'be o profesionalnoj organizaciji) izriC;to naglaSeno da se radnice organizuju u profesionalna udruZenja za zaStitu svojih ekonomskih i moralnih interesa. 104 ~Vidi: Zakon o radnjama od 29 juna 1910 god., Beograd, 1922, str. 6, 47, 49, 50, 63 d 98, i _D. LapCeviC: PoloZaj radniCke klase u Srbiji. 44 .. Ali donoSenje .Zakona o radnjama nije. znaCilo i stvarnu ,za§titu r.adnicke klase :Srbije. Zalmn se vr1o• teSko, uz. energfficn·u bOO'im radnLCke kl·aJSe, sam-o delimiCn10 poOeo proV'Iod!i•ti u ZivOt:· Obzirom na poliUCke prilike, i na koriS.tenje roka od godinu dana za primenu zakona, nedovoljnu .insPekciju, zakon .'le svakodnevno krStio te je nadmcloa klasa Srbi.j.e radlila i dalje, i suviSe Cesto, potpuno nezatStiCena, prepu.Stena samovolji po.slodavaca, boreC:i se neprekidno za svoje zakonom garantOvane interese. 105 C rna GI<H a. Kr.ajecm XIX veka Crna: Goo:a je l:iila gotov.o iskljucivo stocarska zemlj a. J os 1835 g. u Crnoj Gori se trgo. vat1o cetiri puta godilmj.e na p1eme<ru9kdun sa.jmo"Wttna (poamrl) putem ra,zmene, a 1855 g. kad je na skupStini glavara usvojen })Op-Sti zemaljski zakonik«, neka vrsta prvog ustava, ana je imala oloo 80.000 stanovnika, blizu 70.000 ra•la obr•adlive ;oemlj.e, oko · 15.000 g~la ovaca i 40.000 goveda.'06 1h j>e bila 2lemlja u Jmjoj je knez Dalnlillo, 1852 .g., ;ruivao "'d s1o'V'a dz stampamljoe ;metke za borbu prc>tliv TuTruka"7 i u loo>jioj je februara 1870 g.od. Cetinj-e btlo jredrlna vaifjoS, i to vwroS k:loja joe osim N}ego.Sev·e »Bj.:ljrardJe« imala svega osam kuC:a. Ustvard. Crna Go["a Je .sve do 1878 god., moZe s·e teC'i, bila »:VIojni logorr ratndka- za sJ1ob!odu sVloje domvinre -u uakim granl:cama kode su obuhvata'le 4 nahije i Brda«.'08 Tada, 1878 god., posre oslobod'lackog r:ata, kada je zad101b'illa Ntk:SiC, Podgoricu, SpuJZ, Klola!Sii.n, Bar i Ulcinjr, u Crnoj Gori poCinje da se r.a:llvij.a (pl'ivredni Zivot, tos Evo Sta se u vezi sa prlmenom Z~a o radnjama iz 1910 god. kaZe u izve.Staju Glavne partiske up-rave SSDP, na X kongTe·su, 1913 godine: »Zakon je stupio u Zivot 1. jula ·1911 gocline. Ali se tad-a videlo 1. da vlada nije uCinila nikakve preihodne prip.reme za njegoV'O uvodenje u Zivot; 2. da ona ne pokazuje nikakve gortovosti za njegoVo izvrSenj.e; 3. da g;a., Sta viSe, naredbama i pravilnicima polk.uSaiVa izigrati, i, najzad, 4. da ga prroglaSavanjem za »suviSe napTedna« ZeH sahraniti i izmeniti na · Stetru radniOke zaStite i osiguranja. Vidi citirani Istoriski arhiv, tom HI, str. 253. too JagoS JovanoviC: Stvciranje crnogorske d·rZave i razvoj crnogorske nacionalnosti, Cetinje, 1948, Srtr. 261-262. 1117 Todor BoOOviC i Jovan f>O!IlJoviC: Crna Gora i napredni pokret, Beograd, 1911, str. 38. 1 0s J. JoV~anoviC: op. cit.,-str. 352. 45 �(PO'ffinje jaca;nje graclanskog s~oj,a, k<>m<> j•e, meuutim, apsoiutlistickJi mim knjaza (kasnije kralja) Nljl]m!e smet"o da razvide veCu aiktivno~. U tim nov01oslobodealim kraj.ev~ma Ztiv·eli su. zanatld:je i trg10vci, lmj.i su p.oCelti da unose mova shvatanja u. dotada8nju ratni&i 'duh Crnoge>raca i kojo <rkumu1inaju kapitaq za prva industriska preduzeea. U p<>s1ednje dve deoenije XIX \'eka pada i i2:gradnja prvih putev'l, klao w1ov za razvoj itrgovine. U to doba (1888) Crna G<>ra dobiva i sVoj prvi imo-· vinsk.i. Zlakonillt/09 pozm..aJt po svom.e autloil'u Baltazaru Bogrl.S~.C!u,. looj1 sadr.Zii We:sne spedifiCne. odredbe, lmj'e su odraz uzaj~-e pove2Janosti ljudd i soc:.j,alnih shV?atanja kroja su ll:ivela u na:_ rodu. PoCetkom XX veka, investicijama talijansko-g kapitala, koji je bezduSno e~ploat!sao i ina.Ce nefaku privredu Crne· Gore, postoji veC izvespa industrija, postoj.e i zanatski i industr.iskli radnioi. 'Dada se o~&nivaju i prvi novCanJ zaV1odi (1901-u Nllk.Siiim), a u oikvtilru mtoistaTstva nnutvOOnjih p<>s1<>1-'a l.lsta~nov­ vljava ..se odelj.enje ZJa privredu. l1stovremeno poO:in ·.e da se g;o'-'Oci a. bu<!Zetu (fotmalnJ. i javni nastE>o, tek 1907 g.), au ,dJruStvenom Zivotu zapaZ~iu se pojave koje su bile znak da je 1 !Prev~den peciod tLsJdju·Civo patdjarhalnog Zivota. 110 N a po,cetku nase.g veka (1907) uvodi se c>bavezno skolovanje i otvara viSa .gimnazija. 0 usl•ovi!ma rada radnika,_ njtihov:om· saJStavu p1o godinama i polu, kako onih koji su radili po zanatsk;m radionicama, tako i onih zaposlenih u rafineriji ulja i ml:nu za masline u Ulcinju, u tn.dlustrljli- d•rvreta u NdllciiCu, Kjo_IaSinu i drug.de, u radionici za preradu vune i izradu, tkanine za voisku u Danilovgradu, u-.mrict duvana, u dvema pivarama u: NikSi·Cu. - ne zna se mnogo. lpak, radnLCki pokret je postojao. Taka· 1oo 0 poloZaju Zene po OpStem imo-vinskom zakoniku u Crnoj Gol'li vidi: Eisner, dr. Bertold: Privatno-pravni poloZaj Zene. podanaSnjem --pravu Jugoslavije i njegovo uredenje u · jedinstven()'ll'l.. Graetanskom zakoniku za Jugoslaviju, Beograd, 1934. 110 T. BoZoviC i J. DonoviC u citiranom delu navode da je po zvaniCnim podacima .za 1908 g. bUo: 277 parnica za razvod braka,. 77 rodene vanbraCne dece;, 10 decoubistava, 445 kriviCn.ih parnica,. podignutih tuZbi 4.163 i parniCa_ 1897, 48 samoubistav_a (od Cega 13 zenskih i 35 mui1kih) i 50 poZara i pa!jevina ..(Str. 36- beleska.} 46 ' je 1903 god. organ.izC>v>an u Baru »R,druickU savez<<, kodd je· okupio 243 Clana. Osnivac mu je bio Jovan Hajdukovic, koji' je do.Sao iz Si"bije i koji je, posle Bara, nastavio da {)r.ganim~le· · xad~e i u druglim g.rad!ovtlma. 111 Verovatno je bilo i Zena koje su bile primorane da radeza zaradu van kuCe, mada je to Pre mogao da bude rad · kod kuCe. Ustvari, Crna Gora Je stalno davala radnike najteZeposlove u evropskim i prekomorsk!m zemljama - eko.nomskeiseljenike ~ Cija su sirorha.Sna imanja- uglavnom obradivaleZene. Ipak, zanimljivo je da je veC 1872 god. otvorena drZavna Zenska osnovna Skala sa dva razreda, u kojoj su se· »devojke· vaspitavale najvi.Se kao domac:ce«. Naj1bolje od tih uC:enica primane su u Cuveni »DevojaCki institut«, osnovan joS 1869' g., u koji su kasnije dolazile i devojke iz Boke i Hercegovine i iz drugih krajeva. Ta Zenska osnovna Skala ostala je oko, tri decenije jedina Zenska Skala. MoZe se medutim srriatrati da je i DSniv.anj,e Zenske osnovne Sk!o,le, a naro·Oito :LnstitUJta,.· trebalo da posluZi iskljuCivo vaspitanju kCe"ri najuZih krugova dvorskie kamarile, i da je to bio jedini ctlj i svrha tih us~no­ va. Mectutim, po&toj ale .su za Zene foS dve dmteresantn,@:"' insti-· tmoije. Krajem veka osnovana je »Zensk,a ra:drni·Ck.a Skoll..a knegifiie Jolande<<. Sem toga u to doba o·snovan je prvi i fedini )>DerC:j!i sad vetike knegimje . Milice Nikolaj,evn.e«, u klotili sru. prd.mana Zens.ka i muSka deca nedorasla za SkJolu. 112 Iako nije. bilo zakonske zaStite radnika, izves~i propisi u. vezi sa osiguranjem ipak su postojali. Tako Zakon o koncesi-· jama (1911 g.) predviua e>bavezu sefa industriskog preduzeca da osnuje blagajnu za osiguranje radnika i vod-enje brige -o .deC'i radnika. 113 S I o v e ni j a i D alma ci j a. Vee u prvoj pe>>oviln.i XIX veka bila je u Sloveniji .pored rudarstva razvijena i manufaktura, na·roOito tekstilna, u koj,od su, u vrlo vdsokrom pro.centu {preko 50%), sudelovale zooe i deca, Poole 1848 g., load je fe-· za 111 OpSirilije vidi: J .. JovanoviC, cit. delo_, str. 34()-255. Ibidem, str. 330. 113 OpSirnije vidi: Dr. Ratko PeSiC: Nastanak i Tazvitak socijal-· nog osiguranja u Jugoslaviji, Beograd, 1957, str. 92-93. 112 47' �udalni por,edak zakonski proglasen ne<postojeCim, Slovenija je, Ill odnoou na dlllllge zecrnilije J~oo~OIVIi(je, pao~a ;r,eflatiVJno naglo da se industrijalizuje, naroCito .posie ~gradnje pruge BeC-Trst. 114 Karakteristrl!Ono j!e pri 11om uC:eS6e nemaClm.g . kapitala, koj'i »zajedn.o sa svojim .kapitalom donosi i tekovine moderne telmdike.115 PotSJ.ediJca am.gaZov·am.j.a srutai!'IDig kapitta1a116 u razvoju industrije Slovenije bila je da su .gro kva!2&iko..; vanih radnika Cinili stranci. Pauperizacija seljaka, iseljivanje117, strani kapital u poteri za jevtiruim nad:n1cama, 2a ju~oslofV!eruska m,errl:la nag:La in.dustralizacija118- sve je to po:godovalo ang-aJ.Zovanju Zena u privr·edi, koj.e j.e u SlovenJlj.i billa znatn!o. 119 114 Dr. Vojislav PetJioviC: op. cit., .srtr. 31-33. 0 razvitklu ·indu.strije u Sloveniji vidti takode: dr. Cvetko KostiC: Seljaci industriski radnici, Beograd, 1955, tltr. 47-62; kao 1 Narodna enciktopedija SHS, sv. I, srbr. 131. 115 Dr. Nikola VuOO: Privredna istorija naroda FNRJ,. Beograd, 1948 (deo: Razvitak kapitaiizma u Sloveniji - str. 326-342), str. 3G8. 11a KaCa Vodoprivec: Ekonomski poloZaj Zene Tia danaSnj~m pod-ruCju LR Slovenije, Ljubljana, 1952, str. 5. 117 U verz:i sa zabranom useljavanja u SAD neudatih nepismen1 ih Zena (p'osle Prvog svetskog rata) gde se kaZe da se »Cesto deSav~lo . da j.e bHo devojaka kode su, ne znajuCi engl.eski, ne znajuCi na koga eta se obrate, bile prevarene i odvodene u j'avne k:uCe«. Vidi Ka6a Vodopdvec: op. cit., str. 18. Od 'ireljenika koji :su s·e dz Sl(}iV€nij·e iselili u periodu od 188Q-1910 godine, 4611/1} je otpadalo na Zene. Vidd.: Filip Uratn:ik.: Prebivalstvo in gospodarstvo Slovenije, LjUbljana, 1930, str. 80. 118 U prilog toga da je nagla indusirija:li~acija ustv:a.Ti relativna, navodi V. Pet:irovl.iC podatke o s.trukturi stanorvniStva SliOVenije i · .Aiustrije •iz kojih ~di da je indus.tri:jalizacija AUSltrije sa nema..; .Ckim Z·ivljem iSla neruporedivo br:Ze. Op. cit., str. 3·2. 119 U jalVIloj slOObi i slobOrdnim zanllhanjima bilo. je 1890 g. 44,SO/ol Zena a 1910 vee 67°/o. U trgoovini i prometu, medutim, odnos Zena prema muS·k!M"cima osta'je 'isti i iznosi veC 1890 g., kao i 1910, '75,5-Q/~. tJ zanatstvu i industn:'iji procent Zena 1910 g. iznosi 34.60/o, .dok je 189,0 taj procenat iznoiS'io 40,80/~. Treba, medutim, imati u vidu da su--u ove brojeve uraCunate i sve t.zv. samostalne Zene, -:zanatlije, preduzi.maCi, trgovrk1nj.e i sl. Medutim, iskljuCivo u industriji hil<? je 1890 godin·e u odnosu na flllkupno zap,os~ene 32,1°/o radnica, a 1910 bilo_ih je SIVeg-a 22;8°/01. Kasnije, pTema statistikama socija1lnog ooigu~rarnja, relativni IOdnoo radnica prema ukupno zaposlendm u industriji neSio 1Se popeo tako da je pred rat, 1913 g., izn-osio 23.,66!0/lll: K. ·Vodop-irvec: op. cit.,.str. 6- i 16. 48 Obzirom nB. relativno brzu in-dlistralizaciju u Slo:vehiji je, za· razlikti od drugih naSih polkra~ina; socijaUstiCki pokret »iponajprije prestao da ima zanatski karakter«. InaCe, kao i u Hrvatskoj, razvijao se, naro,Cito u poCetku, pod uticajem ne- ma&e sodijaldemoloratije, ali kasillije kad se austl'lski pc>kret osamostal:ilo i uCwstrlJo, sllwaillaCki radniCki ip.okret .bio je s ' jt'ljdni vdo u.stk·O i ·org.ambJa.ciono v.ezalll,. 120 lako su Zene bile brojno zastupane u proletarijatu Slove.., riije, iako je radni:Cka klasa Slovenije bila brojno organizovana u svoje klasne sindikate (mada je katoH·Cki kler uspeo da stvori svoje sindikate 121), Utko su postojala aktivna radniCka druStva, Stampa, Strajkorvi - u Cemu su verovatno sude}ovale i Z·ene, ilpak- o uCeSCu Zena·, o stav.ovtima radniCk!og pokreta i stavovima protivnika socijalne demokratije prema tadniCkom _zakonodavstvu u pogledu Zena, u dokurnentaciji o radniCkom pokretu. Slovenije nailazhno samo. na frag... .n1ente.122 120 Vidi opsu.mije: ~osip Broz ·Tito, PoVitiCki- izveStaj CK KPJ fta V kongresu KPJ, stenografske beleSke, Beograd. 1949. str. 14---: ~5. Ovde joS treba reCi da je •slovenaCka socijaldemokratija zahva,_ tala i podruCje Istre, Trsta, Gorice 1 KoruSke. 0 vezama i odnosima · sindikalnih organ~zacija Trsta i"Ljubljane vidi interesantne podatke u doktorskoj disertacaja Milana AlekJSiCa: De la. Structure et fr> T"Ffistoire de Syndica.ts. Ouvriers en Yougoslavie, Pari!S, 1940, str. -70-76. 121 Klerikalci rsu ·vrlo ran'O poCeli da se bore za uticaj medu radnicama pa su . vee 1894 · organizoval1 >l.KatoliCko· druStvto za delavk·e«. NajmoCnija stranka u Slovenij'i 'je »klerikalna« (konstatacija E. KrisHna, 1907). Zgodovinski arh.iv CK KPJ, tom V, 1951, str. 139. 122 U rezoluciji o zaStitnom zakonadavstvu ~i socijalnToj reforrni) :u programskim zaklju.Ccima Hajnfeldske konfecr:-encije s dopunama .treCe lmnferencije iz god.- 1892 kritikuje se austriski Obrtni red kao sasV'im nezadovoljavaju.Ci i u 9 taCaka iznose se zahtevi kakav smer bi trebalo da ima radniCko za.Stitno zakon1odaVJstvo. U taC. 6 se zahteva iskljuCenje Zena. iz onih radionica u kojima (rad) Zen~ ~om organizmu moZe posebno da naSkodi. Na Sestoj konferencij'i _austriske soc. dem. stranke (1897) u svom govoru sl1ov. socijal.demokratSiki voda (Kristan) je napomenuo teSkoCe u vezi sa orga_nizov.a·njem Zena radnica, navodeCi :Za primer da u ljubljanskoj tvornici duvana dma 2001) radnica a !da su samo_ ,tri organizovane. • 4 Zena u radnom odnosu 49 �U DaLmaciji, koja sa Slovenijom ulazi u austrisko pravrio , podru(ije, bd.ie ,s.ru, m·edutlinl, privredne prillH~e sasvim drug.aCije. Mada su prve tvorn~ce podignute u Dalmact~ji sredinom XIX veka, Dalimacija je docel<ala godinu 1918 sa mali.rn bO'ojem fabrika i sa svega nekoliko hiljada radnih mesta.'" I ovde j,e i.selj.avanj•e j'edna od bitnih karaktem..tilka · priwednih prilika posljednjih decenijaproslog i prvih decenija naseg veka. Ia.klo s ma1ob:rojnim ilndustrdskdm radnicima i radnick,.m po-' kretom koji je kasnije stvoren (osnivaCki kongres u Splitu ·1903 g.), radnicki pokret Dalmacije vodio je borbe putein S~rajkova, Stampe - naroC:ito luCki radnici i mornari, ko.jima su se pridru2Jivali i selj aoi., protiv sv.lh C>b1ill<a kap;ta!is1ickofeudalne eksploata<>ije. Za radnicki pokret Dalmacije bila je negativna Cinjenica da nije mogao }}da bude gde mu je pril1D<dmo m€1.9to, a mm·a da bude gde mu !IliJ<akve koroslli mje.'" Na VIII konferenciji austriske soc. dem. ·partije 1911 g. u BeCu dcmet je program u ko]em se kaZe:'»da·se ukinu svi zakoni pp k'ojima su Zeni uskraCena prema · muZu njena javnopravna i privatnopravna prava«. u· posebnim taCkama u vezi sa zaStitnim zakonodavstvom postoje, medutim; dva ·zahtev.a u pogledU Zena: be;zusl•ovna zabrana noCnog rada z.a Zene (t. 3) i il;kljuCehje :lena sa P'OSlova koji su . Stetni za njihovo zdravlje (t. 6) .. U ·izv.eStaju slovenaCke soc. dem. i{j.i stranke, 1901 g., pominje se da je u Idriji osilovano Zensko druStvo »Veda«, medutim, niSta se ne kaZe detaljnije o delatnosti druStva i njegovom sastavu; 1906 godine bila su u Trstu, Gorici, Istri,. Kranjsffioj i juZnoj Stajerskoi (centCll!' Trst) 7603 •sindikalno orga.:.. ·nizovana radnika - ne nav'odi se, medutim. koliko- je i da 1i je bilo z·ena. yidi: Zgodovinski arhiv CK KPJ, str. 10, 51, 82, 87 i 135. 1.2a V. PetroviC: op. cit., str. 33. 0 razvooju p"'fm-ede i industrije u Dalm.aciji. vidi opSimij.e: Hrvatska encikopedija, sv. IV, Zagreb, 1940, pod }}Dalmacija gospodarske prHike C>d 1814--1918«, str. 478--480. 1 24 Iz lista. ))Crveni. ·~rjak« .(organ soc. demokratske stranke Dalmacije, br. 18 od 1913) citirano po Istoriskom arhivu CK KPJ, tom IV Beograd, 1953, str. 188. ' 0 rad:rliCkom pokretu u DalmaCiji vidi kratak rezime i doku~ mente u navedenom Arhivu od str. 181 do 211. U produZetku vidi kratak rezime pokreta u Istri; o horbi Zena Dalmacije vidi proglas »organizovanih socijalistiCk>i.h :lena, na pokrajinskoj konferenciji S'ocijaldemokratske stranke za Dalmaciju, 1919« - proglas je, medUtim, Ci:sto politiCki, u odnosu na Oktobarsku revoluciju (str. 196 -197). 50 Radne -odnose i zaStitu radnika na podruCjU Slovenije i J)almacije regulisao je novelirani Opllti grail:anski zakonik,i »Obrt:rui red<< (Gewerbeordnung) i:z 1859 g:, izm€'llj<>n i dopuc II1jen 1907. Taj Obrtni red obavezuj•e p01S1odavce da pomOCnG!n osoblju - zenama dodeljuju, kolrlil<lo j.e to mogu6e, poslov'e obzir= na njUmv pol (paragraf 74). U dodaJbnittn propisima, specijalno za ·mlade pomoCrie radnike i Zene, oVlaSCuje se nadieZni. ministar da danese propise kojima Ce ·Se Zenama zabraniti !lJOjedini Sietni poslovi UQ<PSte, ·iii dozvoliti pod tzvesnim uslovima (§ 94). Istim paragrafom za•branjuje se z~~ posljavanje zena 4 nedelje posle porodaj~. Sem. tC>ga (§ ·9~a) .Zabranjuj e se noCni rad Zena, sa izuzec1ma pod odt:edem.m uslovima. 125 Minimalna zaSfita i nedovoljna inspekciia fzfiZivali su neza.dnvnljstvo radnika odredbama tih zakona. Za Zene su, medutim, hili od va.Znosti i propisi doneti 190.1 ~·' kojima se zabranjivao podzemni rad u rud~ici.ma, i odredba iz. 1908 g., kojom je zabranjena upotreba olovnog b.elila.'" Kaooije, 1911 g., Austr<ilja je r.atifiloova.la Be:ni.sku konv>enciju o zabrani noCnog rada .:lena u industriji, na osnovu Cega ie iste godlne donet pcropi.s kojian se :oabranjuje taij rad. Da sprovo. deni:e u z:v-ot ove odredbe nije i.Sil:o la~o, dokazuju izv€-Staji inspekcije rada, koji beleze krsenje tih propisa jos i 1915, daJkle Cefui godine na!IDon ·OOnoSrenja ~otpiiSa. 127 us Obrtni red "DrZ. 'zakonika, St. 89 .z dne 16 .avgusta 1907,.Ljuljana, 1910, str. 73, 101, 104. t26 Anna Boschek: Die F:tauenarbeit in OsteTreich. vor den Krieg, u citiranom »Handbuch den Frauenarbeit«, str. 17. Medu·.im, ovde treba spomenuti da je Slu.Zbeni red zcl rudar.e Celjske oblasti iz 1900 god. predvidao (§ 12) obavezu da se Zenskoj omladini ·sa ·16 godina d'octeu samo takav posao koji neCe Sk:oditi njihovom telesnom razvoju (za muSkarce, medutim, granica je napunjenih I"4 godina), dok se podzemni i-ad svim Zenama "izriCito zabranjuie. Vidi: SluZbeni red za oglednike in delavce okrajnega rudarskega urada v Celju, Celje, .1900, -str. 13. Ov-o su verovatno prvi propisi na teritoriji · Jugoslavi.ie kojim se zabranjivao podzemni rad Z~na u rudnicima. Pri tom je ·karakteristiCno !da se pravi ·razlika izmedu muSke i Zenske oniladine. · · 127 DT. Rudi Kyowsky: Ne gre za vpraSanje, ali naj ostane Zena zap•fJslena: temveC za vpra.Sanje njene zaSCite. »NaSa· Zena«, ·Liqb!jana, 1910, str. 73, 101, 104. 4* 51 �, . Do)S89 gc·u.S)oveniji nije postojalo, obavezno bolesnicko Tada.je, ·na osnovu Zakona od 1888 g., ustanovljel).a prva.bolesnickaJ)lagajna u Ljubljani.'" Osiguranjem nisu, .meO:wtim, bile obuhW>cene sve k"tegorij-e radillka, tako da su 'i:p.noge . >;apos)ene zene (narocito kuena posluga) bile izvan ooigl!ia:nja. Osig)lranje je predvid1>lo i porodiljSku pomoc u 'iznpsu. ·Od .50'/o. osigura:nii\Joog razreda, i. to 4 nedelje ~osle ,Porodaj.a (od 1917 god. - 6 nedelja posle porodaja). Obz1rom :da je .bilo· »sasvim _11ormalno da su Zenske plate ni.Ze za 30-:130 :4;QO/o«,129. to su i nadniCni raz~edi hili pribliZno za toJ.iko niZi. , .· . "Zakonom od·1906 god., koji je poceo da se sprovodi tek _;1_ i i909,.na ovdm 1Jell'litorij1ama je· uv.ect_eno z;t priva1lne ruam·e.stenike penziono os~ranje. ,Obavezi osigur'\nia podlezu na,meSten1ci ..sa. navrSenih 18. ga:dine~: __Zivota, platom izn8:d 159:·d_in;:ua. a:koji .vrS~ poslove Cinovnika ili. »bitno umne prirode«. '$ta~·. za .stlcanje penzije u odnosu na .godin:e starosti {65) i na ·~t.aZ .osiguranja (35 god.) je 5 godina niZi za zene. Te odredJbe 131 · 95tale _su_ U .vaZn~.sti _za ovu teritoriju i posle 1918 giO'd!.I?-·€. ' Voj Vlod'-~·a. V oldno= na dJruge zerrnilje Jugo:S11avrje specliJJi.<most V<J.jvodJine bfu1a je, sem v.elikog sarerula u st<movc ~D,iStvu_ P9: narodnosti, re.lativno brz-. razvitak krupitaliZima na p.azi' kapitalist~Ckog velep~seda 132 i pre.rad:ivaCke indus~ri}e 'koja Se UZ njih razV'ija)a, tako <j.a je od 1'870 'do 1900 god. broj tib preduzeca narast:w oa 33na 203."" ,o~igura:nje. Obzirom da je Vojvodina bila u sastavu'lJgarske; radnicki pe>kret r"zvlljao se u krhlu madarskog radniliCko·g polkiretla; sa jakim tendencijama ka·· osamostaljivanju ·pokreta: Srba _iHrvata.134 Medu mnogo~brlojn:m radn1Cldm akcrijama ·-isbiCe- Se i veliki Strajk radnica u fabrici svile u ·. NOvom Sadu; sa·_- 340 · uCesni~a. 135 · . _. · . ·; Radno zakonodavstvo Ugarske od. druge polovine. XIX. veka nadalje bilo je sastavlj-eno ad raznih propisa '(zak9nS~ili,'( Clanaka), koji su vredel_i za razne kateg.orije rad1;1ika: za polj.~·'· prnw.edne rad;ruike (1898), rezim slugu (1907):"' za raO.i:Like n.a gr.aden.ju pu•bevta i · Zeleznioa (1899), zaitlilm za· sadioce ~uya~a: (!900), fumske radnike (1900) itd. Za. najamne f"brick~· i:ad" nik-e vaZiilo j•e pns1o~i. Ped faJbrike, dok su se · it9tv_a:rli usl•oVIi ralda UJS'tanoCYVJD•avaJd indiivtdua1nhn ll.llg·oviQil'lima, ik~Oi!i 'Sill omo~-~ 1 CavaJi, .o,bzk,om na neznamje i te!Zak po!lo~aj r-adiillillia, ·IP·mffi6anu eksploataciju. :t, u· vezi sa sta..Zorn za Zene, tumaCenje na str. 55, uz paragraf 13 riji Vojvodine. U celoj "£!~.ars.~oJ•. m~d:ut~m, __ ~n?: je }900 _~~~~e;· 23 2()/f'i Zena' zarposlenih u mdustrlJ'l. U poJedmun -grupama -~Cesce. Ze~a je bilo vrlo veliko. Napr. u industriji duvana·9:3°/(J . .u .. m~, strij1i Sibica 56()/w, u ind~triji- papira- 68°/a. ~a-dni~~ Ze~a _P;il_e. su ~-<· oko 50()/o niZe od muSkih. U oblastima »nac10na~mh rn~n]ma,«_ (d<:t-_ kle to bi m'Ogla biti Vojvodina) najviSe Zena (njil) 70()/o) · imalo ·: ]"e··: naj~i.Ze nadnice (iSpod 5 forinti). (Podaci Is~orisrkoE! · od~ljenj~ · PK · Saveza komunis.ta Vojvodine - prema-. beleskama 1stonCa1'a prof~-. Lebla iz N ovog Sada.) . . 134 o radniCkom pokretu u VojvOO.ini yidi:·J.. Marj_8.ntoV'iC.:. op.: cit., stt. 133-139, kao i citirani napis An-pada L~bl~ u. l_lay~enoiJ:l delu: SocijalistiCki pokret u Vo-jvodimi (str. 33...:...37);· u "iStoin dehi. vidi str. 99-102_ i str. 118-119, _gd,e _se, u_ programu _U~arske _socijarldemokratske partije (1903), pored ost3.log, i'ovori •o ravnopravnosti zena, .obaveznom socija·lnom os:iguranju; zabrani noCnog: rada Zena i zabrani rada na :poslovima Skodljivim za organizam·; Zena ... Sem tc)g:l, u · Ve~ ·:sa· ·zenama· 'if radniCkiin ptokre~ ·vidi i str. 149. _ , · · 135 OpSirnije o tom Strajku. vidi: citiraiD.o 'delO" · SocijaliStiCkt-·· . period radniCkog pokreta Vojvodine - Uvod u knjizi SocijatistiCki pb1<ret u Vojadini (1890-1919) - Dokumenti, Novi Sad, 1953. ·str. 13. Nisu nam poznati podaci o br()jU Zena zap•oslenih na terito- _ .. u _zahtevima poljopl-ivtednih radnika u ·Vel. Bec:kereku; kojF su prethocH.li don'OSenju_ oyo.g -zakonskog Clanka, pored ostala.g· Pominju se i zahtevi u pogledu _nadnica· ?a.··nadniCa_Te -u --kosidbi, . iz kojeg se vidi, da su Zene imale (odri. da: sebjih traillo). 500/r;) od muSke nadnJ.ce. Ibidem, str. 132. ·' !'; :i.2s.'oP8imije vidi: dr: RatK.o PeSiC, op. cit~. st:I'~ ·19 i sl€iteCe. un Anna Boschek, op. cit. t30 J{aca ·VodoPiveC: op. cit., str.- 17. . _ :lst-Vidi: n·. os<rcmc: ·NaSe ~-stVo, · I;leograd, 1934, radniCko i nameSteniCko zakOnodav- str. 91-93. Ovaj zakon, protegnut je na sy~ . ·nameStenike u Jugos!aviji !933 god, (Sl. N. broj 285/1933). V1d1 ·.t;ak:ode: GojkO'ViC R. Emilo: Zakon o penzionom osiguranju s!uZbe:Onika~. 1933, pre~iSCen te~st, Beograd,. 1938 - pTimedbru na str. 1 . z,akon~. -t32 Vidi: dr. v. PetroviC., op. cit., str. 36-37. .. _ tss OpSimdje vidi: J: MarjanoviC: op. cit., str. 55-58. Medutim, ·Arpad Lebl navodi neSto drwgaCije pOO.atke. Vidi: SocijalistiCk.i 52 pokret 1~ Vojvodini, ~- 190. 136 Ibidem, str. 144-147. . ' ' za �Osnov ~ regulisanje rada industri&kih i zanatskih radnika jesu, propisi iz_ 1881 godine. Pored o-stalog, reguliSe se radni dan ·dece, za'branju}e n1o6ni md (&em izllZie~a) i r.ad na ne:lldravim poslovima. Meautim, jedna teska odredba za radnike postojala je po ·tom zakom.u - krivlcna odgovornost (globa i prisilno vraCanje na p-osao) u sluCaju napuStanja posla od strane radnika. Kasnd!jd zak'On od 1891 g. uvod!i, pored ostalog, nede!jni odmo~ ·od 24 sata, a Zak. 01anak XVIII, 1893 g., uvodi pored nekih sanitarnih mera i inspekciju rada. 137 · Zene Sill imaile pva'\'o da ne mde .Oetllii nede1j-e poole pomda:, a, po zakonu o socijalnom osiguranju (1907) i pravo na porodilj•sku potporu. Nb·Cni tad Zena u industriji zaibranjen je Zakonskim ClankoonrXIX iz 1911 goqi.ne (na osnovu ratifikacije Berm<llke konven"ije od strane Ugla.tslre 1908 .goddne).'" Hrv a tsk a i S I a von i j a. Krajem XVIII i po•i':etkom XIX velka u Hrvart:sloolj i SLa'\'otnlilili poototii-ve6i bro:i manufa:ktr>Jmih predruzeca. IndU!OtriJjailiizaoiia u veeem •i>bdnm poCinje, me(lu1liirn, -telk'·u druigoj po!ovdni XIX 'Veka'" 1i. •odvija se sporije nego- u ostalim nejugoslOvenskim zemlj ama. Znatan osnov za taj aprorij[, ~talk (1890 g. HirvartJSka i•e im!>la svega 109 zanatskih radnji sa preko 20 radnika) davala je zloglasna Ugarsko-hrvatska nagodba (1868), koja je »omogucila austriskoj i mad:a:tskoj burZoaziji da naSoj industriji, u momentu k.~d se stvarala, usmeri razvoj koji je odredto njenu zavisnost i .ornoguCio da naSa zemlja ostane privredno i tehniCki zaostail.a P""lul<ololtlli.ja austris:l<og i mac'Mrslkog k;a.pdltala«.' 40 Ova~ ts1 o te.Skim u~ma rada indw.triskih radnika svedoCi i do-kulneti.at o·stanju u fabrici cementa u BeoC:inu, 1910; vidi citirano delO Socijal.istiCki pokret u .Vojvodini, str. 172-173-. ·n:e~ OpSimije Wdi:. B .. Peri.C:- Op._ cit., str. 48-51 i, naroCdto, Z:lanak D. Papa: La legislation du travaiL €7!- Honguerie, ReV~J.e interilation·ale ·du travail, vol. VIII, No 5, nO'V .. 1923. str. 895-722, . odn. str. 691, 702, 709, 711, 717, i 719. . t39 OpSirnije o tom razvoju, broju i vrstJi. preduzeCa i strukturi · stan:ovniStva vi,'Cli: Josip Caxi: Prva radniCk!l .druStva u Hrvatskoj (1860-1880), Zagreb, 1954, narocito str. 6-3, 357-374. 140 Marijan CvetkoviC: Neki podaci o _:razvitku industrije u . HTvatskoj, »SocijaJ.!isti&i. ft'Oillt«, Zagreb, nQIV'. 1943, str. 59 i sle:. .deCe. 54 'usp-ore:p.i !p.roces industrijalizacije .u~doba· !ka:d se zarvr.Savao i proce.s teritorij~acij 1 e .selja!ka, uslorv1o d-e krajerrl vek:a-i kaSIIlij.e, kao sto· joe to bio s1uoaj i u S]ovenijli.; Dalm!i-<lijli i Ornoj Gori, znatno iseljavanje. 141 Nacionalno ugnjetavanje i izrabljivanje, kojem .su bili izlo:Zeni, izazvalo je kod radnika aktivnost :na polJu udruZiv.anja i zajedniCke bo·rbe za poboljSanje .svog poloZaja. 142 Nai'oeiti uspeh postignut je lli88 gC>d., kad je zemlju iahvat1o talas .Strajkova, kojim je skoro svuda posti,gnuto 10-Casovno ·ra.dno vreme. To je tada bio golem uspeh obzirom da je po tada postQjeCim propisima ra~no vreme ad· 10 Cilsova dnevno .bilo odreaeno -samC> za ·O>m1attinu od 14-16 goddna. OrganizoVane botie radnika dovele su, 1894 godine, i do .osnivanja Socijaldemokratske partij-e, koja j.e usvojila Hajn-: feil.dski pr.ogram143, a legalne sd.ndikaJne orgamizacije stvor·ene su tek 1907 ge>dli.ne.'44 141 U izveStajima GSS Medunarodnom sindikalnom Savezu na-vodi se da je za 4 godine (1909-:--1912) iselilo ukupno 13:441 lice, 00 kojih 2.610 .Zenskih. Pri tom se napominje .da se ne iseljavaju samo .Zene (supruge) »glava porodice« vee i one koje »sam.ostalno · privreduju i Ciji broj izgleda biva sve veCi«. Vidi navedeno delo: Sindika!ni pokret (1903-1912), str. 93 i 98. t42 Javno udruZivanje radnika dozvoljeno je 1867 godine. U narednim godinama osnivaju se prva radniCka dru.Stva. Josip Cazi smatra da radniCk:i socijalistiCki pokret Hrvatske ustvari poCinje u dbba Pariske komune i navodi niz dokumenata iZ kOjib su vidljivi zahtevi i borba toga pokreta. ZanimljiVo je da se veC u prvim zahtevima objavljenim u )>Prijatelj-u radnika« 1874 g, nalazi zahtev za ograniCenim radom Zena. Ovaj zahtev bio je razlog za unutarnje . rfisprave. OpSi:rnije v~Q..i: .r. Cazi: citira.no delo, str. 145 i str~ 151-155. . Josip Broz Tito: PolitiCki izveStaj na V kongresu KP.T, steno.grafske beleSke, str. 13; to ·znaCi da je program sadr.Zava'Q pored ostalog uk:idanje sV'ih zakona »koji ne dajru Zenama wa ona -prava koja ima muSkarac« -i zahteve u P'Ogledu zaStitno~ radnog zakonodavstva u 6 taCaka, gde se ne tra.Zi posebna zaStita Zena. Ti se zahtevi ponavljaju i u »Izjavi o· _zaStiti radnika«, u Programu usvoj-enom na II stranaCkorn kongresu 1896 g_ Orig.inalne tek.stove vidi: Istoriski arhiv KP J, tom IV, str. 36-39 i str. 58. 144 Op.irnije o radniCkom pok:retu Hrvatske vldi: J. MarjanoviC: op. cit., str•. 66--=--82. 143 55 �Hrvartska SD sbranka, imala je, kla·O i socijald:std u SknrenJiji, da se bori protiv nesocijalistiCkih radniCkih organizacija _»Hr-:. v.atske radnicke stranke«, koja je bila pod uticajem frankovaca. Za razmimoilaZenja izmedu SD stranke i reakcionara ~z >>.Hrvatskog radniCkog kluba<( ·karakteri.stiCan je i stav ovih poslednjih pr.otiv rav:p.opravnosti Zena i njihovog rada van 415 kiuCe. Zahtev za »V1l'latCan.}e Zena u !lruJ6u<<, ~odd. se •Outi,e u javnos ti, dolazi kao posledica sve veCeg anga.Zovanja Zena u privredi. I u Hrvatskoj se naime, krajem veka, primeCuje pojava, klaju smo zapa:zrlJti u Zapadnoj Evr10pi u proceSu ilrudu~ stri.ja,]izacij e - broj ~os1eruih ·~en a u rp!l'ivl'edii raste brze nego broj llaP'o-slenli.Jl muSk8Jraca.t"'6 U usl•ovtr:na ntc:m nesputane eksploatacije, »trtik.« sistema, niZih riadnica od i inaCe, vrlo niski.Jh nadnica mu~ai'·ooa, 2Jivo't hih Zena bi!O je vrlo teZlak. Iako ih je malen brOj sindikalno organizovanih, radnice su ipak uCestvovale' u mnogobrojnim Strajkovima i radniCkom p-okretu. 147 145 Taj stav je na PTv'om kongresu ~D .stran~e (~895)_ 'i~io .~za-:­ slanik. HRK-a Timet prilikom nabr.aJaUJa »pltan]a kma diJele HRK od SD stranke«, i o-n je ovako formulisan: Zena ne treba da radi u tvornicama, radionicama i drugde, veC je njen sveti i pri-. rodni zarlatak da uzgaja decu, da tadi i podrZava kuCu. da teSi muZa ·u -teSkim danima da mu olak:Sa u teSkim danima teSko radniCko breme, da ga Jdonulog u borbi teSi i na rad bodri ... Sto· se tiCe politiC:itlih p-rava Zene, Hrv. radniCki klub smatra da kad bi Zen a - pod pretpostavkom da je valj ana domaCica - i htela poHtiCka _prava, pa da ih i _postigne, ne maZe ta prava da vrSi s razloga, jer je njen -delokirug rada u kuCi ... ako bi Zena imala sva politiCka pravl!.z._ ~d bi se rasrpadao porodiCni Zivot jer, ka~ bi njen Covek Zemo'~"da vrede njegova politiCka naCeia traZila bi to i Zena, eventualno i deca - pa eto ti razdora u porodici«. Vi.dl citirani lstoriski arhiv, str. 49. uo Od 1890 do 1900 g. broj zaposlEm'ih mUJSkalf'aca _ poapeo S',e za. 10,50/o a broz ZenSik.ih za g,so/o.. Vidi: KoraC: Povijest TadniCkog po·- kreta u Hroatskoj i S~avoniji~ knjiga I, Zagreb, 1929. str. 46. 147 V. KoraC ·posVeCuje vrl() poviSno tri stranice »Zenskom rad. niCkom pokretu« gde pominje da j.e 1895 g, osnovana Zenska organizacija soc .. demok:ratske stranke, u kojoj su, ali, bile uClanjene kCeri i Zene radnika a ne radnice. Ovo tumaCi kao posledicu neuCestvovanja Zena u pvi.viedi do poCetka XX veka; Jedino. konstatuje, na kraju, da je situaciju u pogledu uCeSCa Zena u i'adnj- 56 Radni odnosi krajem XIX veka bill ·SU regulisani Ol>rtnim zakonOin od 1872 godine, koji sadrZi.. sem izvesnih prop!sa za kalre, ·od kojili nelci vrede Q za wndlustrdlslke r"'clinlhl<e i segvte, i poiSebne rpr.opise »·O r<adniroh :u tv~o~ah ((. Medu lllOIP•Srtenli:rri i nepreciznim propisima, Zene se p'Dminju jed:no u delu· koji govori o »redu radnje« a u koji mora da se uvrsti )>razradlha. i posao radnikah, naroC"to naCin posloVanja Zeii.skinjah i dje'ce, -Ol~oon na tje1etSn~u snag.u- njlihOViU ~ {)IVlilh pottOtnjdih«.i48 · ZaStita zaposlenih Zena r-egulisana j-e zako-riskim Clankom XIX Zakona o osigur.auju obrtnih i tr~D'V'ai'lkilh namesroen;J<a za sluCaj bolesti i ~nezgode iz 1907 godine, kojije stupio na sna.gu prvog jula 1909 g. Po cl. 1 toga zakona obavezno osiguranje za sluCaj bolesti o·buhvatilo je »bez obzira na spol, dob i drZavljanstvo« sve one koji su .nameS-teni »bilo stalno hilo privremenn u svojstvu pomoCnika iii prelazno sa takvom plaCoro iii nadnicom koja na godinu ne iznaSa ~iSe od 2.400 kruna, 'Odnoono dnevn:o 8 kll'rm.a~(. U zalmnu se nab raj aju priv·redne· g.ra.ne .na kloje-Sie 2a}{:on od:no.sd., a izriC!ito se n.agllaS.av.a _da se· odnosi na S-egrte i kuCne radnike (ne i na poslugu, j-er posluga je mogla samo »svoievolino« da se· osigura). So·cijalno osiguranim Zenama -taj zakon je obe:zJbedivao izvesnu z.a:Stitu u slu-· Caju- porodaja. Naim-e, u toku 6 nedelja osiguranica je imala pravo na porodiljsku potpo-ru u iznosu polovine· nadnice, s t~m-. da se ta potpora mogla poveCati i na 75°/o od nadnice i prodli'Ziti na 8 :nedelja. Ova. p·ravo bil'o je ve:ZJano za Clanstvo u os~guranju u trajanju od tri meseca. Sem toga:,_ bez staZa, osi~ guranica .je imala pravo za vreme porodaia na besplatnu le-_, karsku pom-oC. Ukoliko se o-siguranici nisu mogli koristiti besCkom: pokretu izmenio- rat. Vidi~ cit. d?lo, knj. III, str.· 145---4~. Medutim, u knjizi I i II OI;l na viSe ·mesta ustval"i demantuje svoJe na\r<ode iz III knjige, navode6i sta.tistik€ ~ uCeSCu radne .snage u, r.8.znim privi'ednim granama 1 uCeSCe organizoyanih radnica u Strajk:ovima {vidi: op. cit., knjiga I,- stt:. 46, 58, 64; knj. II, str. 32,. str. 50, 371, 379, 382, 386, 411, 43Q, 435 i dr. . ,, 148 Ceo tebt Obrtnog zakona, 'Odn. Zakonskog ~~lana VIII -VJidi J. Cazi: op. ·cit., str. 400---405~ 57 �platl)im l;;fovima ' i lekarskom pomoCi, imali- su pravo na dvastrulci. i?;noo lwa'Il.larine, odnos-DJo pOI"odiljiSke potpo:Pe. 149 " Iallm "'ruklcm obuhvata r·elativno ;m,ok krug zailticeiJJih lica, ipak je, prema statisti-ci socijalnog osiguranja, 1911 godine; brhl:o 1svega 8.255 Zenskiih ros:igura-lllikia, be.z Zena zaposlenih u drZavnim ·prerduzeCima, duvam*ih radnica i zaposlenih u ZelezniCkom saobraCaju, koje su imale posehno osiguranje, i bez poljoprivrednih radnica koje ni.su im.ale pravo na osiguranje. !Na~jzad, za radtnice Ziaprasl,ene u d.rndustriUSkftm .pTerduz;eCim~ bila je od znacaja i odredba iz 1912 god'ne, po kojoj je bio zabrai:tjen .no,Cni rad Zena. 150 Ta je zarbrrana, ranalogno k,ao u S1oveni}i, bila po\S>ledica ratilllikacilje •od. str·ane Austo-Uga~Ske BernSike konvencije {1906) ,o zabrani noCnog rada Zena u indud~L ~ . B o s n a i Her c 'e g o vi n a. N agli talas kapitalistickog razvitka nastaje u Bo·sni poole 1878 go•dine, odnosno posle austriske okupacije. Politika Austrije da na Balkanu razvija industriju sam,o onolirko koliko j.e to potrerbno za unosno plasiranje kaPitala i stvaranje trZiSta za sVoje proizvode - do-· bila je najocigledniju potvrdu ti gruboj kolonijalnoj politici kloju je tolmm 40 g.od!i'na vod!i.1'a u BiH. 151 Nez:atintereSlo'VIan za re.Savanje goruCeg agrarnog p-itanja, austriski kapital naglo je ~ramV'iljao drvnu dndust:rtrj'U, .dornekle J ·rudarsrtVlo, .ka'O a joS neka sitnija preduze6a, uz istvoremenu izgradnju ZelezniCk:og sao149 Vddi opSirnije: Zakon o osigwranju obrtnih i tra. n.am'ieStenika za sluCaj bo!esti i nezgode Zakonski Clanak XIX. 1Q07, Zagfeb, 1909, sa turnaCenjem Ad'olfa MihaliCa (str 12 i sledeCe Uvoda, zatim § 1~sa tumaCeniem str·. 5, 511 sl. kao i § 50-55, m. 126-130 i tumacenje str. 138-139). 0 odredb.ama ranijeg Zakrona o obaveznorn S'OcijaJ.nom osigurarnju od -1891 g. vid'i: dr. R. PeSiC, op. cit., str. 28. 150 Vidi citirani izveStaj iz 1912 · godine u knjoizi SindikaJni pokret (1903-1912), str. 99. U i•stoon i,zveStaiu navodi s:e t::tkod"e da je za gorlinu •i oo dana orllka;lro ie Zalron st:rtrrrio THl !':.;,l=!.,~u 1M ...:=t.~nica bilo evidentirano· da je imalo nesreCan sluCaj koii i.e povla~'o privremernu, traiilfll. iii potpunu nes'Jjosobno!';t za rad (str. 99-1 01) 151 0 razvoju privrede i prvih fabrika u Bosni kao privredi »Cisto kolonijalnog karaktera« vidi (kratlro) Abo Koen: Privreda Bosne i Hercegovine u istoriskom pri!sjeku, u zborniku »Bosna i Hercegovina k;ao privredno podruCje«, Sarajevo, 1938, str. 421-430. 58 bracaja koji je odgovarao austriskim sttategiskim i privrednim potrebama .. Kasnija aneksija pogorSala je i inaCe teSko .stanje -i dovela do takvog sistema uprave »koji je po medu- . narodnom pravu dopuSten samo u neprijateljskoj zemlji za v.rero·e rata«. 152 Radnicka klasa (blizu 50.000 radnika u oko 100 predurz;eCa)153, u kojoj s.u glarvninu kvalificiranih .r.adnika Cinili stranci, Zivela je u vrlo teSlcim uslovima.154 Zene r-adnice, na Cij im. su uZasno nhskd:m n.a.dnicarrna pos!1odaovai zgrtali n=<>oite za!l'ade, ;grale su u radni(Jkom pokir~tu B!i.H, 1_po &vemu sudeCi., Vlcllo aktrl.vnu ulogru na poCetk:lu .naseg veka. 155 152 Iz »Memoranduma o politiCkom ,PoloZaju radniCkog pokreta BiH« koji je Srpska SDP po·vodom gon}enja radniCkog pokreta u B"H uputila 1908 g. M~dunarodnom socijalistiCkom b1rou, sa ~uc~vicevim p~tpisom., Ceo tekst vidi: Istoriski arhi~, CK KPJ, tom III, str. 85-86. . t5S ovaj podatak koji se odnosi na 1910. god. navD<'!-e 1 dr..B. PerU: i J. MarjanoviC u veC citiranim de~1ma. Medut~ Ned1m Sarac u svojoj knj.izi Sind.ikalni p.okr~t u Bt_H 1919, SaraJevo, 1955, dodaje uz te brojeve i p:rimedbu ·da Je ovaJ podatak ~aikak~ ne-: pobpulll, jer uopSte niru uzimana u obzir sitna preduzeca, kruone 1 seo.ske s!uge ild. (str. 15). 154 Vidi N. Sarac: op. cit., ~tx. 19, 24-25, kao i Nedim Sarac: PotoZaj rad.niCke klase u Bosni i Hercegovini posle autroug~rske okupacije 1878-1914 g., Beograd, 1951, str. 20, 21, 29, 36, 40 1 43. 155 U tvornici Sibica u Docu (1912) Zene izmedu 12 i 20 godina Unale Su platu (uz radno vreme od 12 sati) od 30-80 helera: 'a muSka deca ispod 15 godina od 5Q helera do .1 krune. 1912 godme u fabrici celuloze plaCa nekvalifikJovanog radnika bil.a je o.d 1.20 do 2 krune, a Zenske plate bile su od 40 helera do 1 krune. JoS 1905 godine na jednom sastanku radnika i radnrica sarajevske tv'ornice Cilima od1uCeno je da se formira sindikalna organizacija i da se podnesu poslodavcu tarifnri zahtevi, koji su za radnice traZili 10-Casovno radnD' vreme, minimalnu najamninu od 2 krune dnevno i Ulkidanj e prapisa po kome su uCenice u privredi morale vra6ati nakon izuCenog za:nata platu od 30 kruna meseCno koju su ranije primale. Po1Sto ovi zahtevi nisu bili usvojerni, radnice su stmpile u Strajk i posle 6 nedelja pobedonosno ga zavrSile. Vidi: N. Sarac: op. cit., str. 22, 23, 48 d 49. Isto tako borba radnica. fabrike- duhana u SaTajeV'U, z·aCetnioa ,generalnog Strajka 1906 godine, -dobro je poznata u radniCkom pokretu BiH. (J. MarjanoviC: op. cit., :str. 63.) 59 �Radnonakonodavstvo Bill ustvari pretstavlja Op.'\ti gra-~ danski zakonik, koji j e nekolko go dina posle okupacije zame-' n&o ootie v.ZeCi ·tlllrski ·zallwtndlk. 156 1\!Le<lutim, 1902 i~ilat je tzv. »norunailini pool<YVni red«, q>o kojem je treba.1o u!l'tlcluce '!1I"et!ivati radne odnose . .1\li, kako je taj poslovni red pretstavljao SaffiQ >>UpUtStvO ugovaranje najitronog QdllOSa U OkvirU OGZ«, to je u praksi regulisanje radnog odne>sa i njegova kontrola zavisila od snage orgimizacije radnika u pojedinim· preduzeCima. Zastita zena zaposlenih u nel.cim rudnicima bila je predvidena [piropilslima iJZ 1914 g." Bo tfum ,pro¢sima llene se »smeju za, 1ss Ovaj otom8JI1JS'k1 _ gradanski za:konik iz po1oV'ine XIX veka, poznat pod imenom »MedZelle i ahkjami Serije{<, raden _je na os~o-: vu Napolenovog Code Civil-a, uskladenog sa islamsklm verskmL propisima. Odredbe o tadnicima sadr!ane su u paragrafu .562-:-581,. a pojam 'radnika ))najamnika« (edZiri-hasa) dat je u Cl. 422 1 425 .. Vidi: MedZelle i akhjami Serije (otom.anski gradanski zako'lik) Sarajevo, 1906, Bos .. here. zakoni, IV sv., I d~, str. 112, 113 i 157-. 161 i 57. . . Kakav je poloZaj mu.slimaniki u tom gradanskom zakoniku, ilustrovaCe sledeCe odredbe: · §. ~202: -»Gledanje na ono mesto gde se zadr.Zavaju Zene. ka<> kuhinja, bunar, kuCna avHja, smatra se kao velika Meta. Usled toga, ako 'bi se m'Oglo vid~ti s prooora, koji je netko na movo u. jednoj kuCi. otvorio, ili_ s prozora jedne na novo napravljene lruCe, u prostqrije ne:Pos1rednOg sU:seda. iii u prostorije onog Coveka, kojeg je kuCa p-reko ·sokaka, u koj,ima se prost()rijama Zene za'7· driavaju, zapovediCe se, da se otstrani ta Steta, pa Ce biti prim-a-: ran, da- je otstrani taj Oovek, napravivSi zi.d ili pregradu od tahte (daske); tako, da ~e mogu videti Zene. AJ.i ne moZe on biti primoran, da zazida prozor.« § 1205: »Ako bi se videlo s voCke u neCijoj ba.Sti. kad bi -se natu voCku pripelo, u prostooije srusedne gde se zadr:lav_aju Zern.e, trebaCe prije penjanja na voCku.to javiti, da se Zene sakriju. Ak.o-ne bi hteo -javi:bi, ·sud Ce mu .zabraniti, da· se penje n-a voC:ku bez: obavesti.« _§ 1206: »Ako bi se 'ZajedhiC.ki konak podelio iZm.edu dvoj1ce, pa! bi se videlo iz mesta, koje je u deo pripalo. u mesto .drugog dela~ u kojem se Zene ·zadrZavaju, nalo2li.Ce se, da sruvlasnici z.ajedniCku_· p-regradu naprav-e.« ' · 60 ,upe>trebljavat\ samo za lakSe poslo_v~, zal>ranjen lim. je pe>clzemni. rad i omJ?;guCava tim se po-rodi_lJS~l dop~st u traJanJu .ad 4 sec:lrrnlioe«. I 157 · , S:bo se 1J1Ce .soaij1alnog to-sdlgurfll!lja·, OlliO·,je poCelo da 8e- Oll"g.anizuje jo:S. krajem XIX veka i bilo je razliCito- Olbavemocili fakultativno - prema tome .kakvu kategoriju radnika je obuhva1ri.lo ~oba'Vlezno - ruda:rd., .ZeleZilliiakoo .osoblje, ootala dr~av­ na preduzeCa, i fakultativno ostguranje - radnici zaposleni u privatnim preduzeCima). 158 Godine 191}9 uvedeno je u BiH obavezne> osiguranje rad'nika za slucaj be>lesti (zakon stupie> na snagu 1 januara 1910) .klod1i.m su m~igurtani svrl 'radndJai (sem- -Qinih k10jd limaju. gocliSnju · ·za~r.adu veeu rod 3.000 kruna). Taj zakon temeij!Lo se na austric -Slrom zaikonu i<z 1888 ,g. Za Zene je tim zakonom hila predvidena u sluCaju poro.Qaja upotr-eba bolnice i babiCke pomoCi kao I h:ranar-in-a u iznosu od·60% od obe2>bedene nadn1ce. Osiguranje je cJbuhvatilo i Clanove porodica osiguranika, .te je koncem 1913 godine njime bilo obuhvaCeno oko 54.0'00 Clanova. 159 M a k ·e doni j a, U odnosu na ostale zemlije Jugoslavije, u MakedJooijri su bile i'<peoirlliC:ne pri'Vredne d druSIJvene plrilike. :Nacd:ona-lno i rpriv•redno ug111je1Jena, u sashtvu fewdalne ObOO?-an.s.ke drn~peri•je, sa stlanovruiJStvom ptl'lortkanim naoionalnim m·anjtir nama; sa primitivnom zanatskom pr-oizvbdnjom, Mak.edonija je, sa Solunom, postala popriSte na kojem su poCele da se ukr.Stavaju protivureCnosti »sultansko-vezirsko-patSlinskog f-euVidi: SluZbeni red za radn-ike kod erarnih rudnika u. Bosni Sarajevo, i~I4, par. 14, str. 10. _ · t5s Prema navodima dra. B. PeriCa, hrana-rina za vrem.e poro-·-daja bila je pcredvidena propisirna o osiguranju Zele!zniCkog osob:·lja (razlH!ito odmerena) i ra-dnika k'od ·privatnih pos·lodavaca (6()!)/oo zarade). U prvom sluCaju obavezni doprinos od strane radnika iznosio je 2,5o/o, a u slu6aju fakultativnog osiguranja - 2ofJ/o. ts9 0 'Odre)dbam.a lroj_e su pretstavljale izvesno osiguranje, kao i o zakcmu od.1888, 1889 i 1900 - viidoi opSirnije: dlr. Ri1sto Jerem.ri.C: Prilozi istoriji zdravstvenih i medicinskih prilika Bosne i Hercegovine pod Tu.rskom i Austrougarskom, Beograd, 1951, str. 91, 94, kao i dr. R. P-e§iC: op. cit., .str. 42-----51. t57 i Hercegovini, 61 �dalizma«fr6D sa kapitalizrnOm _k-oji je nemilosrdno nadirab. In~ dustrija se sve do 1918 g., odnosno sve do posle Drugog svet~ sllw•g raJta, slaJbo razvijala. Makedoocilllla su ootaU kaJo jed:i!liil i:zilaz za ocN-Zanje peC81ha i iselj'avanje. TeSki usLO'Vi Zivota t rada J kOOJtakt &a Sloci.jaJrllsUio5kiun poiloreUma u drugillll z€1ITl!j ama uslovili su relativno vdo rane aktivnosti radniCkog pokreta sa cel!ltrom u SolU!lliU (p<l<:etkom \'eka SOilUIIl je illll"o <Jiloo 30.000 161 raJcindJlm) i -u Skrop1ju. Ustvari, •org-anilzovaJruJd bQII'fbi za naciona.Lno ·oo1obodenj e prethod~o je or-gaitlixovani soaij alistiekxl pokret, iibo je us!mnr!o speCiificn<i karakbe<r Ilindenskog ustanka i Kxukvacke repuhllke, c>jo su nelci rolkwod1oci. bli.1i. soci.jaJ.istl. Mada su itene uCestvovale i istakle se u Ilindenskom ustan-ku162~ ne. znamo dff 1i su radile u zanatski.m radionicam.a i prvillll fabril<am.a u· Malked<JI!lruj!i d l<oliko ih je radi!lo (Sbra.j!ko·ve su vo:diili Zele.z:rui-Gami, pekari, obuC.ari i druge struke u kojima verovabruo nije -bd1o Zena Hi 1h je Pilo vr\lo ma~Lo). 163 Sve do pripojenJa Makedonije Srbijd cikakvog za8bllme>g· ZJakonodavstva nij~ bUo, fl. Zivot je regui:san turskim grad_an160 1_907 u Ma,kedoniji je bilo oko 18ll.OOO zemljoradni~kih domaCinstava, od kojih 70°/& ni!Su bili sopstvenici zemlje koju su obradivali, a koj-a je pripadala krupnim feudalnim zemlj•oposedi'cima. Vidi DanCo Zograf&ki: -0 radniCkom pokretu u. Makedonlji {do Balk. rata), Beograd, 1951, str. 218. 161 OpSimije o politiCkim prilikama, radniCkom pokretu i -a,kcijama socijalista u Mak:edoniji vidi: J. MarjanoviC: op. cit., str. 32--34, 58-60 i 139-144, kao i cit. delo D. Zografskog, str. 84-87, gde se nabrajajU.Jil!:.eduzeCa po vrstain"a. Vidi takode: Lazar KoliSevslti: Kratak pTe{/l,ed istorije radniCkog i socijalistiCkog pokreta;. u. Makedoniji do Prvog svetskog rata, -»!LINDEN 1903«, Beograd, 1954. god. 162 Vidi: »Zena .damis«, avgust 1953, uvO"dnik. 163 Ipak D. Zografski u citiranom delu naVOdi: »Sindikat duvanskih manipulatora imao je uticaja na oko 50.000 radnikci i r.adnica: .Statut je isti kao onaj srpskih sindikata s izuzetkom onog dela o 'odnosima ·prema Zenskim Clanovima sindikata (str. 226-227). Dalje se takode navodi da je radniCka soc. demokratska 'organiza,cija na zQoru u Solunu donela rezoluciju u veZi ·sa izborima koj-om traZi .pravo glasa za sve gradane sa navrSenom 21 god. Zivota, bez obz.ira na pol (str. 246). 62 skim zalroruik!om. 164 'Dada, pred !Sam rat, ~- na Makedo:rid!ju se protegla v..Znost Zaloona ·o li'adnja.ma d.z 1910 g., o cij.em sme> odredbama u pogledu zaposlenih zena vee govorili kad sm.o i~lagali stanje u Srbiji. * I •OV·ako '11.€1PoDp1ID<> 1zn.es€111, preg1ed po1&ai'a d; ..,a.StliJte Zena u zemljama Jugoslavije do Prvo-g svetskog rata ·pakazuje da su i Zene Jugoslavije, nastankom kapitalizma i razvojem industri]'aJizaoij e, u manjem ill ve6em brodu rpoce1e da se zapoSljavaju van ku6e. Razvojem druStvenog · Zivota i Zene su se poCele S!kol-watri i bm'd!ti za ,sVloja prava ,radnika-d. gradlaniJn.a, onietane, u veCod il:i manjoj meri, svim Oirim Cime su bile ornebene ·i zene .dn"ulg>ilb. zemaJj a. U tol<u Tata pmo.Zaj mpoolendh l!ena se p-o.gorSao. Zakonska zaStita Zena nije se proS:iraVala, niti su Se ustanovljavala administrativna iii nj!ma ·;SliCna tela koja bi -se bar donekle brin:UJla za bolje uslove Tadia J. Zlivota Zena-, lkoje su :i ovde, nJa Balkanu - naroDito u Sloverui.jd, u Bosni i Hercegovini i u HrvatSJkoj - u sve veCem broju ulazd.Ie· u fahrike i ratnu privredu; Zapobo1jsanje svoga po1ozaja osta1o . im je da se i dalje bore u krilu k1asnog radnickog pokreta n novoj drZavi, stvorenoj po zavr.Setku rata. Medunarodno regulisanje Zensko·g_ rada Uporedo sa razvojem zaStitilog zakonodavstva u nacionalnim okvirima razvij ale su se i teZnje z;_a medunarodnim tretiranj em i regulisanj em pitanj a iz oblasti rada. VeC prvi sO-cijali.sti ubopdCSI1:d (Owen - 1818 g.) i dmgi piC>jed:in.Cii (Blanqud1 LegraJ1d- 1857 g.) upucivali su apele ddavnkima i vladama da se sazove· m-edUJD.arodna ko'lliferencijta ~oj.a lbii: prerbresla rpi164 0 tome vidi str. 60. 63 ' �t~ja ":"'!n]Cilrog zalloooc>daiVISWa.'" Ipa.k ,prva medunauoe>cma :>?~l&kuswna« kJ.onferencija a medunarodnom regulisanju _p:tanJa _·rada Zena, deee i rada u rudnidma, sazvana je tek 1890 g<>dme u Berlinu. · U ve~ sa zaSti.tom Zen.a, Ber.linska k:Onferencija je- pored zlabrame Z~ensk:og rada- na podzemnim radovilna u ·rwdmrlcima, ~aibrane noCn. o;g l!'ada,_ 'o.granU,enja ra'Cllllog •dana na 11 satJi -o?ra':liCenja rada na nezdravim i opasn:m pQslovima- pasta~ VIla 1 zahtev da se dade 4-nede!jno otsustvo posje porodaia ·odredbu koja je tek otskora bila pocela da ulaZJi u za3titno ZJ_akonodavstVJo. 166 U oilju prim·ene tdh »'~elja i preporukJa« Ber~ l1:nska konferencija je odluCila da se nadzor pov-eri specijalnim ·emovnicinna, .Cij.i Ce se ·i2VeStaji ·abjavljiv.a.ti i razmenji.vati azmedu po}edinrlh vlada.'" · ." De~et gadina docn1je, 1900-te, od!'1Zan je Medunarodni kongroo za zalloolh9ku a;aStirt;U rwdn;lka, saa;v8JU i temeljdte> .pnilprem1u•en od strane Me&.m..,c>d!Tho,g uclll"'!.rlOenj" za ~alk·oi!1Jsilw zailti'lu · _radnika - preteCe kasnije Medunarodne organizacije rada. T? udruZenje uspelo je sistematskim radom, putem nacionalnth udruZenja u pojedinim drZavama i .obimnim studijama i 165 Medu predl'Ozima Legranda -o regulisanju pojedinih" pitanja na;aze se i dva zahteva u pogledu Zena: l..abrana noCnog rada i yeca dobna granica za prije~ na p!osao Zernske tl.ece (12 godina, a . za muSku decu - 10): Ovaj drugi zahtev je interesantan, jer se i tada i kasnije on vrlo retko postavljao. Medutim, on se ipak pojavio u Engleskoj u okviru komiteta za desetCasovni radni dan. Viidi: dr. B. Iv. BlagojeViC: Medunarodno ureltiva.nje radnih. od·nosa, Beograd, 1940, srl:r. 113-114. · 166 U vezi sa tretiranjem. porodiljskog dopusta zanimljivo je .navesti izjavu k~a ~Vilhelma (organizatora Konferencije): »Za- brana rada p'orodiljama poveean.a je sa podizanjem rase Zato u takv.im sluCajevitna novae ·ne sme da igra ulogu.«.Vildi: OtiG Graf: op. cit .• str. 38. 167 Berlinskoj konferendji priS'UJstvD"vali su pretstavnici 14 evropskdh drZava i pape. Rusdja nije bila pozvana. Dok P. Pic sma!ra da je --z~luga Berlinske konferencije Sto je »postavila pred Javn-o mnem-e problem prava intervencije drZave« i Sto je oznaCila _ iozvesna _»poZeUna. reSen)a«,. d'~tle l.;illy Braun ovu Ironferenciju k~ra.kterrse. kao »mscen..1;anJe Jedne teatar-s:ke pretstave«, 'koja je brla »bacanJe peska u om Cak -i oe;biljnim ljudima«. Vidi: G. Scelle: op. cit.~ str. 121, 122; P, Pdc: op. cit., str. 94---95; Lilly Braun.: op. ett.• str. 487. 64 anke'tiranjem, da pripremi i iznese pred pTvi medUnarddni forum, u kojem lSU bliJrl. w.stuparui i pretstavniloi v~ada, p~edroge prvih meaunarodnih loonvencljla. 'Dako je, 1906 glodine, ;pored ;Kionv€Ucij.e "' z"b:ram upotrebe bellag £oofc>r" Ill diztr"cliJ Slibica, USV'O}ena i pO'Zmata t:2w. Bernska konveno~j a· 10 ~abtr•and. noG-nog rarda Zena u dndU!Striji. Berns.ka konvencija, UlglaVlllbm, pred'Vtiida za.branU no6nog rada za .sve :Zene ·~bez ·ob2rl.rrft na. .go:dine srball'.osti) ztaposi1ene u industriskim preduzeCima sa viSe ad deset radnika. Kao noCI_!i rad smatra se rad koji se obavlj.a u periodu od 11 neprekidnih Casov.a, u kojli oba'V'ezno ul:aZii rv.reme 10d 10 ·Crusova uveC:e do 5' sati ujutro. Od zabrane se maZe otstupiti sam·O u dva sluCaja: kadl z:bog viSe sile, nastane preki-d u radu preduzeCa i u sluCaju kad se ;radii !Sa s1r.arvWnama, ,odnoono materij1alom ~k1onim broom kV'alfiU. Sem torg.a, .period :dbav·ezmrag mdlrov-am.;j a od 11 Ca.sova moZel u lizuzetnim sluOaj evrima·J bfutli smanjen na 10 OasoV!a. U d.lju 1a!k:Seg prilargodavanj.a odr·edlbama konvencije, drZ.avama !Se ZJa neke indu&trd.je ootavlja moguCnost-primene U r-oku rod 2----,10 gocllina. 168 Bernska konvencija je odigrala vaZnu ulo:gu u zaStiti ,industriskih radnica u evropski..m drZavama pre Prvog svetskog rata. Ona je ·potvrdila mo,guCnost mectunarodnog regulisanja izvesnih pitanja zaStite ·radntka, i znacna- j.e priznanje da u okviru te zaS.tite Zene tr·eba da U..Zivaju p·osebnu zaStituY;9 Pred Prvi svetski rat, 1913 godine, postavilo se na dnevni red, na medunarodnoj .IDolilfeD:"enoijd, l(llpet sazv.anoj U Beii'nU, pitanje regulisanja radnog dana za Zene (6-0 Casova nedeljno - najviSe deset i p-o Caso;va dnevno)- i zaJbrana nc;Cnog rada <>m!adfune. ~bijanje mta :Ome1o· je iP.redv:iiletruU <liJJugu .dlskusijtU., koja je trebala da dov·ede do· usvaJamj~a dve nove klonvenclje. 168 AutentH!ni rtekst Benmsk:e kio111vencij.e vid!i: Societe rdes Nations} Conterence internationale· du travaiL, Washing;ton, 1920} str. 244. 169 Do poCell'ka rata 1914 g. Bernsku konvenciju su -ratifikoval€sve evropske drlave sem dve. 0 Bernsrkoj konvenciji i r:adovima--. koji su joj prethodHi Vlidi opSirnije: BIT: Statut legal des travail· leuses, Genev~ 1938,/str. 23_4--237; P. Pic: op. cit., srtr. 101; dr. Iv. B. Bla~jwic: op. cit., str. 134-140. .5 2ena u radnom odnosu 65 �U poCetku na.Seg veka, pre Bernske konvencije, susreCemo se sa j·oS jedndin .naC:Ln-om regulJirsanja radruih odnosa .i<zNan na~ cionalnih okvtin"a. To j e posebl!lo ugovaranje dzmedu pe>j edinih ddava. Taloo je, iz.medu ostaHh, godine 1904. zakljueen prvi bilfiteralni ugovor izmedu Francuske i. ltalije koji je sadrZavao i neke klanl2Jw1e rO· zaStitti. 2an.a. 170 2. GLAVNE KARA:KTERISTIKE U RAZVOJU ZASTITNOG ZAKONODAVSTVA 0 ZAPOSLENIM ZENAMA U PEIDODU OD PRVOG SVETSKOG RATA DO DANAS ·Proces sv-e .@reg.... uvlaCenja .Z.ena u rad van kuCe, koji se nas;taWo po zavrS:etku~Prvog svetskog rata, d ja;Oanje radni·Ck-og pokreta, ·u kojem su i tZene sve viSe uCestvovale, zahtevali su dalje, brZe i sveoibuhvatnije regulisanje i ·Zensko:g rada. Na razvoj zaSttitnog zakonodavstva o zaposlenim Zenama u poj-edinim zemljama bi'bno je .utlicalo !'leguUsan.}e d razmatranje pojedinih :pitanja Zeriskog· rada u okviru Med:unarodne organizacide ~ada ka•o i, p,o!Sle Dx·ugog iSVetsikag rarta, u Komi1 si: ji za stafus Zene u •dk.VIioru Eklonomsko-sorcij.allnog saveta (ECOCOS) Ujedti.njenih nacija. Sem toga, stva"anj·e prve p<oletersike .d..Zave - So·vj etslw;g Saveza - 'koj a je rpocela sostem·atskd. da proovodi ravn.opraVlllost Zena i razne mere za ostvarenje te rravnopr.avtnostiJ, takode je znatruo urb1calo na trerbiranj.e Ji." rraiZvoj .z•ruStitnog zja.Jron•odavrstv:a o zaJprOISile.nitrn Zenaana. J?lokuS<ij da se zawstavi proces z.ap101~Hjavanja Zen.a Vlan ~Ce i negiranj•e potrebe i m.ogu-Cm·o.sti ll'avnopravnosrt:li Zema u nacdonalsocij.aJrusti.Okoj N=aJillood, odramhld su se u ·toku r~.a li u re.Savanju poj_e:dlinilh pi.tanja ,problemoahlke za-poslenih Zena ,i u medun.a.rodnrlm .ramnerama. ";Rri tome je. od .~mage i utlioa'ja o·r-, ganizovanog l!'adniCkog pa:kreta na vladarju,Ce krugove zavisilo u koliikoj meri rpTeovla·dlivafu po•jedrini u.blc.aJii " ·kakvlim ce se tempom iazvijati radno i .socijalno zakonodavstvo uopSte i posebno o zaposlenim Zenama. UUcaj svih tih faktora ,od-raZavao se i u regulis8llju poloZaja Za:poslenih Zena u Jugoslavij"i izmed.u dva rata. · ce 110 66 Vi.di: G. scene: op. cit., sttr. 117, i BIT, op. cit., str~ 2 .. Medunarodna organiZacija rada i regUliSanje zenskog rada . . Ka.d "Se 1'atzmartr.a regulilsanje zemskle>g mda u olkvil'lu Medu-. narodne organi,zacije raoda, n-eophodno joe ·im·ati na umu nJen celokupni program, U!Str.ojstvo rl. metode rada. 171 Nci , ovom- · m·estu, med.utim, ·daje se samo nekoliko napomena, koje se · izravno odnose na stav prema Zenama. · · · U preambuli glave XIII Mirovnog ugovora, koja ustVari pretstavlja pmgram Medunarodne organizacije rada '(u daljem'· tekstu MOR), nabrajaju se pitanja koja treba regulisati,: a . medu njlima se pomiilj e d, zaStita Zena. 172 · · · U dlrugom odeljiku gJ,ave XIII, .gde csu u 9 taoaika data naee• la MOR-a, proklamuje .se ·za Zene va.Zno naC.elo o pravu ··na jedna!ku pla:Uu za r.ad }ednake vred.nooti, i da1je, obaV.eza; d~ . se ustanovi inspekcija iada u »kojoj Ce biti i Zene« {ta·C; 7 "i 9);.")t ··:-;;, n 0 delatnosti MOR-a u odnosu na Zene vii.di: ILO:, Womf!11....;·; WOrkers and ILO, Geneva, 1954; ILO (dokturi.enat b~. 12, 3 E.-1954):::·. Women Workers and ILO (Sapirografirano); kao i DuSan M. Jere-:nriC: Deset godina rada Medunarodne organizacije rada, »Radtii.:..: Cka zaStita«,· br. 3, 1930 str. 95-102; Dr. Leon Steinitz: Medu.na-rodna zaStita Zenskog rada, »RadniCka ·zaStita{(, br. 4, 1932, str. ·:· 162-166; Du.San TomaSeviC: Zakon o konvenc~jama s obzirom- na _., zapoSZjavanje Zena pre porodaja, >>RadniCka zaStita«, br. 1,. 1928, str. 14-24. 112 U Cl. 389, u k'ome s·e goVori o sazivanju i sastavu ·redovnih · godiSnjih konferencija MOR-a - medunarodnih ·konferencija rada· - izriCito se kaZe (s:tav 2): »Svaki delegat moZe imati uza s.e tehniCkog savetnika, Cij i broj mo.Ze bi.ti najviSe dva za ,svaki pr~dmet uvrSten u dnevni red. Kad konfereil.cija pretreSa pitanje koje se naroCito odnosi na Zene, bar jedno od lica oznaCenih ka'<> tehniCki savetnici mora biti Zena.« 0 sa.staV'U .delegaciia Jugoslavije na za- ,. sedan.iima MOR-a od 1919 do 1937 (na konferencijama koj"e su tretirale pitanje .Zena) vidi: dr. Nikola Barjakta:reviC: Medunarodna organizacija rada i njeni odnosi sa Ju.goslavijom, Beograd~ 1938 slp, 78-81. JoS na jednom mestu, u Cl. 394, k!oji govori o unutraSnjoi orga-:...... nizaciji Medunarodnog biroa rada a g"de s·e navodi da Ce direktorl izabirati osoblje MOR-a, izriCito se napominje da >,izves+an broj: tih lica treba da budu Zenske«. 0 Zenama zaposlenim u MOR-.u t uopSte specijalizovan1m agencUama i u administraciii · UN vidl dokumentaciju ECOSOC-a E (CN. 6) 246, 1954.· 0 uCeSCu Zena u radu Mec1iunarodnog biroa rada i Dr:u.Stva. naroda, vidi zanimliivt.t PUlblikaciiu: !dr. Stojan Cirko-viC: Zena ~ diplomaCija, B00gl1ad,_1928~ . str. 16-24. ~.. 5* 6'1 �U doda\ku I ,od~ljku, kojO. sadrzi podatk~ o prvom s;>:zivu Medunarodne 'k<O<J.ferencliJje rada, predvltleno je u tre6oj tacki dnevnog reda tretiranje pitanja »upotrebe Z.ena«, i to: porodiJ}.ski dopu$t, · 'n<>eni rad i nezdravi poslovi. U petoj tacki dlievnog· teda predviCia se proSirenje- i primena Bernske kon-vencije ·0; zabrani noCnorg 'rada Zena u dm.dustiD:itjli. 173 ·' Posle ·D~U&og svetsl<oog rata MOR je nastavila radom. l)lio •<>l>ZJlrom na li:zmeil(jooe prilikJe _, prestaJilaik •rad" DruJi>tw niirt>d<i i stvaranje Ujedinjenih nacija - izmenjen je, 1946 gOdiri-e, 'UStav ove or.ganizacije. U preambtili novog Ustava ponavlja se gotovo u' celosti program iz rpreambu.le glave XIII mirovno.g ug10vova· iz 1919 g. U pogledu zena unoo>i '"" ~ahtev za 'potvrd'om na~ela ·,jednaka plata za jednak rad«. u daljem t~kstU tJsta.Va ponavTja .se ono Sto je reCeno u vezi sa izlag~njem rpl'av.ila •o MOR~u dz 1919 g. Medudrlm, nacela MOR-a (ir' smislu 'citirarie>g ·Odelj'ka li) iznesena su u poznatoj Fila9,el~iskoJ, deklaraciji ·o »~svrsi i dljevima- MOR-a« usvojenoj na 26 zasedanju MOR-a, 10 maja 1944 godine. U Filadelfiskoj dekJaraciji mnogo jaCe -i detaljnije su p-odvuCena pojedina prava iz raZnih ·oblasti koja Cine socijalilu politiku u naj~irem smfu!!l.<u. U delru lmjiilm MOR uwlma na sebe obavezu da i;>odrZava »medu ;narodima sveta<e- sprovode.rije u delo :-aznih rrier·a,.izri.Cito ··se navode mere od interesa za poloZaj zaposlene Zene i zaStitq inaterinstva. Te .mere su: zaStita matera i dece; l)l>ezl:1edenje jednaikiih moguenosti u 01bl01St!i vaspitanj.a i stl.'UICnooti kao ·i. obez.beden}e ·odgovamajUJCeg · niv.oaJ iJshnane, staneivanj_a i sredstava za razonodu i kulturu ~ sve to, narcvno, \iz .drug a. osnbyna prava iz radnih odnosa i socijalno·g osiguranja. Za materi~oja Je pre.dmet ovog rada, maZe se sma, trati da je •Mtna 0. prva -tacka ;prak1lamadje lkojom se patwd:uje ·da >)ISv.a :tjudska 'rbrn6a, bil1o k!O(j.e !l1ase, veve Ui pol·a, drn.a.j!li p,ra:vo da traZe svoj materijalni napredak i dnhovni razvoj u. slobodi i d-ostoj(lnstvu, u .ako-nomskoj sigumosti i sa jednak;inn mogu6rm8'-'lilirna«.174 ' ·ns Prevo(j glave XIII vidi u. tek:Jsrtu M:ixovnog _ugoVora objavK.ral:j:evln-e SHS, V1am'ed.ni broj 119a 1 i-J~orn. u 'Slt:Wb.~ · fl9V'i~a(na od ~o jula 19ZO. · AurtentiCrii. tekst. Vidi: BIT: Constituti<m de l.'Organisation ~nteTOOtiOiale d.U travail, Geneve, 19-52, str. 3-21 i dalje. . 174 Problematika zaposlenih Zena tretirala Se prvenstveino na llledunarodn.im lmnferencij.ama ,-~ada, · ikoje su tisvoj;Je ·'Vl&l medunarodn-ih instrumenata - konvencija, preporuka i re..:: zolucija- koje regul.Su (odnosruo lJiPUCuju na re.gu.ldsanJe) usl kljuCivo tu p·robJ.ernatilru. Sem to@a., i u drugrlan linstrum€ntimti !<oji regulliiu odrederua rpilltanja ta'kode se, u pojedinrlim olan<>lllic ma, tposve{:u;je po·sebna p.~a 'Zenrurna. 175 Odredbe u vezi sa posebnom zaStitom .Zen-a sadrZane su ve~ u prvim instrumentima koje je usvojila Medti.narodna konferencija rada. Na prvom zasedanju, 1919 g., usvojene su: Konvencija (bf._; 4) o zabrani nocnog rada ~ena i Preporuka (br. 4) o sa~ turnizmu. K!cmvenctij1om {br. 4) o no>Cnom radu 2ena {ustvari nem.D rzrnenjena Bernskta. ~onvencrl.ja) no6nJi rad je zabranjen svmi Zenama u industriji i grad:evinarstvu; a izuzetno se dopuSta samo u dva sluCaja: sluCaj vi&e sil~ i potreba da se prerade sirovine kode ISU pudln2me kv.aii'U ·~Cl. 3d. 4). Klao n 1oi!ni rad smatra se rad k<>ji se obavlja u vrerrne .od 11 nepTekddnih {;asova u koje ula:z;i :period od 10 ca;sova uveCe do 5 ·Casova ujutro (cl. 2 st. 1). 17s Specijalni problerni, na'roCito u cilju prethodnih izuCavanja, tretiraju se i u okviru dopisn'Og komiteta za Zenski rad, u koji · pojedine zemJ.je, na traZenje MBR-a, predlaZu svoje kandidate, koje zatim imeifuje Administrativni savet. Iz to·g kruga dopisni.ka povremeno se sastaju manj.e grupe, koje, pod nazivom grupe eksperata. _na posebnim sastancima razmatraju pojedina pitanja'. ZakljuOke sa takvih sastanaka ·razraduie i predlaZe za razmatra.:. nje u okviru MOR_-a Odeljenje- za Zenski i omladinski rad, koje p'ostoji u MBR. U periodu izmedu dvB. rata_ Jugoslavija je bila zastupana. u dopisnom komitetu za Zen-ski rad. V'idi: dr. Barjak.; tareviC, op. cit., str. 82. Odlukom Administrativnog saveta FNR Jugoslavija zastupana je u ovom· komitetu od juna 1956 godine. Problematika Zenskog rada pominje se i u svim redovnim godiSnjim izve.5t~jima direktora Medunarodnog biroa ra:da. Pitanja Zenskog rada tretiraju se i na regionalnim konferencijama MOR-a i zasedanjima strukovnih komisija, a dobiva..iu puiblicitet puterti objavljivanja pojedin-ih rezolucija. Pitanjima ZeJlslrog rada se posve6uje paZnja i u mnogobrojnim edicijama MBR-a od kojih -naroCitu vaZnost ·za izuCavanj e zalronske zaStite za.poolenih Zen a u pojedinim zemljama ·imaju zakonsiki tekstovi lroji _se objavljuju u · serie legislative. 69 �· ·. Desetak,..godina kasnije, na iZahtev Engleske, a u vez.i sa pr<:dlosom udl"UZenja Mwjera d. tehnwcara, postavljeno je na dnevni i'ed pitanje- revizije ave· kanvencije. Taka je Med:unaradna kanferencija rada, 1934 .gadine usvojila navu revidiranu kanveticiju {br. 41). Konvencija je ustvari dapu~jena jednim Clanam, ik.ojim se ad njezinih odreda·ba izuzimaju Zene koj'e zaU2iimaau · rukovode6i polo.Zaj vez;a:n,-. sa 'odgovornoSICu i koje ne rade _manuelno. . ' ' Mernutirm, ova je JronJ;erenci:ja i drugli put t·ev>td~rana, 1948 godine, kad je usvajena kao nova (revid~rana) Kanvencija (br. 89) o zabrani noCnog rada ·Zena. U nav:oj konvencdjrl. zabrana noCnog rada je joS suZena na taj naCin, Sto &e ad odredaJba kanvencije izuzimaju i ·Zene kaje .su zapaslene u zdravstvenoj sltl!Zbi i u soC!iij-a1nim slu:Zbama, a ne· rade manuelno. Sem toga dodat- j-e jo?f jedan novi Clan, po kojem zemlje Clanice mogu privremeno, u izuzetnim sluCajevima, kad to zbog naroCita OZ:biljnih okolnosti zahteva nacioiialni in teres: o dlukom vla-de, soopendov•a'ti ,zahranu no&nog T.&da, uz preihodnu ikosultaciju radniekih i poslodava·ckih organizadja (01. 5). 0 toj suspemJij!i ·m.o-ra IS·e rizves.tirbi -genera.J_nl direik!t,o·r Medunarodnog -birroa rad~- putem r-edovnag god~Snjeg izveS'taj:a o· primeni konvenoije. _ · Sem tih konvencija doneta je 1921 i Preporuka. (br. 13) 0 Zii'b'rani noCiiog rada Z-en a u polj-oprivredi, koj om Se samo preporuCuje d["Zav•ama-Olaridcam,a da oc-eg;uJi§u rad Z-ema z.a:poslenih u p1olj.oprivredntm preduze6irma ta~o, da Urn \Se oe;gu_ra p-o noCi jedan period odmo-ra- u trajanju ·od neprekidnih 9. -Casova. 176 _Zabrana raOa ~ama na izvesnim (Stetnim) posl~vima regulisilna je takade sa nekoliko instrumemita. VeC na prv01n za.sedanjru 1919 .g. usvojena je Preporulka (br: 4) o s~tlirnizmu (za-Stita Zena i dece od tr.ovanja olovom), odno~no o za~br1ni 176 OpSirnije vidi:. -BIT: Statut legal des travaiUeuses, str. 235 st;r. 252-297: AutentiCni tekst ovih konvencija i Preporuke v1d1:. BIT:. Conventwns et Recommandations 1919-1949 Geneve 1949, -str. 17-2lJ_; 290-293; 807-812;. str. 47.~ Prevod K~nvencij~­ br. 89 sa komentarorn vidi u pomenutoj zbirci dra R.. PeSiCa:. Me~unarodne konvencije rada~ str. 174-192. NaSa zemlja ratifikovala Je ~onve:Q.ciju br. 89, 30. decembra 1955. g. · ---:-2~0 i 70 i'ada Zena i dece na poslovima g-de se ra:di sa· j'edinjenjima olova. Preporuka izricito nabraja takve slueajeve {7 tacaka). Sean tog.a, -p.reporuka za1branjuje rad i sa ,oJ.oVnim sOlima, ii:irlizev u sluCajevima kad su preduzete· specijalne mere, koj_e se izricito nabrajaju (6 taeaka). · Ovo je jedini instrumenat u ikojem se reguliSe jedno pitanje Zensko1g rada zaj-edno rSa Qlllll].arddrnskrlan ~radom· ·(1sV1i ZJa. branjend.•1poslovi su 21a.Qranjeni i Za omladiriu 5J&pord 18 g.odina Stairootri). Sam toga, u uvodlu se izri1Mto- n·avodd. da 1se ti .pro:Slovi Z!abranjuju za Zene obzirom n_a materirnstv.o•, taka da se {)dredbe ov-e lmnvenoije- tl!Stvard ubrajaju u rinstrumente lmji pretstavljadu ZJaSti.tu mateT~irnstva. Zabrana oibavljanja odredenih poslova sadrZana je i ll jednoj konve_ncij-i usvojenoj 1921 g., koja reguliSe izVesnu mateiiju uop.Ste, a ne samo za zene. To je Konvencija br. 13 ·6 -upotrebi oloVnog belila u boj-adi~anju. U lmrivenci:ji Be 10riCito navodi u kojim je- sluCajevima zahranjen rad sa olovnirri belilom (bojenje, kreCerije - sem tkanina. i u dekorativnom eldJkamtvu) au kojtim.a "je dozvoljen, i '];lod kojifun usl•avima. Za Zene .se, mredutdrr:n, rard uz rp!'l]s;wstvo- ·o:1ovnog ·helhla zahranjuje bez :ia.uzet:ka. (cl. 3 st. 1) 177 Tek 1935 g·odine regulisana je zabrana ·zapo·S'ljavanja Zena na podzemnim r.adovima u rudnidma. Ta-da je Medunarordna konferencija rada usv-ojila Konvenciju (br. 45) o zapoSljayanju Zena na podzemnim radovima u rudnicima sVih kate.gorija, 1w.jtom se tati T-a.rd zalhraiil..illli e Zenama hez •dbzira na g:odinestar·osti. Od ·ove odredhe drZave-Clanice mogu izuzimati :Zene Tllllkov;odd:oce koie ne rade rnamue1n10·, Zlene k·O.i-e. J:'lade u zdravStve:h.im i sociialn~m sluZbama, Zene koje u toku studija mora-· jU -q -ailju ·Stii'LrOno,g 01Sposoblj-avanj1a da :provedu nek.o· vreme na -sta<Zu 'U ,rudn4ai.:rna, i _sv,e ·OISital-e- !koj-e- •povrem.eno rs1'1lra·z,e u olkna da bi V-rS.ile .svoju pro·fesiju, a ne rade m.anuelno. 178 177 BIT: Conventions et Recommandations, Preporuka br. 4 Str. 21-22, Konvencija br. 13 - str.. 57.:__61. Prevod Konvencije vidi u pomenutoj Zbirci medunarodnih konvencija rada, str. 55-59~ NaSa zemlja ratifikovala je O'VU konvenciju 27 septembra 1929 godine. 178BIT: op. cit., str. 311-312. Prevod ·vLdi u navedenoj · zbirci, str. 130-132. NaSa zemlja _ratifikovala je Konvenciju br. 45. 30 aprila 1952 godine. 71 �iBitanje 'hispektora ,ada zena tretira se u dva Onstr'wmenta MOR-a. / Na zasedamju MKR~a, 1923 g., usvoj<ma j,e l'o:epoiruka, {br; 20) o inspekclji rada, u kojoj se, pozivajuCi se na cl. 41 Ustava MOR-a, izricito nag!asava da inspektori rada tr"ba da budu Zene 1ilsto ·ka1o d mu:S.kardi. NaToCito .se podvl3!Ci da mu&kar.ce trelba postavljati na: one poslove koji im ·odgovaraju, a iene na one poslove u ikojima ce najbolje ffiO'Ci da Jooriste, Pri tom rZene imaju pra~o, na osnovu svog iskustva i znq.nja, na- isti auto-ritet''·i imaju ista· prava '!l ipOgledu napredovanja i zauzi.:. manja visih funkcija (III/12). U Kcmvencijo fbr. 81) o ilruspe!ociji lt'ada u ,;.,dJootrlliii o tr1g>o•vini .usvojeno~ 1-947 g. izriCito se odreduje '(cl. 8) da i IZene m<>gu da budu inspektori rruda, a ukoliko se p<>krul:e potrebnim da se organizuje sffedjalna sluZba inspekcije, za tu sl111Zbu 1IDeba da se UJstanove ~eeijallrnli mspekbQII'[, ;cJdJnoono ilru;ipeiktoir" ke. U Preporuci {hr. 81) usvojenoj na i.<ltom zasedanju, a koja dopunjuje konvenciju, u delu .koji .govori o obavezi inspekcija rada da redovno" objavijuju·izveStaje o radu, izriCito se predvida da se 01Zn115uje 1i hro~ zenskih inspe'ktora {IV-9).179 Ovde 5e m&e !POmenutl i Prepe>nuka; ~. 26) 0 zrul:titi zena i devojaka - emigranata na_ brodovima (1926), kojom se preporueuje da se na ·brodu, kojim putuju devojke ispod 15 godina bez pratnje, po.stavi jedna za to kvalifiko:vana \Zena koja Ce se, baviti iskljuCivo ukazivaD.jem poma.Ci tim mladi!l1deVJojimama.1811 Strucno osposob!javanje zena ilreti:rano je na MKR 193Q g., u okviru opste prc>blematike struenog osp6.s<>bljavanja, sto je dove!o do usvajanja Pr~poruke ~x. 57) o struenom osposo- · bljavanj_u. U ve~ !Zenruna u preparruoi se dZJ:rdlOiltJ'o naV!o.dll da trudbenici oba pola treba da imaju jedna.ko pravo pristupa u sve ustfmove za struma i tehniCko osposolbljavanje, sa izuzetkom da .se :Zene ne orijenti~u na p,o~love ko1ji im Se, z\bog iitetno•ti po :"dravJj,e, ':<aJbranj1u;ju. Sean ,taga, n"!Pominje se da Vidd: BIT: op. cit., str. 74-81, odn. sir. 76, 726-736, ochi. 7~8 i str. 737-741}, '000. 739. Prevod konvencije vidi: dr. R. PeSiC: op. cit., str. 156-173. NaSa zemlja ratifikovala je Konvenciju br. 81 15 juna 1955 god. tao V1di:. BIT: op. Cit., str. 10·8. 1 9 7 72 . za prof-esije k.ojima .se :Zene posvecuJu u veCem broj~ treba <>beihedihl -dovol}al!l broj ..trucrnh i tehniClcih slwla, p:rii ,(!emu se mls.!i i na domacmske .Sil<O'le. tOdelj-aik IV, 1""· 10 - 1 o 2.) Medutim, treba podvuCi da ista preporuka, u istom odeljku, preporuCuje da· u programima Skala za struCn.o obrazovanjetreba da s·e predvide i Casavi iz domaCinstva, kak:a bi mladi radnici (oha pola), bilo obavezno bilo fakultativno, mogli da iih poseCudru. (Isbi •odeljak ikao gore, ;ba!C. 912.) Na6z11d, u Osboj preproruoi .se navodd d.a ldoa oba pola, ~ada ·su· .p<01se6ivatla il;;.te Skole i kurseve, treba da imaju j-ednak.a prava da stiCu diplame po l'lavrsElhl<ru obuke. COdeiljak V1'l, t"c. 16/3.)181 JoS: u jednom instrumentu lVIlOR-a, koji govori o struCnam ospos01bljavanju, posveCuje 15e pruZnja tZen·ama. Taka Preparukom ~r. 101) '0 sti'U'CnO!ffi ospol'lolbil.javanjru u poljopr".iv.redii, usvojenom 1956 wod., ·olbraCa 1se p,a1Znrta Vlladama, da treJba pir'edvtdeti OOlo Skoole bilo spe_o:tjalne .sekdije, 'k.rode Ce hilti dostupne Ucima dba pola i gde Ce se nastava vrSiti za po}edine grane pOI!joprivrrede {t. 12 -a a h). Zanirr:n:ljdvo j,e tako,de d<1 se, u preporuci podvlaa da u svim stepenima s_truCnog osposobljavanja u priVredi vaina uloga pripada, po-red ostalih, i ~enskim organizacijama, k-oje trerba po·tsticati da se aktivno interesuju za usavr.Savanje tog'., struCnog osposo'bljavanja (IV - t. 31)18' U tri instri.unenta MO~a, kaji tretiraju problematiku zapoSliavanja, takode se o1braCa paZrija Zenama, u pos-ebnim odredbama. U Preporuci (hr. 45) o nezaposlenosti mladih lg,wdi, 1935., :PII'"iPOII'UCuj,e se d1a 'l! cen!lrlima ikaja se "'])ecijaJ'"c> organizuju za mlade devojke :Persqnal treba da ibude sastavJj,en pirvenstveno od ,ena (t. 30-32). Isto t11lw pold~laci se da · u centralnom savetu, koji vrS.i kontrolu nad svim ~centrirn·a za zapoSljavanje, medu pretstavnicima 'Zainteresovanih ·organimolija treba da bude ,i zena -~t. 32).'" AutentiCan tekst vidi: BIT: op. cit., 'Str. 485 i 48-7. AutentiCan tekst Preporuke (br. 101) vidi: ILO, International Labour Conference, Record of Proceedings, Geneva, 1956, s-tr. 761-777. t88 AutOOtiCan tekst vidi BIT: C01tv~tions et Recommanda.ti-ons, str. 336---343. 181 182 73: �U Preporuci (br. 83) o organizaciji slu~be ~aposljavanja. · {1948 g.) V1fada:ma. se preporuCrud·e da, <tLlmlilloo i<> to rpotrebno, preduzmu, izmedu ostalog, i mere u cilju stvaranj a odgovarajuCeg sistema za zapo~'ljavanje Zena -obzirom na njihove kvaJifikacije i fizicke mogucnosti (t. 4/c). Sem toga, preporueuje · Se da se sluZl;>a zapoSljavanja treba da uzdrZi prilikom upuCi-van.ia, odnosno wi}entacije :radn:tk:•a na rl.zv.esne poiS1otV·e od ibilo kakvih d:skriminaciJa :koje se, pored ostalog, osniva!ju i na razlioi pola (IV 12/).184 Ustvari, u tOfV!Oj preporntllci filan:DJO rse ponavlj.il ![)[rdnd~p· ~ razen u Preporuci G>r. 71) usvojenoj na zase~anju 1944 g. u FiladeJfiji, koja se odnosi na organizacijU zapo-Sljavanja u ·prelasku ad ratne na mirnodopsku privredu. -Ta · preporuka (t. IX prinmpijelna crmce1a) preparucuje da se ponwnn uklju·Civanj e. Zena .i -muSkaa-aca vrSi pr-em•a1 njU!hovim indivli.dualm.im sposobnos!J1ma, iskrustvu :i. ,struCn01s1:ti.. Prd tom, nagla•Sava se, -treha preduzetd m·ere da .se pred uzeCa potst.~Ou da Q<dred'Uliru nadniee bez '0ib21ira na poll Ova se •odredlha ponavl}a detalini;.e u delu koji iclaze metod~> .primene princiipijelnih nacela (cl. 36, 37 i' 38), .gde 1se poonin'€- i po·tre-ba da se u ,grranama li ;poslo·vima ko.ji 1su pre•teZ.no Zen~lkd I"t&cH rna :p·o•ddJzanjru 'SitatuJsa ,triJh profesija i •P·oho•1j•Sarvanju us1ova :rad8.·. 185 · PaZn1u vladama na Zem,g~ke l!ladntoe dbraCa.rla j·e, do tada, .-s•arno Preporuka (b.f. 30) lk:::o1}a II'aJZrradiui e odinom·o- na·dmYUniuie -Konvenci.ju (hr. 26) o metodima utvrdivanja minimalne na-. dn..Lce, UJSVlO'i•ena joS 1928 .g. Ta pr~pro•ruka UPD'Z!Oriu.je da 1Jreba ·nar-oCito obratiti paZnju .utvl!'divanju minimah11ih nadnica ·i.l -onim industrijama ili delovi~a industrija u kojima su obi·Cno zaposlene zene (Jt'r.!l. . . Vazno je podvu6i d~ Preporuka br. 30 (u poslednj.Bm delu "B) izri'Cito poziva vlade da obrate paZnju na primenu principa o jBdnak-om nagradivamju predvidenom u c!. 41 Ustava MOR-a. Sem toga, .u ovoj preporuci se tako.Q;e izriCito istiCe· da u indu~trijam•a, odnms111o delovfuna induSJtrdj.e, g;de_ su u veCern br,o,ju 184 AutentiCn.i tekst Preporuke br. 83 vidi: Elf: Conventions .et Recommandatio-ns, str. 802-804. 185 Ibidem, str. 594 i str. 602-603. '74 2 apos1e'lle Zerne, u oirganima kodd .odredu:ju nardnitCe treba da . budu prets.tavljene i Zene. 186 ]\/[ada je nacelo »jednaka plata za jednak rad« bilo predvidenn preambulom Ustava MOR-a, 1919 g., ipak je trebalo ·da prode trideset gci-dina, pa di:t razmatranje jednakog nagradivan'ja m~karaca .i ,zena bude postavl}eno ka10 .sam•o.stalno pitanje na dnevni fed Medunarodne konferencije rada.187 Tek 1951 gordine Medunarodna konferencija rada usvoji1a je dva instrumenta - Konvenc'ju (br. 100) i Preporuku :(br. 90) o jedna.k·osti nagradivanja 111uSke i Zenske radne snage .z,a ·r'a.d j.ec1nake w-ednosbi. Ko.nrv-encij.om, Oije su odr-edi~e vrlo uopSteno ti. nec1o'Voljno preoizno .formulrtSane, drZave-Crlanl·-ce se ,obavezuju da pots-tliCu d. ooigurraju pricrne-na p:r'inoipa _j"ednakog nagradivanja mu.§ke i Zenske ·radne snage za rad jednake vrednosti putem n·acionalnog zakonodavstva, odno.sno putem sistema ustanovl}enih u pojedinim d!'IZavam.a z.a odred·i1vanje nagradiivan.ja, Hi putern. k•oJe-IDtrivnih ugov-ora, odnosno kombinacij om svih ovih ·mer a (CL 2). Sem toga drZave su duZne da potstiCu, radi lakSe primene navedene odredbe klonvenoije, rad na ·objekltivnom procenjtivanju parj,edi-nih )):zaposlenja na ba2'li poslciva k.oje- obuhvataju«. Metode, k.ojli <:.e se primenjivati u tim procenjivanjima, treba da utvrduju Hi nadleZne Vila1std. ili strane koj e sldapaju ·k:ol~krbivne ugovo:re Vidi: BIT: op. cit.,. str. 144. Jednako nagradivanje Zena i muSkaraca stavljen•o je ~a dnevni red Medunarodne konferencije rad"a kao posledica ~reti-:­ ranja ovog pitanja u okviru Ekonomsko-so-cijalnog saveta (EC<YSOC) Ujedinjenih n.acija i Komisije z.a status Zene, a_ na predlo-g svetske sindikalne federacije, I5:oja je zahtevala ad -ECOSOC-a da stavi oV'o pitanje na dnevni red. ECOSOC je avo pitanje razmatrao na svom Sestom zas·edanju 1948 g. i uputio poziv MO~-u da razmotri to pitanje.· Kratak .p-regled istorijata postavljanja na dnevni red tog pitanja ·vidi: NU: Rapport du Conseil Economique .et Socia~ d l' AssembMe Generate, Geneve 1948 str. 44-45;. UN:. ECOSOC, Official records, Supplement No - Report of the Se·cond session of the Comission on the Status_of Women, Lake Suc-cess-New-York, 1949, str. 10 i 11. 0 tome, a naroCito o socijalnim sluibama u- vezi sa Zenskim radom, i jednakim nagradivanjem, vidi t~J,.ode: B1T: F:na 1it€ de rern.un€ra1:1.on entre la ma~n d'oenvre masculine et la main d'oeuvre f€minine pour un travail de valeur €gale, Rapport V/~, Geneve, 1g,49, str. 126-130. 186 187 75 �3). V· cilju rprovodenja ovih odredaba drl:ave .su duzne da ~araduju sa odgovarajuCim -organizacijama radnika i poslOdavaca ~cl. 4). · fueporuka ·~r. 90), :I<oja dorpun(juje l<oovenciju, pO'Ziiva dirZave ·ClaniJCe da pri 1prirneni odredaba konvencij.e naroCi'to ~ provedu princip jednakog nagracEvanja u slu:ZJbama i organim.a centralne federalne i lokalne javne administracije (t. 1), zatim u indu.striji i shWbama u kojima drZava odreduje minimalne. nadnice, d u dJndurstii'idti ~ predure6im,a koja s.u svojdiila ·illi podJ.e- ~cl. Zu k•ontroH V 1lastti, ·k·ao i 111.a posJJo'Vtiuna koji se vr'Se na ·osno:Vu ugovora sa nekim organom vlasti (t. 2). Sem toga, ako slstem nagradiivanja u jednoj zemljd to dozvoljava, 10pSta .prianrena principa jednakog nagradivanja treba O.a se osigura .puteril. zalkonskih odredbi, "lkojima treba dati narociti publicitet (t. 3). Od na[',oCitog je•zna•Caja Sto se u prreporuci, u ldaljem tekisrbu, pr·edwdajlll mere l<ood·e dr:Zave treba da !P1""<1UJZmu za poveCanje uCinka rada Zena, a u cilju lak.S:e primene principa jednakog nagradivanja. Kao takve m·ere smatraju se: jednake, ola~ice u sluZibi iZJbora zanimanja (profesionalne orijentacije}1 strucnog osposobljavanja i zapoSljavanja i propaganda tih m·era medu ~adnicama; mtanovljenje s:ooijalnih slUJZbi koje olakSa.vaju usJove ·Zivota zaposlenih ljudi, a posebno slu:Zhi u korist ·Zena sa porod;•Cnim obavezama, uz finansiranJe tih sJUZJbd &edstvrl.ma liz jaVndh :fiondova, ~EL :iz fondova rsro,oija1no'g oolgwranja, Hi dJz dndlustr]sk:ih fondova odnomo fondoVla preduzeca, natmenj.enlirh tilm 1slmbama (lllk<>lll<o se radii o ovim poslednjim fond.ovima u kOje uplaCuju i radnici, uplate moraju biti jednake bez ohzira na pol); potsticanje zena i muskaraca da se Zap~·Sl~ju na jednakim poslovima i da se osposo?Ijavaju za Jednaka zanimanja, .sem onih koja su na-cionalnim : med1,lnarodnim odr,;dhama proglaSena kao Stetna po zdravlje zena. Sem toga1 drzave treba da utiCu ..na javno miSli-enie, pwtem ~l'apag~nde ·o pob-~bi da •se pro'V1odi 'Pl'indi)Y j•edtnail<og nagrad1v~ma 1 da preduzimaju s.tud:je i ispitivanja iz te -dbla-' sti u ciliu br.Ze primene tag principa. 188 188 Vidi: BIT: Conjerence inte?"national clu. travail, XXXIV session, Compte rendu des travaux, Geneve, 1952, str. 681-693. 0 toku konfwenciie vidi tafkode: Milan Slani: TridesPt?':etvrta Jltreclu· na?"odn.a 76 konjerencija rada, »Sindikatk br. 8, 1951, str. 60-61. Ovde treba dodati. da je na 39-tom l'lasedanju, 1956 godine, usVlojena rezO'luoija •o ulkidanju ct;;skr-imin"'cdije ': yogledu n~­ gradivanja koja se osniva na polu. ov:om rezoluciJOm po~1va~u .se v!ade da ratifikuju Konvenciju o jednakom nagralllvan~u i .da nastoje d1a 'Se primenjuje p1I'incip jednakog nag~radivanJa, a od Ad.miln.i6tra1tivnog _ save-ta' ISe z~hteva da pozove generalnag direktora BIT-a da na~tavi sa komparati~im praC~jem postojecih razlika u plata;na ~ako u zemljama ~de je pr1zna: prinoip jednakog l!lagradlivao;Ja, tako i '11 zemi!Janna gde taJ princip nije priznat. 189 · Posebna paZnja obraCa se :Zenama u joS jednom instrumentlll MOR-a, novijeg datuma. To je Preporlllka hr. 102 ,o <mclija•lnim s!uibatma, usvogena takode .na •lOasedam.ju MKR-<a, 1956 g. u delu, koji g.ovori o sr~dstvima za odmor, pominje .se da radnicima ikoji stalno rade stojeCi treba £?mO-guCiti da rpovremeno .sednu da hi se ·odrnorili, a da sedi.Sta treba naroCito predvideti kad su u pitanju ·zene (i mladi radnici). Sem to.g~, upo~orava ISe da d'VIO'l'arne koj-e ·sh.UZ-e 121a ,odimor, lkad su u p!i190 ·tanju Zene, treba podesiti potrebama radnica. Regulisanje zaStite materinstva, odnosno za Sti£e :z~posl~~ih Zena za vreme porodaja bilo je stavljeno na dnevnr red JOS prvo,g zasedanja Medunarodne ·organizacije ::ada -. oktobranovembra 1919 go.dine u VaSilngtonu. Tada Je •UJS'V'O'Jen" !oonvemcij.a rpod nazivonn :K;cmvenoilja ~""· 3) o rzapOOIJdavrunlilll Z<ma 1 • pre i p•o.sl~ porodalj a. Konvencija se odno.si na . sve Zene bez obzua n~ starost, narodnost 1 braCno stanje {Cl. 2) z.aposlene u industriskim i trgovaCkim preduzeChna,_ pri .Ceinu .se u industriju ubra:jaju svi rudnici i saobracaj (bez vazdoonog, koji u to doba - 1919 godine nije joS bio razvijen te nije ni. :bilo potrebe ~a ~e ~o­ minje) kao· i gradevinarstvo. Ipak, ostavlja se nacwnalnrm vlastima da {)drede granicu izwedu industrije i tr-g.ovk?-e s jedne strane i poljorprivrede s drll@e strane ~cL 1).. Ka·o sto je 1 Prevod Konvencije br. 100 V'idi u pomenutoj zbirci: Medunarodne konvencije rada, str. -193-197. NaSa zemlja ·rati.fikovala je Konvenciju br. 100 3') aprila 1952 godine. 189 Vidi: International Labour Conference, Third Ninth Sessioo, Record of Proceedings, Genev~, 1{:J56-,_ str. 757. uo Ibidem, str. 776-:-789. 77 �s1u0aj s~{veitikom ve6inom lmrnvencij3., ni ova ~e ne 101dno1Si na: tzv. porodiCna . p.reduzeCa, tj. na preduzeC:a u kojim.a su zs:tposleni sa~o CJ.anovi_ »jedne iste porodice<<. ZaStita obuhvata zabranu rada Zena (»ne mo.Ze raditd«)i 6 nedelja posle porodaja i moguCnost da zena prekin.e rad. 6 nedelja pre porodaja. Ovo pravo,zainteresovane Zene m.ogu. koristifi na osnovu· lekarskag uverenja koj"im se predvid:a. pribli.Zni datum parodaja. · Zi weme ZlaStl6enog peuf.•oda Zeni &e daje !plreVO na naikma-· du umesta plate, Oiju VI~ ·<>direduje dirzava, a kana treba da bude dovoljJ!a za izdr.Zavanje majke i deteta >;U dolbriin. higijenskim uslovima«. VaZna je odredba .po kojoj nikakva gre8ka habke •ild ]$'kara, u predvida>l1(ju d"turna nooluipanj a.. porodaja, ne m-o:Ze da ni.Sti pravo .Zene na naknadu u periodu. otsustvovanja pre p-Orodaja. · Nakllada umesto plate za period dok Zena ne radi, treba da se isplaCuje iz javnih fondova ili i.z fonda sodjalnog osi.gtiranja, Cinie je indirektno reCeno da naknada ne m·oZe ici. na. teret pasladavca. Ovim se htelo .<>bezbediti zene ad negativniii:L pasledica zastite, j.er je prakSa pakazala da isp!ata naknade na teret p:o,s.IIQidavca .:zm.art:mo 10te!Zava tZaJpos1en}e Zena Jili ima. za posledicu davanje ·otkaza .Cim se trudnoC:a manifestuje. ZaStita majke obuhvata i .p-eriod dojenja. Konvencija, naime,.odreduje da se majci koja sama doji dete m·ora o·moguC.itl dojenje time Sto Ce joj se u toku rada odobriti »dva odmora«. od po pola sata. KonVencija, med:utim, ne predvida da ti. · odmori-treba da budu plaCeni kao da se rad obavlja normalno. Konvencija-obezbeduje Zenu, bar u tom zaStiCenom periodu. pre i posle porotmja, od moguC:no.sti .da ost8.ne bez zaposlenjat time Sto izriCito propisuje ('Cl. 4) da Ce se otkaz u tom periodu smatrati niStavnim kao i u sluCaju kad vbog bolesti, koia jenastupila kao ·posledid. porodaia, Zena niie ~P·osobna da nastavi posao poole isteka •aodredenog ·6-nedeiljna.g roka. Pri tom ostaVtlja ·nacilionalnom zako.n-ordavstvu da odrerdri mak.sima.Itn..i :rok tra.jarij.a zaStite zaposlenja u ~aikwfun S!'uCa;j<e·vtirna. 191 _ 191 OpSi-rnije vidi: Societe de Nations: Conference internati.;.. nale du tTavail, premiere session annuelle - Comptes · rendus -_., Washington, 1919, str. '185, kao ~: BIT: Statut legal des Travaitleuses, str. 16--19. 78 Pitanje zaStite mai.erinstva ponovo je· razmatrano na zasedanju MOR-a 1921 godine, kada je usvajena Preparuka (br. 12) o za5ti>bi :m"terlinstva (po]dop,llivreda).192 Preporukam se prep~o:ruCuJe dd:avama-Olanicam.a da pl!"edU!ZJillu mere~­ kojima Ce se -osigurati Zenama zaposlenim u "pol'joprivredi izvesna zaStita pre i po~le porodaja, sliCna onoj kak.o je regulisana odred!bama K9nvencije hr. 3. Kao Sto,.se vW, kad su u pitanju poljoprivfedni radnici, norme nisu striktno odredene, jer &e s:rnatralo-, a i damas se joS smatra, da te norme mogu da hudu niZe. Vremenom se pokazala· potreba da rSe i K:onvencija .o· zaSititi m·a1w1rustVla ....:...- kao d neke diDuge konv·enaiij-et narOCdfto 'O!n:e Sbosu usvojene prvlih gad1na po&tajanja MOR-a - revidlira, ,abzirom na ruov,onas1.a.le prilik.e i nap.redovanje ,shva..talllja u p-ravcu. Nova revri.diTam.a iklonvencija usrv.ojena je na· 3.5 zasedanju MKR"a, 1952 ,god!ine, pod ;naziVIam Kanven<>ija (br. 103} a 'zaStiti mateOO.s>tva (revidirana 1952). Konvencija je dapunj-ena Pll'le~~o~~om (jbr. 95) o za.Sbiti o:naterdn.srt\na, WS'Viojen:om na d!stoj' .klonferencijU 93 t<?m AutentiCni tekst konvencije vidi:· BIT: Conventions et Recommandations, str. 13-16, odnostlo: .Code iThternationale du tTavail, Geneve, 1951, vol. I, str. 395-398, cl. 450-453. Pored ave kon..: vencije vidi: !dr. R. PeSiC: op. cit.~ str; 31-33. 192 AutentiCni tekst vi-di: BIT: Conventions et Recommandations, str. 46, kao i u citiran'om kodeksu rada, art. 854, str. 399, gde se upuCuje i na. ostale tekstove u vezi sa prethodnim tretiranjem. tog pitanja. 19 3 Predlog za reviziju konvencije podnele su 1947 g. vlade SAD, Francuske, Belgije i Indije, a povodom podnOSenja vladama nacrta redovnog desetogodiSrijeg izveStaj.a o primeni Konvencije br. 3 iz 1919 g. Stanje naciona1n'ili zakonodaVstavl(l u pogledu po-· rodiljskog dopusta 1951 ·godine bilO je sledeCe: 21) drZava davalo· je dopust od 12 ·nedelja, 35 drZava je zabranjivalo otpuStanje za vreme por. dopusta, a 40 drZava davalo je naknadu za platu. OpSirnije vidi: BIT: Revision de la Convention su.r la protection de· la maternit€. 1919 (No. 3) - Rapport VII, Geneve, 1952 .. 0 toku konferencije vidi bliZe: BIT: Conterence international du. .travail - XXX session. Compte rendu des travaux, Geneve, 1953, str. 356-3,63; 367-375; i 430-431. �Rev!iclil>ama .Koovencija {br. 103) o zasbitli matooinswa ;pro§i.ruje zaStitu, Sto se v1d'i iz samog nazdva konvencije~ Za <ra;zJilktu •od.Prv•<>bitne Koovemcije (br. 3), ova •lrommnc:ida se odnos1 na sve zene u .radnom odnosu (Cl. 1), ali ipak se drZavarna ostavlja moguCnost izu-zimanja od za.Stite, uz odredenu proceduru (obrazloZenu izjavu koja se prila.Ze uz ratifikaciju, kao i poseban izve.Staj uz redovne g.odiSnje izveStaje o primeni ratifikovane konvencije) i to: izvesnih kategotija Zena za. . ~oslenih na neindustriskim poslovima, u kuCnom radu (travail A dorrricd:le), u j:wrnJoi!I.Slkiom saohrarCaju, za1lim kuCne posluge, kao i poljoprivredmh radnica, sem onih na plantazama (cl. 7). Ova konvencija uvodi termi-n »porodiljsk,o otsustvo<< (odmor) koje se garantuje u trajanju od najmanje ukupno 12 nedelja. DrrtZavama-ClfnicaUna ootavlja .se da odre"de dllllZinu obaveznog perioda s tim da nn ipak, posle porodaja, ne maZe biti kraCi ad 6 nedelja. Ka.o i ranija konvencija, i ova izdC:ito predvida da se zeni u slucaju da porodaj nastupi posle predyi·denog datuma, ne sme taj de-a produZenog pretpor-odajnog odmora oduzeti od odredenog posleporodajnog dopu;ta. Isto tako u slucaju holesti koja nastupi kao ·Posledica porod1ja Zena ima pr:avo n'a pro·du.:Zenj~ porodiljskog otsustva, s tim da maksimalno trajanje to.g produ:Zenja odreduje nadleZna: vlast .. Sto se tice slucaja bolesti koja nastupa kao posledica· grav:idlliteta, K=venolja b,-. 103 odrechlli•e da breba p<redvMebi m<>gUi(most da tSe <l'd<redi dUIZe tr,.j.altl{j e rpretpwodajnotg otsUIStva, a da ·ill:.cio,ailnii. !)lll'opilsd odrede malkisionalruu ,dJWzim,u. Dok je ranija konvencija davala za~.tiCenim Zen 'lma sarilo »pravo. -na besp~u lekarsku ili babiCk~ negu<<, dotle ov~ .konvencija detaljnije regul±Se .abim medidnske ·zaStite~ IzriCito se •odredinj·e 0M. 4) da :medillC:truska rpomoc (za8t>ta) rp:t'etpootav!Lja pretporodajuu pomOC, pom·oC za vreme pl)roda·j a i pomoC posle,. por.odaja Qd strane lekara ili diplomirane babice kBo i smeStaj u bolnicu, ako je to 1 potrebno. Pri tom predvida se slobodan i2lbor lekara kao i i2Jbor drZavne ili prh?atne bolm.ce. I naknada umesto plate je deta.ljaije regulisana. Osnovni zahtev j•e da naQonada brude tarkva da ormogu6uj.e odrZava.nje Zene i njenog -deteta .»u higije:nskim uslov_ima i na pristojnom 80- nivou«, Sto je ipak, kao f u ranijoj konvenciji, priliCno re!ativn(}. Medutill:n, trloolriko se nakn:>da, odnOO!l>(} davan.ja pruZaflu 1Jz fonda, oc1n0011Jo u Olkvillru iSOdj·alnog ·OISigura~.d a, ~nda moredru irn-O!Silbi najmanje 3/4 od pJ:ethodne zMade, na o~Sno­ vu koje se raCUna iznos davanja·. Iako se izriCito ne govori 0 moguCnosti da se davanje na:knade umesto plate uslovi, odnosno ograniCi radnim StaZom dli nekim drugim uslovon1, ipak se to indirektno pretpostavlja. Za Zene »koje ne mog.i pulagati pravo na ova primanja« konvencija predvida pravo na odredenu pomoC, -i.z &l:UlZbe .socd.jail!ne p1omoCi, prema• us1orv.i.tma koji se prop~suju za:::primanja iz tih _p::m1oCi. Konvencija izdCito odreduje da teret davfnja naknade u vreme porodiljsko.g otsustva ne sme pasti na poslodavca i da uplate za ta davanja ne smeju viSe teretiti p:eduzeCa koja zap-oSJ.javaju veCi broj Z~na. Pauze za .dlojenje se izrioCilto ·predvdldaju, ald se ,ostcwlj.a nacionalnom zakonodavstvu da odredi njihov br6j i du.Zinu trajanja. Prekidi za dojenje moraju biti plaCeni -i uraCunati u trajanje posla. Uk-oliko ov'o .p~tailje ne reguliSe nacionalno zakonodavstvo, nego se, na osnovu propisa, to regttlisanje ostavlja kolektivnom ugovoru, onda uslovi s tim u vezi m-ciraju biti odredeni prema odgov8.rajuCem kolektivnom ugoyoru (ci. 5). Za.Stita- zap.OISlenja gal!'antuje ee, i OV{}iffi konvencijom ka-o i on.am-ranrl.j1om, trlrrne :Sbo IS-e odreClluj€ da Ce iSle sma.rtrati pl!'lortivzakonitlm svaki otkaz u toku porodiljskog dorpusta, kao 1 otkaz sa rokom koji bi pao u vreme kori:SCe"nja porodiljskog -etsUIStva •fM. 6) . SmatrajuCi da je za efikasnu .zaStitu materi-nstva porrebno predilzeti joS neke mere, a poSto nije mogJa da se postigne saglasnost da te mere· udu u odredbe Konvencije br. 103,. Medunarodna konferencija rada je usvojila na istom zasedanju i Preporuku CJ>r. 95) l<ojtom se dtr-zavarm...,clammcam& prrei[liO'l'UWje da, sv-oje zakonodavstvo proSire sled€Cim merama: Porodiljski dopust bi trebalo, aka je to mo.guCe, proSidti na ukupno 14 nedelja. Sem toga, kontrolrui organ.i trebalo bi 6 Zena u radnom odnosu 81 �da budu mrlasteni da dozvoljavaju produzenje pretporoaajnog !i. pmsJeporndajnog ·otsustva u svim stluCajevini·a kad je u pita- nju zdravlje majke -iii deteta - naroCito u abnormalnim sluCaj evima -- i preko onaga Sto predvidaju propisi naciop.alnog zakonodavstva. Poroditljrska potpo.ra, odmosno nalknada z;a vrem·e k'o['.j,S,C.ernja poro,diJ.j'rSk.Dg obsustva, trebalo bi, aiillo je mo~Ce, d:=t !i:zm~o,si 100°/o ad zarade koja se uzima u obzir priHkom olbraCuna potpore. Z·c1rai'V!Sftvoo•a zaJStita trebaJa hi da se proS~ri ri na p·e111i·od vanporodiljskog otsmtva, tirn•e S'to •bi •ocrfioguCayaJa po'bpunu medicinsku zaS'bitu - ne-gu zuba, koriSCenje laboratorija, kuCne lekarr:ske i_JIDIS•ete -:""i sl. - u svemu •Dnom ·Slto ima za chlj oCuvanje i pob-oljSanfe zdravlja Zene i njenu sposobnost za rad. Sem toga. prumecuje Be da bi z;drawtveni ·o,gani treballi da posvete paZniu i propagandi, kako b1 zainteresovane Zene. koristi!'e postojeCe medicinske ustan.ove. Najzad, p-reporuCuje se i davanje potpora u naturi iii novcu, bilo prilikom porodaja bHo u t.:oku d{)fenja. ·Pauze za dole.nie trebatlo bi, prema rpreporud, obeiZiheddJtd u ukupnom tra;anitt -od najmanie jedan d po, Cas za v·rerne .radnorg dana, rs tdm da, na mrn·ov.u lekwS!kio~ uve~ renja, mogu biti dozvoljene modifikacije u pogledu trajanja i broja prekida. Dojenje i nega male dece .trebalo hi da budu obe~bedeni p'Uitem uredaja van ·pre.:luze-Ca, a ti bd urreqa;i trebali da bUJdu plaCeni ii!Ji bar tS!\.llbv·emciro'niran.i od ·str.an•e kolektiva illi u okVJiru sd1steina obcwe~ .s•ocijal.nog olS\i:gurraillia. Oprerrn!U uredaja:, hig:iien.slke usLove, kvaliDikaeije •O.srohlja Jr.a·o i kontr01lu nad r-.adom ur-eda:ja ·zci dojen}e 1i negu deteta, ·trebal.O bi da rpro1p.i:Su nad!le.Zne vlra1.sti. Zastitu_zaposlenja trebalo bi ohezbediti od dana kad je _lekarskim uverenjem poslodavac ohaveSten o trudno.Ci Zene, s tim da se za.Stitni period produZi bar jo·S mesec dana nakon isteka IiCYka porod:iljsltlog dcipu&ta. Pr.i bam se uzMna U: ohz.ir da otpust moZe ipak UlS\lediti zbog te.Ske kr1vke Zene, prersltani ka rada preduzeCa · ili isteka ugovora o radu, pri ~~mu se 82 smatra pozelj"'ittn konsul~e>van}e fa!b'l'LCkog komfuteta.'" tJ zaStitu ·zaposlenja ubraja .se ovde i pravo 'Zene da joj se period porodilj.skog dopusta uraCur~:ava u ra,dn~ staZ i piava vezana :Z?taj staz, kao i pravo da se po .povratku sa porodiljskog do.,. pusta ponovo zai)crsli na .svom dot'adaS:njem ili sliCnom rad~ ncim mestu, koj e se plaCa po istoj tarifi. · Posebno ploglav1je u preporuci pretstavljaju odredlbe za koj a :se .smarbra da b~ tih naeiioiilalna ·zalktoal'OdaV1s'bva .treba.J.a da predv·ide u cilju zaStite zdravlja Zena za vreme materin.stva. Ovd-e na pryo mesto dolazi apsolutna- zabrana nnCnog i pr~ko­ vremenog .rada kako _ trudnice, tako i za majke dojilje, :k.ao za i pravo na odgovarajuCe radno vreme i obezbedenje_ odmora. Na avo se riadovezuje zabrana rada - u toku trudnoCe, tri meseca posle porodaja i U toku dojenja - na poslovim_a opasnim po zdravlje ma:ike iii deteta, a me·du ovima nai'oCito: svaJkli te.Zak rad ·koji zahteva dizamje, vuCtt' ~ld gurc:inie teSkih predaneta 11i kOji zahteva ilzvanreda:n i neolbf.Can f:Lzd·.Oki .napro-r, r~evaju6i tu i r.adove ~koii se •orbavljaj.u u 'stbje6em staVu-~ radove ~oji zahtevaju .gpecrijalnl napoiT ·za od:rZavanje~ ravnote.;.. Ze; radove na tko.j.irma rSe upo·trehlj.avaju ma.rSri.ne Uroje 'vibri:raju. Zena koja radi, odnosno _--koja se zatekne na ·-takvim PO.:. slovi:fua, trebalo hi - da ima' pravo da bude preme.Stena· Ii.a drugi posao, koji neCe biti Stetan za njeno Stanje, s pravon) na ist~ platu koju je imala na ranijem poslu-. Pravo prerp.eS.ia~ ja na drugi posao tre}?alo hi da se odobrava, sem u pobroje~im sluCajevirn.a, na ~otsnovu lekai'ISikog uverenj.a da .i'e drortillCan posa,o Ste•tan biJo rza majikru, ibd:l·o -za de1te. 105 194 Ovo ustvari znaCi uvodenje jednog. novog faktora u za,Stitu prava zaposlenih ljudi __,.. fabri~kog komiteta ""- ustanove koja sve viSe ulazi u praksu kao oblik _saradnje poslodavca i radnika n_a re.Savanju socijalnih pitanja u okviru, preduzeC~. 195 AutentiCne tekstove Konvencije i ·Preporuke vidi u nave-' denom Compte rendu, Annexe XV, str. 600-672. Prevod Konven.,.. cije' (br. 103) i Preporuke (br. 95) vidi: !dr. R. PeSiC: op. cit., _str,. 232-238 i 242-244. Na-Sa zemlja ratifikovala je ovu. KonvencijU, 11 marta 1955 godine. 0 donoSenju te konvellcije vidi: Brank:;! SaviC: Konvencija o zaStiti materinstva, »Zena danas«,_ br. 9&, 19q2, str. 1. 6* 83 • �·. Cmjeni!C',. da su ltrlillJoge odre(jlbe naS!e mesta sam<> u preporuci a .ne d u klo•nrV'enoilji, ne izgleda u 1Joldlkloj mef\i •biltna. Kac1a bi ikOI!lvendja sadrzavala sve te odredl>e, ,tt> bi mog}<> da ima za poslecliicu !da, nastloja!Iljern pooiodavaca, a: pod njoihovim uticajem i nadle:Zn!ih organa vlasti, ne dade ,do ratifi_:.· l<rucije llo<>n'.'encti(je. 'IUme btl se <>teiialo da Ill nacioonamo zakonodavstvo udu Cak i one osnovne odredbe koje sadrZi konvencija. 196 ZaSttitu materinstva sadrZi izvesntm delom joS jedan ~nstru­ menat u medunarodnom kodeksu rada. Jedna moderna konvencija, svojevrsna i razliCita ad ostalih, Konvencija (br. 102) o minimalnoj normi sooijalnog <>bezbedenja (usvojena tak<>de na 35 zasedanju MK;R.-a 1952 g. ) .sadrzi jedan det> !Posvecen davanjima za sluCaj tn.a.terins:tva. Ova konvencija {u delu VIII, ffi. 46-52) obavezm;je drza;ve, kloje Ut&Vloje taj nj·ezin deo·, da svim Zenaina u radnom ·odnosu, a koje Cine !bar 50°/o Zena u radnom odnosu ili svima Zenama koje Cine 20°/o aktrlvnOg stanovntStva; 1ostgura Zld!ra'VIStvenu za~§hltu IZa vreane polf!ada-ja (lekar iilii baibka u .toku i poole p•orodaj a kao i l>oln~lfui sunei\taj, aJko je potrel>nol. I1redViida 1se taklo·de nakJnwda lla "~erne otsufu:t.o•sti zbog J>Ol'Odaja prema oiJJrede>ni!m skalama, ukJ!jueuj'llci porodH\ne pO>tipore (cl. 65 i 66). Za razJliku •Old pomenutih koanvenC"iria i 'p.reporuika, ovom ikioov-enci1mn, 111 vmi ISa m'a't€1l'ijalllliun obezhedenjem, p.redvti.deilla je mogu6ruost da se ta davanja usJ.ove <radnim "tazom ~cl. 51 i 52). 197 uo Ovim se ustvari dodiruje jedno od bitnih pitanja vezanih za rad i uspehe MOR-a, odnosno pitanje da 1i treba ·nastojati da Sto viSe detaljnih odf'maba ude u konvencije, Hi konvencije ograniCiti na osnovrie odredbe .prilikom .regulis-anja izvesnih materija. Ovo pitanj~ medutim, zahteva posebnu studiju i izlazi 'iz okvira ovoga rada. t97 Autenti~an tekst ove kanvendj,e vid'i u pomenutom Compte :rendue .sa 35 zasedanja MOR-8, Annexe XV, str. 618, 658. Ova konvencija i ove odredbe zahtevale bi Sire objaSnjenje koje, med.utim, nije bitno. za problem koji se tretira. Prevod Kqnvencije br. 102 vidi u pomenutoj zbirci: Mellu:narodne konvencije rada, str. 205231. NaSa zemlja ratifikovala je ovu konvenciju Codn. delove I, II, Ill, IV, V, VI,. VIII i X) 27 oktabra 1954 godine. Opsirnije o tod konvenciji vidi: Ratlro PeSiC: Ratifik.acija konvencije o minimatnoj normi socijalnog obezbellenja, »Socijalna politika«, br. 1, Prabiemi u· ve21i !Sa Zenrskdm tTadom d, •ma:,teTi!n&1Nom · cfudirnuti su i· na zasedrunju Mediunarodne k.olllferencli.i'e <t1ada j.UJIJ.a 1955 gocHrne, kad Sill, na predl101g delegata Ho[arudllje, USV!<>je'lle dve rezolucije: Rezoluoija o radu sa skraCenlim radnim vreme.:. nom i ·zapoSljavanju starijil"i :Zena kao i Rezolucija .Q radti :rri~j~ · ki kloje imaju ma[u de~u. Ovim reztollrucijama skreCe se paj iinja na po1Jr~l>u da .-e ]JIN!ti i pnoocava ta !pOOblemaJtllka zadeilno sa ':oaim.teres,otva~ ikm.Igoydtma ru ·ujedli!rij€1Il!im ·nadi.jani.~ i da se ta !Piltanj a eventuaJno ([)ostave na dnev'nli ;red jedriog od dJdru6ih zas-edanj.a MOR-'a.198 Od inteTesa za ra:mnatranje pro:blerrnafike. zrupotc;lem.ih zen·a i majki u okviru Med:unarodne prganizacije rada jesu i mate-· rijal[ sa sastan~a .eklsperata· za Zenskri rad, ·C1anowa do.plsnog komiteta Za Zenski rad Med:unarodnog biroa rada: Na sastankti u '1946 g~dini tretirano je viSe pitanja, uglavnom u vezi s~ problemima Z"!PO!lljavanja zena u periodu po5le Drugog svetskog rata;'" Na saste.nku 1951 godiine guav:n> predmet ral'l!Ila'-' 1;Danja bHo je pilltanje jedna'lmg nagraruvanja, odnJOsn<> mera koije ,treba preduozirrni:J.ti da -bi Se taj prin-Ciilp •la~e, brZ·e. i Sve-: stranije prim-en"io u praklsti. u zaikljll.llCcdma ,o .1:Jinn pitanjnma idCe IS€ ~cia je za. pooloZaj zap10slene rZene bith~R kva,1irfiloorvanost Zena i razgranata mreZa sOCiijalntih slu.ZM~ med.u kojdma je, za maj.ke, najv~a.Znija S!i.IDoka mreZa deCjlih ustamova. 20o N a po!Slednj€1lll 1S.astaillku eklS[lera•ta za Zen:sm.i r.ad O'C."lld~-: no.m novembra 1956 .godine, razmat~ana su pitanja ~ada ·s~ skra·Cenim .radn.ian vremenom; zaipoSJljaVIanja ·starijih · Zel!la; pro·fesi10naLne orijentaci}e . i ISitruCnog o~IO:sOibljavanja Ze:ria 1 ~s Yidi: ~nffu-ence :internationale du trava)l.l, trente huiti~me sess10n Gen,eve, 1955, Compte rendue des travaux, str. 483-484 i, 571-572 iii »Informations so~iales«, 1955, vol. XVI, No l-2, str.l33 199 OpS·irnije v~di: BIT: Reunion d'eXperts du Comite du BIT pour le travait f€minin 1 »Revue international du Travail« Geneve · 1946, vol. LIV, No. 3-4, str. 237-240. ' •· 200 • ,Vidi opS.irnije: BIT: Reunion d,experts en mati~re d-e tTa-·. va:tt des femmes, »Informations sociales« 1952 vol VII No 3, str. 92-96. · ' ·' ' ' · · ' · 1955, str. 36--41. 84 85 �kao. i iklom6enje tehn.iiOke pDI!no6i UN ru ~nec1ovoljJ:>c> IN!ZV'ijen:fui ~emllja'ma u eilju probo,IJ'Savanja uslorvar .rada i zapoSljaVacri.j'a ·zeiria. Sa sastacrlka de UlPUCen prozi.v Adminlstrativnom s'a\.Tetu Mediuri.a!ro•dnrog biflo,a_ rada da· nastavU tSa isptbirvanj em priOblem~ rada· Zena .sa skraCenim radnim wemenom ti zapoSljavanJa etaridili Zena,201 ida ta .dva pitanja postavd, u skoroj b\lducnooti, na dnevni red bilo op.Ste, bilo regionalnih konfere"ricija rada.· Se.m toga, p:reporuCeno ,je da: -s.e ,u progralnima tehntCk~ pomoCi · Mediuil.ar<>dne organizacij e · ~ada pooveti viSe pEtZri.je p:tablemima Zeooke radne snage, kako u Olk.viru pitanj:a radne snage uop.§te, taiko i omh pooebnih specificnlih za zaposlene ~ne. N.ajtzad, Administrativnom savetU je skrenuta pa:Znja da bi 1bilo opor1mno UJStano>Viti ·posebnu komisiju za zenski. tad, koja hi :'se sastajala svake dve godlne , lbavil.a . pi"oblematikom ·,.aposl~nith zena. U vezi sa ovlinl ·zakljuCkom na 40 rzaJSedanju MKR-a, 1957 gactine, dc;>llesena joe re!ZJolucilja ~ojom se nl!o1i Admini.istra.tiv.rui savet da usk~ra· ustanovi i sazove tripartitnu komisiju z·a rad Zena1 koja Ce .se baviti specifHr~nim problemima zaposlenih zena. 202 . Iz iilozen~g proiaJ!az'i, da je Medurnarodna o"ganillaoi.ja rarazmatrala uglavnO!Ill sva pitanja u vezi "a zenskrlm radoi!Il, a da j e b[ lma pita:nj a iz rte probiematike sta<V'lj alla na dnevni red medunacrnc1nithkonferencija r<>da, sto de c1ove1o, d<> regulisanja os,o·vnih pitanj,a u rob¥u konvenoija. Ostala pitanja ugia'V'll!am· ISU re:gull:ilsana rprepQ!rulkla.ma, Cime se dala &zvesna osnova za ,reSav3.nje· poj erdicih pitarnj·a· i za 1raZVlo(j 2ia.Srt&te Z"!POsiJ.eJrih zena 11"i!>ojec1lnim czemljama. d~ 201 Vidi opSirnije: BIT: Rapport de la reunion d'expeTts en ma~ tiere d'emploi des. femmes~ dokument G. B. 132/14/33, Geneve, 1956, str. 3=7 i 9 (Sapirografirano), kao i »lnfOO'mations. sociales«, 1957,. vol. XVII, No. 3, str. 104--109. 2 · 2 0 Diskusiju i originalni tekst re:tolucije Vtdi: Conference internationale du travail, Compte rendu provisior, No. 35, str. 566 -570. i BIT:· Rtsotutions adoptees par lei Co-nference internatio~ nal du travail d sa .40-ieme session, GeneVe, 1957, str. 2---3. 86 Komisija za polo.Zaj Zene Ekonomsko-socijalnog saveta Ujedinjenih ?J-acija i problematika zaposlenih Zena Sem u okviru Medunarodne organizacije rada, problematrl.ka poloZaja Zena razmatra se posle Drugo-g svetskog rata u ok!Vliru Ujed'injen.ih maoida, ddnosno u njenim organima. Za razhlknl od MOR-a, pitanja zapo,slemih ·Zena ne reguli.Su s-e putem ktonvenaija, pre.mda 1i Ujedimjene nadilje dJon-o:Sie QJIOjeddne konvenaije u vezi sa polioZajern Zena. 203 Razmatranj e problematike zaposlenih Zena vrSi se u okviru EklonDI!nsko~socij.alnug saveta {EOOSOC), owosno u njegovoj lmril.d:Siji za status -Zene. 2a4 2os Tako je 31 marta 1953 godine, usvojena Korivencija o poli.tiCkim pravima Zena, koja je pripremljena u Komisiji za st~tus Zene. (Vid.i: NU, Rapport de la Commission de. la condition de la . femme, sixieme session, supplement No. 6, New-York, 1952, str. 4-5.) Po ovoj konvenciji Zenama se, u smislu p!Ovelje Ujedinjenih nacija, odn. OpSte deklaracije o pravima .Coveka, priznaje aktivno i pasivno- pravo glasa na svim izborima (Cl. I i II) i p:f~-yo da b?-du -na svim javnim duZnostima i da ·vrse sve javne funkClJe pod JBd::-nakim uslovima kao i muSkarci (Cl. III). FNRJ ratifikovala je ovu konvenciju 1954 g. AutentiCni tekst i prevod vidi: »Sl. list FNRJ« br. 7/54, Dodatak. Druga konyEmcija pripremljena u Komisiji za· status Zene, a usvojena na zasedarl.ju Generalne skupStine, 29. I. 1957 god., jest Konvencija o drZavljanstvu udate Zene. Odredbe konvencije zahtevaju da se otkloni moguCnost promene dr.Zavljanstva Zene u vezi sa brakom po sili zakona. AutentiCni tekst vidi: UN: Resolutions Adopted by the General Assembly, O:fficia!l Records: Eleventh Session, Supplement No 17 (A) 3572, NeW York, 1957, str. 18-19. 20-1 Zadaci Komisije za status Zene, formulisani na drugom zasedanju ECOSOC-a, jesu: da ECOSOC-u podnosi preporuke i izveB"taje o po-litiCkim, ekonomskim i socijalnim pravima Zena kao i pravima na obrazovanje, da. bi se u praksi primenio princip po kome Zene i muSkarci treba da imaju jednaka prava; da radi na predlozima mera putem kojih Ce se provod.iti u Zivot pri;poruke; da formul'iSe prep0'!'11Jke ECOSOC-u o problemima koji zahtevaju hitnu odbranu prava .Zena i neposcr:ednu paZnju. U vezi s tim Ecosoc je zatraZio (na istom zasedanju) od Generalnog sekretara UN da se preduzmu mere za poilpuno i detaljno izuCavam.je zalk:OIJlodavstva koje se adnosi na status· Zena kao i praktiCne primene tog zakonodavstva. 87 �U2lilmaft;tCi za 'Osnov naCelo ravnopravnm;ti muSkataca i zena, proklamovano u preambuli Povelje Uj-edinjenih nacija (1945) i detaljnije nagl<tSeno u Op&toj deklaraciji o praviana Coveka (1948) 205, Kom:isija za status Zene na svim svOjim dosadasnj-im zasjedanjima stavljala je na dnevni red po{edina pitanja vezana za problematiku zaposlenih Zena i posebno za-Stite m·a.terinstva.206 Medu ciljevfuroa mda floolnri>sije za status •zene u socijalnoekc.xiwunoslmm podruCju., postav~ljenim na prvom zrus-edanjU:, februara 1947 -g., pominje se, pored ostalog, i spreCavanje di~ skrinri.nacij e Zena u oblasti rada u odnosu na platu, dopuste i dr. Nawcito se istice ,porbreba za rposebnom zaSUitom zena ob7Jirom na m.ate-rinstvo - prarvo na pla;Ceno otsustvo u sluCaju rpo:rodaja, olbezbedoojoe do;jffilja, 0\Sllivamje dojiliSta, ja;saJa, !leCjih vrtiJCa, 1dtilspanzcia. i sl. Izr1Ci.to ·se naglaSava i po·treba ·da se ustanovli sJc9tem socija1nog osigurenja Jooae .ce obuhvatri.ti spooija1no osdJguramje ·za sluCaj 'materinstV-a.207 U komisiji je zastupano 15 drZava-Clanica UN sa po jednini pretstavnikom, i to: po 5 dr.Zava· na Cetiri, tri i dve godine. op.; Sirnije vidi: UN: Report by the Economic and Social Council to the General Assembly, Supplement No. 2, Lake Success - New Yo11k, 1946, str. 36---1!7. Zasedahjima komisije prisustvuju i pretstavnici specijalizovanih agencija UN kao i pretstavnici nevladinih organizacija sg (konsultativnim) statusom »A« i »B«. 0 podeli nevladinih organizacija koje pri ECSOC-u imaju status »A«- ili »B« vidi: Osnovne Cinjenice o Ujedirijenim nacijama, Beograd, 1953, str. 14. Koje organizacije danas prisustvuju sa statusom »A« i »B« zasedanjima ECOSOC-a, odn. Komisija za status Z~ne,. vidi: UN: Commission on the Status of Women, Report on the Twelfth .Session, Supplement No 7, New ~k, 1958, st:r. 1 i 2. 205 Vidi: Povelja Ujedinjenih nacija i Statut Medunarodnog sudci pravde, Beograd, 1952, str. 1; OpSta deklaracija o pravima Coveka, Beograd, 1953, CL 2, 'Cl. 6, Cl. -16/1; CI. 2111 i 2; Cl. 23{2. 206 Kratak pregled razm.atranja p_oloZaja· Zena U okviru Uj.edi~ njen:ih nacija do kraja 1951 god. vidi: Ujedinjene nacije - struktura i rad, Beograd, 1952, str. 191-194. 207 Vidi op.Sirnije UN, ECOSOC: Report of the Commission on the_ Status of Women (first session) - Supplement No 2, Lake Success, New-York, 1947, str. ~0 i 11; vidi' tamode: NU: Rapport du Conseil Economique et Social d l' Assemble Generale~ supplement No 3, Geneve, 1948, 'Str. 44--45. 88 Problemat>ka zaposlenih ·zena tretira se uglavnom u redovnoj taCkii dnevmog rerdra -»eklolllJomslk.a ,prava _Zene«. Centralino pitanje u·-toj problematici,.koje s.e sve--viSe izdvaja kao posebna taCka dnevnog reda, je pravo Zena na jednaku platu za jednak tad. Gotovo na Svakom .zasedanju doneta je po jedna rezoluc!da u Vezd oo. 'birrn pttan.jecrn.208 Na .devetOilll zrusedanju je odluCenO da se stalno prati razvoj primene tog principa podr.Zavama kao i metodi koji se upotrebljavaju ~a njegovu primenu. Na desetom zasedanju {1956) doneta je rezolucija kojom se poziva generalmi sekretarr UN -da obezbedi, u ~Z:aijedlnici sa MOR-om, jednu publikaoiju o metodama primene odredhi 209 Konvencije MOR-a br. 100 IO· Jedm.ak10·m nagrad:iV1anju. Na jedanaestom 'zasedanju 'takode je doneta re:wlucija kojom se tram od vlada Ol:mica UN da ratifikuju .KOI!lvencij'll br. 100 i 2os Godine 1948 i 1949 pitanje jednakog nagradivanja bilo je tretiran•o kao posebno pitanje (Section III) na zasedanj·ima E~s>­ SOC-a j,er je Svetska sindikalna federacija ~direktno -predlozlla da se io pitanje stavi na dnevni red. GOOine 1951, 1952, 1954, 1955, 1956 i 1957 pitanje )}jednake pl.ate za jedna~ ..rad« tretira ~e u ECOSOC-u u okviru razmatran]a rada KomiStJe za status zene. Vidi: NU: Rapport du Conseit Economique et Sociale_ d !' Assembtee Generale, No. 3 (A) 625, Geneve, 1948, str. 46-47; No 3 (A) 972 New York, 1949, str. 61--U2; (A) 1884, Geneve, 1951, str. 132-133; No 3 (A) 2172, New Y'ork, 1952, str. 954; 3 (A) 2&86 New York, 1954, str. 113 No 3 (A\ 2943 New York, 1955, str. 94, i No 3 (A) 3154, New York, 1956, str. 70, 71. Vidi takode: NU: Commission de la condition de la femme, Rapport sur la neuvh?me session, SUIDplement No. 2 Ne:v-Yoll"'~, 1955, str .. 7 i 21. Zanimljiva je primedb~ pretstavmce. yehke Br~­ tanije prilikom uzdrZavanja od glasan]~ za ;ez?IU~JU. Ona Je izjaV'ila da njena vlada, )}iako svesna da ]e trazen]'e ]-ednake plate za jednak: rad osnovno u poslednj-im .godi~am.a n.e ~oZe, zb~g finansiskih i ekon1omskih razloga, da pnmem taJ pnnc1p na sva]e sop.stvene Cinovnike«. (Vidi: NU: Commisson de ta condition de ra femme. Rapport sur ta cinani€me session. SU~PP!ement No 10, New-York, 1951, str. 10. Isto tako- VTedan je pomena i podatak koji je pretstavnica Sovjetsk'og Saveza iznela na jednom zasedanju Komisije po kojem, kad bi .sve Zene •U SAD imale jednaku platu .za jednak rad kao muSkarci, to bi obavezivalo poslodavce da p>OVl'Se izdatke na na!dnice za olro 10 milijardi dolara v·iS·e nego dosad. (1.'idi: UN, Doc. E/CN. 6jSR, 156/1954, str. 4). 2o9 Vidi: NU: Commission de la oondition de la femme, rapport .sur la deuxieme session, rupplerrtent No 4, New Yock, 1956, str. 7-9. 89 �da "'"sto.j e id~ se prdmenjuJ~. rpmoilp jednailmg lllOJgra<l!ivanj a, a . Medrun.ar.odnu lb1ro rada se po~mva da naiStavi sa 1pra.Cenj.em p-r1mene.2lo Obimno razmatranje pitanja primene principa jednakog n~_?ra~iva~ja dop~inelo je da se stavi na dnevni red Komisije V1J;se pltam.J.a od p01se:bnog znaCaja za zaposlene !Zene. 211 Pltanj<> upotrebe tehnicke pomoci u kooi>t :Zena bil}o j<> p·ostavljeno na dnevni red veC na treCem zasedanju Komisije d b';lo i<> predm<>t ~azmatranja na svim daij!im zasedanj!ima. U veza sa zapos.lenim Zenama, Kom'isija je postavila zahtev za ~ord!S!Cenjerm tehndrOke pomoCd. tZa struCtno ~ooposoibljavanje Zena i n}ihovo usavrSavanje, kako bi mogle zauzimati razne. struCne i ruko~odeCe poJ!oZa:je u adminitstracidli, industrdji, brgov.ithi 'i drugde. 212 .... Pitanje struCno·g Osposobljavanja Zena pokrenuto ja na petom zas·edanju Komisije, a Sire je raZmatrano na Sestvm zasedanjp (1952), kad je na osnovu izvestaja Medunorodnog biroa rada doneta ·o tom pitanju i ·rezolucij a. Tada j e pokre'l1uto i izuCavanje stanja struCnog osposobljavnja Zena putern uCenja u rprivre:ii (naukovanja). Na jedanaostom zaseda:nju (1957 g.) 210 Vidi: NU: Commission de la. condition de la. femme, rapport New York, 1957, str. 12 jednakog nagradivanja, vidi: NU Doc. fE CN 6/300/ 57. Vidi takode dokument E/CN. ?./325, koji daje pregled stanja po zemljama, iz kojeg se vtdi da Je 1958 god. K<onvenciju ratifikovalo veC 26- drZava. 201 SliCno kao i pitanje jednakog nagradivanja, ostala pitanja zaposlenih Zena razmatraju se u najuZoj saradnji sa Medunarodno~ or..ganizacijO~da. Ta saradnja uglavnom se razvija na taj na·c;m sto Generalni sekretar, na osnovu zakljuCka ECOSOC-a, poz1va MOR da prOOuzme dzvesne ankete i izuCavanja. Tako dobiv~ni izveStaji pre..ts~avljaju -osnov za diSikusiju. Sem toga, GeneralTil se~et~~ angaZIUJe za izuCavanje pojedinih pitanja i nevlad:ine organi·z-aciJe, zastwpane u EPOSOC-u, o>dn. K:omisiji za statut Zene kao posmatraCi. 212 O.dgovarajuCe rezolucije su donesene i na Cetvrtom (1950), petom. (1951), sedmom (1953), osmom (1954) i devetom (1955) zasedanJU. Pored tekstova rezolucij.a objavljenih u redovnim izveStajima Komisije EC~S.<?.C-u iz tih godina. vidi izveStaj sekretara UN podnet KoiruSlJl, na osmom zasedanju 1954· UN: Doc E/GN. 6/189, Add, 2. ' ' l~ onz~eme session, supplement No 3, -15 1 37; 1zve.Staj BIT o stanju u po.gledu sur 90 ponovo se-·raspiavljalo o struCnoln o.s[msobljavanju na .:lSnovu izvestaj.a koj e su podne1i prectstavnioi MOR-a i UNESCO-a."' U vezrl sa ·po1Se1bnorn zaStitom Z·ena nar:octto j e od in teresa JI"azunatranj-e, u •okViiru Koon~sije za staturs Z·ene i u· EOOSOC-u, pitanj.a skra6enog ·odnosno nepotpunog radnog vnem.en;a za .ilene (part-time, Je travail temps pa·rtiel). Ovo pjtanje, po.ki-enruibo veC na peto.rn zas·edanjru, o.sobito se opS:irno _pretr·esalo na S·estom i sedmom zased8[lju. ObZJicrtom na kompl±kov-anost tog rp:iJtanja zaMjui:eno je da se i dalj€ vrse ·i.spitivanj·a 'll cllju .eventualne preporuke drZavama-C1flJl!icama da za.IDonskJ reguilililu pjtanj<> <ta:kvog rada. Na jedanaestom zooedanju K<>mdsije ponov.o ..s-e raLSfPravlja.1o o tom p·ltanju zB~jedno sa pitanjem zapoSljavanjla starijlih Zena, a uglavnom n.a IQ\SIIl.QIVU materijala sa s.,.tanka eiksperata za zenski rad BIT-a. U dO<netc>j re21oJuciji, p.or.ed osta1og, poziva se gener·a·lni sek.retar UN da provede altlketu, preko nevladinih orga:ruiz.,cija kD<je imaju ilroiiliSultativni IS'ta;irus, o dobi Zena za pravo na penziju, S -:tfurn da se to rpirban.je, ako je mogu.Ce, stavd. na -dnevni ,red _fudluJCeg zaiS.edanda Kom·1sije. 214 Na jedamaestom zatSedanju, 1957 godine, rrus-pxavljailio se o moguCnoStima zaposlenja za Zene. 'I'im poovoOOm usvojena je rezolucija da se svim zemljama Clanicama, nevladinim organiz_acijam.a kao i speoija.Lizlovanim >nsti.tucijam~ posalje upitnik u cilju da bi se dabdo a 213 Vidi: NU: Rapport de la Commission de la condition de la jemme, sixieme session, supplement No 6, New-York, 1952, str. 8 -9. NU: Commission de la condition de la femme,. rapport sur la .onzieme session, str. ~0-22, kpo i BIT: Orientation et formation professioonneUe des femmes, ReV'lle International du Travahl, vol. LXVI, No. 1,· Geneve, 1952, gtr. 62-86, i BIT: L'apprentissage jeminin, RIT, vol LXXII, No 4~ Geneve, 1955, str. 309-331. 21 4 OpSirriije vidi: 1zve-Siaje Komisije za status Zene ECOSOC-u fla petog, SestQg, sedmog i j edanaestog zasedanj a. Vidi takode 0pSirni izve.Staj Generalnog sekretara UN: UN, Dok. EjCN 6./213 1 -1953; izveStaje Medunarodn•og biro-a rada: UN, Dok. E/CN. 6/222 -1952; UN, D<>k. E/CN. ~/298 Add. 1 i E/CN. 6 (299) Add. 1 ·i 2. S tim u vezi usvojen je na dvanaestom zasedanju Ko~isije, 1958 g., nacrt rezolucije kojim ECOSOC poziva vlade da ne prave razli:k.u izmedu Zena i muSkaraca u pogledu sticanja prava na -penziju. Op.Sirnije vidi: UN, Commis·sion on the Status of Women, Report of the Twelfth Session, Supplement No. 7, New- York,_ 1958~ str. 11-12 i 22, kao i dakument E/CN. 6/321, 1958. 91 �uvd!d u stanje stvami. Taj materij.al posl~~Ce za _ra2Jlltatranje tog p 11tan.j{ na tTilll.aestom ZJased,anju ~omiJSije, 1959 go,dine. Od narr9Citog interesa za Zene j1e i razmatramJe pi tanJ~a, nt;t desetom zasedanju, 1956 godline, o zanimanj'imta za zene (pagmlmim ,j nepogod.nitm), kao i odluka da se u tolj ·01bl<>s1li vrselS!]JWtivanja prel<o MOR-a i UNESCO-a i da se pokusa i.Zrwd.iti. · odgovaraj\:t6a !isla. Sem toga, na 10-tom, 11-tom i 12-tom zasedanju razmatran.o jed. rpirtanje 0 mowu6ruo!S1itma Zalpoeljavanja Zen.a u im-du\Sitrd.SkOtm radu kod kuce kao p~obletm kojj mteresuje llall'Ol!Ji1Jo 'llaostale zem1je. 215 ZaSti"ba ma.~erinstva z:a!Jltoslenih Zena pokrenuta j e na o~ smom zasedanju Komd.&ije, 1954 godine. Medutim, odluloom ECOSOC-a ·razmatra'hje ovog pitanj.a je odlo~eno, ab<Zirom_ da se- tom problematik6m bavi Komisija za socijalna pitanja·~ koja prt?vodd obimnije ispitivanje. Po ZavrSetku tog ispitivanja ovo pitanje se tr-etiralo na dvanaestom zasedam.ju Komisd-Je u okviru problematike zaposlenih Zena i majki .sa poro:cticnim. obavezama. 216 Na.j'zad, rnotZe ~Se joS pomenuti da j e Komilsdj a za status Zenen a mnogim svojim zased:injima razmatrala pitanje, odnosnO postavljala zahtev za · stalnim praCenjem uCeSCa Zena u radu_ i "'dmns•traciji Ujedlinjeni:h nacija i specijalliovanih agen0ija te or'ganizacije .. Pritom se insistira na Mreyp. ari.gaZovanju Zena u rul<o•V'Odeci.m krugovhna Ujedlmjenih nacija, u pretstavni• §tvd!ma pojedi:nith zemalja ·i\lanica,u delegacijama, na pojed!ilrui<n 2 15 .. Vidi opSinii~tirani izveStaj sa jedanaestog zasedanja Komisije, str. 15-17 i 37, ka<> i NU: Dok./EjCN. 6/302; E/CN 6/308,. 1957, E/CN. 6/1226 (Add. 4) 1957. 216 Vidi UN:_ Commission on the Status of Women, Report on the Eighth Session, Supplem·ent, No 6 New York, 1954·. To je posluZilo kao osnov da je K'omis.ija traZila da zasjedanjima Ka.misije za socijalna--pitanja prisustvuje i pretstav.nik Komisije za status. Zene, kad god se reSavaju pitanja od vaZnosti za Komisiju. Vidi: NU :·-Rapport du Conseit Economique et SociaL, Supplement N'o 3(A/2686), New. York, 1954, str. 115. Diskusiju i rezoluciju sa 12-og zasedanja vidi: UN: Commission on the Status of Women, Report on the Twelfth Session, Supplement No 7, New York., 1958, str. 8." -10 i 21-22. . :zasedanjima kao_ i veCem uCeSCu ·Zena na struCn1:m. !polo·Zajima Jl stalrrwm aipa.ratu Ujed1njeni.h nacij1a. 217 Ukr~111oo rezimiraj;uOi md ~<>mJJsid·e za 5tatus zene u okvilru Ujedlinjenih nacija - m~e se konstabovati da je Komrlisija teZiSte svoga dosada.Snjeg rada u ve~ sa zaposlenim Zenaroa pastavljrala na piav-o Zene na rad, a ne na zaSbitu. Svakako da je znatan pozitivan rezultat stalno insistiranje na jednak,om nagradivanju .i vaZan doprinos .donoSenje Ko.nvencije br. 100 od strane MOR-a. Sem to.ga, treba r<>Oi da, ial.oo se -_pitanje zaposlenih Zena tretir.9. relativno razvUCeno, uz mnoga ponavljanja i bez nekog naroCitog efekta na regulisanje 1p:odedimoih .pita1nj.a u ·zak·cmoda·wtvm ,i- prrurosi drZava....CJ.an•ica, Apak je Cinjenica da Koroisija za status Zene, uz podrSku ECOSOC-.a, inicir>a obianna ]spitivam.j.a va2mih pdJtanja u pojedindun zemljoama. To je, lned'l.tif.rrn, neposredn:o korisno d. za ·zemlje u kojima se d.spitivanja vrSe kao i za sagledavanje dbimnosti i koropleksnosttl. pojedinih pitanJa i njihova razm:itranje u medunarodnim .srazmerama. U tome je, moglo hi se re6i, p·ozitivan rezultat dosadaSnjeg rada Komisije za status :Zene, odn-osno EOOSOC-a, u odn<otSu na pl--olbJ·ematrl.lkti IZlalpl()lsl-e-ne Zene. ZaSti"ba zaposlenih Zena i majki u Sovjetskom Sa.vezu Oktobarska revolucija u Rusiji nije znaCila i&torisku prekretnicu samo u Zivotu ruskih Zena, on a j e to bila d u medunarodnim razmerama.- Prvi put u istoriji Zene su u jednoj zemljii pravno potpuno izjedna·Cene sa muSkarcima u p·o]itiCkim pravima, u porOdiCnom IP·ravu i UO}JSte u druStvenom Ziv'Otu. Pa ipak j.e Leniin veC tada uVidao da Zla realnu ravn'()lpravnost Zena nisu dov;Oljni pravnf proplisi i zato je ·up-ozoravao: ».Mi 2 17 Vidi: Izv€Staj Genera:lrnog sekretaor:a UN, UN:. E/CN. 6/216 Add -1}1953 1 kao i rezoluciju Komisije u vezi s tim izveStajem: NU: Commission de la condition de la femme, Rapport sur la septieme .session, supplement· No· 2, New York, 1953, str. 14-15; zatiro rezoluciju na devetom zasedanju, 1955 g., u veC citiran'Om izveStaju, str. 16 pod XII, kao i tok diskusije i rezoluciju o 'tom pitanju u pomenutom izveS:taju 'Sa jedanaestog zasedanja, str. 29-31. 92 93 �imamo po hilj adu puta pravo da se p-onosim·o s onim ·Sto smC> u to'j oblasti uradlli. Ali oto smo c i•s,td.j e (podvul<:ao V. L.}. oCistili tlo od krSa starih, burZoaskih zakona i ustanova, tonam je postalo jasnije da je to samo CiSCenje zemljiSta za g.radevinlll, aH j.otS ne .i sarrna gradevina.<< 218 . PoSta su stekle pravo glasa veC u martovsloj revoluciji,. Sveruski kongres sovjeta da.o je, jula 1918 g., sovjetskim ze:_· nama i pravo na uCeSCe u drZavnoj administraoiji pod istim uslovima kao i muskarcima. Ustav SSSR-a usvojen 1923 gc i kasniji od 1925--kao i onaj iz 1936, a dopunjen 1947 godine, potvrduju p10tp111nu ravno'ljravnost Zena. Ka·rakteTlstiCnO je za ustavnu odredbu o ravnopravnosti Zena da ana, sem proklamacije, sadrZi i, mogiD bi se reCi, izvestan kom·entar u vezi sa ostvarenjem ravnopraV'riosti ----:"' ekonomsku ravnopril.vnost i ZJaStitu materinstv.a. Posebna zaS•tita zaposlemd:h Zena tSe, medUtdm, ne pominje. 21 ~ Pra:vac zaStite zaposlenih Zena mo.Ze se smatrati da je· . zacrtao Len.Jim jo01.S 1903 god;ne, li on j.e izraZen u rpro•,gramu RU!Sike .sooija,1d·emoklratske pa.rtije. Taj progr~m }e poredvidao-: zabranu rada Zenama u oblastima koje su Stetne za Zenski Organizam; oslobodenje od rada Zena 4 nedelje pre porodaja i 6 nedelj.a po•sle. porodaja s.a ;ilslp~Iat-om na-dnice za tai period; osmivanje jasLica u svim. fabr·i.Jkama d drng.im preduzeCri.m.a gde ·su Z·ene zap.o'Slene-; uvodenje pawz:a za d.ojenj.e u trajanju 2 - ts V. I. Lenj-in: 0 radnicama i seljankama, BeogTad, 1947, str. lL 2u Cl. 122 Ustava SSSR u celini glasi: »Zena u SSSR ima _jed- naka prava s muSkarcem u svim obla.stima privrednog, drZavnog, kulturnog i dru.Stveilo-politiCkog Zivot9. MoguCnos.t ostvarenja tih prava za Zene obezbedena je tirile Sto~ je Zena izjednaCena s mu.,... Skarcem u pog1edu prava na rad, na platu za rad. na odmor, na socija1no osiguranje i obrazovanje, drZ8.vn•orri zaStitom interesa matere i deteta, drZavnom pomoCu majkama sa viSe dece i sam6hranim majkama, dava-njem plaCenog otsustva trudnim Zenama, Sirokom mreZom porodili.Sta, deCjih jasala 'i .obdaniSta.« Vidi:U stav Saveza Sovjetskih SocijatistiCkih Repub~ika, s izmenama i dopunama koje je usvojio Vrhovni Snvjet 25 februara 1947 godine,. Beograd, 1947, str. 68. Vidi takode: UN: The Road to Equality,_ Political Rights of Women, New York, 1953, str. 6-7. 94 od pola . .sata svaka Cetiri CasCi:; imenoVanje inspektora rada · .Zena za one -obUastrl. pr-oizyodnje u 'kojima se knr.iJsti rad .Zena.220 Pobedom S<>cijalisticke revolucije taj program je trebalo u izves~om smislu dopuniti i proSiriti. VeC dva_ dama nakion Okrbobarske revolucije, »dok su na u'licama j-o.S .s.tajale barikade<{, donet j.e »Dekret o osmoCasovnom radnom danu«, koji je, pored ostalog, sadr.Zavao i pravo na j ednako nagradivanj e Zena sa muSkaroima, zabranu rada Zena u .rud.nicima i zahl"'anu noCnog rada .Z-ena. Iste godine, 22. decembra, no·vi Dekret .o SJocija1nom oe1guranJu predvida pTaVlQ Zena na 16 nedelj.a, otsUJSitva za sluCaj po.ro"Ctfl!ja i pravo. prekiida za dojenje, uz naknadu umesto plate.221 Isto taka vee prvi propisi o platama iz 1917 god. (odredivanje visine) .i_ iz 1918 g. (o 1"Ilinimalnoj nadnici) izriCito naglaSavaju pravo Zena na jednaku.platu za jednak rwd, odnosno odrettivanje minimalne nadnice bez obzira na pol: 222 Uredbom od jula 1918 god. ustan<>vljena je·inspekcija rada. U propisiffia se inspektorima nala.Ze da narO"Cito ·obrate paZnju na prQIVTodenj e zaStrlJte ma<terinstv·a. ' Sve te odredbe, potvrdene ·prvom kodifi.kacijom 1918 g., u.Sle su i.ru kodeks zakona o radu ·irz 1922 g,odrne, kiojega su 220 o tom programu kao i _ propisima ,u vezi sa z!lposlenim o Zenama u Rusiji pr~ Prvog svetskog rata (zabrana nocnog ra_da - 1886 g:, ograniCenje radnog dana Zena i zabrana na pod~en:_mm radovima u rudnicima 1897 g., zabrana rada na po zdravlJe stetnim pos1'ovima - 1906 g., zaStita za vreme po·ro~aj~ - 1912 ~.} vidi: Vera Ra-ppoport, Schuttz der. rus~ischen Arbettermnen . .J?erhn 1934 dokt-orska disei-tacija; st:t. 11-12. Vidi takode: Maten3a! za proJ.Cavanje radnog prava, u redakciji dr:a. Bor. BlagojeviCa, Beograd, 1946, str. 223-224. Sto se tiCe broja zaposlenih Zena pre<:l: poCetak rata, 1913 g. bilo ih j'e svega 636.000, i one su Cinile 24,5'l/o od svih zaposlenih. Rat je i u Rusiji angaZova'o znatan broi :lena koje su stupile u radni odnos, pa se raCuna da je 1917 g. bilo u industriji 880.000 Zena. koje su .Cinile 31 Ofo zapos1enih u industriji. Vidi: G. N. Serebrenikov: The Position of Women in the USSR.-~ London, 1937, str. 26. 22 1 Vidi: Vera Rappopo·rt: op. cit., str. 12, ·kao i N. G. Aleksandrov i D. M. Genkin: Sovjetsko radno .Pravo, Beograd, 1948., str. 336-337. 22 2 Vidi: BIT: Conditions du travail dans la Russie des Soviets,.· Paris, 1920, str. 43 i 56. 95- �neke odred!be (iako je taj kodeks dopunjen 1936 g:) jos i danas na snazi. 223 Siroka zaStita zaposlenih.,Zena predvid:ena ovim kodeksom, -obzirom na gradanski rat, uniStenu privredu rl. opSte p~teSkoCe :S :kojima se borila prva drZava u kojoj je proletarijat uzeo vlast, nije mogla da ·se ipO'bpuno prUmenjuje q. pralksi. Po- reCi.. rna samih !judi Io<>j,i su se baviilii so'cijalinom poltikom, taj kodelos imao je »deklarativao .pooiJticko-agitarte>rski .kaTakter i ik-a.o ·taJkV'o1g ga treba smatrati«.224 ]jpak .ie SSSR tdm pr'"dm odiredlbamia ustva~r.i dekla!l'ffisa,<> S\"Oj .'Stav u odnosu na posebnu za:Stitu Zena, S'to je svak.ako ad znatne listm·iske, medum.arodtne d. p'rindpijelne v8.zno!Siti. Od tada pa dalj e u SSSR-u se, motZe se: reC4 d!Slo za tim da se na neki na•& UJSklade teorelt?'"'ke 1postavlke sa realnoS6u, ·od'n-o1sno s pri.wednim prilikama u •zemJJji. Otuda ·su odiredlbe •a poselmoj zaSbiti Zena i menjane, rnaoc-.o·Cilto ramirrn o!IDTU!Znicama, vrSena su o·tstuq:>anj a - uglavmom wvek rprEl!l>a potTebama privrede. MaJda je noCni 11ad ze'!>a u industriji rpo Jwdelosu OIZ 1922 -godine bio zabranjen, on se ipak priroenjivao u praks~ n,a osnovu razmih tumaCenj~ li portreba. Indtrekltno de noCni rrud dD'ZV·olien prop1JSima o uvodenju· sedrn:oCasoVIIlog radnog dana i petodlllevne, odJlJosno .S,estodnevne radiie nerdellij·e u nekdm ·preduzeC.ima. To se vidd. 1z propilsa ka]'irrn S'e ~zliLllito mbramipie no·cni yad trudnicama i doiOj.ama u tim pred'UIZecima ~odelk& zakooa o radu iz 193-6 g.). 225 Flo ·danas vaieCim •pr'IC~pi•sima noCTI.i rad Zena je zabranjen samo. tru1dntcama •sa na~V:TSena 4 meseca trudnoCe d majkama dojthl.j.ama. 226 Jed.Jm1o n}ima de zabra.. 2 2S Kao odraz . ..-aCanja o radnom zakonodavstvu u noV'onastalim uslovima, treba ponienuti navod iz Programa Partije pri- . njen iPTelrovremeni !!"ad --::-maida je._ nepooredn'O. !pOIS1e -,revolucije preJ.oowemeni rad ~blib zalbra:l'lljen Zenama nzopCe. ·_ . Mfl!da je zabran~t upoSljavanjn Zerza nia -poSLovima ·Stettnim· po zdrav!'je Zlena bila predvtildena vee u prvim (pr~sima, to j·e pitanje detaljnije regulisaiio, na bsnovu izuCavanja -i diskusija·, tek 1930 godin~. Uz propis je bila dodata i lista tih radova ·PO granama {u <I'U!dlllr'Slvtu, metaJiuJngio>, herruiiSk<>i inc1ustrilji, ~ek" stilnoj industriji, dndustr'iji papira, u. grafiCkoj ihdustriji --u gra·devinarstvu, u komunalnim preduzeCim.a, u . .ZelezniCk~m, reCnom i pomorskom saobra.Caju}, a uk.olikfr ·se ·za~branjena zanimanja i~ pojedinih privrednih grana pojavljuju -i u. drugdrrn nem.albrojenim ~amama, to se zaibrallla- proteZe ti-na. _ta zanimanja u tim granama. Sem toga, na predlog inspekcij·e rada i uz ~aglasnost sindikata, nadle.Zne vlasti mogu protegnuti zabranu rada i na druge s.HCne poslove koji nisu nalbrojeni u lillsrbi pit1illo~enoj nlllredlbd. Od ~ "~O.,ane lzuzirrnaju "" rtene lnZenjocti d' tehni!Cari, {ldnosruo na1fua}a se tSv€i.i;a nsk:QJ.iko po-d' Skllva noa :k101jtima irrn j-e ,rad zaJbranjen (ra.d' sa h~om,- olOvn:im ,b<ili1om itd.). 227 Medutim·, Siroko uVlaCenje ~ena u privredu koje se- sva-kako .Zelelo 228 , ~bzir?m na potrebU ·za muSkom radnom snag.om na izgradnji velikih objekata, izazvalo·je potre>bu da sedonesu propisi, sa dodatkom liste poslova na kojlirila zen&ki . rad treba 22 ? :Francuski -.~rev~ a~tentiCnog ~Wsta Uredbe ~idi: BIT~ Se;i~ Z€gislative, tome XI, 1930, partie II, Ru.S'S,1 III. A, Str.. 128~1288. 228 1937 godine_ bilo je_u SSSR~u 9,357.000_ zaposlOOih zena, or.hl'. 35,40/11' od tSVih za.JpQSlenih. U -ukupnoj indU~stn:iji ·rttidilo ih'j.e 3,398,.000, OOn. 39,8°/0' od ukupno. zaposlenih u toj indu.strij;i~· .(Vidi-:· . )~:ensk;i trud - BoljSaja 'Sovjetskaja enci}d()pedija, LenjiiilJg.rad, 1952, 'to:rp ~VI, ~tr. 67____,6~.). Godrine 1941 bilo je oko ·12 miliona wpoSiehih ~eq,a, 1 one _su.Cinlle_38,400 /01 svih zap.oslenih. U industriji~le j;m:>cen'at zena o.d ukupno zaposlenih ~osib 41,&'/o a 1956 god. dosttgao. . je· 45,4"/(ll.; OVako -sii·oko .uvla-Cenje. Zen~ u privredu pri Cemu -svak8.k0 ~gra ·1fl?gu ~iroko anga.Zovanje ·rnuSkara:ca- u JtOjnim- foimacijama 1 g~b1c1. muskaraca u ratu -.(prim. S. D.) bUo je_ nraCeno i p~o­ hvai:enog na VIII kongresu - 1919 g.: »Sa uvodenjem diktature -proletarij.a.ta stvorena je prvi put rnoguCnost potpun•og sprovodenja minimalnog programa socijaUstiCkih p.artija u oblasti za:Stite rada« (ipodvukla S. :D.). Vidi: N. <_:;. Alek.sandroy: op. cit., str. 78. 2 24 Vidi .Vera Rapp·oport: op. cit., .str. 12. 2 25 Vidi francusik:i prevod autentiCnog teksta Kodeksa zaikona '0 radu1z 1936, BIT: S€rie legislative, tome XVII, prurtie II, Geneve, 1939, Russ, I, str. 1327. Vera Rappoport navodi da je 1928 godine bilo svega 6'0/o radnica za koje je noCni rad bio zabranjen (citat prema »lzvestiji« od 21 XI 1928) - op. cit., str. 18. '" N. G. Aleksandrov: op. cit., str. 247-248. su, napr., 1956 godine 530/o __svih struCnjak.a _sa visokim .obraro.va.:. njem . bile Zen~, a medu •struOOj~cima sa srednjom struCnom spremom 6fJl/o' Cine Zene. OpSi-rnije ·o tome vidi, pored pod:ataka u t;ave4enoj enciklooecliii i_ N .. V. Pop.ova: . ~avnopr~vie. sovjetskih :en~~~n v ekonomiCeskoj oblas_ti u ~bi~ci ma~ija:la >>~avn·opr"!_~ie zensc_t,n v. SSSR« (m~unarodm semm;:tr), _M_oskva,. 1956, ·str. :7-19 (spect]alnt dodatak Casopisu »Sovjetskaja ·ZenSCina«). ' · : · 96 7 2ena u radnom odnosu pagLTall]em i 'omo-guCavaniem's.truCno,st osposobljavarija- Zena. Tako 97 �da lbude »2JilaJ0:rtiell:jno: ra&ren«. Ltsta ·ob-UJhv>arta 12 ipti-iv•redmrllh grana au svak:oj.. su :giramii naveldana:·zandmta.II\ia, iklod-a m•Oigru da obaVilJ"!iru Zelne {Ulkupno. 340 za;ruimarnJa). Ta.l<o se, narprimer, u metalurglji lmd yj>;Oiklili peci predv:itiajru dva, a ilwd Siem" men&-M'3ll"tinovih peCi jedno ,zanimanj'e; u natdrzemnim rado-vi- ma u rudnicima 26 zanimanja; u g·ra.ffiCkloj im.dUIStiriji 28;_ u • . _... ,_, . "'· reCnom i ·.p;omo~.slmm saolbraca.Ju ·~ ... ; u· z.tU-€\ZJIU!l.ll\t..mn 21 '"d •,. . .1111 Gadlne 1932 .doo€'ta je nava ured;ba, odlnOISno ruO:a Jista [)001ova: zaJbranjenib Zelnama, sro je ruslec1hlo, kak<> se u u"o~u ure~­ be· obja.Snjava, kao ·rezultat mehanizacije .rpr'ocesa p!'10•l!ZVIod.nJe i poboJ;jS=ja rualova \I'.ada. NOOto 'kasDJ\je, Me, 1932 godrune, donebi su :propdsi kojima se zabranj1uje Zenama noSenje teSkih tereta a te rp·mpfuse daje se [ detaljmillja tabldca sa mmacenjem (lf'll,Cn!i IIJ•renos,-lk.olicima i .srl.).230 Ti w pocopd.•si i danas na snazi. U vezi sa IZabra.nom obavljanja izvoonih poslova treba paroenuti joo jedan propis [Z to•g perfu~ k<>ii je takode ·i d:'""" na ·snazi. Naame, goiline 1931 de>net Je p'l:orpw. o rad_u zena traktocistkinja d Sofera na trak!torima i kamilonima. OWe .je zanimljiva odred;ba koj<Jm se Qr.w11:ito kaze da .:a vreme men·struaci.Qe, .na osnovu letko3Jli5kog u.verenja, Zene mogu ibirbt rpretne:Stene za vreme od rtlri dana, ma lakid. posao, sa poravom. na i.stu plan;;,., odnosno nadJn,i,ou za ro weme. UkoWiko se meelutim. u te dane poobptino rudalje .sa posla, d<>bivaju umest? pla:e nalknwdu •od sooijalno,g OISLgu.ranja. Sem toga, predwden Je abaveian lekar$ti pregled pre siniQ>anja na pooao, ·a tzatim, redovno, jerda.mput meseCn.o. Obzirom na vrlo str0ge propise u vezi sa radnom ~cipli­ nOm: ova olalclica Zenama traktoris.tkinjama ib1la Je vrlo . ·= v,;i;Zna.z~i 2!!t -Vidi: BIT: Serle legislative~ tome XII, 1931, 'P'a.l"tie II, Russ." 4. B., ~tr. 1367-1368. . • · . . ,_· · d . 0 ·merama koje su prethodile dO!losen]~ _proJ?!Sa o z~uram ra a .ieria nc::t odredenim poslovim_a kao 1 o zaniman]lma kOJe treba ~~ obavljaju _?en.e (izuCavanja, ~skusij-e) vidi: V. RappOiport: op. czt;~ - str. 2~0. · · . · R. . ·._ t30, Vidi: BIT: Sb·ie tegislativ-e, .tome XIII, 1932, parti>e I 1~ uss.,,_ · 0)1.., str. 992-996, Vidi takode: N. G. Aleksandrov: op. mt., str. • .2 ~1 .DrastiCne mere koje su predruzimane..J?os·l~. »liStvriS C?g«. gC?-·~·k · vo!'a· Stalj!in-a-1931 godine, a u vezi S'a organlza{:IJ~m rada 1. dls·c:: plin.Qm, inoZe da ilusrtrll:je propi·& irz-19·32 g. pO koJem radnik kQJt 98 K<JdeksC>ro zakona o radu iz 1922 g. kontrola nad zastitom: raJdnUta hila je poy_erena pravnoj, tebnii?koj i LSanitarnoj irispekciji u olktvdr.u KomfsaJrijata rada.232 _Med:utilm.,--,dlislkusija o te>me da li inspekcija za kontrolu nad primenom propisa treba da uvodi i Zene inspektore, vodila se i u SSSR-u. Porbedila je teza o potrebi da se uvedu "enski ti!ruS[pektol'i. SjpecijaQrui <propi.si, doneseni 1928 go-dine, dokazuju kolika se vaimost pridavala !inspektorima ,Zenfima. Specijalnom naredbom -odredene su dufuasti ,glarVrnog in~S~Pekto,ra '!'ada za Zene k.qo i federa.J.nih inSpe'ktC>ra...Zena. Ustvari, pootojalla je vertikaina sluzba i zeruske inspeik<li;je. SaveZIIlli ,gi!aVIrui liinispektor za zensk.i 'I:&Jd ste>jo ,pod ruloovodi>tvom direikto["a sekdj·e o:a >lastttu rada. 'llrelba pomenumi da je g1avn'i i.nspektor 'za zenski ra<l, po· ovim prorpisima, mogla da Q'JaJd!u!Zuj-e nauCne iristitucij-e iJz. seklto~a Kome·sa:rijata rada za nauCna prouCavamcta p-iltamja verz.alllih ·za tZenSkli rad. 233 IduCe, 1929 g1odi:ne, jednom 'Oki'uZ.nd.c-om ruklov·o~tva silndlilkata, prepe>r'lleuje se da ilnspektmr~zene treiba da Oilne 21-25'/o od ukurpnog blt'oda iruopektora."•U okviru posebne zal!tite zaposlendh zena tr.,ba rpC>roenuti j-oS nekoliko propisa ko}i su i danas na snazi. u slucaju da muz bude po sluZJbenoj duzrwsti premesten u drugo mesto, .Zeni se mora uvaZiti otkaz. Prekid rada Z~bog odlaska u drugo me.sto, u ve2Ji s preme§tajem muZa iii Zene, ne prek'ida StaZ, ukoliko ne traje duZe ad mesec dana. U vezi s g<>disnjdrrn odmlorom zandrrnljdive su <Jdiredbe kodeksa zakooa o ra;diu, koje predwda;ju poravo daktiJ1e>gra@<inja samo jedan dan· i.Zostane sa posla bez opravdanog razloga o b ave z n o mora biti otp_uSten i liSen prava da -koristi stanbeni pTostor koj'i mu je dat u zgradi preduzeCa ili- ustanove (p!Odvukla S. D.) Vidi: N. G. Aleksandrov: op. cit., str. 99. · · 232 · 1933 ga,ddne, kad je ukinut komesarijat rada·, . inspekcija rada je organizovana po privrednim g't'anama, pri_ orgari.ima .organizacije &indikata. 1944 g,- uvedeni su specijalni inspektOii za zaStitu rada maloletnika. Zanimljiv-o je da G. N. Aleksandrov .ne pominje inspektore za Zene niti 'Obavezu da Zene moraju biti ihs:pektori. Iz toga bi se moglo zakljuCiti da ranij.i propisi -nisU viSe u vafuosti. (Op. cit., str. 252-254.) 233 Francuski prev·od arutentiCnog teklst:i ovih propisa vidi: BIT: serie legislative. tome IX (partie IIl, 1928. !M Godine 1926, rnedutim, bilo ih je svega 4 60/rJ. Vid.i: Vera Rappoport: op. cit., str. 55. . 7. 99 �' ~()je' Stalnq' rade na pisa-cim _maSlinama, na .dopunski odmor ad 6 .radnih dana. Sem t<>ga, medicinsko os<Jblje zaposleno. na negovanju dece {velikom veeinom ·Z.m;ko) u psihoneuropatolo:Sltim, deCji.nl, psihijatrrl.skim ustanovama Zla umno zaostalu 235 d~cu; lima ipirav6 na 3-6-dne!Vni dopunskd od:m.or. '·-_iNajzad, ~ene stiCu pravo .na s~aro-snu penziju sa 20 godi:O.a radnog s.ta:Za i 55 godina .mvota, dok ·su Za mti:Skarce te granice za·-5-godiri.a ViSe. Za pojedina IZanimanja, odnosno struke, ~red­ Vid"eno j~ p-ravo na starosnu penziju samo sa navrSenih 25 godiria -·r.adnog stalZa, hez olbiira· na g-odine Mvota {prosveta, idr3..vstvena slU-~ba, agronomi u selima}, pri ~ce~u· nema ~-razlike po polu.'" \ · , ., ·Medutim, prema novoln Zakonu- -o dr.Zavnim penzijama, koji je stupio na snagu 1 jula 1956 god•ne, radniC'i koji rade u, I'OSiffi uslovima rada StiCu pravo na pen·ziju &a navrSenih 50 gqdin3. .Zivota _ 20 godina rad,nog sta.Za. Z:a Zene ~u _-0\~e Ove_ i g:i-anice ·za 5 ,godrlJna niJZe {45 go<lli:na :Zll'Vot:>, 15 ·godm.a xadnog staia). Sllii'm.o je a:s pra'V'om na pemJiiju cr.adnilika llmliill rade te!Ske j)os10ve, gd-e je goiimj.a sta:r-oma gtttnca- :za: Zene -5·0 :godllina, .~ staz ,od 20 goddna. Na;jzad, sl"[lii ra.dn1oi sticu pravo na penzlJ'U sa -50 godina Zlivo•ta 1i 15 gQI(lilna !I'adm.og starl.a a <Zene sa -40 i 10 ·-'--. dakle 10, oooo.mo 5 ·god:ilna ltllmje. · '.-:· Pri. StiCanju pr.ava invalidsku penziju ~ne su .takode povlaSICene, .aJd ISam-o ru odoosu na gocline I"adrn.~ sta2a, dok _]~ potreb-na staro-sna graniea ista za mu:Skarce 1 .zene.- ~~ko Je, na!pil'imer, .u dobi o,d 41-46 godina ,za invaHd\sku pe!ll!llJU mu~ -~.karcrU tp'Oitre!bno· 12 godina ra:drt-og sta·rla, a .Zeni dev-e-t. S11Cno se smanjiU(je st<IZ u sl'Wcaju .rada fPOd loifun UlSloViltlla.'" ·· · Na-·kraju tr~oS 1 pomentiti, mad"a to nisu propisi doneseni specijalno u korist zen a, da j e od 1 jula 1•956 g. ia o~adinu ispod 18 .go-dina uvedeno 6-Casovn~ radno vreme; da ]e- ~adnl dan za sve zarposlene uoCip-raznika skra-Cen za dva ·Casa {jedan vid »engle&ke subote«), ada se. ad 1 j.anuara 1957 .g-Od, poCel~ p;rela·ziti na ISedmoC.asoV!lli rad.n.:i dan, od:nosn'o 6-CasoiVIli ma_ na 235 326 2a1 Vidi: N. G. Aleksandrov: op. cit., str. 356 -i 197. Ibidem, str.- 430, 361 i 365. ' . Vidd opSirnije: N. A. Muravljeva: Soci~a.1noe obespeCen~e v_ SSSR, u .p_omenutoj zbiTci materijala sa medrmarodn-og sermn-ara u Moskvi, srtr. 24-2.6. 100 teiMcim radoviina, ikojii'se "bavoljaju u ~aiiirrn .usle>Viltlla (taj p~<><:· . Jaz ixeba u celosti da se imrl1i do 1960 godine).'" ·zaStita mate~iitstVa·zapoSienih Zena u sSs:R-u-an-r-sl'IZ zastite zap-oslenih Zena-, a vr:Si Se ·u okvl:ru op!S'-t;e iZa.StrlJte ma1tetin-· stva sovjetskih _Zena, koja u -izvesnom smislu ima sVo]e sp"ecii fi~osti, koje· su: odraz _shvatanja u veii -sa politikoin poPu:la~i­ 1 je i pio~odLCnim tZn.lV!otom. _ · _ ~:' ZaStita za weme 1JruJdnoCe ;billa je 1pr~dvd..d·€'11a· j1oS kbdek~­ smn zakona .o r"dru iiz 1922 god. ikao i ikasruijim dizmenama i do: pnnama tog loodek&a .uz 1936 gocl!ine. · · Prerna pooptsima ~odi _su d! rdanas na· snarl, :v~branJj·e:ri~ _ j-e odbiti prijem na. rad trudnice zbog trudnoce ili joj 2Jbog tdga· ;ni.Zavati platu {kazna od 1.000 rwbalja ili pC,pravni rad od 6 meseci). Ova zaStita trudnice uslovlJena je·; in~d:utlm, nepre..:. k'idnim staZo-m -od godine_ dana u istom preduzeCu ili ustan·ovi kao i time da joj poslednj'i _Prekid rada .nije iznOsio viSe Od' ~esec dana. Pravo premeStaja na lakEi posao na oSnovU )e.:: karskog uverenja (ustanovljeno· 193.6 god.) postoji za celo vreme trudno-Ce, uz platu koju je Zena imala na -·r:edoVnotn: radnom lnestu. K'flo Sto je reCeno·, zabranjen je>n-oCni -i Prekovremeni rad trudnicama sa navrSena 4 'Die.s-eca tn.idno,ce·. Sem toga, trud.nl.Ce se ne mogu slati na slOObeni put be21 njihciv~ saglasnosti. 239 • / Olpulltanje trudnice ·(j'oo po ppo,p;sima iz 1922 g.) ldozvo}jec no je samO U sluCaju njene krivice i uz dozVolu: Jkontrolillh· organa. 240 Porodiljski dopust' bio je 1H22 .godine odreden: u trajanju od 8 nedelja posle pOrodruja, iZa manU.alne-·radnice. KaJSmije se ov-o pravo pro.Siri'\ial-0 na raJZne kategorij-e za-posle.riih Zena;· ·a pro:Pi&om ad f928-.go-dine·ustanovljena je "nova sveobuhvatna li~ta kateg~oTija zapo·slenih !Zena- koje se u pOgledu ·porodilj-. 2 38 N. V. Popov-a.: op. cit.; -str. 2-o. Ova izm€na tiropfsa ·bila je najavljena vee u. !iefeTatu N. A. Bulganjina na XX kongresu KPSS. Vidi: N. A. Bul1gan.Un: Referat o ·direktivaina XX kongf-esa KPSS za Sesti PetogodiSnji- plan razvitka narodne privrede SSSR za 1956-1960 godinu, Beogr.cld, 1956. 239 Dakle, ne postoji potpuna zabrana, negto -se ·s-amo traZi saglasnost. Po Alek-sa-ndrovu ovO j'e jedini sluCaj kodi dozvoljava neizvrSenje· naredenja (op. cit., str. 168) .. ~ Ibidem, str. 246. 24 101 �slmg dopwfa lzjednaJi':ulu sa "a.d.n.lcruma il<e>je su dmale >to IP:t""'vo · po kudeksu zall<oo>a o ra!du illz 1922 g.'" .Na zana'i:sl<e> za<'lrugarstvo z~tita IZ<ma 'P'l'OOirena je save-znum Ure<libom o zana~bsk<llm z"'dxugamstvu, 1927 gmllne. Z~tllita Zena u arteljima izjednaCena je ·~asnijim ·propisima. Zaiitita zena ika!hOOrulca ozaikolnj<ma je Uzom.i:m statutom palj<>privrednag artelja, ad 1 marta 1930 godine. Zena kolhoznik 1ma pravo na porodiljs.ki, dopust mesec dana ·pre i mesec. dana posle porodaja,__s praVom na iznos aa··polovinu prOseCno adredendh trudadana. Sem toga, Sltatutom se predvida fu pcrtreba da se kolhoznice uzdiZu na rukoVodeCa -roesta, oslobadanje ad ~ada u· damaCii:nstVIU, fulgradnja jasala itd. Za podizanje jasala slu~e fandovi u koje.ulaze (do 2°/o) izvesni procenti 10d bruto ;prod\l{lreij'e.242 Prema pr<>pisu iz 1933 .ge>d., trudnice i majke dojilje zaposlene u drvnaj industriji i sum&kam gazdinstvu mogu se zapoSljavati samo na ·Jak.Sim poslwima >(listu cLe>nooi, u zajec1nici sa sindikaJtima, ~dm·esaii'ijat tada sa nad.leen.im komesariJ'atom).243 Kadeks zakona a ra.du iz 193·6 •gadine detaljno regulise zastitu za vreme trudnace, parodaja o dajenja. Poradiljski dapust se ustanovljava u traj.anju ad 56 dana pre i 5·6 dana po&le porodaja - za m~nuelne radnke, a ·za slu.Zbenice 42. d~a pre o 42 dana poole poradaja. Mooultim, predvdilena je moguenast da se p·a'jedime kategocije s1u1Zl>emica:i lilnteleikitu!cl!ti izjedna·Ce sa manuelnim radnicama. PraiV'o na plaCeni [pre1k~d rada raldi doj enja wsrbanovljUlj e se u traj~ju •Od najmanje p•Oila s&ta posle natima1llie ..vaka t11i. i po .C.sa rada. Th!'!!!ljnije .adredivanje pauze, 'La dojenje prepuSta se .mtennom x-eguilasanjru. u ·CIIkvi.ru predmeC8..244 Po prapisirrna iz 1944 godim.e, paroddl(jskl dopust ritz;nooi 77 dana ukupno, ad eega 35 dana pre i 42 dana pasle porodaja. Vidi -poi!Jill'Ze - fran•cuoslti prevod arU!tenti{mog teksta~ BlT: sene h~gislla.tive, partioe II, Russ .• 7 B. C. . "' Vidi: N. G. A!eilosandrov: op. cit., str. 93, 94, 378, 376 i 415. u 3 Vidi: ·BIT: StTie ltgisiative, tome XIV, 1933, pa:rtie II, Ge-:n€.ve, 1936, Russ., 2. · , . 244 Vidi francu·ski prevod autentiCn·og teksta: BIT: Serie legts!ative, tome XVII, 1936, pal'tie 11, Geneve, 1939 - Russ. I (sir. 241 1327-1335). 102 U slucaju da se rode bJJizanci, dapust se pruduzuje za jas 14 dana, taka da ukupno iznosi 91 dan. Rukovodioci preduzeca, odnosno ust~ve, duJZ.rui rsu ·doa. ocrnoguCe Zen.i, na ·-nje2lin zahtev karistenje gooiSnjeg ·odmara u vezi sa parodiljskim dapustom: Radd dojenja, majke dojilje irrnaju pravo na prekide rada .posle svaka 3 ·Casa rada, u trajanju od najmanje pola Casa. Sem toga, majke dojilje ne rade ne>eu ni prekovremeno. Od zabrane otpuStanja zaStiCene su samo inakosne majke sa detetam od gadine dana. · ReZim pasebnih alakSica uveden je u nekim industrijama (pamuk, trikotaZa, duvan) za one Zene koje u noC:ruim :smenama zamenjuju zaStiCene ·Zene. One naime dobivaju po jedan dan dapunskag odm.ora ~va>loog meseca. {Naredba iz 1938 ,g.'"'l Naknada umesta plate za vreme parodiljskag dapusta · :regulisana je putem s.ocijalnog ostguranja. Materinstvo j e u prvim p-ropi.sima a socijalnom osiguranju tretirana kao specijalna halest. Naknada umesto plate daje se jednoOI>ramo za eelu zemlju. MaiZe se dati jednai<ratna pom<>C, koja ne mo.Ze izneti Vli.Se ~d 20-strukog iZnosa proseCne .nadn'ice nekvalifikovanog radnika u Jam mestu. Za vreme dojenja, u trajanju ad 7 m·eseci, •predvidena je novCana porno<: u iznosu jedne Cetvrtine nadnic~ Zene. SluWenice s.u imale ~prav-o _na naknadu svega 6 nedelja pre i posle porod:.aja.246 Po propisima i·z 1939 god., koji .su ostali na snazi i posle r~ta, v~sina naknade zavisi ad -pripadnosti sindikatu, neprekidnog radnog st~a, udarniStva i sl., i kreCe se od_ dve treCine do punog iznosa nadnice. UsloV za s.ticanje prava na naknadu je mino:imalni sta.Z ·ad tri meseca iklod hsto1g ,poslodavca. Gre.Ska lekaTa ne utlee na iis[>latu naiknade, odnosno zena ima IP~a""' V:id.i: cit. Uelo Sov~tsko Tadno pr~vo~ str. 246-247. citirano delo BIT: Conditions du travail dans la Ru.ssie des Soviets, str. 140. · 245 246 · Vidi Ovde treba -pomenuti da su, prerna jednom izvoru, Tadnice ne:p<}S·redno posle revolucije imale praV'O da prvih mesec dana nakon povratka na posao posle porodaja rade s'Vega 4 Casa dnevno. Vidi cit. delo BIT: Condition du trU.vait dans la Russie des Soviets str-70. Vera Ra·ppoport, takode, navodi da je prema komentarll (Cl: 134) Kodeksa iz 1922 radnicama bilo omoguCeno da u sluCaju'-", dailek;og stanovania rade ISa slm'aCenim Tadnim VTemenorri (vid'i: op. ctt., str. 40). Medutim, to se u udZbeni'ku radnog prava ne D9minje. (Vidi: N. G. Aleksandrov, op. cit., str. 371-2). 103 �na nakinaJdu za f~tick;i dopu!St. tlimos nalkna~de do .porodaja :m,oiZ.e se u _celosti isplatiti mesec dana pre IPDil'odaja. ,_. Najnoviji propisi, medutim,. uneli su· izrnene i u trajan.je: porodiljskog dopusta i u naknadu za ·vreme tog dopusta. ·Po- rodiljski dopust prodl1Zen je na ukupno 112 dana {56 dana pre. porodaja i 56 dana •posle porodaja) a materijalno obe>Jbedenje iznooi 100°/o plaste.247 Pravo na jednokratnu potpnru za oprernu deteta sti'Ce -se;: takode, uz uslov minimalnog staZa o:d tri meseca, a uslov za isplatu je i visina iznosa plate roditelja· Potpora za- ishranu ra:Cunata je za period od 9 ffieseci, a; 4 isplaCuje se ti dva maha, drugiput ki3.d dete navrSii 5 m.ese'cL · ~ Za razliku ·od d.-ugi:h zemalja u·ISovjetskom .Savezti se na'roCito .linsdstiralo na. . .deCjim ustanovainla kao- uslovu S:rroUw·g zapo'SiJJjavanja Zena, koi,it je bitan za realnu tZa.Stlitu ma~erin5tva zaposlene Zene. · Uporedo sa P'roklamov.anjem potrebe za Sirokim ·uvlaCenjem Zena u privredu, ·u periodu .oskudice ra_dne snage, i kad ·su Zelle poOele da rade na poslovima koji nisu u01btCaj end a i ne odgovaraju· Zenama r(loZaCi lokomotiva 1i sl.), Savet narodnih komesara doneo je 1930 godine Uredbu o zenskom radu u pro-1zvod:nji i ru drZavnom ikoopeTativmiOiffi ~pruratu. U wedbi 2 _241 Vidi opSirnije Q zaStiti majki i dece u SSSR: M.D. K!ovrigina: »Sistema naro-dnovo zdravoohranenija _i gosudarstvenaja ohrana materinstva i, detstVa<<, u pom.enutoj zbirci materijala sa medUnarodnog ·Seminara~ str. 33-38. 24 s Vidi: N. G. Aleksan-drov: op. qit., str. 247. Ovde treba dodati da su za vreme rata bili doneti mnogi pr:0;: nisi iz radnog prava -koji sru- su.Z.avali· prava i zaStitu radniki. Medutim, o za~ateri.nstva ipak se vod-i1o -raCuna. Tako je prvih dana _rata izaSao Zakon o radnQI;Xl. vremenu, po kojem se trudnicama od 6 mes-eci trudnoCe zabraniuje da rade prekovr-emeno. GodiSnji odmori biiT-i sru u'kinuti (odn1osno· mesto· koriSCen..ia: davana je naknada), medutim, trudnice i mlade maj]:{e zadrZale su i -dalje praVro da ·kori1ste godiSnji -odmor. SkraCen je radni staZ za sticanje -prava na davanje za sluC.aj trudnoCe i- porodaja. Majka deteta do dve godi~pe dobila: je pravo- da moZe o-stati k'od kuCe u sluCajru bolesti deteta, bez obziT.a d.a 1i ima lro da ga neguie. za vreme rata· i ikasni_ie trudnice -od 6 meseci i dalje -i majke dojilj~ _~ z'a vreme dojenja' (4 :rrteseca) imftie su rpravo na dopunsko snabdevanje. Isto -tako trudn'ice i ma-ike dojiUe b-ile 'SU oslOboderie obaveme sluZbe za, zaStitu od v-azduS'111ih n3Jpada (vidi: SvjerdloV,: op. cit., str. 19- i 20). · 104 se kOnstatuje da u"'vezi sa Sirokim uvla.Cenjem !Zen.ac u prdvredu i potrelbom da se muSka radna snaga zameni .Zenskom treba> na svim mestima, gde je to ll);OguCe, zn.atno i'aZvi'bi 'mreZu·· decjih UIS'tanova. U .'lllredbi se fakode prepuruCu(j.e stva,ranje jednostavnog tipa jasala i postavlj.a se Q;baveza da se pronad:e-i obezbedi pros.to-r u predu2eCu za uredenj-e tih ustanova.z 4•, Tada su data i veCa materijalna sredstva ·za te svrhe naroCito·u 1935 ,goddm.i, kada su._ doneti t pli'opiSi o ;Qibaveznoon ~~~W;Ill1.jru.. jas1ica i djeCjih v1rU6a IU :predu!ZeCima ko-ja zapoSljav8.jJ zene. Iducih godina ti pmpisi nadopunjeni su ·Odredbama o obe:?Jbedenju potrebnih fondova d obavezi da se predvidi prostoii" za dOOje ustanove pl'iJdikom g~radnje predu:zeea ·odnosno ustanova.::: -To _je hnalo za posledicu na_gao razvoj o~ih deCj~h·. u&tanova, koJe se rposle Drugog svet.skog rata i dalje raz~, vijaju. 2s2 • 2 4° Vidti: BIT: Serie ~egisl-a-tive. -tom-e XI 1930 paa.1lie H, Ru,-ss._,. 3 B, str. 1288-1290. . XVI kongtes partije, jun.-a 1930, 1zda'o j e (pored ostalog) dirBk:..: tivu za pojaCan rad na podizanju deCjih ustanova, menzi ·1 sL (N~ G. Aleksandrov: op. cit., str._ 97).250 Propise ·o z-aStiti materinstva u SSSR-u Vidi u vef:. _citLr-anofll. deJJu ~IT: Statut legal des travailleuses, str. 13-3. - Ptrop.ise zakonskih tekstova do 1937 god. - vidi Qsto delo, srtr. 717-718. · -, 251 Godine 1928 bilo je srvega 52.400 mesta u ja-slama u grado-· i 6.800 mesta u stalnim jaslama u selima. Pi-ema podacima IZ 1935 god. 70°/o dece rcidnica industrije pamuk:a bilo je smeSt~.o u jasle, is~i pr?cellat je bio u industriji vune; u metalurgijoitaJ Je pr:_ocenat 1zn~o 65(1/a, u rudarstvu aoo/1), -a u indus_triji ma.SinlQgradnJe 55°/&. Pocetkom 1936 god. jasle su raspolagale sa 302.600 mesta u gradovima i 436.100 u selima. Sem toga sezonsUdm ja_slarr:a- bilo je o~uhvaCeno 4,873.100 dece. DeCj-i vrtlci i_ igral:iSta za pretskolsku decu primali su 1945 godine 1140 o-o-o dece -Udeo rodit~Ija u troS~ovima izdrZavanj·ii irznosio j~ 25-350/r) od stvarnih tt:oskova. V~skols,~i rad dece organizuje se putem iklub'ov.a i sliC,.. ~uh ustanova. B~OJ dece obuhva-Cene va:nSkolskim ;r:adom riznosio ~e pred rat 10 truhona. 1940 godine u staln.im deCjim jaslama bild~e 890_.000_ dece, a -pred sam rat u seookim obdaniStima srtalnim 1 sezonsk1m - oko 4 mili'ona dec-e. C?PSirnije vidi_: M. Svjerdlov: MateTinstvo·, brak, poroidica u Sov3'!tskom Savezu, Beograd, 1945, 'S'tr. 3Q-3·2; kao i G. N. Sere-' bremkov: op. cit., str. 145-149 i 226 i sl. . 252 Godine 19~ broj j,asala 1znosio je 22.436 sa 906.000 mesta (pomenuti referat M. D. Kovriglii'e- na seminaru u Mosikvi on -cit str. 38). ' ¥· ·•·-' yuna 105 �Siroka mreza decjih u.stanova dokaz je razumev·anja da je za zapoo•lenu majm najvaZnije oo1oiboditi tle, kcrliko je to najvi\Se mogni16e-, :brige za decu _ dok je ana na posJ,u. 25 3 Treba, medutim, rOOi da oo te mere d p1>sledica •c<cig~edJne po- . lotvke fo,rsiTanja radanja sto veeeg broja dece, Sto dokazuju i propisi o novCanim pomoCirn.a majkama sa mnogo dece i VanbraCnim maj-kama.254 Za majke, sem toga, postoji joS jedna povlastica. Nairne, majke, koje su rodile i odgojile petoro tli wiie dece od uzrasta do 8 goddna, stieu pravo na pen.7Ji.jiU pet . godlina pre nego ostale Zene. Sto se tiCe rastereCenja ad poslova u domaCinstvu, zn-atnu olak.Sicu za zapoSlene majke pretstavlja vrlo razgranata mre...:. za fabrickih i drugih restorana i skolskih kuhi.nja. Medutim, problem stanova:nj a, ~usluZnih servisa i mehanizacdje pojedinaCnih :domaCinstava Uesrazmerno z.aostaje.255 Ukupno uzevSi, u vezi s probl"ematikom zaposlend.h Zena u ISSSR-u nloZe da se ka:Ze da i pored za.Stitnog zakonodavstva) pored .nes.umnjivo pozitivnih rezultata u struCnom osposobljavanju i uCeSCu Zena u prdvredi i druStvenom Zivotu, pored znat:p.og broja deCjih ustanova, ipak postoje otvoreni problemi j da se propisi uvek _ne primenjuju u praksi. To, uostalom, u poslednje vreme poOinju da priznaju i sluZbeni krugovi na medunarodnom rplanu. 'To se naro-Cito· odno-si na socijalne 253 0 proSirenju zaStite Zena i majki bilo je takode govom u pomenutom referatu N. A.· Bulganjina na XX kongresu KP SSSR, gd.e se ikaZe ))da Ce biti anoguCe da se poboljSaju uslovi rada ·i Zivota Zen-a, naime da ·se poveCa trajanje plaCenog otsustva za vreme tJ:rudnoCe i {P'orodaja«. Na drugom m-esrtu on navodi da Ce se u narednom p~u ))broj mesta u deC}im jaslama i vrtiCima poveCati nribliZno za 450/r~«. 25 4 Vidi: G. N. Al,elwandrov:, op. cit., str. 245, 2-28; SvjeT~~lorv: op. cit., .str. 2-3-24; cit. delo: Sovjetsk.a zemlja, -str. 482 i sl., kao i prevod auten{._lCnih z~ko:nskih tekstova u citiranom serie l€gisla.titivey iz 193·6 godine. 255 Oktobra 1933 god. dve treCine stanovnika se navodno hra-, nilo~ u komunalnim res-toranima. a 72°/tJ dece d•obivalo obrok u Skolarna, bilo iz Skolskih restorana ·bilo iz fabrika-kuhinia. Vidi kratko popularno delo: Dim MihalC:ev: Zivot u SSSR-·u. Beograd, 1940, str. 9-10. Serebrenilrov navodi u citiranom delu da je 1934 gOOine utroSeno na druStvenu i-shTanru blizu 7 -i po milijardi rubaUa. On takode naV'Odi da je razvoi v·erionica iSao -sasvim slabo. G<>dine 1935 bllo ih je u eitavom SSSR-u svega 180 (®tr. Hl5-167). 106 ~luZbe. za ~o:noC poro?ici. i stanove. Sem toga, pojediile slurZtbe dru~l obhm re!!avanJa problematike zaposlenih zena koji vee postaJe, .u m3!11Jj.oj- dllii ve6od me:rd., u 1d.rugim zem.ldama joS se ne uYode,_ ntti se pominde .njfuow. potreba (n.rupr. ruskmove. za p~Cofes.>onalnu •Oil'ijeritacliju, socijaJm radn1oi.)."' 1 Nacionalsocija!izam i zastita zaposlenih zena. ,. Nemackoj Dolaskom Hitlera na vlast u Nemackoj se pokusavalo da se u praksi ostvari parola kojom su se slu.Zili svi reakcionarni krugovi od pocetka dndustrijalizacije - zenu natrag u kueu. Vesta iskoriscavajuci tei!ak polozaj zaposlenih zena i nezaposlenoost, Hiltler je obecavao ponovno Ul'l!>ostavljamje »fJqp\log doma¢eg ognjiSta« u kojem se :Zena potpuno posveCuje mu.Zu i deci. VeliCanjem u :Zeni liskljuCivo i jedino njene ·bioloSke f,unJkcije, Cruvena tri »K« ())Kinder, K.Uche u:nd K.irohe«), {'>>deca, kuhinja i crJ.Na«) tre1b<iila su 1da postanu ~edina briga: i podrwCje :Zene.257 Da bi se dobila radna mest.a na kojima Ce se zaposliti bar deo ad ogromnog broja nezaposlenih, Hitler je, pored ostalih mera ,(radni i koncentracioni logori, javni radovi i sl.), predvideo masovno otpuStanj e Zena.258 Prve su na udaru bile Udate Zene, .supruge · dr.Zavnih ·slu.Zbendka. Zatim -je bile zabranjeno zaposl~nje zenama u drzavnoj slui!bi ispod 30 godina starosti (Zaililon •Od 30 juna 1933), llime 1se ustvari krSiJ!a odreclba 256 Op.Si~ite ~~:poloZaju Zena u SS~R-u, sem navedenog, vidi: Ravnopravze zenscm v SSSR, u redakc1ji L. Petrove i S. Gilevske )ll[oskva, 1957. · ' : 57 19~4 H~tler se obr~Ca Zenama.: ·))!deja' izjednaCenja·· .Zene·'sa muskar~Ima Je P:"odu!tt Jevrejskog intelekta, koji je dekadentan -i -?edostoJan nemaOke _zene.. . Mi nemamo nikakav drugi poziv za zen~.. nego dete. Ne treba meSati dva sveta; svet mU.Skaraca je naciJa·, df!~ena. Zen~·je muZ i dete ... «~ Vidi: Dr. A. BoZiC, op. cit., s~r. 207;_ Ill: N1cht 1m Beruf k:anniSt Du gliicklich sein Dein richtiger Wrrkung.skrei'S ist das Heim« - vidi G B Mort'on· op et"t str. 149. · · · · · ., U NemaCkoj Je 1925 godine bilo zapoSJlen'o oko 11 i p.o miliona zen:a. Od toga ]e 68..3°/1) otpadalo na neudate. udovice i ra~Zve­ dene a 31,7°~o ill~· ·~d.ate. Vidi: Marguerita Th!ibert: Crise economique et trava·u femt'nzne, .))Revrue international ·du travail« 1003 vol VII, No 5, str. 648. · ' ' · 25 ~ 107 �Vajma<rskog'UlStaNa. 259 To je iJza'ZJVa.!l.•o mnog.a o{wuStanlj\a, naro~ Cito u prosveti, tako da je ikasruije. moralo da bude izvesnth p(}vla~Cooja. Ovako_·_d:rastilme mere u odaw!S-u na rradnice, na....;. ravtn:o, nllsu se mogle prd.m.enjiivati, a1Ji se- neSrt() rpoik.UISavalo· ti. u tom pravcu. Znacajno je spoonoouti da su se rprimerujivale• i mere IZa atstranjenje Zenske omladine Sal trZi.Sta r.a:dnesnage_.261) Fmto je pr<J!PiaO poku!Sati• da .se u ve.oof meri ·el:iminiiiu zene iz-radnog-odnqsa, nacional.-socijaHzam je, dosledno svojim -mi- · litari.stiCkim shvatanjima o iskljuCivo bioioSk.oj funkcijd Zene, bio primoran da provodi odredene mere za- zaStitii materin~­ stva. Te mere kretale su. s.e strogo u okvirima nacistiCk.e »idea..:.. logije« o .Cistoti rase,..,phvatanja o jedinstvu kapitala i rada,_ a, provodile .su se u okviru naci-organizacija, naroCito ;»·Franta rada«. • Radnica--se posmatra prvenstveno kao deo »narodne !Z.ajed-:: nice« a ne kao radnica. Zena za maSinom tr~ba -da bude ulbe:d:eD.a )>da vrSi specijalni zadatak med:u s.vim Zenama nacije«. 26.~ 259 Vajmarski ustav (Cl. 128) je ·predv<idao jednak _pristwp i jednak tretman u drZavnoj ·shrlbi. Medutim, 1927 godme udate Zene nisu ima:le pUID.o pravo na d'odatke (za stan, na decu), a 1933 g., po ~ZB.konu, bilo je <!ag;v~ljeno o~tu~iti od ustavne .od:edb~ .. Propis o Zenama -·sluzbemc~a, 12-aro-Clto o merama otpusta~J<;r udatih Zena, kao i propise u vez1 sa. IZenama. posle 1933 godine~ vtdl op.Sirnije BIT: Statv.t tegat des travailtev.se~, .~tr. 540--!?:W· · _ . 26o Organizacija .poslodavaca, preko koffilSIJe za: soCIJalnu poh..:. tilru, takode je prepO>ruCila zabranu rada u istoj porodici .i ~uZa i Zel).e. TrgovaCka i indus:bri.ska komora u Hamburgu uputUa Je·:.u tom smi..slu pismo na 20.000 preduzeCa. Poznata firma Bosch apelovala je na udate~dnice, da oo.me napuS.te posao, jer Ce ·ina_ce biti otpuStene. Jed!icFfirma (fahrika cigareta) pozvala je na: udaju i dala svako] radnici koj a napusti po-s,ao •600 maTaka za- udaju, :pa ipak ISU svega 122 napustJile posao. , Posle otp.uStanja Zena ispod 25 .gad-ina -starosti na njdhD'V'o mestQ zapoSljavani su oCevi porodica.. Nezaposlene radnice u1;1u6ivane su za slu.Zavke, poSto su !prethodno prolazile kroz sp-ecijalne kurseve. Veliki rp-okret voden je takode za rad u p'oljoprivredi, p·a su osno.:. vani i specijalil·i [ogori ia obuCav-anje ali uspeh je -bio neznatan. ISlo -se Cak talro daleko da se u nekim f.abrikama poCelo prelaziti na m.anruia!klturu. Vidi op:Sirnij.e: G. B. Morton: op. cit., str. 149150. i 158. . . 251 0 nacional-socijalistiOkom ;radnom pravu vtidi: Rad'omir Zi>\tkQIVi:C: Ra.dni odnosi u' III Rajhu, Boog'ra!d, 19·3-7, n8.roCito str: 1!1-15. ' .108. U cilju !pripreme za poziv mate-r'inStva uvode ~e :u- okviru faJb~"ka i lrursevi d<:oje ooganizuje ·»Rci<lhsmuttwdienst«, 'U zajednici sa m:hnietarstvom unutra:§njih p•oslorva, .o h;i;gijenskfum ; pedagoS!k.im [plitanjima. Slln!liiba sooija1ne ·rfrdnice ·U IPO'eduze6u takode se st..vlja u sliill'Jbu »Betriebsgemefuloohaft-a, i »Volksgemeirusc)1.aflt-.a «. 262 Godinu dana pre po.1:etka rata, 1938 .g., donet je propis o 8-Casovnom radnom vremenu,1 s tim da se radni dan mo!Ze produ:Ziti najv1Se .na 10 Casova dnevno. Ustvari radna nedelja iznosila j e u to ddba 50- sati za mu.Skarce- i 46 ~casova za Zene. U toku rata, ·1942 1godine, do net je zakon o, zaStiti ma~erin... stva, po kojem je trudnicama i majkama doj1lj3m,a~ zabranjen prekovremeni rad od 8 'uveCe do _6 ujutro i rad nedeljom i praznikom. Pored toga zabranjeno. je ·otpuStanje -radnica za· v:reme trudnoi!e i 4 meseca pos1e p·orodaj a. Sem toga, po jednlom prqpi6U iz 1943 g_ (oo>Freizeitan6trdnung«), iiene koj·e imajiU dom·ai6itnStv·o doiblijaju ·prawo da 4 Casa nedeljno i jedan dan meseCno izostanu sa posla lbez praVa na iplatu. Vrlo slabe · Zene imaJu pravo da tra1Ze da ne rade prekovremeno. U toku rata ·Zene su se S.iroko uvla•Cile ne samo u ratnU privredu u pozadini263, ·nego su ih ·masovno .tnobiiisali u v6jD.e formacije. Relativno Woka zaStita rZena ali bez prava na 262 Svl podaci uzeti su· iz. citir-ariog del-a G. B.· Mortona.- Vidi QPS-irnije: op. cit.• od str. 161 ·i da:lje. 0 iskoriSC-avanju ·socij1alnih radni<:a u preduzeCu- u svrhu p~ovodenja naci-politike i 11:slovima pod kojima sru u III Rajhu s·ocijalne radnice sticale si;lremu -i dobivale nameStenje, vidi LuiSe Frankenstein: La femme et te service sociai dans t'entreprise, ))Revue. intemation;:ile du travail«, yol. XL, No 3, 19391 str. 348-349. Popis zak.onskih tekstdva u vezi Sa Zenama U NemaOkoj Od 1933-:---1938 god. vidi BIT: op, cit., Stt". 669--670. . 263 UCe-SCe zaposlenih Zena u Uikupno zaposlenom 'osoblju 1939 godine kad je o'bpoCe'o rat, iznosilo je 31,&1/o.· NajviSe ih je bilo rU od.evnoj industriji (74,2°/o), zatim u hotelj_erstVu (68,Efl/o) 'i Zdhlv- · .!!tvenoj ·sluZbi (63 15!0/01). Vid~: Sara Southali and Paulina M. ,Newman{ Women· in German Industry, 1949 (ilzdanje odet:ferij a .ia radnu snagu Ureda ·vojne· up-rave SAD). , 109 �jednaku pl~tu za Jednak rad, <Jstala je i p<lSle rata u Zapadnoj Nema<lk<>j. Ali ootaai o;u i tra.gov;. nacistiCI!cilh shvatamtia ru od~ nOsu na Zenu.264 ZaStitmo zak01Wdavstvo o zaposlenim Zenama · " Jugos!aviii (1918-1941) Zavriletak Prvog svetskog rata doveo je do zajednlcke d r~a v e jug o s 1 oven skih n aroda, Mo je dalo o.snovu za uspeSan pl'livredni razvoj, i pored nasledene teSke privredne situadje i posledica koje je rat ostavio za sobom. Ali ubrzo posle obrazovanja nove ddave (22 decembra 1918 g.}, :waniCno nazvane Kr.al'jevina S:rtba, Hrvata i Slovenaca, iziS.lo. je na videlo da je ta nova drZava »·bremenita mnogim suprotnostima, koje su se usled velikosrpske liegemonije, nametb.ule monarhijom KaradordeVlica a hurzoaskom vladom, odmah u p<lcetku pocele nagl<> "a<>Stravati«.205 • ZaplaSena revolucionarnim previranjima, koja su se, potstaknuta Oktobarskom ·reirolucijom, snaZno ispoljila i kod radnika i kod seljaka, vladajuca burzoazija uspela je vesto iskoristavajuci izvesne slab<>sti radniCkog pokreta da donese Vidovdanski ustav i da se od legalne i masovne delatnosti komunista - donekle i privremeno - osigura Oibznanom ·"i Zakonom o z.Stiti drzave. U prvih pet godina postojanj a drzaVe ona je prim.orana da, ~. roko otvarajuCi v·rata stranom ka- .- z64 Pored ostalog, i 1953 ·g. je na sn:a'2:i propis po kojem Z.eria drlavni sluZ.benik. moZe biti otpuStena kad se u'da; Ovakva shvatanja prenose se u industriju. Kako pi~~ »~elt der Ar9·eit« (maj l953), u hekim industrijama od Zena se p:Pilikom sklapanj,~...wgovo~a .zahteva i kl_auzula po kojoj Ce u sluCaju udaje radnica automatski :izgubiti zaposlenje. Oitirano !Pl'ema: Vers la Jihe Conference mondiaie travailteuses~ supplement de I, InfQnnation syndicate mondiale, .No 4, Fevrier 1956, str. 6. 0 shvatanjima ro 3 »K«, koja joS uvek.. postoje, vidi cit. delo: Women in German Industry. ! 6 ~ Josip Broz Tito: IzveStaj o politiCkom radu CK KPJ, V kongres KPJ, stenografske bel€\Ske, Beograd, 1949, str. 20. HO pitalu/66 :r;-elativno ibrzim tenilpom razVIJa industriju, tempom kalkav u kal'll1!i.jdm gocLinama sve do 1941 g. VliSe nece wspeti da postigne.267 Taj po,cetni period industriskog razvoja karakteriSe sve do · 1925 g. znatan porast decjeg i ooenskog rada. Tako, dok se u pe~iodu 1920-1925 broj zaposlenih muskaraca povecao svega za 9°/o, hr·Oij .Zena pO'veCao· se za 95°/o a brad dece z,a 300°/0<. 266 Sem toga, mednl •Zetns.k~Om rad.noo:n IS!Il·agotm u znatnoj meri su preV~LadivaJe radnke Wjpod 18 ,godina stamsti.'" '11<> doil<wruje da je i lrod nas put k~ita.list1Cike inc1u.strija1Jzacije :iSao putem siroke eks>ploatacije zenskog i deejeg r"da, tznatno jevtini(j\>g a •bar jednako produktivtnog, ako ne i produlclivnijeg' u nekim pos1ovrlma, k"<> i muilkd l!"ad.'" Napll". telksillna mdrus<II1i\ia, koja se na,g'Lo =vijaila 1bail ru tim prvim pooJ.erotruim gocLinama. 266 ». . • staru Jugoslaviju su nemilosrdnto- eksploatisali svi mo-guCi stTani kapitalisti i finansiski magnati. • . kao zemlju po prirodi vanredno bogatu a .po tehnici zaostalu«. (Vidi opSirnije: Boris KidriC: 0 izgradnji socijalistiCke ekonomike FNRJ - IzveStaj na V kongres KPJ - Stenografske beleSke sa Kongresa, str. 634). 267 U tih prvih pet godina podignurte su 7S.2 tv'omice sa preko: 58 hiljada radnih mesta. Vidi: Dr. V. PetroviC: op. "Cit., str. 50. Vidi tak.ode: Dr. Cvetko KostiC: Seljaci industriski radnici, Beog.ad, 1954, str. 115-116. . 268 Ove podatke navodi, preina izveStajima inspekcij-e rada, koji su obuhvatili jednu osminu preduzeCa, Edib Hasanagii:: Nezavis'lii sindikati, Beograd, 1951, str. 14 i 15. MoZ-da ne sasv-im siguran ali ipak znaCajan podatak u vezi sa porastom Zenske radne snage navodi se u Rezo1uciji o Zenskom radru na IV kongresu KPJ odr_; Zanom 1928-.g. Tu s-e, naime, kaZe da se u periodu 1921-1926 »Ude'o muS.ke racine snage smanji"o za so/1'1, dok se udeo Zenske radne sna,ge poveCao za 97°/o,«, ilmo i to da su tada radnice Cinile okO 27°/o industriskog proletarijata. Vidi: Istoriski arhiv KomunistiCke paTtije Jugoslavije, tom II,·--Be'<>gll'ad, 1950, sti'. 207 •. ll6t Napr. u M.ariboru, bilo- je zaposleno u tekstilnoi industriji 1925 godine svega 351 ZenaJznad 18 godina starosti, a 2352 su bile u doPi · ispod 18 godina:. 270 Prema popisu od 1921 god. bilo je ukupno 269.878 Zena koje zaraduju van ptoljo,P.rivrede. Da se naglo poveCavanje broja zaposlenih Zena u kasnijim godinama usporavalo. govorili bi navodi: da je u toku 10 godina (1921-1931) odlazak Zena iz poljoprivrede u druga zanimarija iznos,io svega 100.1)00 prema 400.000 muSkar.aca. Vidi o tome bliZe: Mijo MtrkoviC, Ekonomska struktura Jugoslavije 1918 - 1941, Zagreb, 1952, II izd31Ilje, str. 7 i 17. Medutim.,_ -). 111 �; No i po~ed novostvorenih radnih mesta -:u industriji, olbzi-:;r.om da su se u Jugoslaviji privredni problemi r.Savali »najc oosce samo p<>d po·lii'llili\kD-"partiolkiim UIPlivima, a ne u dwhu stvarnih potreba privrede«,271 znatnom broju-ljudi je iseljaVa:p.je joS uvek ostajalo kaojedina moguCnost opstanka, ·i zato se Ono D.astavlja i u novoj drZavi. 272 Zene se, sem toga, u znatnom broju regrutuju za kuCnu poslugu.278 Kao jedan od ustupaka radniCkoj klasi; a na osnovu odre-:daiba Vidovdansko,g ustava, vladajuCi krugovi nove dr.Zave, analogno stavu i" shvatanju vladajiUCih 'krugova i u ·med:runarodnim varzmerima {MOR) o polirebi da se Ul.'>j)OStavi »Socic jalni mlr«, .don<ill sru .u prvim poSilera<tnim goclinama nek<>liko zakona i.z obLasti socijahrog zaikonodavswa. To zako~ godine 1939, p~ statisti~ma SUZOR-a, proseCan b~j ~-~a - ~­ guranika iznosio je svega 194.789, adn. 27,0'»;/o od.., sv1h 0~1gur_an1ka (treba imati na umu da ovde nisu obub.vacene zei_le- d~zavtu s~u-:­ Zbenici, kao ni one koje_ tsu bile os.igurane ~od ~ratnnsk1h blagaJf!_l i sl.). Vidi: ,>RadniCka zaStita{<, 1940, neslJu.Zberu deo, str. 175. . · 211 Dr. cvetko GregoriC: NaSa industrija, »JubUarni zbonnk SHS« (1918-1928), I deo, BeogTad, 1928, str. 159. . .. 212 u vezi sa Zenama treba pomenuti pr?Pis iz 1929 g.~ koJitn je, poSto se pojavilo GeSCe grupno -i,seljav~J~ u F:ancusk~ od!edeno da se ne mogu is-eljavati u tu zemlJU zene, IS_pOd 25v god~a starosti, kao· i nepismene Zene uopSte (pretho~o Je uopst':- bilo Z:abranjeno iseljavanje ako se nema unapred ~1gurana egZistenCrja u zemlji useljavanja). Vidi: D. -qstojiC: .op. ct_t.,_ etr". 120. StruktUru zenskih iseljenika iz. Dravske banovme_ Vlcli: dr. K. Vodod pivec: op. Cit., str. 3'6. , ·h 1 . ; 21s 1934 g. bilo ih .je osigurr.ai!lo oko 56.000, o~. 3()'0. o o sVl · Qsa.guranica. Medutim, ka-o ni Za!kon'om o radn_Jama. IZ 1~1-~ g., tako ni kasnijim ~-o-pravnim propi<Sima one msu bile za:s~H~ene (Sem prava iz socijal.nog osigurartja). Na nji~ su se odnoscrh r~-: l:iCiti prOipisi, prema · terito<I'iji ~a ko}oj ·su. ra:?-He. _Tako sru u. Srbi]'l bila na sna:z.i »Pravila o odnOSlm.a slugu 11 DJihovih gazda«, 1Z ~9~4 g., dopunj-avana 1905 i 1910 g.; u Crnoj Goli nije bilo posebn!?. iJ-ropisa · za Slovena-Cku »Poselski -red«, od 1~·21 g.; u .. DalmaciJ1 »SluZin~ki pravilnik«, iz 1854 g.; u Vojvodini »I~vod iz XIII. zakon--: skog Clana« od 1876 g. koji reguliSe odnos 1zmedu »Sel]aCeta ~ gazde«; u :Hrvatskoj i Slarvoniji »Privrement sluZinski Ted. ~a la-:danje«, od 1853 g., i »SluZben.i red za gr~~ove ~ Hrva~koJ :.sla~ voniji« od 1857 g.· .. u Bosni i HercegoVlDI »PTi'Vremeni · sluz•mskl red,, .~ 1910 g. OpSimije vidi: Centralni sekretarijat 0 adni~klh komora u Beogradu, Za. za.konsku zaSa~-u kuC.n:1.h pomo&ntea-;· B~ grad, 1936 g. 112 nodavstvo predvidalo je relahlvno Siroku. zaS'titu radni.ka. Ali Stahilizacija burZoaskog poretka, prarCena Pi'ogonima k1a_snog radniC:IDog pokreta, onem{).guCila je da 'Se a:-eS:e pojedina pHanja il<oja su ostaila da se re8e posebtnlm rpmphsd!ma (n"'!lr. rpenziono osiguranje), .ilovela je do ruavanja pojedln.ih prava, ne&ov;oljne i -neefik31sne <kontrole, Sto je irna,lo za pooled!i-cu maso'V'llo n-eynimenj~v.runje i kTSenje postoje6ih propis'a.274 Tri osnovna zakona iz prvih posleratnih ,godi.na hila su Zakon o tnspekciji rada {1921), Zakon o za.Stiti radnika {1922) i Zakon o osiguranju radnika (1922). IMedutim, kad se izlazu propisi koji su abeZJbedivali posebnu ~Stitu Zena u radnom odnbsu i za.Stitu materinstva, treha imati na umu da su Zene u bivsoj Jug.oslaviji bile lbez ikakvih politlckiih prava, da su Saroliki nasledeni gradansko-ipravll.i propisi ogran1Cavali prav...: nu i poslovnu sposobno.st. udatih Zena; da su ·stavljali :Zenu u podreden polo.Zaj, Sto se odraZavalo i u njenom .ekonomskom polo.Zaju. 275 Posebna za.Stita Zena ima osnov u Clanu 19 {ali.rl~ja 2) Vidovdans.kog_ ustava, gde se . ·ka:Ze da se Zene {d: nedorasli) »imaju posebno zaStititi od Stetnih poslova po njJrhovo zdravlje«. Zastita materinstva (uopste) takode spada u delokrug ck~ave na IO!Snovu ,ffi. 27. 1(U kasnii'em, o'krtJr.odlsaDliom UstaV!U dZ 1931 g. ave su odredbe izostale.) Sem toga, Vidovdanski ustav (ikao i nnaj kasniji - oba u oL 19) pred'V'ida dostunnost &V'irrri drZavljanima 5-Vih zvanja i svih struka drZ-av:ne shi!ilbe.1!76 Ove 274 vee 1925 konstatuje ·Se da je soc'ij'alno ZaikonodaVstvo. proSlo kroz trl ·faze i da se vee tada uSlo u treCu fazu- u kojoj se ».sa otvorentoSCu i cinizmom g-azi sve Sto je dotle postojalo«. Vidi: Zapisnik prvog kongresa radniCke komore, Beograd, 1925. 2 75 OpSirnije o tome vidi citirano delo Ane BoZiC, naroC:ito str. 161, 178, 185 i 204. Vidi takode: Eisner· dr. Bertold: Privatno-pravni poloZaj Zene. po danaSnjem pravu J-ugoslavije, Beograd, 1934, kao i Prokop d,r. Ana: Prava Zene nove Jugoslavije u brak.u i porodici, Zagreb, 1950. 2 76 Zanim.ljivO je izlaganje prof. .Zivojina PeriCa u· njegovoj studiji Covek i Zena (Beograd; 1922) o upotrebi reCi Srbin i »gradanin«, odn. »drZav]janin« u Usta:vu Srbije od 19fJ3 g. i u Ustavu Kraljevine SHS od 1921 g. u vezi S'a .Zenama, gde isti-izraz u-nekim Clanavima r.azumeva i Zene i muSkarce, ·a negide samo muSkarce - ·iako se o tome ne daje nikaik.v-o 1luma-Cenje- (str. 30 i dalje). · 8 ?.:ena u radnom odnosu 113 �pOO!eilnlj e <idredbe, meduiliim, Il!isu se Ill cel1ooti rp:D<>V1<>cLille, jer zene u dl:WaV'Iloj slmbli ltl1isu lunale it1.i p<>il]mnu pra'Wllll, a jto~ man1e stvamu mog.uCnoot da sti>Du sva zvanj.a. 271 :RraviQ na jednak.u p1atn.t .za ~td r8!d, ·osnov -elk)oinomske ravnqpraV!l1dSiti Zene, ffije bi1o obezibedeno Zenama ni UIS'ta~om ni drugJm r<aiT<otruima. lZUtZetalk t1.1. ~Oiffi pogJedu tCime o&redhe u kojima se izriCito predvida pravo na odredenu platu bez obzira 1na prol.278 Po pu-arvrliliu !l'adruire su d!male .ni!Ze 1nadnice.nt _ N&redba od 31 marta 1934 g. o arganizaciji ·sluibe PTT (Sl. N. br. 88]34) ustanovljava kontingent Zena koje se smej~ uposli~. Tako se u odnosu na ukupno -zaP'osleno osoblje na radmm mestima na kojima se traZi univerziltetska diploma moZe zaposliti 3Q0 /& Zena, na mestima za koja se traZi s:rednja Skolska sprema 2!l0 /o Zena, a u ostalim ni.Zhn kategorijama sluZbenika svega 100/oc Zena (Cl. 34 i 3·5). Na osnovu., toga odreduje se da se Zene viSe ne primaju na posao ukol:Lk!o je ispuhjen taj procent (Cl. 45). U vezi sa praV'Om na rarl Zena treba navesti i odredbu (§ 6) 2 77 Pragmatike namjeSteni'lca Slavonske podravske vicinalne Zetjeznice, uglavnom za pisarniCkiu sl~: »Udate Zene - izu?ev Zene namjeStenika - po pravilu se ne primaju u sluZbu Zeljeznica.t: (§ 6-1). u &luCaju ·porodaja pravo na otsustvo od 30 dana (str. 6 i 25). 21a Napr. Naredba o minimalnim nadnjcama za nekvalifikovane radnike u cig1arsko-crepa!!skiril preduzeCima na teritoriji Dunavske banovine, od 16 juna 1937 g. - Sl. Ust Dunavske banovdne l>r. 13,/1937. 279 Napr. u periodu od 1922 do 1940 ra'ZUke u proseCnoj garantovanoj na:dnici izmedu mus"karaca i Zena u Slorveniji kretale su se od 33,7% (1922 godina) do 27,80 (1935 i 1937 g.). U 1936 godini najn1Za proseCna gaTantovana satna I)adnica i2iriosila je 16,05 din. (prerada koZe), .a naiviSa 37,46 din. (grafi-Cka indus:tri:ia). NainiZa Zenska nadnica izn'osila je 10.61 din ..(ku6na posluga1 adn. 12.20 din. (indU'strija obla~) a naiviSa 28 69 din. (grafiOAA ilndustrija:). Vidi 'opSimije: dr. KaCa Vodopivec: op. cit., str~ 30-32. Zerie zaposlene u trgovini u Sloveniji imale su za 26,79°/o ni.Z-u 'platu od mUSkaraca. Vidi: Vera BaCiC: UktjuCivan.je Zena. .u. PTivredu, ·»Vesnik rada«, br. 3, 1950, str. 97. 0 razlikama izmedu na·dnica m'US'kai"a•ca i Zena vidi'tak:ode: B-ogdan K!relU.C: Ra.dniCke na.d1iice, Beograd, 1937. 0 eimploataciji radnica koje su radile na a:k!ord navodi neke podatke i Mebodija Sokolski u bro§uri: Najamn.ina u ·sta.roj Jugostaviji; Beograd,· 1951, str. 4.1. Ra:zlika u ·plati predVida se i u (obrascu) U grovora -o zaposlenju jugoslovenskiih poljoprivrednih radnirka u Franouskoj, Sto se- vidi iz PO!lebnih .rubrika za iznos nadnica za Zene ·i'· m'U'Skarce. Medutim, u ob-ra:scu za in-dustriske radnike predvida se sarno minimalna- nadnica a ne; p<>minje se pl>l (cl. 4 - st. N. 282./1933). lsta pragmatika odreduj·e zaposlenoj Zeni 114 Sem toga, pojedini. propisi u ve~i sa platama izvesnih kateg,orija drZavnih i. samoupravnih -sluZberiica za udate Zene izriCito predvidaju mallje ukupne plate.280 Prema tome i za bhrSu .Jugoslaviju moZe da se ka.Ze da su sve J>>l_PoVlastice« i eventualna materijalna davanja. koja su na osnovu poselhne · zaStite Zena :iSla na teret iJ>OSlodava.ca us.tvari p-retstavljala zakinuti deo plate Zena. 280 Uredba o dodacima na skwpoCu rdrZavnih sluZbenika gradanskog reda (§ 3) predvida: ako su mUZ i Zen a driavni slu.Zbenici u istim pol-oZajnim grupama, ako stanuju u istom mestu, ne mo~ svak.i. b8. se'l?e primiti liCn:i dodata!k na skupoCU, vee se jedan, i to ~aDJ'l, kad rm dodaci na skupoCu nisu jednaki, smanjuje na polovmu (SI. N. bT. 130./1931). Izmene i dopune Uredbe o dodacima na skupoCu dr:Zavn!h sluZbenika (81. N. br. 84/34) predv:idaju gub:itak prava Zene na liCni dodatak i to bilo u celosti, bilo 75°/o, 500/o ili 300/o, prema tome kojoj kategorij.i ·S1u.Zbenika priparla, odnos:no ko.liki sru rprihod-i, odn'osno, kojoj kategoriji 1pripada muZ te Zen e. SliCan propis postojao je i za op.Stinske sluZbenike llPOslene u adm.inistrativnoj sluZbi ili preduze&ima i ustanovama (81. N. br. 111./1934); srilanjenje, odnosno gubitak prava na' l!iCni dodatak na skupoCu vaZio je i za Zene penzionere potpornog fonda ·radnika p'o artilerisko-tehniCkoj grani (SI. N. br. 73./1935). Uredbom o sma.ri.jenju liCnih prinadleZn'osti d:rZ.avnih i satnoupravnili sluZ.benilm udate Zene drZavni _ sluZbenici izgubile su. uopSte p(l'avo n-a liCni dodatak, sem u sluCajevima kad supruZnici Zive u razliOitim mestima, ili kad Zive u dstom mestu ali Zive odvojeno »UtSled braCnih razmirica«. Istom Uredbom pravo na IiOni dodatak na sk.upoCu gubile su i udate Zene - penzioneri (81. N. br. "!!17/1935). Medutirn, posle nelroliko meseci udatdm Zenama iz prethodne Ured.be p'Onovo je dato, u izves-noj meri, praV'o na liCni dodatak na skupoCu, i to: drZ. sluZbenicama i pen~onerkama ceo dodatak, ako meseCni bruto p:rihod m~a ne iznosi viSe· 011 500 dinara. Ako, medutim, Irltnevljev prihod · iznOsi vriSe, onda se liCni dodatak Zene sm.anju.je »za onoliko lroliko iznosi pobvlina one srtlii!e koja ostaje kad se od meseCn·og bruto do-lwtka muZ-a odbije 500 dio., (Sl. N. l>r. 248/1935). Po Pravi1ndku o radniCkim kategorijama i platnQilll sdstemu za morskye S?lane ~CI. ~· t. 4) porodiCni d'odatark. na skUIPoCu ne prip-ada zem, ~ Je men muz &posoban za zar-adivanje, ili ako raili ~.on. u solan1 (~1. N. 234126). Analogni propis pootojao je i u Praviln.illru. o radndCkim kartegorijama i. platnom stistemu u fabrikama duVtana (cl. 9, t. 3 i 4 - S1.. N. 268/1928) kao i u Pravilnilru 1> radniCkim k:artegorijffina i platnom s:ilsternu u stovari.Srtima nepreradendh dluvana (§ 10, t. 4 - Sl. N. bT. 240/1928). 8' llo �Prve odi:edJbe o posebnoj ·zam:iti IZena pojavljuju se joo pre i>nificiranj,l' radnlckog zakonodavslva. Tako, Naredba Zemaljske vlade za Bosnu r Hercegovinu, PovereniStva za socijalnu 'politiku {od 10 feb. 1920 br. 3326), propisuje da su pos1odavei duZni -da »ohrate osoibltu p.a2nju .na Cudoredn,o·st ii mol!'al tih radnika Czena i dece), j,er to zahleva njihova {mladahno) dolba i zenski spol« ·~cl. 5, lac. 4). Isla naredba predvida i zaStilu za weme pomdaja -l[mslednji mesec pre i 6 nedelja '!><>Sle porodaja zene se »ne smeju upotrebljavati« '(cl. 30, a!. 7). Uz tu naredbu data :su i dv:a orbras:ca r.a:dnOtg re:da, u kojima IS'e takade !pi'ed'VIida posebna !Za:Stita Zene 1 odnosno :gde se -osta,vlja. slohodiD.d pr'O·stor za nwbrarjanj.e la:lclih poslova 'koje mogu da obavl!}aju Zene. ViSi, odnosn.o -niZi""fminimum g'odin'a stla11osti .kao wlov za prijem na .posao Susr~Ce se u nekim posehnim propishna. Tak·O, nap-r., RraWJnrik ·o .radu u monopollskim wtanorvam.a, od 19 juJa 1935 ,ge>dme,. p~edvicra ika·<> uslov 11la za[>o.siletThje ZeOOkih -1ica naama>:llje 18 ,g., OrunOMO 'kaJ~ !<'OiillljU ll!'·an'oo najv·i:Se 40 godima, :dok ta gta:nttc.a za muSkarce iwl-osi 16, odnosno 50 godina '~Sl. N. hr. 26111935). · Min'imalno 18 godina starosti, ka.o uslov za stupanje na posa<> zensklih Liea ·~za mllllikaree - 14), tr.Zi i Uredba o uredenju uslova ·rada na pomorskim ibrodovdrrna KralJ. Jugoslavije, 's t.im da se Zenska Hca m-ogU zaposliti saril:o U SViojstvu bomlc~ki, .•poolru:ge zemkillh ');lutndika 11 ik:albinanna i ,r. ~~61. 4, t. •3 Sl. Nov. br. 86/1935}. Moraln'i ·momenat uzet je u 01bzir u v.ezi sa zapoSljavanjem Zena i u sporazumu () v!'lbovanju i anga:Zovanju._poljoprivr_;dnih zenskih rad~ sa lNilorije Kralj. ;Sll]S ,;a NemaCku (kld· 22 II 1928 - SC N. hr. 64/1938). Sp·o·razum, n.adme, ~red­ vida ·da »:radnice do 26 godl!n.a n-aCelno ne mogu bilt1 smeStene poj-edince na ~r·a1dn-om melstu up-asle-nja«, ka<o i da Ce se 2a p~eduz&rnanje tpotrebnih mer a za lUa•Stitu ZJdravl~a i . mm"ala Zena i maloletnika sporaz.uineti meduso'bno Centraln1 (ldbor za po.sredovanje rada i Nema,Cka radniCka centrala (t. VIT •i XIX).· OvaJkJva odredba ponavljw se i u Zaik:oo~ <> spa,ra""":'" sTpsko-'hrvatsko_-sloven,aC:kirn. .polj;aprivr·edn-rm sezonsk1m 0 raJdndciima li:zmedru v1acde Krr'a!J,j. SHS i N em8'Cke l{pe>d VISl N. br. 229/1929). 116 U Prav'ilniku o radu ·u monopolskim ustanovama ppstoji takode izvesna odredba u vezi_ sa m.oral.om, gde se kaZe. da poOStren pr-etres nad Zenanla moigu vi'Siti samo.Zeile, .-pri Cemu muskarci ne smeju prisustvovati {§ 21 - Sl. N. 261/1935}. U poglecfu radnog vremena, nije hila propisa koji hi- radno vreme za Zene druga:Cije · re.gulisali nego za muSkaroe. Prema tome, i Zene su radile u industi-iji, p.o pravilu, 8 ·Casova,. u trgoVIini devet a u zanatstvu deset ;Casova dnevno. Ist()• tako nije bilo posehnih propisa za ·Zene ni u p-o,gledu odm-ora- u toku rada, nedeljnog i godiSnje.g odmora~ 281 Zakonom o zaS:titi rad.nika zabrana noCnog r.ada Zena, .koja je veC ranij-e postojala u veCini podruCja, formulis-ana je uglavnom prema Bernskoj konvendji, odno&no- Konvenciji fb-r. -4) -o· no·6nom Tadu Zena. Pod pojm,om noC srnatra se Jper.iod od 11 ne!P~ekiJdnilh railinlih ,c..,ocva, IT<oji <!bavezn<> obuhvacta vrem-e od 11 Casova uveCe do 5 Cas-ova ujutro; No·Cni rad- se dozvoljava u slu·Caju viSe sile i kad je u pitanju obrada- m-aterija podlo~nih kvaru. No, dodata je jos i odredba po kojoj se n6Cni rad m·o:Ze uvesti i u sluCajevima ·»neizJbeZne drZavne potrebe((' koje sluCajeve utvrduj·e »Samo _Mi.nistar&tvo sodjalne polltlik:e« ~ill. 17, 18 i 19 zakona). · Obzirom da se Zakon o zaS'ti ti radnika odnosio· na sVe osoblj e zapo.sleno u ')>sVim zaria-tskim, industriskim," saobra:Cajnim rudarskim i njima sUCn'im -preduzeCima {radnjama) koj~ UIP~lda'Vaju najmanje 15 radnika.«, to 21naCi da :se zaStita u pQ.:.. gJ.edu no6nog r.ada odno5.:illa na Zene iZap.oSlffile u svtilma_: tdm preduzeCima. · U slucaju prekr5aja ovih odredbi vlasnik preduzeca se kaZn.jacva 'novcanom kaznom u iznosu e>d 50-3.000 din (§ 123). ' Zaobrana nnCnog rada Zena ponavljit se i u neklim kasnijim pr.op-isima. Tako se _u Uredbi o otvar-anju i zatvaranju ~rgo­ vaCkih i .zanatskih radnji -(preduzeCa) i o radnom vremenu pom\'6nog ooobLja (Sl. N. b<. 141/1929) odireduj e da •>iene bez 28 1 Kao i d_ru:g.e odredbe, ta.ik:o sit se li •odredbe o radnom vreinenu u prruksi Cesto krSHe. Prema i:zveStaju RadhlCke kotn;ore. u Beogradu, u 8 ve6ih mesta ·u Srhiji, 1926 godine, 'Od anketlr~th 1838 rad.nika sveg:a njih 47_0/o md:iloje 8 Casova .dnevno, fJWJ/, m.dtlo ·je 9 i viSe, Ca:k i prek-o 14 Casova· -dnevno. Vidi: Edi.b HaJSanag:iC: op, cit., str. 14 i 118. 117 �rao:J~~ ,godliina LStarostli ... ne mogu lbi.'!Ji zaposletne ne>Cu 'lli pre... duwcrma predvidenfum Cl. 1 Uredbe, ukoliko nisu pomoenici odnosno kalfe« (cl. 34). Ostale ·Odredbe analagne su cl. 18 i 19 Zakona o zaStiti radnika. Zabrwna nocnag a:<>da (od. 22 do 6 ujutra) predivida ~e i Sh1~benim redom za radnike kad drzavnih i privatnih rudnika i istra.Zdvanja u granicama predratne Srbije i Cme Gore (Sl. N. br. 297/1929). Ovim prapisam zabranjen je i pod.zemni rad. zena u rud.nicima. Odrediba o z<ibrand padizlemnog ,rwda Q<aa i mda noi6u) predvidena j e i u O¢tinn rudarsJ.ro...pOiliciJ9k:im pr(>pisima (cL 11, t. 1 - Sl. N. 224/1938, ispravka OJbjavljenih '!>rC>Pisa: u br. 2J5f38). · · . Zabrana noCnag --l'ada povezuje se ·u nekitn propisima (u l'Stom Clanu) zaj·edno ia o.dredbbarn1a o za.Sti•ti za vreme poroCiatla i dajenja. T:a je slucaj u Pravdlniku o udu ., monarp.alskinn illltanovama (§ 13, Sl. N. br. 261/1935). lista taka IPO:e<ma radnom redu tvornice lkellma Bi2\jak, .Zene se mogu upa·trebljavarti !Sarno za laikSe _ipOISILorve, n'o i'mi~otto· se istiJCe- da se ne mogm UIPOtrebljavati za no6ni rad od 10 uvece 'Go 5 sati ujuta:a·.'"' Zabrana no~6n-og rada za Zene predvid:ena je d u Poslorv.nom redu, u delu u kojem se reguli.ISe radna weme ~ill. 7. Sl. N. l>r. 118/1936). 8em toga, !Pit'Opi;se o zabrmi 'OOCn<>g rada sadri.e i Rrudnd ugova'r za. radnike Sa·lane Kreka -1Sinnin Han {Sil. N. br. 21a/1940) i Radni ugovor rza rl>d'l1ike sekdje za drubliinske istrame radove o:a naftu i sa {hl. 10 - Sl. N. br. 229/1940). Zabrana ra.da ona poslovima Stetnim za Zene sram.o je illar'javljena ZaJoanom d zastiUi radnika ~OJ. 33), odnasna njime je predvld~o da c-tinilstar socijail01e 'politike prapmtli UJSiLove pod koj•.ima _ u neldm pred~eCilma mogu. .~apoSljavati ·Zene, se ~ao i da se izvesni po~&lovi mogu zabranitL Sem ·taga, izalbrama 1olbavljanja odred:endih p01Slova Z.enama (i omladini) sadrzana je u nekalika prapisa iz dbla>li higijenska-tehn±cke zastite. Taka je specijalnim odredlbama Pravilnika o Mgii"'J'skim i tehniCkim zaAtitnim merama (SI. N. 19/1922) zabranjeno za!poSljavanje- Zena u industriJ'ama u kojima Se 2 2 s Vddi: Radni red V. Birl.jak J d<rug, tvpm.ice_ .;ketksa, Zagreb~ 1928 goo. 118 vr:Se radovi u v~ sa -olovom, zatim_ u ·odeljenjima -,gde se topi i duva ,stakuo kao i ilood ~aliiSiklih presa, odnoono na sv1m stamparskim ra,doviJma gde je rrudnik izJlozen uticaju •OlOVa (§ 136, 158, 230). [zUIZetno se· :rnogu zaposliti !rod aparata za bil'lo!Ili.Zi>ranje, p.rti. l'lasturan.ju. ISiloga, pn.i: pa.'kicwanjru tSlova i u magaoini·ma Zene kode rade vee dU!Ze godina na Stampa:mkim paslovfuma. Sem toga, poselbnim Pravilni:kom o upatrebi alovnag helila u bajadisanju (cl. 5) zOJbranjuje se rad IZena na mestinna gde se izuzetna upotrelbljava olavtio belilo (Sl. N. br. 10811931). [zuzetna i dnteresantna odredba u vezi sa zaJbranjenim poslovima sadrZana je u Ugovoru {Olbra,zac) a zapos1enju jugaslavenskih palj(>privrednih radnika u Francuskaj ·tel. 2), gde se zabranjuje zapoSljavanje Zemi oko CiSCenja ,i prezanja konja i ¥oi!enja .kanjske zapTege i poJj,a[priyrednih sprava ~Sl. N. box. 28211933). ··. . . Pr.apisi u vezi sa pasebninn ~nerama u paglledu higijen.skoc tehnicke zastite su ·aslrndlni. N<riane, Zail<cm o za\S1iliti a:.arlinika predvida samo obavezu da se urede odv:ojene umivaonice za zenske i muske radnike ·~cl. 31; t. 4), a Pravilnik o higijenskim . i tehnickim zastitnim merama u preduzecima 1(81. N. 19/1922) predvida u veCim preduze6ima, gde rade muSkardi i :Zene zajedno, sama advajene zahode (§ 13) i odvajene umivaanike (§ 16). Odvojene garderabe predvidaju se jedino u velikim preduzec'ma ·(§ 18, st. 4) a kupatila jedino u tvornicama papir.a, i to za radndke-ee ko1a rade ,sa krpama i na helenju (§ 332). Zasebna kont>rola zailtite Ze11Ja nlije 'Predvidena pa1selbnilm adredbama. Ni Uredba o O=pekci:j[ ~ada (Sl. iN. IJ.-. 139/1921) ni Zakon a inspekciji rada (Sl. N. hr. 6911922) ne stavlja u zadatak inspekciji izriCitu lbrigu a kontrali zaAtite !Lena niti izriCito opredvida ·da inSIPek1tori iada 'breha da ·budu. i Z.ene.283 Me- . duibim, ill Ure,dJbo mindl<;ltar.a saclj•ailne politike o specijalnoj 283 Zahtev za inS~Pektlore Tada .Zene postavljen je na Vukovru-skom kongresu Partije, v. Istoriski aThiv, tom II, str. 42; za Zen:ske ins;pektore rada plediroo je, ~oziwju6i se na UiStav MOR-a 1 Preporuku i!Z 1923 ~.e, ling..raZe Kankelj u dokuroentovanoro Clankru: Higijena i sigu.rnost rada -sa. poseQnim osvTtom na prilike .. ti. Jugostaviji, »Socijalni •arhiv«, lbr. 9-10, 1939, sir. 288. 119 �~spekctj'i rada za d-omaCu i kuCnu . indu.striju i .~a malo1etne . radnlke (St N. ·198/1921) pxedvida,ju se <I zene za Vlrilooj,e•n<>d' zorniCkih.zadaca kao pomoc sefu specijalne inspekcije. . · : ... !aka s~ struCno osoposobljavanje· Zenama de iure nije _ograniCavalo, 1pak .se u praks_i zabranjivalo Zenama da izu6avaju · izvesna _z_animanja)!84 Sem toga, "vee . prililwm stvaranja Jugoslavije, dosao do izrafaja slav vladajucih krugova proliv eko" nomske samostalnosti ·zen'a, a u korist shvatanja bral<a kao .ekonOlllL~og reSenja Zifvota Zene. To. se ogled::t u IZakonskim propisima koji »neudomljenoj<<' Zenskoj deoi daju pravo ..na ncevu penziju, odnosno porodicni dodatak. {Na taj dodatak __ s~o~ _su- ~aJ.i pravo samo do naVrSene ·~1 godine.) 285 Me9u. ,tim o~o prav-o imala- su de.ca drZa'Vllih rCinovnika, kCeri ra,di:t.ika n~su bi-le z:aSHCene. Orie 15e mo-raju Hi »urdomi•ti<< Hi ra-diti · ·z·a za:rradu. ..~ 'Pr~lVo na p€nziju ra!inoici ni&u imali sve do 1937..g., kad? :je donesena Uredba o sprovo·den.ju osiguranja radnJik<i za -sh.irCa~ ~ta:osti, iznemoglosti i smrti (Sl. N. br. 64/1937). U ovini pro' prstl!ia nema razlike u g-odinama starostr za radhike mu-Skarce ·i Zene u· ·_pogledu 3ticanjli. pra.va na penziju. Raz1ika po· IPDlu · riij_e se predvidala ni za drZavne .sluZbenike. Za ipriVatne nameStentke, medutim, razlika -je postojala u korist Zena; 286 ZaStita materinstva, -odnoon.o zarStita Zene u radnom odnoou pri kraju trudnoCe,_ porodaja i u ·periodu dojenja, sad:ri:ana je u p<>jedinim pTopilsima kodi reguli!Su radne .odnooe ikao .; propisa ciz obJastQ so·cij.arlnog osiguranj a, odnotSTIO JboJesnLCke grane "ocijalnog 015Wgu:ranija. 28 • ' Tako, napr.,. Zene u HrvatskOj nisu- mogle postati struCni z1dari putem nauk~nja na osnovu Kolektivnog ugovora Saveza graclevinskih P"Oiluzet?tika i HRS-a d.z 1936-- godine (vidi deo VII pod a). 85 · ~ . Vidi: ,Pravdlnik · za 'izvrSenje reSenja Mi.n:isrtars·krog saveta .be. 1~246 tod 1 decembra i br: 53993 od 22 decembra 1918 o dodacima ria porodic;u ·_(S~ke: novi:ne· br. 6}1919)~ l"po ka:snij~ propisima ~eud:a-·te ~c~ ~Z:Z· bmo~a zadrzale su ovo pravo. (Zakon o dr,z:'lvn~ ~moyn'lcrma-- cl. 147-154, Sl. -N.: br. 73/1931): Ovi PI"C))];}iS·i .listvan ·IroaJU koren jpS u ·propi&ima Kraljevine Srbdje. 286 0 ~:nzion-OID: osjguranju .u:: bivSoj Jugoslaviji vridi opS:i-rnij€dr. R. 'Pesrb. op. C?.t., ·str. -~49~15,3, ·16-9-183, i pop'Uilarno _izdanje·: Smeroo· B.Judolf:. . ZavarovanJe 2a onemogtost; starost iln smrt · Ljub- ljana, 1937, str. 25---26. ' Zakonom a .:.Stili radnika porodi!jski dopust pred'Viden je u·trajanju od 4_meseca •(pravo da se'ne radi ·dva meseca::p:r;~ porodaja i za1brana rada dva meseca pos-le porodaja~. Za .vreme trajanja rporQdiljskog dopusla pravo na naknadu za platu predvideno je propi.sim-a Zakona o Osiguranju radnika. Dok traje p.orodilj"Ski dropust IZaposlenoj :Zeni se ne motZe datrl.. 01tkarz (cL 22 ; .cl. 23). . Za dojenje Zakon o zastiti radnika odreduje placene pauze od 30, ·o<dnoS'llo 15 mfuuta na sva!krlh 4-5 •ilaoova raJda, i\to m~ vilsii ..ad toga da U je dete :u.· stanu majke iJli je mn.elSteno u deejoj ;ustanovci rpreruuzeea (cl. 24). , Zal<on a radnjama ~ 1931 godine (&!. N. 262//1931) smanj'io je indirektno porod:iljski dopust na ukupno tri meseca (za koje Vl!"eme se :zaJbranjuje o1puManje ~a pa&!a - § 236). Sem toga, ako majka sama doji dete, onda ima pravo na dva o~?­ ra po pola .sata za dojenje deleta. Time je odmor za do]enJe pred-vfden Zakonom o zaStiti radnika ustvari produ.Zen. 28 ~, Iako Zakon ·O radnjama smanjuje porodiljski dopusl na ·12 nedelja, ipak nekoliko kasnijih ·pmpisa donesenih posle Zakona o radnjama, a ikoji se odnose na specijalne kategorije ra~­ nika, predvridaju odredbe analogno anima ~ Zakoua o zastiti. radlriika (:iJZ 1922 g.). T·<rl<~ naprimer, !Pravcilnik o raruu u mon<>pulskim uslanovama {cl. 13 - Sl. N. 261/1935}, 20atilm Ra.dmi ugovor za r:>dnlke Se>lane Kreka-Simin Han (Ctl.ll-Sl. N. 212/1940), Radni ugovor za radnike sekcije ~a dulbinske i istraZne radove za naftu (cl. 10 - Sl: N. 229/1940) kao i Obrazac , za poslovni red izdat na osnovu •cl. 140 Zakona ·O radnjan\a (cl. 3) predvidaju porodiljski dopust u trajanju od dva mes.eca pre i 2 Ip.€seca posle poro"daja, zaStitu zaposlenja u tom periodu i pravo na prekide za dojenje 2 pula u loku radnog dana po 15, ·odnosno 30 minuta.l!ss 2s1 K~atak pregled za.Stite majke i: deteta pO o!J~ n-avede;n<:~ zakona vidi: D. ostojiC: op. cit.,_ str. 36--38. O_vde JOS treba· re~ da se ~akon: o radnjama nije odnosio na. osoblje zaposlen~ u drzav-:nim p:reduzeCfuna (§ 208 Zakona). · 2as 'Radnim redom tvornice Bizj·aJk. me'durtim, poroda:jno 'otsustvo gim-antuje_,se u trajclnju od ukupno 8 nedelja,_ i ne narvodi se lroldko se moie koristiti pre a koliko posle· poroda]a. - 121 �NaJ'z;atd ru vezi sa ma.teriln!st'll'oon, Zlillron 0 z..Stiti ra.dniika predvrda. obavezu vlasnika preduzeca - u k<>Jima radi viSe od !00 radmka, od kojih najmanje 25 ima malu. deeu, koju nemaJ'Il Jrome da pocvere - da podi~u i ii2JclriavaJ··u =v·~,. za -'-'--'•"' . d .Ck ,.. . cuvan]'e ra ~ e dece. Od ove obaveze vlasnici se oslplb.adaju s-:mo u slucaJU ~·~ postoji u neposrednoj hlizini javno skloru~te, u k~, slu<:aJu poslodavci placaju bdriavanje deteta u tOJ UStanOVl {§ 26-29). Tr~ha. odrnah reei da OVa odredha z~.~·ona ~ada.. ~.;~kako ~ odcr:edlbe !k.oje su se najmanje !Pf·ime- n~~v.ale, 1 CLJ_OJ ,Se pTrmeni :(lba[' prema dOIStU(p!Il.'fun ilzJvorima) n13e na•rQICito nl insdstirra1o. 2so vr:a . Plra!V.a na dav:anja za !S'lul::aj bollesti i JPoroda•ja rergu.}!hsana su pr:,:e:nstv~o, od~osno za ve6inu ·zaposlenih IZ:ena, Zakonom 0 os>guranJu raidlnka· :'(§ 45, t 4, i § 49, 50, 51 i 57 -Sl. N. 11711922). Po tOI!Ile 2lallroruu, zena-lli""' 0'"''~·~--'·'-·.rma prav:o na • ......uw ""-IEi' ....... .c:mllllK zdravstvenu ·zaStitu za vreme p•oll"odaJ·a (»[p·r~ ...... ~,,.,_,__ .poonQC 1 · · 1 • · ·· . ·. ~nouJ=u ecen!e«),_ porodtljSku .potporu u i:znoou od 314 oibe?Jheilene nadmc~, 1 to u trajan~u ad diva meseca pre i d'va mesec~ tf)Osle porodaJa. ~akon, dal.j-e', udred'uje pravo na po~poru tza- -opre~~ deteta {>skil{iU:m"o ZiV'<>rodenog, Sto zna1m da se ova :p<>troo:-a niJe. mogla pod1c1 !Pre ·!'odenja deteta) u 14--strukom WJ1oeu oibezb~qene nadnice. {Pravo na -ovu :pOipOO'U dn'la.Ji su ~vi oiSigurarua) ~~· to•ga, ·zm;~~O!Si?""ranik imaJa je '~'"""'" i na pot!po':' "• ·~OJ~Je, ako dOJ< "VOIJe dete, d obo. u trajanju od 20 ne~e.JJa, P?.cev od ·dama prestanika p:rimainja pooodiljske potpore, Soto zu;a·cr dok dete naV'r,'li sed"m m~eci. Ova potpora lznosi P?J'OVInu o.be~beCten.e nadn1ce, alli najvti.§e· do i-znotsa od 3 d1~ara dnevno: M~e koje veolltatlki hrane deem, odnosno ne doJe ih, ~e prlmaJu tu pom•o·C u noveu, -v:eC primaju u vidu »deOje hr3Jlle«, C[Ja wednoot ne- sme premaSitti. _lpotpo.ru za do289 ' • »Odredba o skloni.Stima .tostal.a je na.Zal·osrt nei~ ena Isto tak? 1 ~reclba o otswstvu maJke II'adi dojenja deteta jer radliice ~Jke, c1m -su poCele da oiskori-SCuju svoje zalronsko p~a:vo bile su "'~¥·~~~ sa ra~a, raz~e se uvek sa drugom mativracijorri iii·~ motivaclJe.« Nase r~dmstvo. »Jubilarni zbomik Zivota i rada SHS ~9111::-l~:re..~· Ldeo, str.l84-!96 (str. 188). Sklonista za decu u Slo~ · .,~lli. Irn~e. lSU tvorruce Huter -IVlat"ibor i tvom!ce 9-uvana _ LJubljana. V>dl: K. Vodopivec: op.,.Cit., str. 33-34. . 122 jenJje .(ta!c. g.) Kara!kit~ti.Cna je odiredlba {ru •talC.. h) po lrojoj Zena iZa vrem.e, doik !ima prraJVI() na. poltpQII"U, ne s:rne -da za-raduje.2~0 Potpore su i&placivali mesni or.gani SUZOiR-a. Ova p.rava iz sociljoaWnog .osig-uranja rlzm.enjena su 'Za!locmom o ilzmerui odiredalba ·Zaiklona o osijjUJ:"anju "'"clnilka ike>je '*' odn<>- se na davanje potpoora za slUJcaJ pcirodalja <>d 5 XH 19.31 (Sl. N. hr. 285a/1931). Prema ovoj noveli pravo na lbahicku pomo~, Jecenje i lekove uslovljeno je neprekidnim •clanstvom od 6 mesed, odnosno 8 meseci, a praVto na porodiljsku potporu osiguranjem u tr"janju od neprek;dno 10 meseci, od!nosno 18 meseci u poslednje dve godine. Po·l;p<>ra za rporodiilje iznosi i d:alje 3/4 obezheaene nadnice, .ali se ilsplacuje samo 6 nedelja pre i 6 nedelja pe>sJe poo:odaja. Pr.ijpome>c za dete mom 150 ·din., a prtpomoc za hranu deteta, .za Vlreme od 12 {umesto Tan'ijih 20) nedelja rpo p•reotan.ku rpot(!l•oii'a za rporodri1je, daje •se u dnevmom jiZJlOOU od 4 din.a.ra. 291 Uz ova smanjenja uv-edena je takode jedna n-ovina koja je, verovatno·, takode treba•la da oteZa ev~tuaJne rzlloupotr<Jbe, ali koja je, objektivno, pretstaVljala meru u korist zdravstv-ene zaStite majke i deteta. Nairne, mesnom organu socijalnog osiguranja ostavljena je moguCnost da pripomnC za hranu deteta ohustavi onom atamu ko•jli na :1lahte'V ne danese ·dete na pll"egled 2so Posto -se lizriCito ·govori o -danima IZa k'oje maj'ka neCe prim,ati potporn aiko zaxaduje, verovatrio je da se time htelo spreCi~ da Zena ide »na nadnicu<' iLi da radi kod ku.Ce »na parCe«, da bi dopurh'il·a -svoje prihode za vreme rporodiljskog -diQipU!Sta, a kojd svakako nisu hili dov'oljni, ako im je jedini -izvor bila potpora. 291 D. OstojiC smatra da je sm,anjenje davanja za sluCaj porodaja usledilo 12bog finarusiske ~itu-acije (de:flicit s~ija~'Og os~a­ nja iznosio je (1931) 311 miliona dinara). USteda postlgnuta Izmenom Zaloona iznos.i.la je 1931 g 17,8 miliona dinara. OstojiC takode smatra da je izmena nastupila i ·zato Sto Sl\1 -se primebile zhable zloupotre~. jer se-»seosko·stan~tvo Citavih s-rezova p.or:ada na teret -:re:dn.iCkog osiguranja«. V:idi: D. OstojiC: op. cit., -str. 95 'i 77. Ovde treba uzeti u obziT da s.u po I!Jrvobitnorn zakcmu pravo na zaStitu, odnosno davanja · imal-i svi Zenski rodaoi .osigim:'"anika, !i ~a s-U se ustV1ari na ta ·davanja j·zdavala znatna sredstva. stoga Je Za,kon i'z 1931 g'odin·e ograniCio za-Stirtu. samo na S/Uprugru osigura:i11ka ·a smanjio trajarij·e davanja. 'Vidi -ap&iflliije i-: dr. R, PeSiC: "'J. cit., itr. 224 i sl. . 123 �!eka~ ili !'J ne ;JI!1Zi U[lll.Ltst.ava li nalrectenj" mesnog .ar«<ana. Ovo ustvan znac1lo uslovl]avanje davanja pomoci Jekarskim. uverenjem o stanju r;>;drav!ja majke i det€ta. Ana!ogno pr~vi;na na osnovu 1 ZOR-a bilo je 1924 g. regulis~:o 1 os~guTa~Je zena zaposlenih u -rudarstvu~ odnos1110 onlih · kOtJ: su h;Ie os1~ranj:e ikod b"a!4nskih :blagajni. Rar;>;lika je hHa na stetu r~:ena-<J&:I!l'LWandka kod bir1ta:nskih blaga(jtni uto1iko "t se ka'O -~ov za materijaLn_o o~Wbedenje tra29iro staZ Clan.~~~~ u blagaJnli od devet m"s001. Sem toga, potpora za dofen(j€ j€ · 1Zl1Csila 8 ·dlil!l dne'W!•O, bez OOOTa da Ji zena sama dO(ji dete 'ili ga veStaCki hrani. 292 Nakon :i!zmene, odnosno smanjenja zaStite, pomenutim Za~ konom od 1931 g., mtnenjena su 1933 g. ana.llogno d rprav.a: •osi~ guranika hratinskih 14!agajni, s tim sto je pripomoc ~a hranu deteta odlrectena ad 3 .a ne 4 dllinara, k"'o sto .}e predvidala 1Zlllena. Uslov za :porodiljsku potporu je i dalje ostao sta!Z od 93 devet mesecUil Medutim, 4 godine kasnoije nova Pravila br-a~ tllinske ?lagajne pov1slla su pome>c .za o:pre:ffiu deteta na 300 drliil, s ~ Soto se ova pomo.c ne ri'SfPJa,6uje vi!Se rbri dana n8!kon porodaJa, negQ neposredno posle rodEmja deteta. 294 , Posebnim p.fopisima ·hila- je regulfsano d osiguranje osoblja drzavnog &aobracaja prema prop'isima iz 1922 1935 · 1940 i 1941 godilne. Zastita je 11tglavnom anaJ•<>gna za~1J1ti' po ZCJR-'U, :s tim Sto !Zene ko.je nemaju godd:Snju pil~atu irn.aju za v·reme rpo•vodil}sk<Jg dopu:sta materijal:n<J e>bezbedenje u iZ'llosu od BO'Io ad ,~voj.ih pririad:leZn.oSti. One Zene koj'e »ilnajru go,diSnju p.latu(( rmaJU :praV~o Bamo na C!ldJravstven:u ZaStltu d iznos •Od 200 din -'. za opremu deteta. Ovi propisi sadrZe i odredbu kojonl se rprava osiguranica na porodiljsku po~ ol:>ezbeduju od eventualne za:bune lekara da ce poroda!i na..tupilhl. u odredeno wem.e. Ta odredlba ·sadrzana je u propi&u od 1935 god\ne, dakle posle ratifikacige !,·' •-j -~ , . 292 Vidi: Pravila bratinske blagajne 0td 1 XII 1924, c'1:. _55;. 58,·..._:_59 )e 6(). S1. N. bl'. 21/1925. ·. · 29 :. .~ PravHa- bra~ke bl~gajne ·m. osiguranj·e radn-i'ka i .nam-esten~a . u. preduze~a, koJa pOOpadaju, pod rudarske zakone .u 'sl Kraljevm1 JugoslaVlJl, od 16 II 1953 godine - § 63 72 74 N. 63]33. ' ' .. 2 4 ~ Pr~vila brartinske blagajne od 9" XU.. 1937. g. i ad 3{) XII 1937 godlne - § 63, 65~ 67, 74 - Sl. N. br. 300/1937. 1 124 29 Konvencije ·br. 3 o radu :Zena pre i .p:osle · porodaja ~, te je verovatno uSia u zakonodavstvo u vezi sa ratifika·cijom. Mogucnost da se ipOO\'l) l!la :iC>ji:1jSk!u poorioc uruovli Iekarskilim uverenjem postoji i u ovim proprisima. 298 Davanja za- elu:Caj po-rodatia sll:UIZJbeni~ama ~k.oje su na osnovu § 7 ZOR-a 1bile takode izvan obaveze osiguranja) regulisao je Pravil!n~ o obezbedlivanju po4pora za sluCaj rb01lesti, J.tznen1Qgl.o5ti·, etallXleti !i J&mrti lliili nesreCe iz 1937 god. N.a OO!lOvu odredl>i tog Praw:i11nill<a slmlbe:nJice su i:male p:r.avo na besplatnu potrebnu prima-ljsku pomoC, odno;:;no negu u boilin.ici, za vTeme od 8 dana i tro:S(kiov;e eventualna:g potre'bno:g leCenja kao i .pravo na iznos ·od 150 dlirnara za. ·O!Premu deteta, koji se iapJ:a.Civao ·ad treCeg dana rpo rodemju deteta. 297 JoJS drv€ kategoT!ije zapoolenih. zena i:maJe su pravo- na lzv~a ·do:pu.ruska davanja. Taka Pravi!:n.ik potporne>g fonda radnika monop<>lskih ustanova p['erdvida orhe21bedenje prava na i.zvanrednu pomo-C u iJznroou od 50-200 1dinara u osoibi.to te!Slcim i izvanrednim rsluCaj evtima. 298 Najzad, pravo na dopunsko osiguranje predvida ~ Pr..avilnik 0 dopunsk.orrn osd:gu.Tam.ju .za 1sLurC8Jj bol~ti osigur~ ~lan.-ova . bolesnicke hlagajne Beograd:'J<e trgovaCke omladme, 1 to na pr<>dul:enje holnickog lecenjau II klasi bolnice jos za 14 dana, aka je osigurani Clan stekao pravo na zako·nsku ·prrmalJSku pomoiC.2"9 '" Zakon<>m <>d 1 aprila 1927 {Sl. N. br. 95/1927) rntifik'ovano . je 12 k'onvencija, medu- ikojim~ i Konver:.cij.a (br. 3) IQ ~apo~len]·u , Zena pre i p-osle porodaja kao n KonvenCIJa (br. 4) o iil'Ocnom oo.du Zena; a Zalronom :od 30 sep·tembtr:a 1929. g'odine (81. :r:J: od 25 feb~'"' ara 1930 godine) ratifikovana je grupa ad 7 konvenCIJa, medu koJlma i Konvencij-a o osiguranju za sluCaj bolesti ffidustrisklih i trgovaOkih rradndka i ku.Cne pQsluge. 296- Vidi: Naredba o ostiguranju <;Ir:Zavnog· sao~aCajnog 'OSoblja za sluCaj bolesti i nesreCe _-- MS _br. 16276 od 30.--.V.-1922-godine kao i Sl. N. br. 14 - II/1935; Sl. N. 298}1940; Sl. N. 59/1941. '" Sl. N. br. 109/193·7. "' Vidi: Sl. N. br. Z96/1938. 299- Vidi takode: BolesniCka bla:gajna BTO, Prava i .dUZnosti osiguranih Ctanova, Beograd, 1939, IStr. 8, 9, 19 ii 23. 125 �materinstva trEJba jo~ pomenuti Pravilra. 1i u monopolJsllcim wtanoval!la ~SL N. 261/1935) 1o -·: Je~.. pvedVUJd"o ·ohavwu U!PU"ave <J.rZav:n;-'- m~ d a QISilllva ''J' · • ·,l;u. vll'OIP011a ' rvu zava •»raJclm.iilke •kliliinje' de~J·a Sk1oniSta • am'--·' •- za , · d .... ·uuu.an!A;:'· p pomoc 1 ruge humane ustanove« {cl. 23 pod naslovom ~H~an~ ustanove«). Obavezu da osilivaju radniCku kuhin · rmah "'" 1 poslodavci cija su preduzeea hila udaljena 3 km ~~ grada {cl. .29 Zakona o ~titi radnika). Ti poslodavci nu>rali su, ta~ode, da obe2:bed• i stanove svojim radnicima '(cl. 32). rill<U . · 0 ve~ sa za~titom Vazne ~u za za.Stitu materinstva 'bile i odredbe Pravilnika o del·oikmugu ·zavoda rza .zdra,vtstvenn ·zaSbiltu mater:a i rdece (Sl. :· .b':.. 121/1930), k!oje propills!Uju du:Znost Savet<>va.1istu za tl'lll~e z~ne da ->>pouC~~ (Zenu) ·o tome kakvu pomoC j<oj pruZaju zako_m (Zakon o OSlgutanju radnika) i ·kojim putem mOO:e da postigne 1m pon;oc«. ,sem toga, Pravtihtik na.Ja.Ze Saveto.vaiiStu :a. prUZ~. '»efekt~vn~ ~om-o·C intervendjom kod suda, Ureda. 2 a SI>~~Je ra~ ilh druge v1asti u njezinu il<orist ili. davanja putuJuceg lloooo {ko"'IJe za po.-o-aaa)« •(§ 6, •t. 8 i 9). ' - ~ s':ega sto "''!'·0 izlo<:ili proizlazi da je u okviru posebne zastiiJe zeoo '!:oSOOJa•o •t>dreaen pTopis samo u pogledu zabrane ~oCn~ rada ze~~ ka~ i nekoliko _pro-pisa u vezi s oibavljanjem ~esno~ poslo_va ~tetmh po zdravlje zena. Meautim, kao i mnogl dr~g~ ~ropisl. Ui••ll~asti .~adnog prava, taka se ni ti propisi u pra:ksr cesto. nrsu prunen]rvali dli su se krSili.aoD 300 )>Sve v:~e (a 'bilo ih je 24 od 1918-1941 g.) ilm"Stile su ustav 1 zakon.e •kOJI su se ticali s'Ocijalno-g pitanja,« Josip Broz Tito· IzveSta3 na. V .ko;tgr_esu .KPJ. str. 23. Edib HasanagiC, u citiran~ • ~~u l"!ezav.um., s!~~t~at~, navodi da su »odredbe o zaStiti Zena i ~n.e blile_ DaJcesce In:rtvo slovo na hartij·i« (str. 21). o krSenju b~l.Sa ~:V~ sa s·ezoilSikim radiOm i o radnom ·vrem.enu z~ a vidi· str. 4~2~koviC: Radni dan u sta.Toj Jugoslaviji~ Beograd, 1952: Sto se tiee zaiitite ma.terinstva zaposlene zene, ona i·•- hila obe:1lbedena 1l vreme porodaja. Ukoliko zaposlena !lena nije bila otpustena u toku trudnoce (i ukoliko je bila socijalnri osigurana), ona je koristila porodiljsk.i dopust i materijalna dav:anja po pos-toje6im ipTop·ls>ma. '11o- d<>kazuju podaci soci.jalnog -o1Siguranja..3ll 1 Za to Sto se propisi o .za§.titi Zena nisu primerijivali, snosi . deo ,odgoVornosti i klasni radniCkd. pokret, koji tom pitanju nije posveeivao dovoljno pa.Znje. Zaokup1jen oborbom za jedinstvo, rastrzan unutra.Snjim neslaganjima, on je u svakodnevnoj politiCkoj oborbi zaposta..;ljao pitanja za8tite zaposlenih Z·ena.3o2 _Gradanski Zenski i fem.inistiCki pokret ne samo da se nije borio za interese· radnica, nego se ~Cak borio protiv omladinskih sekcija i pojedinaca u svojim.· redovima, ukolikn su one propovedale i poveziva1e !Jorbu za pc;boljsanje pol~aja radnih 3ot Prema statistik-ama SUZOR-a, 1939 godli.ne broj ·porodaja Zena liCnih osLguranika iznosio je 10.472, Sto znaCi 53 porodaja na 1.000 osiguranrih radnica. Socijalno · •osiguranje iZ!da1o je na porodiljske troSk.ove, 1939 godine, .13,445.937 din. (ti izdaci su obwhvatali, medu·tim, li davanja suprugama os,iguranika-muSkaraca). Ovaj broj porodaja postaje jasniji, aiko se kaZe da je 1935 godine od osiguranih Zena (155.938) •otpadalo na neudate 72,95°/o; a n:a udate svega 20,50~>/o (ootatak :su bile udovice d razvedene Zene), >)RadniCka zaStita« :neslu.Zbeni deo, 1937, Statistilka Socijalnog oo·igunmja, tabak n, str. 1. 302 U dtokumentima ·klasnog radniOkog pok:reta ra:dnileko zakonodavstvo se ne pominje Cesto- ni konkretm.o, a i posebna zaStita Zena i matertinsrtv3. tak!ode se retko po:m.inje, i pored toga Sto je postojalo pOsebno telo u 'okv'iru KPJ - za pitanja Zenia·. PomiDje se potreba da se okati pa.Znja Zenama, borba za. }ednraiku p1atu. Zla jednak rad i, u vezi sa i~bomom borborn, borba m praVo gl!asa Zena. Vidi bliZe o toine (za period od 1919-1937 g.) Istoriski arhiv Komu.nistiCke partije Ju.goslavije, torn II, Beograd, 1950, str. 13, 15, 26, 42, 57, 66, 159, 202, 207-209, 264, 280-281, 362, 363, 3Z7. 392, 407, 412. Kratak pregled aktivnosti progre.sivnih Zena u okV'iru ldasnog radniCk.og,_ po~ta vidti: Jela _Jam.CiC-Starc: Uvc+J. klnji.zi: .Zene Hrvatske u "NitTOd'liooslQ_bodilaCkoj boTbi, knj"iga prva. Za-.... greb, 1955, str;. XII-XVI. 'c'i'·. ·. · 126 127 �' zena sa borbom radniCke klase IZa pobo~jilanje i'ivota radnika i demokratlzaciju politiCkog i dru5tvenog i'ivota. Centar njihove paznje (putem peticija, mollbi i, donelkle, 8tamtPe) l>iJo je u· borhi ~a pravo glaLSa Zena, i lborbi za zauzimam.je tstrUrC:nih i'·l'IU!kovodeOih polo.Za}a u odrZavnoj admin.i:str:adj,i. 303 ·e potrebnD da radnice, prekaljene Str!ljkovitna305 i borbi unu~ klasnog 'radnickog pokreta, zajedno sa radnim zenama ~r~<te svojim wcescem u Naxmfuooslobe>d;l.,ck!Olj ,iborbi, sa uo.-- ' ~ ·· hiljadama Zrtava mnogih najiboljih n1;e~u. nJima, s t,':knu, kroz . tu tborbu, pravo da uCestvuju u regultsanJU _svoga z1vota 1 rada i da · se :brinu o sprovodenju ,donetih prop1Sa. . DOilaskO!m novog i!"uikJOvodstva (Jomp Broz 11ito) na celo Komunishlcke partije Jugoslavije 1937 godine ·aktivizirale su se Zene na ~rokom frontu u iborhi za -demokratske- slohode. Ovde treba narocito padvuCi brigu novog partisko'g rukovodstva za prJ.ncipijelno postavljanje pitanja u odnosu na :Zene u programu KPJ, .Sto je jasno izraZeno u referatu Vide Tom.SiC na po:m1atoj Petoj zemaljskoj kanierenciji u Zagrebu, 1940 godine. 3114. ""~ Ipak u tom relativ~o kratkom, burnom politiCkom razd.O!blju pr€ no Sto je Wbio Dru.gi svetski rat, nije mstalo klasnom radniCkom pokretu dov-oljno vremena da posveti du.Znu brigu pitanjima zaStite !Zena i da organizuje e:Bikasriu lborlhu za primetnu !i. UJSavrS-31Vanct-e :zaStitn01g zalkOIIlodaVIStva o .Zenama. Bilo 3 0 3 Vidi Mileva MilojeviC: NaSe Zene, >JJ!Ubilarni ZJb'omik SHS - !918-1928«, str. 698 i slede.Ce, gde se daje obiman .pregled ak:tivnosti jugoslovenSJkih Zena, .ali se ne pominje za.Stita Zena niti se govori o borb1 ni ·o potrebi bor.be za primenu :posfuj eCeg zaknnoda-;rstva. 304 Izvatke iz !Pomenutog referata, gde se prvenstveno podvla~ potreba da se zaStiti zaposlena Zena, raznim merama a naroCito pwtem poddzanja .deCjih ustanova, zatim, potreba ·b1orhe za~ jednak:e plate kao d zabra1'i?rioCnog ritda i sl. vidi: citkano delo »Zene HT'Vatske u NarodnooslobodilizCkoj bor'bi, str. 2-8-. Vidi takode '.Dito: '0 dosadaSnjem Tadu i zadrzcima Partije, referat na V zemalj~ skoj ·konfel!"encij.i, 1940, »Komunist«, 1946, hr. 1 (Sitr. 83) i u istom Casopdsu Rezoluciju, 6 deo - Rad medu Zenama (str. 1M). Zanemar.ivanje ~vakodnevnih !P["t()iblema zaposlenih Zena logiC!no proiilazi iz ikonsta:tacije utvrdene· na tzv. majskom savertovanju CK KPJ~ 1939 g,, da se »poslednj.e d\Te go-dine mnogo m.nemari'Vao rad f borba pto pitanju svakodnevnih briga d. interesa !TadniCk.e kla.s·e. Zanemarivala se borba za ekonomskla i socijailna pitanja.«. Vidi bliZe: Cedomir Durdevi·C: PoloZaj i- akeije TadniCke klase u Jugoslaviji pTed Drugi svetski Tat, Beog~rad, 1951, - srbr. 56. 128 so5 Mnogobrojni su dokumenti o u<CeSCU Zena u bo!f:>i ;U okW:~ radniCkog pokreta. Pored vee na~ed~og. (Jel_a JanC1c) 1 mnog1h napisa, naroCito u Zens·lcim progres~~ tisf:oVJma ~ ~a:ta. (~Zena danas« - »Zenskl svijet« i dr.) i_ sindikalnoJ stamp1 vid1 1 Jed.~ mali .aii kamkteristitCan primer o &Uraj!ku tekstilac;a u 51-o:ven_aJ~. ocerijen. kao jedan od najznaCajnijih u·· tolru 1934--1941 g. u ci:tiranoni. delu C. Dmdevica, rn. W-41. 9 2enR u radnom odnosu 129 �II OSNOVNE KONCEPCIJE 0 ZENSKOM RADU VAN KUCE I POSEBNOJ ZASTITI ZENA Masovno ·zapo§ljavanje :Zena van kuCe izazvalo je u javnosti ·polemike koj e su se postepeno <>fonnile u odredene 'koncepcij·e i te.orije !o lp'O~'OZ.aju ,zene u druStvu kao 6. o Sredstvima d naCinu za .reSavanje lj)il'Oiblema rn.arstalih Zensikiim radom vam. lruK':e. Obmmm na ulogu i ;uticaj looj1i su te koncepdij e dmale, a i danrus imaju, na 'l'egUrHsanje za~Stit-e za~poslenih 2-ena u nac!i·onaJ•nim li medulnaJl'lodnim 'Okvtirima, :neopho.dno je, ulkratko, iztneti \lleke IOISnovne IPOS'tarvlke !pOjed.1!111i.h talwih teorija. 1. KLASNI RADNIOKI POKRET V ODNOSU NA ZENSKI R.AiJ'cr POSEBNU zM'l1ITU ZENA - Sve do o:sniva·C:a naUICnog IS"Ocd:jal!i-zrrna retki tSu pojed.im..ci koji kritikuju poti!injenost zena, a joo manje je onih koji daju ne!re postavke 0 <tome kall<av bi trehalo da oode polozaj zene u drustvu; Cesto se i jedno i drugo daje viSe u obliku kritike, alegorije, manje ili ·Y"iSe duhovite ili .opore, ali bez odredene osno:ve o'd koje hi -$e tpoSl'o- u re6avanjti: PM~anja u .budu6nostP 1 Ovde bis:mo mogli ulbrojiti i George San.d, Loui'Se. Michel, JSocijaliste tlltop-iete, iiHlll">Oi:tto Fouriera ($a njegov:om -cuvenoon k!riJ}at:icom da je stepen emancipacije. Zene merilo emancipacije druStva), zatim na:Seg Svetozara MarlroviC:a, Vasu Pelagli.Ca i <ir. m koje se sve moZe reC-i ono Sto je Engels rekao za utopiste: »nezrelorn sta-nju kapitalitsti.Cke proizvodnj,e od;govarale su neell"ele teoii"ije u doba 9* 131 �Osniv5>1ii nauwog socijalizma - Marx i Engels- ustanov" · ljavajuCi ·~.Jdred:ene .zak.onitosti druStvenog razvitka, vrS€Ci analizu druStvenih o-dnosa u proSlosti i vremenu u kojem su Zive.li, nisu mo.gli da ne tzahvate -'i poloZaj tZene, njen rad van kuCe i s poloZajem iZene tako usko- ve±ano pitanje porodtce. Jasno je da osnivaCi nauCnog socijaHzma - Marx i Engels i, kaonilje, Lenjilo - IJlilSlU moglli da detaldi!J!i(ie predvlde lrudu6i razvoj i detaljno rregwMJsramje •tih pdtatnja. Ali izvasne osnovne p:OlSttavlke lkode tSU iliz te ·ofblats.ti d.81li, [, dattUliS, poole sto g;odrlna, daju so.tidnu ba:ru za da1jnju rMl!'adu ,1Jlh piltrun[ja. Ovo tiatt preSto je isto!iiski ra'l!Vl.tak [>olozaja IZene old .njihov:og ldaba do dana;s potwdio pll"avillnast njiliwih •oomwnih stav<O~. Oni teoreticari u okvdru kJ!asnog radntCI<ag poik<reta, koji su htj<eli da da.du neke !bJ.:i.Z.e poSitavke, -neka •»a;>rodca.rri:j-a« u [}o:gledu razv{)ja po~10.Zaja Zeiie, lbili ISU, u d!zvesnom. ~lu, .demantqvanli razv·odem, druStva, [ mn·oge njihove po1s:tavke zvrwCe danas zastare1o,, nai'V'!lo· i1i neprihvatJjivo. 2Marx i Eng·els da.li ·su dzvesne IPD!Stav'ke u ve!Zli sa tZex{skim radom i poloZajem Zena u »KomunistiCkom manifestu«, Sto je sasvim togiCno kad se idna' ria u_mu da je taj manifest ustvari pretstavljao •»teomlaki i praktieni !Pil"D'gll"am« 1talda tajnog Saveza komuniSta - prvog Med:unarodno.g u'dru.Zenja radniCke klla~e. Taka LOe u prvom delu •@3uriZuj•i .i prdeteri) kaiZe: >>Ukoliko ruCni ra¢1 zaht~v~ manje ume~ilosti i ispoljavanja snage, tj. Sto se m~derna- industrija viSe ·razv•ija, to se viSe rad mu.Skaraca potiskuj e radom zena i dece. Za radnicku k!asu nemaju drustvene vainosti razlike u polu 'ill starosti. Postoje joS .samo radna oruda koja prema staro.sti i .polu •prouzrokuju rarzll!iCi1te UJSlove~ kad raJC1ni6ka. klasa tek napipava_ svoj put« .. {K. Marks -:- F. Engels: Izabrana dela, tom II. _Cir. :str. 117). Izvanredno zandmljdV!a shvatanja i obimnu dalrumentaciju 'iz oblasti problematike poloZaj a Zene, ukljuOujuCJ: i iivesnu polemilru sa 'OSln.iVIaCima n-cru-O:nog socija1izma i drugim rozndm teoretiCarima, Sa glediSrta egtistencijaldzma, lilznooi ru dva tom-a svoj e studije Simone .de BecltuvQiir: Le deuxi€me ~exe, Paris, 1949, Vid~ naroCito tom I: Introduotioo (str. 11-32). »Le· poirht de vue 'du ma- terial<isme histtorique« i »Hisfuire« •(str. '95---228) kao -i tom II. »Ver-s la lib-eration« (!Str. 521-5(7). . 2 Napr. Bebel, Kau't-s.ky, Obo RUhle, KllaTa Ze:t--ldn A•leksandTn Kolontaj :i dT. ' 132 I dalje: »Zivotni uslovi .starog druStva- vee su uni.Steni u Zivotnim uslovima proletal:_ijata. Proletarijat. nema svoj'ine; njegov od-. nos prema Zeni i deci nema viSe niSta zaj edniCko s burZoas-kim · porodi·Cnim odnosom.« Dalje, u drugom delu 1(Proleteri i komunisti}, nailazimo pored ostalog, i na ove postavke: . -»lNa ·Cemu PoOiva dana.Snja iburZoaJS.k8. IPOro:dica? Na kapitalu, ma jprlvatnoj :zaradd. Nju ra~vtja jpotjpuno .gama hur'Zoazija.« r dalje: »BurZuj gleda u svojoj tZeni samo jedno orude za proizvOdnju ... On .i ·.ne sl:uti da .se radi baS ·O to-m-e da se ukin:e poloZaj u kam-e su Zene samo orude za proi:zivodnju.<< Za evoluciju pojedinih ustanova i drustvenih kategorija, u koje svakako ulazi i porodic1 i staranje o polo:Zaju ~ene, vaa Zno j-e IPOinetnUiti_ tolilm ;puta vee oiltilrani :za"uCak: »Zar treba duboka mudrost pa da se razume da se- sa Ziv-otnim odnosima Ijudi, s njihovim druStvenim odnosima, s niihovhn d~t.Wtvenim bi,Cean' menjaju -i njd!hwe IPDLs:tcwkle, pogledi i pojmovi, jednom reCi i njihoV'a .svest.« I da~je: »Govori se o idejama koje revolucioni:Su ·Oitavo neko druStvo; time se samo dokazuj e da su .se u okviru starog dru.Stva iz1gra~diilli ,elem-enti TIID·vog :dru.Stva, da s ratSpadan.j.erm IS_tarih Zivotnih odnosa ide u korak i rasp·adanje starih _ideja.« 5 Se!n ovih postavki datih u KomunistiCkom manifestu, Marx i Engels su dodirivali ·problemoatiku polcr.Zaja Zene a u ve!Zii s tim i pitanje p-oTodice na rnm•Q!g.o mesta u svojd.m de1Jima. 4 3 K. Marks F. Engels: KomunistiCki. manife~t. Beoga-ad, 11945, i:zdanje »Borbe«, str. 39, 43, 49, 50 i 51. · " Ka!!"akterd.:stiCan j·e stav Sto ga je Marx, :baS u vezi sa posebnom za.Srtitom Zena, izneo u delu Kritika-- Gotskog programa, gde po-vodom taCke Gotskog .P110gwama »·ograoJliCem.je Zenskog rada i :ziabrana deCjeg rada« ikrritiikuj-e 8ljkavost redakcdje li kaZe: »Normilranje radnbg dana mora veC ukljuCicvati ogrand:Cenj-e Zenskog rada _'lll1roli:ko se ono odno.si na trajanj.e, pauze itd. ra.dnog· -dana; inaCe ono m"075e samo da maOi isklju0enje Zen·s•loog .rada riz onih grana kloje su speoijalno Srtetne po Zenski ·orga.nrizam iii su kod Zenskog p'ola u kolizi.ii sa moraloon.« V.: K. M.a!'llill3: - F. Engels: Izabrana dela, tom 2, 26, i!ir. 133 �Me~utim,- o~zirom na ulogu ko,ju su Marx i Engels i,. kasnije, Lel>Jiln, " no:ihove ,poi>tavike tianruli u !">lliu oo~anibJo,vanog kJasnog ra.dm:1Cd<og p(jko-eta, ilogleda najpo,godnjie daJlll pregiled kako se tretirala problematika ~ena uopste i pos.,bno zaposlenih !Zena u marterti.jaldma medlwn~rodndh lk.ong'resa tog ·pokreta.5 Prva .internacionala, nsnovan~ »da zameni. socijalistiC:ke i' polusocijalistiCke sekte pravom lborberrom organizaoijom radniCke klase« 6 i koja je »deset godina dominirala jednom stranom evroo.p1.ske i19to·rije« 7 , smatrwla je za \P'O'brelbno 1da veC na svom prvom Zenevskom kongresu (od 3 do 8 septembra 1866 .god.)l na kame je »pr.edziran program rada Inter:nacionale i defini&ani rtjeni cilfevi« 8 , postavi na dnevni red (druga taCka) i pitanje zenskog rada. Vee tada, posle pobede veCine nad prudonistima, koji su lbili .protiv :Zenskog rada van kuCe, pored otStaJog, Jrio1115-taforvalo rSe .da _je :Zenski rad p01sled~ca raMtka krUlpne kapiitalistiC:kle indus1mij.e knja je UfPTOSttila. pro·ce,se rada, da radnici tome ne m·o.g:u 'da stanu na put, da je uvlaCenje Zena u indootriju pr-otgresivma poj:ava ada su jaiSle, deCji vrtiCi, druStvena ishrana, besplatna nastava i besp1atna m.e: dicinsk:3. pom.oC, naCin .pomoCu kojeg <proletarijat trefu.a -da se. bori protiv degenei"acije svoje kla-se i oslobOdi Zenu od robo:.. vanja doma,Com poslu. InaCe je na Zenevs.kom ikongresu donet i zakljuCak o potrebi borbe. za 8-CaSovni radni dan, 2ja zabranu no.Cnog rada, rada Stetnog po zdravlje itd., a U·pogled~ Zena j'oS i IPOtreba rbo·rbe za fPZ:a:voo na jed;nake plla.te.9 - . Detaljna anailiza sta:roV'a koji su dolazHi do ilzra.Zaj8. zahteva_.Ia bi obimruu posebnu studiju. Na Qvom mes_tu daje se ukTatlro 5 :Sarno izvestan pregled tog trefuanja n•a kongres'<itna- Prve, Druge i TtreCe ·mternacionale. · · · Prva -internacionala · - mat.erijal za 'izuCa•vanje, Beog:rtad, 195_0, str. 134. K. Marks: Pismo Fridrihu Balteu. . 1 fuidem: Eng-els-, Pismo Sorgeu (str. 145). ' Ibid.: str. 23'. 9 OpSiTniji tekst v-id!i u cifuanom de1u Prva inte'lmaciona.~a; str. 21 i 22. 6 134 Kasndja tri kon-gresa· Prv,e dn1Jem.acionail.e '(u LaUJSal!lm.i 1'867 ,g., u Bruxe1lesu - 1868 g. i u Baselu ~ 1869 g.) nii1su ~e viSe 1bavila pitanjem ·zena-. 10 Na Londorusik<>j konferenciji {1871 :god.) !>riga o ilenama radnicama doS.la je do .izraZaja u odluoi o potrebi da tSe osnuju i posebne sekcije •Zena radnica, naroCito I»U preduzeCima .u ikojima \SU ·one preteZno zap,oslene«. 11 Na.kon iprestanka postojaJnja Prve lilriternaciona:Ie rproblematika ZenskQ,g rada d. poil>OIZaJj-a tZene 1Jretira se u ·-dkviirilma Druge internaaionale, :srt:v-Qil'ene na MeWnaa;rodinom :ra~dmli!Olmm kongreeu u PMiizu, 1890 godine. VeC na prvom kongresu Druge internacionale K.lara Zetkin je konstatovala da »poSto o tom pitanju nema jasnih shva-Canja, neophodno je potrebn6 da se jedan medunarodni kongres otvoreno i ja..sno iz.jasni o 1tom pretdmetu i •da se IIlaCe1lm.o p-orzabavi tim pitanjem«. Tom prilikom ona je, -izmedu ostalo-g, konstatovala da -Ce .)):Zena ostati podjarmljena dok ne ;bude ekonornski neZJavisna«, a da je neophodan uslov za njenu ekonomsku nezavisnost rad. 1Stoga ,))rad Zenama ne treba ni uskraCivati ni ograni-Cavati, sem ·u izVesnim sas-vim pojedinaCnim i izuzetnim slu-Cajevima«. Ona takode- konstatuje da 'je »veoma Cudno da se i u ,socijalistiCkom taboru -nailazi na po.greSno· shvatanje,· naime -da se ·zahteva uk.idailje ,rada Zena<< ... Klara Zetkin oStro kritikuje takve stavove, zakljuCujuCi da )>ako ,se traZi zabrana Hi ograniCenje rada Zena Zbog toga Sto iz nje,ga izrasta konkurencija, -onda je isto to-liko lo.gi>Cno Ida se tram Ulklanjanje maSina i uspoo:tavijan,je mednj•oiVekovnog esna~sko1g prava, kojdm. 15-e u1tvrd!ivao lbrq~· radni.ka ko,jd. se mogu ·uuposllti u 1svakoj grani rad1mosti<<. GovoreCii ~D p·oiloZaju_ Zena, orna .taikode nav;oidi da ·>>oslolbod·ell1ie Zene :maCi portpunu temelQIIlu -promenu nj.enog ISOcijalmog !P01nZaja, revoluciju u llljenoj uJozi u privredn-om ·ZJ.iv.otu«. INaJjzad, OIIla s-e o•svrCe i na ·sifraZeUSiki !pO'kret i il~:.om.statuje da .>)pra~o 1wlas'a to Ovo je sasvim logiCno -obziTom na potrebu bor'be na dva :fTonta: - protiv vladajuCih krug·ova koji su se Zestoko borili i . poCehl proganj-ati Intemacionalu, -i protiv unutraSnjih skretanja i nepxijatelj a - prudonista .i bakunjd.naca. u OpSirnije Vlidi: Istorija Me!tunarodnog i socij!ltistiCkog pokreta, Boogxad, 1952, str. 116-1:!8. 135 �bez !!konolrulke 5!<>bade nije msta drwgo do menica ibez .wednosti«.12 ova dtslrusija, ,Q z¢n.ama, sp_ontano nlilkla :povodom dlisklu- sije o zakonodavstvu za za.Stitu radnika18; -odrazila se i u rezoluciji o tom pitanju gde se, kao osnovica ·zaStitnog zak_()no- . davStv<> ko~e tr<lba da se zahteva, rpoTed ootaJ.og, rpoaniJnje li. potreba da se zabrani noCni rad ~ena 1i poslovi koji Stetno uti-cu na ~zenSki organizam. · iNa ·drugom kongresu Druge internationale '(Bruxelles 1891 ,g.), na kojem je napravljen •bilans stanja radnog zakonodaVIStva, ne promilnje -se poSeibno 2-en.sk.i ra!d, ali se u rezoluciji obavezuju organiza:dlje da -wSe ankert:e u totj 01b'1a1sti •i .da org~zuju m,edus01bnu ra!Z'menu .;i;nfamnacija. 'Treci lkongres Druge internacionale (Ziirich - 1893 g.) . postavio je na dnevni red, kao posebnu tacku (5), zaStitu radnica i terrneiljli<bo pvetiesao. to pitanje. U 'c]hskm,lji ·je dos1o do razmimoilruZenja ·oh:m.:raan na i·stUiP.anj-e lbe1_gijskdh .delegatkinja, koje su se izjasnile protiv poseihnog _zaStitnog iakonodavstva za Zene. NaglaS.uju6i da su sodjalistkinje, one su izjavile da se »iZensko p'itanje mor·a razm.atrati odv·ojerio od pitanja najam.:.. nih radnika«. 14 Pr:ortiv ovakvrlh i sliCn.ih shvatanja naroCd•to je ootro, i na ov.oan konigirOOU, dB!Jwpila Klara Zelilcin. To "'"allhlS!Cavanje«· odno1sa odra~ZJHo ·Se i u uvodu rezalucije, u ikodoj se, inaCe, postavlja ·zahtev da se radniCki pretstavnLci svih zema12 Kongresi II internacionale, knjiga prva, Beograd, 1953, str. 122-128. Da bd se bolje'· Stagledao znaCaj kong!'lesa, treba reCi da Je OsnivaOkom. Irongresu II internaclonale pris.<U;stvovalo oko 400 deleg:arta iz 19 zemalja (oitirail•o delo, str. 11). 13 Mada su se na kong-resilrna: Drug.e interna.don:a:te ra.spravl,iala mnoga pitanja v~a 21a ZiV'Oit radnM·ke klase [ mnoga polibiCka pitanja lroja ji'!-' medunarodnra poHtiOk:a situacija toga doba nametal~, gotovo na svim kong:resima »j.edno od najkrnpnijdh pitanja koJe je bilo predmet di.slk:u.-sije.. . b.Uo je pUanje o donoSooju medunarodnog r:-adnli. C.kog zakonodavstva i zakonsk:o reguUSlanie 8 Caso.vnog radnog dana<<. Vidi: Cedo f>urdeviC: ,Uvod u delo- Kcmgresi II j.n_ternacionate~ ·str. XV. a U izvesnoj rileri njiih je podUlpro i Bernard Shaw (pretstavnik :fabijeva:ca na Kong:resu) izjaSnjravajuCi S·e ·protiv posebne zaS'bite. Ipak:, on je traZio.. rda u ·rezoluciju ude zahtev za uvcxlenjem inspektora ra:da - Zena, .i to u SIV'im granama industrije i tr·g()vline, i zahtev za primenu naCeLa jednake plate za jednak: rad (op. cit.. str. go7) 136 lja najenergiCni}e zaloiZe e;a ovakvu zakonsku ·Z~titu ra~ica: 8-Casovni radni dan za Zene, a .6-Casovni za devojke is'.[:io-d 18 g-odina, nedeljni odm-or .od 36-.)C,asova, zabrana n:ocnag·-radq i svih po zdravlje ZenB. :Stetnih peslova-, za,brana rada dve nede-_ lje pre j 4 nedelje posle porodaja, obuhvatanje ,gornjom zastitom svih zaposlenih zena ~i kucna industrija i polj<>rprivreda) 15 kao i p-os1tavljaLnj.e dovoljnog broja dJn:su>ektoTa ll"ada --:- Zena. Mada u 0'\'0d rooo<luciji, k8J<> nli u dmkusd(jd: na kD'nglreru, nilie doSla do izraZaja nar-oCita briga za decu, odnosno porodku radnica 16 , ipak su iSticanje ovakve ·xa.Stite :Zena i stavovi izneseni protiv feministk·inja iz gradanskih krugova znaCili u ono doba ogroman doprinos u orijentaciji radniCkog pokreta na pravilan· rput l!"e!Sav.anj.a .p']ta.nja 12:aSti-te zapo1slenih !Zena. Na dva k:asnija :kongrffia Drrug-e iilntern<ldona1e (L<>ndon, 1896", Pariz, 1900) takoae •• doticalo pitanje ·zena. Uglavnom se radilo o potrehi .da radnice ucestvuju u politillkoj borbi i ·borbi za ekonomsku ravnopravnost, te se traiilo pravo udruZivanja i zibo·ra i p.ravo gla\Sa. z;a e!ba :PO'la. 18 15 u ·vezi sa ovom Tecrolucijom zanimljiivo je 'pomenuti da j:e komisija postavila zahtev za 6~nedeljnom P'<>Stedom posle, porodaj,a, ali da je engleski delegat tr~o d~ ots~tv.q- l?ude kr~ce,. (Jbzirom da u Engleskoj nerna u tom, smiSlu mk.akY.fh.PrG.p!Sa 1. da treba. p·oCLnjati sa_ skr'omnij-im· zahtevima. Rezoluci]a J€ biLa pOC'.lffiljena aklamacijom, a ve6inom je prin~.ljen i predlog_ ~d<?~a joS Ji zahtev za jednakom platC>m za ]ed.:qak rad. V1d1: ops;irn1Je: op. cit., str. 261-262, 304-309, odn. 455-456. . .. 16 Izvesno shvatanje u vezd ·sa porodicom i decom izneto Je u reoolu-ciji o osmoCasovnom radnom danu, usvOjenoj na istom kon. gresu gde se u treCoj alinej'i konstatuje, da Ce se »osmoCasavnlm radni~ dano~ tml3.pr-editd M~ot u porodici (-koju je kapitaldialn razbroio) i omoguCriti -bolj.e stavanje o deci«. Ibidem, str.· 273. 11 Na oV'Orlll Kongresu tretiralo se interesantno tpitanje vaspitanja-i telesnog_odgoja i zakonsika.z.aStita dece, Sto dokazuje kako je marksJstiOki radilli:Ckd pokret veC krajem XIX veka dalekovidno i svestrano treti:rao pojedina pitanja vezana za ZJivot radniC<ke klase. U rezoluciji done:toj o tim pdtanjima bi'o je .predviden zahtev za uvodenje Skolskih kuhinja u kojima Ce · deca, bez ~bzir.a .~a materijalno stanje roditeljra, prdmati jedan obrok. Med:utim, pru:likom glasanja, a na predJog pretstavnika paTis:klih nezavisniJ.h ·socijalilsta, ova taC:ka je otlpaLa, jer »protrivureCi zakljuCku formulisanom u Briselili·..kdji s~ za-laZe za o-bavezno izdrZavanje sve dece od strane druStva«. Vidi op·Sdmrije: op. cit., str. 370-373. " Op. cit., str. 364, 383, 413-414 i · 445. s:. 13\ �Na kon~esu DTuge internacio-nale, odr:Zanorri · u Amsterd8.mu 1904 god., dosao je do izraza slav prema :z.st·~ • 1 ··· · . lw. zena u ~eo:~ UClJl ~ovodom 9 tacke dnevnog reda »Socijalna politLka I ·os~!I"anJ: rad.n.i(ka«, gde se eahrteva obavezno sociti•aJ.no. ooiguran~e ~oJe Ce obuhvatiti i ·osiguranje za sluCaj trudnoCe i harodna ratna. -onganizadj-a proleterske revolucije«22, sa Lenjinom na Celu. Med:unar-odne !politiCke prdlike, previranja u ra·dn.i·Ckom poikretu, po~rell:>a da re usp<>stavi jediiJnstvo Q>roletalrijata u krilu nove internacionale, polreba da se odredi p-oliti·Cka linij-a i taktika dalje horbe proletarijata, imali su za logH\nu po- . sledicu da se na kongresima TreCe internaoi·onale, u pi-vim g-odin-8.ma njenog postojanja, nisu raspravljala-· pitanja ho·rbe za radnLCko zakon-odavstvo i p-robleiDi za.Stite zaposlenih Zena. Lenjin je, medutim, u svojim govorima i spisima nedvosmisleno isticao svoj stav preina pita-njim.a :Zena. .Cuvena je postala njegova f-ormulacija: »sama izgradnja socijaUstiCko.g drustva pocece tek onda kad se mi, posto smo postigli potpunu jednakost !Zene, prihvatimo novog rada zajedno s-a !Zenama, oslobod:enim- sitnoga za..glupljujuCega, netproduktivnag rada«, i dalje »da se 'Zena potpuno -oslobodi i da- stvarno postane jednaka sa mu.Skarcem, treba d-a postoji druStveno !gazdinstvo i da .Zene wCestvwju u ·opSitem-jpr-Ddukttwwm oradu ... ra•ZU!ffie se, ovde nije reC o tom-e· da se ·Zena izjedna-Ci u pr-oduktivnosti rada, u obimu rada, u njeg-ov·om trajanju, u us1ovima ·-rada ~td., ovde je reC -o -tom-e da Zena ne 1bU1de ugnjetena u lkuCnom gazdinstvu ... 'To ku6no .gaZ¢J.instvo, koje v·odi ·Zena, najve6im svojim delom je najneproduk.tivnije, najvarvarskije i najteZe gazdinstvo« ..Kao »jednostavna i svakodnevna sredstva« koja su »sposolma da fakticki oslobode zenu« {podvukao v. I.) i da ».smanje i UniSte njenu nejeclnako-st s mu:Skarcem -u pogledu njene ulo·ge u druStvenoj pr·oizvodnji i dru:Stvenom IZivotu«, Lenji~ je s:m.atrao kolektivnu ishranu i deCje ustanove. Pri tom treba reCi da je Lenjin naglaSava·o- potrebu da se iene-".,.-- radnice prvenstveno .brinu o raZViitku takv·ih ustanova.23 Kad je 'IJOSle L.enjin.ov~ smrti Komiterna po-stala I»VanjskopolitiCka organi,zacija podredena SKP/ib«24, bilo je joS m.anje materrnstva. 19 ~a Me~nar~dnom kol)gresu socijalista u Stuttgartu, i907 g6dine, niJe tretrrana problematika zaStitnog zakonodavstva.2o Pit~nje zaStitnog z.akonodavstva ponovo . je stavljeno na dnevnr red na Medunarodnom kongresu socijalista u Kopenhagenu, ~910 god. U relativno opsirnoj rezoluciji o tom pitanju kon&tat~J~ se _da postoje6i Z)akoni o zaStiti radnika »nipa-Sto n~ udovolJ.avaJ~ kolik,o potrebnim, toli.ko i opravdanim zahtevrma radnrka«, I postavJjaju.se zah.tevi sa osniva.Ckog d amsterdamskog kongresa. 21 Na pos:ednjem kongresu [ l internacionale, u Baselu 1912 godrr:e: n:Je moglo doCi u obzir nikakvo razmatranje u vezi sa z~St1tn1m za_konoda¥stvom, jer je na dnevni red tog kongresa b1_I_a ~ost~vlJ_e~a .samo jedn.a jedina ta<Cka ·}>Med:unarodna ·situaci'Ja 1 z.a.JediiJ..llcka akrctirja protiv rwta«. Prvi s:etski rat znaOio je i kraj Druge i·nterna·oionale kao pretstav~1~a ~drmenog •kl~snog, marksistlckog radnickog po- k_re_ta. ~J~ 1 nJene vod~, koJl su, sem nekoliko iz.uzetak.a, ustvan -illZdaili. mterese. i .?-or.bu 1)l"oleta-rijata, tzamendJ.·a J-e, p·oiSle Okltoba~Tske •revoJUClJe, IiH 'internanr·~ala .,..,,.. · ·· u•v.u » 0 ~'b·<illl'lZamJa medrma·~odrr>og prolletelfiSkn~ k~"'-''"~ "·-g I'·'- ta« 11 »trneuu· ~ """& v.U.(I'-'IIL~wol,llU.) 'UU\.d.•e 111 Semt ~ re2olu . . o~a nak ovom_ kongresu je jednoglasno usvojena i kratk.a . . .?IJa o zens om pravu glasa, za koje treba da. Se bore- "'Dei J~ticke partdje, u ?~viru opSte. borbe za jednako, nep1osred;o ~ tBaJno pravo glasa. V1d1: Kongres~ Druge internacionate knjig'a II eograd, 1956, str. 21-22, 15 i 82. ., · •u . . net~ ~o;~~~_s~P~=~a~~o~~~n~· 0V~!~X:o~ ~~a . diskusija i d~· gtasemm prinoipijeln-im zahtevima d p ,Vtl gl~,. sa napa socijalistiOkim Principima dakle a ~e ~~ mora v~d·Ib »samo gl.asa za Zene i muSkarce« Ibidem str lao' 19e0v?m30"'op!teg prava 21 N . . ' · I Lo-<l05 i 143. tstaa . ovom kongresu Je Srpsku socijaldemokrabsku part" 11 u pre v]jao D. 'fuoo,;c. Viidi op. cit., •str. 317, 388 ; str. 569 . 138 ~ 22 Istoi'ija medunarodnog radniqkog i socijatistiCkog radniCkOg pok.reta, Beograd, 1952, str. 385 i 387. 23 OpSirnije vi:di: V. I. Lenjifn: 0 radnicama i setjankam~ B~­ grad, 1947, str. 12, 19 i 20. · 2 4 Istorija medunarodnog radniCkog i socijlllistiCkog radniCkog pokreta, Beograd, 1952; str. 385. 139 �.. . . d . ck0 g pokreta. I aka se u osnov· · · m k a Ina organizaClJa klasnog raradom ove organiZaC1J· e .n e obraca . zi sa nim dokum:n:rm~ u ve 2s i k .e n. eh -IzvrSni .odbor' na za- i~leda da se na illjendm ikongresmw !Jretira (piitanje raooog zako:noda,vstva 1 u okviru njega zaStita 1Zena.25 ''Tek se na Villi kongresu 'TniCe ilnternaclonale, 1935 .godilne, u referatu Georgi Dirr.titrova, pominje i pdtanJe Zena u vezi sa 1bo'!"bom pro1Iiv faSizrna.. 26 Odredenih i hliiih .gtavOva u velli sa zaStiotom i pol'O~arjem zep:oslenth •Zena ni u tom referafu nema, premda je to m!W!da tipak a,J!o potr.,lmo, o1bzirom na stav (Jlacional-sodjalti.mna u 'odnosu na rad Zena van kuCe. U ddln:Jlloama toga k01!1gre>sa podvlaci se jedilno da zene treba da zahtevaju jednaiku pla<tu za jednak •rad." Ustvari,moglo bi da .se katZe ·da· u periodu izmedu dva rata klasni ·radniCki pokret nije imao stvarni medunarodni forum, u okvjru kojeg 'bi se· iznos1lo·, tretiralo i preko kojeg bi se borilo za reSavanje....- svakodnevnH1 interesa radni,Cke klase, dakle; kojem bi se Slqllo po sebi moralo da postavi •i pitanje poloZaja 1 regulisanja zaStite zaposleriih ,zena. Posle Drugog svetskog rata, 1945 godine, stvorena je Svetska sindJkalna federacija (SSF) - nova mednnarodna sindi- znatni_j'a .Qsnovn;i .deklar~~iju ·O z ko rada Ta deklaraDIJa popr<iblem~a ~agr:~:.":;;Js':,ov~ dkr·araclju i studiju (pr~gled) . delJena Je u v~ sa ~a adiv.anjem tZenske radne snage. ~?:­ problema u :rez:r .. gr t . ko.'.i tSU ·eafll'zeti u deklaram]l, . . zir.om na pnn~cll'?l!ae·~ne ;sl ~~~~e .. ~r maZe da· se sm•atra da ti iznosirno sadrzaJ nestot opt ~f.nl.J 't~oretske stavove savremenog stavovi, uglavnom, P!e s av ~aJU - . . . ldasnog radnickog pokreta. . . . . • enslo~ u:adna i[J O;movrrH>j (ielklar,.ciji ll<onstatliJ" s~ daakoJe .z .· d.i anJ·e . t la i da Je Jedn . nagra v PO: snag a ·brojCano zna no as .. . u interesu ekonomsk,a,~ 1 sociJ~~og nimljiva je i konstata;na po ·-~ed:li ro. res a. J(Pritom, za- pazl~e u nag"radivanju ~OJ~ ~u :va!tlikovanih, odnosno muSkaraca 1 ·zena ve_c;e o _ ' d 'k 31 specij alizovan1h ra nt a. ·. . k'h .• . • pogledu obavlJan]a ille 1 U vezi sa o~grantcavanJem.zena u .. t t· doposloV.a, konstatuj e se da je '-potrebno tem.elJ Ito pre res 1 . ,~,. . 25 Lenjin je, medutim, smatrao da u kapitalizmu klasni radniClci pokret treba da ukljuCi u sV'Oj proguam i borbu za reformu, ali ne kao svoj krajnji cilj,- vee kao jed.an od naCi.na u opStoj borbi za socijaHzam. {Vidi citirano delo Istorija medunarodnog · ·Sinddkaltne federacije, .g.de S:: U preambu1i. Statuta Svetske Ste se ne pOIJlinju zene. Vidi. govori o ciljevlima 1, metodatna, u?P 1945 str. 285-S.~. Me~m, u Rapport de ta Conf.~rence ktip~ii na~ionalnih sirnd1ka1nih c~n­ rezulucijd ? jzveStaJilma ~~don~€ }ronfer~cije .a-peluje se. n:;t.·alnsm; tara za pnmenu 'OdJ;Uke . . · · a bore protiv svake ~J .. dikate .cta se u nacs:IOna}.nU7l; okv~IX!lse red ootal.Qg, osmva 1 na 'IIi e!konor:nske diferenmJ~OlJe, koJa . 'dnapoku. platli za: jednak rad 'poIu. 1 u tom ·smislu da se bore za Je . , , (Ibidem, '&tr. 298). .. . ·. R ort d'activite de ta Federa. 29 _ceo tekst DeklaM:CJ:Je. V1d'L app . a· le M111JalnO?• 1949, S tr • 39s---422. UJ.€:U--UL...,en e · • .:s~·..... ~ tion syndteale m:on ~~ ' kl bilo iznoSenje p['ed Obzri.rom da Je CilJ ·de ~a~IJ~ e a eflcije, pitanja Jednarkog nacije, odnosno njene SIP~c-9al1Izo~a: os~ovriog pitanja u problenagrad·ivanja muSlt:aT~ca: !.~ena.. tog pitanja, to je d. metod l!zlamatdci Zenskog rada, 1 re.s,.......,.S1l1Il.Je ']j·u . dekl ciJ' e podvrgnut tom c1 . .. od ganJa arra . ,. . ka sindi~alna federaCIJa, P so ovde treba T~ec1 d.a J.e : e t sSaveza sve vd:Se dobivala bl·o-: , u~·cajem 'I"Ukovo&?:ac~ S~vJe :ti~~ uticalo' na me&unarrodnd klasm kovski kan-aktel', ~.0 . Je -nega . dika.ta J1lf!ostavije i med'U:narod.'ltP radniCkd pokret. V'l!di: 8 av~z _stn .:_ sindikalno . jedinstvo, Beogre4_, 19~0 '.d' u citirr:inom ·i-zvest$.Ju, str. 28 radniCkog i socijalistiCkog radniCkOg pokreta, str. 270.) Lenjin je takode smatrao da sodjalne refonne, u kapi,talistiCirom druStvu, imaju dvojak ka:rakter. »8 jedne strane. to je ustupak koji su trudbeniCke mase li.strgle od ·vladajudh 1ct:=:.tsa. S druge strane. to je ustupak ko}i vladajuCe klase crne radi toga da bi sp-reC:ile, oslabile i uguSile ~evoJucianarnu borbu .. :.( {V. I. Lenjin, DeJa, sv. XI, str. 63, na ruskom, citirano po N. G. Aleksandrovu: Sovjetsk.o radno pravo,-str. 445.) 26 »FaSizam. je it~roCito ciniCno p:Orobio Zene, '§pekuliSuCi sa najdubljim, wsadenim oseCanjem Zena kao ma:iki, domaCica; samostalnih ~radnica koje tllisu' sigurne Sta im donos.i ·su:tramji dan.« G. Dimitrov se :izje.Snjava za b'orbu Zenskih organizaci'ja koje sto:j-e pod ruk.ovodstvom komunistiCkih paxtija p!IOtiV Zenskog separa:t:lizma u radnli.Ckom pokretu., za, podizanje nadnica na osnovu parole »jednaka plata za jednak rad« (vLd'i opSirn.ije ~delo: »Die Einheitsfront und die Frauen(< u knjlzi VI Weltkongress der komunistischen Internationale, G. Dimitroff: Arbeiterklasse gegen Faschistnus, Moskant-Leningr-ad, 19·35, str. 76-78. 27 VII Congres mondiale de l~Internationale communiste, ResoLutions. contre la· guerre et le :fiasclsme, Pani.z, 1935, str. 19. 140 pa~Ja ze~9~~a~Jnae, ~oneJo se{lanJU u Rrrnu, st KOIJlkretne podatke o tom~ 4Hl. I Vl 1 141 �sadaSnje .z_akonodavstvo iz te oblasti na nau<Cnoj lbazi, k.oristeOi se svim dosad rpo<Zlil..tim ~e0llltatfuma. Medutitm, odmah se napominje da pri regu1isanju zenskog rada treba voditi raeuna <J sposobnosti (capacitee) i o fizil':ko·i konstituciji itena. Na avo se nadovezuje uloga profesionalne orijentacije u utvrtlivanju· specifiCnrih vrednosti kOje poseduju Zene za izvesne poslove. PoSto se konstatovalo da .Zene treba d·a imaju iste moguCn-osti za sticanje struCne spreme putem ul!enja u pDivredi, naglaS.ava se vaZnost opSte reklasifik:acije ·zanimanja, pri Cemu · trelba vodd.rti TaCuna o mogu6nootima i SIPOISoibnostima Zena. Sem toga, istLCe se da je potrebno izvrSd.ti valorizaciju zanimanja koja se smatraju ·bitno Zenskim, u odnosu na sliCna zanimanja J<:.oja obavljaju muskarci.' Sto se tiCe mateRinstva, zanimljivo je podvuCi da se kon~ statuje da je to funl«;ija zene, a ne pominje se da je to druStvena funk·oija Zene.82 Isto taka podvlaCi se va.Znost rastereCenj a Zene ·ad poslova u domaCinstvu i brige oko dece, kao vaZan uslov koji omoguCava Zeni da se potpuno angaZuje u profe..:. sionall.noan Tadu. Najzad, naglasena je potreba kontrole i pravo<lenja principa jednakog nagradivan}a i putem inspektora rada - Zena. PrJ tom se isti~e potreba da. se za posao inspektora imenuju i obucavaju zene iz redova sindikalnih radnika. Principifelni deo deklaracije zavfSava se zoahte>vom za potpunim pravom slobodno.g s~indik:alnog udruZi'vanj a Zena, i Za- · kljuckom u kome se po:oivaju organi Ujedinjenih nacija da pristupe utvrdivanju konkretnih mera koje tre.ba praduzeti za primenu principa jed·nakog nagradi,•anja. U ommnoj stuJdiji fjpTeglectu), imja je SalStavttli <cleo deJda.raaij·e, fusltiiCe se, odmah :na potCe11kiu, da rad ·Zena poSJta!V1j a prak.tlene i.lkoruk>retne .pmlbleme '1l P<Jgledu tJ:adanja i vrste (genre) rada, zatim problerrie u vezi sa materinstvom i orav·om na fad (sve to vezan<> sa• problemom nagradivanja). Posle opsirnog i zMJJimljiV'og iznoii!'nia ~t:oolliC:i.Jlh podataka i ·Cdrrljeoo.ica uvezi sa Zenskim .radom (broj zaposlen'ih :Zena PC? IZ.erruljama, •odtnosi 32 U sovjetskoj 'i ·prosovjetskoj Hteraturi, medutim, kao i u prind.pijelnim dek.laraoijama socijallstk:inja izrhedu dva rata (II internacionala - Francuska i Belgija) naroCi.to se P'odvlaCi mate- rirnstvo kae druStvena funkcija Zene.. prema ukupnO zaposlenim~, procenat -udatih Zena, razlozi rada udatih Zena1 .zastupanost Zena u pojedinlm granama, ~rcgled za:Stitnog zakonodavstva, razlika u plata~a i Fool.) prelaZl se ?-~ zakljucke. U uvodu zalkllju;Caka tkons:a tuli ~ se da i e u pT<>~le: matici :Z.enstkog .rada cen.tra.J.an tdrustvem. problem: olakiSat~ Zeni, Sto je :motiuCe vd:Se, IPO!Slov-e :k:oje ona obavilija van .predu~eea. Na to '"e nadc>Vezude problem strullnog ·ospooobtJavanja ·OOna i pro1blem '(.istovremeno. d. (pralct.iCan i r:auC~n) da.,se na me.dunarodlnom plam.u ipO'ime iz,wCav.ati n&~gradivanJe uQ!PSte, a ,posebno Zena. U pogledu rrustere6ivanja !Zena od .abaveza d'.zlvan pred.u~eCa, Putem najrazUCitijih slullbi ,i ustanoVa, · naglaSava se vaznos! propagande medu ;l;enama da se slu:Ze tim ustanovama, pr::.. Cemu naroCita uloga ·pdpada sindikatima. U vezi sa struCnim osposoibljavanjem 'isti·~e .se va:Znost da se ustanove specijalne struCne Skole i za Zensku .omlad.inu, kao i propaganda za zanimanja koja su se _dO sada sm'atrala kao muS:ka. Na kraju, posto se jo.s jednoni podvlaci vaznost utvrdivanja sistema nagradivanja 1(i vainost. sindikalizma), daje se Citat iz Rezolucije donete prHikom ··osnivanja Svetske sindikalne f.ederacije, februara 1945, gd;e se, i:mnedu ostalog, navodi o~a­ veza dru.Stva z.a staranj.e o ·radnim ljudima i .gde se nar001to podvlaC:i potreba da se vlade pojedinib drlaya brinu ·za decu, 88 putern traznih alokaci;ja i deCjih ustanova. I·Z' W.oZenog pll'·OirzJlaiZi da .je avom dekla:racijom p'f!Vli put posle nekoliko decenija medunarodrri klasni radniCki pokret izaSao pred javnost sa svojim pr.inocipijelnim stavovima 3 odu no.su na Zenski rad. Premda nisu dovoljno sveobuhvatni \ ·ovi ss Zanimljrivo je da zclvrSnO:m. ¢tatu prethodi sledeC_!. oitat .·A_l: berta Toamasa iz 1929 godine, gde., se, ·izmedu ostalog, k~: »Mishh smo da je prva faza zaStite ra<lfldka proSla, da su !l~l~Ie:mentar­ n1je-reforme dovrS·ene, da sru ·Zlep.e i deca u v~vetu z.asti.C.~na. P<;Stepeno, u traZenjru da upcxznamo . :primenu f:L.~~~ konv~CIJa.- prunet'il1 smo da Cak ni delo Roberta Owena niJe ]00 dovrseno ... « 34 Zaposrtavljreno je pit~j-e stepena r.a.zv?'ja proizVQdn;ih snaga i porodice, u vezi sa Zen.s~ radom; ~n~ 1sti~e tSe poyezan.ost druStvenog sistema i demokrati.Je sa poloza}em zena, vaznost pr~vno~ poloZaja Zene i njena poN:biCka . prava, ne govori se o v;aznOSitd ekonOilllSke ·SamOtStalnosti Zena i t. sl. 143 142 ' ' �principi Il):Ogu da: is.e -prihVate kaO. oimov Za razrriatranje i re- savanje kompleksne problematike •zenskag rad·a ;. posebne zaStite zaposlenih Zena. StavoVd SSF u odnosu na 2laposlene :Zene doSli su do izraZaja ina »Prv-oj svetskoj konferenciji radnica«, koja je juna meseca 1956 g. odriana u. Budimpeilti. ru opstoj rezoluciji, koja j e - uz Apel iadnica svih zem.alja i Memorandunn •generaillnom direKtoru .MeCh1na.rodine -ol'!gan:i.z:adje rada - usvojena na ·ovoj konferenciji, zanimljiva je konstatacija da ne potstoje »·OISillOWle .ra:zililke medu prihva-Cenirrn ,S'tavovima sindikata razlliiCitih tendencij3. -o PTOblemima .zaposlenih iZena« i da )>!prema tome .po15todi real-na ha·za za 'Zajedntakie akcij.e.«. 35 U ·saynem~l)om klasnom radnick.om p:ok;i'.e~!f ,treba P.Pmenuti i delovanje Medunarodne demokratske federacije .Zena, iZenske medunaro<tne or.ganizacije, :q koj_oj .su pre~stayljen,e progresivne .Zen"e iz znatnog ·broj<:~. zemaljoa, naroCitO .socij_alistiCJtih, !i. ~emalja Azije i Afrike. Iako je statut.O~ .ove. organizaCij~ :predvide:o.a Pored bo:rbe zam.~ i ibot'lba_.za rayri9Piavno~~ Zen:;t i za.Stitu dece, prou~aVanje" p_roblemati}_{e i pol.O~aj'a. zapaSlen]Jl Zena i borba za reSavanje nj.ihoVih ·svakOdnevnih .int"eresa bil<i je zapostavljena. Sva aktivuost hila je uglavnom usinerena na deklar·ativne akCij~ za rriir i na del.atno.St mi. politiCkon:t pOlju, Sto je posledica blokovskog karaktera·ove Organiza·cije. 36 Tek poslednjih godina pocinje da, se obraca vise paznje prol Ovoj ~onfe[-enci~ piisustyovalo je 429 delegata, ~5 posmattaCa i 3 gosta iz 44 -zemlje. :l{.onferenoiji je prdsustvo~o i pretstavn.ik M:edunarodnog •biro-a rada. Dnevni red j-e sa~vao dve : taCke: 1. »J-edinstVena borb:a ·r"adnica, (travailleuses) i sdndikata za poveCan}e plata, za efektivnu prim.enu principa ,za jednak Ta:d jednaka plata', pro1liv svih ·oblika diskriminacije, za 1JOboljSanje uslova nj.ihov;og Z.ivota, Za _pohedu njihovih prava d. za rni:r« d 2. . »Za aktivnije uCe.SC:e radnioa u Zivotu i upravlj:anju sindikatima:, za ·Siroko sli.il.dikalno regruto.vanje« .. U Rerol.Juc.iji se navodi da treba postiCi: jednake plate,··utwd':enje minimalnih nadnica, otstra-nj-enje diskriminacije pri primanjru na posoo d otpuStanju, uvodenje 40-satne radne nedelje bez smanj-enja plata, za.Stita :rada ·i zdiavlja (poboljSanje starih i donoSenje novih za!kona), priinanje Zenam:a prava na rad ·i' penzJju, pdznari.je prava na kvalifikacijiU i ola:k:Sice u sticam.ju kvalifik.acija, 11lstarn.ovljenje i poboijSanje starosnog osigruranja, praW na zdravstvenu negru i •besplatnu hospitalizacijru, garantovailje d proSirenje prava i zaStite zaPoslene majke (oplaCen porodiljsk.i dopu:st, preikid za dojenje, deCje ustanove), proSirenje progra:tna i:zigradnje stanova i Sll1lam.jenje kirij~. U Memorandumu._generalnom direkto:ru Medunarodnog biroa rad.a, pored ostalog, PredlaZe s•e sa2ivanje sastanaika tri med'um.arodne sindikalne ·_ organ:izacij.e (Svetske sind.ika:lne federacije, MKSS i Svetske federac.ije hr.i:S-Canskih si·ndikata - prim. S D.) da bi ove u zaj·ednici sa BIT-on;1; prostudirale naj1bolj:i naCin k:o1im hi :se moglo zajedni0ki1 doprlneti primeni Konvencije br. 100. Isto tako pxedlaZe se da Kornitet eksperata za Zenski rad pootarie permanootan, da se njegova kompetencija proSiri, d,a. se redorvno sastaje, da bi se bavio celdkupnom prdblematikom Zensloog :rada -i, .naroOito, problemoon plat!3,·. OpSirnije vddi: ·»Au, nom aes tTavailleu,seS. de 44 pays(( ... Srup··plement 3 la- reVue »Le Mouvemj'mt SYridical Mondial«, NO, 7, · . 35 1956, narocito str. 144 1~, 35-37 i 44---,';2. bl.€matici zaposlen,ih Zena, i..proklamuju se :konkretni stavovi o pojedinim pitanjima. 37 · 86 Posle objavljivanja Rezolucije Inforinbiroa, AntifaMsti~.ki front Zena Jugoslavije bio je indire~tno iskliuCen iz Federac.tJ~. mada je ranije b'io zastupan·. u IzvrSnq-m odboru . i imao. zna~~ uticaj u radu Federacije. Vidi opSirnij~ o toin,e: Le FTont anttfa..SciSte des· fe7nmes de YroUgosl"Cr.vie ·au seiri. mouvement intenw.. tional des femmes. Belgrade, 1950. god. Na sast"anku Saveta MDFZ u P~kingu, 1~96: godine, donet~. j~ Odluka kojom se. konstatuje da je raniji .s.tav pre!l.l~ Jug:osiaviji bio p.epravilan i neopravdan. Od 1957 gq.dme Savez z~nskdh 0.~­ .Stava Jugoslavije Salje na paj.edine sk1,1pove MDFZ posmatr~ge. a1 Tako, napi:., u Deklaraciji o pravima Z.ena,, usvojep.oj na k0ngresu ru Kop·enliag.enu 1953 g., i dostavljenoj Kamisiji za status .Zene pri UN, postavljaju se, pored ostalog, _.zahtevi . za jednakom platom zJtjednak. rad, jednaka prava na socijalp.o o~iguranje, pra-:vo. na rad, struCno obrazovanje i s.l. U .Memorandum~, d?Stavlje:nom Komisiji za status Zene, marta 1957 g. (povodorri.. Seste taCke dnevnog ·reda »zaposlene Zerie· .sa porodiCnim ob.avezama i sredstva z.a pobolj.Sanje ri}ihovog p-oloZaja«), skreC:e· se, pa.Znja Ko:tp.isiji na speci:fliCne probleme Zena Azije i .Afrike, i podvlaC:i·s~ odgovorno~.t koju druStvo treba da uzme na sebe da b! Zenama olak.Salo i o:rno-,. guCilo realizaciju njihovih punih prava. Isto ~ko napominje se da Zene ne rade .samo z"bog ekonomskih ra~loga, nego. i zbo~ Zelj.e da budu ekonomski nezav-isrie. U Memor.andm;nu -se. takod:e pominje ·i obave:z;a druStva·-·.da omogu.Ci Zen.am.a, po. priSttJ.paCnim cenama, koriSCenje Produkata moderne industrije· koji }:enama olakSa:vaju teret vodenja domaCinstva. Ceo tekst tog inaCe -preopSirnog Meffiloranduma, lroji.- je ilusrtrovan s mnogo d"etaljnih prhnera, vid.i,: L.ettTe et: .zy.re'Qlorandum actresSes. pa:r· Ia FDIF a Ia -onzieme s_ession de la- Commi.rssion de Ia· cond;ibi.c;>n de.la _f~1Jll!le ..aup~ 'du· ECQSOG., 10 2ena u radnom odnosu 1.4!i �· ,. PROTIVNlCI :ZENSKOG !RA:DiA VAN ikuCE . · E:atollC!ka crkva.po•cela je javno da istupa sa sv<ojim, sta: vov~a protiv rada iena- ·a naroCitO udatih Zena ....:.....-van-kti~-e _ ja8 polovinom XIX veka, u. doba kad se uvodilo z.Stitno zako~ nodGtvstvo za Zene, kad se intervencionizam lborio protiv tacia vladajuceg ekonomskog J.ibera!izma,'' J: P?VrSr!o razmatranje borbe katolicke crkve protiv zenskOg rada van kuCe daje nsnova za stvaranje zakljuCka da na tu borbu treba gledati prvenstveno kao na bo!'bu za uticaj crkve na porodicu i decu - uticaj koji izlaskom Zena na :i:'ad van kuce, razvojem naUike i tehniloe i'IP'I'odiranjem socijalistlclcih ideja i prakse.,ve vise dolazli u rpitanje. Nato upucu.je isllic canje prvenstvena· ulage majke u vaspitanju dece (ne toliko u fiziCkoj nezi, nego viSe u vaspitanju) u celokupnOj argumentaciji ko·jom se :brani .stav protiV rada udatih Zena f majki van kuce, Otuda .se i u svim .dos-.daJ!mjtim paJpskim enciklilkaana pominje zenski rad van kuCe i daju sugestije za reSenje poj~ 'SupPlement a la revu·e ·»Femmes du monde enti'er«,' No. 5, 1957. ·o delatnosti MDFZ vi,lfii: Centralni Qdbor AFZ Jugoslavije: Dru.go iasedanje Izv:r:Snog odbora Meeluna.rodne demokratske federa.cije Zena, Beograd, H}"47, kao i L. I. Petrova: MeZdunarodnaja demokratiCeskaja federacija · ZenSCin za. mir, ravnopra.vie ZenSCin i: sCa.stje detej, Moskva, 1956 (na.ToCito str. 72, 96 i 227-238). 36 VeC se 1864 godine na katoliCkom kongresu u Malinesu, UP'Oredo sa zahtevom za refonnu u korist radnika putem zakonodav-:stva, pojavljuje zahtev za »zadrZavanjem i vraCanjem ·majke u kuCu«. Lilly Bra'!J.n t1,1kode navodi d.a- je kongres hriS_Canskih radnika Reinlanda i"' Westfalije joS 1873 godine tra.Z-io suzbijanje rada udatih Zena (Lilly Braup., op. cit.; str. 491). Godine 1877 odrZan je veliki rkatoHNci krcm-greS u Liegeu, na kojem se u xew-luciji s·ekcije poslodavaca izraZava princ-ip po kojem majku i njene kCeri treba'Ostaviti na _ domaCem -ognj:iStu. Ali, -ukoliko, zbog trgovaCke ·kon-.. h.""Urencije, izvesni poslovi jOS zahtevaju ZapoSljavanje Zena iz radniCkih porodica, zahteVa . se »apsolutno iskljuCenje udatih Zeti.a«. _(Vidi: Maria Baers: Le travail salarie de la femme mariee, Bruxelles, 1928, str. 19.) U :pro-gramu katoliClcih poslanika u Holandiji, god·ine 1897, tarkode se pojavljuje zahtev za »za:branom rada u fabrikama i rad.ionicaina Zenama koje su optere6ene decom«. Vidi: Grou.pement social. d'industrie~ et d'ingenieur.s cathomques "·J. M. Laureys: Entre l'usine et f~er, Brux-elles, 1931. 2 146 d·inih pitanja u vezi sa tim radom. 39 Otuda-i-' ofie mnogo:brt>jne i raznovrsne naoionalne i medunarodne Zenske, omladinske, socijalne i sindikalne ·otgariizacij~, Sa -obil;n·ilom izdavaCkom delatnoSCu i,z oblasti problematike._poro.dice - ~nfiltrirane, .direktno ili indirektno, stavovima. koji su usmereili protiv Zenskog rada van kuCe." 0 · Za danasnju liniju katoliCkih organizacija u pogledu rada zena i regulisanja rijilwvog poloiZaja iznose se. stavovi Marije Baers (Bars), pozna tog sindikalnog lidera u Belgiji i na medun-arodnom polju; ,iznete u ~C'lanku »Rad :za za_;adU majlti« ~ or:ganu Medunaro:Ine o-rgani~ac·ije rada." 1 so Jedan Cesto· upotr.ebljavan citat pape glasi: »_l:VIesto m~jke ~e pre S'Vega ru porodici, ,i ilje~ rad -t:t:eba da se odVIJa na sv1m poslovima \t vezi sa kucom 1 domacm&~. Kobno~. zloupotrebom, Jroju treba totk:Ioniti po svaku cenu, ~a~ke J)Oro~Ica su z~og ne':'" znatnih prihoda oca primorane da traze van kuce plaCeru posao, zanemarujuCi osobito duZnosti koje irrl pripadaju - pre -sve~a va:spita-nje dece«- (citirano delo: Entre l'usine et foyer) .. Izvo~e 'lZ papskih encik.l-'ika o Zenama vWdi: >>La femme dans la VI~ soe1a•l_~« {glasil'o katoliCke organizacije Union feminine _oivique et social); Paris, trobroj 4-5-6, 1954. Vidi takod:e: Semawi?es Sociales deFrance Le catholicisme sociaL, Ly-on, 1947, naroc1to str. 251-28-9. Vrlo z~nimljiv materij.al za katoliCka shva-6anja o porodici i PO: loZaiu Zene pretstavlja i zbirka referata i koreferata - Hrvatski soci]alni tjedan: Obitelj u danaSnjem druStvu, Zagreb, 1938, narocito str. 41, 49, !51 i sl., 163, 169-184, 205-208. 40 Napr.: sa statu·S'om »B« pri Komi~ij.i z~ ·status. Zene zas~t;t­ pane su (od svega y22 organizacije): Kat?!ICka mt_':,~aciOnah;a ~IJ3 za sodjalnu sluzbu, Svetska federaciJa .kato1Ic~1h mlad1h zena i devojaka, Svetska federacija katoliCkih Zenskih _org:anizacij~. i joS nekoliko P,rugih hriSCailskih o_rganizacija; Sve~.r:.a fed.~racqa hrijCansikh sindikata ima medutrim, status»A«. Vtdi pobllze c1t. izveStaj sa ·x zasedanja Ko~isije za status Zene. str. 1 i 2. Ovde se ioS moZe dodati da je pretst3vnica Svetske unije katoliCkih Zen..: Skih organizacija na zasedanju 'Komisiie 1954 g. osudila zemlje koje forsiraju rad Zene van kuC_e. napominiuiuCi da maike ne bi trebalo da racle van kuce.' Vidi: UN, Doc. E/CJ)T/6/SR-157, :rtr. 11. >~1 Vidi: _Maria Baers, Le travail salarie des m€re_s~ Revue Internationale du Travail. vol. LXIX, No. 4, 1954, str. 365-385. U Uvodnoi napoffieni lllr!'edniSrtva ·navodi se da iznerta miSljenja p·retstavljai·u liCno miSijenj.e g-ee Baers; S'adaSn_i:erg generalnog s-ekret8.ra »Be1giske Zen-S~e Sindikalne sodjalne akcije«, i da bdraZava.tu stavove- jedne vaZne katoliOke organizacije o tom pitaniu. Ova Studija M. B. rposJ.uZila- je u nedostatku potpun-ijeg izvornog 10* 147 �Evo:tvCemu-,se, 'Ulk·ra~o, tL~t_a:vovi sastoje: '· 'Postoji Sum.nja- ~- _U:velll ·s rijO':ffi upozcirenje Ineduil.arodnoj ja\>'nosti da mei!Uri<>rodno tretiiranje svih problema koji se· . ttitCu_. ··Coveka linoZe · da- doyede·- »d-O no-Vih ,~vor?-- p~tnje, · do duboklih socij·aJlriih pertw:<badj.a«. · tU · 'vezi s tim pos!avlja se pitanje: da li Ce ekonomski Zivot, nar-oCito. u tzv. nedovOljriO r~zvijenim ·zemljama, ..evoluirati- ·u- tom: :pravcu da. Ce zahtevati kolaboraciju: sV.ih Zena, svih ril8.jki, .ili •bi trebalo pfeduzeti sve da se-porodici obezJbede.potrebna sredstva-·za njen >>normalan«. Fa•zvitak,-· uCiniV'Si nepotrebn.irn. finaruislk:i i etkonOinskii dopri:nos majke. Kao ll"a~Ziotzi ,za Zenski .ra:d -v-a:n kuCe IIlavode ISe: kbncepcija o: organiz.aciji ekon~mskog ~ivota J<o}a_ ima ·za posledicu. da zarada ·oca nije dovoljna za izdr.Zavanje porodke; nedovoljna sre~stva za Zivo-t -kao· p.osledic~ ·izU.zetile nedaCe. {bolest,_ od~o-::­ sno nesp-oS-obnost- z·a ~ad ·ooa,_.nap-li-st8.nje. pofbdice -od ·stran~ oca itd.); zelja majke da svojtm p~ihodom dopdnese hol~itk'll Pt>r"odice; uti-caj javilog miSljenja i liCna :Zelja za ekonomskom samostalnoSCu udatih :Zena: !Prvi razl9g. y~Zi :n·a.roCito. za- zaQ-:. stale zemlje sa ·niskim nadnicama i ·bez ustanove po-rl)diCnoi dodatka. Kao reserije za te s!Qjeve pred~a!Ze se da oeocu porodice, bez ·obzira rn3. .njego.v~_e· .·obaVez~,, dade . .plata_ ·od _koje s~ maZe- pris.tojno-: :Ziveti. Na to se nadovezuju -porodi'Cne pom.oCi_ koje bf m-ogle da sadrZe :i dodabik na ·Zenu/ s tiin. da s.e njeg-ov i~IiOs'te alokadje odreduje prenta· tome ·da... li Zena radi van kuCe. Hi ne radi. Sredstva potrebna z~ te alokacije._m·onljU <se: na6i, j er se radi' ~>o toltliko -IPro:trehn-oj reformi i zaiSJ_t.a .l]urdsiko-m,· progresu«. _Sto se tiCe Zelje_ majike :ia veCim dohotkom, ta -b~ zelja nestala, kad tbi majke (!Zene} dobij-ale spremu "a domacice i majke, jer ibi se tada domaCinstvo--bolje, ·odnosno ekonorn·H~:­ nij~ -vodilo . .Kaa U·tic~rj ja_Vna.g· _rniSljenja m_a zapQS[javam.jie; Zeri.a navodi ~e da u --r.aq.rii·Ckim krugovima p,.oSto-ji shvatanje materijala koji bi mogao celovitije 1da d()kumelituje 'katoliCke sta.vove_ O'tom. pitanju, ·kao S-to· su napr;, -zakljuCci- i· rezolucije_- sa centralnih sastan.aka · kato-liCkih, -meduria:rodnib- ·organiza<;ija ·sin:....,,. dikata-i Zena. NQ obzirom:1;la-·oo stavovi M. B. naSli mesta u renD-'miranoj -publi:kaciji, BIT-a;- i-Zgleda· da. se~ B. M .. moZe smatrati d9'voljno a<Utor<i.tativ-nom · HQnoSCu· za, izn~en}e kato-1iCkih ~vova·, 148 po kojem 8)1 ~Gene koje he ra~': .iran ,kllee *Ie':'je«. [s~·ta.ko kriVica ·za =rad_:zena •vari -ku:Ce.lez1;1:_na ·_p-oslodav.Oimoa; koJ~ >~nisu svesni uloge majke«. Krivicu takode &nose i .Zenske ·organiZa~ cije, koj~- .se )lave pravom ..na-: t-ad.- a -ne· ba:ve -'Se- pravom 'dece na ·»toplu ljubav njihove ·majke«·. · .__ . , ._ .: Na osnovu izlozerio.g i:akljucuje se 'da je prvi ·zadatak u<Jic niti javno misljenje 'svesnirricprcioblema koji postoji. To je- pr•. venstv-eni- zadB. tak radni•Ckih .(z-enskih organi:Zacij'a, ·kdj e tre~ · da se nardCitO OhraiCajti mJ,i:~;aini radil.iCitn:.l; --radnic·atirui· 1-Tadiili_C~ kim Zenama. -Zatli.m, u naurCnirii--k•rug-Ovtiirl·a --tieba -niiroOit~. ·za.. ID.tetesovati ekmiomiste'··cra izuCaVa:ju Produktivno-s't rada_Zena u' da·m-B.CinstVti- i- 'ul~-gU- doniii·CiCa·u ';potro@.j_i: N~jzad, Za'"ptc)j blem treba zairitere:Sovati i poslodavce i vlade: Trebalo· bi da u. tome ,Mc:ni.-ev~ntualn_o I>re1-iztil~ inicij-~tiVti PredU~inla~j:~ reforn\:i '(koje prei:llaie M. B.), a valjalo bi zainteresovati.i ECOSOC Komislju ia ~latus zene ill cak direktiw Ujedinjlm~ hacije, k~o- bi orie llticale na·, sv~j e. ::sp_e-~i)8JizoVa-~e ·a.gendje· ,-; vlade u tom pravcu. 'Ib ·treba _ rp~edurzet~~-St?:!pre,· jer ~tsrtva~ _]e hitna ·vi-1o hitna; i aJ~o Se p-0\ii!v na• !ll0bunll__ J).E: .Cuje- •1.1 kliatk9PI r-oku' milioni _majki .z~malja. kOHs~tcci .tehri.i~~e ,,.p_ollJ:oC~, ifJ.i~ _ - ~- -· . ' - -: .-•- ~ . - ; - wv:ucene u pr.ofesionalnLZi.rv:ot«. 4:2 ·~ . - ._ ._, .;· __ -, Naj-z.ad, daje se nli~ij.enje o- zaStitn_om ~a~·onodavStvu .. :»Mno,go se govorilo .o ~~konskOj . ZaStiti majke. na. radu. -Qna j.e vt·Se nego ri.kaod potr.ebna, ali nije dovolj•na. T-o je.s~o pall~ jativ. Trebalo bi p'lltem ce'1C>Viti:h mera s.ocijal.rie zailtite uki'l>uti Sto je moguCno -pre. uzroke rada mcijki radi zarade«. {P.odvukl8; g, 'flc). Korigujuci svoj ·ranijl stav o potrebi zakonske zabran~ rada udatim Zenama43, predlaZ'e VeCJ:pominjanu l})pozitivnu.-l ·za ' ' ' ' ' '" "~- Da bi -pojaCala e-fekat s.vog apela,_,:M .. B~ ~pozorava:. ·»TrebalO' je pei;lc:s~t_ g~diila ¥apora evr?J?Sklm __zem~3ama .da z~~rB:Il~ profesionalni rad dec_e ispod 12 godm~. ~oh~l( ce.. godm_a .b1tl P,~.­ trebno da se popravi .uZas (nedaCe) opce mobii.dzacl]€ maJkl na rad za zaradrti..« 43 Katolici u· Belgiji ~u--u izvesnom slnislu dosledni u ..~Tovo-.­ denju svojdh ideja. Nairne, :u katoliCkir.n Sko~~ma J-1. Be;lg~J~ l,l.d~W Zene ne mogu. vrSiti nastayu~- 9dnosn~_ -~ora]U_ d....at~. o~~'C~ ,}':I,:n;t se odluCe na .utdaju. Vidi: JUliette_ J?~creuse_: pa_n~snr~ pot?,~a3 _ze"!f'u -Engtesk_o-j i B€1-gij.i~ ->>Zena u . .bO:r:bi«, br. .9, ,1952,--str. R · · �lmnstruktivnu« ref·orinU koj11J s j_'edne strane, omoguCava teh.o: nlcki pr6gres, a s druli(e strane, zelj a za realnim ljudski.ni progresom. tU vezi s ·tlm, 1l>udwCi da d·e danarimj a cl000101ll1Ska onga;niizOJCij a >?antiZenska i antipqrodiOna<<, predlaZe se minimum program~a koji .saCinjava pet »velikih mera«: porodiCni dodaci, specijalni dodaci za Zene koje imaju malu decu, rad majki sa skraCeniin (nepotpunim) radnim vremenom, ponovno vraCanje Zena sa nayrsenih 40 godina na posao, adaptacij a specijalne zastite to:rn .novom· r~Zimu .Zenskog rada. · IznoseCi opSti stav u vezi sa poloZajem 1Zene autoi'- citira deo SVO•ga referata SlO ga je odrZaO 1937 g. na medunarodnom ik001gresu majiki koje su kod kuce {Meres au foy.er). U tom nzlaganju l>itan je 'Stav: » ..• .Zena ·ce ima~i najv¥e imgleda da lmde korisna d da U<>'Po tamo gde ce moen da <)stvani mater'IIlJsl.w ..Uoga Jmja joj pri,pada ... Orw· .%0· sprecava zenu u jsptmienU'll te njene misije, trel>a da se !iffiatra kao protivno ljudskom progresu i stvarnoj sreCi Zene<<. Ci.tati Ustava MOR-a, odnoiSI!lo Fila<1elfijske dekl.aa:acije (u ve~i sa Zenama i pTa.vom Co-veka uopSte), na'Vo'Cle se kao -doka!Z da ISU .iz.nete odeje sagJasne, OdnGSnO da piretstavJj ajU duh 0111oga Sto je u tim citatirna· rf7'0eno. S 11im u velli'.smatra ..se da u nme :prog~esa, a u 'Sa.glasnosli sa duhom MOR-a, prablem koj:i je WoZen zasluZuje da bude tretiran »ta:ko, da Zena lfn.oZe no!Trn.a:Jno p.rddoneti- svoj- prhlog .covecanstv:u u okV~.iiDu i radom za koji su je priroda i sam lbo·.g namCito prupremiJi«. Realizo-. vanju tog ideala trel>a da posluZi i tehnicka pomoc. KarakterisUCan je z8. ovu studiju (kakO autor sam naziva svoj (napis) _nedoistatalk Polemilke .sa sooijaliJStiCkim i femisti;Cld:rr:\ s.tavov.Lma. Medutim, Maria ·Baers je izno,sila mnogo konkretnije svoje predJoge i stavov·e i protiv ·socijalrlstkllinja d protiv femin:il.Stkinja. Pri t~m se ona nije .osvrtala n.a ·oideolqSke postavke osnivaCa i teoretLCara marklsisti.Cke misli, veC na iPostavlke bleksandre Kolo1ntaj, P'OIStaVke koj-e u marks.iemu nLsu !imale _m·oZda ni trenutnu vrednQisrt; a po,gotovo- ne IZllaCaj dideoloS:kih i ppo'7 ~amsklih stavova. Zato £e 111a nj1ih ne tr"ha obaZ1irali. Ali ipak je .vai'Jn<> da se ilzne8'11 postavke Mar:i\ie Ba·em date UIZ konlae1ne re'dlloge .J>elglijskoj vladi, IQ.a •koju je wtic~ia i. <>nJi i ~~dika1na ~rganizacija koju je z~stup$, i:Cr ~~o tel<. ta<la dob1t1 potpumi slilru o gore irut,etim ~sta-voyrma. -.. . . . .-. T.ZiSte u re8avanju pitanja rada zen~ · .11a zakomskU zabranu tOJkvog rada kuce !'tavlJe~o V";" u.c!atim ll'enama lZ T!lcln1C- ~~ ~!ase. Irulw se llznOS\' i fued!il<limJs.k;i i!"azJ<>Zi ~<>ii ~ovore IJ?r<>tiv rada majki u vezi sa ·zdravljem, "'?rtnoStu 1 _radanJem. dece, mnogo v1Se .se insistira na _»mGralnlm mom~ntima«. Karalkteris.tiCno je, ~ orruzllilku ad pre navedene 'SW:dl]':, ·da se... sve konstatacije i zahtevi autora ograniCavaju iskl].uCiy? ._n:;t. 7;ne iz .redova Tadni.Cke ldase, imaduCi pred ocrma raldr.n1<:1IQ1 porodncu. . . . . r tada je M. Ba:ers delila Olapo5lene na neJ<ohk9 gr~·a, po azjOOJi,ma 111j.iho'll'og rada van "kn.lce. Zanimljovo je ,podvuc1 da se ~r"edlo.g za zakonsku za~b~anu rada ud~tiin ra_dz:U:~m ·zenam~. obrazlagao time stoje jedna;t>:ecilla tada ankehramh,;aposle-, nih zena izjavila da im se el!:onomSka sampstaljwst V1lie dOJlllc.... da. Ovakav stav treba smatrati '»opasnim« i 21l>og toga treba :intervenisati. . - · .. . za one od kojih se ocekuje da ·»ce se zacuditi kad ~c':'JU ovakav zakfljui\aik«, daju "" dva ob}.Sndenja: ako.~ada dev·oJ~a viSe ne bude videla za sebe moguCnost da ra~I. posle ~~aJe! ona ,ce se bo·lje pripremiti ·za svoju novu funkClJU -~o~a-c1ce 1 majke; a ako mlada zena, koil\ je .godinu dana ~OJila 1 nego: vala dete, zna da joj je povr:atak na rad u f.abr1ku n:mo~c i da neCe viSe raspo1a-gati .novcem -»-odrede~im ~a, n;~or1~ne lZ~ datke«, ona Ce se·viSle. interesova~i .za SVI)J'e d~a~1ns:t~?· Fost<> je daJa neke nejaJSlle ipiredlloge na koJ> <l>i n~cn;n. po3 stepeno irelba!IJo 1provo~diti z?.bra.nu-- u ~ivo"t, _u z~~:~UJCr~ • pored ·otStalog, katZe: ·. · _ _ ', . . »Ekonomski !progres treba da oslobodi rada yan .kuce~udc~.t~ zenu iz radniCke klase, taka da ona- maZe ~a isp~l ~VOJ~ pr::flotdnu :fitmkcilju, !httno civildJzatQm.k.u, podlilzamae ~ _vaspittaJruJe svo.je dece«., i dalj:e: >}pr_aV1o Zene na sl:o1bodu ~ratda treba 44 Vidi cit. delo: Le -travail satarie de la femme. marie~ ~o~ .e1Jstav.lja rreferat; Odrlan na VII :kongr_es~ ~Eil;g~ke. K?n e.~ rr:iSC Sindikata 1928 .g. Tr:eba reCi da sp. .zaklJU~?CI } predlozi k~~ 1 j.e M: B. dalq. u tqm. Qbimnom :refera"tu.r u _oelini u,sli u_ rezo_uGtJe v \og Kon~:resa. 151 150 �da.bude ·:podvrgnuttipravu dece ·na fizicku·riegu, i :iiiielektUalno-·fObhiraD.j-~,<-. se .. Iz tih kon~uz11ih i nedoreceriih stavov'a ipak' jasno vidi linija i t~ndenclja ·re~avanja pitanja zaposlenih zena te u koli~ ~.qJ .merf titkV"". sltvatitn]a mogu da bUdu kocnica zakonitog tf~:zV!oja dXUS:tVa -~' pravcu. eko_n,om6k:Ef nezavisrioSti i :ravn~~ p,r..ivnog ISUdi;ll6v?-nja ·:Z-ena u SV!im _·m-anMestacijania ljudsk~ dcl.,tnosti x dttiustvenog !Olvota." · •• 45: U Veif sa akcijom za zakonsku zabranu ra:da Zenama zaniir)~ ljt~ je. lzneti .i mi.Sljenja Josepha Dane~a, prpf_~ora_ na ft:~~oliCkom pravnom fakultetu u Lilleu, u delu: Le travatl de la mere h?rs. de_ son foyer et. sQn repercussion sur la natalit€._ Paris, 1933. Danel iSkori~Ctiv~ ·u doba kriz'e poja.Cano nezadovOljstvo radnika obzirom na ·vee~ zapoSljavanje -Zeha (zbog niZih na:dnica) i stoga predla.te: ~Trebalo .bi- eliminisati Zenu, ne ztrog njenog .braka, ve¢ zbog nj_e:nog pola, iz syih pool-eva gde njeiio pri>Sustvo nema drugi Tazlog s~m d.a snizi muSlru nadniCu. Ekonomska kriza je prilika koju ne b~ .tr~balo~-p·ropu.Stiti.« ZanimljiVo· je i njegovo citiranje kardinala Mani.hyj;~. koji·-Prdpoveda da Zena, poSto je· sklopila ugovor ·pred bogom da Ce sluZiti svome muZu i porodici, nema pravo da sklap-~ ni 'Sa kime ~gim, ugovor da Ce. obavljati i _druge poolove. Najzad, iz tog_ perioda tf'eba navesti i knjigu -Eve B"audoniri: La mere au tT"avil· et le -retour aU toYeT, Paris, ;1931, u- kojoj se. pOred o.Stalog, -navodi da :su prema podacima ankete vrSene od stran-e poslodavaca katolika .u Bordeauxu~ izda-cJ nepotrebno veCi ~ad rn,ajka radi .van kuCe (navodi se, nap-rimer, da u tim sluCajeviffia ma-jka llema vremeria da krpi -i sL). Pledira Se z8. razliCito vaspitartje- devojelca i ,deCa'ka-, pri Cemu u vaspitanju devojaka treba cta· dominira domaCinstV'O, higije:q.a, negovanje dece i razvijanje ose6aja _o¢1govornosti. _Pored ostalog, autor navodi da kad Zena ra4-i van.klJ.Ce, ne ostaje joj vr~mena »da se moli bogu«. Izrhedu. ostalog, aUtOr tako-de predla:Ze tla -se uvede specij alno .porodiCno glaSanje koje bi porodici omoguCilo da irna uticaja na opStinu. okrug i parlament, _t to tako Sto bi otac dvoje .dece imao 2 glasa. otac_ troJe_ dece. ,3 ...gl,asa .itd., a majci _:sa petorO dece mogao bi se · d~:ti 'jedan suplenientarni glas. Sve se to predlaZe zato da bi se»poStOvalo jedirtstvo grupe· i autoritet njenog Sefa(<, Ta knjiga- j-e uop.Ste: dokaz do kakvili sv-e· apsurdnih zakljuCaik:R mogu da: de,;>,.. v:edq katoliCke _teorije. . . · Treba, ~edutim, ;reCi da -se katoliCka shvatanja -posle Drl:tgog ..$-yetskog_ -l'~ta,..u izve,snom s:mislu »rno.dernizujll(<.: T() se_ naroCito Ogled~ ·U boo;-bf_ za jeQ'naktz. Pt~tu za j€:dnak rad; 'Koja, Se. Osn1v8: na !)9slednjoJ._ papinskof . ~q,c1kliki. ~~ .. p~leratl)_a ·:katolii!kel_ -shvatanJa .~¥tt~ji~{l·. j~-.m,_iS.Ij~j~ }!OJe,)~~q~i ,.J;VlJ9:. y;fq_ den. B'fwH tt · pll})Il~ kaclJI (Uiliuzen3a ka:tohckih- posloda-vaca:. i inZenjeTa}- _Le~. -trtivdi;.l industriel de la femme et son remuneration, Bruxehl.eS, '·i95-I. 00·8. l52 3. •PROTIVNICI POSEBNE ZASTITE Z:ABOSLENIH ZENA PokZ.~t z·a emarici:i>aciju ·!Zenii i rijihoVb ·ravnopravno U_C·e\SCe u javnom ZiVotu~- vezitn uz POZnata-imena nek~lik~ ~stakn~ti~ zena iz d-oba Francusk:e revolucije, dobiva sVOJU fl2lwnorm)u 1 iztazitije organi~acion<H>blike polovin&m XIX veka. to doh~ '! prvi put se pojavljuju kraj111ja feminJ;stiCika istupanJa u veu. sa pos·ebnim zaStitnim zakonodavstvom za Zene ~ EngleskoJ. i drugim zemljama, a krajem XIX veka ta shvatan]a dolaze do izraZaja i na medunarodnom planu. i u okviru Zensk.ih ali i sindikalnih organizacija· Ne ulazeCi dublje u istorijat, ciljeve i metode bo:rbe Zenskog pokreta Zena iz gradanskih kr:ugova, ipak je pot!ebno konstatoVati ~Cinjenicu da su ~eministi.Cki krugovi hili nedovoljno zainteresovani za probleme radntca. zenski pokret, kao produkt promena nastalih u zivotu sr_ed: njih -slojeva, -insistirao je na pravu na struCno obrazovanJe- 1 na rad Ze.na u svim zvanjima, sektorima kan ..i na pravu glasa Zen;1.46 Stoga femintstkiinje, :sem pojedirnih izwzetaka, uglavnom konstatuje da se :Z~nski rad ne 111oZe eliminisati, j~r bi to, pot:e:~' ostalog, »bilo Stetnb za n.adonalne inter:s-e,. napr .. mterese ?e~gr-:­ s:k·e tekstilne industrij€«. Ipak, ona i · dalJe Jasno 1 nedvosmtslen'O naglaSav-a da Se »zadatak udate Zene nalazi prv~ns!veno u anga~ Z.ovanju u pcrod~ci«. I .u zakljuCcima Prvog osmvackog ko~resa hriSCanskih sindikata u Nema~k()j_, jula 195~ ~aZi se ~a f!13Jkv~ n~ rade van kuCe a da se plat-e mtweva povecaJU za pristoJ·an ztvot pOrodice. Vidi:' BIT: :Hn:Eormatioils sociales;« vol. XVI, N-o. 9, 1956 •., str. 441--443. Medun-arodna k.a:ruferelncrlj1a hr1SCanSikiih simJcl]karta prihvatila je na 12-tom kongresu (Anvers), otdrZanom. decembra 1955 •• Rezoluciju o Zenskom radu, u· loojiOj se konsta~Je d!l se ne vod1 dovoljn'o raCuna o: brojnim socijalniJ? p:o~:en;rma zensk:og r:9da koji se diskutuju u krilu MOR-a, da ]e u.c~ce 2'!~a na sastanc1ma MKR-a suvi.Se ogr.aniCeno, i da »Admmtstr.arflivn -savet M~R-a treba da ustanO'Vi j-ednu tripartitnu komi,s.iju za rad Zena, koJa b~ se sastajala jednom u dve godine da diskutuje opSte probl;m~ 1 aktuelno:Sti koj'e ~ odnose direktnQ na status .zaJ?oslene zene.« Vidi »Informations sociaales«, vol. XV, No 11, 1 JUm 1956, str. 540 5 -, i61.In:si:srtifai}Je na.- praVU gb:lSa.' Zen-a 'i-inal6 je C~k za pbsl:c!icu, i:arnO _'g'd_e je_:Ja .. bo/~<1. U~_Odila_plOdom, da su izVOJ€_';:ana poh~IC~a pr~Va ·z~na;· ·pdStigriuta Ovi~ ili .onim: putem, »Z~e cesto kor~shle na5Upr'Ot. Sirokih SlOi_eva«. Vidi,:· ~,r. Joyan·D'ordeytc,_ Ustavno_pTavo_ FNRJ, Beograd, 1953 g<id., sh'. 17:\. ' . . . · 153 �nisu tr..Zile kontakta sa radni~>ama. One ill nisu. uvlill\le .ili nisu priMavale postavke o povezanosti interesa Zena radnica i zena uopSte sa radnickom klasom i njenom borbom. za resa-. vanj e druStvenih rpwhlema u korist r1>dn~cke ik:lruse." Radnice i njhna slicne kategorije zaposlenih zena bile su, med:utim, zainteresovane prvenstveno za poviSenje svojih pla- ta i pobolj.Sanje usloya rada. Prema tome, radnice su morale da se ·bore za zaStitno zakonodavstvo i saradnju sa mu.Skaroima u resavanju rzajednlickih o.svojih posebn1h 1nteresa. Poleniike u javnosti u okviru sindikalnih i zenskih organizacija o za.Stitnom zakonodavstvu za zaposlene Zene im.ale eu za rpot!l!edliou bdva(jamje grupa ilooje su o:aurzele stav proti-:v ma kakvog pos~bnog zakpnodavstva. Takav stav pravdao se negativn1m poslediit:ama koje .je ta za8tita rada!a: 1eZe zapoSiljavanje zena, t8Ze napredovanje, lakSe•otrpustanje i 5ili: C<~k se tvrdllo da su i niZe zen.ske rplate p•osledlca rpoo~bnc>g tretiranja zapoJSlenih Zena. 48 Protivnice zaBtitnog zakogodavstva za .Zene, ko.je su prvobitno postojale uglavnom kao grupe unutar feministickih organizacija, formirale su postepeno svoje nacionalne organizacije, a u perjodu izmedu dva rata {1929 g., u Berlinu} osnovale su medunarodn·o udruZenje »Otvoren-a vrata« '(»Open door<() u oilju organizovane .borbe pro-tiv po.sebnog m·edunarodnog regu!isanja zenskog ~ada ,; 'Pro1Jiv dcmo§emja possbnlih zafuonskih pr<>pisa u korist zena u pojedinim zemljama. I dotada8nji 'zah-tevi, izraZeni na raznim kongresima, u rezolucijama ·i :proglasima kojima se iz.jaSnjavaju Protiv p·osebnorg zaStitnog zakonodavstva za Zene, cak i protiv propisa za ohezbed.enje porodi!jSkog {)j;sustva-; izazivali su otpor radniea i radnickih 47 Odnosu i stavu gradanskog Zenskog pokrerta prem·a problemima radnica do kraja XIX veka Lilly Braun je u citiritnom delu p()Svetila posebno poglavlje (str. 463 i -dalje). Isto tak'o vidi citirano del<>_ G. B. Morton: (str. 84 i sl.) kao i B. L. Hutchin•: op. cit., str. 195 i sled~Ce. 48 Pri tom se zabo-ravljalo da su Zene bHe tako Siroko angaZov·ane u radu- van kuC.e baS zbog toga Sto im se od poCetika pji}lcwog rarda van· .kuCe davala ma-nja plat;:l. nego dotadaSnjim mU-, Skim radnicima i da su niZe Zenske pJ.ate: bile pravilo, a n~ izuzetak, d_avnq pre u~odenja zaStitn.og· z~\>.d<w~tva za ZeP.~. 154 krug·ova. 49 Osn:ivanje _internaci-onale _»Otvorena wata« irza2Valo je, medutim, Citav- val pr-otesta u redovi.ma radnica i radnika.:s~ ,. -Qsnovne postavke. te iri.ternacionale iznesene su u Statutu usvojenom 1952 fcetvrti rput dopunjen od 1929 g{)d.). Prema Statutu, cilj organizacije je da s·e postigne takya situacija u kojoj Ce svaka Zena i~ati ~lobodu da radi i da, kao zaposlena, bude zaliticena pod istim. uslovima kao i muSkarac. Zastitno zakonodavstvO, stoga, treba da se osniVa samo na prirodi posla a ne na. polu, a svakoj Zeni treba da se ostavi sloboda da sebi . azalbere 1pmsao, ,pri Cemu .se ne sme ni:kakvrlm zalk.oniana l!iSavati toga r,prarva.51 Stav prema materinstvu dat je u rezoluciji »rad i ·materin- .stv:o«, kao i u programu u vezi sa materinstvom. U tim aktitna osuduju se konvencije MOR-a o zalititi materinstva ·~br. 103 iz 1952 g. kao i br. 3 ilz 1919 g.) i ponovci se tvrdi: . 49 Taka j~ Weltbund flir Frauenstimrecht und Staatsblirgerliche F:rauenarbeit u zakljuCcima na Pariskom kongresu_ ,<1926) zahtev:;t~ da se. trudnjcama zakonski ne zabranjuje rad, vee. treba ~~yor1tt takve uslove" rada k!oji Ce irn omoguCiti »da pod na~p~esnlJlm za njih usiovima donos·e na svet svo]u decu«. U zakl_JUCClma. se takode konstatovalo da je nepotrebno sva,ko posebno mternacwnalno regulisanje Zenskog rada. Medutim, jedna grupa na .tom k'on~esu odvojila se sa izjavom da ko god poznaje rad u fabnkama, 1aJ zna da voslodavci neCe dobrovoljno stvoriti Zenama takve 1!-slove X:~?-a koji Ce im omogu6iti da donose na svet decu »Pod I?-~Jpodesm]tm .uslovima«, veC da Ce rezultat biti da Ce trudnice rad1h do poslednjeg Casa pod svakakvim U:slovima. Vidi oOpSirnij·e Ottc;> Graf: op. cit., II deo. 5o J,ste godine odrZali su protestne skupove radnice u Berlinu, MetUunarodni komdtet oocijalisti-Ckih Zena, Nadonalni lrongres Zenskih sindikata- SAD, hriSCans-ki sindikati i dr. (Ibidem: str. 14). 51 u deh.i statuta lroji govori o sredstvima _akCije (1952 g.). navodi se i zadatak da s-e dovr.Se i poSalju organizaciji UN rupitnici i projekti konvencija i preporuka, kojima bi se postigoo- cilj organizacije OD, putem stalne akcije MOR-a. Za srtav prema zaStiti i pravu Zena na rad kara.kteristiCni Sill i navodi u· uvodnoj reCi pretsednice, l!la -kongresu 1952 g .. gde se pominju mnogi sluCajeVi zabrane Zenskog -rada u pojed.inim !dr.iavama, a istiCe se kao primer Finska, u kojo-j je 851 Zena (1950 g.) radila na spla: varr-enj_u di'V'eta i to noCu, kao dokaz sposobnosti Zena da rade 1 taj. pooao._, Za .razHku· od d!"tlgih krajnje feministiekih organizacija. O~rga:iiizacija »Open -door« 'olruplja i poziva .!p.a;:. saTadnju i mu.Skarce. 1&5 �-»Pravo-- ~ene na ~ad---nec;moze da -lbude- predn\et ''nikakvGg ograD.iC€nja pod; i'zgovor·am· trudri·oCe ili nedavn..o.g·pOriJdaja«~ i ponovo.-.se. potvrduje 4a. ·?>j€dini osnov.k6ji- treba :da se uzm-e u vbzir u vezi sa porodiljskim dopustom je-postojanje event'!-aline ne.spo\9obno1Sti.-za rad«. Se-m toga,_-konstatu}e 1se da_je jedU-: ni naCin .da· se' zaStiti interes radne Zene da _kap osnova za dopust, kako .pre taka i posle porodaja, sl~_Zi ->;leka;sko uve"" renje -0 neSpo~obnosti -~ rad<<._ To je· ne sa~-£} jedino sredstvp; da.- se saCuva interes Zene, poslodavca i drZave, nego je to -i jedi_no sredstvo, koje _Ce udovoljiti »razliCitim- eventualnostima koje se pojavljuju u vezi sa materinstvom«.52 Zastup-ajuCi ovakva:·.shvatanja, ova .organizacija Salje redovno pmtestna pisma i telegrame MOR-l! i drugima medu0 . ilarodnim forumiJua, kao i nadleZnim vlastim·a it:pojedini:rn zemljama, -gd_e gad l$e tretira iPLtanJe donoSenja posebndh za... Sititnih [pr<>ptsa u korist zena-, -. Mada pripadnice _ovakve ,»apstraktne teorije o ravnopravJiosti i:eb.a« ne pretstavljaju brojno ·organizovanu .masu, njihov utlcaj nije,- za potcenjivi:mje . .NajviSe ih je u ski:tndinavskim 2emljama, gde vei: od pocetka ovGg veka deluju protiv donoc Senja po.sehnog zaStitnog zakotwdavstva za · .Zene/3 zatim :U Belgiji (verovatn<> i kao reakcija na jaka katolicka shvatanja), a poslednjih godina 'njihova shvatanja mimcitG se !PGiavljujU u SAD, ali 'bez ~?-eke jaCe organizacije koja bi organizovano istUIJila u ja:Vn?sti. TipiCno je za ovu organizaciju da je uglav~ nom ·s3stavijena Od' inteHektualki- i da se za njihove stavoye n~ navodi nauCna dokumentac;ija, ni medioinska ni soCioloSkoekonoonska-, l<JO!ia fbi daJCaziV'a(l11 O[pXaVdanost nj\hoVJh zahteva, ~'-·-·- Svi citati uzeti su iz :pub1ikacije Open C.oor 4ntematicm.al: Report of the Eighth Conference, Bruxelles, 1952. Jugos1avija. je bHa rpozvana na· .taj "i sledeCi lrongres, aili nije poolail.a :svog pll'et52 stavnika. o:J Skandinavska Zenska organizacija je joS 1906 g., posle don•o7' Se:rija Bel'nske konvencije, .spreCila ratifikaciju te konvencije,' a 19l9 god. protestovala kod MOR-a zbog tretii'anja posebne zaStite _ Z~a. Vidi: M~rgarita Gagg: Wesen und ·Aufga-be der Arb.eiterinnenschutzes, Bern, 1925 .. 0. ·Nelson u knjizi: FTeedom and Welfare, Danemark, -19.53, haVodi da u Danskoj i NorveSkoj nema p•o·sebilih p.ropi-sa o 'Poslovimi:r zabranjenfrn za Zene >deliniiCn() i zbog opozicije Zenskih organi.zacija (str. 92).' 156 rstotako tipicn<> je da s~ u :im ~ u_.;pst_<: f':_ministickim krugoviroa tretiraju viSe pitanJa dtskrtmt?-actJe ~ena .u ~ravu n~. ~ad, odnosno na za-u~manje ·ordredenih za·n~~nJ~- 1 -~unkm~a, _a mnogo manje se treti<raju pitanja falbrockllih 1 npma slil\nih r<!dnica. - • RazmatrajuCi aktivnost Zenskih organizacija i~an krugova O!P<m dGGr koje vei: dugo pootoje i l!ljm~ aJ:tivnOOJ: dan~ maZe 15e !lmnstatovati da --se 001a\:zm.atno pr{J!Slll'Ul]e. ~ObZlJI"oon_ a su p-olitiCka pa:-aV.a Zene, z:a :kloju su ISoe m~oge od ~~ organ'Iza-. dja prvenstvem.o borile, kao i pros~· :s:v11m ~zvap.Jil~a, .~ ·pnatnom broju z.emrulja pmstignuti,54 - .:zemske or?arul.Za!cnoe: ~a­ dansldh il<mllgova bore se danas uglavnGm _za rp_mnenu prl!nCJ!Pa ·ed:nake plate za jednalk rad, aU 1Ye bave 1 so-CIJa.Jmoon atranom J . :ZenSkog Tada van~, k uce. " Pr gled razvoja politiCkih pr-ava Zena i danaSnje stanje P-O _Th.e Road to Equa.!ity, New .Yo~, 195~. "In~:-e­ santnu analizu u vezi sa .-ra:zvojem prava glasa zena 1 zens ~~ M zemlj~a vidi: okretom do 1920 g. vidi: .dr. Dorde · TasiC, .2ens!C?... prav~. gtasa, t ~emokratija, Beograd, 1921. 0 uCeS_Cu Ze!l~ u poli!IckOJ:? z1votu La stanje posle Dnigog svetskog rata ---: _v1d1: Ma~nce D.Iverger, participation des femmes d ·za vie poht1que, Pc;:1s (~Es_co\·f·~· Kritiku na stavove Divirgera vi.di: Vida TomasiC: ».t:.oene 1 ~o 1 1 « _ uCeSCe Zena u poHtiCkom Z.ivobu, ))NaSa stvarnost«, br. 4, 1956, str. 417--421. · I t - alne 55 Tako se, nap.:r., na dnevnom· redu lkongr~a ~ en;tacwn _ al!ijanse Zen-a (1955 godin~)· pored oota~og, nalazJ.~o rp1tan1e obrazto_ vanj_a - struCnog i tehnwkog - dev-o']aJka, skracenog radnog VT_f! mena, j.ednake plate za jednak r.a!d, upotr~be ~ukleam~ energiJ= u indwsirr1ske svThe, IJ)osledi.ce u odnosu na ;l;-e:ne 1 sl. BIT. Informa tions srocia1es, rol XV, No 5, .1956, str. 203-205. 157 �/ III SUSTINA POSEBNOG ZASTITNOG ZAKQNODAVSTVA 0 ZAPOSLENIM ZENAMA I PROPISI U FNRJ Dosadasnji razvoj zaStitnog zakonodavstva dakazuje da se z3.Stita zaposlenih Zena ne motZe i ne sme ,pasmatrati odvojen9 od zastite zaposlenih ljudi uopste. Zastitna zakonodavstvo mora da- obuhvati sve one kojima.je p~trebnO, bez_ o·bzirfi na pol. Ali .na .noime u korist svih .zaposlenih !judi. mo:raju da se na7 doveZu i posebne norme u korist zaposlenih Zena. O.snov za postojanje tih norm-i Cine f.izioloS:ke razlike iZmedu muSkarca i Zene, funkcija materinstva Zene kao i postojeCe duZp.asti z·ene u dom,.,ainstvu. Ovi falldori wslovljavaju komp~ekisnost p~oiblema11iike ""'~bite zaposlene kne i majke. Obzirom na 1m lCJomplekmlost ·pr01blematilke 'Za.IStitnog za(loom.odavstva o za. . poslenim Zenama, za pregled.nije izla.grunje materije, analizu i zakljuOke, ,potre!bna •je dZ.vesna 'Podela 11lll1.llltar tlo1g :zakoo'odavstva. lmajuCi na u:mu do~adaSnji i:'azvoj regulisanja za.SHte zaposlenih zena a gledajuci mi dalji razvoj zaStitnog zakonodavstva o zaposlenim Zenama sa stanoviSta zakanitog razV-oja drustva, izgleda najpogodnije da se norme to,g zakonad·avstva podele u · dve osnovne grupe. U jednu grupu izdvojene su norme koje,_~pr.et.&tavil_jaju posebnu z.a'Sti1tu za!J)Osle:... n i h Z en a, a u drugu grtilpu uw.S.tene su nor;rne lm.je c.me za.Stdt·u mat-el!'·ins·tva zapoiSlenih iZena. 159 �1,- P08EBNA ZMiTITA ZAPOSLENIH 2ElNA mestu sa odr~d:eniim trajanjem ~- odlredenhil· uCinkO:m. Ia:ko se,_ r~itk:·om i•ndwstrijaJ.iJzaoije, .sve ve6i 'broj pool:ova ikodd Sl\1 ZadataJk je ove grurpe ravtnopra'V'niih noxmi da• ol!lloguce zaposlenoj zeni obavljanje rada tako, da to ne naiikodi njenom organizmu,, da joj omoguCe Sto duii vek, efikasno obavljanje rada na odredenom radnom mestu i abavljanje druS.tvenih fu~·~·oija koje .Z;ena 1ima ka•o gradanin. Dalkle, u !pdtooju je zasti_t~ ... r~~ne sposabnosti ,gradanina - za1poslenog'a Coveka sa specrfwnrm orga-nizm·om i sa sp-eciHCnim moguCnostima. Osnov- za- ·postojanj8 tih -,normi -Cin·e mediCinski utvrdene fiz;ioloSke ra-zlike 1-zmedu or.ganizma Zene i organizma. muSkarCC:·1 Sem to,ga, vazno je .Stn se u ·or'ganli2rrrm.I. .Zene, .a u vezrl. sa nJenom generativnom funkci:jom, dogadaju izvesne eik:UCke promene, koje naro9ito uslovljavaju potrehu zaStite, 'buduCi da u .!fun periodima (pu!Jertet, menstruac:ija, lklimakter<ium) zensk1organ_izam negatirvn.·o reagira na izvesner uticaje rada... Pri tom nastanak i trajahje m·a'nif.estacija uglavnom:s·e poklapa sa radnim vekom .Zene. 2 \Na -~e· fizio1nSke a'.azlike na1d'o~~~ju •se iz:v;etsni Cinioci.lkoji' i~_aju osnov u ~ocijalD.om polo.Zaju Zene, a. kOje i m·edicinit uz1ma u ob~ir pri ra·zmatr:::i.nju tih razlika. :Ovde se ·misli na tiv. dv6struko optereCenje Zene u vezi sa oibavlia'l}jem poslova u doma.Cinstvu, kJoje ima za iPOSJ.edricU zamor, odnosno smanje.: nje otpo_rnostLZene za oba.vljanj.e ··odrectena;g rada na radnom 1 Razlika u duZini tela mU:Skarca i ;lene iZinosi U,76 ern; Zene su za .11 kg lakSe od muSkaT"aca; razlika u oqimu grudi· je 5 em · u kons! mu~karca; srednja_ v:eflnost vitalnog kapaciteta iznOsi. ked muskarca 4.5Q.Q cm3 a ked zene 3.5-0IJ cm3. Vidi: Z. GavriloviC B.io'metriski ·podaCi·-trudbenika fabrike svile· u NoV.om Sadu, Zbor~ mk radova InSitituta za fiziolo~iju rada SAN, Beograd, 1952, . stt. ~6, 67, 69 .i 73. P:of. dr~ Bosa MiloSeV'iC.navodi da je »indeks sna.ge zene prema. muskarcu 570/1000 a indeks. otpora· 679/1000«. Vidi: Z~na u. radnom odnosu, Zbo·rnik radova .I nauCnog 1sastanka .gine..,. !rologa, . 195_0,- ~agre~, 1952. str. 83. 0 razlikama u gradi m111Skog j_ zenskog orgamzma 1 o potrebi da se·. zbog toga· maSine prilagode uzrastu i osobinama Zena vidi: ·dr. D:iJnko ~tambuk: ·zaravstvena zaStita Z~~ u. ,_Privredi, Beograd, 1952, sUr. ~- o razlozima po-<sebne zastite zena vid~ takode o-d. istog au tara: Osnovi -higijene Ta<la, Beom-ad, 1949. str. 26-28. · · · 2 '· · V1di bliZe o ·tome: prOf. d·r. B. MiloSeVIi·C: 0 radnoj sposob::. nositi Zene, zbornik »0 Zeni<l-, Beograd, 1953, ;Str.· 49-fH .. 160 se: dbavljali iskljuCivo u doma·Cinstvu obavlja van domaCiristva-, posiovi u domacinstvu jos uvelk pretstavljaju te8ko o<pter.,ce~ nje ··za :Zenu. Ono, po vr'emenu i te~ini rada, pretstavlja gotovo_ joS jednu radnu nedelju, ravnu onoj koju Zena pr_ovede u radu na svom ~radnom mestu.3 :~ Cinjenica·da Z.ene posle rada na ·radnom mestu.. obav.lj~ju ·~ slove u domaCinstvu i negativni utic~j tog zamora, ;po~nJe se. ~ svim studij.ama u vezi sa problematlkom zaposlemh zena. Vuli citirano de1o dr. B. Mil'o.SeviC: »Zena u. radnom o~n~su~ _(str. 82 -83) gde. se navod:i: »Zamaranje na. nekom radu Je md1V1dualna stva~ i zavisi od snage, spremnosti, brzine i ooeCajnog , odn'q~ prema posolu koji se obavlja. Ipak Ce.SCa pojava brz~ zamo-r!'l k_Od: zena, pored fizioloSk.ih razlik.a u gradnji ·tela i neluh funkciOnalnih' razlika, mo·Ze se objasniti i optereCenjem .zene .r~dom U' doma·Cinstvu i na podizanju dece.« U istom zb.orniku v1_d1 takode dr, A. MojiC: Anatiza statistiCkih podatak_a Zena u Tacl~?m_ ~~dnosu. ~ vezi sa zdravljem i materinstvom(( (str. 111). Z. Gavnlov1c _navod1, u vezi sa ispitivanjima' vrSEinim u fabrici svile u Novom· Sadu, da od 410 anketiranih Zena preko Ce"Wrtine 1ohavlja poslov-e u domaCinsotvu 5 i vi-Se sati dnevno, a bHzu Cetvrtine 4 Casa. Iz toga OI). · izvodi zakljuCak da je veCa moguCnost ~?~aja za~or3; na zd!a~-~ srtveno stanje radnica. Vidi: Z. G~vrilovic, Maten3alnt uslov~ ztv.ota pregledatnih rad-riika, u citiranom ZbOTUiku radova Inshtuta · za fiziologiju rada, str. 99 (tabela br. 16) i str. 84. o posledicama z.amb['enosti dr. Lajovec navodi: »Prem:a n~.vo­ .dinla Iekara u preduzeCima · pitanj-e industriske zamprenosti .k~ _ Zena nruroCito je vaino... KroniCna industrisk·a zamoll'enost Je' u velikoj meri uzrok tome Sto kod Zena · sreta-n;o 300-40~/o. viSe ZivCanih poremeCaja i obolenja nego kod muSkaraca.« -V1d1: odr. Stanko Lajovec: Zena u industriji, Problemi hi1gi"jene, Komg.resni zbornici Saveza lekarskih druStava FNRJ, Beograd, 1951, str. 110. Sli-Cme podatke _navQdi i Dcn-a Harnsen-~1lanke u svoioi _-stud:ij~: Die Hau.swirtschaft und Mutterschaftsletstung der FabnkaTbEnterinnen, Berlin, 1932, srbr. 31. U Francuskoj~ 'PJ;';:'!Il'l~ je~o~ ·:mke? koju je u rajonu Pariza izvrlio Centar za studiJ-e I s~atwhku ~'1nistarstva ·rada, proizaSLo je da Zene provode na ku6mm J?OOlovdna 3/4 ra·dne nedelje od one koju provode n.a svom·. p.laCeno:n;a. poslu. Svajcar.ski eksperti utVTdili su takode optereCenJe domaCmstvom od 3-4 Ca:sa dnevno. Vidi: 'BIT: La participation des femrmes ma"' rlees et des ·meres de famine d t'activite economique, Geneve, 1951 str. 21,.:.._22. SliCne· rezultate pokazala: je 1 anketa CV· Saveza :sinidikarta' J'11Jgoslaviie· 1952 -godine. Vid.i:· Pejplca: Kw~elj: Polofuj Zene u privredi, })Sin:di:k;ati%; ~br;· -~5,':'. 1952, :S1J.". · 23·. 11 Zena u radnom odno!lu 161. �Ovaj faktor ·zamora treba uzimati u ob2lir ka(i je god u pitanjU'zaStita zapo:sl~nih Zena a ile samo kad se radi o udat!i.m Zeilam.a, odlwtSno ·madkama. Nairne sve dosadaSnje aJD.kete · pokazuju da !Zena: ;i kad Zivi sama, dana mnoge duZnooti' koje muAkarac nema. Ovome je u7!rok, pored tradicija da su poslovi u domaCinstvu ->>"Zenski« poslov'i, i Cinjenica da Zene uglavnom imaju ni.Ze plate nego mu.Skarci (ne samo u uslovima nejednakih plata, nego i tamo gde za jednak rad vredi nacelo jedna-. · ke plate, obzirom da Zene u ·znatnoj veCini ohavljaju manje kvaliflkovane poslove pa su "bog toga i slabije plaeene), tako da cesto ni objektivno ne mogu da plate nekoga drugoga ko bi za njih te poslove obavio (pospremanje, nabavka i priprema hrane, pranje i glacanje .rublja, tkrpljenje itd.). Sem toga, i neudate zene u vecill,i slucajeva l!Jive u ui\oj iii siroj porodici, odnOISi!l.o u •zajedniClkOJil 'l<ucanstvu, gde, opet po tradiciji da oo poslovi domaCinstva »·Zenski« poslovi, preuzimaju brigu oko drugih C!anova pl>rodioe.• No tre.ba rpodvuCi ,(Ia je zamO'f', u izveiSnom smriislu, socioiloski fakto.., ilrotii iana p.-iv.remeni ikarakteo-. Ailli u ""d<>iln.ie Vreme s njime se joS mora raCunati 1 zato ga treba uzimati u dbzir.. Iako se smatra da se norme o po.sebnoj za§titi zena uglavnom odnose na rzailtitu .Zena 'kao poteneijalnih majki5 , iJpak te norme ne m-ogu da :se IUW.srte u n-orme za 1za.Stitu materinstva, • Prema anketi rnenoj u SAD vise od tri cetvrtine neudatih Zena Zivi sa· j-ednim ili oba rod:itelja. Preko petine neudatih Zena, ·a. koje Zive u porodici od dva iii viSe Clanova, izdrZava ili po. maZe izdrZ.avanju porodice, jer nema muSkaraca koji zaraduju. Vidi: US Department of Labor (Women's Bureau): Employed Women and F~mil~"Support, Washington, 1939, str. 9. G. Wiliams, u knj!l.zi: Women and Work, London,- 1945, poole a~lize obaveza mu.Slt:araca i Zena Z'akljuOuje »da je pogre.Sno ·raCunati sa ZenO.m koja' nema obaveza, jer 'je to ,redak izuzetak:'« (str. 66). Marrianne Pollak naV'()di da »joS danas (1932) Zivi u NemaC:koj ~0/o -Zena u ppro,diCn'Om d-omaCinstvu, a <Svega 40/o same«. (VidL M. Pollak: Beruf und Haushalt, »Handbu~h der Frauenarbeit in ·-0esterr'eich«, ·str. 420), 0 obavezama i neudattih Zena· go·vori se i u elaJ;:>Or.a:tu Q Zenskoll:l radu iznesenom na kongres!U. Medunarodne orgrani~cije za. socijalni prc;>gres u Milanu, 1956 g. (Vidi: Dr. Irm,gard Bergb.aus: Le travail des femmes, Milan, 1956, str. 5.) 5 Ovo se ·izriCito podvlaCi u cit. studiji Medrunaradnog birOa.rad.a: StahLt legaz ..·des tra.vailZEhtseS {str.. 301). 162 · l>i u tom slucaju otpala potr<jl>a da .se one primenjujU i na ~';;;,e koi!' nisu majke, ill za koje postojipretpostavka da to. neCe viSe biti. . ., · . . Qvakvo shvatanje po.trebe za posebnom zaStrtom ·zena ni u · kom sluCaju ne zn3Ci da se stoji na stanovistu po kojero je zena tzv. »SlaJbiji pol«, »manje vredno biCe«, nedoras~o,z~ oba-: V'eze koje druStvo traZi od svojih Clanova. :Nap~otlv, .z~;t~ I muSkara<! su biCa sa specifiCnim mogu6nostima 1 ~?eciftc:n;tn sposobnostima. Zadatak zajednic; je da i~ omo.gucr d~punJa­ vanje li u procesu rada i u dru:stvenom ~v~t~, ~-- ..da . :'-h, kao radne !jude, za:§t\t:i {>d poslova :i USlova kOJl hi s\e!Ji1I nJihO;VOffi radnom i 'ZiVIOtnom veku. i 1 • U pose b n u z as tit u zaposlenih !lena mogu; uglav: nom, da se ubroje ave mere: . . . a) Posebna zastita zenske omladine - olb..,beden)"e muma godina Zivota za prijem na posao, o~osno na ~trucno osposobljavanje - zabrana rada na odredentm posl~wma 'b) OgraniCenje, odnosno regu!isanje radnog vremena --:skraCeno radno vreme - nepotp.uno r?dno vreme - »slob.o, dan dan« - zabrana na.Cnog rada :_ Odmori c) ZabTana rada na odrellenim poslovima d) specijalna higijensko-tehnicka za3tita e) Inspektori rada '--- zene· . f) KroCi Tadni staZ za penziju. . .. g) Posebna sluzba u c;kviru sluzbe profeS?.onalne ortJentacije i stru.Cnog osposobljavanja h) Sluzba ,zaposljavanja i) Posebna administTativna tela. . .c . • ~ Sem ove grupe mera. koje,, ustvar1 pret.stavl]aJU za.§titu vee zaposlene Zene i ~o, vuglavno:_n, u vezJi sa :.a~o:n. na radno~ InestJ.l, u posebna·za'S~itu maiZe da se ulbroJl JOS Jedna_gr~pa mera·. Ta druga ,g:rU:pa mera stoji u vezi sa oibavezom za]edn1ce, u pogledu zaPo5ljavanja Zenra, odnosno njlirr:ta... je cil~ .. da .doprinesu 10,stva_reniu, eik:onomske ISamo~stalnosti ·zooa, nJtho¥<liD IPl"avilnom =poSljavanju i realizaciji njih<>Ve. ek()JW!Ill;Jke ravno~pravnosti. St.Qga se ~e veraudu ~ pra;v'?. ~en.e na ll"ad., nosno uz!Pravo na stTuono ~o~osob.lJava,dlJ€ 1 Je.dna_ko n~a.~­ vanje, a posredno ru vezam.~J lliZ uvod:en}e, obim a. reailllZa:ctJU mera koje su uvr.stene u ;prvu grUIPU' m:ru- oq- u• 163 ·,,; �·· Za elf-onomsku ravnOtPravnost zap-oslenih Zena bitno je oboobedenje prava na jednOku rp~atu za jednak rad. Medutim, avo pravo Zena ov.de se ne treti:ra u okVliru posebn~. zaStite Zena,· jer ono Cini o.snovno pravo zaposlene ·zene kao ·Coveka i gradanina. Dublje ra:zmatrarije oVO:g pitanja P'relazi okvire ovog ·rada i zahtevalo bi da 'se, u okviril ekonomike, tr.etira pitanje jednakog nagradivanjac po vrednosti rada uopste i Zena posebno. Stoga· se olio ·potn:-inje ·sam-a· u-zrgred, tamo 'gde je to ·neophodno. .Period do donO'S·enja U:sta~.a !Ure\ba da se .posmatra kao pro-· du2etak stanja nastal<>g za vreme NarodnooslobodUaOke hor~ be i :narodne ·revolucije - ]stowisk:og per1oda kojd je izazvao vr1o d"boke " .lwranite .promene u ffivo<bu zena. Tokom NOB Ze.tle· su, uz· potpuqu politiCku ravnopravnost6, preuzimale apsolutno· sve du.2nosti kao i mu.Skarci, uCBstvovale ravnopravruo. u svim ohHcirrna hoDbe. Ostalo je da se oslobodenjem zehUje taj njiliov novi 'PD'lma.j regqrllie Umavom i :zakonima: U peri:odu kad .cela zem.lja. dos nije bi•la osJc;boilena, aJ.i kad je rukovodece tela preslo u Beograd, medu prvim odlukama Nacionalnog .komiteta oslobodenja Jugoslavije iz oblasti radnih odnosa bile su i dve od!uke ad istoriskog znaoaja 1 :?Ja zaposlene Zene. Njima. se naim·e obezbeduje pravo na jednaku platu za isti rad i sa is tim uCinkom, .-1J.ez obzira da li su udate .ili nisu, drZavnim .sllllZbenicama,- stalndrrn <radnicama i nadmC:n1kama. >~Sl. list DFJ b~. 2 i hr. 3/45.)' Ov:e dve odfuu!ke kojJnna· ·se·UistaniOVt1j"aYa ekanmn:ska ravnopravnost Zena istiCemo .zato Sto Zelhno· podvuCi da je i pr.~ don9senja, U~tavaootklonjena diskriminacija po po.lu u pogledu n·?gra~ivanja·, pa se time_ yeC· tada no·v-a · JugQr,lavija stavila u red' onih i danas' jail malobrC>jnih dciava (tada samo SSSR) u kC>jima je zak;onom regurisano pravo na jednaku platu za jednak rad. Time je vee tada bio ostvaren jedan zahtev.·)<;ojoi fe 'klasni radniCki pokret, i u m-ed:unarodnim i .u nacionalnim okvirima, uvek .postaVljao i naglaSava_o, pa. i u naSoj . ~-erp.~j~. Serm toga, 1Cindenica da Zena !Prima adekvatan iznoo. kf!:o platu za-sv-oj rad, p:ri Cem,u lljen pol nema nikakv·og 11tlC~j'a na vi.sinu te zarade, igra va~nu ulogu u posmatranj_l)_za.S~~t~e Zene u radiwm odnosu a indirektno i zaStite materinStva. -sva prava "i davanja u vezi sa radn1m odD.osom, "i s njime· mlju.Ze povezanim socijalnim osiguranjem, vezana su za visinu .plate, taka da je za ekonomski polo.Zaj zaposlene Zene i zapo~len.e majke od bitne vamosti regulisanje njenog n:JJgradivanja .. St9 se tiCe propisa o posebnoj zruStiti Zena i za:Stiti materinst'V'a, u periiodu do donoS.emJa Us1tava nri.je hirlo· novih p!l'O'J:i·ilsa· iz te ·oibla~s_ti, -te se stoga m'OiZe zakLj1Uffi:tii da Je u to doha ibi!lo na snazi zaStitno zalkonodavrstvo ·b:.ivSe Jug·o~slavdje. To P'I;"o-i#lazi iz Cinjenice da ti propisi .nisu bili u suprotnosti sa »tek.ovinama NOB i deldaracijama i odlukama A VNOJ-a i zemaljskih antifasistiokili veca (\Skupi>tina, sveta, "obranja) poojedinih federaJnih jedinica i njlihovth p.re'bstavndStava kao 1 pravnhn propisima donetim od NKOJ-a i njegovih povereni.Stava,. vlada i povereni.Stav8: federalnih j-edirlica«. 8 Iz to.g perioda, treha _ipak, u vezi sa za.Sititom materinstva, pomenuti jedan dokumenat - . obtazac kolektivnog u.govo±a (olbjavlden u .llstu >>Raod« hr. 30 od 25 avg>u~sta 1945) gde se (pod III, t. 30 i 31) pred'Vida po~odlljskd dorpmst u trajanj\i dva mese-ca pre -i dva \n{eseca -posle porod:aja; pr.av·o prelaska nallakSi posao. od· -petoga meseca trudnoCe uz istu platu; pravo da »majke-rodilje« i dojilje ne rade.prekovremeno i nnCu; kao i pravo prekida rada· ·zbog d·ojenja svaka 4 sata, odnosno 5 sati - 30, odnosno 15 m[nuta, s tim da se t·o vreme ne odhija .. ad zarade.9 6 Vidi:. Dokumemti o razvoju. narodne vlasti, u redakciji dra:· Leona GerS'koviCa, Beograd,- 1948. ·1 Na o've dVe odredbe n,adOvezuj·e se joS--jedan propiiS, koji ta..;. kode 1zriCito. navodi taj princip (Cl. 1. Uredbe o regulisanju nadnica i pl:ata radnika i nameStenika -u drZavnim, privrednim i priv.atnim predruzeCdma, privatnim ustanOvama d organizacijama, Sl_. Ust DFJ br. 24/45). Uporedo -doneta: je i Uredba o regulisanju pri.:.. nadleZlnosti drlavnih- ·shiZbEmika koja;. medutini, ne sadrZi viSE! izriCiti propis' u tom smislu. ' Ci. 2 Odluke Pretsedndstva A VNOJ -a od ~ II 1945 o ukidanju i neva:Znoot:i :svih pravnih prorpisa donetih od :strane okri.pa-::_ tora i njihovih p'omagaCa za vreme okupacije, o nevaZnosti odl1;lka koje su za ·to vreme donete, ··o ulddanju pravnih propisa koji su bili na snazi za vreme okupacije - Sl. list DFJ br. 4/45. 9 Vidi: Mate.rijal za prouCavanje Tadnog prava, u -redakciji dra. B. T. BlagojeviCa, I sv.esk.a, Beograd, 1946, :str. 83. · 165 �Os:p.ov ·za pose'bnu ·zaititu Zena-, kao i Osnov za.- celokupnU za.Stitu fuaterinstv-a Zene u radnom odnosu - najSire :Shva..:. 'cenu, 'dat je odiredlbama Clacr:ta 24, 32, 20 i 3:8 us t a v a rpro·iklaanovanog 31 januara 1946 {Sl. ·list hr: 10/46). Ovim odredha,C ma data je orijentacija i moguCnD'st za donoSenje i prime~u propiSa koji Ce detalj,no regul1.sati poiOO:aj _Zfille i, naroCito, zaStitu z.·ene i majke U radnom o·d.nosu. Ob~rom na inferioorni i neravno.pravn_t _poloiaj .Zene u zako~­ nima ibivSe Jurg.oStlavli.je, na ,1Jrad.i·oij:e p6-t00j-enostd Zena i zaostail.a ·shvatanja o mestu) -ulozi d. ;poloZaju IZene u druStvu, lbilo je potreb1.t1o da--se u U!stavll. d·zriCito naglasi nov stav u odnasu na i';enu. Stoga je •Clrun 24 rposvecen ~skljuC:iv<> rpitanju zena. U -celo:sti ovaj 1Claq, glasi: >>2ene su ravnopravne sa muM<:arcima u SV'im ·olblaStima dclaVIllog, privrednog i druStveno-<politH'llrog Zi.vota. Za jednak ra'd Zene imaju prav:o na jednaku pliltu kao i ·muSJkarci i uZivaju posebnu za,Stitu u radnom odnosu.10 DrZava narQ.Cito Stiti interese Z.ena matera i deteta osnivanjem porodiliSta, deCjih doinova i obdani:Sta i pravom matera na pla.Ceno ot'SUistvo·, [pre i !P-osle iP'orodaja.<c Pro.klamajuci pravo na posebnu za.Stitu zena u radnom · odnomi, U.stav n~dvo·smdslem-o i:zJraZava 5tav ii shvatanje o uJ.ozi Zene u no•voj dtZavi. Oinj.enica da j-e ova· . .o-dredlba data u . istom clanu sa odrec!Jbom () p•otrpunoj p<>liti!ikoj i drustv·enoj ravnOpravnosti Zena, od ·n8.roCitog je znaCaja: davanje prava Zemama ·na Posebnu zaM1i1iu u xadnom odnoJSU., 1hez jpDtpune eko.... nomske, pravne~ druStvene ravnopravnOsti sa muSkarcima., mogla hi da hude odraz jednog drugaCijeg shvatanja - da je Zena inferiornije hi-Ce,· kO.je ne m.oZe da bude r"avnopravno i da je ·zato treba po,sebno za.Stititi. Sem toga, ova .a.ctredba o praVu na posebnu zaStitu odraZava i stav o P'otrebi da .se zaStiti Ze1:1a kao takva (u radno:m odhosu) a ne .sam;o majka, jer se ne na10 · Ove dve radno-prarvne odredbe zajedno sa onom izraZen'om prvom aHnej-om Cl. 24 dr. A. BaltiC smatra neposredn!m naCelima svOjstvenim za na.Se radno pr<:ivo-. Vlid:i dr. A.· Baltit: Osnovi radnog pra.va. Beograd, 1955, M:r: 102. 166 odi da pravo na zahitu imaju sa;;,o majke, ~ego .se i;ll"iCito ~aZe »Zene<c, Sto ustvari znaCi da je za reallzamJu ravnopravnooti potrehna posehna zastita. • ' Treca alineja cl. 24 sadrzi o.dredbu koja iOli"rui';ava stav prea materinstvu uopste - dakle materinstvu svih zena gr:'ct~~ ~a i _sve dece - ali, u istoj reCenici, data je i jedna detalJnl]a adno-pravna Ddredba, kojom se garantuje prav<>. na placen ~orodli1j•skd dorpi.tst.· Mada Ge ne krui';e li"':iC:i.to da se .. rbo rprarv>O d.aje Zenama u radnom odnosu (upotreblJaVa se term'l.n }}ma.tere«), ipak- analogno tome sto je u drug?i alin.eji upotreb~e.n termin 'Zena u radnom odnosu, a davanJe pla~enog porodllJskog dorpusta prakticno je moguce samo kod zena u r~dno,m odno.su --treba .smatrati da s-e ova odredba odnosi na nJlh. Najzad, cl. 24, govoreci o materinstvu uorp$te, n~v:odl _i DhavezU drZave da os.niva deCje ustanove, i u egzemphf1J;tatlvnom . nabrajanju _(ne _moZe. se sma~rati da se radi o taksativ~om nabrajanju, mada hi f<>rmain<rtekstualno mogla tak_o da _rzgl~~a) pominje se ustamov.a ohdani:Sta, dalk.l·e mstanova ibitna 1 tl!PI·cna za zaStitu i smeStaj dece Zaposlenih majki. ' · 1Sem u cl. 24 Ustava, ostale odredbe koje daju osnov za potpuna i celovito regulisa·nje zaStite materinstva, naju:Ze povez~~ ne sa realizacijom potpune ravnopravnosti Zena, moiZemo na-<~1 i u drugim pom·enutfun Clanovima U.stava. P.oSto je Cl. 24 proklamovana rav-nopravn,O·st Zena sa ffi'~~ Skarcima za ·Zene je od 1blitme v:aZmosti i rCJ.. 32 ko.ji sad1rz1 obavezu 'svakog gradanina »da radi prema svojim sposabnostdn}a'«. (}vlo ·.fbi govordLo u !PrHog 1stanovtiStal koj e \S-e !ZaiStulpa u tretiramju p-roblernatike 1koja ,Cim.i sadrZ.aj ovo1g.a l!'ada,, da ~po­ stoji -obave2a da se ornoguCi Z.enama kao i 5-Vlrn. gradanuna uopSte da sti-Cu potrebnu' struCnu spremu u ~ilju s.amo~talnog, pribavljanja sredlstava •za.iZivot i rada u kortst .za]'ednwe. ·.; Obaveza drZave da im to omoguCi, sadrZana je u ·Clanu 38, koj'i odrectuje da su skole i druge pro&vetn~ i kulturne ustanove dostupne svim:a slojevima naroda. Obzrrom da su u ranijoj drZavi izvesne_ javne sluZbe bile nedostupne Zenama, ~a ilene je bitna i odredba prve alinej~ el. 33 ~ojom _se pr<>kla~uJe podjednal<a dosturpnost svih javnili &1mb1 sv1m gradamma rpod zakonskim ·uslovoma. 167 �Najza:d, za ..za§titu zaposlenih zena .i za:stitu .. materinst>ra u \Sirel!ll,;srnislu vazan je i •CJ. 20 Ustava, lk~jii ~ad!rZi USkljuCiv,o: radno-pravne .odredbe, · mada direktno .ne spominje · zen10, U drugoj aJdneji OVGg o]ana, gde se l!labraj a~U obaveze drlave da zaStiCuje lica u radncim odnosu, navodi se i obaveza, odnosno briga ·.d~Zave o »Stltnb(mizm !Prilikania«. savremena opreiDljen stan Cini bitan elemenat za norrnaian Zivot porodice, a naroCito porodice u kojoj i zena radi. Prema tome,· moZe. se reCi da j'e Ustav i:zJ 1946 ga.p.ine :sa.drliavao potrebne osnovne odredbe za pooebnu za§titu zaposlenih Zena j .za zalititu materinstva _u Uzem i mr-em smislu. a) Poseb"IOO za8tita iienske .om!adiThe Ob-ee'bedenj a m~riimunna go·dina tivota' za • prijem na. posao, :odn·osno str.u-Cn-o o"sposoblj a vanj e. IP!rve iattervencije d!I.Zave u radnim odno_tsdma ISaldrZavale su, kao Sto se videlo, ograntCenje 'rada dece. Norme o ograniCenju radnog dana za decu j omladinu razliCite dO'bi prostepeno su se pretvarale u norme koje su postavljale dobnu granicu za otpoCinj.anje rada u fabrikama~ Pri tom su znatnu ulogu igrali i zakoni o 10havezllom .Skolovanju i reguHsanj~ stru.Onog ·osporStolbljavanja. Sve ·Cinjenlce -govore da razv:oj ide u tom smislu da se dobna .graniea za ulaZenje U radni odnos, .odnosno.IZa stTUICm.o 01sposo:hljanrt;\nje p'UJtem !Skoilovanja 'kombinovanog s IP'rakUOnim radrom ilii uOenj.em u rpriwedi, 1pomera p.rema gore. Vee od rpo,~ellk~ regulisanja. 1fuh pitaija nai1aci se, dodrue retko ali ipak, i na zahteve da .se p-oveCa dobna graniea kad Je u ,pitanju radniCka omladina :Zenskog p-ola. Pritom se, ffini se, viSe imao na umu moralni moinenat nego rzaStita zdravlja, odnosno fizioloske razlike izmedu mladica i devojaka i zastita buduceg (potencijalnog) materinstva. Med:utim, na-uena ispitivanja utieaja rada na ·Zenski organ:izam ukaZiuju na p-otrebu da se. prosebno zaStiti Zenska omladina, Sto je uslov za normalan razvGj .-adnGg rpotencijala, odno5alo zdravlja kasnije odrasle radnice. P~ nekim miSljenjima, va.Zno j~ da se .period . radni odnos odnosno naukovajne; ne poklq.J)i_-. sa stupan] a u ' . . . a IS€ z.a ge. pertodom k-a.d z~~ mnJadina rSazreva 1 ipiiUiprem ' ' neratlivnu funk<:IJll: . . . I;' .. pGtreba da se .gramca mt.Ne·bl se mogo ree1 da p'ostoJ'i · · " ..... . .e dobii iZ8. p!-ij em lila r p'otSao g-enera:bno ~o.vuce naVIS~ ~ omladinu kao Sto se ne moZe ista graniea zahte~atl . za ze u I" Pr'. odredivanJ'u grantee minimalne dobl za ni za sve zem Je. 1 I d" . t"eu 5t a posebno Zenske om a Ine, .u 1 prijem na p-osao .uop_ e, "k 1 anja . konomska situacija :zemlje, duZina ·obaveznog s_ ~.ov_ d' ~e~niCki nivo pr~izvodnje, _klima.ts~e prilike,d: tr~~1~1J~ 1go~: Danas usvojena. opSta graniCa krece s:e Izm: u , 1 din Medutiro •cini se kao naj:povoljnije da se •za zensku ;:;uaani: .. a ~a prijem na posao, ~odnosD:O struCno osposo JaV. ' . grao~~osu na muSku omladinu, podigne samo- za ona :zanlmau t ) ko•~ koJ"ih na ·<>snovu n. a ·odnosno posJ.ove (radna mes a u.. • I ... . r J , " 'h . "t"vanJ·a normalni· razvoJ zenskog o utvrdenih naucn1 I-&pl 1 ' · d f . a dolazi 1i ·pitanje. ·Pri tom je dovoljno . ~ 1. sam-a ~=:e odiedbe a detal.jniju razradu o~~aviti yob~C-~Jen~:. nacinu regulisanja slicnih &ucajev_a (spectplne k:GmtSIJe, Jektivn'i 'Uigov,ori, lilnspekrtoci raoda _n tsl.). . .. ·zad potrebno je obezbediti viSu lgranlcu .za prlJ:m na N · aJ ' . · . . . ke omladme na sao odnosno· struCno os,posoiblJavanJe, zens . . . 1 _po. , . t" d ibi u vezi sa obaVlJanJem pas a, onim radnun me.s: Ima g e I .. • t . 1 mogul!nost moraine ugrozenosti. pos OJa a •. osl ovim a. Zabrana rada na od·redenim p . b.· . ... k d zenske omladme, o ZlObavljanje izvesnih poslova crnnze o u· , p.oslerom na r-a~ojni proeeS, da iizazove odredene nega rVIne 6 . . H"' ·g berg· Fr~uenarbeit und u .Vidi. Margaret Hilferdlng- om s . - . . - 0 ·t-ei··ch« · . h d Frauena.rbe-J..t 1n s ....... 'F'rauengesundhett, »Handbuc ~ ak d za kraCe radno Wien, 1930, Str. 395. Za Sto ~asn:r~~~~ p~~e~ sporta nepriliCvreme i :a. duZe pa~ze kao~i~~ih devoj aka plediia i J ~ny A:dlernog poloe.:a.Ja tela pn radu h be't.i.rztlicher Praxts (u IStom He:r;zn:aTk, u Clanku: E~f.;{;o rst:!'~~~~~ navodi da mnogb viSe o?c: zbornilru, str. 521). Dr. Did. muSkarci istog uzr.asta. Vldl: leva Zenska radna omla liila nego · d" Beograd ' r. 'n . Stambuk: Zdravstvena zaStita Zene u pnvre t, v d 1952, str. 5. 169 168 �dice {sem istih negativnih posledica koje takav rad izaziva i k:od mO~e . omladine), na;roCito na generativnu funkciju. 1.! Prema tome, u ovu grwpu odredbi ulaziJle. 'bi, u Skd<>pu od- reclbi kojdma •e u<>pSte ·za~branjuje rad om!adlne.na odredenim poslovima, posebne odredbe u kori&t zenske om!adine. Gornje granice godina iZivcota rza ovu tZailfiitu uglavnom se kreeu OO<o 18 godina." · I u ·okviru ovih normii pojavljuje ~e rpollreba da se zaJbrani rad na izvesnim poslovima, kojih ohavljanje nije Stetno po fiziCku konstituciju Zene, ali gde postoji moguCnost negativnog uticaja na moral - f~tor preko loojeg se cesto rprelazi. Medutim, dokle god postoji rprostitucija, Iegalna iii ilegalna, i uslovi koji je stvaraju i koji joj .pogoduju, kao i moguCnost eksploatacije malolgtnih devojaka u seksualnom rpogledu, potrebno je _imati na ulnu i zaStitU Zen a { te elemente. Seksualna eksploatacija i prosti\ucija, 1bUo u· kom obliku, dovode u pitanje mentalno zdravlje. ~ene a gotovo redovno i njeno fizi.Cko zdravlje, .sto neminovno utiCe na nj enu radnu sposobnost, njen odnos :Prema radu, a posebno na psihLCku konstituciju u vezi sa porOdiCnim Zivotom i materinstvom. U FNR.T po&ebna zastita zenske omladine nije 'Predvidena pozitivnim propisima. To znaCi da ne postoje ni ra.zl:ike u g~od:inama ·za P'rij em na pmsao, -odnosno za stUjprun}e u ra:dni odnos, dotiCno 'Za: prijein na uCenje u privredi za mu.Skru. i 12 Dr. A. MojiC u citiranom Zborniku sa. sastanka. ginekologa izriCito istiCe da »naporan rad u pubertetu mo.Z.e da bude jedan od glavnih faktora za organske i funkcionalne pocemeCaje koji se manifestuju vee u poC.etku p'O'li_le zrelosti ka'D infantilizam, astenija, deformitet karlice itd. (Op. cit., ·str. 117.) U istom zborniku i dr. B. MiloSeviC naWdi: »Nap()II'an rad u pubertetu moZe se smatrati kao negativan fak:tor za opSte razvijanje i za budu6u funk:_ ciju radanja« (rezime zakljuCaka analize stat. podataik:a: u vezi sa Zenskim radom), op. cit., str. 128. 0 ·poslovima Stetnim za Zene, a naroCito za devojCice, vidi i dr. Petar KostiC: ReC u diskusiji niX sa.$tanku ginekoZoga ('Op. cit., ·Str. 131). 13 Medutim., u pojedinim nacionalnim zakon'od.avstvim'a sreCe.,.. za izvesne poslove, i .sa viSim granicamci - 20, Cak i 21 Neke zernlje prave razlilru pri zaiPrani poj.edinih pos,loV'a Zen<ike i muSke omladine time Sto podiZu graniou ·rlobi u pitanju Zenska oml-adina. (Vidi: BIT: Statut legal des travailleuses, •str. 310 kao i Georg B.· Nel\Sion: Freedom and Welfare, Danska, 1953, str. 91). mo se, g()dina. izmedu ka-d je 170 " k , 1 d"nu kao sto ne postoji ta razlika ni u :poslovima zens u om a 1 ' d,. 14 M a trm,' u vein e u ,.]5ranjenim za .0 ml"dlnu iep<>d 18 go. ma. z . •t · · apred izlozeno hilo hi potrebno da ustanove sa '()V1m s o Je n , . . bl . da (prek · 'Sa bave medicinom rada razrade taJ pra .em l . objektivno ustanovljenim nauCnim rez~tatn~.a, a uzn~a­ . Ci u obzir razvijenost i proces .s.azrevanJa nase mnlad1ne ~~ .i proseCan tehniCki nivo procesa pro.izvo.dnje, i u:lova Tad:a) utvrde lizvesne osnovne ;postavke. •koJe ~~1 zak":onol ~~ pO.sluZile kao baJZa za donoSenje ?snovnih p~op~sa. Ti rezu a·o· sluZili bi kao orijentacija orgaruma upravlJanJa, da...u svl J J. unu:traSnjoj a•rganizaciji rada u predwzeCu, k__a,~ re~uksu UJS~V~ " · m.Iadine predvide i posebnu zasbtu zenske a a ra d a IZena 1 o · ,· ... dn konodav dine. Brema t:ome, u .daljem. !l'azvoju. na:s~g ra, ?g za , . a~ .stva potrebni su izvesni osnovni pr.opiS1 u vez1 sa posebn zaStitom Zenske omlad.ine~ . ·. · r-opRma S toga lnla mesta i :?Ja:htevu da u osnoVI!lrm 'P , bu.dee:-redv-ide~a i zaStita Zen&ke omladi~e u ~og:edu ma~:::~ Sigucrno je da se stv"ran}e moralnog Jik~ lJ~di n~ 'P~ eni tlakon~kim odredbama, nego je na tom polJU b1t.an ru. v sistem i sistem vaspitanja. Iako u dru5tvenom s:stemu Jugo &lavije nema .ustanov.a koje bi direktno izl~~al~ z7~sku omladinu morainom riziku (javne kuCe, Stampan}e 1 sll:r:e _us!:~~~ ve u kojima se izraduju pornografska dela I si.), mti J~ . "]' . . ada ·takav da uslovljava moralno ugrnzavanJe zapos JavanJa 1 r . . .. · snom Zenske Omladine, ilpak je Zenska omla~1na 1'Z1 ,orzena 1zve _ moralnom riziku. Nije moguCe u relatlvno _kratk?~r..vremen_ skom razdoblj.u, od Oslobod:enja naovam~, ~enl~1 ·c~sto d~e boko ukorenjen negativa~ odr:os .prema ze~1. Moz~: s:, l~emi nego ;gde na o<vom polJ\l teze I rpola.gam]e posliZU ze J d rezultati. ~Stoga hi u n.aSem za'konodavstvu mogle da na u :le 0 .. Zak. adnim odnosiroa:; Cl. 2 Uredbe o CI. 1~ 1 8~ on.a 0 ;NRJ 39152) i .Cl. 2 Pravilnika .o ucemcuna. u p~1vre~~ .<Sl(Sl~~st FNRJ 19 /50). Jpak, obzirom da Je strukam.a 1 zammanJtma . : 1 • . lice koje prvi put stupa u obav~o le~ki .. ~~Yr~~O:b!~ Jz~ obavljanje o,dredenog po~la, "t4 .V:idi ~~~z~~nj•a, ~~~vlj~~~ j:tm~~:o~!n~~:e~~~~~-~~~a~~~ . nj~ kd?je bi_,~uc?agJ~~ d(C~ l~o ez~:o~a o radni~ poJe mom ;:>.L • • · • d"). v, ~1. 2 Uredbe o uCenicirn.a U pr1vre 1 • odno~ima i st.. l pod 171 ! �na takWm ~po&ovdma !bar IZeriama ·omo.guCi da r8de kraCe radno vremel jer za- njdh u tim sluCajev.ima·.postoji IPOja·Cama b) Ogranic.enje od7Wsno negulisanje radnog v~emena Kad se gl;da istoriski, vidi se da se boma za kvre:nena ;adnika ~~~;:~:,s~:~~enje ~adnog . . .. ustva;;~~~~"l:~ pi tan ·u doka eva . a ·s.e s rah radm dan -~ena. BaS na tOVom inter~sima ra~~~Jekpl ove~anost ill teresa- 1Z8.poslenih ·Zena sa I· e ase I borbom za Zia<Sti~u tih intere'Sa . u_ zahtevu da se :zakonom omoguCi ~zen~ma da rade 'k;aCe :e:~~:g~ ;nu~~rci, ima se na umu podlro.Zhost !Zenskog g ' ~em" ~.~em zamoru, koji se pojacava usled dvostruke opterecenostr .zene '(rad na· radnom mestu . ..] ,. stvu) Postoji kork , 1 u "omacm. · ne I o mogucnosti za regulisanje kraC.eg ,radnog Wernena za zene. v . ~k_r_a ,c_ en o r ad no v rem-e .. Davanje prava i! ina u:c!lic~~a u. r~dnom odnosu da rade n-a odredenim p6s!vi- nosti cta . m~ ~anJ~ b:.~J _casova nego Sto je to -zakonom odred.eno-, a ~n. om_ o IJ~JU ·P!~t~- kao da rade. normalno- .radno vreme, to Je ?~znata I uoblCaJena mera. -To su o:biCno poslovi ko.'i se ~haV.lJRJu !plo-d U!S)_ovima ·Sttetn1tm !pO ·zdravlje i~uzetno na .~ i Int~lektualno ili fiziOki. Medutiml ekonomsk.i i druStventi~::~ ~e~ (potreba za •Odreilenim ·<>bimom proizvodnje, nedostatak a ·rov:a, potreba da odre.~en~ sluZbe U€[PTelddno funkcioni.Su, zahtevu s_amog toil<:a ·odVUJanJa procesa rada i sL) mogu ·da o~em~guce ~?ofiPunu prrmenu oViog principa ,za -aha polq.-- tam-o g e bl to bolo potrebno. U tom slucaju 111 a~staje potreba da se . 15 Pri tom mislimo na rad na izvesnim -~aid . estim . «;)(1rede:no vreme u u.gostiteljs:kim ob. kt· mm m ~ il~ u l21Vesmh p_oolodavaca n ]e. una, na naukovanJa ._kod kod pll'ivatnika, kloji iiveagrod :~~v~~ _yeza:m sa ,stcunorvan}ero danu sumnju na seksualnu P:k OVIm~. OJI daJu osnova za opravgde gia:rninu radnog kolektiv~~~ataclJUjl rad_ na ra~im m:stima odredemm okolnostima (p-omor t .ne. mu~~n:arOI a ko]l se v:rsi,..pod diliStima uda].ienim od centr s vo 1 recma plovidba); r.8.d na raStaja'··Za ZOOsku omia-dinu i ·sf. a b~z obezbedenog .Poseibnog_ Sill!=!- 172 indikacij a p-rotiv obavezne dll!Zine radnog -dana, o~dnosno radne nedeJ.je. 16 u usloivlima lkad plata zena ruije jedmaka 5a rplatorn. m~karaca, ova .je mera }oS vi:Se op-ravdana. M·edutim, obzi·rom na sve 6-to je rilzloZeno u rvezi \Sa -IPooeibnom zaStitom Zena, <Jvaj zahtev .za ·skraCenim tradm.liril vrem.enom ia Zene ma -odredenim pos:lovima opraV'dan je i u uslovima jednake plrute o:a jednak rad. Ali ova mera zaStite Zena- m·crra \Se \Shvatiti tSrurno lka·o·!PoCet:ha eta~pa, lkaO privremena mera na prelasku na SkraCeno radno vreme za sva \lica koja oibavljaju 1takive poslove. Zato ova mera pretstavlj8. najtlipi·Crtiji IPriiner poselbne za~tilte Zena samo kao rprve ste:wenice na putu ffirokoj za:Stliti ,Ooveka u r-adnom odnoiSU kao. takvog. N e pot pun o. r ad no v r e_m e. ·za razliku. ad -skraCenog tadhog vrem-ena, koje se u plaCanju i svemu ostalam izj-ednaCufe sa normalna propisanim radnim ·vremenOJn, u po·slje_d.:. nj_im godinarrla razmatra se, ·i u nacionalnim i u medunaradniril bkvirima,· moguCnost zak-oilskog .-r-e.g.ulisanj'a rada- sa nepotpumlim ~aJdnim. vrerrnen<>m (par,-time, >!ravalli! a tem;pg pan:mel, redUJt), kOje se PlaCa prerria -_efekfivild 1ZvrSenam radu, ·odnosno ,tprema IStva.rno u\tro.Serroirn radnom vremenu. Ankete i analize, izvrSehe u pojedinim zemlj.ama preko' zenskih, sindikalnih, pos1odavaCkih i drugih .organizacija, pokazale su da -se radom ·sa ne:potpunim radnim vremenOm kor.iste· odreden·e kategorije radnika, medu kojima u velikoj v~Cini pre;ovladiujll ·Zene (Uaro.Cito majke male dece ·i starije Zene).Sem toga, pokaza1o _se da .rad ;sa nepotpunim rad.nim vreme- , n-om-nije naroCito -po,godan u indUstriji, ·ali je zato vdo po;goto Na ovo moZe da se staVi prigovor da Zene na takvim poslovima u1opSte ne ,treba da rade. M~duthn, ovaj P'l'igOV'Or moga:O bi da se. usvoji samO za neke od tih poslova, i tO za One koji ostavljaju na Zenski org.anizam specifiefie, drugaCije i teZe posledice nego na mU:Sk8.1["ca, u -kom sluCaju tak.vi poslovi i ulaze u tzv. zabTanjene poslove za Zene, b kojima Ce se kalSilije govOriti. Ali i u takvim- slu.Cajevima tr€ba imati na umu iZVeSIIle _soCijalne faktore (lokaciju illdustrij,e, nekvali:fi.kJovanost Zena i sL). · 173 �dan u sepvisnim slu2ibama i administraciji. Isto taka ustanovIjene ISU' i poteSkoCe za 'zakons.ko i!'egu.lilsanje ·ova!kvog rada (mo,gucnost stvaranja tpriVIidne pune zaposlenosti; uticaj na sni.Zenje nadnica lplata; naro·Oite pote~·mCe u pogledu.sooijalnog osiguranja; opasnost da se Zene trre'fiiraju 'kao ana-nje v·rBdni ra-dnici; poveCanje troS:kova adminilstracije za predUJZeCa i sl)Y U FNRJ rad sa nepotpunim radnim vremenom za Zene omoguCavala je Uredba o izmeni i" dopuni Uredbe o zabrani upoStljavanj.a Zena i omladine na odredenim porsloVlimci {Sl. lJi:st F1NRJ br. 27/52). '!'a nmgwcnost (odnosnorad sa »slkracenim radnim vremenom«) !bila je predvidena za »:Zene koje 2hoalienih Hi porodicnih razloga ne mogu da rade puna radno vreme«, i to u s1uta:ju »kad je to bez Stete po ~poslovanje«, i na radnim mestimakoja utvrduje ista komisija koja odreduje i radna mesta na kojima je rad zena zrubranjen (cl. 2 Uredbe). U sluCaju kad !Zena radi sa .»skraCenim radnim vremenom«~ pripada, Joj zarada »prema uloZenom radu i odg-oVaraju6a prava iz socijalnog ·Osiguran)a«. Ali kako pra"va jz socijalnog osig.uranja nisu ibila odredena~ 18 a ni minimalno ni maksimalno 17 Rezultate obimne ankete, vodene na inici}atiV'tl Komisije za status Zen-e pri ECOSOC-u, vidi u veC oiti-ranim dokumentima Ujedinjenih nacija: E/CN. 6/SR. 161, 1954; E/CN. 6/213 i E!CN 6/222, 1953. Sem toga vidi: US Department of Labor: Handbook on Women Workes (Wome'ns Bureau Bull. No. 225, Washington, 1954, str. 17), gde se navodi da -60°/o radnika koj.i rade u SAD sa skraCenlm radnlm. vremenom. Cine Zene, koje opet Cine petinu srvih zaposlenih Zena u· ·SAD. 0 radu sa nepotpunim radnhn vremenom u SAD vldi takode: US Department of Lalx>r: Part-time . iobs toT Women, Washington, 1951. 0 nepotpi.inorri radnom vremenu u EngleSkoj vidi: BIT: Vemploi_ des femmes en Grande Bietagne, »Revue· ·International du Travail«, No 1, 19:;4, str. 57. Vidi- takode:.·sai3:a DuranoviC-Janda: Gde se i u kom otiimu primenjuje skraCeno radno vreme zci Zene, »Rad«, br. 8, 1954, str~ 14. ts ::(pak, -zakon o zdra.vstvenom osiguranju radnika i sluZbenika od 1954 g. (»SI. list FNRJ« br. 5!/54) predvi<kl zdravstvenu za5titu (Cl. 19, st. ·2 u vezi ~sa Cl. 16, st. 1) i za lica koja rade nepbbpuno radno vreme, odn. najmanje polovinu normalnog radnog vremena. Ov4e se, S'em toga, ·uvodi termin nepotpuno radno vreme, za raz':"' liku od skraCenog - u javnosti se, medutim, O!Va dva termina meSaju. 174 k . . razumeva kao •»skraCeno«, ovaj propis radno vr~e OJe. se t- i nepnimenjen u praksi.1u QStao je :u Javn0\S1Ji nepOIZila . . . , . . . sima- takode u okviru posebne zastl.;.. Zakon radnnn o~no . , ticu ~moguCava zapoSljavanje te Zena (Cl. 81), dakle ao J?ov s e~om s tim Sto se za ·Zene Zena sa nepotp~~i~ radzlnrm vreem mogu 'da rade puno radno · · n k OJe lZ rporod1cmh ra oga UJS1;anovljavati. radna mes ta na » . · ·· weme m.orgu u organtz,aCil~l adnim vremenom ako to ne hi lrojima Ce raditi sa -skracenlm r . . .. ' U takvom i.Slo na Stetu .nonnalnog po~:n~: ~~=~:a~;:;~en Tad, odsluCaju Zena am.a pravod na n: radu a »ostala rprava prem_a nosno :za v:reme prove eno. • osebnlim propi1sim.a«. . • raksi b1ce neoph<Hino sto pre P . Za primenu ovog proplsa .up . oslen·a {decji dodaregulisati ~~ava zena ~ sdluc~!u:a:r:~!j:'~olestl, godiSnji od. tak, materl]alno obe.zlue enJ o ia mor is!.). . .· zru Zakon O"penSto se tice rpr~anja r:,~:?eg :~~:t:~~je~uL], ali odreduje · ziskom os>gura:'J.U ne J . a »na ·manje pola proplSanog da se osiguranlCliDa ko]l r.ade ~a· u /adni staZ ».sa Polovinoon radnog vremena« to vreme raC 1 . . edino iii glavno zani. . ko !m je takvo zapos en]e J . traJ~Ja, a '. . ma<Cilo .regulisanje sta.Za za rad 1 s.a manJe«. Ova lbi ~tvan ·ada se ovaj termin ne korlnepotpunim radnun v-re:n:enom, m sbi {Dl. 26 u vw sa st. 5 d. 24 zakona). . . . . • ' . •CnCISCu zaJ[poSljavanja :Zena sa nepc>lipun~ U vezl sa mogu menuti i ·odredbe Zakona o radmm radni~ vr~m.enoro ~~::j~~asnivartje privremeno·g radn~g {)~­ odnoslma . OJe pr . ) ka . Zakona 0 jaW!Iim sluzbemnosa (al. 3 Ol. 3 i a. 159~16 4 ·...· () 1 du Prema tim propisirna,. . (Cl· 8-51) 0 honorar)lom ra · . . d erma . . 4 . . ·:vr dna organi'zacija zasnava, o prtivremeni radnl odnos. pri e IUJ2Jbenike za vrSenje nosno ustanova upotrebJjava honorarne s :' P?. . . 0 t ebno uv~sti skraC~no ~adno JE . ; !24, str 2 · kao i Branka vreme za Zene?, »Zena danas«, 195 enu.· ::zena da~as'«, br. 127, 1955, savJC: 0 skraCenom radn~J vr~~· skraCeno radno vreme i zastr. 2-3; SaS.a Duranovr -:.an ... liti:ka« 1954, br. 4, str. 42--48· 19 vfdi: Pepica K.ard-elj, Da h t .Stita zaposlenih Zena, »SOClJalna p-o ' . i75 �-~ovr~~nih p-osi.ova dlli. ·za vrse'nj·e pooiOva n-a ~adnim m·estimJ. a ko]rma nema potrebe za punim .radnim vremenom ~J:" • - lk · , OuuOISno ~~ '1Clllla OJ a t»IP:irvll'emeno dli povremeno, odnosno dopumski :ith honorarno, vrse u organiizaoiji kakav odredeni IPOOao uz nagra:du«. ~ao oso•be !Sa lk·ojilma do1azi u o~ir ;zasnivanje pri:rernenog ra_dnog odnosa, !Smatraj.u ·se lica '»kojima je •redovno 1 ~la~-o z~~anje rad na ·sopstvenoon poljoprivrednom imaTIJU, IIi koJa rSe have drugom. [privatnom delatrioSCu k · dr · r· · lk · , ao 1 sa ugum _rc1m~ ·oJa ISe po'Vremeno zapoSljavaju u cilju sticanj.a do~~nski~ prrhoda za [·zdr.Zavanje«, 1pri Cemu se pominju i »do~acr~~« (cl. 159 Zakona a radnim adnasima). Privredna a~ga- TilZam?a utvrd~je pr~viJnikom, odnosno .u_ pravilima, ipOSl•ove za koJe 1se _zasn:va..prrvremeni •radnd odnos, ·uslove pod kojima se posao O·?avlJa, ·~ap i ipll',ava i'du~nosti Hca sa !kojima je zasnov:m prrvr~en1 :radni :odnos. Od._ prava kojima. je ~\Snov radn1 odnos, hca ~~~a !za•sruvaju privremeni radni odDJQls dmaju sao:no ~av() n~ higuueml!lkoo~telmncl!m zaS\titu i na socij,aJno asi; guranJe za sJ.ucaj nesreCe na poslu. ... Obziram na- nejasn~st i nepotpunost avih propisa '(SekretariJat~ z_a raq Saveznog i:wrSno,g veCa ostavljeno je da bliZe ~I"~,P~SUJe uslove :za zasniva~j~ privremenog· radnog odndsa) e. bl se mo?l~, prema sadasn]em stanju stvari, smatrati da om. ~pre:StavlJaJ~ meru koja LSe u :medunarodnim i nacionalni·m krugovrma trehra ka-o zaposljavanje sa nepotpunim radnim v~en:,enom, odnosno kao meru 'Za stimulttranje !Sireg Z.apo:SljavanJa :ze~a. · -~a_b·r~_~a ....n""'Cno-g r·ada iZena· imala je, u ·po-Cetku, · • · ustva·rl .za c1lj -da ogra-ndOi ·radni dan Zena, odnoon o pr o dUZenJe . . :a·~o~ dan.~ u- ?·o-~. Tek kasnije, ka-da se u .industriji- Sire poe~~- prrmenJivatl :s.Il?tem ,rada u ~enama, ove odr·edlbe tSe pro~. te:zu na zabranu rada u noCnim !Smeriama. Kod ~_ab:~~e n-~~no~ rada Zena, -nar:oCito u industriji, ,gde j:e on· na]teZl 1 naJceSici, naroCito se ~a na umu dv-ost:ruko· aptereCenje .Zene kao ·radniCe i dOmacicie._. NedovOijan odm.,or u .-toku dana podlriv.a QPSf;e ~ra:VJstven-o "S'tanje Zeona; naroCitQ 176 nervni s.istem, Sto neminovno negativno. uUCe.na radni rvek i tadll~ spo5obnost !Zene, na odnose u pre.duzeC:u i porodici.20 Mazda ni za jedno pibinje iz oblasti. zastitnog zakanadavstva ne postoji i tak-o obimna' dokumentacija ka·o 'Za ova .. zato nema potTebe da se duZe zadriavamo dokaZujU.Ci opravdanost te odtedbe. 21 U FNRJ za;brana nacnog -rada zena u industriji i graaevinarstvu regulisana je noVijim propisima - Odlukom Saveznog ·lzvrsnog V'ijeca ad 26 a[pru.la 1956 g. {SL oot FNRJ 1~(56), odnosno Zakonom o ~radndm ,odnosima {Cl. 249-255 ,i 412 SJ. 1. FNRJ 53/57) kaji sadrli uglavnom odredbe Odluke (kaja je Zakc>nam stavljena van snage - •cL 417 t. 9). Zabranom noCno.g rada Zena ru industriji obuhvaCene su Zene z-aposlene kclo radnice u industriji sem onih _koje Cine rukovodeCi i tehniCki 'kadar kao i onih koje rade- u sanitarn:im, odnosno socijalnim sluZ.bama a koje normalno ne rade fiziCki. Vreme u koje je :.1abranjen no-Cni rad Zena obuhvata najmanje jedanaest neprekidnih Casova, od kojih 7 Casova mora biti izmedu 22 1Casa i 7 Casova uj-u.tro. To ustvari .znaCi d-a no6ni rad moZe biti zabranjen iii u Vremeri,u od 22 Casa do 5- ujutro . iii ad 23 do 6 ili od 24 do 7 casava ujutro. U ovom poslednjern · slucaju patrebna je prethodno pribaviti rnisljenje ·sindikalne organizacije i nadleZne lkomoi'e, odn-o:sp.o struCnOtg udruZenja. Po·Cetak vremena u k.ajem je IZabranjen no"Cni raod za 1Zene odreduje Se pravilnikom privre.dne organizacije {Cl. ·250 u vezi sa st. 3 t. 8. a. 345 zakona). 2o U vee pomenutom referatu na kongresu lekara higijenlCara dr. Lajovec navodi: »Takode je i noCni rad mnogo Stetniji za Zene nego za muSkarce, delimiCno zbog veCe ZivCane labilnosti, a delimiCno zbog toga Sto se Zene preko dana zbog- ~porodiOnih briga manje •odmarajU<c (op. cit.,· str. 110). 21 Vidi: BIT: Statu.t t€gat des travaitleuse$, gde se · ilabrajaj;u · radovi o noCnom radu Zena oko 1900 g. (str~ 231-235). Ovde · ip-ak trel:>a reCi da je propis o zabrani noC:nog rada Z~na u inQ.usrtrij•i svakako odredba koja je uSia u zaStitno zakonodavsrtvo '0: z-apo-slenim Zenama u najv_eCem broju zemalja. U savremenom ttetiranju problematike Zenskog ·rada potreba da se zabrani noCni Tad Zena .uglavnom -se i ne pominje, jer se smatra da j·e to pitanje veC re.Seno. Pa ipak. pOOtoje matne rpote.Sko6e u pogledu. striktne primene ove mere. 12 Zena u radnom odnosu · 177 �huzetno, noCni rad ~S·e moZe pri'VIl'emeno uvesti (odlu:kmii'i · upravn<>g odbora) 5amo u •lucajevima ikad '2ibog V!iSe sile nastane prekid rada u preduzecu, pa treba nadoknaditi gubitak, kao i u ~lucaju kad je u pitanju rad sa materijama !!>Od~ loznim brzom kvaru, pa treba te materije spasiti od propadanja. 0 privremenom uvodenju noCnog rada· za ·zene upravni odbor je dllZan u roku od 24 sata pismeno izvestiti nadleZni inspektorat rada. Sem ·toga, noCni rad s.e_ maZe P:rdwemeno dozvoliti i 'l1 izuzetnim .sluCajevima, kad je u pitanju nacio- · nalni interes. U tom slucaju Sekretarijat za rad SIV-a mo:Ze - pasta prethodno pribavi misljenje Centralnog veca Saveza sindikata Jugoslavije i odgovarajuCe savezn-e komore -(Savezna industriska, odnoMo Savezna gradevinska koomora - prema sada.Snjem stanju) - privremeno izuzeti od za,brane noCnog rada zena pojedin\1 preduzece, odnosno pogon ill odeljenje pojedine privredne ozt'anizacije.. Obzirom na -Cinjenicu da su kod nas mnoga preduzeCa, Ciji tehnolo.Ski proces proizvodnje inaCe ne tra.Zi obavezan rad u tri smep.e, lpak primorana da rade nocu (u ltri Slffiene) zbog potreba Privrede i podizanja zivotnog standarda, to je i znatan broj Zena anga.Zovan u noCnim \Sffienama. 22 Kak:o je rpotrebno provesti izvesnu reorganizaciju preduz~a da bi .se 'poslovanje prilagodilo zabrani, a da · pri tom· Zene ne ostanu van radnog odnosa, to je za sprovodenje u ZiVot odredaba odluke ·<Ystavljeno preduzecima da svoje poslovanje sac>braze zakonu do 30 juna 1958 godine {ru. 412 zakona). Za razliku od ocll.uke, zakon ne ipomin.je !k:o, IPOdnosi zahte¥ Selm-etarijatu za ra-d za pr.ivremenim izuzimanjem. U praksi zahtev podnose _ili preduzeCa direk.tno ill viSe preduzeCa preko struCnog udruzenja iii p,..ko narodnog odbora na cijoj se teritoriji nalaze·. l'liodru sve do donoiS:enj a odJ:ulk.e, Ol~iQSnQI za:kona, de _iure ·zabra~Jen. 23 :'·raksa, n:tim · nije stajala 0 ·a tom 'stanoviStu, r10C~n rad ze~ a s~ m ' · · d ¢ri smene ISlllabrao se kao naruna an. propisi, od 194.7 godine z;aov:amo S •(Uredbe o' P 1•=rna po privrednim granama), predv1d:ah. su, · da t dn" · • , ·ct ru lea 1 'kao sto ce se VI e tl·, ..samo zabr.anu nocnog ra , · ·ki dojilja :makabranom nocnog rada zena {cime ispun~ava zahteiv k "i se radnicka klasa nase zemlje .bonia .~es:;nama godza) :!ectena je mera koja znaci zastitu zdrav!Ja ~anJ·e veka, kao i doprinos norma 1Z8C1Jl Zl:ze_ n]"ihovog radnog 5 ·2 vota radniCke porodlCe. pr~e.k'lr~~ .kna u 'indus~triji-rbio 1 s:~at~:od.:v~s:~ r~~iji- s: ze~~· P.~?d-~­ dr Aleksandar BaltiC, smatra2a ovo miSljenje zastupa P[Df.. · · redenja (Vidi. dr. A. BaltiC: juCi da t!o proistiCe ~ na~~~ us avnog uoslaven;ka re~ija za meduMedunarodna orgamzactJ9~4ra~a, ~i~)g_ Dr. Ratko PeSiC navodi d~ narodno prav<;><<, ~r. 2, 1 • s r. maS~. ·pravnoj teoriji nego kao 1 je taj stav pnhv~cen mlne. sarn(V~d';'· dr PeSdC: Medunarodna kon1 1• · • · zvaniCan stav nase ze Je. vencija rada, Uv~ str. 1~~6).. baS u toku pripremanja _propi~a 24 Ovde se .moze nav~ a Jevf do izraZaja i miSljen]a koJe o zabrani no:n~ ra~a. ze~a s~ .o ravn'Opravnosti i posebnoj zaposOOji i u naSOJ sredml 0 w~k qlnspekcije rada Slovenije, povoStiti. Tako se u ~tu .Rep?- o~c r~Ja Zena izmedu ostalog kate: ... dom ankete o za rani. noci?/ d vben{ p'OloZaj- Zene do-cela dru»nas moti dejstvo, ~ J~ ~: 1 nas ~ Ce upoStevamo ta poloZaj gaCen kakor v. . kapltahsti.cn~ . svekakor mo.Sko delo, praktiCn~ 1 !:;~%~; %: ~e z;~:a '1';,h~~g~v~~d udejstvuje iJ'd.) pa "In bi tako prepoveda1i tudi tls.tlm zenam, nepravi o, I od 7 IV· 1955) · · cejo« (Akt o;. 17~2/52--~I 1 ethodil~ je u javnosti pred ne• 2s Zabr~m O<J?~g. ~:-a a ~:e~r i moguCnostima zabrane. ~va­ lroliko godma ~~s ~~~e~ica Sto je zahtev za zabranu nocnog kako )e zn~Ca.;Jna.~InJ d rezolucija (o posebnoj zaStiti Zena) III ft da :0 fo': ,:. ~~~~~~~a s~~~~au Jnd!~;fa ~u~~~)vg~~i;!if~' ~I;,~~",~e;a;;;,n"'c,':;; iPootavJja oe, meC!utim, pitanje da 1li je pre donosenja adluke noCni rad ibio zaJbran:jen za Zene, olbziTom na ra,tifikovanu Konvehciju ibr. 4 · o -m'brani noCnog rada Zen a u indu:striji. A'ko se .stane na stanoviSte da odredbe ratifikovane konven'cije »imaju snagu nacionalnog z:akona«, to ,bi znaCilo da je i u go~tavije, Sa<r...aJe:no, 1 ct' !t~log .vidi: Kyowsky !dr. Rudti, N e; g':e nocnog rad~ zez:a, P.ore ... ' osLena tem vee za vprasanJe za vpraSanJe, ah na:J ~stane ~n.f~P 1953 ~tr 200-205; dr. Olga njene zaStite, »NaSa. ze~a~<, ~·.d '·e nolnog ~ada ~en.a >)Had« bx. MaCek, Razni fak~on na azu. ~ ~ a~a. NOCni rad zena $ industriji, 23, 1953, str. 4; Sasa Duranovi - an · kao i Anlka GloboCnik:: 32-36l"tika« br 11-12, 1955, »Socijail!na politika«, br. 3; .~955 · s.~~· ln NoCni rad Zena u industn:J'!., »SOCIJa a po I ' . 2 :i! Prema jednoj anketi provedenoj preko insp.ekcije rada, u industriji- FJNRJ poCetltiom 1955 godine ra:dilo je n-o6u oko 23.000 Zena. str. IW-82. 178 12' ' I 179 �roSl·?l?od_an dan<<- d'avanje pTava tZenama da daz::.~esecno .rzostanu .sa posla radi obavljanja poslova u :-~. . _; m~tc~tnstvu¥- to je mera koja se pominje u vezi .sa posebnom··. zas 1 .om zena ' a us a Je 1· u radno .zakonodavstvo n ....T...~t.._·"! · · zemIJa. 26 c..n..ut Z -ov_a_ mera moZ~ da· se uvede kao pr_avo svihi zaposlenih_ ena Ih _ka~ pravo, odnosno povlastica, izvesnih kategoTija: zaposlenih .zena. Obzirom da. se »slobodan dan « 1s~Jce k ao · ...:" · ·· mera u vezr sa rastereCenjem Zena od poslova u.. doma-Cinstvu raz~~tra ~"e _u ,~kviru mera o posebnoj zaStiti Zena. Medutim' ~ostoJe ~ISlJenJa d~ t~ ~ravo, odnosno·~oguCnost, treba dati ~o maJ~:u:'a. Ah .obz>rom da je briga o deci kontinuisan posao~ ne ..ci.nr__.se ·C:,a Jedan sl<>'hodah dan u mesecu pretstavl"~ n_~ku znacaJniJU :rp.eru u korist zaStite materinstVa J <:>va mera se p~avda i. time da bi se taka uvea· i'zvestan ~e~.l ~ontrola n~d lZOOtanctma .Zena, i to nad .onim iz:o~tancima OJl msu uslov3.Jeni po·re.meCenim ~-~rav.stven.Jm rStanjem Zen n_ego :haS o~avezama iz ·doma.Cinstva. Zata ISe ona ;ponekad n:~ _Zlva J »kontrol:itsani d·zostanak«. NaJ'zad treba J·o·s" ,•. ,. da ov · ·. t k . , ' ·. u.erci - - se aJ 'lZOB ana. maze: vlaca-ti., a maZe se davati i bez prava na platu. Mellutrm, da ihi se slohodan dan ikorustio p•relipO!Stavka J:;!~ .bud~ .pla·Cen. Naime,, !P·raksa je IPOkazal~,' i u drugim z ]ama 11 ~ad na•s, kad god .su :Uzvesne p·oVlastice u .ro~~is·t ~arp-o:slenog hca vezane sa ma,terijalnim gubitflcoon- da . -'· centualno) tSla.bo :karilste.27 ' . se \!pro 211 Ta odredba_ pomenuta· je na str;·- 109 u vezi s lizla an· sti!n'o~ zakono~~_xgva u _nacistiCkoj NemaCkoj. Navot]n~ 0 ~·~~;~ po.:.tOJI vu ~taliJ_I· Medutlm, u izvorima koji su nam -sta · I" il"aspolar.zenJU? Dlllmo naSH bliZe podatke o tome. Treba IJ."eeJ.a ~a . . ova mera b1la uvedena i u -E g! k · Je Vidi·· BIT· Dok. MEW/1/4 R appo esl OJ, a 11 samo za vreme rata nrt ··~ · · V, str. 25.) v • Ja pra:~pr., :ad su po ,Pl'?Pisima ~ 1949 god. majke dojilje imale dim.a aT~ e. sa skrac_eru~ radn~ -vremenom, umesto· sa preki- . ·-~ doJenJ:. P:l"?cenat z~ -kDJe sru· tu- povl~sticu koristile bio Jf7. m~~rmalan, cak 1 ~f7du mtei.~alkama sa relativno visokim ~hocLima zb?g to,ga, sto se u slucaju :rad.a :sa skTaCenim radnim r~semao.etano~ ptrrmk adlo 250/o m~nje od redovnih pOOadleZnosti Inte'"" n · ~-· · · radnicamaJeje a -o e podatak liz dJ"edn e f ranCUISr.;;e tek.srtrlne fabrike: . bilo x prepo:ru.~;enQ .a u .svakom satu sede po 5 mi.nuta. Prema tome, -u _razmat!"anj.U. ovog 1pitanja polazi se od tog~ da je »slobodfm dan« 'plaCen. U ·FNRJ ne postoji vropis koji ·fbi davao pravo Zenama na jedan slohodan dan ineseCno;_ ·au se ovaj zahtev p·aj·avio 11 _ naSoj javno•sti, a uvede~ Je ri u nelkdm preduzeCima.28 Med.utim, u na.Sim uslovima; oibtLrom na stanovi\Ste 1Sa kojeg ·15-e u OIV·Om radu tretira ravnopr_avnost li:ena, posebna za.Stita Zena i zaStita ;materinstva, 'ka'o i uloga zakonodav:ca u stimuliranju pu~olj­ ~anja poloZaja ·za1poslenih Zena .i rea.Uzacije njiihove ravnopravnosti, ne ·Cini se da .bi pravo na jedan sloqlbodlan :dan Illeseeno (iii ,(:ak nedeljno) trebalo da ulle u propise 0 o:astiti zaposlenih ·Zena u na:Soj zemlji. Verovatno je da bi uvodenje ))slobodnog dana«, posmatra-:no sa ekonomskog aspekta, iw.zvalo za iajednicu gubitke ne~ srazmerne usluzi kdja .bi se uCinila iZenama, a time indirektilo i zajed.nici.211 TeSka je ,re-Ci Sto ibi takva mera znaOila ,za !Zidrav~ Medutim, ra-dni~ nisru htele 4a se time koriste, jer su gubile od nadnice (na 8 Casova to izn'OSi 40 minruta, dakle gotovo satna nadnica gubitka). V: Jean Lacourtoisie: La main d'oeuvre f€minine. dans !'indu.strie de la rayon1t.e, thes.e, Paris, 1951 (rukopis). .2s Ovaj zahtev za »slobodnim danom« pojavio se- prvi put ·na III kongresu sindikata Srbije, a: -ka'O predlog i u -osnovnom izve~taju odnosno referatu -na III kongresu tekstilnih ·radnik8._ FNRJ. U praksi postoji nekoliko preduzeCa, na,pr. Zeljezara u Zenici. 'to je razlog da se opSimije iznosi ovo pitanje. 29 Ovo . p-itanje zahtevalo bi dublju ekonomsiku Walizu, _na 'OSnovu duZe-postojeCe prakse. Medutim, i gruba skica ekonomskih posleclica ovakve mere moZe da da ·ipak izvesnu ·sliku. Ako se, n·a pr., p·retpostavi da se u jednoj tekstilnoj tvornici koja zapo.Sljava 1000 radnica itvede slobodan dan, Onda proizlazi da bi svakodnev.. no izosrtajalo sa posla ·'Oko _40 radnica (pod pretposrtavkom -de~.- se uvede ip.ak lzvestan red u izostanc-ima, a ne da ~se, kao Sto ·se tO ponek.ad tretira;_ izostaj-e prema;> Zelji i potrebi). Ako se, dalje, pr,et.:. postavi da vrednoSt proizvodnje po jednoj r-adnici iznosi. proSE!Cno samo· 300 dinara dn_eyno,- .to. za preduz_eCe i zajednicu znaCi sem. izdatka za plate za nee:c:Iraden dan i "gubitak 'vred.Iiosti pr'Oizvodnje, a is.tovremeno i manjak u robnim fondovima. Sem to-ga, tteba uzetf u ·- obzir- i--·teS_k;eC.e kaje ,bi _-se_:p.CYjavile . u .'O!='ganizaeiji'· pl"Qces_a· pro--izvodnje;·-8--(lruge·:.str~ne,-_ morale. -bi··_.,se..,uzetj_.. u:;:obz;iT<. i-, eventualne pozJ~iv;ne ~-S~f1,1J-~-. ·??~kjap·.~l~sgnih. ,-izo~ta_:p,_:jtl~~s<. 'Z?~,titi;t-.~r~~;wj_('; ..J'!=~:r:v-:1 rbad?ev >Snag~- s . ina~~;~'P~~t~J.~---'~,:l,W~~~~~-'9::;.~~-i#ia_ .ra41 :ye~i YOJ zena, 1 k1oje -.. · . · . - · - ·- · · · · -- · ; .-- · · '181 �/ lje; o~o r~ecenje zeare od iPJ:eteranog zamolt'a. u kom ~luc"JU, ne lZgleda v&ovatno· da hi to prehstavijMo narocrto :pobolj8anje 2ldravstvenog stanJ·a ilene. Ukolik · b· . d . . ' ' 0 ' l zaJe mea 1 ~tela i mogla da pristane na materijaine .gubitke 2lboig uvode':'Ja ovakve mere, :pootavlja se pitanje da li hi ta, k":a ':'':':a blile; opravdaara u zemlji ll<ao sto je nvaSa." RadJ. se 0 PrmCl~~elno_rn ,shvatanju o duZnostima zajednice u pogledu rasterecrvanJa zena ad poslova u domaC.instvu. Uvo-d:enje »slabodnog dan'\« u nasoj zemlji mog!o bi da znaci Ioorak nazad u reS.av?nj.u rproblematike z~rposlenih zen~ .• N aime, ako bi :preduzece, odnO'sn.o IZajednica htela da se :odJrekne svaJtaJk, znatnih iznosa Iooje bi gubi!a dajuci zenama slobodan da~ (plata i manjak u~rolbnim fondovima), onda bi bilo Iogicnije t~ sred.stva uloZ.iti 11 !&UJ'brvenoioniranje socijalnih.servllisa, 'kioji ~I svakodne:rno rastereCivali Z.enu ad poslova u doma,Cinstvu (I p~ebno Jednog deJa brtge ·o deci). Lskustvo indw.triski raz:'IJenih zemalja a i principij.elne postavke i predvidanja o~rvaca nauenog socijalizma, kao i svih progresivnih poje, d!inaca, lkoji !SU se bavrl.Ii iJii se 1have prob.Iemaiikom IZensk.og rad~, gov~re da .·ctomaCins~i poslovi sv·e viSe izlaze i tr·e!ba da da l'zlaze LZ okyrTa rporodice. · Medutim, dok se domacinski poslovi obavljaju u -porodici neophodno je nastojat~ koristeCi se ptitom sVim sre'dstvim~ zajednici stoje na raarpolozenju (vaspitanje, nort1Je por·odlcnog prava,- prosveta, socijalne slu.Zbe i sl.), da se :Sto br.Ze ostvari zajedniCko ravno:pravno uCe.SCe svih >Ddraslih Clanova k~ji ~ ZaJ?oSleni~izvan kuCe, u obavljimju tih posiova. Odred~vanJe »slohodnog dana«, me-dutim,. u i<zvesnom :smislu pravno potvrduje d-a je baS 2ena dll!Zna i poiZVana da ISe u Siroj ill U!Zoj ~.or?dici, i ·pored ·svog rada 'Za zaradu van kli•Ce, bavi i domaCillliStvom. Na taj naCin rpobhranjuju se i dnace ,.zilava i duboko qkorenjella nepr.avilna shvabinja o mestu, ulo:m i polo.Zaju "?}• 3 . _ ~ Ovfik~v zahtev- ~ogao ibi, ·eventua.Ino, da se postavi ·u -zem- lJ_ama_ g.de zene ?OO:a.Ju Pravo_ na j,;dnaku _platu :za- j~c:1n¥ t;ad, p·~ bl se mogao £POstaVLti draa zahtev .zena da otm:U svoj zakinuti d¢o plate od poslodav~a k<Y.ii vr!i e!n;pl'Oataciju. · "· · · · . .. . 182 nj·ima sli!Cne norme 1 d'estimuliraju zajednicu da reSava probleme unapred:enja organizacije domaCinstva i usporavaju prenosenje odredenilr domaCinskih poslova na ~ena. 31 10vakve i ustanove izvan porodiee. _ Sem toga, ovu meru treba posmatrati 1 u vezi. ·sa i inaCe negativnim posledicama sirokog zastitnog zakonodavstva 0 zaposlenim Zenam..a - oteZanim zapoSljavanjem e;ena i lakSim otpuiltanjem itena sa. posla. 0 toj ·ciojenici, takode treba voditi raeuna i u nasim USloV'ima radniCkog i druStvenog wpravlj anja. · Najzad, treba reCi da tbi uvod:enje >>~Slobod.nog dana« za Zene, .u cilju da se Zeni omoguCi da obavlja rpos:love u domaCiostvu, moglo da se smatra, u slueajevima gde su oba swpruZnika_ zaposleni_.van ~uCe, ikao _protivp.o 1 naSim. po:.. zitivnpn propisima _porodi·Cri9~Lprava. Nairne, ti propisi (kao ni drug'i), ·olbzi~om na odnos-: :J?-~di.~elja .prema :~e?i i ·o?avezu da oboje doprinooe iOOrzavanju rporodice, nepredvndaju pra.vn;u obavezu Zene da olbavlja poolove u domaCimtvu.32 0 d m or i. Odmori u toku dana (pauze), naroCito u 1ndustriji t !SliCnim delatnostima iimaju naroCtt zna•Caj za ~d·rav­ lje radno,g covjeka i ucinak njegovog rada. Ug!avnom, zakons!oo regulfsanje odmora iSla je !inijom da se daje jedan kraci ,odmor (10-15 minut.a) odredujuci maksimalan ibroj Casova neprekidnog rada, ako se rad odrvija u smenama, u kojem s1ucaju je cesto taj odmor uraeonat ·Ci rplacen) u redovno radno v•reme. Alko se xadi u jednoj, odnosno dve smene, onda se dbi.Cno n2 kra.Ce odm·ore daie i duZi odmor {jedan do jedan i po sat), Sto zavisi i ad obiCaja u vezi sa na·Cinom zivota (uzimanje 'osnovnilr obroka i sl.), k!ime i dr. u pogledu podnevnog ·odmora, u nekim zakonodavstvima po:stoje razUke ·u odnosu na Zene {nar-o·Cite majke, .c>-dnosno iZene -sa .s1 Cini -se da nije sluCajno 1Sto ru ,navedene n'OI'llle sa:drlane u zakori.odavstvu Italije i Nema6ke, jer moZe da se smatra da ,~ne dolaze kao posledica gledanja na -Zenu prven-stvem.o kao domac10u i majlml a ne kao na ravnopravn•og sudeonika u razliCitim oblicima Ij~dsk.e aktivnosti u p-rivredno-dnlStvenom i l)OHtiOkom Zivotu. " Vidi: Osn<>vni zakon o braku (»Sl. list FNRJ« br. 29/46 cl. 7 i 8, al. 2) kao i Zak.on .o 102/1947, cl. 2, 6 ; ,12). odn~ima: ['~_rutelja i dece \(»81. J. br. 183 �porodicnim. ·~b~~ezama), utaliko sto im se da ·e ~"~~pt{ssvsetgea P?sdao. po!a sata fanije, ako. odmo/ preko · Je an sat. Medutim savremena na • . t •. duktivhoscu' d d , ucna IS r~zivanja u ·vezi sa, prora a ovode do stanov1sta po k ·· u toku rada treba. da bUdu CeSCi a kr ,. p OJima odm!)ri izgleda t ·· aCI. o svem u sude6i . opor uno vrSiti pojedinaCna ispitivan. .r ~eciJ?im granama J !pojedihiin rBJdir\im rO.es.ti Ja prema P~lr; ~ rezultata reg.ulisati edmore ru toku rad:at pka n; osn~V?: 1ZVestan -lbrqj .Casova rada odredi tra. . ' a o a se na ;:~~~tt::d~:~~~ i~a~ij~':,~ l~~l:t~!~oro~ta~ed~~~ privredne bi se -vodilo raCuna i o ipol~.3prema prrr_odr posla, pri •Cemti U .FNRJ, prem"' pozitivnim pr · ·. · . Ceni odmor u toku. d . . ~lSiroa, garantovani .Pla30 minuta u sl .. ~ ~ u P~Ivrednrm _organizacijama iznosi . · ' · ucaJeVlJila Jednokratnog radnog Aka Je radno vreme dv-okratno k" -vremena. naJmanje ie.dan cas, u 'kojem slu~af:eniJ~ ;~~c~m';{._azlit:jati po u se ne erne (cl. 229 Zakona " d . d : . po. u koje ce se koristit1 odmor u toku r~.:~m do ~o~:una). Vreme m~, odnosno ptavilnikom o ,radn. :o re. ~Je se pravilinizacije (cl. 345 t. 4) Budu .. d :un <>~n?"1ma pnvredne orgadono~d . radniCki sa;et . Cl I da ;praviln~ o :~admm ·odno.sima Sa kom:hsi. . pnvre ne organlZaClJe u .sagla&nosti kalno :.,ed~m(clk~:6)odrede vtece !'roizvodaca i opstinsko sindi. , verova no Je da l;e se u - r . , 'mora voditi racuna ta · d . · regu 1sanJu od'stima U-vezi_ sa .Zen'am~ g ~ Je to potr.ebno, i o· specifiCno- .Po~to su.odredbe.o .odmoru u toku rada uvrstene II Z:akona ·O radntm.:~;;:adnolSima to tZna". d u deo na -Uca. _ ·d ' . CI '. a rSe one odnose saano se tiCe . ~:~ n~ -~dnosu. u .Prll'v.rednim o:rganiza.cijama. St() . .· . . , .. l h 1 n]Ima shcmh sl!U;benika, postojec; propisi 33 Vidi~ Norah M·· D · H ' . 1946 .str - 78-'-79 1 a"z . aliVIS; udm~a~. Problem m Industry LO'Ildon . : • · ,.g e se aJe anar CiJ:ik", -.- ~ plequ~a u korist r,azLiCitog reglllisanja U I~a. _u . - po ~a:sovuAa 'l _Prema vrsti posla. '·cop." cit:, str. l(i:i 34 · Vidi: M.·-_Nov6s€l_ Delavan· aJanJa z t I u estalosti odmO+"a uCi.nak. u tekstilnoi 'tnd~Striji ..(rez1~efo as~r'lo~ odmora . na Tadni struCnJak.a za higijenll Tada«· -z~ u z orn ~~ »Drug_I sa~~anak da na osnovi fizioloSkih me~enlre(b, ~953), kao -I. 0Tgamzact.Ja- i'aa reznne (nav€1deni zbornik). • 184 n~ p~niinj'li- izriCito pravo __ odniora u toku ~a_da. Da lbi se.·ponloglO privrednim organiZacijama· da ~to 1bolje reguliSu _,Q.d'":" more u., toku_r(lda,'lbilo 1bi poZeljno v:rSiti nauCna isPitivanja U razriim priVredriim ·organizacijama raznih priVredniP.- gra-:na i s razliCitim sastavom ._zaposlenih,_ te na oSnovu tiJ.l_isk.ustava dati preporuke za najce!ishodriije regu!isanje toga: pitanja, koje .je va.Zno -za prodUktivnost rada i zdravlje zaPoslenih a naroCito Zeila. Kad je r-eC ·O ·organizacijama u ·kojima se radi dvoki-aino (napr . trgovina), ·Cini se ·Opravdanim vodi<ti ,ra1fuma o_ po·ro.diCnim .o.bavezama Zena, imajuCi na umu udaljenost meSta rada ad mesta stanovanja, saObraCajne p-rilike i sl., no ne u cilju. posebn-og regulisilnja prekida rada u ~orist Zena, nego, vodeci racuna o zenama, treba regulisati · te prekide taka da to bUde korisno. 2a. sv:e Z<,iposlerio osOblje. Nede!jni odmor u -duZem trajanju za Zene, uglavnom pod nazivom »engleska 'Su-bOta«, pojaVio se kao zahtev vrlo rano i poCeo da ulazi u zaStitrio ~3.kon-oda¥stv·o ·o ·Zenama. Ka1snij.e, regulisanj-e nedeljnog odmora :sve viSe se vrSi jednako rz;a oba pola. ·Osnovnim zakonSklm pr-opisima .uglavnom se ga- . rantude mimJJma1an brag casava nedeljnog odmora. U ,pxaks], kra.Ci radni dan subotom ill ·~ak uvodenje nedeljnog odmora u trajanju od 48 i vise 'caso..Ta (subota i nedelja) reguliSe. se uglavriom kolektivnim ug·ovorima. KraCi -radni dart subot-om postiZe se ili skraCivanjern. ·Obavezh.og trajanja radne nedelje lli prodmenjem radnog dana u ostalim danima na veCi broj Ca&oV:a, taka da se SUlbotom radi za toliiko .Casova m·anje iii da .·se uopste ne raJdi {napr. 5 dana..9-cas<>vrui ra.d, ·a sruibota · i nedelja slobodni). Na osnovu onoga ISto smo izneli ru vezi sa davanjem jednog sl-obodnog dana meseCno za Zene, Cini -se da hi englesknl .SUibotu za Zene treOO !poSmatrati .s:a tstog stamovdSta, jer _se i ovde· radi 0 -davanjti mo.gu-Cnosti Zenama da obave poslove· u vezi sa domaCinstv·om: Stoga :bi 1bilo jedino apravdano uvoditi engleskil s.ubotu u industrijama gde su vecim deJ.om zaposlene Zene, ali da uvodellje takvog sistema posluZi samo kao poCetna etapa za uv-0-de'ri.j~ ··eng.Ieske s-wbote za sve ~a­ posJ.ene, .bez ·oibzira. na pol. 185 �U FNiy ne, :postoje prap1s1 koji •bi omogucavali .Zenama da subotom rade izvestan broj casava manje od ml!Skaraca, odnosno da rade manje od 48 casova nedeljno. Ipak, Zakon o radnim odnosima ostaV'ljfL moguCnost privrednoj_ OII'Iganizaciji da pravirlnikom, odnD!Sno [Jravilima odrecti u ~ojedine dane kraCe radno vreme -od 8 ·Casova, ali s tim da ukupno radno vreme iznosi 48 c""ova nedeljno (cl. 165, str. 2, 3 i 4 u vezi sa cl. 345, st. 3, t. 3). Meilutim, moglo bi da bude apravdano dati radnim -·polekti'vima moguCnost da uz odredene uslove u svom preduzeeu 1pak uvode 'Za ;;;ene englesku su'botu. Ali, to,bi svakako trebalo da bude samo pocetak uvodenja engleske subote za ceo radni kolektiv tog preduzeca." Medutim, sve ,~to je receno ne Iskljucuje potrebu za dublji'm i''dooim studir:anjem ovog problema u vezi sa. dalji'm razvojem na~eg zakonbdavstva. iNaji:ad, ovde tveba jos istaCi oda je rad u tri smene {noCni rad) za ~ne najCeiSCe p~ak1J1C­ no znaCio da ISU one mogle koristiti nedeljni odmor u trajanju sve,ga 24 Casa, Sto Je za··njih nedovoljno. NoCna smena u tim sluCajevdma svrSa·va nedeljom u 6 ISati ujutroJ a po.nedeljkom otpoCinj e rad ~pon.ovo u 6 ujrutro. Prema tome, zabranom no6nog- Tada ~zen a u indUJstriji Zenama se ipra!ktiCno daje nrogucnost da nedeljni odmor ko.l'i.ste u trajanju od 32 casa. Ova treba sma1rati joil .jedni'm lkorisni'm re:wltatom zabrane., GodiSnji odmor u duzem trajanju za zene nije uobicajen, niti izgleda potrebno da .se uvede takva mera. Ako se svakom Coveku u radnom odnosu ob~beduje minimalni g.odiSnji odmor u odTed:enom trajanju, a ostavlja se rn-oguCnost da se taj odmor produ.Zi prema vrsti posla, radnom sta.Zu i sl., nema potrebe da se priFvr mzlika po polu. Eventualne pov1astice mOgu se 1Ciniti majkama, o ·Cemu ,(:e fbiti g.ovora na drugom mestu. Bitno je onemoguCiti diskriminaciju Zena i os1gurati :ir:n ista prava }<ao i ml!Skavci'ma u pogledu trajanja godi'Snjeg ss Ova moguCn.ost, u izvesnom s:rmslu, plostoji, budu~i dar Zakon o radnim odnosima ovla-S6Uje Savezno izVrSno veC:e da moZe do.neti p.ropise kojima .daje ovlaiMenja privrednim ""()l'ganizacijarna O(lredetiih de}atoosjli da inogu uvesti 45-cas>o)lllu radlll.u nedelju (st, 5, Cl. 165 ·zakona). 186 :)Lf· . . 'I ··a iskljui:ivo na bazi pola • odmora. Dairante izvesnih ~nVl egil.J ~avdano ni oportuno. • . '•NJeda m dovo JllO ~.-lik u ovom slu.,.;aJ.U ne ~ . "t" i propisi ne prave raz e U FNRJ ni ranlJl .a nl pozl l~:nledu kad je u pitanju ~~-· '·orist rena (sem U lzvesnom p g kOJ:U§Cenja mm>U " . . 253 ). vezli sa praV<>IIIl ' • t' jerdnstVO, Vldl str. a u 'ti ogledu radnog staza za s ~~ muma goctiSnjeg o~:r!or~, nt· i~n~ -ad-mora, niti u odnosu na canje prava nakonscen]e g"d teg 56146 S8j47 i 40/50; 53/57 njegovo traj:mJ• (Sl. ilist ~ .~~kli ik;o i na mo·gucnost da i 21/58). Oboar~m na ?.no sto ~o nja unutaor sirojdh preduzeca, radrii ko!ektivl reguhsU odli':~. rp1 a ezi sa godi!'mjim odmovom, ne izgle.da potrebno .u:o· . 1, u v . nik3.kve· novi~e n~ (bazi_p-ol~. . c) Zab~ana 71ada na ,c)dredenim pos.~o!Vimi2 . ol'dl!lla eoveko:ve .del"tn"sti, Cinjenica je da na :azn~, p, J. l'udskog druiltva, IPosto- neophod.ne IZR norma1~n ~lv~t 1 raz~t~J... eJ Ra lJ"udlSkd -organizam. . •. . bav)Jan]e stetn<> u IC I . ·u je poslov1 m]e o_ · .. 1 t .o napredova•le u oprona aze:nJ . Mada su naulka I tehnrka zna n "tiJtu Zivota i zd,ravlja },Jud> li :usavr.Sa'Vanju. sredstava za zas ·"tetne p-o Zivot i zdravlje, koji obavljaju ,odrede':e poslove s . d se potpun.o o>tklone. ipa:k .te stet~e rpos!edl?: .~~a~;f~daapostoje obaveze i im.teStoga se, JogLcn<>, na~ec•. ,; allili.ted, lkoji nastaje kod radres zajednice .da nei-:zJbeznl lnV oslove otkloni prvem;tvenika koji obavljaju i~:vesn~ s:~tn~~i ce b~ze rpodleCi toj Stetno kod onih kategoriJa ~a n; -..a draziti na druStvo, a to. su. nosti i Cij-e ,ce \Se p.osledlce eze o , .... em sa Stetnim poslovima Vl"tSl z·ene.sB Regulisanje !Zenskog rada ~-v anja na odredenim radnim se uglavnom zabranom ~a,po_s Ja~s eci"alnih uslova koji n:o~ mestima, ·odno.sno odrediv_an]e~ pe ;aposlile na odred.erum raju biti ispunjeni tda lbl se zen poslovima. . d ·m oslovi'ma pocela je da Zabrana rada Zena na :odre bern. pemalja joS na pJCetku ulazi u zakonodavstvo ':<;l>k?g ' roJa \ .h prapisa doneseno • I k na]"VlSe Je naclOna nl , naseg veka. pa ' ---c.-:-.- ""'tor J·e .d!uhov.. ·to .n~ te odredbe kao »HaltsG-.Jedan; sigri.ale«; .g,u. 187 �izlmedu dva rata. Uglavn ~on_.egde?'Samo Z~ne izves.n~o:~brana .o:buhvata ISVe ~ene, a Je '~ena. V.f?Cina zabrana odndsi' odnosn~ ·odredene kategori:.. nekim zemljama ti proPisi su vr se na ~e~e u industriji. U samo osnovne norme. U lav lo _?.eta1Jni!. a negde su dat·e zakonodavstvu propisi. ; za::om! ~oze se re_CI da u postojeC~n~ ?dredenim ra.dnim mestima r..~nr zer:a~a d_a_ obavljaju- rad ~a Iz_ abl_asti ..po.sebne zaStite Zen~n~ srz} :veh~u veCinu prap.~sa poslovi dele se u tri ·g~upe· ·n· d ve~Ini ~slucajeva zabranieUi · · · R azloge za odredbe k .·. ez rav1 ' teski 1 opasn1. 37 " r· · izvesnih poslova treba t "·t· zena rna z~branjuje obavOJima se _Ja?J.e ISpitl~anja, rpo kojima izvesni razi I ~ rezultahma medicinskU:t obavl]aju U odred:enim UJSlov· p,osl?V1,. o~osno poslovi koji .t~~:ve poremeCa'je ka.kve kod =~k1zazw~J~ u ·organierrnu Zene Ili se ti porente-Caji n~ manif ~ . araca 111 uopCe ne izazivaju formi. No, treba reCi da nees ~;~ -~ako brzo i u taka teSkoj tom poiju ni u medicinsk" 1- p 0~1 potpuna saglasnost na n e postavke postoje i od ""rugoVIma · LI.Pa k , 1zvesne osnov1m .. h t r~ · toga.pitanja.3s Pri tom' en OJ1 reba polaziti u regulisanJ'u · a ov-o. regulis a UJe zenskog rada utieu · .. pored ekonomsko-tehnl· .k . · k on~epdje ·koje · ~nosfo· og nLvoa prm zvo d nJe koji je lbitan ' c · · 1 . " mol . . ·· " Strucna osposobJJ. eno"t Je u vez1 sa . 'l:"" ozaJem. tzene zatim• " . , t . " zena 1 sl Ogra ·• . ' _;re~..:a amo ~g-de je aktivnost IZ •• . . . ~lcenJa su svakako zene slabo .'kvalifikovane. ena JOs rud1mentarna i .gde su se '].;# 37 U nezdxave P<>slo k . ~clvnom poslovi u OJe .trebya IZa·~!a_niti Zenama, ulaze uVJma1 (o~o·vo, fosfor, benzol J~~ffi. ~~0.'ifl 1Vlm industriskim ott'a. u UJS ov~a vi·soke terope~atur 1 s . 1 P.o~lovi koji se obavljaju tes~e poslove zabra)liene z . e, vlage, pntiska vazduha i ·sl u Je po.t!e~na snag a miSiCa, a rfere ubraj aju s$ svi J?Oslovi za koj e ~ran~e 1. pre:noSenje veCih p emu se narocito m1sli na dizan·· e ~~esni :posloyi, koji za niw~~~ta.. U opasne p~I.ove ubraj aju s~,.{ ~vot, ali .za zene to mogu d .b ce ne pretstavlJaJu rad opasan .·p·O ~:l"koJ~~ro~ speci~alne ~e;t~c~:~f~·i~~kna visokim ske!ain~ 0 razl a . ~ ~stoJe psibii)ka labiLnost . e ~rocese. kod zena; oz1ma zasto je za 1 manJa otpornost . ·· pzse ? odnosu na nezdrave ze~e ~otrebno donositi drugaCije . o-. tut legal des travailleus€s , s~s~~OI opasne poslove, vidi BIT: ~a38 MoZe se r ,. ' · -304. . kologa i h' ·· e:=! da ~e svi, jugoslovenski. eb;.p rt·· · · navedeni d~~=ara 1 zjaSnjav~i.u u priiOg zab~~1z.Vre>dd W"a gi~e­ .. s.a Prvog naucnog ISaSta:nk:a . loo. . 1 1 nl!l'.O,C::.t-·tp gme loga, u kojerD." 188 ' . vezivia. y v r: v .• .u vezi .sa regulisanjez:n Zenskog rada ·nil Stetriim· posiovi:-m_.a treba !f>OdvuCi p_rivrremeni ik.arakter ·tih nornni i ·pO'trebu za ·povremenim re,vizijama·, obzirom na izinene u tehndloSkim procesima i napredak h:Lgijensko-tehiliOkih _:zaStitnih mera. Ovde se ustvari viSe radi o izmeni .propisa a manje o njihovom potpunom ukidanju. Novi tehnqloSki procesi stvarafu nove profesionalne rizike. Prema tome, odgovarajuCi nauCni. instituti imaju stalan 'Zadatak da posebno ispituju utiCaj novlh tehnoloSkih procesa i uslova rada u industriji i van nje na organizam ·Zene. Taka Ce ani fbiti i inicijatori .zaStite Zena od negativnih .uticaja rada - _bilo 'Pronalaskom odgovarajuCih zaS.titnih &ed·stav'a bilo privremenom, ·Odnosno stalnom zakonskom za.branom rda te poslove vrSe Zene. U FNRJ zabrana z8JPO~iljavanja 1Zena na il2veisnim ·tposlovima, odnosno radnim mestima, uvedena je :relativno kasno39 - 1952 .godine, i ·'hila je regulisana Uredbom o zabrani Upo.Sljavanja Zena i omladine na odredenlm ·poslovima, odnosno· Uredhom '0' i'zmenrl. i dorpuni Uredthe o zabramli. upo1 Siliavanja Zena i omladine na ·odred.enim po·slovima (Sl. list ThTRJ pored ostalog, \dr. A. MojiC n.avOdi da kod Zena ra:zorni uCinak industriskih otrova naroCito utiCe na funkciju radanja- kao ·i na oboljenj_a genitalnih organa (s-tr. 116). RazliCite nonne u pogledu dizanja .i .prenosa tereta iznooi .dr. S. Lajovec u citiranom ·referatu }):Zena u Industriji« (op. cit., str. 109); vidi takode: dr. Dinko Stambuk, Zdravstvena zaStita Zene u. privredi, Beograd, 1952, str. . 14--20, dr. M. SaviCeviC: Indu.striski otrovi, »Zdravstvena 'i socijalna politika<(, br. 5, 1955, sti:-. 28, karo i ;prof. A. A. Letarvet: Higijena rada, str. 87-89, 142, 297-304. 39 Iz dokumenata CVSSJ vidi ·Se da se pirtanj em zabr.ane rada na· nekim pOslovima bavilo Min. rada· tokom 1948-1949 god. i da, su u tom pogledu vr.Sene ankete, koje su vrlo SiTqko · zahvatile materiju. (Pismo CVSSJ l>r. II 4654 <>d 8 II 1951 g~d.) Sem toga, rukovodstvo sindikata obraCalo je pa.Znju svojim organizacija!na na to pitanje i. ranije. Tako Uputstvom za rad sindikalnih organizacija sa Zenama: radnicama (Br. II 1477 ad 11 marta 1949, nakon savetovanja od 5 II) srtavlja se u. zadatak komisijama i todeljenjima ·za zaStitu rada da vode raC.una o pra"vilnom sprovodenju radnog zakonod.avstva, sa napornenom (kao prvo) da se Zene zapoSljavaju samo na onim radnim mestima koja nisu »topasna po zdravlje iene, a naroCito po zd:ravlje majke«. Ponovnim pismom gJ.. odJborima o <Sl_P{rovodeni!U tih UJPUts.ta-va (·od 16 maja "1949) i kasnij.e joS jednim ponovnim pismom ·~od 23 II 1950) insiStira se na izwSenj.u tih zadatak.a. (Al"hiva· CVSSJ). !89 • �br. 11152 i 27/53) tkao i Uprwtst"o . . , . . ~dno 2ldpvlje i socija.Jnu po!Jiti~ pr~dnilka Saveta lza na. 2 _nreCLbe (Sl. list F'NRJ br: 38/52) ~o a e iFNRJ za Primenu NI osnovna uredba ni ana o . . . . , rale o~u~vat. Na DISnovu ·stilizacii.~eni ~ dopuni nisu precizida!o br se zakljuCiti da su d J€ iii. 2 < prve ; druge uredbe z_aposlene u ,predtl2eCima, ~:d~e{t~be o~nosi~e samo na Zene tim, ~puts tva P'Ominje .i Zene za VIrna 1 ~tanovama. -Medu~ :adn]ama. Prema· tome ost 1 po~lene u pnvatniru zanartskim zena zaposlenih I! . a o Je otvoreno pitanje zaSt"t 1 e · u .po JDPnvredi i .J .... vre dmh dobara '-·cnih • . zvan urzavnih . polJ. opri. I pak, u cl' 9 k · · pomocnica i s1'" 'h k ategorija radn.·u. mea. . wm krsaj iLo 10.000. din )DJrp~~V:o':' o sank~ijama (kazna za prepon;injanja zanatskih 'radnjtnJ~a s~i Privat~i poslodavci bez CenJa da su se odr@dbe -o· •. govorllo u korist tumar~dnom odnosu. . • . zabrani protezale na sve Zene u Poslovi zabranjen'i za ·Zene . dele se na posJove stetne o .. pre~a osnovnoJ uredbi (cl. 1) Cito teSke fiziCke posloveP. O~~:av:J e,_ o~asne p_o Zivot i naronje tih poslova dat J. e u. i ]en acwnl ·osno\.¥ za atVrdivakao ) I zvesnom nabrajar . t"h . ,., a Pooovi·Stetni po zdravl'e· n lJU I poslova, I zwom i njihovim . d.. . . . J • eposredan rad sa olovom !ad~anja gde se upo~~e~~J:~~mo;~ rpo•Iovi. industriskog hoI svr ostali produkti koJ"i sad • t vno. behlo, .nJovni sulfat i ron· · il'ze e sastoJke· pos k J€nJe; nepasredni poslovi k d . .' ao u esonima 15 toplJer:je meta1a; CiS;Cenje kanaliz: . :' ?kl~ i. drugih pe_Ci za vanJe Jama sa fekalijama· 'ne cdiJa Is rvntka i i ..,pra.Znj.l-mentaciie u ferm...J,_'"'"""'. ' kposr; no praCenje procesa fl..:!l'd vih ~vu~O·rama ao· I . " . , . a. • ~uvana; b) poslovi " as . Pm,.:przc;nJ~ 1 parenju bur CrScenJe fabriCkifl.c·c:Hmnjaki. c nr po .. ~rvot. z_rd~~~e, opravke duboko kopanJ· e i dub" k b' ) naroclto teskr frzicki poslovi. t I Ins o . usenJe· ne . d . a a u valjaonicama· . . '. posre no valjanje r.lekak . . ' IInpregniranJ e pra,gov . d VOJ vrsti pneumatiCnih m " .. . a, ra na bilo pokretanje tela; stalno s . as_ma. ko!e prouzrokuju. jace no enJe I dizanJ e velikih tereta na • 4rt Tekstove -ovih propisa "di· Zb' · ~~ai·~rad,_l955, uredakJji Prof.~::. ~opisa -~ radnim (Stav9~i ~~~DJs~a~edop~je~~J - Sl. Ust FNRJ, br. 53/57.). 190 odno- fbirci iz 1956B:~~f~~ s~:~I:i, . 10 Zail<ona <> radnim .odnosim~ ravnom i 1Cwstoon terenu; IStalno · no§en.je i dizanje veCih tereta na terenU sa usponom; svi podzemni radovi u rudnicima. Ocigledno je da se ov<le nije radilo o taksativnom nabrajanju. Medutim, praksa je rpokazala da je ovako egzemplarno nabrajanje zabranjenih poslova u oSnovnom p-ropisu trebalo nadopuniti putem upU.tstva i sl. {kao sto je u izvesnom smislu i bilo rpredviden() a 11), kako ,bi se olakSal6 &provodenje u ·Zivot odredaba 'Uredbe, nar-oDito u vezi ..sa ·Odredlbom o zabrani noSenja i dizanja tereta {napr., davanje odj"entaci1e u pogledu te2llne tereta, uCestalosti dizanja, :rloSenja, gmanja i s!.) kaG i ocenjovanje u pogledu <leiovanja otrovnih hemika!ija i sl. Komi.siju, koja je odreClivala radna mesta odnosno poslove na kojiina je zabranjen rad Zena, imenovao je rradniCki savet privredne organizacije, odnosno stareSina ustanove, u saglasnosti sa .izvrSnim odborom sindikalne podru:Znice. ()na se sastojaia od cetiri c]ana <>d •kojih su dva biili c~an<>vi radniCkih saveta (odnosno odred.eni od stareSine ustanove) i dva ·Clana izvrsnog odbora sindikaine podruznice {cl. 2 Uredbe ·o izmeni i dopuni). K.omisiju koja odreduje zabranjene poslove u privatnim zanatSkirn radnjama imenuje mesni odbor, odnosno mesno sindikalno veCe, u sporazumu sa odgovarajuCom sekcijom za'natske komore. :Ona se sastoji ad dva pretstavnika mesnog odbora, odnosno mesno:g sindikalno.g veca, i dva .c!ana o(Lg.ovarajuce sekcije zanatske 1wm<>re (CI. 1 uputstva). Sem odredivanja zabranjenih radnih mesta, odnosno poslova, komisijama j.e bilo stavlj eno u duZnost i da preporu;Cuju mere za .otklanjanje uzroka koji spr-eCavaju upo-slenje zena na tim rposlovima (cl. 6, .al. 1) kao i da daju dozvole tpoj_edinim Zenama da ipak rade na zabranjenim mestima, ako taj rad odobri nad.Jezni lekar {cl. 5). Sem .toga, komisija ili iTh'lrpektor rada mogli su nakm.a!dno do•zvoliti 1JiPO'sljavanje na zabranjenim mestima, .ukoliko su, pr·ovodenjem HTZ m-era, · otktlonjeni uzroci lkoji su p[\7:01bitno nalaga]i zabranu ,~Cl. 6, al 2). Sem t<>ga, ~indikalna o<"ganizacija mo,gla je predloziti zabranu rada Zena na izvesnim mestima, .a komisija·je ..duZn.a da taj predlog razmotri u roku od 15 dana {1:1. 7). 191 i I I �. Za donasenje resenja ad .strane •k . .. . . saglasnb~t 'upravnog odbora . red .Otn1SIJe .'I>J!~ Je rpotrebna ustanove. Ukoliko se ta sagl P_ t- uzeCa, ~dnosno sta,reSin€ Senje donosi specijalna komisijno~ net postlgne, konaCno re.:.. i socijalnu politiku nadleZnog na ~ve a za narodho zd,ravljle lozene • pred!oge i jedne. i dru aro nag odbora, kojoj ·Obrazo.~bo_r, .odnosno stareSina Ustana~: ~tra~e- dostavlja upravni SlJa saveta, _donosi reSenje u rok~ 'od rlo5 u ad 8 ,~ana. KomiK · ·· dana. _o~lSIJU saveta saCinjavali su ins ekto . m·esnog, odnosno ·sr:eskog sindH~a~ - •r ,rad~, pretstavnik zd<ravrstvene slu2ibe 1 ~iiJ. 8 uredb ) 41 og veca ~. rp:etstavnik rokovima reSavala J·e i u I " .e ..... Ista ~oml!SIJa .r sa istim . .. k DmlSIJe zainteresovanih li s ucaJu za!lbe na. ad! u k u posebne . k (t. 2 urputstva). ca sa se tora prJVatnog zanatstva Ovde treba reci~ ~a se ti pra . . . . . , ~li nisu uopSte primenjivali,42' Uz;~~~ 'u. prak_si nl\Su _potpuno Je tome, pored objektivnih k ":'-.• '?se. Svakako da radi!e na kvalifik . uz~o a {odbJJanJe zena koje ovan1m poslov1ma da p~ed d ve_ sa manjom ·zaradom n , . . . u na ruge_poslonost da se nade odg ' . e:nogucn.ost 1h nedovoljna up-or, · ovaraJuce zapasl · "'· . na poslovima koji bi 1patp·ad I" d enJe . zenama koi e rade · a l po, 'zabranJene · 1 ) d · 1a 1 nepTedznost i nepotpuno-st pojedi 'h ~ s : '. oprine:ared nedostatka b!lioih u utsta . m . ·o' ~d~, uredbe. sala posao aka 'llstanovlja~ . va ,~OJa. bi. komJSlJama olauzrok je IeZao i u sastavu ;~~si~a ~anJenih. :adn_ih mesta, ~orne je posao ustanovJj.enja r'~~ ~nepreciZI~anJU roka u zena sa tih rradnih mesta trebal ~- mes.ta 1. uklanjanje komisija .bio je naJC~Sce· la'"k' ,o a usled1. .~alllle, .!Sastav. trebalo dci orbavoi UP'}avnOm ~c I, a p-osao" •koJ: je k.omtsija str.uCan. ~ Je uvak. rstrucan, cesto i visoko su 41 Yidi tumaCenje dra. -A. E lti, 42 0 odnostma (1956), • str. 97.-- a n~pr:imenjivanju Uredbe . . . ca u Zbtrc_t proptsa· o radnim b · ., mm poslovima vidi. G a·" .. . <: z~ :ant rada zena -na odredeslavije_za 1952 i 1953 g~d:snJt ~zvestaJ tnspekcije Tada FNR Jugo 180, 213, 214, 226,. 2ao i 2 ~;"ka~~g:ad,_W?6, ~tr. 48, 66, 75, 94, 1oi 57,. 7~. ~ 85. NaroCito se k~e l ~z_vestaJ za ~odinu 1954, str. 38~ ~govmi_ i ug.osrt~teljstvu metaf~-~~~ '0 zabr~ni .u gradevinarstvu. l kod priv:atruh posloda~.aca. gJJl, na POlJop:IUvrednim .d.obrima 192 Zakon '<> radnim .odnnsima, u :okviru posebne za'§tite Zena (t. ·6 Glave Ill ZajednlCkih odredbi, pod b .-,- cl. 73, 80 i cL 345, st. 3 t. 8), ponavlja odredbe ranije uredbe nabrajajuCi poslove i radna mesta .ria- kojima je zabranjen rad Zena. Noviri.a je u tome Sto se na podzemnim radovinia· u rudnici- ma izuzetno m•ogu zapoSijavati Zene k-oje »za:uzimaju rukovodne poloZaje ·a ne vnSe fuiCki rad«, one 'koje 5U :zaposlene »U zdravstvenim i socijalnim sluZbama«, zatim one. ·koje »treba da provedu odreden st'aZ u podzemnim- delovima rudnika radi r.struC:nog usavrSavanja«, lkao i one koje mb_udu \Pozvap.e, · usled izuzetnih prilika, da sidu u rpodzenme delove rudnika radi vrsenja poruova koji nema:j'l! karaJkter fi2Ji:Cilmg rada« (avo je u duhu Konvencije MOR-a [hr. 45] o zabrani za,poSljavanja ~ena na -podzemnim -radovima u rudnicim.a-- vidi str. 71). Komisija koja "odreduje radna mesta na kojima je rad Zena zabranj en (Sto se unosi- u pravilnik o radnim odnosima, odnosno u fPTavtila privredne oi"ganizacije - kad se radi .0 i.enama zapotSlentm u pTiV·rednim organizacijaana) s8stavljen~ ·je ad tri ,clana, koje imenuje radniC-k.i savet, o-dnorsn9- »naj'ViS.i organ druge ·organizacije«. U·pri-wednim oa:-ganizacij~Iila pretsednik te komlisije moxa blti elan radruOkog- ••veta. hta komisija preporuCuje i m·ere za. otklanjanje uzroka koji uslnvljavaju zabranu. Predlog 'Za zabranu maZe da. podnese i sindikalna podru.Znica, u 'kom sluCaju· lromisija mora razmotriti taj predlog i -doneti od!uku u roku ad 15 .dana. Protiv odluke komisije ima pravo iprigovora {radniCkom savetu, odnosno najVi.Sem o~rganu druge oT~gan!zacije) direk!too:-, odnosri.o sta:reSina -organizadje, kao i rsindlikalna podruZn.ica. Medut:ian, od-obrenje da se zabrana rada ··ze:nama na nekim ,radn_im mestima ne prim(injuje, usled toga.Sto su -prQ~ode_ri.jem raznih mera Olclonj'eni odn.osno smanjeni uzroci zabl-ari€, mc>Ze da d~ s:amo na-dleZni inspektor rada. Za p["avilno provod:enje oyih !propfusa u praksi, ·odnoono za uspeSnije utvrdivanje zabranjenih radnih mesta bil<)· hi .neophodno angazovati lekare (higijenicare, fiziologe), hemicare- i sliCne struCnjake i rasp·olagati odredenim· instrum·entima i sl. . (ispitivanje prO<!enta stetnih materija, vlage,' top!ote u vazduhu is!.). Posto ,bi za nalle uslove hila nereaino zahtevati 13 Zena u radnom odnosu 193 �ovakav sastav ·komisija, trebalo ·hi bar obavezati preduzeea, odnoszw komisije, da ·utvrdivanje Stetnih radnih mesta povere higijenskim zavodima i sliCnim ustanoVama .koje raspoJaiiu potrebnim kadrovima 1 opremom, iii da koDJSultuju te· usbinove. NestruCnost komisije unutar preduzeCa, koja nije dbavezna da anga.Zuje struCnjake, oteZava. i rpredlaganje mera da se otklone uzroci koji ·cine doticno radno mesto neprihvat- · ljivim za Zene. Da bi se ove mere u celini bolje provodile, bilo bi takode korisno izdati -Sira uputstva, u kojima bi se ne samo detaljnije ra:zJradila zabrana zapo.Sljavanja, nego i objasnili razlozi zaSto. se predvida zabrana, odnosno posledice koje Ce nastupiti za zenu (samim tim i za preduzece i za zajednicu) ako ona u tim uslovima; .odnoono na takvom radnom mestu, ibude obav!jala rad. 43 ~ · ·Najzad, ovde se• joi§' moZe reCi. ·da ne · i2lgleda pravilno odrec!be 0 posebnoj zastiti zena idenfikovati sa odredbama o posebnoj' zastiti omladine. Razlozi za j ednu i drugu posebnu zaStitu sit i-azliCiti i zahtevaju posebnu obradu.'14 Pre no Sto su doneseni oVi propisi, zabrana ,rada na nek.om. radriom mestu za .Zene 1bila je Predvidena samo jednom odredbom Opilteg pravilnika o HTZ merama pri radu (cl. 162, - SJ. list FNR.J, hr. 16/47 i 36/50), kojom se posao ·•P<>slUZivanja i .c)drZava·nja parnih kotlova« dozvoljava ,galino mu:SkaTcima sa navr.Senih 18 godi"na .Zivota .. Sem toga, i -odredba. Pravilnika o HTZ merama pri rudarskom radu (Sl. list FNRJ, br. 55/47), po kojoj »niko ne sme biti zaposlen na takvom radu koji ne. odgovara njeg.Ovoj struCnoj spremi i fiziCkoj sposobnosti«, mogla 1bi da se tumaci u korist posebne za8tit" . ~ . 43 Piedlog u tonl "Sinislu izradi!Q je KomiSija za higijenu rad-ar pri Saveznom zavodu za narodno zdr:8.vlje, a na zahtev Sekreta.rijata za rad. saveznog :izvr.Snog veCa. U vezi sa. 'Ovom--materijom Vidi: dr. Stanko Lajovec: Za.ltita. Zena. i omla.dine na ra.du, Beograd, 1956, str. 'i-i5, ' . 44 Izgleda verovatno da ~esto regulisanje rada Zena f omladilJ.e isrtim propisima u radnom zakonOdavstvu "mnogih zemalja dolazi kao posledica · vekovn•og- izjednaC.avanja- Zena sa maloletnicima, ekonomske neravnopravnosti Zena i omladine sa crlraslim mu.Skim iad.nicinfu. ·i naCina n-a.. koji .se .istoriski razv:ijalo za.Stitno ~o- daV'Stvo. · · · · . . d Zi toga i zalbrailu rada Zena· ··· zena. Qvaj ~ravdJ.mk ~a ~r ,; ~~icim~ (cl. 8). Iako je . ova na podzemn~ rad~~rm . k J·e trebalo da prode relativno . odredba sasvrm Iog1cna, rpa . 45 remena dok je ·potpuno provedena. .. . . dug a v . d"k . . . za ~pravilno zapo'IDJavanJe .. zena, Najzad kao m 1 aC1Ja . du dok odnosno zaStiCirvanje ~ena ad Stet~ih P..oslov~~::~;~ spropils " . ···mh prOIPI&a <> zabrarn moze se . 8 '48) 1 niie b W,o ' · . k 1 ·· rad~ (Sl list FNRJ, br. 10 I • · 1 (cl. 2, t. 9) Zako:.~ ~\s:v~j~ J~ zadatak .»i posredovanje kod kojim se rnspe. IJI • . ravilno rasporeda radnika, nurouprave preduze~a u eilJU -~h o fi~:Cko i zdravstveno shmj~«. ato Zena, s obzirom na TIJl ov = d) Specijalna higijen.Yw-tehnick a zaStita . . d- eCine dosad nabroja:q.ih mera, tOdredbe u Za razhk"?-. o v . . . ko-tehniCkom zaStitom Zena ne vezi sa spect1!alnomd ~~~~e~~ su •to 'sam<> delimleno. Uglavno~ ulaze u nega ·rvne 0' r Ul ' 1 d .. .za~pos!enOJ jima Se niJS.ta ne za1branj'U!je, neg;o se pos. o avou 1 . ~ni nalaZe da ~zvrSe odb;ed:.ne ..lj~:e~dravstvena za.SJtita fl:enOdredbama lZ ave 0 as 1 Cl . u ,. rrlOralni momenat · i Cemu se ima na urn skog organizma? kl t' i sl.). Neke takv-e mere (odvojene svlacwmce, ~upat';la, . o~~el se od samih pocetaka prihvacene su kao le>g1cnte ; provebnu argumentaciju. Druge fabdCkog sistema te ne raze pos . ----- · · . · . in ekcije rada za !951 g. .ts u objavljenom: -izveSt~ju. Sa~~:a -spnavodi. se da su organi dakle 4 godine nak?~ donose~J~fn_~aposlenih u jamama. ?-a ruinspekcije rada nash oko l~·d'· Godi8nji izveStaj InspekC1.3e ·rada. darskom podzemnom radu. 1 1. 0 U rilog ~injenice da se proFNRJ za. 1951, Beograd, 1:52, ~tr. ~·a d~nose uz saglasnost. sindi-:" pisi iz oblasti radnog za ono a:vs osebnom zaStitom. Z.ena govo!e kala, .te o stavu sin~ikata u _veZI(~ p VI 12495 ""- 28 XI 1947) CV i sledeCi dokumenti: ·u_ d?P~su r. d FNRJ kao odgovor na J edinstvenih sindik:ata Mmist.ars~a fzmeni ~1. 8 Pravilnika Q predlog Ministarstva rudarstva -d a ~aze· »2ena po svoioj fiziCHTZ merama pri i'ud~rskC!~ ra u,lena ~a svim radovima. a polroj konsU.tuciji ~e ,!!loze bltl. zaP'OSio Sto bi bio rad u rudarskim gotovu ne na naJte~m r~dovima k eba dati odgov.arajuCi posao.« p:: . r: ({!. jamama. Ov'o znaC1 .da -~~.:~2 13161 od 2g XII 1947) o i&tom Dalje, u pismu organiza<:IJ~Ianak u ;Ra-du« br. 129, koji kao drug! pitanju kaZe se: »Uvodnd1 rstv 0 redvida. Zene, napisan. je neodgoIzvor radne snage za ~.a . P vorno od strane redakciJe IIsta«. 195 194 13* >I �mere s>y novijeg datuma. Njima je cilj da s~ ola.kS • . .. , tad- ~ danima kad je, po Pravilu, njihov'a radna a o~:~a smanJe~a, da se omo~uCi krati prekid i-ada i odm?r. i dzost <>bezbedr sve lito otklanja !PD'tr.,bu za lzostankom d- . se laskom sa posl 'li . ' o no.sn.o od0 d . I , . a, ·r . rma za vosledicu minimalan efekat rad v e u aze odredbe 0 obaveznom odredi _a. prostorija_ za liCnu higij_enu Zena kao . vd DJU _1 odrzavanJu (topli obrok, .n_aroCite stolice i sl.) kojirr:-a s:U~:n~:z~: -~ere odnosno medwina rada, kao i sa:hitarna tehnr'ka have . ~I~ena, sve ·s d 1 ruoJe ISe VI e prov-o e u moderno uredenim .preduzeCima 4~ . u F!"RJ posebna higijenskoCtehniCka za:stita ze~a v;aena J': izvesnim odredbama Opsteg pravilnika o HTi'redram~ ~n radu (81. list FNRJ, br. ·16/47). Sem toga Op~­ it;~rlmka, za poj:edine grane pastoje specijalni propi.<Ji g a. . - merama u trm granama.47 Med_ut~, za grane u kojima radi znaian ·. o rocenat ... ~:gde :.~ br!o~potrebno posvetiti naroi\itu paznj: merama ~~j~ I yo I e... ~~cuna o specifiCnosti Zenskog organizma . d . ~O:;~e ~~s~~ ~~ravtlj,:_ ~ena, posebni pravilnic'i niSu Jon~~e~i : . rl:Ja eru:;ti a, duvana, prehranbena . dustri" ugostrte]Jstvo, trgovina i sl.). . 'In ·~a, 1 ~ Sve u wsvemu,. ~e maze· se reCi da se o :Zenama vodilo ':'ogo racuna prilikom donosenja propisa o HTZ prr radu. . merama o.'i:;_~dbama 0 posebnoj zastiti zena, predviaenim ·Opstim pravr rkom a. HTZ m-erama, ·obuhvaCene su sve Zene u radnoon odnosu J€! IS€ U Ql 1 ' . ..,. . ' . . :uznCito navodi da 'Se pravilni!k o d nosr na sva lica u radnom odnosu. U k . t • . . • Op" . . · ons zena, 1 u veZl sh,zenama, sti::p.ravrlnik predvida Cetiri odredbe. Tu prven_s eno ~spada obaveza preduzeCa u lmjima je zaposleno viSe od 50 .zen~ d': ''::':z nuznik c>be~bedi posebno odeljenje snrubde:v;no n_aJnuznrJrm uredajima i p-otrehnim ·materijalom za odrzavanJe licne hlgijene .Zene« (cl. 99, st. 7). 41 r· Zakonsko reguliSanj b.a d. · ·l-.ll • 7--u-;u' Zagreb, 195·7. loZenje s}'olice i prostor.i.i: z~ od~~; ~ ~~k~:~~ ~ve n~ .~a<;;p{)Les servzces poUr les travaillers l:).,..._.~rt VIII (llj) amaG Y"J-di. BIT, _str. _49-50 i 55-56 • ~"'"".t-'.t:JV , eneve, 1954, "T. . . . eks-tove pravilnika o HTZ mer.am·a . . . . . proptsa o higijenskim i tehniCkim z Stit ,Prl ·radu .Vldi: ZbtTka Info:rmatorov rp,rii'uCnik -za kruda-ove ,1...~ n~m n merama pri Tadu, 1 196 . Svakako je pozitivno Sto je odredba o posebnoj prosto~ij,~ za IiCnu htgijenu IZene u!Sla u odredlbe pravilnika, ali ~takvi;t odredba :llahteva 'bliza uputstva i 'eventualne nacrte standarda (jprema veliCini predruzeCa, broju zapoolenih Zen.a, tehniCkitn-. i ekonomskim mogucnostima i sl.). Nedostatak takvih uputstava je, verovatno, doprineo da se ova odredba u praksi za,.. nemaruje {iako je, prema Cl. 184, rok za uvod:enje mera koje · pravilnik predvida ve~ Pro,Sao, iako provodenje u Ziv~t ovakve mere ne zahteva nar:oCito velike izdatke i tehnLCke teSkoCe). 48 Sem tOga, predvidena je ·dbaveza preduze1Ca da ·za -odreden broj radnika (30) i radnica (20) obezbedi odvojene nwmike i umivacinice za mlllilkarce li i!ene (Cl 92,. S"t. 2, i ,CJ. 97, st. 5). Obzi, rom da su u Pravilnik u.Sle ave osnovne .odredbe, nije ja-sno zaSto nisu predvidene i olbaveze da se ustanove pose:bne garderobe i kupatila za z(me (o koaima se gavW'i '11 i\:1. 94), sto bi svakako bilo ·potrebno. 49 Najzad, pravilnik predvida i VeC p·omenutu odredbu - zabrana da Zene dbavljajti ~osao posluzivanja i oddavanja parnih kotlova (cl. 163). VaZna je za Zene, mada se to· naroCito ne po-minje, i odredba po kojoj }>licima: koja svoj- rad obzirom na p-rirodu posla obavl~aju sede&e, moraju s-e staviti na raspoloZenje podesna 48 GodiSnji izveStaj Inspekcije ra.da FNRJ za 1951 god., Beograd, 1952, navodi: »vrlo su retka preduzeCa u kojima ·su obezbedene prostorije za -odrZavanje liCne higijene Zene« (str. 35 - Srbija). Da se. odredba o prostoriji za liCnu higijenu Zene ne primjenjuje u praksi ni u kasnijim godinama, dokazujli izveStaji inspekcije rada za 1952, 1953 g. Vidi: op .. cit., str. 76, 11)4, 206, 207, 209, 210, 223. U izveStajima ins:pekcije rada za 1954 i 1955 godinu, medutim, uoCava se da prOOuzeCa ipak viSe paZnje posveCUju uredenju prostorija za IiCnu higijenu Zene, Sto dolazi kao posledica uopSte .veCeg •obraCanja. p-a.Znje i ulaganja sredstava za HTZ od strane !organa up;ravljanja privre:dnim organizacijama, ali i kao· pooledica ins'istiranj a inspektoca r.ada na prlmeni p!ropi.Sa. 0 tome , kako treba da bude uredena pr-ostorija za liCnu h~gijenu Zena; dao je upute ·dr. S. Lajovec_ u po,p!Ularnoj brOSuri ZaStita Zena i omladine na ra.du (.str. 16). >1o ))Kupa·tila- samo za mu.Skarce pQIStoje u T-rbovlju, a: viSe o.d polovine za'PIOslenih u dnevnom kopu ru Zene, pa se 'nemaju gde umiiti«, navodi ISe u cifti.ranom Izve8taju inspekcije ra.da za 1951 god. (str. 86). 197 �higijen~ka se'duma sa na•slonima za krsta i noge«." M,;autim, u vezi .sa ·ovom -odredbom, hilo 1bi logiCno da se predvidi izve1:.na zaStita i za radnike koji obavljaju posao- stojeCi, .ob-zirom da je stalno stajanje ~Stetno po zdravlje, a ·za Zene ima specifi<!no stetne posledice. Iako se u praksi ne bi mogao uvek i_svuda provesti i p!lopis da radniku .mora biti omoguCe:_ no povremeno trenutno · odmaranje na sediStu kraj radnog mesta, ipak za vrlo velik broj radnih mesta, naroCito za Zene, ne bi hila poteskoea da se obezbedi mogucnost za povremeno trenutno sedenje.51 Sem pravilnika a. higijenskim i tehnickim zdravstvenim merama pri rad<u u_ rudnicima, ·O Ci'jim je odredbama (koje ustvari znaCe zabranu obavljanja izvesnih poslova) veC bilo govora, svega neloolik<> ostalih pravilnika predvidaju posebne odredbe za zene. Taka Pravi!nik 'higijenskim i tehniCkim zastitnim merama pri radu sa poljoprivrednim maSinama predvida da eene koje .rade na vrsalicama moraju nositi hlace (Cl. 32, SI. list ~NRJ hr. 54/47). Pravilnik a higijenskim i tehnickim merama u kudeljarn!lla odreduje da zene koje rade na l!>reradi 1konop!lje treba da budu sn<l!bdevene zaiititnJim U!:apama iii odgovarajueim rna-, raniama za koou ·~cl. 25, SI. Jist .FJ<RJ, br. 46/47). Mada je broj zena zaposlenih u grafickoj industriji znatan, Cudno je, i treba smatrati propustom, da Pra"vilnik o higijenskim i tehnickim zastitnim merama u toj industriji ~~si. list FNRJ, hr. 56/47) ne p,redvida zahranu rada i1i pooebnu zailtitu Zeina u radu sa oloV'O!lll. Ov.o utoliko_~pre ?1to je z~brana rada sa olovom predvidena ·za omladinu (CI. 37), pa bi bilo logicno o . .4=-! IzveStajj inspektora rada, Sto je sasvim loglCno, ne preciziraju nesprovodenje dvog propisa. Medutim, u danaSnjoj · fazi razvitk:a, svakako ·veei deo ustanova i preduzeCa moZe da robezbedi svojim radnicima i sluZbeniciroa koji rade stalno sedeCi ovakva sediSta, pa ipak s-e ona u praksi i suviSe retko iii u•op.S.te ne uvode. Za to doista nema opravdanja, jer naSa industrija proizvodi razne tipove ihdu.Striskih stolica 9 njih1 ova cena nije nepri&tupaC:na. 51 0 osobitoj Stetnosti po Zenski organizam rada vezanog za dugo stajanje vidi: -ciT. Dinko Stamblllk: Zdravstvena zaStita Zena "U privredi, Beograd, 1952, str. 13; o va~nosti uvoderija za ~ene · fizioloSkih industriskih ·stolica govorio je· na kongresu struCnjaka · za higijenu dr. Lajov·ec, u pomenutom referatu (str. 109). ~o 198 Zene, ili .bar ·ria tru~nic: i da se ta zabrana prote~e i :'a tek Uredbom o z"branJe:majke dojilje. (Ova je 1Sprav1Jeno im poslovima - !952 god.). . . d ) . .. n mada se {oprav ano . 1!a zena~a ·e i ustanoVa tvor...: Naj-zad, za ~zaStitu ·zdr_av n.e uvodi specijalno ~ korist zena, V:e tvo~ni&ih higijeni.Cara nickih higijenicara (cl. 106). UvodenJ duzeca nego je ostavljenije pravi~nil~om o~a~~znod ~:a ;:reedi kojim predtizeCima no »nadlezno_J ~o~lSI~; ra Kaa o indikacija nav-odi se da higijes e ima uvestl. higiJentcar. pre-d. , ·»u kam· e· p<>sloJ"i m·o-t ·· uzecu nic,ar treba. da pas OJ~ u 1 ih holesti i drugih oboljenja u ·. gucnost poJave ~r<>feswnba ~ di brigu o h1gijeni. ·u U'putvel'li sa radom«, 1 on tr~ a .• a (Sl 11'st FNRJ br.. 40/47) ·Okicm h ·giJ emcarrma · · ' stvu o tvornr. l! " samo staranje o prostoriji za predvida se, u pogledu zer:a, red na rad trudnica kao lil'!tlU higijenu zena, za prav~lan rasp? d. ecu (t 6 st. 12, .. , 1 staranje {) higijeni u jaslicama pn pre uz z: -u :ro :8 i 1). . U tstvima za hwi enicare. Kad se zna da su, prema pu 1 na •ra.dri.om ·mestu hLgijeniCari lica koja pored svog . .P~~i~ana prvensiveno na l" . . tu duZnost i da su orlJ en . " obav.JaJu. 1 ,. i brigu a· CistoCi uopSte, ne morze.. ~e ukaztvanJe p~ve P?moc~.,. tnije rezultate u vez\ sa zastl-oCek.ivati da ce ·ani pos l·Cl zna T se utoliko manje ·morLe k · · · e poverena a tom zen~ . OJ a rm.! ·. . .Upustvima nadopunjuje (t. 1). -oCekivatl, Jer kasnlJa lztnena u zaduZeni oda .-Vto.de \briigu iZa zadatke higijen~Cara taka .~a ~u ;viju pos·toj.e6ih-pt!'opil.sa kao potpur;o i prav1lnho' ':J?~:~u e;~:tltu •zap<>slenih radnlka«. i drug1h mer a za J.g1J •cloog IeMedutim, ustanoVa ~edicins:~u::~rek~Ya ~~~r~~je svi.tda Kara i zdravstv~~e stal~lCe u p:ksi sve· 'viSe primenjuje, imaregulisana prop-Isrma ~ 1 se u pr . .~ !" '7!dr.:;l.IVlStven-o-j . ee za pOlSI e d1cu da ·ce ,se viSe b!Uge posveQva 1 u . .zaS.titi !Zen~ u preduzecuna. e) Inspek:llom 1\ada - zene . •ena sa! odred- ~atkom UvD'denje i.ruSIP<'>ktora; ·rada - z vo<lenja u zivot propisa a da se navo6ito have pw.ble"'i,or:;. pr)o 'este mera koja se brzo posebnoj zaSUti !Zena'_ (ol .om a, me ' l 199 �posle uvodenja inspektora rada uop\Ste pokazala i potrebnolit i kor.isnpm. Bez obzira u kom pravcu ide razvoj inspekcije -rada, bez obzira na njenu _efikasnost, Sirinu i obim njeriih zadataka te na broj, sastav i strucnost njimih kadrova, dotle d{)k _o~a iii njoj sliCna ustanova postoji, Cini se da treba p·o=.... ~tav1ti kao zakonsku obavezu da se ustanove inspektori rada- zene. Zahtev -da se obavezno ustanov'e inspektori rada-J.Zene ne tennelji rse na 1pravu Zena da, na osnovu odredaba posehne za~te, dmrujru za kontrolu nad tim po.sebcim prorpisima i ;posebne mspektot:e...Zene. Ali postoji potreba za inspektorima-Zenama sve dotle dok postoje loSi uslovi rada,~ ni2iak stupanj svesti ~apo~leni~ Zena o svojoj ravnopravnosti, o svojim pravimB. 1. duznoshma u radnom odnosu i na radnom mestu kao -i nera.SCiSCeni stavovi 11:~ odnosu na Zenu u radnom odnosu uopS"te i posebno. na odred:ehom radnom me stu. Praksa je, naime, pokazala da su Zene-inspektori rada bllii Zenama, naroCito radnicama~ da im se ave lak:Se pOveravaju., i da, s druge strane, inspekto.ri. raJCla...zene hikSe uoCavaju nepravilnosti u vezi sa ·-radom Zena i upornije se .bore da se te nepravilnosti isprave. Najzad, u drZavama gde druStvene organizacije, naroCito Zenske i sindikalne, imaju. uticaja na reSavanje dru.Stvenih problema, inspektori-zene mogu bolje da posluze ; kao spo~a izmedu Zena radnica i tih organizacija. Iz toga proizilazi I. moguCnost da se pojedini problemi Zena u radnom· odnosu . br.Ze i efika.Snije reSavaju, odnosno da se borba za reSavanje tih problema vodi ne sam'O unutar preduzeCa, odnosno ustanove, nego i van njega, 52 U FNRJ insrpe\ctori...Zene u <1kviru liruopekcije rad~ iii okviru sanitarne inspekdje nisU izriCito predvideni pozitivnim propi~ima (Zrukon o inspekciji ra·da, Sl. lim, hr. 108/48, ; Zaroon o sarntarnoj inspekciji Sl. Jist, 'br. 37/48 - cl. 2, tac. 8, ; Sl. 52 Region~a ~onferencija pretstavnika inspe'kcije rada, u Haagu 1935, lZJasmla se takode u korist Zenskih inspektora. (Vidi BIT: Statu} l€g_al ~es travailleu.ses, str. 10 i dalje. OpSirnije o n~~anku zenskih. msp-e~dOTa u Englesk.oj, NemaCkoj i Austril'i v1d1 takode: Math1Me Witlda:_ Die weibUche Gewerbeinspektion u })Handbuch der Frauenarbeit in Oesterreich, str. 504 i dalje.) list, hr. 23/56). U praksi pOOtoji nekolillklo in~p~e>;.a-zena · rrepwbl>i\kim insrpekcijama a1i se one ne have rs!o1JUC1VO za~ .. pru · 'z! .,_.. Stitom Zena.53 Medutim, posto]e ra ,oz; ..~oJI .go:rore. d a .bi, . 1 red drustvenih odnosa 'koji su druga<llJl od omh u ka;pttalrpo • zmu, odnosno ,i p-ored ~adniOkog rsau~Jo~prav!" · a~ u. kloJ· em Jan~ . "'estvuJ'u Zene ipak trebali da posto]e lillSpektori-zene, Jer u uc ' praksi postoj;i po·treba da se ,gistem.atsk" lThSJJs t" I . . Ira na provade. . nju u ~ivot zaStite Zena. MiSljenja da taJk~ od.re~~u, ohm-rom na postojeCu ravnopravnoot Zena u nasoJ zemlJI, ne treba unositi u naSe zakonodarv.stvo, ne izgledaju dovoljno .opravdanc. Cesto nizak kulturni nivo naSih radnica, njihova wst~a­ nje da ,se povere inspektorima mu>Sikarci.ma, kao i ~edovolJno · oM.reno zapa.Zanje u vezft rsa ZEnlBkim radom kod In51Pektto:ra :uskaJJaca govore u ilwrist uvodenja specij alizorvani~ insp~ ra-zena; koje bi se p06vetiJe iSkJjuCivo kOIJJltroH nad JZvrilenJem postojei:ih propisa o ·o:..Stiti !lena. Obzirom na ~e~ost~tak kadrova u sre:zJovtima povezanost problematike zast1te zena i za.Stite omladine i inva11da inspektori-Zene mogli bi da ~r.e: uzmu brigu 0 za:Stiti, odnosno. 0' primeni prop:ilsa o za,stlti omladine i invalida. Uvodenje poselbnili inspektora-"Zena korist~Io bi ~ o~dav~. u t~SnJ. e veze i2lllleau inspekcij e i zensklh i snnd1kalmh J n "ti organizacija, §.to bi svakako daJo pol'll! vne ·rezuLtate" · u vezi sa kontrolom nad provode.nj:~ propis~ o HTZ, treba reCi da Zakon o. inspekciji rada lZTlCl~o sta~~Ja u z~~a­ tak inspekciji vodenje raCuna o. provodenJU u zi:yot zaStlte Zena (u vezi _sa raspo-redom :radn1ka na pos~~ - ·?1. 2, st. 1 • t. 9, Sl. Jist FNRJ, br. 108(48). Ostale. i~pekClJ e ko].e ~u ta~~­ ae ov!astene da vode kontrolu nad h1g1Jensko-tehmckim ~nh­ kama .u preduzeCima, nemaJj~ izriCitu duZnoot da vade r.acuna 5s u gradskim inspekcijama u Splitu_ i Zagrebu radi po jedna zena pravnik (citirani izve.Staj Inspekci]e rada __za 1~52 ~· ~ 52). o saradnji rep. Zenslrog. inspek~~a. r~d~ :?av ze_ne 1 ma o e . sa organizacijom AFZ u B1H -- V1d1 1sti IzvvestaJ,,str. 90. . 54 Zahtev za uvodenje inspektora ra,da~ena _1staknu.~ J·e na IV kongresu AFZ -si-ovenije (»u -svim orgamma mspekci]e _rada nuZno je da budu i Zene«). Vidi: })NaSa Zena«, br. 12, god. l952, str. 327. 1 200 201 �o pooetbn<ij za!Stit1 zena, odnosno ma·terinstva zaposlenih !Zena, . Ovo je logi<!no obzirom na uopstenost i neznatan obim ovih propiSa.55 f) Kraci radni staz, odnosnro niza granica starosti za sticanje prava rna ;penziju. Pitanje Ida 1i je opravdano ·Zenama odrectivatLkraCi r.B.dni staZ za sticanje prava na punu penziju, diskutuje se i u nacionalnim i u medtmarodnim okvirima. 56 Oyo je jedno od pitanja gde je te8ko rpostaviti odredene norme. Dvostruko opte:·reCenje Zene, uz fizioloSke razlike izrnedu muSkaraca i Zena, govorilo bi u korist toga da se ustanovi lkoraci radni st~z za sticanje prava na ptfnu penziju. Med:utim, i ovde je potrt=~bno uzeti u obzir opSti stcfndard Zivota, kvalifikovanost Zen·a, teZinu uslova rada u indti.striji i na drugim poslovima, ustanovljeni minimum godina starosti za prijem na posao, ra2vijenost socij alnih .sluZJbi itd. u pojedinoj zemlji, te na · osnoV'lt S'Vlh -o·vih eiemenata zauzeti stav prema naveden-oti me!l'd. 0 zahtevu da se ohavezno uvede pravo ria kraCi radni staZ, odnosno niZa dob za pravo na .penziju,· nedostaje dokumentaeije koja bi se osnivala na kompara.\ivniun studijama u ratznim Zemljama. Prema sadaSnfoj .situaciji, znatno je· manji broj zemalja koje Zenatm.a prizn.ajti. za sticanje prava na !Punu pEm2Jiju _ kraCi radni sta.Z. Sem toga, joS uvem j~ granica ,godina staro-.sti vrlo visoka i za muSkarce i za Zene. Obzirom n.a dana.Snje proseCno stanje ·Zenskog rada i uslova Zivota Zene i porodice, pravo zap,oslenih~na na kraCi radr:ii staZ, odnosno na niZu granicu dobi za stkanje p:iaVa na punu penziju, ·.~Zgl'eda i poii 5 Vidi Uredbu o trgovinskoj delatnosti i trgovinskim preduzeCima i radnjama (Cl. 88 - Bl. list FNRJ, br. 56/53) i Uredbe o zanatskim radnjama i zanatskrim preduzeCirna (Cl. 87 - 81. -J.isrt FNRJ, br. 5/54). 06 Pitanj e godina staroo-ti za penziju trefualo se na prvoj ev:ropskbj regionalnoi konferenciji MOR-a, janu.ara 1955 god. Vidi: BIT: Conference tegionale europeenne - Compte rendue pTovisoire, Geneve, 1955 god., C. R. P. 11, str. VIII; Dok. CRE (I) D. 7; Dok. CRE (!) D. 2,.kao i dokwnent CRE 17, sctr. 37. 202 t etbno i opravdano. Eventualno m:ogu .-da ·se -em_:. iw~sne r:·zlike obzirom na prirodu posla, .sto, meci:utim, vazl za zene kao i za muSkarce. . . . U FNRJ ni:Zu granicu dolbi tza IZene P';' st>c:"'JU staro~~ . enzije predvidali su vee propisi o. penZlJama "',.1946 _g.(\; ~O st 1 Zakona o ustanovljenju prava na penZIJU d;~alnaVlll Jrtrl,b~rui!ka _ Sl. !Jst, hr. 93/46). Isto tako i Zakoo o soCJ<J . om ~siguranju iz 1946 god. (Sl. list, br. 65/46) !ak~de je rpred;luao like 0 polu (Cl.. 37, t. 1 :pod 3) u konst zen a. _I Za m~ o :~ijaln~m osiguranju iz 1950 (Sl. list 13/?0l p~e.dvlda ~azh~ od 5 godina i u dc>bi i u potrebnom stazu prihkom s lcanJ prava na starosnu penziju (cl. 55 i 58). . P-o pozitivnim odredbama Zakona o penziskom osjguranJu (Sl list FNRJ, 51/57) zena osiguranik stiee p~avo na ~mnu pe~ziju kad navrsi 50 godina zivota i 30 godma pen~og ·a (" 19) Pravo na nepurtu penziju zena u radnom o . o•u s t az '-"· · d" nZlskog tlCe kad navr.Si 55 ,godina Zivota i 25 go lna ~e "k s · . "slk st • za omguram' a staZa odnosno 20 godina IPeDZI og aiZa. . ookarca ave godine su viSe ,za !'i godina "tel. 20, t. 1 ~ 2). Med';''Za sticanje prava na pe:ruziju \Sa 15 ,godina .p~s~og snHiava se samo starosna granica kad su u pltanJu zene ko .... (t 3 "1 20 u vezi sa 'Cl. 21). U .odredbama OJe guran1c1 · ' .... · · · · t k de se reguHSu posebni sta.Z za sticanje prava na p~nz~JU , a o . . Cine razlike u korist Zena ..Tako zakon ~rr>redvti.da da ~e o~~~ ranicima - zenama, koje ISU pre 15 maJa 19451.;;;~e t~n\C­ ~ion"lnu del"'truost zastupanja? zdrav_;stv':"<>g ra• dni a ~ ,. (pod ko struCnjaka .ceo taj per10-d pnznaJe u ra . s a:z usfavom da su 'nakon toga rok:i bi.le joS des:t ·g~~ma u r:~= ·nom odnosu) sa navr.Senih 55 god1na, a mu.:>karcrma ~ vrsenih 65 godina (u ve•i sa a .41, t. 3, a. 43). D · · e, u " . u ovom s l ucaJu ~ene su 'P.ovlaSC:ene u ·odnosu na starosnu .grani:cu 5a deset godina. " . . . Sem toga zalkon rpredvida ra2like u kor:st zena 1 :;-a sttcanje povlaSC.eno.g prava na penziju kojem ·Je asnov_uces:r anJ·e u Narodn"oslolbodilalikom cr:atu. Tako, dok os>gUra . v 1na .Zivota i 15 .godma .. . . Zena stiCe. prav-o na penziju sa 50 go d" penziskog staZa, od Cega 10 god~a _rad~og st~a, "~-sJ.guran~ muSkarac stioCe to pravo sa n.avrsenih ·5a .godma Zlvota. Is l :n ma:t 203 �tal!:o, ibez,obzira na godine . ta t• , NOB pre'" 9 t b s ros l, zeria-osiguranik ·(ucesnik .. sep em ra 1943 g.) stice pravo .. . godma penziskog staia dok . 'k . na penZIJU sa 30 (el. 73). . ' Je mus arcu potrebno 35 godina je:rYta'Cij-om ~emke omladine i odrrruslih IZena na nove poslove, koji odgovaraju tZenskom organizmu i specifiCnim tZensk4n Osobinama, pos-ti.Ze se smanjenje :zapoSljavanja !Zena na onim poslovima koji im ne. odgovaraju i ad kojih im se neki .Cak moraju i' zabranjivati. U medunarodnom tretiranju problematike Zens1kog rada sve viSe se isUCe znaCaj organizacije sluzbe profesionalne m:lijentacije sa posebnim ol:>racanjem pa.Znje na Zene. 57 Sto se tiCe s t r u ·C no ,g o s p o sob 1 j a van j a, bitno je i osnovno omoguCiti jednak pristUp i jednake uslove za. struCno osposobljavanje Zenske i muSke omladine. Pri tom dolaze u abzir razni oblici stimuliranja struCnog osposorbljavanja Zenske omladine 'i ·Zena za ·zanimanja koja su za njih naroCito pogodna. Izuzetak, odnosno ogranH'~avanje struCnog ospobljavanja Zenske omladine maZe da se pojavi samo u sluCaju kad -odredeno zanimanje daje m-oguCnosti za zapaSljavanje isklJU·Civo na radnim mestima koja su na·roCito S!k.odljiv.a, od~ nosno zabranjena za Zene. · StruCnim ospnsobljavanjem. Zena nmO:guCava se :Zenama bolje mesto u proizvodnji, u servisnim sluZbama i uop-Ste u svim ·sektorima ljudske dela·triosti. Time se um.anjuje zarpoSljavanje .Zena na nekvalifikovanim, ·Cesto teSkim poslovima, odnosno na poslovima koji se obav1jaju pod nepovoljnim uslovima (gradevinarstvo, rudarstvo, drvna industrija i sl.). U okviru strucnog osposobljavanja posebno se izdvaja problematika struCnog osposobljavilnja ·odraslih Zena, nardCito u nedovoljno razvijenim zemljama, gde ova kategorija Zena (rrekvalifill<:oval!le odrasle) pretstavJj,a zna:tan procenat .anih koji tra.Ze za:J>oslenje. · U FNRJ posebna 'sh.r*'a za ·zene u okV1ixu opilte slwbe profesionalne ·arijenta:dje i struCno,g o&posobljavanja: nije dbezbedena ·pozitivnim ;propisima. Ne pdstoje uopSte propisi o organizaciji sluZbe profesionalne orijentacije: PnstojeCa J oil u jedoom slucaju Zak · VlaSCUje Zene i to u " . ondo. penZlskom osiguranju po' VeZl sa ra nrm staZom k · · . . sa uveCanim tra ·an· e N . . DJI se pnznaJe zena koja je »•Jia l z:osl::·· ~·~ Je u pitanju osiguranik teSkim i po ·zdravlJ'e ·Stetn'm do r~ eno vre~e na naro·Cito I ra ovrma(c smanJuj . . t rosna :granica za sticanje pra :. e JOJ se s ata,. dok ta granica za muSka va ~a p~nZIJu n~ 45 godina Zivoposlovi koji se taksativno n~~e ;~n.<>sl 50 g. {cL 55). Medutim, teiik:i i PO zdrav.Jje stetni« (cJ ~i)OJUJ··es~ zp:_~~.::~ .~a?. »naroCito • • ' "-""'lUVl lKOJl su Za:konom o radnlm odnooima (i i'ani'i .. zene Medutim, p 'h J m proplSlma) zabra,njeni z.a ovakvol· odredb' ·. o a- su I Zene do zabrane Olbavljale to st 1 rma mesta. ' ~opisi . o invalidskoj penziji, medutim ne. ra~Ike o_bz•rom na pol {cl. 32 45 54 Z k ' predvidaju osrguran]u- iz 1950 g.). . g) Pose?.na sl~~ba ' 1 a O.Q.a o socijalnom 1t okviru sluzbe profesionalne OT'l.J.entactye i stru~nog o-sposobljavanja Olbzirom na zastaTele traU.ici ·e e.z'i .. . nat stalno utvrdivan_je novih radni~ :est:ap~;:~~ ~=d;~ i us anova p r o f e s 1 o n a 1 .. e, vaZna . . n e or 1 J en t a c i j e je naroCito zena u ~:;<>~e;~,';',i};er;~:~'"fe pravi~ne politike zapoS!javanja mene drZav b~ a orne, ra no zakonodavstvo savre- ~:~~U:el{oi~Hi~j:~~~~~:~~~~ro~~~=~~1E::i~::~e,.~rotalddr~~~~·u s ov za post · · d as e je svak k th OJ~nJe, o nosno onganizaciju taluve sluZbe fi~ih a _o, pr_e odm rad na svestranom izuCavanju speci zammanJa pogodnih za ze d odgovara·u Ze . v· ne, o nosno zanimanja k:oja Pritom J·eJ va" nama, ka.? 1 stroka popularizacij.a tih pitanJ' a zno ne suzavati k kih · · .c;ene. imati pred - ?.C~a razv~~a~~:anja z:n::~~~a, ne~o v stalan proces kDJt tde u k·orist zap-oSijavanja Zena van kuCe~~~i~ 204 / 57 Vidi izvod iz ·izveStaja BIT-a u izve.Staju generalnog sekretara Ujedinjendh nacija; koji je ov.aj podneo KomJsiji za status Zene, NU: dok. E/CN./6/221,. 1953, kao i BIT: Probtemes Telatifs d la formation professionnel1le des jeun-nes ·titles et des femmes. Reunion d'experbs sur le .travail fem.mtn, Geneve, 1951, Rapport II, dok. MEWill2, (sapirografirano). 205 �~av·~.to~alista za izlbor zanimanj a, ciji status. J<>s niJe potpuno odreden, jos su na po•cetku svog rada i mada se .u nekima ad njih posebna pa-Znja obraCa izuCavanju zanimanja pogodnih za Zene, ipak te slu..Zlbe nisu dovoljno raZvijene da hi mogle da imaju posebnu sluZlbu, odnosno ·referat ?=a profesionalnu orijentaciju Zena i Zenske omladine. Izvesno savet'Ovanje ·za izbor zanimanja predvid:eno je propis_ima o sluZbi posredovanja rada. Medutim, ni tu se ne ~red~da t:_Osebna sluZba za Zensku- omladinu, 2lbog nerazviJenosti &lUZibe (nedostatak kadrova i sredstava)." Zastarele tradicije na orijentadju Zenske omladine na neka· dLSildjru:Civo »Zenska zaniananja« (k.rojaCDce i sl., odnosno na zanimanja koja mogu do1bro koristiti i Zeni doma-Cici), neoha·veStenost roditelja ~ pogledu m-ogu6nosti za sticanje struCne spreme za mnoga drn-ga zanimanja, suviSe Cesta orijentacija zenske dece na Sk<>lovanje u i!kolama opSteg c>brazovanja i t: . sl., dovode do situacij e da j e br<>j zena ucll!ruica u privredi, a naroCito u Sk.olama sa praktiCnom obu'kom, odnosno indu&·trlskim Skolama kod nas relativno nizak. Sean toga, i medu tim uCenicama velika veCin·a se osposobljava samo za neka tradicionalno ».Zenska zanimanja«. Stoga bi bilo neophodna, prilikom regulisanja profesionalne orijentacije, predvideti, gde god je to moguce, posebnu sluzbu za profesionalnu orijentaciju Zenske omladine sa naglaSenim zadatkom da izucava i propagira zanimanja pogodna za zene. To bi ·bio jedan od -naCina da se iSpravi sadaSnja nepoVoljna situacija u pogledu kvalifikovanosti Zena, a naro:Cito xadnica. Sem toga, to bi bio i jedan od putecva za stimuliranje brzeg razvoja ekonomske samostal.n.o$ti Zena i _za stvaranj e osnova da se ~ena­ ma obezlhedi zaposlenje na radnim mestima koj a im odgovaraju. Ovo bi ·svakako imalo po:zitivne rezultate i za zaint_ere- _ _vane Zene i za zaj ednicu. _-CI~n<ml 8 U~~be o organizaciji sluZbe posTedovanja rada (Sl. list FNRJ, br. "16/52) predvideno je samo da lokalni bir'oi >daju obaveS~enja o moguCriostima izuCavanja pojedtinih zan.imanj-a i da saraduJ~ .sa ~~vetovaliStima za izbor zanima'nja i ustanovama za prekvahfikaciJU«. Sam toga, i Pravila (VII bT. 2347 od 24 j:una 194~) GS JSRNJ u delokrugu posredovanja rada predvidala S'U f.m~u savetovanja pl1i .izboru zanimanja (Sl. list FNRJ, obr. 53146, 58 Pozitivnim propisima u FNRJ, u duhu ustavnih odredaJba, moguCnost za s tic anj e s tr u C ne sp rem e nije ograniCena IZenskoj omladini u odnosu na muSku. lpak, praktiCno . ne postoje uvek jednake realne moguCnosti za struCno ospo""' sobljavanje .Zen,ske_ omladine putem uCenja u privredi, odnosno u niZim struCnim Skolama sa praktiCnom .obukom i uopS.te u struenim skolama. Ovo dolazi kao po&ledica sto uvek ne postoje- i .Zenski internati pri tim Skolama, odnosno ne postoji dovoljan .broj Posebnih domova za uCenice u privredi. To naroCito dolazi do izraZ:aja u vezi 'Sa struCnJim osposobljavanjem Z.emske omladine ~a poslove koji kod nas j•o:S nilsu do-_ voljno poznati kao rposlovi koje mogu i treba da obavljaju zene. Ovde, sem toga, igra ulogu i lokacija takvih Skala, odnoono preduzeCa i radnji, u kojimase omladina struCno o·sposohljava. U perspektJivnoj politici stvaranja struenih a narocito radnickih kadrova trebalo bi da se o tome vodi vise racuna. Prepustanje ovih pitanja lskljucivo lokalnim organima cini se da ne moze dovesti do ·zeljenih i potrebnih rezultata." h) Sluzba zaposljavanja Da bi sltrlJba zaposljavanja (biroi za posredovanje rada) ispunila svoj zadatak u odnoSu na Zene; potrebno je u okviru te sluzbe organizovati posebnu sluzbu (odeljenje, re!erat, komisiju) za zaposljavanje zena. Delokrug rada te po&ebne slu2Jbe u okviru opSte slu~be moze da bude siri ili mi i organizov.an na razliCi:l:e 11mCine. Uglavnom, zadatak je ·te.. slu2be da se posebno bavi problematikom zaposljavanja zena. na • onim radnim mestima koja odgova.raju Z_enama, i da rad1 na 611 u prOpagandi za ,slu.Zbu pr'of.esioo:alne ,orijenta:i~e, -i u ~re­ tiranju problematike struCnog ..osposoblJavanJa u nasOJ Stamp! struCnoj i drugoj, - premalo. ·se pa.Znje obratilo vaZnosti profesionaln-e ·orijentac:ije za praviJ.an dalji razv~ strukture zaposleno.~ osoblja po polu, odnosno za zapoSljavanje zeHa ~a poslov1ma kOJI iffi odgovaraju. _, 0 problemilna profesionalne orljent~cije kod nas vidi, ~red .ostalog: Gligorije EmjakovtiC: IzboT pozwa za mZade, »Komumst«:-, br. 74 19581 str. 7. Podatke o odnorsu uCenica i uCeniika u Slrolama u 1938/39 i 1954/55 · vidi citirani referat Dobrivoja RadosavljeviCa na Bnionskom plermmu SSRN (str. 57). · 206 207 �stvaranj-y.-moguCnOsii IZ~nama da se sprelne i :zauzmu .odlgova~::> r~juCa radna.. mesta. 60 MaZe se reCi da, ukoJiko postoji orga-, n1zovana slUZlba za prouCavanje i re.Savanje pojedinih pitanja u ye~i. sa struCnirrn -ospooso.bljavanjern :Zena, i wkoliiko se pred~Zl!tn~JU potseibne mere u ve-21i. sa za,poSltjavanjem Zena, urtoli:k:~O Je u iZVesnom sm"is!u mam.ja potreba za uvodenjern. mnogih me:r;a. posebnog zastltnog zakonodavstva za zaposlene Zene. U FNRJ ~osebna sluzb~ za zene u okviru slmbe za posredovan]e rada ruJe [predv1dena pozitivnim propisima a ni bilo kakvim specijalnim odredbama u pogledu Zena · ~nutar propisa o posredovanju rada .. U pra~i, ramijeniji .bkoi imaju !H>~ebne,- ;referate za praCenje problematike· i zapo·Sljavanje zena .. Ti referati svakako su doprineli da se bolje uoCavaju a, u 1zves_noj meri, ..J re.Savaju problemi nezaposlenih. Zena. Iy.Iedutrm, aka se s;luZba •Zia posredovanje rada· shvati 1ka.o sluzba Ciji je zadatak da se bavi politlkom kadrova na svom terenu, bilo bi svakako kor:isno kad bi se nekim -osnovnim P:"opisom up~Civalo ... na ob~vezu da se, pod odredenim uslcVlma, u okviru opste sluzbe ustanovi i posebna sluZba za praCenj~_ i re~ava~je pitanja povezanih \Sa Z3!poSljavanjem Ze~a. (br?_J zap-~slen1h Zena na teritoriji biroa po granama, kvahfikaciJ_?~a 1 ~o?i, rezerve .zenske radne snage, moguCnosti za ~apo:SJjavanJe 1 ~!.). U rep-wbiliakim oiltvmma taikv.a p06ebna .sluzba LZg!eda neophodno ;po·trebna." i) Posebna administrativna tela ' ... Posebna admiiiistrativna tela 1za Pitanja Zenskog- rada ~po­ 'ela su da s~ stwu:aju najpre u toku Prvog svet&k<>g rata dakl: u p~n~-du kad 1-:u d~ve .bile zainteresoVane za jaC:e angazovanJe zena u pnvred1. Med.utim, sve veCe uCeSCa .Zena 6 1) V:idi zak:ljuCke eksperata ·za Zenski rad dopisnog komiteta B~;a: MEW 1/3 Rapport III i D 12/4/E, 1954 (sapiF<>g>rafirano). . ~omenuta Ur~ba_ o posredovanju rada sadrZi .jednu 'Odredbu kOJa .Je. odraz nastoJan~a da _se Zene upoSljavaju na njima odgov.ar~]uCui_I mestima. Na:J.;ne, ~edu zadacima republiCkog biroa na-yod_l s~ 1 redovno ~drz~vame veze sa privrednim OOruZenjima 1 ·sm_dik~In1m... org_amrzaclJama "'11 ci.liu Stn nrarvilnij,eg zaiOt().<;~1enja il'admka I s1uzbemka na odgovarrajruCa · ra:dna- mesta a na.r<OOito u. pogl]edu ZaJPO•sJenja zena {c[. !1). 208 ' u ukuprwj radnoj snazi i kompleksna . problematika koj• s tim u vezi ·nastaje za privredu i za :zajednicu doveli- su ·do_ potrebe ·da se ta tela· ustanove- i u periodu mirnng razvoja. Shvatanje .da u V'e>denju dalekovi!dne poldtilke ~ap\)S]Java­ nja u· cilju stvaranja potrebnih kadr-ova, treba powecivati naroCitu paZnju .Zenama, odnosno da je to jedan od· uslava:. ·za uspeh takve politike, naroCito dolazi do iZra.Zaja posle Drugog svetskog rata. Ipak moi!l,e se- reCi da se· ovakva tela stvaraj'u prvenstveno u zaostalijim zemljama, odnosno u zemljama u 1mj:im.a se odsada 'razvijoa :proces .jwce indootrij·~" cije. U- razvijenij.im zemljama viSe je uobi,Cajeno I.SbvaranJe poded.ilnrh .koonisija ad hoc, kolje izueavaju .pojectina pita:nja (napr. Svedska,. Engleska). Medut:im., i u tlm zemljama postoje, u okviru organa rada, organizacione jedinice .koje se posebno have pitanjima :Zensko.g rada {obiCno i pi:tanjima mladih, radnika). Zadatak je tih tela da prate celokupnu prc>blematiku zenskog rada, !Sa naroCitim naglaskoon na pHanju stTuCnog osposobljavanja i zapo.Sljavanja, da izuCavaju pojedina pitanja i obavezno uCestvuju u pripremi ,propisa u vezi sa Zenski.m radom. Zadatak lm je takode da propagiraju medu zaintere~ sovanim Zenama i u javnosti poiedine zaStitne mere i uop. · ste _.pd.rtanj a vezana za Zenski · trad. 62 · . U FNRJ ne postoje IPOzitivni propisi po ko.ji:ma bi u olkviru saveznih, republiCkih ili d,rugih or.gana uprave bilo obavezno ustanoviti posebna tela koja hi se bavjJa pmble,.atikom zena u radnom odnosu (biro za Zene, pose"bno odeljenje :zJa zaS.titu :Zena i sl.). Medutim, osnivanje takve ustanove moglo bi u naSim uslovima da lbude korisno. U prilo·g osnivanja jednog 62 Medu znati-PO. posebnim telima za pitanja Zensk~ rada V:!O j_,e ~ svojoj obimnoj delatnosti -vee ne:koliko dec~IJ~ zen~ki biro pri Ministarstvu rada u SAD. 0 zadac1ma toga_ brroa I u'OpSte () potrebi za osnivanjem posebnih administrati-vnih ,~IU.Zbi za pitanja ZeliskQ,g r.ada vtdi: BIT, Statut legal, des travatUeuses, str. 6 --8. p specijalnim biroima u Latinskoj Americi vidi dok:umenat .sa zas_edarija· Komisije za status Zene: ECOSOC, Doc. E/CN/6/249 }Add. 1, 1954, str; '2 r 3. 0 sliCniril ustanovama u Aziji vidi: BIT: Condition de tra'Qait de l,a main d~oeuvre f€minine en Asie; »Revue International du Travail«, voi. LXX no. 6, 1954, :str. 58~05, -o!dn. 60.2 i slede6e, ikao i UN:- International Survey of ProgTammes '()f Social Development. New York, 195?, S-tr. 109. 14 :Zena u radnom odnosu 209 �. / s~ve:no·g. biroa. Ui·~li':"e '!lstanove ia problematiku zaposle~ ze~a govorrlo ·br vrSe razloga,- osnovanih na stunul~r~ _ekon?~ska n~zavis:z:tost tZena i ·razvoj nif potrebi da novih odnosa· u porodrcr. Za reSavan]e kljuCnih pitanja u vezi sa ekono.m..;., sko~" emancipaci~om ~en~ i njiho~im uCeS'Cem ·u privredi _ {strucno osposoblJavanJe zena, :z.aposljavanje i z.a.Stita u tad·-nom ?dn~su~ pot:ebno je obezbediti moguCnusti ia razna anke~rranJa 1 ~anahze u cilju Sto boljeg upoznavanja situacije. To....br omo~cavalo _da se_, pored ostalog, a vodeCi raCuna 0 na~. realnrm ekonomskim moguCnostima, postepeno pred,.... uzrmaJU m~re koje se pokOizu potrebne. Stoga bilo bi celishod. no osnovatr _pos~ban biro iii sliCnu ustanovu, bilo u okviru u~tanove koJa b1 se ..tudio·zno· bavila problemima rada i radIrih. ~dlnnooa tinstitut, :i:""oo) iii u okviru organa rada, odnosno :' socrJ a e za.Srbite. e8 S~ :~otrenih me~a, - u na'Sem zakonodavstvu- predVi- ~ene su_ ~os d~e mere, koje treba pomenuti u· vezi sa posebnon: za~tit.om zena, a koje su specifiCne i vezane za naSe uslo- ~e ~-nas srstem. -I u jednom i u drugom sluCaju, direktno iii md1rekt:tt<>, radi se o zaStiti zapo-slenih Z.ena. S~m pOj_ava_ otpu~t~nja Zena, Zen; se kod nas (kao i svuda _gde Je za.Shta ~ena Jace rawijena) i teZe tprimaju na posao.e4 Smatra- se da. su tZene »nerentabilne«, uglav.n:om zato Sto Vredno je po~e~uti da se u zakljuCcima (t. 5) Savetovanja Glavn?g odbora ... sindikata Hrvatske, posvet:enog »brizi za uposlene zene« (odrzano 13. novembra 1949), predla.Ze da Ministarstvo :ada FNRJ· »U svo~ap~ratu o~1:1je referat Zfl brigu o upo'slenim z~na.n:ta,~putem ko]eg b1 se speciJalno prouCavala i brZe reSavala pltan]a. zena-radn.ica,_ uz n_eprekidnu medusobnu koordinaciju te sar:dnJe s~ CO ~ndikata a~AFZ(< {a~hiva CV SS Jugoslavije). 4 0. ovr~ _po]avama Cest::e se dlSkutovalo u zainteresovanim k_ruf;oVIma 1 p~salo. u- struCnroj i dnevnoj Stampi. 0 tome je govoI pretse(ln:tk Trto prilikom prijema grupe delega-tkinja posle T-ytokf?ngresa AFZ, oktobra 1953 god. Izmedu ostalog preisednik ,r Je tada re~ao: ;>~rimijetio sam posljednjih godin~ .da se vra6a nekako v star1. na~m gledamja na Zenu Cak i kod komunista. Z~se teze.YIU~aJU na posao i otpuStaju se iz fabrika. Ja sam 0 t e na VISe ~J~a govorio ra'<ln:im lrolektivima -i kazao im. da na - o. obrate PaztlJU. Otkako se pr-eSlo na privredni raCun <:mi ~tanjled;;tJu,samo·d-~ poveCaju· vfSak platnog fonda pa i na raCun ~u­ s a sa rada zena.- A takva bor.ba za dinar sadrZU u sebi 4 pro68- ro 210 ce~e izostaju iz p<>sla. I kod nas se· sm;ttra da zene zbpg raz]icitih faktora, m'"da to nije dovoljn<>. provereno, izostaju t:eSJCe a kraCe. 65 ·· Buduci da troskove izostanka do sedam dana snosi direktno preduzeCe, a ne socijalno .osiguranje, a s obzirom da Zerie cesto izostaju po nekoliko dana, doneta je odredba kojoj je cilj da pomo.gne preduzecu u tom pogledu a time i indirektno zastiti zenu od tezeg primanja na posao i lakSeg ot'[l'l.IStanja. Nairne, Zakon o zdravstvenom osiguranju predvida da, kad je u pitanju izostanak zene do sedam dana zbog bolesti, prec duzeee ispla.cuje 500/o obe~bedene naknade umesto ;plate, a ostalih 500/o P'"daju na .teret socijalnog osiguranja (CJ.•.26 o:akona - Sl. list :E1NRJ, br. 51/54; u;putstvo - Sl. list :ENRJ br. 23/55). Da bi se zena zalltitila od nepravilnog otpui\tanja, u vreme kad se to l!e~e deSavalo66 , doneseni su propisi koji oteZavaju eventualnu sa_movolju rukovodioca preduzeCa, odnosno ust~.:. nova, u toj oblasti. "Nairne, Uredbom o postupku otkazivanj~ radnog odnosa radnicima i sluZbenicima privrednih organizacija (Sl. Jfust FNRJ hr. 20152, 33/52 i 1/56) i Uput>stvom pretsednlka Saveta za narodno zdravlje i sodjalnu politiku vlade FNRJ (hr. 6380 od 28 IV 1952 god. - Sl. Irst FNRJ, br. 26/52) - stavlj en van sna.ge Zakonom o radnim oono'Sima ~1\1. ~ 417, t. 2) - otika~ivooje ra:dnog 'Odnosa zeni (analogno (pO'Stupku U tivsocijalistiCku tendenciju. Ja sam dobija'O i Zalbe u tom pogledu i mogu vam reCi da ima i vrlo teSkih stvari.« Vidi: Zena danas, br. 112, 1953, str. 1. · 0 otporu, koji se- davao primanju Zena na posao, govorila je veC- na V kongresu KPJ i Cana Bab-oviC. Vidi: V k<mgres KPJ, reC u iliskusiji,. str. 757. ns Interesantne podatke o tom pitanju, na 'Osnovu anket~ ·koja je obuhvatila 149.0o0 radnika preradivaCke industrije u SAD, vidi BIT: Dok. -MEW/1/4, Rapport IV, Mesures destinEies d facititer l'apPtication du principe de T:'€gatit€ de remwneration entre ta main d'oe-uvre masculine et ta main d'oeuvre jeminine, 1951, Geneve, str. 14 i 15, Sapirografirano. ( o6 0 nepravilnom otpuStanju radnica vidi Savezna inspekcija rada: GodiSnji izveStaj lnspek:cije rad-a FNRJ za 1952 i 1953 godinu, Beograd, 1956, str. 71, 102, 117, 119, 213, 230, 250: GodiSnji izveSta,j inspekcije r4da za 1954 godinu, Beograd, 1956, str. 72-73, 86; GodiSn;ji izveS.taj Inspf!kcije rada FNR Jugoslavije za 1955 go~ dinu, Beograd, 1957, ,str. 18. 14 * 211 �sluCaju _.,otkruzivanja radno,g odnosa- veCem broju -radnika), u slucaju smaaJ!jMja ohima· porslovooja, bilo je wslovlj€!1lo sagilaoooseu odgovaraju6e sindika1ue organiza(iije (ill. 8, st. 1). Ukoliko se ta saglasnost ne post\gne u roku ad 3 dana, odluku ·donosi opstinska a·rbHraza, i ta je odlu'l<a konai:ma (Cl. 8 Uredbe i ·cl. 2, t. 11 Uputstva u vezi sa Op-&tim 11Jakomlm o. uredenju opo§tina i srezova - Sl. Iilst FNRJ, ,br. 26/55, i Zakonom o nadlefuosti narodnlh odhora opsbina i srezova - SL list FNR.T, hr. :!6/55, i Zalkonom o nadlemosti n1>rodnih odhora opStina i ·srel'lova - SL list FNR.T, rhr. 34155). Ta sagl.asnoot se nije morala traziti jedino u slucaju Jikvidacije preduzeea {tae. 3, st. 2 UJpUtstva), lkaC> .; u slui'.aju ikad je dati <:>tkaz "UJS!edio '>U · vezi sa obustavom ili smanjenjem investicionih .rad.ova« (ill. 1 Uredhe iz 1!)1i6 god.). Uredba je "buhvatala sve zene zapaslene u priv-redllim preduzeCima, iprivrednim udruZenjima, .zadru.Znim i druStven:im. onganizacijama i privrednim ustanov=a sa· samootalniJm fdnarusiranjem (cl. 1 uredlbe), kao i r:adnice i nameS·tenice u privatnim zana.tskim radndam.a {taC. 1 Uputstva). Uredba nije obubva,tila sluibenke dciavne admin.istracije, odnosno ustanova rna bud.Zetu. Inspekdji rada bil-o je cfato pravo da porusti svalkii o!ikaz Jw;iJ ni.ie dat u s8ij:l!aooosti sa naveden.im propi!Sima, a kazna p!I'edvidena za p-rekr.Sa:) ovih propisa izrwsila je ,do 100.000 din. (cl. 12 i 13 uredhe). Tendencija forsiranog zapoSljavanja Zena na radnim mestima koja im vite odgovaraju ogledala se jos u dva j:Jropisa uredbe i uputstva: !I1aime, pri donoSenju odiluka 1 u sluCaj'U. otpuiitanja viSe radnika, republioka arbitraza l>ila je duZn.a da, pored ostalog, naroCito vodi raCuna o tome »da je potrebno prvenstveno- ~oSljavati Zene na svim radnim rnestima gde je to moguCe s o:Q,zirom na struCnu .spremu, prirodu i vrstu rposlova« (ru. 2 .ill. 6 UJredbe). Sem toga, u pooacima, koie je morao. sadr.Zavati iPismeni p-redlog mesnom (sreskom) ve-6u sindikata za ·otkazivanje radnog odnosa, morao se navesti i podatak da li na tom radnom mestu (gde je radilo lice predIo~eno 'za otkaz) »mogu da rrade zerne« (lac. 5 pod a uputstva). Ipak, ar.bitraza nije mogla ponistiti otk:tz (dakle, otkaz , ostaje ·n.a .snazi) »ako je dat lie\! za koje· se utvrdi d<i se ogreSilo o radnu disciplinu iii .da je bilo .Stetno interese kolektiva, •odnosno lP'riwedne cmgam.izacije-<< (N. 11 uredlbe}. 1 po 212 . . . isima koji reguliru pitanje prestan~ PC> p<>zltlvnun prop "I 315-344 Zakona o radnlm radnog odnosa {Glava IX, c :. t a rad Savezn<>g izvrsn<>g. odncisima i Uputstvo Sekretar1J~9~7 z Sl. I. FNRJ, hr. 1/58) ne ve6a br. 2901 od 31 d~embra . ' estanlrorn radriog odnosa rave se ni'k:ak.ve Tazhke U ve~ ~ opr . ~'edu za:Poslenih muSkara~ca I zena. , . . ' . ahteve:Ia bi opSirniju dokumenSvaka od izlozenlh mera z d et osehne studije. Ovde su. taciju te hi mogla da h:.de pre .:roj~ne da hi se dala potpute mere samo neSto op_ I:OvlJe n - adnom odnosu.· nij a slika o problema llcl zen a u r . u posebnu sjplpinu . Izdvajanjem nave~e?-e ~~rupe :r:~zira na materdlnstva, koja Cini jpOISeJb~"?- zastltub zenap, o~ebnom zaStitom Zene kao . ZeI eI a s.e P odvucl rpotre. a,. za zaStitu za , mater1nst vo. t . radnog Corveka, ne vezuJ~.Cl u t "anjem norme o posebno1. Medutim, sarnim svoJlm po~ OJ .' ti faktor u za. .. . tovH2mAmo >t: omov t zna am. zaStiti Z~e.~~ce ~s materinstva zapos1ene-:Zene. Zato Stiti potenClj<llnog t stvarnog st"t zene pretpostav!ja i zabi se mog!o reci da. posebn": ~a e~: smi<Lt1lati da po~,eb-nle morStitu mmllerinstva, ·alt se n.e b• ~ d pod nazi:v zaiititie ma~e­ m.e o za.Stiti 2entt trebla dla ~e po ve a~a moglo ~bi jedino da se rinstv~. u. ve~i sa nav~d~n~:~~neke ad navedenih !IlOrm~ · postavl prtanJe, ne lbl Iik • . i nepotpuno radnC> vreme 1 (zabrana noCnog rada, s rac~no za sve Zene, prlmeniti samo sl.), ako ne mogu ~a se ':ve ~a moi&ta logiJCno, ipak se ne na majike. Ma kolli<<> '00' ~ i kao opravdano da se te moZe smatrati. ni k_ao r~ . no am~ na majke. Iok.ustva iz pbnorme izdvojeno primenJU~U s.a k . e da se lakSe, n;:iro·Citl> lasti organizadje rad~, .naime, po azUJkad J. e ru p-itanju -cela . ovodr 1zvesna mera, " u_ preduzecu,_ ~r ..gluca·evi. Sem. tog:a, Vt;:\;llila g.rup;:t, neg~ ~oJedil na'O:a~:;~o:~m m·;terinstva ~ odn.o~u na tih mera mmrma no r 1 bi da do-Clu u obzrr sanegu i odgoj deee. Event':.:'Ino mnaogpeutu uve>denia te zaS\li,te . mo k ao krac a .,... . • ~eiazna c·,apa T adena lica U"P'"~ · m sve zaposlene Z~e a. 1 za;fik snije ·ri=Savaju.m·ere ko-j_e ulaze Probleme m.atennstva e . a "t"tu ....... .,.terinstva u ~irem · · Stenih ·u »ZaJS 1 J.lP<"u g~pu n~~~ uvrt .. asnoSt kao Sto: j.e to v.eC pomenuto, _$._. v srnislu«. NaJzad, pos • OJI •. op -. • , . -. - . ·. 213 �da se na Zline PD'Cne gledati samo . ~a se zapostavi ipr!lblematika znata aspekta materinstva a zena koje nisu majke T b' .. no·g procenta zaposlenih dru.Stveni pro.blem u ~~.~,o 1 .mogkilo da dovede da se celokupn; • ~ ~a zens m radom ku' . a d s t rucnog os:posobl]'avan. ... van ·ce ~ ~po·Cev · . )a zena zapoitlJ. · . i· . n]a, penZionisanja, odnosn ~::ranJa, napredovaradnom odnOsu i u javno: ...~egu IsanJa nJrhov.og p_oloZaja u sa ·stanovista da J. e ~ena pr dzlvdotud ~ pocne posmatrati samo ·· ld' "' e D re ena da se u ·•· ~- posveti J~l;lVO iii prvenstveno deci i d . Ci.n ZlVOLu nJe zena ne bi iSla ukorak sa o~a stv~. Ovakvo tretira-. ?alje razvijanje ekono:tnske i ~~:~:m drustva,_ koji zahteva J. _nove odnose u porodid a u v . . .. ne_ ravnapravnost?i Zena nrce u tom pogledu. e.zr s trm '1 nove 01braveze zajed.:.. Ovakvo shVa,Canje ·o za<Stjti materiJ.l~tva zaposl~ne :Z~e. koja pretpostavlja pravni o;ahvat na. si.rem p1anu drustv·enog zivota, dovodi do ·zakijucka da zakonsko regulisanje zastite materinstva "'aposlene Z<ene treba podeliti u dve grlliPe normi: -propise o zaStiti materinstva ·zB.Iposlene :Zene u u IZ em smislu i_:propise o zaStiti materinstv.a rzaposlene Zene u Sfr em :sfnislu. IS. 2. ZMTITA iMATi:RINS'l'VA ZABOSLENnf ZENA Zastita materinstva u • · . znacaj. U pitanju je l?~te lma za.. zaiednicu visestruki 1 gradana, zastita poroili~~ .;d ~ P?P~laclJe" _(z~stita zdravlja n:?ra da bude neva:Zan. St~ ~ _@n emu VOJt;: P~encijal are DJIIDa savremenog druStva ~ _se mo~lo_ recr da u nastoja...: VOla .Jjudi, zastita materinst a ~e ~ObO]JSaJU US!Dvi rada i ziAli sem opStih mera za zas:a re a ~a dode na prvo mesto. cinska za.Stita dolazi na rvo tu maten~n~tva, pri Cemu medi- slenih Zena zahteva i po~ b mesto, zastlta materinstva zapos~ita: zastita zaposlene m:j~= :·~~- ~.Pitarnju je dvojaka zanJenim radom na radnom . t . IO osko.g aspekta u vezi sa nezi i odgoju dece or -ani:Ue-~. u 1- pomo-c majd u kuCi - u doma-Cinstva. Pri ~ lg inte:ClJl p_orodi~nog,- Zivota i vodeniU: uporedo u preduzixn:an·u -r venc;Ja. zoaJedniCe trelba .da ide edrav-Jje d radnu sposo~o;t ':_"".'hvll_uh liller~ koje obezbeduiu uCesn~ka_ u iprOce:su ·r-ada 'i dr~\ke 1 zdra:VlJe deteta, bruduCeg negahvnih ~osledica Jt:oje ll'ad m v~om Zivo~. ?- D'tklania!Ilju na ,porodt~i--Zivot. aJ e van Jrnce rm,a u odnosu.. 67-Napr.l .uS~. . . - .· . - t; i:.V~\~ ~~ez1 '5~ trim :ustanovliena -sPecinarocrfi? rwtrebno Produbiti . tf> . j ra?- 1937 g.~ savetujuCi da je Jal~~_kom!sija, koja zer; denatah~t. V1dJ: BIT: Sta-t:: lzadbte m.a<t~nnstva kao lek za ~elativno 8.iroka zaStita:'-·mat . ast es travadleJtses, str. 50. BVOJ osnov u P· l'ti . - - · -- erm va u Francus:kto· "'""'~~.e o I Cl podizanj a nataliteta. , __ ~ :~.t~~.n..uue ima 214 A Zaiitita materinstva zapos!ene . fene u. ..Zem smis!u Propisi koji Cine ,grupu norrirl uvrSte.nih pod po]am zaStite. roaterinstva u uZem smislu obuhvataj~ propise Za zaStitu zaposlene .Zene _za vreme trudno{::e, iporodaj a i u ·periodu .doj-e-.. nj a. bni ustvari znaCe za.Stitu z3..posl~~ne_ Z.ene {u tom periodu) u vezi 'Sa ni<mim radom . !Ila r:l!dnom mestU:. Cilj 11ih propisa . je -da- za·Stite. :l)dravlje Z.ene, _a- time i z-dravlje odeteta, u vreme kad je ono najugrozenije. Podl.ogu za ovu zastitu Cine lliglavn<i:n'L. · utvrd:ene :medicinske postaVIke. Bitn<> je da te nome. O!bubvate sve Zene_ 111 radnom odn6su, od!ll!o!Sno sve zaposJ.ene Zene. · . Za. razliku od p!ethodnih normi posebne ..Zla~tite, v.eCiD.a {)Vih normi im·a znatno trajniji krakter. Pojedini riblici o·ve ·~·r zaStite menjaCe se sa razvOjem druStva, naroCito u pogledil-' obima i Vrs-te, ali za8tita kao takva mOTaCe da postoji -- · N orm.e za .zaB:titu materinsbva- u. uZem smisJu, istoriski gle-~;::.': d<ijuCi, nastale 5U u kasnijem razdobljU razvitka z;,1StitnO~ ·.' rad.iliCkog zakonodavstva. V.erovatno je razlog za to bio u .to~-­ me Sto prvob-itne norme' - skra-6enje, rad.nog dana, zabrana noCnog Tada i sl.,· mada i:zvoj.evWe uz vrlo velllie .iborlbe i u dugoro procesu - ni1su bile vezalle za neposredna dav3lnja. · Sem. toga, 'poslOiavci su uVidali 1' izves~u ·kOiist od-uVodenja takv:ili normi (veca inteneif.okacija poola, vella prt>clwktivriO!st rada i sl.), dok j e · porodiljski dllPust znacio direktnu stetu za poslodavca. S drug.e · Strane·;- -·zahtev ·za-- ·zabtariir:- rada posle porodaja i pravo na ot&ustvo pre ,pD'I'odaja, zato.StD nije j:wst<>jalo os.iguranje, odnos·Ii.Q ~~:mdovt iz koji..~ _bi'·se 1Zenam3l obezbe-. · diVala ·bar J.mre&na najtnlJminialniJa: l$re~h;a._.IZa ~i-vo,t _u vreme. dok !)e rade, svakako je utlcalo da ·se zahtey za zabranu ra" 1 215 �iU _mere. za zruSiti.tU materinstva zaposlenih IZena . :~ uZem · da .po~Je poro}laja i.za otsustyo pre porodaja postavi nekoliko · decenija kasnije ·ad prvih zahteva "'a regu!isanje .Zenskog rada. Osnov zaStit~. materinstv~ u. .u.Zem smislu ne tre'ba tr~iti sa.mo u_medicinskim.j.ndi'kaciji:lma, nego i u sooija1nim- razlo~ zima, odnosno U; tome da se omoguCi reprodukcij a radniCkOslu-"beniCke porodice ..Da u za·stiti radnice treba g!edati interes nacije, isbicalo ~· od poce1lka kad se postavio zahtev za reguhlLsanje te ZaStiie, ,pa· do nai'Jih dana. · Kao ni_ u sJuCaju .n.ormi o posebnoj za·Stiti tZena, -taka ni u razrnatranju ovih pitanja ne postoje potpuno usk!adena . mili!jenja." Kao sto je, U()pilte slucaj sa pmblematikom zen.,_skog zapoSljavanja van· kuCe, tako se i na ovom polju uoCava nedostatak temeljitijih ...analiza i podataka u savremenim uslovima - podataka za lwje hi se me>glo sinatrati da odgovaraju danarSnjem stupnju naulke, ne samo u o'blaosti medicine, n~go _i -o~ganizacije rada i ·socio1ogije. 69 Ipak, izVesne postavke postoje i 'Cine osno-v normi -koje se ovde iznose. Izgle_da naJpogodnije da se kao mer~orne postavke smatr.aju P,reporuke eksperata Svetske 2:dravstvene organizacije date kad se •];>Ostav!jala na .dnevni red Medunarodne konferencije rada 'revizija Konvendje MOR-a lbr. 3 {} z.apoSijavanj-u !Zena pre I peste ·porodaja. 70 ea Vidi: Zbornik radova I n.auCnog zastanka ginekologa, Zagreb,. ·, 1952 - referati i di-skusija od str. -81 i sl. Vidi takode: Teleky Fr. L. (i ostali): Die Wirkunqen der Fabrikarbeit der Frau auf die Mutterschaft, Berlin, 1930; Hirsch dr. Max: Die Gefahren der Frauenarbeit filr Schwangerschajt, Leipzig, 1925; Hofstaetter dr. R.: DJe. arbeitende Frau. i.hre wirtschaftliche La.ge, Gesundheit, Ehe und Mutterschaft, Jl',!ien- Leipzig, 1929. Ovo se istiCe u svim savremeitim dokume-ntima koH se have problematikom. 10 Originalni tekst preporuke vi-di: BIT: R€vision de la Convention sur la protection de la maternite, 1919, (no. 3), Rapport: · VII, Geneve, 1952 - annexe. str. 84. i sl. Me;dutim, u p:reporuci. !C)ate su- samo SIU.e:estije koie mere treba preduz¢1, a nisu naved·eni i razlozi k-oji izi.skuju potrebu za ta.kVP-m zaStitom. Osnovni razlozi za za.§titu materinstva zaposlenih ·Zena, naroCito u vezi. $3 trudnoCom, porodajem i dojenjem pretresani su na Prvom nauCnoin sastanku ginekologa FNRJ 1950 god-ine. ';:ri izvori. pored ostalih,_ posluZili ru kao glavni 'oslonac u podeH nonni iz..:. ·'vr.Senoj · unutar propi·sa o zaStiti mater1nstvt;L .u uZem smiS\lu. 69 'Ovom · = Sinislu uvriltene su: . a zaStita z.aposlene zene u per1odu ,.tru.dn o c' e: zdravstvena z.a.Stita, zabrana noCl_log i prekovrem~n.og rada, wbrana If ada na odredenim [pOSlovuna, odnOSillO ·:ra ntm mestima~ d · a Zailtita nerposr,edno pred' ~oro aJ, z lb. "' . . o s l e p o r o d a J a: obe:llbedenje v r em e p o· r o u a J a I p ·.., . erne· . rod.aporodiljsko.g otsustva, zdra:'stv;na zastit~:;:,;r poro~jskog j,a,. ekonomsko obezbeClenJe zene za otsustva. b "' · e> .t . u -e rio d u d <l j end a: <lbez euenJ~ ~ c; Z a S.t I a p . . •b ana obaviljanja IZCnosti dojenja· odno'Sno ln:an]enJa, aJa r ~ ih. ,.V..!ova zO!brana pre'l<ovremenog i ltmcnog rada. . ' 1 k upnom zastlv n .--d. ZaStita zaposlenja u ce o cen{)m peTi ad u. • ' ; eriodu tru.d~ zastita zaposlene zene u rp . a) , "ti'•a za vreme trudnoce d01gadaJ'Il · ce - zdravstveTh!1 zas " · "h'ck no . . u Zene fizioloSke. i sledstven.o -tome psi 1 e se u organtzm d' . .k nauka ustanovila potrelJ.bu" Stoga J·e me 1cms a . · . . . ·promene. , otrebrio naroCito u c JU kontre>le nwd tokom trudnoce. To l~ p d ka:iu neke nese '!.' . • . b !agovremene_ !ltltervencije u sluca]U sea graV>donO] .em, tamo tud 1n'<Jb da normaJne pojave..9 ';. po ~-povezaltl sa pravlma i.z boleRde :radnd odnoiS m] e aU!vom.a , . . . t kao fizioloSki proces. onc;t ']e tpak . 71 »Iak:o se trt:i,dnol!a sma ra .. loSke funkcij-e gravidne Zene takav proces ko? ~oga ~ sve fiZI~-oZe doN do niza najrazliCiti'OptereCene u · tohkoJ mert, d~. ~ 0 . trudnoCu Zene zabeleZio kao . j:ih_ patoloSkih promena · · · Kus .... er 11 J.~d' Tad kod Covjeka. T.aj se·,unutarnji' rad u odnosu na ,spo r.~ tako da pri kraju • .. d . meseca u me-sec pove.,;.t;tva, unutrasnJI ra JZ . tn vred 0 oot Istovremeno kolri.Cina enertrudnoCe pretstavl)a zn~ . u_ · d · . to u drugoj p•olovini trudgije, koja ostaie za sp~l.~ 1 ~ad~~J'e \ u p~r.periumu ta enerl!ija noCe naglo. tako da pr1 t rriu truki zadatak Tad u proizvadnii. i vada na nul1m 1 vrednos · •. ~oslu~aieva jOO i do:maCi posao. naJmatertinSJtvo, uz to, u vecmi s. k' .· ni · e sp'osobna za_ to ~eSCe se nepov:ol!no. ispoli.a':~· J~f svda ~ z~~oS~C: Zena. u Tad-' trostruko opterecen1e.« .V1d1. oro . r. · nom--odnosu, -U -p'omenrutom. ZbOrniku, str. 87. w 217 216 �SlliliCke ~arie t:Jbaveznoog socijaiJmlolg osi!l'UJI'an·a ko·a dl>uh . i za taj period . . . po...,Ullla be'SIP1atna "ckavstvena zootita {pravo n besplatne ambu!antne preglede, laboratoriske analize p a prayke zuba i sl.). , o- ~b:~:: ~aterinstvo, po;~bni,:, propi:~~ Z~br~na no~og i irnekovr:em:en.og Tada trudnih IZena o~tavlJa se kao unperativ za sv.e mposlene _Zene a ne samorp tzve~ne kategorije. · . ~e~ fa]tt~ra_ zamora, za 72 koji je, kako pnka'zuju sva i'~itiva-. 0J~,- naJv~~IJa rndikadja za zabranu noCnog rada Zena, u slucdaJU gravutiteta posledica nocne>g rada je nepravilan ra~.' o' et~ta. 73 . .u" J Sto se t~ce pr<;kovremene>g rada, ne izglooa potrebno do~uznost 1 opravdanost te ·zabrane kad se zna da s u gravrdrtet~ snage Zena, i inaCe optereCene radom na rad~ nom mestu I r~dom k:od kuCe, naroC:ito angaiuju u veZi sa karuvat_r procesom razvoJa deteta. ... yaz-nost da _se ·ba'.S prop:i.§e_ zabran.a, a ne samo dade pravo ~n~ da ~e radr, ak? neCe ili··ne moZe, u vezi je_ sa ·Cinjenicorri ~ ~e P~~kovxeme~u rad ·vrlo Ces.ta pojava i da se u prinCipu · P a a_ v1se o~ norm~lnog. Kod .Zen a koje nisu dovoljno sve~ne ,nJegove stet:wstr, materijalni momenat kao i strah da ne ~ube zaposlen]e n:o,~ao. •bi. ~· ~zazove zelju da ~ak rade P ekovremeno, sto b1 steblo 1 zem , i ·detetu, 1 zaJed' · · · · n1c1. . . zd Zabr~n)1en' poslovi: . Postoji enatan .broj poslova, koje r~v~ .1 normal~o razvrJe?a zeila rq.o.Ze da 01bavlj'a .be'z Io.Sih posled1:a po ~v_oJe zdravl]e, premda ani zahtevaju· izvesta·n nap or 1 obavlJ auu--se- u nepogadnim uslovima Air b 1· · tih- poslova za -vreme trudno~e mOOe da -iD'Se ~tJ·c·e . 9na~Jan]e lJ·e !Z. • d t 14 1 . a !LIUtavene 1 na e e. Stoga j e potrebno zakonskim propisima . za~J:enba, n~timed, imati na /umu -da u_koliko je noCni rad Zenar . ]e · · d s-e · u industr' ·uops e, a to' ta zabrana''Obl·•no odnaSI -samo na radnice , t.: UJ·e od telJl bl a pos Je relativno Siroke moguCnosti za otstupa za rane. " 0 V? lSdt.:·u SVI lekari struCnj aci. . .~-·x... . _ 74 -r.ad -s~oh.~~r:nP~J~v~k~r.:;;ia}u se ugi~ynom: teSki. fiziCki poslovi ti_, nepov:()ljnim ~slovima- il~Ivun _mat~rl]alom, ! ~ad. koji se obavlj~­ ptr-~..·:noSenje Hi gw-anj-e -teS~ · rpp~~n~~--adpolozaJdU tela (podizanje, e """z: -sa uvanom., ·o-lovom, 218 zabTaniti UipO'~ljavanje trudnih Zena na izVesni±n poslovima. Ta zabrana m&e .da saddi taksativno naJbrajanje takvib po&lova, ali ilz,gleda <realnije i pravi!nije dati samo osnovne propise, a obezlbediti, putem struCnjaka, utvrdivanje konkretnih radnih mesta na- .kojima Ce rad Zena za vreme gra,.. wdliteta biti cz;aibranjen. Sem toga, .obziir·om da su opasnosti za zenu i dele razl\i':ite u poi edinim razdohljima trudnoce, potrebna je i podela zalbranjenih poslova na one koji su za. branjeni tokom eelog period.a trudno,Ce, i -one koji su zab~anjeni samo u jednom razdablju trudnoce. Sem apsolutne zabrane, zdravlje trudnice za vreme trudnoCe mo.Ze se zaStititi ·o.d Stetnih. poslova i time Sto se oni uslovljuju provodenjem odrederlih sanitarno-tehniCkih _mera, ili ograniCavanjem -rada na odredenom radnom mestu na manji ·broj Casova. Takode .dolazi u obzir i davanj~ moguCnosti Zeni dat na osnovu lekarskog uve~enja, traZi preffieStilj na lakSi posaci, ako, lekar utvr·dli, da dot3,damje Tadno mesto, u konkrmom slucaJju, sumdi zeni koja na njemu r"di (J>remda nekoj drugoj Zeni ne bi ra.d na tom radnom. m.estu Skodfuo). N;a}Zad, za vreme trudnoce zeni se mogu davati · i druge o[akSice ( da ne ide . · na sluzbeni put i s!.). KoriSCenje 'SVih ovih P'ovla1stic3. n·e sme, med'utim, rnegativ-no uticati na ekonomske interese zaStiCene . Zene. PremeStaj Zene na drugi posao, lkoji odgovara njenom stanju, mo.Ze d8. pretstavlja poteSkoCu za preduzeCe, odnosno usUmovu,. gde je Zena ·zaposlena. Stoga savremena ured:eno preduzeCe, odnosno ustamova, treba da rpredvidi u vezi sa nrganilzacijom lPosla i- :rri·a.guOOoSl ·za ll"eaiizacilu ·oyog prava .zaposlenih .Zena.75 1 z1vom, fo.sfoxom', u -al~oholnim_ i eterskim parama, u faJbrikama bar:uta, trajan stojeCi stav itd.). Ovo navode sVi auto-ri koji obraduju tu pr-oblemcitiku. Vidi Preporuku SZO, objavljenu u citiranom Rapport VII BIT-a, str. 85, kao i dr. Dinko Stambuk:· Osnovi higijene rada, Beograd, 1949, _str. ~7-28. . !!ad :za vreme graviditet:a na 'Ovakvim posl-ovima: im~ za poslediou pobaCaje, prerarne · p-orodaje, m.rtvorodenCad i sl. Op.S.irnije o tome vidi: dr. B. Milo-SeviC, op. cit.,._str. 8_~3. organizacijru po·sebnlh odeljenja 7 s Olga MaCek 'PTepoxuCuje u kojima bi r9Jdili !judi sa _umanjenom· sposobnoSCu.__-sd:ariji, rekonvalescenti, t;rudnice.- i -drnva.Jidi. Vidi: cit. delo: ~ta. zdravlja 1L poduzeCu; str. 19. ·· 219 �Kao i kod· slienih normi o pos~noj za~titi ~ena, taka se i ovde moZe oCekivati da Ce modernizacija proce.Sa pro.izvodnje, orijentacija Zena na poslove koji se .obavljaju u_ uslovima koji za njih odgovaraju kao i napredak higijensko-tehnlCke zaStite imati za posledicu da Ce se ave norme tpo~tepe:p.o suiavati i menjati. U FNR.J zdravstvena zastita ·zena hila je u celom proteklom periodu potpuno ohezbedena na osnovu propisa o sooija1nom, odnOlSno .zdra!V'.&tvenom o.sigmanju. Sem to1ga~ znatan broj clispamzera za Zene, savetovaliS.ta za .trudnice i majke pti glin*olOOko-a.k:uSelrskim i drugfum zdraVIStvenim ustan!Jvama ohe~beduje gravi.dnim :Zenama ·besplatne savete; kontrolu i !;ve medicin$e lntervencije u toku celog perioda trudnoCe. . -. · Sto se ti•Ce za!brane ~oCnog i prekovremenog rada, ova se svodila- do osnovne uredbe iz 1949 god. koja je deta:ljno reguli.sa:Ja pditaln.je za:Stite materinstva - uglavnom samo na na zabranu noCnog i prekovremenog rada, po.Cev od. 22 .Casa: noCu do 6 ujutro, nakon navrS-ena Cetiri meSeca trudno·Ce: Ova za~brana bila Je sadrZana u viSe uredaba koje su reguli~ sale pitanje plata u t<>ku 1947148 godine." Rremda uredhe o platama nisu olb~v.atale sve Zene u radnom odnosu (na pr., trgovina, ugostite!jstvo itd.) a ne sadde nikaka'V izriciti propis u tOm smislu, ipak ·se. moZe smatrati da se zaStiUt odnosila na sve zaposlene Zene. Za drZavne sluZibenice ona je izri~ito hila predvidena r(cl. 4 Zakona o izmenama i dopunama Zakona o drZa:vnim S!uZbenicima ' - SL list ·FNRJ hr. 4/49). ..,;,.. ' U 1949 godini zastita materinstva zaposlenih :lena reg'Uiisana je detaljnije putem Ureclbe o 2lastiti trudnih zena i majki doji!ja u radnom (sluzhenickom) odnosu (Sl. list FNRJ,. hr. 31149), koja je posle nekoliko meseci izmenjena novom uredboin {prerusceni tekst - .SJ. Ii'st FNRJ, lbr. 8-8/49). Ovim propisima trudnoj .Zeni koja radi-na ra.dnom mestu koje skodi njenom stanju omogucene> je da, na osnovu Jekar16 Vidi: ·s1. I.-'FNRJ, bl:'. 28}47, 35/47; 44/47,_ 70/47,-44/48, 58/48, 74/48 i 86]48. 220 Skog uverenja, pfette na .JaklSi pOISao r~CJ. 2 •st. 3 uredl>e)," s pravorrl da zadr.Zi platu koju ima na sv?.m ~edovno;n !pOslu: Sem toga, trudna ·Z-ena ne moZe se upucl_v:;ttl na ~r1vremeru rad van mesta stalnog zaposlenj a; i to _pre navrSenih..6 J:?eseci trudnoCe, ria oSnovu lekarskog uverenja, a ~asnlJe 1 hez toga (cJ: 9, st. 2 pod 1). Uredba je takode predv1dela z<>branu no·Cnog i ·prekovremenog rada za ~ve Zene u radnom odnosu posle navrsena 4 meseca trudnoce {~!. 9, st. 1}. Apsol'.'tna zabrana nciCnog rada trudnih Zena u toku celog. pertoda trudnoce uvedena je tek Odlukom SIV-a o _zabram noc~og rada Zena u industriji i g-raCtevina.rstvu, apr1la 1956 g~d1ne. Kako ·se ova odluk.a odnosila ~-amo na Zene 1zaposlene u ·1ndu, striji i gradevi~aTstvu, to znaCi da. je za o<st.ale Z~e u .radtn~ odnosli do za·kona o radnim odn?sima nD'I::n1 rad ib10 zaibTanJen tek poSile navrSena CetLri meseca 'tlr1ldn01Ce. Zabrana vrSenj a odredenih po'slova, odnosno rada na ·odrede~im radnim mestima, :za vreme graviditeta do Z~ona · dnosim.a lbila je sadr.Zana u odredbama Ur~dbe .o o rad mm o . d d . 1 1 zabrani upoSljavanja :Zena i -ornladine na o re ~n1m pos o~rna iz 1952 .godine {SI. list .E1NRJ,'ibT. 11/52 i 27/52- s.tarvlJene van snage Zakonom o radnim odnosima). Prema bm odredlbama specijalne komisi.je u preduze~ima odrediv.ale su · radna.m~Sta na kojima Zene ne smeju rad~ti u vre~e trudnoce uoj)\Ste ill posle navclerua ce1ir<i meseca trudnoce. . Uredba je nahrajala egzemplifikativn~ ra~na mesta ~ P?-slove na kojima je rad trudnica zalbranJen, 1 to ~abr.aJanJe sluZilo je kao orijentacija komisijama za ut~iiivanJe pojedinih .pos1ova. 78 · " N" ~ene · lJe, me d u tim' 3aJSD.O da' H je to bilo pravo pravo ili sam~ t . to :.- da 11 moguCnost kao ni nacm na kOJl zena os varuJe d , 1 .. Zena moZ~ zahtevati od nadleZnog lekara., da dO:'le u pre urz:e~e proveri nj eno radn'O roes to, i~ lekar moze da 1z.da uverenJe na o.snovu izjave zainteresovane zene. ., . 1s Pootavlja se pitanje da li zainteresovana zena una pra.;:o ~ traZi premeStaj na lakSi posao i k.ad ~~en.o radno. mesto n13etv _ stran.e komisije za utvrdivan)e· zabra?JemiJ .radmh mesta. ~- r _ deno kaO radno mesto na lroJem grav1dne zene n~ mogu b1t1 ~a poslene (Cl. 4, st. 1 Uredbe o zabranj-epim posl?VIma). Ova neJasn·oCa' ni1e reSena ni u Zakonu o radmm odnosuna. v• •• y 221 �Zakon -o radnim odnosima tistvari potvrduJe dosad,.snje . propd.se i, u izvesnom smislu, rpojednostavnjuje ih. U toku ceiloK perioda trudnoCe. :Zene u radnom odnosu ne mogu- Se zaj)Oiilljavati na · ·takvim poslovima gde su izvrgnute stalnim jaeim p<>tresima i c!Jugo<brajnljem po:ilfJi6ku tela, <>dne>sno pri1ikom Oi.jeg dbav'ljanja se razvijaju pra.Sina, para i Metnl gasovi, zatim poslovima sa radioaktivnim iJi rentgenskim zracima, kao i posl<>vima sa cestim i stwln:ian <Htz;anjem tereta. i dr. (st. 1, Cl. 74). Kao poslovd na kojima je za•bxanjeno zapo~ljava­ ti Zene p·osle navrSena 4 me.seca trudnnCe, navode. se poslovi koji se vrse· u prinudnom polo-Zaju tela, poslovi" koji se vr.Se stojeCi, aka se ne maZe 'OmoguCiti povre:rrleno sedenje, poslovi . na maSinama koje se rpo~ei:u n<>gom i sl. {st. 2: cl. 74)." Zene koje su do nastanka trudnoce lbile zaposlene na takvim·paslovima moraj'u se preme.stiii na druge ·poslove, s pravom -na . licni doh<>dak, odnosno platu koju su imale na ranijem po..:tu (i\1. 75). . U praktienom provodenju ovih propi.sa pojavljuJu se nedostaci i poteskoce koji su pomenuti kad smo izlagali poziticvne :propise 0 zabranjenim po.5lovima za Zene uopSte _ (vidi str 187). Ov<le j-os .swmo treba dodati da bi prilikom odredivanja radnih mesta na kojima trudne Zene ne smeju da rade, trebaJ.o pored strucnjaka, ko,je uveik . treba anga~<>vati kad se utvrduju zwbramjeni ,poslovi za zene fli .omla·dinu), c>bavezno konsultovati i specijalistu ginekologa, te lbi trebalo doneti odredbe u tom smislu. Sem toga, _Zakon o radnim odnosima potvrduje iZabranu nocno'g i prekovreme:aeg rada (cl. 71 i 72) i proiiiruJe zastitu ~a vreme graviditeta utoliko 5to .predvida za·branu upuCivanja-, odilO'sno raspo:redivanja gravidne Zene u tok:u ,celog perioda trudnoce na ra-dno mesto v.an mesta 'StaJnovanja ~cl. 6·8). Prema tom~, mo.Ze se reCi da je zaStita gravidne Zene u radnom odnosU, po pozitivnim tpropisima u iFlNRJ, uz date rezerve, u.glavnom P'otpuna. Zastita potpuno <>dgovara od79 Ustvari, zabrana svih onih poslova koji su predviden~. i u deklaraciji Jl4edunarodne zdraystvene organizacije i u referaitima ginelrol.Qga, koji su u_ vezi s ·tom :mate:djorn vee pom.inj.ani. 222 .. ) k · · mRJ ratifire&bama nes~mo Konvencp1Je·~~~:3 (br.oJ;;;;tkoju je FNRJ kovala, nego 1 odredbama repo . , prihvatila. z ne nepos:rednopred b) zastita: zaposle_ne ~e porodaja. porodiljski . -~-·"'v<>Po rodaJ· ' za v.-eme > ..pos odnoSno porodilJ·1· uu::.oLW . . 1 . • .J.~,.,ni dopust obezbeduJe tru~~J ze ' rodaja i nepooredno vanje pri kraju grav1diteta, za vreme p<> . I poale porodaja. dT k' -otsustvom, dolazi u diskusijama U ·vezl sa para : JS nn -obaveznog prenatalnog otdo izvesnih. kolebanJa u P.ogl~d~k, preovladuje misljenje u sustva i nJegovog traJan!a. p oroda·a Pri tom, sem strogo korist obaveznog otsustva 1 pre p . J . . t.Zina deteta medicinskih indikacija {teZi porodaJ, ~:n~~ imati na veci postotak mrtvorodene. dece),btrelba . izvestan psihicki . k k posao zena o av Jal 1 d bez obr.ma a •.av • . vog deteta. Postoji potreba a momenat, naro:lto _u sluc_aJ'!' proi'i ·ko"a nastaje Todenjern dese zena psihieki pnlagod1 s1tua J l' J d"go boravi na ,sv.Zem • · d · · gui:iti da dovo Jno ~ teta. Treba JOJ ~;m~ . za· ·-dete koje 15 e ocekuJet a vazduhu da vrs1· s1tne· pr1p1reme . . .. . 1 .. t tu novu s1tuac1]U 1 s · pripremi porodlClll ZlVO za. . . todil'sk·o .dopusta, d·a,Sto se tic~ duzine t~aJ anJa po bi ul kor~st miilljenja da sadaSnji razvo] tog plt~n]a go_vorlO Zene) sistem .po kOjem je najpogo.dn~ji {za zamtereso~~~~ od prirode posla sto ga duZina traJanJa tog o;sus;:a ta (eventualno industriske radZena za vreme trudnoce o ~v J d radnice kraC:e i_ sluZJbeni.:. . nice najduZel zatim p_oljopr~r: ne teSko po·staviti opSte p-race najkrace)." Ovde Je, me~ 1ffi,orodiljski dopUJSt treba da vi!o. Uglavnom se s~atra. ad~ osto'i mo,guenost da se deo traie ukupno 12 nede!Jal, s t~opu~ta ,p~ebaci posle porodaja: . neiskoriSteno.g tprenata nog I • .. 1' .. Tako Zakon o fizi~koj i e~~ . eo Takav sJ,s_tem p~tOJI. u ~~~tJ~~ 1950 god. predvid~ porodllJ-n'Omskoj zaStltl trudmc~ I maJ. ·u od tri meseca za mdustriske ski dopust Pre por:-odaJa u .tra~~Jedne radnice i 6 nedelja za sye radnice, od 8 nedelJa za ~olJ,?P ( ·za kuCnu pos::Lugu i radn1ce ostale ki:ltegorije·zaposlemh :t~~i ~~ust iznosi, medutim, za· srve 00 koje rade_ koo ku~\!' ~di·';BIT: serie legislative, tom. ~I. !9d5~, zaSti.Cene zene 8 ~ J.~:. ~oj.se.predn.atalni ,Popust od.i'ed~m t~~o~9~;l:vN~s<m·~ Gewg-e: op. cit .• str. 92. I 223 umu: 1 ... • .... �· Kod 'pprodiljskog dopusta va:Zno de obe.Jbedit" d • u sluca· b 1k · 1 a zene · JU za une e ara, a bez svoje krivice ne budu oSt c ne u pogledu duzi':e trajanja dopusta. Pritom se polazt .:'.! pr.etpos:avke ?a se z:na, znaJuCi svoja prava, obratila Iekaru,.. ah ~a Je. ~val pogr~sno ;Predvideq datum porod:aja, ·tako da Je ~ena II~ . ne_dovo!Jno ISkoristila, iii suviSe dugo koristila svoJ P~';"~d~Js~ dopust. I u jednom i u drugom slucaju trElba omogu?rti IZenr da svoje zakonsko p-ravo ostVari ibez Stete po SVOJe ekonomske interese. . Sto se lice obavezn<>g postnatalnog dopusta miSlj · su uglavnom je~od~a. (od nastanka te o:astite ,; XIX :.i~ !'a do .dana~) da )e ma)C1 posle porodaja potrebno ohe2lbediti :sto dUJZe pnsust_vo uz novorodenCe. J>ostoji nesumnjiva· potreba. ~~ se orga?1zam ~ene_ r~generira i da se l&tvori potrebna psihic~a vez~ Izmedu. l'Il.aJ!'-e i deteta. Orv(} j.e. naroCito va20o za. ~aJke koJe nemaJ:Z. nrkog u domaCinstvu za a~bavlj.anje kucmh poslova domacmstva i negu deteta, gde ne postoji mo~Cnost rada sa skraCenim radnim vremenoin posle por.odrl_Jsk?g dopusta, i u sluCajevima gde je ·mesto rada veoma ud~lJeno. od mesta stanovanja, odnosno ustano'Ve za ISillle5taJ· do]encad1. ~ . P~sebno pita~je je pravo na produ!Zenje dopitsta u .sluCaJeVIma ro?enja ,~}izana:a, nedonoSC:a-di i sl. lrzgleda -opravdan~ da maJka u tim slucajevima ima ~'!'avo na dliiZi !l)ostnatalni dopust. 81 . Ak~ · zbo.g porodaja _mistanu neke lbolesti, dalje otsustvov:a:nJe zena sa -rada m.oze .se smatrati kao produ.Zeni porodiljski do~ sa1no u ?1llm slueajevima kad ne pootoji obavezno hol~smCko _os1gural!Je s~ pr1bli~no istim rna terijalnim obe2lhe~nJ~m ko)e Je predv1deno ti slucaju trudnace ; porodaja ' olhlro t~yo. ?ihavezno · ooiguranje post'Ojf,. Cini .se da nema. mesta &pec1J_"lnrm odredbama koje bi !PTOduZavale porodJiljski dopust 1· u slucaJevnna kad on to stvarno vise nije u svakom shic_aju, L7.eni !reba da •bude ostavljena moguen"ost <Ja u slucauu potrebe [porodiljski ·dopust - bilo pre porodaJ·.a bilip~e ' . - pod"" na osnovu lekarsko,g uverenja do izr UZl, vesne _?dredene granice. ' d 81Q'dr , . aJVS 224 ty, vu o edb:u, ~o. sto smo videli, s·~drZi S'()Vjetsko zakonoo, a predvu:ta Je 1 pomenuta· Preporuka MOR-a. , . y U FNRJ trajanje porodiljskog .otsustva re.gulisano je, kao Sto SID·O videli, vee u.stavnom odredlbom (al. 3, cl. 24). Ta je .ustavna odredba, ponov1}ena nekoliko m~, seci kasnije, Uredbom o otsustvu Zena pre i posle -porodaJa · (Sl. list FNRJ, hr. 56/46), po kojoj zene imaju pra>vo na porodiljski dopust u trajanju od 6 nedelja pre i 6 nedelja posle porod:aja (Cl. 1). Mada odredbe ove kratke· i nedovoljno ra:radene Uredbe nisu bile precimle u ;pogledu obuhvata, maze se ,pretpostaviti, olb:zirom na ustavnu ·odredbu, da su pravo na porodiljski .dopust imale Sve Zene u radnom odnosu. Ipak zakori o driavnim slOObenicima izriCito je na.g1a.Savao avo pravo i sluzhenicama {cl. 32 - Sl. list, 62/46). Detaljnije odredbe o trajanju·porodiljskog otsustva sadrZi· Urecliba o zaStiti trudnih Zena i maiki .dojilja u radnom (sli.!JZbootkom) odnosu, iz 1949 go·dine (Sl. list, hr. 31149), i nek,oliko meseci kasnije Uredba o izmenama i dopunama pomenute uredbe (p-reciscen tekr>t - Sl. list FNRJ, br: 88/49), Cije SU odredJbe U pog]edu trajanja [pOrOdiljskog otsustva, bile na sna.Zi do dono.Senja- Zakona o radnim odnosima. Ukupno ·traj anje poro-diljsk6g dopusta za ..Zene u radnom odnosu, prema tim propisima, iznosilo je 90 dana, s tim d~ se. a'tsustvo,· po pravilu, koristi 45 dana pre i 45 dana posle j:lorod:aja. Pri tom je ohavezno za zenu da koristi porodiljski dopust 21 dan pre porodaja i 45 dana posle porod:aja. Pre!& t'ome zainteresOvana Zena :ino-gla je, ·na osnovu lekarsko,g uvereri.ja, neiskori.Steni deo otsustva_ (24 dana) pre porotlaja korisbiti !posle porodaja. Prelipostavka je da se ovim hteJ.a zaStititi sam.a ·Zena od sluCaja, u kojem -ona, da hi m.tala uz rlovoroClenCe Sto duZe posle- p,orodaj a, ne koristi u celosti svoje ·o"bsustvo iPTe IP·O·ro-daja, iako je i za nju i ·za dete, Z!bog zdrav.stvenih raz:loga, to objektivno naj'CeSICe· potreibno. Ovo pravo Zeni je uskia:Ceno jedino u ::;luCaju da rodi mrtvo dete, odnosno u .SluC.aju aka dete urnre u' roku o-d. 45 dana pos1e porod:aj'!. Sto se tiCe sluCaj.a da se lekar za.lbuni u pogledu datuma porodaja, uredba je davala pra-vo- ,zeni da koTistd ne~Slco.ri.S.te-­ ni deo porodilj.sk01g dopusta posle- porodaja sam,o u sluCaju kaci porodaj na.stupi ranije. Uredba ne pominje Sta biva kad .Zena po·Cne koristiti IP'Orodiljsko otsustvo 45 dana .pre poro> 15 :Zena u rad_nom odnosu 225 �tlaja, a por6daj nastupi kasnije.82 Ovu D.eoprav_danu pr9:zninu uredbe (cl. 1) popunio je Zakon o ~dravstvenom o•siguranju, odnoS>no Uredba o provoaenju zakona (ol. 42), gde je ;predvidena ZaStita Zene i za ovaj sluCaj. Zakon o radnim odnosima (cl. 61-64) prod!lZava trajanje poro-diljskog otsustva na 105 dana, s tirp Sto se otsustvo mora dati na zahtev zainteresovane Zene a na osnovu nalaza nadleZnog lekara da ·Ce porodaj nastupiti u roku od 45 dana. Pritom zakon ne odreduje ·obavezno otsuStvo 21 dan pre porodaja. MoguCnost da &e porodiljsko otsu.stvo produ.Zi u sluCaju neno:rr:malnog porodaja, odno~no rodenja blizanaca, nije P'tedvidena naSim po~itivnim propisima. U praksi, u takvim sluCajevima lekar daje }najci bolovanje. Medutim, obzirom da. ·se materijalno o:bezbed"enje prelas~om na bolovanje smanjuje, naroCito u sluCaju boravka u z~ravstvenoj ustanovi, ne izgleda opravdano u tim sluCajevirn:a ne dati pravo Zeni da produ·Zi porodiljsko otsustvo u odredenom trajanju, utolik<> pre :Sto su s·IuCajevi rodenja b[izanac.a u ipTak&i vrlo retki (oko tri promila kod svih zerra uopste). Sto se tice 'slucaja da se porodiljsko otsustvo produii 2lbe>g . bolesti nastale usled porodaj a, ohzirom na na~se uslove i .na mo.guCno.st zloupotrebe, ne i,z,gJeda neophodno unositi :q.ovinu W to-m smi&lu. , U vezi sa trajanjem par.odHjskag dopusta treba istaCi, · medutim, jail jednu odredbu. U ranijim propisima (1949) i u Zakonu o radnim odn6sima posebno je priznato pravo Zene da godisnji odme>r lomrs·ti i!leposredno po is.teku porodiljskog otsustva. 8s Pri to~eha podvuCi da se u 11 meseci neprekid82 Medutim, dr. Nikola Dilber, u svom komentaru ·zakona o'" socijaJ.nom osiguranju, navodi da. »palazeCi 'Od stanoviSta da ni- · kakva gre.Ska uCinjena od s>trane lekara ili drugog lica koje od.luCuje o pravu trudne Zene na otsustvo zbog. trndnoCe i porodaja ne sme da Skodi osiguranoj ·zeni u njezinim vravima na .uZivanje. trudniCke i porodiljske zaStite«, ne ·treba trudnoj Zeni usikratiti ni trajanje otsustva ni materiialno obezbedenje, iako to- otsustvo iraje duZe od 90 dana. Vidi: Zakon o soci,ialnom osiguranju sa komentarom i zbirkom p·ronisa, Beograd, 1951, str. 128. 83 Koliko je poznato, Sll.iCne odredbe nisu p.redvidene u inostranom radnom zakonodavstvu, sern u sovjetskom. Verovatno tu treba traZiti izvor za naS propis. U ovOm sluCaju je izvor .dobro 226 nog radnog sta:za potrebnog · za sticanje prava r1a ,gOdiSn]i odmor ura·CnnaVa i rpo~odiljoski dorpust (Cl. 64 u vee:i 15a· CL 29). Sem toga, zakon daj.e izuzetno pravo majci da kori'Sti plaCeni godiSnji odm·or u drugoj kalendarskoj god1ni, aka je otsustvo ZJbog trudno-Ce i porodaja poCela da koristi krajstri kalendarske. go dine, a u toj godini nije koristila ,godiS~ji odmor na koji in aCe ima pravo (s t. 2, ·Cl. 65). PoTed toga, .IID:ajika · deteta do 8 m.e.seci ima pravo da joj Se odredi duZi odmor od onog Sto j€ zagarantovan zakanom ·(drugi 1stav pod 5; taC. 2 Uputstva Sekretarijata Saveznog izvrSrrwg veCa za ·rad---'Sl. list FNR.J, br. 21/58). Za koliko &e radnih dana povecava godiSnii odmor, odreduje se p•ravilima, qdno:Sno pravHntkom· oTrganitZaoije, odJIUikom .stareS;ne usrtanove ill ·kolektivnim ugovorom (st. 1, tac. 4). K:>d duzi godiilnji odmor odreauje stareSina organa iii ustanove, potrebno je dq prethodno ·pri""" bavi. milmjenje .smdikalne po<fummice (t:JJc. 5). .. , Na kraju treba reCi da Zakon o radnim odnosima pred_..., vida kaZnjavanje privredne i sva:ke druge organizacij.e i · odgovornog lica u organizaciji za. prekrS.aj u iznosu od 10.0?0 do 200.000 dinara aka radnici uskrati otsustvo 21bo.g trudno,ce i porodaja, ako trudnoj Z.eni ili majci s detetom do· 6; .odnoS'l).o 8 meseci Zivota naredi prekovremeni iii ndCni · rad, i ako trudri.u Zenu 111e raJS!Poredi na· 'POSao na kojem maze· da radi (st. 1, 2 i 3 tac. 11, 13, 15). Isto taka predvidena je karzna od 5.000 do 100.000 dinara u slucaju da se majci ne· do:?lVoh godiSnji odmor neposredno posl~ porodiljskog dopusfa, i ake> se tTu&na ~ena ·ratsporedi, odno!sno poDivremerno uputi, na radno mesto va·i:t m'e:sta tStanovanja {tst. l,·t: 13 it. 15..CJ. • .394 z:atkona). Zdravstvena zaStita za v11eme porotlaja. :Mada se porodaj smatra normalnom fizioloSikom funkcijoom Zene, ipak je neophodno da Zena racla u prisustvu strU:Cno.g ·lica. 84 Zlho;g_ medicinskih razJoga: stoji s·e ria stan·oviStu· (mada ima i suprotn.Eh 1 doSao za razliku od propisa o zahrani n.oCnog i prek'ovremenog: !"ada trudnicama tek sa navrSena 4 meseca trudno-Ce, koji je re-. lativno dugo ometao zaStitu trudnica ·1 kaji se, isto tak'o, nalazi. · samo u sovjetskom zark'onodavstvu i u zakonodavstvu drZava · na-. rodne demokratije, po ugledu· na zcilkonodavstvo SSSR-a. 8 4 U poslednje vreme sve viS~ previadava ·stan>()viSte da _"to' treba da bude ne samo baibica nego· i lekar. Tome su · razlog P,QIV~ metode kOje se uvode u vezi sa bezbolnim poroda.jem. 15. 227' I I ;I �tendencija( da je najpogodnije da se porodaj obavi u zdnivstvenoj ustanovi. . Otuda je, IogiCno, u veCini zemalja· za.:. ·poslenim Zenama osigurana hesplatna medic1nska rpomoC za ~luCaj P?rodaja Qhilo na osnovu obaveznog, odnosno dobrovolJn.og os1guranja ___:. u okviru bolesniCke grane osiguranja - b1lo da ova prav-o pastoji za sve Zene u okviru · javne zdravstvene sluzbe). ·· U FNRJ potrebna m-edicinska pamoC zap-oslenim Zenama za vreme porod:aja obeZlbed.ena je po ISV'im do1sadaSnjim propisima.ss Isto taka treba napomenuti da trudnice imaju mo.gucnost da slobodno izruberu lekara ginekologa, Sto je veoma va.Zno abzirollii na·psihiCko !lilanje trudnica i porodi!ja." No, o'ITde treba reCj .da je pravo na hesplatan porodaj u zdravstvene,j ustanovi ustanovljeno za sve Z-ene u FNRJ hell <?ihe.ira na njdhovo materijalrnO stanje, odnosno bez obzira '.aa li Su u radmom odnosu {Uredba o oihr:aCunav8.nju i naplati trO'Skova u drZavnim zdravstvenim ustanovama - Cl. 6, st. 1, t. 5 - 81. list FNRJ, bl'. 56/48). Po istim propisima zene imaju pr.avo na :be.splatno kori:SCenje u.sluga s.avetovaliSta Za trudnice. Ekonocisko obezbedenje !ene za vreme porodilj skog dopusta neophodan je uslov za efikasnost zaStite u tom periodu. B'-lduCi da radooj e i nega deteta, n8JI'oCit<> u prvitrn damlima zivota (ad cega cesto. zavisi dalji zivot i zd<avlje deteta), 85 U Cl~ 27 t. 1 pod 2 Zakona o socijalnom osiguranju radnik.a i sl11Zbenika ~ SJ:4!st, br. 65/46; cl. 4 u vezi sa cl. 12 Zakona o" .socij~om osigurailju radnika i slu.Zbenika i njihovih porodica. Sl. hst br. 10/50; Cl. 16 t. 3 Zakona o zdravstvenom osiguranju radnika i slutbenika - Sl. Jist, hr. 5!/54. 86 Ovf11; )e zadoV'oljen i zahtev Korwencije (br. 103), koju je FNRJ rabfikovala. Slobodan izbor ginekologa moguC je na teritoriji nadleZ-nog .zavoda za socij alno osiguranje, na teritoriji drugog zavoda, odn.- u ustanovi koja je najbliZa mestu rada .dotiCno .stanovanja, i kod stacionirane zdravstvene ustanove (bol~ice, klinike) .(Cl.. 8, st. 2 i 1 Uredbe o sprovod:enju zakona). Ako Zena o~a~ere Jednog lekar3; Hi jednu _us.tanovu, ne moZe kasnije menJati, sem u opravdamm sluCajevirna (promena mesta srtanov.anja promena mesta rada, prirodne nepO<g!ode i sl. - Cl. ·8, stav 3 ist~ uredbe). 228 ' svalkako pretstavljaju valOnu, ustvari dr-OOtvenu funlcciju zene, logiCno j e i opravdano u periodu porodiljskog otsustva Zenu. materijalmo ohe~hediti. To obe~bedenje treha da 'hude u vlsi~ ni redovne -plate. Isto j·e -t<rko opravdano a potrebno i priltkom roctooja .deteta i u toku dojenja obe~hediH zooi i druge alokacije. Tirm-e ·se omoguCava ~odrnirenje osnovnih ipotreba, k.Oje se rodenjem deteta ;PO'ITecavajtu, a koj·e redO'ITni pdhodi cesto ne mogu da ohe~bede (pomoc za opremu deteta u novcu ill. naturi, pomoC .za poj a.C.anu iiShranu i sl. ). .UslovQj avanju davooja plata, odnO\Silo naknada umesto pl!h te, d. nj ihove visine izvesnim radnim ,sta:Zom, odnosno s taZomu socijalnom ostguranju, to je ,pitanje za diskusiju. To zavisiod opste razvijenosti socijalnog ohezhedooja i ad mo.guimosti zloupotrehe. Ipak, izgleda .opravdano , da pom~nuta ·uslov~ ljavanja treha sto je moguce vise izhegavati. Zloupotrehe ne mogu da hudu ni taka ·ceste niti da taka dugo traju (ceste mo,gu da budu u sluCajevima bolovarija), a materijalna pomoC;, kad je vezana za rodenje deteta, mo·Ze sa·mo da k-oristi i za..: je~nici i ustanovama socijalnog osiguranja. U FNRJ pravo na :Platu, odnosno nakitadu umesto plate, za vreme ot&ustva Zlbog trudnoCe i porodaja bilo j,e regulisano; dok riisu doneseni propisi koji su danas na snazi, putem viOO: razliCitih propisa, ·Sto je bilo uslovljeno uglavllom sistemom nagradivanja. Ustvari, Zen a· je prim.ala ·za vreme ·porodilisko~g dopusta svoj e pune prinadleZnosti, ali pod uslovom neprekidnog SestomeseCno.g radnog staZa, odnosno sa prekidima 18 meseci u posledn,ie- dve ,godine, ispun;enog do dana porodaja. Kraj tome Sarenilu uC:inio je tek Zakon o zdravstvenom osiguranju radnika i slwhenika (81. list FNRJ, hr. 51/54- ~1. 38); Prema ·uredbi o otsustvu Zena pre i posle p-oroda-ia ii 1946 g., Zend je prilpadaJo _pl-avoo na porbpo.ru za pol!"odii1ie i-z socijalnog osi,guranja, ukoliko za to ispunjav.a uslove. Ukoliko. je ta potpora manj.a od redovne plate, isplacuje joj se ta razlika. Za ·Zene drZavne &luZbenike izriCito se navodi da C~ uZivati svoje redovne prina:dleZnosti. Socijalno osigurane Zene im.ale su pravo na naknadu za platu u obliku porodiljske hranarine. Visina hranarine mogla je· da iznosi -:- Sto je zavisilo od ~broja s~varno odradenih dana u poslednjih 5 godina - 73'/o-100'/o" od zakonom od- 229 �redenog .osl).ova za novrCana davanja. ~Razliku do j:mne .snosi predU2;eCe, odnOsno U&tooova, dotiOno priva·tni [:>oslo-da;vac {61. 27 pod h Zalocma o sooijailnoon ooigluranju iz 1946' ~ S!.liBt FNR,J, h,.. 100/46 u vezi sa cl. 13, st. 1 U,.edhe -o llpro:vodenju zakona --'. Sl. list, FNRJ, hr. 1()9/47). Po Uredl>i a zaiititi trudnih zena i majki dojilja iz 1949 g. (!>recis·ceni tekst), za vreme porodi!jskog otsustva zena ima pravo na platu (uredba ne govori a naknadli, nego izricito o pravu na platu) sa ostalim dadacima prema poslu ·(zvanju) k.oji je redovno obavlja!a za paslednjih mesec dana pre meseca u kome j,e zaa>oceto •otsUJStvo (cl. 2, st. 1). U daljem tekst;u navodi se naCin ObraCunavanja plate po uCinku, po radnom Casu i meseCnom plaCanju, odnosno izriosu. Ovo pravo vezano je za neprekidni ra<l,ni st~ ad 6 ~eseci ili ad ukupno 18 m~seci ilf sa prekidim~ u poslednje dve g-odine, a ovlaSClij'e sa •.mirustar rada da, u sag!asmJosti sa pretsednikom Privredno.g saveta, -a po pribavljenom miSljenju Centralnog veCa s,indikata, maZe za pojedine .struke smanjiti potrebni radni staz sa prekidima u paslednje dve go dine ad 18 na 14 m.eseci. (P;vill). :se _cwlaSCenjima, m-eduti.m, ministar ra-da _nije korlstio.) Od prvog marta 1950 godine prava na materijalno ahe~be­ aenje .za vrem-e .otsustva ~bog trtidnoCe i porodaja, ostvarivalo se na osnovu· propisa Zakona o_, socijalnom osigu~anju od 21 I 1950 ,~SI. Ust FNRJ, br. 10/50) i rp·rop1sa koji su dopunj.avali taj -zakon. Pravo na materij'alno obe~bedenje za sluCaj trudnoce j poradaja m weme ad 90 dama; za:koitl uslavljava nep•rekidnim radnim s.taZom od 6 rneseci, odnosno 18 meseci u ·poslednje dve godirrle. Materija·lno abe~bedenje »jednako je redovnoj p·lati«, sein za uda·mic~. u kojem slu·Caju se po·viSava za 10, a·dnoono 20°/o(Cl. 22 i 23 u vezi sa cl. 17, st. 1 i 3 zakona). Pri tom se izdCito _isticalo da, ako se Zena za vreme porodilj-.skog OtsustVa ra:zJboii, nema Pravo i na materijalno obe~be­ denje za slucaj bolavanja (cl. 24 zakana). 87 . Pravo ~-~- naknadu umesto plate za vreme otsustva z.bog trudnoce i poradaj a za celo vreme paradiljskag dopusta (105 87 Vidi o tome bliZe:- Zakon o socijalnom osiguranju radnika i slu.Zbenika i njihovih porodica - sa propisima za njegovu pri- Beograd, U154, tre6e dopunjeno_ dzdanje u redakciji dra. Nikole Dilbera (str. 43 i dalje). menu~ 230 dana) garantuje &e i Zakonom a 'radnim odnosirna {C1. 63). pfi tom zakcm wpuCuje na ~J>rava iz .Zakona .o IZdravstveno.m osiguranju radnika i ,&1JliZhenika ~a 38 ,zakana -;- Sl. list FNRJ, br. 51/54, i cl. 41 i 42 Uredbe a sprovadenJu zakona - SI list FNRJ, br. 55154). · p~ odredbama Zalk.ona 0 zdrav.stvenom· osiguranju naknada umesto plate iznosi 100n/o od osnova za :r:akn~du, -pod .uslo: vom da je do dana porodaja dotiCna Zena 1spm:ula radn~ ~taz ·u trajanju od 6 meseci neprekidno ili 12 me~ecr s.~ pr~k1d1m~ u posljednje dve godine. Za one, koje ne tlJSpunJaVaJu ovaJ .staZ, naknada iznosi soo/o od as-nova za naktnadu, . . Garantovanjem prava na materijalno obeZJbede~Je 1 ~ slu: " · · kad zainteresovana Zena nema zahtevan1- radn1 sta.z <:aJevlma · · . k · niie bilo ad 6 odnosno 12 meseci, ispraV'lja se stanJe za o]e ..., ., opravdanja.s!3 _Na-irne,. gravidne Zene 'be~ -~esto~eseCn~g staza -{to znaCi ani najteZi sluC.ajevi - ·zaposlJavan]e o~ .cetvrtog lneseca trudn'oCe dalje ___:. vanbraCne majke, ostavlJene, ud~­ vic-e) ostaj.ale su za vreme porodiljsk,o.g_.otsustva· b:z. !!1~ten­ jalnog oihez:bedenja. UpuCivanje na sociJalnu po~oc:.'koJ.a ~e pretstavlja pr.av•o veC samo moguCnost,, ugla~om 8 ~1Je mog o da reSi zbrinjav~j_e maj'ke i deteta u tim danrma. , Naknada umesto plate odredUje se red.ovno na osnovu -cproseka plate sa ·stalnim dodacima i1Spla.Ceni·m za rad ~ red~v~ nom radnom vremenu za poslednj a tri meseca. Ajm J e ra n1 staZ manji ~d tri meseea, onda se prosek ?lat_?- racuna pre:n~ plati koju zena prima ad dana zapaslenJa (cl. 23,. st. 1 1 ;zakana). . · d ) · 1 eu· se Naknada ume.sto: plate (u zaStiCenGm pert~ u ~ a .1e -zainteresovanoj Z.eni u nesmanj en om iznosu 1 za ·vreme pro· · oSCu Cestili zloupotreba 88 QpTavdavanje takvog· s~nJa m?'gucn . osn•Ovu fiktivnog nije·izgledalo dovoljn,o ubedlJIVa.. Os1guran]e ~a Sem toga priradnog odnosa nije jednostavn? 1Alako prove 6vo. . Medutim man. a mogu da traiu samo tn meseca_ o~n. mes-e;ci. bzir~ davinje materijalnog 'Obezbedenja .u sh;tCaJu bolovan~a blezk~kog d · taZ a pod uslovima pr1man1a na posao ez e. , ~~e~:nj;, ~av~lo je mogu-Cnoot za z,natno CeSC-e zloupotrebe i veca (,du:9ab~f~m.a~j~~kode reguliSe jedan zahtev Konvencije btr.. ~013~ koj a kao Sto smo VI'de1· ne dozvtolJ'ava uslovljavanja rna en]a 1, nog 'obezbedenj ~ staZom. 231 �vedeno u z.9ravstvenoj usta·novi. Kao staln.i dodaci smatraju· se oni koji ulaze u sastav plate a na koje se pla{;a. doprinos za socijalno osiguranje (cl. 31 i cl. 32 Uredbe o sprovodenju za-. koria). Ukoliko zena oboli po isteku otsu.stva zbog trudnoce i porodaja, odnosno ukoliko je zbog prodaja i dalje nesposobna za rad, ima pravo na naknadu ume.sto plate,· ukoliko se nalazi kod kuce, analogno •slucaju bolovanja (u •smislu cl. 24 zakona). Ukoliko je sm·eStena u ·zdravstvenu ustanovu, pripada joj nakna:da umesto plate, predvidena za te slucajeve (CJ. 29 zakona). Ukoliko, trudna Zena, 2Jabunorn lekara, otpoCne kori.SCenje porodiljkog otsu.stva pre roka od 45 dana pre poro·daja, ima takode i za te dane pravo na naknadu umesto plate {cl. 42 Ured!be o sprovodenjri zakona)." Medutim, ruflmliloo graviJdna· zena ne pocne koristiti otsustv0 · 2lbo.g trudno•ce i pomdaja 45 dana pre porod,.ja vee karsnije, onda joj se naknada umesto plate isplacuje za vreme produZenog oJsustva pre porodaja; ali riajviSe za 24 dana. dvo, medutim, nije u sargl].asnoosti sa Zalk.ornom o radnim odnosima) koji ne predvida orbavezno otsustvo pre porodaja u trajanju od 21 dana. Isto taka, prbpisi o zdravstvenorn osigurailju l[l1"edvidaju materija1no obezJbedenje samo za period od 9() dana, dok je Zakon r> radnim odnosima produ:Zio porodiljsko otsustvo na 105 dana. Nafzad, Zakon o radnim odnosima posebno za.Stif:uje Zenu sa navrSena tr~ meseca trudnoCe, a koj a ostane van radnq.g odnosa usied likvidacije privredne organizacije-. U tom sluCaju Zena ima za V-Feme privremene nezaip·oslenosti pravo na · novCanu naknadu u visini poslednjeg meseCnog iznosa IiCno•g dohotka, odnosno rplate, bez obzira da li ispunjava UJS'love koji se p.ropisima tra·Z~ za ova pravo. Analogno tome, ana dm.a m-a~ terijalno obezbedenie za vretne porodiljsko•g dopusta (cl. 70 Zrekona .a radn:im odnors1rrna). 91 MeQ.utim, ni.-ovro niie prec1vtde90 Ovim je regulisan i zahtev Konvencije br. 103, kOja zahteva obeSteCenje Zene i u naved.enom sluCaju. 111 Te su· Zene pre dono:Senja Zakona '0 radnim -odnosima imale u sluCaju porod:aja samo pravo na zdravstvenu za.Stitu, Cime su bez svoje krivice dolazile u vrlo teSku situaciju. 2.32 . . Zakona o "'draVlStvenom osiguranju, koji odreno prop1s1ma 1 " · duju ,samo to da iPTavo .na naklnadu umesto plate. ~a s ~uca] trudnoCe i porotlaja pripada ~enama kol~ su p~l~re~e~i~ iz.van radnog odno•sa, u.z usi.o:v da po posebt_lmn ;pr.opl!srm~ povi ' . - maju m~terijalno oibe:zjbed.enje. Verovatno Je- ~a. ~2e se s slucajevi nes,.gla:snosti propisa uskoro uskladlh." . U . &a materija1nirrn <>bezbedenjem za slucaJ tr':'dnoee . .ora~:~a treba pomenuti i druga materijalna davanJa s~m ~~krnade· umesto plate. U periodu. racionirano.g ~n~l?devan~a, trudne ·Zene i majke dojilje imale su pravo n_?- poJacano snabdevanj·e (oviro. pravom koristile su se sve zene, a ne samo zene u radnom odne>su) ..Sto se tice drugili davanjal po osno':uh •. da su ·to prava ug avnom- SVl' sOcijalnog osiguranja, treib a rf"'.ct . . . " d ta osiguramika. Kad su u pi.tanju . . ost~ramtcl zene, o~ a :ika ~_,~··CaJ· prava, u , n elk' nn ;:;wu. evirrna ' nesto S1l'a ad prarva oS'llgUI muSkai-aca. · · . a davamJ' a ulazile su, po- Zakonu o so,cij alnorn: _o:stg·uU ov , h u deteta 1 Jedno. iz 1946 go.dine novCana po·mnc z.a ran . , ranJU · ' p · hranu deteta kratna potpora za opremu deteta. omo,c za " d da!lla zaposlena Zena je primala u toku tri meseca,. pocev O· , iz kad je prestala primati porodiljsku hranarinu. Ta pomoc .·ta l. e 100/o ad normirane srednje d.nevne z.arade o~raslo:g nos1 . . d g zskona o soclnekvalifikovanog <radnika (cl. 27, t. 1 po . _, 13 posledc . . Sl list br 65/46 u vez1 sa ·c,. , jalnom oslguranJU . ? . Sl r f br 100/46). ni stav Uredbe o provoden]U zakona ~ . ns ' . d t t . osila j e des€toJednokratna pobpora za opremu e ~e a IZn a1ifirkova!'loi&brukli i:znos sre&ntl.e dnevne zarade -oldrraslo~ n~ .k ("l 27 t 1 pod v Z~kona u vezl .•a cl. 13, st. 2 nog ra dn1 a .c · , · . k-idnirn staZom uredbe). Oba davanja bi1a su wslovlJel'a ~epre I drn" dve od 6 meseci, odnosno 12 meseci sa prelndima u lpms e• Je godine (cl. 27, t. 1 zakona). . ·d _ . . ·u od 1950 godine za rzao 1e Zakon o •&ocijaJm.om osJrguran] ' , ·.. 'd ·m ... .adi ova p1rava, 'p '" .c" emu. J. e. kao iznos p'OtpQ•re. ma}Ct OJ Jll r u . .• N k itanja zdravstvenog osigu.ra• 92 Vidi: Gozjkaokonv::mJn'oov~~dni~ ~d~osima, »Socijalno osiguranje«~ nJa u vezt sa sv. 2-3, 1958; str. 5--8. · 233 IU �pojacanja ~ane 'oc!redene 6oo din mesec • Zakona o Socijalnom osiguranju. (cl. 27, st..· 1 b-e o materi' alno · . u vez1 sa- cl. 6, st. 1 Uredslu~benil<a --= Sl. tis~~~~ ~a decu .radnika '_(namestenlka) ; leta iznMi dlut' 2 , r. 101/49). Pomo·c za opremu de- . un'Clbe) me . .000 d'IIll (cl. 22 zrukona u vezi sa cl . 4 dana . . . a pomoc, po pravliJu, po~e se unapred - , me~ec r:o T ;m, ;~~::~~r:~~:~;:r~~i~~a~=d~~·:~~~~o ~:·~:~:a z;:~ . Gornji propisi derogirani .su, medutim Uredbom a dod . '. na decu (Sl List, FNRJ b 48/51 ava samo jednokratn : r. 5), kOJOm se uslan<>vlja8 000 "''('" pomoc za opremu detela u izme>su o.d . ''"'uara ·~'· 2, ill. 25 u vezi "1 12) . prava ria .ovu , ;"< • .., sa c · · Uslorv za sticanj·e . P<>m_oc Je ,radm staz od godinu dana n~rekidln~ od nosno 20 mesec1 sa p kid. · "''..t' ' i <'!. 13). ' re Ima u pos]ednje 2 .godine (Cl. 10 <lllllla ! nJ'up~l p:'oitsivtm1'm _propisi~a (Zakona o zdravstvenom ostgura' · , . ) ,zene OSJgllii'amici k · . . .stvenu ZaStitu (u s . • - ·one }ffiaJu PII'avo na z:dravmis 1u c 1 9-11 zakcma) im · pomoC za opremu 8 k · _a]u pr.avo na Zene nije usloVlienov:ta~g novoro.cle~o,g deteta. Ovo pravo za nika k . . . om (za razhku ad muSkarca osiguraza ' OJem Je za sticanje ovog pra'Va potreban sta·Z). Pomo.C oprernu novorodenog deteta i·znosi 8.000 dinara . - . d za svako novorotleno dete (cl 43 dll 1. pnpa a na) U ·sluCa ·u d . . UJI'e . ·e o sprovod-enJu zako-~ o~oC 8 e ·. J , ~ ma]lka ucrnre Hi se· dete ne lllala.zi ko-d nje ~ ' ~.pla·~uJ_e ocu, odnosno lieu kod ko.ga se dete nalazd' omo6 se lspla·CUJe maj-ci i za va :b " d .. jeno dete do 6 meseei n ra.cno ete, kao i za usvo, ZlVota, .aka za to- dete nije ve~c isp'laCena la po-moc. v· Porno.(: za opiTemu deteta da. e . osnovu nalaza -i ocen . . J se po pravilu unapred, na -se pomoC traZi o rode ~rgan~ ]avrne Z'dtaVlstvene sl~be. Aka ra da je dete- zl:a rod:~~ d~teta~ potrebna j,e potvrda matiCapravo na pomoC sti-Ce i (s 3~ ~I. 74 zakona). To 2lna,C.i da ·se vraCa se u sluCclju rodenj u s ~CaJU s~rti deteta, odno.S.no ne Umesto u novcu, po·moC :em~ ~o-g de~e~a {!st. ~~ ill. 41 zakona). _pravUnu negu rdeteta« Hi -d I? ~ . .dati 1 u obhku apr-erne ·»za ' e Imicno u novcu a delimiOno u , :234 i 'opremi, s tim da ·-uktllPna vrednost od.govara pll'Dipisanom iZnosu u novcu. 0 tome reSav.a sr.eSki (gradski) zavod .za sacijaln:w oslguranje (st. 4, cl. 40 zakona). Ovde jos treba dodati da se decji dodatak ispl<>euje takotle -za svako novorodeno dete od prvog dana u iduCem mesecu, uz uslov da je ispunjen potreban radni sta.Z, Sto, naroCito·obzirom na njegovu visinu tako-d.e pretstavlja materijalnu pomoC majci, u momentu 'kad joj je bna · vrlo potrebna. Po propiSima o decjem dodatku, koji su danas na snazi (Uredba o izmena:rila i dopunama Uredbe o dodacima na decu - preei®cen tekst - Sl. list FNRJ, br. 36/1955) pravo na &ticanje deCjeg dodatka nije za samohrane majke uslovljeno staZ.om (st. 3, Cl. 27 uredbe). · c) Z as tit a u period u do j en i a. Obezbedenje moguCnosti za dojenje deteta sadrrZ.amo je ug~lavnom u odredbama ko~e daiu pravo mailk:ama kode doie svoju deem, na prektd rada da bi mogle oba'Vi1i dodtmje deteta. Ma;j.i\ino m~eko smatra -se u medicinJskim krugterV1ma kao nesurmnjiv·o najibollji i naj:sigurrnijl naein ishrane odo:i·Ceta, mada s.u na poliju veSta·Cke ishrane ,postignuti veCi znaCajll1li rezuJ.tati. Prema tDIIDe~ Cini se da je po.tprunq opravdano i potrebno omo~g.-wCiJti maj.oi da .sama doji svoje .dele. Pitanje kaliko tre'ba da traje isP.rana dojen.Ceta dojenjem, donekle je sporno i u medic'inskim kru.govima, kfio 1 pitanje ibroj a dnevnih obroka i ra:zanaka izmedu dva doj enj a {naravno, sve to u sluCaje;vima kad .je dete normalno razvdjen.o i zdravo). · 'Sloga i:ogleda najpogodnije da se obezbetlooje dojenja regulise na osno!Vu najverodostorjnijih nauCniJh Postavki, u ·,olbliku minimalnih normi u udno.su na du.Zinu tra:janja prekida r·a·da i njihov broj, uzimaju6i u o1btz-ir da ·postoje rarzECiti morilenti koji zahtevaju razliCito detaljno regulisanje (tra.dd.cije, udaljenost mesta rada ad mesta stanovanja, saobr·aCajna sredstva, 1 broj i raspored ustano'Va za dojenCad itd.). U ~:.v~kom sluca;lll, IDajd se mo1ra omoguCiti kao mini.mUJm za dojenje pola Ca..sa. Ovi hi. razlo-zi govoriH da je bolle ostaviti detalinije rerguHsanie tih p~tanja ko1elktivnd.nn ugo'Vorima. odnoiSrlo radnmn redu (,pravilima o radu i ·sl.) svakog preduzeCa, uz 1pretpostavku da se to pitanje regultse na odgnvarajuCi nal:in i uz korisultovanje lekara·- struCnjaka. 235. �U 'svalkam sLuoaju, llrebalo· lb'! ·ostavl!ii mogu6ruoot majci cla . maZe, u izrihnnim !SluCajevdma, a' na osnovu uverenja nadJeZnog lekara 18pecijaliste, dojiti dete u onim raJZ.macim;a i u onolikom trajanju koliko to lekar odredi. Meau1lm, u pravu. majke da prelcine rwd ~radi dojenja deleta ne iscrpJ.jruje se rp·ravna moguCnost da. se pr:orpi5:ima obezhed.i dojenje. U siLucaju kad je mesto rada Ud<>ljeno od mesta stanovanja, .odrioSno mesrta ISilleStalja dojenCeta, sa101bra•Cajne pa@dke; sl. looe, tteba svakako nastoja!Ji da 'se doaenje ·obe?'bedi truko Sto Ce se maj·ci om·oguCi1Ji ii'ad sa Skrat!enim radn~ wemenom, Sto je PO'cetma et,.pa u rooavanju pltanja nege deteta do dve, odnDi>na tl'i godine, pitanje koje ·cmi •rz Pir<>blema u za.Std.rbi materdinsttva zau;>o·slene;; Zene, a ·o ·Cemru Ce kasnd..j·e billti reci. Sarno po sebi se raZJ,.Une da davanj'e m•OiguCnosti zaposl~ nim majlkatna da doje, odnorsno hra-ne SV'Cllju odeou mora· hiti vezano· sa potpuni.Jn ek-onomskim obezbed.enjem Zene, §to znaCi da ta povlastica ne ISiffie da akonoinski pog.o-di Zenu. Za t() govore i moralni ·ra:zJlo·zi, a 'Sem toga ova je uslov da &e tim pravom Zene koriste. , , Zabrana obav!janja izvesnih pas!ova u. toku d.ojenja jednako je potiebna kao i za vreme graviditeta. To, dakako, ne znaci da se ti olucajevi paklapaju. Poslovi kaje treba zebraniti u ovom periodu uglavnom su vezani za rad sa otrovnim,. odnosno Stetnim materijama. 93 Taj krug iposlova mo.Ze da bude. u,pojedinim ·sluCajevima Siri, kad .se rac1i o majci sa sp·ecijalnom fizickom i ;p>sihlck,om 'konstitucijom ili o zdravlju deteta. r u tim sluCajevtlna majci treba ostavitd moguCnost da, na osnovu lekarskog u..z,trenja nadleZnog_lekara 51Pecijaliste, traZi preme.Staj na drugi posao. Pri tom je vaZno, analogno sluCajevima graviditeta, da joj rad na novom radnom mestu bude· ~edn~ko plaCen kao i redovni ili ra.b.iji posao. 93 Da je rad pod izvesnim uslovima, naroCito rad sa otrovnim materijama f·-isparenjima, Stetan za majke dojilje, tvrde svi autori koji se bave tom problematikom. Tako·. pored 'Ostalog, dr. S. Lajovec navodi: »Mnogi industriski otrrivt, naroCito rasiv'ori,. prodiru preko placentne-- barijere i Skode embriju, a mnogi se izlu.Cuiu rS·a maiCinim mlekom.({ Op. c?.t., str. 110. Prof." dr. Mi•loSevi-C takode navocli: »Ziva prelazi u mleko i dojenjem intoksira novo- rodenCe.« 236 Op, cit.~ str. 90. , · Zab1'ana prekiovremenog i ·· nocno g ada •. Obzirom u domaT· t ada na novo 'sem rada na radnom roes u, r opterecen]e zene ' . s . do"en·e· deteta) i neaphodnOISt da ·Cinstvu, nege deteta, JO 1 J J . rm· a prekoweme. b d . fma uz dete u prvrm mesec • .maJka u e pr1su , . d neminovno loSe utiCe na zdravlje ni rad, a pogotovo no·~l ra ' . n ·zdraV'l'e deteta (ne do_. majke .(premarenost, lSCrpenost) 1 a dJ valJ. an kvantitet . d .. gu u odred.eno vreme, ne o blVa o re.. enu ne .,: m1 k . I) Zato treba hemslovno i loS kvalitet ma]'C1no~ e a 11 s... tlenama u periodu lak..; ·zaJbraniti noCni rad svun zapos en1m , • v tac~e.FNRJ aU~~d~ obez!beaenje doj.enja rrije bi_Ia predviaeno b m. o· atsustvu Zena pre i P·Oisle p-orodaJa, l'Z 1946 g.d, N . o . . b"l · u tom pogle u. a]toku kasnije.d ve godinells~lJe 'uo pur.':!'::;,:, Ministars.tva rada . · ·t · egu ' ano P '-"''v~... pre Je to pl ~J~ 3 1948 (»V]esnik rada«, 'hT. 4/194S, str. FRNJ Up 560 o . ._. 203) U hr. utstvu se lZTiclto. navo d" d a . rekid 'Za ,dojenie tre1 P p k"d · d" k 3i1Pocasa rei• S ~:e:: d~s~iaKZ~~~~~ id~;o~~r::~~ ::~ii~~~~: ~o~~~i~o: •. tim da .•• o.dred1. 1 vrlaeme. ': trrlba taikode Vtod~tt TaCuna d t dnoona J asa~ pn cemu o . ~ s~o~~C~j~im sredstvd~a i stvarnoj udaljenosh. . . •. ·· · re gulisana I tek proplSlma Obez!bedenje dojenja op~n:mJ~.J~ . rva i druga 't"t· _P . ·a za:s.11 ~-dnih zena i maJki doJllJa . ,{1949t g.). p 1tanJU 0 b ez,.~.u. · · uredba iz 1949 :posveCuj~ znatn~ pa:z~~~m~mna razliCit na.Cin lbedenje-dojenjacgarantuJe·se SVlm.m d u dve smene) a U . . kid . kr ., e 0 radno vreme 1 ra ~re 1, s ac n ci -o·d dana porod.aja. Medutnn, 8 tr~j.anju ad 6, o~~os~o ~e~~ i zavisio .je 0 _a_ razliCitih fa:k<lhrm tog !P;atva ~l~c;gJ! ~a li pri preduzecu iii u blizini predutora a narOCl o o _ . . il 'e sve do'k nije 1stupLla zeca postoje joole. Talkva 8ta;ei ·~ o dnama Uredbe o zacstiti ~~J:~~.~~e~b:.alk~~j~f;, Zj~a ag~a~~~:~~~: 20 1952 b 27/52 - stavljena van snage a onom , . d r. . . · ma), koJom Je za ma]'ke doJ'ilJ'e uveden rad sa skracen1m ra - nimFir:"";;::'~~~bi a za&titi trudnih zena ~ m~j~~~!oi;~:t)u :a~= nom ~&luZbenickom) odnosu iz 194~;;_~~- ~~~:c1radi dojen'ja po ka doji!ja lmala tSat~, s pravilu sva}ta tn Je prav~~l'~a dojenje mara .biti obe"be- . 237 ! �deno vrem.!> od pohi ca;saY' Medut· . .. . . . mogu trajati duZe od 2 sata rm, rpre~dr. ukupno ne radi najmanje 4 sata. Obziro~ odnosn~ ...zena Je obavezna da ldkac1je jasaJa i sJ hil . n~ razh~te uslove stanovanja. SCenja ovog prava "AxoeJ·esudptredv:delne !l razme vavijante :koll'i..:_ . · e e u Jas ama prd. pred e' .k. rma pravo na prekid od 1 . uz cu, maJ a kara i duZe Ako . po a ~ata a, rzuzetno, po nalngu le-: odreduje duiinu to~r:r~j:~~~zecu k~:m~ jasala, onda direktor· kida. Vreme prekida rada ra·~~e I. a :vre~e ko~iSCenja pre-duzeCe, a na teret socijalnog .osig~r~!J~1a k~acuna I plaCa pre-na redovncnh radu. ' o vreme provedeno t: Za propise u vezi •sa d · · · . na je, medutfun odredba 'kOJ~nJ~m rz t?g period-a ij{arakteri·stiC' OJa Je odrazavala stav · rna, odnosno stimulirafa rna 'k d . d prema Jars1a-majd koja ne donOsi dei-.e J .e a o_nose dete.u J~sle. Nairne; zdravo i za to' postoje ~ Ja~l~ prl p_reduz,ecu, Iako je dete· se odreduje uz sagl~sn~asot r~cda,knel moguCnosti, prekid rada. . . . , Sln 1 a ne organizac·. t k d JOJ ·ostane IDQ·guCnost za dojen. d t - . lJ~, a o a sata, ali joj se daje pl~t Je e eta ~ tralamu od po1aiznositi najmanie 4 Casa)a. sam~.za obav~le~ rad (k:oji mora pola casa (poslednja aline/a p~e ~~ za do]en)e u trajanju oct . ?vo je ustvari 'zna,Cilo prisiliavanJ·e prihskom da donosi dete u jasle.gs . majke ekonomskim· 94 U ·vezi s tim reguli · . · .. vanje s:indikata Nairne ~=~ ,~d mteresa Je pomenuti sudeloMinistarstva rada Gla~. d JUc~ z~ osnov pomenuto Uputstv.c>. ~istarstvu rada FNRJ ~e bo\ Sl~d~ata Sr~ij_e predloZi'O je Milzmedu dva dojenja od 3 . u .. u ucim prop1suna skrati razmak vezi s tim obratilo po cas~ na. tn_ Casa. Ministarstvo se u tralno vece je odgovorilo ndom v~ smdlkata za miiUjenje. Cenobliku bbaveznog reSenja [poa ksma. ba' .da treba doneti propis u zumu sa sindikalnim or ·~i ?~e I uprava poduzeCa, u spora-donosila Posebno reSenje go ro:cikarr~ za ~vak~ konkretan .sluCaj radi da bi, uzimajuCi u obzir e ~ ·o sati_ maJka dojUja treba da Cajne p.rilike stigla da doji d ~dalj~ost stana ili jasaLa ·i saobra--ni.srt.arstvu ra'dcl FNR.T br VIIe :a:~a a 3 .sata. (Pismo CVSSJ MiJugos1avije.) . od 5. I 1949 - Arhiva CVSS o:; Prva uredba (od aprila 1949 . Sl ·. . tom pog1edu nepravedno eksk1 . . lrst, hr. 31/49) bila je u. slednja reCenica s.tava 1) majk~znn~. a . Pr~!D-a Cl. 4 uredbe (pona prekid rada radi dojenja k dOJilJ~ niJe_ uopSte imala praV'o.·. _postojale jas:Ie ii .ako j_e de1:eahyl~u pdrn ·preduz~, od~. ustanovi, z avo..Ovo Je Potvrdivalo t 238 d; Om-trai Sem prekida rada radi dojenja, Uredba iz 1949 g. predvi~ dala je -joS dve mo-guC:no~ti za majke dojilj.~ - rad sa skraCenim radnim vremenom i rad u dve sniene. Umesto prekida rada radi dojenja, majd dojilji se moglo dozvoliti da radi sa skraCeni~ radnim vremenom u trajanju od 4 Casa. Kor:SCenje -ove moguCnosti uslovljava se sa dva uslova: ako bi zbog udaljenosti mesta rada, odnos-no ja-sala, od mesta stanovanja prekid trajao du.Ze od dva sata, odnosno vreme provedeno na ra-du trajalo manje od 4 Casa, i ako maj"ka dojilja nema nikoga u domaCinstvu ko hi negovao dete, jli je maika optereCena sa vi~e dece. Sarno u tim sluCaievima maZe direktor, odnosno na,dlleZni rulkovodila-c, i to uz saglaJSnost ·sindikarlne pod.ruinice, odobriti majci da radi sa skraCenim radnim vremenom. Plata. za ovakav rad sa skraCenim radnim vrem_enom iznosi 75°/or-edovne polate.96 Rad u dve smene (Cl. 7 uredbe), uz ipreUpostaVIku da preduzeC:-e radi u dve smene i da to procffi proi.zvodnje dopuSta, omoguCava6 je Zenama kojima nije -odgovaralO" da prekidaju rad radi dojenja, a koje nit;u htele.da rade sa skraCenim radnim vremenom zbog smanjenja prinadleZnosti, da ipak pruzaju detetu potrebnu .negu. Nezgode i za majke i za preduzeCa, a naroCito u ve.zi sa smanjenjem blro1·a jarsala, -dovele su do 1zmena p,r-opits.a u veii. sa obezbedenjem dojenja. Uredbom o izmenama i dopunarna Uredbe o zastiti trudnih zena i majki. dojilja u radnom ~slUZ.be­ nickom) odnosu (Sl. list, FNRJ, br. 35/52) za majke dojilje ObjaSnjenje Ministarstva rada FNRJ br. 512.5 od 23 IV 1949, t. 2. (»Vesnik rada«, br. 5, 1949, str. 203). To znaCi da su pojedine Zene iii morale da donose dete ti ja.sle (bez obzira da li su imale nekog u domaCinstvU kome su mogle da povere dete, da li im je mesto rada vrlo udaljeno od mesta stanovanja, i bez obzira na saobraCajne prilike) iii da se odreknu d'ojenja za vreme od 8, odn. 9 Casova. Ovakva odredba imala je ustvari osnov _u tom Sto su preduzeCa. odn. ustanove ulagale vrlo velika sredstva za otvara- 1 nje i odr:Zavanje jasala, a one su, u poCetk.u, Cesto bile nedovo1jnoiskoriStene. Vidi: BlaZenka JY!imica: DeCje ustanove -u pod-uzettma. _:_ velika pomoC majci radnici, »Zena danas«. br. 50/1947. 96 Nacrt ove uredbe · predvidao je da majka dojilja u sluCaju rada sa skra6enim radnim vremenom ima- pravo ria platu samo ~ efektivno obavljen rad ..Medutim, Centralno ve-Ce sindikata je· stavilo primedbu da pla6anje treba vrSiti kao da Zena ·radi 6 Ca-oova. (Pi..smo CV sindikata Ministarstvu rada FNRJ, br. VII 1075 od 26 II 1949 - Arhiva Dokumentacija CV SS .Tugoslavije). 239 �.uv~den )e .-f~d sa skraCenitm ra~im. ¥remenom, redo~o koji tra]e 4 casa. Izuzetno, n.a poslovrma za koje je Zlhog poserbnihA' uslova ra~a pose?nim propisima odredeno redovno radno ~r~e ~race... ad 6 casova, skraCen,o radno vreme za majke doJllJe traJe ~ casa. Rad_ sa skra.Cenim radnim vremeriom obavlja se po pravdl~ ne?rekidno, a sa rpreilddima samo u sluCaju kad se ~~;te .n~l~ ru Jaelama rpli. rpredU1ZeCu dilii. u stoou u nepo1Sr6dn?J b-hzm1 ·mesta zapOI&lenja. Pravo na rad sa ,skraCenim rad... . n1m vre:nen9m traj e 6, .odnosno, po oceni nadleZllog Jekara, 8 ~esec-1. P~avo na rad ·sa sk.raCenim radnim vremenom {koje tra]e polov1nu radnog vremena) "Za majke sa. decom dn 6 o?nosno iz_uzetno ·~o 8··meseci, garantuje se i Zakonom 0 :tad~ nrm..?dnosnn~ (koJom ;m - od 1 I 1958 - ·stavljeni van smage ra";'J1 prop1s1 - t. 6, ,(!]. 417). Zakon takode izri.i!ito kaze (cl. <it ~5 .1 6_6) da :s_e rad sa rslhaCenim radnim vrem€1!lo·m u tim sluca]ev:~a pnznaje u ~adni staZ kao redovno radno vreme. To (kao. 1 .1zo.stanak zbog nege deteta i porodiljski dopust) izrlcito . pomm)e 1 Zakon o rpenziskom osii[uran.ju {t. 2 iCI 24 i st 1 t. 2 'cl. 25 - Sl. lJlst FNRJ, hr. 51/57)." ' . . ' n7 K 1oliko. je moglo da se utvrdi prema raspol,oZi'Vim izvorim·:;t, pr,avo ·~a 4-satno radno vreme za majke dojilj-e sa punim prinadleznoshma kao da rade norrn:alno radno vreme, samo je kod nas zakono!D ustan~vljeno. Jediho. je, kao Sto g.e videlo, bva moguCnost b1la predvtdena tumaCenJem prvih odredaba o za.Stiti Zene za vr:=:me trudz:oce i porodaja, neposredno posle Oktobarske revoluciJe u, Sov]etskom Savezu. Isto taka zanimljivo je da 1Se to ne P.os~vl]a kao zal)tev ni na razliCitim i mnogobrojnim naciona_lm~ 1 J?e~tt;'l~rodnim sastancirna, gde se, ina.Ce, op.Sirno tretiraJ~ pitaUJ.~ _zas:tite l!laterinstva, i gde se uvek konsrtatuje problem m~Jke doFlJe 1. ~e sa detetom doo 2-3 godine. U liter~turi, koJa ;nam J.e sta]ala na rasp~loZenju, ,~reli smD ~ irpak na jednom mes.tu sa .tim zah_tevom. V1d1: Dr. Ludwig WeLssauer: VeTbot der Lo~~aTbezt '!'eThezTa~tet_en Frauen? (Miinchen, 1929). " . Davan]e mogucnosti za 'prelfid rada i u sluCajevima Cetvo:ocasovnog radnog vremena ne izgleda opravdan'o. Time se sem ~o se_ om_eta_ pr<;>ces pro.f~':odn:je, daje nepravedna privilegija' maj,1.~a ko]e su m~C·e privllegis.ane blizinom stanovanja ili smes aJem deteta u Jasle. 99 .~redba o .odredivanju i o prevodenju pen:zija i invaHdnina (preC:sce~ t:~st) iz~iCit~ navodi (Cl. 27) da se r.aCuna u radni staZ za stican]e 1 odred1va11,Je prava na penziju i vreme koj · ~ ra.dnim vremenom f~~v;}:R~~ b~~~~~~-skraCenim Lt'ad.i doj~jaz~~f.- Za. vreme rada sa s.kraCeniin radnim vrem.enom majkama. dojiljama pri<pada redovna plata sa svim dadacima za odredeni deo vremena. Za deo vremena van rada majka dojilja ima pravo na nakna.du ·(na teret socijalno.g osiguranja) u punom iznosu (1000/o prinadlemosti), ako ima radni sta~ od nepr<!kidnih 6 meseci,. odn.os.no _sa .pre'kidima 12 meseci u poslednje dve godine, odnosno u ·tsmanjenom iznosu {80°/o redovnih !prinadlezrwsti), ako ne lspunjava tr.Zeni stall (cl. 39, st. 1 Zako" 100 na o zdravstvenoon osi,guranju). U slucaju da se majka dojilja u periodu dok radi sa skraCenim radnim vretneno·m r3.Zlboli, tada umesto dela naknade, koiu prima za odredeni deo radnog vremena, prima naknadu umesto pia te po propisima o nalkmadi za platu za vreme iboJ6vanja (prema Cl.. 24 i 25 Zakona o ~dravstvenom os\gurahju). Najzad, treba joS reCi da ne utiCe na za,S;titu majki sa decem do 6, odnosno· 8 meseCii, to da .Jii. majka d<>ji :<1ete ili ga ve.9tacki 10 hrani. Izvesnu nejasnost, koja je r.anije postojala \ otklonio. je Zakon o radnim odnosima jasnom formulacijom prava na rad sa s~ra.Cenim radnim vremenom radi hranjenja deteta. Zastita zdravJja ma;jke dojli]je 'i deteta ..,stvaruje se pozi>tivni·m propisima samo zabranom nOCnog i prekovremenog rada kao i zabranom uput:i:vanja na privremeni rad van mesta stalnog zaposlenja (ova zabrana s8.d.r.Zaria je u istim odredbama koje su navedene u vezi ·sa zahranom tog rada trudnicama - cl. 68, 71 i 72 Zakona o radnim odnosima). Nije, medutim, opravdano, Sto se, analogno propisima u pogledu gravidnih Zena, ne zabtanjuje oibavljanje. izve.snih stupio na ,snagu Zakon o zdravstvenom osiguraisplata za neizvrSeni ,deo rada za vreme rada sa skraC:enim radnim vremenom radi dojenja, vr:Sili su se po odredbama (st. 3, Cl. 5) Uredbe o zaStiti. trudnih :lena i majki dojilja .iz i9n2 godine (81. list FNRJ, br. 35/52), i uputstvu za iztaCunavanje redovne plate u smislu Cl. ·20 Zakcm.a 0 -Socijalnoni osigurtinjti (Sl. list RNRJ, br. 18/52). 1 101 Tako napr., Josip Bole navodi ,da Cl. 39 Za ktona o zdravstvenom osiguranju izriCito propisuje, da pravo na rad sa skra6enim radnim ·vremenom ima samo majka koja sama do-ji dete, a ·ne i ana koja ga veStaClci hrani. Vidi: Josip Bole: Prava po Za- uo Dok nije nju, oibraCrm i konu o zdravstvenom osiguranju. u stuCa1u trudnoCe i porodaja; »Zdravstvena 1 socijalna pOlitika«, br. 3, 1955, str. 46. 16 2ena u radnom odnosu 240 241 �poslova i majkama koje doje svoju decu (u ovom slucaju ne i za one k6je vestacki hrane decu). Ovde joii treba reci da majka za negu obolelog deteta koje doji ima pravo da izostane- sa posla do 14 dana, 'l'.tz pravo na naknadu kao u sluCaju bolovanj a. Ova se _, vreme mo.Ze pro<tdu.Ziti do mesec dana na predlo.g ·nadle.Zno1g lekara jayne zdravstvene sluZbe, a du.Ze ad mesec dana na predlog nadle:Zne lekarske komisije (Cl. 69 Zakona o radnim odnosima i St. 1, .CI. 33 Zakona o zdra-VI.Stvenom osiguranju). d) Zasti ta zap oslenj a u celokupnom zastiC en om period u. ZaStita zaposlenja u periodu .graviditeta, porodaja i .dojenja neophodan je uslo·v za efikasno provodenje zaiitite materinstva. Mada se, i medun'""'arodnim kodeksom rada i u veCini zako_, i10davtstava 'Za.Sti;ta zap.Oslenia _olbeztbeduje !Sarno za vreme porodilisko.g dopusta, ne mo.Ze se smatrati da je to dovoljrio~ · Praksa je pokazala da na ovom pitanju najC.eSCe do,la2Ji do izraZaja »druga strana medalje« u vezi .sa zaStitnim zakonodav.stvom za Zene: Cesto se deS.ava da Ci.m graviditet postane vidljiv, zaposlena Zena dobije otkaz. Isto tako. Cesto se daje otkaz majkama dojiljama bilo neposredno po povratku sa porodiljiSkog otsustva, bilo,,neSto ·kasnij'e, Ustvari, moglo bi .se reCi da ograniCenje zaStite zapo:Slenja samo na period porodiljskog doprusta znaCi povladivanie intere,su po.sJodavaca. Procenat moguCih. zloupotreba (Sto se, uglavnorn smatra kao razlog, pogotovo- u sluC:aievima kad se materijalna davanja ne uslovljavaiu radnim'"'StaZom) niie srazmeran guhicima koji nastaju u vezi sa re-pTodukciiom trudbeniCke porodice, pogotovo u zeml}ama u kojima j e Zenski rad van ku·Ce piivredna d dru.Stverna rpotreba. 102 StoRa. b;gleda .opravdano ·zakonom zaStititi Zenu od moguCnosti otkaza za celo weme ·graviditeta i u celom Periodu doienia, sem iznimnih s1uC:ajeva kad ie u- pitanju o·zbilina 'krivica Zene. 102 Zahtevalo bi posebno studiranje, kakve sve posledice nastaju kad se Zene nadu u situaciji da ostanu bez potrebnih sredstava za Zivot i neophodne- zdravstvene zaStite u tom p_eriodu. Pitanje je u· lroliko s~IuC:ajeva nije to za zajednicu i efektivno skuplje, obzirom da izvestan procenat i tih Zena i njihove dece padne na teret zajednice. · 242 u vezi sa zaStitom zaposlenja, sein zabrane otkaza, po:trebno je ohezbediti Zeni iposle ·povratka na p-osao i ·rad na iStom radn.om mestu. na koje-tn .je radila i ranije, odnosno n~ ri:tdnom mestu koje odgovara njenoj kvalifikadji i · koje j~ pla~eno kao i radno mesto na kojem je radila pre odlaska rta porodiljski dopust. To, naravno, ne va.Zi u- sluCajevima kad se radi o radnim m.estima-· na kojima· bi rad maike koja doji. Stetio njoj, odnosno detetu. Ukratko rel:eruo: zaSrbilta zarposlene Zene u u.Zem smislu ne bi trebala da dovede ni do kakvih po~, sledica koje bi ustvari znaCile ekonomsku diskriminaciju prema _zaStiCenoj· Zeni. U ·FNRJ zaS.tita zaJposlenja za vreme trudnoCe, porodai·a i dojenja regulisana je relativno kasno, te'k uredbom iz 1949 godine fcl. 10). Zastita obuhvata ceo period trudnoce i cet> zaStiCeni .period dojenja ·(6, ·odnosno 8 meseoi). Po navedenom propi1su uredbe, otfkaz trudnof Zeni i majci doiilji bio je dozvolien samo »ti :SluCaiu niene krivice«. Medutim,- 'ureclb'a o zabrani zapoSljavania Zena i omladine na odredenim poslo'111ima (1952) ·ponawia zrubranu ">ftka•za, alo ne navodi da ie otkaz dozvoljen u slueaiu krfylce dotiene zene (cl. 4 uredbe). Iz ovog bi se mo.glo zakliuciti da j'e rpo propisiml;l, koji su do Zakona o radnim odnosima bili na snazi, otka:z trudnici i majki dojilji bio beZI1ls1ovno za,branjen. 103 Zakon o radnim -odno.gima predrvi·da rup9CJilru:fmu zalbranu Ot- · kaza trudnici i majci dojilji sa detetom do 8 meseci (cl. 330, t. 2). Medutim, to ne znaci da radni odnos trudnice i majke · dojilje ne moZe .prestati na drug.e naCine koje ZJaikon predv~d:a_, kao u slucaju sporazuma ,fill. 316); lstekom vremena za koje je osnovan .sporazum na odred:eno vreme. ili na· probu (Cl. 340); po sili zakona (cl. 343, t. 1, 3 i 4); ·samovoljnim napu"tanjem posla (c!. 342); na osnovu pravnosnazne odluke disciplinskog suda kojom se .radnica kaZnjava obpuSianjean iz IPrivredne organizacije (Cl. 342) kao d na oenovu ohlmza u olui\agu likvidacije privredne organizacije. Medutim, u ov<?m p.o.slednjem sluCaju zakon materijalno Stiti Zenu, time 5to joj garantUje za ceo period trudnoCe n_aknadu umesto plate u celom izno10 3 Ovo mi.Sljenje zastupa 'i dr. A. BaltiC, Vidi Zbirku pro])iscl o radnim odnosiiDa {1955 g., str. 134 - ttima:Cenje pod 2)~ 16. 24:1 �-su, hez ob;i_ra da li ispU.njava uslove koji ~e propisima pred:vidaju za priznavanje ov<>g prava (cl. 70 zakona). Kolilro je donoSenJe propisa o zaStiti zaposlenja trudnica i majki dojilja bilo potrebno, dokazuju cinjenice da se i rposle dono.Senja propisa u prak&i to •Cesto krSilo. 104 Ovo je jedan od ocitih primera koji pokazuju koliko je n!Mna i potrebna zakonska- zaS-tita zaposlenih Zena i majki kao i sluZba inspekcije za- :kontrolu nad -izvr.Senjem prop-iJSa. i u uslovima radniC-kog sarri.oupravljanj-a. Na kraju, treba jos dodati da o postupku za ostvarivanje prava na zaStitu u sluCaju trudnoCe i porod:aja nema nikakvili posebnih propisa. Prema. tome, va2e u tom pogledu opsti propisi o ostvarivanju prava iz radn.og odnosa i socijalnog --o.sigl.l.ra:hja. 105 - B. ZaS~ita ~aterinstva _zaposiene Zene u Sirem smislu . Ve-C bd samog po·C€tka izlaska ~ena na .rad van kUCe, a hatoCito ··ad poCetka regulisanja zaStite materinsbra u- U.Zem Smdisiu,· pOCelo se ··dollazJiti do s::iJzn-anja da je potrebm1o predUZJi,rriciti i raZne · mere, kOjim.a .Ce se re.Savati_ QJOjedini -dru7 8tveni prdJllemi vez~i za rad majki van kuCe. Ovde tfeba potsetiti da je nauCni s-ocijaliJzam, prihvatajuCi VeC 'iivesne ,postarvke 'i ·C~k izvesne· O.bltke !ptiinenj-ene u prak~Si -' sooijaJldsta utapi:sta106 , dao rneike osnovne '{liOIStavlke ru ikorr( 10,4 Ovo dokazuju izveStaji Inspekcije rada. Izmedu ostal-og Vidi: GodiSnji izveStaj Inspekcije rada FNRJ za god. 1948, 1949 i 1950, . B_eograd, 1952, s~r ..,220, 23~; GodiSnji izveStaj Inspekcije rada FNRJ za 1952 i 1953 god., Beograd, 1954, str. 76, 100 .. 103, 230, 250. '-!zve" Staj .Inspekcije rada· FNRJ zci 1954 godinu, Beograd, 1956; str. l'l6 i. 85-86. ' ' · tos U vezi s tim moZe se .napomenuti da u objavijepim odlukama Vrhovnog Suda :F'NRJ nema nijedne od.luke koj•om bi ·se ·regUtisala· ta ·materija. Vidi: dr. NikoJa Mikulandra i MilenkO Trifunovic;--Zbi?:ka odluka vrhovnih sudova, Beograd, --1954,_kao- -i Sa.ve?ni .vrhovni sud: Zbirka: sudskih odtuka, knjiga {)rva, druga ~- treCa,. Beograd." 1956. 10 8 Robert Owen je u s:voj'Oj ko1oniji u· New Lanarr-ku ustanovio deCje obdaniSte, ·U kojem su. se deca od dve godine~_na- dalie »tako leP.!?<.:zabav1j'ala .da su .ih s mukom 'odvojili' kuCama«. Vidi:_ Razvit.aJc socijati2;:1ha:·:a(f utopije ·do nauke. K. Marks --+ F. -Engels, Izabrana l 2H . . .. . ' pr.avcu treba da- se reSa~aj'u po]ed'ini-.saCijatnf ·proble~i 'veza:;:;: niza Zenski rad i tilog·U zajednfce ti":feSavanju--tih pro:blema.-10'7' Dosada-Snji razvoj tih mera potVrduje iSpravnOst tih 1postavki~' Stalan porast uCeSCa Zena u ukUIPnom 'broju zap_o&i~I].i)i,'· , a naroCito stalan porast procenta udcitih Zeqa i .majki u Uk~P;-1 nom broju zapoolenih Zena108, sVe viSe isti-re i potreb_u .da .1se. usklade profesionalne- duZnosti Zene s _njenim: -obavezama· u. porodici. To je doSio do izraZaja veC u Prv·om' a -·naroCito u Dit'Ug'Om svetslkom ratu. Portreba da se vrlo v<ilik hro~ zena ukljuCi u ratnu pr_iviedu, nametnula je dr.Zavama, pored ostalog ~brzo okvalifikovanj e Zena i sl.), da ·reSavaju- ·odrede'na .piltanja u verzi &a ·materlm!stv-om. Cilj mera koj-e sti &vrstane u grupu· za zaStitu materinStva_: u S.irem smislu, u. osnovi je dvojak. S jedrie strane, -'tpreduZi.:.-. manjem pojedinih mera -om·ofW:cava Se pun'o a~gaZoVa'nj~­ majki i ·zena uopSte na rijihov-om radilom m.eSth109; a: s· <:1~~~­ strane, one omoguC:-uju normalizaciju Z.iyota .novog •··.·· Po:fo:..:; . . . . . ·. t:ig;>,a_ ~· . dela, tom II, Beo-grad, 1950, CiriliCa, :,stT.: 1~1. I .GP.~rl~- Jr~iJ~: ~~: bavio raznim pitanjima iz oblasti rastereCenj'a Zerli~ Zailiinl')ivi su njegovi predl'ozi o zajedniCkoj ishrani po· kuCama f•sr.-.:vritlW Charles Fourier: Oeuvres completsj tome premier, Paa.-is,- -1848;- -~str. 117 i dalje. ···~--,.-;(': 101 Vidi de'o Klasni radniCki pokret .u. odnoS1J, <na proble:n,ift.~~: zaposlenih Zena, ~::tr. 131 i druge. . . ,- .--.: ,-, .. :.\_,,,_,,_.--. · 1os Stalan porast b:mja ud<:ttih Zen-a i mi}jki. mequ. 2;ap~]~:r#ir\\ Zenama konstatuje se u svim :materijalima· koj! 'obraduju pr()b~e-:-·' matiku Zenskog ra~a. Iscrpne poda:tke , po_. zemlj.ama V\i.(li: ' B_IT:·· Participation des femmes et des meres de jcimil!'es ·d Tlictivit~•; economique, Revue »Internat_ional du Travail«, vol. XIII,--No-6, '1951,str. 735---757. Vidi takode Smieton Mary: VemplOi· des -femmes en. Grande Bretagne, u »Revue International -du Trav-ail«, .v-el. LXIX,, n'O. 1, 1954, str. 55-59; -Agda ROsse!: -vempioi. _des _femmes .. Em. Suede, »Revue Internationale du Travail«, vol. LXXI, nO 3,' ~955~ str. -320; Eacr."l E. M-nntz: L'€volutio-n,_ .de remploi _des. femmes ;au:t Etats-Unis, »Revue International du Travail«, .Vol. .LXX-IV, D.Q... 5,. 1956, str. 463-488. · .., Ovo se takode istiCe u sVim materijalima:· poSle 'Drugog· ·svet-~ skog ra-ta (Cesto ru vezi sa nagradivanjem Zena), a naa:-oCirt:o, u· publikacijam·a BIT-a kao napr.: · Woinen·· -Workers ·and' ILO-, D~ 109 1213/E. 1954, str. 3. · 24$ �dice,_ u koj-Oj oba rOditelja rade vari lk:UJCe.U0 To su uglavnom mere koji~a Je_ dlj reSavanje izvesnlli. pitanja vezaD.ih za; ZivQt trudbenika uop.Ste, a koje su danas u centru tzv. socijalnih :prog~ama i na nacionalnom i na meduna.rodno·m planu. N¢ke od tJih mera ulaze u pmpise iz oblasti radnih od- . nOsa~ druge u sistem _deC.je z.a.Stite i zaStitu materinstva uopSte. neke ulaze u Sistem Skolstva a neke su vezane Zia komu-. nal:hu · politiku. Sve one zajedno tretiraju se, u poslednje vreme sve CeSCe, kao sistem socijalnih &luZbi u korist porodice. -Nije mesto, a niti bi hila moguCe, da se u okv.iru ovoga iada sve te me_re navedu niti da se taksativno nabroje i abrade. Ova Sto se iznosi treba da doprinese samo utvrdivanju postavki sa kojih treba posmatrati za.Stitu materinstva zapaslene Zene, odnosna ~logu zajednke u procesu os,Iobadenja Zene ·od yekovne potCi:p.jenosti u druStvu i porodici. Prema izloZenom, u _grupi mera za ~a.Stitu materinstva- u·. Sirem smislu moZ.e -da se naCini izvesna osnovna podela na slp,ZJ>_e . . 1 za zbrinjav.anje tdece dok majka '(odnosno r<>diteljd) radi' yan kuCe. i . ,-mere (sluzbe) za rasterecenje zap"slen.ih majkt i zena od pdslova u damaCinstvu. · .,;·:-.Pre nego Sto se prede na izlaganje mera kojima je cilj · zi~r~njava~je dece dok je majka na ·poslu, izla~e se nekoliko m.era iZ nblasti radnih adnosa, koje m.ogu da se uvE!du u cilju pp~o:Ci majkama u nezi dece. Ovde, na prvom m·estu, dolazi. u . obzir da se omotguci rnajkarna eta rade sa · n"'p<Ybpnnim r.adnhn vremenom uz odredena prava iz takvog radriog odnosa i, eventualno, povla:SrCeni radni staZ za penziju. Ova mer~ n.aroCito je va.Zna-'Ta maj'ke sa decom do tri godine · Zivota, mo moze da pretstavlja perspektivni put za resenje centraln~ pra,ble.ma u zaStiti materinstva i abe2'Jbe0enje rr:>dsustva ' majke uz dete do dve; a-dno:sno tri ga,dine. 111 ·. :uo ..Ovo pitanje .stoji -u centru paZnje mnogih sociologa a treColloScien- 'tira se i u medunarodnim okvirima. Pored ostalog-, vidi: ques internationaux du Centre Natiooal de Ia Recherche tilique~ Sociologie- comparee de la jamitLe contemporaine, f955. g<>d. · ,-tu- Ovo zastupa Branka SaviC u pamenwtom C1anku: 0 .Cenom rad.nom vremenu (»Zena d!anas«). 246 Parris, skra- . Od sitndjih povlastica u kori:st maj'ki moglo tbi se jO's po-'' menuti pravo majlke na duZi ,godi.Snji odmor 112 kao i .pravo, u -sluCajevima kad ona to traZi, da kori'Sti godiSnji odmor u p-eriadu kad dete, odri.o,sno deca imaju Skalski .odmor. Na, ovo se nadove~uje i davanje mo.gu6nasti majci da u najveCoj inoguCaj meri ko,risti nedeljni odm.or u riedelju da bi se time pbrodici, iii bar majci sa decom omoguCili zaj~dniCki obroci, iz-Ieti, zabarva i sl. Isto taJm, -madikama ikoje .mde u smenama (;plt"Va i d.rug.a) trebalo hi ostaviti moguCnost da stalna rade u smeni ko]a im: obzirom na radno vreme deCjih ustanova i Skala, naj·balj e odgo'vara. Sve ave mere, medutim, samo neznatno doprinose reSavanju obimn-e problematike organtzacije porodiCnog Zivota .u porodici gde roditelji rade van kuCe, pri Cemu ~brinjavanj~ dece i voderije domaCinstVa pretstav.Ijaju osnovn1 problem 1 zahtevaju sveStranu pomo,c zajednice. 113 u :ffiNRJ zaStita materinstva zaposlene Zene u Sirem smislu -ostvaruje se na razliCite naCine· i putem razliCit~h mera . U oblasti radnog .'zakonodavstva treha i-staCi_ prava maj'ke_ sa decoon do tri godine, a koje nemaju ni:k.org u domaCimJstvu, 112 Prema jednom propisu i'z 1948 godine, u F.ra'?CUISkoj se za: poslenim majkama kaje imaju decu (mere de. f~1m1~~) ~ora d.ati duZi godiSnji odmor za dva dana pa detetu. V1d1, opslrniJe: Gmde de tegislation sociale, Legislation des Conges. payes, »Revue Fran~aise du Travail«, Pa:ris, 1949, numero special, III, str. 148-151. -u istoj publikaciji propisa o posebnoj zaStiti i zaStiti materinstva zaposlenih Zen.a - str. 96-117. us_ Administr.ativni savet MOR-a, na osno-vu jedne rezolucije Medunarodne konferencije rada iz 1947 g., zaduZio je BIT da izVTSi anketu a merarna koj e tieba preduzeti da bi s-e pom'Ogla za._ -poslenim majkama. Rezultate iSlpitiv-anja -BIT-a, sa m.nogo zanimljivih podataka iz te oblasti, vidi: BIT, L'aide aux mereS salaiiees~ »Revue internationale du Travail«, val. LXII, no 5, nov. 1950; BIT: SeTvices sociaux en javeu.r des meres salariees, »Revue Internart101llale du Travail«, vol. XII, no 3. 1951. Rezu1tate ponovne. ankete (1957) vidi: BIT, L'aide au.x meres salariees, »Revue internationale du Travail«, V'Ol. LXXVIII, no. 1, 1958. str. 102-:-103. 247 �da rade sa-- skra·Cenim radnim vremenom 4 Casa, u kom sluCaju · primaju prinadleZnosti prema ·stvarno uloZenom i-adu (C\1. 67 Zakona o radnim odnosima). Mo.Ze se desiti -da se primena ovog Propisa u praksi suiava ibog njegove nepotpunosti, naime zato Sto se ne Odreduje po..;. stupak za osrtvarr'enje ovog prava majke, naroCito u pogrledu dokaza i ocene opravdanosti zahteva. Nairne, shvatanje o tome da li u domaCinstvu ima ili nema nekoga ko moZe da pruZi negu detebu do tri godine, more da bude wlo raz.lliiito. M<>Ze, na primer, da se stane na stanovi;Ste da detetu potrebnu negu moZe .da pruZi otac (ako radi u drugoj smeni), ili neko od rodaka ko ZiVi u zajedniCkom q.oma.Cinstvu, iii kuCna pomoCnica i da se - u tom sluCaju - zahtev majke odbije. Stoga hi hilo korisno~dati izvesna razjaSnjenja u tom p.ugledu. U svakom sluCaju, u tumaCen.ju ove odredbe Zakona o radn;m odnosima trebalo hi poCi ad pretpostavke da je intencija !Zakona da pruZi ·Sto Sire morguC.nosti za_ zaStitu materinstva zaposlene Zene,_ odnosno da se .Sto· veCem rbroju majki omoguCi du.Ze prisustv-o uz dete u periodu kad je to prisustvo potrc>ibno. StaviSe, avo pravo moglo bi .Q.a se .proSiri, u izuzetnim sluCajevirna, i na oca odnoono lice koje se fa'kti-Cki rstara o detetu. Vreme ·koje majlka .deteta d.o tri godine radi .sa ..sk-raCenim radnim vremenom priznaje se u radni .staZ kao redovno radno vre~ me (st. 3, Cl. 67 ZaJmna o radnim odnOISiima i t. 1, pod 1, Cl. 24 Zakona o !Penzfskom o-siguranju). . Sem prava majki dece do tri godine da rade sa skra-Cenim ra:dnim Vl'(:mlenom, na5ii 'P0 zi:tiv.nJi propilsi p·redrvridaj-u, kao S:to smo v;deJi (N. 81 ), mogulmost da 'zene sa pore>dienim olbavezama, a tu svaka-lt:l:r spadaju i majke, rade sa skr.aCenim_ radnim vremen.om. PoSta je o ovoj odredbi' veC hila govora_ (viili str.. 174), t<> ov-de jos 1samo do<da~emo da je u ve:ci sa ovim propisom potrebno dati r.azjaS.njenja u po-gledu ocene i dokaza zahteva} 14 1 114 Predli>g -da se mogu-Cllost (koja je postajala prema uredbi 1952 god.) rada sa skr8.Cenim radnim vremenom pr-etvori u pravo majke sa malim detetom kao i majke »koja se stara o velikoj · porodici«, s tim .da joj se takvo zaposlenje, ako za nj nema m~?guCnosti u preduzeCu odn. ustanovi gde radi' obezbedi u drugoJ 'Org.anizacionoj jed:inici, bio je iznesen na I nacionalnom kongre• lZ 248 U vezi sa povlaSC.enim stao.Zom za penziJU u korist mDjki,. . -treba pomenuti joS jednu odredbu, koja se, medutim, odnosi samo na jednu kategoriju majki. Nairne, za stlcanje prava na nepotpunu penziju (uz uslov· starosne granice ad 55 godina) · sa ·navr.Senih 15, 20 ili 25 godina radnog rstaZa, Zakon o penziskortl osiguranju zahteva u vremenskorn. razdoblju od 5 godina pred neposredno sticanje pr&.va na penziju- odred.en radni sta.z (cl. 20 i 21 zakona). Meiiutii:n, u slucaju majke deteta do sedam .godina, kame je · usled nesposobnosti po-. trebna stalna nega i porno-C., zakon dozvoljava isp1J.njenje potrebnog radnog staZa i u periodu dnZem od· 5 godina, ako je radni odnos bio !Prekinut zbog nege deteta {st. 1, t. 3, Cl. 22 zakona). Sem navedeno.g, Zakon o radnim odnosima predvida joS neko1i!ko sliucajeva zastite majikd. Tako se majka deteta do sedam godin8. ne m.oZe, sem na njcn zahtev, .rasporediti ili . privremeno uputiti na -radno mesto van mesta stanovanja (t. 2, cJ.. 68). Isto taka, za prekovremeni rad majke sa detetom m!aiiim od 7 godina potreban je njen pismend pristanaik. Postoji takode i specijalna zaStita n1ajki sa detetom do jedne godine, naime ·tim ni~jkama je noCni r.ad zabranjen. Ovo je vaZna odredba obzirom da je noCni rid, i t•) sa izuzecima, zabranjen samo !Zenama zaposlenim u· industriji, a postoji u· znatr;tfjem obi-mu noCni rad' Zena i u drugim granama privredne delatnooti, odnosno wtanova (s&<>braca,j d PTT, ·zdravstvene ustanove i sl.). Najzad, majke sa- »dvoJe ili viSe· dece dci sedam g-odina Zivota« irilaju pra:vo ·na duZi plaCeni godiSnji odmo·r. Za koliko se rad:h.ih da'!l~ p.ove.tav·a odmor, odrectuje se 1pravilima, odnosno pravilnikom o!'lganizacije, doti<m.o odlu..;. kom stateSine organa i1i ustanove ili kolektivniin Uigosvorom. -(Up-utstvo sekretara Saveznog i·zvrS.:nog veC.a za· rad; za o'dredi_: vania du.Zeg placenog godisnjeg odmora '- Sl. list FNRJ, hr. 21/58): Uz ave mere, u kojiina se }:~sno 'i.spoliaVa t>Ozitivan Stav· zakonodavca prema za.Stiti materinst.va, ·mogla bi se u daljE?rri· razvoju naSeg radnog prava p~edvicleti i odredba po kojoj su za zaStitu dece. Vidi: dr. Marija GajiC: Za~tita zdravljCt majke ideteta u svetzu · naSeb zakonodavstva, »Zdravstvena zaStita dece«. Beograd, 1955, str. 131-147, -odn. str. 1-10. 249 �hi rad maj.kama bio nedeljom i prazmc1ma po pravilu za- · branjen, 115 kao i osnovni pr.opisi koji hi ovlastili organe uprav-" - ljanja da majkama odobravaju rad u srneni u kojoj im tO odgovara, kao i neke druge 3itr.\je Povlastice koje bi bilekorisne za majke a neznatno bi opten:Civale preduzeCe. U oblasti zdravstva od interesa su za zaStitu materinstva i zaposlenih Zena (mada se njima ustanovljava zaStita materinstva uopS.te) propisi a savetovaliStinla i djspanzerima za majke i deou. Tak<>, nBI[>I". Pravilnik Komicteta za narodno · zdravlj_e FNRJ o ·organizaciji i radu dispanzera za Zene, iz-:niCito stavlja u duZnost dispanzeru, a u vezi sa osnovnim zadacima, da »daje miSljenje« o du.Zini potrehnog otsu3tva pre porodaja, kao i premeStaj.a tru-dnih Zena i majki sa decom do ·till god!ne na ·clrng"i, ilaJkSi rpoo:>o ~cl. 11, st. 2 rpod e Sl. list FNRJ, br. 96/49), Mada Pravilnik .a Oit"ganizaciji i radu deCjih dispanzera (Sl. Jist, FNRJ, br. 88/49) 'kao i Pravilnik o osnivanju, organiza-ciji i radu p·orodiliSta (SI. Ust, FNRJ, br. 10-6/49) ne 1sadrZe sHC:n.e odredbe, ave ustanove 1znatno doprinose :provodenju u Zivot i .zaStite materinstva zarposlenih Zena. Utoliko rpTe ilto je' korlilcenje ovim ustanovama besrplatno (CL 6, st. I, t. 7 Uredbe o olbracunavanju i naplati tToskova u dr.Zavnim- zdra-vstvenirrn ustanovama - _1SJ. list, FNRJ, br. 516/48). (Mada su svi ovi 1proprMi formalno ·>Stavljeni van snage,_ je:r:- je regulisanj~ s'tatusa i posiova:nie tih UJSta.nova -dato u nadleZnost TefPUibUOkim orrganima, faktiC:~o stanje nije i·z- · menieno.) Slulbe ~a ~brinjavanje dece ~a~osnenih m a i k i. Velika 'Smrtnost i olholevani·e dece .. -naroCito u 1prvim godinama Zivota.. i drug:e negativne rposledi-ce otsu-stvovania ma ike iz kuCe u.sl6Vile su da su se vrlo rano OtooCeJi uvoditi izvesni oblici .starania o deci radnica.118 Mecfutim, na ovom poliu ie Pr:ivat.na iniciiativa vrlo dmro hila jedina. usto minimalna i p::tliiativna. Zakonski pro,Pisi u toj oblasti i m'a- terHa1no uCeSCe dr.Zave u· Zlbrinjavanju dece zaposlenih Zena doSii su neST-azrnerno kasno. Dr. Marija GajiC predla.Ze da IS€ rad nedelj-om i praznicima zabrani i trudnicama. Ibidem, str. 141. n_a Ne raCunajul:i rad Owena u tom prav~, izgleda da su prvi 115 deC:ji vrtiCi osnov.ani polovinom XIX veka. Tako je u NemaCkoj joS 1849 -otpoCela obuka deCjih negovatelj-ica :Za deCje vrtiCe (njih · 250 MaZe se reCi da su na ~por razvoj .deCjih ust~n_ova i uop~t= · na razvDJ· svih onl"h mera· k-oJ·e· ubraJamo u zasbtu matenn · f" .stva u ·Sirem stnislu, uticala i da jo·S d~nas znatno. u lC~ ·aka zast~rela i patrijarhalna shvatanJa o mestu 1 ulo v riO J . d' . 117 .tZene u druStvu 1 poro 1c1. . Medu socijalnim. 'sluZbama u korist zaposlene m~Jke, stavljaju se na prvo mesto dnevne decje ustanove (cht!dren day care services). ko'e .J·e ustanove smatraju se one ustanove J K ao d nevme dec d k · "ka zJbrinjavaju _ potpuno iii deli~iCno - _d~c~ ~ J~a~ija~ ·odm.osno dok IS'U l'lad-1te.1ji zauzetL radom ill. )avnam , us ma van k uce. . d . kta· .Svrhu ovih ustanova treba po~matr~~~n~: i :~e:z1a:~:enj~ <>_bezJbedenje detetti potrebne nege 1 vaspl . d"teil" na . . t· d aj'ke .odnosno ro, 1 Ja, potrebne -produktivnos 1 ra a _m ' radnom mestu. slu2Jbe "a ~~i~~~~~j: ~~c~::~:l~~i~a~~j~~;~~~ol~~~;s~~ba stoje . . '"b 1 koji je tome plosvetio ceo 125), S.to se duguj7 Ft:Iedr1chu- Fro.: u,omenuti da je Pruska, do- .svoj Zivot. Medutlffi, mter~~~~a J d~Cje vrtiCe kao »opas~~- J;?O duSe na kratko vreme, z k C"l0 otpoCeti razVoj. U AustrlJl J€ drZa.VU« Sto je svakako za ? 1 . . . su osnovarni vrtiCi u Praprvi d~ji yrliC 'OSnov~n u ~ec~cie~:sr~J~zobrazba kadrova, ka~nij e gu, Bmu 1 Trstu. Vee 1~6 p (1869 1872), koje _je obavezlV~O potpomognuta ~ak?flod::vstvom .. deCji vrtiC, i koje je I?red_v~-:­ d.a uz ·svaku ucltelJ~~u sk;~lu bude Ja bude iskljuCivo Zenski. VIdi: dao da kadar ~a decJ e. vrtKl~edn;.og~tnerin »Handbuch der Frauen_Josefina Pens1mus: 0 ~e ~n e ' arbeit in Oes-terreich«, ~Str. 271-272. . 1 . t Sto je drZ.ava: 1 111 svakalro da je na takv? stanj~ ut~~deoCi ra~ica u zadatak -putem propisa uglavnom stavlJala bno~tvaiDo kao i Cinjenica da pos:J.odavcim.a,~ i to v-iSe_ f~rm~~ ~~g·ova i intelektualke. reSavale su zaposlene z~ne iz ~ra an kuCne posluge, a ne borbom pitanja domaCmstva _I dectie: pu~m "ima da ih reSava i unapre-: 1 anJ da- zajednica uCestvuje u m P ' · y duje. . . . St - .e razrumeva pod dnevnim ~1-1~ Koji sve naziVl .-~~tri:. ~nt:r!~t:o~al Survey of Programrr;_e,s decJrm ustanovama, Vl' 1. · • rof dr Matija Ambroz1c, of Social Development, -~tr. L134 I k~~e· .Higijena pretSkotskog P.redgovor prevodu knJige . . · uzrasta, Beograd, 1946, str. 3-8. I 251 �u c:n~rll -~~nje, ;na_da se poslednJih godin'a sve viSe. isiiCeznaeaJ ZlbriUJavanJa 1 dece Skolska,g Uzrasta~ Ust.anove i sluzbe za zbrinjavanje dece pretskolskog d b ~:~~~~e. De;setinam_a godina pretojali su iskljuci,;o i,:',l~ ri. ailil:S a 1 ~a UJima se Insl!~·tiralo. -U poslednje vreme, med~..:.· tim, sve se v1Se pronaiB!le i druge moguenosti .. . dece u porodice, kombinaeije ·zabaV'iSta igraliSta S~·estan~e· manJ·ih. grun ,dece, pat rronazna sluZ:ba a 'sl. ... , CU'VIanJ a , ~ao Ob~Irom na vaZnost problema:, potrebno je da se na k od OVfh ustanova opSirnije osvrnemo ne eDete, kao su:bjekt koji se !azvija u ~draslog ·Cov~·~a, zahteva ~dredenu negu, osnovanu na medicinskim zakonima . ?dgoJ zasnovan na -pedagoSkim principima. UobiCajen '. 1 1 s~_atra se _prirodniffi•da i jedno i drugo .moZe najbolj~ ~--~: pru~I - maJka. Ova je, medutim, materija koja preva~ilazi okvtre ov~g rada: Stoga se izlaganje ograniCava samo na naJneophodmJe trehranje ovog pitanja. Raz:vit~k p~sebne medicinske grane, mentalne higij ene,. po:vrdw ]e Va!zno,st prisustva majke, odhosno· roditelj a ka vaznog f_aktora. u podizanju _de~e i otkrio traume koje n;staj: k~d ta I.1ubav 1 veza sa maJkom izostane iii bude naglo prekmuta_. Prem~ tome, detetu je potrebno oheZJbediti, naroCitO< ~ prv1m. god1nama .Zivota, pored opStih higij enskih uslova ·rsh~ane 1 ~ege, i prisustvo majke, odnosno roditelja. K~d: maJka ·radi van k<t>ce, . odnosno dugo otsustvuj e ti u.slovi nemogu ~e u celosti ispuniti. Prisustvo majke ,s~atra se ne...: oph?~IInm, nrur?~Cilt~ !Pea:d.·oodru od ·rodenja d(} dve odnosno tri go.~1ne ~tarost1. Stoga avo pitarije - kako ol~ezbediti ito· duze pnsustvo majke sasvim ma]om detetu _ ·Cini cental" problema u zaStiti materin:stva zaposlene .:Zene u Sirem smislu.119 · 119 OpSirnije o m t · stvu · noCe i u vezi sa ~nn Healbh Organirsatio~ · 1?-ent~:~:lnDj higijeni (za vreme trud~~ ~~ke malog deteta) vtdi: World 1 \t port on the Second Session, Ge~a ee19~ ~;nt~ ~e~tw!. _ReHealth' ~Wo~ldHe~ltha~;g;_: ~~~:fi~~), ~a~=:~ ~~~~ :;;~ 6~ent0.L DeCje ustanove poe}. nazivom jasle, kojima je cilj ~brinja­ vanje dece najni.Ze dobi, .poCele su se osnivati veC na poCetku masovnog izlaska-Zena na rad van kuCe. 120Dobre strane jasala s.u Sto u njima dete provodi vrem-e, -dod<: je majika, odnosno dok su roditeLji na pO+S!u, u hjg\jenskim uslovima smeStaja i ishrane, Sto, naroCito u zaostalijim Sredinama, im.a d. va:Znu ulogu u ve:zli sa praviJ.nom negom dece. · Negativne strane jasala, ako s.e apstrahira du:Za odvojenoot, odnosnO rrustavljanle majke od de-teta, dolaze aid lokacije jasala i radnog vremena majke. Kad se jasle nalaze uz p·reduzeCe, negativna stran_a se ublaZava aka majka, odnosno roditelji stanuju u neposrednoj biizini mesta rada (»fatbriCki "krug«, odnosno naselje u neposi:-edn:oj blizini preduzeCa ili ustanove). Med.utim, u _sluCaju kad majka, odnosno roditelji stailuju d~leko ad mesta rada, p·ojavljuje se problem prenosa deteta na vecu udaljenO+St. Otuda se doslo do stanovista da je prikladniji smeStaj deteta u jasle u blizini stana majke, odnosno roditelja. _Kad su jasle smeStene u hUzini kuCe, ali zatc daleko od mesta rada majke, poteSikocu pret:stavlja dojeilje deteta. Iako dojenje pretstaVlj.a -znatno maTI.ji deo vreme'ma u kojem je dete srrneSteno " j"sle, ]pa!k prekldi "'"da ro<>g dojenja znaCe gubitak za 'PreduzeCe, odnosno unose ·elemente di:sharmonije u rad majke na radnom mestu (naroCitO u tvoN1ici), a za majku znaCe napor, skop~an sa neprijatno·stima, koje Cesto imaju lo~Se posledice za dojenie. Med:utim, ako se pretpostavi_ rad _sa skraCenim radnim vremenom za cell period dojE:mja, ova negativna stran'a jasala smeStenih u bUzini stana majke ublaZav_a se ili Cak :sasvim otp·ada. Negativna strana jasala u odnosu _na dete i majku u vezi sa radnim vremenom majke, odnosno roditelja, posledica je ranog otpoCinjanja rada majke (Sto· n.aroCito dolazi do izra·Zaja kod rada u smenamp) ili na poslovima .g.de se radi dvokrat-: 11.0 sa duZim pau~·am~ izme.Uu r~da_ .(3-4 Casa). Se~ toga, 120 U op.Sirnoj studiji BIT-a (iz 1932) o socijalnim slUZbama (gde re daju i definidje i nazivi poiedinih sll.liJbi), u .·svesci 301: Hygiene du travail, pominje se_ da je prve jasle os~ovao industrijalac Du,.. ·pont 1864 .g. Medutim, u citiranom -delu Jules .Simona L'ou.vriere navodi .se· da- je. prve ,jasle podigao industrijalac Dolfus u. Milhouseu. 252 253 �i u sl;t·CajeYima naj~brizljivije paZnj,e,_ u jaslama ·postoji veCa mogu~nosf za infekcije, epidemije i sl., Sto maZe da ima tezenegatlvne posledice po decu {napr., deCje holesti u sasvitn rano doba). _5?ve n~gativ:r:e. _str~ne j<:,sala i. napadi na nji-h zbog visokih_ troskova mveshCIJa 1 odrzavanJa, a naroC:ito sa Stanov;iSta me~talne h:Lgijene, ipak ne mogu da budu razlog da se r da~Je n~ radi n~. pr?Sirenju njihove mreZe i njihovom ·usa_:_ vrs~vanJ-u (s~ec1!aln1 kadro~ ~zamenice majki«, specijalna sluzba. pr_evozenJB: dece u Jasle, kombinovana sa slu.Zhom s~kupl].an]a!. pr.an]a i gla-Canja rublja male 'dece i .sl., pravilna. lokaCIJ_a. J_asala, prilagodavanje njihovog rada radnom v:eme~u -~aJkl : dr.). Nema do~oljno argum·enata za opravdan)e knla:;ce, ko)~ se"1'onekad cuje, da su »i IOOiji uslovi kod ~':~e bo~l'. od omh u· <lecjoi ustanovi« (iako se pri tom naj:es,ce m~sh na domove, odnosno ustanove zatva.renog tipa) )er. za ~eophodnu oseCajnu vezu izm.edu roditelia, naroCit~ ma~ke 1 dete~a, i za vaspitanie deteta -bitno je na koii se na~n provod1 vreme sa detetom, a ne koliko je vremena ~aJ~a formalno uz dete. Ovo naroC:ito vredi obzirom na Ci..> n)enicu da napredak u razvoju Zivotnog standarda a naroC:ito standa~da st~o·van.ja, -ne 1i1de u veCdni IZemaJja 0.nim tempom kako br to brio potrebno. ,stag~ na zaj_ednici ostaje 01baveza da nade sredstva i -mogucnostl za podizan!e Sto veCeg broja jasala. Pri tom se ulo,ga · z~konodavca svddi na propisivanje prava i obaveza za po..:. drzanje jrus~la, higiljeruSkih ; pedagoilkJih standa;r-da, u utvrdiv~nJU P_r~fii~ i obe:zJbedenju strUCnih kadrova, ustanovljavanJu naC1na kontr~ad radom, kao i naCina za obezbedenjepotrebnih sredstava. 121 · Valja ipak napomenuti da jasle treba shvacati samo ka<> ustanovu u kojoj dele provodi vreme dok je majka ria poslu. Takozvane nedeljne jasle, .u kojima dele provodi celu nede!ju, 121 Ovo ..su uopSte obaveze zc;tiednice prema. socija'!nim slu.Zbam~,. no posto se '!1 'Ovom sluCa.Ju radi o specifiCnoj medicinsko~OCIJ3~0J 17stanov1, gde je standard prevashodno vaZan uslov za ~Pt ~JaVanJe svrhe slu.Zbe, to je potrebno ove obaveze naroc"ito iS ac1. 254 · a sa ·roditeljima provodi samo jedan dan nedeljno, ne treba smatrati kao pogodna reSenja, nego sam~Y kao ~izuZJetak, za izuzetne sluCajeve, i nastojati da period za vreme kojeg Ce dete biti.smeSteno u nedeljne jasle bude- u interesu i deteta i roditelja - Sto kraCi. Obdanista122 Sill jeiline ·ustanove koje potpuno zbrinjavaju decu pretSkolskog doba !Stariju ad 2, odnosno 3 g., za vreme dok je majka na poslu. Te ustanove prizn&ju uglavnoon SVIi pozvan1 struC:njaci kao korisne sa stanoviSta x;torm·alnog uz..:. goja deteta, pod uslovom da ,se vade po odredenim propisanim principima (ishrana, pedagoski odgoj). Sem obdaniSta, najCeS·Ce kombinovanih sa zabaviS:tima za decu pretskolskog doba, sve vise pocinju da se uvode i drugi naCini zbrinjavanja, odnosno .grupnog nad.zrora. Taka se polkazuje kao pogodno i okupljanje manjeg broja dece po privatn'm kuCama, ali pod nadzorom struCnog osoblja iz patronaZnih centara (Engleska, Svedska, K-8.nada), organizacija deC:jih igraliSta i vrtiCa gde se deca pod nadzorom igraju i dobivajU nepotpun iii· redovan obrak (Cesto iz centralnih kuhinia). Ovakve. mere izazivaju sve ve.Ci interes i u medunaradnim krugovi!J1.a. NadleZne vlasti duZne su u takvim sluCajevima da ObeZJbede struC:an kadar za p_atronaZu i kontrolu nad higijenskim i drugim uslovima te da pronala·ze i obeZibeduju pogodne oprostore, porodice i sl. Sem to.ga, za decu pretSkolskog doba, ustanovljavaju se sve viSe i sluZlbe ·z.a Cuvanje dece na .nekaliko sati, po kuCama iii u specijalnim prootorijama (»garderobe«. za decu). Ovo ~e uglavnmri. praktikuje za ·Casove u kojdma majka, odnosno rod1..., telji oQavljaiu poslove izva!_l radnog vremena. Ovakve slu2lhe i ustanove (kao i uopSte zbrinjavanje dece pretilkolskog doba) obiCno org:anizuju i vo·qe razne privatne orgailizacije. Medutim, sve te sluZbe potpuno ne zbrinjavaju decu za vreme od 8 ivlSe Casova dok su majke na poslu. Zato ocbdaniSte, i pored 122 Pod obdani.Stem razwnevamo ustaiTove u koj ima dete provodi vreme u druStvu svojih vrSnjaka, pri Cemu dobiva ·izvestan , pretskOlski odgoj gde redovno -dobiva i odgovarajuCe obroke i gde se odmara u 'vreme za to odredeno. U naSoj praksi i u pr'opisima upotrebljava se i terrnin deCji _ vrtiCi. 255- �razlicitlh dmgih obJika mstite dece koji treba da (pOstoje ostaj~ i da!je najpogodnij_a mera, koju treba forsirati za :z;bri~. njavanje dece zaposlenih majki. Ustan:ove i .slUIZbe za zbrinjavanje dece Skolskog .uzrasta su takode vrlo raznovrsne. BuduCi da Skolska deca nisu U toli~oj meri zavisna ad staranja Odraslih i majke, te izvestan de~ vr_emena koje roditelji provode na poslu, deca provode u skoh, to je i lakSe organi.Zovati slu2Jbe koje se 15taraju o deci u njihovom slobodnom vremenu. Dnevno zbrinjavanje Skolske decezaposlenihmajki, odnosno roditelja, postaje sve viSe problem, naro_Cito u velikim gradovima i industriskim centrirrna, 01bzirom na skuC:en prostor koji deci stoji na raspol01Zenju za· tgru, na negativan uticaj ulice i sl. _ Danas sve viSe pre~vlad:uje miSljenje da je najpogodnije da se ~brinjavanje Skolske dece organiz.uje u okviru Skala. Medutim, Skole najCeSCe nemaju dovoljno prostora ni za redovnu nastavu (Skole u kojima .se obuka vr.su. u »ISmenama« go!_~v? su p~a:rilo u mnogim zemlj ama) pa se tra:Ze drugi nacm1 za zbnnJavanje dece. Najpotpunije zbrinjavanje JPO.stiZe se putem obdaniSta {cesto kombinovanih sa decom pretSkolskog uzrasta), u koj ima deca dobivaju sVe potrebne obroke, imaju mo.guCnosti da pod struCnom paskom uCe i zabavljaju se .. Ipak, ohdaniSta, ?'bzirom na potrebne zgrade, opremu, -odred:en broj os01blj a 1 sl. uglavnom su vrlo retka, naro.Cito truno gde -de-ca, uzimaju obrok u Skoli. Mnogo CeSCe privatne i druS:tvene o.graniz~ci!e, u zaiednici s~ S~olskim vlastima, orrganizuju i.graliSta, :t:11~l10~eke, _kl~b?v~ shCne ustanove, u kOjima se deoa okup1JaJu 1 za·bavl]alu za vreme dok su im roditelji na poslu. _ Medu ustanoyama za Skolsku decu na_imnogobroinlie su ii na njlima se najvi.Se ins.istka daCke~ odnosno Skolske kuhinje: Iako se u organizaciji d-aCkih kuhinja prvenstveno radi Q brizi za prayi1nu ishranu dece i njihova zdravl.ie one se sve viS~ tretiraju i kao va:Zne ustanove za pomo'C' 'zaposlenim ma1kama. Kao i druge .socijalne slU2lbe, i da&e kuhinje' su yst~novljene .u poCetku za odredene kategorije dece- (sirbmas!l~, ·nezbnnuta), ali tenden-cija njihovog razvoja ide ka tome da postanu o;bavezna ustanova u svakoj Skoli, koj om I 256 ce- se koristiti sva de.ca, lbez 01bzir.a na s-o-cijalni status rodite!ja. Narocito je pozitivno kad se skolske kuhinje tako organizuju da u njirna sama deca - -i de-Caci. i devo•jCice- uCestvuju u priprernanju· i serviranju obroka, od:nosno ·u iSvemu $to odrZavanje kuhfnje ·zahteva. Time se, ·o.rbzirom na pr·avac razvoJa savremene porodice, potstiCe ) jednako vaspitanje devoj-Ci-ca: i.~deCaka za poslove u domaClnstvu - faktor va.Zan za usklad:ivanje odnosa u ,porodici u kojoj ·C?!ba suprurZnika, odn-Osno roditelja rade. Obaveza osnivanja d:aOk:ih kuhinja ISVe ViSe ulazi u zakonodav.stvo mnogih zemalja, .Sto pokazuje pozitivne rezultate. 123 Za zaposlene majke neohiCno 'je v-<:1Zna sasvim nova mera (koja poCinje da se provodi. u doba Drugog svetskog rata) --: izda.vanje obrOka ded i za vreme Sk~lskilh r.aspu&ta. Za zd~avlje i vaspitanje dece, a naro·Cito u vezi sa radom majki van kuCe, vaZp.a je i .pomoC zajedni-ce u .o!'lganizaciji letovalista (ne samo za skolsku vee i za prejjijkolsku decu). Dlo_ga zakonodav·ca u vezi sa oviin sluZbam-a. svodi se, kao' i kod drugih ustanova, na to da propisuje uslove za o~varanje i voCtenje ustanova, subvencije, _kontrolu i sl. U svakom sluCaju, za odgoj dece :SkOlskog uzrasta neophodna je najuZa rpovezanost .Skole i porodice. Ustvari, dete ibi trebalo- da provodi u Skoli sve vTeme -koje ro-ditelji prov:ode na pooSlu. {Ova veC ,poCinje da se provodi u praksi u nekim zemljama.) MaZe da se 1ra:Ze da u poslednje vreme sve ViiSe prodir:e schvatanje da zhrinjavanje dece zaposlenih ro4-itelja treba da bude sadr.Z.a:ho u si:stemu ·Sikolstva, komlbinovano sa sistemom socij alnih slu1Jbi i aktivnosti druStvenih oy,ganizacij a. Isto tako Sve s~ viSe isHCe potreba da sve Ove niere ·ustvari treba ~cta se proS-ire na svu decu Skolskog uzrasta. Stoga na zajednici !ezi zadatak .da <>be21bedi izgradnju takvih il:kola i ~sigura po·irebne kadrove, S'to Ce om-oguCiti da Skola postane mesto gde Ce dete dObivati ne samo znanje propisano Skolskim programom, nego gde (:e se uopSte vaspitavati za druStvenog Coveka i gfa.danina·. To ·znaCi da u Skoli dete -treba da savlada s)<:olski program, da uzima potrebne obroke (u 1 123 0 ·organizaciji Srkolsikih kuhinja u Ftancusko'j, Svedskoj, SAD, Danskoj i Engleskoj vidi: Lazar V. Poponjac: Razvoj Skolskih kuhinja,. Beograd, 1946, \Str. 6-8. 17 Zena u radnom odnosu 257 �ClJem Ce pripra:vljanju sudelovati), a dti slohodno vreme pro:-:: vodi u razo:ti'odi. 124 Kao zadatak porodice osta.je razvijanje emocionalne stia. ne Zivota deteta, porodiCnih veza; izgradnja individualnosti; i sl. Ovakva organizacija podizanja dece omoguCuje normali~adju iZivota porodice u novim uslovima kad rade oba roditeJ.:ja van kuCe _:_ i dOfl)rino:si ostvarenju ravnapravnosti Zene. Pri tom <;>snoyni princip vaspitanj a - i u Skoli i u poro-_ dici - treba ila bude princip jednakog vaspitanja bez obzira na poP25, jer je to jedan od qsnova i uslova z;a stvaranje novih odnosa u porodici, koje zajednica trelba da stimulira -da se 'Sto brZe razvijaju. DeCje ustanove i socijalne slU.Zbe u korist dece ulaze, uglav'nom, u sistem deCje ·z.aStite i o njirn.a se mhogo diskutuje ~ i · na nacionalnom i ni medunarodnom planu, u okviru najrazliCitijih or.ganizacija Koje se .bav~ pr9blemima zaStite dece i porodice. Ipak, njihova &e p-roblem~~ika, naroCito posle Drugog svetsko.g rata, sve Ce.SCe tretira i na med:unarodnom planu, ~ u okviru pro:blematike zaposlenih ·zeria, a naro'Cito' je- tretira Medunarodria organiz_acija rada, ~omisija za status Zene pri EOOSOC-u i m.edunarodne sindikalne i !Zenske org.anizacije. Ispitivanja su uglavnom pokazala da je potraznja za tim ustanovama zri.atno veCa nego :Sto je hjihov br-oj; da mnoga· zakonodavstva 126 predvidaju o:bavezu preduzeCa da otvaraju 12o~ Zanimljivo je navesti da je 2ivojin 2uj~viC .(1840-70), »jedan. od. prvih socijali<s-ta p}edu Srbima« (kako ga naziva Sv. MarkoviC u p-ismima sestrama NinkoviC), u svojim spisima predlagao-. da se Skole- grade po planu ))udeSenom za udobno .i zdravo Zivljenje uCenika, ita uknici imaju po pravilu Zivljenje kod Skole« . . . da se uCenici )>po p·ravilu hrane kod Skole« (kuvara plaCa opStina, a hranu nabavlja takode opStina od svih, sem naisiromaSnij ih opStinara). On j·e takode prOOiagao da se i knj ige i sav Skolski pribor nabavlja za uCenike na teret op·S·tine. Vidi DragiSa La~CeviC: Istorija socijatizma u Srbiji, str. 35 i 38. · , 25 Pri tom--naroCito misl'imo na vaspitanje u odnosu na muSke i ))Zenske« poslove, i obaveze prema.,domaCinstvu i deci, kakV'o s~ provodi ooobito u Danskoj. Vidi: G. Nelson: op. cit., str. 241-242. 126 0 zakonodavstvu u 29 dr:Zava u. vezi s·a deCjim ustanovama, odn. dojil:iStima i jaslama vidi citirane Clanke (BIT-a): L'aide aux mer~ salariees. Vidi tak.ode .International survey of programmesof Sociez:t Development, str. 65. 258 te Ustano-ve ali da: se zakOn&ki prop'isi Cesto ne prim-enjtijilf: da je znata~ broj. tLh ustanova potekao i odrZava s~ · pr~vat-: nom inicijativ6m i iz sredstava 'raznih dru.Stava, ·ah da sve viSe preo·vladava praksa da se te ustanove . slu~be subven""_' ..i cioniraju iz sred&tava zajednjce, uz obucavanJe kadrovai kontrohi; da je· najteZi problem zrbrinjavanje sasvim IJ?.ale dece· da se u poslednje vreme, naroCito od Dr~gog svet_s~O&' rata' naoVamo sve viSe pr6nalaze razHCiti naCi~i za ZJbtln~~-= vanje dece, d~ r.oditelji uCestvuju u troSko:rima· izd~;:tvanJ_a deteta samo ma:rijim delom, uglavnom srazm.erno .s:roJI~ ·pr.I- , hodima · da se deca ipak najcei\ce ostavljaju na br1z1 rodttelja iM jedn~~ od rod;teJ;ja, oca .jJi mruj~e (deda d baJk;al, llli prijateljima iii susedima, ada J€, naroclto.m.edu r~~nl_c~a,.':'ri,~ malen procena:t onih koje imaju pla.Cenu po~ocn1~ ~ kuc~~:, kOjoj se poveravaju i deca. ~ . . .· ._ . Sto &e tiCe- medunarodnog regulisanja zaStite materin~tv.~ .·. u Sir€m sroislu, kao StO smo vi deli, piedvida se samo. po::~~-~-.. da se ustanove.uredaji u vezi sa dojenjem i ~ego~. ~dOJca4 1 ·0stale socij alne mere za pomo-C zaposlenoJ . maJCl, ~e,d.u '·' kojima su za Siru zaStitu materinstva deCje usta~ove_ ~tn~, nisu joS doSle do izr3:Zaja u medunaro.dn?m. _;.egul_ls~nJu. u FNRJ odredJbe Ustava (cl. 2.4) daJU tzncrt osnov za do~ noSenje detaljnih p'ropisa u oblasti za:Stite _mater_iilstva~ ?_;·.~ Sirem smJ.slu odnosno za zlbrinjavanje dec~ zarposle~l~ m?~:k~-~ ·. Medutim o~de treba pomenuti kao zanim~jive istorisk~ 'do-·' kumente' dva propisa dorieta _1945 ,godine,~.. pre_ no -Sto -~e _pro:klamovan Ustav. To su: U:putstvo 1(¥inistarstv~" J?r?svete . . ~a"" vezne vlade) e;a organizaciju i !ad u zaiba~tima -~de~~~ vrticima) (Sl. list FNRJ, hr. 57/45) i Uputstvo za orgamzacrJU, socijalno-zdraVJStveni i vmstpitni rad obdani!Sta IZ~ decu-_ ?~:t­ Skolsko.g doba u gradOvima .i indtis_t~iskim cent~rma {181. -lls:~­ FNRJ, br. 82./45)."' Karakteristicno je da su uputstva vrlo op§irD.a; sa hezlbroj detalja i deklarativ:riih Clai?-o:ra. ;rako se~ napr., u IPrvom. UJPU1ls:bvtu· na~a1Sa;ra ;d~ Je '»rvaiSP~Itarn]e u -~_a­ baviStu besplatno« i da traJe tn godme: J:ako Je za1b~v1ste_ vaspitna ustanoVa, predvida se da ·.aeca, ]ioioj je to potreib'q._o,, 121 Oba uputstva .·stavljena su _ va'n sn~.g-e Uredb~ .o· Uttvrdiv~·-:-: nju prorplsa saveznih organa uprav~ lroJI ~u pr~1 da_ vaZe -. Sl. list FNRJ, br. 42/53. 17. 259 �dobivaju i hranu. U drugom uputstvu 1(115 C!anbval) daje se deftnicija 0:1J.daniS:ta kao »socijalne ustanove narodne vlasu ~a dnevno zbr~njavanje; negovanje i druStveilo vaspitanje: ?"':~; u dobi .od 3-7 godina zivota« (a!. 1, •Cl. 1). Sem toga, ~_nc1to se ka·ze da »obdani.Ste omoguCava radnoj Zeni - majci da- aktivno ·1:1Cestvuj e .u privrednom, kulturnom, di'iZavnom i druStveno-poliUCkom Zivotu .naro.da, a- da u isto 'vreme podLgne fiziCki zdravu i duhovno snaZnu decu, punu iZivotne -:raa.osti i , stvaralaCkth teZnji«. Zanilm1jivo je, i to, da · se, uz upravni.ka, daju siroka ovlascenja oi!bo'fu roditelja (Cl. ~Oi7), ·koji, Pc:>red ostalog, ima du.Znost da jedanput meseCno saziva. sastanke svih roditelja dece sa pretstavnicima masovnih_ .organizacija. . Sem .ovih propisa., treba pomenuti i odredbe Opsteg zakOOJ.a o narodnim odi>Oil'ijma (Sl. !Jist FNRJ, 1br. 43/46), Uoo:ie meruu ?fln~vnim .zadacima narodnih odJbora :Predvidaju staranje da zeP.e s tv ar.n o (podvukla S. D.) uZivaju ravnopravnost sa mu~karcima u svim oblastima drZavnog, privrednog i dru~tveno-p:olitiCk.olg :Zivota kao i -za,Stitu matera i deteta OJsnivanjem_ por:odiliSta,_ deC.jih domova i o!bdaniS.ta« :(C:l. 25, t. 13, . i Cl. 26, t. 4). , Na ove od!redfbe nadove:zmju :se _!karsn.lJje, na ,QI.snovu Ustava, propisi o deCjim ustanovama, mada su se one osnivale i pre ¢lonoSenja ovih propisa. 128 To je hila nuZna potreba u tom periodu kad se zapoSljavanje :Zena, putem. propagande druStvenih organizaJCija, naroCito forsiralo i kad je :broj za- · poslenih ·Zena poCeo naglo i stalno da .raste. 129 1 .. Uredba o jaslama i deCjim vrtiCima kao i detaljniji.propisi u vezi s tom_wedl>om (Uputstvo preusednika Komiteta -- us N3ipr., prve deCj_e j~Ie u Sloveniji otvorene su avgusta 1947 g. u Maribomk:oj teks.tilnoj tv;omici. Vidi »Zena danas«, br. 51, 1947, str._ 22·._ Isto tako, prema j-ednJom ,izve~taju Saveznog zavoda za narodno zdravlje (iz 1955 g.), veC 1947 godine. biLo 'je 29 j.asala sa 935 fiesta, 1948 g. njihov h~oj -se pop·eo na 97 sa 2.909 mesta, 1949 goditie bilo je 147 jasala sa 4.949 ·:m.esrta, .a_ najveCi je broj bio u 1950 g; - 162 sa 5.345 mesta. 129 Kretanje zaposlenosti Zep.-a od 1939 do 1956 vidi: Peti plen-um Saveznog odbora· SS,RNJ, Beograd, 195·7, str.- 56. Razne !sbatistiCke poCLatk.e U· vezi .sa Z£-nama i porodicom vidi: Zen.a. u. druStvu ·i privredi Jugoslavije, »StaJti·stiCki bilten<c br. 13:3, Beograd, 1959. 260 Z. narodno zdravlje ~NRJ o organizaciji i radu deCjih jasala - Sl. list FNRJ, br. 48/49 -.i Ptavilnlk" grailenju deejih jaC. sala i decjih vrtica - Sl. list FNRJ, br. 57/49) regulifu nadlel>' nos.t za osnivam.je ustanova, razlo.ge koji obavezuju na •osniva. . nje, . nadleZnnst u 1pogledu ibrilge · ·O struC-nom -lkadru na·Ciit upravljanja, tehnicko ureilenje itd. · Uredbom o osnivanju -decjih jasala i deCjih vrtica (Si. list FNRJ, br. 81/48) zakonodavac je 'nedvosmislen<> mail!) 15hvatanje da se te ustanove o-snivaju u ci:Iju JZaBtih{ ·mated:rl..:.._ stva zaposlenih Zena. To -se indirektno vLdi i iz pravnOg osnDva po kojem je doneta ·ova ure<1ba (cl. 40, u vezi sa .ci. 14, t, 2 Za" kana o petogodiSnjem planu - kojim se predVid:i »OSigurati u ~St:o ve6od m.erruvodende -Zena ru -prifVtedru«). Clam-bm 1 uredb~· daje se, u ovom smislu, _i deklarativna odredba: »U cilju d-a se Sto veCem broju ·Zena omoguCi uCeSCe u socijalistH!koj- i~. gradnji zemlje, osnivaju se deCje jasle i vrtiCi za n-egu i: v~:r spitanje dece Cije su majke zaposl~ne.« · Prema ovoj odredbi, inve.stitori su duiZni da ob-avezno predvide gradnju deciih jasala prili.kom izrade projekata zc. nova preduzeCa u kojima Ce bitl zaposleno preko 200 radnika i sluZbenika kao i za radniCka naselja. PostojeCa preduzeCa obavezna su da osn11ju jasle _{»moraju imati sopstvene jasle.« - cl. 4) ako je broj dece kojima su jasle potrebne veci od 20. Ipak, narodnom o<1boru je ostavljeno da izdaje naredenja ko C.e morati da ima jasle. Sem toga, daje se mo.gu.Cnost da nekoliko pr:eduzeCa ima.iu zajedniCke jasle. Za decu rad-:nica predU!Ze.Ca gde se neCe otvor.iti j.aSre, uredb:a p!edvida da. duZnost osnivanje_. jasala pada na nar.odne odbore. Alf, dok se za preduze,ca upotreibljava stro1gi imperativ (»rhoraju~<, »dll!Zna ,su«), za narodne odlbore-~pita•nje 15e ne postavlja sasvith strogo (navodi se samo >>osnova-Ce se«). Urediba izriCito predvida da u jaslam.a mOtgu biti smeSteni ne samo deca radnica - sluZbenica, nego i deca uopSte za.::.. poslenih !:Lea - dete o koj em se star a ota-c ili neko drug.o li.ce, rulm je zapos1eno· (al. 3, ·Bl. 3). U uputstvu o organizaciji i radu deC:jirh jasala ·kao zadad jasal~ navode se: _ne.ga, prehrana i odgoj deteta; horba protiV smrtnosrti 1i 'olbclenja dece i !Ull.o.Senj e u poro.d:icu rz.dr~vstvenp-261 I �~-lllt~r~ih _i)avika- u vezi sa odgojem i negovanjem dece. Ostale odredbe detaljno su postavile zadatke, organizacionu struktuJU, prijem i zdravstveni ·nadzor nad decom i jaslama. Za: p.piavljanje jaslC}ma predviden.je savet, koji deluje uz uprav;nika a_ u kojem. su zastupani struCnjaci, pretstavnici masov.nih organizacija .(orubora AFZ) i majke dece. · Sto· se tice decjih v'rtica (<>bdanista), Uredba o jaslama i .vrticima (1949) regulise to pitanje slicno jaslama, s tim Sto .se predvida da se u deCje vrtil:e smeStaju na dnevni boravak <ieca od 3 godine »do rpolaska u skolu« (cl. 19 uredbe). Sem .tpga, povereni:Stvima za prosvetu harodnih odbo,ra stavljeno , je u--.duZnost da redovno kontroliSu i potpoma:Zu deCje vrtiCe, ~ji su im Ufl)ravnici odgovorni za odgoj. · Pravilnik o gradei\ju decjih jasala i vrtica donelo je Mini.starstv'o gradevina ~lade FNR.J •na osnovu ovla-SCenja · ill uredbe: Ovaj' propis imao je nesunmjivo veliki znwCaj, jer je to jedini ·'PTCYpiiS o Socijainim ustanovama uopSte, (koji je za odredene vrste tih ustanova (decje jasle i vrtice-obdanista) propisiv-ao odredene stari.darde u Pogledu uslova osnivanja, kapaciteta, higijensko-tehnickih i sanitarnih uredaja ;' dr. ·.. P~re_d OVih prOpisa, koji su se i1:>kljuCivo odnosili na ust~­ ·nav~ za. dnev~i horavak (jasle ~ obdaniS.ta), vaZne sui pojedine bdredlbe · opStih saveznih propisa o -sncijalnim ustanovama. . '.['ako je pitanje doprinosa roditelja za decu koja su hila Sme·Stena u deCje jasle i vrtiCe bilo..regulisano OP·Stim uputstvo~.o Primanju i_ izdr.Zavanju dece u ustanov.::ima za zaStitu ~ vaSPitanfe dece i omladi-ne i Re~enjem o odi-edivanju eleinenata iz· k,ojih se sa·stoji struktura normiranih tro.Skova za iZdr.Zavari.je dece-;fu';inute u ·u!)tanovama ·za za1Stitu i vaspitanje dece i omladine (Sl. list FNRJ, ·br, 39/49 ; ·br. 107/49). Ovi proplsi (stavljeni van snage 1953 g. ~ Sl list FNRJ, br. 40/52 i 42/53) r>redvidali su budzetsko finansiranje tih usta. _nova i zasn_ivali su se na tadaS.njern statusu sodjalnih ustanova a u pogledu visine dop-rinosa roditelja na tadclnjem platnom sistemu. U skladu sa tim, doprinos se odredivao na osnovu iedno.g dela .stvarnih troSkova, srazmerno visini mesecnih prihoda domacinstva u kome zive roditelji deteta (tac. ~), i kre1l>o se od 15 do lOOOfo stvarniJJ. troskova izdrzavanja 262 11 ustanovi (tac." 7). za tadailnji sistem pla~anja doprinos_a .roditelja za smestaj deteta U jas!e karaktens.tlCan ]e .prOplS ··koji je oCigledno stimulirao taj smeStflJ· Narme, ResenJe~· 0 snabdevanju bolesnika u zdravstvenim ustanovama i dece u -deC1in1. j aslama predmetima ishrane saveznog ?be~b.edenog snabdevanja (Sl. list FNRJ, br. 44/49) deca ruo tn g_odme do: bivala su u decjim jaslama 650/o odredenog ·J?.";Jac~nJa, ~.n cemu SU i »nadalje zadr.Zavala. praVO na kons.ce.n]e SV.O']Lh , potrosackih karata u celini« (ta.c. 4). Kao rn:ra protlv flu~tua­ cije .Zena. a u vezi s3. deCjim jaslama, m,?ze s~ sma.tratl o~. redba pomenutog Opsteg uputstva, po l<O]em Je maJ~a, koJa -'je tri godine neprestano zap015len~ u jedno~ tp:eduz~cu, placala doprinos umanien za 10°/o (tac. 10 u vez1 tac. 7): Izmenom fjnansi.rania tih ustanova, kao d. donoSenjem :Pt'Orprl!S-a naro~~ nih republika 0 socijalnim ustanovama, odre~be ~v?g upu .stva su zamen.iene. -i urmif-19tvo ,se ;rR~e ne rp!"lmen1~0l_e, mada nije, ni'je~nim pravnim aktoon stavl]eno va~ ~nag~ .. Krajem 1951 godine doneti su novi proms1. u CllJU spr?:odenia ~era za po_steoeno usa.glaSavar,tie filiansirani.a sOClJalnih ustandva sa novim privrednim sistemom, u .'Prv?m redu. u ciliu-da se uvede sam, 0 stalno finansiranie u sociJalnlm ustanovam:a, Cime se menja i status tih ust~_.nov.a .. Taka .rf?rerr:a ReSenju 0 f.inansiranju daCkih domova 1 ostahh soc1]~lr:1h ustanova i ReSeniu o- naCinu pla-Can;a doprinosa _u dackim domovi~a i ostaJim _Bocijalnim Ustanov.ama (Sl. list F~~J, br. 49/51 ; 50/51) drzava snosi investicione rashode, hen~ r13J13hode za vaspitno i ZJdravstveno osoblje,. dodatk~ ,po Ure~b 1 · 0 dodacim-a na decu,· novCane naknade umesto bonova za prehranu i bonove za kupovinu industriske ~obe uz 80°~~ po-' pusta _ za celokupno -osoiblje, kao i operahvne materiJal~e· rashode (ove poslednje rashode sam·o za ~_;Cje. jasle, .~ec]e vrtice ; obdanista za skolsku decu). Qstale bene 1 matenJ alne 1so Pojedilni narodni odbori doneli_ su u _pogledu odre~i:r~~~ visine doprinosa roditelja svoje prop1se, k;?Jima su. p~ta,;:1h _. redene skale prihoda domaCir;tstc~.v.a u koJ:ma roditelJI Zive:B n~ osnovu koj ih su diferencirali 1 v1sm:u dopnnosa - nap!· ~be~ gradu to pitanje reSen.o posebnim 'Odlukama narodmh . ~O :opStina, koji su svoje propise doneli na osnovu pre:Poruke G je . Beograd. 263 �rashode ustanove su imale da podmiruju iz _sopstyenih prihoda, a glavni prihod bio je doprinos r-oditelja. Ustvari, ovi propisi u pogledu fina:ti.siranja ustanova za dnevni 1boravak joS uvek zadrZavaju najosnovnije elem-ente budZetskog finansiranja, mada se vee tada poCinju da izdvajaju otbaveze drZave za -odredene elemente troSkova tih ustanova ad oba,.. veza roditelja. Oba oova propisa {stavljena van snage 1953 g. "'-: Sl. bst ~NRJ, 42/53) pre.>tatla su da se pvimem!iudru u pogledu finansirallJa ustanova· za dnevni boravak deoe (jasle, vrtiCi, <Jibdanista) vee poceill«J!Ill 1952 god:i.ne, kada je donebo reilenje o finamiranju decjih jasala i decjih vrtica (Sl. list FNRJ,. br. 6152). Na osnovu ovog pmpisa praktiencr je uvedeno sadaSnje samostalno finansiranje u ustanovama za .dnevni bo~ ravak {Sto zna-Ci da je- drZava preuzela obavezu da obe:zJbedi trpSkove za investicidne rashode i liCne rashode za vaspitno l -zdravstveno oso:blje) ..Zna·Cajno je pom-enuti da je a vim propisom odredena stalna datacija ustanovama za dilevri.i ·bora:.. vak iz sredst~va fonda za pomagiinje socijalnih ustanova, koji je predviden cl. 9 Osnovnog zakona o prekrsajima ~Sl. ·list FNRJ, br. 46/51). Ta dmacija "zuoshla je 1.250 din me~Sec­ .no za svaka· po1punjeno mesto i bila je namenjena za podmirenje rashoda koji bi normalno padali na teret doprinosa roditelja. Jedino ograni-Cenje za dadeljiv-anje ave dotacije bio je uslov da planirani kapacitet ustanOve mora biti popunjen sa 85°/o.131 Godine 1953 doneta je Uredba o donosi.uju republickih '.propisa o organizaciji, upravljanju i finansiranju socijaln:ih ustanova 1~ 1 ~Sl. list FNRJ, br. 54/53), Cime je na.stala praznina Ni ovaj se pr.QPi:s dan.ws .viSe ne pr:imenjuje, jer su od 1953 godme doneti republiCki prapisi o finansiranju socijalnih ustanova: ko~i uglavnom _zad-:rZavaju iznete principe samostalnog fin~.ns1ran.1a. Izuzetak: Je upravo u do.deljivanju dotacije od 1.250 dm meseCn.o za sva:k:o popnnjena mesto iz sredstaVa fonda za socijalne u-stanove. jer n.arodne republike, koje sU bile nadleZn-e na os!:ovu· Cl.. 9-:- stay 2 .Osnovnog zakona o prekrSajima da doneru !'hze prop:tse o ti~ fonjdovima, nisu u tim propis-i-ma predvidele ·1 takvu namenu tlh sredstava. Taka se dana.s ove ustan-ove finansirai:u kao i- ostale socijalne ustailove iz sredstava za investicione rashode ~ liCne. ra,;;hode, koje _za vaspitno ..i zdl"'avstveno 'OsiQblje obezbedv.Je osmvac, a ostali ra-shodi podmiruju se iz doprino.sa roditelj.a. 264 . :il :! ti saVeznim propisima iz ave oblasti. Nasllprot tome, piojedine narodne repU!blike reguli.sale su razna plitan:ja u vezi tSa -s~­ cijalnim ustanovarha. 132 Nedostatak osnovnih IProphsa stvono je neujedna-Cenost, nepotpuno,st i raz;noli:OO_St_ u statusu, nad132 Pojedine narodne republike su i pre 1953 ~ne reguliealeneka pitanja iz problematike ustanov~ z_a dnevm "~?ora~~ dece. .Tako je u NR Srbiji bio donet Pravilnik o organiZaC~J~ 1 ra-dru deeiih vrtiea (Sl. glasnik NRS, l>r. 46/49), a u NR J?osm 1 .Hercegovini Za:kon o vaspitanju dece pretskolstk.e dob1; Pravll~_Ik oOrganizaciji i radu deCjih vrtiCa i Uredba o fon.du za sociJal?: ustanove (Sl. Jist NR BiH, br. 19/47, br. 26/48 i br.. 5/5~). Prop~s• NR Srbije _bili su doskora u primeni, osim odred;b1. koje sru bJ!~e zamenjene Zakonom o socijalnim ustanovama !ko]i Je NR SrbiJ·a donela 195-5 godine. Sada se ovaj prQIPi-s v:U~e ne :primenjuje:. mada ilije ni fzriCi-to stavljen van snage, obzirlom da ]e NR SrbiJa donela 19·57 godine Zakon .o deCj'im. vrtiCima. •t. Zakon o vaspitanju dece ptret:Slrolske do}Ji N~ B:iH ~m~juj~ se i. danas u celini izuzev odredbi o nad~eznosti za donosenJe reSenia o osnivanju· i_ odredbi '<> nadzornim organima za u~tano':'e u. ko-je se smeStaju deca pretskolsk_e dobi {te 1o5J~b~ lZinenJene su Zakonom o nadleZnosti narodmh odbora opshna 1 Sll'ezwa .. SI. li-st NR BiH, br. 18/55). Pravil!p.ik -o organ:izacijri i radu d:CJlh vrti6a ne primenjuje se, m-ad~ nij~ stayljen. v~_ s~age, 'ob7;I·ro~­ da su njegove odTedbe o osmvan,Ju, finan~aranJU 1 upravlJanJU deCjim vrtiCima zastarele. u periodu od 1953 godine 1:! ~arodnim repuhliikama s:u. doneti sledeCi · propis~, koji su zna.CaJm za ustanorv:: z.a dnevnt bocavak decei u NR Srbiji: Zakcm o fondu za soc~J~Ine.-~stan'O:V~, z~.:­ k!on 1o socijalnim. ustanovama, Uredba o naziVlffia 1 klaslfikaclJil -socijalnih ustanova i Zakon o deCjim vrti.Cima (Sl. glasnik NRS, br. l/55, br. 24;55. i 98/55, br. ~8/56 i br. 23,/57). U NR Hrva:tskoj: Uredba o Osnivanju fonda za soci,i.al~e u~a­ nove. Odhrika o finansiranj-u socijalnih ustanova, Prav·Ilmk 0 I~­ ove i Zako~ .. vrSenju Uredbe o osnivanju fonda za socijalne ustan1 o de~ jim vrtiCim'a (Naro.dn_e novine, br. 76/51, br. 8/54, 24/54 1 52/55, br. 24156). u · NR Sloveniii: Zakon o -socijalnim ustanovama (»Uradni list LR Sloveruije«, br. 26/54). U NR BiH: Pravilnik: za izvrSenje Uredbe o fondu za oocijalne ustanove (Sl. list NR BiH, br. 14/56). u NR Makedoniji: Zakon •o soc,jjalnim ustan·OiV'aina {81. vesnik NR Makedoniie. br. 4D/55). . , . . . . . U NR Crnoj Gori: Odluka o privremenom fm-a'DJSl•ranJ'll socijalnih ustano-va (Sl. list NR C G br. 11]55) i Za-kon o ustanovama za pretskolsko vaspitanje (Sl. list NRCG Qr. 20/58). 265 �l:Zno~ti, -~pyavljanju itd. Taka se, :napr., .izdrZavanje i finin~ sua~J.e ustav~ova za decu pret.Skolskog. uzrasta vrSi na tri r~zlw1ta vnac1na: putem samostalnog finansiranja, samostal- nrm budzetom i putem ·bud.Zeta druge ustap.ove.133 ~de !reba reci da godine 1951 i 1952 pret~tavljaju pre~retnlCu u razvoj'll; deCjih ustarlD'va 1 a na:mCito za decu pr-et-· Skol~kog doba. · N~puStarije Sistema 1 administrativ.n.og upravljanja privredom i druStv:enim Zivotom moralo je da izaZ\ove _proroene· i u st~tUrsu deCjih ustanova. Taka 1se, o:bzirom na izmenj"ene prL ,vredne propise, -osnivanje i odrZavanje deCjih ustanova u -okviru preduzeCa u praksi nije.moglo da ostvari_l 34 S druge strane, o(l-redivanje statusa deC.jih ustanova kaoJ.IStanova sa sat,nostalnim ·finansiranjem zahteva visoke do-prinpse roditelja. To .J-e takode uticalo da po·Ceo smanjivati i broj ustanova koj e su bile u nadleZnosti narodnih odbora. Nedostatak osnovnih saveznih prop1sa, ko1i bi na jedinstv€n naCin regulisali osnivanje, organizaciju i na.Cin poslovanja -ustanova, taka-de je doprineo vrlo sporom ra~zvo•ju i unapre·divanju deCjih jasala i ohdaniSta. Najzad 1 negativno je deio·:y-alo na deCje ustanove, naroCito jasle i_ obdaniSta za pretskolsku decu, i odredivan}e relativno visokog deCje.g dodatka, -se 13 _:' Jedna anketa, kojom je bilo obuhvaCeno 8-88 us.taniOva- za :pretskolsku dec:u (medu kojima veCinom zabaviSta), pokazala je da Je od toga broJa 23°/a ustanova bilo na samostalnom finansiranju, 28,5°/1) sa sam~talnim budZetom, a 48,5°/1) na budZetu druge ustanove. Ista anketa je piokazala da je 845 tistanova (od anketiranih 8~_8) u na<~IJ~Znosti ~~eta za prosvetu, samo 29 u nadleZnosti &oCIJa!ne ,z~tlte. 7. u ~?'dle:l.nosti p·reduzeCa a 7 pod rukovodstvom drustvemh orgamzaciJa. Sem toga, _anketa je konstatovala da organ~ dru.Stven~g up!'avljanja ima svega 53il(o deCjih ustanova pretSkolske d'ob1 (arh1va Sekretarijata za socijalnu zaStitu SIV-a - 1957). 134 N;a';"oCito od 1953 god. naovam·o - Uredbe o ukUipnom do.hotoou prrvredne organiza-eiie i njegovoj raSipodeli (81. list FNRJ br. 51./53) i kasnije sliCni _p:vopisi sve do Zakcma o sredstvima pri~ vred~ih. organizaciia (81. list FNRJ, br. 54/57). Ipak nekoliko pred~e~a Je 11:srpelo da o4rZi svoje ustanove, no status tih ustanova b!o Je sasy1m neodr~d~n; a sredstva koja se na njih troSe _nisu b1Ia pacedv1d-ena prop1suna (anketa SekretarJjata za r~u:l SIV a 1907). :266 - - na_koji se izdaju. vrlo veliki iznosi, dok je, druStvena·pomoC 135 .:sluZlbama -za dnevno 21brinjavanje dece nedovoljna. Porast ibroja ~abaviSta (i sliCnih us tan ova) nema na~o~iti. z?-a~aj sa .stanovlSta za.Stite odnosno pomoCi z;aposlenoJ maJCl, l'er te . ustanove uopSte ~e 2lbrinjavaju decu do tri godine, .a stariju _ samo delomiCno zbrinjavaju 1 Sto dokazuje i sastav dece u "'k .s .deCjim ustanovama_ iprel.O:')- oJ•k e ·db"'". 01 1. " Naglo smanjenje broja de·Cjih Ust~nova-za d.ecu p~e~kol~ -ske dobi137 vrlo se negatiiVIlo odrazill·o na zaposlene ll_la]lke,. 1 to jedanas centralni problem u problemati. ~i zaposler;uh ma]. ki Taj problem j•e uoCen u javnosti, naroCito· u okv1ru druSt~enih organilzacija, o njernu Se mnogo disku.1mje138 , .ali ret~u1t3s Taka, napr., dok su, tr()Skovi ...~eCjeg dodatka u 19551 god~~ iznosili 47 1 milijardi, izdaci na dec]e ~~tanov~ :za dnevno zbn 6 njavanje dece iznosili su svega 304,4 nnhona dmara.. . . · tse -Podatk.e 0 troSkovima, sooijalnom ~astavu. r.~Ite!~a dece 1 sL vidi: Lidija SkofiC, Ustanove za pomoc porodte~_ ~ n;r1.hove potrebe, })Socijalna politiik.a«, b~. 1/1956,, str. 40~2. 1s1 1951 _g,odine Qilo je u Jaslama 1_ obda:nstima •v 25.60-Q dece. x.rajem 1955 godine. bile· su svega 1~2. Jasle 1 o?damst~ ~a 14:393 ·deteta.-·Pretpostavlja s-e da je potpumm dnevnrm ~b~JavanJ~ -dece obuhvaCeno sveg.a 5,70/o dece z_aposlenih maJki. Medut1m, 1939 god. bi-lo je u jasl~m-a i obdaniS·~ma 5.~45 de~e. Prema tome dok, se broj zaposlenih zena u~rostru~·L?, ~:t;'OJ mesta u ust.anovama za z:brinjavanje dece ~aposlemh maJk1 niJt: se u~truC1v0. (~ada b'ivSa Jug-oslavija nije gotovo uopSte poklan}ala p-aznJU zastit1 materins·tva zaposlenih Zena u S,i_rem smislu). . . 1ss u Programu KomunistiOke p.artije JugoslaVIje, . usvo·Jenl()tn na v kongresu kaZe se: »Svestrano 'obezbedenje majke i deteta1 stvaranje Siroke mreZe poro.diliSta, deCjih jasala i ustanova za pretSkolsko vaspitanje«. Vidi: Odtuke V kongresa KPJ, Beograd, 1948, izd. »Kultura«,_ Cir., str. 38. . . .. . . U Rezoluciji III kongresa Saveza smdik~ta Jugosl<:tVIJ: 1stiC:e .se: »Razvijanje raznih ustanova i sluZbi kC?Je zaposile:n~ zen~a osiguravaju obavljanje njihovih materil'l:sk:h duznostl v 1 domac1h -rioslova« (redaju se ustanove) ... kao »~lt:r:u uslov da ze~e s~gle­ daju trajniju perspektivu svog zaposlenJa 1 steknu ose-Can!e sig~.u:­ nosti na poslu, samostalnosti i is.tinske ravnopravn'Ostl«. VHli: )>Z-ena danas«, br. 130, 1955, str. 2. . . . Zahtev za reSenje problema deCjih ustanova (finansiranJe, do, prinos roditelja prema pnihodima oonivanJe posebnih saveta -:u komunama i sl.) poiavio se i u izvjeStajima'Prve i Druge komlsije na Prvom· nacionalntom kongresu za zaStitu dece. Vidi: »Zdrav~ stvena zaStita dece«, 'Str. 3•201 322 i 323. N.a istom Kongresu navela je Tatjana MariniC:, »Od 37 odrZanih zborova b~Ca (u 12 osnov- 267 �tati jos uvek ne zadovoljavaju. Ipak J1:loze se ocekivati da ce odre~be Z~ko;>a ~ ~kohstv~ (Sl. list FNRJ, hr. 28/58), uz -ostale ~rop11se .koJI ·Ce _brti. done~ u. vezi sa ja~Com orijentacijom na prn?,leme porodrce 1 vasprtanJa, pozitivno delovati ina razvo· us;anova pretSkolske dobi. Zakon,. naime, izriCito po: . av~Ja \cl. 26, st. 1) kao ':adatak ustanova za pretSkolsko v~rt~Je »!IJOmagati rodltelJrma, naro·Cito zEllp.Dtslenim u zbri · nJavan]u i vaspit.~ju dece«. Zakon takode kruZe da 'osnivaci ~:ta~o~a _m·o·~u •bltr ~¢tu;ski narodni odbori, stanbene zajedce kao 1 pr1vredllle 1 drustvene organtzacije i ustanove (01. 27). . Za dec:u S~olskog -uzrasta preduzimaju se ra·zliCite mere, loo]e ola~avaJ':l oba.veze o;aposlenih majki, odnosno roditelja prema n,phoy.oJ dec1. . .,. . Prop1s'i o ~wi\kiim ~tlhmjama donebi &u taJkode 1949 gocfuie. rak_o su se da.Cke kuhlllJE, kao i druge deCj e ustanov-e, osniva-le ! ?re z~n:nskog regulL.s.anja. Uredba a Otsnivanju i ,radu dackih k~mJa (S.I. .list hr. 106/49) izricito naglailava d~ s.~ dac~e ku~I.nJe .osn;~aJU u cilju »poboljSanja ishrane ?cemka« a ~: u ·»CilJU porn-ocr majkama koje su za~poolene«, ikao 1 da se _:Z nJI~a hrane »prvenstveno deca -Cija je majka zapa-· siena« (Cl. 1 1 2). Uredba rpredvida da da,cke 'lrnhinj'e osnivaju · na~odnt odtbor1 prema unapred. utvrq.enom planu i da orie stoJe pod rukovodstvom prosvetnih organa (Cl. 7). iPr:anJe. finansiranja i doprinosa reSava se ReSenjem 0 . odr~vanJU elemenata iz kojih se sastoji struktura i.a -izdrZavaUJ~ dece Zibrin:ute u ustanovama za zaS-titu i-vaspitanje dece (SI. list FNRJ, br. 107/49). . U uputstvu o snabdevanju i radu skolskih kilhinja .(SL hst ]NRJ, br. 12/5Q1JzdCito se ka.Ze da se '»osnivanje, o·rg·a- ~:CJil_l F1NRJ, nih 'Organiz~cija. SSRN )edne z~~~v pro~nr~Ja mreze 51kecJ1h: ]ashe~ ~ vrtiCa za zagrebaCke op{::ine) 27 ih je postavUO. ustanova za dnevni bor<lvak ,dece i to pretSkolsku decu te otvaranje mleCnih i s o_1sk1h lruhmJa.« Naj.zad, m~e ~e joS dt>dati da je oih~vezu druStva da se brine dec-u zaposleni? roditelja isticao i Dimitrije TucoviC, koji je »Tarnna praksa kapitalizma poCinje nas d 1 e.~ a pnp . a]~ druStvu i da oDo ima i obavezu i in teres· "!- se za ~Jlh~. buducnost stara ... potpunro iz'vrSenje ·te duZnosti,.?-a. koJu sOCIJalna demokratija goni vladajuCe klase "eka' sociJallzam.« DimitrUe TucoviC: Izabrani spisi Beograd. c knJ· 1ngaa · . prva, str. 255. , ' ' ~a ~~:d~a ~talog ~:n:_o:. 268 ~iZJovanje i rad Skolskih kuhlrija sprovodi uz aktivnu saradnju i poinoc c]ruStvenih. ,o~gantzacija« (NO, AFZ, Narodirui fnmt, Crveni krst). Isto tako, podvlaci se da skolska kuhinja radi ..Sarno za vreme »trajanja nastave u :Skoll« (t. 20), medutim (a!. 2), ostavlja se mogucnost .narodnom ,odboru da maze _)~u saglasnosti Sa roditeljiiD.a odnosno staratelj.ima uCenika -koji se hrane u njoj, organizovati iz.davanje hrane i 0a- vreme J>raznika i Skolskih od.mora«: U talkvim ISluCajevima k.uhinja se .snabdeva na druga·Ciji naCin (Uput.svo za odredivanje. ·elemenata iz kojih se sa~Stoji strn'ktura normira-nih trotSkova ishrane u skolskilim kuhinjama- Sl. Ust FNRJ, br. 5/50). S.em navedenih propisa, treba pomenuti da je na osnovu Zakona o petog·odiSnjem rplanu razvitka narodne privrede FNRJ (1947-1951) republickim planovima bilo predvideno -p-oveCanje broja da-Ckih kuhinja i odredeni iznosi koji se u te svrhe imaju utroSiti. 139 Propisi o Skolskim kuhinjama viSe se ne primenjuju, bilq da su na rp05redan na-Cin ukinuti doonijim !lJzmenama u privreclnom sistemu, bilo da su pojedine odredbe zastarele ili zemenj ene propisi-ma narodnih- republika {kao, na primer, .o:dredbe o na.Cinu finansiranja I odredivanju dotprin-o.Sa rodi~elJa, o izradi plana ·asnivanja tih ustanova i dr.). Va:Znost daCkih kuhinja, i za zdravlje dece i za zaposlene majke, naroCito se istiCe u ,..naS.oj -javno'Sti, medutim, ibroj i uredaj daOkih ikuhinja ne zadovolj<tva.'" NaroCito hi lbilo tsn Vidi: Zakon o petogodi:Snjem planu i zakone o petogodi..:. :Snjim planovima nart>d.nih republika (:izdanje Savezne plarn:srke komi&ije. 1947): Cl. 17, t. 4 Plana NR Srbiie (str. 177); cl. 18, t. 3 Plana NR Hrvatske (s,tr. 237); a!. 2 tae. 4 Cl. 23 Plana NR Slovenije (str. 282); cl. 17, t. 2 Plana NR BiH (str. 3M); cl. 17, t. 2 Plana NR Crne Gore (str. 382). · · 140 U javnosti :se 1-sticalo ·eta Skolske kuhinje kod nas u buduCnosbi treba da obuhvate svu Skolsiku 4ecu. Pored ostaHh, to je ' :istakao i 1\.leksandar Ra£nk;oviC u govaru priliko-m otvaranja .I nacionalnog kongresa za zaStitu dece, u Beogradtt, 1955 (vidi: »ZdTav.stvena za.Stita dece<<, str. 10). Treha istaCi da je- -ovaikvo miSljenje izraZeno veC na IV kongresu AFZ Slovenije, 1952., gde je kaza:no: ))DoCi Ce vreme kad :Ce svaka _ Skola mmrati da ima Skolsku kulhinju koju Ce voditi uCiteljica doma&stva. U njoj Ce se deca. uvoditi u d'omaCinske poslove. Pored prostqrija za kuhinju moraCemo -da se postaramo i za prostorij-e za igranje, .gimnastHru i sobe u kojdma Ce se deca spremEJ~ti za Skolu. Tek sa takvim ustanorva26~ �potrebno doneti osnovne propise o nae1nu finansirarija, nc{.:.: · Cinru !poslo·v~ja d. opreme, povezane !Sa rprO{Pisima 9 gradnjd.:· novi:tl Skala. Dono!Senjem l!'etpulbliJCJk:illl prorpfusa o socijalninn ustano·vama (u NR Srbijii, NR Sloveniji i NR Makedoniji) stvorena je ne-· ujednacenost u· pogledu statusa tlackih kuhinja. Taka se u. NR Srbiji (Uredba o nazivima i klasifikaciji socijalnih ustanova) Skolske kuhinje tretiraju kao socijalno-vaspitne usta..:. nove t.e su kao takve u nadleZnosti prgana pro.svete, dok se u·. NR Sloveniji (Zakon o socijalnim ustanovama) one kao opstesocijalne ustanove stavljaju u nadle.Zno.st organa socijalne zaS.tite. 141 Obdanista za Skolsku decu vrlo su retka, mada se problen ' zbrinjavanja i Skolske jece zaposlenih maiki sve viSe rpostav:-· lja u posledniim .godinama. Medutim, uspeSno se razviiaju drugi oblici okuplianja clece. Na tom ,polju nar·ocito su aktivna dxuStva prijatelia dece i omladine, odnosno saveti za staranje o ·deci i' omladini. Ta aktivnost .odvija se u znatnoj merL po deCjim k.lubovima, u pionirskim domovima, deCjim bibli-· otekama, sportskim o.bjektima, letovaliStllna i sl., pri Cemu se koriste swbvencije ·z~jednice. Sva se ta. delatnO&t organizujema mo6i Cemo zaista pruZiti pomoC zaposlen1oj majci i Tasteretiti je u vaspitanju d negovanj1,1 dece. UbuduCe ne- bismo smeli da gradimo n~jednu novu Skolu bez takvih prostorija.« (Angela Ocepek: PoloZaj delovne Zene v dobi graditve socijalizma, »NaSa. Zena«, br. 12, 1952, ·str. 329). Vidi takode: dr. Slava LunaCek:: Skolske kuhinje i zdravlfe dece, gde se pled:Lra za 'Obaveznu gradnju_ kuhinja u nOvim Skolama -(»Socijaln.a politika«, br. 3, 1956, str. 44). Skolskim kuhinjama bilo je posveCeno jedno- savetovanje Sa-· veza Zenskih \(iru.Stava, Saveza dru.Stava prija1;elja dece i Crvenog.krsta. - Materijal i TcfltljuCke sa tog savetovanja vidi: Socija,lna politika, br. 1, 1956, str. 701 i sledel:e. 0 daCkim kuhinjama govorila je 'i Vida TomSiC na VI plenumu SK SKJ. Vidi ))Komunist«, br. 3---4, 1956, str. 235. 141 Na plenumu Saveza Zenskih drU.Stava, todrZanom pOsle Bri-· onskog (Petog) plenuma SSRNJ, 1957 g., V1da TomSic je rekla: »MisUm da je- Skola j-edinstVena ustanova koja treba da ima u_ sebi sve -Sto je potrebno da, k3d dete u nju ud:e da' tamo ima i nastavu, :fiskulturu, ishranu. i da j e upravn"llk Skole odgovoran za sve to .... s d:hlge strane. izootavljanlo iz nastave napr. Skolsku ~hinjru u k-oioi. bi· d·et-e mo~J.o d;a nauCi da kwpuj.e,, kurva, &uva, prLprema namirnice, ·da posl.uiuje, da se ponaSa pris:tojno .... « ())Ze-. na .danas«, juni 1957 g., prilog). 270 uglavnom bez propisa, mada ·bi, naroCito o letovali.Stima, 142 trebalo doneti -neke osnovne odredbe• .. Ovu praZn..inu donekle je pa.punio novi ·zakon o o&nlvanJ~ i poslovanju odmaralista (Sluzbeni Jist FNRJ, br. 2~/58), koJl sadrZi nekoilko adredbi o ustanova.I?a za . letovan]e, odmor i oporavak dece i omladine (odmarabst~)· Tuu od;ed~ama ka~ osnivaCi deCjih i omladinsk1h odmarahsta predv1daJ~ se .sre ski i oplitinski narodni odbori i skolske ustanove (cl. 3). Za azvod tih ustanova 2n.aCajne su odn:-edlbe o sredJstvirrna ·o-9.:-naraliiita (koja treba da obezbetluje osnivac - pre':'~ c~. 13) i 0 osloboaenju od obaveza prema d_rus.tvenot za]edmcl (cl. 15 i 16), Sto Ce svakako uticati na snizenJe troskova boravka u nj ima. ,. t' . u vezi sa problematikom deCjih ustanova tre'ha ~aves 1 ~ aikJ.jrwCak iz RezoJruci!je o deCjlm us•tanoyam.a UISVO[Jene ~·~ ~sllivaCkoj skupStini Saveza Zenskih drustava gde se kaze. ~osnivaCka skupStina Saveza Zensk,ih ct:uStava. s~_atra d;::t r~e ostvarenje 11avnop-navnosti Zena ne moze zamtStttt.... bez ~.. Stvene brige za a;ecu.,_ bez izgr~de~og s~stema decJ. .~. zastite: ~\bei stalnog i sistematskog ,razVIJanJa sv1h vrst.~ dec]lh us~a nova.« I dail.j~: ».SkupSbina osuduJe razr:e t~on]€ o tome da zena treba da se posveti iskljcuCivo :poddzan]U dece .~:d<>datak za. :Zemu', teo-rij a 0 ,·dt:'u.Stveno~ nerentabllnosti .dec~tih ustanova' .pl8lta za -por.odicu' 1 s1iCno) i .smatra da se l'Za rorv~ga kriju' r~akdonarna shvaianja o ulozi .Zene u druSt:ru._ Ova ve teorije koCnic_a su daljem -razvijanju druS_~vene br:ge. za de~~ i smetaju da se matmij alna 51l'edstva .I<oonn;~, :druStv?., ~aSIP Ia:Ze uJo.Ze u otvaranj-e i drzidr.Zavanje na~1railiC'lib~Qh de~.]'ih usta- u 142 Tako napr pOgledu deCjih letovaliSta i drugih ust:;b'Y-~ za odmor i opor~~ak. dece i roladeZi doneto je .samo u . NR r .1Jo1 Re.Senje 0 normiranim tro·S\k'ovima za izdrZavan]e . ?-ece 1 omladu;te u deCjJm i omladinskim IetovaliStima i logorovanJ~a (S\ gl~~ NRS, br. 13/50). ovaj p·ropis s.e primenjuje s~amo omJ!l d~ o~ OJ~ nije zamenjen Zakonom -o socijalnim ustan?Vama 1. 0 u om nazivima 1 klasifikaciji sodjalnih ustanova (tim prCJIPIStOffi promenj en j e karakter IetovaliSta utoliko Sto su te ustan~ve pren~te. u nadleZnos.t organa socijalne zaStite, d'ok su ~e r.allliJe nalaziil.e u nadleZnosti organa prosvete). . . 0 deCjim letovaliStima viCLi.: SaSa- Javorina, LetovanJe t odmor dece i omladine, »Socijalna po.Utika«, br. 3,. 1958, str. 44--47. 271 �nov~ Plfeko_llwdi]h. Ce tSe moCi uskladiti niateri~ske duZnosti i drustvene 6baveze· radne Zene« (ipodvukla s. f>.).ua .·· ..u rpoolednjim ;god'lllama d;skusije o potrebo da se ..Waa:aju decJe. ust~nove, priJ.agod.ene na.Srm specifi6nim druStvenUn usic::rrma _1 pe::spelftivnom razvoju naSeg druStvenog sistema ?a s1rokoJ bazr samoupravljanja, Siroko su zahvatile sve drustven: organizacije. 144 Postepeno se do.Slo do zakljuCka da· pomoc z~p~slen~ majkama i roditeljima - pomoC parodic{ -:-. u ~~r~nJavanJu dece treba da se organizuje prvenstveno zaJ~dn~~krm s:re~st_vima zajednice i rgradana u okViru najuZe tentonJalne JedrnLce, u . .sredini u kojoj porodica Zivi stanbenoj zaj~dn~ci. Ova, m-ed:utim, ne znaC:i da deC:je ustanov~ ne treib~ -osnn~atr tamo gde za to postoji potreba i .gde ima uslova, 1 u .pr:wred.nim ·or-gamlizaclij ama.145 . ~ Vidi: ~Ze!l·a dan·ais'<•, br. 112, 1953 g., str. 3. U v&i sa shva·tanJI:rna da Je zen.a »n:rentabilna« i da je treba vratiti domaCinstvu, .c~ BahoVl·C kaze: »Ta:kve koocepcije su odavna poznate f nemaJU m'kakve v~e sa na;Som stvarnoSCu i princi'!)om socijali~« · · · »·~. J?TOCesu naSeg razvitka moramo -istovremeno stvOnti I uslove -kOJII ce ~aposlenoj Zen-i olalkSarti poloZaj. u stavaranju o1 Tih UIS!~va, a ~a~o~~to mreie deCj-ih uStam.ova, koje su 'osnov za olakSanJ'~ poloz:aJa zent; u porodici, u odn6su na Ci.tav naS dru.Stven.i raz~~t.a~. m~ zaastf!-Jem.o vHe nego .Sto bi bilo· nuZno (poO.vukla s. 14 • .s. 'El.J V1dl. Cana br. 123 1954 g. srtrna3 P!enumu BabOVlc: Referat »Loen;a danas«, 144 Pod ' ... SSRN Srbiie 1954 ' ' v, • re ostalog, zaje?niCko savetovanje Saveza Zenshlh ·.drustava -I Sa-veta za ~~taranJe o deci i omladini Jugoslavije oktobra 1955 ~g:, o problem1ma porodice temeljito je razmatralo 'i pitanje poloz3Ja zaposlen~ majke. U z·ak:ljru.Ccima se takode spomdnj e potreb~ za Sltv<1;~anJem »1sve Sire mreZe raznovrsm.ih UIStanova za decu«. (MateriJal sa :.Savetovanja vidi u ,(iasopisll »NaSa deca« br 11--,-12, 1955). . . ' . ~rionski ,,P~i . . Pl-mmn ~.SRN.T, razniatrajuCi temeljito proble~~tiku pol~aJa zen a u nasil.m uslovima, takode j e istakao potrebu a·~ u,gokyiru ~bene zaj-ednice organizuje ~tita dece i putem »~aJ-~..dmc:k1~ decJih ustaJiloVa«. OpSirnije vidi: Dohrivoje Radosa.v- lJev1c: Dalrt rad na poboljSanju druStvenog poloZaja Zena Peti 19·57, str. 53-73.' Vidi iakode. V1da Toms1c: 0 stanbenim zajedil,icama . »Progres« br 4, 19m god. ' • ·· 145 Rezolucija Sa'V'e.:me narodne SlkupStine o ·osnovnim naCeli:ma stanbenog za·kon'odavstva istiCe da »-stanbene zajednice treba samosta.lnl? ili_ zajedn.iCki sa celom !komun.om, p·osrtepeno u · skladu sa mat~J~lnrm ~~uCnostima, d'a preu.zimaju na· se~ staranj-e o · · · bolJOJ mart;eriJa1noj zaStiti dece. . . o 1daljem oslobodenjru Pl,enu~ S~veznog ~?'!J.ora SSRNJ, Beograd. :272 NaroCito istiCu;Ci diskusije u vezi .sa deCji.ril ustanovama i pomoCi zaposlenoj majci, :Zelimo podvuCi .znatno sudelovanje j avnosti u tretiranju celokupne problematike. UtoEko pre izgleda neopravdano Sto, i pored svih zakljuCaka, joS nisu doneti Qdredeni propisi, koji bi omoguC.avali brZ.i razvoj deCjUh ustanw.a lkoje su hitne u poonoC:i zadedni:ce za[>oolenoj. maj.ci. DosadaSnja zaStita materinstva u naS.oj ·zemlji pokazuje da bi · u najbliZoj buduCnosti trebalo izraditi perspektivni plan iazvoja SiStema deCje za.Stite "(zdravstvo, p-t'()SVeta, soci-. jalna zaStita), u kojeril bi briga o zbrinjavanju dece zaposlenih majki, odnosn.o roditelja, morala da ima p-o5-elhno i priodtetno mesto. Jedno od centralnih pitanja ostaje raspored sredstava koja se daju za deCiu za:Stitu, pJ;i -Cemu ohe:zJbedenje ~talnih specijalnih fondova 146 za finansiranje zJbrinjavanja dece zaposlenih roditelj a i drugih <Jhlika decj e zastite treba da docte u obzir u zakonskom regulisanju celokupne materij e. Z.ene ... stvaranjem - uz pomoC komuna - raznih fermi· de~jih vrtiC.a« (Sl. list FNRJ, br. 10/57). U progvamu Saveza ko~una.S>ta, usvo1enom na VII kongresu Saveza lrom~·i\Sta ~ugosla;nJe, navodi se ka-o zadata.k komunista i borba za »1zgradnJu mreze raznovvsnih deCjih ustanova u okviru privredni~ orgarnizacija i s.ta:r;benih zajednica« . . . ka.o dopr:inos »stvamoJ . ravnD'!)ra~ti zene i muSkarca«. Vidi: Program Saveza komuntsta JugoslaVtJe, Beograd, 1958, str. 247. · . ' . d 146 Da treba »hitno razmotriti predlog o fonmran]U fon a ~a socijalne i, posebno·, deCje ustq.nove(<, zakljuCila je ~;tp.retsjedmk, Savezne narodne skupStine f..idij:;t S·entjurc u interv.1uu za )).Zenu danas«. (Vidi:. NaSe zakonodavstvo ....::_ za Zenu, »2ena danas« br. 135 1955 1str. 3). Medutim, na V (bri'onskom) plenumu SSRNJ staio se· ~a stanoviSte da u reSavanju pitanja deCiih ustanova ne treba stvarati specijalne fondove. Ipak, Ivan BoZiCevdC je na to:n plenumu pledirao u korlst regulisan]a finansdranja "i stv~r~~ posebnih fondova 'i rekao: »VaZno bi biJI? zakonom regul~sati ~ obezbed-iti odredena finansiska sredstva _ko]a bi se upotrebal]avala u svrhu da se zaposlenoi Zeni olakS.a rad u preduzeCu -i uopSte u dru.Stvenom Zivotu. ·Mislim kcmkretno na to da- bi treibalo krtoz naSe druStvene planove i zaikone obezbed>iti odredena sredstva "i posebne fon.dove iz kojih bi se gradile razne ·deCje ustanove, ja<:le. obdaniSta itd., ier .uglavnom najveCi broi Z.albi. koje danas dobijamo iz pre.duze6a, odnosi ISe na to da Zene nem9-ju gde daostav-e · dete kada s.u na radu. iii ukoliko imaju gde da ga ostave, to je odviSe skupo<( (»Zena danas«, juni 1957). 18 ?:ena u radnom odnosu 273 �N a kraj,u, neophodno je istaknuti, u vezi sa problem om materinstva z~ooienih zena, jos jednu postavku, ko}a cini. jednu od -asnova stanoviSta :sa k01ga. se· poom.atra ov:o Pitanj:e· u ovom radu. ReS.avanju problema nege. dece 1 brige o deci zaposlenih majk:i treba prilaziti sa ~stanoviSta di u -savremenoj porodici, gde L otac i ffiajka rade van kuCe, nega i odgoj dece ~ahte­ vaju, i treba da zahtevaju, izvesne permaneritn.e »Zrtve« roditelja- i majke i nca- izvesna odricanja, moralna i materigalna, iko1~ se donekle n'U!Zna· anoraju negativ:no odraz'iti i u radu na ·radnom mestu, i u njihov·om obavljanju javnih funk-· cija, i u naCinu provodenja njihovog slotbodnog vremena. To je obaveza Sto je roditelji neminovno duguju deci, koja dolaze na svet njiho¥"om voljom, to je obavez.a prema druStvu. DruStvo medutim, treba, da preduzima (ako je potrehno i zakonodavnim putem) mere kojima Ce biti cilj da te obaveze· rad.iteil!ja sverdu na odredend minilllnmn, a!li ikoji, mora fPOIStoj ati i koji je .garancija za razvoj d!=teta u fiziCki i psihiCki zdravo_gi druStveno 'razvijeno.g Coveka. U na:Soj zemlji vaspitanje cte~ ce i omladine, briga za njihova zdravo podizanj e- treba da postane briga obaju roditelja, skole j drustva. U na.Soj javnosti suviSe .Cesto se prenebregava uloga oca: u Porodici - i u odnosu na decu i u o-d_nosu na IPD.slove u do_-' maCinstvu. SuviSe retko se u mnogobroinim diskusijama o: rastereCenju tZ?IPOOlenih Zena ,ru;e da -tr:eba napustiiti jedno-· strano shvgt~iije i svakako izliSa-n, maZda i filistarski »kompliment« po kom.e »kuCa ne letZi na zemljj nego na Zeni«, veC j.e »Za izgradnju deCie liCnosti, za .zaStitu telesnog, men-· taln-0112: i ·mo['ailrnog ~drrarvlia deteta !i o~nl3Jd:ne rpotrebno iproiS!i.riti uZ.e obim-e pro-&t'teCivania samo majke i Zene. Ovaj po?am. treba zam~niti no-vim: prosveCivanje 'l'oditelja ... :Integritet ·deteta ugroZen ie· ako _otac ne zna svoje roditeljske dwZ.ncisti" i qbaveze, koje ne treb-a da budu man?te ocl duZnosti ma1k.e ... Konzervativna shvatani a, o strogo izdvoi enim muSrklm i ?;en-skim poslovima treba revidirati. postJav IjajuCi stvari n.a real-· ne osnove savre-meno.g :Zivota.« 147 ·'(iPodvukla S. fl.) 141 Dr. Milorald Draf!iC - .rei'! u dL~kursiii na Ptvo.m naci'Oiflalnom lrongresu za zaStitu dece, (»Zdravstvena zaStita dece«, str. 217). _SliCan stav zauzet je i u izve.Staju komisije koja je razmatrala. 274 Obzirom na preduzimanje mera i na .iskustvo u po!!led~ deCjih ustanova i socijalnih sluZbi u kortst z:::po~lenih "z~na~­ nameCe se potreba da se napomene da u raZVlJanJu...sluz?t z~ rastereC.enje zaposlenih Zena i majki t~eQa naroct..to. tmati 148 na umu materijalne i Zivotne uslove radnt-ta. ••U _nas?.J -prak.., si se ohlto ispoljava <u<tvrdeni rprincip .da mdustro]aliizaclOa oslobada Zenu izvesnih poslova u doma.C1nstvu _1 ~r1ge oko d~~e,. aJi znatno viSe sluZlbenke, intelektuaJke 1 z_ene slobodDlh ·profesija. Polo.Zaj radnica je najteZi. One rade redo~o P:Uno radno vreme od 8 Casova, vrlo Cesto u s~e~~ma, nJ.l~Ovt.~D prihodi niski, naroCito ohzirom na po:r:n.anJkanJe. kvaliftkactJ.e_, taka da j e mnogo toga ~to se preduzrma u korrst. zaposlenih Zen a njima nedostupno. One su odlaskom u tvor~:ce. potp~n~ zardrZale na svn}irm rpleCima sve :po1Slove u -dffil1:ac~stvu, 1 to u primitivnom domaC.instvu, i poslove oko p,;tmttivne ne.ge i podizanje dece.14 9 Uporedo-sa bri:gom za ,str.ucno. ~sposoblJa--:­ vanje radnica treba da idu i m,ere koje ce ,~m bttt dostupnE7 ·i koje Ce ih ras.tereCivati ad p-o·slova u domac1nstvu. Ov-de. treba potsetiti na reCi. naseg istaknut?.g p;ivr;dnog. teorett~a~a i praJktiCara Borisa KidriCa: »Dal1e pttanJe koJe ~okazuJ.e kompleksni znaCaj rprohlem.a radne s~~ge, jeste, reetmo, pl-. tanje brzog uvlaCenja Zena u produkciJU. I o tome se n1:nogo govori, ali se upravo kod toga problema mno.go zab.oravl1a .?a nie~tovu slo.Zenost. Ako posveCu?emo prema~o bn,f-1~. deCnm obd~niStima; j.as1.ama, Sko!s-kim kuhin'_?ama, tzg-radnJt sta~o­ va ;td., dakle, up~avo kompkksu onih zlvotnih pttanja "a ctje pitanj.e rada i zadata:ka druStvenih -or~ani~c~ja ~trd;gcjoj C::!~. na istom Kongresu, gde se konstatuJe da ,Je pto. e no . paZnju »podizam.ju sves.ti oba roditelja o jednakim. obavez~a 0 rema porodici i detetu, s tim da na tom. zadatku mogu mn-o ~a urade s.Ye dru.Stvene .organizacije kao 1 ustanove, pre sve~ . Skole i Narodna- armija (Op. cit.). d . · Hs za naSu zajednicu ne m'OZe biti nevaZ:;m zada>t~ a, pre~m;a ispitivanjima izVr~e?im. u ~agrebu, Ljub~jani :i ~renJru;~nu,~~Jd m.anie teZine i viSme IffiaJU deca radnt~a. ka. o...~us a... « . Zenska«, kao i da »ra!dnice radaju decu sa naJntZIIl'l; tez~ama · Vidi: prof. dr. Milivoje Sarvan: Zd~a.vstveno stanje dJeCe ~. omladine u Jugoslaviji, »Zdravstvena zashta dece« ..str. 3. ik al da od· t49 Tako· je na primer, ank:eta iz 1951 godme P'? az a . anketiranih r~dnica preduzeCa »T·iskanina« u Kr~_lU ele~ilru dU stanu ima svega 88 ~/o, samo 62/J/o ~ena ima kuhtnJU, 22,f~/ vo. u u stanu, zahod u okvir:u stana ·svega 4fiJ/m, ukupno svega . ' o. 18 • • 27& i �~eSenje.. t.ako o-Stro zaloZio ·drug Tito u jednom od naveden~h svo:rz,h govora, oil.da priCanje o UvlaCenju Zenske radne :_nage u produkciju· ostaje pr-aznct faza, mida Cak uvlaCenje :enske radne snage u produkciju maZe Cesto da nanese viSe .stete nego kDTisti.<,1so ·S"ti . Sl~.Z_be za rast,ereCenj e za:p·os~Ienih Zen a 1 m a J k1 od p·o s I ova u d o·m a,Cins tvu. Mere koje su ISvrstan::_ u -ovu gtrupu od interesa su za sve zapoo:lene 'Ljude. Sa s~ar:ov1sta po-s-lodavca, one ustvari pret.stavljaju odraz brige ? ld";'·diskom faJktoru . u proizvodnji kao vai\nom ·eJementu podlea:"J a rpmduk~ vnDtSti mda. I te 'SIU mere kao i sht?!be za zcbri.. . na-vanJe dece, pocele da se 1zna:tno Sire, UJVode i na~·redulju u . ~aku D:~ugog 'SVets:kog ~t.a, 1prvenstveno U preduzeCima vojne mdusi111Je. yec tada se·ni'gl.Sav.a "aZn.o~t thll mera i slui\bi za Za'POSilene ~ene :naj~e, kaje ISU jedan od vaZnih us•lorva za pun-o .~np:a'zovaJnJe ·zena na rradn!irm metsti!ma i. IUSklad·ivanie po·:roodJJcm1h odnosa: Sire 1_g1ledaiu6i, ove eu mere neophooda.n .lfJSlov za ravnorpravno 1UCetSCe ·Ze!la .u d.ruStvenom_ ·irl.votu. Jpak, o~ su S'Vr.stane u "mere rza e.a.Btibu mater.instva u Sirem srn~u zlbo1g ·toga, :si~~, ISU za,piQislene majike, VlliSe ne~o druge z~e, a pog?tovu vtse nergo zaposleni mu.Skarci, optereCene 'kuCn1m poolov~ma. Nrubav'ka namirnica, kurvanje, pranje sudo<va, poopremanJ e :stana, pranje ·ru~blj'a, lkrpanje i sl., to sru. stalni 150 _Vi~: Boi-is. KidriC, 6 zadacima Stampe u borbi za plan, »Parl1ska IzgradnJa«, br. 9--10, 1949, 10./11. U tom prvom periodu borbe za radt:;t_? snagu, o kojoj je govorio KidriC, Vida TomSiC kaZe ~a -su. SE;! suv1se. z_an~ariv.ali '"~pecifiCni Zenski problemi, probleml -·mater:nstv:a. (V1d1;: V1da TomsL'C: Postoji li kod nas Zensko pitanje, :tP.arltska_tzgrad;IJa~ bli;...3, 1952, str. 212.) Zaostajanje u prakti.Cnom provo~eliJU .-~C?hko ~ puta naglaS·enih i konstatovanih zadataka . :l:[l.a 'J?OlJU zbrm.~avamJ~ dece zapoSilenih majl¢. vidi .se i koreferata ~ep1ce:_ ·K~rdelJ,, odrzcmog na savetovanju CV SS JiU-goslavije o :pvotmm. 1 radmm __ uslovima r.adnik~- i trudbenika_ 30 jUna 1958, u ~ogr.ad!l·: -gde s-e, .1zn:edu ostalog navodi: »Pri utvrdivanju plano-va;.u.ops~~m-~ m1 b1~mo m~ali inlati Jasnije stav'ove ,da su deca, _bnga .~a.-nJ'l.?.l porod1cu, nas problem -broj jedan koji se svakodneymm P·l'l~vom nove radne snage u naS·a preduze6a sve viSe za'?st:ava. M1 moramo insistirati da se organizuju takve ustanove ..~~me ce . u prv?ffi redu sh-!Ziti radr,l:im majkama, i da niihov'o vrem~ . raQa_ bu?e PPlago~en.? t;im potrebama.« Pepica Kardeli: Sodjalni .~roblem't. zaposlenth zena~ Dokum~tacioni materij.al Komisije za · -· *' zeoe. CV l;li>J, str. 2. . 2.76 · svak.odnevn:i JPDISl-ov~, !PO tradtcijd. »~en-ski« -poslovi,- k!O~ri. se znat:.> no poveCavaju kada .su u porodici deca; naroCito Ql11a manjeg:: uzrasta. 151 MaZe se reCi:_ 'kao ..Sto mere za posebnu ·zaStitu :Zena·· zriaCe u veCini .sluCajeva. ujedno i mere ·za .za.Stitu materinstya, · tako ·ove mere za za.Stitu materin.stva ma1Ce istvo•reinel!lo i me152 (['€ od dnteresa za z3jp·oslene ·Zene uo1pSte. Storga s-e 111e :rri'oil.e po- . VU·Ci .stroga .granica izmedu jednilh i drugih, S I uzb a r ad nic ki h ka n tin a {restorana) u okviru· '" p:teduzeCa, odnnsno ustanova i organiza-cija jeftinih »eksp:fes« i njima sliCnih restorana na bazi poslovanja bez dohiti, usta.,..· nova je ~oja znatno- 1rastere6ulje :majdru od inaCe velilkih oba-. . veza u do·ma,Cin.stvu. Mogu6nOI!;t da se jedan od glavnih obroka do'hije po niskoj ·ceni u blizini radnog mesta za·majkri: znaCi dvostruku uStedu- rastereCenje od fiziCkog i psihiCk.og. napora u v-ezi sa pripremom i u.?-imanjem ,olbroka. POzitivnaje tendencija da se, na osnovu specijalnih propi.sa, sti:rrtulira p-rdrpii'avljanje hr81me, i rto taikn da se motZe ,QI(}n-osi.ti .km6i; Oime&e omo.guCava porodici, ukoliko je to za nju praktiCnije, da: zajedno obeduje. Ishrana u okviru preduzeCa ili u tm.v. »na.rodnim. restorani..:: rna«, koja je naroCito· pro:Sirena za vrerne DrUigog svetskO:g rata (na to je delova.la arnga~ovan·o1st tZeria- u · rartnoi rpri'VI!'edi, ali i racioniranie namirnica), ima joS j·edan pozitivan elemenat za :Zene. Ona ornog'ul:ava kon.talkte,' raizJgovore sa drug-o•vii.::. rna sa posla, ,S,to ,poiitivno utiCe na svest Zene i njeno povezivanje 1sa kolektiv~m. Nairne,_ obzirom na pro.ces rada i dis•ciplilliu 15 1 Pore-d vee navedenog (vidi str. 165, 166), pOrrienuta a'liketa Saveza sindik:ata Jugos1avij,e (1952) pokaziala je- !da zaposlene rna ike utroSe najmanje vremena na direktnlo bavlj·enje decorn, -a da naj; vi\Se vremena troSe na poolove dndirektno u vezi Sla -decom, _pri Cemu nranje ruhlia' i krpljenie dolaz.i na prvo miesto; Vidi: Neda., · BoZlinoviC: PoloZaj Zena u FNRJ, Beograd, 19~3, ,str._ 28. _. . 152 To naroCito dolazi do izr3Zaj a, kao Sto ·smo vi deli, u tretill''anju, problemahlke jednakog nagradivanja Zena .(u f?kvi!11. MQR-_a· i Svetske sindikalne federacije, ~o i drugih- organizacija), gde se sve ove mere tretiraju uglavnom kao mere koje. treba da olak.Sajti'. primenu principa j·ednakog nagradivanj.a. oetalj:ndji i' c;>p§i~ pregled svih ovih .sluZbi,. kao i rezultate ankete BIT-a, vidd u ve6:· citiranim napisima Services sociau.x en faveur df.?i .mer,es salari€e.s._ ·o nekim od ovih mera vidi takode: Jeanne Picard: L'aide fami.li~, »F-amiUes dans 1~ monde«, no 6, 1953, str. 33-44. · 2.77 �za vreme rada, kao ·i na lZu:rlbu po@e rada 1(u v:ezi tSa ~brigom za~ dp-ma,Cinstvo; o 'Cemu ·ze11a, 'a naroCito majka, misli veC prL zavrsetku rada), vezivanje zene uz racfui kolektiv je znatno oteZano. ~Naj~ad, vredno j'e pom,enuti da su baS· »narodni restorani« i" re:storani u · preduzeCima ocenjeni kao »prelom«, i to p·ozitivan, i 'll kor·l!st IZEme, u shvatanjima i mlliSkairaca d. Zena- o tShra:ni, obedovanju, naviJkama i tradicijaffia u tom !Pogledu-.153_ Obvezivanje poslodavca, odnosn-o uprava preduzeCa' i ustanova, da u-stanove radniCke restorane, je&te mera kojoj tre-:ba ·pribegavati iz viS-e razlo.ga, pri Cemu produktivnost rada dolazi ·.na p·rvo mesto. Pri tom -hi prop.isi trebali da ustanove i izvesne standarde u pogledu prostorija i strukture ishrane, kontrole nad poslovanj.em i cenama. Sem toga, propisima &e moze odrediti da rpro.jelj:ti lla gtradnjru no,wh rnrudrustriskih i drugih objekata moraju rpredviaati i gradnju ra.dnickih re~ storana prema odredenim standardim.a. Isto taka dolazi u -obz.ir i obavezna saradnja na tim pitanj-ima sa sindik~lnim o!'lganizacijama, socijalnim osiguramjem, .lokalnim vlastima, struCnim institutima i z.avodima kao i sa insp·e-kcijom rada, o_dnosno !Sanitarno~ iniS!peklcijom. DrZava bi, sean toga, morala da uzme na sebe brigu o olbuCavanju sp·ecijallnih kadrova. 154 SerVisi 'za Obav-ljanje p·oslova u dorha-:ci n s tv u ulaze u socijalne slu:lhe novijeg datuma. Uglamom oni oibuhv~taj1i na rarzne naCine organizovano mehaniJCko pran!je; suSenje d -glaCarnje (l'Uib1ja, i lk:rpanje, ika10' i-' d!zvesne pm9love u vezi ~Sa odr~avanjem Ci.tsto•Ce stan.a. Med:u njirn.a za Zene je · najva-Znije olakSanje pranje rublja, koje, kad se vrS.i u kuCi i ruCno, pretstavlja vrlo naporan i nezdrav posao. Posto-je razliCi:tina.Cirtd da Wzaposlenpj Zeni i ma}ci olakSa nvaj poS~o. Neka preduzeCa sklapaju ugovore sa pojedinim perioni.,. OpSi-rnije o tome vidi cltira:no delo G. Williams: Women and ·work, str. 101-105. 0 raZliCitim tipoviina radn1Ckih restorana, ;zakonskom . regulisahju tog p.itanja po zemljama, o naCinu uprav- . Jjanja i finan·siranja, vidi citirani izveStaj BIT·-a: Les services -s~ciaux pour ·zes travailleurs. (Rapport VIII/1., str. 10-43, 68-74, 1 53 cam-a da on~, p.o ~atno niZoj ceni, pe~ i ureduj~ ..rublj e sv~h radnlka 1(Poljska). Druga 'omogucavaJU mehamcko rpranJe unutar preduzeCa. Lokalne ·v:tasti o·~nivaju b~o~ov~ke pen~­ nice a fors-ira se i o-bavezna 1zgradn3a meham.:z1ranih p-raonlca ,; veJJhlcim tkuC.ama. Te jarvne perilonice m.ogu da lbudu bez ·personala i sa specijalnim person~lot?, ili ~omhinova.no. S_pecijalne slOObe postoje i za sakuplJa~~e prlJavo~. rublJa, ?aro-. ,cito decjeg, po kucama sa dostavom cJStog (:Selg1Ja, SAD_ 1 d~.): Iskustvo je, medutim, pokazalo da te sluZbe- moraJu 1b1t1 jeftine, da bi ih zainteresovane Ze~e kori~tile. '" Najzad trel:>a reci da se te slUZJhe Joonste (nan:~to krrpaonice i sl.) i za zapoSljavanje starijih nezapo.Slenih zena (Dan-:ska, CSR) bez kvalifikacija. . .. Uloga vlasti sas.toji se uglavnom u davanJU dota~1Ja [plate osorblju; t1;.oSk.ovi za prostorije i sl. ili uCe::.tvo:ra.n]e_ u ~en1 usluga), oslobadanju od fi.skalnih tereta, kontroh 1 sti_n;uhranju druStvenih organiza-cija i preduzeCa koJa zaposlJaVaJu veCi broj Zena za organiZiaciju ovih slu.Z?i. . . . .Sem toga, u vezi sa ·zakonskim_ reguhsan]em, Izgl.eda naJ-pogodnije mehaniCko pranje ruiPlja obezbediti u vez1. sa propisima o .gradenju, tim Sto ·bi se na osnov:u utvr~en1h st~n­ da'I"da gradenje ptreduJZeCa· i 1ku-Ca 5a ·odredenrr,:n hro]~ ntd~!lca i stanova, odnOtSno stanbenih blokova, uslovl]avalo rn~ra.d~~om mehaniCke praonice i sUJSionice i spravama za hrzo -1 higiJe~­ sko glaCanje, kao i Shim povlastic~n:a. tin; sl't.1.0?~~a!. k?Je bi asnivala -predUJZeCa, l·okaJne vlash li.,h rpr1vatna iLnJJcL]aJtlva, na torn p-olju. 155 • · Slu·Zb-a. pomoCnih.doma·Ci·ca. Jedna o"d sa~v1m novih ustanova, koja se uvr.Stava u socijalne sl~zbe,, Je~te sluZba »pomoCnih doma-Cica« (»Home helps«, »Serv1c; d assi~­ tam-ce m€-nagere<(, »assi.stan.c: fami.J?.~e«). ii ~va ISI1~ba, lk:oJ.a veC p-oCinje da ulazi i U sluZibe SOC1Ja1nog O'SJ.gUran.Ja, dugu]e svoj razvitak prilikama stvorenim u Dru.gom s~e-tskom ratu, kad je potreba za Zenskom radn~m s~ago~ b1la zn,at~,a, a situacija u ve-zi sa decom i porc:dwom -~z~zr':ala .. ~otes,koce. J ona je, kao i ranije pomenute Qa,cke kuhinJe_ 1 decJe ustanove, 1 "'17--Sl.) . t54 0 obavezam-a p:reduzeCa i dr:Zlave .i P,otrebnim propisima vidt Prenoruku br. 102 (1956) MOli...,a, 1kojom se v1ade upuCuju _na regulisanje matel'li.je u vezi sa i-shram.om 'Ll okviru, odn. ·u blizini preduzeCa. 155 Vidi: BIT: Les services d'assistance menag€re, »R,evue :mternationale du Trava'i-1«, val. LVI, No 1, 1947, str: 40 i ·sl.; kao L BIT: tt31pport IV1 Doc. NE_W(l) 4, Geneve, 19·51, 1Str. 22-2-5. ( 279 :278 �ustanovljena prvobitno 2la d dk .. za oqe ~o~i ·'Su bili najviS.e u:ro~~n~ne. sl~~ea1~~~J~o~e~~~snik~ i u porodici, porod:aja i sl. Danas se u raspravam . I -maJ e ?I~:nu, i u nacionalnim i medunarodnim .ok . ~ o ovom P:?IStice da je svrha ave slU:Zbe , _ ':'ln~a, sve vise nosno roditel' ima pomoc zaposlenim zenama, odkorist zaposl~ne ~~j~::. ana smatra kao »socijalna .slu~ba u . Mad a uvodem,j e ,g]w2fue »po d .. zo napreduje, ipak se, Zrusada ~ocn:r . .~amce« ~ela:trl.vno, !brkao stalno i svakodnevno "' ~va UZI a ne maze da smatra va u domaCinst . ·b . rese~J e problema obavlJanj a poslo-..., ditelj a, ali kao v~olvr~~::a deci zaposlenih .~ajki, odnosno rokad majka :zJbog bri:lo kodilh p~oc, a naroci.to u sluCajevima guCava norm.alan tok rZi~ota il'~'Z~g-~ ·otsUJstvuj.e od kUJCe, o.moU . l ·" ... Cl. . OVDJ s uzbi dr.Zava uzima na seb ciju o:buCavanja kadrovci da· d t .. e, ug1~vnom, organizaodreduje uslove rad . _, Je ? ac~Je :Z veZl sa p·oslovanjem,, sluZbi vr":- - a 1. nagrad:ivan]e zen a zaposlenih u to. bi trebali s~:~~~so~~o~i~~~~~~e i uCestvuje u troSkovima koj~ Stano v J. :Bosebnu .pafuju u v;elzi , slene majke i iene '" . ' sa .r.asterecenjem zarpostanova 15.7 Za s.~ po•rod~omm olbavezama za:hteva problem ·ncwim ~-slovim:a;;~ :bo;madl_ltogl_porodh~nog :Zivota, naroCito u ' . , ro 1 e Ja, odnosno odrasli Clanovi ra156 Vidi ILO: Women Workers ·a . ka·o i BIT: Organisation des servic~: d' ILc;\ D 12/3~E, 1~54, str. 4 ve, 1951, MDW l/4 Svedsk . . a~s?.S ance menagere, Gene- u doi'Il.aCinstvu un:ela u z,~gdvaJ-ordrska zemlja koja je pomocVidi G. Nelson: op. Cit str 276 ~v vo ~Ho~~ help Act 18--1943). na vlasti rasp'olagalo "i 950 · g ·. NorveskoJ Je 375 lokalnih. orga1952 g. 573 Iokalna or n . . sa svega 60_0 »housewife relief«, a diji_ je 1952 g. bilo 3~ ~~~f&f~ ;~.~:~ bhh ~o·moCnica. U Ho...lan-· dot1ra- troSkove njih " .81 g cmsek:eeper«-a. Drzava. U SAD je 1952 g. bno~~:dt~~cavan.Ja kao_,L .50~/t~ "njihovih plata. a 79 agencija izddavalo s . ' ~v~ga 17 ;Sl~cn1h drzavnih ·agencija, 12 0 International survey of Pr~ rovol]mh. fondova. (Vidi: UN, 121). grammes of Soctal Development, str. 157 Svi kojj- su se dublje ba T b . i zaposlenih Zena ukaziv.ali VI 1. pro .Iematikom Zenskog rada ostalog vidi: Hutchins· .tsu na vaznost stanovanja. Pored ~mat~a problem izgrad~j~~J~i~k~v~d, •str. XVI! G. Scelle napr., 1 1 naJvaZnijih problema socijaln s a~ova k<to ]edan od osn'Ovnih st~': nije jasan u odnosu n " D-? za. onodavs~a, mada njegov VIdl: op. "cit., str. 142--143. a zenu 1 problem radruC!kog stanovanja. 280 ·de van kuCe, naroCito je va~no .da stan bude prilago·den ~&avre­ meninn ·shvatanjd.ma o doma:Cinstvu {o1SU1ovanim na naJUCnim ispitivanjima), podizanju dece, provodenju slobodnog vremena sl. Stan mehani:z.:ovan i »racionalizovan« (ukljuCujuCi nameStaj i sve orude p.otrebno za pripremanje hrane i ostalo) znaCi znatnu p·omoC zaposlenoj Zeni i majcU 58 Jasno je da se zakonskim propisima ovo pitanje ne moZe detaljno zahvatiti. Pa ipak je zajednica i pozvana i odgovorna da sredstva koja, indirektno ili direktno, ona daj·e _za stanbenu iz.gra.dnju~ .podvrgne izvesnim uslovima, standardima i no•rmama, u gore navedenom srnislu. 150 ·Sem toga, zaj.ednica je duZna: da svim raspolo·Z-ivim sredst-vima - pa i putem administrativnih ra - stimulira i primorava pojedince koii ·grade stanove iz vlastitih sredstava ali uz pomoC ·zaiednice - da grade do makshrtuma onako kako to odgovara principima veC vrlo razvijene nauke o stanovanju. me- 158 Za obavljanje poolova· u domaCinstvu od velike je va.Zn-ooti. nal)r., 1.11Vodenje centralnog grejanja, ugradeni Stednjaci (elektriCni . iii na plin ili kombin'ovani sa anima na ugalj i drva), ugradeni friZideri, sredstva za uklanj.anie otpadaka, mehaniCka perionica, su.Sionicar ·i prostorija za m·ehaniCko glaCanje rubHa, zatim dizal~ce,. mesto Zia smeS.taj ogreva- i sl. Posebno je vaZno, za roditelj.e i decu,. predvideti prostoriju i slobodan prostor za igranje dece svih ukuCana j edne ku6e i t. sl. 159 U ve:lli s tim treba pomenuti da Rezolucija sa kcmferencije RadniCke progresivne partije u Kanadi, u delu koji govori o radu Zena, izmedu 7 zahteva pominje i zahtev- za _izradbu »programa stanovanja akomodiranog potrebama mo!derne radniCke porodice«. Vidi: Laibo[' progressive party: For peace, progress and soCialism. Toronto, 1946, str. 84-85. , Problem stanovanja je danas jedan -od centralnih problema koji S·e razmatraju na mnogim medunarodnim forumima koji se bave •ovim problemimS.. Vri·di: ILO, European regional conference: Report of the Director_, GeneraL, Report I Geneva, 1954, str. 75-91, »Fanlille dans Ie Monde«, Paris, br. 3/1953, br. ~/1954 i br. 2/1955; Informations Sociales (meseCn3. revija socijalnih sluZbi}~ Paris, br. 9, 1955. 0 tretiranju tog problema na Prvoj medtmarodnoj regionalnoj konferenciji rada za Evropu vidi: G. v., Rezolucija o stanbenom problemu na regionatnoj konferenciji MOR-a, »S'()~ cijalna politika«, br. 2, str. 320, kao i BIT: ResoLutions adoptees par !a. Conterence internationat du trdvaH. 40-me ·session, Geneve, 1957, str. 4-5. 0 zakonskim p.ropisima donetim u skandinavskim zemljama posle Drugog svetslkog rata u vezi sa gra-dnjom stanova vidi G. Neilson: op. cit., str. 284, 310. 281 �. Sn a b d )-V anj e. Pogodnu lokaci' v~na namirnica-ma i ku6nim . otr- v • JU . t d . rra no vreme trgo- mero~ (u okviru sodjalnib s!Jzbi "rtll;ama takode se. """.:'tra u vezi sa rasterecenjem "apo 1 l.h o!OJ !reba posvelll! <pacmju vezama. To znaCi da red s, enr . zena sa porodiCnim oba~ena treba, u dogovOl~U sauzl~~~~~Ja zapo~ljav~ju ve~i broj" lnteresovanim da nastoJ·e d m vlashma 1 druglm za. · ' a se u krugu preduze' d u nJegovaj neposrednoj ,blizini . . ca, o nosno devanja radnica artiklima k .? organrzuJe moguCnost snabdomaCinstvu, kaik:o hi ian se ~~l s';l . svako~nevno potrebni U potrepstina u slobodnom del st~dlli napori oko nabavke lib u preduzeCima udaljenim ad :entna. Ova. J_e naroCito va:Zno vanja radni,ka 'Tamo d . t ra grada Ili ad mesta stanoprovesti, pre<p~rueuje'!;, ed~e o "~"'/ b1lo kojih razlo.ga teze ma p.rouCi i taka podeSi•rad~~ no_ sa nadleZnim o~gani­ na da !Zene WaCajluCi se s 1 erne Izvesnog _lbroja tr:govitrebne artikle narox..:t a p:oiS. ~· mogu '1ll9pUt da naJbave po.:. ' l,;l o narmrnwe. Prevo.z na po.sao Obe b d . . . prevoza na po.Sao i sa osla . zt -e ~nJ e udobnog i brzOg takocte m.eru koja se ~braj.:·: ume.~e~m -c~ama, pretstavlja poslenih ljudi, a naroCito- zapO ~oc~a" e sl~~be u korist zaZen.i tStedi vreme sprec"ava s en .:.- zena I majki. Time se · ' · ·zamor sto s k k b . dvostruko optereCenj e zatp-osl .h' . . va a_ o, o zirom n~ vezama i majki, Zhatno utiCe ~ni -~ena sa poroc:ITCnim o-baObezbe(!enje prevo.za je naro.··t UJ _ovu pro.dukhvnost rada, bra-Caj ne postoji ili je preop.: o ~vazn; tamo gde javni saodleline vlasti {organi ·za rad i re~e~. reba ~~stojat~ da nau organizaciji rasporeda i re SOClJ~l~u ~ohtiku) ucestvuju naro.eito Jo.kalno.g k~-- ,_. dta voznJe Javno.g sao.bracaja d "' ' .=u •JJl se u l·calo na S.to c r· h d . . ' esavanje saobraCaja potrebama . .e 1~ ·o· DIJ e po~a malom r nedoraslom decom neo~~~~sl~nih :~?Udl. Za majke ca iii lo.kalne vlasti obeib d . , o Je vazno. da preduzeodnosno Skole, zajedn: ~aprev?~ _dece u deCj e ustanove, nosno kad se-- vraCa ~aJ: om .kad ana odlazi, odsakup1j a decu po ku-C sa p~sla, hl,l? posebnom sluZhom koj a struCno. osoibl' x.~ma I razvozi i h - Sto dak.ako, ohavlja . Je, narot;Ito u sluC-aju veCih razdaljina ..1so :;e- .bno 160 OpSim·ij·e Vidi citir sluZbam-a. 282 · . " . an~ ~estaJ,e i Clanke BIT-a 0 !Socijallndm Specijalna sluiiba unutar preduzeca za brigu o zaposlenim .2enama. U preduzeCima i uopSte tamo gde se razvija Covekova del a tnost sve se viSe obraCa po5ebna paZnj a tzv. lj udskom 'taktoru i osnivanju posebne sluZJbe, 'koja vodi ra.Cuna o svemu .Sto je u vezi sa stvaranjem takve klime rada koja Ce doprino.siti veCoj produktivnosti rada. U okviru te sluZbe naroC:ita uloga pripada struCnom socijainom radniku.-.161 U najkraCem, uloga socijalnog radnika je u tome da prima i prati Coveka -od njegovog dolaska ·na rad i da mu pomaZe u reSavanju svih problema unutai: preduzeCa (radno mesto, odrlos sa .Clanovima radnog kolektiva i sl.) i izvan preduzeCa (lporoc;liOni -odnosi, stan, halest i sl.), a to dorprinosi pozitivnom odnos·u Coveka prema ,radu i kolektivu. Uloiga socijalnog radnika naro.Cito je v.aZna za uvodenje i dobro funkcionisanje ramih socijalnih slfiZbi, higijensko.-tehniCke zastite i sL U preduzecima 1mja zapoSljavaju znatan broj Zena, a naroCito Zene sa porodi!Orl'im obavezao:na, uJ.og.a 'Soc'iljalno•g rad.n1.ka ·je narroOi.to vezana za preduziriranj e svih ·mer a i re.Savanj e tSvih problema, u p-redU:zeCu i i·zvan njega, koji su vaZni za produkti'VlllotSt Zena. Ulo..ga zajedlnd·ce u veZ:i. sa uvodenJ em socilJaWh r-adn!lka ocleda .se u utvrctivanju proJlila ,socijailnih ndrrli!ka, reg.uJ.iJsanju statusa Skala .koje primaju sodjalne ra-d<nike, i njihovih -programa, regulisanju statusa !judi sa tim zanimanjim.a i sL "Pri tom je ne01bH!no ·va.Zno da socija1Jni ·radnik ibude nezavisno lice, u ,koje Ce zaposleni !judi imati poverenje, a neCe g.a gledati kao o:sobu 1m.ia Za6tupa interese poslodaV~Ca, na Stetu radnika; kao ·Sto je to u :pr.aksi, naro·Cito u poCetku razvoja te slu7Jbe, i u pojedinim situacijama bio sluCaj. 162 Mada zakonski propisi u savremenom zakonodavstvu163 uglavnom ne obavezuju preduzeCa da angruZuiu so'Ci].alnog -ui'Soci.ia1ni radop,ici postoje n-od razliCitim nazivima (welfare ;Qffi.cer,- asistante soci.ale., conseilleur du travail) i dobiva,iu razliOitu spremu, prema tome da li se viSe orlientiSu na s.ocij-alni rad u okviru or.gana vlasti za oociiatnu pol'itiku il-i za indu'Ytriiu. 1 26 Ovo je naroCito doSlo do izra.Zaja u nacionalsoc-ija1istiC!koj Nemacko.j, vidi str. 109. tea Obaveza poslodavaca da anga.Zuje ))socijalnru radnicu«, pre rata je bila predvidena zakonom s·a.mo u Peruu, 1937 g., za sva preduzeCa S•a .viSe od 300 radnika. 0 ustanovi socijalruih ·radnic-a ·u preduzeCu vidi 2lanimljiv i obiman Clanak Luis·e Frankenstein: La femme et Ie service social dans l.'entTeprise, »R-evue- Interna.tion::>l.e du Travail«, val. XL, n'O 3, 1939 g., str. 327....:...S51. 283 �radnika, ipak sve veCi ·broj preduzeCa uvodi socijalne radnike i sve veCi li:i-oj zemalja posveCuje naroCitu paZn.ju izobi-azbi tih kadrova. Obavezno uvodenje socijalnih radnika bilo u. okviru zdravstvene sluZ.be, ili opSte personalne slu.Zbe·, ili' komisije za higijeru;ko-tehniCku zastitu i sl., za preduzeCa i ustanove gde radi veCi broj Zena, pokazuje se kao pu~ za· uvadenje ave sluibe u svim preduzeCima, Sto Ce se u daljem razvoju drq.Stva verovatno poJl:azati kao neophodno, naroCitQ.. u onim p:i:'eduzeCima, u kojima Ce automatizacija biti minimalna i gde ce jos dugo postoj ati tE>Zi uslovi rada. Medutim, dalji razvitak tehnike mo:Zda Ce stvoriti i nove probleme, obzirom· na fiziCku i psihiCku konstitucijtl i socij alni status Zene, koji_ Ce i tada zahtevati specijalne socijalne radnike za Zene, k-oji Ce maZda sve manje PQma.gati Zeni na radnom mestu, a sveviSe u reSavanju ostalih pjenih socijalnih problema, od kojih_ Ce i tada zavisiti, kao Sto zavisi i danas, efekat njenog rada na radnom mestu. KuCni rad. Na lkraju treba Jo.S reCi da se kuCni rad (kuCna radinost, rad »na sic«, travail a domicile) takod:e smatra kao j edna od mer a koj a na izvestan naCin uskl:"~duj e rna terinstvo i potr€1bu za ekonomskim doprinosom Zene porodici. 16¢ Med:utim, veCina onih koji su se oZJbilino bavili pr6blemima Zenskog rada _nastojeCi, sa p·;rogresivnil:l ·pozicija da pronadu_ i sugeriraju naCine za usklad:ivanje Zenskog rada van kuCe, kao za,konite poi ave u razvitku drtiStva, ·sa materinstvom, odnosno porodicom, nisu prep-a.ruCivali, ne.e-o su n::J.protiv napadali rad kod kuce.'" Smatra. se cia rad kod kuce moze da dovede do narot:ito velike eksploataciie, jer se teSko reguliS-e164 Ova se izriCito iSitree u svim razmatranjima u vezi sa Zenskirn. radom 'll katoliCkim krugovdma. Pored veC citiranih katoliCkih pisaca, rad kod kuCe »kau lek«, obzirom da majka ffi()ra ekonomski da privreduje, navodi se takode i u jednoj inaCe veo-ma obimnoj i 'ozbiljnoj studiji ·o Zenskom radu. Mathilde Deconvelacre: Letravail industriel des femmes marites, Paris, 1934. 165 Lenjin je~ u vezi s kuCnim radom rekao-:. »Mi znarno da ·su trlistovi i fabriCki rad Zena progresivni. Mi neCemo natrag k. zanatstvu, ka pxedmonopolistiCkom kapitalizmU, ka kuCnom radu Zena.<( V. I. Lenj:in: 0 radnicama i seljankama (str. 5). Dirnitrije· TucoviC takode govori (opSirnije) protiv kuCnog rada, pri Cemu je cltirao i B. Sidney· Webba. Vidi: Referat na Drugom kongresu. radniCkog saveza, Istoriski arhiv, tom III, str. 37. 284 . obzirom da :se duZ1ne J..p~ak .znaCi' ajku u pogledu znatno IDanje plaC:a i priliCno opterecenJe za m . , I itna lnSeg stanovanJa. d -vremena ra. a u ~ ov l zdrZano stanovi.Ste zauz·eto U pogledu kucnog rada vr _o u k" ad MOR-a Sem sto se k ksperata za zens 1 r · je i na sastan u e · ,.. roblema materinstva samo smatra da takav rad znacl resenJ~ P. e da bi trebalo vrSiti k k ug Zen a napomlnJ e s .. za vrlo· uza r ' k' problemom 'eksploatacl]e, izuCavanje u vezi sa e.kon~s lmd ima .na trZiSte radne snakao i reperkusij~ma koJe ta kav /~a internacionalnom planu). ge (kako na nacwnalnom, ~a, o ksperti su u zakljuC:cima na"BaS u vezi sa, radom kod uced, e " ski problemi zahtevaju "I' . tav da tamo g e zen glas1 1 SVOJ s t . t· da se donesu takve mere na specijalne mere, treba n.as ~]a 1. dna znaCiti unapred:enje i ekonomskom planu, kale ce UJe vk ·da 166 l Zeriskog i mus· ?g ra . t eC:enje zaposlenih Z~na. od pas aU FNRJ sluzbe za ras er I "b koje doprinose punom anva u dornaC:instvu, odnosno s uz e d'" . obavezama i majki . . l 'h Zena sa ,poro l,cnlm . gaZovanJU zapo.s ~n1 . k dno su regulisane po1sto]ena njihovim radnu? me~ti:a, o~~tva tradicije na tom polju, Cim propisima. To Je pas e 1~~ko b ,· do nedavno nedovolj. · · 1 o-tehn1c e aze , ' . nedovol]ne mat~nJa n a . . stimuliranja razvo.ia hh slu1 no.g forsiranj a sueg uvo enJ...a . za .zapo.slene ljude ·Zbi ne -sam·o za zapo&lene zene nego '1 i kontroli.Se. Sem toga, on v • uopSte. " . h ( adniCko-slpZbeniCki restorani, menS l u z b a 1 ~- ran e. r .d 'a bila je u prvim posleze, kantine, bifei). u .okvr~·u pre. uz:culisana mnogim propisiratnim godinama shmuhradn~ 1 rd{;orima (1946 g.) predvi<lao V , . Zakon o naro TI1m o . . I to rna,. ec prv1 'u'e aZniu ovom p1tan1u. s je obavezu odbora da !:o~vec lla~U razvitka narodne pritako Zakon o petogo.~•snJe~ P. petogodisnjim planovima vrede FNRJ i republ~ck1 ~~ onl atom polju. N a osnovu tih pr.ed:ridali su. z~.atne z~d~liS: ~~ materij a u viSe pro pis a u propLSa, detalllllJe s~ r '~' M dutim, u tim propisima se ~o: toku 1948-1950 godme .. , I e • e (na<pr orioritet malkl sebno ne SIPOminiu .zapos ene z:a nasi k:U6i i sl.). To, mesa porodico·m,. pov!ashca ~a se~from na adredbU po koj oj se dutim, nije bil? ll1 p·otre no a . 166 167 Vicli citirani dokument BIT-a, MEW /1/7' 1951, str. 3. Svi ovi propisi ·stavljeni su van snage, 285 . �mogla hi'an~ti i ceria uZa porodica radni'ka, odnosrio sluZben:ika.,. koji j e imao·- ,pravo da se ·hrani u radniCkom restoranu. N apu.Stanje sistema admini.strativnog upravljanja, izmena pri-vrednih propisa i, kao vaZan faktor, napuStanje sistema ra-cionirano,g snabdevanja, dovelo je do toga da su se znatnosmanjile i zanemar:ille t~ sUOObe. To je narroCi-to pogodiio p9rodice u kojima su svi odrasli Clanovi zaposleni van kuCe, a posebno zaposlene !llajke, to viSe Sto se uporedo smanjiva(} broj decjih ustanova i skolskih kuhinja. Negativne posledice zanemarivanja druStvene ishrane uticale Su da se taj problem poslednjih godina poCne razmatrati u javnosti, naroCito. u sindikatima, koji smatraju da je potrebno zakonsko regulisanje ovotg pitanja.168 Pozitivni propisi omoguCuju privredni:m~organizacijama da uvode .sluZbu ishrane u okvir.u predwzeCa, Sa {JilailciliiCanna knie ·omogu6ui'u ·znatno niiZe ·cene od onih u koruer-ciijailinom ug-ots1:!ite1i·Sitvu. Nije, medutim, potpuno regulisan status sliCnih sluZbi u okviru koIDU:r;J.e, Sto utiCe na slab razvoj ovih tako va.Znih .slu~bP 69 Servisi za rastereC€nje zaposlenih ·Zena o d p o s 1 ova u do m_a Cins tv u - mehaniCke perionice, krpaonice, po:rhoC za obavljanje poslova u dorila.Cinstvu (po16B Problemu ishrane radnika 'bio je posveCen XIX plenum CV SS Jug·oslavije, 1954 g. ~ prilikom istaknuto j·e da je pitanje ctrustvene ishrarne i »dnWtveno-politiCki problem, jer se radi o osl'Obodenju zaposlenih Zena od velikog del a domaCih poslova« .. ; »od neobiCne koristi m porodice gde i muZ i Zena rade ili gde majka rad.i«. Vidi opSimije Norbert Veber: 0 dru.Stvenoj ishrani,. referat na xrx; plenumu Centralnog veCa S.aveza sindikata Jugoslavije, »Rad«, br. zr,-od 24 XII 1954 god., str. 2. 0 porazn() ~laboj_ ishrani radnica (rezultati ankete u dva preduzeCa) i u vezi ·s tim o pqtrebi da s-e osnivaju radnieki restorani, V'idi diskusiju rlrugarice Gaspa·ris, ibidem, str. B. 1 811 Tak:o su sve uredbe o rasp()d-eli ukupnog prihOda privrednih org~nlrlacijoa od 1956 i 1957 godine (81. list FNRJ, br. 1/56, br. 10/56 i 16/57) sadrZa.Vale 'Odredbe po kojima su izvesni tro-Skovi radniCkih restor-ana mogli da se pokrivaju na teret materlialnih tr'oSkova, a drugim delom irz sred·stava na samostalnom rasrpolaganju. Isto tako 7.akon o doprinosu iz dohotka privrednih org:anizaciia (Sl. list FNRJ, br. 52/57) ovlaSCuje DrZavni sekretari,iat za poslove fioons·ija da d'onese pos·ebne propiJSe da troSkovi ra:dniOkih re-Storana ,:nogu deldmiCno da ii.du na teret materijalnih troSkova. I.stim 286 ' spremanje, pranje rwblja i sl.), te se s!u2Jbe poslednjlh godi.na osnivaju u republiCkim i industri.skim c"entrima. Te_ rad10n1ce · sluZbe najCeS.Ce osnivaju IZ.enska drustva, u_ okv1ru grada~ ~li stanbene zajednice uz subvencije narodn1h .odbora.. Ah obzirom na njihov status, njihove usluge, .zbo.g. rel~tty~o visokih cena, Cesto su nepristupaCne radnicama a 1 sluzbenlcama sa niZim prjpodima. " Pojedina preduzeCa, u kojima radi v~~ broj ·.Ze~a, nas~a su naCina da organizuju ruCno iii mehan1cko pr~n]e rUlblJa za svoje radnice i rad~ike, po niskim cenama, Sto Je pokazalo dobre rezultate. Podizanju 8 tan 0 v a za zaposlene ljude ~:o~veCuje se, _t~: kode, naroCito poslednjih godina, znatna pa'Z~Ja; a p_ostoJeCI . . tvaraJ'u matE!rijalnu bazuno i predvid:aJU stimulans . prop1s1 s . • k · to pitanj e --za izgradnju znatnog broja stanova, no JOS uv~ . ]e . ·v ek vrlo akutno.m Sem to~ga, u dosadaSnjim pro~ISlma JOS u: a nedostaju odredbe koje ·hi abavezivale investltore na podlz - r· moguCnost opS:tinskim narodnim odZakonorn (cl. 34) ostav _Jar: ·vrednim organizacijama (dakl_e, borima d~ mogu ~omun~ hlm ~nodrediti poseban naCin plaCai[)Ja i restoranima .drustvene lS rane . . ba la.Canla doprinod'opri?osa iz dohotk~ ~li ih :c::,%~j~:je ~S~ug:effu P organizacija. 0J c·ma vidi · Dorica: sa, C1me se omogucuJe P 1 0 s.lJlZbi ish;ane 1. ~~~t:n s~~~~a~a ;;i~~:~~f~ organiz~cijama, BegoVIc: Stan3e soc~1a nt »Socijalna politika«, br. 3, 1958, str. 3?--37. 'k . sluZbey t7o Vidi: Uredba o. izg:ad~i stanbemh ~atat r~~~Ja .br, 23/51 nika i Uputstvo za 1z~~e~l~ ~~e~biroskoviinci gradnje' stanbenih i 36/51; ReSenj~ o po~Clb rz:6j51 i 37/52; Zakon o dorp.rin'OSu za zgrada - . SJ. ~· FN Sl ~ist FNRJ br 57(55 i 54/57; Uredba o ~an?e~u Izgr JU ~ rinosu za s~be~u izgradnju (Cl. 38 i 3~) IZvr~inkust br~"/;';56 30/56 i 54/57; Uredba obr":Z<>v~u repub.liCkih fonddva za st~benu izgradnj';l (Cl. 1_0, }1. 1 12? 1 0 'to~ SIV-a 0 delu sopstvenih sredstava koJi. kor1S~ICI zaJJ'!lO~ v·:ti op.Stinskog fonda ~ kreditir~je <Stanbene IJ.ZgradnJe moraau OZJ.: u stanbenu izgra<inJU- 81. hs.t FNRJ, br. 6/56. . . .. 111 Na osnorvu jedne ankete u~lo se da }e 1':1- 19~5 godml u 194 grada bilo 328.523 domaCinstva VISe nego sto J_e bllo str'Ova, mada je stanbeni fond (ukupnll) u odnosu na stan.:'e pre ra a poveCan za preko 12,5{1/o (IzveStaj Jugoslovenskog nac10nalnog odbora -socijalni rad - 1956 godina.) z;WRJ' o. za 287 �nje ..stanorva, _pc1nosno hlokova, koji ·arbezbeduju ·-raiStereCenje od, poslova u doma-Cinstvu. 172 .,·~. • , Tr?oVine u okviru iii u 1bli·zini preduze~: c a, koJe olalciavaju ·zaposlenim majkama i .Zenama snabde:.. v~nje,_vr~~ su retke, mada se takav 2ahtev·postavljao u jav:ribstl, naro-c1to u krugu Zenskih organizacij a. P rr" e v o 'Z n a iP o s· a o rsredstvima predUzeCa odnosno · u_stanova, dotiCno uCestvovanje u troSkovima zaposl~nog osoblJa z~ .PT~voz ja~og sa01bra.Caja, ta je mera PredVJidena u poz1t~vn1m propisima. Ipak se ana ne primenjuje dovoljno, a reguhsana je nepotpuno. 173 Ne postoji ni obaveza deL se utvrdivanje reda vo,Znie u javnom saobraCaju vrSi u koordinaciji sa organim.a uprave ili organima upravljan1a preduzeCem, Sto hi oihezbedilo regularniii i udobniji saob'raCat. 0 Zenama se u praksi retko · posebno vodi raOOna. Irpak. uo~Cava .se potreba da .se i ta plitanja rpoCnu· reSavati. 114 . Spec_i.ial,?e s_luz,~e unutar preduzeCa koje .b1 ·se bav1le resa.van]em rp1tanja 1St·o ih postavlta Zenslki rad, obavezno uvodenje struCnog .sociialnog ·radnika i drugih soei-_ j alnli.h sluZ:bi nisu predvideni po2Ji.tivnhn rprapi1sima, ali u naS:m 172 0 tome je Vida TomSiC na Plenumu Centralnog odbora Sa-. veza Zenskih dru.Stava, 1957 godine, rekla: »Jednom smo vee iz Saveza Ze.nskih druStava predloZili Sav_eznom !izvrSnom veCu da ~tanben~ fond ne znaCi samo izgradnju stanova, veC da traZimo i 1-ZgradnJU sveg.a onaga Sto spada u stan ... u jednom urbanistiCkom planu mi moramo tra,Ziti uz cenu lroStanja jedno-g stana nuZan de~ investicija za .deCju ustanovu, za perio-nicu itd ... Isto tako moramo postiCi da po~e nemoguCe imati blok kuCa bez perioni~e. bez svih prostorJ..ia koje su potrebne za decu ... ()JZena. dana5« Juni 1957). ' 173 c;>vakvo stanje d'ovo!::li do rarznih ·amom.aJija. Napr. -izdaci preduzeca za Prevoz k-o,ii terete mater'iialn~ troSkovt vee{ :su od Izdataka koje bi preduzeCe imalo kad bi pla6alo eilronomske kirije za. radnil_re. o:dn..: kad bi _kupovalo prevozna sredstva - medutim, 0~1 .drug1 1zdac1 ne sme]u da idu na teret materijalnih troSkova. V1d1: }>Rad«, br. 13-14, 1957, str. 6. . 11 ~ Ovo se istiCe u izve.Stajima povodom ankete o socijalnim sluzbama p·reduzeCa »Listostroj« i· kombinata »Borov6« gde se ~ored os..ta~og, predl.a.Ze (_~:!aS 1} vezi .s tim) J?Otreba da se u 'preduze~ cu anga!ZUJe s.tru,Cni S'OCIJalnl radmk (arhiva Sekretarijata za rad SIV-a, septembor 1957). · 288 Wllcwima taikav zaihtev blo hi realoo. Meilutim, u temjl· da se pcweca produktivnost rada i pri orijentaciji na r..Savanje problema Coveka u !proizvodnji i radnom. kolektivu, sve se viSe uvida potreba da ·se uvod~ S>tri>Cn.i s<>cijalin!i ra~dndct u preduzeca. Mada se dosadafuji k"dar u pet postojecih skola za &ocijalne · radnike orijentisao viSe na teritorijalno reSavanje so .... cijalnih pro,blema, uglavnom u okviru naroclnih odbora, ipak se otpoCinje i sa orijentacijoon na ;kvalifikovanje i uvodenje . socija.Jmih .ra~a- .i u pri.vredne organiza:.aije, Sto ·Ce l'ZB.. Zene biti IiaroCito korisno. 175 Sv-e ave pobro}ene mere - za koje ·je i kod nas usvojen terrnin so·cijalne (druStvene) .sluilbe u korist radnih, odnosno zaposlenih ljudi i porodice - -bile su zanemarene - pored toga S.to se uoCavala potreba da se one uvedu, naroC:ito u vezi sa objektivno teSkim poloZaj em zaposlene Zene, i p-ored relativno Cestih diskusija i zakljuCaka Sto su ih na osnovu tih diskusija donosile na§e druStvene organizacije. 178 Meduns u naSoj literaturi o socijalnim sluZbama i so~ijalnim . . rad ... nicima nedovoljno se porninje uloga socijalnog radnika u resav~­ nju problema zaposlenih Zena 1 majk:i. y~di: dr. Eugen Pus1C: Seminar za socijatni rad, »Socijalna polrtika«, br. 1, 1954, ~tr. 23-32· dr. Marjan Dular: Vloga socijalnih delavcev v preprece'l.Wnju 'nesreC pri delu, »NaSi razg.J.etH« od 9 yn 1955; !?rna Sekerez: OpSti problemi inspekcije rada, »S~?IJalna ~ohtika«, br. 11-12, 1954, str. 24-25; dr. Olga MaCek: Soc13atne sluzbe u predu.zeCi-nia~ »Socijalna politika«, br. 7-8, 1955, ~tr.. ~6-3Q; dr...saSa .Janda· Socija.tne stuZbe u privrednim orgamzac~3ama, »SOCIJalna politika<<, br. 6, 1957, str. 53-55; dr. Ka6a Vodopivec: S~cijalni Tadnik u preduzetu, »Progres«, br. 11-.12, 1957, str. ~6-50_; Jo:r~n­ CiCeviC Gvozden: 0 ·socijatnim problem1ma kod nas t utoz1 soc~3al­ -n.ih radnika u njihovom reSavanju, ->}Bilten ~tva socijalnih radnika NR Srbije«, br. 1, 1958, str. 1-15. 176 Pored osta1og, o tome je govorila joS na V kongre:_su KPJ i Cana BaboviC. Vidi: V kongres KPJ, stenografs~e be~eske, ..str. 758. U Rezoluciji usvojenoj na VI plenurnu Saveza z:enskih C~:rust~­ va navodi se: »prema stamju indus.triskog r~zvoja i m~te~1ja!n1~ moguCnosti zemlje sisrtematski i uporno radrbi na olakS.anJu zenL u vrSenju njenih doma6ih obaveza. UCiniti sve da joj za kuCne poslove bude potreban neznatan deo vremena«. Vidi: ))NaSa stvarnoot«, br. 2, 1953, srtr. 126. Pa ipaik: na mere ove vrste_ maZda se najviSe m•ogu primeniti, do 1958 godine, reCi flure S3!1a.Ja na ~1~ numu SSRN Jugoslavjje: »Godinama se donose odlu:ke o zastrti Zena na radnim mestimci. o zabrani rada Zenama na poj·edinim poolovima, o obezbedivaniu rposebn'ih higij.en:.skd.h uslova pri radu, 19 2ena u radnom odnosu 28~ �tim, u t~ku 1957 godine, a narocito u toku 1958, u sklopu opSte pohhke da •se .posveCuje znatno veCa paZnja pitanjinia sv~kodnevnog Zivota radnih ljudi,t77 nastao je izvestan prelam u- Shvatanj'ima i pre-duzete su neke konkretne mere :a '-.stvara se i materijalna baza za Siroko Z.ahvatanje u ovu p~O- · b~em.~tiku i za detaljnije, ·briZljivije i struCno r~Savanje ovih , p1tan]a. I -pored osnovne orijentadj-e na stanbenu zajednicu u a~kvdr.u koje treba -da ·Se reSavatlu glavna ·pitanja br1ge z~ Coveka, porodicu _i domaCinstvo, taj zadata'k je p·ostavljen i pri'vrednim organizacijama. Materijalna •baZia -za investiran.je i razvijanje .socijalnih sluZbi u korist zaposlenih, a prVenstveno organizac;tle druSrtvene i\shrane, data je u fomdu zajedniCke potroSrije. 178 To znaCi daCe privredne organizacije sam·e (otganiza:cije sa V"eCim hrojem radnika) iii udruZeneizmedu s~be, Hi u zajednici .sa komunom, osnivati poiedine · slWJbe u kDTils~ 'Cilalllova svo,icifu ~rrudnili lkoolektiva. OmJ<am d~rzav­ ne uprave duzn1 su da anate tu problematiku i 'Vade brigu za unapredenje sodjalnih sluZbi u privredni.m organizaciiama i komunam.a {organi za rad, sodialnu ·zaStitu i ·komunalno ga:zdinsrtvo), ·a to- Ce osvalkaiko :po.ziltivno uUcati na da:lili ~azv()j tih sluZbi. J pored izvesnih olakSica koje .su vee date .servisi- ma u okviru komuna, .svakako Ce i n~vi propisi koji su u ·pripremi, naroCito Zakon o stanbenim zajedriicama, odigrati Znatnu stimulativnu i ·mobilizatorsku ulogu u ostvarenju brige za ljude, koja je naroCito· jasno izraZena u Programu Saveza komunista Jugoslavije. 179 .Skolovanje kadrova za te Sh.tZbe, uvodenje tog sektora rada u privredne organizacije u okviru kadrov.ske .sluZbe, · propaganda i struCna pomoC zavoda i centara. za unapredenje domaCinstva i organizacije »porodica i dom.aCinStvo« takode Ce pozitivno uticati na savremenu realizaciju socijalnih sluZbi. Sva ova druStvena aktivp.ost mogla bi se potpomoCi i izvesnirri .Propisima, koji hi obavezali privredne or·ganizacije da u odredenim uslovima, obavezno uvode pojedine soqbjalne slUIZbe, ·prvenstveno u onim preduzeC:ima koja zapoSljayaj·u veCi broj ·Zena. Rezultati svih. dosad predvideriih i preduzetih mera daju osnova za verovanje da Ce mnoga pitanja iz ave oblasti, k.oja Cekaju svoje reS.enje, biti reSena, Sto Ce svakako znaCiti krupan korak napred u ostvarenju ravnopravnosti tZena u :z:taS.oj zemlji. o tr~Zenj.u m_oguCnosti za skraCivanje iii olakSavanje rada Zenama, o stnn~I~aalJU pr~duzeC~ ~a zaP'OSljavanje Zena, o stvaranju pogodnosti 1 usluzruh radiomca radi olakS.anja u vrSenju domaCih poslova. - ali j~ malo Sta uraaeno (podvuk:la S. fl.). Duro Salaj; Mesto ~ uloga smd.ikata u daljoj borbi za izgradnju. Socijalizma referat na Plenumu SSRN, »Rad«, br. 11, 1954, str. 7. '· 177 Rezolucij.e Savezne narodne srkupStine 'o osnovnim naCeltima stanbenog zakonodav.Stva i o IiCnoj i opStoj potroSnj.i (Sl. list FNRJ, br. 10{57 i br. 4.:;1m). 17 • ~~ Po Zako~u. o s:r:edstvima privrednih orgamizacija, fond za- Jedmcke potrosnJe pnvredna organ'izacija up'Otrebljava za Lnve- · sticiona ulaganja u sredstva zajedniOke potroSnje koo Sto &U stanbene zgrade, deCj.e ,ustanove, servisti za pomoC domaCinstvima ili drugi obj ekti druStvenog _standard:a, samostalno iii zaj edi:Lo sa drugim privr~i~ 'i d~tvenim organiz'a:eijama. Isto takb, privredna orgaruzac11 a moze sredstva fonda zajedniCke potroSnje preneti bez naknade u opSte druStvene fondove u cilju stanbene 1zg~adnje, iiZgr~dnj.e deCjih ustanova, s·ervisa za pomoC domaCinstv~Cl; kao ! :zgradn~e drugi~ obj~ata druStvenog standarda, a· moze 1h da,t1 11 na zaJ am drustvenim f.ond'ovima u svrhe iz prethodnog stava (Sl. list FNRJ, br. 54/57 cl. 15 ' cl. 48' "" 1' • 1 ' XJ 51 .i 53). ""~· •t.. II,;~ 290 '~ 17D »Zaostalo ·.a:omaCinsrtvo i postojeC.i materijalni problemi porodice sputavaju ·zenu da bi roogla uzeti prunog uCeSCa u ekortomskom i dru.Stvenom ZiV'otu zemlje, stvaraju konflikt izmedu njezine uloge u druStvu i domaCinstvu. Komunisti .u tim organima i organizacijama treba da se bore za ostvarenj.e uslova potrebnih uspeSnom razvitku porodice, koji s~ veC dan-as mogu ostvariti, naro{:ito na podruCju stanbene izgradnje, izgradnje mreZe rawovrsnih deCjih ustan'Ova u okviru privrednih -organizacija i stanbenih zajednica,. osnivanj-em komunalnih usluZnih ustanova i sliCno, a sve Ce to doprineti srtvarnoj rarvnopravnosti Zerle i muSkarca i njihovooh uCeSCu u. javnOm Zivotu kao ravnopravnih gradana.« Dalje: }>Za. reSavanje svih pomenutih problema potrebno je i dalje Siriti mreZu. s'ocijalnih sluZbi d. ustanova sa QruStvenim upl-avljanjern a po-· sebno mreZu raznih g.avetovaliSta. NaroCitu paZilju treba posvetiti fonniranju struCnih kadrova socijalnih radnika.« Vidi op.Sirnije:: Program Saveza komunista Jugf)slavije, Beograd, 1958, str. 246-7;. 208, 219 i 220, i VII kongres Saveza komunista Jugoslavije, Beograd, 1953, str. U/75, 388, 446. 19. 291 �ZAKLJUCCI -- Proces razvoja zenskog rada van kuce i razvoj zastitnog zakonodavstva o zaposlen'im Zenama od njegovog nastanka do danas pokazuje neke odredene karakteristike. Zaposljavanje znatnog broja zena pojilvilo se kao istori• ska nuZnost na odredenom stepenu razvoja druStva, u peri6du manufakturnog razdoblja kapitalizma, a narocito u periodu industriske revolucije, kad je proces proizvodnje .. omo,... gucio da se uposli i velik broj radnika slabije fizicke snage i bez naroCite struCnosti. KapitalistiCki naCin proizvodnje, naroCito u doba apsolutne vladavine ekonomskog liberalizma, zahtevao je i omogucavao siroku upotrebu i grubu ekoploata-. ciju zenskog (i decjeg) rada kao znatno jeftinijeg, jer su. se. Zenske nadnice smatrale dodatnim nadnicama oca porodice. _ S druge strane, niske nadnice, sasvim nedostatne za ~iv:ot porodice, riagnale su ~ene i kCeri pauperizovanih zanatlij'a i seljaka, od kojih se stvarao proletarijat, da mas<>vno odlaze na rad u radionice i fabrike. Dalji razvoj druStva, naroCito mehanizacija i ra·cianalizacija procesa proizvodnje, donosi sa sobom i pro~irenje oibima Zenskog rada. 2-ene ulaze u sve Siri krug zanimania:, u radn:i odnos stupaju zene i drugih drustvenih slojeva. Mada u tom procesu kao osnovni razlog za zapo.§Ijavanje Zena ostaje ekonomski momenat, ipa'k su i d-rugi faktbri na .to· uticali. Uvodenje obaveznog Skolovanja, Z:elja Z:ena za ekonomskom samostalnoSCu, pokret za ravnopravnost Zena i ostvareilje prava na rad na svim po]jima privredne i drustvene delatno.sti utirCe na stalan -·P'Ol!"a&l: 'broja zarposlenih Zena, i u odtloS'tl na · ukupno zensko stanovniStvo i na ukupno zaposlena ]ica. �Pri tom se susreCu- izvesne pojave, koje su kai-akteristiCne z~, odredene pe".i:-lode u svim- zernljama. U procesu nagle indu~ strijalizacije broj zaposlenih zena u ukupnom broju zaposlen:ih raste br.Ze nego broj zaposlenih muSkaraca, pri Cemu je karakteristican rad mladih devojaka i zena. Kasnije se dobna granica zapo:slenih Zena pomera na gore, a uporedo s tim· stal~ no raste i procenat udatih Zena i majki u radnoro odnosu. Dok je za prvi period indus1JrijaJ,izacije karadctemstlcan rad zena najveCim delom u industriji,_ u kasnijem razvoju Zene sve viSe ulaze u drUge ptivredne grane i na druga p·olja delatnosti (trgovina, hankarstvo, prosveta, zdravlje, j.avna admini... stracija, socijalne sluzbe i sl.). U tom procesu. znatnu ulogu imala su oba svetska rata, jer su se mase ~zena ang~ovale _na vrlo razli.Citim p-oslovim·a u ratnoj privredi i u orgaai¥tcijli rpozadinskog Ziv.ota i a!imn\sa.le kao, spo-s.obni radnici na mno.gim po.slovima koji su se ra,n.ije .smatrali i.skljuCivo muSkim poslovima. RazVoj uslova i-ada !Zena u radnom odnosu i razvoj za-· · §~itnog zakonodavstva takode pokazuju iZvesne zaj edniCke crt~ __ U oi:lredenim_ periodima. Potpuna vladavina ekonomskog tiberalizma u pe:riodu 'induStriske· revolucije omoguCavala je ne<>granicenu ·bespostednu ekspioataciju, koja je knala za po- ~~_d~<!.u. ?eve_ro_:v:atno ~es~e us.:iove .ZivOta _i rada proletarijata. Negativne pooledice, nar6cito zenskog i decjeg rada (visok 'f'ont~tet o. morbiditet dece, r~ad porodice, pvosotitumja, . ,k~a~a.k .Zivptili i radni vek rardni-ka i radnica, degeneracija ko.. 'ja ie znatno jlOVeC!iVala procenat nesposobnih za VOjsku i s!.), . )zazv~le_ ,gu prve,.kO!ake intervencije ¢J.r-Zave u oblasti najam. . nog rada, koje je .Mat'X"''karakterisao 1k&o >>prvu svesnu. reak.ciju dru~tva: n,a, si:r:ov vid nj~govog,procesa 1proizvodnje«. Prve qdredbe radnog zakonodavstva bile su odreclibe u 'l<arist dece ~- Zena.. Or,ganizovanjem p-rcile.t~rijata u rpoliti·Cke i rsindikalne _®gantzaciije, nastankom .nauCnog socija~izma;, ja-Canjem kla'·' snog. radnH>kog p•Oikret& u nacionalnim i rnedunavo·dnim. okvirima, -uz-.m.nogo Zrtava, p-ostepeno,' stopu po stopu,. radniCka klasa je postizala bolje uslove .Zivota i .rada i putem borbe za radno zakonodavstvo, u okviru ..k:ojeg z.aStita zaposlenih Zena .zauzima IPOSebno mesto. 294 Razvoj zaStitnog zakonodavstva o zaposlenim Zenama kretao 'se putem regulisanja pitanja u vezi sa zaStitom Zena na radnom m·estu, poCev ad ograniCenja ra~nog dana, zatim .zabranjujuCi rad na poslovima Stetnim ·PO zdraVlje i uvodeCi . _zaStitu Zena u toku porodaja. U tom pro-cesu odredena uloga pri:pada Med.unarodnoj organiz·aciji rada, a posle Drugog · -svetskog rata i Komisiji za status Zene pri Ekonomsko-socijalnom savetu Ujedinjenih nacija. Instrumenti MOR-~, konvencije i preporuke o reguH.sanju Zenskog rada, sluze kao .0 snov za regulisanje p-ojedinih 'pitanja iz te ob~asti, a radnickom pokretu kao jedno od oruzja u borbi za poboljsanje radnih i Zivotnih uslova. Tretiranje celokupne prohlematike u vezi sa,Zenskim radom -(ankete, re~olucije i studije) u okviru Ujedinjenih nacija doprinosi ra.SCi&Cavanju pojedinih shvaCanja, uoCavanju problema a, u izvesnoj meri, i njihovom ... r~­ Savanju. Dok su u periodu izme-du dva rata u centru paznJe bila pitanja zaStite Zene·na radnom-mestu, posle Drugog svetskog rata u centru paznje stoji borba za jednaku platu za jednak rad i razmatranje problematike druStvene , po:rn.oCi zaposlenoj Zeni putem socijalnih slu~bi za r.astereCenje o.d poslova u domaCinstvu, a za majke, o·dnosn.o 12:aposlene_ roditelje, briga o deci. KarakteristiCno je da u i,ndustriski razv11enim zemljam.a u periodu po:sle Drugog sve'tskorg rata -'poslodavci nastoie d.a poboliSaiu uslove rada i Zivota radniJka, dakle i Zena, putem snci·iRlnih ~1-uZhi. ne ·sama 11 -interec:;;'ll -soaoiialm:o1g- nrira 1 otup1jivanja oStrice k.lasne borbe radni.Ckog p-okreta, nego i z~to sto su shvatili da je to vazan faktor za podizanje produkllvnOISti rada . Ipak, gledajuC:i na medunarOdnorp. planu, zaStitno zaka-· riodavstvo ·a zaposlenim ienama je joS uvek vrlo nerazviieno, ·cruk i u nelkim Lndustri..<lki vi&oik<> ~razy'lienkn zemljama {SAD, napr.) ili se u praksi dovolino ne pTimeniuie - Seta zavisi od stepena razvoia prbizvodnih snaga i druStvenih odnosa, odno.s:ilo uticaj a p-rogresivnih snaga na organizadju dnliS·tvenog ZiVota. . Na -poloZai ·zena uopSte. a naro-Cit.o zaposlenih ·Z-ena. ·znatn_o je uticala, gledajuCi u m-e'Ctunaro·dnim razmerama, Oktobarsk.a revolu-cija i stvaranje rSovjetskog Saveza. ZaStitno za-295 �lronodavstvo o ooa>oolenim ·zenama, naroliito majikama, vrlo je razvijeno, "Sa naglaSenom paZnjom: na strUCno osposobljavanje Zena i Siroku mreZu deCjih ustanova, Sto je omoguCi.lo znatnu afirmaciju Zena u privrednom i d:ruStvenom Zivotu. U periodu izmedu dva rata na rad i polo~aj Zene uticao je i stav faS1zma, a naroCito nacionalsocijalizma. Napad na pl'ogresivne snage dru8tva i drastiCni i zl<>Cina:~ki metodi provodenj a nacisti~ke politlke odl'azili su se i na polooaj .Zena, pri Cemu je uCinjen · pokuSaj da se Zena vrati ria trag u kucu. Poiito se to pokazalo nemogru:Ce, pogotovo u toku rata, a obzirom na shvaCanja o Z·enama koja su se temeljila iskljU.Civo mi. bioloSkim faktorima, naci2iam je uvea relativno. Siroku za.Stitu Zena, odnosno m.ajiki. · Polo·Zaj zaposlenih tena u celom poSmatranom · periodu i moguCnost da one uCes.tvuju u re.Savanju svojih problema bila je oteZana neadekvatnim razvitkom politiCkih prava i civilnog statusa Zena, naroCito u porodiCnom pravu. Tek posle Drugo.g svetskog rata u ovom pogledu je uqinjen znatan korak napred, zah:va!jujuci politi1ikim prilikama, ·<>dnosno uticaju · progresivnih sna.ga, naroCito neposredno po .zavr.Setku rata, i to kako u industriski visoko razvij'enim dr.Zavama, taka i u neraeviljenim zemljama. Za:sluga u tom pogledu pdpada i Ujedinjenim nacijama, odnosno Komisiji za status Zen.t. l"9ak, dru.Stveni poloZaj z.a.po.slene Zene u veCini zemalia nije adekva. tan doprinosu Zena druStvenom i pr~vrednDm Zivotu. Na reSavanje problematike zaposlenih Zena znatno su 'uticale i utiCu .koncepciie u vezi sa zapoSliavaniem Zena van kul:e, naroCito obzirom na ulogu Zene u · porodici. Klasni radniCki pokret, na osnovu postavki nauCnog socijalizma, ocenio je r<idzena van kuCe kao pozitivnu pojavu, jer ekonomska sarilostalnost Zene Cini osnov njene ravno- · pravnosti. Ali,· veC na samo~ poCetku svog razvoj a taj pokret je ukazao da je neophodno p·otrehno da zaj-ednica pruZi organizovanu _pomoC porodici gde roditelji rade van ku:Ce, zlbrinjavanje:tri dece kao i osniva-njem slu:Zlbi· za rastereCenje od poslova u domaCinstvu. Suprotno nauCnom socijalizmu, katoUCke Zenske, nmladinske i sindlkalne organizaciie .iziaSniavaju se protiv rada van kuCe udatih Zena, a naroDito majki. 296 . Suprotno i j~dnima i drugima, krajnje f.eministicke o~~a­ nizacije zahtevaju pravo Zena na rad bez rka~v1h.. ~granice­ nja 1- izjaSnjavaju se protiv ma kakve poseb~e zastlte zaposlenih Zena. Ipak, na medunarodnom planu, razne Zensk.: .i. sindikal~e organizacije sve viSe izlaze pred ja~nost sa shc~rm" stavo:r1= rna u pogledu reSavanja problematlke zaposlenih zena, ..:z jaSnjavajuCi se u korist za:Stitnog zako~odavstva, a na_rocrt~ Siroku mreZu socijalnih sluZbi u kor1st porodi?e, k~ko ibr se uskladHe profesionalne obaveze Zene sa duznostrma u porodici, doma1Cinstvu i javnom Zivotu. Sto se· tiCe razvoja Zenskog radar zaStitnog z;;t~onoda~stva i polo·Zaja zaposlene Zen·e u zemljama JugoslavrJe, moz: se reCi da su taj razvoj karakterisale ugla';nom sv~ na·broJe?"e pojave· koje su se pnjavljivale i u drug1m zemlJama u tim fazarna razvoja. Sto se tiCe sadaSnje dFZ.ave; stvorene u toku D.rugog svetsko'g rata, ·a u vezi sa suStinom za.Stitnog zakon_odavs:v~. ·o zaposlenim Zenama i razvojem _!-ng zakonodav.stva 1 polozaJem zaposlene Zene, maZe da se kaze: . . Cinjenica da razvoj dru.Stva zakonrto donnsr· sa ~o?"om sve Sire zapoSljavanje ·Zena van ~Ce i da je to po:~~trvna pojava _ dobila je svoju pcitvrdu 1 u FNR Jugo~lavlJL Po~ kazalo se, naime, da je ekono·mska samostal~ost .zene osnov i uslov brZeg razvoja Zene u &amo~talr:_u, It:nost, S'J?o.sobnu da bude nosilac grada-nskih prava i' duZ?ost:. Stoga 1e z~­ jednica duZna da obez:bedi Zeni ostvaren]e ~Jenog prava na taka da taJ· rad bude koristan i za nju 1 za dru~tvo. To, ra d , . d . medutim, pretpnstavlja obavezu zaJe n,rce:_ . . da u opStoj privrednoj politici_ i~a n~ :xmu. obezbedenJe iadnih mesta na kojima Ce se zaposl]avatr zene, . . da Zenama omoguC.i, da stiCu struCnu spremu za z.anrmanJa koi a im odgovaraju, odnosno za odredena radna mesta u ~J>O­ 'jedinim· zanimanjim~. Da bi se ova obaveza zajedn.ice mogla pr~vilno provodtiti, potrebno je stalno studirati i utvrdivati:. . . .... . . kakve su moguCnosti Zene ob:Mr~m na nJenu flzi·cku 1 pslhi~ku kanstituciju; za �kakve se osobine .• • · · odnosno zanimanja; prosecno t raze za po]edina radna· mesta,. ~:::e~idf~~~~ ~~~~ ~a p~~':J~~~~~~;s~~~~a i~:~~ ~:d:~~ n ra nun mestlma. Rezult':ti ovog i.spitivanja pretstavljaju osnov za . strucn?g radnih odnOsa i uslova rad1 ·Zena. ao 1 za dal]e regulisanje ::.:~J :r~I~z~~r::;~~~j:~~~·~mjen1acij~, os:C,:~~~~j:~ ulo~~zi:~~ :av:~e:~iCnostt ~enstkog organizma i- druStvenu. ma enns vom i porodicom : 1 zene treba j posebno zaStititi To .c· d " . ' z.apos ene zbdediti odgovarajuCe uslove .radazr:a a tzrae"bt?t raac· t mestu 1 d '!"h.... t re b a rastereCivati od poslova 1·u donom · ,~ • u na . :va~·ns vu I pomoci Im· \1 vrSenju njihove funkcije materinv o~g:v:~~l~:cu· ob~­ PolazeCi sa . • . .Zena i majkd ovakvog stanoV'iSta, -~ere za zasrbitu IZa.ploo1enih potreOno . . normi: J€ podebti u dve o~novne grupe mere za posebnu zaStitu zaposlenih Zena i mere za zaStitu materinstva -zaposlenih Zena. z Po,s.ebna zaStita zaposlenih e':~ .Pr7.tpostavlja da ravnoIPra'VIlost Zena i muSk.ar lpSih-o-fiz1o1o&ke ra:2!11k ~a n~ znac.I"' 1 U]Iho~ LdentiCnost, idad e IIZlll.euu .muska-rca 1 Zene . ki · na ovezuju izvesni sociolo,Ski f kt .· h : na OJ·~ se jerdniOlcih zaStitnih norffii . . ~ orl, . za tevaJu, sem zaDonoSen_je posebnih ~ormi ~a p;:Sti~ sn;r;:ezaupo~fr~~ ~ena. njihova t . em zena, b ez obz1ra na d' znaD; da s ~ po encija1no ili stvarno materinstvo e vo 1 racuua o s 'f'" 1 · ' sobnostima Zena. .. pe.ci. . 1 ~ m ~o~uCnostima i _sp~0 sa ~SPeoifi6lim o•g ...· ~e znace_ zas_tlcivanJ e zene kao Covekq, cutlr~IZlllom ·odnDlsno zn c .%ixtu . . i po.sledica .rada koji uti"'' zeJ1-e pd. -amgamzam Te n~me p ts.t 1. . _ _ ·cu na n]en nog radn~g potendjalar~ nf:U~~J~:~:~~tu z~ravua Zene, njeulaze _;;abrana r~_da na ~dred€mim poslo~;: t~abr::: nnoo:r:e rada zena, t speciJalna higijensko-tehnicka 2lastita1s. . I g p _ -Cava remt om:, uloga je z:akono-davca da stimulira i omoguos varenJe ravnopravno.sti :Zena sa mu.Skarcima, takoJ. uslov~ J.• ~pecifiCno neg~t~v·~~ da obezbedi Zenama i muSkarcima da se ~ u· procesu rad3. i drUIStvenog Zivota dopunjaVaju, u- nj:ihovom vlastitom mtere. su :i.. u interesu z·ajednice. Iako norme svrstane .u posebnu zaStitu Zena -znaCe ujednO 1 osnov za zaS.titu stvarnog, odnosno potencijalnog materin.stva, ipak se posebna zaStita zapo.slenih Zena ne maZe smatrati kao zaStita materinstva-. ZaStita materinstv.a zapo-sLenih Zena pretstavlja oibezbedenje reProdukcije trudbeni-Cke porodice, odnosno jedan oblik za$tite p-orodice. Nairne, funkcija materinstva. zaposlenih Zena :posebno zahteva izve&nu za.Stitu, direktnu - u periodu no.Senja, porodaja i nege novorod.enCeta, i indirektnu - da se omoguCi porodici, u kojoj i majka radi van kuCe, da ispuni 'SV:oju druStvenu funkciju. N a o~novu ovakve postavke m'ere :za 7131S'bitu materinstva mogu se po-deliti na dve grupe norm'i: mere za zaStitu materin.stv,a u u~em smis!u i me11'e za oo.Stitu materinstva u Sirem smis!u. u prvu grupu nO'mnd - zastita anatemnstva u uzem srnislu - uJ.aze svi ani ,ptrop'1si kojd. obruhvatajru .zasti•tu .zarposlene Zene i deteta za vreme trudnoCe, porod.aja i u p·eriodu dojenja. N auCnu podlogu za ovu zaS.titu · ~ine utvrd.ene medicinsk-e :p-ostavke..U ave mere ulazi za•brana rada na o-dredenim poslo-vima ·za v:reme trudno·Ce, ·porodajni dopust itd. Kad se svrstavaju pojedine ·mere u grupu normi za zaS-titu materinstva u ·Sirem smislu, polazi se od pretpo.s tavke da roditelji posve.Cuju deci j edan deo svog nap ora i svog vremena indirektno - radom za zaradu, odnosno- za obezbedenje Zi-votriog standarda. Drugi deo njihovog rada, odnosno vremena, posveCen je deci direktno - u obliku nege 'i vaspitanja. I jednim i drugim- radom roditelji neposredno i posredno koriste i zajednici. Otuda i obaveza· zajednice da im u tome pomogne. Cilj mera uvrStenih u grupu normi za zaStitu materin.stva ·u Sirem .s,mislu u o.snovi je dvojak: omoguCav.anje za.poslenoj .majd da se potpuno a-ngaZuje na radnom mestu i pomoC nor:malizaciji Ziv·D'ta u paorodici nov'C),g tipa, u kojoj -oh.a roditelja r.ade van -kuCe. Ove mere pxetstavlj.aj:u ~UStva-ri sodjalne sluZ.be, koje istovremeno reSavaju neka opSta pitanja Zivota trudbenika ,zaposlenih Z.ena, a poseibno majki. Sire shv.a- 299 .298 �cene, one !Pretstavljaju slt!Zbe u korist porodice. u ovu . ru ~u normt uiaze propisi iz oblasti radnih odnosa, decje zas1ited orr:~nalno~ gazdins~a, zdravstva i prosvete {deCje ustanov/ ru,~ vena rshrana, skolske kuhinje slll!ZJbe za pomoC d -' macmstvu itd.). ' ' ·D- . zah~e:':.k~o t sfva~anje o za8titi materinstva zaposlenih zena . . e a JUIJll; raz_radu oblika i naCina za ostvaren. e sa~nJ~ rzmedl!- zaJ~dnrc.e i porodice. Pri tom treba im~ti n~ u a pre~zm:_anJe brige o deci od -strane zajednice, za vre:e ·~l~k rodrtelJI rade odnosno vrSe druStvene funkcije ima ;~£~Jd:a;;:.~ud~b~~::~:~: id~op·~:;~i~. ~"J~i~njra~ci~!:' d~';;'~ . reba da preduZlma mere kojima ce biti cilj d b . rodrt~lJ~ prema. deci s~edu na odred·enu merU:, koja i~aok :::: f.p~~~a1 1 ' aih~,~~~ !.:,retst,avlia : garanciju za •=• vuravog coeveka. ps .. S:m t_o.ga, razvitak deteta u ova~o ~ostavljena zaStita materinstva za osle- ~'.!'baz~~a./r:tp~stav]Ja shvatanje da razvoj drustva pide i nje oslo~ae a om~. da nega i vaspitanje dece kao i obavljavan Pkuce, tr~b~o';;:c:~· u porodici &de o_t>a roditelja rade· zajednicu da omogu·· . ez stvar aha r~dlte]!a· To obavezuje svo.ie duZnosti . r· CI 1 ~nan;a ~ mus~arc~ma da se za te mac· t t p Ipreme, Jer Je 1 vaspitanre i vodenie doIn_~ .v.a s ruCan. posa:o. Pri tom ostaie obaveza druStva da or~~mzo:ra~o preduzima mere da se Sto j e moguCe. brZe sve. veci broJ. _hh posl?_va izvuCe iz porod ice i dorllaCinstva proces ko11 se razviJa sa napretkom tehnike . 'tk IZVodnih snaga. I razvr om pro- _t~f:i da se ·ovak.va ~~s~=~~~~e~e. rav~nJ?ravnosti Ze~a ~ za Najzad, .. treba ' shvatanja o uslovima otklanjanje negativnih. OJe ra .zena van kuce rma za zajednicu osniva ·u ;~s~~~Ja;:~:~a 0~~~:~;~v::f:og D~~.oljno ~e sodcija,lizma: t t· ·. ao a .ce se zena o.slobodipas a 1. stvarno ravnopravna sa muSk-arcem .tek onda kad:. bude poslo]alo drustveno gazdinstvo i kad zena b d • t vala u opStem d k , u e uces vaz "I?':o u tlvnom radu - Lenjin do-dao: » .. ra .... r~Xte se ~vde nl_le re~ d~ se -Zen a izjednaCi u produkti~nosti ' u nJegov.om tra_lan]u i uslovima rada itd , ie ovde reC o tom-e da Zena ne bude ugnj etavana u ku~n~: gazdint· · 1 1 v 300 . stvu«. To kucno gazdinstvo Lenjin je okarakterisao kao »najneproduktivnije, najvarvarskije i najteZe gazdinstvo((, Kao »jedriostavna i svakodnevna sredstva« koja su sposobna da »faktiCki oslobode Zent;t i da smWje i uni.Ste njenu nejednakost sa muskarcem u pogledu njene uloge u drustvenoj proizvodnji i druStvenom Zivotu(< i Lenjin je naroCito smatrao druStvenu ishranu i deCje ustanove. Nar<>dnoosle>bodilacka borba i socijalisticka revolucija voaena pod rukovodstvom Ke>munisticke partije Jugoslavije, koja je u pogledu zena postavila svoje pogramatske postavke u godinama nepooredno pred rat - nll!Zne> je dovela i do korenitijih promena u Zivotu Zena- Jugoslavije. UCeSCem ti svim oblicima te 1borbe, Zene su joS u toku rata stekle ravnopravnost.' Posle Oslaboaenja, Ustav je proklamovao potpunu ravnopravp.ost Zena u politi-Ckom, ekono-mskom i druStvenom Zivotu, Cime j e ta ravnopravnost i :formalno-pravno zagarantovana. Ali ·ustav je ravnopravnost Zena povezao i sa pravom na posebnu zaSt~tu zaposlenih Zena i za.Stitu materinstva. Zalknllmda'V'stvu, koje se rarzvi.jalo na osnOV'll <rustavmih odredbi, ostao je zadataft<: da se oonovne · rpasla'll'ke o posebnoj .:aStit'i za'P'oSilendh ~ena i majikti detaljnije ramade. Moi<e da se ka~e da j e u FNRJ razvoj rzastitnog zakono. davstva o zaposlenim Zenama iSao u izvesnom smislu drugaCije od razvoja tog zakonodavstva u kapitaldstickim zemljama koje su se naglo industriski razvijale u XIX i pocetkom XX veka. Dok je u tim zemljama zaiitita zaposlenih zena otpoC:injala sa ~aJCenjem radrtog vremena, zabranom noCnog rada d zabranom obavljanja-· opasnih i Stetnih poslova, pa se tek kasnije preSlo na zaStitu m.aterinstva, i to prvenstveno u . u.Zem smislu, u FNRJ se otpo,Celo prvenstveno sa zaStitom niaterinstva, donekle uporedo i u- uZem smislu i u Sir em smi.slu, a tek kasnij e donose se propisi koj e smo uvrstili u posebnu · zaStitu. ·To ima svoje logiCne i opravdane razloge. Oslo1boaenje zemlje zateklo je radnicku klasu i trudbenhl<:e Jugoslavije sa znatno razor-enom privredo:rri; mno-gi rudnioi, fa,brike i postrojenja bili su uniSteni, radionice su bdle malene. i nehigij~nske. Stoga je, da bi se privreda sto pre obnovila · i dalje razvijala, Cesto -,bilo nU!Zno raditi u vrlo te.Skim uslovi- 301 �rna. U _ton; Jferiodu ~ene. su se latile mnogih poslova koji 1m nr subJ~ktlvno nr oobJektlvno nisu odgovarali a prihvatile 8 u_ se tak~1h posl~va ne samo zobo.g ekonomsk.ih razloga nego i_ zbog ~atrwtskri: po'~_uda, svesn~ da su sa novim :Pravim.a: s~ekle I no~~ duz:tost~. One su, kao i muSkarci, radile u uslovr~a u koJ~~ Je brio. iluz_orno zahtevati provodenje svihomh m_e:a z:~tlte :~ k~Je se znalo da bi ih trebalO- i ·da Ce sfi pr~':odrti _u ~rvot Cim za to budu stvorene mogucnOsti. zapo~lJa:ranJU ~e~a na P·oslovima koji im ne odgoVaraju do-_ pnnoslla. su 1 rzvesna shvatanja zaostala iz rata, u kojem jez~~a .nosrla_ puSku i hila _izvrgnuta neverovatnim· naporima~ NaJ'~..ad, -~rZI pro~~es industrijalizacije sa teZiStem na izgradnjf bazrcne _rndu~tnJe, po:LaCan sistemom administrativnog rukov~denJa ~nv.red~~; .tr.a.Zio je znatne izvpre radne snage,. Sto _Je dopnnosllO Slrokom uvlaCenju ·Z-ena u. privredu ali- i obz1ro~ na... raspoloZiva radna mesta i llekvalifikovanost veli~ ke. vec;ne zena, njihovom zapoSljavanju na radnim mestima koJa :r;1~u o.~govarala: Ni okolina u kojoj su Zene· radile _ni san:e _ze_n. e n1~u vodile_ mnogo raCuna o ·posehnoj zaStiti. Zen·e . Eru. cesto ~ak 1 ~vesno. pretffi'ivale u doka·zirvanju· sv-oGe »ra"Vlho~ra:~I «, ?r.ihvata)ru.Ci se i poSilova- koji irrn ne otdg:oV-araO'li~ .. s~~ J..e ..?egartrvno deLova1o na :nj1Eh{)IVio z;dr.avlje i njihorv p10ro-d1cn1 Zivot. · · Ov.aj pr?·~es... objektivno nisu mogli da prate ·propisi 0 poseb~~J za~tl:r zena, jer bi njihova potpuna- primena hila u veCinr_ sl~~a]eva ??jektivno nemoguCa. Medutim, druStv-ene-· o.r:gan...r~aeiJe, naroCito rukovodstv.o sindikata, uPoredo sa ak-~ h_vno~-cu za ukljuCi~~e Zena u privredu - na tom· su sepit~nJU znatno anga.Zovale i .Zenske ·Drgan.izacije - stalno SR upoz?rav~le na potrebu da se .Zene ZlapoSljavaju na radnim. m~st'lma 1 poslovima koji im odgovaraju. . Pozitivna karakterhst1ka toga rposleratnog perioda bi.la_ J~ u t~m: _Sto se priliCno v~dilo raCuna o struCnom osposo,b-· • lJavanJu zena, putem mnogrh StruCnih .Skola-- 1 s.1 ·rokim · t f d" · SlS em~~ s _ I~en rranJa, a takode i putem·ra~nih kurseva po.pZ.edu-·zecrma 1 ustanovama i van nj ih. Sem toga, va.Z~o je ·podvy6i da je zaStita ekan·amskih interesa zaposlene ,zene - pravo na jednaku platu za jednak 302 rad __, hila zenama ·u novoj JugOslaViji zaga:rantovana p-rodonetim joS u toku, rata. Ustav je to pravo samo potvrdio. , · Isto tako 'bitna je karakteristtka rposebnog zastitnog zako~ nodavstVa o zaposlenim Zenama u naSoj zemlj'i u tome -Sto je · on.o :..:..,. saglasno principima naSeg radnog zakonodavstva· __,_ jediD.~~yeho,. odnosno obuhvata sve Zene u radnom odnosu, bez. Dhzira na sektor u kojem su z.apos~ene i bez obzira na njihove kvalifikacije. . ZaStita materinstva u prvim posleratnim godinama -Cinila je srZ zaStite zaposlenih Zena i bila .odraz novog shvatanja o obavezama zaj ednice pfema materinstvu zapo~lenih majki, odnosno deci zaposlenih roditelja. Propisi kojima je ta zaStita"_-r,egulisana pretstavljali su ne ·samo zaStitu Zene za vreme trudnoCe, porodafa i u periodu dojenja, nego su obavezivali na _mere za ·zaStitu materinstva u Sii'em smislu. Materijalna sredstva koja je zajednica odvajala za d~Cje ustanove, naroCitO --jasle, obdaniSta i daCke kuhinje, kao i sredstva za dr:uStvenu ishranu, prevazilazil8. su objektivne materijalne moguCnosti. To je, pored znatnih- pozitivnih rezultata, imalo, u i~esnom-srrlislu, d negativne posledice. U.stanove su ·se otvarale i tamo gde za to nije bilo objektivnih uslova. Roditelji dece smeStene u ustanove i korisnici druStvene ishrane bili su ad zajednice znatno materijalno povlaSteni u ·adnosu na one· za koie te sluZbe. nisu bile organiz.ovane. Sem toga, tesU povlastice, kao i druge _benefioije iZ to.g p·erio_da adm'inistrativnog upravlj anj a· (zbo;g sa.svim n~kih cena usluga), psiho.J.oS!ki loSe delovale na r.oditelje i porodiCni 7Jivot, ier jepo-Celo da se stvara miSljenje da j-e jedino i samo drZava· duZna da se stara o de-ci i pojedinim ·saciialnW slu~bama~ dok se -uloga roditelj a, -p•orodic-e 'i korisnika slu.iJbi u izvesnom smislu negdrala. · , Pre-laz na radniCko samoupravl}anie morao je da na · odredeni naCin utiCe i na polo. .Za] zaposleni.h Zena. Vo·denie raCuna o rentabilitetu poslovania· preduzeCa dovelo ie do to-ga da .su mno.ga preduzeCa nastoiala da u okviru ·o·pSteg smanienjena :hroia zaposlenih neouravdano _.smanie i broi zapnslenih Zena. S druge strane, ulaZenje u koloteDi.nu tzv. mirnodopskog zivota i uv,odenje relativno visokog decjeg dodatka de- , · pisrm-~ 303 �' !ovalo je da s)l neke zene i majke pocele da se svojevoljno povlace sa rada van kuce. Sem toga, menjanje statusa socijalnih ustanova, na osnovu promene privrednih propisa, koje jedovel? do n~glog smanjenja broja tih ustanova takode je negat1vno uticalo na tesavanje problematike zaposlenih zena. Ipak t~j proce~ imao je i po·zitivne strane. To je bila neka vr~:a s1gnala da se temeljitije sagleda kompleksnost problema koJl se p"Djavljuju u vezi sa Zenskim radom i traZe- reSenje. celom tom procesu previranja po1zitivno je Sto se procenat ze~~ znatJ.?._p ..smanjio U onim granama gde Zenama, naroCito u nas1m uslov1ma, ite samo subjektivno vee i objektivno nije mesto (rudarstvo, gradevinarstv-:o, Sumska gazdinstva i .sl,). U ovom periodu doneseni su propisi o posebnoj zaStiti Zena i po~ela je da ·se vodi~borba za .strociu primenu pozitivnih prop1sa o posebnoj zaSti'ti i zastiti matevinstva. Dru8tvene ~rg~nizacije m.o:bilisale su se da ·organima radniCkog Upra:vlJa~Ja - P!~za~zetim u reSavanju ekonomskih problema .u vez: sa mdiD.:iCkrm upravljanjem, za llooje in1 je ·cesto nedostaJ~ro rmanje i iskustvo - predoee vafuost pravilnog gled~nJa na Zenski rad i potrebu da se reSavaju pojedina pitaDJ a vezana za taj rad. Taka de, u tom periodu opSte demokratizacije 'dru.Stvenog Zivota po-vele su se diskusije o prolblematid nove porodice u kojoj 'i Zena r.adi van kuCe, .odnosno- o odno~u porodice i xajednke u podruCju vaspita.nja i podi-za.,.. nj.a dece i- ostvarenja ravnopra~Vnosti Zena. Uporedo s tim razvij ala se inicij ativa da se pronalaze razliCita reSenja za rastereCenje zaposlenih :Z.ena 'Od poslova · u domaCinstvu i brige o deci, Sto je dovelo do novih shvatanja, koja su zahtevala i zahtevaju -dlr se ponovo i drugacij e zakonski reguliilu pojedina pitanja iz te oblasti. U ovom perio·du zapostavljeno je, u izvesnom smi.slu, stvaranje. M.rih moguCnosti za struCn9- ospqsobljavanfe Zenske o:nladme, nargCito devojaka i Zena koje su preSle dohnu gramou za st~ucn<> ospe>s.oblj.avanje putem Skolovanja. Med.utim, avo ·~i:anje je .samo deo otvorehog pitanja stvaranja potrebnih .s.trucn1h kadrova za naSa privredu i dru.Stveni Zivot. Za polo.Zaj zaposlenih Zeila i za:Strltno zakonodavstv-o o zaposlenim Z.enama u sadaSnjem periodu maZe da se kaZe: Y. 304 · Zene joS uvek rade na radnim m·estima na kojima ne · bi trebalo da rade. Zene ne rade na mnogim mestima na kojima bi trebale i mogle da rade. I za jedno i ·za drugo postoje objektivni razlozi, medu. kojima su bitni nekvalifikovanost Zena i ekonomsko-tehniCki stepen razvoja naSe prdvrede. Produktivnost rada ·Zen a u pojedinim privrednim granarna i na po~edlnim radnim mestima veCa je ad produktrl.vnosti rada mu.Skaraca na istim radnim mestima, pa su :Zene u tim granama nezamenljive. To bi trebalo da dovede do valorizacije nagrat!ivanja za te poslove (tekstil). Relativno niske plate nasledene su iz doba kad su u tim zanimanjima ·Zenske plate bile u principu ni'Ze od muSkih. . Produktivnost rada ·Zena sa porodiCnim obavezama manja je,. Sto je p.osledica niihove optereCenosti vodenjem primitivnog domaCinstva i zastarelim shvataniima da su poslovi domaCinstva i u vezi sa decom. tskJJjUJCivo })IZenskli« pO'SilOVli:. Ne re~avaju se dovoljno stalno i sistematski, kako bi odgovaralo naSim uslovima, pro,blemi materinstva zaposlenih Zena niti se u dovolinoj meri razvijaju s·ncij_alne slU!Zbe u okviru privrednih -or.ganizadja, -u.stanova i komu.na. To je_ i posledica nedostatka prapisa koji ·hi ·stimulirali razvoj socijalnih sluzbi i pojevtinjene njihovih usluga. _ -Ne postoji dovolina evidencija koia bi · om·o~·Cavala · dubl-ie analize i studiie eelo"kupne pro·h1ematike zaposlenih Zena. To je posledica za1nemarivani,a struCn~h i nauCn.Th {.soet1ollD<5koekoD.omskih) studi1a iz oblasti rada i_ socijalne rpolitike. Ovaj nedostatak studija i analiza om.eta rad na stv~.ranju .potreb-, nog jeclin.stvenog sistema zaStite materinstva, odnosno !P'Orodice. · Za.S.bi.tno za:konodavstv-o o zaposl~ni.m Zenama je, u odnosu na naSe materijalne moguCno·sti i tehni·C.ku bazu, vrlo ra.zvijeno. Posehna zaStita "Zena· (sa ne7.na+nim prazninama) Sir-oko je . .garantovana, a opraksa poslednjih godina poka-zuje z.na- · tan napredak u priroeni tih propisa~ Ipak, ioS uvek .se sasvim striktno ne- primenjuju opropisi o · otkazu, o· provodenju po-:sebne. higijensko-tehniCke zaSt'ite za :Zene, zabrani rada na odredenim p6slovi.ma, zabran.i no,Cnog rada Zena u i!ldustriji itd. ZaStita materinstva u uZem smislu tako.de je Siroka i 20 Zena u radnom odnosu 305 �dostatna, sem: malih izuzetaka (zahraha rada na odredenim poslovima za ~reme dojenja i sl.). U praklsi ou rprekrsaji pTOpisa o tome s.ve redi, mada jo.S uvek postoje povrede u pogledu zaStite, zaposlenja, radnog vremena trudnica, majki dojilja i sl. l!Sto taka, redi su sluCaj'evi nekorhSCenja prava :na zaStitu od strane samih Zena usled neznanja svojih prava kao i zloup<>treba tiJh prava. · ~ Inspekcija ~ada, i po~ed nedostataka o nedove>]jne struenooti kadrova, odigrala je znatnu i pozitivnu ulogu insistirajuCi na primeni propisa a posebnoj zaStiti zaposlenih Zena, naro·Cito u pogledu nepravilnih otkaza i za.Stite materinstva u u.Zem smiSlu. To dokazUje celishodnost inspekdje i ~ uslovima" radniCkog samoupravljanja. Verovatno je da bi ni:tpredak u primeni pozitivnih fpropisa o zaStiti zaposlenih Zena i majki bio joS ve6i da je u insPemciji bio ariga:Zovan veCi 'broj Zena inspektora rada. • N a osnovu svega Sto smo imeli maZe se zakljuCiti da se, i pored ogromnog nap!-etka u odnosu na stanje u bivS.oj Jugosalviji, ipak zaostaje u resavanju pojedinih pitanja problematike zaposlenih Zena.Zaostaje se nar.oCita· u pogledu orga_nizovane pomoCi zajednice u reSavanju problema koji negativrio utiCu na- prodUktivnost rada i pravilno- zapoSljavanje· zaposlenih Zena. To zaostaianje iina svoje objektivn-e i subjek-· tivne uzroke. Bitne objektivne uzroke pretstavljaju nedovoljno razvijena ekonomska i tehnicka baza, a pd subjektivnih {zavisno ·od, ·<>bjektivnih) zaostala shvatanja u gledanju na ·Zenu i p.jen··~oloZaj u druStvu, koja p·ostoje u Svesti muS!karaca ali-i Zena. Perspektiva razv9.iJ!. u pogledu resavaitja pitania koja ulaZJe u kompleks:hu problematiku ostvarenia ravnopravnosti Zena i zaStitu zap-oslene zene i majke maZe da se smatra p·oZitivnom. RadniCko samoupravli.anie i proSirenie druStveno.g uprav-u l.ian-ia na sve ,Sj.re podruCje dr:uStveno~t Zivota stvorHo je kva""'. Hlf:atjvnQ. novu s.itruadiu lk:oi-a tse ·odraJZ:ava. i oldlr::~~ZarviltCe .se sve .viSe, i u normima iz oblasti radnog tp·rava i ~sodj alne p·olitiike, a IPOSeibno- u onim normama ·koj·e pretstavljaju +po..sebnu zaStitu .Z~na i maj'ki. To je IogH:na po_sledica :Cinjenice da na:Si radni ljudi,- radni kolektivi U or.ganoi upr.avljanja,danas sami. 306 primenjuju »zakone svog. sopstvenog drustve':'og d_e)anja~ ~oj~,: su irrn iSe -ranije suprostavljali kao tudi, ·.pnrodnr. zako~n; ..r.<-, koji su njima vladali«, i da time il.jihov dru~tverii- Zivot-.posta:-' . :. · · je »njihOva slobodno delo«.180 .. • · ·.... 1•• Ipak,_ obzirom na stepen razvitka na.Sih proizvo~nih_snqg~, zaostala· shvatanja i nedov·oljan opSteprosvetni nrvo, ·ostaJe kao neminovna nuZnost da se i u do-glednom peri'odu propi-:. suju neke osnovne i jedinstvene ali detaljnije norme za. zaSti; .. tu z.aposlenih ·Zen a i majki, te da se vodi bor:ba i ·putem. kon-. trola i sankcija, za njihovu primenu u praksi. · . · ·· Dalji~ razVojem, ja.Canjem i ·utvrctiVanjein socijalisti:Cke·· eke>norrndlke i sOCijaHJsttCk.ih drustvenih odnooa 'bite 1511e :rna- ~ nj·e potrebno striktno i detaljno normiranj"e uslova rada .. E?a.. tog ·.aspekta treba posmatrati i razvoj posebne zas:~te zaposle-: nih Zena. T-o, ustvari, znaCi da Ce organi_ radn1ckog samo:· upravljanja mo-Ci zajedno sa Iokalnim -organima vlasti, J!-k~ liko se tq poka.Ze oportunim, -u toj zaStiti ·iCi. i dalj,e od osnpvnili propisanih normi i dav.ati joj raznovrsne -pblike. P:rit~~ ·' je bitno e>be~bediti da preduzete mere polaze od pretbodnog ispitivanja da li neka mera o:bjektivno znaCi ili ne znaCi_ .. na: predak ka onom,e Cemu se .stremi, i da li je nje~ ekonom.slci efekat di·rektno ili indirektno, trajno a ne trenutno, adekva- ' tan zailtiti koja se postiZe. ~ . . Sem struOnog o.sOI}Jooolbljavanja Zena - ·.k-oje _je ·neobi,Cno vaZno naroCito za 1Zene zaposlene u oindustriji i drugiin .Pr~­ vrednim granama - ·ZJa sve zaposlene Zene osnovno je d_a s·~ reSi pitanje rastei:-eCenja o·~ poSlo~a u domaCinstvu.- Za m~jk~ 'na .avo se nadovezuje kao bitno i najva;Znije da se~ ob_ezbedl potpuno z.brinjavanje dece z.a. vrem·e dok su one na poslu... -: Regu.liSanju Zensko.g rada u naSicrn usfovima vaZno je prilaziti sa stanovi.Sta podizanja produktivnosti rada Zena. To je put koji Ce najsigurnije dO·vesti do uspeha <i za Zen~, i ·z~ proizvodnju, i za zajednieu. U o~viru ispiti~~anja f.ak~OJ:"a ~OJ.\· uti.Cu na p·roduktivnost rada uopste, a naromto poJedrnrh ele-:menata tzv. ljudskog faktora, potrebno je vrSiti i rposebna > tso F. Engels: Razvitak socija.lizma od utopije do ~uke, K. Marks - F. Engels, Izabrana . dela, knj. II, Cir., str. 149....... . 20. • �i.spitiv~nja u o,..d:nosu na Z-ene. U ispitivanjima mera koje treba preduzeti radi obe:?Jbedenja potrebne produktivnosti rada ze-. na,· u centar pa,Znje dolaze mere iz qblast~ socijalne politike, .shvaCene u najSirem smislu. Pri· resavanju tih pitanja treba poci od pretpostavke da je •socijalna politika plod odredenog razvitka drustva, odre- · denog razvitka proivodnih snaga i da pretstavlja podrulitvljenje <litavog niza funlkcija za§ti1e 1j"di Tadi opstanka idaljeg razvitka druStva«, da je ana )>izraz sve jaCeg podruStvljavanja samog procesa proizvodnje«, a da u naSoj zemlji »Socijalna .politika .. nije ville samo dulinost, nij-e viSe predmet klas!le-borbe,. vee sveona akcija druStva ka sve boljern zbrinjavanju:s·vih njihovih Clanova«:Pri tom takva akcija »mora voditi r>ieuna oobjelktivnliln mogu<'mostima, o objektivnim zakonitostima. Ona· mora da pospeslije razvitak proizvodnih snaga i da' bwde "'li emu podVTgnuta. A da •bd to postl!lla, ona mora da :~ie rUkovOdi nauCriim 1poN.lavanjem objektivne stvarnosti, jet\'3arri:O tako·njena·svesna akcija moZe biti napredna i pro~ gi'eSlvn.B. ..«t8t . . R~iraiia ovakvih naeelnih shvatanja o socijalnoj politici, pro~i):enje n]enlh.neposrednih zadataka »na podruoje opilte brige oovek~, pol-adieu, njiliove svakodnevne potrebe i ops~rhtl:, nFhC?y_ odmor, zatbavu~ itcl.«/ 82 mora-ce da se odrazi { 'U r"eg_u,lisap.fu _pOj_edinih J>itanj.a, u osnov.nim ·Unijama, u sayezll,hn._· r~er:am~.' uPorno nastoj.anje da· se ti osnovni prop lsi detaljno· raz.rade· i primenjuju u ikomun.ama, sfanbenim ~.~J~.dm~cama.· ·.i ..i)~Vrt?_c:blfun organl~acijama, svaJkako _ce pridaneti da ce u buduenosti resavanje pwb]ematike 2laposlenih Z'ena U_rl-~oj. zeffiiJ( iCi sistematskije i -brZe nego Sto je to·-bio sliicai. do sada. 1'akcr 6e biti postignut cilj da mere koje se preduzinlaj'u 1,1 kOriSt zapo·sle~ih Zena budu u skla.du sa ud·elom· { .doP~tiioS·orn-, ~ena.. 8-oCijalisti-Ckoj izgi:-adnji i napretku naSe iemlje. · ·za Hii.-·:bObrivOje--RadosavljeviC·: Uvodna reC u. disk:usiji, ·>)Socijalna politika i samoupravlj.anje«, »Na•Sa stvamost«, br. 5, 1953, str. 80 d. 81. !at Rezolti.cija: Vll·kOI).gresa Saveza~ komunist.a J!lgosla;nje. 308 BIBLIOGRAFIJA �/ A. KNJIGE I BROSURE Aleksitsch, dr. Milan: De ta structure et de t'histoire des Syndicats Ouvriers en Yougoslavie, Paris, 1940 .All.eiksandrov, N. G., i Genld.n, D. M.: Sovjetsko radno pravo, Beograd, 1948 Alnders1on, Ivelin: CekiC iti nakovanj - kratak prikaz istorije nemaCkog radniCkog pokreta, Beograd, 1955 )}Au nom des travailleuses de 44 pays« - Supplement a la Revue »Le Mouvement syndical mondial«, no. 7, Paris, 1956 Baers, MaTia: Le travail salarie de la femme maTiee, Bruxelles, 1928 Baetjer, M. Anna: Women in Industry, Their Health and Efficiency, PhiLadelphia and· London, 1946 BaltiC, dr. Aleksandar: Osnovi radnog prava, Beogr.ad, 1~55 BaltiC, dr. Aleksandar: Zbirka propisa o radnim odnosima, II i III izdanje, Beograd, 1955, 1956 BarjaktaJI"oviC, dr. Nik.ola: Med:unarodna organizacija· rada i njeni . odnosi sa Jugoslavijom, Beograd, 1938 . 13.a!Ud.oniln, Eve: La mere au travail et le retour au foyer,. PariS, 1931 ' ) Eeauvoir, de Simone: Le deuxieme sexe, tom I, II, Paris, 1949 Bebel, August: Zena i socijatizam, Beograd 1923 l3erghaniS, dr. Irrnga'!id: . L'i::tda-ptation de t'e.ntrep'J.'ise au tr:avait · de la femme, Milan, 1956 · B<esaroviC, Risto: Vaso. PelagiC, Saa:-ajevo, 1951 BIT: Code International du travail, Geneve, 1951, Voil. I ·i II .BlT: Conditions du travail dans la Russie des Soviets, Paris, 1920 ·BIT: Conjerence inteTnationat du travail, XXXV sessiOn, Compte rendu des travaux, Geneve, 1953 .BIT: Conj€rence international du travail, XXXIX session, Compte rendu des travaux, Geneve, 1956 .BIT: Constitution de !'Organisation internationate du travail, Geneve, 1952 .BIT Conventions et recommandations, Geneve, 1949' BIT Organisation internationate du travail, Geneve, 1952 .BIT Revision de .la Convention sur la p.rotection de ta maternit~, 1919 (No. 3), RappGrt VII, Gene\'e, 1952 311 �BIT: Les Servic~s sociaux pour les_ travailleurs, Rapport VIII (1), Geneve, !954 BJ:T: Le statut des travailleuses, £tudes · et Documents, serie I, No. 4, Geneve, 1938 Blagojevii!, Iv. dr. Borislav: Medu.narodno uredivanje radnih odnosa, Beograd, 1940 BlagojeviC, T. dr. Borislav: Materijal za prouCavanje radnog prava, Beograd, 1946 Bodeve, Simone: Celles qui travaillent, Paris Bo-lesnieoka blagajna BTO: Prava i duZnosti osiguranih Clanova BeOgrad, 1939 ' BoZiC, Ana: PoloZaj Zene u privatnom pravu, B~rad H139 · BoZinoviC, Neda: Polo:Za1 Zena u FNR.T. BPOJ:!rad, Hl"l::l .' B'oZoviC, Todor, i Dono-viC, Jovan: Crna Gora i n.apredni pokret, Beograd, 1911 . Bowlby, -!;: Maternal care ~nd Mental Health, WHO Monogt'laph Series, No. 2, Geneva, 1951 Braun, Lilly: Die Frauenf;age, Leipzig, 1901 ·Brown, Ester Lucile: Social Work as a Profession, New-York, 1942 Bruel, Julia van den: Le travail industriel de La femme et sa remuneration, Bruxelles, 1951 . Buisson, Suzanne: Les repercussions du travail jeminin Paris . 1934 , ' Bulganjin, N. A.: Referat o direktivama XX kongresa KPSS- za _ Sesti petogodiSnji_ plan razvitka narodne privrede SSSR za ·. god~nu 1956-1961, Beograd, 1956 \ Caz:t, JOSip: Prva radniCka druStva u Rrvatskoj (186~1880) Zagreb, 1954 ' Centralni odbor AFZ.-a Jugoslavije: Drugo zasedanje IzvrSnog odbora M edunarodne demokratske federacije tena Beograd, 1947 ' Centralni ~ek:retarijat radnielkih k0mora: Za zakcrnsku za.Uitu ku<;n~h pomoCnica - anketa o polo:Za.ju i zakonskoj ·zaStiti kucnth pomoCn1rn. n .Tunos1n.1_,-i.H. ""RPor.rrac'l. 19~6 Centre Na1io-nail.. de 1-31 Recherche Scientifique: ·saciologie _comparee de ~a jamtlle, pams.,._ 1955 Chro-niq~e social€! de France: Le catholicisme social face aux grands courants contemporains, Lyon, 1947 Comite Central du Front Antifasciste des femmes_ de Yorug'OSilavie: Le Front Antijasciste des fen:tmes de Yougoslavie au. sein. du mouvement international, Belgrade, 1950 VII Congres mondiale de l'Internationale communi.ste, Paris, 1935 Oongres syndicale mondiale: Rapport de la Conference, Paris, 1945 CirkoviC, dr. Stevan: 2ena -i .diplomacija, Beograd, 1928 Culicka, L. I.: Higijena pretSkolskog uzrasta, Beograd, 1946 Danel, Josep-h: Le travail- de la mere -hors de son foyer et son. repercussion .sur la natalite, Paris, 1935 312 Davis, Norah M.: Human Problems _in Industry, London, 1946. Deconvelacre, Mathilde: Le travail industriel des femmes manees, Paris, 1934 , · Diverger, M~urice: La pa.rticipation des femmes a la vte po t tq~e, UNESCO, Paris, 1955 . . f)ordeviC, dr. Jovan: Ustavno pravo FNRJ, Beograd!, 1953 . DurdeviC, Cedom.ir: PoloZaj radniCke klase Jugoslavt3e u pertodu pred Drugi svetski rat, Beograd, 19~1 .(1~ · ... . Eisner, dr. Bertold: Privatnopravni polo~a3 z':ne. po danasn3em pravu Jugoslavije i njegovo ur.~denJe u 3edmstvenom Gradanskom zakoniku za JugoslaVt3U, Beogxad, 1934. Engels, Frti.drih: PoloZaj radniCke ktase' u Eng!esko3~ Beograd, 1951 a, .· d k B Engels. Fcidrih: Razvitak socijalizma o utoptJe o nau e. eo- ri· grad. 1947 . Fauchers Germadne: Le travail des femmes, Pa.TIS. 1934. Fourier 'charles~ Oeuvres completes, tome premier•. P.ans. 1846 Gagg, Margarita: Wesen und Aufgabe der Arbeitennenschutzes, Bern, 1925 . . h E" · Gerlach, ch'. Kurt: Die Bedeutung des Arbe:tennensc u~zes, me Studie am. .der Entwicklung der Englischen Fabrikgesetze, Jena, 1913 . . B d · GerSkoviC dr.-Leon: Dokumenti o Tazvoju narodne vlasti, eogra . 1948. . . ·aHgoriC v.: o Zivotu i radu Sve~ozara MarkomCa. Beograd, ~945 Gojkovi&, R. Emilo: Zakon o penzionom osigurarnju slu.Zbentka. Beograd, 1938 "Jn Graf, Otto: Schwangerschaft und Geburt im Arbeitsrecht, Ko , 1931 . h ft l . Hansen-Blanke, Dora:· Die Hauswirtschajt und Muttersc a "s e~stu.ng der Fabrikarbeiterinen, Berli!l, 1932 . .. . . HasanagiC, Eddb: Nezavisni sindikati. Pnlog za lSOOri.JU smdikalnog pokreta Jugoslaviie. Beograd, 1951 HasanagiC, Edib: Prvi ma:i u Srbiji (1893-1914),. Be'g-grad. 19·54 Hirsch Max: Die Gejahren der Frauenerwerbsarbett fur Schwan;- - gerschil.ft. Geburt, Wochenbett und_ ~~ndesau.fzucht,, ~t besoonderer Beriicksichtigung der Textilindustrie, Leipzig, 1925 . Hofstater dr. R.: Die Arbeitende FTaU. Ihre wirtschafthcbe Lage, Gesundheit Ehe und Mutterschhlt, Wien,. 1929 _ Hrv.atski sooij,ami tjedan: · Obitelj u danaSnjem druStvu., Zagreb, 1~8 . . Hutchins. B. L.: Women in Modern Industry, London, 1915 ILO: Women Workers and ILO, Geneva,· 1954 -- . _ ILO: European regional conference: Report oj the Dtrector General, Geneva. 1954 Imili.tut fi.l.r MaTxismus-Len:iini•smu'S beim ZK der SED: Klara Zetkin. Ausgewahlte Reden und Schriften; B2nd I, Berlin, 1957 . . 313 �I~torija medun~rodnog radniCkog i socijalistiCkog .pokreta.. Be6:_ grad, 1952 .· . . IS!toi-'islm odelj~je Centralnog kom.iteta KPJ: Istoriski arhiv Ko~ ~~nistiCke partije Jugoslavije, tom I-V. Beograd, 1949--1953 Jankov.Ic,: d.r. Dragoslav: Prve radniCke demonstracije u Srbiji (Kragujevac 1876), Beograd, 1953 J-ankoviC, M:i.loS: PedagoSki pdgled.i prvih srpskih socijatista, Beograd, 1952 JaV'orina, SaSa: Letovanje i odmor dece i omladine »Sdcijalna' ' politirka«, br. a,..1958, str. 44-47 J Je!'lemi~, dr. ~isto: Prilozi istoriji zdravstvenih i medicinskih prihka Bosne i Hercegovine pod Turskom i Austrougarskom Beograd, 1951 • JovanoviC. JagoS: Stvaril.n'1e crnogorske drZave i razvoj crnogor~ ske nacionalnosti, Cetinje, 1948 Jules, Simon: L' ouvrie're Paris -1861 KacleroviC, ·Tri.Sa: Prve scimostaine radniCke OTi;Ja.n.izacije u Srbiji Beograd,. 1950 ~ ' K·acleroviC, TJ.:'iSa-: RadniCko zakonodavstvo u Srbijt pre Prvog svetskog rata, Beograd, 1952 Kautstky, Karl: Le programm·e sociqliste, Prurits, 1910 Kol, D. H. DZord.Z: Istorija pokreta britanske rad.niCke klase, Beograd, 1955 Kolektivna pogodba za tekstilno stroke v dravski banovini sklenjen~ 23 septembra 1936, Ljubljana, 1936 Kolektivni ugovor sktopljen izmedu Saveza gradevinskih poduzetnika s jedne ·strame i Hrvatskog radniCkog saveza u Zagrebu kao pretstavnika zidarskih, tesarskih i pomoCnih radnika s druge strane, Zagreb, 1936 KoliSevski, Lazar: Kra.tak pregled istorije ·radniCkog i socijalistiCkog pokreta u: Makedoniji do Prvog svetskog- rata, »!LINDEN, 1903«, Beograd, 1954 Kongresi Druge internacionate, 'knjiga prva i lliruga, Beograd, 1952, 1956 .. KoraC, Vitomi:r: Povijest radniCkog pokreta u Hrvatskoj i Slavoniji, kni. I, II i _m_ Zagxeb, 1929, 1930, 1933 VII kongres Saveza k'omunista Jugoslavije, Beograd, 1958 KostiC, dr. Cvetko: Seljaci industriski radnici, Beograd 1955 K·rekiC, Bogdan: RadniCk€ h.adnice, Beograd. 19-3-7 ~ Labour Party: Labor Laws for Women, London. 1900 Labor progressive party: For peace progress socialism Twonro, 1946 • Lajovec, dr. Stanko: ZaStita Zene i omladine na radu, Beograd, 1956 ' . LapCevi.C, Drag~Sa: lstorija socija!izma u Srbiji Beograd, 1922. LapCeviC, DragiSa: PoloZaj radniCke klase i sindikalni poki'et u Srbiji, Beograd. 1928 Laureys, J. M.: .Entre l'usirne et foyer. Bruxelles. 1931 314 Lebl-Albala, _Paulina: Razvoj univerzitetskog obrazovanja naSih Zena, Beograd, 1930 . . . LenjJn, V. I.: 0 radnicama i .sel3ankama, B~~ 1947 'Letavet,. A .. A.: Higijena rada, Beograd, 1949, kn1. 1 -Letellier M-elle: Les chambres d'allaitement d{Lns les . etablisseinents industriels et commerciaux,~ Paris. 1929 _ MaCek, dr. Olga: ZaStita zdravlja u poduzecu, Zagreb, ~952 Maday, dr. De An.cixe: . Le droit des femmes au trava~l. Geneve. 1905 · ' . .· · t MarjanoviC, Jovan: Prilozi za ~st DnJU smd'k a1nog ,· radniCkog pokreta Jugoslavije, Beograd, 19·M . .. . . : . MarkoviC. Ljubica: PoCeci feminizma u Srbt3t ~ Y93~0dtn~~ Beograd, 1934 · . . . -MarkoviC Svetozar: Odabrant sptst, ZagTeb, -1950 . . Marks-E:rigels: Izabrana dela, knjiga I 1 II, Beograd,' 1949~1950 Marks-Engels: KomunistiCki manj,fest .. Beograd. 194.5 _ . MedZete i ahkjami Serije (otomanski grad. zakon:ik), Sara~evo, 1906 MihalCev Dim: Zivot u SSSR, Beograd, 1940 . :NllhaUC 'Adolf: Zakon 0 · osiguranju 'obrtniJ: iv trg. nameStemka zQ. sluCaj bolesti i nezgode, Zakonskt cla.na-k ~IX~ 1907, Zagreb 1909 . . Zb' ka dl k M-ikulandra. ' dT. Nikola, i Trifunoi1JiiJC, Milenko: tr o u a · - Vrhovnog. suda, Beograd, 1~5~ . . Mill J-ohn Stu·rurt: PotCinjenost zensktnJa, Beog;~. 18'11 MiljkoviC, Danica: Radni dan- u. staro1 Jugoslavt3t!. Beograd, 19~2 MirkoviC, Mijo: Ekonomska 1struktura :Jugostavt-Je, 1918...-194 ~ II izdanje, Zagreb, 1952 . ., e MOrel, Lydie: Le droit au tra.va~l de la femme manee, Gen ve, 1937 . ·Morton B. Gertruda: Les problemes sociaux du tra.vatl temht.in, t•Ouvriere en Allemagne, Geneve. 1936 Nations Unies:Commi'ssi•on de la condition.. de la femme: Rapport sur ta Quatri€me session {8-19 rna] 1950), S'UIPIPlem.ent no. 6 Lake Success, New-YOTk · Na.tion~ Unies: Commission -de la conditi;on de la .femme: RapPort sur !a Cinqui€me session, (30 avnl-14 mai, 1951), Supplement no. 10, New-York . . , d ~ Nations· Unies:RaptpOTt de ·za Comission de I.e!: Condttwn e ·a Femme Sixieme session, {24 mal'S'--5 avrrl 1952), New-Yor!k: Nation-s Uni~: Comm1s~on de la condition de la _femme, Rap~ · port sur· la Septi€me session (16 -roars,.--.3 avnl 1953), Supplement n·o. 2, New~ York .. Nations Unies: Commis:si'OO de la cond1t10n de la ~ernme, Rap~ port sur la Neuvi€'me session, 14 mal!'s--1 apr.Il 1955. Supplement no. 2, New~ York Nations Uniest: Commission de la condition de. la femme, Rapport sur la Onzi€me session .(18 mar..~-5_ avril 1957), Supplement no. 3, New-York · 315 �Nations Unies: Rapport du Conseil-Econ;omi(lue et Soc·iaz-.a, l'As~ semblee denerale du 18 aoUt 1947 au 29 aoilt 1948 Geneve 1948 ' ,. Nations Unies: Rapport du Conseil Economique et Social pour la periode allant de 16 aoUt 1950 au 21 septembre· 1951 Geneve, 1951 . ' Nations Unies: Rapport du Conseil_ Economique et Social pour· la. periode aUant du 22 septembre 1951 au 1-er aoUt. 1952,. New-York NatiOns Unies: Rapport du Conseil Economique et Sociai '1'10"'~" la periode aUant du 2 aoUt 1952 au 5 aoUt 1953, New-York,. 1953 ~ Nations Unies: Rapport du Conseil Economique et Social pour la. periode allant du 6 aoU.t 1953 au 6 aOUt 1954, New-York, 1954 Nations Unies: Rapport dU Conseil Economique et Social pour la.. periode aUant ·au 7 qoU.t 1954 au 5 ao-Ut 1955 New-York uu . . . Nations Unies: Rapport du tonseil Economique et Socia~· d l 'As-sembl€ie General du 6 aoUt 1955 au 9 aoU.t 1956, New-York 1956 ' Nelson, R. George: Freedom and Welfare-social -Patterns in theNorthern Countries of Europe; Kopenhagen, 1953 NikoliC, _dr. Jelena: Higijensko-tehniCka zaStita "Tada -Sarajevo UG . . . ' · ' Open door internati'onal: Report of the Eighth· Conference (1952), Bruxelles OpStq. deklaracija. o pravima Covekiz, Beograd, _1953 Os~ovne Cinjenice o U jedinjenim 1iacijitma, Beograd, 1953 Ostm, El~n: Kratka istorija -rad_niCkog pokreta S.(!D Be()grad 1954 . • • Ostoj1C, Despot: NaSe radniCko i name~teniCko Zakonodavstvo, Beograd, 1934 Peril:, dr. BoSko: Covek i Zena, Beograd, 1922 P~SiC, dr. Ra.-tlko: Nastanak i razvitak socijatnog . osiguranja u , Jugoslaviji, Beogr~ 1957 · P-eSiC, dr. Ratko: Medunarodne konvencii~ rada. Zhirka ·kon.venci- ja -koje je FNR Jugoslavija ratifikovala, sa -komentaro-m, Beograd, 1957 ~ PetrovvC:•. L. I.: ~eZdunarodna?a e~okratiCeskaja fed'eracija Zen_:. sC'm za mtr, ravnoprame zensCin i sCastje detej Moskva 1956 . ' ' Petrova, L., i Gilevsikaja, S.: Ravnopravie ZenSCin v SSSR MO- skva, 1957 · · · . · PetroviC, dr. Vojislav: Nezaposlenost i staranje o. nezapo·slenima u Jugoslaviji do 1941, Beog,rad 1957 Pic, Paul: Trai~e €l€mentaire de legislation industrielle ..:...:_ Ies l'Ois ouvrieres, Paris, 1931--3~ . 316 PoponJac, V. Lazar: Razvoj Skolskih kuhinja~ Beograd, ·1956 Postupak o radu radniCkih kuhinja u monopolskim ustanovama-, Beograd. 1937 . · Fovel1a Ujedinjenih naci"1'a i_ Statut_ Meaunarod-n.og suda pravde, Beograd, 1955 Pragmatika namjeStenika podravske vicinalne Zeljeznice, .Osijek, 1927 Pravila Bratinske bZagajne za osiguranje radnika i Osoblja u rudarskim preduzeCima u Kralj. Srba, -Hrvata i Slovenaca, Beograd. 1924 Prva, Druga i TreCa interna.cionala, grad:a . za prouOa.!V'anje de- latnosti triju intemacion:3.1a, "Beograd, 1952 Program KomunistiCke partije Jugoslavije - Odluke V kongresa KPJ, Beograd, 1948 . Prokop, dT. Ana: Prava Zene nove Jugoslavije u braku i porodici, Beograd, 1950 · Radni red tvornice keksa V. Bizjak i drug, Zagreb, 1928 Pr0g'r'am Saveza kOmuniSot:a Jugosla.:vije, Beograd, 1958 Rappoport, Vera: ·Schutz der russischen Arbei.terinnen. Bwlin. 1934 Rapport a~activit€ de la Federation syndicaie mondiale. 15 Gctobre 1945-'30 avril 1949. Milan, 1949 "Riih1e. Otto: Die sociatisierung der Frau, Dresden. 1922 .Savezna inspekcija_ rada: GodiSnji izveStaji inspekcije rada FNRJ · 'za godine 1948. 1949, 1950, 1951, 1952, 1953, 1954, 1955. (5 kn)agal, Beograd, 1952. 1955, )956 i 1957 .Savezni vrhovni su: Zbirka sudskih odluka, knj.iga prva, ~ga i tre6a, Beograd, 1956 Scelle, George: Le droit ouvrier, Paris, 1922 Serebrenikov, G. N.·: The poSition df" women in the USSR, London. 1937 -Sindikalni pokret (1903-1912) ll Srbiji. HivatskOj i Sla·vQIIliji, Bosni i Hei'Cegovini, prema _ izve.Stajima glavnih saveza sindi- kata Medunarodnom sindikalnom savezu. Beogiad, 1951 .SluZbeni red za ogledn:ike in delavce okTajnega rudarskega ura. da v Ce[ju, Celie. 1910 .SluZbeni red za r.adnike kod erarndh rudnika_ U BOOirii i Hercegovi- ni, Sarajevo, 1914 .smersu;- RwdOlf: Zavarovanje za dnemoglost, starost in- smrt Ljubljana. 1937 · .' Sodete ~~ Natioos: Conje'rence international dit. -travail. premier .:-se~s1on .a-nnuelle Comptes rend us. Washington, 1919 S_okolskl, Metodi.ja:_ Najamnina u staroj ·Jugoslaviji, ·J3eograd, 1%1 . . .Sovjetska zemlja, Be'ograd, 1947 So-urthall, Sara, and Newman, M. P.arulina: -·WOmen in German industry. Frankfurt, .1949 Sperans.: Razvoj stovenskega narodnega vpraSanja, Ljubljana, 1939 317. �»Spomeni.Ca« Pbvodom pedesetogodiSnjice rad.niCk!Og pokreta Les--kovca i ok.OUne (19(}3-1953), Leskovac~ 1954 Strasser. Ida: Frauenarbeit und rationalisirung, Berlin, 1927 Svjerdlov, G. M.: Materinstvo, brak, porodica u sovjetskam zakonu, Beograd, 1945 · Sarac, Nedim: Pofo:Zaj radniCke klase u Bosni i Hercegovini posleaustriske okupacije 1878-1914, Beograd, 1951 · , Sa.rac, Neclim: Sindikalni pokret u Bosni i Hercegovini do 1919godine, Sarajevo, 1955 · Stamb"l:lk. dr. Dinko: Osnovi higijene. rada, Beograd. 1949 Stambuk, dr. Dinko: Zdravstvena zaStita Zena u privredi. Beograd, 1952 T•arle, J. V.: Istorija nO'Voga veka, II deo, Beograd, 1949 TasiC, ,dr. Dorde: Zensko pravo glasa i demokratija, Beograd,.. 1921 TucoviC, Dimitrije: Izabrani spisi, k.njiga I i II, .Bfi!ograd, 1952 TuooviC, Dimitrije: Za.kon ..o radnjama i soci:ialna Beograd_ 1908 1949~ ~ d~mokratija.,.. • TucoviC, Dirnitrije: Zakonsko o·siguranje radnika, Beograd, 1907 United Nations: Commission on the Status of Women. Report of the Eight Session 22 March-9 Avril 1954, Supplement No. 6. New-York United Nations: Commission on the Status of Women. Report of the Tenth Session, 12-13 March 1956, Supplement No. 4, · New-Yortk United Nati'ons: International Survey of Programmes of Socia~ Development New-York 1955, United Nations: Report by the Economic and Social CounciL tothe General Assembly (23 January-3 October 1948), Lake Success. New- York United Nations: Report by the Economic. and Social Council tothe Genera! Assembly (3 October 1946-7 August 1947), Lak" Success, New- York United Nati'Ons: ECOSOC: Report of the Commission. oo. the· Status of Women.,.-Su.pplement No. 2, Lake Success, 1947 United Nations: Report of the Second Session. of the Commisssion. on the Status of Women (15-19 January 1948), Lake Sue-· cess- New-York, 1949. United Nations:. The Road to Equality, .N_ew-York. 1953 Ura.tmik. Filip: Prebivalstvo in gospodarstvo Sloven.ije~ Ljubljana,. US Department of Labor: w0me~is Bure~u Bull. No. 238, PartTime Jobs for Women, Washington, 1951 US_ Department of Labor: Women's Bureau Bull. No. '252 Toward Better Working Conditions for Women, Washing{on, 1953 US Department of Labor: W1omen's Bureau Bull. No. 224 Women's ,- Bureau Conference. Washington. 1948 ' US Department of Labor: Women's Bureau Bull. No. 215 Women Workers in Power Laundries. Washington. 1947 ' US Department of Labor: Women~s Bureau Bull. No. 255, Handbook on Women Workers. Washingtoo, 1954 Ustav SSSR, Beograd, 1947 ' VaUin, A.:- La femme sala1'iee et la maternit€ Paris 19li Vodopivec, dr. KaCa: Ekonomski poloZaj zene na 'obmoCju danaSnje LR Sloven.ije v 100 letih, Ljubljana, 1955 Vu~o, -dr. Nikola: Privredna istorija naroda FNRJ, Beograd. 1948 Wei:SSauer, dr. Ludwig: Verbot der Lohnarbeit verheiratteten Frauen~ Miinchen, 19Z9 Williams, Gertrude: Women and Work~ London, 1946 W-orld Hea11Jh Organiosation: EX[Jert Oorrunitt-ee -o.n Mental Health, Report on the Second Session, Geneva. 1951 Zetkin · Klara: Zene i studenti, Beograd, 1924 Zapisnik Prvog kongresa radniC_kih komora, Beograd, 1925 Zografuki, DanCa: 0 radniCkom pok.retu u Makedoniji diO Balkan~ skog rata. Beograd, -1951 . · . _ ZivkoviC.- Radomir: Radni odnosi "k TreCem Rajhu, Beograd. 1937 I 1930 US Department 'of Labor: Women's Bureau Bull. 218, Wom.en'sOccupations Through Seven Decades. Washington, 1947 US Department of I,..ab'or: Women's Bureau Bull. No. 253.· Changes in Women's Occupations 194(1..-1950. Washington. 1954 US Department of Labor: Women'-s Bureau Bull. No. 168, Em. played Women and family support, Washington, 1939 318 31~ �/ B. CLANCI U ALMANASIMA, CASOPISIMA I ENCIKLQPEDIJAMA Adler-Herzmark, Jenny: Elf Jahre geweTbeartzlicher Praxis, »Handbuch der Fraruenarbeit in Oestereich«, Wien, 1930 Adyanthaya, N. K.: L'empol~o dt>s femmes dans l'ln¢e, »Revue Internationale ~u Travil«, Vol. LXX, No ... 1954, Geneve, str. 47-71 AmbroziC prof. dr. Matija: Ocenjivanje radne sposo'bnosti roditelj~ bolesne dece, »Novine Pe¢lijatriske teme«, Beograd, 1952, str. 13-29 · Arko, Nika: DrnStvena zaStita. porodice· u komuni, »Zdravstvena zaStita dece«, zbornik materijala sa I naclonalnog k'ong~esa za zaStitu dece, Beograd, 1955, str. 165-168 . BaboviC Spasenija-Cana: ReC u. diSkusiji na V kongresu KPJ, »V kongres KPJ«, .stenografske beleSke - Beograd, 1949, · str. 758 BaboviC, Spasenija-Cana: Rejerat na Plenu.mu SSRN; »Zena danas«, br. 123, 1954 BaCiC, Vera: UkljuCivanje Zena u priVredu, »Vesnik rada«, br. 3, 1950, str. 90 Baers, Maria: Le travail salari.e des meres<<, Revue International du Travail«, Vol. LXIX; No.4, 1954, str. 365-385 BaltiC, dr. Aleksandar: Med:unarodna organizacija rada, »Jugoslavenksa revija oo medunarodno praV'O«, br. · 3, 1954, str. 105"-111 Ba.JtiC, dr. Aleksandar: Pregled razvitka naSeg rad.nog prava', »Arhiv za pravne i dru.Stvene nauke«, br. 4, Beograd, 1951 str. 583-603 Beg,oviC, Dorica: Stanje socijl:tlnih sluZbi u privrednim organizacijama, >)Socijalna politika« br. 3, 195"8, str. 30-37 BIT: Vaide aux meres salariees, »Revue Internationale du Travail«, Vol. LXII, No. 5, 1950, str. 418-438 BIT: Uaide aux m¢res satariees, »Revue In-ternational du Travail« Vol. LXXVIII, N'o. 1, 1958, str. 102-123 BIT: L apprentissage teminin, »Revue International du Travail«, 1955, Vol. LXXII, N<>. 4, str. 309-,"331 320 BiT: Co~ditions de travail de la main d'oeuvre f€minine en Asie, »Revue Internatimial du Travail«, Geneve, Vol. LXX, No. 6, 1954, str. 588-604 BIT: Egalit€ de remuneration entre la main d'oeuvre mascuane et la main d'oeuvre feminine pour un travaiL de valeui €gale, Rapport V JI, Geneve, 1949 , BIT: Enqu€te sur l'egaLite de remuneration en Suede - »Revue International du Travail«, Vol. LXIV, No. 1, 1951, str. 94-101 BIT:· L,a main d'oeuvre jemimine !'economie de ta Republiqu~ federate d'AHemagne. >)lnformati'ons sociale&«, Vol. XIII, No. 1~, 1955, str. 51~513 BIT: La participation des femmes d l'activite economique en Asie, »Revue Internationale du Travail« Vol. LXIII,. No. 3, 1953 BIT: La participation des femmes mari€es et des meres de faniille d l'activit€ economique, >)Revue Internationale du Travail<<, Vol. LXIII, No. 6, 1951, str. 735-757 BIT: Les services d'assistanc.e menagere, »Revue Internationale du Travail«, Vol. LVI, No. 1, 1947, str. 40-48 BIT: Organisation des services d'assistance menagere, Geneve, 1951, Doc. MDWL/4 ·BIT: Orientation et formatiO'J'!. professionnelles des femmes, »Revue Internationale du Travail«, Vol. LXVI," No. 1, 1952, str. 62-86 . BIT: Servkes sociaux en javeur des meres satari€es, »Revue International du Travail«, Vol. LXIII, No. 3, 1951, str. 310-328 BIT: Service social d l'usine, »Hygiene du- Travail<<, No. 301, Geneve, 1952 . BIT: R€union d'experts du Comit€ du BIT pour le travail teminin, »Revue International du Travail«, Geneve, 1946, Vol. LIV, No. 3-4, str. 237-240 . BIT: Reunion d'experts en matiere d'emploi des femmes, »Informations sociales«, Geneve, 1952 Vol. VII, No. 3 BIT: Reunion d'experts en matiere d'emploi des femmes, >)Informations sociales«, Geneve, 1957, V'ol. XVII, No. 3 BIT: Reunion d'experts sur le travail :Mminin: Problems retatifs d la formation professionelle des jeunes jilles et des femmes, Rapport II, MEW /1/2, Geneve, !951 BIT: Reunion d'experts sur le travail jeminin: Mesures desti'nees d jaciliter !'application du. principe de Pegalite de remum,eraJ tion de la main d'oeuvre masculine et de la main . d'oeUvre #minine pour un travaU de valeur €gat, Rapport IV, MEW /1/4, Geneve. 1951 BIT: Reunion d'exPerts sur le statut et les conditions d'emploi des gens de maison, Rapport, MD/8, Geneve, 1951 BIT: Reunion d'experts sur le travail feminin, Rapport, MEWjl/7, Bo~e, Ge:n€ve, 1951 , Josip: Prava po zakonu p zdrastvenom osiguranju tL sluCaju trudnoCe i porodaja, )>Socijalna i zdravsrtvena poLitika«, br: 3, 1955, str. 43-48 21 Zena u radnom odnosu 321 �Boshek, Anna:· Die Frauenarbeit in Oesterreich vor den Krieg »HandbUGh ften Frauenarbeit in Oesterreich«, Wien, 1932 ~ Broz, Josip - Tito: PolitiCki izveStaj C~ KPJ, »V kongres KOmunistiCke partije Jugoslavje«, stenografske beleSke - Beograd, 1949, str. 9-118 Breckinbridge, S. P.:· Maternity welfare .:._ Encyclopaedia of the Social Sciences, Tom. X., New-York, 195~, str. 224 CVetiC, Bosa: Zakon Stiti radnu Zenu, »2ena danas«, br. 151, 1957J str. 2-3 CVetkoviC, -Marijan: Neki podaci-o razvitku in[!.ustrije u Hrvatskoj, »SocijalistiCki front«, br. 1, 1948, str. 59-78 Dalmacija - gospodarske prilike od 1814-1918 - Hrva1lska €ndkJ•opedija, sv. IV, Zagreb, 1940, str. 470-480 · Decreuse, Juliette: DanaSnji poloZaj Zena u Engleskoj i Belgiji,. }}Zena u borbi«. br. 9, 1952, str. 9 ' Dimitroff, ·G.: Arbeiterklasse gegen Faschismus, »VII ·Weltkongres der Kommunistichen Internationale«, Moskau-Leningrad, 1935 Dm.-deviC, dr. Jovan: Predgovor zbirci Savezni zakcmi o uredenju. i ·nadle.Znosti novih opStina i srezova, Beograd,- 1955 · DuranoviC-Janda, SaSa: Boljom organizacijom rada u preduzeCima mogao bi da se reSi noCni rad Zena, »Rad«, br. 23, -1953, str. 4 DuranoviC-Janda, dr. SaSa: Socijalne sluZbe u privrednim o_rganizacijama,: }}Socijalna politika« br. 6, 1957, str. 53-55 I>uranoviC-Janda. SaSa: SkraCeno radno vreme i zaStita zaposlenih Zena, }}Socijalna politika«, br. 5, 1954, str. '42-48 DuranoviC-Janda, SaSa: NoCni rad Zena u 'industriji, »Socijalna politika«, br. 3, 1955, str. 32-36 DuranoviC-Janda, SaSa: Gde se i u kom obimu primenjuje skraCeno radno vreme za :Zene, »Rad« br. 8, 1954, str. 14 Dular, dr. Marjan: V~oga socijalnih delavcev v prepreCevanju nesreC pri detu, }>NaSi razgledi« od 9 VII 1956 FrnjakoviC, Gligorije: Izbor poziva za mlade, »Komunist«; br. 74; 1958, str: 7 Earl, E. Muntz: L'iivolution de l'emploi des femmes aux :EtatsUnis, }}Revue International du Travail«, Vol. LXXIV, No. 5, 1956, str. 463-488 - Feinsinger, Nathan - Witte, Edwin: Labor· Legislation and the Role of Government, }>Monthly Labor Review«, No. 1, 1950, str; 48-61 Frankenstein, Luise: La femme et .le service social dtins l'entre.prise, »Revue Internationale· du Travail«, Vol. XL, -No. 3,1939, str. 327CC..351 . Freundlich Ernmy: Die Frauenarbeit im Kriege, >}Handbuch· der Frauenarbeit in Oesterreich«, Wien, 1932. GajiC, dr. Marij-a: ZaStita zdraiJlja m'ajke i deteta u svetlu naSeg zakonodavstva, >}Zdrastvena za.Stita dece« Beograd· 1956 str. , 131-147 -' ' ' 322 GavriloviC, 2.: Biom.etriski podaci trudbenika fabrike svile u Novom Sadu, Zbornik radov.a Instituta za fizio1ogiju rada SAN, B_eograd, 1952, str. 65-74 'Gavril'oviC, 2.: Materijalni uslovi Zivota pregledanih radnika, Zbor- · nik radova In.srtituta za fiziologiju rada SAN Beograd 1952 · str. 75-102 ' ' ' GloboCnik, Anka: NoCni rad ·Zena u industriji, }}Socijalna politika«, br. 11-12, 1955, str. 80-82 D. M. - R. M.: Skolske kuhinje i prei:Skolske ustanove u sistemu. deCje zaStite, »Socijalna politika«, br. 1, 1956, str. 59-75 DragiC, dr. Milorad: ReC u diskusiji na I nacionalnom kongresu za zaStitu dece, »Zdravstvena zaStita dece«, str. 216-219 -Gregori{:, .dr. Cvetko: NaSa industrija. )}_Jubilarni zbornik Zivota i rada SHS«, 1918-1928, I deo. Zagreb, 1928, str. 156-183 ,,Guide de legislation socia~e - »Revue Fr.am;aise du Travadl«, Paxis1949, Num€-:ro special, III ' .Hanna, Gertrud: Le mouvement syndical teminin en Allemagne »Revue International du Travail«, Vol. VIII, Juillet, 1923; str. 20-39 Eilferding-Hoenigsberg, Marg:ar'=t: Frauenarbeit und Frauenge'sundheit, }>Handbuch der Frauenarbeirt in Oesterreich«, Wien 1932. , HoCevar, dr. Franc: 0 raz-podu. braka, })Socijalna politika«, br. 11-12, 1955 'ILO: Meeting of Experts on Women's Work: Trends in Women's Employment, Report I, MEQ 1/1 (Sapirografirano) JL.O: Women workers and ILO, d. 12/ZE. 1954 (Sapirografirano) .JanCiC-Starc, Jela: Uvod {u knjigu) 2ene Hrvatske u NarodnooslobodilaCkoj borbi, Zagreb, 1955, str. XII-XVI .Jerem.iC, M. DuSan: Deset godina ·.rada Medunarodne organizacije rada, }}RadniCka zaSti.ta«, br. 3, •Str. 95-102 . -Kankelj, ing. JoZe: Higijena i sigurnost rada sa posebnim osvrtom na prilike u Jugoslaviji, »Socijalni arhiV«, 1939 str. 9-10 .Jo-vanCiCeviC, Gvozden: 0 socijalnim probtemima kod nas i ulo·zi socijalnih radnika u njihovom reSavanju, »Bilten« DruStva socijalnih radnika. NR Srbije, br. 1 Kard-elj, Pepica: Polo:Zaj Zena u pTivredi, »:Sindikati«, br. 4-5, 1962., str. 7-26 K-ardelj, Pepi.ca: Uslovi i putevi" .ravnopravnosti, »Rad«, 19·5·5,, Situ'. 11 Kardelj, Pep-ica: Da li· je potrebno uvesti skraCeno radno vreme za Zene?, ».Zena danas«, br. 124, 1954. 'str. 2 KiJdriC, Boris: 0 izgradnji socijalistiCke ekonomike u F N R J ' IzyeStaj D;a V kongresfU KPJ, V kongres ~J, .stenografske. belestke, Beograd, 1949, -·· KidriC, Bori_s: 0 zadacima Stampe u. borbi za plan, »Parti:ska izgradnJa«, Beograd, br. 9-=-10, 1949, str. 1-12 21' 323 �Koen, Abro: Privr~da Bosne i Hercegovine u istoriskom presjeku~ (zbornik), »Privreda- Bosne i HercegOvine kao privredno podruCje«, Sarajevo, 1938 , Kreki.C, Bogdan: NaSe radniStvo, »Jubilarn.i zbornik Zivota i rada SHS (1918-1928)«, I deo, str. KostiC, dr. Petar: ReC u diskusiji na Prvom nauCnom sastankru ginekologa, »Zbornik radova prvog nauCnog .sastrnka ginekologa«, Zagreb, 1952, str. 131-132 ·Kovrigina, M. D.: Sistema narodnogo zdravoohranenia i gosudarstvenaja · ohrana materinstva i detstva, »Ravnopravie Zen-· SCin v SSSR«, prHoZenie k Zurnalu »Sovjetskaja ZenSCina«~ Moskva, 1956, str. 3'l-39 Kytavsky, dr. Rudi: Ne gre za vpraSanje, ali na.j ostane Zena zaposlena, tem vee za vpraSanje njene zaSCite, »NaSa Zena«,_ Ljubljana, stev. 7-8, 1953, str. 200-205 Lacourtoisie, Jean: La main d'oeuvre ftminine dans l'industrie de la rayon, Paris, 1953 (t};lese) rukopis Lajovec, dr. Stanko: Zena u -industriji, »Problemi higijene<c. ~On­ . gresni zbornici Saveza fekarskih druStava FNRJ, Beograd, 1951, str. 107-115 Lebl, ~ad: SocijalistiCki period radniCkog pokreta Vojvodine,. zbirka dokumenata »SocijalistiCki pokret u Vojvodini«, Novi Sad, 1953, str. 5-37 Lehman, G.: . Organizacija rada na osnovi fizio!oSJcih merenj~ zbortnilk »Drug.i \sasrtanak struCnjaka za higij-enu rada«, Zagreb, 1953 Luna.Cek, dr. Slava: Skolske kuhinje i zdravlje dece, »SocijaJ.na pc:.-: litika« br. 3, 1955, str. 44 MaCek, .dr. Olga: Razni jaktoTi nala-Zu ukidanje noCnog rada Zena;:.. »Rad« br. 23. 1953, str. 4 MaCek, dr. Olga: Socija!ne s~uibe u poduzeCima, »Socijaln'a politika«, br. 7....:....s, 1955, str. 21-31 MariniC, Tatj.3.·na: ReC u diskusiji na I nacionaln'om kongresu za zaStitu dece, »Zd:r:avstvena zaStita dece«, Beograd, 1956, str. 302-30ff MatiC, Vtika: Prva ZenskrTad:n.iCka. 8kola u Srbiji, »Zena danas«,. 1955, br. 131, str. 11 MilojeviC, Mileva: NaSe Zene, »Jubilarni zbornik Zivota i mda.SHS 1918-1928«, knjiga I, Beograd, 1928, str. 690-709 MilOOeviC, prof. !C)r. Bosiljka: 0 rddnoj sposobnosti Z:en.a.,. Zibornik »0 Zeni<c, Beograd, 1953, str. 49-61 ' Mil'OS-eviC, prof. dr. Bosiljka: Zen-a u radnom odnosu, »Zbomik radova Prvog nauCnog sastankla ginekiologa«, Zagreb, 1953,. str. 81-104 Mim.ica, BlaZenka: DjeCje ustanove u pcduzeCu - ?'elika pomo& majci radnici, »Zena danas«, br. 50, 1947 Mishnun, Florence: Statutes oj Labourers, »Encyclopaedia of the Social Sciences«,. Vol. IX., str. 3--4 · 324 M'OjiC, dr. Angelina: Analiza statistiCkih podataka Z:ena u radnom odnosu u vezi sa- zdravljem i materinstvom, »Zbornik: radova Prvog nauCnog sastanka ginekologa«, Zagreb, 1952, str. 100--129 . . M. P_.: Statut i program »Srosk.e socijalistiCke partije« iz kraja 70-tih godina XIX veka, »Crvena zastava<c, br. 5, 1949,- str. 100-107 MudriniC, dr. Ante: Jesu li i koje reforme potrebne naSem Zakonu. o osiguranju radnika?, »RadniCka zaStita«, god. 1926 Muravljeva, N. A.: Socijalnoje obespeCenie v SSSR, »Ravnopravie ZenSCin v SSSR<c, priloZenie k Zurnalu »Sovjetskaja ZenSCina«. Moskva, 1956, str. 24--30 Naceva, Mara: UlaZenje u industriju i ·.struCno uzdiZanje Zena, »2ena danas«, br. 51, 1947, str. 20 . Novosel, M.: Delovanje polasatnog odmora na radni .uCinak u tekstilnoj industriji, zb'ornik »Drugi sastanak StruCnjaka za higijenu rada«, Zagreb, 1953 Ocepe!k: Angela: PoDoZ~j delovne Zene v dobi graditve socijalizma, »NaSa Zena«, str. 12, 1952 Pap, D.: La legislation du travail en Hongrie, »Revue International du Travail«. Vol. VIII, No. 5, 1923, str. 695-722 Pensimus, Josefina: Die Kindergiirtnerin, »Handbuch der Frauenarbeit in Oester:reich<c, Wien, 1932. str. 271 i sledeCe PeSiC,- R.: R~dni odnosi Zena i malqletnika u privredi FNRJ, »Vesnik rada«, 1949, br. 8, str.. 321-325 Pe.SiC, Ratko: Ratifikacija konvencije o minimalnoj normi sociialnog osiguranja, »Socijalna ptolitika<c, br. 1, 1955, str. 36-41 Pkard Jeanne: L' Aide familial,-- »Famines dans ·le mond·e«, Paris, No. 4, 1953, str. 34--44 Pollak. M.: Beruf und· Haushalt, »Handbuch der F,rauenarbeit in Oesterreich«, Wien, 1932 Poppva, N. V.: Ravnopravie sovjetskih ZenSCin v· ekonomiCeskoj oblasti, »Ravnopravie ZenSCin v SSSR«, .priloZenie k Zurnalu »Sovjetskaja ZenSCina<~, Moskva, 1956, str. 15-24 PusiC; dr. Eugen: Seminar za socija!ni rad, »S'O-cijalna politika« br. 1, 1954, str. 23--32 · RadosavljeviC, Dobrivoje: Uvodna reC u diskt,tsiji o pro-blemima naSe socijalne p:olitike, »Socijalna politika~, br. 5, 1953, str. 80--32 RadosavljeviC, Dobrivoje: Dalji. rad na poboljSanju druStvenog p·oloZaja Zene, Peti plenum Savezn'Og odbor.a. SSRNJ, Beograd, 1957 s<tr. 53-73 ROsel, Agtda: L'emploi des femmes en Suede, >>ReVIlLe Internationrule du Trava<il«. Vol. LXXT No ;:! 1955. st.r. 305-323 Salaj, Duro: Mesto i uloga sindikata u .daljoj borbi za izgradnju socijaHzma, referat na· plenumu SSRN,- »Rad«, 1954,. br. 11, str. 4-9 l 325 �Sarvan, dr. Miliv;Oj: Zdravstveno s'tanje _djece i omtadine u Jugostaviji, referat na I nacionalnom kongresu za zaStitu dece,_ »Zdravstvena za.Stita dece«, str. 19-79 SaviC, Branka: KonvenCija o zaStiti materinstva,_ »Zena dallas«,_ Beograd, 1952, l>r. 98, str. 1 · · SaviC, Branka: DruStvena pomoC porodici, »Socij·cilna politika«,. 11-12, 1954 Sav:tC, Branka: 0 skraCenom radnom.. vremenu, »Zena danas((, br. 127, 1955 SaviCeviC, dr. M.: Industriski' otrovi, »Zdravstvena ~ osocijalna po-litika«, Beograd, 1955, br. 5, str. 25-29 Sckerez, Torno: OpSti problemi inspekcije rada, »Socijalna p'olitika<, br. 11-12, 1954 Shoenfeld, H. Margaret, and Toreif, Meloe: American Labor, a 50 yearr chronology, »Monthly Labor Review((, Vol. 71, No~ 1, 1950, stt. 79-86 . Slani, Milan: TridesetCetvTta med:unaroclna. kun!crencijit rada, »Sindikati«, br. 8, 1951, •str. 58-63 Smiton, Mary: Uemploi des femmes en Grande· Bretagne, >>Revue Internationale du Travail«, Vol. I ..XIX,. No. 1, 1954, str. 52-65 ' Steinnitz, dr. Leon: Med:unarodna zaStita Zenskog rada, >•RadniCka ztllStita(<, br. 4, 1932, str. 162-166, i br. ·7, str. 847-852 Sentjurc, .Li-dija: NaSe zakonodavstvo za Zenu, »Zena danas«, br. . 135, 1955, str. 1-3 Sk-ofiC, Lidija: Ustanove za pom..oC porodici i njihoVe potrebe, »Socijalna' politikai<., br. 6, 1955, str. 40-:-43 Tito (Josip Broz): 0 dosadaSnjem radu i zndacima Partije (referat na V zemaljsk·oj konferencija KPJ), »Komunist« br. 1, 1946, str. 59-100 Thibert. Marguerite: Crise economique d travail fi1ninin, »'Revue internationale du travail«, Vol. VII, No. 4 d 5, str. 465.....-493 i- 621 i sledeCe · TomaSeviC, DuSan: Zakon _o konvencijama s obzirom na zapoSlja~ vanje Zena pre ptti<bdaja,' >•RadniCk.a zaStita«, br. 1, 1928~ str. 14-24 TomSiC, Vida: 0 radu sa· Zenama, iz .referata na V konferenciji KPJ ))Zene Hrvatske u NarodnooslotodilaCkoj Ollrbi,"<, Zagreb, 1955, &tr. 2-8 TomSiC, Vida: Postoji li kod nas Zensko pitanje, >:Partiska izgradnja«, br. 3, 1952. str. 206-217 TomSiC, V:id·a: 0 stanbenim zajednicama, )>Progres«, br. 4, 1957 SSJ. »Rad(( br. 23 1954, str. 3-6 TomSiC, Vida: UCeSCe Zena u politiCkom Zivotu, )>NaSa stvarnost~, br. 4/1956, str. 415-421 Veber, Norbert: 0 dru$tvenoj ishrani, referat na XIX plenumu cv 326 V,. G. (Vlahov, Gustav): Rezolucija o stanbenom problemu na RegionaLnoj konferenciji MOR-a, »Socijalna politilta«, br. 2, 1955, str. 32 · Vodopivec, dr. Ka-Ca:· Socijalni radnik u preduzeCu, »Progres«, br. 11-12, 1957, ,str. 46-50 VUjhovi-C, Gojko: Neka pitanja zdravstvenog osiguranja u_ vezi sa zakonom o raclnim odnosima, ))Socijalno osigur.anje«, br. 2-3, 1958, str. 3-9 Wilde, Mathilda: Die Weibliche Gewerbeinspektion; ·»Handbuch der Frauenarbeit in Oesterreich((, str. 504 William, Seagle: Labor lew (Continental), »Encyclopaedia of the social Science«· tom eight, New-York, 1953, str.- 674 Witte, Edwin: Labor legislation, »Encyclopaedia of the social Sciences«, tom VII, New-York 1953, str.·657-667 Women Strugle for the Right to work Outside the Home, »Buill- ding America«, New-York, 1939, Vol. IV, No. 4 . Zaklju.Cci Savetovanja o porodiCnim pitanjima i seksualnom vaspitanju omladine, »NaSa deca«." 11-12. 1955 Zenski trud, »BoljSaja s'ovjetsk.aja Enciklopedija«, tom. 16, 1952, str. 67-69 'i !r ~- �/ SADRZAJ PREDGOVOR 9 UVOD . . . . u I. ISTQRISKI RAZVOJ ZASTITNOG ZAKONODAVSTVA 0 ZAPOSLENIM ZENAMA .• , •. ' . . . . • . • . • • • . 13 1. RAZVOJ ZASTITNOG ZAKONODAVSTVA 0 ZAPOSLENIM ZENAMA U NEKIM ZEMLJAMA DO PRVOG SVJETSKOG RATA . . . . . • • . . . . . . . • . . . . Engl.,ka (14) - Francuska (23) - Nema~ka (29) - SAD (33) - Zemlje Jugoslavije (38) ~ Medumarodn<> regu!isanje zenslrog rada (63) -- 2. GLAVNE KARAKTERISTIKE U RAZVOJU ZASTITNOG ZAKONODAVSTVA 0 ZAPOSLENIM ZENAMA ,'U, PERIODU OD PRVOG SVETSKOG RATA DO DANAS,. . • Medunarodna organizacija rada i regulisanje Zenskog :rada (67) - Komisija za poloZaj Z.ene Ekonomslro-socijalnog. sa•veta Ujedinjenih nacija i rproblematika zaposlenih Zena (87)- Za§tita z~poslenih Zena i majki u Sovjetskom Savezu (93)" ""- Nacionad.socijalizam i zaStita zaposl€llih Zena u Njemackoj (107) ~ Zalititno zalronodavstvo o zaposlenim zenama u Jugoslaviji (1918-1941) (110) 13 BG II. OSNOVNE KONCEPCIJE, 0 ZENSKOM RADU . . . . 131 1. KLASNI RADNICKI POKRET U ODNOSU NA ZENSKI RAD I POSEBNU ZASTITU ZENA . . , . . . . . . . • . 2. PROTIVNICI ZENSKOG RADA VAN KUCE . . . . . . 131 146 3. PROTIVNICI POSEBNE ZASTITE ZAPOSLENIH ZENA 1~3 32!1 �III. SUSTINA.POSEBNOG ZASTITNOG ZAIWNODAVSTVA 0 ZAPOSLENIM ZENAMA I PROPISI U FNRJ . . l. POSEBNA ZASTITA ZAPOSLENIH ZENA . . . . . . . . Posebna zaStita Zenske omladine (168) - OgraniCenje, odn. ['egulisanje radnog vremena (172) - 159 160 Zabrnna rada na odredenim Poslovima (187) SpecijaUia higijenskotehniCka zaStita (195) - KraCi Tadni staZ, odn. ni~a granica starosti za sticanj e rprava na rpenziju (202) - Posebna sluZba u okviru sluZbe profesona!lne orijentacije i struCilog osposobljavanja (204) Sluzba zapoiiljavanja (207) Posebna ·administrotivn.a tela (208} 2. ZASTITA MATERINSTVA ZAPOSLENIH ZENA . . , . . A ZaStit'a rriaterinstVa zaposlene Zene u_ uZem smislu . : . ZaStita zaposlerie Zene neposrednO pred pQifodaj, za _vreme · . i posle porodaja (223) ..::. E&Stita u periodu dojenja (235) - Za.Sti.ta zaposlenja ill celokupnom zaStiCenom periodu Dr. SASA ·DURA'NOVIC .• JANDA 214, 215 • Koreklar ZLATA DuJMIC • Opremio (242) ZOLTAN GABOR B. ZaStita materinstva zaposlen:e Zeti-e u Sirem smislu . . . · SluZbe · za zbrlnjavanje dece Zaposlenih majki (250) SluZbe __ za: T.astereCenje ZJruposl-enih Zena od poslova U dmnacin&tvu (276) ZAKLJUCCII • . . ,_ ... 244 BIBLIOGRAFIJA ': A. Knjige i broiiw'e . ,. B. Clalicl ·u aJ.m~ilasitni'a, CasOpisma i encilclnpedijama 309 311 321 ·- '"'· ZENA U RADNOM ODNOSU • lzdavat »NAPRIJED« Iz&.vaCko knjiiarskO poduzete Zagreb, Trg Republ1ke 15 293 Za izd!11la!a KALM~N • VAJS mpano u januaru 1960. u Stamparskom zavodu »OGNJEN PRICA«, Zagteb. � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Knjige Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context M Knjiga Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Žena u radnom odnosu Subject The topic of the resource Žena u radnom odnosu Creator An entity primarily responsible for making the resource Saša Đuranović-Janda Source A related resource from which the described resource is derived Historijski muzej Bosne i Hercegovine Publisher An entity responsible for making the resource available Naprijed, Zagreb Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1960 Rights Information about rights held in and over the resource Naprijed, Zagreb Language A language of the resource SH Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context 29-M Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 331 str. pravo na rad socijalna prava žene http://afzarhiv.org/files/original/b2d0589646ae70e308627cca04451a78.pdf 90c1bbcd6ea02190c572a91293a61a46 PDF Text Text v ZENE HRVATSKE ... U NARODNOOSIOBODILACKOJ BORBI KNJIGA PRVA I . ! f ' j \ ZAGREB 1955 IZDANJE •....,~ 1 ) GLAVNQG QI)BQRI\ Si\VEZA ZENSK!l! DRVSTAVA HRVATSKE �GLAVNI I ODGOVORNI URE'DNIK: SOLJAN MARIJA REDAKCIJ A: · BERUS ANKA, GR2ETIC MACA, JAN- CIC-STARC JELA, KRAJACIC SOKA, MA·.- RINIC _T ATJANA, MU..IVOJEVIC NEVENKA, '· PEJNOVIC KATA, RAKAR-MAGASIC ANICA, ZLATIC DINA / <":LANOVI SIRE REDAKCIJE: AHMETOVIC ZORA, ARALICA S'I'O)ANKA, BENZON MILEVA, BJELA)AC MIRA, BORIC TONKA, BUJAK-FUMIC ANKA, DRAKULIC NEDA, FRANOLIC ANTICA, FRNTIC BESKA, GALEKOVIC SLOBODA MARA, GLOC ZORA, KRAJACIC BEBA BOSIL)KA,-KUSEC KATICA, NOVAK-TOMASEO MARIJA, PAVICIC PAVICA, VESEL! MAJA Nakon tri godine rada, redakcija iznosi pred javnost ove dokumente i podatke. Kod prikupljanja, izbora i provieravanja dokumenata i podataka uCestvovalo je nekoliko stotina aktivistkinja AF.Z-a. Sav prikupljeni materijal, sreden i sistematiziran, nalazi se u arhivu Saveza Zenskih druStava Hrvatske, a izbor tog materijala, koji, po miSljenju redakcije, najbolje ilustrira razvoj AFZ-a i ulogu Zena u Narodno-oslobodilaCkoj borbi, o~javljuje se u ovim knjigama. Redakcija, medutim, podvlaCi, da ovim ne smatra rad na prikupljanju dokumenata i podataka o radu AF2-a u toku NOB-e zavrSenim, nego ga obja~ljuje, da bi joS Sire mase Zena mcg1e sistematskije i preglednije saradivati u popunjavanju i eventualnom ispravljanju matedjala . • v �.•. ANTIFASISTICKI POKRET :lENA POSTOJI U JUGOSLAVIJI VEC ODAVNO, ALI NIKADA NIJE MOGAO U SVOJOJ PUNOJ ORGANIZACIONOJ FORM! DOC! DO TAKVOG IZRA:lAJA KAO STO JE DANAS DOSAO. TO JE ZASLUGANASIH SLAVNIH BORACA, ONIH KOJI SU DALI SVOJE ZIVOTE, SVOJU KRV, I ONIH KOJI SE BORE U SVIM DI]ELOVIMA NASE NAPACENE ZEMLJE. :lENE JUGO~ { SLAVIJE POKAZALE SU SVOJ HEROIZAM JOS U ONO VRIJEME KAD SE TEK ZACINJAO ANTI~ FASISTICKI POKRET 2ENA, 1936. GODINE, TE2ECI DA BUDU U PRVIM REDOVIMA BORBE ZA UGNJETENE I IZRABLJIVANE NARODE JUGOSLAVIJE ... ... JA MOGU KAZATI DA SU 'ZENE U OVOJ BORBI PO SVOM HEROIZMU, PO SVOJOJ f IZDR2LJIVOSTI BILE I JESU NA PRVOM MJESTU I U PRVIM REDOVIMA, I NASI.M NARODIMA JUGOSLAVIJE CINI CAST STO IMAJU TAKVE KCERI. .. Tito - na I. zemaljskoj kvnferenciji Petrovcu 6. XII. I942. g • AFZ Jugoslavije u Bosanskom ... MORAM bVDJE DA KAZEM I U IME VLADE DA STE SE VI U POSLIJERATNIM NAJTEZIM CASOVIMA, KOJI SU PRED NAMA ISKRSLI I PROTIV NASE VOLJE, POKAZALE NA PUNOJ VISINI. VI STE POKAZALE DA STE OSTALE POZRTVOVNE I ISTO ONAKO SVIJESNE ULOGE :lENA U MIRNODOPSKOJ IZGRADNJI- IAKO SE DNA NE BI MOGLA NAZVATI MIRNODOPSKOM - KAO STO STE BILE SVIJESNE VASE ULOGE I U VELii<OJ OSLOBODILACKOJ BORBI. Tito - na lll. kcmgresu AntifaJistitke fr"onte Zena 'fugoslat•!}e, 29. listopada 1950. g . ... 2ENSKE ORGANIZACI]E KOD NAS ODIGRALE SU ZA VRIJEME RATA VELIKU ULOGU ... ... 2ENE TREBA DA SHVATE DA NJIHOV RAD U TOJ ORGANIZACIJI NE ZNACI NJIHOVO ODVAJANJE OD KUCA, OD PORODICA, OD SVAKODNEVNOG RADA KOJI PREDSTAVLJA NJIHOVU DU2NOST KAO 2ENA, NE, NAPROTIV. ONE MORAJU VRSITI I OBAVEZE- KOJE IMAJU PREMA KUCI I PORODICI. ALI BAS ZATO STO SU ZENE U NASEM NOVOM DRUSTVU STEKLE PUNU RAVNOPRAVNOST, ONE NE MOGU BITI STAROGA TIPA. 2ENE STAROGA TIPA RADILE SU ROPS~E POSLOVE I NISU IMALE RAVNOPRAVNOST KOJU DANAS IMAJU. A KADA ZENA IMA RAVNO- PRAVNOST, ONA IMA PRAVO INA SVOJU DRUSTVENU ORGANIZACIJU, U OKVIRU KOJE TREBA DA RADII NA SVOM KULTURNOM I POLITICKOM UZDIZANJU. VAS JE ZADATAK DA U SVOJU ZENSKU ORGANIZACIJU PRIVEDETE SVE :lENE. Tito - Zenama Kranja, 22. kolovoza 1946. g. VII �ORBA B SKOG,JE NARODA JUGOSLAVIJE ZA VLASTITO OSLOBODENJE OD TUDINFA~ISTICKOG JARMA ZADIVILA CITAV SVIJET. NE MANJE ZADI- ) { ' VLJUJE CITAV SVIJET DRZANJE NA~E ZENE U NARODNO-OSLOBODILACKOM RATU. ZENA JE U JUGOSLAVIJI PRISTUPILA BORBI SVOM SVOJOM DU~OM I SVIM SRCEM. SAMOPRIJEGORNO JE I POZRTVOVNO ODLUCILA DA ZA NARODNO OSLOBODENJE ZRTVUJE - AKO TREBA - I SEBE I DJECU SVOJU, SVOJE MILE I DRAGE. / ONA JE NA~E MALE PARTIZANSKE GRUPICE U POCETKU BORBE HRANILA, NJEGOVALA, KRPILA I BRINULA SE ZA NJIH. ONA JE U TE~KIM CASOVIMA BORBE MNOGOM BORCU DIZALA VJERU U USPJEH I VOLJU ZA POBJEDOM. ORGANIZACIJE SU ZENA ZA NA~U VOJSKU BILE I JESU MOZDA NAJSIGURNIJI . OSLON, KAKO U POGLEDU VJERE U USPJEH, TARO I U POGLEDU OPSKRBE VOJSKE. TO JE NAJBOLJE POKAZALA BA~ PRO~LA NEPRIJATELJSKA OFENZIVA. ZENA JE JUGOSLAVIJE VEC ODAVNA PRISTUPILA NAJOTVORENIJEM VIDU BORBE - UZELA JE I PU~KU U RUKE, DA I SAM SVOJ ZIVOT POLOZI ZA DOMOVINU. NA~A JE ZEMLJA DALA MNOGO I MNOGO HEROJA »U SUKNJI•, NA~A JE ZENA MNOGO PRIDONIJELA SLAV! NA~E VOJSKE. SVETE SU NAM USPOMENE POGINULIH ZENA- JURISACA, BOMBASA, BORACA. NA~A JE ZENA DOKAZALA CITAVOM SVIJETU SVOJ PATRIOTIZAM, SVOJU POZRTVOVNOST ZA OSLOBODENJE DOMOVINE. POKAZALA JE DA PO SVOM UDJELU U TOJ BORBI NE ZAOSTAJE NIMALO ZA MUSKARCEM. NE MOZE !MAT! NITKO PRAVA, DA JOJ TO POREKNE, ADA SE GRUBO NE OGRIJESI 0 CAST NA~EGA NARODA. U IZGRADNJI NASE BOLJE I SRETNIJE BUDUCNOSTI TREBAT CE SE TO UZETI U OBZIR. I ONA CE BIT! SUD!ONIKOM TOG BOLJITKA U ISTOJ MJERI, KAKO JE SADA SUDIONIKOM NA~E ZAJEDNICKE BORBE. NASA CE SE NARODNO-OSLOBODILACKA VOJSKA BORITI DA SE OSTVARI ZAVJET DRUGA TITA: •OVA BORBA MORA DONIJETI PLODA I ZA ZENE NARODA JUGOSLAVIJE, DA NIKADA VISE NITKO NE CE MOCI ISTRGNUTI TE KRVAVE PLODOVE !Z NJIHOVIH RUKU! ZA OVU STVAR NASIH ZENA STAJAT CE NASA NARODNOOSLOBODILACKA VOJSKA!• (~Zena u borbi«~ lipan;" I943.) VLADO BAKARIC pol£tiCki komesar NOV i PO Hr-vatske IX �r I I ,# i l ] l Glavni odbor Saveza Zenskih druStava Hrvatske objavljuje ove dvije knjige dokumenata i podataka o radu Zena Hrvatske u Narodno-oslobodilaCkoj ·borbi, o naporima i samopoZrtvovanju, o herojskoj borbi i ogromnim Zrtvama, koje su_ one dale za nacionalno oslobodenje svoje domovine, za bolji Zivot svoga naroda, za sretniju buduCnost novih generacija. Na bezprimjernim Zrtvama, na junaCkim primjerima nesebiCne borbe Zena napajat Ce se mlade generadje ljubavlju za svoj narod i dubokim osjeCajem za slobodu zemlje, CuvajuCi i razvijajuCi najdragocjenije tekovine Narodno-oslobodilaCke borbe. I l prije rata u danima, kada se nad narodima Jugoslavije nadvijala faSistiCka opasnost porobljavanja i nacional- ' nog ugnjetavanja. U predratnom revolucionarnom vremenu, KomunistiCka partija Jugoslavije dugi je niz godina i U Narodnb-oslobodilaCkoj borbi uCvrSCena je jedinstvena AntifaSistiCka fronta Zena, koja je stvarana ) sistematski stvarala Siroki antifaSistiCki pokret Zena i povezivala ga sa borbom radniCke klase. VeC tada su Zene l vladajuCe klase. Njihova borba naroCito dolazi do izraZaja u demonstracijama protiv skupoCe i ratne spekulacije, ! ' I I I ! \ l j same traZile uCeSCe u politiCkom Zivotu, da bi mogle aktivno sudjelovati u bOrbi protiv profaSistiCke politike akcijama za politiCku i ekonomsku ravnopravnost i u zahtjevu: za jednak rad - jednaka plata. Takvim radom Partija je razvijala u Zenama politiCku svijest i one osebine, koje su kasnije ocrtale lik Zene-borca Narodno-oslobodilaCkog rata, berea u izgradnji socijalizma. SteCenim iskustvima iz piedratnog doba, Zene· Hrvatske ulaze .u borbu protiv okupatora i domaCih izdajica, i u toj borbi razvijaju svestranu aktivnost. One su svijesne, da Ce se tokom borbe, kojom rukovodi KomunistiCka Partija, rijeSiti i pitanje njihove ravnopravnosti. UCvrSCenje AntifaSistiCke fronte Zena u toku Narodno-oslobodilaCke borbe bilo je od ogromnog politiCkog znaCaja. AntifaSistiCka fronta :lena je u gradovima i selima, na oslobodenom i okupiranom teritoriju, uporno i svak':'dnevno objaSnjavala: ciljeve i karakter Narodno-oslobodilaCke borbe, ulogu KomunistiCke. Partije Jugoslavije, razvijala duh bratstva i jedinstva, raskrinkavala faSizam i vodiTa ustrajnu borbu protiv Sovinizma. ! I i I I I Takvim je radom AntifaSistiCka fronta :lena uCestvovala u stvaranju jedinstvene poiadine, Sto je bilo ~d velikog znaCenja za Cvrstinu Citavog Narodno-oslobodilaCkog pokreta. Zene izvrSavaju sve zadatke, koje im Partija i Narodno-oslobodilaCki pokret postavljaju, kako· u vojsci, taka ina oslobodenoffi i okupiranom teritoriju. Za njih nema zapreka. Za borbu daju sve: svoje sinove i kCeri, svoje muZeve, sebe i svoje domove. Mnoge su herojski poginule s oruZjem u ruci, a stotine hiljada pale su kao Zrtve faSistiCkog terora u logorima i raznim zatvorima. Pod rukovodst~om Partije i_ posebnom brigom druga Tita Zene se oslobadaju zaostalosti i zauzimaju ravnopravan poloZaj u druStvenom razvitku ze~lje. One su vezane neraskiilivim nitima uz Partiju i Uz tekovine Narodne reyolucije, za koje s.u dale svoj dragocjeni udio. NadCovjeCanski napori Zena, njihova junaStvo i samoprijegor, sve -ono Sto su Zene Hrvatske dale- svojom borbom i uCeSCem u Narodno-oslt?bodilaCkom pokretu, dio je borbe Zena Jugoslavije, clio je .opCenarodne borbe, koja traZi da bude ·zabiljeZena na stranicama slavne historije naSih naroda, koja Ce ostati nezaboravna sadaSnjim i budutim generacijama, a koja Je temelj naSe demokratske Narodne Reptiblike Jugoslavije. Soka KrajaCiC ~ f/kaz od 29. I. I94S· o odlikovanju AntijaJistiCke fronte Zena Jugoslavije Ordenom narodnog oslobodenja XI �I I I I I I 1 l ~ Zene Hrvatske zajedno sa Zenama i narodima cijele Jugoslavije poSle su 1941. g. u neravnu borbu protiv i porobe nafu zemlju. One su poSle u tu borbu masovno, jedinstveno i smjelo, i izdrZale do njezina pobjedonosnog zavr!etka, bez kolebanja i bez opra!tanja. IzdrZale su Zrtve u krvi, u krvi sinova, muZeva i braCe, u stradanju malodobne djece, u gubitku kuCnog ognji!ta, posljednje kore hljeba i vlastitog Zivota. ~stranih i domaCih neprijatelja, koji su htjeli da pokore KomunistiCka partija Jugoslavije, pozivajuCi narod na ustanak, znala je, da u Zenama ima jednu od svojih znaCajnih snaga. ProkuSane kroz borbe· u predratnom periodu, Zene su se odazvale tome pozivu, svijesne, da je jed£no Kom~n£st£Cka ".partija ana, koja Ce ih i dalje voditi sigurnim putem do ostvarenja teZnj£ naroda i njihovih vlastitih. Pod vodstvom Komunistt"Cke · par#je ujedinili su se narodi JUgoslavije u borbi prot£v zajedniCkog neprijatelja, preziruti IovinistiCku mrZnju, koju je medu njih sijao nepn"jatelj. Zene Jugoslavije dale su ogroman doprinos u ostvarivanju biatstva i jedinstva. Posebno to vrijedi za .Zene Hrvatske, i Hrvatice i Srpkinje, koje u najteZim Casovima naSe historije pruZaju jedne drugima ruku, ujedinjene u zajedniCkoj borbi cijeloga naroda. Borba protiv okupatora i njegovih slugu hila je ujedno borba za ruSenje protunarodne vlasti i protunarodnog re.Zima uopte. Nova narodna vlast, koja je nicala na svakoj stopi oslobodene zemlje, predstavljala je izraz narodne volje i negaciju povratka na staro. Zene sudjeluju aktivno u narodnoj vlasti od samog poCetka, lto do kraja potvrduje njenu duboku demokratiCnost. 2ene su, boreti se za slobodu cijeloga naroda, izvojevale i svoju ravnopravnost i slobodu. TeZak je bio poloZaj Zena u staroj Jugoslaviji. Neravnopravnost u politiCkim pravima i druStvenom poloZaju osjeCale su Zene svih sloj':1Ja, a posebno Zene iz eksploat£ranih klasa. Radnice i seljanke podnosile su sve tegobe. i iskoriSCivanja, kojima je ln'la izlo.Zena klasa, kojoj su pripadale. Seljanka je hila najnepriznatiji rob u druStvenoj ljestvici, podnoseti sve tegobe seljaCkog Zivota, eksploatirana i od vlastite porodice, veCinom ne znajuti, tko je pravi krivac njezinoj nevolfi, i protiv koga da uperi svoju borbenost i ogorCenje. DrZavne Cinovnice nakon udaje primale su za isti rad samo pola osnovne plaCe. Bilo je doba, kada su uliteljice nakon udaje gubile sluZbu, ukoliko· se nisu udale za uC£tefie. ZaStita Zene u radnom odnosu, za1tita trudnice, mafke i djeteta, a V"elikim dijelom- i sodfalno osigurmfji, bilo je vrlo usko, a i to se u Zivotu sprovodilo slabo iii nikako. Postojao je niz zvar~ja i poloZaja, koji su ~enama hili zakonom zabranjeni, kao na pr.: sudac, profesor univerziteta i t. d. Sio ni;'e .branio zakon, brant'la su shvatdnja, te je podruCJe javnog djelovanja Zena bilo vrlo su.Zeno. Zakon je z'zriCito davao prdvo glasa samo mu.Mardma. I I ! I l ! ~ J KomunistiCka partija, ukljuCivala je u svoj program i program borbe za bolji Zivot Zena, za ravnoprav .. nost Zena, razotkrivajuCi suprotnosti kapitalistiCkog dru!tva, koje su se lomite na ledima Zena. Aktivizacija Zena u politiCkom Zivotu Jugoslavije nije poCela 1941. g. Ona veie svoj poCetak uz poCetak klasnih gibanja ·kod nas, koncem proS/oga i poCetkom ovoga stoljeCa. Razvitkom industrije stupa na politiCku pozornicu radnilka klasa, a u njezinu okviru i Zene radnice, boreCi se zajedno sa svojom klasom za svoja Zivotna prava. Zene su sa razvitkom industrije sve vt'Se ulazile u privredu. Za vrijeme I. svjetskog rata Zene ulaze joS masovnije u privredu, ne samo kao jejtinija, vee i kao prete.Zna radniz snaga. · One zauzimaju pozicije na poslovima, koje do tada nisu radile i prolaze kroz sva iskuSenja i teSkote Zivota u ratnoj pozadini. Sve Siri krugovi Zena sudjeluju u proturatnim akcijama £ sa simpatijama gledaju na ·dogadaje u Rusij£- 1917. g. gdje fe Bolj!eviCka partija sa Lenjinom na Celu pozvala narodne mase, da prekinu besmisleno klanje za tude interese. Nakon zavrfetka rata 1918. g. naf narod s pravom oCekuje i traZi novu drZavu sa socijalnim i nadonalnim slobodama. Me,dutim narodne nade se ne ostvaruju. Versajska Jugoslavifa puna fe socijalnih i nacionalnih suprotnosti~ koje se sve viSe zaoStravaJu. U novoj drZavi buja u prvim godinama iza mta Ziv revolucionami pokret. To je doba grandioznih Strajkova, u kofima sudjeluju hi/fade radnika i radnica. Socijaldemokrati nastoje da radniCki pokret skrenu s revolucionarnog puta. Veliki broj Zena nalazi se -medu anima, koji su ustajali protiv takve politike. 1919. g. osniva se SocifalistiCka radniCka partija Jugoslavije (komunista) - kasnije KomunistiCka partija Jugoslavije. Dna odmah osniva sekretarijat za Zene, okuplja Zene radnice i ukljuCuje ih u napredne sindikate i ostale organizacije. U tome periodu poCinje se prekaljivati veliki broj Zena-revolucionara, koje posveCUju svoj Zivot revolucionarnom radu i osta;'u napokoleblj£vi bore£ za prava radnika. Od tada poCinje i proslava 8. marta - praznika radm'h Zena. 2ene su kroz sav period borbe uspijevale da pros/ave u raznim vidovima svof praznik. Osjetl}iv udar dobivaju narodi Jugoslavije 1>0bznanom« i zakonom o za!titi drZ~ve. Partija je baCena u ilegalnost, ali time nfena borba i borba radnih masa ne prestaje. 6. sijeCnja 1929. g. dobivaju narodi Jugoslavije, a napose napredni pokret, novi udar. Sesto;'anuarska diktatura pritiSCe te!kim terorom ci'jelu zemlju. Kroz cijeli taj pen'od KomunistiCka partija rukovodi borbom radniCke klase za njezina politiCka i eko~ nomska prava. U to;' neravnof borbi sa organiziranom klasnom drZavom i klasnim neprijateljem, komunisti prolaze kroz teSka stradanja. U redovima boraca KomunistiCke partije· nalazimo i vel£ki broj Zena. Polovinom tridesetih godina poCinju se u svijetu veC jako ispoljavati ratno-huSkaCke tendencife i jaCanje fa!izma. KP pokreCe o!tru borbu protiv rata i jaSizma. Poziva narod na budnost. Radrti.Cki pokret u Jugoslavi;'i jaCa. Napredni svijesni radnici ulaze u Ufedinjene radniCke sindikate. URS postaje odluCna revolucionarna snaga, koja fe u daljem periodu - sve do rata, odigrala odluCnu i presudnu ulogu u podizanju svijesti radnih masa. URS organizira i rukovodi nizom akcija i velikih Itrajkova za poboijlanfe uslova radniCke klase. U tim Strajkovima Zene-radnice bore se zajedno sa svojim drugovima. U onim podruC;'ima, gdfe su pre-· teZna radna snaga Zene, one su rukovodioci Strajkova. Tako na pr. tekstilna tvornica Herman Polak u Zagrebu, u kojoj rad£ oko rooo radnika, veCinom Zena, vodi I935· g. dva velikc:- Strajka za po·viSenje nadnica i sklapanje kolektivnih ugovora. Po uzoru Spanfolskih i francuskih mdnika, radnice su blokirale tvornicu i upustile se u otvorenu borbu s policijom, kofa, uza sva nastojanja, nt'je uspjela da skdi borbenoSt radnih Zena. Organizi:aju se Strajkafke kuhinfe i akcije Za sakupljanje hrane. S radnicima se povezuje napredna studentska omladina, te zafedno odlaze na selo da sakupljafu hranu za StrajkaSe. Seljaci se odliCno odazivaju, te i sami donose hranu. Strajkovi su poprimib' politilki karakter i zavrSavaju uspjehom. U tim godinama, Strajkuju tekstilci Oroslavlja, Vara.Zdina, Duge Rese, Strajkuju radnici Karlovca, Splita, Osijeka, Siska, SuSaka, Delnica i t. d. U Sl. Brodu sud;'elufe preko 300 Zena u Strajku drvodfelaca, koji traje sedam nedfe(ja. URS-ovi sindikati postaju politiCka Skala, kroz kofu prolaze hilfade radnika. Oni posveCufu osobitu paZnju podizanfu svifesti i organiziranfu Zena-radnica. U opti program borbe radniCke klase sindikati okupljaju Zene pod parolom 1>za fednak rad jednaka plata«, traZe zaititu majke i trudnice u radnom odnosu, zaStitu djece, ravnopravnost Zena pred zakonom, politiCka prava za Zene, moguCnosti za -kva!ijiciranje Zena za rad i t. d. U sindikalnom pokretu izgradufu se mnoge Zene, koje se razvijaju u istaknute borce i 1'Ukovodioce radniCkog pokreta. Sindikati su ujedno i centar kulturnog prosvjeCivanja. Radnici i radnice sudfeluju u pjevaCkim, diletantskoglumaCkim,fiskulturnim i drugim sekcijama sindikata, i Osnivaju razna sliCna druStva. ·Koncerte radniCkog pjevaCkog dru!iva posjeCufu hi/jade ljudi. RadniCko plani"narstvo drUStvo )>Prijateij prt.'rode<< okupljalo je i zbliZavalo stotine radnika i_ radnica, i odigralo znaCajnu ulOgu u popularizaci;'i linije borbe. Tu fe hila i dfeCfa sekcija, u kojoj su radniCka dfeca primala svof prvi revolucionarni odgoj. X!II XII �Borba protiv nastupajuCeg fa!t'zf!la tra~i naj!iru -mobiUzaciju svih naprednih snaga i politiCki paStenth gradana. KomunistiCka partija radi na !irokom okupljanju svih progresivnih snaga. Narodnafronta stvCZ:ra se dolje u masama, vrl'o Cesto i protiv volje rukovodstdva raznih gradanskih, Cak i demvkratskih partija. Ugled KomunistiCke partije sve viSe raste. Na Celo Partiie dolazi 1937, g. drug Tito. Ona se konsolidira, · postaje sve monolitn(ia, a njezine akcije sve masovnije i sve jaCe. S nevjerojatnom dalekovidnostu ona signalizira blisku opasnOst rata i obrata se najSirim narodnim masama, d~ se na vrijeme ujedine u b'orbi protiv faSizma, za obranil zemlje. Ona priprema narod za teSke dane, koji su se primicali, i osposobljava narodne mase za obr~Cun s neprijateljem. U ovome j)eriodu pOsveCuje · se joS veCa paZnja radu medu Zenama. Kod svih partijskih foruma postoje komisije za Zene, koje djeluju kaO savjetodavna tijela za rad medu Zenama na svim podruCjima. Od proglaSenja Sestojanuarske di_ktature nekoliko godir;a nema u zemlji gotovo ni jedne legalne, Cak ni gra~ danske ·napredne Zenske organizacije. One se poCinju javljati od 1934. g., i od tada ih susreCemo sve viSe. Forme -rada medu Zenama postaju najraznovrsnije i upravo izviru. na svakom koraku, te obuhvataju sve slojeve Zena. Osnivaju se Zenske sekcije u SBOTIC-U, Savezu privatnih namjeStenika, Udru.Zenju uCitelja, u raznim struCnim i staleSkim udruZenjima, u udru.Zenjima studenata, pa u raznim lokalnim i komunalnim organizacijama. Svuda_se osjeCa snaZarz utjecaj. Clanova KP i SKOJ~a z' ri.fihovz'h simPatizera. MreZa tih dru!iava naglo. se Siri po cijeloj zemlji. Napredne studentice, Clanice SKOJ~a zagrebaCkog sveuliliSta, ulaze u proljeCe 1934· g. u feministiCko druitvo »Zenski pokret<!, i osnivaju sekciju studentica, i ubrzo je pretvaraju u l>Omladinsku ·podruZnicu*, gdje oku. plja]u, pored studentica, radnice i druge omladinke. U jesen 1935. g. l>Omladinska podruZnica«, uz pomoC KomunistiCke partije, u okviru )>Zenskog poki'eta«, organizira veliki miting za politilka prava Ze"na, kame je prisustvovalo nekoliko hiljada Zena. Poslije mitinga Zene demonstriraju gradom, napadaju kamenjem na njemaCki konzulat i dolaze u Sukob s policijom. U isto doba odr.Zan je -i u Splitu miting za ravnopravnost i politilka prava Zena. Mitz'ng rastieruje_ polt'cija, i on se pretvara u demonstracije. ' I935· g." osnivaju najjredne student£ce svoju sekciju i u Udru.Zenju univerzitetski obrazovanih Zena, i razvijaju vrlo uspje!an kulturni i politiCki rad medu studenticama. inicijativom KP osniva se 1936. g. )>DruStvo za prosvjetu Zena« u Zagrebu. DruStvo je namijenjeno Zenama svih slojeva~ te pored radn£ca i linovnica, uspijeva da privuCe veliki broj domaCica. Takva se druStva omivaju u velikom broju gradova: Splitu, Karlovcu~ Bjelovaru, Sisku, ·vara.Zdinu, Dugoj Resi, Petrinji i selu DragonoZec, kraj S£ska. Gradovi medusobno izmjenjuju predavaCe, Salju pisana predavanja, sastaju se radi dogovora~ i uopte djeluju kao jedinstvena organizacija na teritoriju cijele Hrvatske. U druStvu Zene rade vrlo taktilno i vjeSto, te uspijevaju da odrZe organizaciju sve do okupacije ·zemlje, usprkos sve vetem pritisku vlasti. Pod rukovodstvom KP I937· g. osniva se In£cijat£vni odbor Stranke radnog naroda, koja se razvija u masovnu organizaciju Narodne fronte. Ona se omaso-vljuje u pol£tilkom djelovanju i popularizira liniju Partije u borbi protiv protunarodne ·vzade, protiv rata i JaSizma, za bratstvo i jedinstvo naroda Jugoslavije. U radu te stranke uCestvuju u velikom broju i Zene. lste godine poCinje na inicijativu KP i masovna akcija za pomoC Ipanjolskim dobrovoljcima. Akcija se vodi Sirom cijele Jugoslavije, i u njoj se naroCito istiCu Zene. Veliki broj Zena posjeC.u.fe sanitetske teCajeve, pri~ premajuH se da i same podu u pomoC Spanjolskom narodu, koji se u to vrijeme herojski borio za svoju slobodu, i bio predmet d_iv/ienja svakog poStenog Covjeka u svijetu. NaroCito posliie likvidacije Spanjolske revoludje razvija se aktivnost Zena, koje pomaZu na!e dobrovoljce u Spanjolskom ratu, prebalene u logore u Francuskoj. Rad za pomot !panjolskim dobrovoljcima obuhvata sva veta mjesta, pa Cak i mnoga sela u naSoj zemlji. NaroCitu ulogu u politiCkom i opCem prosvjeCivanju Zena odigrao je napredni list »2enski svijet«, koji je poCeo izlazizi u Zagrebu 1938. g. i izlazi sve do okupacije. Prije toga lista aktivistkinje Hrvatske Sirile su i Cz'tale beogradski napredni list »Zena danas~. Jedno vrijeme izlaze oba lista usporedo, a nakon zabrane »2ene danas« prelazi )>2enski svijet<f okvire Hrvatske i !iri se po svim krajevima Jugoslavije, sve do Kosmeta i Makedonije. Iz svih krajeva Ialju Zen~ dopise, "piSuC.i o svome te!kom Zivotu, koji bijaSe vjerno ogledalo politiCkog, socijalnog i kulturnog stanja u zemlji. Kako se list brzo .omasovio, najbol.je svje_doe£ njegov tiraZ: prvi broj je izaiao u zooo primjeraka, a posljednji u 17.000. List se izdr.Zavao isklfuCz'vo iz vlastitih sredstava, a financijski mu nzj"e mogla naSkoditi ni zapljena nekih brojeva. List je obradivao aktuelne probleme, popularizirao je lini.fu ·Partije, borbu protiv ratne opasnosti i skupote~ pitanja rada i plata~ pisao o poloZaju radnih Zenti grada i sela, ·o zaStiti" majke i djeteta, o zdravstvenom prosvje&ivanju. KonCem !937.. g. omiva Samostalna demokratska stranka druStvo za prosvjetivanje sela - l>SeljaCko kf:!lo«. Napredna omladina u tom druStvu otvara »Omladinsku sekcijU« i ·»Zensku- sekcr.]U«. Organizacija se .brzo Siri po svz'm srpskim selima Hrvatske i jednog diJela Bosanske Krafinc, Oko nje se okupljizju Zen~ u S~limq i XIV poVezuju sa._napredn'im snagama u gradu. .Zato 1940. g. i-ukOvodstvO SDS-a raspu.!ta i Omiadinsku--i lensku sekciiu Selialkog kola. Napredne- Zene poku!avale su da sliCan rad razviju i u Zenskim organizacijama HSS~a, ali je to bilo mnogo te.Ze, jer je reakcionarno vodstvo stranke nastojalo da sprijeli i omete takav rad, zadrZavajuti mase pod svojim utjecajem. Neprijatelf zna~ !to zn"aCi t'mati na s.vojoj stram Zene, pa osniva i podrZava razne fa!istiCke i profa1i~ st£lke organizaeije. To su u Hrvatskoj bile SovinistiCko-JrankovaCke orga~izacije »K(uarina Zrinjska«, »Hrvatska Zena«, velikosrpska organizacija »Kola srpskih sestara« i sl. I Zenske grane HSS-a tonu sve dublfe u fa!istiCke vade. Ove organizacije vade Otvore~u borbu protiv svega~ !to je napredno~ Sire fovinistiCku propagandu. Posebno se boji napredn£h snaga katolilka crkva, koja, pored raznih »kongregacija«, osni'va ))KatoliCku akcr.j"u«, koja se pod direktnim rukovodstvom Vatika11-fl bori protiv svega, Iio j~ napredno i slobodarsko. Vlada Cvetk_ow't-MaCek, koja .ie formirana poslije izbora 1938. g., u doba poletka ratnog sulwba u Evropi,- pokazala jti odmah svoje pravo. Nee: trebala je da pod demokratskom firmom pripremi ulaz Jugoslavije u osovinski tabor. Zato ona puni zatvore i tamnice naprednim radnicima, seljadma i intelektualdma. Ona je prva; koja omiva koncentracione _logore~ i u njih trpa !jude bez suda, da ih u momentu okupacije preda u ruke ustaSkim krvnicima. Posebnim zakonom zabranjuje itrajkove~ ali oni se uprkos tome i dalfe vode. Dolazi do novih _sukoba s policijom i do masovnih hapSenja. 19.40. g. zabranjeni su i rastjerani policijom URS-ovi sindikati. Ovaj period predstavlja doba sna.Znog politiCkog poleta, kame niJe smetao teror protunarodne vlade, i koji nisu mogla uguSit{ hapSenja pojedinaca, ma koliko .ana hila brojna. Mitinzi~. Strajkovi~ politiCki zborovi predoCuju svakodnevnu pojavu. Od- 1939. g. ·vodi se borba protiv skupote~. koja-je naglo rasla·na svim linijama uslije_d ratnih priprema, a naroCito poslije poCetka II. svjetskog rata. Ra,dnici u Strajkovima reJ.ovno traZe dodatak na skupotu. Cesti su protesini Strajkovi _u tvornicama~ organizirani specijalno zbog skupoCe. RadniCke mase _su se ustalasale. kao malo kada dot/e-. U guSenju Strajkova naroCz'to brutalno istupa MaCekova »zaStita«, specijalne oruiane jedinice, koje su vr.:.1'le goru ulogu nego policija, i 1941. g. pomagale u razoruia_vanju jugoslavenske vojske u korist ustaSa. KomunistiCka paruj'a Jugoslavije odrZava koncem I940. g. V. zemaljsku konferenciju u Zagrebu. Partija je na toj konjerencr.]t' joS bolje iskristalizirala- svoju jedinstvenu Nniju. Konkretno su razradeni zcldaci za rad u skorojbuduC.nosti. Vida TomS£C, Clan CKKPJ, odrZala je referat o radu medu 'ien.ama, dala ocjenu dotadaSnjeg rada i perspektivu za dalji rad. T a konferencifa hila je posljednja velika priprema KPJ za konaCni obraCun s neprijateljem. Do pos/iednjeg Cas a pred rat vade se politiCke akcije na svim poljima druStvenog Zivota. ,Pos/iednji 8. mart osvanuo je u Zagrebu i nekim drugim gradovima sa mnoStvom crvenih parola. Akcij e radnilke klase, naprednih snaga i rodol}ubivih gradana dostiZu svoj vrhunac nakon sramnog »Trojnog pakta«, koji sklapa vlada CvetkoviC-MaCek sa Hitlerom i Musolinijem. Parole: *bolje rat nego pakt~, »bolje grab nego rob« razlijeZu sc Sirom cr.'jele zemlje kao odjek pri}etnje svakome, tko se usudi da dirne u neza~ visnost naSe zemlje. Sva spremnost naroda da se bori za svo..fu slobodu nz'je mogla ni da dade do izraZaja radz' duboke, sramne i organizirane izdaje vladajutih burZoaskih stranaka. ProS/a je samo nekoliko dana i okupator je osvojio zemlju. Komunt'stiCka partija smjelo staje na lela naroda, poziva ga na ustanak i borbu protz'v stranih i domatih neprijate!Ja. Zene Jugoslavije doCekale su rat i novu situaciju politiCk£ spremne. U predratnom periodu najbolje ih je nauCila KomunistiCka partija, tko je nepnj'atelj i kako se treba protiv njega bon'ti. 2ene rade u novim uslovz'ma na novi naCin. Organizadja )>Narodne pomoCi« na pr. obuhvata stotine i hi/jade Zena, koje se bn'nu za zatvore· nike, sakrivaju ilegalce, sakupljaju hranu -i oruZje, Sire Stampu i t. d. Nije sluCaj~ da je neprijatelj napunio Zenske koncentradone logore hiljadama Zena, gd}e su mnoge osiavile svoje Zivote. Hi/jade Zena uzele su puSku i od prvog dana sudjelovale u najteZim vojniCkim akcijama. Zajedno s podt'zanjem ustanka stvara se organizacija AntifaJistiCke jronte Zena, koja odigrava go/emu ulogu u snabdtj'evanju vojske i organiziranju pozadine. Zene taj zadatak Casno izvr!avaju. Tu su se povezale Zene grada i sela, Zene svih dru1tvenih slojeva i nacionalnosti~ sjedinile se u borbi za oslobodenje zemlje, NaSa historija ponovo je dokazala istinitost Lenjinovih ri"jeCi: »Ne moZe biti socijalnog prevrata, ako veliki broj radnih Zena ne uzme u njemu uCeSCa.<< UkljuCujuCi se u narodni ustanak, Zene nisu Posebno postavljale pitanie svojz'h prava. Radilo se o opstanku naroda i opstanku njt'h samih. Ali je organizator ustanka, KomunistiCka partija to- pitanje imala u svome pro~ gramu. Taka se ravnopravnost Zena ostvaruje od p"rvih dana ustanka, !to narod pn'ma kao prirodnu pojavu, a Zene osjetaju kao ostvarenje svojih vjekovnih te.Znja. U prvim Narodrw~o$lql:JodilaCkfm odborima one sudjeluju, CJdluCujuti o najbitnijim pitanjz'ma nqrqdnog Zivot(i, XV �Posebna borba za ravnopravnost Zena- hila je suviina, jer je svaki vojnik Narodno-oslobodilalke vojske stajao ujedno na braniku ravnopravnosti Zena. Milioni Zena dapale su. u borbi vlastite Zivote, Zivote porodica, krov nad g!avom i posljednj'u koricu hljeba. Mnoge su pale u orUZanoj borbi, u logorima, tamnicama i zatvorima,- heiojski pocJnoset.i zvjerstva neprijatelja, svijesne, da- za njima ostaju milioni, koji Ce nastaviti njihova djelo. DoCekavSi Zeljeno oslobodenje zemlje, Zene .su prionule na nove zadatke u obnovi zemb"e. Hib'ade Zena svrstale su se u dobrovoljne radne brigade, da oCiste zethlju od ruievina, da izgrade ceste, _putove, mostove i zgrade, i pomognu ud~riti ~emelj daljoj izgradnji -socijalizma. One sudjeluju u svim organima narodne vlasti, zauzi'mafu odgovorne poloZaje u svi'm strukama i' zvan;ima, dajuCl sve · svoje snage za stvaranje sretni'jeg Zivota u SV(!jof zemlji. U tvornicama postaju udarnice, u selima _sudjeluju u rukovodenju zadrugama, nastojeCi da pove4afu proizvodnju na svim podruCjima. NaSa zemb"a izgradila je zakonodavstvo, kojim je Zenama zajamCena ravnopravnost na svim poljima druitvenog Zivota, kao i_ zaStita Zen.e ~ onim tdsovima, kada joj je potrebna pomoC druStva: zaltita majke i trudnice u. radnom _odnosu, zaitita djece, bolesnilko i starosno osigu.ranje i t. d. Svijesne golef!Jih tekovina,. koje im je pruZilo novo druStvo, Zene su 1948. g., kad s~ revi'zionisti iz Sovjetskog Saveza, koji su. uprljali tekovine Oktobarske revolucije, pokuSali da dovedu u pitanje i tekovinf} naSe revolucije, Ponovo pokazale, kako vole svoju zemlju i Cvrsto stoje uz KP. Citav svijet je mogao 4q, se divi Cvrstoj odluci jugoslavenskih naroda, a medu njima i jugoslavenskih Zena, da odluCno brane tekovine svoje borbe. U najnovijem periodu naieg drUStvenog razvitka Zene su uzele uCeSCa u samoupravljanju. Kao Clanovi radniCkih savjeta one sUdjeluju u upravljanju socijalistiCkom proizvodnjom, dok u komunama sudjeluju u rjeSavanju svih druitvenih pitanja . . 2e~e se bore i dalje za produbljivanje naie sodjalistilke revolucije, boreCi se protiv zaostalih shvatanja jednog -dijela druStva, koji se ni -dandanas ne maZe pomiriti s pojavom Zene u javn~m Zivotu. I danas se joS u zao~tali'm _ shvatanjima provlaCe predrasude prema Zenama, koje potpomaZe i raspaljuje ·crkva. ·Svijesne svega, Ito su dobile svojom. borbom i borbom cijeloga naroda, naie Zene Cvrsto stoje uz svoj'u zimlju -i.- njezino rukovodstvo, koje se bori ne samo za to, da pomogne ostvarenju svoje sretne sadaSnjice i buduC~ nosti; 'nego se i_ nil medunarodnom· polju beskompromisno bori za pravedan mir u svijetu, za samostalnost, nezavisnost i ravnoprav_nost malih naroda, protiv zavojevaCa i agresora svilz vrsta. Jela JanCiC-Starc U logor XVI �Dokument 1 voludje bit Ce oslohoden i proletarijat i Zena Ce postiCi svoju potpunu ravnopravno,st. V. KONFERENCIJA KPJ ODRzANA STUDENOG 1940. U ZAGREBU 0 RADU SA zENAMA lzvaci iz ·1~eferata Vide T.om'Sil:, Clan a ~CK KP p Drugovi i drugarice! tene ~s·u od 'kapitala, a •osim toga one Cak u najnapred·ruijim burZ·o.a.skim republikama Rad m1edu zenama p·ostaje 'Za nas s:ve vaZos·taju, prvo, ner3IV11opravne, j·er im zalroni niji s·ektor rada. Imperi:jalisti:Cki rat, mobiline daju. jedtnailmsti sa muSkarcima; dru,gQ, zacija, nestaM.ca Ziv·eZnih namirhica, be,s·p·oa to je glavno - one ostaju u »kuC.nom• ropslica i sku:poCa, su p'Oj.av·e, koje. dubolko zastvu«, »kuCni. !'1oho;vi«, p-rid:avljeni od najsitdiru u Zivort 0 1gromne VeCine Z·enar, od radnijeg, najruZnij.eg, najteZeg rada u kuhinji nica par· sve do g!ladans-kih Zena. Ove pojave i .uopC.e' u poj·edinaCnom kuCnom ga·zdinstvu, ~oje donosi s·a sobom rat, bacaju Zene iz koje strahorvito zagljwp~juje covjeka.<< leta~gije, iz p·aJsivnosti i nesvj,e,Snosti i stpoVladajuce klase i njihov1! id,eo]o,gije su sobne .~u, da ih. m.a.biliSu u borrbu uz ·revolusasvim p.rirodno uvi.jek pokUI:Savali sakriti cij,onarni proletarijat. Rad medu Zenskim · masama postaje dakle sa imperijalistiCkim klasne uzro!<:e podredenosti i ugnj,etavanja ratom sve valZndji. Ipa:k. rad medu Zenama Zene tirme, da su na sve· m•oguC.e naCine doostaJe jos uvijek jedna od uajbol<nijih toc&- kazivali nj.ezinu man~evrirjednost. Sa tom laZi o tjelesnoj i duSevrnroj maruj·evrij.ed.no1sti ka sve-ga naSeg rada. Mnogo je zanemarivap.ju to.g ·S'ektora na- Zene, u~pijevali su. Ona se zakorij,enila svuda: i imala utjecaja Cak na onre, kojima doseg rada li:rivo to, da nas partijsld kadar jo,s nasi najveC.u· Stetl.!, to je&t na pro.Jetarijat i do dan.as nije up·oznat ·sa principij€ilnim· st~ na same Zen e. Ovo .miSUenj,e· hila j e naro.Cito vom. naSe Partije o Zens1kom pitanju i Z,ertStetno, Jer su Cak one ·Zene·, koj e ,gu postale skom pokretu, da mu 1.1isu poznate teotr:etslkie svijesne svoje'g podredenog polozaja i htjele .osnove Zen£kog pitan:ja, kao ni naS· stav o raznim Zenskim grwdanskim i ma}ograd·an- postiCi ravnopravnost Zena, poku.Sa.Je dobiti priznanje svroJe jednakovrij·ednosti i ravnoskim pokretima. Zato je potmbno, d-a rua ovoj k•anrf·er'enciji ove .osnovne principij elne Slta- pravnosti u horbi protiv muSikaraca. Ova laZ ih j.e zavodila u usam<}jenu, reformi·stiC!ku V'O:Ve postavimo i 'Objas·nimo. I. Zensllm pitanje kao posebno drustveno horbu u 'okvi<ru kJaonog druStva. A oslobodenj e Zene, nj.ea;ina potpuna ravno!pravnost pit~nj.e nastalo je p:ojavom privatne sv;ojine·, je u 'klasnom druStvu nemoguCa. Tek sa to Je·st •ond.a, kia!da 18'e je prvobiotno praJkomuukinuCem klasa, sa ukinuCem sis.te·ma prinistiCko !lrmStvo podijelilo na klase. U samoj suStini p.rivatnog v'la.sni!Stva leZi nuZ.nost vaJtne svnjine bit ·6e dana i moguCnost za kooCuvanja vlasniStva vlastitom vodu, vlasti- naCno rje,Senlj.e Zenska:g pitanja. Onda C.e toj d:j·eci. Osiguranj e pnavng i istinoSkiD'g po- ·otpasti svi uz11oci, koji su p.r10uzroko,vali njetoms'tva p:ostiglo se na taj naC.in da je Zena nu neravnopravnost. Zena 6e postati ravnopripadala ·B3.1IDO jednom muSkarc~, da je takJo pravan C'lan druStva. II. Ako d'akle zene traie da se bore proradala samu nj·egovu djecu naslje·d!nike nj& govog im,anja. Briga za oCuvanje privatne tiv poloZaja, u ko.jem se nala'Ze·, moraju svo.sV·ojine- formirala j·e rodbinske tOd.nos·e i do._ ju horbu nuZno pov·ezati sa borhom proletarijata, jer se proletarijat jedini dosljedno vela· na kraju do taga da j,e bHa zeni od,uzeta bori za ukinuCe privatne svojine, za beslklas~a slohoda i ravnopravnnst, da j•e. hila p.o~ hsnuta u pod.~edeni poloZaj, u kojem se joS sno dru.Stvo, ~a socijalizam. Sve S.to mogu da daju Z.ell!ama druge kla.s'e·, to su -samo dana'S na1ruzi. Pod kapitalizmom se-· j.e Zens1kOt pitanje . sitne i kratlrotrajne r:e£orme, koje ne diraju osnove njiho:v:og ugmjetavanja, ~ensko pitaj.o.S o.s.abito zaQStrHo. Kapitalizam je· izvu. nje tvori prema tome dio borbe raJd'niCk-e kao masu Zena iz uskog porodiCnog kru:ga u druStve'nu prod.ukciju. BezgraniCno ·e!ks- k.lase i bit Ce· rije.Seno terk sa proleterskom rev·olucijollll. Osl·ob:od.euje pvo'1etarij1ata i pl·oa~tirana Zena nasi u kapitali.stiClkom druo·sl:obode·nJe Zene u najuZoj je medusobnoj Stvu sve terete kao radnica, dom.aCica i ma:jzavisnos~i. Lenjin je rekao: »Proletarijat ne ka, a u svim pravima ostala j e nemvno.pravna. ·o tome govori' d•rug Lenjim: »Zenska po- maZe pos:tiCi potpune slobo:de ako ne iiZVD-juj·e potpun1e -s1oib0de i za Z~u.« Uk.inruCem lovina Covje,Canstva pod kapitalizmom dvaput je ugnjetena. Radnice i seljanke ugnjeprivatne svojine i pobjedom proleters'ke re- 2 \ ) Lako postavljamo zensko pitanje kao dio pitanja proleterske revolucije, time ga ne u'kidoamo kan posebno pitanje. I naci:ona'lno, seljaCk·o, omladinsko i ·ostala pitanja bit Ce djeSena proleterskom revolucijom. Ipak i·h danas postavljamo kao p01s•e.bna pitanja: prv01, jer u danaSnjem dru.Stvu ova pitanja zaista po&toje i traZe· $Vo}e rje&enje; drugo, jer pravilllim postavljan;jem ovih pitanja i odgovarajuCim radom mi budimo i okupljamo oko revolucionarnog proletarijata i njegove .avangarde nove, dosa:da spavajuC-e rev;oJudornarne sUe. 'Tal}o za nas znaCi Zensko pitanje onu po1ugu, sa kojom! moZemo ma.su Zena svih slojeva, na os.novu ·njihovih po·sebnih Z·enskih zahtjeva okupiti oko revoludonarnog proJ.e.taTij~tta i us·pje·Sno isikoristi.ti njihove snage za pomoC pvoleterskoj revo-. lu.ciji. Ali odmah moramo podvuCi da zahtjeve, koje imaju u danaSnje1n druStvu Zene kao podred·eni S'pol, ne posta:vljamo kao neke posebne »Zens·ke« zahtj.eve, za koj e neka S'e bore Zene &arne, veC kao zahtj eve, kao pro·gram borbe cje'loku.pnog radnog naroda. III. Da vidimo, koji su to zenski zahtjevi, lwje mora proletarijat uvrstiti u svo.j program. 1. Prij·e sve·ga su to zahtjevi koji se tiCu materimstva i to: potpuna zwStita maJke, na- Narodni heroj Anka Butorac ro.Oito rad,niCke i seljaCke majke, prije i pos-lije poroda:ja; domovi za m·ajke i trudne Zene, rodi.liSta, bo'lnice, prima·ljska i lj.eka.rska pomoC, djeCje jasle djeCji domovi za, konska zaStita dj.ece, ukidanj e ,svih ra~Hka medu bra·Cnom i vanbraCnom djecom, dozvo:la abortusa, ·do:k nisu dani svi uslovi da n;•oZe majka bez brige roditi dj.ecu. 2. Dalje su zahtjevi, koji• se tiCu dvojnog m·orala u naSem javnom i privatnom Zivotu: Potpuna ravnopravnost Zene pred zakonom i efikasn.a bor:ba pvotiv prosti.tucije time da se 'omoguCi mladim djervarjkama odgovarajuCe i pristoj'no pla~eno upo.s•lenje i da se ka:Znjava zavodnike i provodadZije. Kraj dvojnog morala u naSem· pravu i cj.elo.. kupnom javnom Zivotu, ko:je kal;njava i izbacuje Zenu za isto dj.elo•, za koje muSkar.ac ne podnnsi nikakvih posljedica, iii Cak dobija na ugledu (prostitucija, vanbraCna djeca, zabrana traZ.enja oca i tome sliCno). Uvodenjoe civilnog braka i moguCnost raJZ.voda braka. 3. Zahtj evi ekonomske naravi: Vida Tomlii (slikana u ljetu 1940. kao ilegalka) J ednaka placa za j.ednaki rad; kra;j razli-· kama k·od plaCe· i zap·oslavanja m·edu u'datim i neudatim Zenama; ukinuCe noCnog rada za Zene, odredivanj.e .radnog vrem·ena· .za kuCne pomocnice; efikasna zastita fabrickih i dru- �gih radnlca pred Stetnim poslje·dicama rada; zaStita mladih. rad•nica pred ,g,i:kanam·a i S'eksualnim WkodStavanjem od strane -Sefova; plaCeni dopust za radne Zene prij-e i poslij~e porodaja sa zaikonskim osiguranjem, da Ce se pos!ije tog d<>pnsta primiti natrag na po" sao, i p1aCeno- vrije·me za 'dojenje djece; djeCje jas'lice kO-d fabrika i ureda, pdstup u -sva zvanj.a, koja odgov·araju Zenam13., u tS¥e skole i strucno vaspitanj.e. 4. Naj~ad jos politicki zahtjevi: Priznanj.e svih politiCkih_ prava Zenama sa potputnim aktivnim i pasivnim pravo.m glasa. Tim sp·ecifiCniin Zenski-ffi· zahtjevima u svaJwj kon·kretnoj situaciji prikljuCuju s-e novi zahtjevi, k!oji nisu samo ZenSiki, alL koji na na11oCiti naC1n pogadaju baS Zene. Damas na prim:j.er u vrijeme drugog imp.erijaHstistiCfk.og rata i :rrastuCe skupo6e mi povezu:j.e. mo op6e Ze~nske ·zahtjeve s·a E;adaSnj,om ffitUia>cijom i daje·mo im novi -s-adrZaj. Pravilna brorba za Zenske zahtjeve je· m'Q.. guCa: samo nJa baa;i pravilnog razumij1evanja i po&tavljand.a ZensiWo•g pitanja:, kako. s-mo ga prika.,ali gore. Te zahtjeve, 'koje klastno dru" Stvo uopCe ne moZe potpuno rijeSiti, moramn u pnaiksi povezati sa borbom pro1etarijata; proletarij>at mora voditi masu Zem-a u borbu za njihove z.ahtj,eLVe, time da im besp:r:ekidno pokazuje na: klasni znaCaj Zensike ravnoprav~ nosti i pod:r:ede·nosti ... Dalj·e joe u IV. odjdku referata data analiza p-oloZaja mdnih Zena u Jugoslaviji i posehno su istaknute teSko-Ce, sa kojima se bore seljanke, rradnke i intelektualke. U vezi sa rastuCom ekonom-sko-m i politiCkom hizom njihov 'Se polo-!aj po,gorSavao, ali .se i·stovremeno budio i o.tpor ,radnog naroda i tu su se sve aktivnije isti.cale Zene. u strajkovima lmji su se v·odi'li u posljednjoj go&ini bilo je preko 50% ui\esnika ZenaJ. Primjeri borbe za ekonomske zahtj.ev<e u Srbiji: kud Vl&de Ilica Beograd., teksti1aca u Zemunu, na!1nCito pak ak.cija rad·nica i radniCkih Zena povod-om ,Straj!ka aet:onautskih tv;o1:rruica u BeO:gradll:_- i ZemiUITIU, njiho,va demonstradj-a pre.d min-istar-stvom., Stra:j'k teklsti1lnih -ra!dnica u Leskovcu, u V•a'ljevu u tVIornici bomba, Sltrajk mcm'Opol'Skih radni·ca u Velesu u Makedoniji, cipkarsidh r1>dnica u Sarajevu i u fabrici> papira u Cacku. D"lje niz Stra:jlkova u Hrvatskoj, u 'kodim je- aktivno saradival~ jako mnogo radnica (na pr. Her· m-an Polak i sinovi, predu21e.C-e T:r:ebiC, Ga01n, Kontaikt, Holzner, Hahn i Nettel u Z1>grehu, jinama postojale su veC oda::~o<Zenske ko~i­ sij-e (tako na pr. u SJ.ovem]r kod PoikmJin- . skog komiteta vee od 1934. g.) akcija ra&nickih ;;·ena kod strajka u Ga"dunu kod Sinja, .splitski Strajk, uC.estv-o-va:nje Zena u -svim aikcijama protiv skupoCe, koje su vode-ne ·naro.Cit6. u Crnoj -Gori i 'Sloveniji, gdje j-e bi•lo preko j.edna tre·Cina uCesnika Zena. AJi ne s•amo to. Z-ene· d·anas u- o.gromnom broju u.Cestvuj'U i u poliUCkim akcijama. Na pr. a:kcij·e· za izhornO. pravo Z.ena (Srbija i Slovenija) ; demonl!tracije 14. d•ecembra u Beog-radu; u -ovogo.diSnjoj p.rvoSieptem'barskoj l!kcijl u Beogradu, Zagrebu, Da~maciji i ostaloj Hrvatskod, u Kosutnjaku 8. .s·eptembra, gdje je bilo 50% Zena, i gdje .s'U ·S·e Zene i u borbi i u &paSavanj.u ranjenika odliCno pokazale. Od jes·eni 1939. g. sa ostrijo,;, diferencijacijom m•e1du Zenama IDLQrao se promijeniti i ll.JaS rad u u:dru.Zenjima. DoSia j.e do preloma rsvuda, gdje j,e naB rad bio. pravilarn (na pr. omladinslka sekcija zenskog pokreta u Bea,gradu, a i u drugim mjestima, .gdje j.e prel·om. oCit. U Zenskim uciruZenjim:a, gdj,e smo m-i imali ocLluCujuCeg utje·caja osje·Ca s·e baS srada priliv novih Zena, koj'e tra.Ze ad na& od-govora -na sva otvoren'a pitanja darna;Snjice (na p·ro Dru.Stvo !Za pJ:'Iosvjetu Zen.e u Hrvatslmj, koje se S'v;e viS·e razvija). Ta1m vidimo, da j e p-okret radnih Zena I U tome radu bilo je i grijeSaka o kojima opSirnij-e govori ref.e,ra:t. Pored zanem-arivanja i podcjenjivanja partijskih organizacija u od'Ilf2SU na aktivizaci ju Zena, bilo j e i drugih. Osim nera:zumije-vanja i zane-marivanja Zensko.g sektora naSeg rada, j.edan od va.Znih uzroki za jroS uvijek slab rad me-du Zenama j-este ideola:Sko skretanje u Zensko-m pitanju. NavoCito mnramo po.dvuCi utjecaj feminizma u naSem• radu- me·du .Zenama, a· m-orallm upozoriti i na razne »lijeve« grij;e.Ske- u tom radu. Prvo, moramo se ·otresti grad"anskog utjecaja na naSe dj·elovanje me·du Zenama. Feminizam postavlja zajed·niCke zahtjev-e Zena sviju sloj.eva odijelje·no od zahtj-eva radnog naro-da. NaglaSivan}em zaj.ednN)kih Zenskih- zahtjeva u supro·tnosti i u borbi protiv muSkaraca feminiz.am sakri:va klas·nu osnovu Zens.'kug pi,ta-ndru, te time od·vraCa masu Z-ena o-d horPe protiv kapitalizma~ kao i p~otiv klas'nog _druS.tva u:opCe. A Sto jas·nije i ·odluCnije P'Ostavlja naSa Partija Zenslko pitanje to viSe gubi f:emini·zram svo,je oprav.da:nje. o. Feminizam u na.Sim redovima treba da oznaCimo kao desniCarsku oportunistiCku od nekoliko godina una~zad u stainom porastu. Naro·Cito pak je po-rasl1a .ba.rbena -svitjest j aktivnost zena U pos]jednj,oj 'gOd·ini Od IJO• cetka imper!jalisticloog rata. Hiljade i hiljade Z·ena rad~nica, domaCica·, namjeStei1ica i drugih Zena u-Cestvuju u najraJZli.citijim borbama, koj.e vodi· radniC.ka klas-a i radni na·vod Ju,wos!.avije. U ovim borbama raste kad•ar z.e,na, na koji_ Ce IS€ mo-Ci Partija ro'Slornriti u s'V'om. radu medu Zenacrna i u aktivizi.ranju radnih Z·e.rnao Moramo tu Cvrsto podvuCi, da ,siVi o•vi p.o.. kr:eti n1su samo pos,]Je:dica pog-orSanja p·o1-oZruj a radnih Zenra i pos!j,edirca ·op6eg p.roces·a aktiviziranja radnih masao Na OIVIaj poOrra:srt pok~eta radnih Zena od1luCujuCe je utje~­ cala Piartija pojaCanje·m svoga rad.a mredu rad.nim zenama. KPJ uvijek je pravilno ocJenjivala vaZno-st rada m•edu Ze1 nam.a. Partij a j e smatrala taj rad uvij ek kao sekt<>r rada, za koji treba u svak<>m 'l<omitetu i u svakoj Celiji da bude netko. odgovoran za tali rad.. U svim partijsldm vaznijim dokunren" tim.a, rezoluci'jram·a, dir:eikti-vnim, hroiSurama i partijskLm •organima bilo je go;v;o·ra o tom s·eiktoru ra;da. N a skoro svim konfevencij ama bio je rad medu zenama postavljen loao pae sebna tocka dnevnog !'eda. U neldm pokra- M(tca GrZetiC Narod:ni heroj Anka Berus pOmoC gra•danskom Zenskom pokretu "k!o-d ~i­ renja iluzija da s'e nekim reformama toboze mo.Ze rij-eSiti Zensko pitanj-e u -okviru ~las·nog druStva. Taj naCi'n rada odvaja Zene •od revolucionarnog proletarijata i njeg:o-ve Partije i prema tome j.e to poku-Saj 'likvid~ranja vodeCe uloge naSe Partije u borbi za Jednalmpravnost Zene. Radi pogreSne reakcij-e na feminizam, te radi nepo'znavanja pravilnog stanovi.Sta- naSe Partij-e, poSa'O· j.e- dio na&e·g Cl-anstva u drugu krajnost. 2enskl0 se pitanje .zanemarivalo. U biti ·ovdje im:rumo p•os.Ja sa dvije vrrste »iz~ iovora« za pogre·San, odnosno za nikakav rad: ponegdje se Zensko pitanje suzilo sam~ na pitanje radnica i njihovog ogromno-g 1 svestranog· iskoriStavanja u kapitalizmru. PoSitavljao s-e- zahtj.ev »·za j-e-dlnaki r&d jedlnaku platu« lkao- jedini pO·s'ebni ·Zenski zahtjev, za koji pa!k neka s1e ho·re radnirce .samo u okviru sindikata. Kod wrugih javljalo se ca!k potpuno negiranje po.stoj;anja bil<> kakvog Ze:nskog pitanja pored pro.JeterSikog, motivacij·om, da proletarijat pdznaje Zeni jednakopravno·st, te da .•s'e treba boriti s·am·o IZa konacm cilj, a t-o~om, borbe ne treba cij-epati_ snage- joS i za rad m'edu Zenama o.. y. Prema tome, postavlja se pood nama pitanje kaikav mora biti nraS rad medu Z-enama, da ih na osnovi njihovih rzahtj.eva akti.,. I. 5 �VlZiramo u revolucionarnOj borbi pod vod" stv.om naSe KP. a) sadrZaj naSeg rada mora biti Siroko propagandistiCko .prosvj'ecivanje Zerna, da postanu svijes'ne svog poloZaja u kapitalizmu kao i svog mdesta u borbi radnog naroda. Svim Zenama mora postati jasno. u kakv"Oj je vezi· nji-h,ova . jednakopravnost sa sist·emom klasno.g druStva. Drugo, moramo "Oiko njihovih ,zahtjeva pove·s'ti agitaciju za ra:zli" · Cite akcije· u kojima treba p·ovezati Zenske zahtjeve sa· horbom radn'og navada p-Totiv kap_italizma. :Da hi tn posti,gli mora biti naB md sirok i elastican. Zahtjev;i oko lmjih ho" Cemo sakupiti i· .budriti Zene mor:aju bitil usk-o pavezani •S'a in'Omentalnom ko:nkTetn.om .s-ituacijom-. Zato· nirkada The pnstaNljamo- samo neke naro.Cite zahtjev-e Zena u kapitali~u. ne-1ro ih p.ovezujemo ,sa danaSnji-m. zahtjeVi_ma u doba drugog imp-eTija1istiCk-o:g rata, riDstuCe srkupoC:e· i novog nap,adaja na pTava radno-g narod-a i I]:31roCito na Zenska prava, na p·r. kao Sto smo zahtjeve za Zensko iz;bor-· no pravo povezali proSie· jeseni sa borbom Zena protiv -imp~rijalistiCkog r31ta, i u isto doba s tim zahtjevom raskrinkavali vladu spora:Z'Um-a, koja je obeCala d.em·okracij-u. Ka:ko cemo dakle pov;ezati u dana8njoj si·tuaciji zahtj·eve .Zene sa opCom bo.rbom radnog naroda? ... U refc-ratu su dalje iznesene mo.guCnosti ,politiCke akcije medU Zenama u borbi protiv imperijalistiCkog r'-l,.ta, protiv ,sk-upoCe, p:rDtiv os-ovinske vanjske ~politikc re:l.ima u staroj ] ugoslaviji, kao i protiv sve veCeg pritiska na. gradanska prava unutar zemlJe, protiv nacionalno,g rugnjetavanja, protiv faSiza·cije zemlje. Ovdje s-mo nabrojili najva·Znije mome-nte rada rnedu Zenama u danaSnjoj situaciji. U akcijama za te zahtjeve p-oveCavaju se i poveC.avat, 6_e se· s-vaki dan novi kadrovi borbenih Zena. Ovim kadrovima m·oramo p-os~etiti veliku paZnju, i 19tvoriti iz n:ji.h svijesne bnrce, za njihov-a prava. U ovimr akci'jama po-javi!e S'U .s-e- i javljat Ce s·e mnogo aktivnih Zena. koJe Ce biti 'U najkraCe vrijem•e spo-sobne stupiti u redove na82. KP, a to-me moramo obratiti najv;eCu pa.Znju. b) Prelazimo saua na pitanj e kakav oblik m"O.Ze da zauzme ·na·S Tad medu Z-enama. Ob1ici to.ga rada zayise ·od trenutno-g p·olo... Zaj3J i od naSih sn31ga. NaS princip m·ora biti: svuda -gdje ,g·e saiJmpljaju Ze-ne-, moramo raditi mi, svak<>m zgodom g.djegod je to mogu6e, mro-ramO mobilizirati i aktivizir.ati SV·e Zene u borbu. aa)· L-egalne Z_ensk-e- o-rganizac i j ·e. Zbog naroCitO'g rada medu Z.enama, zb<>g ve.like zaostal-osti zena, zbog. lak·seg naSe~g sakupljanja-- i prosvJecivanja Zena i mi potpomaZemo osniVati i graditi posebne legalne Zenske o-rganiz~cije. Takve organizacij-e nude nama velike moguCno-sti rada. U njima moZemo sakupljati najzaostalije Zene, te ih prek·o nji-hovili uskih, liCnih interesa pomalo odgojiti u svijesne Zene, sa Sirokim po-gledima. Pozitivne i pravilne su odijeljell,e Zensk~ organizadje samo tada, kada se -svojim radom ukljucuju u opcenitu borbu proletarijata pod vod•st'."o"m KP. U svim -o-rg-ani·zacijama, kulturnim, prosvj-e-tnim, stal·eSkim i razli-Citim Zenskim -s·ekcijama g.dje·god s:e _nala'ze Zene, takode-r po~­ stoji moguCnost pr:opagandi•siiClmg i agita--: cionog rada medu njima. Naro:Cite Zenske s·ekcije "Osnivamo zat-o, jer se pokazalo, da se Zenu teSko pridrobije odmah u m.jeSovitu -o:rganizaciju, gdje se Ze--. ne ne mngu S:ruaCi, te .d·a ih mno-go lakiSe saktipljamo i pri:do·bivamo najp·rij·e· na Zenske sas'tank:e. Kold Zenskih s·ekcija m·ora:mo paziti na to, da S'ekcij,e ostaju u .svom' djelokrugu, to j.est: propagande medu zeu"'ma, te sakupljanje· i prosvj-eCivarnje tih Z-ena u osnovnim pitanjima, koja se ti-Cu njihovo.g p•oloia-ja. Politi'Cka predavanja n.eka se obavljaju za sve Clanstvo 12ajed-no, isto tak-o ne smiju zenske ·Sekcije voditi nikakvih samostalnih akcija. ·Citava organizacija mora se aktivizi:ra-ti' tak.o.d-e·r u borbi za Zen·sike zahtjeve, i Ze.ns'k·e s-ek-cije ima.ju kod toga svakako vaZn.u ul-ogu agitacije lkao i povezivanje .sa osta:lim zenama. (Primj,er ovakvih jako zahvalnih s·ekcija jesu Zenske s:ekcije kod s.lovenslkih radniCkih kulturnih udruZenja »Vzajem... nost.) Zenske s-e·kcije u sindikartima imaju- takoder is'klju·Civo ova:kve zada:Ce i ilipoSto nije njihova svrha, da hi mroZda odjeljivale raidnice iz 10p6enito-g sindika.lnog pokreta, vodil·e uske p·o,sebne Zenske sindika.ln-e- akcij,e, te zatvarale put radnicama, da. -se ra.zviju u svijesne horce u redovima revolucio·narnog proletarUata., kao sto ie to- bi" slu·eai I<od nekojih Ze-nskih s·ekcija u sindikatima do sada (na pr. Zagreb). Mogucnost ovakvog rada rne-du radnicama nalazi s·e gotovo svuda. Iako maZda nije moguCe os-nivati pos·ebne ·sekcije•, treba da ra•d idre tim smjerom~ Na selu ima takode:f puna- OTganizacija, u ·kojima se sa.k!uplja m.nogo Z.e-na. Do . sada mi smo ostavJjali s·elja-Cku Zenu njoj sam.oj, kao i utje-ca,jima razHCitih gradan-skih organizacida. RazliCite zadrug-e u SrbUi, Zinske · grane HSS, Selj aCka zena i Drustva kmeckih farrtov in deklet (seljackih mmnaka i dj.evojalka) u iSloveniji. Sve su to "Drganizacije, gdje je rad moguc i uspjesan. Istina je .dodu·se, da je rad na selu mukotrpniji i' da uvlaCenje Zena u ;zajed:ni-Cku borbu sa mn~ Skarcima. . T-o ..s·u uglavnom ·oblici naSeg propagandistiCkog rada medu Zenama. Ali ne smijem~ mi.s·liti da je- moguC i potreban samo_ ov~J i-a:d. IskU.-s~tv-a:, naro-Cito iskustva poS~J'ednJe g-o dine pokazuju, d:a -se i Zene najbo'IJ e o~u­ Kod cjelokupno.g rada preko le·goalnih or- pljaju u akcijama. A najbo~j': se_ i vaspitaganizacija moramo gledati da p·rivuCemo_ i vaju u toku akcija na: vlastiti'm Iskustvima. nave mase Zena, ·one koje su dosada. b1Ie Takve· Ze-ne, k01j-e su s·e dobra pnkaJZale . ~ potpuno pas-ivrne. U tu .svrhu s•e ~olkaiZ~'Je 12·a akcijam-a, treba onda uvlaCiti u .si~~ematsllnJI • pntrebno, da Sie ti-m .Zenama p-ruza ne·s:o od vaspitni ·rad, a najbolje i u ParliJU. . Vidje1i smo veC, da Zene u posljedinJe vrJJprakUCne koris.ti, a is·tovr-e·m;eno:. d~ 1~ se va:spitava. Zato u ovir.p. orgamz.aciJama c·esto jeroe uCestvuju u svim p-okretima i borbam_a radni-h masa. Organlpriredujemo i te:C-ajezovanj-e akcija. i uvla-ve :Za Sivanje,.krojenj·e, Cenj e Zena u takve zdravstv-ene, vaspitne i akcije bit ce nasa glav-. s.liC.ne teCajeve. Ali na zadaCa. Moram podmoram joB jedainput vuCi, -da mi nismo ni podvuci, da takvi kurprotiv po·s-ebnih Zensevi, kao i Ze·n&ke sek" skih akcija, jer su. tacij-e ne smij u hikada kve akcije Cesto po-: po.stati samim sebi cilj, trebne i mro-guCe. PriveC uvijek slu0iti za mj er takvih Zenskih sto lakse olmpljanje i akcija bile su akcije za pro-svjeCivanje Zena. porno-C. u vrijeme mobilizacije. Mi moZemo- u bb) Drugi vrlo ·vaakcij am a proti.v sku'PoZan .ob1i'k rada medu Ce organizirati i od.boZenama je list. Do-bar . re domaCica p-o ulicaze,ns1d list vrSi Siroku ma, rajonskim radniC" prropagandu medu Z,ekim kolonijama, aim je nama, a isto'Vr-emeno to u konkretnom sluvrSi i u-logu organizaCaju ·zgodno. Ali tr:eba to-ra Zena u njihovim p~ziti, da se takve borbama. Kolpo-rtaZni aikcije nikad ne smiju odbori, odbori u•opisizro-diti u us-amUenu nika, o-d'bori Citate1jica borbu Zena bez pave'"" mngu se os•novati oko zano-sti s·a o-stalom Hsta i tako saCinjavati bo.rbom radnih rna-sa. srediSta za rad medu Na kraju smatram Kata Pejnovif: Zenama, naroCi:to tamo, za p·otrebno podvuCi gdje nemam,o drugih potrebu, da se radom medu Zenama ID1oraju moguCnosti. Kod lista je vaZno, da in:-a baviti sve naS.e partijske jedinice, bez ikapravilnu liniju·, ali da je· ko-d toga Sto popu~ kvo·g izuzetka. Ne· smije se viSe dogadati da Iarniji j pristupaCniji Z.enama, odgnvarah s-e ovaj -sektor narSe-g partijskorg rada prelJU" mora njih·ovim z.ahtjevima, a i-storvremeno sti n€1koHkim drugaricama, be-z pomoCi i hez mora im kazati put naprij.ed. Kao primjer konhole. Sva(ka naSw j-edinica, pa i gdje ne'jed'nog uistinu dob"og lista neka nam bu•de m.a nijedne drugarice, mora imati je-dnug »Zena ct·a·nas«. Clana, 'koji je od,govoran ~z.a rad m1edu Zen~ cc) Pored isko-dStava-nj a ovih legalnih rna. To- va-Zi veC za CeHje, a naroCito za nase moguCnosti, prilike nas sve viS·a prisHjava}u komitete·. To vaZi i za One Celije koje na pr. da uzimam.o polulegalne oblike rada medu rade u tv·ornicama gdj·e nema nijedne Zene. Zenama. Vas'Pitanje ·Sirih redova Zena vrSit Zar nisu akcij-e radniCkih Zema t. j. Ze-n a !adCemo, gdje n-rona legalnih mnguCn~~ti, p-re~~ nika, lmji su bili o p·okretu, same upozor~le polulegalnih sa&tanaka. Tu ne sm•_J emo b1t1 na to da mora takva Celija u pre·c,luzeCu raM uskogrudni, j er iskustva pokazuJu, da se diti i' medu Zenama u svojoj oko1ini. Pogremogu .1Hri redovi Z-ena sa!kupljati na tak.v-e San je i stav da trebaju samo Z-e:ne ra:diti po sastanik-e, na taikv-e grupe za vas'Pitavanje·. ZenskOj liniji.. To je crp{)rtunistiCko izv'la-Ce-. A. i ·ovi posebni Zens•ki sasta·nci, pos-ebne Zennje i samo mas-ka za prikrivanje n-erada. sk!e vwspitne .grupe mogu biti samo put za trazi vise strpljivosti i ustrajnosti, nego ika: kav drugi rad, ali baS· zato muramo po~aga:tl na nj narO'Citu paZnju, ·o~?bito .za-to...~·e·r Je rad na selu j-edDJa od nas1h v~aJ bol~IJI_,h . ~?­ Ca:ka, a ujedno jedna ·o.d nas1h naJvazni.Jlh zadaCa. 7 6 �I I I I I r U vecim mj,estima, gdje ce hiti i rad me· du Zenama obi,man, bit Ce .dobra da se osnivaju Zenske komisiJe, koje Ce biti od -pomo... Ci kmnitetu u radu sa Zenama. Ali nema &misla osnivati takve komis-ije radi Ciste formalnusti gdje nema usl-ova, da Ce takva komisija stvarn-o _.pomoCi komitetu, ·k3.!o Sto je t" hio olucaj 11od nekoli11o o!kruznih ko· miteta. J:\faTocito ce hiti potrehno da si Po• krajinski- - i nacionalni partijski koiniteti stvore uz se,be takve- komdsij•e ·za rad medu . Zena~a. A biti Ce potrebno stvoriti i takvu komisiju kod .'GK KPJ, koja d·osada nije postojala. · 1 , Bas .u radu na ovom referatu po!kazalo s'e, 11ako hi hilo potrehno i korisn<J·, kad hi se centralizirala islkustva s·a to.g s'ektora r&da iz raznih pokrajina. To hi korisillo i zajedniCkoj kritici i zajedniOkoj p·OOnoCi kod rada i konkretizaCije linije naSe KP za rad medu Zenaoma. Tim prijed;logom zak!jucila hi svo'j referat. Ostale ne:dostatlke i nejasnoCe iz rada medu Zenama neka raSCisti diskusij a. Hrvaiski narode! 1 Rukopis referata nalazi se u arhivu CK SK'H. Dokument 2 PROGLAS CENTRALNOG KOMITETA KPJ NARODIMA JUGOSLAVIJE OD 15. TRA VNJA 1941." Narodi Jugoslavije! StraSna katrustrofa, koju smo mi komunisti V·eC <Odavna signalizirali, za.desila je narode Jurgosla:vije. Osvaj'aCke armij-e os~ovin­ skih sila pfovalile ·su u naSu zemlju iznenada i s-vuda· kud pro-la3e siju smrt i pustoSe. nje. Beograd je .sravnjen sa zemljom. NeVina dj-eca, Zene i starci, koji su S·e u paniCnom bijegu htjeli spasiti iz goruCih ru8evina bili ~su pndvrgnuti strojopuSCanoj vatri i.z aviona barbarskih napadaCa. Na frontu se bije teSka i krvava i nejednaka borba sa nadm·oCnim napadaCima. Veliki,m osovinskim napadaCima pridruZili su se i mali 'OsvajaCi Bugarska i Madarska. D'vije zemlje· sa kojima s.u prijaSnji neo.dgovorni upravlja·Ci JugoslavUe stvarali paktove o vJeCnom prijateljstvu. Po,dlo, kao strvinari, pridruZili su se bugarski i madarski imperijalisti veliikim imperijalistiCklm osvajaCima, da i oni istrgnu koji k~omadiC mesa iz krvavog tijela Jugoslavije: Ali narodi Jugoslavije, ukljuCivSi i v~eCinu Hrvat111, herodski se bore za svoju nezavisno-st prativ mnogobrojnijeg neprijatelja. U tes11oj i sudbonosnaj bo·rbi s~a tudinskom naj.e,z.d-om na,Sla se u Hrvatskoj saka agenata i petokolonasa, k·oja je uz pomoC najurenih hrvatskih vlastodrZaca sistematski p-rlp!iemala i konaCno u najteZ,em Casu :llzvrSila izdaju kakovoj nema premca u nizu izdaja hrvatske gosp-od·e i vlastele u historiji! Hrvatslki naro.de! Ta gc;spoda tehi pricaju, da su ti izvojlitila s!Ghodu i nezavisnost poroocu Hitlera i Musso.Uni,ja. Vj<Jrujes li ti to? Pamtis li s podupira<J tvoju opravdanu horhu za slohodu i ravnopravnost, ali su provalili osavinski osvajaCi da raskomadaju Citavu zemlju i p:arabe nara.d-e u Jugoslaviji zajedno- sa tohom. Znaj, hrvatski narode, da ce histo· rija sa prezrenjem osuditi one, koji sv~oju tOboZnju nezavisnost grade sa judinim talirima i na ropstvu svoj~e krvne braCe sTpsk,ag, slovensko·g i ostalih naroda. da Je ikada u tisucgodisnJoj mukotrpnoj histariji, u tvojim teSkim Caso'Vima, bio tehi prij atelj i zastitnik - njemacki, rnadarski talijanski iii koji drugi o.svajac? Ne! Ni.ka: ?a. Naprotiv, uvijek su te_ oni porobljavali 1 -onda iskoriStavali. Uvijek su te na,stojali medusobno zavaditi da hi onda IakSe tlaCili. Uvijek su ti orsvajaCi teZili da zagospodare tvojim plodnim ravnicama i Sumama teZili da ti -odwzmu divnu Da.lrnaciju - div'no Ja?ranska mo:r:e·. Uvijek su hrvatska gospoda 1 vlastela hili ti Imji su te prodali tvojirn porabljivaCima da bi -onda sama rniQ:gla IakSe piti tvoju krv. Evo, takovu ne1zavisnost pri~ premila su tehi hrvatska gospoda. Hrvatski narode! Ti si ovih dana bio oCevidac neCuv·ene ? sra~-ate. tv·aju zemlju su provalili pr~.ti~ ~voJe.. valJe osvajaCi i tvoji vjekovni nepri- JatelJI da te porobe i raskomadaju tvoju krvlju natopljenu domovinu, a hrva:tska gospoda te tjeraju, da mpski puze.s pred neprijateljem, da ga pozdravljas, da ga slavis u vrijeme kada njegava vojniCka Ci·zma gazi tvoju zemlju, tvoj nacianalni ponos. Dogadaji. u Zagrehu prilikom dG!aska osvajaca bit Ce najtamnija !jaga U tvojoj pGvije.sti hrvatski narode. ' Hrvatska gospoda te sile, da pruias ruku tvojem vjekovnom neprijatelju i poro·blja'cu, a siju najodvra:tniju mrZnju i hajku protiv srpskog naroda, koji se herojski bori i gine radije neg·o da bude rohom tudina. Zar je srpski narod kriv sto su te tlaCila srpska g.ospoda? Zar nije srpski narod odusev!jeno kalja radati no.vi svilet, zb-risat Ce se- za"" uvij,e:k korijeni imperijalistiCkih ratova i nacionalnog porobljavanja. Stv-arit Ce se na istinslko.j nezavisnosti svih naroda Jug-osla.vije slo:bodna, bratska zajednica. Radnici i radnice Jug-oslavije! Nad radniCkom klasom Jugoslavije nadviSe se crni ob1acL Najgo-ri neprijatelji rad. niCk,e klase provalili ·SU u naSu zemlju i za..: vode naj-crniju reakciju. Ti isti, koji drZe u svirepom kapita-listiCkom ropstvu njema.Cku i talij an sku radniCku klasu, kaji poro-biSe mnoge narode i proliSe more krvi kako svo... ga taka i drugih radnih naroda. Pred licem ovih teSkih Casova radniCka klasa Jug.oslavije treba da .se nade jedinstvefia i ~bijenih redova. Ne treba se plaSiti nikakvog terora i progona. Mi smo na to navikii, ~ pragonili su nas ,svi rezimi u toku ovih 2·0 godina, - ali radniCka klasa na Celu sa s·vojoin avangardom - K~omunistiCkom par:tijom lJO.. stala je j.oS jaCa. NaSa je duino·st da u ovim sudbonosnim danima saCuvamo · svoju hladnokrvno-st, da joS odluCnije uCvrscuJemo sv.oje redove, da radimo up·o-rno na osvajanju i okupljanju radniCkf.h masa - vodeCi ih u bo-rbu za njiho:ve svakodnervne intere~e. u borbu za bolju i sretniju budu.Cnost. Tuainske ·sluge, hrvatska g.ospoda, siju tv•ojoj krvnoj braCi Srbima, ·Slovencim.a, ·u vrijem1e 'karla ani svolom krvlju pi·Su slavnu, iaka tragiCnu stranicu svoje historij.e. Znaj, hrvatski narode, da je b-orba tv:oje braCe i tv.oja borba:. Znaj, hrvatski naro•de, d a s· u simp at i j e d vij e s t•o m iIi j u n,s k o g n aroda Sorvjetskog saveza na strani nairo-da Juga-slavije, koji s·e herojski bO'ri za svDju nezavisnost. Znaj, hrvatski na:md·e, da Ce historija sa Prezrenj.em govoriti o anima, :}caji zaOi~e IzdajniCki noZ u Ieda svoje- braCe. Hrvatska j·e oikupirana po nj.emaCkim i talijanskim Cetama, a nije slobodna i nezavisna narodna dr.Zava, kako fe hoCe prikazati danaSnji vlastodrSci u Hrvatskaj. To j.e drZava SaCice hrvatske go·spade, koji neprekidno preko radija i Stampe viCu o pokolju i strijeljanju, o prij ekim su-dovima i t. d. Graze se smrCu Zivilo bratstvo i sloga naroda f,ugoslaviza svaku .sitnicu, tako da se pametruam. Cnje u borbi za svoju slobodu i nacionalnu vj-eku crveni lice, kad Cuje te bjesomuCne groznj,e. Ali neka ta gospoda upamte da ni- nezavisnost! Sta nije trajno Sta je up·ereno protiv naroda, · Zivilo brats tva i slo ga svih naro-da na a najmanje vlast danaSnjih vlastadrZaca. Neka se ta gospoda malo zamisle o- tome Sta Balkanu u borbi protiv imperijalistickih oCekuje njih za prolijevanje neduZne narodne krvi. osvajaCa i nacionalnih ugnjetaCa! N arotii J ugoslavij-e, Srbije, Slavenij e, Zivio Sovjetski Savez nada svih ugn;ec Crne Gore, Bosne i Herc·e,govine, lVIakedatenih i porobljenih! nije i Vojvodi.ne. Vi, koji se borite i ginete u borbi za svoju nezavisnast, zna3t.e-, da Ce Zivila Komunisticka partija Jugoslavij,e! ta borba biti okrumjena uspjehom·, pa rna vi sada sa nadmoCnim neprijateljern i padlegli 15. travnja 1941. u. toj horhi. Ne klonite duhom, zhi<jte cvrsce sv.oje re-dov·e, doCekujte uzdignute glave- i CENTRALNI KOM!TET najteZe udarce. Kornunisti i Citava radniCka KomunistiCke partije Jugoslavije k1asa Jugoslavije ustrajat Ce do konaCne pobj-ed-e u prvim redovima narodne borbe prativ osvajaca. Ne klonite duhom ni onda, ak'o u toj borbi vremenom i po·dlegnete, jer 1 Primjerak :pr-oglasa, umnoZenog na .geStetneru, Ce se iz ov.og krvavo.g imperijalistiCkoi po.. nalazi se u arhivu CK SKH. u tebi mrZnju pr·ema 9 �I Dokument 3 Dokument 4 IZ POZIVA CENTRALNOG KOMITETA KPH KONCEM SRPNJA 1941. NA ORUzANU BORBU PROTIV OKUPATORA I NJEGOVIH SLUGU1 I I II II f ,> UGOVOR 0 NAJMU KUciCE U GOTALOVEcKOJ ULICI 8 U ZAGREBU OD 15. X. 1940. GODINE, U KOJOJ JE BILA SMJEsTENA ILEGALNA sTAIVIPARIJA KPH' Hrvatski narode! Po Citavoj Evropi potlaCeni naro.di vide da borba Sovj.etskog Saveza nije samo njegova nego i njihova borba, da _se di.Zu u -otvorenu i odluCnu borbu protiv farSistiCkih tlaCitelja. To po-kazuju oruZami s•i.tkobi u RumunjSikoj i Poljskoj, uniStavanje kom:unikacija i ratnog materija'l-a u MadZarskoj, Ceskoj i Poljskoj, te niz ackcija u ostalim zeinljama Evro·pe. U Hercegovini, Crnoj Gnri i Srbiji masovni su narodni partizan-ski odredi poi\eli tamaniti okupatorske snage naSih zajedniCkih neprijate.Ija, U Hrvatskoj su mnoga sela hila prisiljena pobj.e-Ci u .Sumu pred terorOm usta.Skih bandi. Ne'ka su od njih prihvatila borbu i oru:Zjem u ru:ci ·odbila napad i protj,e-rala usta·S·e. Nisu to ~tniCke akcije kode -su organizirala srpska gospod.a, kako to laZ-no prj.kazuju frankovaCki p1aCenici, ne·go se tu radi ·o ·opravdanoj horbi svih naroda Jugo~-­ slavij e, pa i hrvatskog naroda, protiv oikupatora i. .svih plaCenika. ... Hrvatski narode! DoSao je Cas da razvij-eS- dalje ovu borbu, da uj·edinj en, orur Zjem u ruci, tj-eraS oikupatore iz naSe- do-movine, da tamani!S njihove ·s'luge, frankovaCku ba:ndu, da spr·eCavaS izgktJdnjavanj.e •naroda, iseljavanja sa S'V·ojih domova i ubistva neduznih !judi. Vlada terar kakvog ne pamtimo ni za najcrnijih godina velikosprske· Sestojanuarske diktature. Ostvarimo poruku, koju nam daj.e Generalni2 komitet Komunis;tiCke partije Jugosl«vije u proglasu •od 12. srpnja o·. g. ... Radnici:I Oduprite ·S·e oruZjem u ruci zulumu o::kupatora i njihovih plaCe-nika. UniStavajte tvornice k·oje rade za neprijatelja ili za »naSu« yojsku, koju narnjeravaju poslati u borbu protiv vlastitog namda, protiv oslobodilacke borbe vla,stitih namda, koji stenju pod istim jarmom, te proti'l bratskog sJ.obodnog naroda SSSR. Se·ljaci! Oduprite s-e oruZjern u ruci zulumu •okupatora i njegovih frankovackih placenika. Ne dajte -da vam oduzimaju zito. Sakrijte ga, tjerajro oruzj.em rekvizitore i njihovu pratnju. Silom oduzimajte natrag ono Sto vam otmu, a aka to ne moZe·te, spalite ga. Ne dajte da vam ustase do-du hara~ citi u selo. Silom ih istjerajte· napo.Jje i razbijte nji:hove snag.e u vaSem mjestu i okolini. Srbi u Hrvatskoj! · Ne dajte se terorizirati i ubijati. Ne· dajte da vam oduzmu vaSe 10 domove,. krvav.o steCeno imanje, pa i same zivote. Odu·p·rite se nasilju i znajte da su simpatije hrvatskog naroda na vaSoj strani, te Ce vam On u toj bOrbi pomoCi. Hrvati! Ne -dajte da odgovornost i ljaga za ·zloCine okupa:tora i njihovih frankovaCkih slugu padne· na nas; za njihove je zlc).Cine odgovoran i svaki onaj koji im povladuje iii bez protesta gleda njihovo haracenje ... ... Zene! Ne d•opustite d·a v:aSe m•uZeve i sinov·e krva:vi fa.Sisti Zrtvuju za sv:oje zloCinaCke ciljeve. Hrvatski na~ode! Kucnuo je CaS' odluCne borbe, kucnuo j,e Cas kad treba ne samo uniStavati sve Sto je neprijatelju vt:ijedno i pomalo uniStavati nj,egove snage, nego kad tf!eba zbiti svoje redove, zbiti sve narodne sna·g·e i taka jedinstvenrom s·nagom istjerati okupatora, svrgnuti njegovog plaCenika PaveUCa, ll·jediniti Daimaciju i Medumurje sa maticom zernljom. Komuni.stiCka te partija poiiva da ujedi... niS sve svoje snage bez ·obzira n_a pripad-. nosi politiOkim strankama, vjeri i t. d. u j edinstv·en Hrvatski natcionaltno--oslobodiJa.Cki front. Ne daj se zaplasitl krvacvim teror-om, nego na svako nasilje, na svak·O umorstvo bil<> kojeg Hrvata, Srbina iii Zidova odgovori s•trij-eljanjem desetodce pripadnika okupatorskih voj•ki iii narodnih izdajica, frankovaCkih plaC.enika . .Stanite na Ce.Jo hrvatskog naroda u borbi protiv faststickih okupatora i njihovih frankovaCkih pla6eni-ka, pove;iite sve nar:odne .B'nag.e za tu borbu, stavite svoju odlu-Cnost i iskustvo u slu.Zbu osl<>bo.dilacke borbe hrvatskog namda, sluZite svima pdmj-erom u toj borbi! Ugovor ''f;1, f9 "(t' ~~ loJ<aLu-.~r.·uli Kad proiitaS, daj dalje! 1 "Original se nalazi u arhivu CK SKH. OmaSkom je n<!fPisano ·Generalni umjesto Centralni. 2 ·'*' 8 .,. '"• ;·~; "- " " c 0 .~ Van s okupatorima! Dolje vlada plac.enika PaveliCa! Zivjela pravedna borba hrvatskog naroda! Zivjelo jedin.stoo hrvatskog naroda! Zivjelo bratstvo svih potlai'enih naroda Jugoslavije! Zivjelo bratstvo hrvats.kog naroda s narodima SSSR! Zivjela Crvena armi ja! CENTRALNI KOMITET KomunistiCke partije-· Hrvatske I' -1? [ HI "fo god. Najmoda.Vac: · ....~2J?~t~·. u.:~~--~·- pod gt)n~ nJvedeuf"tn li.V}etima; ;koJ{; U !.SV\:rnu prilivn¢<1\H. u 19 god. �B/OGRAF!/A NARODNOG HERO/A KATE DUMBOUJ(; Kala DumboviC .,-adena j.e 19-03. g. u siromaSnoj seljalkoj 'Obitelji ·u selu Lrtkav.cu kod Siska. U .kui:i njezinih r-oditelja bilo j.e -S-estoro djece. Otac joj je poginuo 1l Prvom svjetskom ratu. Ziv.ot u siromaSnoj fJoro-dici, na oskudnoj zemlji i bez sposobne r-adne sna.ge, bio je veoma t-eZak. Poput mrw_ge si:romaSn-e dje.c..e i Kala, joS u ranirh godin.ama, morala je raditi teSke po[jske i kuCne poslove i uj,edno polaziti osnovnu Skolu. Da bi se smanjio bJ"oj -Clanova obitelji,. majka ju je udala veoma mla.rlu, te je veC u 16 godini imala dijete. Ali u tome braku nije hila sretna. MuZ ju ie zlostavljao. Briga -oko ,djeteta i sve ostale teSkoCe /_Jotakle su j.e na mzmiSljanje i traZ.ernje izlaza iz nejmdnoSljive situacije. Nakcm nek.olika godina braka i uza/:u,dnih nastojanja da s.e srede odnosi u obitelji, oti-fla je od ku(;.e i sklonila se lwd svoje tetke, a poslije kratkog vremena 1924. g. uputila s,e u Zagreb, &die je naSla :zaposlenje kao kubn.a ,pomobdca. TeZak i bespravan Zivnt kuCne pomoinice ·u ono vrije.me n(l"'(Jeo j,u je da tJ·aZi novi put 'U roome Zivotu. Pristupila je klPStJ~om radnil:kom po,kretu i fmCela aktim1>o r.aditi u URS-ovim sindikatima. T u je upozn-ala i Matu DumboviCa, krojaC!wg rru.hnika, u kome je naJla dntga i subar-ea. it I 1 [ I! i il !I Nar.o.dni heroj Kata Dumbovi{; iI '' I I 1 Original ovog ugovora nalazi se u Gradskom komitetu SKH .za Zagreb. Po ·di:rektivi Nar. heroja Rade KohCan, tada sekr.etara CK KPH, Nar. heroj Kata DumboviC iznajmila j.e, za potrebe Starn pari i·e CK KPH, :kuCicu u GotaloveCkoj ulici 8 u Z.agrebu od 'Barice Levak, koja je pristala da ju ustupi u tu svrhu. U ovoj su Stampariji -radile Nar. heroj Kata DumboviC j Ana KonjoviC. ~ 1938. g. postala je Clan KomunistiCke partije. U iivala je veliku p.ofml.arnost naro.Cito medtt radnicim.a 7uSnjevke, gdje jr. ta.da stanovala. Oni stt joj od milja dali nadimak »Mamica«, Ra.deCi ~~ revolucionarnom raduiCkom pokre~u, Kata je n-auCila da je baS taj rad i b.orbo fJr-otiv izrabljival:a za prava radnillw -klase, saslavni dio borb.e za na.rionaZnu slobodu i mWI-opraw~ost meilu ljudima. To je oja.f:alo nj.ezimt odluf:nost i energiju i razvijalo u njoj sfwsobnost za izvrS.av~nje sve teiih i tdi-h zadataka. Radi svoga neustraliva rada i odlubwg stava dobila Dr~ga je partijska Stam,parija u Zagrebu hila u sta11u Ilije i Drag-ice PaveSiC - 'KlaiCeva u:Jica 17, koji su i pomaga'li kod umnoZavanja materijala. Osim njih, u ovoj -su Stampariji radile: Vladislava Novak (Cir:novnica), Katica Fergec (kuCna ,pomoCnica), Alojzija ViSek Ciko,rija i Nar. her.oj Dragica KonCar (metalska xadnica), koj,a je vrlo vjeSto iznosila u djeCjim kolicima Stampani materij.al. Stamparija je radila od O·Zujka 1939. g. do provale 24. XL 1941. g. U toku 1941. g.-- Parti ja j.e, osim Stampa·rija, o·rganizirala niz malih .tehnika za rumnaZanje materijala. Tu su radile: 'sest'Te Ljubica, Nevenka, Dragica i Katica FiHpoviC, Adela I vankoviC, .Zlata MaruSiC, Katica Uzelac, Olga B'aCe-GoraniC (u Cijem se ·stanu nalazila tehnika),. Ka:tica Bukvi.C, Maja Rukavina-Kolman, Laura Polak; Maxica Muhar, Regina Tkal-Cec, Zora VuCilovski, Fanika RupCiC, MaTija Sol jan i mnog·e druge. · 12 Gotalov.eCka ul. br. 8 Dragica i Rode KmzCar sa grufJom raduika pr,ed tvorn"icom Siemens je pol:-etkom 1940. g. novo priznanje: izabrmza je za !:lana Rajonskog komiteta K-P na T·rdnjevki. To povjer.C<nje »Mamica(( je ubr.zo opr.avdala svojim zalaganjem i us,pjesima. Pored rada u Rajcmskom. komitetu (}bavljala je mnogo drugih, ve-oma vainih konspirativnih poslova. 1939. g. po uputama drug<l Rade Ka:nCara, sekretar.a CK KPH, pronaJla je jed'11.,oga nar-e.dnika-vodnika, od .koga }e •n.abavljala vojne obj.ave potrebne drugu KonCaru za n1esmetana puwvanja po sv-im ,dijelor1ima Hrvatske. T,e objave bile su snabdjevene peCato.m i s njima je em bez smetnje J;utovao. Prilikom demonstracija u Zagrebu -u jesen 1939. g., kada je policij.a vd1!.:z napad na demonstrant.e. K-at·a je skolila ,prel.J plota u Kr-anj.bev-iCevoj ul-i.ci i trgala letve, da bi njima snabdjela drugov.e za borbu protiv policaj,aca. }ednom prilikom prornaJla je skladilte papi:r-a i maSinu .za r!lmmoZavanje letaka, koj-tD su hili .spunnili frarnkov.ci. T aj je materijal prenijela u j.edrmt partijsku tehniku, gdj,e se umnoZavala ilegalna partijska Stampa. Bila je nenaG.maSiva u pronalaienju naCina, kako Sle prenosi ilegaini partijs.ki .materij,al. Prenosila ga je u koJarki ispod .salate iii voCa, u s,anduku od r.adio-aparata, u raznim omotima sa natpisima v.elikih trg.ovaCkih firrna i t. d. Kada je 1940. .g. tr.ehalo fm:maCi povjedjive ljude za izgwdnju partijske Jto:mparije u :G.otaloveCkoj ulici na Tr.eSnjevki, -odluCen.o je -da se taj z.adat.ak povjeri >>Mamici« i joJ n,ekim dr,ugovima. OduJevljena z(]Jdatkom i dwnim povjerenjem, radila j.e 'IU!lll'ff?QT1W, brinula se_ da drugQVi ne budu gladni. odlazila ku(;i, sp.remala im i donosila hr¢nu. Pre-d Petu parlijsku konferoo.ciju »Mamica« dubiva vaZan zadatak. Pr.edvidena je da se brine Za dopremu hrane, poswia i drugih stvari' potrebnih delegatima. Ona j-e domatinski pripremila svaku, pa i najmanju sitnicu, da hi osigurala Sto boliu ishranu ul-esnicima konferencije. Tu je op.et doSla do izr.aiaja njezina snalailjivost. K.ata, treSn.]evaCka »Marnic.a(<, skrom:na, odluCna i nf!UstraJiva Zena-borac, bezgr.aniCno j-e v-oljela svoj.u P.artifu i iskazivala materinsku ljubav svojim drrugovirma. Brinula s,e svakodnevno o hrani, odjei:i i .stanovima ilegalaca. Kad su s.e spremali radni.Cki izleti na Gl,avi.ou ili Ponikve, ona je, por-ed hmne. koja je hila potrebna nj.ezinoj obitelji, uvij.ek uzznwla pon,eJto r-e.zerve za sluCaj, ako nai.de nel~i .o,d drugova ilegalaca. Pore.d -ostaloga svog partijskog r.ada, )>M(Mnica« je uvijek nalazila vr.em. ena i mog,uCnosti. da se po~ brine o smj.eStaju i svim drugim potrebama onih drugova, --koji su Zivjeli u ilegalnosti i saki·ivalj se od n,eprijatelja. K.ada je 1941. g. olm-pator pa-robio n-aJu zemlju. »Mamica(( je joS_neumornije mdila. Uvij.ek u prvim r.e.dovima, b.odrila j,e drugove i ulij.evala im vjel'lt u pobjedu. Policija ju je zapazila i uhapsila. Ali na jn;esluSavmnju ona nij.e niSta priznavaZ.a. Kako nije hilo dokaza pr,Otiv nje, puStena je na slobodu. Nastavila je raditi, ali' ne .dugo. Kad je Mj.esni komitet KP Zagr-eb organizirao akciju za osloboilenje wufre d11ugova iz ustaSkog lugora u Kerestincu, noCu izmetlu 18. i 14. s,rjmja 1941. g., uC,estvovala j.e u toj akciji i Kata. T.e noli. cma j.e u borbi sa u.staStima iz.gubila. Ziv.ot. Za njezin smnoprij-e-.gor-an i nesebiCa:n rad, za herojskq drZanje i velike tU)sluge iska.zane Partiji, Prezidijum Narodne skupStine FNR] odlikovao j.e 20. · Xll. 1951. g. Katu Dumbovii .Ordernom NarodnQga He-roja. 13 �I I I· I Dokument S Dokument G PO§TANSKA POTVRDA OD 15. X. 1940. U ZAGREBU ZA POSLANE PAKETE sPANJOLSKIM BORCIMA U I.OGORE ARGELES I VERNET' PRVE PRIPREME ZA NARODNI USTANAK Clanak Z. Zivkovi.f:a iz »Zene u borbi'rr, glasila Glavnog odbora AFZ za Hrvatsku broj .8, travauj 1944. T AKO SMO POCELI PRIJE TRI GO DINE 1 Ori,gin.al ov·e potvrde na1a:.-,i se u arhivu CK SKH. Ljeti 1939. g. fO"rmiran j'e 'U 'Za,grebu na inicijativu 1CK 'KPH, odlbor za Sp<t!njoke, t. zv. >>Spanski komitet«, koji j-e organizirao slanj.e paketa dobrovoljcima ~panjolsko-g rata iz Ju.goslavije, interniranim u francuskim koncentracionim logorima, te VGdio borbu za njihov .povratak u zemlju. Clanovi tog odbora hili su: Karla MrazoviC-Ga.Spar, Marijan KrajaCiC, lvo Rukavina, Beba KrajaCiC, Dina ZlatiC, Nata~a Tkalec i Bude Bo-rjan. Osim mnogih Clanova obitelji ~panjolskih dobrovoljaca Stefice Crno·jevac, lm.cije Borj,an. Mari.i'e RauSeviC, NataSe Tkalec, Katice Rusek, ma jke Rudi Domanya, majke V elimira Drekslera, RuZe ZlatiC, mnoge Zene i studenti radili su na pomoCi Spanjolskim do'brovoljcima. U tom se radu .istiCu: Kata GovoruSiC, Katica Postl, Anica Rakar-Ma.gaSiC, Galj.a KorporiC, Mira Sab, Ada FiSer, Ivanka MuaCeviC, Darin.ka Jurdana, Milka Kufrin. Zlata MaruSit, Ada Prica, Marij.a Soljan, Maja Komar-Jankes, Ta.tjana MariniC, Sofija JoviC i druge. Poslije okupacije naSe zemlje, C:K je organizirao p:rebacivanje Spanjolskih bora·ca · iz NjemaCke Ggdje su hili otjerani na rad) u Ju.goslaviju, kako bi . svojim iskustvima pridonijeli razvijanju narodnog ustanka. Ovim prebacivanj em rukovodio j e Clan CK Narrodni heroj Vlado PopoviC. Na tom radu istica:la se Nevenka Tepavac, koja j-e preko Augusta CiliCa i njegove drugarice uspostavila veze za prebacivanje ,prema Zagrehu. Sam bijeg Spanjolskih dobrovoljaca iz NjemaCke orga-nizirao je Cvjdko VeCeslav-Flores, bivSi Span_jolski 'horae. U Zagrebu je CK, pre·ko Pokra_jinskog odbora N amdne pomoCi", fo:rmirao posehan odbor za prihvaCanj-e i smjeStaj :Spanjolskih bora·ca. Uz pamo-C ,partijske organizacije i Namdne pomoCi Zagreba u toku 1941. g. prihvaCeno je u Zagre'bu i otpremljeno dal je na ra.d preko ..stotinu Spanjolskih dobf(}volja.~a. U tom odboru i na v;ezama sa Spanjolskim borcima radile su i mnoge Zene: Dina Zla·tiC, Stefica Crnojevac, Zlata MarruSiC, Berta PetriCiC, Anica Rakar-MagaSiC, Milka Zo;ri6-JovanoviC i mno.ge -.druge, koje su davale ·svoje stanove, odj-eCu i hranu. Anka Berus, kao Clan ·Pokrajinskog odbora Narrodne pomo6, dnevno je rukovodila radom ovog odbora. _ Glavna jav·ka za dolazak Span_iolskih boraca bil~ _i.e kod Stefice Crnojevac, Tra.tinska· 14 (danas ul. Rade Koncara). Kad je pal.a Jugoslavija, po·Oeli su sti-zati gi puta kad dodemo, premetnut Cem'O sve, u naSe s·elo sa svih strana vojni"ci preko pa ak:o Sto nad·emo, teS.ko vama svima«. Sum·a i jaruga_, krijuCi se ·Od svakoga. Narod >>Siobodno<<, odgov·o-rila sam. >>Aka hocete &e neprijatelj.ski odno,si!o prema njima, mim.oZete i sada.«. sJ.e·Ci da su izdajtce, a ne znajuCi da su· i Odo,i!e. Brie vadi pusku i<spod da.saka, sami izdani- od svojih ofki1ra i generala. nasi je van, zakopavaj u- baS,Cu i~ sadi- luk Sti!Zu jedan po jedan, a moga muZa nema. oduzroo. Poslije, vadi je, - bojim se za~dat ·Te·Ska m:e bi:ig.a mori, Sto je s njime: j.e li . Ce, Cisti je i opet sakrivaj, a stra' me mrtav iH ranjen, je li za-roblj.en ili se muCi ukraj puta smo, opazi~ Ce ko. krijuCi se, ne znajuCi ni' kuda Ce ni Sta Ce·. J edne noCi dod.e osarm partizan a. DoSli UoCi Uskr.sa trie me iza sna d.ozivanje. da s~e ogriju i1 ,Sto pojedu. Tada sam· prvj SkoC.im. Prepala se, ne mogu .se sabrati. Tko puta vidj·ela drugove. Prii'ali SU, kako je nas je? N eprijate•lj m<Jzda Hi nek<>kve ustase? · naro.d j,zdan i p'rodan faS.izmu. Zato· ,gu se A gla..s mi je poznat, viCe: »·Cuj·eS li, ja sam, oni digU pod .vodstvom Kumunisti'Cke partitvoj Milan.« Naglo mi se krv vratila u Zile-, je·, da •ohrane· naB narod' i upute ga pravim pa me -CiSto· -zaguSi:la; n-e mogu ni krenutt da putem do slobode. »Sarno da se o.ruzja dootvorim· vrata. kopamo ... « Kad sam -izaS·la, pita m·e im-a li kakve neIzaSia sam i vratila se s puSkom u ruci. prijateljske V·ojske u selu. Ka.Zem da nema, - Ev·o, hila sam u v-elilioj muci, dok sam a on od ve&elj a metak ispa!lio u zr>rk. A u Cuvala i saCuvala oruZje za vas, m:ili drugokuCi, kad se 'malo odmorio, ·zam.isli se·: »Povi, osvetn:iJci naSi.1 grij·eSi•(} sam'«, kaie, »Sto sam pucao i odao s·e na taj naCi-n, da sam doni{) puSku. Sad Cu je m·orati pl'edati.« Zamislila se i ja. St<> bi? Predati? Ne valja du.Smane pomagati, a s·ebe ostaviti g.oloruka. OdluCim: ne Cern(} je predavati, sakrit Ce.mo j-e. Drugi dan opomi·nJem muZa, trebalo bi pu.sku skloniti. A on bezvoljno odmahne ruk!mn.: »Pucao ,sam, pa s·e veC zna, da je i1mam. ,Bojim .se, nastradat C.emo; najbolje bi bilo da j_e predamo·!« Ali ja odluCno· zgrabim puSku, ne dam j.e! Sanijela j.e ja u podrum i sakrila. A muZ je o,dnio samo vojniCku robu i predao je ustaSki•m vlastima. J edno.ga dana dodose ustase. Odsj ekle mise noge ·Od stra:ha. Ako udu u kuCu i'_premetnu je, naCi Ce pu·Sku. J edva i,zadem pred njih, ave u nadi da Cu ih zad.rZati da ne ulaze· unutra. Pitaju me: SnaSo, gdje ti j·e mu.Z·? Otisao je u drva. A gdje mu je puska? Kakva, kaZem, nUe je n1 11mao. Ono Sto- j·e doni1o i.z vojske, predao je, evo potvrde ... Hled.aju me, a ja njih, a usta i zuhe ,stiS·Cem. VeCe s-ilazi ,sa'· bregova, i sjen nj.en v·ec Donosimo ovaj Clanak, iako je kasonijeg pada po zaseoku. J edan ustaSa okrenu se, rna,1 radi toga, jer pokazuje raspoloknje naroda datuLike pogleda naolmlo. »Kasno je«, k:i.Ze, »ne mo- p()slije sloma bivSe Ju,goslavije i u prvim ustaniCkim zem() se zadrzavati. Ali pazi se, sna.So, dru- danima. 15 14 ,___.----·, \ �Dokument 7 (neprijate)jskl). IZVJEsTAJ GRUPE KARABINJERA IZ ZADRA OD 15. SRPNJA 1941. 0 ZLOciNIMA USTAsA U LICI' 1 PreStampano iz »Zhornika dokunienata i podataka o narodno-oslob?dila,~kom.. ratm . ju~osloven­ skih naro·da«, izdanje VoJllO htston]skog tnstltuta JA, Beograd 195'2., tom V., knj. 1., dok hr. 229, str . .:>11. 2 0 usta.Skim zvj~stvima ~rotiv. srpsko_g ~ta~ov­ niStva hrvatskih kra]'eva, prottv mtrnth. lju~~· .ze:r;ta i djece, govore ~ neki ·dru~gi_vdok~mentt tahjanskth okupacionih vlas1t; karakte~ts~tcan J'C akt od .~9. 1941.,· koji komanda ~.arabm]era. za Dalm~ClJU, sa~JC guverneru za Dalmat;:IJU u Za?ru, a u. koJem. tZVJCStav:a guvernera, da .JC neka V.JerodostO.Jna nsoba Ja- yr_I. TERITORIJALNA LEGIJA KR. KARABINJERA U ANCONI Grupa iz Zadra2 Nl/123 prot. pov. od Zadar, 15. jula 1941. XIX ci"uglavnom pobje.gli, pohvatali Zene, star.ce i djecu. jednu su grupu. odveli. u o;pl:inu i ta~o ih muCili. M·edu 'mnogtm ZVJerstvtma, ustase su toko~ 1941. poCinili u Lici i ove ~Jo,~ine.: U kotaru _Donp Lapac usta.Se, su ko~cem sv.tbn]a tZ selva Melm~vca odveli 92 muskarca, tz NefblJt~sa 1.50 mus.karaca! vrzena i djece i ·sv;e ih Zive pobacalt u .J~Iffi~ kod Bonce':'"c~ (4 kilo'ffie,t.ra od Lapca). U BrubnJU su pokl~h 1 s.palili ·8·0 ljudi. U .li.pnju .odveli ·su dva kamwna puna ljudi 1 pobacah th u Jame k?d Or;avca, a n.~· rodu su rekli, da ih vode na preslusavan.Je u Gosptc. Predmet: Vijesti s one strane granice. ... J$:r. guvernatoratu Dalmacije - Kabinet K.r. prefekturi Kr. guvernatoru - Glav. insp. jav. sigur. Kr. kvesturi - ZADAR i radi znanja: Kofl?.alldi kr. karabinjera Guvernatorata Dalmacije ii il I' 'rri IJ'i.' · ': II i'' ' I • 1·: Karabinj.eri iJz _Kistanja izvjeStavaju da se, uza sva nared·enja Poglavnika, sve to viSe ·nastavljaju repr:esalije ustaSa protiv Srba u mj-estima preko granice. l1zgleda da je centar te 'krvave aktivnosti opCina Srb, gdje su se des'ili ovi dogadaj]: I. Dana 18. juna ustaSe, nakon Sto su pri~ silili sveCenika Spasu Lavrnja iz Suvaj.e da s~de iz P·oStanskog automobi'la, ·atj·erali su ga u Snmu :i! ubili. . II: Dana 19. juna ustase su uhapsHi KeCa -·~·oku, Zeuu Jovana KeCa, RadenorviC MiIenu, Z.etrm Ste·Vana RadenoviCa, bivS,eg po~ slantka, Petra Ras-toviCa, Bi-anka MiljuSa, Simu Vojvo.diCa, DuSana U:gricu i Mila Desnicu i nakon Sto -su ih 1zlostavljali, raJnili su bajonetima u noge Petra ·RastnviCa i Branka MHju.Sa. Zatim, nakon . Stu su ih joS tukli, pustili su KeCa Soku, RadenoviC MHe·nu, Desnicu Mila i U gricu DuSana, dok su zatvorili u tam.nicu Petra RastoviCa, MiljuS Bran'ka i, Simu VojvodiCa, koji su zatim uspjeli da pobjegnu. Zatim su ponovo uhapsili DuSana Ugricu i' i.zvevSi ga u Sumu zvanu »Kuk«, iznad Donj,eg Lapca, nako-n ~Sto su ga ubiU, baciSe· u ponor. III. Dana 30. juna ustase su uhapsili Danu Batinicu, lugara u p,enziji i njegovog sina .Du8ana, te su ih strasno tukU. Nakon toga pustili su na slobodu DuSana, a nastavili da tu:ku oca, 'k;oji je od toga umro u ustaSkoj komandi u Srbu. Les j e potom zakopan u polju, koje j,e vl!bsnlstvo Omcikus Milke, nedaleko ·od kasarne. IV. Dana 26. juna, na.Cu dok su spavwli, bi1i su uhapSeni Drago OZegoviC Bracin, Mile Grg;c Jovanov, Milan Icitovic, Ilija skoric, MHan Vojvodic, Petar 2e.Zelj, Stevan Rajak, Ilija Keca, Voji,slav IVIileusnic, Wja Voj\"<>dic, Dusan Ugrica, Stevan VjeStica, .Sim.a KaliniC, Dane •OgnjenoviC., Petar Desnica Petrov i· Duro Vojvodi"C Durilll, koji su vezanih ruku i nogu Zicom i landrna odvezeni kamionom u .Sumu zv.anu »Kuk« 16 povrh Donjeg Lapca, te 2atim ubijeni i baCeni u ponor, ·osim Voji,slava "MiJl-eusniCa, Petra Desnice i .Sime KaUniCa, koji su uspjeli da pobjegnu. V. Dana 27. juna ustase su uhapsili Pilja Petra, Duru J ovaniCa, Davida Medi~a i Duru Di'niCa, ,s·vi iz Metka i druga "lica Cija su imena nepoznata. Odveli 'su ih kamionom u .Sumu »Kuk« i· ubili. VI. Dana 1. jula ustase su zapaJili se1<> Suvaja. U tom j.e poZaru: i·zg,orje1o 25 ku:Ca. U tom su selu ustaSe: ubili Zene·; djecu i 1jude u ukupnom· broju oko 300 lica, o·d svih je 170 z.ako,pano u tri jame, a •o.stali su spaljeni. Takod.er u Suvaji, d.esirlo ~se je i ova: .. Zeni s.v-eCenika Spase Lavrnja, koji je ranije bio ubijen, ustaSe su rasporili trbuh i.zvukavSi Zivo· dij·ete, koje su ubili. Djevojci Angeli KeCa zabili su noZeve u grudi. Osim toga uhva..tili su Zorku KeCa, koja je bje,zala iz zapaljene kuCe i Zivu su je bacili u vatru. Od porodica Sav·e KeCa zaklano je i ubijeno 12 osoba, medu kojima S·edmero dj.ece. NejJrijat.elj 7e f;a[io s.e[a VII. Dana 2. jula u selu Osredci ustase ·SU zapali.li za.paljivim tombama nelwUko kuC.a i m~ga·za i ubili Radu GrbiCa, Jovana Grbica, Iliju Grbica, Dusana Grbica, Stevana, Nikolu i· Dorda DamjanoviC.a, Simu GrbiCa, Bokan Danila, ZoriC Jovana: PeiC Smiljanu i NovakoviC. Iliju. Istoga dana u selu Kruskovaca, kod Srba, bila je 1zaklana porodi.ca Davida Desnice, ad Certid Clana, zatim Zena i sluiavka Ante · PeriCa kao i Milka 'R3:d.enoviC, ,Soka Radeno-. vic, Jovanka Radenovic i sin Ni'ko'le RadenoviC.a. Napokon ustase su op]jackaJi sve ducane opmne Srb i privatne stano·ve izbjeglih porodica, te su u:zeli sto~u. 3 M.P. Kapetan, priv. komandant grupe Umberto Buonassisi vila, kako 'll·StaS.e sada u zoni GraCaca v_rSe ~.a? Srbima j.oS okwtni}e zloCine, nego Sto su th vrsth, dok su tamo bile talij.anske trupe. U nekoj jami, oko. 2DO metar.a od,.. 'kuCe _MarC·etiC Do.rda, trgov·ca, nalazt se mno.g_o lesev~ s~,tn~, ne.-: jake dj.ece, a desetak l!lctara da'lJe_, drugt Jeseyt, kOJl su na brzinu pokopallll, tako da tz z·emlJC Vtrre pojedini dijelovi ljudskih tjelesa. Dana 16. VII. ustaSe muslimani zapalili su selo Grab u opCini GraCac i na cesti tiooZevima ubili dvije Zene. U Smiljanu kraj GospiCa osnovan je koncentracioni logoi sa o.ko 5.000 S.rba, -a Zivotni. uslovi su u logoru tako o·Cajni, da je njihova ·smrt s1guma. Ovaj akt po.~pi·sao je p~·kovnik, ko~andant .karabinjera ~y~rnato•rat~, Simsepp~. But.tt, a ~_lJJ_av­ ljen j.e u .knJtZt: ».SaopcenJe (} tahJansk!m zl?-ctmm,..a protiv Ju,godavij·e i nj.enih. naroda«, tzdanJe Drz. komisije za utvrdivanje zloCma okupatora, B.eograd U kota'fu GraCa·c ustaSe su v·eC u havnju 1941. poCeli ,sa svakodnevnim hapScnj.em. Prvc su gru~e uhapSenika za.tvarali u Zan~aronerijsk_u. kasarnu, .gdJe su ih muCili, .a zatim su 1h od':'odih prelJla GospiCu i putem ih Sltrijeljali; kasniJe su uhapsene od~o.dili do TuCiCa - panora RiCice pod ~astovaCom ~ i tu ih joS na:pola .Zive bacali u Tube. U udbin.Skom kotaru poCeli ~ u~taSe s ~ap~~nji­ ma u svibnju 1'941. te odvoddt .I}ude. naJpr~Je u udbins:ki zatVOI:, a odandc u Gosptc, gdJe su 1~ n~ zvjerski naCin muCi.li (r~z.ali im uh":•. J?r?reztvah mes-o i u rane sipah sol tit sodu, :prebtjah tm noge i ruke). Nakon tih muCenja, oni su ubijali htve. a neke 'su jo.S Zive bacali u j,amu Jadovno. 28. VII. 1'941. is-elili su ustaSe sv·e Srbe iz opCine PliotviCki Ljeskovac prema Bo·sanskom Petrovcu. 27. VII. 1941_. pohvatali. su ust~Se_ u opCini ~iC~o Pebrovo :Selo oko 90'0 ljudr pod tzhkom, _ da .~e. 1~ poslati na ·rad u NjemaCku, odveli. ih na Pr~.1eb,oJ i ve.Cim dijelom poubijali na Ba•ranrma kod Bthaca 194,6. 3 2. VII. 1941. doSlo je u Srb oko 17 kamiona ustaSa i domobrana, koji · su, buduCi da su muSkar- 2 2ene Hrvatske u NOB li �Dokument a NoC smo provell u -Sumi. tT zoru krenu moj muZ Dmitar da izvidi·, gdje se ·na1azimo - nikada se viSe ne povrati. USTAsKI TEROR U DIVOSELU Prilwz /osipa Barkovil::a iz ))Zene u borbiu; glasila Glavnog odbora AFZ Hrvatske broj lJ, stndeni 1944. 1 Tako je zapoceo pokolj. Do danas sm-o bjeZali veC Cetrdes·et i pet puta, a pobij·enn j e iz naS·eg sela, od ustaSa DIVOSELO Na pod·noZju Velebita, prekriven.e SlllJe'" g·om, niZu se. male bajte Divosela. N_a svw]{.oj je samo toliki ·otv-or za vrata, kali.ko se Covjek moze kroz nji!f pmvuci. U bajti je cesto smj.eSteno i po nekoliko porodica, koje s.e guSe u toj tjesnoCi. U njima 6eS· naCi saroo Zene, po koje-ga starca i sitnu djecu. Njihovi muZ·evi, si·novi i. braCa, nalaze &e u redovi·m'a Narod:no-os.lobodilaCke vojske. U jednoj od tih bajti, ispod Visocice, stanuje Pera. Cvijan-oviC, siromaSna udovic_a bez ikoga svo·ga. Nikog rodenoga nema ona u -sv-ojoj bajti. MuZ je mrta·v, a kCer Zivi negdje u svij.etu. Ona je C.eka, -ali se od neke strepnje, da je nikada ne ce ugledati, tesko brani majCino srce. Na malom ognji,Stu pucketa vatra. Pera skutrena u_ CoSku .svoj.e Suplje bajte pro·Zivlja:va vee nebrojeni put teS'ke tre-nutke iz straSnih dana lmlovoza devetsto Cetrdes.et i prve g.odine. - J a ~sam se, - priCa P·era - sakrila sa svoj'Om porodicom i s ostalim narodom 1:1 Sumu KruSkovaCu. Mislili smo, da smo tamo potpiJno sigurni. JnS moj muZ Dmita-r reCe: »E, ovdje nas ne bi naSH, da nas traZe i godinu dana!« Ali ono Sto je za nas izgledalo nemoguCe - ipak se dogodilo. Medu wst:>sama, koji su Sume pretraZivali, nalaozHo ih ,se. nelwliko iz obHZnji.h .sela, koji su poznavali svaku stazu i uvalu. Opko.JiSe nas i iskrsnuS-e- p·re-d nas s·a svih strana. Njihovi zapovj·ednici rekoSe nam, da se niSta n-e .bojimo, jer da Ce nas odv-e;sti na sigurno mj-esto u GospiC. Doveli su nas do nekih kuca u zaselku Alanku, gdje su skupljali na jednom mj-estu i to sve one, koje su toga dana uhvatili. Bilo ·je tu muska- . raca mladih, starijih, Zena, djevojaka i dj-ec.e od one najmanje, p.a do .starijih djeCa:ka. UstaSke krvave bajunete i unif;orme i njihovi izbezumljeni Zivotinjski izgledi nisu oheC:.avali niSta dobra:. SvezaSe nam svima ruke na_ leda i povedoSe nas. Us~oro vidjesmo, ~ da nas· ne vode u pravcu -GnspiCa, veC u guS-Cu .Sumu Velebita. Znali smo, da nam se pribliZava svrS·etak. Dodosmo·, u:z oCajnu vri- 'i ---, 18 1 3. kolov.oza 1941. napali su liCki pa,rtizani ustaSki stan u Div.o.se1u, u kojem •se nala:zilo deset ustaSa, no ;prije napada na stan .ev;akui~ano je sve st~­ novniStvo iz sela sa sto•kom I 1-movmom u bre~ulJ~ ke iStpod Velebita, kako se ustaSe ne 'hi osvebvah nad golorukim narodom. Drugog dana u .p~a,sk?­ zorje napali .su ustaSe i voj-ska logor eva.kmTam_h Div?SJeljana, opkolivSi no·Cu Citav logor, te su tz sku djece i majka, do duboke, na prvi pogled prik:rivene jame - provalije~ Onako, kako smo redom dolazili, ustase poce,se jednoga , po jednoga probadatf bajunetama i bacati u provaJiju, Vidj.e·la sam na svoje oCi, kak{) susjedi i ostali ljudi, poluZivi, p-oluz.aklani, strmoglavce padaju u jamu. UstaS·e s·u urlali od ves.elja, nasladujuCi se mlaz-ovima krvi, koji su kuljali i'Z probodenih tj elesa. DoguraSe i mene do pr-ovalije. Otimala sam S·e,- ali su me njih dvojica d{).gurali, dok me treCi probode i sruSi bajunetom :Prema ot¥oru. Osj,etih da padam. U padu sam t>da-. -'rala Ca.s o je·dnu, Cas o drugu stranu provalij e, dok se ne strop·o.Stah na d·no. Pal a sam · na leda i sva stuCena nisam se mo-gla ni pomalk:nuti. Gledala sam kako pad,aju nove zrtve. Ouju se uza&ni krikovi, Majke u padu ~ovu svoju. dj·ecu, a djeca majke. Stenje se u palumraku jazbine, svuda o-:ko m.ene. Svu,_ da leSe-vi i pol·uZivi Jjudi. Pipam da s-e m-alo pomaknem, a za prste m-i se liJepi neSto top1o.. To je krv. Krv se cijedi i s•a. stijena provalije, Na je·dnom kraju provalije·, vukuCi se p-o dnu, nadem svoga rn·u-Za Dmitra i -kC-er Milevu. Baca.nj e oz;ga •zavrSi. Iza toga zaCu se gore butka. U staSe na valj aSe i srusLse na nas gromade kamenj a i nekalkvu g~edu. Vikali smo od uZasa i taka joB vi.Se _j.erdan drugo-g us-travljhnalfi. Oz.g'la se prosu ki.Sa tanadi. Skutri.smo se uz krvlju zalivene stijene. To JoS dotuCe neke, koji su hili Zivi. IJza paljbe nasta na tre-n ti.Sina. Psi - ne CuvSi viSe niSta - ·a-doSe, mis,leCi da smo svi mTtvi. Tek po-slij.e nasta jauk i zapomaga·nje. U crnaj hropteCoj masi traZi1i su s·e poj·edini Clanovi por-o.dica, dtO:zivajuCi s•e i'zbee.um•ljenim, iznemoglim glasovima. U pr·ovaliji se naSio nas Zivih j-edanaest. BiU smo- svi pri svij.esti, aU oS<inruCeni o.d ·straha i muka. Kad smo se- malo .smirili, poCesm·o se dog-ovarati kak·o· da se izvuC·ernn iz ·provali•je. Bila sam jaCa ad a•stalih, i ani s-e preko mojih leda pope.Se na gre-du, pa do uZeg otvora, gdje nasta·viS-e penjanje laktovima i raskrvavljenim rukama. Ja izadoh posljednja. o-kupato-~a, oko sedam stotina muSkaraca, Zena i djece. Ali ni-smo se dali. Sve naSe Sto m-oZe puSku nO's•iti, oti.Slo _j-e u borbu, da se sv.eti bez -milosti. Pera zavrs1 svoju priCu i nasloni glavu na suhe, uzdrhtale ruke. 1_ puSkomitraljeza i puSaka stali pucati po na~od~. 'rako im se. o-dma.h suprotsta~ila. grul?a o'boruzamh _ ljudi da zaStiti uzmak Zena. 1 djec_e •. 1pak. su ustaSe Uspjeli zarolbiti oko 7·0 . Zena, d1ece 1 staraca. Sv( su :zarobljeni-ci o-Q.vezem u. selo Alanak pod ,Yelebitom i tu su lbacani Zivi u 1~dan pon?r· Od cttave zaro-bljerie skupine DivoselJa~a 'llSP)':lo se spa/ siti samo 9 tdko ranj-enih osoba I prob1t1 se do novog lo.gora. Divoseljana. \ Popaljeno Divoselo Dokument 9 REZOLUCIJA SA SKUPsTINE 1:ENA DRVARSKE DOLINE OD 21. VIII. 1941.1 Zene i Zenska omladina Drvarske doline 2 donijele su na svojoj tikupstini odrzanoj 21. augusta o. g. u RadniCkom domu sledeCu :rez-oluciju: U Casu kada narodi J ugo&lavije· u Cvrstom jedinstvu ustaju u bnrbu IZa_ slofrodu i ravnopravno-st, u botbu p~otiv faSistiCk~h _·akupatora i njihovih slugu placenika, ~ ca~u k~_da se ostvaruje Sves.lavenski front 1 zaJedmCin front svih nara.cta protiv hitlerizma - te najve6e kuge Covj.eCanstva - mi Zen~ i dje- vojke Drvars-ke doline p•ozdravlj·~~no n~:od­ no-oslobo-dilaCke horce na·Sega kraJa, koJI tSU u juna-Ckom naletu oCistili naSu dolin? od ustaSkih Oandita i pla-Cenika, pazdravlJamo borbu naSih o-Ce-va, muZeva, sinova i braCe koji danas junaCki stoje iza busija na fronto: vima naSim, kaa Cuvari naSih ognji.Sta 1 Zivota. Pozdravljamo ih kaQ uCesnike ove velike bitke koja danas .zahvata citav svijet i k~ja se vodi oko toga da li Ce CavjeCanstvo aa sv1m I 19 �Dokument 10 (neprijateljski) svojim najhaljim telmvinama biti baCeno za desetine godina unazad pod faSistiC.kom Cizmom i1i Ce kona.Cn-o i potpuno· u ovoj sudbonoSnoj borbi izvoj·evati ·bolji Zivot u slobodi, radu i blagorstanju. Pozdravlj amo ih kao dostojne sin.ove naSih oCeva i djedova, koji su isto taka po zbjegovima i i,za busija u na&im bosans'kim klancima i planinama branili svoju rqdenu grudu i svoj rad, sv.oj.e- svetinje i svoju Cast, da sv,e to ne bude u prah satrveno pod kopitama osvajaCkih hotdi. · Po.zdravljamn ih kan junaCke· borce i suborce nepobjedive Crvene· Armije, armije slobodnih 1Sovjetskih naroda, koji danas stoje na· Celu bor:be protiv fa·Sisti.Ckih razbojniCkih hnrdi i nanose im uniS:tavajuCe udarce. Mi Zene i djevojke, radnice, seljank,e i gradanke, mi majke, kCeri i sestre, mi .smo preZivje\ie, poslije faSistiCke o'kupacije i .dolaska na vlast faSistiCkog plaCe·nika i krvoloka PaveliCa i nje,govih ustaSkih bandi, erne , dane ·zvj.erstva i pustoS·enja. Mi srpske Zene, mi .smn najte'Ze- i hajbo.Jnije morale da osjetimo svu te'Zinu i strahotu tragedije, ~oju je p-re-Zivio i j.o,,S uvijek preZivljava srpski narod neoslobodenih oblasti. Mi srpske Zene znamo da dijeHmo hrvatski mirod, po.Stene hrvats'ke, muZev:e', grada i se]a~. hrvatske· majke, Zene, -sestre i kCeri, ad usta·Skih razbojnika, mi znamo da su se i njima -stezala ·srca u grCu i ba.Jnom saosjeCaju zbug zvj·erski pralivene krvi nevinag srpskog naroda, zbog pakalja i stradanja naSih otaca, muZeva, sinava i nas samih. Mi znamo .da su ustaSki razbajnici i njihovi faSisth-!:ki okupatori nared'bodavci skri~ viii nasil}j.e nad srpskim naradom .samo da bi nas zavedene mogli Ja.kJSe podjarmljivati, izrabljivati i uni'Stavati. Mi kao majke, kao Zene, kaa· sestre, kCeri i dj·evajke prognanih, pozatvaranih, zvj.er:ski muCenih i ubijanih, vapimo za asvetom nevine krvi naSih najdraZih i naSih najmilijih, naSih hranitelja i •naSih u21danica, 'Za osvetom kaja treba da pogo.di sve ·one, koji su okrvavili iH pomo,gli okrvaviti naSam krvlju svoje- zloCinaCke rutk,e·, ali ne i 'Za osvetom i za nevinim hrvatskim i muslima:nskim Zivljem, koji svu tu krv nije Zelia, nije htin, nije skrivio- i koji danas zajedno sa naSim. narodom diZe se da zatr-e uzroC:p.ike na,Seg zajedni·Ckog nesreCnog ud·es.a ~ rruzbajniCki faS'izam. 1 Original dok. nalazi se u a-rhivi CK SKH. U sr,pnju 1941. g. partizani oslobadaju podruCje na tromedi Bosne, Like i Dalmacije 'koje obuhvaCa: Drvar, Bosansko 'Gr.ahovo i 'Donji Lapac. Taj terito.rij dde partizanski odredi u toku Citavo.g kolovoza i ,polo:vine rujna. Odre-di · se proSiruju i uCvrSCujru, stva•raju se i organizadje Zena. U Drvaru _ie u Domu kulture ·21. kolovoza 1941. odrZana konferencija Zena, na kojoj 'su prvi put istupile Zene 2 20 Mi hrvatske Zene i, djevojke pruZamo sestrinsku ·ruku varna patniCkim .srp:ski-m Zenama, vaSa nes.reCa hila je i naSa nesre·Ca, vaS bol bio je i nas bol. Mi smo shvatile, da izdajnik Pav·eliC i njegavi zUkovci ne nose naSem narodu slobodu i bolju buducnost, nego da sa tom naS·om buduCnoSCu advratno trguju, · da nas izdaju i p!'lodaju, da ..s:u ani bacili hrvatski narod Dalm·acije i 1\'Iedumurja U' jaram istih faSisUCkih bandita, njihovih zloCina i nasilja, koja danas pro-Zivljava srpski narod pod njemaCk0m oku-pacijnm i pod svajim izrodima i izdajicama ACimaviCima, LjotiCima, Cincar MarkoviCima i t. d .. Krv, nevina kr'V neduZnih· Zrtava s.rps~og naroda trebala j:e do onemo,guCi naSe Cvrsto jedinstvo u .borbi protiv zajedniCk·og neprijatelja, protiv faSistiClmg ropstva i tiranije-. Mi slovenslke Zene-, koje sma morale da ostavimo sve svojer imanje, sav sy.oj trud i m uku, da ·ostavimo· i1za sebe puste radne: domove, da ,g.Iedamo kako nam faSistiCki silnici odvode u NjemaCku i prodaju naSe sin-eve kao robove rada, kako nam na;S,e kC.eri i sestre odvod·e 'kao bijelo roblje za Hitlerove pob}eSnjele pse. Mi ·sm.o doSle ll' ovu vaSu sirotinju i vi ste nas primile kao svoje sestre. Vi ste nam dale potp-oru -kakvu samo porablj.eni narad mnZe da dad·e drugom narodu poro·bljrenam od istog duSmanina i dZelata. ... Zene i om-ladinke, pomo.zimo naSe bo·rce na mrtvim straZ-arna naSe slobode, pom:q0.i_rno o·ne kaji danas po kiSi i po suncu', danju i noCu, kroz kurS-ume pronase, .zastavu naSe.g spasa i naSeg boljeg Zivata. Pomozimo ih da asjete, da smo uvijek u mislima sa njima kao Sto su i oni sa nama, da je njihov posao i naS posao, da je njihova pobjeda i naSa pobjeda. Poma.zimo ih, j.er buduCnost ·za koju se danas· zajedniCki borimo- donijeti Ce nam ne sama nacionalnu s·lobodu i nezavisnost, nego i slobodu nama kao Zenarna, oslobodit -ce na:Se stvaralaCke sna~e, osposobit Ce nas da sva na.jplemenitija Cuv-stva kaja u sebi no.simo kaa majke i kao sestre nesebiCno darujemo svom narodu i Citavom lju:dskom rodu. Zivjeli junacki borci nase narodno-oslobodilacke vojske, naJi uzdanici i zastitnici! Zivjelo sesirinstvo srpskih, hrvatskih, slo. venackih i svih slavenskih zena u bo.rbi protiv najvef:eg neprijatelja covjei'anstva! seljanke. Konferencija je postaviLa ka-o prvu zada_Cu pomoC fronti i organiziranje ·Zena ·po teritorijaln:om principu. Na konf·erenci ji 'SU prisrustvov-ale i Zene izbjeglice iz sda oko P·litvitkih jezera, koje 'kasnije postaju orgarniz,atori Zena u svo'nl kraju. Medu njima su ·bile: NaranCa i DuSanka KonCar, Dara VujnoviC-CudiC i Draga BogdanoviC, koje· ·su tada .bile SKOJ-evke. Konferencija je donijela »Re:zoluciju. 'sa skupS_tine Zena Drvarske doline.« DO PIS RA VNATELJSTVA USTAsKOG REDARSTVA ZA VEL. ZUPU PRIGORJE I ZAGREB OD 9. VIII. 1941. INSTITUTU ZA SUDSKU MEDICINU I KRIMINALISTIKU U ZAGREBU, KOJIM SE TRAzi OBDUKCIJA MRTVOG TIJELA NADE HEILIGSTEIN' · ~AVNA TELJSfV.0 . . . Nade nom razkuzno~ USTA$KOG REDARSTVA �Dokument 1! P ARTIZANSKE AKCIJE KRAJEM LIPNJA I POcETKOM SRPNJA 1941. Clanal~ iz »Vjesniha hrvutske jedinslvene na.cianalnooslobodilalke frornte(r. br. 1, od 11. VIII. 1941. godirw1 VIJESTI IZ ZEMLJE Na poiZiv K·omunistiCke partije zauzima kornad pruge, te je saobracaj abustavUen. i kod nas sve veCe razmjere narndna akcija Ko.d GraCaca, gdje je izbio narodni ustanak, za nm-etanje iii uniStavanje objekata, koji razruSena je pruga na viSe mjesta, tako da sluZe narndnim tlaCiteljima za vod:enje rata je veza sa Dalmacijom potpuno prekinuta. i produZ.e·nje njihove· krvave vladavine. U raj-anima GraCaca, Drvara, Glan;110·Ca, V eC prvih 8 dana nalkon zloCinaCkog Prijedora, Hrv. Kostajnice, na Sokolcu (Bonapadaja njemackih fasista na SSSR zapelo sna) i Trebevicu (juzno od Sarajeva) sve j-e kod· nas na putu 8 lokomotiva koje vi.S·e s:e Siri o·pCi narodni ustanak koji p·oCi,. su vukle tovare ratnog mate,riljala. U tvor- nj.e s•a pojavom partizanskih odreda. Po innicama; os,obito anima koje rade ~Za NJemaC- formacijama koje smo do sada dLQbili, usta~ ku iii opSkrbu njema-Ck:e voj-ske, poCel a s·e nici iz ·GraCaca ·napali su jedan vlak sa Zi-· s3ib{)taZa osj-eCati odmah prvih dana. U veZnim namirnicama za okupatore i razdij ednoj tv,o·rnici kablova ne samo da je rad ]e1i1i ih okolnim;'seljacirna. Na njih je :pa· bio znatno usporen, nego je i i-zra,deni rri.ate- slanla· vojslka iz Zagreba, Karlov-ca, OtoCca, rijal bi10 neupotrebljiv. ali j.e jedan dio v-ojnika preSao na stranti U Za;grebu i aka Zagreba, zatirn aka Karnarada. 0 daljern taku izvijestit cemo· u slilovca, .Siska, Dugoga sela, Os·ij·eka i u mno- jedeCem broju. gim nijestima HrvatS'kog Zagorja2 damomice U raznim dijelovirna p<>robljene Hrvat»nepo·znati« diverzanti reZu tel·efons~e Zic·e ske sve se viSe mnoZ.e i jaCaju partiz·anski tako da je telefanski saobracaj po, nel<aliko odredi. Iz Siska i okolice odmetnuo s-e u gana bio. pGtpuno prekinut. Te1lefonska i gOT!l jedan partizanski odred, koji s.vakoga br.zojavna veza s Dubrovnikom ne· postoji dana postaje, sv·e veCi. veC viSe· 01d 8 dana, a sa Banjalulkom:, SpliU okorlici Petrinje4 obrazovao s,e partitom i ·drugim dalmatinskim m;jestima nekih zanski odred od 6'0~80 partizana. Oni brane 8 dana. U Dalmaciji je iz nepoznatih razloga po- narod od krvoloCnih ustaSkih bandi. U okotonula jedna oveCa jahta sa oruZj-em i mu- lici Petri'nj.e u sukobu sa us.taSama parlinicij.om, d.ok je brod »Zmaj« dosta teSko zami ·su ubili 8 ust~Sa, a pet te,Sko ranili, te oSteCen. U ,Splitu je osim . toga izvrSen po- ujedno razvalili Jednu Zelj·ezniCku stanicu kusaj da se zapali skladiste nafte. Paku.Saj na pruzi Glina-Petrinja. U okolici Delnica obra.zorvan je pa;rtiza sada nije uspio. U bliz1ni Zagreba o.SteCena su dva Z·elje- zanski odred od oko :300 ]judi i raspolaze sa dos.ta orufja i municije. Partizansk.i zniC'ka podvoZnja•ka. U okolici Siska desile su s·e C·etiri eks- odredi formhaju s~e sve uspj-eS·nide po Citaplozije na ZeljezniClwj pruzi. SaobraCaj je voj Lici, Bosni., Dalmaciji. J aCi odr·e·di par:tizana nalaze se u gorama oko J aj ca, BoB~ zbog toga bio znatno uspore·n. 3 ZeljezniCka pruga hila je .ra7jo.rena u oko- Petrovca, KljuCa, BihaCa i GrrneCa. Njihova lici Karlorvca. SaobraCaj Je bio obustavljen ulo·ga u opCem narodnom ustanku, koji se 6 sati. Kod Srpskih Moiavica u Gorskom sve viSe Siri, je veoma znaCajna. Karlavac5 3/7 prekinuta ie svijetlo Kotaru bila je takoder razruSena pruga, a izmedu Perkovica i Sp,lita od1etje1a u zrak na glavnom vodu. Izgo·rjeli su svi osiguraCi, lokomotiva i Cetiri vagona s talijanskim te svijetla u. gradu nije bilo 410 min uta. Za vojnicima i ratnim materijalom. Prema Slo- ·to vrijem1e sU ispisane parole. . .. 1317 - u Srpskirn Maravicama je digvenskoj Bistrici doSlo j.e d•o sudara vlakova. Pruga j.e bi'la razorena taka· da j-e saobra- nuta pruga na pet mjesta. SaobraCaj je bio caj obustavljen dva dana. Kod Podlugova u prekinut 5 sati. 20/7 - Dignuta je pruga izmodu MostaBosni sudarila su se dva teretna vlaka pri Cemu je uniSteno 12 vagona ·k'0ji su voZi1i . nja i Duge Rese na tri mjesta i sa·obraCaj bio prekinut 6 sati. hra:nu za vojskU. 22/7 - Dvojici uhap,senih drugova priKod Volinje (Wuga prema Banjaluci) ponovn<O je di1gnut u"- zrak ID{)·St na Uni, a iza skoCio je u pomoC jed an dru.g; napavSi -straPrijed"Ora prema Banjaluci razruSen je veCi Zare, omoguCio im j·e bijeg. StraZa·ri su po1 Rajna Kmvar Original dokumenta nalazi se u ~rhivu Instituta za ·&Udsku medicinu i kriminalis6ku u Zagrebu. Nada If eiligstein 1 Nada Heiligstein hila j'e knjem }1940. g. i Ijeti 1941. ·g. Clan Mjesnog komiteta KPi-:I za Za,g~eb. Bila ~~ zaduZena za tehniku i dijeiila j·e ilegalni ~atcnJ~l za sve organizacij.e u Za,grebu. UhapSena JC u. IDJ:sc:u s·rpnju 1941 . .g. i u hajnjoj iscrplje- nosh ob.Jestla se u zatvo.ru. Prije rata hila je vrlo aktivna u Zenskoj sekciji SBOTI(~-a (Savez~ bankovnih, osiguravajuCih, trgovaCkih, industifijskih C!novnika). 'Bila je vrlo aktivna:, borbena i obljubljcna. Istakla se 'kod organizacij·e niza .Strajkova. Zenska sckcija pripremala je program za proslavu 8. ma·rta, u Cijem je izvodenju trebao uCe·stv·~~ati veliki broj druga.rica. Dva-tri dana pred proslavu, -upala je policija u pwstorije SBOTI~C-a, uhapsila vcliki broj drugarioa ·i zaplijenila sav maberijal, te t~ko. sprijeCila proslavu. Dio uhapSenih drugarica b10 Je otpremljen u lo;gorc, iz kojih se neke viSC nisu vratile. U veljaCi 1941. ·g. povedena je akcija medu Zenama - dr.Zavnim Cinovnicima, za bolje uslove ra.da pod paro.Jom »za jednaki rad jednaka pbCa«. . Od ~?la·ska Ti·ta za sc-kretara CK KP] Partija Os~ovan je odboc, ru: koji su uSle: Hana PaveliC, J·e naroc1to razviLa rad medu Zenama preko svih RaJna Kravar, Ma,rija Soljan i Lidija Zlati.C. Odlegalnih i polul-egalnih organizacija. Tako je bor je izdao leta.k i odrZao Slkup.Stinu Zena - dru SBOT~C-u bila o:snovana Zenska sekcija, u kojoj su ?olovmom 1940. g. u rukovodstvu lbile: Marija ZaVlnih Cinovnica, Na ,skup.Stini koja j-e odrZana 12. SolJan, Nada Heili.gstein, BeSka TurkoviC, sestre III. 1941. g. u prostwiji paSte u VlaSkoj ulici, bilo Vera i Zlata Pol..aik, Mila Herwg, Terka Goj.ie prisutno oko -stotinu Zena. D.olaskom ustah i. merac-Rihtman i SaSa ZlatariC. Zenska sekcija raokupatora u naSu zcmlju, te su sekcije i odhori dila je . na politiCkoj izg~:a·dnji Zena odr.ZavajuCi · prestali s legaln.im 1'adom, ali ru Clanice i dalje predavanJa, usmene novine, priredbe i t. d. 1941. g. aktiV'nO Tadile, 22 23 �C_eli pucati. U kasarni su vojnici, koji su hili kod veCere, ostavili porcije i poCeli bjeZati u grad. Nastal,o -je rasulo u vojsci. V.ojnici su mislili da je· izbila .pobuna, pa je oficirima t€i.l3kom mukom po-Slo za rukom da umire vojnik,e-. Glina 6 14/7 - Ustase su dosli raseljavati dva sela u kojima su muSkarci v.e·Cinom ranije bili poubijani. Iz druga tri ohliZnj a se1a -doSii su selj aCi u pbmoC. -Jed-an seljak je guloruk razo-ruZao trojicu usta.Sa na prepad. Na to je dOSao jedan kamio.n usta:sa u pomoc . .Seljaci su podigli barika.de od poljoprivrednog alata i pripucali na njih. UstaSe su ,ge' morali povuCi Ctek kada je doSlo -pojaCanje ustaSama, selja:ci su se povukli u sumu .. To se ponovilo 15 i 16/7 u drugim• selima. Tom priUlmm su s-e hrvatska sela pridruZila STpskim -selima i spri}e-Cila ustaSe u ras-eljavanju. 23;.7 U Grabovcu je ra:zoreua ZeljezniCka stanica. Odmah je· doS·ao- prijeki sud, i ustase su pokupili 80 !judi. Ka.d je prijeki S1Ud po-Ceo ra•diti, bio je ra·zjllren. Poubijano: je 12 ustaS-a. Seljaci• su se nakon toga povukli u Sume. U Citavom kotaru vri. ~ >~Politi-Cki vj·esnik«, ile.galni list NaTod.nog fronta, izlazio je- pod rukovodstvom Partije u drugoi polovici 1·94,0. g. 1941. g. izlazi pod naslorvom » Vjesnik radnog naroda« do kr.aj_a o.Zujka 1941. 1g. Nako-n oku:pacije naSe zemlje list izlazi pod. naslovom ~>Vjcsnik hrvatske jcdinstvene nacionalnooslobodilaCke front-e« kao tjednik u Zagr.ebu. Od oZuj'ka 1942. g. list izlazi na o-slobodenom teritoriju. 1945. ipostaj-e dnevnik pod naslovom >~Vjesnik« o·rgan Narodno,g f.ronta Hrvatske. 2 U prvim danima ustanka Partija stvara u VaraZdinu i o'kolici simpatize-rske grupe, sakuplja novCane priloge, sanitet-ski mate'l"ijal} i oruZje, dijeli letke i organizira ha-ze za ilegalce i sas.tanke. Medu najaKtivnijim •Zena'ma u Va-raZdinu bile sru u to vri_ieme BeSka Frnti-C (tada CLan OK K'PH), Elena KohnMissoni. Mici'ka Kos, Jelka Jurec-Slukan, ]elena HrnCeviC, Roza BalaS, 'Bara BenCek radni-ca iz Tivara, ohitelj lgnaca 'Borovec, Ljrubica JuriCiC, MaTija Bosanac, Terezija TomaSiC i BoZi.ca Sluka'll, koja jc u kolovozu 1941. g. sudjelovala u akciji r-ezanja telefomkih stupova i Zica i prekidan ia veze .ZeljezniCko.g saobra-Caja · Va•r.a-Zdin- No-vi Mar-of i VaraZdin--Ludbreg. U ·stanu ~erezije MihinjaC, tik zgrade policije, o-d-rZavaju se sastanci MK, Matilda Slukan »Mami.ka« prima ilegalni m<lte-rijal i Skriva ornZje u sv;ojoj trafici uz pomoC Citave svoje obitelji, kuC:a Danice 'OkreSa takoder je baza za ostavljanje ile.g-.alnog mat-erijala i oruZja. JoS s·e ta=kvim radom istiCu o~hitelji Marije Herceg; BoZene PrelovSek, :Sa!binc ZivkoviC, Marije Starej, }elene J akopoviC i Ma-tilde Santo. 3 'OK KPH Sisak formimo i-e 22. VI. 1941. uve-Ce prvu par<tizansku grupu u Hrva·tskoj, koju ·su ~a­ Cinjavali sami Hrvati. -a kojom je rukovodio Narodni heroj Vlado J aniC, sekret.ar OK KPH Sisak od 1936. ,g. Ta je g-rupa kasnije prerasla 'U Sisa-Cki odred. Prilikom formirania u grupi &U bile: Katica KuSec LasiC i N.a-ro-dni heroj Nada Dimi.C, a poCetkom srpnja dolaze Ja,gica TuSkanec i Jagica Hr-elec. Od prvih ·dana okupacije mnoge Zene u Sisku i u selima sisa-Ckog kotara pomaZu NOP. IstiCu ·se u 24 VojniC' 26/7 - Presjecene su teiefonske i telegra:Eske Zice. Dan i noC nij-e bilo veze. Zbog okrutnog terora ustaSa seljaci su se povukli u Sume. 3;.8 - Razorena je poSta u TuSilo-viCu i dignuta je pet kolskih mostova. NaoruZani naro.dni partizan-ski o:d-red-i nalwe s-e po -Sumama. Akcije i u ovom kotaru poprimaj u· karakter na'rodrno-g us tanka. Vrgin Most' 25/7 Ustase su dosli oduzeti vojniCke cipele o.d s-eljaka, ali su ih seljaci napali i jednog ubili. 28!7 - Dasli su '"stase iz Lasinje i tj erali seljake da nadu ubijenog usta.su. Postavljali su seli'ake u trored i pooeli m.la.titi. Kada su za to cula dvoj;ca seljaka kaji su ubili ustaSu, okupiH su seljake iz ovih -obliZnjih m-j-esta, nakupili oruZja i p-o.Sli u .Sumu. UstaSe su se povukli. U Cetimgra;du Vel. Kladusa 29/7 izbila je pobuna s-eljaka uzduZ Petrov·e Gor·e. Razorena je pruga i c-e:sta. Ustanku su se pridruZili Hrvati i muslirnanL Na njih je poslana vojska, ali je svladana i zaroblj·ena. Poslano· je 30 talijan1skih tenk,ova, no ne zna S'e za njihovu sudbin u. tome Zene -sela: 'Zabna, Odre, Starqg PraCna, Jezera, Crnca, Grede, Po.ttika-Ca, BudaSev-a, Hras-telnice i DubrovCa.k.a. Mnoga od tih sela nisu hila oslobo·dena do 'kraja NOB, :pa_ ipak Zene u njima rade ,pod na j.teZim ilegalnim uslovima. Jaga Brodamc iz Odre ddi ve~u ~~a Siskom i prenosi poS.tu, koju predaje Maci 'SmolCi-C u Sisku, a ova je prenosi na lijev-u obalu Save, u Brezovicu.. U tehnici, koja je hila smjeSt-cna u .ZabeThSkoj Sumi radila je Nada · DimiC, a materijal se slao u- Sisak preko veze, 'koju je drZala Maca SmolCiC. U Hrastelnici aktivnci radi za NOP i na organiziranju .Zeha - Janja Banjanin; u PraCnu - Bara PaviCiC; u Stu.pnu - K<tJta Bo'betko-, a u samom Sisku, pod vrlo teilkim uslovima· il·egalnosti, radi Mara Posavec-Tes-liC. 26. VII. 1941. izwSili su ustaSe nap<l!d na- Sumu Sikaru, u kojoj ie logor;ovao .SisaCki odred i uspjeli su ga razbiti. Zbog toga se jedan dio tOdreda mo'rao vratiti u .Sisak radi nabave hrane i usp6stavljanja prekinu:tih veza. Tom .prili'kom pada u .Sis-ku poli-ciji ru ruke N.ada. 'Dimit. U isto vrijeme uhapScna je u Za:bnu Ka-tica KuSec, koia je o-drZavala vezu sa s-elima. Po·Cetkorn kolovoza Odred se p.riku·pio i poV'ezao ·sa grupom Fra'Ilca Knebla, te j·e u to vrijeme na.glo ojaCa-o. Odredu ·prilazi ,grupa rad'Ilika i intelektualaca iz Siska, 'te s-el i.aci iz okolnih scla. Tada stupaju u odred Anica Malina. Vera i Ksenija CvetkoviC, Ankica .Zganec-Brodarac, Bar.a La.pCeviC iz Grede (iuna·Cki po.ginula 1942. StiteC:i odstupnicu -drugovima), Bara Ra;piC iz DuZica (pot6nula u V. o.fenzivi), Maca i Ma·rica SnwlCiC iz P.otrk.a_-Ca. 4 U kotaru Petrinja formiran.a je prva ,parti·zanska grupa u Kalinama (Samaric,a). U q.joj su odmah o-d poCetka bile Da-ra JanekoviC-SkariC, Dr.aga Turkulin i Trninka Ra·tkoviC. Zene u selima 'kotara Petrillia od _prvih dana ustanka poma.Zu NOP, sakupljaju hranu, odjeC:u i sanitetski materijal .za partizane, odrZavaju vezu s Odredom, sh·ivaju ilegalce i pre'ba-cu j-u ilegalni ·materijal. Met!_u njim.a istiCu s-e naroCito: Kata Vuga, Kata :ZiliC-Cikara, Marija Slabinjac, Jelka Haluza, Draga· KrnjaiC-CvitkoviC i Ma-ca Benak. u- 5 Karlov,cu, na inicijativu Rade KonCara, sc:kretara -QK KPH, Vojno op-er-a-Jtivno rukovodstvo za Ko-rdun, u kojem su hili Narodni heroji Josi-p KraS, lvo MarinkO-viC i Veco HoljeVa-c, pristupa or.gani-zaciji udarnih grupa za izvrSavanje diverzantskih akcija i ·sabo-taZa. -Rukovodstvo nad udarnim ,grupama preuzima Veco Holjevac. Formirano je 12 uda-r.nih g-rupa, Ciji su Clano-vi hili i Herta Turza, Ivka Ba-rtolac i Barka TO'mac. U akciji 3. VII. uCestvuju sve grupe. Dok je jedna gru,pa izv·rSila kratki spoj, ta.ko da je grad ostao· u mraku, o·stali sru iskoristili mrak i Citav gra-d ispisali parolama, Sto j-e imalo velik zna.Caj, j-er je drugo ju-tro bio u gradu sajam, pa je uz grad-ane na ulicama bilo- i mno.go seljaka iz oko-lice. Nakoll -pro·vale jednog omla-dinca iz _grup.e, uhapSeno j'e 23. VII. mno.go d·rugova i medu njima Herta 'Durza. O.ptuZena je da j·e za vri}eme kratkog s;poji 3: VII. ispiSivala po gradu- parole i da je predala jedan paket letaka komunistiCke sadrZine drugu Josipu MilaSinCiC:u. Osud-ena je ·s joS 7 drugova po pokretnom prijekom sudu i 7. VIII. striieliana. · Posli_j,e okupa:cije Zene Karlovca nastavljaju r.ad pod -rukovodstvom Mjesnog komiteta KPH. Uslovi rada u gradu Ka-rlovcu hili su vrlo tcSki, j-er je u Karlovcu bio jak vojni garnizon ustaSa i okupatorskih iedinica, Nijema-ca i Talij.ana.., koji su v-rSili jalk Pritisak na gmdanstvo sa politiCke i ekonomsk·e strane. Obzirom Sto j-e u nep,osrednoj blizini bilo oslobodeno podruCje Kordun, Pokupl.ie i Zumhe·rak - 'bilo je i kretanje gr.adana u gradu kao i izvan Zice -strogo kontrolirano. Medrutim, odmah o-d prvih dana okupacije organizira se u Ka·rlovcu Na-ro-dna pomoC, fo-rmiraju se udarne· grupe, olf_,ganiziraju se skla-diSta za ·sprcmanje materi_jala za partizane, kuriri za prenoSenje vijesti i ma-terijala partizanskim odredima na o-slobod·enom teritori ju. Medu Zenama koie su U to vrijeme a-ktivne u -Kado-vcu, istiCu se: Fanika .Sten,gl-MilaSinCiC, AnCka (Slovenka), Dr,agica AmbrioviC- VuleviC (s iBarkom Gojak o-r,ganizirale N arodnu pomoC u Tu-':_nju), Ankica PeretiC, Ba·rka Toma-c-BeniC, Stauka S:prohar, Ivka Segovi-C-Bai'tolac, Marica -Pataki, Nevenka Manola.Trkulja (organizirala Narodnu :pomoC u tvornici koZe), Zo·rka Luka-CiC (prenosila je o-:mZje za partizane), Nada DrakuliC, ru Cijem su se ·stanu odrZavali sastanci i sakrivali ilegalci. Osim niih radile· •su 1941. g. jo.S i Mi.cika Go·Ienko, Vera Bauer, Zlata PecotiC. Zo-ra KovaCeviC, Evica MaleSeviC, Justa MaldiC, Kseniia ValCiC-Ja.kuliC, Stefica Marak i Ana Janja Gojak (u Turnju). VeC od poCetka 1•942. g. bio j-e punkt za prihvaCanje raznog matc·rijala, llmrira·, od·:rZavarnje sasta~ naka M jesnog komiteta KPH ·ko:d Paule i An dele Heder, ·,ko.ji je ,po·stojao sve do svi'bnia 19-43. g. karla su 011e, u vezi provale Mj,esnog Komi1eta. uhapSene i o-dvedene u lo.go'r Stara 'GradiSka, odakle su zam-ijcnicne poCetKom 1945. g. i ostale na o-slohodenom teritorijtL Sam rad o-rganizacije AFZ u Ka·rlovcu bio..ic usko v·czan ·s radom .Zena u Du.~·oi Resi, ,gdje j-e radila I vka SegoviC, ta.da Clan OpCinsko,g 'komiteta KPH Dug.a Resa. 'Ona je sva-kog tledna odlazila na sastanak u 'OkruZni komitet KPH Karlovac i p·renosila redovno• parti jsku poStu sa o-slobodenog tc-ritorija ,preko Duge Rese za Mjesni i Vojni komitet u Karlovcu. U tvornici :pamuCne industrije u Dugoj Resi za NOP radi mno,go Zena. IstiCu se: Mari-ca Sa.ihl jak, Zorka Komadina, Mariia ViS.n jiC. Katica ZoretiC i Rezika Jurkas-Majule (koje su radi svog- rada bile zatvorene i 'Ubijen.e u logoi-ima), Man HorvatiC-Bo'siljevac, Fanika PoZ,eg i dr. 6 Prvu par-tizansku grupu u kotaru Glina fo·rmira-o ie OK 'KPH 'Karlova•c lipnja 1941. u selu \llahoviti o·d Clanova Pa-rtije sa -terena. Grupa je, ,p-o·d. komandom Na'fodnog heroja Vasilja GaCde, ·napala 1 H.erta Turza Grahov-ac, a poslije toga odlazi u Samari.c~, gdje formira lo.gor. U srpnju 1941. g. u Samanc1 su -~e nalazila dva partizanska logo-ra, lo,gor na Angehnoi Kosi i logor na 'Kalinama. Zene okolnih sela prllZale su logo-.ru punu pomoC. Osobito se isticala o,pCina Glinski Trtnik, iz :I.:oje, po·d :rukovodstvom Mire Bjdaja-c, sekretara OpC. komiteta ,]CPH, sv~ke veCeri -odlazc kola s hranom u logor. Zcne odrzavaju vezu s lo-go-rom i prenose municiju i sanitetski miteri_ial.. U radu se naroCito istiCe Nada Despot i Stanka Despot, koje r.a-de u neprijateljskom ll!POriStu u Glini i preko Andelije 'ZarkoviC, Kate OpaCiC i Mare BaltiC Salju na oslobod·eni teritorij ·sanitct-ski i razni dru.gi materijal. 7 Nakon pokolia u Blagaju i masovnog odvod·enia i ubijanja ljudi, narod ko-tara VojniC .poCco se dizati na ·ushmak. U selima organiziraju ·s·e seoske straZe sa ciljem da na vrij·eme obavj·eStavaju narod o pribliZavanju neprijatelja iz ustaSkih sela i uporiSta. U Slivnjaku .ie bio iz,abran sud sa oko 1~ C~~­ nov'a, koji je sudi-o izdajicama. Fo·rmira se na]prt.Je SlivnjaCki odred, u -koj-em je 1 bi~a J\n~a yujCi(\ za: tim o-d-redi P.crjasice, Skrada., KrstmJe, Klokoca I CvijanoviC Erda. Prrve ak-cije u ovom kobl'U vrSi o-dl'ed ~~De­ bela Ko-sa«. · 'PoCetkom rujna s ovog 'ko-tara ima veC 10 partizanskih odreda u Petrovoj gori. Clan OK Ka·rl0-va'c , J ela PredoviC i Mica Mila·.SinCiC su prve ·Zene u odredu Debela Ko·sa. NeSto kasnije u Od:red dolazi iz Karlovca Maca MajstoroviC i lStanka BjeliC iz Duge Rese. . . s U kot~ru Vrgi-nmost do rprve po;}ovt-ee sn~nJa bae .su u svim mjestima, gdje je postojaLa pa-rti.Jska or.ganizacija, formirane vojne jedinice. U kolov-ozu formi-rani su odredi IPern-a, Pecka, Crni Potok, Siav-:sko' polje i SjeniCa:k, -a do kraja 1941. g. formimju se i' odbori Zena za pomoC vo_i.sci, bolnicama i .za obavjeStajnu sluZbu. Ovdje aktivno radi Dragxa Bulat sehet-ar Celije, 'ko-ja u tO' vrijeme odrZava Vezu 's Karlovcem i preno-si di·re'ktive i ma-t-e-rijal za komifete Vrginmost i Glina. 25 �. Dokument 12 ' Dokument 13 (neprljateljski) . UPUTE 0 STVARANJU SEOSKIH I KOTARSKIH ODBORA LIGE j~ENA NACIONALNO-OSLOBODILAcKOG FRONTA 1 IZ IZVJE!§TAJA PRVE HRVATSKE ORUzNicKE PUKOVNIJE OD. 16. KOLOVOZA 1941. GODINE 0 ZLOciNIMA USTASA I AKCIJAMA PARTIZAN ANA KORDUNU' ORGANIZACIJI zENA U nacionalnom o.slobodilaCkom . pokretu uloga Zene je~ste vdo vaZna i to u vrlo mnogo pogleda, a ·naroCito u ovoj fazi parti~an­ skih borbi. Iz gornjeg kratlwg uvoda proizlruzi: nuZnost ·Sto_ skorij,eg organizova·nja Z·ena i to~: Treba Sto prije stvoriti ligu Zena nacionalnO oslobodiiaCkog fr.outa, sa slijedeCim k·onkretnim zadacima. U s e 1 u: Povezati Z·ene, sakupljati ih i vaspitati ih kolektivistickirn duhorn. Ovo se naro·Cito po-stizava na uobiCajeuim1 pre-lima, kominjanju i t. d. ObjaS·njavaiti im znaCaj nacionalno-politiC'ke borbe i mjesto Zena u toj borbi. Politicko• djelovanje zen"' vodi mob1lizaciji svih masa za op·Sti narodtii ustanak. Danas u selima je- po ku:Cama snie-Steno stanovniStvo (na organizovanju toga treba da rade odho-ri nacionalno - os1lobodilaCko-g fronta). Pri takovom stanju name-Cu s·e pntrebe- narnCito staranja {) CistoCi i higijeni. Cisto-Ca ljudi, Zena a naroCito djece jeste preduslov spreCavanja zaraznih bolesti. Problem ishrane i racionalizacije ilshrane jeste problem u kojem treba da s·e naroCito o-sjeti uticaj naSe cjel·okupne· nrgani•za- cije. NuZnost ovog je od velike vaZnosti. KoliCina raspOlo.zirve hrane je u mnOgom smanjena. Zato· treba s-e·oske Zene· poduCiti u Sto jedno.stavnij-em i ekonomiCnijem pripravljanju hrane i Stednji. Organizacija Zena za radrov·e nuZne· i ko, risne partizanskim odredima. Sa raspo.JO.Zivim snagama ·organizovati kulturne prire·dbe po selima. Prirstupiti likvidac.iji nepismenosti- medu Zenama. Oblik organizacije: Lig-e Zena naci-onalno - oslobodilaC:kog fronta po kotarevim-a. Selj&ki od'bo.ri. Povjereni-ci pO zaselcima. IzvrSavanje ove organizacij·e treba izvesti po moguCnosti na Sto veCim zborovima Zena, poCevs1 o-d stvaranja se-ljs!kih ·odbora, koji treba da budu birani po javnim skupinama. Kotarski odbor biraju delegatkinj,e seljskih odbora. 1 Nij.e utvr-deno iz kog kraja p-c>tjeCe dokument Vjerojatno iz 1941. g. Zanimljiv j.e, jer govori Q poCecima o·rganizacije Zena. ZAPOVJEDN!sTVO Prijepis I. HRVATSKE ORUzNicKE PUKOVNIJE Taj. broj: 484/j . .S. IzvjeSCe o opCem stanju na podruCju voda,obzirom na komunistiCko-CetniCku akciju Srbi Ravnateljstvu za javni red i sigurnost Zagreb IJordiceva ul. br. 4 Od ~29/VII. poeelo je »ciscenje« od strane ustasa. Ovo je izazvalo paniku kod srps'kog stanovni.Stva tako da je srve po-bjeglo u Sumu od .straha .pred CiSCenjem. To je· trajalo do 8/VIII. t. g., ali zadnjih dana' nije uspjevalo, jer je narod znao pravo stanje i krio se p.o .Sumama. Nastao fe o-pCi &trah. Psih-oloS.ki posmatr.ano- s jedne strane puzanje i kukaviCluk, a s 'druge strane zvj.ersko ogo-rCenj-e.. , Rad ustaS·a pore·d o-stal•o'g bio je netaktiCan, jer .su oCI..sceni manje {)pasni i krivi, ka·o i mnogi starci, Zene i .djeca do najniZe- dobi, dnCim su oni sa: m<ra-Cnom s-avje,SCu, mladi i jaCi pobjegli u .Sumu. ISa j.ednom reCenicom neborci su oCi·SC.eni, a bo·rci ostali u Sumi. Naivniji i ·Sa Cistom savjeS·Cu nis-w ni bj-e-Zali u prvi mah, je-r su mislili da se njima ne6e niSta d-og.oditi. CiSCe·nje. je potpuno izvrS·eno u gr.adl.t Slunju i us:pJoeSniJe oko Slunja, do.Cim je, u udaljenim mj-e:stima manje us-pjeha u tome· postignuto-. Sadanje stanje ne mra-Ze se· IZa sada navesti s.a toC.nim podacima, jer je preostali narod u Sumi, ali- je svakako velik brGj obitelji ostalo bez clana. Rad ustaSa na CiSCenju bio je sko-ro javan, Sto j.e baS jedan od glavnijih uzroka za bjeZanje naroda u .Sumre. »Cistilo« -se je· u kuCi, dvoriStu, na putu, u prisustvu roditelja, djeoe iii obratno. PljaCkale su se .ku6e i im"Dvine !judi- tako, da su se jagmili ko Ce· u bogatiju kuCu doCi i bogatijeg oCis'titi. Priliko-m zadnjeg CiS.Cenja, uzimala su se odijela, dolooilo do 8fYade izmedu ustaSa zbog toga. Pija:nCevalo· se je, bHo je divljaCkih prizora kod Ci.SCenja dj.eteta u kolijevci, staraca, Citave obite~ji zaj.edno, sadistiC.ko uZivanj.e uZasnih muC·enja prije· konaCnog Ci8Ce•nja. ·Ovakvi postupci iza.zvali s-u i ko-d Cesli:itih i odl.iCnih Hrvata n·egodovarije, Cul·o s·e je Sapu.tanje: »Ovo je .sramota za narodnost Hrvatsku, kulturu i katoliCku vjeru.« Jame su ·se veCi-nom prije kopale. Bi1o je slUICajeva da su »CiSCenici« 1sami nosili alat za lmpanje jama i sliCnO-. Zakop-avanje na pola Zivih, Ostav~ ljanj-e nezako-panih ili slabo zakopanih, tako da ih j·e· rodbina, kao i oni Sto su pobjegH u .Sumu, dolazila g}.edati. · Sve j.e ovo unijelo- strah u narod, a isto tako i ngorCenje da se na pomirenje ne moZe ni misliti. Kad-a bi postojali neki uvjeti j-aS bi bilo- moguCnosti, ali ovdje uvjeta nije bilo i do danas nisu poznati . . . ·Povodom naredbe da -se prestane sa Ci-SCenjem i da se narod P'ozOve svojim kuCama,- od strane oruZni'ka je narod p1Jzivan i nastoji se to p-ostiCi, ali je uspj.eh u tome relativno slab. Izgubili s·u povjerenj~. a opet je strasan razlog zbog kojeg su pobjegli u Sumu i svaki je svjestan, da jed~om ma.Iom pogrj_eSkom (vraCanjerri) moZe da izgubi sve. Qpet Thav·odim da Ce potpuno vtaCanj-e iz- Sume te_Sko uspjeti. Ustanillw selo Perkovci · 26 Biloje sluCajeva da su oruZnici pitali: »Zas·to bjeZiS?« Odgovorio je:- »Bje:Zim go.. spo.dine da pol sata viSe Zivim.« U nekim kuCam·a su o'Stala .samo djeca, da-paCe i P:O j.edno samo nemoCnoJ u drugoj samo· starac. Ovatkvih i sliCnih prizora je m'nogoz ... ' 27 �il i J I 1 »ZbOnlik«, Tom V., knj. 1., dok. br. 132, stT. 339, 2 Navodimo· ovdje samo neke Z'loCine masovnog terora, koje su ustaSe u 1941. g. vrSili na Ko·rdunu. 29. VII. odvode ustaSe iz VojniCa oko 150 ljudi i zajedno s ljudima, koji su hili pohvatani u Baniji, vade ih put Karlovca. Ti ljudi su ·-u IvanoviCjarku ubijeni ·maljevima i pobacani u jamu. D Blagaju je pobijeno oko · 520 ljudi iz Veljuna (u travnju 1941.). _27. VII. 1941. ustaSe su iz mjesta PrimiSlja (kot. Slunj) odveli sv_e muSkarce i kraj Slunja ih pobacali u jame. . Koncem rujna dotjerano je iz Dre.Znice u Ogu~ lin preko 200 mUS~araca i- Zena. Od tih ljudi neki su veC strijeljani u DreZnici, a 14 ih _i,e strijeljano . u Ogulinu. U to vrijeme ustaSe su noCu iz bolnice izvlaCili ljude i vukli ih na gubiliSta i u zatvore. U Ogulinu i najbliZoj okolici Ubijeno je u 1941. g. oko 18.00 ljudi. Dokument 14 0 LlcKIM PRELIMA Clanak iz ))Vjesnika hrvatske jedinstvene nacionabiooslobodilaCke fronle<< broj '9. od prosi1;Ca 1941. godine »Drugarice hajdemo~ na prelo Partizmiim' praviti odijelo . .. « Licka prela d<>hivaju pomalo drugi izgled. I pjeosme s'u drugaCi'j'e n8'go priJe. Poma.,Nisu to· viSe neozbiljni ,srustanci momaka i lo nes.taju stare- beCarsk·e pje.sm•e i niC.u. nove djevofaka _ zabavne svrhe. Ozbiljna su vve- o parti.zanima i- narodnoj hm·bi. To pos.taju u m·ena dala svoj peCat i prelima. Dj,evojke svak:odnevne teme razgovora na pr€Iima i pletu vi1Se nego prije. Pletu Carape, rnaje i sastamcima. 0 tom se pripovijeda uz ,ognjiruka·vice ...1 Sta. Pripovijedaju starci i muZevi, ml~diCi i -'- -·T,o j e za naS-e drugove partizane, Sto _s.e . dj.eca i kupe hranu, odjeCu i cigarete ·za parpr6bijaju. Su:mama i. planinarna po- snij.eg-U tizane. Pa.rtizani i partizanska bo:rba Z3J naza nasu slohodu. Rade taka djevojke, rad'e rodnu slohodu ispunila je zivot Iickog sela. Zene i starice rade. 1 Pored prela postojali su i sastanci u obliku vcCerniih sijcla, na kojima su se okupljale .Zene i djcvojke po selima i zaseocima. Na tim sijelima one su plele maje, ·Carape, Tukavice i. cokl_ie, Sile rublje i vezlc crvene zvijezde na kape partizanke i na ruCnike. Na sijelima gOvorilo sc o pOlitiCkim pitanjima, Citale su sc razne broSure i napredne knjige. Na-r·oCito se objaSnjavao ka,rakt·er NOB·-e, a govorilo se _mnogo i o ravnopravnosti .Zena u borbi. Poslije toga se razvijala diskmija, a sijelo je redovno zavrSavalo pjevanjem novih borbenih pjesama. Radi toga su takva sijela imala i svoje politiCko znaCenje .. Na sijela dolazilc su istaknute aktivistkinje: Kal:a PejnoviC, Jela BiCaniC. Stojanka Ar::ilica, · Smilja Pokrajac, Du~anka GostoviC-Grubor, Dara CudiC, kao i drugovi Clanovi OkruZnog i Ko.tarskib komiteta. Dokument 15 Dokument 16 (nepl'ijateljski) POTJERNICA PREDSTOJNISTVA GRADSKOG REDARSTVA U OSIJEKU OD 28. KOLOVOZA 1941. ZA VJ. BAKULicEl\'1, MIHAJLOM KLAJNOM, STEVOM LIBRENJAKOM I MILICOM KRIZAN Predstojnistvo gradskog redarstva u Osije:ku izdalo je pod hr. 42.986 ad 28. kolovoza god. 1941.' pmglas ovog sadrzaja: P:otraZuju se: 1. Vjekoslav BakuliC ing. a:gronomije, rode-n 17. studenoga 1909. u Zeni-ci, zaviCajan u Banjoj Luci, rimok,a.toli(Ske vjere, neoZenj,en, ~s-in Mirka i Ane rod. MatanoviC, sa p·oslj.e-dnjim stanom u Osijeku GunduliCeVa ulica hr. 61. 2. Mihajlo Klein, ing. agronomij-e, roden 24. kolovoza 1912. u Daruvaru -ondje- i zavi-C-ajan, grkoisto-Cne vje-re, neoZenjen-, s;in Mihaj'la i Jelisave md. Krajnovic, s posljednjim s~tanom u- Osijeku GunduliCeva u.lica hroj 61. 3. Stevo Librenja'k, radnik, rode n godine 19,03. u Karakasici, kotar Sinj, ondje i zavi-Cajan, rim.okatoliCke· vjere, neoZeuj,en, sin Ivana i .Sime rod. Breko, s posljed•njim .stanom u ·Qsijeku Frankopans-ka ulica broj 7. 4. Milic:a KriZan, studentica, rod·~na 18. s-vibnja 1918. u Dopsinu, zaviCajna u Hrastinu, kotar Osijek, grkoistoCne vjere-, neudata, kC.erka Stevana i Katiee rod. Siro, s poslje·dnjim stanom u Osijeku Beckersova ulica hroj 8. Gore navedeni traZ.e se u vezi prona,deno·g pa-klenog stf!oja, radi pripr·emanja djela sabotaZe. Poziva se cjelokupno gradanstvo da odmah javi n~jbli'zoj vlasti, uko.lilw hi a navedenima neS·to _znalo. Sakrivanje ili zatajiva,nje podataka o traZenimaJ kazinit Ce se po odredbama prijekoga suda.2 PJESMA 0 MARKU OREsKOVIcU 1l Rusiji znade, Upravitelj gradskog redarstva u I vo HoCevar,- lzdajniCha sc~da !' . kuka majka. lz grobnice rastu mu ·roZice. A -i joS f:e, jatlarna im majka. Marko nam- je -dobar horae bio, ,P.artizani Zale drug-a Marka, Partizmne slavno pr.edvodio, Kao ma{ka jedinoga rr-anka. Staljin bi nam veCu pomoC dao, M.arf:ta Z.ali mal,o i veliko_, fer je Marko dobr,e pute znao. Ali ne Zali srce izdajniCko. lz.daj~ce lzdajice niStitemo, Drugci Marka svetite.mo! Spjevala -10-,godi~nja )eka MilQjeviC iz MogoriCa 28 ~J~~~~iiiJ!J'~::.::;:: 4 11 -O,llc!<u Os~jeku Dosta ih je otiSlo za Marka, Cijeli rnarod u cmo zaviSe. Potraga Oghu- Pt$4stojniitva gtft(bkoga tlld;n-.tva Ako su nam ?tkinuli M.arka, Da nam Marka vi:§e ne imade. Cnna z.emlja ,pokriva mM lice, Marka ukidoSe, ........~.:~~=::·~:.-.~......~~;.~ 1 'Iz )>Zcne u borbi«, glasila AFt za Liku, br, 2. I sam Staljin ... ~:::::~:::. ;~;;~::~:;:.:::.":.:.:;:.:~~~:~t!~!~:~!~!.L.- 1 PreStampano iz ~>Hrvatskog lida«, Osijoek, pe- tak 29. Vlll. 1941. 2 PoCetkom svib-nja 1941. g. u stanru Sare BertiC fonniran je OK SKOJ-a za 'Osijek, u ko_ii ulaze Milica KriZan Clan OK KPH i S-a.ra BertiC. 26. VII. 1941. Sara BertiC j-c uhap~ena i u ·f'ujnu strijeljana zajedno sa svojom majlom. 'Kod nje u stanu pronaden je eksploziv. K·od dalinje provale, izdana joe t_jeralica za ing. Mihajlorn Kl.ei.nom, st~kretarorm OK KPH Osi.jek, Milicom KriZan, Vjekoslavom BakuliCem i Stj·epanom Librenjakom. Tada Vjeko-slav BakuliC formira prvu pa·r.tizansku .grupu-- u okolici 'Osi- jeka (oko Bijclog Brda), u kojoj su Milica KriZan i Gerda Svarc. U jednom sukohu s usta~ama pogibaju Vjekoslav BakuliC i Gerda Svarc, a Mili.ca KriZan pada u ruke ustaSama neSto kasnije, i ona' je strijeljana 22. X. 1941. .g. na osnovu presude pokretnog prijekog suda. Toga dana strijcljano je oko 30 osoba, medu njima Nada Nol, koja je sakrivala Klajna, Milcn.a Radivoj-cviC; uCitdjica, koja je sakrivala Milieu KriZan, Anka VukasinoviC, radnica u Lanenoj indrustriii, Fanika Frank, Anica Adler i Juli_ja Gutman, kojc su davalc nova·c za Crvenu . pomoC. 29 �bokument 17 IZ IZVJEs'I'AJA SEKRETARA OPERA TIVNOG PARTIJSKOG RUKOVODSTV A CENTRALNOG KOMITETA KPH KONCEM 1941. GLAVNOM sTABU NOP ODREDA JUGOSLAVIJE 0 KRVOPROLicU U SLAV. BRODU' Dne 25. kolovnza o. g. 2 izvrSili 1SU ustaSid banditi, potpomognuti. od njemaCkih vojni~ ka, i·os jedan rnasovni pokolj u Slav. Brodu. Pokolj je izvr&en na nov-o sagra.denom mo~ stu, u.sred ·bela dana. Oko 50 nanruZanih ustaskih razbojnika vodili su preko Brod· skog mosta oko 3()0 uhap.i\enih seljaka i gradana (medu njima je bilo viSe ZelezniCara), svi iz Derventskog kotara i okoline· Bosan. Broda. Medu uhap.Senima bilo je i Srba, Hrvata i mu,slimana. Kad je povorka ·stigla na most, poCeH su ustaSe i-znenada pucati po uhapsenirna. Desetak ih je o·dmah palo. Na to su ostali uhapS.eni stali heZati po -ma:stu i oko 100 ih i·• poskakalo s mosta u Savu·, nasto}e'Ci •S·e na taj naCin spasiti. UstruSki zlotvori ciljali su i po_onima u vodi. Nema.CSurd Bm·tiC ka straZa na mo-stu, videCi da bi se po neki od ·onih u vodi plivanjem rna-gao spasiti, pri-. skoCila je sa ohe strane mosta u pomoC ustaSama, pa j·e i ana otvorila vatru iz puSkomitraljeza na begunce i na' one na mo·stu. Oko 150 !judi ubij;eno je u mku od pola .sata. Mnogo ih je na m10stu o-stalo ranjeno. Na preZiv·elima su ustaS-ki krvoloci iskaljivali svoj bes nerniJ.osrdnim kundacenjem. Oko 150 preZiv.elih strpali su zatim u vag-one i nisu im tri dana daM ni hrane ni v:ad·e. N ekoliko ranje·nih umrli su u tim vagonima. Po- gradu su se ·ustaSki. . zlotvori hvalili kako- su udesili pobunjenike i »6etnike«. Og·orC-eni narod, koji je promatrao sva zl·odela, stiskao je Sake: biCe i varna su~a, ·ustaSke zveriP Milica KriZ-an Vlado PopoviC. P.reHampano iz >}Z!bornika«, Tom V., knj. 1., 10· VIII. -strijdjana je u Vin.kovcima Laura dok. br. 16, ·st•r. 5.5. . Klein. 3 Od prvih dana okupacije poCeli su u.staSe u S.lavoniji vrSiti zvj·erstva, masovna hapSenja, uhijaU listopadu ustaSe su u Osije'ku povjeSali 26 osonja i intemiranja Srba, .Zi-dova i komunista. ba na drveCe oko· Zidovs:Iwg ,groblja. VeC 12. IV. 1941. po.Cinju ustaSe hapsiti i ubijati U kotaru NaSice po,p Sidonije prisilno je pokrsve naprednije ljude u kotaru Slav. PoZega, pa je u stio oko 15.000-20.000 Sr-ba. Da 'hi mu uspjelo pokratkom vremenu tJOh.apSeno preko 300 osoha, medu krSta·vanjc, on j.e u ..svakom selu naj,prij-e dao· ubiti njima -Clanova Partije, Skojevaca i simpatizera. Dopo n-ekoliko ljudi, da budu zastraSujuCi primjer. ma·Ce Srbe su odmah ·protjerali u Srbiju, a druge opet iz .g-rada. UstaSe su po selima obilazili kamiU okrugu Nova Gra-diSka .pb·hapSeno je do kraja onima i hvatali ljude, Cl'd kojih su neke odrnah ubi1941. oko 800 o-soba. U toj godini ustaSe su gotovo jali, a druge slali u logor Jasenovac. Koncem lipnja potpuno .spalili sela Cic¥are, Bjelajce i Grdevicu. 19.41. u logor u Slav. Po.ZCgi dovedena je jedna U kotaru Stav. Po.Zega 'UstaSe su 26. XII. 1941. grup.a od 400 do 500 ljudi, koju su ustaSe najprij-e do temelja ;po.palili sela Vrbovce i Kant'l'ovce. nemilosrdno tukli, a :kasnije su ih utjerali u baraku U okTugu Bjdovar osudeno je na smrt i. -strije~, i po-strijelja!li mitraljez·om. ljano 19. i 20. XII. 9.5 ljudi, trned•u njima i 17~go- · U ko,taru Osij·el oko polovice travnj.a 1941. mudiSnja djevojka Mira JeliniC iz Novigrada, koja j,e Ceno je i ubijeno 18 nevinih lj'lldi iz ·Cepinskih Marnakon izreCene -smrtne osude, kad joj je pon'lldeno tinaca. Njih su ustaSe lancima vezali za kamion i da traZi pomilovanje, uskliknula: »Da imam stotinu vukli ih najveCom brzinom 17 kilometara. Zivota i da ih svih stotinu moram izgubiti, ne bih U kota-ru Grubi.Sno Polje 1poha.psili su usta.Se 26. IV. .510 ljudi, koje •SU najprije tukli, a zatim ih od- od va·s tra.Zila pomilovanje. Vi Cete mene strijeljati, V·ezli na -staniou i zatvoTili u vagone. Nisu dozvolili .ali znajte, da Ce se na ovoj zgr9-di ipak vijati crvena zastava.« da im ro-dbina danese. hrane. 27· IV. k<l'enuo · je vlak, i oni su o·ko 1 sat ·stigli u Zagreb. U Zagrebu U S'I"·pskim selima kotara Podr.avSJka Slatina usta~ su ih smjestili u .prostorije Veles.ajma i tamo ih isSe su pozivali ljude na sastanke, na kojima hi ih prebijali. Nakon toga otpremili su ih u K0'privnicu ispre'bijali, tako da su mnogi :podl·egli za·dobivenim u logor »Danica«. ozljedama. To se naroCito dogadalo u selima Gor. U kotaru Virovitica izvrSeno je- 28. VI. prese- Meljani, Sekulind, Oeralije, Smude, VoCin. U Lisiljenje "Srb.a u Bosnu kod BrCkog. P·reseljen.o je oko Cinama sazvali ·su 12. XII: narod u crkvu i tamo 900 porodica sa oko 4:0'00 Clano,va. Iseljava<n.je se ljude i-&prebijali. U tim s·e krajevima vrSilo i mavrSilo vrlo naglo, tako da su se svi morali spremiti _ sovno preseljavanje I judi,- i to· tako, da su se cijele u l'Oku od jednog sata, a njihova imanja su opljaCporodice lm.o-ral.e preseliti u ·roku od 1 do 3 sa1a i · kali ustaSe. ponijeti s·obom samo malo kruha, a osta,lo su ustaSe U ko-ta,ru Vukovar tokom lipnja i srpnja istjeopljaCkali. Iz kotar.a Podravska Sl·atina otjerano je rano je osim ci·gana iz svojih domova oko 300 obiu logore u toku 1941. o-ko 5:00 ljudi, a tprotjerano utelji. Srbiju oko .5.000 }jludi. · 1 2 U rujnu fo11mira-n je u Osijeku Vojni "komitet, u kojem je hila Blanka Heiligst.ein. Ilegalnom Starnparijom u ·Osijeku, u kojoj &u se Stamrpali ldci i ..propa,gandni ma.te·rijal, rukovodi Marijana KrvariC Buca. Usko·ro doLazi do provale i one bivaju ha,p.Sene, zajedno -s Lizom Bunjevac i nizom drugih aktivnih .f:ena. U p.artizans.koj gi'upi I>oke PatkoviCa iz Bobote hila .i-e Slavka MatiC. Gna je 26. VII. 1941., u noCi nakon jednog sukoba s usta~kom patrolom uhapSena i s joS nekima, koji su u selu pomagali partizane, predana ,pokretnom prijekom sudu u Vukovar, koji ih je o·sudio na smrt. U Negodavcima radi na organiziranju pomo·Ci partizanskoj grupi Anka Petri.CeviC, koja je uhapSena i strijeljana 17. I. 1942. S njom su bile strije- 30 ljane i majka Zarka MitroviCa iz Bobote, Dra.gica DurdeviC i Ljuba flurd·eviC. Osj-eCku .grupu i grupu Dok·e PatkoviCa pomagale su .Zene Bijdog Brda. Medu prvima istiCu se Lju~ hi.ca DurdeviC i Darinka MilinkoviC, koja je zajedno s muZem i kterkom ubijena u logo,ru. U Bobo1:i or~ ganizira pomot .grupi Ljubica MijatoviC i Nevenka Stanisavlj-eviC, uCeni·ca I. razreda trg. akademije, koja raznosi letke i radi 111a organiziranju omladine. Grupu pomaZu i Zene Vinkovaca, koje Salju ra~ zni materijal preko Pa<Cetina i Bobote. Aktivtle -su i Zene u StaTim Mikanovcima, medu kojima se istiCu: Pa.vka JakSiC, Marica Sraj-er, Pavka MartinoviC, Bara FaliSevac i 'Kata PeriSkiC. U lvankov,u su aktivne u organiziranju pomOCi partizanima: Pepa Bo~ sanCiC, lv-ka AndrijaSeviC i Ankica EUenger. 31 �Dokument 18 ( 0 UBISTVU ANDELE CVETKOVIC, DRAGICE HOTKO I DESANKE sKATARIC C!anak Bebe KrajaCiC iz »iA?ne 1t borbi<~, glasild AFt Hrvatske hr. 7. 1944. g . .a ubistvu Andde Cvetlwvii, Dmgice Hotko i Desank.e .SkatariC1 MI SE NE BOJIMO SMRTI Andela CvetlwviC SnaZan udarac u zapnr Zeljeznih vrata Celije, s bukom i kletvom uguran kljuC u bravu navijestio nam je uvijclk na isti naCin do'lazak i odlazak desetaka i stotina naSih dru.garica, naSih majki i sestara u prvom katu, Celiji broj 11 ustaSke poHcije u Zagrebu. Ula:ne likovi dragih djevoja1ka i Zena, koje &u Pav-eliCevi psi hvatali po .zagrebaCkim ulicama i u. lancima vezane i izbatinane bacali u 6eliju, da ih nakon par mjeseci rriuka i gladnvanja - zato je·r im treba »broj« odvedu na str!jeljanje u Rakov Potok i 1\faksimir. Ulaze majke koje su ,otrgnuli ·o.d njihove dj-e.Cice· i puStale ih da desetke mjeseGi sjed·e u Celiji i u neizvj.esnosti Cekaju Sto Ce biti. Ulazi, Dragica Hotko, mlada Cinovnica, koja pod najteZim batinama i mukama nije htjela odgovoriti ustaSama ·niti na jed·no pitanje. Ula>zi Andela CvetkoviC, tvorniCka radnica, koj.oj su ustaSki psi ponudili da stupi u njihovu ·siuZbu, da bi joj za uzvrat poiklonili Zivot, Sto_. je ona s gnjuSanjem odbila. Ula:zi Bro-dari6ka, majka dv,oje- djece, koju su tukli i mu·Ci.li da prizna gdje joj j'e· muZ, otac dvoj-e djeCice. Ula·zi De-sa ·SkatariC, mlada Zena, koja s puno naivnosti i vjere go-vori: »Rek'Ii su mi_ da Cu biti ovdje samo dan-dva, pa onda kuCi.«! Ulazi mlada studentkinja, koju su zatv<:lrili zbog sliCnosti, a drZat Ce je dok ne uhvate »pravu«. Ulazi mala -Cetrnaest-godiS-nja djevojCica sa smij,ehom i suznim oCima, kao da sam,l_:l s8be, a odmah i nas hrabri i kaZe: »Uhvatili su me umje-sto moga brata, -znate·, rekli su mi oni - usta;i§~ - da je moj brat partiza,n.« Preko cijelog d~na pojedine su oC:::kiva.}.~ da ih s-e pozov·e na presluSanje, ali to· s :;- vrlo rijetko do,gadalo. One koi·e bi odveli na presluSanje, vraCale su se izbatinane· i -izmuCene natrag u Celiju. Ujutro 11. IX. 1941. kljui'ar tresne vrata i javi nam da s-e spremimo, da Cemo- u logor. Na-stalo je komeSanje u Celiji, knd nekih, koje su -o.Cekiva.Ie strijeljanje, jer biti u Iogoru znaCi ipak moZda ostati Ziva. Druge Dragica Hotko Faksimile urudZb,enog zapisnika r.edarstvenog ravnateljstva 1. XI. 1941. Zagr.ebu o hapS,enju Andele CvetkoviC · koj e -su mis.JHe· da 6e na slobodu, kao da su ~loCin. Relkle srno drugaricam·a .Sto smo- vibilJ,e malo zate-Cene, iznenaden·e. Rruz.dijelili (ljele i kuda Cemo i mi za kratko vrijeme su nas 'U ·ctvije ,grupe - straZar nal!l je· re- p.oCi. Dra:giea j.e s punci revolta goiVoTi'Ia: kao: »Mno,go vas- ide·.« Pa!kovale snw na br- »Stvari ne Cu da nosim .sa s·Ohom•, Cemu ta zi;uu ono malo stvari koje 1SU nam naSi., 'UZ · komMija da nosimo- .stvari na strijeljan]et najgo-ri te·ror, ipak uspj·eli poslati u Celiju. Treba da s·e- dugo~orim:o &to. Cemo toj bandi U prvoj grupi, koja je odla~1la, bila je reCi pred strijeljanje.« Anaela Cvetl<ovic hrabrila je druge: >>Pa BrodariCka j, Maj a Habulin, bolniCa.rka u spanjolskom ratu. Njihov odlazak bio je po- zaSto bi baS mi bile one S'retnice koJe ce doi'ekati .slobodu. Nasa smrt mdit ce hi!jade praCe:n zagrljajim,a, to·pilim stis-cima ruku· i d•rugih.<< druga.:r&kim »Do vide.nja u lofPoru!« A Desa Ska'ta-ric, koja je vjerocvala da ce Cim .su .s.e vrata zatvorila za prvom gruna slobodu, kad je b<dlazila rekla je: >>E Depom drugarica, odmah -smo, po starorm obi- &O, pravo je tebi govorio Jovo da su danas Caju;, sllwCile na ».deZu-ranje·« na viso~ld pro-. tikve skuplje nego glave.« zor u Celiji, 'koji je Lzvana bio obloZen daska.KljuCar je otvorio vrata i poz:vao: »Dema!, ali kroz- pr01rez na daskama uspj.evali sanka Skataric, Dragica Hotko, A:naela Cvetsmo samo baciti pogled na policijsko dvo·rikoviC, spremite svoje stvari, idete u logore.« Ste i is;pruZiti p.rste kroz prore·z na daska.. Dra·gica, sitna i hrabra, naSa Dragica·, ma. Ti prsti znaCili su naSim- najmilijima, odluCno- je stala pr·ed: stra.Zara i hrabro mu koji su vodili brigu ·o nama, da smo j018 Zi·vi. r.e'kla:: »Ne· laZite nam da idemo u la;gor. l\1i Micanj:em· ruke i prstiju preno:Sili smo naSim se ne bojimo smrti. za,Sto nam ne kaZete majkama, sestrama i rodbini naSe osjeCaje kuda idemo, mi nis'm'O kukavic·e.« i ,sre-Cu Sto. ih vidimo. Bez stvari ~ praznih ruku, blij ede, uzPrva gr·upa »logo-raSa« uSia je mirno u dignute glave, odluC.nim kora:kom· izaMe su kamjon. Me,du uhapSenicima Dragica j-e u iz Ce.Jijer. Pitam stra2ara tZa:Sto i rn•ene ne z.odvoriStu kod auta opazila agente koji .su je ve, karl m[ j.e· ujutriQ. govorio da sam na spimuCili i tu!kli. Zgrabila me za ruku, pokaza- sku. Odgovorio mi je kratko: >>Broj je pozala na agente' i rekla: >>Aka ti uspije da punjen, joS na vas nij-e doSao red·.« ostaneS Ziva, uparnti lica tih bandita, koji su 1j,e Do1 u drvo.riStU' ulazila j-e -velika grupa me mu,Cili i tukli.« S nestrpl}enjem sm·o Ce'drugova i drugarica u auto. OCi- Dragi'ce trakale da se »Torn&S« vrati. 'Tek nakon d'Va ZHe ,g.u na.S :prozor, nbij·en daskama. Stisnuvsata »TomaS« .se vratio i rili smo zna,Je da Si obrve i usta, mahanj em narn j,e odgo¥'oprva gruipa ni}e· otiSla u Ingar. Agenti su rila na naSe mahanje. U pogledu joj je bila otvorili vra:ta i poCeli . da izbacuju odije.Ja, odluCnOst, mrZnja prema neprijatelj'U i vjehaljine i stvari naS€ prve grupe. Sve nam ra u ono veliko i sveto za Sto se borila ona j,e to govorilo· da naSi nisu oti1Sli u logor, veC i hiljade· drugova i drugarica i za Sto Ce ,za da je nad njima izv~Se'n ·straSan i gnjusan k<>ji cas dati ziv<>t. 1 Mnoge ,zene Za-greba bile w' 1941. g, Clanovi paortijskih 1wmiteta. A'lldela CvetkoviC, rad.nica u trikotaZi »Zenit« hila je Clan IV. Tajonskng korm.iteta i radila u odboru Narodne pomoCi IV. rajona. 11. IX.' 1941. g. strijeljana je ru Rakovom Potoku kraj iStup'llika sa D['agicom H011:ko, Cinovnicom, koja je tada 'hila Clan I. ra}onskog komiteta. 3 · Zene lirVatske u NOB 32 1t Clanovi Mjesnog komiteta K:PH ;U 1940. i 1941. g. 'bile su: Maca GrZetiC, RuZica TurkoviC, Nada Heil\gstein, a ,Clanovi Rajonskih komiteta: Na.rodni 'hero.i Dr.agica Kon.Car, Narodni herD'j Kata DumboviC, Dragica Hofko, Andela Cve<tkoviC, Danica Cazi, Jel~a SuknaiC, Katica -Stan~a, Dragica DvorSCak, Paula Humek i Jelka ll-:rklja<:i£. 33 �,~ bokument 2d bokument · 19 (neprl.jateljski} IZ IZVJEsTAJA ZAPOVJEDNisTVA PRVE HRVATSKE ORUzNICKE PUKOVNIJE DlREKTIVA OI'ERATlVNOG K0MI1'ETA KPH KARLOVAC OD 3. RUJNA 1941. ZA PRILAGOf)IVANJE RADA PARTIJSKIH ORGANIZACIJA NA TERENU 0 BORBAMA PROTIV PARTIZANA U VREMENU OD 27. VIII. DO 6. IX. 1941.' VOJNO-POLITICKIM ZADACIMA' Okruznica br. 3 Svim partorganizacijama i Clano:vima Vrhovnom oruZniCkom Zapovj,edniStvu U Zagrebu 9. rujna 1941. Na podrucju krila Brod2 n;S. Nocu 29. na .30. kolovaza a. g. kamunisti u• selu Sibinju ubili su ustaSkog tabornika StiviC Matu, bacili pred mlin_MartinoviCa Mate dve bombe u selu St. Slatiniku, ubili FligiC BoZu u selu Slobodrtici, a rani'li ustaSu Dornanku.SiC BoZu svi iz katara Brad nfSavi. Djela pocinlli su Fumaric Stjepan, 'Senjuk Ivan i Babic Sibinj a, katara Brad nf,Savi. Nikal~ svi iz Na ZeljezniCkoj pruzi izmedu Banove .Jaruge i Lipovljana, nepoznati poCi-nitelji podmetnuli su eksplo.ziv pod traCnic-e. Eksploziv j.e pronaden i uklonjen. 1 »Zbornik«, Tom V, knj_ 1., dok. hr. 1-60, str. ~87. ... Duznost je raj-kama: 1. da razvije politi.Cku i . vojnu d}elatnnst u rajonu; 2. da oZivi i uCv'rsti partijsku organizaciju i Btvori masovnu bazu partije- u selima mjestima;!! 3. da poduzima potrebne mjere za i"zvrSenje .slijedeCeg; a) zborovi u selu i poj-edinaCni politiCki rad; b) rad sa seoskim Zenama, ospos,obljenje ovih za kurirske veze, prikupljanje svih stva:ri za redovne pntrebe partizanskih odreda i sela (pranje, krpanje, hrana, obuCa, o.dijela, i t. d.) ; c) ski-ivanje Zivotnih namirnica; d) or.gariizacija senski-h stra.Za; e) pomoC p,o-go-rjelim i opljaCkanim; f) stupati u y,eZU s h~atsklm selima, stvarati i proSirivati te veze s hrvatskim domobranima i talijanSkim vOjnicima. Ove veze iskoristiti za p:oliti.Cki rad medu njima i za dobavku materijala, oruZja, municije, obavjeStenja i vrbovanje boraca. Pozivitti ih i ukazivati im du.Znost da i oni stupe u borbu; g) rad rnedu seoslmm omladinom. Omladinu tr,eba sprerniti za odrZavanje veza, prikupljanje Zivotnih namirnica, kurire, novaCenje u parHzans:ke ·odrede i t. d. h) of.ganizirati narodnu pomoC. Mas·ovno prikupljanje Zivotnih namirnica, nova_ca, -odjeCe, obuCe u prvom redu za bol'ce, a onda za pogorjele i opljaCkah-e em1igrante tj. takove koji ne mogu da se vrate svojim kuCama. 3 2 Partijska or,ganizaci ja u gradu i kotaru S.lavonsk~ Br?d hil~ je vet pri.fe -rata _jaka, i vrSila je jak u(JeCaJ na zene. . · .. 1~.% ..g. o.sniva se u Slavonskom Brodu na ini~ Cl.Ja;hvu KP »2enski pokret«, u kame su aktivno racltle: Greta Kava i, Olimpija ·Cizmek, Zora Tkalec, Petra Daus, Anka .BalaC, Frida Godlar, Blanka Culek (koja je hila predsjednica dru.Stva) i mnoge drug e. . 1941.. g. Ze~e Bro~a. aktivno poma.Zu prvoj parhzansko] gr~pt na DtlJU. IstiCu se: Dra,gica BudiC, Greta Kava_J, Petra Daus, Marija SuSterCiC, Vilma Dat;~·s, Dragtca Pihler, Frida Godlar, Be'ba Spoljar, Emtca Goldberger, Darinka D-efar Liza SmOliC ~~lka _KovaC sa Citavom svoiom p;rodicom, Olim~ PlJa ·Ctzmek, Zora Tkalec, RuZa Dako;yi(: Nacika Has,. ,Smili<:. Stim~-c~~~ajiC, Ru.Za Filajdit: Cvijeta .T~r~~~· Mar~Ja Susta~IJa, _Seka Buj.ak-FumiC, Katica lhnnc, Stehca Kovac, Mtlka KovaC Katica Ma·ro~ kiC i dr. ' N~ h~~dsko~ ·~otaru poslije okupacije partijska or:gamzact.Ja po.Jacava rad na okupljanju Zena u NO'P. V:eC 1941. g. hila je uhap:Seno u_ Slobodnici deset Zena radi •uC-eS6a u NOP, a .Zene iz 15 sela aktivn·o rade za NOP. Medu mnogim .Zenama u }oku r~!a ~stiCu se rad?m: Manda VargaS, Ruza- ErvacmovtC, Slava MestC, Staka VukmiroviC, S~~a .. BalaC, Mari.i<; 'f>ur-deviC, Marija GrujiCiC, ucttelJic':, A?a Plaztbat, Janja i Soka VraneSeviC, Kata RaJkovtC, Julka BoSnjak, Stefica :Serdar, Anica Varga, Terica BrajCiC-CuSkoviC, Manda BrkiC-VerniC. Dragic-a Pihter 34 3 U srpnju formi·rane su dvije partizauske grupe: na- istoCnom i za-padnom dij'elu kotara Slav. Brad. P'l'v.a paitizanka Brods-ke grupe· bila je Manda VargaS iz Maii11a. 1 »Zbornik«, T01n V., knj_ 1., dok., 18, str. 58. Rajo-nskih -komiteta. 8 Razvitak bo-rbe u to:m periodu veC traZi organiziranu .po.zadinu, pa time i uloga org.anizacije .Zena postaje sve znaCajnija. Gornji dokumenat sad·r.Zi prve -direktive u 'tom smislu. 2 Pragica Bulat 35 �'Dokument 21 Dokument 22 ANALIZA RADA I ZAKLJUcCI SA SASTANKA OKRUzNOG KOMITETA KPH ZA LIKU OD 11. RUJNA 1941,1 IZ IZVJE>lTAJA ZAPOVJEDNisTVA I. HRVATSKE ORUzNicKE PUKOVNIJE BROJ 652 OD 9. RUJNA 1941. VRHOVNOM ORUzNicKOM ZAPOVJEDNisTVU - Okrumtca br. 1 Na sastanku OK KPH za Liku ·odrzanom 11. rujna 1'941. godine, nakon raz.motrene politiCke situacije i stanja pwrtij.ske- organizacije, doSlo je ova- rukovodrstvo do slUedecih konstatacija: Uspjesi u_ radu _partijsk~e organizacije: . . . U oslobodenim krajevima poj,edine partijsk·e nrganizacije us·pj·ele su potpuno.. rna iZmij,eniti situaciju. Organi~o,yanjem kulturno.. druStvenog rada, koji nije u potpunosti izveden, ·Ziborova i konfe,rencija, na kojima je, podizan moral masama, organizacija Zena2 i omladine, izmijenili su psihol-oSku uCmalos.t, koja je ·obuzela ma·s,e za vrijeme usta.Skog re-Zima. 1 79. »Zbo,rnik«, Tom V, k~j. 1. dok. lbr, 24., str. 78. . 2 PoCetkom prosinca 1941. g. fonniran je u Lid lnidjativn'i OkruZni o-dbor AFZ za Likri, u koji Sill uUe:· Kata Pejnovil:, preds.jednica, ]ela Bil:aniC, tajnica, .Stojanka kralica, Marija Kati.C-KupreSanin, Du.San·ka 'Gostovil:- Grubor, Smilja Po·rorajac, Neda Zakula i Zorka- KoraC. 7, IX. 1941. .g. odr.Zana j-e u Donj.em La:pcu skup~tina ,zena, na kojoj j-e govorila Jela BiCaniC. Na·kon te &ku-pStine Z·ene su poCde organizirati 'bolnice i krojaCke mdioni.ce, zajedni&i ,pr·esti i p·lesti odjevne predme.te za NOV, te tkati zavoje za bolnice. Zene 'S'll prale bolni·Cko rublj.e, a na'foCito su bile vaZne salbirne akcij·e, -koje su Zene organizirale po selima, Sela ·sru se rrnedusdbno takmi·Cila koj.e Ce viSe sakupiti, i svaiko.g su dana s.tizala puna 'k·ola: odjeCe i hrane za vojsku. Na jednom sastan:ku, kr.ajem rujna 1941. .g., 'll selu Krbavici (kotar Kor·eni-ca), na kojem je 1 prisustvovalo 1-210 Zena, .govorio je i Na·rodni hewj Mar~ ko Ordkovil: . .On je govorio o: znaCenj-u 'borbe JlrO.tiv okupatora i ustaSa, o' tome kako se Zene mo1gu or.ganizirati i kako- mogu pam~gati par.tizansku ho·rbu. Ta•ko je medu ostalim rekao: >>Svaka Cara[pa i -svako jaj·e, koje se pr·odaje neprij,atelju, tuCe nas.« Poslije njegovo.g govora rekla je jedna stara Xena, iz zaseoka MiriCa, sa suzama na oCima: »Evo ja, sam stara i nepismena, ali da mi je, dmZe, tako netko prije objasnio, i da sam to znala, nikada ne bih o-tiSla u KoTenicu pr:odati i jedno jaje.« Na tom sastanku govo.rile su i Zaga Dmkuli-C, NaranCa i DuSanka KonCa,r, ko.je su se u -to vrijeme vratHe iz Drvara, te su izniiele neka iskrulitva iz Tada Zena t(ljga kr.aj a. Tom vrilikom izabran Je i odho'l' Z·ena, u koji su uSle Zaga 'Drakulil:, Mileva Zaklan, RaSeta {p-Opa·dija) i joS ne'kolik0r 2Jena. Odmah jposlije sastanka Zene ·su iSle sakupljati hranu i odjeCu, :kao i vunu, koju s-u kasni_i:e na ,sijelima vr,erad_iyale i izrad'ivale od n.k maj-e, -Carape, ru'kavice i t. d Rezultat te prve akcije z,a pomol: -partizanima bio je sanduk, .2 m dug, % m Sirok i 94 m visok, p-un toplih odjevnih predmeta. U Debelom Brdu (kot. T. Korenica} oddan je 'krajem rujna 19'41. sasbnak, na ko}em su bile pri·sutne Kata· PejnoviC i Jei.a Bil:anil:. -Zene toga sela salrupile su u ,prvoj akCiji 23'2 kg vune, 80 koSulja, 36 Prikupljanj.e odje6e, obu6e i drugih potreba za borce samo j·e djelomi,Cno izvrSeno, te s·e partijskoj organizaCiji i Clanstvu p-ostavlja glavni zadatalk fonniranje n~rodne pomoCi, . kroz koj u Ce se ova ~kcij.a mnogo o11ganizovanij-e i uspjeSnije sprove-sti ... ... Organiz-nvanog rada medu .Zenama, mo~e se- r·eCi, takod,er nije bilo. U naSim selima joS uvijek vla-da reakcionarno gl~edi­ Ste: gonj-enja Zen a iz sva'kog d.ruStv·e.nog i javnog zivota. Medutim, pokazalo .se da. tamo, gdje su drug<>vi razvili malo djelatnosti. medu Zenama, da je bHo vdo zavidnih i zadovoljavajucih rezultata ... 15"0 kom. ,ga·Ca, 12.3 ,ruCnika, 11 bilja-ca, 1.3 maja, 10 dZe'lilpera, 10 Salov.a i 15 muSkih kaputa. U selu Vrebac {kot. Go·s,pil:) odr.Zan .ie prvi sastanak Zerna u listopa-du 1941. Bilo je prisutno .so Zena. Na taj sastanak doSla je Kata Pejno·viC i .go-vorila o na~ rodnom ustanku, o !Potrebi pomaganja bo-rci-ma. Kad su u -pmsincu 1941. partizani iz Dalmadje doSli ru Likru, ·Zene sela Oravca (kot. Koreni.ca) daroval-e su ih sa: 22 maj-e, 1.5 pulovera, 25 pari Carapa, 3.5 pari rukavi,ca, 17 gaCa, 9 kapa, ·6 Salova i 12 ruC~ nika. Kad su bor·ci o-dlazili na poJo.Zaj. 1Z.ene su· dale 4.5 .plahti, koje su borcima sluZile za kamu:flaZu, a Zorka MaTjanovil: ,poklonila je mitral_j-escu, koji je bio na vrhu Oravca, kiCeni biljac. Or.ganizatori rada sa Zenama u .pojedinim kota: revima 'Like !bile S'U: u 'kotaru Gra.Cac - Narodnt he-roj Smilja .Pokrajac; ru' kotaru Donji La,pac Smilia tPopovil:; u kotaru Brinje - DuSanka Go~ stovi.C~GrulboT; u kotaru 'OtnCac - Stojanka Arahca; u kota-ru Titova Kor·enica - IDara 1 CudiC-Vujnovil:; u kotaru PeruSil: - Marija GlumiCil:~P.ribiC; u kotaru Gos:piC - Marij.a ·KatiC--JKupreSanin; u kotaru U dbina - Zo-rka KoraC. U toku 1941. g. istakle su se u radu -sa- Z·enama, te u odb()rima NP·: u kotaru Donji Lapac Mara Zunil:; 'Danica Brewvil:, Savka 'KaliniC, _Milka Mileusni-C, 'Zorka KosanoviC, Jelka Beba MwkoviC, Jdka BlanuSa, Smilja ·:ze.Zelj, Soka Haj_dinovil:'Kosanovi,C; u kotaru Ti-tova Ko-renica - Mtlka Solaja, Ned-a Drakulil:, Zmka Sobot, :r-.ju:ba StaniC, Mara LukiC, MHka Jag.njiC, Boja Grgtl:, Zaga DraJ>,uliC; u kotaru Gospil: - Mileva Milojevil:, Koka Pl'CiSaS-DmitraSin(}viC, Sofiia RajCevil:, .Danica 'Rada-kovil:, Milica Pejnovi.C-Po-CuCa, p-epica Sab~n, · Dragica KosoviC, Mi-ca VujnoviC, Marija 'Obrado:vtC; u kotaru Udlbirna - Hoja Egil:, Darnica Uzelac, Bor-, ka 'KoraC, Mika Zega'fac~.Rada:ko-viC, Stanka Bika Basta~-Po:poviC, Manda Tepavac; u kota'flU P.eru.Sil: Kata Turil:, Manda HeCimoviC, Danica KokotoviC; u kotaru OtoCac - Julika SkendZiC, Milica Ma.Sil:, Marta Aralica, Milica l-lini.C-Trtica, Eva RupCiC, Ru.Zica BobiC; u kotaru· Brinje - Lju'bica Gerovac, Julka RajaCiC, Anka Gero'vac, MiSa Bukvil:, Mara Maljkovil:, Marica Savil:; u kotaru Gra.Cac - J~la Cu'k--Bojanil:, Milka Utvil:, Milka Mar.CetiC, Jehca MariCil:, Gina RajCeviC, lka Skorrup, Boja GaCeSa, Peri.ca Bobil:. ZAGREB 0 RASPAcAVANJU ILEGALNE sTAMPE 1 .. _. »Na podruCju krila Petrinja 29. kol-ovoza o. g, Jela PredoviC2 rodom iz LeS·Ca, kotar Metlika, radnica u tvornici Dugojresi, donijela je iz Karlovca komunistiCku bro·Suru »-OkruZnica broj 2« pisana ma.Sinom na 6 stranica. BvoSura joj je po straZi 'Oduzeta i predana po poruCniku KraljiCu vojnim vlwstima, a PredoviCka pobjegla ... 1 »Zbornik«, Tom V., knj. 1., str . .387. 2 .TeLa P·redovil:, tada Clan OK KPH Ka-rlovac . Dokument 23 (neprijateljski) TELEGRAFSKI IZVJEsTAJ KOMANDE sESTOG ARMIJSKOG KORPUSA OD 15. RUJNA 1941. 0 ATENTATIMA NA TALIJANSKE VOJNIKE I KARABIN JERE U SPLITU 1 DeSifrirao otv-oreno Primljeni telegram iz Splita N 809 Salje: Komanda 6~og armij. korp_usa Komanda 2-e armije r. z. Guvernatoratu Dalmacije Oznaka: Jav. bezbjednost Na uvid: kab. kv. karab. sef odjeljenja Sifre 15. IX. 41. u 11 c. Zadar, dne 16. IX. 41. u 20 c. Predmet: OruZani napa:d na vojnike i kr. karabinjere. Strijeljanje JeninCiCa i JuretiCa. Putem: Kom. trupa Zadar 5373/o-p. Dana 14 .. ov. m. 2 oko 2·'0,30 ·Casova kod kasarne »Roma« baCena je ruCna bomba protiv jedne grupe vojnik~ koji su• se vraCali sa slobodnog izlaza. P.et je vojnika lako ranjena. ' U isti Cas na drug,om mj.estu, dva su mladi·Ca i·spalila hitce i1z revolvera i bacili ruCnu bombu na patrole karabinjera, koji su, ranjeni, reagovali vatrom. J edan je karabinjer jutros umro, drugi j·e sklonjen. Prilikom sukoba jedna gos-p-o'da na prolazu hila je ranjena, ali ne teS-ko. Ju.Cer u 17 Casova izvrSena je s·mrtna kazna protiv JeninCiCa BoZe i JuretiC Iva, koja je i.zrHCena postupajuCi prem-a proglasu. Gen-e·ral Dalmazz-e. 1 »Zbornik«, tom V., knjiga 1., dok. 168, str. 416. 2 :Zene S,plita- sakupljale su i sa'krivale od p-rvih d.ana okupacij-e omZje,_ sudjelovale u demonstncijama i ru o.ruZanim ·<.~-kcijama. U ovoi -akciji, koja se ~pominje u doku1mcnt-u, ·S'Udjelovala jc Tonka DimiC Bibinica, koja j"e ~sakrivala orutje i ·donijela ;ga do mjeSia oapada. Akciia j.e .izvr-Seoa kao o-dgo~yor na uhistvo omla:dinca BOSka Ajdukovi6a. U akciji su .Poginula dva karabinjera. <lltentatu, koii je kolovoza 1941. g. -izvrSen na taJiiansku vojnu glazbu u Splitu, sudjelovale su Davorka_ B_iluS, Neva, P?L.iil:~Roj·e, Mil-en~ Ves·!ion-oviC i ]elica B~at. u_· I 37 �Dokument 24 PROTEST zENA SV. NEDJELJE PROTIV ODUZIMANJA ziTA SELJACIMA Clanak iz ''Vfesnika hrvatsk.e iedinstvene nacionalno-oslob.o!lilaCke fronte1(, br. 4. od 15. rwfna 1941. Raspisala se sva plaCeniCka Stalnpa, kako ie ove godine bila bogata zetva u Hrvatskoj. Ove su vije.sti samo u tolik(J is-tinite, da je hila bogata zetva za okupatore i njihove sluge·, Hrvatski se narod pak mora boriti za svaku mrvicu hljeba. RjeCit su primjer tome .dogadaji u okolici Zagreba, gdje vee du:lj·e vre,mena nema kruha. U nijednom s1elu uz -samoborsku prugu ne Cete mnCi ni za kakav novae dobiti ni komadic kruha. Seljaci,--ma se oduzima pSenica, jeCam i raZ, a u zamjenu su im dali papirnate- kune i honov-e. Za ·te pak kune i bonove ne maZe se na selu niti u Zagrebu nista kupiti. Zito je otiillo u NjemaCkuT meso-- i mast odil3.ze u NJ"emaCku, tekstilne robe nema i t. d. Ova seljaci i te kako 'OsjeCaju na svojim ledima. Dana 20. VIII. pronio se glas po se.Jima opcine Sveta Nedjelja kotara Samoborskog da ce s·e toga dana odvoziti . oko 4.1000. kg pileniCe s jednog veleposjeda u Rakitju. cim su to doznale siromaSne seoske Zene, koje. vee dugo vremena, nisu vidjele niti komadiC kruha u sv,om gospodarstvu za svoju djecu, pohitalo je njih 80 sa namjere>m da kupe neSto pSenice za najnuZnije ku.Cne potre:be·. Zatrazile su nd upravitelja veleposjeda da im ·proda pSenice po 5 kuna po kilogramu. Upravitelj je ,odbio, jer da je to rekvirirana pSenica, koja se ne- smije prodati. Razvila s·e diskusija, u kojoj su Zene tvrdile da su i one drZavne, ako je pSenica drZavna. One da bi morale slati svoj,e sinove' i muZeve u vojs-ku i rat, a da ih nitko niSta ne pita, a tko ne ce, tome prUete ku·glom. Njim:< se nareduje da radaju djecu, a ne pita ih se kako Ce hraniti svoju djecu. Djecu od njih traZe, a kruha za tu djecu nema. Za vrijeme· pre~ pirke dosao je na veleposjed i predsjednik opcine Svete Nedjelje, Ru:dolf Josip. On je poCeo vikati na Zene i traZio ih da ,ge razidu kazavSi im da metu cestu, pa iz prruSine n-eka peku kruh .. To je razjarHo Zene, i on j-e vidio da je -vrag odnio Salu i p-okorio s-e. Drugog je dana doSlo oko 70 Zena i na isti naCin svaka je dobila olm 28 kg brasna. Tako su zene spasiJ.e narodu preko 3.000 kg zita. Istog dana j na isti naCin dobile su ~ene u obliZnjem s-elu Kalinovici S·pek, koj;eg_a su vlasti trebale o.dvesti. UstaSki se, razbojnici ni-su mogli pOmiriti s ovim pe>stu•pkom nal'Oda, pa su 25. VIII. poslali Zan-dare u -sela da·haps'e Zene· i mno·go Zena -odveli u ustaSki stan u Samohoru. Tu su im prijetili .sa svim tekovin-ama ustaSke »duhovne revolucije« t. j. bati-namw, mu'C'e"' njern, vj.eSanje·m·, zatvorom, strijelja.njem, itd. No to sve nij-e niog1o ustraSiH seljake·, nego samo ko.d njih jaca volju za borbu pro.tiv oku·patora i njihovih placenika. Dokument 25 0 POTREBI STY ARANJA ODBORA ZA NARODNU ISHRANU. I NJIHOVIM ZADACIMA Obavj,eStenfe Staba gerilskih odreda za kotar Kor,eni,ou i okolicu od 16. nt]na 1941.1 STAB GERILSKIH ODREDA ZA SREZ KORENICU I OKOLINU Svim s-elima ovo-ga p-odruCja i t. Posto j-e tesko predvidjeti koliko dugo ce potrajati nasa zapoceta oslobe>dilacka borba, pa da ne bi doiivjeli nikakvo iznenaden}e, potrebno je pristupiti organizovanom radu za stvaranj e rezervi Zivotnih nam.irnica. Da bi se ovaj rad mogao uspje-Sno pro:.. va:dati, treba u- svakom selu osnovati »0 db or ·.za naro-dnu ishranu.« u· taj odbor treba da udu tri do C·etiri Clana, a ·pO' mngucnosti da ude i po i·edna iii dvij.e zene. 38 Svi ovi pre:dmeti korisno Ce po·sluZiti ne samo borcima: na poloZajima, vee i o-stalim nezbrinutim, koji uslijed raznih nepQgoda ostadoSe bez svo-ga d·oma i svojih hambara. Predvidamo vee unaprijed da Ce mnogi reCi: »e toga s-e mnog.o od nas traZi«, a'li kada se ima u vidu ko:lik·e Zrtve mora podnaSati svaki porobljeni navod, onda, draga braCo i sestre, m·e ·Ove Zrtvice, :k.oje na ovaj naCin doprinaSate, ta'ko su neznatne i male, da ih svaki Covjek,· kod koga je osjeCaj dru.garstva i CovjeCnosti rna i najp1anje razvijen, m-oZ.e sa malo d'O·bre volje i razumijevanja doprinijeti.2 Svi moramo biti svijesni toga ~ da je sam·o naSom ,borbom sprijeCen neprijatelj da izvrSi na•mjeravanu plja:Cku, koja ne bi imala 1 »Zbornik« Tom V. knj. 1 dok. 28 stT. 85. Koncem lj-eta 1941. OkruZni komitet K~H za Liku dao je direktivu, da se u kotarevima Like l}Snuj-u kota'l"ski i mjesni odbori Narodne pomo-Ci. VeC tokom mj-eseca rujna osnivaju se kotarski, .a u toku listo,pada mjesni odbori Narodne pomoCi. Ovi odbori salrupljali Su- hranu, odje6u, ohu6u i drugi razni ma'terijal za .partizanske odr.ede i za narod, koji je izobje.gao, i Cija -su sela ·Vel:. 'hila uniStena i po.paljena o-d neprijatelja. Odbor"i Narodne pomoCi oSlllovani su u svim selima na oslobodenom teritoriju (gotovo Citavom kota-ru Tito,v,a Korenica, · U dbina, Donii Lapac, zatim u sr;pskim selima kota-ra GospiC, GraC-ac, Oto'Cac i Brinje). Na neoslobodenom teritoriju takoder su osnivani odbori Naro·dne pomoCi, koji .su 1•941. .g. uspjdno ,radili. Tako ·su odbori NP osnovani u nckim hrvats-kim sdima kotara GospiC (Smiljan, LiCki Novi, BruSani, ,gra·d Gospi{;, PeruSiC), u hrvatskim selima kotaTa OtoCac (LeSC:-e, Sinac, OtoCac, Vrhovine, Staro ·Selo i Drenov KlaJnac), u neoslobodenom Brinju, Rap-ajin Dolu, LuCanima i Zupanjo'lu. U sve te odbar,e ulazile su i Zene. Pored ovih bio j-e osnovan i OkruZni o-dbor Narodne pomoCi. (:lan tog odbo.ra hila je Zaga D:~;-akuliC, ul:iteljica iz Krbavice (ka.ta,r Koreniaa), a ujedno i tajnica Kota-rskog adbora NP za kotaJr Korenicu. Svi odbori hili ·Su vrlo aktivni i veC u prvim danima ustanka stvorili su rezerv-e hrane i odj eCe. To su hili prvi ma,gazini NOV. Po-red rada u odho•rima Narodne pomo-l:i i ul:eSCa na masovnim politil:k~m sastan~ima, Z·ene S'U vel: 2 granica. Sjetimo se :samo da su· u-staSki banditi ima\i namjeru da •Odmah poslije; zetve pokup~ i oduzmu sve, Zito iz naSih sela, a isto tako bi' bHo- i sa naSom· stokom i ostalim za Ziv-ot p·otrebnim stvarima-, p-a samn z.a-hvaljujuCi naSoj organizovanoj borbi spreC-ena je ta mraCna i ubitaCna nakana na&e;ga krvnika. Da bi se i dalje mogli uspje.ilno boriti protiv naSih krvnika, potrebna nam. je s,naga i organi•zovanost, a da hi tu snagu lmali, potrebna nam je pomoC koja· nij.e tako veU.ka da ju se ne bi moglo pruZiti. Sveta je duznost svakoga pojedinca da uCini svoju ·obavezu prema onima koji· su izloZeni u toj ¥elikoj borbi za na:rodno ,oslobodenje. u listopadu i .studenom .1941. g. poOele raditi -na organiziranju bolni.Ca:r;s~ih .teCajeva. Takvi teCaj•evi odt>Zavali su se u gos,PiCkom kot.aru u s·elima: T>ivoselu,' MogoriCu, PlaCe, V•rep-cu i Pavlovcu, a odda-_ vala ih j-e De sa . MaruniC. U opCinarma Skare i Dabar (kotar _Oto·Cac) drZala je Slava BlaZeviC p-r·edavanja s praktiCnim vjeZbama o Ukaziva1_1ju p·rve pomoCi -ranjenicima. TeCaJevi su se oddavali dva puta tjedno, po-slije podne. Sva:ki teCaj lbrojio je 30 do 50 Zena. Zene ,su se :vrlo rado odazivale i toCno dolazile na -teCaj. Od ,zena, koje su polazile te teCajev·c, prve holnil:a-rke 'U holnicama i odredima bile su: Milica .TurkoviC iz Poduma, Milka· Netak iz Glavaca i druge. U Bruvnu vodila je bolniCa·rski teCaj Perka Po,Jovina. Tel:aj je trajao 15 dana, a pOlazilo ga je 12 drugarica. Uz ovakve teCajev-e odrZavali su se i analfa~ betski teCajevi, i to posebno za Zene. Ti teCajevi su u veCini hili povremeni, ali u Ska·rama teCajevi su radili stalno i njima je rukovodila uCiteljica Marta Arali-ca. I teCaj u selu DrakuliC Rijeci (kotar Korenica) bio je stalan. TeCaj .i'e organizirala Zaga DrakuliC, uCiteliica. Na njem _ie na;uCilo Citati i .pisat-i, pored mladih, i niz starijih Zena, i to: Dra.ga Zec, Dra.ga B. DrakuliC, Draga J. DrakuliC, Draga P. DrakuliC, 'Stak.a Drakuli£, Milka DrakuliC, Anica DrakuliC, Pera M. DrakuliC, Anica N. Drakuli,C, Deva DrakuliC (stara Zena), Pera P. 'DralmliC i Milica DrakuliC. Na zavrSetku su 'imale ispit i malu sveCanost, na koju su .pozvale sv-oj-e muZev·e. Zadatak ovoga odbora bio bi u slijedeCem: 1. Da svi-m sredstvima po-radi na prikupljanju Zita, bra-Sna, pa£ulja, krompira, masti, pekmeza, suvoga voCa, suve slanine·, mesa i· ostalih n-epokvarivih _stvari za ishranu. Sve stvari spremiti na sigurnom mjestu. 2. Za odj eC.u: vune, sukna, Carapa i' domaceg platna itd .. 39 �Dokument 26 Dokument 27 (neprijateljski) ZABRANA PRODAJE ziVEzNIH NAMIRNICA OKUPATORU lz n,aredbe Staba gerilskih odreda za kotar Korecnicu i okolicu Qd 16: rujna 1941. 1 SABOTAzA NA GLAVNOJ POsTI U ZAGREBU 14. RUJNA 1941. Oglas Ravnateljstva =·a javni red i sigwmost NDH od 17. rujna 1941. slanavniJtml grada Zagreba 1 sTAB GERILSKIH ODREDA ZA SREZ KORENICU I OKOLINU N aredba broj 2 ... Jedno od najmoCnijih sred-sta:va Je za sada uskraCivanje svega Sto se: maZe s-matrati Zive·Znirn namirnicama. Ne smije s-e ubuduCe dogoditi da i najma.nja korisna stvarCica dode u posjed toga nepdjate1ja. VeC danas se primjeCuj.e da Ce on pokuSati svim sredsvirna da se posluZi kako bi duSao do namirnica, obeCavaj·uci sva1ku CI}enu. M~nramo strogo voditi raCuna da svaka stvar knja se njima proda produZuje naSu oslobodilaCku borbu i ~/korisno sluZi naSem neprijatelju. Taj naB neprij.ate-lj neCe Skrtarlti sa novcem, jer je u mogu.Cno~ti d-a ga pravi na vagone·, ne vodeCi raCuna o nj-egov·Oj vrijednosti ...2 16. IX. 1941. god. M.P. }~Z'bornik~< Tom. V.-kni. 1 dok 27 str. 84. Dire1d:ivu -o· hlo:kadi neprijateljskih tr.Zi~.ta, narod je sprovodio ti djelo·. 'Ovaj su zadatak pTeuzele na ·sebe naroCito Zene, jer su u vetini Zene bile te, koje su. nosile prodavati jaja, piliCe i ·ostale ZiveZne namunice u kotan~ke •Centre, gdje su lbili neprijateljski garnizoni. · One su na sastancima obj,a~njavale ove mjere, s.preCavale odnahnj.e hrane na trZiSta i pomagale seoskoj stTaii ·sv.akog dana, a pogo;to-vo u sa jmenim danima, na svim raskrSCima, 'koja vode u UporiSta 1 2 nepTijatelja; te bi svakog ornog, tko 'hi se pojavio sa torlborn hrane, .vraCale kuCi, tumaCeCi da ne ,prodaj,e hranu uhicama ·svoj·e dj.ece. Ta~ko joe Ljubica .St.aniC iz Bjelo;polja kontrolirala .citav kxaj bjelop-oljske optine, -koji •g-ravitira pr·ema Koreni.ci. U oto·CaCkom kotaru, '1.1. ·selru Skare, isticala sc na tom zadatkil Anki-ca Du.gandZija-SkencHiC. Ka-d je ~obila od drugova piStolj, rekla je: »Ovo Ce mi do'hro. dol:i na straZi, jer ih ima, koji ne Ce da se vral:aju, kad im lijepo <kaZem, pa Ce se od piStolja po'PlaSiti i s torbom vratiti kuCi.« /.ll_!:;:l'l~h,ll, ()jui;;ku. U. . [Y2 :Jt?VJJ.jfo4 .: . . . . ~·LJE;~f,j><>\t"n'ki<i<u>'<>ik. '"" ;\nt~/-.l_l~l;'tlk,- n~elljen . . 4:~.--f\IAD- .·_GA.UER. r .. I'm :10 X<><linn, "'di-'<> I< p,u,r<iYii<; .:SmiOiu l'. Knl'ktt, rkt:. Zlttlnji z;,gNJ!o~,;: ~,2 •'' KAfKA? pMihm~tm i:itwvuit~a...hll''ll ·.n gotlinn. rmtjt~na u Zag•··~IHi, -kt'()Hl·ku" j· :\fur_ijP tr. '1-\u/'k;l, udutn 1.1.1 \'ilinu1 1:;\lj<•t·a, r.kl., 1>~tdnji st;111 u .t:;,.gn·lui,, m 'kuJi z:und•~~ f,!:dj\•,' ~'~ --il'lti 1'-utdu nnhi:t.4~ Ihi) ;m:tdt• pmhltkt~ ::,~~~,\~.::~."::•! ,, 1ullllr1J~•II 1j"•:•~'""""'" hm·1n· k. u~ tf_.i n tonu~ _<tlutyj~~:.;ti ."itUjt•l"toi nnfhliia i'I'1~Jtt'sl n•uu __·. uprllYI_iu {;hln~t or~um•. Ona osoba, ko~a bude data lflkve podatite, da se na temellu istih 90re navedenl mogu Pronati bf'ih sema orona!~ doblti te nagradu u lznosu od Kuna 100.000.- slovima sto hlliada . .._-. ,• on pak osoba, kola -bl gore navedenima pruiila mitl k.akvu pomoi IIi bl namierno propusllla. : da ObzVIE!Sti· oblasti o po-dat<ima .se koilma respolaie, smatratl te $1!! sukrivcem :dotloa zbos koieg se istl trpie,- (e t~ u smlstu postoiei.eg ·¥akona bit! Pt"edana nedl3lnom Pokretnom priekom sudu na postupak. ;: -- ·. · fotogrii1!flle sore imencvanih ':inimliene .su na ovcm oslasu ux namaku nilhomh hnena. . a lz Mini51arstva unularniih p;:lSio•a ?=•ereb, 17. ruina 1941. RavnateiJstva l8 l$11!'1i red l sigurnost Nezavisne Dr:lave Hrvatske Br,,J a~JH.kf-1J. Narod iz lil:kog s.ela VisuCa u Jumi Medugorje 1941. g. ~·· I I 40 �Dragica -DvorSCak Dok~1ment 1 14. rujna, postavlj.en je eksploziv na telegrafsko-telefonskom odjeljenju Ravnatelj~tva . PIT u Zagrebu. Pored materijalne Stete, ranjeno je osam os&ba, medu kojima dva njemaCka vojnika, j edan oficir i dva u~aSka- agent-a, a ubij-en jedan policijski Cinovnik. Div-erziju su orga-nizirali Narodni heroji Rade Ko-n-Car i Vojo KovaCeviC, a izvr.Sili- s-u je Slavko Markon, JoZa (.:uljat, Vilim Galjer-, BiaZ MesariC i Nada _Galjer-Holjevac. Medu mnogim uhapSenim hila je i IQJ,ga MilCinoviC, pro.f. Konzervatorija (,poginula U lo.gorru), sa Cij·e,g j-e telefona iz vile u TuSk.ancu izazvana eksplozija u po·Sti. Nada Galjer-Holjevac se joS mjesec dana nakon raspi·sane tj·eralice i visoke rucjene sakrivala u Zagrebu, za,tim se prebacila u pa'ftizane na Kordun. U toku 19·41. g. izvrSeno je niz akcija sabo-· taZe .pod -rukovodstvom MK KPH i rajonskih kooniteta, koje su unosile veliki ·strah i paniku medu ustaSe i okupatorsk·e vo_jnike. Prije akcije na po-Sti', poCetk-om srpnja, or.ganizirano je paljenj-e padobranske svile u svilani u BuZanovoj ulici. Izgorj-elo je oko 50.000 tmet. svile. Akciju s'U izvrS:ili Milan -i Dra.gica DvorSCak, kojo-j Je _pomogla i Stefica K>ranjc, sakupiv~i 10 lit. benzina. nateljstva ustanovljeno je da predleze gotavo sigurna indicija da su se Cetnici odno..: · sna komunisti p:dg:odam akdje u Sumama Hrastelnica i Brezovica u kotaru Sisak provukli .ipa:k u 'Sam.ari-cu, pa sada usHed njih-ovog dola&ka zapoC·ela je jaCa a:kcija u Sumi .Samari'-Ci, pa se ova gibanje opaZa na svim podno.Zjirn.a iSam,ari.oe, tako u Dvoru na Uni poginuo je juCer jedam oruZnik, koji je bio u pratnji kotarskog predstojnika i to u selu Rujevcu istoga kotara . .Sve ov'e pojave upotpunjuju ovostrani prijedlog od 26. IX. 1941. Prs. 773, pa se moli za zurno posredovanje, da se kunaCno pristupi _energiCnom CiSCenju Samarice sa potrebno jakim postr-ojbama 'bilo ·domobrana ili ustaSke vojnice. Umoljava se ovo izvjeSCe primiti do znanja i gornji prijedlog Zurno uvaZiti. Za dom spremni! M.P. Zamjenik upravitelja: Potpis neCitak 1 ·~Zbornik«; 28 (neprijateljski) 2 IZ IZVJEsTAJA ZAPOVJEDNisTV A ORUzNICKOG KRILA U PETRINJI OD 27. IX. 1941. 0 NAPADU PARTIZANA NA ORUzNicKE POSTAJE GOR. KLASNic I M. GRADAC? NEZAVISNA DRZAVA HRVATSKA VELIKA ZUPA GORA, PETRINJA Ravnateljstvo za javni _red i sigurnost Predmet: Mali Gradac i Gornji KlasniC Kotar Glina - napadaj po Cetnicima. Petrinja, dne 27. rujna 1941. Br. Prs. 782/194L Ravnateljstvu za javni r-ed i sigurnost Nezavisn-e DrZave Hrvatske - Zagreb Savezno S'R juCeraSnjim brzojavnim izvjestajima broj 778 i 779 prema podatcima koje je avo ravnateljstv·o primilo od zapo~ vjedniStva ·o-ruZniCkog kri-la u P.etrinji od 27. rujna 1941. broj 4291. izvjescuje se: 26. rujna e>. g, oko 4 sata u jutro aka 100 Cetnika napal-o je v·ojniCkim pu.Skama, strojnim puSkama i bombama oruZniCku po-staju Gornji Klasnic kotar Glina. 2 Napa;d je trajao' d-o. 6 sati u jut~o, 'k~ad su ustaSe- stigli u pomoC. Vojarna je sa svim stva.rima izgorjela. Jedan ustasa iz sela Maje kotar Glina je poginuo i u· v·ojarni oruZniCkoj izgo-rio, dv-ojica ustaSa i trojica domobrana su r~nje­ ni, a jedan domobran je kasnije uslijed o.zlijeda umro. OpCinska zgrada je dem:oli:rana- i i.z blagajne no·vac odnesen. 26. rujna oko 4 i pol sata u jutro oko 150 Cetni:ka napalo je .oruZni-Cku postaju Mali Gradac kotar Glina, 3 pa j~ napad tra~ 42 tom V., knf 1., dok. br. 179, ,str. 432. j ao do blizu 9 sati kad su domobrani s.tigli Napa·d na Klas-niC izv.r:Sili su bor.ci Glinskog pod ko-mandom Narodnog heroja Vasilja _Gacese. 3 20. ·f'ujna 1941. g. ujutro napao je ne.prijatelj Sume Zalukin_iu. Hrezo,vicu i BukovicU, u kojima je logor-ovao SisaCki partizanski odred. Najp1·ije je p-et aviona bom'bardiralo Sume, a zatim ·su ustaSk·c: i domo'branske fo.rmacije temeljito pretraZivale teren. Odred se ipak neopa-Zen probio- u pravcu Siska i juZ.no od sela OoriCani izbio na Savu. Tu su ga, prema ranijem -dogovoru, drugovi. BujiC i' Bdbetko p·rehacili Camcem preko 'Save izmedu s-ela Crnca i Capra:ga. NoCu je Odred ·nastavio put za Baniju noseCi 25 puSaka i sa-ndu'k municij.e na dar banijskim partiz.anima. 21. ru_ina u_jutro stigao je u selo MoStanicu, odakle ie na·stavio put za Samaricu, gdje se spojio s P.etrinjskim (Kalinskim) o·-dredom. Prolaz naoruZanog SisaCkog odreda, 'll kojem je bilo i Zena, kroz ·srpska sda 'Banije, izazvao je veliko oduodr~~a Milka Vrand.eviC Sevljenje na·roda, t11ko da je ovaj pro-laz bio. je·dna od .prvih manifestacija bratstva i jedinstva Hrrvata i .Srba na Baniji. VeC 26. rujna- n<.l!padaju ujedinjeni SisaCki i· 1Petrinjski odredi uspje:Sno Zandarmerijsku stanicu Mali Gra·dac i na-kon te -ak.cije ujedinjuju se u Ba-nijski od-red. Prigodom polag,an.ia partizanske zakletve, go--.:. vorila je u ime Zena ·Milka Tan'biC. Poslije akcij.e na KlasniC nisu viSe US;po~tavljene Zandarrmerijs,ke postaje, pa ova i neika okolna sela ·preds.tavljaju prvi oslobodeni terito·rii Banije, na 'koj.em se fonniraju NOO-i. U prvim ilegalnim NOO-ima rade i Zene. Medu n iima istiCu se: Du~anka Bo!ZiC, E·va TodoroviC i Vu'kosava MudriuiC u ·selima Dngotina, KlasniC i Boina, te Ankica Demit, koja je p'I'edsj-ednica Mj. NOO u Gorniem KlasniCu a.d 1942. do 1944. i srmat-rana kao na_ibolii predsjednik u ovom kraju. 4 U to je vrijeme pred terorom ustaSa p-objeglo u Samaricu · oko 5000 1judi. U prvim partizanskim grupama u Cerkezovcu i Dvoru na Uni u-Cestvuju Milka VraneSeviC, Milka Slje.pC-eviC i And'elka Jarit. u pomoC. Vojarna je sva demolirana. J,edan oruZnik je poginuo, a 5 su ranjeni. Od Cetnika su ubijena tr.ojica od ko,jih se· jedan zove J ovan Grobnj ak iz s·ela Mlinoge kotar Petrinja, a jedan Stjepan Bezuh iz selaGre-. de kotar Sisak. OruZnicima a niti obim postajama od oru-Zja i municije nije oduzeto· niSta. .Cetnici su se po·vukli u planinu Samad- / cu, a i•z -avih sela Sle je puCamstvo raz,bje~ Zalo. 4 Or.uznicki .satnik zapovj·ednik krila na lieu mjesta je izdao od~edbu, da s•e od preosta:lih ·oruZnika formira odmah nova oru.. znicka postaja i to u selu M<tja, kotar Gli: na, pa je ova odmah sa uredavanjem zapoCI;!la. Dostavljajuc prednji izvjestaj do sada pi-ovede.nim Lzvi(lima sa st:rane ovoga rav~ Dokument 29 IZ IZVJEsTAJA SEKRETARA OKRUzNOG KOMITETA KPH KARLOVAC KONCEM RUJNA 1941. 0 OBILASKU P ARTIJSKIH ORGANIZACIJA U GORSKOM KOTARU, HRVATSKOM PRIMORJU I KOTARU OGULIN" OBILAZAK ODREDA I PART(IJ.SKIH) ORGA(NIZACIJA) U GORSKOM KOTARU,2 HRV. PRIJ.VIORJU I KO'T. OGULIN OD 7. IX. DO 28. IX. 1941. ... 13. IX. Logar Del nice: Skup sa part. odredam. Teziste polozeno na objasnjene naSe borbe i ra.zloga naSe neminovne pobjede ... ... 22. IX. Sa.stanak sa drug.ovima iz Delnica, Lokava i FuZina i sela oko Broda na Kupi: 'TihoV.o, Le.Snica i ,TroSmarija. Nisu doSli drugo-vi iz LiCa i Broda na Kupi. ObjaSnjena linija i konlkretni zadaci ... 3 20. IX. ·Gomirj.e :4 Drug V. 5 sa C. 0 otiSao u Gomirje, odrZali sastanak sa 15 simpatizera, i posHj·e formirali p~rt. jedinicu, od 5 C.lanova. Objasnili im liniju ... Slavko' 43 �1 ))Zbornik(< Tom V knj. 1. dok. 45 stT. 140 2 Vd. u dru;goj polqvici 1941. .g. ustamak u Gorskom kotaru rpoprima karakter organizirane borbe. Po Sumama ·se fof1miraju partizanski logori, u koje odl'az·e :najbnrbeniji ljudi onaga· kraja. U pomaganju logora znaCajnu ulogu igraju Zene Gorskog Kotara, kako Hry-atice, tako· i Srpkinje. 3 Zene Delrnica djelovale su poli.ti,Cki i prije -rata. 1'936. g. pokuSavaju na inicijativu mjesne rpartijske organizadje da oSIJluju druStvo ~~'Z·enski pokret«, -ali j-e polici ja ubrzo zruhranila druStvo. 1937. ,g. Zene sudjeluju u Strajku i demonstracijama 'lla gr,a·dnji vojni.Ckih kas-arni. 1'939/40. g. delniCanke rade na organizaciji pomoCi ~pan_i.olskim dobrovoljcima. U ovome periodu znaCa- j-an je lik -radnice Tonic·e Les.ac, koja je radi ·svo,ga rada proganjana i zatva-rana od policije. Nakon osnivanja _delniCko.g partizanskog log ora u s·r,pnju 1941., ·Zene s'!J.ahdijevaju logor -hranorm, oru~ Zjem i odijelima, ·te prebacuju ilegalce i vrSe kuriTsku sl-uZ'bu. ·Po-d .rukovodstvom ·partijske organizacije ,formira -se »aktiv Zena«. Tu ulaze Pavica Pavi.Ci{ i · llonka Galik, koje ujedno VrS.e ku.rirsku slu.Zbu sa Za;grebotrn, Katica ] uras, ·Frana PetranoviC, Mica .Kezele, Tonica Mance, Matilda ·PleSe. Pepa PoliC i Ivka ·PetranoviC. Aktiv okuplja Siroki krug Z.ena, rnedu kojima se istiCu: Kata Tomac Bizero:va, :Slava Ma.inariC Diplomatova, Katica 'Plde Ro-dotova, Mica MajnariC Markov-a, Katica -PleSe "Ornij,aCeva, Kata PetranoviC Japakova, Mica· GaS,para-c JakSova, Mica Snajder Beletova, Pepa Kezele rOr.dinanC.eva, Mari-j.a BriSki Tij-etova, Fina MajnaJriC, RuZica Cur~ da, ·Tonka MajnariC Markasova, Anka Snajder RipiCeva, 'Ciri1ladinka Anka MajmariC PavluSova i druge. Sv:e -Sto se Salje ;partizanima, prebacuje .ge p·r-eko sela Tihova, Marija TroSt i Turna. U tim selima . rade: Johana MihelCiC, Slava MihelCiC, Albina Lisac, Anka KlariC i Draga OZaniC. U ustaniC-kom selu LeSnici istiCe se Micika Crn~ kovi.C- StimCeva, Mi.cika :CrnkoviC- JakSova, Tonka MU:hviC, Katica Klepac, Josipa StefanCiC -sa grupom omladinki; u :Gustom Lazu drugafi.ca AnCa, u Brodu na Kup1 - Draga Ofak; u Grbajdu.- Mica NetkaCev.a i Anka 'OZaniC, u Zagoliku drugarica _ KaTlina, kao i mnoge .druge Zene iz ~otovo svih sela Kupske dolin.e. Ema Kruljac iz Kupjaka, maj.ka -dvojc djece odlazi kao- horae u ,NOV. U istom ,su mjestu Mariju Krulia·c Talijani ·Zivu spalili u ,sto gu sijena. U .Starom Lazu istiCe se 'Katica RuZiC, koja 1'942. ,g. odlazi u partizane sa troje dje-ce, i rpo-gi'ha kod napa.da neprijatelja na logo.r ViSevicu. U Lokvama istiCe se Irma Juri,CiC, u Mrz.loj Vodici Marija· Srok. ·zene aktivno -rade i ·u drugim mjestima: Mrkoplju, Vojnom Tuku, HambariStu, Tuku i drugdje. 4 . 'U prvoj partijskoj Ccliji, -spomenutoj u dokumentu radi Milka StipanoviC, aktivistkin ja iz GomiTja. Ona oku.plja i drugc Zene, te or.ganizira potnoC rpartizanskom logoru. Medu njima su. najaktivnije: So-ka :StipanoviC, Nedieljka Z.eHC, Mara Mamula !Lazinova i druge. U obliZnjem &elu Vitunj ra-di uCiteljica Draginja MetikoS, Naka VujnoviC i d-ruge. U Qgulinu medu ostalima aktivna je ] ela BosniC, koja je odvedena- u l~go·r u ItalijU, gdje .ie umrl.a. Aktivno radc Zene sela LjuhoSine, ·o. Hreljina, Bresto.vca i drugih. Rad na ovorne sektoru mnogo je oteZan pojavom Cet'llika, koii sve do 'kapitulacije Italijc UJgro,_Zavaju Citav -ovaj teren i vrSe nasilja nad narodom. 5 Nar. heroi Velj,ko Kova-CeviC. 6 Nar. ·heroj Nikola Car. 7 Nar. heroj Ivo MarinkoviC 'Slavko. 1 davati ugije-n. Gazda .se izvlaCio- d.a ne smije, '"' jer mu vlasti ne dozv·oljavaju. Crnoko·SuljaSi su pokUJSali, da umire Zene, obe.CavSi im da ce im se dijeliti sutradan. Postojala je opasnost da ne padnu vrata ba1raike·, pa Su S·e na neki naCin mo-r.ale zravara:ti Zene. Ujutoo po-: novila ,ge stara pjesma, Zene su tada u povorci krenule na opCinu i tamo traZi-le, da se po•Cne pr-odavati ugljen. , FaSistim:a je bi'lo neprijatno ,Sto- s·e tu naBla »gomila« Zena i izjavili su da Ce razgovarati samo ·Sa d·elegacijom Zena. Ali Zene su ·zajedno postairile svoj,e zahtjeve·. Odgov-oreno im je da Ce se objaviti u San Marcu kada ce se pvo·davati uglien. Protest zena imao ie uspje·ha. :Poslije dva dana poCeo se pro-davati ugljen po 1,70 lira· po kg. Svakomu se izdavalo· po- 10 kg. Gosp. Bozo Buzdov.cic ipak je mdo prokriumCario nekom svram poznaniku· i po- 30 kg, predveCe u Skuro. Isto taka .PO nalogu g. Krola reze·rviraor je za o~Cinu jedrnu koliCinu ugljena, a na nal,og fascia drugu koliCinu. Z-ene ne -dozv-olite -da vas ovakvi tipovi iza leUa varaju. JoS energiCnije s·e· ·za:loZite za svoja prava. Namirnice_ pripadaju varn-a. N e .smijete dozv<Qliti da vam ih oku~ patori i Spekulanti oduzim1aju za s_e·be. Pokrajinsiki 'kornitet KPH za Dalmaciju p()Ceo je 22. VI. 1941. izdavati u Splitu ilegalni list >>NaS izvjdtaj~. List je. izlazio redovito (iziSlo je 175 bwjeva) i ,postao· je tako popular-an, da je u srpnju 1942. pos.tao glasilo jedimtvenog NQ. :_._Fronta Dalmacije, a fonniranjem Pokrajinskog NO""'Odbol'a za .Ddmaciju, u sijeCnju 1"943., postaje nje.gov o-rgan. 2 'Zene su Splita u toku 1941. g. nekoliko puta demonstrirrale u zna·k protesta proti:v talijanskih okupatora i u vezi s time po.g-orSanja Zi-votnih_ uslova. Medu najznaCajnijim demo'llstracijama u tok·u 1941. g. !bile ·su: akcUe !pred magazinima krurmpira u ,Co-povoj ulici i ulici ·Jrurja B-iankinija, akcija na brOdu na obali i akcija na u,gJjen na .Zelje,zniCkoj stanid, ·u koiima su iene traZile da im se -r-azdijeli hrana i u,gljen. U po.sljednjim dvjema akcijama, Zene su same raspodijelile krurnpir, a n-ovae _.pre-dale Cuva<rima robe. 1 List Je poh.T-anjen u HistOrijskom o-djeljooju. CK SKH. Doku=ent 31 (neprijateljski) IZ IZVJEsTAJA GENERALA LUKICA OD 14. X. 1941. 0 ODNOSIMA IZMEDU TALIJANSKIH I USTAsKIH VOJNIH VLASTI I TAKTICI PARTIZANA U BORBI PROTIV NJIH' Dokument 30 DEMONSTRACIJE ~ENA SPLITA ZBOG ODUZIMANJA ~IVE~NIH NAMIRNICA Clanak iz I>NaJe.g izvjeSt.aja<<, glasila P·okmjinskog komit.eta KPH z.a Dal11rWciju bT. 86. od 2. listo{J«<da 1941.'1 NEZAVISNA DRzAVA HRVATSKA Grupa generala L~kiCa V. T. Br. 464 Karlovac, dne 14. X. 1941. RELACIJA ZA RUJAN Predmet: Nes,t31Sica hrane 2 iz dana u dan je sve veCa. Ak,o s,e i- desi, da se neka roba naJde u veCoj koUCini na skladiS.tu, trg:ovci je ne prodaju narodu, nego je daju okupatorskoj vojsci i onima, koji su u stanju da kupe veCu koli-Cinu pa maikar i po ve6oj cijeni. Tako su radne Zene, koje svakodnevno muku muCe kako da prehrane svoju -obi.telj, 'pris-ilJerue da ostanu bez najminimalnije· k~o­ liCine· ra.be, koju bi mogle da nabave. Najholje ,ge to doika:za!o. l<o,d sjor Fiorinija,, PO' znatog faSiste- i ~spekulanta. On je dohio veCu zalihu krumpira. Kacr je masa Zena, njih oko 3()0 trazila, da kupi krumpir, on je odgovo-rio, da je to za vojsku. Svakako go:sp'. Fiorini vi-Se --se brine za trbuhe -Oku.pa·tora, nego za potrebe naroda. Ali Zene nisu dozv,olile da budu prevarene. One su demonstrirajuCi traZile,_ da im se proda krumpir. Kad nij-e iSlo nikako drukCije, onda su dobra nal.emale Sj-or Fi:orinia. NaBla se tu j·edna dobra spekula,ntska dusa, a to· ie trgovac 44 Vrdoljak, koji je pomogao svom kolegi po zanatu, da ga izbavi od Saka Zena. Ali Fi,oriniu joS nije bilo- dosta, nego je pozvao i karabinjere u pomoC. Ali Zene -se ni tih »'CudoviSta« nisu uplaSile, nego su na CuSku karabinjer.a odgovrorile -Sakom u leda. Pa i neki oficiri su ·s'e na:Sli na lieu mjesta. Zene nisu odustale od svo•jih zahtjeva, nne SU' ko.naCno prisilile gosp. Fiorinia, da otvori m.agazin i da svakoj Zeni da po ,6 kg. Ta:ko- su -sve- Zene dobile· ono- Sto ·su traZile. Dobile su samo za:to Sto su se: Cvrsto i odluCno· borile. J·oS neki gosp. BoZo BuzdovCiC natkrcao j,e punu baraku ugljena. Nije ga htio prodavati, jer se nije mogao- nagoditi s vlastima za cijenu. On je' htio udariti cijenu od 5 Lira p•o 1 kg, a vlasti toboze to nisu d<>zvolile. Tako je u njihovom razgovoru proteklo nekoiik,o dana, i 'Zene su svaki dan dolazile po ·u,gljen, vraCale su s-e sa praznim vreCama, konaCno su se jednog ·dana sakupile--u veCem broju oko 100 njih i e·nergiCnu traZne, __ da se poCne, pro- Vojna relacija za mjesec rujan 1941. godine. Ministarstvu Hrvats'kog Domobranstva (Glavni stoi\er.) 5. Iskustva . . . Pobunjenici S'e sluZe Zenam.a i dj·ecom u cilju obavjeStavanja i odrZavanja veze . Zato, svak,o- ko se ne nade u svojoj' kuCi sumlHv je kao jata·k i treba ga onemoguCiti do svrSetka operacij-e. U sv.akom mjestu ima.du p.ostavljene straZe koje ih •obavjeStavaju o dolasku naSih 'snaga. Zbog troga naSe akcije m·oraju biti iznenadne i vrlo brze. . Akcij·e pobunj,enilka poveCale .su se i mno:gobrnjnije su. Ni jedan korak iz garni~ona ne smije s-e· vr:S-iti bez osigura-nja. .straze moraju biti stalno budne i na oprezu j·er se pobunj enici i1znenadno prikradu i napadaju. Predhodno &alju u:. lzvidanje naoruZane iii ne naoruZane !jude iii djecu da izvide ,gtepen opreznosti ... 2 1 »Zbo-rnik«, Tom V., knj. 1., dokument hr. 166, str. 411. ' . 2 Iz ovog neprijatelj.skog dokumenta vidi se, da se na t-erenu izvrSavaju zadaci, koje je 3. IX. po- stavi·o Operartivni komitet KPH Karlorvac srvojim' direktivama o prilagodivanju rada partijskih organiza-cija na ter·enu vojno-politiCkim zadacima. I 45 �----.,.- Ookument 32 (neprl..jateljskl) IZVJEsTAJ REDARS1'VENOG RA VNATELJSTVA U ZAGREBU OD 14. LISTOPADA 1941. 0 HAPsENJU BOSILJKE BEBE KRAJAcic i Bosiljka KrajaCiC - EviC -Beba, ·radiia je tada u tehnici CK i hila kurir i veza medu .pojedinim Clanovima iCK KP-J i -GK KPH. Ovog je puta hila uhapSena na ulici, kad je pred oglasom o stri.feljanim antifa~istima glas-no komentirala svakodneyna usta~ka zvjerstva. Adela I vanko:viC hila je puS:tena iz zatvora. jer u-staS:e nisu imale nikakve podatke o njenom ilegalnom radu, iako j.e ona u to- vrijeme ·radii-a v~lo aktivno u Odhoru za pomoC- logorima i na drugim partij-skim zadacima. .Polovinom 1941. g. kad je CK KPH organizir.ao radiotelegr.afski kurs, Adela IvankoviC zavr~ila je· taj kurs zajedno ·s lvom Komar- Ja'nkes. U.sprkos velikog terora, ku-rs je redo·vno o·dr-Zavan kroz mjesec dana u stanu Kri,stin-e ProdanoviC babice, $ulekova 3.5. U isto vrijeme odrZavani su i k-ursevi za prvu pomoC. ] edan od tih kurseva odr.Zavao se kod Nede ·P-roha-ska-Rukavina u Haulikovoj ul., a po1azilo ga je 15-20 strudentica, medu nji~a: Ljubi,ca JanCiC, Vera Buri, Cilika Albahari, Ducika Steiner, Fumica Fedel:..Sedmak, Nada LjubiCiC, Neda Pro·has'ka i dr: Na kursu je predavala dr. Zden-ka Kranjc. 2 Prijepis! NEZAVISNA DRMVA HRVATSKA Redarstveno ravnateljstvo u Zagrebu PolitiCki odsjek Prs .. broj: 22.445-I-C-1941. Zagreb, dne 14. listopada 1941. Predmet: EviC Kristina- molba. Bosiljka Beba KrajaCiC Ravnateljstvu za javni _red i sigurilost ZA NEZAVISNU DRzAVU HRVATSKU U ZA<GREBU Dokument 33 Na tamosnji nalog broj 33.024 od 26. rujna o. g. predlaze se slijedece izvjesce: Dana 5. kolovoza o. g. uhiCena Je Bosiljka KrajaCiCi r. EviC, sa Ivank~oviC Adel-om, 2 p~iv. namjeStenicom i VolCanSek Ivankom, kuCanieom zbog komentirarija -oglasa Miiiist~rstVa unutarnjih posl,ova o· justificiranju komunista. Zbog toga je presudena sa 7 dana zatvnra. M-edutim u toku daljnji1h izvida ustanovljeno je, da je ista: bila namjeSte-na U• knjiZari >>Kultura« u bivSoj l\tlasarykovoj ulici ~ koja je jo.S mj-eseca travnja ~o. g. zapeCaCe-na, a koja je hila formalno vlasnistvo Vande Mates-Novosel, poznate komunistkinje, koja je jo-S i danas u biegu. Knji·Zara »Kultura« bi-la j·e u stvari financirana od 'k!omunista i kao tak,ova srediSte raspaCavanja komu.nistiCke legalne-- za to vrijeme i ilegalne literatu11e. U toj knjiZari bili su namje-Stenici iskljuCivo povjerljive osobe, ka-o na pr. Olga Zerdik-K·o... vaCiC, po-znata komunistkinja i s,pomenuta KrajaCiC Bosiljka, supruga takoder po~Znitog komuniste Marjana KrajaCiCa, koji se danas nalazi u lo·goru. Obzirom na ave Cinj·enic-e ·avd je Ravnateljstvo nastoja lo, da prikupi podatke za rad knjiZare »Kultura«, te u tu svrhu pridrZalo Bos-Hjku KrajaCiC u pritvoru. Me-dutim u toku d-a-ljnjih izvid.a, nisu se mogle ustan-ovHi takove Cinj-enice, koje hi istu neposredno teretile, ali je u svakom sluCaju sigurno, da je do-tiCna komunisti-Cki, orijentirana, kako obzirom na mjesto u kojem je- radila, taka i obzirom na nj,ezinog supruga. PoSta pa:k nema utvrderiih Cinjenica, da -bi se prntiv nje mogao provesti s-udski postupak, a osim toga j~ teSko bolesna, te ~se i- sada nalazi u bolni,ci, ·avo je Ravnateljs.tvo mi,Sljenj-a, d-a bi- se je moglo pustiti.na slobodu, time da se stavi pod str:ogi nadzor. Za toCan prepi-s jamCi: 1 NADS1'0JNIK PODODSJEKA 1-C, . potpis neCitljiv Zagreb, dne 23. XII. 1941: M.P. ZA DOM SPREMNI! UPRAVITELJ REDAR. RAVNATELJSTVA, IZ IZVJEsTAJA SEKRETARA CENTRALNOG KOMITETA KPH OD 22. X. 1941. CENTRALNOM KOMITETU KPH 0 STANJU P ARTIJSKIH ORGANIZACIJA I PARTIZANSKIH JEDINICA U DALMACIJI 1 ... 4. Narodl)-u pomoC2 tako-der smo reorganizira'li. P.ostojao je o-dbor 'Za izdrZavanje pM·tizana izvan narodne po-mo-Ci. Nje.ga smo raspustili. PK narodne pomoCi smn reo-rganizirali. Umetnuli smo same nove ljude·, ad starog PK -ostao- je -samo- jedan. Do sada bile su veze s pl'ovincijo·m vrlo -slabe. Ja sam opSirno obrazloZio novom odboru PK za narodnu pomoC vaZnost i zna-C:enje- nar-odne pomoCi i vaZnost da ona funkcionira. Kao u Za,grebu postoje i ovdje odbori kod PK, koji Ce se brinuti oko nabavke i sakupljanja razli-Citih pred'meta ·za p.artiza:ne. -I ovdje se je sp-ojila partijska organizacija s naro-dnom pomoCi na pr. mjesto f,ormiranja odbora narodne pomoCi u ulicama i kvartovima na terenu jedne parrtij.ske o-rgani.zacije, svaka je~ dinica odredila je jednu osobu koja je za to odgovO'rna. Te odre~d•ene osobe nis-u niSta radile ne,io su ,samo okolo t:r:Ckarale. T·o Ce se sada ras·pustiti i o-snovat Ce se nov·e ad:. bore narodne pomoCi, koje Ce Partija kontrolirati. ·ovdje3 postoji mnogo uvjeta da ce , se orgaf:!.izacija narod-ne pomoCi ra-zviti, j-er ovdje ima mnogo simpatizera Partije, kao i kandidata, koje Ce- se primiti u te nove· adbore. P.ostoji Cak pretpostavka, cta· se i medu gradanstvom poCne sa sakupljanjem. ... 6. Postoji takod-er jedna k~omisija Zena," ali ;kako sam Cuo od drugova nisu hi one po.stavile svoj radni program na do·bru bazu. RadHe su na pripremanju pojedinih akcija Zena. To _je- ne,pravilno; naime, Citava Partija mora da radi na ·okupljanju Zena i takoder da rukovodi akcijom Zen a; dok je knmisija Z-eua savjetodavni o-rgan prema.: ~K. ona maZe takoder odrZavati sastanke i treba podupirati akcije, ali ne tako kao da je to iskljuCivo nje,zina duZnost. U MK Partije mi smo takoder uveH Siru djelatnost Zena. Cini mi se da stvar sa Z.enama ,$toji tu mnogo bolje nego u Zagrebu usprko.s tome sto taka rade. Do sada joS nisam imao sastanak sa komisijom Zena, ali Cim to bude moguCe, svakako Cu ga o-d·rZa.ti i s njima potrebne stvari prodiskutirati. ... 14 ..Sto S'e tiCe akcija, ta je star napredovala, 'naroCito u Splitu.5 NaSi odnosi pre- Dr. V ragoviC, 'V.. r. 46 47 �\ rna Talijanlma su se zaoStrili; nalme Citava stvar se ·zaoStrila u vezi sa akcij-ama, naroCito nakon izvr,Sene akcije u n~djelju 19. X. 1941. i ponedjeljak 20. X. 1941., hda je bacena nekollko bambi na jednu grwpu Talijana u gradu. Rod toga su hila cetvorica ranjena. Nakon toga baCene· su j.o,S dvije bomhe, i me,du Talijanima doo.Mo je d'o opce trke pa .gradu. Oni su poiieli od straha sami bacati bombe i pucali su Citavu noC. U · gradu j·e bila opCenita pucnjava, ali ne iz.medu nws i Talijama, nego su Talijani -s.am·i, i'z srtraha:, pucali i tim' pucanj em up.la·Sili narod. Drugog jutra bacili su letke i p<YZivali narod na rad, i da ne nasjeda: pro-pagandi zidovslm-komu·nisticke bande. u prilagu .saljemo takav jedan letak. U ponedjeljak liaveCer - Sto Talija:ni nisu oCekhraU / - bile su baCene Cetii:i bom'be u: .gradu. · Najve~e djelovanj.e irilale su dvije bombe baCene us-red grada. Jedna je hila baCena na Narodnom trgu, gdje je stajala jedna grupa talijrunskih o.ficira i vojnika. Bilo je olw 7 i po sati navecer. Od te bombe bilo je ranjeno nekoliko Talljana, a nekoliko -u.bijeno. ToCan broj nije· puznat. Osim Talijana izgubila su 'Zivot. i Cetiri gradana, koji su se nalazili u neposrednoj blizini TaUjana. I druga bacena bamba imala je veliko djelovanje·. Bila je naime baCena pred Je-dnu.· gostionicu, ·gdje su se sastajali talijanski oficiri i vojnici sal svojim gra,Qanskim prijateljima. Tu je nastao hans, ali ni tu s~e ne zna koHko ima ranjenih i mrtvih. U ,gradn kruZe razliCite vi}esti o ranjenima i mrtvima. U ponedjeljak bwcene su dvije bombe na Talij.ane, koji su se Seta,li, Nije se moglo ustanoviti koliko ie bilo mrtvih i ranjenih, ipak sam mi,Sljenja, da je btlo ollm 10 mrtvih. UbuduCe Cemo nastojati, da krOz naSe a:kcije ne nastrada nijedna civilna oso·ba. Nakon ove dvije baCene bombe Talijani su iz sti:-aha i osv.ete pucali na puCanstvo, koje je· pr.olazilo ulicama. ·»Zhornik« ~om V. d.ok. 74. knj. 1. str. 217 P-rilikom masovnog hapS enj a komunista u Za~ebu -3·0. oZujka 1941. g. uhapSena su tri Clana Pokrajinskog odbor:ra Narodne ,pomoCi za Hrvatsku, a medu njima i Galja Ko·rpo-riC. Preostala su samo dva Clana i to Anka Berus i Antun BiniCki. Kop,oem ·svibnja iE IPO·Cetkom lipnja 1941. odTZana je u Beo.gmdu ilegalna konferencija· Na,ro-cLne pomo.Ci za Jugoslaviju. Konferencijom je rukovodio Nandni heroj Ivan Milutinovi-C, Clan CK KP}. Delegat iz Hrvat&ke hila je Anka 'Berus, koja je tada izabrana •u Centralni odbor Narodne pomoti z.a Jugo'Slaviju. Na toj je konferenciji Padija postavila nove, ,Siroke zadatke Naro-dnoj pomo.Ci: pomnC -svim Z:rtv.ama fa.SistiCkog terora, specijalno u krajevima, gdje se pod okriljem okupatora provodi masorvan t-er(}r, istrijebljenje i diskriminacija na bazi naciona.Jne .i vjerske pripadnosti; razvijanje bratstva i jedinstva, ukljuCivanj-em Sirih masa u najrazno:wsnije akcij,e za .pomol: i po-drSku svim Zrtvama fa!SistiCkog terora. Kroz Narodnu ,pomol: tre!balo je aktivizirati §iroke mase l_judi i time djelovati na razvijanje njiho.ve .politiC'ke svijesti. Od polovine 1941. g. do olujka 1942 g. u Pokra.iinskom odboru Narodnc pomol:i u H.rvatskoj bili su; Narodni hero~i Anka Rerus, Ru.Zica TurkoviC (se-kretar odho•ra), Autun BiniCki i Stj·epan Bogdan. Radi O'driavanja veza sa o-r,ganiza.cijama 'Narodne pomol:i na terenu, Odbor se za poj·edina mjesta koristio i kuririma. Ta.ko j-e za Vara:Zdi..n vrSila kuriT-sku slW!bu BeSk.a FrntiC,' ,za Bjelovar - Vinkovil:, a kasnije Stefa Eker, za .Si.Sllk - Vlado JaniC, za Delnice - Pavica PaviCiC-KovaCeviC, za Karlcwac - dr Puba DrakuliC i t. d. U tolru 1941. g. Pokrajinski odbo-r Naro·dne poIDOil:i u Zagr.ebu oddavao je svoje sastanke ru stanovima: Zejne K.orporil:, ·Cinovni.ce, MedveSCak -67, Katice Kolarec, P·reradovil:eva 12, Katice TurkoviC, Kus-Ianova 40; Kate GO'VoruSil:, MaZuraniCev tr.g 4, Berte Petri.OC, DerenCinova 7, Zo-re SuCiC,- KrajiSka 42 i mnogih dnigi•h. SkladiSta Naro-dne pomol:i hila su kod: Pazikul:e u ulici 'Baruna JelaCil:.a 2 _ (danas Marinko'vil:eva ul.) I van'ke VitasoviC, DerenCinov,a 32, Milke JeZiC, Haram.baSil:eva 33, Pepice SpoljariC, lli.cki tr.g, Slavice Ba~il:, KaraSiCka 33a', Jelke ACimovil:, Dra.SkoviCeva 33, u trafici Ane Miku-· hCiC, Trnjanska 48, Evice Kri:Znik, Ma-ruSeva-Cka 1.3, u mljeka·r·stvu Katice KrnjaiC-Barbalil:, lliCki trg, kod .Sl.avi-ce Fijan, Sveljoe (imala j.e lonCariju, u kojoj ie ibila javka za CK KPH) Katice Seligman, Me-duliCeva 18, Anke JelaCiC, ,sa stanom na Vrhovcu i drugih. U Mjcsnom odboru Narodne pomoCi za Zagreb 1941. g. bile su Mari.ia Solja.rn i Vera ]elil:. U o·dborima Nar-odne pomoCi u Zagrebu ~po rajonima i ,P()duzel:ima o-kupio se veliki 'broj Zena, koje su neumo·rno radile n.a prikupljanju priloga i slanju pa.keta ru log(}re i zatvore, davale stanove za ilegalce i za odrZavanje sa·sf.Miaka, lbile na vezama i dr. U- Kotarskom -odboru Narodne pom.oCi I. rajona u Zagrebu neumo-rno· joe radila Valika Pap Grna, a u po.dodborima NP u podruzel:ima isticale su se: Ankica Cer-ani·C, tekstilna r-adni.ca, Kata Calil:, Mira Sulhof, Ana Podkrajac, Micika Bahun, 'Zo~ta· KljuCariCek, i drugc. U tvornici »GaoM bio j,e po-dodbor od ·6 drugarica, koji je okupljao oko- 230 od 3_60 uposlenih radnica. U kotarslwm odbor.u NP. II. rajorna -radi do hapSenja [)ragica Hotko', a ·u pododborrima u Tvo.rnici papira, »lvanCici«, )~Zori«, ))'B.atesu•< i d·rugi-rna radi na Nar. pomol:i oko. '216 Zena, medu kojima se istiCu: Milica Opala, And-ela Horvat, Apolonija Lugari,(;, Ankica Mo.kosek, Marija Jo-rdan, Ankica Palfi, dru,garica :Br.odariC, Stavica BaSiC, Anka RuS-CukiC i Marija 'Ga.ziC. U kotarskom odbo.ru NP III. rajona -ra:dila je Krunka 'Zasta:vniko'Vi·C. U pododbo·rima u Higijenskom zavodru, Agrarnoj banci, Dje-Cjem obdaniStu, »Elki«, »'Gorici« i -drugima, istiCu se svojim radom: Vera Fabij,amiC, Rajna Kravar, Vera ]uriC, I)erviSa Ljulbovil:, Doxa dr. Filipovi.C, Jelka Kralj, Nada JelruSiC, Inka 'Gospo-dneti¢, Marija Glasenbardt, Anita Lelas, Jagica SabadoS, Anka Supanc. Kotarski odihor IV. r·ajona bio je medu ·n:aj.., 'holjima i imao je na svom podruCju 17 pododbor.a, u ko_jima je radilo oko 100 aktivista i oku- 1 2 48 1 Split, 22. X. 1941. dru1g Brko6 pljalo oko 1.320 simpatiz-era, a od toga veliki broj Zena. U Kotarskom odboru Narodne pomoCi radila j·e Milena Milidrag-KrajaCil:, a u podod:borima: Katica Filipovil:; Stefica ~urkoviC, Anka Balen, RuZica Lo-s, St-efi-ca ·Stanil:, Anica LomCariC, Stefica Bo·rovCak, Ljubica 'PuhaloviC, Ljuhica Ahel, Ba,rka Lovril: i mnoge -druge. 'Kotar·ski odbor Narodne pomoCi V. rajona imao jc preteZan broi uliCni'h odhora, kojih je, zajedno sa tvorniCkim, bilo 93, i u kojima je radilo -preko 200 aktivista, a okupljali su oko '865 osoba, koje su akcijama pl'uZale aktivnu pomoC. Medu aktivistima isticale su se drugarice: Mira LjubiCiC, Nada Cukon, ing-. Dur-dica ModerCin, 'Nada Gaon, ing. Ema Gro-man, Kati-ca ZrinjSGak, Ankica Urek, Marija Horvat, Rozalija- GrmovCek, L_iudmila GrakaliC, Zlata BobOar, Julka Keler i mno,ge dmge. a U gornjem dokumentu Rade KonCar misli na Pokrajinski ·odbor Narodne pomol:i Dalmacije, koji je formirao CK KPH preko Pokrajinsko.g odbora NP za Hrvatsku. Po-sli.i-e rreorganizacije Crvene pomo.C:i ·formiran je u Splitru 1941. g. Mjesni ·o·dlhor Narodne ,pomo·Ci, u kojemu su 'bile ·Clanice: Mileva 'B'ub-alo-Sijan, koj.a je hila glavna skladiStarka za grad, Desa C:uliCkukoC, odgovorna za agitaciju i prqpagandu, Dobrila Morovil:, ruko;vodilac rajonsko.g odbora NP Dobri i Neda TrumbiC-RaiC, rukovodilac raj-on. odbora LuCac. (U »sikladiStima« hila je po·hranj.ena hrana, (}djda, obuCa-, sanitetski materijal i -oruZ_ie namijenjeno· bor,cima. Te su se ·stvari donosile iz skladiSta n"a odredeno mje.sto i ,predavale mljekaricama iz Rupotina-'Solin, koj.e su u grad dolazile sa kantama punim mlijeka, a . vraCale se sa kantama punim materija.Ja za partizane.) U studenom 1941. ,g. preuzcla ·je duZnost glavne skladiStarke za grad .Split Neda TrumbiC-RaiC. Milcna VesanoviC hila je ru- Zor,a RosandiC 4 ~ene Hrva.tske u NOB Karla Njegova-n kovodilac skladiSta za oblast Dalma·ciju. Rukovodioci skladiSta po rrajonima bile su: Ju.g<ina CuliC- JurjeviC, Mimica VidiS, Z·eljka KuzmaniC, Neda OzrctiC i Kita Krstulovil:. U ilegalnim Stamparijama radile ·SU: Olga Paparel.a i Mara. RadonjiC-MiranoviC Crnogorka. 4 Po direktivi PK KPH za Dalmaciju formirana je 1938. g. pri .Stranci radno.g narada sekcija ·Zena." Vrlo brzo formiralo ~se oko ·desetak grupa ·Zena, -koj-e su u kru.Zocima od 1"0-15 odrZavale redovite tjedne sastanke, na kojima su prouCava-le politiCke dogadaje i tumaCile aktuelnu liniju Partije. Na osnovu takvog rada uzdigao se veliki broi aktivistkinja, koj-e su vrSile politi.cku agitaciju •medu Zenama i. davale pravilnu politiCku o-rijenta-ciju. Zenc su bile wlo. aktivne u pripremama za izlbore 1938. g., masovno su uCestvovale u demonstracijama protiv skupoCe i izvoza hrane u faSistiCke zemlje, u akcijama za zaStitu i pomol: obiteljima mobiliziranih (rujan 1939. g. i drugo. . Prva konfercncija Zena hila je sazvana za rprv1 svibnja .193'8. g. na kojoj je uCestvovalo· oko 70 Z.ena. PoSta nije 'bilo moguCnosti da se u teSkim uslovima ile,galnosti veliki broj delegata sakupi na jednom mjestu, kon'ferencija ·se razdijelila. Jedan dio odrZan je u stanu Karle Njego-van, a drugi dio na IP.oliudU. Referat na ob.a sastanka podniiela .ie Anka Berus, koja j-e i neposr.edno rukovodila svim tim radom. . Na konferenciii izabran je Inicijativni odbo-r u koji su uSle: Anka Beru-s, Karla Njegovan, RuHca M.arkoti.C, Dobrila Juril:, i :Vesela Segvil:. NeSto kasni}e ,formirana je pri PK KPH za 'Dalmaciju pa:tij.ska komisi.ia Zena, nazvana »2enska .radna koomsi.ia«, ·Ciii su Clanovi ·hili: Mara RadOnjil:-Mirrano·vi-C Crnogorka, Vesela SegviC, Neda Marovil:-Stefanov~C, R~u~ica MarkotiC i Karla Njegovan. 49 �Dokument 34 (neprijateljski) IZ IZVJEsTAJA KOTARSKE OBLASTI KRALJEVICA OD 18. STUDENOG 1941. 0 BOREl TALIJANA PROTIV PARTIZANA KOD HRELJINA' NEZAVISNA DR2AVA HRVATSKA Kraljevica, dne 18. studenoga 1941 Kotarska oblast Kraljevica Broj: 591 Prez. 1941. Predmet: KomunistiCke bande - sukob sa talijanskim vojnicima kod Hreljina. Velikoj zupi Vinodol i Podgorje Senj lvanka NN~CeviC U travnju 1940. g. odrZana je Sira konferencij.a Zena iz djele Dalmacije, na kojoj je bllo pris~tno 40-5·0 delegata. Referat je odrbla Zlata SegvtC, a konfei"enciji je p-ri-sustvovao Narrodni 'heroj Ivo· LuciC-LapCe~iC, Clan PK KPH za -Dalmaciju. Konferencija j.e odrZ.ana 'll kuCi Ivanke NinCeviC u uslovima n~jveCe konspiracije i stmge ilegalnos:ti. Poslije_ okupacije 'll »'2enskoj radnoj komi.siji« rade: Mileva B-u'balo-Sijan, Marija -ceciC-RandiC, Milena VesanoviC, Ivanka NinCevi·C, Ana DraCaPiploviC, Meri Lelas-Polit i Vesela SegviC~ U jes·en 1941. g. »Zenska radna komisija« ~e proSiruje i formira .se gradski odbor -AF2 za Spht, koji je imao 4 .podo-dbora. U Gradski odbor AF2 Split uSle su: Karla Nj:egovan, lv,anl<a NinCeviC, Ja..sna V:ukoviC, Tonka Lukas, Ana DraCa-Pi.plovit DaSa, 'Dobrila Ku'kot-Debeljak, Mara RadonjiC-MiranoviC Crnogorka. Zor.ka MitiC U raionskim od'borima bile su: Anka Petrit Tetica, Milena, VesanoviC, Zdenka SegviC, Zora RosandiC Ma,rija K'l.lZma.ni-C-Haj-dukoviC, Neva _];'ail:Roje, 'Jelica B'agat, lvanka NirnCeviC, Marija CeciCRandi.C, Ana Dra:Ca-PiploviC. Medu ,zenama .Split-a, koje su u t·o-ku 19'41. g. aktivno ,radile u NOP bile ·su i: Ljulbica BaC:e, Juga Kesit Milena :KrstiC-FeriC, Mara Kuzmani-C-Bileta., Mil~ Manus, Neda MawviC, d'f. Smiljana MikatCiC, Zocka -MitiC, Fedora Njegovan, Anka PetriC (,poginula), rQl,ga Paparela, Seka Santirni-Du,planCiC, Damira So.IdatiC, File Spero, Arnka VatavuK, Ma~i,ca Vidak-Krstulovil:, 'Stanka GorS.Cak, To-nka Ra.dtca, Kati-ca MardeSiC i mnoge drruge. 5 Zene Splita uCestvuju u diverzijama i hombaSkim ah:ijama kao .CLanovi udarnih grupa. Me·du njim.a nalaze se: Neva Pa~C-Roje, Tonka DimiC Bibini.oa, Flora ]eliCit, Davorka BiluS, Jelica :Bagat, Mara KuzmaniC-Hajduk.ovi.C, Milka SimiC-Duvnjak. 6 Rade K-onCa-r. Dana· 9. XI. 1941. vodnik Delnioko·g oru3. J o·sip Gecan iz Hreljina kbr. 427 rod. Zni,Ck()g voda poruCnik g. Franjo Jurje-viC 191'2.. , stas mali, u lieu ern, oC.i i obrv·e erne, sa oruZniCkim narednikom o-ruZn"i,Cke posta- kosa crna, no.s i usta pravilna, neoZenjen. je u Hreljinu, ustanovili su od povjerljiv~ 4. Mllan Vukelic iz Hreljina kbr. 33 rod. osobe. Vladimira AntiC iz Hreljina 85, da su 1912., stas visok, u lieu ern, oCi i ohrve· eriz Hreljina odve,9-eni domobran BuZo .Frko- ne, nos i usta pravilna, neo-Zenjen. viC i dva t~lijanska karabinjera, koji su S'e 5. Luka ,subat iz Hreljina kbr. 445 rod. na-la.zili u patroli u Hre·ljinu, od 15 naoru- 1913. stas mali, u lieu ern, ·oCi i obrve erne, Zanih komunista u komunistiCki l·ognr2 u nos i usta pravilna, ko.sa crna, neoZenjen. dolini Veli Dolac isp<>d brda Tuhobic, opci6; J osip 8ubat8 iz Hreljina kbr. 560, rod. na Krasica, Italija, blizu drZavne granice. 1903., stas srednji, liCe blond, ko-sa smeda, Vlado Antic iz Hre'Uina 85 izjavio je kod oCi i obrv~e smede, no-s i usta p~·avilna, oZeispitivanja da je vraCajuCi se iz Meje3 na njen beiZ dj.eee. 6. IX. o. g. oko 1'9 sati sreo na putu ispod 8. Ivan Jakovcic iz Hreljina kbr. 525 I'Od. Vitlov Gaja gdje idu Bozo Frkovic i dva ta- 1914, stas visLQk, u lieu ern, -oCi i obrve erlijanska karabinjera i-spred 15 na,oruZanih ne, nos i- usta pravHna, neoZ-enjen. komunista i njega uzeli sobom. Kod Zeljez9. Dusan Kucan iz Hreljina kbr. 25, rod. niCkog .straZara M·eje ispOd ZeljezniCke pru- 1911., stas- s~rednji, lice erno, kosa crna, oCi ge d·oCekalo je -ovu pratnju jo-S 110 naoruZa- i obrve erne, nos i usta pravilni, oZenjen, nih komunista, te· su svi skupa doSli u j•e- be~ djece. dnu dolinll t. zv. Veli Dolac i•spod brijega 10. Josip Kucan iz Hreljina kbr. 25, stas TuhobiC u komunistiCki logor, Ovaj AntiC vi·sok, lice crno, kosa erna, ·oCi i obrve erne, sa BoZom :F'rk·oviC do,mobranom i dva talinos i usta pravilna, neoZenj,en. janska karabinjera smjeSteni su u Sator i 11. Ivica Lukamcevic" i~ Hreljina kbr. 39 tu su skupa prenoCili, a po noCi .hili Cuvani . rod. 1896. u Pagu, Zivi u Hreljinu (Emeja, od jednog straZara. AntiC je bio u tom lo- Meja Gaj) Italija, stas· visok, u lieu ern, oCi goru ,sve do 9. IX. o. g. od kuda je na nje- i· obrve erne', no-s i usta pravilna, o.Zenj-en govu molbu bio puS-ten kuCi pra.Cen od dvootae troje· dje,ce. jice komunista sve do bli-zu sela Zlobin. Od Zens·kih -osoba: '1°. Nadalje je AntiC izjavio da se u tqm lo·12. Zora KruZiC, rod. BlaZina ilZ Hreljina go·ru kom.unista nalaz.i oko 50 komunista, 61, rnde-na 1897., stas mali, u lieu crna, k'Ood kojih je 11 iz sela Hreljina, dva Jevreja4 se erne, o.Ci i obrve erne·, nos i usta pravilna, iz Zagreba, a ostali .su iz okolice Grobnika, udata, muZ iste u. Ameriei,, iz· nje-zine kuCe SuSaka talijanskog podruCja, te C·etiri Zensu nestali domobran BoZo FrkoviC i dva kaske-, jedna iz Hreljina, 5 jedna iz SuSak:a, j-erabin}era. dna iz Katlovca6 i _jedna jevrejika iz Za13. Moso (prezime nezna), jevrejin iz Zagreba. greba, voda komunista, srednjeg stasa d·oOd 11 komunista iz Hreljina nalaze se u bro ugojen, lica crna, kosa erna, oCi i obrpomenutom log.oru slijedeCi komunisti: ve erne, usta i nos pravilan. 1. Ivan Kucan7 iz Hreljina kbr. 523 rod. 0-d.mah nakon ove izjav;e AntiCa, o·ruZniC1915., stas mali, lice erno, nos i usta pra- ki poruCn-ik oruZ.niCkog vo-da iz De·lnica, vilna, bradu i brkove brije. stupio je- u vezu sa talijanskim vojnim vla2. Rajko Vidas iz Hreljina kbr. 334 r·od. stima u Hreljinu, te se jedan_ od·red sa vo,d1913., stas srednji, blond, oci smede, bradu nikom Ladislavom Kukoljem i 100 talijani brkove brije, no·s i usta pravilna, nooZe&kih vojnika uputio na 12. XI. <>. g. iz Hre• njen. ljina prema zeljeznickoj strazari Meja do 5! 50 �brda 'Tuhobic, komunistii\kog logon>. Drugi odred sa 1•00 talijanskih vojnika krenuo je prema .selu Zlobin prema t. zv. Veli Dolac, komu-ni,sUCkom· logoru, da se ovaj opkoli ... Odjeljenje koje je islo preko sela ZJ.obin sukobilo se sa komunistiCkOm •ophodnjom l<od Stragareva bunara i tu uz puskaranje napredovalo od 7,20 sati do 9 sati kada je Iogar zauzet i u istom nadeno 9 vojniCkih deka jugoslov.enske v.oj.ske i l10 komada puSa'ka, koje su talijanski vojnici uzeli. U ovoj borbi poginula su tri talijanska vojnika i jedan teZe ranj.en ... 1 2 7 UhvaCen o-d ustaSa 1942. g. kod napada na »Zborni·k« Tom V. dok. 129 knj. 2 str. 346. Odno.si se na partizanski logor )}BoZo· Vidasvla.k kod Gomirja i kasnije strijeljan. 8 Poginuo 1942. g. Vuk« ispo·d TuhobiCa, u kame je 'bilo 120 boraca 9 lvica Fabija:nCiC-LukanCeviC. naoruZanih sa 52 puSke i 8 puSkomitraljeza. Ceta d·rZi vezu ·sa lo.gorom Vi~evica, u kame se nalaz·e J.O U ,poCetku u l01goru nema Zena, ali ga pomaZu borci sa terena Bribira, LiCa, Led·eni.ca, FuZina i Zene osobitD' sa Su:Saka i Kastva. U prvo vrijeme No·vog, te m11oge akcije vrSe zajedniCki. Cak ·S·e i kruh peCe na Su:Saku i gotov prenosi u U kuCi Zore KruZiC iz Hreljina, u kojoj se logor. nalazio magazin hrame za logor, razoruZana je 6. Prilikom napada Talijana na lo.gor TuhobiC 12. IX. 1941.. ,g. talijanska i domobranska patrola, u XL 1941. .g. u logoru je bilo 7 ·Zena: Zora Kl'llZiC, Casu ka-d je izne'llada 'Upala u kuCu, gdje se nalaCica DrakuliC-MatiC, Marija VukoniC, Mimica Bezilo 10-15 pa·r·tizana iz ,spomenutog logora. S par- · nac, Vera DajC, te Marica JakoviC. Nakon Sto ·su tizanima se .povlaCe Zora KruZiC i Cica DrakuliCone otiSle u logor, na terenu kotara &uSak, iza n jih MatiC, koj.e su se do tada ilegaln0o krile u Hreljinru. ostaiu: Maca Kru:ZiC, Darinka KruZiC. Marija ~vr­ 3 Meia Gaj. liug·a, RruZa 'KuCan, Danica IJCuCan, Darija RuZiC, 4 Moh Al.bahari i Milan Hofman. · Slava HlaCa·, Nevenka ZO'retit, · 'Durda Raspor-Mio5 Zora KruZiC. kuS (u 1942. g.) i mnoge druge, koie nastavljaju· 6 Cica DrakuliC-MatiC. snabdijevati partizanski lo-gor u TuhobiCu. Dokumellt 35 PISMO NADE DIMic UPUcENO CK KPH 0 AKCIJI NA BOLNICU U KARLOVCU OD 18. STUDENOG 1941.' o/...tl. £ ~6<4 , ~he.:. K?ewt~t-44 ~- ,~ ji.Q,. , 14. fl-. ~~}( ~ ,<4C.L' ... "' ~ ,. tat ....... ~ ~·- ~ ""--{ P.t~/'ll.'t.e, ' .. ~· (...I.Jg, ~ .. at,.. Jc.i OJA.u~i tiC.,·. ~ ~ ,. ,e._~ ~f.«. ~ 4'u.411Jt ....... ~·w.tf:k·t...: ...- tc....eu ~~ 11.#.. u.. LA i.M.4.o.t4 aq" .r-.,'t LAI. ~... 1(/.<,A,'t.u,/,·u. . ~.oq ~ 1',..-,u 1...~....: el /s 1.1.. ~"' ,. .. ~ ~·114.. r~.,... *~.(, /)A.l~ I.L()....Cca). ,; -.ol,o 144 11. 9' l.t.o.rl. ~ l.'fc ~~ • f.. ~q-.l#t· f"(.&...Colf: 1-•t: OCQ ~4J.,cl..( /..M.«.u t, ... ~.,, ~e«MA" OL{ 4.ADi ~ +t ~ '&!. ,.. {A .._ MoW 1 Ull ~ jc ct.:t ~C) r._,r;~·,. ~· ~ ..... c-•4-t.. ~ iJ.'li ~ ~·t.c. ut.. "'''loP .. •t ~~· l'tl.fi,JJ )'-• I • ·~ LJ U tf"' 'C• lu., .U,•J.,' /)J ._, Cl • f.Ut,. ~-- ~ et•4C«OlJt•w' No j.u.,. ..;4£t0j,p~4 u.wil' II.. lt .~· lf.J&t.t ~·_.;... ~ " ,..._.e tJ.U,...., • #DUJ'ilo, ...wtjt ~ ~a.l4C\.. lA ~(.o.. ~' 1'0-b'C~ IJ.. /J.I.t fl.-0. ~' 'iliA~ ~.t W·~ ,,.... ~·e..· ""' ~~ ~ ~~ ~· ,(u, )'- ~ 52 Dragi .Jrugovi, opisaf:u Vmn kako je detalj~w ·orgam:aran upad u K. Najprije smo mi u K.( omitetu, op. ur.edniStva} izvi.dili f,e.r.en za jnolaz i tal. S1utge na mostu kraj ·bolnice, i ~~ .Q;kolini Pula kuda su .d-rugovi iSli. Na .most1t j.e obilno uvijek tri vojnika, a ko.d bolnic.e su imali staj.e za konje jedan mitraljez i okolo su u. zgr.adama vojnici. Vife boltnice j.e tal. ramp.a s tri vojnika (t.o j,e hila prije upada). Kad sam .hila f!:m~e u P. G. {P,etrovoj Gori, ofJ. ur.), dog,ovorili smo se hili da ,drugovi predu '"K.oranzt /:ll!TJ?,cima, ali kad sam s.e vratila 1l K. vidjela s-am .da je -mnogo zgodnije .fJr.eii p,r.eko mosta ,poJto .P.ri ulaz.u t~ gmd nije bilo nikakve opasnosti. Taka je i u.Cinj.eno. Druf{ovi su ,doSli pr.eko Kor. most a kao do.mobrarni u fesovima. Kod mosta ih j.e doC.ekao jedan drug iz Karlovca .koji im je dao odijelo, oruZje i konjaka za Grgu i o.dveo ih pr.eko :/Jolja do bolrniw. Kad holni.w su bili na straZi opet .dvojica drugov.a iz K. Drugovi partizani w.Sli su sami u bolnicu i to u ime vlasti, tada szt pr.ekinuli tel. veze i osoblie holnice su sakupili u jBdnu- -sobu da ih zapreC.e da ne .ohavijesle vlast. Xad nisu naSli druga Grgu. naSli su dva usta!e .koje .su uhili. Uzmak iz grada bio je pre.dviden preko . ...2 i natr.ag :{meko mosta, vel: fn.ema tome kakva bnde momentano situacij.a. PoSta je situacij.a bila ,povoljna ·dru.g.ovi su .se vratili {Jr.eko mosta i. ubili Talijane. Kako je bilo dalje to neznam fer dr,ugovi nisu poslali o tome izvjeStaj. Osta/.e 1 ali jane 1tbili smo u MekuJju. Ka.d drugovi poJaliu izvjeJtaj o tome {J;oslat Cu vrtm g.a odmah. Ovi!t d((Jna hafJse .u Karlovcu sve Srb.e,.Zidove. biv. Clanove Ursa i liopJte sve njima nepohtdtn.e elemente. UhajJsili su do s,ada oko 250 !judi. Lju.di masovno bjeZ.e u Sumu, a velike s.u teJkol:e za prebacivanje jer j.e K. blokiran. ]edan }e pobj.egao iz biindiranog vagona. O.dmah ih Jalju u /aserwvac. Danas hapse H·rvate u MekuSj,u i Ramenskom. S.mrt faJizmu - Sloboda rnar.odu! Milka 3 53 �1 Original pisma nalazi se u a'l"hivu CK SKH. 2 RijeC u ruk0;pisu neCitljiva. 3 Nakon Sto je uhapSena u Sisku i ta'rno isprebijana, Nada DimiC otpremljena je u Za._greb u bolnicu sv. Duh {danas bolnica dra Josipa KajfeSa). Uz pomoC dra Slave OCko, RuZica TurkoviC i Milka Zorit-Jovanovi.C or,g-aniziraju joj bije,g iz Jbo1nice i prebacivanje na Kordun, gdje radi pod imenom Milka. Iz ,pisma se vidi D. jena uloga u pripremama akcije na bolnicu u Karlovcu, koju or,ganizira Nar. heroj Veco Holjevac, ,politkomesar Ko-rduna i Banije. Akciia se sastojala u ovom: 17. XL 1941. Nar. heraj Veco Holjevac sa 2.3 .partizana, obuCeni u domo'branske unifo-rm'e, ulaze 11 Karlovac u '6,30 sati po-slije podne i odlaze u bolnicu, da oslobode uhap- te.rijala, o.dlazila na teren ·i okupljala omladinu, poma~ala ~ podizanju us tanka, a i odrZauala u Sisku ilegalne sastanke s napre.dnom omladinom. Seno,g druga Madjana Cavi.Ca Grgu, Clana OK KPH Karlova·c, koji je -navodno bio u bolnid s prerezanim .Zilama. Medutim dru.ga Grge viSe nije bilo_ u bolnici, i partizani su iz nje izveli dvojicu ustaSa, koje su vani likvidi-raH. Na jzlasku iz g;rada, na mostu, likvidirali su talijamku straiu i vratili se na Ko-rdun sa zaroibl ienim ,puSkomitral jezom i jednim karaJbinom. Akcija je imala ogrornno poEt.iCko znaCenj-e i izazvala pariiku ·kod Talijana. PuSkaralo s·e ,po Citavom gradu, hapsili su se proiaznici i lju<li, koji su hili u kinu, a pred bolnicu su se izveli tenkovi. Nekoliko dana poslij.e akcije pr,eno.seCi ilegalni materijal u dj·eCjim kolicima Nada DimiC sukohljava se na Dubovcu sa policij.skim agentima, Koji je legitimiraiu k.ao sumnjivu. Tada je, i pored -oruZanog otpora, bila uhap'Sena. I ( Faksimile urudZbenog z.apisnika ustaSkog redarstva u Za;g;rebu o hapSenju Nade Dimii: BIOGRAFI/A NARODNOG HERO/A NADE DIM/(; Nada DimiC rodena. je u Divoselu, kotar GospiC, 6. XI. 1923. g. kao sedmo dijete seljaka T odora Dimif:a tvor>nilkog radnika u Sisku. T ri raz:reda gimna;·ije zavrSi/,a je u Gosf;iht, a Cetvrti raztr,ed gimnazije i prvi ra;::r.ed trgovaCke akad.emije u Zemwm, gdje je Zivjela kod svoje sestre Sa:vke. (;lan SKO/-a frostala je 1938. g. De!: 1.939. g. aktivno uC.estvuj.e u barbam.a napredne omladirne protiv daka lfotit.rroaca, koje zaJtiCuje. direktw. Iste ga.dine s.u.djelufe u demanstracijama 1Ul KoJutnjaku protiv Stojadin;ovi6eva r,eZima, u kojima je Zanda:rmerijska konjica pucala. u t~asu, 1iazgonila i hapsif.a uOesnike. Kao Clan literarnog udrnZenja )>Branko Radilevit« Nada j.e u jesen 1940. g. napisala Cl-anak protiv direktora Skole, koji je iskljulivao iz menze studente ljevi~a'M. Na dir,ektorov-u prijavu policija je · izvrSila pr.emetalinu u njeziJnom stanu i poSto j.e prana:Sla raznu marksistiCku literaturu, uhapsila JU je i zatvorila. Tukli su je, ·da je_ hila sva crna 54 od udaraca, ali se drZala hrabro i nikoga nije .o,dala. P.oSto nije niSta frriz-nala, nakon petnaest ,dana puStena je iz zatvora i iz·baCena iz svih Skala u fugoslaviji. Gotavo Citavu godirl!lt dana Zivi i radi u Zemunu ilegalno, a zatim o-dlazi u Sisak s:va.me bratu Bog;danu. Kako su s,e po ·dolasku ustaSa morali odseliti u rodna mjesta svi, koji su hili be::: posla, Nada s·e z.aposli kaa frizerska radni.ca, da hi mogla nastaviti rad tt komitetu SKO f-a. U lipnju 1941. _g. Nada s.e, vef: kao /:lan Partije, pavlaCi u iZegalnost i poslije nekaliko dfflna, 22. lipnja 1941. g. prikljuCuje partiz.anskam od'Ye.du ·u Brezovici kraj Siska. Povj-eravani su joj vrlo teSki i o-pasni zadaci. f,e.dnom j.e, p.o danu, obuCena kao seljanka, tjerala kola sa sijenom i ka:ntmna za mlijeko u grad, a na povmtku jlrenij.ela isJ10d sijcna partizani.ma Sapirog:raf, pis.aCu maSinu i d1:ugi materijal. U svim diver.zantskim akcijama svoga odre-da na ,jJ:T'uzi Zagreb-Sisak i u svim borbama isltt~ , pala je hrab.ro i neustra!ivo. Radila je. u tehnici na .prej;isivunju i umnoZavanju propagandnog ma- U srpnju 1941. g. kad su ustaSe zapoCeli ofenzivu na Sisalki adTed, veze izmedu p.artijske orga'nizaci}e u gradu i odr.eda, prekimule su· s.e. Da bi ih usfrostavila, Nada, abuCe-na U muSko odijelo, odlazi u Sisak, ali je tamo p.repoznaju i uhapse. Usprkos strahovitom mulenju na policiji u Sisku i Zag:rebu, niSta me a,daje. Ispije veliku koliCinu nekog lijeka, da bi taka daSla u -bolrn.icu, odakle bi pokuSala pobjeCi. I doista, otpremljena je u bolnicu na sv. Duhu u Zagrelnt, (danas bolnica ,dra ]osipa Kajf.eSa), odakle j.oj, uz pomaC zag,rehqlke partijske organizacije i dra Sla:v,e OCko, .drugarice Milka JovanoviC i RuZica T urkavit udese bijeg. "Kaa Clan komi leta SKO J-a, u okufJira:nom Karlovcu pod imenam )>Milka« i >)Anka Vim1ek Zuta<< odrZava vez.w s fJlrrtizanski.m .odredima blizu Karlav.ca, pubacuje or.UZje, municiju i odijela na Petravu Garu i organi.zira marksistilke kruZoke. Nada DimiC odigral.a j;e ve.liku ulogu i u pri/rremama akcij.e na bolnic.u u Kmlavcu. kada su 17. XI. 1941. g., pod rukovodstvom Nar.rJidnag heraja Veu Holjev,ca. tada polit-kamesara partiza:nskih odre,da K.orduna i Banije, 23 partizana, obul·ena u domob.rarn.ske ltniforme, uSli u Karlovac da oslobode iz boln~ce uhapSenog .dHtga Mari-jana CaviC.a Grg,u. Nekoliko dana po.~lije toga dohila je Nada ,zadatak, da. se pr.eko sela VttCjaka preba,ci na oslobod,eni teritorij. Dva puta je toga dana praSla istim putem s djef:jim kolicima, u kojima je prevozila oroZfe do Viez.P., Kad je pokuSala proti i tr.e<:i put, postala j.e su'll2f(ljiva ustaSkoj straZi, koj,a ad nje z.atraZi legitima.r.iju. Umjesto .odgovora Nada izvadi piStolj i ubije j,ednag 'l.~staS.u. a drugog ranjava. Medutim piStolj joj ·zataji, i ustaSe je, uz poma!: T alijana, uhvate i .odvedu na policiju u Karlovac. Podvrgnuta strahovitim mu. karna Nada Juti, ne kazuje c.ak ni svoje ime. T aj slav zadrZava i u zatvoru na Savskoj .cesti u Zagwbu, w .koji je ~tpr.emljerna 12. XII. 1941. g. UstaSki agenti pekli su j,oj tabane i ,d[,anov,e, lupali nokte, ali ana nije progovorila. ]aka nije mogla ha.dati ni micati rukama, pjevala je u Celiji borbene pjesme i svajim drZanjem hila uzO.r svim zatvorenicima. Pobela je simulirati napadaje p,adavice u nadi. da f:e se tako dokof;ati bolnice i sZ.o.bode. U v,eljaf:i 1942. g. odve,dena je u logor u Staru GradiSku. Tu nastavlja simuliran}e.m i padavi.c,e i ukol:enosti i nikakva zlastavljanja nisu je mogla pokr.enuti iz n18pomi1nog stanja. u korn.e je leZala, Cak ni onda, kad su je usta:Se bacili no. usij[J(Jlu pet. S divljenjem se Saputala po !:elijama o nepoznatoj prkosnoj i lijepoj dj.evojci, k.aju ni itaJgroznije muk.e ne mogu pokalebati. Pren.es.ena u bolniCkru _sobu }{,ada j.e potajno usfJast·avil.a v,ez,e sa ne-:kaliko drugarica. Dok stt ostale :;atvor-enice bile u dvariStu il~ na radu, ana je, uz fJomof: d11wgarica. '-Z Xarodni heroj Nada DimiC pokuSavala da se vjeZba u hoda.nju, da gimnasticira i tako ojaCa aslablj.ene mifiC.e, za ponavni eventualni bij-eg. Dmgarice su joj davale hrarne koliko je to hila mogu./:e. i viJe, ¢a se Sto prije ojMnrvi. l zaista se oporavljala, ali. je prerd ostalim zatvanmicama i dalj,e simul~r.ala bo[,est. VrativSi se u !:eliju, Qlfl.a s,e uistinu razb.alj.ela. J ednog jutra na.Hi su je u nesvijesti sa temperaturom preko 40 stufmjeva. Zahvatio je svom Zestinam pjegavi tifus. Xekoliko dana hila je u nesvijesti. Kako su 'lt Celiji bile 70S dvije t.e:Sk.e bolesnice, zatuor.enice su up.orno tmZile lijd:nika. I j,ednog dana da:Sao je lije-Cnik . .a s njime i po~ati krv-nik Ljuba MiloS, koji f'e nakon lijeCniCkog pregleda naredio, da s,e bolesnice .Pr.ivezu_ u bolnicu u Novu: ·GradiSku. To nareJ-ernje. zapr@o, zna.Cilo je smrt, jer Nad.a i njene drugari~Ce nisu nikada ugledale bnlniou. Poslije nckoliko .dana, prepoznala je jedn-a zatvorenica u ustaSkoj straZa:mici rnaprtnjaC.e s njihovim stvarima, a neSto kasnije proCulo se da je u· lagorskom skladiStu nadena krvava rastrgana Nadina haljin-a. Datum Nadine smrti nije tolna utvrilen. Neki Preiivjeli .zatvoreni.ci spominj<1J 16., a neki 27. oz.u... jak 1942. g. Za herojsko dr:Zanje pred neprijateljem i ·za po-. kazanu odanost Narodno-asla-bodilaCkoj borbi ·Prezidijum Na:wdne skupStine FNR/ odlikovao je, 5. srpnja 19.51. g. Nadu DimiC Ordenom' Narodnog hera{a. 55 �Dokument 37 Dokument 36 IZ IZVJEsTAJA BR. 1 sTABA NOP ODREDA ZA HRVATSKO PRIMORJE I GORSKI KOTAR OD 6. PROSINCA 1941. GLAVNOM sTABU NOP ODREDA ZA HRVATSKU 0 NAPADU TALIJANA NA DE]:,NicKI LOGOR I POGIBIJI VERE HYNKOVE' !'>TAB NARODNO-OSLOBODILAcKIH PARTIZANSKIH ODREDA ZA HRVATSE'O PRIMORJE I GORSKI KOTAR I Z V J E S T A J B r. 1. Glavnom stabu Narodno-oslobodilackih partizanskih odreda Hrvatske . , . Izvjestaj '" akcijama i radu II. bat. unatrag 10 dana nismo primili, te· Cemo vam isti poslati ,sa slijedeCom ve-z-om. Ovog puta vam Salj.emo- samo kratki preg1ed :Zivota i aktivnosti. II. bat. od njegovog osnivanja, U s·astavu II. bat. rialazi se 5 logora i to 1 u B2, .1 u AS, 1 u A6, 1 u A22 , a kalw dobivamo glas nezvaniCno-, uspostavio &e joS 1 u A2. Br-ojno stanje II. bat. ne mo-Zemo vam- dati posve taCno, ali kre,6e se -oko ,1.{)00 !judi. Naoruzanje: pusa'ka cca 1.000, puskomitraljeza po ranijim izvje.Stajima 6'0. I ovi logori pretrpjeli su velike napadaje neprijatelja, gdje neprijatelj nastoji, obzirom na bli:zinu ta1ijanske· graniee, te obalne pozadine·, Ua na svaki naCin likvidira partizansku opasnost: Vjerojatno ste Culi za napad na Delnicki Iogar," koji je pretrpio jak udarac. 'Tu .smn izgubili dva druga. Dru:garicu Maru~ i Sipeka. Drugarica Mara i•e bi,la students'ki borac, clan Sredi.i\nog o-dbora Save za -studentsva, delegat na amsterdamskarn 'ko-ngre.su protiv -rata i faS-i'zma, dva puta dele·gat studentstva na kongresima u Parizu, .SpanJolski do-brovoljac, redakto·rka frontovsko-g Ca&opisa, te bibliotekarka u Skoli oficira i politkomesara Interbrigada u POZO RIBIU, reda:ktor i s]Jeaker madrid·~kog radija, administrator u S.e·rvice ·kadru u Ba~ce­ loni, te konaCno partiza·n'ka u naSim odredima. U svim zem,]jama gdje j.e radila bila j.e Clanica kompartij a. Kad se p-rihliZ.ila grupa talijanskih vojnika sa oficirom na Ce'lu, ·ona je ubila oficira, te pala prostrije'ljena njihovim metcima. I mali smo veliki materijalni _ gubitak. U oruzju nije bilo gubita:ka. N eprijatelj je imao 30 Sto mrtvih Sto· ranjenih oficira i vojnika. IzvjeStaji detaljni su po·slarii vee prije 0 tome dngadaju, a neke stvari se joS istraZuju ... 1 1 Vera Hynkova Vejvoda 56 »Zibornik«, Tom- II, knj. 2, dok. hr. 46, str. 117. 2 -U Delnicama, LiCu, Bribiru i SuSaku. 3 P·rvi napad. Talijana na DelniC.ki lo.gor bio_ je 20. X. 194!. g. 4 Mara --Vera Hynkova Vejv-oda. IZ OKRUzNICE BR. 4. CENTRALNOG KOMITETA KPH OD 6. PROSINCA 1941. 0 ORGANIZACIJI I ZADACIMA ANTIFAsiSTicKOG FRONTA zENA' AntifaSistUki front Zena FaSi'zam koji no·s,i za sobom rat, neo;apamC·eni te-ror, klanja, pusto:s, nasilje, p·oniZenje, glad -t propadanje, bacia je Zen-e u vrlo teZ.ak- i nesnosan polo.Zaj - Siroki slojevi Zena kod nas j•oS ne uCestvuju aktivno u borbi za naciona:lno oslobodenje ispod faSistiCkng jarma, niti pak u borbi ·za pos-ebne zahtj.eve Zene. U cilju aktiviziranja i pov·ezivanja SiT.Qkih slojeva ·Zena i njihovog uvlaCenja u na~ :todno-osloJbodilaCku borbu osniva S·e an t.if a S i-s t i Ck a f r o-n t a Z e n a, :koj a treba da obuhva•ti sve Zene svih slojeva bez obzira na njihovu poHti.Cku, naci-onalnu i · vjersktt pripadnost. Antifa-SistiCka fronta .Zena u I az i u s a s t a v N a r o d n o~o s -I ·o b o· d i I aeke fronte. Organizacioni ·oblik AntifaSistii:ke front,e Zena 1. Na Celu AFZ, ka-o- njen rukov-od-eCl organ, nalazi se antifaSisti.Cki o:dhor Zena za . Hrvatsku. U pojedinim po'krajinama, na pr. ' Dalmaciji, Lici i t. d., oslliva se AO~ za dotiCnu pokrajinu. Oni su potCinj.eni antifaSistiCkom •odboru Ze·na za Hrvatsku, na svom podruCju, rukovode radom svih m.jesni.h AOZ koji se osnivaju .u svima gradovima,- kotarevima i selima. 2. Radi lak&eg i brzeg okupljanja i aktiviziranja Zena, u ve-likim se gradovima o·snivaju AOZ po zanimanjima - AOZ-a radnica', AOz-a <lomacica, AOz omladine i t. d. Svi odbori koji su zastupani u mje·snorn AOZ-u razviJaju aktivn-ost na svim sektorima (u tvornicarna, 'kancelarij&~m·a, Skolama, nru placu, pred trgovinama it. d.) f s tv a raj u a k t i v e Z en a, preko kojih Ce voditi propagandu i pokretati Siroke -slojeve Zena u bo~bu·. Aktivi Zena stvaraju se i po selima. 3. Predstavnice· AntifaSistiCke ftonte ze:.. , na ulaze· u N acionalno-oslobo-dHa-Cke Qdbore u svima mje,stima i krajevima, gdje oni veC postoje. 4. Antifasisticka fronta zena u Hrvat, skoj, koja ima da ostvari borbeno jedinstv·o, ujedini sv·e Zelle, jeste sastavni dio AntifaSistiCke fronte Zena Jugoslavije i svjetske AFz-a. Zadaci AFZ-a 1. Da Siroke slojev·e Zeria aktiviziraju i pokrenu u narodno-oslobodilacku borbu, 2. Da ·.svima sredstvima pomaZ·e borbu Narodno-o·slobodilackih partizanskih odreda. 3. Da populariziraju SSSR i njegovu vodeCu ulogu u borbi za uniStenje faSizma. 4. Da vodi antifaSistiCku propaganda, da -spreCava faSiziranje Zena i Zenske omladine, da uniStava postojeCe faSistiCke organizacije Zena i spre.Cava stvaranje novih. 5. Da spreCava mobilizaciju koju provode faSistiCki ofku.patori i njihov·e ustaSke sluge radi borbe protiv SSSR-a i guiienja oslobodila-Cke borbe partizana J ugoslavije. 6. Da vodi horbu protiv ter01·a okupat-ora i ustaskih bandi. 7. Da vo-di bo-I"bu protiv izvoza hrane i goriva u ·zemlje· naSih tlaCitelja fa-SistiCkih okupatora. 8. Da vodi bofbu ,za dovoljnu ishranu, ·a protivu gladi, s·kupoCe i. oduzimanja brane i o·djece u korist fasistickih bandi. 9. Da vodi borbu za ravnopravnost Zena i muSkaraca u tvornicama i · radionicama jedna'ka plaCa za jednaki rad, na studijama i t. d. 10. Da vo·di borbu protiv slanja Zena na rad u NjemaCku, g.dje su. izloZene teroru, gladi i poniZavanju. 11. Da v·o·di bo·rbu protiv svih mjera, kojima usta,Ske bande nas,toje da ponize i okuju .Zene i da ih upre-gnu u sluZbu svoje zloCinaCke i izdajniCke· p•olitike·. · Partizans•ki komiteti i ·o·rgani:zacije trebaju odmah poves:ti Si·roku propagandu za stvaranje AFZ-a, pristupiti osnivanju ·AntifaSistiCk.og od'bora Zena. Tom se radu, koji mora biti postavljen na najSiru osnovu, treba posvetiti najveCa paZnja. U AOZ-a treba da ulaze· naSe najholje· i najaktivnije drug_arice (Clanice partije), simpatize:rke i na-jbo-.. lj.e i najborbenije Zene iz raznih Zenskih organizacija i redova neorganiziranih Zena. Partij.ske organizacij-e su ·duZne, da osiguraju rukovod.s.tvo partije u AFZ-u i nj-enim odbo.rima, da kontroliraju i pomaZu njihov rad i b<>rbu. Sva rukovodstva, organizacije- i Clanovi moraju. <J-bave1zno dobro prouCiti ovu okruZnicu i poduzeti sve, da se· u njoj istaknuti zadaci Sto bolje- i Sto prij-e ostvare. .6. XII. 1941. Ceritralni Komitet KomunistiCke Pa·rtije Hrvatske 1 SKH. Original dokumenta nalazi se u arhiV'll CK 57 �Dokumellt 39 Dokument 38 FAKSiiVIILE ZAPISNIKA S JED NICE NARODNO-OSLOBODILAcKOG J',/7 .. -c". . pI ~,t.. "P ;v ::; 0 . .. ;:·... .·~······· -f. -ct.~. t ODBORA U MOGORicU OD 12. PROSINCA 1941.' �1 Direktivc o osnivanju NOO dane -su okruZrnicorn .CK KPH hr. 4 od 6. XII. 1941. Kao i u odborima Narodne pomoCi, odbo:rima za. pomoC voj-sd i u svim -organima, stvorrenim u to-ku NOB, tako· i U· NOO uCestvuju Zene. To sll bile najbolje ak-tivistkini-e, koje su obiCno radile ili rukovodile u odborima Narodne .pomo<:i i.li u odborima -_AFZ·. U dokumentu s;pomenuta Mileva MilojeviC hila je rad.nica, po· narodnosti ·Srpkinja iz Mogo-riCa, kota:r Go-spiC. Bila je Clan OkruZnog o-dbo-ra i.zab<ranog u lietu 1942. g. na L konferenciji AFZ za Liku. UCestvovala je od prvog dana ustanka u radu sa Zenama. Poginula jc na radu u hrvatskim selima u prosincu 1942. g. Dokument 40 IZ IZVJEs1.'AJA DELEGATA CENTRALNOG KOMITETA KPH OD 15. XII. 1941 0 VOJNO POLITicKOJ Sl1.'UACIJI U GOR. KOTARU, HRVATSKOM PRIMORJU I KOTA_RU BRINJE' . . .· Srp,ske Moravice. Kako sam veC rani- Je javi-o, u S. M. j,e bio neka vrijeme o-stao drug V.," koji je odrzao nekoliko sastanruka sa partijcima i odborom N. P.' (odbor N. o: F. nij-e.-formiran). U Partiju su primljene 3 drugarice, taka da sada ima 13 Clano-va u 3 Ce.1ije. Zene, su- u posebnoj Ce1iji1 .•_. ... Hrvatsko Primorje,, U ·casu mo,ga dolaska u Hrv. Primorie hila ie u toku provala, koj"a' je _zapo-Cela u Kraljevici na taj naCin Sto j e j edan simpatizer na skandalozan naCin pao u ruke karabinj era ( usprko-s -opome,ne karabinjera, nije· se· dao iz go,.. stione prije zabranjenog sata) koji su mu u dZepu naSli Sedmonov-embarski 1-etak. Taj je -simpatizer provalio partijca koji mu j·e letak dao, a on dalje pet clanova celije ad sest. Provalw je doprla do clana OK u Crikvenici druga Bubnja, tehni~Rra, koji s-e . slklonio u logo-r u Licuu ... ... Bribirski 1 2 3 logor 6 ••• »Z'bornik«, Tom V, knj. 2, dok. br. 62, .str. AI I vo V.ejvoda. Naro:dne pomoCi. 4 Srpske Moravice: U sr,pskim selima se od po-Cetka javlja ,problem raskrinkavanja .Cetnika, ustaSa i Talijana kao zajedniC'kih ~e-prijatelja, koji rade i .pr-o-tiv hrvatskog i srpskog na-roda. Zene rade na ra.sk-rinkav-anju neprijatelja, dijele- letke protiv DraZe Mihajlovi6a·, objaSnjavaju liniiu NOB, i vrSe kurirs.ku .sluZbu za logoor. Trri ·druga-iice, Clanovi Partije, -koje se u gor.njem izv.ieSta.iu spominju, jesu: Smilja Z.rniC-VuCkoviC, Ama VuCkoviC i Bojka DokmanoviC. V eliki clio ilegaln01g 'l"ad.a odvija se u kuCi Marte VuCkovi-C, majke pet pa-rtizana. Po svim ·selima Sr,pskih Moravica v-eZe s-e uz ove prve aktivi-stkinie Siroki krug Zena, medu kojima se najviSe istiC.u: Ra·dojka JakSiC, Draga .JaldiC, Je..: la 'CareviC, Jovanka VukSiC-MatiC, Zorka HajdinVuCkoviC, Naka i Marija Hajdin, Vaska VukSiC, Draginja RajnoviC, Ljuba RajnoviC-Vajina, Zor'ka 60 ... LiCld logor. U Lickom Jogoru nasa-o sam druga Veljka i cdlucio, da s njim odmah krenem u DreZnicu. ZadrZa o .sam se jedino d? podem na sa-stanak s dru·govima u s-elo, o ·Cemu sam v~eC govorio 7 ••• Licki je Iogar mlad, ali se Jij.epo razvija. . .. Ledenicki logor: Tal<od·er i Led. logor je mla.d, ali drugo·vi koji su u njemu su solidni i ohe.Cavaju da Ce od svo-g logora naprav:iti dobar lol!'or. U Hrvatskom Primorju poCeli su drugovi sistemartsko CiSCenje ustaSa, ali su po-ne.Sto zapustili borbu pr.otiv Talijana 8 ••• ... Dre.Znica.9 N ovoi-za:branom MK stavljeno je u duznost, da osobitu paznju posv-eti Zenama, od 1-m.jih ima mnogo dobrih, ali potrebna im je pomoC, za to Ce se morati poslati n-eko iz Korduna ka,o pojaCanje, a i potrebno Ce biti da ih s·e- stalnd obilazi ... 1 Slavko.10 15. XII. 1941. MatiC, Marija VuC.koviC-Lazinova, Smilja Komlenit, kao i mno.ge druge. 5 Nakon Sto _i·e provaliella ilegalna t-ehnika OK u Crikvenici, tehnika je prenesena 'll No-vi, u voCni i lozni r.aosad.nik. Od rujna -listo.pada 1941. ,g. do oZ:ujka 1942. tri Zene, koje su bile namjeSte<nice rasadnika: MMiia Vukovi.C Dunja, Danica TeliSmanDorCiC, te Mari_ia Kinkela - upraviteljLca r.llJsadnika, ra.dile su po•d rrukovodstv-om Josipa flerde, instruktora CK KPH, ·na Stampanju i otprem.anju svega propagan-dnog materiiala .. BuduCi da su sve pisat-e maSine bile ·registrirane kod vlasti, materijal se pi•sao rukom 'Stampanim .slovima i umnOOavao na S-a.pirog·mfu. Stampa se or,ganizirano razaSil iala a iznosile su je iz Zi-ce Zene - u 'Selce, Crikvenicu, Brrbir, Kraljevicu, Tribali, SuSak, Senj, Pag i Rab. Tu Se Stampao list NOP »Glas naroda Hrv~ ·Primorja«·, kasnije })Primorslki bor.ac«, razni drugi partijski materiiali, okruZnice i upru-te za rad te prigodni propagandni letci. Radom tehnike je rUko· vo.dila Mari ia VukoviC_, koi·a je u_i>edrno- vrSila i kuri1'S-ku ,sJu.ZOu sa 'CK KPH u Zagr-ebu, prenosila -di- rektivni i ostali materi.ial iz Zagreba za Hrv. Primo-rje, te se taj lffiaterijal - omotan Cesto medu voCne i lo-zne sadnice - iz rasadnika r.aza.Siljao u ostale kraieve Hrv. P.rimo-ria. 6 Kao i o'ko drugih partizanskih logora, oko Bribirskog logora ·su se od -sa:mog nje,govog o·snivanja .poCele okupljati Zene s.terena Bribira i Novog, koje su sakup'lja1e hranu, lijekove, prenosile propagandni materijal i o'l'UZje i uopte pre-dano izv.davale sve zadatke, Sto su ih. 'Partizani pr-ed njih postavlj ali. V eC 1941. .g. istakle su se na tome radu na:roCito: Anica StriZiC-Tus, Anica Dori·C, favica StipeC, Zora KrSul, Kata ·KrSul, ·GuSta 1StaniC, Tekla VeljaCi.C, Mariia i Anica- Frani,CkO'ViC, Beta })ZmoSun((, Ani·ca TookoviC, Mariia To-nkovit, Geno-veva TomiC, Mariia Stam.iC, Ani-ca i Dragica JurCiC, Marija Kleko.viC i dr. VeC su se tada uldjuCile u rad omladinke i dj·evo_ik-e, 'koje su kasnije 'll radu sa Zena;ma .stekle z~l!sluge - Nada Ton-koviC, Anka SkoCiliC-BroziCeviC Rikica i Nada Antoni(: {poginula 1942. g.). PoCetkom 1942. ove su Zene predstavljale jezgro ta-da osnovane or.ganiza·cije AF:Z: . U No.vom. su aktivno radile i Anka KriSkoviC, Paulina Jeraj, Kata·rina KriSkoviC, Mica SokoliC i · druge. U lo.g-oru- na Bitor.a_ju nalazc se konoem 1•941. g. Zdenka PetroviC-F·ekeZa i Anica StriZit-Tus. 7 Osnivanj-em partizanskog lo,gma na Bitoraju, di.~u --se Zene FuZina, LiCa, Vrata i arstalih okolnih sela. One poma-Zu logo-r sa hranom, orru.Zjem i odijelom. U FuZinama je jedna -od naiaktivnijih Zena Zo-ra Gloc Jula, koja -sa Da-rinkom PuSkari.C ujedno vrSi i kmirsku sluZbu s ostalim miestima i logo-rima. lsti-Cu. se takoder Na,roodni hero-i lvanka Trohar, Olga. Svob, ·Borka KauzLariC. Jelena Krufner, Vida KauzlariC, IKarlina MihaljeviC, BoZa KuCan, Ba-ra Grenko., Jelkru TrOha.r, Neva Stanfelj, Danica RadetiCGolik, Josipa TOIJna·c, Dana 1BlaZeviC, Ana KauzlariC, Bo-Ska: Mance, Milica Svob, Julk:.a KoieliCki, Danica MihaljeviC, koja je poginula na radu -sa Zenama, i druge. U -selu Brdu rade Antonija Vidas, Anto-nija _VI'banc i -o,stale. Za isti lo-gor brinu se i Zene Vrata, me,du kojima se svojom aktivnoSCu posebno istiCe Pavica Slivka. Aktivno rade i .Zene Belog sela, Slavice, Brestove :D-rage i ·-o·stalih sela. U LiCu medu p-rvim Zenama •rade: Ivka Mm~gon, Julka 'Sta-rCeviC, Marija Maras. Katica Rado-SeviCMatkoviC i dru_g-e. U selu Bano-vina naroCi-to se svojim radom istiCu .Kata. PavliC i Filipina GaSparevit. U PimviStu medu na faktivni je Zene spadaju Mara StarCeviC BlaZeva, Mariia TomiC '2utka, Beba GaSipareviC. a: u Potkorbiljafuu Mari_ia RadoSeviC MilCeva, MiCica RadoS·evi,C i druge. Sve ove Zen-e vezale su oko sebe Siroki kru,g Zena, koie su im u svako doba pama.gale na osvim zada·cima. 8 Isto su takO' i oko ledeniCkih ,partizana Zene Lc-denica i Krmpo-ta razvile naj-poZ·rtvovniju djelat· no.st. 1941. .g. one ,su vet vrlo aktiV'llo radile i 'bile pro,gonjene od Talijana. Med'll njima i·stiCu se: Ana Mata-ija, Ana UremoviC Razmina, Ana Smo.JCiCBalen, IDan-i.ca Mataija iz Breza·, Danica Mataija GrSina, Danica P_a.den iz BuliCa, Jelka Mataija iz Matija ID·rage, Anka Mataija-KrmpotiC, Zora Mataij.a, te iz Krmpota Marija PaveliC, Tera Paveli.C, Ana PaveliC ValaSica, Katica Ba'len, Milka Pavli-~ Cevil:, Matiia PaveliC Stara, 'Zorka ·Pavli-CeviC Ko~ madina i dr. Teren Ledenica, Krmpota i- Zagona bio je za sve vrijen;te rata jedini sl·obodni teritorij u Hrv. P.rimooju. MuSkarci ISU svi 'hili u NOV, a Zene su se, p&red brige za_ prehranu i Zivot _ svoje dje-ce, lbri- Nada_ Antoni'C nulc i za partizanske jedinice na njihovom terenu za b?.lnice, dj.cCje d01move, razne kurseve, koji s~ na nJihovom ter-enu '0-dr-Zavani i kod svega toga .pokazale veliku poiZrtvovno-st i samop-rijegor. 9 DreZnica je prva ()Slobodena oPCina sa oko- .50 sela i zaselaka u Gorskom Kotaru (oslobodena 9. ~-. 1941.); . Ci_nila je tt:·ritorij.alnu cjelinu s j-ednim dtJ'elom bnnJskog kotara i smatrana je ZariStem ~st~n~a ono~a kra_ia. Sve Primorsko-goranske vo_ine Jedmtce prosle su- ne'broj·eno puta kroz DreZni.ou. :Tu su ?~li Stabovi. ve-Cih vojnih formacija, poj.edini pa·rh.Jskt forrumt, pa u -dva nav·rata i Glavni Stab Hrvat-ske. Odatle se iSlo na sv-e veCe akcije, a posliie akcija. _je vojska dolazila na odmor. U Dr-eZnici su lbile bolnice·, ma-gazini i zemunice, intendantura i t. d. Sve j-e to zahtijevalo veliko zalaganje odstrane naroda. V eliki dio svega rada nose Zene ovoga kraja. Prij-e ·oslob-odenja DreZni·ce - dok su joS pOsto_jali partiz.anski lo,gori - rade aktivno: Simi-c<i Trbovit, Danica RaduloviC, Zorka RaduloviC, Milija ZrniC, te o-mladinkc - Danica VukeliC, Zivka lvoS-eviC i mnoge druge. U st"Udenom 1'941. dola:zi u DreZniCki partizanski logor Vera Hynkova i poCinje -rad sa ,zenama. U pro-sincu 1941. i ,po.Cetkom 1942. dolazi u D-reZnicu Zdenka PetroviC-f.eke~Za, Cica DraJkulit-M.atiC, Mira Ban Raduna, Ana Kon_ioviC i Ma:rija Joidan Seka. VeC u prolj:ete 1942. moZe se reCi, da je gotovo i posljednja Z-ena DreZnice, Jasenka, Musulinsko,g Patoka i ostalih okolnih sela uklj"UCena u organizaciji AFZ. POk·ret Zena Go-r,sko.g Kotara, masov~n je i p-ro"Zet bratstvom i jedinstvom hrvatskog i srpskog naroda. 10 Narrodni heroj Ivo MarinkoviC Slavko. . 61 �Dokument 41 IZ IZVJEiiiTAJA OKRUzNOG KOMITETA KPH KARLOVAC CENTRALNOM KOMITETU KPH OD 19. PROSINCA 1941. GODINE 0 FORMIRANJU INICIJATIVNOG ODBORA AFz ZA KORDUN' OKRUZNI 'IWMITET KPH Karlovac Centralnom Romitetu RPH Zagreb tora na Vi_s, •Partija or:gamzua o.tpor i pripremc za borbu prohv okupatora. U lipnju 1'941. formira se odbw AFZ u KomiZi, koji saCin_javaju Kaiica Resku.SiC-B-asetina, Vinka Marinkovit, Bartula Felanda i Fanica MarinkO'ViC; .zatim se formiraju odbori 'll PodSpilju na Celru s Ninom i · Dobrilom BorCiC, a malo kasnije i na Visu na -Celu s lnom Radi.SiC. Zadatak je ovih -odbora bio da o~~pljaju ok? sebe. s.ve veCi. bmj Zena i da sa'kupljaJu hranu 1 ostah ma-terijal za partizane. 17. X. 1941. z.apalj'ena je tvo.rnka sardina u KormiZi. Glavnu. ul~·gu u t?j akcij~ odigrala Je Jerka Fiamengo, koJa JC kasnqe po.gmula u .partizanima i Katica BjaZeviC. 27. XII. 19-41. organizirane ·su demonstracije pred ?PCinom u KomiZi za poviSicu hrane, koja se pretvonla. u demonst-racije protiv Tali jana rata i faSizma. :Zenama iz tvo-rnice, koje su ,po\•ele 'akciju, pridr-uZile su sc i o-stale ·Zene iz mjesta, tako da je u ~emonstraci_iama sudjelovalo- 250-300 Zena. Akcijom Je rukovo-d1la Ba'ftula Fela.rnda, koja je poSla i u talijans-ki :komesarijat -s traZenjem da se rudovolji zahtj.evima: demonstranata. Nakon ovih demonstracija bile su odvedene u internaciju u ltaliju Baftula Felanda, Ursina BoZiC i Nina Kirinjina a ·Kartica ReskuSiC, Marija ZuaniC i Jerka Fialnengo povukle su s·e u ilegalnost. 1942. otiSle su sa: joS Cetiri Zene iz OkljuCna u partizane. , U kotarru· Vis u toku 1941. i 1942. g. mnoge Ze·ne poona-Zu NOP. Medu njima istiCu -se: Vinka Mladineo., Vinka VidoviC iz KomiZe, Dobra BarZiC i Marija BradanoviC iz Zu.Ze.ca, Antica lvCeviC i Dohrila RepaniC iz Pod.Spilja, Frana. VojkoviC iz Plisko.polj-e sela, .Jakuhina Ivulit i Adri_jana LinCir iz- Visa i Katica RadiSiC iz Pods.troZja . . . . Zene: S radom medu Zenama je sliCno kao s·a radom medu omladi·nom. U nekim kotar:evima s·e rad s njimi lijepo razvija, a u ne'kim nij-e 'ni zapo.Cet.2 Taj Cemo nedostata'k ukloniti u- najkraCe vrijeme. Na sj-ednici OK je odluCello, da s·e formira Inicijativni odbor antifaSistiCko·g pokreta Ze!la za Kordun, i to je· uCi•nj-eno- ...3 Dokument 43 IZ IZVJE§TAJA OKRUzNOG KOMITETA I(PH ZA BANIJU OD 20. PROSINCA 1941. »Zhomik«, Tom V. dok. 72 knj. 2 str. 196. Vet:. .u prvim danima rustanka 1941. g., u,po-redo sa f-ormiranjem prvih partizanskih odreda, za.po·Ceo je i •rad •sa Zenama na Kordunu. Rad je organizirala na tcri-toriju Kor.duna Jela P·redoviC, Clan CK KPH. AntifaSiStiCki front Zena najbrZc se razvijao- u kot.arevima Vrginmost, Veli-un, ru i·ednom dijelu kotara VojniC i u nekim selima kotara Slunj. U pojedinim kota·revima :radile su: Anka Vuj-CiC i Smilja L>ojtmovu: u kotaru Veljun; S·Jka KrajaCiC i Mica MilaSinCiC u kotaru Slunj; Maca Maj.storoviC u kotaru Vo jiliC; Dragica Bulat (poginula za v-rijeme proljetnje of-enzive 1942. g. u borbi sa ustaSama u Petrovoi Gori), Nada OrdCanin, Ljuba BrkoviC, Anka BuL<i.t i ]elena Aralica u kotaru Vrginmost. U 1'941. g. formirani su vet mnogi seoski odborri AFZ, najvi~e na teritoriju gdje su hili paTtizamski odredi. Tako su odbori postojali u selima: Pecka, Perna, Crni P.otok, MaliCka, Blatu.Sa, SjeniCak, Kirin, OstroZin, Katinovac, Slavsko -Polje, Crevarska Strana, Tu~iloviC, Brezova Glava, KneZeviC Rosa, Podgorje, Skrad, Kosijersko Selo, Crna Lokva, Selakova Poljana, VuCkovit:.i, Siroka Rijeka, BuriCi, Svinjarica {sada Parrtizansko ':ZariSte), Trupinja-k, Perjasica, Poloj, Sv·oiiC, Kesteno.va Gora, Grobnik, CvijanoviC Brdo, Slivnjak, Dunjak, KlokoC, MraCaj, RajiC Brdo, P.erjasiCki ToCak, Catrnja, Crkvin.a, Suhodol, VojnoviC brdo i dr. 1 2 Mnoge hne, .Clanice tih seoskih -odboca, isticale su ·se svojom pC>.ZrtvovnoSCu, te su tokom 1942. i 1943. g. u.Sle u. kotarske o-dbor·e AF2 i u OhuZni odb'lr, kao: Ljuba Ulemek, Dragica Karan, Mila VuCkovit-Po.JoviC, 'Cana Bo,gdanoviC, RuZica SekuliC, Mileva BoZiC, B·arra Pauli(;, Milica GrgiC-KatiC, Milosav.a Lavrnja-Vezmar, Ma.rica Kati.C, Mileva: Zec, Lju'ha FuStar, Borka PopoviC-Miri-C, Mc,ua DObriC, Danica BuLat-PavloviC, Anica Ma·rtin-oviC, Danica. RadanoviC, Jelica StanojeviC, Milica CareviC, Ma·rija Kli,pa flida~ Dragica Novosel, Mara VinovrSki, Dragica fiuraSeviC, Reza Po.dvorac-Hari.S, Ma·rija_ VasiCTomiC, Milica LonCaT, Tonka JuriSiC i dru,ge. Nadalje •SU se isticali radom: Stan.a BakiS, Ru!a BaraC-DakiC, Milka MaliC, Mileva Pe-riC-Leca, Anka CvetiCanin, Draginja Supica·, Mara MitraSinovil: i druge. U .studenom 1941. g. formiran je Inicij.ativni odbor A'FZ za k-otat" VojniC. Najistaknutije Clarnice tog odbora j·esu: Dr.ag·a BakiS, Ma·rija PeriC, Desa Karas i Maca MajstoroviC. 3 Do prosinca 1.941. g. po-stoji Inicijativni odbor 1 AF.Z, koji j-e ohuhvat:.ao teritorij o·kruga Karlovac i Bani_ie,_ a 10. XII. 1941., nakon Jo,rmiranja ·OK KPH za iBaniju, osnovan je u .gelu VuCkoviCi u Petrovoj Gori Tnicijativni od:b-or AFZ .samo za okrug Karlovac, u koji su uSle: .lela PredoviC, Anka VujCiC, Anka Bulat, Mica MilaSinCiC i Maca MajstoroviC. Dokument 42 IZ IZVJEsTAJA POKRAJINSKOG KOMITETA KPH ZA DALMACIJU OD 20. XII. GODINE CENTRALNOM KOMITETU KPH 0 SITUACIJI NA TERENU I RADU PARTIJSKE ORGANIZACIJE 20. XII. 1941. Dragi drugovi! Koristimo priliku da uspostavimo stalnu • vezu s varna. Nairne, donosilac ovoga pisma j-e u vezi .sa drugom Mrkim, koji se s·ada nalwzi kod nas. JoS; je samo p:otrebna va.Sa s-aglasnost. PGCetkom deeembra smo vam j a·vili o formiranju OkruZnoig komiteta Banija1 od kotar-eva-: P.etrinja, Gradac,2 Dvor i Cazin, a po vaS·em na:red·enju koje nam je prenio k<>mandant Kordnna i Banije drug M. U istom pismu smo prerdloZili da se kotwr Kostajnica pripoji ist·om OK radi svoje· pripadnosti iatom. Dr.Zimo da ste pomenuto pismo dobHi, pa vas molimo · za odobrenj e i potvrdu po prednjem. ... NOO im-amo u svim· s·e1im·a .srps!kih kotara Petrinja i Dvor. Upravo je pri zavrS·etku priprema kotarskih Iwnferencija NOO k<>tara GradM i Petrinj a. Prod·iranju u hr: vatska ·&e'la ,posveCuj·emo v·eli!ku parznJu i pri tome smo imali teilkih partijskih zrtava. Za sada imamo NOO u jedn,om hrvatskom selu, ·a u dv_a dru.ga: je u pripremi. Ve.cina ·o-dbO'ra j e birana pred seoskim sku·p-om, ali ih ima i takovih koji .su radi tevora neprijatelja birani u m-amjem ·op-segu. NOD dali su partizanima mnogo hrane, odjeCe i novca. U p·oj-edinim s-elima organizirani su O'dbori AFi'\. 3 SKOJ ima maso·vnu bazu, ali ga JOS nismo prarvilno oformHi. Re·grutovanje partiza·na se sada Vr.Si iz redova ,SKOJ-a. 4 Izvje·Stade Cemo ·~lati rednvno po- .svakoj ve·zi. 1 U ·studenO'm 1941. g. formira se prvi OIK KPH z.a Baniju. v.ac: Su.Snja;r, Grab~va:c, iBalinac, Gornje .8-el~Ste, Ma.1,ske Pol.Jane, MaJskr ')}rtnik, Ravno RMCe VlahoV:i~i, Bojn_a, ·~o.zap-erovi~a i Bijele Vode, naJistak~~tiJe ak.hvt·sbkmJ.e su _1\;Iua -Bjelaj.~c, 'DuSanka: Boztc, Dragrca BunCrC, MilJa Novakont .Eva PetrovitTodowviC, Vukica Mudrini.C i Mira 'MitiC a u kQstajniCkom kotaru u selima Utolice, Rau;ovac !Papiti1 JasenovCani, Sa.S, KostreSi, Veliko i Mal~· !KrrCevo, D-onji Kukuruzari, Komogovina i MeCenCani isti~u. ~e Mi~1a B?li~niC, Ana Sl!Znje:it-;Stupar, Anka VoJlllc-SlaVtc, LJUbica Mar-kovtt, L1ub1ca RatkoviC- PopoviC, Vukosava SimiC i Katarimi. LukiC 4 S omladinom rade: Mira MitiC, V er~ Cvet:ko-vit i Dara Janekovit:.-Ska.rit. · Smrt fasizmu - SJ.oboda narodu! Drugars'ki poZidrav OKRUZNI KOMITET BANIJA 1941. GOD. CENTRALNOM KOMITETU KPH 0 DEMONSTRACIJAMA NA VISU I BRAtU' ... Demonstradje_ radi kruha bile su u KomiZi ·na otoku Visu, u ,Sutivanu i Supetru na BraCu.. NaroCiti uspjeh bio j.e u Komizr;~ gdj.e se demonstracija pretvorirla u politi.Cku. Mnogo je bilo uhapsenih, a neke uhapsene odveli su u Split ... »Zbo-rnik«, Tom V. knj. 2. dok. 78. str. 218. U mjestu KomiZi, na otoku Visru, :postoje revolucionarne tradicij·e jo.S od ,prije rata. Tako je vet:. 1935. g. narod, par dail.a prije petomajskih 1 2 izbora, iziSao na ulice s parolama ,)'Zivio borbeni front radnika i .selj.aka ,protiv faSizma.((· U tim su ·demonstraci iama masov;no uCestvovale i Zene, naroCito_ ra~nic-e iz tvornica sardina. Dolas:kom okupi~ 2 U to vrijem~ na~iva~ se tako ·kotar Glina po selru Gr-ada•c, 'Ll koJem Je b10 -kotarski ·centar. 3 Po.d kra.i 1941. ,g. fonnirani su odbo-ri i aktivi Zena u mnogim mjestima i selima Banijc. Na dvor·skom kotaru u selima Stupnice, Trgovl Gage Uobre~in;, Br·dani, GlaviCani, Ljubina, .SoC~nica, Komo:. r!l tsbc": se r~~om: ~ilka VrandeviC, Anddka JanC, J ~nJa Jane, DragLca Ke~pCija, Ana Kosi<:, Anda Be.gov1C i Janja Milinkovit:.. U glinskom kotaru u seli~<;t .Trnov:ac, B'restik, Brubanj, KlaSlllit, Buzeta, Vehh -1 Mall 'Gradac. Dragotina, Daibrina, Dreno- I 62 63 �'.' / Dokument 45 (neprjjateljski) POTVRDE KOMANDE II. PAR'fiZANSKOG BATALJONA KORDUNA I BANIJE SMRTOVNA POPRATNICA INSTITUTA ZA SUDSKU .MEDICINU I KRIMINALI- ANTIF AsiSTicKOM ODBORU zEN A ZA RAJIC-BRDO 0 PRIMITKU STVARI STIKU U ZAGREBU OD 27. XII. 1941. 0 SMRTI ZDENKE BAKOVIc POSLANIH ZA BORCE OD 22. XII. 1941.1 KOMANDA II. PARTIZANSKOG BATALJONA NARODNO-OSLOBODILACKJOG POKRETA KORDUNA I BANIJE IC:omesarij.at Br. 4, 22. XII. 1941. POTVRDA ~dWo ~ojom se potvrduje prijem 10 peskira, 5 plahta, 5 pari carapa, koji anti-faSistiCki odbor Zena iz RajiC Erda. Sm,rt faSizmu - slobo·d•a narodu! je doprinos KOMANDA II. PARTIZANSKOG BATALJONA NAC. O.SLOBODILAcKOG POKRETA KORDUNA I BAN!JE J(omesarijat POTVRDA Kojom se p.otvrduje, cta· je antifaiNstiCki odhor2 iz se'la Suhodol, predao ovom s·arijatu slede·Ce· pril:og.e, za narodnu vojsiku: 1. ro plahta 2. 9 peskira 3. 1'0 pari carapa. PolitiCki kornesa1· 18-XII-1941. kame~ DmitroviC KOMANDA II. PARTIZANSKOG BATALJONA NAC. OSLOBODILAcKOG POKRETA KORDUNA I BAN!JE Komesarij-a~ POTVRDA Kojom se potvrduje, da. je antifaS~stiCki odbor iz sela Grobnik predao ovom· Komes·arijatu ·sledeC.e priloge, za naro.dnu vojsku. 1. Cetiri peSkira 2. jedan metar platna 3. sedam pari Car:apa 4. tri plahte. PolitiCki komesar 23-XII-1941. DmitroviC 1 Originali ovih doktlmenata nalaze se u a'f- hivu CK 'SKH. 2 Od prvih dana ustanka sakupljale su Zen: kordunskih -sela hranu, od,ietu, 01buCu i sanitdskt. materi jal za partizane, a osim toga wSile su kunrsku i ohavj eS-ta jnu slwZbu: . . . .. Medu ·Zenama kuririma bHe .su: Julka iBo.smC tz k&ta.ra Slunj, !kurir za odred u Pet'I'-ovoj Gori, Anka Skorupan-Dragni.C iz PlaSkog, kurir izmedu Gl~v­ nog Staba Hrvatske i CK KPH u Zagrebu, Dantca 1 64 Latas ku:rir iz Pla.Sko1g, Ma'I'ija Latas, kurir izmedu GSH 'i Zagreba, Milka Kne-ZeviC iz Jablanice {ko.tar . . . · . · G ·b ., Sluni) i druge. U obavjeStajno.i ..slu-2!bi radtle su: D?-mca a, rt\;" iz Slavsko.g polja, Mil{llsava Lavrn1a. tz Graboyca, , Ivank<i Mash!Sa-Gr_ubor iz Ra.Stela, Stlva Klokoc-ovnik, uCitel jica u oBrestu, Dan~ca Miori:C: iz Dufbra'Ya. Mara ·Mika.SinoviC iz 'GQrn]e Dulbrave. Dr-agr<:a -Ambrio'ViC-VuleviC iz Turnja, Jelica · i Ma~a Vorkapil: i Milka Bo.gdanO~iC iz VorkapiC sela I. druge 5 Zene H1·vatske u NOB �Dokument 46 ZAPISNIK INSTITUTA ZA SUDSKU MEDICINU I KRIMINALISTIIW OD 27. XII. 1941. 0 NASILNOJ SMRTI ZDENKE'BAKOVIc Kzp. 5864/1941. Zapisn.ik od 27. prosinca 1941. nacinj·en u ime Sudherwg Stoia u Zagrebu PREDMET: • Sudheno liecnicka razudba tru1Jla pok. B a k o vic Z den k e, 1 24 godina ~tare, rkt. kuCanice, neudate-, rudene Uguna (Bolivija) Ju:Zna Amerika, nastanjene u GunduliCevoj uUci 51/II. izviSena u prosekturi Za·voda za s·udhenu medicinu i kriminalistiku u Zagrebu, na .Salati. · SUDJELUJU: Sudac iztrazitelj: g. Am<tn Perov•oda: Antornic Franjo Stalni s-udheno-UeCniCki vjeStaci: Asistent: Dr. ZVlonimir· KuSeviC Asistent; Dr. Alozije Maly hladno i mimo, fe nisu odale ni jedno-g o-d drugova, koji ·&u dolazili u trafiku i prema njihovom d'l"Zanju osjetili, da se neSto do-godilo·. Iz nalaza obdukcije Zdenke B·akovi-C vidi se, da su je ustaSe 'rbatinali i muCili i da je umrla zbo.g pada sa treCeg kata ustaSkog redarstva u Zagrebu 'u Zvonimirovoj ulici 2. Nije utvr-deno, da li j'll je det-ektiv silorm bacio, ili je _zbog muka i nj·e:govo,g na,srtanja skoCila kroz prozor. U 1941. ,g. •PaTtij.a j'e imala u Zagrebu, oshn trafi-ke u Ni·koliCevoj uli-ci 7, -Citav niz mjesta jav;ki, na ikoje su se javJiali kuriri dolazeCi u Zagreb sa terena ili iz partizans·kih jedinica; Javke i punkt-ovi, koji su se u 1941. g. najvi&e koristili hili sU: .· Po·stola"Tska radi-onica, Petrinjska 22, I;...onCarija .Slavice Fijan, Heinzelova 2, l:VoCarna Matije Bi~jaka u Gajevoj ulici, - Mljekarstvo u 'BuliCevoj 14 Marij-c i Josipa Kos, Stan Stefice Crnoj.eva.c, T·ratinska 14. Mlj-ekarstvo Katice K'fnjaiC-'BarbaliC na lliCko'm tr.gu i mno-gi drugi. Vetina od o·vih drugova i drugarica, koji su radili na punkt-ovima, hila j.e uhapSeria, i mnogi su poginuli u logorima i zatvo·rima. Zdenka Bakovi(: Pe>cetak u 9,20 sati do pO'dne. Dokument 47 · Sudski svjedo.ci daju sveCano obeC.anje u smislu § 73. kp. a vjeStaci - zapris1e,gnuti u -smi.slu § 187. kp. - op·o.menuti na svetost pris.eg-e koju su polo·Zili. Radi obseZnosti i komplicirane naravi sluCaja p•otrebna su dva lieCniC.ka vje·Staka, jer bez struCne asiste·ncije tnCan pregled nij-e moguC. Nakon Sto je ustanovljen identitet lje.S-ine po podpis·anim svfedocima · predaje- se ista obojici vjeSta'ka na paranj-e- koji daju u zapisnik svo·j sJi.ede-Ci na1az. BiUn Ante, v. r. Brajkovi.C P.ero, v. r. Broj: 1599/41. Broj sekcionog protokola 2286/444-1941. Razudbeni nalaz Uzrok smrti Prelom kostiju lubanje time skopC~no razmekSanje mozga. M n i.en j e. B a k o viC Z den k a, 24 go dine stara, umrla je nasi,Inom smrC.u us-led pada iz ve\like vi,sine na lice i time zad·obivenim mnogobrojnim pr·elomima lubanjskih kostiju i posUediCnim omekSanj em mozga. N adalje su razudbom trupla us-tanovljeni obseZni podljevi krvi na obim stegnima i debelom me'•SU zadobiveni udaranjem tup'im- pred-metom. P. P. DovrSeno J. Zdenka i Naro.dni heroj Rajk.a BakoviC imale su u NikoliCevoj ulici broj 7,_ tmfiku, u koj_oj je Partija imala svo-ju najvaZniju javku za V'ezu 1 preba.civanje iPropagandnog materijala za provinciju. U toku ·Citave 1941. g. ta se javka umogo upotrebljavala i o-dliOno je radila, zbo.g zalaganja sesbra \<..' I i' 66 BakoviC, sve do ;pro-vale ·2·0. XII. 1941. kada su Zd-enka i Rajka Bakovi.C uhapSene po ustaSkom redarstvu. N akon hapS en j a ustaSe ·su Z.denku i Rajkru Bako~ viC vodili natrag ·u trafiku i postavili za-sj-edu. Usprkos muCenja po--noCi, one su se u tra-fici ddale vrlo (n~pr:ijateljski) IZ ZAPISNIKA 0 SASLUSANJU KARLA MARTINA OD 29. PROSINCA 1941. 0 BORBAMA USTAsA PROTIV PARTIZANA NA PLANINI PSUNJ' NEZAVISNA DRZAVA HRVATSKA MINISTARSTVO HRV. DOMOBRANSTVA U Zagrebu dne 22-XII-1941. Predmet: Zapisnik sasluSanja Martin Karla. Glavni stoZer Ocev. Br. 7096/taj. Tajno ZapO'Vjednictvu II. Domobranskog Shora U prilogu dostavlja se ·zapisnik sas1uSanja nadl·ovca baruna Pester,sa, Martiu Karla iz OkuCana, s molbom na znanje i dalji rad. ProCelnik, gl. st. pukovnik: P. n. Glavara, (VeriC) Zapisnik P. p. . .. U OkuCanima mi j.e usta-Ski zapovjednik imenom Mh~o-, a prezim•e mu ne znam samo znam da je trgovac pripovijedao, da su oruZnici prihvatili bo-rbu sa komu·ni,stirna.2 Oru·Zni,ka j.e bilo 1'2 svi iz OkuC.ana. OruZnicima je uspj.eln da komuniste poti-snu, te su u potjeri- nai·Sli na tragove krvi. U .Sumi u Jednoj Spilji nai-Sli su na uredaj ikoji s·e Ba-stojao od jednog kru.g·ova1nog prijem-n-ik.a i pisaCe.g stroja, te nekih spisa koje sru oru.Znici rzap.Ji.jenili. M~dutim Cuo- sam da je nad·eno i j-edno pismo koje je pi.sala na stro.ju Nada DragosavljeviC, kCerlka bivSeg opCinskog na,Ce1nika iz OkuCama. U to-m pismu pisala je svojoj rn-ateri, da joj p·oSaJje zim.ski veS i haljine, da j.e veC sva zam,a.zana i da p..e·ma veC Sta 'Za obuCi, da se nalazi u Psunju. u logoru i da su_ imali veC priJe par .dana bitku sa oruZnidma i vojskom. U toj borbi da su izgu:bili -3 mrtva i 2 te1Siko ranj-ena, da je to dij.e1om· vee osveCeno, je·r da su ·veC pale 2 Zrtve iz Psunja koje j,e osudia s~elski sud a dru:ge da ce jo-8 za par dana pohvatati. Zwkljuceno i p<Jtpisano Predamnom Ing. Gustav Stlglmayer, v. r. N "da ToHc, v. r. Zapi-s-niCar Martin Karlo, v. r. >67 �1 »Zbornik«, Torn V., knj ..2., dok. 153, str.aona 425-426. 2 Akcije je izv·rSila Psunj·ska ,partizanska grupa, u kojoj je hila Nada Dra,gosavljevi.C iz Okrul:ana, bora·c i politiCki radnik, koja je odmah nakon ok'llpacije sud jelovala u mnogim diverzantskim akcijama i hila jedna od prvih Zena-boraca u Slavoniji. Ona je .prvi organizator Zena oko P5un_ia, taka da veC koncem 1'941. postoje odbori AFZ u Boharama, Rogoljima, Roguljima, LjeStanima, Skenderovc:ima, Sirincima i drugim selima. Preds_i.edni-ca adbora AFZ u Bobarama :hila i·e Mara VuCkoviC.- Sa Nad6m Dragosavljevil: na terenu kotar,a Okul:ani radile su Maja Jankcz-Komar, Lj-uhica Orohalbil: i Jela Marindolac, koje su organizirale ilegalni rad medu Zenama. Nada Dragosavljevil: odrZava vezu ·s Novom Gradi~kom i s Centralnim komitetom u Za,grebu. Vezu s Novom Gradi.Skom odrZava i Mira Canak iz Trnave. UoCi go·di.Snjice Oktobarske revolucije grupa ·skojevaca, u ko_ioj 5'll bile i Nada Dragosavl_i-eviC i Ljubica Orobabil:, prcsjekla ie telefons'ke Zice na cesti OkuCani-Bos. Gradi.Ska. Nada Dr.agosavljevif: Dokument 48 (neprijateljski) UPUTNICA DRzAVNE BOLNICE SVETI DUH U ZAGREBU ZA MRTVO TIJELO RAJKE BAKOVIc PATOLOsKO- ANATOMSKOM INSTITUTU OD 29. XII. 1941.' 1 'Iz ove bolniCke pnJave vidi se, da je Na-rodni heroj Rajka Bakovi,(: stUdentica, nakon teSkog muCenj.a, 'batimi.nja i palellja no,gu rna ustaSkom redaifstvu u Z~grebu, prenesena u _bolnicu na sv. Du'hu, gdje je umrla zbog tdkilh kontuzija na ru:kama i nogama. 68 IJJOG!IAFI]A NARODNOG HERO/A RAJKE BAKOVIC Rajka Bakovi.(; je rod.ena 1920 . .g. u Orunt (Bolivija - JuZna Amerika) od roditelja iseljenika s otoka Brala. Ci}ela joj s.e poradica vmtila 1'921. g. u domovinu i stalno se rn.astani u Zagre:bu. 'Tu Rajka zaw-Java osnovnu Skolu i gimnaziju. /aka su teSke materijaln-e prilike zadesile porodicu nakon oCev.e smrti, ona 1939. g. nastavlja stu.dij na filozofskom fakultetm Rajka je bila bistra i nadarena djevojka i pokazivala mnogo v,olje za u.Cenje. Da bi joj ·u tome pomogla, njezina seStra Zdmka poCinje u to Vrijeme voditi trafiku i time joj omoguCuj'e nastavak studija. .Vef: u sr:e-dnjoj Skoli Rajka se- .po~zuje s naprednim pokretam sredJnjoSkolske i studentske omladine. Za wijem.e Skolskih {lraznika, koje je provodila n:a otoktc BraCu, Zivo ie u/:estvovala u politiCham r.adu tamo'Snje omladit~e. Po prirodi osjetljiva i temperamentna, oduSevljava se za pokr,et i sve aktivnije sudj.elu-je rli njemu. Na fakultetu rn,jezina veza s ,Pokretmn postaje jo-$ l:vrSf:a. U njihovu s,e stcmu, u G-u.nduliC,evoj ulici broj 51, -o¢rZavaju politilki sastan.ci, dok se u padrumu kuCe nalazilo skladiSte izdanja knjiZare »K~~lturwt i raznog partijslwg maf,erijala. Ali Rajkin se rad >Uglavnom odvijao izvan. ./mCe - na pnedavanjima, ,omla.dinskim priredba.ma i izletima, pa .u studmtskom udruZenju 'KUSP (kasnije ))Svjetlost~<) i Zenskom pokret~t. 'Ul:estvovala je I'll svim akcijama na fakultetu 1940. i 1941. g. Po prirodi uvijek vesela, otvorena i pristupal:na, uiivala j.e simpatij,e i povjer.enje svojih drugariat i drugova i imala mn,ogo uspjeha 1t agitaciOtnom rodu. S vremen-Oflll st~ joj povjeravani sv,e ozbiljrniji i teZi zadaci. Na svallom poslu pokazala se sp.osobna, smjela i ,energiCna. 1941. g. postaje Clan SKOJ-a. 7rafika u NikoliCevoj ulici 7, <tt Zagre.bu, koju j.e Rajka vo.dila zaj.edno sa svojom s,estrom Zdenkom i bratom Mlade-nom hila je sastajaliSte komunista i napr,ednih ,drugpva. U njoj su se ostavljale poruke, pisma, paketi i dogovarali sastanci. S wemen-om je frostala 1najvaZnija javka Partije za vent s provincijom, i ~JJ tolnt Citav,e 1941 . .g. bila sredi:Ste za preb.acivanje propagandnog i .drugog materijala u pokrajinu. D nju sw zalazili i njemaC,ki oficiri, -ali s.estr,e Bakovi,C su radile opre;mo, tak.o da im ie prisufmo.st neprij,atelja .Cesto i olakSa:vala rad. Dok jt! j.e.dma s.estra posluZivala Nij.f!m.ce i 'T'azgvvarala s ttjima, druga j.e prim.ala -kutire, preuzimala pakele s letcima, oruZjem, municijom i ,drugim mate,riialom. Dne su nabavlj.ale u velikim kaliCinaina materijal za ilegalne Stamparije u Za.grebu i po.krajini, a mala prosWrija iza trafike pretvorena je u skladi$f,e toga ·materijala. Njemal:ki oficiri niS'lt ni slutili, da 11whotic-e Stile brafikzt dd 'ustaSa, koji su mislili, da je Nijemci koriste kao svoju vez.u. U jes,ern 1941. -g. trafika P,ostaje i veza s partizanima. Taj zadatak povjerio joj je Rade K'Jnhr. sekreta:r CK KPH. Partizanski su kuriri r.edovno dolazili, drmosili poSlu i odtnosili .materijal. Nar.odni heroj Rajka BakoviC Rajka je sa sv.ojom sestr.om Zdenkom smjel.o izvrSavala svoj.e zadatke we do noCi od 20121. XII. 1941. g., kada .m ustaS,ki ag-enti provalili u njihov stan u GunduliCevoj ulici, uhapsili obje s-estrre, br.ata Mladena i odnijeli kljuC.e od trafike. Sutradan su ustaSe doveli Zdenku w tra/iku. Dva agenta postavljen,a su joj kao zasjeda. Ona je radila kao da se niSta nije dogodilo, .a .d,.,ugovi, koji su dola.zili Po ,zadatku i vidjeli po njezinu drZanju, ,da t~eSto nije u 11edu, kupovali s,u cigO'JJ'ete, ·dopisnice i drugo i odlazili. U spitt su obavje:Sta:vali ostale, da_ se neSto dogodilo s tmfikom. Isto s.e ponovilo i drugi dan. A.g;enti nisu 1nikoga ulovili. 7.reCeg i .Cetvrtog dana .dovedena je u trafiku Raj.ka. Bila je slmSno izmu/:ena, viSe puta se -onesvijestila, a-li se- .drZ.ala jwnaCki. Uspj,elo joj je .da poSalje kul:i svojima poruku: ))Grozno nas mul:e, ne mogu viSe.« Ali je iz,drZala, nitko '7liie stradao i niSta niie otkriveno. Od 20-29. XII. 1941. g. bila je Rajka zatvorena na ustalkom red«rstvu. Pr-etrpj,ela je -nizjzvjerskija mulenja. Polumrtvw su je donijreli ,u bohzicu na sv. DuhM (-damas bolnica dra Josipa Kaif~Sa) gdje je uska.ro izdahtnula od teSkih ozljeda ·na ru~ kama i nQgarna. Njezinu su sestru Zdenku .ustaSe bati:nali i muCili. Umrla je zbo.g pada sa treC.eg kata ,ustaJ.kog redarstva u Zap-ebu, u Zvornimirovoj ulici 2.. P{)moCu vratara na klinici poradica je pronaJla mrtva tijela Rajk.e i Zdenke. Deset dana n~kon hapSenja, 80. Xll. 1941. g., obje s:u sestre u tajnosti pokopane na novom groblju na Mirogoju. Za v.elike 'ltslatge ,ul:injene Partiji i .za herojsko drZanje prevl neprijateljem . Rajka Bakovi.C je ukazom Pr,ezidijuma Narodne skupStine FNRJ od 27. VII. 1953. g. odlikavanaI Ordenom·Narodnom heroJ·a. 69 �bokument 50 Dokument 4!1 IZ IZVJEsTAJA ANKE BUTORAC CENTRALNOM KOMITETU KPH PODRUcJE OPERACIJA PARTIZANSKIH JEDINICA U HRVATSKOJ OD PROSINCA 1941. 0 STANJU U LOGORIMA' KRAJEM 1941. .Tuzla f 0 0 · 1941 . g. n-a t en't OrtJZ - H>·vats',,e ·dJ'•lov.alo J·e nekoliko l'"'' · .. J,rwfizamskih j-edinica, koje su operiral.e na " K raJem ' !Co podrul(;jima omed.enim na karti av@no. Uhap.S•ena sam lQ. augusta2 u OgrizoviCevoj ulici, Sto vam je i poznato iz Brkinog3 izvje·Staja. Do 18. septentbra smo bili na policiji (n:epresluSani) a zatim navede-nog datuma poslani u Lepo..ilavu, nas 25, gdje sam admah p<> dolasku hila odvojena od drugova s joS jednom ·simpati.zerk.om (stud-enticpm), koja je uhapSena na d·emonstraciji. No, nakon mje•sec dana upornog, ohostranog traZeuja uspostavile smo vezu sa drug,ovima koji su se nalazili u dosta velikoj udaljenosti od nas. Mo-gle smo da ·dobij·e·mo hra;nu od njih i nista viSe. A nakon dva mj•es:eca drugarica je dobila po·sjetu majke, koja je traZila od nj.e, pred straZarima, da se odrekne muZ-a Z£dova i da ne govori samno14, j-er da sam komuni.S'tica. A k m·eni nij·e dola1zio nit1m punih 17 mjes:eci, t. j. sve dokad nisam izaSla. OtpoCele s-mo s radom prosvjoete. Prolazi,le smo ove tem,e: konspiraciju, d·i,sciplinu, drZanj.e· pre-d n.e.prijateljem~, ·o sindikatima, drZa:nje drugo-va na ro.biji, o na•Sem· klasnom moralu, o tro0kizmu i t. d. U samom po·cetku j e bilo· mal<> te,i\ko·, dol< se nismo upoznale· i srtelkle po.vjerenje jeldna: u drugu (o-d ranije se nismo znale). A kasnije je bi1o sve bolje i hoUe. 8. januara je druga.rica pu=Stena na slobodu, a ja sam ostrula 1 mje's-ec ~sam·a; a IZatim sam dobila- Ve·ru Stip.etiC (frankovk!u) sa kO'jom1 s·am provela s~oro tri mj'e·s-e·ca. Nije- bila loSa. Slagale smo se· u bm·bi protiv uprave. No-, uprava je pokuSala 'da je iskO'risti kao konfide·nta protiv mene·, ali j.e bi1·o pr:eka:sno za upravu. Vera s-e- bo~ jala he:z m~e-ne• kretati se medu rnbija,Si.ma i taiko je- hila ovisna o meni. lmajuCi i,skustvo s·a frankovcima i hitJ.erorvcima, u s-3Jml0m; poCe·tku sam joj rekla ova: u inte·re-su naSe·g svakodnevnog Zivota i borbe· 'Za sitne zahtjeve protiv zajednickog neprijatelja tine polouSavaj da m·e i1zazivaS, a ja tebe neCu, budi sigurna (ana je hila pravnica). PO'stupala sam s njom ·Sto- sam bolje umje-la, da joj dokaZem da smo mi ljudi s profinjenim proleterskim o.sjeCajima i Cvr.stim karakterom a ne razbojnici ... I kad su od nje ponovo tra.Zili da me .Spionira i da mi na glas -Cita crkve1no pravo, tad im joe ·ana odgoovorila: »I ako j-e ona radnica i samouka, a k tome i moj neprijatelj, ja j·oj ·Se .divim. Ona j-e· jaCa od mene u svim po.gledima, ja sam nemoCna da ·od n.je bilo .Sto doznam ... « Nakon toga do-hila sam 6 Siseanki (iz Dru.stva za prosvjetu zene) 4 i jednu Dalma- tinku.' Poslj.ednj a i dve od prvih au bile partijke. Drugarice su bile izmedu 17 i 26 go.dina star.e . .Sastav: 4 intelektualke i dvije radnic·e, a sve skupa neizgrad-ene i m·alogradanke. Pristupile smo k kolektivnom zivo-tu i radu. Drugaricama se svidjelo u prvom kolektivu, a frankov~i se i•sto dopa() naS Zivot, i tako j·e i ona produZila davati svu svoju hranu u zajednicu. PoC-el~e sm·o s prosvjetOm gdje mi je mnogo pomogla moja imenjakinja Si,SCanka6 , ali je bilo poteSiko-Ca radi frankovke i tako- smo radile na 8-etnji. U sobi smo, Citale i u.Cile ruski j-ezik. ... Slavile s'ino 1. maj i Cesto .smo imale priredbe. Na.s pjevaCki hor je skoro svaki dan b~o u akciji, a Cim smo zav·oj~val·e silne simpatij-e ... ... Broiazile smo slijed·ece: »Anti- Dlihringa«, »Raz.vitak druStva« od En.ge~sa, i odrZ-avai.e refe-rate i'Z raznih naSih romana (boljih), izuCavale smo ruski i njemaCki jezik, osim toga .smo izvadale razne kulturne prire:d1be. I pored naSe•g do.sta nezg,odnog sastava, kolektiv j,e bio na odgovarajuCoj visini po miS:ljenju i samih dru-gova, koji su imali prilike· da vide naS Zivot i rad. Partijsku liniju smo provadale i orijentiral-e se veCinom· prema vijestima, koje smo tu i tamo d'O-bHe preko koj,e posjete ... 7 ... Dvadeset i ·Os·mo.g istog mjes-eca8 nas Sest starih 9 i srvi drug.ovi (osim petorice) smo -otpra,Ceni u GospiC. Do Zagre·ba slobodni, od Zagreba -svi v-e'zani do GospiCa. Tame smo stigli po v·elilmj kiSi i tako mokri ostali na sudskom dvoriStu, u .kojem• j.e veC bilo oko· .3.000 radnika, seljaka i graaana. Sutradan smo mi Zene bile smj eStene, po na-logu upravnika, u Celiju, bez zraka, vade, zaho.da, a da o hrani i ne govorim. Drugo.vi su ·ostali u dvoriStu. Istu noC su ubili jednog Zelj e.z-niCara oCito da izazovu na·Se drugove, ali nisu u.spjeli. Dru,gi dan po dolasku su o-dmah lVIartina FranekiCa i joS desetoricu d·rugova otp·rem:iH na J adovno.1 {) Ki-o-z par dana su i drugovi bili v•eC u redu za odlazak. No medutim su ih zadrZali i smjestili u sobe. Moral kod svih bio je na odgovaxajuC-oj visini· i nismo s·e dali i1zazivati tima pijanim od krvi banditima u·sprkos prepadima u dva tri sata noCu po sobama (os-obito k<>d zena). P()starat Cu se da nadoknadim .Sto sam za'kasnila. ZdravoH 71 �Krsno ime: _______ ____ ,_c_u _,,_c,;[A.-c --------··-----------Nadimak: Gene- f .oca:~:..Z~~~-..;~~:r4,~~~~---_;----......;...;._------ Sudjeilje I ralia mat~e: Zvanje, zanat i t d.: ~~-·-;tg; ·if:l&.::::!'l ~~~A~jF::J4J~·· • Ojcca: 1 :.... u. V9jni!tvu kod: Praktlka: Mijenjanje oblieja: -------.·- ...... . Nadjevanje krivih imena: .............. . ---· -·--·--· i (. ::~~~~;~~~;::~_t'e~;;,··i·-·:~~~~--~~----~~·----- ~ -~- bW•RiitCC',1 ~':unljtm49tl J ··- -·---·- --·· ---~---- Zloaoaeki jezil<: ·c-····-~·-·····-···· Osohltl znakovi : I fjelesne mane Osobita svojstva: ~·- Policijski karton NaTodnog heroJ·a Anke B u t orac �Magda EoShoviC 1 "Original ovo,g dok. nalazl se u arhivu CK. 2 1'940. g. a NaTodni heroj Rade KonCar-Brko, tada Clan Politbiroa CK KPJ i ®ekretaJr CK KPH, u:hva~en od talijanskih faSista u S.plitu i &trijeljan u Stbemku "22. v. 1942. g. '! DruStvo za prosvjetu Zena postojalo je u Zagrebu od 1937. g., a 1940. i 1?41. g. .Po direktivi Partije proSirilo je svoj ra·d 1 na y~ovm­ cij-ska m_jesta. Tako .su 'bile ·osnovane po~r~zmce: u Sisku, SpEtu, Bjdo.v<tru, ,Karlo_v·cu, '(araz.din'll, .~~:­ trinji i DugO>j Rest. Drustvo .le '!'adtlo na pohh.ckoni .prosvjeCivanju Zena odrZavanjem pr~davanJa, usmenih i zidnih novina, zatim je vodtlQ Taznc akcij.e u horbi pTotiv skupoCe na trZnicama, po duCanima, pred, kinill?a i .t. d,. 1940. i ~941:,g. ~r~d­ sjednica drrustva JC btla Slava Ognzovt-c, tajntCa Sanda SantiC-MatijaSiC, a Clanice odboTa: Vanda N Qvosel Magda BoSkoviC, Magda TOrOk -VerniC, 'OLga MilCinoviC, Hana FaveliC, Ema CekuriC. i Tilda Bogda·nov. Isticale su se Clarnice druStva: Reztka Bermanec, Kata Govo,ruSiC, majka lbraCe KavuriC, Slava OCko, DeSa VerniC, .lela JanCiC, Mira JwriC, Nevenka Te;pavac, Herta Has, Ivica Svarc i druge. Poslije dobska okupato·ra DruStvo joe prestalo s. ra~ dom, inventar je prndan, i novae predan kao ,pnlo.g Zena Namdnoj pomoCi. Po direktivi Partije, preko Vande Novo-sel i Olgc 'Krea·CiC-Koval:iC, naja'ktivnije d!rugari·ce formirale -su manje grope Zena i prodUZile s njima politiCki rad. 5 RuZica MarkotiC, aktivi·stkinja iz Dalmacije. 6 Anica Z.ganec-Brodara·c, aktivistkinja iz Si.ska. 7 JoS od 1940. ,g. kad su u Lepoglavi internirani. komuni·sti iz Zagreba i Dalmacije, Partija je organizirala slanje hxane i posjete tim drugovi- 1927. g. postala j.e Clan Parti;~e. Sada su njezi.ni zadaci SV<!! teZi i sloZeniji. Odlazila je u Liku i na Kor.dun, gdje je rr.adila na osnivanju i uCvrSCenju partijskih mga:niz·acija. Policija j,e proganja, nekoliko jruta ha.psi i protjeruj.e .u P.azariJte i Nevesinje, ali se ana ilegalno maCa u Zagreb. Pre.d policijom se uvijek odliCno drZi, i nikakva mr~C.enja nisu je ·mogla slamiti. Kad je poslj,ednji put izaJla iz zatvora, u kome je prov.ela gotovo gadinu ,dan.a, PMtija je Salj.e u SSSR, gdj.e pohaila Cetvirogo,diSnji komwnisti.Cki uniuerzitet. U domoviwu se vmf:a 1936. g. i opet. kao i mnij,e, radi svim Zarom na izvrSavanju fmrtijs.kih i sindikalnih zadataka. Kao instruktor Centr.alnog komiteta KP Hrvatske rukovodila je velikim Strajkom u tvornici »D. D. Tivar<< u VaraZdinu, koji je trajao Jest tj,edana. Taj je Strajk fw svojoj Sirini i r:ezu'ltatima bio podstrek i putokaz za nov.e Strajkove tekstilnim i dTUgi.m podu.z.eCima u Hrvatskoj, Snbiji i Sloveniji. 9 U Gospi.Cu u ovoi grupi bilo je 6 drugarica iz Lepo.gla:v·e: Anka BU-torac, Maca 9'rZetiC, RuZi~a Marko.tiC, Lju'bica Sagi, BeSka Frnh,~, Ve~a Je~t.C, te studentice iz Zag-reba - Zora Vuctlovskt, Sof1J.a JoviC, Melita PavletiC, Stefica KoSak, A·ndela SraJber i J dka Pa:hl :1o JadoV'llO .i·e ~uma i provali.ja u Vele'bitu neda~ leko Gospi6a, kuda s·u u<StaSe 1941. g. o.dv~l.1 hiljade !judi, Zena i djece, i tu ih zvjerski muC1h, ma.sakriritli i poluZive ba,cali u .iame. n Ovaj izviditai pisala je Narodni heroj Anka Butorac, tada Clan CK KPH u Zagrebu krajoem J?rosinca 1941. 1g. po-sliie bije,ga iz }o.gora »Da~tca<~ u Koprivnici. - Bi j·eg je o·rga~_izirao Pok;~Jtns~t cdbo·r Narodne pomoti preko Ruztce TurkovK, koJa je 2'6. XII. 19-41. g. uz po.moC ,part~.i~ke. o~&"a­ nizaci]e kotarra Koprivnica, uspjela orgamzuah htJeg Anke Butorac i Mace GrZetiC. Te veCeri one s·u, prerna dogovoru, izaSle iz lo.gora i pdbje,gle u obliZnlju Sumicu, gdj.e ih .ie Cekala R~Zica T~~koviC sa SOif~­ rom i ornda su autom krenuh do Knzevaca, a dal]'e vlakom u ZagrBb. Tu su se ishcale na stan~ci Maksimir i tramvajem otiSle u pripremljen ·&tan 'kod Slavice Dijan na Ksaverskoj cesti 60. UstaS.ka potj-era hila je vrlo hitna, ali ih nisu mpjeli uhva•titi, ~~­ kar su u Za,g>rebu, radi 1prekinutih veza, bile pnstiiene ostati skoro _i.oS mjesec dana. KTajem sijeCn.!a 1942. g. organizirano je njihova prebacivarnJe u p.artizane. Na :putu, u Baniji, ubijena je od ustaSa Anka Butorac, a Maca Gr.ZetiC uspijeva stiti n.a oslobodeni t-eritori i u OK KaTlova.c. Kako j,e veC prije .Pomof:u, niekih ibegalnih veza dobilil fmtnicu na trud,e ime, Zeljela je da kao osposobljena bolniC.arka otputuje u Spanjols.ku, g,dje j.e bjesnio gll'ailanski rat, pa da tako pamogne tom narodu. Medutim, na granici prema Italiji prepo:m·ali stD je neki agenti i lthapsili. T ada je ponovo pr,oJla kroz mnoge zatv.or.e i logor.e. Na Partijskoj konteren.ciji 1940. g. Anka Butorac je izabra:na_ .za Clmna Centralnog komiteta KP Rrvatske. lste godir~e uhapsila ju je Maf.ekova policija, zatvorila u Lepoglavu i kasnij,e p:r.edala ustaSama. U z.atvom je ostala dosljedan b.Orac z.a gr.admi:ska prava. Ddriav.ala je marksistiCke kruZo.ke sa zatoCen~cima, te ih povezivala u Cvrst i prisarn kolektiv, ,koji s.e meduso.bno pamagao. Daljnjih mjes.eci wtcde .su je sa g;rwp.om komunista pre.bacili u kaznionu u Gospif:, :wtim u logor u ]aski i najzad u ko.ncentracioni Iogar »Danica<! u K,oprivrnici. U sprkos ustaJkom tennu ona j.e uspjela ,Ja organizira ,u logoru ilegalwu proslavu 1. maja. UstaSe .su svakodnevno .dopnemali .u loiar stotine Ztma s.a sitnom 1djec.om. Tu je bilo lena iz 'l'aznih krajeva zemlje, raznih klasa i razlilit.a obra:zovan;a. PokuSavali su da /_Josiju sjeme mrZrnj.e izmeitw hrvatskih i srpskih Zena, ali je Anka umj:ela njihove ru~mj.ere osuj,etiti. T:r.ebalo j,e tim Zenama, zastraS.enim ~tstaSkim. zvjerstvima, pomoCi da se uz.dignu iznad groznih prizorra u ustaSkom muCiliStu. Anka je u tom uspjela. Znala je priCi Covjeku. razgovar~ti .o nj.egovim brigam.a i utjeSiti ga. BIOGRAFI/A NARODNOG HERO/A ANKE BUTORAC Anka Butorac j.e roilena go.dine 1906. u Danjem PazariStu, kotar Pm·uSiC. Kao mlada dj.e,v.ojlia luvala je stada po liCkim ispaSama, ali je skoro napustila r.oditeljsku .ku.f:u i otiSla u' Zagr.eb. Zaposlila se kao r.a&nica u Dom.aCoj tvornici 't'ublja u KrajiS.koj ulici, te ndto kasni je stupila tzl N ezavisne mdniCke sindikate. N.aiwn nekoliko dana, karla su biiP uspostavl}.ene v.e.z.e za prebacivanje na oslobodeni teritorrij, ana se s joS nekoliko drugova pwbacuje u Samaricu, na podmCje Banijskog partizanskog orlreda. slao njen Zivotnl dmg. 6n je kasni}e ,poglm6o fmd Mftrlridom k,ao pukovnik, politkarnesar interrwcio-:. nalne brigade Spanjolske. rna to preko obi~dji .--!ntern~r~ca. P":~tijsk<l: ~~­ za za Lepoglavu btla Je BoSilJka _EVIc-KraJactcBeb'l. Dolaskdm usta:Sa nastala ~su JO'S v·eCa h<llpSenja i stvarani su novi lo.gori: u. GospiCu, ~e­ restincu, kasnije u Jaski, logor »Damca« u KQprtvnici, Jasenc·v-.:u, St. GradiSki, Loboru. U kolqvozu 1941. g. formiran je u Zagrebu Odbor za pomot logoraSima pod rukovodstvom ~nke. Berus, dana PokrajinSkog odbora Narodne pomoC:t za Hrvatsku. U o·d'bor su uSle: Adela lvankovi,C, Anica Rak.ar-MagaSiC, Stefi-ca Crno.ievac i And.elka ~ni~ar-. SiC-PavliniC. Odbor .ie vodio brigu o mtermramma u logo·rima i o njihovim obiteljima. Svo.iu. ~j-elat~ nost pro.Siriva(} Je okupljaju~i oko .s'ebe ~vehk1 h~oJ obitelji i poznanika intermraca 1 u&plO da. ~~ Salju ·pakete, da piSu, da traZe dozvol~ .za .slanJe 1 interveni=raju preko advokata. Odbor Je mnoge od tih ohitel fi koxistio da internircima nos·e i Salju hranu i {>a:~~te sakupljene preko Narodne .pomoti: Citave 1941. g. OdboT je imao stalne ve.ze 1 slao pak'Cte, ·nova·c i vijesii u sv,e logo-re i 1C~;kO· u rnnogome pomogao podizaRju bor.heno·~. du~a mterniraca. U radu na pomoct lo.go:nm~ btlo JC povezano viSe sto.fi.na ljudi. Medu njirna bio je pret-eZan broj Zena. 8 Odnosi se na 28. srpnja, k<tJda su prebaCeni internirci· iz Le,poglave u Gospi~, a u Zagre_bu. su im prikljuCeni ·studenti, uhapS·em kao komumsh. Rad u tvornici, a i Zivot uopCe; hili su za nju velika Skala. Radef:i u sindikatu nauCila je litati i pisati. Bila je svim sram pred{lffla radu u sindikr.s.tima i napred!w-radniCkom pokretu. U tom radu i vj.eCitoj ~or.bi s klasnim .neprijateljem u,p.oznala je i ·drnga Blagoja Par.oviCa, sekr.etara Sindikata koZaraca, kasnije Clana KP ]ugoslavije, koji je pu- 26. XII. 1941. g. uz pomoC ilegalne partijske organizacije, Anka Butora.c zajedno s Ma.com GrZetiC bj.eZi iz !agora i prebacuje se u okupimni Zag;reb. U jeku o/enziv.e na Baniji, u sijel:nju 1942. g., kada su s·e ustaSe neobavljena posla vraf:ali sa Samaric.e, da bi obraCunali sa selima, koja u fJrvom naletu ,pukim sluC.ajem joS nisu bila !NJpaljena, na teren Banije stigle su tri grU'fre iz.egalnih partijskih radnika iz Zagreba. Meilu njima su se nalazile Anka i M.aca. Mj,esto da si&u s vlaka na stanici Staza, kako je ranije bilo dogovor,eno, ali ko;u su soda preplavili u.staSe, siSli s.u neSto ran'ije na stanici Blitnjski Kut, gdje ih je veC Crekala veza. P.reb.fu:tvali s1i se od sela do s.ela. Banijski seljaci odveli m . ih .do Starag sela, koj,e j,e tada pr.edstavljalo dio oslobod,enog te:ritorija H1vatske. Zbog usta'Ske ofernzive, koja se valjala prema Gra.dusi, jJrebacili su se ilegalci te noCi neSto .dal;e, u 'selo V.eliko Krl:·evu. Drugog.a ,dana sve tr,i gmpe tr.ebalo je .da. se preb-ace prema Smnarici, u blizinu Banijskog od:reda. Mredutim, upra:vo u Casu, kada su se .z.agrrebaCki ilegalci spremali da nafntste selo, u .Velikom Krl:evu je osvanulo ne.koliko desetaka ust.aSa. NeoCekivrmi upad ustaSa prisilio ih je, da se rupute prema brdima u tri pravca. I ·dok je astalim-a uspjelo da se izvuk,u iz n.eprijatelj:S.kog ·obnuJCa, g;r,upa, u kojoj s.e nalazila Anka Butcnac,, tek Sto J~e izaSla iz kuie, upala je u vatru neprijateljskih mitralj.eza, koji s-u tukli s kraja sela. Grupa je s.krenula pnema br.du, ali i td:mo iz fume pripucaSe mitraljezi. Da bi se iakSe prohili, ras.prSili su se i poC.eli bjeZati preko v.oCa:ra :.avijenih snij.egorm, dok su mitrraljezi tukli sv.e jaCe .guSC:· . I~egal~i ~u l:.lomasa;aUb.rzo ~~ pal~ ~~oC. mztm[;,ez.a, veC. hili izvan neprzJCI!t,el;s.k,th sm;eStreni po 1 !>kolnim selima, ali rnitko nije znao, Sta s,e ,dogo.dilo ;s Ankom Butor.ac. Prv.e vij,esti o nj.ezinoj .pogibiji donijeli su se'zja.ci o.Cevidci: u j.ednom vobnjaku viSe sela pala iie Arrtka Btt'lorac pokoSena rafalom pr.eko ,p.ojasa. ]Lelala j,e tako na okrvavljmwm snijegu, a odozdo liz sela k njoj Sit se .frriltraJdali ustale. VideCi jt!' tej!ko mnjenu, tridesetak ustaJa .nahrupili su najedamitmt k njoj, poC.eli je tuCi i isJ;itivati. ' '~M.oZete me ubiti, ustaJki gadovi, ali s varna tze jtu da -razgovaram.(( To· je bilo sve Ito su od n}e :luli. I OnesvijeStenu An!l!u u.staS,e su pr,ebacili u Kostaj:nicu. lako teSko r.anj,ena, bila je podvrgmlla slrahovitom muCenju. Ali ona nije niSta Odala, pa Cak ni svoj,e ime. I ka.da je 22. I. 1942. g. podlegla ra;n.arna i muCenju, usta1e nisu znali, koga su zafrravo jimali u rukrcma. ' Pre.zidijum Narodm.e skupStine FNR] proglasio j.e 14. XII: 1949. g. Anku ButOrac Nt7irodnim h,;ojem, 'Jdajuii joj na taj naCin najviSe priznanje za ne•tma-ran, samoprijegor-an · i herojski md. 75 74 • �fa~istiC-ki front Zena, koji je d-obio BILJEsKE i svoj ,prvi, p-oorganizacioni oblik fonninnj·em lnicijativnog odbora AFZ za Hrvatsku . u jesen 1941. g. U tom odboru bile su: Vanda Novosel kao sekretar, zatim 'Slav-a 'Ogrizovi<:, Sanda Santi.C- Matija·SiC, Marija Ko.s i Olga KreaCiCRKovaCil:. - Na J?rv0m sastanku, ,po-lovinom studenoga 1941. .g. uhapSen je Citav Odbor, ali su sve, osim Vande Novosel, uskoro puStene_ Poslije toga rad ovoga Odbora, Ciji se sastav ka-snij·e mijenjao, o,graniCio ·se uglavnom na sam Zagrelb, jer je prije -svega bilo tpotrebno organizaciono .povezati i uCvrstiti aktive i grupe Zena u .gradu, tako da sc _-ta j odbor ustvari i ,pretvorio u rukovodstvo AF2 u Zagrebu. C~tni t>okument 51 KREMlc-KOV Mlc OLGE zOGE 0 ORGANIZACIONOM STANJU AFz U ZAGREBU KRAJEM 1941.' 1 Or.ganiza·cija se u Zag·rebu brzo razvijala i Sirila. P.rvi aktivi, formirani joS prij,e okupacije, okupljali su oko- -sebe -sve veCi hroj Zena i stvarali sve nove i nove odbore u raznim dijdo:vima grada i od ·Zena raZnih zanimanja. U prvo vrijeme AFt je 'bio organiziran ,po -teritorijalnom principu, sa Odborima po ,gradskim ra jonima i ra jOnskim odborima, koji su, ujcdinjujuti rad svih odbora na .:Nom terenu, formirali nove Odbor·e, organizirali akciie i t. d. Kasnijc su fo'l"mi•rani Odhori i p-o zanimanjima (dotrnaCice, Cinovnice, radnice, studentice, srednjoSko.lke). To je olakSavalo rad Odbora i omogul:avalo sve Sire okupljanje Zena. Odbori ~u, medu·tim, bili samo osno.vll-o jezgro AFZ u Zagrelbu i oni ·&U vrSili organizacioni i mobilizacioni rad medu Zenama. Sirina i ralznovrsriost fo·rmi, koje su Zenama omoguCavale uCestvovanje u Narodno-oslolbodilaC-kom pokretu (od. demon:st.ra:cija na trZnicama do ..sanitet-· skih kurseva, s-kqpljanja i p.ripremanj.a odje6e i sanitetskog materij<ila, ra·da na· Narodnoj pomOCi), privlaCile su i vezale vcliki broj Zena Zagreha oko odb-ora AF2, koji su ih aktivizir.ali i mobilizirali. da na o•vaj ili onaj_ naCin poma.Zu Narodno-oslobodilaCki pokret. Olga Kreatii:-KovaCil: Zoga Dokument 52 'IZ IZVJEsTAJAVELIKE zUPE LlVAC ZAPOLJE (nepri~ateljski) NOVA GRADisKA 0 AKCI- JAMA P ARTIZANA U SLAVONIJI OD 6. KOLOVOZA DO 31. PROSINCA 1941.' NEZAVISNA DR:ZAVA HRVATSKA VELIKA :ZUPA LIVAC ZAPOLJE Nova GradiSim Broj: Taj. 715/1942. Predmet: CetniCko-komunistiCke akcije. u slavonskim kotarevima Velike Zupe Livac Zapolje Nova Gradi.ska, dne 17. IlL 1942 . . . . 6. Dana 3. X. 1941? napali su cetnici kom-unisti usta-Sku vojnicu na liniji Stara Kri-vaja-VoCin, tromeda kotara virovitiCko-.slatinskog i daruvars'kog. Vojnica se morala obzirom na jaCinu napa•daCa povuCi pa je iste tek slijedecih dana uspj.elo rasprsiti. 1 K , m 194.0 i lpoCetkom 1"941. g. poSto ra 1e· · · · · (DruMvo za su ra~nc -n~predn,e Zenske fkO~Ifam{tR..S:a SBOTIC-a prosv_letu zcnc, zenske .se ClJC, - ' •• 'e st3. t d) ;bile zabran]'ene I raspustene, _ParhJa J. •• 1 · · • • .n_· • • t h organtzactJa vila u za:datak akhvtsu~o.m J_am~ ~z t NOP Tako da rade na dalini·em okuplJaDJU zen_?- u :h l su formirani akti.vi, ·sa.stavl j~ni od zena dazn~a bil~ jeva i zarnimanj.a, koje su 'btle spremne a .. . b0 rbu Partije u danima nepo-ko]t na.bn.. ,pomkgnu .. e zeml'e od faSistiCki:h porosr~?no.. prqe .o.upac~dr>Zavad redovite sastank-e, -~a blJ;yaca. Akh":cii~ aktuelna politiCka linija ~?-~tlJ~· ko]tma. se tum. l't""k lit-eratura, m.obihzl'fal-e Citala 1 proradtva1a P0 1 tc a, . ·v 01 asnosti od Zene na akcije L (;prob!~V ...skup?ces,l )proTt~, J··e.Pibila ibaza, mo(; ro t]aSt'ma 1 · · · A · ra t a, ~a. po h .. Okun~cije stvarao nhna ko.JOJ se. a a pos1 lJC ~"'"dm. ... 21. U noCi 1. na 2. prosinca 1941. izvrSe·n je napad3 od oko 60 oboruZani.h komunisti-Ckih bandita na obcinsko poglavarstvo u Bektezu. Tom. prilikom "dwzeto j-e bilo iz obCine 5 'komada pusaka sa 200 naboja, te popaljena sva arhiva na improviziranoj lomaCi. 26. Dne 15. XII. primljena je ·obavijest da je u PakraCkoj Klisi primjeCen k'omunista Kmecik Andrija iz Banove J aruge koji se veC dulje• Vl~emena sakriva po -okolnim S·u.ma:ma sa oStalim banditima.4 Organi!Zirana je odmah potjera za navedenom osobom i pxecizno istraZen kraj gdje je- i.sti primjeOen. U traganju naiSla je orq.ZniCka o-phodnja U vinograd l\IIijiC lVIaTije 5 iz T-ornja namjeravaJUCl pretra:Ziti kuCu u vinogradu. Cim se ophodnj a pribliZila ku.Ci opaZena su neka sumnjiva lica kako se vi-zu oko kuCe oboru.Zana v-ojni-Ckim puSkarna. Nakon pu.Ska/ 77 76 �ranja poC-eli su iz kuCe bjeZati naoruZana Jica u. pravcu. obliznje sume. Kod bij.ega je ubijen }edan lmmunista te j.e ustanovljeno da se radi o seljaku Kurjak BoZi iz BranoZaca. Banditi kojih je bilo oko 12 nepo.sredno· prije bijega su 'kucu zapalili. Pokraj kuce na1 »Zbo·rnih, Tom V., knj. ·2., dok hr. 155, str. 437 i 438. - 2 Napad je izvdila gnl!pa partizana pod ru-ko~ vodstvom Narodnog hero.ia Nikole MiljanoviCa Karaule. Nikola Mil ianovil: Karaula fo·rmira partizan&ku. gru,pu u LisiCinama (kot. Podr. Slatina) ljdi 1941. a vel:. u &rpnju vodi se borba izmedu _parlizana i usta~a il.a_ Alagirncu, izmedu Krivaje i LisiCina. Milica Bogafi.C je izvida·C ,grupe. Ona odlazi u VoCin. gdje irna v·ezu sa Zanda-rskim narednikom, te donosi izvjeStaje o kreta·nju neprijaielja. Nakon nekoliko ypjeSno izv·rSenih zada·taka •uhapSena je od ustaSa i 'strijdja-na u Kometniku. Pred strijel_ianje o-drezali su joj no·s govor.eCi joj: da li Ce .ioS iCi partizanima. Selo KuZ'llla, ne.posTedno do LisiCina, Citavo uCesiVu_ie ru NlOP 1941 g. MuSkarci su 11 'borrlbi, a kne rade u •Selu. Kuzma j-e -svfa'tiHe za one, koji sa n·eoslobodenqg ieritorija idu u ,pa-r.tizane. '.'Zene ib prihvaCaiu, hrane i daiu vezu. P.oCetkom 1'942. g. Y·el:iha ih joe otjerano u logor u Nj·emaC·ku, o·dakle se mno_ge nis'u. vratile. U Kotrnetniku isti·Ce se Tadom S.avka CevizoviC, a u Sekulincirna Vida PaniC. 3 ·ovai paJPad su izvrSili bord 'Pa-puCko,__,krmdijskog odreda iznad sda KokoCal<a u kot. Orahovica. VeC -u- jesen 1941. zaddavala se na Papuku rprva partizanska grupa. U selu Koko·Caku Zene uCestvuju u ustanku kao i muSkarci. Medu prvima su bile Jagoda VuCenoviC sel_ianka i Anda KopaC-Baleno- deno je 40 kg dinamita l<ojeg banditi prigodom bijega nisu m<>gli ponijeti. P.otjera j•e nastavljena ali je daljnji rezultat u£lijed nastale· noCi negativan. MijiC Marija i KoliC Dr.,ginja6 uhapsene su i ]Jredane na dalji postupak vlastima. viC Sitna, uCiteliica u KokoCaku, u CijoJ se Skoli odrZ.ava_ju prvi •sastanci. Nakon upada u Slat. Drenovac u listopadu 1941. i hapSenja u Drenovcu, ri-staSe -tnZe Andu, i ona odlazi k partizanima. Anda KopaC je prva pa-rtizanka ·PapuCko- kmdi}sko·g odreda. Medu najaktivniiim Zenama u kota.n'.i" bile su: u Koko.Caku: Mileva MilinkoviC, Stoja Nik-oliC, Jagoda VuCe•noviC, Anda ZubiC, u Drenovcu - RuZ.a BatiniC i Ana Muselin, u Gornjoj PiStani - Darinka PetroviC i Mitra .lovanoviC; u Oraho·vici - Ma'fica MaksiC-BoZi·CeviC Iskra, Desanka MesiC, Mandica BoZiCkoviC, Mileva- MesiC, Kati-ca Ande1finger-MesiC; u PuSini - Draginja MibkoviC, Ljuba OstojiC, Da•nica 'OjrukiC, Mili-ca KuiaviC, Ana MilakoviC.Zivka Vujano-viC-Zdelar.. PanjkoviC; u Suhomlaci - 1 I Gazij·e (kot. Orahovica) ipoma-Zu Odred od 1941. kako. prihva6aniem bora-ca u selu, tako i odno·Senjem hrane u Sumu. Is:takle su se Krista VlaSkiliC, Mileva Po•zniC i dr. · 4 Ra·di se o- pa·rtizan·skom odredu >)Matija ··Gubec« (tr.okutski), koji je forrniran 4. X. 19.41. g. 5 Marij,a MiiiC nazvana je }>partizanska tetka<<, jer je svoj dorn ,stavila na -raspoloZ·enje bordma odrreda »Matija Gu!bec«. Ubij·ena .ie od ustttJSa 1942. g 6 Dra-ginja KoliC, ku6na. p-omoCnica Mt~Jrije MijiC, takoder .ie ubijena od ustaSa 1942. g. Dmzas id_em u smrt i Prui!a mi se prilika da tz se Javzm. Dri!i se dobra, budi hrabar. ;:a mene se nemoj ljutit sve mi oprosti kao ' sm drugovz. Kad se sjetis mene napifi kartu mOJOJ sekz, to ce za nju biti utjeha. Mnogomnogo Pozdravi drugove, nek mi t oproste ako sam koga uvrijedila. Mn .. ~ ago e Pozd rav z· z cvrsto grli tvoja seka. Pozdravi Ja sve. - Za Srdu. 1 lvanlka KljaiC Seka Ivica - iz vac k t B d St. Perko, a, , o. ro , uCestV'U_j.c joS prije rata u I nom rad · vk k · naprecn~c ·om po retu. 'Bila je Clan SKOJ p .. , rata do·laz 1 u Zagreb 1 · d' · · flJc ra· t u automatskom buff t . >> Q msisani« u Ilici. Ilegalno d' k . .c u spreman''ll 0 v• :ra l na Sa 'llpljaDJU i_ . J fUZ.Ja, na nabavlj,a_nju prapusn<'c . l . hma · · · k' · · a I egt194 cqa 1 "u ne .rm. diverzantskim akcij·ama. 21. XI 1. uhapsena 1e l mu(ena I' · · ·v • St-.. l' . ' at DIJe msta priznala ~l;Je Jana je 14. I. 1942. ~.a _ioS Cetvo-ricom d ,.·:h. ~:l.]Ck•st~~.i·~ljan_ja uputila .ie pismo Srdi Srdanur~r~u~ ' .llCU, 0•]1 ·je VCC tad a IL • U partizanima, v• . . f k · . . UlO mtle donosimo. Cl.Jt a· sr- lvanka l{ljaiC Dokument 53 Dokumen.t 54 REZOLUCIJA SA I . KONFERENCIJE ANTIFAsiSTicKOG POKRETA zENA ZA KOTAR VOJNic, ODRzANE 11. I. 1942.. PISMO IVANKE KLJAic (SEKE IVICE) IZ ZATVORA PISANO PRIJE STRIJELJANJA 14. SIJEcNJA 1942.' di U .:'rijernet kada svi slobodolJ'ubivi narok. SVIJet-a. v?~e o-gor~enu hOrbu sa faSistiCs~~ ra~bo·J~1cirn~•. u vrijeme kada se SovJ· et..sav~.z s-a SVOJim sav.eznicima Engleskom 1 .. menkom bori za -slobodu svih naroda u vn~e7e kada se· i kod nas razmahala bo;ba ~~ os ~bodenje ~aro~a ispod jarrna faSistiC._ . 1 .~ upator~ I. llJihovih slugu, dornaCih ~z~aJI:a ustasa, I kada je zajedniCka borba I ad I. Hrvata pomrsila zloCina.Cke planove naro mh nrepri· t e1· Ja Ja, d a nas joS dub I' gurnu u bratoubilaCki rat sastale 8 dJe Iegatkinje anti.faSistiCkih ~dbora Ze ~ se ketaru Vo · ·,. d - · na u o,,. Jn1c- a s~ posavjetuju i sporazume o_vnacmu •. k~~ko bi i Zene -kotara VojniC na·V1se . dopr1~1Jele narodnoj borbi za slobod J borbi. PI~~tlv . talijanskih faSistiCkih oku ~~ tora .~ DJ~hovi~ s.lugu usta-Sa. Svij.e·s-ne o p a~nosti, koJa ~riJ~tl naSirn narodima i srpsk~m I hrvatskom, IDI smo odluC.ile d . snag t · , a sve SVOJe . e ~ avirno u -sluZbu svoga naroda i da SV1m. Silama pornaZemo borbu za slobodu Da. ~Ism~ la:kile mogle sudjelovati u narod~ ll'OJ orbi, po~rebno je bilo da se nrganiziran:o, zat~ rni_ pozdravljamo inicijativu drugariCa, k?Je s~ prve pristupi\.e organiziranju .l l l c, , .~. c•.. - '• I ' Zena i stvaranju antifaSistiCkih db selima. J er za nas, kad se . . o ora po ·d . ZblJ emo u Cvrste re ·O¥e, ne postoJe prepreke, koje mi ne bi~ sm~ kmogle s-avl~d.ati, da prokrCirno trno-viti pu ?~'l.obodenJu u uvjere-nju da Cemo· jednom uziti slobodu, kada se skrSi faSizarn Forrniranjem antirfa•SistiCkog odbora Z'ena porastao- je u selima inte-r.es Zen.a za na ro.dno...oslobodila·Cku borbu i s·arad . u narod · b b' ... ' llJa zena DOJ or 1 USPJesno se organi:zirala Zene, su. se aktiv}zirale u sakupljanju stvari ~~~;-eb~uhv z.a nase dru.gove-pmiizane, a su~ IJanJu SpijunaZe Zene su , d t· . antifaSistiCki'h odbora Zena' apkoti u }ecadJ~rn 1 1 , vno su Jes~va e u ~premanje hrane na sigurno rnje':· ..Doduse, aktivnost Z·ena na svim tim odrucJima rnogla je da bud ,P gl . e rn•nogo veca a avni liZIXJk male· aktivnosti jest kultu;na zaostalost seljaCke Zene u kotaru V OJ. me. " v - Uzev.Si, u o-hzir sve rezultate k ··, d sada t· t· ' OJl su o pos Ignu I i im·ajuCi na umu sve nedo statk k . . ve, ?Jl su se p-ojavili -U radu antifaSist odbora ze na, - on·f erenciJa novo-izabranom· · k · ·· ~otarskom odhoru antifasistickog pokreta zena stavlja 'U duZnost: I 79 �1. Da uC:vrsti veC postojeCe or.ganizaciJe i formir:a nove u selimia, gdje j'OS nisu· forJUirane. 2. Da osobitu paznju posveti kulturnom podizanju Zena, i to -u~vidiranjem nepism,enoSti i drZanjem predavanja o svim pitanjima., koja interesiraju naSe· Zene. 3. Da upoznavaju naSe Zene sa medunarodnim p·oloZajem, sa stanjem na frontama. 4. Da . u:pozna naSe Zene s-a stanj.em nar·adnoGslobodilaCke borbe u na.soj zemlji r u tu -svrhu da SB n~ sastancima Zena Citaju letci i druga ·naSa Stampa. 5. Da obja:s-ni Zenama ulogu Talijana u porobljavanju naSe·g naroda, je~ Talijani su ti, koji su odgojiH ustaSe i postavili ih u na~u zemlju. , 6. Da razvije najSiru ·propagandu O· potrebi joB uZeg povezivanj a i zajedniCke borbe Srba, Hrvat:. i Muslimana protiv zajednickog neprijatelja. Da suzbijaju svuda, gdje se na njih namjere, Stetne pojave; .Sov1n1zma mcinje protii1 hrvatskog naroda kao cjeli· !"'0-iteta Milka MileniC, koja je pored tmala zadatak da organizira iene' ostaloga, · · .. Sf U -toku . . . · .g · part'' ke orgamzac 11 e u Kastav. 0 ku 1941 IJS ~~~ P1 Ja.JU ?ko_ -sebe na.iodanije, ljude i vr.Se pr!preme za OI'Uz.ant ustanak. •Sakuplja 's z· ~d.~~ se razn~ a'kcije, a izvjestan lbroj }judiu Jee/; Z1 u. parhzane, . ~ fonniraju se prve Cete. 'Osim :el~ ~ S.Jevernom d_t]elu ~otara (Kosi,, Jardasi, . .Sar0?1 ~.. ~r.), u ostahm selima ra-d ·Se odvija u kon spuac1.1 1. ~ · U ·kolovozu 1941 u 1 ·edno 1 .,,_ 1 ·,· • d I Mar" l" 0 d" · · .... . _.__._. 1 tspo sea · ce Jl, rzan JC sastanak najaktivnijih ". k -~ara rilka Mil~niC, Sava Matetie, . Zork~enLuc~­ l:':a ) u~, Dragtca Host, Ru.Za Jugo i Danica Je~ kv 1"'?-: . a . t~. s~ 'Se. ·sastanku do1go-vorile, da l:.e tpt 1 akttvtztrah- na]povjerljivije .Zene na selima .o .et' ?hm y19-42. g. postoji vee oko 2-D .grupa orga~ mZt·rant zena. ne, t. j. pojav·e iz}ednilC.enja svih Hrvata sa izdajicama hrvatskog naroda i- Pave1iCevim ustaSama. 7. Velika duznost nas zena je da prodremo sa naSim1 p·okretom i u hrvatska sela. Moramo uloZiti sve naS-e snage u radu' na slozi i suradlnji srpske, hrvatske i muslimansk.e Zene. 8. Da ·osigura nesmetano suradnju Zenskih :odbora sa parti1zanskim ·odre-dima. 9. Da suraduje i pomaiie u radu u odborirna NOF. 10. Po pitanju smjestaja izbjeglica iz pogorjelih kraj,eva, o Ci-stoCi u k_uCi i oko- nje treba p-o-svetiti najv.eCu paZnju. Ne smi~e .se dozv·oliti, da se naSom krivnjom· poCnu Siriti zarazne bolesti, protiv kojih se md danas te&ko moZem:ry boriti. .smrt fwsizmu - 1 . p Aktivno r~de: Sava MatetiC Rezika tada Clan Kas!~v, Sava Jugo, Fanica MiliC, Milka JeloVIca-Pektca, Zorka i Ma·rica Lui'i' M .. M'lk · B t 1 .1 d M . " ~..:, an1a, _ 1. a er aMii·r, aM . ~rtca Sarson, Marija i Mllka STok, S Sva. ~ti" aKnJ,a BenaS, Marija, Dra,ga i Stanka Qu amJ, 1 1-ca·. ·raus, . \)lga. 'Ci·kO'ViC, Olga: Lenac, J1·~ syydaa, Jos~a.• Bo.stl]~a 1 Marica RubeSa, Nada 1 I , t '. Bostl.Jka 1 Dm'ka Frlan, Ivana i Grozdana. P~harte, Ivanka SinCiC, Jelka Marot, Marica I vanka I T onca ] ur-dana Marica Mar,·J·a E B , Z'ca ' Ema, A na 1 An ka IGrbac Ema SuSan· :va, o· ' ' ' 1·. V'l 1 rtl~za.MSe~na, .Telica i }ele~a CikoviC, kate Vov1- , ay-ta MTuh.tan, Zvana DukiC, Anica JurCiC . er~ atm ~-c; arrtca MuniC, Marija Gabit Anic~ Mtle~a ~vhh~, Dorrina 'ZuliC, Pavica i Katarina B-otC, Mtlo1ka: 1 Marija SpinCiC R111za J "" J lk Grgurina, V.erka Srdo-C, Marica'SrdoC N~d~c; Be a St f V , 1 ranka Grbac MT .·. Bl .":, }(ca. e an, eronika Kukuljani, ValellJ.a._, aztc, lementa Lenac, DuSa Slosar Ivanka ~~f~c, ZJ!adta !;~_a-c,. Albina, 'Zorka i Sofij'a LlitiC t}Ca. a rantc, Mtma Srok, Mena Lu.CiC Mari. ~ LuctC 1 mnoge druge Zene 1 KastavStine. ' J • !o:J;,..om 1942 .. _.g. pokret u KastavStini se ·omasov1 JUJC. ves~~ ak:tJe p~·rt. Cete i aktivi.sta na ter.enu i t~r?; n~:11_.~t·~l]a (k~Ji 'strijeljanjem i paljenjem nas. OJt. _sp~IJCCl'h razVOJ ustanka), uvlaCi sve VeCi bro. lJudt ~ bO'f!bu, ·~~kon o.dlaska veCe gr-upe iz •SpinCi,C~ ~ parttzane, Tab.Jani su. strijeljali iz sv.ake lmCe po Jednog ~us.~.arca, k'!Ce tm zapalili,· a preo-s-tale Clanl.o\d'e. oblttely o·dvel_t u imterna-ciju, Sve veCi br-o-J· JU 1 od azt u paThwne U travnJ'u sv,··b . . ]' nju dl · · · , nJu 1 tpo azt u parttzane i veCi broj drugarica (Fa- K!C Ena Sloboda narodu! 11. I. 1942. Delegatkinje I. kot. konferencije Antifastickog pokreta ct z 1 11. I. 1942. g. odrZana je u DZodanima (Crna Lokva) ~-raj P.etrove Gore, prva l<onferencija sa odbornicama: seoskih odbora AF'Z -kotara VojniC, na ko.ioj j'e izruhran 'Kota·rski -odbor AF2 VojniC i donesena gornja .rezoluciia. Konferenci iom je rukovodila Dra:gica Bulat. Prvom ;predsjednioom Kotarsko,g odbor.a izalbrana j-c DraJJ!;"ica Karan, 's·el jan·ka. Ova se konferenciia odrZavala u toku borbi za oslohodenje VojniCa i likvidaciju okolnih neprijateljs'kih uporiSta, koje su trajale od 15. XII. 1941. g. do kraia lipn_ia 19-42. 12. I. 1942. g. neprijatelj je bio prisil.ien, ·da se povuCe iz VojniCa. P·riprreme za 'konferenciju poCele su vet prije. U »Rezoluciji ·delegata konferencij·c partii-skih jedinica kotara VojniC« od 6. XI. 1941., u t. 16., (arhiv OK S'K:H) ka•Ze se: >~U -radu sa Zenama osieCa se nedostatak: organizirati Ligu fronte, vaspitati Zcne i spremati ih za Dokument praktiCne rado-ve i sluZbe oslobodilaCki pokret.« kori,sne za nacionalno £· U izvjeStaju od 6. XII. 1941. Kotarski komit-ct KPH VoiniC .predlaZe OkruZnom ·komitetu KPH Karlov.ac· ·osnivani·e or,gan-izacije Zena, te sreskih odbora Zena. zatim podraionskih, odnosno ·Cet<nih rukovodstava, te seoskih od'bora i traZi Dragicu ·B·tilat za rad medu Zenama. U izvjditaiu o·d 26. XII. 1941. g. kod kota·ra VojniC ohavjeS-tava se komitet: )/Odbori ,zena postoje u svi-m ·selima na podruC;u II. i IV. Cete, dok se or,ganiza·cija odbora u I. i Ill. Ceti privodi kraju, tako da i·e K. K. na svom z<tJdniem -sastaJnku od 19. o. mj. zakljuCio, da izvdi posliednje pripreme za k(mferenciju Z·ena. Zene vde kori.sne radove za pa-rtizane i ,pletenj·e Ca·rapa i rukavioa, brinu se za hranu partizana i t. d.« k PJESMA JEDNE MAJKE lz »Rijel:i Zene«, glasila OkntZnog odbora AFZ, K~l.ova.c 1942. g. ]Jr. 4-5 ~. Ostala sam sirolica Bez svog vjernog druga Dan ju, notu -morila me Prevelika tuga, !mala s<1fln stcmt majku I dfelice troje Branka, Dragu i Danicu Mile janjce moje. Kad f>r.okleti Hitler dude Da s nama zavlada Meni fadnoj dade Dosia gorkog jada. 12. I. 1942. ... 5. Rad medu Zenama ,odvija se u svim pravcima sitnijih poslova. NaroCito .se istiCu kao veze i kod sakupljanja hrane i• robe -partijke i SKOJ-evke, a napos-e su zastupane zene u glavnom odboru N. P. (,3 zene - 2 muSkarca). Kulturni rad medu Zenam·a je minimalan radi tehniCkih teSkoCa ...2 IzvjeStaj se nalazi u arhivi CK SKH. Na'fod Kastav~tine osjeCao je neposredno teSku neprav.du, koja ie naSim narodima nanesena Rapalskim ugovor-om. Ta ih je nepravda i e'konomski teSko pogodila. Buduti da .kastavska sela imaju vrlo malo orbradivc zemlie, veCj dio muSkaraca radio je ili na Sumskim rradovima ili u rijeCkim tvornicama, a Zenc su odnosile mliieko i povr-l:e na rijc-Cko trZiSte. Za prclaz na Rijeku ~bile sru potr-e'bne po- sebnc propusnice, ko je su tali janske vlasti- sve rjede izdavale, a od 1933 ..g. poCele ·su otpuStati iz rriieCki'h tvornica sve one r.adnike, koji nisu htjeli uzeti talijansko drZavljanstvo. Kad ro Talijani okupirali 1941. g. i KastavStinu, na·rod ih je doCekao s mrZnjom. Poziv Ko'IIlrunistiCke ~artije Jugoslavije na ustanak :naiSao ie brzo na .odjek -u kastavskim' selima. U- lipniu 1941. g. formiran je IJ(ocirski komitet za Kastav. U kolovozu je ;postala ClM1 \Ko- _ U bi~e mi S'taru majku Dvoje dfece z.aklaSe Kuiu mi z.a.paliSe T.e proklet,e ustaSe. Sada nigdje nikog_ nemam N ego svoga Branka, Osvetit /;e bra_tac sej,e I sa njime majka. 2iv_jeli nam partizani Srbi i Hrvati! N.arodu ie ~ni svome LjepSi Zivot dati.' Mileva BoZiC, -Clan AFZ, Slunj 6 80 D ~kduJ;prv.o~or~ima istiCu ·se Mari,ca !SarSon i ann a ugo, koJe .su kasnije postale oificiri '] A ~ b?r<bam~ ·Se is.takla hra~broSC:u Lovorka · KUk~ni~ OJ a J e po.sttgla Cm .potporuCnika. . P-red ne.prijat-eljskim terorom _masa nM"oda 'e .bJe~ala u planine. _0 tome dr-ugarioa Anka. Be~s IZV.Je'Stava. Centralni komitet KPH. ·svoJ"m . od 25 r . 194 1 ptsmom · li_P~.1a ~· .g.: »U mogu6nosti smo da yas det.alp~t.J.e obay_tJestimo o situaciji u Kastav.Stini I Grobmstmt PO·ShJe ofenzive okupatora . '] stano '"t T . na -ctvt no . vnts vo. eror se .Je u tim k!rajevima pooStrio 1 ~a na1 et okupatom, narod je u ·masama b'eZa~ u sume po~ za,Stitu partiz-ana, rioseC:i sobom svu Jhrranu a osobtto bl~go. UopCe' su Citava -se1a s. r6mna da se. sklone ~ sumu da ne bi sluCajno u z~dn'em momentu pah neprijatelJ'u u ruke. M-•·j· J,. usprko t · • vu1tzactJa . s ·eroru nastav1 ja se nesmetano dalje I) Jj~aod~ek~~-~ana tri civilna logora na pod~uCj~ Dokumcnt 56 0 RADU zENA' i nika .LuCie, Zorka _LuiSC Tobijeva Marrica Frlan Rado.1ka Frlan, L 1 'U.bica Puz" K!' • N d 0 · , ementa Lenac i liva ]elovica Stanka Sepic, Marica· er a a, GPbac i druge): ' kc 55 IZ IZVJEsTAJA KOTARSKOG KOMITETA KPH KASTAV OD 12. I. 1942. 2 Sa:va Jugo 2ene Hrv~tske u NOS 1 81 �Dokument 58 DOkunlent 57 OKRUzNICA ODBORA ANTIFAsiSTicKOG POKRETA zENA ZA KORDUN OD 26 . 1. 1942 . KOTARSKIM ODBORIM~ AFz 0 ORGANIZACIJI RADA ME:DU zENAMA NA SELU ODBOR AFZ ZA KORDUN 'Broj 1. Kotarskim <>dborima Antifasistlckog pokreta zena 4. U -sluCaju da se uka.Ze potreba _z~ reObavjeStavamo Vas, da je obraz.ovan savanje nekog pitanja koje,ga Kotarski ad· »Odbor antifasistickg P,okr.eta bar nije u stanju sam reSi·ti,_ tr~?a.?a. se K?Zen a z a K or dun<< ad ko}ega cete dobi- tarski odbor obrati na Anllfasishc~l odbor vati sva potrebn'a uPutstva i sav potreban .Zena za Kordun, koji Ce u tom slu_c~JU pomaterijal za rad medu Zenama na selu. slati potrebno uputstvo ili delegatkmJU. ·· u -v.e-,25 sa· goriljfm obaVjeStenjem ·aaj"em·o 5. Kotarski odbor antifasisti,ckog pokreta Zena imade za du.Znost da u .selima, gdJe ne Vam ,slij-e.deCe uputstvo: 1. Ecotarski odbor antifasistickog pokreta postoje antifaSisti.Cki pokr:eti Zen~, te· o~~ Zena ima.de da -odrZava sv~j.e-redovn~ s-a-stan- bore obrazuje, a tamo gd]e posloJe, da lh 'd ... ke svakih 10 dana. Na tim sastanc1ma_ s":a- uCvrsti. 6. Treba odmah pristupiti likvl aclJl ':'eka clanica KO AFZ \reba da podnese lZVJepismenosti f to na taj naCin, da dru~ance Staj ·a svome· radu medu Zenama. na selu, koje znaju pisati, u_Ce red•ovito po 2. Uputstvo za rad Kolllrski odbor. anti- nekoliko drugarica nepismen1h. ~ . .... faSistiCk,og pokreta Zena treba da da~~ ?,..a 7. Treba po-s-veti.ti naroCitu paznJU Cl~sto~ temelj~ uputstva dobivenih ad AntifaslstlcCi, jer sada kada s•e u svakoj kuCi nal~z1 P'O kog pokreta Zena Za Kordun. vge Clanova, ne·CistoCa bi mogla ~a tma.d,e 3. Poslije svakog sastanka Kotarskog opasnih posljedica, tj. p·ojava raznih zaraz. odhora tre-ba da se dostavi izvjeStaj Anti- nih bolesti. 8 Zene treba da u zajednici sa drugo,vlfaSistiCkom o-dboru za Kordun. ma ~premaju hranu, da ne bi. do~l~ u ruk_e naSe.g krvavog neprijatelja - us~ta·s~th bandita i talijanskih faSi,sta. Isto tako ~-ene t:~ba da pnsvete veliku paZnju Sto racwn~lniJeU: iskoriStavanju hrane, tj. Sted.Jj-ivo pnstupab kod pripremanja hrane a .nastojati da ~:a_n;.a, iako jednostavno kuhana, bude Sto hraTIJl:_VlJa. 9. Odbori antifaSistiCkog p;okreta zena, koji se nala,ze u blizini hrvatskih sela, treba da daju u duZnost Zenama da ~·s·po~tav"e s,t0 uZu vezu sa .Zenama iz hrvatsk1h mJesta te da saraduju s njima. 10. Duznost je svakog kotarskog odbo~a Zena da izabe-re po jedn·u Clanicu, k~Ja ce uCi u odbo~e civilne vlasti kako ~ o?.c1nam~ taka i u k,otarevima, tj. da se naJpnJe stav1 zalitj·ev za ula,z u te odbore. 11. Treba da s,e objaSnjava Zena~a ...na se-lu smisao· danaSnje narodnooslobodilacke borbe i ulogu Zene u toj borbi. 12. Treba Zenama obja-Snjavati potrebu pomoCi narodnoj vojsci ~~ko ,u pogledu ishrane tak,o i u pogledu ctstoce. Pretsjednica: Jelena1 Ma.ca MajstoroviC I I· 82 1 .Tela Predovit. POVODOM DEMONSTRACIJA zENA NA TRzNICI' Grad ani grad a Zagreb a! 26. I. 1942. Smrt faSizmu. - LETAK MJESNOG KOMITETA KPH ZAGREB OD 24. III. 1942. Sloboda narodu! Tainica: Ma·ca MajstoroviC Zen a. Glava nj,enog jadnog nedonoSCeta virila Je zdrobljena iz mrtv-e majke. Pla6ene zvijeri Berlina i Rima, marion.e-. D a 1 j n j e t r i, s e d a m d o o s a m ta PavsliC i njegovi izrodi U'staSki banditi, m j e s e c i t r u d n e Z e n e, z g n j e C eopljaCkali su i raskomadali naSu divnu do- ne su ad najurene i r-evoltirane mOvinu, izvoze·Ci i•z nje hranu i sve ostale m·ase i pren-eSene u besvij•esZivotne namirnice, potrebne naS·em napaCe- n o m s t a n j u u r o d i l i 8 t e g d j e j e 1 ruom, opljaCkanom i iskrvarenom narodu. nad TIJima izvrS-ena op,eracija, Mj esto masti, mesa, braSna, maslaca i krum- Dva djeCaka sa polomljenim rukama i repira, dobili smo kupone, koji nam trebaju brima 1odneSena _su u kliniku! Mnog-o- lakSe slu~iti za nabavku hrane. Na te kupone ne ranjenih i o,zlijedenih gradana rastjerano dobije ~se nikada redovito, a kad bi se i do- je, a na mjestu dogadaja ostala je prazna bilo, ta ~oHCina je nedovoljna za opstanak tr.Znica sa razbijenim prozo-rima i vratima, Covjeka. No i te koliCine, koj.e su prbpisane, razbacanim klupama i iz.gubljenim to-rbica~ ne dobi1 se redovito. '0ni rijetki, koji ima- rna, cipelama i kupO'nima !Za krumpi·r o.d jU ju vremena i novaca (ustaSe, viSi dr.Zavni rastj,eranog svijet'a. Cinovnici, veletrgovci i industri'jalci), naI dok »prije'ki sud« •osuduje na sflu·t Zebavljaju hranu putem »Sverca« i raznim ne zbog pobaCaja koga Cine radi toga Sto u pvotekdjama.· Oni imaju svega. Kod njih s·e ne osj,eCa glad i oskudica. Nji•hove Zene dana&njirn prilikama ni·su u stanju .prehrane stoje u re·dovima sate i sate, kao Zene niu" svoju Zivu dj.ecu, dotle krvnik .· PaveHC radnika, namjeMenika i malih obrtnika. Vi, sa svojim zvjerskim horda~ma ubija trudne koji xadite po cijeli1 dan u tvornicama i 1·a- l;eme i djecu o·d sectam mj,es,e·ci u mat~­ dionicama, koji nemate komu da ,o.stavite rinoj utrobi. Dok »Sverc« cvjeta, i usta,~-ke va·Su dje-cu i .dam, morate uzalud Cekati po bande j.edu narodnu mUiku, dok se narodu trZnicama i duCanima. Zar vam se jednom ne da donositi u grad sa se1a Zi've.Zne na~ dogodilo, da ste se vratiH kuCi sa praznom mirn.ice navodeCi da Ce se zato pobrinuti »gra.dska aprovizacija«, dotle usta.Ski bandi~ k,oSaricom, a vaSa djeca 'osta1a gladna l ti razgo-ne pu.S,Canom vatrom okupljeni naTaka su i ovaj put trebali gradani dobiU rod-, k·oji Ceka da mu s-e dadu ·obe.Cane, za Zi· jucer dne 23. o. mj. 25 kg krumpira i to na v-ot najpotrebnije namirnice! poziv upravnih vlasti. Na mjestu dij,eljenja u Branim.i'rovoj ulici sakupilo se po prilici Gradanif ol\io osam do deset tisuCa Zena, djec.e, staraMjesto slobode dobili smo tarnnice i strica i starica ... I dogodilo se sa krumpirom jeljanje, mjesto blago·stanj.a dobili smo glad. isto ,Sto· i sa maSCu, i ,ostalim Zivotnim na- To su vam ustaSka, obe.Canja. Stotine· i UsuCe mirnicama. Umjesto da svi· gradani dohiju ljudi,. pravi sinovi naSeg nar-oda, le'Ze dan·a·s odredenu koliCinu krumpira, ap11ovizacija je u ustaSkim zatvorima i lo:g•orima ili pod ,zepodijelila samo oko nekih par stotina dozna- mljon1 na raznim »Maks-imirskim ciglanama·« ka na sa:v taj okupljeni broj gradanm Pre- nakon Sto su do krvi muCe-ni i na vatri pavareni narod, koji• je Cekao ;ad pol noCi' do ljeni ·od Zivotinjskih -spod:a1ba ustaS-a. Oni o-ko 9 sati ujutro, poCeo- se buniti i psovati le.Ze samo za to, -&to :;;u svomu narodu Zeljeli okupatora Hitlera i Musolinija i njihove dobra, Sto su s·e borili protiv na-silja, p1~otiv sluge ustaSe, kliCuCi p~oHv rata i gladi i izroda nwSeg naroda, ustaSa i razhojnika traZiti .da se svima dade obeCani krumpir. PaveliCa, protiv imperijaHstiCkih pljaCkaS-a I dok su njihovi mu.Zevi, braCa, s,estre i ma,j- iz Berlina i Rima, po Cijem nas je nalogu ke radile na pol gladne u tv~ornicama, radi- opljaCka-o bandit PaveliC! Za ovaj »no.vi pooiiicama i uredima, a -djeca kod kuCe prozebla redak« kundaka i trudnih Z·ena i >>Zelje,znih -i gla:dna <J.Cekivala svoj e majke· da dodu sa kuglica« u tijelo naSeg naroda krivi -su oku~ 1numpirom za njih, dotle je p~olicija po na- patori i njihoV sluga krvnik ·PaveliC sa- svo~ logu zlotvora i krvnika PaveliCa pucala iz- jim zvj-ei"skim ustaSama. I dok naSe · majke, . nad glava dkupljenog svijeta, juriSajuCi na sestre, oCevi i djeca dobivaju u naS,aj lije~ nj, razgoneCi ga puSkom i kundakom. U str- pO.j ·qomovini" kun.d.ak ·u leda i kuglu u Celo, ci deset tisuCa - ljudi, gladnih i izmuCenih, dotle na,_Se sinove ti plaCenici: mobiliziraju i zgnjeC ena je i na mjestu umr- prisilno Salju u borbu prOtiv napaC.enog na~ l.a jedna sedam mjeseci trudna roda u Bosni, koji j,e na poziv naSe Partije 83 �. --; Dokuntent 60 ustao da sa puSkom u ruci brani svoj dom, svoju east i porodicu od ovih pljackasa. Ustao je da se bori za jednu sretniju i bolju bu-durCnost nas sviju. Ti plaC.enici hoCe da nas silom po,Salju za- raCun Hitlera na naSu braCu Ru:se, -lwji se herojski bol'e· u redovima sliwne Crvene Armije i zadaju posi}ednje udarce faSistiCkim uljezima. Nas se prisiljava da mi· zaCepimo svojim tijelima rupe u zardaloj i rasklimanoj hitlerovskoj rnaBini, koje je nrupfavila herodska Crvena Armija! Vi, gradani, t~ebali biste po zelji bandita Pav-eliCa davati sv-oje Zivote zato, da biste stanj.e pljacke, uboj8tva i glad1 na raCun okupato:fa Cim viSe p~oduljili! Na~a je zemlja bogata. Mi ne bi trebali da gladujemo. No mi gladujemo zbog toga, ---jer je: s-luga Be-rlina i Riln-a, ubica PaveliC, rekvirirao Zito stoku i .sve ostal·o po naSim selima, i izv·eiZ;O za Njema.Cku i Italiju. Hrani na~e -·neprijatelje, koji su pregazili naSu zemlju i hoce da iskorUene nas narod. Zito je od se'ljaka rekvirirano po 430 kuna i P•O toj cijeni dato neprijatelju, a mi m1oramo da jed-emo kuruZnjak, pa i njega nema dovolin<>. Gradani! Ne odazivajte se u protunarodnu vojsku bandita PavdiCa! Stupajte u redove narodnooslobodilaCke partizanske vojske! Krv nafodnih boraca i nedonoSC-ad zove na 'Osvetu! OSLOBODENI TERITORIJ JUGOSLAVIJE UOcl TREcE NEPRIJATELJSKE OFENZIVE - TRAVANJ 1942. Majke i zene! Ne dajte da vaSi sinovi ubijaju isto takove majke kao Sto ste i vi po Bosni, Lici, Kordimu, Gorskorm Kotaru, Za,gorju i Slavoniji! Ne dajte ·svojim sinovima u rprotu~rodnu vojskru! Ne dajte da ·se muka- naSeg naroda izvo.zi neprijatelju! Zahtijevajte ishranu dostojnu- Covjeka! DOlje ·krvnik PaveliCl •Arad TEMISVAR @ ~-">- ·l-. JSKA Van s -Okupatorrima! Zivili naSi hrabri partizanil Zivila K.omunistiCka partija Hrvatske! U Zagrebu, 24. ozujka 1942. Mj-esni komitet KomunistiCke. partije Hrvatske 1 Dokument se nalazi u arhivi CK S:KH. 01_ .c: Dokument 59 (j) DEMONSTRACIJE zENA U SPLITU Clanak iz »NaSeg izvjeStaja«, glasila PK KPH za Dalmaciju hr. 137, od 2. travnja 1942. Tako naSe Zene ustaju i demo.nstriraju Iz dana u dan_ -vidimo sve nove i nove protiv mrskih okupatora. Tai<lo je u cetvrtak znakove propa:danja Citavog v-ojn-og- i civil- 27. III. nastala na pazaru demonstraciia. nag fasistickog aparata. Jedan od najociti- Nepo.s11edni povod za dernonstracije bilo je jih znakova pro-padanja faSizma jest sv-e v-e- to, .Sto su karabinj eri Zenama ispred nosa Ca- glad. Tek smo -hili doZivjeli sniZenje kru- o~dnijeli jedino povr6e, koje je bilo na paza~ ha na 16,50 dkg, a vee je opet jadni Duce ru. Zene- su ustale Pl'Otiv otima-Ca, traZ-ile ponovno morao gov·oriti o stezanju kajiSa. viSe hrane, viSe kruha te klicale: »Van sa Za taj sv<>j hrabri gov-or dobio je Hitlerovu fa.Sistima, van s okup,8.torom« l U demonstrapohvalu. U Bakru se vee d>obije 5 dkg kru- cijama je uCestvovalo oko 200 Zena. Narod ha, a na Susaku pocam od aprila 10 dkg. . j-e toplo poz.dravi-o o-ve Zene·, koje su prve u Splitu digle glas protiv izgladnjivanja naN~S narod ne Ce da trpi avo izgladnjivanje za volju Hitlerovih osvaj~:Ca. NaB l)arod zna seg naroda. Naprijed zene! Hrrubrije, ofenzivnije.t tko je krivac svemu zlu. 1 Ne samo u :Splitu, n~o i u drugirm mj.estima Dalmacije, demonstrirale su Zene protiv iz,gladnjivanja. Tako su ·se Z.ene iz opCine Mwkars'ke skupile pred opCinskim poglavantvom i zahtijevale h:ranu, · koja se veC dugo vremena nije davala. 1;andari i ustaSe pokuSali su Zene rastjerati,· no nisu uspj-eli, i .Zene su u gru,pama dalj-e demonstrirale. Zene .-su demonst-rirale -i u Sibeniku, u Starigradu i u KomiZi. U KomiZi, u · t'vornici sai'dina, u kojima su radile ponajviSe Zene, vrSile su radnice sabotaZu 84 stav}jiajuCi galicu ili 1ueke kiseline u konzerve i tako ometale .proizvodnjru, _Koja je hila narmijenjena za okupa·to•ra. Tim akcijama -rukovodile tSU Neva. Vitalit: i Vinka MarinkoviC. U Dufbr.ovniku, poSto se ZiveZne namirnice nisu_ dijelile veC nekoliko mjesec~ poCeli su Talijani diieliti .hr.anu samo onima. koji su hili upisani '1.1 faSi-stiCke organizacije. 2.S. II. 194'2. Zene sru demonstTirale pi'otiv tog izazivanja, navalile na optinu i zahtiievale hrahu. u demonstraiijama u Dubrovniku sudjelovalo je preko stotinu Zena. �Dokument 62 Dokument 61 SMRT DRUGARICE LJUBICE GEROVAC PISMO HANE PAVELic IZ ZATVORA U ZAGREBU TRAVNJA 1942.' CJa.na.h iz >JLif:ke Zene u borbiH, glasila 4FZ za Li!w, br. 2. 1942. g. Ljubica Gerovac Ovih dana je u borbi sa usta.Sama poginula drugarica Ljubica Gerovac, Clan Antifa,SistiCke fronte Zena, Clan KotarSkog komiteta KomunistiCke Partije Hrvatske za kotar Brinj-e, jedan divan primjer Zenske borben•osti i svijesti. KCi siromaSnog liCkog sela, drugarica ~ju­ bica je rano stupila u Zivotnu bnrbu. U ranoj mlado-sti vidje,la j·e svu bij.edu i teSkoCe m'ukotrpnog Zivota liCk·og s·eljaka, i muCan Zivot liCke se1ljanke. VeC tada se zakle-la sebi, da Ce sav svoj Zivot provesti u radu, u borbi za prava ·potlaCenog. radnog seljaCkog svij.eta, naro·Cfto Zen_sl{rQg. Skolovala se sama. Studirala je u Zagrebu. Vide-Ci nepravde danaSnjeg druStva, prilazi ra:no radhiCkOm pokretU i po.staje Clan KomunistiCke Partije, Sve svoje snagce daje· za pravednu stvwr borbe radnika i s-eljaka. Sara:duje i piSe u ».SeljaC-koj misli«. Policija ju neprestano proganja radi njezinoga rada. Ljubica je svalkog Casa·u zatvoru. Dolaskom na vJa,st fasistickog s!ugana, krvoloka PaveliCa, drugarica Ljubica ·udlazi u svoju Liku. Prva misao njezina; kao Clana KomunistiCke Partij·e, kao vjerne k.Ce·ri sv·oga naro-da, bila j.e, da ·orgallizira narod svoga kraja na oru.Za.ni otpor. ·zato razvija najZivlju dj.e.latnost i zajedno s pokojnim druwom LovinCiCem1 i ostalim., osniva prve partizanske logore u okoli-ni Brinja. Pored org3Jn:Lzova:rija borbenih o-dreda, drugarica Ljubica j~e radila na O·rganizaciji omladine· i z.ena. Osjeti1a Je sve ,gtrahote faSistiCkog ro}lstva i svu krv, koju je fasizam prolio u Lici. Zato je najbolje razumj.ela Ze-ne s kojima je radila. NaroCito je nastojala da p·ove:Ze srpske i hrvatske Zen,e u borbi protiv zajedniCkog neprijatelja protiv faSiz·ffia. U borbi kod J eze-rana sa ustaSkim banditima, p3.1la je· ova hrabra Hrvatica,. Smrl naS·e Ljubice je· bolno odjeknula u Citavoj olkolini, Zali ju mal·o i velliko, srpski i hrvatski narod, a naro·Cito Z·ene, koje su u njoj izgubile divnog druga i borca. Hitac koji je· usmrtio na.Su drugaricu, nije pO'go-dio samo nju, nego i sve nas. Zene Like. Zene Like, srpske i hrvatske·! Osvetim•o smrt na,S•e drugarice Ljubice Gerovac! UniStavajmo fa\SistiCke okupatore i nj·egove ·s-Iuge, osvetimo m•u se za sve suze i krv, za svu sramotu i uZas. !VIi Cemo dovrSiti Zivotno djelo drugarice Ljubice Gerovac, o-stvarit Cem·o jedins.tvo srpskih i hrvatskih zena LLke u borbi protiv faSizma i svih ne·prijatelja radnog naroda. Slava drugarici Ljubici Gerovac! 1 Ivica LovinCiC Zlata i ja2 uhap.Sene smo u mom uredu u Casu, kad je Zlata bila kod mene. DoSli su samo mene hapsiti. Neka se Vlado 3 vrlo Cuva, jer na ust. polic. svaki agent nasi s·a sobom njegovu sliku. Dvije njegove sliCiee nade-ne su ko-d Zlate, a na policiji .su ih p•ove.Cali i umnoZiH. Kod kuCe ~su mi naSli u duploj ta.Ski javke za Sarajevo i to od IVIaltera (fli sliCno) iz Tvrtkove ulice, jav . .Zemun, Grobljanska u1ica, za Beograd, Hilendarska ulica, za Lju.bljanu, Askerceva ul. (stara javka) i dvije jav. na granici talij. SJ.ovenije. Nasli su s.ve raCune ·od augusta do decembra, slike Svabe, neke djevojke i navodno VariCaka (to kaZu oni) ._ Te slike primila sam u duplo a od ·Sv. u troduplo da se izrade legitimacije. Slike· ·sam dala Covjeku iz remize a po j.edan primjerak tih slika nad·en je k·o-d mene. . .. Zlata je otprilike pred mj,esec dana otpremljena u logor. 4 Moji nastoje svim silama putem nekih V'€'Za da me izvuku., ali izgledi su slabi. 5 terijal predavan je ili direktno iz ruke u -ruku, na ulici, u kuCnim veZama, ili se ostavljao i podizao na odredenim javkama, bilo u privatnom stanu ili nekim duCanima i radionicama. Taka je javka za kurire iz Slavonij~ hila od 1942. do, 19-44. g. kod drugarice- EmiCe (prezime ne Znamo) PadovCeva ul. 4, podrum desno, zatim kod Stele PavkoviC u trafici, AdZijina ul. 5 (bivSa RadiSina ulica), zatim kod ]osipa Juraj, postolara, VlaSka' ulica 73, dvoriSte, kod Ljudevita Bla-.ZiCko, ;po·stolara, Balkan pro1az, Branka KuboviCa, CrnCiCeva 44 I. ·kat, Mladena KuiboviCa, Bo.Skovi.Ceva ulica 17 ,, ·kod oml.adinke u kniibri ~~Ra-dit« na IliCkom tr.gu, kod Ante i Stefice MartirnoviC, DomjaniC-eva ul. 23 i kod mnogih d!'Ugih. 3 Vlado PopoviC, tada sekretar CK 'KPH i dan CK KPJ. 1 ' Zlata SegviC i Hana PaveliC odvedene su u logor_Stara GradiSka i tamo ubijene koncem 1942. g. " Pismo donosimo u' izvacima. Zlata SegviC 1 2 Dokument se nalazi u arhivi CK SKH. U 1942. g. na vezama i javkama najvi.Se su radile Zene. Hana PaveliC i Zlata Seg-viC Nora radile ·su tokom 1941. g. sve do svog hap.Senja 14. I. 1'942. g. na javkama i kao kuriri na ve.zama Cianova CK KPH i CK KP.T •sa .p-rovincijom, Beogradom, Slovenijom i t. d. Kao kurir u 1941. .g. ·ra:dila _ie i Dobrila JuriC, ·Ciji _ie stan u SrapCevoj ul. 3 sluZio kao stan za ilegake. Nevenka TepaVac bila je v-eza za ,pohu izmedu Povjerenstva CK KPH greb i Glavnog Staba Hrvatske. Neda ProhaskaRukavina odnZavala je veze i 'hila kmir kod Po~ v_jerenstva KPH Z<igreb pd 1942. do 1944. g. Ona _ie odr.Zavala veze ·sa OK Cazma, OK Zagreb, OK Krapina, OK VaraZdin, Slavcmijom, II. O,perativnom zonom, Glav·nim Stabom Hrvatske i Slovenjjom. Kaq kuriri izmedu MK Zag-re·b i Povjerenstva CK K!PH u Zagrebu radili! su u 1942. g. Zora AhmetoviC, Ema CekuriC, I vanka BakraC, Anina Tompa i mn'og·e druge. PoSta i propagandni rna1 85 za- 87 �Dokument 63 PROSLAVA PRVOG MAJA U LICI C!anak iz )>tene u b01·bi<<, glasila AFZ za Liku, br. 3, lipanj 1942. g. Biram Citave Like u naSim .'oslobodenim kotarevima, kao i selima, proslavlje-n je Prvi maj, naS veliki praznik, kao nikad u historiji Like. J-o,S uoCi Prvog maja na svim vrhovima plamsale su vatre -i vijale se crvene zastave, koje su palili naSi drugovi, dmgarice i omladina. Isto take, p!amsale su va:tre i vijale se crvene 'Zastave, zastave- ..slobode, i u neoslo.bod·enim hrvatskim -selima. Na dan Prvog maja, u odre·deno vrijeme, okupile su se sve naSe organizacije, koje pripadaju narodnooslobodilaCkoj borbi na o.dredeno mjesto, noseCi. crvene zastave, te nacionalne i pa-rtipans-ke sa petokrakom zvijezdom i razlle parole. NaS.e organizacije AOZ dov.ele S"\1 -rna:su Zena veseHh i z~dovolj­ nih na pi-o·s'lavu Prvo·g maja. Na: sv·eCanoj manifestaciji su govorili· predstavnici: predstavnik K·olnunistiCke partije, pre-dstavnik v<>jske, predstavnik N a~odnoo.slohodilackih od·bor~, predstavnik omladine, predstavnice ~eila i drugi. U govorima iznes·ene su ·S·Ve potrebe narodnooslobodilacke borbe, kao i o svim tegobama, koje pf'ied1 nama stoj.e. 1\!Ii Zene znamo da faSizam, ta najveCa ku.ga CovjeCanstva, skuplja oka· sebe sve izrode, izdajice il,a~S,eg naroda, Cetnike, ustaSe, skuplja ih protiv narodnooslnbodilackog pokreta. Medutim nama je jasno, da se n_flr>odnooslobodil&cki pokret vee toliko rasplamsao i da ne Ce prestati do konaCno·g istjerivanja faSistiCkih okupatora i uniStenja Cetnika, ustaSa i svih narodnih neprijatelja iz naSe zemlje. Na proslavi Prvog maja zadovoljstvo svih bilo je ogromno. Klicalo se je KomunistiCkoj partiji kao. ,organizatoru narod-nooslobo,dilacke borbe, klicalo se drugu Sta, ljinu, Crvenoj Armiji, Sovjetskom Savezu, narodnooslobodilaCkoj horbi, naSim hel'ojima partizanima, AntifaSistiCkom frontu Zena, je·dinstvu srpslmg i hrvatskog naroda i t. d . .Srpske zene Like narocito je ves.elilo, kad su na proslavi Prvog maja vidjele veliko uOe.SC"e Zena Hrvati.ca. One su oduSevljeno nosile crvene i hrvatske zastave. VraCajuCi s:e zadovoljno kuCi, one su ponij-ele s·oborn saznanje, da je naSa borba prava nar·odnooslobodila.Cka borba, borba, koja se vodi za oslobodenje srpskog i hrvats'k'og nar.oda od fastistickih razbojnika i njihovih slugu ustaSa i Cetnika. MJ Zene Like pokazale smo na proslavi Prv·og maja, kako. vjerujemo u sv,oju· organizaciju AFZ i u put, koji nam je pakazala KomunistiCka partija . .Zene :SU nosiloe zastay,e, svoje pa•role i najviSe su klicale svojoj KomunistiCkoj partiji, SVIJesne, da Ce se pod njenim rukl)vodstvom O·sloboditi faiiistickog ropstva i ·doCi do pune svaj e slobode i ravnopravno&ti. Mi Zene, koj e smo se organizirale i uj·edinile u AFZ, treba da se poveZemo sa hrvatskim ~enama, koje. joS i danas Zive u strahotama faS-ist'iCk,og terora, ustaSa i Cetnika. Mi moramo da im poka.Zemo put, put naSe organizacij.e, jer samo u Cvrstom jedinstvu moZ.emo da dode·mo do narodne slobode i na,sih prava. Te zadatke postavlja pred nas narodnooslobodilaCka borba, i mi ih moramo izvrSiti. Mi smo svijesni toga, ·Sto spr.ema razboj"niCka ·CetniCka banda nevinQm hrvatskom narodu. Mi ne Cemn dozvoliti pokolj nad nevinim hrvatskim narodom, kao Sto su to ustaSe Cinili sa srpskim riarodom. Sav onaj reakcionarni olo·S, koji je okrvavio no.Z bilo nad s.rpskim ili hrvatskirn na:rodom, m-i Cemo nemilrosrdno kazniti. Danas je nama jasn-a saradnja u&taSa i Oetnika pod okriIjem Hitlera, Musolinija, NediCa i PaveliCa, tih smrtnih nep:rijatelja Brpskog i- hrvatskog naroda. Mi Z.ene, koj~ smo ve·C organizirane, rooramo- se _povezati sa h:rvatskim Ze-na•ma i osposobljaVati ih 'Za naSu organiza'Ciju i narodnooslobodilacku borbu, te preko njih pove-zati i hrvatski narod Like. To su zadaci, koji se postavljaju pred nas. 0 tom svemu govoreno je na proslavi Prvog maja, i zadatke, koji su pred nas postavljeni, mi Cemo i izvrSiti. 1\!Ii .Zen:e Like proslavile s.mo ave g.odine Prvi maj, kao nikada u1 histo·riji Like, i zaklele s·mo se, da 6emo izvrSiti sve zadatke u kori,st narodnoo.SlohodilaCke -horbe, koji se postavljaju pre-d na.Su organizaciju. Mi smo"'" s-retne, 'Sto smo sa ostalim slobodoljubivim narodima zaplivale u dubine narodnooslohodilacke -horbe.' Proslava I. maja u Titovoj Kor.enici 1942. g. 1 Na velikom prvo-majskom mitingu u Korenici u ime AntifaSistiC"kog fronta Zena Like govorila je Jela Bil:aa1il:. Na -mitingu je, pored bataljona »BoZidax AdZija«, uCestvovao i I. proleterski 'bataljon Hrvat.ske. To je ostavilo dubok dojam na narod toga kraja, koji j·e ta.da po prvi put vidio svoju_ vet:u, dobro na·oruZanu jedinicu. 89 �Dokument 65 Dokument 64 PISMO AN:DELIJE GUi!Ic OD 13. V. 1942. 0 ZVJERSTVIMA USTASA OSLOBO:DENI TERITORIJ KORDUNA POcETKOM SRPNJA 1942. PRILIKOM NAPADANA PETROVU GORU nisu ni Toga dana vrSili su ustaSe napad na Pe- lju. Zene su se hrabro dr:Zale otv,orile usta, samo su djeca plakala i vikala. trovu Goru sa jakim snagama.l Narod iz okolnih ·sela Petl~ove Gore, kad je opazio Dru.garica Milica Napijalo iz Kupljenskog iJ,staSke hO'rd·e, razbjeZao se na· sve strane, hrabro je p<>vikala: >>Kad koljete, koljite«. A jer je svako znao Sta Ce mu se doioditi, ako ustaSa s·e ·okrenuo i ljutito rekao: »Jo-8- si ostane kod kuCe. Pa i ja, bojeCi se tih bandi, Ziva, majku ti srpskur«. Udario je joS nekopobjegla Sam ·od kuCe i sakrila s,e, u Sumi liko puta noZem u leda -sa hvalisavim rijesa o·stalima, mi,sleCi .da Cemo tu naCi sklo- Cirna »To je ustaSka ruka«. Kod klanja su niSt3. od krvnika. Mi smo se prevarili, ani ogledali svoje ·no'Ze i g()vorili: »Moj je noZ su nas .primijetili j radosno povikali opaliv- tup«, »Gledaj kakav je moj«. Kad ·SU pok!ali, Si tri puta i:z puSke: »Eva ih«. Nama je svi- onda su otiSli pjevajuCi, kao da su uCinili ma bilo jas-no, .sto nas s-ada Ceka. Mi Zene ne znam kakvo junaCko djelo zaklav.Si nas ,povikale smo »Nemojte pucati - to su Zene Zene i djecu. J ~-dan od njih joS je rekao: / i djeca«. Oni ·Se nisu Dhazirali na t·o vee po- »JoB bi tre-balo baciti medu njih bo·mbu«, a vikaSe ka·O razdraZ.eni psi: »Ruke ·u vis«. Mi drugi opet kaZ·e: »Taman j-o.S na njih troS-iti bombe, a Cemu onda bonibe·<<. ·KonaCno od u. smo ih posluSali, i odmah zatim su nas rasNakon cetvrt sata djevojCica od 12 godiporedili da ideJ!l•O jedno za drugim. Tada s-u na, Ankica Napijalo iz Kupljenskog, taka· nas poStrojili u red i pl'egledali ko Sta ima. IzvrSiv.Si pretres, o-stali ustaS-e su oti-S·li, a s der izhodena noZe:rri nekoliko puta, ustala je nama je .ostalo 1'0 ustaSa. Oni su nas p.ove- i sjela te upita: »Ko je· Ziv ne'ka ustane da bjeZimo«. Tada je ustala Haj,din Dragica zali 4 po 4, svakog za jednu ruku. U toj tustara 16 godina (umrla je nakon 10 dana). Znoj p·ovorci bilo nas je 28 Zena i neSto- dje~ ce. Kad smo bili tako svrstani, oilda j.e sat- Poceli su se javljati jos neki, koji su bili nik reka:o jednom ustaM: »Sprovedi civile·«. priklani, a medu njima sam bila i ja. Mi Znale smo Sto kane s nama, ali ipak ovako smo dobile ubod za vrat nedaleko malog povezanim re'kli su na:m: »1Ci- Cete pred jed- mo-zga, i j1oS nekoliko ubo.da u leda i glavu. nag pukovnika i onda svojim kuCama«. J.e- Tada su Dragica i An'kica uzele ilZ dZepa komad stakla i poOele re·zati uZ·e, kojim smo dan ustaSa iSao je pred nama, a drugi za nama. Vo.dili su nas · u jarak »M·etaljak« u bile povezane. Zavile smo si rane, onaka ruPetrovoj Gori. Odveli su nas nekih 20 me- SeCi se zbo.g gubitka krvi i bolova, provlaCile smo se kr,oz Siblj-e da ponovno ne padnetara od puta. UstaSa, koji je i.Sao pred nama, sjeo je i rekao: »Da s-e malo odmodm, i mo u Sake qsta.Skim krvnicima. Medutim naSi hrabri partizani u sv-om onda Cemo- krenuti dalje<<. Okrene se prema junaCkom proboju -obruCa u Petrovoj Gori nama i reCe: »Da li imate Sto _novaca«? O.dgov·orile .smo da nemam-o, j er smo bile pre- prisili'li su ustaSku gama.d da napusti Petro-. traZene. Tada j·e pala za·povijed: »Lezite«. vu Goru. Seljanka Andelija GUSiC Govorile smo im »Nemojte nas«, ali oni poiz Radmanovca vikaSe ponovno- Sta Ce biti. P.oCeli su da ko1 U toku proljetne usta~ke ofenzive 1942. g. na Kordunu, usi:aS·e· su nastojali uniStiti pa·rtizane. u Pctrovoj Go·ri. Krajem oZujka i pOCetkom travnja izvrSili S'll nekoliko napada na partizane u Pe-trovoj Gori, n(} 'bez uspjeha. Tada su se ustaSe tokom svihnja ·S-tali pripremati za potpuno uniSt-enje padizana, pa su doveli znatna pojaCanja. Zaposjeli su sve veCe uzvisiOe oko Petrove Gore i ukopali se na njima, i tako izvana opas-ali P.ctrovu Goru, a 9. V. _iedan dio njihovih ·snaga krenuo je prema unutraSnjosti Surne. PoSta je u sukobu s rpa-rtizanima kod .Sdakove Poljane neprijatelj_ imao' veCih gu'bitaka, dovukao je -on pojaCanja sa svih strana - od Karlovca, Vrginmosta, Topusko.ga i Kladu~-e, i s.ad je zapoCelo sist-ematsko pretraZivanje Petrove Go·re. UstaSe su ko-d -t-oga nernilosrdno klali i ubijali sve civilno st·anovniStvo, na koje su naiSli. Narod je iz sela sa ruboVa Surme bjeZa-o- pred. U·sta~kim t~ro-rom sve ViSe prema sr-ediStu Sume, 6kci ri j-eke Ra-donje, gdje su senalazili i -partiZani. Neprijatelj je svim .sna.gama napao taj centar, u kojem se nalazilo oko 90 700 partizana i na hiljade golo·rukog naroda, Zena, djece i staraca, koji svi ve-C dani-ma nisu niSta jeli. Neprijatclj-ski avioni ba·cali su u i-sto vrijcme letke, pozivajuCi na-rod ·na predaju. NoCu 13. V. 1942. g. kreCu ,partizani .da izvrS·e pro'hoj (}bruCa. Jedan dio snaga probijao se prema Bil;-6gu, VojniC-k-olo·dvor'll i KljuCaru, a drugi pr-ema Ma.ga-rCevC'll. Proboj je uspio zahvaljujuCi besp·rimjernom junaSt'Vu partizana. U tim borbama ne,prijateli je imao velike gubitke u ljudstvu i materijalu. No u -to:ku tih ·botba ustaSe su u P·etrovoj Gori poubijali preko 600 Zena, djece i sta:ra-ca, a· .kod probijanja obruCa zapalili u -selu VojiSnici u kuCama preko 2·00 Zivih ljudi. U ovim borbama doSla je do izra.Zaja jaka pov,ezano.st partizana i naro·da, koji ·SU u svemu porhagali ~voje berce. 0 tom sviedoCi pismo CK KPH. upuCeno Centralnom Komitefu KP J, u kojem piSe: ~~ ... 2ene su po s-elima pekle hljebove i pod cijenu smrti odlazile u Sume i ostavljale hljebove na injestima, gdje su se nadale ·da Ce prol:i partiz<ini. PaTtizini su zaista po drVe6u ,nalazili peCene- hlj-ebove.« • P/sarov/no • lJrogon!Ci LEGENDA: fJi •• granica Korduna 111111 oslobodeni ferlforf e ' • W-IAC . 0 5 10 \ • 7/TOVA KOREN!CA ~ "' �Dokument 66 . PISMO ANKE BERUS OD 14. V. 1942. CENTRALNOM KO!VIITETU KPH o POLITICKOJ ·siTUACIJI I RADU U KASTA VsTINI, RIJECI I ISTRF 2 jedinice i njima je takoder objasnj.ena PGtreba mobilizacije. Tako isto je trebalo poDragi drugovi, taknuti pitanje· spremanja · robe i hrane· i~ pred osam dana do.Sl.a sam sa .sekre;arom kuca, da se sprijeci pljai\li:a Talijana. Da b1 KK Rastav u Kastavstmu. Stan-]e nase or- . se sve to lakSe i brZe objasnilo narod4-, odr- · ganizacije u tom kotaru j,e ugla~no~. zado- Zali sm.o naj-Sire· sastan-ke Po· selima, na ~o­ voljavajuCe.2 Part. org. ima 11 Jed1_:nca sa jima je pri;sustvovalo sve: i muSko i ~~nsko 42 Clana. Postoji kotarski NOO <Jd 5 clano~a, i starG i mlado. In teres je bio •ogroman 1 ·d·ok i ani imaju pododbore i povjerenike P'O. sv1~ smo· bili na je·dnom· sastanku, d'olazili ~~- v·e.C selima i zas·eocima. Oformljena posto:e' tr~ delegati iz drugih sela, da n~s- ob~v.IJ~-ste, od-bnra A02;, ali su ,sve Zene obuhvacene ~ da su s.e vee i kod njih ]judi ,g\{uplll 1 .da /sudjeluju u radu. NP smatraju Kastavc: nas Cekaju. ·Tako smo odrZali osam sastanasami kao potpuno legalizovanu. Skojevsk1 ka a na svakGm je sudjelovalo od 50-80 kom-itet takode·r post·oji i djeluje, samo nis.u os~ba. .Sve je proSlo u redu, iako_ .su ne~i dG sada .znali kako da pristupe rad_u. To ~e bili na pala kilometra ·od ~alij~nsk1~ st;aza uglavnom organizaciona mreZa, . all. rad. J'€ i granice. N a~nd j e sve pnhvacao, 1 vee -~'o mnogo <Jbi!niji. C>jeli narod su?}eluJe ~nJ.o­ danas otislo je u logor oko 50 dr,ugova v•."e zima i za NP i za NOF, o.d kuce do kuce se nego Sto se ranije 'O·Cekivalo-. U?pc-e ~e o tim sa:bire hrana, odijelo," novae i to oko prv,oga sastancima toliko govorilo, da Je to- ~ak pro~ za NP a ·oko petnaestoga za partizane. NP drlo- u rUeC'ke fabrike, i radnici n~ Rije-c1 opskrbljuje internirane u Lo_vrani, i td P~­ ispituju kako bi i ·oni magli da o~u u par: ta tjedno nose tamo hranu, 1 to takG, da J-e Uzane. Narod je toliko jedinstven 1 po:r~~an, utvrden red, po kojem\U -svako selo _zna, ~a­ da ne bih skGro vjerovala, da nisam VldJeia.. da je na re-du da spremi hranu -~a mternlr- Prihvaceno je i da se do kraja provede boJce. Od sakupljenog novca pomazu s-e-. neke kot trZiSta na Rije-ci i napuStamje rada u fafanliliJe, ali glavno se kupuje sve Sto J.e po- brikama. Trebat .Ce to raspolozenj•e ·od:zat~ . trebno za partiza:ne i to se sve prena:sa sa a najvi-Se- Ce se -odrZati, aka naSi parhzan'l Rijeke. Razumije se da kod toga radi o~ro­ budu vrSili veCe i jaCe akcije. man broj drugova, a prv-enstv-eno· ·drugarlCa. Dan prije moga odlaska Gvdje bili smG U nar. oslob. frontu okupljen je cijeli narod. okruzeni od 500 Talijana. . , . U zadnj·e vrijeme do]azi dGsta . C~­ Ti isti Talijani - crnokosuljasi - d~u­ sto talijanska vojska, blokira sela p!Ja·c- g.og su dana pljackali i hapsili p_o '<;Xrobmka, pali i hapsi do koga do•de, ah nao-o? Stini i KastavStini i doveli »zaroblJe·~Ike-« ~a se ve·C osigUirava, jer. Cim se vo·jska prl- Rijeku, i to da su muSkarci »Suma~~«,. a zebliZava:, muSkarci se sk1anj aju u skloniSrta: ne im nosile- hranu. Ovdje na RIJeCl sat;t koja imaju u svak.:om, &elu sagradena, 1 informirana da je za tu kaznenu ekspedlgdje borave partizani kad su __na prolazu ciju na ».S~mare« bilo . po~upl~e~10 d-osta u .8 e!u, i to su takad·er spreml'sta za hra- om·ladine iz Skala i fabnka 1 pr~slln? tam~ nu i ostale stvari namiJenj-ene partiiZanim•a. odvedeno. Oni tG rad•e radi toga •s·to Je anhPrvoga dana smG bili bas u selu, koje je _bi- faSistiCko raspoloZenje ovdje veliko, a tako 1-o blokirano, ali mi smo mirno spavah ~ is to simpatij e za parti.zane; pa hoCe da ~om­ skloniStu, -ialm su karabinje·d bili u istOJ promituju RijeCane i prisile ih da. se' 1 kakuCi! Tako je sv•e organi.zirano da u -~6 snije bore, jer su s·eljaci prepo~nah s':·e 'ove dana boravka u Kastav,Stini nisam' n1gdJe iz kaznenih ekspedicija. Medutlm to 1m ~e Talijana vidjela. Na svim prelazi-ma pre-~o Ce poCi za rukom, jer su ve'C_kod prvog p·o~';l­ ce-ste, -i po· danu i po no-Ci, _ st~~e i. o-bavJe- Saja mnogi izmakli sa tog posla, a poshJe su stavaju stalno o kretanju nepnJate!Ja. Od;-tog iskustva i vise. zala sam gastanak sa KK i postavili pitanJe N a Rijeci sam ve·C 2 .dana, a ·S'_utra Cu: po mo·bilizacije. Oni su izvijestili da .Ce biti mosv-oj prilici na Susak. Ovdj.e se na .J?•:t. r~­ guCa stvaino masovna mobilitz~cija, al~. s~­ mo ako ode i dobar _broj parbJaca, koJl c: du nalazi veC '2 mjeseca drug, ko-Jl Je. b10 sela p-ovuCi, a da s,e za -sada na Z-ene prebaCl komandir u sus. !ogoru prije rasula. NJega ostali po·sao, koji su oni obavljali. Tako smo je ovdje p<Jslao drug Rade iz. OK s~ Susaka. i pnstupili. Odrzala sam takoder sastanak sa Ovdje je formiran MK od 3 clana 1 AOZ od 14. V. 42. ! 92 4--5 zena, te omladinski aktiv od 5-6 cianova. TaCa-n broj._ Clanova Partije nije moguCe sada dati. Part. organizacije postoje· u tri najva.Znija ind. p·oduzeCa i to u brodogradiliStu, rafineriji p,etroleja i tvornici torpeda, a u f.ormiranju je kod trans.portnih rildnika. Osim toga po-s_toje 2 uliCna rajona, i jedi:rlica, koja r'adi u tehnici. RaCuna se da ce ostati oko 30 d·obrih partijaca. Rad je tek u poCe·iku. IzvrSe11·e -su akcije za prvi m.aja: baCeni letci. za graQ.anstvo-, a drugi_ u kasarne za vojnike, a mpladinci su ispisali parole. Prip-remali su veCe akcije sabotaZe u fabrikama, ali je izvrSeno to- u manjem ra:zmjeru. Prikup!janje za partizane i NP jo.s j<J uvij.ek vrlo usl<o. Prihodi sve .skupa oko 250i0 lira mjeseCno-. Partija nije ovdj-e joS uspjela da organizadono poveZe i obuhvati sve one antifaSistiCke mase koje ov.dje postoje. Ma.se su u tom· po.gledu· pred naSo-ni organizacijom. U fabrikama- se vrSi dnevno sabotaZa, kva,renje ma-Sina, uniStavanje materijala itd., kod transporta isto. Nasi drug.ovi vide, ali ne znaju, da se· p·ove.Zu sa tim borbenirn radnicima, koji po- -svojoj inicijativi to rade. Bila sam na sastanku MK i AOZ-a. Uspjeh prvomajske akcij.e s letcima biG je dosta dobar, j er se osj etio u gradu rad partijske organiozacije. Zakljuceno je, da se prelm letaka i -StamJle namijenje:fie specijalno radnicima u ind. poduzeCima okupi oko ·organizacije kao i .sprovada mobiUzadj a za partizane. · Rad je dosta tezak i zato sto naci<Jnalno pitanJe nij.e u samom gradu centralno pitanje_. Ne ra:zumiju skoro ni-Sta hrvatski, taka- da Stampa mora biti preteZno na talijanskom Hi bar u oba jezika. U selima u okolici Rijeke (VGJ.o,sko, Lovrana i t. d.) postojala je nrganizacij'a, ali 1 2 Dokument se nalazi u arhivi CK SKH. U drugoj polovici 1942. g. u Ka.stav.Stini su odlazili u partiz·ane 'SVi sposobni muSkarci, a negdje i cijela ·sela (Kudelji, BrnCiti i dr.). Talijani su vr.Sili teror i pljaCkali sela, ·odvodili porodit::e partizana u internadju, no- o!l"ganizaciie NOB nisu vi.S·e mo.gli razbiti. NaroCito se pojaCalo uCe-stvovanje i aktiviziranje Zena u NOO-ima, NP i ostalim organizadj.ama. Mnoge Zene rade na terenu, ·kao Milka KuCit. I vanka Sirola i ·drug e. 'Kastavske organilt-acije nisu odigrale samo znaCajnu ulogu u razvG-]u -NOB na tom kotaru, nego i u pro·diranju i ·Sitvaranju or.ganizacije u Rijeci i Istri. U to vrijeme postoji vel; partijska organizacija i -organizacija Zena u Rije·ci. To ·S'U ,prvi poCeci rada i Zene ponajviS.e vde saJbirne akcije za partizane, odr.Zavaju vezu i" pnfuacuju materijal u Kastav-Stinu. Sa ienama u Rijeci radi RuZa__ BukviC Ranka Clan gradskog komiteta. Od najboljih Zena formirane su p-o rajonima grupe od 4 do .8 Zena, kojima je sva pohapSena pred vise od mjesec dana. Veze sa selima nisu prekinute. Prema kazivanju na.Sih seljaka, sva istarska s-ela saJna tra.Ze put i na.Cin da stupe u a:ktivnu borbu protiv Talij ana i Zale · se na svakom k.oraku, kako nemaju koga da ih pov.ede. U srediSnjoj lstri oko Pazina poslan je iz Rijeke drug, koji je tamo formi.rao komitet i 3 rejona, tftJ organizacija broji v·eC oko- 40 partijaca. Prema njegovom izvjeStaju raspoloZenje za_ horbu je veli'lm, i treba Cim prije pristupiti form-iranju parti:zanskih Ceta. ·_ Isto taka imamo d·osta dobru. organizaciju u Puli i okolici. Tamo pripremaju ve-Cur sabota.Zu u arsenalu, form-irali su nekoliko-. ud·arnih grupa i nakupili neilto oruzja. Kod Ilirske Bistrice postoji grupa partizana veCinom Slovenaca iz krajeva ranije· pripojenih Italiji. Oni su bili smjesteni u 2 lo.gora 68 njih. Pred 3 tjedna opkG!ilo ih je 2000 Talijana u jednom selu. Oni su se prabili, potukli 25 Talijana a 30 ratiili. Ali ipak je to djelovalo taka, da je jedna grupa ~otiSla prema Vipavf, da se stopi sa partilzanima, koji navodno tamo djeluju, a druga grupa cak u Sloveniju, .Sada ih ima 28, i ani su svi dObro- naoruZani, svi imaju puSke i bombe, a veCina i rev,olvet·e, te jedan _puSkomitr"aljez. Ugovoren j.e -s njima sastanak sa naSom suSaCkom Cetom za par dana. Oni su imali veze sa slav. partizanima, ali ,glabe i neredovite. Vtlo su spremno pri.hvatili 'PO!Ziv saradnj•e sa naSomCetom. Hrane imaju Cak u izobilju, jer ih sela dobrG snabdijevaju ... S. F.- S. N. Drugarski pozd·rav Anka ruko-vode: Valeriia BarhiC, Mila Zanchi, Lea Scrobo;gna, !Pepa 'BliZeviC, Sofija Perman, Roza Kirn, Mici Labus, u Tvornici duhana drugarica StekiC i Ma-rija Brnobi.C -Karbonjerka. Te su ,grupe djdovale kao o·dbori, okupljale -oko -sebe drruge IZene, odrZaval'e ·S njima sillstanke, prouCavale .Stampu i organizirale sabirne akcije. Na taj na,Cin .ie bilo o'huhvaCen·o oko 180 Zena. Osim toga je oko 10 drugarica bilo ,povezano .s organizacijom na SuSaku. Strah pred neprijatelj.em, p_omanjkanje nacionalne svijesti i utjecaj iburZoaskih autonomaSkih kru.gova polagano se rrazibijao kroz -politiCko objaSnjavanje i akcije. U kolovozu Zene uCestvuju u '!lkciji, u kojoj su bacani letci, ·pisane parole i dignuto u zrak nekoliko nj-emaCkih kamiona. No nakon toga joe uslijedila velika provala, •tl'hapSeno je 3'0 drt;Lgova, medu njima i Valerija HarbiC, OLga DraSCiC i njena maj.ka. Iako su se Zene -upl.aSile, ipak se Qr.ganiza-cija ni je rasp ala, nego su se Zene i dalje sastaiale i radile. Koncem 1942. radi veC oko 40 drugarica za NOP, U -rujnu odlazi u partizane 'Ersilija Fran-cetiC. 93 �Dokument 67 IZ IZVJEsTAJA 0 RADU ZAGREBAC:KOG, KRAPINSKOG I VARAzDINSKOG OKRUGA U RAZDOBLJU OD 10. TRAVNJA DO 15. SVIBNJA 1942. CENTRALNOM KOMITETU KPH' K o t a r Z a g reb: U sjevero-.zapadnom dijelu ovoga kotara vodile su se partizanske borbe od druge polovine aprila do 10. maja, pa su veze ·zbog toga sa nekim partijskim organizacijama u tom dijelu isprekidane. Nakon v·o·denih borbi u Brdovcu i PuSCi, otpo-Ceo je masovni teror od strane ustaSkil:l krvoloka. Re·Zim raseljava seljaStvo, a u njihove domove naseljava ustaSke krvnike. ~ Stvari se odigravaju- na taj naCin, da jednostavno dodu ustaS·e i v lasnik se mo-ra mo/lnentalno iz svog doma seliti bez da mu dadu bilo kakvu oStetu, naprotiv mora svu pokret:nu kao-i nepokretnu imovinu ostaviti njima. Seljaci tek djelomicno pruzaju otpor. U istoCnom, juZnom i zapa.dnom dijelu ovoga kotara rad partijske organizacije dobra se razvija. U _mno-gim selima na novo su foTmirani ONOF Ciji se rad -sastoji u agitaciji i propagandi protiv okupatora i ustaSkih bandi, na prikupljanju HSS-ovih pristaSa za na:ro-dnooslobodilaCku borbu, kao i na raskrinkavanju vodstva HSS-a. Svi odbori ta- koder sakupljaju priloge za fond NO, kao i nar. pomoC. NaS politiCki uticaj na Siroke m'ase seljaka sve viS-e raste i to radom na liniji Narodnooslobodilacke borbe. Seljaci se velikim dijelom opr·edjeljuju za borbu protiv okupatora i njihovih- slugu, a vodstvo HSS-a j-oS uvijek stoji na_ poznatom stl3.novi,Stu. Seljaci se upravo radi takvog izdajniC:kog s-tava tog vodstva sve vi.Se ·opredj,eljuju na stranu narodne borbe. Nadalje, formirani su novi odbol'i u dvije opcine po NP. Osim toga dobili smo lijepi broj simpatizera, a imade u OV·Offi' dijelu kotara 6 novih kandidata. Organizacija SKOJ-a u ovom dijelu kotara radi aktivno i dobra. Osnovani su u tri opCi•ne SKOJ-evski aktivi, a ovi opet rade na stvaranju Franta Mlade Gene·racUe, Do sada im:.a uspj.eha u deset sela, gdje je rnasovno okupljena omladina u SMG. Partijske jedinice se redovno sastaju i u radu su od svng foruma konh,olirane. K o tar Stub i c a: U posljednje vrijeme vodene su u Citavom kotaru partizanske akcije. Partijs"k!o Clanstvo i• ranije osnovani ONOF kao i simpatizeri podupirali -su partizane uglavnom· sa hranom, obavje·Stavali ih o kretanju neprijatelja i po potrebi ih sklanjali. Elena Kolm-Missoni 94 Uslijed ovih borba, veze su s jednim dijelom o;yo,g kotara prEJkinute. Mnogi Clanovi morali .su u parbzane, jer im je prijetila opasnost hapSenja, a ·ani koji su os•tali, nisu uspjeli da svoj rad i dalje proS-ire i povedu baS sada aktivnu horbu pr·otiv okupatora i usta.Skih razbojniika, nego su se djelomiCno pasivizirali. Veze su djelomiCno veC u.spostavlj·ene, i nastavlja se sa radom po liniji Narodnoosl·ohodilacke borbe. Teror reZima je ovdje takoder Zestok. I ovdj.e_ raseljavaju seljake sa njihovih domova, kao t u gore spomenutim mje.stima. Hap·Se u masama, prebijaju i ubijaju seljake. Seljaci su do sada dali slabi otpor. U horbama, koje su oVdje vodene, hero jskom s·mrCu poginuo je marljiv o dan partij ski drug Krkac Ivan, c.! an, OK. Na,kon toga sto je potukao 5 ustaskih razbojnika, bio i·e ranjen i• tako ranjen borio se dalje·, ali je konaCno umro. Gubij;kom KrkaCa, Partija gubi jednoga medu naj-odanijim i talentiranim drug.ovima. On je imao mnog.o uslova da se :!.'azvije .u veonia sposobnog partij.skog funl{cionera. K o tar Sam o b o r: Od progona koji · &u vrSeni u OV{)m kotaru joS prO:Slog mjeseca, rad se nije oporavio. Jedino u dvije OpCine otpoCel·o se aktivno sa radom SKOJ -a. Osnovarii su novi aktivi, k,ojima su postavljeni zadaci, da rade na stvaranju SMG. Seljaci sve vMe prilaze narodnouslobodilaCkoj borbi. Napl!~taju izdajnicl<o v-odstvo HSS-a i prilaze odborima NO borbe. Do sada se javilo priliCno s-eljaka u partizane iz ovog kotara. Vojnih bjegunaca imade prekO 260. Taj bvoj sve vi·Se raste. I ovdje prijete ustaSki krvnici sa istj~rivanjem seljaka iz nji·hovih domova. K .o t a r V e l. G o r i c a: U p-oslj ednj e vTijeme' bila su dva sluCaja hap.Senja, te j·e rad uslijed toga malo zaostao. Kotarski komitet dOsta se te,S~·o snalazi u -ovim prilikama, ali se ipak uspjeS,no pTovodi rad na stvaranju NOF. U sjevero-zapadnom dijelu kotara, gdje prije nismo imali ni.Sta, sada stojimo najbolje. Partijsko Clanstvo nak,on toga Sto je Partija oCiSC.ena ,od raznih neprijateljskih ljudi, pora.slo je za 8 Clanova. Vojnih bjegunaca u ovom k·otaru imade 367. SKOJ se dosta slabo razvija. U posljednje vrijeme osnovana· su sve·ga dva nova aktiva. Kotar.sko rukovodstvo .SKOJ-a jos nije formirano. K o tar S v. Ivan Z eli n a: z Pored grupe dobrih si•mpatizera, osnovan je kotarski odbor NOF, u koji odbor su u.sli pristaSe HSS-a i bivSi Clanovi zaStite. M·edu Clanovima ·ovog odbora nalaze -.se ugledni i poSteni seljaci', koji su uvidjeli izdajniCko drzanj.e vodstva HSS-a prema NO borbi. I u ov,om kotaru vrSi se snaZna diferencijacija seljaka, koji sve viSe prihvaCaju borbu narodnog ·oslobodenja, a osuduju politiku vodstva HSS-a. Osnova·n je jedan opCinski odbor NP. Grupa SKOJ-evaca radi dosta mlitavo. Do sada uspjelo joj je formirati svega dva opcinska (odhora) aktiva SKOJ-a. Ovi aktivi rade ,na stvaranju SMG, ali do sada nema konk~€tnih rezultata .. Krapinski okrug K o tar K rap in a ::l Ract. u ov·om kotaru u posljednje vrijeme njj.e niS-ta napredova,o. Pr.odil'a·nja u tamo·Snja rudarska i tekstilna poduzeCa ostala su bez rez.ultata a to sve zbog toga, Sto je aktivnost tamo~ Snjih partijaca veoma slaba. U jednom dijelu -ov,oga kotara vodene su partizanske borbe. UstaSe su i ovdje poCeli tjerati seljake iz njihovih d·omova, a naroCito u okolid Zaboka i Krapinskih Toplica. Seljaci ne daju BeSlw Frutil: sk,or-o nikakvog otpora ovom razbojniCkom pothvatu reZima. K ·o t a r P r e g r a d a : Rad u ovom kOtaru nije· nikakav. Nema ni partijskog Clanstva, ni odbora NOF. Imade nekolicina simpatizera, kojima ali OK nij.e ·znao dati pravilne zadatke. K o t a r K l a n j e c : Rad partij ske organizadje u jednom .dijelu ovog kotara priliCno je plodan. Osnovani su u 5 sela odbori NOF koji su svoj utjecaj proSirili na seljaCke mase. Seljaci napuStaju izdajniCku politiku HSS-ovog vodstva i pdlaze narodnooslobodilaCkoj horbi. UstaSa u ovom kotaru medu seljacima gotovo nema. Formirana je takoder jedna nova jedinica od 7 Clanova. U nekim dijelovima ·ovog kotara takoder su vodene partizansk•e borbe, pa j e i ovdj-e doSlo do raseljavanja Seljaka, k.oji su djelomiCno dali otpOr. U BedekovCini vodene -su takoder Zestoke borbe sa ustaSama i Za'ndarima, koji s·~ doSli da hapse radnike i seljake. Sada su zbog toga m-omentalnci veze raskinute, jer reakcija bjesni, i nemoguCe j·e· doCi u neka mjesta zlatarskog kotara. Ubijaju seljake i tjeraju ih iz njihovih domova. VaraZdinSki okrug K o t a r V a r a Z d i n :4 N akon vod.enih partizanskih borba u ovom kotaru na.stala s·u Velika hapSenja. Medu hapSenima nalazi 95 �pohapSeni su svi Clanovi oSim jedne jedinice, mnogi su Clanovi u borbama poginuli. Taka je i avdje rad zapea. K ·a t a r N a v i M a r a f: Sa a vim kotarom, iako je bilo nare-deno OK-u·, joS uvijek nisu .uspostavljene nikakve veze. K o tar Ivane c: Postoji veza sa tri simpatizera, no njima OK nije do sada postavi·o konkretne zadatke, rna da je na· to bio upozoren. Sa Medimurjem su joS uv-ijek slabe veze, iako je u tu svrhu tamo upuCen j.edan Clan OK no on se naskoro vrati-o neobavlj.ena posla. Do sada je dosta clanova partije paginula u borbama, kaje su se v·adile na Kalni:ku. Osim toga je u okolici VaraZdina poginuo clan OK drug Babic FID"rijan. On se je borio junaCki, ali je bio pogoden- od neprijateljskag hitca i paginuo. Rad po liniji stva;anja antifaSis~iCkOg fronta Zena u ·ovim krajevima djelomiCno je zanemaren, iako su mnoge seoske Zene dokazale u dosadaSnjim borbama, da se znadu juna-Cki boriti. To naroCito vrij-edi ,za partizane zagrebaCkog i varaZdinskog okruga. U tim vo.dovima bilo je seoskih Zena, koje su pokazale primjer borbeno.sti i neustraSiv-osti. U zagrebaCkom okrugu radHo se je i ranije i na tom sekt·oru ali uslijed nov•o nastale situacUe, taj je rad malo zaostao. Nastojati Cemo da se i na tom sektoru pokrene rad s mrtve tacke ... a Roza BalaS se mnogo partijaca. UhapSena su takoder dva clana OK. Rad je uslijed toga potpuno zapeo. K.atar Ludbreg: I u ovom kotaru provode se velika hapsenja. Od partij aca kotara Dugo selo radila je ]elka Gluhak, koja jc ]_ 1942 ..g. formiran je prvi seoski od'bor AF2 u doSla iz Zag-r.eba na taj teren. Se 5vetama (kotar Za,gn!b). Tu su se ndom isticale 2 U kotaru Zelina, u d-rugoj polo-vici 1942. g. Ljubica KovaCiC iz Sesveta _(poginula u Sisku 1944. dielovala je grupa Zena u s-elima: Hrastju, CreCanu g.). Marija LakuS, Verra LakuS-PlaSC, Slavica LakuS: i · OmamnO. Na jaktivnije Zene u tom kotaru bile ·su KuCiS i Dragica Bene, koja je 1944. g. uhapSena 1 Barica i Marica AntolkoviC, Ma·rica ZigroviC, Bara u'bijena u logoru. Po,z~C Slava i Kata Svo:mik i Zora Pi~ir- BuCi. P.ostepeno -se i Zene ostalih sela ko.tara. ~agreb 3 Prvih dana nakon okupacij·e ,pa·rtijske organi~ aktiviziraju na radu .za NOP. U JeLkovcu tshCe l'ie zacije u okru.gu Krapina vrSe politiCku propagandu, 60-godiSnja starica Jaga StramCeviC, u Cij·oj je kuCi prikupljaju oruZje, hranu i sanitet-ski materijal. U 1942. i 1943. bilo s_iediSte OkruZnog komiteta KPH, tom okrugu ·radi veC 1940. g. kao Clan Okruhto-g a u MarkuSevcu Jela SelendiC, koja je 1943. g. komiteta Marija LovrenSCak, uCiteljica, koja se hila predsjednica Okru-Z.no,g odbora AFt; za okrug isticala svojim naprednim radom. Zbog toga hila Zagreb, Vera Vincek iz Markovog Polja, koja je je 1941. g. premjeStena u Bosnu, .gdje se odmah •radila u Stalll(pariji OkruZnog komiteta i mno.ge Povezala s .partizanskim pokretom i otiSla u ] ahodrpge. rinski odred. U ko.taru Zlatar, ve·C u p-rvim danima NOB, U zagrebaCkom ohu.gu bio je na~oCit? aktivan neke Zene, kao Clanovi Partije ili simpatizeri rad~ kotar Dugo selo. 1942 ..g. nakon formtranJa odbora niCkog pokreta, pomaZu kod dizanja us.tanka. IstiAFt; po ·selima; rad se sve viSe Siri i o·rganizira. 1942 . .godine: formiran je- odbor Af\2 u Je.Z-evu · cak .su se: Tonka Mrkoci-Jurin, Ana Mrkoci, Draga JakuS, Zla-ta Bede'kovi-C, Roza UroiC, Jagica Bu(kotar Dugo ·selo), u kojem j-e .lbila Jpredsje-dni.ca bak Vera Mrkoci i Dragica Cvilindar. PoCetkom Marija Frigan. OdbM AFt; ~ JeZevu bri~~o -se · za 194~L g., pod nikovodstvom · OkruZnog komiteta, partizansku udarnm .grupu, koJa se ll: to vnJe:nc. nafoi1lllirana su ·Cetiri partizanska voda. Zene su uCelazila na tom terenu. U selu lvan]a Reka t<Sttcale stvovale u svim radovima kod priprema za SLtvarasu se aktivnoSCu Ka:ta Ranee, koja je sakupljala nje prvih partizanskih .grupa. U drugoj polovici municiju, oru.Zj-e, sanit-etski materijal i hranu, Kata 1942. g. postoji u selu Poznanovec - Lug gru,pa MitrekoviC, koja je r-adila na o.s.nivanju o·r.ganizaod 12 Zena, koje su prikupljale pomoC, odr.Zayale ciie AFZ u selu HruSCici i tamo 'hiLa· bi·rana ~a veze i vrSile kurir-sku sl-uZbu. U to·i grupi najviSe pfedsjednicu, Mariia FilipoviC i Ba-ra KlariC. U sesu se isticale -svoiim radorri: Ana Mrkoci, Zora Vidilu. Stakorovcu, gdj-e je takode-r fo-rmiran odbor AFZ Cek, Dra,ga JakuS, Ljubica CelekoviC, 'Dra,gica Vidi-· 1942. g., aktivno pomaZe NOP Bara CimaS. U se~u Opatincu aktivna je Ana Matker. Na podruCJU Cek, Stefica GrciC i Kata Sajko. Koncem 1942. g. 96 formiran je odbor AFZ u KonjSCini, u kojem Tade Ankica i Slavka Ro-han, Jagica Hulba•k, Jagica Zvonar i Ankioa Lon·Ca-r. U KosoveCkom akti¥no radi Ankica BoZiC. 1944. g. ustaSe su opkolili njenu kuCu, u kojoj je bilo 7 ,partizana. Ona je zajedno s partizanima otvorila v.atru na ustaS·e, te iza to;ga otiSla u NOV. U kotaTu Kr·apina pojedine ,zene ·rade na odrZavanju veza, ·sakupljaju hrauu i omZj.e, Sire Stalll!PU i sakrivaju ileg.alce. Antonija Krle-Za veC od t'f,avnja 1941. g. radi kao kirrir, a u 1942. g. u njenom se stanu nalazi ilegalna Stamparija GK. U radu na'foCit-o se isti-Ce selo Jesenje, koje· je u toku NOB dalo najviSe· partizana i najviSe stradalo od us>taSa. U Jesenju a·ktivne ·SU v·e.C 1941. g. Milka KataleniC i Kata Herceg, a o·d prolje·Ca 1'942. g~ IJCata Malogorski i Ana Brodar, koje su kroz dulje vrij-eme nosile rpartizanima hranu na Stra'hinSCi·cu. U Zaboku radi od 1941. ,g. Cvijeta Huis, a u Po-dbrezovici Mirna VraniCar. U okrugu Krapina p-rvi o-dbori AF2 poCinju se formirati u kotaru Zlatar. Krajem 1942. g. bili ~u formirami odbori u Bede'kovCini, gdje .su se naro- Cito aktivnim radom isti-cale Zene u za•seo-cima: S,piranci, Glumpaki i Coiki, zatim u -selu Loboru, HraSCini i BudinSCini. U kotaru Krapina ·odhori AFt; formira ju se poCetkom 1943. g., a u Pregradi i Klanjcu tek koncem 1943. U KuCanu nia'l'·ofu Mara Kobal Mamika _i njena sestra Roza BalaS primaju i sa.krivaju ile.galce od .prvih dana okupacij.e. U KuCanu Donj-em obitelj Bartola VidoviCa. mlin broj 1, postaj-e glavna baza za Citav oknug. Od Clano·V.a te obitelji naroCitim se radom isti-Ou Zom VidoviC i lvka BalaS, koje su poginule u logoru. U prvoj KalllliCkoj Ceti, koja ie razbij~na krajem travnia 1942 . .g. bile su Mileva CetuSiC Sojka i Marija VidoviC A1besinka. Mari ia Vi.doviC je herojski poginula 1 prilikom povlaCenja Cete zajedno .g Vilkom Jurec, Flo'l'ijan-O'IIl BabiC, Perom VidOIVi-C u seln Jalko.vcu kod · Vara.Z·dina. Prilikom masovno.g hapSenja Clanova ·Partije i simpatizera NOP poslije ofenzive na KalniCku Cetu, lbilo je uhapSeno mnogo Zena i odvedeno u logor. Medu njima bil-e su: Roza BalaS iz Kutan ma'fofa, BeSka Frnt1C, Jelka Jurec, Ro,za VidoviC, Ivka BalaS, Ivka BabiC, Stefa Zitn.iak, lvka Beli, Slavica CeroveCki, Herta TomaSkoviC, Stefa Ko'bal i ·Fanika BalaS. lz Ludbn;ga odvedena je u logor Marija DojfiC. U .Sri:l.Cincu aktivno radi obitelj Kuhar. IstiCe se radom Mari ia Kuhar Mamika. 4 OkruZni komitet K.PH Vara•Zdin imao je ·veze sa Medimurjem. U C~Kov.cu a·ktivno je- ·radiia. u to vrijeme Te-rezija Horvat. Ookument 6S SKUPsTINA zENA U KORENICI Clanak iz >>Zeln·e u borbi«, glasila OkruZiwg odbora AFt za Liku, In-. 3, lipanj 1942. 24. maja Korenica je joS je-dam.put doZivjela sjajnu manifestaciju. Toga dana odrZana je velika i sve·Cana -skupS.tina Zena Citavo:g kotara, i Zene su jo.S jedrumput vidjele, da naSa priCanja o ravnopravnosti Zene nisu samo prazne rij.eCi, veC stvarnost. One su osjetile, da je 24. maj bio stvarno njihav dan - dan slobodnih Zena, jer to-ga dana njirna se .govorHo, njima se klicalo, one ,gu slobodno manifestirale svoj;e osjeCaje, svoje zelje i barbenast. Istupale su k~ta govornice i same sebi birale ru'kOvodStvo. Dola:zile ·SU na konferenciju u velikim povorkama, sta·re i mlade, nos·eCi transparente, srpske i hrvatske zastave, partizanske sa crvenoin zvij-e~ zdom, kao i c:ivene, koje su S·e ponosno vijorile. Zene su bacale parole, pjevale naSe borbene pj esme, one su bile toga dana .sretne, svij-etlih ·oCiju, oZarenih lica, sa kojih je odsij.eva'la i Citala se· o-danost p-rema narodnooslobo.dil"ckaj borbi i ljubavi prema nasim hrabrim partizanima i KP, kojoj se najvi-.Se klicalo, je-r su osje-tiJ.e, da je to jedina Partija, koja Ce ih izvesti iz mraka ropstva, koja im je otvorila aci i pokazala put arganiz-irane_ borbe u AntifaSistiCkoj fronti Zena. SveCanost i znaCaj skupStine uveliCana je· prisustvom drugarica Hrvatica s3. Plitvi- 7 Zene Hrvatske u NO:B ca, Prijeboja, Ljubova, BuniCa i Kozjana. Hrvatske su Zene shvatile, da im je mjesto u zajedni-Ckoj borbi .sa srpskim Zenama, sa srpskim naroodom. I dokazale su to svojim prisustvom na ov·oj veliCanstvenoj skup.Stini. Do1azak Hrvatica srpske su Zene primile sa oduSevlj.enjem. Bile su pona:sne, Sto su na velikaj kotarskaj skupstini zastupljene njihave brvatske sestre. Buma i·e hila klicanje »Zivje-le hrvatske ~ene«, »Zivjel·o jedinstvo srpskih i brvatskih zena u barbi prativ fa8-izma«. NaSe su- drugarice bile joB po-nosniJe, Sto je njihova skupStina uveliCana prisustv-om predstavnlka KP, vojske, NOO, SKOJ-a i predstavnika Odbara zena za Liku . .Svi predstavnici raznih •organizacija po.zdravili su skupStinu i u s·v·ojim su govorima naglaSaVali sv.e ono, Sto .su Zene- kao organizacija do sada uC:inile u korist narodnoOsl·obndilaC'ke borbe. Zatim, o potrebi jedinstva -srpskog i hrvatsko-g naroda, jer samo zaj·edniCkom borbom Srba i Hrvata moCi. Cemo istj·erati fa·SistiCkog okupatora iz naSe zemlje i uniStiti · ustaSko~Cetni-Cke bande. Drug·ovi ~u navel I, da nam naroCita opasnost prijeti Od CetniCkih pa-sa, kojima je ·okupator dao noZ u . ruke, da ga upotrebe i protiv srpsk_?g i 97 �Neda Drakwlil., Mica, lvlile i Milka Solaja protiv nrvatsk-og naroda. a u !wrist .Hitle·ra i Musalinija. Osim toga su naglaSavali, da faSizan1 nije joS uniSten, da naS oslobodeni teritorij moZe svakog Casa da ponava ·pad:Q.e u ruke okupatoru, i zbog toga ukazivali su prijeku potrebu, da se Sto ,skorije i brZ·e sagrade sklaniSta za ~ene i djecu, hrana da se spremi tako, da ni jedno zrna Zita ne dode u ruke okupataru. U sluCaju napada Talijana, naSi Odbari Zena po s-elima treba da priteknu u pomoC ostalim Zenama i djeci, taka da se u miru i arganizirano povuku u Sume na sigurna mj esta. Prisutn-e drugarice· bile su ponosne, da se pr:ed njih postavljaju taka vaZni zadaci i sa Cvr.stom vjerom, da Ce ih ostvariti, klicale su: »Dat Cemo joS i viS·e«. »Ho'Cemo,. uCinit 6emo sve«. Ali ono Sto je najljepse jest to, da su ovog dana na tribini govorile -drugridce se- Ijanke.1 One su govorile svojim jezikom, govorile su ono Sto im leZi na srcu, da Ce ·sa joS veCim Zarom, sa joS veCom ljubavlju raditi za nwrodnoos1obodilacku borbu. J edna izmedu njih rekla je slijed·eCe: »J a star a i nepismena selja.C.ka ~ena hoCu .da kaZem nekoliko rijeCi po naSem seljaCkom naCinu. Srce mi je puna sreCe, kad m-ogu da vam kaZem, drage moje, ono ·Sto mislim, Sto ·osjeCam i zaSto se horimo«. Drugarica Hrvatica izmedu ostalag je kazala: »Mi hrvatske· Zene gledal.e smo uZasnutiin o·Cima, kako ustaSki psi uniStavaju nevini srpski narod, kao i najbolje sinove hrvatskog naroda, ali nismo mogle ni-Sta uCiniti, jer nismo bile organizirane. 1Cule smo a borbama, kaje se vode protiv ustaSa, ali s:u nam ustaS.e govorile, da tu borbu vode Cetnici i da oni .idu >Za· tim da uni.Ste .sav hrvatski narod. Mi sad znamo, da borbu vade partizani, da se ani bore 7.a slobodu hrvatskog i srpsk·og naro-da, protiv fasiotickih okupatora i nji'hovih slugu CetniCk,og i ustaSkog oluSa. Zato mi pristupamo narodnooslobodilackoj, borbi i borit ·Cemo se zajedno sa srpskim Ze·nama, sa srpskim narodom, protiv zajedniCkog neprijatelja«. Govor drugarice Hrvatice bio je burno pozdravljen ua: poklike. »Da Zivi borbeno jedinstv-o srp.skih i hrvatskih Zeha, srpskoga i hrvatskorg naroda.« Poslije zavr.S.enih gavora pre,Sla se na biranje kotarskog AntifaSisti-Ckog odhora .Zena i delegata za skupStinu Citave Like, na kojoj Ce se vrSiti izbor odbora Zena za Liku. Zene su bile go-rde, Sto potpuno samostalna biraju svoje TUkovadstvo, a i svijesne toga, da od dobrog rukov,odstva zavisi uspjeh njihovog daljnjeg rada, daljnje borbe, zato sto su iZabrale najbolje drugarice ,ovog kotara. u kota~ski odbor uslo ie 13 drugarica, od toga 4 intelektual·ke, 1 radnica i 9 8'eljakinja. U odboru se nalazi jedna Hrvatica. Poslije biranja odbora izve-le su drugarice s-eljanke :k;ratki zabavni program·, i time je ·ova velika sve-Cana skup·Stina- zavrSena. 1 Na S'kupStini su govorile: Kata P~jnoviC, Mil: ka Solaja, Pera Prica, -Srpkinj-e, Peptca Saban 1 Mara Ma·Zar iz P.rijeboja, Hrvatice. Dokument 69 OSLOBODENI DIO LIKE U SVIBNJU 1942. 1.. LEGENDA, I:9Jllll Oslolw'eni ferifor1 1\!~~:·:·;IKonfrohi'ani ferilorf 0 98 70 30 KM �IZ REZOLUCIJE SA PRVE OKRU~NE ODR~ANE KONFERENCIJE KPH ZA OKRUG BANIJU OD 31. V. DO 2. VI. 1942.' U.spjesi: ... 10. Partija je politicke u.spjehe u Nar,odnooslobo·dilaCkoj borbi uspj-ela ·organizaciono obuhvatiti, dajuC.i inicijativu za stvaranj,e u. prvom redu partizanskih odreda, NOO-a, AFz, SMG, i staviti im s,e na celo kao rukovodilac ... 2 N e us p j e s.i, n e do .s· t a c i i g r e .8 k e : . . . 10. Jo.S uvijek su naSe part. org. mal'O uCinile na podizanju ·politiCke svijesti Zena. Zene malo uzimaju uC.eSC.a u rjeSavanju svakodnevnih pitanja - a najmanje se radilo na uvlaCimju Zena u Partiju ... bez djece u Njernacku. Zdrave rnatere upuCuju se za NjemaCku, bolesne i stare zadrZavaju u logoru zajedno sa dje-com. Y.eC je pos.Jano nelkih 3000 Z.ena, a sve one su imale djecu. Dvoj-e, troJe,- neke Cak i sedmern kras~­ ne djece. Nije·mcima ne trebaju djeca, a ni logor Stara Gmdi•ska nije uzgajaliste dj,ece. Tko Ce da hrani toliku djecu, zar da .si hrani svoj e· vlastite »neprijatelje-«? Sutra je poglavnikov ro-dendan. T!'ieba ga dostojno pro-slaviti. Krvav-o· j,e pros1avljena noC uoCi nje·gova rqdendana 1942. godine. Tu noc poklacno j,e 10,010 srpsl<e djece i oko 500 srpskih Zena, koje- nisu bile s·posobne za rad u Njemackoj. Jarna nad kojom su djecu i Zene klali i u nju. bacali, hila je prepuna krvi, i ona s·e razlila. AU i opet j,e- _suviSe djece ostalo. Jednog pop<>dneva trpaju se gala ziva djeca jedno na drugo. kao cj-epanice, u praznu sobu. DGbro se zacepljuju rupe na prozorima i vratima. U s·obu s,e. puSta dvostruka ko-IiCina otrovnog plina ciklona, a drugo jutro trpa se na kamion 1300 ukocenih dj,ecjih tijela. I opet dolaze' transporti i opet odlaze. I opet ostaju stare i bolesne Z·en.e i djeca, da ih jedne noCi odvezu mrtve na kamionima. Lov na !jude ne prestaj-e·. 1 Medu najkrvavije ustaSke lo,gore spada logoiu Sta,roj Gr.adi.Ski. Usta.Se .su veC 1941. g. masovno ubijali zatvorenike. Zemaljska 'komisija za utvrdivanje ratnih zloCina· okupatora i njihovih pomagaC.a, pregledala j'e · ;poslije oslobo-denja u okoEni logora veti broj jama, u kojima &U za.kopani le.Sevi pobijenih Zrtava. U »UskoCkoj Sumi« isko.pano j-e !>okument '10 od 15.-18. IV. 1946. g. 528 leseva. Od 11.-20. V. 1946. g. iskopano, je u istoj Sumi drugih 967 leS·eva. U Sumi »M·edustoruZje« pronadeno je samo u jednoj j.ami 960 le.Seva. - 22. IV. 1945. g. pred dolazak jedi'llica NOV ubijeno je u tom lo.goru preko WOO ljudi, medu kojima .7·00 Zena. Pretpostavlja se da su ustaSe u tom. lo,gofu pObili preko· 10.000 ljudi. Delegati I. Okru~ne konf,erencije KomrunistiC"ke partije Hrvatske za okrug B"aniju boku:ment. se nala:zi u a~hivi CK SKH. Prvu OkmZ.nu konferenci.ii..t KPH za okrug B"aniju pozdravila je_ Milka VraneSeviC u ime APZ, a r-eferat o -organizaciji Zena o·drZala je Mira Bjelajac. 1 2 Do Ove konferencij,e radilo ·se na formirra·nju j uCv,dCivanju seo·skih odbora AFZ, pa se u t-om periodu ·organizacija pro.Sirila i u kotaru Ko,stajnica, u kome u to v·rijeme pnstoje veC o-dbori AFZ u selima: Malo i Velika. KrCevo·, Gorrnji i Donji Hrastovac, P-Obrdani, Cupljani, Jaseno:vCani, Papi.Ci, 'Slo- Vera Krunif:-Marakovif: i Mira Bj.elaj.a.c vinci, Strmen, Memka, Rausova·c Mra·Caj, Gornja Milanska, Utoli,ca, Crkvcni bok, Ivanjski bok, KostreSi, Bjelovac, UmetiCi i Ba'bin.a Rijeka. Dokument 71 UZASI LOGORA U STAROJ GRADii\!KI Clanak Ljubice Dobrinii Sagi, iz ))Z.ene u borbi«, glasila ,Glavnog odbora AFt Hrvatske br. 1 1943. SYETIMO SE ZA KRY NEYINIH ·Guta 'logo·r Stara GradiSka1 mas·e Zena i djece. Dolaze' sa Knrduna, do1laze sa Koza-re. Dolaze odanle, gdJe }e herojska o-slobodilacka borba naroda izazvala bij-es nemoC.nog okupatora i njegovih faslstickih ,s.Jugu. FaMstiCke zvijeri puduze~e su lov na Zene, djecu i staroe', da bi uniStili herojsku borbu naroda Jugoslavije. Svaki d·a;n dolazz:e sve novi i novi trans· porti zena i d}ece'. Dolaze, da ih za nvijek nestane. Ali Njemacka treba radnu snagu. Zasto da se ubijaju zene i djevojke, kad one mogu raditi. Nij-emcima je potrebno mno,go tanadi, 100 puSaka, avionskih bambi, a im-aju premalo radne snag,e. U Staru Gradiilku dolazi komlsija iz Zagreba. Nje-ma.Cka komisija. Ima tu· i lij.eCnika. Nijemci nisu sentimentalni, njima ne trebaju bolesne Zene. Njima trebaju zdrave Zene za rad. Popisali su ih, napravili s njima ugovore, koje· su one »dobrovoljno« potpisale, dali im piltnice, ·ote.li im djecu. I transport za transp·ortom· kreCe za NjemaCku. Lov na ]jude se nastavlja. I opet do.Iaze u :Staru GradiSku ogromni_ transporti Zena s djecom., Odlaze ogromni transporti Zena· Zrtv.e faSistiCkog terom 1!~ Star..oj Grt7JdiSki 101 �Dokument 72 IZ REZOLUCIJE PARTIJSKOG SAVJETOVANJA ZA DALMACIJU OD 6. LIPNJA 1942. 0 ZADACIMA ANTIFAsiSTicKOG FRONTA zENA' ... 6. Pljacka okupatora uzrokovala je glad najsirih narodnih slojeva. U borbu protiv gladi ustale su na poziv Partije naroCito Zene, koje su po gradovima i selima demonstrirale protiv 'pljaC.ke i borile se za hranu svoje djece i svojih obitelji. U tu borbu uvuCeni ·su naroCito u Primorju najSiri slcijevi Zena. U borbi su se- Ze-ne ujedinjavale, a to je stvorilo Osnov za obrazovanje AntifaSistiCkog fronta Zena. U nizu gradova i sela Zene su organizirane u AFZ, koji je postao medu Zenama vrlo popularan. Zene sv-e viSe pristupaju u organizaciju AFZ. Zena poprime opCi narodni karakter. Nedov·oljno posveCivanj-e paZnje radu me-du Zenama po partijskim organizacijama uzrok je da mi joS danas nemamo dovoljan i ·,sposoban kadar Zena,_ i da Siroki slojevi Zena nisu jo.S u borbi o.buhvaCeni, iakQ postoje za to povoljni obj ektivni us1ovi. · IV. Zadaca Partije ... 5. Rad me-du Z·enama m·ora se smatrati duZnoSCu svih partijskih organizacija. Partijska rq-kova-dstva moraju · pruZati punu - pomoC Antifa,SistiCkim odhorima Zena i razvijati njihovu inicijativu·. AntifaSistiCki III. Nedostaci u radu Parti.ie front Zena tr"eba da obuhvati najSire sloje... 6. Pri stvaranju Antifasistiokog fronta . ve Zena. To Ce postiCi, ako se doista bude Zena pokazala se slaba sprema na.Seg Zen- borio za zahtjeve masa i ako pri tom mobiskog kad~a. AntifaSi.stiCki 'odbori Zena nisu lizira _najsiromaSnije slojeve Z.ena. Po s-eliuspjeli niti p·okrenuti najSire slojeve Zena ma treba naro-Cito stvarati organizacije AFZ u borbu pmtiv okupatora, niti su uspjeli da bi se slomilo tisuCijetno ropsko -osjeCanje organizaciono obuhvatiti nar·oCito radniCke Zena, i da bi ,s·e razvila njihova inicijativa i seljaCke .Zene. U akcijama P'O'ka'zale su ne- u borbi. - Antifasisticke odhore zena po dovoljno inicijative. Partijske organizacij-e pojedinim mjestima treba p·ovezivati sa Annisu drugaricama pruZale dovo-Ijno pomoCi tifaSistiCkim odborom -Zena za Dalmaciju, smatrajuCi AntifaSistiCki front Zena sam•o koji tre,ba u najsko-rije vrijeme obrazoZenskom .stvari. Pri organiziranju demon- vati.2 stracija protiv gladi i nestaSice Zivotnih 1 Dokument -se nalazi ru .arhivi CK SKH. namirnica, partijske su organizacije slale 2 Na ovom savietovanju odrZala je referat o rasamo Zene ne starajuCi se, da demonstracije du AFZ N eda MaroviC-StefanoviC. Dokument 73 IZ IZVJEsTAJA MJESNOG KOMITETA KPH ZAGREB OD 5. V. DO 15. VI. 1942. 0 RADU NARODNE POMOcl' ... N a r a d n a p om a c ad 5. V. do maj a d·opremili u Zagreb oko 30 Zena na15. VI. vodno praV-oslavnih medu kojima je bno i Duznosti po ON Pomoci ob~v1ja jedan naSih. drug, koji taj posao obavlja redovito. OdrNajviSe· se Salje hrane i lijekova u Staru Zava se veza sa MO NP, log.orskim odborom GradiSku, jer tamo ima najviSe drugova za kao i sa ·odborom za snabdijevanje partizakoje se je do sada ·doznalo. Sa njima se ima na. Sa njima ·Se odrZavaju redoviti sastanci. Putovanja u pokrajinu su otpala, j·er nema od vremena na vrij-eme i pismena veza i uspjel·o im se poslati hrane, lijekova, ne·Sto nikakvih ve·za. odjeCe i novaca. Osim toga mnoge drugarice Logorski ·odbor2 pcist6ji, ali njegov rad a i neki drugovi su se javili svojima lo-g-or.je -dosta skuCen zbo-g pote·SkoCa na koj-e naskom kartom i traZili da im se Salju paketi ilazi na prodiranjU u pojedine lo-gore. Tako do 5 kila, .Sto se- i Cini. Navo.dno da su se na pr. nema veza sa }ogorima: J asenovac, javHi i neki- drugovi iz Jasenovca talwder PoZega i Bakovo, dok u. Kopriynici 1-ogor viSe ne postoji, veC su premje·Steni iz Ko- · svojima sa logorsk·om kartom i traZHi pakete pa im njihove familije Salju neSto, dok privnice u Jasenovac i Staru GradiSku, a ne'ki su puSteni. Odhor ima vezu. sa Starom Ce odbor u·Ciniti sv-e Sto je viSe moguCe. Gradiskom, Lepoglavom (robij.), MitroviOdbor za snabdij-evanj.e parti-zana -se sa-· com _(robij.) i Loborom, odakle su pocetkom stoji ad 4 clana (zene) 3 i raspolaz·e sa dosta 102 velikim koHCinama raznog sanitetskog materijala, priliCno· lijekova i raznom ·odjeCom. Odbor nailazi na teSkoCe u tome Sto se taj materijal nije slao na odredena mjesta, ve1C je ovdje leZao-. Tokom •ovoga tjedna otpm:'!et Ce se re.dovito slanje toga mat·erijala. U pos}Jednja dva mjeseca pokazao se izvjestan napredak u radu, Sto se vidi po postignutim rezultatima, koji pokazuju pove-· Canja prihoda u maju napram aprilu za 30 posto, a pre-rna maJrtu za oko 4Q posto. Svi kotarski odbori -su u porastu, pri Cemu. su svi strukovni pokazali ·u posljednje vl:ijeme priliCnu aktivnost, a naroCito k·oZarci, te konobari, koji su uz relativno velik · porast u novcu, skupili i hrane- ka·o i priliCnu koliCiim ,ostalih vrijednosti. Isto tak•o su i intelektualci pokazali porast u maju za oko 7'0 pasta. Stu.denti takoder ne· stoje Jo,se, iako im· . prihodi nisu veCi u novcu, p,Ii su prikupili priliCno i u stvarima i u hrani. Logorskom odbo-ru u najnovije vrijeme je priliCno oteZan rad, zbog obustave primanja paketa na svim pnStama u Zagrebu ta'k.o, da se moraju: pa-keti nositi u provincije, odakle se salju u Iogar. Ovih dana se odbor povezao · sa vezama preko kojih Ce po svoj prilici moCi slati pakete u sve Iogore. Imamo P'OPi·s dru.gova za koje STI110 do sada 1nogli ·ctoz.nati u kojem se lo-goru. nalaz.e i joS uvijek radi se na prikupljanju tih podataka. NajveCi dio za kO'je se do sada moglo saznati nalazi se u Staroj GradiSki. Tamo ima naSih za koje se moglo saznati oko -85 muskih i oko ,30 Z,ena. Svih skupa imade oko 13D- Zena Hrvatica. Medu njima ima raznih elemenata. Od tib 33 sacinjavaju kolektiv. Ko.Jektiv je do 19. III. brojio aka 50 zena, no zbog unutarnjih odnosa morale se to proCistiti. Teska su obo1ile Vera J.,4 Nada K.,' Nada G. 6 i Nada _D. 7 Ne oznajuCi kako -da im pomognu, traZile· su drugariee· od ustaSa bDlnicu. i to ispos1ovale. Taka su 1'7. III. ove 1 Dokument se nalazi u arhivi CK SKH. U lo.gorslom odboru u to vriieme j Citave 1942. g, r.adile su Adela Ivank.oviC, Andela SnidarrSiCPavliniC i Stefica Crnojevac. One su o-drZavale vezu sa sekre.tarom Pokrajinskog odbora Na-rodne pomo-Ci Stje,panom Bogdanom, zvanim Mali-Plavi. Odboru su pomagale mnoge Zene, najviSe Clanovi obitelii uhapScnih. Ta-ko s.u u logor Stara GradiSka od1azili: Ita VolCanS•ek. Zlata Pogorelec i drugi. U lo1 ~or Lepo,g-lava oda-Siljana je hrana preko obitelji Glu,hak, Darinke Jordan, Rozike DelaC, Evice KriZ-nik i drugih. Hranu, odjeCu- i liiekove za logore dobivaO' je Odhor od mno,gih simpatiz·era Na-rodno-oslobodilaClog pokreta, ili ih ie ku.povao novcem od Narodne pomoCi. Velike koliCine. hrane bile su pohranjene kod trgovca BatiCa, Zadarska uU.ca 15 (objeSen 194-4. g. ), kruh se do•bivao iz pekarne u Selskoi cesti, a podizao se u ·mljekarstvu. Ilica 210. Ta skladiSta hrane odrZala su se sve do sredine 1944. g. 3 U toku 1942. g. na tom su _se radu istakle: Aleks.andra LjubiC Mala.:., Plava, Marija GaziC 2 4 drugarice navbdno a:dvedene u bolnicu. Kroz par dana su saznale Zene, .da se internirce u bolnicu uop6e ne prima, veC da se teske bolesnike strije1ja. Taka su i te cetiri drugarice strijeljane. Od tada s-e kriju teSki bolesnici od ustaSa. Zivot je u logoru te.Zak. Zene su izgladnj-ele i vlada uZasna gripa sa 40 stepeni temperature. Hrana IOSa. Tek se u posljednje vrij.eme poloZaj malo popravio, jer su dobili zasebnu kuhinju o-d Zidovske i jer dobivaju pakete. Posljednjih dana ponaSanje ustaSa se popravilo. ViSe- se brinu za njih i daju bolesnim mlijeko, lijekove i drugo. To njihova pona·sanje je vrlo problematiCno, j·er sa jedne strane ih maze, a s druge strane 'Ddvode grupe Zidov.ki na strijeljanje u Jas,enovac. Z-ene su u posebnoj zgradi od muSkaraca. Kod muSkih interniraca je doSlo do hapSenja po naredenju iz Zagreba i uha.p&eni su: Pomper Ze.Jjko, Bukovac Mirko, KrajaCiC Marijan, SvjetliCiC Zvonko, Rakar J·osip, Vucic Marko, Bolf.ek, Pasaricek, Bocek, BenekoviC Josip, TreusiC Jo..sip, Treusi'C Ante, BeluloviC Franjo, Jovica Antun, AljinoviC Vinko, Po drug Nik·ola, Antonini J o•sip, Paparela Armando, Benevoli Ivo._ Svi su stavljeni u samicu ad 29. III. do 15. IV. i ost~­ vlj·eni bez hrane i vode. Od tih su umrli .za koje se pozitivno zna: Pomper, BukovaC, KrajaCiC, Rakar Josip, Bolf.ek, PasariCek i Podrug Nikola. Nitko do njih ne moZe- doCi i pom.oCi im. Mu.Skarci imaju mno-go oStriji reZim nego Zene. U J asenovcu ima naSih oko 35, u Lepoglavi 25 muSkih, Lobar aka 10-15 zena, PoZega oko 5 Zena, Mitvovica 3 muS.karca. Smrt faSizmu - Sloboda narodu! Zag., 1. srpnja 1942. K' Te-ta, Neda SokoloviC DugaCka, Marija ZubriniC Sova, RuZa GretiC Barica, Pepica VeSera--Pojpelar Crn.a. Glavna skladiSta prikuplienog materijala (hr.ana, odieCa, sanitetski materijal, papir i t. d.) za partizane hila ·sru ko·d: Slavice BaSi.C, K.arraSiCka 33a, Ane RuSCukiC, Trn ianska 54, Mari.ce BenkoviC, S.prreCka 4 i Eliza•bete BlaSkovi·C, Gortanova 15. Ovim odho-rima pruZali su. veliku potmo-C odbori AFZ, koii su, pored politiCkog rada sa Zenam.a, saku,pljali, preno,sili, kupovali OdjcCu, hrail1u, lijekove, papir i dru,_~i potreban materi ial za partizane. Tako je koncem 1941. 01Ra KreaC.iC-K.ovaC.iC Zoga formirala odbor Zena namjeStenika, u koji su uSle: Hilda ·RomanoviC, Milena Milidrag-KrajaCiC, Zora AhmetoviC, Andela Snidar.SiC-PavliniC i Adela lvankoviC. T.ai _i-e Odbor radio u ovom sastavu do ljeta 1942 . .- g. ka·da S'll Hilda RomanoviC i Zora AhmetoviC otiSle u JPartizane, a Milena Milidrag vel:. neSto prij-e na -drugi rad. U tom Odbaru lbile su okupljene Zene u. sli-iedeCim poduzel:ima i ustanovama: )}Munja«, tv-o'l'riica ·akumulatora, »Ovomaltine«, Banski dvO-ri, Ministarstvo poljoprivrede,_ knjigove~ I 103 �'if zmca Kasun, krznarija u Ilici, radiona »Luster« u llici, tranS:portno poduzeCe u VlaSkoj ulid, radiona ~~Skok«, Vojna holnka Sv. Duh, »Kastner i iJMer«, Milerove ciglane, a -odrZavana je veza i 'sa kiazaliStem i sa jednom gri..Ipom OIJllladinki u Skoli na Katarinskom ·trgu. U 1942. g. organizirani su odbori ~ena u mno.gim .tvornicama. Taka su u DomaCoj tvornici rublja ru 1941. g. drrugarice pri-kupljale Narodnu pomoC i kraj·em godine oSIIlovale dva ,podo·dbora AFZ, koji su djdovali i ru 1942. g. Ovi o·d'hod Sirili su ilegalnu Stampu, skupljali za Narodnu ,pomoC i vrSili sa'bota.Zu kod Sivanja robe za ustaS:ku i nj.emaCku v.ojsku. U tom radu ·najaktivnije su bile; Marija Kranj, Stefaniia B'obek: Lucija SegoviC, Kristina ·Cob, Olga PuSka·riC, .Julija First, Marija BreCak i dru.ge. (U tom Je poduzeCu osno.vana u 1944. g. partijska organizacij.a od -8 drugarica.) U tvornici »Siemens« (danas >~Rade KonCar«) radio .i'e u 1942. i '1943. g. odbor AF'Z, koji j·e okupl jao oko 60 iena. Tu sru aktivno radile: Stefica BrajdiC, Katica KoSir-IGUbeliC, Ankica Brgundi, Vida NovakoviC. Katica Brandelik i druge. U Tvornici duhana· u 1•942. -g. osnovan je poseban odbor- AF:Z, koiim je r-ukovodila .Jo-sipa VeSeraPopeJa.r Crna, a aktivne su biJ.e drugarice: Marija MutiC, Ankica KruZiC, Ankica MilinkoviC, Stefanija Bor i druge. U tvornici _PamuCne industrije (prij.e )~Herman Polak«) radio je odhor Narodne p.omoCi, kojem -su · mnoge .Zene pomagale u .pri.kupljaniu novaca i \Sakupljanju platna i gaze. Tu su radil,e: Vera VertovSek, Betika Ban, Greta Serhine1c, Katica Hucika, Ma'fijGi Smolek, Ljuba PleteS i dru-ge. 4 Vera JeliC. Nada Ko-cijan. 6 Nada Gaon. 7 Narodni heroi Na-da 'DimiC. 8 Dr.agutin Saili 'Konspirator, tada Clan CK KPH i Clan Povjerenstva CK KPH za Zag-reb. 5 "l>okument 74 0 ORGANIZACIJI BORBENIH GRUPA zEN A Clanak iz >>Zene u borbi«, glasila AFZ za Liku, br. 3, lipanj 1942. Osim bo;rbe u pozadini, mi Zene moZemo da pomo.gnemo borbu partiZana i s ·oruZjem u -ruci tako, da organiziramo borbene grupe Zena. ·One Ce izv~Savati lakSe zadatke: ruSiti ceste, kidati ZeljezniCke traCnice, preki-. dati telefonske mreZ-e, uniStavati nep·rijatelja na svakom• koraku. Uni.Stavati Cetnike i ra.zne agente i Spijune okupatora koji rova1 re u naS·oj p.o:zadini, i Cija je politika naroCito ·opasna. Borbene grupe Zena izvrSit Ce veliki zadatak u narodno-oslobodilackoj borbi. Do sada &e na.Sim drugaricama nije p-ru.Zala moguCnost da uCe·stvuju u akcijama ove vrste, a ,ga.da imaju moguCnosti da i na ovaj naCin dokaZu svoju borhenost, pciZrtvovnost i odanost narodnooslobodilackoj borbi. . Dokument 75 BORBENA GRUPA zENA U AKCIJI NA KRIVOM PUTU U LICI lz »Zene u bor.bi<<, glasila AFZ za- Liku, br. 5 1'942. Drugarice hoCu da vam pi1Sem· ... ·Citale -smo u na.Sem Hstu, koji. nam Salje naS AOZ za Liku, da m1 zene moZemo .da se borima sa oruZjem u ruci. Mi smo to jedva do-Cekale i organi1zirale smo borhenu grupu Zena. VeC su neke iSle u borbu sa partizanima. Bile su u- akciji na Krivom Putu. Drugarice su iSle s velikim o-duS·evljenj-em. LSio se po noCi 'kroz ve\liku i gustu Sumu, po blatu i kame•nju. Mrak. Ne vidi ·.se gdj.e CeS da staneS. Pred nama su partizani, sve jedan za drugim. Idu i sazivaju se da ne bi netko izosta'O. Kada smo doSli na po-}o.Zaj jedna je drugarica is.Ia s· juri.S-cima- Za Cas smo stjerali ustaSe i domobrane u -Skolu. Po·zivali smo ih da -se poredaju. Kad nikako nisu htjeli, zapalili .smo zgra-du. Oni poCeSe skakati napolje. Drugovi su juriSa1i pred ~njih i razoruZavaU ih. Ostale drugarice sluZile su kao ku-riri i previjali ranjenike. Na povratku veliko raspoloZenj.e i pjesma. Drugaric-e su bile· sretne i pono-sne, .Sto- su i one pri-sustvovale pri osvajanju Krivo-g Puta. Julka RajaCi.C Pred. K. A. 0. Z. (Brinje) 104 Dokument 76 ' OKRUzNICA ODBORA ANTIFAsiSTicKOG FRONTA zENA ZA KORDUN OD 15. VI. 1942. ODilOR AFZ ZA KORDUN 15. VI. 1942. Svim odbornicima odbora AFZ za Kordun Drage drugarice! Kako smo dana 10. VI. ·D. g. imale nas sastanak, to j e potrehno da i kraj toga, sto ste· sve bile na tom sa-stanku, imate i Pi,sme... no sve o Cemu smo raspravljale., kako hi mogle imati jednu sliku pred sobom, te da sve naSe nedostat'ke, kojih se moguCe· inaC£ ne bi sjetiloe, imademo pred sobom, te da ih ispravimo. Nakon politickog pregleda, kojega je dala drugarica Maca-V:era1 vidjele smo, da ustaska gamad pod vodstvom bandita Pavelica nastoji -svim sredstvima da uni.Sti ovaj narod,2 te ubacuju.Ci ra·zne parole ·.zeli stvoriti jedan ka·os medu narodom, kako bi se o-nemoguCio normalan rad u mj,estima neokupiranim po njima. Ustaska gamad poklala nam je mnoge· drugarice 1 njihovu djecu. Mno-ge naSe drugarice otiSle stt. ..same i pre·dale s·e banditima. Mnoge pak o-tisle su na rad u NjemaCku ili _u hrvatska mjesta. :Mi znamo da ustaSka ,banda Zeli na svaki naCin razdvojiti narod ad partizana, jer misli da bi na taj naCin mogli uniStiti partizane, ali s-e varaju.. PrimjeCuje se tu i tamo da se pojavi po koje lice, koje je .pod utj,ecajem letaka ustaSke gamadi, koje r_a.sturuju u v-elikim masama. ,Svaku takovu os·obu treba javljati na odre-deno mjesto. Kako ustaska gamad ad pocetka svojega klanja ·kolje i Zenu i djecu, a unatoC tom1e mno-ge naSe drugarice sa svojom dj-ecom ·otiSle su p,ovodom let'ka3 neprijatelju, tn rnaramo pi-iznati da je velikim dijelom i naSa krivi.ca, jer nij.esmo joS uvijek do~oljno ra'dile. J oS uvij·ek nije naSa organizacija okupila sve Zen e. J oS uvijek nije Zena svijeSCu na tako visokom .stupnju da bi ·bila svijesna toga, da i u njoj gleda ustaska banda neprijatelja. Taknder nij.e svijesna svoje · ·sna·ge i svoje duZnosti u danaSnjoj borbi, jer da je toga svijesna, ne bi se to- sve dogodilo. Istina, nije ·Se ni j.edna Z·ena prva· stavila pred ostale zene i djecu i povela ih pod bijelim barjakom neprijatelju, vee je to u.ci-. nilo ne-koliko muSkaraca, koji su u svim· biv·Sim reZimima sl-uZili vlastima. PrelaJZi se na .davanje izvje..Staja •O, radu, i kakovo je politicko stanje medn zenama. 4 Iz podnoSenih izvjeStaja jo.S uvijek mi ne moZemo da iznesemo kolik:o imamo, na naSem• podruCju odbo-ra, koliko Zena obuhvaCa svaJki odbor, te koliko- Zena ukupno ima.., mo organiziranih. Takoder ne moZemo da iznesemo koliko imamo opCinskih odbora. Vidimo, da su neke; naSe drugarice direktive o ·stvaranju ilegalnih ·odbora pogreSno shvatile . .Stvaranje ilegalnih odbora vazilo je 2a podrucja, koja su pod kontrolom neprijatelja, a nikako za slobodna rnjesta. Naravno da treba ra-Cunati na m·oguCnosti da neprijatelj uspije jos ko•je oslobodeno rnjesto staviti pod svo_ju kontrolu, te za svaku ev·entualnost i uz legalan ra.dbor napraviti jo•s jedan manji iJegalan. Medutim o stvaranju ilegalnih odPora maZe 1se sada govoriti samo u hrvatskirti selima, jer u koliko neprijatelj d-ade u koje srpslw selo, stanovnir Stvo toga sela mora· da se evakui.Se, jer je u pro·tivnom sluCaju izloZeno klanju. Takoder se vidi iz izvjeStaja, da ·se ne~e naSe drugarice dola.zeCi na saJstanke sluZe nezgodnim rijeCima kao: p-sovanjem· boga, prij-etnjom da Ce ih sve postrijeljati, a'ko ne dodu itd·. 'To i te ka:ko skodi okupljanju Zena, jer silom ne m·oZenJJO niSta posti-Ci, VeC samo lijepim. Da bismo mogle naSu o,r_ganizaciju stvarno da sprovedemo, da bismo sve Zene okuplle u AFZ i nvjerile ih o dolazenju na sastanak treba nam Ciniti slij·edeCe: 1. Reo·rganizirati naSe· odbore-5 i pustaviti ih na Cvrste temelj e, pokrenuti odbor i osamosta.Jiti ga, -da sam radi. Uvjeriti Zene u odbo,rima, da ih nismo birali za to da se samo zovu odhornice, veC da uistinu rade na okupljanju Zena u AFZ, i ka!ko je njezino su-djdovanje u danas·njoj borbi od prijeke potrehe. 2. Stvoriti opcinske <>dbo~e i to taka da se i·z. sva:koga odbora pojedine organizacije izabere jedna odbornica, k.aja Ce biti Clan opC. odbora. T·o Zene neka same biraju, a vi dajte sugestije, zapravo predloZite jednu najbolju, kak)o se ne bi nametnule one, koje ne rade u inte-resu naSe nar-odno-oslobodila.Cke borbe. 3. Stvoriti kotarski odbor i to tako da se u taj ·odbor biraju une drugarice, ko·je Ce uisti-nu raditi na organizaciji, tj. one koje nisu tako vezane za kuCu. N adopuniti onda odbo-r sa nekim drugaricama, koj1e su dobre i odane horbi, a nisu tolii<o slohodne. N a podrucju kotara mora biti i.zvjootan broj drugarica, koje Ce stalno obil9!liti sela i osposobljavati odbore za s-amostalan rad. Mi 105 �ne moZemo traZiti, unatoC naSe-g rada od s·koro 8 mjeseci, da naSe drngarice odbornice samostalno rad·e, ali posveCivanjem njima pa·Znje i davanjem materijala, mi Cerna u tom uspjeti. Izabrati najbolju drugaricu za predsjednicu i tajnicu . .Sastanke-- redovito treba da odrZavaju svakih 10 dana. lzvjeStaje sa sastanka treba slati na naS ndbor AFZ za Kordun. U izvjestaju mora stajati koliko je sastanaka o-drZano samosta1no, k<>liko je odrzala koja drugarica. Koliko im:.de odbora, kioliko ·odborllica, koliko Zena dolazi na sastanak. Sta ,se na tome saStanku govorilo. Kakav se· materijal Citao. Sv·e se to mora temeljiti na realnosti, a nikako pisati izvjeStaj-e lUep·o, a u stvari oni su Cisto drugi. Moramo shvatiti svu ozbiljnost toga rada. U koliko se pojavi na podrucju kojega kotara ne"'ka .stvar, kao na pr. Sverc, izdaja, kleveta drugarice, pojava Cetnika, uopCe sve Sto bi bilo Stetno za nar-odnoosl,obO.dilaCku borbu, treba odmah suzbijati - ne Cekati direktive i ne Cekati ilaS sastanak i tek onda to suzbijati. TraZi s-e- ad naSih drugarica u odboru kotarskom, a naroCito u odboru AFZ za .Kor;dun 6 samoinicija:tiva u radu. Biti eiastiCan u naSem radu znaCi imati polovicu uspjeha. 4. Treba odmah nakon osnivanja kotarskih i opCinskih odhora izabrati naSeg del.egata za opCinski i kotarski narodnooslobodilaCki ·odbor. Te naS:e drugarice treba uputiti i objasniti im, koja im je duZnost kao delegatima NO odbora. Treba da na sastancima NO odbora ne samo da prisustvuju i odobravaju, vee i da stavljaju svoje predloge. Aka vide da rad koj·eg ·odbornika nije i.spravan, treba da iznesu pr-ed drugove. J ednom rijeCi, nikako ne dozvoliti da bu.de samo figura u tome 'Odbofu, vee mora· da sudjeluje k·o-d organizaciJe p r i v red no g z i v o t a. Zato u taj odbor treba birati drugaricu, koja se razumije u samu privredu na selu, i koja znade Sto· narodu maZe koristiti, a sto .skoditi. Takoder treba paziti da se biraju .diugariee sii~oma-Sne ili -sre-dnje, a nikako bogate kulaCke Zene. Svi naSi odbori treba da su formirani iz samih siromaSnih ili srednjih drugarica, a nikak:o kulaCkih, ili aka se kulaCki drZe, a u stvari nisu be-gate. T-e- su nam1a strane- i Stetne po naSu organizacij u i borbu. Kod toga ne znaCi da mi treba da zauzmerno neprijateljski stav prema tim Zen8.ma, vet:. naprotiv i njih uvlaCiti u naSe or·ganizacije, jer naSa borba je narodno·oslobodilaCka, a Bajta na Ko'fldwnu nikako klasna, kako bi nam neprijate.Jj ze.Jio nametnuti. 5. U na·Sem radu treba da .se spojimo sa KornunistiCkom partijom, koja ee nam pomoei, bilo 'davanjem materijala, bilo pomaganjem Mod same organizaciJe. Takoder treba Ze·nama gov'Driti o samo-j KomunistiCkoj partiji, je·r ona nije ·ov-dje· na oslobodenom teritoriju il ega 1 n a, a ona je predvodnik u danaosnjoj borbi. Zenama treba govoriti da je to jedina partija, koja u Zeni ne gleda samo Zenu, vee Covj.eka, koja joj daje puna pravo pa i pra~ vo glasa, Sto j-oj do sada nije ni jedna stra:llka dala. Zato treba Zeni tUmaCiti i pripremati je vee sada za onaj dan, kada ee i ona dati sv·oj glas onome tk•o joj daje pu-na pravo i koji je diZe iz tame i mraka, a ne o~ima koji · sjede u Londonu. Da bi .se Zene nauCile na to pravo, koje im danas daju' drugovi, treba da na svako biranje opcinskih iii kotarskih odbora idu i daju svoj glas. Do sada se to nije Ci.nilo, jer drugovi u tim odborima nisu posveeivali Zenama onoliko paZnj e, koliko su trebali, veC su samo prelazili prekO toga. Same Zene_ tre.baju da traze ~svoje pravo, a ne samo da ostan-e na papiru napisano-. U tome se i sastoji to Zenina prav·o. Aka se Zena v~ee danas nauCi u glasanju iskoriStavanju svojega prava, onda Ce daleko veCom voljom i svijeS.Cu glasati za vrijeme slobode i po·bJede na1d ne-prijate~jem. 6. Treba ukloniti kod rada sa Ze·nama razne psovke, kako se to sad a kod poj edinih drugarica Cinilo.. Uopee iz·bjegavati rasprave o bogu, da li on postoji iii ne. Mi imademo zadatak organizirati Zenu u AFZ-, uvj·eriti j-e o njezinom sudjelovanju u danaSnjoj borbi, a ne da se nateZerno ·o postojanju hog a. Ako koja zen a i kaze: Dat ce to bog, treba je pustiti i ne obazirati se na to, jer u protivnom sluCaju maZe nam samo Sk·oditi. . Takoder treba ukloniti razne prij·etnje-, ako nam Zene ne dodu na sastanke, je-r i na taj naCin ne Cemo ih dobiti u naSu organizaciju. Treba ukloniti pojavu kaZnjavanja, jer to takuder ne maZe da nam sluZi pov·oljno u naSem radu. '7. Kako -se primje-Cuje, na nelkim po-druCjima (podmcjuVojnic) kada odlaze partizani na drugo podruCje tj. u akciju, narod ·odmah protestira i misli da ih parti'zani napu.Staju i da dolazi neprijatelj itd. Treba tumaCiti Zenama, da oni ile idu- za to je-r se . hoje neprijatelja i da tim-e napuStaju njihova mjesta, a njih prepuStaju samim sebi, v·ee da baS time, Sto u jednoj veli-koj grupi napadnu neprijatelja, prisiljavaju, ga da svoje trup.e _prebaci na drugo podruCje, a ne na avo. _Na taj naCin ani brane od neprijatelja njihova sela. Takoder primjeCuje Se, da, kad o.du partizani iz nekih s·ela, a dodu drugi, da se prema njima ne postupa onaka kao- sa riji.:. hovima, tj. sa onim partizanima, koji su iz toga dotiCnog sela. Treba uvjeravati Zene da su svi partizani nama jednako dragi, pa bio on iz Vojniea, Bosne,. Like itd. Da se svi ani bore za jedhu stvar, za narodno oslobodenje. 8. Na.stojati organizirati iz-davanje radio vijesti i to taka da opeinski Odbor, a i sam kotarski, dobiva radio vij·esti i·z Staba, te da ih umn9Zi i razaSalje. naSim organizaci::jama. Te radio vijesti treba malo· obraditi i popularnije napisati, taka da bude kao neko predavanje·. Te radi-o vijesti na.Se ·arganizacije treba da dobivaju harem svakih 8 dana. NaroCito organizirati obavjeS:tenje naSim organizacija~a »o akcijama partizana«, jer to na&e- Zene najvi,S·e zanima. Isto tako sami kotarski odbori ti-eba da se brinu za materijal, · koji Ce slati »Zenama za sastank·e«. Pisati -same pre-davanja i orga~ ni·zirati pte:pisiva-nj.e iz »Vjesnika« raznih Clanaka, koj.e Zene treba; da Citaju. Kotarski odbori treba da se osamostaJe. Akn se napiSe koje predavanje, treba nama poslati po jedan primj.erak. 9. Kako Cerna odrZavati kratke kurseve, koji ee trajati 110 dana, to -treba iz svakoga kotarskog odbora da se posalju po dvije drugarice, koje C..e na tome kursu sudjelovati. Poslati one drugarice koje su sl·obodne· i neprestano rade na terenu. Kasnije eemo uzi~ mati druge. Za sada nam je najvaZniJ"e· da dade-mo jedan kadar Zena, k·oje ee biti sposobne samostalno organizirati Zene i sa njima raditi. Kurs ce otp-o.ceti 25. VI. 42., te neka se drugaric-e jave u Skoli Gornji BudaCki" najkasnije do naveCer. 1'0. Kako Cerna izdavati naS Ze•nski list, 7 to je potrebno v·e·C sada da se poCne sa pisanj em Clanaka. Clanke neka piSu i Zene na selu. Cianci treba da budu iz samog Zivota Z.ene, o dana.Snj-oj borbi. Razna herojstva Zena itd. Sve te Clanke slati na naS odbor. 11. OpCinski od.bori treba da se sastaju takoder svakih 10 dana, te da po:dnesu i:zvjeStaje o svome radu kotarskom odboru. Da bismo mogle sve ova gore prov-e,sti u Zivot, treba da naS rad Organiziramo na taj naCin, da n~.jprije dobra organiziramo jedno, a onda prijedemo na drugo. Takoder da si na·demo p-omoe u tome radu. Kako mi treba da podnaSamo izvjeStaje CK, to i sv·e odbornice ovoga odbora treba I 106 107 �da nama podnasaju izvjestaje svakih 10 dana. Izvjestaj treba da sadrzi kolil<o i kada je odrZan koji sastanak, kolikn. su ..sastanaka odrZali kotarski odbori, opCinski ·odbori, koliko imade odbo-rnica nakon novo l"ieo-rga'"" nia:i-ranih ·odbora, kakav je njihov ~socijalni sastav, 'koliko Zena ·obUhvaCa svaki odhor, kolika ukupno, koliko imade clanova KP. Ti izvjestaji moraju biti pregledni. Posebno opi. sati poHtiCko stanje Zena. Iduci sastanak odrzat cemo dana 30. ·VI. 1942. u .skoli Gornji Budacki i do· tada nastojte sve. organizirati i pismeno donijeti izvjeStaj pisan maSino~ i pregledan, kratak i je.zgrovit, taka -da odmah, Cim ·ga otvorimo, Maca GdetiC. Radi se o ustaSkoj ofenzivi u proljeCe 1942. g.: 3 Radi se o lecima, koj e su us•taSe bacali na odobodeni teritorij, po·zivajuCi narrod na pr·edaju, s »garancijom<< da mu ;se ne Ce niSta do-goditi. 4 Stilizacija ove· reCenice nije pTecizna. Ona bi tre'bala ·da znaCi: »Nakon politiCkog rderata, prdlo se na davanje izvjeStaja« ... 6 U 194'2. g. u odboTiroa AF1; i oiko odhoTa, oku,pljen je ogroman broj Zena, ~oj.e naja;ktivnije uCestvuju fia organizaciji pozadine i aktivizadji najSirih m·asa Zena za NOP. Medu njima se (uz ranije spomenute aktivistkinje) nalaz·e: Sava Bogdanovi.C, Stana JarCov, Ra'l1ka · Danica NikoliS, Vasilija Tr1 2 mozemo vidjet> kakovo je stanje u pojedidinom kotaru. NaSa kancelarija bit Ce u S-koli Gornji Budacki, taka da u, koliko trebate kakovih uputstava, da .se pismeno ·obratite na nas. IzvjeSrtaje i pisma Saljfte preko komande po njihovim kuririma. J·os jednoc naglasujemo vaznost okupljanj a Zena u AFZ, te moramo dati sve snage da u tome radu uspi,jemo. Drugarski Vas po~dravljamo sa Smrt fasizmu Predsjednica: otsutna Dokument 78 IZ IZVJEsTAJA CK KPH OD 2. VII. 1942. OKRUZNOM KOMITETU KPH ZA PRIMORJE 0 FORMIRANJU OKRUzNOG KOMITETA KP ZA ISTRU I GORICU' po moguCnost{ organizirate sastanak n-aSeg predstavnika s njima . Potrebno je .da ohezbijedite dobre i stalne veze s !strom, kao i Sa svi-m ostalim. ·kotarskim organ,izacijama, kako bi se· omogucilo Okruznom komitetu pravilno politicko i organiJZaciono rukovodenje radom na Citavom teritoriju: NebriZljiv odno-s pojedinih drugova i organizacija prema pitanjima veza treba najoStrije osuditi 1 u buduCnosti onemoguCiti. Praksa j.e ja..sno pokazala da je, i. uz sve teSkoCe, moguCe podrZavati .gotovo stalne ve·ze i kroz z.one borhe i s najudaljenijim mjestlma, ako se samo tom pi'tanju posveti duZ.na paZnja ... Sloboda nOJYodu! Tajnica: Maca Majst(lroviC kulja Angelina Rodi.C-Kotur, Milena JanC_iC, Jel~a Miiin'koviC Ljubica BrkiC, 'Stanka PavtC, Ho.1a Tumbar, 1?anica .Stje;p_~viC, Mila Kosijer, M~l,a VranjeS, Damca 'DeJ:anovtc, J?esanka K.a·;·~s-I?_en;. Kata Peri.C Barka Mirit, Dragtca Spanovtc, Damca ~e­ Zaji.C,' Bo·ja Karamarrk?v.iC.. Dragica Pav!'C, . !"fll~a Do.jCinoviC; Anda MusklUJa, Ka!a Mo~Ctlonc, Stmica MikaSinoviC, Mara BelavtC, Mdt·Ca Krneta, Anka Hazler, Ljulbica Selak. Liuba ~indr~C, 'Dara StepanoviC, Liuba Bulat, Sava CalbraJa, L1uba BrkoviC, Mara Stq_pi.C, RuZa GaliC, Ana PoloviC, Mara KlariC, ]ana JacmenoviC, Jana Bosiljevac, Julijana Lulik i druge. 6 Okru.Znom odbo.ru AFZ: za K(}rdu.u. 7 »RijeC Zeme«. Vlado 4 1 Dokument ·se nalazi u arhivi CK SKH. Anka :Berus. VeC 1'941. g. Komnnistieka partija Jugoslavije uspostavlja veze s !strom., kako hi se ustanak naro.da Jugoslavije proSirio i na te kraj-eve; Partijski ~~tiv na Rijeci oddav.a vezu sa !strom, pa Cl~ tpartlJsk-og aktiva na Rijeci, 1Slavica Priv.Yat, radt kao veza s Pulom i pren:osi letke i broSure. U !'uli r·adi Alma PikuniC. Uspostavljanje prvih veza ~de l?olagano·. Mn_ogi_ dr_u,govi pa.daju u ruke nepri.)atel.]u, vez·e se k1daJ'U 1 uspostavljaju nove. NepriJat·elJ poduzima sve, da se utjecaj NOP ne .proSiri preko RaJpals.ke granice. No sva su 11jegova uastojanja ostala· bez usp_jeha. Preko OK Hrv. P:rimo.rja CK KPH vodi staJ.no brigu o us,postavljanju veZa s Istrom, o stvaranju o;ganizacija i pripremanju ustanka u ovim kraj-evtma. ~a Kra~u, u Labinu, Puli i IPazinu formiraju se prv1 N00-1, a negdje ve·C i ·odbo,ri omladine_ i ~e­ na . . gra~~, Puli veC a~tivno rade: Marija Vlah, Man1a Svtttc Vla·sta, Pma Ostak, Ana Vlasta i F;anica. Vlah; u. Pazinu: .'Sonja MlekuS, Marija Kopltar, Stlva Koptta.Y, KatJa Ram·er, Nada i Lea Raner, 'Nina Banov<tJc i Ninica Gortan; u ZareCju: OLga Ban_ i ma_j,ka, majka i dvi.ie kCerke SlavCiC; u MareCiCima: Natalija MareCi·C i ·kl:etka Marija. U kotaru Labin veC rade Iorma Licul-Sum'bei:, Rozina Stemberg-VineZ, Libera Stember1g-Marciliani. Na Krasu je prvo ustaniCko selo Brgudac. GOtovo sve Zene sela pomaZu pa·rtizane, a mno,ge veC rade organizirano: Ema IvanCiC, Mataja Brajkovi.C Slavica IvanCiC i drug e. lOne odlaze i u dmga ' sela da organiziraju Zene za pomoC partizanima i vde ku:rirsku slu.Z.bu. 2 3 Dokument 77 IMA NEKA SILA, KOJA cE I TEBI STATI NA PUT ... lz arhiv.e 00 AFZ Karlov.ac Katjci Raner Bi'la sam jakn nezadovoljna, kada sam vidjela da ani kolju sve odreda .Sto ·uhvate. O:£enziva na Petrovu ·goru primurala j e pravos,Javne, koji .su ZivjeU- u s.elu .SiljkovaCi, da s·e vrite svojim kuCama. Vratili .su se na gala kuCista i cijelo' ljeto su radili, a kada su ubaviJi sYe poijske poslove· doSii su ustase, opkolili sela i poceli opet da kolju narod. N arod s·e razbje.Zao·, a ja ·sam se tamo de·sila. Sre1a sam j,ednog us-taSu, koji je vodio jednu Zenu u gajiC i ondje· je ubi•o. Krenula sam dalje i nrusla dij.ete kako plai\e, uzmem ga i ski.nem mru odjeCu1, zamotam ga u sVoj zar i podem kuci. Ali me j.e vidio jedan ustaS!d Spijun i to katzao ustaSi, ~oji m·e j•e sus-tigao f rekao: »Ko1ga si pita:Ia za· dijete?« A ja sam mur •odgovo.dla: »Da sam .koga naSI a kod djeteta ja bi i pitala, ali je dijete bilo samo pa sam· ga u:zela.« ·On ve.U: · »Dobra, takve ja i trebam.<< Vrati me ondje gdj.e j.e bilo dij.ete i onda m·e nagonio da giizem 108 dij ete. J a sa·m mu I~ekla da ne Cu,, da se narod· ne jede, a on veU: »ZnaS li ti da mi uniStavamo Srbe? a ti ho.CeS da spasiS dijete !« Onda mi kaZe opet da m01·am ~3.klati dijete i rezati noi·em, a ja sam rekla .da ja ne Cu nikako, ne-go ako on smij·e 1dati ne'ka koUe , mene, a ja dj.ece niti sam klala niti hoCu. J oS sam mu rekla: »A ti krvni6e kolji, ali ne Ce·S ni ti dokle bi rado htje,o, ima neka sila, koja Ce i tebi stati ·na put.« ·On mi veH: »J a mo~gu da radim ono, Sto j·e- naredeno, i ne Cu s tobom· preg.ovarati, v-eC Cu te odvesti pred komandanta pa neka ti on sudi.« A domobran, koji je bi·o s njim veli: »-Pu&ti Zenu kraju, ·ona ne e.na ni·Sta, vidiS da je benasta.« A onda onaj ustaSa v,eH: »ldi beno i kaZi svakoj takoj beni, koja joe ta:kova kao i ti, da Ce: vam biti kao Srbima.« J a sam potrcala, da ne vi dim kako kolje dijete. Asnija PajiC ... Povoljan ra-zvoj part. organizadje u Istri i moguCnost brzog razv•oja parti-zanskog po .. kreta, :zahtijeva })OHebno paZnju vaSeg OkruZnog komiteta. Mjer.e, k,oje je poduzela drugarica Anka~ na tom terenu, pravi1ne su. Sto se pak tiCe formiranja OkruZnog komiteta za Istru 3 i ·Goricu, o tome se morate savje·tovati sa dru,govima iz -Slovenije·, jer je CK Slovenije nak'On ·okupacije na.Se •z.emlje doblo nalog od CK KP J da se poveze sa KP Italije i da uspostavi komitet za Istru i Goricu. Vjerojatno j·e u tom pravcu CKS ne~ Sto i uCinio. P.otrebno je stoga da drugarica Anka po tom pitwnju dade u kontakt sa n,ekim o-d odgovornih drugova iz .Slovenije. UCinite to Sto prije, jer imate- moguCnosti preko slovenskog udreda sa kojima ·Stab vaSe z-one ima redovnu ve·zu. U sporazumu sa drugovima iz Slovenije TijeSit Cete pitanje OK, pitanje v.eze sa KP Italije i sa Istarskom rev-oluci-ona'rnom narodnom .strankom. Cim stupite u vezu sa rukonvodiocima te stranke, odmah nas obavijestirte, jer mu S·e kanimo obratiti s_ j edriim pismom. Do:bro hi bilo da nam javite tko njome rukovodi i da f! . U. Medulinu pos~oji u 1942. g. organizacija, koJa tma vezu s 'parttzanskom Cetom na Planiku. U selo je dolazila partizanska Stampa, a narod je IS~upl,i!lo hranu i odjeCu. za partiza:ue. U radu orgamzaCtJe za .pomoC parhzanima u Medulinu radile su u t~ wiieme aktivno: ·ISlavica RadoSevi,(: i Justina Lorencm. Prva Z·ena Istre, koja je u drug.oj polovici 1942. g. otiSla u partizane, lbila· je Zofka RadoSeviC. 4 Vlado PopoviC_, 109 �Dokument 79 PISMO ANTIFAsiSTICKOG FRONTA zENAZA KORDUN OD 9. VII. 1942. OKRUzNOM KOMITETU KPH KARLOV AC 0 RADU SA zENAMA I 0 ODRzANIM KURSEVlMA' ODBOR AFZ ZA KORDUN 9. VII. 1942. Okruznom komitetu KPH Kadovac U prilogu dostavljamo i2vje,Staj a fa,:miranju odbora AFZ u pojedinim kotarev1ma, tj. u kotaru Y.ojniC, Ca~i~,. V~gi~~n:os~, Veljun, Slunj. Kako se v1d1 1z IZVJestaJa,. do /Sada je formirano 112 odbo-ra, a organizacija obuhvata .3'003 Zene. Formirana su 4 kotarska AFZ, 5 ·opCinskih, dok ce se kotarski odbor AFZ za Slunj tek formirab. T~­ koder o-pCinski odbori te'k su u formiranJU u svirn kotaY.evima. . Clanova KP za sada imamo ukupno 14 1 5 kand1datkinja. ,(';Janice partije u kotaru Vojni~C pripadaju se·oskim jedini-cama. Kako joe u drugim kotarevima, nije .nam poznato. 0 tOme Cerna- naknadno javitL PolitiCko stanj-e Zena u kotaru V·ojniC i s-i.tm rad u tom ~otaru PolitiCko ,stanje u kotaru VojniC priUCn_o Anka VujCif: j e dobra. U nekim selima Zene s_e ne odazl- vaju taka na sa.stanke, pa s~v tu 1 ta_mo CUJe kako gav-ore: Mi nemamo n1sta protlv danaSnje borbe. DaCemo partizanima sve ·Sto rna- Zemo i znamo, da nema njih, da bi veC davno bile uniStene,. ali mi imamo toliko p·(}sla u p-olju i kuCi pa nemamo vremena iCi na sastanke. Njima se objasnjava potreba da dolaze ·na sastanke i pomalo uvid~1.ju da je na sastanak ipak potrebno doCi. Sada k~ko smo imali naB kurs, starije· se mnugo izmijenilo, i pr·odubila se Zelja .~a znanjem ko·d mnogih Zena. Kada su priJe Zene sela odrZavale same sastanke, tada su obiCno Z-ene govorile-: »Sta Ce1S ~am: ti ~ovo.­ riti, pa ti ne znaS niSta, ka·o ~~ mi«, 1 trap Zile da dola2i na sastank.e kDJ3; od nas·. Sada nam drugarice, koje su b1l:. _na k~r~u kaZu da sada ih .Zene Cisto drukc!Je slusaJU · kaiu: »E sada ti veC narila maZeS da ·gop 1 'd' vodS je·r si ipak bila u Sko ]' a VI liDO, d a 1, aka mi budemo dolazile na sastanak, d~ Cerna i mi od tebe to sve nauCiti.« Zato s-e I ukazala potreba da -se otvori nov_i kurs, _te da u taj kurs dode iz svakog odbora po ]edna, kako bi hila sposohna da samostalno radi sa Zenama toga sela. . . Kotarski odbor AFZ sasta]e se redov1to svakih 10 dana i drugarioe iz kotarskog od- i bora i to: -drugarica Desanka MihajloviC, vlja. Sada, nakon <>hrazovanja kotarskog odDanica Lje:p-oviC, Mila Kosijer, Dragica Ba- bora, drugarice idu i ~.ame na sastan~e kao kiS, Marija . PeriC, Zora NovkoviC, Ljubica Stana KaramarkoviC i Sofija GuSiC, koj.e su Ulemek, Anka Bulat i Dragica Opacic obi- bile na kursu. Opcinski odbor takoder se relaze stalno organizacije. Do sada se je u dovno sastaje. Ddrzano je 5 pplitickih zboglavnom radilo na podrucju I i III bataljo- rova sa Zenama. N a sastanku .govo·ri se Zena, a nakon zavrSetka kursa poCel~o se sa- narna o porobljavanju Zene u kapitalistiC'"' organi'Ziranjem Z·ena i u opCini VojniC, jer kom poretku, jer· to Zene najviSe zanima, o su se sada Zene Vratile na svoja 'ZgariSta, te ulozi Zene u narodnooslobodilaCkoj borbi, o· ce ih hiti lakse .sakupiti. Na podrucju opCine uspjesima Crvene Armije, o uspjesima parVojniC do sada su or.ganizirana siijedeCa tizana, raskrinkavaju se Cetnici. sela: l\'liholjsko g·ornje i Donje Kuplensko, 5. VI. odrzan je veliki zbor. Radmanovac, Radonja, a drugarica Danica LjepoviC imc:t za zadfttak organizirati Voji- Rad i politicko stanje u kotaru . Snicu, KljuCa:r, Brdo, SJavsko Polje. DrugaVeljun rica Mila Kosijer otiSla je da ·organizira Politicko stanj.e na podrucju kotara VeZene u KneZeviC Kosi i ZivkoviC Ko-si, jer ljun u glavnom je dobra, osim u KlokoCu i su Zene same traZile da dodemo· k njima a· oko Prisjeke, gdje je selo ostalo po.stedeno ta"koder otiCi Ce i u Bukovicu. za vrijem·e ustaSkog boravka, idje su se priOpcinski odbori AFZ sastaju se redavito, liCno izdajniCki ponaSale. Tamo je Kesten'oi to opCina Krnjak i opCina Perna, a opCina vac, koji se' joS uvijek dijeli" na dva dijela, VOjniC nije do sada sva -organizirana. Me- gornji i dorl'ji. Go:rnji, koji je priUCno d·o.bar, dutim drugarica Dragica Karan .dobila· je u a donji gdje· je stanje nepristupaCno joS zadatak · da odrZi opCinski sastanak sa ono- uvijek. Zatim je tu i RuS·evica, gdj-e -se ustaliko koliko ima sada odbornica. Na p·odrucju Se SeCu. Sastanci cse redovitO odrZavaju. kotara VojniC ·odrZana su do sada 3 .zbora Kotarski ima svoje redovite sastanke, i drui to: jedan u Debeloj Kosi pred tri tjedna, garice iz kotarskog ·odbora postale su akti'vjedan u Gornjem Budackom 5. VII., koje- ne. Da se politiCko stanje Zena kotar Veljun ga je priredio na$ odbor AFZ, a na istome popravlja, vidi se njihova dolaZenje na zbosu goirorile drugarice, koje su bile na kursu . rove. Taka su na naB zbor AFZ .dolazile iz i to: drugarica ·Karan Dragica, Desanka Mi- Perjasice, Veljuna, BuriCa- sa barjacima i hajloviC, Cana BogdanoviC iz Perjasice kopje·smom. Na naSem kursu bile su dvij,e drutar Veljun i Dragica OpaCiC; recitirale su se garice iz kotarskog odbora AFZ. Sada se 2 pje.sme i pjevala se Zenska himna. Na toodrZava kurs u samom kotaru; poCeo je 9. m·e zhoru govorili su takoder pre:dstavni-ci VII. Na kursu prisustvuje 11 drugarica, vojske, Komunisticke partij.e, NOO i SKOJ-a. kurs vodi drugarica Anka2 i Borka. OdrZano N a zboru je bilo preko 60·0 zena, a bilo bi i je nekoliko veCih zbo-rova kao u Veljunu, i viSe, da nije bilo z.borova i na drugim straDunjaku, Gornjem Skradu; na te zborove nama, taka da su neke Zene sa p·odruCja do.Slo je mnogo Zena. kotara Veljun vraca1i ndhornici NOO .cta treba da su prisu1ne na zboru u G. ·Skradu. Rad i po(litiCko stanj.e u kotaru Treci zbor bio je u Perni 7. VII .. N a toVrginmo.st me zhoru govorila je u ime Zena Jelena lz dobivenog ;,zvjestaja od 21. i 24. VI. Aralica, iako je trebala govoriti Ljubica Ulem·e.k, a za&to nij-e govorila, nije nam poznato. vidi se, da je politiCko stanje Zena priJi.Cno slabo. U nekim selima primjeCuj.e se da muNa sastancima Zena govori se '0 ula.zi Skarci koCe sastanke i ne daju Zenama da Zene u danaSnjoj bo·rbi, ,o pomaganju nar. dolaze. Drugarice iz kotarskng odbora neoslobod_ilaCke borhe, raskrinkavaju se Cet- prestano se nalaze medu Zenama. Odbori nici, Citaju se ra'Zni listovi kao »Vjesnik« su priUCno aktivni, drugarice imaju volju »Glas 'Korduna« radi'o' vij-esti, akcije parti- .za rad. 21. VI. adrian je sastanak svih seza;na~, Sto ih najviSe zanima. uskih ·odhora, opCinskog i kotarsko.g. PrisustvovaJ,o je 60 drugarica. Sastanak je adrian Rad i p<>.litiCko stanje u kotaru po dnevnom redu. ·Govorile su Zene o naC a z in vodnooslobodilackoj borbi, borl;>i hrvatske Sastanci sa ienama o·drZavaju se redo- Zene, radnice, duZnost ·odbora, VaZnost uCevito-. Na sastanak dolazl samo polovica Ze- SCa Zena u danaSnjuj borbi, o ustaSko-Cetna u pojedinim selima. Rad je bio, u poCetniCkom savezu. Drugarice su predloZile da s-e zab:r:alli odku dosta tezak, ali -sada se mnogo popravlja. Poslij.e smrti DuSana VergaSa moral naroda la.Zenja Zena·u hrvatska sela, a·one· koje idu, je pao, Zene su ga mnogo volje·le pa ih joe treba da se jave odboru AFZ kod odlaska teSko dobiti lla .sastanak~ ali i to se popra- i dolaska, tako da bi mogle znati, kOja Zena Anica Rakar-MagaSiC. 111 110 �nokument to podrucje drugarice: Dragica, Jeka i Ljubica poCeCe se ozbiljno da radi. Sa podr11cja kotara Slunj "bile su 2 drugarice na naSem kursu. PoCele smO sa izdavanjem naSeg lista »RijeC Zene«, i Z.ene sa sela ·odazva]e su se na naSe traZenje za pisanje Clanaka. Taj list biCe ujedno i propaganda ,za okupljanje Zena u AFZ. Do sad zene nije.su jos shvatile potr-ebu njibovog sudjelovanja u biranju odhornika NOO: U tome ima dosta krivice na samim drug.ovi:ma, koji se vi•Se puta izraZavaju, da Ce to proC:i i be·z njih, umjesto da ih uvjeravanjem u potrebe njihovog dola~enja na biranje odbornika prisile da dolaze. U odboru AFz za Kordun jesu: drugarica Dragica Karan, drugarice Maca-Vera, 3 Maca Maj·storoviC, Marij a P.eriC, J elena Aralica Anka VujCiC, Jela4, Mica5 , Anica6 • U kotaru Vrginmost drugarica 1\'Iaca-Vera, u kotaru Cazin drugarica Jeka, u kotaru Veljun drugarica Anka Vujcic, u kotaru S1unj drugarice J ela, Mica i dru?·arica Anica Rakar. ZAHVALNA SAM KOMUNISTicKOJ PARTIJI lz »Rije.Ci Zen.e((, glasila .OkruZnog odbora AFZ Karlovac, br. 4-5 1942. g. Mnogo dana proS!o j e vee od kako se po naSim .selima poOelo klati i ubijati, a ipak mi nismo stradali i to samo zahva1jurjuCi K· P., koja je poslala u .p-ravo vrijeme na.S·e drll.wov·e, da se_. zaje¢ino s nama bo·r·e protiv ~rvave PaveliCeve bande. JoB o-d ranijih ,godina j a sam znala da j-e Komunisti-Cka partija za narod, jer je moj pokojni muZ bio njen Clan i uvijek govorio: »doCi Ce vrij.eme, Marij a, da CeS i ti sa mrvom na sastanke i imati Cemo isto pravo«. Sad se dobra· .•sjeCam njegovih rij.eCi. Njega nema, a ja bi bila najponosnija i naj.sretnija Zena na svij€·tu, kad bi imala muZa u partizanima, da s-e bori za narodno_ prav-o. Zato ne.ka se _pdnose sve drugariee, koje-·im-aju nekoga u partiza·nima ... Po nare.denju gornjeg naslova iz kotara Slunj druga-rice Je1a i Mica salju se na rad sa Zenama u kotar Cazin i Vrginmost, a drugarice Jeka7 i Ljubica BrkoviC. te Dra.gica OpaCtC na rad sa Zenama ko-tar Slunj. U kotaru VojniC nalaze s·e na radu sa Ze- na:ma drugarice Maca, Dragica i Marija.~ Ka:ko rad sa zenama nij e zadovolj avajuci, to se nadamo, da Ce nakun stvaranja novih kadrova pveko naSih kurseva rad sa .zenama biti mno·g·o bolji. Na ku1,su, 'kojeg smo o-drZali u ·Gornjem Budackom ad 27.. VII. hila je 13 drugari:ca. I to kotara Vojnic, Slunj, Veljun i Cazin. Novi kllirs:evi odrZat 6e- se i to u kotaru Sluuj;- Veljun po.sebno, a kotar VojniC, Vrginmost, Cazin zajedno. U kotaru Veljun kurs je poCeo, a takoder ovih dana poSet Ce i u kotaru .Slunj, kojega Ce odrZati drugafi.ca Anica Rakar. Za kotar VojniC, Vrgin~ most i Cmin pocet ce 11. VII. u Go·rnjem BudaC'l<om . 0 zavrsetku tih kurseva p·odnijet cemo pismeni izvjeStaj. je donijela kakvu laznu vijest ili koja je nesto izdala. Opcinski odbor oddava svoje sastanke redovito. Na kursu nije hila ni j-edna drugarica, jer nijesu primile naS dopis, kojega snllo poslale prelm odr.eda. Na ovaj kurs drugi poslati ce tri drugarice. Ko1iko- je tu zborova odrZano, nije nam pozna to. Rad i politicko stanje kotara SIu n j . Sa podrucja kotara Slunja nemamo tacnih izvjestaja. Koliko nam je poznato rad j·e u mnogim selima teZak zbog CetniCkih elemenata i velikog terena. NiJe formiran ni kotarski ni opCinski ~odbo·r, a i seoski odburi nijesu uCvrSCeni. Sada kada dodu na 1 'Original dokumenta SKH. 2 Anka VuiCiC. 3 Maca GrZetiC. 4 ] ela PredoviC. nalazi se u arhivu CK Marija JerosimiC Vrginmost IZ IZVJEsTAJA KOTARSKOG KOMITETA KPH PISAROVINA OD 13. VII. 1942. OKRUzNOM KOMITETU KPH KARLOVAC 0 RADU SA zENAMA1 ... Rad sa Zenama takoder ima dosta uspjeha.2 Imade dosta djevojaka i Zena, koje su voljne davati svaku pomoC. Ne.Sto organizirano joS nema, ali neprekidnim "radom, davanjem pojedinih duZnosti uCinit 6e se sve moguCe po potrebi sa poj-edinim urganiziranim fnrumima Zena ... 3 rz Smrt faSizmu - Sloboda nwrodu! Tajnica: Maca Majsto·roviC v. r. 5 Mica MilaSintiC. e Anica Rakar-MagaSiC. 7 J elena Arali.ca. s Dragica BaldS. 9 Marija Peri¢. 1 [)okument s.e na-lazi u aT hi vi CK SKH Stvar.anje organizaci ie AFZ na terenu 'Zumherka, Pokuplja i Truropolja usko je povezano .sa djelovanjem prvih skojevskih i padij.s•kih organizacija, koje se poCinju osnivati kraj-em 194'0. i po·Cetkom 1941. .g. Rad Partije na okupljanj:u masa o'ko NOP djduje na brz politiCki odgoj i ~imkih masa :bena: Od .prvih dana narodnog ustanka or-.ganizira ,paTtijski ra·d i rad medu Zenarn:a na_ tom terenu Na·rodni heroj Milka Kufrin, ·student iz OkiCa. Gitava sela Nova:ki i HoTVa.ti (u ·Samoborskom kotaru) znala su, da se kod pojedinih aktivista sakrivaj'U komunisti iz Zagreiba, te su ih svi zajedno Cuvali i pomagali. U OkiCu (k.ot. JaSka) veliki broj ljudi i Zena znali -SU, da se u }ednoj SU.mi krij-e pet drugova, koji su uspjeli pobjeti iz Kerestinca, ali su ih hranili i krili pred ustaSama. U kota·ru V dika Go-rica, u selu Bukevje, .Zene su skrivale ile,galce iz Z.agreba, 1941. g. postojala j•e 'J)artijska organizacija u Horva.tima, u kojoj je hila' vrlo aktivna Andela Pol iak, Clan -KP i ']:lrva :partizanka iz t-og sela, koja je radila ·sa aktivistkiniama: Ljubom BabiC (poginula u borbi kod KraSiCa sij•e·Cnja 19·43), Andelom BabiC, Zenkom Pr·evendar i Zorkom BabiC, zatim u selima Bukevi·e, SCitaorjevo, CiCka Poljana, KuCe, Kohili~, V. ~Gorica, Jezero (kot. Vel. Gorica}. 2 8 112 Neka znaju da je to njihova dika. Mi zene moZemo mnogo pomoCi danaSnjoj borbi. Treba da ,Sto- vi-Se uCvrS.Cujemo naSu · organizriciju, da odgajamo naSu -omladinu u .du'hu narodnooslobodilaCke borbe. Drugarice, nemojte govoriti djeci: »sirote moje, nemate oca«, nego ih od malena odga:Jajte za rad u slobodi. Kazite im: Ne tugujte, drage drugarice, veC po-dite sa mnom'. Radim ·Sa Zena-ma na se1u, obilazim bo-lnice, izadem gdj.e god mogu·, di:Zem svoju djecu, svoj ponos, radim sa voljom i raspoloZenjem i radiCu do PO:s1jednj-e kapi krvi sve za horbu. Dokument 81 8 Soka KrajaCiC so :'l:ene Hrvatske u NOB 3 Medru nafaktivnii e Zene u tom kotaTu s;padaju Jana Perna·c iz KObiliCa, Barica !KovaCi<: iz Mraclimi, Mara -MeStr.oviC iz Cm.ca, Slav;a S.edmak .. Mi-halinCiC iz G. Lukovca, Rezika BarloviC-PerkoviC -iz Petrovine, Marica Marle-Turk iz RoZani-ce, iLjUJba TurCiC-Vuiica iz Bukevi.a-, Slavica A'iltoniC-Robii iz Bu~evca i B'aTa PetkoviC iz LuCelnice. U Jaski radi ka:ndidatska 1grupa u rQki6u. Aktivna je grupa Zena ·U J a·ski, kojom rukovodi Ljrubi.c.a, VinterStaj•ger, te nekoliko aktivnih Zena u selima Petrovina, Sv. .T a'ila, Kli-nCa Sela, ZdenCina i Crnilo~ vee. U Sv. ]ani istiCe se radom Ljrubica BoZiC. U kotaru .Pisarovina bile su vrlo a·ktivne pojedine ilene u .selima DraganiC, Blatni·ca, Kotnja, SiSljav~C i Donja KupCina. U Zumberku Z·ene s-u sakupljale hranu i 1 pomagale .prvom partizans-ko-m .odredru »Matija Gubec<<. Nar-oCito se isticala uCiteljica Dra;gi-ca StaniCiC i njezina majka Jda, iz sela. ·PeCna,· Mara RomanoviC iz Prevo·da, opt. ·P.etna, koja_j-e u NOB izguhila petoro dj ece. Stvaranjem I. ZumberaCke Cete, krajem lipnja 1942. ,g. (u kofoj ie Milka ,Kufrin pomoCnik kamesara ·Cete), na·staje nov polet u okupljanju Zena oko NOP. U Zumberku prvo ma.sovno u-CeSCe Zena na pomaganju partizana dolazi do izraZaja u .seli- 113 �Odbor AFZ za K~rdun.' Stotine zena htjele su na kurs. lVIedutim, na kursu je mogl'O uC·estvovati samo 13 druga"rica i to· iiZ kotareva VojniC, Veljun, Slunj i Cazin. Na· kur.su su (lrugarice dobile osnovno- znanje o tome, kakva je uloga njihova u narodnooslobodilaCkoj borbi, i .Sta .Soe- traZi od njih. Za cijelo Vrijeme kursa one su paZljivo sluSale i iskoriStavale svaku minutu, · da Sto vi-S·e nauCe. _Cvrsto- su rijeSene da se svim Bvajim sp-osobnostima bace na rad i org::iniziranje Zena u AFZ. Organizacija km;sa bila je- dobra, sve je iSla onaka· kako je predvi•deno, pa se materijal svrSio u odrede·nom rokU. Drugarice su pri1iko·m abrade rnaterijala i ispitivanja pokazale veliki interes za uCenje i v·el.iku- bistrinu u odgovorima. One su opravdale one nade, koje je odbor AF2 za Kordun u njih polagao, kad je odluCio da o-rganizira kurs. Buduci da je ovaj prvi kurs potpunoma uspio, to Ce se s njima i d-alj.e nastaviti, da Milka Kufrin ma Tiso·vac,_ SiCevac, ViSo~eviCi, PeCno· Grabar Orunja i · Cerovica, kuda su se u to doba na jviS~ kretali --partizani. U selima pod Oki.Cem - Kufrini, l':l"o'Vo selo, 'Beter, Donja Pur.gari.ja, zatim u Horvahma, Zene masovno donose hr-anu partizanima, 1koji su se zadrZavali u tim selima i iz njih odlazili na akcije. U Donjoj Kn:pCini (u zaseoku ·Mi.kuliti) uajaktivnije su bile Zene: Ma,ra Mi.kuliC, Roza PetriCiC Ma-ra .St·t'ni,C i Bara MikuliC. ' U prvoj polovini 1942 . .g. dolazi u pa'ftizane nekoliko drugarica: Andela Poljak, Ljuba BabiC Zorica BabiC, LjU:ba i Zora Kuf·rin i nji.hova majk~ iz OkiCa, Katica RapljenoviC iz IStojdrage Jdka SnidadiC iz Tisovca i .Jelka Stani~iC iZ .StanisiCa, te Draga Dura.SeviC-Badovinac iz RadatoviCa. lz Zagn!ba dolaze: Ankica Mokos·ek, Tonka Mrkoci i Cila Albahari - student medicine, koja j-e o-rganizirala p_rvu pa:tizansku boluicu u tom k·raju. Te su drugance aktrvno u-Cestvo-vale u radu 'sa Zenama. skt odred usp1o osloboditi v-eCi dio teritorija u Zumberku, dolazi do stvaranja prvih NOO-a i odbo:fa AFZ . .2ene sa'kupljaju podatke o kretanju n-eprijatelja, or,ganizi~aju •sakupljanje hrane za partizane, odlaze u upon~ta 'PO lijekove .i drugi materi.ial. Tad_a se stvaraJU odbori AFZ u svim selima op-Cine KalJe, a u kotaru PisMovina formira s·e OpCinski odbo~ AFZ u Donjoj KupCini, koji obuhva.Ca niz seo·skth odbora AFZ. U ·kotaru Jaska postoje odbori Zena u ]a-ski, CvetkoviCu i OkiCu. U CvetkoviC:u istiCe se od 1941. g. radOm Kati-ca Varady. Clanak iz »NaSe borb.err, gl.asila OkruZnog komiteta KP.H Karlovac, br. 2, od 15. srpnja 1942. 114 Ookument 83 JEDINSTVO NARODNIH IZRODA Clanak Kate PejnoviC iz ,,zen.e u b-orbi((, glasila OkruXnog odb.ora AFt za Liku, br. 4. srpanj 1'!142. . U lje1m 1942. g. kada .ie 2umbera1'ko- polrup- 0 KURSEVIMA AFz NA KORD(JNU 1 1. Kurs j-e o-drZan u Gorn j,em BudaCkom o·d 27. VI. do 5. VII. 1942. Redakcija posjeduje i-spitna pitanja sa to.g kursa. / .]ela StaniCiC Dokument 82 Kad se prolazi selima vsJ,obodenog dUela Korduna, Cesto .se vidi kako po-slije rada na veCer hrle Zene u neku kuCu Hi se sakupljaju u neki Sljivar. Zure s-e na sastanak odbora Antifasistickog Franta Zena. Nije rjj,edak slucaj, da se pred ku6om vidi kako S·e neka vee starija Zena baka - n~gnula zaj edna s nekom ·omladinkom nad komacliCem papira - uCe Citati i pi·sati. ,Stolj.eCima sapeta Zena, zbijena u Cetiri zida svoje ku~ ce i uske mede svog polja, kojoj niko nije posveCivao nikakov.e paZnje, koja je Zivjela u neznanjU, PraznOvjerju i nepismenosti, probudi la se za nekoliko mj-eseci, .Sto- "je nad bi i druge -drugarice dobile ono osnovno znanje, k·oje je potrebno da se ml! zene u avim ·danaSnjim prilikama snademo i da izvrSimo ·sv:,oju duZnost prema S·ehi i svom narodu. Zivom poletu koji p·okazuje veCina Zena u -danaSnjoj narOdnoo.slobodilaCkoj borbi, mnoge naSe partidske aTganizacije ne pruZaju onakvu pomaC_ kako bi trebalo. VeCina naSih seoskih Celija vrlo se malo brine o AntifaSisti-Ckom Frontu Zena; i Citav rad prepusten j,e Odboru AFZ za Kordun. Takvo stanje nanost veliku Stetu narodnooslobodilackoj borbi. M<>gucnosti· ·su za pokreta, rije Z·ene u narodnooslobodilaCkoj borbi vrlo dobre, i sve partijske arganizacij·e treba da oTganiziraju na Citavoj teritoriji naSe.g okruga, u osl·obodenim kao i u neoslobodenim krajevirna, odbore AFZ. njenim s·elom zaleprSala ,zastava slobode. Nevjerojatno brzo ·seljaCka Zena shvatila je svoju ulagu u narodnooSiobodi1aCkoj borbi, pokazala divne primjere po-Zrtvovnosti, samoprijeg-ora i hrabrostL Zena se pokrenula u borbu, ona hoce da u njoj sudjeluje sto svijesnije i .Sto organiziranije. Svakog dana drZe se de-setci i de-setci sastana'ka -adbora AFZ, gdje joS do ju0er nepismene Zene Citaju radio vijesti, govore i rasprayljaju o pitanjima, o kojima do nedavna nikad nisu cule. Velika glad Zene za znanjem naroCito se pokazala prigodom kursa, koji j e priredio Mrski okupator uloZio je sve svoje sna-ge, da razbiJe naSu narod-na·oslobodilaCku lJor..: bu. Preko svojih vjernih slugu, NediCa, Koste PeCanca i PaveliCa, traZi organizO'vano i okuplja oko sebe sve n&rodne izdajice protiv Na~odno,oslobodllacke Partlzanske i Do" brovoljaCke Vojske, vojske, koja im svakim danom zadaje teSke udarce i ometa im sve njihove paklene planove. Svaki pokuSaj neprijatelja da uniSti, oplja-Cka i popali naSa sela, da poubija naS nar-od, na•Sa ih hrabra v·ojska svagdje ometa. Iako je okupator okupio pod svoje o.krilje sve nar-odne izdajice, ne m.oZe da ostvari svoje krvave planove. Sa okupatorom i ustaSama nalazi s-e olo.S srpskog naroda - CetniCka banda. U naSoj 'Lici narodne izdajice hrvatskog i srpskog naroda, ustaSke i Cetni-Cke bande, prodale su se i sluZe okupatoru. Po ugledu onih u Bosni, uvukav.Si se pod skut okupatora, prodali su se okupatoru. Cetnici u Metku, OtoCcu i GraCacu pri:inali su PaVeliCa za sv-og gospodara, i da -Ce kao njeg:ave sluge vo-diti borbu, skupa .sa ustaSkim gadqyima, p-rotiv na·S·e- partiza~ske voj.ske, protiv navo.dno·-oslobodilai\ke borbe srpskog i hrvatskog naroda. Pakt v njihovoj saradnji krvavi Pav·eli.c objavio je preko svojih novina. Srpski i hrvatski narod JZna tko je Pav·elic, i .sto mu je doni.jela njegova sloohodna i nezavisna drZava Hrvatska. Kr~ Vavi Pav·eliC poubijao je na: tisuCe i tisuCe' nevinaga srpskog naroda, Zena i djece, opustoSio, popalio i o-plj aCkao na stotine srpskih sela i ostavio ih bez krOva i bez hrane. NaroCito .Srbi u Lici strahovito su stradali ,o.d te uZasne zvijeri i· njegovih ustaSkih bartda. Mi Z·ene Like nikad' ne C-emo i ne maZeroo zaboraviti 2vjerstva Paveli6evih ustaSkih pasa, koja .su Cinili nad naSom. dje-oom, zvjerstva, k!aJ·a su Ci.nili nad nas.im muZevima, -oCevima i nad nama majkama. Sa majCinih prsiju otimali su nej aku dj·ecu i ubijali ih, ubijali -naSe tru.dne Zene, sHovali nase zene i djevojke. Ali to sve zaboravljaju novi BrankoviCi, .CetniCka banda prelazi preko sv·e·ga toga, prelazi preka svjeZih grobova i krvi na-Sih najmiliji-h, k!oja s·e joS -nije ni o.suSila na prstima ustaSkih pasa, preko krvi koja vri kroz naSa majCina srca. To· sve· skupa zaboravljaju ·Cetnici i sa ustaSkim psima idu protiv naSe Narodno-osl·qPodilaCke partizanske vojske. Mi srpske i· hrvatske majke i -djevojke- osvetit .Cerna .se zajedno sa naSim drugovima u naSoj borbi, kako ustaSkim psirna taka i CetniCkim banditima. Osveta Ce biti nem:Hosrdna. U koncentracionim logorima poubijano je i pornrJ.o od gladi na hiljade i. hiljade najboljih sinova na-8-e ze:mlj-e~. u na·Soj d·omovini uved·en je takav teror, kakay ~se ne pamti u histo-riji C-ovj.eCanstva. 8-a pOrodicama Hrvata, koji su osjetili raskornadanje i poroblja- 115 �vanje Hrvatske, koji su odmah prisli narodnooslobodilackoj borbi, postupalo se kao i sa Srbima. Slobodoljubivi narodi .Jugoslavije, pod vodstvom naSe slavne KomunistiCke partije, svrstali su se u Cvr:ste redOve narodnooslobodhlacke horbe, da brane svoju krvlju natopljenu z.emlju i do·nesu nacionalnu slobodu svmnu narodu. Kada s·e naSi partizani bore na Zi.vot i smrt s.a naSim neprijate!ljem, koji ubija,, -pali i pljacka nas narod-, i\etniCka banda u sluZbi okupatora puca u leda naSim hrabrim naroQdnim. borcima, koji daju svoje mlade .Zivote za slobodu svog napaCenog naroda. Na tom krvavom pO·slu Cetnici su se po'kazali u viSe sluCajeva. Okupator drhti od straha pred rastucim val om narodnooslo·bodilacke borbe, okuplj a oko sebe sve narodne iz.dajiC:e, bez razlike vjere i narodnosti, okuplja .C·etnike, koji su i prije muCili i ubijali hrvatski narod, samo da raspire· gradanski i bratoubila.Ckt rat u naSoj zemlji. Ova ujedinjenj.e najcrnije re~ 3.kcije j,os nas Cvr.SCe povezuje i okuplja u nasoJ narodnooslohodilackoj borbi. Ova zvjerstva ujedinit Ce i nas, srpske i hrvatske Zene, protiv istog nam neprijatelja u naSoj borbi, u borbi, k~oja se veC tolikn rasplamsala i ne Ce prestati do konaCnoga istjerivanja okupatora i konaCnog uni·Stenja C·etnika i ustaSa. J edinstvo Srpkinja ostvaruje. Hrvatica u Lici se Smrt okupatoru, Cetnicima i ustaSama! Dokument 84 IZVJEsTAJ SA PRVE KONFERENCIJE AFz JUzNE DALMACIJE ODRzANE 10. VIII. 1942. U GRcENIKU Drugar~kom · Pokrajinskom 'odboru AFZ-a Izvjestaj sa prve konferencije AFZ Juzne Dalmacije u GrCeniku._lPrisutni: Okruzni odbor l\IIakarske. Delegati: Makarske, Makra, PuhariCa, Koti,Sine, ZivogoSCa, TuCepa, Podgore, DraS~-­ nice, IgraJna, BaCine, Zaostruga, Podaca, Brista, Gradca, Pline, Drvenika, Vrgorca, Banj e, ·Orahe, Kule·, KokoriCa, Pr3.1patnice, Zavojana, Dragljana, Vlake, RavCe, Kutca, Koteza i KD'rCul•e. 2 Sastanak je otvorila drugarica politiCka pruCelnica. Naglasila je historijski znaCaj ove konferencij·e, kao prv~e konfereJ;Icije u J uZnoj Dalmaciji, i· to ·organizirane, a ne ,spo-ntane. Zatim drugarica Ranka, 3 pO'zdra·vlja konferenciju u ime KP te iznosi znaCaj borbe SSSR-a i partizana Citavog svijeta, te potrebu borbe sa fasistickim hordama. Pudvlaci ulogu KP, koja je jedina ustala protiv faSizma za ·Zenina prava i- prava Citavog naroda. Iznosi Zenin poloZaj u oslobodenim krajevima te naglaSava,. da Zena nije sama u ~svojoj borbi~ jer je njena borba s~·stavni dio borbe citavog radnog naroda. Zbog toga je potrebna organizacija, jer .se do slohode maZe .doCi samn borbom, a za bnrbu j.e neminovna Cvrsta CeliCna organizacij a. Lznosi V·elike zene SSSR-a, Kine, Spanije· i nase . zemlje. · ... ~ !!6 ~edna drugari'ca ·Cita dnevni red: 1. P·olitiCka situacija u vezi sa stvaranjem AFZ-a. 2. PolitiCka situacija u vezi sa IstoCnim frontom. _ 3. Zen a kroz historiju. 4. Zena student. 5. Partizanski horae. 6. Organizacioni izvjeStaj direktiv·e za stvaranje AFZ. 7. Izvjestaj delegatkinja. 8. Pozdravi. 1. Drugarica Vojna' cita referat: Pol it i Ck a situ a c i j a u v e z i sa s tv ar a n j e m AFZ-a. Iz-nosi Z·e·nin poloZaj u faSisU.Ckom poretku, gdj·e je rad Zenin plaCen na polovicu od mu&karCevo·g. DruStveni poredak je· kriv za niski i nednstojni poloZaj Zene, jer smatra da je Z~na sposobna samo za kuCu, crkvu i radanje djece. Kada j,e faSizam ustao da uniSti .sve Sto je napredno .i slobodoljubivo, Zene trebaju da se organizuju pod rukovod.stYom KP te da podu i one putem uniStavanja njegovo-g najve6eg i najgoreg neprijatelja - faSizma. lznosi zna.Caj partizana. Put k slobodi pokazala nam je KP. Sarno borbom, samo or,ganiziranom borbom, do-6 cemo do slobode. p,eko AFZ okupit cemo S•Ve ~ene, najprije na ekonomskom, pD. potrebi i na vojnom polju. Ne smijemo prodavati nikakav mate-rija1l za bezvrijedne pare·. Mora:mo se drZati parole: Ni irna Zita okupatoru. 2. Dmgarica Krasna5 Cita: P <>I it i c k a situacija u vezi & isto·Cnim frOntom. Iznosi podmukli napadaj razbojnika Hitlera i nje:gov &lom i na voj'nom, i politiCkom polju. Rezultati su do danas katastrofalni gubitci Nijoemaca, Finaca i Rumuna. Sada viSe nisu u stanju da provedu ·ofenzivu duZ Citavog fronta, veC su se ograniCili na vratolomne podhvate na juZnom sektoru fronta. Uspostava drugog fronta ubrzaCe ,sJ•om faSi~_ SistiCkih razbojnika. 3. Drugarica Blaga cita referat: Z e n a kroz historiju. hnosi Zenin poJ.nZaj kroz razne historijske ·epohe, kada je Zena Zivjela kao najobiCnija Z·enka. Lznosi Zivot ·Zena u prak:omuni~ zmu, ropstvu, f-eudalizmu i kapitalizmu. Iznosi s·e dvostruki ropski pol·oZaj Zena kao dijela radniC·ke klas·e i Zene. 'Sp·ominje da su Zene uCestv·ovale u ust.ancima Matije •Gupca, Matije IvaniCa i Stjenke Razina. Samo su tada bile neorganizirane, a danas su nrganizirane. Govori b Stetnosti i neispravnosti feministiCkog pokr.eta. Nagla8ava vaZnost 8. marta i poloZaj Zene u okupiranim zemljama i u SSSR-u. 4. Drugarica l\farija 6 Cita refera:t: 0 Z eXeda MaroviC-StefarwviC ni studentkinj i, njen·om })OloZaju i saznanju da je j·e.dnaka nost niZih oblika organizaci}e viS-ima. PomaSk arc u. trebno je- okupiti Sto- veCi broj Zena u -orgaU vezi s tim diskutuje se o tome zaSto nizaciju, pnpularizirati .SSSR, sprijeCiti f~­ naSe drugarice n.isu izgradene. Razlog je Siziranje Zena, sprijeCiti hajku protiv partitome, Sto veCina intelektualki nije u na.Sim zana, davanje namirnica okupatoru. P•otrebredovima. U diskusiji· se pokazalo, da j.e to- no je voditi borbu za ·oduzimanje• hrane i me joS uzrok i to, Sto veCina drugova nij.e odjeCe, koja ide u korist faSistiCke bande. posveCivala nikakve paZn}e Z-ellama, Pa Cak Ustati u borbu protiv sniZavanja radniCkih ni anima, koje su im najbliZe (Z.enama, se' nadnica, protiv slanja Zena u njemaC.k:e· tvorstrama). nice. V·oditi borbu protiv svih mjera, koje 5. Partizans k i b or a c Cita drugaup·otrebljuju ustaSe, da bi izvukli ra.zne vojrica partizanka. niCke .stvari od naSih Zena i dj.e·ce. Iznosi Apelira se na narod da ne da n.i zrna . primjere Zena KorCule, koje su ustale u ekoZita neprijatelju. Zatim drugarica Cita o nornskim akcijama protiv fa.Sizma. ZakljuparHzansNoj ofenzivi. GovorHo se o izdaji- Cuj.e se da su drUigarice okruga Makarske cama Cetnicima i usta.Sama. uspjele brojCano. Daju se referati o stanju Drug zarnjenik politickog komesara bata- organizacije AFZ u raznim mjestima ... ljona »J. J urCeviC« g:ovorio je o partizanskoj vojsd i o potrebi veza pozadine s parMakarski Rejon8 tizanskom vojskom. Treba da svak bude po· Zrtvovan, jer veza niJe najbolja, a bez nje Makar s k a: BrojCano je priliCno uss·e ne m~oze. DuZnost je· dru'ga.rica da uCvrpjela organilzacija, ali 1se drugarice pokazuSCuju vezu, da ·Spijuniraju neprijatelja, da i ju priliCno neaktivne. Drugarice priliCno najmlade organizuju. n€ozbi1jno shvaCaju organizaciju, iako ima 6. Drugarica Milka7 Cita: 0 r g ani z a- krivnj e i na drugovima.. cioni izvjeStaj i dir.ektive za P u h a r i C i - Makar. Drugariee su po... s tv ara n j e AFz-a. vezane u AFZ osim pal: njih, koje imaju neIstiCe potrebu or.ganizacije i uvlaCenje kih veza sa okupatorom. Njihov broj se- smasirokih slojeva u AFZ te delegiranje u NOO, njuje. Ali iako je ·o·rganizacija brojCano jer je ·on predstavnik naSe vlasti, u kojoj uspjela, ipak se ne moZe reCi, da je uspjela, treba da ucestvuju i zene. Iznosi podrede- jer ni rukovodeCe drugariCe ne shvaCaju I ll7 �ozbiljno duznost. Nedostaje svije.sti i discipline kod rukovodecih drugarica. Sve su obuhvaCene oslm par_ njih. K o t i S i ·n a. ObuhvaCene su .sve Zene neprijatelja riema, ali organizacija je tek osnovana. Sa Zenama s_e nij.e- do sada radilo, ali ni danas nema drugarica koje bi bile spremne da rukovode organizacijom. T u C e pi. Tek se poCelo ,ga radom, ali ima dosta ustaiikih ·obitelji koj.e prijece. ,_ Ostali imaju volje za organizaciju, iako su · brojCano slabije u omJeru prema neprijatelju u selu, nego- u ·ostalim mjestim1a. Drugarice pomaZu diugovima. Rejon Podgora P o d g o r a. U Podgori se radi vee 6 mjeseci i malo sU se .skoro sve povukle / u organizaciju. Drugovi rade kod svojih domaCih. Na sastancima se Citaju sastavci, :koje sastavljaju same drugarice, Cita se literatura.- Odno.s drugova i drugarica je pri. san. Povoljno utjeCe, kada dolaze drugarice iz drugih mj esta. Z a o s t r ·o g. Organi,zacija je proradila tek u pOsljednje vrijeme, ali drugarice nisu . aktivne. _ OsJeCa se n·ecto~statak drugova, koji bi mogii da ih upute. Narod voli partizane te im sve nudL Pod a c i. Ima skoro po-lorvinu organi~ -ziranih. Odnosi mladih drugova i drugarica su o.dliCni. Starije Zene vole da prodaju TaIijani:rria voCe i povrCe. B r is t. VeCina je obuhvaCena. Drug·ovi dolaze na .sastanak, pomaZu drugaricama, govore, uC·e ih, daju im elana. Na sastancima se gov·ori o ratu i njegovim uzrocima. Zene pomaZu partizane- i same se organizuju. ~e­ ne sakupljaju hranu i pomaZu partitzane. 'Grad a c. Vijesti o -organizaciji nisu se mogle dobiti iz Gradca, jer se nije moglo probiti iz Gradca zbog blokade ·okupatora i krvavog terora, koji okupator vr.Si nad narodom. InaCe su sve drugarice bile spremne da ,ge b-ore protiv okupatora i ustaSa. PI in a. NeSto je okupljeno, ali zbog raStrkanosti organizacija je vr.lo labava. Dru.. garice su poZ-rtvovne. Iz ruku su okupat·oru oduzimale stoku. Zene su vrlo hrabre, otvore·no napadaju neprijatelja. TraZe drugarioe iz stranih mjesta. , ' Dr v en i k. VeC 6 mjeseci postoji organizacija. J aS nije sve ·organizovano. U pocetku je bilo ilpijunaze pod utjecajem fratara, ali sad je to uklonj·eno. Malo Zena nije obuhvaceno, od najmladih do najstarijih. pa: Rejon Vrgorac" V r g ·or a c. Nije se moglo dobiti nikakvog izvjestaja zbog okupatorske blokade. 118 Ban j a - 0 r a h - Kutac. Prije 4 · mjes·eca drtigarice su bile organizirane. -Za vrijeme akcije sve su radile za partizane. Neke su ·poSle u· partizane, neke razbjeZale, a neke se prestraSile. Materijalno pOmaZu mnoge, ispituju teren, prate SpijunaZu. Zene ~ su pone.Sto stidljive-, obaziru se na priCe starijih Zena. Prilikom' navale okupatora pospremile ,su sve stvari tako, da se okupator niCim nije posluZio. Odazvale su se za organizaCiju, ali su ·oVaj pu-t plaSljive·. K r0 k o-r i C. U punoj mj eri su ·Se oda,zvale od 18-45 god. Imaju sv·oj moral i gledanje na partizanke. S t i I j a. Sazvata joe jedna zena, te su joj date upute za organizaciju. P rap a fn i ca. Uciteljica ih je pocela organizovati. Ima priliCan broj. Drugarski se drZ.e. Z avo j an e. Ima ·organi-zacija vrlo obimna. D r a g I j a n i. Pomazu partizani!Illa. Sa organizaciJOID se p.oCelo. VI aka. Zene su pomalo plasljive. PoCelo 1se s organizacijom. R a v Ca. Organizuj_e se i maZe jo-S vi'Se da se stvori. Kod skupljanja telegrafskih Zica pokarzale su se aktivlle. Skuplja se vuna i ostalo. R a d o v i C. Zene su se odazvale, ali su iskljuCi·vo za ·ekonomsku p-omoC. K o t e IZ e. Ze-ne- 'stupaju u organizaciju, ali viS·e· iz straha- nego iz svij esti. Boj-e se da ne hi parti1zani prisilno mobilisali Zene. 'TraZe da dodu strane drugarice. K·o r-C u I a. Do sada nije postojala nikakva ·organizacija, tek u posljednje vrijeme poCelo se ~sa organizovanjem, koje j·e do sada vrlo usko. Na sastancima se Cita iz-graduJe, diskutuje. Odn<Jsi drugova i drugarica su d·obri. S•ez Imotski10 K r i v o d •o I - Po I fi ca. Organizacija nije postojala. Ima u svakom mjestu po 10 drugarica, koje C·e" poCeti sa organizacijom. Na}zad je odluCeno na konferenciji izlazenje jednog zajednicl<og !isla za Juznu Dalmaciju. ... Konferencija je trajala jedan dan. Bilo je prisutno 90 delegata. Prisustvovalo je 55 seljanki, 24 radnice, 5 domaCica, 4 namje·stenice i 2 intelektualke. Godine zivota: ispod 20 &'Odina bilo je 27 od 2G--25 g-odina bilo je 33, od 21'>--30 godina bilo je 15, ·preko 30 go.dina bilo je 15. Keonferencija je jednoglasno primila po, !&drave drugarskom PK za Dalmaciju te odboru AFZ. Na konferenciji se osjetila volja za radom, ali i nedostatak rukovodecih drugarica. Sve -su tra·ZHe dolazak drugarica iz stra- · nih mjesta. Odmah poslije konferencije dru' garice su s·e p·okazal·e aktivne. Iako bose i gladne, nosile su po Citav dan partizanima materijal, pa Cak i iz nekoliko mjesta, koja su poznata po- svome kriminalitetu.. OkruZni AFZ Makarska 1 Ovu konf·erenciju organizirala je Neda MaroviC-StefanoviC, tada Clan 'Pokra iin. Komiteta KPH. Konferencija je o·dTZana u _vremenu izmedu dva najsurovija na!()ada i »rastrellamenta« ·(akcij-e ·Ci~ S.Cenia) talijanskih okupatorskih j•edinica U ovim krrajevima. Brvu akdju izvdil.e su divizij-e »Messina« i »Betgamo« ·polovicom lipnja 1942. sa 21Q.-OO'O do 30.000 vojnika. Bio _i-e to pravi po·kolj nebora,Ckog stanovniStva i potpuno uniSt·enje njegove imovine. ~tanovniStvo, koje nije dospjelo po·bjeCi pred taliJanskom voiskom, bil0o je pouJbijano u svojim kuCama. U kolovozu iste go-dine .poduzeto je ponovo istrebljemje ..stanovniS-tva toga k·raja, u kojem je ovaj put uCestvovalo preko 40.000 talijanskih vojnika, po-tpomogm.utih avijacijom i _Cetiri marija ratna bro·da. Poslije bombardiranja iz zraka i artiljerij-e, upadala .je talijanska voj.ska u neza'StiCena sela i vrSila bezbrojne zlo-Cine nad nawdom i njeg.ovom imovinom. 2 Mno ga od Ovih m iesta, koja ·se s,pomtnJ'll u 1 izvjdtaju, hila -su izloZ·ena ne.prijateljskom -teroru i ,r-epresalijama u toku tal. okupacije. Tako je u selo Ba.cin·a 25. III. 1942. upalo 01ko l.10.00 taL i ustaSkih vo:inika. Narod je p-objegao u okolna brda, a n-ep-rijatelj je ci_ieli dan os~ao u selu, 1dao stoku i razha·civ.ao hranru, a -u povlaCenju zapalio 63 kuCe i opljaCkao· mrrwgo robe, ulja i vina. U .sijeCnju 1943. popalio ie taliianski radni bataljon u t·om selu ·20 kuCa. U se'lu 'Zivog-o·SCu isprebi iaH su Talijani dvije Zene, a j-ednu 'll'hili. U ·selu Gradou uhapsili su Talijani 10. VII. 1943. si:otinu Zena, poveli ih u PloCe i tamo ih na razne naCine muCili. '2. XI. 1943. doSli ·su Talijani .ponovo u sdo BaCine, u nasdj-e Span, do t-emelj-a ga spalili i poklali 62 oso'be. a Neda MaroviC~'StefanoviC Ranka. 4 Vojna Rafanelli. 15 Kmsna Nola. 6 Marija Lujak. 7 Milka Bo gunoviC. 1 8 U kotaru Makarska mnoge Zene pomaiu NOP i rade na cir.ganizaciii Zena od prvih dana narodnog ustanka. Medu njima i-&tiCu se: u Makar-skoj - Anka SrziC~Drag-iCeviC, Anka Lasniba·t, Bla.ga M-ontana, Mara Bulian, Dana AndrijaSev~C, Marica Rafanelli; u -selu lgrane - Zana MoroviC, Zana AntiCeviC~Lo­ viC, Neda SoSiC, Vica Cvitano;yiC, Karmela TaliianCiC, Ver.a Sulenta, Antica i Matija MioCeviC i Siffiica. Marija Lujak Rudel i; u selu Drveniku - Z·orka VitasoviC, Joza AntunoviC, Marija lviCeviC-BuriC, S.1avica: IviCeviC, Ana AlaC, Danic-a Ala·C i lvanica Ko·staniC; u DraSnici - Ol.ga MatijllJSeviC, Ljubica Hr.stiC"i Biserka GluCina; u Bastu Matija Matija-SeviC, Matiia Ra.diC, Kate StaniCiC; u Podgo·ri - Ljepos~va Bori.CMartinoviC, Krasna Nola, Marijica KrZa:Q.iC, Ank.a Nola, Ivanka Pivac, Matija KobiC Slavica Radoni-C, Ljepo-sava RoSCiC, Darinka 'vela 1 Ljulbica PavlinoviC; u Brelima - Lenka FilipoviC i Tonka UrsiC; u Kozici - Kata KatiC. · 9 U kotaru Metko~iC isticale su se radom: Andelka MaroviC-Bobanac iz Kule, Lilika BabiC iz Slivna, Julij.a TomaSeviC~BoSkoviC, Liubica Toma~ SeviC-DragoviC i Milka Bo.gunoviC iz RaCine, Polda ViskiC i Silva SutiC iz Gradca, Jaka Raos i Marinlea Ra:kiC-Gali·C iz Vr.gorca i Iva Trlin iz RavCa. 10 U kotaru lmotski iiSticale su se radom: Antica UjeviC i Mila UieviC - iz Krivo-dola. Kata SruCur - iz Zmij.evaca, Marija Lozo - iz ·Poljica, Dinka BajiC - iz LokviCiCa i .Jurka Brzica - iz Zagvozda. Jl9 �Dokument 85 (neprijateljski) BIOGRAF!J A NARODNOG HEROJA DRAGICE KONCAR OD 15. VIII. 1942. I I 14GRRB u -t 1--~-1-_-; ilk ,;,: 'Mihe1~.4. ~ Dragica KonCaT uhapS·ena i·e na ulici. U to vriieme upravo je hila postaLa Clan Mj·esnog komiteta KPH Zagreba, a do tada .ie 'bila Clan Rajonskog komiteta. Tokom 1942 . .g. postala je Clan Mjesnog komiteta KPH i Olga KreaCiC-KovaCiC 'Z:o;g-a, ali ie neposredno iza toga uhapSena. Kao Clanovi Rajonskog komiteta djelovale su mnoge druga-rice, od kojih su veCin.a bile pro val jene i uh<~~pSene, te se sa!Stav Komiteta dosta Cesto mijenjao. Medu tim drugaTica:ma spominjemo: Milenu Milidra,g--KrajaCiC, zvanu Gr-ofica, Alojziju ViSek .SLavicu, Veru Solar 'Durdicu. Ru.Zu CrnkoviC Olgu, Emu Ce"kuriC Nedu, Mari ju 'ZubriniC Sovu. Dragica, -d-ruga kCi Nikole i felene StojiC, ro.dila se 1. 1. 1915. g. u joSa:nima kotara Udbine u Lici. Kako je s puna volje polazila osnovnu J-kolu, koju je zuvrSila s -odlilnim uspjehom, njezitni roditelji · odluCe da je dalje SkolujrU. Ol!la je hila njdna i slabaSna, ali vrlo bistr-a, a oni su htj.eli da Jlwlovanjem za nju stv,ore bolji i ljepSi Zivot -nego je njihov i vrXine- ljudi u Lici U gimnaziji Dragica iz gO.din.e u godinu pokazuje. primjerne uspjehe. Medutim, teSke materiitilne prilik,e njezinih rodi!Jelja on,emogu6ujuJ joj Skolovarnjf! poslije z-avrSeno,g petog razre.da. T a ·prva zapr,eka bil,a j,e samo uvod -u .daljnje t..eSko/;,e, s ko-jinna l:e se susretati u cijelom svom .Zivotu, Dragica dola.zi u ·zagreb i h.-vata se u koStac s rnedaf:amil velegr<fds.kog.a Zivota. Dobiva narhjeStenje na {JaSti. T adaSnji reZim i njeni poslodavd traZe .dodvor;avanje, poniznost,- odricanje vla.stitih principa i -naz,ara, na :Sto Dragim ne frristaje i zato se, u nastalom suko-bu s poslodnvcem, j.ednog dana naSla na ulici, svrstana ;u rredove nezaposlenih. Besposlica sve viSe raste. Burza rada, .zavodi. za sluZinlad i novine- obiluju pomtdama muSk.e i Zen- · ske rradne snag'e svih -frrofiesija, zva:nja, spola i dobi. Ne.zaposleni -primaju rna kaka:v pOsao, samo da ne bi .bili ))nez.a,posle-ni<<, jer to za Sobom povlal:i bijedu, glad, ·a .Cesto i izg.on ·u zaviCajno mjesto. Da torrie izbjegn.e, Dragica se· zaposli kao radtnica u T vannici f;a:pi-riJ. na Za;_,.tniCi u Zagrnebu. U RS-ovi sindikati, u lwjilna Pariija ima ruk(}vode6e ,poloZaje, .sprovode mas~e Sltrajkoue, tarrifn-c pokr.ete i demonstracij.e za oCu.vanje st-.e-Cenih i stjecanje navih tekovina i prava. 1935. g. u r-edove boraca za !TadniCka prava i slobodu svrstava se i Dragi-ca. On-a prilazi radnicmna, govori im o borbi radniCke kla.s,e, tu'J1Ul.Ci im znal:aj organiza,ci/e, duZ.nosti i jJoloiaj Z.ene u kapitalistiCkom druStvu. · Medutim .akcioneri T vornicr papira bO<r-e se frr-oliv organiZacif,e i revolu.cionar-nih radnika, pa Dmgica opet ostaje rnez-aposZ.ena. T ada upozn.rtje Radu KouCara, 'l"adniCkog -borca ·i revoluciornera, koji postaje njen drug. On 11Zjoj pomaZe, da joS ·Wublje, malnije shvati ulogu r-adniCke klase i njihove lilasne organizacije u _borbi protiv ~vladafuCeg kapitalz"stiCkog r.eiitma, 'U borbi za stuaranje novoga -dJruStva, u kojein ne ,c,-e biti izrabljivanja Covjeka po Cov}eku. DvadesetSestog kolovoza 1937. g. nakon duie nezaposlenosti, Dragica se zafJOsli u tvorni,ci ))Siemens« u odjelu za namatanje motora. Ubrza razvije Ziv·u agitaciju meitu radnicama protiv niskih rnadni.ca. globa i raznih :Sikaniramja. U toj ilgi'taciji nij-e sama. Sarailuj.e s dr.ugim llanovima KP i rnajJrednim · radnicima i radnicapta zaposlenim u toj tvornici. Nije proSlo mnogo vr-emena i oni uspjevaju da okupe ·gotoVo sve radnice u sindikalnu ·organizaciju: medus.o-bno S~e .pomaiu u poslu, rt sluCaju bolesti ili drugih teJkol:a udeSavaju posjete, porno/; _u · kuCi, sUtranje oko djece i t. d Kao. aktivan Clan Jportskog radnitko~ kluba »Metalac«, Dragica je formirala NHazena druiirwJ« iz koje je kasnije stumen kadar Zena agitatora radniCkog pokreta. 1938. g. ,postaj.e -Clan KP. Sada s j.oS veCom snagom i smnoprijegwom -UJC.e.~tvuje u borbi radnilke klase. Kad j.e 16. VII. 193.8. g. izbio Strajk u· tv.ornici #Siemens«, Dragica svakamo -dospjeva: bo-dri Zene. i njihove obitelji, dokaz-1ije im, da se bor.e :za prava i. za dobro svoje i svoje djece, pomafe im da ustraju Naro.dni heroj Dragica KvnCar u :Strajku, firikuplja hranu za S/JrajkaSe, nadgleda StmjkaSku k1thinju, luva straZe protiv izdajim Str.ajka i -qz.eumorno se bari s poslodavcima. Akcionerri »Siemensa« hili Sit nepopustl jivi. V j-e:rov.ali su, da Ce pomoCu nekoliko kolebljivaca slomiti Strajk. Ali u tome su se p:revarili. Strajk Siemensovih radm.ika Tasplamsava se i pr-enosi na druga poduzda u Zagr.ebu; kod NK,O'J'ltakta«, »Paspe« i drugdje. Kapita. listima u tom -Casu priskaCu -u pomoC ''Jugoras«, zag-r-ebaCka policij.a i klerofrankov.a(;ka druStva s betom ))lumpproletera« i rnedov-oljno svijesnih ZtNztl~ 1'20 121 �Java sve partijske z-a.datke, iako su qts[ovi lf'ctda svakojima su obe(;ana zlatna -brda i dolime, aka_ prime /_Josao i iz,daju drugove. kim danom hili sve teli i opasniji. Za .1zjom sveDragica p:redlaf:,e sv,ojim dr.ugaricarruz, da sve strano tragaju Gestapo, ustaSka policija i nje:dm zaj.edno odu pred te tvornice i da legnu 'na zemlju biv:S.i poslovoda F.u:ks iz tvomice >;Siemerns«, !wji je i tako svo]im ti]elima· sprij,eCe ,uzart Jtra]kolom.cima, - postao strah i trepE!t Drvinia ·i Dcmje KmtoSije. Svi ani vj,eruju, da C,e s hap:S.enjem Dragice najlakSe koje su kapitalisti pokuSali automobilima doriesti iloCi do- Rade K®Cara. u tv,orniou. Sve su- Zene poSle z-a -n]om. Tih je mjesoci n]oj 1iaroCito teJko, fer oCe.kuje N.ekoliko dqna kasnije Dragica, kao predvodnik dijete. C.esto mijenja konaCiSta. Ni]e s.e bojala za gmpe StrajkaJa siemensovac.a, adlazi pred tvofflicu sebe, jer je hila. vei prekalj,erta tt raznim bor'bama, >>Kontakt«. T anno je bilo nekoliko jugprasovaca, koji strahov.ala je za dijete i strepila je, -da ga ne Ce :Su ·'mdili pod zaStitom p.olicije. Kad je wpitala jemoCi sama odgajati niti mu posvetiti svu materinsku dnog,a od n]ih, zaJto odUzima kruh Tadmilkoj djeci, ljubav i paZn]u, a tako se i ,dogodilo·. U rr.odiliStu, zaJto razbija' Jtrajk, -on iu je frr-ezirno po'.gl,edao i u Petrovoj ulici u Zag;r,ebu, prijavljena pod tudim pokuJao surovo odgurnuti od sebe.- U isti Cas dobij.e imenom 4. IV. 1942. g. ro.dila je sina i dala .mt~ uda:rac po lieu. Grdosi]a, iznenaden otporom male, ime R.ade po ocu, koji je uprauo tih dooa oCekivao slabalrn-e,. n,epo.zrnat-e iene, izderr,e se na niu i pokuSa oswdu i izvrJ.ern1~e s.mrtn1e kazne. ]oj uzvratiti udarac. Ali StrajkaSi ;>Siemensa<< i Da hi mogla nastaviti svoj partijski ra-d~ Dragi>;Kontakta« ob:rane Dragicu, a Stra]kolomce natjeca povjerava · svo~a si:na Pepici Saili, lw]a je treJ«ju u bi]eg. U St!l'aj,kaSkoj birrbi, ,pre,d ujedinjenom bala da s.e s dj,etetom prebaci na nov.ooslobor!eni snagom radnika, prvi kapitulira rijemalko-jugoslateritorij, Sto, medutim, nije uspjel.o rradi ustaSko-hivenski koocern »Siemens<t 22. Dill. '1938 . .g., a za tlerovske of.ein'zive. · rijim i druge tvornic.e. U to vrijeme Dragica povremeno stanuje kvd P.otkraj 1939. g. Dragica dobiva zadatak, ·da arT onke K~TleZe I'UI PoljaCkoj ulici bb, u Drvinju i drugam,izira- Stmjk i .okupi rradnice iz :flektrilnog pogdj'f!, j.edtnoga dana ljeti 1942. g. Dragica se iz Ton, duz,el:a »IvkoviC<<, ali 'tu pada zagreba!:koj policiji kina slana -ufr!A,til.a u grad n.a izvrlccoanje posta:r;lje. u Sitke. .Ot,puJtena iz _z.atvara, javila se na rad u nog iadatka. D.a zaobilazno ude u grad, potle preko - tvornici J>Siemens((, ali nije viSe hila primljena. PoCernomeraCke mitnice, ali, tek Sto je zaJwrU!Cala licija je S7natrala, da & pomol:u nje najlakSe p.roplol:nikom, 'listaSki je .agenti l'l)}hvate, svdu lancima naCi Radu KonCa:ra, sekr.etar-a CK KPH, za kojim i otjrr.eme na T rg N. (,datnas T rg Zrt-ava faSizma) tt j.e tragala otkad je ptva grupa pa!l'tijskih i sindikal· g.estap_ovsko muCiliJte. Odmah je p.oCeJo s.asluSav-tm]ie. nih fumkcionera hila uhUJpJena i internirana u Le{HlKako nije htjela nifta odati, podvrgnu je zvjerskom glavi, ali se prevarila. muC,enju. Njezina je krv po~prskala pod i zidove lako j.e Dragica »slulb.t?rJl-0(( nafmstila tvornicu sohe, ruke, lica i odijela mnCitelja. Ali, (JIJ1,a, iako >)Siemens((, ostala je i dalje u bliskoj i neprr.ekidnoj tj.elesrno njeZna, mala i slaba'Sna, herojs.ki podnosi muke i ne priznaje nilta. SasluSavanja su bez,duJ.no vezi sa svim .ra.dnicama. Po njezinim se ziputama nastavljena dan i no/:, ali -bez uspj.eha. MuCili ·su u tvornici -razvija partijsko-sindikalni rad, prikuplja Orvena pomoC, 'Uinose letci~ .bilteni, a iznosi po-tr,ebni je, dok joj izmrcvar-eno tij,elo nije pokazivalo najma:nje znakov.e iivota. Malo zatim nje.zin s-e Zivot materijal. 1940. g. mdi u tv,ornici »Metal((, >JGori. •Ga<(, »SchOn«, a privremeno i u Savezu zanatskih ugasio . Za ·svoj neu.morni r.evolucionarni rad, za bezgr.aradmika. 1. I. 1941 . .g. prelazi u ilegalnqst, jer joj niCnu vjernost narodu i Pwrti]i, Prezidijum Xaje prijetila .opasnost hap:S.ernja. Ona je u to vrijeme Clan III. rajanskog komiteta KP. Pod uslovima oku~ rodne skupJtine FNRJ, 23. VII. 1952. g., pr.o.glasio je Dragicu Kon.Car Narodnim herojem. pacije i nj,e.maCko-ttstaJkog terora i_Jrimjerno izvr- Dokument 86 ORGANIZACIONI REFERAT SA I. OKRUzNE KONFERENCIJE AFz ZA OKRUG.KARLOVAC ODRzANE 25. VIII. 1942. Or&'anizaciouo stanje u naSem ...1 Kada su se na poiZiV Komuni,stiCke Partije [organizirali partizan]ski odredi na podruCju Korduna, Zene su odmah ... i to donoSenjem hrane u Burne, gdj·e su s-e nalaz[ili partizani i aka je] ... neprijatelj svojim te· rorom i bjeoomucnim ubi[janjem] i prijetr njama htio da to sprijeCL Zna:le •S.U da je njihova mjesto uz partizan[e, ... ? nz] na- rodno oslobodilacku borbu, kako bi se sto prije [slomio faili]zam. Ali poveCavanjoem naSe partizanske na· rodne voj[ske ukazala se po]treba .da i mi Z.en:e organiziranije pomaZemo borbu, a to [se moglo jedino] na taj nacin da se sve zbijemo u cvrsti antifasistick[i front zena.] ·Uz p-omoC naSih drugova poCelo se organizirati [zene tako] da su se stvarali odbori AFZ po selima. Odbori su imali [,g!avnu] i jedinu duznost sakupljati za partizane i bolnicu Garap·e·... i ostalo · rublje. Zene su sa mnog·o !jubavi davale sve od sebe, [jer su vid]jele dft s~e naSi hrabri partizani ne mo~ gu na nikoga obra[titi nego nal njib, te da one trebaju da tu borbu pomazu koliko mogu. Paralelno sa potrebom pomaganja parti~anima podi[zala se politi] cka svijest zena. Zene S'U sa mnogo odu&evlje:nja do1azile [na sastanke] jer to je bilo prvi puta da se je i njima nesto govorilo, [da se je od] njih tra· ZiJo da i o-ne u neCemu sudjeluju. Talk01der odrzavali [su se i zborovi] na koje su dolazile u velikim skupinama i paZljivo slu [Sale drugove] i na taj naCin sve viSe i viSe se upoznavale sa b-orbom. Ali mi s-mo u naSem radu nailazile na mnoge poteS[koCe,' jer nismo] imale iskustva u- radu~ a takoder imale srno. premalo drug[arica koje bi] mogle da organiziraju zene. Is to taka i vdiki sektor ra [ da onemoguCa]vao je da se .Sto prije sve Zene na Kordunu obuhvate i u[druze u AFZ]. Da bi 1smo ipak stvorile jednu povezanost izmedu dr[ugarica koje] su radile na organiziranju Zena, stvorile smo privremeno [Inicijativni] odbor koji .je imao zadatak da poveze sve organizacije A[Fz po kota]reviJ.ela p,.edovif: ma. Medutim rad toga odbora nije bio dovoljan, te je tre[balo pri]stupiti dru&'om naciKako S·e rad naS·eg :o-dbora ne bi svada-o nu. Trebalo je naci jedno srediste, oko [kosamo na pomaganju [parti]zana i bolnice, jega Ce] se- sav aktiv, kojega smo tada imale a koji se je sastojao od . . . drugari- to smo po-Oele sa kulturnim radom, t. j. ·osnida CvrSCe pove:Ze sa Ze'nama iz ·s-ela, ko-je vati a [naif a] betske tecajeve. Kako nismo su jo.S bile· po-tpuno nei1Zgrwd·ene-, ali ipa1k poka,_ imali drugarica, koj.e bi mogli upotr[ebiti] za zale su volju za rad medu Zenama, te dava- uCenje Zena, to smo organizirali na taj na-:juCi im potrebna uputstva moCi da organi- Cin da je sam odho [r na selu poduCavao] ne-. raju zene u AFZ. Tada smo osnovale (26. I. pismene Zene, i one su to radile sa mnogo 1942.) odbor AFz kao uze rukovodstvo, koje !jubavi. Is to taka [politi] cka svijest zen a txeba da ima jedno sredi.Ste -oko kojega Ce se bila je svakog dana sve veCa, jer su se -odrZava[li sa]stanci .sa njima gotovo svakog okupljati zene. Osnivanjem toga odbora osjetila se je tjedna, a na tim sastancima govorilo se o vidna promjena. Mi smo se u svome radu politiCkoj situ.aciji, Citale se radio vijesti i popunjavale steCenim iskustvima u radu, a akcije partizana, jer ih je to- najviSe -zanitakoder pristupili sm-o i formiranju kotar- ma[Jo]. Takoder zene su '0Sjetile da se njima posveCuje mnogo pa.Znj.e [i ra]dosne tiskih odbora AFZ u pojedinim kota[revima] kako bi nas odbor bio povezan sa tim odbo- me d-olazilo je .gotovo .svakog dana nekoliko rima. Bilo j,e tesko na[ci] aktiv za kotarski njih u nase sred[iste po ma]terijal da bi odbor, j-er Zene sela ialm su rado dolazile mogle- samostalrio odrZavati sastanke. Iako sm·o svako-g dana imale sve viSe [na sa] stanke, ali j-o·S uvij.ek nisu niSta zp.ale o [samoj] organizaciji i jedino uvje·rava- uspjeha u svome radu, [na·Si] odhori bili su njem da ce se tokom rada izgradi[ti, us]pje- nepokretni, t. _j. nisu mogli sami da odrZa[ vaju sastanke, niti] mnogi naSi odbori nile smo taj odhor osnovati. Osnivanjem tih odbora i oddavanj[em ce]scih sastanaka sa . su do[lazi]li do izrazaja. Jed[ino je prednjima njihova svije-st s·e je sve viSe dizala sjednica izvr.Savala sve Sto] se od nje traZil [o]. Taj ne[dostatak nasega] rada Jezi u to-. i vo [lja] za rad postojala je sve veca, te davajuci im konkretnB zadatke one [su] bile me Sto nismo imali aktiva a .od Zene se nije · riaSe a'ktivne saradnice i !nnogo nam p-oma- moglo najednom traZiti da ana sama OdrZava sastarike, a nije ni znala -kako bi i Sta bi gale u nasem radu.' c:, I 122 123 �govorila. · Takoder materijala nismo imale da im dademo jer je bilo pomanjkanje papira. U tom naS-em radu izlazile su neke drugarice na povrSinu i tim ·Smro drugaricama posveCivali veCu paZ-nju, da bi nam one mogle na tom velikom radu pomagati. Nas rad nije bio j.edna.k u svim kotarevima, jer u sv-e kotareve uslijed pomanjkanja aktiva nismo mogle ni doCi. Tako smo gotovo sav-svoj aktiv dale u kotar Vojnic i Veljun i u tim kotarevima rad na organiziranj u Zena bio je prilicno dobar, dok u kotaru Slunju, Vr- , ginmostu i Ogulinu vrlo se je- malo radilo. lVIi smo .iSle za tim da uCvrstimo koliko toliko harem kotareve Vojnic i Veljun pa da prebacimo aktiv u druge kotareve. Da je naS rad u kotarevima Vojni.C i Veljun imao uspjeha vidjelo se najbolje kod /SmjeStanja ljudi, Z-ena i dj:ece' iz kot. Vrginmost; kada je ustaSka banda usred zinie napala taj kotar i popalila sve njihove do' move [a Ze-ne -su] od zime bile prisiljene -da i bose i sia·bo ohuCene napuStaju domove kako hi spasile svoje zivote. Njihove drugarice u kotareviina VojniC i Veljun priffiile ,su ih sa mnogo ljubavi, jer su bile svijesne toga da njima lezi jedino spas kod njih. Iakd- smo mi u sv-ome radu imale vidnih uspjeha, ipak za vrijeme ofenzive-- vidjelo se koliko imamo nedostataka, jer su naSe odbornice izgubile potpuno glavu i ni-su se mogle snaCi. Dakle nije bilo nikakv.e Cvrstine u nasim ·odborima. Neprijatelj je popljackao mnogo hrane i -odjeCe, a mi nismo ni tome pitanju posvetile dovoljno paZnje., je-r smo trebale uvjeravati Zene '0 potrehi zakopavavanja hrane i ·odjeCe na sigurnije mjesto. Neprijate1j je- u svoje dvije ofenzive na podruCju kot. VojniC ... poklao mnogo Zena i djece, popalio mno-ge domove a tako-der je' uspio svojim Ietcima da dobije- mno-ge Zene i djecu koji su otisli na predaju podbodeni narodnim kukavicama lmji su .sa hijelim barjacima odveli tolike !jude u ralje neprijate]ja. I to je znak naseg slabog rada, jer da smo njihovu politicku svijest dovoljno digle ne bi naS·e drugarice pale p-od utjecaj narodnih neprijate1ja i onih ;koji sa njima .nisu imali nikakve veze. Na-Se drugarice i.S1e su sa suzama u oCima na ~predaju, ali nisu bile toliko cvrste da ~e tome odupru, i da je njihova politiCka svije-st hila veCa, sigurno bi se oduprle. Kod ponovnog oslobadanja teritorija od ustaSke gamadi rrl-i smo pristuP.ile ponovnom okup!janju zena u AFz i postavljanju organizacije na Cvr:SCe temelje, j-er smo imale mnogO viSe iskustva u naSem dotadaSnjem radu. Mi ·smo u tome radu nailazile na joS 124 vece teskoce nego kod prvog okupljanja zena, jer su mnoge Zene a-stale bez djec-e, kuCa i zastraSene zloCinstvima krvoZednih usta.Skih banda iz·guhile volju za 'Organiziranje u AFZ, ali uvjeravanj".em a poslije i organi-ziranj·e·m mi -smo uspjele. Nama je tada rad bio utoliko laksi , sto smo ima1e veCi aktiv koji se je izgradio tokom prijaSnjeg rada, a takoder doSJ.o· je nekoliko drugarica iz neos1obodenih krajeva, koj.e su nam u tome radu pomogle. Da bi naS rad bio ·Sto 'bolji, i da bismo Sto viSe p·okrenile naSe odhor:e, osnovale smo- opCinske 'odbore, u koje je uSia iz svake organizacije po ]·edna drugarica. Na tome· Sastanku svaka drugarica podnaSa i1zvj-e,Staj o svome radu, a opCinski kotarskom a ovaj od.boru za Kordun. 'rime je nastala jedna -Cvrsta povezanost izm·edu niZeg i viSeg rukovodstva. Tako-der poCelo se Iiln9go vtSe raditi na politiCkom podizanju svijesti kod Zena, kako bi se sprij.ecilo padanje zena pod utjecaj narodnih izdajica. Kod toga naSeg poonovnog oku_pljanja Zena u Cvr-sti antifaSistiCki front Zeha imale -smo uspj eha, a takoder radilo se na organi-ziranju Zena u -svim kotarevima taka da smo i iskustva za rad imali veCeg, te smo sv'e nedostatke motle prav;ovrerneno otkloniti. Ipak nas rad jos uvijek nije bio dovoljan, j.os uvijek mi nismo mogle sve nedostatke [otkl•oniti] jer nismo imale dovoljno aktiva. Tr-ebalo· je pristupiti stvaranju novih kadrova i to kadr-ova .sa sela. Osposohiti Z.ene· sela za rad u organizaciji i od njih stvarati j-o.S CvOOCu organizaciju, bio je nama cilj. Da bismo taj aktiv stvorili trebalo j_e pristupiti planskom uCenju i to iz osnove. Prve-nstveno up-oznati Z·ene sa najosnovnijim kako bi mogle sto bolje shvatiti potrebu organizacije, kako bi mogle ...... . Taka dugo dok to ne po-stignemo znale smo da ne Cerna moCi uCvrstiti organizaciju, da Ce i dalje nedostaci ostati i da na.Sa organizaciJa ·ne maZe biti ono .Sto ona mora biti t. j, cvrst, nepokolebiv antifasisticki front Zena. Da bismo te 'kadrove Z.ena mogle stvoriti, otvori1e smo po1itiCk-e kurseve Zena. Kod samag otvaranja 'kursa uzele smo 13 Zena i to onih koje su radile na organizaciji i koje sq pokazivale v·olje .za rad. Tada smo vidjele kako je potrebno odrZavati te kurseve, jer drugarice koje su bile na kursevima pokazale su mnogo volj.e, pa iako je to bilo sve za njih novo, ipak ·su one taj veliki mat·erija!" svladale. Na tome kursu vidjele smo da se iz Zena ,s-ela maZe stv,oriti ja'k aktiv. Qsim toga otvaranjem kursa pojavi1e su se mnoge Zene koje su Zelile da uCe · i da rade u AFz-u. Tim kursevima mi smo otkrivale aktiv ·Zena sela Sto prije nismo mogle otkriti i mislHe·. smo da Cemo teSko stvoriti. Kako smo vidj-ele da Zene uCe sa zadovoljstvom i da se naS ... mnogo da poveCati, to smo odrzali drugi kurs na kojem je bilo 23 drugarice, k·oje -su takoder mar1jivo uCile i najveCi.m dijelom su -danas naSe aktivne saradnice. PoSta- imamo 6 'kotareva, to bi izbacivali premaleni kadar Zena, da je naS odbor sam odrZavao kurseve, te -smo odredHe da s-e kursevi odrZ·e·. u nekim kotar:evima p-ose-b-. bno, kao u kotaru Veljunu i Slunju gdje su oddana 2 kursa. Kako smo stvorile kadar Zena preko tih kurseva, rad na uCvrSCivanju organizacije AFZ postao je sve bolji. Sada Zene, kada im je· njihova drll'garica -seljanka poCela da -govori i odrZava s njima samo,stalno sastanke, nisu govorile kao ranij e: »Sta 6eS ti g·ovoriti, ti nisi nigdje -hila«, veC su traZile od nje da odrZi -sastanak: ·»sad ti nama imaS .Sto- govoriti, j-er si hila [na kursu]-.« Da bismo Sto ·l;)Qije uCvrstile Qrganizaciju i da Sto- vi.Se pokrenemo Zene, te da uspije·mo" u tome d-a. one stvarno- organizaciju ..., te da &e je·dnoC za uvij.ek s-kine ... s-ela gusti mrak 's l<oojim je dosada bila obavijena, zakljucile smo da pocnemo izdavati naos list »RijeC Zene« ... Kal<oo je neprijatelj poklao mnogo zena i !judi i kako ih je mno.go otislo na predaju, to su mnoga polja zasadena kuk-uruzom i krompirom ostala neobradena, ali mi siiiO u sporazumu sa NOO organi1Zira1e -kole·ktivni rad, kako bi se sva ta polja zasadena mogla obraditi, jer to Ce hiti hrana 'Za naS rod i za naSe hrabre partizan-e-. Zene su se tom poz.ivu odazvale i ·Sto viSe dolazile iz drugih kotareva kJ<o iz kotara Veljun u kotar VojniC, samo da Sto prije bude gotovo. Isto taka p11eko naSih <Jrganizacija pokrenu-le smo kolektivnu Zetvu, da bi se .Sto prije Zetva spremila i istrgla iz S-aka neprijatelja, koji je na nju gramzljivo vrebao, jer parola: »ni ·zrna Zita okupatoru, sve za: front, sve za p·objedu« ... Zene su shvatile vaZnost Zetve i prihvatile parole, jer je sva Zetva obavljena u kolektivnom radu. Radilo se dan . .. moZemo reC.i da je rad naSih ·odbora u svim kotarevima je·dnak ... u kotaru Slunj i Cazin rad je daleko teZi nego u o-stalim kotarevima a politiCka svij-est na daleko niZem ·stupnju i to uslijed dosadaSnjeg rada a i uslijed teSkoCa na koje se u tim kotarevima, ... t. j. pojava cetnickih elemenata. Ali ipak ustrajnim radom naSih drugarica rad se u tim kotarevima poboljSava. i Organiza-cioni referat Mace Majsto•roviC, od·rbn na I. OkruZrn.oj konferenciji AFZ okruga Ka-rlovac 25. VIII. 1942. u Gornjem BudaCkom, kotar VojniC. PolitiCki referat podni jela _ie Maca Gr>Zetit Vera. Nakon · izvje.Staja iz pojedinih kotarreva donesena je -rezolucija u kojoj su istaknuti uspjesi i nedosta-ci u radu, ka·o i zadaci, koji su se .s.astojali. u jaCanju i ·pro~irivanjru AF.Z, podizanju ,poiitiCke svijesti ·Zena, spremanju i osiguranju Zetve, 'b.orbi protiv nepismeno·sti, formi-raniu bor'benih gmpa ~e­ na, i na.pokon, u- iZdavanju lista }}Rijet Zene«. Nakon t-oga jpreSl-o se na biranje odbora AFZ za okrug. lzalbr.ano je 16 drugarica. , Za predsjednicu je iza.: brana Dragica- Karan. 2 U t-ekstu su nekoja mjesfa ispuStena, je-r su hila neCitljiva u -origimilu, koji je zhog dugog 1-eZa- nja u z·emunicama, u koje jre Okr. odbor AF.Z pohranjivao svoju arhivu za vrijeme neprijateljs.kih ofenziva, oSteten i istrwnuo. Neka mj·esta, koja je reda-kcija pokuSala nadopuniti, n~pisa·na sru u tekrstu u zagradama. Zhog 1-eZanja u .zemunicaana .propali -su mno,gi hist-orijski dokumenti iz NOB. Za vrijeme neprijatelj-skih ofenziva hila je Cesto nemogute p-o-nijeti sa sobcrm. sav materijal, naroCito pisani, .pa se isti ·:pohr.anjivao u zemuni-cama. To su 'bile velik.e rupe iskopan-e u,zemlji pokrivene odozgo zemljom i SuSnjem, da ih je neprijatel i te.Sko mogao uoCiti. U zemunicama skrivao se dokumentarni materi jal, hrana i dru,go, a •bilo je i takvih zemunica, u koje su se sklanjali teSki ranjenici, nesposohni za po"kret. No neprijateli je ipak ,p.oneka-d izdajom saznao za te r.emunice, :pa •hi · ih tada uniStio. na- i noC samo da se Sto. prije spremi. PoSta -smo vidjele da zene prihvataju kolektivan rad i da se na taj naCin mciZe mnogo toga svrSiti i spremiti, a kako mi danas treba da sve brZe spremimo sve ono Sto na naSim poljima saz-rije, hila grah, kukuruz, krompir, branje Sljiva, to smo pristupile stvaranju radnih grupa u koje ulaze sve Zene spos-obne za rad. N a taj naCin mi Sirimo i- drugarstvo medu Z-enama i Zene dolaze' do uvjerenjit da j·edna ne mo.Ze niSta uCiniti, a sve zajedno mogu mnogo. Kako smo vidj ele da Zene udruZ.ene- u AFZ pomaZu na sve naCine danaSnju svetu narodno-oslobodilaCku borhu, to sm·o pri-stu.pile o.snivanju borhenih grupa Zena, koje Ce biti spremne da poma:Zu danaSnju borhu ruSenjem pruge, bandera, prekopavanjem cesta, a talwder i otvorenom borbom, t. j. oruZjem u ruci. U borbene grupe okupljamo samo Zene d·ohrovoljno, koje su spremne da se ... bore protlv ustaSa, Cetnika 1 okupatora ...... jooS pristupile otvaranju nepisme~ nih teCajeva, a ... po kotarevima v~djelD se da Zene ho-Ce: da uCe-, ... za znanjem kod njilr velika. ....Svi kotarski odbori koji graniCe sa hrvat.skim selima. . . da ·prodru u hrvatska mjesta t. j. da stvor·e ilegalni odbor u tim mjestima. E:otar Ogulin, Slunj i Veljun, a takoder ... uspjeli su donekle u tome, ali ipak to jo.s nij·e dovoljno .. ' kraj svih nasih nedostataka, kojih joS uvijek imamo dosta, ... j edina zaj edniCkim radom da uklonimo uspj eli, da to sa , , . 6 kotarskih odbora sa ukupno 202 .seoskih odbora, , . , opCinskih 17, a ukupno obuhvacenih zena u AFZ 7.651. 125 �Dokument 88 Dokument 87 (~eprijateljski) U CITAVOJ ZEMLJI DNEVNO SU SE POJAVLJIVALI OGLASI 0 STRIJELJANJU ANTIFAsiSTA SEDMERO IH JE IMALA lz J;trene u bor.bi«, glasila APt Hrvatske, .br. 3-4, 1943. g. Evakuacija PoZe·ge.:t. Pojavili se, ka:Zu, tamo partizani i usta&ka rulja evakuira cijeli kraj oik.o PoZe:g-e. Zatva.ra narod u logor, otevSi mu: sve .sto ima. ObjaSnjava, ,laZe· na:ro•du da ga .zaStiCuje od partizana, jer da mu kuCe nis-u sigurne. Pokretni Prleki sud u. ZagrebLI ·· · ·· · .kolovoza 1942. na S!l1rt: 1. (op Fra1nlu. stltrOf.{, ot.(mj~·n<>l{. je JWlt:-:tano,·lj••uih thlllu n>j.'1"''"'''1'"l" komuni:4kiuju .\uk_u,Ht•rm•tw, n Medu zatocenim Hrvaticama i Srpkinjama nalazi se i mati sa sedme·ro djece. Dotjerali je sa .sedam nejaCadi. Svu hranu koju je sa sobom ponijela oduzeli su joj. 'Takvi su Io·gorski propisi. Te•Zak j.e ·Zivot u Io,goru. Hrana nikakva, tifus vlada. i mati, w brizi za. sy;oju dj-ecu-, svaki da·n mali i g6vori : »J a sam· Hrvatica•, niSta TI.isam uradil3., mO'j m~uz j.e dom!obran! Pustite m·e kuCi, q·j-eca 6e mi O¥dj-e p·oumdrati.« Zdvojn" molba majke ne dopire do srca ovih krvoioika, j-er ga on1 1 nemaju. Jpak, oil)ecavaju joj, tek toliko da i·e ·se ric jeSe. Ona vjeruje i Oe1ka svaki dan, da je puste ku:Ci. Razboli se njen Milan. Dv·ori ga, nje·guje, svoju mur hranu daje. Mo1i za n}ega makar malo· mlijeka. Ali Iogar nije bolniefr. KakV'D mlijelw? Nij.e Milan joS ni ozdra via, kad s-e- razboli jos dV'oje djece. Zdvojna mati place, mali kama .god p·o.de, .Cuje s·e njen moie•Civi, zdvojni gla&: »Sam1o maio kruha za moju djecu! « Nitka ne o-d.govara, nitko ne. daje kruha. I nije- pro.Sla sedmica, a njeun troje djece nije viSe bHo medu Zivima. Plakala je, straSn~o pia:kala dan i noC. Najednom -se· umtirila. Jo.S je· ovd.j.e- C.~tvero', treba za njih da S"·e brine, treba njima da ·oCuva ·zdravUe. Po cijeli dan radi, kupa ih, pere im• robicu:, Cuva ih i pazi, str:epeCi ·da j-oj i opet koje ne oholi. Jo.S ni des·et dana nije pro•Slo, otkako je umrlo treC.e, a ve¢ ·Se razboli njema najsta- rija djev·oj-Cica. Mati ne traZi viSe mJiJeka, ni kruha. Ona trru\i lijecnika i lijekove. Ali Ingar nije bolnica. Nema ni' lij.e·Cllika ni lijekova. Urirrla je njena djevojCica, njen ponos, njena dika. »Uvijek je u skoli hila prva •.. « Mati vitSe ne place. Kao da s.e nesto slomilo .u njoj. Vise ni ne moJi, tek katka;d prilazi kNolocima i te•skim g'lasom pita, kad ce kuci. I opet obecavaju:, da ce se UTediti njeno pitanje. Ali mati vi;Se- ne vj-eruj.e'. Kratko iza toga razboli se i o•stalo troje. · Ona ih vi!Se ne pere ni ne redi. Nikoga viSe niSta ne pita, sjedi do njih ukoCena. I djeca umiru. j-ed.no e;a drugim. Za vrijeme od/dva mjes·eca, S<affilo dva mj-es·eca, umrJo- joj je .sedmero· dJece·. DoSia joe u lOi!!or .sa njih <~edam, <Janas je be.z i jednog. Tupo gleda prerda se, nema su!Za. Su•ti, ne jede, ne sp-ava:, samo. Suti. Zene je· S"e bo)e. Nj·ena ukoCenO'st, njena Sutnja iz:ruziva uZas. njen p·ogled, koji izraZava sam.o oCajnu bo,l, nij.e vise ljudski pogled. To je pog'led uniStena.g materinstva. J.ect·nog dana do.Jaze joj krvnici: »·Spremaj se, ide·S kuCi.« Ali kao da se to nje ne tice, ona gleda dalj.e preda <!e. Kao da ne shvaCa. Prilaze jo·j druge Zene: »IdeS ku:Ci!« Ona ne razumij.e: »Kuei.? Be·z dj.ece? .Sedme..:. ro sam ih d.avela· i sada da be,z njih idem kuci? Moja kwca bila su moja dj·eca ... Ja nemam viSe dje,ce, ja nemam. kuCe ...« Gie·da preda se, ne· miCe se, dugo, dugo. Odj·ednom - trgne s·e. Da, da, treba poCi. ICi Ce, sprema s·e. Ide, u oCima joj s;e pore·d tup·e .bali rada i.skra mr:Znje·, iskrica nade da Ce njeno uni-S·teno materinstvo negdje naCi moguCnosti da os:veti svoju djecq. Ljubica DobriniC-Sagi 1 Clanak je napisan 19-43. g. a odnosi se na dogadaj i.z 1942. g. 127 �fr '• DokurD.ent 89 IZ IZVJEsTAJA POVJERENSTVA CK KPH ZA SLAVONIJU I SRIJEM OD 28. VIII. 1942. ·cENTRALNOM KOMITETU KPH 0 FORMIRANJU ODBORA AOz U SLAVONIJF ... IV. Rad na farmiranju AOZ na nekim katarima lijepa je uznapred:avaa (na pr. PaZeSki, Daruvarski,2 PakraCki3 ), ali ovdje joB uvijek nism·o poluCili ono Sto je potrebno. J o.S uvijek nam nedostaju kadrovl1Za taj rad. To ·su dobre i vrsne drugaric·e, koje taj posao najlak·Se svladavaju. NaS slavonski seljak se teSko privikava na to, da se .Zene i djevojke uvlaCe u razne organizacij.e. Iako 1 Dokument s•e nalazi u arhivi CK SKH. U da:ruvarskom kotaru tokom 1942. g. sve vei:i broj Zen;:t a'ktivno suraduie u narodno-oslolbodila·Ckom pokretu. Formiraju se odbori AF'Z u Zajilama, Borcima, Bijeloj, Puklici, Novoj Krivaji, Poto·Canima, Kapincima, Remov·cima, V elikim Ba·stajima, Sko~­ nov.cu, KoreniCanima, Doljanima, Sibovcu, Go·l'Ubl.njaku, Gornjem Daruvaru, DeZanovcu, Trojegla•vi, Brestorvcu, KonCanici, Otkop-ima, Dobr.oj Kui:i i Batinjanima. Prvi kotarnki odbfrr AFZ za kotar Da:ruvar formiran je u j·esen 1942. g. Medu :Zenama koje aktivno ·rade na terenu ·ovog kotara istiCu se: Savka GlodiC, Slavica Milde,_ Ljubica .CaliC-SulbaSi.C, Ana JakSiC, Jo:iranka Kuzman.oviC, Ljubica VraC, Nedjeljka_ PeuliC, .Milka Mihajlo-viC, StO<ja Zdjelar, Ma~gita Ran'bo-1, Mara MiSliC, Anda Prlirna, Slava Ko-va;C, Helena DamjanoviC, Milica 1Raduka, Terezija Kava~ CeviC-LolflrenCiC, Ana KomleniC-Zaila;c, Kata Orozo·-. viC, Marija Ocrt-Rehlik, Slavka Gruit i d['u,ge. 3 U kotaru Pakrac organiza.ci ia AFZ je u po·Cetku 19'42 ..g. vrlo• jaka, p.a je veC u lipnju 1942. g. odrZana konferenciia AFZ za k01tar Pakrac i izabran Kotarski odho·r AFZ, u kojem je hila predsjednica }eta S.lavujeviC, ·sel janka iz J akovaca. U kotaru aktivno rade na o•rganizaciji AFZ: Vuka P.aden, Neven'k<.t KraSit, Koviljka VukasoviC, Jula BogiCeviC, Da:rinka PopadiC, Eva NikoliC, Ana Zec, Pava Bosanac, Draga Rusmir, DuSanka RoguljiC, Jelka Lacko.viC. DuSanka Kur.iak, DuSanka P.ro~ danoviC i dru,ge. . U kotaru Podravska .Slatina osnivaju s·e odbori AFZ u nizui 'SeLa. PoCetko-m 1942. g, osniva se Qdbor AFZ u Sekulincima, koji je maso·vno okupio Zene oko NOP-a. Bosilj.ka BoliC iz Gor:rnjih Meljana o-dlazila je u uporiSte i donosila partizanima izvjeStaje o kretanju ustaSa iz Drenolflca i GaCinaca. Ona je zimi 1942. g. nosila ohaviiest partizanima na Krndiju o- ,pripremi neprijateljske o.fenzive. U Drenovcu· su je ustaSe uhapsili i ispitivali, ali niSta nije odala. Bila je puStena i uspjdno izvrSila zadabk. 2 se kod raznih skupova i mitinga stalno naglaSava, da j e potrebno da i ·zene prisustvuju, deSava se vrlo Cesta, da na ovakave skupave ne dade niti j·edna Zena. Ali i u tom pogledu imam<> izvjesnih uspjeha ~ taka je na pr. u katarski NOO u Pozegi usia jedna drugarica, koja vr.Si funkciju potpr.edsjednika adbara i jedna je ad najaktivnijih cla· nova odbora. Tste godine postoje grupe aktivnih Zena u selima Lukavcu, Dorniim i Gorujim Kusonjima, Bist!rici, Gornjem Miholjcu, Medincima, VraneSevcima, Kapincilna, A·dolfovcu; Hazjama, ·Cadavici i Starinu. U 'Gortijem Miholi·cu istiCe _s·e radO'IIl Mileva KolariC, a u Kometniku Ljubica MuselinoviC. Ona je poCetkom 19"42. ,g. hila uhv<tJCena od ustaSa i uJbijena u velikom pokolju u okolici VoCina, u koj•emu je s-tradalo o·ko 32,0 1judi. Kotarski odho·r AFZ za Podr.a:vsku Slatinu formiran je u svibniu 1943. g. Za p'l'edsjednicu hila je izabrana Vida PaniC, a za. tainicu Darinl<.a Viii. Na ovom su terenu aktivno radile: Da:rinka ZivkoviC Sonja, Anka Cajle['-Po-kupiC, Zora BareSiC, Soka BukviC, Mara PuSka·riC, Andela MiSiC, Ana Bosanac, Mileva KolariC, Mileva •SekllliC, uCiteljica, Smil ia Filipovit i druge. U kotM"u Novsk.a osnovani ·SU odbo·ri AFZ poCet'kom 19"i2. g. u selima: Po,p•ovcu, Bairu, Brezovcu, KriCkama, Paklenici, RaiCu i Starom Grabovcu. 1943. g. osno•vani su odbori u 'lleoslohodenim selima: -Jazavici, Vo.Carici, RoZdaniku, Knzarici, Novom Grabovcu, Plesmu, Lonji, Puski, Banovoj Jaru.gi, 'Krivaji i u Novskoj. Medu Zenama, koje su aktivno radile po Af\2, a neke i •S omladinom, isticale su se: }ula AntoloviC-RaSko.YiC, .Tela LonCar, Mica LonCM, Ljubica Cipor, Drall{ica KneZeviC, Mara Ovanin, Mara SmiljaniC, kasnije bila Han OK SKOJ Desa :Smilj.aniC, Petra RonCeviC Ujna, Stoja Stambo-lija, Arnk<l Lon-Car, Mica Vido-vit, Mara SedlariC, Mara Cipo'l', Milka PreradoviC, Koviljka 'KmjaiC, Marija MilankoviC, Kata Kmecik Runjina, Kata PeSut-Skrljac, Slavka PavloviC, Ljrubica PavloviC, Mileva VrapCevi.C, Zlata VidoviC, Sonja Kmecik, Pepinka Vitek, Madenka Stibl, Anka iB-orota, ]ela MaCkoviC, Kata Do·Slo-viC, Mica Vidojevil:, Kata· Brkana-c, Draginja MiletiC i mnorge druge. 'Kotarski odbor AFZ osnovan _je · u drugoj p-o.Jovini 1942. Za, pr.edsjednicu bila i·e izah:rana Kata Kmecik, a za taj.nicu Sajka PuSkariC. nega su ·nasa ga£poda ,i ana ju·gaslavenska vlada radili sRmi kaka je bila za njih· bolje. A ·.kada je navalio Nij-emac, onda naSa vlada i .ani ministri pokupiU novae i otiSli u London, a nisu misli'li na nas, siromruSni narod, hoCe li ga neprijatelj pohiti ili ne Ce. Onda su. daSie u.staSe i poCele klanjem i palenj·em. Zato mi drugarice i·z dutSe· mrzim.o paSCad, a ljubimo· naS·e partizane koji S"e za nas bore. Ljuba Fmtar Dokument 91 IZ IZVJEsTAJA OKRUzNOG KOMITETA KPH BANIJE OD 31. VIII. 1942. CENTRALNOM KOMITETU KPH 0 RADU SA zEN~MA 1 Dragi drugavi! Rad sa AFZ kretaa se u glavnom pod rui<av<>dstvam drugarica aktivistkinja ; adgavornih drugova -po s·ekt:oru ·Zena u partij.skim organizacijama. DO konferencij€ 2 r;;td je u glavnom bio za·snovan na sakupljanju m•aterijalne po-moCi, taka·. da j-e na konfeTenciji stavljeno u zadatak da se adbori AFZ pretvare u · barbene argane · naradnaoslabodilacke borbe, sa ja:kim politi.Ckim,.-utjecajem. Na tom putu po·stigl·o se je mnogo. Zene sve· viSe uCestvuju u javnom Z.ivota, i mnogi odbori AFZ u zadnje vrijeme i po borbeno-sti i p.q radu prela.ze mnoge NOO. Tome su mnogo pridonijela i dva kursa AFZ, koji su izbacili oko 60 dabrih baraca iz redava seljackih zena. U svakam NOO ima pretstavnica adbara AFz iz dotiCnog sela, 3 Odnos partizana prema AFZ-u teCe pravilno. -Partizani imali su prilik·e da se uvj.e·re u koristi AFZ-a u NOB-i\ i po.Stovqnje partizana spram ·ave organizacije na visini j-e -svije·sti narodnog borca ... Drugarski pozdr[;tv Sekretar Stari v. rr. 5 ~ 'Dokument se nalazi u arhivi CK SKH. Misli se na I. partijsku ko-nferenciju odrZanu 31. v. 1942. :l Ovo delegiranje Predstavonika AFZ u NOO-e nalazimo i u nekim drugim oblastima u poCetku fo-rmiranja naro·dne vlasti. Kasnije Zene ulaze u NOD ne po. liniji svoje ,prip.adno-sti AF'Z, nego- ih narod, radi n jihov-e aktivno-sti i odanosti NOP, bira u organe vlast.i. 4 Uz hero-jske podvige pojedinih Zena~kurira i obavjeStajaca i sl., u selima se u to vrij.eme veC osjeCa organizirana · _pomot: _Zen a za redovite i izvan·redne pot·rehe Voj·ske (smjeStaj, ish:rana i pranje niblja). Poznate su Zene Drenov.ca (kot. Glina),_ koje u g-rupama nos·e partizanima hranu .preko b:rda JakovoviCa, po-d jakom neprijateljskom vatrom. Ko-d napada na Zandarmerijsku stanicu kod Obljaja, koju ·su .partizani · opsjedali osam dana, Z·ene Obljaja donosile -su im na poloZaj.e svako-g dana 2 to.plu hranu . .Sabirne akcije hrane, :rrublja i uredaja: za bolni.ce, Sivanje bijelih peloerina za kamufla:Zu u snijegu, pletenje vunenih s-tvari i dr., S'V'e se to sada vet vrSi or,ganizirano preko AF'Z. Medu Zenama, koje u to vrijeme aktivno rade na o-rganizaciji AFZ, uz ranije spomenute aktivistkinje, nalaze -se: u dvorskom kotaru - Julika Tintor iz D. 'Zir·ovca, D:raga .St-oiakoviC iz Ljubine, Stefa Spil_iak iz Siska, Dragfca Paprica iz GrmuSana, Milka ZoriC Mika iz 'Do-nj.e Komo·:re i Neranda ]andriC iz Donje Stupnice; u -petrinjskom ko-taru - Marija Batno.ZiC iz Rausovca, Ver.a KruniC-Marakovi.C iz Ko'stajnice, Savka Haluza-TesliC iz Siska; u glinskom koiaru - Ljubi.ca Pdikir-StarnJbolija iz Do.njeg Se" liSta, Dragica BurnCiC iz MartinoviCa, Jana Bori.CPo.piC iz Solne, Milka CaldareviC i Draga Turkulin; u kostajrniCkom kota:ru - Milka VujakoviC iz Podbrdana i Anka VuianiC-SLa.viC iz IKrCeva. 5 Vlado ] ani.C-Capo, •Dokument 92 IZ IZVJEsTAJA MJESNOG KOMITETA KPH BOL OD 5. RUJNA 1942. 0 RADU ORGANIZACIJE AFZ 1 Dokumeut 90 BILE SMO POTLAcENE c) Anti fa sis tick i fro n t z en"· U odbaru AFz ima 5 zena? Odbar AFz je dobio Z8!datak da sasije oak<> 12JQ pari v.e,Sa. Rad je bio -or,ganiziran tako, -da je- Sivanju lz »Rij.eli ien-e((, glasila OkruZnog odbora AFt Karlovac, br. 4-5, 1942. g. Mi ni-kada nismo bile poozivane na skupStine-, ni.ti je tko za Zene pitao. Bile smo uvijek potlaCene ·od- vlasti, a bile s-mo potlaCene Cak i ·od svojih drugova. Uvijek su govorili: »Vi Z.ene treba samo da radite, i da ·ostanete kod kuCe«. To nam je biJa sva duZnnst, a ~Stn nas puste jedampurt u godinu u crkvu da s·e ispovidimo, to nam je·- bila · sva pro-svjeta. Kada je_ bilo glasanj-e, nikada se· nij.e pitalo Zene da i one· koju reknu; 128 1 lf>okument s·e nalazi u arhivi ·CK. SKH. U Bolu i Sutivanu na B:ra-Cu forriiirale su se ·prve grupe ilegalaca vet 1941. ,g., pit je ~t~tj-ecaj NOP na ma:se u tim ·mi.es;tima bio veCi nego u -ostalim mjes-tima BraCa. I~te .su godine bile formirane pr.ve .gru_pe ·Zena, koje ·su se sastajale, Citale i raspaCavale ilegalni materijal Bolu se -radom istiCu Vinka Matuli.C, Mira MaTinkoviC, Danica 2 -u g tene Hrvatske u NOB . prisus-tvovalo. u zajedniCkoj dv·orani svaki dan oko 25 ·zena. Taj rad j e izvl'ISen hrzo i dobro. Rad na priredivanju vune se- nastavlja. BodloviC, a u Sutivanu Ecija- GrubeSiC, Ecija LjubetiC, Marija Liub-etiC i· Mir,lana GvozdanoviC. U toku 1942. aktivnost Z~na po-s-taje sve veCa, kako· u .prikupljanju tako i u .pletenju i i.zradi -odjevnih~ .predmcta za ··partizane, .pa ..su u B.olu, Sutivanu i Selcima osnovame posebne radione, u kojima se sakupljao i izradivao materijal za NOV. 129 �Dokument 93 ZAPISNIK IL SAVJETOVANJA AFz KOTARA VELJUN ODRzANOG 12. RUJNA 1942. Konferenciji je prisustvovala drugarica Maca/ kao · predstavnik OkruZnog odbora AFZ-a, · zatim predstavnik KP, drug Stevo PeriC, zatim pretstavnik SKOJ-a, drugarica Darinka2 i 79 delegata iz kotarskih odbora AFZ. Konfer.enciju je otvorila drugarica Bara3 kao zamjenica predsjednice kotarskog, koja je bolesna i dala/ je rijeC pred·stavniku KP, koji je izloZio ulogu KP u NOB, a naroCito s·e zadr-Zao dugo na izlaganju CetniCkih zlo/djela i upoZiorio drugarice· na budno.st nad tim . izrodima. Poslije je" govorila drugarica Dara i .rekla par rije-Ci u ime omladine, nagla-sivSi 11aroCito potrebu ,Sto· tjeSnije- sa-ra-dnje izmedu SMG-a i AFz-a. Zatim je drugarica Maca objasnila svrhu svih tih konferencija, .zadrZala se duZe na pitanju borbe-nih grupa, a nar-oCito je istakla potrebu j.edinstva hrvatskih, srpskih i muslimanskih Zena. 9-ovorila je -o borbi hrvatskog naroda i istakla da partizani ne bi mogli uspij.evati u tim kraj·evilpa, da ·hrvatski narod nije uz nas. Pbgotovo istiCe, da nam je duZnost da Sirimo bratstvo hrvatskili, srp-skih i muslimanskih Z-ena, da trebamo spreCavati, da djecu odgajaju u duhu faSi.stiCkom i nastojati da se udru:Zuju i pomaZu horbu. Izmedu ostalog nagla-Savala je da budemo ponosne, Sto smo stv-orile Cvrstu organi:zaciju AF:Z i da -se udruZeno · borimo protiv onog, koji nas gleda kao stoku. Napomenula je pri kraju da nas pozdravljaju Zene iz Like, koje su Cule da se i mi borimo. Istakla je da mOramo paziti na izdajniCke elemente i navela je primjer da je jedna drugarca iz kotara VojniC prip-omogla da se uhvati izdajnik, koji je prebjegao na stranu Cetnika i napomenula je da u slu-Caj~ ofenzive naSa ·organizacija _mora i dalje da radi, i da ne smijerri\Q- da:zvoliti 'Cia 'neprija,telj razbije naSe redove. Na kraju sv-og gov-ora osvrnula se na- jugoslav·ensku vladu, koja priznaj.e izdajicu DraZU MihajloviCa, ka-o vodu horbe, a ne Ce da pdzna na-Seg di:-agog komandanta Tita. Toj istoj vladf sluZe Cetnici i sve ostale izdajice, te prema tome ta vlada zasluZuje da protiv nje gbvorimo .svagdje i na svakom mjestu. Poslije toga pr.eSlo se je ria diskusiju povodom politiCke situacije. Drugarica iz opCi·ne Veljun izjavljuje .da su Zene te -opC.ine shvatile borbu, da su uvidj_ele da se trebajU 130 ujediniti sa hrvatskim i muslimanskim Zenama u borbi protiv -okupatora, uvidjele Sl.l razliku izmedu domobranaca i- usta.Sa, a i o Cetnicima imaju jasne pojmove, gledaju samo spas u naSoj partizanskoj v-ojsci, koju rado p·omaZu. Osjetile su olakSicu, kako je naSa V·ojska oti.Sla u hrvatske krajeve, premda u poCe·tkil nis·u shvatile veC su mislile, da ih vOjs-ka ·ostavlja i da Ce nastradati. Zatim je izjavila da na Hrvate gledaju dobra, ali na muslima·n-e lo.Sije. Drugarica -iz Skrada, predsj ednica opCinskog odbora, izjavila je da mrze okupatora, a naroCito Cetnike, prave razliku izmedu domobrana i usta.Sa i zanimaju se za radiovijesti. Zatim, dru-garica iz Perjasice izjavljuje, da njihoVe Zene idu rado na sastanke uhvatile su vezu .s nekim · hrvatskim Zen am; u Mate·Skom selu i LipoStanima, ali tamo JoS nisu formirale odbor. Pov·odom letaka jedna izmedu njih govori, da je taj letak mogao samo negativno djelovati, jer da su. drugarice toliko svijesne i shvataju da Pa:veliC upotrebljava sve moguCe taktike, da narod jo,S viSe prevarom strada. Jedna drugarica je pokuSala tri puta da uspostavi vezu sa LuCicom i uspjelo joj je uhvatiti vezu sa 2 Z.ene, ali jedna ustaS-ka Zena mnogo koCi. Domobrane i ustaSe razlikuju-, i jedan domobran; koji se zimus nalazio· u Perjasici, sada je u partizanima, pa je to dobra odjeknulo kod njih. Na kolektivan rad sve dobro gledaju. 0 p Cin a D u brave. Drugarica iz te opCine izjavljuje da su na Cetnike ogorCene, inaCe da prave razliku izm.edu domobrana i ustaSa. Partizane naroCito vole i brinu se da im ishrana bude Sto holja. Borben-e grupe nisu osnovane, Cak ni radne. InaCe na organizaciju gledaju d·obro i na sastanke dola~ze rado. Zatim, drugarica iz Gojaka izjavljuje kako ,su- naJ.Sli Talijani i predoCava ona nedjela, koja su poCinili zajedno s Cet~ ' nicima prilikom palenja Ponikava. KaZe, da nitko nije neprijatelja d-oCekao u selu, svi su pobj.egli. Imaju ve,zu sa Tro-Smarijom, i neke drugarice Hrvatice iz tog sela kaZu, da je sve ono istina, ·sto je Hitler rekao, .da je ,gJav.enski narod osuden na S:mrt. Zatim j e j-edna drugarica rekla Cetniku, d~ partilzani nikada niSta ne kradu, kao Sto sad cetnici rade i zbog toga je od cetnika dobila batine. Zat~m se preSlo na izjave drugarica iz PrimiSlja, koj.e su naglasile, da PrimiSlj-e nije za pohva1iti, jer da ima j,oS mnogo takovih, koji su bili pristaSe -usta.Sa pa im je to teSko izbiti iz glave. Drugarice nisu joS dovoljno svijesne, pa Cak i mnoge govore, da Sto Ce im sastanci, da nerado idu na sastanke. Zatirn izjav:ljuju Ze-Iju, da ih Sto CeSCe posjeCuju drug:irice iz kotarskog, da bi se St-o prije politiCki izgradile. Prije su sve Zene· bile za to, da se sve Hrvate treba po~iti, ali sada ~ijenj~ju !-lliSljenje i odazivaJU se .za pomoc parhzan1ma. C v. B r-d o :4 Ra_,zlika. izmedu domobrana i ustaSa je svima jasn_a, na sa.stanke se ada.:. zivaju, takoder i' na zborove rado idu. Hrvati dolaze. na sa·stank.e iz D. Gline i javlja-ju se kad kani vojska' doCi. Zatim, dru:garice iz KlokoCa izjavljuju, da najprije nisu shvatile, Sto su. Cetnici, da su• misUle da oni kO-Ij·~ i pale ustU~Se,, medwtim da su danas sve svij-esne njihov·e- uloge. Dru.garica. iz PriS:j¢;ke kaZe, da ih ima veC _veCi broj svjesnijib, .dok prije je bio vrlo mali broj. Ina,ce sa ljrvatskim selom Glinicom htj.ele •SU. uhvatiti vezu, ali ne mogu "'nikako, jer su tamo sami ·ustaSe: Zatim su proCitani zadaci, "koji se odnose na pol. rad iz rezolucije- OkruZne konferencije AF:Z-a. ZavrSnu rij-e·C je· ka.zala drugarica Maca i govorila j.e · zatim o sabirnim akcijama, o s-preCavanju Sv·erca, o prodiranju i radu u hrv. selima, o kursu. Poslije toga preSlo se je na org. stanje. Rad ad pro,Sle konfeTencije do ave u org. AFZ-a, izloZila je drugarica Smilja 5 i to na prvi zadatak, da odbore treba osamostaliti, dala je izjavu da je u tome pogledu na podruCjU tog kotara otvoreno 5 kraCih kurseva za odbore ali i pored toga odbori joS nisu samostalni. Del·e,gati iz NOO-a shvatili su svoju duZnos~, a_li ima dosta nedostataka. Izmedu ostalOg dala je izjavu povodom sva~ ke toCke, koje su bile predvidene kao buduC.i zadaci, i izmedu ,svega toga zakljuCuju se, da drugarice kao vrSioci raznih duZnosti poka-zuju vrlo lnalo inicijative u sv.ome rildu i da mnoge nisu dovoljno shvatile svoju du· Znost. Na to im je proCitana okruZna rezolucija u kojoj su svi budUIC.i zadaci. Poslij-e se preSlo na diskusiju-. V e I j u n: Neke duznosti, izjavljuju drugarice, vr&e -se kako tr-eba, ali neke ne, jer mnoge nisu ni shvatile sv·oju duZnost. KaZu da je onaj kurs od tri. dana suviSe kratak i da bi trebao trajati 5 dana, i da bi morale i nepismene iCi. U radne grupe su d:tugarice priSle, ali u borbene 6 idu te~e. i da ih ima m-alo, koje Ce raditi s karabinom-. Senske sastanke samosta'lno -odrZavaju, a i op- Cana Bogdarnovit-Pavlin.a Cinski se sastaju svakih 10 dana. Zene primaju lij.epo drugarice, koj.e su zavrSile kurs. Per j as i c a: OpC. odbor mogao bi raditi samo.stalno prema uputstvu, a s-eoski ve.C rade. Drugarice iz Dubrave kaZu da je OpC. odbor tek formiran ali je joS nesamostalan. U P rim i .S 1 j u se odrZavaju redovito opC. sastanci, ali samo na seoske slaho dolaze drugarice. U Cv. Brdu se isto svakih 10 dana sastaje opC. odbor, a s·eo-ski Ce -se ·osamostaliti poslije o-dborsko-g ku-rsa, koji je otvoren. U KlokoCu nije ra·d-eno samostalno, ali poslije kursa poCet Ce se raditL ZakljuCnu rijeC rekla je drugarica Maca i izjavila .ie· da moramo savjesno vr.Siti sv·oju duZnost, listove koje d-obiv.amo treba-mo Cuvati, na kotarske sas-tanke slati deJe,gate iz opC. odbora. Sto -se tiCe kurseva, izjavila je, da one drugarice, koje s.e p·oka:Zu najbolje na · trodnevnim kursevima, iC.i Ce na de.setdnevne kurseve. Zatim· je drugarica Smilja g-ovorila o potrebi proSirenja kotarskih odbora i navela da je naroCito iz Cv. Brd.a potrebna drugarica' da ude u odbor. Predlozila je Ranku 131 �MB.nojloviC, kao vrijednu drugaricu, koja se i na trodnevnom kursu p·okazala spos·obna, i drugarice su taj prijedlog prihvatile. Zatim zbog rada u hrvatsldm selima istakla je da trebamo drugwrice Hrvatice, koje se nalaze medu nama, izgradivati i zbog toga je predloZila da se uzme drugarica Marica BelaviC u kot. odbor, takoder ka,o vrijedna . drugarica, koja je z3.vrSila 10-dnevni kurs ~ 2 3 4 5 i zajedno s j.oS jednom drugaricom odrZala je uspje·Sno trodnevni kurs za odbor.'Taj su prijedlog drugarice odobrile. Uz to je predloZena i drugarica Kata PeriC, kao najbolja drugarica sa ov-og posljednje-g kursa. Time je ·avo savjetovanje zakljuOeno. S1nrt faSizmu - Sloboda narodu! Tajnica: Smilja v. r. Predsjednica: Cana· v. r. 7 6 GrUipe, koje su s-e organizirale za vrSenje diverzija (ruSenje pruga, mostova, prekopavanje cesta, rezanje telefonskih Zica i .sl.). 7 Cana BogdanoviC. Maca. Ma j storroviC. Darinka PuSkaril:. Bara PauliC. Cvi janoviC. Brdo. Smilja J?oj<:inovil:. Dokument 94 PISMO CENTRALNOG KOMITETA KPJ OD 12. RUJNA 1942., CENTRALNOM KOMITETU KPH KOJIM SE SALJE LEPA PEROVIc NA PARTIJSKI RAD U HRVATSKU' CENTRALNI :IDOMITET KDMUNISTICKE 'PARTIJE .JUOOSLAVI.JE Drugarskom CK-u KPH Dragi drugovi, u vezi sa novim rasporedom partijskih kadrova CK KPJ je odlucio da vam posalje na partijski rad drugaricu Lepu PeroviC. 2 Drugarica Lepa ie clan Partije od 1935. godine. Ella je dva puta hapsena i oba se puta odliCna drZala pred klasnim neprijateljem uprkos strahovitog muCenja i tereCenja. Drugarica Lepa je radila u beogradskoj partij.skoj organi.zaciji i hila Clan MjesnOg i Okruznog 'komiteta. Ranije bila je clan .adbora stranke radnag naroda u Beograd u. U poslednje vreme bila je clan Pokrajinskog komiteta za Basnu i Hercegovinu i Pokrajinskog Poverenstva za Basansku Krajinu. Odana.je Partiji i poZrtvovana ... ... Drugarica Lepa maze biti upotrebljena za rukov·odeCi partijski rad kako na os'lobodenoj takO i na neos1Dbodenaj teritoriji. Smrt faSizmu - Sloboda narodu! Lepa PeroviC Tito v. r. 1 2 DGkument se nalazi u arhivi CK SKH. Lepa PeroviC _je 'hila kratko vrijeme u Baniji, a zatim je otiSla na ilegalni rad u 'Zagr-eb, gdje je 132 kao partijski rukovodilac ostala do kraja 194.'3. g. kad se vratila na oslohodeni terito·rij. Dokument 9S PRVA OKRUzNA KONFER}i:NCIJA AFz ZA LIKU ODRzANA 15. RUJNA 1942. U MLAMUNICU Clanak iz )>Zene it borhi((, glasila Okr. odb. AFt za Liku, br. 7-8 listapad-stud.eni 1942. OdrZana je prva OkruZna Konferencija Antifasisticke Fronte Zena za Liku. Ona je dokaz, da je- naSa borbena organizacija -ajaCala i razgranala se toliko, da se ukazala potreba je.dne konferencij·e· za ·Citav okrug, na kojoj 'bi privremeni adbar - Inicijativni Antifasisticki Odbor Zena za Liku - polozio raCun o svome radu, na kojoj bi .se uoCili svi -uspjesi i neuspj.esi, donijele smjernice za buduCi rad i izabralo novo okruZno rukovodstva. ' Na lmnferenciji se vidjelo, da se u duSi, Zivotu i radu Zena kroz godinu dana njiho- · vag uCeSCa u nara.dnooslobodilaCkaj borbi izvrSio g.olemi preokret. One su pokazaJ.e, da nose veliki dlo borbe. na .svojim pleCima. One uzfmaju sve viSe uCeSCa u naradnaj vlasti i svakim danom su sv,e priznatije i ravnapravnije s drugovima. Zenske organizacije uz pomoc Narodnog Oslobodilackog Od.bora u glavnom organiziraju opskrbu partizana odjeCom i obuCom; a. u mnogome i njihovu ishranu. Veliki dio Zena rade kao bolniCarke u naSim bolnicama. NaSe drugarice se bor·e u barbenim grupama i. nstalim vojnlm jedinicama. Svakim danom rastu Zenske Cete. U podizanju kulturnog nivoa taloGder su postignuti uspjesi. OdrZan je niz sastanaka, proslava i kulturnih priredaba, sanitetskih i analfabetskib tecajeva. Radi politiCkog podizanja i izdi,zanja na:Seg kadra odrZ.an je niz kurseva. Organizacija je stvorila svaju Stampu, svoj list. Taka vidim'D d-a su Zene Like, smjelo ru.SeCi sve predrasude- i sramne priCe o Zeni, uSle u ,svaku ~ilicu narodnog Zivota. One uCestvuju u narodnoj vlasti i uCe Citati i pisati, piSu Clanke za svoj list i uCestvuju u oruZanoj borbi s naSim tlaCiteljima, pohadaju palitiCke zborove i obra-duju naSa palja. Sve to Cine one arganizifano. AntifaSistiCka Franta Zena je zatalasala mase- Z.ena Like. Ona ih vodi organizirano u narodnoos1obodi1aCku barbu, tumaCeCi da Ce ona donijeti ne ·samo nacionalnu slobodu nama Zenama, nega i aslabaditi na.S3 stvaralaCke snag-e i ·omoguCiti nam, da ih sve uluZimo u sv-etoj botbi za slobodniju i sre£niju buduCnost naSih naroda. Ali iako je Antifasisticka Franta zena organizacija, lmja je obuhvatila veliki broj Zena Like, joS uvijek ima mnago Zena, koje ne uCestvuju aktiVno u b-orbi. Malo je uCinjeno na ostvarivanju borbenog jedinstva Srpkinja i Hrvatica. :Sav rad s Hrva-ticama na neasl.abadenom- teritoriju sveo se na opskrbu i prikrivanje partizana, dok se jaCanju ·organizacije i njihove- politiCke svijesti posveclvalo malo paznje. Bilo je tih propusta i na oslohndenom teritoriju. NajbolH je ·primjer P. 1 u udbinskom kotaru. U referatima, diskusiji i re~z·oluciji konferencija je uoCila sv·e naSe· nedastatk:e. NajveCi od njih su, pored ,slabog rada na organiziranju borbenih hrvatskih · Zena, premalo osamostaljivanj.e kadrava, slaba veza izmedu pojedinih .rukov,odstava i pomanjkanje kontrole. · Konferencija je istakla, da je jedan od najveCih zadataka pokrenuti u borbu i organizirati one na.Be drugarice, koje su joS uvi'jek samo posmatraci velike bitke, .koj'! vade naSi narodi. Mi moramo ostvariti j edinstvo · srpskih i hrvatsldh zena u borbi protiv nasih tlacitelja, jer je to uslov nase pobjede. Organizac'ija mora obuhvatiti sve Zene Like. Ne smije biti grada, sela i zaselka u Lici, bez obzira da li je okupiran iii nij e, koji n·e bi bio abuhvaCen naSom arganizacijom. Mi Z·ene, koje sma s puna ljubavi i samoprijegora uzele uCe-SCa u naradnooslobadilaCkoj borbi, treba i moramo u.zeti udj ela i u N arodno-os1obodi1aCkim odborima - organima narodne i demakratske v Jasti. N a taj naCin mi Cerna pridaniJeti i uCiniti da naSa osl·nbodila·C'kit borba po.stane u istinu opCa narodna barba, koja Ce u svom pobje·donosnom, zavrSetku donijeti dostojan poloZaj u druStvu i nama Zenama. NaSim sudjelovanjem Ubrzat Ce se pobjeda nad okupatorom, ustaSama, Cetnicima, izbjegliCk•om londons-kom vlad·om· i svim protunarodnim· klikama. N a.Sim uCeSC.em u narodnoj v.lasti moCi Cemo lakSe voditi borw bu protiv izdajnika, naroCito protiv CetniCke bande, u kajoj o'kupatar danas nalazi posljednj.e ·up·ori.Ste. Moramo sklanjati naSu Zetvu i narodnu imovinu za nas i na,Su vojsku i ne dozvoliti da se ·okupator k~oristi jednim zrnom naSeg Zita. Odrzavanjem analfabetskih tecajeva, predavanja i sastanaka treba da podizemo kulturno prasvjetni nivo· naSih Zena. Radi izdi,zanja naSeg kadra moramo posvetiti najveCu paZnju kursevima, jer su dosadasnji donijeli veoma dobre rezultate. Pokazalo se da je to najbolji na~in da se I 133 �naS poZrtvovni i odani kadar osposobi za samostalan rad. Moramo ostvariti redovitu i iskrenu vezu sa rukov·odstVom, sa OkruZnim odborom. Rad niZih rukovodstava treba kontr-olirati, pomagati ih stalno dajuCi im taCna odredena uputstva i ukazujuCi na njihove nedostatke. NaS list mora postati list masa Zena, ogledalo njihovoga rada, organitZacija i bar": he. Da bi to postigli, moramo organizirati dopisniCku sluZbu. To su zadaci, koje Prva OkruZna Konferencija AntifaSistiCke Fronte Zena postavlja antifasistkinjama Like. K•onferencija- je izabra:Ia i okruZno. ruko-:vodstvo. Ono ima 15 Clanova. Od njih su 8 seljanka, 2 gradanke i 5 intelektualki. Drugaric~ su se r3:zi'Sle u svoj-e kotareve i .s·ela da zakljuCke konferencije donesu svim drugaricama, koje· -su Zeljno oCekival·e nji, hov povratak. Po-Sle su s Cvrstom vjerom u snagu naSe organizadje, u · svOju smigu, svijesne uloge naSe organizacije u nai-odnooslobodilackoj borbi, prozete vjerom da u bo~bi za svetu· stvar narodnog _oslobodenja; za slobodu i· ravnopravnost Zene mo:i'aju uspjeti, · NaSa sveC.auost Osvanuo je .topao i vedar 15. septembar. Napokon ·smo doC·ekale tu naSu sveCanost. Probudene, borbene Zene Like·, antifaSistkinje, prvi puta u historiji odrZava-ju slobodno svoje konferencije. Sakupile_ -su se druga.: rice iz svih k·otareva_ Like, da po~aZu svoju ljubav i divnu oda:qost narodnooslobodilaCk·oj borbi i njenom rukovodiocu KP, da p·osvjedoCe svoju spremno.st za da-Ijnje borbe. NaSle smo se n.lkon godinu dana poZrtvovnog rada, godinu dana uporne borbe ·da p·ok~Z·emo S.to smo uCinile do sada .za narodno oslobodenje, za bolju budu.Cnost nas i naSe djece. Da iznesemo naSe uspjehe, nesnalaZenja i te·SkoCe i da obogaCene is-kustvima po-demo joS smjelije u boj za istj-erivanj·e· faSistiCkih okupatora i uniStenje narodnih krvopij a, ustaSko-CetniCke bande. U divno ukraS.enoj dvorani, k·oju su iskitile naSe drugarice, g.dje su nas s ljubavlju gledala dva plamena Staljinova <Jka izmedu jakih boja naSih nacionalnih zastava, Zene stare i mlad.e razdraganih -sreCnih lica bile su gorde i pon~sne. · Skupstinu je otvorila predsjednica AntifaSistiCke Fronte· Zena z~ Liku drugarica Kata-. 2 »BivSi protunarodni reZimi onemO'gu.. Cavali su nama· Z-enam·a uCestvova:nje u politiCkom Zivotu«, k3..zala je medu Ostalim d-rugarica Ka-ta. »Danas', u je:ku najZeSCih bm-:bi protiv fasistickih razbojnika. i njegovih slu- 134 gu, u bor.bi, kojom rukovodi herojska KomunistiC'ka Partija, mi se borirno s naSim drugovim.a i ve-C danas imaino svoja politiCka prava. Zato bez straha gledamo u bu" duCnost. Zato na.Se drugar~ce uzimaju i puSku u ruku, da i u oruZanoj borbi obraCunavaju s faSistiCkim razbojnicim-a.« NaSu konferenciju su uveliCali svojim govorima i prisustvom i;n'~edstaVnici Komunisticke Partije, vojske; SKOJ-a i Saveza Mlad-e Generacije i mili gosti, drugarice predstavnice A:.ntifaSisUCke Fronte Zena iz Primorja i Korduna . .Svi predstavnici hili su pozdravljeni burno i zallosno, a naroCito· predstavnik KomunistiCke Partije naSe drugarice iz Primorja i Korduna. »Zivjela· KomunistiCka Partija« orilo s·e dvoranom. Klicanje je bHo dugo i burno. Prestajalo i raSlo ponovno. Zene •SU pokazale sVoju bezgraniCnu ljubav i zahvalnost KomunistiCkoj Partiji. Kroz g-odinu dana borbe uvjerile su se, da je KomunistiCka Partija 'spasiteljica, je-dina partija, koja je naSem -narodu ukazala izlaz iz faSistiCkog ropstva, a nama Zenama pu_t naS.eg potpunog oslobodenj a. Predstavnik narodnooslobodiJa,cke vojske ka:zao j.e: »Vi ste, drage drutgarice, vodile borbu zaj-e-d.no s naSim pa:rtizanima. PletuCi pro.Sle zim·e Carape, maje, rukavice i tako dalje za naSe borce, omoguCile ste nam., da smo mogli zadati te·~e udarce fa·MstiCkim razbojnicima.« Toplo i sestrinski je! hila pozdravUe-na drugarica predstavnica AF.Z Korduna.a Ona j.e izrazila Zelju, da se ostvari ·saradnja i izmjena isku_stva izmedu njihove AFZ i Like. Drugarica Hrvatica iz Primorja 4 govorila je o poteSkoCama pri organiziranju Ze·na u njihovom kraju. On a je kazala: »Mi smo dohi va-le vaS list ».Zena u borbi« i pr.enosile smo vaSe iskustvo na na•Se tJ.o. Ali naS rad koraknuo je 'Znat.no naprijed tek onda, kad je d-o.Sla jedna .drugarica iz Like i upO'znala nas u potpunosti sa .svim vaSim rezultatim·a na organiziranju Z·ena. NaS glavni zadatak jest organizirati Zene Hrvatskog Primorja u AF.Z, ukljuCiti i njih u moCnu AntifaSistiCku Fron tu Zena naSe zemlj-e.« Burnom klicanju antifasistkinja Hrvatica, jedinstvu srp-skih i hrvatskih Zena u bor·bi protiv faSizma, bo-rbenom jedinstvu Zena Jugoslavije,- antifaSi.stiCkom savezu svih slavellskih Zena, Zenama Sovjetskog Saveza nije bilo kraja. . 160 zena delegata Konferencije, koje su hUe predstavniee tisuCa Zena Like, ~Srpkinja i Hrvatica, koje su doSle da kaZu svoju borbenu rije-C, osjetile su da su Cvrsto· poveza~ ne jednom miSiju, da 'su Clanovi jedne borbene zajednioe, koja Zahvata Citav slobodo~ ljubivi svijet. To osjecanje ulijeva u nase Zile ceucnu snagu i odluCiiu volju za borbu nisticke Partije Hrvatske, Odboru Zena za do po.bjed·e nad mrskim tlaciteljima. Ono . Hrvatsku. se slilo sloZno i snaZno u rij eCi Z-enske Pismo drugu Titu himne: Dragi naS druZe Tito, radujemo se, da Te moZemo pozdraviti »1 mz zene iz erne noi:i s naSe OkruZne konferencije. U novi sad stupamo dan.« Mi Zene, sestre i ·kCeri Like, .Srpkinje j SveCani dio konferencije zavrSen je kli- Hrvatice, Cvrsto -smo povezane jednoll_l micanjem Kon£erenciji, narodnoo.slobodilaCkoj Slju, da se borimo svim svojim snagama uz borbi, Komunistickoj Partiji, drugu Staljinu, naSe oCeve, rnuZeve i braCu protiv faSisti-CCrvenoj Armiji, Sovjetskom Savezu, jedin- kih razbojnika i njihovih slugu krvopija stvu srpskih i hrvatsk'ih Zena, Zenama So- ustaSa i Cetnika. Stoje: Marija Katii-Kupr.eSm!in, Dara Cu.-dii-Vu~novi~C, Zo~~a. Kora.C, St.ojm~.~a Aralica. - Sj.ede: Marij,a Solja.n, Dr. Slava Oc.ko-Cetkovzc z Kata PeJnovzc vjetskog Saveza, na.Soj junaCkoj partizanskoj vojsci i nj-ezinom mudrom k.amandantu drugu Titu. Na konferenciji je bilo 160 delegata lz svih kotareva Like. Od toga 20 Hrvatica. Na podrucju Like ima 203 Antifasisticka odbora Zena. Od toga na osl·obodenom teritoriju ima 1810, a na neoslobodenom 23. Na oslobodenom teritoriju irria 6 kotarskih, 19 opcinskih i 165 mjesnih AOz (od toga dva gradska). N a neoslobod,enome ima 2 kotarska i 21 mjesni AOZ, od toga su tri gradska. Odbornica ima 1399. Sa konfet·encije su upuCeni pozdravi CK Komunisti-Cke Partij e- Hrvatske, Glavnom stabu IIrvatske, Okruznom komitetu Koinu- Veselimo se i ponosimo us-pjesima parti~ zana Like, naSih dragih junaka, a .s .rad·O-SCu i oduSevljenjem sluSamo o juna:Ckim pobje~ f$-dama i borbama jugoslavenskih- partizan-a diljem Citave na,,S-e domovine. Mi znamo da svim tim borbama rukovodiS Ti, dragi druZ:e Tito-. Radovalo bi nas, diuZe -Tito, da dodeS k nama u Liku. Mi Ti oheCajemo, ·da Cerna svim svo]im silama i dalje raditi i boriti se da pobj·eda nad mrskim Okupatorima i domaCim izdajnie;ima bude Sto skorija. 5 Drugarski Te pozdravljamo Delegati Prve OkruZne.konferencije A~ za Liku �.. 1 2 3 Podl~paC:a. Kata Pejno·vi.C, .predsjednica 10 AFZ za Liku. Dra,g"i,ca Karan. 4 RuZica TurkoviC: 5 Na konferenci ji bio je izabr.an no-Vi OkruZni odbor, 'll koji ..su uSle: Kata. PejnoviC (predsjednica), Jela BiCaniC (tajnica) i .odlbo·rnice: Smilja iP.okrajac iz GraCa<::a, Zorka KoraC iz Udbine, Marija KatiC iz 'Gos,piCa, Stojarnka Aralica iz OtoCca, DuSanka GostoviC-Grubor iz Brinja, Milkfl, Solaja iz Korenice, Mileva MilojeviC iz Go-spiCa, Milka UtviC iz-GraCaca, Dara •CudiC iz Ko'I'enice, Danica BuzoviC iz Lapca Gaga ZigiC, Danica BrozoviC, Ma·rija ·GlumiCiC-Pribit iz ·PeruSiCa i Pepica Saban iz Go-spiCa. !J. to~. 1942. g. u Lici se. razviO veliki broj akhvtstkmJa AFZ. Uz- drugance, ·koje .su veC u 19'41. g. aktiv.no radile sa. Zenama, istiCu se: u kota'fu GospiC - Ankica KosoviC Milica PoCuCa Simin~, ~arija Bur~aC (koja je 'kasnije pootaLa omladmskt rukovod1lac), Anda Njegomir Deva RadakoviC, Sofija PleCaS, Sofija TodoriC S~va TomaS, Luca VujnoviC-MilkoviC, Staka MiSCeviC; U 'kotaru Lapac - Dr<!-gica Desnica, Jelka Divj.ak, Zora Gr'biC, Staria Polovina, Sava PopoviC. U kotaru Ot.oCac - 'Smilja PailrdiC-SavatoviC, J~gbda Janja Divjak, Mileva KmeziC, Staka· SkendZiC (koja je kasnije hila omladinski rukovQ,dilac), Danica EgiC, Mara MirkoviC-OstoviC .. U kotan1- Titova Korenica - Bo,gdanka· 'DeliC, Smilja DeliC-GrkoviC, Mika OgnjenoviC, Milica Opseni·ca, Jovanka -Opsenica, Zo·ra Dragica VukmiroviC. U kotaru IPeruSi.C Gobac, Kaja ~ldkovi.C, Marica CulumoviC (koja !94.3. g. prelazt na oslobodeni teritori_j i postaje clan Kotarskog odbo·ra AFZ)_, Mare 1Balenovil:. U kotaru Brinje :- Marija SertiC KovaCeva (koj.a je 1'94~: g. zarobltena. od ustaSa, te nakon kapitula·cije Itall]e oslobodena 1 do oslobodenja nastavila radom u. AFZ), Milija VraneS, Milka VraneS Rabatina. U kotaru Udbina - Milka VraCar, Jovanka StaniC Cvijeta Divfak, Sofiia CvjetiC:anin; Mariia Groz~ d~il:. U kotaru GraCa~- Seia GrubiSiC, Jeka Dro,nJa~, .Tela. ,Bre~a. ~o1a.. ~arCetiC, Anka Pokrajac, P~ert·ca Babr-c, Mtlka Krtt-mC, Mara Muni,Zaba, Zorka PopoviC, .T oka Vojinovit, Darinka Brmbota i Mari ja RadakoviC. _ Dokt.1ment 96 PRVI KURS AFz U LICI Cl~ iz ))Z,ene u borbi<(, glasila AFZ za Liku, br. 6, rujan 1942. VeC smo se· duZe vremena pripremale za nrus prvi kuES. Nije to bilo tako .]a!m ni jednostavno. Treba1o je obezbijediti ishranu, spavaonu, uC.ionu i joS mnoio toga. Velika je uZurbanost vladala·, naroCito kod Clanica kotarskog A:O.Z. D. Lap a c. J er, one su bile domaCic-e, planink·e ... KonaCno je doSao Zeljno oCekivani dan. Iz Citave Like stiZu nam Zene· ve-sele i smjele. Znaju one, zaSto su doSle! Znaju one, da treba joS mnogo znati. o naSoj organi'Zaciji, o ciljevima narodnonslobodilaC.ke borhe, o sramnoj ulozi Cetnika i ustaSa. I joS jedno one znaju, a to je, da nisu do.Sle da uCe .za sehe, nego da to znanj-e pvenesu na druge Zene svojih kotareva. A to nije tako lako. Sve su njih ispratile Zene njihovih sela sa rije-Cima: » UCite samo, dobra sluSajte, da po,slije moZete nas uCiti !« I joS to uvijek njima zvoni u uSima, ti ih glasovi prate kud god se JY!aknu. Da, treba uCiti, a zatim dru.: ge nauC.iti ... Sve su u uCioni sa olovkama i tr-k'lma. Treba j-oS samo priCekati na OtoCanke i Brinianke. One dolaze iz datcka. Mora<u prclaziti prugu. A to je -opasno, tamo ih Cekaju CetniC.ke zasjede. Zbog toga imamo .iedaii dan zakaSnjenja, Ali zato sutra poCinj"mo rad na vriieme. Na kursu prisu-stvuju 32 antifasistikinje. Od tih su 9 Hrvatica. Imamo Cak i goste, dvije drugarice i,z D-almadje~, Govori prvo o znaCaju AFZ. PredavaTreba da se piSe referat ·o tor: predavanju. '~H> ·J36 S8 .;(' kra~ko. - J·e· li vam svima jasrt·o, o Cemu treba pisati? Nato C.e jedna od drugarica iz graCaCkog kotara: - A kako bi bilo, kada sam danas prvi puta cula za referat! Drug a dodade: - A ja sam .samouka. Skora sam nauCila pisati. ICi Ce mi malo teZe! Treba jos jeda'iuput, dva puta ponoviti, dok svima ne bude jasno. Mora .se temeljito nauCiti sve, -Sto smo predvi.djele u na:Sem planu. u jednom kutu sjedi lijepa zena, krup.nih smedih ociju. To je nasa Soka. jedina koja j-e na kursu nepisme-na. Pred. nj-om stoji veliki zadatak. Upamtiti sve i joS nauCiti pisati. I zato je ona Sirom otvorila svoje velike sm-ede oCi. Sarna •Se sebi Cudi govoreCi: - Ma, gdje Cu ja to sve nepismena popamtiti! - HoC"S, moraS ... - sokole je ostale. A naSa S"k~ RaMo sluSa. i dok -o-stale· piSu ref.erate, ona Skripi po tablici -sa sv.ojom pisaljkom A, B, C ... Cuiu se koraci u hodn!ku. Netl<o bo,iaZlj.ivo kuca na vrata na-Se uCione. Unutra ulazi- s punom torbom i vr-eCicom ~starija se]janka. Pozdravlja nas: - Smrt faSi-zmu, drugarice! Donijela-. sam vam hrane. Ogleda se po sobi i nastavlja tise: - UCite, samo uCite, mi Cemo se o svemu drugom brinuti! Zna -ana, da se tu mnogo ne govori. Tu se uCi. Na prstima odlazi. A iza nje se samo Cuje 9djek ».Smrt faSizmu ... « Donose Zene iz sv:ih sela braSno, krumpir', komun~ ma-slO, jaja. Iz BuSeviCa Cak peC-eno janje i voCe! One se sa ljubavlju i briZljivoSCu .staraju za sv,oj prvi kurs. Zna. ju one, da -iln je svima p-otrebno znanje, ali znaju i to, da -svaka ne mo.Ze sti.gnuti na kurs. Imaju one joS tisuCe duZllosti, i u kuCi, i oko djece, i u narodno:o-slobodila-Ckoj borbi! Ali one i to ,znaju, da Ce drugarice, vrativSi se sa kursa u svoja sela, znanje steC·eno na kursu prenijeti na njih. Toga su svije.sn-e i Clanice kursa. Svijesne su da treba .Sto viSe nauCiti i tada to prenositi na sv-oja -sela, u svoje kotareV·e. Sve one dobro znaju, da nisu jedine ·one Zeljne znanja. Ima j-os mnogo takvih, 1mje jedva cekaju, da im se. samo pruZ-i ruka .... Na kursu se uCi o ciljevima nar{)dnooslobodHaCke borbe i ·o ulozi naSe organiza-cije u toj borbi. Jedna •od drugarica pita: - ZaSto Oetnici prilaze okupatoru? Odgovora ima nekoliko. Od jednom nasa Soka progovori: - A, hom' zbog svog dZepa, Sv·e pogledasmo u Soku zadivljeno. Svima nam j e drago, da 'Soka razumij·e i pamti, 1 ·Pusli je O'VOg kursa u Lici su stalno· odr-Zavani kurSJevi za Zene .pri OkruZnom odboru AFZ. Kroz njih IS1l :prolazile skoro sve Clanice seoskih, opCinskih, kotarskih i okru-Znih odbora AFZ. Na kurseve su sto se govori, i da sve bolje pise. O.becala je da Ce napisati i jedno pismo za na-S list »Zena u borbi«. U poCetku sa uCenjem ide malo te.Ze, a poslije sve lakse i h>kSe. Osnovno pitanje s·e svladal{), a to su- cilj-evi naSe narodno;oslobodilaC.ke ·horbe, i za-Sto s·e bore naSi pai:-tizani. NaroCito ~;v-e interesira org'ani,zaciono pitanje AFZ. Poslije 15 dana zajednickog rada i zivota, razi-doSe se Clani·ce- sa· prvog kursa AF·z. VratiSe s·e u svoje kotareve, di pokaZu na djelu sta su ucinile. Mnoge su otiSle veC sv·ojim kuCama, kad dod·e Covjek srednjih godina i zapita nas za svoju drugaricu Soku, da li je ·oti>Sla kuCi. Rekosmo mu da j·e-st i· da je :mno-go nauC.ila na kursu. - E, da, kako hi tO ona mogla, kada je. nepismena? - zapita nas drug. - Lijepo, imala je volje i ljubavi pa je zapamtila · sve, a k tome nau-Cila i pi-Sati. Drug nas zacudeno pogleda. A jesi li ti pismen, drilZe? - Nisam - odgovori nam, a rni sve u jedan glas: . . - Sada Ce te tvoja drugarica nauCiti pisati. A ·on sretan i pono.san -ode za svojom Sokom.1 dolazile i Zene iz neo-slobodenih sela, koje su s·e posli i-e zavrSenctg kursa vraCale opet na _ ilegalam. politiCki rad u svoje selo. P.rogrami tih kurseva •Oili -su ·politiCkog karaktera. Dokument 97 UPUTE 0 ILEGALNOM RADU SA zENAMA NA PODRUcJU GRADA KARLOVCA KRAJEM RUJNA 1942. KAKO ORGANIZIRATI ODBORE AFz U SAMOM KARLOVCU ... Radi lakseg okupljanja i aktiviziranja Zen-a organiziraju se·octbori AFZ po zanimanju (odbori radnica, intelektualki, domaCica, namjestenica itd.). Svi odbori koji su zastu• pani u mjesnom odboru AFZ razvijaju svoju aktivnost: u tvornicama, kancelarijama, Skolama, na placu, pred trgovinama itd. Prvo bi trebalo organizirati j-edan in ic i j at i v n i o db ·o r u kome bi trebale .biti zastupljene radnice, intelektualke, domaCice, namjeS-te:trLce itd. ·Clanice tog inicijativnog odbora imaju zadatak organiziranje odhora svaka po sektoru gdje radi i krece se. U taj odbor treba uzeti najborbenije i sposobne orgarii'zatorke koje Ce moCi da ra2viju Zivu djelatnost na okupljanju sto vise zena u AFZ. Sam inicijativni odbor ce imati vezu sa Okmznim oc1borom AFz odakle ce dobivati direktive- i pom-oC za rad. Kako Ce raditi drugarica iz ini.cijativnog odbora odgovorna -za rad me.du radnicama po tvornicama? .Sve poStene _radnice koje mrze okupat'9ra i nj.egove· -sluge ustaSe i Cetnike, koj·e sU ·spremne da podpoma.Zu narod;nooslobodilaCku borbu treba da se organiziraju u AFZ i to tako da se stvetre odbori {).<1 najborbenijih drugarica, odbori od 3-4 clana. Odbo·r si izabire predsjednicu. Sve te odhore po raznim tvornicama treba povezati tako da se stvori jedan odbor u koji ulaze pred·sjednice svih tih odbora. Taj odbor povezan je sa inicijativnim odborom preko drugarice i-z inicijativnog odbora. 137 �D u Z n o s t i d r u g a r i c a p n tv o r n ic a m a k 0' j e s u ·o r g a n i z i r a n e u AFZ. U tvornicama s.e izraduje razliCiti materijal kao na pr. platno, Stof, svila, munkija i ostalo za potrebe vojske i okupatora, a duZnost Je drugarica da vrSe sahotaZu t. j.' da laganij e ra.de kako bi Sto manj e izradile materijala, da kvare robu, da. kvare strojeve, da razne· stvari iz "tvornica iznos·e van i Salju za potrebe na'rodnooslobodila.Ckoj voj"sci. Isto taka treba da traze v.ece place, te da drugaricama u tvornicama govnre i tumaC·e tko je krivac za tako bij,edan Zivot radnica i za.Sto imaju tako male plaCe. Osim toga treba da i na sv-e druge naCine populariziraju i pod.pom'Dgnu narodnooslobodilaCku borbu. Kako Ce raditi drugarica i'z inicijativnog odbora odgovorna za rad medu inte.Jektual·kama? Isto taka kao i kod radnica treba organizirati 9dbore od 3-4 Clan a sa predsj edniconl i. Svi odhori intelektualki povezuju se u jedan odhor u koji ulaze sve predsjedni-. ce, a taj ·odbor o·nda se pov-e.zuje sa inicijativnim odborom. Rad medu inte1~ktualkama obuhvaCa sve Cinovnice, namjeStenice uCenice. D u Z n o s t i .s u d r u g a r i c a i n t ·e 1 e ktualki namjeStenica da .tra.Ze veCu plaCu, da naba.Vljaju propusnke, Je:gitimacij.e, da daju obavjeStenja, da proturaju letke itd. Omladinke ucenice treba .da vade propaganda m·edu uCenicaP.l.a protiv faSistiCke metode uCenj a u Skolama, da sabotiraju faSistiCki .naCin pozdravljanj~1, da ne idu na ustaSke parade iii ako. veC moraju da Sute kako bi se odinah vidjelo da su nezadovoljne, da ne idu u ustaSke organii:acij-e, da Salju omladince u partizane kako bi se spreCilo njihova odlaZ·enje na istoCni front, da prosiruju letke protiv okupatora ustaSa i C·etnika itd. Isto tako organiziraju -se i domaCice kao i radnice i intelektualke. DuZnos.ti domaCica organiziranih u AFZ uz ostalo je i slij-edeCe': Kako danas na tr.ZiStima nema ZiveZnih namirnica onoliko koliko je potrebno naro.du, te domaCice moraju u i'~dovhna stajati bilo na pijaci bilo pred duCfmima po nekoliko sati i na koncu niSta ne dobiju to treba da domaCice ·otvoreno izraZ.avaju· svoje nezado-voljstvo pred svim narodom, te da ukazuju zasto moraju gladovati i taka skupo placati. Isto taka sada kada dolazi zima te nema drva·, treba da domaCice svoJe nezadovoljstvo Sto Ce im se -dj.eca smrz::ivati otvorenO izraZavaju. i govore .ko je zato kriv. Treba im tumaciti kako su fasisti do sada .govorili' da 138 su za sve zlo krivi Zidovi, a medutim se vid'i tko j-e kriv: da je glavni krivac okupator koji pljaCka narndnu imovinu i sve izvlaCi iz ·naSe zemlje. To sve treba ubacivati na skupovim•a: jedna Ce j·ednu- rij.e·C, druga drugu i tako Ce se pretvoriti u otvoreni protest. DuZnosti svih drugarica organiziranih u AFZ jesu: 1. Da spreCavaju odlazak muZeva, braCe, djece i ·oCeva na istoCni front i u usta&ku vojsku i da ih u koliko imaju oruZje u ruci Salju medu partizane. · 2. ·na sakupljaju hranu, odjeCu, obuCu· i sanitetski materijal za narodnu voj:sku partizane. 3. Da Sire jedinstvo svih Zena Srpkinja, Hrvat:Lca i muslimauki itd. u borbi protiv faSizma. 4. Da vade antifasisticku propagandu, da S·preCavaju fa.Siziranje Zena i Z.enske omla~ dip.-e, da uni.Stavaju faSistiCke organizacije Zena i spreCavaju stvaranje novih. 5. Da vade borbu protiv izvoza hrane i g6riva u zemlje naSih tlaCitelja, fas.istiCkih okupatora. 6. Da vode borbu za ravnopravnust Z.ena i muSkaraca u tvornicaffia i radiouicama (jednaka placa za jednak rad), na studijama i t. d. 7. Da vode borbu protiv slanja Zena na iad u NjemaCku gdje su izloZene teroru, gladu i poniZenju. · 8. Da prikupljaju sve poStene Zene be-z obzira koje su vjere, nacije iii politiCkog uvjerenja u jedinstveni A. F. i t. d. Kako Ce raditi odbori Svi odbori treba da se po moguCnosti sastaju jedan put nedeljno i da podno.se iZvjeStaj preko odbora pojedine struke inicijativnom odboru, a ovaj opet odboru za ·okrug Karlovac. Inicijativni odbor je privi'emenog karaktera to jest, ·on Ce postojati sve doUe dok se ne stvore odbori po poj.edinim sekto~ rima a onda Ce se ad odhora (odbo·ri u kojima su predsJednice) izabrati mjesni odbor. IzvjeStaji inicijativnog odbora treba da se Salju redovito OkruZnom odboru i da sadr~ ze pregled organizacioni (koliko odbora). kako se odrZavaju sastanci, kako Zene prihvaCaju organiziranje u A:FZ, kakovo je raspoloZenje med·u Zenama ..Sav s·e rad ·mora -od~ vijati U stro~goj ilegalnosti i prij.e nego se koja Zena o-rganizuj·e u AFZ, ti'eba · ju upo~ zoriti na konspiraciju, da ne bi sluCajno brbljavoscu skrivila provalu ostalih druga' rica.1 1 Rad AFZ u Karlovcu p0;pnm10 je org.amzi~ rani.ii karakter u jesen 1942. ,g. kada je hio .formiran lnicijativni mje.mi odbor AFZ za grad Karlovac, u koj.e su uSle: AnoCka {Slovenka}, Ba<rka Toma.c, Zlata 'Or~aniC, Ankica PeretiC i Stanka S,prohar. Inicijativni odbor stvorio je· plan rada prema dobivenim direktivama sa •oslobodeno·g teritorija. Rad se sastojao na stva•ranju pododbora antipo tvornicama, uli-cama i uredima. Prek.o tih odbora aritifa.Sistkin ja Sirila se ilegalna Stampa i og:-ganizirana je materijailna rpomoC dj.eCjim domovima kao i partizanima. Kroz kratko vri jeme Inki iativni od·bor je oformio 15 takvih pododboxa, u koi·e su bile ukljuCene radnice, .gradanke i intelektualke. fa~istkinja Medu Zenama koj·e SJU u toku 1942. g. aktivno radile uz vel: spomenute drugarice nalazile su se: Desanka· MiljenoviC, Emilija Zinaja, Ana Leskovac, Fanika Debelj.ak, Anka Maljkovi·C, MaTina Udier; Zorica KlobuCar, Maca Gojak, Marica MarinkoviC, dr. Vera SariC, 'Andela Fili;pac, Katica SantiC, Vera GreguriC, Agata Zvan, Dr~gica Ben.CiC, Mara LukaCevil:, Stefa Luka:·CeviC, Fjok1a Ivanova, Anka Ka.:. sun, Ankica KlopoviC, -.Slavi.ca LivojeviC, Katica Bar~iC, Ljiljana Pinta-r, Jelka Povodnik, Milica FraniC, Nada .Strzalko-vski, Justa MatasiC, Ankica Filipovil:, K.ata StiSCak, Anka SehtiC. Zdenka TonCiC, Mira KuCiSec, Mariia Bo·ZiCevit-JuratiC, Zlata SkrtiC, Nina Drozdova, Du~ka Vita-k, Desa DrakuliC, Neda UtviC-VolariC, Biserka KrkvariC, Dra:ga ·Goiak, Janja Goiak, Jovanka VeSoviC-Zlata:riC, Katica LjulbanoviC i Kati·ca SabljariC. Uokument 98 TALIJANSKI I cETNicKI ZLOciNI U SELU GATA Prikaz Jure K.aStelana iz ,Dalmatinke u borbi(<, glasiZ.a AFZ za palmacij.tt, br. 1. 1943.1 Nema srca da bi <>plakalo ·sasje.Ceno meso lju,dsko od Prosika do Pocelja, od Graca do Mosora. Nema pjes~e. Nema rijeCi. Nema glasa. Mate, Ante, Ivane, ko vas mo-Ze dozivati dozivanjem? Ko vas maZe op1alkati plakanjem, rane na ranama. Vi-Ci niz IJi.nac. Vi-Ci moru i zelenim livadama uz Oetinu.. Z<>tko; Marijo, Matij•o, gdje ste da vas nema na paM sa ovcam·a·? Mrtv.e ruke materine privijaju iznakaZenu dj·ecu, sasjeCenu. KrvniCka CetniCka kama isj.ekla j e i:z utro be novornden:Ce. U krvavom bratstvu po.vezane su ruke i oCi krvavim mhuzom i krikom uZasa. Pokoli. Mlij.,lm iz razlupanih kanta slilo s,e u krvi mljekarica, krv se spojila s bra.Snom iiZ proparanih rurbaca i vre·Ca. Zene su nosile kruh. Lz gra,da <lU nO'Slle zal<>gaj gla,dnoj djeci. U Stazici, u kam·enoj Stazici, prekinuo se put. Zli dane, crna ubieo. Neizgovorene rijeCi. NeZivjeli Zivot. Snivani snovi mla-dosti. Radosti te.Skog djetinjstva. Sve &e Je zbilo; zgusnu·Io, pve-raslo u lice strahote. Go'ri ~elo. U plamenu je Po" celj. Miris paljevine. Na -svakom rnj-estu jo.S CujeS Zivot, dLsanje. HoCe li pj-esma da proVrije·: »Hajd u kol·o~ janje moje ... « 1. 0 zvjerstvima, koia su Talijani i Cetnid 1. X. 1942. izvr~ili u selu Gata u kotaru !Split, postoji izvjeStaj OkruZno.g komiteta KPH Srednje Dalmitcije ·P.okra jinskom "komitetu KPH za Dalma:djru od 4. X. 194'2., -koji ovdje doslo.vno don-osimo: >}Kako sam vam javio, u ·Gata su Talijani st~gli 30. p. m. da po;p-ravlJ<iju ces:tu, koju sru. naSi 1"azorili ranij·e. Oni nisu mogli mobilisati seljake za ;popravak puta, jer su i·sti utekli od kuCe, pa.k su za- Samo leSevi. Mir zgadSta. Sve je izbje:glo. Majka, luda od ljubavi, skoCila je u piamen i odnijela mrtvo dijete. Ra·slkrilj·ene ru~ ke ostale su kao dvije teSke, neo·sve:Cene · ruke osvetnice. · 1 1 I pala j e teSka ern a no C. Iz proho.denih srca, iz i.deCenih s-isa, iz prere-za:nih vratova, i·z proparanih utroba, iz z;emlje i kamena, iz s·kamenjenih .Gata ad uZasa vapi osveta. Ko 6e zaho·raviti vndu na Brusu, na Veloj Studeni? K·oja Ce prva godi•na uroditi pSenieom oiZimicom, da .se za praoznik okiti~ mo? ·Gdj e· ste da kro.z .s-ela zapj evamn, da se zagledamo? ·Gdje su kuCe danas popaljene, pusto s·elo i"z kame:na i·SCupann? Gdj.e su pu.ti,- vinogradi u vi.Snjama, gdje su Gata? Mosore, planino kalnena. Crna O'd · kre;Seva, praha i ·o,lova. M·osore, . pj.esmo 1 krviju ispi.sana. Mos-or-e, vatro srcima uZg~na. ~ Gdje su Gata? M,Os·m~e, brate, ljuta stijeno. Mosofe., si- ne i majko i sestro·. Neka puknu pu.Ske na 1 Culkama, osv·etniCke ·pu:Ske partizan.Ske. ZaJZelenjet ce se polja. Zapjevat ce pje, smom osv•etniCJka pusta polja, krvava p-olja, zapjervat Ce puSke partizanske. ustavljali sve Sto je prolazilo tim p.utem i silili i-h da r.ade. Ono, Sto su ani ,po danu ura:dili, seljaci su no.Cu digli i ostavili straZu da za,puca, ako do·du Talijani. 'Stariji ljudi sll htjeli da oni ostanu na straZi, jer ·da omla·dina ne Ce biti dobra. Strra•Zari, kad im je dosadilo, povukli ·su se kuCa:ma t-ako da na putu nije ·bilo nikoga. Prv·og po danu je -doS1o oko 160 do 200 Cetnika predvod-enih Talijanima sa kamionima. Cetnici su I 139 �stali paliti, pl jaCkati i klati sve do- Ce,ga su doSli. Broj zaklanih -se j.o_§ toC-no ne zna, iako su ih naSi pokopali, ali ih j·e bilo preko 100. Strahote s·e ne daju opisati. Sve Sto niie mo.glo uteCi, na najsvi-repiji n<,~.Cin je u'bijeno. 'Zene i djevojk·e silov<lille, isjeCene •sise i -ostali ·dijdovi tijela. Staraca imade najvi.Se medu ubiienima a i djece. Mnogo je izgorilo bol·esnih i nemoCnih u kuCama, koje su sve od reda popaljene. Ubijenih ima na_ivi.Se noZevima i to veCinom .pr·erezan ;grkljan. Prizora svakojakih: dijde u naruCju m.aj-ke za-klano ·skupa s njome. Na rnekim mjestima velike ,gomile ubiienih, po 1{) do-15 skupa. Svijet se svu.gdje sklanjao, -ali tko· je gdje uhvaCen, tu je i zaklan.« U sdu Gata od prvih dana okupa-cii'e radi Je1ica CoviC, uCiteljica, koja je odrZavala vezu sa I. mosorskim odredom i or,ganizirala Zene u selu. Bi1a je Clan 'OpCinsko.g odbora AFZ. Poginula je u CetniCkom pokol ju I. . X. 1942. Toga dana .ffinogi su se dru,govi uspj-eli spasiti, jer i'h je Jelica C')vi.C uspjela ohavijestiti o· dolasku neprij,atelja, prij-e ne,go je i sama postala njihovom Zrtvom. Dokument 99 OTOK SMRTI lz »Zen.e u borhi«, glasila AFZ Hrvatske, hr. 2, 1943. 1 Oko pola noc1 trZ.e nas ilz nemirna sna otkljucavanje vrata. Dvije mlade djevojke u drorijcima upadaju u Celiju. U maloj, zaguSljivoj sobici je neitzdr~ zljivo. Deset nas je na cetiri kreveta. Smrad caruje. Dosljakinje govore poluglasno slovenski. Jednoj moze biti oko 16, dru·goj 18 godina. Prljavstina cvate na objema. Mlada ima s·i· roko plosnato lice, iz koga vire dva g!adna o-ka. ··-· · - Od ku•da si dosla< - pitamo je. - Sa atoka .smrti. To je nas - bivsi otok Rab. - Zasto otok smrti? - Zato, je-r sam u o,s.am mj-eseci, koje sam tamo provela, vidje1a viSe um-iruCih i mrtvih, neg-o za cijelo·g mog Zivota. - Da li vas. je bilo mno·go? - Ja sam d·oSia s prvim transport·om, u kojemu nas je bilo 350. Pos!ije ih je do.Jazilo sve vi1Se-, .sa sviju strana. Broj se povi·sio ·na dvadeset i pet hiljad'a. - Strasno je bilo·, - pricala je dalje. USi su nas griZle, a Cistiti se· nije mo.glo. Bilo ih je odvise. Kad sam protresla haljinu, padale su ,g nje kao sj·emenje po polju u proljece. Vade nije bilo, je•dva pola litre na o·sobu. 1T-o je bilo i za pranj-e i za pi6e·. Ruke smo skrivale p·od pazuho, sti.djele smo se bile su sugave od prljavstine. - A more? ZaSto s-e- niste_ u njemu kupale i prale ruhlje? · - Jedan je mu.skarac pokusao. Smjesta su ga strijeijali. - A vaSa hrana? - Gladovale smo. U danima kad smo dobival-e hranu, rwSile smo se .od slabosti. Ali bilo je dana kad u·opce nismo nista d<Jbivale. Kuhinja je bila pod v·edrim nebom1 za vrijeme kise i bure nije ·Se kuhalo. A bilo je dana i bez drva. Tada se tako<ier mJe kuhalo. Tada smo dobivali S·rumo. 10 de'kagrama kruha. 'Tko je im8Jo zlatnine·, m·ogao je za to. ·od v-ojnika -kupiti hrane: vjenCani prsten - 20 d'kg 'kru.ha, sat - 30 dkg. I kuhari su prodavali na.Su -hranu, a mi smo za ruca,k dobivali mhtku. vo.ctu. u ·danima kad nije bilo hrane, ·rovali ~sm.o 'PO' srneti-Stu. Ako bi nasli 'kakvu k·ost, pekli bi je pod iiatorom. Malo j e nas pre>Hvjdo tu no c. N estalo je mnogo ·Satora i djece. Bo-dljikave Zice, kojima je bio ograden logo-r, bile su · naCiCkane dronjcima i truplima·utopljeni'ka. Nad leSevima, nad mrtvima, nad oCe-vima i majkama cvili.la su- ne·moCna djeca. A fwSistiCki vojnici i oficiri izrugivali su s·e: »-Sto· je manje onih koji su protiv nas, tim bolj-e. Najbolje· Ceo biti tkad i~ginete svi.« 'Te sm·o rij.eCi ad ·Sad~ s'lu.Sali svaki dan. Prije riekog vrem-ena odpremili su gotovo sve- internirce sa o:toka. Ostali su samo samci be·z dje-ce i starci. - A zaSto su te sa-da poslali U- zatvor, na proces ?- Od_ pokrivaCa sam sa.Sila suknju. Bila s·am gala i viS·e ni.sam mog,la da iz.drZim od hladnoce. A oni su prepoznali svoj pokrivaC i eto, p·oslali me na sud da od-govaram za kradu .... 1 10vu je crticu pisanu na najtanjem ,papiru, pro~ krijumCarila 1943. g. iz faSistiCke -tamnice drugarica, koju .su pred viSe- od 1go-dinu dana u zasjedi na oslobodenom terito-riju uhvatili .(etnici i predali talijanski-m okupatorima. Odnosi se na 1942. g. U srpnju 1942. g. talij,anski -su okupatori na Rabu u ·selu Kamporu osnovali koncentracioni logo.r. Logor je bio smjeSten na najnezdravijem, moCv.amom mjestu otoka. U njem nije bilo haTaka i zatoCenici s-u morali nofiti u S.itorima 1bez pok-rivaOa. Ishrana je hila viSe nego o·skudna,. a us to -su straZari krali r1.iv;eZne namirnice odred-ene za internirce i prodavali ih onima, koji su mo.gli da plate, trra·Zel:i za komad kruha zlatan sat. Od oko 13.'000 zato·Cenika, ko·ii su· dovedeni na Rab u studenom 1"942. g., umrlo je do proljeCa 1943. g. oko 4.400, Sto predstavlja post-otak od ·sko_m 34 .posto. Od _gladi, di·zenterije i griZ·e· u-mirala. je dnevn<> oko 30 do ~0 !judi. 0 djeci da i ne govorim. ·ani koji su zakapali m-rtve, imali su dan i noC pnsla. Rwdalo .se i umiralo- p-od istim Satorom u kojemu je 5 centimetifa slame zamtjenjivalo p·ostelju, Neki su pokusavali i bjezati. Trojici je uspjelo. Ostal·e su pohvatali, a is'\o tako i domaCe Rabljane-, koji ,su ih prevaZali bar!kom preko. mora. I jedne i druge su- postrije!jali. P.os.lijoe lj etne Zege, stradanj a od Zedi i jesen. Ki·S-e i bura. N ocu smo cvolmtali zubima od hl,.dno.Ce. Ce-sto su nas iznenadivale stra·Sne bure. Bijes- nabujalog mora, ogro·mni va1ovi koji su udarali n hridirne, kvasili ,sur nam prnje po tijelu, odno-sili Satore i ono malo slame is.pod nas. U straSnoj buci razbjeSnjelog mora, Cesto se Cuo p.laC i jauk nesretne majke·, kojoj su bjesni valovi istrgli dijete lz ruku. uSiju, dmSlo· j.e ne.Sto gore - Logar na Rabu - jesen 1942. g. NoC izmedu 25. i 2·6. stude·noga ne Cu nikada zaboraviti. U dva sata po ponoc1 probudila nas je strahovita bU'ka i lom1java. Ra:zuzdano more moCil-o na:s j.e .svojom slanom kisom. More je tolilm nabujalo·, da smo· do pasa stajall n vodi. Morali smo se pridrZavati za -kame·nje i hridine. Pu.Ske, vojska, internirci, slana pjena morskih vaJova, huka oluje - sve je to bio kipuci, Judi kotao· 141 140 �Dokument 100 SVA C:E DILA DOCI NA VIDILA . lz .,Dal.matinke u borbi((, glasila AFZ Dalm(~cije, br. 1-2 194!5. g.1 Svoje patnje i stra:danja, pobjede i po~ raze naS narod i'zraZav~ kroz pjesmu. PJe:sma govori o ouom Sto je_ narrod najdu.blje osjetin, Dna i-de od usta do usta; prenosi s,e s koljena na kolj.enO', Zivi u s·rcu naroda. Zive u srcu naroda, pj-esmorm· opjevana, stra:S:rla ·zvje-rstva Talijana, Nijemaca, ustaSa i Cetnika. - Zene su najjaCe osjetile ubijanje ·djece i paljenj.e .domova. One C-esto o njima piSu. Talijani su veC davno otiSli, ali starica iz 'l'omislavovaca na Pe'ljeScu drZi ih U' straSnoj uspomeni. Ona pi'Se dana.s: >>TeSka tuga moj.e sr,ce para Kad s,e sj.etim talijanskih b.arbara.(t Opisuje strijeljanja i ubijanja na Pe1jeScU od strane- krvavog kolonela Rokia, pa zavrS-ava: 1>Nema p,era koj bi opisalo, Ni papira koji bi primio T <UZrni narod Sto je pretrpio~« N em a per a, ni papira. Tko da C?PiSe gi'IO. zne rujanske dane 1942. u poljickim i hiokovskim seliina. Iva Grgic, iz sela Vlake, uspje,)a j.e pobjeCi p1~ed koljaCim,a - Cetnicim.a, koje T:v lija:ni vade u s,vojim kamionima. Naikon pokolja vraca se u selo i gleda hrpu zaklanih ljudi. Prizor je uZasan: >>Stralno ih je pogJ,e.dati bilo Kako im j1e iskidano tilo. ]ednomu m oCi izbijerne, Drugmn pola glave odbijene MoZdani .sJt nekom raspr.slw:ni 1 sa cmom zemljom pomijdani.(( ~ Iz »Saop.Cenja ru talijanskim zloCinima protiv Jugoslavije i njenih na:r-oda<( 1946·. g. izdanje Dr~ ~avne ko.misi·ie · za -utvrdivanj,e zlo.Cina okupatora i njihovih pomagaCa-- Be01grad 1946. g.:. » •.. Potpuno isti sistem borhe prohv naSe.g naroda i isti sistem zloi":ina protiv nebontCkog stanovniStva kroz rriasovnu internaciju, primj-enjuj-e se i g u o'blasti VI i XVIII armijsko1 korpusa (Dalmacija i Herce,govina). Tu vidimo istovjetno po,stupanje kao i ru olblastima Cije smo stanje veC izlo,.Zili: hapS·enje istaknutih gra:dana ne,posredno P? oku.paciji; pojaGanje aktivnosti tokom. prve P.~lovme. 1942: t napokon po,Cetak masovne mtemaCIJ~ u ~Jeto t<Ste go·dine, koja .ge akcija bez prekida nastavl.Ja sve do kapitulacije Italije. . Ali ni u :prvoj fazi -.do lipnja 1942. - za broJ interniranih osoba ne hi se mo,glo reCi da je hio neznatan. Na ,pitanje guvemera Dalmacije koliki j: hroj intemi-ranih Dalmatinaca u ltaliji, odgovonh lVIarija Radalj gleda u isto vrijeme isti prizor, samo u drwgom sel u: »]{,eki ruku, neki nogu nema, A nekome .glava odsjeCena. fa s-am stala lica im gl'edati Ne mogu ih od krvi pomali.u RuZica KlariC pi1Se o zatonskom- p·okolju: »Tu je bilo Zalosti i tuge. BaS godin,e letrdesetdtruge.u Ljud,e su .dovo.dili do g1~obova, pucali u njih, pa ih. Zive bacali u rake: · »Osctmnfl!est .sivih sokolova, Zive gone .do h[,adrnih grobova. Svakom me bi smrtanoSna r-ana Al grobnica svakome je dana! u Pje·sm.om su opjevana zvjerstva, a'li ona izraZava 1 duboku vjeru naroda u osvetu ·nad zloCiilcima. Narod Ce im .S"a.d suditi. »AI Ce doCi -pravda narodna«, kaZe Iva GrgiC, pa nastavlja: »Za zloCine svak Ce odgovarat Narod sam {:,e a tom zakon stvarat.11 Oni Ce poku_S.avati da se oprav·daju, ali Ce im sve biti Ulzaludno. »FaSisti (;e k.azat, ja sam {JoSten bi.o_, A da ko j.e naS narod pob-ijo«, pitat Cemo ih na naro.dnom sudu. NiSta ne Ce izm,aCi pravednom gnj,evu naroda: )>Sva f:,e dila doi:i na vidila.« su: splits-ki fPTefekt Zetbino· Pov. Jbr. 7258-Gab. P. 'S. od 15. svihnja 19-42, kotarski prefekt .Scassellati Pov. hr. 2277, ,o,d 25. svibnja 1942. i zadars'ki kvesto.r Pov. hr. 03001, od 25. 'svibnja 1942., da je od I. studenog 1941. do 15. svihnja 1942. internirauo i odvedeno u koncentracione logo-re u ltaliju 2.04.8 osoba Ak·o hi se tome hroju dodao i broj zatvorenih u · samoj Dalmaciji, koji zuatno- [p'remaSuje onaj prvi, kao i hroi oso:ba interniranih d? novem'bra 1'941, vidjelo bi se da hi dobiveni zbrOJ izui'() znatan postotak stanovniStva Dalmacije. Ali ono na_iteZe otpoCinie tek lipnj.a 1942., Sto · s·e najbolje ogleda u nalfedbi guvernera Dalm-acije od 7. 'lipnia }1942. Radi sporov,Oldenja u Zivot te naredbe, ·on "_i.e na·redio da se otvori nov koncentracioni logor, u koii hi se internirale uglavnom osobe. ko.i~ su ujedno i taod. Iz nj,e~ov:e odluke (}625 o4 1.3. lipnia 19-42. vidi ·se, da .JC tsprva u bu svrhu odredio ·otok _Yir. No,. ,pokazalo se da hi takav logor T alijamki okupatori o.dvode stauovniStvo u koJU:-entr·acione lo'gore hio nedovoljan, te je umjesto Vira izalbrao otok Molat, i lo.go·r koji je osnov.a.n na tome otoku rnagao _je da primi i 1primio _je 3.500 zatoCenika. IstoVremeno sa osnivanjem lo.gora naredio je -da sc zapoCne sa hapSenjem svih g-radana, koji su dolazili u obzi,r za internaciju. Iz jedne na-red·he split~ sko,g prefekta Zer'bina br. 1847 od 28. lipnja 1.942. vidi se, kakve su lbile direktive, 'koje je 'Ba,stianini izdao podr,uCnim prefektima. Ova naredba upuCena svim policijskim nadleStvima i kanibinierskim ko·mandama glasi u izvodu: » ... S o'bzirom na zamaSnost i teS.kote te opera-cije, pOitrelbno je da s·e ana r.a.zvije .po·stupno· i uz miere pTedo,stroZnosti.. kako ni jedan Clan partizanske obitel ji ne hi umaknuo- ... « Par.obrod >>Ammiraglio Viotti« imao je zadatak da plovi o-d mjesta do mjesta, skuplja pohvatana li~ ca i pxevozi i'h na Molat. Iz mnogohro·inih tali janskih dokumenata spomenut Cemo ·samo ·nekoliko- ta ~ kvih transporata iz tri male primorsk,e opCine za vrii·eme -od \Samo 16 dana: 13. srpnja iz Si'bcnika -61) Clsoba, 14. SI]pnja iz Zatona 52 os.ohe, 1'6. srpnja iz Tijesno,g, Betine i Murter.a 54 -oso-be, 18. srpnja iz PrviCa 240 osoba, 23. srpnja iz Zlarina i Kta·pnja 98 oso,ha, 29. sr.pnja iz Vodica 19i Noba, iz Trihunja J.ll G-soba, iz Sihenika 256 osoba, i t. d. Sa ponosom je Bastianini u pismu upuCenom Mussolini-u mogao da k<i!Ze: >>]a s.a-m uCi.nio sve, Sto j-~~ tio mene stajalo da s·e zadatak (tj . .zadatak talij-anske vojske u Dalmaciji) ()la_kSa time, Sto ·sam pohapsio sve -porodice odmetnika ... « (brzo-jav od 18. sr.pnja 1942.). lz izvjeStaja tajnika ,fa_SistiCke stranke u Sibeniku br. '2490/1 6d 15. studenog 194'2. vidi s·e, da .ie tih dana iz Skradina odvedeno u inl.emaciju 426 osdba. Istog mjeseca internirano je iz sela PrimoStena 1·66 osoba, iz Bingrada njm 70 O"soha, iz Betine 530 osoba i t. d. Ovakvih konkretnjh .podataka mogli lbi hez-'broj da niZ·emo. . Ali to je -samo hio poCetak. Maso,vna hapSenj-a i mbernaci i·e nastavl jali su se stalno sve do s-loma ltalije. Log-o,ri u Dalmaci ji bili su samo prihvatni, L j. u njima ,su se zatoCenici nalazili s-ve dok ne hudu prebai":eni u neki koncentracioni logor u Italiji, osim tala.ca, koji su o-stajali da hi u vetim ili manjim grupama hili odve·deni na strijeljanje. Ak,~i_ie CiSCenj.a sa internacijom stanovniStva vrSene su uz uCestvovanje v.-o.jske, faSistiCke milidje, karabinjera i ,policije podjednako. Iz jednog izvjeStaja komandanta karabinjera pukovnika Butti-a hr. 116/2 od 15. prosinca 1942. o djelatnosti karabinjer-a u 'Dalmaciji za tromjeseCni period ·SI"'panjruian 1942., vidimo da su samo karahinjerske .ie-dinice za to' vrijeme internirale 20'73 osohe, od kojih 436· muSkarrca, 943 ~ene i 694 djece. Do damas je poznato oko 20(} taliianskih koncentlfacionih lo,gora za Jugoslavene; lo.gori su .se nalazili u Jugoslaviji, Allbaniji i ltali]i. NajveCi o-d njih hili ·S-u: U .Jugoslaviji: Rah oko, 13.000 zatoCenika, Molat (kao tranzitni log-or i logor za tao,ce) oko. 3500·, zati;m tranzitni logori: Ljubljana oko 5{)0{), Bakar oko 300{), PLaSki oko 3500, Kralj-evica o-ko 2,000, Olib oko 1500, Murter oko 12·0.0, Vodice o-ko 1800, Bar oko 2,000, Mamula oko 1'000 i t. d. U Alhaniji: Kukus oko 4500, Kros o·ko 1900, Gennan oko 700. U Italiji: Gonars oko 60'00, Vi,s·c-o oko 6400, Chiesitnuova oko :4700, Frranschette oko 4400, Renici oko 3500, Treviso-Monigo ·oko 3·000, Li:pari oko 23!)0, Ri jeka oko 2000, Al·essandria oko UOO, Padova oko 3000, zatim Bagno .a Ripoli, otoci Ustica i Panza, Co-r-opoli, Montalhimo, Ariano,-lrpino, Ferramonti, Asquila, Carlbonia, Colfio·rito, lsernia, Scipione, Fosinone, Colonia. Pisti.cci, Tremiti, Falbriano (Ancona), Nereto (Teramo), Alberobello, Piacenza, Lanciano, Busset·o, Chieti, Pescara, 'Casali, Tallo i t. d. _Ukup.an broj J~goslavena koji ·su uSli u talijanske koncentracione lo,gore joS se ne mo.Ze toi":no utvrditi, _ier DrZavna komisija joS nije imala uvida u m.aterijal lot.~Oifa u Italiji. -Poznato _je, da je 'broj zatoCenika Ill jesen 1942. iznosio 89.488. Prema nepotp-unim ,poda-cima, kroz logore proSlo je 149 . 639 jugoslavenskih gradana ... « 1 ~ 143 142 .I �Dokument -se nalazi u arhivi CK. SKit. U kotaru Nova OradiSka rade Zene aktivn6 vee od 1941. u selu TTnakovcu istiCe se ra-dom Anda Seakovi<:, -koja je 1942. otiSla u pa·rtizane, hila u'hvaCena kao politiCki ndnik na tereriu i ubijena u logoru. U selu Komarnici incijator osnivanja AF:Z hila je Stoja SejatoviC; u DragaliCu se svojom aktivnoSCu istiCe Emica DrliC; u- VrboVoj Katica Luketi<:, Mari.ca BeniC, Anka Marrgeti.C i Marica TodoroviC; u Ratkovici Anka GrbiC, ko-ja je 1942. otiSla u pa'l"tizane kao predsjednica prvog odbora AFZ u selu. U Vrbovljanima is-tiCe se Jula PavloviC, koja je bila predsjednica Kot. odbora AFZ GradiS.ke (formirano.g u jesen 194'2.) i -Clan 'KK KPH GradiSke. U toku NOB aktivno ·su ~adile na ovom t·erenu: Stojanka Stamlbo-lija-P.rpiC (1943. g. hila je Clan Oblasnog odbora AFZ za Slavoniju}, Jeka GazibariC, ] ula Deli'baSiC, Anka Bo.giCevi.{:-S:udar, J ula Ra.Skovi.C, Stefica Serdar i druge. 3 U grr-adu Virovitici veC je 1941. g. postojala grupa Zena koj,a je radila na raspaCavanju letaka i br.oSur-a, te Sirila propagandu ,prativ rata. U j·esen iste .godine Zene \SU po-Cele -raditi i u okolnim -selima: Spi.SiC-Bukovici, Staroi Krivaji, Koriji, Bud-rovcu i Lozani. U Spi.Si-C-B'llkovici isti,Cu \Se aktivnim radom: Slava Lokmer, Mica P.okurpiC i Olga Mato~-ec, a u Lozanu Ana Murat Mati. U 194:2. -g. istiCe se o:dbor AFZ u Staroj Krivaji na Celu s Marom DobraS, ko_ja je 1942. lbila odvedena u lo,gor u Nj-emaCku, ali se 19'43. vr-atila i nastavila ·s rado-m. 'Zene toga kraja vo·zile su materijal partizanima u Kometnik i u bolnicu, koja se n,alazila u :planini kod·Sekulinaca. U lipnju 194'2. osnovale su Milka Zori,C-JovanoviC Dunja i Jovanka Pavi-C-Tencer Tania odbor AFZ u .TesenaSu. Slavica SamboliCek osnovala ie odbor AFZ u Budrovcu, u ko_jem se radom istiCu J ana MariC i Kata HrodariC. U jesen 1942. osnovan je odbor AFZ u selu Trapinskoj, u kojem su se ·is-ticale ·svojim radom· Marija Micika Ivd<aviC i Eajnica Novosel, koje 1 Dokument 101 2 PJESMA IZ SELA ZATONA, KOTAR YODICE lz arhiva Oblasnog odbora AFZ Da!macije ~ TuZne Zene _iz Zatona ./wZu, Sve istinu, a niSta ne laZu Kakov.e su podnosi'le irtve I gle.dale svoj.e ljude mrtve, T eSko j' .bilo pomisliti, Muie, Kako iive uvenu.Se ruZe Svakome su zaplakana lica PlaCu ljudi, djevojke i dica. Mrtve ljude, djevpjke i i-enP Od .duS.mana kut.e popalfene. fa _6u vama pokaz.ati sada Koliko su .one podnosile jada. Svako PlaCe ta mrtva tjelesa I jauk se Cuj;e do nebesa DomaCi su i.rrodi joS krivi Sto su irtve po,dnosili iivi. SluSaj .druZ.e, teSkih neprilika U Zatonu pokraj Sibenika. T u j.e bilo ialosti i twg,e -BaS godine Cdrdeset druge. Do iivota s{wminjaCe svoga Sto je na dv.a bilr; studetJwga FaSisti.Cke liute krvopije . HoCe ··Ja tu iiva nikog nij.e. Zivit nije moglo Os.arn-deset tu j' Sw najboljih po Mladih ljudi pa Pa izgone moru na -obalu Ljude, £,erne pa i djecu malu I dj.evojke tnaj.bo-ljeg uzar,a lzgo-niSe .pokraj sin.jeg mMa. se od straha palo Zrrtava izbor junaka i _djevojaka. · Osamnaest sivih sokolova Ziv.e gone do kladnih grobova. A fa'Sisti stoje na obali I oruijem -jJrititi im suili Da Ce biti svi ani paklani Da kazuiu gdje stt partizani. Kod · g.rob.ova posta:oi.Se [jude Po .zvjerskome z.akonu ih sude FaSisti srzt sudbinu im .dali lz pwSaka svaki hitac p.ali. Svi u s-r-cu goje na"-!£ 1~ove Me odaju sive sokolove Svi bi rad.e .za slobodu pali N.ego bi se izdajia wali. M7tVi ljUfli kraj gr-oba se svili A rodbina teSko im pro.cvili Svakom ne bi smrtono~a r.ana AI grobnica sv-akorne j.e dana. Taka kaZu mladi Zatonjani Domovini sinovi .vdani Bog Zivio u Zatonu lju.de A mrtuima neka slava bude. Al na trinaest miseca- Sestoga _T u je bilo jada velikoga RuZica KlariC: iz Stanko-vaca Dokt~ment IZ IZVJE!!TAJA POVJERENSTVA CK KPH ZA SLAVONIJU I ·SRIJEM OD 2. X. 1942. CENTRALNOM KOMITETU KPH 0 RADU AFz' 144 su osnovale odbore AFZ u Balbinoi Gori i Cabuni. U Babinoj •Gori isticaLa s·e Anka 'Keseri-ca, a u Cabuni - Barica Horvat. U jesen 1-942. osnivaju ·se daljnji odbo'l"i u O'VO'm kotaru, u selima Tura~o-Vac, Korija, PCeliC, Vodice, Krivaja' i dr. U isto vrijeme o-si.gtuale su Zene toga koiara s.jemensku pS.~nicu Zenama u brdskim selima i stalno pomagale postradalo stanovniStv:o- srpski'h sela. Na k·otaru _j-oS su r&e isticale radom: Rezika Kova-CiC (Clan OkmZnog AFZ Virovitica). RuZ.a AniC, Ika CoviC, Bosiljka LaziC, Grozda (~urCiC, Ana V ostrel, Kata Bendak, Dragica Brozik, Jela AmediC, ].ana Feketija, :Anka Mari.C, Tina RatiC, ]-elka MarCeta, RuZa. ObradoviC, Reza Ibriks, J.elka KovaC RoZika Lancmam, ]ela Pintar, Saveia PlavSiC druge. Kotarski odbor AFZ za ·IDotar Viroviticu forrmiran je u pro·sincu 19-42. ,g. U kotaru Grubi.Sno Polj,e rade poli1i.Qki drug-arice Milka ZwiC-.JovanoviC Dunja, .Jovanka PaviCTencer Tania i Lilika Padan, kofe vet u oZujku 1942. osnivaju odbore AF2 u nizu sela toga kotar·a ta:ko u Maloj DapCevici, Gakovu, Brdanima .Lonblrici. U svibnju i lipnju ,postoje ve.C odbo~i· u veCini sela kota~a Gru1bi.Sno Polje, i to u TO>polovici, Velikoj ~am1, Rast~vu., Malo.m Gvdevcu, Muniji, Brzajjma 1 dr. U ·sv1bnju 1942. os.novan je odbor AFZ i u samom ustaSkom_ uporiStu QrubiSD.o Po·l je, a u kolovoz~ osno-van •v ]e odbo.r. AFZ u drugom jakom ustaskom uponstu, u Vehkom Grdev.cu. - Kotar-ski o-dbor AF~ GrubiSno Polje formiran je u listopadu 1942. (:Lan~-ce ~oga kotan. i·stakle su se u spremanju hr.~ne ~ Zl~lC'e z~ ,parhzane. jesen te g.odine ohsao .J~. vehk .'broJ zena u 1parhzane, pa kako nije u to VrlJeme JOS 'bilo dosta oru:Zja., o.snovane su radne grupe Zena, u kojima su ·Zene Sile .prale i krpile od i eCu bora ca. ' ..2e~~. su na ovom koiaru mnogo doprinijele mo. hi11zac1J1 za NOV. Iako su radile pod VTlo teSkim i 102 ... III. AFZ. Jos uvijek ne pokazuje onaj temp·o u radu, koji je 'Potreban, i koji je moguC. Razlo-zi su uv'ijek isti. Po-manj.kanje dobrih drugarica, koJe bi mogle preuzeti na sebe taj rad. lpak smo u posljednje vrijeme uspj-eli i u tom po·gle-du neSto malo uznapred·ovati, . pogotovo- U okrugu Nova GradiSka2 i Brad, a neSto malo u okrugu Vi'rovitica.3 U osjeCkom4 -okrugu drugovi su tek poceli sa mganizacij-om AFZ, koja u bjelovarakom okmgu joii uvijek nikako ne p•ostoji. ]ovanka PaviC-Ten.cer Pojedini srezovi u Novoj GradiSki i B~odu uspjeli su angaZ-irati Zene i omladinu u spremanju zimice, kubanju pekmeza, pl·etenju Carapa i.dr. Ima pojedinih sela, koja su spre-. mila preko 600 kg pekmeza za partizane. N edavno smo dobili nekoliko drugarica, ~oje Cerna moCi upo-sl-iti u radu oko formiranja AOZ (drugarice upucene. i~ Zagreba ·kao i drugarice, k6j.e su nam doSl·e iZ logora kao -izmjena za ustaSke bandite); time Cerna u'brzati rad na jacanju AF1z u Slavoniji. !1 Milka Zarif:-]ovanoviC 1Q .Zene Hrvatske u NOB 145 �uslovima, mnoge su se istakle svojom hrabro&Cu. Mica Ko1ombar je s Dalmatirikama iz naJselja Veliki Grdevac us-pj.ela ·one.s,posobiti tri usta~ka mo.torna vozila, tako da .su oria prilikom mvpada na hrds-ka sela, zatajila. Matilda -QklopdZija iz DapCevaCkih Grdana hila je 'kurir i veza sa simpatizerima u neprijatelj~Skim uporiStima. Jednom je zgodom dovezla -partizanima iz ,GrubiSno'l{ Polja p-una kola oru~ Zja, na kojima je ona, toboZe bolesna, leZala. Majku Gihanice Mar:ka iz sela Ja-senaSa rusta.S·e su uhapsile u jes-en 1942. g. ·svezali je za Sljivu, pod njom zapalili vatru i traZili da prizna gdje joj }e s~n i ostali :partizani. P.oSto niSta nije htjda priznati, Ziva je iZ,gorjela. Medu mnOgim Zenama, koje su bile ak.tivne na ovom kotaru, istiCu ·se: Bosiljka Trbojevi.C, Julka KuzmiC, Danka GaSpareviC, Smilja Fa'fkaS, Kata Bujil:, Lju'ba Pejnovil:, Marija Du'Sek, Ma'fija Da~i­ loviC, Milka BuCan, Ljuba Kundak, Lj-e:pSa Vukov1·C,_ Sava i Arna KundadZija, Maca BrkiC, Evioa Valad.Ziia Nada ·PaviC, · Evica DukiC, Marija KoCiC, .Sava L~lil:, Evica Ba jeViC, Milanka Rebil:, Evica KlaiC, Mara 'SuknaiC, Mara Hazer, Baja Trbojevil: i druge. U ,gradu Osijeku hila je u to'kru 1942. g. ulhapsena veCa .gf'U,pa a·ktivistkinja, medu kojima su se nalazile: Stefica Has, Mariva AniSiC, Anica V-etni,(:, Slava Simil:, Marija Salaj, Julija De,grego'fi, S.taia Ivanovil:, Liza Seci.ina, Marica Librenjak i Marka KneZeviC. 4 Na 'kotaru Osijek aktivno rade u Bijelom Brdu, Dopsini i Koprivni Persa Alapovi.l:, Vata PetroviC, u Zdencima Marica MatajCiC i Dani·ca .SamardZiC. IstiCu se radom u AFZ -Ana Kragujevil:, Smilja FilipoviC i il..jubi·ca 'f)urCek. · U kotaru Vukovar 1942. g. mnoge Z(!ne aktivno sara·drlliu s NOP. U ljeto. 1942..g. odlazi iz Bohote oko '5'0 drugova u NOV. '2ene vet ·sa;da aktivno poroatZu NOP, iako j.e odbor AFZ formiran tek ljeti 1943..g. U toku fata niedu rrinogim a·ktivistkinjama u selu radi Slavica Pro·danoviC. U BrSadinu aktivno ·rade: Dr.agica if)urdeviC sa svojim kCerkama, Slavica RadorvanoviC i kasnije Vukosav.a CiriC i Vida MedaJkoviC (ubijene 1'944. g. u logoru). U PaCetinu formiran je odbor AF:Z 1943. g. Aktivno rade: Smilja HadiC, Mila i Soka Crno.gorac (koje ·su 'bile i omladinski rukovodioci), Anica Novakovit i njena k6erka Gina ·CiriC, Katica Jo.ciC i Anka MilankoviC. Medu prvim aktivistkinjama u Negoslavcima istiCu se Darinka lvkoviC i Mili.oa 'Canak. U Borrovu 1943. g. ;predsjednica AFZ hila je .Soka Stoja•noviC. U kotaru Valpovo, seLa Brodanci, Hafujanovci i Seke masovno su uCestvovala u NOP. U Bro.dancima isti.cale su -se medu aktivistkin jama: Zlata 'KuCinac, Kata Br·kiC, Anica CvetkoviC, 'Slava Cvetkorvi.C Kata CvetkoviC, Luca CvetkoviC, Manda VidakoviC, Milica Nad, I.vka KuCinac i RuZa Ilin; u Petri jevcima - Zora BouSe, Reza VujnoviC, Reza AndriSiCDubiC.anac i Reza Ptli<:; u Halbjanovcima - Lruca· Kaluder, Reza Kaluder i Manda NovoSel; u Selcima - Anka PeCnik i ErSa Tir; u Samatovcima, Cerov<Cu i Valpovu - Kata KovaCeviC, Lju:ba ·Stojamwil: i Marija Petnja·riC. U kotaru Vinkovci 1942. g. aktivno rade Zene u St. Mikanovcima, I vankovu i Prkovi::ima. U toku 1'943. ,g.. u tim -se sdima i u Vodincima, Retkovcima, SiSkovcima, Silskim Banovcima, ifleletovcima i dr. osniva_ju odbori AFZ. Medu na iaktivnijim Zenama , isti.Ce se· Pav'ka JakSi.l:, koja formira veCinu odbora u kotaru. Nadal je aktivno rade: Marica Sraj.er, .Pavka Martinovil:, Bara ·FaliSeva·c, IK.ata Peri.SkiC, KLara .JakSil:, Ana KneZeviC, MaTa RuCeviC i Anica KndeviC {u Starim Mikanovcima), Ankica .ESI.enger, Ivka AndrijaSeviC i ·Bepa BosanCiC (u Ivankovu), Anka Pali·C i R.adojka PaliC (u GaboSu), K.ata Pl'odaniC, Mara PaviSeviC, Mara PaliC (u Ostrovu), Tereza Kuludi{; (u Prkovcima), Verica DeriniC, Mira StanimiroviC Silja i dr. U toku 1'942. g. i 1943. g~ otiSlo j.e u partizane iz St. Mikanovaca devCt ·Zena. U gradu Vinkovci aktivno rade: Gospava 1;ivkoviC, Sofija Drez,gil:, Drenka Polimac, RuZa Tili, Angela Andrejev, Liuba Mili-noviC i dr. Dokument 103 IZ cLANKA »VAzNOST I OBLIK UcEscA zENA U NARODNOJ VLASTI« stvorio N arodno oslobodilacke odbore (N. 0. 0.) kao organe svoje borbe i organe vlasti- na teritoriju oslobodenom narodnom borbom. da, doveo l:ii do toga, da nova narodna vlast ne bi bila narodna, a o.rgani nove vlasti ne bi bili pra:vi organi borbe, j·er za tu borbu ne bi obuhvatili Zene, dakle, one koje· daju i mO'gu da .daju mnogo razbuktavanju te Ne radi postovanja nekih apstralktnih na- · borbe. I eto, tako odozdo radi razbuktavanja Cela·, veC radi Cinjenice·, da bi svaki organ naradno-osJobodilaCke borbe, radi obuhva~a­ narodno - oslobodilacke borbe bi•o krnj, kad nja i joS Cvr.S6eg vezivanja za tu borbu i u njemu ne· bi uze.Ie uCeSCa i 3ene, i da bez svih onih koji u toj borbi uCestvuju, nastala uCeSCa Zena ni jedan organ borhe ne bi od- j,e nuZna potr.eba da i Zene sudj-eluju u nagovarao sadrZaj-u i odnosu snaga, koje uCe- rndno.j vlwsti, u onome Sto j.e izraslo iiZ bnrhe i radi hOrbe-, u kojoj i Zene uCestvuju i koja stvuju u narodno - oslobodilackoj borbi morale su sasvim prirodno, j·er suprotno bi Je zasluga i - Zena .... bilo. neprirodno - i Z.ene uCestvovati u no1 Clana'k je napisao 1942. ,g. u "Livnu MiloS Zanvoj, narod•noj vlasti, u N. 0. Odborima. Kad ko-. PoSto )>Dalmatinka u 'botbi«, zbog neprijateljske ne bi i Zenei u.C.estvovale u nov•oj, narodnoj of.enzive nije mogla izaCi u Livnu, izaSla je sa zav'lasti, taj nedostatak - a ne .g.amo ne·pravkaSnjenjem 1943. g .. na Biokovu. Dokument 104 IZ OKRUZNICE »SVIM PARTIJSKIM ORGANIZACIJAMA I CLANOVIMA KP U BANIJI« 0 ORGANIZACIJI AFz U BANIJI' ... Organizacijom AFZ obuhva6en· je priUCan broj :lena na Baniji. 2 Ohzirom da je rad poCeo prije 10 mjes.eci, postignuti uspjesi su rninimalni. Mnoga sela nisu ohuhvaCena organizacijom AFZ. U AFZ nisu se uviaCile sve Z.ene·, koje hoCe da s·e bore protiv okupatora i domaCih izdajica. I tamo gdje je organizacija oformUena, nije omasorvljena. Rad u AFZ nij.e ispravno postavljen time, Sto se svodio samo na izvDSavanj e najosnovnijih po·slorva nko pomoCi partizana ... Nije se shvatin osnovni cilj organi!Zacije· Zena, a to je buldenje· .s·vijesti kod Zena·, i potrebi njihovog uCe·SCa u danaSnjoj narodnooslobodilackoj borbi. Natraznjacki se je postupalo potcjenjivanjem Zene i njenih sposob"nosti. Gubila se iz vida ·ogromna korist uCeSCa Zena u NOB. Mna.gi Clanovi KP nisu daz~/Oljavali svojim drugaricama organizovanje. Nij-e ·se koristio rad AFZ-a susj·ednih okruga. Nij.e se popularizirala Starnpa: »Zena u borbi« i »RijeC .Zene«. Uslijed o-rganizovanih slabosti de.silo 1 S·e ·da su se neke o:dbornice S labo dr:Zale· za vrij·eme ofenziv,e ... Zadaci: ... 7. OmoguCiti Ze·nama da se bore sa puSkom u ruci protiv ·okupatora ... Iz »Dalmatinke u borbi<<, glasila AFt·· z,a Dalmaciju br. 1 1943. g. 1 1 ... U Dalmaciji bukti pravi l)arodni ustanak. Pra:vi u pravom smislu rij.e•Ci, jer su u njemu obuhvaCene i Zene. Ne samo kao Zrtve·, veC kao- i borci. N e samo kao one ~oj e trpe·, v·eC i kao o-ne, koje ne.Ce da trpe. Zene su po._ stale aktivni subj.ekt dimasnjeg zivota. Postale su d·ruStv;tma si.la, .sila ustanka, i Sto j-e bitno - kroz usta:nak. Kro:z ustanak Ze-ne &u postale ·odluCni faktor narod'nog Zivota. Po· . stale ,gu kao Sto se kaZe ravnopravne, postigle su ono, Sto su uzalud - kroz rezolucijei jalove ra·zgovore - pokuSavale da P'Ostignu razne »Zenske zadruge«. na ·a putu i naCinu., kojim su one Stekle ravnopravnost i o naCinu kako se· postignuta ravnopravnost maZe odrZati, j.e.dino odrZati i .imati · puno znaCenj.e, a ne bi ti praz.na rezo'lucija. Kroz ustanak, u borbi rame· uz rame sa m<wS<karcima, Zene su doSle do rij·eCi. Kroz napore i· borbu .lomHe su Z.ene star-e pred-ras-ude o sebi, o Zenama. Kroz borbu i .samo kroz borbu Ce i'h kona.Cno slomiti. Dokument se nalazi u arhivi GK SKH. Pismo je poslano na teren nakon "Savjetovanja OK KPH za .Baniju, odrZanog 9. X. 1942. U istom periodu oddano je i savjetovanje Zena, na kome je formiran lnicijativni (}kruZni odbor AFZ za Baniju. Savjetovanjem rukovodi Clan OK Milka VraneSevil:, a prisustvuje mu Lepa PeroviC, koju je CK KPH u to vdjeme poslao kao porno(: part. org. na Baniji, g.dje je ostala do odla..ska na aegalni rad u Zagreb. 2 Nakon savjetovanja AFZ i pisma CK KPH pristupa se uCvdCivanju organizadje. Tokom listopada i studenog odrZavaju se kotarske .konf.erencije i biraj-u se 'kotarski odborri u sva Cetiri kotara. U istn vrij·eme vrSe ·Se pripreme za I. okru.Znru 'konferenciju AFZ. Koncem studenoga ·dolazi na Baniju Olga KreaCiC-KovaCiC Zo,ga da pomogne novoosno·vanom lnicijativnom odboru AFZ u radu sa .Zenama. Tokom usta:nfka, kro:z ust.:nak i radi jos jaCeg, pravilnijeg i organizovanije·g ra:zbuktavanja Ulstanka protiv okupatoia na11od je Ova Cinj enica - da Z-ene stiCu ravno~ ·stvorio svoje organe, koji bi irria1i da kao pravnOSt kro,z ustanak boreCi s•e rame urz izraZaj narodnog jedinstva, teZnja, napora. rame sa muSkarcima, noseCi i na -svojim le- budu vrijedan odraz svih snaga, koje. uCedima te.&koCe i napore ustanka - ova Cinje'- stvuju, lmj-e se bore, koje saCinjava~ju_ silu nica treba da bude nsnoVna u saznanju Ze-- na:rodno - oslobodilacke borbe. Narod je 146 147 �• Dokument lOS IZ IZVJEsTAJA POKRAJINSKOG KOMITETA KPH ZA DALMACIJU OD 12. Ll· STOPADA 1942., CENTRALNOM KOMITETU KPH 0 RADU ORGANIZACIJE AFz1 ... Buduci da Vas do sada nismo obavjestavali detaljnije () stanju antifasistickog fronta u Dalmaciji, ovom Cemo prilikom da Vas upoznamo mal<> detaljnije '0 .stanju AFZ po okruZjima: S j e v e r n a D a I m a c i j a: u Mbeniku postoji odbor AFZ 2 od 110 clan<>va i 3 pododbora po strukama. Obuhvaceno je olw 200 iena. U bukovaclwm kotaru postoji 18 seo.skih odbora AFz, ukupno odbornica 100. Obuhvacenih zena 100. U kotaru Izu (Preko) nema fnrmiranih odbora, ali ,ge je ipak radilo po liniji AFZ i ima oko 7,0 obuhvaCenih Zena. 3 Na sektoru V·odice ne postoji organizadja AF·z, ali Zene m-asovno· uCestvuju u pruZanju pomoCi partizanima. U kotaru Benkovac4 nema organizacije, ali se je ipak imalo veze sa nekim Zenama. U ·opCini Rogoe;nica p-o.sto~i 15 seoskih odbora AFZ sa ukupno 75 odbornica i oko 150 obuhvacenih. Kako se vidi iz gornjih podataka, da tamo pe>stoj.e velike moguCnOsti da se -uspjeS-no razvije masovni rad me·du Zenama, ali naSi drugovi sve d-o savjetovanja u selu nisu pravilno ,shvaCali vaZnost organizacij e AFZ i ulogu zen a u N arodnooslobodi!ackoj borbi. Na tome im je skrenuta najozbiljnija paZnja, i mislimo, da su v·eC do danaSnjeg dana to stanje po-pravili, i da se je na tome sektoru partijskoga rada situacija pobolj.sala. 0 kru Z j e BraC-H v a r. Na BraCu im-a 6 opcinskih odbor" AFZ sa 30 odbornica. Ima 6 seoskih odbora. Organizaeija nij.e jos posvuda pravilno uspostavljena, ali ·obzirom na jak utjecaj naSe Partije na mase i aktivno-st narodnooslobodilaCkih odbora, Zene su ma:sovno uvuCene u rad p·o liniji narodnooslobodilacke borbe, sto se najbolje vidi iz Sivanja veSa, _ pletenja vune i t. d. 5 Na Hvaru ima 15 seoskih odbora AFz, 4 opcinskih ·odbor;=t sa 20 odbornica, tako da u nekim S•elima sve ·zene prisustvuju sastancima i vrSe one zadatke, koje se pred njih postavlja. Split,sko <Jkruzje: Kotar OmlSuspostav,ljen je kotarski odbor od 4 clanice, 3 Z.ene nos,e bor-cima vodu Zene pletu za borce 148 DpCinska odbora AFZ, 11 seoskih odbora i 1 gradski sa ukupno 193 Clanice odbora. 6 Obuhvaceno radom oko 650 zena. Grad .Split' Mjesni odbor AFZ od 5 clanova ima 4 rajonska odhora, obuhvaCe·no je u radu oko 230 ·Zena, od toga 188 domacica, 17 radnica i 28 intelektualki. Kotar Solin 1 opcinski odbor AFz od 10 Clanica, 14 se-oskih odbora, •obu,hva6eno oko 200 zena, kotar Trogir 12 seoskih odbora sa 91 odbornic-om, a ·obuhva6eno radom oko 300 zena. Kotar Sinj 2 seoska odbora AFz od 9 clanova, obuhvaceno radom oko 30·0 zena. Kotar 'Sinj 2 seo,ska odbora AFZ ad 9 Clanova, obuhvaCeno radom oko 70 Zen a. L i v a n j s k o o k r u z j e: 5 seoskih odbo·ra AF.Z .,s,a. ·.23 ·O'dbornice, obuhva6eno rado-m 12'0 Zena. U sam1ome gradu Livnu o·dhor ne · postoji, a okupljeno je oko 100 zena. Uglavnom su okup'ljene mtrslimanke, de>k medu Hrvaticama ide vdo te,Sko. i -ad nose s-e skr-oz neprijateljski. Makar s k o o k r u z j e: Pred mjese:c dana o-dr:Zana· je konfe-rencija AFZ •za JuZ.nu Dalmaciju, na kojoj je prisustvovalo 92 delegatkinje iz Makarskog kotara, 2 iz Imotskog kotara i 2 sa Korcu]e. 8 .Sa Peljesca i MetkoviCa nijesu bile prisutne, navodno uslijed akcija, koje su se vrSile u to vrijeme. Kao organizacija u Makarskom kotaru postoji 25 seoskih odbora sa 105 odbornica, 3 opcinska odbora AFZ sa 24 •odbomice i Kotarski Dd, bor AFz. Obuhva6eno radom oko, 1255 ze·na. U Imotskom kotaru postoj i odbor od 6 zen a, a obuhvaCeno radom- oko 45 Zen a. Do sad a se nalazi u partizanskim odredima preko 100 Zena, koj.e su doSle u odred d·obrovoljno i koje su morale da bjeie U·slijed opasnosti po Ziv·ot. Danas skoro u istoj mjeri odlaze i Zene u partizane k~o i muSkarci. AFZ pOizadinskim radom doprinosi veliku korist par-. tizanima u pogledu -prikupljanja robe, hrane, pletenja Carapa, maja, Sivanj·e· veSa itd. U Makarskom kotaru Zene su sluZile za karavanu u pre;noSenju hrane partizanima; 1.49 �formira)e bi se u kolon.e pG 60~70 zena, koje -su prteCi na ledima nosile u Biokovo partizanima hranu, robu, municiju i ostalo .. Takoder su Zene uCestvovale na ruSenju cesta,. u Zetvi, be·rbi groZda, naroCito drugovima ·koji se nalaz.e u partizanima ili konc.· l01gorima. Meau zenarna od AFZ sprovaaa se takoaer i politiCki rad, tako da se -odrZavaju redovni sastahci, na kojima ·se Cita sva naSa litera1 Dokument se nalazi u ·a·rhivu CK SKH. 1941. g. veC postoje u Sibeniku, u Vodicama, Zatonu, Tdbuniu, Biogradu na mOru. IZu i Preku akcioni odhori Zena, koji broje 3-5 ·Clanova. U Siniku odbori --dbuhvataju Zene po staleSkoj pri,padno2 sti kao-: <Tadnice, domaCice, teZaCke, kuCne pomoC- nice i intelektualke. Rad od!bora sastoiao s-e u mkupljanju Narodne pomoCi, prik-upljanju i preno.Senju razno;g maf.'erijala i oru:Zja_, te dal}em obuhvatanju Zena u NOP. Odhori .se 'hrirnu 7.a ishranu zatvorenika i za pomo1C obiteljima, Ciji su hranitdji u ilegalnosti i ru zatvoru. VeC t.ada neke drugarice p·ostaju rukovo-dio6 :Poi·edinih sektora rada taka, da krajem 1942. g. i poCetkom 1943. ~t. Citav MK, Mjesni odbor Naro,dne· rpomoCi i NOF sastoji ·s·e skoro · iskljuCivO o·d Zena. U :proHeCu 1·942. g. u gradu ·se formira Mjesni odibor AFZ, koji dalie Tukovodi svim ovim radom. J edna od .znaCa jnih a·kci ja, u oZujku 194"2. ,g. iesu demonstr.a_ciie ;protiv smanjenja. koliCine ·kruha, koje se vode u Sibeniku., Vodicai:na, Biogradu i Hu. Prema iziavi Marije Novak i .Mfle Karradole-TreSnji,C ru Sibeniku ie oko 280 Zena do-Slo pred Optinu i stalo vikati: »Dajte nam kruha za ..,a.SU diecu!« Vlasti su najpriie htiele pozvati Ze:ne 'U opCinu :na pregovore. Ka.ko Zene nisu h(jele da idu, policiia ie pokuSala da· ih mstjera. No Zene se nisu dale ras,pr.Siti, ne.g-o -su u grruparna iSle kroz grad izvikujul:i parole. Kad ie faSistiCka policija tom prilikorn uhapsila stari.cu Fr.ancu 'StrZiC, sve su Zene stale pTotestirrati, i staricu osu pustili. Dru,gi masovni istup Zena bio ie osam dana kasni je. U svim de'Inonstraci iama sudjelovale su i uCenic-e. UhapS:·eno je 45 Zena i to u.glavnom uCenica. U !Prvom aktiv:u Zena u Sibeniku nalaze se Mari ja Novak, Milka Lasil:, Desa KoSt.an, Mila Karadole, Anka SariC, Mila Macura. Kao aktivisti istiCu se u to vriieme: Liuba TamibaCa, Daria ManojloviC, Milica JurkoviC, RuZa Vukman . .Telka 'Smil_ja 'BuCiC, Viera TrinaestiC, Ankica Belamaril:-Barba:riia, Bosa Fulgosi, Dil ika BarbaCa, "Darka BdamariC, Vica GrubiSil:, Grozda Beader, Mira Juril:, Nevenka JurkoviC i mnoJ:("e druge. · U kotaru Si'beniku med'u mnogim Zenama istiCu se aktivnim radom: u Vodicama - Ilinka Sprlian, Antica SpiriC. Luia Vlahorv; u :Zatonu - Milka MrCvitan: u Zlarinu - Anta Ma,glica: u Sa, Mariia 1 Betini - Antica Sandril:; u Murteru - Jozi·ca Bo·Zikov; u Tribun iu - Mit·ra Jerkirn.; 'll Siro·kom. Anda Sa-rin; u 'flevrskama - Vaia Ti.Sma i Bosa .ToW:, Joka: Strib.ar iz CuCera, Aleksandra Cvitan iz Tribunia i Marija Skorin iz Primo,Stena. 3 Iz Malog Ha otiSlo ie.. odmah poCetknm 1942. g. ..5-6 ·drugaric.a_ u operatiVne .iedinice nakon •uspj-ele akcije salbotarZe, kad su, zajedno ·s drugovima, uniStiLe i prolile u more vagone ulja, koj-e su Taliiani. rekvirimli od naroda za potrebe svoje vojske. Kasnije ie u partizane otiSlo joS: s,o· drugarica - u sv·emu -86. Iz lbor'he se vratilo 5-6 drugarica. P-remda je Mali IZ bio izlorZen strahovitom teroru oku. patOra - u njemu viSe nije bilo mladih I judi i nije bilo ni i·edne 1..."UCe, iz koje netko ni je po.ginuo, ·a bilo j-e majki, koje su izgubile po pete~to i po S·estero djece, ipak su Zene veoma aktivno radile. Cuvale .straZu na izvidnkama, dr:Zale vezu s ;p.artizanima i svestrano po:rilagale NOP. · 150 tura i ·odr:Zavaju p.olitiCki referati '() narodnoj borbi u naSoj zemlji kao i o borbi nar-oda u drugim zemljama. Po mnogim mjestima ·Zene vr.Se- kurirske duZnosti, obavjeStajnu sluZbu, pa Cak i straZe na upadnim mjestima, gdje mogu biti lako zapaZeni partizani 'kao i izvidanj a za vrij erne prolaska kroz pojedina mj-esta naSih• partizanskih j-ediriica. 4 Kad je u ·svibnju p,rimorska Ceta stupila u oruZanu akciju i time zadala jak udarac okupatoru na podruCju Zadar-Benk9vac-Sibenik, e:abranio je okupator stanovnicima sela Vodica, Zatona i Tribnnja svaki izlaz iz mjesta. Ta blokada trajala je puna tri mjeseca, ier sou Talijani ·smatrali, da su Vodice i Zaton ZariSte ustanka. Kasnije, kad je ·seljacima bilo ·slobodno da idu obradivati polja, .posijati ,grah, bob i ·dmgo, Talijani su sjeme prije toga namo.Cili u petrolej, a hra.nu, koiu ·su seljaci nosili sa sobom, morali 'SU pojesti kod straZe na izlazu iz sela i1i .ie doni jeti natrag kul:i. Te m_i.ere uveli . s-11 Tali jani, kako se pa-rtizani ne bi koTistili. tim sjemenj-em i hranom. Da ·bi uniS:tili CeJtu, Taliiani su .Cesto vr.Sili racije na podruCiru Vodica, koie su trajale po nekoliko dana. Kod tih raci ia Tali jani su raos,polagali sa nekoliko hiljada voinika. Kad ni time nisu mo·gli uniStiti Cetu i nj,eno djelovanje, ·poCeli sru vrSiti zvjerske represalije na stanovniStvo. Medu najaktivnijim Zenama okruga Zadar istiCu se od prvih dana NOB: Evica Dragil: iz Za.Jra, Ma-rija 'ZuviC iz Luke, Zorka "Pekil:, M·eri Marii.an, MaTi·Ca Sutlovil: iz Velo1g H.a, Jozica Mezi.l:, Mari ja Rokov-Baranil:, Marija Rokov-Lukin iz Malo.g J,l.a, Mariia .TeliCiC iz Bio,grada. Soka RnjakOluil: iz Bukovil:a, .Tania Komozec i Pera MilCiC iz .ZE;gara. Milica Baljak i Mila ·Zupan iz Obrovca, MciSa Pdail: iZ St.ankovaca. 5 Kako ie u lipnju 19-4"2. formiran braCki partizanski o.Jred, to se za nj skuolja ,pD>treban 111-aterija'l u svim mi·estima BraCa. ·Zene sudjeluju vrlo aktivno u tim akcijama. Foi'm.iraju ·se o.dbori AF:2 u mnogim ·selima, ta.ko u P·uCiSCu, ~-die ·se aktivnoSl:u istiCu Dra,ga LukinoviC, Tina Orlandipi, P.erica Orlandini; u Postirama 'Kati,ca MarkoviC; u NereZi.Sl:u - Raika RestoviC i Lukica Bezmalinovil:, u Selcima - A11ddka MiSetU:, Fanita !CareviC i Manda Bo.SkoviC; u Gornjem Rumenu - Milica Tara:s; u Povliu - Vesna '0stojiC i Andrina Lozica; u Donj-em Humcu - Marijola .JakS:il: i Katica NegotiC. u Splitskoi Bosilika i Ma.rica Stambuk; u Skri'bu - Eciia Melitil: i Nina Gospod~ netiC, u Murvici - Mara Glasinovil: i ru LoZistu Milka AntiCevil: i Marka Shometa. Na otoku S-olti aktivno rad-e u "AFZ: 'Zorka SinovCiC-B1agail:. Jozi-ca BlaSko-Uvodil:, Mika Begovil:~.SinovCil:. Tona Vidan-.TakovC.evil: iz Gomjeg Sela, Tera KuzmaniC. Antica Karruzi,C - iz Grolhota, Antula Koludrovil:, Marija Vidan - iz Stomorske i mnoge druge. Koncem 1942. g. odrZana je kotarska konferencij.a AF.Z, na ·kojoj· su hila zastupana sva sela kotara. Konferenciioni je rukovodi1a Draga Lukinovil:, (poginula p"rigod-om •bombardiranja Visa 1.944. g.) a raspravljalo se o org.anizacionim pitaniima. -o politiCkom -radru i o sakuplian iu pomol:i za NOV. 1942. g. birana ie u opl:inski NOO Perica Orlandini, a u kota:rski NOO Ecija Ljubeti£. 6 Vel: 193·8. g. postojala je u Omi.Su g-rupa Zena, tVorniCkih Tadnica i naprednih gradamka. koje 5'U se povremeno sastajale i Citale ilegaln11 litera- turu. Ovu gn.l(pu po·sjetila je 1938. Anka Berns i oddala s D.jom sastanak. 1940. g. obuhval:ala je ova grupa 40 Zena. U prosinru 1941. osnovan je u Om.iS:u j-edan odbor AFZ, a u veljaCi 1942. ,g. Cetiri pododbora. · Formirail]e'In I. mosorskog odreda organizacija AFZ se proSiriLa i oja·Cala. Kad je 11. III. 1942. g-rupa ·Clanova Partije, SKO.J-a i simpatizera otiSla iz Omi.Sa u .partizane, usta&e su odma:h drugi dan njihovim obiteljima oduzeli ·karte za Zivdne namirnioe, no :Zene su demonstrirale, i karte su im 'bile vraCene. Kasniie su :Zene ponovo demonstrirale zbo,g slabe prehrane. U akciji .i·e <SUdidovalo oko 170 ~ena. P.9lovicom 1942. Marija MaruSiC odrhva ~iri sa.stam.ak sa Zenama u PodSpil ju, i tu s·e fonnira od'bor AF-:2:. PTva o,pCinska konferenciia AFZ odrZana je u prosincu 1942. g. u selu Mimice. Konferencijom je ntkovodila BlaZenka Miifnica. Tom je prilikom izabran opCinski odbor AFZ za OmiS. Najaktivnije ·Zene, koje su od prvog dana us.tanka u omiS.kom kraiu poma,gale NQ:P i radile na okupljamju .j o,r,ganiziraniu -Zena 'bile su: Milka BuIieviC-Grdenil:, .Sonia Lelas-Li·uhiC, Mariia MaruSiC, Katja Spera-c, Bla•Zenk.a Mimi·ca,' Vieka MaruS;C, Pavenka AI iinoviC, Marica RodiC. · Pave:nb BarbariC. Mari ia Mihanovil:, AliCe KataliniC i Anka SkarpaJ-Bulievil:. U trogirskom ko:taru od ·prvih dana ustanka istiCu -se ra-dom za NOP i AFZ: Vam.e DuCiC., Luce And-eHC, Neda DuCiC, Jerka Kostovil:, Neda PaZanin - iz· Vini.SC.a, Luce Hraba-r - .iz Vilajice, Mare .JaiiC - iz Go-rnieg Se,,g-eta, Neda "Pav-k<wil: - iz Donjeg :Segeta, Tona MiSe - iz Gornjeg Ok·rUK.a, .Jere RadiC - iz Orljaka, JeD'ka Vidovil: - i.z Sevida, Vinka KovaCeviC, Kate Slade - iz Trogira i druge . U svi'bn iu 1942. g. fonniran ie u Siniu Mjesni odbor i pododbori AFZ po ra jouima. Odho·r se knjem godine rpovezao s aktivistkinja'Illa u selima: Glavice, Lu.Cane, SuhaC, KankaSica i ·drugim, te j-e formiran OpCinski odbor AFZ z.a Sinj. U srpnju 1943. ;g. fonniran je Kotarski odbo.r AFZ Sinj. U toku 1941. ·i 1942. g. medu najaktivniiim Zenama u ovom kotaru Qile su: Neva. DeliC-Modril:, RuEca Mihm, Ana DragaS, Mara Breko-Ug-rin iz Sinja, Tonka Radica, Kita KrstuloviC-'Bo;gdan iz Splita, Pera BraCulj, H-oja 'fla,pil: (koja je kao kuriT po.ginula 1943. g. na ,putu za VjeStiC-Goru), Milica flapil: (poginula u borbi kod Klisa 1'943. g.), Stojil:. Mili·ca Sto·iiC, Marija Br.aCulj, Anda Cvita 1 Vulil: - iz Bitelil:a, Iva nelija - iz Brnaza, Anda JajCanin-Cikara (k,a_o kurir i aktivistkinja: NOP hila ie uhapSena od Talijana 1.942. g.) iz' LuCana, Luj.za JelinCil:, Sima Romac - iz GLavica, Stefanija Katil: - iz Bra.Ceva 'Do·oa, Sima LaStre, N eda PaviC (olbjeSena 19-4-4. g. u ustaSkom. zatvOTu), RuZa Pletikos·i.l:-Breko - iz PodvaroSa, Rosa Borovi~ - iz SuhaCa Anda FroliC - iz Satril:a, Kaja :SamardZiC - iz M:aovice, Iva TenZ·eta i mnoge d~u.ge. U kotaru Mul: medu najistaknutijim ~ZenaiDa bile su: Cvita Gilil:, Luca Soldo, Mara GraniC - iz Mul:a 'Dooj-C~g, Stana Mileti·C - iz MileSine, Stana Rada, Jandre Colak, Iva Bulil: - iz 'O,gorja Gornjeg, Jela Kerum - iz Radunice, .Tela SoliC - iz Sutine Luca VuliC i Cvita Penovil: - iz Po·stinja Do~je,~, Iva Soril: i Andelija ·SpaniC - iz Pribuda i druge. Bosa Fulgosi U kotaru Vrlika medu mt.jis-taknutijim -Zenama bile su: Desa KovaCeviC, 'flena Bari.Sil:, Melanija Buli - iz Vrlik·e, Marija Kova·Cevil: - iz Ko.Jjana. 7 .Jedna od zna·Cainijih akcija u Splitu u toku 1942. g. hila je ,proslava Prvo.g maja, u 1wjoj su 2ene najaktivnije uCestvov;ale. Tog je dana ;grad bio pun crvenih zvjezdica, a na istaknutim j-e :miestima bilo izvjeSeno nekoliko crvenih zastava. Crvenu zastaV'll sa srpom i Ce"kil:em na zvoniku sv. Duje, koju ie dam priie u zvonik sakrila Vinka KliSki.l:, izvjesili su Sofka Gospodneti-C (koia je po.:.. ginuLa kao borac u NOB) i Mirko Dvo·rnik. U toku 1942 .•g. sve viSe Zena prilazi NOP i aktivno radi u AFZ. U prol jeCe 1942. g. osnovana je u Splitu grupa intelektu.alki, koia je bila sastavni clio· Mj-esnog adbora AFZ za Split. Na -osnivaCkom sastanku, koji je organizirao MiloS Zall..ko bile su ~risutne: Irena BijeliC-•Sinobad, Hanja RadiC, RuZica Bonaol:i, Mici Neuman, Vera Stambuk i Smiljana dr. MikaCiC. Na sastanku je bio formiran odbo:r, u koji 'su. o,c;im n.avedenih druga'fica uSle ZuZa Saril: i Nevenka Kljakovil:. Ovai je Odhor imao- nekoliko. pododbora i grupa i obuhvatao je Sirok krug Zena. Dok jedan dio Zena odlazi u ,parlizane (do kraja 1"942. ,g. Split je dao ;preko 50 partizanki), novi kadar Zena ulazi u borlbu. M·edu Zenama .Splita, koje su aktivno radile u to'ku 1942. g. osim ranije Sl])O·menutih, 'bile ·su: Bepa BuZanCiC, Bosa Colak, Milka KudriC, RuZa RadiC, Tihana Ravlil:, Anica. Roje, 151 �Vojka RuZit, Danka Spe.ro, Olga KapetanoviC, Olga Donatov, Zora Gazza·ri, Milka Maras, Zorka Roje, Mara .JuriC Crna, Jeika KarmeliC:.DasoviC, Zorka SkaTiCil:, An-ka Tudor, Dobrila KrstuloviC, Sofija Bandalovil:, .Jerkica MladiniC, Tonka ~KesiC, Draga MarjanoviC, Milka Dimil:, Andelka Bradil:, Marta Hrgalo, 'Zora VukuSil:-RuZiC, Marica Buraz;in, Neva VukoviC, Marija Dumanil:-DraiiCeviC, Linda MuljaCiC, Tonka .Radica, Fila Spero, Nikolica Mladinil:, Ecija Ba'll.daloviC. Darra· Krstulovi.C, Ela BervaldiVukil:. Marija Mitrovit-:Culil:, Zora RosandiC, Luci j,a Filipi'l:, Zorka Borozan, Dobrila Urlil:, 'Slavica KukoC-KuljiS, Ana ·Culil:, Telica DokiC, Nevenka RuZiC, Kata SiriUevil:, Paul~ Zon, Frank~ Dajak j druge. . 8 Koncem· 19·41. i ;poCetkom 1942. ;poCinju s.e u pojedinim selima KorCule formirati or.ganizacije AFZ. Do polovice 1942. formirani .su od:bori AFZ u nekoliko mj,esta atoka Kod:ule. U odboru AFZ Vela Luk·e bile S'U -odbarrnice: Jakica MiroSeviC, Fra~ na i Mila Dragojevil:; u Blat~ - Ja.kica M'ilat, UrSa FranuloviC, Anka AndriC, Neda Milat, Do'brila SeparoviC, Luca PetroviC i Vinka Milat; u Smokvici - Ivka FranuliJviC, Marija TomaSiC, Pera KomruniC; u Ca·ri - Dinka TomiC, Nada Tomil: i Dinka .Padre; u ·Zmovu - LjuJbica JeriCevi.C, Agata CuraC, Ljuba Skokandi,C, Kata BrCi.C Albelova i Kata BrCiC Dinkova; u RaCiSl:u . - Ana MatiC, Cvijeta MatiC i Vinka RaSa. Ove sve drugarice ista·kle su se u prenoSenju oruZja, saku'Pljanju 'hrane i ostalog ma~ terijala za paTtizane i kao kuriri. Na leurs, koji j·e u studenom 1!)4'2. odrZan u Podgori, iSlo je ~et :Zena iz kotara KorCule, i to: Ana Mat it, J akica Mi:roSeviC, Vinka RaSe, Cvijeta MatiC -i Jakica Milat, koj·e su kasnije postale, najbolje aktivistkinje u organizaciji AF2 kotara. Mljekarice iz Rupotina Dokument 106 IZ IZVJEsTAJA KOTARSKOG KOMITETA KPH SOLIN OD 6. LISTOPADA 1942. OKRUzNOM KOMITETU KPH SPLIT 0 RADU zENA1 ... c) Antifasisticki front zeha2 . Bolna strana naseg pokreta j e bas AFz, koji se je jedi:no neloS·e plasirao u 1SoUns-kom haZenil, ali ni tu kao Sto hi mogao, duk u ·ostalim rajonima izim Trogira niti ne postoji, Glavni razlog tome je Sto partijska organizacija nije dovoljno shvatila ulogu zena u NOB i na" soj Partiji i sto je ad vajkada bagatelisala Zene, a i radi tog Sto imamo vrlo malo ka. dra, l<oji bi bio prikladan za rad medu Z.enama. Sada pak odlaskom Zena na kurs AFz ce se tom doskodti, i pomoc, koju je PK ukazao s tim sto je u Mosec poslao j·edan dio polit radnika misli se da ce i AFz poC.i onim putem, kojim treba, te ispuniti one zadatke, koje se postavljaju pred zene u NOB. Za izvjesno- vrijeme se u Zagori moZe 1 Dokument se nalazi u arhivu OK 'SKH. U studenom 1942. g. odr.Z.an je u Podgori kurs AF2. Na kursu je prisustvovalo 18- Zena. To je bio prvi politi.Cki kurs, koji je organiza.cija AFZ ti Dal2 !52 ocekivati jace ·okupljanje 'zena u AFz i'Z razIoga Sto je tu ~ena mnogo politiCki zaostala a i ina.Ce. Po dosadasnjim postignutim rezultatima vidi se da ipak kod Zena ima razumijevanja za AFZ tamo gdje im se je pristupiJ.o, i da te Zene u radu pak i najteZem i odgovorniJem su se pokazaie iznad svakog oCekivanj a, te hvaleCi tom i takovom njihovom radu i drZanju naSa horba mnogn dobiva, jer da · nije Zena u radu, isti bi straSno· zaostao, ba~ tamo, gdje je sada najbolji (S<>Iin). 3 Takoder je iz naseg kotara otisao lijepi broj Zena u partizane, a svaki ih .se dan sve .vi;§e prijavljuj-e, pak i s tog gledista im moram,o posvetitL punu pa:Znju. madji o-drZala za politiCko uzdizanje Zena - rukovo-di1aca AFZ. Kurs je vodila Neda Ma<roviC-StefanovioC Ranka. SliOni kunevi odrZali ru se kasnije ~ na inicijativu i ,pod rukov.odstvom ObL odbora AF:Z: za Dalmadju. Dva kursa odi'Zana su u Livnu u siieOnju 1943. {predava-Ci sou hili Eli Finci i MiloS Zanko). U travnju-sv~bnju odrZana su dv.a kur.sa na Biokovu, jedan na Hvani, a jedan na Kod:uli. U svibnju-lipnju isbe godine odr.Zana su dva kur·sa na Mosoru, a. u -srp-nju dva· na BrStanovu. Na svakom kursu bilo j-e prosjeCno oko 40 Zena. Kurseve su vodile: Mariia NoVak, Milka LasiC, BlaZenka Mimica i Juga ·Kesil:. 3 JoS za vrijeme 'bivSe .Jugoslavije radnki industrije: cementa u Solinu hili su Cvrsto povezani s partijskom organizacijom u Splitu i -sudjdovali zajedni.Cki u svim akcijama. Kako j'e Solin gotovo jedina veza Splita sa zaledem, to S'lJ. Talijani, p'I'igodom okupacije Dalmacije, odmah postavili u Solinn talijanski garnizon, da odreZu Split od unutraSnjosti i zaStite rad induskije cementa, koju su iskoriStavali u svoje .svrhe. Nakon 1prvih akcija u Splitu 1941., okupator je Split opasao bo-dljikavom Zicorn: i okruZio jakim bunkerima. a izlaz prema Solinu bio · _ie st:rogo• kontroliran., No us,prkos tome Split ni ie bio 111i j·edan dan u toku NOB bez veze s pozadinom. U - kolovozru 1941. .g. formiran Je pfvi partizanS:ki odred u ·solinu. Kako ,ge Odred nije mogao odmah probiti do svo.g odrediSta, nego se morao za·dtiaii na Koz_jaku, nawd toga kraja pru~ Zao mu je. ~kloni~t.e i hrinuo se za opsk<rbu. U tome su se naroCito isticale Zene. Od mjeseca svibnja 1942., naroCito poslije odlaska proleterskih brigada u Zap. Bosnu i nakon o;sJobodenja Livna, -uloga Salina u odrZavanju veza .sa Splitom po.prima na.:. roCito znaCen j·e. U to .se vrii·eme naime iz Splita i sa atoka prebacuju mase dobrovoljaca u partizane, a to se vrSilo jedino preko Salina. P.relbacivanje. ma,terijala iz Splita preko Salina vrSile -su uglaVnom Zene. Zene Salina i o'kolnih sela p-renosile -su na ledima, u grupama od 50 do 100 Z·ena, .gotovo svake .noCi, preko 'Kozjaka, uz n~p-rijateljske stra~e i bunkere, hranu, municiju, oruZj-e i sav ostali materijal· parti-zanima. ·Zene Solina su nadalje oddavale redovitu vezu izmedu Splita i partizanskih odreda, prenooile poStu, sakrlvale ranjenike i uCestvovale u hrojnim diveq:antSkim akcijama, koj.e su se vr'Sile na tom podruCju. U tom mdu 1JlaroCito mt se isticale: Palmina GrubiSiC-Poljak, Anka BuCan, Tasja KuzmaniC-FraniCevil:, Desa Gru.bi-C, Ivanka GrubiSiC, Milka Zi:Zil:, Roza KatiC, Milka Gru'biSiC, Karmel-a UvodiC, Ma-rija 2iZiC, Mari ja MiliSiC, Anda P.eriC, Mil•eva BenzOo, Marica CikatiC, Matija Cerina, Fr.ana GaSpi{:, Dinka Jankov, Ma-rija MihanoviC, Luce MikeliC-ParaC, Vinka Jankov, Kosovka JukiC-NinCeviC, Anka Zvjezdana NinCeviC, B"il jana DraSkoviC, Vinka Kuzmani-l:-KleSnik, Ina/Puljas, Boja Bosiljka_ NinCeviC. i Ana Rudan. - Dokument 107 0 IZBORIMA ZA NARODNOOSLOBODILACKE ODBORE U LICI Clanak iz >>Zene u bor.biu, glasila AFZ z.a Liku, br. Predstojeci j,bori za Narodnooslobodilacke adhore1 predstavljaju veoma vazan po" litiCki dagadaj u Zivotu naSeg naroda i narodno·oslobodilacke borbe. Zato su ani i pobudili taka veliko- zanimanje u nasoj partizansk·oj i dobrovoljaCkoj v·ojsci, ~enama, omladini i naro-du uopCe. I nema sumnje da duboki znaCaj o·vih izbora i IeZi upravo u tome da putem pravih i istin~kih narodnih p:r:edstavnika kao organa nove vlasti juS jaCe uCvrste i razviju narodnu viast, kako bi ona mogla nesmetano, i pravilnn r}eSavati svoje zadatke. Nadalje oni ima,dw zadatak, da odstrane nedostatke u radu Narodnooslobodilackih odbora kao i to, da ih prociste i ·uklone sve one reakcionarno nastrojene elemente, koji 1se uviaCe u Narodno oslobodilacke <>di>ore, da koce njihov rad i koji smatraju, da su to joS uvij.ek one ustanove, kr01z koj-e se moZe izigravati narod kao u vrijeme stare nenarodne viasti. U z to izbori za N arod·nooslohodilacke odbore zna:Ce pravu prekretnicu u gledanju na narO'd kao. cjelinu, prekretnicu u p·ogiedu nje-govih prava na glasanje. Izbo·rni zakoni u naSoj proSiosti, koje su izdavali razni pr.q.tunarodni i protudemokratski re.Zimi, branili su ogromnom dijelu naSe.ga naroda da uzme ucesca u izborima, oduzimajuC.i mu na taj naC:.in ono najsvetije pravo, da svojim 7~8. listopad-studeni 1942. glasom odluCuje u rj-e:Savanju naiodnih i dr.Zavnih posl9va. Na raniJe izbore nijesu imali pristupa ni v·elik dio •omladine, ni Zene, ni vojska. Pisalo se i propovijedalo na sva usta da politika nij.e za Zene, za ·dake, e;a voj sku. U tom o·nemoguCavanju veC.ine naSega naroda, da kaZe svoju rije·C na izborima. oCituje se .sav reakcionarni i protivnarodni karakter stare vlasti, ali i ·strah od naroda, strah od ujedinjenih glasova narodnih masa, jer su bivSa vlast i razne· protunarodne vladajuCe poli"':' tiCke stranke bile sviJe-sne Cinj.enice, da je narod Ustom protiv njih, pa su svima sredstvima spreCavaii narodu jedinu n:t.a.guCnost, da kroz i•zbo~e manife.stiraju svoja demokratska i slohodarska rasp·oloZenja i shvatanja, da u izbornoj horbi bira sam nesebiCne pre.astavnike, koji Ce se istinski zalagati za- ostvarenje njegovih najosnovnijih poliU.Ckih i ekonomskih zahtjeva i potreba. Eto, tako su razne reakcionarne klike, stranke i vlad·e gledale na veCinu naSega naroda. "Tako su gledale na Zenu, koju su IiSili sviju prava, i trwdili se da u s-amOm zametku uguSe svaki njen razvoj i napredak. NaroCito je radna Zena po raCu-nu stare vlasti morala da i dalje ostane ono, Sto je bila kroz sto1jeCa: rohinja kuC.e i mu.Skarca, -crude tlaCenj a, Zrtva neprosvj.eCenosti tame, !53 �I 1. f to zato j.er bi biv,Sa protunarod-na vlast u probudenoj, DsvijeStenoj Zeni dobila samo j.ednog protivnika viSe, iskrenog i odu.Sevlj.enng borca za narodna prava i za bolji Zivot i dostojniji pDloZaj Zene u dru.Stvu. Medutim, prva puska narodnooslobodi1acke borbe ispaljena na akupatora, krvavog tiranina naSe zeinlje i na njegove· sluge, sriaZno je ~odj8knula medu Zenama i omladinom. Ugled stare protunarodne vlasti i viade, koja j.e kukavicki pobjegla, naglo su propadali u naro-du, a sa Zena i omladine- kao da j-e pala teSka i nepodnosiva mora. Oni su osjetili, u poZaru parti-zanskog rata, koji se kod na,s sve jaCe razbuktavao, i u kame Zena , i omladina v~Se _ mnoge veoma vaZne posl~Ove uCestvujuCi u masama, da staro doba pr-o·lazi, nestaje, i,SCezava, a dolazi novo, nastaj e nova demokratska v.last izra:Zena u N arodnooslobodilaCkim odbo-rima, rodena u do-m::ovinskom ratu, ponikla iz narodnoo-slob-odilacke borbe. Ali u Namdnooslobodilackim odborima do-laze katkada do utjecaja reakcionarni, CetniCki -el,ementi, kojima nij-e· le.Zala na s-rcu s-tvar narodnooslobodilaCke bo-rbe i narodnih · interesa, i koji su uporno, svima sredstvima, sp:reCavali u1azak ze:~na u dotiCne odbore. J as no j·e -da talmvi elementi nij.esu htjeli ni da Cuju, da Zena ima j e-dnaka prava kao i muSkarac, da njezin te-ret nije niSta lakSi od ter.eta muSkarC.eva u narodno-oslobodilaCkoj borbi, pa prema tome da ona m{)Z-e uzimati udjela i odluCivati u javnom i politiCkom Zivotu, u pitanjima sudbine. Ovi ostaci starih pogleda na Zene, da za nju nije poiitika, javni i druStveni iivot, neg-a ku.Ca i djeca, pranje i krpanj.e, pokornost i sni:Shodljivo-st prema muZu, po.gledi, koji se joB uvij-ek dugo otimaju smrti i koji se Cesto ispoljavaju prema Zeni i ometaju je u njezinu radu, Pobunili su Z.enu u temeljima i ona j.e ustala u Zilavu i nemHosrdnu borbu protiv sviju svojih protivnika ... Tako je jedna predstaVnica ~ena sazvala zbor u selu T. Na zbor su doSli i muSkarci. Nakon zavr.senog zbora jedan clan NOO zatraZio je, da se Zene udalje sa ·obrazlo:Zenjem da NOO ima oddati sjednicu. Predstavnica Zena se oprla tome CudoviSnom zahtjevu dokazujuCi, da je prisustvo Zena jednako ne--· opho-dno i va:Zno ka•o i Prisustvo muSkaraca i Clano:Va Odbora, Sta viSe, da Zene moraju aktivno ui\estvovati u radu NOO kao i muSkarci, da se danas radi o njihovu Zivotu ka'O i ·o Zivotu mu.Skarca, i -da im je sudbina z.ajedni-Cka. Ali uzalud: spor se j·e" zavrSio tak(l, da su Zene morale napustiti dvoranu. Ali Zena nije sustala. Oria je joS. jaCe, JOS upornije nastavila borbu protiv ovakovih pojava, jer zna, da je u pravu i da joj !54 je to pravo ne maZe nitko ·oteti. Ona u zajednici s omladinom lomi spone i pregrade, razbija oblike .starih prezivjelih drustvenih stanja, ide naprljed ka svDm uzviSenom cilju, korak po korak, ali ide, rusi protunarodne elemente, po·stepeno· pobjeduje i ulazi u Narodno Os.Jobodilacke Odbo·re. Zena i -amladina uzimaju ann Sto im pripada i Sto -su izvojevali bo·rbom kroz narpdnoo-slobodilaCku borbu, u kojoj postaju sve znaCajniji Cinilac: prav-o· sudje-1-ovanja i odluCivanja u novoj nar-Odnoj demokratskoj vlasti, koja briBe i mora da briSe sve postoje6e -razlike i nejednakosti izme·du Zena i muSkaraca izj.e-dnaCujuCi ih u 2ahtjevima pravima javno-ga i pOlitiCkoga Zivota. I o ovoj borbi kao i o pobjedi Zena jasno i Zivo svj.edoCi dDgadaj Sto s·e je odigrao u selu V. u kotaru Korenica. Jedan Clan N.arodno OsJ.obodilackog Odbora bijesno je i nepopustljiv-o ustajao- protiv zahtjeva Zena, da udu u Od-bor. Sta viSe, on se je trudi'O, da za ·svoj reakcionarnt i mraCnj'&Cki sta:v pri.dobije- i druge Clanove. Medu-tim Zene su dvnij eJ.e odluku, da to•ga clana izjure iz Odbo-ra i zap-oCela se borba, koja je u potpunosti Opravdala uloZeni napor. Kada ·su ga dvije drugarice susre-1-e ne:gdje na 'putu i u:pitale ga sta je to bil<> s njime, on je odgovorin, da su ga Zene p·o-bij-e·dile i da nije viSe Clan Narodno Oslobodilackog Odbora. Jasno je da ta pobjeda · ima kudikamo dublji smisao. To vr1o do·bro znaju i -svi zakleti duSmani narodnooslobo.dilaCke borbe, svi mraCni prn-:tivnici p·okreta Z·e-na, krvoZedni okupatori i njihove usta.S'ko-CetniCke sluge. Ne smijemo zaboraviti, da se CetniCki raspolo.Zena lica najog·orCenije suprotstavljaju primanju i ulazenju zena u Narodno Oslobodilacke Odbore, njihovu sudjelovanju i odluCivanju u narodnoj vlasti. A kada 'Znamo da izbjegliCka jugo.slavenska vlada u Lond•onw predstavlja krunu i vrhunac najprljavije i najsramotnije izdaje naSe zemlje i na.Sih naroda, anda nas ova ·okolnost ne smije ni najmanje i1znenaditi i za-Cuditi. J-er izbjegli,Cka vlada, sva p·odla i crna o=d izdaje i zloCina, petlja i muti na .sve strane, i njezina podrSka ,oku"patora i njezino rukovodenje sa CetniCkim organizacijama u naSoj zemlji nesumnjiva je i jasna kao dan. U snagu dokaza i Cinj·e-nica o izdaji ~ove vlade i CetniCkih pasa, u snagu dokaza i Cinjenica, koju s-vakodnevno pruZa stvarnost narodnoo·slohodilaCke borbe, niko vi,Se ne -sumnja, jer j-e ·ona takoder jasna kao dan. cetnici obavjestavaju izdajni-Cku vla.du o stanju i ·prilikama u zemlji, a ona njima dostavlja uputstva i direktive za vrSenje zlodjela zaje-dno sa bkupato.:r:om i ustaSama ·nad· naSim narodim.a, protiv narodnooslobodilacke borbe. Od gospodara do sluge, od vlade d·o cetnika, postoje namj.ere i raCuni za povraCanje na staro stanje .•Sve je to jasno kao- sunce, kiw dan. Eto zaSto se CetniCki ·elernenti uvl&Ce.- u Narodno Oslobodilacke Odbore, eto zasto se bore protiv ulaska Zena u ove odbo,re. Oni se boje njihova p-o-kreta i nj-egove nabujale snag-e, bez kojih se ne bi mogla zamisliti naSa narodnoo~slohodilaCka bo-rba. Oni jasno vide u pOkretu Zena jedn-og borca viSe protiV sebe·, znaCajno·g i fanatiCnog borca za podizanje Zena na viSi stepen za njeno- potpuna. preobraZenj-e i za prave-dnu stvar naSih naroda. Zato su i predstojeCi izbo-ri •za Nar-odno Oslobodilacke Odbore taka vazan politicki dogadaj u historiji Zen~, omladine-, v-ojske, narodnoo-slobodilaCke bo,rhe i naro-da uop6e·. Posebno, njihov karakter zadojen najdemokratskijim duhom, izazvao je medu Zenama buru rado·sti i oduS-evljenja, jer One prvi pu-ta nakon stolj.eC·a poniZenj a i Ii-EiPrav-de dobivaju zas-luZeno pravo-, da ne sam·o biraju nego takoder pravo i da budu birane. Na o·sl6bo-d-en-oj teritoriji, beZ zlokobnog terora stare vlasti, be·z policajaca i Zandara, b-ez nametanja i podmiCivanja, Zene, o-mladilla, v-ojska, jednom rijeCju ci~o narod, ima prilike, da ,sam bira svoje predstavnike i stvara sv-oju izvr.Snu i zak-onodavnu- vlast novu narodnu i demokratsku vlast, nad k~ jom on -ima pravo nadz-ora i koju maZe u svako do·ba smijeniti, ako n.e _radi kako- treba i mora da radi. N adalj.e, dan izbora 1znaCi prekretnicu u Zivotu Zene i naSeg naroda, znaCi politiCku Skolu i pruia j~oj moguCnost da se razvija i os·poso-bljava da maZe i &am·a da upravlja sama ~sobom. I .zato mi Ze-ne m,oramo i sada pokazati, da srno dostojne- toga povjerenja. Mi mo·ramo da mobiliSemo sve naS.e snage, da aktiviziramo i obuhvatimo sve -srpske i hrvatske Zene i tako kroz izbore stvaramo- borbeno jedinstvo 8-'l'pskog i hrvatskog _naroda. VrSimo · dalje sv-estrane pripreme, da bi uspjeh ovih izbora bio .st~o veCi i snaZniji, i da hi putem njiJ:l obrazovali joS bo-lju·, joS CvrSCu_ narodnu Vlast. ·Jediuo na taj naCin mi Cem.o se' oduZiti naSem nar-odu i narodno-osloho:dilaCkoj borbi. 1 U ru_inu 1942. izdao je V. S. naTcdhu o izborima za NOO i o reo-rgani.zaciji pozadins.kih vojnih vlasti, a :3'0. IX. 1'942. uputio je ·GL Stab Hrvatske raspi's 'U istom smislu Sta·bovima svih operativnih zona Hrvatske. · Dokumelit 108 IZ IZVJEsTAJA POVjERENSTVA CK KPH ZA SLAVONIJU I SRIJEM OD 21. X. 1942. CENTRALNOM KOMITETU KPH 0 RADU AFz' ... III. AFZ. Da bi se rad na formiranju AOZ Sto- viSe u!brzao i oja-Cao, Povje-renstvo j-e formiralo komi s i j u AFZ za .Slavoniju i Srijem2 sa zadaCorn, da ova komisija preu-zme na sebe organizaciju AOZ u selima, mje-stima i grad,ovima i da uopCe pojaCa rad na pridobivanju Zena za aktivan rad u narodnooslobodilackoj borbi. U ko·misiju ulaze p-et drugarica, koje su dobile u.pute za rad. Za njih s·e .sprema m:a1 Dokument se nalazi u arhivu CK -SKH. U listopadu 1942. ,g. formiralo j'e Povjerenstvo CK KPH za Slavoniju i Srijem komislju za rad sa Zenama, u koju su tada uSle samo Iva-Maja 2 terijal, koji Ce one dijeliti po selima . .Sarno je tog mate·rijala vrlo malo. Mi vas zato mDlimo da nam po moguCno·sti Sto prije po.Salje-te -sav raspolo.Zivi materijal, koji bi mogli pr-edati toj Yo·misiji. U prvom redu molimo ·vas, da nam poSaljete po dva primjerka lista »Zena u borbi«, jer mi do sada nism·o niti jedan primjerak toga lista umno:Zili, poSto ga nismo primili, osim broja Cetvrtog. Jankes-Komar i Slavica Sambo-liCek, kuCna pomoCnica iz Zagreba. Bilo je predvideno, da u komisiju ude pet Zena, ali u tom pe:riodu to nije bilo· ostvareno. 155 �Dokument 10~ 0 ANALFABETSKIM TEcAJEVIMA U LICI Clanak iz HZene ii borlJi«, glasila AFZ :za Liku, hr. 7-8, lista,pad 1942. PRVI DAN sK!OLE U ucionlci Je z1vo. Ozbiljna stai-a i mlada lica u rupcima i bez njih. Svi napeto iSC-e~ kuju kako ce biti prvi dan u sl<oali. Pokazujem prva slova . .Sve se glave sagibaju. Pisaljke skripe. Upada mi u oci jedna starija drugarica. Odmakla je. plocicu '(lodalje od S·ebe i pise. Primaknem se bWi;e, Slova i u poredana su na njenoj ploCiCi. »Da li dobra -piSem dn:igarice? « Stu pam s njom u razgovor. »CiJeli Ziv,ot sam Zelila da nauCim -Citati Lpisati«,c kaZe ona. »P'rvi puta sam se 'Ifuto pokajala .sto .sam slijepa kod ociju, .. kad sam jednom isla u Gospic. Dosia sam do jednog raskr.SCa, na kojem je bilo napisano,~koji put vodi u GospiC. Tamo sam stajala vi·Se 'Od 2 sata, dok nije naiSao jedan Covjek, koji mi je proCitao i kaa;ao kojim putein treba da krenem. Otada imam zivu Zelju da nauCim _Citati i pLsati.« Sva .liea su zadovoljna p-rvim poCetkom. »Pa nije to takl{) teSko·«, govore d·ru:garice. RaCunaju za koUko Ce dana nau-Citi. .Cas je svr:Sen. .Sve odlaze kuCi. »V·eC znamo dva slova«, -o-dzvanjaju njihovi V'e&eli g]aS·OVi h<>dnilmm . 1. M.arija Potkonjak uCiteljka iz Divos.ela. Vel:. 1941. a naro.Cito 1942. g. broj analfabetskih teCajeva je mnogo porastao. U .gotovo svakom oslobod:enom sdu _odrZa'Vao se po jedan ili viSe teCajeva za, nepismene. OdrZavale su ih uCiteljice iii pism·enije omladinloe, k.oje su zavrSile po koji -razr·ed gimnazije. 2ene sU vrlo udo .posJeCivale te teCajeve, iako je bilo i onih, koji su ih ismijavali zbog toga. da Iegne.S, a naj.stra-Snije su bile no:Ci i na Prijekom. Molim Te javi mi da li su to nakon sv·ega toga odvezli lepo na Prijeki, sve .stvari Sto si mi u lko:feru sla1a ili si joS gdje sam l<oonacno odahnula. Sve sam izdr- drwge dobila j.er to nije s'l'e .sto je bilo u zala i vj-eruj nisam plakala - ali kada sam njemu. Bila bi sretna da mogu ja d·obiti od dobi'la na Savsku atvari, rasplakala sam se Vas iii od koga drugog ovakovo pismo - ali ko deriste. · ja sam ves.eJa ako dobijem i · onaj najmanji pa;piriC. Dana\S m.i je rekao straZa•r da vlada silan interes iZa moju raspravu, maZeS si m·isliti A s_a!da primite svi po redu ,pu:su u duhu _i sama. ta oni me ·opt:U·Zuju da sam primaJJ.a. i srdacne· pozdra'l'e od· Vase stefice. vojnicke planove za partiju i svakakove, maZeS si mis1iti kako oo me peluli i lk:uhali, saT<>sko mi je llto ne mogu posjetit grob mo da im t-o priznam ali .sam S·retna da sam na.sih dra:gih - ali g.am moirna jer .znam da sv;e izdrZ.ala, i za to n-e mogu da me optuiZe 6ete to uCiniti Vi koji moZ.ete. 1 2 Original pisma nalazi se u a.rhivi GK SKH. Stefica SantiC- MatijaSiC .Sanda uhapSena je 25. IX. 1942. g. u stanu na PantovCaku 65, upravo kad je na pisa.6em stroju prepiSivala Historiju SKP(b). Na policiji su je muCili. PoSta je osudeona po Prijekom ·sudu na smrt, a zatim pomilovana, poslana je na :robiju u PoZegu, odakle je pobjegla i doSla u partizaue u Slavoniju. Dokument 111 Marija.1 . PISMO KOTARSKOG KOMITETA KPH SUsAK OD 3L LISTOPADA 1942. MJESNOM - . ODBORU AFz 0 SASTANKU INICIJATIVNOG ODBORA AFz' 31. X. 1942. KK SUSAK fuugarskom mjesnom l<<>mitetu AF~ Dokument 110 Susak PISMO i!TEFICE MNTIC-MATIJAslc OD 30. LISTOPADA 1942. IZ ZATVORA PRIJEKOG SUDA U ZAGREBU' Savskoj biJo je osohito Jij.epo. Koliko mogu', opisat Cu Vrun ali nemojte misliti da sam Vam s.ve i toCno napisala. Istu veCer su me uhapsili, tukli me do nesvesti sa bikovaCom. To je specijalno pleteni korbaC .sa Zicorn ovit; tuku poCamSi od stopala do kriZa, po le•dima manje, po trbuhu ne. Odvulk'li me u samicu, p-o -da•nu d·oSao lijeCnik sa obJ.ogima, a na ve-C·er, opet nanov~o saslUiSanj.e i opet batine, tuk.li me pe•t dana, padala sam po hodnicima u ·nesvest. po Ce.liji, p-o sobama·. ali njih to nij.e ni mtalo smetalo-, lij.eCnik mi davao inj·ekcije- zbo:g srca, jer mi peti dan srce· viS·e nij.e radilo. Peti dan mi d~o.nije!Ji spravu za va-denje noikata, ali to vi-Se nis·am mogla .da izdrZim - lice mi je bilo crno . . . U ji.LtrO p-oslij e/ 6 sati usta•nemo, sa kao lonac, Celava ,sam, j.er su me vukli i j.e:dnim ·m-a'lim lonCiCem Vade se pere.S· - u bacali na pod - ne mo-gu Vam dalje D tome 8-9 sati u jutro i!etnja u krugu. uz mrtvu .go;yorit, jer m•e oorujava. Bila sam 7 dana tiSinu, j-e·r se ne smdje ·govoriti, i jedna po bez truna hrrune, j~r nisam mogla osim v9de jed·na hodas kao da ides za svojim vlrustitim niSta uzimati. DrZaU me u ·samjci 17 dana sp~ovadom. Ali je ipak jedan s,at svje.zeg na trgu N., a -onda u po1l 2 s·ata u noCi odveli zraka u dvoriStu policije. Ali ·OVO j;e ~a men-e u Savsku - tamo su me bBJcili u .ogromnu prava blagodat i ,sada, kada Tvojom dobrasobu bez gunja bez igde ii\ega osim woli pod tom dobijem jesti, idem i ja- u setnju~ i .sve - mazes si zamts1iti o:nalw sva nte·Cella- i S·to j.e tu me niSta viSe ne smeta - j er mi daju sada mira. Ali zata na trgu N. i u po1umrtva · a nema8 ni nasto da &jed'!1es ni Dragi moji svi! Slucajna prilika s,e <J.esila da mogu pos1ati ovo pism-o ·i zahvaljujuCi novcu koj·eg sam dab1la od Tebe mogla sam kupiti papira. Ne znam zapravo gdje da pocnem. Pocet cu ad kraja. Uhapsili me u jed. noj kuCi na PantovCaku2 navodno slijedili me - ali ja u to sumnjam. ali poSto za sada ne znam, ne mogu da govorim. Na-Sli me na djelu i zbo:g toga je maja stvar vrlo teSka i kornplicirana. Ne mo:Zete si to- zamisliti, ~&ta S'B' sve deSaval·o samn·om. Ubi'li -su du.Su u meni, i da mo-gu sve bi pis'aJa t<> bi j-ednom dobra doslo. Ali na zalost sununjam da: Cu to kada moCi naCiniti,- ali mo•gu, hnCu z.a rSigurno. !56 Dne '7. XI. odrzat ce se u nasem punktu sastanak Inieijativnog odbora AF~ 2 , pa vas molimo da nam do 4. XI. posa!j,ete iscrpan izvj.estaj o stanju u vasem MK AFZ3 , sa brojem Clanica po grupama i rej-onima; kako je podUeljen rad i teren, te kolilko s kojim terenom _gravitirate. Da li se u.spje-lo prodrijeti me-du tv-orniCke radnice, i koliko s·e tu uspjelo. Sodjalni sastav Clanica po·_ .grupama, kao i nacionalni sastav. Kakovo je• stanje organizadje, (da li je jaka, osj.eCa li s-e njen rad i dj.elovanje); o.sjeCa li s·e odbor kao rukov{)d.stvo; kako su se P'Ojedi-ne Clanice snaSle i pokazal·e· u radu; kakove su- moguCnos.ti borbe Ze-na'! Ima li Zena, koje Ce se moCi aktiv1zirati za rad u AFZ? Ima li Zena u NOO? Postoji li v,eza sa Skojem i S. M. G.? Broj clanica u odborima? Kolil<oo se saku-pi N. P. i sav rad aka N. P. Na tom Ce •Se' sastauku rijeSiti i priprem3.nj.e naSeg Zenskog lista, kojeg C-erilo nazvati >>Primorka:<<. Zbog toga bi bilo vrlo potrebno da nam sa izvjestaj.em posaljete i doC pise vaSih Clanica, koje ste do sada vje·rojatno veC salkupi.Ji. O.sim toga potrebno nam je znati, koje· ste Clanke i prikaoze do sada umna.Zali i u kolikom broju, pa St-o imate pripremljeno za unina.Zanje. Kako stoji vaSa tehnika? Or,ganizirajte agitaciju i propagandu u duhu ·godi~njice Oktobarske revolucije i sabirne akcij.e za partizane. Potanje upute o samoj proslavi objetnice dobit 6ete preko MK 1\;(}m. part. Drugarski pozdrav! Smrt faSizmu - Sloboda narodu! Ilija4 1 Dokument se nalazi u a·rhivu OK SKH. Inici"iativni od'bor AFZ za Hrvatsko Primorje fonniran je u prosincu 1942. SaCinjavale su ga RuZica TourkoviC, Dina ZlatiC, Mira ·Se_gota, Milka MileniC, Nada Brn.Ci-C, Nada AntoniC i Nada T.onkoviC. 3 VeC pri.ie rata Zene SuSaka uCestvuju u Na.pi'ednom .pokretu.- IstiCu se svojim radom: Vlatka 2 Babi'C, Mira Se,gota, Vika CindriC, D<\u.ica, MajstoroviC Bela, Ljubica SepiC, 'Zora MatijeVi.C, Nevenka MaliC, Danica Svalba, JoZa Ru.ZiC, Ljubica PoliC NaSa, _MiTa Ban Radruna i mnoge. drui{e. 1941. g. Partija· o-rganizin na Su~aJm vi~e grupa Zen-a, koje na razne miCine pomaZu NOP: pletu -i 157 �Siv<:i:U za ?arti~ane, .prenose materijal, Stampu i oruz.Je, _odrzavaJu kmmske veze i t. d. Obu·hvaCa se radom sv~ viSi krug Zena i rad daj·e sve ve6e re~ zultate. ~reko partijskih i vanp.aitijskih organizacija, a o-S~ltO f.reko. ovdbora Na-rodne pomoti bio je obu- . hvacen ·c1tav .Susak u NOP. Radom se istiCu naroCito kuCe Blanke SiloviC, Vlatke BabiC, Nevenke MaliC Zore Matij-eviC, Ljubice SepiC, Vike Gindri·C, Mir~ CindriC, Dr.a;gice Matrljan, Fanike FraneliC, Branke Tomac, sestara Segota, Jo.Ze RuZiC, Slave i Jelke MoZina, TonCke Vi.gnjeviC, lvanke ButkoviC i dr. Aktivno rade: Slava Viera KriSkoviC,. Ljuhica PoliC NaSa, Paulina :SveSko, 70-_god. Josipa Bogatec teta Pepa, Danica Horvatin, Marija RaheliC teta Mirna, omladinke Nada LukeZ, Melanka Matrljan, Ljubomira Rodica~ Neda, Tatjana LuciC i mnoge · · druge. . Prvi Gradski odbor AF.Z za SuS<!!k hsto.padu 1941. g. SaCinjavale -su ga Vlatka BabiC, Danica MajstoroviC Vignj·evi·C i Jelka MoZina. Ubrz·o su i odrbori za . Trsat, PodveZicu, SuSa.k Vrata, Krime ju i t. d. fonniran j-e u Mira Se.gota, Bela, TonCka hili fonni!l'ani grad, Banska PoCetkom 1942. g. odrZavaju se ·dva seminaTa za Zene rukovodioce AFZ. Prvi od tih kurseva o·drZ.ava Mira Sego·ta, a dru.gi Veda Zag-orac. Vlatka BabiC Ljeti 1942. g. fo·rmiran ie dr~gi odbo.r AF.Z na SuSaku, a saCinjavali su .ga: Mira S·egota, Dinka ValiC, Danica Sv.alha i Mi-ra Hercigonja. 4 Vlatka BabiC. Dokument 112 C.e zavrSiti rat i mnogo govo-re o dru:goj fronti, pa veC i napadaju Englesku, da bi htjela izigrati 'Sovjetsku Uniju. Ali sa nastoji da se sprovede linija partije u Zivot, j ~r uglavnom Zene u. KastavStini .su raspo}oZene simpatizerski prema na.Soj Komunistickoj Partiji i Sovjetskom Savezu. 4. NaroCita potreba se osjeCa jednog Z-enskog Usta, · koji bi imao mnogo politickog uspjeha. K&d se je medu zanama dalo citati samo jedan komad »Zsna u borbi«, imalo je to vidnog uspjeha, jer ,gu bile Ze·ne oduSevlj-ene, kad su vidjele Zenski list. 5. Akcije se nisu izvr,Savai.e, samo ·poj-edine drugaric-e su pomagale u pisanju pa-' raJa i rusenje telefonskih stupova. Tu se bas opaZa kako Siroki ·slojevi Zena ne shvaCaju naSu revolucionarnu borbu, jer osuduju terenske akcije. Odu;Se;yljene su naSom bo-r~ born i uvjerene U pobjedu,, Ali Sarno kad 8·8 ta borba ne- o-digrava u nji:hov-oj blizini, tu je naravno pomanjkanje politiCk·o. InaCe z.e~ ne na naS-em terenu mno·go- sudjeluju u narodnooslohodilaCkom pokretu, pripremaju i sakupljaju robu i hranu, nabavljaju razne stvari za parti-zane, naroCito Zen-ska omladina, koja je i donekle bo·rbena. Jo·S se nije IZVJE!JTAJ KOTARSKOG ODBORA AFz ZA KASTAV OD 3. STUDENOG ·1942., Milica ]adraniC uspjelo organizaciono povezati <SV·e Zene, ostalo j e jos nekoliko izvan rada po}edinih odbora, a~i Ce s.e i to poduzeti, jer po-stoje uvjeti. OKRUzNOM KOMITETU KPH ZA HRV. PRIMORJE 0 RADU AFz" Smrt fasizmu - Sloboda narodu! Uz drugarski rpozdrav Milka2 K<YTARSKI ODBOR AFZ ZA KASTAV 1 Dru·garskom Dokument se nal.azi u arhivu CK S'KH. U kolovozu 1942. fOrmiran _je Kotarski odlbor _ AFZ za K~stav. U odbor su u.Sle drugaTice: Milka MileniC iz Zameta, Sava MatetiC Rezika, Slavica Kukani.C iz Jardasi, Neda rGiibac i.z SrdoCi, Sofija Frlan iz Dol.ciCi, Milka Cetina iz Javdasi, Sava Jugo iz MladeniCi, Nada SlaviC iz Rube.Si, Marija PilepiC iz MariniCi. IOsim g:rupa Zena po- ,zaseocima, formirano j-e 6 ·rajonskih odbora sa 32 odbornice. Sa.stanci kotanskog i rajonskih odbora odrZavaju se Poli.tiCkom izdizanju redovito svakih osam dana. Zena posveCivala se velika painja. OdrZavali su se kraCi kui:--Sevi (3-4 dana) za odbornice, na kojima se proradivao- razni materijal, kako hi. se odhornice osposo'bljavale za .politiCki rad -sa Zenama. Od .prvih dana NOP isti·Cu -se svojim po-:htvovnim ·radom: 'Fanica MiliC, Mili.ca JadraniC, starica Mirna Sro·k, Mena LuCiC i£.enaSeva, Mari ia LuCiC .Turetova, Mariia-BenaS KliCeva, Milka LuCiC-Valjankini,' Marij.a Jardas-TTdo-veriCeva, Fana i Slava LuCiC, Milka JeluSiC, Ivanka MiliC, Milka -SuSanj, Darinka Srok, Olga RubeSa, Estera LuCiC Danica Je~ lo-vica i mnoge druge. ' 3 Milka MileniC. 2 Okruznom Komitetu KPH za Hrvatsko Primorje Izvjestaj o radu AFZ za Kastav 1. Kotarski odbor AFz broji 6 clanova. Soc. sastav sve· radn"ice; polit. &astav 4 par. tijke i 2 skojevke." 2. Formirani su sada 6 odbora AF2 sa ukupn-o 3 0 -Clanica. Prije bilo formirano· 12 odbora:, medutim uzelo se od ovih najbolje pa s.e stv-orilo :s .odbora, koji ·aktivno rade, nabavljaju i skupljaju za parti•zansku vojsku, a pomal>O se i politiCki uzdiZe; te su i one kadre raditi medu .Sirokim slojevima Zena politiCki, t. j. objaSnjavaju im narodno 1 158 oslobodilacku borbu, populariziraju SgSR i Crvenu Armiju, govor·e o ulnzi Zene u narodnooslohodilackoj borbi. 3. Politicke mitinge se nije odrzaval<>, ali se svejedno politiCki djelovalo, naroCito pre~ ko partijka, lmje rade po odborima AFZ. Moral i borbenost ovdje je slab, usled jos ned<>voljnog politickog rada medu samim odbor~ma,- koji su na slaboj politiCkoj vi·sini. Siroki sloj.evi Zena odmSevljeni -su naSom borbom i vjeruju u pobj-edu nase naradnooslobodilacke . partizanske vojske i Crvene Armije. Mnogo prave pitanja o tome kada Milka Mileni.C, -Slavica KukaniC ·i Draga iz KastavStine 159 �Dokument 114 (neprijateljski) Ookument 113 PISMO ILEGALNOG MJESNOG ODBORA AFz ZA SUsAK OD 3. STUDENOG 1942. FAKSIMILE DOPISA POKRETNOG PRIJEKOG SUDA U ZAGREBU OD 10. XI. INICIJATIVNOM ODBORU AFz ZA HRV. PRIMORJE 0 RADU AFz 1942. USTAsKOJ NADZORNOJ SLUzBI 0 STRIJELJANJU MARIJE GAZic I ALEKSANDRE LJUBJc 3. XL 1942. M. 0. za AFi!i Drugarskom inicijativnom odboru A F z Odgovaramo na vas dopi~ ad 31. X. 1942. sa slijedecim izvjestajem: 1. Mjesni •odhor AFi!i-a za Susak sastoji se ad 4 clanice, i to 3 intelektualke i jedne radnice (sada neup<>slene). Teren sm<> razdijelili na rejone: Banska vrata, Trsat, Krimeja, grad-centar, V•eZica, MartinSCica, Draga! Kostrena, Krasica, Orehovica, Tvornica papira i Ukod. Imamo -odbor.e u slijedeCim rejollima: Trsat 4 ·odbora, Krimeja 1 odbor, Orehovica 1, VeZica 4, MartillSCica 1, i gr3.d 15 odbora. Zna·Ci ukupno 2'0 organiziranih odbora sa_ prOsjeCno 3 Clanice u svakom, (u nekima i viSe). Na rejone u kojima nemamo joS nijedan odbor upravo sada prodiremo i veC. smo imali ueke pripremne sa;stan~e. Prema stanju odbora vidi s-e socijalni sastav Clanica, veCinom domaCic-e i gr3Jdanke, onda namjeStenice, intel·ektualke, a najmanje su za.stupane tvorniCke radnice. U tvorn-ice joS :nismo prodrli sa odborima. Nacinnalni sastav j.e: v·eCim dije·lom Primorke·-Hrvatic-e, onda Jevrejke i Srpk\nje. Po odborima se radi politicki u prvom redu, zajednicki se proradujematerijal, a osim• toga sve Zene aktivno ui(iestvuju u svim poduz-etim akcijama. Orga·niza~ cija joS nije dosta v.elika, ali je vrlo solidna, Sto je osnov za daljnje Sireuje. U mje.stu se osjeCa postanak i rad organizacije, Sto se oCituj-e po uplivu, koji im.amo na javno mnijenj-e. Za sada vd·bor mjesni zadovo·ljava, i njegovo se v·odstvo o-sj.e-Ca, ali Ce s rastom organi~z_acije morati biti pro·Siren i poveCan, Sto drrZim>Q u vidu. Imamo aktiVnih 13 Zena, koje raCunam-o prema: pl'ledvodnicama- grupa: i.z ostalih Zena nastojimo izgraditi dalje aktivistkinje. Akcije koj,e je naS AFZ proveo bile su: najSira _p,omoC u· novcu i materijalu, plete~ nj.e, Sivanje, krpanje, pranje·, kuP'ovanle svih potrebStina za naS,e parti'zane, predenje, predavanje i sku"Plianje pnnti1 za robu, (konkmtno: sapleteno je uko 25 pari earapa i rukavica, saSiveno i impre·gllirano 1'7 ruksaka, s-aSivenO 18 ka:puljaCa i t. d.). Zene su se odazvale na sv,e ove akcije tako da se ne;prestano radi. ·Osim to.ga stalni nam je posao vrSenje propagande. Obraduje se sav narodnooslobodilaCki mate·rijal, koji imamo, a imale smo i poseban Zenski, koji se izradivao prema materijalu partijskom i drugim direk.tivama. Osim toga za propa·gandu SSSR-a sastavljale .smo za naSe Clanice posebne p·rikaze o Zivotu Zene u Sovjetskoj Rusiji pr,ema knjizi F. Rallo. Taj je materijal umnozen u 10 primj,eraka, !Lok je ostali umnoZavan u 48 primjeraka. Najnoviji narm j-e uspjeh, Sto smo· uspjele kupiti za svoj novae tehniku, odn. aparat za umnoZavanje, kojega Cerna -ave nedj,elje prvi puta primij.eniti za rad, p-a Ce:mo moC.i umnoZavati materijal u ko1iCini do 100 lmmada. Sada smo se u pitanju umnoZavanja rna~ terijala osamostalile, a taka nastojimo u svim pitanjima. Planova .za rad imam·o mnogo, aU Cerna o njima javljati tek kada budu konkreti~ zirani. Unutar naSe or:ganizacije vlada potpuno drugarstvo, k-oje se osniva na radu i uC.estvovanju u narodnooslobodi1aCkoj ba-rbi. Radujemo se pokretanju Iista »Primorka«2 i nastojaCemo da mnogo u nj-emu sara~ dujemo, ali sada joS nismo spre-mile dopis•e. Javljajte nam sve -o li-stu, jer ga smatramo i naSim i -Zelimo uCe~tvuvati veC u osnivanju. Narocito bi_ nam biU potrehni Iijepi izvjestaji o radu AFi!i-a u cijeloj •emlji, jer je to najbolji agitaciani materijal. Pomognite :nas materijalom a tome. Ovaj izvjestaj predati i drugu Mladenu. 3 Drugarski pozdrav za MO AFi!i. Smrt falizmu 1 Kuponi za tekstil, 'huduCi da je taj u to vrije~ me bio na karle. 2 Prvi broj lista · »Primorka« izaSao je 1. XII. 1942. g: Sloboda narodu! 3 Romano .GlaZar, tada Clan OK KPH za Hrv. Primorje. Dokument 115 PISMA ALEKSANDRE LJUBic IZ ZATVORA PRIJEKOG SUDA U ZAGREBU STUDENOGA 1942.1 ... Draga gda K._ Molim Vas javite mi u kojem mjestu se nalazi moj drug. Sretna sam da je sve u :r:edu. Velika i jedina mf je Ze1ja da njemu bude dobra sigurno za zdravlje jer danas »razne bolesti« haraju na sve strane· sveta. Molim Vas aka- dade moj br11t recite mu neka kaZe raditeljima da se ne Zaloste zbog mene, da Ce sve dobra proCi. Nije potrebna da se veC sada Zaloste, jer to Ce i taka prebrzo doCi. lzgJ.eda da Cu ovaj tjed·an imati rasp·ravu. PredosjeCam da· s-e -pribliZuju dani .koji Ce reSiti moju su·d·binu, ali ja se niSta ne bojim, jer nisam niSta kriva i ako Cu morati umrijeti iCi Cu ponosno sa smjeSkom u smrt ... Aleksandra 11 160 ~ene Hrvatske u NOB 161 �braga gda :K.! karakter zbog toga, sto do sada partljska kontroia niie hila .dovo!jno jaka.. Isto se tako opaza, da je dolazilo· d<> raznih nesuglasica izmedu odhora AFZ, SKOJ-a 1 NOO·a, do Cega je opet do.Slo, .Sto se. pojedine partij.ske organizacije :r:isu_. javljale kao stvarn1 rukovodioci taka da je zhog nejedinstvenog rukovodstva dolrualo do sukoha. Vi.ctno dalje- izbija na povr.Sinu Cinjenica, da uspj.esi u radu AF~-a nisu ni izdal-eka dovoljno iskoriSteni, t. j. naSi su se Komiteti ·odno-sili potpuno •S·ektaSki .~o pitanju ~rima­ nja drugarica u partiju. Sarno jedan primj.er. U okrugu Karlovac po.stOJl 5 Kotarsklh o-ct,. bora sa 51 odbornicom 17 opCinskih odhora sa 164 odhornice i 187 seoakih odbora sa 989 odhornica (od toga 6 iiegalnih odhora). Oaim toga odfzano je 9 kurseva (tri za <>krug, u kotaru Veljun 1, u Vojnicu 1, Vrginmost 1 i Slunj 1), kroz koj~ je pros!~ do sada .. l20 drugarica. Ta:koder se odrZavaju Cetv;erodnevni kur-sevi sa seosk1m odhornwama, koJI ..s~ dali dohre rezultate. Ako dakle.pogledamo te uspjehe i vidimo da ima svega 36 parhJkl i 26 kandidata, onda je jasno, da Se kod primanja drugarica u partiju -strahovito sektaSilo. Sli-Cno Je i sa drugim okru.zima. • u radu sa AFZ postavlja se pred nase part. organizacije kao glavni zadatak organizaciono uCvrstiti uspjehe p·os.tignute na tom po'lju, t. j. provj-e-riti kadrove, -Sto veCi broj Zena primiti 1J. p·artiju, iz redova AF~ uzeti drugarice koje Ce- se sistematski odgajati u marksisti.Cko:.Ie·njini·stiCkom duhu. Na neosloboden.om teritoriju dosta -slabo stojim.o sa or·ganizacij·om AFZ. Ima pojedinih o-kruga, a da i ne govorimo ·O kotar:evima, gdj e nema ni j ednog odbora AFZ. Javljam Varil da sam sudena na smrt ito nevino i bez dokaza. RaSprava je hila pred VidnjeviCem i nije dao uopCe da se branim. Vjerujte mi nisam zaplakala kad mi je hila osuda izreCena, neg.o kad sam opazila ·svog brata kako .je oCajan i kako su mu suz.e za. . sule oCi, te sam morala njega ja da tje.Sim. Biln mi je grozno ali tjeSim se sama. HoCu i moram biti hrabra do poslj.ednjeg Casa, danas kada milijuni nevinih polaze u· smrt i ja cu hiti medu njima. Sudhina je taka htjela i nije mi teSko jer nevino idem u smrt ali p-onosno._ i hrabro i to recite mom jedinom . B. Puno po·zdrava i posljednja misao to Ce biti, on. Molim Vas dodite na razgovor. Puna pozdrava Aleksandra Drugarski komunistiCki pozdrav Smrt faSizmu Dragi m"Oji! M-olim Vas dodjt~ na razgovor . .Sada mogu razgovarati koliko. god hoCu, i to ·mi: je poslj.ednja Zelja. Razgovor se moZe Aleks.andra LjubiC dohiti od 9-2. To m.i je jedina Zlelja da se jo.S prije smrti vidim sa ljudima koji ·SU mi dragi a to ste Vi. Sloboda narodu! Dokument se naLazi u arhivu CK -SKH. 1 Dokument 117 IZ IZVJEsTAJA OKRUzNOG KOMITETA KPH VARAzDIN OD 20. XI. 1942. 0 RADU AFz' Mislim da veC zna.dete da sam sudena na smrt jer sam bila pred VidnjeviCem. Nairne nisain sama, sudeno nas je 13; 5 drugarica i drugova. Pun.o pozdrava i do videnja. - 8 Varazdin 20. XI. 1942. Stanje u OKV Aleksandra1 1 Pisma se nala:ze u arhivu CK SKH. ]_ Aleksand_ra Lju.MC Mala- Plava lbila j-e do 194~. ~- mdn_tca_ u tvorni·ci »Lipa 7 Mil«. Do svo.g hapsen.Ja rad1 tlegalno u Zagrebu na sakupljanju sanitetskog materijala. 'Osudena je na S'lllrt i strijeljana 9. XI. 1942. g. zajedno sa Marijom GaziC zvano-m Teta, koja ie ta·koder radila na sakupljanju sanitetsko.g materij,ala i dru.ge r-obe za pa:rti.zane. -Dokument 116 PISMO CENTRALNOG KOMITETA KPH OD 14. STUDENOGA 1942. CENTRALNOM KOMITETU KPJ 0 RADU AFz' Kotar Lu d h reg: Tu je rad po.Sao na-z.ad posHje ().nih a.p·S·e·nja na proljece. Tu je formiran KK od 3 druga i jedne drugarice. 2 Postoje i 2 jedinice jedna u selu G. i druga u H. ina·Ce slabo rade, u glavnom1 njihov rad s-e sastoji u· sakupljanju pomoCi u naturi iii novcu. 3 U saJ:ThOj okolici V a r a z d i n: U tvornici T. postoje 3 odhora NOO u j ednom -odelj-enju ti -odbori su ovako sastavljeni. Od svako-g ·odhora po jedan najholji dru'g i oni saCinjavaju jedan glavni odbor i svaki od njih ima svoj vomnCni odbor. Citaju svu naSu Stampu vol-e da rade. Do sa.Q:a sakupljaju oko 1.200 K. 4 Stan j e A F z. U VaraZdinu ima jedna grupa i ta do sada nije -dala od .sebe on-o St-o- bi mogla. U 'Ko-privniOkom ima 1 grupa i ta radi ,priliCno dobro i sko·ro bolje nego. drugovi. U Ludhreoi\kom ima jedna ali te su dosta slabe i plaSljive usled toga Sto -su njihovi d-rugovi na pro.JjeCe pohvatani i nalaz-e se u logorima i ni-Sta se ne javljaju. 6 Centralnom Komitetu KPJ 1 • · · · Anti~~sisti~k~ Franta zena. Znacajan korak napred u radu AFz, hiJ.e su prve Okru' zne konfe~:nciJe, koJe su pro.Sla dva mje:s-eca odrZane u Lici, Kordunu i Baniji. Pr.eko tih konferenCIJa zapazilo se da je po-litiCka svijest Zena u- p-osljednje vrUeme znatno porasla. Pored o~sta_log to~.e su ~vel~ko prid?nij·:li i kursevi, 'k:oje su ·od,rZavaJ.e naSe dru'gariee, a kroz. koJe _Je proslo st-otme. zena s·e1Jan:l(J. U Lici, K-ordunu, Baniji; Gor.skom kotaru i Primor~u ~sp10 se uz.diC~ veli,~ br?j Zena_ seljanki. VeCi broj aktivistkinja pridoni-o je oSam()s:~.IJenJU. Kotarski? 1 Opcmsk1h odhora AFZ. Postignuti su, dakle, na osloho•d·enoj teritoriJI d-obr1 rezultati na okupljanju Zena i P'Odizanju njihov-e svij'esti, kao i o.Samostaljerdu organizilCija, ali-, u pojedinim kraje'Vima postoji- ·opa·snost da pokret dobije fem-inistiCki 162 Dokument se nalazi u arhivu CK SKH. 2 ·Clan Ko-ta..:rskog komitda KPH 'hila .i·e Stefica MadariC. Ona je radila na. okupljanju i akti" vizaciji Xena u NOP, na orgam.i.zaciji Narod·ne P?moCi u kotaru, a iz kotarskog poglavarstva, gdje JC hila namj.eStena, nosila je p-ro.pusni-ce za slobodno kretanje, koj-e su bile potrebne drugovima ilegalcima. 3 U ludbreSkom kotaru postoiale su dviie ,grupe Zena, koje su radil.e za NOB od druge polovice 1941. g. i to u L.t.dbregu i_ Poljancu. Gru,pu u Ludbregu ·saCinjavale su Cetiri Zene, i to: Stefica Madari.C, Anica PetkoviC, Adela P.e-rin i Marija DojCiC. . U Poljancu bilo je aktivno -6 Zena, i to: Anka OS.puh,· Milka iBaCani, Milka Grgec, Milka NovakStraSek, Anka StanCiu i F-ranca BohetiC. Zada.tak ovih grupa bio j,e da o-kupljaju Siri kr_ug Zena_ na liniji borbe ,protiv ·o'kU'pato-ra i ustaSa 1 da pnkupljaju hranu i cigarete za drugove u logorima. Sve gore ·spomenute aktivist'k}nje zawS.il~ su u _1941. kratki ikurs prve pO'IIloCt. Drugovt 1 drugance. u Ludbr-egu o.premili su 6 r~Cnih apoteka, koje su blle snabdjev;ene najpo.ti'ebnijim lijekovima i zavojima za prvu pomoC. Po j-ednu od tih apoteka dobile su grup-e Zena u Ludbre.gu i Polja·t'l.cu, a o~tale Cetiri poslane su I. pa'l'tizanskoj gru.pi .na Kalmku. U poCetku 1942. g. pove-Cao se hroj' aktivistkinja, i Tad 163 �je postao ~iri. Zene 'l>a'l\lupija.Ju materi]ainu pamoC za NOP i rasp<tCavaju ilegalnu Stampu. Grupa Zena u Poljancu sakrivala je i hra·l_lila u velja-Ci 1942. prvu grupu partizana, lk:oja je iSla na Kalnik. Medutim u prol}el:e 1942., zbog velikih ha,pSenja drugova i simpatizera iz Poljanca, Ludbrega i Citavog kOtara, aktiv-nost Zena je oslabila. No· kad su <U jesen poCele jaCe partizanske akcije u kotaru, i kad je ubij-eno uekoliko- rustaSa i izdajica, rasprSio se strah kod I judi, te je i rad Z·ena ponovo oZivio. 'Po~­ Cele su se stva,rati gmpe i u dru,gim selima; u Martij.ancu 'bile su aktivne Roza Santavec, Stefa Makaril:, Draga Dl)ibrin i drugarica SokaC; u Dundu Jelka PotroSanec, 'Dora Mikulil: i Mara IJ<ruSelj; u HrZenici - Dora .T agil:, Branka Ko.v,aC, .Eva CaTiaki, Bara }uriCan· i Terezija Kermek; u GloboCecu Kata BrckoviC ·starija i mlada i Bo:Zena VuCkovil:; u Se-svetama - Ljubica Jagil:; u Sv. Petru - Maga JalSil:, Eva Martinko:vil:, Veronika S·korjanec i Fana P.ebelj,ko; u KarJ.ovcu - Ka-ta SaCer, Antonija KiSit, a u Vrba-no.v.cu ,zena i kCerka mlinara Dani6a. Ove Zene u-glavno:m Su sakupljale sanitetski mat.erijal, hranu i o.djevne predmetc, plele rukavice, Cara:pe i sl. za partizane, ·sakrivale i hranile dru;gove i nj.egovale bolesne i ranjene partizane, koji -su se skla[}jali u pojedinim selima. Neke Zene bile su kuriri '(Anka OJpuh i Kata BrckoviC starija) druge su_ uCestvovale ru raznim akcijama - pilil.e su telefonske stupove i rezal,e ~ice (Anka 0Spuh iz Poljanca, Dragica Kanci jan iz Ludbre..ga i Branka KovaC iz Hr2enice), dok su na -ruSenju pruge Koprivnica- V.araZdin uCestvovale i Zene iz sela uz prugu ( Gl-oboCec, Poljanec i druga). Zene kalniCkih sda Druga i Mala- Rijeka, Ivanec lvanCec, Belan-ovo selo, Segovina i drugih.' u kojima su veCinom Zivjdi Srbi, poma;gale ,su NOP- od prvih dana oikupacije. B-oja .Srfbljan iz !vall-Ceca 'hila j'e jedna od -prvih Zena kalniCkih sela, koja .ie zaj.edno ·sa muZem, sinom i kl:erkom r.adila za NOP. ]oS su -se svojom aktivno.Sl:u ,isticale MHka SeveroviCMijaCinoviC iz Belanov·a;g sela, a od poCetka 1942. g. ·aktivno su ·sura:divaJ.e Draga JankoviC iz Male Rijeke, Mileva BesediC iz Ivanca, Milka Srbljan iz Se,govine, Dra·ga PetriC iz Bolfana i -druge. 4 U tvo·rnici Tivar (sada Varteks) u gradu. Vara-Zdinru u NOO radile su taikoder i Z.ene, medru kojima -su se isticale: Bara BenCek, Terezija MihinjaC, Micika Zitnjak, .Sanda Puklek, Katica Fakin i -druge. 5 U ko,privniCkoln kotaru bilo je Zena, koje su ra-dile pojedinaCno, a grupa Zena je po·stojala u selru Deleko;vcu, .gdje &e u r.adu namCifo isticala Ka·ta Pavlek i Cila Vi·rius. ·One -su bile ·k:uriri, hranile i skrivale prve borce iz Kalni,Cke grupe i druge ilegalne radnike. Dokument 118 OKRUzNICA CENTRALNOG KOMITETA KPH OD 25. XI. 1942. OKRUzNOM KOMITETU KPH KARLOV AC 0 PRIPREMAMA ZA ZEMALJSKU KONFERENCIJU AFz JUGOSLAVIJE' CENTRALNI KOMITET KOMUNISTICKE P ARTIJE HRV ATSKE 25. XI. 1942. Okn1zni komitet za Karlovac U cilju koardiniranja rada AntifaSistiCkog Franta Z-ena ·na osl·obodenaj teritoriji, 2 te pove·zivanja i pajlliCa1nja rada u neo&labadenim dijelavima Jugaslavije, odrZaCe .se 26. Sira konf.erencija AntifaSide-cembra o. stiC.kog Franta Zena. Saziva-Cki odbor poziva sv·e -organizacije AFZ-a, kako na oslobodenaj taka i ·na neo·slohodenaj terita-riji, da na ovu konferenciju po.Salju neizostavno svoj,e delegate svih Pokrajinskih, Oblasnih, Okruznih, Kotarskih, a po mo-guCnosti i svih opcinskih i mjesnih Odbora AFZ-a. Bilo bi po· Zeljno da svi delegati budu birani od svojih. orga·nizacija putem. konferencija i s·astana.ka,- da kao predvadnici Zena svnga mjesta i kraja do·du sa izvje,Stajima i predlozima \la buduCi· rad. · Nasa · herojska Narodnooslobodilacka Vojska, Brigade i Odredi, u kojima se sve CeSCe sreCu Zene-borci, treba takoder da poSalju svoj.e delegate drugav.e ili drugarice, koji Ce danijeti kanferenciji Zena pozdrave sa naSega fronta i sa konferencije •adnijeti g: plam,ene pozdrave iskrenu paruku s·vima borcima: da Ce Zene u pozadini uCiriiti sve za front. Konferencija AFZ--a odrZaCe se u Bas. Petrovcu, sa dnevnim red·om: 1. Referat o p·alitiCkoj situaciji u vezi sa AFZ-om. kon· 2. Organizaciono pitanje AFZ-a kretni zadaci. 3. hvjestaj delegata po Pokrajinama, Oblastima i eventualno Okruzima. 4. Birani•e od:bora AFZ-a. Delegati iz udaljenijih mjesta treba da padu blagovremna, kako bi stigli na vrij.eme. Smrt faSizmu - Sloboda narodu! (M. P.) Aonka v. r. 3 1 2 Dolument se nal.azi u arhivu CK SKH. Ovakvo je pismo poslano sviin komitetima radi priprema za konferenciju. 3 Anka Berus, Clan rpolitbiroa CK KPH. Zasj.ed.anj.e anti/aSistiCkog vij.eia n.aroduog oslobodenja fugoslrtvije 26-29. XI. 1'942. Medu Clanovima pre-dsjedniStva nalazi 164 '. ~e Kata Pejnovii. U lijevom uglu lcgitimacija Kate Pejuovil: kao Clana AVNOJ-a �Dokument 119 Dokument 121 STVARANJE ANTIFAsiSTicKOG VIJEcA NARODNOG OSLOBODENJA JUGOSI,A VIJE IZ IZVJEsTAJA OKRUzNOG KOMITETAKPH POKUPLJE OD 30. STUDENOGA 1942. CENTRALNOM KOMITETU KPH 0 RADU ORGANIZACIJE AFz1 Iz ))BoThe<<, organa Komunisti.Cke partije jugoslavije, br. 29, .od 6. pr-osinca 1942. Bihac, 29. novembra U starom bosanskom gradu Biha6u 26. novembra uveCe otpoCelG je pr¥o, istorijsko zasedanj.e AntifaSistiCkog veCa narodnog oslobodenja Jugoslavije. Hiljade !judi i zena iz Krajine i Like, u narodnim noSnjam3.1, pre:Sli su- peSice po ti'idese,t i Cetrde·set kilo· metara da bi mogli pri&ustvovati ·ovom v·elikom, Cinu. Narod je pevao po ulicama, skupljao &e i&pred zgrade, u kojoj je VeCe zasedalo, klicao Vrhovnom Stabu, drugu Titu, naS·oj smeloj voj-sci, koja j.e baS na ovom mestu u najv~Coj bitci naSeg oslobodilaCkog rata - juriSu na BihaC - vodila najveCe borbe. U poslednjem dahu borbe, u.stase su pokuSali da protivnapadom izbace naSe borce iz grada, iz ove zgrade. S razdaljine od stotinu metara dva puta su krvolod iz haubice pogodili ovu zgradu, ali naSi mitraljezi nisu prekinuli paljbu. Te ruSevine joB jednom su pokazivale narodu, veCnicima da ovaj veliki i znaCajni dan -slavimo saino zahvaljuju.Ci uspesima naSe vojske, da temeIji VeCa leZe na krvi i kostima naSih boraca. Dokument 120 PISMO MARIJANE NOVOSEL OD 30. XI.1942. OKR. ODBORU AFz ZA KARLOV AC 0 RADU SA zENAMA U OKOLICI KLADUsE Drage drugarice·, KladuSa, 30. XL 1942. Pred desetak dana poslala sam Yam svoj izvjestaj o radu u selima oko.Jine Kladu8e.1 Ujedn·o sam Vas zumolila primjed·be na taj izvjestaj i eventualne daljnje upute za rad. D~- danas nisam primila od Vas nikakvog pisma, pa V~ se i opet javljam-. U toku- prnSI·og tj.edna uspostavila sam vezu ·Sa Ki'ajiSkim AFZ-om i sa· dru·gai-icom Vahid·am2 lmja radi u Cazinu, dogo:vo•rila neke konkretne .stvari u v,ezi sa daljnjim radom AFZ-a u cazinskom kotaru. Tako sam dobila zadatak da na Zemaljsku Jron:ferenciju AFZ, koja Ce se- odrZati. 6. XIL u Bosansk-om- Petrovcu, po m,aguCnO.sti dov,ede:m dvije mus1imanke jz KladuSe, da budu posmatraCi i da mi one ·onda p.omognu u radu s muslimanskim Zen am a. J a sam odrZala nekoliko .sastanaka i taka sam za put u P.etrovac predobila Asniju PajiC. Njenom sam muZu dala garancije, da Ce ona sa mnom putovati i sa mnom se vratiti, kaa i' to da Ce- na putu biti poStivarii njihovi ·ObiCaji (takoder jelo i" stanovanj.e u muslimanskim kuCama). Dan as treba da se odrZi sastanak graJtlanki, a jedna od· njih, He·rc·egovka Vasva, koja uziva veliki u·gled kod ostalih gradanki, kandidat je za put u Petrovac. Do sada mi se· javilo 5 Zena, koje su spremne da odmah poCnu uCenjem Citanja i pisanja. T·o su udate Zene, a one· su i sam-e UvjeTene da Ce one probiti led i da 6e poslije njih dozvoliti i oomladinkama da uCe, j.er-- te Omladinke upravo gore ·od Zelje za kont3.ktom s nama, ali im roditelji, JoB uvijek malo nepovjerljivi,: ne dozvoljavaju. Dakle u.sporedno sa radom medu Zenam1a i omladinkama treba raditi i sa svim ukuCanima, t. j. majkama i maCehama, a naroCito treba. dabiti povjerenje muSkaraca. Koliko s·e zene lz okoline Kl<>du.se odnose sve prijate]j.skije prema partizanima vidi se iz ove stvari: kad smo u:Sli u KladuSu, stigli •SU tamo ranjenici u barbama kod Cetinjgrada. Sa'lmpilo s·e jedva nekollko litara mlijeka. Ovih dana stiglo je u Kladusu preko LOO ranjenlka, i trebale smo proci samo jednom stranom Kladuse, da sakupim<J preko 30 litara mlijeka :za 3·5 ranj.enika. Drugi dan, k~d su stigli novi ranjenici, sakupljeri.o je i mnogo vi·Se mlijeka, tilko -da su ran.jeni drugovi pili mlij.eko mj.esto vade. Isto taka .am-a sakupile ·bez velike muke staro bijelo rublje za zavoje ranjenika. DakJ.e: rezerviranosti je nestalo a · simpatije prema partizanima svakim danom sve vi-Se rastu ... Drugarskom Okruznom AFZ-u Kupljensko Smrt {aSizmu - Sloboda na:rodu! S drugaTSkim pozdravom 1 U to vrijeme bio j-e teritorij KladuSe organiw.ciono povezan sa okrugom Kar loyac, i OK KPH 166 Karlovac slao- ie na tai teren svoie ,politiCke radnike. 2 Vahida Maglja:iC. . POKUPSKI OKRUZNI KOMITET KomunistiCke Parti je Hrvatske 30. XI. 1942. Centralnom Komitetu KPH Za __ nve kr:ajeve2 smo veC obrazovali Kotarsko mkovodstvo Partije od 3 clana. Sekretar Dane Measki je bio clan MK Karlovac, druga_ dva Clana su drugarice' Nada 3 i Mica, 4 koja je bila clan KK Slunj. Ovih dana Cerna· uzeti jo.S neSto dobrih drugova iz brigade pa Cemo .ih raspodijeliti na posaa na s·ektoru ovoga kotara. 1z ·ovoga rukavodstva koje je- mlado o-dlazi sada drugarica Nada koja ide sa s·yojim drugam na poziv Glavnog .staba odavde. Mjesto nje imamo namjeru uzeti drugaricu M-okosek5 za koju mislimo -da · C.e moCi udovoljiti ovdaSnjim prilikama ... . . . Ni rad po AFZ-u o.sim oslobodenih kraj·eva nije zamjeran. Po-stoji samo za sada u _Pisarovini par drugarica koje Peru partizane- i niSta viSe. Za taj rad smo poslali j.ednu drugaricu u .Samobo-rski k'Otar. Na oslobodenom terita:riJu pa·stoj·e uglavno~ · no'm odbori p·o svima selima o-pCine ·RadataviC sa ne-Mo ve-6om iii manjom aktivnoSCu. U opCini So.Sice adbori u koliko se veC ni:su And.ela Poljak i formalno i'aspali, jer stvarni ·ad.bori nisu gotovo ni hili, s-ada ne postaje, kao organi n. o. borbe. Razing da ovi odbo-ri nijesu sastancima pod toCknm sam•akritika bavila ogovaranj·em. Taka je tu stanje mnogo slamnogo aktivniji i da nam nij-esu do. ·sada bije neg·o Sto je trebalo biti. Mi.Slj.enja smo dali viSe partijskih .kanditata leZi u tome 6 Sta se gotov-o cij-ela part. jedinica na sv,ojim da Ce se ovo stanje uskaro popraviti ... 1 Dokument se nalazi u arhivu CK SKH. Misli se na teren Zumberka. :~ Nada Gal jer-Holjevac. 4 Mica MilaHnCiC. 5 Ankica Mokosek. 6 U rujnu 1942. g. forrniran ie 'OkruZni kornitet KPH za Pokuplje, u koji .i·e uSia prvoborac Milk.a Kufrin. Jedan Han 'Korniteta zaduZuje "se za ra-d 2 medu Zenama, i od tada poCinje sistemat~ki -rad na okupl_ianiu Zena oko NOP i na stvaranju oTgani_zaci_ie AF:Z. Kod OkruZnog korniteta je odrZan kurs za aktivist:tl:inie AF:l, koji j.e trajao 14 dana. Mcdu polaznicama kursa bile su drugarice Andela Ba'biC, And:ela Polj.a.k i Ankica Mokosek. U rujnu 1942. dolHe su 'll :lumberak s I. proleterskim bataljonom sa Korduna Mica Mila.SinCiC, kao omladinski rukovodilac u bataljonu i Nada Galjer-Holjevac. Ookument 122 ZAPISNIK SA SASTANKA OKRUzNOG ODBORA AFz ZA OKRUG KARLOVAC OD 5. PROSINCA 1942., 0 RADU U NEOSLOBODENIM HRVATSKIM SELIMA ZAPISNIK Otsutne: Mara, Jela, 2 Darinka Milka. sastanka drugarica, koje rade u hrvatskim Dnevni red_: 1. Izvj eStaji selima na neosl·obodenom teritoriju, adrZa2. Dogovor za daljnji rad. nog 5. prosinca 1942. u Kupljenskom. 1. Drugariea Nada Cita svoj izvjeStaj od Prisutrle·: Nada,l Danica LjepoviC, Lju~' studenoga o · radu na terenu kotara Vr. ba Ulemek i !Vlarijana Novosel. 167 �ginmost. Drugarica je hila bolesna i u toku posljednjih 8 dana nije hila na terenu. K o v a C e v a c - sastanak odrZan sa j·ed. nom drugaricom. Jilga je dobila list, ali ga nije htjela primiti, nego j.e odgov·orila da ana nema slobodno kretanje. Kod nje se stalno nalaze ustb.Se. Drugarica, sa koj om sam hila na sastanku, odnijela je materi,jal koga uglavrnom proturi medu vojsku, dok je rad .sa samim Zenama njoj vrlo teZ-ak, jer S·e na nju mnogo pazi i mnogo j,e vezana uz kuCu. BaS sada, kad sam bila na sastanku, priCala mi je da usta·S·e priCaju da je 'Turska navijestila rat SSSR-u, i da Nijemd mnogo napr,eduju. J a sam joj dala Radio vijesti koje ce proturiti medu njih tako da ce se silDm pri1ika rnorati uvjeriti da je njima tijesno veC U ·Citavom ·SVijetu, i da su jednom nogom veC u .grobu. Isto mi joe taka ta drugatica priCala da ustaSe ne daju u javnost da su ustase i Talijani pljai\kaH u Kupcini i SiSUeviCu. Iz KupCine je odv.edeno 46 osoba..Sada je oUSla u Karlovac i donijet Ce podatke. N ajvise trazi Radio vijesti i vij es'ti o akcijama partizana. K a b I a r i ,fi i s I j e v i c. Sa drugaricama nisa;m, &e ja sastajala nego ,gam·o poslala materij3J i ugovorila sastanak, je'r su zbog ofenzive bile veze preldnute. Njim-a treha mno.g-o materijala, a naroCito tra!Ze »Rije,C Zene«. stefank~ Crna Draga i Sr~ dick o. - Poslala sam materijal. VrJo rado Citaju naB list i traZe· pj.esm1e·. Narod u tim - S·elima ho6e da sjedi na dva ,stolca, uglavnom Ul v-e·Cini ne Steti, ali ni ne k,01·isti. U tom selu bilo bipotrebno raditi s muSkarcima, jer se mnoge drugarice drZe njihovo-g mHUjenja; tada bi rad bi·o lakSi i sa Zenama. Tabor i S· t -e i Is e c i. - Drugarice bile na ve·zi i o-dnijele materija'l. Te· drugarice rade pod vr1o teSkim uslovima, j e-r j e to· s·eJ·o uz Bu-Cicu i ima· mnogo ljudi u usta,Sama. TraZe mnogo materijala, naroCito Radio vijesti o akcijama partizana. A u g u- S t an ov e c. - Po-s1a1a sam tamo drUJgarice, koje su odnijele materijal. ,Saikurpit 6e i dobrovoljni prilog kojega su drugaric-e obecale. Na proslavu 7. novembra bi bile doSI·e, ali ih j.e vrijeme sprijeCilo. TraZe mnogo materijala, a I}.aroCito pjesme. Dvije drugarice su ·obeCale iCi na kurs; ja Cu se s nji·ma naskoro sastati pa Cu ih pos1ati na kurs iii javiti a'ko ne budu mo.gle iCi. S e 1 k o v a c. __:__ Sas.tanak sa druga·ricom odrZan. Drugaricama je .dat materijal koj.eg vrlo rado Citaju i prenos-e ga u Glinu. Ljudi iz toga Sela pozvani su u ustaSe ali se nis·u odazva1i. Takoder su postavili straZe da ne naidu ustaSe iz Gline. Vlas-ti su zahtijevale da .dov,edu svinje u Glinu i da ih tamo ko- 168 1ju, ali -se ni tome nisu odazvali. Na 7. no~ vembra su palili krijesove i sakupili duhana za partizane. TraZe mnogo materijala a na~ rciCito pjesme. V. So 1 in a, Bot uri, T u r C en i c a i P a· r i z. - Sastanci o.drZarn-i. InaCe kao i u Selkovcu. U Turcenici takoder sa:kupljen duhan. U glavnom su o-drZani svi sastanci :sa ovim ·d-rugaricama sa kojima imamo vezu. Rad bi iSao lakSe·, kad bi se radLlo sa mru.. Skarcima, jer one mnogo paz.e na njihova drZan}e. Drugarica Ljuba i:zvjeStava o svom radu u selim'a Topuskoga: 0 Z a n i C s e I o. - Imamo vezu s j-e·d-nom drugaricom, koja bf htje1a da dade na naSe sastanke. Nastojat Ce se uhvati-ti veza sa joS jednom drugaric-om koja s nama simpatizira, a k-oje je sin poginuo kao domohran. MuSkarci ne Ce da idu u ustaSe, a zbog toga Sto ustaSe nemaju u njih povjer·enja, moraju odlaziti na no-Cenje u Topusko. UoCi 7. novembra naSi su zapalili krUes, od ustaSkog sijena uz pomoC drugarica iz to·ga sela. M a j de k.- S nama saraduje jedan drug i j.edna drugarica. P on i k v a r i. - Poslan materij a! j ednoj drugarici. Bij·elj avin,e i VorkapiC.- Treba uspostaviti vezu. Drugarica Danica LjepoviC izvjeStava o radu u selima prema Kadovcu. V u k m a n i c. N e po,gtoj,e nikakove ¥eze. Seljaci su do-sta ustaSki raspolo~eni a osim toga ima neprijateljske vojske, Zandara i ustaSa, broj mi nije poznat. U vojsku s-e odaziVaju joS uvijek, a o-sim toga idu u vojsku i pravo-s1avni iz Trebinja, j.er ako ne idu, ·o·ni im zlostave familiju. S k a k a v a c. - J ednoj drugarici pvedala sam pismo za dvije drugarice iz Lip1ja; jedna je uC'ite1jica a .dvije su domaCice. Odgovor joS nije stigao. U samom Skakavcu ima dosta ustaSa. MoguCno-sti za rad JOS se ne vide dok se drugarica ne vrati i kaZe ka'ko j.e tamo. R e C i c a. - Sta1ne veze nem-amo. N aSe drugarice su prenosile materija1, narod ga je dobro prihvatio, ali v.ezu joS nismo d-o·bili. Iz tog sela ima dosta lju,di u domobraniina a ima ih me-du ustaSama. Naro.d je dosta pod utjecajem ustaske propagande. Sa j ednim -sam Covj ekom razgovarala, i- on mi je rekao da su mnogi odusevljeni hili kad su partizani zapalili stanicu u Re-Cici. Pri· Cao mi je kako mu j·e jedan ustaSa oteo kosulju, a on mu je rekao da su bolji partizani od ustaSa. 'Taj isti Covjek je -u go-stionici pred usta-Sama priCao da su paftizani razoruZali Novigrad kraj Kar1ovca i da su imanje biskupa, koji je pobjegao, razdijelili -s-e1jacima, pa se to- njima jako svidalo, a ustaSa koji ga je- s1uSao·, htio ga je zatvoriti i pitao ga_ komti je to rekao, a on mu je -odgovorio da je Cuo od ljudi iz onoga kraja gdje govore na trZiStu. Kamens k o. - Tamo m·i nem•amo· JOS nikakvih veza. Imade d<1brih drugarica, ali njima navraCaju naSi drugovi i preko· njih kupuju mnogo materijala. Narod je oduse' vlj-en za partizane, i partizani prolaze kroz hrvatska sela i dollaze na njihove igran'ke·, a oni ih s-vesrdno dnCekuju. Regru'tiranih ima u domobranima dosta, a ustaSa nema baS taka mnogo, i narod nij e ustaSki . raspo1oZen, neprijateljske v·ojske nema. 'T u ran j. - Tamo ima pravoslavih ali nijesu . aktivni. I rna dosta okupatorske vojske i ustaSa, a samo mjesto je prva pre.dstraZa Karlovca. Narod nema lo.Se miS1jenje o partizanima. Dobrovoljnih priloga smo dohili ad njih vee nekoliko puta, ali to primaju drugovi. K a .r 1 o--va c. - P·ostoji v·e.za sa tri tvorniCk,e radnice u tvornici vU:ne·. Im-a iiZgJ.eda da 6e ._s,e ·obrazovati ol(lbor, jeT pos.to1i veliki teror O·d ustaSa nad radnicima i nad cijelim stano¥n1stvom gr>~da. Dolazak Slunjana u Karlovac izazva.o je veliko .nezadovoljstvo kod stanovniStva, koje i samo nema Sto je, sti. Skole su morale biti raspu·stene radi Slunjana i daci su protestirali. Usta•Se iz Slunja:-. odmah su otiSI-e na IstoCno boji.Ste, a Zene i djeca &u smjeSt·eni po obliZnjim -selima. Drugarice su poslal.e dobrovo1jni pri1og koji -se sastoji od sanitetskog materijala i neikoliko pari rub1ja za drugarice. Z a k I j U' c a k i z a d a c i. - 1. U s1ijedeCerru i~je,Staju treba navesti politiCku situaciju u selima s kojima imamo- vezu· i kuda dopire naB propagandrni materijaL Treba znati kako se seljaci 0-dnose prema parHzanima, kako prema ustaSama, koliko- ih' ima u u-staSam.a i gdje se nalaze, idu li u vojsku, kako g1edaju na london-sku v1adu, znadu li za sa-vez ustaSa i Cetnika, ,Sto' oOekuju od MaCeka, koje zabhrd'e kolaju selom. 2. T~eba razgovarati s drugaricama o tome kako one materijal proturaju i kako ljudi komentiraju taj materijal. 3. 'Treba govoriti o konspirac;.iji i naCinu ilega:1nog rada, treba im reCi na' koji se sve naCin materijal proturuje ilegalno. 4. Ispitati mogucnost kursa. ·5. Up-o-znati s.a dnevnim- redom i za"' kljuCcima drugarice koje nisu prisutne, tako da Ce i one -slijedeCi puta, t. j. 20. ·o. mj. dati izvjeStaj o svim naved·enim toCkama. Ma·rijana3 1 N'ada 0I'eSCanin. 2 J ela Pr-edoviC. 3 Marijana Novosel. Dokurnent 123 IZ IZVJEsTAJA OKRUzNOG KOMI'l ETA KPH cAZMA OD 6. PROSINCA 1942. 0 RADU ORGANIZACIJE AFzt OK KPH Narodno,o,slobodilacka Cazma 1. NOO. Ukupno ima 31 NOO, i to u kotaru: Si-sak 7, Cazma 10, Kutina 8, Dugoselo '6. Organizado-no stanje u pogledu NOO-a ne zadovoljava, jer je veC.i broj mj-esta neorganiziran. ·Sto se tiCe samog niv·oa u p·olitiCkom smi.slu kao i u pog1edu prakse veCina njih su nesamostalni. Kotarski NOO-i ni-su jo.S u svim· kotarevima organizirani. 6. XII. 1942. 0 pca p O' I i tick a situ a c i j a. U -b1iz.ini odreda2 narodnooslobodilaCki pokret zahvatio je Siroke narodne mase, koje se o·rganiziraju i svim sretstvima pomaZu borbw. Ma:sovnost pokreta je slabija sve dalje od o<dreda, a pogOto-ve u krajevima gdj1e nije nikako ili veC du1je vrem-ena bilo partizana. U tim kraj-e_vima -skoncentrirao je neprijate1j svoj·e snage, pa je vlast joB uvij.ek Cvr.sta taka da se mase sporo kreCu, ali ipak svakim danom rastu simpatije sve viSe za NOB. Fronta: A. F. z.: Ukupan broj 25 odbora: i to u kotaru: Sisak 1'2, Cazma3 9, Kutina 4 2, Dugoslelo 2. Stanj.e je uglavnom kao i kod NOO-a, samo .Sto se kod Zena o-sje·Ca veCa p,ozrtvovnost. Za 'OK ·Cazma Ouk5 169 �Sec i Marica Smol,CiC. Prv.a sela u· kotaru Cazma, u kojima S'U Zen"e poCel~ aktivno suradivati sa NOB, jesu Mo·stari. Sarampovo ·Gornje, LipovCani, MarCa, Andigo.le, Vrtlinska, P.obienik i Grabovni-ca. Najaktivnij-e Zene u ·kotaru 'bile su: Slava Sepak Sojka, Danica Uzelac, Vikica :Herceg, MaTica Skrivanek, S:wa Svilar, Betika •CobotiC, Kata Zani€, Liubica Poznovija, Slava Jandovi<:, Kata TurkoviC, Milka Sepak i Milka Svec. Prvi odbori AFZ u tom kra ju osnovani su ;poCetkom 1•942 . .g. i to u selu·Cagincu (kotar 'Cazma), u Saram.povu Go·rnjem, ·Cazmi, Bunjani, Deanovcu, Derezi, Grohovnici, Siriricu, P.odlruZanima, Graberju, KriZu i Dubravi. Do konca 194·2 ..g. od 7,0 sela kotara. samo 10 sda nije bilo o'buhvaCeno odborima AFZ. Kra i·em listopada formirani su vet i ofPCins'ki odbori AF'Z za opCine Cazma, Kri·Z, KloStar I vani·C. U 1942. g. u NOO Cazma ima 4 drugarice. U proljeC·e 1943. stvara se Inicijativni kotarski odbor AFZ. U kotaru GareSnica Vet .poCetkom 1942. g. dje.·lovala je_ organizacija AF2 U selima Prokop, Vu'kovje, Br.Sljanica, Novo-selo. MawVlllije _ uCeSC:e Zena u ovom kotaru poCinje u drugoi -polovici 1942. g. •naroCito nakon akcije n.a Gojilo {izvori nafte)· i akcij·e na Veliko Vukovj'e (na --opCinu i Za:ndartneriju), koja je izvrSena '6. rujna 1942. 1g. U jesen 1942..g. postoje i raode odbori AFZ u selima Kani.Ska Iva, gdj.e &e istiCu Kata Lustig, .Jana Bolt, Ma:ra RadoCaj, Jana 'Ludvig, i u selu RogoZa, .gdje djeluj·u Najka DanoviC. Milka CareviC (pr·edsjednica AFZ \1 selu sve do oslobod-enja) i Milka BojCeta. ' U radu za NOP i 'Ila okllfPl janju Zena, istiCu :se takoder: ZoTka 'CareviC-Mihaljica. Najka DanoviC, Sava DejanoviC, Katica KvrgiC, Kata Lustig-(;aCaAnkica Buden Vesela loviC. Cvijeta Lo,pec-ZialiC; Telka Ma:rkoviC-DejanoviC, Marija &biC, Milka Uzela,c, Jela Vuk<Jbra1 Dokument se nalazi u a·rhivu CK S'KH. dovit. 2 U studenom 1941. g. 'bilo je u tom Odredu Odbo-ri AFZ p.ostoje i u Popov.cu, DiSni.ku, 'Stu50 boraca sa 30 karabina, '10 duplica, nek9liko rpipova.Ci, Velikom Prokopu, gdje se naro..Cito i.s.tiCe Stolja i bomba. Medu ,p.rvim akcijama ovog Odreda svojim radom Jovauka ·Masld.a. bilo je temeljito runiStenj·e »Gutmanov.e« prug·e. Od 4 'U kotaru- 'Kutina toga okruga naroCito aktivne Zena je u Odre&u Ankica Boden Vesela. bile su Zene u Kutinici, Osekovu i Potoku. <~ 1'942. g. radile su na tef'enu Moslavine kao 5 Vinko Jedut. or,ganizatori politi.Ckog rada sa Zenama: Katica Ku- Dokument 124 I. ZEMALJSKA KONFERENCIJA AFz JUGOSLAVIJE ODRzANA 6., 7. I 8. XII. 1942. U BOSANSKOM PETROVCU ,Proglas Cerntraluog o.dboru AFt ]ugosla:vije prosinca 1942., povodom Zerm. konferencij,e AFt za Jugoslaviju zENAMA JUGOSLAVIJE Se•s·tr:e- naSe! Jugoslavije. Svete hiljade poklanih, silovanih, u jame i more baCenih naSi•h s·estara. Nisu mogli svi pokusaji Nij.emaca i Italijana i njihovih .s.lugu, NediCa i PaveUCa i CetniCkih bandi ministra izbjeglicke vlwde DraZe MihaHoviCa, ni·su mogli i ne Ce slomiti otpornu snagu naSih narO.da. Plamti u na- _ soj zemlji svena.rodni ·oslobodilacki ustan&k, predvoden Komunistickom partijom. Vee godinu i po dana tudinska okupatorska no.ga gwzi naSom zm:plj.oin. Nijemci i Italijani, uz. pomoC domaCih izdajnika Cetnika i ustaSa, pale sela i, grad·ove, ubijaju Zene, dj ecu i starce, od'V•ode u logore i na prisilne radove hiljade i hiljade, pljaCkaju i 'uniStavaju sva dobra naSeg naroda. Osamnaest je mjes·eci, kako S·e u naSoj zemlji borci .za Hiljade Z~na dale su v·eC svoje Zivote za sl-obodu - partizani: bore -za oslobodenje i _ bratstvo naSih naroda. Oni sv-ete na,Se pn- s!obodu nasih naroda. Za cast, dostojanstvo paljene domove·, naSe sinove, br~Cu, oCeve i prava naSih Zena, -za oCuvanje golog Zivota naSe, brane Cast i nezavisnot sVih naroda. naSih naroda .i naSe djece, ginu m_Iade · dJe- 170 · vojke. Hilj ade npvih Zen a diZu se svakog dana u horbu za slobodu, u borbu protiv neprijatelja C·ovje·Canstva, najv,eCih neprijatelja Zena. .Srpkinje, Vi i: vaS narod do.sada ste .dali naJVIse u barbi za sve.tu stvar os'lobadenja vaSeg i svih naroda J ugoslavij e. Srpski narod· j.e uzor svim narodima kako se treba boriti za slobodu. Se&tre nase, istrajte u h<>rhi za ·slobodu vwSeg naroda, ohrabrUe kl>onule, poma.Zite borcima za slobodti, diiite se IZa slobodu vaSeg naroda, za sreCu dj.ece vaSe. Ne dozvolite CetniCkim bandama da sramote Casno ime srpskog naroda, ne dajte nikome da me.du varna sij e mrZnju protiv drugog naroda. Uni.Stit€ vaS·om mr.Znjom svakoga tko razbija jedinstvo porobljenih naroda Jugoslavije u · borbi p:rotiv okupatora i tko za raCun Italijana i Nijemaca vodi bOrbu protiv boraca za slobodu. M i s 1 i t e u v i j e k da su to djeca kao i va.sa koju cetnicki izrodi 'kolju po hrvatskim mus:limanskim, S'elima! Hrvatice, Sa sv·ojom dosadaSnjom borbom hrvatski narod je veC skinuo ljagu, ,koju su ustaSki zloCinci poku'Sali d-a bace na njegov·o· ime. Hrvati u Dalmaciji, sa njima hiljade Hrvatica, di,zu se kao j.edan Covjek u borbu protiv italijanskih okupatora i nj,e·govih ustaskih i cetnickih s1ugu. Ugledajte se na njih! Ne dozv·olite da va·Se najmiUje Pav.eliC odvlai'i na Istocni front protiv Sovjetskog Saveza, nade svih porohljnih nar:oda. Ne budite roblje po njemaCkim fabrikama, u kojima s·e izraduje oru.Zje za istreblje·nje porobljeni'h naroda, pa i ,samog hrvatskog, UstaSki zlocinci su p·oklali stotine hiljada srpskih majki i dj.ece, po Lici i Kordunu, Slavoniji, Bosni·. Na vama je da iskuj.ete jedinstvo sa srpskim Zenama, napaCenim srpskim narodom u borbi protiv okupatora i ustaskih i CetniC.kih ~likovaca! Ne sluSajte -nne, kOji govore da juS nije Cas da s·e hrvatski narod di.Ze na ustanak protiv tudina. To izdajice hrvatskog naroda krce put velikosrpsko.j kliki u Londonu, koja· snuje k-o-nce da ponovo porobi hrvatski n3.rod. Radi se .o upstanku· i budw6n·osti hrvatskog naroda. StU· pajte u narodno,oslob.odilacku voj sku i p-artizanske odrede·, pOmaZite svim silama borce za' slobodu'. 1\':luslimanke, Sada Cetnici- i u-staSe ho.6e da za zloCine i jednih i drugih plati muslimanski zivalj. Citave muslimansk_e kraj.eve istrijebila j.e cetnicka kama. Ne gledajte bespomocn-o na stidbinu vas i vaSe djece! Narodnuo.slobodilaCka voj.ska Stiti sve one -koji nisu uCinili zloCine nad narodom. Jedini spas muslimana leZi u njoj 'U .c in it e· s v e d a s-e pojaCaju njeni red~vi, ne ial~ te niSta za po-moC toj vo,jsci b r a ts tv a i o s 1 o b o· a e n j a ~ v i h n aruda! Sestre Slovenke, Istrajte u borb_i protiv okupatora l<o;i 1-asik!omadaS·e vaSu divnu domovinu. UCinite sve, ne ·Zalite niSta za jaCanje oslobodilaCke voj.ske, za uCvrSCenje nar-odnog jed'instva u oslobodilackoj borbi. Srpkinje,- Hrva1tiee, Sl-ovenke, Crno·goTke, Muslimanke, Makedonke·! Jos ponosnijei dignite glav~! Sovjetske Zene zbog junaStva naSih nar:oda i naSeg, zovu nas _.svojim sestramit! U gledajmo s-e na njih! Smjelij.e u borbu protiv -omr'a.Zenih okupatora! Dajmo sv,e od sebe--za naSu ·OSl·obodi1aCku vojsku-, koja Ce· .aCiniti kraj uniStavanju naSih najmilijih, koja Ce os1oboditi Zene uZa·snih nasilja i bespravljil. Poma.Zite j,e svim sredstvima! N e dajte niSta okupatoru-, ni• zrno .Zita, ni kudelju vune, ni kap mlijeka, uCinite mu Zivot ne.snosnim. UCv~SCujte narodnu vlast na O'Sl,obodenoj teritoriji, pod lwjom ste prvi put stekle raynopravnost, i koja vam ornoguCuje da uCe~ stvuj.ete u r.je·Savanju i sudbine svo.ga naroda i svoje. Vi, napaCene majke, sestre i kCeri ·Sirom Jugoslavije, budite cvrsti bedem 0 l<oji ce se razbiti svi pokuSaji cijepanja sloge· i bratstva medu narodima Jugoslavije! Okupljajte se oko Antifasistickog fronta Zena, svoje organizacije, jedine Zenske organizacije, koja se bori za slobo.du nasih naroda i rravnopravnost Zena. Zivjelo jedinstvo svih zena /ugoslavije!" Zivjela junacka Komunisticka pa:rtija Iugoslavije, predvodnik borbe. za narodno oslobodenje i ro:vnopravnost zena! Zivio Sovjetski savez i njegova herojska Crvena Armija! Zivjela nasa junacka narodnooslobodilacka vojska i pa:rtizanski odredi Jugoslavije! Smrt fa:5izmu -: Sloboda narodu! Decembra 1942. godine Centralni odbor . . fronta Zena }ugoslavije Antita~istiCkog 171 �GOVOR DRUGA TITA lz »Zene danas<<, glasila Centr. odb. AFZ Jugoslavije br. 31., sijeCanj 1943. Drugariee, predaj.em vam pozdrave u ime Vrhnvnog Staba i u ime ·boraca, komandira, komanda~ nata i · politiCkih komesara naSe junaCke narodiwoslobodilacke vojske i partizanskih odreda Jugnslavije (Zivjela vojska). Ja sam vanredno s:veCan Sto· mogu danas ovdje, na ovoj historijskoj skupstini AFz da prisustvujem, da vidim 'delegate naSih ju:naCkih Zena Jugoslavije, koje su u ovo-j dugotrajnoj nadoovjecanskoj borbi dale toliko zrtava i primjera heroi1zma, da moZ.em.o time da se p-onosimn i da se .sa ·osjeCanjem ponosa smatramo saveznicima naSe velike rusk.e braCe, sovjetskog naroda i he!1ojskih ·sovjetskih zena.· (Zivjel·e!) Ova danaSnja skupStina ima v·eliki• historijski znaCaj. AntifaSistiCki pokret Zena postoji u Jugoslaviji vee odavno-, ali nikada nije· mngao u sv•ojoj punoj organizacionoj formi -doCi do- takvog -izraZaja kao Sto je danas doSao. To je zaslu-ga naSih slavnih boraca, ·onih koji su dali svoje Ziv·o·te, svoju krv: i onih 'koji se bore u svim dij elovi·ma naS-e napac·ene zemlj.e. Zene Jugoslavije dale su 'Primjere .svog heroizma joS u ono vrijeme, kad se uo-pSte stvara:o antifaSistiCki pokret zena, 1936. g,odine, tezeci da budu u prvim redovima borbe za ugnjetene i izrabljiVane narc-de Jugo·slavije. Danas AFZ ima viSestruki znaCaj. Zene se bore danas rame uz rame sa svim narodima ~Tugoslavije, protiv zvjerski1h okupat•orskih ·osvajaCa i pDotiv_ njihovih domaCih izdajniCkih slugu. One se bore za slobodu i nezavisnost svojih naroda, one se bore protiv faSistiCkog ,gi'stema, sistema .si'ednj·evjekovnog ropstva kakav postoji u Nj·ema-C'koj. One se bore za nez-aVi·snost· svojih naDoda, a to je sa;staNni diO· jedne veliJre borbe za njihovu ravnopravnos-t, koju su naSim Zenama, u graniGama JugoslaVije, osporavali ne dajuCi im ni pravo ·odluCivanja po pitanjima dru-Stv.enog Zivota. U ·ovoj borbi danas one se ho·re z~ ravnopravnost Z·ena. U ovoj nejednakoj, nadC·ovjeCansk·oj borbi on_e su dokazal.e da -su imal·e pravo traZiti .svoju ravnopravnost, one su to .dokazale ·svojim Zivotima, svojom krvlju na polju bitke sa njemackim, italijanskim i mad'Zarskim faSistima ostalim osvajaCima. One ,gu stale u prve re·dove narddnooslobodilacke v<>jske i partizanskih odreda Jugoslavije. NaSa pD'zadi•na je viSe ne·go is.ta drugo dokaz kQliko su one SVIJesne ovog historijsko-g m-omenta, kad se odluCuje sud- 172 bina Citavog CovjeCanstva, kad s·e odluCuje sudbina Zena. I baS zato, ova danaSnja skupStina ima ogroman historijski ·znaCaj. Na:Se Zene, kCeri, ffiajke, uCestvuju sa puSk·om u ruci u borbi. J a s e p-o nos i m tim Sto stojim na Celu armiJe u k o j o j i m· a o g r o m a n b r o j Z e n a. (Aplauz). Ja mogu kazati da su Zen e u o v o j b o r b i ·p o s v om h er ·o i z m u, .P o. s v o j o j i z d r Z 1 j i v o s t i bile i jesu na prvo.m mj·estu u p r v i m r e d o v i m a, i n a ,S i m n arodirna Jugoslavij.e c1ni Cast Sto imaju takv·e kCeri. Drugarice, jasno je da na Zene u ovoj borbi pada ogroman dio tereta, kako u- pozadini, taka Cesto i na frontu. _VaSi sinovi, oC-evi i braCa ·SU, ra;zume se, vojnici na bojiStu, a vi ste u. pozadini isto taka vaZan fa!ktor. Sve ono Sto danas Cini naSa vojska jeste 90% zasluga i naSih junaCkih Z·ena Jugoslavije, Bo-r:ba, ~oju mi vodimo, iziskuj-e ogromne Zrtve, a te- Z.rtve padaju svqm teZinom na na;Se Zene, na naS-e majke .i kCeri koje gube ,syo,je najmilije u tot borbi. Nasa dosadwsnja borba p"ogutala je mnogo kr'l~ snih drugarica, kra~nih boraca-kC·e-ri naSih naroda. Mnoge su pale od krvnicke ruke okupatora, mnoge su pale 'Od krvnicke ruke ustaSa i Oetnika · DraZe Mih-ailoviCa, mnoge su obe,SCaSCene, zl.ostavljane· i ubij·ene. 'Slava palim herojima naSeg naroda! (Slava im!) Smrt izdajicama! (Smrt im!) Ali ov-e Z-rtve, koje daje naB narod, .naS.e Zene, nisu pokolebale• vjeru: lju-baV Zena za ishod ove borbe, za pobjedu ov·e pravedne borbe. NaprOtiv, ja podvlaCim ovdje1, da su naSe Z.e'ne najviS-e dale za tu borbu; u pozadini -one -su najCvrSCe· i najprije mo-gu naCi _pravi put. To gov-ore primjeri ·onih Zena i'z onih mj·esta, iz onih .sela i kraj.eva, koji su bili pod uticajem ustaSa, pod utiCajem DraZe MihailoviCa. I to je ono Sto mora da nas napu-ni ponoso·m i vjerom1; da na=S·e Ze-ne ilisu- uS-le u ovu borbu s.IuCajno·, ne.svije·sno, spontano-, vee svijesno, svijesne historijskog .zbivanja, svij.esne da borba, 'koja.· .se vodi za osl·obod·enje naSeg naroda, jeste borba za sre-Cniju buduCnost naSih nar:oda i SreCniju buducnost nasih zeria (Aplauz). Zene Jugo,slavije, koje su u Dvoj borbi sa takvim ..samopregorom dale takve Zrtve, koje tako U'p-orno stoje u prvim redovima narodnOoslobodilaCke borbe, imaju pravo da ov.dje, danas, je-damput zauvij.ek, utvrde je.dnu Cinjenicu: .da ova b o r·b a m-ora don·eti ploda i za Zene naroda Jug o slav i j -e, d. a n ilk ad a vi ,g e n iko- ne Ce mo-Ci istrgnuti te krvave plodo,ve i·z njihovih ruku! (Aplauz). Za ovu stvar nasih ze" 1 MarJal fugoslavije Josip Broz Tito �/ ha_ siajaCe na~a nar-odno-osio- I mnowo imamo da uradimo, da bi se iene b·odilacka vojska i sve zeneko- u drugim oblastima okupile oko AFZ. j.e s~e nalaze u prvim 1~edovima Zene Jugoshivije imaju pravo i duZnost velike borbe. . im je da se bore, j.er one daju ono Sto im je najdraZe - svoje sinove, svoje kCeri na l\1oZda neko na ·Strani sanja da Ce u Jugoslaviji poCeti opet pn onom starom - pa altar ave pravedne borbe. J a sam uvj eren, da zene predu u kuhinju i da ne odlucuju drugarice, da nam p1odove ·ave borbe, koj a se danas vodi, neCe nikada niko moCi oteti. ni o -Cemu. Ali, Zene su, drugovi' i dlrugarice, pol,oZile is.pit zr.elosti - da su spos·obnz ne J a sam uvj eren da Cete i dalj.e u naS·oj horsamO d-a rade kmd · kuCanstva, nego i da se bi -stojiCki podnositi sva HSenja i da neCete po'kleknuti hi pred kakvim teSkoCama, da b-ore s puSkom u ruci, nego da mogu i da Cete izdrZati zajedno s nama, zajedno s navladaju (tako je!) i da .dfie vl~st u rukama. I ova ,skupStina j e d-okaz da naSe Zene oe;bilj- rodnooslobodilaiikom vojskom do konacne no primaju sudbinu naroda i svoju sudbinu pobjede, ·koja, ja vam to mogu ovdj-e kazati, u svoje ruke. AntifaMstiCki front Zena, koji nije daleko. je uspio da ujedini Zene za velike ciljeve Danas - i same to znate, - faSi;stiCki borbe, za kona.Cnu potbjedu nad okupato-rom i osvaja-Ci, faSistiCki mraCnjaci dbZivljuju ponjegovim slugaffia, irna cilj · da dovede· do raz za porazom na bojiStu velike, prOstrane konaCnog nsl·obodenja _Z·ene, da izvojuje po- sovjetske ~emJj,e · (Aplauz). Herojska Crvebjedu za njih-ovu gradansku ravnopravnost, na arm-ija lomi i krSi faSisti,Cke bandite i druStvenu ravnopravnost. sve je blizi i bli:Zi dan, kad ce konacno doci M:i, drugovi i dr~g8.rice, imarn·o pr-ed so- do sloma ~ave, toboZe nepobjedive, faSistiCke born velike i teSk~e borbe. Cinj.enica, da je arrni1je. Ja mogu da ka~em da u toj dZinovogromna veCina Zena na naSoj strani, da- skoj borbi, koju sovjetski narodi vade, sovala nam je i daCe nam i u buduCe p·otstreka vjetske· Zene daju bezbroj primjera nezada j-oS jaCe i Cv:r:SCe zbijemo sv-oje redove, pamCe-nog he·roizma i i:zdrZljivosti. Zato joS da izdrZimo sve teSkoCe. U teSkoj borbi, ka- j-edamput. moram da podvuCem, da se naSi kvu joS imamo da vodimo, razume se, Anti- narodi mogu ponositi S·to i naSe Zene stoje faSistiCki fl'lont Zena ima pred s'obom velike i·sto titko i·strajll·o, isto tako izdrZljivo u ovoj i teske zadatke. Vi ste, drugarice, do sada teskoj i nejednakoj borbi. Treba da se pop-okazale SV(lju veliku ljubav i razumijeva- nosimo time Sto narodi Sovjets-ko-g Saveza (zivjeli!), sto Sovj·etski Savez zna i cijeni nje za borhu, za naSe drugove .j drugaiice na b,oji,Stu. Vi ste davale Sto .ste mogle, ali, veliku ulogu Ze·n3: Jug.oslavije u danaSnjoj narodnoosJ.obodilackoj borbi (Aplauz). ipak joS. nisu i.s'k:oriSCene sve moguCnosti N a koncu bih irnao kazati jos i to da AFZ koje s-e dadu i·skoristiti, da naSi drugov'i i drugaric.e, naSi borci, imaju s:v~e' 1Sto im tre- koji postoji vee odavno, a sada j·e dobio i svoju organizacionu formu, jeste j-edna od ba. Zato ste se vi ovdje i sastale, za:to Cete organizacija koja je zai..sta ponikla odozdo, vi postaviti svoj rad joS organi:ziranije· i .sa blagodareCi Cesto puta nezapamCenoj uporviSe sistema i usmeriti ga na to da naSa nosti samih Zena. J a mislim, drug·ariee, da vojska dobije maksimum Sto s-e maZe dati. l\!Ii u varna gledamo glavni ·osl-pnac u poza- AFZ danas pretstavlja takvu organizaciju, dini. Vi Zene treba ne samo da se brinete takvu snagu sa kojom Cemo zaista smj elo o svojim zadaCama prema frontu, nego i o moCi da idem•o u susr.et sviin teSko-Carn:a koj-e stoje pred nama. Zelim vam, drage· drupozadini, da budnim ·okom pratite da s.e ne garice, mnog·o uspjeha u vaSem daljnje~m ugni.jerzdi neprijatelj koji j.e ugroZen zajedniCkim interesima svih s1obodoljuhivih sna- radu i Zelim da vaS rad bude plodonosan, ga Jugoslavlje. I taj zadatak pada na vas. · da bude na dobrobit nase narodnooslobodiNaSim borcima treba odijela, trBba Cara.pa 1aCke bo·rbe, na d-o-brobit naS·e konaCne po-=- zima je - treba rukavica, hrane i jo·S bjede i nase zajednicke bolj.e buducnosti. mnogo i mnogo Ce-ga drugog. To najViSe zavisi ad vas, drugarice. Vi ste najmasovnija I. ZEMALJSKA KONFERENCIJA AFz JUGOSLAVIJE ODRzANA 6., 7. i 8. PROSINCA '1942. organizacida, najveca- S-naga u poe.:adini koja ma-Ze mnogn da ·da, koja mo:Ze mnog;o da U BOSANSKOM PETROVCU .,. l pomogne. Clanak iz )}:Z.ene danas((, glasila Centr. vdb. AFZ Ima joB mnogo i mnogo Z-ena, koje .su pod J.u.goslavije br. 31, sijef:anj 1943. terorom okupatora, koJe Cekaju vaSu :rije-C, koje cekaju da dodBte do njih i da ih pozoUlicama suncem obasjane rilale varoSice1 vete u zajednicku borbu. Mogu da kazem na oslobodenoj teritoriji VI_'Vile SU veC 5. deda sam vanr-edno zadovolj an rezultatima Cembra grupe zena. Stiglo je 166 delegata koje ste postigle na nasbj oslobodenoj teri- sa nekoliko stotina uCesnica iz svih kraje'Va toriji. Vi ste postigle :ihnogo, ali jos mnogo okupiranih i -·oslobodenih, na prvu z-emaljsku -~ 174 ~11 ka-nfere-ndju. Rat ]e sk,oro sasvim izj-ednaCio njihova odela, samo p·o p.eka povezaCa iii pve-gaCa iii odlomak ra~zgovOra jasnije· kazuje iz koga je kraja koja grupa. Ali je SazivaCki odbor -radosno beleZio: Gorski Kotar, Kordun, Banija, Lika, Dalmatinska Zagoi'a, Hrvatsko Prilnorje, Bosanska Krajin3., Sibenik, Karlovac, Beog.rad, .Zagreb, Cetinj.e, Drvar, KljuC, crnogorske, krajiSke, hrvatske, prol-eterske brigade - i mnoge druge, a za njima s·e niZu- tek osl·obodeni gradovi: BihaC, Grahovo . . . Samo slovenaCke Zene nisu. zbog velikih prepreka, mogle imati svoje pretstavnice. UveCe 6. decembra, poCela se sveCana sednica. I slike na zidovima sale reCito su govorile - to su. s·e sastale Zene koJe· na frontu· s mitraljezima i puSkama juriSaju na neprijatelja, vidaju rane· ranjenicima, u p·ozadini - juri·Saju na Zito, 'na kudeUu koj-e valja oteti od neprijatelja. Uvelicana montaZa naSlovn.e· koric-e; za »Zenu danas·« - Z.e·na s puSkom - obeJ.~avala je- Citavu jednu epohu u koju su· zakoraCHe Ze.ne. Drug Tito- do·Sao je na sv·e-Canw tSednicu. Drug Tito je u.S.a:o, a -radost je obujmila ,sa~ lu-, rado..st tiha i burna, nasmeSena lica, topli pogle.di i - phvmeni uzvici ... ... Ispred udnog pretsednistva u kratkom govoru Mitra MitroviC podvqkla je znaCaj Konferencije: to je, prvo, manife,stacija politiCkog jedinstva Ze-na i njihove sprelllrn-osti za oslobodilaCku voj-sku, drug·o, izbor G!avnog odbora AFZ za Jugoslaviju bice ogroman korak ka uCv~S6enju or:ganizacije. Drug Tito odrZa·o j~e veliki govor u ime Vrhovnog staba Narodnooslobodilacke vojske· i partizanskih o-dr·eda Jugoslavije. U ime Centralnog komiteta KPJ druga· rica -Spasenija-Cana BaboviC is.takla je velike zasluge naSih Zena u oslobodilaCkoj borbi; Dr. Simo MiloSeviC, u ime AntifaSistiCkog ve-Ca narodno-g oslobode:nja Jugo-slavije, i drug Mihailo svabic, u ime CK .SKOJ-a ogromne uspehe i napore ·Z-ena u or.gani.ziranju po·zadine. i pomoCi vojsci, s-eljanka , 1\llika PeCanac iz Drvara, sama, pozvala j·e Zene da joS veC-om brig-om za vojsku opravdaju tolika priznanja, Na radnoj sednici, 7. d.ec-embra, ·referat »0 antifaSi.sti.Ckom pokretu Zena u okviru narodnooslobo-dilaCke borbe« odrZala je Mitra MitroviC. Citavog dana, posle referata, istupali su dele-gati u ime organi'zacija, _u ime boraca i1z brigada, bolniCarki, inuslimanki, Hrvatica i Srp.kinja, prava Ziva slika o Ziv.otu i radu Zena na okupiranoj i oslobodenoj _teritoriH dobila se iz ovih s~drZajnih govora. Posle iscrpnog _referata drugarice Cane »0 organizacionim pitanjima i .zadacirna AFlk 8. d'.,cembra, delegati su dali mnog'o dobrih i pravilnih predloga za uCvrS,Cenje organizacij.e i ·proSirenje i zaoStrenje borbe. Na .zavr:Setku- Konferencije d1onesena je rezolncija i izabran Glavni odbor AFZ za Jugoslaviju, u koji su uSle: Kata PejnoviC, prets·ednica AFZ za Liku; Dragica Karan, pretsednica AFZ za Kordun; Kata Vujaklija iz Banije; Nada TrboviC i:z Gor:skog Kota'ra; Danica l\!Iedan iz B. Kraj{ne; radnice•: Spasenija"Cana Babovic, iz Srbije; Maca GrZetiC iz Zagreb a; Rahida .Sa'k:iC iz BihaCa; J udita Alargic iz Vojvodine; N ada Markovic iz Beograda; Zora BrkiC iz MrkonjiC-grada; Vahida Magljaic i~ B<>nj,e Lwl<e; intelektl)alke: Mitra Mitro¥i6 iz Beograda; Olga KovaCiC i•z Zagr-eba; Van.da- Novosel iz Zagreha; l\!Iarija Novak iz Dalmacije; Stana TomaSeviC iz Cetinja; Dina Vrbica iz Pod!gorice; Mira MoraCa iz B. Krajine:_ U lzvr.Sni odbdr izabrane su na sastanku plenuma 1Glavnog odbora: Spas·enija-Cana BaboviC, Kata P·ejnoviC, Yanda Novosel, Mitra MitroviC. i Mira MaraCa -.:... za pretsednicu Kata PejnoviC, za sekretara Van-da Novosel. Na sastanku su ·odredene i urednice lista »Zena danas« 2 Konf.erencija je hila u punom stpislu radna i pruiila je og!'loman materijal o -stradanjinia i borbi Zena, i mno-go korisnih uputstava za rad. 1 2 'Bosanski Petrovac. Mitra Mitrovi·C i Olga KreaCiC-KovaCiC Zoga. IZ POLITicKOG REFERATA MITRE MITROV!c Prema usmenom referatu Stam,panom ·u ))Z-eni danasu, glasilu Centr. odb. AFZ }ugoslavije, br. 31, I. 1948. Dan-aSnji rat, koji briBe razlike izrnedu fronta i pozadine, ter·eti rata i okupacije, koji su se nava:Iili na Zene, mrZnja prema faSi-zmu-, ljubav prema domovini, i borbeni i ja-sni poziv Komuni-stiCke partije, nisu dozvolili Zenama da -o.stanu u- stavu pasivnog posmatraCa. .sv,oju vis·oku naci-onalnu s·vest i mrZ-nju protiv faSi-zma ukljuCile su u narodnooslobodilaCku borbu. Zene ni.su za ovu bo-rbu mobilisane. -sa paro•larna za ravnoprawnost, one su trpel~e nov·e i veCe nevolje i stradanja, nove ratne terete, i uCinile su i no-vi istorijski korak napred. Nepismerne seIjanke, Zene Jugoslavije naSle .su s.e na strani najsmelijih, najnaprednijih i najpleme· nitijih !judi sveta. VezujUCi svoje snage ·za narodnoos.JobodilaCki- pOkret povezale su se pokretom1 ·nap-rednih sna:ga CoveCa:nstva u bnrbi pro-tiv faSistiCkih zavojevaCa. One su taka naSle pravi 175 �SMRT fASlZMU :_ SLOBODA NARODU ponosim time sto stojim ogrom~,m broj zena.". put oslobodenja od nacionalnog r·opstva i. put borbe protiv najljuceg neprijatelja :iena, faSizma. Mi smn se povezale sa opStenarodnim pokretom. Ali je narodnooslobodilacka borba naSih naroda pnstala opStenarodna, izme,du ostalog i zatn, Sto mi Zene uCestvuje-ino u njoj. Kad mi ne bismo bile u toj borbi, to bi znaC.ilo da pola naroda stoji van nje. Zene su, kako i·e to lepo rekao · jedan krajiSnik, protkale naro.dnu horbu kao 1srma vez. VaZno .je podvuCi jednu Cinjenicu. Zene su se aktiVi~zirale s-amo na strani narodnooslobodilacke borbe. N a strani okupator.skih slugu, usta.Sa i Cetnika, nema bilo kakvog uCeS.Ca veCeg broja Zena, sem nek{)liko stotina naloZnica - iako ani prave sve pokuSaje da privukur Zene. I zato, ukoHko ima Zena - a nesumn)iv·o ih ima koje joA stoje po strani mi moZemo biti sigurni da Ce do njibove aktivizacije doCi i to sam·o u pravcu uCeSCa u nar·odnooslobodi1aCkoj borbi. J er faSizam nigde, u naSoj zemlji najmanje, nij e mogao privuCi Zene. Velika je tekovina za nas Z·ene to Sto smo stale pod rukovodstv·o Komunisticke partije. A zasto je to v€lika dobit i velika sreca za Zene Jugoslavije? Evo zaSto. !.: I, ' i' Nije moralo znaCiti da Cerna kroz ovu borbu osvojiti i svoju ravnopravnost. Ali je ravnopravnost Zene doSla. Pvosto i jednostavno. Ona je u vojsci i na oslobodenoj teritoriji veC sasvim jasno 1 ClllJ€nicama izraZena. Na os}obodenoj teritoriji one su u narodnooslobodilaCkim o,dborirna, ~sada u AntifaSistiCkom veCu narodnog osl,obodenja Jugoslavije. I ove istorijske s.tvari, a· kojima s.mo godina'Qla sanjale i borile se, eta, dogadaju· s,e·; postaju stvarno.s,t. To se ostvarHo zato. Sto• borbom rukovodi KomunistiCka partija, koja je, uostalom, i pre· rata jedina vodila borbu i za prava Zen e. J edanput mi je j,edna Zena u SandZaku r-ekla: »Zivot i borba Zena teSki su danas, ali za nas su uslovi danas povoljniji nego ikad, jer oni Sto stoje na Celu~ borbe, oni su za naSa prava«. Doi,sta, neprijatelji ravnopravnosti Zena u ovom ratu su se potpuno izjednaCili sa ne-prijatelje.m naroda, i boreCi se protiv okupatora, ustaSa i Cetnika mi se horimn i protiv jedinih neprijatelja ravnopravnosti Zena u naSem narodu. Ravnopravnost je tu, brZ.e neg·o Sto se dalo ocekivati. Dosia je, stekla S·e, kako je" dino moZe da dode i da se stekne, kro,z za»Borba«, od 13. prosinca 1942. 'bila j'e posveCena I. zemaljskoj konferenei ji AntifaSistiCkog- fronta Zena Jugoslavi je. 12 .2"?ne Hrvatske u NOB jedniCku borbu s narodom, za zajedniCku slobodu. Ali ona j·e ta~o brzo dosla zato sto ravnopravnost Zena stoji Cvrsto kao granit zapisana u prograrnu KornunistiC.ke partije. Otuda izvlaCimo zakljuCak da je za nas Zene Jug·oslavije, zato Sto potp·oma.Zemo borbu rodoljubivih snaga, na Cijem Celu se nalazi KPJ, buduCnost sv.etla i jasna. Za nju, za tu sv·etlu .buduCn·ost, moZe biti .jo.S ve1ikih bo·rbi, maZda i dosta prolivene krvi, aU je· ami nama i naS·oj ded svetla i sigurna. I taka pored mnogi.h, jos jedna velika ,pobeda nad fa,Sizmom zadobija se u naSoj zerillji, a to je ravnopravnost ~ena, Ciji je ljuti neprijatelj fasizam. IZ ORGANIZACIONOG REFERATA CANE BABOVIc ... Kada je KomunistiCka partija pozvala na ustanak protiv okupatora, u veHkoj mjeri sUJ s_e t!)m pozivu odazvale i Zene. U samom po(retku form.iranja partizanskih odreda mnoge· Zene polazne su u borbu sa puSkom u ruci i kao bolniC.arke. One· ,su pristupale, jer su vjerovale u pravednost narodnooslobodilailke borbe i njenu pobjedu. Zene koje su ostajale ko·d svojih kuCa pomagale su svestrano narodnooslobodilaCku barbu. Skupljale su toplu odj.ecu ,za partizane, plele su Carape i dZemper.e, ,skupljale sanitetski materijal, sluZile kao kuriri i· vrSile obavjeStajnu sluZbu. Sve su to Zene radile pod vrlo teSkim okolnostima. ImajuCi u vidu, gradove: Beograd i t. d., kada je okupator uz pomoC svojih krvavih slugu blokirao kvart po kvart i na taj naCin istrebljivao naS narod, a medu njima i veliki broj Zena, Zene su pokazale veliku poZrtvovno.st i samoprijegor, jer su radile pod uS.lovima., gdj.e ih je- svakog mome·nta vrebala smrt. One su i pod tako teSkirn uslovima pomagale narod~ nooslobodilaCku borbu. Kako· vidimo naSa organizacija AntifaSistiCkog Franta Zena je izvojevana upornom borbom Z·ena Jugos,lavi~ je i teme1ji se na prolivenoj krvi, koju su Zene do. sada dale u narodnooslobodiTaCkoj borbi. Ona je dobila svoj pun oblik, i mi danas ovdje na stotine sjedimo na naSoj prvoj, historijskoj konferenc'iji AFZ, govorimo o rezultatima naSeg d-osadaSnjeg rada i postavljamo zadatke· pred nwSu organizaciju. ~arod Kakvu ulogu t:r:eba da ima naSa or:ganizacija AFZ u narodnooslobodilackoj borbi. NaSa organizacija mora biti masovna, ona mora okupiti- sVe Ze-ne antifaSistkinje oko sebe. Antifasisticki front ~ena treba da ostv'ari punu i svestranu p·omoC frontu. Zene treba da daju pU.nu pnmoC u organizacilji pozadine i da uCe,stvuju· aktivno u narodnoj vlasti. Jedan, ad zadataka prve zemaljske 177 �konf-erendje jeste da p'ostavimo Cvrste temelje naSe organiiZacije za Citavu zemlju. Sto ·karakteriSe dana.Snj.e organizaciono stanje AFZ Jugoslavije1 U nasoj zemlji je ogroman bfloj Zena, koj.e daju sve od sebe koje ispunjavaju sve zadatke i uikazuju pun~ pomoC naSem frontU:·, pa ipak snaga naSe organizacije, broj ·nj.enih Clanova, nj.ena organizaci-ona Cvrstina ne odgovaraju joS raapolo.Zenju Z.ena protiv faSizma i njiho·voj spremnOsti ·za borbu. U Dalmaciji ·ogroman broj Ze11a uCestvuje ne-organizorvano, .,s.pontano, uCestvuju one, koje su doskora bile jo.S pasivne, a njihova organizacija nije joS obu:. hvatila ni one koje uCestvuju, a joS manje sve one koje su antifaSisti'Cki raspoloZene. Nije to:.s1uCaj ·samo s Dalmacidom, takav je sluCaj' s Bosanskom Krajinom i sa drugim pokrajinama. zene Bosanske _Krajine masovno su i samoprij.e'gor.no uCinile mnogo za proSirivanj_e naSe narodnooslobodilaCke bor~ be, a -o~.ganizacija AFZ u Krajini nije doSla do takovog izra.Zaja do kakov•og je ona vee do danas trebala da dode, kada se uzme u obzir Siroki pokret Zena. To je osnovna ·crta ve-Cine organ:Lzacija, da je polet Zena prera.: stao njihovu organizacionu snagu. Taj je sluCaj__ :Q.aroCito Cest na teritoriju, koji drZi okupator. Mi na okupiranoj teritoriji imamo mnogo uspjeha u radu sa Zenama. Uzmi~-o s~mo Dalmaciju, nj.ene gradove· Split i fhbenik. Tamo Z-ene_ pod najteZim uslovima predano sa'kupljaju hranu i ohuCu partiza~ima, prohijaju se kroz neprijateljske. straZe 1 neprohodne· terene -da hi i one u potpunos.ti pridonijele narodnooslobodilackoj borbi. Mi joS· imamo· krajeva·, naroCito u okupiranom dijelu naSe ·zemlje, gdje i pored tqga Sto Zene .':'Cestvujy u horbi nemamo svoje organiz~ClJ: .. forrnira_ne, a one koj.e postoje, nisu ucvrscene. Ml' moramo neodloZ-no i tamo uspostaviti naSe organi'zacije. Organizacioni oblici su tamo Cesto puta drukCiji ne-go na oslobodenim, ali znaiilo iz iskustva da ·organizaciona struktura u mnogo neoslohodenih krajeva o.staje i.sta kao i u -oslobodenim samo tamo rad treba da bude ile·galan. Oblike borbe· i iskustva imat Cerna :za zadatak da prenosimo iz jednog dij.ela ·okupirane teritorije u dru.ge dij.elov-e, da bi naS-im drugaricama •olakSale rad. NaSa- se ·Organizacija dakle razvija neravnorpjerno, a naroCito zaostaje u nekim krajevima koji -su pod okupatorom. Uslovi za naS rad su povoljni, kad vidimo koliko su Zene _spremne za borbu: Zene Ce biti jo.S spremnije za borbu kad uzme-mo u ohzir spoljno politiCku .situaciju, napredovanje Crvene Armij-e i p-o·Cetak raspadanja faSizma kao i unutarnju situaciju - napredovanje naSe narodnooslohodilaCke vojske, 178 s-talno proSirivanje naSe oslobodene teritorije i zato se postavlja kao najvaZniJe pred nas uCvrSCenje na-Se organizacije ka'ko hi u momentu ogromno-g priliva Zena mogli te Zene organizaciono obuhvatiti. Kao prela:zni oblik za stvaranj.e organizacije mo~e se uz·eti formiranje lnicijativnih odhora od najaktivnijih drugarica. Njihov je ~ad~~~ da .okup.e Zene. Qrdhor 6e uspje.Sno Izvrsl·h ·SVOJ rad i prestati da funkcioniSe kao inicijativni· odhor, Cim .s-tvori uslove za sazivanje konferencije i hiranje odbora. ~~~cijativrii odbor ne slnije da traje neogranicen~, ·on treha da pred -sebe postavi plan rada 1 zadatke· lmje Ce u odredenom ·raku svrSiti, sazvati sresku, ,okru.Znu j.li ohlas.nu te pokrajinsku konf.erenciju, vee· prema te~ :e~~~ iz.abrati -odbor i prestati da djeluje· kao ImCIJatlvni odbor. NaSa je organizacija nikla odozdo, ona je masovna i Siroka treba ~ad~ti ~~ jo.S v_eCem njeno~ pro.Sire~ju, ali . valJa v1se paznJe nego do ·sada obratiti njenom .ucv:~Cenj~ kao o-rgai:tizaciji. Postoje org~.mza?IJe •. koJe s~ jake, izvode krupne a~..ClJe, lmaJU f.orm1rane odbore, naroCito n1ze, se-oske, opCinske i t. d., ali one ne Zive Zivotom organizacije. V-lada joS uvijek velika· ne~?~ezanost organiza:cije Cak i u j ednoj ope:~~'. a pog-o~ovo__ u Citavom okrugu iii pokraJml. Organl'zaCIJe u Lici i KorduniJ izbnr~m o~ruZnih odbora mnogo su se izdigle i u:cvrstlle. One treba da nam po-sluZe kao primjer. Del.egatkinje, koje su pri~sustvo·vale na konferenciji, treba, Cim -se vrate na svoj teren~ da postave zadatak hi'ranja rukovodeCih centara, kako nizih, taka i glavnih za Citavu pokrajinu. Mi danas biramo Central~~ odbor za Citavu zemlju i to samo· veC znac~. ogroman korak ka uCvrSCenju organizaCl'Je. Centralni odbor imat Ce· zadatak da koor~~nira rad . . ~aSe organizacije u cijeloj zemlJl, da pruz1 pomo.C niZim .organizacijama itd. Ni.Ze organiz~cije duZne su ·da r·edovno obavjeStavaju viSe -odhore o S'tanju orga.nizacije, njenim uspjesima kao i nedostacima, ·o isticanju novih fermi rad3. i .sl. Centralni odbor Ce nastojati- da se naSe niZe organizacij.e osamostale. N esamostalnost ·adbora i njihova nedovoljna aktivnost u svim oblicima rada, to je takode·r je'dna od slabosti .naSe organizacije, koja je razumljiva .s obz1rom na to da se u naSim odborima nalaze najCe-SC.e seljanke, koje nikada nisu radile u organizacijama, te, prema tome· i nemaj u iskustva, ali i tu · slabost treba Sto prije savladati, a to Cemo postiCi aka budu virSi -odhori pomagali nEHru odborima, odrZava.Ii politicke kurseve itd. Drugarice aktivistkinje, koje ce prolaziti kroz kurs AFz mnogo 6e doprinijeti -osamostaljenju naSih odbora. v Centralni odbor AFz, koji ce se izabrati, Ce za zadatak da obezhijedi izda-vanje Jednog centralnog lista AFZ za cijelu zemlju. Taj list Ce ·omogu.Citi da preko njega prenosimo i-skustvo naSeg rada, koordinira-mo rad,ukaZemo drugaricama pomoC -u organizaciOnom pogledu i da preko lista dajemo liniju rada AFZ-a. List Ce izaCi za nekoliko dana i zvati Ce ·s.e »Z-ena danas«. To Ce biti zapravo nastavak izdavanja Iista »Z-ena danas<< koji su mlade antifaSistkinje izdavale prije rata u Beogradu. Da bi omoguCili da naS list izlazi -redovno naSe organizacije AFZ-a trehaju obezbijediti purru sarad11ju u listu. U list treba slati dopis·e _iz org;t'nizacije ad~ najviSih do najniZih koji treba da sadrZe s1iku Ziv-ota na.Sih Zena, naSe organizacije, rezultate naSeg rada s naS-im uspjesima, kao i teSkoCama o junaStvu Zen a. Sarno onda Ce- list biti' odraz naSe ·organizactje, ako budu u njemu saradivale· sv.e naSe organizacije. Organizacij a AntifaSistiCkog fronta Zen a tr·eba da ·obezbijedl pun'U saradn-ju sa omla-dinskim organizacijama na terem.L Do sad Cana Babovi(: su se deS•avali nesporazum·i ·kao i neraa;um~i­ jevanja zadataka jedne i druge organizac'ije. ne. Rad naSih druga·rica iz vojske sa Zenama Srnatralo se da u AntifaSistiCkom frontu Ze- na terenu, p·omoC koju Ce ·one pru.Zati o-rgane treha da se oku.pljaju samo starije Z-ene, nizacijama AFZ-a j.este jedna garancija za dok su se omladi.nke okupljale samo u omlaCvrSCe pove.zivanJe pozadine i fronta. dinskim ·o-rgani•zacijama. AFZ je ·organiza-' Jedan od najvaZnijih zadataka za uCvrcija svih Zena nezavisno ·od toga koliko j.e sclvanje naSe organizacije jest jedinstvo tko star. Prema tome omladinke, i pored toga Sto .su Clanice o-mladinskih organizaci- svih Zena bez obZira na njihovu nacionalnu ja, treba da budu i clanice AFZ-a Ako tako i vjersku pripadnost. MaZe se reCi da naSa postavimo, onda ne Ce dolaziti do nespora- organizacija AFZ-a nije joS uspjela da o-kupi sve Zene. Van naSe organizacije nalazi se zuma izmedu naS·e or;ganizacije i omladinjoS veliki broj Hrvatica i muslimanki. Tim skih. Zenama moramo mi objasniti politiku raspiDrugaric-e delegati iz naSe narodnooslorivanja nacio-nalne mrZnj-e proSlih nenarodbodilaCke vojsk-e dale su nam sliku o uCenih reZima· i nastavak te politi.ke sa strane SC.u Zen3: s puSk-om u ruci, o herojstvima na' okupatm;a i njegovih slugu usta-Sa i Cetnika. Sih drugaric~, o slavnoj sm.rti stotina naSih NaSi neprijatelji nastoje da raspire bratoboraca-Zena, o njihovoj izdrZljivosti, iz koj·e uhilaCki rat u naSoj zemlji za s:voje mraCrie vidimo da naSe drugaric-e u narodnoo.slobociljeve. Upornim radom na.Se organizacije dilaCk-oj vojsci ne ,zaostaju za drugovima. stvorit Cemo borbeno jedinstvo svih Zena Ali iz njihovih izlaganja nis-mo mo,gli viJugo~lavije. NaSe aktivistkinj-e moraju p·odjeti kak·o d-rugarice borci ra.de po 'liniji znavati sve Z-ene : U gradovima po ulicam.a, AFZ-a. Jako pretpo·stavljamo da drugarice a u selima po zas-e·ocima. Mi moramo znati rade po toj liniji, ipak je potrebno naglasiti kako sVaka Zen a di.Se, kako j e ras_po·lo.Zena, neophodnost vezivanja drugarica iz vojske kakav ima PolitiCki stav. _Prema tome s.lijedi sa organizacijama AF·z na terenu, gdje se naSe stalno objaSnjavanj.e i privlaCenje Zena njihove jedinice nalaze. A aim ·or.ganizacije u narodnooslobodilaCku borbli. tamo joB nema, drugarice su duZne da rade Kao vaZan zadatak postavlja se pred or- · medu Zenama i da uspostavljaju o·rganizaci.ganizaciju. AFZ politiCko uzdizanje Zena. ju AFZ·a prema · mogucnostima. U koliko njihove jedinice borave na jednom terenu Masa Ze-na koje 'uCestvuju u narodno-oslohoduze, njihov rad treba da bude pJ.odniji i da dilaCkoj borbi mora znati ciljev-e te borbe, dade vidnije rezultate. Politi.Cki rad· -sa Ze- kako danas tako i u budu.Cnosti. Da hi to nama, objaSnjavanje politiCke,. situacije, postigli, kao najvaZnije, a vaZi za sve kraobja·Snjavanje ciljeva narodnooslobodilaCke jeve naSe zeni.lj.e, jeste likvidacija nepi.s.me~ borbe itd., ·o-drZavanje teCajeva za nepisme- nosti. Odhori AFZ"a od najniZih do najviSih ~mat 1. 179 �treba da postave odmah i neodlozno organizovanj~ teCajeva za nepismene. Za osposobljavarije na·Mh drugarica aktivistkinja, koje Ce pravilno provodi.ti linlju AFZ-a u Zivot, moram:o o,snivati kurseve niZe i viSe. ViSi &e mogu drZati po pojedinim pokrajinama i okruziffia, a ntZi ,po srezovima, mogu kasnije i po o.pCinama. Na kurs-evima se mora o.bjasniti Z~nama koji su ci'ljevi narodnooslobodilaCke borbe, uloga Zena u toj- borbi i njeni zadaci i kakva je uloga AF'z-a u narodnooslohodilackoj borbi. Prouciti s njima organizacio;no pitanje AFZ-a, te ga konkretno pri-mjehjivati na njihov teren, na njihove uslov·e. lzd~vanje Iistova kako pokrajinskih, tako i qd okruznih odbora AFZ-a, .saradnja u njima, sve to Ce pr_idonijeti poBtiCkom uzdiza~ju Zena. U niZim odborima, sre'skim, _opCinskim i mjesnim, treba .nastojati da se izdaju :redovito iii povremeno zidne noviue, koje bi' bile odraz rada i Zivota tih organizacija. NaSa organizacija na os·lobodenom. teritoriju inia da se pozabavi jednim va.Znim pitanj.em~ a to je pitanje uCeSCa u izgradnji naSe- n;arodne- vlasti.- Moramo abezbj.editi da ~_~;aSao v:Iast funkcioniSe onako, kako zahtijevaju ipteresi narodnooslobodilaCke borbe, mi moramo voditi raCuna da u narodnaos-labodilacke odbore ula,;e oni, koji to zasluzuju. Mi smo te, koje trebamo da biramo i da budemo :ilzabrane, pa kakovu vlas.t stvorimo, takva Ce- nam i biti. Danas je u pozadini najviSe .Zena, to treba da se odrazi u na.Sem uCeSCu na izborima za narodnooslobodilaCke odbore. N wSim uCe-SCem treba da pokaZemo visoku svijest. NaSim radom na izgradnji narodne vlasti, a ana treba da bude mnogo veCa nego do sa.da, - treba da pokaZ·emo da .smo spremne i sutra boriti se protiv svih reakcionarnih sHa, kPje su nas do sada ugnjetavale. Mi mor3.ffio danas uCvrstiti naSu nar-odnu v1ast, da ana, zaSto se danas prolijeva krv ·naSih muZeva, sinova i drugarica, ne prigrabe sutra drugi i upotrebe protiv naro·da. P.otrebno je da se organizuju predavanja Zenama iz raznih oblasti nauk_.e: zdrav.stvene, iz geografij e, is·torij-e Ud. Najvazniji · zadatak, koji postavljamo pred naSu organi~zaciju, jest pitanje potpu,.. nag obezbjedenja naSe vojske. NaSi muZe.vi, braCa i sinovi bore se na poloZaju protiv krvavog okupatora i njihovih slugu ustaSa i Cetnika, naSa vojska je -izvojevala sebi oruZje lijuCi krv najboljih sinova SV'Oga naroda, ana j'e ·,sebi izv:ojevala ad pu.Ske do tapa. Ona Stiti naSu slobodu, ona n.am je garancija za konaCno urii.Stenje -okupat·ora i 180 domaCih izdajnika. A ini Zene u pozadini meramo uCiniti sve ·da naSo-j vojsci damo ono . Sto nj·ojzi nedustaje, a Sto mi moZemo dati. Mi · nemamo fabrika, ·ali aka . m.i organizuj em a pletenje Carapa, dZempera i tkanje sukna itd., naSim radom. nadoknadit Cerna o·no Cega joS sada nemamo. UCeSCe Zena u radnim brigada, prek,opavanje cesta i tome sliCno, treba da razvijemo joS intenzivnije. Odbori od najvi.Sih d-o najniZih moraju voditi raCuna da li' su naSe njive poo-rane, zasijane, i kame je potrebna pomoC u tom po.slu. Kak·o vidimo, Zene se veCinom nalaie u pozadini, i na njih spada veCi dio u,CfiSCa u organi.zaciji v lasti, te o-rganizaci-fi Z:ivota i pozadine. +r NaSa vojska svakim danom p·ostaje sve veCa, i. front. nam se sve vi-Se Siri, a- pred naSu organizaciju p·ostavlja se pitanje bolniCarki. Mi moramo, da radimo k~ko na slobodnom, tako i na ne-oslobodenom d-ijelu teritorije na okupljanju drugarica, koje bi zavrSile bolniCke teCajeve, a pogoto·vo , onih drugarica sa okupirane" teritorjj.e, koje vee i-maju bolni.Ck·e teCajeve. !VIi mofamo voditi brigu ·o tome, u ka·kvim uslovima naSi ra~ njenici Zive, da li su dob~o aps.iubljeni i da li su dobro njeg-ovani. Pred nas Zene· postavlja se v·elika odgovornost, a to je zbrinja. vanje dj.ece, majki i oCeva naSih boraca ... To su, drugarice, naSi glavni zadaci. NaSa danaSnja konferencija je odraz naSe Cvrstine, naSeg j edinstva i -ana nam daj e garancije da ova ,sve .Sto smo postavili na kon~ ferenciji bude sprovedeno u Ziv-ot. Samo u Cvrs.tom jedinstvu mi Zene, orga.nizovane u naSem AntifaS.istiCkom frontu Zena, sve·strano pomaZuCi narodnooslobodilacku borbu, doCi cemo do nase pobjede. IZ DISj{USIJE /.z ,:zene .drnws«, glasila Centr. ,odb, AFt Jugoslavijc, hr. 31, sij'e.Canj 1943, Li!<a. - Kat a P e j n o vi c. Glavno pitanje organizacije jeste da organizaciono obu~ hvati i Srp'kinje i Hrvatice, Ci.je jedinstvo po.staje svakim danom sve CvrSCe. To pokazuje pomoC, lvoju daju jedne drugima: Zene kotara D. Lapac sakupile su letos za postradale s·ela kotara Kore·nice 2 . 304 kg Zita, Ze:ne kotara Korenice isplele su partizanima 1500 pad cokalja. 15. septembra odrzana je Okru-. Zna konferencija za Liku, na kojoj je izabrano rukovodstv'O. Postoji Cvrsta Veza sa okupiranim delovima. Organi'z·ovanih Clanica ima oko 15.0()0 na oslobo<lenom delu, mesnih odbora 297, kotarskih 7, opiitinskih 17, odb<>rnica 2.247. Na konferenciji je bilo delegata i-z svih kotareva, medu iljima 20 Hr1 vatica. U okruZnom rukovodstvu od 15 CJanica ;:- 8 su -s-eljanke. Kordufi. - D r a g i c a K a r a n. 'Cvrsto organi~Zovanih Zena ima oko 8000 sama sa 4 oslobodftna kotara. Organizacija na oslobodenom- povezana je s organizacijom. na neoslobo<lenom delu. U kotarskim odborima svuda su selj anke, s.em poneke radnice. Postoji Okruzni odbor. Kroz ·kratke politicke kurseve proSlo je 1410 seljaCkih Zena. Banija. - K a t a 0 p a c i c. Cvrsto organizovanih ima 10.150, seoskih odbora 162, opstinskih 4. odbornica 1290, mahom seljackih Zena. Biranje OkruZnog o-dbora postavlja ·se kao najhitniH zadatak, a dosad je ometano C·estim ofenzivama. Dalmacija. - M i I k a La s i c. Okruznih odbo~ra· nema. Postoji Inicijativni za pokrajinu, seoskih 268, kotars·ka 2, opstinskih 9, · mesnih 12, odbornica na oslobod·enoj teritoriji 31)20. Glavni ·zadatak izabrati rukovodstv-o, pre·broditi organizacione nedostatke kro·z organizaciju povezati Zene.:t 1 Od dele,gatkin ja -iz Hrvatske gov.o-rile su joS u disku-siji · Milka MrSa iz Zatona (Sibenik), Stana: MiletiC iz Dalmatinske Zagore, Viera TrinaestiC iz Siberiika, Olga KreaCiC-KovaCiC iz Zagreba, Nada TrboviC iz 'Gorskog Kotara i Vera GaSpara,c iz XIV. hrvatske lbdgade. Delegati Hrvatske na I. konferenciji Aw; ]ugoslavije bile su: iz Like: Kata· PejnoviC, Jela Bi~aniC, .Dara 'ClldiC~Vujno.viC, Milka Sola.ia, Mileva MilojeviC, P·epica Saban, 'Smilja Pokrajac, Stojanka Aralica, Sm.ilja PopoviC, Ana VujnoviC, Du~ Sanka Go-stovi,C-Grubor; iz Gorskog Kota:r-a: Marija Pap~Vali'ka, D.raoginja MetikoS, .Simica TrboviC, Danica RaduloviC, Vera GaSpa..rac; iz Banije: Miloka VrandeviC,, Kata Vujaklija, Kata OpaCiC; iz Dalmacije: Marija Novak, Milka LasiC, Vesela ·SegviC, Dobrila KukO'C, Juga KesiC, Mila Ka-mdole, Vjera Trin~es-tiC~Du·bajiC, Antica SpiriC, Ilinka Sprljan (pogmula), 'StMla MiletiC, Milka MrS-a (po,dnula) Marija Sckorin, Neda Ma-roviC--8tefanoviC Ranka; iz Korduna: Anica Rakar, Dragica Karan, Dragica OpaCi-C, Cana BogdanoviC, 'D:naga BakiS, Jela PredoviC, Milica VujiCiC (.poginula). - DeJ.egati Hrvatskc bile su nadalj·e: Olga KreaCiC-KovaCiC Zoga, V:anda N orvosel, Anka Berus i Marica 'Zastavnikovi~C. Iz Mos-lavine tnfuale su na konf-erenciju iCi Katica KuSec i Ankica Buden Vesela, ali se ni·sru mogle probiti kro.z nepri jatel jska upori.Sta. Iz istih razloga ni Slavonij.a nije mo.gla po-slati sVoje delegate na konferen.ciju. REZOLUCIJA 1. FaSi-stiCki okupatnri, uz pomoC domaCih izdajica, koji su i doveli do ropstva naroda Jugoslavije, svirepim sredstvim.a i zloCinima htj eli su da uguSe sva;ki ·otpor naroda Jugoslavije protiv porobljavanja i -oku. . pacije. ·U tom krvav-om poslu pomagali ..su im i pomaZu i;zdajniCi naroda Paveli6; NediC i C-etnici DraZe MihajloviCa, takmiCeCi se u zloCinima i izazivanju razdora i bratoubilaCkog rata medu nai'Odima Jugoslavije. Ovi neprijatelji naroda, zajedno sa okupatorom, opustoSili su Citave prostrane oblasti Jugoslavije, str-eljali hiljade najboljih sinova i kCeri naroda, n.a zvjer,,sl;d naCin ubijaju maSe neduZnog stanovniStva, sakate -starce i djecu, siluju Zene i odvlaCe ih na prisilni rad u Njemacku. Cilj fasistickib izroda jest, da od Zena naprave pos:luSno roblje za ostvarenJe svojih zloCinaCkih zavojevaCkih ciljeva~ za uniStenje nacionalnog opstanka poroblj.enih naroda, za uspostavljanje »novog i'eda« u Evropi. 2. U v·elikom ·os.I-obodilaCkom ratu, koji su pov,eli narodi JugtOslavij.e pod rukovodstvom KomunistiCke partije Jugoslavije, protiv. okupatora i svih njegovih pomagaC4, u.zele su aktivno . uCeSCa i Zene svih narodnosti, vjera, druStvenih sloj-eva, stare i mlade u istom razmjeru kao i muSkarci. Antifa~ SistiCki pokret Zena, koji ,se razvio i os-na.Zio u toku narodnooslqbodilacke borbe, po-stao je moCan osl.onac l:{orbe rodolju.bnih naroda Jug.oslavije, a time je i pru.Zio porno~ borbi za uniStenje faSizma, koju vade velike savezni.Cke ·zemlje, na Celu sa ,Sovjetskim Savezom i njegovom heroj-skom· Crvenom Armijom. Zene uCestvuju u svim oblicima···borbe; one s·e na1az·e kao borci ·S puSko·m u · ruci i kao holniCar:ke· u r.edovima N arodnooslobodilacl<e vo-jske i partizanskih odreda Jugoslavije, u pozadini one organiziraju Svestra..: nu pomoC vojsci i UCe.stvuju u izgradnji narodne vlasti. U borbi protiv Dkupatora, ustaSa i Cetnika, u pomo.ci .vojsci i ·svim akcijama. u pozadini, doSao je do izraZaja mas·ovni heroizam i nej.zmjerno samoodricanje, koje su pokazale hilj ad·e i hilj ade Zena svih naroda Jugoslavije, a medu njima mase seljaCkih Zena. Zene su postale· aktivna snaga narodnoos1obodilaCkog rata, bez koje s-e na,odnooslobodilacka borba i .pobjeda nad faSistima ne daju zamisliti. 3. Zahvaljujuci politici bratstva na1iiih yurobljenih naroda, koju sprovodi KomunistiCka partija Jugoslavije, posti.gnuto je borbe·no jedinstvo Zena sviju narodnosti, vjera. To jedinstvo s:vih narodnosti i vjera Jugoslavije, jedna je od snaZnih gara·ncija, da medu naSe· narode nitko· viSe ne Ce moCi, za raCun ·okupatora i svojih sehiCnih ciljeva, da une1s•e razdor, i da Ce .Z.ene postati joS snaZnija poluga jedinstva i bratstva naroda J ugoslavij,e. 4. U toku o,sJobodilai'kog rata dogodio se krupan, j,storijski pre,okret. Stupaju!Ci aktivno u borbu za oslobodenje svoga naroda Zene' istovrem-eno dobivaju i potpunu ravnopravnost s muSkarcem. U redovima narodnooslobodilaCke vojske i na oslobo>denoj teritoriji, · Zene su stekle potplinu ravnopravnpst, 181 �i ' u v·ojsci one zauzimaju sve poUtiCke i vojne funkciJe prema zaslu!zi i sposobnosti; _na oslobodenoj teritoriji dobile su pravo biranja i pravo da budu izabrane, te su postali. clanovi N arodnooslobodilackih odbora i AntifaSistiCk•og vijeCa narodnog oslobodenja Jugoslavije. Taka se kroz danaSnju narOdnooslobodilacku borbu ukida ona vjekovna neravnopravnost Zena, Cime se jaCa i bud{ oslobodilaCka ·snaga naroda. Ta ravnopravnost jest jedna od najvecih i najljepsih tekovina sve.tog i pravednog rata naS·ih nar·oda. ,Sve dalje pro~ire.nje prava Zena i njihova sv·e 'Sire uCeSCe u svim Dblicima narod: nag Zivota i narodne horbe, joB viSe Ce pojacati o·slobodilacku borbu, priblizi.ti cas konaCne p·objede nad faSizmom i osigurati naSim narodima i .samim Zenama lj epSu buduCnost. Ravnopravnost, koju su Zene dobile, dat Ce im joB viSe <Snage da pojaCaju bed em obrane svib .tekovina i plo·dova narodnooslobodilacke borbe od svih kaji bi htjeli da ih prigi:abe za sebe. 5. U toku b.orbe nikla je i masovmt organizacija - AntifaSistiCki front Zena Jugoslavije, ko.ja ja postala stoZer, oko k'Dga se sakupljaju Zene svih naro-dnosti i vje-ra i znacajan fakto-r u narodnooslobodilackoj horbi. Cilj AFZ jest da organizaciono _po·veZe naj.Sire mase Zena, da joB viSe uCvrsti jedinstvo medu njima, da organizuje joS ve,Cu i sistematsku pomoc namdnooslobodilackoj vojsci, da ih joB viSe aktivizira u izg.radnji narodne vlasti i d.a raZvije politiC:ku svij.est Zena o cilj·evima narodnooslobodilaCke borbe. J edina je jacanje AFz garancija, da ce Zene joS organizovanije i Sire uzeti na s-ebe onaj dio svete· du:Znosti, koji im pripada u ovoj borbi kao dijelu naroda i time ubr.zati Cas oslobodenja svog naroda i svog vlastitog oslob.odenja. · II. . U toku 18 mjeseci oslobodilackog rata stvorili su se najrruznov1,sni.ji oblici, Preko kojih Zene uCestvuju u bo-rbi za Dslobode-nje ispod fasistickog okupatora i njihovih slugu; svestrana p.omoC v·ojsci u hrani, odjeCi, sanit'ets.kom materijalu, organizacija pozadine, uCeSCe u n3.l~odnoos1.obodilaCkoj vlasti i rad na njenom uCvrSCeilju; Zbrinjavanje izbjeglica, dj.e·ce i sHCno: spreCavanje m()bilizacije ra:dne snage, vojnika kao i snabdjevanja (Zi.ta mesa, povrCa i dr.) za okupato-re i njegove sluge:. bojkot okupatorskih triiSta i demonstracije prO'tiv gladi, .Sikanacija itd., k·oje vrSi oku:p.ator; najraznovrsniJe uCeSCe u oruZanoj borbi protiv okupatora (u narodnooslobogilaclooj vojsci i partizanskim ·odredima, u sanitetu, informativnoj i 182 kurirskoj sluZbi, ucesce u se-oskim stra.Zama, na prekopavanju cesta, raznim diverzionim ra:dovima) rad na kulturn.o-pro-svjetnom p.o}ju (ana lfabet. teCaje·vi, razni kurse- · vi, stampa itd.) Stavlja se u .z·adatak na konferenciji' izabranom Centralnom odboru AFZ, da Zena razvije i ucvrscuje dalje ·oblike borbe, da poino_¥ne· Zenama u pr:onalaZenju novih, prerna uslo·vima u raznim krajevima, i da iskustva, steCena u jednom kraju naS·e -zemlje, prenosi u dru.gi. 1 Konferendja postavlja u datoj situaciji kao najvaZnije i najhitnije zadatke i nala:Ze Centralnom odboru da ih sprovede u zivot: 1. Osno·vni nedo-statak AFZ jest nedovoljna ·organizaci,ona uCvrSCenost. U mnogim krajevima joS _nisu f·ormirani mj·esni~ kotar~ ski, pa Cak ni -opCinski odbori, a veC postoje~Ci nisu dovo:ljno ·osamostaljeni i svegtrano akti~ vizirani. Tre•ba z3.1to f.ormirati _AFZ u svim mjestima, izabrati i uCvrstiti. odbore AFZ u 'seus·kom, mjesllom, oblasnom zemaljskom opsegu. Odbo·ri u okupiranim, kao i u pograme:nim mjestima treba da steknu potrebnu elastiCno-st, Cvrstinu i spremnost za horbu u sluCaju p·onovnog napada neprijate,jja, 2. AFz treba nciniti jo;s masovnijom organizacijom, koja Ce preko raznih formi rada obuhvatiti naj,Si~e sloj-eve Zella, i ko·ja se mora proSiriti SVUidac i na neosi~obodenom teritoriju i tamo takoder postati masovna. Slabe i nemaso:vne organiiZacij.e AFZ na ne... oslobodenoj teritoriji jesu jedan ·od krupnih nedo·stat3!ka, koji se moraju Sto hitnije ukloniti. 3. UCeSCe Zena u naro~dnoj vla.Sti je ne samo ned-ov-oljno, nego Zene nisu za tu vlast u dovoljnoj mjeri Zivo zainteresiTane. AngaZovanj e Zena u izgradnji na-rodne. vla·s·ti i pomoCi antifaSistiCkom VIJecu narodnrog oslobodenja Jugoslavije jest jedan od naj. vaznijih oblika rada i zwdataka AFz, kako zbog uCvr.SCenja same vlasti i organiozovanja pozadine, taka i zhog politicko·g osvijeSCavanja Zena. AFZ mora da s·e j-oB aktiv~ nije zauzme oko zbrinjavanja djece i _postradalih, ·o:ko .sprovodenja zdravstveni•h mjera itd. 4. PomoC vojsci mora dobiti joS o-rgani2lovaniji karakter, karakter mas·ovnog, planskog, svestranog, ·zdravog takm.iC-enja Zena i svestranog rada na jaCanju ~aterijalne 'bruze naSe vojske. U radu na pom'D:Ci vojsci mora se joS jaCe. razvijati bratstvo medu naSim narodim·a. PomoC, koju su Srpkinje pruZile hrvatskiffi partizanima i obratno, jest primje·r kako za bratimljenje i zbliza- vallje Zena, taka i naSih naroda. Treba najodluC'nije razvijati sve· obli'ke to-g bratstva i jedinstva kao garancije konaCne pobjede. 5. P.otr·ebno je i dalje pTivlaCiti Zene, zajedno .sa muSkarcima, u oruZane i diverzione akcij.e protiv -oku.patora. DosadaSnj e uCeSCe Zena u takovim borbama stvorilo je nov tip samosvijesne, Zene junakinje. Dalji rad na tome, utbrzati ·Ce os-vijeSCivanje Zena uopCe i i•zbacivati na povrSinu sve nove i dragocjene ~ajbolje kadr,ove zena, kako pokreta AFZ, taka i narodne borbe. Drlllgarice borci treba da sa sv·oje strane j·oS viSe daju doprino~ uCvrSCenju jedinstva fronta i pozadine radom medu Zenama u injestima kroz koja njihove jedinice pr·olaze." 6. U pro-svjetno-kulturnom radu primjeCena je SematiCnost, nemanje plana, neprilagodivanje niv;ou Z·ena i uslovima Zivota. ~ Analfabetski teCajevi, iako su osnivani, nis·u ·abuhvatili ;&ve nepismene i nisu postavljeni, kao prvi i najvaZniji .korak ·i za samo p-olitiCko podizanje Zena. Protiv nepismenosti se mora izvr.Siti pravi, -svenarodni pohod. AFZ u tom pog},edu mora izvr:Siti uzbiljan prelom..Svaki odbor, u usko.j vezi s viSim odhorima, mora odmah planski, sistematski i elastiCno priCi pitanju politiCkog i kulturnog uzdizanja Zena. 7. · AFZ pokreCe sv.oj list »Zena danas«, koji treba da bude -orude ujedinjavanja, izmJene iskustva i prayilne linije AFZ. »Zena danas« mora da daje, Pntsticaja i elana Zenama i da uCi ·zene kako i kojim putem da doprinesu bo·rbi za narodno oslobodenje ispod faSistiCk·og okupatora i njegovih slugu. »Zena danas« mora biti list svih Z.ena Jugoslavij,e, li1st njihove borbe, 1jubavi i -sloge u borbi za zajedniCku stvar svih naSih naroda, za zaj·edniCky: stvar svih Zena. Konf~rencija daje u zadatak iiZabranom Centralnom odboru da razradi plan i prograil'! rada AntifaSistiCkog fronta Zena, da daj e organi1zaciona iskustva za rad svih organizacija i ,odbora i da poduzme mere za izradu propagandno,g i politiCko,:.prosvetnog materijala. Ostvarenjem postavljenih zadataka AFZ Ce postati jedan od moCnih o·rgana narodnog oslobodenja ~ borbe Zena za ·oCuvanje pQstignutih pravi, za oslobode·nje svih .Zena ispod fa:StstiCkog ropstva i sve ·Mreg u..vlaCenja Zena u sve ·oblike· druStvenog .Zivota. Smrt faSizmu - Sloboda nwrodu! 8. decembra 1942. god. Prva Zemaljska konferencij,a AntibSistiCkog fronta Zena Ju'.goslavije Zene KladuJe preuose ranjenike 183 �B/OGRAFIJA KATE PE/NOVIC I Ttl, I ljt~dima, na:rada je uZivala povjerenje i ljub£l:!!. Kalin u«i smet-ao je tadaSnjim vlastima, .fJa su j.c poCeli pr.oganjati.. Ve{; od poletka 1938. g. iandari Cesto dolaz.e vrSiti pr1emetaCimt u njezi1~oj" kuCi. Xo ju J~e slrasti, j.er s_,e ona borila P,odjeclnako i protiv izroda -hrvatsko,g naroda - ustaSa, kao i protiv I Kata PejnoviC rotlena j,e 1899. g. u Smilja:nu u 1 I I I 0 K KP H za Liktt. Prvih darna okuP,adje s ostalim drugovirma povlaCi se u ileg-alnost. U v.elebitskim Sumama .vde -s,e p.ri- dj,ece. U osnowwf Skoli biZet je odliCan dak. lako S<e nij,e mogla .ostvariti njezina Zel fa. da poslije zavrS,en-e osnovne Skole nastavi Skolova:nje, nika.da nije OtoCac, gdje j.e veC bio os~oboilen veii br-oj sela, i j1omaie partijskoj OTgdniz(lJciji toga kotam u radu medu Zenama i u mobilizaciji _masa 'lt borbi za oslo- botiernje, U svibniu 1942. g. pmwvo je izabr(lJfla za C/.ana OK KPH za Likt, a na Prvoj okl'uZnoj konferenciji AFt za Liku, ljeti 1942._g, lil:ke S'lt j-e ie11e izabrule Zana na Plitv-il:kim jezerima, lj.eti 1940. g., Clam-om u siromaSnoj seljalkoj pvro,di-ci sa Sesto'I'O Lici, izroda srpsko_g naroda - l:-e~niluz. PoC-etkom 1942. g. Kata .dolazi na ter-en k-otarO. ) borbi protiv .rata, Zbog taJrvog raila izabrana j,e na Prvoj pa:rtijskoj okrulnoj lu:mferenciji; koja je olhr- . Kata Pejnovif: na je za Clana ZAVNOH-a na Prvom ·zas}e.da:J:i,u na ~•istiCke .I 1iedovno napadao u svojim pro,povijedima i .Ce- tijskog r.adnika, Zivo rade.Ci na upozn.avanJ.U n.arroda s _politikom Partij-e, na:,olito na ,okupljanju ljudi tt u Bos~skom P,ebrovctt zt j>rosincu 1942. g., izab_raua Like, na po~izanju hrvatskog naroda tt? -barbi, no razbij.anju okUpatorovih nastojanja · da mspiri Jovi- nikad nisu niSta ~wSZi, niti su prilikom presluSavanja sto ju prijavljivao Zan-darima. Aktivno je 1.tl:estvovala u saku,plj,arnj'lt pomoii za Spanjolske dobrov.oljce. Od 1'938. g., -kada je postala ll_an Partij,e, on-a se mzvijal.a u primjemog j),a:r- izabrana je za Clana AVNOJ-a. Tada j.e ona bila_je- Kata je -dala gol·em doprinos svojim .upornim radom na slparanju bratstua i jedinstva STba i Hrvato. kod_ Sta doznali od nje. Narol:itu bor.bu vodila ie Kata so seoskim popom Stijel:iiem, poznatim reZimlijom, koji XI. i942. g. na P:rvom "zasj-edanju w. Bihaiu. Zene, koja -hi ostala kad kuie, kada bi l:ula, da -Ce · Kat.a govoriti na · sastanku. ganja u .borbi protiv .ugnj.etaCa r.adnog naroda i fJri- ·aa prilazi 22. vlastite mage it borbi za osloboilenj,e i uzdizanj,e na jwloiaj r.mmojJravnog Covjeka. Zato je i hila poznata i voljena i u najza.bitnijim selima Like, jm nije bilo nju uaroda. Radi svoga 1tesebibwg i iskrenog ::alasnog naCima, kojim je umjela da ne Ce ~iti wuijek bespravn.e ropkinj.e, vjeru u za predsje.dnicu svoga Oknd7~og odbora. dina Zena·.czan AVN6f--a. Na Prvoj konferenciji AFt fugosiavije, odrZanoj je za ,pr.edsjedniou AFZ fugoslaVije. I-943 .. .g. i,Z(ibra-: Plitvilkim jezeri:ma. 1944. g..P.artija je Salje --ha rad u OK KPH Karlovac, .da1 pomogne tamOSnjoj partijskoj organi.z.aciji. lste godine b~la je ranjena za vrij-e'fft-e bambardir.anja T ofrnsko-ga. Na Dmgom .kangr.eSlt~KPH 1948. g .. iza.br-rma }e za Clana CK KPH. Na svim izborima za Sabm NR Hrvatsk,e bi1'(11za je za poslanika. _ Orruz je ~akoile:r poslanik -u ·save.z~wj skup5tini, a u Vijei.u N.a~oda birana je 1945. i 1'950~ -g.- Bila je potpmdsjednik P1~ezidijuma Sabwa _NR Hroatske. . Danas je pre.dsj/dmik" Komisij-e za Zdlbe i -mOlbe Sabora NR Hrrvatske. Nosilac je >>Spomenioe 1941«. Odlikova-na O:rdenom -bratstva i jediiistva I. r.e.da, Or-denom zasluga za narod I. 7eda i Orrden..om z·a hrabrost. pr.eme za oruZan.u b.orbu protiv okupatora i njegovih •Dokument 1?5 na,puSiala knjig!f,. U,dala se vrlo rano, a Zivot je .bio slugu. Kala je tu metlu jn-vim organizato-riina ustanka u Li.ci. 0dlazi ilegalno kroz zb}egove i s-ela- -za- teZ<tk. TTebalo je podiCi petor.o djece. Cesto je Kala j)(ldn.e Like, upuCuje narod, da se sklanja od koljal:a. IZBORI ZA NOO U VISUcU razmiSljala a da sakuplja oruZj.e i-da se priP,reqta za u'stanak. U tim danima mw doZivljuje naj~traSrniji u-darac: u srj)(lnjskom _pokoljqt ustaSk_i su joj krvnici nbili muia Clrmak iz "Zene u borbi«, glasila Okr. odb. AF2 za Liku, br. 9, prosinac 1942. mltC.nom Zivottt i svoje porodic.e i rnj,e- zinih su.seljana. TraZila je odgovme na mnoga pi- tanja i put, kojim bi trebalo poii u bolji Zivot. Taj jmt jJOkazala joj je KomunistiCka partija. VeC od 1986. g. ,poCinje frratiti napre.dnu Stamjm. T e'Sko je bil? u ono vrijmrie nabaviti i dopremiti .u selo talmu litemtwru i stalno je prijetila opasnost ad jn.ermetal:ina Z.andara i s.eoskih zelenaSa. Kala je svladavala sv~ teSkoie i nalazila mogubnosti ne sumo .da ,(:ita i u.ci, nego da i druge u selu wjmiuje 11a ·Citauj,e. Bila je skromna i marljiva majka i do- - maiica, pa -su joj s_,e_ mnogi obraiali za s.avj.ete, kad im je bilo n.ajtde, jer su znali, da Oe kod rnje naiCi na r.azumijevanje i pomoC. Svojcu j.e .djecu odgajala u naprednom ·duhu. Dvoje ~tarijih · bili i tri sina: Nikoli je bilo 19 godina, Branku 13, a Mili 3 go.cline. Udarac je bio straSarn. Nj-ena tTi sina i mui bili su ubijeni, mrtvi. Cinilo joj Sle da n.e Ce prevl.adati bol. Ali ·odma,h pobjetiuje u nj-oj svij-esl, cla je -kmmmist, 'da treba Zivj.eti, boriti s.e i da je baS sada, viSe nego ika-da, prtr·ebna nar.odu i Partiji. Potkraj 1941. ,g. odlazi u kot-ar Koreniou i Udbinu, gdje_ j,e veC Narodni heroj Mar.ko Or-eSkoviC, llan CK KPH, zapalio prvi plamen narv.dnog ustanka. U par.edo s ostalim zadacima Kata je .do'bila i posebrcn zadat-ak orgarniziranj,a AFZ--a. V.eC krajem su v.eC frrife . 1941. OkruZni kr.YJnitet KP za Liku <Jsmlje lnicijalivni rata l:lanovi SKOf-a. Dolazila j,e r,e_,dovno u G.ospiC da prodaj.e mlijeko adbor AFZ za Liku, u kQ-ji su uSle najistaknutij,e Z.ene bor.ci. Rata je . hila iz-abrana z.a pr.e-dsjedm.icu i sir, i f:lt je od ,drugova Bla:Z.eviia i Zakule, tada odbor-a, Ona je frruZila organizaciji Zena v.eliku .jwmoC svojim islwstvom i dobrim pozrmivp;njem liCke llanova OK KPH za Liku, da:bivala ileg.alni partijski materijal, te ga u hmtama za mlij.eko pr.enosila i -dij.elila ,Po sv-im s·elima zapad.ne Like. Kata je aktivno radila 'lt fJartijskoj frakciji ))SeljaCkog kola« i NSeljaCke slog.e« na kulturnom i politi!:kom uz-diza:.;_ 0, \. ' 184 Zen,e seljanke. Mnoge je. aktivistkin:.j,e uCila, kako treba prilaz.ati tim Zencnma, kako ih ,okupljati i aktivizirati -lt borbi. TimC.ama je Zena, ne,pism;enim, z-apostavljenim i ugnj.etavanim s_,e_/jankama ulijevala vje- ! I l ~ I I I ... Dugo smo oCekivale dan izbora. Priprema1e smo se veselo i pitale, kada Ce doCi taj dan. Drugovi i drugarice, koji su do·laziU da nam odr.Zavaju s-astanke go.vo·rili su nam kakvi d-rug-ovi i drugarice tre-ba da udu u odhor. Nar·oCito smo se veselile .Sto mi moZ-emo da biramo i Sto mi moZemo da bu>-demo birane u narodnu vlast. U 1sporazumu s drugim organiza·djama, dogovorile smo se koga cemo izabrati. Nekoliko dana pr·ed izb<>re goV"orile smo jedna drugoj: Nemoj da bi •Ostala toga dana kod kuce, jer znate li vi .Sta -znaCi taj dan za nas Zene. Na dan i~bora iSH smo na z·borno mjesto .s-a parolama i zastavama. Klicali smo KomunistiCk·oj 1 Zene Li·ke pokaziv.ale su velik interes kod izbora za NOO-e. Tada su -one prvi put glasale za svoju vlast. UCe·stvovale su u pisa.nju parola, dijeljenju letaka, kako na oslolbodenom, tako i 111a neoslobodenom teritoriju, bile su v.rlo aktiVllle u prediz'hornom takmiCenju, ko}e Se vr.Silo na tada najvafui.,. partiji, drugu Titu, Narodno·o,s1obodilaCkim odborima, AFZ i t. d. Na zbo-rnom mjestu govorili su drugovi u ime svih organi'Zacija i jedlla drugarica u ime naSe organizaciJe. Kad je p·oCelo biranje NOO-a, mnogi ·SU pred1a·gali i drugarice. Od drugarica izabrana j e Milka Ko... rae. Izabrani su najbolji !judi u NOO. Poslije- biranja nastavili .s·mo igvom i pjesmom. Dan, kad smo prvi put birale u svom Z-i'Votu, osta·o nam j.e dUiboko u sje.Canju, i mi ga nikada ne Cem·o zaboraviti. Sad imamo joB viSe volj·e za· rad, jer vidimo da nam se pri· znaje . , .~ Pribiljdila Dara CudiC ji-m akcijama, kao 8-to je s-Premanje hrane, odjeCe i ohJ.t,Ce za vojsku, -o'brada polja, -razne ·div-erzantske akcije, vrSenje pro.pagande u neprijateljskim upo-~ riStima, itd., itd. Na svim tim zadacima_ Zene su >Sf' isticale, i najbolje Zene u1azile su u NOO·e. 185 �Dokument 126 IZ IZVJEsTAJA KOTARSKOG KOMITETA KPH DVOR OD 8. XII. 1942. OKRUzNOM KOMITETU KPH ZA BANIJU 0 RADU zEN A1 KK KPH Dvor 8. XII. 1942. god. Br. 4. Okruznom komitetu KPH za Baniju Dragi drugovi! ... AFZ. Stanje organizaciJe AFZ ima pozitivne rezultate s te strane, Sto je organizacija omasovljena; i uC.vrSCena. Ima svoje kotarsko rukovodstvo odbora AFZ, koje se redovno sastaje, donosi odlulke i pr.enosi ih preko sVojih Clanova aktivistkinja na ter.en. Op~inski i seoski odboTi- s.u uCvr.SCeni, ali ri.isu potpuno osamostaljeni. Raspodjela rada u 'svi·m odborim.a uCinjena je. Negativan rezultat rada organizacije AFZ uglavnom je u tome, sto se nije uspjelo da se politi'cka svijest kod Zena podigne -na.dostojn.u visinu. Narodna pomoc preko organizacije AFZ .sa- kupljana je u velikoj mjeri za bolnicu. Kod zena vlfrda ve!Hm interesovanj-e za kurs AFZ. Zene su se pokazale narnCito vrijedne prilikom napada na Novi i Dvor, gdje su pru.Zale svu moguCnost na.Sim ranjenim drugovima partizanirna. Tako su se Zene svojim radom pokazale cesto mnogo boljim od drugova muSkaraca.2 Dokument se na.Iazi u arhivu GK. .SKH. Zene ·su vodile stalno brigu za lboinicu odreda u Ljeskov;cu (kot. Dvor}, u kojoj je vet. od 1941. g. radila Bara Santek. IstiCu se i Zene Doojc Stupnice; njihovo-m pomoCu formirana je u selu bataljonska ambulanta, u · kojoj su one ()rganizirale sve za smjeStaj U·~?-.ienika. 1 2 Dokument 127 IZVJEsTAJ SA SASTANKA KOTARSKOG ODBORA AFz POzEGE ODRzANOG 10. PROSINCA 1942. 0 RADU I ZADACIMA ORGANIZACIJE N a_ sas-tanku .su bile prisutne drugarice: TreSnja,1 Ne_v.enka,2 Bosiljka, 3 Mara,4 Anda, 5 Ljubica, 6 Stana, 7 MHka,. 8 Od strane Partije hili su prisutni drugovi: Putnik, 9 Popaj,1° a od strane Romande podrucja drugovi: Mabo,t' Nikola, Ciro,12 .Spasoje i drugarica Nevenka. Od -strane Inicijativnog odbora drugarica Beba.-13 Sastanak je tekao slijedecim Dnevnim redom 1. Izvjestaj o do'Sa:dasnjern radu; 2. Situacija u zemlji i :Svije·tu; 3. Formiranje odbora; 4. Zadaci za buduCi rad; 5. Razno (eyentualije). Po· p·rvoj taCki dnevnog reda drugarica TveSnja referira: Organi•zirala sam AOZ.14 PoSto sam u prvo vrijeme imala duZ-nost i mjesne i O·PCinske predsjednice, redovito sam obila:zila svoJ sektor, za to- vrijerne sam Sivala veS za naS·e drurgove-. U mjesecu maju smo form-irali SO AFZ gdje sam se i u tom odboru primiLa duznosti predsjednice. Sreski sastanak smo- imali svega tri puta, i za to su okupatorske singe pocele paliti, pljackati, ubi- 186 jati i tjerati u. koncentracione logor=e, zb-og Cega je svijet morao napustiti i svoja sela i svoje kuCe. Tim je sluCajem naS Sreski od~ bor prestao da funkcioniSe. Tri do Cetiri mjeseca smo radili neprestano bez ndbora. PoSta je narod uvidio da je neprijatelj prestao da pali njegova sela, prepustio se je ·sudbini i povr.atio sv.ojim domovima,· i taka smo- uspjeli da nanO-v·o formirarno Sreski odbor AFZ i da preko istog produzimo najtaCnije sa svojim radom. P.o-Sto nam je viSe sela popaljeno i opljaCkano, reorganizirala sam tri o·pCine, organizirala sam prikuplja.:. nje najnuZnijih stvari, ka·O· hrane i voCa za drugove u bo-lnici, prikupljala sam podatke o bosanskim izbjeglicama, koji je izbjegao. organizirala sam prikupljanje dopisa za Zenski list. Sto se tiC:e Zeona, primjeCujem da su Zene odane NO borbi, i njihov moral je na prilicnoj visini. Pri:znaj em da ·s-e dosada s njima malo radUo politiCki, ali najviSi uzr.ok je to, Sto u prvo Vrijeme nismo imali svoju tehniku, a materijala smo dobivali jako malo za Zene. SVe Sto sam ·dobila to sam na sastancima Citala, a to je slij.edeCe: razni letci, radioizvjeStaji, Vjesnik, Partizan, U KoJZari, go- OpCina broj 6 ima 6 S·ela, a to su slijevor druga Staljina i Ietak Oktobarske revodeCa: .Si•n.Iije•, Rt11S·evac, ·Obla•kovaoc, BoJ.omaCe, lucije. OroSinac i Busnovi. NaS se s·rez saCinjava iz 7 opCina, a to Priku'Plja:le smo veS za partizane, pomasu slijedeCe: Predsj-ednica opCine broj 1 drugadca Bo- gale smo u narodnoj pomoCi-, sastanke sam odrZavala mjesne i opCin.ske redovito·. siljka referira: Predsjednica opcine broj 7 drugarica Opcina broj 1 broji .11 sela, a to su slijedeCa: Su.Snjari, KruSevo, BngdruSiCi, Amatov- Milka referira: Opcina broj 7 ima 7 sela, a to su slijed£ci, ·Seovci;- Sa:Zije, -StriJeZe·vica, Mihajlije, Mrca: ,gkrabutnik, Grad'ski Vrhovci, Crkveni koplje, Vucika i Zvecev,o. Mj.esne sastanke sam odrZavala svako 14 Vrhovci, Laze ·Cosine, Laze Vasine, Komudana Jedamput. Opcinski sastanak sam odr- Sine i Prnjavor. Dosadanj.e prikupljanje u cijelom srezu Zala samo jedamput, poSto nismo imali opCinskog ·nego Je· pred mjesec dana usp.ostavljen. i•znosi: Za avo vrijeme ad kako s·am predsjednica Rublja 1.118 pari, carapa vunenih 568 prikupljala sam VeS za parti-zane, prale smo pari, Carapa ,prtenih 573 para, ruks.aka 80 veS i pekle s:m.a kruh i radile sve Sto j-e dru- komada, peskira 570 komada, plahta 589 koma:da, ponjave 199 'kom., obojaka 5'78 para; govima bilo potrebno. Predsjednica opCine broj ·2 drugarica maralliica 562 ko•mada, nikavica 126 pari, Mara referira: jastuka 37 komada, zivadi 250 komada, me· Opcina broj 2 ima 8 sela a to su slije- da 3 kg, voca 1.500 kg, pekmeza 1.800 kg, sideCa: Ozdakovci, Smoljanovci, Klis-a, :Mrto- ra 100 kg, kajm~ka 30 kg, mlijei<a 7.000 lit, vlasi, .Nje-ZiC, VraniC, PodsreCe i Crljenci. jaja '7.067 komada, sapuna t75 kg, kupusa Mj·esne sastanke sam odrZ.avala svakih 770 kg, Iuka 350 kg, narodne pomoci u nov8 dana, a opcinske sastanke svako 14 dana. en 28.603 Kune. Na sastan)m ·sam im_ Citala radio-izvje.Staje p,o drugoj tacki o unutarnoj i vanjs,koj i ostali materijal koji sam dobivala. Odla- situaciji govo-rio j e drug :Makso. zila sam medu neprijateljska uporista i noc Po t~ecoj tacld izabran je odbor od slijesila Ietke i ostali propagandni ,materijal. deCih drugarica: Predsjednica -opCine · broj 3 ·drugarica Dru.garica Anda izabrana j-e jednogla-sno Anda referira: Opcina broj 3 ima 4 sela, a to su slije- , za predsjednicu SO AFZ-a za srez Pozegu. deCa: P·erenci, BI'ldan.i, ·Svrziga6e· i Bratulji. Drugarica Tre:Snja izabrana je za tajnicu, a drugarica Nevenka za blagajnicu. Prikupljala s-am v.eS za parti•zane, odlap,o cetvrtoj tacki zadaci za buduCi rad: zim Cesto u P·oZegu i dono&im Sto· je po,trebno :ia druwove i nastojim da Sto viSe pri1. Svako 8 dana redovito odriavati seoske premim_ odjeCe kao i ostalih stvari koje su sastanke AFZ-a, 2. op6nski odbori trebaju potrebne za naS-e drugove. odriavati -svoj sastanak svako 14 dana i ,podPredsjednica opcine broj 4 drugarica Lju- nositi SO, 3. S•e'Ski odbor treba odrzavati srestanke svako rnje·se·c dana, a konferen.cija bica rerferira: Opcina broj 4 ima 4 sela, a to su slije- Zena svih Cia-nova ad-bora treba se odrZavati deca: Pa•ikovci, Kujnik (popaljena), Ko- svaka 2 mjeseca i odrZavanj-e zboro·v_a Zena, 4. Odgovornost i discipliniranost, 5. Organiprivna i Rasna (opljackana). ziranje civilnih bolnica, 6. Osnivanje analOdr~ala sam sas-tanke i pripremala -sam Zene da hi ,Sto viSe dal·e i doprinosile za na- fabetskih tecajeva, 7. Prodiranje u hrvatska Se drugov.e. Pekle smo kruh i prale veS, kao sela, 8. Redovan obila•zak s-ela i kontrola rada, 9. Prikupljanje odje6e za narodnu voji ostalo slo im je trebalo. Drugarica predsjednica opCine broj 5 ni~ sku, 10. p,oJiticki kursevi, 11. Za 10. I. zakazan je sastanak Sreskog odbora. je sastanku prisustvovala, jer je bolesna. S naSim borben-irn pozdiavom Opcina broj 5 ima 6 sela, a to su slijede-Ca: CeCavac, Vu-Cjak, J.e·minovac, Dragu-. Smrt {aJizmu - Slobodn narrodu! tinovac, -SnjegaviC i 'Golob~dci. Predsjednica ·opCine broj 6 drugarica Tajnica: PredSjedni:ca: Ot.sutna Stana re'fe·rira: TreSnja 1 Rahela NovakoviC-RadetiC. Nev·enka KllliC. a Bosilj.ka Kozar. 4 Mara NikoliC. 5 Anda Vladimir. 6 Ljubica KonCaloviC. 2 7 .Stana MilivojeviC. . s Milka GajiC. 9 IIi ja RikanoviC. lO Boro Nova·kovi.C. 11 Mane Trbojevit. 12 Giro B'llkoviC. 13 Beba KrajaCiC-EviC. 187 �Rahela NovakoviC (u sredini) sa dvije aml/IJdinke 14 Organizacija AFZ u kot.aru .Slavonska Po®ega poCela je djelovati u drugoj polovici 1941. g. 18. XI. 1941. g_ Osnovan je ,pr_vi ile,galni odlbo'l" AFZ u selu SlohoStini, u koji ,su uSle: Mara NikoliC i. Radoika RikanoviC iz 'SloboStine, Dra.giera· KonCaloviC iz Perina-ea, Ljuha KupreSan Pajina iz Pa.sikovaca, Rahela NovakoviC TreSnja i Marija Novak iz LuCinacil. Uz pomaganje partizall;skim odredima odbor je sebi stavio u zada·tak da formira odbor AF2 i u drugim selima to-ga kotara, pa siU se o-dhornice povezale sa p.ojedinim Zenama iz tib sela i na njih se obraCale, taka da je taj odbor radom o'buhvatio niz sela. U studenom 1941. osnovani su odbori AFZ u slijedeCim selima: u Seovcima Kame"nskim., u -kojem su bile: Stana BeriC, pr-edsjednica, Stana VujasinoviC, tajni-ca, Nada ZmC i Ljuba Kuki-C;. u Amatovdma Darinka PetroviC, predsjcdnica, Mil'ka DragaS, tajnica, Sm.iljana Mia- denoviC i DuSi-ca MajstoroviC - od'hornice; u KruSeV'U Zlata PuaC, .preds_iednica, Milka PuaC, tajnica, Ljuha RamiC, odhornica; u SuSnjarima Jela LukiC, predsjednica, Draga PuaC, tajnica, Ana LukiC i Dragica LukiC - odbornice, u s-elu 'Kantarovcima, Vrhovcima, Crljenci, PosreSu i Rasnoj. - U 1942. rad se pojaCao, i osnivaju se novi_~bdhori: u SlOboStini, Perencima, Brdanima, Pa·sikdv.cima, Ku jnik-u, Stri_ieZevici, BogdaSiCima, SaZifama i Ra-.sni. · Konoem 1942. g. hili ,su fo-rmir.ani odbori AFZ u ovim selima: SvrzigaCe, Olja&i, LuCinci, Nj-eZiCi, Klisa, VraniC, Milivoje¥ci, Ozdakovci, Smo-ljanov.ci. Snjegavit, CeCavac, Jeminovac, RuSevac, ·Golobrdci, Sinlii·e, OjpSeriac, Skra-butnik, Grad&rki Vrhovci, Laze Cosine, Laze Vasine, Laz-e Prnjavor, Korprivnica, Uga'l"ci, Orlj-avac i P.o-ljanska. Sve viSe Zen.a aktivno radi u AF2. 'Osim veC spomenutih, na kota-ru se istiCu: Mil-eva I vanoviC, Ankica Sekulit (hila 'll toku rata ·predsjednica Kotarskog O<dlbora Slavcm,ska PoZ~ga), Smilj.a BoZiC, Mica Mil ianit, Ana FranekiC.- MiJ.ka Bo·Zit, Marija PuaC, Anka 'SahaliC, Ton-ka Sa'balit, Jelka StefanCi-t, MariSka Svoiboda, Darinka Viii, Ankica ZuboviC, Draga Kekanovit, Nada 'Zilit, Reza Ja-ko:povit (1943. ,g. pred:sje-dnica seoskog odho-ra Veto-vo). U prvoi polovini 1942. :g. osnovaoni- su optinski odbori AF2 u S.lohoStini (predsi'i,~dni'Ca Mara NikoliC, tajni-ca Radojka RikanovU), i u LuCincima (predsjednica Anda Radovanlija, ta_ini-ca Rah-ela Novakovi-t). 22. svibnja 1942. osnovan je Kot. odbo-r AF2 u sehr NjeZiCu. Na sastanak su doSie· drugarice iz mno,gih sela, i za predsjednicu je izabrana Mara NikoliC, a za tajnicu Rahela NovakoviC, do·k su u odbor !liSle: N ev-enka KuliC iz Slav. PoZege, Anda Ra,dova-nlija iz NjeZita, Stana MilivojeviC iz Oblakovca, Milka GajiC i Milka Ra·dmilovit iz Crkv,eniih Vrhov.a.-ca. Prvi .za jedniCki sa:stanak d'l"ugarica sa Citavog kota-r.a odrZan je neko- v·rijetn·e poslije toga u Kamenskom VuCjaku. Dokument 128 Ookument 129 IZ PISMA POKRAJINSKOG KOMITETA KPH ZA DALMACIJU OD 11. PROSINCA 1942. OKRUzNOM KOMITETU KPH ZA BRAe I HVAR 0 RADU ' ANTIFAsiSTICKOG FRONTA zENA 1 ... Upada u oc1 da u Partiji nemate ni jednu Zenu, a radom po Iiniji AFZ obuhvaCeno je 879 Ze-na. 'Ta-klo kandi-datkinja za Partiju imate samo 8. To j.e ogrOman nesra.Znljer partij,ski organizova-nih Zena i partijskog utjecaja na njih. DuZni smo· da Vam ukaiemo, da ovo nedovoljno p·o-sveCivanje paZnje z'enama proiStiCe iiZ se-ktaSkog od-nu~~ prema njima kao i ostalim partiji odanim ljudima.2 ... N a H va ru. Rad po partijskoj liniji medu zenama, iako je neiito bolji nego na Bracu, joii uvijek ni izdaleka ne zadovoljava. Iz tablice se vidi, da se niijta ne poduzima na pripremi novih Zena za Partiju. Ni jedna Zena nij.e kandidat za Partiju, od to1iko stotina obuhvaCenih radom po liniji AFZ. 3 1 2 Dokument se nafazi u a-rhivu CK SKH. Zbog uskog i sektaSkog gledrunja parlijske organiza.cije na ra·d i organiza-ciju Zena doS-lo je i u pojedinim rukovod-stvima AFZ do istog t<IJkvo.g uskog i krutog gledanja na pokret, i antifaSistkinja,ma se smatralo .sam.o one Z·en_e, :koje su, pored pomoCi i -'saradnje, dolazil-e redovito na sastanke AF2. To j·e Skodilo masovnosti pokreta Zena. Pokrajinski komitet KPH za Dalma:_ciju uoCio je taj po_grrcSni stav i poCetkom 1943. g. postavio je ,pitanje or ganiza1 Dokument 130 IZ PISMA POKRAJINSKOG KOMITETA KPH ZA DALMACIJU OD 12. XII. 1942. OKRUzNOM KOMITETU KPH ZA KNIN KOJIM SE sALJU IZ IZVJEsTAJA MJESNOG KOMITETA KPH ZAGREB OD 11. PROSINCA 1942. 0 STANJU ANTIFAsiSTICKOG FRONTA zENA" ... 3. Antifaslsticka f~onta rena. Poslije pada Q-rugaric-e Zoge2 u maju iii junu joS je dva puta bi-o formiran AFZ, ali svaki puta bez duljeg djelovanja, jer se provalom kod rajona: pogodio i AOZ. J edan je mjese-c pro-Sao Cak i bez mje-snog odb-ora, jel:n-emamo sposo-bnih drugarica. Ovo je najb-olnije pitanje ~zagreJbaCke ·orga_nizacije. Sa'Dokument · se nalazi u a-rhivu CK SKH. 2 Olga KreaCit-IKorvaCit 2oga_ 3 OLga K-reaCit- KovaCiC 2oga bila je tajnica Mjesno,g ·odbora AF'Z poCetkom 1942. g .. a Clanice: Ankica Mo·kose·k, Katica HruSC Crna, Mari ia K.os, Sanda Stefica SantiC-MatiiaSiC i Ivanka VitasoviC. Krajem lipnja -uhapSena _ie--~ Olga KreaCit-KovaCit Zoga, .a Ankica Moko,sek _odlazi joS prije 'll partizane tako da je -tokom 1942. g. Mj-esni o·dlbor A'F2 nekoliko puta miienjao svoj sastav. U rajonima (kota·rima) 'hili su formirani tzv. matiCni odbori AFZ, u kojima je ·svaka Clanica hila zaduZena za izvje-sta:n ·hro_j odbora, ili u tvorni-cama i ustanovama, iii u ulicama. U toku 1'942. ,g. radile su ru matiCni-m odborima: SLaviCa BaSiC Maca, Milka· Lemit Ma-ra, Ankica Zivkovi-C, RuZa •CrnkO'Vi,C Olga, Ma'l"ija Slodej, Vera -Smit. Marija 2ubrinit Sova, Stefiaa Crnojevac, Katica MarZuran Zora, -d-r. Pava · Jajac Una, Anita Lelas 'Ljubica-Nina, Anka Su1 CIJe AFZ na novu ba-zu. Si-rina novog shvatanja, prema koj-em sve ,zene, Jcoje na bilo koji naCin pom-a-Zm pokret, rna da_ i ne do-laze redovito na sastanke, pripadaju AntifaSistiCkom frontu ·Zena, dalo je or.ganizaciji AFZ nov zamah. 3 Na oto-ku Hva:ru isti-cale su ,se radonl za NOP od .pTvih dana ustanka: Perka IS-plivalo, "'iz ]else, Lenka Anit iz Starigrada, I vka Frani-CeviC iz Vrisnika, Marica Pavi-Cit iz Vrbanje, Draga Matkovit iz P-oljica, Neda MiloS i Antic.a DulCiC. da je mj-esni opet u formiranju, a svi &e od~ bori reorganiziraju. 3 Stanje odbora ntJe stvarno (koje se ima), jer mnogi odbori postoje, ali se s njima nema veze. Data je duZnost Celijama, da one :p-oCnu iznova sa for~ miranjem odbora i odgojem druga-rica. Zagveb, 11. decembra 1942. Debeli (Musliman)·l pane IBara, Inka GospodnetiC Dra.gic,a, J agica SabadoS Ra·dni.ca, Bela CubranoviC Siva, Draga ·P,aCenovski Lasta. BoZena Zakma·n Maca-Jasna, Andela Paut Mara, B'arica :Cei Dubravka, Z-ora Kevit I vka, Danica Tomi-C Ana, RuZica Los, Apolonija L-ugarit Blonda, ViSnia Vukovi-t ¥era, Milena Grakalit, Katica Mrak, Mari i a 'Kvakan, Ma j a Embr-ovit, Marija DorCit, Marija PrinCit Tonka, Dragi-ca -·Canlwvi,C, Kati,ca Dugandit, Vikica Smit, Rezi'ka TrurniSki, Vlasta GlolboCnik Tania, Klara 'Dobrin Gumbek, Marija Novosel Bosili·ka, Mira KorvaCit Volga, Zlata Fejzo Anica, Matija Grnkovit Dada, Matilda 2nidarit Sonia, L-jubi-ca Smigmator Zlata, Vita CosiC Olga, Zdenka· Munk Nina, Ema 'Krai.aC Solo, .Tovanka PopoviC Mika, RuZica MikaC, Milk.a Strk, Milena Grakalit, Mariia HanZ-evaCki Ra:heJ.a, Dur~ dica ModerCin Pipa i mnoge druge. 4 Ivan MeCa·r, ta-da or,g. seh-etar Mjesnog ko~ miteta Zagr-e'ba. 1 1 DRUGARICE NA RAD SA zENAMA' 3. Upucujemo Vam takoder 3 .drugarice po liniji AFZ-a ito: drugaricu Julku, Jugu, i Ljubicu.2 Drugarica Julka:J radit Ce na Vrli~kom sektoru, a drugarica Juga 4 i Ljubica 5 u okolici DrnU§a, Petvovo Polje i Kosovs·koj d-olini. Sa njima- treba da odrZavate re-d-ovne veze i pomogne-te irn u us·postavljanju v-eza _sa Zenama po svim -selima da bi se podigao i il VaSem kr'aju pokret antifaSistiCkog fronta Zena. NuZno Ce biti p-otrebno, da odredite ispred OK jednoga druga, koji Ce biti odgovoran po liniji AFZ i raditi skupa sa ovim__ drugaricama ... 0 Dokument se nalazi u a'rhivu CK SKH. Pokret i organizacija Zena u -kotarevima Knin i DmiS od 1941. pa sve do poCetka 1943., odvija .se spo-rije, obzirom na vr,Io teSke uslove ·rada na tom podruCju (jako djelovanje ·Cetnika i ustaSa): Iz izvjeStaja pa'l"tij-ske Celije Knin od 5. XI. raza'bire -se, da je jedna drugarica {DuSanka ]elit Judita) us.pjela so-lidno, or,ga-nizirati aktiv Zena koji pruZa ,garanciju uSiJ)jeSno!g rada, ali vet nakon mjesec dana, '6. X:II. 1942., javlja ista telija, d.a je drugarica Judita uhapSena, a nii·e ostavila -nikakvu zamjenu, tako da se ne zna ·za ostale dTugarice, koje su povezan·e u radu. 12. XII. 19-42 g. Pokrajinski komitet KPH za Dalmaci jru Salj-e na teren tri -gore spomenute drugari-ce, koje te ra-diti po liniji AFZ. J. 2 3 4 5 v,esela Segvit. Jugana Culit-.Jurjevit. Ljuhica Durhaha-Tra:Zivuk. 6 Na ovom terenu istakle su se u radu za NOP od prvih dana ustanka: Du.Sanka jeliC }udita, Ce-dna Marit-Gruhit Be'ba i Ljubica SoLaja iz Knina, Duk~ Radit i Milica Radit iz Radru.Cita, Dara Kasru.·nl iz OCesto-va, Manda Pokrova-c iz Pulj-eva, Kata LiliC-Medit iz Siverita (kot. DrniS), Manda KovaCeviC Biba iz Lukar-a, Dragi-nia ·Cvitkovit iz Bio.CiCa i Seja OIPaCit iz _Plavna. Aktivno rade na ovom terenu Radoik~ Katil:, koja je hila Clan OK KPH Knin i Mili-ca Vejnovit,- a 1944. g. dolazi· iz Like Milka Rastovi_C-Jaramaz LiCanka, koja ubrzo sti-C-c simpatije medu Zenama -u selima Promine. ./ 188 189 �1 Dokument 131 Dokument se nalazi u a·rhivu CK .SKH hilo formiran6 5 uliCnih odbora i _jedan u tvc:rnici Maia Tankez-Komar. · v.a_gona. U ntdu s--u ·se isticale mnoge Zene, naroCito U koiaru 'Slav. Brod kao i u gradu iBrodu Milka ~.Mara KovaC i njihova majka, preko kojih u 194'2. g. rad se sve viSe Siri, i osnivaju &e novi se odvqao gotovo -sav iJ.egalni rad ·u to vrijeme: odbori AFZ po selima. Velik broj z,ena a'ktivno radi sakrivanj-e drugova, materijala i veza s ·NOv. Kad u Podvinju, Nov-om Topolju i KokoCeviku. U borje Milka KovaC, koja je hila glavrna veza, otiSla u lbama izmedu partizana i uStaSa kod Novog Topolja, · partizane, jer je lbila otkriven.a, na vezi se nalaze a zatim kod KokoCevika ru proljeCe 1942. uCestvllju Vilma- Daus i njena majka Petra, ·dok je Vilmina tri Ze~e kao partizanski horci, ·medu n_ji~a Manda Sestra, Anka Daus Crna otiSla vel: 1941. u ,partizane. Vargas. U Slav-onskom Brodu formira ·se u ljetu ]ed11om prilikom, kad je trebala prebaciti dva dru1'942. lnicijativni odhor AFZ, u koji su uSle: Dr,aga u. ,partizane, hila ie Vilma uhvaCena. UstaSe su gica Pi:hler, Liza · SmoliC Zora· Tkalec Lina .i·e llliUCili, no ona ipa-k nikoga nije odala. Bila je Vukovil:, Pe,pica ~poliaril:, 'Tereziia - JeliC ' Pavka pos-lana u logo.r _ru Zemun, a nakon toga u Au~vic BoZeglav i majka Dragice Pihler. · Usk-oro je u Njema·Ck-u, gdje je i poginu_la. 2 3 IZ IZVJEsTAJA OKRUzNOG KOMITETA KPH BANIJA OD 14. XII. 1942. CENTRALNOM KOMITETU KP HRVATSKE 0 RADU ANTIFAsiSTICKOG FRONTA zEN A' OKRUZ'NI KOMITET KPH 14. decembra 1942. BAN!] A Centralnom K omitetn KPH Dragi drugovi, Antifasisticka fronta z<>na: · U organizaciji AFZ-a imade jQ,S nekoliko nedostataka, od kojih je jeda'n najvazniji, sto odbori od seoskih pa do kotarskih nijesu / dovoljno samostalrii. Jedan od razloga je n.episrri·enarst drugarica, .Sto imCi nj1hov politiC·-ki razvitak. · Da bi se ovo d•<J'nekle ukloni1o, stvorenL su teCajevi za nepismene·, koji su veC odpoCeli s~ radom u nekoliko· sela dvorsko,g i glinsko.g kotara, ali jo.S do danas nijesu pokazali nikakove narocite uspjehe .. U kostajnickom kotaru tek se pristupa organizovanju teCajeva, dok_ u petrinjskom taj rad ide malo teze zb<>g stalnog krstarenja neprijatelja. Radi osamo£taljenja odi>ora i izdizanja Sto v<eCeg broja aktivistkinja, koje Ce moCi samostalno raditi na tei-enu, odluCili smo odr.Zavati politiCke kurse'Ve AF~-a. 2 IzvrSena j.e raspodjela rada u svim Odborima, a koja do-sad nije postojala. ZapaZa se da je pravilna podje1a rada· oZivila organizacije AFZ-a, jer" je -ral).ije sav teret snosi-la samo predsjed'nica, d-ok su -ostale odbornice gotovo bile pasivne. Isto tako organi·zovane su borbene i radne .gru-pe, Ciji ·se rad veC u mnogo se18. osjeCa. 3 Organizovana je straZarska i kurir1ska sluZba g.dje su Ze_ne poka· :zaie jaku volju i visoku svijest .- ..4 Dokument 133 IZ IZVJEsTAJA POVJERENSTVA CK KPH ZAGREB OD 15. PROSINCA 1942. 0 STANJU PARTIJSKIH I MASOVNIH ORGANIZACIJA U ZAGREBU' s S a d a-s n j e t a n j e M j e s n e P a rt o r g e. 2 Rajoni su podijeljeni prema priloZenom planu, I. rajon jo,S ·nij.e uspostavljen, vee su ·ostaci ranijih Jedinica joS uvijek povezani na II. i III., ali- u-s-koro· Ce se· miQCi formirati privrem~ni RK. U najnovij.e vrijeme odluceno ie ..da ·Se V. i VI. R. opet spoji. • II. rajon 1 Dokument ·se nalazi u arhivu CK SKH. 3 Da hi se rad AFZ organizaciono uCv-rstio-, odrZana je 10. I. 19.43. g. OkruZna konfe-rencija AFZ. 1942. g. odrZano je nekoliko kur.seva za Na kon-ferenciji izabran _je Oknl'Zni odhOT AF:Z u ()VOID ·sastavu: -predsjednica Kata OpaCiC, .sdjanka a'ktivistkinje AF-2. Ljeti 194'2. g. Milka Calda·reviC iZ 'Balinca (kot. Glina}, tajnica Milka VraneSeviC, odr-:lala j-e. kurs u Kla·snil:u (kotar Glina). Dfurgi je studentica, a Clanic.e lzvrSnog odbora bile -su Vera· kurs hio oddan krajem 1942. g. takoder u Kla-s-nil:u, - Marakovil: iz Kostajnice, Liuha BamburaC, -radrnica a vodila ga _i.e Draga Turkulin d()k se tre.Ci odriz kotara Petrinj•e, Kata Vujaklija, selian'ka iz -1:iZavao u Majdanu (kot. Dvor) pod rukovodstvom rovca (kot. Dvor) i Ana Su.Zn jeviC, selj anka iz D. Barice HanziC -Tete.- Ove poslj·ednje teCajeve prekiHras-tovca (kot. Kostajnica). · nula je IV. neprijateljs-ka ofenziva. · 2 Dokument 132 IZ IZVJEsTAJA POVJERENSTVA CK KPH ZA SLAVONIJU I SRIJ:Ji;M OD 15. XII. 1942. CK KPH 0 RADU ANTIFAsiSTICKOG FRONTA zENA1 ... AntifaSistiCki front Zena. Iako je ve·C prije mjesec dana formiran Inicijativni odbor AFZ, on je bio loS-e· sas.tavljen (od tri clanova bile su 2 Slovenke), i on se nije snaSao u svome radu. To je viSe bila neka vl'!sta partijs~e. komisije, nego Sto je to bia jedan sir.oki Antifasistic'ki odbor. Iz to,ga odbora uzeli smo samo drugaricu Maju,2 a nj.ega mo popunili sa 5 novih Clanica. Zene su -do sada uCestvovale u. naSoj Narodnooslobodilackoj borbi, ali to je bilp neorganizovano i neplanski·. Ovaj odbor Ce pomoCi naSim ·partijskim organizacijama da uspo-stave Siroku Zensku organizaciju na Ci- 190 tavom tere-nu na·Se·g Povjerenstva. Do sada po broju imamo <>vako organiziran AFZ: OK Brad 49 AOz seoskih3 OK Osijek 12 AOZ seoskih OK Nova Gradiska 59 AOz seoskih. Tri drugarice ostale su da rukovode kursom za niZe rukovodioce AFZ, da koor.diniraju rado-m svih odbora AntifaS-isti.Cke fronte .Zena, a tri su otHile u tri OkruZna komiteta da pomognu Partiji stvDr$~i po svim selima AOZ,- za-titp.· opCinske, kotarske i- t. d. Dali smo i njima upute., kao i Okru.Z-nim ~o­ mitetima partije. Inicijativni odbor pripremi·o j.e Ust i v;eC je u Stampi. 1. jedinica: tvornicka (Ventilator) 1 kruzok od 3 cl., ONP od 4 cl. sa 4 pododbora od 16 cl., 2 povjer.enika; NOO od 4 cl.; A:OZ od 3 CJ. sa 2 pododbora od 7 c .. ; Borbena grupa od 2 cl.; P·oduzeca itd.: Ventilator, Bizjak, Rapid, Elektra, Maul, Paspa, Iskra, . Limari ; Simpatizera: 100. 2. jedinica: strukovna (stolari), 1 cl., 1 kruzok od 3 cl.; ONP od 3 cl. sa 3 pododbora od 9 cl.; NOO od 4 sl.; AFz od 4 cl.; Poduzeca itd.: Patacic, Faber, Bothe, KuntiC, MarkoviC, Stolar-ske radionice, uliCne; Simpatizera : 111. 3, jedinica: strukovna (gradevinari). 2 cl.; ONP 4 cl. sa 4 pododbora od 16 cl. ; NOO od 3 cl.: AOZ 5 podo.dbora <>d 18 CJ.; Poduze·Ca-: Pilot, uliCni, kuC:anice, Pogod, GriC; Simpatizera: 150. 4. jedinica: tvornicka (Kontakt). 3 cl., 1 kru&;ok od 3 cl. ; ONP o.d 4 cl. sa 10. pododbora od 40 cl. i povjerenik 1; AOz od 3 cl. Poduzeca itd.: :KContakt, Industrija Katrana, Centroterma, AkUmulator, Res, Meba, Kalorif€r, DiminiC, FranjetiC, BaCiC, Munja, 17 pekarskih ra·dionica; Simpatizera: 130. 5. jedinica: tvornicka (Uljara) 1 cl., ONP od 4 cl. sa 7 pododbora od 27 cl.; NOO .od 3 cl. ; AOz od 3 cl.; Poduzeca: Uljara, Holzner, Silk, Ivancica, Belajac, Nov-o-Tekst, UliCni; Simpatizera: 145. 6. jedinica: tvornicka (Gaon) 1 cl.; ONP od 4 Cl. sa 7 pododb<>ra od 28 cl.; PoduzeCa: Gaon, Klaonica, KoZara, AGB, CerSljara; Simpatizera: 95. 7. jedinica: tvornic'ka (Papirnica) 2 cl.; O'NP od 3 cl. sa 3 pododbora od 12 el.; AOz od 4 cl.; Podu.zeCa itd.: Papirnica, Gol-ub, Jugobates; Simpatizera: 50. ·UKUPNO II. raj on: 7 jedinica, 12 partijaca, .3 kruzoka •Od 9 clanova, 7 ONP sa 38 pododbora i 3 povjeTenika, 4 NOO, 6 AOz sa 7 pododbora, 781 sirnpatizer. III. rajon 1. jedinica: tvornicka (p.enkala) 1 cl.: ONP od 2 cl. i 7 povjerenika; PoduzeCa: Inko, Bure.S, Vako, Walder, Han i N etl, Union ; Sirnpatizera: 44. 2. jedinica: strukovni (kozarci) 3 CJ. 1 kruzok od 3 CJ.; 191 �NOO od 3 -cl.; ONP od 4 Cl. sa 10 pododbora od 33 cl. ; Poduzeca itd.: Kozarci, Posta, Dru.stvo GriZana; Simpatizera ·,. 135. 3. jedinica: tvornicka (Elka) 1 cl. 1 kruzok od 3 cl.; ONP od 3 cl. sa 3 pododbora od 11 Cl. i 1 povjer.enikom; PoduzeCa: Arko, Elka, K.oZarci, BrijaCi; Simpatizera: 130. 4. jed.inica: 1 Cl. (Uliena); ONP od 4 cl. sa 6 podo.dbora od 18 cl.; NOO 2 podbora od 6 cl.; AOZ od 3 cl. sa 2 pododbora od 8 cl.; PodtllZ·eCa itd.: ·Gorica, KoZarci, Advokat. -ski i sudski namjeStenici, uliCni, Trgovci, KuCanice, Kon:zumna Zadruga. Simpatizera: 137. 5. jedinica: namjeStenici. ONP od 3 cl. ; PoduzeCa: Higijenski zavod; Simpatlzera: 30. 3. jedinica: Graficari. 1 ~l. 1 kruzok od 4 cl; ONP od 4 cl. -sa 5 pododbora od 15 cl. i 15 povj·erenika; NOO od 3 cl. sa 2 pododobora od 7 cl.; AOZ od 3 cl. sa 5 pododbora od 19 cl.; Simpatizera: 170. Poduzeca: 20 grafickih poduzeca. 4. jedinica: Intelektualci 5 cl. 3 kruzoka od 12 cL; . NOO od 4 cl. sa 6 pod·odbora od 20 cl.; ONP od 3 cl. sa ·6 pododbora od 21 cl.; Obuhvaceni: inzenjeri, graditelji, profes·ori, agronomi, pravnici, novinari, kemiCari; Simpatizera: 250. 5. jedinica: Krojaci. 4 cl. 1 kruzok od 4 cl.; ONP od 4 cl. sa 5 pod.odb·ora od 20 cl.; NOO od 4 cl. sa 5 podod!bora od 18 cl.; Obuhvacano: Krojacke radione grupirane po ulicama; Simpatizera: 160. 6. jedinica: Uhapsena. Brojila je 3 clana (Astra, tv-arnica cipela); 3. jedinica: uiigna. 1 :kru~ok od 3 ~i.; ONP od 3 cl. sa 3. pododbora od 10 cl. 6 povj erenika; NOO od 4 cl sa 9 pododbora od 36 cl.; AOZ od 3 cl. sa 4 pododbora od 16 cl. povjere.nik. Zastupano: Ulicni pododbori. Simpatizera: 218. 4. jedinica: Ulicna. 4 Cl. 1 kruzok od 3 cl.; ONP od ,3 cl. sa 10 pododbora od 34 cl. i 2 povj.erenika ; AOZ od 3 cl. sa 7 pododbo.ra -od 26 cl. 1 povjerenik. ' Simpatizera: 209. Ukupno V. rajon: 2 jedinice, 8 partija,ca, 3 kruzoka 0 d 10 cl. ; 3 NOO od 10 cl. sa 11 pododbora od 43 Cl. i 3_ povjerenika; 4 ONP od 13 Cl. -sa 1-0 pododbora od 66 CI. i. 16 povjerenika-; 3 AO.Z od 9 cl. sa 11 p-ododbora od 42 CI. i 2 povjerenika. Simpatizera: 749. Veze nema. VI. rajon 6. jedinica: Ulicna 2 cl., 1 kruzok <>d 3 cl.; ONP od 4 cl. sa 19 pododbora od 76 cl.; NOO od 4 cl. sa 9 pododbora od 36 cl.; AOZ o.d 4 cl. sa 9 pod-odbora od 34 cl.; SKOJ: Aktiv od 4 cl. sa 4 pododbora od 16 cl.; PodUJzeCa itd. : UHCni, Riznica, Isis, lVIirim, KuCanice. Simpatizera 450. 7. jedinica: Gradska poduelleca. 5 cl. 1 kruzok o.d 4 cl. ; ONP od 5 cl. sa 4 pododbora od 15 cl.; NOO od 4 cl. sa 4 pododbora od 16 Cl. ; Poduze,Ca: Star a i nova plinara, Centra1a, Vodovod; Simpatizera: 170. 1. jedinica: mjeSovita. 3 cl. 1 kruZok od 4 CL; ONP od 4 cl. -sa 7 podo.dbora od zs cl. 6 p-ovjer.enika; NOO -od 4 cl. sa 6 pododbora od 18 cl. 1 povjerenik; Poduz.eCa: Duhan, DomaCa, .Kraus, ·Oficirska zadru.ga, Vojna o-djeCa, SevC·ek, MuCnjak, UliCni; Simpatizera: 345. 1 ; Ukupno III. raj,on: 5 jedinica, 8 partija·ca, 3 kruZoka sa 9 Clanova; 6 ONP od ·20 cl. sa ,38 pododbora 138 c'l. i 8 povjerenika; 3 NOO od 9 cl. sa 11 pododbora od 42 cl; 2 AOZ od 7 cl. sa 11 pododbora od 42 cl.; Omladina: 1 aktiv od 4 cl. sa 9 po.dodbora od 34 cl.; Simpatizera: 962. IV. rajon 1. jedinica: NamjeStenici. NOO od 3 cl. sa 3 pododbora od 12 cl. Struke: bankovni Cinovnici, privatni na- mj.eStenici, hoteljeri; Simpatizera: 30. 2. jedinica: KoZarci 1 Cl.; ONP od 3 cl. sa 3 pododbora od 10 cl.; Struka: KoZarci i TaSneri; Simpatizera: 80. 192 Ukupno IV. raj on: 5 jedinica, 1-6 partijaca, 6 kruzoka od 24 cl.; 5 NOO od 18 cl. sa 14 podo·db. od 73 cl.; 5 ONP od 19 cl. sa 23 pododbo-ra ad 81 Cl. i 15 povjerenika; 1 AOZ od 3 cl. sa 5 pod<>dbora od 19 cl.; Simpatizera: 860. 2. j€dinica: Tvornicka. 4 cl. 1 kruzok od 4 Clanova; ONP o.d ,3 cl. sa 8 pododbora od 24 cl. i 11 povjerenika; NOO: 2 pododbora od. 6 cl.; PoduzeCa: ·carinarnica, Frar:ck, Pivovara, TopniCka radionica, Autokomanda, Livnica, Hartmu-nd, Deropa, Schon, KaStel, Lacet, RadniCka pekara, Slavija, Vulkan, Dvoracek, Pollak; Simpatizera: 180. V. rajon 1. jedinica: ONP 3 cl. sa 2 pododbora od 6 Cl. i 8 povjer·enika; Poduzeca: J ugofarmacij a, Kemika, Obnova, C-izrnek, UliCne; Simpatize-ra: 157. 3. Jedinlca: uli~na. 4 cl. 1 kru0ok od 4 ~1.; ONP od 4 cl. sa 6 p<Jdodbora o.d 19 cl.; NOO od 3 cl. sa 4 pododbora od 12 C1. i 2 povj erenika; AOZ od 3. cl. sa 3 pododbora od 10 Cl.; P·oduzeCa itd.: Siemens, RaSica, Koritinental, Pamuk, Ulicni pod., (Kustosija, Rudes, Stenj-evac, Sestinski d<>l) Podoficiri. Simpatizera: 191. Ukupne> VI. rajon: 3 jedinice, 11 partijaca, 3 kruzoka od 12 cl. ; 3 ONP od 11 cl. sa 21 pododborom od 71 cl. i 17 povj.; 3 NOO od 9 cl. sa 12 pododbora od 36 cl. i .3 povj·e•renika; 1 AOZ ·Od 3 cl. sa 3 pododbora -od 10 cl.; Simpatizera: 716. Zeljeznica Zelj.eznica ima 8 jedinica od toga 6 ~h je u Radionici, l u Lo.Zionici i 1 na kolodvoru Savi. 1. jedinica: 3 Cl., 1 kru~ok od 3 cl., NOO od 3 cl. Simpatize·ra: 15. jedinica: 3 CL, 1 kruzok ,od 3 cl., NOO od 2. 4 cl. Simpatizera: 73.. 3. jedi.nica: 3 cl, NOO od 3 cl. Simpatize-ra: 70. 4. jed.inica: 2 cl., NOO od 3 cl. Simpatizera: 22. 5. jedinica: 3 cl, 1 kruzok od 3 cl., NOO od 3. cl. Simpatizera: 28. 6. jedinica: 2 cl. Simpatizera: 1.8. 7. jedinica: LoZiona: 3 Cl. Simpatizera : 17. 8. j.edinica: Sava kolodvor: 4 C1. Simrpatizera: 57. UKUPNO zeljeznica ima: 8 jedinica 27 cl., 3 kruzoka od 9 cl., 5 NOO sa 16 cl. Simpatize-ra: 130. Dokument ·se nalazi u a~rhivu CK .SKH. Iz ovog pregleda se vidi, da je, USiprko·s velikih hapSenja, postojala u Zagrebu stalna mreZa or,ganizaci ja AF2:, kao i o.rganizaci ja NOO i O·dbo.ra Narodne pomo.Ci, u kojima ·su radii<! mnoge Zen e. 1 2 2. je.dinica: Tramvajci. 4 Cl., 1 kruZok ad 4 C1.; ONP od 4 cl. sa 4 pod·odbora od 16 cl.; NOO od 3 Cl. sa 2 pododbora od 7 cl.; AOZ od 3 cl.: Zastu·pano: Kondukteri i vo.zari iz pro~ meta, radionice, civilna zaStita, pod9ficiri. Simpatizera: 165. 13 ~ene Hrv:atske u NOB_ 193 �Ookument 1SS OokumeM 134 OKRUzNICA SAZIVAcKOG ODBORA ZA KONFERENCIJU AFz HRVATSKE IZ IZVJE/§TAJA OKRUzNOG KOMiTETA KPii POKUPLJE OJ) 18. PROSINCA 1942. OD 15. PROSINCA 1942. SVIM OKRUzNIM ODBORIMA AFz' CENTRALNOM KOMITETU KPii 0 RADU ANTIFAsiSTicKOG FRONTA zENA' Tokom 18 mjeseci narodnooslobodilackog rata podigla se i uCv'rstila i sve viS-e· jaCa AntifaSis-tiCka fronta Zena u svim-- dijelovima o.slobodenog teritorija Hrvatske, kao i u mnogim dijelovima neoslobodenog. MreZa odbora razgranala se po Citavoj Hrvatskoj, obuhvatajuCi :sve Sire mase Zena sviju sloj.eva, vjera i narodnosti i predstavljajuCi Cvrsti oslonac narodnooslobodilaCk,e vojske i narodne· vlasti u pozadini. M·edutim, u radu organizacije AFz kao cjeline, pokazaltt s-e dosadaSnja nepovezanost izmedu poj·edinih odbo-ra na Citavom teritoriju Hrvatske kao nedostatak, koji fe- po-stao i koCnicom u· dalj-em razvitku i osamostaljenju pojedinih odbora, odnosno Citave organizacije. Da bi S'e taj nedostatak uklonio, s"ziva se 24. i 25. sijecnja 1943. g. konferencija AntifasistiCke fronte Zena za· Hrvatsku. Na kvnf:erenciji Ce · .s-e izvr.Siti pregled dosadasnjih uspjeha, dati kritika nedostataka u radu i utvr.diti zajedniCke smje'rnice za dalji rad putem postavljanja konkretnih i najhitnijih ~adataka, koje treba o-rganizacija da Sp~ovede-, fe izabrati glavni odbor AFz-a za Hrvatsku. Na taj nacin uskladit Ce ·se rad i akcija organizaci.je na Citavom teritoriju Hrvatske, medusobno po-vezati odbori preko svog _glavnog odbora, Sto Ce u mnogome prido-nijeti j-oB veCem Sirenju i uCvrSCenju organizacij·e dati joj joS viSe zamaha u radu. Konfe-rencija Ce u po-tpunosti izvflSiti svoj zadatak, aka na njoj budu uC-es•tvovale predstavnice svih organizacija AFZ sa os]o,.. bodenog i okupiranog teritorija Hrvatske, kao i delegatkinje iz vojske. Zbog toga je potrebno, da na ovu konferenciju dade po j.edna delegatkinja iz svakog kotara. Ddegatkinje treba da budu birane na kotarskim konfer·encijama. Taj izhor treba da se i.zvrSi 1 ne samo na oslobodenom, nego po moguCnostf i na neos,lobodenom, teritoriju. Osim toga treba da na konferenciji .sudjeluju i delegatkinje iz svake Narodnooslobodilacke U darne brigade Hrvatske. Svako rukov,odstvo AFz-a treba da pripremi izvj.eStaj, lmji Ce obuhvatiti ove toCke·: a) kada, kako i U kojem obJikU SU' zene pristupile narodnooslobodilackoj borbi i ucestvovale u njoj, b) kada, kako i pod kojim prilikama (usl,ovima) j.e stvarana organizacija AFZ-a, c) danaSnje _-stanje organizacije (broj mje&nih, ~opCinskih, kotar-skih i okruZnih odbora, broj odbornica i ukupan broj- Clanica), d) rad organi'zacije, nedostaci i postignu~ ti uspjesi u radu. Isto taka treba da izvjestaje pripreme delegati iz vojske. Kota~s:ke konfere-ncije, na kojima Ce, se birati dele1gatkinje, treba da posluZe uje·dno i cilju Sto ve6e-g aktiviziranja o~ganizacije, taka da sve pripreme za konfeie.nciju budu u znaku m.edusobnog .drugar·skog takmiCenja izmedu. pojedin'ih organLzacija za joS Siru mobili-zacij'u Zena u pomoCi frontu i u·CvrSCenJe narodne vlasti u pozadini. Radi pripr.emanja organizacionog referata, koji Ce se· odrZati na konfe-renciji, p'Dtrebno je da sva navedena rukovodstva poSalju sazivaCkom odboru pregJ.edan izvj eStaj o po.stanku, razvoju i sada.Snj,em stanju organizacij.e Sto hitnije.2 194 Original -pisma nalazi se u Hist. a'l'hivu OK 1 Dokument -se nalazi u a·rhivu GK SKH. 2 U kotaru Velika -Gorica vrlo su ·aktivne ~ene u selima Lukavcu, Gucima, Ko-biliCu, CiCkoj Poljani, KuCama, Brukevju, BuS·evcu i Jez·eru. NaroCito se istiCu Zene ru Don joj .Ci.Ckoj Poljani: Kata JankoviC, Zena »Crlenog«·, Kata JankoviC, RoZa MikSa, Ljruba .Jan:kovil:, Slava Sestak, IKata JankoviC ~aceko·va, Nada JankoviC, Jana Sesto'k, Mara RadiCevi.C, Slava JankoviC, Milka Sestak, Mara ·S·estok, Bara Sestok, Jana MikSa, Zlata JankoviC, Mara JankoviC KosinCeva, ]ana JankoviC, RoZa TomSiC, ]ana TomSiC i Mara TO'mSi,C. :Od kraja 1942. do oslobodenja kr-oz CiCku Po.Jjanu su danju i noCu pro.Jazili ,partizani, 'kuriri i _rpolitiCki radnici. Bilo je dana, kada se u sdu zaddavalo i do 200 'boraca. U tom je selu bilo sjedi.Ste jedne .grupe diverzanata, koji ,su ·ruSili prugu na liniji Zagreb-'Sisa-k i Zagreb-Dugoselo. U -s-elu je pos-tojala i splav za .prebacivanje pr·eko- 'l'ijeke Odre, .i Zene ~ vrlo Cesto, uz n~Jve-Ce opasno,sti, pr·ebaciVale parhzane .preko rijeke. U sijeCnjru 1943. g. formiran je u tom selu odbor AFZ, u koji su uSle: K.ata JankoviC, Zena »Crlenog«, kao predsjed- Smrt faSizmu - Kotar zumberak. AFz je formiran po svim s·elima ·opC. RadatoviC i dobrim dijelom opCine So.Sice. U opCini RadatoviC iza-· bran je ope. odbor sa '7 odbornica. 3 AFZ radi uglavnom po pitanju -opskrbe holnice, koja je brojCano veoma velika. nica, Kata JankoviC, RoZa MikSa i Ljru'ba Janko-viC, kao odbornice. U KuCanla su ·se isticale u radu: Judita L.iCl.C, Mara FabiianiC, Ze11a Stjepana, te njihO"Ve dvije kCeri. PoCetkom W43. g, iz \KuCa je otiSlo- u partizane S.est omladin'ki, Sto _ie bilo znaCajno za podiz.anje politiCke svijesti Zena u velikogoriCkom kotaru. U selima Lukavec, Guci i Lu.Cdnica :Zene -su radile na vezi Zagreb-Kordun, koja je od 1941. do sredine 1943. g. bil,a glavna partizanska komunikacija od Zagreb.<:{ za Ko-rduri. Krajem 1942. g. osnovani ·SU prv·i odbori AFZ u ovim s·elima. U radu su ·se isticale: Kata, Bara i rGuca Sime-c, Marica Merle iz Lukavca, Maga DelaC i Ljuba Slako-viC. AktiVLJle ·SU bile i Wne u o,ptini Pokupsko . bko je na tom terenu bio ustaS'ki gar-nizon, Zene sti se marljivo sastajale i pomagale NOP. 3 Za pre·dsj·ednku OpCinsko,g .odbora AF'.Z hila je izabrana Danica Pavil:. . Kao odlbornice isticale su se Julika LjubanoviC iz Siliaka i Anica BrnCiC iz KunCana (odlbornica od pr-oljeCa 194'3. g.). U op-Cini SoSi.ce aktivno su radile sa Zenama: Mara . Marijana Magovac, Anica RadiC iz SoSica i Marta Poljak-Spodobinina iz Sopota. Dokument 136 IZ IZVJEsTAJA KOTARSKOG KOMITETA KPH GOSPic OD 20. PROSINCA 1942. OKRUzNOM KOMITETU KPH ZA LIKU 0 STANJU I RADU ANTIFAsiSTicKOG FRONT A zENA' Uz drugarski pnzdrav Sloboda naJrodu! Za saziva.tki (}dbor: Ol,ga Kovacic vatsko.g Primoria, Slavonije- i Zag-rebaHe oblasti. UmjestO zakazane 'konferencij_e, odr.Zan je 25. .si2 jeCnja l-943. g. s prisutnim delegatkinjama sastaPoslije konfe:rencije AFt Jugoslavije 6., 7. i 8. XIL 1942. -g•. sazvana _je konferencija AFZ za - nak u selu S-eganov.cu (k(}tar Kor-enica), na kojem Hrvatsku za 24. i 25. sijeCnja 1943. g. Medutim ta je forrriifan Inicijativni antifaSistiCki odb-or- Zena za je ko·nfel.'encija radi IV. neprij,atdj.ske ofenzive hila Hrvatsk'u; u koii su uile: Vlatka BabiC (kao pr-edodg0dena. Neke organiz.acije -AFZ nisu o tome sjednica}; .Tela BiCaniC '_\kao tainica), te Anka Berus, bile obavijeS-tene, tako da sru ·doni delegati iz HrKata Pe:inoviC i Olga KreaCiC-KovaCiC :Zoga. SKH. ... Po AFZ se malo napravilo. U kotaru Vel. Gorica ima samo 2 odbora AFZ u Lukovcu i KobiljiCu. 2 U kotaru Pisarovina opc1na KupCina ima ope. odbo'r "AFZ sa 6 drugarica u KupCini. ... Or-ganizacije Z-ena U ovome k o tar u. K 0 t a r,s k i A 0 SRStoji se ad 11 c'lanova ad toga je jedna intelektualka, a ostal,o· seljakinje', 9 Srp.kinja i dvije Hrvatice. Ovaj odbor je priliCno a:samostaljen, -oS1im j,edne Srpkinje i jedne Hrvatice. Direktive, koje dobivaju od OAOZ kao i ad KK preko celij.e, koja je f.ormirana prije kratkoga vrem-ena, spro.vode u Zivot. Sastanke odrZavaju redovito i to jednom ned-e•ljno i taj sastanak traje po 2 dana, jedan dan podnoSenfe· izVjeStaja i diskusija po istim-a, a drugi dan prouCavanje materijala. Po jedna iii dvije dru~ .garice iz kotarskog AOz zaduzene su po radu sa opCinskim AOZ i mjesniin. Do sada je zavrSilo 15 drugarica kurs pri OAOz i to 8 Hrvatica i '7 Srpkinja, a 14 z su zavrSile kurs pri kotarskom AOZ. Vi<lni rezultati od kursa se priliCno primj·e.Cuju, a Sto s·e vidi -da su lste drugari-ce koj e su zavrSile kurs bolje pokretne· i inicijativnije nego su bile prije. 0 p c ins k i A 0 z .. ,sto se tice o,pcinskih AOZ ni jedan ad njih nije- ono Sto .bi trebao i morao .biti -os-im· op-Cinskog AOZ za opCinu Medak, od -Cijeg rada i djelovanja ima.ct.e vidnih rezultata, a Sto se najb-olje oCituje iz pribiranja zimske p!omoCi, Sto viSe proistiCe ne iz samoga politiCkoga rada sa Zenama nego viSe iz razlo.ga Sto sela, koja obuhvaCa ova . opCina, nisu opljaCkana i ekonoms•kL uniS.tena kao ostala. M j e s, n i A 0 z . .'ito se tii\e mjesnih AOZ maZe se reCi da je vrlo s-lab rad u. RaduCu, KruSkovcu ( PoCitelju, a iz razlo-ga 8-to su I 195 �Dokument 137 OKRU~NICA INICIJATIVNOG ODBORA SVIM SEOSKIM, KOTARSKIM I AF~ OKRU~NIM ZA DALMACIJU OD 22. XII. 1942. ODBORIMA AF~. 0 OSNIVANJU ORGANIZACIJE I OKUPLJANJU ~ENA U AF~ Odb.or AFt u Divoselu ta sela vi-Se pod. utje·cajem CetniCke ba'llde, a pismenost i svijest kod tih Zena na vrlo nis-Jm:in stepeD..u, a ni mi sami nismo joS ni~ bda dowljno posvetili paznje radu u tim selima sa .svima organizacijama. Od svih mj,esnih .AOZ istiCu :se .po svom radu i djelovanju medu Z.enama odbor Vrebac, Pavlovac, Zav-ode, MogoriC, Buljmize, a istima j·e priliCno i omoguCen rad. A n a l f a b e t .s k i t e· c a j e v i posto•i·e·: u PloQi sa 4 drugarice, Zavode 4 dru,garice,, Buljm·iz.e 18 · drugarica, Pavlova'c 3 drugaric.e i M-ogoriC 5 drwgarica.. Sa radom je obuhva- C.e-r..o u ovom kotaru oko 6·(}% Zena, ostale ili stoje pod Cetni.Ckim utj.e,cajem ili na neoslobode.noj te·ritoriji joS neolYuhvaCene radom', a je-dan m:anji -dio spre,Cavaju kuCni po-sJovi, odnosno za.pos1,ene su sa malom dj,ecOm. Organizacioni rad u hrvatskim selima zapadne Like sto.ii vrlo slabo. Kotarski AOi!: umnoZio je u zadnJe vrijeme i po·slao im »Narndna Borba«, »Akcije naSih partizan-a u Lici«, »Novi zloCini ustaSa nad hrvatskim narodom«, poslate su im i upute za rad-. Ovih dana Ce otiCi- na teritorij hrvatskih sela zapadne Like dru·garice clanice OAFZ za Liku. 1 Dokument s·e nalazi u aThivu 'CK SKH. 1. U mn-ogim naSim organizacijama ni do dan as s·e joS nij e potpuno shvatio znaCaj AntifaSistiCkog fronta Zena. Iako s·e rad po toj liniji u poje-dinim selima, opCinama, kotarevima i okruzima razvio do izvjesnog stupnja i mnogo pridonosi narodnoo.Slobodilackoj borbi, ipak on nij e dostigao. onaj stepen, koji treba vee danas da ima. AFz treba da bude organizacija, koja ce• obuhvatiti sve Zene u bor·bi protiv o-kupatora i njihovih slugu, i k~oja C.e svojim ra-do-m manif.estirati odanost narodnooslobodilaCkoj bo-rbi i naSoj vojsci. Is-ticanje AFZ-a kao organizacij.e, koja Ce· okupiti sve Zene u borbi protiv faSizma, uCinit Ce da naSa ·pozadina bud·e joS potpunije i svestranije organi-zirana. 2. Pravilnim postavljanjem rada me-du Zenama, org~nizacija AFZ mora uCiniti ne samo da Zene u njoj budu ·okupljene u svoje organizacije, nego i d-a uzmu aktivnog uCeSCa u stvaranju i izgradivanju naro-dnodemokratske v Iasti. PodnoseCi veHki dio te~ reta ovog rata, Zene u borbi za svoja prava i obranu svoje domovine moraju biti direktno zastupane u Narodno-oslobodilackim odborima, a to Ce biti jedna garancija viSe z2 uspjeSnu borbu protiv krvavog faSistiCkog okupatora i njegovih podlih slugu, to ce ubrzati oslobndenje naSe napaCene zemlje od 1 porobljivaCa. • Prem-a ovome dosadaSnji rad naSih organizacija imao je svojih manjkavosti i ned-ostat.aka i u politiCk-om i u organi'zacionom pogledu. Potrebno· bi bilo, da uikazemo na osnovne nedostatke u na-Sern radu. Odbor AFZ za sela Vrebac i Pavlovac 196 Do danas nismo uspj.eli uspostaviti organizacije AFZ u svirn selima i mjestima Dalmacije, a tamo gdje one veC postoje, nismo uspj-eli okupiti sve antifaSisti-C'ki ras.poluZene Zene. U koliko smo uspjeli uz organiiaciju i okup:iti Zene, mi smo tu pravile izvje-sne propuste. N egdje smo ih okupile samo na praktiCnom radu, t. j. traZile smo ·Od Zena da se angaZiraju .za -sakU.pljanje robe, hrane, sanitetskog - materijala itd., a nisrno· -obratile paznju na to, da ih podizemo politicki i kulturno, da ih os.pos'obimo za uC-estvovanje u · politiCkom Zivo.tu naSe zemlje. Dr.ug9.je opet, sakupile smo ih na Citanje politiCkih i op0ekulturnih referata, a nismo mnogo nastoj ale da se· zauzmu Sto viSe mogu za prikupljanje materijala, koji je neophodno potreban na~ soj vojsci. Dakle, nas rad je u tom pogledu bf.o jednostran. Kako narodnooslDbodilai'ka borba prima svakim danom ..sve Sire razmj-ere, i u borbene redove naSe hrabre vojske ulaze na stotine i hiljade novih boraca, to se pred naSe organi.zacije postavljaju sve ·Siri i sve· y,ec~ · zadaci. Dolazi ·zima, a naSi se partizani moraju goli i basi a Cesto puta i gladni, pod kiSom neprijateljske tanadi, bo-riti sa mnogo nadm·oCnijim i bolje snabdjev-enim neprija-· teljem. Da borba ~aSeg naroda bude Sto· potpunija, da se naSa vojska m.o-Ze Srto uspjeSnije boriti, mora se iz.medu ostalog i cij,ela pnzadina · naSa staviti. u sluZbu fr.o.ntu. N ajveCi dio tog rada pad~;( na. nas Z.ene, na organizaciju AFZ. Zato narodnooslobodilacka borba. postavlja pred nas slijed.ece zahtjeve: ·1. da organi1ziramo sve antifaSistiCki raspoloZene Zene Tia ·oslobodenom i neosloba..:. denom teritoriju, po selima i gradovima. Kod -organiziranja Z.ena ne smijemo paziti na _vjeru, narodnost i JJo.Jiti~'ko uvj.erenje. Za ilas j,e vaZ.no samo to, da one mrze o'ku~ patora, da Zele da ga ne,stane iz ove zemlje. Na·Sa je zadaCa da sve te Zene okupimn na radu, na koj-em j,e zauzeta cije-Ia pozadina, na radu za pomoC fronti, na sakupljanju hrane, odj-eCe i obuCe, s,anitetsk!o'g ma.terija.Ja, novca i .svega ostalng Mo j·e p-otr.ebno naSoj voj-sci. Ali uporedo s tim, naSa ie zadaCa da ·Zene osvjeSCujemo politiCki, da ih osposobljavamo za jedan viSi stepen borbe. A to Cerna po-stiCi taka, ako Zene obavijeStavamo o po.JitiCkoj situaciji i horbama u· naSoj zemlji, u ostalim p-orobljenim zemljama Evrop·e, o herojskoj borbi Sovjetskog Saveza, da ih upuCujem·o u na.Su narodndo.slobodila:Cku borbu, da znaju tko -su naSi netJrijate,lji i izdajnici i kako se p!'l.otiv njih treha da boriwo, jer neprijatelji ne biraju sredstva, samo· da bi skrSili i uniStili naSu borbu, da bi unij.eli zabunu u na,Se, redove. Na:Se Zene moraju biti spo-s,obne i spremne, da ustanu i da se bore. sa ostalim narodima protiv svih zl,o.djela krvavih faSistiCkih razbojnika i njihovih ustaskih i cetnickih slugu. One moraju biti spremne da se kod svake nove opa-snosti joS CvrSCe zbiju i uvijek 197 �da zene svugdje ulaze u Narodno-oslobodi)acke odbore. 2. Ta;mo. gdj-e veC postoje na.S·e organizacij.e, u poje-dinim s·elima i mje·stima, a ne postoje jo,S opCinske, kotarske i okruZne or:. gani·zacije AFZ, mora- se pristupiti odmah obrazovanju tih odbora. Da hi u odborima bile Zene, koje uZivaju povjer.enj~e svih Zena u organizaciji AFZ-a toga mjesta. opCin€. kotara iii okruga, neka se odmah sazovu konferencije ·zena, na kojima C-e se demokratskim putem bii"ati navedeni odbo.ri. Tamo gdj e su vee i obrazovani opCinski i kotarski odbori, ne·ka se- svejedno sazo.Vu konferencij-e Zena i ponovo bi-raju novi odbori. Da hi naSa organizacija ispunila sve zadatke, koje pred nju postavlja narodnooslobodilacka borba, potrebno j,e da se ,sv~ naiie organizacije prihvate -uzbiljno·g posla i spro/ verlu u Zivot ozbiljn,e zadatke. Doga,daji oko nas. odvijaju se ·velikom brzinom. borba :Postaje sva'kim .danom ·sve. odluCnija. Nek~ nam u na~em radu bu·de uvij·ek pred oCima herojska bo:rba naroda naSe z-emlje, naSih hrabrih partizana, koji Zrtvuju sVoj.e mlade Zivote, herojska borba naroda Sovjetskog Saveza. Neka nam k~>o svijetli primjer pos·luZe hrabre· sovjetske Zene, ko.je poZrtvovno i samoprijegorno daju sve od s.ebe, da se njih-ova domo-vina i Citavo · Covj!e_Canstvo Sto prije o:slobodi <>d krvavih fasistickih oku,patora. zene Jugoslavije, su v-eC i do sada po'Jmzale da su ·shvatile· svoju ulogu u prvoj veiikoj horbi. Nasa je zadaca da za tu veliku stvar okuPimo jo·S veCi broj Zena, sve Zene, jer tako Ce naSa bo-rba zaMileoa Bub,alo, Vesela S.egvif:, Milk.a LasiC i Mileva vr.Siti joS· brZe i j·oS uspjeSnije. BoZiC-Marjarnovif: Pnzdravljamo vas- s na.Sim borbenim dru garskim pozdrav-om rianovo okupe joS ve:ei broj Zena za zajedniCku i odluCnu borbu protiv zajedniCko.g Smrt faSizmu Sloboda narodul neprijatelja. Danas, kada s,e cijda nasa Dalmacija i Citava ,zemlja digla na usta:na'k, po22. XII. 1942. jatljuje s-e sv·e veCa potreba, da i Zene uCeInicijativni odb(}r AF2-a stvuju u politiCkom Zivotu zemlje, t. j. da za Dalma-ciju1 aktivno uOe:stvuju u _stvaranju i i·zgradivanju naSe narodne- vlasti, jer Zene moraju 1 Inicijativni oblasni odbor A'F2 za DalmaCiju da postanu spremne i sposobne, da na svakom mjes.tu zamijene svoje drugo-ve. Orga- formi-ran je u prosincu 1942. rg. SaCinjav.ale su ga: Vesela Se,gviC. Milka La·siC, Juga K·esiC, Marija nizacije AFZ-a mroraju se boriti vee danas Novak, Dobrila Kuko-C, Katja Sperac. Dokument 138 PISMO INICIJATIVNOG ODBORA AFz ZA GORSKI KOTAR OD 26. PROSINCA 1942. ANTIFAsiSTicKOM ODBORU zENA ZA HRVATSKO PRIMORJE !NICIJATIVNI ODBOR AFZ ZA GORSKI ICOTAR 26. XII. 1'942. Antifasistickom odboru zena za Hrvatsko Primorj,e Drage drugarice, kako se proslog puta za Zema!j,sku konferenciju AFZ desilo da ste dopis kas-nO dohile. mi smo pogrije,sne, da se nismo sa varna dogoVorile o zajedni·Ckom polasku na konferenciju. Ovoga puta obraCamo se naroCito zbog toga, da nam se ne hi iste stvari ponavljale. Molimo vas da nas ·obavijestite. kada Cete· poCi, i kada po prilici stiZete u .DreZnicu kako bi dalje zaje.dnicki produzile. Konferencija se odrzava 24. i 25., pa bi svakako trebalo poci 21. jan. radi nepredvideni·h sluCajnosti na putu, kako hi- na vrijem·e stigle. Svakako nas obavijestite na vrije.me. radi pripreme noCiSt:a i hrane. Isto tako vas ·ObavjeStavamo-, da j·e kod nas f,ormiran Inicijativni odbor AF'Z/ i bUo bi u interesu rada naSih organizacija potrebno da .smo u uZelli dodiru preko pisama, zajedniCk-e Stampe i izmjene iskustava i Savjeta. PiSite nam isto tako kako ste organizirale redakci-ju lista. radi primj-ene vaSeg i&kustva. Kada Ce i.z.aCi naredni broj lbta ?2 InaCe vam moZemo Cestitati na lis.tu, koji stvarno ima karakter gJa.sila AFZ· a i moZe mnogo da koristi u radu drugim mladim organ:Vzacijama. Smrt faJizmu - Sloboda naroda! Druga:rski pozdrav Mar.ija3 8 Partizmzski logor n-a Praportu kod Delnicd - 198 frr·eod pr.utizcmskom kuhi:n.jom 199 �1 "rnici jati\'lli OkruZni odhOT AFZ za Gonki Kotar formiran je u pTosincu 1'942. ·g. U o.dboru su •drugarice: kao preds_jednica Nada Trbovi,C, kao tajnica Marija Valerija Pap, a odbornice su: Pavica PaviCi.C, Draginja. MetikoS, Marija Jordan Seka, Milka St~panoviC, Danica Mara viC, a ne.Sto kasni ie Ana VuCkoviC, Jelena JanCiC, Julka RajaCiC. Marija KatiC, Ema Ra.Cki i Vera GaS.parac. , Pod -okrug 'Go·rski Kotar spadali su kotarevi: Delnice, Ogulin, Vrbovsko i ·Cabar, a od 1,943. g. i kotai Brinje. Tokom 1942. -g. i poCetkom 1943 . .g. formi;rani su kotarski O·~bori AFZ u svim ko.tarevima. Del nice. U toku 1942. g. ne;prijatdj u ovom kotaru ima' jake ;garnizone u svim veCim mjestima, a osta.li teren sistematski obilazi. Aktivistkinje rade ,po selima koristeCi momente kad neprijatel ja nema. U veCim mjestima kao Delnice, FuZine, Lokve rade ilegalni odlbori Zena, koji dde stalnu vezu s organizacijama izvana. Talijani sve va·e po-jaCavaju teTo:r, o·dvode Citave porodice u internaciju, u'bijaju ljude i pale Citava sela kao Mrzlu Vodicu, SiberliCku i Razlo1ge. Iz Delnica i iz drugih mjesta odlazi u partizane veliki lbroj Zena, kao: Slava MainariC, Mica MajnariC, Ana Zagarr, Katica PleSe Rodotova, Kata Tomac Bizerova, T-onica Mance, Tona BriSki, Pe.pica MarkoviC, Tonica Volf, Ana LaudiCina. Matil.da PleSe, Katica 'Pajk i sestTe LipSiC. Nawd bjeZi u Sume, Zivi pod teSkim uslovima u civilnim lCllgorima, od kojih je najveCi bio Mrkopaljski. K<llSnije ie ovaj narod -naseljen u oslobodena sela Gorskog !_Kotara, Korduna i Like. StradajuCi u ofenzivama bjeZali sU s domaCim stano'VniStvom is,pred neprijatelja i stizali Cak do Lapca. 0 .g u 1 in: Organizacija AFZ najprije se po.Cela razvijati u 'Prvoj oslobod·enoj opCirni DreZnice. Po·Cetkotm 1942. g. formiran je Kotarski odbor AFZ za Qgulin, koji saCinjavaju: Ana KonioviC, Marija JOTdan Seka, Cica DrakuliC-MatiC, Zdenka PetroViC-FekeZa i .}dena .JanCi.C. NeSto kasnije ulaz·e u Kota.nki odbm Simica TrboviC ka(} predsjednica i Milka Stipanovi-C. Organizadja je ubrzo obuhva·tila · prete.Zni dio kotara. Izgradile -su se domaCe .Z.ene, koje rade samostalno. Rad ie bio oteZan u hrvatskim selima blizu Ogulina i na sektorru Gomir_ja radi terora usta.Sa i Cetnika. U Drdnici s·e lieti 1942. g. formira QpCinski odbor u koji ulaze: kao IP'redsjednica Simica Tribovit, odbornice Mara Kosanovit:, Milica T:rbovil:, Anda RadojCiC. Milica TataloviC, Eva MaraviC, Evica VukeliC, Milena TrboviC, Milica MaraviC, Mika Tomit, Ljuba TataloviC, Sava MaraviC. Danica TrboviC, Soja .TrboviC, Anda IvoSeviC, Milija :ZrniC, Zo-rka RaduloviC, L ju!ba Mara viC. Na sektoru Gomirja radi po.d teSkim uslovima , Milka Stipano,vi.C i .UuSanka IvoS·eviC, , u Ogulinu B-osiljka SuSanj, u Vitunju Dra,jriuja MetikoS i Naka VuinoviC. Soka GaloviC iz Vitunji uhvaCena ie na radu od ustaSa i strijel-jana. U Jasenku rade Danica i Ljubi.ca 'ZrniC. Rad ,sa Zenama sastoia·o se u politi.Ckom i opCem prosvj,eCivanju Zena kao i pomaganju vojske i bo1nice, a nje,g-o.v znaCaj i opseg bio je ogroman. Marija Valerrija Pap U srpnju 1942. _.g. dolazi 'J)rivremeno na ovaj tereu Maca GrZetiC, koja svojim iskustvo m daje U delniCkom pa·rtizanskom lo,goru rade. po·Cet- veliku pomoC OTganizaciii. koni i94'2. g. Marija ValeTija Pap i RuZica TrurkoviC, Iza tnga dolazi Marija Valerija Pap, koja ostaje koj-e mno.go doprinose sistematskom· radu M Zenau ovome kra ju oko .godinu dana i mn{)go doprinosi m<i. One sa Pavicom PaviCiC, Cicom DrakuliC i Vedaljiljem razvitku i uCvrSCenju organizacije. roni. DajC osnivaju seoske odbore u kupsko-j doEni, · 2 oslobodenom MTkoplju i Ravnoj Gori, kao i u druU lipnju 1942. g. Kotarski odbor izdaie · svoj gin'i dijelovima kotalfa. Ubrzo se ospo·sobljavaju list ~)Drugarricw<, koii .ie drugi po redu u HrvaidomaCe Zene i rade samostalno u o;rganizaciji. Naskoj za vriieme -NOB. Ureduje .ga Ana Konjov:C, a kasnije Mariia Valerija Pap. kon 'J)Onovno,g napada neprijatelja na Mrkopalj i Ravriru Goru, veCina odbornica s·e povlaCi s partiU ruinu vrSi nepri jatel i veliku ofenzivu na oslozanima, kao Agica Liker- Renko, Marica 'Budiseli.C lbod·eni teritori i Gorska:g Kotara sa 60.00 0 vojnika. Pod udarom partizans1cih sna,e;a Taliiani se povJa.Ce i diuge, koje nastavljaju s rad-om ·ti partizanima. Nina Tijan, Anica .Takovac, Andelija CrniC i MarostavivSi za sobom po.paljenu i po.sljednju kuCu na . ga·reta Zerj-aviC iz Mrkoplja po,ginule s-u kod napada Citavo'In oslobodenom teritoriju. Na stOtine POToustaSa na .civilni lQgor. dica, koje su pohvatali po ·sumama uz pomoC CetU Delni.cama ,rade u to vri]eme dva ilegalna ni'ka, odv·ode u internacijru. ·Iza ofenzive organizacija odbora AFZ, .ko.jima rukovode Zora ·Gloc Jula i se brzo oporavlja. 1 Zene se zalaZu na iz1 !p'adnji kuCa Katica Juras. · ~ · ta"ko da ·do zime uije viSe bilo -porodice bez krova. U Lokvama rade .u ilegalnom odboru Katica TaV r b o v s k o: na teritoriju kotara Vrbovsko Zene kovac fefa, .Jos~pa BLaZiC, Andela PleSe, Allica rade od :poCetka ustanka pomaZu.Ci neposndno parKajfeS i drugc. tizane." Na tom radrt razvija se veCi broj doma.Cih U Mrzloj Vodici na isti naCin rade Anka Ba:aktivistkinja niedti 1wjima Se istiCu dru,g-arice iz retlnCiC, Mar.gareta ButkoviC. Katarina- FranciSkorViC, MoravaCkog paTtizansko,g logora: Smil ia VuCkoviCSlava ViCeviC, Veronika BinCiC, Josipa Zucijati, .ZrniC i Ana VuCkoviC. S niima -su u logoru omlaMargareta p,eriC i dn~ge.. . dinke Dana· VuCkoviC-SvabiC i Jo_vanka RatkoviC. Jedno -vrij.eme "poma&e im u radu D&rinka PuSkaU iesen 1942. g. kad je Citav kotar obuhvaCen otganizacijom, formira se Kotarski o·dbor AFZ u riC. ko-ji ulaze Pavica P.aviCiC. Ivanka Trohar. Marija Si.stemat-Slki rad na stvaranju OTganizacije' Zena Vukoni-C, Danica MihaljeviC, Anka MuhviC i Vera ,poCinje se razvijati u jesen 1942. g. dolaskom DraDaj·C. · ginje MetikoS na ona_j teren. Ona s Anom VuCkovi-C 1 i I ubrzo osniva seoske odbore gotovo na cijelom terenu. BuduCi da ovaj teren nije dotada oibuhvaCen ni i·ednom veCom ofenzivom, Zene pnuzimaju na sebe i izw.Savaju velike o-baveze uzdrZavanja vojske i bolnica i daju zna.Cajnu pomoC po·stradalim krajevima ok6 DreZnice u hrani, odjeCi, sjementi i t. d. Tu naro-Cito dolazi do izraZaja bratstvo i · jedinstvo Hrvata i Srba GorskotK Kotara. PoCetkom 1943. g. foTmiran je Kotarski odbor AF2 u koji ulaze: Stefa ]auk kao preds_jednica, odbornice Draginja MetikoS, Ana VuCkoviC, Ema Kruljac-RaCki, Agica Liker-Renko, Marica Na;gliC, Dragica PirSl, Margareta MarkoviC, Katica .Jauk, Ena Nikola, Marid. Dean, Franka MufiC i Ma·rica Jarda·s. _ Organizacija se vrlo naglo omasovljuje. Veliki broj Zena osamostaljuje .ge u radu. Medu njima se naroCito istiCu: sestre MufiC, OCatica i Franka HrozoviC, ombdinka Mirjana VujnoviC, Pepi<:a Sirola Silica i dTUgc. C aha r: u kO·taru Cabar bio je teror nad hrvatskim nawdom daleko vel:i nego na drugim dijelo·vima Gorskog Kotara. Ovai kotar je 1941. g. ,anektiran od Italij·e, te _je hila uvedena i vojna i civilna talijanska vlast. SluZ'beni jezik bio je talijanski. Nar-od _ie na sve od,govorio sna:Znim otpoTom, foe je 1.941. g. o'snovano nekoliko 1partizanskih odreda. FaSistiCki teror najviSe bijesni 1942. g. Do· temelja je popalieno preko '80% sda, lju:di su masovno- uhijani iii bacani Zivi u vatru. Sto je o-stalo na Zivotru, lbjeZaJo je u Sume, ili ie o~dvedeno u internaciju, odakle ·se mno1gi nisu ni vratili. Dio naroda koji je .bjeZao- u S.Umu Zivio- _je pod teSkim uslovima po civilnim lo,go·rima. Slabo naoruZani i slabo osigurani hili su vrlo· Cesto meta talijanskih u:pada i .krvoproliCa. Zameteni snije,gom na planini Risnjaku, I judi su se ,smFzavali i umirali cd napora i gladi . .Tedan dio se spasio prelaskom na odobodeni terito::ri j, ukoliko nisu i tamo iz,ginuli ru o.fenzivama. Od 1941. ,g. Zene su se digle sa ostalim nan)·dom, ali je tero,r ot·eZao ·rad na stvaranju organizacije. lz. onog kTaja poznata je Darinka Turk ,prvobo·rac. u odredu i Fanika Lipovac, koja je poginula u borbi. Pod vrlo teSkim uslovima rade na tom terenu ~ene, medu kojima se najviSe istiCu: Marija Turk, Jela ]amliC-Sta:J1c Mariia Za,gar, Angelca OZbolt, Marija -Poje, Slavica Malnar, Veronika Poje, Antonija Kri~, Mariia KriZ, Lojzika Kri,Z, Franica IQZ'bolt, Framca VoH, Nevenka · VoH, Evica Cop, Ivka Lipova.c, Paulina OZbolt, Nada OZbolt, Franica 1:'agalf, Rezika CindriC, Zora i Vera GaSparac, Slavica Klepac, Zdenka ·Turk, lvanka Zavrtnik, Julka Bavec, Marija OZ'bolt i mno1ge drugoe i.z svih sela i veCih mjesta kotara. Mnoge od njih odlaz·e u partizane ili .same iii sa Citavim poTo.dicama, a medu njima Aonka Muftit sa Cetv:oro i Mari ia Laute.r sa ·Sedmoro djece. Sistematski rad na stvaranju organizacije Zena poCinje u 1943. g. 3 Marija Valerija Pap. Dokument 139 1 200 IZ OKRUzNICE SVIM PARTIJSKIM ORANIZACIJAMA I PARTIJCIMA U SLAVONIJI POVODOM PARTIJSKOG SAVJETOVANJA ODRzANOG 25., 26. i 27. XII . ~ 1942. 0 ZADACIMA AFz ... VL Antifasfoticki front zena. U mnogim krajevima na naSem podruCju vrlo se malo paZnjit posv·eCivala stvaranju masovne antifaSistiCke organizaciJe' Zena. NaroCit() to 'vaZi za neoslohodene krajeve, gdje u veCini sluCajeva nema ndbora AFZ-a. 1. Kao glavni zadatak, koji stoji pred nama u tom pogledu je·ste: Stvoritf masovnu organizaciju antifaSis-tiCkog fronta Zena i uspostaviti je tamo,_ gdje ona ne postoj~, fo-r- mirati opCinslk:e, 'k,otarSke i okruZne odbore AFZ-a. N a neoslobodenom te·ritoriju stvoriti ilegalne odbore. 2. Post\gnute uspjehe u radu oa zenama treba organ.izaciono uCvrstiti-, t. j. primiti Sto veCi broj drugarica u Partiju, koje su se pokazale u svom dosadaSnjem radu- poZrtvovne i odane na.rodnooslobodilackoj borbi, i k·oje imaju -sve- us loVe da se razviju u dobre partijke. u tom pogledu uciniti prekretnicu 201 �i ni u kom sluCaju ne smij.e se dalje nastaviti sa sektaSkim ·sta:vom u vezi s primanjem drugarica u Partiju. Treba u svakom okrugu i kotaru provjeriti kadrove i iz redova Zena pronaCi drugarice, kojima Ce se posv.etiti pwna paznja i sistematski ih odgajati. 3. Nedovoljna kontrola nasih partijskih .organizacija nad radom medu Zenama mo-Ze dovesti do toga, da AF.Z dobije karakter ne· ke zenske fronte. Da ne bi do toga doslo, potrebno Je da naSe partijske o-rganizacije preuzmu kontrolu i Cvrsto rukovodstvo kao u svim ·ostalim vanpartijskim ·organizacijama i da u prvorn redu preko drugarica pa:rtijski podiZu politiCku svije-st Zena. 4. Ne smije se dozvoliti da -se odrZavaju sastanci Zena bez ikakovog sadi-Zaja. NaSi odbori AFZ-a treba da -se· za svaki Sit-i sastana.k spreme i da na taj sastanwk dodu s nekim programom. N a taj na.Cin dat C-e se i ono- ·za Cirn s-e teZi ~ sam!o-stalno,st odbo-ra. Dokument 140 IZ ZAPISNIKA SJEDNICE OKRUzNOG ODBORA AF'z ZA KARLOVAC ODRzANE 26. PROSINCA 1942. 0 RADU ORGANIZACIJE NA TERENU KARUOVACKI OKRU.ZNI ODBOR AFZ 27. XII. 1942. ZAPISNIK sjednice· OkruZnog odbora Karlovac od 26. XII. 1942. Prilikom samog otvaranja sastanka ustanovljuj.e se, da je od citavog broja clanica Okrti-ZnOg ·odbora prisutno ·samn 5 drugarica i to-: Drugarica Smilja,l Danica,2 Milica KatiC, Milica VujiCiC i RuZa. 3 Osim spom~enutih drugariCa prisustvovale su sastanku drugagarica Anica Rakar, Olga KovaCiC i d-rugarica Andela, 4 koja j.e do.dijeljena ovome· odbo-ru na vrS·~nje duZnosti tajnice. Odsutne drugarice sprijeCe-ne su boleSCu iii radom -oko· izhora, te su njihovi izo-stanci veCim j}ijelom ispriCani. Dnevni red sastanka j e slij edeCi: 1. Izvj-eStaji o stanju u poJedinim k'Otarevima, 2. I:Zbori, 3. Organi,zaciono pitanj.e, 4. Konfereucija, 5. Agit prop., Razno 1. Izvjestaji. Kotar Vrginmos~t: (Drugariea MiJica). Organizaciono st:inje AFZ u ovom ko•taru je slabo. Kotarske- odbornlce· ne odrZavaju redovite·- sastailke, te O·&tavljaju- opCinske :o-dbore da :i'ade Sam-ostalno, a da im1 ne pruZaju n'ikakove pomoCi. Od ·svih opCinskih odbo-ra odrZao je sastanak jedino odbor -op'Cihe Vrgininost, na kojem Je hila prisutna_ dru-:gariCa: Milica. U o.pCini BOviC, zbo.g -ofenzive nije bil<i mogucnosti zit o~driavanje sasta'nka. 202 lzgleda da je velika kocnica u radu slaba podjela rada. Kotarska konferen.cija odgodena je. (Drugarica Marijana'). Uzroci slabom s.tanju su u ,glavnom u slaboj iii nikakovoj obuci kotarskih odhornica, .gdj e od 9 odbornica 7 nema nikakove ·obuCe. Radi toga drugarice su -se ra·zbolile, te uz najbolju volju ne mogu izvrSavati -svojih duZno-sti. Tako •SU i · opcinski odbori bez podr,ske ko-· tarskog. Najlosije st:tnj~ je u. opcini Kirin i Stipan. NameCe se- proble·m ra.da u novooslobo-denim kraj-evima Hrvatske. K o tar V e I j u n: Stanje kotara Vel,iun prosjecno i·e dobm (dmgarica Smilja). U Du· bravama rad se u· mnogome popravlja, o Cemu govore rezultati s.fi.birne akcije, NajloSije je stanje bilo u Donjem PrimiSlju, koje sada potpada pod kotar Slunj. Razlog tome leZi u Cinjenici, da je PrimiSlje odobo·d~n:J tek nedavno, popaljeno i ekonom.ski iscrpljeno. Osim toga ovoj se opCini posveCivala sa stran·e AFz nedovoljna paznja. - U Perjasici Zene nakon ofenzive nij-esu dolazile na sastanke. ~ U Veljun-s-kom KriZu rad polazi na bolje, Sto se oCituje u redovitom odrZavanju sastanaka. ~ Stanje opCine KlokoC nije povoljno ... K o t a r P I a s k i: U ovom kotaru stvo·. reni su novi ·opCinski odbori, d-o!k kotarski joS n-e postOje. Z a k I j u C a k: Da bi se organizaciono stanj-~, naroCito -opCinskih odhora pob-oijSalo, potrebno je sastanke svih cdbora, koko kotarskih taka i opCinskih, redovito posjeCivati. KonstatiranQ je da se direktive sa s-a-_ stanka ne prenaSaju i ne sprovode u Zivot. Drugarice moraju imati ~opi:avdanje~ aka izDstanu sa sastanka; one· koje ne mogu:da_d-odu, neka ·po.s~_!jU: pismeni izvjeStaj. - Zak!jucili smo uspostaviti vezu sa VIII. divizij.om~ da nam- jave koHko ima- -drugarica u vojsci, o njihovom Zivotu, stanju u s-elima, kuda one prolaze i Sto su one uCinile na poboljsanju rada organi•zacije AF.Z-a. Sve stvari, koje skupimo za vojsku, slat Cemo VIII. diviziji. Organi'zirati d·opisniStvo izmedu voj.ske i pozadine i taka stvarati vez·u i Cvrstinu voj.s'ke i pozadine. Organizirati slanje paketa borcima, tako da oni o-sjete, da s-e pozadina brine· o njima. Pove,sti bo!"bu protiv uzroCnika i prenosi-telja zaraznih bolesti. U svakom selu organizirat Ce se :zdravstvene stanice, u koje Ce uCi predstavnici AF.Z omladine i NOO. Rad tih odbora sastoj~t! Ce se: u tome, da s·e sprUeCi Sirenje bolesti, jer bolest je teZe lije-Citi, nego _zdrav1je Cuvati. Pov·esti kampanju protiv ruk,ovanja, j-er je rukovanje· Stetno po zdrilvIj e. Da bi se· znali -Cuvati od zaraznih bolesti organizirat Cemo nekolikO predavanja i-z higijene. Iz izvj·eS--taja naSih drugarica .slaho se vidi pravo stanje organizacije, zato Cerna drugari-cama na·pisati upute, kako Ce- pi·sati .. izvjeStaje i Sta u njima t11eba da izn·e,su kao na pr., ka~wva je politiCka situacija u s.eJu-, opCinUtd. i da li \leprijatelj ubacufe svoju propagandu. 2. Da li se pojavljuju cetnicke ten de nee? 3. Da li je dovoljno raskrinkana jugoslavenska vlada? 4. Da li se pojavljuje sverc i tk1l se najviSe bavi Svercom? 5. Postoj-e Ii kak,_ove veze sa hrvatskim i musHmanskim selima, da li se taj naro.d mrzi iii se medusobno prijateljski ~-dnose? 6. Sto su Zene na sastanku najvi·Se pitale i ·S·to ih najviSe zanima? 7. Da li je izvrSena u od-bo-ru rada? podjela 8. Kako se ,_odnose naSe organitZacije AFZ kad dode vojska? 9. ~~;to smD uCinile da 'iwmo·gnemo udovicama Zen am a partizan a? 10. sto smo ucinile za izbjeglice i pogorelce? 11. Sto za partizan-e i ranje-nike? Hrvatska s·ela: UVukmaniCuiSkakavcu,- koji ,su nedavno oslohode-ni oq ustaSa, nije se mo-gl·o raditi, j·er s.e ustaS·e· nalaz-e u nepo-srednoj blizini tih sela. Radi- izborne kampanje rad je u Trebinju malo zaosta,o. Vrginmost, KovaCevac i neka mjesta prema Glini. U Vrgimmostu stanje je ote-Zano radi ofenzive·. _u KovaCevac ·su oti.Sle neke drugarice i odnije.Je materijal. U. Lasinji i KovaCevcu Po:Celi su drugovi sa radom, pa Ca. -sada i drugar>cama tamo biti lakse raditi. Mileva BoZil-MarjanoviC 2. I z b or i: NaSa organizacija AFZ na izborima nije nastupila organi.zirano. Bilo je sluCajeva; ka-o na pr. u Kloko-Cu da su Z·e·ne glasale protiv Zena. Treba-Jo- je p-opularizirati one di-ugarice, koj.e sli- bile na kandidatskoj llsti za NOO. U buducim izborima AF.Z treba nastupiti organizirano, uCestvovati punom parom u njima i popularizirati kandidatkinj-e. Za svako selo prire·diti je.dnu govornicu, koja Ce govoriti u ime Z·ena i pojvrditi listu. Organizacin·no pitanje-: OkruZ n i ·o db or. Pre·dstavnica kotara VojniC: Dru-garica Karan, pre-dsj.ednica, Desa MihajloviC, Danica LjepoviC, Sofija GuSiC!, Drag~ca ZivkoviC, RuZica GajiC. Predstavnice kotara Veljun: Smilja DojCinoviC, Milica VujiCiC, (;ana BngdanoviC, Mica Vuksa·noviC. · Predsta:vnice kotara Slunj: Mil-e·va BoZiC i Milica Katie. P~edstavnice kotara PlaSki: Danica OpaCiC i Dragica B-akHi Predstavnice kota-ra VrginmiO'st: Danica RadanoviC Danica PavloviC, Nada OreSCani~, Ljub; Ulemek, Andela MahniC, tajnica OkruZnog odbora. IozvrSni odbor: Dra.gica Karan, predsjednica, Danica Ljep-oviC, zamj. _predsjednice, 203 �Vujicic Milica, Andela Mahnic, tajnica, RuZica GajiC. OkruZni odbor odr.Zava sastanke svakih 20 dana, dok izvrSni odbor medu pojedinim sastancima uvodi razmak od 10 dana. Slijedeci sastanak izvrsnog odbora jest 16. I. 1943. god. Kotarski odbori sastaju se svakih 15 dana. Katarski odbor Vrginmost treba imati sjediSte U OstroZinu. Podjela rada: Andela, tajnik agit. prop. Danica Ljepovic, hrvatska sela. RuZica, VojniC, kursevi. MiliCa VujiCiC - veza sa vojskom. A g i t. p r <> p. Za agit. prop. u neos1obodenim krajevima zaduZ.ena je drugarica Marijana. BuduCi da je drugarica RuZica oslobodena dliiZnosti tehniCarke, mora se pitanje tehniCarke Sto prije rijeSiti< time, da j-oj se na·d-e odgovarajuCa ,zamjema. Preko Dubr.:ive potrebno je traZiti Sapir-ograf i glicerin. Drugarice koje s-u zaduZene agit. proporn·. jesu: 1. Marijana - redakcija »RijeC Z-ene«. 2. Desa - redakci:ia. 3 .. Cana6 - redakcija. 4. Vica 7 dopisnik »Rij.eC Ze·ne«. 5. Dra.gica Karan. 6. Andela. Drugaricu ·Canu treba- Sto prij.e pozvati u Okmzni odbor. U sv,kam l<atarskom odboru mora se po jedna drugarica z.aduZiti do·pisnistvom. Redakcij a treba uvesti odgovaranje na dopisniStv-o pojedinih drugarica, te u tim •odgavorima slati upute, te ih tako potaknuti na daljnje dopisivanje. Isto taka mora se bez o.dugovlaCenja slati drugaricama VIII. brigade poziv, da ui\estvuju u dopis}vanju u naSem listu »RijeC Z.ene,«. Prerna zakljuCku, slijedeCi broj »RijeCi Zene« ima izaci 20. I. 1943., a sastanak redakcije treba odri\ati 7. I. K on fer en c i j a: U cilju sto baljih priprema za kanfe·re,nciju AntifaSistiCke fronte Zena !za Hrvatsku odrZat C~· se u svim kotarevim·a kotarske ko·nferencij.e sa slijedeCim dnevnimr redom : 1. Referat a politickoj situ,ciji a) u svijetu, b) l<od naB, c) zemaljska konferencija. 2. Izvj.eS·taji po ·apCinama prema upitima sazivaCkog odbora. 3. Kam.p-anja za su.zbijanje nepi~smenosti, slanje paketa, organiziranje zdravstV·ene · sluzbe: :!04 4. Biranje de.Jegatkinja. 5. Razno. · f>okument i4i Gornjim ko.nferencijama priswstvovat Ce po jedna drugar~ca predstavnica iz svakog sela, 3 Claniee opCinskog odbora i Ci1tavi ko~ tarski ·odbor. Kotarske ko·nferencije odrZavati Ce se slijedeCim redom: Vajnic 5. I. (Ruza i Dani'ca) Veljun 8. I. ('Smilja i Mili>ca) Vrginmost 8. I. (Marijana i Vera) Plaski 8. I. (Dragica i Draga) Slunj 14. I. (Milica i Ruzica). N a osnovi d-opisa sazivaCko.g ad bora za konferenciju AFZ Hrvatske izvrsena je padjela d"Oprina.s-a u ZiveZnim namirnicama, koje su potrebne za ishranu delegatkinja konf.erencij-e slij.ed·e,Cim red om: Vojnic: 150 kg krumpira Veljun: 70 kg brasna Vrginmost: fedna vreCa jabuka Slunj: 120 glava ki~. zelja i 2 kg ma.sti Plaski: 3 kg masti. R az n a. Za izd1·Zavanje organizacije AFZ. uvodi se Clanarina, koju Ce Clanice davati prema svome nal?-od·enju u Zi~Ve-Znim namirnicam·a iii novcu. Kotarskim odborima stavlja se u duZnost, da pronadu· na svom terenu prikladne kudce,- koje hi se mogle prenijeti u svrhu- djecje:g dama. U svrhu .Sta dosljednijeg sprvvodenja zaklju:Caka u Zivot ka·o i osamostaljenje· p·ojedinih .drugadca u sastavljanju zapisnika i vodenju sastanaka, na -sastancima svih odbora uvodi s.e ka·o prva to-Cka Citanje zapisnika predaSnj eg sastanka. NaSa organizacija treba da pruZi .naj.Siru pomoC svim partizan-skim bolnicama. Da. bi se bolnice na po·druCju Korduna snabdjele sto boljim bolnickim osobljem, ovaj odbor mora odmah uputiti · partizanskim bolnicama br. IV. upit u nogledu· navedenih stvari. Smrt faSizmu Predsjednica: otsutna Smil ja Doj·Cino·viC. Danica Ljepovit. 3 R'UIZa GajiC. 4 Andela MahniC. 5 Marijana Novosel. o Cama BogdanoviC. 7 Vi-ca Balen. :1 2 Sloboda n<rrodu! Tajnica: Angela zENS:KA sTAMPA ZA VRiJEME NARODNO - OSLOBODILACKE BORBE Komunis'tiCka partija je uvij-ek posve:Civftla najv;eCu pa:Znju .Stampi, znajuCi kako · va.Znu ona igra ulogu u politiCkom· odgoju mas a. VeC prije rata izdavale su antifa_,Sistkinje Hrvatske listove, koji su hili namijenj·eni politlckom odgoju zene. 1'9.36. g, izasae> Je u Zagmbu prvi antiiasisticki zenski list >>Mlada Zena«, 'no -samo- u jednom broju. 1938. g. izlazi drugi list »Zenski svijet«, a ureduju ga dr. Slava ·Ocka i Olga Milcinovic. Iste gadine , poCinje u Beogradu iz'laziti »Z·ena danas«. VeC u prvim- danima N arodno-oslobodilaC~ ke borbe pojavljuju se i prve neville, brOISure, pa i knjige. Narod je tu .svoju .Stampu Zeljno d.o·Cekao, uCio iz nje i prenosio svaku misao od covjeka da cov}eka. AFZ u ta j e doba ve-C u punom razvoju i organizacije· e>sjecaju p•otrebu za listom, 'koji ce zene povezivati, pomagati im u radu, uCiti ih i obavjestavati o toku dogadaJa. U ozujku 1942. g . .i~lazi u Li'Ci prvi i!enski list na oslobodenom teritoriju Hrvatslke »Zena u borbi«. Izdaje ga OkruZni odbo-r AFZ za Liku·. U ~eda:kciji ,lista bile su u pocetku: Kata Pejnovic, Jela Bi,canic, dr. Slava Ocka i Marija ,soljan. Prvi broj 1ista trebao je izaci za 8. mart 1942. g, Zadatak, koga je preu~ela re-dakcija prvog Ze·nskog Hsta na oslohodenom teritoriju nij-e bio lagan. Papira je bilo vrlo malo, a stroj za ».Stampanje·« lista bio je stari Sapirografs'ki aparat. Redakcija je pripremala ·list ZeleCi da izade za 8. mart. Kad je veC s mnogo truda bi·o otipkan na matrice, provale Ta:lijani u ·Krbavsku. doUnu. Trebalo s~ povuCi. List i -».Stamparij a« bili su zalkopani u jednoj s·uSi u ·s-elu Krba:vici. Kad ·SU' s·e poslije dva dana Talijani povukli, redakcija nastavi radom i ».a.dStampa« 120 broje:va »Zene u borbi«. Za. viS-e bvojeva nij.e hilo papira. Drugi -broj lista j·e izaSao za 1. svibnja 1942. g, u 250 primjeraka i tom prilikom je bio razdijeljen Zenarna na sve.Canoj -prvomaj-. skoj ·proslavi u Korenici. TreCi broj 8-tamp·an -je u tehnici Agitpropa Okruznog komiteta KPH Lika u 300 primderaka. Cetvrti broj stamp an j e u Donj·em Lapcu u is·toj teh'nici u 4110 :Primjeraka, a peti broj u 600 primjeraka. Kasniji brajevi d<>stigli su tira.Zu· i preko WOO primjeraka. .J edna od najveCih poteSkoCa za izdavaCe prvog zenskog antifasistickag lista u NOB predstaVljao j.e papir, Partija je postavila u zadatak Zenam-a da na osloba.denorn i neoslobod·enom teritoriju .same sakup·e• potrebni papir . .Sabirao se arak pn arak papira. Naro- Cito su S·e na torn po-slu istakle antifaSistkinje okupiranog teritorija, koje su na najrazlfCitije naCine dolazile do papira i prebacivale ga na oslobodeni teritorij. NajviSe papira za »Zenu u borbi« sakupile su Hrvatice -iz ncoslohodenog PeruS"iCa, GospiCa i GraCaca. >>Zen.ski .svijetH, br. 10 i 13. Polinj-e izlaziti u Zagr.ebu 1938. g. Veli'ku porno-C. u sakupljanju papira pru:Zi'la je Zenama Narodna vojska. Iz svojih zaliha, do kojih bi dolazili oslobadaju,ci okupirana mj.esta, davali su drugaricama manje koliCine za Z-ensku Starnpu. 'Taka su u j.esen 1942. g. antifaSistkinje Like donij.ele bo-rcima na po~ loZaj v-elike koliCine maja, Carapa, rukavica 205 �i t. d. Drugovi su s ves·elj em primi1i darove i zapitali .drugarice .Sto .Zele da im daju za uzvrat. One radosno-_ od-govore-: Papira! Komandant bataljona, drug Narodni heroj -Stevo Op.senica rdarovao im je maSinu rza . pisanje i. pap ira. ' Ovaj 'kratki prikaz postanka i razvoja prvog zenskog lista u NOB karakteristican je za ·sve kasnije- Zenske li~to~e, koji su. p·oslij·e »Zene u borbi« na:glo nicali u svim krajevima oslobo-denug teritorija. Za. 1SVe· te listo:ve .sakupljale su Zene papir arak po arak. VeCinom- svi su Stampani u tehni1 kama OkruZnih i Kotarskih komiteta na sapirografu iii ciklostilu . .Sve te listove uredivale su same Zene, a Partija ih je u svemu pomagala. 1. lipnja 1942. g. pojavljuje s'e drugi zenski list »Drugarica«, koga izdaje Kotarski odbor AF2 Ogulin. Urednik: Ana Konjovic' »Drugaric~« je izaSla samo u Cetiri broja, 1. VIII. 1942. g. izdaje svoj list »Rijec zene« Okruzni odbor AF2 Kordun. List je izlazio redovn<> u tirai<i ad 1000 primjeraka. Urednik: Anica Rakar-Magasic. 1. XII. 1942. g. i·zlazi »Primorka«, koja gotovo redovno izlazi do oslohodenja i dosti.Ze tira.Zu ad preko 100() primjeraka. Urednik: Ruzica TurkoviC. Okruzni odbor AF2 Slavonij e poCinje izdavati u -sijecnju 1943. g. sv·oj list »UdarnicU<<. Urednik: Bosiljka Krajacic. 15. IV. 1943. g. iJZlazi »Dalmatinka u bor.bi<<..Prvi .broj Stampan je u tehnici Oblas'no·g komitela KPH 'Za Dalmaciju na Biokovu. Drugi broj Stam:pan j.e u i'stoj tehnici na Mo-soru. Ur.ednici: Milka La-sil3 i BlaZenka Mimi ca. Osim »Dalmatinke u borbi« u Dalmaciji su izlazila i dva kotarska lista i to »Pelje~SCan­ ka« i »Ko:r:Culanka«. 1. VII. 1943. g. Okruzni odbor za Gorski KOtar pokreCe· svoj list »Rodo1jupku«, koji izlazi cijelu 1943. i 1944. g,odinu. Urednik: Jelena Jancic. 1. VIII- 1943. g. Oblasni odbor AF2 ICazma pokreC.e »·Glas Zene«. Urednici: lv;o Doncevic i Laura Sabol. Iste godine pocinje izlaziti i list Okruzno.g ,odbora AF2 Banije >>Banovka«. Urednici: Milka VraneSeviC i Vera · Krunic, i list Okruznog odbora AF2 BjeJovar 11LiCka Zena u borhi« br. 10, 1943. g., glasilo AFZ >>Antifasistkinja«. 1. VIII. 1943. g. izlazi i list za Liku. PoCinj.e izlaziti pod imerwm "t,ena u borbi« Okruznog odbora AF2 Pokuplje >>Antifasistu travnju 1942. g. Do sije6nja 1943. g. iz.aJlo 1'0 brojeva. Do polovine 1944. g, -izlazi .daljnjih .s brojeva- kinja«. Urednici: Marija 'Derda i Zora Ahpod im.enom »Lilka Z-ena u bo.rbi<< metoviC. »Dr.uga:ricau- br. 3, 1942. g., glasilo AFZ za kotar 1. lipnja 1943. g. pocinj,e G1avni odbor Ogulin. p,o[;Nzje izlaziti .u lifmju 1942. Jza.Jlo 4 broja AFZ za Hrvatsku, koji j e formiran na kon, ferenciji zena Hrvatske u Otoccu, Jipnja 1943.• »Rijel Zenerr hr. 10, 1943. g., glasilo AF.Z Karlovac. Po.Cinj:e izlaziti u sijeCnju 1943. IzaJlo 10· brojeva g., izdavati sv.e>j list >>liena u borbi«. Od tada Okruzni odbor AFZ za Liku naziva svoju »Prrimarka« br. 2, 1943. g., .glasilo AFZ za Hrv. Pri»Zenu u horbi« >>LiCka Zena u borbi<<. morj.e. PoCifnj.e izlaziti 1942. g. lzaJlo 12 broj.eva >>Zena u borbi« izlazi u <doba kad je NOV >>Udarnica« .b-r. 7, 1943. g., ,glasilo AFZ Slavonije. oslobodila veCi dio Hrvatske, a organizaCija Po.Cinj.e izlaziti u sijelnju 1943. JzaJlo 10 broj,f?l.!a. 206 AF~ uvrscena i pmi!irena. U to je doba Agitprop CK imao vellku .Stampariju u planini Jav'Ornici kraj DreZnice u zgradi-, koju su· sami parti~ani podig.Ii za tu svrhu. Stamparija je hila opsk~bljena strojevima i elektriCn<.Jm r&svjetom, tako da s·e ra:d mogao nesmetano razvijati tehniC:ki i lijepo· oprem'ljeno ~Starn~ pati. Poteskoce su jedino bile u tome lito je redakcija hila daleko od ,stamparije i to cesto puta i po nekoliko desetaka kilometara. Neprijatelj je nastojao da onemo.guCi izlaZenje naS-ih listova i os-tale .Stampe i doCekivao u 'Zasj-edi kurire, koji ·&u nosili rukopise i prenosili drugi materijal. Zato su na putu za Stampariju· morali na ue'ldm mjBstima p-rolaziti zaohilaznim, strmim ,Sumskim putovima, nedostup·nim neprijatelju, Sto je· Je.seni i zimi predstavljalo velike potesko6e. Iz Javornice Mamparija je p'ocetkom 1944. g. .premje-Stena u Skrad na Ko·vdunu, a u proljeCe iste g.o-dine u Sumu Crnu Lokvu: kraj VojniCa. Redakcija »~ene u borbi« nalazi.la se na raznim m.jestim·a i C·esto- selila }Jo oslobodene>m teritoriju. Eva otprilike puta :. OtoCac, Topusk•o, Slunj, Rakovica, ,S]unj, Plltvi-Cki Ljeskovac, Rudopolje, Topusko, ,Sibenik - oslobo,deni Zagreb. Prve urednice »Zene u borbk bile su Marija KreaCiC i Qlga KovaCiC-KreaCiC Zo-ga, kasnije su bile ured.nice Bo·siljka KrajaCiC, pa Nada Sreme'c i Veda Zagorac. U srpnju 1'944. g, i istarske· Zene zap•o·Cinju i~davati svoj list »lstranka«, a na talijans·lwm j.eziku i »La donna istriana«. Oba lista ureduje Dina Zlatic. List je iitampan pod neobiCno te-Skim uvjetima, jer su Nijemci i Talijani poduzimali neprestano of~nzive na razmjerno mali ist<irski teritorij i veCa Stamparija uop6e nije moila raditi. NeobiCno vaZnu ulogu odigrale su ·Z.ene u Istri u· raspaCavanju Stampe, koju je trebalo prenositi pre'ko pruga, izmedu neprijatelj-skih redova, narodu, koji ju je Ze.ljno :oCekivao. 1944. g. izdaju zene zbjega u Ell Shatt-u i Kairu svoj 'list »Zena zbjega«, .glasilo- AFZ zbjega iz Jugoslavije. Ust je izlazio d·o 1946. g., a uredivale su ga Marija Lujak i Katica BatiniC. Sve 'listove -zene su primile s v·elikom ra~ do.SCu i ani su u razvoju organ:iJzacije odigrali znaCajnu ulogu. Iz poziva na saradnju, kojeg su preko Jistova uputile drug-arice antifaSistkinjama, vidi se· da j.e. o-rganizacija i oC-ekivala .da list izvr.Si zadatak »da pove·Ze Zene_ i uCvrsti bor:benu -organizacijm<. U :SVlom prvom broju ad ozujka 1942. >>liena u borbi« pi-Se: »Taj list koji je namij.Bnjen .Zernama Like srpski:m kao i hrvatskim ispwnjava nas ponosO'l'Jt, u _prvom r,edJu nas seljafke Zene. NaSa Zeruz koja je dos.ada bila /Jorobljena. obespravljena, podc}enjivana od sviju i svakoga, -danas kada su naSi horci uz uCeSCe Zena oslobodili dio Like, mi dwnas imamo svoj list. Taj list je veC sada ogledalo naleg Ziv,ota, rada i borbe. On f,e to postati u potpunosti onda, ako sve Zene bu.du slale svoje priloge i time potpomagal.e njegovo izlaZ.enje. Zato pozivdmo naS.e drugaric-e, da nam piSu o svome radu, .o svojoj borbi. Da pi:Su o radu svih AntifaSistiCkih odbora, o smetnjama i preprek(JJma koj-e S~usr.eCu u radu, o svemu Sto su preZivjele od faSistiCkih oku-_ patora i njihovik slugu, usta.Sa i btnika. Da j1iSu o svom Zivotu o svojoj dje.ci o svojim potrebama, ·nesrdama, stradanjima. Da pi.Su ·O Zivotu svoga s.ela. o- prilikama koje vla.daju u njihovom krafu i t. d. One koje su nepismene, neka kazuju svoje misli drugima, samo neka Salju dopise. Pored toga Jto f:.emo pomof:i izlaZenje lista, slanjem naJih dopisa, pobrinut Cemo se i za papir, da bi em mogao izlaziti u najv,eC.em broju, da bi stigao i -u na}zabateniji kut.ak naSe Like. )dena u borbi<<, glasilo AFZ za Liku, br. 1, oZujak 1942. g., str. 10. 207 �pr-ava. Evo, mi smo vel: danas priznate Cpvj.ekom, imamo pra:uo na svoje .odbore, imamo priwo da glasanw i da na.:frr,e.d stupamo. Zato Cu sve da dam z-a Komunistil:ku partiju, pa i svoj Ziv.ot. Zivila KomunistiCka p(C}"tijaf« U istom broju »Zene u bo-rbi« pi,Se druga seljanka iz Like, Julika Skendzic: »Evo ja, sdjaCka iena hoCw da opiS.em svoj teJki 5.ivot, koji sam dosad proiivjela pod teSkim j.armom sa gpspo.dske strtlfTl.e i sa str-cme svoga muia. Ali evo v.et .J-anas fa kao iena osjeCa:rrt" se u boljcm iivotu i veselju. f,er mi kao Zene dobiva1n0 svoje pr-avo i svoj _antifaSistiCki list iena. Dobivamo sva prava kao i muJka,-,ci. Zato drug.arice ka.d .znamo da nam ,dcrJnaJnja barba donosi bolji iivot i buduCnosl i frlmo pravo, sl!upajmo u ,a_ntifaSistiCki front Zena, pridonosimo Ci'!Tlf god moiemo. Saljimo svoje sinove u partizanske redove da s.e bore za slobo.du cijeloga rwroda. Na /;elu borbe je K-?mtmistiCka partija i Crvena Armija.« Zenski Iistovi postaju, »pomagaC i uCitelj u radu« kako- pi.Se »Zena u borbi« veC u ko~ lovo•zu 1942. g. On pomaZ.e u- Sire'nju organizacije, u nje,zinom uCvrSCivanju, preno.seCi direktive rada od vi.Se.g odbota na niZe. Evo Sto pise »Zena u horhi<< u kolovozu 1942. g. antifa-Si's-tkinjama, upuCujuCi ih kako treba da -se sluze lis tom: »Primorka«, hr. 7, lipanj 1943. g. st:r. 25. Mi, -Zene Like suradivat f:emo u naSem listu, potpomagat f:emo njegovo izlaZ.enje :na bilo koji naCin. Na taj Ce naCin list povezati Z.ene Like i okupiti ih roe po,d zastavu Narodno oslobodilaC.ke borbe za potpuno oslohodenfe od faSistiCkog 1'Dfrstva i izgradmju b.alj.e bu.duf:nosti.(( Ovom pozivu Zene Like su se radosno odazvale. Evo :sto o prvom broju »iene u borbi« piSe s-eljanka iz Li~e (»Zena u borbi« broj 2. str. 11) : »Kad sam pr.aCitala list ,tena 1t borbi« osjetila sam· novi Zivot i pravdA_t. U staro doba, mi Zen.e smo bile potlalene i bile- smo robovi robova, jer su naSi muZevi hili robovi gos.fwdski, a mi smo hili robovi i gospodski i njihovi. Mi s1n0 Zene bile Pod teSkim jar-mom. Nigdj,e se nismo smjde pokazati d~ danas. Da:nas nas naSa K.am. partija izvodi na .jJil'av1 put; otvara nam of:i. Skida s nas teSki jar.wrn, koji onas j.e ,pritimuo da ~a nismo mogl.e nositi. A d~ smo do-lekale da ga bacimo s naJih leda. Ko nas Je dosad priznao lovjelwm negO naSa KamwnistiCka partija? . Ona rnam je pokai:ala put kojim f:emo do-Ci do naSih ))Da bi mi ui.stiwu imale koristi od naJig lista potreba je M se on dobr.a prozdi. »Zenu u ---horbir( tr.eba da. prouCe najprije Clanice Kot(lffskog odbara AFZ, .z.atim da .g-a llan~ce KO koje prisustvuju -sastanku OpCinskog odbora proCitaju i .objasne odbor:nicam.a opf:inskog odbor.a AFZ. K.ako n-a s.astan- ku OpCinskog odbara AFZ dola.z.e pre.dstavnice Mjes:nih o.db,ora, to one imaju zadatak da list abrade sa ostalim llanica.ma mj,emog odbora. Nakon Jt.o w list prQUCi[i svi odbori od Kotarskih do mjesnih, nakon Sto su se sve aktivistkinje upoznale ~ direktivama koje daje AntifaSistiCkoj f:rmz.ti ient;~ 71 jeno rukovodstvo, ftek on.d.a s.e on moZe Citati 1 objaSnj.avati na Sirokim sasttmcima.<( Inicijativni odbor AFZ za Dalmaciju piSuCi u lipnj u 1943. g. »svim 'kotarskim, opCins•kim i mjes·nim organizacijama« da j.e uza sve poteSkoCe· izaSlo veC· tri broja »Dalmatinke u borbi« poziva dru.garice na saradnju i tuma~i im kako da raspaCavaju i prori.Cavaju · list i ka.Ze: »Vi ste se po-zivu odazvale. Slale ste papir, matrice, kao i ostdli potrebni -materijal, slale ste dopis,e. 'Time st.e dokazale veliku ljubav i ·svijest i Potrebu izlaZenja svoga lista.« GovoreCi dalje o listu kaze: >>ZaJto uo.pC.e izlazimo? U prvom. red_u zato -dG, se mei!usobno poveiemo, da. upoznamo je.dna drugu . U poznati je.dna drugu znaCi doznati IUJ.ko Zivimo, Sto r.adimo, Sto nas bali, z-a Cim teiimo ... 'Kad to dozonamo, vidj.et f:emo kako je naS Zivot sli.Cam jedan drugom, kako s,u nam boli iste, neprijat,elj isti i Zelje iste: Osloboditi s.e neprijatelja. Svijest o zajednilkom istom Zivotu, o zaje.dniCkom neprijatelju koji je pr.ouzrokovao roe naS.e patnje, rail.a u narruz svijest o potr-ebi .zajedniCke borbe protiv zaj.e.dniCkog nefrriiatelja! Na taj n.a.Cin list f:e nam pomof:i u .stvaranju nesalomljivog borbenog j.edinstva svih Zerna u bor.bi protiv faSizma, a to je frredowvjet sigurne pobjede nad naSim neprijateljima.tt Listovi su pomagali da S·e organizaciia Siri i na ne-osl·obod-enom teritoriju, da prennsi istinu o ciljevima Narodno-oslobodilacke borbe. Vee u kolovozu 1942. g. pii§e drugarica Zorka KrznariC iz Brinja u »~eni u borbi« br. 5, 0 teskom zivotu hrvatskih zena pod talijanskom okupacijom: . »Bilo nam j.e zabranjeno da se sdstqjemo sa Srpkinjama, ali mi smo se .sastajale i Potajno. Or.ganiziral,e smo AntifaSistiCki odbor Zena. Dobivamo za litcmje ,Zenu u borbi'.<( U istom listu piSu Zeone okupiranog Susaka: ))Htjele bismo vann i mi napisati neSto o naSem rrodu, ali .mi o tome smijemo sam.o malo pisa.ti. TeSke su. i .opasne okolnosti pod kojima radimo, · no naS nam je r.a.d uza sv.e to drag i ne bismo ga se .odr.ek/,e nizaSto. Cvrsto smo organizirane u AFt argcmiuzciji. NajveCe nam je veselj.e .litanje naSe ))PrimuriUJ<I i .drztge Stampe, koju nam S.aljete, sa-mo mi n.e Citamo slobodrno poput vas. Cim dobij.emo Stampu, treb-a ju ra.zdij.eliti. To je prvo, a baS i nij.e tako jednostavno. Nikad ne znamo kada i gdje nas maZe na$ mrski neprijatelj izne-naditi .. . 0'1 Stana Bakis iz P"Ddgorja pise u 2. broju »RijeCi Zene« o radostima Zena Sto imaju svoj list: »Vesele smo Sto imamo svoj list »Rijd Imert u kome .C.emo moCi da iznesem.o sw tegobe !TlaSeg U prosincu 1942. g. pise Milica Pocuca koliko joj pomaZe list u radu sa Zenama na neoslo:bodenom te-ritoriju: »]a r.adim na neos[.obot!enom teritD1'iju u hroatskim selima sa -dntgaricama koje Zive pod u.staSkim terorom, a teie za oslobodenjem. Uve.C,e dola:dm k njima odrZavati sastanke. Drugarice me doCekuju u Smni odakle, kri juCi se odlazimo u Jtalu. T u palim svijetlo i litam 1UlS list ))t,ena .u borbi«. TumaCila sam drug.aricama o naS.oj nwodno-oslobodilaC·koi borbi, .o raitu ieua _na oslobodenom t.Cri.torijou, o sastancima, skupStinama, kornferencijama, a one sP. Cude i ne mogu se nasluSati ve(; govorre: »Sarno 'fUlm p.riCaj, mi smo s.e uvjerile da nam govoriS istinu. Dosta su nam ust.aSki bcinditi lagali .. .« .. , Drugarice su me na. polasku molile da o{Jet dodem. U M. su skoro sve. drrugarice obuhvaCene, sve idu na naJe s.astanke, pletu Ca:ra[ie za naSe bore-e. vrSe obavfeJtajnu sluih<u i t. d. 0111.e wC . sve znadu .da j.e jedini s.fras hvatsko+m i srpskam narodu Narodno-oslobo.dilaCka barba. On,e Z'1Uidu da se 'j.edino bo.rbom mog-u spasiti Cetm.il:kog noia. NeograniCerno mrze .letnike. ustaSe i 7 ali jane. One pjevaju naJe partizanske pjesme, a .osobito Cude hrab.rosti .drugarica koje nose puS.ku i b01'e se sa d:ru.govitma. Drugaric-e me na polasku mole, .da o/_J.et. dodevi ·i -da im donesem Sto za .Citati«. ;e »Primorlia« u kolovozu 1943. g. pise·: »U svim krajevima rtafe z.ernlje oslobodenim i neosloboilenitm izlaz.e naJi Zenski listovi. _ S1J!! te listove ureduju iskljuCivo Zene. Listovima stile na hiljade dopis;-t. . . PiSu ih seljanke, radnice, intdektualke. }4 208 piSu sve z.en.e, koje bistro gledaju u buduCnost. Svaka je ponosna na. svoj list, na pravo da saraduje u njem.« 2ene Hrva.tske u NOB »Udarnica<r br. 6, rujan 1943. g. str. 9. 209 �Kudri ~tamparlje koji su razno.s-iii ·~·iamt)tl, prenosili .su i_ Zen-s:ke listove i predavali -ih na odredene ad·rese. List s-e uglavnom predavao Kotai."s-kim odborima AFZ, koji su ga prema potrebi . dij-elili mjesnim odborima. Drugarice su nastoja]e da po koji list stigne u bolnice, u kurseve voj-s-ci, omladinskim. organizacijama, a naravno pojedini primjerci Agitpropu CK, kao i okruznim agitpropima. Razv,ojem NOB, zadaci AFZ bivaju sve Siri i sloZeniji. Sve· se to ogleda na stranicama Zenskih listova. Te male stranice pa.pira, do kojeg se dolazilo s toliko muke, koj'e'g su Zene skupljale uz .Ziv~otnu opasnost, ispisale su Cesto nevjeSte ruke. Zene ,govo-re o dogadajinia u svijetu i kod nas, o snazi naroda u teSkim ok~Sajima, () ulozi Z-ene u borbi za SlobodU, o ulozi Partije u odgoju Zena, o radu i razvoju organi.zacij.e AFZ. •Orie nam govoCJre kako je Komunisticka partija od neuke i mpismene s·eljaCke Zene stvarala svijesne borce protiv faMzma, gradite.lje no·vog ·Zivota. Od br:oja do b:roja, i'z go.dine u godinu raste na tim stranicama pred nama llova Zena, Zena koja zajedno s mu.Skarcem ostavlja svoj prag, uzima pu.Sku u ruku da brani zemlju, a u pozadini obraduje po.Jja, brani Zetvu da prehrani svoju vojsku,. zbrinjava djeeu, polazi kurs.eve, uCi Citati i pisati i jedva svladav.Si abeeedu ptSe svom Zenskom listu. PiSe· ·o sreci sto je -stekla pravo glasa, 0 tome kako je posta1a odbornica u narodnoj vlasti, u:Po:Z:O... rava drugarice .da pred izbore paze- koiUe- Ce dati svoj g'las, a naj1jepSe rijeCi- i misli p-osveCuj.e KomunistiCkoj partiji i drugu Titu.1 . Nada Sremec Da hi prikazali razvo-1 1 znaCaj ~enske ~tam:pe .,;a vrijeme NOB, dajemCJ kratak prikaz o razvoju antifa~istiCkih Zenskih listov.a i nekoliko izvoda iz gotovo svih listova. Izvode nismo dali .k:ronolo~kim redom, ue,go smo iz ra.znih go·dina uzimali odlomke, koji karakteriziraiu i rad AFZ i djelo-vanje listova. 1 »Zena u borbi11, glasilo AFZ Hrvats.lw, hr. 1 Zipanj 1943., ,br. 8 travanj 1944., br. 9 kolov.oz 1944., br. J.6-17 srpanj 1'945. PoCinje izlazili u lipnj-u 1943. g. Polije rata nastavlja izlaZenjern. PISMO DRUGARICA I'Z LOGORA s.eljaCkog Zivota. Kad sm-o dobile proi b.roj bile s.mo v.esde kao mala dj.eca. JSao je od ruke do ?>uke. Svaka j.e htjela da vidi naS list i da Cita .o naSem Zivot·u. Orne drugarice koj.e su rn.epiSTJ14me, z.alosne Slt Sto ne znaju Citati i ,pisati . . ,(( Kao Sto su ok:ru:Zni listovi puni dopisa Zena o njihovom radu i borbi, taka na stranicama glasila Glavnog odbora AFZ >>Zeni u borbi« vidimo direktive, koje Glavni odbor i rukovodioci Partije Salju drugaricama, uCeCi ih i pomaZuCi im u radu. Tiraza Iistova kretala se od 1100 do 1000 primjeraka. »Zena u borbi« fmala je tiraZ (prema- papiru kojim su raspo,lagale Starnpr..rije) i do 1500 primjeraka, a brojevi koji su stamp ani u oslobodenom Splitu, 1945. (sijecanj i ozujak) stampani su u 2000 primj. lz 11Drugmice(~, glasila AFZ za kotar Ogulin, h-r. 2 Kad sam doSla u logor,1 bilo mi. je jako neobiCn,•o. Bila sam okruZena ·S-amim novim drugovima, pa iako su svi hili do.bri i srdaCni ljudi, ipak mi je bilo neobiCno bez drugarica, na koje sam se tako navikla. Slijedila je m~oja prekomanda u Cetu. Ti dubro zna.S, drugarice, koliko ja volim puSku! Kad je dobij.em u ruke, ja sam najsretnija, jer znam, da Cu svojom vlastitom rukom nanositi smrtne u-darce krvnom neprijatelju naSega naroda, bilo samome okupatoru, bilo nj-egrOvim -slu:gama, pa zva1i s·e· oni Cetnici, usta:Se ili kako mu drago. u cetu sam dosla bas u casu, kad je om~adina uCila gadati. Spremali su se na akciju. DoSao je red i na mene. Ga-dala Sam iz puSke, a onda iz mitraHeza. Biia sam presretna, kad mi j e komandir dozvolio da gadam iz mitraljeza. Gadala sam na v-eliku udaljenost i svaki put pogodila u odredenu metu. Drug komandir je bio sa mnom zadovoljan. N aveCer nam j.e reC-eno -da Cemo istu. noC u akciju. Prva akcija u Primorju! Raduj·em s-e. J e-dva Cekam da po•Cl-emo. Krenuli smn o-ko 11 sati u noCi. BLlo nas je 25, svi mladi, po1etni i hrabri. Idemo po Sumi, po kamenju. NiSta se ne vidi. NoC je bila potpu-no tamna, ali nas je vodio sigu-ran vediC. Do mjesta akcije je daleko, ali na to se ne rnisli. Zurimo da dod.emo prije ne·go s·e razdani, da nas neprijatelj ne bi opazio. KonaCno stiZemo na odredeno mj-e.sto. · Pravimo zaklone uza samu cestu. Tuda C-e naiCi neprijatelj. Usudio se da prisvoji naSe ceste. naSu ·z·em]ju, .s-ve na~Se~ ali mi to ne damo. Mi mu otimljemo i ·oteti 6emo sve ,,Sto j.e naSe i Sto s-mo- mi krvlju i Zu'ljevim-a sagradili. PoCinje se razdanjivati. Citava noC jc iza nas. Cuj.e se zvono. To pastiri gone stado na paSu! Ne smiju nas vidjeti. Zato se povladmo nekolilm metara od polozajq. Dv-ojica drugova odredeni su za O!smatraCnicu. Dan sviCe, razabire s-e sve u okolicr. Nismo niti pola sata 'Od mora. A more plavo mirno, po njemu plove barke·. Divota oU prirode. Oko 9 sati drug sa osmatracnice dajo znak da se pribliZuje ne-prijateljs'ki kamion. Mi se br:Ze po-vlaCimo na po,loZaj. Kamion naflazi, mi otvaramo pucnjavu. Neprljatelji padaju, a da j.oS nisu ni do.Sli k se·bi. od iznenadenja. Komandir daje znak na juriS . Svi su mrtvi! Ula;zimo u kamion i polmSavamo voziti. Ali nij e traj a1o dugo, rarlast je brzo prekinuta, jer smo s-e vozili svegil oko 30 metara. Gume su bile probusene od hitaca. Uzimamo ne-prijateljsko oru.Zje i polazimo pje-Sice. To oruZje napravlj.eno je da ubija nevine ljude, ali mi Cemo ga okren1lti pmtiv neprijatelja. Od sada 0110 ce ubijati okupator·e i njihove sluge, Cetnike _i ustaSe. Ima tu sedam pusaka, tri piMo'lja, pa cak i jedan teSki mitraljez, kame se najviSe _radujemo. Drugovi uniStavaju m·otor i mi polazimo natrag ·sa teretom, koji nam nije teZak, iako smn hoda1i cijelu noC i doista ~e um,or:i'li. Mi ·se raduj emo da donesemo drugovima dobr-e vijesti o uspjeloj akciji. VraCamo se pjevajuCi kroz kamenj-e, krS, strmim stazama, IZadovoljni zbog sv,oj-e male pobje-de, i svijesni da to nij-e ·ni 'prva ni posljednja. lz ,Drugaric.e<(, glasila AFZ za kotar Ogulin, l;.r. 2 U nedjalju, '7. juna, odr:Zana je skup·Stina Zena iz okolice Brinja, VeC od ranog jutra donosile su djevojke cvijeCe i ,z·eleni'lo, da okite tribinu sa koje Ce se govoriti. Svuda s-e osjeCalo, da je toga dana veliki praznik. Primicalo .se vrijeme za poCetak. Zene su pristizale u povotkarna, vee iz daleka vidjeIe su se Sarene skupine sa crvenim i narodnim zastavama i s.vuda je odjekivala pjesma: N[ mi f:ene, iz erne no:Ci U novi sad kroiimo dan« Gomila S·e poveCava . .Sa svih strana pristiZu nove povorke i skupljaju se na .livadi pod Skolom. Svuda s·e vide z.astave i natpis·i naSih paro'la. Drugar.ski pozdrav Naca2 1 2 210 SKUP!\TINA ANTIFASISTICWOG FRONTA zENA U BRINJU Partizanski lo,~:ror. Na-ca MatiC-VukeliC. ,,zena u borbi«, glasilo AFZ Hrvatske, br. 2, srpanj 1943. g., str. 1. 211 �Na tribinu -stupa jedna drugarica i otvara skupStinu. NiZu se govari, Zene odgavaraju klicanj.em. Govori predstavnik NOO, predstavnik partizana, predstavnik KomunistiCke partije. Zatim gov.ori Citav niz Zena. Govor·e one o svom Zivotu, o svojim patnjama, o mraku u kame su Zivjele, kako su se trgle "iz tog mraka, gov-ore a svoj-aj Zelji iZa znanjem·, a najviSe govare o svojoj pravednoj borbi. J ednoduSno s-e ·zalaZu za organiziranu barbu. One su uvi.djele patrebu -organizacije. Znadu da jedna ne maZe uCiniti ni,Sta, a kad su udrUIZ-ene, da mogu mnogo, Zato su se uhvatile u Cvrsto kola, i ne C.e dopustiti da neprijatelj to l<olo raskine. NiZu s-e Zene i govore, iz njihovih pokUka se vidi kaka je veUka njihova mrZnja prema neprijatelju, naroCito pr:ema mrskim Cetnicima, koji su danas uperi'li puSike u grudi njihovih muZeva, braCe i sinova. U .slucaju napada neprijatelja, one znaju Sta Ce raditi: »Ni jedno z.rno hrane ne smij-e neprijatelju qoC.i u ruke.« Mlada seljakinja govori o zelji za znanjem i kaZe: »Sve nam neprijatelj maZe oduz.eti, ali znanje ne. Ono Ce nam oatati i .njime C·emo se posluziti kad budemo pono\"o otimali sve Sto nam· j,e 'On oteo.« Drugarica i.z hrvats:kog sela Kam·e·nioe donosi tople pozdrave ·ad hrvatskib zena, koje niSu mogle doC.i ·w veHkom braju, je·r · selo ja,S nije oslobo·deno, j.er fa-Si~stiCke slu-. ge paze na svaki njihov korak. Ipal< njih nekoliko provuklo se" kroiZ plotove i Zivice, jer ih je vukla zelja da SV'ojim srps'kim sestrama re'knu, da .su shvatile za}edniCku borbu protiv okup-atora i njihovih slugu. One znadu · da PaveliC nij.e donio nikaikva dobra hi'vatskome narodu, ·SV'e to Qne z.nadu i paruCuju, da je njihova mjesto kraj srpskih s-estara u borbi protiv narodnih ugnjetaCa svih vrsti. Svuda odzvanjaju poklici bo~be, jedinstva i 'lju.bavi. KliCe se narodnim parti'zanima, tim nosiocima naSe snage i pabjede. Izvikuj.e se· »Smrt ·ll&rodnim izdajicama«, Zene kHCu KamuniiStiCk•oj partiji, za koju do ave g.a.dine nisu _ni Cule, a sada znadu da je ona spasila narod ad potpunog rasula i bratoubilackog istrebljenja. Mladi obrazi plamte od radosti, a niz stare i smre:Zurane, palako t-eku s-uze. Zene su ,gvijesne •svoje veUke uloge u narodnoj borbi. One su se probudile, i nema viSe te sHe, koja bi ih mogla gurnuti u mrak nerz;nanja. One danas odluCuju o najvaZnijim pitanjima narodnog Ziv,ota. One su svij esne, da je naSa pobjeda u organiziranoj bor.bi i one ce tu borbu voditi do kraja, do pobjede. ],eZena Janl:iC 0 PALOM .BORCU ... lz ))Banovk.e((, glasila Okndnog odb.&ra AFt za Baniju, 194.3. g. »Zena u b&rhi«, glasilo AFZ Hrvatske, hr. 2, srpanj 1943. g., str. 1. 212 Mlada djevojka - •Seljanka - zavrsila je svoj kratki, ali junacki zivot. Milanka Kljaic partizan VII. banijske brigade, poginula j-e na palju Casti vrS·e-Ci svoju svetu. duZnost prema sv·am narodu i domovini. Mflanka j e hila medu prvim Zenama na Baniji, ·koja je uze.la puSku u ruke, da sa puno mr.Znje osveti ne·Yine Zrtve· i svog oca, pal·e od okupatorskog i usta5kog noza. vec u prvim danima -stupanja u partizane, u prvim, akcijama doSla je diQ izra.Zaia Milankina hrabrost i borbenost. Ona smjelo ide iz akcij-e u akciju, iz Majura, na Blinjski Kut, na prugu, na vo,zave. Svuda ana juriSa na neprijateljs'ke hunkere i rewove, svagdje Je ana prva. Prolazeci kroz sela p•oslije akcija, uvijek vedra i nasmijana, Milanka je poziva,la Zene u barbu, govoreCi im »mi smo one, ·koje Cem•o mnogo pomiQCi u n81Soj borbi. Mi moraina uzeti puSke· u ruke i bori_ti se iZa ljep,Su BuduCnost i da·oCuvama naSu ravnapravnost, koja nam je p-ri"znata u ov•oj borbi.« A:li jedne hladne januarske noci, u tei'Jkoj barbi s neprijateUem kod sela Mlinoge, uvijek hrabra i odlucna, Milanka pada zrtvom 'krvnickog taneta. l\nlanka je osvetila pravednu krv nasih otaca, sinova i braCe i dala je svoj Ziv·ot kaa najveCu Zrtvu na altar svaje napaC.ene domovine. Uspomena na tebe, Milanko, ostat Ce trajna m·e-du nam,a. Putem, koji si nam, Milanko, pokazala - putem bor:be - poCi C.e.mo i mi ostale. Ze·ne Banije, da o-s-v,etimn tebe i hil)ade i hiljade palih boraca, i<oji su kao i ti dali svoju krv i svoje Zivote za Cast i s1obo·du svoga naroda. NJEGUJMO STVARALAcKU SNAGU MASA lz >~t.ene ,UJ barbi«_, glasila AFt Hroatske, br. 1 »Dola,zi mi ponovo u ruke ·o·naj list koji sam· ranije Citala, koji mi je pomogao· da izMem na pravi, Cisti put, put istine, kojim danas idemo«, ··,piS·e partizanka, s-eljanka iz Like, uredni..Stvu »Ze.ne danas<<. Biv·Si reakcionarni reZimi Jugoslavije bojali su se baS to1ga, da ma..se na Sih Zena izi-du na pravi ·put. Svj-esno .su -onemnguCavali da do Zena - naroCito se1lja-Ckih - dode ikakvo po!iti.Cko saznanje. Gu1sili su teZnj'e masa Zena za kulturnim i•zdizanjem. Li.stovi · »tena danas·« i »Zenski svijet« ~oje su iedavale mla·de antifaSistkinje u Beogradu i Zagrebu, bili su stalna zabranjivani. Ali us.prkos guSenja antifaSistiCkog po.kreta, Zene sur se okupljale O'ka tih listava. Iz rada tih antifaSistkinja, na Zrtvama Zena ,heroj a, stvoreni su Cv11sti temelji na kojima g,e danas izgradi..la naSa moCna, masovna organizacija AntifaSistiCka f11onta Zena. AntifaSistiCka fronta Ze'na je nastala kao potr·eba borbe. Mase Zena teZile su za politi-Ckim saznanj.em. Ve1iki z.adaci, koj e nam borba nameCe, trebali su i nove Zene- rukovudioce. Trebal'o je izdiCi mase i mlada rukav,udstva politiCki i kulturno, p-ovezati organi'zacij-e i ok!'piti niz razbacanih odbora oko jednog centra. Taka je u borbi, u teskocama •osl•obodilackog rata nikla i naSa nova Ze-nska .Stampa. Ona je, kao i naSa organizacija, nikla odozdo ·1z masa i radi -potreba masa Zen3., -oku-· plienih u AF:6. Sa stranica »Zene u borbi«, »Rije,Ci Zene«, »Prhnorke«, »Udarnice-«, »Dalmatirike u borhi«, »Drugarice« - Zene Li·ke, Eorduna, .Primarja, Slavonije, Dalma1 ))RodoljufJka(' br. 1, 1943. g., glasil-o AFZ za Gorski Kolar. »Banovka(( br. 2, 1943. g., glasilo AFZ za Baniju. P.o!:inje izlaziti u kolovozu 1,943. g. ))Arntif.aSistkinja<( br. 1, 1948. g., gZ.asilo AFt PokufJ[j.e. PoCinje izlaziti u lwlovozu 1943. g. lzaSlo pet brojeva. ))Dalmatinlw u barbi(( br. 4~5, 1943. g., glasilo AFZ za Dalmaciju. PoCinje izlaziti u travnju 1948. g. lzaS!o 13 brojeva. J>Glas Zene(( .bT. 4, 1943. g., .f!.lasilo AFt Cazma. PoCinje izlaziti 1t koZ.ov-ozu 1943. g. lza'Slo 11 brojeva. ))Z,ena zbj.ef!.a<( br. 2-3, 1944. f!.., .rzlasilo AFZ zbjega iz fu.f!:oslavije, List izlazi u Ell Shattu od 1944. g. do 1946. g. lza.Slo 1() b:rojer.Ja. cije i Gorskog Kotara prvi puta u historiji Citaju rijeCi upuCene·· njima. Zene su zato prigrlile te listove kao svoja najmilija Ceda. »Mi smo CuJ,e da Ce izlaziti naS list, ali nismo vjerovale« kaza:Ia je mlada seljanka iz Like, polju.biv.Si ga. »Mi imamo svoj list« sa · 213 �# narodom, ·Sto su spoznale ko j.e kriv za njihova neznanj·e, zaostalost i potCinjeni poloZaj.« ;J I one koj:e nisu nikada pisale, o,sim oskudnih listova· sinu u vojsci, iii muZu na mukotrpnom radu daleko od rodnog kraja, poCele su pisati. U uredniStvo naSih Iistova stiZu bezbrojni doPisi. »Drugarice, hoCu da vam pi.Sem o svemu _Sto sam preZivjela ad krvavog -okupatora i niegovih s'1ugu, hoCu da vam opi.Sem -svoj teSki Zivot.« Jednostavri.e rijeCi pune su Iju•bavi prema narodnoj vojsci, KamunistiCkoj partiji, narodno-a.slobodilaCkom pokretu kaji, one to osjeCaiu, v-odi boljooj buducnosti i'itav narod i njih Zen e. »Sve, sto je bilo pod pepelom na dnu naSih srca skrito«, sv-e ono Sto j,e b:i.lo duboko zapretano i potiskivauo, si1na e·nerg11a i stvaralaCka maC Zena izbiia sna.Zno kao bujica. »Kada ·Su drugarice Citale »Zenu u· bar.;. hi«, ja sam po.Zeljela, kao nikad u Zivotu, da i ja znam Citati«, kaZe. '60 godi·Snja starica koja je nauCila Citati i pisati. Isto to pi&e i Zena iz Krmpota svOjini drugaricama preJm »Primorke« i stotine Zena koje su savladale pismenost. One PlSU prvo pismo sv-ome listu, da kaZu Zenama tu veliku radost :_ mi ·znarno pisati. Mno-gro ni.kad nedoZivl_ienih rad-o,sti one ima iu sada da kaZ-u: sloboda, ravnopravnost,· uCeSCe u narodnoj vlasti, sigurnost da Ce sve to oCuva:ti~- jer .ie i puSka u naSoj ruci. DrZi je moj sin, poznanik iz gr·acta, djevojka i'z naSeg s·ela. Seljanka iz Gorskog Kotara pomcuje: ))Drugarice, sada treba znati 7 u slobodu naSu saCu.vati! I »AntifaSistkinja<r, glasilo studeni 1943, g., sl•r. 6. AFZ za Pokuplje br. 2, (I Vidimo da je naSa Stampa pnmo·gla u ve·likom preo'kretu ko.ii je nastupio kod zena. Ona j,e podig!a njihovu politicku svije.st i juS vi~Sq probudila ogromnu Zelju 'Za znanjem. Ona je hila podstreloom da su mnoge Zene, pored velikog posla koje one imaju danas, sav.lardu.iuCi sve predrasude, smj,elo prebrodile te·SkoCe uCenja, Citanja i pisanja. NaSa Stam.pa je- odigrala znaCajnu u·Iogu u okup1janju Zena i njihovom organizacionom pov-eziva:nju. Koris-teCi se iskus-tvom ranijih listova, poSle su dobrim putem »Udarnica« i »Dalmatinka u borbi«, Jistovi antifaSistkinja Slavo-nij,e i Dalmacije. ponosom pii§u Zene Korduna. »Vrlo nas je obradovalo Sto moZemo na.Se Zelje· i. mis1i povezati s varna«, piSu .Slavonke »Udarnici«. »Ali naSa srca .su blizu i kucaju istim Zeljama, da .Sto prije uniStimo faSistiCku gamad.« Dalmatin'ke se raduju svome listu: »Stotine i hiljade Zena Dalmacij-e pozdravit Ce ra.dosno svoj Hst. Pozdravit- Ce ga zato, jet j,e i-zrastao iz borbe sa krvavim faSistiCkim Jela Bif:anii okupatorima koji su htjeli da zene bace u joS crnji mrak i ropstvo, nego ono u kojem JEDAN SVIJETLI PRIMJER su vj.ekovima Zivjele, jer je izrastao iz borbe lz »AntifaJistkinier(,· glasila AFZ za ok-rug ne samo ·Sa faSistiCkim porobljivaCima, neBjelovm-, br. 1 go i sa svim domaCim izdajicama i zloCinJedne tamne noCi dolazim sama u se]o, cima kojima je mrsko i te.Sko Sto su Zene otvorile oCi, Sto se bore zajedrio sa cijelim jer kurir koji me je trebao u njega dovesti nije dosao na odredeno mjesto. U samom 214 selu znala sam samo za jedn~· kucu i k ~joj se uputim. PoCnem .se penjatl po step·enicama i na. ulazu- pre-d vratima gurne_m' ~?gam 'edno tijelo. Fasisti su ih poklah, ~IJevne ~i kroz mo-zak. Ali veC u tom Casu d_Igla se jedna starica: »Zdravo, dijete, _mog sina nekuCe traZe ga pa vanl spava.« Zna rna k o d • · , · m do majka Ma 'ja vee tra.Zim. Ja ]QrS TilSa ' .spje'la ni pravo pozdraviti, ka_d. ~e ona £1gurnim koracima odvede do Jednog ~~ruga, kod koga bi trebala da prospavam noc. , Za nepu-ne dvij,e minute .stigosino do ku.ce toga druga. Starica se vjeSto pop.ne· na t'o~ zor i probudi ga. Drug,o smo ga ·C~~ale, a se starica stane ljutiti: »~og_ s~ biJ?Sa ta:.~ dugo oblaCi, ·Sta misle lJudl, da ce do 1 sJ.obodu na tanjuru ?« Kasnije mi je njezin sin priCa~o, da sta~ ica ide· svako . jutro u cr-kvu da ,g,e ..pomoh ~ogu da pobijede partizani, . a -~asniJ~ pre: ·a postu preko neprijatelJskih zas]eda I nas · · . · Onasl uZi za vodiCa mnogim t;I:ugovima. . 'ima s-e·damdeset i Cetiri godme. DRUGOVI 0 NAMA ooo Iz /Janka ))Odanost naSe po·zadin,e« (List I. bataljona I. K. broj 4) Prva Ceta naS.e-g bataljona nal~zi se na sektoru oko To-puskog u selima, koaa ~U' v::Io teS·k·o stradala od u:staSkog terora. u naJ.prvlm se.Ja, . d anlm a . Krvnici pohise ljude 1z hh..h . ta'ko ova da mnoge majke· ostad·o-.Se bez ~VOJ.1 - sm . ' Zene bez muZ.eva i dj-eca be•z roditelJ~, a zat~m ].• time htJepopa 1se ·kuce i odagnase blago, te d · toga doSe posve uniStiti naro-d i om1-~~ Inu i. d . '1' k raJa . .n, 1 Iopovi se grdno prevanse. . Vr. Je . . , ne naSe dru·garice nisu klonile duhom, .ve~~ se dadoSe na posao .svom snag.om, o-~ratluJU~l svoju zemlju i hraneCi .svoju. omladinu, kOJll sada veselo otpremaju u partizane, da osv-ete svoj e oCeve i braCu. . . One· d.o·Cekuju' naSu vojsku v~s-elo 1 n~s~'l­ jana 1ica, davaj~Ci joj ko_nak 1 hranu, kOJU uskraCuju i oduz1ml]U seb1. Do.Jazim ovih dana u selo ·~. i ~· Cemer· nicu., gdje je :hila naSa prva cet~- ~ gleda:U kako o-ne ves-elo nose hranu za ;oJnl~-e-, te 1~ zapitkujem: »Kako ste drugance, .lmate h hrane«, naSto ~one veselo odgovar~J~,: »~e­ mamo, m·oj druZ·e·, ali za vas Ce, bltl .. Tesk_o dolazimo do hrane, jer nas je d~.sma:~nn u:nStio, ali vi nemojte na to g~edatl, vee ~u-dite i nadalje kod nas, jer nam Je on~da l~se ka~ .vas VI.diomo · U varna vidimo . . dmile, koJl nase . na Prevaru dadoSe Jeftino svo]e ragocJ:ne Zivote.« »Ali zato mi«, nas-tavljaju _dr~tgariCe, »njihove majke, Z-ene i djeca osveht cemo se krvnicima taka, da vas pomaZemo kolilko. n~lU je viSe moguCe. Ka~. ne bi bil-o vas, ne bl bilo ni nas.« >)Radoljupkau br. 2, kolovoz-rujan 1943. g., sf-r. 14. 00 0 AMI 0 NJIMA Zene«, glasila Ohru:'f:nog odbora K.arlovac 1943, g. br, 8-9 AFt NaSa delegacija o'kruga Karlovac.'. vraCajuCi se itZ OtoCca sa prve k'Dnferen:IJe _AFZ stigla j.e u LiC'ku J_esenicu umo~na 1 ne1spa~ vana. 1\lledu drugaricama nalazlla sam s·e 1 ja. Pao je mrak i dalje nismo- ~o.gle pu~o; vati. 'Tu smo naiSle na ganu~tlJr~'\ pnmJeg naSih drugova boraca iz Trece ce e ~rvo bataljo-na Prve kordunaSke udarne bngade. Do-Ce·kali su nas drugar.ski, briZ:jiv-o ispitujuCi na,Se potrebe-. "P_rije ne,go ~sto- smo se mogl-e snaci, pronash su n_am "s?.be za spavanje. RadeCi brzo, okretn? 1 pazlJIVo- da »Monam , ugo de, g·ovorili su topic I od srca. d t ramo Cuvati sv;oja pozadinska rukovo s va i naS·e poz~-dinske radnike.« 215 �USavSi u sobu ima1e smo Sta da vidimo. ~va ie soba prostrta njihovom cehadi cak i sinje!" N' .. ' pa . rma. I SVOJih bluza nisu Z3.1ili nudah ·Su nam I'h ' ra k o su sami, spavali u' · • sohi pokraj nas na golom podu S . .. "' . · mnogo rr]'e~r r dokazivanja, da imamD pokrivaCe US"pJ...:le .smo postiCi to) da zadr.Ze bar bllllze-' U ocrma i iz rijeCi smo Citale iskrenu ljuba·~ punu postivanja prema nama Bi'l" . d . r su za o. . " ~o 1JTII, sto mugu jednom i oni Zrtv·ovati nesto. ~a .svoj e drugarice, kako su oni to g-o- PARTIZANI, TO JE VOJSKA NAi'!A ZA SLOBODU TREBA RADITI I BORITI SE lz »Rijdi Zene<<, gl•· 'l AF:t. K -z a arlovac, iwni 1943. br, 8-9. Iz >>.Glasa J:en.e((, glasila Okru.Znog odbora AFZ Cazma, 1943. g. br. 2 Partizan~ nuZ.da je rodila, A rze:vol~a dobra odgojila. Partzz_a:nz,. to je vojska taka, Sve.~st'!lcrt:z radnika. seliaka, Ko7~· z,e!J([Ql sunca i slobode, 'Trpz? Joe. svakake ,n·ezga.de. Part~zam, to. Je v.ojska na.S.a, T ~ ~ ~ bo;z ludi;'e ustaJa, Nz cetruka, jadnih nesretnika Na ~ram_otu. srfJskih .otfJadnika. Rartz~mnz nzkog se ne boje, Svakzm danom za.ro.bljene b · Tu J., N'. TOJe. · Z]emaca, /la i Talija:na Polubrafe naSih do.mobrarn. ' Partiz.anu /abrika olova a. Dom_obranska j,e torbic~ nova Partzzani· f{htu za slobodu , SlavE!rfs.ko~e -celome narodu. ~:veta~ radrnika, s.elj'.aka Iscu(J.atz aZJ.aji iz Jaka ' Part!zani,. to j'.e naSa dika, T_o l'f! VOJska milih oroetnika v?rrh. A pri tome nisu misli.li na to, da svakr dan Zrtvuju ave, pa i same sebe nas. za sve Ova ljubav nasih milih dru·gova, ostat ~e d_uh~ka uspomena nasim drwgaricama dat ce Im ios vis·e pol·eta u radu. Odbornica ~0 !'£! r:aJa vojska odabrata,' an;~ tma Srba i Hrvata. Bontz se od nuZde PoCe/i Sto ~macf:t~. to s~ sve otefi. Partzzom, to su dobr.avoljci A ~a ~:mzl ji najvefi su b.or.;i. Om fl.zJele svaku kont hljeba, 1 o.d~J,ela. daju kame treba. Parttzanz, to je vojska sveta Sva_ko :Io Cf! u~inut' sa sv'j;ta, l1_ kznutz tlaoe 1 haraCe Sz.rot_in ja viS.e da ne plaCe Par~zzani. i Zedni i f[.ladni. Golz; h.osz, tuZni i jadrni, ' ZaPi_,~aJ ~a: »Kako je, P.o.br.a?« va~z rece, .da je sada ,dobra P.artiz~i srca ~ veseloga, · N.e bo;e se dwsmanina svo~a Ku,~ .!!at{ idu v.es.e/0 (Jjeva)u: Dusl7f"anz'!!u. ~cute zadavaju. Partzzanz bzh golih ruku Sad zt; rnjima kanji top; vukw Mno.gz n~ je izgubio f{lavu,: ' Dok. ste~os,e tu r.atnilku slavu Pw:tzz~z nemaju tehnike, · Alz rzute te naSe krvnike. Lam !{ade u gori vrebaju A s.a_da ~h iz grada tjera/u. Partzzanz !ani su se krili Sa~ b~kose tqj ZaPadno/ sili. Avzom baca7u letke Za ~dgo;'O: oni na ~jeg metke. P arttzam zz ·ODe vrleti Nau.Cit Oe faSizam bm:n,eti Da nef.e u naSe f;.alati ' Koru_ hl~eb.a .na.Wt ot~ati. Partzzan; .od naSih .r?:ora, Sa r.avn~ce, od sinj,e..ga morra Stima svaki vrlo[{ druga svoga Kao _svo15a, }r;zta rodenof!.a. ' Partzzanz u: cete u lmjif(e Kad smirite te ratniCke ·br·if!;e Pak ~e ~aSi mladi /Jrolitati: ' »Ta ]e l taka(( starije Pitati.. 8 »Dalmatinka u borbi<< br 2 · 216 · - 3 l'fia· . . 2iv'le majke radnika, seljaka, P.osta mmoga majka Partiza:nka. • z n; 1943.; str. 13. b.anica SekuliC Otkako sam stupila u organi"aciji.I· AFZ proSlo je pet mj.eseci. Ti -su mi mje·s·eci tako prosli, kao pet dana. U tome seljackom radu i uvijek napetih Zivaca, rijetko koji dan prod.e, da ne proCitam neSto o naSoj borbi i sam om radu AF.Z. NaSi seoski sastanci, CitanJe i prouCavanje materijala, najsvetiji mi je zadatak i tome danas polaZem najviS·e paZnj.e. Znain, da Sto·god i'adim, ako Sijem ili sadim, od svega maZe drugi da ubere plodove, ali od mog uCenj a ne maZe nitko osim mene. Od onoga dana, otkada .sam organizrrana, u meni je presta-o svaki ·strah p.red zloCinaCkom bandom i Cim viSe radim, tim man)e. p"ed njima stradam. Drage .drugarice! Nemojte si nikada utvarati neki strah, jer mi nemamo Cega da se p1aSimo, kad poSteno radimo. Pa ako m~ne za ovaj moj rad zadesi bile 'k::tkva kazna od neprij atelja, pa i sam a smrt, 'Znati Ce sav po.Steni narod, ·aa sam pala zato, Sto pomaZem bo-r.bu, 'rooja se vodi za ·bolju i sretniju buducnost svih potl<>cen1h i ugnjetenih naroda u na.Soj zemlji. Ako ..se d.esi, da naSa hrabra vojska pro!azi preko vasih S·ela i da je koji drug sluCajno ranjen iii holestan, nemojte· sjesti na prag svoje kuCe i .plakati, ve·C mu sa najveCom brzinom i spretn1].8Cu prite·cite u pomoc i dajte mu sve ·sto je potrebno. To hi morale Ciniti i u on-om sluCaju kada ne bi irnale sv-ojih organizacija. Mi sve znamo, da nismo nikada imale ni'kakvih prava, osim prava rada i te·glenj a, pa kada danas naSi drugovi u nama gledaju ravnopravnog druga, moramo znati, kako i zaSto se borim·o. Neka svaka od vas promir sli, kako je divna rijeC ».Sloboda« i da nad slobodom nema ni.Sta dragucijenijega ni IjepSega na svijetu. Borimo se pod parolom: Svi u front - sve za front! je trebalo spasiti. Bez ikakvog cekanja, jer njihovo je srce hila previSe milostivo i vj:erno, Pierina sa ostalim drugaricam.a uputi se na oznaCeno mjesto. S licem mirnim i srn-ijeSkom na ustima, ispunJena Zeljom da bud.e na pomoCi ranj enim borcima u Casu kada su u opasnosti, u trenucima njihove bali, pod kiSom nepri.jateljskih ubojnih zrna, hrabre drugarice na ~elu s Pierinom spaSavaju drugove. Ranjeni drugovi su hili .spaS·eni, ali Pierina i Zita platile su svojom krvlju Zivote .s:vojih boraca. J edan je rafal pogodio drugaricu Pierinu u obadva boka i ona je pala te.sko ranj en a. Drugi je metak pogodio drugaricu Zitu. Pierinu smo .naSii na jednorn polju m,edu cvijeCem - cvijet me·du cvijeCem - u potoku krvi. Zitu smo naSli nekoliko sati kasnije mrtvu sa blaZenim podsmjehorn na usnarna. fa go® PALE SU SPAi'!AVAJUcl RANJENE BORCE lz »lstranke«. ,glasila Obla~nog .adbor.a AFt za Istru br. J1 U jutro 30. juna nasa je I. Istarska brigada »Vladirhira Gortana« juriSala na neprijateljski garnizon i zauieli ga, T_ri sata su naSi borci pucali bez prestanka, neprijatelj je imao ranjeni-h i ubijenih, kasarna je bila zauzeta - naSi su horci pobijedili. Na poloZaju kod Gorice treCi se bataljon povlaCio, j.er je do.Sla vijest da dolazi nadinoCniji n.eprijatelj. Neprijatelj se priblizavao, ·a na polozaju su. ostala dva ranjena dri.Iga. Njih ))Istranka(( br. 1, 1944. g., glasilo AFZ Istre. PoCinje izlaziti 1t srfmju 1944. g. lzaSa.o samo jeda:n broj. }}Goranka((, List je iz.dao AFZ za Gorski Kolar. u travnju 1945. g. u .Cast Prvog kongresa Zena Hraatske. . 217 �Clan. Ranjena le.ZeCi na krevetu, ne plaSeCi se smrti, koja je d·alazila, Pierina je i.zrazila zelju da bude pokopana u jarko crvenc>m odijelu. Nj.ene su oCi bile upravljene na onaj dan pobjede i slobode. Drugarice Pierina i Zita ostavi'le su nam na bdzi svaka po dvoje male djece. I mi Cerna se .brinuti za njih i odgajati ih ta.ko da jednog dana :znadu osvetiti nevinu· krv njihovih majki. Mi ·drugarice se zaklinjemo da Cerna vas osvetiti, da Cemo izvojevati .slobodu- narodu i vaSoj ·djeci, :za koju ste vi dal·e svoju krv. Ne cemo zaliti zrtve, a kada dode onaj Veliki dan, znat Cemo da sma odgovorile na vaS poziv. Lz/cija predsjednica seOskqg AF2 i ostale drugarice 1 Pierina Vrbanac i Zita VlaSiC KThOZ NASE LOGORE lz ,»Z.ene zbjega<<, glasila AFZ zbjega iz jugoslavije 1944. g. br. Z-3. ))Goranka«, str. 17. I " •;. ·-1 TeS·k·o ranjenu Pierinu prenijeU smo u nj.enu kuCu. Ni u pos'ljednjim ·Cas.ovima nije ju ostavljala misao na borbll'. Govori.la Je o tom da se nna mora j.o-8 boriti, ruSiti ceste i m·ostove, da sprijeCi pre1az neprijatelja. Njezina konjada, koja se je cijelo vrijeme nalazila uz njen krevet, rekla joj je: »VidiS, Pierina moja, Sto nas je zadesiln, kuda smo iSle traZiti smrt.« .S P'O·gledom upravljenim da]eko, sa tr.epteCim i blijedim usnama Pierina je od·gav·orila: »-Istina je, ali sve je to za slobo.du, sve je premalo dok se ne da Zivot. J a ·sam zadovoljna umrijeti, -samO mi je Zao Sto se ne Cu viSe maCi boriti u:z naSe drugave, Sto ne Cu viSe moCi ulijevati u na.Se drugarice Zeljeznu VQlju za borbom.« To su bile zadnje rUeCi, koj.e su izaSle· iz njenih dragih U'sta, koje je smrt ukocila. Mirna je zatvorila o.Ci. Njeno je srce b1lo puno 'ljubavi za svoj narod, za Komunisticku Partiju, koje je hila Kako j e to cudno. Navikli smo se na ovu pustoS, na ovu jednoliCnu Zutu boju., kao da nam je poznata od praiskana. ... DrukCiie je bilo kad smo onog· ranog februarskog jutra stigli vozom, otvorili vrata sto.Cnng vagona i uiledali... Ugledali beskrajnu sivoCu, kao da j.e svuda naokolo napao snijeg. Ali ubrza, sunce je pokazalo stvarnost. Pustinja se pruZala pred nama, ana pustinja o knioj nam je govo:da pre-ko zbora, na brodu kojim smo stigli u Port Said, drug Palcok. ·Gledali sm·a je rastv-arenih oCiju, boiali se tog Cudna·g pejsaZa, ali Zelja da otpoCinemo makar gdje, poslije dugog, napornog putovanja, nadVladala je sve. Ne Cn da priCam mnago o tome kako nam je tada bilo prf·ctuSi, kako smo se smjeStali, kako navikavali. Svakako, jedna nas je misao rukovodila: partizani savladavaju sve poteSko6e, i mi Cemo -ovu. Kao Sto smo i navikli kroz borbu, da a·d malo stvaramo mnogo, od· IuCili smo pustinju prilagoditi nama, uCiniti u njoj Zivot Sto prijatnijim. .Savladali sma prve pra.Sljive »gibli-e«, ko· ji nas prvi Cas neugodno iznenadi.Se. DaCe· kivali smo no·ve zbjegave, padizali za njih nove logore, p-oki'enuli na rad i on-9 koji su se u poCetku zakukuljivali u ·Satarima i neprekidno lezali. O~posobili smo osoblje za bolnicu, uz pam·o·C savezniCkih sestara, a bolesnika ,ie bilo. Narod je stigao iscrp]ien od svake bijede, kaju mu j.e nanio neprijate]j. Treba!o je sagraditi nova bolniCka od,ie. ljenja. Zaio smo mljeli kamenje, pravili cigie, radili svaki posao ne gledajuCi, da Ii je mu' sko iii zensko. l I ' I l U II. rajonu je srednja Skala. Gledam Formirao se i pjeva.Cki zbor, koji nas je profesare MediCa i KreSiCa kako u Zivom razonadio i 'prenosio duhom u domovinu, dok razgovoru idu u Skolu. Sjetih se da je veCeras · je pjevao naSe borbene i narodne pjesme·: pre-davanje u puCkom syeuCiliStu. Ondje se Rad se danas sve bolje i bolje organizira, uvijek neSto nauCi. Pa i nema veCeri u lngoru sve bolje i bolje tece i kad promatram danas kad se ne odrZavaju iii kulturne veCeri ili Zivot i rad u naSem lagoru, vidim da se prikonferencije omladine iii Zena, priredba kaIiCno doveo Zivat u kolote'Cinu i da se Cini zaliSne grupe iii predavanja. kao da smo g-odinama avdje. Svratih pa kuhinjama da potraZim neke Taka s:lm jutros rano ustala dok su joS drugatice. Vidim, mnogo je pas.la; svaka Svi U· Satoru soavali. OtiSla sam na cesmu da kuhinja kuha za preko 1200 !judi. se umijem·i oPazila sam kako neke Stare Zene, umotane u »pletu«, jer su jutra hladna, Zure u crkvicu pod satorom, jer je blagdan Gospe , od Zdravlja. Javljaju mi S·e srdaCna; poznajemo se sa konferencija Zena. Dobre su one stare drugarice; one na konferencijama ns.;viSe ulaze u diskusiju. Tek ·Sto sam se uredila, kuhinjsko zvono zave na Cai. I najednom Citav je Iogar na nogama. U. brzini se pije Caj i veC se Zuri kud koji, samo neke stariie drugarice, iii majke ostaju da spremaju djecu u Satoru. OZivjela je cesta koja prolazi kroe; Iogar. Dosta mlad·eg i starijeg svijeta ide na rad u bolnicu. u kancelarije centralnag. logorskog i reionskog adhora, ambulantu, radian~. Sko~ Ie i Jogorsku komandu. Grupe djece s torbicama, skakuCuCi, odlaze u Skolu, ko.ia se odrZava, kaa i sve u logoru, pod Satorima. UCiteijice su ve·C tu, dieca ih pozdravliaju, »zdravo drugarice«. Odnos djece i uCitelia j.e srdaCan, drugarski, nema onog pri.iaSnieg straw ha od uCitel,ieve sibe. Okolo ,skolskih satora p"ioniri su izgradili mala dvoriSta i napravili figure petokrake ~vijezde od praznih kutija konzerva. Novembar je. ProSla je straSna vruCina. Borili smo se i sa njom i savladali je. VeC u julu smrtnost djece bi1a je polovinu manja nego· u junu. SreCno smo savladali e·pidemiju boginja, koja je zahvatila svu naSu diecu, taka da su osim par sluCajeva, sva djeca ozdravila. NaSe· Zene ·i ·omladinke, kan i naSi i savezniCki lj ekari, uCinili su sve da s-pase naSe najmlade. Sad su dani ug-odni, dj eca su se oporavila, a i odrasli se osjeCajti svjeZiji, lakSi. Zurim i ja prema ]ogorskom odboru, ondje je veC dosta narada. Svi su uzrujani zbog po.Ste koja j.e· stigla iz dolll:ovine. Ne mogu da saCeka.iu dok se· paSta razdijeli po rejonima. Zel·e Cim prije saznati ·Sta je ·od milih, koji su ostali doma da se bore. A u .satoru AFZ-a Zorka odrzava vee sastanak s dru.garicama. Preko -puta je Sator USAOJ-a. 1Cujem glas Dliska kako nesto priCa nekim omladincima. Valida Ce nekamo skupa na i-ad iii se dc_Jgovaraju za konferen»lena zbjega<( b·r. 5, svibanj 1945. g., str. 22. ciju .omladine. 219 218 �i' '' '. n· ·k b.. J~~oJ e ribaju pod, ciste, svi nastoje da a~ UJI ova kuhinja bude najbolja N . vecu im poteSkoCu stvara Carda je; sea k~~J~ na.n~ftu. Dovoljno je liO minut~ datu t ...a ::;r~ sav ...ern od -Cade. Na sto-Iovima, us t~~r:~ .. J m'7', ze~;e pomaZu kuhinjskom osobl"u IDIJesenJu hJesta slatkisa .. ._ . J. u gra.Ska. ' , crscenJu riZ.e Svako J"utro v:o d" · . rm sv'OJU malu u · d · . . · stamcu na k . D JECJU r d 'rk upan]e.. rugarice l<oje onaje a e. . ve I o~ 1Jubav1Ju peru djecu, pra·Se ih oblace, . dok Im druge diJ" ele ml·. k 0. • IJ€ 1 • Tu Je u blizini i logorska ambulanta Opa zam da tu "Ceka ~a red mnogo manje n.arod; ne~o u pocetku I za vrijeme vruCine OpaZa 0 ;: ~~ ~?m~ da s~o. se aklimatizirali: Manje . . es I... o Pe>J avila se nova bolest, a to Je nostalgiJa za domovinom Otk d "I · a namse poe·~ ~ ~slob~dati do-movina razbolili od ceznJe za povratkom. smo se A ip~k, po.red svega toga, radimo ka·o da s~·o ovd!~ za stalno, jer znamo- da se moramo ~rrpremrtl da u domovini-podvostniCimo svoJe s-nage za obnovu zemlj,e. kom~a~up~~t ambuJante nalazi se logorska . n a. .u. su naSe radionice. Tamo smo ?~h napravJti ·ormariC, pa smo ta•ko Zorka ~.Ja,_par puta p:r:oSetale i pre-gledale 'sve ra ~.omc:. Tu na•iH_ dr.ugovi i drugarice rade j stva.raJ~ sve naJnuZnij.e za po-trebe zb. ~~dwmce,. stolarska, limarska, kovacka, J~~~ Ja-cka, pletwna, postolarska pa c'ak . k c·n ,. ' 1 urars a l e pr:ava cudesa. Skora i.z niSta stvaraju se razni potrebni predmetl OdrZaVaJ·u s · e mnog b · · k No .ro~:u ursevi. 'Svi Zele da neStn nauCe sk~Jpr:Je. su zap?Celi kursevi engleskog i ru~ k og Jezika, zatJm kursevi za nepismene ta·. o da s·u danas skoro svi u na.Sem lo 'oru :p~d .510 g.~d~n~ nauCili ili uCe Citati i pi!ati. .. nogl PO'~~ecuJu ... prosvjetne kurseve na koJima se u.c: p·onesto od svakog predmeta Za?atski kurs posjecuje prilican bro. ?f'1 ~dme. :r;<;' stotine mladih djevojaka pro~ s . · o Je bolmcke kurseve · Rade po b·o I mcama I amb~Iantama; dobi1e su taka ra-dom- unaprede~!e, .dok veliki broj njih ceka da· ode u_ ItahJu l domovinu pomoCi na.Sim . . . Cima. r.anJ€!11PriHCan br~j Zena zavr.Sio je higijenski ~urs. One se _staraju_ oko odrZavanja Cistoc.~ ~ svakom IDJ·estu u logoru. I tako n.a.S Zivot" !ec~; dan prolazimo svak na svom poslu c~r~. na predavanjima i konferencijam; ~~f SJe liDO ...u logorskoj citaonici • A kad ·s e· zavu• ... · cemo u sat?~: i ?olegnemo, tiho· se razgovara~o. -o p·ol,ItlckoJ situaciji, o danu ko'i s prosh, o povratku kuci J mo Svak.?e s~-~j kutiC u..Satoru udesio da mu b ude pr1J atmJI. U. jut:o nas budi kuhinjsko zvono, buka au~~ ~ avlOna, pa kad ne bi zna·o gdje se na ~azis, moga~~ bi ko'd zatvorenih oCiju misliti~ a ~e ...nalazis u nekom prometnom gradu Sav OV~J :~:amor ljudi, auta i avion·a te ka~v'D 'i koJI prolaze kanalom i svakodne~ni rad .. J da nam J. t' · .... Cine e pus InJa manje pusta i osam(iena. Milun Bosiljka Dokument 142 IZVJEsTAJ INICIJATIVNOG ODBORA AFz ZA HRVATSKO PRIMORJE OD 27. XII. 1942. 0 RADU I STANJU AFz' lNICUATIVNI ODBOR AF2 ZA HRVATSKO PRIMORJE Dne, 27. XII. 1942. b_u. Okupatora su· susrele J·edan di"o t • I" · sa znaIze ~·o:n l aCekivanjem, da Ce se ne·.Mo a~;: viti na ho;je: dok su ih druge odmah ~oale ... s~ mrznJom. No ubrzo se razvija ja~ ka .':'rZllJ a na okupatora kod SVih zena . Ta.hJani P~?aCkaju sela, pale· kuCe, od~.;;~ u Inte·rnaciJU mnogo naroda, pogotovo Zena~ Prije narodno.oslobodil~ckog pok t • ne u Hrv p . . re a zenekom. . n.r~.o·rJU ...nijesu bile obuhvaCene . ~asovm]om zenskom organizaciJ"om J e d mo Je n S • k · . . . a usa u dJel·ovala prosvjetna· o:·?amzaCIJa »Zenski· pokret«, koja se o- raDaljim ~~zvijanjem partizanskog ni~avala na prosvjetni rad Zena grada;ki. ne se sve VIse ukljucuJ·u n rad ~t·o rata Ze.. ·o VLse mu... ~sim te "':rganizacij.e postojalo je i »H . "k s ara?a. odlazi u Sumu, to se sve vi.Se rad u ' rce<': pa zenske grane HSS, ali te tek tl~vj U radu t~~ 0 · Z~ne po ?·s.talim selima i mj-estima I?ozadi~I preno~i na Zene. nikoga usudjeluju .one ze-ne, koJe. nemaju partizalllJesu bile ·or.gamoarane U pol"t"k ... nima. " t k · I IC om ZlVOtU zene a <>der nij.e.su bile zastupane. Poiz'la- e n J u o k r u n i c e CK KPH · · Od ~am:og pocetka partizanskog I"ata ze.. z ~ r. 4 P. n s t up:' s e f o r m i r a n j u o dne sudJel~J;' u P.omaganju partizana. Jedi' ·a r: ~·en a. Ti odho·ri ¥eCim· dije·lom s·u no .t;a su.sackom l senjskom kotaru .su prestrasene I sa nepovjerenjein gledaju na hoi-- zaduze~I sa sakupljanjem hran€ i odj.eCe·. N3: sastan·Cima odhora cita se part" Izan·sk a Starns220 z . pa, ali to sve bez nekog sistema, tek toliko da se od zena postigne najnuznije salmpljanje hrane i ostale- potrebe, pa prenoSenje is·te na vezu. Tek 25. VIII. 194'2. god. formiran je Ini· cijativni odhor Zena za Hrv. Pi'"imo·rje, u kojem se na1az-e .nsam drugarica. Rasp·odijelje'ne stf po pojedinim kotarevima: SuSak, Ka~ stav, Crikvenica, N ovi, Senj i zaduZene su sa kankretnim zadacima: formirati seaske i opCinske odbare Z·ena i politiCki raditi sa njima. O.d tada se p<>kret vidno razvija. Pred o·dbornioe se postavljaju konkreini zadaci: sakUJJ!janje papira za zenski list, sakuplja• nj-e vune za Carape i drugo. Na ·sastancima odibora radi s·e· prosvjetno, i odbornic-e se· u:poznavaju sa linijom narodnooslobodilacke· botbe. .Sarno je taj rad, tek JJOstavljen na te· melje, blo ometan ofenzivom Talijana na DreZni.cu, i i·stovremenom b.lokado·m se1a. Tu se je osjetila slabost organizacije. No ipak uspijevamo razbiti strah kod Zena, i- unatoC blokade, oddavamo sastanke po selima, gdje se svim Zenama govori o narodnooslobodi'lack<>j borbi i potrebi sudjelovanja zena, kao i o p·otrebi organiiZovanja Zena u AFZ. Zene pisu ne·strpljivo clanke za list i nestrpljivo Cekaju izlaZenje istog. U to vrijeme ne sastaje se ni na.S Inicijativni odbor, posto se povlacimo pi"ed Talijanima i radi poteSkoCa prelaZenja pruge. KonaCno se sa-stanak ·odr.Zaje dne 7. XI. ave god. Nakon mspravljene situacij.e preduzeti su zadaci: Up<>tpuniti seoske i opcinsl<e AOZ povezati se sa nepoveiZ~niru selima, opCinama i mjestima. OdrZ.ati kratke kurs-eve sa Qdbornicama. Provesti sabirnu akciju zimske robe, papira za list i darova za ranj.eni.ke ; pripremiti kotarsku konferenciju sa biranjem kot. odbora. Medutim iako se i·e prodrlo u mnoga sela, nij.esmo uspj·ele formirati opcinske adbore a niti kotarske. Razlog je pomanjkanja politiCki jaCih Zena koje bi se mogle ·osamostaliti na tom radu. Zato ·odrZavamo ku1rs od Cetiri dana u kojem su obuhvaCene .3'6 Zena iz Cetiri kotara. Kurs je vr1o dobra uspio. 2 U meduvremenru izdajemo list »Ptimorku« kojl je primljen od Zena sa. osobitim aduSevlj enjem. Sabirna akcija za ranjenike vrlo d·obrO je uspjela.. OsjeCa s·e sve veCa popu,-. . larnost AFZ, os·obito na terenu crikv·enicko.g kotara. Ali ·sma organirzaciono joB uvijek slab~. Na drugom sastanku Inicijativnog AOZ doneSeni su daljnji zad.aci: rad na formiranju opcinskih AOZ, odria~anje kratkih kurseva -sa svima odbarnicama po pojedinim kotarevima. Odrzati kotarsku konferenciju u Kastvu i pripremiti uslav·e za odrZanje istih i na ostalim kotar.evima. Provesti sabirnu akciju darava za Novu Godinu borcima VI. i XIV. bri.gade i drugu Titu. Izabran je uii izvrsni AOZ, koji je sastavljen ·od pet dmgadca i sastaje se svakih td nedj·elje, dok se sil"i odbor od 9 drugarica sastaje svakih sest nedjelja. To je uredeno. radi ·poteSkoCa za sastanke, jer su ter:eni vrlo daleko j.edan od drugoga, a nas teren je uglavnom j{)S neosloboden. J edina -ima neSto oslobodenog teritol"ij a u kotaru Senj i kotaru Novi, no to· je tek nekoliko sela. Rad je podijeljen po s·ektorima tako, da je svaka drugarica za jedan sektor: paliti.Cki, organizaciani, agit-prop i ekonomski. Drugarice su ob~yezane pisan:fem Clanaka za list. Rad na tim zadacima je u toku. Sa,birne akcije se privode/ kraju, a prov-odene -su sa velikim uspjehon\ k<>o i zimska kampanja. Taka reCi nema kuCe, koja nije .dala ia tu akciju pri!og. Tocne podatke o sakupljanju j-oS· nismo sredile, no to Cerna do. kmiferencij e u.Gini ti. 3 Dana.Snje stanje ·organi.zacije je 38 raznih odbora sa 307 odhornica u 124 sela, dok jo.S 140 sel3. nij.esu. obuhvaCe·na. Broj Clanica jaS nije ustanovljen, jer se drugarice ne znaju ·snaCi., koje Zene .treba smatrati Clanicama, da li samo Zene koj·e pomaZu, iii imade kakovi~ -obave.za, koje moraju Clanic·e vrSiti, a da se -smatraju takovima. Taka su ti podaci nepotpuni ... Zene sa oduSevljenj·em prate narodnooslobodilacku. borbu i uspjehe parti•ana. Linija narodnooslobodilacke borbe objasnjena je svuda taka, da .Zene shvm2aju potrebu stvaranja Sirakog antifaSis·tiCkQg fronta svih rodoljuba. Okupatora mrze, jer ib p!jacka i zatvara, pali ku.6e. U novljanskom kataru, opCina Bribir, strijeljali -su Best Zena, kad su i.Sle na vrh gore po smSanj i to u dva navrata po tri Zene. Sad ih Z.ene jDA viSe mrze. Raskrinkavanje ustaSa i cetnika i njiho:.. ve i~zdajniCke rabote vrSi se, s;;tmo- jaS ne u dov<>ljnoj mj'eri, jer djelovanje tih bandi je priUCno jako- na naS.em tereil:u, osobito na Susaku, gdje je centar c~tnika i bij.ele garde. NaroCito osjeCamo P'Omanjkanje politiCki sposobnih drugarica, koje bi samostalno mogle raditi, no to Cerna· nastojati da izgradi... mo putem kurseva. ToCnij.u sli'ku o 'Organizaciono·m stanju naSe organizacij•e dale -smo u prilo-Zenoj tabeU, no napom-irije-mo. da svi ti po-daci joS 221 �' !-.- • • I UIJesu sasvim toCni, jer je svaka drugarica uzimala drugi kriterij za podatke. T-o Je ukratko slika stanja na,Se organizacije. A:ko· vam trebaju joii neki podaci, obratite se· potno'Vio, pa Cemo vam po~lati. 1 Do·kument se nalazi u arhivu CK SKH. Kurs .i'e odrZan kra jem studenog ili poCetkom prooinca 'll Krmpotama, u selu Jabukovcu. Zene su bile iz -kotaxeva Crikvenica, Novi, Senj, SuSak. Takoder su uCestvovale jedna drugarica iz Li.Ca i · jedna iz FuZina. Nekoliko Zena iz kot. Novi i Cri-kvenica bilo je sa neoslobodeno1g terit-orija. Na kursu je Ru.Zica TurkoviC driala predavanja o s-lijedel:im temama: I. His.torija radni-Ckog pokreta, 2. Ciljevi _i zadaci NOP, 2 rli Sa drugarskim pozdravom Smrt fasizmu - Sloboda narodu! Za Inicijativni od'bo·r AFZ Hrv. Primorje 3. Uloga i zadaci AFZ. Predavanja su drZana prije .podne, a poslije .podne -se materijal s drugaricama ponavljao i -dis·kutirao. Kurs j·e tra jao oko Cetiri dana i dao· je neoCekivwne i-ezultate. Pokazalo se da su Zene lako pamtile i dobra s-hvaCale - naroCito mlade, i da su nakon toga vel:im dijelom bile u stanju <la se aktivno angaZiraju u samostalnom radu sa drugim Zenama. 3 Misli se na I. zemaljsku kornferenciju AFZ za Hrvatsku, koja je trebala da se odrZi u sijefuju 1'943. g. -Dokument 143 PISMO INICIJATIVNOG ODBORA AFft ZA SLAVONIJU I SRIJEM OD 28. XII. 1942. POVJERENSTVU CK KPH ZA SLAVONIJU I SRIJEM 0 OSNIVANJU INICIJATIVNOG ODBORA AFz1 Povjerenistvu CK KPH za Slav-oniju i Srijem Po savjetovanju P·ovjerenstva CK KPH za Slavoniju i .Srijem, osnovan je Inicijativni Antifas.istick.i Odbor .Zena za Slavoniju i Srijem? Duznost i zadatak toga odbora je da obuhvati organizadono sve Zene, koje .Zive na terito-riju III Operativne zone, bez razlike na vj.ersku i politiCku pripadnost, te da o.d tih Zena stvori Zene antifaSistikinje, koje Ce shvatiti zadaCu· i ciljeve Narodnooslohodilacke borbe i da u· toj borbi aktivno su-djeluju. Taj novoosnovani odbor na teritoriju mtSe Zone, tre:ba tnCno da uputi z,ene u to, tko su neprijatelji, a tko prijatelji narodnoos,lobodilacke borbe. Narocito tmba .da im tumaci i da bude budan u pogledu· cetniCke rabote•, jer teSko ekon,omsko stanj e kod nas maze da bude jedna od vaznih cinjenica, koje bi ti banditi mogli .da iskoriste, te da se u to-me pogledu pnsluZe i Zernama. U pogledu ~organiziranja Z.ena, podizanja politiCke svijesti .Zena, naS odbor uCinio je slijedece od 25. XI. do sada: 1. Stvoren je Kotarski antifa.MstiCki odbol Zena za srez Pakrac. On je razdije1jen u 4 opCinska odhora, a obuhvata sva ana se-la sreza Pakraca, koja su na oslohod.enom teritoriju. 29. XI. o. g. odr?an je kotarski sastan"k Pakraca, gdje su date upute i direktive za rad. 2. U Daruvarskom sre-zu fo.rmirano je 9 odbora, t. j. u tome srezu post-ojali .su samo fiktivno odbori jo.S od mjeseca februara. Ti odbori nisu ni-Sta radili politiCki, kao ni na kulturnom podizanju Zena. Tek sada, ovih posljednjih mjesec dana, pristupilo &e radu, uCHo se Zene da s•e redovito- sastaju, da daju svojim SUJstancima sadr.Zaj, formu i. konkretne zadatke. Tih 9 odbora Cine 2 opcinska, a naiaze se na neoslobodenom teritoriju. 3. U Kotarevima Nova Gradiiika i Novska postoje AOZ u svim ·selima. Iako tu postoje odbori, niJe se radilo sa Zenama niSt8. politiCki ni na podizanju kulturnog niv-oa. Zene su mnoio radile i pomagale na:rOctnooslobodilacku borbu, ali sv-e to nije imalo organizacionu f·ormu i pove,zanosti. Tek u posljednje vrijreme, t. j. pro.SJi mje-sec, pristupili smo praviinom radu u tim kotare.. vim a. 4 ..Srez Slav. PoZega ima u svim selima AF.Z. Prije kratkog vremena pastojao je tu i kotarski AOZ, ali je naletom re·akcij-e rasprsen. Ovaj po&ljednji 11. mjesec pristu.pi!i smo po.novo formiranju Kotarskog AOZ. Konferencija i biranje odbora, trebalo j,e da bude 3r0. XI. o. g,, ali .drugarica odgovorna za taj srez radi joS i po drugim duZnostima, te nije mogla da priredi konferenciju za gore spomenuti datum, taka da se odgodi!a na 10. XII. o. g. Ostali krajevi su nam potpuno nepoznati po radu AFZ. Ovih dana ocekujemo izvjeStaj iz VivovitiCkog i 'OstaJi.h kraje" va. OpC-enito moZe se reCi, da su Zene svagdj.e, u s~vim krajevim-a, pomagale bo-rbu p1e.tenjem Carapa, spremanjrem hrane za zimu, pranjem rublja za partizane itd. Sve te zene su vrlo dobar materijal za rad; Zeljne su .znanja i pismenosti, a poStene su i odane. Mi kao Inicijativni antifasisticki odbor Zena m·ogle smo jo.S vlS·e uCiniti kroz ovih mjesec i neSto viS-e dana. Ali tu moramo da stavimo ·samokritiku i objektivne uslove za ' garice otpasti, bit 6e u odbor kooptiran.a takav rad. Sam izhor ~ianica Inrcijativnog jedna drugarica seljanka, a u ?uduce. radlt antifaSistiCkog odbora Zena za.. Slavonij~ i Cerna na tome da u Inicija.tivm koop!rramo .SriJem nij•e bi-o baS sr~tan. n;r;Je d~.uga::ce orie drugarice seljanke, ko-Je s·e pokazu dosu Slovenke, od kojih Jedna. niJ€ p_riJ_e ?!s~a voljno akti,vne, poStene i odane narodno'Oslo~ politiCki radila, a usto je rmal.~ I Jez.I.c~Ih bodilackoj borbi. Buduci da. nemamo ~adm metnji dok je druga hila kr:oz CIJe~o vriJeme aktivistkinja, duZnost nam J€' ~a o-vaJ vrlo_ ~nlesna: Ostale· dvije drugarioe su vrlo· mlad·e mali i oskudan kadar osp-osobrmo za r~d. aktivistkinje, te se nisu. mo~le u s~.e~u d_a Taka smo ovih dana otpoceli k';'rs AFZ. _To snadu po konkretnim pltanJima. ·CIJell Im- Cem·o raditi i u buduCe za pod1~anJe n~s-eg cijativni .odbor prema tome nije .se m~gao aktiva. Ovaj mj.esec po-Cet Cemo 1zdavab prsam dovoljno da snade u svojim d_u.Znos_tima._ . l'st za Zene Slavonije i .Srij-ema. U mno.• Taj rad je kod nas vrlo mlad. Nismo l';"~le Vll s·elima zapoCele -smo JO.s ~ro- w · c gim .r mJes.e u- tome smislu dovo.ljno iskus~':a·. Za~·ac~ c:~ sa analfabetskim teCajevima, J:r J·~ neprssto organizaciono nrsu nam ~~11 Ja~m. To ~ meno.st kod nas vrlo bolno pltanJe (80% vidi i u tome Sto· smo, ~is_Iecr ~a. J.e to ~as~ Zena). Unutar -samog- Inicijativr:?g od.~ora duZnost, pokuSavale poc-eti radrtr I ~ p..wm- Zena za Slavoniju i Sr-ijem postoJ1 part1Js~a ·ma da smo veC zamiS-ljaJ.e ·otvaran]e sk~Ie j~dinica, koja do &ada . n.i~e .hila, a ona Je . ~\zradbu poCetnica za Pionirske Skole. S ~1~ odgovorna za sav rad IniClJatrv?.og .AF~. Poradom p:fe.stale smo p-red 10 ~ana shvativsr vj·erenstvu CK KPH za ,SlavoniJU l SnJem. da to nije naSa du.Znost. Nrsmo ~e m?gle p S Javljam vam najnoVije promjen~ u ovih 10 dana dovoljno da snademo l radl toga Sto po radu AFZ nismo imale· _m~akvog radu. I~icijativnog odbora AF~; Odbor Ima konkretnog materijala (referata, »~en.e .. u 6 CI3.nova Trl su ·ostale u sredistu, .da ruk?borbi<< >>Rijec zene<< i t. d.) Tek po~·IJednJlh vode kur~om i da se pob'rinu ~a _izdav~nJe dana dobile ·smo taj materiJal. Oslm toga -Z·e-nskog_ Iirsta »Udarnica~,- koJI _Je. vee u ovdje kod nas u .Slavoniji nij·e se dovo1JnO Stampi. Tri ostale drugance upu.ce~e .'~u ~ shvatala vaZn,Ost takve jed~e masovne orga- tri Okruzna komiteta da pomognu. P~;ti~~k?J . ... nizacij-e. Po-Cetlmm mjesec~ d-e~embra. -odr- organrzaCIJI prl· osnivanju Antrfasisbck1h ·~ 0 o-d.bora .Zena i to od se-oskih pa n~ V1Se. n~ .Zali smo . sastanak sa drugovrma 1Z Pov]erenstva CK KPH za Slavoniju i ~rije.m. Tu smo su dobile konkretne upu te, a I~ to taka • . dobili Siroke upute i nove d1rektlve za rad, o·k ruiZni komi'teti ' kojima .su upucene. Sada ' · k 12 Ce.. . II. 'kurs • kaJ·i Ce rmab o o u taka da nam j-e organizacija i .r~~ ~F~ mn~­ pnCITIJe 3 go jasniji nego prije. Sam Imc1~~ti~n1 ~~h­ snica. faSistiCki odbor Zena za Slava·nrJU 1 ~-riJem Smrt faSizmu - Sloboda narodu! bit Ce ovih dana pl'leformi..ran. Neke ce dru1 Prijepis dokumenta nalazi se u arhiyu CK SKJ;!.I ... f . Oblasni odbo-r AFZ za Slavo~iju mct]a tVUI b 1 'bih komumkai Srijem bio joe nek~ vrij-emeO, hr·og .sa db AFZ za cija i veza, ustvan :samo asm o or .. . . . . avale sru ga: Mara 'NikoliC, pr;dS~avo:nlJU,Ba ·stkmlKraiaCil:-Beba tajnica i odbormce: s1edmca, ost l a ·s T Zmajil: ' DuSanka OstoMaj.a Tankez-Koma:r, ;.m' Ja 'iC i dru,g-arica Antont]a. . . _, .... .1 3 Izvjdtai _ie pi·sala Beba KnJanc. Dokument 144 SJEcANJE NA NADU ANTONic Clanak iz })Primorke<<, glasila Ok.r. odb. AFZ za Hrv. Primorrje, br. 6. svibanj 1943. og Hrvatskog Primorja. Drage di'ugari~·e~ Drage drugarice i Clanice . . naSa !ronte·! ~ ,~ko mi je bHo odluCiti se na t?, o-stavrti Citale smo u pro Siam bro~u. na~e· »~n-~~rke« k~Cu i g.ospodarstvo, ali ipak nisa~ o~-~­ lim junakinjama Dan1Cl lVI:lha1JeV1C 1 stala j-er me uvijek .Zelja vukla, da sto vi-se ~ip~ntoniC. Kad sam . Citala C~anak o t~~ prid~ne-sem naSoj borbi. J ednog sam ranog palim drugaricama, suz·e .su IDI navrle jutra otputovala. N a putu _sam se :Sastal.a ~~ oCi guSilo me neSto u prsima. Ne·d~vno- s~m pokojnom .(Iruga-ricom Danicom. Mlada Je . se ~ njima upoznala, a preko njih i s prav_rm djevojka puna pol eta . za borbu; veselo Je drugarstvom. . . koracala' pred nama. I _nak_on dva_. dana- pu~ ProSle godine, poCe~kom n:Jeseca prosin- tovanja stigle smo na ~odred.eno ~~esto. ~a . d • ·a· se kurs za AFZ u Jednom oslobo- kad }e zapocela ol:mka, eto dolaZI 1 pokoJna · • l't' "k ca, o rza denom mjestu. P-ozvale ·SU nas ?ase po _1 IC e Nada .sa svojom grupicom drugari~a~ Sada 1--adnice da dod-emO i mi Zene IZ neos,Jobo~-eI l'!a- 223 222 �nas je bHo preko 30 druogarica. Obuka je trajala samo Cetiri dana. Lijepo nam je bilo. Mno.go -smo nauCile, a naveCer daSH su k nama drngovi pa se plesalo i pJevalo partizanske pjesme. Nasa ie draga Nada uvijek otvarala pjesmu. Kufs je a;avrSi,o, i mi smo krenule kuCi. Mi smo iz pnzadine pnSle naprij<ed, da Sto prije stignemo kuCi, a pokojna nas j•e Nada pratila. Nikad ne Cu, drugarice, zaboraviti ono mje.sto, gdje smo po-Cinule, i Nada je jednu jabwku razdijelila na 7 dijelova. Tu smo se rastale s pokojnom Na,dom. Palih drugarica viS·e medu naina nema, ali uspom·ena na njih_ jaCat Ce naSa srca. -Slava im! Odbornica AFz iz sela N. Dokument 145 OKRUzNICA INICIJATIVNOG ODBORA AFz ZA DALMACIJU 0 PRI· PREMAMA ZA OBLASNU KONFERENCIJU AFz' Drage drugarice, ,! ,, r: ., r'l ! ' i 1 l.'!i !' 1 ~i '11 ;I 1 ~i i 'lr' · Kon:fierencija Ce nam donijeti ogromne koristi, dobit Cemo uvid u organizaciju na narodnooslobodilacki pokret u Dalmaciji cijelom podruCju Dalmacije, izm}enit Cerna zahvatio je citav narod . .Sve sto je posteno iskustva koja smo st~kli u radu kroz 18 mjei rodoljubivo, hori s•e protiv ·okupatora i nje• seci narodnooslobodilackog rata i koristiti g-ovih slugu, narodnih izdajica. se njima. Drugarice jednog okruga upo•znat · Zene Dalmacije takod·er su masovno pri- Ce &e sa poteSkoCama i problemima u radu stupile narodnoj borbi i aktivn.a uCestvuju drugog -okruga, sa svim ned-ostacima i manju razbijanju neprijatelja. Dokazuje to nji- kavostima u do&adasnj-em radu· u buducim hova juna·Stvo, koje se oCituje u preno,Senju zadacima. hrane, robe i oruZja, u sakupljanju za voj~ Da hi k;onferencija ui-stinu ispunila svoj fiku, u izvrSavanju svih zadataka i duZnosti zadatak i urodila ze]jenim plodom, potrebno koje se pred njih postavljaju. je da prethodno izvrSimo sve nuZne pripreBorhenos•t dalmatinske zene, aktivnost i me. Mo-ra nam biti j-asno, da k·on:ferenciju mas·ovni heroi,zam doSao je do izraZaja na odrZavamo zato, da nam ona "dade---pravu Zemaljskoj konferenciji2 koja je to jasno sliku stanja i da na ,osnovu toga moZemo pokazala. Ali Konferencija nam je joS ne·Sto postaviti plan •a buduCi rad. Stoga je porekla: da dalmatinske zene ucestvuju u bar- trebno odmah po primitku ovog pisma pri· hi neorganizirano, da naSa .organizacija joB _ stupiti pripremama oko njen~g odriavanja. nije uspjela da sve Zene organizaciono obuKonferencija Ce se odrZati polovinom hvati i or-ganizovane ih pove-de u borbu. Stoga veljace na oslobodenom teritoriju. Dalmacije Zema}Jska konferencija pred nas p-osta- j·e. Smatramo da je prema ·sadaSnjem stanju vila: uCvrSCenje, povezivan}e i omas·ovlj'enje organizaciJe AFZ kod nas ovaj rok potpnn<> ,naSe organizacij e, kako hi i mi u Dalmaciji dovoljan da hi se ona temeljito pripremila. mogle ispuniti obav-eze prema narodnooslo~ bodilaCkoj borbi. UCvrstiti ·organizaciju, osa1. Pripreme za konferenciju: -- mostaliti je i postaviti je na .Siroke temelje Da hi konferenCija uspjela i dala zeljene moCi Cemo riajbolje na taj naCin, ako pripremimo konf.erenciju za Dalmaciju. Konferen- rezultate, treba izvrSiti Citav niz pred·radova cija ce dati najbolju sliku stamja na,sih or· i dati se Sto intenzivnije na posao. a) U prvom redu treba odciati konferen· ganizacija i ukazati nam na buduCe zadatke. Ona treba da pokaze koliko su zene Dalma- cij-e svih niZih organizacija, -od seoskih i cij-e, koj e masovno u.Cestvuju u narodnooslo- mjesnih, opcinskih i kotarskih do okruznih, bo-dilaCkoj borbi, uz svoj narod i njegovu te izvr.Siti izbore za odbore, u kojima Ce biti tesku i krvavu borbu. Treba da pokaze da drugarice, koj.e uZivaju povjerenje u BiroZ·ene Dalmacije vide zaStitnika -jedin;o u na- kim redovima Zena .. rodnooslobodila-Ckoj vojsci, koja se bori za .b) Najprije treba odciati seoske i mjeslobodu cijelog naroda, pa prema tome i nas sne konferencij.e i obaviti izbore Sto je mo. zena. Konferencija t~eba da ispolji onu guCe vi.Se na d·emokratski naCin. Naravllo, ogromnu ljubav i povjerenje u Kom. partiju, treba to uskladiti sa uslovima ilegalnog rapod Cijim su rukovodstv·om Zene Jugoslavij-e da na neoslobodenom· teri.toriju, Sto nam sa digle svoj glas i ustale u borbu protiv zlo- druge strane ne .smije biti prepreka. da se cinaCkog okupatora i njegovih izdajnickih to izvr.ili. Na tim konferencijama treba ujeslugu. dno izabrati delegatkinje za opcinske, kotar- ske ltd. kon:ferencHe. beiegatkln]u po moguCnosti biraju s.ve Zene. Ne smije s-e desiti, da s.e taj i~zbor vrSi samo unutar -odbora. c) Konferencij a treba da saddi. slije.de~! dnevni red: 1. politiCki referat, 2. IZVJestaJI delegata, 3. or·ganizacioni refe-rat i postavljanje zadataka, 4. biranje od,~ora: Kao posebno pitanj,e treba da bude p1tan]e kampanje za snabdijevanje narodne vojske. Izvjestaji delegata treba da sadrze podatke :_> P?· litiCkoj situaciji, teroru okupatora, d~zanJu naroda, radu. Zena organiziranih u· AFZ. U izvjestaju a radu treba zahvatiti ~ulturn~: prosvjetni i politiCki dio, rad u IzgradnJI narodne vlasti i na &nabdij-evanju fronta. d) u odbore treba da ude sto veci broj zena kako bi ih se &to vise politiCki izdiglo i izg~adilo. za rukqvode-nje- ra·d·om u po:zadini. Seoskj,~J.t~·!Phrsni -odbor~ neka broje 7-----:_9,_ opCinski do_ 11, kotars1n do 15, a okruzn1 .d.~ 21 clana. To bi bio .siri odbor (plenum) kOJl bi se povremeno -zajedniCki -sastajao. Osim toga, tre,ba izmedu njega izabrati lica za radni odbor (vrijedi od opcinskog d·o akruZnog od.bora), od njih 5-9, koji se mora re-, dovn-o svakih 15 dana sastajati' i rjeSavati sva pitanja organizacije na njihovom podruCju. U kotarskom i okruZn-om odboru treba pored radnog odbora izabratl sekretarijat koji bi se- morao .Sto CeSC-e sastajati, pa i svaki dan ako je potrebno. Jasno, da sve ova treba, uskladiti sa politiCkom situacijorn u dotiCnom kraju i ile,galnim uslovima rada. U mje-stima, gdje ima neprijateljskih snaga, radit Cemo drugaCije. Ne Cerna o~?o~·e birati putem Sirokih konferencija, n1tl- Ce oni biti tako Siroki. ·Spijuni u jednom mj-estu ue smiju nam biti zapreka za taj naCi-n biranja veC 'Zajedno sa ostalim organizacijama n'arod. -oslob. fronta moramo nastojati da tu gamad sto prij.e istrijebimo. e) Konferencija treba da danese rezoluciju koja Ce sadrZavati 1. naglaSavanje J??litiCkog momenta, u kojem se konferenci-Ja odrZava, 2. uspj,ehe_ u radu obzirom na zadatke AFZ u narodnooslobodilackoj borbi, 3. neusp}ehe, propuste i nedostatke i 4. daljnje zadatke. f) .Sa konferencije treha slati pozdrave naSem glavn-om odboru, Antifa-SistiCkom Vijecu AVNOJ-u, Vrho·vnom komandantu drugu Titu, KPJ i KPH. 2. P~odaci potr,ebni na pokrajinskoj ~onferendji Na pokrajins'ku konferenciju potrebno je da dodeote sa -slijedecim poda'Cima: a) "Stanj'e organizacije. Pod tim mislimo na broj odhora i odbornica te broj organizacijom obuhvaC-enih Zena~ b) rad odbora - izvj~staj o broju i redovitosti- sastanaka odbora i Zens'kih zborova·; o politiCkom radu u odhorima i Sirim sastancima; o kulturno prosvjetnom radu. Posebno istaCi postotak nepismenosti, i Sto se u tom pravcu uCinil-o; broj Zena u partizanima (borci, bolniCarke i p·o radionicama), pomaganj-e frontu, akcij·e, sabiranje, radne i borhene .grupe itd. c) broj zrtava fasistic'lwg terora (zene, muSkarci, starci i djeca), oblik terora i ~a­ silj-a nad pojedincima, broj interniran1h, sudenih i strijelja:nih, broj popa]jenih i poruSenih kuCa, koliCilla opljaCkanog i popaljenog materijala, oznaka onog tko je vrSio ta zloCinstva - ·okupator, ustaSe iii Cetnici, iii oini, koji -su za to znali, a nisu ni-Sta poduzeli da to .sprijece. Ovi podac1 pod tockom c) potrebni su AVNOJ-u, kako hi se poslije pobj,ede moglo kazniti sve narodlle i·zdajice i prav,edno suditi 'ZaC-etnike ovog nasilja i klanja. 3. Delegati za pokrajinsku konferenciju. P.otrebno je vee sada promotriti dobra, koje dru1garice dolaz.e u- obzir kao -de,le-gati za po!krajinsku konfere·ncij-u. Tim -drugaricama treba odmah posv·etiti punu pa.Znju, kako bi one uistinu mogle zastupati svoju opCinu, kotar iii okrug. Kao delegati dolaze u abzir dru•garice iz opC., kotarskih i okruZnih adbora. Smatramo da do- odrZavanja pokrajinske ko.nf-erencije vi moZete odrZati sli.jedeCe koilferencije-: da izvrSite sve p'ripreme, kako hi prije pokrajinske mogle odciati vasu okruZnu konferenciju. PoSta nam z.bog danaSnjih uslova ra-da nije mo-guCe na konferenciju pozvati veCi broj Z·ena organi.ziranih u .AF.Z, poslat C-ete odreden broj delega:ta. Iz vaseg okruga potrebno j.e da pripremite i poSaljete najmanje 3-7 drugarica delegata. U koliko su ~e­ ne i·z mjesta, gdje ima neprijateljskih snaga, treba paziti na to da se njihov. i~Ia;ak dobra pripremi, kako bi ostao neprimJecen. N eophodno je pot reb no da iz okupiranih. gra: dova, u prvom redu ve.Cih, dodu d·ele-gati, all se ne smije .desiti, da im povratak bude onemo.gucen. Zato i njihov broj uskladite sa po· teSkoC.ama, na koje bi mogli naiCi. 4. Ishrana za vrijeme lwnf.erencije Konf·erenciji ce pr1snstvovati preko 120 delegata. Stoga nam se nameCe problem ishrane za vrijem·e nj-enog odr.Zavanja. Inicij ativni ·odbor C_e tu brigu preuzeti na sebe, ali je potrebno da nas i .sve organizacije u naSi·m okruzima u to-me potpomognu. Treba na svim zborovima i sastancima popularizirati naSu konferenciju i njen znaCaj, kaiko I 224 15 ltene Hrvatske u NOB 225 �hi Zene shvatiie n]enu valnost. Poirehno J.e vee sada stvoriti fond za prikupljanje hrane i novca za ,odrZavanje konferencije (koja Ce trajati 2--3 dana) i da sakupljeno sa]j.ete ~asem. odboru. Ako pravilno pristupite rj·e~avanJu ovog zadatka, Zene antifaSistkinje ce se rado odazvati naSem pozivu i uCiniti sve sto budu mogle, kako bi i one pridonijele nesto za uspjeh I. konferencij.e zena u Dalmaciji. List Po!ito se jos do sada niste <Jdazvale slanju dopisa za list, na1S prvi br·oj ne -6e moCi izaCi prije velja.Ce. UloZit Cemo sve napore, da ga izda~-o uoCi same konferencije, ali je potrebno da nam u tome pruZite pun-u ·pomoC te da nam saradnjom, slanjein dopisa i tehnick~g n;aterijala: (papira, kemijskog, boja, matnca 1 dr.) omogu.Cite njegovo izlaZe·nje. Iz dopisa raznih organ1zacija uvidJele smo veliku potrebu za Iistom, koji bi mnogo pomogao ucvrSCenju organizacije i njenom osamostaljenju. Stoga je potrehno u svakom odboru odrediti jednu drugaricu, koja ce im~tJ za du~~ost <la sakupija dopfse j )ednu, kOJa ce Se hrmuti oko nahav]janja potrehnog tehnickog materijala. Veza Da hi konferencija uistinu hila na visini potrehno ie jos ileSto: uspostavi.ti sto prije cvrste veze . .Stoga odmah po primitku ovog pisma poS~Ijite iscrpne izvjeStaje po svim g?re navedenim toCkama. Na osnovu vaSih izvjeStaja mi Cecrno vrSiti pripreme za samu konferenciju i ukazati pomoC, gdje j•e ona najpotrehnija. 7 Ova pismo treba umnoZiti i poslati svim organizacijama i prouCiti ga temeljito na sastancima svih odbora, kako biste prema njemu mogle ispravno$-djelovati. 1 Pisano vjerojatno kraiem 194·2. iii .po.Cetikom 1943. !<on_fe_f!~nciia -se _predvida za .p<llovicu veljaCe, JI?-~duhm JU _l'e omela IV. ofooziva, ,kao i konferencqu AF2 Hrvatske. Konferencija je odrZana 19. XI. 1'943. g. 2 Misli ·se Zema!iska konferencija AF2 za Jrugoslaviju, koja je hila oddana u Bosanskom Petrovcu. Dokument 146 0 RADU ORGANIZACIJE AFz U LICI U GODINI 1942. Clanak iz »Zene .u borbi<<, glasila Okr. odb. AF2 za Liku, br. 9, frrosinac 1:942. Od prvog dana o.slohodilackog rata zene Like sudjeluju u horhi zajedno sa svojom braCom, oCevima i sinovima. U po-Cetku bilo j.e jasno samo jedno: moramo se boriti pro~ tiv mrskog okupato-ra! Poziv KomunistiCke partij: doSao je do dubine srca naSih majki, zena 1 sestara. Gol-oruki narod je branio svoj opstanak. Tada s·e horha ogranicavala na nekoliko sela. Borci su hili pored svojih ku.ca i horili se na pragu svojih ognjiSta. Zadaci nas Zen a onda nisu hili veliki. Trebalo j•e .odnijeti borcima hranu, spi'emiti neSto odjeCe', otiCi kao kurir u susjedno selo, pr-eviti ra·· nj enika. Sve .au to drugarice Cinile s velikirn od11sevljenjem. Ali borha se siri. Sazrijeva svijest: ako hoCu da mi je selo sJobodno, moram -se iCi boriti dalje, izvan svog kotara., a maZda i van Like. Svaki dan horhe budi nove horce. Razvitak horhe zahtijeva da nas rad bude organizovaniji. Mjesto do~adaSnje,ga neorganizovanoga rada, mi pristupamo Orgamiziranju zena u Antifasisticku frontu. Bila je potrebna posebna _organizacija, u kojoj Ce Zene. m'obilisati ·sve svoje snage za borbu, razviti se politicki i uzeti ono mjesto, koje im po rnasovn-om uC-e.SCu u borbi, po hero-iz~ mu i njihovom samoprijegoru i pripada. Uprav•o .prij.e g"~odinu dana, u decem-bru je ,stvoreno jezgro- na·Se organizacije. Osno~ van je Inicijativnj Antifasisticki odbor ze,na za Liku. Njegov zadatak je hio: ohuhvatiti organizacijom sve borbene Zene Like 7 ujedi· niti tisuCe rasprSenih snaga i ukljuCiti ih u opCi tok oslobodilacke horbe naroda. Kroz 'DVU godinu dana organizacija Je presla dug i mucan put. Bilo j·e pogresaka, hilo Je nedo,stataka u radu, ali danas mozemo sagledati i svoje us.pJehe. Mi smo svojim orga-niziranim radom u pozadini u mnogome pridonijeli da su. naSi partizani nwgli uspjeSno zadavati udarce okupatoru i domaCim izdajnicima. NaSa -organizacija shvatila je va.Znost d~vanja pomoCi vojsci. Sarno ave jeseni u pet kotareva Like drugarice su oplele 2.360 pari carapa, 751 prsnjak, 162 maje, 833 para rukavica, 84 sala i 1.810 pari cokalja. Samo IapaCki kotar dao Je za holnice 81 hiljac, 178 plahta, 55 jastuka, 21 ,,gJamnicu, 61 par rublja, 123 ruCnika. u-- tkaonicama zavoja, koje su orga· nizirale drugarioe toga kotara, otkano je 4~0 metara. Novl Zivot, u. koji je stuplla ~ena svo-]im uCeSCem u narodnooslobodilaCkoj borbi, traZio je viSe znanja i politiCke svijesti. M-oralo se poCeti od najosnovni}eg: od uCenja Citanja i pisanja. Pro.Sle zime ·zavrSilo je 235 Z-ena analfabetske· teCaj.eve. VeCinom su to bile odb-ornice naSe organizacij-e. Ove zime rad na suz.bija-nju nepismenosti je mnogo Siri. Radi stvaranja i uzdizanja kadrova morali smo odrZavati kurseve. Pri OkruZnom odhoru svrsilo je kurs 95 aktivistkinja, a pri Kotarskim odhorima 69. U citavom nasem radu veliko znaCenj-e ima naS list »Zena u borbi«. Kao pomagaC u radu naSim mladim kadrovima, on povezuje· sve na:Se -organizacije, okuplja ih oko centralnog rukovo.dstva, podize politicku svije•st i daje im mogucno.sti da dodu do· izraZaj a sve do sada neprobudene, snage. naSih Zena. Na oslobodenom teritoriju on je ima:o naroCiti znaCaj. NaSa organizacija Je uspjela ·aa se poveZe sa Zenama neoslobodeno·g teritorija i pod uslovima CetniCkog i okupatorskog terora. Mnoge od nj-ih, kao Clanovi naSe organizacije, kao naSe aktivistkinje, pale -su u ruke neprijatelju, I u ·zatvoru u najteZim mukama one s-e drZe junaCki. Kasnije, kada se vraCaju iz ropstva, nastavljaju s joS upornijim rado-m. Na neos,J<Jho.denom leritoriju posto,ji tako'd'e'r 0-rganizacija, iako· ne taka masovna kao na oslohodenom teritorij u. Na ne·davnim~ izborima za Narodno -oslobodilaCke odbore Zene su birane s veHkim postotkom. One su- uSle u sve odbore ·od najniZih do najvisih. To dokazuj.e s jedne stra- ne da drti-garlce 4anas · shva6aju vaZnost svog punog uCeSCa u narodnooslo-bodilaCkoj b-orbi, a s druge strane, da su svoj-om barborn postale njen vaZan Cinilac, koji se u izborima za narodnu vlast nije mogao mimoiCi. To je najviSe priznanj,e, -koje- narod daje Zenama za njihov rad. Vidj·eli smo-, da su i u poCetku Zene radile i pnmagale borbu, maZda ne mnogo manje nego danas. Ali taj rad je bio necirganizovan. Kroz borbu izdigla se, ojaCala i uCvrstila na-Sa organizacija. Danas · svaki i najmanji posao, pa bilo to tkanje 'Zavoja za naSe bolnice iii priprema za izbore, vrSimo organizirano. Organizirane, mi predstavljamo snagu, koja ne samo da mnogo pridonosi borhi na.Sih naroda za nacionalno o-slobodenje, ne'gO i nama Z-en am a daje, veC. sad a, u toku borbe,' ugled i ravnopi_.avnost. Taj primjer nij·e usamljen. To su dragocjeni plodovi naSe jednog,odiSnje borhe ... A »za tu stvar naSih Zena stajat ·Ce narodna oslobodilaCka vojska i .sve Zene koje -se, nalaze u prvim redovima u ovoj borbi<<. (Tito) Ali ho-rha joS p.,ije zavr.Sena. Ona· se· ·sve viSe razvija i .Siri. Pred nama su joS golernri zadaci: joS veCa pomo-C naSoj vojs-ci, poj·a-Canje rada na neoslobodenom- teritvriju, saradnja u NOO-ima, rad na politickom i prosvjetnom uzdizanju naSe·g kadra i Sirokih sloj•eva Zena. Priznanje, koje nam je dao nar6d na izborima za NarodnooslobodilaCke odbore, daje nam, na ulasku u novu godinu borbe, pod:· streka da nesebiCno i o-rganizirano- nastavimo naS rad. Dokument 147 GODisNJI IZVJEsTAJ OKRUzNOG ODBORA AFz ZA KARLOVAC KRAJEM 1942. SAZIVAC::KOM ODBORU AFz ZA HRVATSKU 0 RADU ORGANIZACIJE AFz Izvj e:ltaj" ora AFZ sazivackom odhoru AFZ za Hrvatsku u poCetku te,Sko- pristup.ale u naSu organizaciju, te smo kuCe do· kuCe i tumaCili iin cilj naSe narodno-nsl·obodilanamjer:e faSizma. Sve to Sto smo im· pri.Cali bHo im je noneprijateljska propaganda u to vrijeme ·hila je jaka i imala utjecaj na njih, ·a glavni pomagaCi nepri·jatelju hili su Cenns-t i 'Zaostalost naSih Zeria. One su samo dobl'lo radile nikamo nijesu tale, pa .cak ni u skolu. Od nasih sada 8.000 ranih Zena, pismeno- ih je sVega 2.'0'70, ·stoga nije ni Cudo da su teSko pristupale u naSu or.ganizaciju. Pobijali smo propagandu ueprijatelja i raskrinkavali ga u tan cine. Tada smo imali mali hroj p<Jlit. radvelik teren. Radilo se neumorno i s volj.om. Uspjeli smo os·no,ore AF2-a. Prvi odhor :ia Kmdun osnovan je u novemhru 1941. . I 227 �r· !! Dokument 148 ,, " r.i fi' !I ' l· II li i j, ~~ '· i, ' i : ',~, J,~ !i li !! ! 'i .i !I i ,, 11 ; If I i·i ''I 'i ~! I I ~I' ~~ ~I 11 1 1 1 H / oslije toga odbora osnovani su odb10ri po sel.lma. Osnivanjem rad je krenuo na bolje. Tada Bm<> formirali prve l<otarske i opore. Sada imamo 21 ·opcinski, 5 kotarskih i 237 seoskih odbora ko 8.00!0 zena. akog mjeseca odr.Zavamo kotarske konfer.encije, a taka i opCi'nsada smo odrzali 12 kotarskih i 9 opcinskih konferencija. cu augustu odrZ.ali smo i OkruZnu ko-nferenciju. Konferertcije doprinijele razvitku naSe organizacHe, jer ·na njima s·e najvide nedostaci i uspjesi u radu. Kao glavni zadatak na nasoj Okruznoj konferenciji postavili smo osiriti odbore AFz i u hrvatskim krajevima i selima, te pokrenuti Hrvatice i Mu·slimanke da i one ucestvuju u narodnoos'lobodilacl<oj borbi. I tu ide teiiko·. Neprijate]j.ski Je tero:r velik, mnoge drugarice. Hrvatice boj.e se pristupiti organizaciji. Zadu.Zili smo nekoliko drugarica s tim radom, i d·osta se pokreCe. U mjesecu lipnju poCeo je naS Okru.Zni odbor organizirati politiCke kurseve AFZ. Ti kursevi su vrlo uspjeli, i oni su pobudili kod drugarica interes i volju za znanjem. Kroz njih je proslo do sada 140 drugarica .. Od l<ojih imamo pri!ican broj vrlo dobrih politiCkih radni~a. Kursevima smo postigli to da smo osposobili naSe drugarice· seljanke da same rukov·ode organizacijom i •osamostaliii kotarske ·Od·bore. DoC~m opCinski i seoski joB nijesU samostalni. ~ OdrZali smo dva velika manif.estna zbora, koje su drugarice same pri11e-dile i u nji~ rna masovno uCestvovaJ,e. NaSi odbori su medusobno Cvrsto povezani. Drugarice i!z OkruZnog prenose direktive na kotarske, kotar-ski na op.Cinske a ovi na seoske. Rado-m smo uspjeli i to: da je Zenama danas jasan cilj naS·e narodnoo·slobodilaC·ke borbe, uguSili smo u njima rasnu mr.Znju i prikazali im potrebu jedinstvene borbe, te vaZnost uCeSCa Zena u borbi. Danas one neoblCno mrze okupatore, usta·Se, a na11oCito Cetnike. Njima ie jasno da su cetnici izd~jice naroda i da su sklopili prijateljstvo sa ustaSama baS -onda, kad je naB narod najvi:Se ubijan u Petrovoj Gori, i kad je neprijatelj st-egao obruC u namjeri da uni.Sti pattizane, a poslije nas. Velika koliCina ,opletenih Carapa, rukavica, pulovera i veSa, koje su drugarice pri· premal€ · za naSe drugove partizane gbvore nam o njihovom uCeSC.u u borbi. One ne uCestvuj<u u borbi samo pomaganjem• .drugovim.a u potrebnim stvarima, nego i puSkom u ruci. Mnoge su vrlo dobri borci u brigadama. Ranije zapostavljane i neuke Zene uCestvuju dahas i te kako u politiCkom Zivotu. Ima ih vrlo dobrih govnrnica i organi'Zatora. Mnoge priznaju da su nauCile viSe u O¥Oj godini dana nego od kak·O su se rodile. Ljeto-s su Zene organizovano· Zele Zito i otimale ga ispred s-amih ustaSkih straZa. Lijepo je bilo njih vidjeti kako kolektivno zanju u grupama od ;;o, 100 i vise, zito sa pustih posjeda i jedni drugima. Sarno da se sto· pr;Je zito ,spremi i da ne padne neprijatelj u u ruke. Saradnja sa omladinom nije hila zadovoljavajuca, ali se poradilo na tome i doSl.o j.e do zbliZenja. :Politlcko djelovanje nase organizacije osjeca se svagdje te je postala politicki centar, ·oko kojeg se razvija politiCki- Zivot i rad Zena. Smrt iaSizmu - Sloboda narodu! dr ... pozdrav 1 Izvje.St.a i Okru.Znog odbora AFZ za Karlovac 1.1puCen SazivaCkom odboru AFZ o rezultatima rada AFZ na Ko·r.dunu od o-'inutka pa do ·kraja 1942. Datum se na dokumentu ne vidi, jer je oSteCen od vlag-e, no olbzirom na to da ie upuCen SazivaCkcm odboru AFZ za Hrvatsku,/ koji je 15. XII. uputio pismo odborima AFZ na terenu. potjeCe ovaj izvjeStaj iz vremena ,poslije 15. XII. ·Citav je dokument oSte-Cen i to stoga, Sto je za vrijeme IV. i V. neprijateljske ofenzive bio sa-kriv-en u zemunid. Na taj naCin pro,pali su mnogi historijski dokumenti iz NOB. Za VrlJeme nepri jatelj-skih ofenziv.a bilo ie naime nemogute ponijeti sa sobom sav materijal, na,roCito pisani, ,pa se isti pohram.jivao u zemunicama. To s-u bile velike rupe iskopane u zemlji, po· kr.ivene odoz,go z·emljom i SuSnjem, da ih je neprijatel j teSko mogao uoCiti. U zemunicama skrivaO· Se dokumentarni materi jal, hrana i drugo, a bilo je i takvih .zemunica, u koje su ·se sklanjali teSki ranjenici, nesposabni za pokret. No neprijatelj je ipak ponekad izdajom saznao za te zemunice, pa bi ih tada uniStio. IZVJEi:iTAJ DINE ZLATIC OD 9. I. 1943. SA SASTANKA ILEGALNOG MO AFz SUSAK 9. I. 1943 .. SUMCKI ·PlJNKT pa:k koje iz svoje dobrote daju kadik~d koji pril,og, ali joS ne Ce da pri~tu~~- ~ AFZ, sm.atrat ih treba samo obuhvaceni~· ze~am~. . ,Sto -se tiCe organizacio-nog pitanJa UI~dlle smo taka, da smo grad podijelliJe na raJone·, koJ'ima smo pripo,iile }oS dva sekto_ra: ra-~ po . "k ! ) · po tvormcama 1 razvanjima (ured I, s o e 1 d .. I' . Taka da J. e sad a rad po 1Je Jen d wnama. K · · . Trsat PodveZica, Centar, rimeJa~ ovak o · ' · T k . da h1 Banska Vrata, zvanja i tvormce~ a o ft' eko ;ajonskih odbora mogle obu~va 1 1 ; zakljuci!e. s "k · Sastala sam se sa MO AFZ sa ':sa ~. 1 ~~tale ·odbore i tako rijeSiti preopte·r.ecen~~ raspravile smo sva pitanja na.Se org~_mzaciJ€~ nekih drugarica. Svaka od druganc~ ct•t Ce sa jednirrt iii dva ta odbora, 1 taka Sastanak je trajao ·ad 10 sah do 5 1. pol po slije pndne, tako da smo i~ale dovolJTIO vre- ~: ~e i same drugarice, a i odbori ?san;?s~a: ljivati. Tome osamostaljenju Ce pn~onl]etl 1 mena da 0 . svem u rasprav1mo. Sto s·e' tiCe njihovog rada i n~dost~taka odrZavanje kurseva, za koje su. za~uzene. Na os-novu naSe·g ra-spravl.lanJa ustanovdavania izvjeStaja, d-obila sam u':wr~nJe, d~ je- to bilo zbog toga, Sto im .orga~IZacwno pl- ljeno je da sada imaju u gr~du. 1...6 ·ad bora, a . 23 . 26 kako sh do sada 1ZVJe.stavale. tanJ'·e nije -.bilo jasno, taka da m ,game nisu ne 1 ' • t ,_ d · ova · Za Krasicu smo urediJ.e al\.'o, a Im zapravo znale, ka k o st oJe. One ..su odbore ..... r1 za rad o.dgovara osnovale i povezivale- prema sVOJlm JI.c~Im drugarica sa S. pomo.gne, a ,. k . . . vezama i poznanstvima, bez nelk:og organ~·za­ druganca I-Z Krasice, k OJ·a J·e· u op·c1ns om . t a cion·og plana. Taka se je d.el\avalo, da u Jed- odboru i koja preko.- ovoga dobiva.. upu e z nom odboru od 3 Zene, zajedno ra~e 1 bur- ra d . Tako da J·e i pitanje Krasice riJe~seno. . . . Zujka i 2 kuC.ne pomoCnice, a drugance tvr,de, os;uvaJU Za t"m im le dato u duZnostd da,...,ov1 osno.. · da je to z.go·dan sastav, jer .da se te kucl_l~ odbore1u Kostreni, gdj.e su na.sl rue. 6 pomoC.nice ugodno osjeCaj'U, ~sto m?·gu rad~tl vali je.dan odbor, a o-ne imaju izgJed.a. da .e .• .. s tom bu·rZujkom. Osim to-ga se dPsavalo, a moc1 osnova t" JOS nekoHko.' u. Orehov1c1, gdJe 1 . . · . 1 neke ·od drugarica imaju mno?"o o-d_bor~, ta:o imaju 2 povjerenice. i Dragl, gdJ·e tm-aJU da ne dospj.evaju s; njima odrzavati. sast~n t'~ odbo-r sa 3 Zene·. dok neke· drug.e imaju sa~o mall ?roJ ~ Zbog poteSko-Ca miSeg prodiranja u Gro~ odbora. Zatim im nije bilo Jasno, .koJe ad tt.~ binStinu dato im je u duZnost da preko .dn:svojih Zena mo-gu smatrati odbonma, -~ ko~ garica iz )) Ukoda«4 nasto._ie t~n:o. ~rodi~ab, samo grupama, s kojima treba da odrzavaJ~ t k da nam ola~Saju. U Grobmstmi, naime, Zive sa.stan'ke. te koj-e Z·ene m.ogu .s,m.atratl naaso parti.zane primaiu sa _veH~im strahom, , Clanicama AF·z, a koje Zene... o-bu~vacaJU saCe maZda njih radije prim,ab. roo sa kojim prilogom za nasu voJsku. . pa Posta postoje neke nesuglasic.e s~ SKOJJa sam postavila po pitanju odbora ~ cla- em koji im predbacuje da im otimaJU. odmll~' . 1e nica taka-, da odborima imaju sm~trah one dinke dogovorile smo se t ako ' da one 1 a .... grupe Zena, koje se redovito svakth 8 ~ana prodi~u meitu omladinke (naroCito. prek~~c1sastaju, :Noje •okupljaju oko se~e nstal,e zene.• teljica grail. Skala) te da ih. predaJu SK M~ koje imaju osj·eC.aj odgovornostl, .ukJ;atk?· one! Razguvarala sam· s drugov1ma da se u t koje su svijesne- toga da mormu Izv~.savatl posal.ie predstavnica SKOJ-a, taka da nes ane sve direktive i upute, koje im MO daJ~·. D;~­ tih eporova. . . · b be""m grupe koje mo,gu kadikada sa:zva_I, ClDato im je· 'U duZnost orga.~rztranJe o:. ~~ti im i ~b.i aSnjavati naSu- ·Stampu, koJoe su.- nih grupa, zatim sabirna akciJa za p-osteJJITIU · . .. djeluju u sabirmm ak ciJam a 1 sl · - grupa- i rublje za bolnicu i t. d. . . rna Ostale Zene, koje osjeCaju za nas, koJe. s.e Po u'Putama obeCale su poslati ·o.dmah . . ~s­ sm~tfa.iu Clanicama AFZ, rade ~a. na-s, ah lZ crpn-e izvjeStaj.e, t.ako da Cu ih odmah, Clffi bilo kojih razlaga ne mogu d?l~z1t~ na s.astan~ ih dobijem, poslah. . • , 1 ke, Clanicama, ~oje treba pri-diz~~~ da lh m~ InaCe se· tuZ.e da ima]u. malo st.ampe. Vee Zemo obuhvatiti u te grupe, s kOJlma s,e m-oze da je »PrimorkU<< procitalo ·oko 2010 zena. harem kadikad odrzati koji sastanak. zene Drag a "Ru.Zice !1 Dakle, najprije da ti zazelim Sretno .Novo, a isto to izruCi d. Kati, Jurici, Nada~-~ 1 ost~ lima Zao mi j-e .Sto nisam mogla doci na v . ,_' pornotovo mi je to Zao sad a, posas t ana"" o S " k No slije sa.stanka sa drugaricama sa . usa a. kad to nij.e bHo moguCe, ja .cu ~ada, naknad~~ nadopuniti izvjeStaj, a druganca ce me ~11 ka3 izvj·estiti o tom, .Sto ste vi raspravlJale 229 228 �Doku.ment t49 Narocito im je data u duznost prodiranje u tvornice (Ukod i Papirnicu) te preduzeea gdje su uposlene Zene. J a sam zadovoljna sa sastankom i nadam se da Ce posao poCi u redu. •Ohe·Cala sam da Cu ih za m.jese·c dana ponovno pnsjetiti. ... Taka ti eta stoji stvar sa Susakom. Formiran je opeinski odbor (Skrljevo, Praputnjak, Krasica, Kukuljanovo). Glavno teziste sam bacila na to, da se taj odbor osamostali taka da u slucaju da nastane kakav prekid s nama, mogu samostalno raditi. Sve drugarice su dobre i moCi Ce, u -sluCaju potrebe, raditi i po svim drugim phanjima, ne samo po AFZ. PnSto sama nisam mogla stiCi u Bakar, posla1a sam . tamo dvije drugarice (in aCe su oboje kandidati Partije) da odr2e sastanak sa oba odbora, p-osvete pa.Znj u naroCito ocjeni poj,edinih drugarica, taka da bi ih mogle povezati. Osim toga da po!mpe toone izvje.Staje, naroCito odbora II., koji je novo osnovan. · Dok dobijem te izvjestaje, poslat eu ti iscrpan izvjestaj. Od pqsljednjeg izvjestaja je i po organizacionom Sirenju i po politi.Clmm uzdizanju postignuto ·dosta uspjeha. Sada n joS j.ednoj stvari. Izvje.Stava m-e drugarica iz Bakra, da jc;! jedna ·rijihova odbbrnica iSla u Rab, donije-la novCanu pnmoC i u -skoro vrijeme Ce doCi u B. jedna drugarica,5 da i'oi dadu nesto literature. Sada ne z:p_am ku'da spada Rab, a1i za sada sam im javila neka nastoje pnraditi na organi,ziranju AFZ u Ra,bu. 0 Sanlo literature im naza!ost nemam za .poslati, jer sam sve podije-lila- Zato nestrpljivo oCekujem »Primorku«. 1 IzvjeStai je upuCen RuZici Turkovj.l:, tada Clanu 10K 'KPH -z.a HTVatsko Primorje. 2 OdrZan 15. XII. 1942. a Milka MileniC. 4 Tvornica ukoCeno,g drva, SuSak 5 Bran'ka Bastijan.ciC. Materijal je predala Smilji Kvadranti-DonCevil:. a Vel: 1941. Zene atoka Raba poCinju sakupljati novCanu pomoC, sanitetski materijal, toph1 od.iel:u i post.eljinu za prve partizanske holnice u GorskOm Kotaru. Na tom r.~du istakle ~su se _J-osipa Marokini i Jelisaveta BastijanCil:, koie su salru,pljeni materi jal dostavl jale na SuSak. S o'bzirom m. vdiki talijanski garnizon na otoku, rad j·e bio priliCno teZak (na oko 7.000 stanovnika atoka bilo je od 1942. g. preko 2.5'00 Talijana). NaroCito aktivan rad Zena Raba po-Cin je stv.aranj-em fa~i,c;tiC'ko:g- »lo,gora smrti« u ~selu Kampnr rna otoku Rahu. Zene uspostavliaiu veze s logorom preko 'Inje~tana, koji su ra-dili u l-ogoru i preko vojske, a veliki clio hrane i obuCe Salju preko nekih slovenskih redovnica, koje su u to vrijeme bile na otoku. 1942. g. formiraju se prvi od'bori AFZ u oselu Banjolu i lnjestu Ralbu. Najaktivnije u B'anjolu lbile Uopce, ,sto se tice ,~tampe, kao ostal!, sto, jimo i mi jako slabo, i izgleda, draga RuZice, da Cem·o mnrati nekako osnovati ·neku malu tehniku za- umno.Zavanj.e, jer Sto. daUe, sv:e S-e viSe ·osje·Ca ta ne-sta.Sic~. ,sto se tice odrzavanja kat. konfe,rencije, mislim da ne ee biti za sada moguenosti (zbog mobllizacije i dr,). A smatram da je inace potrebno da joS priCe:kamo, da se formiraju i organizuju ti odbori po Kostreni, kako bi ·mogli tamo formirati opeinski odbor. Ja se nadam da zato ne Cemo morati dugo Cekati. Kako te je vee Milka obavije,stila, delegatkinje za konf. 7 smo odabrale mimo konf. kot. Mislim da se' za sada rad po AFli u ovom kotaru povnljno razvija, os-im u 'GrobinStini, gdje je, usptkos dvaju osnovanih odbora, zbog terora (zasjeda, straha) jos uvijek bolno pitanje. J a mislim da bi bilo potrebno, da sada napu.stiffi ovaj kotar i odem mjesec dana u kotar kastavski. 'Sada cu se ovdj e na punktu zadrzat nekoliko dana, da pohkam Milku, a osim toga nam je veC 8 dana prekinuta veza s Kast. p·unktom, i ne znamo Sto j,e, jer nam se }judi, koje srn•o tamo s'lali, ne vraCaju. T·o- Cu vrij.eme upotrebiti da sa drugaricama Tanjo-m i Zofkom, 8 koje eemo uvesti u rad po AFZ, odriim jedan kratak kurs. Inai'e iito ti pises za kaputie, taj ti je vee p·oslan, i na-dam se da si ga vee primila. Da, sada jns nesto, daj molim te p<nf,sjeti druga Matn da li ima Sto nova s ·obeCanim revolve:rom. Smrt faSizmu - Sloboda narodu! Drugarski kO':munistiCki po.zdrav Dina 9 su Nevenka ValoviCi·C, Antica Br.avariC-•Cilo i Ru.Za PerinCiC, au Rabu: Diljka Juril:, Smiljana Kvadr~:nti­ DonCeviC, Anica ValoviCi.l:, Mara 'Galli i dr. DuSkov~ Markovina. Krtpitulacijom Italije 1943. g. posta.k rad Zena na Rabu sve masovniii. Tada i ·Zene Paga sve aktivnije uCestvuju u NOP. Formira se Ko·tarski odbor · AFZ Raba i Paga sa sjediStem na Ra'bu i :Smiljana Kvad,ranti-DonCeviC postaje prvotn tajnicom od.bora. Kasni je tu duZnost preuzima Nada iBrnCit, a iz.a nje Nevenka MatoSeviC-Rao,c;. Uz nji'h se kao· najaktivnije Zene Raba istiC:u 'Nevenka RuZiC, 'Fumica BistriCiC, Marica Rumo-ra i Ana Sonje. U prosincu 1'943. g. radi saobral:a}nih poteSkoCa izmedu dva atoka, svaki otok formira svo·je kotarske odbore. Mari ja Bo:rovi.C pasta je preds jednicom Kotarskog od'bora AFZ Pag, a medu Clanicama 'Kotarskog odbora i~stiCu se J.a,ga BoroviC, Danica N egulil: i Mara ·ZuniC. 7 Radi se o detegatkinjama za l. zemaljsk.u. konferenciju AF2 !Hrvatske, koja je trebala lbiti odrw Zana u sijeCn_ju 1943. g., ali Je zbog 'Cetvrt·e neprij.ateljske of,enziye bila odgo-dena. 8 Lidi_ja Gla-br i Zofka Ra·doSeviC. 9 Dina ZlatU. · IZ IZVJEsTAJA OK KPH VARA~DIN 0.D 13. I. OK VARAZDIN Drugar · D ragr drug·ovi, . 1943. POVJERENSTVU CK KPH' CK KPH Zagreb d AFZ kod nas: ... Ra . p 4 imamo grupu 1 · Kotar Lu db re g·'Useu3 zene. S ovim . d ze· , U L grupu o od 6 zena. . . KK d ugarica ,~. nama radi Cla~ . . 'sa~ VaraZdins obuhvaCa Kotar Varazdlll. ·. c·ono povezane. . ·su orgamza 1 SO zena, koJe. m. kt. o u NP dok drug,e ··h de a 1vn • Ne'koj-e od n~~ r.a rukavica i Carapa. rade na Stri anJU mira se· grupa od 4 U kotaru IvanecNfor. Marof' ne obuhvazene, d·ok u kotaru OVI Camo ntSta. . , a odgovo:rni sa zenaro l b. rad -.. k ko -mogli naCi Zenu, Za takn sa . ami Nismo nl· a P .. Bo smo mr s . ' radila P'D AFZ. ri)e . koia bi samost~lno irati jedna gru,pa, kDJ~ zica trebala se Je form' rganizaciju AFZ, a:I bi bila o~go':"or'_lad za ~rugarice nije formJzbo,g hapsen)a Je' ne skom povjerenstvu hru 'sena ne kod I vaRu.Zica .'Klas J'e u .... ~ Uh~aCena je sa ... , na IvanciC!. T" niC-grad·a, vee na policiji- drZi -pri_Icn~ joS 4 dru~a. Ona. se ke vojniCke :stvarr •. a~I Je o dobra . Priznala·•t nepomaga c··,ma kod nJezr.. nij-e prizna1a nlS ~ . . niti je •odala drugove·, n<>g begstva sa po!Ic':_l~; Ona je pripada:la aJ·e pozna iz V. a.raz Idna.du I bataljonu, II. k . kom o re· ' . . naSem 'Partizans tradanje· n}ezino·, kao I ceti Ill. vodn. a s kriva je premala ost~lih uhva:Ce-nih drugov·~· parti-zanima. Na J<ontrola rukovodstva·r"~mo stab odreda na ovu Cinjenicu upo~o[L· I U zatvoru ne terete sastanku stabs\<e oe IJe. jedan drugoga. .. AF'l? koja treba da s~ Za konferenCIJU . e 'moZem·o poslati nl odrzi 24.-25. o.. m~~i~ raz\O'ga: 1. nemamo rana · · · i postupiti . .. NP i NOO fuzionirat cemo jedn,og de\,e,gata ':' , ko ·a bi mogla da predni jedne Hegalne_ z;ne, -dr~garice ne mogu. se po direktivi. .. k da ,Vjesnika« i stavlja AFZ· J:ega ned moraju preci u IleUmnoZi1i smo 5·00 ~~a·.enih vojsci.7 .Saodlu'Citi na taJ put.. a k . bi pristala da 1500 komada letak~ namrJ~n~va primerka. 'oJa · · galno·st. 2. D ·r~·g ar1ca'Sada je· puStena, 1 vr~ 1. emo vam· ad .sva- o-ga ll ' f aszzm u - Sloboda narodu. ,. l·de ' uhapsena l'e 7. 1. ,. 0t·c·,· . 3 . Na nasem rI. c mocledna partizanska Je- J 'e 1 . Smrt djet Cemo, da . . Mali8 J Jazi se nr ko 'irn k.analom b. mo ter:en-u ne na I& 13. I. 1943. J . . a pa ue znamo, d rmc , " • 'll •se1u Duga Ri_jek_a slali zene. PoCetkom ruinad odrz.anku~~ o razvitku i cpill:;x. tro nevm reua" a 3·0 zen 't 1 I . f arbivi CK SKH. Je An - s odborn:..cama kursu .I~ 'b'l o 25 do knmiteta. . agt ,_ tsenaazxu NOB N a " t 1 Do-1'.-tlmen , . poslana . m::t.,.. bT1 drugovi lZ Okruznof{ Cul' k i Dend 0 1 z va·cl su .., Ja 1 ·omiteta (Fran]O 2 Kao dele~at k~~ar~ l_.~r;br~~~ Okruznog l\ delka Pavle'k xz . . 1943 g. odpro.Pa . c·t n"'kon Weiss) .. It lije a naro 1 o 43 dbret!: formuam su .. L d a U kotaru L u '8 l 'k Luka-Komarmca. . Po~li ;e kavituhcne a . ' {-3 listonada 19 .. · b ['. AF2 u sehma: . e mk. -Movec. Bolfan aoslob~denla lutlbre'Sk~.g 1clt~~a za ;ad hili sve h?lJlb~e§ki Vinogra·di .. -~-hasto'C·ck'ovina. Kuzm;nee. ~vet­ R·), u Citavom. su ~ra JU usnf .sastanci :Zena po selm:~a, nl·e Gorn-ii Ma['ttlall:ec: bubovica (predsjedmcaQdPZavani ,su lavnl :maso_v su 'Vet. .gotovo u svnn '· , Lukovec, Rasm~a. . . a odhori AFZ osnovam l\ovec, . ') 1 druo-l'm • f ·vl drl:avanl'll opbnKata Petkovrc l"> • kt• gruoa od 16 43 hila ie a 1vna h U se xmPrae.d k.onac 1943. g. prtks o s..,e,.oa ,·e o.drhna i 4 U Poljancu 19 . · b'l ·e Anka 03,pu · . . " a :na on c "" k · · e skih konferencna zen ·~ Ludbreg, na OJO.J 1 Zena·. Rukovodilac _.f~TuPeru raa aitivnih Zena od ]9~1. k f.erenCiia AFZ za o.a~. " Ludbregu je po-stoJah~rf PStefica MadariC, P~t-c: izoabrano kotarsko rukovo.d~-i':~fnia 1944. g. nrhzana U nioi su ra. ;. e . A d 1 'Perin. ~·te­ U prosincu 1943k. g. 1 a! ~ktivi•stkin je AF2. N.a ~etkoviC. Ma·riia Do.tctCb~hv~Calaa dese+ak ~~na 1 to~ , d , vna ursa z 2~ Zena tz su dva lu- ne bilo je oko 20 - :.J " kom 1943. g. gruo~ leF~ 'k Miciku K<>nC1J~ll, na od tih kur~reva d " ... ~u u lvaJUceoo, 'II.K AC Mak Ev 1cu K uc ar. svak om Ob kursa o rzan .... '.. d t _ Ma-rii'll Stan CiS ]{atarinu _ma~~~r~ · " Citavo-ga dobkruga~ o;Zavala ib ie Mareblla ~~er·oblas~i. rinku S:tr~~c .. Many;. 'Dobec. Sezdesetgod.rs!llu. zen~ kotar Lu T'eg-, db AFZ zagt a.c e. .. · riiu Dolbnc 1 Ro:t:adJU 1 bodenia bi1a kunr !. l=!r~. 'l Ob1asnog o ora . . Due:oJ Rpect 3 fonnuan le u k .. 'koia ie od 1942 . . ov os .: i materiiaL prdbltat·~ 1 da ·L: an U T'uinu -194 ,_;.g. , or AFZ VaraZdin. u 011 nosila razna o~avJesten 1 Sk • domobranske stra-;o;e. se Cesto k·roz 1ake s~ kao kuriri za OK Va- Ip.ici su us . . . M d ·c nam1es .... g Pod i.stim. u.:;.loy_nna radi. ~KK Ludbre,g .- Kata Brc'd. KalnxCk1 odred t sjedni-c~-. StefMtc;k asea:~rovil: sell<'lnkakiz B-e1~noMiraz m, . . 1 L ·uba 2ardin Ivane. . 1 a Dele ov-ca, e kovit stanJa 1 L dbreg, u srpskilll 'kao .ta1m-ca. Pavlek. se]" k a. 'z kao Clanica odbora. l~n t l Andela Na g&rni·~ !~renu ~oti:\: suu u to yrijeme ':eC sreaaS.anto uCiteliic~ tZ Pnmaortlearitoriiu- Citavog okru~ .l zena-rna n selima, organtz.a:cx\~ ~~)no kretale jedinice. Ka~nd1-: One su ra d t·e Ra. ..h aktivno su ra d.le sa Z.ena1 k . CvrSCe, ier su se da a imao .ie tu svo].e ;sJe , ga VaraZdin. Oshtm ht'l"i·a VidoviC, -Ball'a Ben e 1 kog ,partiza~s~og o~e K. p;a, Vara.Z-din, 1N}l no. Je m~: Anka Olpu • a J l te . Okruzn 1 komxtet 1 1:, pru-iao punu ponw · ·Sl - 'k !· °· .. us:t }]aet~vnJ!lkC:F~~o o!~dnica i~ vzte·n~,~~1J~z k~db~~~~ e �Mica MiSak. NeSta kasnije vratile su se iz logora i aktivno radile: ]elka Jurec, Micika Kos, Ivka BabiC, D~agiCa DvoTSCak, Micika _Spiranec i •Ljubi.ca JagiC. 5 U gradu -Vara:ldinu isticale ·su se .aktivnim radom za NOP: Dragica Lju'bek, radnica iz Svilane, lrma Gorzo, nam j·e.St·enica .Svilane. Elena Kohn, BoZena Plazeriano, uCiteljica, Ljerka _ Sabljak .Seka, studentica, Tereza .Sirov.ec, Anica PetroviC, I vka Kani.S'ki, Jelka dr. Vescnjak i Marta KovaCiC. OK Vam:ldin imao je veze i radio na terenu Medumurja, _ gdje su uslovi, radi madarske -okupaciie i 1prelaza preko Diave, hili V'l'lo teSki. Na tOni .ie terenu mnogo -zena · aktivno radilo za NOP. Isti.cale su se: Stefica ViSnjiC, Terezija GolubiC, Marija ReibuS, Katarina Malek, Agneza PalatinuS, Marija ZeleniC i d_m_ge. 0 'Kotar Novi Marof bio je ,pod utjecajem reakcionarno;g dijela HSS-a, .a osim toga bio je radi vaZnosti konmni'kacija pod _iakom ustaSkom kontrolom. U tom kota.ru se NOP vrlo sporo razvijao, pa _it i samo ruCe.SCe Zena bilo -sla'bije, Najistaknutije Z.ene, ko_je su pomag.ale NOP hiie su: Andela i Cila Felprin, Juia Piavec, Anka FiStroviC, Anka Kicur, Arnka i Terezija Zugec, Mara KataleniC-'L:e,pula, Anka Ze:leliC, Milica Iv.anCan, Zdenka BrunoviC, Tereza Santek i d.ruge, 7 Tehnika Okru-Znog ·komiteta nalazila se u gradu VaraZdirnu u kuCi Gustava Hatlak. Uz drugove iz 'Ohu.Znog komiteta radile S'll rna umno:lavanju materijala: Stefica Kuk·ec, ]elena Hatlak i Marija OreSki, radnica ·iz » V<irteksa«. Kasni ie se tehnika nalazila na Kalniku. i u njoj _je -od lipnja do k.oIovoza 1943. radila Stefica Mad'ariC. 8 Stjepa·n IviC. rezultate, bit ce posebno pohvaljeni preko Iista »Zena danas«. Ne treba mis.u!i da poslij.e te k~mpanj~ t eba vise s'kupljati pri,loge za vo]sku. M• ih i dalje skupljati, ali ne· Cerna, svu . snagu baciti na•t·taj t po.sao, nego cemo SVOJU • . . uz ostali rad AFZ vrsl I 1 - aJ. ~=m~ Sa drugarskim pozdravom· Smrt faSizmu - Sloboda narodu! Za Ini.cijativni odbor: Marij.a1 Dokurnent 150 OKRUzNICA INICIJATIVNOG ODBORA AFz ZA. DALMACIJU OD 20. I. 1943. · KOTARSKOM ODBORU AFz SINJ 0 SAKUPLJANJU POMOci ZA NOV IN!CIJA T!VNI ODB'OR AFZ ZA DALMAC!]U Muc, 20. I. 1943. Druga~skom KQtarskom odboru AFz - Sinj izvrS-ni ,Qdbor ·Anti:faSisti-Cko-g vij.eCa narodno-g os'Jobodenja JUJgoslavij.e, s·m8.trajuCi da i hranu-. Moramo biti SVI}esne toga, da na fe u· Ovom nio-mentu j€dan ·od najva.Zuijih :zapredovanje naSe vojske u ve1ikoj mjerj ovi-si o naSoj poma-Ci njoj. dataka O:stvarenje materijaine Poma-Ci naSoj V!ojsci, poduzeo je ,Siroku kampanju na cij.el'Dj Poslije· izvrSene propagandne kampanje oslobodenoj teritoriji za prikupljanje dobrot"eba prikupljati priloge i to ta'ko, da se forvo.Jjnih priloga za VQjsku. Antifaiiisticki front miraju grupe od predstavnika Narodno-os·IoZena treba da u toj akciji svestrano pomo.gne bodllackih odbora, omladine i Antibiiistickog nastojanje Antifa.SistiCkog vijeCa narodnog fronta Zena. ·Te grupe Ce iCi od kuCe do kuCe oslobodenja Jugoslavije, kao Sto Ce to uCiniti i kupiti Ce .priloge, Tom prilikom Ce •Se naji ·omiadinska organizacija. bolje vidjeti koli'ko je Antifaiiisticki front Tu kampanju moramo izv!'l8iti udarniCki Zena pro.Siren, ko1Hko je Cvrst, koliko su se u dvije nedjeJje, svu- snagu moramo za to naSe drugarice upoznale i povezale sa Zenavrijeme baciti na taj rad, ta:ko da bi postigli ma S·elj an-kam-a na teren u, kak·o .smo duboko najvi.S·e Sto se mo.Ze. sa organizacijom p:vodr1i. U praksi izvodenje te kampanje treba da Naro.Cito vas up-a-zoravamo, da Citava'kamizgleda tako: Narodno~oslobodilacki odbori panja mora nositi peCat dobrovoljnosti, i niCe u zajednici s- omladinom i AntifaSistiCkim kako se ne smije dogoditi, da ·se ·prHozi prifrontom Ze·na odr.Zavati- rz.borove i konferencije Sa glavnom temom »Dobrov·oljna p-omoC kupljaju pomocu· prijetnja i nasilja. vojsci«. Ti zbm·o-vi i konferencije Ce se odrBu·dU'<'i da organ£zacija AFz postoj; i na .Zavati prema prilikama, poCev od sre·skih, pa oku-piranom teritoriju:, potrebno je ·da m-i i do mjes·nih. N a zborovima treba da istupaju i Zene, koje Ce -gov•oriti o specijalnoj u]ozi ·tamro poduzmemo isto tako kampanju ·za dobrovoljne prila,ge· voj-s'Ci. 'Tamo C.e taj posao Zene u toj akcij:L. Ne snlije biti zbo-ra ili konf,erencije·, gdje ne Ce istu·piti i Ze-ne, Clanice vrSiti Zene samo preko svoje organizacije, AFz! Sa propagandnom kampanjom treba poCeti tri dana nakon primitka ovog pisma i NaSa uloga u toj akciji mora biti V·eHka, jer Zene su one, koje saCinjavaju pozadinu. treba da traje 15 dana. Na:kon to.g roka se NaSi se mu.Zevi, s-inovi i braCa bore· protiv vriii prikupljanje priloga, koji se predaju. Namrskog okupatora u redovima narodno-oslo- rodno-os'lobodilackim odborima. bodi'IaCke vojske, a naSa je dUZnos-t, da. im 8-reZovi, opCine i poj_edina mjesta, koji Ce osiguranio top]u odjecu i obucu za zimu, 'kao taj rad doista shvatiti udarnicki i pokazati P. S· Re·zu'ltate kampanje treb~ javljati dire'ktno Inicijativnorn odboru AFZ za Dalmaciju- lVIuCY Marija Novak. . Z Dalmaciju lni.cijativni obLasm odbor AF ~a d' . . .' . KPH Dalbio je formtran .k oncem..194'2 g . u Ltvnu, g Je Je .. bio i Pokra pnskt komitet za u to Vn]eme 1.. tvn u· o·dr· ·. .. " . u maciju. ·u Sl.Jecn.Ju 1•9-43 . g . treba1a ·Se I[) I . . no "ati .i Oblasna konferencija AFZ za . a mac?u,. je odgodena ibog IV. o K :. . InH jativni ·Oblasni odbor AF:Z prem.Je asnqe Je '..... rs stio svoj•e •SJe d."t e u Dalmaciju. Tokom 1943. g._ .. odd.an _ie n • o.k~'znih i kota·rskih -konferenCl.Ja u ..... Dalmaciji. 1 2 ~ila nepdjate!Jsk~ enz•;e: 'z Mm·ija Nuvall DokU!Inent. 1-51 AF- ZA GORSKI KOTAR OD 11. II. 1943. PISMO INICIJATIVNOG ODBORA -;A HRVATSKO PRIMORJE 0 AKCIJI ZA BOLNICU U DREzNICJ INICIJATIVNOM ODBORU AFz ZA PRIKUPLJANJE MATERIJALA Dreznica IO AFZ ZA GOR:SKI KO'T AR n. II. 1943. Drugarslmm 1•0 AFZ za Hrvf!tS:ko Primorje 232 233 �Clanak .za 8. mart donijet ce sa sohom PrilaZemo vam jedini Clanak o Ze-ni u Sto se· tice proslave 8. marta, jos nismo bora, ali Cerna sigurno proSlaviti sUCno. vaSim to vrij.eme. I dru,garica Veda.• SSSR koji imamo. dohile nikakove direktive iz Centralnog odprijedlozima, aka ovdje ne bude o.fenziva u Doirument 152 PISMO OKRUzNOG ODBORA AFz KARLOVAC OD 17. II. 1943. INICIJATIVNOM ODBORU AFz HRVATSKE 0 POLITicKOJ SITUACIJI I RADU AFz Drugadee Primorke, koje se _nalaze na Kordunu, nalaze s·e sa na.Sim brigadama i doCi Ce zajedno s njima. BaS se juCer vratila j.edna drugarica Goranka, koja j.e .do neki dan bila ·S njima. Glavno j·e da su sve· z·drave i zadovoljne. : I Uz drugarski pozdrav Inidjativnom odhoru AFZ Hrvatske Smrt faSizmu - Sloboda n,arodu.1 Za I 0 AFZ za Gorski Kotar Zdenka:l 1 iPartizanska holnica u Dr(!)Znici bila j-e jedina na ovC'Ill:e teritoriju. Osnovana poCetkom 1942. g. .narasla _Je ru'brzo na 30 kreveta. ProtmjenivSi nekoliko mj·esta, konaCno .i·e smjeStena u veliku bara'ku pod samim vrhom planine Javornice (oko 1000· me. taTa nadmorske visine), na vr-lo ne,pristurp~Cnom terenu bez vo-de, .gdje o.staje sve do· Tujna 1942. g., t. i.. ~o- velike nepTi jatel j~ke ofen~ive. U ovoj ,su se bolmcr, pod vrlo oskudnrm uslovtma, vrSile i vrlo teSke operacije. U njoj su se nalazili iskljuCivo teSki ranjenici. · Prva bo-lniCarka u 'bolnici hila je Zo-ra MikuliCiC. . OpCinski odbo-r AFZ za Dr·e.Znicu, kao i kota-rski od:bo-r za Ogulin, osnovani 'U proljeCe 1942. g., preuzimaiu 1go-tovo svu brigu oko :sna1bdijevanja lbolnice. Po to·Cno utvrdenom redu dolaze Zene obliZnjih sela, donose mlijeka i hranu, a odnose t'luiblje i Zavoje za pranj·e. ToOno se zna, ko·ii dan je koie selo. na redu. Malo rudalienija sela dolaz·e rjede, <i.li masovnije, i ·donos·e · veCe koliCine hrane. KoliCina donesene hrane znala je u jednom danu iznositi do lOOO kg. Omladink·e se isto taka ·smjenjuju u noSenju rani·enika i vade, kao i u CiSCenju i :pranju same bolniCke iharake. · Zene :sa neoslobo.denog teritori ja ogulinskog, vrbovskog 1 de!n~Cko.g kotara, kao· . .i cijelog Primorja slale su bolmc1 sve ono Cega m1e 'bilo na oslobodenom teritoriju kao: kavu, Cai, riZu, gris, ulje i o,gr-omne kohCine cigaTeta. Sanitetski materijal ovisio je iskljuCivo· o tim krajevima. NaroCito mnOKO sanitetskog materijala i instrumenata tStizalo je iz Primo'l'_ia. Sarno -popisi':'a~je lijekova, koji bi stigli ~ 'bolmcu, znalo' .1e tra.1ah po 7 do '8 sati. '.Zene P.rimorja doSle su nekoliko puta masovno u J?Osjet rani'enicima s da'l'ovima, a njihov put je tra]ao po nekoliko dana. Dok se ·.za Viri i·eme velike ofeuzive, 'bolnka nalazi u ;povla.Cenju, narod je poma.Ze, iako se i sam povlaCi kr.oz planine. U najteZ-em Casu gladi i Zedi omladink.e seLa TomiCa donose ranjenicima u ma: r~mama snijega ·koji su / pronaSle u dubokim .8pi1Ja'llla. Na~o? ?fenzi_ve bolnica ~~ vrl? brzo Oporavlja, zahval.JU.JU6 vehkom r.azumiJevanJu i .pomoCi na1 roda. Iako .ie sto·ka uniStena, a. sijeno popalieno, holni.ca je tokom cijele zime dobivala mlijeka. "2ene su za pomo.C boJ.nici u Lukovdolu osnovale ,siranu i satkal·e vag-onske koli·Cine zavoja. NaroCito se osjeCa ,pomoC Zena iz kotara VTboWJko, Delnice i Cabra do kojih ofenziv-a nije "hila do.prla. ' Komesar bolnice hila je 194'2. g. Jelena JanCiC, a 1943. '[. Maca MajstoroviC. U radu u bolnici a naroCito u o.fenzivi, istakle ·su se bo.JniCarke Ver~ Sv.abenic, Marica F·rlan, Franka LakiC, Ada· Slezinger i kuharice Marija VukeliC i Smilja Tomit. . 1942 .. g. osnovana je zbog velikog broja ranjemka :pnhvatna ambulanta u s.a:mom mjestu DreZnici. 1.943. .g. osnovana je prva prihvatna ambulanta za ranjenik·e u Srumi iznad LeSnice. knju uglavnom snahdijeva i izdrZava samo ·sel.o LeSnli:a pod vrlo tdkim uslovima. i·er je nepriiatelj stalno nastanj'en u. neposn;dnoj blizini sda .. Z·~ne organiziraju praUJe rublta, prehranu ran1emka i stalna su veza izmedu sela i ambulante. Na sliCan naCin, samo u veCem opse,gu, ureduj·e se iste godine velika bolni.ca ru Delm.icama, u kojoi su radile bolniCarke Andelija Bori·C-Breslauer, 'f>urda Stimac i IlCika Golik. Malo kasnije osnovana je bolnica u Brodu na Kupi. Organizacij.a AFZ. pod rukovo·dstvom Zore Jule Gloc. i ~atice. PleSe-.l;;tras, snahdijevala je bolnicu namtdltal'em 1 .PO·stel]lnom. te oTganizirala donoSenje hrane i svakodnevnu dopremu na stotine litara mlijeka i Caja za ranjenikt:. Osim . sa bolnicama ·Zene uspo.stavljairu ·Cv·rstu vezu sa borcima na frontu. noseCi im takoder na polo,Zaje mnoStvo hrane i odjefe. 0 toj. povezanosti Zena kota-ra Delnice postoje mnoga ptsma, kako od 'boraca iz borbenih redova taka i ranjenika u holni.cama, naroCito o·d borac~ Slavenskih brigada, upuCenih org-anizaciji Ze11a 'UZ Cv-rsta obetanja. da Ce se uz njihovu pomoC-'boriti do konaCnog oslobodenja zemlje. 1944. g. osnovana _ie bolnica u Turkima iznad Milanovo.g Vrha nad Ca·brom, gdie na isti naCin pomaZu ove bolnice Zene .optina Tmki i Cabar. 2 Veda Zagorac. 3 Zdenka PetroviC-FekeZa. \ 234. 17. II. 1943. OKRUZNI ODBOR AFZ KARLOVAC \ Drage drugarice! 15. II. t. g. odrzan je sastanak Okruznog odbora· Prisutno j e bilo malo drugarica·, i prema njihovim i~zvjeStajima dobile smo sliku politiCk·e situacije i nwSe organizacije u karl,ovaCkom okrugu.. Po 'I it i ck a .situ· a c i j a. Na oslohodeni teritorij ·Okmga zapocela je ofenziva 20 . I. 1943. g.1 Ona nas je iznenadila, i evakuacija sela najblizih neprijatelju hila je vrlo nagla i sastojala se uglavnom u s~paSavanju Ziv.e glave. Druga s·ela prove'la su veC plansku evakuaciju, sto se najbolje vidjelo po tome, da su n kola .hila smje.Stena djeca i starice, a ponijelo ~se neSto· hrane i pokrivaCa. Duge kolone izbjeglica u snijegu i zimi htje!e su samo naprijed, naprijed dalje od neprijatelja, Tako je dosta naroda napu·stilo naB te-ren, neSto je otiSlo u Liku·, dok je veCi dio otiSao u Bosnu. Zasada se joS 40% naroda nij-e· vratilo natrag. Mnogi su ipak primili savjete da se povuku u brda pred neprijateljem a onda da se ba:caju za le·da ne,prija~ telju na ·svoja kuCi~Sta. N eprijatelj se nij.e sluZio uvijek is tom taktikom. Na ·nekim mje.stima je sve palio, lovio i ubijao, dok je u veeini sluCajeva puStao Zene i djecu. P1jaCkao j,e sve do Cega je do.Sao. N arod, 1wji s·e p~ovratio svojirn kuCama, dosta je bio pokoleban osjeeajuei .g.e napuSten i od brigada i od politickih radnika, a potpuno. n·enbavje-Sten n p·o'litiCkoj situaciji. U to vrijeme CetniCki U'tjecaj naroCito je porastao u kotaru. PlaSkom te u opCini Primi.SUe kotara Slunj i opCini Perjasica kotara VeUun. Iz tih krajeva ·otiSlo j.e neSto sv·ojom voljom, a nesto prisilno oko 60 !judi u cetnike. Medu njima nalazi se jedna ·om~ladinka iz PrirniSija, koja je zavrSila ku1·s za ~om.ladinsku Cetu. U drugim krajevima ne primjeCuje s·e CetniCka propaganda, vee narod ditljivo priCa kako su .ga muslimani lijepo. doCekali i .sakrivali, a ta.koder _i H.rvati opeine KruSkovaCa (Cetingrad), koji su sakrivali narod i provodiU ga. Jedino je veliko ogorCenje .prema majarima2 Blagaja, koji su zaklali u okolini Veljuna oko 100 zena i djece. Med'utim inedu .srpskim narodom pojavila se sada krada i plja<lka u ve!ikoj mjeri i to. naroCito w nekim dijelovima ,kotara Vrginmost. · Tako'der se p~ojaCao .Sverc, jer ustat8·3 do·zvoljavaju dolazak u 'Topusko i Karlovac ... ... Danas jo.S ne moZemo s·matrati naS teritorij potpuno slohodnim, jer se neprijatelj kreC·e cestom 'Karlovac-BihaC i za,letava se u obli.Znja sela najviSe za pljaCku, i kraj to·ga pali .Stale i .stogove sijena, dok ku6e u manjem broju. ,Sav sretan dnCekao je narod povratak Odreda, i pr-emda je ekonom.sko stanje vrlo te·S~Qo i V!lC itha mna·go sto~ina du1Sa ·bez hrane', ip_ak se i ·ono zadnje, Sto ima, dijeli s partizanima. Sada Zele da parti·zani izvrSe sto vi.se akcij a, dok se u pocetku osj.etila tendencija, da s·e ne bi vrSile akcije, je-r ·su mnogi mislili, da ee taka saCuvati svoje kuCe od paJjevine. 0 r g a n i z a c i o n o s t a n j e. Za vrijem·e· same ofe:nzive jedino je. radila organizacija kotara Vel]un, koja je 3. II. odrzala kotarski sastanak i stVorila zakljuC'ke o konkretnoj pomoCi izbj,eglom i nastrada'lom narodu. Same kotars.ke odhornice iSle .su no.Cu zakopavati m·rtve -drugove·, koji su Ie.Zali u bli:zini neprijateljske posade. NaroCito su radile drugarice izabrane u NOO. P.oinagale su kod prevo.Zenja preko Korane i smjeStavania Zena i djece, te potsticale potpuno spremanj.e hrane u skloniSta i iZemunice. Sada rade vee i kotarevi Vrginm:a.st, Slunj i Plruski, dok rad u kotaru Vojnic tek zapoCinje. U kotaru VojniC otiSlo je najviSe• drugarica ndbnrnica u brigade, odnosno izbje·g1e u Bosnu, odakle se joS uvijek nisu vratile. Od Clanica O.kru.Znog odbora 9 ih je vee na te:r:e.nu, neke su u brigadama, dok za 3 drugai'ice (,Smilja DojCinovie, Desa MihajloviC i Mica Vukasovie) ne znam gdje su, jer su navodno oti.Sle prema Bnsni. Sto s·e tiCe kotarskih odhornica }oS nijesmo uspj.e1e sve provjeriti. Sigurno je utvrdeno, da je ubijena od neprijatelja drugarica Danica G!edic, kotarska odbornica Vrginmost Ona je nadena sva iznaka.Zena u V~ojniCu, g-dje se zadrZala na povratku ku.Ci s konfel'encije Okruznog •odhora NOO, koja je hila odgodena. Na sastanku 3 stvoreni su .slijedeCi zakljucci: 235 �()·tom neka nas lzV!Jestl svaki kotar, t'ko bi bio riu.Zno potreban za nj.egov pravilan rad. 8. Odrzati sastanak s kotarskim i opcinskim odborima -i provjeriti Citavu organi2aciju i odmah je uspostaviti tamo, gdje uslijed odlaska ili postradalosti drugarica ne postoji odbor. 9. Uspostaviti sve veze i rad u hrvatskim selima 1 koja su ponovno o'kupirana od neprijatelja i provj-eriti. Sta je ~ drugaricam-a .odbornicama u hrvatskim ·selima kotara Slunj i Veljun. Slij.ede,Ci sastanak o'kruznog odbora odr:Zat ce se 5. III. t. g. Cim dob!jemo 1zvjelitaj 1z kotara Kariovac i i1z .samog .Karlovca,4 odmah ga Saljemo varna, jer, kako Cujemo, ovdje se rad pokrenuo, i nij,e ga ·omela o.fenziva. Dopise za Okruzni odbor i\aljite preko Komande podrucja Kordun. 1 Kraj-em 194.2. g. NOV ]'U,goslavije brojila je p-reko 15'0.0(}0 boraca i vezivala preko 500.000 llleprijateljskih, okupators'kih i kvislinSkih vojnika ·na teritm:iju naSe zemlje. To je bio novi front u Hitlerovoj »Evro1pskoj tvr,davi«, koji je tre'bao 'biti »UniSten« i »raZihijen«. 2'0. sijeCnja 194.3. g. zapo-Cela je Cetvrta neprij.atel jska ofenziva, 'll kojoj je uCestvoval.o oko 1'00 tisuCa okupatorskih i kvislinSkih vo im:tr:~ Plan neprijatelja bio joe: opkoliti ,glavninu NOV sa Vrhovnim Stabom i AVNO]-·em na terellu Bo-sans'ke Kraii•ne, Like, Korduna i Banije i ste.OOti obruC; uniStiti je 'll Bosanskoj Kra jini. Iz teSki'h lborbi, od kojih je najteZa 'hila 'bitka na Neretvi - bitka za spasavanje i preba;civanje preko Neretve 4.-000 ranjenika, izaSLa je NOV kao p6bjednik i ne samo da .i'e povratila ·slohodni terit·orij, vee ga je i zuatno proSi·rila u Crnoj IGoTi, Hercegovini, :SandZaku, Moslavini, Zumberku i t. d. U Cetvrtoj ofenzivi hili su voj.niCki ~ politiCki razbijeni Cetnici Dra-Ze MihajloviCa i oni u toku NOB-a viSe ne predstavljaju nikakav zna.Ca_ini vojniCki fa·ktor. NC1p,osrec1no iza neuspjeha u .Cetv-rtoj ofenzivi, Nijemci su zapo-Celi Petu neprijateljsku ofenzivu na oslolbodeni terito,rij Jug.oslavije. Naoru·Zani ustaSe iz tih -~·rajeva. Radi se o sa·sta.nku OkruZnog odbora Karlovac, koji je bio odrZan 15. II. 19-43. 4 UoiS Cetvrte neprijatel]ske ofenzive, hila. j.e u Karlovcu 90% nePrijatdjskih vcijnika prema lOOfo civilnog stanovniStv~; jer se u .gradru ·vrSila _koncentracija i organizaci ja za o.feJ?2iVU. · U nizu zadataka, koje su anti'faS:istkinje _-imale, bila je i a'kciia uoCi proslave. 8. niartf, koja je imala za .cili da poiaCa rad medu ~enama, ·hko u :pOlitiCkoi bo-rbi protiv okupa1:ora, 'taka- i u 'materij<i.lnoi akciii za pomo.C. vet. tada: formiramim -djeCjim ·domovirna na oslobod,enoin terito-riju, kao i za ,pomoC nandu Korduna, Banije i Like, koji se _povlaCio pred Cetvrtom neprijateljskom ofenzivom. Kroz akci ju '8. marta po-jaCala 'Se i politiCka aktivnost, sahotruZ·e ru tvornicama; negodov'anje protiv visokih ci j.ena na trZiStu i sl. Zbog aktivnosti hila je kompromitirana Zorica KlobuCar i Ankica Pe,retiC, koje Uskoro odlaze u partizane. 5 Anica Rakar-MagaSiC. Smrt faSizmu - Sloboda natodu! Drugarski pozdrav Anica5 P. S. Zakljlrcak sa sjednice. W. Skupite sto vise konkretnih dopis-a· u vrij-eme- ofenzive, ka'ko bi m•Ogili- izd-ati -»-RijeC Zene-«. 2 3 Dokument 153 PISMO INICIJATIVNOG ODBORA AFz ZA HRVATSKU OD 21. II. 1943. INICIJANarod bjeZi frred neprijateljem TIVNOM ODBORU AFz ZA HRVATSKO PRIMORJE 0 RADU NA TERENU I UZDIZANJU KADROVA 1. •Sto viSe obi'laziti narod, odrZavati sastanke i UP'O:Znavati ga sa situacijom u .svijetu i kod nas, naroCito uka:zujuCi na sramotnu rabotu Cetni'ka u ovoj ofenzivi. S drug.e strane treba ukazivati na priznanj.e NarodnooslobodilaCke V'Ojske- i nje·ne borbe kao znatne pom·oCi 'Saveznicima. Govoriti o jedinstvu ,Srba, Hrvata i muslimana potkrep!jujuci to konkretnim primjerima drZanja u ·ovoj ofenzivi i suzbijati nezadovoljstvo naroda prema Lici. 2. Organizirati u zajednici s NOO-ima konkretnu pomoC izbjeglom i nastradalom narodu u obliku zajednickih kuhinja, skupljanja pril-oga, smje·Stavanju pogorelaca i podizanju novih nastamba. 236 3. Suzbijati i boriti se svim s-redstvima protiv krade, plj aeke i Sverca. 4. U zajednici s NOO-ima organizirati straZe za izvf.danj.e neprijatelja, kako bi se narod mogao na vrijeme evakuirati. 5. U zajednici s Komandom podruCja, koja Ce dati stan i hranu, organizirati mali djeCji dam za jedno desetero djece, koja su ostala napustena bez igdje ikog:>. U tu svrhu trebaju svi kotarski odbori da skupe nesto plahta, pe.Skira, pokrivaCa i bolj·e hrane za djecu. ·6. Urediti dopisivanje s borcillia u Kordwna.Skim brigadama i obavijestiti o stanju ovdje. 7. P.ovuCi iz brigada sve one drugarice koje su nam nuzno potrebne za md. INIC!JATIVNI ANTIFASISDCKI ODBOR 'ZENA ZA HRVATSKU lnicijativnom AFZ za Hrvatsko Primo,rie Drage drugarice, Sazivacki odbor za konierenciju AFz Hrvatske viSe ne· postoji. Konferencija je odgo: dena radi -ofenziv,e neprijatelja na o-slobod·eni teritorij Hrvatske. Zadatak toga odhora, t. j, pripr.eme i odr.Zavanja konfere.ncije, preuzeo }e I. .A:OZ za Hrvatsku.' On se morao fo_rmirati, da bi s·e uspostavi(} centar AFZ u Hrvatakoj, 'koji ce okupiti i povezati sve organizacije. Izvj,eStavajuCi vas .o tome·,, mi vas pozivamo da nam u buduce redovit(} saljete izvJestaje o radu u va,s·em okrugu. Izvjestaje treba slati svakih deset dana_ Ujedno Cemo vam na izvj,estaj, koji ,ste poslali (od 27. XII. 42.) kao i na list koji smo primili 19. II., staviti ne" ko!iko primjedaba. Prema vaS,em i'zvjeStaju. vidimo, da JOIS niste uspjele form,irati kotarska rukovodstva, i da u svim kotarevima nema srednjih rulrovodstava, nego je sa OkruZnog inidjativnog di11ektan prelruz na mjesne ili, u najboljem sluCaju-, opCinske odbore. U izvjeStaju· kaZ~te doslovno, da je >>pomanjkanje politicki jacih Zena, koj.e bi Be mogle osamostaliti na tom I 237 �6okument i54 radu«. Iz izvje~taja i dnplsa u va~em 1is·tu vidimo, da imate odanih i odvaZnih Zena, Jmje ce uciniti sve, sto narodno-os!obodilacka borba traZi, i ~sto vi ka·o rukovodstvo postavite.- Iz redbva tih Zena smjelo-, bez straha uzdiZite Zene u rukovod-stva vaSe· organizacjj,e. U rad1,1, prek•o zadataka, lmje budete postavljale pred· njih, one Ce S'e veC osam·ostaliti i osposobiti. T:eZnja Sirokih slojeva Zena za politickom naobrazbom, postavit ce pred te poJiti·cki nedorasle rukovodioce pitanje njihovog uC-enja. Zato Cete drZati kurseve, k·oje treba prilagoditi politickom nivou vwseg kadra. Oni mogu biti: okruzni, kotarski iii opCinski. M<>gu biti za zene sa oslobodenog i neos.Jobod.enog teritorij a. 'To treba kombinirati pre:QJ.a moguCnostima u vaSem okrugu. 'Kursevima pristupite odmah. Ne moraju to biti ispoCetka ni dugi kursevi, niti kurs·eiri, na kojima Ce biti .mnogo Zena. MaZe se voditi kuTs i sa 5-....£ zena. Ako nemate jasnu pre<Lstavu o tome, .sto bi trebalo predavati na njima, m-i C-emo vam poS"1ati plan. Svaka'lro tQm· pitanju, pitanju- izdi·zanja kadrova, njihovoj teoretskoj i·~gradnji, treba da u buduce posvetite najveCu paZnju. Yeoma je vaZno da s ru•kovod-stvima, koja v-eC pos·to-j.e, imate stalnu v·ezu. Ona vas moraju redovito tzvjeStavati o radu, stanju ·org,, politiCkoj situaciji i svim promjenama na svom _sektoru. Morate ostvariti redovitu i iskrenu vezu sa svim rukovodstvima. Jedi.no onda Cete moCi pruZati ni.Zim rukovod-stvim.a pravu pomo.C. Ne samo kod vas, ne-go i u nekim drugim okru:zima, dolazi do nesP'orazuma izmedu SM·G 2 i naSe o~ganizacije. Takmi-Cenja i saQirne akcije treba postaviti na novu osnovu, i onda n.e Ce dolaziti do tih ne·spo-razuma. Nije vazno kloliko je sa'kuptla j,edna, iii druga org. u j·ednom selu, opCini iii 'kotaru, jer ni ekonomski us-lovi nisu svagdje jednaki. Va.Zno je to, koliko su org. uspjele da na jednoj akciji (zimska pomoC, prekopava:nje ceste, ru~ senje pruge 1 t d.) mobillsu ljudi, ~ena, omladine. Toiiko o vaS·oj ·organizaCIJl na osnov1 t·zvjestaja, koji ste poslali za konfereuciju. U »Primorci« b•. 3 izbilo je nekoliko pogreSnih stvari. U Clanku »naSa narodna vlast« ka:Z·ete da je na1:1od »iz redova narodnih horaca po-stavio svoj prvi politiCki organ v'lasti AVNOJ kao centralni organ po!iticke vlasti.« Medutim na prvoj sjednici AVNOJ-a dru:g Tito je rekao: )>Mi nemamo mo.guCnosti da stvorimo je-dnU lega1nu vladu, jer nam to medunarodni odnosi ne dozvoljavaju.<< AVNQJ nije ras·pisao 'izbore NOO, nego Vs. (;Janak: »UCvrstimo svoju organizaciju<< daje nekoliko opcih uputa, a daleko je .od toga da dade konkretna uputstva. Ne u<>cava nedostatkle u •Ol'g., niti pokazuje 'kako ce se stvarno p1·iCi njenom uCvrSCenju. InaCe, list je ra:znolik, a1i dopi-si nisu onaka :hepo.sredni kao oni u -drugom broju. Treba da organizirate wopisnike. U svakom rukoVlodstvu- nadite drugaricu, koja Ce biti ·adgovorna za njih. Dru·.garica u centralnom· InicijativnOm odboru· mora s njima biti u stalnoj vezi i upuCivati ih, kako i o. Cemu treba da pisu. T·o ce omoguciti da Jist postane slika org. i rada zena. Dopise treba da Saljete i nama; jer Cemo, Cim to bu-de mogu6e, izdavati Jist AFz Hrvatskle. Isto taka treba ih slati UTed.ni,Stvu »Zena danas«. Okruzni odbor mora voditi vise kontrole nad Iis·tom.. On je odgovoran za svaku reCe. . nicu u njemu. Drage drugarice, u bud.u-Ce nam Saljite izvje•Staj, kako· smo kazali, red-ovito svakih deset dana. Sm1·t /aSizmu - Sloboda narodu! Tajnica: Jela3 1 Inicijativni anti£aSistiCki odbor Zena. Savez mlade ,generacije. Jela Bil:aniC, ta-da tajnica Inicijativnog od'bora AFZ Hrvatske. 2 3 PISMO INICIJATIVNOG ODBORA AFz HRVATSKE OD 26. II. 1943. OKRUzNOM ODBORU AFz zA OKRUG KARLOVAC 0 ORGANIZACIJI I NAciNU RADA OKRUzNIH I KOTARSKIH ODBORA AFz I 0 PRIPREMAMA ZA PROS LAVU 8. MARTA' !NICI]ATIVNI ODBOR AFZ HRVATSKE 26. II. 1943. Qkruznom odboru AFZ - Kordun mo kontrolirati da li se izvrSavaju pqstavljeni Drag·e drugarice, zadaci. Primile smo vas izvjestaj od 17. II., iz 'koOstale drugadce, koj.e su do sada bile u j.eg vidimo da pravilno uocavate zadatke, Qkruznom (koje ne udu u izvr8ni), treba da koj.e vam nam•eCe ,sadaSnja situacijaudu u plenum.. p,Jenum ne treba da s·: saMedutim• za vrijem·e ofenzive, a i ranije, staje· tak<> i\esto kao izvrsni ~dbor ... on ce ~e zapazili sm~ da OkruZni odbori ( u Lici, Ba- sastajati prema potrebi (naJkasmJe s·va'ki~ niji i na Kor-dunu) ne znaju da se s~a.du, n. .e 5 iJi 6 nedje.Jja). U oue ·kotarske odhore, kOJI znaju .cta rukovode okrugom·. 1C1anov1 Okruz- su slabi, treba da udu· Clanovi plenu·ma i da nog odbota odlaze u pojedine kotareve, za- pomognu osamostaljenju tih rukovodstava. drZavaju se· ondje vtSe nego Sto j€' potrebno, U k<>tarskim a.dborima ·SU isti ned.osta~i Cesto .puta rade i preuzirn-aju i one poslove, kao i u -okruZnom (preglomaznost, vez1v~nJe koje bi trebao da radi klotarski odbor. S dru- za je-dnu opCinu, iii neko1iko· s·ela, pomanJka~ ge strane Citavi sektori rada, koje· treba ~.~ nje sposobnosti ruk<>voditi jednim kot.aro~); orianizira okruZni kao na pr. borba p-~ob:' Zato i u K. odborima treba isba tak(} Izvrsili nepisme·nosti, obavjeStajna sluZba, ~opisn:­ reorganizaciju, kao i u ·OkruZnom, t. j, stvoStvo i t ..d. -o-staju nesredeni i neorgantzova~n. riti uzi kot. i plenum. ·Clanovi kot. plenu-~a Drugarice iz okruZnog odbora nemaju- ( os1m treba da udu u opCinska rukovodstva. Opcmpreds.jednice i sekretara) uvid u rad .u ci:~­ slkim rukovodstvima treba po.sy.etiti najveCu vom okru-gu, a s druge strane na taJ nac1n paZnju i nastojati da S·e •Osamostale. Oni .su u kotarski ·odbori' ne mogu da se osamostale. najuZoj vezi sa m·asama Zena. Ne treba teRadi svega potre•bno j·e reorganizirati okruZ~ Ziti da se o-d Clanova opCinskih odbora stvore no ru-kovodstvo i raspo.dijeliti rad na ·novoJ profesiona1ci. Njih treba ¥ezivati. ti•z nji~ov'? osno·vi. ·Qd naja1divnijih .Zena iz 00 (najviSe selo iii nekoliko s·usj-ednih sela 1 nasto]ah, 5---j)) treba formirati 1zvr8ni odbor. Uzi oct- da se izdignu i postaju rukovo-dioci antifabar treba da bude CeSCe na okupu, da .se saSistkinja u svom· kraju. staje svakih oS'am da·na, da ~je.Sav~ ~va P~­ IzvrSivSi taka reorganizaci-ju odbora i potanja, da odlazi na teren ondJe, gdJe J: n.aJpotrebnije. One treba da o<Liaze. u poJedme djel·u rada, moCi Cete Lzv~Siti sve ~ne zadatke, k-otarev-e s: odr;etdenim zadatkom 1 po-Sl!Je- za- k·oje ste po-srtavili na vaSem zadnJ~~ ,~astan­ vr-Senog zadatka opet se vraCaju u centar i ku-. Mi bi vam samo napom.enuh JOB neke po.dnose i1zvje8taje, Na taj naCin ~e -~~ruZno stvari. Za podizanj e- novih nastambi, obradu -zerwkovodstvo imatf p·regled organrzaCIJe nad mlje boraca, napuStenog zemljiS~a: izgrad. nju . Citavim okrugom. Znat Ce u svako doba, Sto se dogada u p·oJe'dinom kotaru, a ne·_ 6e tre- zemunica (Sto ste vi sve postavih na vasem bati da ceka sastanak 00 i da tek iz izvje- zadnjem sastanku) treba formirati radne cete Staja sazna, -kakova je situacija na tere·~.u: zena i om!adinki ( omladinaca takoder) u saDrurgarlce iz OkruZnog odbora tl}eba zaduzth radnji sa USA OJ, koje ce .se staviti na raspoi po poj·edinim s-ektorima, na p1:. d•opi~ni-Stvo, Iozenje NOO. To ne moraju biti stalne cet~, obavjeStajna sluZba, bo-rba prohv neptsmeno- nego Cete, koje Cete- .s-tvoriti radi izvrS·enJa· sti, zarazne bolesti, organi•zaciono pitanje itd. . nekog !<onkretnog zadatka. Poslije izvrsenog Drugarica, koja Ce biti odgovorna·-na pr. ·za zadatka Ceta se moZe· raziCi. U -svako.j takvoj dopisniStvo·, ·obiCi Ce teren, pro:r:aCi dopis~i~e, Ceti treba formirati odbor od Z.ena, omladine, . upu<titi kako i Ma treba da p1su, pomoci 1m pionira, koji Ce rulk•ovoditi radrom.. Dobra je zamisao u ovim, dantm.a form·J,da mg. ·zidne novine, uputiti ih kal<ov.e parole treba da pisu i t. d. Ona ce •Se zaddati rati djecji ·dom. :Sarno treba voditi brigu ne samo toliko .da da uputstva. Pos!ije treba sa- samo 0 djeci, koja neraju nig:dje nikoga, 239 �neg·o 1 n djed, ~ijl su o~evi u borbi, ~ijl su roditelji pali; isto taka treba da se organitZacija brine o o.starjelim i nemoCnim roditeljima partizana, Mnoge od ·zadataka, koji .se postavljaju pred va.s, moZete- vezati za 8. mart. 8. mart, 'rooga napvedne zene proslavljaju od 1911. po zakljuC'ku medunarodne k•onferencije Zena oddane u Baselu, pada u danima velikih oslohodilackih borbi; borbi, koji ce nama zenam-a donijeti ne san'i'o nac. oslobodenj-e, nego i potpunu slobodu i ravnopravnost. To s-U bHe teZnje, koje su pokrenule -Zene• Citavoga svijeta, zato napredne .Zene, da bi se ujedinile u borbi i misUma, .slave 8. mart. U narodnooslohodilackoj borbi .stekle smo mi potpunu slobodu i ravnopravnost, stoga <QVo-go~ disnji 8.' mart, kada se borba priblizava svome kraju, moramO proslaviti, po ugledu na Zene Sav·eza, pojaCanom borhom. Pored priredbe, koju treba odrzati toga dana (iii dan prije uveCe) na osloho·denom i neoslo-bodenom teritoriju, on treba da bude dan, kada Ce se raditi viSe nego prije za vojsku, za opCu stvar. Obja.StnjavajuCi znaCenje 8, marta, objaSnjavajuCi potrebu organizovanij·e i ve6e borbe, tr:eba mobili-sati- Sto veCi br:oj Ze- na u · borbenoj proslavi 8. marta. N eka one toga dana p-Osjete ranj.enike, iz temelja ·oCiste neku bolnicu, operu zavoje, •opletu iJi saSiju neSto JZa vojsku, posje'te borce na poloZaju, urade neki posao, izvrSe sabirnu akciju za dj·eCji dom, poruSe negdje prugu, most ili prekopaju cestu i t. d. Na neoslobode·nom teritoriju maZda ne Ce biti moguCnosti za priredbe, a'li i ondj.e mogu da proslave taj dan udvostruCenim radom. Neka toga dana sabotiraju viSe nego obiCno u tvornicama, radionicama, Skolama i uredima; neka suzbijaju dovoz namirnica za oku- patora. Zene, koje ne rade van kuCe, neka svetkuju toga dana; neka ila taj dan sakupe viSe sanitetskog materijala, papira i t. d. Neka pridobiju neke od Zena, koje prij.e nisubHe aktivne u n3)Snj organizaciji. N a priredbama povodom proslave 8. marta, pored predavanja o- njegovom znaCenju, treba iznositi rezultate rada na pomoCi v·ojs-ci, suzbijanju nepiSmenosti, primjere hrabrosti Zena boraca__ i o.nih u pozadini, pro-Citati Clanak ili pjesmu, koju su one same napisa]e, organi:zirati pisanje pozdravnih pisama sa te proslavce i t. d. Sv.e to treba da bude podstrek ·za jns vecu borbu. Neka dakle proslava 8. marta na oslobodenom i neoslobodenom teritoriju buM pro- 240 slavHena u poja~anoj borbi 1 sveopCoj mobllizaciji _Zena u borbi protiv faSizma. Toliko o proslavi -8. marta, koju Cete provesti prema vaSim moguCnostima. Na ne-oslobo·denom teritoriju va.Se·g okruga treba pojaCati rad. Ne smijete- se zadovo~ ljiti samo time, Sto imate veze s pojedinim Zenama i .Sto vam ur&pijevaju sabirne akcije. Morate nastojati da u tim selima stv-orite ilegalne mjesne, opCinske i kotarske odbore, koj; ce rukovoditi radom. Nije dovoljno da Saljete samo neke· aktivistkinje na rad tamo, nego nastojte da ondje ,stvorite kadar domaCih Zena, koj-e c.e se ·osamostaliti na konkretnim .zadacima, koj.e. Cete im postaviti. Ti zadaci ne sm-iju biti .samo sabirna akcija i pom•oC vojsci, nego i po'litiCko djelovanje (raSkrinkavanje HSS, Draze Mihajlovica, izbjeglicke vlade, cetnicke bande i t. d.). Najbolje bi bilo za ·Zene s neosloboctenog teritorija: voditi po-~'eban kurs. Ako to nije moguCe, na sastanc1ma rukovodstava, pa i pojedinirn aktivistkinjama obja.Snjavajte· i prouCavajte s- .njima materijal. Na tim sa.stancim-a aktivistkinj.e s- neoslobodenog teritorija moraju nauCiti, kako· Ce- objasniti ·Zenam~R p-ojedina politicka pitanja. Drugarice, rSada za vrijeme ofenzive ste najholje mogle ocijeniti hrabrost i odanosl NOB, privrZenost naSoj organizaciji i po-Zr~ tvovnost pojedinih drugarica. Mogle-ste najbolje zapaJZiti slabosti okruzno·g, kotarskog, opCinskih i mjesnih odbora. Kriti.Cki se osvrnite na rad Citave ·organi·zacile i pojedinki i pre,gnite na posao ·svim snagama da popravite uCinjene nedostatk.e i u·Cvrstite- vaSur organi-zaciju. Saljite n.am svakih O·Sam dalia izvjeStaje! PiSite nam Sto ste sve uCiniie za 8. mart, kako su pro.sle priredbe. ,Saljite dopise o· dogaodajima za vrij.eme ofenzive, te -o radu organ:irzacije da ih poSaljem-o uredniStvu- »Zene danas«, ili da ih eventualno upotrebimo za list AFz Hrvatske. »Rij-eC Zene« za Centralni odbor i »~enu danas« po.Saljite nama, .Pa Cerno mi slati. Smrt fa:Sizmu - Sloboda narodu! Drugarski pozdrav Tajnica: Jela2 .5. ~II: 1943., povodom gornj-~~ pisma, po.slao 'Okruzm -odbor AF~ Ka-rlovac svim kota-rskim odborima Okruga okruZni.cu o ,pro-slavi 8. marta. Redakci.ia posjeduj.e tu okruZni-cu. 2 Jela BiCaniC.. \ . )'e 1 Dokumelllt 155 IZVJEsTAJ lNICIJATlVNOG ODBORA AFz ZA GORSKI KOTAR OD 6. III. 1943. INICIJATIVNOM ODBORU AFz ZA HRVATSKU 0 POLITICKOJ SITUACIJI U POJEDINIM KOTAREVIMA I 0 POLITicKOM RADU zENA 6. IlL 1943. INIC!]ATIVNI ODBOR AFZ ZA GORSKI IQOTAR lnicijativnom odboru AF1.; za Hrvatsku Izvjestaj P.otvrdujemo primitak- vaSega pisma od 21. II. 1943. Salj.emo vam izvje Staj, i, prema dobivenoj direktivi, sl.at Cemo ~a svakih 10 dana. PolitiCka situacija· N aS okrug za sad a n.ij e pretrpio neprijateljs'ku ofenzivu, u koU'ko ona j-oS ne nastupi. 0 politi-Ck·oj situaciji Citavo.ga okruga ne Saljemo izvj.e.Staj jer ·.svaki naS kotar ima svoje specifiCne a-sabine obzir·om na nacionalni sastav, teror neprijatelja i na to, da li je pojedini kraj osloboden ili nije. Kotar Ogulii:t. Oslobodena je opCina Dreznice i neki dijelovi susjednih opCina. T-o su srpski krajevi. PolitiCki :hivo kod Z-ena kao i kod -ostalo-ga stanovniStva je svakako najvi-Si u tome o-slobo•cteno-m·e dijelu. Zene na.stupaju svijesno i u veCini su dobra upoznate sa ciljevima nase NOB. Nlls utjecaj u hrvatskim dije.lovim:a ogulinskog kotara za sada j·e slab. Mi nernamo tu niti je-dn-o-ga seos'k•oga odboTa. Kotar Vrbovsko. StanovniStv-o je mijeSano. Otprili'ke polovica .srpskog, a polovica hrvatskog stanovniStva. Po'litiCka svijest kod Zena mnogo je .niZa nego kod Zena u dreZniC'koj opCini, Sto j.e svakako posljedica n-aSega zakasnje]o.g djelovanja u tom kraju, a isto taka, ·zakasnj.e!og djelovanja ostalib politickih organizacija. Kao ilu-stracija za to maZe s-e nave-sti i!zvjesna po'kolebanost, 1mja je nastupUa kod naroda u tome kraju prilikom posljednj.e velike neprijate1jske ofenziVe na na~S oslobodeni teritorij. Ljudi su podlijegali neprijateljskoj pr()pa-gandi i glasinama o tome, kako su partizani uni.Steni. Malaksavanjem ofenzive, situacija 'se popravljala. 1 Kotar Delnice. Oisto hrvatski kraj, koji je karakteri.stiCan po tome, da se tu narod ,poCeo dizati odmah u pocetku narodno-oslobodiJacke borbe. Teritorij je poluosloboden. Veca mjesta su u »Zici«, dok u selima nema niti na·Se niti neprijateljske vojske. Kultll-rno stoji ovaj kraj na: vi.Sem stepenu nego kotar Ogulin i Vrbovsko. Poznato je, da Zene- u tome ·kraju predstavljaju bo·rbeniji elemenat. U posljednj·e vrijeme pocelo ,se osjecati pokusa- Hi !tet:te llrvatske u NOB va-nje djelovanja HSS-a, kome je centar u sa~ mim Delnicama. Oni nijesu opCe okupi.li oko s·ebe viSe Z·ena, nego se radi zaista samo o nekoliko Zena, koje ni rani.je nijesu imale naroCiti utjecaj. One pokuSavaju dje lovati na Zene u smislu oslabljivanja njihove borbenosti. Ti pokuSaji -sll· na vrijeme· uoC.eni, i prerna tome imamo bolje moguCnosti da taj, iako mali utjecaj, na vrij-em.e paraliziramo. 1 Kolar Oabar. Potpuno neoslobo·den terito-· rij, anektiran od Italij.e. U to-me kotaru te-ror neprijatelja bi•o je najveCi u CitaVome naSem okrugu. Broj stanovni-Stva pao je od proS.loga ljeta sa 11·000 na 3.500. Politicka svijest miroda je pored svega toga na vis-ini, ali j.e rad strahovito oteZan uslijed to-ga, Sto i llajmanja mjesta imaju talijanske pos-ade, a bro•jne patrole obilaze stalno Citav teren i ulaze· u Sumu. NaSe vojske u tome kraju nema. U v·elikim mas-ama internirano-g naro-da najveCi je broj Zena. Kotar Brinj.e. U najnovije vrijeme prikljuCen j-e naSem· okrugu i kotar Brinj e, ali se j-o'S nijesmo s njima povezaiL Pos.lali smo im dva puta materijal a svakako Cem·o njihove ruko-vodioce pozvati na -slijedeCi sasta·nak naseg I. o. Stanje -organizacije. Rad naSe organi.zacije moZe s-e .podije'Iiti na dva perioda. Prije i poslije neprijateljske o·fenzive na Gorski K-otar, koja je trajala od 16. septemhra do pocetka oktohra 1942. g, Prije ofenzive rad se u kotaru ogulinskom sastojao u o,rganiziranju senskih odbora i od~Zavanju sastanaka po selima, koje su odrZavale iskljuCivo drugarice, politiCke radnice. Odbori su radili sam:o oko :raznih sakup.ljanja za bolnicu i vojsku. 0 nekoj politickoj samostalnosti odbora nije S'e mO·glo ni govoriti. Na taj rad t'roSili ·SmO v.elike- snag.e, ali je ·organiiZaci-ono postignuto vrlo malo.· UoCi -same ofmlzive -organiziran je opCinski odbor u DreZnici, -ali taj se kasnij.e raspao. Ipak, taj rad je dao neke vrlo dobre rezu1tate. zen.e .su kroz taj niz sastanaka stek1e izvjesno politi.C'k•o znanje i upoznale su se sa ciljevima NOB. To I 241 �je do.Slo osobito do izra.Zaja na naSem pr~ poslije rata, kad je sama ostala uz ·narod. vom kursu. Rad u ·ostalim, poluslobodnim Linija Partije u NOB. i neslobodnim dijelovima kotara -ogulinskoga 3. Razvitak NOB i nase vojske. Okupator · bio je slab. Specijalno se to tice opcine i njegove sluge. Izdaja pete kolone. Linija Gomirje, koja je bila jako cetnicko upori.Ste. borbe. Vaznost ucesca zena u NOB. Vaznost Rad se j.e u toj opCini poCeo ponovo razvijati pozadine. NaSi saveznici. Karakter naSe nakon vojniCkog uniStenja gomirskih Cetni~ vojske. ka. Ipak, tvga utjecaja ima jo.s uvijek na 4. Neprijatelji nase NOB. Fasizam i nje" onome terenu. U kotaru delniCkom radilo se gove sluge - peta kalona. Ustas·e·, cetnici, j e j-oS manj,e, a u vrbovskom i Cabarskom DraZa MihajloviC, londonska vlada, reakciokotaru nikako. narno vodstvo HSS-a. 5, Razvitak borbe zen a ranij e. Borba zena Nakon neprijateljske ofenzive. pristupilo se -ozbiljnije Tadu oko organizacije AFZ-a. za bolji zivot u gradovima. zivot seljacke Formiran je Inicijativni odbor koji rukovodi zene. Zene u NOB. AFz kav faktor u NOB radom na cijel-om okrugu. Formirana su kot. i nj-egova va.Znost' u -organiziranju pozadine. rukovodstva .za Ogulin, Vrbovsko i Delnice. Ravnopravnost zena u NOB. 6. Duznosti organizacije. Politicko pridiZa kotar Cabar za sada nije formirano kotarsko rukovodstvo. Tamo radi svega jedna dru- zanje Zena i upoznavanje sa NOB. Mobilizigarica. Od toga· vremena uspjelo nam je u ranje n~aktivnih zena u NOB. Ostvarivanje prva tri kotara, gotovo u svim selima i veCim i uCvrSCivanje borbenog jedinstva Zena svih mjestiina, organi,zirati seo-ske i mjesne ad- vjera i narodnosti. Sovjetske Zene kao· pribore. Mre.Zu naSe organizacije uspjelo nam mjeri boraca protiv fa81zma. OpSirno j,e -objaje, dakle, raSiriti u glavnom po cijelome na- Snjeno Zenama Sto treba konkre~no da rad·e Sem okrugu. Ali tu treba napomenuti, da svi i govore u svom~e djelovanju na druge Zene. 7. Kako treba organizirati AFZ, koje su ti odbori nijesu svud jednako organizirano duznosti pojedinih odbora,, i kako se formipovezani i uCvrSCeni. -Pristupili s~o organilZiranju ·op-Cinskih raju ·odbori. Kako se ani formiraju na oslo·odbora. Za sada je formiran samo opCinski bodenom; a kako na neoslobo:denom· teritoriju. odbor u Dreznici, koji vdo dobra funkdo8. NOO-i kao organi nai§e nar:odne vlasti. nira. Odbornice pokazuju sv·e veCu samo·stalnost u vodenju se·oskih· sasta:naka. Odbor se AVNOJ. Pozadinske vlasti. Odnos AFZ i sastaje S'Vakih 10 dana, i na sastanku •odbor- NOO-a. 9. Organizacije· na.stale u toku narodnonice. dobivaju -direktive o sv·ome daljem radu. Donose redovite pismene izvj,eStaje o svom-e oslobodilacke borbe. Uloga SKOJ-a u NOB. 1•0. Ispitivanj.e prouCene grade i uCvr.SCiradu. Odbor je formiran jo.S u mjes,ecu novanje znanja, koje su p·olazniceo stekle na vembru. U naj.skorij·e vrijeme bit Ce f~ormi­ rani ·opCinski odbori u O]J-Cini Gomirje i nekim kursu. M e to d a. Tumacenje pojedine tern e. DiopCinama kotara Delnice i Vrbovsko, gdje skusija, i ponovno objaSnjavanje· stvari, koje postoje uslovi za to.t nijesu dobro shvaCene. Postavljanje pitanja Sa pitanjem osnivanja opCinskih odbora iz dotiCne teme. Pisanj·e. (Polaznic·e piSu sapostavlja se nuZno pitanje kadrova, na komostalno sve 1Sto su zapamtHe. Bez, -diktirajima smo bili do sada vdo slabi. Zato smo nja). Citanje i ispravljanje sastavaka. Ko· organizirale kurs o-d 10 dana, koj i upravo naCno s·e Cita neki Clanak, letak, radio-vijetraje. Polazi ga 11 drugarica. Uglavnom su sti iii neSto sliCno·, Sto Zene zanima, i o Cemu to Clanice dreZniCkog opCi"nskog odbora i jese vodi poslije toga nevezana diskusija. dn~ drugarica iz Gomirja, koja Ce nam poMolim-o vas, da nam dadete Q tome miSljesluZiti kod formiranja tamo.Snj,ega opCinskog odbora. Poslij e ovoga na.stavit Cerna sa kur- nje, jer j·e to naS prvi kurs, na kdme uCimo sevima u ovome, kao i u ostalim kotar.evima. i mi i naSe uCenice. U mj.estima u »Zici« formirani su odbori Program kursa: ~ u Delnicama, Lokvama, Skradu i Srpskim Mo1. Posve popularan p-rikaz faSizma kao ravicama. 'To joS nije- uCinjeno u Vrbovskom izazivaCa ratova i porobljivaCa naroda. Im- i Ogu!inu. Poku.sali smo formirati odbo·r ii perijalisticki i narodno oslobodilacki ratovi. tvornici Sibica u Vrbovs·kom·, preko djevojaka Znacaj i napad Njemacke na SSSR i vaznost iz susjednih- sela, koje su radile u tvornici, toga rata za nas. Savez SSSR ·sa EngJ.eskom ali je tvornica prekinula rad. i Ameriko-m. · U posljednje vrijeme broj odbora se jako 2. Komunisticka partija kao organizatvr pove·Cao, Sto se vidi iZ priloZene tabele-.!~ Rad NOB. Njezin rad za vrijeme Jugoslavije, t. j. organieacije se po-Ceo sver viS-e osj,eCati. To pozivanj.e na borbu protiv fasizma i predvo- se najb~lje odrazava u akciji za bolnicu, koja denje te borbe. Njezin znacaj za vrij~me i se povecala na trostruki broj ranjenika, koji 242 su ovamo prebaCeni iz Like i K-orduna to'kom neprijateljs'ke a.fenziv-e. Svakodnevno stiZu zaista ogromne koUCine rubija, hrane, zavoja u bolnicu, iako je dobar dio naSega teritorija ove jeseni popaljen. Iz »Zice« stiZu lijekovi i sanitetski materijal. 0 toj akciji najbolje svjedoci prilvzena tabela. Ujedno se vodila kampanja za skupljanje carapa i .slapa za vojsku. PristupiJ.o se i tkanju zavoja. NaSa organizacija p-ovezala s.e u selima sa NOO-ima i radi sve u sporazumu g njima. Ta saradnja nije svugdje jednako ostvar;ena, i moramo u tome pogledu raditi, da ana bude potpuna. Pitanje nepism,enosti joB je uvijek naSe bolno pitanje. Odrzan je jedan kurs u selu TrboviCima, koji je pokazao dobre rezultate. U kotaru delnickom i vrbovcskom tv se pitanje uop6e ne postavlja, poSto je vrlo neznatan broj nepismenih Zena. NaSa je du.Znost ozbiljno na tome poraditi, specijalno u dreZ-: niCkoj 'OpCini. 1 U tO:ku 1943. g. organizacija AFZ se ucvrscuje, te se formi·raju mjesni i opl:iriski odbori AFZ. U kotaru Delni-c·e formira se o,pCinski odbo-r LeSnica, KuZelj, Turki, Po-dstene i mjes-'lli o·dbori na neoslobo-denom terito·riju; u kotavu Vtbovsko: opCinski odhor Lukovdol, Srp,ske Moravice, Ravna Cora i Severin; u kotaru FuZine: opCinski odbor AFZ LiC Vnta, FuZine, mjesni odbor Lokve; u kotaru Cabar: opCins·ki odbori Prezid, TrS-Ce, Gerov;o, Gerovski kra_j, Plasce, Mandli, Cabar, i ··Gornji Zagari. U rrujnu 1943 ..g. odi-Zana _je prva kotarska konferencija AFZ ·u Delnicama. U kotarski odbor AFZ bil-e su izabram.e: Vera Daj·C, Mari ja Vukoni·C, Katica PleSe-Juras, Zora Gloc Jula, Emica RaCki, Tonica Mance, Francika Trope, Dra,ga Ofak, ZQ>ra Tomac, Ines MajnariC i druge. U k(}tarSki o·dbor AFZ FuZine, koji je izabran na kotarskoj konfer.enciji, bile su izabrane: Anica 'Kaj- Molimo vas da nam p01Salj.ete upute o- sastav.ljanju izvjeStaja, jer se o:vako maZe d-esiti da pi'S'emo vi.Se o -onome, Sto nij-e bitno, a izostavimo ono, Sto vas najviSe intere-sira. Cesto nam izbije pitanj-e pravila organizacije. Nekad treba mijenjati neki odb<Jr, iii opCinsku odb-ornicu, ·koja nije zadovoljila, pa ne znam-o kako da se to pravilno provede. Tako·der smo mo-rali izvrSiti promjenu· sekretara I. 0. posto je drugarica Danica MaraviC, koja j·e tu duZnost do sada vr.Sila bolesna, to smo odluC:ile da dUZna.st preuzme drugarica Jela.' Obavijestite na£, da li je promjena ispravna, i kako se :£ormalno rj·eSava. .Sada spremamo- proslavu 8. marta po selima. U tu S'Vrhu posla.na su s-vima odborima direktivna pi.sm-a, i izdan je letak,4 koji p.rilaZem·o· Smrt falizmu. - Sloboda narodu:! ' Druga'l'ski pozdrav Za Inicijativni o-db01' 5 feS-TrboviC, Katica jakovac Fefa, Nada KuCan, Andela PleSe, Ka-tica CenCiC, Pavica Slivka, Neva Stanfelj i Helena Kufner. Zatim je odr·Zana kotarska konferencija- u Vrhovskom i u veljaCi 1944. -g. u Cabru. U kot.af.!Ski odbor .AFZ .C:abar u81e -su: Filipa OZbolt, 'ZoTa Klepac, Ema Zagar, Marija Poje, Marija ~agar, L.ojzika Lipovac, Franca, Nada OZibolt, Franca Volf, Evica Lip-ovac, Micika KriZ, Marija Lauter, Ivka Kvaternik, Filipa O.Zbolt, Ivka JaneS, Fanika Lipovac, Nada BrnCiC, Nada JaneS, Vlatka OZbolt i Vera Turk. 2 Redakcija ne po-sjeduje tu tibelu. 3 J ela J ancic. 4 Redakcija ne posjeduj-e taj letak. 5 lzvjeStaj je pisala Jela JanCil:. Dokument 156 PREDAVANJE KATE PEJNOVIC I JELE cUK POVODOM PROSLAVE 8. MARTA 1943. U LICI Cajem tereta i ne:sr.eCe zbog toga. Prilikom ~ena davno prije i za vrij-eme Jugoslavij-e, zajedno sa svoj om braCom, drugovim-a, o·C.e- udaje vodi1lo se· raCuna- o imovini, spremi ,Sto vima i s-inovima, snaSala j e duplo ropstv-o, je -nasi S'a soho-m i- t. d., o svemu drugom, 'radila je i.s.to ka·o i muSkarac, .hila u tvornici, samo ne o stvarniiJl osjeCajima, o on-om·e Sto na polju iii rna .gdje bllo, joi\ vise u kuci oko bi trebalo. Jednom rije-Cju, trgovalo S e pri , djeteta i drugo. No njen rad j;, duplo manje tom poslu i izvlacio se profit. Tko je kriv da vee stotine i stotine godina p1aCen i joS po-dcjenjivan, a samo ·zato Sto je Zena Zivi u mraku i neznanju, _a da hi dugo Zena. Pored sve:ga njenog v.elikog rada, izgleda.. vremena nij.e bio jasan pravac kojim- one lo je da je zena od rodenja pa d-o smrti, ka<J trebaju da podu. Krivica za ropB"ki polozaj p·o nekom· udesu iii nuZdi, ovisila o ro·di.te... Zene, je protunarodna. druStvo, koje se temeljima ili mu.Zu, smatrana je kao neka suviSna ljilo na izi"abljivanju, i tlaC·enju; a najve,Ca irtva toga tlacenja bila je uvijek zena. briga ili teret. Kroz historiju su se Cesto pofavljivale naNije bilo rijetkih slucajeva, kada bi se ·rodilo. .Oensko dijete, ·da se gundalo s osje- . prednije Zene i razni .Zenski pokr.eti, koji su 1 I 243 �nastoja1i da zene izvuku iz nj,enog l'Opskog polozaja. Ali svi ti pokreti nisu mogli imati nekog naroCitog us.pjeha, jer. nisu shvatili Uzroke toga ropstva, nisu znali na koji ga ilaCin treba rijeSiti. Ti Zenski pokreti smattaii su se da se borba Zena sastoji u borbi protiv muSkaraca, jer su oni toho:Ze S·vemu krivi. MuSkarci su opet svoj teZak poloZaj, nevolju i bij,edu iskaljivali na Zeni. A glavni kriv-ac i uzrok hespravlja i muSkarca i Zene bio je najkrva~ije uguSivan od protunarodnih reZima, kojima j,e to besprav Ue· ·i81o u korist. J edino je Komunisticka partija, od kad p.ostoji, pravilno ocijenila poloZaj Zene ·i pokazala uzroke toga ropstva i put, kojim ona tfeba- da pode, u borbu za svoje oslobndenje. I prije 30 godina, na medunarodnoj konferenciji Z·ena u BaBBlu, 1912. godine, Zene Citavoga svijeta postavile su svoje zahtjeve za slobodu, te ·politiC'ku- i ·ekonomsku ravnopravnost i iza:brale 8. mart kao riledunarodni dan Zena, ·kao praznik borbene solidarnosti Zena Citavog .svijeta. Taj dan je uz·et kao uspomena na prve velike de~'Onstracije, na kojima su ameriC.ke Zene traZi'le raVtiopravpost. Od tada pa na da!je, napredne ze11e Citavog svijeta· pOCei,e· su sv·e jasnije dizati svoj glas, po,Sle su putem; koji -im je pokazala Komunis·tiCka partija, boreCi .se joS u prvom svj.etskom ratu protiv rata, bijede i gladi, pa dalje preko demonstracija i strajkova za ekonomsko pobo!j.sanje, te politicku slobodu i ravnopravnost- Zene. Uza svu tu borbu Zena, ipak stalno se gl-edalo sa podcjerijivanjem na Zenski pokret, podcjenjivao g.e p·okl'iet i stvara1e se Citave teorije i ilUtzije, da Z·ena nije sposobna za nika'kav rad izvan kuCe, a najmanj-e da se mijeSa u politiku, i da je svaki pokret Zena bezuspj eS-an. Medutim kroz oyaj rat, Zene su do.Sle do svog pravog izraZaja, one su se U'Zdigle u ?oros~asne junakinje, koje g,e zajedno ,sa mus~arcim.a bore p~otiv faSistiCke nemani, pro~Iv starxh okova 1 'zaj-edno sa svoJom vojskom : na.~odom gra-de novu tzajednicu, novi svijet 1 SVlJetlu buducnost. . Prot~n~-rodni _re£imi u biv:Soj JugosJaviji n:~u da~1 zenama nikakva prava, za politiku n.I}e ~mJela znati Zena, dok su ti vajni politiCa;• na d~ugoj strani pripremali poro·bljavan]e zemlJe, pripremanje na klaonicu na koju b! vodili za svoj.e interese i djecu,. koj.e ~u ma]ke sa toli'kom mukom odgajale. Za tu I tako-vu politiku nisu smjele znati Zene nisu s-~jele znati Iavice, · koje bi s·e digle r{a. neffiliosrdnu borbu u ,odbranu svojih ml~Ldih. , 244 Do,slo je porohljavanje nase zem:Jje, do koje je dovela njihova politi'ka, nastaJo, je klanje i ubijanj.e. Iz pocetka je to i.Slo potajno, ljudi .su nestajali, a povorke srpskih Zena izobliCe-ne od straha i sumnje u najgo-re f najcrnje, stajale su pred ustaSkiri:t stanom i fa·SistiCkim komandama traZ·eCi odgovo-r na svoja pitanja: »Gdje su ?« P.oslije je nastalo masovno klanj-e i ubijanje, a na stratiSta odvodili .su malu djecu, zajedno sa njihovim majkama. Malu nevinu· djecu su pred oCima ro-ditelja na noZ naticali i malj-em ubU'ali. Nije· rijedak slucaj bio da su majke poput lavica ska:kale na krvnike, zubima ih k.la'le i b-orile se do posljednjeg daha. Nema dovoljno rijeCi, da se opiSu te strahote. Desilo se nov-o u historiji svijeta, najpodlije od najpodlijega, najsramnije od najsramnije-ga, da su masoQvno ubijali nevine Zene, starce i djecu. Eto do cega je dovela izdajnicka vlada sa kra. fje~ ?a Celu i njihova politika. I sva pomuC, koJU Je ta v1ada :Uz Londona pruZala, kroz -ove strahote hila j,e parola »cekajte<<. No cBkati s·e nije moglo. Napoziv KomunistiCke partije narod s-e je digao il borbu, digle su se u bo·rbu i zene. Izdajnicka vl&da upotrebljuje sada drugu taktiku, organizira Dra-Zine ban.de koie sada kolju hrvatsku djecu i hrvatske liene. Pored mnogih primje-ra tko jo.S ne zna za stra,sni pokolj 170 hrvatskih zena i dj,ece u Gatu u Dalmaciji, koje su pale zrtvcim cetnickih >:likovaca. No ni 'te zrtve nisu bile dovo,!jne. Izdajnicka vlada i 'kralj idu dalje, sve te bande s·e povezuju: -Cetnici, us.ta.Se, MaCekovi agenti, Rupnik pod pokroviteljstvom vlade i kralja, organizirajuCi rat - protiv k·o.ga? Ne protiv ·okupatora, ne·go, :zajedno sa o-kupatoro-m protiv naro.da, koji s·e -digao u borbu za svoj Zivot i za svoju slobodu. . Eto, to pravo lice njihove politike, 'zbog koJ~ su ont mnoge Zene zavili u crno, mnoge' ma]ke ostale bez djece, mnoga djeca ostala roditelja. Eta, to je njihova politika, koja Je progutala to'like narodne sinove koja je kostala toliko zrtava.' ' Medutim kroz skoro tri godine borbe naroda za S:lohodu, narod j·e, pr:edvoden svojom KomunistiCkom partijom, poCeo voditi i iz~ gradio je· svoju naro-dnu, istins:ku politiku. ~ro~_tu t7Sk?-! nap·ornu bor:bu, patnje-, Zrtve ~.s~radanJa 1 ..zena joe· postala jednakopravni CITII-lac u ~drustv:r, pa i u po1itici. Naro-d je· skupo placao·svo]e Iskustvo· i doSao- d•o saznanja: ;da ·nitko drugi ne moZe voditi narodnU poh~Iku, nego sam narod. I SuviSe je suza -prol~-':~no, m~oga su majCina src~ zakrvai-na, 1 suv1-se su zene prepatile, d-o.k su doS1e do saz.~anja, da nitko drugi nema prava i B~lJe gospodariti sudbinom njihov,e dj,eoe i TIJrh, ne~_go one, sa sv,ojim narodom·~ s-a SV'Ojim !e ?•z ne najboljim, najnaprednijim sinovima i kCerima i svojom. vojskom. No ipak se postaN!ja pitanje, sta ocekuje Zena od ove borbe·, i ka:kva su prava, koja on a traZi? Sta znaCi oslohodenje Zene? ·1. Ocekuju punu politicku slobodu, · kao temelj ravnopravnosti i potpune slobode Zene. 2ene ne mo-gu dozvoliti, da s-e ponovi stara patnja i muka, da se ponove nova krvoproliCa i ratovi. Kasno je- bilo Zenama NjemaCke u ovom ratu lijegati na· traCnice, kad su im odvezeni sinovi u sigurnu smrt na Istocrii front. Kasno je bilo talijanskim majkama traZiti, da se povrate· njihovi sinovi, kad su v-eC poslati na klaonicu za tude int9- hi me proklela, kada hi sjela skditenih ruku i ne bi se i dalje borila i Cuvala ono, zaSt-o su moja djeca i Zivot dala«. Tk<> kaze da to nije politika, kada zene postavljaju pitanja: >>Sta je sa drugim frantorn, napreduje 1i crv. armija ?«, ili kad uzvikuju: »Ne C.e-mo izdajniCku vladu= i kralja, hoCemo federativnu J ugoslaviju«, »Zivio drug Tito« i t. d. Tko moZe da kaZe danas, Sta Ce politika Zenama! 2. Zena se bori kroz NOB i za puna ekonomska i .socijalna prava. ZaSto da se nj-en rad PodCjenjuje, zaSto da radnice ·za isti rad dobivaju duplo manju nadnicu, zaSto da seljanke, pored tolikog njihovog rada, ovise· '0 Ana MilkoviC, Kala PejnoviC, Marica Mukar i Jakov BlaZevif: ispo.d Kuka -VisuC za vrijeme IV ..ofenzive rese, da ubijaju i budu ubijeni. Kasno je bilo srp.S'kim i hrvatskim majkama traZiti i p:·oklinjati ustaSe, Cetnike, Nij-emce i drug-e, da im kaZu gdj-e su im njihovi sino-vi, oCevi, muZevi, proklinjati i suze Iiti, kad njih nije viSe bilo. Zar d·ozvoliti da se ikada vi•Se QVO· povrati? Zar moZe tko da kaZe jo-8, da za Zenu nije JYOHtika? Zena nije viSe automat ni maSina da rada djecu, a drugi da ih baca na svjetske klaonice i gdje to zatre,ba. zena je po-stala svijesna i ona Ce uzgajati svoju dj-ecu, _ali baviti se p·dlitikom i zajedno sa svo-iim narodom i vojskom·, odluCivati Ce o sudbini ~voje djece i st~Lrati se o izgradnji za daljnji razvitak sve -ljepS·e i s-retnij.e -buduCnosti. Vee damas vidimo zene u AVNOJ-u i ZAVNOH-u, u najvisim narodnim predstavnistvima, u NOO-ima, gdje one zajedno sa svOjini . narb·dom i vojskom Cuvaju tekovine dosadasnje borbe i stvaraju novu bl)ducnost. Lijepo je rekla jedna zena iz Smi!jana, koja je izgubila tri sina u NOB >>i krv moje djec~ roditeljima i muZu, zaSto da s·e prilikom udaje trg11je i spekulira i poigrava sa njenom sud hi nom. Zena .ie spos-obna da ist·o radi kao i rnuSkarac, pa joS i viS-e, i treba da joj s-e taj rad i prizna. .Sarno preko ·ekonomske ,slo- b:)de mogu se· iz.bjeCi razne bra,Cne razmirice: i n-esreCe, samn preko ekonomske- slobode, vodeCi raCuna samo o osjeCajima, m9Ze s·e s~vo­ riti sretan brak, a onda i sretan Zivot i Zene i muSkarca. 3. Zena je s·po.sobna ne sam·o da radi, v-e·C i da uCi i nauCi isto -kao muSkarac. Pored tolikih skola, koje su postojale, zene su ip<lk ostaj ale nepismene, nij e im se· posveCfvala pa.Znja i onemo:gu-Cavalo se da se Z.ene i kulturno razviiaju, iako su imale sp-os·obnost. Kroz teske dane NOB, od dojuce nepismenih Zena, razvili su s-e divni rukovodioci, k')ji ni malo ne zaostaju iza muSkarca. Do juCe nepism·ene Zene pi.Su danas Clanke, pjesme, g!ume it. d. 4 . .Zena se bori ·i za &voj zdravstveni po-: lozaj, na koji se do sada malo lJi nikako nije �pa;zilo. PoiZnato je da su ~ Zene, za vrij.eme trudnoCe, izbacivane sa po-sla i hacane na ulicu bez kruha, do'k su seljanke radiJ.e najgrublje poslove do kraja poroda, da se moralo ustajati drugi dan iza poroda, a o lijeCniCkoj pomoCi i porodiliStim-a da se i ne govori. Taka se postupalo sa anima koje -su stvaraJe novi sviJet, a o djeci, koja su s·e rodlla, pogotovo se nije vodila briga, i nitko se nij-e brinuo osim maj'ke. Medutim poslije· 20 godina, kada je od taga djeteta stvoren covjek, pod najteZim uslovima i brigom roditeljskom, rr..:::.jke -ni.su viSe bile gospodar s•vroje djece, nego su s njima gos-podarili drugi, gonili ;h na klaonicu, ratove i t. a. ' U SSSR-u jedino je rijeiieno to pitanje sa citavom mrezom besplatnih porodilista i lijeCniC'ke p·omoCi, djeCjim jas,lama, vrtovima,, te pravom plaCenog odmora Z·enf za vrijeme . trudnoce. To je cak .u SSSR-u i ustavom zagaratirano. Nil<ome se u SSSR-n ne posvecuje tolika paznja i briga kao majci i djetetu. Znaju to na hiljade naSih .ze,na· i one se za to i bore. Govori se -o ravnopravnosti, Citave teorije o tome pricaju, neprijatelji zloupotrebljavaju i igraju se sa tom rijeCju, praveCi razne avan- turisticke planove 0 nekom diktatorstvu zene, prostituiranju, slobodnoj ljubavi i t. d, Sta · je ravnopravnost i sloboda Zene? To je Qstvarenje gore navedenih toCaka, koje Ce Zenu uzdignuti na vis-inu, na kojoj nikad nij.e hila, na visinu Zene Covjeka, najsretnije majke, najbo1je drugarice, najmoralnije· Zene. Ostvarenje ovo.ga ne samo da ne ide na .Stetu muSkarca, nego u korist ne samo muSkarca, nego i Citave zajednice i druStva. Zene saCinjavaju poJ·ovinu naroda, i ne voditi o toj polovini raCuna, nego zapos.tavljati njihovu slobodu i ravnopravnost, znaCi ne ·ostvariti punu demOkraciju druStven.e zajednice. Kroz NOB zena je prokrcila sebi put i posla putem, koji joj je jedini osvijetlila KomunistiCka partij a. Zato dan as Zene Cvrsto stoje uz KomunistiCku partiju, i nema toga, tko ih maze odvojiti od n}e i o.d puta, kojim su one poSle i borbe, koj·am je po.Sao sav naS narod. Smrt faSizmu - Sloboda narodu! i ostale clanice AFl!-a a zatim omladina. Dvije Cete Zena bolniCarki zadivile su sve prisutne. Ulicama VoCina prolama1e su se parole 8. martu. N akoll sveCane proslave u povorci, zapoCeo je miting, na kojem su gov-orile dvije drugarice iz odbora AFZ-a za Sla'Voniju, drugarica s·eljanka, drugarica hOrae, jedan drug ispred KP. Nave.Cer je odrZana kulturna priredba u velikoj dupkom punoj dvorani Narodnog doma. Na·stupile su drugarice iz AF:Z sa nekoliko tocaka. · U ZveCevu odrZana je lijepa pros.lava s progr~mom. Davao se prikaz iz naSeg Zivota, Zivota Zena okupljenih oko AFZ, ·zatim.jedna scena iz romana »Mati« ad M. Gorkog, Sa mnngo ljubavi i razumijevanja sud}elovale· su u programu drugarice iz sela. ' Proslava 8. marta, koja s-e je proslavljala po Citavoj SlavonHi prvi puta ave godine, ui-ezala se duboko u. srca svih Z·ena Slavonije, koje su otiiile sa tih pros1ava jos p·oletnije joS odluCnije i odu.Sevljenije, pune s,nage i vjere za rad do konaenog osloboilenja. 'K,ata P. i Jela C.t 1 Kata PejnoviC Jela Cuk. Pokt.lment 157 PROSLA VA 8. MARTA 1943. U SLAVONIJI Clarn.ak iz »Uda.rnice«, glasila AFt za Slrrooniju br. 3 1943. KAKO SMO PROSLAVILE 8. MART Prvi pula u Slavoniji pros'lav,ljen je ove godine 8. mart, borbeni dan Zena. I to Zena oslobodenih u jeku narodno-oslobodilacke borbe. . Odr.Zani su mnogi zborovi, na koje su Zene dolazile s transparentima i zastavama u li}epim slav-onskim narodnim· noSnjama. U "Bilo·gori, na jednom zboru, Zene su .dolazile s transparentima, koji su hili uokvireni pozlaC.enim jabukama, na kojima je pisalo »Zivio 8. mart dan Zena.« Mnogi zborovi u Bilogori odrZani su u neposrednoj blizini bande·, koja je cak U' jednom se]u lopovskom pa:ljbom htjela rastj,erati Zene sa zbora, ali im to nije pomoglo, jer su zene odmah pos.Jije pucanja nastavil~ zborovanje. U cije}Qm virovitiCkom o'krugu, na oslobod·enom i neoslobodenom teritoriju pros1avljen je 8. mart naj.sveCanUe i oduSevljeno. U novskom kotaru neke drugarice predlozile su da se mjesto g, marta, koji je padao u ponedj,eljak, odrzi proslava 7. u nedje!ju. Sve ostale dru.garice odlucno su to odbile i rekle su: >>Mi volimo 8. mart, jer je rigte je bilo iskiceno hrvatskim, srpskim i crvenim zastaVama, pa-rdlama i slikama. U Nj,eziCima je na zbor doiilo oko 300 prisutnih. Zene su dolazile na zbor u povorkama, pjevajuCi iz -sveg glasa narodne pjesme: »Oj narodna vojskn, tebe narod zov-e« ... »Od Papuka do Krndije ... << U Vocinu je na mitingu bilo oko 1000 prisutnih. PrDslavljalo se zaj,edno sa vojskom. Pnvorke Zena do·Cekane su svuda radosno, uzvikivane su svuda parole, borbi,. 8. martu i Zenama. Zene u povorkama pridruZile su se vojsci, koja je cekala da prode gradom Vocinom. U prvom r·edu iSle su tri seljanke, koje su nosHe hrvatsku, srpsku i crv·enu zastavu. Dvije drugarice radnice nosile su veliki transparent »Zivio 8. mart, dan Zena«. Iza njih" nosile su zene s!iku dmga Staljina, druga Tita i drugarice Kate PejnoviC. U povorci ·su su.djelovale i Z.ene i majke sa malom djecom u naruCju. U povorci su iSli drugovi iz Staba 'Di-· vizije·, predstavnice pojedinih seoskih AF'Z-a DAN zENA, U SLAVONIJI to natS dan i hoCemo baS 8. mart da slavimo, a· onaj, koji je oduSevlj·en, naCi Ce vremena na taj dan i doci na proslavu.<< U tom kotaru odrzan }e lijepi 120bor. Zboriste je bilo iskiceno zastavama, paTolama, Zene su dolazile u sveCanim noSnj ama sretnih i veselirh lica:. Bilo je 300 prisutnih. Ucinjen je ogroman korak Uaprijed, probijen .je led - danas naSe Zerie seljanke govore same, odluCnO na svojim zborovima, a prij e ... ? Zbor je odrian i u pakrackom kotaru. Bilo je 120 prisutnih; govori.le su drugarice seljanke. U novogradiskom kotaru stalno j e krstarila' tih dana banda, te· su u svakom s,elu odrZani sam,o sastanci posveCeni 8. martu. U srezu l3rod i Dakovo 1 odr.Zane s.u konferencije i sas-tanci, na kojima se proslavljao 8. mart. U p<\Zeiikom srezu odrikina su dva lijepa zbora. U selu <lnjegavicu bilo je o'ko 500 prisutnih, od toga 300 zena. Oko 100 naiiih zena seljanki doslo je sa neoslobodenog teritorija da svecano proslave taj . dan. Zbo- 1 Na kotaru :Zupanja prve organizacije A'F:Z razvijaju se poCetkom. 1'943. ,g. Na kotaru aktivno radi od 1941. g. Mica Sumanovac. Naimasovniji rad sa Zenama bio je u selu Solianima, gdje se istiCe radom RuZa· GavranoviC (rubiicna 1943. g.). U kolovozu 1943. g. osniva <Se u Solianima odhor AF2, Ciji su hili Clanovi: Kata DelaliC, Kat.a _iBartoloviC, Mara Spoljar, RuZa GavranoviC, Pavka VidakoviC i Slov.akinje Elizahet"a Macko i Marica ·Ku'baCek. U Drenovcima aktivno ·mde: Katka Karamarko, Maca ZeCeviC, Manda Mo-suroviC, Jula Jakobov.ac i Jaga VitiC. Aktiv.ne su Zene i u RaCinovcima, Gunji, Vrbanji, StroSindma, Babinoj Gredi, (gdje aktivno rade uCiteljica Tena VeriC, S{)fija VeriC, Tilk.a Da.koviC i n_i.ene kl:eri Manda i Kata LeSiC), zatim u Gudincima i Sikirevcima. U selima Beravci, Velika Ko,panica, ,Kupina i Mala Kopanica, osnovani su odhori AFZ ;poCetkom 1'943. g. Prva predsj.edrnica AFZ u Beravcima lbila je Marii.a llakova.c, koju su ustaSe nekoliko puta hapsili i zatvarali. Mariju GlavaCeviC ,su ustaSe mr· cvarili traZeCi ·da izda saradnike pa'l'tizana, ali ad nje nisu niSta saznali. U Velikoj Ko;panici medu najaktivnijim .Zenama bile su Janja i Tera VukoviC; u Maloj Kopanici ""7' Marija RadiCeviC; u Kupini - Janja Vuksanqvit. U · toku 1943. g. osniva se niz odhora u kota·ru Dakovo. U ,si ieCn iu osniva se 'Prvi. odhor AF2 u BraCevi,oama. U Hrkanovcima, .gdie je .or,ganizacij.a AF2 bila na i iaCa, medu na jaktivni iim Zenam.a bile su: Mila SakiC, Savka ZakiC, te Mara KrajsiC. lz malog .sela Ratkovo.g Dola hila' je 1943. g. is Zena u NOV. U Slobodnoj Vlasti aktivno su radile: Jula i Kata TopuzoviC; u Vr.poli'll, - Jovanka Dragelj i Maca Dragel j, gostioniCarka na Zel jezniCkOi stanici, koja je drZala vezu izmedu uporiSta i oslobodenog teritorija; u PiSkorevcima predsiednica odbora AF2 hila je Sofiia DijaniC. Odbornka Ru:Za BrloSiC otiSla je 1943. g. u partizane i 1944. g hila zvjerski ubijena od Nijemaca; u Koritni radila -je na organi.zaciji AFZ uCiteljica Zhita Kirin . U ljef:.u 1943. g. osnovan je Kotarski o·dbo.r AF2 Vakovo·. Za preds]·edniou hila je izabrana Kata To~ puzoviC. Odbornice su hile: Liza SmoliC, Bojana StaniC, Kata JovanoviC, Kata ArseniC i Smilja Miro.savljeviC. U opCinskim odborima AFZ aktivno rade: Jula KovaCeviC, Boiana RanisavljeviC, Bojana Vladisavljevi.C, Liza BaZaj, Bosiljka Jovi-C i Jelka MagiC. �'f>okument ,159 !/ IZ IZVJEsTAJA ZUPSKE REDARSTVENE OBLASTI DUBROVNIK OD 23. OzUJKA LETAK MJESNOG ODBORA ANTIF A~ISTICKOG FRONTA zENA DUBROVNIK 1943. 0 DEMONSTRACIJAMA zEN A I 8-MARTOVSKOM LETKU' NEZAVISNA DR,ZAVA HRVAT&KA POVODOM 8. MARTA 1943.' ZENE GRADA I SELA DUBROVNIKA U Zagrebu, dne 23. ozujka 1943· Ministarstvo unutarn.iih poslova Ured ministra U. M. Taj. broj: 1388-1943. Ili i' i. II' !i Predmet: Prilike u Dubroval:koj okolici I. Predsiedn_iCtvu vlade - Zagreb Dubrovnik kotar 2. Minista-rstvu vanjskih poslova (Dr. B.al:iC) - Zagreb 3. ObCe upravno povjereniCtvo - SuSak Zupska redarstvena oblast Dubrovnika pod T. brojem 9;4,3 od 15. III. o. g. predloZila je s.liedeCe izvje·S6e: I. Dana 7. oZujka t. g. za vdeme »copri funca« t. j. izmedu 23 sati noCi i 5 sati u jutro osvanuli su u GruZu na zidu letaci Cvrsto naliep1jeni mjesnog odbora antifaSistiCkog fronta Zena pisani strojem Ciji se primjerak prilaze pod ./. Dana 10. ozujka t. g. u jutro pozivala je neprijateljs-ka krugovalna postaja »·Slobodna Jugoslavija« Zene Dubrovnika, da se p~bune i da poslusaju savjet letka. Dana 11. ozujka t. g. doslo je pred gradsku obCinu u Dubrovniku oko 30 Zena demonstrirajuCi2 proti gni.donaCe1niku Dru Ivu KarloviCu radi slabe prehrane. Ove demonstracije promatralo je oko 500 gradana, te kada je opaZeno, da se masa derllonstranata poveCava pokuSao sam sa ra- 1 Ori.!{inal ovog- dokumenta nalazi CK SKH. 2 . se u arhivi Ove je demonstraciie, u kojima j.e ul:estvovalo oko 2n0 Zena, organizimla Luce 'Benussi-Sojka. tajnica prvog odbora AFZ u Dubrovnikru. U od"boru i ,pcdodborima AFZ u Dubrovniku u toku 1942. i 1943. g. bile su aktivne: Kata RadeljeviC (1942. g. radi na PeljeScu i Ko-r-Culi), Nikica FraniC, Pina . KoSta-JovanoviC, Filomena Sindelarova, (koja j·e kasnije postaLa predsjedflica odbora), Dra,ga K-neievit-DemirdZi·C, Katicq ErakoviC-BuratOviC, (koja spoloZivim redarima da rastjeram masu. P.oSto radi malobrojnosti redarstvenika nij.e bilo moguCe masu rastjerati zalnolio sam zapovjednika karabinjera za pripomoC, t~ sam sa na.s1m redarima i 5·0 karabinjera uspio rastjerati masu za pola sata bez upotrebe sile. Kako s-e po gradu proCulo, da C-e se drugi dan ponoviti ·demonstracije u jednom zarnahu, te da Ce kamenjem navaliti na reda-tstvo, to sam veC rano ujutro upotrebi-o svo ·osoblje redarstvene straZe, izvidnika i Cinovnika, te nisam ctOzvolio nikakovo 1zastajkivanj-e i ·rar. govor na u'licarna koje vode do obCine, a pred · obCinom postavio vatrogasnu Strcaljku. PoSta su dan prije po podne uhiCene sve istaknute vikaCice njih 27 na broju i presudene na 10 do 30 dana zatvo-ra, i uCinjene preventivne mjer·e, drugi dan nije uobCe doSlo ni do pokuSaja demonstracija, ie ·Prvog maja 1943. g. na ista-knuto mjesto u gradu izviesila crvenu zastavu), Mare flerek, Mare MandiC-BradariC, Frarnka MegoniC, (kasnije je hila predsiednica Kotar-sko.g odbo-ra AFZ), Drag-a Rudenjak, Anka Butora·c, Stane MedvidoviC. Rita MiSkoviC, Marija Strkali-BratoS, .Tele LiubiCiC, Ma·rija Gozze Tereza GoluSiC, .Tovo MiletiC, -Katica Vrklian, Anka' MilojCeViC, 'Sonia Krolo, Stane VuCiC, Kristina Todor.oviC, Katica OpaliC, Klara MiS-koviC, Mariia Primorac, Rinka KostiC i lvatika NaranCa JanCiC. U Cavtatu .ie bila aktivna Drag.a-Dade NovakoviC, ·a u Kamajima Stane .Sonja MartiniC. Danas 8. marta Zene cij·elog svijeta .slav-e svoj dan! Dan nslobodenja!! Dan ravnopravnosti, kad Zena moZe da pokaZe da i ona ima jednako pravo kao i mu.Skarac. Dan&Snj·om os1obodi1aCkom borbom naSi hrabri drugovi su poka:zali i pokazuju da i oni mogu i znaju da se bore protiv faSizma jedino Cvrstom i odanom voljom. A Sto mi radim-o? Mi Z·ene Dubro"vnika? Zar smo m,i sHjep-e? :Mi hladnokrvno prolazimo, i Cuti~o na ·zvjerstva koja nam prave faSisti i njihove sluge, nad naSom djecom, sestrama i braCi? Ujedno i naSim hrabrim drugovima koji se bore i Zrtvuju svoj·e mlade Zivote kako bi nas osloho·dili od faSistiCkog gnjeva, koji nas svaki dan sve vi•Se i viS,e pritiskuje da bi nag. posve uniStio. Zar se bojimo prijetnja ili smrti? Ustajmo i mi i pokaZimo im, da smo i mi Zene Dubrovnika Bripravne boriti se za naSe os!obodenje. N e dozvolimo okupatoru da iz nas Zena s1-su najbolje soko-ve naSe krvi. Dajmo sve · od sebe da jednog dana budemo i mi slobo·dne Zene,. da moZemo svakom pokazati da se nijesmo stidile i bojale zato .Sto smo Zene, nego smo sve radile kako bi Sto prije uniStile neprijatelja i sebi stekle sretniju i bo,Jju bu·ducnost. Zato sve za front! Sve za narodno-o-slobodHa-Cku borbu! ,sv-e za na.S~ hrabre partizane·!!! Smrt faSizmu 1 SKH. Sloboda narodu! Original ovog dokumenta nalazi se u arhivu CK Mjesni odbor AntifaSistil:ko.g front-a Zena Du'brovnik Dokument 160 IZVJEsTAJ SA SASTANKA KOTARSKOG ODBORA AFz POzEGA ODRzANOG 12. III. 1943. Izvjestaj sastank:a sreskog odbora AFZ za srez PoOrganizaciono stanje AFZ-a u naSem srezegu, koji je odrzan 12. III. 194,3. g. do 15 zu Po.Ze·ga se je proSirilo za: 1 odbor sa 5 sati. Na sastanku je prisus-tvovalo· 10 dru·ga- odbornica i 50 Zena. rica. Sastanak je tekao sa slij.edeCim dnevnim · Nacipnalni sastav: Hrvatice, socijalni sa~ redom: slav: seljanke. Pozeski srez obuhvata 1378 1. PolitiCka situacija u zem~ji 1. van z-emlj-e Clanica. Nacionalni sastav: 1181 Srpkinja i 2. Organi.zacio-no stanje AFZ-a 197 Hrvatica. Socija!ni sastav: 1298 seljanki 3. Izvjestaj rada od pro.slog sastanka~ i 810 radnica. 4. BuduCi rad Na neoslobodenom teritoriju se nalazi 16 5. Pitanje pogorelaca odbora, ad tih 5 hrvatskih i 11 srpskih .. N a 6. Eventua!ije (Razno). os'lobodenom i poluosloho.denom teritoriju nalazi se 35 odbora, od tih 34 srpska i j edan Po politi-Ckoj situaciji u zem]ji i van z-ehrvatski. mlje citao se radio izvjestaj od 5·7 i 3: III. 1943. Cita1i smo C.lanke iz »Zen a danas<<·; drugarice su JJa~lj_i_~~--~-IuS_~;t_l~•. hvjdtaj rada ad p.roslog sastanka: Za vrijeme od 12. II. do 12. III. 1943. g. oddana 249 �2. Formiranje zenskih radnih grupa. 3. Suzbijanje tifusa4. Pripremanje svih Zena za i1Zbore. 5. Pripremanje hrane za Inicijativni odbor, ·6 . .Slati dopise za >>Udarnicu« do 22. III. 1943. 7. Potvrde traZiti za sve izdato. 8. Redovito do 5 ad mj. skupiti prilog za nasu· organizaciju AFZ. 9· Obavjestajna s1uzba. 1!0. Pribavljanje materijala za tehniku. 11. Organizirati dezurnu sluibu u svakom selu, pri ulasku drugova u selo. 12. Pitanje pogorelaca: po tom pitanju, smo rijoeSile da se sprovede kampanja prikupljanja veS-a .za dragari.ce, koje su o.stale bez kuce, i to da bude prikupljeno do 25. III. 43. Smrt fa:Sizmu - Sloboda narodu! Tajnica: TreSnja2 1 2 Predsjednica: Odstuna Radi se o epidemiii tifusa. Rahela Nova1coviC Trdn.ia. Dokument 161 IZVJEsTAJ INICIJATIVNOG ODBORA AFz ZA HRVATSKO PRIMORJE OD 19. III. 1943. INICIJATIVNOM ODBORU AFz HRVATSKE 0 STANJU I RADU ORGANIZACIJE INIC!.JAT!VNI ODBOR AFZ ZA HRV. PRIMORJE 19. III. 1943. Inicijativnom odboru AFZ Hrvatske Drage drugarice, Zene sela StrijeZevice, kotar Sl. Poiega, pletu za partizarne su 3 plenuma, 18 opCinskih sastanaka, 63 sa AOZ i 204 seoska. Na sastancima se ie citalo s1ijedeCi materijal: »Udarnica«, radio izvjeStaj i re~erat 8. mart, koji ih je naroCito V€s·elio. Organizaciju p.roslave 8. marta smo sproveli priHCno dohro, ali i pored naSeg tada, zborovi nisu uspj.eli onaka kao .Sto smo mi zamiSlja'li. Na sektoru opCina StrijeZevica, NjeZiC i Pere-nci narod strahovito boluje ;1 po svim selima kuCe su popunjene bolesnicima kao i u bo-lnicama, tako da se Zene i po·red najbolje volje nisu m<>gle odazvati. Na zboru ih je bilo oko 130 Zen a; ~ene su se osjeCale za:dovoljne -gdje po pnd put slav:e dan Zena, i to na svom· oslobo_denom teritoriju. Na psunjskom sektoru je zbor mn<>go bolje uspi<>; raz1og je taj sto je tamo rijedak slucaj bolesti. Na zboru je prisustvovalo oko 300 zena. Zene su sa velikim odusevljenjem proslavile veliki dan zena - 8. mart. Prikuplj·eno je od proslog sastanka do danas: 250 34 kom. Plahta Carapa 91 par Obojaka 64 para 102 kom. Gaca Kosulja 95 Sarenica 36 " PeSkira 96 " Jastnka 65 " Ponjava 150 " Rukavica 24 " " Platna 10 met. Zav·oja 78 kom. Masti 47 kg. Pekmeza 5 Oraha 54 " Kupusa 82 " Jabuka 153 " " Zivadi 57 kom. &00 lit. Mlijeka Sljiva suhih 14 kg. 64 Graha 42 " Luka " 12 kom. Sap una 2 kg. So de Bra,sna psen. 231 BraSna kur. 172 " Paprike 3 " Kolaca 125 " Sira i kajm. •69 " " Jaja 1954 kom. Mesa su,hog 37 kg. Krumpira 549 Rezanaca 144 Gri&a 3 " " 1·6 kut. Vazelina 17 pak. Sibica U novcu 9.454 kuna Direktive za bud.uci rad: 1. Sve sastanke odrzavati red om; sa dnevnim Primile smo vaS·e poslj-ednje pismo, kao i up.ute za pro·slavU 8· marta. Va·S,2; smo pismo temeljito prouCile i prodiskutira1e i pristupile ostvarenju i provodenju vaSih uputa. Saljerno vam izvje·Staj o stanju i radu naSe organizacije: T,eritnrij Hrv. Primorja Je podijeljen na anektirani, o'kupirani i oslobodeni dio. Primorski dio su.SaCkog kotara spada u anektiran dio. T·u je teror s.trahovito jak, a pristup do sela i mj-esta neobiC·no teZak. Na SuSaku je centar djelatnosti bijele garde, DraZinih Cetnika -i HSS. To sve oteZava rad, ali uglavnom· u narodu te izdajniCke klike ne nailaze :ila -odziv, veC samo unose zabunu. Rad HS'S na cije'lom te-rito-rij"u Hrv. Primorja j.e -prikriv·en, naSe ga Zene Cak i ne primjeCuju, ali se ipak osjeCa. RaspoloZenje naroda, a naro::. Cito Zena je antifaSistiCko.· Od org"anizacija zazil'u jedino ;z;bog terora, iako su spremne sve dati i naCiniti za pa·rtizane. OduSevljenje za narodno-os~IobodilaCku borbu je donekle opalo posljednjih mjes,eci u vezi sa mobilizacijom, koju je nasa narodno-oslobodilacka vojska provela na naSem. teritoriju, .kao i zbog povratka kucama velikog broj a dezertera. Prllaz s·elima i IiCni kontakt. sa odbornicama u p-osljednje je vrijeme gotovo oneffingu:Cen zbog stroge blokade· mjesta. Tako se desilo, kako se vidi iz pri.Io·Z-enih tabela, 1 da nam s·e organizacija u Kastvu ·gotovo sasvim razbila, a u nekim mj estima odbori olabavili i1i ras- pali. Da bi ipak u toj situaciji mogli izvr,Savati postavljene zadatke 10 AFZ za Hrv. Primorj.e, na sastanku koji je odrZan 14. i 15. o. mj., .zakljuCio j-e, da se pristupi hitnom formiranju kotarskih odbora od domacih dru.garica~ Kursevima Cerna nastojati da ih osposobimo, a na radu s njima zaj-edno da im pomognemo da se osamostale. U senjskom kotaru, iak-o nij e anektiran, veC samo okupiran, rad je neobiCno oteZan, jer je to jedini kotar Hrv. Primorja, gd"j€ je narod ustaSki nastroj.en, gdje se od d-omaCih ljudi formirana crna legija zadrZava u mjestu Senju i okolnim s·elima. Okrugu Hrv. Primorja pripojen je nedavno i jedan dio Gorsk-o·g Kotara - opCine FuZin-e - u koju se poCelo pro-dirati. Oslobodenog teritorija imamo svega tri opCine, i t-o u gorskorn dijelu Primorja, To je potpuno zaostali kraj, slabo napuCen, gotovo 100% nepismen. Zbog toga je bilo osnovno da se pristupi tamo analfabetskim teCajevima i kursevima. Taka su go{ovo sve naSe odbornice sa ·aslobodenog teritorija pro.~He kurs od 4 dana, i poslije toga se osj-etio veliki napredak u radu organizacije. 8- marta smo oddale 2 uspjele priredbe od samih · naSih dru.garica i odbornica sa oslobodenog teritorij a. N a okupiranom i anektimnom dij.elu Hrv. Primorja dijelili su se toga dana letci »Zenama Hrv. PrimDrja«, od kojih prilazemo jedan primjerak, pisane 251 �Sabirne akcij,e se usp]esno i stalno prosu parole i odrZavani sastanci sa Zenama. Upute za proslavu 8. marta dobile smo pre- vade. Kad sakupimo sve podatke o tome, poka::£:no,: taka da nismo mogle pravovremeno · slat Cemo .ctetaljni izvje1Staj_ · prema njima po_stUpitL Medritim C-emo nid Analfabetski te-Cajevi se odrZavaju samo pro.duZiti u smislu tih · uputa. BroSuru »8. na oslobo-denom teritoriju. Sto se tiCe uCei3-Ca mart« dali smo urnnOZiti ti '3"20 primjeraka, Zena u NOO·, na -O·slohodenom teritoriju naS·e te Smo .je razdijelile dfuga-ricama. , su Cia nice_ potpuno ravnopravni C'lanovi od.Ovi.h_ je .dana i~aSao- 4. broj »Primorke« u bora. Na okupiranom teritoriju rad NOO se svodi uglavnom na sakuPljallje i- otpremanje 600 primjeraka. Prema vaSi-m uputama formiial,e &mo· redakciju lista od 4 Clanice- i pri- hrarie i rob-e- za partizane, a u ·tom·e na.Se odstupile organizaciji dnpisnf:Stva,_ taka da smo bornice najaktivnije sudjeluju- Na anektiratime zaduZili pojedine ·odbornice. VaSu kriti- nom dijelu NOO-i nisu joS ni f.ormirani, i ku n_a broj 3. ?>Primorke« smo primile, i mno- veCi dio pozadinskog rada_ le.Zi baS na Zenago- nam j.e pomogla -pri redigiranju 4. broja. ma, naSim Clani-cama. Taka na pr. one u Molimo vas da nam u buduCe_ stalno javljate zajednici sa omladinom prenose hranu »na svoj.e mi.Sljenje o naSem listu, kao i o poje- vrh«, organiziraju stra.Ze i sl. dini'm Clancirila. »Prilliorku« -Saljemo, osim Prob1em z.dravstva postoji samo na oslona teren koji -sm:o veC organizaciOno obuhva- bodenbm teritoriju, i naSe odbornice sudjetili,. i na otoke Rab, Pag i Krk, na Rijeku, u luju u radu zdravstve·riih odbora, formiraIstru, te u Gorski Kotar. nih u okviru NO'O. U. vezi s tim .Sto je naB terito-rij pret,eZno Dosada su odr.Zana 4 kursa sa ·odbornicaneoslobo·d-en-, nwS- je ra·ct ilegalan, pa se naS_a ma, i ·to 2 na osloho-denom terito-riju, 1 na Stampa·ne moZ_e proradivati na ~Sirim· sastan- okupiranom i 1 na anektiranom. Traja'li su . cima. Zbog toga nam j.e potrebna Sto V·eCa 4 dana, zbog toga Sto drugariCe sa okupirako'liCina propagandn-og materijala, tako na nog i anektirano.g podruCja nisu mogle dulj-e pr. od:-broSu.ra i ostalog,· Sto ne moZemo .sami izbivati ad kuCe·, a da njihova i1 zbivanje ne umnoZiti, najmanje 50 primjeraka. To isto bi bilo zapaZeno. Za S·ada je nemoguCe rij-evrij-edf i za »Ze:nu danas«, pa vas molim·o da Siti problem pro-storija i hrane za dulje vrinafu· u bud~tCe tu koliCinu .Saljete. jeme. Polaznica tecajeva bilo je ukupno 47. ·Sto se tiCe· >>Zene dana.s«, nivo lista je za Za sada se zbo-g jakog terora U p-ozadini- ne naSe Zene kudikamo previsok, i ne mogu ga moie pristupiti o-drZavanju teCajeva. Je_9ino Citati bez obj-aSnjavanja. A'li samom Inic. je predvid,en teCaj sa drugaricama, koj.e Ce odbo:fu j·e mnogo koristlo i pomoga·o u radu, uCi u kotarske- ·odbore na oslobodenom teritonaro-Cito izvjeStajima i Clancima o Zemaljskoj l'iju. Na ku·rsevima su se obradivale slijedekonferenciji, na kojoj nisu prisustvovale na- C.e teme: PolitiCka sittiacija, narodno-os·lobodilaCka borba, Kom. partija i njena u1o.ga u · se ddegatkinje. narodno-·oslobodila.Ckoj borbi. uarodno--osloNa posljednjem sastanku naS·eg Inicijativ- hodilaCka vojska, narodna vlast, masovne nog odbora provede·na je reorganizacija toga organizacije. Referati su spremani i prema ad bora. Dvije· Claniee su ·pr~Sle na d·rugi rad, Clancima iz naSe Stampe. Da bism·o· u buduCe a jedna na ter·enu ubijena od okupatora. Ta..: mogli uCiniti .Sto pravilniji izbOr materijala ko -sada -Siri 10 sa.Cinjava 7 politiCkih radni- za teCaj,eve, molimo vas da nam p'OSaljete ca. Od to-ga su 4 samostalne, a tri se- uvode upute za izbor ~l-anaka, koji do'laze u obzir. u rad. Uj·edno je formiran unutar toga ·odbora Na posljednjem sastanku 10 AFZ za Hrv· U'Zi odbor ad 3 .Clanice. UZi odbor morali smo formirati zho·g toga, Sto- postoje ogromne Primorje, odrZanom dn·e 14. i 15. o. mj. doudaljenosti i'zmedli pojedinih terena, ta'ko da nes-eni su .slijedeCi zakljuCi: se sve Clanice odbora mo-gu sastajati jedva 1. Pristupiti raskrinkavanju . prfkrivene svakih mj·e-sec dana. UZi odbor odrZava vezu politike HSS. sa svim drugaricama i odbornicama: prima 2. Formiranje kotarskih AOZ. izvjeStaje i od-govara za njih. Zbo·g ma1o-g 3. Pristupiti odrZavanju kurseva s kotar· broja ·na-Sih aktivistkinjit moraju Clali.ice--u~e·g­ odbora uz specijalne zadatke takoder na du- skim odbornfcam~a i ostalim Odbornicama. Ze· vrijeme o-bilwziti teren i tamo boraviti. Iz toga se vidi, da naSe snage nisu dostatne ni da obuhvate svih 6 kotareva, mi. koje smo prodrli naSim radom-, a za prodiranje na nove tererte, ·na pi". ot9ci i Istra, neffiamo viSe polit. radnica. Mi-slimo tome doskoCiti foriniranjem kotarskih odbora i izdizanjem novih kadrova: . ' RuZica 7urkoviC, Maca GdetiC, fo.so GrZ·etiC Slijedeci sa&tanak IO AFZ za Hrv· Primorje odredeu je 'Za '20. IV. S drugarskim po1zdravom Valerij.a Marij.a Pa{J- svibanj 'z943. Prilozi: 1 kom. »Primorka« 1 kom. Jetak o 8. martu 1 tabela Smrt fa:Sizmu - 1 2 Sloboda narodu! Redakdje ne p.osjeduju te -talbde. Nada BrnCiC. Za Inic. odbor Nada2 Dokument ·1·62 PISMO IO AFz HRVATSKE OD 27. III. 1943. IO-u AFz GORSKI KOTAR 0 ORGANIZACIJI I ZADACIMA OPciNSKIH, MJESNIH I KOTARSKIH ODBORA AFz, TE 0 PROGRAMU ZA KURS AF:l IN!Cl.JATIVNI OD!l'OR AFZ IHRVATSKE 27. III. 1943. Inicijativnom odboru AFz za Gorski Eotar 4. Hitna kampanja za sabiranje sje-menja," zatim karbita, te ploCica i kamenCiCa za analfabetske tecajeve za <>slobocf.ene. krajeve. 5. PriUkom slijedeceg sastanka odrzat ce se na oslobodenom podrucju priredba nasih Cla:nica, a_, ·eventualno j kotarska konferencija oslobodenog kraja. Drage .drugarice, Primile smo Vas izvjestaj ad 6. III., 'letak o osmom martu i tabelu o brojnom stanju vaS-e organi·zacij-e. ... · Dobro je to Sto ·ste po_Celi s kurs-eyima. _Na kursu treba drugarice ·upoznati -s ci-_ ljevima narodno-oslobodilaCke horbe, znaCenjem_ Naro-dno·o-slobndilaCkih odbora,_ ravnopravnosti Zena. 'Treba ih upnznati .s organizacij-o~ Alt"'Z, s rad-om na .oslobo(Jenom, neoslobodenom i _poluoslobodenom teritoriju. Na .kursu one moraju nauciti kako ce kasnije same , moci I 2!'2 2.53 ., �:; .' ~ ' ~ saVIadati materijal i razvijati .se dalJe. One moraju same izdizati drugarice, naroCito rukovqdioce organizacija, Uglavnom na: kursu tr.eba obradivati ove teme: Pri!ikom osnivanja zdravstvenih odbora, ·komisija za prehranu, sjetvu it. d. treba da znate povezivati rad po AFZ i rad u tim- komisijama. Za sye te· zadatke treba organizaciju pripremiti na masovnom' -sastanku Zena, taka da bi na sastanku NOO Zene spremno, upnznate sa pitanjem, pomogle rad NOO. .. J·ednim ranijim pismam ·ste nam jaVili da ste nabavili za nas pisaCu maSinu. Ona -hi nam trebala odmah. Zato vas molimo da nam ju poS-alj.ete po sigurnom kuriru. 1. Narodno-oslobodilacka borba (ciljevi i ·karakter). 2. Neprijatelj i narodno-oslobodilacka borba. 3. Narodno-oslobodilacka vlast. a) AVNOJ. (1· broj »Narodno oslobodenie«) Smrt faSizmu - Sloboda narodu! b) ZAVNOH Tajnica: Predsjednica: Jela BiCaniC 4. SSSR u danasnjoj oslobodilackoj borbi i zena u .SSSR. Vlatl<a Babic 5. Organizaciono pitanje AF~ i ~adaci (ref·erat drugarice Spasenije Babovic na Ze- maljskoj konferenciji AF~). 6. Zena i faSi:zam. Dokument 163 Referat o organizacionom pitan}u Cerna Vam po-slati, Cim ga umnoz1mo. Po zavr.Se· nom kursu tveba o svim polaznicim1a poslati ocjene i karaktedstike rijihovim .rukov·odstvima, treba ih stalno dalje pomagati i pratiti njihov razvoj. Rad na neoslobodenom teritoriju u vaS,em okrugu, g:dje je teritnrij veCinom okupiran, treba da shvatite kao svoj glavni zadatak. Njemu treba pristupiti sa mnogo vise ·elasticnosti i .sistema nego sto se to radilo dG sada. Narocito treba pojacati politicki rad. Ne smij.ete pojavu obnavljanja HSS-ovskih zenskih drustava (»~ensko srce«) shvatiti olako. Treba onemoguCiti da neprijatelj m·edu Zenama nS~de_ i najmanje upnriSte. Raskrinkavati namj-ere zena okupljenih u tim dmstvima, otkrivati tko zapravo stoji iza tih drustava, kazati narodu i Z.enama tko su ·ti »prijatelji« hrvatskng naroda, koji u mom,entu, kada on sav treba .da se digne u bo·rbu, na-stoje da .ga pasiviziraju. Za rad na neoslo-bodenom- teritoriju treba da izradite plan i odredite drugarice, koje ce .se posvetiti iskljucivo radu. na tom terenu. Na neoslobodenom teritoriju treba Zene mobilisati ~a onim zadacima, koje· ·Ce one mod vrSiti. Aka nema us,lova da se formiraju odbori, nemojte ih osnivati pod svaku cijenu. Ali nastojte da u svakom mjestu imate nekoliko povjerenica, pred koje cete ppstavljati Zadatke, 'koj·e Ce okupiti svoj krug Zena. U gradovima osnivajte odbore po ·zanimanjima (odbor domacica, inteJ.ektualki, namje.Stenica, uciteljica). Ti odbori ne treba da budu veliki. Dovoljno je 5-6 Zena . .Sekretari tih odbora, aka ima vi.S·e odbora po zanimanjima, neka Cine posebni odbor, s kojim Cete ·odrZavati vezu vi iii drugarica, koju odr;e-dite za rad na tom ter-enu. Ako j-.e teritorij poluosloboden, i ako ima uslova, pozovite drugariee s neoslohodenog teritorija na kurs. 1 Drugarice s neoslobodeno.g teritorija treba nauCiti konspiraciji. Neka nikada ne govore o organizaciji i -svome radu onima, koji to- ne treba da znaju, pa makar znale da su odani ili aktivni u narodno-os!Gbodllackoj horbi. SlaZemo se s promj.enom sekretara vaSeg odbora. ·.sto se tiiie pravila organizacije, organizaccija AF~ Hrvatske je u sklopu AFZ Jugoslavije, i mi ne moZemo izraditi pravilnik mimo Centralnog odbo-ra. Ali u najskorijem vremenu Cerna izraditi jedno direktivno 'pismo, koje Ce obuhvatiti sva pitanja naSe orga~ nizacije i koje ce vam shrziti kao putokaz dGk 00 ne itZradi pravilnik. NaS .odbor Ce izdavati list, i zato treba da i vaSa ·organizacija u njemu ima odraza. Organizirajte dopisniStvo. Pronadite- drugarice, koje C.e u_ vaSim kotarskim i op.cinskim odborima odgovarati ~a to. Ali nemojte se· zadovo'ljiti samo tim, nego nastojte da pronadete .8-to vi,Se Zena._. kOje Ce imati smisla za to i pisati za list. Ne·ka to ne budu samo slike iz rada i borbe zen a (svakako da je to najvaznije), nego neka budu i liteiarne stvari ( crtice, priCe, repo-rtaZe, novele) -maZe biti i dulja; donosili .bi ju u nastavcima (pjesm.e i t. d.). Crte~e isto tako saljite. Nastojte da sve te stvari budu u vezi s borbom. PISMO INICIJATIVNOG ODBORA AFz HRVATSKE'OD 30. III. 1943. OKRUzNOM ODBORU AFz BANUA, KOJIM SE TRAzi IZVJEsTAJ 0 RADU POSLIJE NEPRIJATELJSKE OFENZIVE INIC!JATIVNI ODBOR AFZ HRVATSKE Okruznom odboru AFz - 2S4 Banija Drage drugarice, O.d vaSe okru.Zne konferencije, za Citavo vrij-eme neprijatelj.ske ofenzive i pos-lije nje, nismo primili od vas nikakvog 'izvjeStaja. Poslije odgadanja konferencij.e AFZ za Hrvatsku (radi o£enzive) formiran je IO AF~ za Hrvatsku, koji Ce org. i· pripr:emiti k-onferenciju, rukovoditi svim ·organizacijama AFZ u· Hrvatskoj, dok se na konferenciji ne izabere G!avni odbor. Z~to vas poziv~~o, da nam ·od~ah odgov-orite na ovo pisffio i poSaljete izvjeStaj. U lZVJestaJu treba da p1sete o vaSoj Okru.Znoj konferenciji, ·o -of.enzivi i o to·me kako se- vaSa orga~.i.zacija ~~~ala z~ vrij.eme- oferuzive. Da .Ii su rukovodioci AFZ izbj.egli s narodom ili su ostah ~? Ba~~JI. Da h su ~e s na~o~om povrati'li? Jesu li se svi rukovodioci organizacij.e p~v:~tlh. KoJI -su se zadac1 p-ostav1h pred vas, sada, p·oslije ofenzive, i .Sta ste sve radili da ih ri.Je:site. Ka~?vo ~; ek_o·~omsko ~tanj_e naroda? Kakova je prehrana vojske I narod3. u pozadim._ Na ·kOJ~ nac1n rJe~ava~e pitar:Je obrade zemlje? Koliko j.e jaka vaSa organizacija, i kako saraduJe sa ostahma 1 pomaze u tome NOO-ima. • • • y 0 sv·emu tome nas odmah izvijestite, da bi-vam mogli poslati uputstva za rad i porno¢. Obavijestite hitno 0. odbor Kordun o danu sastanka -Q. odbora jer se ondje nalazi drugarica, koja Ce prisustvovati vaSem sastanku. ' Smrt fa5izmu 21. III. 1943. Sloboda narodu! Drugarski poz-dTa v Tajnica: Jela BiCaniC P .. s~ Salj~mo vam pravi1n_ik 0 radu ~Omi-siJe ·za .prehranu, sjetvu i zdrav.stvenih odbGra. ~rii~zemo 1 referat drugance Spasem)e Babovic sa I. Zemaljske konferencije AF~ 0 org, p1tan1n AFZ. Organizirajte nabavku papira za list. Najbolje novinski. l'ialjemo Vam orgartizacioni referat s I. Zemaljske konferencije i pravilnike o radu komisija za prehranu, sjetvu i zdravstvo, Pravllnik je izdao ZAVNOH. U dogovoru s vasom komand<>m podrucja i po p\anu kojeg nacinite prema vasim pri\ikama, UCinite SV·e sto mozete i pruzite vojno-pozadinskini vlastima i narodM-oslobodilai\kim odborima punu pomoc. 30. IJI. 1943. T.ajnica: }eJa1 1 Jela BiCaniC. �ANTIFAsiSTICKOG FRON'fA zENA SPLIT ZA OzUJAK 1943. 1 Dokument 164 . IZVJEsTAJ ILEGALNOG GRADSKOG ODBORA -~ ·o • v >'!;; -~ 'iJ ~ -~ uo ef 0 I~ I Iii v • >V 0 ...., / Kulturnoprosvjetni Tad Akcije Sakupljeno Lit. 5.000 Din. Il6 I zlatni prsten u List PolitiCki rad P:rimjedbe: RuCni rad . . novcu mjeseCno I I hrani I I I odjel:i I 104 kom. raz. mu~. 56,TO razno 70 kom. raz. .Zen. 5 kut. sardina 171 kom. raz. djeC. 2 vaZa mannelade 25 plahta 8 lit. rakije 20 jastufuica I lit. maraskina 13 :rubaca 1 lit. vermuta 5 ruCnika 122,50 kg ,soli 3 u1brusa I obuCi opleteno 7 dZempera 11 pari Carapa W kapa 1 pulover 2 .p. trluka 3 j astuCni<:e saSile i 3 pa,ra papuCica. Okrpale dva lancuna. I 47 kg Sode, 133 razno kom. sapuna rokeli konca i !panj. kllt. Zigica djeC. igraCaka 'Geog. karte Rusije, veCa koliCin.a sanitet. materijala 3 para i 2 para papuCica uSile 3 para papuCica Organiziran kur.s za prv:u pomot, pohadaju 3 drugarice. Uspjda akcija 35 14 23 52 3-6 3 8. marta Pisanje parola 1 dijdjenje letaka (sakupljanje) Referat o »o-smom martu«. p,rorpagandnaliteratur.a_ 548 Lit, mnogo raznog materijala. Jedno Zensko dijete primljeno na odgoj. Sprovedena akcija 8. mart. Zene su aktivno sudjelovale, polazavSi - okuf>atoru neustraSivost. 1 Sakupljale za djeCji ·dam. I 1 Lit. . ~ 0 2.055 :> Kune 200 ~ . 9,15 kg razno 7 kg ·soli 4 kut. Caja 1 kut. sardina 40 raznih komada za odrasle E-< I l par oficiflskih podkoljenica od koZe 1 paT djeCjih 3 kg sode 15 kom. sapuna 2 kut. pu,ceta 45 kom. raznog Z·ene VaroSa poka.zale prigodo:m akcija svoju bo·rbenost i .pr'kos _i}rema okupaioru. I ...., 1,6 mat,ri,ca ... -~ -"' 0 Cl Lit. 1640 Din. 117 15,80 kg razno 53 kg soli 17 kut. sardina 2 vaZa konzerve 2 vaZa Tibe -4 boca ~uga za za,Cin I 'koZni kaput I odijefo 20 kom. -raznog Kupile 2 par.a cipela I 2 k,g br9kava 1 telef. aparat 14 kandela 1'2 kutija Zigica 8 'kom. Taznog I arnot ·sanitet. mat-erijala, Organizir'aon kurs za prvu .pomot. Poha,d:aju 3 dmga:rice. Pisanje parola i lj-epljenje letaka. Sakupljanje za vojsku. I Referat o . »osmom ma:rtu«. Propagandna literatura. . 11 ~ I~ ] Lit. 2052 Lit. 3970 9,510 kg razno 1 va,z ma:rmela·de 11 kg lirnuna za muSkarce 100 kg soli 34 'komada za Zene 1 paT Zenskih 1 par muSkih kuCnih . . U~UPNtO, 10 kg koZe za dZQillove '8 k,g Zica iz bakra 30 m Zice elek. pletena .5 m telef. Zice 23 raznih predmeta 17-o -kutija Zigica 3 pak. Zigica 1 omot san_ mat. I voj. unifor:ma ·6 odijda 7 raznih komada 32 "kg razno 32 raznih komada 51,50 kg soli za odrasl,e 5 'kut. maf'IJlelade 5 kom. za dj ecu 5 lout. sardina 16 SeSira za izradbu 7 paketa powCa djeCjilh papuCica 1 kg bajama 14717 Lit. 233 Din. 200 Kuna 119,50 kg. 334 kg. soli I 1 tu·ba boje 8 olovaka 2 kg papira 2 ornata listova i kuverata Akcije uspjele. Zene pokazale svoju borbenost. Sak"J>ljale za vojsku. 7 kg .papira .. I.S sapuna 2:S6 kut ~igica 2 kg karbida 8 •rokela konca 7 geog. karti R'll-Sije 17 kom. razno l omot san. materijala 2,50 kg debe- Referat o ;>osmom martu·<<. Propagandna literatura. Ljeplj-enje letaka. . 3 kur.sa iz polit. ekonomije po Segalu- i organizirali 3 kursa iz prve pomoii. Samo lj,epljenje letaka, sakupljariJe za vo-jsku. II. mj. 12.951 Lit. 240 !!Gwna 97,75 Din. Referat -o »osmom ma:rtu«. nRasizmu«. Propagandna literatura. Spl'ema se materijal za list. lo.g papirra 15 araka indigopap ira 3 pen kale (olovke) I olovka I drZalo Nije hio pogodan teren za pisanje pa:rola. Tu je w~eno lijeJ?ljenje cedulja sa parolama. ' (Od akcije) 6.()10 dgareta 4 kuti j e cigareta IzradenO .9 pari 1 -omot duhana i prupuCica cig. papiril:a. I vunene gamaSe Petori.ci djece ruCalt dne'vno, osmorici z~tvoTenika 1 put sedmiCno ruCak. · 1 l7 2!/6 200 Lit. I flaSa crnila 3 olovke 3 taphja ReDerat o »OS'mom malft-U<<{. Plfopagandna literatur.a. 1 ~ uo Proslava 8. marta. S drugarice Pisanje parola, pohadaj'll 'kurs dijeljenje i za ,prvu pomol:. 1j-epUen je let aka (sakupljanje) Zene HrVp.tske u NOB 257 I I �Irena BijeliC-Sinob.ad 1 Kada su faSisti 1943. ,g. pohapsili veCu grupu drugova i dTugarica i ·sp-rovodili i'h u internacij'l.l. za Italiju, o-ko 500-600 Zena doSlo je na obalu da ih ispr.ati.-.One su -se bez rijeCi probijale naprijed i kad je _.brod krenuo, jednoglasno su povikale: »Zdravo! Vratit Cete ·se ibrzo!« 'Z·ene Splita priredile su dva. ovakva protesta. Druge dvije demo-nstracije bile su pred zatvorima -s-a zahtj,evom da se zatvorenici puste na slobodu. Medu tom· bezliCnom masom izmi.Cu rijenetko legao da otpocine, a kad .ga ides pozvati da ide jes'ti, on je. mrtav. . Cl sa suhim, veCinom _punih krasta i- rana Odlazi povorka ·napaCenog naroda. Kre6e usana, rijeCi koje odaju veliku mrZnju prema se polako, kao da ne-mari, kada Ce· stiCi cilju. neprijatelju i koje kazuju da se nikada ne Ce Dj-eca plaCu, a m-atere ih umiruju. Bolesni zaboraviti ovaj teski izbjegllcki put. · Jao si ,ga tim -krvnicima; platit Ce za sv,e i slabi vo~e- s,e na kolima, a jaCi tjeraju blago. Odlaze kuCama, aF m-nogi od njih naCi ova-- to jam·Ce jadna izmuCena lica i krvave Ce zgar~Ste mjesto doma. Zemunice -su vjero- i i'zmorene noge mnogih i mnogih, koji su pre.Sli Bosnu i Liku. jatno opljackane. Bit ce tesko za hranu. U vnjeme kapituiaci]e itaHje, .!ene ·&u za.ledno sa Citavim narodom razoru.Za:vale talijanske faSiste. Nakon ponovne okupacij-e Splita od str.aue Nijema:ca, organizacija AFZ hila je ozbiljno osaka-Cb1a, jer su Nijemci odmah poCeli .sa hapSenjima i Zesto- _ kim terorom, a osim toga, nakon odlaska partizana iz 'Splita, otiSle su u partizane muoge drugarioe. Treb.alo j-e ponovo uspostavljati organizarcij'l.l.. Uz nekoliko aktivistkinja, koje 'SU ostale u &plitu, ·uz koje je ostala i Ana PiploviC DaSa, koja je veC hila u partizanima, organizacija se 'brzo _o,poravljala i rasla. Jednom ,gu Nijemci, prema izjavi Irene BijeliC ·dovezli u Split brodom oko 15·0 zarobljenih albanskih pa·rtizana, goiih i izgladnjelih. Saveznici su bombardirali brod i poginulo je oko 41} zarobljenika, a ostali su -se pokuSali spasiti plivan jem. Medutim svi su hili pohvatani i zatvo·reni. Dok su ih ·faSisti sprovodili, J_judi, uZ.aSnuti njihovim izgledoon, skidali su ·sa sebe odjel:u i davali zarolbljenicima. Odmah je orgahizirano da zarobljenici dolbij'l.l. -topli Caj i zapo-Celo se sa sakupijaniem odjeCe i hrane, koju ·su im fene svakodnevno donosile. Kad su jednom· Nijemci, prema izjavi Milke Maras. zarobili rpartizanski brod koji je prebacivao pa~­ tizane za Vis, Zene su zatvorili u za.tvOT na Gripe. J.ednog su dana one poCele bjeZati -spuStaj-uCi -se ZiCanim ljestvi,cama niz tvPdavu. Ka-d se ·spustila prvagr-upica Zena, naSle -su se u nepozn.atom gradu i nisu znale kako da pronadu vezu. Zene Splita su ih pronaSle i odvele na sigurno mjesto. Na taj -se na-cin spasilo oko 40 Z·ena. Sonja BuCan i Dra.gica Bartulo:viC bile su uhv.al:ene kada IS-U odlazile na vezu. FaSi-sti su ih podVlrgli strahovitim mukama, a Sonju BuCan su o-bje- sili. 1 P·roLazne kuhinje radile su i u .Lioei na putu od Doljana do Rakovice, kuda ,su se vraCali izlbjeglice iz Banije, Kbrduna i Lih, koji su za v-rijeme Cetvrte ofenzive hj.eZali pred neprijateljem '1.1 Bosnu i vr<IJCali .se natrag na svoja ,popaljena zgariSta. Jedna od takvih ko.hinja za izbjeglice osnovana j-e na Kamenskom na Plje~ivici. Organizirrala ju je Marica ZastavnikoviC, a hranu je ·davao Ekonomski odjel Glavn-og Staba Hrvatske iz ma,gazina za vojsku. Kuhinja je hila smjeStena u ku-Ci nekog imuCno,~ seljaka, koji je imao velika spr-emiSta za sijeno i staje za konje. Kuhalo -se u t'fi kotla - u jednom grah, a u druga dva kukmuzna kaSa. Radilo se danju i no-Cu nepreki-d·no, jer su staln-o stizale velik·e ma-se lj'l.l.di i ·djece, koji su hili iscr:plj-eni od zime, gladi i tifqsa. Kako je hila jaka zima i viso'k ,sni- jeg, narod se ..sklanjao u sj.enike, koji .su uvijek hili puni lj'lldi. Neprijatelj j-e saznao za tu kuhinju, pa ju je jednog dana bombardirao baS u· Casu, kad su kuhin je · i -sve okolne zgrade bile ,pune svijeta. · Nakon toga dijdila se hrana· na ·-jednom raskrSl:u- u Sumi. P'folazna kuhinja imala je t.a-da jo-S· jedn'll funkci ju - otpremati tifusne bolesnik·e u bolnice, a djecu u DjeCji dom u Farka.SiC. ·Iako se .gO:to'V_o ~ve osolblje kuhi<nje razboljelo od tifusa, kuhinja je radila uz ogromne nrupore tako dugo, dok nisu proSle i poslj-ednje ,grupe izbjeglica. U izbje.gliCk.oj kuhin ji na Kamenskom isticale : su se radom Mari-ca ZastavnikoViC, Mileva 1BoZiC, Mila V<i.I·Ckovif kOja je neko vrijeme hila ·rukovodilac kuhinje, Krunka Zastavnikovil: i Antt;:' RuZiC. Dokument 166 IZBJEGLICKI PUT · U odboru za rpomoC, koji je imao zadatak da se brine za porrodice 'boraca, radilo je oko 90 Zena: Medu aktivnim Zenama Splita ru ovam periodu bile su: Dra,gi-ca BartuloviC, Jama MatoSiC, Slofbodna i Ana Perani-C; Maja MariC i Vanja Mitro-ViC. Pjesma iz "Rij.e/:i Zen.e«, glasila AFt Karlovac br. 6-7, oZujak 1943. NaS put j8 hio :zavij.en u b' jelo, gladak, .hladan i kr.u·t. Pun krvi, p.atmje i st-rad(J111,ja bio j,e naJ dugi /J'Itl. 0 znamo, xnamo klonut Ce ruka njima, St-o naSe dobra grabi. Pnt nas' sad vodi .njivama, kuCama naSim. Al' povratak ovaj me znaCi pavratak svima. Ostauili smo kuie tople, drage, a ovdie zebe pa zebe. Ostavili smo pwn,e ambrzr,e. Sad ,di&ca vape do rneba: maj,ko hljeb.a, hljeba. NaS put je pos:ut leSi7Ul!lrUl, krvi, s-uzom prolitom iz mnogog oka; naS _put je jauk, plaC glad i zima Povratak ovaj ne znaCi povr.atak svima. Dokument 165 PROLAZNA KUHINJA NA KORDUNU POSLIJE cETVRTE NEPRIJATELJSKE OFENZIVE Clarnak iz »RijeCi zenb<, glasila AFZ za o&rug Karlovac br. 6-7, oZ.ujak 1'943. Zlo.CinaCka :ruka naSu domavinu hara ,dok noge rn:am wmo'nrt.e :cestama gaz.e. njihov,e rrztke naSe doPr-o ,grabe, dok naSa t'jela sve viSe i viSe slabe; Nd .f_mt je bio zima, glad i umor. Smrt nam je jJratilac C.est, al' nada vidj.eti kuCu il' zgariSte diZ-e nn.s, gr-Ci umornu nam pest. PROLAZNA KUHINJA o.d velike i Iijepe kuce sa nekoliko dvoriSnih zgra-da ·ostala je poslije faSistiCke najezde samo suSa sa nagorje1im ·daskam-a, u koju je smjestena kuhinja za izbjeglice. 1 Izbj.eglice s·u uglavnom·e Zene, djeca, starci, koji .su, bo}e.Ci .se faSistiCkog noZa, pobje:.. gli od kuCe, da bi .saCuvali goli Zivot. Sad S'e nakon dugog i teSkog puta vraCaju svojim kuCama. Ovamo s_yraCaju, da neSto za.JoZe, kaka hi mogli nastaviti put. To su povorke iznurenog, napaCenog naroda, ispij-enog Iica:, koji jedva vuCe no.-ge i one prtove na le,dima. Matere vade i nose djecu (ima ih koje nose i dvoje, a j.edna ih vodi i vi.Se.), koja ne prestaju plakati. Promrzli su i g'ladni sa ranjavim nogama od mno.gog hodanja. Placu, traze kruha. Kruh se reZe-, a ka-zani se nose .s_a vatre-, oni su ne.strpljivi, ne mogu Cekati. Za Cas se pruZaju desetine malih mrSavih ruku: »Kruha, kruha«. - Tu ne mo~e biti reda, gladni su. »Drugarice, ja nisam do·bio«, pruZa desnu ruku mali md~avi djeCaCiC, a u lijevoj veC · driii mali komadic kruha, koji je pdje dobi<J. »Drugarice, meni jo.S nisi dala«, kaZe drugi, a iz njedara ispod koSulje viti mu komard. Svi traze kruba, a nema ga toliloo, da se dade svima, pa dij.elimo samo djeci, bole,snima i starima. Evo nas. Kuf:.e .nas l:ekaju sumorn.e, mi u n jima traZimo odmora, mira. Ruke su i nog,e naSe propale, umorn.e. A djec.a vape, vape do n.e:ba: majko, hljeba, hljeba. Al neSto je u nama jako i silno, Sto diz.e, mrZnja na ovog, Sto nas nat}era · na taj put, mr1nja, Sto CVni svaki osjeCaj krut, do svakog ,J' jela umor.nog sr,ca stiZe. n.fen~ Vratili s_mo se. NaS fmt j.e bio zavijen u krrv. Al' znamo dobra, znamo, klonut Ce r.u:ke zvijeri, i onaj, koji je bio siUnik, postat C.e zg,aZeni ,c:rv. Desa Miljenovi-C Desi se da odmarajuci se ovdje netko · umre. »Drugovi, umrlo mi . je dijete«, - trCi mati. »Kada«? _»Eto ni opazi'la nis·am«. IIi je 259 258 . (-" - �Dokument 161 IZ IZVJEsTAJA OKRUzNOG KOMITETA KPH ZA GORSKI KOTAR OD 2. IV. 194:1. CENTRALNOM KOMITETU KPH 0 RADU AFz NA OSLOBODENOM TERITORIJU1 OKRUZNI ~OMITET KPH ZA OORSKI KO:f AR 2. IV. 1943. . Drugarskom CK Komunisticke partije Hrvatske ... Organizacija AFz na oslo])odenom teritoriju taknd·er radi pn pitanju davanja p·omoCi vojsci i narodu. Za pomoC narodu u pogledu sj.etve i )<ampanje protiv tifusa formirane su radne brigade. Na naSem oslobodenom teritoriju irnamo organiziranih 36 seoskih .adbora, dva opCinska ·odhora i dva kotarska odbora. Da bi nasi odbori sto prije mogli sarnDstalno raditi, oQdrZali smo jedan /'politiCki 12-dnevni kurs,. na kojem j.e prisu1 2 Dokument se nalazi u arhivi OK SKH. Ovai je izvjeStaj pi·san nakon o.fenzive na ko-tar Ogulin, koja je trajala 7 dana, i ill koj.oj je neprijatelj po,palio- 15 sela sa 227 kuCa i oplja·Ckao skoro ·sve z.emunice dotiCnih seLa. Nakon Sto je ne- stvovalo 12 odbornica. Kurs je bio poludnevni. OdrZana je proslava 8. marta u cijelom okrugu, gdj·e su odrZani Siri i uZi politiCki zborovi. Izdan je letak o 8. rnartu, a i,sto tako hila su izdana direktivna pisma o znaCaju i nacinu proslave 8. marta. Odbori AFz na poluoslobodenom terHoriju i u Zici formirani su u svirn opeinama, ali joS uvijek ne radi se dovoljno politiCki, vee viSe po pitanju Satbirnih akcija.2 prijatelj istjeran sa ovog terena, AFZ je u ·suradnji sa NOO-ima i vojno-'Pozadinskim vlastima mobilizirao Zene na pruZanju hitne pomoCi narodu u sjetvi i hram. Dokument 168 PISMO OKRUzNOG ODBORA AFz KARLOVAC OD 8. IV. 1943. INICIJATIVNOM ODBORU AFz HRVATSKE 0 TEsKOM EKONOMSKOM I ZDRAVSTVENOM STANJU POSLIJE NEPRIJATELJSKE OFENZIVE I AKTIVNOSTI AFz NA TIM SEKTORIMA OKRUZNI O'DBOR AFZ 8. IV. 1943. KARLOVAC Inicijativnom odboru AntifaSisUCkog fr-onta Zena HrvatSk·e Drage drugariee! Dne 6. i '7. ·o. rnj. odrZale smo sastanakplenuma Okrulino-g odbora, i to u dva dijela: radni i teoretski, pa Vas pr·ema tome izvjeStavamo. Situacija politiCka, ~k·onornska kao zdravstvena u ·naSern okrugu je .slijedeea: Dok iSetniC'ki i ustaSki utj ecaj danomice pada, dotle HSS sve vi.Se raste. i sve otvofienije istupa protiv NOB. "Narocito u kotaru Karlovac i nekim selima Vrginmosta. U ko. taru Karlovac, osim HSS..ovackog utj,ecaja, opaZa se i .sve veCe budenje svij-esti. U kotaru Vrginma.st i .Slunj ustaSe su lijepim metodama nastojali zavaravati narod (Slunj: primanjem izbjeglf.ca i davanjern hrane; kotar VrginriJ:ost: p·o!Ziv na sastanak na nenslobodenoj teritoriji, koji su odr.edili ustase). ·- 260 Neprijateljska vojska stalno ugroliava pograniCne krajev·e V:rginmost (BoviC), Voj:hiC (Utinja i Tusilovic),, a sve do· napust:mja Plwskog, cetnici i Talijani su napadali oblilinja sela. NestaSica hrane prnSiruje ralZrnjere· gladi, koja se vee ja.C·e osjeCa. U kotaru Vojnie, Vrginmost i Slunj (Ljeskovac, Dreznik, Rakovica), veliki dio naroda je bez Zita, a mnog:o ih ima be:z ikakove hrane. Ovaj narod Zivi od pomoCi, koju dobiva od NOO, odnosno prehrambenih komisija i pomoCi sus-e1jana. Bolest je .zahvatila sve ·kotar-eve, naroCito kotar Slunj, gdje gotovo nema kuce bez bolesnika, nadalje kotar Plaski (gdj·e se pojavilo vcec tri slucaja kolere) i kotar Vrginmost. To su uglavnom karakteristike stanja i okolnosti, pod kojima se odvija Zivot naSe · poz.adine. Svojom usmenom i pismenom propagan-. dam (»RijeC Zene«), naSa organizacija radi na raskrinkavanju svih narodnih neprijatelja, ali u tome jos nije postigia dovoljno us:Pjeha,_ te objaSnjavanje narodu moramo joS pojaCati. Masovni sastanci ne odrZavaju se gotOvo nigdfe, i to veCinom radi bolesti, da sene .Siri zaraza (kotar S.lunj, Vrginmost). U dviJe opeine kotara PlaSkng, radi blizine Cetnika i ·Talijana i mno-gobro-jnih ~Spijuna, rad je bio u opCini PlaSki postavljen na pol ui!e,galnoj bazi. Sad a, nakon povlacenj a Talijana i Cetnika iz PlaSkog, rad Ce biti opet slobodan, i dnigarice su odmah otiSle· u taj kntar, iskoristile taj momenat za politiCki rad. OdrZat Ce se dakako masovni sastanak Zena. U mno'gim se-lima, gdje bi se mogli sastanci odrZavati, Zene· se ne oda,zivaju. Uzrok tome je u poljs1dm poslovima, a viSe u pokoleba·nosti drugarica 12a vrij erne ·nfenzive. Poljski radovi i- pojedinaCnih gospodarstva i vakantnih posjeda teku uz puna sudjeIovanje Zena. MoZ-emo reCi da one snose najveCi di-o tih poslova,· jer su muSkarci veeinom mobilizirani u vojsku. One su zastupane i u radnim ,cetarna, gdje je preteZno zastupana om·Iadina. Obradivanje 'Se ipak vr.Si najviSe u obli'ku zajedn1Cko-g obradivanja, medusobne pom-o.ci sela (u opein'i TuSilovie radilo je jednom prilikom 57 radnika i radnica, posadilo ok9 50 va.gana krumpira: u Mihaljevie Polja.ni u Vo-jniCu radilo j·e 40-50. Zena i omladinaca; u opCi.ni Krnjak Z.ene su .sakupile i posa·dHe jednoj staroj Zeni majci partizana 7 vag ana krurnpira). Radne Cete su osnovane jed~no u kotaru Vrginmost, jednoj opCini k·otara Slunj, Veljun, i u kot. PiaSki. Najvi,Se rade Cete iz .SjeniCaka u Vrginmostu, gdje su pos·adHe za partizane: 5 I kapulice, 1 I i 25 dkg graska, 8 omotica paradajza, 8 paprika, ·2 koJ,erabice, 1 vaga.n ranog krumpira, 12 vagana kasnog krumpira, 8 paketica salate, 12 ke!ja, 1 crvenog kelja, 2 karfiola, ,3 kupusa i naknadno 30 vagana krumpira. Oeta iz sela Peoke kopala Ie zahode. (Potanje podatke slati cemo kasnije). Za formiranje Ceta velike poteSkoCe Cine Cesta bombardiranja, koja ·onern-oguCuju rad u skupinama (Plaski), i neprijateljski upadi, dok je na nekim mjestima onemo·gueen rad uslij·ed bolesti (kotar Slunj). Zemlia je veCim dijelom· obrad·ena, os.fm u opeini Krstinji, kotar Vojni.e, gdje se ne maZe raditi radi neprijatelja. Problem prehrane 1 rje,SaVa se preko prehfambenih komisija, · u kojirna uCestvuju i zene. Njihov rad je u njima za sada nedovo- ljan, ali s·e ne oda~Zivlju v1se dobrovoljnim prlloziroa. ViSkovi se· otkupljuju, no ima nesavjesnih ljudi, koji sakrivaju hranu, da b~ je mogli skuplje prodavati. Preko svoje organizacije mi eemo uputiti Zene da sve Sudjeluju u pronalaZenju takovih zern1,1nica i tumaCenju potrebe zajedniCke pornoCi. Na polju id-ravstva, Zene-, ·iako JoS nedovOljno, ipak su, mnZemc. reei, glavna snaga, koja ih Cuva od bolesti- i lijeCi boJ.esne. NajviSe to Cine :Zene kreCenjem kuCa, kopanjem zahoda (u manjoj mjeri) i njegovanjem bolesnika. Kao organizatori borbe protiv ·zaraze nisu se istakle, te njihov rad u zdravstvenim s·ekcijama nije dobio konkretnih ob'lika. Preko svojih odbora mi nastojimo i i·adimo na upoznavanju Zena sa tifuSom. Pnstiglo se vee to, da se u m·nogirn kuCarna boJ.e-snici odvajaju u po.sebne pro.storije, da se ne rukuju u tolikoj mjeri kao do sada, da per:u ruke, !Sure rublje i t. d. Cuvanje nije joS uv'ijek dovoljno, i rad naSih drugarica, naroCito onih u .zdravstvenim sekcijama, moramo pojaCati. Karantine s·e radi naglog pro.Sirenja bole.sti, nisu mng.Ie osnovati, u koliko su osno-vane,- nije doSlo do praktiCne primjene. Za bolniee naSe dr11-gariee vode brigu, te ih Cesto posjeeuju (na pr. drugarice opCine Skrad, kotar Veljun, koje su za bolnicu u zbjegu sakupile jednom pril\kom 618 jaja, 'a sada potpuno snabdjevaju ok<> 95-100 bolesnika i ranjenih drugova u bolnici u Skradu. (ToCne podatke o svim prilozirna p"Oslat·Cemo naknadno)c Poslije ofenzive osnovali smo dva djeCja doma: u Zbjegu i VojniCu sa ukupno 30-40 dje·ce. Oba dfeCja dorn.a, naroCito slunjski, nala:ue· se joS u loS·em stanju. Djeca u djeCjern domu Zbjeg imadu dodu:Se dobru zgradu, ali osim toga niSta. Nemaju zagrijavanja, nemaju pokrivaCa, niti hrane. Sve to i snabdij-eva: nje bolnice u Zbjegu palo je na leda naS-e organizacije, ·te smo veC uCini'le podielu po kotarevima u pogledu snabdijevanja tih ustanova. N adam a se, da 6e u najkraee vrij-em.e stanje d.ieCjih domova biti drugaCije, te C.emo vas moei obavijestiti o ljepSim stvarirna· Drugarice iz j.edne opCine Veljuna tkaju krpe· za djecu i zavoje za ranjenike. Upravo je iidSao na$ list »RijeC Zene«, koji j e i varna pos.Ian. Bilo bi nam vrlo drago, kad bi ste i vi stavile .svoj·e primjedbe na ovaj novi broj. SiijedeCi broj ima iziei uo.Ci prvoga maj a. Organi1zaciono stanje nije ni malo povoljno. Reorganizacija kotarskih odbora je doduSe izvliSena u kotarevima Slunj, Veljun, Vrginmost, no rad ipak zapinje·. Najvi&e Zbog vee navedenih raz'loga: bolest, upadi neprijate1ja, a nesto i pokolebanost drugarica. I 26l �Odbore, CiJe Clanice su_ bole-sne. popunit cemo, tako da se rad moze .dalje odvijati. Direktivu smo zato -rdali vee ranije kotaru Slunj U' jednom dopisu i to. za opC. i seoske odhore. Da bi se postigla -Sto bolja orga'l].itzaciona Cvrstina, dala nam je prisutna tajnica VaSeg odbora nekoliko uputa i to glede rada izvrSnog odbora, Siljanje izvjeStaja, odrZavanje sastanaka, i t. d. · U kotaru Kar1ovac osnovan je inicijativni odbor od 5 drugarica, a za ostali rad ima sv·e ljepSih iz.gleda. Potrebne su nam snag-e za taj kotar, pa vas molimo da uputite- vdmwh ovaroo drugarice Milku Strk, koja se nalazi u Bijelim· potocima i drugaricu Krunku Zastavni-koviC, koja se nalazi u prolaznoj kuhinji na Kamenskom. Smrt fasizmu Tajnica: 1 Iniciiativni odbor ZAVNrOH-a formirao je kod sv~h NOO-a, od seo-skih do okru!niih, .prehrambene komi·sije, ko-je su imale zadatak da sakupljaju hranrq. za vojsku i_ narod. U tim komisijam.a uCestvovale su · i !ene. Da se vidi aktiv;nost rada tih komisija,. navodimo slijedeC,e podatke: od sredirie ·oZuj- Sloboda narodu! P.redsjednica:2 ka do sredine travnja 19-4'3 ..g. sakupljena· je u Lici ,preko devet vagona hrane za vojsku, a -u Baniji u isto vrijeme preko osam v.ag.ona. 2 ·Pr.edsjednica 'll. to vri i·eme IJJila je -Cana Bog-daIJ,oviC, a tajnica Draga BakiS. Dokurrient 169 IZ ZAPISNIKA V. REDOVNOG PROsiRENOG SASTANKA INICIJATIVNOG ODBORA AFz ZA HRV. PRIMORJE ODRzANOG 11. TRAVNJA 1943. Zapisnik _Prisutne su drugariee: Ruzica, Zoga, Dunja, Nada B., Nada T., Kata, RurZica, Draga, AnCa, Maja, Milka, Zofka, Tanja i Veda. 1 Sastanak vodi drugarica Nada B., a ·zapisnik piSe dru~garica Ve·da. Nakon otvaranja sastanka i po·zdrava, prelazi se na dnevni red. 1. Prvu tocku dn·evnog reda, referat o po1itiC'koj situaciji, ima drugarica RuZica ... Poslije referata hila je diskusija. Postavljeno- je' bi1o pitanje uloge Eng,leske, jer narod slabo ima povjerenja u njeno saveiZniStvo-, budu.Ci da do danas nije otv-orila dru.gu frontu. Uspj.esi naSe vojske imaju najveCi utjecaj na raspoloZ.enje naroda, a povjerenje u naSu vojsku, radi njenih dnevnih uspje-ha, svakim j e .dan om -sve ve·Ce. U krajevima oko kotara .Senj, gdje ima Cetnika, Cuje- S'e i1Z njihovih redova da ni s.ami Cetnici »ne Ce viS·e da budu talijanski tenkovi«. Jo.S se Talijani _sami tu~e. ·da Cetnici s njima »suraduju samo po danu«. U mj.estima Crikvenica, .Selce i N ovi da ima bitf smjeSteno ·nekoUko hiUada CetniCkih poro-dica, pa su zato poC·eli hapsiti sve·, koji imaju neko-ga u »Sumi«, da bi dobi1i prazne stanove. U s-e;li-:rha okuPiranog i anektirano.g kraja Zene su ·spremne· da sve- rade· za partizane, Sarno Se boje organizacij-e. J oS se u tim mjestima i postavlja pitanje, da li je potrehna 262 naSa mobilizacija? Protiy toga tr.eba pov-esti oStru kampanju. 2 U Crikvenici je -sveCenik propovij-edao· u crkvi i govorio dnbro o naSoj borbi, a neki Cetnik, koji je tome prisustvovao, U3ao je- na nj-ega noZem. Narod je sada priliC·no us;traSen (Vijest nije provj,erena). 2. Dmga j e tocka dnevnog red a hila: izc vje,Staji drugarica s pojedinih terena - Kastav. Iz Kastva nemamo dugo izvjeStaja. 'Sada su drugarice poku8-ale pnnovno uspo-staviti Veozu, ali se na teren nij-e mo,gl'o, jer je _ baS tada zapoCela ofenziva n-a kastav,ski logor. Drugarica, koja radi tamo, izvjeStava da po.stoj i kotarski odbor od 6 drugarica i da se te drugarice redovito sastaju. '0sim toga odbor ne,ma druge organizacije. PoteSkoCa je u tome, Stn su sve odhornice iz pozadine, pa s·e s njima nema veza, nego one rade odvojeno . .Sada im je postavljeno u zadatak da formiraju se·o·ske odhore. To je uC.injeno· pismenim putem, pa s·e· ne zna j·esu 1i taj list primLle. Sus11k: Narod je u tom kotaru raspolozen ve-Cinom 'antifaSisUC.ki. NaSa se 'Stampa mnogo Cita. U samom mjestu Su.Saku se osjeCa rad HSS, kao i hijele garde i cetnika. Oni se slobodno kr-eCu i rade, jer uZivaju otvoreuu i potpunn zastitu okwpatora. Opaza se da Talijani pustaju slobodnu propaganda za Englesku. Nasa AFil organizacija je ·dmita slaha. Postoji mjes·ni odhor od 7 clanica, .od kojih 5 sacinjavaju uzi odhor. To je ucinjeno radi konspirativnih razloga. Ovih 7 odbornica rukovode sa 7 rejonskih odbora. Uslij.ed svoje ile·ga'lnosti, ostale Zene se sastaju po. grupama. Formiraju se i bo-rbene grupe, s·a ·zadatkom da na pr.: dijeJe Jetke, vrse sabotaZu po tv-ornicam-a, piSu parole i uCestvuju aktivno u -svim ostalim akcijama. Unato-C hapSenja drugarica i ostalih naSih simpa:tizera, naSa s·e onganizacija sve viSe ,Siri. Kako su se u mjestu raSirile vijesti o predaji Cetnika naSoj vojsci, poCen j·e naglo da raste moral medu puCanstv-om. Na .Susaku ovih sectam rejonskih odhora ohuhvacaju 9 odbora, 13 pododbora, 41 gruc pu Zena. !rna 34 odbo-rnice i 149 Clanica, a ohuhvacaju jos prilicno velik hroj zena Stampom i ·o-stalim, naSim akcijama. Stanje u okdlici ,SuS-aka: U gradu Bakru. imamo 2 odhora (rejonska). Oni okupljaju oko sehe 70 zena. Sada se f<>rmira treci odbor. Zadatak je da se formira Cvrsti mjesni odbo-r, 'koji Ce rukovo-diti radom sviju ad bora, a sa Zenama da ·Se s-tvaraju grupe·, na kojim.a Ce se p01itiC.ki izgradivati. N a rej-onu Kostrene imamo rejonski odhor . .Sada je posta\Cljen zadatak - stvaranja seoskih odhora. Rejonski odbor ima 9 odhornica. Sv. Kuzam i Draga saCinjavaju opet s·edam rejona. Formira: se rejon.ski odbor, a treba formirati seoske odbore u Dragi, doCi·m Sv. Kuzam ima veC svoj odbor od 5 odbornica. OpCina Skrljevo obuhvaca: 8krljevo, Ku• ku.ljanovo, Krasicu i Praputnjak P.otrebno je formirati opCinski o·dbor, C·emu se ·o.dmah i pristupilo. U ,skrl)evu postoji· seoski odhor, koji s·e sastoji od 5 odbornica. Ne sas-taju se redo~ vito, ali se poCinje osamostaljivati. U Krasici imamo povj.erenicu, treba se formirati s~eo,ski o·dbnr. U Kukuljanovu nemamn ni.Sta. MoguCnosti za rad s-u slabe, Zene se jako boje organizacije·. U Praputnjaku postoji odhor, a1i nije jos pove:zan s nam,a, pa nemamo· toCn-e izvjeStaje. I u oko'lici Su8aka je raspolozenje potpuno antifasisticko·. Ipak ima pojava da mlade djevojke idu s 'Talijanima, ali se nastoji da im .se prikaZe kakva je to stvar iCi i s·impatizirati s okupatorom. Talijanski vojnici ·Sami medu sobom ·Sire def.etistiCku propagandu. Teror je vrl-o pojaCan. Svuda su pro-Sireni plakati, koji prijete palezom kuca i internacijom svima onima, Ciji -Clanovi obitelji odu u partiiZane. Sabirne sri akcije vrlo uspje.Sne, narod se s mnog-o oduSevljenja odaziva nakon poziva za po-m-oC na.Soj vojsci, Z·eneo se veCinom p1a8e organi·zacije. Anti.ca FranoliC J.edna drugarica iz Bakra3 hila j e na Rahu i formirala je jedan odbor AFZ na Rabu. Treba p-okuSati, na koji naCin s_ njima vezu uhvatiti, j er j e inaCe veza s Raborn jako -teSka. Ujedno treba pokuSati se s nji-ma pave.. zati preko Krka. Na Krku neSto po-stoji, ali joS· nemamo organizovane vez.e, pa talm nemamo ni podataka.4 U goranskom dijelu Primorja pristupilo se radu s naSe strane tek prije dva rnjeseea. Vr.ata: narod j-e raspoloZen ve·Cinom antifaSi-stiCki. Bilo je dezertera, ali nisu uspjeli pokolehati narod. Odhor AFZ nema, ali imamo 2 povjerenice. Zadatak je formiranje odhora. Fuzine: Narod je dosta pokoleban uslijed propagande dezertera. Cini s.e da ima i rada HSS. Nas je rad do sada hio slab, pa neprijatelj jos ima utjecaja. Postojao je odhor od 5 drugarica, ali se raspao. Otpale su 2 odhornice, ali se od sada pri-stu.pilo formira~ju novog odbora, koji Ce se sastojati od 6 odbornica. Tih ,6 dru-garica ·su svaka iiZ ·drugog dijela, pa Ce na taj naC.in biti ·obuhvaCeno cijelo mjesto. Pred odhore se postavlja da rade s-a Zenama po grupama. Ben·kovac: _ovdje nemamo niSta. Postojao je odbor, ali se prije -2 mj-eseca raspao-. Vrlo je velik upliv de1zertera i raznih intriga, 'koje se Sire sa strane naSih neprijatelja. Rad se mora razvijati na p-otpuno ilegalnoj bilzi. Tom\! se sada odmah pristupa. I �Zlobin: Raspolozenje antifasistlCko. Ima oduSevljeriih Zena za naSu borbu. Bilo je dezerte·ra, ali one ih na svoju inicijativu raskrinkavaju i vrSe propagandu protiv njih. Svi, osuduju dezertere. Ne primjeCu'j·e .se rad ne.:. prijatelja. Talijani gladnjn to.!iko, da kopaju iz polja zasijan:e krumpire. Narod to o&jeCa · kao slabost neprijatelja. Imamo odbor od 6 drugarica, koje obuhvaCaju 40 Zena. One sv·e pomaZu i .Citaju ,Stampu. Sada ih nema u mjestu, jer ~su sve otiSle .po kukuruz, inaC.e se redovito sastaju. Rad je potpuno i!egalan. Grupe Z·ena joS nisu formirane, ali Ce .se odmah tome pristupiti. H~eljin: raspoloZenje je antifaSistiCko. Osj,eca se prmcno rad HSS. Ima nekoliko familija imucnijih, koj,e su pod uplivom HSS. Na;rOd se v~eCinom bavi .'Svercom, pa je priliCno nestalan. lpak S·e dosta interesiraju za nasu borbu. Formiran je odbor od 3 odbornice. Imamo jnS dvije drugarice, koje nisu bile na sastanku, ali Ce vjerojatno uCi u ·Odbor. Zadatak je postav!jen: da se formiraju grupe ze·na, da se radi na ,i§irenju ·na·S·e Stampe. Sto viSe, a ·za to da se upotrebe· svi naCini (podmetanje, slanj•e i t. d.). Vrlo je tesko nci u Zicu, ali s:v-e drugarice sprem.ne su da .dodu van,. iii odrZavaju veze s nama. Ima priliCno uELlova za organi'Zaciju. Praputnjak: :zadnje se vrij,eme narod pokolebao, radi pojaCanja terora okupatora. Cini se da ima u mjestu izdajica. HSS-ovci iz Hreljina odrZavaju sastanke u Praputnjaku. Kotar Kraljevica: u tom se kotaru tek nedavno pristupilo radu po AFZ. U to je vrijeme osnovan odbor u samom mjestu Kralj>ec. vici. .Sastoji se ad 5 odbornica. 'S njima je odrZano 2 sastanka, kojima nisu pri!sustvovale sve drugarice. Rade na sabi~nim akcijama, ·Citaju naSu ~stampu i dij.eb je, ali s~e nisu prnSirile. Potrebno je da S·e osnuje Cvrsti mJesni- odbor, koji Ce rukovnditi radom medu Zenama . .Sa Z,e·nama da se formiraju grupe, jer rad ima biti ilegalan. U 1Smriki je osnovan ·S'e'Dski odbor od 3 odbornice, ali ·Se sada sve odbornice nalaze na putu po hranu. Nij.e se prnSirio rad adbora medu Zen-e. U o&talim. mj-estima 'toga~. kotara nemam·o JoS nikakvih odbora, ali uslovi" za rad postoje. Kotar Crikvenica: dezerteri su pokolebali raspoloZ.enj·e·, pa je uslijed toga i na·Sa organizacija olabavila. 'Osjeca ,ge potreba kod samih Zena da se. osnivaju s·eoski odbori, a rejonski da &e ucvrscuju. Ujedno treba odmah priCi formiranju opeinskog odbora. Da bi se to raspoloZenje i moral po.digao, moraju se odrZavati masovni sa~stanci sa Zenama. Odw bornice ni.su u .stanju · da sam-e to drZe·, nego im. IO mora .pruZiti najveeu pomoC. 5 U Llcu je dobra antifasistiCko raspo'lozenje unatO'C mnogobrojnim dezerterima. Zene se ipak joS, boje organizacije i ne· ee da uslijed straha doJaze na sastanke. Sabirne se akcije uvijek uspJeSno provode. Sa· mjestom Crikvenica nismo joS uvijek uhvatili vezu, ali s·e tDme mora hitno pristupiti. Iz Selca je dobiven pismeni i'zvje.Staj, ali se veC du:go nisu odrZali sastanci. liZ odbora od 3 drugariee jedna Je· uhapSena, a jedna otputovala, pa se mora priCi osnivanju samag mjesnog odbora. Kotar Novi: Mjesto Novi ima dobrih drugarica, 'koje rade priliCno neorga_nizovauo. Sada se pristupa Dsnivanju mj·e.anog odbora, i prelazi se na rad po grupama Zena. U Bribiru poslije ubistva ,drugarice Nade A. 6 raspao s,e npCinski odhor. Neke su od, bornic·e uhvaeene, neke su doSle gore. PrHJ'lo se o.snivanju ·s·eoskih ·odbora, i osnovan je je-, dan seoski odbor od 3 odbornice. Rad treba poCeti na ilegalnoj ·Pazi, buduei da su s·e javili izdajice. Javila se potreba odrZavanja masovnih &as tanaka. N a svakom odborskom sastanku tr.eba i pro.svjetno raditi s -drugaricama, da hi s·e na taj naCin politiCki f.zdigle. Stampu se mno·g-o Cita i traZi se sve viS·e. Dru.garice joB nisu nauCile da Sa1ju redOVne izvjeStaje. Oslobodeni teritorij: Osnovan je kotarski odbor AFZ, koji obuhvaca· 3 opCine·. · P.ostoji u svikoj o.pCini i opCinski odbor, a sa·da ~se pre81o· na osnivanje seoskih ·odbnra. Kotarski se odbor redovito sastaje jedamput mjeseCno i p:r;ema potrebi. Mora voditi raCuna o sve tri opCine i suradivati u kotarskom NOO, kao i u njegovim sekcijama. Postoji predstavnik u NOO, kao i u zdravstvenom odboru KAOZ. Mora voditi raCuna o tome da se prodire s nwSom organizacijom i u ne·oslobodena se'la toga dij.8'la. Opcina Ledenice ima opCinski odbor od 12 odbornica. 1Sada se pristupilo· formiTanju seoskih odbora. Osnovano je· veC 6 -seoskih · odbora; svaki se sas£oji o-d 3 odbornice. Zene su same birale seos'ke odbore i p·r:imljen{ Su dobro; ,s,eoski s·e odbori sastaju svakih 8 dana redovito, a opCinski svakih 14 dana. Iz.abrane su nova predsjednica i tajnica u ope. odboru, Jer su dosadanje odbornice i,Sle u kotarski. Seoski o-dbori moraju odrZavaU masavne. sastank~ Zena u svbme selu, uz pomoe opcinskih i kotarskih odbornica. OpCina Zagon ima opCinski odbor od 9 odbornica. Sad a se javlja potreba .za osniv·anjem seoskih odbora. zene se boje ulaziti u odbore, da ih se ne optereti radom. Treba · objaSnjavati ulogu Odbora u selu i o_drZavati masovne sastanke. Opcina Krmpote ima opcinski odbor od 5 ndbornica. Osim to·ga ima 3 ·seoska ·odbora, koji obuhvacajU' svaki po nekoUko obliznjih se la. U svakom seoskom odboru 5 odbo-rnica. Seoski odbori odrZavaju sastanke redovito svaki tjedan, a opcinski svakih 14 dana. Sastan'ke ndrZavaju same odbornioe. AntifaSistiC.ko raspoloZenje je v:eliko, i naSa se ·Stampa sv·e viS's Siri. Drugarice se odazivaju .za sve akcije, a .sada vee daju redovito· mlijeko za naSu vojsku. ;~Ho se tiCe prodiranja na neoslobodni teritorij, i'Sle su drugarice u Ledenice. Tu su uspjele ·uhvatiti vez.e s nekinl Zenama. PoteiSkoCa je ·u tome ,Sto svi rnuSkarci i Zenske, m1acti, moraju iCi u »Zku« na spavanje. Talijani vrSe nad tim kontrolu. 1Stampa se Salje ali su lju'di u strahn, pa je cesto puta pale i zakopavaju, a ne Sire. U Povile se joS nije islo. Sada narod odlazi po hrann u Slavoniju, pa nema Z·ena u selu. Mnogi se i ise·ljuju sasvim, jer je- ~ekonomsko stanje. veoma teSlm. 1 Iz osta!og neoslobo,denog teritorija je puodiranje u ne·a.slobo;d·ena sela s1abo·, i to s·e pred drugarice postav!ja kao zadatak. U seln Drsnik imamo 1 povjerenicu. ,Stampa se Salje. Isto tako imam•o povjerenicu i u · Drinku. Ovih je dana uhyaCena o.d ·Talijana i ispr·ebijana, pa je jako zap!asena. U Klani imamo jednu drugaricu; ona dolazi ·spavati na oslobod·eni teritorij, jer se boji okupatora. U tom su mj.e.stu svi dobili aprovizaciju, osim onih kuC.a, koje i-maju neko,ga u partizanima. 'Kotar Senj - iz neoslobodenog dij·e'la nemamo izvjestaja. 3· TreCa toCka dnevnug reda bila je organizaciono pitanje ... Nakon izvjeStaja P'ovuCeni su zakljuCci, i tako su dobivene i upute za dalji rad. Kao najvaZnije se p·ostavlja osnivanje seoskih odbora. Oni treba da postanu teme.lj na,S·e· ·organizacije, i kroz njih 6emo najbolje moCi da obuhvatimo- masu Zena. ,Sve drugaric·e. koje rade po terenima, treba odmah da pridu osnivanju tih odbora. Svuda, gdje je· to m·oguCe, treba odr.Zati ma-s-ovne sastanke Ze·na u poj-e'dinom selu, jer ee se na taj nacin olaksati rad seoskih odbora, koji n veCini sluCajeva mora ostati zakonspiriran. Odmah tr.eba pristupiti i ·osnivanju opC.inskih odbora, tamo, gdj e ne postoje, a tamo gdje ,su vee osnovani, treba ih uCvrstiti i osamostaliti. Ujedno i. naei sve moguenosti da se ·osnuju svud8. KotB.rski odbori, kako bi veza sa Inicijativnim .okruZnim odborom AF2; ·hila Sto uZa, suradnja proSirena, a kontro1a rada omogucena i olaMana. Sarno c,e se pre- ko ·orgamziranog rada ma.Ci politiCki iZdiCi dru,garice, i one· Ce samo ·na taj naC.in moei da izvr.Savaju .pred njih postavljene zadatke ... 5. Peta je tocka dnevnog reda bila pitanje rada u AFZ druga,rica J.I.cite1jica. Pred njih j-e pnstav.Ijen ka·o osnovni zadatak da odrZavaju analfabetske teCajeve sa Z·enama, a u prvom redu sa ·odbornicama. Treba da savladaju sve poteSkoC.e i da rade po tome, jer' je to prvi us1ov politiCke i·zgradnj·e Zena. Njihova je uloga u odborima AFz samo kao pomagaCa, one treba da u svernu pruZaju drugariGama odbornicam·a punu pomoe, da ih uCe kako se drZe odborski -sastanci, da s njima proraduju materija1, d·a ih spremaju za masovne Sastanke. Sarno C.e taka njihova uloga u se1u biti .pravilno odredena, i S·amo Ce se taka odbornice moei osam~ostaliti. Osim toga drugarice uCiteljice treba da budu m·e,du pi-vi111,a, koje Ce sve direktive ZAVNOH-a p~enositi u. narod, podupirati, tnm:>-CHi i- ·Siriti. 'One ne smiju da se ·ograniCe samo na rad s· dj,ecom i Zenama, nego treba da postanu pravi narodni uCitelji. Treba im nabaviti pocetnice, kako bi mog.le raditi s -djecom, a tz.a analfabetske te.Cajeve svijetlo, 'olovke, papir ·i gumice. Provesti akdju za odjeCu za djecu. buduei da nemaju u Cemu ·da dolaze u Skolu, pa im to s'luZi kao iz,govor. Pitanje svoje ishrane uCiteljice treba da rjeSavaju sa NOO-ima. 6. Diskusija o kurs.evima hila j·e ,sesta toCka dnevnog re·da. Da se pomogne p·olitiCk(lm izdizanju i iz·gradnji Zena, treba odmah pristupiti organiziranju jednog kursa. Kurs da se priredi u najskorije vrijeme i-da traje oko 9 dana. 7 Za ishranu uCesnica treba me.du Zenam·a provesti sabirnu akciju. Osim toga treba ·odvesti na kurs i neke drugarice iz pozadine, da i one mogu bo1je shvatiti naS rad· i naSu borbu i prenijeti to znanje u p"Dzadinu. 7. Po pitanju sedme toCke dnevnog reda rjeSavalo se na dva naCina. Na oslobo•denom teritoriju Zene veC. uCestvuju u NOO-ima i to kao ravnopravni Clanovi. u· neos.Jobodenim krajevirna mora se tome tek pristupi'ti. Tu g.otovo ni nema drugarica u NOO-ima, a i stav mnogih drug-ova u tom pitamju nije pravilan. Cesto se dogada da drugovi ni ne zllaju Sto je to AFZ, pa je potrebno da se na skupninl masovnim sastancima (gdje su prisutni i drugovi i drugarice) govori ·o tome, kao i o potreb.i da drugarice ulaze u ,NOO-e. 8. Osma tocka dnevnog reda bila je diskusija o proslavi 1. maja. Po-stavljena su takmiC·enja u radu. TakmiCenje je zakljuCeno za svaki teren drugacije. U neoslobodenom I 264 265 �:~ il /. I I ! ~raju da ~e postave konkretne sabirne akcije za vojsku, organirziranJe sabotaZa, diJ,<;IJellJe Ietaka, pisanje parola knJ'€'S·Ova. , palj.enje ,, ! 1. ?a::ov~ t - ~ k .. t raJevm:a, gdje dj.evojke idu s 'Ta!ija~m~a, reba nesto poduzeti i protiv toga. Konre no c~ :se dogovo-riti prema te:renu ~at Je predlog da se na nwsim . ]" zas·~JU. sunC:anice-,_ topinambur koJ" po Jlmrla kor1sni plodo-vi. • I su v o "t , Oslobod~ni teritoriji Ce organirzirati ba- s u. ~at_bolmcu u sve tri opCine. BaStu treba zasiJa I u dogovoru s NOO . n · t "t · · -Ima za ·oslobo·de1 en. o·nJ, a brigu o njoj Ce voditi drugat:Ice. sam1e ~)sim to~a. Ce drugarice iz oslobodeno kra!a sakup~tl darove za ranjenike i n lg ma}a ·Sa~e Ih odnijeti u bolnicu i p-osJ!titi nase. ranJepe drugove. Organizirati pomoC partizan skim pnrodicama obuc·I· d. . • Jecu r t. d· 1_ R u . k z~. sa~ Inicijativni odbor.zakljuceno J·e t a miCen}e· za Sto · " " ,. ~· organtzacij·e. Jace ucvr:scivanje na·S·e Sastanak je time zavrSen . ~ odrZat· ot 'I"·k ' a novi ee· ·s·e . I . pn I e nakon 4-5 tjedana Tocan d_an I lli]esto sastanka bit Ce javljeni drugaflcama naknadno-. 12. IV. 1943. Za IO AF2 Veda s. r.s V• .. u'ztca Turk.oviC, 'Olga KreaCiC-KovaCiC Zo a nama parti i·skim radnieama .isti.cala ·se ·~""", .. Marqa _VukoviC Dunja,. Nada Novosel-ErnCiC N ~, A r F ., ......c PflJf' rata n ran-ohc, a o·dmah 1941 g .. - .. I Kata MavriC, RuZica Pavlif, AnCa· Vuce~iCa . kf tea · , · pn<;tqpt e su Ucttel.llca, Melanka Segota Ma ja Milk M'i . , z f, a tvno pokretu Mari ja B:rusiC, se-stre Marica i J o·~ . .. ka R d :~ ., · • a IeOI·c, ()1 vanka Mr,q.kovCiC, Mmija 'GaljaniC i Mari. '0 I". . a osevtc, tdqa ObZar Tanja• Ve d a Z agorae p _ Ja r tc, U uiZ' J · · · · . · Tv~nk~:u~, 1 mcl}atwm odbor kooptirana ie na tom . stanku Veda Zago t k d . .. sa.. . . , . . ... :ac, a 0 a ]e h1o sast,avl jen od cettn da-mce: Ruzice ;J'urkoviC Nade ·N .I .... , M ·· • · ovo·se-BrnCic, . anJe VukoviC Dunje i Vede Zagora 2'0 '"A.>s. c. . . d I rgamza·CIJa FLJ u Hrv · P"r'-ofJU ra d"I a Je . . ~·....... I -~ _os o~denJ.a - ·s kratkim prekidom za kapitula:~.Je ItaliJe - ,preteZno na neoslolbodenom teritoriju ene_ su ." :adu sudjelovale mawvno- i aktivno, ali :~d .Je bw~ Ilegalan. ·C':esto se pojavljtuje u izvje.StaJtma, . da . zene nekog kotara, o;pCine iii .grada nisu or~.amza·cwno obuhvGUCene _ Sto f I .. .. orma no stOJl, a stvarno lll.Je toCno, jer saradnja s .partizanima ~eduso~na, vez:a Z~na i Sastanci, 'kroz sve to· vrijeme' I za .naJvece,~ terora, nisru prestajali. ]edina St~ ko~ ~arski ~dbon, ~·<\ zato i Inici_jativni OkruZni o·dhor cesto ~Isu do zena IDOigli da:prijeti drugaCije, nego samo stamp~m. Odatle i veliko znaCenje »Primorke« na stvaran.Ju organizaci ie AFZ u H t k Primorju. rva •S om 3 Brank,a Basti janCil:. '! 4 eC .·~rij:e rata na Kr·ku .i-e hila Cvr-sta partijska or,ganJzaet.Ja I komunisti su vrSili znaCajai:t utjeaaj na narod, uprkos negativnog utjecaja klera. . . . 19_41. g. Talijani su. ok.upir,a1i Krk. Osim klera I IZV.Jesnog ·di jela faSistiCki nastrojenih optanata u samom gradu Krku, narod je neprijateljski do-Cekao okupator.a. P~rti jska org.anizaeija, iako ,pod mnogo td:im uslov1ma, na·stavlja sa intenzivnim organiziranim ra- ~om. ~~lij~ni su hapsili i§ta·knute komuniste tako da Je vehb dto dru,gova_:nastavio rad u ilegalnosti. U tom su" per!odu v Zene odi,irale vaZmi uJ.ogu, jer su s~e duzmosh presle_- na njih. One. su odrZavale parh.Js~: veze 1Preko. SUSaka, prenaSale Stam;pu, sakrivale oruzw, sakupljale hranu, prenosile vijesti i t. d. Pre. k.~ K~ka vodila .i~ glavna ve-?a; za sye otoke i Dalmacqu 1 te veze nisu n~kada bil-e proyaijene. Medu Ze- 266 . ~Cefkom 19.~2. g. na Krku su se poCeli ~dbon A~Z, ko.J.l su ·okupliali veCi lbroj ~-ena. 5tvarati Isticale u •se sv_OJlln akhvnim radom: MariJ' a Brov t • T • t K b ·c · K k . e I o.LlZe a aro ~~ lZ r a, Marij,a_ Fr,ga.CiC iz Ba.Ske Ma··ca N e_nad tc . N"" · . tz JlVtca, Ma:rija Trp i Mar" M"'1"' . ' • '' G hun" .. · IJa ts 1c 1Z a JIOa, Amah.Ja BonmarCi·C iz Malin.~ke M . M'h lC'C · o , anca I ~ I tz Polja.. Kata JakoviniC iz .Zestilca i niz dfiUJ.ph. _Lj:ti 1942. g. _Talijani su pohapsili veliki br-oj aktiVmh drugova 1 drugarica i ulbili s·ekretara Krk. tako da- je rad bio znatno oteZan Ne'-oi"k . · ·· k · · -11. I o lllJes-ect ;pn.re · apttuLacije Italije p~ 1·acan ·e rad · . 1 , na osm· d'L · vanJu 0' .uora AFZ, a o·dmah posli]"e '- "tu I aCIJe .. _ .11.ap1 osnovan Je , !Kotarski odtbor AF.Z u Krku , I. OUJ OfJ. J'b , • ·po ~v.un -~]es~tma i selima o-toka. U vrijeme ·op.Ce mohiltzactJe btle su Zene veoma 'akt"Jvne . Kuae.su, h I . .. praI e 1 Stle za vojsku a u Purnbu b"l . d' · ' t a Je osnovana r~ .wmca, ~dje se Sila vojna odjeta. Kod dolaska Nqen:ac~ z·ene su masovno sudjelovale 'U radu na skl~n_Ta'llJU _hra.ne, robe, oruZja i munieije iz komande 1••m~gazma, k~·:iu vojSka .na !povla.Cenju nij'e mogla ponqeh. U to vrqeme otiSle 'SU '11 NOV ; I d' "k • _ . _ :prve om am e. IZ nznih miesta Krka. (Do ·kraja rata bila ·e 1 u NOV sa oto'ka Krka 31 Zena.} . , 5. U :?rikvenici, Seleima i Nov-om postojali ~u vee t pn.Je odbori A'F:.Z no huduCi su ; t' •rad . bT I . . ' ~ '0 OVI .~.,1 _op dem »ZicO'lll«, teSko se s od'bornieama o·drZavao hen1 kontakt i. stalna veza. Zato ni]'e toCno k >t c· . . . . v. , ao • 0 _se tm tz_ }ZVJ~staj'!l, _da se »t~k radi na 'Llspo-stavljanju veze«,_ vee se tu radt o obnavljanju veze s postoj~Cim K:K Dok"ument 170 IZ IZVJEsTAJA OK KPH ZA HRV. PRIMORJE OD 18. IV. 1943. CK KPH 0 POLITICKOM RADU U ISTRI' 18. IV. 1943. OK KPH HRV. PRIMORJE Centralnom komitetu KPH ... Iz Istre je .stigao izvjestaj od druga Lovre, 2 Clana na-S·eg komiteta. 'TreCeg i C-etvrtog stigao je preko. Oddao je sastan:rk u rejonu broj 5 LaniSCe sa ljudima itZ obliZnjih sela i nekim politiCkim radnicima. P.ovee;ali su tri sela, formirali NOO i AFz. Narod je dobar, p-o·maZe naSu borbu, ot:resa se straha i prilazi organizaciji. Sada ide na sa..stanak sa ljudima LaniSCa, glavnog sela ovog kraja, koji ima petnaest sela.· Preko ave veze pove-·za·ti Cem·o se sa jo.S tri sela i t-o ReCja Vas, Raspori i Prapo-Ce. U isto vrijeme dobiti Cemo vezu sa Uckom (selo Brest). Da bl se organi'zacija Sto prije ojaCala, ostati C-e tamo na radu drug Raspor, a p·ozvali su i druga Arsu, koj i se nalazi u sl-ovenskim j.edinicama. 1Tam.o· je stigao i drug Cerovac, koga ste_ 1 2 Doku:rnent se nalazi u arhivi OK SIKH. Silvio MileniC, tada Clan OK K'PH za Hrvatsko Primorje, 3 U to V•ri ieme AF"Z postoji samo 'Ll nekim selima na !Krasu, u okolici Pazina i Labina. NajjaCa organizacija Zena je u kTaSkom selu Brgudcu. To siromaSno selo od .so kul:a .prihva:Ca i hrani partizane i novornobilizirane, koji odlaze prek-o grani-ce u partizanske .iediniee u. Gorski Kotar. 2ene cijelog sela su organizirane. Postoji i odbar, Ci.ia je prva predsjednica Matija TurkoviC. · nam uputili pro.Ble godine da radi u Istrl. Cerovac j e do sada radi·o u okolici Buzeta., povezao se je tamo sa viSe sela i mjestru, ali je morao bjeZati radi provale. U Lani-SCe- je stigao jedan drug iz Labina. U Lwbinu su ozbiljno shvatili rad organizaci-je; izgleda da C-e biti nOvih boraca. U slova za partijsku organizaciju u ovom raj-onu nema, ali C.e s-e pristupiti formiranju partijskih 'aktiva, NOO i Skoja. Ovdje C.e se organizirati -baza za cijelu Istru i stv:oriti v·eze, preko kojih C.e se sprovoditi: orga·nizacija i m·obilizacija. _Ujedno Ce se moCi aktivnij-e politiCki raditi i prodi-~ rati u unutraSnjostistre· u sela koja joB nisu zahvaCena. 3 Mato• Medu odbornica-ma, koi'e odlaz·e u druga .sela Krasa naroCito se istiCu Ema IvwnCiC, Marija SoSiC, Berta IvanCi.C, Slaviea IvanCiC i Ana IvanCiC. U travnju ·1943. g. ,formiran ie odbor AFZ u selu PnpoCe, u koii ru u:Sle: Marija Sverko, Stefanija .Sverko i Andela ZlatiC. U selima pazinskog kotara radile ISU na organizaciii -Zen.a i omladine Na-da Raner, Lea i Silva Kopita.r, Hanice odbo-ra AFIZ u Pazinu. One su poCetkom 1942. g. u okolici Pazina osnorvale .Cetiri odbora AFZ. (MareCit, ZareCje, Bel-uSiCi i Haki.} 4 Mate KrSulj. T .L _odJbon~a. 6 N ada Anto-niC. Ta-i je kurs ·odr·Zan u Bribirskoj Sumi na Luko_vu. ~edu ost:alima ,polazile S'U ,ga_ Genoveva TomiC, kasnq_ e predsJ·edni-ea 00 AFZ _za·_ Hrv. t sk o P nm-orJe . . . .· a 1 ~1lka Tamil:, Cl_aniea seoskog NQO IPJuZnke. Veda Zagora-c. 7 Silv~ Kopitar s drugovima 267 �Dokument 1?2: Dokument 171 0 PROSLAVI PRVOG MAJA NA KORDUNU IZVJE§TAJ ILEGALNOG MJESNOG ODBORA AFz KARLOVAC ZA TRAVANJ Clanak iz »RijeCi Zene((, glasila AFZ za okru~ · Karlovac, br. 8 ·i 9, 1943. 1943. 0 RADU I SABIRNOJ AKCIJI ZA P ARTIZANE KAIW SMO PROSLAVILE L MAJ Izvjestaj za mjesec travanj 1943. U mjes-ecu ttavnju odrZano je 4 sastanka, sa prisutno· 4 odbornice. Na sastancima se raspravljalo-: o konspiraciji, '0 s1tuaciji na ratiStu, o m,jesnim prilikama. . i t .. d. . Sadasnje stanje nase organizacije je 20 pododbora, sa ukupno 81 clan~ca, ,6 odhorn~ca radnice 3 odbornice inte1ektua'lke, 1 -odbornic~ seljanka, 7 odbornica domaClca, 3 odbormce uCenice: (imamo odbornica u slijedeCim tvornicama: Jutena ind·, tvornica svile, Standard, Vuna Turanj, Tvornica parketa.) Tokom mj,eseca travnja sakupljeno je za NOP: u novcu: Kuna 17.560.- (sedamnaest tisuca petstosezdeset kuna) .. u stvarima: 1 zve-Cka 7"0 komada cigareta, 6 slikovnica 79 komada zavoja 3 kutije po )4 kg bijele krupice 1 gaza 114 kg kukuruzne· krupice 47 amp. sterilnih injekcija 45 dkg secera 2 kom. platna za zavoj-e 2 CaSe meda 15 prasaka p,rotiv kas.lja 3 kg rize 5 tableta protiv proljeva 2 para djecjih slapica 1 kutija aspirina 1 kutija s-antoverina Kupljene stvari: 1 flasica joda kuna 9-Q-Q.1 naliv pero· 5 komada sapuna 50.100 komada kuverata 2 kg soli " 480.sjemenje 1 bakandze " 110.Cardiasol 1 divka nadomjestak ,za kavu " 34!0.1WO komada kon. papira 5 noZeva 2 kg novinskog papira , 60.--'-5 vlljusaka , 800·2 kg svij-eCa 8 Zlica razno sjemenje , 1535.]0 zlica malih kuna 4275.2 raj.nUce kuna 17.560.Ukupno 10 pa'keta raznog sjemenja 382.od M. K. 3 platnene krpe " kuna . 17.942.1 jastuCnica potrnSeno 4.275.1 stara plahta kuna 13.667.predajem·o 2 ruCnika 1 stoljnak p.Jatneni 1 flanelska krpa 3 rupC:iCa 1 kucna hatiina 1 velika flanelska deka 1 Z·ellska haljina 1 kutija hipermangana 1 zenske gace 1 marama ·za glavu 1 muska jakna, od pi;iame 2 kratke muske gace 6 djecjih benkica 1 djecje odjelce 3 gaCice 1 djeCje gaCic2 sa Slapicama 1 -so~knice 2 kapice 1 omot vate 1 rukavice 1 pregaCa 1 djeCja dru.Stvena ig'ra 1 djecacka kosulja 1 heha 4 kom. Uloga PotvDaujemo primitak propagandnog materijala, t. i· 210 kom. R. z.1 AFZ u narodno-oslobodilackom rafu. Drugar-ski vas puzdravljamo. Smrt f.aSiZ1iz.u - Sloboda narodu! MO AFz Karlovac Mipa 2 ,l 268 »RijeC Z·ene« glasilo AFZ za .okrug Karlovac. 2 Stanka Sprohar Mira. . .. Iz s-vih kotareva naSeg okruga Z.ene su se .pfipremile za prvomajsku prnslavu. Njen proglas bio j.e pojaCani ra-d za naSu junaCku vojsku i narodno-oslobodilacku horbu. Sela su ovo.g dana oZivjela. Na mnogim mj.estima opaZalo se neobiCno sakupljanje Zena u grupice. I svaka od njih je ne.Sto nosila. ·To je uStedeno mlijeko, jaja, sir i t. d. Sve te stvari namijenjene su ranjenim i bolesnim ·drugovima· u bolnici, da razvesele drugove i drugarice. Oni treba da osjete Prvi maj, oni• treba. da znaju za njihovu odluku: dati Sto viSe svojim ranjenim borcima, brinuti s-e za njih, kao .Sto se brine rnajka za svoju djecu, se·stra IZa svoju braCu. Drugarice iz opCine Gornji Skrad posjetile su drugove u bolnici. One su im donijele: 26 Jitara mlijeka, 134 jaja, 1 kg masti, 41 kg pSeniCnog bra·Sna, 1 kokoS, 1 sir, 20 plahta, slame, 12 plahta, koje su saSile od platna koga su darovale drugarice iz Donjih Dubrava . Osim tog·a obeCale su 8 pari kopa, 1 Carape i 1 gaC.e. RadO-st dru.gova pove.Cale su d,ru:garice iz opCine KlokoC, koje su im poslale 22 1 graha, 29 kg bra·sna, 2 vagana krumpira, 11< kg masti, 44 jaja i 6 litara kajmaka. Kola darova stigla su pred bolnicu·. Dok su drugarice radile, ganuti njihovim osjeCajem punim ljubavi -i poZrtvovanja, po.Zdravlja:li ·SU drugovi n.jih i njlhovu organizacij u. Za bolesne .i ranjene drugove sakuptle su drugarice iz G. Dubrava i poslale u bolnicu, takm·iCeCi se m·ed·u·s-obno, slijed·eC.e: 10 po·rciJ~ za bolesnfke, 1 kg masti, 6 Jitara mlijeka, 110 jaja i 30m !Zavoja; Novi Dol 3 i pol I mliieka i 15 jaja, Donja Perjasica 10 'litara mli- jeka i 54 jaja, ,stirkovac 15 jaja i 3)/, litre mlijeka. Drugarice iz -mjesta PlaSkog nosile su darove u DjeCji d·om. I djeca .su imala praznik. Dobila su posjetu od drugarica. To ih je silno razveselilo. Pa i darove su im donijele ove drugarice·: 1 vreCu razne- djeCje rob~; 1 vreCu krurnpira, 7 litara mlijeka, ·2 para djeCjih cipela, 9 raznih posudica, 2 kg .soH, 3 suknena pokrivaCa, 15 J graha . .Sve su to darovi mnogih drug3..rica iz mj·e-sta PlaSko·g, koje s-U uz to sa'kupile i za bolnicu lijepih priloga. OpCina SjeniCak vrlo je -siromaSna. Sela su popaljena,, iscrJ.{ljena, a rteprijatelj Ce-sto upada i pljaC:ka. Pro·1azeCi kroz ova sela nehotice · pomisJiS:. od Cega Zivi· taj napa-Ceni narod? 'SiromaSan j'e-, a on ipak daje za svo:. je borce. Drugarice iz Donjeg i Lasihjskog Sj-eniCaka saku.pile su za Prvi maj ranjenim i bolesnim drugovima: 190 jaja, 28 komarla zavoja, 2 kg Caja i 10 sveZanja luka. I iz drugih opljackanih i popaljenih opcina drugarice .su ·spremile darove .drugovima u bo1nici i vojs·ci. 'One su pored toga prale dru·govima rublje i brillule se za njihovu CistoCu, jer znaju ·da se samo CistoCom maZe sa.Cuvati zdravlje. Prvomajski lilagdan bio je dan rada i zrtava. Takvi treba da budu svi ostali dani. OdluCnom i upornom borbo-m, ustrajnoSCu i sam·oo.dricanj,em, kako s·e traZi ad svijesnog borca, opravdajmo. 'Ti-tove rUe·Ci: »J a se ponosim time, Sto .stojirn na Celu Armij-e, u koj-oj ima ogroman broj .Zena. Ja mogu kazati da sU Zene u ovoj borbi po svom heroizmu, po svojoj izdrZljivosti bile i jesu na prVom mje·stu i u prvim :r;edovima, i naSim narodima Jug-oslavije Cini Cast, Sto imaju takove kC.e't'i«. Do-kument 173 IZ IZVJEsTAJA MJESNOG KOMITETA KPH ZAGREB OD 1. V. 1943. 0 RADU AFz1 ... 2. AntifaSistiCka fronta zena. IVIAOz sastojao se od 3 Clana. 2 Jedan Clan pao je poCetkom ovog mjes·eca u stanu slikara B-u·tozana. Predsj. AFZ-a ap.sena je 24-25. IV. Zakljucuj-emo da je apsena po provali iz II. rajona gdje je 'Ona do sada bHa u jedinici a maZda ju je· provali1la i prije uapSena Clanica mjesnog odbora. 0 drzanju se joil tocno ne zna. lVIK je rijeSio da se u mjesni odhor AFz uzme preds. V. kotara Nada, 3 clan P. od marta 1943. pdv. Cin·. 22 godine stara, ima naroCitu volju tza rad- Organizacija AFZ poCela je prHiCno u radu napredo.vati,. i bilo je vidljivih rezultata.4 PomoC .ad .strane P. org,. se don,e'kle pojacala radom kroz .jedinice. Doprinos u novcu, koji j·e org. sa:kupila, pove~ 269 �II 1: ,, ~ao se za 10.000.- :Kn, te su ukupni prihodi lznosili 105.579.- Kn. Namece se kao najvaznije dopuna mjesnog AFZ-a ... if Veljko5 1 Dokument se nalazi u arhivi ·cK SKH. Redakcija nije mogla s.a.znati, koje su druga·rice u to vriieme bile tlanice Mjesnog odbora ~FZ:. 3 Zlata Bo.gnar-KunStiC, tada Cinovnica u ZeljezniCkom konzumu, Clan Partije. Do- 'kraja 1943. radila }e u Mjesnom odboru AFZ. SijeCn.ia 1944. g. morala je otiCi u partizane zbog progona poli-cije. Poginula je 'kod Oborova 28. III. 1944. g. 4 U to· vrijeme Zene su u mnogim tvornicarna bile aktivnije ne.go muSkar.ci i javno su. protestirale traZeCi poboljSanje radnih uSlova. U tvornici olovak.a ))Hardmuth«· Zene su dbustavile nekoliko :sati rad i tra·Zile poviSicl1 plata. Rad :su uastavile tek onda, kad su ·dobile poviSicu. U Tvarnici duhana organi~ zirale osu Zene dviie minute Sutnje za dru.ga Marka LinariCa Bolbija, Clana Mjesnog lwmite~a ·Zagre'b, koji .i'e prije radio u toi tvornici, a ko-ga su ubili ustaSki agenti na sastan'lm Rajonsko g komiteta u Crnatkovoj ulid 9. U tvornici >>'Gaon« .zene su glasn.o protestirale 1 tra.Zile mast, koju nisu primile. 5 Perica Dozet, tad.a politiCki sekretar Mjesn~g komiteta !KPH Zagreb. · 2 1 Zlata Bognar-KunStiC Dokument _174 PISMO OKRU~NOG ODBORA AF~ KARLOVAC OD 5. V. 1943. INICIJATIVNOM ODBORU AF~ HRVATSKE 0 POGORMNJU ZDRAVSTVENOG STANJA I TEsKOcAMA ODR~AV ANJA SASTANAKA SA ~ENAMA OKRUZNI ODBOR AFZ KARLOVAC 5. v. 1943. Inicijativnom odhoru AFZ Hrva'VSke volju o radu oduzimlje omalovaZavanje njiDrage drugarice! hOv·og rada sa strane odbornika. ~0. IV. odrzale smo sastanak Izvrsnog adZdravstvene se prilike pGgor.ilavaju. Bobora. Na sastanku su bile .prisutne sv·e drugarice, ·Clanice tog odbora, os-im drugarice lest je 'Zauzela maha u svim kotarevima, jepreds-jednice, koja je bolesna i dru-gariee dino od 'nje pO'steden je kotar Karlovac. Prerna nepotpunim· podacima u naSem ·okrugu Anice·? koja s·e onda nalazila na terenu kat. ima 7 .40'2 bolesnih, 1.595 umrlih i 2.096 preKarlovac. Na tom ·sastanku ustan-ovile smo, prema boljelih. Zdravstvene sekcije, sv·e do osnivanja OkruZne zdrav. sekcije, nisu niSta poduizvjeStajima, koji su nam poslani, i vlas-titoj ocjeni, slijed.e·Ce stanje·: · zimale protiv bolesti. .S pokretanjem u rad S·ekcija mobilizirat Cemo i Zene, koje se u EkonGmsko stanj e pogorsava ·&e. Zalihe se tim g.ekcijama nalaze. Osim toga prnSirit Ce tr01Se, neprijate:lj svojim upadima nanosi ve- se zdravstveno 'djeloVanje Z·ena na taj naCin, Hke gnspodarske Stete, bi.lo uniStavanjem, Sto Ce se nastojati, da Sto veCi broj Zena probilo pljackom. ViskGvi su mali iii nikakvi,. a de krO'z zdravstv·eni -kurs, ·gdje · Ce se ospo· naroda koji nema hrane, svakim danom viSe. sobiti za zdravstveni rad. Vee je prilican Rad prehramhenih komisija vrlo je tehk. Zene u njima sudjeluju radom tek u nekim broj .Zena pro.slo tai kurs i one ce hiti uvropcinama (Skrad, Krnjak) i selima. CestG im stene 11 ·ekipe, kGi.e .prate partizan&kU burad. 270 tt okru~n~J zdravsivenoj s-ekd]i na1azi- se sa strane naseg odbora drugarica Ande1a.2 Prolj.etni radovi teku povoljno svuda osim u kot. .Slunj, g~je ie. bolest najrazvu'enija. Zene rade kao clanov1 radni1h C-eta samo u opc1m Sjeni~ak,, dok drugdje, na ini·cijativil NOO-a, sudJeiuJU s omladinom u poljskim radovi·ma. Poradi teSko.Ca, koje narodu nanosi bole.st neimaStina i neprijatelj, kod ~eua je stvore~ n? n~~~dov·olj stvo, pokolebanost prema orgall_I~aClJI s~e se viSe osjeCa. U radu organizaCIJ·: p~staJU pasivne i odruziv.Iju se jedino na trazenJe u sabirnim akcijama. Ze·ne iz Krsti~je i_ Vojr:ica odlaze u KhlduSu, da .im nepriJatel!.vra:a opljackanG blago. One nasjedaju nepriJatelJu, kad im govori, da ~s·e nikome tko ne bj eZi, ne Ce idSta dogoditi. Zene gub~ ~ezu s organizacijom, te·SkoCe ih svladavaju I one su neotporne prema neprijatelju njih?v I_;ll'Oral popu·Sta. Osjetno g,e pogorSal~. stallJ: zena. u kotaru Vrginmost, gdje .su one Z~1nteres1rane Svercom. _OdlazeCi neprijatelJ u ?o _ s~~· one tamo 1kupe i• ne-prij atsljsk,e ~las·me, s1re ih na nslobodenom tefitoriju 1 t .. d. 'One unos~e pomirljivost prema neprijateiJU. Upadi neprijatelja su cesti. u Krstinji SU pohvataJi vee GkO 20 !judi i to mui\karaca ~~ prilikov~ n~?avnog upada u Bukovicu, op~· ~Ina T~-sl'loviC, kotar VojniC, zaklali sU 11 zena i cetvero djece i zapalili 27 ku.ca. _ u Krstinji .osj-eCa se Cetni;Cki uticaj, Pojedinci se nadaJU dolasku kralja Petra i jugosla~e~ske 1zbjeg!icke vlade. U Plai\kom, gdje ima ~os oko 120 Cetnika u Sumama, Zene iz sela I-s·pod Kap·ele nos.e Cetnicima hranu. Tko su ove Zene, joS nije utvrdeno, te Cerna nastojat! ispi,tati. ~cetnici in aCe dnevno prelaze na. nasu stranu, ,gube·Ci vjeru i povjerenje u Talijane·, koji su im bili jedina nada. U rovarenju ~SS~a nema znaC:ajnih promjena. Na . raspo.JozenJe Zena mnogo utjeCu i terenski batal~~ni, ~o~~ su se, prilikom povlaCernja, ne doz~?lJaVaJUCl narodu da se povlaCi zajedno ~ DJima, zamjerili narodu. U naSe brigade Ima?u Z·e.ne, kao i Citav narod, neograniCeno pOVJerenJ e. Stanje nasih kotarskih odbora je ovako: KGtaT ¥ojnic: .8 clanica, 1 umrla, 4 bole, sne, 3 rade. Rotar Veljun: 9 clanica 3 bolesne, 3 rade, 3 dvore. bolesne. ' Kotar Slunj: -8 Clanica, 7 b~lesnih, 1 radi, 1 ·dvori bolesne. Kotar Vrginmost: 110 clanica, 2 bolesne 6 rade,- 2 se izvlaC·e iz rada. ' Kotar Plaski: 10 odbornica sve zdrave ali slabo aktivne. ' ' RuZa .Sekuli!:-Poj)()vi(; ·Siroki sastanci nikad nis-u nailazili na tollke teskoce, ko!iko danas: bo,Jest optere, ' cenost zena radom na polju, a i raz-lozi i druge naravi (Ce-sti neprijateljski napadi koji izazivaju stalnu stllepnju, ne Ce li se ne~ sto dogoditi) pa pokolebanost zena - sve su to prepreke za odrZavanje S·irokih sastanaka na koje se od~zivaju Zene vrlo malo ili nika~ ko. Velikim dijelom ne odrZavaju· se ni zato S~o zdravstvene prili~e ne· dozv-oljavaju sa~ b1ranj.e ljudi u V·elikim skupinama. . U 'kotaru PlaSkom formiran je mje,sni -adbar za mjesto PlaSki od 4 drugarice koji j.e for~irala drugarica, koja tamo radi' (Draga BakU§), dok smo mi mi,Sljenja, da j.e za taka_v odhor joS prerano. Uostalom, to Cemo ustanoviti, kad ispitamo kvalitetu dru.garica uzetih u odbGr. · ' U kot. Veljun formiran je od 3 zdravih drugarica privrerneno kot. ·odbo-r, koji Ce raditi, d-ok a-stale drugarice ne ozdrave. U opCini TuSiloviC, gdj-e opCinski o-dbor nije poslij~e ofenziv-e uopCe postojao, te .naSa organizacija nij.e joS ni.Sta radila, uspostav.Ijen je opC. odbor od 4 drugarice, koje su vee .drzale s:<stanak. U Utinju, uslijed pomanjkanja pol. radnica i preoptereCenosti drugarica kOt. odbornica kot. VojliiC, poslije ofenzive joS nije otiSla ni jedna naSa radnica. I tu Cemo morati, .Cim prflike dopuste, oZiviti rad o-rga- �nlzacH€, Ciji zasto] se opa~a u ~ltavom ~lvotu ove op.Cine (Z·ene Sv·ercuju i t. d.). ZakljuCci, doneseni- na sastanku jeSu: 1. srediti kot. odbore i zaduZiti ih, da uspostave ·opCinske odbore, gdje ih nema, da ih popune zdravim drugaricama, ukoliko su koje bolesne, te da zapoCne s radovima i sastajanjem opC. odbora. U odbOrima v'eCu pOIZO-rnost svratiti na ·disciplinu. 2. vr.Siti pripreme za kat. konferencije, na koje treba pozvati sve clanice kot. odbora i tajnicu i predsjednicu opC. Ddbora datiCnag kotara. 3. usavrSiti kontralu pre·g.leda nad Citavim okmgam i to tako, sto ee kot. odbori slati redovite i konk:t.,etne izvje.S-taje o -stanju do~­ tiCnag katara. Da bi avi· i·zvjeS-taji zaista odgovarali svrsi, treba u tom smislu -kot. odborima uputiti opSirnijLdopis. · 4. tumaCiti narndu, za·Sto brigade ne dolaze ovamo, popularizirati us·pjehe naSih brigada u Lici i t ..d. 5. Zajedno s Komandom podru.cja poduzeti mjere protiv Sverca, za veCu kontrolu sajma. ·6. objaSnjavati .naradu, nap·ose Zenama, taktiku ustaSa (obe:CavaTije sigurnosti, ako ne bjeze, davanje blaga i t. d.). ·7. b~·ugarlce 1-z kat. i opeS. prehrambenlh komisija trebaju .pomoCi rad tih komisija i nasi·oj ati, d~ se prestane sa Stetnim ogradivanjem poj·edine opCine, sela i t. d., veC tre- _ baju pomoCi .medusobnu. pomoC opCina, kotara i t. d. 8. VrSiti S-iroku propaiandu za posjeCivanje zdravstveno:g kurs-a. 9. Upozoriti kot. odbore da materijal, koji dobivaju, pravilno i brzo dijele, kako hi isti prodra u sve opCi.ne. 10. Poslati vasem odboru 20•0i0 kuna za vas list. Osim ovih, doneseni su jo-S neki sitniji zakljuCci za buduCi rad. Za Clanak za vaS'"list zadu2ena je drugarica Danica P., 3 koja ·danas odlazi na srednji partijski kurs, koji se odrzava pri OK KPH Kar-Iovac. Danas smo vam poslale Kn 2000. Slijedeei sastanak izvr8nog odbora bit ce 7. o. mj. Smrt faSizmu ~ Sloboda narodu! Tajnica: 4 Anic.a RakaT-MagaSi-C. Andela Ma,hniC, tajnica OkruZnog odhora ._·\FZ Karlovac. a Danka PavloviC. 4 Andela MahniC. 1 2 Dokument 175 PISMO INICIJATIVNOG ODBORA AFz ZA OKRUG siBENIK OD 15. V. 1943. INICIJATIVNOM ODBORU ZA OKRUG ZADAR 0 STANJU I RADU AFz NA TERENU INICI]ATIVNI ODBOR AFZ ZA OKRUG SIBENIK Drugarskom Okruznom odboru AFZ - Radojka XatiC i Milka- LasiC-Seat 272 Zadar Drage .drugarice, drago nam je d~ Vam ovaj put pi.Semo kao adboru. Ne smeta Sto ste samo ,3, glavno je- da stvarno bud-ete inicijativne, aktivne u radu. U referatu drugarice BaboviC izneseni su glavni zadaci na,Se 'Organizacij·e. Ali jasno je da zasad ne moZete mnogo toga ispu·niti.. .S obzirom da je VaS odbor formiran, a da V am ne dostaju 2, i to bas najaktivnije, drugarice (Anka i Trnovka), bilo hi najbolje, kad bi vam na okrtLg dosla jedna od drugarica iz Inic. AOZ za Dalmaciju, bar za neko vrij-eme. J-edino tako, na tere·nu, moCi Ce vam dati konkretna uputstva i pruziti potrebnu pomoe. Dok ta drugarica stigne, trebale hi biti s njima bar u pism<enoj v.ezi, a kroz tO 6emo se i mi dopisivati, i pomoCi Cemo Vam koliko bud-enio znale. 1z Va-Seg pisma vidimo da organizaciono stanje nii'e bas tako slabo. Od 3 kotara na VaS em okrugu, j-ed an j e potpun_o nezahvaCen, drugi ima A~oz u vi1Se od polovine mj.e-sta ali nema kotarskog rukovodstva, a na treCem skoro u svim mjestima formirani su mjesni . odbori i postoji i kotarsko rukovodstvo ( od 4 cl.) i to uz pomoe od 2 opcinska AOi\. Ni kod nas organizaciono stanje nije .nista bolje. Nas od ·odboru ima 5 drugarica: DaSa1 (radnica iz iiib.), 1Vlirna2 (seljanka iz Zatona), 1Vlilica,3 Joka4 (sa kotara Kistanje-) i Rada. 5 2 drugarice C-eSCe pobo.ljevaju, pa ni nas dosad na sastanku nij e bilo nikad vi-Se od 3. Okrug sacinjavaju 2 kotara i grad 'Sibe-nik. Ranije je organizacija bolje stala, imali -smo viSe odbora nego sada. 1Teror j e u zadnje vrijeme· bio straSan, osobito na -opCinama preko- Krke, tako da su mnagi odbori rasprSeni (iii su stradali ili su se iz straha pokolebali). Samo na ope. Vodice-Zaton stradalo j e viSe od 20 drugarica (i to veCinom nasih aktivistkinja). 6 Sad se jos najbolje moZe raditi na bukovaCkom kotaru, i to prv-enstveno u kistanjskoj opCini. U s,vim- se·lima kotara nisu jo·S formirani AOZ, niti joS po. stoje opCinski AO:Z:, ali je zato· nedavno formiran inicijativni kotarski AOi\ (od 3 cl.), koji je duZan da organizaciono prodre u joS neobuhvaCena mje.sta, da ·osposobljuje i aktivizira -Sto veCi broj seoskih odbornica (od k·ojih Ce se s vr-emenom birati i opCinski odbo-ri) i da im u. svemu pru~e punu porno C. Ilinka Sprlian Eta tako je ·stanje naSe organizacije na ovom o1~:ru·gu. Kad nam budete drugi put pisale, pisite neSto o tome kakvi su uslovi rada kod Vas, naroCito na henk•ovaCkom kotaru, i o tome kako pridobivate Zene u organi·zaciju (da li legalnim iii ilegalnim putem). Da 1i su kod Vas ceste racije i blokade? Mi smo sad otpoN a drugom, sibenskom kotaru (koji bro- Cele raditi viSe ilegalno, n-ego legalno, jer su ji ·6 opCina), -organizadono stanje je takoder mnoge odbornice bile prakazane ad s-e·oskih d_osta slabo. U mnogim se1ima treba usposta- Spijuna, osim toga sad je te·Sko o-kupiti seoski viti nove odbore, a to- ide teSko i sporo. zbor. Formirali smo i za ovaj kotar inicijativni Ovako Cemo, dok j·e ova situacija, a kad odbor (od 5 cl.), i to od drugarica, koje rade se i u naSu Dalmaciju spuste naSe brigade po terenu, tako da ni taj odbor jos nema kai bataljoni, bit ee i politicki mnogo lakse rakter rukovodstva. Ali i ovako je korisnUe raditi. i za njih same bo1je, jer Ce- i na samim saSarno -ovaj ua:pjeh Saveznika ·u Africi stancima mnogo nauCiti. SadaSnja glavna uv-elike je podigao moral i kod naSeg najzazadaCa ov-og kat. inic. odbo:ra jest da ·osamo- . staljuje postojeCe ·O-pCinske (na ovOm kotaru Dstalijeg S·eljaka, a kama li kad vidi i osjeti ima 3 ope, odbora) odbore, a tamo, gdje ih snagu naS,e ·narodno~oslobodilaCke- ·vojske. Upravo danas je ·stiglo joS jedno pismo ne-ma, da pripremi uslove za njihova biranj.e. od drugadce Senke upuCeno drugarici SmiU samome gradu organizacija -je iSla dosta lji. Drugarica .Smilja (JeJ.ka Bu-cic) je nazau Sirinu (ima o-rganizirani,h antifaSistkinja lost stradala (prilikom zadnje racije fasisti oko 400), ali kadr-ovi, rukovodeCa tijela, pre- su je uhvatili i strije1jali), a _prema onome rna tome i veCina Zena, nisu politiCki dovolj- kako ste pisale, izgleda nam da je i drugarica no izgra,d,eni, ·jer ·SU i u gradu uslovi rada, Senka7 stradala (. .. jedna od bivsih clanica zbog pojaCanog terora, sad joS viSe ote:Zani. IO Preko). U gradu postoji mjesni AOi\ od 6 Cl., sa 5 sto se tice dopisa, koje je drugarica Senakcionih odbora (radnicki, te·zacki, graaan~ ka ranije poslala, mi smo ih sve pvedale' druki, CinovniCa i i,ntelektual•ki) sa mreZom pod- garici Jugi' (cl. In. od. za Dalm.), kad je bila na naSem okrugu, a ove koji su danas odbora i grupa. 18 tene Hrvatske u N013 273 �stigli poslat cemo s'kupa s nas1ma na drugaricu Milku 9 (takocte cl. In. od. za Dalm.), koja je odgovorna u odboru za dopise ·; list. Unapred biste mogle slati dlrektno njoj. U svim dopi-Rima koji su dosad sUgli s vaSeg okruga drugarice ·ni.su napisal·e ni iz koj.ega su mjesta, niti bar ime (a'ko se ne moZ,e pre~ zime). To im napomenite. InaCe je bilo zgodnih dopisa. Pred 17 dana poslali smo Vam 44 komada broj 1 »Dalmatinka u borbi«. Da li ste ih dobiJ,e? Primite dru,garske pozdrave od naseg o-ctbora. Smrt faSizmu - Sloboda narodu! Za od'bor: Rada Dokument 176 PISMO INICIJATIVNOG ODBORA AFz HRVATSKE OD 18. V. 1943. OKRUzNOM ODBORU AFz BANIJA 0 RADU ORGANIZACIJE [N!CIJATIVNI ODBOR AFZ HRVATSKE 18. v. 1943. Okruznom odboru AFZ Banije 1 Dab Mila IKaradole-TreSnjiC. Mirna Milka MrSa - p~ginula 1943. 3 Milica .TurkoviC iz Mandalia:te - po,ginula 1944. 4 J oka Strbac. 5 Rada V.i·era Trinaesti<:-DubajiC. 6 Teren Vodica i 'Z.atona bio .ie od druge polovice 1941-; ,g. podruCje mno,gohrojnih n<l(pada, akcija CiSCenja, pljaCke i zvjerstav.a faSistiCkog ok.up.ltora. ¥eC 25. X. 1941. :g. upalo je oko '2(]0 faSista u .sd-o Srima; pohvatali ·sve muSkarce i odveli ih u VoJice, gdje su 18-ero .strijeljali. I. I_I. 1943. g. strijeljali su karabinjeri u selu Ga,.Celezima Janju Miod.rag, jer j·e pomagala partizane. 24. II. 1943. g. &trijeljane ~ u Vodicama Cetiri osolhe, jer w pomagali partizane. U prv-oj polovid 1943. g. otkrili •su karalbinjeri iz Vodica u jednom shoviStu nedaleko sela Srime II partizana i odma:h i·h na mjestu strijeljali. 3. i 4. ry. 1'94'3. g. prilikom operadje CiS.Cenja u zoni Zatona, utkrili su karalbinJen u jednoj spilji ;pet Zena i jednog muSkarca i ulbili ih na mjestu. JoS Cetiri ·Zene iz Zatona, koje 2 su bile zateCene u polju, bile su talcod·er strijeljane. PoCetkoru lipnja 1943. g. zabranjeno je stanovnicima Zatona •svako kretanj-e i izlazak iz kruCe, osim u vremenu od :8-9 sati prije podne. Isto tako nitko nije smio ni iz sela, ni u selo. 13. VI. uhapsili su ·karabinjeri 34 ·oso.be i zatvorili i'h u jednu kono:bu. Tu su odvojili osamnae.st ·osoba i u grupama od po pet iii S·est ljudi odvodili ih na gro!blje, ;gdje su ih strijeljali. Toga su dana strijelj.ali 1·8 oso!ha, od toga Cetiri star·ca, trinaest Zena i jednog djeCaka. ·Ovi -su posve nedu.Zni 1judi hili strijeljani 'kao odmaz·da zlbog gubitaka, koje su talijanske Cet<e imale u ibo·r- lbama s partizani:ma. {Prema podacima iz »Dokumenata o zlo·Cinima tal. ·oku.patora«, izdanje Zem. komisij·e Hrvatske za utvr·divanje zloCina okupatora i njegovih pomagaCa, Sibenik 1945. 7 Senka - redakcija nij-e mogla Ustanoviti pf'ezime. 8 }Ujga Kesi-C-'SenjanoviC. 9 Milka La..siC-Seat. :Zene .V.Odica strijeljarne po.C.etkom 1943. 274 Drage drugarice, Iz vaSih p·osljednji·h opSirnih izvje.Staja, kao i_. uvida Clana naS·eg odbo-ra, vi-dimo da va·Sa organizacija ima Citav niz nedostataka. Na vwSem terenu postoje veoma dobri us.lovi za rad. Zene, koj e su rij ekom darova za Uskrs- darovale naSe borce i ranjenike, koje svoju ljubav prema narodno-oslobodilackoj borbi izraZavaj'U svakodnevnim dobrovoljnim prilnzima, pokazuju da mrz·e neprijatelje, da su shvatile ovu borbu, da su antifaSi-stiCki raspoloZene i da Ce izv11Siti i druge zadatk.e, samo a:ko im S·e postave. To raspoloZenje Z.ena vi niste podiza'le i razvijale, niste znale njima pravtlno rukovoditi, gubHe ste •s·e u organizacionim pitanjima. Sve te slabosti treba uoCiti i brzo, odluCnG planski, s novim elanom, koji nam moraJu dati sjajni uspjesi naSe vojske·, pobjede savezniCkih- snag a priCi uCvrS6enju ·organizacije i pojaCanju' politi-Ckog rada medu Ze..; nama. Pred Zene·, pred organizaciju, pred sve rukovodio·ce treba postaviti zadatke, konkretne zadatke prema svim politi.Ckim, ekonomskim, kulturnim i .zdrav.gtvenim pitanjima, koja se postavljaju lkod vas na Baniji. Organizacija AFZ ne smi}e da hude niz adbora za sabirne akcij e, ka-n Sto j e to kod vas. PomoC vojsci je v·eoma vaZa·n zadatak, koji h·eba izvrsavati u NOB, ali pored toga postoje i .drugi, koje ne smij.emo previdjeti: pndizanje· politiCke svijesti ~ena, kako rukovodeCeg kadra, ta:ko i Sirdkih ·&loj'eva Z.ena, omas·ovljenje organizacije (naroCito na neoslobo·denoj teritoriji, koja je kod vas daleko veCa nego osloboidena, pa s-_e teZMte va'Seg rada mora tamo prenijeti), uCvrSCenj.e· organizacije pravilnim rad"Om izvrSnih odbora, red-ovi-tom vezom sa rukovO:d.stvima, te· stalnom kontrolom i razvijanjem ·odgovornosti pred organizacUom. U vaSem budu6em planu ·rada ne smijete zaboraviti ni rad_ u centrima neprijateljskih snaga, bez obzira da Ji. ·su to gradovi ili .se'la. Da bi rad imao uspjeha i da bi kotarski, opCinski, a pogotovo okru.Zni ·odbor imao pregled rada, svih uspjeha i neuspjeha, potre,bno Je stvoriti plan za odred·eno vrijeme, na primjer za jedan ili dva mjes€ca. Treba se cuvati sablonskog rada, jednostavnog pr:eno.Senja isk.ustava i'Z drugih o:kru~ ga, kotareva iii opcina. Treba vidjeti, pod kojim su uslovima nas.tale pojedine forme rada i tek onda primUeniti ih na vase prilike. Napominj·emo vam samo s·asvim jednaki rad u oslobodenom dijelu Banije i rad u neoslobod·enom kostajni_,Ckom kotaru, g.dje· su sasvim drugaCiji uslovi rada, i gdje uz odUCne u~lo­ v·e (borbenost Zena, odanost, Sto se naroCito oCitule· u nJihovom odnosu prema vojsd), postoji ·opasnost,"da se organizacija sve., de ·Sarno na niz odbora, koji ne Ce imati nikoga za sobom. Dakle treba da stvorite svoj plan rada, koji .ce biti prila!;od,en pri!ikama svakog vaSeg kotara, opCine pa .Cak i sela (Mracaj). U v~sem planu ne smijete izosta, viti niti jedan od zadataka, koje smo napomenuli. Njih je pred AFZ Hrvatske postavila i prva z,emaljska konferencija AFzJ, i oni se moraju ·sprovoditi ... Najva.Zniji ·zadaci, koji hi se postavili u vaSoj ·organizaciji prema izvj.eStaju tajnice naSeg Odbora i na osnovu poslanih pismenih izvjeStaja su slij.edeCi: ·SU!Zibijanje Sv·erca, neprijateljske propagande i pravilno postavljanj'e rada na ne-oslobod'enom teritoriju. I. Po pitanju ·suzbijanja .Sveorca vi niste mno:go radili. Sav rad vam se {)grani·Cio na to da ste na masovnim sastancima ukazivaJi Ze~ama na Stetnost takvog rada za naSu barbu. To je potvebno, ali nikako nije .dovoljno. Suzbijanju iiverca treba pristuopiti mnogo energiCnije. Na sastancima odbora pretr:esti to ·pitanje i pred narod, pr·ed Zene, otvor~~o postaviti pitanje-: tko- se bavi :Sverco~, taJ J8 neprijatelj narodno-os1obodilacke borbe, Sa Banije ima toliko partizana, da nema sela iz koga nema bo-raca. Objasniti Zenama da s-e Svercom pomaZe ·okupator, _Omo,guCava mu se -boravak u na•Soj zemlji, a na dru.goj strani ginu njeni .sinovi u borbi protiv okup'atora i i•dajnika nasih naroda. Ako to pitanje postavimo pred Zene. jasno i otvo-rEmo, ·one Ce same pomoCi rad na -onemnguCavanju prodaje hrane oku-patoru za _bezvrijedne· krpe, sO i duvan ... 'Treba stvoriti takvo raspolozenje kod naroda, da s·e mogu preko NOO i vojno pozadinskih v'lasti po-duzeti najstrozije mjere za 275 �DokumeA_t 179 OSLOBODENI TERITORIJ JUGOSLAVIJE UOcl PETE NEPRIJATELJSKE OFENZIVE, SVIBANJ-LIPANJ 1943, •Arad duZnost naroCitn nas Zena, koje sacin]avamo jednu ad glavnih snaga ha,S·e pozadine. A mi Zene smn osim toga i majke. Mi ne smijemo dozvoliti da stradaju dj.eca onih boraca, koji se bore za slobodu i bolju buducnost svih nas, a narnCito naS·e dj.ece. · Uvjerene smn, da nijednoj ·ad nas ne Ce biti tesko da otkine od sebe, koja vise koja manje, pa IJlakar to bilo i jednu .Saku Zita, kukuruza, pSenice iii bilo koje druge hrane, za gladnu dje-cu uniStenih, popaljenih i opljackanih sela Savra, Rave i Malo.g !Za. · Saku hrane mi ne Cerna svaka ad nas ni osJ' etiti, a Saka po Saka u Citavom naSem kotaru · sku pit Ce- se ipak neSto za naSu gladnu djecu, jer to su naSa dj.eca. Sjetimo .se, drugarice, da smo majke, pa 'kako bi ·bilo nama da .gledamo svoju dj~?.cu da skapavaju ad ·gladi, a 1 NJSKA PoCetkom svibnja 1943. g. poduzele su talijanske _vJ.a,sti »CiSCen ja« na DugOm otoku, u kojima su sudjelovali .adredi redovne vojske, faSisti.Cke milicije, karabinjeri i antikomunistiCki banditi. Gilj ie akcije bio uniStenie partizanskih odreda. Torm fPrilikom izvrSile -su olrupatorske trupe bezbroi teroristiCkih akcija na ne'bor.aCko ·stanovniStvo. Odmah na 'poCetku akcije zapalili su Ill Z.manu dvije kuCe i strijeljali dva Covjeka, kQ.je su zatekli na paSi. Kad su 7. V. st~gli u silo Savar, ·opkolili su. ·Citavo· seln, dotjerali sve stanovniStvo sela pred crkvu i ·striieliali 25 muSka-raca·. Malo podal je strijel jali su dal.injih -rpet mu~karaca. Za1im su Zene, d jecu i -starce istje·rali iz kuCa i na selo otvorili vatru iz topova i bacaCa, te ga na krairu zapalili. 64 stanovnika sela otjerali su u internaciju. Preostalo stanovni:Stv·o sklonilo se U mi zato ni,smo krive, nego onaj prokleti naB neprijatelj. Zato vas pozivljemo da sprovedete kampanju. 'Svako selo·, svaka kuCa u naSem 'kow ·taru m·oZe da dad·e bar-em neSto·. U tom.e Ce se oCitovati naSa svijest, naSa ljubav prema narodno-oslobodilaOkoj borbi, kao i naSa mrZnja prema naSim krvnim neprijateljima. 0 ovoj p1emenitoj akciji piS·e se i u naOOj -Stam·pi, pa neka se vidi kako smo mi _Zene Dalmacije jedinstvene i 'spremne da dademo_ sve, kad je u pitanju nasa borba i nasa sloboda. Mi vas pozdravljamo na·Sim borbenim pozdravom Smrt fasizmu - Sloboda narodu! Sekretar inic. okr. odb.2 .selo Brilbini, ali ni tu nije bilo u mirll."I7. V. -otjerali su faSisti daliniih· 56 ljudi u internaciju, a Cetvoricu shijeljali. U ~elu BoZavi, na sjevernom dijelu Dugog atoka, striielj"l:tli ·SU faSisti 14. V. osam· !judi, 15. V. vrSili su Talijani »CiSCenje« u Velom Ratti., o;plfa.Ckali i spalili selo i strijeliali W I judi. U ·ovoj akciji, upereno.i tolbo·Ze protiv partizana, nije -uhvaCen na djelom oto·ku ni jedan partizan, ali su ·&-pal jena Citava dva sela, papal jeno joS mnogo kuCa rPO di"Ujgim ·selima, strijd_jano 54 nemioruZana -stanovni~ ka, a 149 odvedeno u internaci ju. {Prema ,podacima iz >}Dokumenata o zlo.Cinima talijanskih okupatora« izd. Ze'm. komi..siie Hrvatske za utvrd:ivanje zloCina okupatora i njegovih- pomagaCa. Sibenik 1945.) 2 Vinka N ova'koviC. Dokument 180 IZ IZVJEsTAJA OKRUzNOG KOMITETA KPH POKUPLJE OD 30. V. 1943. CENTRALNOM KOMITETU KPH 0 RADU zENA U KOTARU zUMBERAK' K o t a r z u m b e r a k. AFZ ·organizacije su oZivjel·e nakon konferencije, koja j·e s njima odrZana po povratku iz Bosilj.eva. OpCinski odbo-ri po-stoj.e· u -.SoSicama i RadatoviCu. U Vivodini· se ·osje·Ca brzo prilaZenj-e Zena organizaciji. Pred organizacijom je kotarsld odbor AFz. Inicijativni odbor AFZ za okrug formiran je pred mjesec dana (30. IV. 1943.). Drugarice iz odbora su kre·nule nakon prve njihove sjednice na neosloboti·eni dio okruga. Oti.S·le su i vratile se .skupa sa naSim Clanovima.2 Njihova 'ZaduZivanje na terenu imalo j.e .svrhu up·oznavanja sa _prilikama i organitzacija1 2 Doku·me-nt se nalazi u arhivi CK SKH. U oZuik·u 1943. odlaze po1iti~ke ra·dnice ·sa oslobodeno.g teritori ja I.Zumber'ka u kotareve okruga Po·kupl j·e, u J as-ku. -Samobor, Pisarovinu, VeL Goricu i iedan .clio kotara Sisak da rclde ·sa Zenama. IPresvru't:ene u sel iaCku no,Snju, ulazile su no.Cu ru sela i potaino odrZavale sastanke sa Zenama, jer su u tim :selima. kOia su .smieStena uz ,glavne saobraCajne linije Za.greb-Karlovac·Si,sak, hila br-ojna neprijatelis'ka uporiSta. U to vriieme proSirila &e OT.ganizad_ia AF2: 1.1 Pokuplju, i t-rebalo _je formifati OkruZ:pi·odbQ-r .AFZ rna na terenu, te medusobno pov-e·zivanje postojeCi.h odbora i njihov-o povezivanj.e sa Inicijativnim odborom. Za vrijeme· ·ad osnivanja_do danas odr.Zano je· jedno savjetovanje Zena u op~ini Radato-viC, a u pripremi su takva savjetovanja za Vivodinu· i SoSice. Kroz dva dana se upravo ·zavrSava kurs, kojim je obuhvaCeno svojih dvadesetak Z.ena iz sviju kotar:eva. N akon kursa Ce drugarice biti upu6ene u kotareve odakle- su. Od kursistica iz Samobora biti Ce odmah ovdje formiran Inicijativni odbor AFZ za kotar .Samobor. Poklljplje, pa ie u oZuik'll 194.3. CK po·sJa.o na ta_i teren M.ariiu Derda, Smilju ZeZeli i Savku MarkoviC, koie su do tada T'a·dile sa ,Zenama u Lid. U svibnju 194.3. :g. osnovan .ie Inicijativni odbor AF2: za Po·kUJplje, ru ko·ii sru uSle: Dragica Badovinac, RruZa Kumi_,c,,- Ankica M·okosek, Zora AhmetoviC, 'Savka Mar:koviC, Mariia ~erda i Smilja 2:eZelj. - Prva opCinska konferencija AFZ ru Radat-o;viCu odrZana je 15. IV. 1943. Na nioj su, iztn'edu ostalog, bili postavljeni i zadad politiCkog prosvjeCivanja Zena i sutbijanja n~pismenQ'sti. �l.'' Dokument 182 Dokument 181 IZVJEsTAJ OK KPH ZAGREB OD .2. VI. 1943. OK KPH KRAPINA IZ IZVJEsTAJA MJESNOG KOMITETA KPH ZAGREB OD 1. VI. 1943. 0 KONFERENCIJI AFz HRVATSKE' ZA SVIBANJ 1943. 0 RADU AFz' Zena Hrvatske za konferenciju AntifaSistiCkog fronta zena Hrvatske na oslobodenoj teritoriji.3 DruZe Crni, molimo te da ti CekaS na onom ugovorenom mjestu kako ti je javio Prigorac, gdje ce doCi Gubec u ponedjeljak dne 7. juna, da toCno uCvrstite kanaJe za prebaciVanje ljudi u NO Vojsku, j·er i onaka drugi njega ne pO'znaju, a mis'limo da bi Vas dvoje to uredili najbolj e .. Smrt faJizmu - Sloboda narodu! koji su uSle drugarice: Nada, 4 Cinovnica 20 ' godina stara, clan partije od marta 1943., Cvrsta i bistra, poZrtvovna, udata, mlada, te~retski nedovoljno izgradena, Zivi· ilegalno. 2. RuZa, 5 prodavaCica, 28 godina iz radniCke obitelji, clan partije od polovice maja 194.3, radila u NOO i AFZ od 1941. U porodici i priv. Zivotu primjerna, u radu toCna i .marljiva. 3. Mira, 6 profesorica iz radniCke obitelji, 28 godina. Nas simpatizer od 1935. g., ima do~ru volju za rad, liCni Zivot primjeran, od 1941. radi u AFZ i NOO. Oko 2·0. maja uapsen je jedan odbor AFz na V. kotaru. AFZ organizacija je dosta slaba i labava. Odbori se u glavnom bave sakupljanjem priloga u novcu, materijalu, pomaganj.em porodica ljudi koji su otiSli u partizane, t,e !Sirenjem i- Citanjem literature. 7 Sakupili su pTOsli mjesec 70.190.- Kn. Radi izgub'ljene organizacije AFZ na II. kotaru, prihod je smanjen za 35.000.- Kn. Veljko 8 1 · 2 4 5 6 Redakcija ni je mogla sa:znati ime ove dru,garice. Zlata Bognar-Kun~tit. Redakciia nije molgla saznati ime ove drugarice. Jelka RuZit, nastavnik, 'UhapSena polovicom 1943. ,g. 7 . U to _ie vriieme II. ra_ion imao 21 odbor AF2. Pored. ru.JiSnih ?dbora po~tojali ,su odbo·ri u »Paspi«, Tvormcr zarul'ja, u »Memlu«, veletrgovini GriviC:C ,,J~kri«, T~orn!ci 'krpa i A. G. B. (tekstil). Na raJonu .radtlo 1·e '28 od.~ora APZ. Na IV. rajonu dielqvalo 1e ~6 odbor,a, ko11 su o-kupliali o'ko ~60 Zena Na V. rajonu AFZ ie imao 21 odbor sa 550 ·Zena· od ~a;ga WO a~t.ivistkinia. Od veCih tvornica post~jao 1e u TvOTmct ·duhana - odbor AF:Z sa 60 -Zena . 'll DomaCo_j tvorni,ci rublja - odbo-r sa 39 -Zena. ' ru: lvanka Vit.asovii-lvl.esarovii: u jJolicijskom odjeljenju bolnice na Re-bru Zagreb 1948. ... 2. AntifaSistiCka fronta Zena: Nakon pa~ da dviju Clanica2 mjesnog AFZ poslana je joS jedna drugarica3 i.z mjesnoga u partizane radi progona sa strane policije te je, te'k pred nekoliko dana formiran novi mjesni AFt u ' 280 Dokument se ·nalazi u a·rhivi ·CK SKH. Pavao LonCariC. 3 Iz Okruga · KraPine otiHe su na konferenciju Anka ILovreCiC iz Ravnica i Mari.ca 'PleCko iz DubrovCaka. U krapinskom ·okrugu najaktivnije su bile Zene kotara Zlatar, gdje su postojali odbori AFIZ u Po-znanovcu i KonjSC:ini, a u formiraniu su bili odlbori u BedekovCini, Loboru, HraSCini i BudinSCini. . R~d ,z.en~ S'e uglav~om sastojao u Pranju rubl.Ja 1 davan1u hrane parbza•nskim ,grlljpama. Pojedine ~ene bile su kuriri, .a aktivni ie Zene radile su pOlitiCki medu Zenama. 23. V. forroiran je Iniciiativni o-kruZni odboT AFZ od 4 Clanice. To su bile: Tonka Mrko.ci- Turin, radnica, 'Cvijeta Huis:, namjdtenica i Ma·rica PleCko sel i anka. " ' Prvi kurs za 30 aktivistkinja AF'Z ·odrZan je u kolovozu u Maloj Erpen fi. 1 2 T,onka Mrl~oci-]urin 2. juna 1943. Dokument se nalazi u arhivi OK SKH Redakcija nije mogla saznati imena o~ih dru- rica. 3 'Dru.garski pozdrav v ~d svibnja do osbud~og 1943. g. radi na raznosenJU pro[pa_gandnog materijala ko-d Mjesnog komiteta ~PH An~!a Lclas "!'Jina. U toku 1'943 . .g. on-a l?reda_1e mat~rqal za po]edine rajone uglavnoro ra.JOn~~tm .te?mCar'ka;m~: Zl.ati Fejzo Ankici, Maii Emrovtc, V rkt Mrkoct 1 .drugima. Glavna skladi~ta za p:opagandni .materi ial hila su 'U toku )943. g'.: Rad';uCk~ pe~ar-?-a u Maksimiru, Higi jenski zavod na Zvilezdt, DJeC1e· obdaniSte u KrajiSkoj rulici Tvornica tjestenine, Prer.adoviCeva 34 i .stan Micik~ Pistotnik u Frankopanskoj ulici 5. 8 Perica Dozet, tada politiCki sek·refar MK KPH Zagreb. · Dragi drugovi! Javljamo Vam Zalosnu vijest da jei naB drug, odnosno p·o1itiCki sekretUr naS·eg OK, drug Prigorac,Z preminuo dne 29. maja nes:r:etnim ·sluCaj,em od vlastitog oruZja. Konferencija, koja se trebala odrZati, odnosno savj.etovanje, odgncteno je na neizvjesno vrijeme po odluci Povjere·nstva, koje se trebalo odrZati, kako je veC javio drug Prigor, dne 10. o. mj., po.Sto nema- garancije da bi bili •astupani svi okruzi. Dragi drugovi, dob:Lli smo dopis od Inicijativnog g]avnog odbora AntifasistiCke fronte Z-ena Hrvats'ke, da Ce ·s,e na os'lobodenoj teritoriji odrZati konferencija AntifaSistiCkog fronta zena Hrvatske dne 12. iii 13. ovog mjeseca, pa da 1pi poSaljemo 3 delegatkinje na tu konferenciju, ujedno nas mole -aa obavije:stimo i susj edne okrug-e, da i oni po.Salju po 3 drugaTice. S toga obavjeStavamo i vas, da i vi posa]j.ete 3 delegatkinje na istu konferenciju i to odmah, takq da stignu na vrijeme na mJesto. Drugaricama treba dati propusnice na gOrnJu adresu, odnosno za Inicijativni ·glavni odbor Antifasisti.Ckog fronta Ana Mrkoci 281 �Dokument isS PRVA KONFERENCIJA AFi HRVATS"KE ODRiANA 11., 12. i 13. LIPNJA 1943. I U OTOcCU I Clrmak iz »Z-e1re .u borbi((, gl~ila Glavnog odbora AFZ za Hrvatsku hr. 2, srrjm:nj 1943. SMOTRA JE TO BILA LJUBAVI, SNAGE 11., 12. i 13. lipnja odrzana je na oslobod·enom te:ritoriju1 prva konferencija Anti-faSistiCke fronte Zena Iirvatske uz uOe.SC-e od 80 izabranih delegatkinja i preko stotine uCesnika iz Slavonije, Dalmadje, Pokuplja, Gorskog Kotara, H-rvatskog Primorja, Banije, Kordun·a i Lil<e; te narodno-oslobodil»cke vojske, vojnog · saniteta i sekcije za vezu Glavnog Staba. 2 O·d pozdravnih govora saCurvan je u arhivu jedino g-ovor VLadimiTa BakariCa. Nisu ,saCuvani ni materijali diskrusije na konferendji. GOVOR DR. VLADIMIRA BAKARICA Drugarioe delegatkinje! U ime Glavnog staba NOV i POH pozdrav.ljam ovu prvu konferenciju AFZ Hrvatske. SveCani dio konferencije, 11. 1ipnja u v-eCe, zapoC-eo j-e sviranjem himne »Hej Slaveni« i >>Lifep~ naS_a«. - Drugarice, duZnost mi je da vas u ime Glavnog staba i u ime NOV zamolim, da zenama koje -ovdje predstavljate, izruCite svu Nakon >sto je drugarica Vlatka Babic pred- naSu zahvalnost za sve ·ono, Sto j.e Zena u naloZila poCasno i radno pred-sJe:dni.Stvo, otvo- Soj narodno-oslobodilaCkoj bor-bi, a naro·Cito rila je konferenciju -drugarica Kata PejnoviC, _ u prilog naSe· vojske· do sada uCinila. Ja ovdje predsj·ednica AFZ Jugoslavije, kratkim go- ne Cu da .spomenem ono, Sto je- Zena uCinila u boi-bi, -one jnakinje, koje su same po•Sle u voroin u kome je podvukla hi-storijski znaCaj ove konferencije, na kojoj su se- Zene Hrvat- borbu, one· koje su u prvim danima naSe bor-ske--prvi puta ovako organi~i:ran-o sastale, na be zajedno s· nama poCele da •s-tvaraju osnokojoj se sil:vjetujU da ce· krD'z ·borbe i krv naj- vicu naSe borhe,, koje su sudjelovale u Zaholjih drugova i drugarica i stvorene orga- grebu u diverzantskim akcijama, u "akcijama nizacije kao i tekovine naSe borbe znati krv- razaranja drZavne vJasti, ne Cu da spominjem one, koj e su nam na poCetku naSe borbe poIju i .uCuvati. magale kao- kuriri, kao i -one ko}e -su nas SnaZan i dubok dojam imale -su rije·(H dru- krile, nego hoCu da se specijalno osvrnem na ga Karla Mrazovica, predstavnika CK KPH one Z.ene, koje su pruZile neposrednu pomo,C i Vlade Bakarica, politickog komesara NOV naSoj narodno-oslohodilaCkoj v-ojsci. i POH, koji su pozdravili konferenciju.2 Nama su u sasvim svje-Zoj uspomeni oni prvi dani naSe· borhe, kada su borci uzeli U ime ZAVNOH pozdravio je drug Pavle GregoriC konferenciju i sve napor·e i zasluge puSku u ruke, kada je- Zena krpala, prala i Zena u borbi za slobodu i -svoj,e oslobodenje, njegovala naSe bore-e. Nama su u svjeZoj ali je ujedno postavio p-red njih ogromne za- uspomeni one mas,e· Zena, koj-e ,su sudjelodatke u daljnjoj borbi, jer Zene Cine pOla vale u prekopavanju cesta, u ruSenju .komunikacija, koje su sudjelovale u borbi s rogu'stanovniStva~ i to j e prvi i ,glavni izvor za Ijama u ruci. Mi danas na ovom stupnju naNarodno-oslobodtlacku borbu u do.gledno vriradno•oslobodilacke borhe, na ovom stupnju jem·e. naSe narodno-oslobodila.Cke vojske '8' ponoDrugarica Mllka Kufrin u ime PK SK'OJ som govorimo svuda, da ·naSa vojska nije istak1a- je, da je zajedniCka borba, da ,gu za- vojska kao druga vojska, naSa vojska j,e i jedniCki ciljevi Zena i omladine traZili da vojska Z-ena. U naSoj vojsci ima mnogo Zena ujedinimo svoj-e snage i svoje nastojanje u boraca, koje sudjeluju u njoj kao borci, koj.e nepokoJ.ebivri borbenu zajednicu. · sudjeluju jednako bez obzira na •spol. To se jos u bistoriji naroda nije dogodilo, to sluzi Radni di-o konferencije, 12. Iipnja, posve- na Cast svima Z.enama, '0 toj pojavi se govDri Cen je iznoSenju i pretresanju politiCkih priu svijetu. VeHki je Cast govoriti u ime vojlika i stanja organizacije AFZ u Hrvatskoj ske u 'kojoj se i Zene bore. Mi smo drugarice i postavljanju osnovnih zadataka. na to ponosni ...1 'To· sam htio da- vam ka.Z-em i molim vas,, l Prvog dana konferencija se odrZavala u da izruCite Zenama, koje_ -Vi .pred-stav,ljate, da OtoCcu, a dru,g·og i treCeg dana, radi opasnosti od 6e na•Sa vojska uCiniti sve, da s,e rijeCi drug-a nepriiatdjske. avijacije, rad se rnastavio u selu ProTita ispune, da ¢e nasa vojska cuvati sve tezorn blizu 'OtoCca.. 282 Dr. Vladimir Bakarif: kovine, koj e j'e vee postigla na os1obodenom teritoriju. Ja bih trebao da vas obavijestim o uspjes-im-a, 1mje je naSa NOV pnstigla. Vi znate, kada sm-o se po·Celi boriti, ljudi su govorili: »Ljudi, n-e gubite ·glave. Tko Ce se boriti protiv vlasti, protiv sile, koja j.e slomila sve z.emlje Zapadne Evrope, ne idite u borbu !« PoCeli smo se boriti rame uz rame, o na-Soj borbi nitl<o nije htio .da govori. Kad smo postigli prve 'Uspjehe, rek'Ii su da se bori DraZa MihajloviC, ali su odmah rekli: »Ne stupajte prerano u borbu, Cekajte -da vas. on pozove!« Osim podrsl<e bratskog Sovjetskog Saveza, koji je naSu borbu popularizirao, koji je prvi svim svojim sredstvima govorio o nama, nije bilo druge P'OdrSke, i mi sv·e· do nedavno ni-sm-o uopC·e· poznavali nikakove druge pomoCi, osim one naSe slavenske braCe sa :Sve-sla venskog kongresa u M·oskvi i -Sovjetsko'g Save•za. Od onda se situacija promij enila. ·Od onda smo mi postigli izvj e·sne uspJehe. Nije se m-oglo samo taka Siri-ti IaZne vijesti, nije s·e mo-g'lo zatvarati oCi pred tom oruZanom snagom, koja tam-ani diviziju za divizijom, koja -sama drZi na s·ebi- preko 30 divizija v,ezanih, koje ne mogu nas-tupati na jedno)\1 drugom frontu. Drugovi, druga fron- ta u Evropi se mora otvoriti. Pred tom Cinjenicom stoje .sav-eznici. Ta Cinjenica si.Ii sve da p-ogledaj·u i na ono ,Sto se deSava u Jugoslaviji. Izvj·esne snage iz JU.goslavije su nastojale svim- silama da se poreknu naSi uspjesi. Na C-elu tih snaga stoji i jugoslavenska t. zv. vlada u 'Londonu. Ali, drugari-ce, naSi uspjesi su dov·eli .do- toga. da su izvjesne vojne forrnacij,e saveznika bile pdsiljene, da malo izbliiega pogledaju stanje, koje ovdje vi ada, da potraZe s nama kontakt. J a Cu vam kazati jedan telegram, koji je isporuCen nasem Stabu prilikom borbi, koj e se vade u Crnoj Gori, gdje je okupator opet j.ednom pokuSao da ·uniSti ,glavninu naSih ,snaga: >>Od glavnog staba Srednjeg Istok» za Vrhovni Stab Jugoslavije: (slijedi tekst telegrama)2 ... Drugovi-, to je prvi puta da s·e jedna savezniCka vojska neposredno obraCa naSoj Na~ rodno-oslobodila.Ckoj vojsci. Dru·govi, to je neobiCno znaCajan fakat, jer on nij.e postigilut nikakovim trikovima, nikakovim- smicalicama ili po.litikanskim sporazumima, nego je postignut krv'lju, postignut je borbom, postignuto je- da smo prisilili njih, da nas i naSu horbu na taj naCin za sada priznaju. To je jedan od vecili uspjeha u pogledu me- 283 �dunarodnog priznanja nase narodno-oslobodilacke vojske i nase narodno-oslobodilacke borbe. Pred nama stoje jo,s teski zadaci. Mi smo u pos!Jednjoj neprijateljskoj ofenzivi iskusili Sto znaCi dobra podrSka vas Zena i mi se nadamo, da 6ete 9vu podrSku jo.S pojaCati,. koju ad Vas oCekujemo i da Cerna doCi do novih pobjeda, joS znaCajnijih od ave i doci do cilja, kajeg smo postavili, kada smo po.sli u borbu. u ime G!avnog staba mogu vam reCi da smo tvrdo uvj er-eni da Cerna to postiCi i da Cerna u tom pogledu naCi vaSu punu podriiku. L I I nje i rad u toku ovih dviju godina, ovih dvij11 najkrvavijih, najteZih~ ali najslavnijih godina u historiji. naSeg naroda. Krvavo su se trgala naSa srca, kada su Z.eljezne nemani okupatora p-oCele juriti naSim cestama, kada smo vi.djeli, da j.e faSistiCka gamad, vjekovni i zakleti neprijate1j naSega naro-da, bahati tudinac, zagospodario naSom zemljom. Nismo mogli vj.erovati, da se to moglo dogoditi, nismo mog.li vjerovati, da Ce se vojna snaga Jugoslavijoe· rasplinuti kao magla na suncu. OCekivali smo, da Ce se makar gdj-e organizirati otpor. .Svi ani, koji su godinama tra.Zili ·od naroda da plodove Zivio AntifaSistiCki front ~ena Hrvatske! svojih Zuljevitih ruku dade za oCuvanje ne1 zavisnosti drZave, svi su ·oni sjedili u dru/ Ovdje fali ·iedna re.Cenka. 2 Stvu sa izdajlcama naroda, poznava1i su saTekst tog tdegrama nije zabil.ieZen u dokumo j·e·dno: svoj liCni- profit, a sudbina naromentu. da bila je stvar, koja se njih nije ticala. OruZje, vojni magazini, sva drZavna imoviREFERAT ANKE BERUS na, leZala je otvorena, i ·okupator je nesm·e.. tano dobio sv·e u svoj e· ruke-. LiCna hrabro·st Drage drugarice! i rodoljubjj.e pojedinih heroja, koji su u ovim tragi·Cniln momentima izvrSili na svoju iniciMi ·sudjelujemo u borbi protiv faSizma, u jativu niz smjelih, junaCkih podviga, nisu otvorenoj, oruZanoj borbi skoro .dvije godine,,..., i danas, poslije dvije godine krvniCkog hara- mogli da sprijece neprijatelju slobodan put. nja -okupatora i nj·eg:ovih slugu po naSoj zem- Prestali smo da budemo gospodari u svojim lji, bilans j e nasega rada i borbe visoko po- kuCama. Zemlja je hila pregaZe-na, raskomadana. .Sve nwSe, i ono najiiCnij e, ni-je bilo zitivan. Ali borba nije dovrSena. Pred nama stoj.e dani, koji Ce traZiti od cijeloga naroda viSe na.Se-. NaSi hambari i Zitnice ni·su imali viSe da p-osluZe naSoj ish rani; to su postali i -ad svakog pojedinCa maksimum napora, izvori 'Za ishranu na·S·ih krvnika i tlaCit_elja. Cvrstine i odluCnosti, da se borba dovede do kraja. Po dana&njim rezultatima borbe mo- Stoka nasa trebala j e da dad·e tim zvijerima Z·emo jasnije nego ikada utvrditi, ·koUko je snage za joS v·e-Ca zvjerstva i zloCinstva. NanaSa ho.rba bila potrebna, moguCa i -o.pravda- Se fabrike, sirovine naSih .Burna ·i rudnika trebali su ·da snabdij·evaju faSisti.Cku neman, na. Ali da bi mog'li dalje sa istom cvrstinom da bi se joii vise oBposoblla da porobljuje· i i odluCnoSCu -da idemo u susret teSkim danima konaCnog obraCuna sa faSistiCkim oku- unhStava joS viSe zemalja, jo.S viSe naroda. patorima i · svim njegovim pomaga-Cima, po- Izdajom, zloCinaCkim radom 23-godiiSnje v-eli-tr:ebno je da uoCimo jasno liniju razvitka kosrpske v.Iadavine iz Beograda, pa··stali smo svi be·z razlike· bespravno roblje. NaSa snaga dogadaja i iz iskustva, stecenih u toku dvogodiSnje borbe, izvuCemo jasne, Cvrste ,za- i naSe ruke trebale su porobljivaCima n&Se slobode da poslu:ze u njihove pr]jave svrhe. kljuiike o politickim zadacima, koji stoje pred Treba'li smo da ropski IanaC, koji se ovio oko nama. naSih ruku, kujemo i dalj.e i da ga uCv~SCu­ ,fito karakterise <lanas politicku situaciju jemo krvlju svojih Zila i znojem naSeg truda. u naSoj zemlji? Na kolima osvaja:Ca dovezao -se u naSu U vezi s pobjedama Crvene Armije, akti- zem.lju izrod, krvnik, prodani izdajica sa svovizacijom i preuzim-anjem inicijativ·e· i na jom krvavom druZinom, kojj su veC godinaostalim frontovim·a od strane saveznika, te ma spremani od neprijatelja, da izvrS.e 'kao uslijed toga sve teZim poloZajem osovinskng lose sluge goreg gospodara .djelo unistenja faSistiCkng bloka, aktiVizirali su se u naSoj naSeg naroda. zemlji svi oni, kojima SlDboda naroda nije u KoristeCi se zaStitom i snagom okupator... raCunu-, koji traZe da narod ostane u ro·pstvu. ske vojske krvnik Pavelic udario je, da bi Danas se borba protiv okupatora ne moZe prikrio .pravu namisao i •gnjusobu svoga _povoditi uspj.eSno, ako ona nije usko povezana lozaja, na .Srbe u Hrvatskoj. Razigralo se krs borbom protiv svih nj.egovih pomagaCa, ko- vavo kolG ustaskih zlocina, hiljade i hiljade, jima na celu stoji jugoslavenska vlada u Lon· deseci, stotine h-iljada mu.Skaraca, Zena i djedonu. Medutim borba protiv utjecaja tih po ce palo je zrtvom bijesa krvozednih pasa. narodnu slobodu opa·snih i i'itetnih elemenata Uporedo s njima padale su glave sinova hrtra.Zi od- nas, da jasno ·uoCimo njihoVa drZa~ vatskog naroda, koji nisu htjeli da se-pomire 284, Anka Berus u Livnu i priznaju tudinski jaram i vladavinu ubojice PaveliCa. Narod-- se snaSao u poloZaju, koji j-e mno·gima izgleda·o bezizla!zan. Sve ono, Sto se godinama stvaralo i u zemlji i u svakoj pojedinoj kuCi i por()dici, bilo je- preko noCi uniSteno. Nikakova traga ni izlaza iz toga stanja izgle<lalo je da nije ostalo. To su bil·e gorke, te·Ske i krvave Cinj enic-e. FaSi:zam j e zavladao. Godinama su p·ojedinci i skupine neumorno pokwS:avali da ·objasne Sirokim masama i cijel-om narodu opasnost, koju nasi faSizam i _naglaSavali, da ta opasnost prijeti i n·ama, da s-e nalazi pred na-Sim vratima, da samo okupljajuCi sve d·emokratske snage IDD.Zem-o toj straSnoj sudbini zaprijeCiti da nas stigne. Ali to je bi1o jasno ipak malom broju politicki najsvije·snijih. Surova i kruta zbilja otvorila je oCi naglo svi~a . .Ste·Ceno je naglo velilm iskustvo. Iako je polozaj bio vrlo teZak, iako je izgledao bezizlazan, iako j e i:zg1edalo ·da Ce faSistiCka ratna maSina prohujati kroz sve zemlje i gradove, ipak nismo klonuli. Narod u dubini svojih misli vjerovao je i oznao, da takovo stanje ne m()Ze da bude dugotrajno-. Nije poCeo time, da se prilagoduje novom poretku krvavog okupatora; dub(}ko, najdublje u masama javio S·e prikriveni ·otpor protiv •svih mj·e-ra, koje je okupator poduzimao sam iii preko svojih slugu. Nisu ko·ristile nikakove poruke raznih izdajnika i biv,Sih voda naroda, kao ()De Ma-· Cekove, •da se narod postavi u sluZbu od okupatora stvorene hrvatske drzave. Traiilo se izlaza, Cekao se··-·pago.dan momenat, kad Ce a.e sve snage u narodu moCi ·organizirati, i kad Ce se moCi da sk.upi u otvorenu, oruZanu borbu. Kupile su s·e puS-ke, briZno spremao svaki metak, neCujno i nevi·deno pripremao otvoreni otpor. Iznenada napadnuta. je naSa bratska zemlja, Sovjetski Savez, ona zem1ja, u· k-oju su bile uprte oci mi!ijuna obespravUenih i zednih -slobode . .Snage faSizm-a uplele su se u' novu krvavu avanturu. To je bio signal za sve porobljene· narode Evrop·e, da »je doSlo vrijeme da se digne buJ).a«. Crvena Armija stajala je na braniku svoje domovine. Hitlerovi ratni planovi nisu mog'li da: budu izvedeni, a herojski otpor Crv·ene Armije davao je moguCnosti narodima po-ro-bljene Evrope, da organi•ziraju ·EVoje snage otpora. Za naSu zemlju je to bi·o osobiti momenat, je·r faSizam nije uspio u roku od dva i pol mje·seca svoje vladavine da uCvrsti svoj aparat radi prikrivenog i stalnog otpora, na koji je nailazio na svakom koraku. Ali da bi se ta neravna horba uspj·eSno mogla -da vo-di, trebalo je povezati sve snag·e, skovati Cvrsto j·edinstvo naroda. Pred opasno.SCu uni.Stenj a naroda morali su da stupe u po-zadinu ·svi pos·ebni interesi klasa, politiCkih grupacija. KomunistiCka partija, jedina partija, koja j·e od porob1jenja naS·e zero~ lje dizala otporni duh narodu, i ovom prilikom naBla se· na Celu. narodnih snaga, p-ozvala narod na oruZani o-tpor, ukazala na potrebu skupljanja svih narodnih snaga pred opasnoscu istrebljenja naroda. Na toj platformi, na platformi okupljanja svih rodoljubivih snaga -i njihovoga povezivanja u borbi protiv faSizma, upuCen je poziV svim llarodima Jugoslavij.e, -svim rodoljllbima, svim po.litiCkim· strankama, ·s~emu nar-odu da I �se ujedin,i 'Za oruzanu borbu. 'Tu ie politicku skih politicara, da nije u interesu naroda platformu dala Komunisticka' Partija, i nje- borbom draZiti faSisti-Cku zvijer. no j,e ostvarenje jedino davalo moguCnosti, Rezultati borbe pokazali su, ciji je stav da se povede uspjeSno rat protiv fa.Si.zma. bio pravilan. P.oCeli smo goloruki. Danas, po:To je bin jedini pravilan put. slije dvije godine-, imamo -organizovanu, doKako su vodstva svih gradanskih strana- b;ro naoruZanu vojsku, koja raspolaZe svim onim nao-ruZanj em, kojim }e- ra-spolagao i ka, druStava i grupacija -odgovarala na taj rodoljubivi i nesebiCan poziv KomunistiCke okupator u naSoj zemlji, jer nema oruZja, koje mu nismo oteli iz ruke. Borba je spriPartije? Oni ne ,g.amo Sto nisu prihvatili poziv Ko- , jedla da dade do bratoubilackog ldanja, jedinstvo naSih naroda skovano je u horbi. munistiC.ke Partije, veC su od samog poCetka Uporedo sa .Srbima na Baniji, Lici i Kordunu pokuSavali da sprijeC.e razmah i razvoj borbe. Siroke mas,e naroda osjetile· su, da je put diZu se u -oruZanu borbu Hrvati u Dalmaciji, Hrvatskom Primorju. i Go~skom Kotaru. Paborbe pravilan, poSle su za pozivom Komukleni plan okupatora bio je ometen. nistiCke Partij.e, prezre'le i napustile svoja Od malih partizanskih ,grupica razv1la se ranija politicka vodstva, koja su jedno po n10Cna narodno-oslobodilaCka vojska, koja je jedno odlazila u faSisticki tabor kao sluge u toku dvo~godi.Snj e borbe oCistila. o-groman i pomagaCi okupatora. KomunistiCka Partija teritorij na'S'e zemlje, koja j.e· istjerala okuuputila j·e· poziv i nama ~enama, poziv istog patora i njegov.e· sluge u gaini·zone, u Zf.cu, i sadrZaja, i Z.ene su prihvatile poziv Komuniani se danas nalaze tamo blokirani. Njihova_ stiCke Partije, te je danas politiCka osnova AFZ: Jedinstvo svih rodoljubivih antifasi- vlast seZe samo tamo-, .gdje mogu joS da dr:Ze_ stiC.kih snaga, bez obzira na vjeru, narodnost, jake posade. Da je tome tako, znadu vrlo dobro drugaraniju stranaCku pripadnust i druStveni porice delegati iz neoslobo·denih krajeva --uruSe lozaj. zemlj·e, i one C.e nam u svojim izlaganjima Da: su mase Zena prihvatHe tu platformu, sigurno · is_pdCati zanimljivih stvari. J a Cu da su po.Sle putem, koji je ukaZala Komunisamo .da vam napomenem nekoliko primjera, sti.Cka Partija, dokaz su danas naSe organiprvenstv.enn za ·drugarice, 1mje veC dugo Zive zacije, njihova Sirina, i njihova rasprostrana oslobo,denom teritoriju. U kotaru dugoselnjenost po cijeloj zemlji. 'Tomu je dokaz hila skom, prv-om pograni-Cnom kotaru sa Zagreu zemaljsknm opsegu i Zemaljska konf·eren. born, neprijatelj je bio prisiljen, da - aka cija AFZ-a za Jugo.slaviju, a dokaz tome i nije htio da izgubi ~svoju oruZanu snagu u danaSnja konferencija, ov·om lwtaru, - povuCe sve Zandare u kotarDanas je jasnije nego ikada, Sto je znaCio sko mjesto i likvidira sam preosta1e oru.Znistav odricanja borbe. To je znaCilo dozvoliti cke postaje od straha pred njihovom likvinesmetano okupatoru da uvotrebi .svu svoju dacijom ad strane partizana i udamih grupa vje,Stinu, da gurne- narod u bratoubilaCki rat. seljaka iz samog to,g kotara. U virovitiCkom To je znaCiln prepustiti slobodne ruke ustaS- kotaru je 200 seljaka rusilo i trgalo prugu kim krvnicima, da unUitavaju bez kazni srp- po noC.i da s·e drugog dana vrate ~svojim 'kuski narod, da ·ovaj dO'zvoli da bude uniSten Cama i svom obiCnom svakodnevnom Zivotu. bez --otpora i bez protesta, hez pokuSaja da U kotaru Vrbovsko, iako tamo· nij e bi.lo pariSta uCini za svoje ·oCuvanje. To je znaCirlo, tizan. snaga, svu vlast su izv1~SavaU NOO-i da Hrvati ·skr,Stenih ruku gledaju ta masovna i vodili kontrolu nad Citavim zbivanjem u klanja ustaskih krvnika i taka ponesu sku.pa tom kotaru. Komand-e mj-esta, partizanske sa tim izrodima sramnu ljagu bratoubica. T·o straZe bile -su uspostavljene· pos1ije nego Sto je .znaCi1o dozvoljavanje, da PaveliC mobiliSe je narod sam -stvorio narodnu vlast. Ali ka.hrvatski narod u borbu protiv njegovih vla- kogod hili- ogromni uspjesi, 'koje sm·o postigli stitih interesa, da hrvatski sinovi posluZe u ·ovoj borbi, ne smijemo se ni Caska zavak.ao topovsko- meso za raCun .svojih vje'kov- ravati i zanositi njima. ·Okupator je joB uvinih neprijatelja, za raCun faSistiCkih osva- jek u naSoj z·emlji, i oblik naSeg ratovanja jaCa. To j-e znaCilo predati sva materijalna treba da o-stane isti onaj, koji je omoguCio bogatstva - zemlju, Sume, rude-, Zito i stoku da do- sada postignemo te goJeme uspjehe, a faSistiCkim ·okupatOrima i postati baza za nji- to je partizanski rat. Bas oblik partizanskog hova sna:bdij-evanj e. ·T·o j-e znaCi.lo radnu sna- rata zahtij-evao j.e i omoguC.io, da Zene taka gu faSistiCkoj ratnoj industriji, ·to je znaCilo naglo postanu aktivni sudionici borbe. J er predati naSe Zene- i dj.evojke na poslugu faSto zna·Ci partizanski rat? Partizanski rat SistiCkim zvjerima. KomunistiCkoj partiji bilo IZnaCi da se on mora da v·odi ta:ko, da ·se ne·, je to jasno, ali je to postajah> jasno,, naglo i prijatelj osjeca ~vuda kao u opsjednutoj tvrbrzo i naj.Sirim masama naroda, i nisu po- davi,. Nje·gova Ziva snaga mora da· bude ugr'omogle nikakov'e licemjerne izjave sp<>kulant- Zena svuda, gdj-e se pojaVljuje·, i uniStava na onim mjestima, 1gdj.e joj se mo-gu ozadati najjaCi udarci, da mu se materijalne .stete nanose na onim mjestima, gdje je najosj.etljiviji: u ratnoj industriji i saobraC.ajnim lini-jama. .Svaka druga forma borbe o-nemoguCena je, jer bi ina·Ce neprijatelj naSao m'OguCno-sti da konc-entriSe svoje snage i da nepovezano i ·odvoj-eno- uniStava Zivu snagu naroda u borbi. To v.aZ.i joS i danas, a u poCetku barhe bilo je od narocitog znaeaja. Slabo naoruZani odre-di partizana u pojedinim krajevima ne bi se mogli ·o.dr.Zati, da s-e u isto vrij.eme nije neprijatelj osjetio ugroZen Cak i u centrima svoje snage·, u gra:dovima, u garnizonima. Zato prije negoli se diZe ustana.k u Lici, na Kordunu i drugim p.erifernim krajevima, padaju g!ave njemackih vojnika u Zagrebu od bombaskih akcija najsmj,elijih i najboljih antifa,Sista. Redovi antifa-Sista znadu da, iako te akcije tra~e u gradovima bezbroj Zrtava, iako tamo· nij.e mogu6e postiCi vidnih rezultata, to je jedini put, koji Ce om'DguCiti organiziranje i proSire-nje ustanka. Svaki pa1i bo,rac u gradu bio je »svije-sna Zrtva, junak pravi«. Te smjeJ.e akcije, kaje su od najsvjesnijih antifaSista traZile mnogo krvi i Zrtava, omoguCHe su da se na drugom kraju podignu i oja-Caju parthanski odredi, da postanu takovi, da u •kratkom roku mogu da preuzmu ·glavni te·ret va.d·enja borbe sa okupatorskom vojskom. :BombaSke akcije i ubojiti metci na ulicama Zagr·eba, .Splita, KarJ.ovca, SuSaka i !Sis-ka bile su popraCene i potpomognute diverzantskim akcijama prvenstveno u fabrikama, koje su radi.le za ratnu industriju. Cijeli j-e niz drugova i dru.garica o-stavilo- svoje Zivote na ulicama tih grad-ova,-a joS je dalelm veCi broj onih, ·koj i su po faSistiCkim 'Zatvorima i koncentracionim 1ogorima bili zvjerski muC-eni, ubijani, uniStaVani. Bilo bi pogreSno misliti da su sv,e te akcije bile samo djelo pojedinih izoliranih grupa najsvje-&nijih antifaSista i antifasistkinja. Za njihovo izvo•itenje hila je p-otrebna po-moC stotina i .stotina rodoljuba, koji su te naj-smjelije borce pomagali na sve potrebne naCine davanjem sklo.niSta, prenwSanjem, sabiranjem oru.Zja i t. d. Zene. sudjeluju svuda. U gradovima rad" nice uni.Stavaju sirovine po- fabrikam-a, kvare maSine, -sudjeljuju u ate-ntatima, kao kod smjelog napada omladinaca u po bUela dana na ustasku bojnicu, kad je 28 ustaskih pasa palo na zagrebacki asfalt, kod trovani a nJemaCkih oficira, · kod uniSterija zagrebaCk·e paSte i t. d . .Zena na selu pomaZe po-Cetak: i razvitak partizanske borbe, · omo-guCuje prvim naSim odredima da se odrZe u ~Sumama i planinama. Zene- iz grada i sa sela vrSe kurirsku sluzbu. Izvidaju neprijatelje, obavjasta- vaju o njihovom 'kretanju i jakosti, prenos·e oruZje, sanitetski materijal, brinu s-e za materijalno uzdrZavanje partizana. Zene Like, Korduna i Banije, Cvrsto povezane s prvim partizanskim borcima, omnguCuju njihov opstanak. Zene Hrvatskog Primorja i 1Gorskog Kotara dona.Saju uz opasnost po- Zivot iz grad-ova i neprijateljskih garnizona oruZje i hranu, i noC na noC prelaze visoke govske klance s teSkim teretima na 'l·edima, samo dfi. bi omoguCile odr.Zanje malih partizanSkih grupica. Zene Dalmacije postale su legendarne po nadljudskim naporima, koje su izdrZale da pomognu odrZanje partizana na vrletima Biokova, Mosora i Dinare. Zar nisu i tada naSe Z·ene, iako joS formalno neorganizovane, bile stvarno povezane u Cvrstu antifaSisUCku frontu, bas knd te prv,e akcije i preko tih akcija? Zar ni,s-u ma.dusobno pov-ezane Zene .seljanke, rna gdje se nalaozile, u Lici ili Dalma·ci.ii, na Kordun71 iii Hrvatskom Primorju? Zar nisu pov·ezane seljanke s radnicama i gradankama, koje su pod uslovima najteze,g terora izvr:Savale teSke zadatke uniSte'nja faSisti-Cke Zive- snag;e i materijaJne baze neprijatelja? U tim prvim akcijama kovalo se jedinstv·o, Cvrsto borbeno· jedinstvo·; nesalomljivo jedinstvo izme:du 'Srpkinja i Hrvatica, izmedu gradova i sela, i .Sto s,e danas nalazimo sve na okupu, povezane i -organizaciono obuhvaCene u jednoj- j·edinstvenoj antifaSistiCkoj ·organi zaciji, nije drugo nego 1ogiCna posljedica jedinstva, koj.e je niklo u borbi, u krvavoj borbi protiv okupatora, jedinstvo koje- je izraslo iz patoka krvi i znoja, koje su naS-e Zene, Zene Hrvatske be~ razlike po narodnosti- i vjeri .dale u ovoj diinovskoj borbi. BaS to, Sto su .Zene u svim tim ra'znolikim ohlicima sudjelovale i sudj-eluju u borbi, onloguCilo je da borba bude taka Cvrsta i odluCna, da se redovi rodoljuba antifaSista takn zbiju, da ih nikakov prodor neprijate1ja ne mo.Ze razdvojiti. Da se taka- pod teSkim uslovima maZe da vodi borba, da s-e borba mogla da pro.S.iri do taka ogromnih razmjera, da: smu imali .smjelo.st da navj.Jestimo rat neprijatelju i taj rat uspje,Sno vodimo, davalo nam je snage to, .Sto smo svi bez razlike radili sve ono, .Sto je borba od nas traZila, ne g,ledajuCi nikakove svo-je spedjalne i liCne interes·e, veC smo se stavili u ~sluZbu izv-ojevanja slobode naroda. U tome se- odrazilo Cvrsto j.edinstvo voj ske i naroda. Zemlja j e pretvorena u ratni logor, u kojemu su ulo-ge podij'eljene prema mj-estu i vremenu, ali sva sudj elovanj a u.sinj erena- j ednom cilj u : uni,Stenju okupatora i njegovih slugu,, izvujevanju slobode naroda. I zato, kad je narod stvarao svoju prvu pravu i istinsku d·emokratsku narod, vla~t. svoja najvisa predstav1 ; 286 287 �nl~tva, bLlo Je sasvlm razum1:tivo, da ia narodna vlast, Ciji je zadatak da uCvrsti joB jaCe borbene redove i da poradi na joS uspjeSnijem vodenju borbe, morala da u svoje redove uvede i Z.ene, j.er su to traZile potrebe i interesi borbe. Sudjelovanje Zena u javnom Zivotu nije plod iraZenja ravnopravnosti od strane Z.ena, ona kao i nitko druii nij:e niSta traZila za sebe veC j e davala sve od sebe, a ravnopravnost, koju je postigla, hila je nuZda, koju j.e sam rruzvoj i Sirina borbe traZila. Da ,g.e, meduti:rp, i to pitanje odmah u poCetku jasno postavilo i objasniJo, ogromna je zasluga KomunisHCke Partije, koja je uvije·k -staja'la Cvrsto na principu potpune ravnopravnosti Zene. Partizani horci prihvatili su takoder staV ravnopravnosti Zena, jer su, osobito na poCetku ustanka, a i kasnij.e vidjeli 1Sta za njih znaCi- pomoC .Zena i njihova sudjelovanje u narodno-oslobodilackoj borbi. Kod uJaska Zena u javni Zivot, kod njenog sudjelovanj'a u narodnoj vlasti, kod ulaska Zena u borbene r.edove same vojske, dokazali su da cij.ene sve ono .Sto su Zene u ovoj borbi v,ec da,Ie i da znaju od kakvog je znacaja ve·zivanje Zena uz nove oblike vlastt, pa su u tom pravcu bfli jedni od glavnih stupova u borbi protiv ostataka reakcionarnih shvatallja o ·uceSCu Zena u javnom Zivotu. Oni su spremni da ispune obeCanje druga Tita, izreceno na z,emaljskoj konferenciji, AF:ii-a Jugoslavij·e, .da Ce se vojska boriti do kraja, da nam nitko ne otme· plodove sl·obode koj.e smo zadobile u toku borbe. I NOO-i radili su na tom-e, da s·e uCvrste borbeni redovi baS uCeSCem Z.ena u odborima. Povedena je borba protiv re3.kcionarnih ostataka. UCeSCe Zena u narodnoj vlasti znaCi da su joB jaCe zacementirani i !Zbij,eni redovi svih slobodoljubivih snaga u narodu. NaSa nova vJast ne bi bila demokratska, ne bi bila narodna, kad bi iz nj.e bilo izvuCeno ravno po'lovina radnog naroda - Zene·, Taka smo mi ~ene dozivjele jednu duboku promjenu U' svom Zivotu. Ali ta promjena zna.Ci ujedno i krupnu dru.Stvenu promjenu i za samo lic-e javno,g ZivOta. Za na_,s- Zene je od naroCitog znaCaja da je ta promjena u naS·em Zivotu nastupila u takvom momentu u hlstoriji -naroda, koji_ j.e najznaCajniji, najlj.epSi, najslavniji, u inomentu kada je naB narod po svom heroizmu, po svojoj nacionalnoj svijesti, p-o svoj-oj borbenoj moCi i energiji dao toliko dokaza svoje zivotne snage. Te duboke prom}ene, koje su nastale odoz-do, kad ,gu zatalasale naj,Sire mase naroda u obranu svoga Zivota i svOjih prava, doveli su nas narod u t"kav polozaj da Je po svojoj slavi dopro na mjesto prvih naroda svijeta. To je najslavniji period u historiji na- Seg narnda, a ml Zene ponosne smo na to, Sto smo sa ·svoj.e strane doprinijele da do toga dode. Bez uCeSCa rnasa Zena u narodno-oslobodilaCkorn pokretu, bez svestrane pomoCi svih zena od najmladih do najstarijih, od gradank,e .do seljanke, u ovoj dZinovskoj borbi, ne bi- se mo-gli postiCi re.zultati:, koji su postignuti, ne· bi se moga-o u takovoj mjeri rasplamsati opCi oruZani narodni ustanak. Bez obzira na udio, ·koji su pridonij ele Zene, bez obzira na njihov broj, koji je vrlo Cesto mnogo znaCio i za samu borbu, narodnooslobodilacki pohet ne bi bio uopce narodni, da u njem nisu u istoj mjeri s muSkarcima sudj·elovale i Zene. onu·, .Sto su oni rasturili i zarobili? Ono Sto smo sa-Cuvali, saCuvali smo za to, Sto smo posli suprotnim putem od njihovog puta. Danas oni pokuSavaju obnavljati te organizacije. Oni ih hoCe obnoviti da bi ruSili jedinstvo narodnih redova, da hi u dvanaestom Casu pokuSali sprijeCiti najSiru mobilizaciju svih snaga naroda za nj egovo oslobo.:. denje, da bi mogli da produze jos za par sati Zivot svojim naredbodavcima - okupatorima. Oni pokuSavaju da i preko Zena raskinu Cvrsto j-e-dinstvo srpskog i hrvatskog naroda. Zato oni o-snivaju »Hrvatsku Z.enu« i »Hrvat- njihovom djelovanju u danaSnjem momentu j.e od naroCite vaZnosti. Ne Ce s·e oni svuda sluZiti tako ·otvorenim parolama, kao Sto SU to radili u GraCacu, CeSCe Ce njihova propaganda biti vj.eSto xnaskirana, i u koliko naSa budnost, budnost svih Zena antifaSistkinja ne bude jaka, mogu tu i tamo da stv-ore ne-ka uporiSta. Nije iskljuC·eno da Ce s-e povampiriti i »Zenski pok,ret«, kao Sto su se povampirili i ostali mrtvaci u politiCkom Zivotu naroda i da Ce pokuSati da ruSe iedinstvo naSih redova, a u prv·om redu naSu Cvrstu pov:ezanost s narodnom v'lasti. Razumije se da sudjelovanje u borbi predstavlja za Zenu preuzimanje velikog dijela tereta te borbe, ali ti tereti nisu teski, ti tereti ne 'OSj·eCaju &e kao teZina. Oni su razumljivi, oni se moraju snositi. Rezultati borbe, uspjesi o kakovima smo- tek sanjali, dovo,ljna su ·nam na-gra.da za sv,e one napore, koje ·smo uloZi'li da borba. poCne, da se borba razvije, da ·se borba rasplamsa. PreuzirnajuC:i terete mi smo stv-orile preduvjet da se na,S poloZaj u druStvu promij.e-ni. Tekovine, koj·e smo rni Zene postigle u toku borbe, ne do.zvoljavaju nam da u bor~i stanemo na pola puta. TQ znaju i ~?Vi narodni neprijatelji, Vidimo da preko znaCenj a uCeSCa Zen a u narodno-oslobodilai\koj borbi, kao i preko tekoyina, koje je ·ona zadobila, ne mogu da pn,du ni predstavnici onih stranaka i grupacija, koji su joB ranije u odnosu prema Z,enama imali stav faSi-sti-C1dh o'kupatora, i nije sluCaj da su _se baS te grupacije i vodstva tih stranaka danas naSli ne sa narodom, u njegovim borbenim red·ovima, nego na strani okupato·ra i njegovih slugu. Oni danas poku.SaVaju da obnove Zensk·e organizacij.e, koje su ranije stajale pod njihovim uticaj·em i bile ·stvarane od uskog kruga Zena, da bi se mogle pojavljivati na sveCanim paradama i primanjima, koje nisu ni,Sta uCinHe da olakSaj'u teZak .Zivot naJSih Zena. One .su znale ponekad da se licemjerno rasplaC:u na·d teSkim Zivotom radnice ili seljanke·, ali nisu joj u'kazivale na j.edini pravi put kojim tr:eba da kre-ne ako Zeli da izmijeni to stanje: put borbe za .najSira demokratska prava_ naroda, jer zlo Zene nije samo njeno zlo, V'eC je to zlo bilo z'lo, od kojeg je trpio ,ga_v narod. One nisu dozvoljavale da se Zenama otkrije, da je korijen .Citavo,g zla u tom·e, Sto- ·se drZavna i druStvena politi~ ka vodi pravcem, koji Ce omoguC~ti faSizaciju naSe zemlje, PreporuCivali su Zenama da se brinu i ·Cuvaju ·ognjiSte, kuCu, djecu i obitelj. A nase ce ih zene s pravom pitati: Koju kucu? onu, •sto .su j,e zlocinci zapalili? Koju djecl).? onu, '!ito su on,) poklali? Koju obitelj? K1hl:a u kojoj j,e o.drZana I. zemaljska konferencija AFZ Hrvatske -u selu Prozone kr.aj OtoCc:a sko srce«, kojima u zadatak postav.Ijaju, da djeluju na Zene ·u pravcu njiho·vog pasiviziranja i odbijanja pomoCi narodno-o-s1obodilaCkoj borbi, u pravcu p-otpirivanja SovinistiCke mrZnje, u pravcu omoguCavanja sprovod·enja Hitlerov·e totalne mobiUzacije i regrutacije nove radne snage za raCun faSizma. Oni obnavljaju »Kola srpskih sestara«, da bi i preko Zena poku·Sali da iz srpskih majki naprave ubojice hrvatske djece i pomo,gli raspirivanju bratoubilaCkog klanja za raCun okupatora. Koliko- -oni tim s'vojim radom ponizuju Z·ene, najho.lji su nam dokaz parol~ pod kojima s,e negdje pojavljuju te organizacije. Tako· Je prije oslobodenja GraCaca stvorena tamO takva organizacija, koja j,e imala samo jednu parolu: »U naviljke sa Cetnicima«. Ra:zumije se da oni nemaju niti mogu da im'aju uspjeha, ali budnost prema 19 Z:ene Hrvatske u NOB Mi Z-ene smo u prvom redu zainteresirane, da sve te -sluge okupatora raznih imena i naziva ne dobiju oslona u masama naroda, i da njih-ovo Spekulantstvo doZivi potpuni slom. Oni s·e pripremaju da istrgnu narodu iz ruke tekovine, koj e j,e zadobio u toku borbe, te da nakon sloma faSizma uspostave staru vladavinu. Medutim povratka na staro ne moZe i ne smije biti. Mi ne Cem-o da jo.'S jedamput doZivimo, ni mi ni naSa .djeCa, Sesti april 1941. godine. Mi ne Cerna da sv.e ono Sto smo zadobili u krVavoj muci, u toku ove boi-be, bude baCeno u nepovrat. To bi znaCilo, da sve ono Sto, smo do ·sada radili, da naSa krv, krv naSih sinova i muZ·eva bude uzalud proliven·a. Mi stojimo Cvrsto uz istinski demokratsku naro.¢Inu- vlast, koja v,eC djeluj.e- na oslobodenom teritoriju, Mi stojimo Cvrsto uz naSe najviSe narodno predstavniStv.o i sprem- 289 �n~ smo ~a se istom .energijom borimo za n]eno ocuvanje, kao Sto s·e borimo protiv On~. ne. :ode raCuna da su fa.SistiC.ki osvajaCi otCIJ.BPI!I najljepse dije!ove nase zemlje _ ok?_Patora. Danas svi ani, koji su pomogli TahJa~I Dalmaciju i Hrvatsko Primorje, a fasizmu da porobi naSe zemlj.e i koji se nisu Madan Medumurje. Oni ne vade raCuna ni trgli na r.a~b?jstva i krvoloStva faSizma, veC o tome da se u ti·m k · · · -· . .. ' . raJeVIma vrsi najzvjers~ prel~zih Jedan po jedan u njihov -tabor, ~kiJI..ter?r, ~asilna odnarodivarije, -odvajanje spre~_aJu se da -~askoCe narod. Oni nisu priI UbiJallJe hiJja.da i hiJjada zena, djece i stahva.hh pred dviJe godine nesebican borben :aca u kancentracione logore, koji se ni po po~~v KomunistiCke Partije, nego su se, vic~m~ dec; da se _narod digao na oruZje, i da je po- cwmh ne razlikuju od PaveliCevih koncentra1agora. slusao .poziv I~?munisticke Partije, pob<>jali ~a SVOJe pozi~I~·e, IZa svoje prljave klika.Ske " S;i on! .~ajedno ne vade raC.una o apustomterese. iietmci, pod okri'ljem jugoslavenske senoJ ~emlJI. Cijeli Kordun, gotovo cijela Livlade u Lon.donu, sklapaju savez sa okupato- ka,_ ogr?man. di_? Gor.skoga Kotara, veliki diQ ~rimorJa, tn cetvrhne Dalmacije pro-gutaa rom, sklapaJUV save'Z s krvnicima srpskog naroda, ~a. ustasama. Pljunuli su na: krv dese- Je pla.men, koji su podmetnuli njemacki talitaka hiiJada zaklanih, u jame bacenih Srba Ja~sk1•. ,u~ta.Ski i CetniCki palikuCe. -svi ani zaJedm~ki pomaZu akupatoru u lovu na ljude, os~:vrnuli su uspomenu na srpske majke: da'.'as Jednako u hrvatskim kao i srpskim kOJII?a. ~u nerodena djeca vad-eria iz utroba, b:atunih su ~e sa zvj'erskim ubojlCama ne- sehm~.. Danas, kada su faSistf.Cki ()SvajaC.i vme •Srps~e dJ~ce, davljene djece, klane dje- zadobiii udarce na istocnom frontu, od kojih ce, otrovmm phnom gusene dJ"ece , <>be'" t·l· .seas 1 1 n.~ mogu ~a se oporave, danas· P·osJije Sta- su usp?men_u svega onaga, Bto je n3.rodu bi'lo lJmg.~ada I ostalih velikih uspjeha Crvene syeto I vehko, preiili su preko brda leiiina A~m:Je, ·poslije likvidacije afriCkag fronta, 0~1. spekulanti ula.Zu sve snag.e da bi zada~1nova s~og~ naroda, preko p-otoka, preko riJ~ka kr~I. Silaze u ustaske i talijanske gar- bih opet neka uporista u narodu. Aktivizimzone 1 skupa s njima vode borbu ·protiv r~l~ su se sve biv.Se stranke pod raznim nanarodno-oslobodHacke vojske, . protiv svog ZIV1~a ~rpskih nacionalista, jugoslavenskih nar_oda. Jug~s~ave~ska vlada iz Londona po- ~acwnahsta, HSS-a, aktivizirali su se zata, sto maze plansk1 1 SV1Jesno taj rad. Poma.Ze mU k · su ·sna!l'e 'Crvene ArmiJ. e zadale fa·· t· '· · ' SIS 1CmatenJalno, " .. O] ZVIJen takve udarce, od kojih je ona . Salj.e ogromne sum•e PriJe o d ~aro_d~ oplJackanog novca DraZi i njegovim tesk~. ran~en_a, i jer su se s naporima Orv·ene cetmc1ma, po.~aZe im preko emisij·e na 1on- A_rm1Je •SJe_dinili i napori i ostalih save"illiCdonskom" r~diJU,_ P?. .zivajuCi narod na pa-siv- k:h snaga I stvore·ni svi pr.eduvjeti za stvaran?st. K~_znJava 1 ~1sava Cina rodoljubne ofi- nJe drugog fronta u Evropi, koj; ce donijeti C1re, kOJ1 su ostah vjerni svome narodu koji ?a~ I~ . propa_~t faSizma. Aktivi.zirali su se i se. bore u redovima narodno-oslobadiiaCke 1zash_ 1Z SVOJ1h .Skulja m'nogi mraC.njaci ta'ko zvani nekompramitirani politiCari I: .. _ ~OJS~e, ,.~ nagr~duju ministarskim mjestima h kt" . .. . . ·, a I nJI o:va a r;1zaciJa ll1Je 1·sla ni sada u pravcu ~. na~v.ec1~ ·od~Ikov~njima sluge okupatora 1 zdaJn~~~ · _Drazu l\:fihajloviCa, BirCanina, pa- pnstupanJa _makar i u dvanaestom Casu napa DuJica I ostal':' Izrode srpskog naroda koji rodu u b?r?1, ~~o bi mi po:zdravi1i, veC je njipored ~o~be prohv narodne vojske vade bra- hov~ akt!~IZac1Ja usmjerena u pravcu pamat~ubilacki rat, koljuCi i uniStavajuCi Zene i ganJa fas1zma na um-oru. dJe.cu, go!oruk? stanovniiitvo po hrvatskim . Oni traZ·e puteve do u.Siju naroda, kojeg selima Bos?e 1 Hereeg.ovine, Dalmacije Hr- msu P,oznaval! za ave dvjje godine, a sada yatskog Primorja i Gorskog Kotara k~Ijuci mu do.saptavaJu. Dosaptavaju mu lazi o tome 1sto, taka i_ srpski harod u onim seli~a. koj a kako Je Judo ginuti jer ce i onaka fas·· ' ne c~ .. ~a _I~U P~tem izdajst_va, putem kojim b't" s k o_ra sr~.Sen. DoSaptavaju mu da su1zam ~ I_ Cetsu otish h Izrodi. Izdajnicko vodstvo HSS je n~c1. vo~ska J~goslavenske vlade·, i da jedino ~d prv<>g dana sabotiralo narodno-oslobodila- DJU pnzn.avaJ.u sav-eznici. DoSaptavaju mu cku borbu naroda, tvrdeci da opstanak hrvat- da popunJaVaJu domobranske redove, jer je ~kog _naroda u PaveliCevoj drZavi nije ugro.:. . to V?J~ka narodnog vade hrvatskog naroda 1Zd~JD1ka MaC.eka," koji takoder uZiva povje~ z~n; 1 da zapoC.imanje borbe znaCi navlaC.erenJe "s~veznika. Do.Saptav8.ju mu da 6e samo llJ~ fasistickog bijesa na hrvatski narod. Svi om .ne v_ode raC.una da S-in ave._ hrvatskag ~ slucaJu ako nestane partizana moCi da racuna na. sv·estvrahu pomaC saveznika za obnonara~a S11om odvlaC.e na istoC.ni front samo ~u zeml~e, bacenu u bijedu -i neimaStinu. Dada. hi :se namaklo sto vise vojnika Hitleru. s~p.tavaJu. mu da sudbina naSih naroda zas:1 om ne vade raCuna da naSi radnici i radVISI od milosti i vo]je velikih sila i da niCe, prevareni, si'lom advedeni u faSistiCke r d. b. ' su ~~ 1 narn I IIi aduvijek sitniS, kojim su- vefabrike, bivaju ·do kraja iznureni· i uniSteni. hki narodi p-odmirivali svoje raC.une, te da se sudbiri.a narOda Jugaslavije ne nalazi u rukama samih naroda, veC da Ce o njoj suditi drug~. Oni se ne ograniC.uju samo na takova dosaptavanja. ·Oni poku·savaju da sprijeC·e mobilizaciju za narodno-oslobodi'laCku vojsku, da am·etu sprovadanje onih zadataka, koje je borba preko narodnih vlasti postavila pred narod. Oni pokusavaju da sabotiraju izvrSenje svih onih direktiva, kaji NOO-i daju narodu. A mi Zene im poruCuj.ema i znamo, da u tome za nama stoji · cijeli narad, poruCujemo im da nije lud-o ginuti, jer joB uvijek fa.Si.zam gazi na.Som zemljom, i dragacjen nam je svaki dan koji Ce skratiti ropstva naSeg naroda. HnCemo i dalje da budemo sudionici i prvoborci u ovom najpravednijem boju protiv faSi'zma. Ne Cemo da iznevjerimo najhrabrije Zene svij.eta Sovjetske Zene, kaje su nas nazvale svojim sestrama. Ne Cerna da iznevjerimo antifaSistkinje Engleske i Amerike, antifasistkinje porobljenih zemalja Evrope. HoCemo i da'Ue da zauzimamo j edna od prvih mjesta u svj.etskoj antifasistickoj frol)ti zena, Ciji smo znaCaj_an dio. Save·znici ne m-ogu i ne 6e da- priznaju ~me, koji su za j udine pare i pregrSt riZe sasli u talijanske garnizone. Oni·ce platiti raCun krvavog faSistiC.k-og klanja i uniStenja, skupa sa sv-ajim krvavim poslodavcima. Mi im paruCujemo, da ne C.emo dozvoliti da sinovi srpskog i hrvatskog naroda popunjuju redove faSistiC.kih vojski i brane faSizam na istoCnom bojiStu, pa niti kaa lVIaCekova vojska. Mi im poruCujemo da su s nama sve antifaSistiC.ke snag·e svijeta, da su s nama milionski narodi Sovjetskog Sav·eza, da su s nama svi antifaSiste 44 nacija udruZenih protiv fa.Sizma, i da nam j.e to savezni-Stvo milije i dragocjenije nego savezniStvo ·onih prapalih politikanata, onih jadnih grupica nosioca Minhenske politike, pa rna gdje se oni nalazili - u Rimu fli l3erlinu, Londonu iii VaSingtonu. PomoCi ne trebamo od onih, koji su jos 1938. godine izjav,Jjivali u engleskom parlamentu da im je miliji Hitler u Londonu; nego engleski narod na vlasti. Oni su baS u toku ove posljednje dvije godine dozivjeli potpuni palitiCki poraz, i aka nam to ani poruCuju da nam ne· Ce. pruZati pomoCi, mi im odgovaramo: Od vas ne samo da ne traZimo pom-oCi, neg-a aka nam je budete i nudali, ne Cerna j.e primiti, jer je ta vaSa pomaC okrvavljena naSom krvlju, patocima krvi rodaljuba, koja danas napaja evropsko tlo. Mi im odgovaramo da su puSke u naSim rukama prva i najveCa garancija, da naJSi narodi, pa makar kako b:Lli mali po braju, ne C.e biti sitni.S za podmirivanj·e niCijih raC.una, jer su naSi narodi veliki; med~ najveCima po sv~jim djelima, i· mi se ponasimo Sto pripa- damo tim naradima, Sto smo kCeri ·anih naroda, koji su pokazali i dokazali Citavame svijetu, da su pa herojstvu i rodoljublju prvi. Da smo poslusali glasove tih izdajnika i da smo skr8tenih ruku g!edali kako se gigantska antifasisticka borba vodi u svijetu be~ nas i mimo nas i da smo se taka naSli u tabaru faSista i reakcije, mi bi bili takav sitnis. I s pravom bi to bili. Ali ne samo da im mi to paruCujemo, veC dajemo svakag dana dokaza i davat Cemo ga pojaC.anim snagama i dalje, da st·ajimo Cvrsto uz naSu narodnu vlast. I ne samo da Cemo j.e pamagati svim snagama pri.izvr.Senju njenih teSkih zadataka, veC Cemo biti nos.ioci borbe za Sta pravednije ispunjenje tih zadataka, da se svi ti zadaci svuda, na svakam mj.estu uvijek izvr.Savaju udarniCki. Ne Cerna dozvoliti da i jedna nasa puska rda, poslat Cerna i zadnjeg -omladinca i Covjeka u borbu, a aka ne bude d·osta ruku, uzet Cerna i mi puSke u ruke, sam a,. da moZemo j aCe i brZe da patuCemo neprijatelja. Jasna nam je da je_ put bespo.Stedne borbe, kojim idemo vee dvije godine, j·edini pravi put, a najCvr1SCa garacija za konaC.no oslobo-denje: Sto viSe puSaka u odlu.Cnim i hrabrim rukama naSe vojske, Sto viS-e brigada i divizija, Sta jaC.a i bolje snabdjevena naSa oruZana sna·ga. Pobj,ede saveznika daju nam jail jace pobude da · pojaCamo rad u pozadini, daju nam p"Obude da se za · svakom od neprijatelja otetom puBkom pruZaju desetci i -statine ruku naSi.h arnladinaca i amladinki, koji Ce admah da stanu na braniku sJ.obade naSeg naro.da. Ali da smo mi danas u stanju da to ne samo poruCirno nego da i provedemo u Zivot, dakaz je da se u nama samima dogodila i izvrSila dubaka pr·omjena. NaSa se svijest -oplodila jasnim palitiCkim saznanjem, sve rodoljublje naSih Zen a, pa makar kako veliko ono bilo, mog'lo bi da skrene s pravog puta, ako ono ne bi bilo popraCeno ·Cvrstirn i j asnim politiC.kim saznanjem: politiCkim saznanjem o uzrocima koji su daveli do faSizma u svijetu, o uzrocima koji su omoguCili naglo po· rabljenje naSe zemlje, o uzrocima radi kojih je okupator htio da raspiri bratoubilacki rat me-du narodima, o uzrocima radi kojih su s·e vadstva svih stranaka (na Celu s jugoslavenskom vladam), osim KomunistiCke Partije, naS1a u taboru narodnih neprijatelja u uloiZi faSistiC.kih pomagaC.a, bez abzira gdje ani sjede u Zagrebu, Beogradu, Splitu iii Londonu. Duboki patriotizam, :koji je pakazala naSa Zen~, potkrij eplj.en je u toku borbe Cvrstim politiCkim saznanj.em. Paziv KomunistiCke Partije, koji je upucen i njoj da .stupi u barbene redave nepakorenag naroda i da aktivno sudjeluje u borbi, dao je moguCnosti da Zena 290. 291 �do maksimuma ra-zvij.e svoj patriotizam da do maksimuma razvij"e svoje snage u borbi za narodno -oslobodenje. Zato smo duboko zahvalni ~?munistiCkoj Pattiji, zato naglatSav~m~ UVl'Jek, da smo spremne da i dalje pod n]'emm rukovodstvom, i samo pod nj enim rukovodstvom, uloZimo sve snag·e za .Sto uspjeSnije dokonCanje borbe za narodno oslo~ bodenje, jer je jedina ana dala dokaza da je VJerna .svome narodu. Pod njenim rukovo·dstvom vodi se najslavllija borba, koju j.e naS narod do sada vodio, ana je pomogla naSem n~rod~. da napiSe najslavnije stranice svoje ~1st~nJ e, a nama Zen am a da koraknemo ~edmm samo, ali velikim, najveCim korakom 1z mraka u svj.etlost i slobodu. fronta: s jedne strane protiv vodstva tih Zenskih organizacija i feministkinja u »Zeriskom pokretu«, jer su te grada:nske organizacije- Zena bile izraz reakcionarnih re:Zima J_ug~slavije, i s druge strane borbu za okupIJ~~Je , ~asa radnih Zena, Cije je protufaSisticko 1 proturatno raspolo.Zenje izbijalo na svakom koraku. 0 tome radu one su davale n~jyeC.e Zrtve. Protunarodni reZimi JugoslaVIJe odgovarali su na pokret Zena zatv.oTima ubijanjem i koncentracionim logorima. ' . U vrije~e borbe Spanjolskog naroda ·prou~utarn]i~ i vanjskih fasistickih razb<Yjn_Ika IV~ nasOJ z,emlji se poja.Cava borba prohv_ fas_1zma. U to viijeme antifaSistkinje iz- t!:' daJu hst »Zena danas« u Beogradu. NeSta ORGANIZACIONI REFERAT JELE BicANIC Drage drugarice, J a Cu govoriti ·O organizaciji ~FZ-a u Hrvatskoj, njezinom -dosadaSnjem razvoju o rezultatima naSega rada, o zadacima, k~ji danas stoje pred naSom nrganizacijom. Ant~aSistiCki pokret -iena u Hrvatskoj na~tao Je. mnogo ranije, prije porobljavanja narse zemlJe od strane faSizma. On je dio antifaSistiCkog pokre-ta Zena Jugoslavije, koji je nastao u doba stvaranja Narodno·g fronta u naSa! zem!ji i osta1im zemljama Evrope, za sprecavan]'e do,laZ·enja na vlast najreakcionarnije sile - faSi.zma. On je dio svjetskog antifaSisti-Ckog pokreta Zena. U Jugoslaviji su postojale razne Zenske organizacij·e: »Hrvatska Zena«, »Hrvats'ko srce<<, »Kola srpskih sestara«, »Srpska majka«. Feministkinje su bile organizovane u »Zenskom pokretu«. 'Ta organizacija, koja je k_ao i ~ sve ostale, koje smo spomenuli, okuplJala zene gradanke, nije se 'zalaga'la za inteI'ese radnih Zena, kao St·o uopee nije vezivala svoju borbu s borbom naSih naroda. AntifaSistkinje su ipak ulazi.le u te organizacij-e »Zensko-g pokreta« i radile na mobilizacij-i svih Zena Jugoslavije u borbi protiv rata i f~Sizma. Medu -ostalim akcijama, koje. su vodii~. nap_r:?ne_.Zene za ravnopravnqst, hila je naJizrazibJa akdja za pravo glaSa koja se vodi'la u Citavoj zemlji, a -koju su p~edvodile antifaSistkinje. 'Ta akcija imala je izraziti karakter borbe protiv rafa, borbe protiv faSizma, koji je prijetio -i naSoj zemlji. .Zene n~Se ~emlje ~tjele su da kaZu svoju rijeC u pit~nJu rata 1 tra:Zile su pravo glasa, da bi SVOJU borbu protiv faSizma mogle joS efikas~ije voditi. Vodstva gradanskih organizacija zen~ ne samo da nisu vodila tu akciju, nego su Je otvoreno sabotirala. Napredne ZeneantifaSis~kinje, vodile su taka bOrbu ·na dv~ 292 ka~nij:. hrvatske antifaSistkinj.e- izdaju »Zen- ski SVIJet«. Oba su Iista odigrala 'Ogromnu ulogu u okupljanju Zena u antifaSistiCkl pokret. Ti !isto'Vi su ukazi,vali Zenama na opasnost, k-oJa prijeti naSoj zemlji od faSizma prikazivali muCan Zivot naroda u faSistiCki~ zemljama, pisali o teSkoCarna naSih Zena na roC_ito -seljanki, koje_ su Carnile u ne-zn~nju Om su povezivali naSu borbu sa svim nast.ojanjima nmSeg naroda za slobodu, ravnoorav~ nost i bolJi Ziv-ot. Oni su pru:Zali Zenama- snagu_ u ,~o.rbi za njihovu ravnopra.vnost, upo-zna~ vaJUCI Ih sa sretnim Zivotom Zena i svih na. roda Sovjetskog Saveza. U unutraSnjosti zemlje, u pojedinim ZariStima ustanka, Zene, veCinom seljanke, poma:Zu pokret. One su bile prve bolniCarke, kuriri, opskrbljivale borce hranom i obuCom. To neor_,ganizovanO masovno gibanje Zena izrasJo je danas u moCan organizovan pokret. Danas, u-oCi dvogodiSnjice ustanka, nema niti jedno·g ·okruga, niti jednog kutiCa naSe zemlje, u kojem ne bi postojala naSa organizacija, makar u svojim poC-etnim oblicima .. U svom razvoju organizacij-e su proSie od stvaranja svojih najniZih rukovodstava, mjesnih AOZ-a. Neke organizacije su joB davno preBle na viSi stupanj, kako se to vidjelo na prvoj Zemaljskoj konfetenciji AFz-a Jugoslavije. U tri okruga Hrvatske hili su vee tada na konferencijama birani okruZni odbori. Organ~­ zacija Like, Korduna, Banij-e, dobila je taka svoju punu organizacionu formu. Hrvatsko Primorje i Go11ski Kotar formirali su inicijativna okruZna rukovo·dstva, koja su sebi stavila u zadatak formiranje srednjih rlikovodstava, kotarskih i opCinskih odbora, koji su vee postojali, i taka proveli o-rganizaciono jedinstvo opCinskih odbora, da bi s-e povezali s velikim brojem seoskih odbora, koji su vee postojali i taka proveli organizacionO jedinstvo. U Dalmaciji su postojali okruZni i ko- tarski -odbori. U Slavoniji je formiran inicijativni odbor s nizom razbacanih seoskih adbora po raznim okruzima. U okruzima Pokuplju i Cazmi postojali su osamljeni neki mjesni Ddborl, nevezani vi.Sim kotarskim i okru:Znim rukovod.stvima. U okupiranim gradovima. postoja.Ji su ·odbori Zena, formirani veeinom po zanimanjima, koji su rukovodili akcijama Zena o kojima smo govori.Ii. Taka je bilo stanj.e ·organizacije AFZ-a prikazano na prvoj Zemaljskoj -konferenciji AFZ-a Jugoslavije, odrZane 6., 7. i 8. decembra 1942. Konferencija, na koJoj je .izabran i Centralni odbor AFZ-a, znacila je dogadaj od ogromne va:Znosti za da1jnji razvoj na,Se organ}zacije. Na konferenciji se pokazalo, da je organizacija okupila mase Zena u b-orbu protiv fai§izma. Ali kasno formiranje pojedinih rukovodstava, slab politiCki rad medu Zenama, uCinio je da se rad, osim malih izuzetaka, sv-eo uglavnom na pomoe vojsci. Osim toga, organlzacija je obuhvatila samo Zene oslobodenog teritorija. Ali je uCinjen ogroman korak naprij.ed. Srpkinj-e i Hrvatice se povezuju u borbi, mase Zena shvaCaju potrebu aktivne borbe i u isto vrijeme uvi-daju da im organizacija pru:Za najSire moguCnosti razmaha borbe. Konferencija je postavila Dakle, antifaSistiCki pokret Zena nije nastao u narodno-oslobodilaCkoj borbi neo·o ~no?"o ranije. Na Zrtvama i naporim~ mn~­ gih ~e~a her?ja, koje su i pa'le u toj upornoj b?rb1: .Izg.radila se danas naSa masovna oi·gamzaciJa, 1skovano je joS jedno ubojito oruZje ~ rukama naro.da, na·Sa anti:faSistiCka fronta zen a. U te.Skim danima faSi-stiCke okupaCije sve gradan. organizacije Zena sramno su ustuknule. Kada je trebalo da najjace di.gnu svoj glas, one su .Sutjele. StaviSe, neke iz vodStva tih ,organizacija doCe'kale su -okupatora i ustasku bandu sa cvijeCem na ulicama naSih gradova. N aSe Zene i naSi narodi Culi su tada ~edina poziv KomuriistiCke partije. Treb.tlo Je tada organi.zirati ~sv-e Zene, bez razlike narodnosti, zanimanja i politi-Ckih uvjerenja ~ horbu protiv okupatora i. izdajnika, t~ebal~ ~e probud~ti i povesti -u borbu naj.Sire sloj.eve z-ena. Prvi organizatori Zena hili ·su Clanovi .Ko_munistiCke partije, bile su antifaSistkinje, ~O'J€ su ruk~vodile ·borbom .Zena i prije rata. Zene su od prvih dana uSie u borbu. U naSim ?radovima, Zagrebu, Splitu, ~t::Hbeniku, one IZV~de krupn~ akcije. Na trZiStima, pred trgovmama, otimaju faSistima hranu traZ.e s~~njenj-e cijena i t. d. One su pom~gale u uhcn1m borbama, prenosile municiju, prikrivale uCesnike. /. konferert.cija AFZ Hrvatske. U mdnom pr-edsjedniStvu: C.ana B.ogdanovil:, Neva P,ai/;- Roje, ]ela BiCanfC, Anka Be1'us, Kata Pejnovii:, Ljubica Brkovii: i Maca GrZetiC 293 �pred sve organizacije AFz-a u Jugoslaviji n pred n.~s ~ntifaSistkinje Hrvatske, omasov~Jen]e organi'zacije, Ziviji politiCki rad medu. ze~~m~, pov-ezivanj.e veC postojeCih orga~r~aCIJa I f~rmiranje novih ondje, gdje one JOS ne posto]e. NaroCito j·e podcrtano da u .. :a.d~ na .. neoslobndenom teritoriju treba ucrmti od1ucnu prekretnicu Mi smo, posle .putevima, koje je obiljezila Prva Zema~Jska konferencija. Kao prvi zadatak postavJ.Io ·Se formiranje jednog centralnag rukovodstva AFz za Hrvatsku. Vr.Bile su s~ pnpr~me.. ·za kon:ferenciju, te je formiran nJen saZivacki ·odbor. Rad odbora i sve pripreme za. konf.erenciju omela je neprijateljsk~ of:nzrva na naS oslo-bodeni teritorij: Ali P?·s~o .J€ ~orm~~anje central nag rukov~dstva brio pita~Je, koJe se nije mog]o odloZiti, u januaru ~Jese~u u toku neprijateljske ofenzive form1ran Je Inicijativni odbor AFz-a Hrvatske. On_ je pored zadataka:: pripremanje konf.erenciJa, Imao i zadatak povezati- sve odhore, rukovoditi svim organizacijama AFZ-a u Hrvatskoj, dok se na konferenciji ne izaber~ Glavni 'Odbor. I danas, drugarice, mi ~drzav.amo. svoju prvu konfer.enciju, na kojoj cemo Izabra!i naS Glavni -odbor, uo.Cavamo rezultate naseg dosadaSnJ· eg rada , lZTIOSlffi'O . . .., sve. na~e uspjehe i pote.SkoCe i ·utvi~duje-mo smJ_ermce za buduCi rad. 1 zadafke: koji je pokusao obnoviti zenske »Hrvatsko- srce«. organizacije u. f!.rv .. ~rimorju vee dosta dugo posto "i okruz~I Ini.cijativni -odbor i s druge strarle ~asa ~ena..Je ?buhvaCena mjesnim odborima. rgamzaCIJa J€ prodrJa i u gradove Po·red veoma ..d?brih us1ova: borbenosti Zen~. ugleda, k~J 1 J_e organizacija stekla, prilicno tesko se_ pnlazi ~?rmiranju kotarskih i opCinskih Ddbora, usliJed skuC-ene moguCnosti kretanja. , U ~ici-, za vrijeme ofenziv.e, organizacija se bo~Ila sa velikim teSkoCama. Poslije oslo"· ~~?:e,nJ.a. ogr?~no.g teritorija - otoCaCki, pe;usiCk1 1. ver:~1 dlO gospickog kotara - kada . Je orgamzaC1Ja preplavljena velikim t I antifas· t"k· a asom IS Ic 1 raspoloZenih Zena, pokazalo se rukov~dst~a, koja su ranije formirana u I1.egaln!?sti, nisu dovo.Jjno pripremljena d hi mogla or.ganizaciono obuhvatiti sv : a Ali u · t" k e zene . . .. svn~ Im . otarevim·a bio je ja.k utjecaj nepn~atelJa -svih vrsta, i organizacija nije dovolJ~o uporn? pristupila radu s. tim Zena~ rna, TIIJe shvatlla da j-e· potrebno uporn ~:V~~odne;no i strpljivo objaSnjavati Zenam~ IDIJU nas·e borbe, predobijati ih za stva~ ~a­ rodnog ....·o~Iobo-denja. Zane.Sena uspjes-ima u dv·o.~odLs_~Jem radu sa Zenama, IiCka organizac1Ja. TIIJe shvatila, da se u tim ll'OVooslobo?enim kotaTevima mora po-Ceti zapravo od pocetka. ?a Od. PW.e zemaljske konferencije u radu orgamzaCIJa AFZ-a Hrvatske uCinjen j.e znata~ napred_ak. U Siavoniji organizacija je posla dobnm putem. Na oslobodenom i neoslobode;wm teritoriju broj mjesnih odbora se p·ovecao gotovo ·z~ poJ.ovinu. Formirana su ne~a .~·ot~rska i okruZna rukovodstva. Orgam!ZaC1Ja Je postigla U£pJ"eh u m·b·r· . . .., 0 1 lZlraTIJU zena u narodno-oslobodilaCku vojsku. . U Dalmaciji je formiran Inicijativni od?or za Da!maciju i pet okruznih, od kojih je Jedan ?nan na konferenciji. U kratkom vrem~~u .Je organizacija dobila tako svoj puni obh~ .1 pov.eza.Ia veliki broj mj.esnih odbora Pos1IJe vehke vfenzive ove zime ' 1 pod u s I 0-. . . "' vn:r;a naJ.tezeg t·erora, kada je ·stvorena mog?cn~~t Jako_g neprijateljskog utjecaja, orgaTII'ZaciJ...a AFZ-a je uspjela ne samo da odr.Zi m...ase"' ~ze~a, ne-go da pojaCa rad na svome ~cvr~cen]u. Dalmacija, koja j-e pokazala· cvrsti...~u u najte.Zim momentima, treba da posluzi kao"' _primjer sv~_m organizacijama, ~aka tr:eba cvrsto drZ(lti organizaciju za vriJeme of.enzive. U n~oslobo.denom dijelu karlovackog okruga . .Po.shgnut Je dobar uspjeh. U tom kotaru koJI Je sav neoslobod·en osim J'edne ~- ' org · ·· . opcme, ..amzaCIJa Je uspjela da dobij-e svoj puni obhk formiranjem kotarskog o·dbora da prodre vu neprijateljske centre, gradov: tvornice, skale, da aktivizira Zene gra.danke. "'~ ~a ~aniji postignuti su uspjesi u uCvr- ~cenJu 1 o-~asovlj-enju organizacija,. Poslije ~zbo:~ ok:u:znog odbora formirani su kotarski o~ci.nski odbori i time su povezani mnogobro]m seo-ski .odbori• koJ"i su , b1.lJ" for m1ram .• . · "' .. JOS ram]e. ~1tav. neosiobodeni kostajnicki kotar obuhva-cen Je organizaciJom u njenom punom obliku. I u. . o~rugu Cazma fo-rmiran je inicijativni okruz~1 o~bor, _koji j·e sebi stavio u zadatak P?Veztv~nJe ;rec postojeCih mjesnih i stvaranJe nov 1 ~ IDJe~ni~, ?P,cinskih i kotarskih adbora ondJe gdJe lh JO'S nema. U z~_greb~~kom i krapinskom okrugu u - ~~J~~OY_IJe. VYI]eme bit Ce formirani okru.Zni ... ?orski Kotar se_ bori 8 ogromnim pote- IniCIJahvni odborL ~kocama... kao Sto je ekonomsko stanje naroda . U 0 .k':"ug.u Bjelovar postoji jedan kotarski I d~~ta _ceste neprijateljsk€ ofenzive. Organi- odbor 1 lZVJ·estan broj seoskih odbora. zac1J.~ Je ~ pored toga od Zemaljske konfegr~do~im~ Zagrebu, Karlovcu, Splitu, renci}e p~.sla naprijed, proSirujuCi ·se na rieSusa~u 1 S>bemku broj odbora se takoder oslobodem teritorij, razbijajuci utjecaj HSS-a povecao. Y Vidimo dak!e, da su sve organizacije AFZ u Hrvatskoj poslije Zemaljske konferencije pristupile radu na neoslobodenom teritoriju, i da su postignuti dobri rezultati. Ovaj porast naSe organizacije govori da su .Zene kroz borbu, u razvoju politiCkih doga•daja kod nas i u svij.etu, u radu u naSoj organizaciji, do.Sle do visoke politiCke svijesti, da sve viSe i Zene- neos'Iobod·enog teritorija uvi·daju potrebu organizirane borbe. U sjevernoj Dalmaciji, gdje CetniCka banda nastoji svim snagama da stvori svoj e uporiSte, u graCaCkom i otoCaCkom kotaru u Lici, u kotaru PlaSki, Ze·ne nisu pomagale neprijatelja, nitr ga pomaZu,- u koliko ih on na to ne prisiljava. Naprotiv, ima divnih primjera, gdje se majka i Zena ne slaZu ,s radom svojih najbliZih u porodici. U Primorju, po gradovima JuZne i Srednje Dalmacij.e-, u zapadnoj Lici, u karlovackom okrugu, HSS nije uspio da stvori nikakovo upori.Ste medu Zenama. Aktivizacija Zena, njihova ma-s·ovna aktivizacija ide samo u pravcu jedinstvene narodno-oslobodilaCke bo,rbe, i svi dosadaSnji pokuSaji neprijatelja da prisilno veZu ztme za svoju izdajniCku rabotu sveli su se na malobrojno uCeSC.e Zena, mahom vodstva ranijih gra.danskih Zenskih organizacija, na sv·eCani·m paradama u gradovima. To prije i lakSe Cerna moCi ostvariti naB veli'ki zadatak: pokrenuti u borbu i posljednju srpsku i hrvatsku Zenu, ostvariti njiho-va borbeno jedinstvo. U Citavom naSem politiCkom radu nije do sada bilo mnogo ,sistema. Na neos1obodenom teritoriju ima o·gi'oman _bra] Zena, koje -su raspoloZene antifaSistiCki, ali kojima se uopCe nije pristupalo. PolitiC.ki ra-d sveo se samo na one Zene, koj·e su se Smatra1e obuhva6enima u AFZ, t. j. samo na odbo-re- St·o je, razumije se, iz osnova pogre,Sno. Na oslobodenom podrucju nasa politicka djelatnost nije hila dO'voljno konkretna. To ima odraza na na·Sim masovnim sastancima i u naSoj Stampi, koju izdaju na-Si okruZni, oblasni i pokrajinski odbori. Medutim primjer zena iz Gorskog kotara, koje su otkrile cetnlcku ilpijunku i predala je v.Jastima, primjer Zena Korenice, koje su u Narodno-oslobodilackom odboru otkrile cetnicko·g bandita i bezbroj slicnih primjera pokazuju, da Zene protiv neprijate!ja naradno-oslobodilacke borbe, koji su istovremeno neprijatelji njihove ravnopravnosti, mogu da postanu jos vazniji faktor u borbi protiv rovarenja HSS-a, izbjeglicke vlade i svih neprijatelja nase borbe. Dakle vidlmo da neprijatelj nije usplo aktivizirati masovno uCeSCe Zena, nego naprotiv, da Je njihova aktivizacija samo u narodno-oslobodilackom pokretu. Aktivnost zena se naroCito oCituje u p·omoCi, koju naSa organizacija daje vojsci. Ta pomoc do sada je hila velika. Koliko Zene vole svoju vojsku, pokazalo !?e naro-Cito za vrijeme neprijateljskih ofenziva. ViSe nego ikada prije, Zene Like i Korduna bile su u tim najteZim momentima. uz svoju vojsku, davale su na,Sim borcinf3. obilnu pomoC u hrani i odj.eCL Zene Karlovca pred ofenzivu organiziraju pomoC u sanitetskom materijalu. Zene su pokazale da su _·stup naSe pozadine i da su jedan od vaZnih faktora u pomoCi naSoj voj-sci. Medutim stalni porast na-Se vojske traZi da naSa pomoC· bude j0-8 organiz·ovanija. 1Treba pronaCi_ nove oblike te pomoCi i uCiniti da ana bude brza, i da vojska dobije sve sto joj je potrebno. Nij.e -dovo.Jjno organiziraU ishranu, · pletenje Cara:pa, pornoC bolnicama na onaj ,naCin; kako su to naSe organizacije sprovodile ·-do sada. Danas, kada je naSa voj-ska ogromno · po-raSla, treba organizirati prave male tVornioe za pletenj-e vunenih stvari, t'kanje zavOja, platna/i t. d., odakle Ce se vojska moCi najbrZe snabdijevati. Treba organizirati prebaci.vanje hrane iz neoslobodenih i poluoslobo·d·enih krajeva u vojniCke magazine,··' iz kojih Ce se vojska i bolnice moCi naj_brZe snabdijevati. NaSa organi.zacija pruZala je pomoC voj- · sci i na drtig.e na-Cine. Radne grupe Zena gQlspiCkog -kotara u zaj.ednici s omladinom ruSile su prugu za vrijeme, dok su partizani vodili borbu, Zene iz kotara Veljun ruSile su most za vrijeme ofenzive, Zene koreniCkog kotara u savezu s omladinom prekopavale sU cestu na Kapeli pred nadiranje neprijatelja. 0 sliCnim akcijama govorile su danas na konferenciji naSe drugariee delegati iz .Slavonije. Takve oblike pomoCi vojsci treba takoder razvijati. Da bi naSa pomoC v·ojsci hila organi,zoyanija, o-Snovno je da rad na-Se organizacije uskladimo sa zadacima, koji se postav"Ijaju pmd nasu narodnu vlast. Velika je tekovirta naSe bOrbe to, da smo mi Zene prvi puta u historiji naSih naroda uzele uCe.SCe u narodnoj vlasti. »Mi moramo uCvrstiti naSu narodnu vlast«, - kaZe drugarica Cana BabeviC na prvoj Zemaljskoj konferenciji, - »da ono, za Sto s-e danas prolijeva krv _naSih muZeva, sinova i drugarica, ne priograbe sutra drugi i upotrebe protiv naSih naroda. Mi smo te, koje treba da biramo i da budemo izabrane, pa kakvu vlast stvorimo, takva Ce narn i biti.« Cinjenica da u izvjeStajima na·Se organizacij e veoma malo ili hikako ne govo-re o tome, koliko je AFZ pomagao rjesavanju svih pitanja, koja se postavljaju pred nase NOO-e, Sto je uradi-o na jaCanju i uCvrSCenju naSe 294 295 �-:--. narodne Vlasti, - ta Cinjenica dovoljno govori, _a- na terenu se to potvrduje, da NOO-i nemaju u AFZ-u onu podrsku, koju bi po masovnosti, organizaciji i Jjubavi Zena za rtarodnu vlast mogli imati, zenama treba ohjasniti da je izgradnja narodne vlasti i sarad.: nja na.Se organizacije sa NOO-ima garancija, da Ce ciljevi naSe borbe biti ostvareni i tekovine obranj-ene. Ta saradnja mora da se odrazi u svim zacjacima naSe organizacije; poCevSi od borbe protiv usta.Sa i Cetnika, izbjeglicke vlade i HSS-a, do pomoci vojsci, borbe protiv zaraznih bolesti i rata protiv nepismenosti. Kod niZih organizacija saradnja se ostvarila taka, da su odbori AFz bili naprosto izvrSioci onoga, Sto je postavljao NOO. Medutim u cjelini, planski, odozdo ta saradnj~_ nije nstvarivana. Najbolji je dokaz pro~ Sla ofenziva, kako po pitanju spreCavanja zaraze i zbrinjavanja i'zhjeglica NOO-i nisu imaii d·ovoljn'o poclrSke kod naSih organizadja. Zene su se pokazale spremne da pomaZu vojsku, da se brinu za ranj.enike, Cak da porna.Zu u borbama, ali rukovndstva nisu· dovoljno obja.Snjavala da je pitanje zbrinjavanja izbjeglica: i spreCavanje zaraznih bo.lesti isto tako vaZno pitanje kao i sva ostala pitanja naSe borbe. da se uskladi rad NOO-a s radom ostalih mas-ovnih antifaSistiCkih organizacija. Medutim naSe organizacije nisu znale u dovoljnoj mjeri ostvariti tu saradnju. U rjeSavanju svih pitanja naSe pozadine AFZ treba da se povezuje s omladinom. Do sada su se deSavali nesporazumi i nerae;umijevanje zadataka jedne i druge organizacije. Ponegdje se joS uvijek smatra da- omladinke ne treba da budu u AFZ-ti. AF.Z je organizacija svih Zena, bez obzira na starost, fo·rmirana zato da bi ·se Zene, za:osta'Ie kulturno i po1itiCki, osamostaiHe za rjeSavanj.e svih pi... tanja naJS.e borbe i politickog zivota. Zato je potrebno da omladinke budu u nasoj orgallizaci]i. Na•Se drugarice treba da posvuda planski sara:duju s omladinom. »To· je nastavak, podi·zanje materinstva od individualnog na socijalno«, to je ono Sto je- danas kazala jedna drugarica o;vdje, da Ce svu svoju mrZnju prema fa,Sizmu, svoju borbenost usaditi svome djetetu i stotinama djece. l<zvodeCi sve akcije, o kojima smo govorili, u suradnji sa omladinom i NOO-ima, mi C·emo doprini~ jeti u-CvrSCenju naSe p-o~adlne tako, da Ce ona uspjeSno rjeSavati sva ·pitanja naSe borbe·, sto je ope( garancija da ce nasa pobjeda biti osigurana. Da bi nam bilo jasno kakav odnos treba da postoji· izmedu narodne vlasti i na•Se organizacije, potrebno j,e naglasiti_ neke stvari: NOO-i su narodna vlast, koju bira narod, a ne postavljaju }e ni stranke ni ·organizacije. Prema tome AFZ ne mO'Ze ·da delegira svoga predstavnika u NOO. Ali isto taka AFz nije ni vlast niti pomoCna organizacija vojske. AFZ je samostalna masovna politiCka o.rganizacija, koja ne moZe da nareduje niti da nastupa kao viast. ·ona nije organizacinno podredena NOO-u, veC svojim viSim forumima unutar svoje organizacije. Usk.Iaditi rad naSe Dl'lganizacij.e sa zadacima NOO, znaCi naCi pu-t, pravi· put rjeSavanja svih pitanja, k·oje borba nameCe- danas na.Soj pozadini. To je zadata:k, koji su p~ed nas postavili i A VNOJ i ZAVNOH, najvisa politicka tijela u naaoj zemlji. Na izborima u NOO-e, od najvj.sih do najniZih, i'zabrane su mnoge :pa.Se dru-garice rukov·odioci AFz. To je- dokaz da su zene stekle ugled i- po.vjerenje naroda, a s druge strane to mnogo znaGi u ostvarivanju saradnje s NOO. Preko zMa odbornica treba uplivisati na rad i odluke N<JO-a i obratno, preko AFZ-a popuiarizirati i pripremiti teren za sp~ovoaenje svih mjera N·OO-a. Ta·ko na pr., kada su NOO-i, na inicijativu ZA VNOH-a, formirali I'azne komisije za rje-Savanje goruCih pit::inja, u te su komisije uSle pored predstavnika NOO-a i USA:OJ-a i predstavnice AFz-a. To j-e hio put preko kojeg j~ trebalo U ratu, koji· vodi naS narod, partizanskom ratu, nei·zbje:Zni su ZeSCi nasrtaji neprijatelja. U danima neprijate1jskih ofenziva, kada Se pred nas postavljaju ve-Ci zadaci, na.Sa organizacija mora jaCe ispoljiti svoj borbeni karakter. Kod organizacija, koje su dugo ZivjeJ.e na oslobodenom teritoriju, kao Sto su Lika i Kordun, zapaZa se da se u ofenzivama neprijatelja ne znaju dovo]jno snaCi. Medutim, naSa organi-zacij a j-e kovana i iskovana u borbi, ona je nerazdvojno vezana .s frantorn. U najteZim Cas·ovima, za vrijeme neprijateljskih ofenziva, mi moramo da se joS Cv!SCe zbij.emo oko organizacije i dignemo borbeni moral. Prva mi1sao treba i tada da bude nasa fronta. Ali isto takG treba voditi raCuna da neprijate1j ne uniSti narod, naSu Zivu snagu, nas same, tre'ba paziti da se neprijatelj ne koristi narodnom imoviuom. NaS·e organizacije moraju biti spremne da Cak iz potpuno legalnih uslova predu u ilegalne, da o-Cuvaju svoju maso-vnost i .organizovanu cvrstinu i onda, ako bi se neprijatelj du]je zadrZao na ranije oslohod·enom teritoriju. Iz iskustva mnog-obrojnih o:fenziva treba nauCiti neSto. Treba napraviti pi an, sva·kom rukovodiocu, svakoj org::inizacj.ji staviti odre•d·ene zadatke, a najvaZnije je odrZati medusobnu vezu rukovodstva. Pokazaio se da mnogi naSi okruZrii odbori u teskim situacijama, gdje treba ·brzG i planski priei- rjesavanju svih pitanja vojske i I \ Milka T omif:, Ge-noveva T omif:, 1la Novosel,_ pozadine, ne znaju da se snadu .. OpCenit~ je pojava da naSi odbori, be~ o_bzira~· da _h seu viSi ili niZi: okruZni. k?tar_s_ki, opcmski, n ~ maju uvid u rad o-rganiZaCIJe na svom ter·e nu. Clanovi odbora se raspo:e~?ju po teren~ hez -obzira da li su potrebni di ne, a ~e ~ idu da rjeSavaju pojedina konkret~~ p~t,~nJa u jednoj opCini ili kotaru. 'To ~~aci otici na teren sa zadatkom da se orgam.ziYa .u,. ~-eko: selu karantena, radna grupa Zena, ~J.eCJl do analfabetski tecaj i t. d. i ne vratltl se, dok se zadatak ne izvvSi. NaCin rada, o koJ~m smo govorili, ostao je joS iz :vremena, kada je organizacija hila joS sa.svim mlada, kad ju je trebalo tek uspostav]jati, i kada su dru~ garice prvi rukovodioci mora~e. stal~o biti vezane za odredeni teren, radih sa ~e_n~~a svakodnevno, iz masa Zena pronalazx·~l I ~z­ dizati rukovodioce i pruZati nov?formir~nim odborima stalnu pomoC. Danas ~~ razvoJ ~r­ ganiza-cije prerastao ovakav nacm. ~ada, J€1' mnogi naS-i odbod osamostahh. S dru. · su se azno ge strane pred nas se postav1J3JU -sve r . 296 -xa~Ul .. ~ . .?e;:_;zzc;;f!,OT~Cki I. zemaljsko] konferenctJz roa RuZi.ca TurkoviC s ,e vrsniji zadaci, koje moramo rje~avay, _a z~ to je potrebno rukovodstvo, koJe c:. Imati uvid u stanj·e i rad organizacije ~a citavo~ terenu opCine, kotara Hi okruga _I pomag.~tl i kontrolirati ondje, gdje je t? naJ?.otrebmJe. Stalno prisustvo drugarica IZ VISih odbora Svod i 'se Cesto na to, da o.ne same· rade posao · da ni.Zih rukovodstava. Mislim da Je Ja~no ovakav naCin ne Cerna p'Dstaviti sva~?Je: NaSa se organizacija svakog dana pro.sirUJe. na jo.S neobuhvaCenom teritoriju, a nedo·stac~, o kojima smo govorili, odn~se se na orgam:~­ cije, ko}e vee davno postOJ€, Zato s~ ne smiJ€ shvatiti oblike, koje ovdje postav]Jam~, kao neSto -Sto Ce se moCi prim~~ eniti sva:gdJe .1 11 .1. . svak OJ. pn 1-c1. Obl•"ci i nacin rada orgamza. .. cije bivaju u razvoju organizaciJa s;e r_~zno­ vrsniji, te u novofo-rmiranim orgamz~CIJa~a ne moZe-mo postaviti isti naCin rada I obhk~ . ·e organ1za ci·J , kao u starima. .Svi nedostaci · · d organizacije hili su nei·zbjeZn! u ~azvoJ...u Je :. ne mlade· organi·zacije, kao sto }e _nasa_, ah nove organizacije treba da .g.e- konste Isku- 297 �stvima starih. Ne treba da prndu sav mucn1 put, koji su proSle prve organizacije. Kao prirnjer navodimo organizaciju ·u Pokup'lju, u -Dalmadji, u nekim okruzima Slavonije, koji su u kratkom vremenu postig.li uspj-ehe, za koji .su druge organizacij.e trebale godinu dana. ka tekovina nase borbe. Zato one zele da je oCuvaju i uCvrste. Zbog toga u Citavu ·organi,zaciju treba p-ostaviti sva pitanja naS-e borbe, sva pitanja naSe organizacije-, o.d sflbirn~ akcije za front do pitanja organizacione Cvrstine AF.Z-a. Pred zene treba postaviti pitanje· tko zapravo maZe .da 'se smatra obuhvaCenim u AF2 Da hi organizacija mogla rjeSavati brZe sva pitanja, u Lici, Baniji i karlovaCkom organizacijom koja je za mase Zena neSto okrugu sprovedena je rea.rganizacija odbora. veUko, i biti njezinim Clanom Casno je. U na~ Stvoreni su izvrSni odbori: okruZni, kotarski Sem narodu vrSi se sve veCa dif.erencijacija i opCinski, koji moraju imati uvid u rad svih na snage antifaSistiCke i snage reakcije. Ona organizacija na terenu. Oni to ostvaruju se vrSi i me-du Zenama. To one i same osjeCeSCom kontrolom i pomoCi izvjeStajima Cia- Caju. Njima je krivo, kada ona, koja kriomice nova izvrSnih odbora, a isto tako i svih odlazi u grad i prodaje. hranu okupatoru, u odbpra sa tere~a. IzvrSni odbori m"Draju CeSCe· isto vrijeme prima narodnog vojnika da ga odrZavati svoje sastanke. Sastanci plenuma nahrani, kada na zboru nasi zastavu ana, ne treba da budu tako cesti. Oni se odrlla- koja nije najaktivnija u organizaciji. »Zar vaju po potrebi, kada ·treba pretresti vaZnija sam ja gora -ad svojih drugarica« -zaplaka1a je jedna stara ~siromaSna LiC.anka, kada ·je pitanja organizacije. odbor AF.Z-a pri rasporedivanju· bataljona Da bi organizacija mog1a brzo reagirati mimoiSao njenu kuCu. Mnoge naSe o-rganizana sve dogadaje, da hi m-ogla uzeti u rjeSa- cije nisu preCistile pitanje tko je ·obuhvaCen vanje svih pitanjil najaktivniji stav, potrebno na-Som organizacij-om. NejasnoCe u tome ima je ostvariU redovitu ve'zu svih rukovodstava. na oslobO"denom i ne·oslobodenom teritoriju. IzvjeStaji, koje Salju naSi odbori, malo su Taka na primjer u jednom gradu Dalmacije konkretni. ·Oni ·su poprimlli'oblik jedne stal- AFZ je obuhvatao nekoliko st,otina Zena., koje ne, odredene Sab1one, umj.esto konkretnog su bile spremne da izvrSe svaki zadatak, koji prikaziva.nja rada organizacije_ i poUtiCkih je organizacija postavila. l\!Iedutim pored zbivanja. Umjesto da se iz njih vidi svaki njih hiljade drugih zena daju pomoc voj~ci, pokret organizacij.e, porast odbora, . rad na otimaju fa,,Sistima hranu na trzu;tu, poslale iz·gradnji ka:dra, rje,Savanje svakodnevnih pi- fill svoje najbli.Ze u narodno-oslobodilf!Ckll tanja naroda i vojske, samih Zena, ani su po- vcjsku. Tim Zenama se uopCe nije pristupalo stali· jedna kruta formula, iz koje se n~jCe­ niti ih se veziva1o u organizaciju. I tako je SCe ne vidi Zivot organizacije, S tom praksom rr.j.esto jedne masovne organizacije bio samo treba odlucno Iikvidirati od najvisih do najniz odbora. NaS zadatak je naCi oblike vezini.Zih rukovodstava. Malo ima organizacija vanja masa antifaSistkinja u neoslobolt~~nim pri kojima po-stoji redovita veza svih ruko- krajevima i selima. Raditi s njima ku1turno i politiCki u smislu njihovog osamostaljenja. vodstava preko izvjeStaja. NaroCito niZi odbori, opCinski i seoski, nisu se joS nsamosta- Ali isto taka obuhvatiti i one Zene, koje mrzc lili u tom pogledu. u koliko salju izvjestaje, faSizam, ali iz -sti-aha pred terorom boje ~e oni mf!.hom govore o sabirnim akcijama za ikakve aktivnosti za NOB. Mi moramo oslovojsku. Svakako je o.vo rezultat pogreSnog. hadati Zene toga straha, podizati rtjihovu ra·da na izdizanju ni.Zih rukovodstava i mia- borbenost na malim sitnim zadacima (rastudog kadra iz redova seljaCkih Zena. Gotovo riti naSu Stampu, okupiti krug znanica koje opCenita pojava da se pred ni'Za rukovod- jima Ce DbjaSnjavati) i naCi naCina da ih stva i pred mase Zena ne postavljaju .sva pi- vezujemo uz organizaciju. tanja naSe organizadje i naS·e borbe. Ona Dok je na neaslobodenom teritoriju to stvaralacka snaga, koja je probud:ena kod mjerilo bilo tako usko, da je iiilo na stetu Zena ustankom, ne njeguje se pravilno; ima omasovljenja organizacije, na slobodnim tena primjer Citav niz pitanja, koja se ne pre-· ritorijama je ono obi-Cno taka ·Siroko, da smetresaju nize od kotarskih iii opCinskih odbota organizacionoj Cvrstini. Smatralo se obura. Tu se lanac lmji. ide odozgo na niZe kid a. hvaCenom sva'ku ·onu Zenu, koja daje prilog Tako j.e na primjer odnos seoskog odbora i zo. vojsku. Na oslobodenom teritorijn, gdje masa .Zena, ~slanje izvjeStaja, izdizanje kadra, s·e mogu ra'zvijati najraznovrs:p.iji oblici barpitanje saradnje s NOO-ima, omladinom, kul- he, to mjerilo treba da bude vise. Zato od turno-prosvj,etna pitanj a i t. d. Medutim ze- antifaSiskinja ovdje traZimo da dola,ze na ne su ,zainteresovane svim tim pitanjim·a. sastanke, uCestvuju u radnim· Cetama, &preOne vole svoju organlzaciju, znaju da je ona Cavanju raznih bo1e.sti i t. d. potpomagala velikom preokretu, koji je hod Razbistravanje toga pitanja, tko je obunas nastupio borbom, te je prema tome veli- hvaCen u AFZ, mnogo Ce doprinij eti Cvrstini 298 Delegacija AFt Slav.onije na I. zemaljslwj ko-nferenciji AFZ Hrvat.ske i omasov1jenju organizacije, a to su zadaci, koje je postavila i prva Zemaljska konferencija, i koje mi danas ovdje postav1jP..mo. UC.vrSCujuCi organizaciju, moramo buduo paziti na to da se to ne odrazi na Stetu 1.1j<:me Sirine. Treba izdizati ne samo rukovodstv-a organizaciono, nego i mase Zena. P::.dizati politiCki i kulturni nivo naSih rukovodstava, ali i-sto taka i masa, pronal2.ziti i izdizati svje.Ze rukov-odioce, spos,obiti Sto veCi broj Zena da rjeSavaju sva pitanja samostalno. Za osposobljavanje naSih drugaric::t akti~ vistkinja moramo 'OSnivati kurseve. Oni mogu biti viSi i ni.Zi. Vi-Si se mogu oddavati u pojedinim okru.zima i ob1astima, ni.Zi po kotarevima, a ka-snije i po opCinama. Na kursevima treba objasniti Zenama, koji su ciljevi narodno-oslobodi1aCke borbe, u]ogu Z.::me u toj borbi i zadatke AFZ-a, te ih konkretno primj.enjivati na njihov teren, na njihove prilike, objasniti pitanje saradnje s NOO-ima i omiactinom. Kursevi treba da se odrZavaju i na neoslobo·Uenom teritoriju, pa Cak i u neoslobodenim gradovima. Razumljivo j.e da ti kursevi ne Ce biti u onom 'Obliku kao na oslobodenom teritoriju, ali treba s·e prilago- diti uslovima i u odredene sate iii dane prouCavati materijal, odreden za kur.seve. OdrZavanje kurseva iii prouCavanje naSeg materijala bit Ce ogromna pomoC drugaricama neoslobodenog teritorija. U radu na neoslobo·d·enom teritoriju uC.injen je veliki korak naprij,ed. J as no je da i tu ima razlike, kako u moguCnostima rada taka i u oblicima organizacije. DrukCije Cemo raditi u gradovima, gdje su skoncentrisane jake neprijateljske snage i u unutraSnjosti, po selima, gdje su te snage m;1nje, i gdje neprijatelj samo povremeno dolazi s manjim snagama. N a neos1ohodenom teritoriju broj Zen a, koje su raspoloZene antifaSistiCki, daleko je veCi prema broju Zena, koje su obuhvaCene organizacijom. 0 tome smo veC govorili. Medutim i na necislobodenom teritoriju organizacija mora biti masovna i organizaciono CvTsta. U gradovima treba formirati ilegalne odbore po ulicama, tvornicama, uredima, radionicama, Skolama, koji Ce okupiti mase Ze-. na oko _6ebe, To mogu biti najrazliCitiji oblici borbe. U tvornicama i radionicama sabo-taZe, na trZiStima bojkot u vezi sa s,eoskim _organizacijama, protesti za poviSenje cijena, 299 �spreCavanje odlaska Zena i djevojaka na rad u NjemaCku, spreCavanje mobi1izacije za PaveliCa i okupatora, mobilizacija za narodnooslobodilacku vojsku svih onih koji su sposobni da se aktivno bore na bilo koji naCin, osobito bolniCarki i lijeCnica. Sve su to akcije na kojima moZemo okupiti Zene i podizati njihovu borbenost. U riaSim gradovim·a, Zagrebu; ,Splitu, Sibeniku, Karlovcu i Susaku postoji Citav niz ·odbora, koji su vezani vU!im gradskim •odborima. Radi mnogih raznovrsnih pitanja, koja se nameCu u gradu, potrebno je da mnogi naSi okruZni i pokrajinski odbori rukovode direktno tim mjesnim odborima. Po selima je mnogo IakSe priCi stvaranju organizacij.e. Polazni oblik za ·stvaranje or.ganizacije treba da budu inicijativni odbori okruZni, kotarski iii opCinski, koji Ce uspostaviti m·reZu mjesnih. odbora. U ·kostajni.Ckom i karlovaCkom kotaru formirane su organizacije u punom ·obliku, iako su ti kotarevi potpuno neosloboileni. Isto tako i u okrugu Caz:ma. NaSe organizacije u tim krajevima imaju velike zadatke: onemoguCavaju ishranu neprijate!jske vojske, blokada triiista, razaranje- neprijateljske privr.ede, organiziranje prebacivanja hrane u magazine NOV na sigurnija mjesta, sklanjanje narodne imo·vine. U nekim kotarevima, koji su. potpuno· neoslobodeni rad se pogreSno svodi na sasvim isti naCin kao i na oslobodenom. To smeta Sirini organizacij.e. Kada inicijativni odhor stvori svojim radom uslov-e, da se o.dbor maZe birati, na masovnoj konferenciji se vr.Si na demokratski naCin izhor odbora seoskog AFZ-a. ViSi odbori se biraju na konferencijama preko delegata tsko da se rezultat izbora ne objav'ljuje. Kod nekih naSih odbora -se uvela rdava praksa, da s·e odbori smjenjuju po volji drugarice vi,Seg rukovodioca. Treba paziti da -s·e ne naruSava demokratski princip na.Se organizacije, koji omoguCava najSirim masama da slobodno izaberu rukDvodioca svojih organizacija. ViSi odbor, ali ne pojedinci, maZe da izmifeni ni.Zi, ako zato ima opravdanih razloga, a da se opet ne naruSava princip demokratsk·og biranja- rukovodstava, jer su oni birani od veCeg broja Zena nego niZi. Veoma je vaZan faktor u. Citavom naSem radu naroCito u povezivanju organizacija, naSa Stampa. I aka mlada, ona je veC do sada odigrala veliku ulogu u politickom podizanju Zena. Na.Si odbori i"zdaju slijedeCe Iistove: >>Zena u borbi«, (Lika), »RijeC Zene«, (Kor~ dun), »Primorka«, (Hrv. ·primorje), »Udarnica«, (Slavonija), »Dalmatinka u borbi«, (Dalmacija). Pokazalo s-e da su se sve naSe organizacije, koje su imale svoja glasila, koja su Zenama obja.Snjavala politiCka pitanja i imale pregled svoga rada, mnogo brZe razvijale nego one, kDje nisu ·imale svoju ·Stampu. Zato svi naSi okruZni odbori, koji joS ne ie;daju svoje listove treba da nastoje da ih sto prije pokrenu. OkruZni i pokrajinski listovi koji izlaze moraju u · svom iznoSenju politiCkog zbivanja i probl.ema organizacije biti konkretD,iji i bliZi masama Zena. U historiji naSeg antifa·SistiCkog pokreta Zena ovi dani Su znaCajni ne samo radi ove konferencije koju odrZavamo nego i radi toga Sto Zene Hrvatske ponovno dobivaju svoj list. lzaSao je prvi broj glasila naSe organizacije »Zena u borbi«.2 On Ce- povezati sve naSe organizacije, razbistrivati sva pitanja naS·e organizacije, razjaSnjavati poUtiCka zbivanja kod nas i u svij.etu; bit Ce ogledalo naSeg rada i borbe. List je dobio naziv dosadasnjeg lickog glasila, jer je taj list bio pionir u naSoj Zenskoj narodno-(}s!abodilackoj stampi u Hrvatskoj. NaSi listovi i na>Sa -Stampa uopCe su naroCito znaCajan momenat u povezivanju sa Zenama neoslobodenog teriturija, te je zato veoma vaZno da naSi okruZni odbori imaju svoja glasila. Za izdavanje listova za razne· potrebe organizacije, potrebna su materijalna sredstva; te i to moramo postaviti pred Zene obuhvaCene u AFZ kao jednu od -obaveza prema.._org3,nizaciji. Svaki okruZni i pokrajinski odbor treba da ima sypj vlastiti fond, ne samo novCani, nego i u nstalim materijalnim sredstvima, odakle Ce moCi da izdrZava d]eCje domove, djecu pa1ih boraca, oporaviliSta za ranjene parti.zanke, Sto je tako-der zadatak naS·e organizacije. Razumij-e se, da se stvaranj.em vlastitih fondo·va ne iskljuCuju sabirne akcije za fondove NOO-a. Mnogobrojne Zene antifaSistkinje, naro-.. Citi bivSi Tukovodioci mjesnih organizacija, bore se danas u redovima narO>dno-oslobodilaCke vOjske. Mi se moramo starati da se taj broj Zena boraca stalno poveCava prilivom novih ·snaga. I·zmedu drugarica boraca i rukovodjoca naSe ?rganizacije treba 4a postoji stalna veza. U mjestima, gdje se nalaze sa svojim jedinicama na odmoru, drugarice iz · vojske treba da se poveZu s mjes.nim · organizacijama AFZ-a, a ,gdje takve ne postoje, ·da ih i same uspostavljaju. One tr,eba da odrZavajl..J ·sa Zenama sastanke, objaSnjavajuCi:' im politiCku situaciju, ciljeve narodno-oslobodilacke borbe i t. d. Ako se ·dulje vremena nalaze u nekom selu na odmoru, one mngu organizovati i analfabetske teCajeve sa Zena.; ma. Drugarice ie vojnog saniteta treba da REZOLUCIJA odrZavaju predavanja iz higijene. 0 svim svojim zapaZanjima u radu sa Zenama druI. garice-borci treba da izvijeste. svoju organi. zaciju AFZ, na Cijem se terenu nalaze. Bi~o 1. Prva konferencija Antifasistickog fronje pokuSaja da se ·organizacije AFZ-a stvaraJ~ ta Zena Hrvatske sastala se poslije dvogodii u vojsci. Medutim, one sti ondje nepotreb- Snj e borbe naSih naroda protiv faSistiCkih ne. U jednoj ·org.anizacjji, kao Sto j.e na~a okupatora i njihovih slugu, u doba ka~a. se narodno-oslobodilacka vojska, nepotrebno J8 narodno-oslobodi1a·Cki rat rasplamsao diiJem stvarati organizaciju AFZ. Drugarice u voj- cijele Hrvatske. Pakleni plan okupatora, da sci imaju Siroke mo·guCnosti politiCkog i kuluz poma·c domaCih i~dajica, koji su i ·om~gu­ turnog podizanja, a naSa organizacija koja Ci1i porobljavanje na·Se zemlje, zadrZe u pozahvata Zene »U pozadini« je formirana zato, kornnsti i rop-stvu naSe narode, d.a ih gurnu da bi se Zene politiCki osamostalile. u brat-oubilaCko klanje i da naprave naSu Eta drugariee, to su najbitnija pitanja zemlju svojim izvorom sii:--ovine, radne snag-e ' '" . " naSe organizacije, to su nas1 naJvazmJI z~- i bazom za mobilizaciju faSistiCke vojske, bio je ometen. NaSi su narodi iSli za pozivom daci. Vi ste doSle na naSu prvu konf.erenciju i•pred stotina hiljada antifasistkinja Hr- Komunisti.Cke partije, koja je. jedina u}razala vatske. Mnoge od vas .su rukovodioci naSe pravi put - put bespostedne borbe protiv organizacije. Vas su birale mase Zena, davSi faSistiCkih okupatora. Oni su skovali Cvrsto, ne-salomljivo jedinsivo hrvatskog i srpskog vam puna povjerenje, da Cete ovdje -izabrati glavno rukovodstvo AFZ-a Hrvatske, da cete naroda a time i hr'Vatskih i srpskih ~ena. To provoditi u Zivot sve zakljuCke koje donosi u borhi iskovano jedinstvo najljepSa je tekoova naSa konf-er-encija. Vi~ mi svi, moramo vina na,Se narodno-oslobodilaCke borhe. opravdati povjerenje Zena Hrvatske, povje.. 2. U ovoj neravno-mjernoj borbi, koju varenje naSeg naroda. de naSi narodi protiv faSistiCkih okupatora, uzele ,su od prvih dana aktivnog uCeSCa i J.V[oramo raditi dobra, moramo· se bo-riti hrabro, da bismo dale svoj udio u borbi na- Zene. One su svestrano pomagale razvoju Sih naroda za naSe oslobodenje. Ova konfe- borbe, jer su od prvog dana u njoj uCestvovale u najraznovrsnijim oblicima: one se narencija Ce nam u tome mnogo p-omoCi. Snage za borbu d.aje nam i jaCanje antifaSistiCkih laze u redovima narodno-oslobodilaCke vojsk·e kao borci s puSkom u ruci, kao bolniCarsnaia u svijetu i kod- nas. NaSi saveznici, bratski Sovjetski Savez, Engleska i Ameri- ke · one organizuju svestrano snabdij.evanje ka, po.Sli su naprijed v-elikim knracima. Mi se vai.ske h:fanom, odje-Com 1 sani.tetskim matemoramo pokazati dostojne naSe junaCke Na- rijaJ.om; rade u informativnoj i kurirsk~j rodno-o.slobodilacke vojske koja je zadivi1a sluZbi uCestvuju u seoskim straZama, u -diCitav svijet, i Cije Ce puSke .zajedno s naSom verza~tskim akcijama (sabotaZe u tvornicaorganizovanom borbom donijeti slobodu na- ma, prekopavanje cesta, ruSenje pruga it. d.) Sim narodima, bolji i sretniji Zivot, a nama organizuju bojkot okupatorskih trZiSta, demonstracije protiv gladi, spreCavaju mobiliZenama i punu ravnopravnost. Na kraju moramo konstatirati jednu ·Ci- zaciju radne snage i vojni"ka za neprijatel~­ njenicu: velika je dobit to Sto smo mi Zene sku frontu i t. d. UCestvovanje Z.ena u tohizgradile 8 voju organizaciju. Borbom u orga- kom obimu i broju u narodno-oslobodilaCkoj nizaciji, mi smo stekle i ugl·ed i ravnoprav- borbi doprinij.elo je ne samo njenom brzom Sirenju i razmahu, veC je dalo naSoj borbi nost i sve te-kovine novog Ziv-ota naroda i nas Zena. Zato moramo n8JSU .organizaciju, tu ve- opCenarodni karakter. 3. U toku same narodn·o- oslobodilacke Iiku tekovinu naSe borbe, Cuvati ka-o zjenicu oka od ,svih pok11saja neprijate!ja da je raz- borbe narod je stvorio svoje N arodno-oslobojedine, da u nju -uvlaCe neprijateljske el~­ dilaCke odbo-re, svoju novu, istinski demokratmente, da nam oduzmu iii o-slabe to oruZJe sku narodnu vlast, i Zene su radi potrebe naSe borbe, i naS-a je organizacija pokazala, uCv:r;SCenja te vlasti, radi potrebe borbe da je ubojito ·oruZje u rukama naSih naroda, uzele- aktivnog uCe·SCa u izgradnji organa nau :rijihovoj bo-rbi 'Za oslobodenje, u borbi za rodne vlasti. Time se promijenio i druStveni poloZaj Zena - ukinuta je njena politiCka naSu ravnopravnost. zapostav'ljenost, a time se mijenja i lice ja~­ Drugaric_e, kujmo to oruZj.e, neka bude nog Zivota naroda - narodna vlast postaJe jos ubojitije. · stvarno deffiokratska u. naJSirem smislu riSmrt faSizmu - Sloboda narodu! jeCi. 4. U doba kada su se ujedinile ,sve napred1 ·Cetvrte neprijateljske -o-fenzive. ne snage svijeta na Celu sa Sovjetskim Sa2 Prvi broj »:Zene tt borbi«. glasila Gl. odbora v·ezom u borbi protiv faSizma, u d-oba kad ... AFZ Hrvatske. 301 300 �Crvena Armija zadaje smrtonosne udarce faSistiCkim vojskama, i kada se njeni napori udruZuju s pobjedama i naporima saveznika na ostalim boji-Stima, u naSoj zemlji pojaCali su svoj rad ostaci reakcionarnih stranaka i grU.pacija i za raCun okupatora pokuSavaju da zaustave razmah narodno-oslobodilaCke borbe. Svim tim izdajicama stoji na Celu izbjeglicka jugoslavenska vlada u Londonu, koja je okupila oko sebe ne samo cetnike DraZe Mihajloviea, vee i razne v.o·de ostalih stranaka, kao izdajnicko vodstvo HSS-a s dr. MaC-ekom. Svi su se ani aktivizirali, j.er hoCe da slome pobjedonosan pohod naprednih snaga i da pomognu okupatorima u Casu, kada se ani nalaze u vrlo teSkom poloZaju uslijed bliske perspektive otvaranja drugog fronta u Evropi. Svi ti grobari narodne slobode zakleti su neprijatelji i ravnopravnosti Zene, i ·zatn su Zene u Velikoj mjeri zainteresirane, da se njihova dJelovanje u narodu Sto brZe i jaCe .suzbije, zanje Zena. Listovi naSih organizaciJa doprinijeli su mnogo i politiCkom uzdizanju Zena i organi·zacionom uCvrSeenju AFZ-a, dizanju kulturn-o-prosvjetnog nivoa masa Z-ena. Medutim oni joS uvijek u velikoj veCini moraju da prebrode izvjesne nedostatke neplanskilg i nedovoljno konkretnog prilaZenja svim -tim pitanjima. 5. NaSi su _mater'ijalni izvori u toku dVogodiSnje borbe u velikoj mjeri iscrp1jeni, i zato tr:eba da pomoC vojsci, rad na svestrat:t·bm jaCanju njene materijalne haze, dobij-e joS organizovaniji karakter - karakter -mas-ovno·g, planskog, svestranog rada svih naSih organizacija. Nije dovoijno da naSe organizacije u tom po·gledu pruZaju samo pomoC NOO-ima, vee treba da i sama preuzmu inicijativu u mnogim sluCajevima za obnavljanje vee postojeeih izvora, kao i u pronalaZenju novih moguCnosti za snabdijevanje naSe vojske. To su zadaci, koji stoje pred naSOm organizacijom jednako na neoslo-bodenom, kao i na oslobo·d·enom teritoriju, II. 1. Organizacije Antifa!sistickog fronta zena u Hrvatskoj nikle-su i omasovile se u toku narodno-oslobodilacke borbe. One su bile potrebne radi Sto organizovanije i je'dinstvenije pomo-Ci Narodno-oslobodilaCkoj vojsci, radi potrebe borbe. One su moeno oruZje u rukama naSih Zena za njihova politiCko i kulturno-prosvjetno podizanje. 2. Od prve Zemaljske konferencije AntifaSistiCke fronte Zena JugoslaVije organizacije AFZ-a~ u Hrvatskoj postigle su, uz punu po·dr8ku ·centralnog odbora AFZ Jugoslavije, u organizacionom pogledu veli-ke uspjehe. ProSirene su organizacije na mnoge dijelove neoslO'bodenog teritorija, obuhvaeene su organizacijom Zena u poluoslobod,enim kraj.evima. 'Te su organizacije naSle polulegalne oblike rada, koji im omoguCuje da odole naletima neprijatelja i djeluju pod najtezim uslovima kao organizatori otpora okupatoru i sigurna upori-Sta narodno- oslobodilaCke vojske. III. N e·posredni zadaci, koji u sadaSnjern momentu stoje pred organizacijom jesu: 1. ProZeti sve antifa-Sistkinje svijeSCu, da je Antifasisticka fronta zena politicka organizacija, koja treba da razvije svoju Pudnost i aktivnost u svim politiCkim zbivanjima, u borbi protiv okupatora i domaCih izdajica. Zato treba pojacati politicki rad sa zenama, prvenstveno anima, koje joS nisu dovoljno aktivizirane, a koje na bilo koji naCin pomaZu narodno-oslobodilaCku borbu, aktivizirati one Zen-e, koj.e su antifaSistiCki raspoloZene, ali im se do·sada joB uopCe nije pristupalo, aktivizirati sve Zen-e Hrvatske da Sto masovnije uCestvuju u svim oblicima borbe protiv okupatora i njihovih slugu, drugim rijeCima, osamostaliti ih politicki. 2. Razviti do maksimuma rad na pomo·Ci narodno-oslobodilaCkoj vojsci i ja·Canju njene materijalne baze. 3. Aktivizirati mase Zena u pitanju pomo3. Iako Zene u.Cestvuju u narodnoj vlasti, ci ZAVNOH-u i NOO-ima u svim njihovim one joS u njoj ne uCestvuju dovoljno po svonaporima u proSirenju borbe i u izvr~enju jem broju, a ne pokazuju ni dovoljno razuzadataka, koje borba postavlja pred narodnu mijevanja za pomoC, koju one mogu i treba · vlast. da u saradnji s omladinskim organizacijama, 4. Pojacati kulturno-prosvjetni rad likvipruZe narodnoj vlasti u izvr.Senju njenih zadacijom nepism:enosti, Organizovanj.em polidataka. tiCkih -kurseva, predavanja o zdravstvu, kao 4. U prosvjetno-kulturnom radu na;sih ori predavanja o ostalim temama, koja Ce poganizacija nije bilo dovoljno plana, nije se diCi prosvjetni nivo Z·ena, osigurati redovito shvatilo da je pitanje 'likvidacije nepismeno- _izlaZenje okruZnih, oblasnih i pokrajinskih sti jedan od najvaZnijih zadataka, ne samo listova, u Cemu treba da im pomogne i izlakulturno"prosvjetnih, vee i politickih, jer je zenje glasila AFZ-a, »Zena u borbi<<, koji treto prvi i najva.Zniji korak za politicko podiba da bude ogledalo rada nase organizacije, 302 izraz jedinstvenih napora Zena Hrvatske u borbi za narodno o-slobodenje. 5. Da bi se svi postavljeni zadaci mogli ispuriiti, treba uCvrstiti sv-e -odbore AFZ-a, od seoskih i mjesnih do Glavnog odbora AFZ, Hrvatsk·e. Konferencija, na kojoj je izabran Glavni odbor, a na kojuj su uCe.stvovale deIegatkinje iz svih krajeva Hrvatske, ·znaCi velik korak ka uCvrSCenju organizacije. Konferencija stavlja u zadatak izabranom Glavnom Odboru da pruZi svestranu pomoe organizacijama u njihovom radu i razvitku, a isto taka da pruZi naroCitu pomoC Zenama neoslobo-d-enog podruCja, da bi one ·Sto brZe lakSe mogle uspostaviti svoju organizaciju. Smrt fa.Sizmu - Sloboda narodu! 12., lipnja 1943. godine. Prva konferencija Antifa:SistiCke fronte Zena Hrvatske GLAVNI ODBOR AFZ HRVATSKE IZABRAN NA I. KONFERENCIJI Na prvoj konferenciji Antifasisticke fronte zena Hrvatske izabran je Glavni odbor AFZ-a Hrvatske. U njega su usle: Kata Pejnovic, seljanka iz Like, predsjednica AFZ-a Jugoslavije, clan AVNOJ-a i ZAVNOH-a, Jela Bicanic, uciteljica, Dara CudiC, seljanka iz Like, Clan OkruZ. NOO-a _za Liku, Se-ka DoSen, seljanka, odbornica opCinskog AOZ, Cana BogdanoviC, seljanka i,z Korduna, predsj-ednica OkruZnog AOZ, Milica VujiCiC, seljanka, tajnica OkruZnog AOZ, clan ZAVNOH-a, Draga Bakis, radnica iz Korduna, odbornica Okruz. AOZ, Kata OpaCiC, seljanka iz Banije, predsjednica AOZ, Marija Novak studentica, predsjednica inicijativnog pokrajinskog odbora AFZ-a za Dalmaciju, Clan NOO-a za· Dalmaciju, Clan Gen. odbora AFZ-a Jugoslavije, Neva PajiC, radnica iz Dalrnacije, tajnica inicijativnog pokrajinskog odbora AOZ za Dalmaciju, clan NOO-a, Anka Berus, prof.esorica iz Dalmacije, clan ZAVNOH-a, Marija Bracka, seljanka, odbornica kat. _AOZ, Milka BogunoviC, seljanka iz Dalmacije, odbornica OkruZnog AOZ, clan NOO-a za Dalmaciju, Mica MiljaniC, seljanka iz Slav-onije, odbornica Oblasnog AOZ, Smilja Stimac, studentica iz S!avonije, odbornica Oblasnog- AOZ, Jovanka Pavic, radnica, odbornica Oblasnog AOZ, Jula RaSkoviC, seljanka iz "Slavonije, odbornica kotarskog AOZ, Nada 'Trbovic, ,seljanka iz Gorskog Kotara, predsjednica inicijativnog okruZnog odbora AFZ-a za Gorski Kotar, Vera GaSparac, seljanka iz Gorskog Kotara, odbornica Okruznog AOZ, Vlatka Babic, uciteljica iz Su·saka (Hrv. Primorje) clan izvrsnog adbora ZAVNOH-a, Milka Milenic, domacica iz Kastva (Hrv. Primorje), odbornica Okruznog AOZ, Marija Derda, uciteljica iz Pokuplja, tajnica Inicijativnog Okruznog o·dbora AFZ-a, Ruza Kumic, seljanka iz Pokuplja, odbornica Okruznog AOZ, Mara Kordic, radnica iz zumberka (Pokuplje) odbornica opcinskog AOZ, Maca GrZetiC, radnica iz Zagreba, clan Centralnog odbora AFZ-a Jugoslavije, Olga Kova-CiC, Cinovnica iz Zagr-eba, Clan Centralnog odbora AFZ-a Jugoslavije, Marica ZastavnikoviC, priv. Cinov. iz Zagreba, Clan· ZAVNOH-a, tajnica zen. grane HSS-a, Masa VejnoviC, seljanka iz Like, bolni-Carka, Ljubica BrkoviC, uCenica i·z Karlovca, partizanka VIII. Divizije NOV. U IzvrSni odbor uSle su: Predsjednica: Maca GrZetiC, radnica iz Zagreba, tajnica Jela BiCaniC, uCiteljica, 'Rata PejnoviC, selj anka iz Like, Anka Berus, profesor iz Splita, Olga KovaCiC, Cinovnica iz Zagreba, Nevenka Paji-C, radnica iz Splita, Vlatka BabiC, uCite1jica iz SuSaka, Milica VujiCiC, seljanka iz Korduna. BJOGRAFI/A MACE GRZETIC M.aca GrZetiC, ~adena je 1910. g. u Zagr-ebu. Otac i majka su joj bili radnici. Rano ostaje bez majke i veC sa 12 godina mara sama zaradivati spoj kruh. Do 18-te g.odine mdi kao kuCna pomoCnica, a zatim o-dla.zi ~t tekstilnu tvornicu i postaj.e tvorniCka radnica. V.edre i otvorene naravi} uvijek spremna da ustaje protiv nepravde ulinj-ene nj.oj ili drugima, u.brzo postaje abljubljena medu radnicim.a. NaroCito je v.ole Zene radnic.e, okupljaju se oko nje i slijede njen primjer u borbi pr.otiv Sikanacija p.oslodavaca. Dalazi godina Sestojanuarske diktature (1929.) a s njom i sv~ teZi uslovi Zivota i rada za radnilku klasu. Kapitalisti, naroCito strani u lijim se rwka:ma nalazi veCi dio industrije, nastoj.e iz radnika iscije- diti Sto veCe jnofit<e, a tadanji vlastodri.ci, da bi im to o.mogul:ili, nastoje razbiti radniCki pokr.et i obezglaviti radniCku klasu. Oni zabranjuju nezavisne rad:niCke sindikate, progone KomunistiCku partiju, z,atvaraju radniCke vod.e i zastraSuju radnike. Reformistilki sindikati nisu bili opasni reiimu, jer je mjihovo oportunistilko rukovodstvo nastojalo Zivjeti u miru i s reZimom i s poslodavcima i oni nasta:vljaj.u djelovanjem. RadniCka klasa se n.ije inogla odr.eCi -orgarniziiane klasn.e borbe. Komunisti i simpatiz.eri ulaz.e u -ref.o1·mistilke sindikate, vodeCi istodobno borbu frrotiv oportunistiCkog ~J"ukovodstva i borbu za orga:nizira:nje radnika u sindikatima, kao preduslova za uspjdmt 303 �borbu protiv .posloda:uaca. fedan od najjaCih i najbenijih i najugle.dnijih r.admika, /iji /;lan poslaje i bo:rbenijih saveza U RS-ovih sindikata postaje Savez Maca. Konc.em 193S. g. postaje sekretar Rajonskog tek.stilaca . . komiteta Komtmisti-Cke partije 1t Zagrebu. 1936. g. hapSena je zbog svog partijskog rada. PoSta na p.oliMaca, iako joS vrlo -mlada, svojom borbenoSCu i do.sljedm·om agitacijom za sindikalno organiziranje ciji i sud1t nije niSta frriznavala, bila je nakon Jest r.adnik.a, postaje brzo jedan od najistaknutijih sifn.dimj,eseci istraZrz.og zatvora fruStena rna slobodu. · 1938. kalnih aktivista tekstilnih radnika u Zagrrebu. g. postaj,e !:Zan Mj.esrwg kmnitela KP :za grad ZaU to vrijeme orna radi u tvornici >>Hermam Polak greb. 1940. g. bila je delegat na V. z.emaljskoj parSinovi<( (pamuCna initustrija). T vorni.ca zapoSljava tijskoj konferenciji KPf. oko 1000 riulnika, veCim .dijelom Z.ena. U slovi rada Radni,ci znad1t da je Maca komumista. Ona im u toj tv07"'nici postaju sV!e teZi i teZi. Uz niske nadtumaf:i zaSto se bori Komz~nistilka partija, a oni ju nic,e, Sikan-acije i dokidanj.e zamde kroz razrne kazne, · slij.ede i Jtit-e. ViSe frltla j,e izbjegla hapSt.:nju zaltvaradnici su obespravljeni, bez kole.ktiunog ugavora i ljujuCi radnicama, koje su je .obavjeStavale, kada je biZ.o kakue pravne uiStite bit{ prejmSteni nezajafljipoli.cija dolazila .da je hapsi, sakrivale je i pomagale vosti stranih poslo.davaca. Maca i ostali aktivisti da pobjegne. Kada se 1940. g., nakon tri ·dana izbi-· neurnorno ukazuju radnicima potr.ebu organizirane vanja iz tvornice, vratila sa V. zemaljske p.artijske kon.ferencije, poslo.davac je j.e.dva do.C.ekao da joj borbe. 9. sijel:nj.a 1935. g. r.adinici te tvarnice stupaju zbog ne·opr.crodanog izostanka -moZe otkazati. U roktt u Sttajk. Xeposredni povod za StJrajk bio je Sto je strani inZenjer, koji je doSao uvadati u tvornici t. zv. od lebrnaest- dana r.adnic.e Slt dvaput stupile u pm· »norrma sistem« udario jedrnu radrnicu . .Stvarn.i mzlog testni Jtrajk i poslodavac je morrao pov.u/;i otkaz. je bio protest pr-otiv ndrma sistema, ji?r su r.adm.ici P.olicija ju -osam put-a hapsi, daj.e joj izgon it Zaznali da C.e ,uvodenje tog siste-ma imati za posljedicu greba. 1939. g., po dolasku na vlast Maleka i SitbaotpuSta:nje veCeg broja radnika. T.o je bio veii Strajk Sita; farmiran je prvi Zenski logor u LefJoglavi. Macu haps.e i odvode u logo1·. Skup.a s ostalim dmganakon Sestoja:nua_rske .Jiktalure. ricama d,eset darna Strajka gladu. Nakon hi tmjes.eca Jako su u St-rajkaSki odbor hili bir(lrlzi.nekomfJropuSten-a je iz logora. Nastavlja borbu, istupa na mimitirani ,dlru,govi, Maca j.e, kao najborbmziji i najtinzima, u&stvuje na demonstracijama i ostalim aktivniji sindikalni aktivista, hila glavni pokretaC akcijama, koje j,e vodila Partija frrotiv protunamdi organizator Strajka. Ona fe- svojom plamenom rinog reZima i faSistiCke opasnosti, ko ja je prijetila jd{ U.nosila medu mdnike odluCnost i borben.ost. Kan.af:im narodim.a. da je veC.a grupa mdnica otiJla na Markov trg .da D.eset dana· prije oku.pacije, policija, po nared,eharm Konstr.enCiCu iznes-e svoj.e zahtjeve, Maca se nju MaCeka, hapsi istal¢ntde k01moniste i o.dvodi iJz n-aSla metlu njima. Policija rrazbija demonstmcije u koncentracioni Iogar u LefJoglavu. M.edu. ~tjima je r.ad!nikaj a Maca ih okuplja na ,ught !lice i Mesnilke i Maca. Prolazi sve strahote ko,ncery.tracionih log.ora ulice i g-ovori im o protunar-odnoj politici · vlastodru Lepoglavi, Jaski i Ko,privnici, odakle bjeZi, skupa Z.aca i bema i obj.afnjava potr.r;·bu organizinzrn,e borb.e, s 11arodnim herojem Ankom Butorac, u partiz{l!J1e. kojom se je.dino mogu i poslodavci i vlast prisiliti na U fJ.artiz.cmima naslavlja neumonnim r~ev,olucionar­ popultanje. Umjesto pomza, radnic_i su .demonstri-ranim mdom. Zbog organizacionog pwtijskog iskustva juCi poSli Ilicom. PrikljuCilo im se na stotine mdni.ka CK ju Salj.e najprij,e 1t OkruZni .komitet KPH Kffri studenata. P.olicija ih je uspj.ela r.azbiti tekar kod lov.ac, za.tim z.a sekr.etara Okruinog komiteta KPH Slov,enske ulice. Gorski Kolar. Radi na slvaranju! partijskih organizaUsprkos nastojanja i po.slodavaca i p.olicije da cija. Maro.dno-oslaboJlilaCki.h odbara i o.dbora AF.Z. silom skrJ,e Strajk, on je ipak uspjeo i bW od ogr-omKasnije postaj.e Clan OkmZowg k.omitetti KPH Canog murCaja za ,radniCki pokret. zma. Radef:i kao partijski mdnik, ona neumorno To je samo je.dan isjeiak iz b(J!I'be i Strajkova mdi i na organizimnju Zena u NOB. Na Prv.oj konkoje j.e Tadnil:.ka .klasa, pod 'l'ukavodstvom KomurniMr-enciji AF.Z z·a H1vatsku 1943. g. izabrarna je za stiCke partije, vodila, a u kojima se M.ac.a nalazila fTvu pre,tfsjed,nicu Glavnog odbora AF.Z. Clan je uvijek u prvim re,dovima. I u -ostali-m tvornicama u ZAVNOH-a i AVNOJ-a. kojima je radila (Tivarr-VaraZdin, Han i Net!, ZaNosilac }e ;>SPo:mrmice. 1941.(< grebaCka tvornica svile, ]ugobates}, Maca je un-aZbog svog samoprijrigomog rev-ol.ucionmwog rada J.ala med-u radnike borbeni elan i !Tadila na organiodlikovana je Ord.enom .bratstv.a i j.e.dinstva 1. reda, zir.anju i jaC.anju j.edinstva~radniCke klase._ Strajkovi, 0Tdmwm zasluga za narod I. re-da i Ordenom za demonstracije, mitinzi, sastan.ci i Cwsta vjera u prahrabrost. vednost borbe, koju vodi KomunistiCka partija, stua:rali su od Mace frrekalj£nog i neustr"asivog b.orca Drmas je Maca GrZetif: Clan CK SKH, narodni za praua i oslobodenje radmog- naroda. poslanik za Sabor NRH, p-redsjednica mandatno-imuNakun .prvog Strajka u tvornici »Herman Polall nitelnog .odbora Sabora XRll i predsj~dnira Saveza Sinovi« formirana je partijska Celija od pet najborZenskih dntStava Zag;reba. Na krmferenciji Dokument 1B4 PISMO ANTIFAsiSTicKOG ODBORA zENA ZA DALMACIJU OD 13. VI.1943. OKRUzNOM ODBORU AFz ZADAR, KOJIM SE NAJAVLJUJE TAKMicENJE ZA SAKUPLJANJE VUNE I ziTA ZA NOV Br. sl. dana 13. VI. 1943. ANTIF AS ISTicK! ODBIOR ZENk ZA DA~MACIJU Drugarskom Okruznom odborn AFZ - Zadar Drage drugaric-e, dobiJ,e smo dopis, koji je uputio plenum kotarskog odbora za Hvar svim kotarskim okruZnim organi-zacijama u Dalmaciji. Ovim dopisom, Ciji vam prepis ~~ljemo, organizacija AFZ-a na Hvaru poziva sve organizacije AFZ-a U Dalmaciji- na udarniCko takmiCenje u sakupljanju vune i zita. Poziv glasi: Svim kotarskim i okruznim organizaeijama AFZ u Dalmaeiji. 20 304 .Zene Hrvateke u NQB �Drage drugarice! Ookument 186 NaSi drug.ovi i drugarice snos·e jo.S uvijek velike teSkoCe borbe za slobodu SVlJU nas. Zf!amo da osim tih teSkoCa Cesto oskudijevaju u najpotrebnijoj odjeCi kao i u h·ranL Na sastanku naSeg plenuma ·odluCHe smo stoga provesti slijedeCu kampanju u obliku natjecanja izme-du mjesta naSeg kotara: 1. natjecanje za sakupljanje vune, 2. natjecanje u sakupljanju hrane. 1 Natjecanju u sakupljanju vune pdstupamo odmah, jer je sada upravo doba, kada j e vuna -ostriZena. , Natjecanj.e u sakupljanju hrane ·sprovest Cemo u doba Zetve. Natjecanj,e za vunu pocinje 20. VI. i zavr8ava 15. VII. Natjecanje za hr<>nu trajat ce 20 dana od dana pocetka zetve. Pnzivaino sve osta1e okruge i kotare Dalmacije, da nam se pridru.Ze, te da pavedemo opCe natjecanje u cijeloj Dalmaciji, a da se rezultati objave u naSem li&tu. S. F.- S. N.! BODENJA HRVATSKE ODRzANO U OTOcCU I PLITVICAMA 13. I 14. VI. 1943. Iz zakljui'aka I. zasje.danja ZAVNOH-a' ... 9. Zemaljsko antifasisti.i'ko vijeee narodnog oslobodenja Hrvatske (ZAVNOH) je najvise politicko tijelo narodno-oslobodilacke borbe u Hrvatskoj. Ono je izmz neslom~ ' ljive volje hrvatskog i srpskog naroda, da ostvari svoje vjekovne tei!nje za slobodom '. samostalnoscu, ono je izraz borbenog jedinstva hrvatskog i srpskog naroda u HrvatskoJ i cvrste odZu"e naroda, da vade nemilosrdni i bespostedni narodno-oslobodilacki rat do Plenum kotarskog o-d'boni Hvar' Treba da sve organizacije odgovore preko naiieg ·odbora da li pristaju na ovu utakrilicu i da li je prihvaCaju. S ovim pozivom treba upoznati sve Zene na sastancima, da bismo kod njih razvili smisao i ·volju za."zdravim udarniCkim takmi·Cenjem. Na zavrSetku kampanje treba sabrati sve rezultate i o dm a h nam ih dostaviti, da bismo mogli ustanoviti, koja .se organizacija pokazala po.Zrtv.ovnijom i koja je najbo1je odgovorila ovom hikmice·nju. Ovaj po·ziv drugaiica antifaSistkinja sa oto'ka Hvara treba da nam posluZi kao put u daljnjem radu. 'Od sada sve naSe organizacije treba da naviknemo da udarniCki, u formi I. ZASJEDANJE ZEMALJSKOG ANTIFAsiSTicKOG VIJE6A NARODNOG OSLO· takmiC.enja izmedu. pojedinih organizacija, izvi,Savaju svoje 'Zadatke. Rezultati rada Ce biti mnogo bolji i veCi,. a Zene Ce raditi ga rnnog-o viSe volj-e i poleta. Uz drugarski pozdrav Smrt ja.Sizmu - konal:ne pobjede nad fasistii'kim okupatorima, njihovim slugama Pavelif:evim ustaJama i ' ·' i'etnicima D raze M'h az·z ovzca, t e okupatorovz'm pomagac'ima: agentima izbJ'eglii'ke »vlade<< z i izdajnii'kog vodstva HSS ... Sloboda narodu! 13. VI. 1943. g. Sekretar: Marija2 1 Radi s-e o akci ji, koju je p"Okrenuo ·Gla.vni Stab NOV Hrvats"ke, za kojru ie Glavni odbor AFZ Hrvatske a-ktivizirao org.aniZaci j-e AF.Z. 2 Mari ja Novak. Do-k\1ment 185 OKRUzNA KONFERENCIJA AFz ZA OKRUG NOVA GRADisKA ODRzANA 13. LIPNJA 1943. Jz ,,[J,darrnic.e«, glasila AFZ Slavon.ije br. 4, lipanj 1943. MANIFEST~CIJA 13. o. mj, odrzana je konferencija AFZ-a za okrug N. Gradiska.' Na velikom zboru prisustvovale su Zene sa sva Cetiri kotara oslobodenog i neoslobodenog teritorija. Bi'lo je oko 25'0-300 zena, koje su do,sle u lijepim narodnim no.Snjama, pod nacionalnim i crvenim zastavama, pj·evajuCi narodne i borbene pjesme. Ni bombardovanje iviona,- ni v-elike borbe na sektoru Pakrilc-Daruvar, ni topovska paljba nije 'zaustavila Zene da dodu na ovaj zbor. Na z.boru govorile -su dvije drugarice seljanke, zatim u ime· Zena jedna Clanica Inlcijativnog .A!Oz-a, u ime Partije sekretar OK, · i u ime NOO-a predsjednik okr. NOO-a. Na zboru je uCestvovao Zellski pjev8:-Cki · zbor1 306 '• ! ZENA SLAVONIJE koji je otpje'Vao tri narodne oslobodilacke pjesme. Izabran je novi okruZni AF.Z,2 kojem je stavljeno u zadatak, da joS ·CvrSCe okupi Ze·ne oko naSe organizacije i da ih organizacio-no uC.vrsti. Veliki intev~s, koji su Zene pokazaJ.e za ove izbore, svjedoCi to ·Sto su mnoge -od njih prevalile du·gi put •Sa neos!oboaenog teritorija, provlaCeCi se kraj ileprijatelj-skih upori"Sta. Sa puno poleta i vo]je za rad povratile s.u se drugarice svojim kuCama. 1 Konferencija se odrZala u -selu Ci.cvarama (kotar Pakrac). . 2 Za predsjednicu i·e izahrana Anka GrbiC, a medu Clarnicama odhora_bile su: Stoja Stam'bolija PrpiC, Vu"kosava Paden i Kata Kmecik; Poziv· Kati PejnoviC da .primi .C.kmstvQ u Zemaljskom antifaSistiCkvm vijeCu Hrvatske ;;a7· �..- '- i koliko pod utjeca]em raznih nepri]atelja 1 U Inidj,ativnom odboru ZA VNOH-a, koji je bio formiran, da izvdi sve pripreme za saziv I. zas_jedanja, bile su od Zena Kat.a PejnoviC i Vlatka BabiC. Na I. zasi·edanju ZAVNOH-a izabrane su za vijeCnike: Vlatka BabiC, uCitel jica iz Su.Saka, Anka Berus, profesor iz Splita, Milka BogunoviC. seljanka iz Ba-Cina, Milka IliC, seljanka iz PrimiSlja, Ljubica KovaCiC, kuCanica iz Sesveta, Milka Kufrin, student iz OkiCa. Kata PejnoviC, sel janka iz Smil jana, Katica Sperac, <J-omaC:ica iz OmiSa, Milica Vuji.CiC, seljanka iz Veljuna, Marija VukmiroviC, seljanka iz Banije i Marica ZastavnikoviC, namjeStenica iz Zagreba. U izvr.Sni odbor ZAVNOH-a izabrana-.ie Vlatka BabiC. NOV koliko su jos politicki pasivne). 2.' Organizaciono stanje (koliko ima od· bora s,eoskih, opCinskih, kotarskih, s kolik? odbornica koliko j.e Zena obuhvaCeno organizaci}om, kako rade odbori, da li se r~?ovito sastaju, -i o Cemu raspravljaju na svo]1m s~­ stancima, kakva je veza izmectu odbora, ka~o Zene ispunjavaju zadatke, .koji se _pred_ ?-..JI~ postavljaju, da li se sa Zenama rad1 _po_ht1c~1, da li se odr.Zavaju masovni sastanc1, 1 o cemu se na tim sastancima govori i t. d.). Iz izvjeStaja, koji ste poslali u Slavoniju vidjeli smo, da ste odrZale savjetovanje sa drugaricama politickim radnicama, dok s~e ~ isto vri}eme imali tri kotarska odbora. M1shmo da se politicke radnice ne trebaju uda· ljavati od ostalih Zena, te st~ _prema ~~me na savjetovanje trebali pozvab 1 ostale zene clanice odbora. S drugarskim pozdravom Smrt faSizmu - Sloboda narodu! Pred-s.iednica:1 Tajni-ca: 1 Predsiednica Glavnog odbora AFZ ~,to. vrijeme hila je Maca GrZetiC, a tajnica .Tela BtcamC. Dokument 188 PISMO GLAVNOG ODBORA AFZ HRVATSKE OD 15. VI. 1943• MJESNOM ODBORU AFz ZAGREB POVODOM ODRzANE KONFERENCIJEiAFZ HRVATSKE GLAVNI ODBOR AFZ HRVATSKE Bco.i 142/143. · Mjesnom odboru AFZ Zagreb Drag,e dl·u·garice, Legitimacija Anke Benes vijeCnika ZAVNOH-a Dokument 187 PISMO GLAVNOG ODBORA AFz HRVA'rSKE OD 15. VI. 1943. INICIJATIVNOM OKRUzNOM ODBORU AFz ZA OKRUG CAZMA 0 KONFERENCIJI AFz HRVATSKE GLAVNI ODBOR AFZ HRVATSKE Broj 1411143 15. VI. 1943. Inicijativnom Okruznom odboru AFZ za okrug Cazma Drage- drugarice, dne 11. i 12. o. mj. odrzana je konferen· cija AFz Hrvatske. Mi smo vam za tu kon· ferenciju uputi'Ii poziv preko KO ·Cazma, jer nismo znali za postojanje vaSeg inicijativnog odbora. Na konferenciji je izabran Glavni odbor AFZ Hrvatske, pa vas molimo, da nam u buduCe Saljete redovito izvjeStaje o svom radu, da bismo vam mogli pruZiti pomoC. Drugarice iz Oblasnog odbora za Slavo· n-iju dale su nam neke va·Se izvjeStaje, koje ste njima uputile, R ·iz kojih razabiremo da kod vas postoji Inicijativni okruzni odbor. Prema organizacionom stanju, koje razabiremo iz tih izvjeiitaja, izgleda da premalo posv.eCujete paZnje omasovljenju naSe organizacije, i da prema tome vaS rad nije tako plodan. Kako su ti izvjestaji prilicno stari, ddimo da :ste do sada sigurno ukloniJ.e niz 308~ nedostataka. Ali da bi mogli uspjesnije radi~ ti, Saljemo Yam veC ovom poStom organizacioni referat, koji je na prvoj Zemaljskoj konferenciji AFz Jugoslavije odrzala drugarica Cana BaboviC, kao i pismo, koje smo mi u-putili svim naSim organizacijama radi jednoobraznosti rada i prennSenja iskustva. Razumije se, da se te upute moraju shvatiti e]a,sticno i pri!agoditi ih uslovima, pod kojima radi organizacija, S:aljemo vam takoder dvadeset glasila AFz Hrvatske >>Zena u borbi«. Kroz nekoliko- dana posiat Cerna vam sav materijal o radu, rezultatima i zakljuccima naSe prve konferencije. Cim primite ova pismo, p-oSaljite nam izvjeStaj, koji Ce sadrZavati slijedeCe: 1. Politicka situacija (koliko zena sudjeluje u narodno·os'lobodilackoj borbi, .da li su Dne 2. o. mj. uputili smo varn jednim drugim putem pismo, u kojem smo vas ob.~~ vijestili joB jedamput o naSoj konf~renciJl AFZ Hrvatske, koja se i odrzala 11. 1. 12. o. mj.l To Smo VS:ID pismo uputili, Cim. nam s: pruZila .moguCnost i Cim smo saznah za. vas rad i porast vaSe organizacije. Kako n,1smo sLgurni da li ste to pismo primi'li, t? vam sa~ da ponavljamo da s ves;I~em .Pr~tlmo. sv~.k1 uspje.h u radu na orgam2aran]u zena 1 ci~e­ nimo vaSe napore, jer znamo pod kakv1m te,Skim uslovima radite. Nadamo se d.~. Ce vijest o uspjesno odrlianoj konferenClJl AFZ Hrvatske, na kojoj je bilo prfsutno preko 100 delegatkinja iz raznih kraJeva nase zemlje: Like, Korduna, Banije, Slavonij:, Gorskog Kotara, Hrv. Primorja, Pokupl_J_a (sa zumberkom) kao i delegat iz Slov.emJe, pom-oCi Vam u 'vaSem ra·du oko okupljanja Zena oko naSe organizacij.e. Drugarioe -iz Zagre· backog okruga naialost su doSle pre~a,sno, ali njihov put ipak nije bio uzalud~n, Je~. su pored razgovora i up~znava.nj~ sa. sltuac~J~~ avdj e prisustvovale 1 osn1vackOJ skupstxn1 ZAVNOH-a. J-oS vas jedamput molimo,_ da nam po.Sa~ Ij ete optSiran izvj eStaj o vaSem radu da. b1 imali uvid kako se razvija ta naSa organizacija u najvaZnijem mjestu u Hrvats~oj. Ujedno vam saljemo 4·5 komada hsta _»zena u borbi«, glasila AFz Hrvatske. OvaJ pu- ta mogli 8 mo da donesemo nekoliko os.kudnih podataka o radu vaSe organiz~cije,. ali-~·: nadamo, da ce nam za slijede<!l broJ stlcl ~_o: pisi, kao i izvjeStaj, koji Ce nam posluz1b · kao materijal za list. Vee smo Yam u proslom listu pisali da pred organizaciju treb~ da ~ostavite. ~ao ~aj­ vaZnije pitanje sprecavanJa nepriJatelJske mobi1izacije odlaska Zena i mu.Skaraca na rad u Njem~Cku, demonstracije na trZiStima, pr.ed trgovinama za viSe hrane,_ akcije z~ povi&enje nadnica u tvornicama.. 1 t. d. l!Jed~o smo vas molHe da preko vase organizaciJe nastojite dobit/ Sto viSe izuCenih boln-iCarki i lije-Cnica da dodu u redove Narodno-·oslobodilacke voj ske. Mi Cerna nastojati, da vam se -svaki p_uta javimo, a i vi nastojte da nam se javl]ate Sto CeSCe, da se ne prekida veza. Referate i ostali rnaterijal sa konferencije poslat Cemo vam za nekoliko dana. S drugarskim pozdravom Smrt fasizmu Tajnica: Sloboda narodu! Predsjednica: 2 1 Inicijativni odbor AFZ Hrvatske uputio .i.e 19. V. 1943. g. Mjesnom odho·ru AFZ .Za.greb poz1v ~a konferenciju AF2 Hrvatske. Mjesm odbor me?ubm nij-e mogaO poslati svoj~ delegat_e zh?g teSkoCa tzla~ iz okupiranog Zagreba 1 prebactvanJa na oslobodem teritori i. . · G ' ·' 2 Predsjednica u to vrijeme btla Je Maca r~eh..., a tajnica Jela BiC:aniC. 309 �'Dokument 189 PISMO GLAVNOG ODBORA AFt llRVATSKE OD 21. VI. 1943. OKRUt:NOM ODBORU AFt LIKA 0 POSTAVLJANJU RADA AFt NA MASOVNU BAZU1 GLAVNI '0DBOR AFZ HRVATSKE 21. VI. 1943, Broj 150 Okruznom odboru AFZ Lika Drage -drugarice t Primijetile .smo, da razna pitanja, koja smo postavi'le pred va.Su organizaciju na vaSim sastancima i savjetovanjima sa sekretarom vaSega odbora, niste praVilno shvatile, jer na terenu vidimo da ih ne rje.Savate ona'ko, kako smo to pred vas postavile. Tako na primjer pitanj.e izbora novih odbora, kampanj.e za vunu i t. d.:! Ce sve Zene birati, uCestVovati u diskusiji i pretresti sva pitanja, 'kaja danas stoje· pred na.Som organizacijom, kao na pr. pitanje tko s·e smatra obuhvaCenim. u AFZ, odnos seoskag odbora i masa :lena, saradnja NOO i AFZ-a, saradnja AFZ-a i USAOJ-a itd. (Sva ta pitanja tretira- organizacioni ref.erat s prve konferencije AFZ Hrvatske, k6ji Cerna vam poslati za nekoliko dana). Predizbornu kampanj u, masovne sastanke i zborove·, koji treIzbori novih- odbora, koje treba provesti ba da budu priprema za izbare, moZete iskOu svim starim organizacijama, -o kojima se ristiti i .za os.nivanje tadnih grupa za poljske govori i u direktivnom pismu (19. V. o. g.,) radave i oza njihova populariziranje. Na satreba da o.Zive rad organizacije. Na njima mim izbornim zbarovima treba iznositi rezultreba pretresati i utvrditi sa svim Zenama, tate toga, broj i imena Zena, koje su uSle u sa svim udbornicama, sva pitanja, koja su radne grupe, broj radnih grupa .po selima, bila predmetom referata, rezalucije i diskuopCinama, rezultate njihovog rada i t. d. Tasije na na.Saj kanferenciji. koder treba iznositi primjere rada tih grupa J edno od najvaznijih pitanja, koje je pod- po ·drugim selima, apCinama i kotarevima. N a seoskim izbornim i zbornim skupSticrtano na konfer:enciji bilo j.e: na inasavnu bazu postaviti sav rad AFZ-a, u saradnji sa nama treba pripremiti mase Zena za izbore NOO-ima i omladinom. ProZeti Citavu ·orga- · opcinskih odbora, koji takoder treba da~~budu niZaciju- svijeSCu, da je AFZ politiCka bor- masovni. N a tim skupStinama za izbor opCinbena organizacija, koja mora biti aktiVna u skih odbora ne 6e biti moguCe da se vodi svim politiCkim zbivanjima i .zadacima, po- diskusija u takvom obimu 'kao na seoskim CevSi ad pomoCi vojsci i borbe za Zetvu, do zborovima, ali treba omoguCiti ·sto veCem raskrinkavanja Cetnika, HSS-a i uopC-e svih broju Zena, ne samo iz odbora nego i iz mai·z·dajniCkih grupacija, neprijatelja narodno- se, da govore. OslabodilaCke borhe, koje sreCemo na terenu. Izbori kotarskih odbora izvrsit ce se na Zato i ·ave· izbore treba postaviti na masov- kotarskim konferencijama. Delegate za te nu bazu, na njima mora doCi do izraZaja de- konfetencije treba predvidjeti vee na s-eamokratsko naCe'lo organizacije, t. j. da · Zene skim i-zbornim. zbo:rovima, a birati ih na biraju same -slobodno svoja rukovodstva. Na opCinskim-. Nako-n izvrSenih izbora na konfetim izborima moramo Cuti rijeC masa Zena, rencijama, treba odr.Zati masovne kotarske onih Zena, koj'3 su dale bezbroj primjera ma- zborove, na kojima Ce se i~zbori ~pbjasniti i sovnog heroizma, odanosti borbi i narodnoj popularizirati. vojsci. Svi ti izborni zborovi i konferencije treba da budu sveCanost za Zene·. Na njima bi I·zbore treba Siroko popularizirati preko vaseg lista, preko sastanaka, koje treba dr- trebali da gavore i predstavnici na.Sih ustaZati kao pripremu za i.zbore, zidnih noviila nova, a po moguCnosti tre·ba izvesti neki pro· i t, d. Treha iskoristiti. ovo vrijeme prije ze-. gram, na kojem bi sudjelovale same Zene svojim pj·esmama, kraCim sastavcima i sliCno. tve da .g.e provede u. svim katarevima biranje ?dbora, od seoskih do kotarskih, a u isto vri- · Ako iz doticne opcine iii kotara ima zena Jern·e izvr.Se pripreme i populari'zacija okru- boraca, bilo bi dobra da i one i·stupaju; ako to nije m-oguCe, treba govoriti o njihovom Zne konferencije, da s~e neposredno nakon hrabrom dr.Zanju, da bi to- i-stoV-remeno bio Zetve odrZi okru.Zna konferencija, na kojoj podstrek za ~tupanje zena i djevojaka u Natreba izabrati novi okruZni odbor. rodno-oslobodilaCku vojsku. Izbore seoskih odbora treba izvr.Siti na Na svim seos'kim izbornim skup.Stinama masovnim sastancima Zena Citavog sela, gdje moraju prisustvovati clanice kotarskih o4- . 310 bora, na opCinskim, Clanice okruZnog ?dbora, po· moguCnosti izvrSnog, a na kotarsk1m konferencijama obavezno Clanice izvrSnog adbora." Na gore navedEmi naCin treba izvrSiti izbore samo u oniril kotarevima, u kojima postoje organizacij.e veC dulje vremena. U navoos1obod-enim kotar.evima, peruSiCkom i otoCaCkom, gdje su tokom dva mjeseca farmi_:~~ ni .seoski i opCinski odbori, ne treba vrs1tl se-oske i opCinske izbore, ·nego samo k?tarske, i to na ma·sovnim kotarskim zborov1ma, na kojima Ce s-e izvrSiti izbori kotarskih odb?.ra i biranje d-9legata za okruZnu konferenCIJU. Napominjema, da se na izbornim skup.Stinama biraju samo odbori, a na prvom sastanku tih odbora poslije skupstine, biraju oni izmedu sebe predsjednicu i tajnicu odbora. SkreCemo vam naroCitu pa.Znju na to da veC sada predvidite drugarice, koje bi u.Sle u odbore od najniZih do najvi.Sih. Mi mora- mo biti spremne i na to da ee neprijatelj£ki elementi pokuSavati da u odbore dodu Zene, kaje su neaktivne, koje Ce ometati rad arganizacije ili Cak otvoreno sabotirati naSu borbu i sva nastojanja .Zena. Takav pokuSaj je vee bio u jednom selu otocackog kotara. Bit Ce i takovi-h sluCajeva, da Ce pa neki mjesni NOO nastojati da u odbore udu zene koje Ce -oni predloZiti. .Sve te pokuSaj·e, da se itko rnijeSa u pitanje organizacije AFZ, bilo to od strane NOO-a iii omladine iii vo-jske, treba onemoguCiti. Medutim treb(l. po:zvati NOO-e- i sve masovne organiiacije da pomognu populari-zaciju i -sav- rad aka izbora, ali tveba naglasiti, kako smo kazali, -da se nitko d:~~i, asim naSe organizacije, ne treba da miJeSa u unutarnja pitanja AFZ. { Pisma sliCnog' sadrZaia po-slao ie Glavni odbor AFZ Hrvatske svim OkruZnim i Ob!.asnim odborima AFZ. 2 ·Organiza-cija AFZ Like radila je u prvo_i polovini 19·43. g. pod vrlo teSkim okolnostima. Za vrijeme (:etvrte ne,pri jatel jske ofenzive sve organiza-ci_ie, pa i organizacije A'FZ, bile su skon· centrirane iskl juCivo na pomoC f.rontu. Rad -se sasto~ jao u snabdijevanju bolnica, smieStaj'U izbjeglica t ~olitiCko-propagandnom radu. Zene su plele i spremale na hiljade pari odjete i obuCe i nosile. na p~1-oZ.aje borcima, koii -su se danju i notu ~nit u .sm. d'e · takva dbuCa hrzo trunula 1 nes.·ta Ftla. _1egu, g 1 .Je , Bilo je mno go primjera da su se ~ene vracale s poloZaja u ta•rapama, jer su svoje »c-o-klje« {neka vr~ta vunenih papuCa postavljenih tankom ko.Zom) ostavlta1 le 'borcima. Posliedice Cetvrte ofenzive bile su ~tra.~ne; U~ta­ niCki clio Lik·e bio je gohlVO do temelta um>k?· U toj o-fenzivi, prema n~potpunim po-dacima, P(~gmu~o ie 6.744 djece, Zena i staraca, oko 2.200 b~raca, ur~I­ ~tenO< je 1'0 ..829 1ruta, 1,4.073 goospo·darskth zgraaa, 11.624 komada stoke i t. d. U isto vrijeme Liku zahva.C.a jaka epid:!mlja ti· fusa. Iz Bo,sne se '11 tolru o.Zuika i travnja vra~a o~o 40.0!YO izbjeglica Korduna i Banij·e. 1Sve or-gamzac1J.e u Li-ci aktivizi-r.ale su ·Se na sprijeCavanjru za·raze. ~1fusa, ·sm_idta_iu -lbolesnika u ka:rantene i. na -snabd.tJe. · k 'bo]n,'ca Za ,·zbJ'eglice h1la su osmvavanju VO'J'S e 1 • · - • •• v • na prihvatiliSta i kuhinje. 'OrgamzactJe zena: 1. omladine .davale su veliki broi bolni-Ca-rki za bolm-ce, ~o kako su se i one razboli jevale od tifusa, trefbalo 1h je stalno zamjen_iivati novim snagama. S drugarskim pozdrav-om Smrt faSizmu - Sloboda n."arodu! Tajnica3 U toku Cetvrte ofenzive NOV o-slobada ko-tareve L~pac, ·udhinu, Ko.renicu, te dio graCaCko.g i ·,gospiCko.g kotara (stari oslobodeni dio Like). U travnju 194.3. NOV -oslo-bada Ga-cku dolinu, a . ka_,snije kotar .P.eruSiC, Brinje i cio kotar GospiC, o-sim grada. To su hili o.gromni uspje-si NOV, a i.sto tako veliko olakhnie -poslije tdke sihiaciie sa tt-fusQm ostalim posljedic-ama Cetvrte of-enzive. Epidemija t~fusa se protezala do kraja ljeta, ali _je bilO viSe sredstava i uslova za sruz'bijarnje. Kao i pr-ed sve druge organiza-cije, taka sui pred or,ganizaci.iu ·AFZ postavljen~ novi zadaci, i t~: p~­ litiCki rad u novoo-s-Iobodenim kotarevima, osntv~n.Je organizadja u tim selima, populariziranje .i~e]a.. i cilie~a Na-rodno-oslobodil.aCko_g ,pokreta, mohihza•cqa novih snaga u redove NOV, aktivizaci.ia tih sela za pomOC popaljenim i uniStenim ustaniCkim 'k-otarevima i selima. T.a. .pomo-C !hila je naroCito nuZ-na 1 lntna za olbra,du polia, jer su rustaniCka sela osku-dijevala u sjemenu, stoci i ndnoi snazi. Tada .ie na :~totine ljudi, spreZne stoke, kola i plugova kretalo 11. sela kotareva OtoCac, P·eruSi6a, i drugih u popaljena ustaniCka sela Citave Like. U to vrii·eme trebalo _ie vrSiti pripreme za I. zero. konferenciju AF2 Hrvatsk·e, koie sii se ".;a~N jale u,glavnom u organiziran_iu seoskih, opCi~sk~h i kotarskih konferen-cij-a. Sa izvjesnim zao-staJanJem, -do I. zemaljske konferencije od:rZane su sve koflferencije poOevSi od seoskih do okru.Zne. Za vri_ieme ofenzive, list }}.Z·ena u borhi.«, glasilo AF2 'Like, nije n~dt>vito izlazio, ne,go uglavnO'IIl kao dvobro.i. 3 4 Jela BiCaniC. Ma·ca -GrZetiC. 311 �Dokumertt i§O fiokument 191 IZ IZVJEsTAJA OK KPH BJELOVAR OD 24. VI. 1943. CENTRALNOM KOMITETU (neprljateljski) PROGLAS ilUPSKE REDARSTVENE OBLASTI KARLOVAC OD 24. VI. 1943., KPH 0 RADU !lENA U BJELOVARSKOM OKRUGU' KOJIM SE sALJU U LOGOR OBITELJI TOMAC I AMBRIJEVIc' OK KPH BJEIJOVAR 24. VI. 1948. ·Centralnom Komitetn Kom unisticke partije Hrvatske .. · .. Ant!fasistiCka Fmnta zena kod nas niJe_ organ~ovana. Imademo ponegdje odbora izvjesteni vasa odluka da dade drugarica 2 ~aj~ na ovaj sektor nije se mogla is,puniti, AFz s~o~k1h.'. n_o o~i ni-su pove·zani, i nije obuhvacen CIJeh tentorij niti jednoga kota- Jer Je d;_uga~ica Maja ranjena i zarob'ljena ra, a ?ak ni. je,~ne. opCine. Imademo jednu od nepnJatelJa. 'Obavjesteni smo od OK za S~avoniju da ce sutra 26. o. mj. biti razmijedrugariCu koJa Je zaduZena po tom sektoru rada od 10. III. 43., a teren }e velik i nemoze nJena, no kako j-e teZe ranj-ena na pet mjesta da ga -savlada; pogotovo ne, jer je sama i jer to n:m~ itzgleda da Ce skoro moCi na ra.Cl): SadasnJe stanje organizacije AFz stoji ova~.ema P~~oCi partije na terenu. Mnogo :na~ s1h partiJaca (veCina), koji su uglavnom .Cia~ ~o: ~{ota_r !3ielovar 11 •Seoskih odbora sa 70 clamc.a 1 Jedan opCinski odbor za opCinu nov! sa sela ne dopuStaju Cak ni svojim· dru~ Sev;rm: Kotar Durdevac 5 seoskih odbora sa gancama da rade, a prema tome ne shvaCaju Po.t.rebu ni z~ druge da rade. U najnovije 19 clamca. Kotar Koprivnica 5 seoskih adbora sa 25 clanica i kotar·ski odbor sa 3 druVriJe~e .form1ran je kotarski odbor AFZ za g~ri~e. Kriievci 3 seoska odbora sa 15 cla-· Ko~nv.mcu.. ~Posv-etit C·e.mo veCu . mea. P.a. zn J u toJ organizaciji, d·a bi ju ospo.soMat_erijala imademo malo isto taka nije ~Ih ~a rad i 'Omasovili, n o m o I i m ·O a k 0 drugar1cama poznata organizaciona: struktura ~e •kako moguce da nam se po- AFz ... s a 1i e Po m o c (kako ste moie biti vee f i I :1I :I !.j il· '! Marijan (Grga)4 1 Dokument St nalazi u arhivi CK SKH Ma ia J ankez-Komar. · b'I 19l2, ~- n:a po-druCju kotaTa flur.devac nije jo§ I ~ onnm:~nth . odbora AFZ, ali su po·j·edine Zene k'~ U .g:b:du Bjelovaru, ,i~kom l!po-riStu neprijatdj- r~d1le ,po d1rekhvama rpartij·ske organiza"cije T·. su ~ t dyoJNoPnaga kroz cqelo vnjeme rata, Zivio· je b~le: Rata Rupee iz Mihol janaca ' )da Iv!ad. er·~ · Ptom" M · 'B c; '· lL:tZ 1 l r~ ~o .. od prvog dana. Iako ni je mogla pod'l a.ce, arrca ogdan iz ,::,·emovca, koja je aktivno stoJat!. org-amzacija AF'.Z, .Zene ·su aktivne u davanju ra t a .o~ 1941. g. sve dok ie ustaSe nisu uhapSili i pomoc;t po~retu. JoS. 19~9 . .g. radilo je »DvuStvo Za 1}prkm;h, Ill logor, Terez.a .Ciz!JleSinki!J- iz Virja, Roza prosyJ_;tu. zen~«, vko]e .Je okupljalo 2ene r:adnice i M!~· ac p'z l'lk m:~eycaV,. ~o1a .1e kasmje ,poginula, t-e ~a-m.)estemce 1 sacuvalo s -njima vezu i kasnije kad _,.,tea an artL" 1 ~ 1qa, ]e koncem 19~0. ff· zahr~njeno. Rad je naStu'vljen k U prvoj polovini 1943. g. formirano je na o-vom Ilegalno_. Preds1edmc~ drustva je hila dr. Erna Holik, otaru ~et odbora AF.Z i to u selima: Miholjanec a. saradtvale ..su Damca OgrizoviC-Polak, Jvka Ruka- , H~mpo;rca, Dur~·eva.c, Virie i Grkina. ]edaU di~ vrna, ~tefanqa Eker, Dara Wint-er i druge. . ,odbora fo;mtrale su Nata i Vera JoviC, Clani,ce U .Je~en 194.¥. ,g. formir,ani su u bjelovarskom koruznog. komtteta SKO.T, a kasnij·e i Maca Kent~~u prvt odbor! AFZ i to u selima Batkovica Bede~el. U ?vih ~et ?dbora bile ·su, medu ostalima: Kata ntcka, O~o·vac 1 Seve:in. U Orovcu je predsjednica . u}Jc 1z ¥thol Janca, Jela LonCar i Mara Vukres od~ora btla Kata LahC-.TakopoviC, a tajnica ·Ankica tz a-~p?vtce, Nada •SuCeviC. Marica Kolar, MaTica Zd,elar,. dok. se odb.oiJ' ~astoj~o od Cetiri dru,garke. Micik.a ~ Sever~nu ]e preds.Jedmca ?Ila Terezija BaraC, taj- I!<ov~C~~ I Dora RobotiC iz f>.urdevca, Blaga i ValiC L.Jubtc~ Skle~ar iz Virja, te Evica Bara mc~, Ruza . Slezak, a odbormce Anki-ca BigaC Mara MatoCec IZ Grkme. L_ahc, ~nktca Kuharski i Ankica RojCeviC. Pr~dsjed­ kotar'!. Kop;ivnka, u bilogor.Skom kraju rade: N;k~·¥JtjnTog oc!,bora ~FZ '?- lBaCkovici hila je Sava K 1 stc. . ~a-su _akttvno je radila Kata P:tedavac. _ ah-S!l Ma-njan IZ J_avorovca, Marija RojCeviC iz ·u: Plavsinaca, a u ·kalmCkom kra 1 Anka G ··k ., Na ~o:,J?Ir_anJU ...ovth odbora r.adila je Seka Paula Dra•aPav. OVIC t an.. SmoJianoviC iz V elik.Og Pok "'M Ja OJOVu;, M artmc1C 1z Knzeva-ca n -~~nca. A~~~v.no -.saraduje od 1941. g. Nada AndraPoC.etkom 1943, g. formirano je na podmC'u b'eIova~skog_ kotara viSe odbora A.FZ i to u 1 ]' 1 . Stc-Bar~enc 1z Sokolovca (zaklana u veljaCi 1944. o-, • . se 1ma. Ka !l Ia vcu, Ra':.nesu, 'p·tsamci,. Kapeli, Gomjim Zdeo_d ust~sa). Kao- prva partizanka u tom kraju Strij~, . ltcam~a, PolJM?-can~ma i Pres,pi, Sto je omogu.Cilo da 1Jana .Je 194~. g .. Mira JeleniC iz Novigrada. U ovOm otaru fonmram su u 1943. g, seoski odbori AFZ se ,pnde. for.mtranJu OpCinski·h odbol-a, te su u 1943. Javorovcu, Srdincu, Plav.Sincu i f>elekovcu Vel f.ormtram OpCms~i od'bori Severin i Kapela. U o-d'~~~nA~z'~okolo.vcu, te je tada formiran i K~tarski f?Ctnsk?m., odboru ~ Kapeli hila je predsjednica 1\;ftlk<l: Scunc, a u Opcmskom odlboru Severin _ predU kotaru Kri:Zevci aktivne su: Hedviga Her s.redmc~ Anka MiliC, tajnioa RuZa Slezak, a ·medu Jel~ ·Plave~, Milev~ .Strbac, Anka AndeliC, Vida odbornrcama b a , LaliC-Jakopov1' c'· Kod f ornuranJa Kat · · Op e· k ~?:'~· kDarm_ka ~uc?-n-Krul jac, Paula Seka Martind m~ ..og ·?d ora Severin sudjelovala .ie Maca Ken1 C!Jtm "!; zalaganjem doSlo do formiranja novih er-e-:. a a~aTIC, L lUht-ca VitkoviC, Marija BoSCak Anton~1a Kus·ec, Dra,gica i Stefica Triplat j Ljuba 'Ton~ o(f or!! AF.c., te Kotarsko.g odbora AFZ Bjdovar OVll;. ormtranog u travnju 1943. g.). .. 4 Grga .Jankez. 2 Qkth Y t) p Be!: db 312 k sf()j; Taj. 1315-43. .Pr'~liihet;Tomal Janko i dr.- Ambriievit Jure i dr. ' U KARLOVCU, dne 24. VI. 1943. · upucenje na prisilni boravak ,PROGLAS . . Ollttt()ctome, sto je ova· Red~rstvena ()blast upozorila pu~anstvo' •..••.. ••. Karlovca i okolice svojim proglasom od .15. V. t. g. na tei:ke. posljedice, koje > ·· • P()\llllce k'ai:njiva djela, koja se k()se s~ Zakonskom odredMm o sq~bij~nju : ~asiln,iiJ kai:njivih cina proti Dri:avi, pojedlnit:lt ()SObama j imovini od 22~ '\'H; ••·· HH2.. broj : CCIX-1779-Z- t 942., · primjece~j} je u zadnj~. vdeme,. da l;u, ~l;tnovl · •·· · · · pojedhtlh .obiteljl, pa ..i dosta imucnih, ~llapll.stilisv?Je d()tttove:. Za 'it eke: od ..••... ' ~jtlj Z~a .se tO COO da. SU .()tisli partiZ!lllittta, Jl()k Sl.\ za neke SUlttOJii•) ••••••.•.·•.•••. ) .• • . ••• • < • l)oradi ··sornies Minist•l"~lVC.i.mutarnJihpo$Jov~ koristit() > je )~ir?ka, ovlastenja, koja. mu daJe ~i:la;~.ed~li!l. ~aJ{c:if!!lka; oi:lredba; •te .· dalo . ·• s ; UDU.ili u sabirni radni LOGOR ~ ft. ~radii_II stle.deie osobe: 1.) Tomac Janko, rodj.L2~.·l'V:··tSSs~;posjedniklz MEKUSA, 2.) 3,) Tomac Jeta, rodj; 1894., kucanica iz MEKUSA, Tomac Franca, rodj. 22. II. 1923., njihova kcer Z A T 0, ito ie dne 15. V. t. g. odbiesla u partizane iz nJihova obltelii TOMAC SARKA, ·ugovorna cin. Poreznog ureda u Karlovcu, te sobom odniela ovecu sumu dri:avnog novca. 4.) 5.) 6.) 7.) Ambriievic Ambriievic Ambriievic Ambriievic Jure, rodj .•• XI. 18~4., posjednik iz TURNJA, . Franca, rodj. 1892., kucanica iz TURNJA, Boio, Anilt, rodj. t927., njihov s!n 1 . . rodJ. t922., njihova kcer •· ·.·. ZA TO, ito ·ie flan niihove obitelii AMBRIJEVIC DRAGICA; · ·cin. Redarstvene oblasti, dne 15. V.t g. Ollila partizanima zjjedno .sa Tomac Barkom. Trajanie /ogora odredjeno ie od 1-3 godine. a cje/okupna Po• > kJ,.ef'lfa i nepokrelna imovina pre/azi u vlaslniilvo .drzave. �REZOLUCIJA SA PRVE KOTARSKE KONFERENCIJE AFz KOTARA CAZMA ODRzANE 27. VI. 1943. REZOLUCIJA Drag.a AmbrioviC-Vu~eviC 1. U travnju 1943. ,g. pozvane su na osloho·deni terito-rij kotara Bo·silievo: Baika Tomac namjeStenik poreznog ureda i Stanka Sprohar, z'bog oputa za rad u Ka-rlovcu. 15. V. 1943. ,g. otiSla .ie :Barka Tomac u partizane i tom prilikom prenijela na oslolba:deni teritorij 1.200.000 'kuna za postradali narod. U to vrijeme 'hili •S'U pwv.aljeni Miesni komi.tet 'KPH i Vojni komitet. Tada su ustaSe uhapsili Ankicu FilipoviC Tetu, kod koje j.e bio punkt za Vojni komitet. Odvdi su .ie ru Jasenova·c odakle je [()okuSala pobjeti, no ustaSe su je na bijegu uhvatili i ·ubili. Nakon prov.ale Mjesnog komit'eta KPH i Vojnog k01niteta otiSla je veCina d:rugova rna ·osloho·deni teritorij. Od ·Clanica Inicijativno.g odbora AFZ za Karlovac u gr.adu osta iu samo Zlata OrSaniC i Stanka Sprohar, kofe su na•stavih: Tadom. Dire.kfive za daljnji rad dobivaju direktno iz 'OkruZnog komiteta ,preko Silve KlokoCovnik, uCiteljice iz Bresta, koju su ustaSe u'bili koncem 1943. g. Na .po.ziv OkruZna,g komiteta u listopadu 1943. g. odlazi i .Stanka Sprohar na hslo'bod·eni teritorij, a u gradu nastavliaiu radom·Marina Udier i Zlata ·OrSa1 314 Barka T omac-BeniC niC. Zene skupljaju u to vrijeme Narodnu pO'fiwC (blagajnik odbora Narodne pomo.ti hila je tada Slavica Livojevi·C), odjevne predmete i drugo za partizane i Salju to preko veze na oslo:bodeni teritorij. Kada je u sada~njoj · tvornici »>vo. Marink(}viC« u Karlovcu bio logo-r za zarohl jeni narod ·Sa oslobodenog teritori{a, Zene su donosile tamo hran'll, odjeCu i obuCu. ·zene su Sirile Stampu i letke te 'llSt11-enu propagandu, i kada se jednom prilikom pronijela 'll gradu Vijest, ,da se Bo-ca BalaS sa svojom brigadom preciao, preko noCi su osvauule parole, koie su ,polbijale tu la·Znu vijest, a kod pisanja tih pa·rola uCestvovale su ,zene i amladinke. Radi aktivnosti, kako parti jske organizacij-e, tako i orgamiza·cije Zena, u rujnu 1944. g. prijetila su aktivistima haJPSenja, .pa da tome iz·bje;gne Marina Udier odlazi u partizane. Nakon njezinog odlaska primljena je za Clana Miesno,g komiteta KP Karlovac Stefica Marak. Zbog pooStrenib m jera sa strane usta.Sa i okupatora, ponovo je provalj-en Mi·esni komitet Karlova-c i tom su prilikom bile uhapSene Anki.ca Tomii:-KlopoviC i Stefica Marak. Val narodne borbe povukao je snaZno za sobom sve Zene, bez razlik,e na·vjerSku, politiCku i nacionalnu pripadnost. Sve se one danas nalaze na istoj liniji borbe, na liniji oslobod'enja, kako nacionalnog, tako i potCinjenog poloZaja Zene u dru.Stvu. Zene -s·eljanke kotara '<'Jazma po prvi puta u svome Zivotu imale su prilike da na toj konferenciji slobodno govore o svome Zivotu, o svome radu, Po prvi puta u svome Zivotu mogle su da dadu oduSka svojoj mrZnji prema faSizmu i njihovim slugama, pvema svem onom, Sto ih tiSti kao mora, Sto im ne da .slobndno disati, slobodno Zivj eti. Kro.z Sumu ·SU odje.kivale- rijeCi ·zena, osude narodnim izdajicama, krvopijama narodne krvi, plj aCkaSima i palikuCama. FaSizam, taj ·vjekovni neprijate'lj Zena osuden je na ·smrt, osudila ga svijest seljaCke Zene, nje,zina nel.lstraSivost i nj ezina borbenost. ,Svijesna svoje historijske ulog,e, z·ena danas st~pa smjelo, rame uz rame sa drugovirna, u redove na,.rodno-oslobodilaCke vojske, kuj-e bratstvo· medu narodima, organizira pozadinu, uCi se i prosvjeCuje, .Svijesna svoje snage, poduprta uspjesirna sovjetskih Zena · bori se da izvojuje ~sva ona ljudska prava, koja joj pripadaju, kao ravnopravnom Clanu druStvene zajednice. Danas, u j~eku Narodno-oslobodilaCkog rata, on a ne Ce i ne moZe da stoj i posti-ance, vee nastoji da bude dostojna plodova slobode, za koju je velik dio Z·ena dao svoje Zivote. UnatoC na1eta bjesomuCnih faSi§tiCkih pasa, 'kako na vojsku taka i na pozadinu, ne ~sma­ njuje se njena borbenost, njena mrZnja na one koji haraCe i pale, tuku i ubijaju, hapse i .Salju u logot·e, guraju narode u bratoubilaCki rat, na prisilan rad u Nj·emaCku; naprotiv njena borbenost i njena mrZnja rastu gigantskim razmjerima i ozbiljno prijete faSizmu da ga uniSte. Ako ·Zena moZe da rada sinove i kC.eri, maZe i da. brani njihove Zivote. Ako moZe da prima udarce, m·oZe da ih i sama daje. Ako maZe da gradi domove, Zeli da u njima i mirno stanuje. Ako mo.Ze da ore -sama njive, hoce da hude i sita. A da joj •SV•e to uspije, prikljuCuje se svakim dan-om sve vi,Se svetom Narodno-oslobodilackom pokretu, koji je da· nas prOdro· u najudalj-eniJe i najzabitnije selo. Broj zena prisutnih na konferenciji najbolji je dokaz od1ucnosti zene, najbolji je dokaz njene ne'UniStive Zelje za slobodom, njene neugasive ljubavi za narod. Sve je veCi broj Zena, koje se .-odaiivaju borbenom. p6zi.vu ·Komuni,sUCke partij.e, jer se organ'izirano bore · protiv zajedniCkog neprijatelja Citavog ·naroda, uCestvuju u utakmici za urtiStenje faSizma. Dok naS·e sestre Like, Korduna; Banije, Zumberka, Bosne, Hercegovine, Crne .Gore i Slavonije krvare iz te.Skih. rana Cetiriju Ofanziva, Zene MoslavaCkog okruga daju .svoj prilog borbi motikama, natapaju njive sVojim znoj.em i suzama i vade raCuna o ishrani fronte. 'One ne Ce d-O.zvoliti da im ustaSe i Nij.emci oduzmu- i jedno zrno Zita, one ne Ce dati ni jednu kap1 mlijoeka, ni j'ednu slamku sijena. Konferencija je donijela za.kljuCak, da. se u naSem okrugu o.snuju aktivi Zena, koji Ce voditi raCuna o mobilizaciji vojnih bjegunaca u korist naSe Narodno-os'lobodilaCke vojs\{e, ·kako bi na taj naCin pov·eCale ubbjnu snagu naSih v-ojnih redova; da se osnuju analfabetski te_Cajevi. i nepismene Zene time steku moguCnnst, ,da se uCe i prosvjeCuju, da se osnuju o.dbori Narodnog fronta i' na· t3.j naCin privu.Ce i onaj dio z,~na u rad, koj e se joS uvijek ustruCavaju da prihvate du.Zllosti u odborima AFZ-a; da se· popularizira bratstvo hrvatskih, srpskih i ostalih zena; da se masovnn pnradi na organiziranju onih ·sela gdje organizaci.ja j·oS ne postoji, a tamo gdje po'stoje da se uCvrste; da se organizuje ,Sto tijesnija saradnja fronta i pozadine, da po.zadina bude ana rezerva, iz koje Ce front moCi da crpi nove snag,e; da se organi.zuju politiCki kursevi, kako hi se Zene izgradile i na taj naCin osposobile za samostalno rukovo.ctenje sV.ojim organizacijama, te da s.e taka pojaCa ppliU.Cka budnost :Zena. Zivio Antifdistii'ki Front Zena! Zivjela Kata Pejnovic, predsjednica AFZ fugoslavije! Zivjele nase sestre junacke zene Sovjetskog Saveza! Zivj.ele nase junacke i neustraJive partizanke! · Zivjela Komunistii'ka pa:rtija- predvodnik zena u Narodno-oslobodilai'koj borbi! Zivjelo Antifasisticko Vijde Narodnog Oslobodenja Jugoslavije! Zivio vrhovni komandant NOV .i POJ dru~ Tito! .315 �EVAKUACIJA BOLNICE U DREftNICI ZA NEPRIJATELJSKE OFENZIVE Clanak fele fanli!: iz J>Zene u borhi«, glasila AFZ Hrvatske, lipcmj 1943. POBIJEDILI SMO Treba evakuirati bolnicu. Dvije stotine mladih djevojaka iz Dreznice i brinjskih sela doslo je pjevajuci. Dvije stotine mladih djevojaka podmecu svoja pleca pod tei!ka' nosila. Krece kolona nosila, ugibajU: .se mlada ramena. TeCe Sareni potok, vijttga uz brdo kao zmija: Sunce se SpuSta i veC j.e nisko, a prve kaplje znoja rose Cela mladih junakinja. S!abo obuvene noge sve dublje i dublje upadaju u snijeg, kozja stazica postaje sve //~ uZa i sve strmij a. N a CB.s se od1aZu nosila, da . _se odahne, da se podm·etne svjeZa maho~ vina na ramena, koja su veC pomodrjela i otekla. Prolaze sati. Tece potolj: ranjenika. Prekdo je viS·e od kilometra ·neravne Sumske ceste. Djevojke 'Cas spuStaju, Cas opet diZu dragocjeni teret. Padaju na klizavom Putu, dizu se i opet nose. Sve su zaokupljene jednom misli, jednom· veHkom paZnjom: »Sarno da se drug ne povrijedi !« ·.SpuSta se no C. Veseli Zagar, koji je za dana pratio po-v-orku, prestaj.e kao -odsj.e-Cen. Sarno ~aSkripe po k-oja nosila, zaCuje· .se tihi jauk rimjenika, iii duboki uzdah omladinke: »Ne mo-gu viSe.« Bo,lo-vi cijepaju leda, krsta, noge. Ali one Cine ono Sto je nemoguCe. Cuje se .sapat: »IzdrZat Cerna, moramo iznijeti drugove.« »Pre·d nama- je zadatak, moramo ga izvrSiti! « Najednom povorka zastaje. J.edna drugarica pala je u nesvij.est. Jedna, koja je imala: najvise paleta i bodrila druge. Svi se· skup- ljaju oko nje. Nakon dobivene injekcije ona dolaz_i k s·ebi. Prve su joj rij eci: »Dignite me, da nosim.« Ali ana jedva moie da hoda. Dvije drugarice je vode. Oko ponoci povorka se zaustavlja. Odmor je. Umorna mlada tijela polijegala su u snij.eg i zaspala. San je jaCi od -svega, jaCi od zime, jaci od gladi. Ali nije jaei od svijesti i volje amladinki, koje su na svoja pleC_a preuzele jedan od najve-Cih i najsv·etijih zadataka u borbi naSeg ponosnog, napaCen-og naroda za slobodu: da one, koji su svoju krv dali za <Slobodu, sakriju ad bijesnog na:Jeta neprijatelja, koji bi radij·e ad svega napali njih, nemoCne i nepokretne. One ustaju, obiazu ponovno m-ahovinom svoja v-eC krvava ramena i kreCu dalje. Ranjeni drug ponovno putuje dalje, lelujajuci u visini, sve- dalje od opasnosti, sve bliZe sigurnom utoCi.Stu. On se radujre, jer vidi koliko narod razumije, koliko poStuje nj-egovu Zrtvu. SviCe. N akon petnaest sati nadCovje-Canskih napora stiZu na cilj poslJednja nosi1a. Nos.ila se odlaZu. Na svim licima umor i zadovoljstvo. Pobijedili smo! Pabijedili cia gorski lanac koji smo prefBi, savladali napor, naprkosili neprijatelju! A dvije stotine mladih djevojaka,' kaje su noCas dale -sve -od sebe, vraCaju se pjevaju.Ci. Ori se zvonka pjesma omladinki. One se ra-· · duju izvr.Senom zadatku. KURS AFz U SLAVONIJI Clan.ak iz 11U.darnic.e«, glasila AFZ Slavonije hr. 4. lipanj 1943. 0 NASEM RADU s naseg kursa ... VeC ·Sesti mj esec pored raznih poteBkoCa odrZavamo gbto-vo neprestano kurseve. Oko 1310 dru-garica iz Citave Slavonije, <Sa oslobo~ d-enog i neo-slqbodenog teritorija, zavrSile su naB kurs. Kursevi su nam veoma mnogo pomogli u podizanju i uC.vrSCivanju naBe organizacije. Rad rtaSih mjesnih, kao i ostalih 316 odbora- AFZ oZivio j-e, otkako imamo sve viSe drugarica kursistkinja po naSiin selima. Odmah nako-n zadnj-e ofanzive1 otpoC.ele smo sa radom. Doslo je 15 drugarica iz oslohndenih i neoslobodenih sela. Drugarice su Cule za kurs unaprijed, pa je svaka od njih nastojala da posije i uradi Sto viSe na njivama, kako bi lakse mogla ostaviti kucu za vri- t.ene su prenijele hiljade jeme kursa. Drugarica Milka svake veCeri odlazi u svoje selo, jer su joj djeCa sama kod kuce. !rna tri sata hoda do ku6e. U jutro rano ustaje, pripremi· sv·e dj-eci i na kurs dolazi na vrijeme. »Kako ti .djeca sama, MHka ?« »E ZnaS kako naSa seljaCka djeca, taka su ana uvijek sama, kad ja radim na njivi«. Za vrijeme odmora i uveCe poslije zavrBenog rada pjevamo naSe pjesme i pripremamo program za dan ispita. Sve smo nasmijane i vesele, same- drugarica Anda sjedi mirno u klupi i zamiSlj-ena lica Cita svoj r-eferat, piSe - a-na uCi: »Sad Cerna, mi Anka, da o·braCunamo s radom, kad se vratimo kuCi«, govori ~:ma drugarici iz svog sela. Osim programa pripremaju drugarice zidne no vine i ispisuj u -razne parole. Osobito paZljivo sluSaju druga.rice referat o poloZaju Zena u SSSR-u, o njenom radu i Zivotu. »Kako je tamo djeci lijepo, a kako Zive naSa djeca«, govori .drugarica Anka. Do-S-ao je- dan ispita. Drugarice su naSu uCionicti okitile cvijeCem, paro1ama, peSkirima. One nastaje, da taj dan bude svecan. hiljade mnjenika Prispio je drug delegat iz NOO-a, drugarice iz -odbora AFZ-a, da prisJ..lstvuju ispitu, kako su to predloZile drugarice . OtpoCinjemo. Sa njihovih usana teku razni odgovori na postavljena pitanja, katkad malo zapne p-o neki odgovor, ali tu veC pomognu ostale . Vidi se da su drugarice dobile ono najosnovnije znanje, a Sto je jo-8 vaZnije, da su pune poleta i volje za rad. Taka su se mnogo promijenile za onih osam dana. Nakon zavrBenog ispita otpjevale smo nekoUko naSih partizanskih pjesama i zaigrale narodno- kola. Pri rastan'ku svaka od njih traZi Sto viSe· materijala za Citanje. Svaka od njih obecaje mnogo. »Kada Cerna se opet sastati«? »Zdravo«, i one odlaze. ~ Na-stupanje neprijateljskih jedinica u Slavoniji u razdoblju od 20. II. -- 2-0 . IV. 1943. g. pozna to je pod nazivom »Braun« ofenziva. Poslij-e_ nje slijedi odmah razdoblie nastup~nja jedinica NOV, koje tra.fe d!J 30. VI. 1943. g. i' koje ima za posljedicu oslobodenje gotovo Citave Po-ZeSke kotline. 317 �<Dokt!ment 195 U SISAcKOM LOGORU BiljeSke Anke .Skoru(JaJl Zarohljena sam kao partizanka blizu Sarajeva,.poslije velike ofenzive na Crnu Goru. Zarobili su me ustwSe i odveU u sarajevsku pdliciju, gdj-e su me sasluSali i drZali 15 dana . .U zatvoru sam naSla joS n€koliko drugarica, koje ·su doZivile istu sudbinu kao i ja. Odniah su mi se one·potuZile na rdav postupak straZara, koji su nam jedva do-zv·oljavali dva puta dnevno da uzmemo vade, a hila je nesno-sna vrueina. Za hranu smo dobivali 20 dkg kukuruznog 'kiselog kruha i, naravno, mnoge _su oholjele od proljeva i umira1e, jer im se llije ukaziv~la nikakva pomoe. Od dvanaest sto nas je hila u sohi u roku ad 15 da.na umrlo ih je pet ad proUeva. /' Za to vrijeme sve smo se pitale Sto ee biti' s nama. Jedni su nam priCali da ee nas Ubiti, drugi, da ee nas poslati u Njema-Cku na rad, a tre.ei opet da Ce nas po-slati negdje u logo;r. vee smo. se bi'le pomirile sa najgorim, kad jedno jutro oko 6 sati straZar otvori -vrata, -prozove nas sve i reCe da sid-emo dolj<e· u podrum. Kada smo siSle nadosmo joS j-ednu grupu Ijudi i Zena, koje su bile o-sudene za Sverc, razne krade i t. d. U tom podrumu su nas ponovno prozvali i jednu po jednu odveli van, gdje je vee Cekala Crn3. Marica. 'Smjestili smo se u auto gdje j-e bilo 20 mjesta, a nas je hila 27, taka da smo gazili jedni po drugima. Auto krene i podosmo prerna ko'lodvo-ru. Skora smo s,e pogU,Sili ad vrueine. Kada smo stigli joS smo dugo Cekali onaka- zatvo-reni, kad -j-ednom straZari otvore vrata ·i narediSe- nam ·da udemo u marvinski vagOn, koji- je vee Cekao pred Crnom M:aric.om .. Smjestisr:p.o se unutra, straZari zatvore vrata· i tako smn Cekali skorn j-edan sat kad se opet otv•ore vrata i narede nam da -se ponovno potrpamo u Crnu Mriricu. Bili -smo zaCudeni tim manevrom, ali deranj e straZara brzo narn je dalo naslutiti da j,e pruga poruSena i da ,se ne moZe putovati. Povrate nas u policiju, gdje smo opet Cekal~ dva dana, kad kao L prvi put, prOzovu ·nas i strpaju u mali vagon pun prljave slame i uSiju. Bi'lo je Cak i ljudskih izmetina. Nogama pOguramo to smeee u eo-Sak i 1-eg.Osmo svi stisnuti jedno u.z drugo, jer nism6~ imali snage da se drZimo na nogama. 'Tada vlak krene u nepoznatom pravcu. To je bila.· po-Cetkom mjeseca jula 1943. g. kada su bile na:jjaoe vrucine. Putovali smo n tom smradu tri .,aana i tri noei, vagon je bio zatvoren, bili smo bez hrane, bez vade, a .Sto je najgore i, bez zraka, ta:ko da smu padali u· ne-svijest od vrueine, a gamad se i-azgmilila -po nama da sino mislili da: cemo poluditi. Uzalud su neki pokusavali 8J8 lupati na stanicama da nam otvore. Tada bi se .straZari · derali da se umirimo ili ee zvati Nijemce da nas postrijeljaju. KonaCno- smo stigli u Si-sak, gdje su nas pusti'li van, po~edali u sfroj i pod pratnjom nekoliko stra:Zara odveli n Iogar, gdje smo svi popadali od umora i gladi. Ostali smo l-eZeei na travi, ct·ok su neki od straZara otiSli da nas prijave'. Bio je vee mrak i nije se moglo · niSta vidjeti nsim krsta~enja Zandara koji su Cuvali taj logor. ZatoCenici su vee svi spavali. Kroz kratko- vrijeme se straZari vrate. Odveli ,su nas u malu baraku gdje je bilo malo slame, ali dosta uSiju. 'Tu smo prenoeili. u· jutro do,ctu opet :Po nas da s·e idemo kupati i pariti. Poslije tog obavljenog posla odvedu nas u barake, koje su se nalazile malo dalje. Kad smo tamo stigli, dobila sam uti.sak da dolazim na groblje. Ljudi, Zene i dj.eca, svi su liCili na Zive knsture i _skoro su s.vi imali tijelo prekriveno krastama, 1Sto je sigurno dolazilo od loSe ish~ane. ·njeca su naroCito pati'la. Bilo je oko 3100 djece, ali od toga niti j~edno nije bilo zdravo. Svi -su hili obaljeli ad gladi. Iz hlijedih lica mogle su se -samo zapaziti njihove tuZne oCi. Po logoru se je po cijeli dan Cuo samo djeCji plac i vika. Bilo je tu 1judi kaji su nam rekli da s·e nalaZie u logoru vee vise· od godinu dana i da su svi, osim rijetkih iznimaka, pohvatani kod svojih kuca. Bilo je tu Srha, Hrvata, ,Slavonaca i Sremaca. Bilo je Cak i muslimana. Okolo logora bila s·u svugdje smetiSta. U neposrednoj blizini baraka bi1i su nuZnici, taka da smo se- svi guSili od smrada i vrueine. Muha je bilo na m'ilione, svi lju-di su se zbijali u onaj mali pro-star gdje je dolazio hlad od baraka. Po danu hi se guSili ·od vrueine, a po noCi bi drhtali ·o-d zime, jer je rijeka Sava hila posve blizu. Kada bi kiSa padala, sobe su bile pune vade, i tada bi cijelu noe presjedile, jer smo spavale na golom podu. Za hranu smo dohivali 20 dkg kruha u kojem je bilo sv-ega viSe nego bra-· Sna i dva puta dnevno pola litre vade sa par zrna graha iii dva ili tri komadiea krumpira. NajteZi su hili oni Ca-sovi kada se dijelila hrana. Tada bi redovito nastala svada oko kazana, a Cesto ·puta su se mnogi i potukli, jer su jedni drugima krali kruh. Glad je hila svakim ·ctanom ,_sy,e veea, a hrana loSija. ZatoCenici su svakim danom punili ambulantU, gdje bi dobivali svi iste lijekove hez ohzira na halest. Gutali bi kojekakove tahiete misleCi ·da ee na taj naCin zat3!Sk3.ti neizdrZljivu glad. Bio je zavladao krvavi proljev _i najvise su !judi umirali ad te bolesti. Zrtve faJistiCkog temra u sisal:lwm logoru J ednog dana ugledah majku kako place i tjera rnuhe sa svog dj eteta. J a se pribliZim i upitam Sto joj je. Ona mi odmah nije rno.gla odgovoriti, nego otkrije dje-Cju glavu. Ja pogledam i vidim cij-elu glavu prekrivenu gnojem, koji je curio iz rane i polijeva-o krpe, koje je dijete imalo ispod glave. Onda mi majka tek reCe kroz suze, da je ono imalo nekoliko malih priStiea i da ga je zbog toga dala u bolnicu na lijeCenje, no lijeCenja nije uopCe bilo i dijete su poslali u tom stanju natrag. Cesto su dolazile komisije koje su sabirale radnike za NjemaCku. 'Tada bi se nas nekoliko, svijesne -Sto nas C-eka u NjemaCkoj, sakrivale gdje bilo, dok komisija prode. Na taj naCin smo se privremenu spasavale od odlaska u NjemaCku. Svakim danom smo se bavili miSlju, kako da izademo iz tog pakla. S.vaki dan je bio skoro jednak. lVIog1i smo samo oCekivati nove neprijatnosti. Jedino bi nas veselila tutnjava topova, koja se Cesto Cula u blizini Siska. Tada bi naSa snaga rasla, jer smo -znali da su naSi partizani blizu, i svaki bi u sebi Cvrsto od'luCivao da Ce pobj-eei, makar stavio na kocku svoj Zivot, jer je svaki viSe volio da pogine nego da ostane u logoru. I stvarno su ljudi poCeli -svakim danom sve viSe bjeZati. Tako sam se i ja uspjela spasiti i danas se nalazim ponovno u partizanskim redovima. 319 �Dokument 196 REFERAT 0 ANTIFAsiSTICKOM FRONTU zENA, ODRzAN NA III. KO!Ii""FERENCIJI OK KPH LIKE U VRHOVINAMA 1. i 2. VII. 1943. Poslije II. Okruzne Partijske konferencicije pojaCan je rad na organizaciji Z-ena pod rukovodstvom Inicijativnog okruZnog odbora AFZ-a, uz pomoC naSih partijskih organizacija. OkruZni -odbo·r je biran ranije na OkruZ. konferenciji- od delegata i·Z svih kotareva, septeinbra mjeseca 1943. U Okruznom odbo· ru je hila i drugarica Clan Okru.Znog komileta, preko koje je Okruzni komitet davao pomo.c Okruznom odhoru AF2-a. Okruzni odbor je bio pri!icno aktivan. Clanice odbora su se v-eCinom na'lazile na ,.ter.enu. Odbor je izdavao svoj list »Zena· u borbi«, koji je nailazio na dobar prij.em• sa strane Zena i Citavog naroda, kako oslobndenog taka i neoslo..: bodenog teritorija. Narodno-oslobodilaCkoj borbi, naroCito u materijalnom pog!edu, gdje je bilo divnih prirnjera osobito pojedinaCnog isticanja. S druge strane naS je neuspjeh u tome·, Sto nismo· na temelju naroCito v,elike privrZenosti Zena Narodno-oslabodilackoj borbi umjeli sa planskim i upornim politiCkim radom, upor:edo sa razvitkom Narodno-oslobodilacke borbe, dizati i nivo politiCke svijesti Zena na jedan viSi stepen i na taj naCin osigurati odborima AF2-a politicko rukovodenje sa zenama. U organizacionom. pogledu smo ttspjeli relativno brzo obuhvatiti sve Zene ranije o.slobodenog teritorija i uzdiCi priliCan broj kadrova Zena, koj,e su se poj.edinaCno isticale. A pitanju uCvrSCivanja i osamostaljavanja organizacija AFZ-a i. pojedinih rukovodstava, naSe- partijske organiz.acije su vrlo s.poro prilazile i nisu ova pitanje- svakodnevno i uporno· postav1jale. Poslije II. Okruzne partijske konferencije postojali su Inicijativni kotarski odbori AF2 u svim kotarevima osim P.eruSiCa. OkruZni odbor AF2-a pristupio je ubrzo poslije II. OkruZne partijske konf.erencije, uz 'pomoC Radu po pitanju organizacije AFZ-a na naSih kotarskih partijskih organizacija, pri-_ okupiranom teritoriju visa rukovodstva AF2 premanju terena za odrZavanje Kotarskih i naSe partijske· organi·zacije su vrlo sporo konf.erencija AF2-a. Narocito su uspjele i od prilazHe. Ovdje nije_ bilo snalaZe·nja ni upoivelikog ·znaCaja Kotarske konferencije u nosti. Slabo se je umjelo kombinirati legalni Lapcu i Korenici, na kojima j e bilo 2500- sa Hegalnim radom. NaroCito je slabo--- po 3000 -Zena. Na kotarskim konferencijama su ovom pitanju radeno pod strogo ilegalnim birani kotarski odbori AF2 (u maju, junu i uslovima. Najbolji je uspjeh ipak pod ilegaljulu) u svim kotarevima osim PeruSiCa i nim uslovima·bio u otoCaCkom kotarii (7 ileOtocca. Neposre<lno poslije biranja, kotarski galnih o<ibo·ra) slabiji u. perusickom kotaru odbori su tek saVladavali organizaciona pi- · (3 seoska i 1 kotarski), dok u gospickom i tanja. Clanice kotarskih odbora su se veri- gracackom kotaru naj slabije. nom nalazile na terenu, formirajuCi i uCvrDrZanje Zena ranije oslobodenog teritoSCujuCi seo;ske, a kasnije i ·opCinske odbore rija u neprijateljskoj ofenzivi bilo je dobro. AFZ, razjaSnjavajuCi liniju Narodno-oslobo- Moral Zena prilikom povlaCenja, kad se uzmu dilaCke borbe, a naro-Cito borbeno jedinstvo u ohzir teSki uslovi zime, snijega i gladi, bio srpskog i hrvatskog naroda, u Cemu je.· bilo je o-pCenito na visini. Bilo je vrlo lijepih vidnijih rezultata. Malo se je paZnje p·osve- primjera pojedinaCnog isticanja od strane civalo uspostavljanju centara kotarskih ad- Zena, kao· i od strane odbornica, naroCito- u bora AFZ-a, a isto tako kasno se je pristupilo materijalnoj pomoCi vojsci, dok su -se odbori uCvrSCivanju i osamosta1javanju opCinskih ~ao organizacija opCenito slabo· snaSli. Naodbora, tako da su duze vremena kotarski roCito su se odbori po pitanju zbrinjavanja · odbori morali da direktno rukovode sa seaizbjeglica slabo snaS!i i nisu se osjetili kao skim odborima. Kotarski komiteti su ukazivali pomoc kotarskim ogborima AFZ odlazeCi rukovode-Ca organizacija Ze-na. Odbori AFZ-a direktno na njiho:ve sastanke, dok je Clani- su se· slabo snaSli i poslije ofenzive po- pita~ cama naSe Partije koje- rade u odborima pre- nju borbe protiv tifus~, kao i po pitanju pomo.Ci raznim kornisijama. Poslije' ofenzive je ko njihovih celija slabjj.e pomognuto, ali u veCini sluCajeva nije bilo nekog naroCitoga duZe vrem·ena u organizaciji AF'Z i niZim ruplana ni upnrnosti u toj pomoCi. kovodstvima vladalo neko mrtvilo, Iabavost R-ukovodstvima AFZ-a uz pomoC naSih par- i neaktivnost, Cemu je mnogo doprinijela i tijskih organizacija uspjelo je relativno- brzo epidemija tifusa. Trebalo je viSe upornoga pro.Siriti naS uticaj kod _Zena ranije o·slobo- rada na-Sih partijskih organizacija i viSih ru~ denoga teritorija i aktivizirati ih za pomoC kovodstava AFZ-a da se rad nanovo ozivi. 320 Okruzni odbor AFZ-a, k<>ji sada broji 12 clanova, od kojih je ·7 u uzem Izvrsnom odporu, iako su sv-e Clanice naSe Partije, rad ovoga odbora, a naroCitn uZeg radnog, ne zadovoljava. S!abu pomoc ukazuju niZim rukovodstvima, naroCito seoskim i opCinskom. Zbog precestih sastanaka uzeg odbora (na sedam dana) najvi-Se prov.edu u putovanju, te na taj naCin malo imaju vremena za po~ m-oC najniZim rukov.odstvima. Kod okruZnog odbora AF2-a u posljednje vrijeme nastao je izvjestan ·zastoj u njegovom razvitku, a to najvise zbog toga sto se je .sJabo vodilo raCuna o tome da se ovaj odbor popuni sa vrednijim, poZrtvovanijim aktivistkinjama. PiaSilo se j·e izdizanja mladih, no·vih kadrova. Sa druge strane, drugarice u odboru, Clanice naSe Partije vrlo slabo ili nikako ne Zive -Ce~ lijskim Zi.votom, uslijed Cega manjka kritika, a naro-Cito samokritika u OkruZnom odbo·ru. P-o svim ovim pitanjima ni OkruZni komite.t nij.e dovoljno i na vrijeme pruZio pomo·C , Okruznom odboru AFZ-a. Kotarski odbori AF2-a su prilicno osamosta1jeni. OsjeCaju s·e kao rukovodioci Zena u kotarevima, ali im nedostaje sistema i plana i radu, te cesto pula nemaju najboljeg pregleda terena. Iako u svim kotarskim odborima AFZ-a imademo -Clanova naSe Partije, ipak partijsko rukovodstvo nije najbolje o·sigurano. To je zbog toga, ·Bto su naSi kotarski komiteti pomaga1i viSe odlazeCi direktno na' sastanke odbora, dok -se je manj-e paZnje posveCivalo Celijskom Zivotu drugarica Clanica na.Se Partije, koje su u odborima. NajveCi je broj CHanica naSe Partij.e u odbo-rima AFZ-a, koje stvarno nisu Zivjele C.elijskim Zivotom. To j!i •SY.e koCilo- razvitak i uCvr.SCivanJe ru~ kovodstva AF2-a. U svim opCinama postoje birani na konferencijama Zena opCinski odbori AFZ-a, osim pet (otoCaCka, brloSka, kosinjska, lovinaCka i zrmanjska). U tih pet opcina postoje Inicijativni opCinski odbori, koji su uspjeli tek u manjem dijelu s-ela tih opCina formirati seoske odbore AF2. Opcinski odbori su veCinom neuCv~SCeni i nesamo-stalni iz razloga Sto se je u najviSe sluCaj-eva kasno pristupilo forrniranju i uCvrSCivanju istih. .S druge strane naSi opCinski Komiteti su slabu ili skoro. nikakovu p'lansku pomoC pruZali opCinskim odborima AFZ-a. Kod seoskih odbora .AF2-a mahom previaclava nesamostalnost, zbog neosiguranog pm·tijskog rukovodstva u njima i slabe pomoCi od strane naSih partijskih Celija, koje se u veCini sluCaJeva ni·su ni bavile .tim pitanjem. Rad sa Antifasistickom frontom zena novooslobodenog teritorija u po·sljednje vri~ jeme je krenuo naprijed. Odbori su formirani u najveCem dijelu mjesta, ali joB ne 21 .2ene Hrvatske u NOB uspj.eva SirOke mase Zena obuhvatiti u organizaciju, aktivizirati ih za dobrovoljnu pomoc Narodno-oslobodilackoj bo·rbi, te po'litiCki Cvr.SCe vezati uz Narodno-nslobodilaCki pokret, koj-em pitanju naS-e partijske· organizacije moraju posvetiti najveCu pa.Znju. u radnim cetama do sada ima 750 zena pomijeSanih sa omladinom. Dosada je odlZano 6 kurseva pri OkruZnom i 4 pri kotarskim odbo-rima Alt'Z-a. Slabo se je vodilo raCuna o tome koga Ce se poslati na kurs, taka da je ponekada znalo doci na kurs vrlo slabo aktivnih odbornica, od k~jih poslije kursa nije bilo skoro nikakove koristi. U pos-!JcdnJe vrijeme su kursevi z-apostavljeni. List »Zena u borbi« ne izlazi redovito. DopisniCka sluZba joe dosta slabo organiz-irana i rezultati njenoga rada su vrlo mali. Vrlo malo pi-Su Zene iz niZih rukovodstava, a Siroki slojevi Zena sk-oro i ne uC.estvuju u pisanju. Glavni odbor AFZ-a za Hrvatsku pruza pomoC naS·oj okruZn.Oj organizaciji, ali Glavni odbor nije <lovoljno populariziran kod zena naSega okruga. U Cemu na.Se partij.ske. organizacije moraju svesti'ano pomoCi or-ganizaciji AF2-a, Uticaj nase Partije i SKOJ~a je na zene prije oslobodeuog teritorija vrlo brzo i naglo proSiren, dok uticaj na Zene novo oslobodenog teritorija opCenito nije ·zadovoljavajl,1.Ci. Ovdje se uoCava jedna Cinj-enica, da naSe partijske organizacij.e i o-rganizacije AFZ-a nisu uspjevale uporedo sa razvitkom NarodnO-oslobodilaCke borbe razvijati, pro·Sirivati i uc'vrSCivati naB uticaj kod Zena, te na osnovu jaCeg naSeg uticaja, joS Cvr.SCe vezati Zene uz N arodno-oslobodilaCku borbu. Odnos Zena prema narodnoj vlasti, naroCito ranlje O·slobo.Qenog teritorija, je dobar, dok uCeSCe u narodnoj vlasti ne zadovo'ljava. J oS uvije-k srazmjerno broju Zen a u pozadini vrlo mali broj ih je u Narodno-oslohodilac, kim odborima, Sto viSe, i one, koje udu uNarodno--oslobodilaCke odbore, u veCini sluCajeva se ne osjeCaju ravnopravni uC-esnici u vlasti. NaSe partijske organi·zacije i rukovodstva AFZ-a nisu ozbiljno pristupili o·sposobljavanju Zeua u NOO-ima, da se one osjete kao ravnopravni uCesnici u narodnoj vlasti. Odno·s Zena prema naSoj vojsci je: prema operativnim jedinicama dobar, dok je prema vojno-pozadinskim Vlastima slabiji, a naro~ Cito je na visini odnos prema naSim ranjenicima, .sto se vidi i iz materijalne pomoCi. Primjecuje se da rukovodstva AF2-a malu iii skoro nikakvu paZnju :P-osveCuju radu sa Zenama, koje se nalaze u vojsci, te po pojedinim ustanovama, bolnicama, -radionicama ustano-vama pozadins·kih vlasti. 321 �i' " ' Najslahija je saradnja organizacija AFZ-a sa organizacijom USAOJ-a. Tu je hilo ne" shvaCanja, a Cesto puta i nesuglasica, naroCito prilikom sabirni·h akcija. Saradnja izme.du ove dvije organizacij·e se .u posljednje vrijeme poboljSava, ali joS nije na visini. NaSe partijske organizacije nisu blagovrem.eno poduz;ele mjere da se ostvari uzajamna saradnja izme.du ave- dvije organizacije. ZapaZa se j.edna Cinjenica, a ta je da Su se rukovodstva AFZ-a, kao i naSe partij'ske organizacije pokazali ne-elastiCni i ne"Spretni po pitanju prilaZenja gradanskim Zenama, a tu i tamo se pokazuje i netakUCno prilaZenje Zenama u onim mjestima, koja .su duZe vremena hila pod neprijateljskim uticajem. KarakteristiCan primjer ,zato je OtoCac, iako duZe vremena nsloboden, ali sa malim rezultatima rada sa Zenama, kao i GnspiC, u kojemu mi nemamo nikakove organizacije AFZ, niti postoji skoro nikakav poUtiCki uticaj na Zene u tom mj estu. Opcenita je pojava da nema neke jace uzajamne saradnje izmedu viSih rukovodstava AFZ i nasih partijskih organizacija i foruma, a naroCito po pitanju uzdizanja kadrova Zena. To je dovodilo· d·o toga da su mnoge dobre, odane i po2rtvo;vane aktivistkinje ostaja'fe nezapa.Zene i neuzdignute. Zbog toga su se ·Sporo uzdizala i osamostaljavala i rukovodstva AFZ-a. Nije hilo svakodnevnog sistematsko·g studiranja ni planskog uzdizanja kadrova zena. Narocito je kod nasih partijskih organi,zacija bilo uskog, sekta:Skog shvatanja po pitanju primanja .Zena u naSu Partiju, kandidatske grupe i ,gimpatizerske kruZoke. Po ovom pitanju je u posljednJe vrijeme postignuto vidnih rezultata, ali sektaSko shvatanje jos nije likvidirano. Kroz Citavo vrijeme svoga po·stojanja, a i sada, rukovodstva AFZ--a nsjeCala su se viSe kao rukovodioci i organizatori prikupljanja materijalne pomo.ci ad Zena, nego kao rukovodioci politiC.kog i kulturno-prosvjetnog rada meitu zenama. Bilo je rezultata i na politiCkom polju, ali ti r·ezultati ni izdaleka ne zadovoljavaju. Pitanje horhenog jedinstva hrvatskog i srpskog naroda kod zena prije oslobodenog teritorija, iako ne u potpunosti, objaSnjeno _je, Kod Zena novooslobodenog te-. ritorija to pitanje uglavnom nij.e -savladano. Znacaj Atlantske Povelje zenama nije dovoljno rastumaCen~ a naroCito novooslobndenog teritorija, te se avo pitanje nam·eC.e kao vrlo aktuelno. Po pitanju politickog rada meitu Zenama naSe partijske organizacije nisu do~ voljnu pomoc pruziJ,e rukovodstvima AFZ-a. Zapaza se kod pojedinih drugarica iz visib rukovodstava AFZ-a povrsno i kruto prenoSenj e direktiva na niZa ruko·vodstva, gdj e Se drugarice ne trude d'OVO]jna, da StO· ho]je konkretiziraju, kako i na koji naCin prov'f!sti u Zivot koju direktivu, vodeCi raCuna o sposobnosti poj.edinoga rukovodstva, te a kon~ kretnim uslovima pod kojima radi doti-Cno rukovodstvo. Autoritet AFz,a, pojedinih rukovodstava, ka·o i pojedinaca nije svuda na vi.sini. Cak Sta vise znali su i neki rukovodioci kako masovnih taka i partijskih organizacija i.z nepaZnje ili nerazumijevanja sa pojedinim postupcimaili izrazima naru.Savati autoritet AFZ-a i po~ jedinih aktivistkinja. Stoga se pred nase partijske organizacije postavlja kao vrlo aktuelno pitanje: sa jaC.im politiCkim djel-ovanjem podiCi autoritet AFZ-a, a naroCi,to u onim mjestima, gdje je taj autoritet slahiji. Glavni uzrok svih ovih propusta i nedostataka u radu AFZ-a leZi u tome, Sto· naSe partijske organizacij-e, forumi kao i OkruZni komitet nisu u podjeli rada po sektorima zaduZivali :po jednog svoga Clana, kao liCno odgovornog .za rad sa Zenama. To je dovodi1o do toga, da se mnoge partijske organizacije i forumi nisu ni o.sjeCali odgovornim po tom sektoru rada. To su pitanje postavljali kao n<>ko sporedno pitanje, a hilo je slucajeva da ga nisu na sastancima ni tretirali. U poslje~ dnje vrij.eme je ovom pitanju posveCeno viS·e pa·Znje, ali" trebat Ce vi.Se planskog i upornvg rada, da se rad sa organizacij ama AFZ--a kre~ ne naprijed. NaroCito je p-otr:ebna pomo_C partijskih organizacija po pitanju uoCavanja, odgajanja i izdizanja novih kadrova, kau i po pitanju uCvrSCivanja organizacije i rukovo-dstava AFZ-a. Osobito je potrehna pomoc AFZ-u da se njena rukovodstva osjete vise kao politiCki rukovo-dioci Ze-na.1 1 Ref-era.t je odr.Zao Rade Grko.viC, -tacL_t Clan OK KPH za Liku. Dokwnent 197 DANICA MAJSTOROVIc BELA U F AsiSTicKOM ZATVORU Iz »Prrimorke1r, glasila AFZ ,z.a Hrv. Primorje, br. 8. s:rpanj 1948. NI LANCI NAS NE MOGU VEZATI ... Herojstvo primorskih Zena isp·olji1o se ovih dana u sluCaju drugarice Bel_e, 1 Clanic·e Kotarskog .odhora AFZ za Susak. ·Ona se kraCe vrijeine nalazila medu partizanima, kam'D je dosla, kad su je progonile talijan~ke vlasti na Susaku. No ona j e i ,dalje odlazila medu narod, Zene, da im· pomogne organiziranj e i UCvrSCenje organi'zacije. Ni brda, ni Zica, ni z3.sjed-e nisu bi'le zapreka, da ne dade medu svoj narod. Taka je Jednog jutr3., iduCi iz Krasice u Praputnj ak', nai.Sla na .zasj edu karabinj era. Talijani su u prvi Cas mislili, da je Svercerka, no brzo su pronaSli kod nje naSu Stampu i doveli j~ u karabinjersku stanicu u Krasici. Tu su je u podrumu vezali okovima i lancima u CuCeC.em stavu uz jedan stup. Svakih pola sata dolazili su je preslusavati i tuldi je po cijelom tij-elu, -glavi i le.dima. Dva puta s-u je htjeli strijeljati, ne hili se pokolebala i odala veze i logoi. No nju niSta nije slomilo. Kad su j e prvi put stavili pred puSku i vezali joj oCi,_ ona je viknula: ».Smrt faSizmu - Sloboda narodu!« Tek tada su je gadovi stavi1i na muke. Drugi put, kad su joj na Celo prislo·nili revolver, ona je Sutjela kao kamen i ni.sta nije odala. I opet je pucanj odjeknuo u· zrak. MuCenja ·SU s,e nastavljala. Bela nije kl<>nula duhom, iako je to mucenj,e trajalo od ,g sati ujutro do pola pet po· podne. Ona je svoje muCitelje nadmudrila. ObeCala je, da Ce sve priznati, samo neka joj dozvole da se malo odmori. Skotovi su se pove.s-elili da su je slomili i ostavili joj vremena. No ona je radila brzo i odlucno. Skinula je lance sa stupa, uzela ih opreznQ u .ruke da ne zveCe i onaka okovana proSuljala se ispod skela i Zice preko dvoriSta i na·Sla se na ulici. Iza prozora Cul-o se kucanje maSine, nedaleko korak straZara, ali ana nije stala, veC je pojuri'la ulicom uz odobravanje narOda, koji je to vidio. Onaka okovana prebacila se pr.eko zidova) preko pruge i dohvatila se sume. Nakon dva sata hoda, bosih nogu, ana je klonula, paSta cijeli dan nij.e niStfi j,ela, a bila je i muCena. Taka iznemoglu naSli su je drugovi, koji su je odveli u logor. Tu su joj drugarske ruke turpijom presjekle okove s·a ruku, sasvim oteCenih i pocrnj.elih. A dotle su hijedni skotovi hijesnili trazeci odbjegli plijen, za koji su se nadali dobiti nagradu. Morali su p·onovno uvidjeti, da im niSta ne Ce pomoCi, da slome naB narod i da uguse n::>iiu borhu. Vjera u pohjedu, ljuhav za narod i domovinu jaCi su od svih okova i slomit Ce faSistiCku ne·man. Neka dr.SCe kukavni okupator, jer Ce pobjeda biti naSa. Drugarice, ugledajte s·e. u primjer hrabrosti i borbenosti naSe , drugarice Bel e. N eka nam ana bude primjer, kako tre·ba ustrajati u borbi i ne Zaliti nikakvih Zrtava. 1 Danica MaistoroviC Bela. Ookument 198 POZIV OKRUzNOG ODBORA AFz ZA LIKU OD 9. VII. 1943. OKRUzNOM ODB3RU AFz KARLOVAC NA TAKMicENJE U SKLANJANJU zETVE PRED NEPRIJATELJEM OKRUZNI ODBOR AFZ ZA LIKU Broj: 123 Datum: 9 /VII. 1943. Okrnilnom odhoru za okrug Karlovac Drage drugarice! Nalazimo se pred Zetvom. Neprijatelj jednako vreba na naSu .Z_etvu kao i na vaSu. Mi ne smijemo d-ozv·oliti, da_ Zito padne u ruke krvniCima naSeg naroda.~ U organizaciji p·o- · dizanja i sklanjanja .Zetve treba da uCestvuju sve antifaSistiCke organizacije, pn i naSa. 1 · Stoga vas p~ziVamo, drage drugarice, da se takmiCimo, koja Ce organi~acija viSe pridonijeti u radu u sklanjanju zetve. 322 323 �Takmi~enje ee trajati ,od 15. VII. do 15. IX. 1943. god. Dokument 199 Predlazemo vam pitanja, po kojima C.emo se takmiCiti: 1. Koliki ee biti broj zen a u radnim jedinicama AFz? 2. Koliko su te radne jedinice poZele i spremile Zita u zemunice? 3. sto smo ucinile i koliko uspjele u podizanju politicke svijesti zena u radnim J"edi- IZVJEsTAJ INICIJATIVNOG ODBORA nicama. 1943. GLAVNOM ODBORU AF~ AF~ ZA OKRUG POKUPLJE OD 10. VII. HRVATSKE 0 RADU AF~ Drugarski vas pozdravljamo: Smrt falizmu - !NIGIJATIVNI OIDBOR AFZ ZAOKRUG POKUPL.JE Sloboda narodu! 1:0. VII. 1943. OkruZni odbor AFZ za Liku v· q~rada i .podi_zanie_,,li€tine, ~ao i sklanjanje ztta, 1bth -su med:u na]vaZm]tm zadactma u tnku ljeta i jeseni 1943. g. i zato ie or:ganizacija AFZ Like pozval~ orga~izac}Ju . ~F1: ~orduna na takmiCenj e, kak? vbt. ;:ta. ta1v~acm .1 ]edna 1 druga or.ganizadja Sto USPJ·esnqe tzvrstle ta1 zadatak. Radi Sto 'bolie abrade polja, organizaciia Zena kao i o·r:ganizacije ·omladine osnov~le ·su r~dne grupe Zena, koje su zaiedniCki ?bradrvale polta, Zel~. i vr.Sile .Zito, kopale zemunice 1 spremale hranu u D]Ih. 1 -Svi ti napori ur·odili su ,plo.dom. Kad je u jesen 1?43. obpoCela Sesta ?e.J?rijateljska ofenziva, i poslije !1-Je .odmah Sedma, Jedmice NOV, a i ostali nan)d tmale su dobra sprcml iene velikc koliCine hrane -Sto je mnogo pridoni jelo uspjeSnom voden_ju lbo~be. ' (Peta neprijateljska ofenziva hila je nastavak nerusp)~~e Cetyrte ?~~zive. Nijemci su ovu ofenzivu bnzlJIVo- pnpremth 1 za nju ~potrebili .svoje odabra- 'Giavnom odboru AFZ za Hrvatsku ne jedinice. U teSkim borbama, koje su otpoCele- 15. svi1bnja i tra_iale do 20. li,pnja 1943. g., Narodnooslo~?dila~ka vojska Jugoslav}je uspjela je da razbije nepnjatel1ske ·snage, nakon ceg.a prelazi u ofenzivu u ·svim krajevima zemlje. Formiraju se nove jedinice- NOV i pro~iruje oslobodeni teritorij. "P.oslije kap~tula.c.ije Italije, NOV, po-stavljena na vazmm komunt-kacqama na Balkanu i svojim prisu~tvom na Jadransko·i obali, ugro.Zavala je ju.Zno knlo njem~lke armije i onemoguCavala Nljetfficima ma'?evnran J'e trupama. Radi to,ga Ni jemci po-duzimaJu Sestu ofenzivu ;protiv naSe vojske. Iz ,zestokih _ borfu~. na .teritoriju ..Citave Jugo-slavi je, u ko-jima je neiPrtJatelJ upotrebw najmodernije o-ruZje i znatDu avijacij·u, n~S.a je Armija izaSla brojno oiaCana i znatno -proSmla oslo'bo.deni teritorii. U tok'l.l Seste ofenzive formirani su Deveti, Deseti i Jedanaesti korpus NOV, tako da vee na pocetku i944. g. NOV] 1ma 11 korpusa.) i Zenska r.adtna brii,ada na Z.etvi - 324 Kordun ! Drag·e drugarice, primili smo materijal sa prve konferencije AFZ za Hrvatsku i to: I. Referat o politickirn zadacima AFZ u Hrvatskoj · II. Referat o razvoju AFZ u Hrvatskoj i nj enim zadacima III. Rezoluciju sa konferencije AFZ u Hrvatskoj. Nas rad, od kako smo Vam poslali zadnji izvj.e.Staj, sastnjao s.e u slijedeCem: I. Kotar zumberak: Pomazemo u radu novo formiranom odboru AFZ, koji se jos pravo ne snalazi u radu, :Sto je i razumljivo kod svakog pocetka. Kurs nam j.e mnogo koristio. Dvij e dru.garice koj-e su svrSile kurs, a sad a su k&o odbornice u 10 AFz - pokazale su se veorna aktivne. prilikom poslj ednj.e u ·S t aSk o"t a 1 i jan s k e ofen~ive. Njihovo-m zaslugom, pa i o-stalih drugarica, sakupljeno je i skuhan:o, kao i odne·Seno na polo-Zaj mno·go hrane ·.za naSe borce. OdaSiljanje hrane -za vojsku sproveli srno na slijedeCi naCin: zalaganjem naSe o-rganizacij-e za -odrZavanjem zajedniCkog sastanka ope. NOO, ope. AFz i ope. USA!OJ, ·sastanak je bio odrZan. _Na sastanku su s·e raspravi1e materijalne moguCnosti svakog sela. Prema tim moguCnostima- slala su pojedina sela hranu u o-dred, odakle se rasporedivala vojsci na polo·zaje. Jedan nedostatak je bio u tome, da nism-o po.zvali predstavnike vojske. Iako je vojska bila obavijestena da ee dobiti odred:enu hranu, nije ipak bila prava.vremeno pa- je .slala u neka sela vojnike na hranu, uslijed to,ga je doslo malo do zabune. Ovakve nedostatke eenio nastojati u buduce da otklo- nimo. U opCini SoSice .i Vivodini trebao je biti- odr.Zan isto takav -sastanak, ali druga.rice i drugovi nisu shvatili dobra upute, pa ovakav zajedniCki sastanak llije odrZa-n. Odredena koliCina hrane s·e- je iPak redOvito slala~ Mislimo da j.e bolji nacin bio sakupljanje hrane u ·oPC~ -RadatoviC, j er sti se -tamo donij.eli zakljuCci prfmla riloguCtioStima--svako·g sel-a, a o· tim nloguCnOstima raspravljao je i· NOO kao -i mii.sovne organiZacije. Zene suvrlo zivo· diskutirale " svemu. U opeini Ra- datoviCi sam<> 23, 24, 25. VI. sakup!jeno: 435 kg kruba, 49 kg kru'mpira, 37 i pol kg tijesta, 3 i pol kg luka, 1 i pol kg bije~og braSua, 7 kg kukuruznog braSna, 20 jaja, 18 i pol I vina. Osim toga mnoga sela su skuhala kod kuCe hranu. Zene su Se pokazale vrlo aktivne i bile ~su svij.esne da se borba vodi za hranu. Opeina Vivodina. Ie' samo 23., 25., 27., 28. VI. sakupila za nasu vojsku 269 i pol kg kruha, 50 kg brasna, 186 i pol kg krumpira, 228 i po'l kg graha, 98 kg suhog voea, 4 i pol kg masti, 25 kg kiselog kupusa, 20 jaja, 21 I rakije, 20 kuna. Osim toga s.u Zene jos· i kod kuce skuhale za vojsku. Ope. Sosice kuhala je hranu po kueama i nosila na poloZaj e. Prilikom ofenzive ranj.eno je nekoliko civila od avionskih bomba i bacaoca (nekoliko zena, 2 djeteta). Jednu djevojku ,su tri T:ilijana silovali. Kao nikada do sada narod je bio Sav uz NOV. Osjecalo se. je da. je narod- i vojska jedna zaj-ednica (ova se maZe utvrditi- za: opC. RadatoviC, polovicu oPe.' .so-Sfc-e i o-pC. Vivodinu vi·Se ad polovine). Mnoga pogaZena po·lja, o-ranice, izgaZeno Zito, iS·Cupan krum.pir dokazali su narodu tko mu je -neprijatelj. NaSa vo]ska izdrZala )e sve borbe, koje su bile zestoke. To je diglo jos vise borbeni duh narodu. Danas je .sav narOd, ·a narq·Cito Zene u opC. RadatoviC, spreman da u sluCaju potrebe ·odu Zeti, tamo gdje s·e zato ukaZ-e (prilika) potreba. Politicki smo ih spremili zato. N a ovom radimo i ·u· drugim opC.. ali ipak sa ne.Sto manje uspjeha. Spremamo se <J.a Zene iz opC R. odu pomnCi Zeti. Zito. o~im obiteljima, Ciji su S·e sinovi zadnjih dana. javili kao dobrovoljci u NOV. To ee vrlo povoljno djelovati politicki, · jer je ope. R. grko-kato" liCka, a ·opC. Vivo-dina katoliCka po vj_ero.i-spovijesti. Mr.Znja je rnedu njima bila vj~kovno raspirivana.· Ujedno ce nam -to pomoCi, -da u opC. -V. forniiraffio Sto Prije radne Cete·. OpC: ViVodiria .S·e nailo razvija -:PolitiCki i prelazi ria naSU stranU. -To Svjedo.Ci '20 dobrovoljica, koji su; se jaViU u- Vojsku; a· i nagli razvitak AFZ-a. U Jl i pol mjeseci formirano je 2!0 odbora AFZ seoskih i 1 opeimki. .325 �4. VII. jo odrzana ope. konferencija AFZ za Vivodinu, na kojoj je bilo prieutno 60 Zena, a bilo bi ih joB mnogo viSe, da nije bilo zbora, kojeg su drugovi u zadnji Cas_ zakazali, premda su znali da je konferencija vee prij,e odredena. Mnoge Zene, zadrZavSi se na zboru dugo, Zurile su se kuCi. N a konferenciji, pored ·sveCanQg dijela, na kojem su govorili prestavnici KP, NOV, NOO bio je radni dio, na kojem je odrZan politiCki i organizacioni referat. Govori i referati :nisu bili na onoj visini kako bi trebalo da budu. zene su naroCito pokazivale mnogo interesa, kada se je govorilo o plaCanju poreza i kada se je govorilo o potlaCenom poloZaju Zene za vrijeme Jugoslavije, a naroCito kada se je: u vezi s tim spomenulo tutorstvo. Zene su govorile »ne --c-:-mo to viSe« i »dol.ie tutor«. '. 27. VI. u ope. Radatovie AFz organizirao je predavanje »Dvije godine borbe SSSR-a -protiv faSizma«. Odziv j.e bio velik. Prisutno je bilo mnogo Zena, omladine i Iju~ di (200). Predavanje je odrzao drug Marko,' kornesar zone. Bila su predvi·dena isto takva predavanja i u opC. SoSice i Vivodine, ali ofenziva nas je u tom ornela. Stavili smo si u zadatak da svake nedjelje uprilicimo po koje politicko ili kulturno-prosvjetno predavanje. 20. VI. odrzan je sastanak zdravstvene sekcije. Drug lijeCnik uputiO je u rad i za~ datke Clanove s·ekcije. CJanovi su za svoj rad pokazali veli'ko interesovanje. U mnogim selima su uspostavljene seoske apoteke za prvu pomoC. Istp u svakoj opCini su uspostavljene ambulante, gdje se vrsi jedamput nedjeljno pregled. U opC. V. ima nadzor nad ambulantom naSa odbornica AFZ, po zanimanju babica. 27. VI. imao se odrzati sastanak apotekara, t. j, onih, koji su odredeni za ukaziva~ nje prve pomo-Ci. Ovaj sastanak je bio orneten ofenzivom. 1. VII. odrZan je sastanak dopisniCara za opC. R. Na sastanku su ponovno upoznati sa svojim duZnostima. Za sada su Cianci koje smo dobivali hili slabi. 4. VII. oddan je zbor u ope. R., na kojem je bilo prisutno oko 500 osoba, medu njima i veliki braj Zena. Medu ostalim govornicima govorila je i ope. odbornica AFZ. OpC. odbor se je y,eC priliCno osamostalio. U opC. R. odborniee odi'Zavaju. same- Sastan~ ke po selima. Zene se dobra na te Sastanke odazivaju. BaS sam juCer prisustvovala· takvom jednom sastanku u selu Pilatovcu. Sasvim debar govor o predstojeCoj Zetvi i na· mjerama okupatora je o-drZala opC. odbornica. U ope, Sosice jos nam je uvijek glavna smetnja u ra:du ope. odbor, koji nikako ne dolazi na .sastanke. Vee prosli mjesec trebala je biti ope. konferencija, na kojoj bi one od- 326 bernice, koje koCe rad, bile izmijenjene, ali nas je i tu ofenziva omela. Istom za 1'0 dana Cerna moCi da odrZimo konferenciju. Utjecaj ustaSa na polovinu opC. S. je vrlo velik, jer ima fami1ija kaje su sa ustaSama rodbinski povezane. Mnogi iz straha ne Ce da rade. Tamo Cerna morati stvarati ilegalne odbore. Po opC. Kalje krstare ustaSe, a u nekim selima su stalna. Ipak naSe drugarice tamo rade. U zadnje vrijeme farmirana su 3 adbora na ilegalan naCin. MoguCnosti da se Zene okupe u AFZ postoje, samo !reba uporno raditi. JoS uvijek nam je ve'Za sa neoslobodenim dij elom vrlo slaba, a naroCito u praSiom mJesecu, jer je gatova cijeli mjesec hila ofen~ ziva: Radi toga su nam stizali vrlo malo izvjestaji. U ko!iko je moglo biti bo]je, krivnja je Sto druga.rice juS nisu shvatile p.otrebu slanja redovitog izvje.staja. cl) koliko smo ih dobili, joS oni nisu takvi da bi mogli imati pravu sliku politickog zbivanja i rada nase organi.zacije. Taj nedostatak Cemo, nadam se, brzo ukloniti, jer smo poslali upute kako treba pisati izvjestaje. Kotar Jaska: Prema izvjeStaju drugarice, koia tame radi, raspolozenje zena za NOB je vrlo dobro. Za NOV dale bi sve, ali u org. ne ee da ulaze, ili pak vrlo tesko. Org, AFZ postoji samo u 2 sela, ali ima moguCnosti da. se formira u jos 2-3 se!a.l'!ekoliko masovnih sastanaka je uspje1o da se odrZi, ali uglavnom je razgovarala .sa Zenama pojedina:Crio·. Neke zene bi htjele da rade ali ·Se boje muZeva. Oni su pljaSljivi, pa Zene koCe u radu. U ovom kotaru ima 6 ope. odb. na 50 veeih sela. U opCini CetkoviC i J aska ima Zena, koje pomaZu NOB, ali joS nisu organizacijom obuhvaCene. MoguCnaS:ti rada u drugim opCinama su daleko slabije. Kotar Samobor: U opCini Horvati Zene odaVno_. pomaZu NOV. l'Z te opCine nalazi s.e u partizanima ·aka 60 ljudi. Medu njima ima i par djev.ojaka. Neke -Zene, njih 7, Zive ile~ galno u tom kotaru. 5 ih je svrsilo kurs, i one su ovih dana usle u lO AFZ. U opeini Horvati postoje dva odbora AFZ, politi-cki nei'zgrad-ena, a organizacio.no neuCvrSCena. U opCini Sv. Nedjelja su zadnje vrijeme hila velika hapsenja, pa je narod jake uplasen. Postoji i odbor AFz. Do danas se jos nismo s tim postojeCim odbor-om povezali. U opeini Stupnik postoje 2 seoska odbora. Oni sa.mi sakupljaju hranu, sa ostalim Zena~ rna do -sada nisu hili povezani. Politicka svijest Z.ena u tom kraju je ipak dosla dotle, da u usta.sama gledaju neprijatelja, Utjecaj HSS nije jake velik. Narod sa simpatijama gleda na NOB, iako mu ciljevi borbe jaS nisu jasni. Cesto misle, da je naSa barb a, barb a ·za komunizam. MrZnj a prema gospodi je velika. Narod jos ne shvaea da .je naSa borba i njegova borba. Sarno u nekim selima je nar<>d svije.stan nase borbe (Hor- vati). , Kotar Pisarovina: Ima. 6 ope. Do sad3; sm~ prodrli samo u 2, i to u ~pC. Pi~aroyma 1 Pokupsko. U ovim dvim ope. postoJe odbora AFZ. U ope. Pisarovina odrz~n Je zbo·r 13. VI. Na zboru je bile prisutmh oko 250 ljudi i zena. Kotar Velika Gorka: Prodrli smo do sad a samo U 1 opC. Ta opC. je ve.c gotavo sva org. obuhvaeena. Postoje odbori u 7 s~l~. ~a~od sa ,sfmpatijam prati NOB, ali mu cilJeVl lllSU ? jasni. Nasjeda nepriia!eljsk_oj propagandi da se partizani bore za _kamun1zam. . Drage drug&rice, joS 3. VII. ~o~ah S~·O imati sastanak plenuma okruZnag, ah na~ J~ i tu ofenziva omela raCune. Taka smo bacen1 unatrag za cijeli mjesec dana. Kurs eemo otpoceti oko 1. VIII., dok .:'am stignu drugarice i·z neoslobodenog diJela. List mislimo najdalje izdati do 4-5. VIII. Drugarski po.zdrav Smrt faJizmu - Sloboda narodu! · Ta_jnica: STANJE AFZ U OKRUGU POKUPWE IV. Kotar Pisarovina: Broj odbora. odbornica, Clanica kao i nji5 seoskih odbora (sv·e seljanke), 18 odbo~: ho-v sodjalni sastav: . · I. Inicijativni okruZni sa 9 odb_armca. Uz1 nica (sve se]janke). odbor od 5 clanrca (2 seljanke, .3 mtele~tual­ / . ke). siri odbor od 4 clanice (1 radmca, 2 V. Kotar Velika Gonca: domaCice). . 7 seoskih odbora sa 35 odbornica i sa Pri akruZnom su 3 instruktora (1 radn1ca, 154 (Janice. 2 domaeice). II. Kotar zumberak: VI. Kotar J aska: 1. IK AFZ sa 5 odbornica (4 seljanke, 1 2 seoska odbora sa 9 odbo-rnica i sa 40 radnica, 1 domaCica). clanica (sve seljanke). 2. 3 opeinska odbora. . 1. ope. odb. sa 7 odbornica, (sve sel~anke) Ukupno 77 odbora sa 269 odbornica i oko " 2. ope. odb. sa 9 odbornica, (sve se]Janke) 594 clanice (3 instruktoral. Socijalni sastav: 3. ope. odb. sa 6 odbornica, (sve s?lJanke) 3 intelektualke, 2 radnice, 1 krojaCica, 2 do3. 52 seoska odbora sa 155 odbormca (sve maCice i 261 seljanka (odbornice) . .Sve ostale Clanice su selja"nke. seljanke), 4. 400 clanica ima cijeli kotar (sve su seSmrt faSizmu - Sloboda n.arodu! ]janke) Tajni,ca: 2 III. Kotar Samobor: . . 1. IK AFZ sa 5 clanica (sve selJ~nke) 1 Nar. herol MaTko Belini.C. 2. 5 seoskih adbora sa 18 odbormca (sve 2 Marija Derda. seljanke). Broj clanica nepoznat. v• c Dokume'llt 200 DALMATINKE OPTUzUJU 1z »Zene u b.r.rrbi((, glasila AFZ HrvatSke, hr. 12-13, 1945. Od kobnoga 14. travnja 1941. kada su se po ulicama naSih gradova i ~ela poja.~ile om~­ znute zelenkaste uniforme 1Spod kDJlh s_u VIrile erne koSulje, nema· dana, nema mJest~! nema puta, nema k~m-ena, Cm:j.e~a ~ema kOJl ne bi mogao da ka2ie: »OptuzuJem .« OptuZuju i vape· za osvetom nepregledne kolone majki, koje su po cijele dane uza1udno cekale pred zatvorima Splita i .sibemka. »OtiBli su u nepoznatome pravcu« - ~e rij.eCi, popraCene podrug~ji~im s:nUeSkom, odbijale su ruku majke kOJa Je pru~al~ oskudan obrok obi]no zacinjen Jjubav.]JU. 1 SU~~­ ma. »N-epoznati pravac« postao Je 1 suv1se po~nat onaga dana kada je zlocinacka ruka 1 kraz reSetke splitskog zatvora bacila krvavu kosulju u krilo majke Ranka Orliea. Grobovi sinjskih htava; grobovi palih heraja na splitsko·me groblju, grobovi Orl~_Ca, CeCine i Dolcia teSko optuZuju »mares. cia:a . questure« Franceschetti~~ z_a u~asna mucenJa u zatvoru i brojna -stnJelJanJa na Novome groblju nedaJ.eko Sp'lita. Podi od .sjevera do juga Dalmacije, nd jednog kraja na drugi . .Svuda grobovi koji vape' za osvetom. M-olat - otok suza-, stradanja i smrti. Pred ocima ti se redaju slike: 5.000 zatvoienika svrstava se svako jutro u redove 327 �i jedan po jedan prima pola litre vade za pranje i pice, obrok tople vode s nekoliko zrna pasulja, koji je dovoljan za najokrutniju smrl - polagano umiranje. Nije ni to bilo dovo1jno. Gledaj! Mecima izresetano tijelo stoji na zici kojom je ogra,den Iogar. Covjek je pokusao bjezati. 'Opazise ga. I cijeli je Iogar sada prisiljen da gleda kako ga muCe i sijeku na komadiCe, a anima koji nisu hili u stanju da se maknu i.z barake, nosili su dijel6ve raskomadana tijel.a - >>za opemenu«. Progovori sa Zenama iz Kistanja i one Ce ti pokazati dvoriSte kasarne u kojemu j·e Rogani Gianetto strijeljao 16 !judi; Reci ce ti i to da je iz Rima i da ga se ondje moze naCi. · Zastani na po1ju kraj Zatona i cut ces pricu: »Jednoga su dana ovdje postrojili 110 . muSkaraca i Zena. Htjeli su· ih strijeljati u leda. Srca prepuna mrZnje prelila su se· u rijeCi snaZne i jednostavne: »Pucajte u prsa, mi se ne bojimo smrti, mi znamo zaSto ginemo !« Mala zatanska uvala moze da kaze kako su jednoga dana bacili u nju silovanu i izmrcvar.enu Ljubicu Cogu, djevojku iz Zatona. Krv na plavoj morskoj povr~ini nije jo·S nestala, ana nam je uvijek pred oCima. Vodice su blizu Zatona i one ti mogu pricati jezive price. Mogu ti prlcati a tome kako su ta1ijanski fasisti stajali i smjeskali se nad tjelesima izmrcvarenih i strijeljanih Zena, a !judi u Vodicama ne mogu da se naCude kako je moguC.e da je tenente Frangipane ·Giovanni, bivSi ·zapovjednik »tenenze di Vodize«, koji je svo_iom rukom izvrSio zv.fersko ubistvo Zene Benjamina UdoviCiC.a, jo.S Zivi, Sto vU;·e, da je sada zapovjednik »'Tenenze di Bari - Internal« P<>di putem iz Zatona, pradi kroz popaljena sela i grobove pokraj Puteva, kraj poru.S-enih kuC.a, pa se zaustavi u selu Modri.Cu trogirskoga kotara. Zapalili su tu, u kola: vozu 1943., malu smrekovu Sumicu. Izg.orjela je smreka koja je kamuflirala bunker, gdje su se ljudi skloni!i iz straha pred terorom. Karabinjeri su prisiljavali Mariju RadiC da im kaze tk<> je unutra, a kad im nije btjela odgovoriti, muCili su je dugo i okrutno i napasljetku ubili. ~astavi put kroz mrtvo s-elo, spaljene Rupotine. Zaustavi se pred jamom iz kojeje petnaestak !judi; zena i djece, gotC>VO citavr dan vodilo borbu s ra.zbjesnjelim talijan- 328 skim faSistima. Popni 'se na Mosor i uputi cestom koja vodi i·z Zrnovnice prema Cetini. Zaustavi se u Gatima i tu CeS Cuti najstraSniju priCu koja· Ce u narodu Zivj·eti kao vjeCita uspomena na grozote poCinjene za vrijeme vladavine ta1ijanskoga faSizma u Dalmaciji. Osvanulo je krvavo rujansko jutro 1942. Cetnici su se pojavili u talijanskim kamionima, vozili su ih talijanski Mferi. Nahrupili su kao divlja zvjerad. Ubili oko 150 ]judi, gatovo potpuno zapalili nekoliko se1a. Pred stijenom na Studenaj, nedaleka Gata, ·l.Zala Je silovano osam mljekarica. Malo podalje, sama na jednoj hrpi, bilo je ubijena preka 20 Zena sa djeoom u naruCju, a malo podalje, u lokvi crvenoj od krvi, plivala su mala tjeleSca djece bez glava, nogu i ruku, izmrcva~ rena tijela lezala sU: na nekalika kilametara dugome putu ad Gata do Podgrada na Cetini. Aka nastavis put tom cestam koja vodi preko Zadvarja na spaljeni Zagvozd i penje se do vrha Biokova, ono malo pre.Zivj.elih u Kozici, biokovskome selu, pri.Cat Ce ti istu krvavu priCu, koju si veC Cuo u Gatima. Ljeti su 1943. g. na otaku Korculi ubili desetke i desetke !judi. Ne cemo govoriti o tome da su pucali na !jude u vinogradima, pred kuCama, da su palili Burne, ne hi li u njima poginuli ani koji su bjezali pred njihovim terorom. Za KorC.ulane nije to· takO velika strahota prema onoj koju su po-Cinili jednoga dana kada su iz zatvora u Blatu i~­ veli dvije sestre, djevojcice Mariju i Andelku Surjan. Vodili su ih na groblje. Majci jenjihovoj bilo jasno kamo idu. Sva izbezumljena · istrcala je iz knee da ih zagrli pa posljednji put. Nisu je mogli ·otrgnuti od njih. Marija nije mogla da1je' i sruSila se p_a ·cestu u nesviJesti. 'Majka klekne do nje, ljubila ju je kao da je hoce poljupcima povratiti k svij.esti. Ali j.e nisu povratili poljupci ·majke, nego metak iz bezdusne ruke talijanskoga vojnika, koji j-oj je za Cas otvorio oCi, da joj ih, malo zatim, zauvijek zatvo·ri. Sva uZasnuta majka potrcala je prema Andelki. Ali i ova je vee leZala mrtva, pogodena metkom iz faSisUCke ruke. MajCino srce· nije· moglo izdrZati. OnesviJeStena se s-ruSila ria zemlju. Nad prizorom uZasa zadovoljno s·e smijeSilo lice crnokosuljasa. Tko bi mogao da isprica. sve sto ·SU talijanski fasisti u Dalmaciji pocinili. Na svome mesu mi osjeCamo rane koje je uZarena s-o prouzrOkovala na tijelu Zore RosandiC, mucene u splitskom zatvoru. Mnogo je. takvih .rana, a one su duboke i nei'Zbrisive. ZloCinaca nema dana.s viSe kod nas, ali zive jos uvijek majke Orlica i sestara Sul'jan, Zive djeca zaklanih Zel)a u Gatima i Kozici, Zivi maliSan Marije RadiC, ·zivi i priCa da su mu talijanski fasisti ubili majku i da ce ih on poci traziti po Italiji. I naei ce ih. N aci ce ih slavne brigade naSe vojske·. One ne zaboravljaju spaljena sela, grobove posij ane po cijeloj Dalmaciji, suze i kletVe majki, one ne zaboravljaju da treba unistiti i posljednjega fasistu, pa rna gdje on bio. I one koji se danas kriju po Italiji i sve one koji c~ pokusati da s•e bilo kada i bilo gdje sakrijui 'Bla•Zenka- Mimica l. (:lanak Stampan 1945. g. dajemo medu materi-jale 194.3. g., jer uglav~om govori o fa~istiCk-om teroru u Dalmaci ji ru toku te godine. Popni se na vrhove Biakova i gledaj popaljena sela na njeg-ovim proplancima. »Sve su to uCinili talijanski faSisti« - viCu· opustoSena sela. Spusti se na obalu morsku i o·pet Ce1S --vidjeti pustos. Podgora. Drasnica. i':ivogosce, nekad pitoma sela makarskoga primorja, da-. nas su ruSe-vine. A sve je to poCinj·eno kolnvoza 1942., za vrij.eme krvavoga »rastrellamenta« (talijanski izra·z za krvavu hajku na naS narod i njegovu im-ovinu). 27. kolo-voza i'skrcao se u Zivogo,SCu krvavi pukovnik Rocchi. Ustase su mu doveli 13 ]judi, medu njima 9 zena. Tukli su ih i zlostavljali. Antonovic Anti kidali su klije.stima meso s lica. Nekoliko su dana trajala mrcvarenja. I danas nam zvone u uSima jauci i 2apomaganje Berte AlaC, iza·zvani od u-Zas-nih bolova zbog kidanja Zivoga mesa. Kroz srce nam jos uvijek prodire njen posljednji krik prije strijeljanja pred kucom, na ocigled cijeloga sela. Pukovnik Rocchi je u roku od mjesec dana na Peljescu strijeljao 42 zene. U Patomju vidi1S i danas pet· rupa na stablima. To sti. tragovi metaka, koji su proSli kroz tijelo pet zena i zasjekli se u stabla o koja su bile privezane~ U VruCici, malome p·eljeSkom selu-, pred crkvom su strijeljali Dubrovcanku Mariju Radeljevic. Seljake su prisilili da pri- · sustvuju njenom strijeljanju. Ookument 201 IZVJEsTAJ OKRUzNOG ODBORA AFz BANIJA OD 14. VII. 1943; 0 RADU I POLITICKOM STANJU NA OSLOBODENOM TERITORIJU Izvjestaj .Saljemo vam :izvje.Stajl- o naSem radu na Baniji. Politicko stanje na oslobodenom teritoriju nije na visini, kako bi to trebalo da bude, a tome ima i razloga, o kojem Cemo naknadno govoriti. Ali narod je uz NOB kao i vojsku, iak<> neprijate'lj pokuSava na sv.aki naCin unij.eti razdor meodu narod preko raznih protunarodnih elemenata, to jest Cetnika i baptista, kao i Cestim bacanjem letaka na naSu teritoriju, iz aviona. CetniCkih elemenata imade jnS u svakom kotaru, a osobito na dvor.skom kotaru, i to u selu Javnica, Cvetajevic, Zut i Dobretin, gd]e se najvise osjeca njiho·vo djelovanje zbag slabosti naseg politickog utjecaja i raskrinkavanja CetniCkih bandi. I baS ovih dana joS jednom se narod uvjerin u zloCinaCkoj raboti faSista, kada su nenadann upali u dvorski kotar u selo Glavicani i apljackali narodnu imovinu, zatim popalili -selo i poubijali dvadesetjednog mirnog seljaka, nak<>n Cega su navukli joS VeCu mrZnju naroda prerna faSizti1u. N a glinskom kotaru isto se -osjeca djelovanje ·cetnika; dokaz je to .sto se· najvi.Se na tom ko:taru lansiraju vijesti o unlSte- nju sedme divizije. OCito se vidi da je to neprijatelj ubacio medu nar.od, kako bi pakolebao naSe redove. Na petrinjskom kotaru takoder imade cetniCkih elemenata, koji nam .smetaju u nasem radu. Na oslohod. teritariju HSS-avacke propagande nemamo, poSto nemamo niti hrvatska s'e1a. Mobilizaciju smo proveli i jo-8 uvijek se sprovada i to sa pozivima; Zene s·e joB nisu odazval,e. Sverc joB nismo potpuno sprij eCili, ali m.o.Zemn kazati da smo· na tom polju mnogo uCinili, ali ukoliko se joS koji Svercer pojavi, raskrinkavamo ga put-em masovnih .sastanaka i ukazujemo na ·Stetnost-.po NOB-u. Bajkot trzfsta je djelomicno spraveden. PolitiCko stanje na- neoslobodenom teritoriju Banije. Narod je veCinom uz NOB, ali imade CetniCkih elemenata kao i HSS, koji nam Qmetaju rad naSe organizacije kao i mobilizaciju; naro-Cito na kostajniCkom kotaru o-sjeCa se veliki utjecaj HSS-a na hrvatske mas·e posto nije naSa organizacija prOdrla :u: ta hrvatska sela, pa je HSS imao slobodne ruke. 329 �Isto taka imade. cetniCkih bandita, koje jos nismo otkrili ali osjeCa se njihova djelovanje. Takoaer na petrinjskom kotaru, to jest na opCini MoSCen,ica i Sunja, na kojem je HSS pOOeo djelovati, premda tamo postoji naSa organizacija ali nUe joS taka Cvrsta. Na dvorskom kotaru isto taka imade HSS utjecaj na opCini DivuSi; gdje je isto naSa organizacija slaba. I na glinskom kotaru, gdje imalno dvije opCine, koje nisu oslobodene, HSS je poCeo -Siriii svoje ralje, a naSa organizacija nije jo.S prodrla. U svim srpskim selima, gdje postoji naSa organizacija, sprov-eli smo mobilizaciju -sa pozivima. Bojkot trZiSta djelomiCno je ·sproveden. Kotarski odbori odrzavaju sastanke, kao opCinski i s·eoski, .i jedino kako smo rekli ti odbori nisu potpuno samostalni kako bi mogli rukovoditi organizacijom. Radri€ Cete smo Jormirali, rad se veC mjestimiCno osjeCa, i / ta na dvorskom kotaru i petrinjskom. N a glinskom imali smo pote,SkoCe za formira~ nje radnih Ceta, ali smo uspjeli da formirarno samo u selu da rade. Na proSirenju organizacije nismo mnogo uCi~ili, ali smo ipak prodrli u dVorskom kotaru, u selu HrtiC, gdje smo formirali j.edan i!egalan odbor i dali u zadatak, da nas poveZu sa antifaSistkinjama u samom gradu Dvoru. N a istom kotaru, u opCini DivuSi; koja je neoslobodena, raspustfli smo sve legalne odbore i pristupili stvaranju ilegalnih odbora radi i\estih naleta neprijatelja. Takoder na kostajniCkom kotaru smo prodrli u dva hrvatska s·ela, i to selo Majur i Panjani, u kojem smo formirali jedan ilegalan odbor i povezali ga sa .opCinskim odborom Majur. N a is tom kotaru prodr1i smo u dva srpska sela, u k-ojima do sada nije hila naSe organizacije, i to Slabinja i Zivaja, u kojima -su do ·sada hili ustaSe Hercegovci, koji su se hili naselili u kuCe naSih }judi protjeranih u Iogar, i zbog toga bilo je tesko prodrijeti, dok ni·su naSi partie.:ani tn raSCis-tili, a naravno da smo tome krivi i sami mi, jer nismo dovoljno posveCivali paZnje tim se'lima. Ta ista se!a, to jest Slabinja i Zivaja, pripojili smo joS trima selima, koja .su bila ranije organinizirana, i' formirali smo opCinski .odbor Dubicu. Radne Cete su forminine isto kao i na oslobodenom teritorij.u. Dobrovo]jni pri!ozi se stalno sakupljaju na cije'lom okrugu. Narod oduSevljeno daje za NOV kao i za bolnice. Takoder za djecji dom sakupili smo priliCno ZiveZnih namirnica, odjeCe i obuCe, koje smo juCer poslali za Kordun. Na kulturno prosvjetnom polju nismo uCinili skoro niSta, jedino Sto smo poCeli sa ·Skolama skaro svuda, no jaS imade nekoliko sela u kojima joS nisu otvorene S~ole, ali to je vl"lo malo. Na sastanku okruZnog odbora dali smo si u zadatak: 1. Pretresti sve odbore od najnizih do najvi1Sih i pronaCi domaCe kadrove, koji do sada nisu pro·nadeni, da ih uposlimo. 2. Osamos,taliti kotarska rukovodstva, kao opCinska i seoska, i politiCki ih uzdignuti, taka da se naS rad ne bi samo ograniCio na sabirnu akciju. 3. Prodirati 1L hrvatska sela i na taj nacin onemoguciti propagandu HSS. 4. Ispitati koliko imade partizanske djece be'z roditelja i sironiaSne, da otvorimo djeCji dom. 5. Prosiriti propagandu za analfabetski teCaj i o-snovati zidne novine. 6. Prov;esti kampanjU za m'Obilizaciju svih muSkaraca, a isto taka agitirati kod Zena d_~_ se javljaju u vojsku, jer na Baniji imade vrlo malo zena u NOV. 7. Pravilno politicki uzdizati kadrove AFZ-a. Drage drugarice molimo vas na nam ukaZete na .sve ave greSke, koj.e uoCite u ovom izvjeStaju, jer smo vrlo neis·kusne u pisanju izvj eStaj a. Predsjednica: Kata OpaCiC :t Tajnica 00 AFZ Banija: Ana Su-Znjevi.C lzvjdtaj je vjerojatno upuCen Glavnom odboru AF:2: Hrvatske.' Dokument 202 OKRUzNICA OKRUzNOG ODBORA AFz BANIJA OD 15. VII. 1943. SVIM KOTARSKIM ODBORIMA AFz 0 IZBORIMA ZA ODBORE AFz OKRUZ'NI IQDBOR AF:t ZA 'BANIJU Broj I. Kotarskom odboru AFz za ..•.•.. Drage drugarice, Da hi rad organizacije AFZ oZivio, da ga postavimo na Sto CvrSCe i zdravije temelje, kako bi sve zakljucke sa konferencije AFZ-a za Hrvatsku :Sto bolje i br.Ze sproveli u Zivot, 15. VII. 1943. potrebno je da pristupite novim izborima pocam od seoskih pa do okruznog odbora AFz-a. Izbore novih ·odbora-- treba prove·sti u svim starim organizacijama, utvrditi sa svim Zenama, sa svim odborima sva ana pitanja, koja su hila predmetom referata, rezolucije izbornim zborovima, a birati ih na opcini diskusije- na naSoj konferenciji. skim. N akon izvrSenih izbora, na konferenJ edna 0 d najvaZnijih pitanja koje je bilo cijama, treba odrZati masovne kOtarske zbonaro-Cita potcrtano na naSoj konferenciji, bilo rove, na kojima Ce se 1zbori objasniti i popuje: na masovnu bazu postaviti rad organizalarizirati medu najSirim masama Zena cijecije AFZ-a, najtjesnije saradivati sa NOO-ima log kotara. i o-rganizacijom USAOJ-a, te proZeti Citavu Svi ti izborni zborovi i konferencije treba organizaciju svijeSCu, da je AFZ politiCk-a, da budu sveCana manifestacija svih · Zena borbena organizacija' koja m'Dra biti aktivna antifaSi·stkinja. Na njima treba da govore i u sVim politiCkim zbivanjima i zadacima, popredstavnici svih naSih ustanova, a pa moCevSi ad pomoCi vojsci, horbi za Zetvu i u guCnosti bilo bi dobra izvesti i neki program, raskrinkavanju Cetnika, ustaSa te izdajniCkog na kojemu bi sudjelavale same Zene pjesmavodstva HSS-a, te voditi nemilosrdnu i bespoma, kraCim sastavcima i sliCno. Aka iz dotistednu borbu protiv okupatora i svih njegoCne opCine iii kotara ima Zena boraca, bilo vib slugu. bi dobr.o da i one istupaju, a aka to nije maIzbore treba u predizbornoj kampanji guCe, treba govoriti o njihovom hrabrom drpreko Sirokih masovnih zborova, prek-o vaSe-g Zanju, da bi to- istovremeno bio podstrek za lista, zidnih novina, pisanje parola i t. d. Sto stupanje Zena i djevojaka u narodno-osloboSire populari.zirati i na taj naCin i•zvrSiti tu dilaCku vojskU. Na svim izborima kao i izstranu rada za izbore. bornoj kampanji kotarski odbor treba imati Treba za vrij erne Zetv·e '· i poslij,e Zetve do potpuni pregled, a. isto taka da ukaze u tom 1. VIII., t. j. do prvog augusta, vrsiti pripre- pogledu punu pomoC niZim organizacijama. me i popularizaciju izbora, a od prvog auguN a svim seoskim izbornim sku:PStinama mosta do 22. istog mjeseca sprovesti izbore od raju prisustvovati Clanice kotarskih odbora, seoskih odbora do kotarskog. Na ovim izbo- na opCinskim Clanice kotarskog odbora svarima popularizirati OkruZnu konfereilciju kako iz izvrSnog, a Clanovi okruZnog odbora AF!Z-a za Baniju. svakako Ce prisustvovati. Izbore seoskih odbora treba izvrMti na Referate kao i referentice za te zborove masovnim sastancima Zena Citavog sela, gdje treba dObro prije pripremiti, treba na sastanCe sve Zene birati, uCestvovati u diskusiji ! cima s njima govoriti i ukazati im konkretno pretresti sva pitanja, koja danas stoj·e pre'd na sva ana pitanja, o kojima trebaju da na naSom organizacijom, na pr. pitanje tko se izbornim skupStinai_Tia govore. Isto taka da smatra obuhvacen u AFZ, odn·os seoskog ad- i·zno-se cijeli svoj dosadaSnji rad, sve greSke bora i mase Zena, saradnja NOO-a i AFZ-a, kao i uspjehe, koje su pojedini odbori polusaradnja AFZ~a i USAOJ-a. Sva ta pitanja Cili. Na taj naCin drugarice Ce poloZiti o cje~ tretira organizacioni referat sa prv·e konfelokupnom svom dosadaSnj.em radu raCun ne rencije AFZ-a Hrvatske, koji cemo vam posamo Zenama obuhvaCenim u organizaciju s1ati. Predizborna kampanja, masovni sa- AFZ-a, negu i cjelokupnom narodu i. vojsci. stanci i zbnrovi treba da budu priprema za 'To je uopCe praksa, koju treba prov{)diti ne i.zbore. MoZete ih iskoristiti i za o.snivanje samo pred izbore i na dan izbora nego i uopCe radnih grupa za poljske radove, isto taka po- kroz cij.elo vrijeme svoga rada. N a gore napularizirajte i s politiCke strane njihovu vaZ- vedeni naCin treba izvrSiti izbore tam·o gdje nost i znaCenje. Na samim 'izbornim zborovi- veC postoje naSe· organi·zacije od prije, dok u ma treba iznositi rezultate rada tih radnih novoos}obodenim mjestima., gdj-e su formirani grupa kao broj i imena Zena, koje su novo seoski i opCinski odbori ne treba vr.Siti izbore, birane u te radne grupe, broj radnih grupa · nego samo kotarske i to na masovnim kotarpo svim selima, opCinama, te rezultate njihoskim zborovima na kojima Ce se izvr:Siti izbovog rada i t. d. Takoder treba izno·siti pri- ri kotarskih odbora i biranje delegata· za ·mjere rada tih grupa po drugim selima, opCiOkru.Znu konferenciju. NaroCito je va.Zno da nama i ko-tarevima. N a sea skim izbornim na te konferencije dodu i drugarice iz ne- · skupStinama treba pripremiti mase Zena za oslobodenih ~jesta. U neoslobodenim kraj,eizbor opcinskih odbora, koji takoder treba da vima i'zbori za odbore- ne dolaze u obzir, veC budu maSovni. Na tim skupStinama za izbore ostaje dosadasnji sistem u pog'ledu -postavljaopCinskih odbora ne Ce biti moguCe da se vodi nja odbora AFz-a. diskusija u takvori1 obimu kao na seoskim Drugarice! SkreCemo vam naroCito pazboro:vima, ali treba omoguCiti Sto ve6em - Znju na to, da te izbore nije dovaljno prip·rebroju ·zena da govori, ne samo iz odbo-ra :nego miti samo zborovima i popularizacijom preko i iz mase. Stampe, pisanjem -parola i t. d. nego vi rnaIzbori- kotarskih odbora izvrSit Ce se na rate· predvidjeti na svojim sastancima kakvi kotarskim konferencijama. Delegate za te su svi vaSi odbori poCam od najniZih do najkonferel1cij.e treba predviditi vee na seoskim vi·Sih, gdje ima drugarica, koj,e su se u dol 331 33{) ,:.:_ �sadasnjem radu istakle i koje imadu uslove da postanu rukovodioci u svim ti:ill odbo·rima organizacije AFZ-a. Osobito budite pazljive u tom pogledu, jer Ce razni neprijateljski elernenti na sve naCine nastojati da ometaju izbore, a Sto je najva.Znije, oni Ce svim· sna~ gama nastojati, da u naSe odbore proguraju razne nenarodne elemente, Ciji bi bio zadatak da slabe i ruSe naSu organizaciju. Za to vee sada dobra pretresite sve odbore i pojedine odbornice, budite budne i pazite da u njima ne sjede veC takove nepo.Zeljne i -Stetne, newrijateljski nastrojene Zene. Bit Ce i takovih slucajeva da ce i pojedini NOO-i iii njihovi Clanovi iz neznanja nastojati da nam u odbore uvuku Zene, koje nam ne odgovaraju. Sve te pokusaje kao ito, da se itko dru" gi mijeiia u pitanja organizacije AFZ, bilo od strane NOO-a, omladine iii vojske treba onemoguCiti. Ali zato treba suradivati i tu suradnju pravilno shvatiti. U pogledu predizborne kampanje i populariziranja naSih izbora pozovite NOO-e, organizaciju USAOJ-a da vam u tom pogledu dadu punu pomoc. Na izborima treba naglasiti, da se odbori biraju svakih ·Best mjeseci i da Ce se nakon isteCenog roka ponovno birati. Treba prekinuti sa dosadaSnjom praksom, da s·e odhori mijenjaju svaki cas iii po volji pojedinaca, kako je to bilo do sada, svaka odbornica .od najniZeg do najviSeg odbora treba da znade, da· ne moZe svojevo1jno istupiti po tim pitanjima. Drage· drugarice, o toku cijele izqorne kampanje, kao i o samim izborima izvjeStavajte nas svakih osam dana i traZ-ite pomoC tamo gdj-e vi same pojedina pitanja ne cete moCi rije8iti. 1 Drugarski po.zdrav: Smrt faSizmu Sekretar: Sloboda narodu! Predsj edni·ca1. 1 Predsjednica Okr. odbora AFZ Banije u to vrijeme hila je Kata Op~CiC, a tajnka Ana SuZnjevi-C. Dokument 203 IZ IZVJEsTAJA KOTARSKOG KOMITETA KPH MBAR OD 15. VII. 1943. OKRUzNOM KOMITETU KPH GORSKI KOTAR 0 RADU AFZ' ... Rad po sektoru AFZ2 Organizacija AFZ-a sve vise okuplja oko sebe zene nas-eg kotara, te ih odbori ·u- pojedinim ·mjestima svakim danom sve viSe povezuju s NOB. U rukovodstvo primljena je jedna drugarica, koja se do sada nalazila u civilnom logoru. Bistra je i radi sa vo-ljom. Zeni naSeg kotara veoma su aktivne te mjestimiCno pokazuju veCu aktivno-st od muSka~ raca. (·Cabar). Njihov rad se ocituje u svakid.anjem pridobivanju novih drugarica za NOB i prikup!janjem hrane za vojsku i darova za naS·e ranjene borce· (one kaZu: »Za naS Crveni KriZ«), te u smjelom iznoSenju svega materijala iz Zice, ne gledajuCi na opasnost i Zrtve. Sve to rade one sa voljom i po'letom, sve sa Zeljom da Sto v1se pomognu naSim borcima, koje Zele Sto skorije vidjeti u svojim selima. 1 DokUmet;Lt se nalazi u arhivi CK SKH. l~icijativni kotarski od'bor AFZ 'CaJbar formira se u kolovozu 1943. g. U veljaCi 1944. ,g. o·drZana .ie prva kotarska konferencija u -Gabru, gdje je izabran Kotarski odbor AFZ 11 koii su uSle: 'Slavica Klepac, Zora GaSparac, Vera GaSparac, Rezika CindriC, Filipa OZbolt. Mici·ka iz gerovS.kog kraja i druge. Sestre Slavica i Franci'ka Troha 'Thakon dolaska iz internacije 1943. g. Odlaze u partizane 11 :Sloveniju i JPogibaju .zaklane bdo.gardijaca. 2 o? •D.okument 204 0 KURSU I PRVOJ KONFERENCIJI AFz NA KORl:ULI U SRPNJU 1943. Korculi srpnja 1943. KURS U RASOHI' Zene Delnica Pletu za prrrtj.za:ne Nakon sest dana cekanja na Belje~cu, usli na poplatima sva j.e ispucana od hodanj:i po smo napokon· u kajiC, kojim Cemo se odvesti oStrim liticama obale-. na Ko<culu. Veslali smo nekoliko sati uz obaI nGCii.s su, kao i svake noCi, doCekale parlu Peljesca i oko 11 sati u noci otisnuli se u tizanski kajic. · ' kanaL Vjetar je jak, puSe nam u provu, i Visoika djevojka, Zivih, crnih oCiju, uzima jedva se miCemo naprijed. T·ek oko dva s·ata me pod ruku i vodi u svoju kuCicu. Mala je pos'lije pono.Ci poCeli smo jasnije razabirati to izbica prislonjena o hridine, koj_e se yide obalu Korcule . .Sat vremena poslije pristali na straZnjem ·zidu. Pod je poplnCan i .C!ist. ·smo; gotovo neCUjno, u jcednu malu uvaUcu. Kamin u jednnm, poste'lja u dr.ugom kutu. »To je Rasoha«, rekne Coba,2 jedna g,P.~ »Zao mi j.e Sto ti nemam niSta dati da jeljanka iz RaCiSCa, ispuStajuCi iz ruku vesla des. · Lozja malo, -od prodatog vina jedva i i opljunuvSi malo Zuljeve, koji su g.e napra:.. mjeseC ZiViS, a Talijani odveli kajiCe, pa ne viii ad vi.Sesatnog veslanja_ Kad su se oCi ve·C privilde na tamu, raza- ma-ZeS ni ribe uloviti.« Dok je· ana taka priCala, dodo,Se joS neke brala sam toCno duboku uvalicU, na Cijoj j.e obali, tik uz more, ·stajalo nekoliko riba'rskih Zene, i medu nama se zametne Zivi razgov'or ~ 0 Bi-okovu, '0 drugovima, koji ·se tamo., »prekuCica. Ima na obalama jadranskih ()toka mno.stvo ko« bore-.· I sa KorCule ih je- otiSlo mnOgo. tih uvalica, koje skrivaju partizanske kajiCe ·, Vidjele su ih one. Ukrcavali su· se ondje; u pog!edu »patrola<<. I Rasohaje jedna od tih. RaSoOhi. '0ti8la je i Agata:, iz· Zrnova, prvaI u nju, gotovn svake noCi, pri-stane _ba·rka partizanka na· KorCuli, a nje su se Tillijani s partizanima. Ali ja sad· ne Cu da priCam o bojali. Razg.ovara1i sino· o d_rugaricam:a s drutoj uvali, ne.go o Sumi, koja &e pruZa povrh gih »S.koja«, s Bfoko-va. iz Dalmacije cijele. nj e i koj a pokriva cijeli otok. Hocu da pricam 0 tom; kak<> ih dosta ima u odtedima, kako o malciin SuinskOm prop'laD.ku povrh Rasohe·, sve; ka:o ·i orie, pletu,- Siju, sakupljaju _"hranu o onih- mjesec dana, koje_ sam tu jJrov·ela. A i Odj,eCu, za ·partizan e. kad ·hoCu o tom da gcivoriril, onda- moram _go~ »A 'ima:S Ji ·Sto d'a pro,Citam0?<< Ja· iZVadim »Zenu danas<< .. Br_zo s:e··zbiSe·okO mene·_ u-'jeq_voriti _o Zenama u Ra·sohi. . Zive one tu, daleko od svijeta. Opaljena nom · krugu i nagnuSe · -g'lav·e · had- -strariice od sunca lica im izgledaju bron(:ana, a koZa Iista. I 333 �»0, da nam je bilo biti na konferenciji Zena Jugoslavije?« »Drugarica, vidiS, govori o -odborima. I mi bi trebali osnovati naB, brZe CeS sakupit za; partizane, brZe Ce:S sazvati sve, aka je potreba, a i ti ces lakse preko odbora kakav list poslati.« I formirali smo tada prvi odbor AF:t-a u Rasohi. Za cijelo to vrijeme, dok sam razgovarala s njima, dok sam ih promatrala onaka nagnute nad stranicama »Zene danas«, pred oCima su mi iskrsavale slike i prizori iz· poslJednjih sedam, osam mjeseci. Septembar 1942. u Gatima. Duga soba u seljackoj kuci. Oko 80 zena cupa i prede vunu, sakupljenu za »svoje mosorske tiC.e«. UCiteljica Jelica Cita »Dalmatinskog partiza/lla«. Sve pozorno sluSaju. Nakon svakog Clanka ~ivi razgovor. N akon nekoliko dana. Dug a povorka zen a, njih oko stotinu, s maSklinima i polugama na rameriu, ide cestom. I kad se veC sumrak spustio, uz veselje i smiJeh- odronjav:ilo se kamenje pred neprijateljske bunkere. Granate, koje su iz OmiSa bacane na -Gradac, nijesu ih smele. ,, Sutradan. Nakon krvava pohoda Talijana i Cetnika, gledam sliku. Mnoge od tih Zena leZe u lokvama krvi, s djecom u krilu, u zadnjem zagrljaju. Ispod visoke, bijele stijene zaklano je Best mljekarica. Crvena krv rnijeSa se. .s bijelim mlijekom, koje se liJe iz prevrnutih kanta. Malo podalje na cesti lezi silovana, noZem duZ cij elih grudi rasporena, mlada djevojka Mica. U gustim, crnim pletenicama, slijepljenim ad krvi, upleteno je pism-o Sto ga je jutros drugovima u Omi.S htjela odnijeti. I cestom, dugom nekoliko kilometara, gledam takve slike, teSko raspoznaj em i'znakaZ·ena lica poklanih ljudi i Zena. OsjeCam j·oS uvijek miris paljevine i ljudskog mesa i predmeta izgorjelih u kuCama, a on je pojaCan dimom i varnicama, koje dopiru i u ovu malu uvalu od Burna, koJe veC tri dana na KorCuli gore. »Pa ·Sta im pomaZe to, kad su GaCanke, malo Sto ih je ostalo, posljednju paru sakupile, kupile jabuke i odnijele za Bozic drugovima u mosorskom odredu. ,S,to im vrijedi paliti .Burne po Koi.-Culi, kad se eno Zene opet sa-staju, do:Cekuju partizane i daju im posljednje, pa i ove ovdje kao i Biokovke za vrijeme talijanske ofenzive, zadnju Saku brasna iz kuce daju, posljednji list kupusa u gladno proljece iz vrtala beru i uz strmo Biokovo borcima na Cuke nose·.« Ovakve s1ike, ovakve misli, iskrsavaju mi pred 6Cima, niZu se mozgom, kad razgovaram ()UO 334 sa Zenama iz Rasche. Te iste slike, te iste misli prate me na sastancima sa Zenama u svim selima KorCule. Kolika ljubav prema 'partizanima, kolika odlucnost i spremnost za borbu protiv Talijana, »svih tih gadova«. »Velika teSkoCa je u tome Sto nam znanja fali«, kaZu one, i to isto u svakom selu. OdluCfle smo da organiziramo- kurs- 3 na koj.em Ce se upoznati s osnovnim ciljevima NOB-a. Iz svakog sela doCi Ce po jedna iii dvije, »A gdje bi se moglo?« pitam drugarice iz inicijativnog kotarskog odbora. »Na Cistini u Sumi povrh Rasohe. One Zene tamo Ce sve pripremiti.« I poslije par dana bHo je sve spremno. Tri oveCe duge daske postavljene na kamenje sluZe kao stol, dvije druge naslonjene na vise stijene s obje strane stola mogu da budu klupe. Medu stablima napravljeni su »Satori« od· isprepletenog granja. Tu ce u grupama po pet uCiti i spavati. Postavljen j.e kazan na dva oveCa kamena. Vodu Ce donositi drugarice iz sela Rasche, i to nave-C·er, da s·e ne pri-mijeti. »Kako je s hranom. Jeste li uspjele lito sakupiti«, upitala sam i-h na veCer prije poCetka kursa, kad su se sve, ti -sumraku, da ih nitko ne vidi, sakupile na proplanku poviSe Rasohe. -»Dale su Zene - koja pregrSt pure, koja Baku -faZola. Daju i vele: Ajte, pa nauCite Sto god ViSe moZete. I nama Cete onda pos1ije neSto kazati. Oni prvaSnji nisu nam nikad dali mo.guCnosti da neSto nauCimo.« Sutra u jutro kurs je zapoCeo. >>Ko je mislio poslije toliko godina imati opet knjigu u rukama. MuZ u partizanima, dijete maleno, nema.S ga kame ostaviti. Ali kad Covj,ek hoCe, moZe sve.« Iz dana u dan interesovanje je raslo. Zelja i volja za ve-Cim i Sirim znanjem se poveCavala. A Sto se ono danas oko stola onaka Zivo raspravlja? Pro~He noCi doSla je veza. ·Dobile smo drugi broj >>Dalmatinke u borbi«. »Vidi, i na Bidkovu se drZao kurs«. »A imale su kao i mi odbor za zidne novine«. »Sto su pisale ?« · »·Sta -misli.S, nisu ni na.Se ni1Sta gore od njihovih? « »I na Mosoru je poCeo kurs.« »Gledaj, Zene Trogira odrZale su svoju prvu kotarsku konferenciju, hvale svoj kotarski odbor'.« >>A nasa ce biti odmah po svrsetku kursa ovdje na istom mjestu«. »Ho6e 1i moCi doCi iz svih sela? Patrole svuda. Suma gori.« »Ne_ boj se ti, probit Ce se one veC. ZnaS da jedva cekaju konferenciju. A kad su njima 'Talijani bfli zapreka!« Dani na kursu su brzo pro-Sli. Evo veC i dvadeseti, posljednji. Sutra je prva kotarska konferencija na Korculi. · »E treba, ne.Sto pripremiti.« Donijele su konope s ribarskih !ada. >>To nam 'Talijani nisu uspjeli odnijeti.« Od jednog do drugog stabla uokolo cistine, »naSe uCio-nice·«, vezali su konopce u nekoliko redova. Nakon par sati rada mogla se je tu vidjeti 'lijepa zelena saba. Na 'ula'zu, izmedu dva bora, stajalo je napisano: »Dobro doSle«. Pod je bin pokriven zelenilom mjesto -saga, a klup·e, one na.Se daske, p·ostavljene na dva kamena, pokrivene de'kama. Na veCer je i:z Rasohe donesen mali stoliC »za radn'o predsjedniStvo.« Donesena i·e i slika druga Tita. Bas ona, koju je prije strijeljanja izradio kipar Lozica. Zene iz Elata poslale su zastavu: U radu, u razgovoru, osje·Cao si ljubav prema borbi, Zelju da sve Sto je s njom povezano bude najlje!}se, najbolje. Sutradan, veC u ranu zoru, do-Sle- sli KorCulanke na svoju prvu -konferenciju, Sve su iznenadene onim ~Sto su kursistkinje pripra1 Clanak ie napisala BlaZenka Mimica. Redakcija ga je pronaSla u a·rhivi Oblasno,g AFZ za Dalmaciju i ni.ie mogla utvrditi da li je bio objavljen u »-Dalmatinki u h~rbi«: 2 · Ana Matit-PecotiC Coba. 3 U srpnju 1943. g. odrZan ie kurs A'FZ na KorCuli u Suroi, krai zaseoka Raso'he, koji je uvijek hio _ veza sa logorima i po-desan za oddavanje kurseva i konferenciia. Kurs je .pohadalo 15 Zena iz raznih rnjesta i trajao je 1.5 dana. NajteZi problem hila je ishrana, jer je tada Citav O<tok oskudij-evao i glado.vao. Drugi ie problem bio u .preba,civanj-u hrane do mjesta oddavanja kursa, jer su svagdje vrebale neprijateljske z.asjede. Taj su teZak zadatak rje.Savale tri drugarice, koje su nekoliko kilometan nosile hranu na svojim ledima hoz neprijateljske zasjede. Pri koncu kursa, talijanski su okupatori, bijesni i ljuti na borbeni narrod KorCule, ,poOeli jednoga dana da pale vile. Najvi.Se ih interesiraju zidne novine. Okupile su se oko njih i Citaju. »A .Sta su vam ove dvije puS-ke ovdje?« »loz odreda su nam -samo dva vojnika doSla na straZu. Svake noCi Valjalo je drZati straZu, dvije od nas na jednom, dvije na drugom straZarskom mjestu.« »Evo i drugo-va iz odreda i iz kotarskog NOO-a.« Konfer:encija je zapoCe1a. Nakon referata razvila se veoma Ziva diskusija. J edna za drugom govori o radu, o uspjesima i nedo-sta· cima. Sve govore· uvjerljivo. Iz svih govora izbija velika ljubav, odanost i privrZenost NOB. Kad su se gotovo sve izredale, d-oSlo je na red davanje prelazne nagradne zastavice najboljem' selu. Kotar Hvar pozvao je u travnju sve kotaJ."ieve u Dalmaciji na jedno-mjeseCno tak· miCenje u sakupljanju hrane i odjeCe za partizane. Svi su prihvatili. Na KorCuli se baS sad zavr.Si'lo, i danas se daje nagradna zastavica najboljem selu. citaju se re·zultati. Smokvica je najbolja. Ona dobiva zastavicu. Na koncu je i~abran prvi kotarski odbor AFz na Korculi. Konferencija je zavr.Sena. Drugarice adlaze zadovoljne, iako znaju da ih sad Ceka povlaCenje i p11obijanj,e kroz neprijateljske straZe. Sumu, ne hi li tako uniStili i prisilili na kapitulaciju horce, koji ,se nalaze u Sumi. Na nekoliko kilometa•ra gorjela ie Suma oko Zena. 'One su se guSile u dimu i po Citavu noC str.aZarile, ne tbi li i2hje.gle bloka,di, koja im je prijetila, a po danu, od jutra "do mraka, neumorno su uCile. Petnaestoga dana trebale Sill odrZati svoju -,prvu kota'l"sku konferenciju AFZ, na koju su oCekivale i ostale delegate. Okitile su zastavama, paro1ama i crvenim zvijezdama jedan mali dio 'bo:rove Sume i tu su odrZale svoju .prvu kotarsku konferenciju. Na -povratku _ie grupa, -u kojoj je bi~o oko 25 Zena, pod teSkim uslovima doSla do -svojih kuta. "Zene su bile prisil j-ene, da -skaCu preko vatre, i da preko br-da bjde p:red neprijateljskim vojniciroa, koji su -Cekali na njiho-v povratak, jer su hili o'bavijdteni, da Zene tog dana oddavaju konferenci_iu. 1 335 �Dokument 205 IZ IZVJE!lTAJA POVJERENSTVA CK KPH ZAGREB OD 18. VII. 1943. 0 SMRTI VERE sOLAR, SEKRETARA V. RK U ZAGREBU1 Izvjestaj Caci 18. V11. t943. Vera Solar Ovih dana uhapsena je ad strane policije drugarica Vera ,Solar, privatna namjeStenica, 1 Dokument ·Se nahzi u arhivi CK 'SKH. U toku 1:943. g. mno,ge su drugarice bile Clanovi Ra jonskih komiteta i Miesnog komiteta KPH, koji:h se veCina izdigla r.adeCi u odborima AFZ i NOO. Vera Solar Durdica hila ie sekretar V. RK, Ru.Za GretiC Barica- IV. RK, Zlata Fejzo Ankica Clan IV. RK (krajem ,godine postaje ona ,sekrefar to.ga komiteta), Silva MiletiC :Sonja - .Clan III. RK, RJUZa Crn2 sekretar V; Rajona (Tresnjevka).' Jedan ju je izdajnik te~ko teretio. Policija je pocela da ju muCi, kako bi ju prisilila n·a priznanje. Ona je ad rana umrla, Tada su je policijski krvnici bacili kroz prozor, toboZe kao da ·je sama skoCila. Prolaznici su se na to strahovito uZa·snuli. lz po1icije su istrCali neki policajci i pvebacili preko drugarice· Ve·re pokrivaC. Po priCanju oC·evidaca bila je drugarica Vera strahovito iznakaZena. Lubanja joj je bila puknula na nekoliko mjesta, ruke - su joj bile potpuno erne i · sve u jednom priStu i jako naduv.ene, a svezane nekakvim debelim pojasom. Nog-e su joj bile strahovito izmrcvarene, meso na njima raspucano (Culi smo da u najnovije vrij.eme kubaju ljudima noge), a nokat na palcu desne noge· drZao se samo na j ednoj Zilici. Led a i trbuh bio joj ie takoder ern. Bila je samo u gaCicama i prsluku. Sve se to .odvijalo u po1iciji u Zvonimirovoj ulici, gdje sad imaju sj-ediste Gestapovci i UN.S. ·Ova zvje•sko mucenje i ubistvo nad drugaricom Verom izvrSio je policajac Bogojevski, ruski emigrant, koji je jedan .od se·~­ fova UNS-a, a kakovu sada ima funkciju, odkada Je Gestapo sve preuzeo, ne znamo. Drugarica Vera imala je 2>0 godina i bila je radnicko· dijete. Stevo v. r. 3 koviC Olga - Clan V. ·RK, kaS11ije sekretar I. RK, a krajem 1943. g ..postaje Clan Mjesnog komiteta ,pod imenom Erna, Anita Lelas Nina Clan je III. RK i kasnije -sekretar toga rajona, Alemka GrguriC Mira Clan ie V. R'K, Mira KovaCiC Volga - Clan I. RK i dru_garica Bara. 3 Ivan "KrajaCiC, tada Clan Povjerenstva CK KPH za Zagreib. Dokument 206 OKRUzNICA OKRUzNOG ODBORA AFz KARLOVAC OD 18. VII. 1943. SVIM KOTARSKIM I OPciNSKIM ODBORIMA AFz 0 NAciNU PROVODENJA IZBORA ZA ORGANE AFz OD 15. VII. - 25. VIII. 1943. Karlovac, 18. VII. 1943. 0KRU2NI ODBOR AFZ Svim kotarskim i opcinskim odbodma AF2 U _sporazumu s Glavnim odborom AF2·a Hrvatske, odluCile smo da u naSoj organizaciji na Kordunu s.provedemo p-onovno izbore :Za naSe odhore od najniZih do najviSih. Potrebno je da to provedemo, kako bi ozivile 336 rad Citave organizacije, koji danas poCiva na malim i okrnjenim~.odborima. Na nasoj konferenciji AF2 Hrvatske nagiaS·eno je, kao j.edno ad najvaZnijih pitanja, postaviti sav rad AF2-a na masovnu bazu u - PrimiSlje 1943. - Pr.ed n.ovosagr.adenom bajtom saradnji sa NOO-ima i omladinom i pro.Zeti Citavu organizaciju svij.eSCu, da je AFZ politiCka borbena organizacija. NaSa organizacija treba da bude aktivna u svim politickim zbivanjima i zadacima, poCevSi ·od pomoCi vojsci do borbe za Zetvu, raskrinkavanjem Cetnika, izdajniCkog vodstva HSS i uopCe svih neprijatelja narodno-oslobodilacke borbe, kao i ukazivanje Stetnosti Sverca, koji je kod nas uzeo velikog maha. N e mo.Zemo zaboraviti da su ovih dana Oetnici poCiriili gnjusan zloCin.1 N apali su kotarski NOO S!unj i tom prilikom ubili drugaricu Mllenu KrajnoviC, Clanicu kotarsikog odbora AF2 Slunj. 'Teska su ranili drugaricu Nadu Galjer, politicku radnicu, te kuharicu i jednog djeCaka, koji su se ondje nalazili. N aBe hrabre drugarice borile su se i ubile jednog Cetnika, a n€koliko ranile. Drugarica Milena je majka jednogodisnjeg djeteta u djecjem domu. Na koga se danas upire naS neprijatelj okupator? Na izdajnicku kliku u vodstvu RSS, koja ne samo da Sap6e narodu o nestupanju u NOV-u, veC i obrazuje· banditsk·e naoru.Zane grupe u borbu protiv NOV, kao u okolici Gospica i Cazme. Mi znamo da je narod stvorio svoje jedino pravo narodno predstavnistvo ZAVNOH, u kojem se nalaze predstavnici svih naroda i svih stranaka u Hrvatskoj i koji jedini ima22 ~ene Hrvatske u NOB ju pravo da predstavljaju naB narod. Nema pravo da govori ana »Jugoslavenska vlada« u Londonu u ime naroda, koja je od toga naroda pobjegla, i koja je organizirala ~et­ niCke .bande, koje se bOre na strani porobljivaCa naSe .zemlje. Sve mi to moramo znati, svaka Zena treba da o tom Cuje na masovnim Sa·stancima, na kojima Ce se bi.rati rukovodstvo. Zene biraju same i slobodiio -·svoje odbore, svaki treba da kaZe Sto misli -o dosadaSnjem radu i buduCem. Biranjem naSih naj.odanijih i najaktivnijih drugarica od masa Zena, mi Cerna uCvrstiti naSu organizaciju i povezati je sa svim Zenama, koje su spoznale borbu protiv fa,Sizma. Izbor-e C.emo provadati: u vremenu od 15. o. mj. do 25. drug.og mjeseca, a provest Cemo . ih na ·slij edeCi naCin: 1. I·zbore seoskih odbora treba izvrSiti na masovnim sastancima Zena Citavog se'la. Tu 6e sve Zene birati, uCestvovati ·u diskusiji i pretresti sva pitanja, koja stoje pred nasom organizacijom. Na primjer suradnja NOO-a, USAOH-a i AF2-a, rad drugarica u zdravstvenim, p·oljopr. i kulturno-prosvjetrtim odborima. Treba iznositi rezultate· rada radnih grupa i popularizirati najbolje drugarice. Sam izbor odbora vrSi se j avno i to predlaganjem drugarica i dizanjem ruke. 337 �Narla Galjer-!Ioljevac 2. Biranj e opCins·kih odbora vrs1 se na isti naCin kao i seoskih, t. j. da biranju prisustvuju sve Zene svih ·Sela dotiCne opCine. N a tim skup.Stinama ne Ce biti moguCnosti da se vrSe diskusije u takovom obimu -kao na seoskim zborovima, ali treba omoguCiti St:o veCem broju Zena ne samo iz odbora, ne·go i iz masa. na vaSem terenu imade vojske, poveZite se sa drugaricama u vojsci; kako bi i one istupile na naSim zborovima-. Ako to nij.e m-oguCe, svakako treba govoriti o njihovom hrabrom dr:iianju, da bi to dalo podstreka za stupanje zena i djevojaka u narodno-osl6bodilacku vojsku. 6. Na seoskim ie.bornim zborovima moraju prisustvovati -Clanice kotarskih odbora, a- na opCinskim i kotarskim prisustvovati Ce i Cianice okru.Znog odbora. Na izbornim zborovi~ rna biraju -se samo odbori, a na prvom sastanku tih odbora bira se uzi odbor, te predsj ednica i tajnica. 7. Na ,Sirokim masovnim sastancim3. treba da ve-C ranij e predvidite one Zene, koj e treba da udu u odbore. Mi moramo biti spremne i na to da Ce neprijateljski elementi pokuSavati da u odbore· udu Zene, koje su neaktivne, koje Ce ometati rad organizacije, iii Cak otvoreno sabotirati naSu borbu Bit Ce moguCe i takovih sluCaj-eva da Ce po .neki NOO-i nastojati da u odbore udu zene, koje ce oni predlagati. Sve te pokusaje da se itko drugi mijeSa u pitanj-e organi'zacije AF'Z-a, bilo to od koje strane, treba onemoguciti. Medutim treba po~vati NOO-e, omladinske organizacije da nam pomognu u popula-riziranju izbora, kao i u Citavom radu u izbornoj kampanji. 8. Da bi to mogli sve ·sto bolje izvrsiti treba da kotarski odbor nacini plan samil\ odbora. 'Treba predviditi dane, dokle se mogu izvtSiti seoski izbori i odrediti toCno dane 3. Izborl kotar-skih odbora izvrSit Ce se na kotarskoj konferenciji. Delegate za tu kollferencij u treba predvidj eti vee na seoskim. izbornim zborovima, a birati ih na opCinskim zborovima. Sa teritorija jedne opCine treba da se bira 8-10 delegatkinja za kotarsku konfer·enciju. ~ ~- \- :1 338 9. Da bi kotarska konferencija sto bolje uspjela, poslat Cemo vam naknadno op.Sirne upute za odr.Zavanje f.stih. Nastojte da to sve provedete planski u· Zivot, kako hi otsada opet mogla nasa· orga·nizacija da bude na pr..r.·l ~ ·-.'~~· 1 NoCu od 15. na 1.6. ·srpnja 1943: Cetni-ci su izvrSili napad na iKotarski kO'lilitet KPH Slunj i Kotarski komitet SKOJ-a Slurnj, loji su hili smjeSteni u maloj drvenoj kuCici na brijeg'll u Zhjegu-Vrelo MreZnice. 1Cetnici m hili obavijeSteni od svojih jataka da se u komitetu nalaze sam-o Zene i da nemaju ocuZja. Te nol:i nalazile su se u kuCici mlada kuh3.rica sa ·svojim 5-godiSnjim bratom, Nada ·GaljerHolj,evac, tada ·sek.retar Kotarskog komiteta KPH Slunj i Milena Krajnovi.C, sekretar OpCinskog komiteta P.rimiSI je, ·Clan Kotarskog odbora AFZ Slunj. Nada se te noCi p-ripravljala za sutraSnji sastanak ko-miteta i drigo je u not radila. Ne.Sto iza ,ponoCi je le;gla. !Kratko vriieme iza toga zaCula .i'e .galamu i lupu na vr.atim:a. Shvatila je o Cern se radi, i dok su Cetnici, koji ·su provalili u kuCu, gledali neku ,puSku na vratima. dohvatila je -pi.Stoli i sasula ru njih dev-et metaka. Nakon to,ga, zapoCela je .paljba sa svih vome. mje-stu svojim radom uCvrSCujuCi se i politicki se dizuci. Izvjestavajte nas · redovn.o · svakih 4~5 dana ·O izboriloj kampanji i o samim izb6rima. · Ukolik6 Vain ·neSto nije jasno, obratite se odmah na nas, kako bi vam na vrij.eme mogle ·pru.Ziti porno C. Predsjednica: Cholesna) Tajp.ica: praga2 strana oko kuCe. Bomhe S'll padale ·kroz'· prozor~. Nada Galjer-Holjevac ran_jemi je kod tog,?'_ll P~U." i nime, a lbomba koja je pala _kraj nje, ·sv_u ju j-e opr.Zila. Nij·e dospjela da ponovo ·napuni piStolj i da se brani, a kad je Cula kako se Cetnici- dogOvaraju _da zapale kuCu, posljednjim -se snagama izvukla iz k'll-Ce i otkotrljala niz 'brdo. -TaR-o se spasila.- Milena Krajnovi.C hila _ie sya izreSetana met~itna i uinrLa je iste noti. Nadu -su drugovi naSli u jutro_ i prenijeli je u bolnit-u. Ka·snije je saznala, da je u bo-rbi -tibila· jednog Cetnika, .a dvojiou ranila, od koji'h j-e jedan· um..ro putem. U vezi _ tim novim/zloCin-oom ·Cetnika: na Kordunu, s izdao je privremeni Okr. NOO. za .Ko~dlln letak. Redakcija po-sjeduje taj letak. 2 Drag,a BakiS. Predsjedni-ca Okr. odhora. A'F.Z Karlovac bila je u to Vljijeme Mila .. VuCkoviC. Dokument 207 IZ IZVJE!!TAJA MJESNOG KOMITETA KPH ZAGREB ZA SRPANJ 1943. 0 RADU AFz' ... 2. Antifasisticka fronta :Oena: Mjesni odbor AFz ima 2 clana,2 koji drze 3. i 5. kotar. Rad mjesnog odbora je dosta labav i rad kotarskih odbora se odvija rnimo mj.esnog rukovodstva uz podupiranje rajonskih komiteta. 3. Kotarski odbor AFZ upotpunjen je i ima 4 Clana3 i posvetilo se je- na tom kotaru ne.Sto vi1Se "paZnje radu i organi,ziranju Ze·na u tvornicama, pa su perspektive za proSirenj.e, razvijanje i uCvrSCe-nje AFZ-a u tom kotaru dobre. 4. Izbor okruZnog odbora izvrSit Ce se na okruZnoj konferenciji. Za -okruZnu konferencijti treba birati po 3 drugarice na svakom izbornom opCinskom zboru i po .3 drugarice na kotarskim konferencijama. Iz kotara Karlovac, u kojem- se ne Ce sada prov-oditi izbori, doCi Ce na okruZnu konferenciju 10~15 drugarica. 5. Svi ti izborni zborovi i konferencij.e treba da budu masovna manifestacija naSih. Z.ena, kao i cjelokupnog rada naSe organizacije. Na njima bi tfebali da govore i predstavnici na-Sih ustanova. Na kotarskim konferencijama treba pnzvati svakako i predstavnika kotar. NOO-a, USAOH-a, te vojske. Ako opCinskih izbora i kotarske konferencije. Osim toga treba da dobro proucite re.zoluciju i referate sa naSe konferencij-e, te o ZAVNOH-u. 5. Kotarski odbor AFZ 4 ponovo se je sredio i upotpunjen je nakon posljednjih padova. Padovima je- i.zgublj.en i joS nije Uh:v8.Cen tv,orniCki odbor tvornice duhana· i ·tvornice Dokument -se nalazi u arhivi cK s:KH. Zlata: tBogna•r-KunStiC, · Nada i 'R~a. 3 U 'kotarskom odlbo·ru AF.Z -III. rajo~a tada su • radile: Draga · PaCenovski Lasta. Aridela Paut ·Mara, Inka GospodnetiC Dra,gica i Zora Kevil: I vka. 4 • (:Janice -~otarsko.g odbora .na ·v. <r<ijonu dO -srpn.]a 19-43. g: _btle su: Lela, Peptca Popelar Lastavica 1 2 Polak, gdje je bilo padova i apsenja u samoj organizaciji. Na 4. kataru ne postoji kotarski odbor i uopCe· AFZ na tom kotaru loSe stoji, jer je partijska or·ganizacija zanemarila rad sa Zenama. .Stanj,e po kotarima j e .slijedeCe : II. kotar: ima 2 odbora AFz-a, a mati<!ni kotars'ki ne postoje. III. kotar: ima 3 maticna odbora AFZ i 24 odbora. IV. kotar: ima 1 maticni odbor5 i 4 odbora AFZ-a. v. kotar: ima 1 kotarski odbor od 4 clana, 3 maticna odbora sa 1'7 odbora (od kojih je 6 tvornickih i 11 ulicnih odbora), 3 odbora fonda sa ukupno 620 obuhvaCenih Zena. i Branka Berek Be·ba. Tada su neke u'hapSene, a neke su-- otiSle u partizane, i u Kotarski o,dlborr su uSle: Milka LemiC Mara·, Vera Smit, NataSa i Katica. 5 U matiCnom odboru na IV. kotaru radile -su: · Mati.ia CrnkoviC Dada, Ljubica Puhalovi-C Mala Vita CosiC Olga, i Danica TomiC Ana. -· ' Mila VulkoviC 339 �•Dokument 210 Dokument 208 PRVA OKRUzNA KONFERENCIJA AFz C::AZMA ODRzANA 1. VIII. 1943. USTAsKA ZVJERSTVA U DONJOJ KUPC::INI lz ~>AntifaSistkinje«, NA KOPc::IcU glasila AFZ Pokuplje, kolovoz 1943., br. 1. Clcmak iz »Glasa Zen.,t!'<f, glasila AFZ Cazma, br. 2. 1943. DOPIS IZ DONJ.E 'KUPCINE SA OKRUZNE K:ONFERENCIJE AFZ Drage drugarice! !male ste puna puta priliku vidjeti i cuti Sto :rade usta,Ski krvnici od nevinog narod'a. Opisat cu vam slucaj, koji se dogodio 22. kolovoza u Donjoj Kupcini. . Toga dana izvrSili su partizani napad na ustaSku posadu u tom mjestu i nanijeli joj velike i teske gubitke. Kad su ustase vidjeli, kako po grabama leze njibovi mrtvi i ·razbojniCki Carkari, gotovo su pobj.esnili. NemoCii.i / / u SV10m bijesu, oni. su ga iskalili na golo~ rukom i neduZnom stanovniStvu. · .Sakupili su se u Zadruznom domu i odatle poshili dvojicu ustasa po 17-godisnju djevojku Ljubicu Petrcic, koji su je odveli u dam. N a ulaiu u dam doce'kali su j.e po·znati krvoloci, ustaski porucnik Stjepan Ramie ;. vodnik Jure Lulie. Posljednji je opsovao Ljubicu: »Ljubice, Bog te tvoj, tu si ti e; .. « i zatim. ju zajedno sa RamiCep1 i j-oS jednim ustaSom :odveo u dvoranu. ZakljuCali su sva vrata, da nije nitko mogao dnCi k njima i sva trojica su je· silovali. Poslije neko·g vremena Cu1a su se i.z ·zgrade tri metka. Krvnici su joj ispalili ta tri metka u trbuh i zatim je jos nozem priklali. Nakon toga ·naslagali su okn nje slame, zapalili je i izaSli iz dOma, zakljuCav.Si vrata. U taj mah doletio .je do njih Ljubicin brat i upitao ih gdje je Ljubica. Odgovorili su mu da ne znaju i otiSli dalje. U tom Vremenu dom je veC gorio. LjubiCin brat uz pomoC sjekire, provalio je vrata i upao u goruCi dom. Iznio je Ljubicu_ mrtvu, a na njenom tijelu vidjeli su se tragovi mucenja, kosa joj je hila iscupana, na vratu joj je bio veliki ubod nozem, a na trbuhu tragovi od tri metka, kojima su je prastrijelili. Narod je uZasnut gledao djelo poZivinCenih izroda. · Evo, takvih sluCajeva imade na hiljade i dogailat ce .se dok god bude muzeva i zena, koji ce da stoje po strani od borbe cijeloga naroda. Ovaj do-gadaj treba da uzmemo, mi Zene, naroCito na srce. Oi:-ganizi:fajmo se s.ve oko nasih antifasistickih organizacija. Odup)'imo se svim naSim snagama okupatoru i usta,Sama, tim zvijerima u ]judskoj spodobi. Pomognimo naSoj vojsci da lak:Se tuCe neprij_atelja. Tako 6emo prije ostvariti novi Zivot i bolju buducnost svoju i svoga naroda. Odbornica AFZ iz Donje KupCine Dokument 209 sTO RADE USTAsE IZ NAsiH SELA lz J>AntifaSistkinje,,, glasila AFZ Pokuplje, b;·. I. kolovoz 1943. 25. travnja a. g. ustaski su banditi opkolili selo Horvate. Rano u jutro, na sam Uskrs, kada su se seljaci digli sa veseljem da proslave taj blagdan, provalili su copori ustaSa u selo i poCe1li pljaCkati kuCe, a nad narodom vr8iti najgrublja nasilja. Sakupili su ih i tada tukli, a jednog/seljaka prisilili da proguta pola kile soli. TraZili su od seljaka priznanje,- B'a ·imadu veze sa partizanima. Nevini .se1jaci nisu ni pod najjacim batinama htjeli nista priznati. Nato su ih ust!>se odvukli u zatvor. Prebijeni seljaci na putu su padali u nesvijest ad slaliosti. Njihovi krvnici op]j!>ckavsi selo i ponijev~Si sa sobom sve Sto im je moglo koristiti, ostavili su iza sebe samu pusta-8 . .Uni- 340 Stili su sve Sto nisu mogli ponijeti i Sto im nije trebalo. Iza 'Osam dana ponovo su se pojavili u s,elu i pohvatali sve zene i djevojke. Na sred sela su ih tukli, govon3Ci im prostaCke rije-Ci. Nasladivali su se njihovim stidom. One su s,e crvenile i zaklanjale rupcima. Eta, kako rade ti zlikovci po mirnim hr- · vatskim selima, sa neduZnim narodOm. Osvjed·oCile smo se, da su nam ti izrtQdi neprijatelji, koje moramo iz dna du.Se mrzitL Ne dozvolimo da nas odvlaOe u svoje zatvore i 1logore! Ne dozvolimo da nad nama vr.Se gnusna, grozna nasilja! Stupimo u odlucnu i nemilosrdnu borbu protiv njihf Prva Okruzna konferencija AFZ-a za okrug Cazmu odrZana je 1. 'kolovoza o. g. Konferenciji -su prisustvovale delegatkinje iz Cazman-skog, gare SniCkog, kutinskog i sisaCkog kotara, kao i predstavnice bjelovarskog okruga, Banije, te predstavnik Kom. partije, NOO-a i omladille. Konferencija je odrZana uz prisustv<J predsjednice AFZ-a za Jugoslavijudrugarice _Kate PejnoviC. Pjevanjem himne »Ej .Slaveni«, koju je Otpjevala scen.ska grupa, otvorena je konfere·ncija. Nakon recitacije pjesme »Pjesma rnrtvi.h proletera«, . koju j.e takoder izve-la sce_nska grupa, adana je po-Cast na.Sim palim junacima i junakinjama sa dvije minute Sutnje, Uz silno odu•sevljenje, pljesak i poklike »Zivjela Kata PejnoviC!«, »Zivjela naSa pr,-edsjednica !«, uzima rijeC drugarica Kata PejnoviC. OCi Zena blistale se od radosti, Sto vide u sv-ojoj sredini predsjednicu AFi-a za Jugoslaviju, k'oja nij,e Zalila truda da nas abide, da dade iz nase oslobodene Like, i da svojim prisustvom uzveliCa naSu Prvu okruZnu konferenciju. GovoreCi o patnjam-a i stradanju naSega naroda, drugarica Kata PejnoviC oStro osuduje sve narod-ne izdajice, ve1iCa na·Su Narodno-oslobodilacku vojs'ku, koja nam je ornoguCila odrZavanje naSe konferencije. »I Zene su«, kaZe' »Cule glas sv,oje KomunistiCke partije, koja je pozvala narod, da oruZjem u ruci stekne svoju slobodu«. Istice, da AFz broji danas na hiljade organiziranih Zena, koj e su postale svij-~sne svoje ulog:e u narodno~oslobodilackoj borbi. Naglasava potrebu jedinstva svih Zena, bez ohzira na naciollalnu, vjersku i politi-Cku pripadnost, jer sarno s,l-oZan narod moZe da izvojuje pobj.edu nad mrskim okupatorom. Raskrinkava prlj avu rabotu izdajica iz vodstva HSS-a s Macekom na Celu. koji kwo plaCeni PaveliCevi agenti nastoje nas narod odvratiti od borbe. UpuCuje Zene na svijetli primjer s·ovj.etskih Zena, cijim je putem posla i AFZ Jugoslavije, pa kaZe: »NaSa je organizacija s.tvarana kroz dvije i pol godine borbe, pa Cemo j.e znati oCuvati ·od svih narodnih neprijate-lja«. Na koncu svoga govora, koji je praCen velikom paZnjom i prekidan Cestim pok1icima, dru-garica Kala Pejnovic pozdrav'lja ovu kanferenciju i zeli joj plodan i uspjesan rad. Zavr1 sava paklicima ZAVNOH-u, Komunistickoj partiji, jedinstvu sviju Zena, drugu Staljinu i Titu ... ... Ispred Moslavackog NOP Odreda, pozdravlja konferenciju drugadca komesar Cete, koja je prikazala razvitak Narodno-oslobodilacl>l> vojske i podvukla ulogu zene u redovima na.Se vojs'ke. I-stiCe besprimje-rnu po.Zrtvovnost i samoprijegor Zene, koja se bori za bolj.u i sretniju buduCnost svoga na-roda i kaZe. da je Z·ena nauCila snaSati sV,e ratne tegobe i nauCila tuCi neprijatelja sa svih strana. ZavrSava Pnzivom svim Zenama da pom·ognu Narodno~ oslobodilaCku voj,sku, a primjer neka im sluZe Zene So·vjehkog Sav.eza. Narod je sa dugotrajnim pljeskom pozdravi-o drugaricu partizanku ... ... Drugarica pr,edstavnica Banije donosi pozdrave deset hiljad:i organiziranih Zena Banije, koje su mnogo pridonijele oslobo-denju svoga kraja. Zene Banij,e prilikom reakcije Nijema.ca na njihov oslobodeni teritorij, bjeZ~le su u Bosnu i Liku, jer su znale kakova ih sudbina Ceka, ako ih banda nade u kuCama. Nakon ponovnog oslobo·denja Banije vratile su se svojirn kuCama, da joS od1uCnije nastave s radom na Sto skorijoj propasti faSizma. K~Ze, da su Zene Banije svijesne sv·oje bo-rbe i spremne su dati i Zivote za svoj ispaCerti narod. Pod par-olom: »Ni zrno Zita "Okupatoru« -organi.zirale su dobrovoljne radne grupe Zen a, koj e su poZnj ele· i spremile sve Z'ito svoga kraja, pa su odlazile i u druge krajeve spasavati zito ad gladnog okupatora. Suzbijale su zarazne bolesti', osnivale ambulante po selima, pa su i na taj naCin doprinosile narodno-oslobodilackoj borbi. Ravnopravnost k-oju su stek'le u borbi daj,e im pravo na glasanje; one glasuju i birane su u izvr.SujuCe odbore. Poklicima AFZ, jedinstvu svih rodoljupki, drugu Titu, SKOJ-u USAOH"u zavrsava svoj referat. Dr~garica iz bjelovarskog okruga prikazuje stanje na -svom -okrugu, u koji se banda veoma Cesto zalijeCe i ometa i'ad mlade organizacije AFZ-a. Vjeruje da ce do odrianja konferencije' na njihovom okrugu doCi u najskorij.e vrij-eme, jer su simpatije tamoSnjeg naroda na ·strani narodno-oslobodilacke borbe, kOju pomaZu na sve na;Cine. ·GovOri drugarica CeSkinja, koja kaZe, da su sve Zene CeSkinj-e spremne raditi sa 341 �AFZ-om, kako bi i one doprinijele oslobodenju naSeg i CeSkog naroda. Poziva sv,e Zene da j,edinstVeno stupaju u borbu protiv poro-' bljivaCa naSe domovine, koja je ujedno i njihova. PoSta je time zavr,Sen- sveCani dio konferencije, izvodi scenska grupa recitacij,e pjesama »0 klasje moje« i »RaZigovor s p1ug-om«, nakon. Cega je odreden mali odmor. U radnom dijelu konferencije daju se izvje.Staji sa kotareva. Drugariee di:degatkinje podnose izvjeStaje o politiCkom i urganizacionom stanju kotareva, a d·rugarice uCesnice z1vo uCe-stvuju u diskusiji, koja se je poslije toga razvila. Zene pitaiu, a drugarica Kata PejnoviC i organizatori konferencije odgovaraju na sva postavljena pitanja. Daju se upute · u pogledu spremanja Zita, kao i upute d radu ·s-eoskih, opcinskih i kotarskih odbora. Objasnjava se odnos AFz-a prema NOO-ima i omladini. UpuCuju se drugarice kako i na koji na-Cin da U.Cvrste i proSire rad AFZ-a i svoju· pomoc Narodno-osJ.obodilackoj vojsci. Zatim se prelazi na biranje ·Okruznog odbora, koji se jednog1asnD prihvaCa, pa time konferencija zavrSava svoj rad.'1 :t OkruZni odbor AF2 za Cazmru izabran na Ok,r. konf.erenciji AF:'t 1. VIII. 1943: .g. saCinjavale su: Katka KuSec - predsjednica, Najka DanoviC p()tpredsjednica, Srpkinja iz kota·ra GareSnica, Tonka S-pan-Bo,riC - tajnica, Sava Svilar iz kot. Cazma, Ankica- Buden iz GareSnice, Jovanka iz V._ Proko,pa,_ /Fanika .Smerala iz Dubrave, Marica ·Skrivanek iz / Cag~nca kotar ~t:azma, Marica SmolCiC iz Siska, Pava Basara iz Sr1Pskog SeliSta, kot. Kutina, Dora iz D. Osoekova kot. IKutina, RuZa iz Ludine, 'Kata iz if'-otoka, kot. Kutina, J ela iz 'Popovca, kot. GareSnica, Marica Ka jfd iz PodlluZana, kot. Dubrava, Marica MaSiC iz Rorgoze, kot. 'GareSnica. Reza DomitroviC iz MarCe, kot. ~Cazma, Ema iz Vrtlinske, -kot. Cazma, Kata ZaniC iz Bunjana, -kot. Cazma, Jana Vruliona.c iz Sanmpova, kot. ·C:azrna. (Redakcija nije mogla ustanoviti .prezim-ena svih odbornica). Medu istakonutiie Zene, k()je su saradivale sa NOP i radile na aktivizaciji Zena u Moslavini istiCru se: u kota·ru Cazrna - Milica nraZiC. Milka Jvanovi~, Emica- Sem, Milka ModriC, Reza IvaCeviC, Marica NovaCi.C, Kata 'Krsnik, Amalij.a 'Zagaiski, Dragica Moi-da, Marica Skrivanek, Kata HorCiCka, Marica Vrbanec, Jagica Vulinec; u kotaru Kutina - Kata Borovnjak, Josipa AntoliC, Mariia Knii·Z·eviC (Mirjana BabiC), Mariia FiioliC, Kata Gaidek, Bmiliia Basner, Marija BrezinSCak, SladojeviC maika i 'kCi, Marija 'OZeg, Mari ia lvanji, A11ika Komlenac, Pile-piC Crna, Ru.Za Komlenac; -u kotaru GareSnici - Katica Dra,goj.eviC-DuboS Mara Funduk, Marija P·etroviC i Milada MilakoviC. · 1 Dokument 211 0 KURSEVIMA ZA AKTIVISTKINJE AFz U MOSLA VINI Clanak iz >>"Glasa 5:en,e«, glasila AFZ Ca:trma, hr. 3. 1943. Kurs AFZ u Gr.abovnici koja ih u tom Casu interesiraju, jesu: Sto Ce me pitati? Da li Cu znati? Tko Ce prvi? Kako Cu znati? Prdlazi piva .grup-a, pa onda druga i taka redom. Ispit je tZavrSen sa uspjehom. OdrZale smo sastanak, dogovorile se kuda Ce koja:, i rastaj.emo se. Cvrsti stisak ruke na rastanku, da Cerna se opet sresti, ali sa viSe znajna, sa viSe iskustva i sa viSe gotovih uspjeha naSeg rada. Tonka Span 1 U kolovozu 1943. g. odrZan ie kurs AFZ u selu Mali Prokop, a krajern godine '1.1 Novom Selu. PRV1 KURS· AF:t U MOSLAVJNJ Kako u ovom kraju nije odrZan joS ni jedan kurs AFZ-a, <>sjetili smo potrebu, da ga odrZimo. Razmi·Sljamo, ·Citam.o knjige, broSu. re, probiremo ono Sto mislimo da je najpo-trebnije. Velika odgovornost, a slabo iskustvo. N aidemo na nesto pretesko, neSto pak ne spada na kurs AFz-a, i taka sa mnogo truda odr·edimo teme, koje smo razradile na takav naCin, da ih Zene Sto bolje shvate. Brzo se raSirila vijest o prvom kursu 1 za Zene u Moslavini. StiZu mnoge Zene, koje su ostavile E)Voju dj-ecu, svoju kU.Cu i svoj posao same da bi obogatile svoje znanje i prisustvovale kursu. Mnoge su Zene joS uvij-ek u miSlima uz kuCu ali se svladavaju i svu pozornost ·obraCaju na onot zbog Cega su doSie. Citavo popodne uCe ono, Sto .su ujutro sluSal·e. Pred veCer je ispitivanje. Neke drugarice veC se znoje, jer se boje ispitivanja. J edna drugarica dade i r:eCe: »U Cim t uCim, ali mi nikako ne ide u glavn<<. Padaju pita.nja. JoB se teSko odgovara, jer su drugarice zbunj ene. Drug a drugarica reCe-: »J a znam sve, dok ~as drugarica ne poCne pitati, ali 342 kad ona poCne ispitivati, ja se smetem, i stid me je«. Takav je bio pocetak. >>Svaki poceta,k i·e tezak«, ali .sto dalje, isla je bolje i lakSe. Drugarice su .se privikle ·na nov naCin Zivota. Zive skupa, rna da se do nedavna nisu po~ znavale, a1i zajedniCki cilj zbliZava ih, one se slaZu i vole, kao da su rodene s,estre. Sada su i odgovori vee sredeniji i bolji, pa s·e i ne boje viSe ispitivanja. Za vrijeme samog uCenja mnoge su od njih i plakale, jer nisu mog]e ·Odmah da shvate i nauce. J edna drugarica je hila toliko nesretna, kad nije mogla neSto da natiCi, da j.e poCela Cupati kose. Iz ovakovih primjera vidimo sa koliko volje, sa k,o1iko osjeCaja odgovornosti su doSle druga:rice na kurs. One Zele nauCiti sv·e Sto se predaje, jer ·ne Ce da se- vrate u svoja sela onakve kakve su i oti,sle. I taka j e tekao kurs i pribliZava-o- se kraju.' DoSao je konaCni ispit, na koj,em s·e daju ocjene. Zadnja dva dana p:onavljaju ono, Sto su nauCile-, do kasno na'.'ecer. Vlada veliko uzbudenje. Neka su lica zaZarena, a neka a-pet blijeda. Pitanja, Uokument 212 IZ IZVJEsTAJA OKRUzNOG KOMITETA KPH BJELOVAR OD 10. VIII. 1943. CENTRALNOM KOMITETU KPH 0 FORMIRANJU INICIJATIYNOG OKRUZNOG ODBORA AFz ZA OKRUG BJELOYAR1 Centralnorn Komitetu KornunistiCke Partije Hrvatske ... 5. R a d s a Z_ e n a m a. Na pocetku jula mjeseca formirali smo inicijativni okruzni odbor AFZ od 3 drugarice.2 One su, za ovaj mjesec uspjele fo-rmirati prili-Cno odbora seoskih i neke opCinske. A za sada ima samo K~privnica kotarski. 3 1 Dokument ·Se nalazi u arhivi 'CK SKH. 2 PoCetkoin srpnja 1943~ -g. formiran je Inicijativni okTuZni odbor AFZ, u koji su uSle: Maca Kendel kao predsiednioa, Mileva CetuSiC i Ida Simi-C. Doskora j-e odibor proSiren i uSJ.e su: Krunka ZastavnikoviC, Katica Novoselac-Cvrtila Seva i Zorka LjubeSi-C-Usorac. Rad im je za sada joS slab. Trebat Cerna j-oS mnogo poraditi da se ta linija naSeg rada popravi. Za sada nemamo toCan pregled izvr.Senoga rada po ovom sektoru, jer druga.., rice koje- rade po tome sektoru, nisu joS da1e izvj.eStaj. IduCi put Cerna poslati iscrpniji izvjeStaj po tome ... 3 Podatak u dokll'Inentu nije toCan; u to vrijeme bio je veC formiran i KotaTtski odbor AFZ Bjelovar, kojem je bila predsjednica Kata LaliC-Ja·kopoviC, tajnica - R'll'Za Slez.ak i _Clanice - Ankica FuCekZdjelar, Milka SCuriC-Nem-CeviC, Ankica Kuharski i SaVa Nik~it, 343 �izjasnile protiv takvih odbernica, i ena nije izabrana. Takoder su provede-ni izbori i u selu Veljun. Kotar Slunj: izabran je seoski odbor u selu Mrzlo polje, na kojem je bilo prisutno 28 Zena. Dokument 213 POZIV OKRU~NOG NO ODBORA AF~ ZA OKRUG KARLOVAC ~ENAMA NA AKTIV · UcEl!cE U IZBORIMA ZA ODBORE AF~ . ODR~ANIM OD 15. VII. - 25. VIII. 1943. Okruzni odbor AFZ-a SVIM :I:ENAMA KORDUNA Tko je u odborima AF:I; na Kordunu? To treba da se ovih dana pita svaka zena, svaka omladinka Korduna. Ovih se dana vr,Se ponovni izbori za sva rukovodstva organizacije AFZ-a. Nemojte do· zvoliti da -- se ovi izbori dovr.Se bez vaSeg sudjelov,anja. Na masovnim izbernim slkupevima treba da se Cuje ri}eC svake Zene·, jer kakye cemo odbore birati, takva cemo p_redstavni.Stva imati. // Drugarice! Znajmo da s-e fa.Sizam lemi, da je Musolini i talijanski ;fa:Si·zam pao i to snagom .Saveznika i vlastitog rodoljubivog naroda. U Italii.i sve vrije od antifasistickih demenstracija,- narod je onaj, koji sada odlucuje. Narod smo mi, koje isto t~eb:; da odlucujemo, keje treba da si stverimo takvu jedinStvenu i snaZnu pelitiCku organizaciju, koja ce nas dovesti do pobjede, koja ce nas politiCki oja.Cati, da znamo zaSte smo se bo:rile, te da ave tekovine naSu ravnopravnest ne Cemo dati, pa- makar se jnS -zato trebale te.Sko boriti. Krv i ZiYeti tolikih na.Sih sinova i kCeori ne mogu pasti u zaborav. Te Zrtve i steCeni plodovi nase dosadasnje borbe treba da nas napune mrZnjom, straSnom mrZ·njom, i neustra.Si·v-om borbom pretiv · okupatora 'i svih Karlovac, 9. VIII. 1943. izdajnika. MrZnja i burba, to su naSa nepobjediva sredstva u borbi protiv svih nasih bivsih tlacitelja, koji bi opet htjeli da nam se nametnu. s nasih izbornih zborova treba da svim tim neprijateljima podviknemo: '»Ne! I opet ne! Vas koji ste se okupili oko jugo.slavenske vlade u Londonu i oko MaCeka mi ne Cerna i berit Cemo se ustrajno i neustr~Sivo s nasim Zema1jskim Antifasistickim Vijecem Narodnog Oslobodenja Hrvatske na celu, a okupljene sve u Jedinstvenu Narodno-oslobodilacku Frontu.<< Da bi taj zavjet mogle izvrsiti, treba da u ovim izborima biramo najodanije, najpoZrtvovnij.e i najborbenije drugarioe. Drugarice, sve na izbere AntifaSistiCkog Frpnta :l:ena.! Drugarice, kad ideS na izborni zbor, pogledaj da li je i tvoja komSinica otisla, povedi i nju, povedi citavo se!o. Birajmo slobodno nase odbore! UredniStvu »Vijesti« Dragi drugovi Molimo vas da slijede·Ce uvrstite u iduCi broj »Vijesti«: Biranje novih odbora AFZ-a. U toku izbora izabrani su slijedeCi seoski odbori: Kotar \Celjnn: Izabran seoski odbor u selu BuriCi na masovnom sastanku, gdj.e je bilo prisutno 80 ]judi, od toga 45 zena. Odbor se sastoji od 5 drugarica. Selo Lapovac: na m·asovnom sastanku izabran seoski odbor od 3 clana; bilo prisutno oko 50 ]judi, od toga 25 drugarica. Selo Vojnovic Brdo: odrZan j.e masovni sastanak od ·60 ljudi, od toga 25 drugarica, na kame je izabran seoski odbor. Selo Zagorj e: izabran seoski edbor na masovnom sa.stanku; bile prisutno 40 ljudi, od toga 20 zena. Selo Gornji BudaCki: na mas.evnom sastanku izabran je seoski odbor od 5 .drugarica. Bilo prisutno oko 100 ]judi, od toga oko 70 zena. U opcini Cvi· janoviC brdo u hrvatskom selu Donja 'Glina odrZan je sastanak od 14 Zena i 4 omladinke, na> kome j e izabran s.e;oski odbor od 3 drugarice. Jedna ·ostaje stara odbornica, a dvije su birane nove. K.otar· Y.ojnlC, selo Radonja provedeni i,zbori na masovnom sastanku od 29 Ijudi, od toga 15 drugarica. U odboru su ostale 3 stare odbornice i izabrana j.e 1 nova. "Selo Jurga i Gornji VojniC: na masovnom sastanku od 30 ljudi, od toga '22 Zene, izabran je se-oski odbor od 4 drugarice. Smrt faSizmzt - Sloboda narodu! :Zivio AntifaSistilki Front Zena! Zivjela jedinstv,ena naro.dno~oslobo·dilaCka fronta Hrvatske! OkruZni odbor AFZ-a za okrug Karlovac Dokument 214 DOPISI OKRU~NOG ODBORA AF~ KARLOVAC UREDNisTVU »VIJESTI<< 0 TOKU IZBORA ZA ORGANE Karlovac, 8. VIII. 1943. Urednistvu »VUesti<< Dragi drugovi! Molimo vas da slijede6e uvrstite u iduci broj »Vijesti«. Biranje novih odbora AFZ-a. Izbori su u toku. Izabrani su slijede,Ci seo~ ski odbori i to: Kotar Y:eljun: selo Donja Perjasica: odrZan je masovni sastanak 3. VIII. na veCer, prisutno 60 !judi, od toga 30 drugarica. Izabrano je 6 odbornica, koje su prihvatile svoju duznost s velikom radosti. Medu njima fe i dr.ugarica Milka Bogdanovic, niajka 8 djece, koja se, usprkos velikog· posla, rado pri· AF~ hvatila svoje duznosti. Selo Kestenjak i Ponorac: odrZan masovni .,sastanak sa prisutno 32 covjeka, <>d toga 20 drugarica. Procitane sU »Vijesti« i pro.tumaCena situacija. Narocita ih se dojmilo tumacenje (} ZAVNOH-u, koje je trebalo tri puta ponoviti, tak·J da b1 svaka drugarica zapamtila i dalje mogla pr<>tumaCiti. Izabran i.e odbor od 5 drugarica. Predsjednica toga odbora je drugarica Marija ·GrubiSiC, veC siarija drugarica, kojoj je kcerka clanica ope. odbara AF:I:. Drugarice su na sastanku osudile rad dosadasnje odbornice Mile Grubi.Sic,--koja se bavi :Svercom, prodaje narodu sol po 140 kn, a osim toga preprodaje platno, jasno uz mnogo skuplju cijenu. Kod samog_, biranja drugarice su se Drugarski pozdrav za redakciju Barka1 \ Okruzni odbor AF:I; Karlovac, 10. VIII. 1943. Urednistvu "Vijesti<< Dragi drugovi! Molimo vas da slijedece uvrstite u iduCi broj »Vijesti«: Biranje novih odbora AFZ. Izabrani su slijedeCi seoski odbori i to: Opcina S k r a d: izabran je seoski odl;>Or u ·selu DvoriSte na sastanku, na kome je bilo oko 23 drugarice, 4 omladinke. Odbor se sastoji od 3 odbornice. U selu Ponorac, na masovnom sastanku, bilo prisutnO 20 drugarica, 10 .amladinki, izabran je seoski odbor od 4 drugarice. Izboru se pristupi1o nakon Citanja »Vijesti« i opSirnog tumaCenja ·a ZAVNOH-u. U selu Gor. .Skrad proved.eni su izbori, bile prisutno 18 drugarica, 3 omladinke. Izabran je odbor od 3 drugarice. U selu Velika Crkvina provedeni su seoski izbori, bilo prisutno na sastan~u 23 drugarice, 4 omladinke, izabran je odbor od 5 drugarica. OpCina K. r n j a k: provedeni su izbori u selu Podgorje, na masovnom sastanku bilo prisutno 40 Jjudi, od toga 20 zena. Izabran j.e ·odbor od 4 drugarice, 2 stare "i 2 birane na novo. Drugarice su se vrlo rado prihvatile duZnosti i izrazile Zelju da bi htje1e imati sastanke Sto CeSCe, da se sa radom kr·ene naprijed. 8elo Budacka Rijeka: izabran je seoski odbor na rllasovnom sastanku, na 'kome je bilo prisutno oko 60 ]judi, od toga 25 Zena. Odbor se sastoji od 6 drugarica, 3 stare i 3 birane na novo. Sa llm·oCitim ves.elj.em se prihvatila svoje duZnosti 50 godiSnja drugarica Dragica Ma-rtinoviC sa rijeCima da Ce -pokazati mladima, kako treba raditi, i da joj nije te.Sko vr.Siti svoju duZnost. Smrt fa.Sizmu - Sloboda namdzt! Drugarski pozdrav za redakciju: ·Okruzni odbor AFZ Karlovac, 12. VIII. 1943. Uredni.Stvu »Vijesti« Dragi drugovi! Molimo vas da slijedeCe uvrstite u iduCi broj »Vijesti«. Biranje novih odbora AFZ-a. U kotaru VojuiC provedeni su seoski odbori ~ to: selo OkiC i ZimiC provedeni seoski izbori na masovnom sastanku,-~ gdje je bilo 15 zena i 34 druga. u odbor je uslo 5 drugarica. U se1lu Brezova Glava i T'uSiloviC proveden je izbor, bilo prisutno 22 drugarice i 15 drugova. Drugarice su se vrlo lijepo odaZV!lle sastanku i Zivo diskutirale. U odbor je izabnino 5 drugarica . .Selo Koranski brijeg i MihaliC selo i Donji 1\tllakovac provedeni su seoski izbori, a na s:istanku je prisustvovalo 15 drugarica i 40 drugova. Ovdje su izbori uspjeli vrlo te.Sko, trebalo je sazivati dva puta i istom onda su se mogli odrZati izhori, ali je odaziv drug:<rica bio vrlo slab. U odbor je uslo 5 drugarica. Selo Vrelo Utinja: na masovnom sastanku provedeni su izbori, na kojima je bilo prisutno 20 drugarica. U odbor je U•slo 5 drugarica. Selo .Svinica i Gej/ 344 345 �kovac, na masovnom sastanku, bilo je pri-sutno 70 drugarica i drugova. u odbor uslo 7 drugarica. Se1o Krstinja, na masovnom sastanku prisutno 40 drugova i drugarica. U odbor uslo 5 drugarica. Selo Donji Klanac, na masovnom sastanku, bilo prisutno 20 drugarica i 50 drugova. u odbor usle 4 drugarice. Kotar Slunj: provedeni su seoski izbori i to u selu Mala MoCila, Lipar, bilo prisutno 33 Zene i omladinke, u se1u ModriCi bilo prisutno 35 Zena i omladinki, u Vukas selu, bi1o prisutno 55 Zena i omladinki i u selu BraCane bilo prisutno 15 Zena. OpCinski izbori sprovedeni su u MoCilima. Na masovnom sastanku· prisutno oko 200 Zena i omladinki, oko · 3-Q drugova i jedan vod partizana. D-rugarice su na i-zbore dola-zile organizirane sa pjesmom i pod barjacima. Nakon -protumaCene po1itiCke situacije i ra'dio vijesti pr.erSlo se na izbore, koji su tekli dosta do bro. u odbor je uslo 10. drugarica, te j'e odmah izabran i uZi odbor, u koji je uSlo 5- drugarica. Za predsjednicu je izabrana drugarica Draginja Supica, a za tajnicu drugarica .A-nka · MomCi1oviC. Smrt' faSizmu - Sloboda narodu! izbori na masovnom sastanku, bilo prisutno 15 drugarica i 10 drug-ova, a u odbor uSlo 2 drugarice. Selo Petrova Poljana provedeni izbori na masovnom sastanku, bilo prisutno 20 drugarica i 8 drugova, a u odbor uSle 2 drugarice. Selo Dunjak provedeni izbori na masovnom sastanku, bilo prisutno 8 drugarica, 6 drugova, a u odbor uS1e ~ drugarice. Drugarski pozdrav za redakciju: Provedeni su opCinski izbori u opCini CvijanoviC brdo 8. augusta. U odbor je izabrano 8 drugarica. Narod je ddlazio na lzbore u veCim grupama, koji su tekli vrlo 1ij,epo, Sastanak je otvorila drugarica Andelija VuCkoviC, a zatim je govorio drug pr'edsjedni'k opC. NOO o vaZnosti povezivanja organizacija, kao i o vaZnosti organizacije AFZ. U ime omladine govori1a j e drugarica Rank a Gvozdic. Drug tajnik ope. NOO zahvalio je drugaricama na taka lijepom odazivu i naroCito istakao njihova zadovoljstvo i svijest prema izborima. Poslije izvrSenog izhora drugarice su izvikivale parole i nastavi le su sa igrom kola i pjesmom. Okruzni odbor AFZ Karlovac, 16. VIII. 1943. UredniStvu »Vij.esti« Dragi drugovi! Molimo vas da slijedeCe uvrstite u iduCi broj »Vijesti«: Biranje novih odbora AFZ-a. U kotaru VojniC opCine Utinja provedeni su seoski izbori ito: selo K1ipino brdo i IvankoviC se1o provedeni i'zbori na masovnom sastanku, bilo prisutno 73 drugarice i 14 drugova. U odbor uSlo 5 drugarica. U -selu rSjeriiCak provedeni izbori na masovnom sastanku, bilo prisutno 30 drugarica i 10 drugova. u odbor uslo 5 drugarica. ,Selo Vrelo Utinja provedeni izbori na masovnom sastanku, bilo prisutno 2 drugariee i 3 druga, u odbor uSle 4 -drugarice. U MandiC selu i Bukovica s,elu pr·ovedeni izbori na masovnbm sastanku, bilo prislituo 25 drug-ova, a u odbor uSlo 5 drugarica. Drugarice su se rado prihvati1e· svoje d uZnosti, samo drug Dragan £>uriC nije dopustio svojoj drugarici da ude u odbor. Kotar Ve!jun, opCina Dunjak, provedeni seoski izbori i to: za selo RajiC brdo, K1upica i MraCaj prpve-. deni su izbori na masovnom sastanku, bilo prisutno 15 drugarica i 20 drugova. U odbor uslo 5 drugarica. Selo Kestenovac pro:vedeni 346 Kotar Slunj, opCina MoCila provedeni su s-enski izbori i· to u Vukas selu, provedeni izbori na masovnom sastanku, bil.p prisutno 55 drugova, a u odbor usle 4 drugarice. Selo Bra-danae 1Tepavci provedeni izbori na masovnom sastanku, bHo pri.s,utno 15 drugova, u odbor usle 3 drugarice. Selo Ma1a. MoCila i Lipar provedeni izbori na masovnom sastanku, bilo prisutno 33 druga:rice, a u adbar uSle 4 drugarice. U MudriC selu provedeni izbori na masovnom sastanku, bilo prisutno 35 drugarica, a u odhor uSle 4 drugarice. U nedjelju 8. augusta provedeni su opCin: ski izbori u O'pCini MoCila. Na masovnon1 sastanku bilo prisutno oko 2100 drugarica. U plenum -odbora uSlo 10 drugarica, a u izvrSni 5 drugarica. 1 Provedeni su seoski i~bori u selu P.erjasici, na masovnom .sastanku bilo je prisutno 20 drugariCa, a u odbor uSle 4 drugarice. U kotaru Vrginmost, opCini Vrginmost provederii su izbori u selima i to: selo Slavsko polje provedeni su seoski izbori na masovnom sastanku, bilo prisutno 33 drugarice. U sel u Crevari, bilo prisutno 13 drugarica, selo Slavsko polje (Samardije) bilo prisutno 20 drugarica, selo Podgorje, bilo prisutno 20 drugarica, selo Donja Blatusa i Gornja BlatuSa, te selo LackoviCi i ZoriCi, bilo prisutno 30 drugarica. 1 Redakciia posiedu_ie dopise, koje je tokam izbora za or.r!arie AFZ -slala Bar-ka Tomac, ·Clam Okr. od'bora AFZ, r-edakciji »Vijesti«, organu ONOO Karlovac o toku tih izbora. Radi ilustracije daj-emo neke od tih vijesti. Dokument 215 0 RADU ANTIFAsiSTicKOG FRONTA zENA U ISTRI lz izvjeStaja Baze ,5 - Istra o.d 14. VIII. 1943. OK KPH za 1-irv. Primorje 1 14. VIII. 1943. OK KPH za Hrv. Primorje ... Rad po liniji AFZ Iagano se razvija. Pitanje rukovodstva ne maZe se preko nOCi skalupiti. Milka2 se trudi, ali bas u tome naila,zi na pote,SkoCe. I sama ne zna koliko je odrZala sastanaka, ali time ne reSava glavno pitanje, jer ne ostavlja niSta Cvrstoga iza sebe. Do sada nismo uspjeii dobit drugarice, koje bi se razvile za rukovodioc-e, da maZe samo s njima raditi, ali sada, u toku mobi- j l· f I I 1 2 Dokument s·e nalazi u arhivi OK SKH. Milka Mil-eniC. Polovkom 1943. -dolazi u Istru Mira Ban Radruna, koja radi sa omladinom i Zenama. NeSta kasnije Salie OK H.rv. Primorja u Istru i Milku MileniC, koja je do-tada radiLa u Ka,stavStini. U radu na orgariiziranju Zena nailazila je na :pote.SkoCe. jer u selima joS nije bilo pa·rtijske organizacij·e, ·nije bilo dosta 1izacije, reSiti Ce se to pitanje - da odrZi kurs sa drugaricama, koje _Ce g,e p-ovuCi u ilega1nost. U stvari nije izgubljeno vreme, jer je tu i tamo uspje1a Milka .da mnogo viSe zaintere·sira Zene za pokret, koje su do juCer bile kao priTepak. N a iduCem sastanku na-_ stojati Cemo pokupiti Sto iscrpniji organizacioni izveStaj i sve nastale promjene ...« · Lovro 3 politiCkih radnika, l}.iti ,rukovodstva AFZ. Oslanja juCi se na jaCe odbore/(Brgudac, Pazin), partijsko rukovodstvo polaZe teZiSte na osposo-'bljavanje i osamostaljavanje m.aj'boljih ·drugarica iz tih o.dbora. Zato Milka Mileni-C ,sa 8 Clanica odfbora u Brgudcu organizira nad B-rgudcem kurs za Zene rukovodioce AFZ. 3 Silvio MileniC. Dokument 216 PISMO GLAVNOG ODBORA AFz HRVATSKE OD 19. VIII. 1943. MJESNOM ODBORU AFz ZAGREB S UPUTAMA ZA RAD 1 GLA VNI ODBOR AFZ HRVA11SKE Broj 259 19. VIII. 1943. Mjesnom odboru AFz - Zagreb Drag-e drugarice. Hitler je lzgubio bitku na svim poljima borMi smo vam V·eC nekoliko puta pisale, na- be-: na rati.Stu, (ogromni udarci Crvene armije na i.stoCnom boji-Stu, uspjesi saveznika stoje,ci da uSpostavim,o s varna vezu i da vam u .Sjevernoj Africi i Siciliji, uspjesi Narodna ta.j naCin pomognenio savjetom i uputama no-oslobodilaCke vojske_ u Jugoslaviji, udarci u vaSem radu. Meodutim do danas nam naZalost nije od vas stigao nijedan odgovor, .koje mu zadaju narodi porobUenih zemalja demonstracijama, pobunama, partizanskim te ne znamo da li ste uopCe primile naSa piborbama i t. d.) na p,odru<rju me-dunarodne sma i sav materijal, koji smo vam posla1e s politike (neuspjeh da unese nj!suglasice iznaSe prve konferencije AFZ-a Hrvatske, kao medu saveznika: SS.SR-a, Amerike i Englei prvi br=oj naSega lista »Zena u borbi«, od ske, da uz. sebe veZe vazalne drZave i da p-okojega smo vam poslale 45 komada. Unatoc toga mi Cemo i opet pokuSati da vam -s-e jamoCu r,eakcionarnih elemenata u tim zemljama s1omi ntpor naroda, pad Musolinija it. d.) vimo. U Casu kad s·e uslijed svih tih Cinjenica priPrije nego govorimo konkretno o stanju vaSe organizacije u Zagrebu, o najvaZnijim bliZava oslobodenj.e nar.oda od faSistiCkog politiCkim i . or'ganizacionim zadacima, koji jarma, oZivljavaju i okupljaju se u svijetu stoje pred varna, 'Ocrtat Cemo u kratko glav- · i kod nas .svi ani reakcionarni elementi, koji nastoje da osiguraju poslije sloma fa,Sizma ne zna.Cajke danaSnje politiCke situacije u svijetu i kod nas, a u vezi s tim postaviti i svoje sebiCne :reakcionarne i proturiarodne vaSe zadatke. interese i pozicije'. U Hrvatskoj se u borbi Mi se danas na:Iazimo na prekretnici u protiv narodno-oslobodi1aCkog pokreta, u nastojanju da slome .atpor i jedinstvo naroda, borbi protiv faSizma ..Danas nam je jasno da j e slam medunarodnog faSizma neizbj.e.Zan. , okup'ljaju i ujedinjuju sva protunarodna go- 347 �2. Borba protiv onih zena, koje sprecaspoda oko reakcionarne klike bivseg vo1Ie · HSS-a dra Maceka. S druge strane sve ono vaju to jedinstvo, njihova raskrinkavanje Sto je-ostalo iskreno·rodoljubivo, ne samo ma- pred masama i odvajanj,e od njih. se iz raznih stranaka i gru_pa, nego i mnogi U vezi s tim osnovnim zadacima, koji darukovodioci funkcioneri prilaze sve nas stoje pred vaSom organizacijom, mora se vise narodno-oslobodilackoj borbi. Spo~naja i -Citav vaS rad postaviti na nove temelje. da je jedino put oruzane borbe protiv fasiMi smo s druge strane dobile sasvim nezma, koju veC preko dvije godine vodi naSa potpune izvjeStaje o organizacionom stanju Narodno-oslobodilacka vojska, jedini pravilni AFZ-a u Zagrebu. Iz njih smo razabrale da je put k istinskoj slobodi hrvatskog naroda, usprkos ogfiomnog antifaS-istiCkog raspoloZeprivodi ih sve viSe u redove na;rodno-oslo- nja veEke veCine Zena u gradu tek mali broj bodilackog pokreta. Ali da hi se ta sloboda, obuhvaCen naSom organizacijom. Mislimo da ta pobjeda sto vise ubrzala i hila sto potpu- je razlog u tome, S-to ste za obuhvaCanje nija, potrebno je ujediniti sve snage naroda Zena u AntifaSisti-Cku frontu Zena postavile u jedinstvenoj narodno-oslobodilackoj fronti prekruto mjeri-Io i prekrute oblike organiziHrvatske, koja daje moguCnosti .svima, koji ranja, a -osim toga niste dovoljno razvile ljube svoj · narod, da doprinesu svoj udio za ,_ politiCki rad me,du Zenama. svoje oslobodenje. U gradu, gdje je centar neprijateljske /U ovim ogromnim naporima za oslobode- reakcije, gdje je, -jak teror neprijatelja, ne ri]e naroda od fasistickog jarma pokret i moiem.o smatrati samo one Zene obuhvaCeniborba Zene imaju veliku ulogu. Nama mora ma na·Sorn organizacijom, koje redovito dobiti jasno da i mi u borbi za slobodu svog laze na sastanke, daju poma.C za partizane naroda rJeSavamo sudbinu buduCnosti naSe- i postradale od fasistickog ter-ora i citaju ga naroda i nas Zena. I mi kao dio naroda nasu narodno-oslobodilacku stampu, t. i. komoramo u svojim redovima uspostaviti j-e- j,e saCinjavaju odbore. Osim ovih ima Citav dinstvo svih Zena u borbi za oslobodenje svO- niz Zen a- 1z svih sloj·eva, koj e mrze faSizam, je domovine. :Sva previranja, koja se darias okupatora, ustaSe, jer na vla-stitim ledima vrSe u raznim po'liti-Ckirn strankama i gru- osje-Caju sve strahote faSizma, i koje svoje pama, imaju svog odraza i kod -Zena, Clanica nezadovoljstvo i mrZnju izraZavaj1,1 na svai funkcionerki tih stranaka. Na jednoj stra- kome koraku: u razgovoru sa susjedom ili ni ima u tim strankama i grupama veCina prijate1jicom, u duCanu kad moraju kupovati · Zena, koje su srcem na strani na1Se borbe, lo,Su robu za skupe novee, na trgu, kad ne ali su jos pod utjecajein neprijateljske pro- mogu da dobiju krompira iii jaja, kad mopagande . .S drug,e strane neprijatelji naSe raju danima da prostoje pred duCanima sa borbe vrSe svoju politiku razjedinjavanja na- ZiveZnim namirnicama da dobiju bijednu rodnih snaga i preko Zena koje ometaju i aprovizaciju, u tvornici iii radionici zbog spreCavaju prilazak Z.ena u naSe redove. U premale plaCe, lo-Sih radnih uslova i postupvezi s tim postavljaju se osnovni zadaci na,Se ka Sefova. Pored tih Zena ima u Zagrebu i organizacije, naroCito u gradovima, koji Ce veliki broj onih, koje takoder mrze fa.Sizam, u predstojeCim ·odluCujuCim doga·dajima odi- ali to do sada nisu pokazivale, nisu se· iz stragrati veliku ulogu, i to: ha pred terorom ni u Cemu pokazivale aktivne. To. im u ostalom nije bilo ni ·omoguCava1. Svim snagama usmjeriti i pojaCati naS no, ako im se nitko niJe pribliZio, njj,e pokurad na uspostavljanju jedinstva svih Zena, · Sao da ih aktivizira. I rna i takovih Z~na, koj e na njihovom okupljanju u AFZ, sastavni dio osjeCaju sve tegobe faSizma, ali su JOS neJ edinstvene nacionalno-oslobodilaCke fronte zainter.esirane borbom, joS nisu saznale za Hrvatske. Jedino mjerilo i jedini uvjet za to nasu borbu. je: iskrena i aktivna barb a protiv okupatora Do svih tih Zena treba naCi puteve, prii ustaSa, za oslobodenje domovine. Sve pristalice bivSih stranak.a, sve sadaSnje i bivSe bliziti im se preko rodbinskih iii prijateljZenske ·organizacije koje postoje ili se obnav- skih veza, stupiti s njima u razgovor na trZi.Stu, pl-ed duCanima, u radionicama, tvorniljaju (Zenske grane HSS-a, Hrvatsko srce i cama, uredima, znati ih zainteresirati na sl.) moraju se predobiti i kao cjelina uklopiti svim onim pitanjima koja danas zanimaju u AFZ, bez odricanja svojih politickih iii Zene ~ koja ih ncijvi.Se-pogadaju, a to su: pivjerskih uvjerenja. Putevi do tog okupljanja tanj·e skupoCe i nestaSice hrane, mobilizacije jesu: stupanje u dodir s funkcionerkama tih za Paveli.Cevu vojsku, mobillzacije za rad u organizacija i grupa i uspOstavljanje sarad- Njemackoj. Za nase aktivistkinje koje su vee nje s njima na jedinstvenoj bazi borbe za okupljene u odborima AFZ-a ne smije biti oslobodenje domovine, te pridobijanje masa zapreka koje ih dijele od tih masa antibsinjihovog Clanstva. stiCki raspoloZenih Zena. One u svom krugu 348 moraju poznavati svaku Zenu~ znati kako koj a od njih misli i prema tome podesiti svoj rad na njihovu pridobijanju, okupljanju oko naSe organizacjj,e, uz naS narodno-os1obodilaCki pokret. One moraju u njima razbiti strah ad izraZavanja nezadovoljstva, mrZnje prema okupatoru, ad pruZanja otpora faSistiCkim metodarna ugnjetavanja. One moraju takoder nastojati da istrgnu ispod neprijateljskog utjecaja one Zene, koje- neprijatelj nastoji okupiti u ·razniln Zen skim grad an skim i vjerskim organizacijama, i da ih bez obzira na taj privremeni neprijateljski uticaj, bez .obzira na njihovo re1igiuzno uvjerenje na njihovom vlastitom iskustvu nauce, gdje j,e njihova pravo mjesto, da ih privedu na put borbe protiv faSizma. Ti odbori ne moraju biti formirani iskljuCivo po pojedinim strukama (zvanjima). Oni mogu biti formirani i po ulicama, tvornicama, Skolama, uredima i t. d. a: i taka da u rtjima rade Zene iz raznih dijelova nekog kotara, iz raznih ulica, iz raznih zvanja. Mati-Cni odbori po naSem miSljenju sputavaju razvoj organi·zacije i onernoguCavaju priliv novih Zena u odbore. Aka se u gradu, u pojedinom kotaru ili ulici, u tvornici, uredu ili radiOnici organizira kakova akcija, mogu s·e -pri-: vremeno formirati akcioni odbori, koji Ce rukovoditi tom akcijom, odnosno u toj akciji imati odre,dene zadatke. Medutim ti akcioni odbori ne moraju biti pravilo, j,er u koliko su pojedini veC postojeCi odbori dovo1.jno Cvrsti i sposobni, mogu oni sami preuzeti funkciju tih akcionih odbora. Ali ako na Razumljivo je da ·ad tih Zena ne moZemo spomenutim mjestima ranije nisu postojali odmah traZiti aktivnost onu,_ koja se traZi ad odbori, moraju ti akcioni odbori poslije zaZe'na veC ranije oku-pljenih u naSoj organiza- vrSene akcije p!oprimiti njihovu funkciju i eiji, da sve te Ze·ne ne mo~emo odmah pove- trajno se dalje ~adrzati. Svi ti odh(}ri AFZ-a zati u odborima. S njima treba naravno odr- u gradu tr;eba da budu ·rukovodeCa jezgra, Zavati stalne vez-e, bilo pojedinaCne, hila oko kojih Ce s.e okupljati Siroke mase Zena na preko povremenih skupnih sastanaka. Treba raznim zadacima i akcij ama. pronalaziti i odrZavati najraznovrsnije ob1ipoCetku smo vee napoillenuli da je ke njihovog povezivanja, koji C·e odgovarati vaS politiCki rad medu Zenama u gradu bio njihovom stepenu svijesti, borbenosti i uslovima neprijate'ljskih pr·ogona i terora. Nika- sasvim nedovoljan iii gotovo nikakav. Do sakvi kruti oblici neka ne sputavaju priliv rna- da se· gotov,o sva aktivnost vaSe organizacije . sa Zena u naSe redove. Njima treba objaSnja- iscrpljivala u skupljanju priloga za NOV, vati ·Sto nam faSizam donosi, treba im obja- sitnim tehniCkim. poslovima prenoSenja maSnjavati cilj.eve naSe borbe, posiJedice neuCe- terijala, oruZja, i t. d. u kurirskoj i obavjestvovanja u toj borbi, i davati im zadatke, u Stajnoj sluZbi i sl. U tome su Zene pokazale poCetku sitne, a kasnije p~ostepeno sve veCe: vrlo mnogo odanosti, poZrtvovno-sti i hrabi'ood davanja i skupljanja priloga za nasu Na- sti. Ali to je samo jedna grana djelatnosti rodno-oslobodilaCkU vojsku, okupljallja no- naSe organizacije. AFZ nije pomoCna orgavih i:-edova Zena, -pa sve do sudjelovanja u nizacija, ana je borbena politiCka organizara:znim akcijama. ,Sta'Inim, sistematskim _po- cija i prema tome mora razviti jaku politiCku djelatnost u svim mnogobrojnim Oblicima litiCkim radom s njima, one Ce same doCi do borbe protiv faSizma. Tu ne mislimo samo toga da je .za organiziranu borbu potrebna i Cvrsta organizaciona forma: njihova povezi- masovne akcije ili demonstracije, koje su vanje u odbore. Ali i tu ne smijemo postu- kod teSkih uslova terora i dana,Snjeg stanja pati samo po jednom odredenom kalupu, jer vaSe organizacije vrlo teSko izvedive. Ali. poAFZ, kao ·Siroki sav·ez, fronta antifaSistki- j edinaCne akcij-e, koj e se- stalno provo de i tinja, nema svoja stalna odredena pravila i me zadaju stalne udarce faSizmu, znaCe isto ustaljene forme organizacije. Ona je Siroka toliko kao i masovne akcije. Svaka Zena moZ-e masovna organizacija, Cije se organizacione i treba da. poradi u svoj-oj sredini, medu svoforme tek razvijaju i prilagoduju uslovima · jim znancima, prijateljima, rodacima, kolegama u ur.edu ili Skoli, drugovima u tvorni~ i prilikama pod kojima postoje. cama ili radionicama da ne idu u PaveliCevu Zbog toga mislimo da ste vi diobu na oct- vojsku, da djeluje na njih da odlaze u NOV bore, mati-Cne odbore, kotarske i mjesni ad(Narodno-oslobodilaCku vojsku), da spreCava bar prekruto postavile. RukovodeCi organ u mobilizaciju muSkaraca i Zena za rad u Nj·egradu treba da bude mjesni odbor. Radi lak- mackoj. Svaka trgovkinja iii zena obrtnika se raspodjele rada u Citavom gradu podije- moZe i. treba da odbije prodaju svojih pvoizljen je grad na rajone (odnosno kako ih vi voda -okupatoru i njegovim slugam·a. Svaka nazivate kotareve), a radom· naSe organiza- majka maZe i heba da zainteresira Za naSu cije u tim rajonima rukovode kotarski odbo- borbu kCerku i njezine drugarice, .svaka dori. koji. su po svojim predstavnicima zastu- maCica maZe· i treba da na trZiStu digne- svoj pani u mj.e-snom ~odboru. Svaki kotarski ad- glas protesta protiy_ nestaSice i skupoCe, sVabar rukovodi nizom odbOra u svom kotaru. ka radnica maZe i treba da u tvornici vrSi Na 349 �sabotaZu, kvareCi strojeve i robu, radeCi poi loSe. Mnoge takove akcije, koje su vrSene po zagrebaCkim tvornicama i trgovlnama, dokaz su velike borbenosti Z-ena i njihove spremnosti za borbu protiv okupatora usprkos jakog terora. lag~no Ali da bi se ta borbenost Zena usmj.erfla pravilnim putem, potrebno j.e i politiCko saznanje· o svim politiCkim zbivanjima u svijetu i kod nas. To politicko saznanje dobiti Ce Zene stalnim i sistematskim prouCavanjem naJSe Stampe, a po moguCnosti i odrZavanjem neke vrste kurseva. 'Ti kursevi mogu se organizirati taka da se na sastancima pOjedinih odbora po planu obraduju teme koje govor.e o znaCenjJl i ciljevima Narodno-oslobodilaCke borbe, kao i o ulozi i zadacima AntifaSistiCke fronte Zena Hrvatske, kao sastavnog dijela J edinstvene narodno-oslobodilaCke fronte Hrvatske. Ulmliko nemate za to dovoljno materijala, mi vam moZemo izraditi po-jedine referate, kojima se moZete slu-Ziti kod tog prouCavanja. U tom smislu treba uCiniti o,Stru prekretnicu u vaSem daljnjem djelovanju. Pri tome treba ra·zvijati i davati maha samoinicijativi saffiih Zena ( pojedinih odbora, iskoriStavajuCi sve moguCnosti i sve oblike borbe pr.otiv fa,Sizma. VeC smo vam u vaSim ranijim pismima zatraZile izvjeStaj o vaSem radu. Sada vas za to ponovno molimo. U njem navedite kakav je sastav vwseg odbora, ad koliko se clanica sastoji, ko'liko odbora ima u Zagr.ebu, sa koliko ·Clanica i kakav irn je S"ocijalni sastav, ·koliko ie zena okupljeno aka njih, koj,e Citaju naSu Stampu; daju priloge za NOV i sudjeluju u akcijama. Nadalje nam pi.Site u Cemu se sastoji rad odbora, da li se ani redovito sastaju i. u kojem roku, Sto se raspravlja na njihovim sastancima, Sto se raspravlja na sastancima mjesnog odbora, kakovu ste raspodjelu rada prove1e u odboru, da 1i ste izradile plan rada va,Seg "Odbora i Citave organizacije u gradu i kakove ste zadatke postavile, kakvi s.e sve pr·oblemi pojavljuju u vaSem radu, da 1i postoji saradnja izmedu AFZ-a i N'00-a (Narodno-oslobodilackih octbora) te AFZ-a i om!. organizacije USAOH'a i u Cemu· se ana oCituje. Osim toga nam javite koja su zvanja najviSe' obuhvaCena u odborima, i koje su Z-ene najaktivnije, u ko- 350 liko ste tv.ornica i poduzeCa uspjele prodrijeti, a koliko je j,oS tvornica, u kojima rade Zene, izvan na'Sega utjecaja, da li su izvrSene kakove akcije u. tvornicama ili na trZiStimc:t i sl. pod rukovodstvom odbora AFZ-a. Dokument 217 IZVJEsTAJ INICIJATIVNOG OKRUzNOG ODBORA AFz ZAGREB OD 21.VIII. 1943. OKRUzNOM KOMITETU KPH ZAGREB 0 SASTANKU 10 AFz I 0 KURSU Pi.Site nam takoder .sto ste sve poduzele za pridobijanje Zena iz razni.h politiCkih stranaka i grupacija, a i samih tih organizacija, s kojim ste njihovim .predstavnicima stupile u dodir, da 1i se u gradu opaZa i osjeCa kakova njihova aktivizacija i u Cemu se ana oCituje, Sto ste- uCinile za borbu protiv neprijatelja naSe borbe iz redova tih organizacija iii pojedinih Zena. Nastojte da taj izvjestaj sto prij~ posaIjete, f da on bude Sto iscrpniji da moZemo dobiti pravu i potpunu sliku o vaSem radu i da vam moZemo u svemu pomoCi. J avite nam da li ste povezane s Inicijativnim okruZnim odborom za okrug Zagreb i da li vam taj odbor pruZa 'kakovu pomoC. ,Saljite nam sve i'zreske iz novina, koje donose kakove· Clanke ili vijesti o naS,oj organizaciji iii uCe.SCu Z-ena u narodno-oslobodilackom pokretu. Saljite nam redovite izvjeStaje, harem jedamput mjeseCno, a javite nam se kadgod vam se za to pruZi prilika (preko drugova i drugarica koje odlaze u p'artizane iii pr·eko · hila kojih drugih kana! a)' J\lli cemo vam takoder pisati redovito i slati vam sav materija'l i ·Stampu, k,oju budemo izdavali. Potvrdite nam da li ste primile' naSa ranija pisma, materijal s konferencije i list »Zena u borbi«. S drugarskim pozdravom Smrt faJizmu - Sloboda narodu! Za Glavni odbor: Olga v. r. 2 1 Pisma sliCnog -sadrZa_ia o radu AFZ s obzirom na novu politiCku situaciju u svijetu, poslao je Glavni odbor AFZ svim OkruZnim i 'Oblasnim odborima AFZ -u Hrvats.koj. P.rema. ovim -uputama u ZagrebU su tek krajem 1943 . .g. ukinuti matiCni odbori, taka da ·su Kotarski odbori AFZ imali direktne veze s odborima AFZ u tvornica'Ina, ustanovama i ulici. 2 Olga 'K-rea·CiC-KovaCiC IZoga, tada Clan Glavnog odbora APZ Hrvatske. Okruznom komitetu K:PH IzvjeStaj IN!CI.JATIVNI OKRUZNI OD'BOR ANTIFAsiSncKE FR<ONTE ZENA ZAGREB I 21. VIII. 194,3. · IzvjeStavamo Vas o sastanku InicijativU kotaru Sv. Ivan Zelina imade S mjes. nog okruZnog odbora i o trodllevnom kursu, odbora ad 39 clanova. zene ovog kotara prina koji su bile pozvane sve aktivnije druga- liCno su zaostale zbog toga Sto im -se uopCe rice iz kotara Dugo selo. nije priSlo do pred mjesec dana radi pomanjSastanak Inicijativnog odbora bio je cdr- kanja politiCkih radnika, ali ipak u ovih Zan u lmtarn Dugo selo, koji se je sas.tojao mjesec dana nam je uspjelo naCi nelwliko od .slijedeCeg dnevnog reda: aktivnijih drugarica i ima izgleda da Ce s·e krenuti naprijed. 1. Otvaranje i pO'zdravni govor ~- Izvjestaj o dosadasnjem radu sa diskuKotar Stubical. !made 6 mjesnih odbora jom ad 22 clana. Politicka svijest zena jako je 3. Konstituiranje Inicijativnog okruZnog zao.stala, a uzrok tome je bijedno stanje u odbora kojem taj narod Zivi i nem,oguCnost prilaZenja 4. Plan rada i neposredni zadaci politiCkih radnika, jer u s·vim veCim mjestima 5. Izvjestaj o politickoj situaciji nalazi se neprijateljska vojska, koja krstari po cij elom kotaru. 6. Razno. 1. Sastankom je rukovodio drug J\lllle, koji 4. Formiran je r~oo, koji se· sastoji Dd 7 je otvorio sastanak i pozdravio prisutne druC1anova i to su: garice i raz1oZi.o svrhu sastanlka. Predsjednica drugarica Tonka1 2. PolitiCku situaciju nam je objasnio Potpredsjednica drugarica Danica2 drug 1Cedomil i prikaza,o nam je dogadaje na Tajnik d'rug. Ljubica3 clan ZAVNOH-a Istocnom frontu, dogadaje u Italiji o okup- i IO NOO za okrug Zagreb ljanju reakcij.e u svijetu i u naSoj ze-mlji, Blagajnica drugarica Darinka4 glavni oslonac okupatora u zemlji., vodstvo Odbornici drugarice Strina, 5 J elka6 i J\lliHSS i njihova konkretno raskrinkavanje. Zalica.7 tim kako su NOO politicki predstavniei na5. Uze1e srno u zadatak prnSiriti mrezu roda, a ZAVNOH jedini politicki predstavAFZ po selima i stvaranje opC. i kat ..odbora, nik hrvatskih i ostalih naroda u Hrvatskoj. t. j. da se formira kotarski •odbor odmah u 3. ,Stanj·e organizacije u kotaru Zagreb kotaru Dugo selo, a u zagrebaCkorn da_ se p·oje slijedece: !made 13 opcina, 'ad kojih su puni, te u Sv. Ivanu i Stubici stv.oriti moguC4 obuhvacene org. AFz. Postoji i jedan kat. odbor od 3 clana, 2 opcinska odbora od 9 nosti da se foi'miraju kotarski odbori za mjesec dana. U neposredni zadatak smo -Si staClanova i '9 mjesnih odbora od 40. Clanova. vile ve.zivanje AFZ sa NOO i USAOH za PolitiCka svijest nije na visini, a uzrok tome su Ceste reakcije, koje spreCavaju podizanj.e uskladenje rada, koji narn borba na;meCe-. 6. R;;tzjaSnjivanje poteSkoCa, na koje· napolitiCke Svijesti Zena, dok su se za: mobiliilazimo u radu, kako muZevi brane Zenama zaciju u NOV prilicno odazvale. Kotar Dugo selo: Kotarskog odbora jos d·olaZenje na sastanak, a Cesto se to dogada i kod clanova NOO. nema, ali ovih dana bit Ce sastavlj.en, 3 opC. Raspodjela rada IOO po kotarevima slijeodbora ad 17 clanova, 19 mjesnih odbora od 112 clan ova. N a rod je odusevljen NOB i NOV di ovaku: Drugarica Danica i M:i1ica u· koa pogotovo Zene kaZu, da Ce u .s1uCaju reak- tar Zagreb, Strina i J elka u Stubicu, Darincije na njihov kotar uzeti oruZje i iCi u bar- ka u Sv. Ivan Zelinu, a Tonka i Ljubica u bu. Zene ovog kotara prilicno su shvatile kotar Dugo selo, gdje je za sada centar Inisvoju ulogu u NOB, kako na politickom tako cijativnog odbora i AFz. i na .arganizacionom polju. U viSe sluCajeva IzvjeStaj o kursu, kojeg je odrZavao drug NOO koCe rad Zenskih organizacija i kaZu, Mile i drug ,Ced9mil na terenu kotara Dugo . da Z·ene nisu sposobne, a i kod Ze-na se joS selo, a na kojem je prisustvovao cij.eli Inici, uvijek osjeca podr,edenost. Neki ad clanova jativni odbor AFZ kao i 17 aktivnijih drugaNOO ne slazu se s time da zene ulaze u NOO. rica iz kotara Dugo selo. 351 �Teme. kursa bile su slijedeCe: 1. Ciljevi i zadaci NOB 2. Proglas i rezolucija ZAVNOH-a 3. P.olitiCki i organizacioni refe'rati kao i rezolucija sa I. konferencije AFZ Hrvatske. 4. Ulog• zene u NOB i zadaci AFZ. Kur.s je imao priliCno uspje"ha. Zene su bile zainteresirane i stavljale razna pitanja, koja su im drugovi objaSnjavali. Rezultat Ce se osjetiti u radu. 21. VIII. 1943. Tajnica: Ljubica v. r. 8 1 .Jelka Gluhak. 5 2 Danica RuSec. Ljubica KovaCiC. Darink.a Simunjak-Vukelja. " J elk a 3 4 7 8 Bara Zakman. SelendiC. Milica Belo.SiC. L jubica 'KovaCiC. Ookument 218 ZAPISNIK SA II. KONFERENCIJE AFz OKRUGA KARLOVAC ODRzANE 28. i 29. VIII. 1943. Zapisnik II.' Sa ZAVNOH-om i AVNOJ-em, dosta slaPredsjednica Cana2 ot,vara radni di:o konferencije po-zivajuCi sve dele·gatkinje da su- bo su poznate, ali jugoslavensku vladu ne voli djeluju u diskusiji, kako bi mogle donijeti nitko, jer su svi potpuno sviJesni, kada bi se pravilne zakljui'ke. Predlaze dn·evni red: vratilo star·o kako bi bilo. Nepismenost je jos uvijek dosta velika. 1. PolitiCki zadaci naSe organizacije; reKod oslobndenja Topuskog ispoljuje se ferat,··iza toga diskusija. 2. ·Organizaciono pitanje naSe organizaci- pogreSno tumaCenje narodu, da Ce mu se vratiti ana sta rnu je opljai'kano. Narod. je je, referat i diskusija. 3. Izabiranje predlaga-i'kog odbora za re- , tamo nagrnuo, i nitko ga nije mogao zaustaviti. zoluciju i okruZni odbor. 4. Biranje Okruznog odbora. Veljun: U torn kotaru situacija je razli5. DonoSenje vezolucije. Cita. U selima ·gdje -se veC ·odrZavaju masov3 P.olitiCki ·referat daje drugarica Anica, ni sastanci, narod javno prezire dezertere. poslije Cega s-e razvila diskusija po kotare- Imamo primjer u Ponorcu, .gdje su drugarice vima. neumornim radom i dokazivanje·m uspjele Vrginmo.st: Drugarice su gov-orile, kroz da -.se.dezerteri vrate svojim jedinicama. Nekoje su sve poteSkoCe proSle u radu od pro- pismenost je dosta ~elika. 1Sverca irna mnogo. Sle k-onferencije. Bila je velika zims·ka ofen0 vaznosti ZAVNOH-a i AVNOJ-a tumai'i se · ziva, ali osim te ofenzive, neprijate1j se u na masovnim sastancima, ali mnogn joS. nisu po·graniCna mjesta Cesto zalijeCe. Poslij.e upoznati s time. Lijepo se odrazuje jedinstvo ofenzive dosla je i halest, koja je mnogo srpskih i hrvatskih Zena u opCini ·CvijanoviC smetala masovnim sastancima. Danas, karla brdu, gdje one· idu na zaj-edni-Cke sastanke i su s·e opet pokrenuli ti mas-ovni sastanci, zajedniCki rade. Takoder se istiCe- u nekim uvida se da Ce se baS tim masovnim "S·astan- selima toga kotara zajedniCka suradnja izcima podiCi politiCka svijest Zena. medu AFz, USAOH i NOO, sto mnogo priOsjeCa se velika ljubav prema vojsci, jer donosi Narodno-oslobodilai'koj borbi. U druZenama nij,e bilo teSko ni pod puSCanim met- gim selima vidimo da raQ. kvare dezerteri i mnogi muSkarci, koji ne dozvoljavaju rla im cima nositi hranu na pol9Zaj. U is to dab a osj,eCa. se veliko negodovanj e Zene odlaze na sastanke, govoreCi da Sto Ce pre-rna anima, koji bje.Ze iz vojske, a to ne- Zenama organizacija. Vojnic: U tom kotaru osjeca se velika godovanje naroda Iijepo nam je rekla drugarica Darinka, . ovim rijeCima: »'Ovi bjeZe zamorenqst poslije •ofenzive i bolesti. Narod je opljaCkan, ali ipak v·oli vojsku i pomaZe iz vojske upravo kao i jugoslavenska vlada, koja je ostavila narod kada mu je bilo najje. 0 ZAVNOH-u i AVNOJ-u mnogo se tumaCi na masovnim sastancima, a poslije no~ teZe.« :Sverca ima rlosta, ali dogadalo se i to, da vih izbora rad se mnogo pokrenuo. Jugosla·. su Zene no.Sile Zito iz neoslobodenog na oslo~ vensku Vladu i Oetnike preziru i kaZu, da Ce samo one priznati koji se bore u NOB-i. Tubodeni teritorij. maCi im se razorni rad MaCekove klike. Sv·erca ima dosta, ali taj se u mnogim mjestima vr.Si samo zbog toga, Sto su sela vrlo- opljaCkana i nemaju robe. Karlovac kotar: PolitiCka situacija u tom kotaru je ·ctosta povoljna. Zene vole NOB-u, naroCito u opCini Ribnik. Nepismenosti gotovo nema. Vole Citati naSu Stampu i rado sluSaju radio-vijesti, pa poslije D tome diskutuju. Pitaju se sto· ce biti sa jugoslavenskom vladom i boje se da ne bi ana opet uspjela doCi. U opCini Severin pojavljuju se Cetnici u grupama. i dolaze pljaCkati narDdu blago. Taka imamo slu.Caj u _samom Severinu, gdje im se jedan -Covj-ek, kada su provalili u njegovu kuCu, odupro i bacia na njih nekoliko bambi. Kod naroda je to dobra odjeknulo. Mnogi ·zakljui'uju da bi trebalo zaista da se i sami late oruZja. OsjeCa se dosta jaki utj-ecaj Mai'ekove klike preko pukovnika TomaSeviCa, no mnogi kaZu: gdje j·e bio MaCek onda, kada su njihove sinove slali na Istok i •ostala bojista. Sa ZAVNOH-om su dosta upoznati. Karlovac grad: VeCina Zena j e raspbloZena antifaSistiCki, usprkos toga .sto je teror Gestapoa -svakim danom sve veCi. Zene vrlo rado primaju na-Su Stampu, pogotovo rado Citaju »RijeC Zene«. Dugaresa: Narod je ad prvih dana bio protiv -klanja ,Srba; po-gotovo sve Zene vole naSu borbu, i sada, kada je mobiUzacija, Salju svoje sinove ovamo u vojsku i govore: harem aka gine, gine za svoj narod. Sa oduSevljenj-em primi1i su izlazak ».Slobodnog do~ rna«, koji Ce izgleda pospjeSiti pristup poStenih H.SS-ovaca u naSu borbu. Plaski: U kotaru Plaski imade mjesta koja ·SU oslobo-dena veC skoro 2 godine, i rad se odvijao dobra, a doCim u onim mjestima, koja su tek sada oslobodena, govore Cak, da ne mogu hraniti dvije vojske, niti se odazivaju onim sastancima, na kojima govore naSi prvoborci. · Razlozi su ti ·Sto su im T'alijani davali prije Carape, svile i t. d., a danas svega toga nema. Sa ZAVNOH-om su vrlo slabo upoznate. Slunj: Po'Jitii'ka situacija je dosta razliCita. U nekim mjestima. se nar·oCito · Iijepo odrazilo bratstvo srpskih i hrvatskih zena, osobito u ofenzivi, karla su hrvatske Zene davale narodu, koji se povlaCio pred vojskom, pomoC u hrani i odijelu. JoS j-edan lijepi primjer bratstva izmedu brvatskog i srpskog naroda, koji se dogodio u ·Catrnji. Tamo su bila napadnuta tri druga, ad kojih su· dva poginula, a j-edan je bio ranjen. PronaSle su ih drugari'ce Hrvatice i ·Odnijele ranjenog druga onamo, kamo s€ je on otputio. Poslije izlaska »Slobodnog doma« osjeCa S"e previra- nje medu HSS-ovcima. Mnogo manje ljudi iz samog .Slunja je izbjeglo sada, nego karla su naSi prvi puta ulazili u Slunj. Mnoge Zene pozivaju domobrane, pa Cak i ustaSe, koji se nisu okaljali, neka se vraCaju svojim kuCama. . N ekf domobrani v,ec su se vratili. Po nekim mjestima vr,Se veliki teror Cetnici, koji dolaze noCu u .sela, tuku odbornike i komesare mlinova, pa se taka ostali ljudi boje glasno izjasniti, da su za parti.zane. Narod je ogor. Cen zaSto nemaju sveCeni'ka, traZe da bi im se postavio, ·pa delegatkinja istiCe, da bi se time politii'ka situacija mnogo pobolj.sala. Sada nam govore drugarine borci o Zivotu naSih .Zena u vojsci. Iznose nam njihova djela u borbi i kako su i'esto puta u teskoj zimskoj ofenzivi sluZile primjerom svojom hrabrosti i izdrZljivosti. Drugarica bolniCarka iznosi nam lijepi primjer takove· hrabrosti drugarice-borca Milice MudriC, koja je bila ranjena u noge. Sarna se je previla i onda do-S'la k nama. Dok smo joj mi Ci.stili ranu, ispriCala nam je Citav tok borbe, ne pomiSljajuCi uopCe na svoj b9l. Velike su Zrtve drugarica bolniCarki, koje pod najZeSCom ·vatrom iznose ranjene drugove, ne ZaleCi svojih Zivota. Politii'ku diskusiju poslije politii'kog referata zavrSava drugarica Anica, kratkim govorom. Dogodi'le su ·se velike i znaCajne promj-ene, jer se je uspjelo okupiti veliki broj srpskih i hrvatskih Zena, koje joS nisu bi'le obuhvaCene, ali jo.S nismo uspjeJ,e da ih sve otrgnemo ispod neprijateljskog utjecaja. Na I. OkruZnoj konferenciji vidjelo se da je org. tek u povojima i postavilo se da treba politi~ Cki izdiCi Zenu. Iz danaSnjih razlaganja takoder se jasno virli, da se svi nedostaci mogu -otkloniti j·edino pravilnim politiC~im radom. Ne smije· biti ni jedne Ze-ne, ni"ISrpkinj-e, ni Hrvatice, koja ne zna .sta je jugoslavenska vlada, ,,Sta je ana govorila u poCetku, kada j.e bilo klanja. Zatim. ne smije biti niti jedne Zene, koja ne zna, Sto je radila MaCekova klika, koja nije i-sla za tim da otjera okupatora, nego Ceka da otme iz naSih ruku ono, sto smo rni sa borborn stekli. Veliki uspjeh bio bi, kada bi tim nasim radom postigli da HSS-ovska organizacija Zena kao cjelina prelazi na naSu stranu. N aSim radom treba da pripremimo sve naSe Zene na onaj .Cas, kada ce poslije pobjede trebati zadriati sve tekovine naSe borbe u naSim rukama. PolitiCkom izdi'Zanju Zena treba priCi na taj naCin da se odrZavaju kursevi i to ne samo niZi, veC i srednji, kako bi svaka Zena nauCila Sto j-e ZAVNOH, te da maze svakome na. sva pitanja orlgovoriti. S.amo takovim ra(lom ubrzat Cerna na·Su pobjerlu. Organizaciono pitanje naSe organizacije. I 352 23 Zene Hrvatske u NOB 353 �Organizacioni referat podnaSa drugarica Cana, poslije Cega se po kotarevima prelazi na diskusiju. skom, ali neke seoske i opCinske ostale su sa narodom i d-obra se_ snalazile. Poslije ofenzive gotovo sve odbornice, kao i mnogo naroda, su oholi'li. Kada je halest jenjavala, rad svejedno nije hio pokrenut. Radilo se jedino u MoCilima._ Velike poteSkoCe .su u nepismenosti. P,et sela nemaju gotovo nikog pismenog, Odbori seoski i opCinski nisu uspjeli da budu politi.Cki rukovodioci svih Z-ena. Izbori u samom Slunju nisu sprovedeni, a i u muogim drugim selima, zbog toga ,_sta su proSii puta, karla su se naSi povlaCili, stradale neke odhornice. One kazu da ce i dalje pomagati u radu, ali da ne hi htjele viSe hiti odh<>rnice. U opCini Primi.Slje dolaze drugarice slaho na sastanke, jer se hoj,e cetnika. Veljun: U tom kotaru kotarski odhor radio je Citavo vrij~m-e, nije Prekidao .rad Cak ni za vrijeme ofenzive. Isto taka nisu pr.ekidali svojim radom ni opCinski odbori Perjasice i Skrada. Ima i nedostataka, Sto nismo uspjele osamostaliti seoske odbore, a i neke opcinske. Najslahije radi opcina Veljun, a to se vidjelo i ovaj puta najholje, kada je trebal-0 organizirati po.Siljku ranjenim drugovima u Zhjeg. Ima i radnih jedinica, koje rade zaj,edno sa omladinom, a na .nekim mjestima !ijepo_ se odrazuje pomoc NOO-ima kod i'zbora, koji se inaCe ne bi mogli provesti. Na pr. G~ohnik i Mracaj. Pos!ije novo proPlaSki: Rad u J esenicama je vrlo oteZan ve.denih izbora, rad se organizacije mnogo f nismo mogli organizirati opCinske odbore, pokrenuo. jer je veliki utjecaj cetnika. One pe>maZU VojnUi: Nije se uspje'lo osamostaliti seo- vojsku, ali ne ce da stupaju u odhore. Proske i opCinske odbore, a same kotarske od- vedena su ~ opCinska izbl_)ra u opCini KuniC bornioe morale su vrlo Cesto iCi same ·po se- i Podhum. U selu Trojvrhu drugarice uop6e lima organizirati i taka nisu mogJ,e prnvesti nisu bile upnznate organizacijom i go.vorile sve zadatke u zivot. Rad je hio mnogo otezan su da to uopce ni}e potrehno. 'Tamo p·astoje neke N azarenke i one uopCe ne Ce da surazhog holesti, i zhog toga iito je neprijate]j mno·go .opljaCkao, a narod je ostao naprosto duju ..sverc je jako uzeo maha. U opcini PiaSki uSia je u odbor jedna drugarica, 'koju je gal. To je hio j,edan od razloga, iito se nisu odazivale sastancima, ali svejedno .se davala predlozio sam predsjednik NOO-a, i nitko nije bio protivan, ali m,e•dutim se je kasnije pomoC vojsci. Radilo se dosta na vakantnim do.znalo da je ana majka jednog najveCeg posjedima, i Zito je spremljeno. I ovdje se pos'Jij.e izbora pokrenuo rad. Drugarica iznosi . handita. da se u j.ednom. prograniCnom hrvatskom seEo tar Karlovac: Otkada je oslohoden dio lu nalaze joS ad zimske ofenzive 12-tero teritorija kotara Karlovac, organiziran je srpske djece, koje hi trehalo dopremiti prilican hroj odhora. Odhori rade ilegalno, ovamo. ali su nesamostalni, taka da ne djeluju na Vrginmost; U samoj ofenzivi neke kotar- ostale .zene, kako hi trehalo. Medutim do daske odbornice ostale su na terenu, a neke nas uspjel•o se da dolaze redovito na sastanke. oti.SJ.e sa narodorn. One koje su ostale, iSle U jednom odhoru postoje medu odhornicasu ruSiti mostove, taka da je narod bio odu- ma neke liCne razmirice, koje oteZav<iju rad. Sevljen i govorio: »lpak nismo ostali sami.« Kursevi su vrlo pohebni i veC se vrSe pripreBile su osnovane radne jedinice, koje su ra- me za odr.Zavanje prvoga kursa. ,Sto se tiCe dile samo proljetos i onda se rasprSile. Ne- suradnje sa NOO-ima nismo uspjele. To se gdje se poce]o uciti i pisati, ali poslije ofen- vidjelo kod sadaiinjeg izhora NOO-a, kada zive rad je popustio. Kotarski odhor poslije drugarice nisu giasale jedna za drugu. Poofenzive uopCe nije radio kako treba, j,er ne- moc vojsci rado daju. Sam kotarski odhor ke su dolazile na sastanke, a neke nisu. Ma- nije se redovito sastajao. terijal se nije prouCavao. Nisu osamostaljeni Grad Karlovac: U samom gradu unatoC ni se,oski ni opCinski odbnri, koji gotovo i veJikog terora, uspjelo je -organizirati mj.esni nisu odr.Zavali sastanke. Poslije izbora rad odbor, · koji se redovito sastajao svakih osam se pokrenuo. Pnstoji suradnja ·sa NOO-ima, dana, ohuhvaceno ie 14 odhora sa 85 odhorna pr. u BlatuSi, Cim je lzabran novi odbor, nica. Mjesni odbor sastajao se re-dovito oko odmah su zene isle raditf za vojsku. Isto ta- 3 mjeseca, dok nisu neke drugarice ·otiSle na Im u ·Sljivovcu i drugiin nekim selima. Svuda oslobodeni teritorij. ,sastanci su _prekinuti, se Zanje. Posj,eCuju bolnicu, pa Cak i iz hrali rad se nastavio. Odbore smo organizirali vatskih sela iialju priloge za djecji dam. prema zvanjima, ( domaCice, radnice, Cinovnice, uCenice) radi lakSeg djelovanja na ostale Slunj: Od prosle konferencije do danas smo imale u tom kotaru oslObodeno svega 3 zene, ali to nije hila taka strogo •odije]jeno. Odbori su s-e zaCauriH i nisu uspjeli da maopCine, doCim se sada oSlobadaju sve nova sovno ohuhvate sve antifasistkinje. Rad ori nova mjesta. Rad je do Dfenzive i-Sao do-bro-. U ofenzivi mnoge su odbornice iSle sa voj- ganizacije se uglavnom sveo na davanjer po-. 354 · ,ba Ulemek, Draua Ba_kiS-Ste/anovif: i Desanka K.aras-P.erif: Lj,uba FuStar, LJ 1 ,. moCi, a g.otovo niSta na politiCko ~zdiz~nje. Drugarice naroCitq daju s.a P~I_IO lJubavl pomoC naSim maiHmnima u dit€CJem domu. Dug a Resa: Rad organizacij.e .se j.e ugl~v­ n-om sveo na sabota~u u tvornlcl. Drugance rado dajU pom•o.C ·za vojs~u. . . T k a o n i c a: Drugarica lZ tkaonwe .go: vori o njihovom radu kako sa_ puna ve~elJa 1 !juhavi tkaju povoje, jer znaJ~ da .~ za ranjene drugove, koji ne Zale nl .sv~Jih zivota. OdrZavaju redovito sastanke. Pnzi~a d_rug~­ rice neka sakupe Sto viSe pre-de, ~er v·1m .J: vrlo potrebna u tkanju. Takoder uce cJtati I ;?e pisati. . . de Uzima rijeC drugarica Cana 1 mo 1I.sve . legatkinje neka postave pitanja koJa msu bila jasna 0 njihovom rad~. 1. sto hi sa dezerterima? . 2 Da li hi se moglo izdati letak, u koJem bi s~ ohjasnilo kako to da je jugo.slave~ska vlada u Londonu, a da su Englezl nasi sa• "? vezn1c1. . v . · . Da Ii u rn-alim opCinama treba 1zvrsm 3 odbor? p . 4. Kako formirati opCinske odbrore u nmislju? . ... , . . . 5. Kako pe>stupiti u RaJIC hrdu, gdJe ]JUdi ne daj u Zenama na sastanke? . 6. Kako organizirati u •SlunJu? . 7. Da li ·maze Agit-prop grupa da postavi - odbor? · 8. Kaklo ilauCiti Citati i pisati? .. 9. za,Sto se ne uvrStavaju svi dobrovolJm prilozi u Radio-vijesti 1 . .. Na postavljena pitan]a odgovor daJe drugarica Anica. 1. Dezertere treba raskrin_kavati intenz~v­ nim politiCkim radom. Zna-Ci, n~ masovnim sastancima treba raskrinkavab de:ue~t~re, kalm bi i najmanje dijete toga sela uvidJelo njiho.vu Stetnost. 2. Mjesto letka, kako predl":ze dru~arica, uvrstit Ce se u »RijeC Zene« Jedan clanak; koji ce ohjasniti, kako jugoslaven~ka ~-!ada moZe biti u Engleskoj, iako su o-nl nasi saveznici. . 3 Iako ima mali hroi opcinskih odhormca, .. potr~hno je da se odab~re uzi odl;>o; m.aJ<:a; od 3 c]anice, t. j. preds]edmce, ta]niCe I JOS jedne. 4. u Primii\IJ·u treha formirati i!egalne odhore. . 5. U Slunju treha takoder organizirati ilegalni- akc"i·oni odbor, koji C.e imah 2:adatak da formira odbore u dotiCnom mjestu. 6. U Rajic hrdu uspjet cemo poves_ti zene u organizaciju na taj naCin, ak~. odrzav~m~ sastanke baS u tim kuCama, kOJiffia muzevi najviSe brane na~ sastanke. . 7. Agit-prop grupa ne moze da postaviJ~ odhore AFZ-a, ali je za~o potrehn<> da se mi 355 �poveZemo s vojskom i d . k provedemo izbore a PIe o ·njih lakSe mijene1 aka sa kojorn dr . , voljni. ·Drugarica Stanka u~anc?m nis.~ zado8. Da se rijeSi it · . garica, koje su zact p" anJe nepismenosti d: udrugarica: Mila V 'k . , ta hstu. shJed-ecih odrZavat Ce se te" ~ze~e na radu u Bko.Jama Mica DejanoviC Ru~? ovSic,k Drag1ca PaviC1 ,. CaJevi za nepis . • "" ~ • z1ca e uliC M"J zic, Bara PauliC A k" . ..,. : 1 eva Bovare ce- nam poslat' G! .· mene, a buk1 · avm odbor. danovi.C Desa ·K' n IC~ JunsiC, Cana Bo.g9. ·Sto se tice uv 't . . Pav'lovi~, Danic:r~, dLJub~ ~ Uiemek, Danica. priJ.oga u Radio-v·. t~s avanJa dobrovoljnih " . IJe.s 1 uredit Ce t ~arka 'Tomac, Ivka ~a~~~~~c, Anica Rakar, ce _se Izdavati svakih 15 se _ak_o, da " c, Zanca lozr dostavljeni b 1 . dan~ _sveukupni pri- car, Maca MaJ·storo vw, D ora Dobr· · ~Klobu. D vima. o mcama I dj.eCjim domogiCa 0 paCiC Stanka Bl . . 1lllc, raSa, Dragica 'Karan D agoJevjC; Milka GaCeRijec dobiva d . :agVaiBaki·S, ,Sofija Guodbora, koja kazuj:u~anca O~ga4 iz Giavnog SiC, RuZica GajiC . ' a IZ II. divizije Anka sastala da pretres a se ~as~ konferencija Bu!at. Lista j · d · citavog rada od I ek svfa pitanJa i rezultate D ~ Je noglasno prihvaCena . on eren ·· d ruganca Draga Bak'" .. . da postavi pred s b CIJe o danas, te koja se prihvaCa D . I~ Cita rezoluciju, novi odbor rjeSava~· e ;ave z_adatke, koje Ce ovi .zadaci Prene~u ~~ganca ~ana mali dEt se su iznosile uspjehe I.. ruga-:ICe deJegatkinje da stvorimo- ·Sto Cvr" ~ sve nas~ drugarice, te nizacije, ali nisu do I ~~euspJehe svoje orgaje zajedniCki otpjeva~cou »~g~mzacij~. Zatimstatke. Uspovedujuc·v~ Jn_o podvukle te nedosa Ianjskirn primj ~ _roJ organiziranih Zena kom same konferendije b"J,eJ Sla,.veni«,_ a tovane parole: - 1 e su cesto Izviki .. vrlo maleni broJ· '"ecu]e, _da je obuhvaCen zena anhfas· tk· · log je nedovo1jan . 1 .Is 1TIJa, a razZivila 1!. Okruina ko~ferencz;.a! .. Glavni rad se or 1 _nep ansk1 politiCki rad .-'S· • u · gan1zacije sveo ~1p • L-ZVzla Komunistiika p,1art t)a.1 ·· TIJe pomoCi vojsci, a ?~ l."il\.Uplja. . · toga, da je naSa oro- _mor.~mo b1ti svijesni Z~v~o Vrhovni komandant drug Titol nizacija. Da ona budamz~~ 1 ~~ politiCka orgaZ~v~o ZAVNOH i AVNOJ! mora svaka drugar· e po rt~cka organizacija Zzvzo Glavni odbor AF .., H. . b tea znati li · · -?· • L1vatske' e, protiv koga se . b . lllJU nase bor'-ZVJela Nov i PO H rvats k.e.' . tivna. NaroCitu pa'""m·r onmo, i da bude akZllJu moramo p t·t· . va t sk rm novooslob n . osve I I hrDrugarica Cana zav ·'" 0 . · renciju, poslije Ce Isava kruZnu konfeIma _mnogo Zena k o-uemm kraJ·e vrma, gdje . izvrSni odbor u kg~ se plenum sastaje i bira koji je tu na osiob~~e su uz n.eko?:a vezane, rice: Cana B~gda~~~ ~~ ~SJe slijedeCe druganismo naSJi naCina d enoz_n tenton]u1 ali mi i takovib, koje J- 0 ~ a. pnde~o. k njima. Ima ca Karan, Ljuba UJeVIC,k ra~a BakiS, Dragi~· " .. Ie u1ma f as 1zam 1" . lliSU. OSJehJe na SVOJim va BoZiC i Desa Kara~e Amca Rakar, Mile. naCi naCina kakoa di aim ~~ m~mo priSJi. Treba - Za predsjednicu je dl , N e SIDIJemo g!ed t· Pnstupimo t· zenama .. Cana, koja se jedn 1 pre o_zena drugarica '" a 1 na to aka J. 1m • . zenske grane HSS, • e ona clanica su predlo.Zene drug~;i::~. P{Ima. Za tajnicu druge organizacije.a,G~Ivats~og srca i~i koje garica Draga Bakis B JU ,a Ulemek i drusporno pitanje medu. d udu~r da je nastalo zam i da je voljna bor·a;no Je da mrzi faSino je gJasanje. Kod to ru-?aricama,. predloZebodenje. Aka taka Ib ~e za narodna os1oCe .. postav1mo naS rad dobila viSe glaso . g~ J€ druganca Dr·aga nasa organizacija b"t· d" onda " · . Ok ruznog odbora.va I tzabrana za taJmcu taka Ce moCi dati udi 1 1 w NOF-a, samo domovine. a za oslobodenje naSe Smrt faSi.zmu _ S! 0 b od a 1WJ·odul Drugarica Carra pr dl : bor slijedecih drug e aze predlagacki od1 - Reda"kcija po · d . . Mi_leva,7 Kata i Stan~:Isca: . Dani:ai>, Dragao, iel'!, konfere-Dcije. SJe UJC 1 zapisnik sa sveCanog diprimaju. koJe se Jednoglasno ; · Cana Bo~danovit .'t Anica . Rakar- MagaSit Drugarice izlaze i o 5 glg~ KreaCiC-KovaCiC. Zo a zoluciju i listu bud ~ P; povratku donose reantca Radanovitg · 6 delegatkinjama ne~ceg odbora, te napominju Dra.lfa BakiS · 7 a nadopun_e, odno-sno izMileva BoZi~ 1 y ' 1 1 s Stanka BJago.jeviC. ORGANIZAC~ONI REFERAT. cANE BOGDANOVIC NA II. KONFERENCIJI AFZ-a OKRUGA KARLOV AC ODRzANOJ 28. I 29. VIII. 1943. J a Cu govoriti o organizaciji AFZ na:Sega okruga, o njezinom dosadaSnjem radu i rezultatin:t-a od I. konferencije, o njezinu radu, i o zadacima, koji stoje pred naSom organizacijom. ofenzive povukla sa brigadom, pala je u barhi.. N aS OkruZni odbor slabo se sn,.alazi-o za vrijeme ofenzive, te je do.Slo do izmjene predsjednice i tajnice. · Mnoge· drugaric-e su stradale za vrijeme ofenzive iduCi kroz Bosnu i Liku, taka da smo po putevima nailazile . na nezbriilutu djecu. Trebalo je tu djecu nekuda smj'e.stiti, te je naSa organizacija uz pomoC drugova pristupila organiziranju djeCjeg doma. Danas u njemu imade vee 0ko 90 djece, pa kako je to teSko- drZati na jednome mjestu,· razdijelili s·mo u dva doma, u j.ednome su djeca i-s pod 7 go dina, a u drugom veCa dj eca. N_aSe Zene potpomaZu taj djeCji dom. Iako su siromaSiu~ •. ipak -one otkidaju ad usta i daju za naSe maliSane. N aroCito Sto moramo napa~ menuti i pohvaliti jesu drugarice Hrvatice iz kotara Karlovac (i iz grada Karlovca), iakb su to srpska djeca; ne gledajuCi na to, one su pune ljub'avi" i vrlo Cesto obraduju naSu djecu darovima. 1 NaSa I. konferencija ·odr:Zana je proSle godine, baS sada se navrSila godina d-ana. Odrzana je proS!e godine, kada je stupilo na hiljade Zena u pokret diZuCi se oduSevljeno, jer su se uvjerHe na dj.elima ustaSa i okupatora za vrijeme ofenz.ive na Petrovu Goru da ani ne Stede ni Zenu ni djecu. One .su s~ uvjeri'le da je jedini pravilni put - put nepo-Stedne barbe svih zajedno, na koji je ukazala KomunistiCka partija. Ona je pozvala sav narod na ustanak, da skrS·e neprijatelja1 koji haraCi naSom napaCenom z_emljom. Da bi mi Sto viSe pridonijele narodno-oslobodilaC'koj _ borbi, da bi okupile sve Zene oko naSih odbora, da bi te odbore .Sto viSe uCvrstile, odrZale smo naSu I. konferenciju. Na tu kOnferenciju do-Sli su delegati iz svih kotareva, koji Su izmedu sebe izabrali OkruZni odbor, kOji Ce ru-kovoditi sa Citavim okrugom. Pod naS okrug pripada1i su kotar ·caZin1 kotar Ogu!in, kotar Plaski i k·otar S!unj i bili su spojeni u j.e·dan kotar, zato .Sto j.e bio vrlomaleni dio tih kotareva osloboden. Kotar Cazin je j.oS neko vrijeme pripadao pod naB okrug. Kroz neko vrijeme pripao je i taj kotar pod okrug BihaC. One drugarice, koje su radile u tom kotaru, ostale su i dalje tamo. Oslobodeni teritorij kotara Plaskog i Slunja se proSirio, i da1je su djelovali kao zasebni kotarevi. Isto tako proSirio se oslobodeni teritorij kotara Karlovca, koji je takoder pripao pod na·S okrug. N eprijatelj je -stalno pokuSavao da rasprSi na.Se redove, da ornete na:S rad. ProSle zime udarila je velika ofenziva, bilo je oloo 200.'000 neprijatelja, tako da su se naSe Zene morale povuCi u Liku i Bosnu; sami naSi odbori se nisu snaSli, nisu bili rukovodioci svoje organizacije, poCev,Si od okruZnog pa do s·eoskog. J.edini odbor1 koji t;;e snaSao 1 bio je kotarski odbor Veljun. No poslije ofenzive i taj je odbor zastao S radom. Za vrijeme ofenzive stradale su mnoge naSe ·odbornice, kao i ·za vrijem-e bolesti, koja je uzela poslije ofenzive v.eliki mah, taka da su mno·gi odbori ostali- okrnjeni, pa taka i OkruZni odbor. Drugarica Danica LjepoviC, Clan Okruznog odbora, koja se je za vrijeme NaSe drugarice vrlo rado daju dobro7·oljne -prHoge za haSu borbu, ali je vrlo te.Sko politicki ih uzdignuti, te cesto nasjedaju neprijateljskoj propagandi. Tako da ie nepr'ijatelj pokuSao· da stvori neke anti-komunistiCke o-rganizacije, kao »Kola srpskih sestara« u Pl-aSk,om, ali mu nije uspjelo da masovno -obuhvati sve Zene. U veCini sluCajeva je pokuSao baS kod onih Zena, misleCi da ·ce kod ·njih uspjeti 1 koje su rodbinski vezane uz Cetnike. Nij·e uspio pridobiti niti te Zene, jer su vidjele 1 da su te razne. organizache samo na njihovu Stetu. Zene nisu rado iSle na te .sastanke, jer su vidjele, · da ad. toga nemaju niSta, a one koje se nijesu odazvaJe, Cak su dobivale batina. One su uvidjele da i dalje ostaju potlaC.ene, da za njih kroz takvu ~organizaciju nema promjene na bolje 1 na drugaCiji poloZaj_ Zene su i dalje p.otpomagale naSu vojsku, masovno su nosi1e hranu na poloZaj, organizirano su sakupljale Carape, plahte, rublje i t. d. NaSa organizacija uvidjela je da nije dovoljno sakupiti samo priloge. nego da treba da se abrade i polja, te se poCelo organizirano raditi na poljima. Da bi se taj rad Sto uspje.Snije izvrSio, mi smo pristupili organiziranju radnih j.edinica Zena1 u kOje se · okupHo oko '940 ·Zena, koje su iSle- ·na rad, gdje su bile po-zvane, kao u opCini Krstinji, gdje je iSlo oko 60 drugarica sa svojim kom"andirom Cete na rad. Tako isto u Veljunu, gdje su sa svojim vodnicima obradi1e zernlju bolesnim familijama. bstale drugarice su radile pod vocistvom organizacije, gdje su god bile potrebne1 paSta nisu mogJ.e uCi u radne cete zbog toga, sto su same kod kuce i ilto 357 �~~;;un malu .?iecu, tako da ne mogu iCi od rad. k OJ.. a a. daiJ1tko d Zelo · se onim obiteiJ'ima • 1m nema d . sjedima K a. ra. I I na vakantnim pogd. . ao n.a PriiDJer u kotaru Veljunu . Jeb s1u d~ugance organizirano obradile po~ IJ a o esmh porodi Is t . k o t ara S IunJa s ca. d'J o tako drugarice iz USAOH-om u ra 1.e u zajednici sa oko 5()0 n n~ vakantmm posjedima, njih stvo srpst;:~o{,~:/ ttukshe yidjela lijepo jedina s 1 zena Iako tam-a · ~:a¥~s~~~i n50asda orga~izacija, s~ejedno se o~~~ ruganca Hrvati k . puna volje i I. b . . ca, o}e su sa D . . JU avr radrle za partizane rugariCe rz ·kotara V . . .r.. • • USAOHOJmc u ZaJednici sa posjede. om takoder su obradivale vakantne v Pr:ed kra~kio vrijeme osnovana je kod nas !~a~mca, gdJe se tkaju zavoji za naSe ranjerugove. Za ova malo vremena otkano . 60()0 metara zavoja i 246 met .Je dnoj tkaonici s,e nalazi 5 tar:ra gaz.~ ~ Jeosnovana je i druga tkaonica ~da 4o~~re. ana d U dos~danjen; :adu dok"zale su drugarice da e.a . bi Ise .eto Iak!ie prenasale direktive i 1 Im_a e sto j as·niji pregled na svom t' renu pr1stup1 0 ·1 e' se reorganiziranju db stvoreni su uZi odbori u ko.. . ., o . ora, drugarice. Niti ti uzl odbJ1 .su ?sle n.aJbolje onaka, kako bi trebalo b'I?"' msu ~~elovali 1 I SU PO V1Se puta US t j" · ' P?s av Jeni privremeni uZi odb . d' lestJ, koja je harala kao n ~ri,, ra 1 boVrginmost V · ·, ' . . a PrimJer kotar p • ' OJmc, Ve!Jun 1 Slunj d •· Iaskam nije bilo nit; uieg odbor' GC1m u a. razl?ga sto su mnogi odbori ostali ok nJem rad1 bolesti i nisu bil' b' . rkratski ., . . 1 Irani na demoIzb . nac1n, pr1stupilo se novim izborima u k~~~:~ prov~deni u svim kotarevima, osi~ skarn djel~r~~:cf : u kotaru Slunju i Plabodena J·a· . : ka o su oba ta kotara oslo' 's UV1Je se osje, I'k cetnika tak d . ca ve 1 i utjecaj ske izt'ore o ~-tismo uspjele provesti opCinu Cl avom kotaru PlaSkom n sa~o u opCini Jesenice, KuniC i Podhumego u otaru !Siunju samo u o "' . M ... ' a su seoski pro~edeni . ~~1~1 _oclla, dok opCini PrimiSlje bio .I u DPC1ll1 P_rimiSlje. U ni zbo Je sazvan opCinski izbormalen;" ~~at~ puta, ali uv!jek ~e dosao tako zena, da se Izbori nisu r pro:resti. U samom mjestu Slun. . . mo.~ 1 odrzani su. sastanci 1. ., JU ,1 Cv1tov1cu ' a 1 zene ne ce da idu 0 db ore, po.Sto su stradale nek · u strane neprijateiJ'a U e o?bormce ad ·' · · samom IDJestu Cvitou koje je 0 Slunju · PI "k · msu u kotaru Cinski i~bor~s ~~m... provedeni svi seoski i op- . s. p:s:~.u .r one r]e.savati sva pitanja, koja se JaJu pred nas. To su dokaza] .. radom u NOO · . e SVOJ1m od d -1ma, gdJe su dobile priznanje osjet~gova. I\Cod samog biranja zena u NOO-e rna d o se ~a dosta mjesta nepovjerenje pre~u~ancama sa -strane samih Zena k na :PnmJer u opC' . V I. ' ao ht'el 1 . ;nr .e Jun, gdje nisu. Z·ene ne~o!j!r!~j!l za _zenu. Danas ·S~ uklonilo to bir , a 1 same drugance, koje su ane, dokazale su sv:ojim dal" _·· da su sposobne da budu ruko~~dJ1~0m. radom, ?.ije, te. su bile z~:~:;a~~ f~~:s:eCi~~nferennal'loda. c1 svoga Jima ~Isu sprovedeni opCinski izfori 'nu ~o­ u nekim kotarevima kao u V . . ocim Medu naSom .. · 0 . AF!i-a USAOH-om 1 NOO-o rgamzac1JOm .. . • vedeni su seoski i o~Cinsk· . r~1n~ostu, s.~Tosuradnje. Cesto puta ~al:~o bJ.'~od- ozanjed,nicke za zuma t . . espo-ra.. ' e su se -stv;onla i·zmedu t'h . C1Ja dv a f ron t a. Uv1dJ. elo se d . torganLZa- ~j~~iCak niti j:d~~Jed:J:g~~~::~Ia ~ _opCi?e . I st t . . • a Je' a k av rad e an za nas sve 1 pris.tupilo se tome da se ~mJe je &provedena konferencij~a~ ko:;~~PJ:­ Junu, na koju su se d 1 .. sporazum·no suraduje na svim . .. ' . se post ]' . . p1tanJ1ma, koJ a kinje njih 74 na b . o a~va e s.ve delegat~v JaJu pred nase organizacije i to na Zivo sudjelovale u d~OJu .... r;rg~riCe su vrlo ~aso~mm sastancima. Za sve te gre-kke kri svoje izvjeStaje T ~sk:S1JI. 1 lt}epo iznaSale i rca Je ~kto':'e, sto je bio slabi politicki rad i konferencija ~ ko~a~ue~OJJ·~/·obro uspjela pom-anJ anJe kadrova. c. n Kotar Karlovac: VeCi dio taga kotara ·e ., Da. se to stanje popravi, pristupilo se -odr e?sl?boden, odnosno poluosloboden t J. zav~nJu politiCkih kurseva Zena, kroz ko ·e . UVJeb rada prema tome mno ..... ' e su 1 proslo 156 drugarica Od t'h d . J Je 1 veCi d · · · ruganca J.edan uspje]o stvoriti ilegalne, ostale ~ Je s~osoban za samostalni rad, dok ne seoske odbo,·e u op" odn~~n~ez1.ofJtk je p rugariCe trebaJu PJinu pomoC. C1nama B '1 ·, ega!siljeYo, Netreti6 D ~n ov1c, Bo,. . . ' ugar·esa, .Severm dok Zene ll opcmama R1b 'k J "k . ost:ii~si o~;~~ski o.dborj. nisu hili rukovodioci ' D b . ~~ , as avo, General ski .Stol k a, nisu blli pravi centar oko oga treba da se okupljaju osta1i odbor1· , . lo~a~avpe r:~~ diJ;Iovima gradske _opCine Kar~ su same kot k . db . , vee ' a 1ma mnogo ant'f ... tk· . zadatke . ars e o orniCe i.zvrSavale sve one j·o.S nisu obuhvaCene organi I ~-SIS IDJa, .. . I . . . zaCIJom. Forb . ' Nk~Je su trebale izvrSavati seoske Od- . mir . an Je 1 ll1C1Jativni .:Imtarski odbor u .. ornice. I-su -osamostaTI ~- k .. m Ba ''I · -- u opc1_ r~ OV1C. ostalim- opCinama imamo stvo~ _ im da rene seoske odbor,e. Svakim dan · .. om -se o-rganizaciJa u tom kotaru pro.Siruje, ~~~~ :eS:~~~o sder:::~i::st~a~bor~, ;~ i~~~~~~i t~~ega~! -~!-~~~dbore 358 podna.s~Ju ~;~J::t:j.:~tJs~~: # ka~::s~:\~:f:~~~~i~ Grad Karlovac: · Uspjelo je organiziniti odbore, u koje se okupljaju zwe. Ima 15 odbornica i stvoren je Mjesni inicijativni odbor, u kajem se nalaze najbalje drugarice. Isti odbor se sastajao redovito svakih ·osam dana aka 3 mj eseca, dok su neke_ drugarice oti.Sle na oslabodeni teritorij, i -otada se Mjesni odbor ne- sastaje redovito, dok s-e ostali odbori sastaju. UnatoC toga nisu prestali sa radom. Iako postoji taka Iijepi broj odbora, ani su s~ za-Caurili i nisu us-pjeli da obuhvate u organizaciju sve antifaSistkinje grada. Sve antifaSistkinje naSega okruga pavezane su medusobno preko naSega lista »RijeC Zene«. IakQ imade veliki broj nepismenih Zena, ipak u naSemu listu sudjeluje veliki broj seljakinja. List je vrlo obljubljen medu drugaricama, koje· su upravo sretne da imaju negdje da izraze svoje miSljenje, Sto im je dosada bHo uskraCeno. Takoder drugarice rado primaju list »Zena u borbi«, glasilo Glavn,og odbora Hrvatske, koji ih povezuje i upoznaje sa organizacijom, radom i sudje}ovanjem u borbi diljem Hrvatske. Da bi naS list mogao redovito izlaziti, te za razne kan.. celarijske potrebe, kao i samog odbora imarno fond, u- kG>ji pridonaSaju sve antifaSistkinje. 1 1 Cana BogdanoviC, koja je podnijela referat, hila jc tada ,predsiednica 00 AFZ Karlovac. Dokument 219 IZ POLITicKOG REFERATA ODRzANOG 31. VIII. 1943. NA II. OKRUzNOJ KONFERENCIJI AFz ZA BANIJUi Navr.Sile su se dvije. godirie krvave, ali odlucne borbe nasih naroda protiv okupato. ra i svih domaCih izdajica. DvogodiSnja borba naroda pokazala je do :danas mnogo rezultata, koji su vidni i oCigledni naSim prijateljima a i neprijateljima. A1i mi S·e ne moZem-o zanijeti tim us:Pjesima i stati. Borba nije zavr.Sena. Ona s-e nastavlja i iz dana u dan postaje sve teza. Stati na pola puta znaCilo bi, da su bile uzaludne sve one Zrtve, napori i trnoviti putevi, kojima su kroCile Zene Jugo-slavije, a medu njima i Zene Banije potpomaZuCi borbu. ZnaCHo bi omoguCiti naSim neprijateljima, koji se danas nala·ze u poloZaju utopljenika, hvatajuCi se za slamku, da se izv-uku iz takova poloZaja_i da ostvare svoje izd.ajniCke planove. Mi to ne smijemo dozvoliti, jer nam je danas jasnije nego- ikada, a i sami" rezultati naSe borbe to dokazuju, da je naSa b.oTba opravdana, i da je to jedini put, kojim Cerna se rijeSiti tudinsk,og ropstva i doci do slobode. J3orba danas traZi od nas Zena mnogo napora, vo1je i odluCnosti u ovim odluCujuCim Casovima, kada faSistiCka gamad dobiva na ·svim frontovima smrtonosne udarce. Na i~toCnom frontu ·Crv.ena armija pobjedonosno marSira naprijed osvajajuCi najjaCa uporiSta - Harkov, Ore!, Bjelogorod i t. d. Stotine i. stotine tisuCa strvinarskih, Svapskih leSina ostaj e pod zidiuama tih gradova. Pod udarcima Crvene armije uzdrmala se je faSistiCka osovina u vidu pada Muso'linija, nemira i ne-.. zadovoljstva talijanskog na~oda u Italiji i zauzeCa .Sicilije od strane Saveznika. ... Danas u danima dvogodiSnjice ustanka u naSoj 2emlji, a u isto vrijeme na naSoj Baniji, vidimo rezultate naSe borbe, a medu njim~ jedan od prvih jesu probudene ogro·mne snage naSih Zena antifaSistkiuja, Zene Banije, kaa i Zene Like, Korduna i Bosne, na poziv Komuni.stiCke partije, pristupile su -od prvog dana masovno NO borbi. Krv poklanih sinova, braCe i oCeva u glinskoj crkvi, Pastu.Si, Komoiovini, Jabukovci i Segestinu_ zvala ih je na osvetu, Sto je kod njih izazvalo veliku mrZnju i ogorCenje prema okupatoru i njegovim slugama. Kasnije obuhvaCene u organizaciju AFZ-a one organiz·ovano nastav1jaju svoju borbu. Ali zadaci od donoSenja hrane i kupovanja sanitetskog materijala po~ staju iz dana u dan sve veCi uporedo s razvijanjem naSe vojske, naSe borbe. Kod nas s·e iz malih Cetica odreda, stvaraju brigade i divizija. NaSa vojska na Baniji ide ogromnim koracima naprijed ka svojem jaCanju. Ali svijest naSih Zena na Baniji i rad naSe organizacije zaostaje. One se ne razvijaju upore- · do sa razvitkam i jaCanjem naSe borbe. One ostaju pozadi dogadaja, koji jur.e nevjerojatnom brzinom. Posljedice toga danas s·e O[!ljeCaju. Mi Ze.ne Banije nismo danas joS u stanju da dobro ocijenimo tko su prijatelji naSe borbe, a tko neprijatelji. Mi smo u stanju da procijenimo i uoCimo podmuklu poli.tiku raznih CetniCkih i MaCek,ovih agenata, koji se danas pojavljuju gotovo na svim naSim kotarevima, dvorskom, petrinjskom i glinskom, a naroCito na ne·oslobodenom kostajnickom kotaru, gdje je omognceno lako setanje Cetni-Ckih agenata iz Beograda i MaCekovih iz Zagreba. Ista ta handa iskoriSCuje naSu nisku svijest." Oni nalaze os"l·onca kod naS ... 359 �/ / ... Poslije ove zadnje zimusn}e ofenzive, kad je na-S narod Banije proSao duge, teSke i naporne puteve kroz Bosnu, Liku i Kordun, padaO i umirao od gladi, vratio se svojim opljaCkanim kuCama, gdje ga je pored svih patnji satrla bolest, iskrsli su takvi elementi da to iskoriste, govoreCi da su i za to krivi partizanL Ali, nisu naiSli na Cvrstu podlogu, brzo su se raskrinkali kod naroda. ·Oni su nar·ocito koristili odlazak nase VII. divizije, za koju su ubacivali razne vijesti, da je potpuna uniStena, i da se viSe ni jedan iz te divizije ne Ce vratiti. Dna se je danas vrati1a poslije teskih borbi u Sandzaku, Crnoj Gori i Bosni. Dna je tamo, sa osta1im_ na.Sim divizijama, razbila V. veliku neprijateljsku ofenzivu, u kojoj je sudje!ovalo 150 hiljada neprijateljske vojske, a ciji je zadatak bio uniStiti tamo naStJ vojsku i narod, pa onda preCi na Baniju, Liku i Kordun i ,ostale krajeve Hrvatske i to· isto uCiniti. AU planovi neprijatelja pod udarcima naSe hrabre vojske su se razbili. Za to mi na Baniji veC mirujemo ·s mjeseci od ofenzive. Nisu bile uzaludne tal ike htve n«sih bora ca. Oni ·nisu dali tolike Zrtve za naSn slohodu, da mi sada plaCemo i tugujemo za njima, nego da narn to podigne joS veCe ogorCenje i mrZnju prema neprijatelj u. Te Zrtve .traZe od nas osv,etu, traZe od nas da -i mi uzmemo puSke u ruke i da dokonCama sa na.Sim neprijateljima ... ; .. Danas, kada se plamen NOB razvio gotovo po svim dijelovima Hrvatske·, pre·d naSom organizacijom stoji jedan zadatak od ogromne va.Znosti za daljnji tok i jaCanje naSe borbe. A to je privla.Cenje :Sto veCeg broja Zena. Hrvatica u NOB. -Sta je naSa organizacija uCinila do danas 110 tom pitanju i kakav je uop6e stav Zena Hrvatica prema NOB? Od prve OkruZne konferencije vdo se je malo uCini1o po tom pitanju, gotovo niSta. To ne znaCi da su Zene u hrvatskim selima neprijatelj. na-Se borbe. ToCno je jedno, da ima neko1ilm krVniCkih sela~ koja su zauzela neprijateljski stav prema NOB, ali koja u nikom slucaju ne mogu da predstavljaju ostala hrvatska sela i hrvatski narod Banije. ·Ostala sela danas simpatiSu naSu borbu, samo Sto mi sa svoje strane nismo uCinili niSta da ih CvrSCe poveZemo ... . , . .Zene iz srpskih sela, kostajnickog, petrinjskog i glinskog kotara, nisu sve do prije kratko.g vremena, ali ni sad sto· posto, razlikovale posteni hrvatski narod od izroda hrvats·kog naroda, usta.Sa. Nisu na naSu borbu gledaJ.e kao na borbu svih postenih Srba ili Hrvata. One su se bojale da govore po·Stenim Hrvaticama o borbi, koja je i njezina bo-rba, kojoj ·one treba da pristupe i da ju pomazu. Zato nije ni Cudo, Sto Hrvatice na naSoj Ba-· niji u toj borbi ne vide svoju borbu, ne vide 360 ~· jedini put, jedini, kojim molie da dade hrvatski narod do slobode. Nije iskljuceno, aka mi ne budemo nastojali da ih Sto CvrSCe pove.Zemo kroz naSu organizaciju uz NDB, da MaCekova banda u tim hrva tskim selima ne Ce pokuSati da organizuje- razne Zenske organizacije kao »Hrvatsko srce«, Ciji je zadatak raspirivanje mrZnje prema srpskim Zenama, spreCavanje stvaranja Cvrstog jedinstva hrvatskih i srpskih Zena, Sto. je jamstv-o naSe sigurne pobj.ede, a i jarnstvo da se ne Ce viSe nikada popeti na grbaCu naSeg naroda ni jugoslavenska vlada ni Macek. Takav stav srpskih Zena prema hrvatskim koCi razvitak naSe borbe, •oduljuje na.Su borbu i naSe patnje, Prib1i2iti se Zenama -Hrvaticama, povezati ih uz naSu organizaciju i na taj naCin onemoguCiti utjecaj MaCekove klike, jest danas prvi i najvaZniji zadatak, koji stoji pred nama. Na taj naCin pru.Zit Ce nam se moguCnost da govorimo njima ne sarno o izdajici -MaCeka, nego i o mnogim poSte.nim funk-cionerima HSS-a kao Lakus, Magovac i mnogi drugi, koji su stupili u redov·e NOB. Oni su prozreli podmuklu politiku Maceka, koji je dozvolio da Pavelic do danas mobilise hiljade Hrvata za Istoi'ni front, da se bore protiv bratskog .Sovjetskog Saveza. Uvidjeli su i to, da je narodno-oslobodilai'ka borba jedini put, lvojim ce hrvatski narod doci do slobode. Isto tako· potrebno je govoriti i o ZAVNOH-u, najviSem politiCkom tij€Iu nacionalno oslohodi1aCke fvo:rite Hrvatske, Cijim osnivanjem --poSteni hrvatski narod daje do znanja i jugoslavenskoj vladi i 1\bceku, da oni nemaju pravo da govore u njihova fm,e, jer su oni to pravo dali ZAVNOHcu. Pred ZAVNOH-om danas stoje teski i veliki zadaci. Mi liene Banije moramo danas da pruZimo punu pomoC ZAVNOH-u potpomazuci NOO-ima u sprovodenju 'Zadataka, koje pred njih ·postavlja Narodn-o-os-lobodilaCka borba, a naroCito, u spro. vo-denju mo_bil~zacije svih sposobnih·. 1\[i ne smijemo i ne Cemo dozvoliti da i jedna naSa puska raa. Poslat cemo i ·zadnjeg sposobnog covjeka u vojsku. Aka njih ne hude dosta, i mi Cemo uzeti pu.Ske u ruke samo da moZ·emo jaCe i b:r.Ze da dotuCemo naSeg neprijateljit. llto ce biti vise hrigada i div'izija, to ce biti viSe ,oru.Zja u naSim rukama, to Ce biti CvrSCa garancija za naSe oslobo-denje . Pobjede Crvene armije i na·Sih saveznika treba da nam dadu jos vise poleta u nasem radu? u nalioj borbi. Da bi bile u stanju da sve to sprovedemo u Ziyot, potrebuo je da naSa ·syijest bude opl_(?dena jasnim po1itiCkim saznanjem. Potrebno je da mi Zene posveCuje~q viSe pa.Znje masovnim sastancima, na ko.jima _Cerna govOriti 0 sviin- politiCkim Pitanjima i raz~ jasniti ih. Aka ne budemo imale politickog da samo pod njezinim rukovodstvom n~sta:;;­ . gle bi vrlo lako krenuti s pravog mo dalje borbu i uloZim·o sve s_na~e a ...~ o znanJa, mo b . d nam bude , kupatorom I svim nasim ta Zato- nam je potre no, a" . ." prije ·dokoncam~ sa .o . . dokazala da ~u ~ kako je doSao faSi,zam, zasto. Je nasa neprijatelj~ma, Jer Je odna J;::::oa zahvaljujuCi ;~:lj~ u tako kratko vrijem~ poroblJe~~i :~~ · ·ern a svome naro u. . ... Je VJ " . miJ·i a i kod nas na BamJI, 't . 8 okupator htio da raspiri bratou I. R;C njoj u naSOJ ze ' d koja s o J " 1 sa JUgot "t su se sva vodstva na ce u vidi se najslavnija b.~rba naSi~ nar.o ~· "~na-. ~~a~,:::k~m vladom naSli u ne?rijateljsk~: J zadivi'la Citavi svi]et. Ona Je namka z ·e ..... • 0 veliki kora u nataboru osim KomunistiCke -partiJe, kakav . :na Il~~oogtula, i~a t~~~l~ ropstva u svjetlost i datak imaju ti pomagaCi oku~atora be\?b~l~~ sem z1v da li oni sjede u Londonu, z.agrebu ~ slobodu.' d AJ<.o nam budu jasna sva ta pi ~nJa, ~: c~'uto do kraja borbe ostati Cvrste I ne· · · AFZ Banij-e odrZana I-\ pokolebive. 1 Mi Z-ene Banije, ka·o i estate Zene Jugos a: .. t ile smo u NOB na poziv KP. U borbl ~~~ :eu~ruza moguCnost, da razv~~emo svo~~ ljUbav prema domovini, da razviJe~o ~VOJ . u Kroz borbu s pu.Sk,om u ruci mi SI?O snag . · 't · . t za r avnopravne Clanove drus va, mi pr1zna e . · "'t sroo prvi puta u Zivotu smatrane 1 pos_ ?vane kao Covjek. Zato smo i rni Zene BamJe za·· hvalne KomunistiCko_J. part'IJI I· sp remne smo 1. II Okru:Zna konferencqa Kl ·' PolitiCki . . I . 1 IX 1943. g, u asm(.;u. . . . Je 31. VII v. 1 : : k VrandeviC a orgamzacwm referat odrzala 1Ke Mfll a ... ·e priwstvovala Kata Ka-t a -Qpa-Ci 1:.. on erenci 11 J I .. . . d · d · a AF2 Tugos avtJe. PeJnovrC.dpre s]die. ·nt konfe;encije pro·Citan je n~.jU ra nom 1e u - . . · f t a poshJe .. l"t"tc"ki , zathn . o·rg.amzaC10'11l re era , pnJe po·t k .. referata razvila se dr-s usl]a.. . db 'koJ"i . .. . b n Je OkruZm o -or, u Na konferenciJt 1za ra . . L" b' Bams·u uSle: Kata OpaCiC, kaodbpr,ed~JednAtonak, a JKuo~it Vera v • •• ;t orntce: ' . 0 b-urac kao tarmca , e ,, D n'ca MiljeviC i M1lka MarkoviC, Ana 8umenc, a I VraneSeviC. Dokument 220 ODSTVA ISTRE OD 31. VIII. 1943. OK KPH IZ IZVJEsTAJA PARTIJSKOG RUKOV NJA INICIJATIVNOG ODBORA AFz ZA HRV. PRIMORJE 0 POTREBI FORMIRA ZA ISTRU' P ostavlja se pred nas proble~, preba' .. . ·t · v•YJ.~ ada na Zene, ucvr;st1tl odbore c1ti ezl!S~.t r . . .. . . b AFZ-a za AF~-a i stvoriti IlllCIJatlvni od ~r Po Istru kombinirajuCi rad odozdo I odozgo .. toj 1iniji trebala bi na~. J<:S koja ~~~;~r~:~ jer 6e nas inaCe pokloplti. zene s~ NOB . 2 sovno pristupaju naSem pokretu I -1 ..• Ema IvanliC-MileniC h.· •OK SKH Dokument se na1azi u. ar IVl • . s~o··e do· " J 1zv.JeS tan . broj ,druganca ostavlJaJt~ zena. T o d na organiziran]U move i preda.JU. s:L ·ner 'Silva ·Kopltar, Marija su bile Na·da 1 ea a '..,., MariJ'a 'SoSiC Zora ,. , (P · ) Ema Ivancic ' 'B Marec1c azm s' f . . R ni~C (Bol jun), Olga an Roma,c {KTas}, te ant.Ja av . (ZareCje) i kdr~ . . f. rroirale lnici jativni odbo-r AF2 One ·su asnl_le o · za Istru." 1 2 mR I 361 �"I 1/r, ~~I •Dokument 221 :lit I IZ JASENOVAcKOG LOGORA II.· i il :1 i) II f I I \ I i lz ))Banovke«, glasila AFZ :za Baniju, br. 2. 1943. 1 Sjedimo jedna do druge. Gledamo sve. Sve smo erne od batina, isprebijane, gladne, Iica ispijena. Hladno nam je. Razgovaramo. Sutra je srijeda. Srijedom se ide u logor. J a ga oCekujem. Govorim drugarici, koja se nada slobodi: »Pozdravi mi moje najmilije, reci im da sam v.eselo iSla, jer znam za.Sto idem.« Znam da ideffi u nepovrat, znam da me tamo ceka smrt, ali 11e plasim se toga. Znam da sam Zrtva faSistiCkih krvnika, koji su poubijali na milione i milione nevinih ljudi. Oko 5 sati u jutro cujemo kbrake, otvaraju se Celije, kupe se drugovi za 'logor. Usta.Ski pas otvori nam Celiju i. kaZe mi: »Sp:t:"emi se odmah.« Drugarice me spreme. Dode Cas rastanka. Bio je te:brk. Ustaski pas dere se: »PoZuri, ne Ce se radi tebe ostati.« Jo,S jedan »zdravo!« ·i vrata Celije se zatvore. Uzmem svoj sveZanj pod ruku i prikljuCim se drugovima. Netko od njih hili su u ljetnim odijelima, te su-·drhtali od zime. Pod straZom ustaskih pasa doaemo na kolodvor. Bilo nas je 14. Narod lias sa simpatUom prati. Izgledama··bijedno. Gladni, izmuCeni, poderani, ali ponosno smo podig1i glave i stupamo napr-ed. Usli smo u vlak i benuli. Oko 4 sata stigli smo u I~ogor. Kroz proz·or vire glave na.Sih drugova i drugarica, koje se veC nalaze tu. Psi ustaSki uveli su nas u logor, teSka vrata zatvore se ,za nama i nov Zivot poCima. Odmah je poCela dernjava usta~Skih krvnika, pretres stvari, da aka imamo neSto vrijednih stvari da nam oduzmu. _ Nakon to.ga ja sam -oHSia u Zenski, a drugovi u mu,Ski Iogar. U logoru sam naS'la neke poznate mi drugarice od prije. Njihove prve rijeCi su im bile: »Kako vanjska situaCija? Kako naSi partizani? Kako Crv:ena armij a?<< Kad sam im na to- sve odgovorila onda su poCele pitati za svoju rodbinu i ostale. Drugarice su sve dobrog .raspoloZenja, pjesma ori cijelirn logorom unatoC velikog krvniCkog terora. U logoru moraju svi raditi raz_ne poslove. Radi se od jutra do veCeTi. Hrana je straSna. NjemaCki razbojnici poSaiJu o.no Sto ani ne mogu poZderati, kao pokvarenu kiselu repu, pokvareni krumpir i zelje, Jede se dva puta na dan, vruCa voda sa nekoliko repa, a uveCer neka juha . .Strahote" logora su na daleko poznate. Pred sam najveci krscanski blagdan BoZiC, k~ojern se veseli staro i mlado, ovi usta·Ski krvnici koji kaZu da vjeruju u Boga, 362 .da ga poStuju, zatvorili su 700 Zena, djece i staraca, veCinom Srba i_ Zidnva, tko ·nije ·umro toga su dotukli cekicem. Dakle to su oni koji kaZu da vjeruju u Boga, ·a na ovaj naCin ubijaju nevine ljude. To je s:imo jedan primjer od hiljadu, ,sto su ih ovi krvnici po~ Cinili. N ad Zen am a bile su 4 usta,Ske mrcine. J edna je sestra od poznatog usta.skog krvnika Luburica, ima joj 16 godina. Druga je jedna Srpkinja iz Hercegovine, koja se prodala ustaSkim krvnicima, koji su poubijali hiljade i hiljade Srba i danas ih ubijaju, obukla je , ustaSku krvavu uniformu i danas tuCe Zene Sr.pkinje u logoru. Drugarice, moZete si misliti kakav je bio naS Zivot pod vlaSCu ovakvih Zivotinja, kojima je data vlast u ruke, da Cine od n·as Sto hoCe. Da nas bacaju u s3.mice, da nas kaZnjavaju sa glaau, 'Samaraju i t. d. ·Stakor je u logoru domaCa Zivotinja, koja Zivi zajedno s tobom u sobi. Nista te ne zacudi kad u jutro vidiS par drugarica nagriZenog lica i nosa. U logoru ima dosta djece, kojoj je krvnik poubijao roditelje. Strasno je gledati tu njecu. Cola, bosa, gladna, bolesna, sjednu u kakav ku t dvo:ri.Sta, razmiSlj aju, osj,eCaju na sv-ojim mladim ledima svu teSkoCu krvavog faSizma, koji mu je ubio njegove najmilije, oca i majku. Mnogo je djece urnrlo, a mnogo su krvnici i sami poubijali. U radu dani nekako brzo prolaze i tako je doSao dan kada su mi rekli da idem kuCi. To veselje, a ujedno i Za-lost Sto ne idemo_ svi zajedno, ne mogu opisati. Drugarica mi kaZe »ideS na slobodu«. Da drugarice, ja idem ali ne Cu ostati u Pav-eliCevoj »Nezavisnoj«, koja je sva jedna velika tamnica, nego idem tamo gdje mi je mjesto, idem naSim partizanima. »Pozdravi nam na-Se drugarice i drugove partizane, koji se bore diljem naSe porobljene zemlje. Reci im da nam nije teSko umrijeti, jer znamo ,zaSto dajemo svoje mlade Zivote.« I ja eva, preko naSe »Banovke«, Saljem plamene pozdrave svim drugovima partizanima i partizankama, Saljem im pozdrave naSih drugarica logoraSica, ·kaje sa velikim simpatijama prate naSu zajedniCku borbu. -~ 7Joglasua kula 11 ja.wnovafkom logo-r-u 1 U to-lru Cetiri godine ustaSe su dopremali u Iogor .Jas·enovac velike grupe muSkaraca, Zelia i djece i tam-o ih -poubi jali. Prema ,podacima Dl'Zavne komisije za utvrdiv.anje. ratni'h zloCina, ra-Cuna se da su ustaSe u jasenovaC'kom logo-ru u'bili 5'00-fYOO.OOO !judi. !:a Zic.e �Dokument 222 IZ IZVJEsTAJA OKRUzNOG ODBORA ODBORU AFz HRVATSKE 0 RADU - AFz BANIJE OD 6. IX. 1943. GLAVNOM ZENA I 0 IZBORIMA ZA AFz BANIJE OKRUZNI ODBOR AF2 BAN!JA 6. IX. 1943. Izvjestaj Glavnom odboru AFz Hrvatske · · · Rad sekcij a : okr~:~a;:t;:~az1~·a;~~~en~ stanje. n~ ~ijelom i'aj.eva halest· . t'Io . .~a P.DJedmJh slu- ~::I~~Z~a~~ :s~~~Jnj~t~J:n ~e!~l;:;ogd~~~ ci ·a e rmJa. Rad zdravstv,enih sekJ '.a pogotovo drugarica iz AF2- . t' sekctJama je pot tina z _ . a u 1m da da . . " P amra. Po svem,u izgled . I sam I clanovi sekcija od okru" seosk1h ne pred ·a . . zne '0 boJesti koje b ~I aJu mkakovih opasnosti od jesen. ' I se mog]e pojaviti sada u do ~~jopr~vr~da: Po tom pitanju uspjelo se it ka ~ozetJ. sve, a IZvriiiti oko 97% .. Takoer po oseno Je sve osim .edn 0 d . . . u opCini ·Gradac k : . J . VIJe h.vade t . OJ€ se Iffia]u u vidu u " ~~· Vtsidbi I -kosidbi uCestvovaJe Su : v. zeDJlhov~. r-adne Cete i desetine. I zene, . U glmskom kotaru Zene su radile near mzovano i pomagaJe omladini. gaD dvorskom kota,·u ope' D • p " 1 1 • · · vor ze-ne su o~~ e 50 rali pSenice na roslobod~nom terito:riJU, a na neosiobo.d.enOm dijelu te ~· ~0 rali. U selu GlaviCanima ope' J opcm_e zene s · d · ' · avoranJ S ~. . J~ llOJ drugarici poZele 3 raJa U o ; amaricki Brdani Zene sa omladinom. p • plc. su 568 rali. oze e Vo • • ' Na petrinjskom kotaru 25 • Komogovin · " 1 zen a u selu . . 5 rali . . _I ze e su JednoJ majci partizana . . psemce, u selu BorojeviCima Zeni ...... Je sm paginuo u partizanima u' 'Gl·a'dCIJ~ radna d ese t'ma pozela je raJ i pol U c k us1 · rna (Vukoiievac) d d . . a arasila . 3 I . ra na esetma Zena pokoJe ra a hvadP. Sa kostajnii'kog.kotara pres! . . zo:ano ll~ petrinjski kotar ·oko o1~~ ~:gam~ pozeio u Jedan dan 3'0 rali pSeniCe na I Na dvors!wm kotaru rad'J . . . vano 40-0 Zena d . . 1 a Je orgamzo. u vo ov1ma 1 deset' N petrinj skom 200 -zen . mama. ·a nisu bile ~· a na glmskom kotaruzene orgamzovane. .. . Prehrana · N a CIJe1om akrugu nema poj . . ~e g:ad·I· sada u av•o vrijeme, ali s obzirom da ~e psemc~ podbacila u nekim krajevima a ukuruza Je uslijed suSe u v ~· . . ' a b t · · _. ec1m mJesta sla. . a, o PriJetJ opasnost ad gladi t a naroCito . ~ amo u Zim1, . .. u pro1Jece. ,Prehrambena komisi ·a uz na.su pomoc P~ovodi od 1. IX. do 1 X k J ~~nJu za skup!janje hrane naiioj voj~ei. k:~' I se stvorile ,sto ve.Ce zalihe Isto t k ' •o · a o nasa v 364 organizacija pov;ela je kampanJ·u za .. . pecen]e pekmeza su" · . . 1.. ' senJe s JIVa i spremanje jab k ~sto taka v•odi se kampanja za skuplj~n: PDVJesma od ketena i konoplja z tk . . J Stan. . .. a anJe. . }e organizaciJe u neoslobodenom d'1 Jelu naseg okruga, I. U ovih zad~jih mjesec dana mi smo sproveJe kamp_anJu ·za izbore naSi.h odbora AF~-a na oslobod.enom teritoriju Kam . za. Iz~ore sp:oveli_ smo na ovaj. naCi:.a~~ Primitku vaseg direktivnog pisma m. . odmah n · 1 d. · , 1 smo apisa e Irektivno pismo na k t ske odb · o arore n~ I opCi.nske odbore. N eki - kot~r, kao Dvor, LZdao je kratki letak u vezi sa "Izbo::Ima za SVf! ·odbore. Zatim smo- preko naseg hsta »Banovke« pisa1i o ·. b - . . . na sv k k t Iz onma, a 1 . . a om o aru, osim petrinjskog bile su IS_Pisane parole. rTada se je poCelo s~ rna lllm sastancima Zena na kojim . sovrilo o . b . ' a se J e govosa1 IZ onma, D _nji~·o·v,om znaCaju, pretrea su se razna PitanJa na-Se organizacije. Ze_ne su. pokazale dasta intei·esovanja u mna~Im se~Ima za izbore, a u nekim selima kao Trgovi, Grabovica, Gr!jenica (dvor k' kotar), Dragotina, Gradac (glinski kota~/ BJelovac (petrinjski kotarl i t d t h I . ' ~eko'liko puta dolaziti da se p;ov~d:ek::p~~ Ja,. a u se~u .BJelovcu nij.e se uapCe uspjelo. . Na petrmJskom i dvorslmm kotaru omela ~~ ban~a. sprovodenje jedne temeljite kampa~e, _a I Izbare u nek-im selima. Kroz kampa llJU na ta tri kotara proiilo je 4375 • . dvorsko 1600 zena ' u . m · ' ' na petrinjskom 1075 g!mskom 1700. ' a na ved Iz~ori: Glinski kotar: seoski izbOI·i spra. em s~ u 46 sela. U izborima sudj,elovalo Je: 2~00 zena. Interesavanje Zena za I. b· . hila J ~· . . z ore . . e u vecim seJa veliko. --Bilo je sela kao ~IImca, Ob!jaj (ope, Ob!jaj), gdje je prisus vovalo 100-170 zena. U drugim , I' d 50 a b'l · se 1ma a 1 . ' . I ·o Je sea kaa KlasniC, Brubanj, gd ·e Je PriSustvovalo svega 25 Na sam' . b J · t liD 12 OTIm~ IS u~aJe su zene iz sela, biv.Se odbornice koJe su Iznasile svoj rad ad dana post . . ' u nek'Im se'lima, kao Glini aaJanJa u odbo . ru. " su 1zvan db c , zene .. ·o ora nstro udariie po odboru i zahtiJevaJ~ da se izmijeni cijeli odbor jer d s~. odbormce Svercerke, pokva:rene Ze~e- ko _a m~u . ,zaslu_Zne da budu u odboru. Takovl~ PrimJ,era gdje su Zene aStra udara]e po od~ v • ¥ boru_ i njegovom radu, bilo 'je vr1o malo. U y,eCini sela Zene su govorile: mi smo zadov-oljne sa starim odborom, on je dobar, ne treba nikoga fuijenjati, iako baS i nisu bi~e zadov-oljne. Tu im se na lieu mjesta tumaCilo kako treba da govore ono ·Sto je istina, jer je to u interesu naSe borbe, njenog jaCanja i razvijanja, i da ne treba da se ima rodbinskih obzira. 1To nije koristilo. Tu je ·doS1a do izraZaja slaba svijest naSih Zena, a i naSe slabo posveC.ivanje paZnje politiCkom uzdizanju Zena. U ovom· kotaru nisu prove.deni iz- bori samo u selu Dragotini. U tom selu nije uspjela ni kampanja, jer je svega bilo 17 Zena na sastanku. Na ovom kotaru na oslobodenom dij,elu ima 9 opCina i 9 ·opC. odhora. U svim opCinama provedeni su izbori opCinskih odbora na opCinskim zborovima. Zene su gotovo na svim opCinama d-olazile organi•zovano na izhore pod parolama i barjacima. Jedino na tom kotaru nije zadovoljio zhor na opC. Gradac, gdje je prisustvovalo svega 80 drugarica, dok je na ostalim zborovima bilo oko 1110, a dosUzalo je i do 250. U opeinskim izborima sudjelovalo j.e 1480 Ze·na. Manje nego na seoskim, Sto je· i razumljivo, jer su na seoske izhore iSle i Zene, koj.e su patpuno vezane uz kuCu, dok na opCinske, iako su Zeljele, nisu mo~Oe da idu. Na seoskim kao i opCinskim izborima prisustvovali su. i ljudi. Mi smo ovdje istakli samo broj Zena, koji je prisustvovao. Dvorski kotar. - Izbori su provedeni u 53 sela. U izborima je sudje!ovalo 1075 zena. Isto taka bilo je dosta interesovanja k·od Zena za izbo:r;e, ali stalni upadi bande su ih dosta ometali. Kod provodenja izbora na najviSe poteSkoCa nailazilo se je u opCini Rujevac. Tu je rad i prije bio vrlo slab, a naSa paZnja jo·S slabija, taka da je na toj ·apCini joS prije izbora do-Slo do raspada opC. ·Odbora. Kampanja u toj opCini morala se je pr-ovaditi u svakam zaselku, a i Zene tu nisu pokazale nekog nar.oCitog interesovanja. OpCinski izbori i uspr-kos upada bande uspjeli su se provesti na svim opCinama. Na zhorove su Zene dolazile sa parolama i zastavama. Na opC. Rujevae zbor je vrlo slab. Svega je bilo 80 drugarica na zboru. N a sedam opCina u ·opCinskim izborima sudjelovala je 1030 Zena. Isto taka na seoskim i opCinskim. zborovima prisustvovali su ljudi, a i naSa vojska, ako se je nala•zila- gdje u blizini. Petrinjski kotar. - Izpori su sprovedeni u 43 sela. U izborima je sudjelovalo 1981 Zen a. Kod samih izbora bilo je poteiikoca radi upada bande. Na tom kotaru bilo je takoder interesantnih sluCajeva, gdje su Zene, kao u selu Gradusi, traZile da one, koje pomaZu de- zertere i Svereerke nemaju pravo glasa. Izbori se nisu uspjeli sprovesti u selima Bjelovcu, LovCi, G. VeleSnji i JoSevici. U samom selu Bjelovcu CetniCki elementi imaju dosta jaku podrSku i ometaju rad svih naSih organizacija u tom Selu. U tom selu ima svega jedna Zena, koja je Stvarno adana naSoj borbi, a maZda bi se prona·Sla i joS k·oja, kada bi se posveti'la veCa paZ-nja. -U ostalim selima nije se moglo radi upada bande. OpCinski -izhori sprovedeni su u svih 5 opCina. Oni su vrlo slabo uspjeli. Na opC. izborima sudjelovalo je svega 500 Zena. Na cijeiom kotaru pro·vedeni su izbori u 143 sela, t. j. izabrana su 143 seoska odbora AFZ-a sa 609 -odhornica. U izhorima je sudj.elovalo 5686 drugarica. Odrzana su 21 ope. zbara, izabran 21 opC. ·odbor sa 221 odbornicom. U opC. i-zborima sudjelovalo je 30110· drugarica. Odmah poslije,.biranja seoskih i opCinskih odbora odrZane sll kotarske konferencije. Delegati za lwtarsku konferenciju hirani su na seoskim izParima. Na konferenciji u glinskom kotaru bilo je oko 150 delegata. Konferencija je spremana na brzinu i nije zadovoljila. Referati su hili priliCno slahi i nekonk~etni. Zene su P'ostavljale vrlo malo pitanja po politiCkOm i organizacionom referatu, .a sama diskUsija hila je priliCno slaba, jer nije hila ni" priPravljena. Na ovom k·otaru jedno mjesec i pol dana prije konferencije moZe se reCi da uopCe nije lli hila kotarskog odbora. Neki Clanovi kotarskdg odbora, kao pvedsjednica potpuno su se pasivizirali, neki se razbolili, taka da su kampanju za izbore, a i same izbor,e, provodili Clanovi OkruZnog odbora. Bili smo prisi'ljeni :zbog ovakvog stanja da drZimo na tom kotaru stalno dva do tri Clana izvrSnog okruZnog odbora. .Sada je na konferenciji izabran novi kotarski odbor od 15 drugariea. oQd toga u izv:r;Sni odhor izabrano je 6 drugarica. Drugar-ice u kotarskom odboru su sve mlade i dosta neiskusne da samostalna rukov,ode, ali su poletne i poZrtvovne. Uz pomoC okruZndg odbora moCi Ce se d·obro razviti i osamostaliti. U dvorskom kotaru na konferenciji prisustv·ovalo· je 160 drugarica. N_a toj konferenciji, ka:o i na glinskoj, biJ.o je nedostataka. Interesovanj.e slabo, a je·dan od ra'z1oga su slabi i mizerni referati od niti jedne potpune stranice. J edina je na konferenciji bilo burno hiranje kotarskog odbora,. a naroCito, kadaje bila predlozena Kata Vujaklija. Nekoliko Zena, a me-du njima i Clanovi kotarskog adbora, uspjeli su kod Zena, da su se one u veCini digle protiv ulaska Kate V. u kotarski odbor. Tek nakon dugog objaSnjavanja dru- 365 �Dokumen t 224 garice Kate Pejnovic, da· je drugarica Kala V. svojim radom i drzanjem popravila svoju gresku, one su pristale da ude u kotarski odbor. Izabran je kotarski odbor od 13 dru- garica. \ Na petrinjskom kotaru bilo je flO delegata na konferenciji. Ta je konferencija od svih ostalih bila najbolje pripravljena. Padala su razna pitanja po politiCkom i organizacionom referatu. U kotarski odbor izabrano je 11 drugarica, £ od tih u izvr.Sni odbor. .Stanj,e organizacij,e na neoslobodenom dijelu okruga. Glinski kotar u ope. Stanlmvac, Gore i Ju.kinac irna svega 4 odbora, koja vise u zraku, jer nemaj u nikakove veze sa svojim viSim rukovodstvima . .Situacija u tim selima je takova, da bi se mogla da oformi naSa organizacija . .Stoga je dato u zadatak kotarskom odboru, da poslije kon:ferencije posveti viSe paZnje tim selima. Petrinjski kotar. - U ope. Hrastovac za sad jo,S nema izg1eda da se organizaciono neSto oformi. U -opC. MoSCenici imaju tri adbora, koji rad.e od prv•oga dana. Sa tim odborima je prilicno slaba veza. U ope, Sunji postoje dva odbora, jedan je u selu, a drugi u samom mjestu Sunji. Pred drugarice' u Sunji postavljen je zadatak da pro.iiire svoju organizaciju, stvarajuCi niz odbora:, k·O'jima Ce rukovoditi jedan centralni odbor. Veza sa tim odborom u Sunji je dosta dobro ucvrseena. Dvorski kotar. ~ Ope. Divuiia. U srpskim selima te opCine stvarat Ce se ilegalni odbo- ri, za koje ima uslova. Tu je bilo mnogo poteSkoCa oko uvj.eravanja drugarica o potrebi organizacije. Na toj opC. Kotarski odbor uCinio je jednu greSku, Sto je poCeo da bira adbore· na masovnim sastancima, Cega su se Zene prepale, jer se nalaze na udaru neprijatelja, pa bi prema tome bile i lako otkrivene. Date su direktive l<otarskom odboru da tamo pristupe formiranju ilegalnih odbora. U hrvatskim selima te opeine joii do sad nije uCinjeno niSta. Svega u jednom selu postoji akcioni odbor. U mjestu Dv'Oru ima moguCnosti stvaranje · na.Se organizacije. Ima nekoliko drugarica, sa kojima se drZi veza, i samo treba oformiti akcioni odbor. Kostajnicki kotar. - U srpskim selima te opCine nema n·ekih promjena. ·OdrZana je kotarska konferencija, koja je· dosta dobro uspjela. Bilo i·e prisutno 40 delegata. Na konferenciji je postavljeno u zadatak da se odd~ opC. konferencije i sprovede · reotganizacija odbora, gdje je to potrebno. To je i ucinjeno. U opcinama Staza, Majur i C. Bok odrZane su opC. konferencije, dok u ropCini H. ·Dubica nije, j·er su (ldbori tamo nedavno for,mirani. U hrvatskim selima toga kotara uspjelo se obuhvatiti organizacijom 4 sela, a i za ostala sela inla izgleda da Ce se moCi uskoro obuhvatiti. Smrt faSizmu - Sloboda narodu! POPIS SEOSKIH I OPclNSKIH ODBORA U BRIBIRU U RUJNU 1943. lz biljeZaka Vede Zagoracl Druga.rski po·zdrav · Dokument 223 PISMO GLAVNOG ODBORA AFz HRVATSKE OD 8. IX. 1943. OKRU~NOM ODBORU AFZ KARLOVAC 0 OPASNOSTI §IRENJA SKORBUTA GLA VNI ODROR ANTIFASISTlcKE 'FRONTE :I:ENA HRVA'I'SKE 8. IX. 1943. - broj ,339 Okruzn<>m odboru. AF2 - Kordun Drage drugarice! Opaza se da $e. na naiiem oslobodenom teritoriju uslijed teiikih _prilika ~ve ~ise siri bolest skorbut kod naiieg naroda i vojske. Ta boles!, koja je dosta t~ska,. pa ~ak I smrt~ nosna, posljedica je jednoliCne hrane i po~anjkanje c vitamina. LrJe~avi, koJe od neki nasih organizacija d6bivamo,. ne mogu podmiriti tolike potrebe, zato Je potrebno :da t?me pitanju posvetite najvecu paznju. Ucinite sve da dDaete do .Jijekova z.at<} P_otrebmh, a :~to taka .neka odbori AF~-a organiziraju branje i_ suS·enje Sipka, od koJeg ce se u nasim apotekama praviti lijek protiv te bolesti. . Ovo pitanje, drugarice, postavite pred sve naSe org~mzaCIJe naj·ozbiljnije, i neka odmah pristupe poslu.1 U izvjeiitaju pisite nam o rezultahma. Drugarski. pozdrav. Smrt faSizmu - Sloboda narodu! Maca GdetiC 1 Ovakv,a ~pisma p-oslao je Glavni odbor AF\2 Hrvatske -svim okruZnim odborima AF.Z povodom poziva Ekonomskog odsjeka Glavnog Staba Hrvatske 366 za 'sakupljan je sjemenja rajCice, J~Taha ~ drugog p~­ vrCa, kako 'bi se u krajevima, opcustoSemm od neJ?riiatelja, opet podigli povrtnjaci. etnaest seta bribirske 1 U po,pisu je nabro.Je.n K"~ . ,...tale Sv Mikula, · ,. Ugnnt teen, ;::, , · S op-Cin-e i to: , tamct, ,. P d,o-rinac KriCina, d 1·· Ko•savrn, o """' ' Jargovo, P o u }_m, a al"irn ~GradaC i grad. U sv.ap0..:~~0ri, IPodskoct, Dr K. 1 '-h v t" · do pet od06 k" dbor AFL.I sa ce In kom ,..,ostoii .seas 1 0 . • t d ba poluosloibo·deni • 'TT k ·e Brilt:nr b10 u 0 o v bornr-ca. n..a 0 .1 • • • u dopisu oznacene 't .. to su ra.di konspuact]e, ten onJ, • , o . k'h odbora kratioama. lz bilje08 1 . predsjednice hh 8 ~ ' tom podruCju bilo tri Zaka vidi se. nadal]e, da 1e.,. nt~. do pet odbornica. AFZ sa ce l'Tl v I' se jednom tjedno 0 pCinska o db ora . OpCinski sastanct od~~avead~v~~ ru ~edjelju. Sva'kog radni-m danom, a sebo~ I r novae za fond AF!Z. petog u m}esecu, sa: trao se 367. �Dokumett~t 225 kilka ,oko dra M.afeka, koja joi\ i danas zeli povratak na staro, povratak u mrak 1 ropstvo cijelog hrvatskog naroda. . Mi se borimo i borit Cerna se prot;v ,toga mraka, protiv povratka na staro. Bor1~ .c~emo se pod vodstvom naSeg najvi·Seg. P~~1t:~kog predstavnistva, Zemaljskog antlfasishcl<oog vijeCa narodnog oslo?odenja Hrvatske, _koJe nas jedinn vodi prav1m putem k slobod1. . U Cvrstoj saradnji s naSim Narodno-os.lob~~1laCkim odborima, omladinskim organiz_ac:_Jama, pomaZuCi naSu Narodr:o-oslob?d~laCk~ vojsku, ,oduprijet Cerna se svim mrac~1m ~~­ zene Hrvatskog Primorjal lama, svim javnim i prikrivenin;. nepn.JatelJ1Cijeli je svijet ushiCen i zaCuden junaSma, koji Zele da ometaju Sto brzl, pobJedono~ tvom naSih Zena, koj e su rame uz . :rame .sa sni zavr-Setak ovoga krvavog rata. svojim drugovima s puSkom u :_~c1 branile Primorke! .. d rodenu grudu, koje su se provlvac1~e kroz ZlDanas su veC pod oruZjem svi nas1 ro ocu, mimo neprijateljskih straza 1 b,~nk~ra, donoseCi hranu i odjeCu svojoj bracl, sino- ljubi, koji mogu da nose oruZje. S_pr~v.eden~ . mobilizacij a za N arodno-oslobod11acku vo~­ vima i m uZevima. . Js~u. I mi Zene mofamo mobilizirati_ svve· s;?Je Divimo se onim Zenama, koje su u oku~:­ snage u radu naSe organizacije Antxfasistlcke ranim mjestima, pod najveC}m ~~r?ro~ .~asl­ stiCkih pasa, te ustaskih i cetmckih. spiJUna fronte Zena ... Zene Hrvatskog Primorja! . uspj.ele da stvore Cvrste odbo~re n~se orgaPristupajte AntifaSistiCkoj frontlv zena, ponizacije AntifaSistiCke -:ron~e. z.ena 1 d_a r.a~e jacajte svoj rad u borbi za konacno oslobona okupljanju svih postemh 1 rodolJubivih Zena naSeg PrimoTja. aenje! u borbi za narodno oslobodenje stekle smo tivjela AntifaSistiCka front,a Zena! i sv;oja politiCka prava. Ta su nam ~rava Sve ll borbu za_ sloboduJ Sve na ratl! uskraCivale sve -dosadaSnje vlade, pa ·1 da18. rujna 1943. na.Snja izdajniCka, izbjegliCka, CetniCka vlalnicijativni OkTuZni .odho:r AFZ da u Londonu. Protiv naSe su ravno~~ravno· za Hrvatsko Pnmor]e sti sve javne politiCke stranke, naroc1to ona .Prlmorke! Gore glave! Gore srca! smo sv~ sp:~mda se joS odluCnije bor1mo, da 1Zdrz1m~ ne, • i nove patnje, ako je potreb no. N...ase su grudl . v · ", od c'ei 1 'ka duSe su nam uzarene bukhcvr.sce ' · · k · . Silan J. e plamen tih buktm]a, o]e gon]e ljubavJju za narod i za s Iob o d u. l\II aJ'ke ' ··· ~=ne i sestre! Vi budite Cuvari te svete vatre, vi je podrzavajte da nikada ne. _ugas~e. Ne~a u tom plamenu izgori sva trule_z, koJa nas Je gusila! M! 0 ORGANIZACIJI PARTIZANSKIH VRTOVA U BANIJI ... Za naSe ranje_ne borce i ,za djecu u domovima hila je potrebna zelena hrana. Sve su se viSe pokazivale posljedice jednoliCne ishrane. PoCeli smo organizirati parUzanske vrtove. Prvo u malom opsegu, go'dine 1'943. oko napuStenih vrtova. Nirod se rado odazvao po'zivu narodno-oslobodilaCkih odbora, da se Sto viSe zemlje obradi za naSe borce. U prvom redu su to bile Zene i omladina, koji su se prihvatili tog zadatka. Idud od kuce do kuce, sakup]jalo se sje,menje. Zene su nam rado davale i bile su sr:etne -one, koje su imale Citav,e kuCe i koje su mogle saCuvati to malo sjemenja, da su mogle dati svoj prilog za partizanske vrtove. U selo Maja, u glinskom kotaru, doslo je jednog dana 2()0 zena i omladinki. Sakupile su se iz cijele opCine, naoruZane motikama i poCele su prekopavati zemlju, jedan vrt za drugim, bivfii opCinski vrt, pa Skalski, financijski i jnS druge, Ciji su gospodari hili ad:.. sutni. Taka su ·one za jedan dan prekopale, poorale i zasijale 6 vrtova. Cijeli dan cula se pjesma i zveket motika, a po svr.Senom radu sakupila- se sva omladina, odJ,oZila motike i narodnim kolom zavrSila narodnu sveCanost: 'Cudile su se domaCice i omladinke, kad smo sasvim u rano proljeC-e u klijaliStu posijaJi korabicu i tumaCili, da to nije ana velika Zuta podzemna repa, nego bijeli i plavi piodovi poput jabuke. I u maju mjesecu su ih veC brale, okusile ih ovako sirove, pokazivale susjedi, donosile prolazeCim partizani- rna. Svidjela im se ta plava jabnka, i propitkivale su se kako hi od njih uzgojile· sjeme, da hi je druge godine mogle sijati u svojim vrtovima. 'Taka su mnoge -po prvi put upoznale .karfiol, Spinat i druge vrste povrCa. Kako su im se dopale male crvene rotkvice, kako su ih djeca rado jela! Tako je samo u Baniji 80 sela obradilo napuStene vrtove za svoje borce. Na Kordunu, u PokupJju, u Moslavini i u drugim oslobodenim krajevima bilo je sliCno. Kraj poruSenog VojniCa, gdje ni jedna kuCa nije ostala citava, veliki povrtnjak od 1'0 jutara opskrbljivao je svojim povrCem bolnice i ustanove iz cijele okoline. Ljeti smo osposobili nekoliko suSnica za susenje povrca. Tako smo u selu Bijele Vade na Baniji suSHi mahune. Narodno-oslobodilaCki odbori, preko organizacija AFZ-a, sakupljali su svjeZe, mlade mahune i svaki dan je jedna druga opCina poslala mahunama natovarena kola u Bijele Vade na suSenje. OsuSene mahune dobila je u prvom redu Intendantura vojnih bolnica,' koja ih je spremila za zimu. Kad su jesenski poslovi hili zavrSeni, pow zvali smo drugove i drugarice na vrtl:;.~,rski teCaj, da bi ih osposobili za rukovodioce partizanskih vrtova. Odazvale su se u prv-om redu omladinke, jer se na sel u vrtni posao smatra Zenskim poslom ...1 1 Ruko,pis ovog Clanka pronaden je u arhivu Okr. odbora AFZ Banije. Redakciji nije .poznato da Ii je Clanak za vrijeme NOB hio objavljen u Stampi. Dokument 226 LETAK INICIJATIVNOG OKRUzNOG ODBORA AFz ZA HRVATSKO PRIMORJE zENAMA PRIMORJA POVODOM KAPITULACIJE ITALIJE Primorke! nepobjedivi osvetnici t DoSli su medu nas ani, koji su hrabro podni}eJi nadCovj,eCanske ProZivljavamo velike i slavne dane, dane muke i patnje, studen i glad. Oni, koje je pobjede i zanosa! · ProSio je vrijeme poniZenja i ropstva. Bijesni je okupator protjeran . hranila misao bratstva i slobode, koje je griiz naSeg Primorja. _On, ;nekada silan, bahat jalo sunce_ljubavi z.a sve nas. ·Oni, naSa QraCa- i sino Vi, krv na.Se krvi, naS _ponos i naji okrutan, prignuO je Siju pred jo.S veCom snagom i pred. pravdom. U na.Sim je rukama· veCe naSe blago! njegovo ubojito oru.Zje, kojim -je do sada uniRadujte se zene Hrvatskog Primorja! Stio toliko nevinih Ziv-ota i u crno zavio toliko Nikada nije hila CvrSCa veza .naroda Jusiro. Cadi .. goslavije, .nikada nije hila veca bmtska ljuSad a smo svoji na_ svome! bav i sloga Hrvata, Srba i Slovenaca! Nista viSe ne Ce pokolebati naSu vjeru, nikakva .sila le; dubokih Burna, sa strmih klisura spune maZe nas uni.Stiti! !=;tili su se dolje k nama, k moru, junaci, naSi 368 . ,. • ' pozadini ne bi se mogla zmnisliti ishra·n.a boraca Bez_ pom-ocz zena t 1 369 24 :tene Hrvli!-hke u NOB �PISMO OKRUzNOG ODBORA AFz KARLOVAC OD 11. IX. 1943. GLA VNOM ODBORU AFz HRVATSKE 0 RADNIM cETAMA NA TERENU OKRUZNI ODBOR AFZ Karlovac, 11. IX. 1943. Glavnom odboru AFZ Hrvatske Drage drugarice! Dat eemo vam kratki pregled o radnim cetama kod nas. Radne cete zena postoje u Iiekim kotarevima sa komandirima, komesarima i vodnicima, pod Cijim ruko-vodstvom idu na rad, dok u nekim kotarevima nismo uspjele stvoriti radne Cete, jer su Zene jako optereCene svojim domaCim pOsiovima, pa ne 6e da izlaze u radne Cete bojeCi se obav,ezeda bi morale iei raditi na par dana da!je i da ne hi mogle izvvSavati sve duZnosti. Svagdje rade u zajednici sa omladinom, -ali i tamo gdje nema radni.h Ceta, ipak -se odazivaju radu pod v'Odstvom svoje organizacije, kao u Vrginmostu. U Plaskom nisu uopee formirane radne Cete. U kotaru Veljun su formirane radne cete i to: ope. Perjasica 122 drugarice, ope. Cvijanovie brdo 83, ope . .Skrad 87. ope. Veljun 35, ope. Dunjak 160 drugarica. U kotaru Slunju, ope. Mocila 14 drugarica. U kotaru Vojnie: ope, Vojnie 100 i ope. Krstinja 130 drugarica. Navest eu ovdje one podatke, koje smo dobile od pojedinib kotareva, i to smo slali u »Vijesti«: U nedjelju 11. jula doslo je iz Krstinje u Vojnie 52 drugarice i omiadinke. Zele su marljivo i nisu napustile posao niti onda, kada se spustila noC, veC Po p·rimjeru drugarice Sofije Gusie, clanioe Okruznog odbora AFz, ostale su sve do poia jedan u noci. Izvrsile su ono Sto su si uzeie za plan, i Sto im je drugarica govorila: »Ne id.emo kuCi dok ne zavrSimo Zetvu u VojniCu«. Tako je i bilo. zito je pozeto, mi smo ga oteli propadanju i neprijatelju ... ... Drugarice iz Veljuna su radile zajedno sa drugovima na prekapanju ceste KrnjakVe!jun. Bilo je oko 20--'30 drugarica. lz Voitevic-brda, kotar Veljun, 6 zena i 2 omladinke pozele su drugu Janku Koturi proso i zob, jer mu je obite!j bolesna od tifusa. Inicijativom seoskog odbora AFz iz Male Crkvine, kotar Ve!jun, iskopano je vrelo sa kojim se sluZi Citavo selo, i naSa bolqica. Odbor ie sakupio jednu radnu jedinicu, koja je Tskopala doticno vrelo. Ve-selo se ori pjesma po njivama kotara Vojnie .. Pohrlile su i zene i omladinke da se .sto prije spremi zito. Njib 250 na broju. NatjeCu se i Zure, uz viku i smijeh, snopovi padaju brzo jedan do drugog. Prilazi k njima ·60 godiSnja starica s·a rijeCima: 1dem i ja samo da prije pospremimo Zit-a. Kotar ¥ojnic - ·s·elo Mihajlovie Poljane zelo je 17 drugarica, zena i omladinki 8 dana od zore, a Zelo se i p"D noCi. Zele su op.im po._ rodicama, koje nernaju radne snage, medu njima i Jesi Radulovie. Iz sela Kupljensko, kotar Vojnie radilo je 40 drugarica na poprav!janju ceste. lako su poljski radovi u punom jeku, one su v_eselo pristupile ovome radu i za 1 dan izvrSile svoj zadatak. Kada se naSa vojska nalazila na ·polqZaju kod Cvijanovie-brda, kotar Veljun, na zalcevOj Kosi, drugarice iz AFZ su se pokazale vrlo poZrtvovne i pod najveCom vatrom neprijatelja donasaJ.e hranu drugovima na po" IoZaj. Ba,s u vrijeme, kada su drugarice donijele hranu na polozaj, neprijatelj je napao svom snagom, ali hrabri borci II. bataljona III. udarne brigade su odbili neprijatelja, iako je bio nadmoCan . .Govorili su drugaricaina da ne ee do~Zvoliti neprijatelju da dode ovamo, i da ne Zale Zrtve, kada su drug·arice ovako hrabre i poZrtvovne za svoje drugove. U Kremenu je sazrelo proso. 30 zena, 22 omladinke iz Cvijanovie-brda, kotar Veijun, zajedno sa 200 Hrvatica iz Slunja zel.e su to proso. Na daJ.eko se cula pjesma zajednickog rada. Smrt falizmu - Sloboda narodu! Pozdrav Barka1 M~ting u Crikvenici. poslije kapitulacije Italije Dokument 228 SASTANAK MJESNOG ODBORA AFz CRIKVENICA 11. IX. 1943. Iz bil jeiaka Ve.de Zag<Yrac Dnevni r-ed: 1. Politicka situacija.' . 2. Organizaciono stanje - odbon, fun~cije, obuhvaCenje Zena. fon?, grupe, ~otarskl. 3. Prostorije- kotarsk1 odbor, mJ. odbor. 4. Veza 8 NOO i omladinom. . . . 5. Propaganda- zastave, parole, mihnzi, zvezda, skupovi. 9. IX. 1943. g. kapitulirala je f_aSistiCka ltalija. iene su tom prilikom po'kazale vehlru o.dlu.Cn?st .u i-azoruZavanju taliianSkih vo-jnika, odruSevl.JeU.Je llb;tu z.a jedinice NOV, za ranjenike u noy?-osno·vamm iolnicama, za besk~Cnik~, lwi~ .su p:olazth kro_z Hb:'~ . Primorje vraCajul:t se, tz -taluanskth 1-o.gor~ t ro 1 ·a~nica ku.Cama. Sva je ·njihova djelatn?st bt~~ ~rga~~iran~ preko AFZ, koji ,je vctC do kapttulacrJe unao 1 1 Barka Tomac; -6. Kulturno-prosvjetni rad sevi, ustanove. 7. Organizacija Selaca. 8. Pocast palim borcima. 9. Paket za Mariju? 10. Razno. Skole, kur- u svakom m.iestu svojC odbore ili povjerenice i pripremao Zene za tak.av rad. BiljeSka, koiu don~simo,_ lpokazuje dnevni red sak sana. MIO AF2 Cnkventca, odrZanog dva d<tJna t .. nakon ·k,apitUlacije 1111e. ta 2 Valika Marija Pa-p lebla j~ u to vrijeme holesna, pa su ~ene ·pripremale za nJU dar. I 371 170 �II· ~· Dokument 22§ IZ IZVJEsTAJA OK KPH KRAPINA OD 16. IX. 1943. 0 OKRU:ZNOJ KONFEREN. CIJI AFz' Drugarskom ·CK KPH ... 12. o. mj. odriana je Okruzna konfer.encija AFZ, 2 na koj-oj je izabran OkruZni odbor od 6 clanica. Odbor je sebi postavio zadatak sazvati kotarske konferencije AFZ, kako bi imao Sto viSe uspjeha u radu. U okrugu imademo 2 opCinska odbora i 26 seoskih odbora sa 111 odbornica. Raspolo.Zenje Zena je odli.Cno, i vjerujemo da Cemo u kratko vrijeme imati i u tom sek.:. toru priliCne .vezuitate ... 1 2 Cvijeta Huis Dokument 230 Dokument se nalazi u arhivu CK SKH. 'OkruZna konferencija AF:Z za okil"u,g Krapinu odrZana je 12. IX. 1943. g. Za C:Jani,ce OkruZnog odbora 1\.F.Z izabrane su: 'Cvijeta Huis kao predsiednica, Tonka Mrkoci-}urin .kao tajnioa, Ana Mrkoci, Milka KataleniC, Marica Ple.Sko- i Jagoda BoZiC. Tonka Mrkoci-Jurin i 'Cvijeta Huis bile su i ·Clanovi OkruZnog NOO Krapina. U ovom periodu istiCu ..se radom sa Zenama Pepka KlasiC iz Zag-orja, Veronika Gra!bar iz .Tesenja, Clan Kotarskog o.d'bora AF2 Krapina i Ljubica <ClekoviC iz Poz11anovca. II OkruZna konferencqa Dopis iz »LiCke Zene u_ bo:rbi«, br. 18, rujmn 1'943. II. OKRUZNA KONFERENCIJA AFz ZA Lll{U NARODNOG .H.EROJA SMILIE RADOfiEVIC-POKRAJAC R adoSeviC-Pokraja.c rodena 1919, g. tt Smilja d' · Omovnu M.etl?~u, kot.ar Gosp iC, '·t seljaCkoj pvro ~ct. .. , t " .u, h.auaIa J·e u svom se 1 a · eniZ·u gim1wzz;u j.e Skol,1t }JO . L · Bila ttct. uCiteljsku Skolu zt Gos p·, t l Ban;a l·Cl mlade.. 'b 0 l .. .rJak u svom mzr.e,du. Puna urn;ek na; JZ · b · se da "k a volje i rijetke upornostz, on . nac og zan-as ' . . J. ipremi se za svo; Sto prij.e z.avrSi Skol.ovan}e ~ rr , · J"'·osv):etni bM d UCl, t" Z(~datak. •. . M uCan zzvot za vn.}eme Skolov-anja nauCio ju _je , k o seb e. U ,poC.etku tek . n.aslucena da zapaZa Zivot .o . o . . P •t ·a O UZ1'0Ctma t.es'~og Zivota u selu z gladu, . ' <mJ • . patnj<Jma rnaI-og COVJC ka , sve j,e viSe •. . . z~aokupl;aJU. Prvo, a i posljednje, mjest.o sluZbovarnja bilo. joj U svima kotarevima Like odriavaju se izborne konferencije AntifaSistiCke fronte som oCekuju Zene Like taj dan. ProS1o je gozena. Poslije zemaljske konferencije AFZ dina od njihove prve Okru.Zne konferencije, Hrvatske, antifaSistkinje Like, uz pomoC kada su se prv; puta sastale da zajednicki NOO-a i ostalih antifaSistickih organizacija, izaberu svoje -Gkru.Zno rukovodstvo, da izne~ vrSile su predizborne zhorove, na kojima su su sve svoje patnje, stradanja, svoju Jjubav se populariziraJ.e i'zborne konferencije AFZ. prema osvetnicima braniocima svojim. N a konferencij am a su birani seoski, opC.inski Ove godine spoznaie su one mno-go toga viSe, i kotarski odbori. 'Okupit Ce se s novim, V·elikim iskustvom, po~ Lijepo je biio vidjeti Zene, koje su do prinosom i znanjem, da je njihova organizacija je dvije godine CamiJe u mraku i neznaju, borbena i samostalna politi.Cka organizacija, kako danas idu na svoje konferencije da se koja je mnoge> pridonijela u valikoj Oslobotamo dogo-vore· o svom radu i horbi i izaberu dilackoj borbi, u podizanju politicke svijesti svoja rukovodstva. Zena, u izvlaCenju Zena ispod teSkog ropstva, u kojem su one Zivjeie. · Ove konferencije znaCit .Ce veliki korak u organizaciji antifaSistkinja Lik·e. Na njima Druga Okruzna konferencija AFz Like su pretresana sva pitanja'"iz Zivota ·organiza~ odr.Zava se za to, da bi delegati Citave Like cija, uoCavani prnpusti i nedostatci u radu, sagJ.edali uspjehe svoje organizacije u radu iz kojih je povuCeno golemo iskustvo. Izabrakroz godinu dana, da bi uoCile svoje greSke ni su novi odbori, u koje su u,Sle najbolje i i propuste, sakupile sva iskustva, prenijele najodanije ilene Narodno·oslobodilackoj borih iz jednog kotara u drug; i tako joii holje bi. Na kotarskim konferencijama su izabrani uCvrstile i ·ojaCale svoju organizaciju. Na i delegati za II. Okr. konferenciju AFZ Like, svojoj konferenciji izabrat Ce nwo 'OkruZno rukovodstvo AFZ za Liku. koja ce se ubrzo odrzati. 1 S velikim intereStojanka2 , . vanje Zenama znacen.Je AVNOJ-• i ZAVNOH-a i t. d. · ... . d"skusiie na konferencqx, r edakOsim pitanja tz I materijale sa ove 1-onferencija ne ,posjedu_je druge cije. z Stojanka Aralica. 8/0GRAFI/A Dna svo<m snagom voli svoj ispaCeni nar.od,· u CZJOJ . b k . je sredtm. l. sama p on ikla· Lj1t!bav za •narod z du. (), o . ..ke , , . , -. Mavde r' MibliZuju j,e id.ejama Komumsttc os;.ecarqe t" . . ClJt ,Clan postaje 1940. g. '" .. partz;~e 0 IZBORNIM KONF'ERENCIJAMA AFz U LICI 372 . . AFZ. za Liku 194.3 g. ·d odrZana . - . . (k t Korenica) u hstopa u . Je u Krbavlct o . '1 datke· uCvrSCivan je orgaH · .f · · · e postavt a za· · .. ~·k Kon erencqa J • ]' ja,Canje po 1the og . AF2 u hrv.atsktm &e tma, -. mzact]e v·to· medu. Hrvahcama, rasrada medu ·Zenama, nar~c~ . . Cke klike na Celu sa krinkavanje gos~o~skke ~z a]~~gosl vlade, objaSnJaMa-Cekom, i izdaJlllC _e u oge J . 1 . . o ko.d Zrmanje u Lici, g.dj,e -ana radz ne J-e Prl}ev . . kao politiCki mdsamo lwo prosvjetni ra-dmk, -nego t .: " mk _ k omums. 'Tu ju j.e zatekla okupacz;.a nase . .t zemlje, . T alij.anski .okupatori ;e o d mah hapse . i : nakon . . • . poSto su joj 0 pz1ackah sve b.ezuspj.e'Snog saslusavan;.a, , ~ k '. puJtaju je-- rna sI OV'O du. 'Dna se vraca u svo;e ~~ u ucz, · • · · h p e drug a s-elo M,edak. V isto wij.eme ustase JOJ a _s. . ., .. a malo zatim ga ·U b ZJU. PosliJ'e njeg.Ove smrll SmdJa. I odlazi ·2A Bruvno k o d GraCa.ca i odmah stupa ·lt prvz ustani.Cki odmd. ·· diU tim prvim mjesedma o ku paczJe u j.uZnom • •. . :l. u K mnsko. kraiini bile- S1t nar-o.czto teske . jelu Ltke J k ._ ta Prilike. T i krafevi, ·~tvom _ nalazih • v~ovnts , , ·anskih okupaciamh J • ''k" oslonac u oetnzc 'l-m naseljeni preteZno srps z~ s .su se .rO·d J z 'l.tdarom talzb ·ak ·m .. u na'Sli odliCan sna&a, ko}t s . . b. .... · tecaJ· da zo elementima, n]t ;-e UJ · , - , . spaszoczma i z-a'Stitni,ci?na srpskog stanovniStva, nad • • .. a ustas.e vrs.e n ezapamCeni terOT · ' · . k o;zm k ·· · tzm 1 d ·od J!icmira-prnrtijs.kih radnika, OJ~_ JC u . e an . b. dzc prvtm·a, b'la J·e Smilja Pokr-aJac. z danima zo me ljudski i to, dl • ost primdan, neusz J·ert, Nj.ezma o ucn ' ' , . t l'm aktivistima. l "T za pnm;er as a z jJao nastup, s un ~ .su , zbjegu s gladnom . . 1.1 d hr~tzsla !Jl.evo1;a u Kad J:e 1 ~ e I'' ' . • ~ta C.e biti sutra, . · proz.eblom 'd J~ec.om, i nezzVJesnos1 .s. •. 1·· ala z 'I' J·e vedrim t• UVJ<er ["vim • J~ u z;ev , . S mz;.a ' . . ·er.uJ u zzlaz z p o b' du' vjeru.u Zwot, Je nove sna,ge, VJ· , . [' • a/aksalosti a t.o je u tim danima ola;a, neva J,e z m ·z· rnJec~ma bilo najvaZnije. . .- . obi• . . uporrnim radom Sm~lJa }e pr: Pozrtvovnvm z •• I' d' NOB led i post.ep.eno okupljala sve vue JU .~ ~ .. jala · · CetniCki utj.e.ca; bw na;Odlazila je u s.ela, gdJ.e Je . . · T f "'kim su joj .C.etniCki elementz -frr!Jelz z .uzc k Zenama z omlajaCi i JBdje b • nom te .odrZ.avala sastan e sa o racu , . .. OP -din~m i stvar.ala o.rganzzacz;e N , koSmz Ja je hila Clan ·Kotarskog t""h VeC 1941. g, k ·z· 'tet.a KPH 'GraCac. Bila je je,dan o.d raajista ~~k'l' mz, .. k 'h 1·adnika _ ,0 1ganzzatora NOP u gracac om . i sta;ro i mlado partz;s. z ' kotaru Njta fJoznaj.e sv.ako selo . .p . . . 'po njenim vatr·enzm z r,e:uo lucz·anarnim ,g,ovonrma ~ o"h . . . okazivala ·z.a vrijeme mnog~ Zrtvovnostz, ko;u J·e P ·e hila . ,. (h ofien"iva Z,ene su voljele Smz JU, ;e:r J ~ ces ~· ' AFt· ·u kotam z Jn.e d vadtn'k u rnajteZim . 2 organtzator . . . Dalmacije tral:asovima borbe. Drugovz zz Sj-everne. • . d S "!'a . . Zili su l;·etz. 1942. g., od KK KP H Gracac . a .dmz J·e . · , . • ko vrijeme na terenu Zrman;e, g J'e J ostane JOS -ne . ag la u TJ'e"k 'erimJ-epom a b'l · pm·tz;s om rad u, J • . ·i.- · I n.: ,' a mnogih organizacionih pitamja njihomh .JesavanJ . . . domaku Talijana i .Cetmka, dinica. Smzl;a ;.e ta~~· naz· .. taknutijem kr.aju, :za u tom, pr,ema nepn;ate ;;-zt na;zs . .. , . d an a, stvorila partijsku orgamzacz;u nefmn m;esec . . ekoliko SKOf..,evskih organzzaczu opam Zrman;a, rn . l NOO . AFZ odr. z ' ja u svim selzma o p'· c~ne jMmzra a . . bezbroj politiCkih sastanaka i p.omogla I· Za~a • • s.avJ~et'IJt11,.a . k D Jwidobi]'u srpsko stanovniStvo, ili harem ]G • a ·I'' • '[ ' • . . , , , Jookvre' Talijani nzbde frrzvz egz;e ga fJaswzzu~aJU z ¥ l . "t · i uslupke i .fJ.okuSava;u vrsz z nagodbe pod paro om . . . I tamo'Snjim boraCkim jedinicama. , l'. ke U ~kolovoztt J-942. g., pred nastJUpom ta qatns . »zaStiCivanja Srba -ad istrebljenja(/ z pnkazutu s-e soldatqskt! i CetniCkih bandi, organizirano s<e, pad 375 �Smiljinim ·rukovodstvooz, povla.Cio veUki se.ktor od desetak sela pre.d neprijatelje:m, koji je skoro sve pred sobom r~niStavao i palio. Smilja Pokrajac bila je skr<nmw i nesebiCna Zena i o.dlul:an (lartijski radnik. !mala je duboko rcl.zvijen osjef:aj druga:rstva. Uvijek je otvoreno i iskreno itnosila svakome istinu u lice i clrugarski je voljela svakoga, koji se zalagao za NOB. Nako-n odlaska Kate Pejnovi.C iz Like, krajem 1942. g., Smilja pos}aje pr.edsjed11ica Okr.uz,nog odbora AFZ Z~l Liku. Na tom predanom i napornom ·radu zatekao je Smilju jednoga dana 1943. g. CetniCki na.pad ·na Bruww, gdj,e se tog ,dana n.alazila_. Ona s joS neko- liko drugova .J;rihvaia borbu sa nadmobnij~m neprijateljom. Svij,esn.a je da se ni .fx moCi ad~-rva.ti, ali ipak ni tt poslje-dnjem Casu ne fJopulta p,-,ed izdajnicitna. Zna 'da bi je Juj,eli uhvatiti Zivu. U kritii:n'?m Casu baca medu njik hombu da ih UJ.drZi joJ IJtelwliko sekunda, i sama sebi ispali hitac u sljepoCicu. To je bio baj uvolucionara~ k(mwniste, -l!eroja Smilje Pokrajac. Za bezgr_aniCnu odanost borbi_. ia- slobodu i pobjedu Na:rodne retJ,olucije, Smilja Ra.doSeviC-Po-krajac o-dlikovana jc 20. Xll. 196-3. g. OrdfNWm Smilja 'Na- .. AFZ Slavonije . d ··t I ob/asne ko·Jl{erenc~Je jJreds;e ms vo · ~ Radno .· govo1L Beba Krctjai.iC-Evil rodnog heroja. Pok1~ajac Dokument 231 REZOLUClJA SA PRVE · OBLASNE KONFERENCIJE AFz ZA SLA VONIJU ODRzANE 19., 20. i 21. RUJNA 1943. U VOciNU Rezolucija 1. Fasisticki okupatori, uz pomoc svoga sluge Pavelica, i drugih slugu, htjeli su izazvati bratoubilacko klanje izmedu narodnosti, koje Zive u Slavoniji, ali u isto vrijeme su ih upotrebili kao oruzje protiv nasih saveznika Sovjetskog Saveza, Engleske i Amerike. Slavoniju su pljackali, otimali trud slavonskih seljaka, palili su njihove domove, poklali na hiljade neduznog stanovnistva, a najbolji sinovi i kCeri Slavonije hili su na najzvjerskiji naCin muCe.ni i poubijani. Poslije uspjesne dvogodisnje borbe svih n&Sih naroda protiv faSiznia, u diJba, kada se Narodno-oslobodilacka borba prosirila ria eijelu Slavoniju i obuhvatila sve manje narodnosti, Zene .Slavonije sastale su se na svojoj Prvoj oblasnoj konferenciji AFZ. 374 2. Vlastodvsci u Jugoslaviji, koji su 20 godina vladali, a ·koji su svojom protunarodnom politiko·m dov·eli do okupacija naSih zeri1a]ja, ostavili su naSe narode na milost i nemilost faSisti.Ckim krvnicima. Podia, su izdali nase narode, a onda pobjegli. Narod je krvario, bio je pljackan i klan. Romunisticka partija, koja se uvijek borila za narod i hila s nlilrodom, i sada je naBla i'zlaz iz ovakovog stanja. Pozvala je narode- na oru.Zanu borbu protiv mrskog okupatora. Nasi narodi se diZu, rado-sno uzimaju oruZje· i he-rojski SH bore. U .Slav·oniji, ,zajedno s mu.Skarcima, diZu se i zene Slavonije, da svete svoie najmilije. U svetoj Narodno•oslobodilackoJ borbi Slavonije, u kojoj svakim dan om sudjeluje sve viSe zena, kuje se oruzano jedinstvo svih zena Kahz Govondil govori · AF2 Slavonije ·n"' ]. oblasnoj konferenciji ~· �Slavonije: Srpkinja, Hrvatica, Cehinja Sl 0 vakmJa, Madarica N' · · . ' oslobodilal'ke borbe okup t . . ' IJemiCa I drugih d a on · nostL SJavonke su borci .. naro - uspjeH sa ustaSama 'i ostalim . 'd po"to m.su ...s h:rOJI, one su vatskog narod ~ . IZ aJicama hr~ bolniCarke, koje spaSav . • RJU ranJene dr ". a, pokusah su upotrebiti d u naJveCoj vatri borb ugov,e oruzJe protiv naroda u Siavoni·J·I· . t' ruga : e, one su u pozadini b"t" N 1 Ime osla orgamzatori svestrane pomoc'I. s .. II arodno-oslobodilacku b b -" · VOJim borci.. or u. U nasu ra vnu,81 avomJu preb T . ma, zene Slavonije danas sudJ'el . . .. aci 1 su grupicu Cetnika tick -· UJu u poh- k . . OJ a Je pokusala sa svojim izdaJ·n· 'k" ' . om zrvotu naSeg naroda. One uCestvu 'u dom "'t 1c Im rau Izgradnji i radu NOO a i d. I . J ' naroci o medu Srbima AI" .. r Je UJU u njima r d 81 .. . I SVIJest naavnopravno s muSkarcima. o a avomJe i njegova J·ak N b d "I a arodno-oslo 3 · Protunarodne klike k · . 0 I acka Vojska UCiniJa je kraJ· tom pok ' . u . z.,ene SVI·h narodnostJ· Sl " usaJ rode J .. ' OJe su Izdale na.. ugoslaVIJe, ne miruju Bo .. '" '"t o Srpkinje osud'l avomJe ' a naroC1 . da i narod .·· J€CI s-e naro. ' I e su 1 osudu.ju svaki r . -~e snage, one se veZu s okupato- k "' . usaJ razJedinjavanJ·a narod S! .. poom, I SVOJim protunarodnim rad·om h , " a , avomJ e, 1 · · cvrsto ujedinJ· ene b ·t , sp · · oce da on ce se d 0 k onacnog riJece borbu za naciona1nu siobodu . os1obodenja. demokratska prava U 'S! . .. I puna "k' . avODIJI taj izda 'n. 4. Nap:redovanjem Crvene ar . . . ~ I rad vrse pokvarena hrvatska gos d. Jk 1Ja su 8 kl po a, olacijom ltalije, ogromnim jaCan .ffilJe, kaPJtu. e uvu a u vodstvo HSS-a ko. savaJu omesti masovn. 'I Ja pokuoslobodilacke. vojske i P ·t· Jemk" Narodno. I prJ az Hrvata u NOB . Una to' .. J .. ". ai 1zans Ih odred ugoslaVIJe, Sirenjem borbe u ... ~ c ~Jih~ve Iukave propa,gande, hl-vatsk; oruZanim bratstvom svih n "'h SlavoniJI I narod pri-laz1 masovno u redove NOB . t asJ naroda pri taka i svi p "t . . , a 1s o bl . • . ... . Vi . , . os em pnstase iz vodstva HSS-a , p lZUJemo se .sve b rzim k oracima slobOdL "-' dJevsJ · nagli razmah · J. - · · red nas, antifa,sistkinJ'e Slavo .. I acanJe NarodnoI" · , niJe postav JaJu se vazni politicki zadaci: ' 1/ ' :[ ! ·Sa I. ohlasn.e konferencij.e AFZ Slav . 37.6 .. , . . . om;e. U s.redini sjede M 2'lka ., 1ovanovzc M · 1 k a;a an ez-Komar i Seka B. . k F . ' Beba Kraj.aCiC, · · ttJa - umiC 1ela BiCanif, i. V.eC u prvim danima NOB, Zene Slavonije pomaZu svoju braCu, ·!fluZeve i sinove, koji su stupili u borbu protiv okupatora. One iznose hranu, prenaSaju pisma i rasturuju pozive na oruZani ustanak; sakupljaju od.jeCu i lijekove, ruSe prugu i mostove, sijeku Zicu i telegrafske stupove, radeCi pod rukovodstvom KomunistiCke partij.e. Razv-ojem i jaCanje:m NOB poCele su se stvarati organizacije Zena po selima i gradovima Slavonije. Sve je viSe bilo organizacija AFZ, i one su okupljale sve veCi broj Zena svih narodnosti. Do sada su organizacije AFZ u .SI~voniji postigle velike uspjehe. Skoro u svim krajevima Slavonije, kako u oslobodenim, tako i u neoslobo,denim, te u mnogim slavonskim gradovima, imamo danas organizacije Zena, koje unatoC okupatorskog terora 'pomaZu svirn sredstvima NOB. Organizacija AFZ u 81avoniji nije se samo proSirila, ona je uspje.Ja obuhvatiti Zene svih narodnosti Slavonije, te danas imamo u naSim oTganizacijama, pored· Zena antifaSistkinja Srpkinja i Hrvatica, Zena Cehinja, Slovakinja, Madarica, Nijemica i t. d. Na taj naCin zajedniCkom borbom i radom u organizaciji. stvoreno je jedinstvo Zena svih narodnosti .Slavonij.e u borbi protiv okupatora i njegovih slugu. 2. Pored tih uspjeha, koje je do danas postigla organizacija AFZ u Slavoniji, Oblasna konferencija ukazuje na nedostatke u radu. Ti nedostaci jesu: a) N a-Se AFZ organizacij e nisu iskoristile sve moguCnosti, koje su im pruZene ra.zvojem N arodno-oslobodilaCke boTbe, one nisu uspjele obuhvatiti u organizaciju joS mnog.e Zene, koje su inaCe antifaSistkinje. NaroCito su malen broj Zena obuhvatile organizadje AFZ na neosloboderiom teritoriju i u gradovima. b) Politicki rad AFZ Slavonije bio je neorganiziran. U politiC.kom radu nisu uCestvovale sve Zene obuhvaCene organizacijom. c) Odbori AFZ nisu dovoljno osamostaIjeni i osposobljeni da rukovode iz sredi,Sta. d) Organizacija AFZ u Slavoniji pruzila je slabu pomoG NOO-ima, iako imamo gotovo u svim odborima zene. 8aradnja-sa USAOJIom hila je nedovoljna: g) Kulturno-prosvjetni fad se zanemario, i ono ,StO s·e radilo, radilo se bez plana. Radu na suzbijanju nepismenosti ·nije se prilazii<J Pavka ]akJii: ozbiljno, iako je to prvi korak za politiCko uzdizanj e Zen a. IznijevSi sve uspjehe i ukazujuCi na sve ·nedostatke naSih organizacija, AFZ organizacija u S-lavoniji, naSa konferencija p-ostavlja pred izabrani Oblasni odbor i sve AFz organizacij"e u Slavoniji, ove zadatke: a) Obuhvatiti naSom AFZ organizacijom sve Zene Slavonije, koje joS -nisu ·organizac~ono povezane ·i koje stoje po strani, te na taj naC.in proSiriti naSu AFZ ·organizaciju .na sve Zene u Slavoniji. b) Posebno se postavlja u zadatak obuhvatiti hrvatske Zene, koje ja.S uvijek stoje po strani. Iako su one mnog-e pristupHe naSoj organizaciji, ima ih jo.S mnog·o izvan nje, a okupiti ih ok!) organizacije AFZ i aktivizirati ih, treba da nam bude jedan od najvaznijih zadataka. Kovanjem borbenog jedinstva srpskih i hrvatskih Zena, te Zena svih narodnosti ,Slavonije, pridonijet Cemo mi Zene antifaSistkinje Slavonije svoj lidio u borbi za Sto brZu i .uspjeSniju pobjedu i narodno osloboaenje od mrskog okupatora. c) Pro·Siriti naSu AFZ organizaciju na sve krajeve ,Slavonije, obuhvatiti sve zene bez 377 �ob~ira na narodnoat, drustven u i politicku Pripadnost. d) Ucvrstiti nase AFz odbore, pruziti im potrebnu P?IDO<\. ~samostaliti ih, povezati ~edusobno I nauc1tr rukovoditi radom iz sredista. • e) Planski organizirati politicki rad sa zenama pr"e_k? naSe AFZ organizacije. . f) r:_ruzih punu pomoc NOO-ima. Uskladib I ucvrstiti saradnju sa USAOH-om . g) Pojacati kulturno-proavjetni rad planski ga sprovadati. . Ako b~?:mo izvrsili ave te zadatke i aaVJ:sn? prlsh k radu, ispunit Cerna zadatke k'OJe Je pred z:~su o-rganizaciju postavila Pr~ va konferenCI)a Antifasisticke fronte zena Hrvatske. Smrt faSizmu Sloboda narodu! Dne 21. IX. 1943. i d ~ Prv<l; obla-sna konferencija AFZ za Slavoniju o r~ana Je 19., 20. i 21. IX. 1943, g. u Sumi nad VoCmom. Na konferenciji je izabran Ohlasni odbor AFZ od 25 Zena. Za predsjednicu _jc izabrana Pavka Prva Oblasna konferencija AFZ Slavonije .JakSiC, a za tajnicu Anka BuJ'ak 'Seka . Ko n f erenCIJl ... · · • .1~ -pn~ustvovaJo o~o ~00 2ena, od toga 320 dele atkm.Ja tz osldbodemh I neoslobodenih kr-ajeva. g bokwnut 332 ODLUKA ZAVNOH-a OD 20. IX. 1943. 0 PRIKLJUcENJU ISTRE, RIJEKE, ZADRA I OSTALIH OKUPIRANIH KRAJEVA HRVATSKOJ Narod Istre, Hrv. Primorja, Dalmacije) svih J adranskih atoka u zajednici s junaCkom Narodno-oslobodilackom vojskom Hrvatske os.Jobodio je svoje krajeve ispod jarma ta1ijanskih tlacitelja. Vlast u tim krajevima preala je u ruke Narodno-oslobodilackih odbora - jedinih organa demokratske narodne vlasti, koju naS narod priznaje. Na osnovu tih Cinjenica, kao i na osno·vu naCela o samodredenju naroda, .Sto su ga proklamirali naSi veliki saveznici, Sovjetski savez, Velika Britanija i Sjedinjene AmeriCke DrZave, Zema1jsko antifaSistiCko vijeCe narodnog oslobodenja Hrvatske donijelo je slijedece zakljucke: 1. ProglaSuj u se niStetnim svi ugovori, pakt"Dvi i konvencije, koje su razne velikosrpske vlade sklopile s Italijom, s kojima su hrvatski krajevi Istra, Rijeka, Zadar, Losinj, Cres, Lastovo i ostali Kvarnerski otoci predani Italiji. 2. ProglaSuju se niStetnim svi ugovori, pak.tovi i konvencije, sklopljene izmedu izdajnika hrvatskoga naroda Pavelica i talijan- ske vlade, kojima su dijelovi Gorskog Kotara, Hrvatskog Primorja, Dalmacije i Dalma-· tinski otoci predani ltaliji. 3. Svi spomenuti hrvatski krajevi. t. j. Istra, Rijeka, Zadar, anektirani dijelovi Hrv. Primorja, Gorskog Kotara, Dalmacije i, svi Jadranski otoci (ukljuCivSi ovamo i LaStovo, Cres, LoSinj i druge), prikljuCuju ·se matici zemlji - Hrvatskoj, a preko nje novoj demokrats~oj, bratskoj zajednici naroda Jugoslavije, za koju se naSi narodi bore. 4. Talijanskoj nacionalnoj m.anjini, koja obitava u ovim krajevima, .zajamCuje se autonomija. 5. 0 gornjoj qdluci obavjestavaju se vlade saveznickih zemalja: .Saveza SocijalistiCkih .Sovjetskih Republika, Velike Britanije, Sjedinj.enih AmeriCkih DrZava, kao i Citava svjetS"ka javnost.l· Smrt faSizmu - Sloboda narodu! 20 .. rujna 1943. 1 Pad Musoliniia i. kapitulaciiu Itali.ie naro•d Istre j·e doCekao spreman, da ·se digne na rustanak U svim gradovima Istre izhile su demonstracije, u ko jima su uCestv·ovale i Zcne. U Rovinju je Francesca 'Bodi. sa CekiCem u ruci, usprk(}s otpo·ru .:k.arabinjera, razbila faSistiCke embleme na zgradi faSistiCke stranke. U sveopCem nar·odnom ustanku ·9. ruina 1943. g narod Istre je or-uZjem u ruci stvo·rio odluku, da •se za svaR"da oslobo·di tudinskog Topstva i prikl iruCi Jugoslaviji. 13. ruina. 1'943. g. Pokrajinski NOO za Istru donio _i.e odluku o oddepljeniu Istre od Italije i prisaj-edinj.eniu _Tu,goslaviii. a ZAVNOH svojom odlukom ad 20. ruina i AVNOl svojom odlu'kom od 3:0. studenog- ,potvrdili su odluku naroda Istre. Narodni ustanak t9. ruina za'hvatio ie ,sva sela i g'radove Istre. Osim Ri ieke i Pule, ci jela je Istra hila oslobo.dena i posvuda _je narod, na mjesto faSistiCke, uspostavio svoju - narodnu vlast. Ustanak s·e pretvorio u borbeno slavlje naroda, koji je stoljeCima davao ot,por tudinu i lborio se za svoja nacionalna prava. Za istarske Zene je ustanak znaCio, kao i za ostali na·rod. prelaz iz mu1wtrpne botbe otpora u o.tvorenu organiziranu bor'bu za oslobodenje svog naroda. 1 Zene su mas.ovno uCestvovale u ustanku, pomagale da se proti·era neprijatel.i, .sklanjale oruZje i nmniciju koie j·e talijans'ka vois'ka na bije,gu ostavljala, i skrivale ga da ne ,padne u ruke Nijemcima, rPilile ·SU telegrafske stupove, da prekinu veze- karabinlera s dru.gim g-arnizonima, a u sukobima s nepri iateljem ~asavale pod kiSom tanadi ranjene i pokapale mrtve horce_ U Puli. koja ni je hila oslohod:ena, radni-ee u tvornici »Opifici«' oduzele su Nilemcima 3'0 puSaka i 16 bambi. 73-,godiSnja Marija TomSiC sama je izvukla iz ,grada 10 puSaka. . U Pazinu su .Zene organizirale krojaCku radionicu i Sil·e partizanske kape s rpetokrakim zvijezdama. Po svim mjestima organiziraju Zene kuhinje za vojsku. Mnoge su se mlade Istranke :borile u redovima novoformiranih vojnih .iedinica. U tim 'borbama .palo .ie i mnogo dwgarica. {Olga Ban, Marija MaretiC i drul{e). Dvadeset Sest dana hila je I·stra oslobodena. Kroz to vrijeme Nijemci su pmdirali iz Rijeke, Pule i Tr.sta, ali· .su nailazili na otpor novo:formiranih paTtizans'kih jedinica. Dvadeset Sestog dana Nijemci poCinju svoju veliku ofenzivu na narod Istre. Novoformirane, joS 'lleuCvrSCene iedinice_ nisu mogle ·da se o·dupru niemaCkim ·divizijama. Nijemci su ,palili sela, u'bijali I jude i ·Zene. No ia;ko im i·e uspjelo o"pet okupirati ove kraieve, nikada im nije _uspjelo uCvrstiti svoju .vlast u tim kTajevima. Organizacii·e NOP brzo se o:poTavljaju i postaju CvdCe i prekaljeniie. 25. prosinca 1943. g. odrZava se I. partijska konferencija za oblast I·stru. Partijska or.ganizacija· posveCuje veliku paZnju radu i politiCkom 'llzdizan ju Zena. U svim ,pa·rtiiskim or,ganiza·cijama zaduZene su pojedine dr·u,g-arice za rad medu Zena'Ina: u Oblasnom komitet-u - Dina ZlatiC, u OkruZnom komitetu Buzet - Nada TonkoviC ,i Danica MiliC, a kasniie Anti.ca Suran. u OkruZnom komitetu PoreC - Nad8. Ralller, OkruZnom komitetu Pazin - Liu'bica Polil:-NaSa, OkruZnom komitdu Pula - Fumica Fedel. u Gra·dskom komitetu Pula - Llubotnira Ro.dica Neda, kasnije Slava KriSkoviC Viera, Gra·dskom komitetu Riieka - RuZa BukviC Ranka, Kotarskom komitetu Opatija - Slavica .Tardas, Kotarskom komitetu Lo-vran - lvanka Sirola, Kotarskom komitetu Kras Ema IvanCiC, Kotar.S'kom komitetu IJ..ahin - lr'Ina Ljcul i 'Piierina BiCiC, Kolarskom komitetu Zminj Rm2ica PavliC i Marija MiTkD'ViC, Kotarskom kO'lllitetu Buje - Lea Rauer, Kotarskom komitetu Umag 1 Z.ene idu na !. oblasn.u konfe-renciju .AF2 u VoCinu Zemaljsko AntifaSistiCko VijeCe Narodnog Oslobodenja Hrvatske 379 �· tiCki rad · · ·C · . .. Zena. 1 .Ja anJe orgamzacqe razbija strah 'kod u I 194:vom dPismuMCentralno.m Komitetu KPH od 4 · . · g. rug arko BehniC p'" · ~ .· Zena I o-rganizadJ·r AF" sIq·e d ece: rse o raspo 1ozenJU .. , . ~ )>Zene su pored 1 d' . Strah, koji ,postoji ko~m:;: ~ke na1akt~~nije u Istri. tolikoj mj.eri kod Zena Zu ara._ka; lliJe za,paien u -!'fOB, Sto· potvrduj·e Cinieni~~eiz \Prvn~ uCestvuju u Je fo:miran jedan kotarski odh odn]an~. ~a ~ada seoskih, koji obuhvaCaJ·u 550 ~ or, pet opCmskt'h I 56 zena.« . Koncem 19.43. ,g. i poCefkom 1944 f . ]e veliki broi ·seoskih odbora k 0 t ·. g. Of'lmramo zet i Labin. · u arevrma Kras, BuKotar Kras: U RaSp~ J . . deno:m 1943 g U db11 u ormrran J.e odbor u stu(Ana ~o,ZiC iva~ova, :Marifa Jl:~~ M~ikktivniJe, Zene ka BoztC Josipova koj . k • 1 a Bo.zrc, Andena u N'jema·Cku' u loa ,j~e u .o1~vo~u 19_44. g. odveBoZiC Antunova). g ' ,gd.Je Je. 1 pogmula, i Ana Odbor u sdu Podga6e f . : -1943. K· (Mariia Kral··, z ormr_gan Je 2·0. listopada Zora Sverko lvanov,a of{ 1y_e_r)ko, Kat<~; Grbac. , - u ruinu 19'43. ,g (M .. 1!C; u -¥-aC.Joi Vasi Cerin Milanova i druge)·rqa T e~m. Antma, Marija nom 1943. (Ana Poropat' M·l{s smkk - 'U strudepat); u selu Yodice - 'u ~da . ver o, RoZa Per-~ Rupena, Reza RibariC Mara sG~bno~m.kl9M43. (Ma·rica Mara Rupena). ' ersm . ara Rotar, . Kotar Buzet· u Brdu · f sincu 1943 (A ·t' C Je ormnan odbor u prorotiC). u s·v Mn a'r't~ erneka, .Julka Si·rotiC, Ana Si' · mu-upr' DraStiC, Ana MerliC, BoZenk , nsr~,S:~ 1'94~: (~ntica vac); u selu Prodani - 18 t rascr , Ruz1ca CeroKtbavac, Marija Pavleti.C i. .Isb?pa~ 1948. (Marija 1om Mlunu 'U stude~ JU lea . rodan); u Ma- tAna Q i· Francesca BOdi ---:--. iviarija So.SiC, Kotarskom ko . t t T" . fl}a ~trbac, Kotarskom 'komite~I e u InJan - ~a­ Jelo-vtca-PeSCica, Kotarskom l:omit~~tC~~-'- Milka ka Lukas, Kotarskom komitetu Porev pte - Ton[rrac, Kotarskom komitetu Pa . eM- . Ana Pon1 t. d.· Osim to.g c: b . zm anca Pavlov VistkinJ··e APZ au vaeg. ~t fOJ d~~arica rade kao· akti.k .-, ' I. p 1 umc, An'kica MiliC propu ~tamp" 1 t . d. (Alma Zel ·k R . I Bra,p:ka Seg'Ulja Da · ~ c. l a ohm, Bosa Dohril<:i., Slavica Fran 'B,·nan.JEU ak ,-,val_ba,EAndelka TurCinoviC H • s· enaz1 rna D · D ' ~v.atin Da.Sa, Zden'ka Gre'blo 'M . . Beros~,, an!ca Sama, Siavica VlaSiC Slavica' D acpJa M el~~Ic, Anhca San, Milka K'l1ftiC A:da Gu tf }/ •. anJa Modrunia Corva, Ivanka' ~Po-SCiC k e. I, d~r~a Coana, Ermirukovodilac, i ·drug-e.) ' OJa ra. 1 1 kao omladinski ~ . u Jstrru je do.Sao 'vee· hr . d . . ~~me 1. SuSaka (Ivanka sirolaOJ'S·a~uganca IZ. KastavzrC,_ Mtlka ]elovica-PeSCica 'A k'a Jugo.' .Yt-da !B_laRotJm~ Branka S{1gulja, L'ruhic n l·c!l, M~hc,_ Zeljka VraCaJuti s·e nakon kap't \ .. a ~ohc ~aSa I dmge). Istri i izvjestan broJ· dl· u ac~Je Iz. Italqe, ostao ie u H t k rugarrca rz drugih k ·. k rva -s e, naroCito iz. Dalrnacije (M .. S b ra]eva a Lukas, Bosa Dobrila A . 'P a·riJa tr a·c, Tonnazi). ' na on;gra,c, Bina Eske- ·e Fonniran 1 1 · .. t• · · · tvm ohlasni odbor AFZ P red SJedmcom· JT/ ~ICIJaRa n.atJom . t . . D sa 1 tiC, zatiru ko.ta11ski i opCin~k~ 0 db~n~·cA,npz ipm ~la­ na rukovodstva porn " k' n · · onmrapolitiCki ih uzdi:Zu i ~zs~m~ots lm· odl'borim~ u radu, 8 a .J'UJU. ntenziVan poli- bokument 23J . Zorka Kodelja, Milka Fie;~ },~4t3. Ct;;"/Ika) Jcrman, lo·~ Mlunu - (Stefanija C~rova~ca ·~o ; ";! VeD'filka Cerovac, IK.ati·ca Vivoda N' dlf'i:"tcaJ Vrvo·da, ,c,.trpedu - 18. studeno 1943 '(A e. e 1 <t; akac); u I1ana Kajin, .Julija D . . nrca Vrvoda.--LjiFlego, .Ema Podreka). a ac, amca KrbavCiC, Milka . Kotar Labin: u s-elu M I' G 1.. o.dbor 15. XII 1948 (.L (;1 1" o 11 forma·an je Karmina FraukoviC, iLuc:·cM.' 1 ~· MTocr:~a MHetiC, 1 u selu Mali Turini 10 .. ~ e . • . art Ja DobriC); horoviC, Luca MiletiC A. SIJMecnhJ.a 19·~~- (Milka Mona orov K ras - 2'0 prosinca ,1'943 (Mo . . 1c)· "' R.Ipen d. ' .... 1Pali~Ska, Ana Far"'rruna z· FartJa ZupiCiC, Antica . · ora araguna ' M ?ITIJa p a·· Irs k a, J OSLPa Kos """ Mari,ja B b.') 25. prosinca 1943, (An' I' emz hlC .·!· u Sv. BaTtOl'll · ue ma h a · . . I van~ VrskoviC. Marija Brezac aM'l·k, M · Ja p a 1ts.ka, Ban BatehC); '!-~, VineSu _ IO. X 1 94 ~ (M «;~ac, ~l.bm~ Luce Lucz.c Tosina Ratn ., ·c I ·. an1a MdtYOJ, ·· F ' · ,_, nrc. e estma R ·, M rqa rluga Erkolina p r k M .. amniC. aSumberu ~ '2·6 prosinc·a ts· a, aJrqa Rasrpoli.C); u 1 48 BlaSkoviC i dr )· u R' a ~ · (lTma Licul, Gaspa (Josipa PaHska. 'Luca IBO!env~I - 15. ,pro,sinca 1943. . • · azma "'' F r.an k ovtC, Ivanka Knap', ·n·' k'Luca K'trsic, An. B hca 1 Paliska); ·u Mariti _ ~5 1.~ ~ . embiC, Katarina Fra!lkoviC, Milka Batelil: Fo:kJecBJ~ (Marija kovrC_, Luca MohoroviC) ' a a etc, Ana FranU Ri jeci u svakom ~d 1'6 · . cu 1943. .g. 'po J"edan od•bo raJon4a pdosto]i u prosinO't · rsa o8d · 51 J: r· /?44. Su :Sle~gR~ia foB~~~~Z 4-~gkadski. o,d~or AFizu~ark~ji Edina Cerna MT , 1 wa i a1en. a. Ll~btca SepiC Mira, ¥anJa Fa'bijanCiC Lili. I IZVJEsTAJ INICIJATIVNOG ODBORA AFz ZA OKRUG POKUPLJE OD 21. RUJNA 1943. GLAVNOM ODBORU AFz HRVATSKE 0 RADU zENA Glavnom odboru AFZ-a za Hrvatsku Drage drugarice! Primile srno vase dopise 224, 226, 300, 301 i 317. Nastojat cerno koliko god budemo rnogli da podupremo sabirne akcije NOO-a kao i ·sabirne akcije GsH. RezuJtati mazda ne ce biti onakvi kakvi bi mogli biti radi toga, Sto je naSa organizacija m:Iada, palitiCki slabo izgradena, ali uCinit 6emo sve, Sto budemo magli. ,f3ljive su ove godine kod nas vrlo slabo rodile·, radi toga ne znamo da li Cerna uopCe moCi skuhati pekmeza. U ve·zi sa dopis·om 226, moZemo vam javiti da sm·o postupili po vaSim uputama. PrimjeCeno j,e da s·e »Dam« vrlo rado Cita i mnogo traiL Na adrZanam kursu na neoslobodenom dij.elu naSeg okru·ga posvetili smo veliku paZnju napredniin i reakcionarnim; snagama HSS-a, kad toga smo se posluZili Clankom iz lista »NapriJed« broj .18 i prerna tome dali upute za rad prema pristalicama HSS-a. Primili .smo 40 brojeva vaSeg lista »Zena u horbi«., Na neoslobodenom teritariju odrZali smo kurs u kotaru Samobor, koji je trajao pet i pol dana, t. j. pol dana srno odrzali ispit. Razlog Sto kurs nije trajao vi,Se je taj, StO su preko polovice polaznica udate Zene, pa im je teSko bilo kuCu ·napustiti na duZe vremena. Na kursu smo praradili slijedeCe teme: 1. ZaSto ne Cerna povratak na staro? (.Stvaranje versajske Jugoslavije, zivot u njoj). 2. Dolazak okupatora - njegove narnjere, ustanak, razvaj ustanka, ciljevi Narodnooslobodilacke borbe, uloga Komunisticke partije u NOB. K NaSi sav,e·znici, Atlantska povelja, razvoj rata, tko najviSe snasi teret rata. 4. Vanjski i unutarnji neprijatelji NOB. 5. Narodno-oslobo·dilacka vojska. 6. Narodno-oslobodilacki odbori, AVNOJ, ZAVNOH. 7. AFz. 8. U.SAOH. Terne od 1-7 smo pro·radili u tri dana u osnovnim crtama, a AFZ i USAOH u _dva dana. Kurs je pohadalo 9 odbornica, 7 iz kotara Samobor, a 2 iz kotara Pisarovina. . Kurs smo odrZali po sjenicima, gdje smo 1 spavali, taka da smo ostali neprinijeCeni ·za selo. Briga za ishranu bila je povjerena naj- odanijirn familijama. KK kao i NOO su mnogo i.Sli na ruku, pojaCali obavjeStajpu sluibu i vodili nas od sela do sela. Ipak prije odlaska iz pojedinih sela odrederi broj ljudi je saznaO za nas, a i mi se nismo pred odlazak skrivali, pa je narod traZio od nas da im .~to zapjev3.~ mo, Sto su naSe polaznice radasno uCiniie-. U jednom selu smo ocirZali mas·ovrii Sastanak~ na kojem je prisustvavalo cijelo s·eia·. oVO nam sve dokazuje, da je daleko veCi bra] Zena sklon NOB, samo mi nismo usPjeii' d3. ih organizframo. ·Clanicama KO AFZ-a dali smo· ·odmah u zadatak, da tim selim:a posvete viSe·· paZnje, Sto 1?U ·one i uCinile. Odr.Zanf sll masovni sastanci po svim tim selima, i uskorO C.e se m.a.Ci i tu naSa orga'ni·Zacija uspostavitL Nas slijedeci kurs odrzat ·ce se u kotaru Vel; Go:dca, po-Cet Ce oko 26. rujna i trajat Ce ne~ sto dulje. Mislimo ga odrzati barern 10 dana, i Zene su pristale na taj rok. BuduCi da u Velikoj Gorici postoji odred, to kanimo kurs odrZavati u blizini njega. Predvideno je Dko 20 kursistica i to u glavnom katars.ke i opCinske adbornice. Rad' u uZem Inicijativnom ·odboru raspodijelili smo tako, da svaka od nas ima svoju posebnu duZnost. Jedna je zaduZena za redakciju, organiziranj.e dopisniCke sluZbe i za AFZ fond. Druga je zadu.Zena za odrZavanje kurseva na svim terenima, ujedno i pa· kulturna-prosvjetnom radu u sekciji 'OkruZnag Narodnog Oslobodilackog Odbora. 'Treca radi u poljoprivrednoi komisiji Okruznog NOO-a. tCetvrta je zaduZena po obavjeStajnoj sluZbf. Peta za odrZavanje veze sa vojskom, da bi se pajaCala -saradnja Zena boraca po pitanju AFZ-a. Ovu podjelu prisiljeni srno bili uciniti na ovaj naCin, uzimajuCi u obzir spog.obnosti, rnoguCnasti kretanja i potrebe rada na neoslobodenom dij.elu. Prema tome su drugarice, .kaje rade vi.Se na neoslobodenom dijelu, morale preuzeti lakSe duZnosti unutar naSeg odbora. T'ri drugarice iz uZeg .odbora Ce sada raditi na neoslobodenom dijelu, jedna Ce odrZati kurs, a dvij.e Ce -raditi p·o kotarevima. Mali broj kadrova prisiljava nas na to, da Clanice u.Zeg odbara rade stalno kao organizatari u kotaru. Na primjer u kotaru Pisaravina radi naSa drugarica iz uZeg -odbora i to iskljuCivo sama. Nadamo se da Ce nam odrZani kursevi pomoCi, i da Ce se Clanice Okruznog osloboditi vezivanja iskljucivo za jedan kotar. ~8! �!I ··~ :~. -~ Na~ Bst »AntifaSistklnJa« ste s1gurno primili, moiimo vas da nam poSaljete pri- mjedbe na isti. Do.pisniCka_ mreZa je do sada vrlo slaba, a i mi same nismo dorasfe za izdavanje lista. Drugovi iz OK i Agitprop-a ispravljali su nam stilski gotove sve Clanke, a mnoge i sadrZajno. MoZemo reCi, da bez njihove pomoCi ne bi mogli izdavati Ji.st. Nadamo se da Cerna za drugi list dobiti viSe Clanaka sa neoslobodenog dijela, pa Ce i Jist biti viSe· odraz naSeg Zivota i rada. Nakon kapltuiaclJe fta11je, sltuadja ~e doUe biti mnogo bolja. Rad naSih odbora na neoslobodenom dijelu sastojao se uglavnom na sakupljanju za naS fond i za vojsku. Odbornice su dobile u zadatak da predobijaju nove zene za NOB pomoCu naSe Stampe i .tumaCenja. Mnogo hrane se joS uvijek odna.Sa u Zagreb na trg, mnogo ljudi rade na izgradnji- cesta, zatim Zeljeznici, pa je naB politiCki rad bio usmjeren protiv tih pojava. Namjeravamo u naSem slijed.eCem listu o tome pisati. NaS politiCki Narod n-osi hranu borcima na poloZaj - kakv·e ce posljedice biti ad takvog post;rp~a (produzenje pljacke, ubijanje, produzen]e . t d ) Nasi odbori na neoslobodenom ra t a 1 • · · I' dijelu su joS vrlo mladi, tek smo usp.Je I s njima odrZati dva do tri sastanka. Ra~~ tog~ mi ne moZem·o od njih mnogo zahtiJevati. Kad budemo formirali viSa rukovodstva, rad ce biti daleko olaksan. K<>tar Samobor: 12. kolovoza f·ormiran je uz pomoC Cla.n~­ ce uZeg Inicijativnog OkruZnog odbora Imc1- P1'ekriZje veljal:a 1943. jativni Kotarski odbor AFZ-a. Vee su odrza.na s njima tri sastanka, na kojima su dr~.gance upuCene u rad. Za sada se odhor sast~J; samo d tri odbornice i dva instruktora. _Ddbor ~buhvaCa svojim radom opCinu .Stupnik, ,~v. Martin, Sv. Nedelju i Breganu, -~ok u opcmu Brezovicu, grad Samobor i o~cinu_ .Sa~ob.~r , . prodr"rali Stan]e organrzaciJe uopce msmo · ·· b . , Je s]" d·ece.. dva odbora u Sv.. N edelJI .su o . IJ€ novljena, jedan nanovo formrra~, dok s.e Je jedan Qdbor raspao i to u Stupm-ku, radr ~o: ga, Sto je jedna drugarica morala napusbti Sa kotarske konferencije AFZ u Pisarovini Stanje naSe organizacije i rad na n eo s I o b o de nom d i j e I u. Nas rad ad proslog izvjestaja je bio mnogo ometan radi upada 'ustaSa i Nijemaca u . mnoga sela, gdje su oduzimali stoku i iz:VrSavali racije na ljude, koji se nisu odazvali u domobrane. V.eliki broj svinja i gov.eda pokupili su pn mnogim selima svih neoslobodenih kotareva. Ubistva, koje su ustase cinili nad ·naSim odbornicima i ostalim drugovima u kotaru Velika Gorica, narod je p1·imio sa gnjusanjem. Na sprovod tih drugova doslo je iz sedam sela aka 500-600 !judi. Ipak ta djela nisu narod potakla na borbu, vee se nakon toga osjeca neka zap!asenost i zastoj u radu. Organizacije AF.Z-a su se uskolebale 'i u mnolfim selima odbori su ae rasprSili. rad na neoslobodenom teritoriju bio je usmjeren i· protiv otimanja stoke i t. d. od strane Nijemaca i ustaSa. Zenama smo· tumaCili potrebu organiziranja, pobuna protiv odvadanja stoke. Do sada smo postigli tek toliko, da stoku sklanjaju u sume i pasnjake, kad cuju da neprijatelj dolazi. Trebat ce jos mnogo upornog rada za postignu.Ce jedne organizirane pobune i protesta. Rod mobilizacije, koju j.e PaveliC Zelia sprovesti, Zenama smo tumaCili da ne smiju dozvoliti da njihova djeca i muZevi vade borbu protiv svog vlastitog naroda, a za interese Nijemaca. Narod se nije pozivu odazvaa·, ali se skriva kod kuCe i ne ce ici u Narodno-oslobodilacku borbu. Tek mali broj !judi odlazi u nase redove. Nas rad ie iastoji i U tome da zenama !UI)lacjmq .. Sa kotq-rske konf(lrtmc'l.ze AF" u Radat om'fu 22 · VIII ' 1948. ~ �I I :r--· to mje_sto ·za JzvJesno vrlJeme, a drugoj odb?rni..ci su nasi borci zap1ijeni1i Zito, koje je bi!o .sverc~no, pa je tim postupkom postala ogo~cena I prestala sa radom. PostojeCi od. bor~ u ovom kotaru obuhvacaju 279 clanica. U Jednom.. selu opcine Sv. Nedelja odbor A~Z..a, kOJI J8 tek nedavno formiran vrlo je a~I.lan i uspio je u vrlo kratko vrije~e okuPiti oko 80. clanica. Drugi postojeci odbori dal~ko· su slabiji i trebat ce joii mnogo da se uzdig~u. Ipak _svi rade na tome da okupljaju no.~e cl~mce 1 sakupljaju _priloge· .za ~naSu V·OJSku I fond. Od drugarica koje su zavriiile sact.; ku~s mislimo formirati opCinske odbore a VJ8l'OJatno cemo koju od njih prik!juciti Kotarskom odboru. U svakoj od tri obuhva6e~e o_pCi?e pronaSli Bmo dvije drugarice, koJe b1 usle .. u o~Ci~ski _odbor, ali treCe joS n~mamo. Teska J€ zene- dnbiti na t_o da se pokren_u u drugo selo, a omladinka isto nema, ~oJe; h1 nam m.ogle pomoCi. Sva naSa nastoJ8~Ja -da p:r;eko drug:ova ·pronademo harem ~OJU, ostala su bez uspjeha. Nadamo se da cemo taJ problem ipak rijeiiiti i konacno formir~ti t~i op~!nska odbora. Time Ce se kotarske clamce VIse -posvetiti radu u drugim op.Cinama. s.a. grade~ Samoborom joS nismo uspost~vi11 vezu, Jer do sada nismo prona.Sli drugancu, koja_ bi imala tam.o poznanstva U samom gradu Samoboru do sada se nal~i1a veli~?- ~j.emaCka posada, u zadnje vrij-eme zamiJemh su ib usta,Se. Na fo~m:ira~ju novih odbora smo vrlo :malo ?·O~bgh, all radimo na tome da se preko post~Jeerh odbora prodre dalje. Odrzani masovn~ sastanci u nekim selima opCine Sv Martm ukazuju nam na to, da Ce se moci uskoro uspostaviti novi odbori. Kotar Velika Go rica: F·ormiran. je Inicijativni .kotarski odbor od 5 odborplc~. D_o. sad~ je -odrZan samo jedan sasta_,na~ I taJ Je bw adrian pod uslovima P?vlacenJa pred neprijateljem. Prema tome nisu :mo!le b.iti drugarice odbornice u.poznate sa_ duzn~sti_ma. I drugi sastanak je bilo nemo?'uce odrz~ti radi kretanja neprijate.lja. Fo;~~rana su I dva opCinska odbora i to u opcinl" Orl.e od 4 Clanice i drugi u opCini CiCe ?d 5 clamca. Od tih je jedan ·zaplaiien usliJed terora, k.oji su tamo neprijqtelji vr.Sili pa Ce~.o. mo-rati raditi na njegovoj obnovi: U opcim Orle, gdje je vrSen jaCi teror Zen€. su se . upla~ile i pokolebale, -tako da v~cinu adbora .msn;? . mogli sazvati na sastanke. U drugoJ opcml naprotiv Zene se odazivaju na sastank:, ?dr.Zavaju se sastanci ne samo odb.or~ vee.} :m~sovni. Tako na primje·r u PolJam odrzan Je masovni sastanak, i Clanice ~~ ~a tom sastanku zahtijevale da se javno CitaJu dobrovoljni prilozi, koje su dali za naii fond. tl tom se1 u je sakupJJeno u dva mJeseca za nas fond 11.000 kuna. Ima zena koJe. su davale po 6'()0 Kuna. Najmanji prilog Je bw ad HJO Kuna . ..Drugarice, koje rade u ovom kotaru ad na,se?" pr~.Slog izvje.Staja, obratile su ~iSe pa...zn~~ sel_Ima,. gdj~ su vee P'OStojali odbnri, u zelJI da,~m d1gn?. moral, zato su zanemarile d~uge_ ?PCine. UshJed toga se naSa urganizaCIJa niJe ad ?.ro~Slog izvje.Staja ni.Sta pro.Siriia. Za kurs, koJI ce se odrZati u ovom kotaru pro·na:den~ je ,~o drugarica, one su preteZn~ ~otars~e 1 opcmske odbornice. Nakon kursa ce se 1 u tom kotaru moCi odbori u.Cvrstiti a drugarice iz uZeg odbora prebaciti na rad u. dr~~e opCine. Podatke o stanju naSe orgamzaciJe u tom kotaru za sada vam ne m.oZemo poslati, jer je veCina odbora zapla·Seno a mno·g,i i rasp~Seni. Pet opCina ·uopCe nij~ obvu~vaceno radom. Do danas joS nemamo tocmh podataka koliko imade sela u tom kotaru .... Kotar J aska : JoS do danas nam nije uspje1o formir9.ti u tom kotaru opCinski odbor. Rad se sastojao od ·proSiog izvje,Staja u· glavnom- na u-CvrSCenju odbora i prodiranju u ~ruga s;Ja. Zene se pomalo oslobadaju shaha, pocele su sa radom i -okupljaju Zene tumaceci im ciljeve NOB i t. d. J edan novi se~s~i odbor je formiran, taka da u opCini K!mca. s~lo postoje sad a 5 odbora. U opcini Petrov1n~ ?va seoska odbora. U ovoj opCini s-e ~e O~Jeca rad izdajnickog vodstva HSS-a, Pa 1ma Izgle-da da Ce se u. najnovije vrijeme formirati jo.S dva se-oska odhora. U ovom kota;u su takode~ neprijat. snage ometale rad, a~I. mnogo manJe. U ostale opCine drugarica lliJe pro~~rala, ipak ka.Ze da se nada da Ce u skoro Vl'IJeme formirati opCinski odbor. I u ovo~ kotaru r~d .na pro.Sirenju organizacije spOio napredu]e, Jer se samo jedna politiCka radnica nalazi_ ~ tom kotaru koja radi po AFz-u. Kursev1 ce nam i tu olaksati rad kad stvorimo domaCe kadrove. ' U svakom ·opCinskom odboru izabrane su po dvije Zene, a isto i u K _ NOO. Izbori za NOO su. se vr.Sili u tri opCine i to .So.Sice, Radatovici i Vivodina. Najslabije se g!asalo u opCini So.Sice, a ni Zene nisu u tolikom broju prisustvovale izborima. ToCne podatke o izborima poslat Cerna vam, kad ih prikupimo. Izbori AFZ-a su najbolje prosli u opcm1 Radatovic. N a opcinskom zboru bilo je prisutno oko 400 g!asaca. Zene su nastoja!e da odaberu zaista najbolje drugarice. Izbori su protekli vrlo Zivo. Drugarice, koje su bile predvid:ene· kao kandidati, a nisu bile izabrane bile su vrlo Zalosne. Zene su na izbore dolazile organizirano sa parolama. U OpCinski odbor izabrano je 15 odbornica. U opCini So.Sice na opCinskom zboru za izbore AFZ-a bilo je oko 90 Zena, izabrano je 13 odbornica. Iz neko1iko seJa Zene uopCe nisu dnSle na izbore. Rad pete kolone je vrlo jak. P.eta kalona je otvoreno prij'etila Zenama; neko1iko ·od nj-ih je veC uhapSeno. U opCini Vivodini na opCinskom zboru za izbore AFZ-a bilo je prisutno 250 zena. zene su bile mnogo ak.tivnije. U svim opCinama govo-rile su Zene na zborovima. U opCini Kalje izvr.Sen je izbor za opcinski odbor. 'Tocne podatke o n)ima joii nemamo. OpCina KraSiC: Formirana su dva ·odbora AFz-a od 5 odb<>rnica. Utjecaj reakcionarne klike HSS-a u toj opCini je vrio jak. Ipak se primj.eCuje, da se raspoloZenje naroda prema NOB popravlja. Ima izgleda da Ce se naSa organi~acija tu joS pro-Siriti. OpCina DraganiC: je zadnje vrijeme uslijed povlaCenja neprijateljskih snaga pristupacnija radu. Odbori za sada ne postoje, te se prodire u pojedina sela ·sa svrhom da se pronadu ·najprikladnije Z.ene za odbore. Zora AhmetoviC 19. r u j n a o d r z a n a j e K o t a rska konferencija i izabran je K o t a r s k i o d b o r A F z . . . U Kotarski odbor izabrano je 15 odbornica iz svih opCi- · na. Nako-n izbora, g!umacka grupa XIII. brigade izvela je program. Predizborno ·natjeca:.. nje, koje je trajalo 14 dana, donijelo je dobre rezultate. Natjecanje je sprovedeno iskljucivo za opskrbu bolnice. I o-vdje je opcina RadatoviC odnij.ela pobjedu. Drugarice nisu sprovele natjecanje po kulturno- prosvjetnom radu i t. d., radi _po]jskih radova. Moje je miSijenje da se ipak moglo postaviti joS koji zadatak. Smrt faSizmu - Sloboda n.arodu! Uz drugarski pozdrav. Predsjednica: 1 Pr-edsjednica OkruZnog odbo-ra AFZ Poku,plje ~ tajnica Zora AhmetoviC. lbila je u to vrijeme RuZa Kumic, Dokument 234 · Oslobodeni dio: Kotar zumberak: Od pro-Slog illvje.Staja rad u ovom kotaru kretao se oko priprema i sprovadanja izbora za odbore AFZ-a i NOO. Zene su vrlo aktivno ~UdJ-elova1e u jednim i drugim izborima. Tocue. podatke koliko je Zen a prisustvovalo izb~:n~a :za NOO, jo~S nemamo, ali op.Cenito je misiJ:nJe, da su zene sa~injavale- polovicu g!~saca. Zene su i birane li NOO U " . s ·· k . opcm1 '. osic~, od biranja kotarskog odbora, jedna Je nasa. drugarica druga PO redu po kolicini g!asova. · Tajnica: 1 SK:LONisTE ZA ZENE I DJECU NA PROLAZU KROZ CRIKVENICU - RADIO VIJESTI OD 21. IX. 1943. Na poticaj Inicijativnog Okruznog odbora AntifaSistiCke fronte Zena za Hrv. Primorje, preuzeoje Mjesni odbor AFZ Crikvenica svu brigu oko otvaranja sklqni.Sta za siromaSne Zene i djecu na prolazu kroz grad. ·To je skloni-Ste otvoreno 17. ovog mjeseca na ·Strossm8.yerovom SetaliStu br. 56, uz punu pomoc Mjesnog NOO. 2.5 2ene l-Irvatske u NOB Organizacija AFz uvidjela je potrebu takove ustanove U naSem gradu, kojim prolazi veliki broj ljudi na po:vratku iz internacije svojim kuCama u Liku, Bo-snu i Dalmaciju, te izbjeglica i-z bombardiranih gradova SuSaka i Rijeke; kao i onih izbjeglica, koji se iz. Like vraCaju kuCi u o.slohodeno Priniorje, u popaljena sela Grobinstine, Kastavstine itd. 385 �Dokument 236 Sve te Zene i djeca, koji nemaju sredstava i rodbine u gradu, koji nemaju kuda da se sklonu i Cime da se prehrane na svome putu, hili hi prisi.ljeni da noCe na ulici i da gladuju. Zato su drugarice iz AFZ-a odlucile da im pomognil i da im na ovaj naCin iskaZu svoju ljuhav i razumijevanje. Drugarice su marljivo prionule radu, nCistile i uredile prostorije za 'spavanje, uredile kuhinju i hlagovaonu. Radile su sve to v·eselo onako kako se radi, kad nam stizu najmiliji gosti. Bile su sretne, Sto mogu svojim radom pomoCi svojim sestrama u nevolji i njihovoj djeci. Odmah, prve noCi, hila je spavaona puna. Slijedeceg dana proradila je zivo i kuhinja. Tako se je nastavHo radom. Moramo naglasiti, da je ova ustanova otvorena ·samo radi onih najsiromaSnijih Zena i djece na prolazu. Apeliramo stoga na sve one 'prolaznike, kojima je ikako tnoguCe da se smjeste i pr.ehra-ne privatno, neka se ne obraCaju ovom skloni,Stu, jer svaki obrok, koji bi tamo uzeli, hio bi otet iz usta na.Sim najveCim sirotanima. ObraCamo se naro·Cito onim obite1jima Crikveni.ce-, Cija je rodbina ovdje na proputovanju iii u izbjegliStvu, neka ih ani sami smjeste u svojim domovima i pobrinu se za njihova izdrZavanje. Bilo bi Zalosno, kad bi Svoj.e najbliZe napustili u nevolji. U naSem je skloni.Stu ure.deno i sabiraliSte darova u hrani, odje-Ci,. obuCi, rubenini, priboru i novcu. Te Ce darove, kad se sabere veCa ko·liCina, mjesni AFZ podijeliti onim najpotrebnijima, onima koji su najviSe stradali, kojima je bijesni okupator sve popalio, opljaCkao i uniStio, preko Cijih su sela proSle neprijateljske Cete za vrijeme ofenziva. Takov.e je sirotinje i beskuCnika vrlo, vrlo mnogo, a mi smo du.Zni da im pomognemo. Aka dobra pregledamo naSe .Skrinje i ormare, nac1 Cerna sigurno bar nekoliko komada odjeCe i obuCe, koja nama viSe ne treba, koju smo veC odavno odloZili, a oni - naSi Ijudi - goli ·su i bosi, j.er ih je .zadesila nesreCa, koja maZe sutra da zadesi i nas i naSu djecu. Oct nase male zalihe hrane odvojit Cemo neSto, tko viSe - tko manje, pa Ce se ipak pomoCi anima, koji su mnogo, mnogo potrebniji od nas. Pozivamo sve one Zene i omJadinke, koje imaju slobodnog vremena, i koje su vo.Jjne da nam u naSem radu pomognu, da se prijave u tu svrhu mj.esnom AFZ-u. Moramo svijesno prionuti radu. To ad nas traZi naS napaCeni narnd i _naSa Narodnooslobodilacka borba! Dajemo vam ovaj kratki pregled: Od 17. do 24. o. mj. prespavalo je u sklonistu 41 dij ete i ,61 zena. Izdano je oko 400 dorueaka, oko 500 ruCaka i oko 460 veCera. Sabrano je 58 komada odjece, 8 pari obuCe, 9 komada rubenine. 36 komada pribora za jelo i 8.6~0~kuna. Sabrani novae upotreb1java se za nabavu mlijeka i povrCa za djecu. POPIS ODBORNICA I DNEVNI RED SASTANKA MJESNOG ODBORA AFz SENJ ODRzANOG 22. IX. 1943. lz bilj.eiaka V.ede Zagorac" Dokument 235 PISMO ANKE BERUS OD 25. IX. 1943. BEBI KRAJACic 0 RADU U KRAPINSKOM OKRUGU Draga Beba, ja sam mislila da CeS ti stiCi amo joS za moga boravka ovdje-, ·ali te nema. Zato ti ostavljam ovo pismo. Ti ces krenuti odavde direktno za OK Krapina. Put, kojim treba da ide.S, kazat Ce ti drug Cuk. 1 Tamo Ce·S potraZiti OK i njima se javiti. Tamo kod njih treba da pokreneii i organizujes rad po AFZ-u. Izvjeiitaje o svom radu sa]ji Obl. komitetu za zagrebaCku oblast, pored izvjestaja, koje ceii slati i Glavnom odboru za Hrvatsku. Uputili smn jednu drugaricu, Mariju Berdu u varaZdinski okrug. Kada se malo pokrene 1·ad i u tim okruzima, formirat Ce se Oblasni odbor, ali prije njegovog formiranja treba ipak da netko nbi.de te okruge, da se vidi stanj.e i pravilno pastave organizacije, jer bi to inaCe i onaka bilo potrebno poslije formiranja oblasnng odbora. Ali kako bi se sada oteglo, dok se sve p:redvidene drugarice ne okupe, to smo odluCili da vas uputimo svaku u jedan okrug i poslije prvih yaSih izvje.Staja, aka Situacija bude zrela, da se pristupi formiranju Oblasnog. Toliko da znaS i vodiS raCuna o izdi.zanju kadrova na tom terenu kuda si upuC.ena. Mnogo te drugarski pozdravlja Smrt faSizmu 25. IX. 1943. 1 2 Vin'ko Jedut, tada sekretar OK KIPH Cazma. Ovo pismo pis.ala i·e Anka Berus, Clan GK KPH i uputila ga Be·bi KrajaCiC. Pismo je ostavil.a u OK 386 Sloboda narodu! Anka, v. r. 2 KPH 1C:azma kod Vinka Jeduta (Cuk), s time da se po~al je Bebi tKra_ia·Cit u Slavoniju. i 1942. g. radi u Senju ~rofes?~ica. Me-.. .. d c·m g 1mnazqalctma 1 lanka Rivos~ki fitT sv~~i~i d:h~n:. dbitel j .Telke Knigrupom radmca u vo. . . K~tica LonCariC. Oni fiC- roditelji sa tro.Je d]ece t . Sk 1'' a u dr.Ze vezu sa partizanskim logorom u a tcu, ko . ,. !949 cr dobivaju redovnu vezu pre ve I pet -. ·~->· • •• : u Novom. J. 1941 · 5 1 ~:t·~rvYhuk~:~~ Sr~a:O~\ao:R~~~~~i~JU~~Aa!Fi~ ~~~~~~= " · u orgamzaCI Cene. sur-:·~:s~iuod~:;~ Aktivnost AFZ, koja .ie Sostv.aran Jek . koliko mjeseci u o•slobodenom en]·~, rena roz. m_; , . , NOP i nakon Sto su Ntprivezala Je z.enek S7n 1 ~en·, veza .sa Senjom nije jemci ponovo. o uptra t , . , . vi~e hila prekm~ta. d' M VukeliC a u Krivom U Alamu akhvno ra 1 ara . .'' Putu - Anka Spal i i Anka Toml.Janovtc. f. 387 �Dokument 240 Dokument 241 O RADU :iENA SLAVONIJE Clanak iz >>Udarnice((, NA SPREMANJU zETVE I g asila AFt Slavon ·. b Z]'e . r. 6, . rzt}am 1948. 0 RADU AFz' ZA OBRANU ZETVE .Sv1 smo mi ZelJ' n ·.. .. k. ~ 't . Z na II smo d · o kI see Ivali da sazre ZI o. svim sred~tvi~aJe p~k upatoti·.- giadan i da Ce trud. usava I da otme naS »J ednoga dana ja ode . . . zene iz nar se]a . 1 . d m 1 orgamz1ram sve , t I Ju e pa kol . . ze vu PjevajuCi d . a 1 Idem 0 u se]a. ITu smo radil~· )e nag. neos]obodena·g dobra vojska nas je ~1tavlu Je~nu. noC, naSa dna drugarica. cuva a«, JaV]Ja nan:t jeZene su radile oko Citave noCi i dane N' ne~-sio_bo~enih sela po naSe Zene · 1 avwm n1su zastraSiJi v d Sada je naSe slavonsko z·t mah 3·e -narod . t . I o sazrelo. OdPris upio ~ t · T se radi ratnom b . ze VL rebaio j e da rzmom da "t , vremenu Zito oZa . . ' ... s_e u s o kracem postalo svako! se~J=k~zv~si I sakr!je. je u ov-o vrijeme Zetve N .. - g avn~ bnga 1 ciij da se pojedinaCno ~ :Je .se SI?Jelo dopustiti, >>Ujutro oko 1·0 sat· . " " a nas ide puna i 50 1 eva h nama aviona, suv1se ·sporo te b'zanJe I vrih ' - t o b' l'slo 1 1a d an oku to da navali 8 •velik I g pa r mogao kruie. Nisma mag!. d kola, a a_ vi-oni stali da 1 a umaknemo kruh. om snagom i ukrade naS ~emo r:a Cistom polju, Avian· 'n.ego osta~ I pucaJu i'z mitraljeza 1' _I bacaJu bombe Narodno,oslobodil 'k' . jediJi.« ' a I nisu nikoga ozJipristupili organiziran~c 1" odbon su odma-h Zetveni odbori u k . JU zl et~e. Formirani su . . I Zene u drugim kotare . -, . v~ma su u grupari:ut tOJe "u az, po J'ed an pre d _ zeie Zito anima c· .. . 'f .~ s t avmk svake' u NOV. U pakr~ck'olm1 sku tSV1 sposobni za rad (AFz-a, USAOH-:J 1Nasishc~e organizacije radi i po danu i . a::ravi? se. plan, da se sovno, u grupama d'I oarupo53' ... zene, rna~ U poZe·Skom karla I e su oko zetve. prijate-Ij ne smiJe ~~b~~-Cl,dZaJedn~-C~i, jer ne~ · . Zita. · 1 1 0 nas nr Jedno zrno omladmom _ njih aru su Ze ~e ,zaJedn,o sa 400 neprijateljskog zit . 25- pozeh veliki dio . Mnogo su se naSe NOV. a I 0 metara dali na'soj Ci1e oko Zita dok . zene S1avonije narnu~ sada k d ' .1: ono izraslo, sazrelo I Tamo gdje je neosloboit k · ' a a se vehki · kl . · ~ka je na polo-Zajima. en _raJ, ~aSa vojna: njihovirn nolJ'i ' punr asovr PDVijaju . ~ rna, one ne da]'u t . . 1 no-se je bo-rcim a. ene pnre.CfuJu -hranu znoJem nakvaSen k h aJ SVOJ j a.teUu. ru svom krvnom nepri~ U daruvarskom kotaru ~ • seiu hranu 1 sp . z_ene sakupljaju po rema)u zaJ d · ~k. One su se inuCile 0 " radnike oko vrSaCe v. e me 1 ruCak za jer one su radile za ~ bne _ne z~le svog truda, -. mas1ne Zito !reba da se sakr" . je sinove i braCu k ,; ~ 1 SVOJU vojsku, svo-. najvaznijih zadataka k ~!e, spremi. Jedan od tor hoce da otm~ OJih e o. sada, kada okupapanje zemunica. OJI se postavija je ko~ rukama Cuvaju sei llJ~ ovi.trud,. s puSkom u U kotaru Podrav k SJ . , vr-Se i spremaju Zit~. I po Ja, dok one Zanju, P8:-IH 15 zemunica. s a ahna Zene su isko ... '!'o IZ IZVJEsTAJA MJESNOG KOMITETA KPH ZAGREB ZA RUJAN 1943. . .. 2. AntifaSiStiCka fronta Z-ena: Mjesni odbor sastoji 'se od 3 Clana Nade,2 RuZe, 3 i Jasenke. 4 Nada j,e inteligentna, poZrtvovna i hrabra. RuZa je malo svadljiva, nije naroCito inteiigentna i previSe bojaZljiva kod skupnog proradivanja materijala. Jasenka je novi Clan, izgleda ambiciozna. Nada i Jasenka su Cinavniee, dok je RuZa radnica (tvorniCka). Stanje u AFz-u j.e dosta nepovoljno: opca pojava je nekonspirativnost, a ·uslij.ed pom·anjkanja politiCkog rada nezainteresiranost kod clanica odbora ad Mjesnog odbora pa na dolje. Drugarica Nada bila je pod kraj mjeseca vani radi uspostave veze _s Inicijativnim odborom AFz. Bila je vani 1 dan i vratila se je veoma odu.Sevljena -- jasno da bi volila biti vani na radu, ali to je samo Zelja. Ona to ne postavlja, nego izgieda da ju je oduSe~ via vani onaj uski kontakt koji postoji sa masama. Sastanci se odrZavaju r.edovnO, a poc"elo se j.e i sa politiCkim izgra-divanjem. MAOZ ddi III., IV. i V. kotar sa ukupno 61 AOz-om ad kojih su 8 maticni, a obuhvacaju aka 62Q Zena. Prema proSlom mjesecu vidi se povecanje ad 9 AOZ-a i oko 60 zena ... 1 2 3 4 Dokument se nalazi u arhivu CK SKH. Zlata Bog-nar-KunStiC. Redakcija niie mogla saznati-·.pravo ime Mari_ja Znidarec'~Kleinhans. · Dokument 242 IZVJEsTAJ OKRUzNOG ODBORA AFz VIROVITICA OD 5. X. 1943. OBLASNOM ODBORU AFz ZA SLAVONIJU 0 RADU zENA v z »1\fi drugari ce sku a ja]e smo da d· b" _P sa drugovima nastoo IJemo i us · · Zetvom. NaSa z·etva . . PIJemo sa naSom Narad je iSao u ZetJe usp.Jela sas:im odJiCno·. piSe nam . d u s PJesmorn l veseljem« Je na drugaric G t ' kraj evima SlavoniJ'e " a. o ova u svim ·1 e oko- Zetve N a . . zene su organiz1rano ra~ · dI _ 1 .. . . po!jski srez ~djeJ ~epsJ Primjer ie grubisnoZetve ostao ~a Zena;:a g~t~v·o__. sav posao oko ci u NOV 0 . , u UCl da su muskar.. . VaJ posao su Zen . . ". siucajeva gdJ'e e. I Izvrslle. Ima x su same Zene k . AF.L<-a, pokazale mno . .ru o~odwci lllZiranju Zetve. g 0 snaiazenJa pn orga~ v _' Svuda, Po cijeloj Slav ... • radi. Narod je uvid" d OTIIJI,. se uzurbano dam maZe mnog .:o a se zaJedniCkim ra~ o VIse post·.... p vide Citave grupe m ~k ICl.. o poljima se · , llJU, povezuju i sla ~ us araca 1 ena k a k o za~ k zu, .a od kuC e se sprema ZaJ,edniCki ruCak k .. ' OJI . N arod je shvatio d Im se nasi . n a po 1Je. . se spremi Zito samo a. d:.nas niJe _do-sta, da spremiti svo Zito ~.tPOJ~. Inaca. MI trebamo · . . • ZI o CIJelog n ~ Jer Jedmo tak(} bi't , . aseg naroda · ;. _ cemo siti m · .. ' I Ispunit Cemo naSu svet " I, nasa vajska tor ne dobije ad nas nit' u_ ~uznost d~. okupa1 Je no zrno z1ta. Borba za Zetv . Ko . u Je borba za pobjedu '' paJmo zemunice, spremajmo Zito !. z • • v • 1 :Prva partizanska Zetva 'Sl . .. . {(. u kotarevima Grub",. u. avonru bi!a ie 1943 s~a Slatina i Dooji Mih~J.PolJe, Vir~vitica, Podrav~ ;?cestvoyalo _je u zetve lbiO ~Zetvi gJ,~c.v U kot. .9-r.ulbi.Sno Polje .ie zavr.Sen za osa m 390 zdna. CIJeh posao o~ko ana, a Zelo se ponaj- viSe noCu, ier su po d . b . . a;rioni. Za- vri i-eme 'ze:V~u v ombardirali nepri iatel jski ~Je i noSenje hrane na' zenev s~ o-rganizirale kuha stitiii Zetvu od neprir'at I' polozaJe borcima, koji &~ . e .Ja. Oblasnom AOZ za Slavoniju Izvj<estaj Dne 2. X. 1943. odrzan je redoviti sastanak sa pleriumom okruZnog AOZ ·za Virovi~ ticu. Reorganiziran je uZi odbor zajedno sa plenurnom. U uZem odboru su s1ijedeCe drugarice: predsjednica Ljuba, 1 Srpkinja ·seljanka, Ru:Za, 2 Srpkinja seljanka, Slavica, 3 Slovenka radnica. U plenumu su drugarice: Zdenka, {~ehinja, Ana, 4 8rpkinja (daruvar-ski kotar) · Bosiljka, 5 Srpkinja, Anka, Srpkinja (gruhisno-po!jskog kotara) Mica, Hrvatica, Milica, Hrvatica, Toda, Srpkinja, Kala, Hrvatica (viroviticki kotar). Drugarica predsjednica nije prisustvovala na sastanku radi bo~ Iesti. Reorgani'zacija odbora uslijedila- je iz slij edeCih razloga: .Sto uZi odbor nij e rukovodio kao cjelina, nego su pojedine drugarice radile kako je koja mislila da ce biti najbolje. Nadalje ·Sto drugarica Danica Gazi napuSta rad u okruZnom odboru radi svog djeteta. Da b_i se putpuni·o njezin odlazak iz odbora, uzeli smo druga1·icu Slavicu PavloviC iz kotarskog AOZ Slatiua. Drugarica je unisla u uzi odbor, neka vrijeme biti Ce zaduZena samo za kotar Virovitica. Na sastanku je hila prisutna drugarica i2 Glavnog odbora AFZ za Hrvatsku Jela Bicanic, iz Oblasnog AOll za Slavoniju drugarica Terinka i Smilja. · Kolar Donji Miholjac U tome kotaru Zivi preteZni dio Hrvata, neSto Srba, Madara, Ceha i Nijemaca. Politicka situacija: Saradnja s NOO-ima i USAOH-om je vrlo dobra. OCituje se u tome Sta pomaZu j-edni druge pri pro-diranju u nova sela i pri zajed~ niCkam Tadu oko sakupljanja hrane i ostalog. Ljubav zena prema NOB je svakim danom sve veCa, a to se oCituj e na razne naCine, taka na pr. u samom Podravsk·am odredu se nalazi preko 1010 drugarica boraca. Na- ·· roCito u posijednje vrijeme se osjeCa u hr~ vatskim selima, da drugarice sve viSe prilaze naSoj organizaciji i dobrovoljno odlaze u NOV. Iz jednog sela (zagorsko,g) prva je posla jedna drugarica u NOV i povukla sa sobom 1,3 drugova iz susjednog, tak-oder za~ gorskog sela. NaroCito budenje Zena· osjeC.~ se poslije svakog odrZanog mitigga. To :s·e · vidi kod svakog sakupljanja prilog3:'.:·'~a naSu vojsku. CetniCko-g organi-zovanog ra.<i.lJse ne osjeCa, 0-sim u nekim pojedinim seli_ffiB. osje~ Ca se kod poj edinaca veliko~srpske· tendenCe. ~ene osuduju stav Cekanja, »da nije vri~ jeme jo,S za borbu«, kako to govore ·pokvarena g.a:spoda koja su se uvuk1a u v-odstVo HSS-a. U jednom selu, gdje do sada nismo mogli formira:ti odbor, sada Zene same traZe 391 �da se dade orgahizovati u AOZ. To isto selo bilo je joS za vrijeme Jugos1avij.e organizovano u HSS-u. PriiiCno se uspjelo u uspostavJjanju j.edinstva srpskih i hrvatskih Zena i sa Zenama ostalih nacionalnih manjina. Ali jos uvijek imade nepovjerenja srpskih Zena prema Ze-._ nama ostalih narodnosti, naroCHo prema Nijemicama. V jednom selu, gdje postoje dva odbora, jedan ad ,srpkinja, a drugi ad Nijemica, desilo se da Nijemice energiCno traZe da se spoje sa Zenama Srpkinjama u jedan odbor, jer one drugaCije ne -Ce da rade. Organizaciono stanje: / i t. d. Medutim· sada se stanje mnogo popravilo. Zene se pravilno lwl-iste tekovinama, koje su dobile u NOB. One raskrinkavaju i ciste NOO-e ad petakolonaiia i sabotera, koji. au se uvukli u odbore i na taj naCin koCili NOB. Na pr. u selu Durcici, Rijenci, Gornje Kusonje Zene su bile te koje su na masovnim seoskim sastancima iznijele njihov ,Stetan rad i tra.Zile da ih se smijeni sa duZnosti. Njima je to uspjeio zato ,Sto su odmah s primjerima iznijele njihov stetan rad. One su izabrale s ostalim narodom one, u koje imaju povjerenja. Ljubav prema NOV osjeca se time, iito su Organizaciono stanje u _kotaru stoji ovaZene, kada su Cule da se vraCaju brigade iz ko: Vii odbor ima 4 clan a: 2 Hrvatice i 2 Hrvatske docekivale brigade s velikim veseSrpkinje, 2 radnice i 2 seljanke. V 12 sela ljem i radoSCu. U VoCinu, Rijencima i Macuimade 16 AOZ-a sa 105 odbornica, 33 Hrvatama Zene su oCistHe puteve, na kojima su "tice, 72 Srpkinje, broj odbornica Nijemica ih doCekale sa punim koSarama -voCa. Za vrinije nam po~nat. Oko organizacije AFZ-a ieme, dok je vojska prolazila mimo njih, one okupito ie 680 zena, 25'0 Hrvatica, 350 Srpsu ih" obasipavale cvijeCem. kinja, 80 Nijemica. V 14 sela imade 1-2 iene Kotarski uZi odbor ima tri Clana - sve koje sluze kao veze. V samom gradu Donji Srpkinje, jedna radnica, dvije seljanke. PleMiholjac imade dvije grupe zena domacica, num ima devet Clanova, osarn .Srpkinja i jekoje su si dale u zadatak da ce u najskorije dna Hrvatica, sve seljanke. Ima dva op6il)vrijeme formirati odbore. ska odbora sa 17 odbornica, 15 Srpkinja, I Samoj organizaciji Zene prilaze dosta teHrvatica, I Madzarica, sve seljanke. U cijeSko, jer se boje organizacije. Ima Zena koje lom kotaru ima 29 odbora i to 4 na novaasloaktivno poma.Zu NOB-u i Citaju naS materibodenom teritoriju. Vkupan broj odbornica jal, -a u sam u organizacijU te.Sko uiaze. Iako je 129, ad toga 104 Srpkinje, 5 Hrvatica. je taj kotar potpuna neoslobo,den, i neprija10 MadZarica. NaS:om organizacijom irna obuhvacena 1850 zena. teljska propaganda nastaji da omete nas rad, sa letcima koje izdaje ... 6, po-zivaju·Ci srpVii odbor se sastaje red·ovita. Ne zadoski narod -da se vrati svojim kuCam-a i da zavoljava po nacionalnom sastavu, j.er do sada pocne miran zivot. Ipak se uspjelo obuhvatiti nije uspio da u naSu organizaciju okupi i veCi ·broj Zena na Sire sastanke. Zene Hrvatice kao i ostaie manjine, · premda Od naseg propagandnog materijaJa zene za to postoji mogucnost. Razlog je u tome, najradije Citaju »Zenu u borbi«, »Udarnicu« Sto se -maio svratilo pa.Znje neosiobodenom i ».Slobodni dam<<. Narocito vole citati izjave teritoriju, OpCinski sastanci se odrZavaju clanova HSS-a, koji su pristupili u NOF. VZi :r:edovito, ali samo tri drugarice Odbornice kotarski odbor sastaje se redovito, on rukoodlaze na teren. Kotarski odbor nema preglevodi iz svog sj.ediSta, i svi Cianovi u.Zeg adda- preko cijelog .Kotara. Masovni sastanci se bora imadu pregled preko Citavog kotara. ne ·octrZavaju r:edovito. P·o nacionalnom sastavu odbori ne zadovoljavaju, jer je joS uvijek prete.Zni dio -SrpKotar Grubisno Po!j,e kinja. Izvje,staje salju redovito. Kotarski AOZ Slatina. Zene su odane nasoj NOB i vole NOV, svi.Jesne su toga da Cerna jedino borbom d·oCi do potpune slobode. Iako su skoro sva sela popaljena i dosta opljaCkana, Zene joS uvijek rade na sabiranju i prikupljanju prilog<!- za naSu vojsku, jer znadu da treba i na taj naCin ponwCi naSu borbu. V tome kotaru narod ie mnogo stradao ad neprijatelia. Imade mnogo popaljenih i opljaCkanih seia, ali _zato-~ svejedno Zene vole nasu NOB i NOV. One znadu da ie za sve Kada je trebalo iCi na nasu prvu Oblasnu zlo, koje do.Zivljavaju, i za svu bijedu i nekonferenciju AFZ za ·Slavoniju, Zene su iz imaStinu kriv faSizam. To se vidi po tome Velike Dapcevice htjele ici u vecem broju na Sto su -se poslije proJjetoSnje ofenzive svi konferenciju ali im NOO nij,e dozvoJi.o radi odbofi raspali, i lose se gledalo na na,su NOV, · suSenja sijena. One su rekle, da hoCe iCi i jer je neprijatelj uspio ubaciti svoje parole, da Ce raditi i dan i noC samo da idu na konda se Srbi bore za Tita i kolju ustaiiku djecu ferenciju. 'Ta svar se moraJa srediti Cak preko Okruznog NOO-a. 392 - · dio srpskog naroV kotaru ima ~retezm kih i hrvatskih . J. ed1nstvu srps . . da. Radi se na .. ali 'o.S uviJek Ima Zena i ostal.ih m~UJina~traneJ Zena Srpkinja dosta nepOVJerenJa sa t· rna i drugim rna" a Hrva 1ca naspram lve me I rad a i velikosrpske ten.. ama · ;,enta~k' ~ TIJITI . dencije se ne o.sJe..~a. dbor ad 4 Clana, 3 SrpIma kotarskl .uzl o ]' ke i 1 radnica. . . . 1 H atica 3 se Jan . . 1" kmJe 1 . rv clanova sve SrpkinJe se Jan., ' 5 . Plenumd Ima opcmsk a o d'bora sa 11 odborniCa, ,. 2 · ke. 1 m tih opcms k"h odbora se rasuo, Jer Ima e . " I . . n 'ima sastanc1. . a p enu .., se ne- odrzavaJ u ~a J b sa 1·08 odborniCa, Ima 26 seoskrh ad or~ Madzarice i 1 Ce98 Srpkinja, 6 H~vati.~a, okupito je aka 1500 . . h lllJa. Oko orgamzaciJe . llOVI"h 0 dbora ima .us 1ova, J er Zene same tra• Ze da ih se organiZUJe. akar se govori Sta Na cijelom okrugu, ~ · Clanovi su i nase drugance . . k su N0-1, , rna · ·ek , naziVaJ·u »muSki odbori«, ar ih . . NO-a, JO.S UVIJ , ki odbori«. a odbore AFZ-~ »zens eoskih odbora, 4'7 na Na okrugu II~_Ia ~9 s 52 na neosloboded . . . osiobo e_nom . tentoriJU a odbonuca, 20 6 S r p487 nom teritOl'lJU. I_ma 11 MadZarica, 3 Nijemlkinja, 146 Ce m]a. . "edna Hrhv.at~ca,Oko organizacije u naSem ce 1 J . . 4 53,0 zena. . okrugu okuprto Je .. d 5 a 32 odbormce, OpCinskih odbora l.ma : M!ctzarice i jedrta 23 S rpkinje, 5 Hrvatrca, S a tri 3 kotarska odbora. v Cehinja. Imade . . 11 odbornica, 3 kotarska uZa odbora l.m~JU Zena. . e ne sastaje redoCijeli kotarskr odboi:d~ preko cijelog kodu ne odrZava savito. Odbor nem~ preg tara. Ne z_::dov?1Jaovdab~r:aa ~rema tome n~t~ stanke opcmsklh " ·u seoske a nib . db · ne odrzavaJ ' . opCinsk1 o on ., Neg·o po nekl puta rnasovr:e· kotars 1 o odborniCe sa_stankke.hze~~-ora odrZavaju -seoske Hrvatice i osam <S:;?kmJ"ki kakav bi trebao Ovaj izvjeStaJ DIJe ana , . nemaju pre.. t Sto- drugance .. . biti ushJed svoJI ·k 0 tareva, pa zato lliJe ni gieda preko og~.h i masovne sastan~e. a se d·ode u. njihova sela Zene ~arne tr~ze d primj.er Rastovac, MuodrZavab sastan e ~a Da Cevica i t. d. · · Loncarica, Velika P · DarumJe, . . Ovome kotaru Je Pripalo 5 se1a 1z varskog kotara. t . rna vam dali · · m S 8.TIJU S 0 orgam~ac~o?o. ·er do danas drugap o starome IZVJestaJu, .J regled sadaSnjeg · i nernaJu P rice ne znaJU ·a· da se one nisu sas t astanja. I·z to-ga se-VI 1 vome radu, to· jest . 181. polagale racuna o s Ja' ' •• ta da nisu rukovodlle IZ cen r . postavit plan rada. . . pruzio dovoljnu V ... okruZni odbor niJe tome zr db 0 ima pa prema 0 porno-C. kotarskim ~. ~·nskima a ovi nisu mogli niti kotars } op:dbora kotarski . . t d Od okruznog d p seosk1m 1 · · . . mene upute za ra · oodbori su pri~ah Pl~ jedine drugariCe su olazile na sastanke kotarskih i opcinski~ od_bo::· odbora zakijuceno N a sastanku a ruzn 8 X 1943. N a kurs • k rs AFZ-a · · · je da pocne u. . bjelovarskog okruga, 1 Ce iC.i 8 drugari~a IZ .., uZeg okruZnog 'Oddvije drugari.ce kiZ t nase~irovitica i. jedna iz bora. J edna lZ o ar_a kotara Grubis~o PolJedobile za duznost, d~ Sve drugance t·su d" n]·a na oslobodenl , pro 1ra ispitaju mogu~nos -~ . . Izviditi preko kotari neoslobodeni ten OriJ. d" ani imaju odbore, No · VSAOH-a g Je AFZ skih -a. I .. h' formirali a db ore .. da bi i mi ~~eko TIJl za savjetovanje, k~Je Dogov?ri~I sm~ s~943. Drugarica Siavrca Ce s~ od.rzab 16i . politiCkoj situaciji, druCe plsah r~era g arica Rez1ka o k~lturno-prosvjetnom radu, •t . . cionom pl anJu. Milka o orgamza . . . "taJ· br"t Ce svakako . . . Drugr mJe sec"nr IZVJ eskotars k" o dbon .d a _. ,... . 'e i nasi 1 drugaCIJI,. Jer c lati izvjeStaje, jer smo Im tada znah nama s i na sastancima koposlali pismenu uputu:. a , mo im usmenim tarskih odbora pomocr ce putem. I" Drugarski vas pozdrav Jam 0 d ' v· Sloboda n-aro u. . . Smrt faszzmu TaJmca: Kotar Virovitica b - . rema NOB je do ro. RaspoiozenJe zena p k izbjeglicku viaOne osuduju jugos~aven~ ~aka je stvorena du naroCito od on a,L o donu Tome osudi~ veiikosrpska vlada u . okn r· poli. la J·e vanJS a . vanJU pornog . "lazak funkciOnera tiCka situacija kao 1 pri ljute na muSkarHSS u ~OF: Mnogek~~::n~e odla~e u NOV. ce, Sto cekaJU kod. . sr skih Zena sa ZenaJ edinstvo hrva:skr~:ih !anjina j e stvoreno rna ostalih naci~na k 0 . a su obuhvaCena naskoro u sv~m ~~hma, ~dnja izmedu NOO-a i Sam orgamzaciJODl. ~a~ra Kotarski odbor ne 0 USAOH-a ie dos~~ dru~arice, koje odiaze postoji nego dVIJie jedan opcinski odbor 7 Predsjednica: stalno . na "lana 3 mHa ti"ce' 1 MadZarica, 3 teren. " . rva 1 ad cetm c • . Imade 28 odbora u Ljuha Pei.~oviC. . . dna radmca. k ""h 2 RuZa Ham c. .v seljanke 1 Je 1 ostoji veza, preko ~JI a Slavica :Sambohcek. 22 sela. V 2"0 se ~ P. zena Odbornica rma _ 4 Ana .TakSil:. • ., se radi na okuplJanJut. 32. Srpkinje 8 Ma5 Bosilika Trho1ev~c. 102 Hrva Ice, ' · 145, ad toga . . . Oko organizacije okupl6 U dokumentu neJasno. AFZ Virovitic<;t hila .i.e d:Zarica, 3 ~lJem~~:tanci se odrZavaju ~li n~­ 7 Tajni-ca Okr. o~~ora Milka ZoriC - .T ovanovtc, a predsjednica L]uba PeJta je 1500 zena. . . • ena i formrranJe "to d OVI · Za okupl]an]e z re no viC. u~utarnja 393 �· '1 · . . k . edinicu ad nekih c anica OAFZ part~J~ u J .• ovu odgovornost. da po]acamo n~th naB okrug da su vrlo pO· OpCen~t.o vazi .zad medu Zenama, i taj sekvoljne prtllke za :• 1 . da se najbo" ada Ima sve us o'Ve tor nasega r d . e doSla na naS okrug !je razvije. UJ?ravo ~a~~og odbora AFZ, drujedna druganca ~~ , o<tati na naSem okru. Neva 3 koJa ee o., ,. ganca . ' i time mnogo -pomoc1 gU oko ffi]€S€C dana. da se sto bo\je Zenskim oTga.mzaciJama . Dokument 243 1 IZ IZVJEsTAJA OKRUzNOG KOMITETA KPH BJELOVAR OD 7. X. 1943. CENTRALNOM KOMITETU KPH 0 RADU zENA' OK KPH BJELOVAR Centralnom Komitetu KPH ... AFZ. Rad zenskih organizacija dale· ko je otisao napred od zadnjeg naseg izvjestaja, koj; smo vam poslali. Od 'Glavnog adbora AFZ smo dobili kao pojacanje drugaricu KrunkU:; 2 koja se priliCno -snalazi u radu. Osim toga pojacali smo Okruini odbor sa jo,s dvije drugarice, tako da sada OAFZ broji 6 clanova, a kako cemo kasnije vidjeti postoje i sva cetiri kotarska odbora. Nas OAFz je odluiiio da izdaje svoj list »Antifasistkinju«, koji ce izlaziti jedamput mj,esecuo. Materij al za prvi list je veC gotov, i list Ce izaCi ~wih 7. X. 1943. radom kotarskih odbora, i njihov rad se poceo odvijati planski. Kotarski odbori, iako mladi, vee salju izvjei\taje svom OAFZ. Istina je da jos kotarski odbori nisu dovoljno povezani sa svojim niZim organizacijama, ali se ipak u njihovom radu vidi napredak. I kod AFZ je bilo sektasenj,e ne shvacajuCi sirinu te organizacije. Sam okruzni odbor je prilicno dobar i obecaje dosta. Narocito drugarica Krnnka. U >·adu se pokazala odlucnom i aktivnom. . _ OAFZ ima 6 .Clanica. razvlJU· Bra j no stan J. e. k' AFZ od 6 B. I var. una kotars 1 Kotar J.C 0 . . d 6 clanica, 22 mjesna sa Clanica I opcinski o WD clanica. . kotarski AFZ od tri Kotar f)ur.tievac: Jma , . . ih sa 5,6 clan1ca. drugarice, 1'0 m]e~n . ·rna kotarski AFZ sa 5 Kotar Kop_:.lVni_ca. 14 Clan ice·, 11 mje-snih Clanica, 1 opcln-skl sa sa no elanie~. . . . . kotarski AFZ sa 6 Kotar Krl~:vcl: lm~ vl nice, 14 rojesnih Clanica, 1 opclUSki sa c a 4 sR 101 Clanicom · · · )" Mari jan (Grga " Marica ZastavnikoviC rhivu CK SKH. 1 · 1 'Dokument se na. azi -~ a Xmuka 'Zastavmkov1c. 2 3 Neva PaiC~Roie. Ok " . odboT AF1. poC~o 4 U rujnu 1943. _g·.~· ku.~n~ lzdavanje lista JC 1e izda"V'·ati list ))Anttfas1St J.n~';l-~e jer je centralna bilo na-ro~ito aktuelt?-o u ~o o~~l~od;uC.ieSta~pa, qede. dola_zli~:S g OkruZ,ni odbor AF2 orPol':etko,nl 1esen\ "ku'rse'v.a AFZ. ~ ganizirao _le nekoh oAFZ koii je bio odrzan u .S.reNa prvom kursl! . , oCetkom listo-pada 1943 .. g. dicruma koncem T,)lllla lJed:u niima su bil:e:_ Jamca bilo ie oko 20 zena. ica PankariC iz VIna~ DraHabek iz Semovc_a,AMka~ za·,elar iz Orovca, Kata 1 · ·' 1 n Mllka SfuriC-Nemcevtc ··tz., .t<:a ,. · • Ka g-ica Pre d01~vK. Rupee iz Mt~o_lla~cD 'lh Z.delica, Marica Lahc. tz pele, Kata KrnnN!k_~·c orz\BaCkovice i dvi,le drugance S.everina., -Sava 1 51 . iz vols'ke. :u'll'eni su kotarski od'bon , . Zena u Gor·niim Zdeli- Ma,i,·a Garba. ·SavletovKanp: . e Bosil"J'ka Ljepa:va, . , 'z opnvntc . · cama pnsu~t":u JU . ~ , a:da Maja Veseh 1 Stnt~b LlVAF:i Bjelovar bile su: predU Kotarskom o oru., a·nica RuZa Slezak, .odsiednica Kat~ Ja~o[o}lc, .tA~kica Kuharski, Mtlka bornice Anbca Je ~r, . , l."<li: • , • ;:,cunc 1 D ..... trica Predo.1evtc. ~=n ti Grga Jankez. Nak\YU -pr"V?g bus~ ?~~tol~li, a formirani su no·- Sa savjetovanja OkruZinog odbora AF Z Bj.eliYVar - dana. Iako smo na poCetkn ·sa tim· lis tom, ipak vee postoji donekle organizirana dopisnicka sluzba za taj list. Organizacije AFZ su vrlo mlade i zbog toga su kadrovi politiCki neizgradeni, a orga~izaciona pitanja i'z organizacije AFZ vrlo slabo poznata, a i politicki rad je bio vrlo slab. Rad postojeCih <>rganizacija sastojao se u sakupljanju- hrane, novca i drugih stvari. Sve do nedavha je- citanje materijala na sastancima bilo rijetko, a i odbori .su bili me-dusobno nepovezani, i nije bilo rukovodeceg centra. u tom radu je ucinjena odlucna prekretnica. Sada OAFZ ima svoj rukovodeci centar, iz kojega rukovodi 394 -Gornje Zdelice 1943. g. Valja istaCi da su te organizacije imale najmanj u pomoc Partij e. J ednako kao Sto mnogi Ciano vi partij.e nisu razumj eli potrebu rada sa omladinom, ist-o tako nisu razumjeli potrebu rada sa ~enama .. Mi smo kro.z naSe partijske organizacije pobijali mi,sljenje, da . nij.e potrebno raditi sa Zenama, i moZemo reci da 'SffiO Vecim dijeJom USpjeJi pobi\i ga. Do sada je i OKP malo zanemario taj rad sa Zenama no na .zadnjem sastanku naSeg OK-a je to uoCenO, kao Sto je podvuC.ena vaZnost rada na tom sektoru, i zbog toga je taj sektor dodije!jen organizaeionom sekretaru OK-a za koji je on sada odgovoran. Formirali smo AFZ tamo gdle su. yec .P • vi o-dle. i:b ;prii-e nqe 'hl1o. kursu bila je Man• 1V1edu -pre davact " . ''ma na ·ovom• • radila sa · zenama, " . 1 __ 'k ·' '- ·a JC ':K4&UllC ·' , •• ~-. • ca- Zastavn1 -ovtc, J;.O 1 •. Koprivnici. Dahn 11 .t•:uf·Se":l ~aroCito u oslobodertOl p .. ~ ,·ma Don]'i'IU Zdeh,. hvam S\1 k asnli c u . · o111can· .~.davdwcra d' of en. ·· . . · d .. 1 Odr ···(va1zan]llf'.,.. cama 1 Ropnvmct of . dru.gark.e s _po a~· ruqa, zive u Plavl'.hu:u), ve 1J1.dm(k z:a_r 'Koprivnica i Durdekoia su tada oslabodena o vac), . db · AFZ bile su' . U kotarshm o AFZ 'Burd·eva<t: Magl·Ca obma U Kotarskom od" oruV'da Goldmaler (ubiiena Panl:ariC, Tereza Ivsat 1 Dom.oviC Evica BLaga, kasniie 'U lo,gm:·u): 1bak Rata Mar'kaC i Barica; AB Kata Rupee, Jamca . a e , Markov. ,I I ' AFZ Kri,zevci: Lilllba Ton- U Kotarskoz;t odb?,ruA ka AndeliC, Hedviga Herkovil:. Draga V1t~nM\l~v: ~ltr·ba·c i Jela Plavec. . zeg, Milka Uradtc, db AF'Z Koprivnica: predsJe~U Kotarskom O· • ~ru M ia Veseli Hanice An1u1 ~~ca • Anka Go]koviC nica Kata Mra~, ta 1 ca RoiCeviC, ~tla:rym'-!s •. 7 .studenog 194.3.·g..naOslobo-dernle'In 'L'\.opn~dC: ~~ama te ie ~0111l;lra.n 1!lo se pokrbenuoAf'Zd uroK.a.privnici sa [p'tedsledn~F2 Gradskt od or ro~Sinca 1943. na kurs . , Ankom ·GaZi. PoCetko.m P' I{ r·vnice Maja Veseh 1 u PoljanCanirna, odlaze tZ o:p 1 . . K~unka ZastavnikoviC 395 �Dokument 245 Dokument 244 PIWGLAS ZEMALJSKOG ANTIFA!§ISTWKOG VIJEcA NARODNOG OSLOBOflENJA HRVATSKE OD 14. X. 1943. 0 OSLOBOflENJU I PRIKLJUcENJU ISTRE, DALMACIJE, HRV. PRIMORJA i JADRANSKIH OTOKA HRVATSKOJ NARODIMA HRVATSKE! '.'.·' ,,, Od posljednjeg zasjedanja Zemaljskoga Antifasistickog Vijeca Narodnog Oslobo·aenja Hrvatske, odigrali su se u medunarodnoj i domacoj po.Jitici krupni dogadaji, koji su ponovno potvrdili pravilnost linije Narodno·Oslobodilacke Fronte. Fasizam je pod udarom borbenih antifasistickih snaga pretrpio nove teske poraze. Glavni Hitlerov saveznik Italija - kapitulirala je, a najveCi rat u povij.esti CovjeCanstva ulazi u svoju odlu·cnu ,faz~, kada se ima rijeSiti sudbina cijelog CovjeCanstva. pa i naSe drage i napaCene domevine Hrvatske. Na obalama Dnjepra, kod Vitebska, Gomela i Kijeva biju se sudbonosne bitke. Slavom ovjencana bratska Orvena Armija u nezadrzivom jurisu probija zadnje Hitlerove obrambene 1inije u Rusiji, Sav svij.et s novim nadaffia u src·u prati gigantske napore Crvene Anpije i zanosno pozdravJja sve njezine pobjede. Na juZnoj fronti savezniCke bri~ tanske i ameriCke armije prodiru prema srCu Italije - Rimu. FaSizam se J?.a1azi u svom predsmrtnom hropcu! Potrebno je joS nekoliko sna.Znih udaraca pa da ranjena faSistiCka zvijer bude definitivno uniStena. To bi se najlakSe postiglo otvaranjem toliko obecavane druge. fronte. Medutim mracne klike medunarodne reakcije u Londonu i VVashingtonu - nasuprot jednoduSnom raspoloZenju britanske i ameriCke dem·okratske javnosti - odugoviaCe otvaranj.e druge fronte, Cime. odgadaju kon<iCno s1amanje faSizma. Zemaljsko Antifasisticko Vijece Narodnog Oslobodenja Hrvatske, kao istinski tumac oS.lecaja hrvatskog i srpskog naToda u Hrvatskoj, dize svoj g!as protiv tih reakcionarnih W~ka i u interesu .Sto skorije pobjede nad faSizmom i Sto skorijeg mira .citavog Covj.eCanstva traZi bezo4vlaCno otvaranje druge fronte. Sjajnim pobjedama herojske· Crveue Armije pridruZuju S·e v.eliCanstveni uspjesi naSe Narodno·Oslobodilai'ke Vojske pod vodstvom legendarnog junaka druga Tita. Nakon dvije i pol godine bezprimjerne nadCovjeCanske borbe naSi su narodi, uz pomoC svoje. diCne vojske, oslobodili rnnoge nove krajeve Hrvatske. Oslobo'dena je naSa di.vna -Istra, naSa sunCana Dalmacija i gotovo cijela obala naseg plavog Jadrana. To je dovelo do ponistenja svih izdajniCkih ugovora v.elikosrpskih viada i zlikovca PaveliCa, kojima su ti naSi drevni krajevi predani vjekovnom neprijatelju naSih naroda - t'alijanskom irnperijaliziuu. Istra, Dalmacija, Hrv. Primorje i Jadranski otoci prikljuceni su Hrvatskoj, a preko nje i Jugoslmiji. Neoposivim zanosom stupaju deseci hiljada novih boraca u naSu junaCku N arodno-OslobodilaCku Vojsku. U hrvatskom narodu razbijen je konaCno utjecaj reakcionarne gos.pode u vrhovima HSS, koji je kocio priliv narodnih snaga u Narodno · Oslobodilacku Frontu. Ogromna veCina pristaSa i prvaka HSS bori se danas u red·oVima Jedinsfvene. Nar.-'Oslobodilacke Fronte. Ova je i'injenica omoguCila konstituiranje Izvrsnog odbora HSS na oslobodenom tlu Hrvatske. Sve je to dovelo do jos sireg jedinstva nasih naroda, uslijed cega je dos!o i do prosirenja ZAVNOH·a, koji danas jo.s jace izrazava jedinstvo naroda Hrvatske. Danas se uz ZAVNOH zbio u neprobojne redove sav hrvatski i srpski narod Hrvatske. Odbaciv,Si sve sitne stranCarske razllke, narod je skovao svoj.e velebno jedinstvo. uz- srpski narod, digao se gotovo- sav hrvatski narod na oruZje, da sa sebe strese jar am faSistiCkog ropstva i udari. temelje novoj bratskoj zajednici nasih naroda. Ustaske bande predstavljaju danas u Hrvatskoj jos samo bijednu grupu razbijenih i izbezumljenih ocajnika, koji uzalud traZe puta i naCina, kako da spase svoje ZioCinaCke glave pred nemilosrdniro sudo·m naroda! 396 A!§ISTlcKOG VIJECA NARODNOG OSLO· II. ZASJEDANJE ZEMALJSKOG ANTIF 12.- 15. LISTOP ADA 1943. U PLASKOM' BOflENJA HRVATSKE ODRzANO OD GOVOR VIJEC:NIKA ZAVNOH-a MACE GRzETIC . . svo 'eg naroda. zene Hrvatske najbOlJ_e shvaDrugovi i drugarice t Caj~ sudbinu svog naroda, ,..svojeHzem~J~es:~; . . d. ce Danas zena -. rva s VijeCnici i vij.eCnice! ~el~ I :;o~jezi~a ·zadaCa joS nije ~avr.Sena, t ' Dono~im vam pozdrave Glavnog· odb.ora Inego d a se ,· da]J' e mora bo.riti protiV okupa· . .. AntifaSistiCke fronte ·zena Hrvatske. t . svih narodnih IzdaJica. , -or~/ buduCnosti Zeni u Hrvatskoj namecu se Ne Cu mnogo du1jiti i govodti ·o radu za naSe oslobodenje,. sto" subograb~r~~i~~ vazni • · d prvog dana nase zene da1e o . · ,... · svjedoci ~bran~ atske Ce i dalje prido·nositi svoJ_e . .. m Narodno-oslobodije to d-o~hro.. ptoazv~at~~J~v~:~~:eu~;;~tske pri- Zene I rv Zrtve skupa sa svoJO ·"t' . sa· "" 'f SV€ da Se UTIIS 1 I ogromn1 zr • . · b rbi JaCkom vojskom ucim 1 . ""t" faSidonijele, a koje pridonaSaJU 1 da~as. ud ?. t• okupatora i _svih narodnih IZ aJica. tre na-8 zakleti neprijatelJ, da se ~nLS I . naunist~ svi. ~:~ I~-ojim je Zen a Hrvatske poSla, .Jest pr~- zam I. faSistiCke .ulizice, da is-edrugance Ja u D . ed~n ut a taj pravedan put, koJI na:n Je :odni ~~p:i;~~el~~~ni~~g~~tifaSistiCke :fronte ;okazafa :KomunistiCka partija, .jest sv;ti p;t~ 1me SVI z _ " ·veCem poZena Hrvatske ()beCajem_ nasem naJ " . kojim zene Hrvatske idu da bi ko~:c~~·va~"t da Cerna nasoJ nalitiCkom predstavnis vu, . . .. sle do svog punog oslobodenJa. :/;e . H rodno-oslobodilackoj borbi dati svu pomoc. '1 'e u borbu. k'oju vade narod1 rske pos a J • · red oc1ma vatske potpuno .svijesna, Jer .Ima P. k -- Zato klicem : o ?edna, a to je da obrani 'zemlJu _?d ? u Da Zivi Narodno-oslobodilaCka vojs~!' s:'or~ i _svih narodnih. _izdajica. N~s~. zen~ Da Zivi Zemalj_sko antifaSjstil:ko vzJece na~a oslobodenom teritor1JU dan~s osJe,..ca ~lo . borbe Danas su zene usle 1 u rodnog osloboilenja Hrvatske. dove svoJe · .. k Stn su .. ' Da Zivi AntifaSistiiko vqece narodnog- oslo- . najviSa narodna politiCk a tiJe1a, ao .. .. I ZAVNOH i AVNOJ, te ofre da~as sa svoJ~m bodenja fugoslavtJe. drugovima jednakopravno odlucuJU o sudbini ono: zat~~~i~in~i ~::a~;.~~ ~ ~r!~~~e. ::r:;. v• v •• Nola Katica, Hrvatica, doma-Cica iz Podgore (DalJ. za . d .· ZAVNOH-a bile su izabrane Na ] I . zasre an JU 1i1b:fc~·i't;l~tka, Hrvatica, uCiteljica iz SuSaka, Clan GlaB-~~s ~!k;,a Jr~:ti~~~~t:fee;or. iz Splita, Clan Gl. AFt Hrvatske. k" . seljanka 1z Knzevac a . · ·• . S o db ora. GetuSiC Mtlev~,, rp mJa, potpre~si.~d. >>Sel].HKolat.«, radnica iz Za.greba, predIGrzehc Maca. rva tea, sjednica APZ Hrvatske. . . . . IliC Milka, sel_lakinia iz PnmtS.l]a .. , Clan JakSiC Pavka, Hrvatica, kuCamca tz Sesvda, Ok AFZ za okrug Zagreb. . . Ok'C r:icufrin Milka, Hrvatica, studenhca tz I a. ma.cija). H t' adnica iz Splita, Clan Gl. ·PajiC Neva, rva tea, r . db AFZ Hrvatske. . . o ~:~noviC Kata, Srpkini~, sel.janka iz SmtlJa-na, pre~sjednicaN~:az h~::~~:tJ~ublicista iz Zagreba, '1 rGe~e~dbora AFZ Hrv~tske, d can · 1· k s Kor una VuiiCiC Milica, Srpkinja, se Jan a , k 11an Gl · Odbora AFZ Hrvatske. · t · · kotars e za.sta~~ikovit kMari,ca, ~SS~~c:'zaai~;b~, Clan Gl. organtza·Clle Zens· e _grane odbora AFZ Hrvatske. 397 �Dokum.ent 246 POZIV NARODNO-OSLOBODILAcKOG ODBORA ZA ISTRU OD 20. X. 1943. ISTAR- N·. emci ,poduztmaJU u Istri · · 2 U listopadu-.1944 ..g. R 1.J I va o.fenziva. N~voveliku ofenziv~ nazva~·~dinr~e n'isu jo! bile. _ucvrsc~: f . ane pa-rhzanske .1. 1 d 'h brzo razbl_lu. NJ ornur · "Ple 1 · v . .· di'n'Ice upadaJU o a vfCena sela 1 vrse'stra ne }k Nii·emcima .le u:'-. u nezas I mac e 1e · · 1·' ·h ··· objav 1em hOVlh ter?r. . ekoHko opisa tog t eror a rna materiDonOSlffiO n 1 "1 NF za Istru, pre t u ))Glasu Is!r~.«, .g asi~rdivanje zloCina okupa ora u jalima Komtsl_Je za -u . Istri. SKOM NARODU NA JEDINSTVO I NASTAVAK B0RBE 1 Narode Istre! nema sJ.obo-de. Sad se moramo okupiti sloZniMi smo sami sa svojom narodnom v·ojskom je nego ikada oko na,seg politickog predstavoslobodili naS~ napaCenu grudu. Pjesma ranistva ZA VNOH-a i osta]ih ,organizacija nadosti · i slobode prolamala se, poslije dugih iieg narodno-osiobodilackog pokreta. .Svi oni godina ropst~a, naSom dragom Istrom. SruIstrani, koji su se vratili iz Italije, neka ·Cim Sen je naS najomraZeniji neprijatelj - taliprije stupe u vezu s~ svojim jedinicama i janski faSizam. PraVedna partizanska puSka NOO-ima. Ni jedan istarski sin ne smije u osvetila se krvnicima i izdajicama, med:u NjemaCku. Tamo Ce na ropskom radu umirati ostalima i jednOm od ubojica naSeg narodnog junaka Vladimira Gortana. od gladi, daleko od svojih dragih i svoje domovine, kojoj Ce brz·o sinuti sloboda i mil'. Mi smo pokazali cijelom svijetu sto hoeeIstarske Zene i majke! mo, i kojoj zajednici naroda pripadaino. -Ali Vi ste po.kazale divne primjere juna-Stva. divljaCki ·njemaCki f<iSizam, smrtni -neprijaSad treba da budete jace nego ikada. Orga. telj slobode i napretka svih, a napose slanizirajte se u svoje Zenske organizacij.e A_F·z. - venSkih Daroda, navaHo je svojom bijesnom Ne puStajte svoje s.inove i muZeve da ·odlaze silOm .na naSu inladu vojsku. Citave m·otO-riu rudnike i tvornice njemaCkih krvnika. zirane divizije bacili su na nas. Kao lavovi Uskoro cete vid,jeti kako i oni kukavicki bjeodbijali su naSi istarski pai-tizani njemaCke ze iz nase domovine, kao sto su bjezali i njihorde i pokazali nevidene primjere hero.izma. JnS jednoln je ·naS·om pitomom Istrom ne- · hovi saveznici - talijanski faSisti, koji sil vam nekad izgledali tako mocni.' prijatelj ubijao neduZne !jude, Zene i djecu, Istarska omladino! pljaCkao i ruSio nezaStiCena sela i gradove. Okupi se cvrsto oko svojih OJU]adinskih Ali has ovi div1jacki PGstupci dokaz su njegove slabosti i oCaja. orga.nizacija. Hitlerovi fa-Sisti kao nezasitne zvijeri hvatat Ce svakog mladiCa za svoj"u N aSu narodnu sVij,est i borbeni duh nisu rasklimanu ratnu maSinu. Ni jedan istarski niog]i srusiti kroz dvadeset i pet godina taliomJadinac ne smije otiCi u NjemaCku. jansld faSisti, pa ga ne 6e slomiti ni umiruCi Omladino, ti si prva pokazala svoj-im prinjemacki fasizam svojim divljaekim posttipcim~. mjerom, da je bo-rba jedini put, kojim se sliCe sloboda. Digni sada visoko barjak naSe Nekad su Nijemci bili pred zidinama Moborbe i svojim miadenaC4im poleto-m podi u ·skve, Staljingrada i na dalekom Ravkazu, a posljednji boj za konacnu pobjedu! Istrani! danas ih naSa ruska braCa gone duZ fro·nte od hilj adu i petstotina kilometara preko Borba se nastavlja! Bez nje nema sioboDnjepra, gotovo ·do letonske, poljske i rude 1 S nama je Citav naS hrvatski. narod, namunjske granice. Nekad su bili do usca Nila, sa srpska i slovenska braca. S nama su nasi a danas osvajaju sve viSe evropskog tla. NeveJiki saveznici. kad su ruSili Be-ograd, London i Moskvu, a danas u svoj.oj nemoCi ruSe nezaStiCeni Pazin Pobjeda slohodna! Ce biti naSa! lstra Ce opei brzo hiti i 2minj. Ali zar to maZe izmijeniti njihovu zlu sudbinu? Zivjela naSa borba! 1\tii smo svijesni snage naSe Narodno--osloZivjela naSa nikad P.okorena lstr,a! hodilacke vojske i naseg pokreta. Hitler je Zivjela naSa Narodno-oslobodilalka vojska.' dosada poduzimao veC pet ofenziva protiv naS-e braCe u J ugoslaviji, ali se je _uvijek moZivj.elii naSi veliki .saveznici, Sovjetski Savez, Engleska USA! rao povuCi uz ogromne gubitke. Taka Ce biti i ovoga puta.: mi Cemo pobijediti! Istarski borci, radnici, seljaci i gradani! Vi ste pokazali kako se brani rodena gruda i voli svoj narod. Treha savladati i ovo zadnje tesko iskuiienje. Bez horbe i zrtava Smrt faSizmu 20. listopad 1943. Sloboda 'n!arodu.' Narodno-oslobodilacki odbor za Istru 1 Original dokumenta nalazi se u arhivu _CK. S'K.H. 398 ~:~Je~ -Zivot ovko dvo~v~b~r~u k;:cali foto~a~ah~tct1: to vriicme u ru ama , . a malog sela Kresm.t .,. . za Cas je bio . lbrata. Dva metka. tz p iStoljae i djece. Za .sv~ dr A u kutama i m~du kuda~ivali. Ubili s~ ma.Jku. sa iz piStolja i dal]-e su na malog TomtC~ Kre~mu dvoj·e djece. O~da su na.tsd1nom kraju sela le;zal~ Je ·~ 1 . . -., jednu maJku. Na .Je . .h djeCaka I ·dJeVOJ i nek?lik? ra•njena Zena. ·svabe c·tea ..Medu DJima bt_la )e k.J "ene djece presta-o. t • 1'1. Je supnrcat onda · ·Jau ran.J I o-·+ ra~-!f~~ hr;t jauka~?· · »Glas Istre«, 12·RoZujka 19·46. "ld i obitelj Kresm:' Eufek d Obiteli 9ipollaSkl~r~Ye ,~ se u polish!- ~uctcu o mije (iz ZmtD;Ja). d Zminja i sela 'KresmL.f v·sti u k - aloma tzme u ali su nacr• as1 amDen 7 listopada 194'3. g. UJ? . veli sve uku6ane ana · k · k menoloma 1 IZ v• pol_isku.:ktuCi:k kuti izvrSikliupno u dvon~ e, "h kuCana u .. . lspred poredam u ' . ' . i se za stn_1e JanJe. 1 P t '1' su mitraljez i _pnprebm.l1"atl. a faSisti 1su na os avt • v l1' su Jez ' · tu " 1 kuCam :poce vatru ta k o d a su na mJeS otvorili Prestrasel?- · u1. "h iz rnitra Jeza 1 UJl l' rtvi· · · ·z Zminja, Ange 0 ostal r m CiPolla, 1 Eufemija Kresina, C van , . ipolLa star 16 1go dma . z. umm]a, Kresma, 8 tar 17 ~ 1 Attilio d' ' sta-r a .5-0 .go- d"t? a . iz 1 L..'IDmJa, Kresina, st ara g go ma . Mari i a · godina iz ZmmJa · • • " ili lak!e ~~J-u pred~~ect:: bro~tu, ·st~r 4~ lh.od~n~ iz ~~;~11t"koji su se razbj~l~l~:rllt~",,~,~~ P.ritajili ~ z·· . . izhjegli RaTqena t su1 b'l'a sliJ·edeCa hca: "1a ran)em, ,.k · su :mr 1 • {bt u stara 45 godin) ?mi . a sa tri metka u ' ·. lakSe ranJeje teze rarn..Jde!l kCerka Rcimilde. btla .let Ski ZivCani ·tara 18 go ma, · · . trpjela Je e b' s r d ulasnog pnzora pre . "zvr!ila samou_lkon kratkog vremena I 18 €-odina btla . na, a I o . slom, tepJJ..1 naGemma Kr·esina.' •staAra t star 15 gostvo u u •. kao i Kresma n on, je lakSe ranjena, . Ck r sve dina bio lak!e ranJe~ fa!isti potpuno oplia. aj~ do U meduvreme-r;u- zatim z·apalili kuCu, OJ a Sto su naSli u. kuCt, a . · ko teSko temelia iZrgonla. . Cipolla Romtlda, t a oma?feZivj e~a ~rugancd bi spasila Ji~ot, te pr ranjena, pntaJt1ad ,s~, ·z \ednog o'bhznJeg g-rma. trala ·Citav do,ga a.J I . obRli>~id~ ~Ci;~ha, )~Glas IN·er~':!cipolla, n~ 19 velJ"aCe 194!6. n .. Istre« . . Kresini kod nmtrnJa. ostradalo 1 sel~ !tminja na kafes o ]be p 194..3 · doSliodmah pace 1 u b'J"ati. To su . . su rz t . 7.. okto· ra · 1 ten'kovtma 1 intontma • • u:Za-snim bili . : . Marija 'Kresina namjoe:om •selu. 4-:J-go lSDJ.~ toga dana dest I Ill n neku ;P:ed uSli ... Ona Je ziVah J u koju razbOJDICl slucaJ trcali s ,pikamenu stre u selo, .u Ujednu ~ '"k · pra~cla. ~S-o,dv·~; pn~j. priz-o~im~! koJ~e:us:eje sakril~ ~v~~~s~ . u~ali S~abe 1 0 ~i di~<:'· kuc~ Dina Zlatif: dmah petero ·ke sa poceh puca . L. d" nisu ni .JU :Uo li m '"tj:al~;~ill/auaJtos~r~mlnak f~s1~t1~i~ ~~lter. zapb~n;. Kako . ltoljima usuruc.r . ce se cfdmah ul st't· na Sto Je ·sve , a onda kroz ;proz.or sut1 . kl]uca 1 ' ucu, aganJe. zatim zlo-Cinct su zdaz rtve Razleglo se •. l.Z te · • 1 · po JCCl T b bu me 'li k kuie kroz proz_or na Svabe bacili u nju be?.z.m 1 7<0,. ·zgorjeli Jer su 1 Svabe su naish na UCl 1 N • lju pred se om 0 . su sa go'te- ~.\::,;,,~.,•• "~.;"".:::.:, 'J~ " ,.w~~ ::J/i,oralr .:;~, ' ',,.l~i:. mitraljeZl~·· N~Uandlti j;;,, zemlJ?-h· Mpokosili :\1r••~~ ;~ ;;:~ dima ~estrzeatvl.t]·~ li :d~ ih ~acili n~o-st?eg~ :v~j; m~·kaob ~ . . neki pnzon ° koJ·ima [priCa druga- ~943. K.r:seivnoa~:rskistr;n~ ov~ue ;~.;;... "';~ ~:.~r·~~·:::~.,, "'-. ''i,;'J.~,: · TM:rij:aK;esina. . aki cas se sma: nca7. oktobr_<_t_ u hitci odifkivah · ·· h pa su 1 • ocele su njivao broJUZIVl 'do s tim s raznih p lakSe · ·ede pore . To su na teze ranJc ..k . . UZasan Je bto vap ). b'l tako d z>pahh riJes. • . . r vatra DlJe 1 a on "avi gorili zapravo prcem, Je 'eti Zlocincima se ta 1 ~.::, "' M'o •l 0 ""fi \"::0, j ?Cl~ oc~jnim ~ 'kv:,:;. ~u ""''" ~ ,,,,, na dopala 1 Olll 1su s 1 a"' a 20-god!SD]a aTIJa rldvfie su 1 ego t a SlJCUO. s lzi Kresini iskopa\ sr • dovmkla se do izvan Kresina u Bomba joj je 'hila su im pucah u d"! .. Jo-sip Kresma ,gom d J put se sela. Ona_je hila N:kon nekoliko sati sto se Je m rli ga 10-go 1 fiJI h p utom NaJe am T nijela obJe noge. h T vatru 58 I' ovce . .· · su i bacl 1 t,; og t aca . pal tz..stale i rilo uekoh o and'ta 'oni uka se m-uka. veselo r 'ila. Svabe jte aacdlalnau u Kre.sini poginulo 1 dj'e.JcUe-· pred U]lrn stvo .. . gladne djetm]eg Ja hrpu . Ukupno Je . b'l "vise lena, ' ar . 1 na nieia kao 1 .. noge .i dovukli ga nad"S ·a di, medu .Je .11 odij:le od Sest mjesect. Po 01ll1 .1 su mu 1 ruNa 1pragu svoJe kuCe 9-go 1 OJ . "1· lT e • jednogoU kolJ. evct Je tzgon o si iena za.~a v Marija 1Kresma .d_ rzala je na rokama svog - i::: zvtJ·e~kl r~~= ~o.jin:a 399 �Dokument 247 Ubijeno je 49 lju-di. Izgorjelo je 37 gda ·stoke i istoCeno .385 hektolitara vi.na, a baCve su izgorjele. OpljaCkali su 14 svinja i 850 kilograma -suhog mesa i slanine. Selo Sajini skoro je do teme1ja runi:Steno. PrihliZna Steta se djeni na oko 3 milijona predratnih lim. · · Na iiSti naCin i iste veCeri krvnici su u oJbliZnjem selu Bokorditi ·poubijali 22 stanovnika. Reza R.ibari/: Nakon izvr.Senog zloCina nad narodom Svabe su zapalili sve kuCe i Stale" ru selu, a prethodno su iz sela izvukli i odnijeli sa sobom ,sve svinje ... U selu su ostale samo tri obitelji ... Nakon ovo,g izvr.Seno,g zloCina nad narodom Svapski razbojnici u selu i oko sela su postavili straZu, taka da Cetiri dana nitko nije smio zakapati ljeSeve poginulih .. , Selo Sajini. 9. januara 1944. dojurila je kamionima iz g.arnizona iz Vodnjana formacija Nijemaca i faSista, noCu oko II sati u selo. Jedni su o.pkolili selo, a drugi su upali unutra, tu"kli su po vratima i razbijali ih. Bacali su bombe u kute ne .CekajuCi da zaprepa.Steni !judi otvore vrata. Uhijali su svakoga, tko im je doSao pod ruke. IzvlaCili su !jude iz kreveta, tukli ih, muCili i konaCno uibijali. Ubijali su rpuSkama, homhama, piStoljima, a mnoge su Zive hacali u vatru. Starog Ivauq. PoliCa, kojemu je hila· 72 godine, muCili su na oCigled cijele familije i konaCno ga ubili. Zatim ~u redom tukli i ubili njeg-ove unuCiCe, dvanaestgodiSnjeg Zvanu i devetgodiSnju Ro.Zu. U rnajgorim mukama poginuo je I van PekiC. od 79 godina i njegova obitelj, Zena Ana od 65 godma, kCer Luca od 87 godina, sin Mate od 35 godina, i .Zena rnu Pava od 31 godine. Istjerali su ih iz kuCe i zapalili je bombama, a zatim su ih hacili u oganj njihovog doma, taka da su .Zivi i~orjeli. Fumi Beruli bacili su bom'hu na prsa i taka je ubili, dok je CetverO njene ·djece istom bombom Tanjeno. Mariji K-oli.C.uzeli su dij-ete iz naruCja i bacili u gnoj. Majku su zatim uhili, a isti metak ranio je i njeno dijete. Sto n!su uspjeli spaliti, divlja-Cki &U uniStavali bombama. BuSili su b-acve, te je isteklo na hektolitre vina. Stoku, koju nisu odveli, ubijali su iii pustili da i~-ori zajedrno sa ljudima u kuCi. PljaCkali su robu, slaninu i o-stalu hranu i sve Sto S'li naSli od vrij-ednosti. S.paljeno je 18 kuCa i .gospodarskih zgrada, sa svim St-o je bilo unutra i sav poljaprivredni alat. 400 X 1943 OKRUzNOM DOPIS MJESNOG ODBORA AFz ZAGREB OD 26. . . . OKUPLJE 0 POSLANOJ ROBI KOMITETU KPH ZA P »G1as Istre« 29. ·sijeCnja 1946. Dvogodi.Sn jica zl·o·Cina u Gaja·ni. Bila je hladna not. Narod Gajane jo:S je spavao dubokim snom. 27. januara 1944. u "jutro zaCulo se Stektanje mitraljeza nedalelo sda. ]oS nije hilo ni pet sati ... Gajana-Sorini, to je malo- seJo o'kru.Zeno Cistinom i pitomim oranicama ... DoSli \Su kao Sto S1l doJaziJi u sva naSa -sela ... RijeCima se ne maZe opisati grozota prizora, koje je narod Gajane toga jutra pro.Zivio. FaSistiCki zloCinci navalili su na nezaStiCeno selo, izvodili onarod iz kuCa, stavl_jali svoje Zrtve u -red, .iednu do df'U;g'e. Zrtve su se ogledavale.One su znale da je pred njima neprijatelj, koji i'm nosi snut. A Zrtve -su bile bes,pomoCne. Goloruki narod iz pozadine. Veliko srce je u njemru tuklo, veliko srce zadojeno misliina o 'horbi i slo·bodi. To njihova srce, njihovu svijest, krvavi okupator htio je uniStiti, ugriSiti, satrti. I ,poCelo je. Svapski handiti nisu se niSta o"bazirali. To su lbiJe zvijeri ... U Frlinovu Stalu satjerali su: Miha Frlina, SezdesegodiSnjeg starca, sijed·D~g seljaka, koji u svom Zivot'll ni je nika,da sJutio da ga Ceka ta·kav kon.ac. Miha KutiCa, ta-koder starca. Tomu KutiCa, 15-godi.Snjeg mladiCa, Ivu KutiCa, Tomu KutiCa, 30-godiSnje,g seljaka i s njima_ j-o:S sedam drugih seljaka. Udardma kundaka prisilili su ove I jude da -se stistiU j·edan do drugoga. u kutu Stale. 'Onda su izvadili Sibice i zapalili ih. Zigica se upalila, a potom j~ krvnik njome upalio sJamu. JoS su ih tukli kuridacima i prijeCili im da provale iz Stale. Vatra se je naglo proSirila. Tada su zvijeri naglo iskoCile iz Stale i ddhro zatvorile vrata. lznutra &e Culo zapomaganje, a izva~ na srni jeh krvnika ... Pastira Tonu Peru.Ska krvnici Sill uhvatili na •spavan ju i uhili ga piStoljem. tT 1Gajani se toga dana .pomi jdala "krv naroda i njegovih prvoboraca, njegovih rukovodioca, po-mi_jeSala krv Istre i bratskog Hrvatskog Primo·ri.a. Drugaricu Miru Ban, Clana 10b1asnog komieta SKO]-a za Istru, ·koja je iz Hrvatskog Primorja do:Sla k narrna da pomogne rad i borbu na:Se omladine, pOkosili su mitraljezi Mitraljezi su takoder po-kosili aktivistu narodno-oslobndil::tCkog po"kreta dru,g.a Mihu :ZupaniCa iz seia CukriCi ZloCinci su odveli so'bom u Pulu 25 mu.Skaraca i Zena. Tao.ci su proSli kalvariju zatvora i njemaCkih lo.gora, n jih sedam nikada se viSe ne Ce vratiti u svoje popalj·eno selo. Oni koji su preZivjeli ovaj zJ.oCin otko.pali su Stalu Frlina i pod ruSevinama naSH nesa.gorene dijelove I judi ... U februaru .ponovno -'ill faSisti iz Vodnjana UiPali u Ga janu. Istjerali su svo stanovniStvo iz kuCa, p-ostrojili ga u »filu«, zatim su, prema spisk'll koje.g su dostavili domaCi izdajice, izdvojili 17 muSkaraca, naredili im da svaki u.zme po naruCaj dame i otjerali ih u Stahr gdje ,su ih postrojili uza zid i postri_jeljali mit-raljezima. Nakon stri.ieljanja zapalili su ih slam om, koju su Zrtve same donijele ... Te noti zapaljeno je oko deset kuCa sa svim ·go-spodarskim zgradama i uredajima. OpljaCkano 40 goveda, 1.50 ovaca, 15 svinja i mnogo druge hrane. Odvedeno oko 6"0 muSkaraca, Zena i djece i otpremlj·eno u logOre u ·NjemaCku. o'*prem111 •o 1 26 . MJ·esnog odbora AFZ Zagreb. Marija 'Znidarec-Kleinh ans, tada Clan .Zene Hrvatske u NOB .,.a pd. . dnt 401 �Dokument 248 POPRATNI Dokument 250 0 NOVIM SMJERNICAMA U RADU ANTIFAsiSTicKOG FRONTA zENA Clanak Mitre MitroviC u »Zeni danas", glasilu Cenlralnog odbora AFZ fugoslavije, br. 32, .1943. PRED SUDBONOSNOM ODLUKOM Kad su na na.Soj Prvoj zemaljskoj konferenciji, decembra pro.Sle godine, progovurile Zene svojom ogromnom ljU:bavlju ,za vojsku, svojom odanoSCu narodno-oslobodilaCkom ·pokretu i EomunistiCkoj partiji, koja mu stoji na -Celu, kad su nabrojale ogromne rezultate pomoCi 'VojsCi, kad su one, najzad, izrazile svoju spremnost da se do kraja bore protiv okupatora i svih domaCih izdajnika - bilo je jasno da je v_eC Sirom zemlje, ·u masama Zena, stvoren moCni pokret. Tu i tamo, naroCito u pojedillim krajevima Hrvatske i B. Krajini, organizacija AF~a je veC postojala. Bilo je, dakle 'Z"elo, da se taj pokret i organizaciono poveZe i_uCvrsti u celoj Jugoslaviji. U organizovanju i udaranju Cvrstih temelja organizaciji AFZ Jugoslavije, u Sirenju antifaSistiCkog pokreta Zena, postignuti su u·ovoj godini ogromni uspesi. Plenum Centralnog odbora AFZ Jugoslavije' adrian 25. i 26. oktobra u Hrvatskoj k<mstatovao je da: 1 Preko mno.gih odbor AFZ . v b.. nizirani u to vdjeme kari~J' t zbna. tit. sru orga- . pu_bravi je radio kanal za b . . - .. tizane. . l za pre actvanJe u par• I lJudi pre'ko Barice Ce. k pr: 7?atertJala Marija ZnidareG: Kl · h I je veza sa Zagorjem J, kcany.e. t•en]evcu bila 0 !ad~ bil; Clan Mjesn~g -~dbo~~s A·Fiezka, ~oja )e V·~nice u Ntvornici >;Siem~~~« (da~~~s=R~deNK~~~ovi.c)', i~n~Ini\a~tpucemTanju ljudki u p~rtizane~gr_Jed::dt·l'.: . I ~sava ovakoviC p:rebacila ·e 1944 . car«. rD.JU pre o Slavtce BaSiC Mace. U .Jedmm domohranom 30 ruskihJ b!: g:kZaJedno ~a zane. zaro .)em a ru partt- acr[tfr Dokument 249 IZ IZVJEsTAJA OK KPH KRAPINA ZA ZAGREBAcKU OBLAST 0 KURS~~I; XI. 1:43. OBLASNOM KOMITETU KPH ) A AFz U OKRUGU KRAPINA 3. XI. 1943. Druga~skom Oblasnom lmmitetu KPH za zagrebacku oblast ... Zavrsen je jedan AFz kurs k .. . . . Drug~rica Beba napustila je n~S ~~~~gJ~ r~-~·~vodila dru~arica Reba iz ·Slavonije."l . Drug, kurs pocinje 8. XI o P . 1 o IS a _za Glavm odbor AFz. pnlog z~ _pobolj.Sanje rada po g. rvi kurs zavrsen je sa uspj-ehom i on je znaCajan . VlSma politicke izgradnje, kako kod P .. . Cl!a, Izdaleka ne 'Zadovoljava. Pokret u na,9 ar~JSklh tako i svih vanpartijskih organizaa~~ r~kovodstva se sla};w snalaze u r_adu S~~ o :ug~ s~ n~glo Siri i postaje sve masovniji VI em kursevi za Clanove KNOO . -- . . . .' no Je s anJe I u naSem Odredu zatn su ~ kurs za polit. delegate i komesar~ ~o~~i!mnJ~~; ~pe~ n!~i Partijski kurs, a t~koder i f.~:~ ~vom. radu. Kuvs za clanove KNOO ce pocet' 8 e OJl se tako•der veoma slabo snalaze u 1 _ et~lJno izvj.estiti . . . · · 0 • g. 0 temama i rezultatima Cerna vas AFz: .J!i Pni krur-s o-d o-sam d k .. krapinskog ·okruga odr.Zan a?a kza a hvts.tkinje AF.Z U.skor.o SJU fonnirani Ok urZ J,e oncem ru.Jna 1943. g. opCins'ki i milo.gi -se0oski ~d~r~d.bor AFZ, te kotan·ki, 402 1..,Sirom Jugoslavije postoji mreZa odbora AFi'.-a u Slovenackoj, Vojv<>dini (narocito Sremu), Bosni (narocito Krajini i Istocnoj) u Hrvatskoj u svim njenim krajevima: Lici, Kordunu, Baniji, Dalmaciji, Slav·oniji, Garskarn Kotaru, Primorju a v~eC je u stvaranju i organizacij a u Istri, novoj kCeri sv;oj·e dom•ovine. Iako j.e stvaranje organizacije u Crnoj Gori, .SandZaku i Hercegovini ometano Cestim neprijateljskim ofenzivama, naroCito petom, tamo pGstoje jezgra koja sire pokret. Ako je stvaranje Siroke organizacije u 'Srbiji i Makedoniji do·sad ometano zbog specijalnih usl·ova i terora, duh organizacije i njenih zadataka _pro·Z-ima Zene svih zemalja. I nece biti tesko prema borbenosti i odanosti NO borbi, koju pokazuju zene svih zell_!alja, stvoriti brzo Cvrstu i masovnu organizaciju. To utoliko pre danas, kad je Cas pobede sve blize, kad je slom fasizma neizbezan. Odmab povezati me·dusobno one najaktivnije_ Zene, koje danas jo.S izolovano pomaZu narodno-oslobodilacku borbu i stvoriti od njih odbore-: okruZne, sreske i mesne, koji Ce raditi na prnsirenju pokreta - tako se postavlja zadatak za one zemlje i krajeve Jugoslavije, u kojima joS nije- formirana orga-; nizacija, iako masovni pokret po-stoji. 2. Ideja borbenog jedinstva svih naroda Jugoslavije obeleZena je ·ove godine uC.eSCem masa hrvatskih zena u ustanku koji plamti u Hrvatskoj. Preko AFi'.-a prosiriti to jedinStvo joB viSe, joS snaZnije i na muslimanke. Sve ja.Ce dolazi do izraza aktivnost Zena u gradovima, naroCitD okupiranim. NaS·e ·organizacije pravilno· shvatiju da bez Zena gradova na.S pokret neCe moCi da ispuni u potpunosti sve one zadatke; koje pr·ed nas postavlja NO pokret. Sirina organizacije, :Sirina naSeg pokreta, doCi Ce do punog izraza: tek onda, kad se kroz AntifwSistiCki front Zena Cvrsto poveZu sv·e Zene, koje se, na ovaj iii onaj naCin, pojedinaCno iii organiz-ovano·, bore protiv okupatora,, ustaSa i Cetnika, pi'otiv izbeglicke v lade i 'njenih hrvatskih i slove- · naCkih pomagaCa, sv.e Zene, koje na oVaj ili na o-naj naCin pomaZu narodno-oslobodilaCku borbu, sve Zene, koje su Cak dosad bile pasivne, rna da' se os,eCaju antifaS_istkinjama, ljube svoju domovinu i mrze· izdajnika. -3. U pomoc; NO vojsci, u pomoci NO odborima, naSa organizacija pronaSla jei sama i uCestvovala u najraznovrsnijim oblicima rada (radne Cete, izdrZavanja bolnica i dje-. cjih domova, borba protiv tifusa, kopanje zemunica, gradnja popaljenih kuCa, spremanje zimnice za bolnice, rad na cestama it. d.) P·ojaCati svoju pomoC u organizovanju pozadine, na oslobodenim terHorijama, pruZiti joB v·eCu i jaCu podr:Sku prehrambenim, zdravstvenim, setvenim, prosvetnim i drugim komi.sijama za zbrinjavanje izbeglica, u evaku.. aciji zaplenjenog materijala i ratnog plena i u evakuaciji zaplenjenog materijala u gradovima, to su krupni i teSki zadaci AFZ-a u ovim s·urovim i oskudnim, ali pobedo-nosnim danima rata. Plenum Centralnog odbora zakljucio je da je naSa organizacija doista aktivan Cinilac i faktor u pomoCi NO vojsci, kako je to sebi i postavila kao jedan od najglavnijih zadataka. u proteklom periodu. Ali, razvojem narodno· oslobodilacke vojske i pokreta, stvaranjem na.Sih nacionalnih veCa na Celu sa Antifa.SistiCkim veCem narodnog oslobodenja Jugoslavije kao jedinim predstavnikom naroda Jugoslavije, pred naSu organizaciju Postavljaju se novi, sve raznolikiji zadaci, postavlja se zadatak: kako da naSa organizacija postane -joS CvrSCi' oslonac narodno-oslobodilackog pokreta. »Prije sv.ega, treba kaO_ sasvim pogreSno odbaciti shvatanje da je AFZ neka privremena, samo dok traje rat pro-tiv fa.Sizma, organizacija ... AntifaSistiCka fronta Zena, na; 403 �stala u n~jlj~coj borbi sa surovim tuc:linskim podJ~rmlJivacem, neizbeZno Ce u toku daljeg raz~Itka .borbe naroda Jugoslavije menjati svoJe obhke i naCine rada ali ana treba . mor_a n~~ati kao ..Siroka borbena, masovna or~ gam'zaciJa u koju ·Ce na ovaJ· ,·]· . .... d ·· . ' I onaJ nacm -:-:- s alJim_ raz_vitkom bnrbe, pristupati sve Site m~se, I ko]e Ce biti sve moCniji faktor u borbi naroda za bolji Ziv·ot~ za pravu na~odnu v.~ast, za preporod i obnovu zapu.Stene 1 opustosene zemlj e« pise drug fli!as u okf barskom broju »Zene u borbi« glasila A;z Hrvatske. ' i'l i ! ' :,'I ) !1 da se krv:q.o zaloZe za njega, to znaCi postati u puno~" smis1u mnCan politiCki faktor moCno.. ~p?. n~te nadonalnih veCa na Celu sa' Anti. fasish?~Im veCe~ narodnog oslobo·denja JugoslaVIJe. ?d aktivnog Cirtioca pomoCi Narodn·o,oslobodilackoj. vojsci treba bas pokret da postane I aktiVm politiCki faktor oslon AVNOJ-u. ' ac z~ o~e" dve i. po godine narodi JugoslaVlJe_ I m:_ zene zaJedno s njim.a veC su kazali SVOJU rec o tom~: Ali hi londonska izbeglicka gospoda... sa SVOJim hrvatskim i slovenaCkim pomagac•ma hteli iz udobnih londonskih fote!Ja da se sa celom svojom prtljagom smeste ponovo u. d_v~rce i zav.edu CetniCku strahovladu. Om ~os uv~k spekuliraju, kuju pla~o­ :re sa r_e~kcwnar~1m grupicama u Engleskoj 1 A~encr_. Nama J'e ran a i suza, progona, bede 1 gladl dosta za ove dve go dine da b. . opet seb · k • 1smo . I , opa 1 grab. PoZurimo se, dobre 1 drugar>ce! !reba osigurati bolju buducnost od cr?e proslosti! Zato vee danas treba ·o~i­ gurah da volja naSih naroda bude pOStovana od celog svet~. Daj.mo najsira ovlascenja A ~::'OJ-u, Jedmom 1 pravom p~edstavniku naslh n~roda!. da izrazi naSe Zelje, Tko Ce nam dati bolJI zivot od onih koji su zajedno 8 nar~~.?~ ratoval~, gladovali i dobij~li rane na hDJ1Shma u OV1m najcrnijim danima naroda! Drug Tito nam je rekao: Vi ste desna ruka AntifaSistiCkog veCa narodnog oslobodenja Jugoslavije, i mi Cemo to biti! Mitra MitroviC J. Plenum je odrZan u selu Rudopolju u Lici. .. K~~i je to oblik i nacin rada koga pored pomo~I NO vojsci i narodnoj vlasti u ~·rgani­ zovanJu p-ozadine, treba danas istaknuti na prvo mesto u nasem radu da hi AF" stvov · b . ' LJ ucea~ u SVIm o hcima borbe? Centralni odbor v:c 1~: septembra pisao je u svom pismu orgamzaciJama: »Kao antifaSistiCka organizaciJ'a AF" ra se svest .. . Ll moorgan· · · ran a . razviJah u moCnu po·l"t"'k u k 1 IC ~za?IJU, .. ?Ja Ce u svakom momentu i u svakoJ_ S1tu~~IJI znati da izrazi sve teZnje i ~m_ermce IDiliona napaCenih Zena Jugoslavije OJ€ ana ~r~dst~vlja. NaSa organizacija ne sme do~~ohti, da Je kao organizaciju prerastu dogadaJI~ vee mora na njih uticati u k . t n~_rodno-o..~lohodil_aCkog pokreta i uticat~r:a DJiho': brzi razvoJ. ,Sta to znaCi? To znac· d se nase organizacije moraju otrgnuti izl je~ dnos~ranog rada kakav je mogao odgovarati Sv.ega .t?ga, preko nas treba da pos.tanu u_ ~ocetnom razvoju AF.Z-a i kakav je morao svesni milwni Zena, pa da tom akt· sn T Ivnom hitr prema on..~aS?~em stepenu svesti Zena«? ~gam mi wna . AntifaSistiCki front Zena ·Sta to znacJ ~·b politicko uporiste i ici u odi~ra ulogu koJU mu pripada u interesu ko~ak sa razv•OJem narodno-oslobodilackog srecne budu.Cnosti naroda Jugoslavije. po .~eta? ~~r ~i veC nismo politiCka organiU svom svakodnevnom radu u okviru Z~CIJa ~ N1Je h naSa silna Ijubav za druga okruga, sretZa i sela, naSa organizacija mora Tita, lJuta mrZnja prema okupRtoru i ,· d .. cama p " " . _ z aJI- Z1VIm P'Dliti~kim radom, ilegalnim sastanci" ' . ?~oc na·soJ vojsci, najsilniji izraz nama, mas~ynim sastancima, konfer.encijama, se pohhcke svesti, pitaCe Zene. Jest, ali ta. P_redava...~Jim.a,.. zborovima, protestinia i mitinsvest treba da postane jo.s aktivnija politicka Zima saziVeti ze~e sa ovom njihovom ulogom. Ona mora reagrrati brzo na sve dogaOaje snag_a,. s~~ga mi~iona Zen a. Slom faSizma, zahvalJUJUCI slavmm pobedama Crv:ene Ar .. protumaCit!. ih Zenama, razotkriti pred· Zena~ sav ""k . k IDIJe, ~a sve zl·ocrne domaCih izdajnika, ustati proezmc ·OJ a t~vnosti, otporu ugnjetenih narod~, na. prvom mestu naSeg, slom faSizma ti~ svakog zloCina, uCestvovati u kaZnjavallJU sa nepomirljivoSCu borca, zatalasati Zesamo Je pitanje brzine pobede. Zato .zahtene ~o svakom pitanju, izvuCi i poslednju ZevaJmo od saveznika, . a to smo pravo Stekli borbom, brzo otvaranJe drugng fronta! nu Ispod ;n~prijateljskog uticaja i »budnim ok?.m p~atiti. ?a. se u pozadini ne ugnezdi neIst;rivanjem 'Dkupatora iz naSe zemlje mi pn~atelJ, ~OJI Je ugroZen zajedniCkim intemeduhm, t:v:?a da dobij.emo mnogo viSe. Nor:~Ima SVlh slobodoijubivih snaga Jugoslava Jug?slaVIJa, slobodna poietna, demokrats~a, nasa feder.ati~na lugoslavija ravnoprav- VIJe«: kako nam je to rekao drug Tito na n~h naroda, koJa ce ostvariti i socijalne teZ- PrvoJ zemaljskof konferenciji AF·z-a. Odgovornost za sudbinu naroda pada i na TIJe radnog s,veta, teba da se rodi iz ovih nas. Odgovorno.st je V·elika strahota, rana i suza .Sto smo podneli za nju :rne.~ ,Zen~n:a - . ~oje su sazrele da joS S~ara Jugoslavija ponovo bi zagrozila mrZ~ akhvniJe, u JOS pumJem smislu uCestvuju u nJom medu narod.ima Jugoslavije ponovo bi sve~arodno:n· ustanku i politiCkom Zivotu ost~le u njoj varnice novog rata. 'usvojiti do SVOJe ~e.mlJe. Ne povesti ih dalje znaCi ne kra~a .ova.i. cilj narodno-oslobodilackog rata. k:~muti lh ~:' dalji istorijski korak u izgradprozeti DJime sve antifaSiStkinje, sve Zene, llJl bo!Jeg z•vota i bolje buducnosti svoje i 404 naroda, znaCi pasivizirati snagu, koj a le.Zi njima; pred narodno- oslobodilackim pokretom, kome su nuZne te snage kao oslonac, kao aktivni borci za sve tekovine, koji je zasluZio te snage spasavajuCi narode Jugoslavije od propasti. ~u Dokument 251 REFERAT ANICE RAKAR- MAGASic 0 ANTIFA!!ISTICKOM FRONTU zENA NA III. KONFERENCIJI OK KPH KARLOVAC ODRzANOJ OD 20.-23. XI. 1943. posveCivale paZnje. Masa Zena ~ostala je po Organizacija AFZ u razdoblju od II. do strani, neobavijeStena, i njihovo politiCko III. partijske konferencije posla je putem poleta i porasta organizacije, a zatim do za- saznanje bilo je svaki dan sv.e manje. Nepo~ znate s dogadajim·a, uljuljala su s·e u san stoja i zamora u srpskim krajevima, a do slobode i poCelo se viSe brinuti o sebi liCno. poleta u hrvatskim krajevima. PomoC vojsci mogle su pruZati sve manje Nakon II. partij-ske konferencije rem·ganiuslijed teskog ekonomskog stanja. pa taka zirani su odbori. Na inicijativu OK odr.Zan je prvi kurs za a_ktivistkinje AFZ, jer se vi-·· politiCki nesvijesne i ne shvaCajuCi rnnoge djelo da je slaba politicka svij.est velika za- pravu ulogu organizacije AJ:i'Z, mislile su da organizacije onda ne treba, kada nern.3.ju Sto preka u osamostaljenju odbora i uopCe njida daju. U Loskunji je drugarica, kada j.e hi; hovom radu. Uz pomoC Partije zapoCeo je uporan politiCki rad sa masama Zena i sa la pozvana na sastanak, odgovorila: Sto Cu samim odborima. To je unijelo veliki polet ja na sastanku, kad viSe nemam ni.Sta da dam. Orgariizacija je imala tijelo, no jedno medu do tada z~postavlj€ne seljaCke Zene, Cvrsto politiCko jezgro nije postojalo. U takoje nikada nisu imale pravo da sudjeluju u bilo kakvom politickom zivotu. N astupanj e kovom stanju zatekla je organi'zaciju i zimska ofenziva 1942.(43. a nakon nje bolest i domaCih Zena na Zborovima i sastancima raz. glad, gdje smo izgubili mnoge na·Se kadrove. bijalo je ana zastarj:ela miS1jenja o nespoTrebalo je obnavljati naSu organizaciju od·osobnosti Zena. zgo na dolje. Visa rukovodstva su obnovljena, U toku osam mjeseci obuhvaCena su organizacijom sva srpska sela po Kordunu. Stvo- nekad su nekoliko puta promijenjena uslijed bolesti i smrti, dok su niZa rukovodstva ostareni su svi odbori, Qd seoskog do okruZnog, la veCinom okrnjena i trom'a. TeSka je bilo demokratskim biranjem na sastancima iii i.zvrSiti prekretnicu na temeljiti i uporni pokonferencijama. Organizacije je obuhvaCalo litiCki rad. Mnogi naSi partijci nisu ni.Sta oko 8000 organiziranih Zena. poduzeli, kako bi pomogli u tom radu orgaPartija je ukazala na tada glavni nedonizaciju, premda su stain a. izvjeStavali: AFZ statak, a to je neobuhvatanje hrvatskih krane djeluje, rad AFZ se uopCe ne osjeCa i trajeva. U neoslobodene hrvatske krajeve- stizao zili pomoc u Okruznom odboru AFz. je tek po koji broj >>RijeCi Zene« kao lista, OK ponovno je pokrenuo kurs AFZ, koji koji Ce in-teresirati Zene i pokrenuti ih. TeZise odrZavao zajedno s NOO-om i omladinskim Ste je prebaCeno u rijeCima i rezolucijama na rad u hrvatske krajeve, a u stvarnosti kursevima. Osposobljavali su se novi kadrotaj je rad tr.ebalo da izvrsi jedna najvise dvi- vi, a zatim su sprovedeni novi izbori .u organizaciji, u Cern je·mnogo Pomogla Partija i je drugarice. Na taj naCin rad se teSko i sporad se pokrenuo. ro odvijao. Stariji kadrovi iz organizacije AFZ uziU vrijem.e najteZih dana za organizaciju ma:ni su na drugi rad, mladi ·se ja.S nisu sna- Korduna rad se pokreCe uz pomoC OK u osloSli, a zadaci su hili svaki dan sv.e teZi i mnobodenim i neoslobO,denim krajevima kotara gostrukiji. Usprko.s tome sto je Partija ukaKarlovac i grada Karlovca. Stvaraju se ilezivala na to, da je politicki rad i politicko galni i polulegalni odbori po selima i mreZa konkretno obrazloZenj,e svih akcija -os,novni, odbora u gradu Karlnvcu po tvornicama, ureipak se to u potpunosti nije izvr.Savalo. Taj dima i ,,Skolama. U gradu Karlovcu formiraju se rad ograniCavao na. i'ad s odborima, za- · se mjesni odbori i 15 pododbora s ukupno 85 pravo sa viSim i srednjim rukovodstvima, a odbornica. U vremenu ad tri ·mjeseca uspjeS· selo je ostalo samo. NaSe Celije nisu tome nog rada u Karlovcu mnogo se pomoglo boll 405 �nicama i djecjem dom je mrZn · ~- na Kordunu. Porasla cija nisu ioii prebrodile t , ga pre~: ~~:~:n~~P~Jat~Jju, a Uubav i bri~ na politicke borb. e ograde prelaska ene masovne org · .. nizacija nije biJa bo~~Cima. ~oduSe, orga- k a k o u srpskim (kotar V . amzaCIJe, nizator demonstracija r7U:' lliJ~ bi1a orga- hrvatskim krajevima (kotrgmBmo~t?, taka i u ar OSI]Jevo). . .. nja nezadovolJ"stva, 'b.a!I od svih izraZava• . . "I d ucanu 1b tvornic' b'I I o na trgu , b 1 o u Broj organiziranih Ze ~ nice AFZ. Nakon I, r I e su medu Prvima Cla- smo na proiiloJ· part k nfa se P?.':ecava. Dok · · on u Karlovcu, neke ~u o~fle. part.. organizacije ~anti o organizaciji ·u kot erenciJI .m ogI" .go. ~ I I kotaru S!unj dan . aru VoJmc, Ve!Jun a neke su preSie na osl:~~e ~~~e _uha~Sene, ze su sve te.Ze no pododb .eni eritonJ. Ve- ~vim kotarevi~a u :: ~~am? organiz.acije u . . ' P I':' I hrvatskim krasak up IJanJu za djec "i d or1 rade •i dal" na Jevima. Polet 0 • Je (osam hiljada) 0 ;;:n~z~CIJ~ donio ie 8.0100 rasturuju materijal J S om, ~as~ stampu, te upotpunjen i ne .. ' .?'m lliJesm odbor nije za tim taj broj pad a m~ramh srpskih Zen a, vodstvo, naroCito ~~~ecat se c:ntralno· ruko- pea prema podacim~ aooanas se ponovno po~ 'S Partijom u gradu g oga, Jer nema veze toga 3.300 hrvatskih zena A~z ~a 12.soo, od Imamo 1()510 odb . · a. c;eiu tih zena Nakon mnogih b. b . . odbora Ipak . ?r"mca, orgamziranih u 264 KK Karlovac da uvi~~ a, _koJe Je OK vodio s • . Je JOs mnogo se! t I . ... a rna, postignuto je dan:az~ost rad~ sa Zena- nasega utjecaJ·a' a t o narocito a osd"" o1Izvan ·· oni . IJe OVI, u · k OJirna je neprijatel. . pomoc organizaciji AFz s U a :o_mitet _pruza gandom da zavede Jn uspw sa SVOJom propaorgani.zacija se poveC I . ~a TIJa 2 IDJeseca e samo muvk . t s e u SVOJe postaje sve viSe m a a u otaru Karlovac, redove nego i da Zen faSistkinja Taka asovna organizacija anti- sivne, da se ne. osvr:u o:aanu po s~rani ~- pasvojih osn~vnih po ona_ prebroduje iednu od . zbivaju u naSoj domovinL dogadaJe, koJI se na mali broj Zen gres...aka, a t? Je o~lanjanje Po tom velik b · odborirna. Nairne ~ zaca~~~enih u Ilegainim mogli bi mis!itio~ rOJU odbor~i~a i odbora ~· . a se rad OsJeca svuda u onom terenu i1eg~ln~ ~~ce . u st.~aran_i su na svako. • J OPCilll, u svakom selu No t b • oslobodenja ostali tak b~": koJ~ su I nakon ~ozemo reCi. U mnogo se1a u.o C o a~ ne pl1emda su v.eC svo "im DVI I r~s:ahurili se, zive aktivnim politickim '" t P ~ o~bon ne tovani kao odbo J radom hili kompromi- niZe part. organizaci" ZIVo om,~ J:r Im naSe Odbor~ice nisu ~r:ii~~ov~ ?orice i Pri!iiica. niti pruZaju o / Je ne posvecuJu paZnju, OK donio je ~d~~- ~a se to popravi i ispravi ne obraCajuCi se onim o VI:e ~vog 'Odbora, su bile ZelJ"ne da sud. ln:n?gim zenarna, koje votu, jer su s veliko Je JUJU .u po IT'kom Zi1. b I IC ' vojsku Medutim u m __Ju a vi pomagale naiiu govore o da proucava]u materija1 ' -da s e d o~ svim ak . . . tic'k "]" k CIJama I kampanjama polivo for~irano je 14 ~~~mam~ R_ibnik i Jaiikoe I I e onomske · k · d naravi, OJe treba proZena Citavog sela i pos~r~: OJ__I ~u birani od vesti To j pr u. kot e pro~e eno u nekirn selima, na tom terenu u t· . a I vazm faktori na inaCe Cestih poja~~ ~ehma. nij~ doiaziio do u ~amim ::saVelJ~n~, gdje se osjeCa Zivost rna I VIdhe se odlazak sinova i br~Ce ~ ~~dte I ~estre koCe takovog rada masovni or povoljni rezultati ·· ·· gamzaciJa pod runakon sastanka AFZ 1 1 .' v:c su mnoge kovodstvom p ar t". IJe. lovaCki odred ka'() .. : a .e SVOJe smove u karJ edna od obiljezja u dan • . . . . Nak '.. s o Je to bilo u Jiraiicu. ogromno sudjelovanje Zen asnJOJ. borbi Je te upo::,::a~~~:~~; savjetovanja u juJu o.g. u selima oko Kordun Ja :'a rad u hrvatskim · a 0 Je sudJe1ovanje Zena . jeme preCi okvire ~ u~pJel?k se u a;a~nje vriv~ast; ?dmah proisteklo kao riro~ narod~oJ rad je prenesen u h~:t u:as ~ organizacije i diCa n]enog sudjelovanja u Pbor . na pos!JeD~ sada je stvoreno 5 s:o:k~~ ~d~ko K?rd~:'a· stavljanje te vlasti Dost , bi za usposki u Cetingradu 5 . ora I OPcin- NOO ( k · a zena su odbornice 'S! UllJ. F ormiran Je m. . . : seoskih odbora u op cm1 nika)-a Jo~ o !.14 drugarica na 1395 odbor-· . . postoji zaostalo mislJ"enJ"e i dva seoska odbora uJe~n;. o_d~or za 'Topusko da su . one uUVIJek db · ti hvacena su i neka h o ot I~I opuskog. Obn- a ne na "b 1" m o onma predstavnici Zena N". J 0 Je predstavnice Citavog narod ' IJe se shvatilo, da je taj rad u NOO . a. osnovan, da drugarice treba d -Ima os]obodene kr~jeve kotara ~:~~Ire ISu novo svaki drugi aktivni odb "k a rade kao AFz se joil uvi · k .. . , oga. am 00 bud k orm ' a ne samo da stvo Korduna J:eg:Is-\ OSJeca kao rukovod- Take ne a v~za organizacije AFz i NOO-a vac. ' CI avog okruga Karlo- kom:v a p~~~~~an . rad ne donosi koristi ni~ se na' taj naCi:~t:a~~ :am~ ct:uga:i?u, k.~ja U no vim organizaci. k . kao poiitiCke organiza~tma, - OJ€. su vstvOrene Princip ravno . e 0 gaJa, mh uzd1ze. . pravcu dok se kod .. J€, razvoJ tece u tom se Ispunjava Pravnosh ne smije dozvo!I"t· d a I ' PTIJe stv·orenih organizapredstavnika, v~~m~n ~~:~:~~~ apkrtei.kvo . _nekih niJe su406 ~~l~Jicelije sas_t~ju ~ ~~b~~f r~~';;,o~;;~ :~ j;d~nic~ma, k~ko vo~c~ ;::~~r: ~~b~~ :;£.~';:, k~j~~~~:c :::~~~ g~d~;~a ~~n~o;:~~~ djelovanje Zena u Citavom ogromnom Zivotu, · jer kakovu vlast stvorimo, takova Ce biti. Cesto kod samog prodiranja u neobuhvaCene kraj eve ne uzinia se u obzir da su i omladinke te, koje su antifaSistkinje, da ,su i ori,e Zene, koje treba da su organizirane u AFZ. Polet omladinki cesto nam moze pomoCi kod priviaCenja Zena u organizacij.e. One najm],.de prelaze preko raznih zastarjelih misljenja i stvaraju time temelj za daljnji razvoj organizacije. 'Taka su u opCini Bosiljevo stvarani prvi odbori AFZ uz veliki oslonac u omladinkama. Medutim KK naprosto je objavio da. omladinke treba da budu u omla-dinskim organizacijama, a ne u AFZ. Nastala je pometnja u r.edovima Zena i u redo.vima omladinki, a rezultat je bio da su se neki odbori AFZ raspali. To odvajanje Zenske ·_omladine od Zena dogadalo se i u organizacijama na Kordunu, gdje je Cesto do~ slo i do nekih neprijate!jskih stavova. izmeau organizacija AFZ i USAOJI, kao u kotaru. Vrginmost. Tek poslije zadnjeg part. savjetovanj a na Kordunu i u kotaru Karlovac donek!e je sreden taj odnos, dok on joii uvijek postoji u kotaru PlaSkom, j er se ne shvaCa da omladinke mogu biti clanice AFZ i USAOH. Na koji naCin. je Partija rukovodila organi,zacijom AFZ? U pocetku je Partija svim svojim kadrovima i iz vojske ·sa terena pomo-gla na ·okupljanju Zena i stvaranju organizacija. Me,dutim kada su stvorena rukovodstva AFZ, onda zbog neke &amostalnosti organi'zacije Partija je prestala da pruZa onu svakodnevnu pomoC . .Sve viSe je poC-eio da zauzima maha ono rasprostranjeno gledanje da su za rad AFz odgovorne samo drug.:irice, koje rade u toj organizaciji, a ne Citava part. organizacija: Na sastancima kotarskih komiteta ne pretresaju se pitanj a AFZ, ne konkretiziraj u se direktive, koje su dosle do viiiih foruma AFZ, a vrlo rijetko se donaSaju zakljuCci, koji su s·e prenij.eli na sve part. organizacije, izvje'" staji kotarskih komiteta vrlo rijetko se doticu rada organizacije AFZ, a kad izvjeiitavaju, on'da je to obicno samo tvrdnja da rad valja ili ne valja, No iz nijednog izvjeStaja s.e ne vidi, sto je Partija poduzela da se stanje organizacij,e promijeni, kakove su mjere poduzete od strane Kfrtarskog komiteta. U naiiu part. organizaciju trebale bi da prodru rijeCi druga Lenjina: »Razvijanje i vodstvo ma&ovnog pokreta Zena vaZan je dio Citavo·g rada Partije, Sto viSe, pol-ovina Citavog rada Partije.« Kraj mnogih partijskih celija rad organizacije je zamro. U najboljem siuCaju on je kritikovan, ali ne i potpomognut, kao Sto j.e slucaj u Krnjaku, gdje su kraj part. celija i ope. komiteta trebale da dodu drugarice iz OkruZnog odbora da pokrenu rad. U samim KK svelo se rukovodenje na ,Sablonsko postavJjanje odgovornog Clana komiteta, koji · Cestn nije upoznat sa principima "Organizacije i koji prema tome ne moZe~ pruZiti konkretnu pomoC ~amoj organizaciji. Da se iito bo!je upute partijska rukovodstva u rad i akcije AFZ, upuCivane su. o·d strane OK dhektivna pisma u vezi s akcijama, koje provodi organizacija AFZ. To se pokazalo. narocit9 . uspjeiino kod posljednjih izbora za odbor AFz, gdje je Partija mnogo pomogla u pravilnOm provadanju izbora. No. joS uvijek nije usp.je1o pokrenuti same Celije, nego su taj posao' u glavnom vrSili Clanovi. komiteta. Sam OK bio je inicijator i organizator Okruznog odbora AFZ i pruzao· je stalno politi~ku pomoc celiji Okruznog odbora. No u zadnje vrijeme Clanice Celije OkruZnag· adbora··. nisu shvaCa'le sve dir.ektive odgovorne drugarice, ka'D direktive OK, nego su smatrale kao njene "liCne i .zbog njenog nespretnog- odnosa, a Cesto i loSe upornosti, .koja· im se ·cinila diktatorskom. Tako se dogodilo da su na konferenciji AFZ same te .Clanice Celije Okruznog AFz glasale da ostane dosadaiinja tajnica odbora, premda j.e odluka OK hila, da se ona zamijeni drugom drugaricom. Tu je hila joii jedna pogreska, jer se ta promjena nije rastumaCila i iznijela pred Citavu frakciju, a ne samo pr.ed Celiju OkruZnog odbora. Jedna od koCnica ·daljnjeg ·Sirenja i razvijanja organizacija je teSko prilaZenje niZih part. organizacija kod izdizanja n'Ovih, svjeZih rukovodilaca iz mas a Zen a. Kako j e· u glavnom to uzdizanje dolazilo od strane OK, to je gotovo pr:e.Slo u praksu uzdizanje samo viSih rukovodstava. Taka je .za svaki part. kurs trebao. OK da odredi drugarice, jer inaCe naSi komiteti- bi najCeSCe njih ispustili. To uzdizanje dovelo j.e do 'OSlanjanja na "mali broj kadrova, kojima se onda nameCu mnoge i mnoge duZnusti. J.oS sada se vidi nepravilan odnos prema Zenama najbolje iz pregleda kandidata i aktiva. Od 151 kandidata ima samo 19 zena, a od 137 Clanova aktiva ima samo 42 drugarice, pxemda nam j.e svima poznato da su najbolji drugovi iz pozadine u voj-sci. Mali broj par..:. tijki snose mnoge teSke funkcije, te su one obicno odbornice AFZ i NOO i clanice parf foruma (drugarica lVIila iz Veljuna je clanica opcinskog NOO, predsjednica kotarskog adbora AFz, clanica KK Veljun i c!anica 00 AFZ, a u kotaru VojniCu, dxugarica Danica je Clanica seoskog i opCinskog NOO, opCinskog komiteta i ~otarskog izvriinog AFz). One "SU preopte-reCene i ne mogu izvrSavati I 407 �sve te duZnosti. Postaju nezadovoljne, zamorene ali ne od planskog i uspje.Snog rada, ne- · go ad beskorisnog tumaranja i lutanja. Uzdizanje u Partiju vrSi se Cesto mimo orgariizacije, a u samoj organi'zaciji ne osjeCaju se uvijek komunistkinje kao rukovodioci i kao najodgov·orniji Clanovi. Sto je viSe komunistkinja u organizaciji, to se vidi da je organizaci)a i CvrSCa, kao Sto je to u kotaru Veljun. Dok na pr.· u kotaru Plaskom, gdje part. Organizacija nije pruZala nikakovu pom.oC. ·a niti je kontrolirala rad AFz, tu i nema partijki. To je dovdo toga, da su u kotarski odbor_ uSle ·i neke Castohlepne dri.igarice koje su daJeko · od' iskrenih i odanih bora~a za Slobo,du. Odbor se morao Taspustiti- i poCi noviffi Putem _:__ obratiti paZnjU onim Odanirh Zenama, koj.e ne Ce moCi dati" mnogo priloga ./~ Za vojSku, no kofe Ce postati llajbolji borci za bolju budqCnoSt, a fime i dobri komlinisti. ~nogo konze:t:vativnosti kod ·izinjene funkcionara na.Se organizacije je Cesto koCnica daljnj.eg razvitka. Partija treba da pomogne , ~a Smjelo mijenjarno funkciOnere,· koj~ su neaktivni i kolebljivi, o-braCajuCi se na onu masU zaostalih Zena, koje nisU bile do sada dovo'Ijno_. uvuCerie· u rad. Da bi citava Partija potpuno rukovodila brga:riiz~cijom AFZ,_ i da iSpTaVimo nedostat~e :Po.t~ebno je da uo.Cimo ave zadatke: 1. AFZ nije privremena ratna organizacija,. veC Siroka politiCka, borbena i masovmi org"ariizacija u borbi naroda za bolji ZivOt, za pravu .narodnu vlast, za preporod i obnovu do zapuStene i opustoSene zemlje. Ona treba da okupi i pripremi mase Zena protiv povratka starog; da upornim radom i razjaSnjavanjem okupi sve :napaCene radne Zene, koje Ce politiCki osvijeSCene biti dosljedni borci za oslobaaenje od svih tlacenja naroda. Da obuhvati organizacijom sve hrvatske krajeve, te srpske - kotara Plaskog. 2. Tezi,Ste rada_ prebaciti na selo, opCine, a ne na profesionalne politiCke iadnice, koje treba da budu samo instruktori kod rukovodstva. Seoski i opcinski odbori treba da budu nosioci glavnog rada. NemoguCe je stvaranje velikog broja profesionalaca. T(} naime znaCi oslanjati se samo na one Zene be.z djece i oba'veza· kod kuCa, a ne posveCivati glavnu paZnju baS najodanijim i najboljim drugaricarria, koje -su moguCe ipak vi.Se vezane, ali koje mogu postati odlicni aktivisti svog sela. Kod takovog rada ima osnovnu ulogu Partija. 3. Seoska ·celija treba zaista postati motorna sriaga Citavog r'ada me·d'u masama, shvaCajuCi i iskoriSCavajUCi antifaSiStiCku organizaciju kao· Cvrste niti koje povezuju Partiju s masama. Na taj :imCin stvorimo od SenSke C"elije jedno radno tijelo i rukovodstvo, a rad organizacije AFZ, oslanjajuCi se taka na mnoStvo sebskih- Odbornica, dobit 6e pravu masovnu bazu i mnogo veCe izvore novih kadrova. 1 1 ·Anica Rak.ar-MagaSiC, tada Clan OK KPH za okrrug_ Karlovac odrZala ie ovaj referat na III. Partijsloj konferenciji od 20.-23. XI. 1943. g. Dokument- 252 I. OBLASNO SA VJETOVANJE AFz ZA DALMACIJU Zapi:mik I. oblasnog savjetovanja AFZ za Dalma-ciju odrZano-g 18. i 19. XI. 1:943. t 1 Bolu na BraCu POLITICKl REFERAT ... Danas,l kad se v1-se ne postavlja pitanje tko Ce pobijediti, kad je veC svakome jasan skori pad faS:izma, kad se radi samo 0 tome, kad ce taj pad uslijediti, reakcionarne sile u svijetu, koj,e su u fa.Sizmu imale oslonac za prbvodenje svojih sebiCnih, klasnih interesa, nastoje da (JdloZe Cas njegovog pada, nastoje da se taj p/ad izvrSi sa ~Sto manje potresa, kako bi ri padu fa.Sizma pod -Sto povoljnijim uslovima mogli :Ponovo stvoriti uporiSte 'za provodenje svojih imperijalistiCkih ·ciJjeva. Jedan od naCina spaSavanja fasizma od sto brzeg i ,sto katastrofalnijeg pada jest odugovlaCenje s ostvarenj.em drug-og fronta. D rug i front n 1 J e dan as v i S e v o j n i Ck o p _i t a n j e, n e go p -o1 i t i c k o p i t a n j e. sta to znaci? To znaci 408. da su pod jakim udarcima 'Crvene Armije, zadanim Hitlerovoj ratnoj maSini, stvoreni .svi pr,eduslo-vi za otvaranje drugog fronta, a kada vee postoje ·svi uslovi za njegovo otvaranje, znaCi, da p·ostoje neke snage koje to koce. A tko su te snage? To su krupno kapitalisticke klike Engelske i Amerike, kojima je u interesu liferovanje ratnog oruZja radi Sto veCe z·arade, to su one iste klike, koje su uzdigle Hitlera, da bi pomocu njega unistile Sovjetski Savez, to su te iste klike, koje j-os i danas u faSizmu gledaju · udarnu pesnicU medunarodne reakCije, i zbog tOga odlaZu Cas njegovog pada, a pri tome nalaze podrSku u i'zvjesnim krugovima engleske i ameri;. effie vlade. Zbog svojih prljavih interesa one produ.Zuju patnje miliona, ·prouzrokuju svako~ Na mitingu dnevno bespotrebne Zrtve. Kad kaZemo da je otvorenje drugog fronta politiCko pitanje, to znaCi da je to pitanje uniStenja utjecaja tih reakcionarnih klika. Iste te reakcf.onarne klike poddavaju razlidte izbjeglicke vlade jugoslavensku, poljsku i t. d., koja su se, u cilju ponovnog porobljavanja i pljaCke nad svojim narodima, u borbi protiv naroda, koji se digao na ustanak, oslanjale na faSistiCkog okupatora. Sve avo je dokaz po-vezanosti cjelokupne med'unarodne reakcije s faSizmom, i zbog svega ovoga nam je jasno zaSto se sa strane reakcije odgad'a Cas njegova sloma. U t j e c a j o v i h r e a k c i o n a r n i h k l ika postaje svakim danom sve m an j i, iito je takoaer i rezultat borbe demokratskih masa Engleske i Amerike, kojima je fasizam prijetio porobljenjem, a dokaz zato je i moskovska konferencija, koja je do- nijela odluku o kaZnjavanju svih uzroCnika rata i zloCina izvrSenih nad porobljenim narodima, a u .kojima reakcionarne klike, uvlaCeCi ih u pojedine vlade (Roata, Ambrozio u Badoljevoj vladi) gledaju bazu ponovnog provodenja svojih imperijalistiCkih ciljeva. Korjeniti prelom u razvitku medunarodne situacije odrazio se je i kod nas. Skori slam faSizma dokaz je pravi1nosti nar. oslobodilacke bo,rbe, koja je dobrim dijelom doprinijela njegovom slabljenju. Talijanska vojska dobila je u naSoj zemlji udarce, koji su uz udarce Crvene Armij.e i save·zniCke udarce na Siciliji i JuZnoj Italiji pro u z r ·o k ova I i k a p i t u l a c i j u I t a l i j e. Narodno-oslobodilacka vojska, cedo ustanka, danas je jedini vojniCki faktor u zemlji, koji se bori protiv okupatora. Ta vojska, Cije se je jezgro uCvrstilo u toku pete ofenziv,e, 409 �/ koja je znacila borbu glavnine nase vojske ~a odbranu pojedinih dijelova zemlje, u koJima se tada, kao na pr. u Hrvatskoj, jako razbuktao ustanak, ta vojska, armija brat~tva i jedinstva svih naroda Jugoslavije, koja Je kroz petu ofenzivu razbila glavninu CetniCkih bandi, svakim danom jaCa us.Iijed priliva ·sve novih boraca, koji u nju dolaze . .Stvaraju S·e sve nove i nove divizije i korpusi u cijeloj zemlji, m e ·d u n j i m a VIII. d a I m a t i n s k i k o r p u s. Saveznicke delegacije, koje se nalaze pri Stabovima NOV dokazuju da saveznici raC.unaju na tu vojsku: kao na jedinu snagu U zemlji, koja s.e bori za ?slobodenje naSeg naroda, a time pridono~J ~nogo stvari saveznika . .S tom vojskom. koJ...a, Je. zadala osjetne udarce okupatorima. ~oce~ah smo spremni dan kapitulacije Italije, easy Jakog razbuktavanja narodnog ustanka. _/ Nasa NOV onemoguCila je reakciji, da u mom.entu ustanka ima ikakvog utjecaja u naSem narodu. "' ~por.edo s uspjesima NOV i njenim jac~nJ...em 1de i naglo pro.Siravanje Nar. osl,obo?'lackog. fronta, narocito u Hrvatskoj, gdje Je konacno slomljen utjecaj reakcionarne k I ike i z v o d s tv a HSS-a, gdje je uspjelo onemoguCiti MaCeka kao nosioca politike pasi~izi:anj a ~rva.tskih mas a, pomaganj a ustasa 1 povezivanJa, preko Krnj,eviCa s izbjeglickom vladom, a preko ustasa s fasistima. Da su te klike bile Cuval-i interesa fa.Sizma, dokaz je i to, Sto se one danas ne nalaze na st7ani nar. oslobodilaCkog fronta, gdje se nalaZI skoro sav hrvatski narod, koji se sve ~ace danas aktivizira u borbu i p o s t aj e J e dan o d no s i o c a n a r. o s 1 o b D d ilacke borbe balkanskih naroda. Do pred tri injeseca na pr. u Slavoniji su redov,e nar. oslobodilaCke v-ojske saCinjavali 60% Srbi, a danas se u njoj nalazi 800Jo Hrvata. U Dalmaciji vise od 90% boraca sacinjavaju Hrvati. Ogromna veCina funkcionera HSS-a preS!a je na stranu narodno-oslobodilacke fronte. U okviru tog fronta stvoren ~e izvrsni odbor HSS-a kao jedino predstavnistvo HSS-a. U Dalmaciji je vee ranij.e stvoren ta~av odbor, jer je tu davno uspjelo skr.siti utJecaj Maceka i klike, koja se oko njega okuplja. . Na taj naCin se sve vU!i.e izgraduje i uCvrSCuje.jedinstvo narodnih masa kao i jedinstvo i oruzano bratstvo hrvatskog srpskog i ostalib naroda Jugo: s 1 a vi j e. Hrvati iz Dalmacije ustali su prvi u obranu -srpskog stanovni.Stva ad ustaSkog klanja u Lici i Livanjskom polju. Srbi su bili nosloci borbe protiv cetnika, koji su klali hrvatski narod. 'Srpske brigade donijele su piamen us.tanka u Hrvatskoj, a u prvoj prole- terskoj diviziji, koja se danas bori u Srbiji, nalazi se gotovo polovina Hrvata, Druga dalmatinska brigada bori se u Crnoj Gori. Hrvatska sela u Lici sakupljaju velike kolicine sjemenja za postradale. ... Antifasisticki front :lena, koji je nikao u . toku horbe i razvijao s·e onaka kak.o Se i ta borba razvijala, postaa· je na taj na- Kurs AFZ u Sitnam Gornjem na . .Mv;~~u _ 410 . ·sv~bnja 1943. g. em dio jedinstven~g,Narodno-oslobodilackog kuCu grade, a nesloZna razgrade«. Ako nismo zajedno svi. onda ne Cemo uspjeti s naSom fronta. AFZ, koji je odigrao veliku ulogu u stvaranju materijalne haze za pomoC vojsci, -- borbom. Za naSu horhu rade m.i tri sina, i rekla sam sama sehi: ne smijem ni ·ja, Cemora danas i u huduCe da dade joS viSe, da postane puna politiCka podrSka i moCan poli- tvrta, stara, da za njima ·ostanem. Za jednog sina ne znam veC 9 mjeseci. Najmladeg sina ticki faktor u N ~rodno·oslobodilackoj borbi. su mi izmrcvarili ·Talijani. J a nisam nikada On mora joS jaCe aktiviiZirati sve Zene u toj borbi. On mora oteti iz stava pasivnosti sve traZila m.ilost da ga izbavim iz tamnice. Iz Zene i na taj naCin onemoguCiti da one p·osta- t:imnice on je iSao u bolnicu, iz bolnice odnu rezerva neprijatelja naroda. Na taj naCin mah u partizane. Najprvo osudujem MaCeka, neprijatelji naroda fa.sis.ti, izbjeglicka vlada i redom druge. To su ~Sa}(a izdajica, ali pravi i ostali ·ostat Ce osamljeni i kao takvi oni ne Hrvati, pravi junaci su pri.Sli N arodno-osl-obodiiaCkoj horbi. Pozivam vas na zajedniCku ~e znaCiti ni.Sta. Kao protutezu politici sijanja naci-onalne mrZnje AFZ mora joS viSe borbu, dak ne dode konacna pobjeda.« Ona uCvrstiti jedinstvo svih .Zena J.ugoslavije. Sve nastavlja: »J·oS nisam govorila o splitskim Zesu to na·Cini, na koji se AFZ, kao dio narod- nama. U Splitu Zene rade neumorno ; mi niIio-oslobodilaCke fronte, maZe da hori protiv smo gledale, hoCe li nas uhvatiti - napunili neprijatelja naroda. Sv-ojim upornim politiC- smo borSu2 i hajde. U mene je mjesec i po kim radom sa Zenama, unoSenj em j asnoCe po- dana stanovala sakrivena jedna bolesna parlitiCkih ciljeva u mas.e Zena AFZ Ce odigrati tizanka. Uvijek je u mene bilo skloni.Ste, ali onu ulogu, koju I!D maZe i mora da odigra nitko nije !Znao ~~a to,· -·uvijek sam ja hila »hrvatska Zena«, pa i danas. 'Sada moram pvema sv·ojoj masovnosti ... doCi u Split da joB viSe podignem naSu orgaR nizaciju. pogotovo kad sam vidila kako se_ 1 Rad savj.etovanja z.apoCeo je 18. XI. u 9 sati ujutro. Bilo je .prisutn.o- 114 dele.gata iz svi·h obuga radi. Ja vam kazem, do sada je bilo dosta Dalmacije, -Osim o-kruga JuZne Daimacije i Livna. rada, -odsada Ce hiti puna rada.« Savjetovanie je otvorila BlaZen~a Mimica. -Dna je pozdravila konferenciju i iznijela dnevni red. Nakon .Sto ie i.zabrano ra-dno predsjedni"Stvo konferencije, prdla ie na prvu toCku dnevno.g reda i podnijda politiC"ki rcferat. A n t i c a ,~ p i r i C iz Vodica: »Vi znate kako je bilo, kad je neprijatelj doSao u naSu zemlju. U naSem kotaru Vodice poCeli su haps.iti drugov,e i .Zene, vodili ·su ih Radi op.Sirnosti materijala zapisnik savjetovanja na grobnicu. Vidjeli smo da je bolje ginuti, donosimo neSto skraCen. uzeti puSku u ruku i horiti se. Neke su uzele puSku, a neke su ostale u pozadini. Pritisak DISKUSIJA SA I. OBLASNOG SAVJETOje bio sve veCi. Spijuni su pronalazili naSa VANJA AFz ZA DALMACIJU skroviSta i logore. Taka su u treCem mjesecu Drugarica R o j e,' (stara je ·oko 55 god.) dosli do naseg logora, u kojem su bile neke »Drage. drugarice, sluCajno me sudbina bolesne drugarioe. Bilo nas je 14. Borbu smo dovela ovdje na naSu konferenciju. Uvijek vodili tri-Cetvrt sata, pucali smo, dok narn sam Zeljela da vidim razvitak horbe. DoSia nije nestalo municije. Poslije nas je neprijasam u Gate da vidim sina. Zatekla me ofen- telj Zive izvadio iz skloni.Sta. Mi smo ubili ziva. "Htjela s·am ostati kod njega, ali drugovi tri faSista. Rastavili su posebno muSke i mi nisu dali. M(lrala sam iCi dalje. DoSia sam Zenske; mi nismo htjeli niSta priznati, ni gdje do Dubaca, i tu j.e hila borba. ProSla sam-: je Drago ZivkoviC, a gdje su partizani. P.oCeli kroz BaSku Vodu, Podgoru i preSla u Jelsu . .-: : su nas mrcvariti, roba na nama hila je potJa sam hila tri godine predsj.ednica »Hrvat- puna isparana. Htjeli su da nas obeSCaste, ali ske Zene«. Baril a sam se odavno za Hrvat- mi smo im vikali: »Razhojnici, ne damo Cast, stv·o. Hrvatska gospoda htjeli su da »Hrvat- bolje da nas ubij,ete, jer mi znamo zaSto gisku Ze-nu« pretvore u frankoVaCku .Zenu. Re- nemo.« Vodili -su nas na strijeljanje. Kad su kla sam svojim prijateljicama: mi treba da nas postavili pred zid, uCinila sam zabunu pratimo put ,Stjepana RadiCa: ·Paslije je Pa- inedu njima i povikala: »Drugarice, bjeZite, Sko Kaliterna htio pretvoriti naSe udru.Z_enje neka nas u trku uhiju!« Pobjegle smo dvije, u RSS-ovsko, ali mi to nismo dali. Optuzili drugarica je pala, a ja sam im pobjegla. su nas kod MaCeka. On nas j,e pozvao.- Odgo- TrCali su za mnom na 7'00 m, aU me nisu vorile smo mu: »Mi smo hrv3.tSke .Zene, radi- mogli pogoditi. Na 13. VI. u selu Zatonu rna dan i noC .za Hrvatstv:o, mi smo s·tvorili uhapsili su trinaest .mladiCa i starih Zena, »Hrvatsku Zenu« da po _selima organiziramo medu njima -staricu ad 80 godina, koju su Zene.« izvelf iz crkve s krunicom u ruci i doveli su Davali smo teCajeve u Bosni i Zagori i ih na groblje, gdje su ih muCili da priznaju, Sirili ideju Stjepana Radi-Ca. Danas Su se svi ali oni nisu niSta priznali. Bacili su ih u groposteni Hrvati digli u NO B-u. »Siozna braca bove i zazidali ih. culi su se povici :lena: I 411 , �I ! I r .! :e j) i! I -ul' i .;/, //i 1/i Ii/1i iJ! I' l,j !)j I!' !il !li !/! lj: f;i :1: !)' . . . kuCe u Opu~enu). Sami su se 1 popahh su ~ . t •t· ebi lanac na vrat. morali us.p~eb . 1 s k~:l 1 stabanima i nalo.Zili MuCili su 1h.. 1 tu U1 ~~ini ubiU su nedavn? vatru pod .n~1ma .. dnu zgradu i strijeljah. 119. Doveh 1h u Je lieu sa krvlju svoga Jedan se namaza? pro kuCe su mu strijeljali oca i taka s~ sp_asl'O. 'Z. bratovo petero dje_ce. brata, Zenu 1 TIJ~go~o I d mrtve majke gdje Dj.ecu se nalaz1l~Ok1sdpoMetkovica bilo je sila · · u Ku 1 o S1SaJU. ·. . ". Zene su neumorno ] .. ke robe 1 oruz]a. . d T ta 1Jans . . , OUSli Talijan1, os 1 radile i danJu 1 nocu .. : radila na terenu, Nijemci. J edna drug~n~a d Opuzena jedno· isla je za Slivno (to !: 18 p.o · ·1· "z mitraT · N1Jemci 1 ram 1 1 . mjesto), opaz11 J~.l kad je vidjela da ce ljez~: ~-ama s: II~ala sam brata studen~~ pasb TIJ1ma u IU .: • e hila potjera, popahh u Beogradu. Za ~~!1m _Jbrata majku i sestru . k c'u Uhaps1 1 ID1 ' . • k ffi1 u . . . I' . am ih udan1a sa om i mene su h~Jeh, a I ~a s b ata i sestru od tri u prsi i P?bJe~la. Ma I:r,i :ase u internaciju, go dine otJ erah su go d 12 j edna od 9 i brat ostala je mala sestra o ' ... :Piela je barad 5 godina. Majka u internacd1JI d jakete ,e . . 1 na rubu u fu ru o , "k Ziv ad braCe i seSiee 1 p1sa a . D Cerko 1ma. 1 I 0 . · » raga HoCe h 1ko -s·tancu osvetiti«. Mishla '. . . . ? stara. , t· kleti veselilo me, kad da oe me rna I ' . l' sam ""t l to pismo i vidj,ela da mati m1~.I sam c1 a a " Smrt fas1na osvetu. S ovim zavrsavam zmu.« fakica Mirosevic, Milka Lasic, Milka Grdenic, Marija Novak, Slavka Marie i Drago Lukinovic - Livno »Spasite nas, spasite nas«, - ali im nitko nije rna gao priCi, jer su razbojnici hili u seJu. benzin i zapaljive bombe, ali im to nije naN akon 4 dana otvorili su naSi drugovi groiikodilo. Neprijatelj je doveo zene iz Gornjeg bove i vidjeli su Zene kako sjede, a svu robu, Modrica da kazu tko je unutra. Pitali su jekosu i meso poCupalj su sa sebe. dnu, tko je u bunkeru, ali nije htjela otkriti Ima dosta primjera, kako j.e narod pomasvoje parti'zane, pa su je ubili. Doveli su jegao partizane. Neprijatelj je doznao da taj dnog Covjeka, ali ni on nije rekao, i njega su narod pomaZe na.Se partizane. Danas je na.Se ubili. Sutradan su opet doveli jednog seljaselo zapaljeno i uniSteno. Neprijatelj je uhva- ka, spustili ga u jamu, a on ,im je rekao da tio mnogo drugova i drugarica. J ednu su su se svi sami pobi1i. Tu je i moja kCer od mladu Zenu golu vodili kroz selo i pred oCima 20 godina poginula. Tek kad su vidjeli da su njene majke strijeljali. Svugdje se cuje misvi mrtvi., neprijate-lji su se ka1a.li 5 unutra ris zgariSta. Puna crnih Sudara, 3 ali Zene nii izvadili na.Se mrtve drugove. Iz na·Seg sela su klonu1e, nego govore: »Ne Ce nas nitko su sve odnijeli i-p·oplja.Ckali, sve je p-opaljeno spasiti nego naSi partizani. Imaju naSi drui sruSeno, ali nitko se ne tu.Zi, niti je itko go_vi mitr.aljeze, Sto odnaSaju tim razbojniciodavao partizane. I Talijani nisu saznali da ma, pa Ce nas ani time spasiti.« Iako su skoro su 5"0 naSih ljudi otiSli u partizan-e.« sve Zene u crno zavite, ipak Su bile tako ve· sele, kad je kapitulirala Italija, Govorile su: An .a e 1 k a Mar a vi c, kotar Metkovic »NaSi sinovi su pali, ali neka su pali, nije »Cim je Cizma okupatora zagazila, naSe su nam Zao, kad vidimo vas kako propadate.« Zene tiaCene i internirane. U· samoj Neretvi N -e d .e 1 j k a Vi d o v ic iz Trogira: »Neprijatelj je 9. aprila blokirao selo Sevid.4 Prona.Sli su jedan bunker, u· kojemu su hila 4 druga i 2 drugarice. Bacili su unutra 412 Vanda Novosel i Neva PaiC-Roje . Ev1ca D ra g i c ' Savar - kotar Preko. ... "1 su tri karabinjera u nase »1942. g. dos a . l" "ednog momk a, vodili ga u jedan . selo 1 veza 1 J . k . . oko nJ"ih v1kale · SV1 0 Up1 11 ' klanac, mr ~e ade oginuti nego druga smo: ».Sv~ cemo r b Po na karabinjera da dati.« MaJ... d~u~ se d~~\a dva karabinjera i ga razoruza, all .s.u utekao je onaj, Sto su ranili ga: zato VriJ:U~z obitelji utekli smo u ga vezah. N~~ osa k " Imala sam dijete • apahh nam ucu. .. sumu, dz . . . · 10 m]esecL Dos'Ja J·e rac11a za ad go m_e 1 . d I sam dijete jednorn drunama u sumu' _a a , u vrt Seljaci su pn·e odnw nocu . .. 1 gu,_o_n ga_J. . da ·e moje d1Jete u se u, javll1 Tah]an1ma, J. danas je tamo. Drud ] . u ga u Zadar, 1 .. k · . o ve 1ks . . d onos1.11 hranu ' UV1Je .. J€ nam gave, OJ.}. su . m "esec dolazila je raC1J_a netko tuzw, svak1 J . doslo je 6000 VOJna naSe ·otoke. Pe_tog ~aJa 1 28 ·arugova i ku iii su 1Z naseg se a . ske_,_ P? . P. za alili svo selo, crkvu oplJastriJel]ah 1~,. P 10 "boljih drugarica, muCkali, pokup1l_I su. nda_Je su partizani, vezali "]" "h da pnznaJU g J . • · • C11 I .... • I' kra" njih i gOVOrl1 liD. 1 su im OC1 I puca 1 J . e ubio i tebe Cu »Ona nij':v prizr:ala, e~:mp;iZnati,' sve Zene tak?"· :t:f1sta ms'\ J Racija je trajala 17 potJerah u Vrb_ni .. j.ele ni mrvice, ni vade dana. 6 ?ana ml~rno bi pojele po koje zrno 1 nismo pile, pas Je . · ·z topova i zaOk padaii su mecl 1 bob a. o- nas 7 •• ek smo trCali, nikog nisu paljive born~e.; uv~ Bozari su strijeljali . 7,' uspJ.· eli ulov1h . . . . t .. elJ" ali 1·6 dru. lili su selo 1 s riJ u Po!JU vzaplam Ratu strijeljali su trojicu, u gova, u e 0 .• . . . naSem _kotaru stnJelJ~no Je 120.« :t u pocetku nitko nije bio nastrojen partizanski ... Maio po. malo ·sve viSe su poCeli uCestvovati u narodnoj borbi.,. Prije 8 ujutro i Poslije 3 .Popodne nitko ne smij e izaCi vanka, jer ce se strijeljati. Nedavno su Nijemci objesili 20 drugova (mucili su ih i Talijani, Anka B1flan 413 . z.., .. z "' , ·. �\ K a t a K e Z i C, PasiCina, kotar MetkoviC. odr:di,· Zene su- vje.Sto skrivale drugove. Naj»Selo PasiCino blizu· je ustaSa i Talijana, ?olJe su se pokazale Zene itZ ·Gata. ·Cetnici su taka su nas pritisli, da nismo znale Sta je 1m palili: i opljaCkali selo, one su s-e borile organizacija. DnSia je jedna Zena iz BaCine jos upornije i dale posljednji zalogaj za NOV i radila med1,1 nama, mene je prvu obuhvatila. i partizane. I danas Ce pomagati borce ·Sto- su Do~li su Talijani i zapucali nad na·Sim selom ostali u pozadini, ·sve C.e dati. OmiS je pasivmene su uhvatili i moje peiero Celjadi stri~ ni kraj, ima samo vina i rakije. Ipak Zene jeljali. Mene i oca ·odveli su u Vrgoritc, IeZali svako'g partizana poCaste, one -Cvrsto rade smo ~ zidinama na klaku i lugu, muCili su daju drugDvima i hranu i sve Sto im treha: me. -Nisam htjela ni.Sta kazat, puS.Cali su me- Kad je pala Italija, ustase su preuzele vlast. ne i oca. Na.Sla sam petero Celjadi mrtvih. Hap~ili su svo puCanstvo, kad su Culi da Ce Taka sam hila Zalosna, ali nisam klonula · partlzani u grad, stavljali su- roditelje i rodradila sam joS Cvr.SCe, organizirala sam star~ bin~ p~rtizana na bunke1·e. Zene su i dalje zene od ISO gadina. Moja haha od 80 godina :adlle I slale drugovima izvje.Staje iz grada,'uspjela je organizirati odbor u ustaSkom sta se tamo radi, koliko ima neprijatelja. selu, nosila je pisma u va.Sici od vuStana. 8 NaSi su ipak pucali na bunkere neke su Zene · .. Sad yec otle idu i u partizane. Uspostavili ranili. -Sad .su sve veC gore partizanima su tako Cvrsto odhor, da daju sve za parti- a ono_ maio, Sto je ostalo, radi i daje podatk~ z~n~ .. : Kasni~e- ~u doSii Nij.emci, i opet je o kretanju neprijatelja u mj,estu.« b10 Jakl teror, 1 msmo znale kako Cemo izvje~taje upuCivati. I onda uhvatili one njihove Y_ a j a T i S m a iz Bukovice, kotar Kimagarce i vezali im- talijanske buke krcate sta-n)e. izvjeStaja na vrat i upuCiVali ih u ustaSko . _»Na_Se srpske Zene provodile su prve parselo. Jedno veCe dodoSe naSi drugovi u selo tLzane 1 prenosile municiju. 'One su ih izdr- mirno sam spavala. Lipo je jutro osvanulo, zavale. Kad je hataljon Bude Burjan svaki pa svukuda se vidi narod. KaZu, »ono su dan prolazio, bilo j e svaki dan ranjenih .druusta.Se«. KaZem ja, »riisu, nego drugovi«. Kad !(OVa . .Nije se onda moglo doci do holnice .. tamo, hili su ustaSi, poCeli su pucat. Parti- Zene su ih sakrivale, da ih ne hi naSii Talizani i ja s.kupa, ja nakrcala krcato b!"ieme ro- jani i Spijuni. Neki, Sto su dezertirali iz par·be, -~~am da naSi nemaju, da ne padne tizana, ,,Spijali su, i nastao je teror. Talijanustasim u ruke, ne gledam ja na se. Dosta se · ~ki teror....Zene nije uplaSio. Njihova mrZnja drugova: spasilo. DvojiCu su uhvatili, ubili su J e sve VIse rasla. One su Zrtvovale i same dva druga i j.ednu drugaricu. Kad opaziSe sebe. Iz dana u dan sve su viSe radile. Nekomene .povika.Se: »Eva je, ova je partizanima liko j.e drugarica ubij eno, neke su mrcvarili nosila, uhvati je i ubi je na mjestu.«. Ja po- po zatvo-rima. Kad su se osnivale bande9 nabigla u zidinu izgorenu. Tamo je hila baba, stali su te.Ski dani. N astojali su da odvrate rekla sam joj: »Nemoj me odat, nego me sa- Zene ad borbe, ali -one su i muZeve pregorjekri~. Noge sam stavila po kupu, a saC na glavale, znajuCi da je njihov put samo borba \TU 1 nahacala grma na se. Taka sam se ti put Svaki dan su borbenije. Sarno borbom osve~ spasila; hili hi me ubili, a ja ostala i radim. tit ce smrt muzeva i dohiti slohodu. Pri Nemam nikog u kuCi, nego oca i dva brata. padu Italije oW!lo je do 20 drugarica u vojJ ednog hrata od 15 go dina uputila sam u sku. Ima i omladinki. U padu Italije zene Bupartizane, dokazivala mu o naS·oj borbi. On kovice su izjurile na cestu i goloruke zau·staje .u Prvoj proleterskoj. Imade 11 mjeseci vljale naoruZane kamione, zaplijemle su 610 da_za. nj ne znam, ali . . se isto divim s mojim p.,u.Saka, 5 pi.Stolja i puna municije. 'Same su neJakim bra tom. J oS cu vam ne.Sto reCi: sve Isle u pretres po kuCama gdje su na.Sle p·o su_ ~am zapali~i, nema sela golijeg i hosij-eg, handitskim familijama oruzje. Predale su ah zene pomazu naSe partizane, nek su gole ::'0_0_-ima: Kad .~u d?.sli _Nijemci u Kistanje, i bose. I ja sam ponosna Sto radim u AF-Z i Junh su I na nJih m1sleci da su to Talijani. radit Cu joB i.dalje i joS CvrSCe, da prije dode o:eli su im nekoliko pusaka, a poginule su naro-dno oslobodenje.« tn drugarice. se mnogo zena i omladine od 14 do 16 godina i raz·oruZale ih. Poslije se oruZje nalazilo na cesti, a iz Sume se Culo »Mama mia«. Kad se sve razoruZalo, Zene Rupotine, ,,S.est d3.na i Best noCi nisu zaspale, dvaput su jele za to vrijeme. 'Trebalo je Zurno prenositi materijal. U .Solinu nema petokolonaSa. Zene ·osj.eCaju svoju duZnost ... « d. pa M e r i L e 1 a s, O~is: »1939. naSe ·su Zene-bile na vrhuncu borbe. U O~iSu je tvornica Cetina, Zene su vodile strajk s drugovima 22 dana i uspjele. Za vlade Cv-etkovic-Macek hila su hapsenja. Prilikom hap.Senja druga ·Sperca Zene su iza.Sle pred auto i otele ga iz ruku policije. I cuvale ga 4 dana. Ali su ga ipak odveli. PQslije kada su u ~OsDru poCeli prvi partizanski 414 U jednom usta.Skom s:elu naSe druga:rice C-ekale su u zasjedi ustaSke Zene i uhapsile su ih, a zatim pus tile. N a.Se Zene pokazale -su veliku ljuhav prema Hrvaticama, nema ra~ zlike je l' .Srpkinja ili Hrvatica. Isprva su Hrvatice bile usta·Skinje, jer su im_ mu.Zevi hili usta.Se. Na.Se su .Zene radile medu njima i hrvatske Zene pristupile su nama, i danas · najljepsa ljuhav medu nama hlista. Prilikom \ pro·slave prvog- maja i oktobra, Zene su odnosile u Zicu letke, koje su stavile u kudelju i bacale ih. Postale su sumnjive, i handiti su ih pozvali da se prijave talijanskim vlastima. One su rekle da 6e doci i doSle su, ali se nisu prijavile, veC su razbacale po- trgoyaCkim kuCama Ietke i opet izaSle iz kuCe.« P a I m i n a G r u b i S i C, Solin »Govorit Cu vam o- radu i nap·oru so1inskih Zena. Prvi odred solinskih partizana Stradao.. je u Dicmu. Poslije su se masovno digli u partizane. U Solinu ostale su same Zene, na njima j e ostao sav rad. Iz Splita i sa svih strana dolazila je roba. Nije bilo veCeri, kad se nisu uspinjal,e uz onaj teSki Kozjak, noseci po 25 kg na glavi. Nocu su isle preko Kozjaka na rukama i nogama. Godinu i po dana one skoro nisu ni spavale. Prolazile su na sto metara od talijanskog bunkera. Kad bi se kamenCic pomakao, Talijani hi odmah pucali iz mitraljeza. KiSa; snijeg, led, niSta ih ne hi spreCavalo; trebalo _je prenijeti materijal. J edna- veCe uosila sam s njima-. Kad su donijele robu, nisu pale od umora, zapj,evale hi. Kad po-Cne svitati, idu kuCama ... Po dva puta na dan hila je hlokada. Cesto puta uhapse od 5 do 10 drugarica. Nije se samo u prenoSenju sastojao njihov rad. Pismi, veze ... sve Zene u ISolinu danas su u organizaciji AFZ i sve dolaze na sastanke. Kad smo pregovarali pri padu ltalije, Talijani su dali Casnu rijeC, da Ce se boriti protiv Nijemaca. Po noci su dosli kamioni. Trehal<> ih je razoruzati. 'Tu su hila samo dva druga. Skupilo K a t a P o I j i c a n, Seget. »Kad su hili. prvi partizani kod naSeg sela sreli su mi sina i rekli mu da dv3. dana jedu po tri smokve. - Za.Sto niste javili, - kaZe moj sin i pnSalje mene da idem u Seget da skuham ribu. Nosila sam pisma. U moju su kuCu od svakle dolazili. Tako su 29. VI. 1942. do.sli 5 Bracana i 22 drug a sa <jrugih skoj a k meni u 11 sati nnCu. Nisu znali gdje su partizani, sakrili su se u jednu goru. Moja im je kCi nosila vode i ica. Ivacic (sad je u Italiji) rekao je gdje su 'partizani. Dosli su Talijani i pohvatali su 5, a dva su poginula. Jedan BraCanin dade sav krvav k meni, kao da se u krvi obuko. PreobuCemo ga i dademo mu kruha i sakrijemo ga da ga ne bi naSli fa.Sisti. · J.edna mi Zena kaZe; da psi oblijetaju po gaju, da jedu na.Seg druga. Po.Sli smo vidit i na.Sli krvavu stinu i ni.Sta viSe. Jedne noCi u 11 uri zovnu me jed an drug: »Greda« (taka su mi drugovi dali tajno ime): Drugarice, znaS li koliko je drugova uhvaceno?- Pet je uhvaCeno a dva su mrtva, 18 se spa-silo. KaZe on da bi i.Sa \dalje naprijed, a ne zna je I' blokada. PoSaljem ja malog sina, da izvidi, i drug je otisao na Mosor. Na 11. VII., 63 par, tizana veCerali su kod mene. Tada nam javiSe: - Djeco, Cini mi se da idu kamioni za Seget, izbrojili smo 70 auta. ldite, djeco, poginut Cete. - 1\IIoj sin sa dva druga p-osa·o je na izvidnicu. Kad su doSli na vrh hrda, naSii -su tamo talijansku izvidnicu, koja je prije njih dosla. Zapucali su. Dolazi drug pred moju kuCu ranjen i kaZe: - Poginula su dva drug a i tvoj sin.- KaZem ja: - Hvala hogu, .za oslobodenje naroda su poginuli, dala sam mu rakije i uputila ga, a ja sam otiSia u drugo se-Io, da vidim da li su dva druga poginula. Tamo nadem sve kuCe zatvorene, svak j.e pohjegao. Kad se vratih zgodnu me i rane me u ruku. Puzla sam na rukama i koljenima do Cetvrtog sela, vidjela sam da su mi kuCu ponovo upalili, a nisam znaia da su mi muZa ustrijelili. Kad sam se s veCeri vratila kuCi, rekle su mi Zene: »Kud ideSjad·na nevoljo, muZa su ti strijeljali,« - i tu me velika tuga uhvati. Ja odoh u· sell?, nisam htjela gledati rane moga muza. U selu sam javila drilgovima situaciju, nisam s·e mogla smirit samo sam mislila da ·osvetim muZa. Drugovi su rekli: - poginuo nam je naS otac, - mene su zvali pa'rtizanskom majkom. . I 415 �/ hoCu da s robom Dala sam dva sina u borbi i jednu kCer. svuCi, nego j.e rek1a, Jednom se moja kci izgubila od svoje jedi- izgarim. Neki dan su doSii Nijemci s Cetnicima. nice i rekla,: »Voljela bih da sam izgubila majku, nego svoju jedinicu, j,er me je nauCio Strije!j ali su starce i de eke od 14 i 15 godina, drug Tito u Crnoj Gori kako se treba voje- p!jackali su selo. Od prvog dana tuku i pljavati.« Jednom u .ceti izula je papuCe i rekla Ckaju, a ni jednog Spijuna ne mogu dobiti. politiCkom: »Idem vidif kako straZar Cuva Neki dan su sprovodili 47 nasih !judi: »Ne straZu ?« Dolizla- se do njega i SCepala ga za marite misliti iZrodi, osvetit Ce nas drugovi, vrat i kaZe mu: - »Kako bi Clio neprijatelja, · aka ne Cemo sami, - rekli su vezani drugokad nisi mene -Cuo ?« Drugi put pi tala je dru- vi. lz Otona strije!jali su staricu od 60 gogove koji nisu dobrovoljno dnSli? Jedan iz dina. U zariscu strijeljali su sest drugova i Okuka se javio. »Nisam htlo doci u borbu, jednu Zenu. Svega im j·e u lice govorilit jedna Cinili me odbornici da dodem«. »'Ti -CeS noCas Zena, Sto -su je zaklali na -aCi muZa, a o-nda sa mnom u patrolu, dajte mi revolver i dru- i nj,ega ubili . . . Raskrili su kuCe; kad su ga«, i namignula na to-ga. ·Ovaj se uplaSio i moju raskrivali, jedna Sina ubila j.e jednog stao molit, a ad onda je prvi bio u patrolama Nijemca. Otjerali su mi kravu, a o-na pregrisvugdje.<< zla uzicu pa utekla, iako su za njom pucali. Djecu su tukli, ali ni djecu nisu za se pridobili. Dosia je prva licka brigada. Nismo znali D a r a V u k o j e v i C, iz Knina. govori kako trpe srpske Zene od CetriiCkog da· Ce doCi. Drugarice su bose istrCale · da ih terora u Kninskoj- krajinL »Od prvog dana vide . .Sutradan su ih cvijecem obasipale. Sa · su se poCele orgariizirati i raditi. U jednom brigadom je otislo 6 drugova i 2 drugarice selu su _se osnovali Cetnici, ali naSe se selo iz sela ... « ... U Prominskom lmtaru ima 95% nepinije odazvalo. UnatoC teroru drugarice su ostale nepokoleb!jiv,e i radile za NOV. U tre- smenih. U drniskom 90%, u vr!ickom 90%, u Cem mj.esecu doSli su Cetnici i uhvatili .Sest kninskom 710%. Eilo je tesko pristupiti ovim SkojeVaca i sve su strijeljali, j.ednom su Sta~ Zenama, ali voljom i ,odluCnoSCu naSih Zena porn razbili glavu, ali Skojevci nisu niSta i odanoSCu na·Sih drugova ipak su postignuti dobri re'zu!tati. se vidjelo pri formiranju oda!L Za jednim su 400 metaka ispali!i. Uspjelo im je uniStiti sav materijal. Bacia NOO. U svakom mjestu nase drugarice su u se na jednog Cetnika, oteo mu puSku i pucao-. NOO, jer su pokazale da su sposobne i da Kad ,su ga ranili, sam se ubio. Drugarice su ih se ne maZe zamijeniti. zatvarali i ganjali. U .Sestam mjesecu uhvaNeprijateljski pokusai da u kninskom tili sli neke drugarice. DuiC j.e re-kao, treba kotaru formira svoje organizacije nije uspio, sv·e da strijeljamo na duSu papa fluiCa. Pre-. jer su naSe organ,izacije u tom sprijeCile bacivali su ih pr-eko zida od dva metra i no- Cetnike. Cetnici su doveli u sela sv-oje t. (ZV. seCe i ba1esne Zene. Tukli su ih, zatim ih vojvotkinj.e da formiraju Zenske CetniCke orstavili u desetine, _i da Ce biti svaki osmi i ganizacije po uzoru na naB AFZ, ali o tome deseti strijeljan. Talijani su se pravili da su nisu htj.ele· Zene ni da Cuju, a kama li da idu ani spasioci i nisu to dali. Jednu drugaricu na sastanke. PrivrZenost Zena je u naSoj su muCili, zapalili peC i rekli joj: - Svla.Ci strani. Neprijatelj nije imao, ne Ce imati robu i ulazi u peC, . . .___ ali ana se nije htjela podrSku u naSim Zenama. To 1 Anica. Torba. Marama. 4 Da lak~·e >>oCiste« teren, faSisti su za;Palili smrekovu Sumu u blizini IS·ela .Sevida. Tako je hila zapaljena i smreka, koja je sakrivala bunker, u ko~em su hili partizani. Karabinjer, koji je poku.Sao prvi da se spusti u bunker, bio je ubijen. FaSisti su tada !Stali bacati lbo'IUbe i lij,evati benzin u bunker, no nijedan se viSe ni ie rusudio spustiti u nj. Zato su faSisti doveli prisilno Marriju .RadiCv mladu seljanku iz ,sela Gornjeg Modrita i spustili je u bunker, da i'm kaZe, tko se u njem nalazi. Kad sru je izvukli i upitali, tko je unutra, odgovorila je Marija, da nema nikoga. Zato su je faSisti na mjestru strijeljali. Zatim su -strijeljali jo~ jedno.g Covjeka, koii je, nakon Sto su ga spus£ili u !bunker, dao isti odgovor. PartiZani, koji su hili u bunkerru, znajuCi da su o:pkoljoeni, a ne htijuti da Zivi padnu ru ru:ke nepri jatel ju, ubili su se sami, nak-on St-o su uni~tili sav materij.al u bunkeru. U tom bunkeru 1poginule su i Marija VidoviC iz Se~ vida i Mileva TomiC iz Splita. 5 Spustili. · 2 3 416 6 U pCtstavi kaputa. 7 0 tome, kako su Tali jani topovima pucali na sela, u kojima je bio goloru:ki narCtd. Zene, djeca i starci, donosimo kao ilustraciju nekoliko izva,daka iz izvje~taja, ko·ii je komes.ar za kotar Sibenik uputio prefektu u Zadar od 25. II. 194'2. g. o repr,esalijama, koje _je talijanska vojska, morna·rica i avijaCija izvrSila 1•6. II. I-942. ,g. u mjestu .Primo~tenu i okolnim mj-estima u kotaru Sibenik, ,radi na-pada_ja partizana na odred talijanske mornarice. U represalijama na Primo~ten sudjelovalo _je B baterija, 3 bataljona pjeSadije, I Ceta moma·rice, 40 karabinjera i j·edan tor,piljer. U' izv_ieSt~iu se laZe: »Citave kuCe su sruSene iii teSko o~tel:ene. Na poCet'ku bombardiranja iznena·deno ~stanovniStvo pokuSalo se skloniti po Poljirua ili u crkvi na olbliZnjem grohlju u PrimoStenu ... Zatim je stupila u akciju pjeSadija. Njeno se djelovanje sastojalo: ... »U premeta-Cini kuta, od ko_jih su neke spaljene, u strijelianju na mjestu neko.Jiko lica i u »rastrellameritu« (.CiSCen_ju) te zone ... <~ Rezultati ovih akcija ·bili su: 80 mrtvi·h, 166 poha'PSenih i odvedenih <( Ru.Zica Markotil:, Milev.a Bu.balo-Sijan, Paula Zon-JakJiC, Bla£enka Mimic.a i B.eba Alkalaj u koncentracioni lo.gor u Vodicama, 300. sp~ljenih kuCa i mnogo djece, koja su ostala 'hez rod1tel.Ja: U tim aokcijama p-oC:injen je i slijede~i zloCm, ru ko_iem dolazi do izra.Zaja »hero~zam« sVOJst':en sa~o talijanskoj vojsci: »General Ctgala Fulgosr dao Je nalog da se ptica _iz ,p~~aka i j~dnog ~i~ra~ jeza. pro!iv tri_iu -Zena i dvo1e d1ece, ko·p su b1ezalr; lmtralJez se zaglavio, a ,gen7ral je. ta·?a dao na_Io~, da se gada gran.atom iz topa, 1 Zene 1 dJeca odlet.Jeh ·su u zrak. .. « IZVJESTAJI 0 RADU :ZENA U DALMACIJI PO OKRUZIMA I KOTAREVIMA lz zadarskog <>kruga Od prvih dana borbe bilo je krajeva u naSem okrugu odakle su pola·zili naSi drugovi u borbu. Zene su veC prije .deset mje·seci stu..pile u borbu: bile su to om!adinke iz sela Mali IZ. Njih oko 50 u 1jetu 1942. poslo je sa 21'0 omladinaca; od njih j e ostalo malo. One su dale mnogo od sebe. Poslije toga, mnogo mjeseci, Zene ostalih sela nisu znale za NOB. ali razvitkom naSe borbe, Zene su p,oC-ele aktivno ucestvovati. Preko 200 nasih omladinki otislo j e u redove NOV i na drugi nacin pomaZu u· bolnicama, u kampanjama .za vojsku i za nastradalu djecu. Osim toga u kotaru Eiogradu sakupile su zene 6 i po kvintala 27 :Zene Hrvatskf,! u NQ:ij (Prema podadma iz »Dokumenti o zlo~iJ?-~ma talijansko.g okupabora«, izd. Zemaljske ~-om!si]e .!lrvatske za utvrdivan_ie zloC:ina okup.atora 1 n1egov1h poma~ gala, Sibenik, 1945.) . s Pojas suknje. 9 Fa~isti su 0 :kupili izdajice i razni oloS za borbu pro-tiv partizana. Njima su davali po-vlastice. u nov~u i hrani i or,ganizirali ih u grupe, t. zv. anhkomum~ stiCke bande. hrane za g!adnu djecu kotara Preko. Srpske Zene Benkovca sakupile su '7 kvintala hrane za hrvatsku djecu. Na taj naCin naSe Zene uC-estvuju u na·Soj borbi. Iz Biograda Eiograd je dao dosta od sebe. Nase zene su vee prije pada Jugos1avije bile organizi: rane. Jo.S kad je MaCek iSao u Beograd, m1 smo -veC onda pisale parole i radile sa: Zenama. Zene u Biogradu ·su dosta politiCki izgradene i majke su same upuCivale svoj.e sinove u bo,rbu. 'Sve Zene su za nas, samo dvije-tri Zene nisu, koje su pale pod utje-caJ .SilobrCiCa. Poslije kapitulacije, i ave su priSle nama. Odlaze u dam, i iako su im.kCeri strijeljane, one se nisu z_aplaSile. Na 7. XI. naSe Zene 417 �nmogo su pomagale sa USAOH-om oko saku- · u okrugu ima 8. 700 organiziranih zen a, pljanja za bolnicu i vojsku; One pomaZu Zene iz Preka, koie su dosle u rodiliiite. U Bio- 4.500 dolazi na sastanke, seoskih odbora ima 75, odbornica 460. Nepismenost je velika, a gradu nema niti jednog mu.Skarca, no Zene gdje su Zene pismenij.e, kao u VodiCkom kogovore: »Volimo da su poginu1i slavno, nego taru, mnogo je JakSe raditi. da ih ani mrcvare«. OtiSio je 15 drugarica i 200 drugova u NOV. Strijeljano je 22, od toIz vodi&og kotara ga 4 drugarice. I moju sestru su strijeljali, U vodickom kotaru ima 3 opCine. U vodiumjesto mene. Moja majka Cuva moje dvoje Ckoj. opCini bile su za vrijeme Jugoslavije djece i od bra6e JoS petero, ali to njoj nij.e teSko, i pored toga j0:S priffia ranjenike i pO- HSS-ovke, kao i njihovi muZevi, ali SlJ vidj-ele da dolazi opasnost od fasizma i presle su maZe gdje maZe. Prva je doSla da vidi moju u AFZ. Bilo je 120 ustaiikih zena, zato se orsestru, na kojoj se vidjelo 9 uhoda, a na zetu ganizacija mogla slabije razvijati. U 4 sela 12 uhoda. no.Zem. Ja se divim da imam takvu bilo je 1100 organiziranih Zena. U poCetku majku. Zene su ostale Cvrste. 1943. sve su bile uhapsene i poslane u MoIz Sih!mika lat. Pustili su ih u sestom mj.esecu. Do onda nismo mogli prodirati, nego tek u posljednje Kad je prva grupa partizana iz Sibenika vrijeme·. U opCini Tijesno ima mn-ogo naciopro.Sla kroz Bukovicu, Srpkinje s~ im pomagale, hranile ih, prale i krpale. U mjestu nalista. U Vodicama i Tijesnom su danas masovne i Cvrste organizacije, Postoje radne Sibeni.ku ispoCetka radile su dvije grupe Zena. Cete, pii§u se parole, uCestvuje se u proslavaNismo drugima ni pristupale, - izdat Ce nas, ma i sada kad je neprijatelj tu, dolaze -na - mislile smo. Poslije prve zemaljske konfesastanke. Sasile su HIOO pari gacica i korencije AFz, postavilo se pred nas 'Zadatak iiulja. omas-oviti organizaciju. Pristupili smo UCvr':" U Stankovicama s-e uopCe nije moglo __raSCenju s namjerom da obuhvatimo sve -Zene; diti, tek su omladinke zapocele. Opcinski odkoj e- su antifaSistiCki raspoloZene. Osnovao bor u Vodicama ima 750 organiziranih Zena. se okruzni odbor AFz za ilibenik, tri kotarska 'Odbora i mnogo opCinskih. Mi smo imali · od toga ,50 do 90% nepismenih. Ima 4 lnjesna odbora. U opCini 'Ti-Sanj ima 957 organi~ u gradu pomalo uspjeha, osvajali smo ulicu ziranih Zena, 5 mjesna odbora: U Stari.kovi~ po ulicu, kuCu po kuCu, Zenu po Zenu. Bilo Cima ima 640 organiziranih Zena i 9 mjesna je teSko, jer se Zene ranije nisu interesirale odbora. politikom, a s druge strane veliki je teror. Iz okrnga Makarska Razdijelile smo se u 10 sektora i podgrupa. Taka smo uspjele okupiti sve Zene. Onda smo hvj,eJtaj podnosi Milka Boguno-viC preiile iiirem radu. Podijelile smo podgrupe OkruZni odbo-r se sastoji od 4 Clana, a ima po strukama, zatim smo osnovali mjesni adtri kotarska odbo-ra, od toga su dva inicijabar struke, sakupljale -smo, plele, .Sile·, bez tivna. Pet vpCinskih odbora, 59 mjesnih sa organizacije ..Kasnije smo iz mjesnog odbora 350 odhornica. Opcinskih odbora ima tri za struke stvarili pravi odbor, koji je imao duZMakarsku, birani su na konferencijama. U nost sakupljanja, dok je mjesni odhor AFZ Metkovicu 1 opcinski, u Imotskom isto 1. Na inlao da politiCki izdigne· Zene. Iz radnog ads_vrSetku desetog mjeseca odr.Zali smo okruZ~ bora uSia j,e jedna drugarica u mjesni odbor nu smotru. Bilo je dvomjeseCno takmi.Cenje AFZ. Kampanja za nepismenost je uspjela, i na ekonomskom, kulturnom, politiCkom i iznijele smo izvan Zice 1800 'ZadaCa, olovaka zdravstvenom polju. Podijelile su se nagrade .i drugo. Zatim 300 do 400 kg hrane. Svakog najboljem kotaru. najbo]joj opCini, najholjem mjeseca sakupilo se 10 do 11 hiljada lira. selu i najboljoj zeni. Uspjeh je bio velik. Pomagali smo materijalno one porodice, Ciji Doiilo je preko 1'000 zena. su Cianovi hili partizani i zato nisu ·prima1i Za dvomjeseCnog takmiCenja Zene su prodeke. Otkada su Nijemci dosli u grad, zene uCavaJe materijal, nauCile su 19 priredaba, jaS viSe rade, one su same poslale muZeve -i oddale su 14 priredbi u duhu N arodno-oslosinove u parti'zane da ih Nijemci ne bi uhvabodilacke horbe, 23 drugarice ·se naucilo Citili. tati i pisati. Na ekonomskom polju se najbo.Sakupili smq mnogo robe za ranjenike: lje uspjelo. I popaljena i opljackana sela dala 30 lancuna, 1'20 Sugamana, sanitetski matesu svoj posljednji zalogaj za vojsku. Bilo je rijal i t. d. · nekoliko politickih referata na smotri. Dodjeljivanjem nagrada smotra je dala podstreka U sibeniku ie prije hila zenska organizaza bolji buduci rad: Drugarice su rekle da cija »Hrvatsko- srce«. Oile su se tukle s praCe u novom takmi'Cenju dati ·sv;e od sebe. Na- ' voslavnima. Od tih Zena mnoge su pristupile grade ·su dobili kotar makarski, OpCina vrgoru. naSu organizaciju. ska, sela Bacine i Podgora. , 4!8 · " ·• ·1 juga SenJanovzc- K,enc, M z eva Benzon , Slavica KujiS i Dobrila Kukof:-Debeljak Drugarica Manda J oviC iz V rgorca nosila je jaja u Vrgorac i mije~jala i~ za metke. Na zdravstvenom polJU odrzal3: su se neka predavanja, koja Ce bvi~i .n.aj~~-SCa kuCa: na)·urednija, koja Ce Zena oc1shh VISe buna:~: · povezale su se sa VOJS k ~m, k OJ·.~ Ce nauc1h . najbrZe rukovati sa .teSk1m or':~Je~. Di'ug~­ rica Anica je dobila talijanski p1st?lJ kao n~J­ bolji horae. Na .ekonomskom pol)~ sakup1lo s-e -puna hrane, sanitetskog matenJala, robe. Mi nismo sve ni zapisivale. Povele smo kampanju za prvu proletersku brigadu: ali ona je krenula dalje i tako. smo s~kupljeno ?redali prvoj dalmatinskoJ br1.g~d1. Prvoma)sko takmiCenje bHo je isto usPJe~~o. N~n:am P_Odatke, skupile smo 'zeleni, mhJeka! JaJa, u_lJa. U g!adnom pro]jecu zene SU .n0~1Je pOS]Jednji zalogaj vojsci. Pekle su JanJce, kruha nosile na poloZaje borcima kuhane hrane. U Makarskom okrugu odr'lal? s~ 5 ku.~~e­ AFZ sa 85 drugarica mbd1h 1 stan)Ih. su dosta koristile za politf.Cko izdizanje. ~~e Iz okrn'ga Srednje Dalmacije lzvjeStaj 1podno-si Mileva Benzon Srednja Dalmacija niie bila potpuno oslo-. bodena, uvijek su preko nje prelazi_Ie horde neprijatelja. Tek se pocela ,oslobodab kon~em proiile godine. Popaljena su Gata, Kotlemce, Dugopolje i Rupotine. lnternirali su samo .iz segetskog kraja 1100 ]judi. U IDUCkom kraJU odveli su sve muSke od 1H do 60 godma: N arod je potpuno osiromaSio, sa~ Je opl!~ckan, nema uopCe viSe stoke. Te~or .Je naroc1to :elik u gradovima. Kroz sphtsk1 zatvor pmslo je 15.000 zatvorenika. 'Te.Znja okup~tora, d~ sruSi ustanak, propala je. To doka~~Je zadn~I ustanak u Splitu pos!ije pada Itah)e, kad Je nekoliko hiljada otislo u parti~ane. Kad .su do·Sli Nijemci, poCeli- su sa klanJem. Uv n:k1m selima ubili su po 130 ljudi i Zena. N ase zene su aktivno pomagale od prvih da.na. ra.ko ne organizovano jer su osjetile da J€ to Jedma pravedna bo~ba. Pokret postaje . masov~n: PoCeo je rad organizacije. Biran Je okru;m. odbor na konferenciji. Ima 4 kotarska ·odoo. ra i 1 kotarski inicijativni odbor. Ima 13 opCinskih odbora i 115 mj.esnih o?vbora,, ~a 457 odbornica. Mjesni odbor u Om>su, S>nJU i Splitu radi pod ilegaJnim us.I:ovi~a, ~sto ta~ ko u Trogiru. U Splitu postoJI mJ_esm odbo1 od 7 clanova sa brojnim pododhonma. Ukup, no ima 8.5'QI0 organiziranih Zena, ad toga preko 6.000 redovito dolazi na sastanke ·... ... Evo ovdje primjera kako su rash doprinosi u novcu u Splitu ?d ja1_1uara o. ~· -Dve godine u januaru sakuplJeno Je 9:000 hr~, u fehruaru 12.00>0, u martu 14.'000, a u )ulu 4!9 �28.000 lira i druge robe. U Omisu je skupljeno 227 kv. pSenice, u trogirskom 40 kvintala. U Mucu su 120 zena po cijele noei radile na Zetvi na na.Sim poljima, osim Sto- su po danu radile za sebe. U omiskom kotaru postojala je radna grupa od 80 Zena za sakupljanje Zita. U 'Trogiru za vrijeme 5-dnevne kampanje, prilikom proslave dvogodiSnjice narodnog ustanka sakupljeno je 150 kg hrane, 6100 pari"carapa, 2.300 komada robe i eo kg vune. Narod je nepismen, zato su odbori neuCvrSCeni, nepismenost u trogir. zagori je 100%-na. U MuCu i LeCevici u nekim selima· uopCe nerna pismenih. 1Cak i odbornice su nepismene. U trogirskom kotaru odrzano ie 7 analfabetskih tecajeva. NauCilo je citati i pisati 30 Zena. Nisu mogle viSe, jer je to bilo ljeti, kad zene rade poljske poslove. u ·splitu nema u -organizaciji nepismenih Zena. Zbog nepis_; menosti Ze·ne nisu dovoljno aktivne ni u AFZ ni u NOO, ne znaju za njihovu va.Znost ... Iz okruga Juina Dalmacija BuduCi da drugarice -'ovog okruga nisu mogle prisustvovati ovom saVjetovanju, to je drugarica BlaZenka Mimica, koja pOznaje prilike Juzi:to-dalmatinskog okruga, podnijela slijedeCi izvjestaj: Postoje tri kotara: dubrovacki, Peljesac, KorCula sa Lastovom, ovamo spada i otok Mljet. U dubrovackom kotaru zene su pasivne. SarnO su Zeue iz Konavlja pomagale partizane iz Hercegovine. Kad je pokret u Hercegovini splasnuo, opao je i ·pokret ovih Zena. U Dubrovniku je pokret Zena prerasta.o organizaciju; Zene su demonstrirale pred opCinom protiv gladi, a mjesni -odbor o tome nije niSta znao. Na P.eljeScu hila je ispOCetka masDvna organizacija. Ali poslije, uslijed velikog terora i strijeljanja 40 Zena i 25 muSkaraca, nastala je zastraSenost, i pokret je opao. Na KorCuli je Burna uvijek gcirila. Zene su ipak uCestvovale u radu. Mjesni ·odbor u Dubrovniku radio je sa · malim brojem zena. Sakup]jale su sanitetski materijal i materijal za Stampu i niSta drugo. Na PeljeScu s,e radilo pojedinaCno sa Zenama i prodiralo se preko njih. U donjem dijelu Peljesca postojali su uski mjesni odbori od tri do cetiri Clana. Poslije pada Italije organi'zacija se naglo pojaCala. U gorrijem dije1u PeljeSca, u t. zv. Crnoj Gori, .Zene su najzaostalije u Dalmaciji. Sve su nepismene. U zatonskoj opCini osjeCa se ustaSki utjecaj. ·Tamo je poginula drugarica Marija RadeljeviC1 pri pokuSaju ·cta uspostavi organizaciju. Njoj je poginula i sestra, koja je radila sa organizacijom. Na Korculi u selinia hila je prilicno masovna organizacija i prije kapitulacije Italije. U Blatu, koje ima 10J000 stanovnika, nije se 420 dovoljno radllo. Otkada su Talijani otisli, sve su Zene obuhvaCene. Uspjelo je prodrijeti na Mljet. 'Tamo nisu zene politicki svijesne, ali ipak ima dosta uspjeha. Na M!jetu svijet niSta nij-e z-nao o partizanima, i pogrijeSilo se, jer se odmah pocelo sa pomaganjem NOV, za koju su ·ani prvi puta CulL Pradrlo se u posljednje vrijeme i na Lastovo, koje je bilo 30 godina pod 'Talijanima, ali koje ipak nisu uspjeli talijanizirati. Poslije kapitulacije se objasnjava zenama ciljeve NOB i tamo stalno radi jedna drugarica iz kota:rskog odbora. Na Peljescu postoji kotarski odbor, dva opCinska i neki mjesni odborL Na Ka.rCuli ima i kotarski odbor, svi mjesni, a apCinskih adbara nema. Odr.Zana su dva katarska kursa, dasta je koristia i jedan okruZni kurs, na koji su daSH veCinom -sa Kor,Cule. Kotarski odbor Pelje.Sca izdao je novine »PeljeSCanka«. U avom se listu piSe o arganizaciji i Zivotu Zena kako Ce se okupiti .Zene i oduprijeti se te: roru okupatora. List »KorCulanka« redovitije izlazi i bolji je. Na Korculi je oddana druga · kotarska konferencija i kotarski odbor je izabran na slobodi. Radi prilicno. Na Korculi je provedena kampanja sakupljanja hrane na poziv drugarica sa Hvara. One su to izvrSile bmo. Podijeljena je zastavica kao nagrada najboljem mjestu. Iz Okruga Hvar, BraC, Vis, .Solta Politicka situacija. Prije kapitulacije Italije zene su vee bile uz Narodno-oslobodiIaCku borbu. Bio j.e jedan dio Zena, koje nismo uspjele obuhvatiti. Bilo je na Bracu i Hvaru reakcionarnog utjecaja HSS-a ... ... Zene Braca su se pokazale protiv MaCeka. I prije se radila o raskrinkavanju Ma~ Ceka i spaljivale su otvoreno njegoyu sliku. Nakon kaj)itulacije Italije zene su 100% priSie naSoj borbi. Mi danas nemam·o gotovo ni jedne Zene, koja bi hila protiv nas ... ... Prij.e smo morale uslijed terora neprijatelja raditi po grupama, a ne masovno. , Prije kapitulacije Italije hili &u svugdje mjes. odbori, ope. i kotarski. Poslije kapitulacije abrazovao 'se •akr. inicijativni odbor. Postaviii smo pred sebe zadatke, biranje okru.Znog odbora rfa demokratski naCin, odr.Zavati sve kanferencije, ·Siriti politiCki rad i otvaranje d-omova. U kotaru Brae birani su svi odbori na demokratski naCin, osim dva. OdrZano je 35 konferencija u okrugu. Ukupno. ima 80. odbora sa 520 odbornica, ima 3309 organiziranih zena, a 87 clan ova NOO. Rad zen a u NOO-ima nije svugdje zadovoljavajuCi, zato smo ove Zene pozvali na posebni sastanak i ukazali im kako !reba da rade i sudjeluju u NOO-ima. cionera HSS-a na nasu stranu. P"':i ~a~ata~ Iz Jivanjskog okruga · . b . bi prema tome bio· suzbijanje ~stasa ,: cetni. U livanjskom okrugu ima H':ata 1 Sr a ka i nepismenosti. Tamo je tesko nacr kadar i muslimana. U Golinjevu u LrvanJskom P..alJU • ' a koj e bi mogle raditi, treba mnogo po: nekoliko stotina Srba baceno je od us~asa u zen,.' Odrzan je jedan kurs i analfabetsk1 jame. JugaistaC~a od Livna im~ u nek~m s~d :~~~· PrelaZenj.e Livna iz ruke_ u ruln~" otelima ustaSke milidje, i taka Je ovdlJ~ ra Zava 'rad. Od ovih drugarica, 'koJe su otrsle u . ·en U Duvanjskom kotaru s a o s,~ partizane, dosta je poginulo.. ogramc . 'k "e a- reCI . tu J. e nepismenost veh a, moz m . ra dI, . · D Narodna100% bez gradova L1vna 1 uvna. k 1 Strijeljana 20. I. 1943. oslo~odilacki pokret se jaca prelazom fun - ! OBLASNI ODBOR AFZ ZA DALMACIJU 1. Zora RosandiC, radnica iz Splita, Srednja Dalmaciia •. 2. Ljubica TomaSeviC, seljanka iz Bacrne, 3. okrug Makarska Mileva Bubalo, domaeica iz Splita, Srednja Dalmacija . . .. laZenka Mimica, studentrca rz Qmr·sa. 4. B .Srednja Dalmacija 5. Draga LukinoviC, domaC.ica, BuCiSCe, Brae 6. Jakica MiroSeviC, domaCica, Vela Luka, Korcula ilka Lasic, profesor, iiiberdk 7. M k 8. J aka N ala, domaCica, Podgora, a rug Makarska Desa KovaCeviC, seljanka iz Vrlike 9. MariJ·a Lujak, studentica iz Dubrovnika 10. 11. 12. VJ'era MedaniC, seljanka iz zadarskog okruga Vaja TiSma, seljanka iz Ki~tanja, zadarski okrug 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. Marij a Matk_oviC, selj anka Iz_ Vrban}e, Hvar Slavka Moric, studentica, iiiben_ik Antica iSpiriC, selj anka . iz Vodica Anka SrziC, radnica iz Makarske Paula Zon, studentica iz Sarajeva Kata PoljiCanin, seljanka iz T_:ogir~ Neda KordiC, radnica iz Komize, VIs Ecija LjubetiC, uCenica sa BraCa JzvrSni odbor! 1. 2. 3. 4. 5, Zora Rosandic Mileva Bubalo Draga LukinoviC Milka Lasie Desa KovaCeviC . 13. J ugana CuliC, ,doma-Cica ~z Spl.Ita 14. Sadika Latifi6, domaCica iz Liv~a ... 15. Vinka MarinkoviC, radnica iz K~~nze 16. Elodija Akrap, domaCica iz P_eiJesca . · 6 . Ljubica TomaS_ev1C 7. BJazenka Mimica 8. Jakica MiroSeviC 9. Jaka Nola �Dokument 253 Dokument ZSo( OSLOBO:DENI TERITORIJ JUGOSLAVIJE NA DAN II. ZASJEDANJA AVNOJ·a II. ZASJEDANJE ANTIFAsiSTICKOG VIJEcA NARODNOG OSLOBO:DENJA JUGOSLAVIJE ODRzANO 29. XI. 1943. U JAJCU IZ DEKLARACIJE II. ZASJEDANJA AVNQJ,.a ... AntifaSistiCko vije6e narodnog oslobodenja Jugoslavije, kao najvi,Se i jedinn pravo predstavnistvo volje svih naroda Jugoslavije .Arad ODLUC U J E: 1. ,da se Antifasisticko vijeee narodnop oslobodenja Jugoslavije konstituira u vrhovno zakonodavno i izvrsno predstavnicko tijelv Jugoslavije, kao vrhovni predstavnik suvereniteta naroda i driave Jugoslavije kao cjeline, i da se uspostavi Nacionalni komitet oslobodenja Jugoslavije kao organ sa svim obiljezjima narodne vlade, preko kojega f:e Antifasisticko vijeee narodnog oslobodenja /ugoslavije ostvariti svoju izvisnu funkciju; 2. da se izdajnickoj, jugoslavenskoj izbjeglibkoj »vladi« oduzmu sva P,rava zakonite vlade fugoslavije, a napose da predstavlja narode Jugoslavije, ma gdje i ma pred kim; 3. da se pregledaju svi medunarodni ugovori i obaveze, koje su u inostranstvu u ime /ugoslavije sklopile' izbj.eglicke »vlade«, u cilju njihova Ponistenja ili ponovnoga sklapanja, odnosno odobrenja i da se ne priznaju medunarodni ugovori i obaveze, koje bi u buduf:e u inostranstvu, eventualno, sklopila izbjeglicka takozvllfna »Vlada«; 4. da se fugoslavija izgradi na demokratskom federativnom principu kao drzavna zajednica ravnopravnih naroda; 5. da se svi ti zakljui'ci formuliraju u posebnim odlukama AVNO f-a. DNE 29. NOVEMBRA 1943, U JA]CU Za Antifasisticko vijece narodnog oslobodenja Jugoslavije Sekretar: Rodoljub Colakovic 1 Za Clana predsiedniStva AVNO_l-a na II. zasjedan_i-u AVNOJ-a lbila jc izabrana Maca GrZetiC iz Za- Predsjednik: Dr. Ivan Ribar' greba, ,predsjednica AFZ Hrvatske, ·Clan ZA VNOH-a. Le.giiima.cija kate PejJwviC kao delegata na II. zasjedanju AVMO/-a, 29. XI. 1943. u ]ajcu 423 �fela Bif:anii:, Xada Sremec i Maca GrietiC na jJ:Utu za ]ajce Dokument 255 ZAPISNIK SA SASTANKA IZVR§NOG OBLASNOG ODBORA AFz ZA SLAVONIJU U STUD EN OM 1943. Zapisnik Sastanak izvrsnog Oblasnog odbora AFz p~ed drugarice najozbi1jnije po-staviti pitaza Slavoniju. DJe •. da se _prati Btarnpa. 'Trebamo nastojati Dnevni red: 1. Politicka situacija i izvjestaj o politi- ~~ 1zn~simo_. naj~ovije dogadaje, da bi politlcka situaciJa b1la zanim1jiva Z-enama .da ih ckoj situaciji ona privlaCi na sastanke i da stvarno 'zavole 2. Organizaciono stanje i izvjeBtaj ,(:Janosastanke. To vrijedi za sve_ drugarcie Oblas~ va Oblasnog odbora o njihovom radu nog odbora na niZe. Na sastancima Okru.Znih 3. Zadaci i raspodjela duzn·osti ·unutar Kotarskih, opcinskih i seoskih odbora, trebaj~ Oblasnog odbora. d_a govore o politiCkoj situaciji drugarice iz 4. Kursevi bh od~?ora, a drugarice, koje prisustvuju sa.5. Redakcija i tehnika stanku iz viSeg odbora, treba samo da ih na6. Kritika i samokritika dopune. 7. Razno. 1. Drugarica Maj a," iznosi politicku situaOd pro~log sastanka nema zapisnika. Da b!: pravilnci iznijeli politicku situa2 . DrugarJCa Seka primjecuje da clanovi CJ:J.u ~a n~~:m okruzima, moramo najprije izsv1h odbora iznose politicku situaciju suhoDIJeh P_ohhcku situaciju u svijetu i kod nas. parno, neaktuelno, uvijek isto. Zato se treba Druganca govori o pobjedama Crvene Armije, 1 c!!u· 424 porazima njema~ke vojske, o reakcionerima osjeca se izvjesna zamorenost kod drugarica Engleske i Amerike, koji sprecavaju otvor,e- Srpkinja, zbog toga Sto se politicki s njima nje drugoga fronta, o savezni.Ckim akcijama i nije radilo. Na poZeSkom kotaru, u selu Skenboinbardiranju neprijateljskih gradova, o derovcima, Hrvatice su se bojale· velikosrpske navjestavanju rata Njemackoj od strane Ita- Jugoslavije, mislile su da se partizani za lije, o posljedicama pada Italije, o opcem nju bore i pitale su drugarice, ·Sto misle o narodnom ustanku u Dalmaciji i u Hrvatskom kralju Petru, Aleksandru i jugoslavenskoj Primorju; oslobodenju Istre, uspjesima naSe vladi u Londonu. Sada su u organizaciji i nav-ojske, padu 'Tuzle i Zenice, borbama u svim stoje, da dadu sto vise za NOB. Hrvatice u krajevima naSe· zemlje, o narodnim neprija- svim kotarevirna sa strahom gledaju na Cetteljima, Cetnieima, o istima u Slavoniji, nji- nike. Predsjednici NOO u nekim selima nohovom uporiStu u OkuCanima i utjecaju nji- vogradiSkog- i poZeSkog kotara rukovode rnahovom u =Covcu i Kleniku, o pdsilnoj CetniC- sovnim sastancirna AFZ . .z-ene li Sirincima koj m·obilizaciji, jer narod inaCe k njima ne (gradiski kotar) izjavljuju, da one same ne Ce, o valu narodnog oslobodenja, koji se ·Siri znaju da vade sastanak, i da im drug pomana h-rvatske krajeve, o sve ve-Cem- prilivu Hr- Ze, a on govori da je zaduZen da radi sa AF.Z. vata u Narodno-oslobodilaCku borbu, o ulazu U Orljavcu (pozeski kotar) drugovi dolaze u borbu pristasa HSS, koji gledaju na narod- na sastanke AFZ i rukovode njima, a Zene no oslobodilacku borbu kao na svoju borbu. nisu s tim zadovoljne i hoCe da same rukoTreba paziti na !jude, koji su zbog licnih vode sastancima. U Orljavcti jedan je clan in teresa stupili u redove NOB. Tre-ba raskrin- NOO i USAOH-a.delegiran u AFZ, a drugakavati i Cistiti -sve narodne -neprijatelje. Dru- rice iz AFZ-a delegirane su kod njih. Rade ,garica govori ·o uspjesima naSega Korpusa, . sve poslove organizacije, gdje su del,egirane, padanju uporiSta Dulovac i ·CaCinci, razbija- Cak i deZuraju i kaZu da je to saradnja medu nju neprijateljske ofenzive na Dilju, formi- antifaSisti-Ckim organizacijama. 'Omladinke u ranju Brodske i Oeske brigade. Narodi Sla- veCini sluCajeva ne- dolaze na sastanke AFZ-a vonije su svijesni da se danaSnja borba vodi a tamo gdje dolaze, dolazi po jedan delegat. za uniStavanje neprijatelja. Okup]janje omladinki je tesko pitanje- pri· mjeCuje drugarica Maja, jer se od poC-etka 4 Drugarica Jela govori da se t:r;eba vidjeti kakav je priliv zena u NOB u .Slavoniji i na- po tome grijeSilo. Drugarica J ela ne razustojati da ih se sto veCi broj okupi u AFZ, IDlJB, kako se p·o tom pitanju nije diskutos tim u vezi treba razgovarati s rukovodioci- valo, -naroCito poslije prve konferencije za ma svih Zenskih organizacija i nastojati da Citave organizacije pre1du u-- NOB. Drugarica Seka govori drugaricama da iznesu politiCku situaciju na pojedinim okruzima. NOB se kod nas pro,Sirila, uspjeli srno ostvariti jedinstvo naroda, i za to. neprijatelj svirn silama nastoji da nas ra!Zj edini. Neprijatelju pomaZu na razjedinjenju naSih naroda Cetnici i neka pokvarena hrvatska gosp·oda. Trebam·o vidjeti jedinstvo Z-ena, kako su politiCki uzdignute, kako je sa uCestvovanjem Zena u NOO i kakvo je uCeSCe ornladinki u naSim organizacijama. Politicku situaciju na okrugu Nova ·GradiSka izlaZe drugarica Jovanka. 5 RaspoloZe.nje Zena na Citavom okrugu je 'Za NOB. U CetniCkim selima kotara N. GradiSka Zene se boje .da rade u AFZ, a neke pod utj.ecajem Cetnika nagovaraju drugarice i drugove, da se ne bore, jer Ce samo Stradati, a inaCe ih nitko ne ce dirati. Na oslobodenom dijelu poZeSkog kotara, Zene nekih hrvatskih sela ne Ce da se organiziraju po-d utje_caj.em svoj_ih muZeva, koji se nalaze u domobranskoj vojsci i ustaSarna. Drugarice u srpskim selima ne · vol-e Cetnike i odgovaraju svoju braCu i drugove da imaju sa njima ikakove veze-. U ne:kim selima na pozeskorn i gradiskom kotaru ]osip HrnCeviC, Mirko BuloviC i Anka Benus Papuku 1943. g. na I 425 �Hrvatsku. Nismo 'Smjele ne zapaziti stav prema omladinkama ... 4. Kursevi. ... Oblasni kurs ce drzati najprije' drugagarica Maja, a kasnije osposobiti jednu drugaricu ·za odrZavanje kursa, a drugarica, koja ·ostaje u centru, treba da govori n organizacionom pitanju AFZ. Drugarica, koja bude najbolja na kursu pri Oblasnom, bit ce tizdignuta za odrZavanje istoga kursa. Kur-, S·evi se trebaju snabdijevati ekonomski. Treba govoriti o potrebi hrane, uredenju stana, gdje Ce stan biti, a na samom kursu da ih se uCi dobrom ponaSanju. Drugarica predavaC treba da ima svoju sobu, drugarice, koje svr,Se oblasni kurs, treba da idu na okruge, da odrZavaju kurse-ve pri okruZnim odborima. Drugarice se trebaju natjecati, koja Ce biti najbolja na kursu, treba pronaci u VoCi~u zgradu, i da se i o tome brine drugarica, koJa ostane u eentru. Drugarica Maja se nije s time sloZila i kaZe da se trebaju sve o tome brinuti. Na kursu pri Oblasnom iz okruga Brod treha da ide ·drugarica Jula 6 i Bojana 7 , 1z okruga '0sijek Marija 8 i Mirjana, 9 iz Virovitice Ljuba10 i Rezika, 11 a i.z GradiSke Anka12 i .Stoja.13 Trebaju da dadu 2 drugarice S okruga_Bjelovar i to drugarica predsjednica i- neka najbolja s njihovog okruga. Iz svih kotarskih odbora, iz okruga Bjelovar drugarice trebaju da Salju jednu drugaricu na kurs u Viroviticu. Teme za niZe kurseve tr-ebaju se stalno prire-divati, i one iz viSeg kursa trebaju imati kontrolu nad niZim kursevima. Clanovi ·Oblasnog odbora imat ce kontrolu na terenu. Drugarice, koje vade kurs, trebaju se sastajati svaki mjesec i pol. Kurs pri Oblasnom ce biti gotov do 15. :svaka kursistkinja da poCne po okruzirna niZe kurseve. Drugarica Neda 14 ide na Brad, Katja 15 na GradiSku, Anica16 na Osij.ek, Nevenka17 na Viroviticu. Na okr. Virovitici treba da se drZi u Podrav. Slatini i Miholjcu, a onda na Virovitici . i Grubi.i\nom Polju, ... Predavanja. 'Sve antifasistikinje trebaju uCestvovati na predavanjirna. 'Trebamo imati izvj-esni. kadar za odriavanje predavanja i da imamo teme za predavanja. Mi treba da pred~vanjima rukovodimo, da ih pokrenemo, ali m1 ih ne trebamo da drZimo. U Orahovici J ovanka treba da odrZi predavanje sa diskusijom o clanku Nade .Sremec iz »'Slobodnog doma«, u Orljavcu tema predavanja bi hila o tifusu. Predavala bi drugarica ·cazi.18 1Treba :Predavanje odrZati u VoCinu. Teme trebaj': biti aktuelne, »Zena Sovjetskog Saveza«, nep1smenost, NOO, i t. d. 5. Redakcija. U r.edakciji su drugarice Andelka, Kata, Maja i Seka..Drugarice iz kurseva treba za- duzlti da na kursevima kupe maierija! za list. Drugarice, koje vode kurs, treba da odrze predavanje za Zene na dan zavrSetka kursa. Treba da se pozovu seoske odbornice, mjesni NOO i USAOH i da taj zavrsni dan bude sveCan. »Udarnica« br. 8. Ce imati slijedeCe teme: 1. Clanak o politickoj situaciji - Jefto 2. -ostvarujmo jedinstvo Citavog naroda -drug Zmajo 3. Pojacajmo borbu protiv narodnih izdajica - drui DavidoviC 4. Ljubav Sovjetskog Saveza prema svojoj domovini - drugarica Kata 5. Istra i pripoj enje Hrvatskoj - drug Oiro 6. Ostvarujmo jedinstvo drugarica Mica . 7. Iskustva sa savjetovanja Brad, Virovi· tica, Gradiska - drugarica J ela 8. Zdravstvena sekcija 9. Pavkina pjesma 10. 0 radu pojedinih organizacija 11. Sabirne akcij e s ko-tareva 12. Dopise a·- ,CaCincima 13. Pisu nam ... 14. 0 NOO-u 15. 0 analfabetskim teCajevima, o masovnim sastancima 16. Dopisi iz flulovca 17. Jeste li cule 18. 0 a!jkavosti organizacije ... Postavlja se pitanje osamostaljenja tehnike. Trebamo poveCati tiraZ »Udarnice«. Trebamo pdzvati u centar brigadirke da budu kuriri i razjasniti im potrebu toga. Ovaj broj treba da izade u 2.500 primjeraka, a slijedeCi broj »Udarnice« u 3.0!00 primjeraka. 6. Razno ... 1 Redakcija nije mogla utvrditi toCan datum o-drZavanja. ovo-g sastanka, al~ 'buduCi ,da se na_ njemu razraduJe ,plan za »Udanucu«' br. 8., koja je IziSla u st~den~m. ili prosir;-cu 19~3. (redakcija ne pOsjeduje ova_1 broJ hsta), to Je ova1 sastanak morao biti odrZan krajem Hstopada 194'3. g. 2 Anka 1Bujak-FumiC Seka. 3 Maja Jank•ez. 4 Jela BiCaniC, ta-da tajnica Glavnog odbora AFZ Hrvatske, 'hila je u .to vrijeme u Slavoni_ii. 5 Jovanka Pavi-C-Tenzer Tanja. 6 Jula TopuzoviC. 7 Bojana 'Stanii:. 8 . Marija- redakcija nije ma:gla-ustanoviti preztme. 9 . Mirjana - redakcija nije mogla ustanoviti preztme. 10 Ljuba PejnoviC: 11 Rezi'ka Kova-CeviC 2 Anka GrbiC. l 13 Stoj,a Stambolija. 14 Neda Basa-riC. 15 'Katja Strumberger. 16 Anica Bulovit. 17 _Nevenka KraSiC..JCrnobrnja; 18 Dani-ca Cazi. ·· Dokum.ent 2SfS POGIBIJA KATJE sPERAC lz »Dalmalinke u borbi«, glasila AFt za Dalmaciju, prosinac_l943. NASOJ KATJI 13. prosinca 1943. g. poginula je drugarica Katja Sperac, vjerni Clan KomunistiCke. partije i clan Oblasnog odbora AFz. Poginula je u ladi od mitraljeskih metaka iz njemaCkog aviona, u danima, kada se vodi ogorCena borba za naSe plavo more, koje je Katja toliko volje-la, .za Ciju se slobodu borila i u borbi dala svoj mladi Zivot, sa punim uvjerenjem da je pobjeda naSa, da je i mo-re naSe i da Ce. -ostati na.Se. Nikada ne Cu zaboraviti, Katja, onu noC kada smo se prvi put sreli. Silazili srno niz je mirno, kao da je dugo o tome razmi·Sljao - ostavila me je moja mama ... « Ostavili smo ih. M·orali smo ih ostaviti, jer su nas tako jako bolile one duboke jame natrpane djecom, one stotine hilj-ada, u Cast PaveliCevog imena ubij-ene srpske djece, zaguSene plinom, izmuCene, pre-klane - hiljade, milioni - u Jugoslaviji, u Evropi, u So.vj. Savezu ... majke-, koje su mora-le da gledaju izvadene oCi, izlomljene male ruke ... djeca, nad mrtvim lj eSevima svojih majki, u j amama, na putu, u Surni ... Neda Ozrelil:, Ljubo Dumil:il: i Katj,a Sperac Svilaju. Bila je tamna noC, padala je kiSa, put j.e bio strahovito strm. Nosila sam na rukarna malaga sina. Bilo- mi je teSko . .SiS1i smo i sad smo trebali da pro-demo kroz OtiSiC, CetniCko selo, koje je onda bilo naoruZano. I dok smo isli kroz selo, u casu kad je trebalo _proCi tiho i neCujno, 'Ti si mi pri.Sla i uzela dijete, koje je moglo svaki Cas da s-e probudi, da zaplace ... Noc je hila tamna i ni&am 'Ti vidila lica. Tek ujutro Ti si me prepoznala i doSla si k rneni. Gledala si moje_ dijete, izvadila slike i pokazala mi. svoju Dosju. Bi!o Ti je tesko. I meni je biJ.o tesko kad su mi pisali: >>Ujutro kad se mali probudio zvao te je, pa kad je vidio da le nema rekao Htj.e1i su nas uniStiti. Povela se bo-rba na Zivot i smrt, za opstanak i buduCnost Citavog naroda i u prvom redu za Zivot i buduCnost miliona dj-ece. I ja i Ti_ i mnoge ad nas ostavile smo svoju djecu i poSle u borbu, jer smo shvatile da za Zivot i buduCnost nB.Se djece moZemo biti potpuno sigurne samo onda, ako potpuno i zauvijek uniStimo one, koji im oduzimlju Zivot, koji hoCe da uniSte njihovu buduCnost. Shvatile smo, da o ovoj borbi i nasoj pobjedi ovise milioni Zivota djece danas, Zivot .i bur ducnost pokoljenja djece sutra. Svojim UCestvovanjem u borbi mi smo majke cementirale ovu naSu veliku i svetu I 427 �b.orbu. Nitka nas ne moze pohijediti. Nitka rle maZe pobijediti narod, Cije su majke za· volile slobodu svog naroda viSe od rodene sv:oje· dj.ece. Sarno ta svijest mogla Ti je, Katja, dati snage da se otrgnes od Dosje kada je rekla p]a.CuCi - nemoj me, mama, dstaviti, nikad· te viSe ne Cu vidjeti ..'. Sarno ta svijest daje nam snage, da ne svisnemo od boli kad doznamo da su krvnici zaklali i nase dijete ... Teska je hila hoi, ali je jaca od nje hila svijest - kolikogod zrtva hila velika i te,ska, joS je uvijek veCa stvar za koju se·. borimo. Ta svijest. suSi suze u naSim ·oCima, a duhoku hoi za izguhljenim najdrazim hicem oploduje u mrZnju, u joS CvrSCu od1uku, da horhu nastavimo do kraja. Kad si umirala mislila si na Dosju, ali posljednja Tvoja misao hila je vezana uz borhu, uz sve nas. >>Uhili su me, ali pohjeda ce ipak biti naSa« - rekla si, _Katja. DrukCije nije ni moglo biti. Za tu pohjedu Ti si pregorila sve. Borba i teznja za pobjedom hili su dio Tvog Zivota i jo.S viSe od toga, oni su postali citav Tvoj zivot. To nisu fraze. Tvoj zivot i Tvoja smrt, dokazali su to. Slava Ti, drugarice Katja. Smrt Tvojim uboji.cama nj.emaCkim faSistiCkim ·zlo-Cincima. Milka LasiC Do.kumen t 257 sto joj dosta smeta, ali je u prakH~nom radu vrlo savjesna. 4. Tonka Lujenac, clan Izvrsnog Okruznog A02 Gradiska, svriiila nizi kurs .~Fz-a: Trudila se na kursu da savlada ma~:riJ~, all dosta teSko uCi, vrlo je malo raniJe c1tala, inaCe nije dovoljno energiCna, ~zgle~~ ~a ima rtspj-eha na terenu, jer zna ~r~s~~p1~1 zenama -osim toga v·oli svoju organizaCIJU 1 rad, te m~ze hiti dohar rukovodilac. 5. Ankica Palfi, clan Iznsnog Okruznog AOz GradiSka. Na kursu se pokazala vrlo marljiva, ali ima slabo pamCenje, .z~to teSko prouCav.a materijal. Ima mnogo Iskustva u radu, inaCe je kod nje drugarstvo jako dobro razvijeno, ali te·oretsko znanj.e dosta slabo: Sa svojom odanoSCu i svojim radom u praks1 moze biti vrlo dohar rukovodilac. praktl~nog Jskusiva, u odnosu prema. drugaricama je dobra. Ima uslova za razv1ta~. 8. Bojana Stanic, clan plenuma Okruznog A:02 Brod i Izvr.snog kotarskog A:Oz flakovo, svrsila nizi kurs AFz-a. N a kursu se pokazala vrlo vrijedna, inte1igentM, ima. ~osta teoretskog znanja isto tako i praktiCnog rada. U odnosu prema drugaricama vrlo dobra. Ima uslova za razvitak. 9. Nada Dvorzak, radila u agit-propu C?~r. Komiteta clan KK KP Brdd. Bila je marlJIVa i intelige~tna te disciplinovan~, ima priliC~o teoretskog znanj a ali nema mmalo pr_akhcnog iskustva. U odnosu prema drugariCama vrlo dobra. Ima uslova ,za razvitak. 110. Ana KragujeviC, Clan IzvrSnog Okru-Znog AOz Nasice, na kursu nije pokazal~ dovoljno volje za rad, inaOe je ~;iliCn? b1stra, maZe nauCiti, ima dosta prakticnog 1skustva, IZVJEilTAJ SA KURSA OBLASNOG ODBORA AF~ ZA SLAVONIJU ODRMNOG OD 11. XII. - 28. XII. 1943.1 KURS •PRJ OBLASNOM AFZ-u ZA SLA VONIJ'U Sluzbeno Ohlasnom odhoru AF2 za Slavoniju Drag-e drugarice! Saljem Vam izvjeStaj sa naSega kursa, koji je odrzan od 11. do 28. XII. 1943. g. Na kursu je bilo 10 drugarica, i to po nacionalnom sastavu 4 Hrvatice, 4 Srpkinje, 1 . Slovakinja i 1 Madarica, a po socijalnom 2 radnice, 7 seljanki i 1 intelektualka. U toku kursa proraden je sav predvideni mate-rijal, a pored toga i teme o drugom. zasjedanju AVNOJ-a, proraden je clanak >>Pred sudbonosnom odlukom« od Mitre MitroviC, kao i .(Hanak od drug a- Bilasa i'z »Zen a u borbi«. Kursistkinje su tokom kursa dobra savladivale sve teme, najteza j e hila IV. tern a "" Organi Narodno - oslobodilackog Pokreta (NOO-i, ZAVNOH, drug·o zasjedanj•e A VNOJa), ali pored toga ova je tema dobra ~prouce­ na, jer se radilo sistematski. T'okom kurs-a kursistkinje su P'Dkazale 1nnogo. interesovanja za .Sve teme, a naroCito u -pogledu reakcionarnog vodstva HSS, kao i u pogledu· jugoslavenske izdajniCke vlade. Sa ovom CitavOm reakcijom i njihovim radom one su se vrlo dobra unoznale, a naroCito je_ tokom kursa vrlo dob~o prouCena tema o drug-om zasjedanju A VNOJ-a. U toku kursa izradene su dvoje zidne novine, koje su sadr.Zajno uspjele, jer su kur- 428. sistkinje pisale clanke, koji su hili podkrijepljeni najnovijim dogadajima sa terena, kao i u svijetu. U tome se pokazalo da imaju moguCnosti i smisla da saraduju u zidnim novinama, pa i u naSoj Stampi. Isto taka ove su zidne novine dobra tehniCki uredene. Nas je kurs dao jednu kulturnu priredhu, koja je dosta dobra uspjela i hila dobro organizirana. Kursistkinje su pokazaJe · mnogo volje za kulturni rad. Nase kursistkinje su pokazale slijedeci uspjeb na kursu: 1. Klara Jaksic, clan Izvrilnog Okruznog A02 Osijek, svrsila nizi kurs AFz. Na avome se kursu pokazala vrlo marljiva, bistra, u odnosu prema drugaricama vrlo. dobra, sa. mo politiCki jo.S sirova, ima uslova da se ra· zvije u vrlo dobrog rukovodioca. 2. Jula TopuzoviC, .Clan IzvrSnog OkruZnog AOZ Brod, svxSila ni.Zi kurs AFZ-a Na ovome kursu se je pokazala vrlo marljiva i inicijativna, bistra. Bila je najbolja na kursu, najbolj e j·e sve nauCila i vrlo br.zo pamti, u odnosu prema drugaricama je· vrlo dobra. Ima mnogo uslova da se razvije u vrl9 dobrog rukovodioca. 3. Janja Vranesevic, clan Izvrsnog Okr. AOz Brod, svrsila nizi kurs AFZ-a Na O·Vome se kursu pokazala vrlo marljiva i savjesna u radu. Ranije je malo proucavala materijal, Terinka UojaCek, Smilja Stimac-ZmajiC, Seka Bujak-F.umiC, T anja Pavii:-T encer, Maja ]ankez-Komar Mica MiljaniC-Ratar 6. Re.zika Kovacevic, Clan Izvrsnog Okr. AOz Nasice, svrsila je nizi kurs A~~a. N_a ovome se kursri pokazala vrlo mar~JIVa, b1: stra, ima priliCno teoretskog znanJa, kao 1 mnogo iskustva u radu, u od:(J:osu prema drugaricama je vrlo dobra. Ima uslova da se razvij-e u vrlo dobrog rukovodioca. 7. S1avica PavloviC, C.'Ian IzvrSnog Okr. AOz Virovitica, svrsila niZi kur£ AFZ-a. Na ovome se kursu pokazala vrij edna, dosta bistra, pri.IiCno savladava materijal, ima mnog.a ali ima malo te"Oretskog znanja, disciplinovana je, ima malo lnicijative.~ Uz drugarski pozdrav Smrt faSizmu - Sloboda narodu! R. K.' .So.fija Kraja.CiC ~ Osim ov~g, odrZan je joS jedan kurs OhLasnog odbora AFZ Slavoniie od 1.3. do ~o .. ~1. ~943. K~rs je .polazilo aevet drug-a:ica:. '6 S_rpkm1a 1 tn Hrvahce ·i to 4 seljanke, 1 radmca 1 4 mt~lekt.rualke. . 2 Rukovodilac olbaju kurseva btla .1e .Soka KraJa- Cic. �Ookument 25a I HRVATSKA SELA GORE lz })Glasa Zen.e«, gl'asila AFt Cazma, br. 5, prosinac 1.943. J ednog jutra, u zoru, zazvrCali su u naSeni se]u automobili puni krvoZednih faSista, a met!u njima i krvnik Stajcer. Posli su od kuCe do kuCe i stjerali narod, joS onako napola bos i go!, na hrpu pred seoski dam. Mnogi su se nadali zla, pa su se razbjeZali. Mi smo se svi sakupili na odredenom mjestu, gdje su nas postrojili, da C.e nas strijeljati. . Taka su nas postrojili dva puta. Dok su jedni to radili, drugi sn iSli ad kuCe do kuCe i p1jaCkaJi sve drag-ocjenije predmete, _kao du.kate, narodne no-Snj.e, blago, rakiju i vino. Sve su to trpali u kamione-. N a koncu su poCeli paliti jednu kuCu za drugom. Jedna je Zena puSla da se sakrije u sijenu na Stalu, pa je tamo i izgorjela. Druga je opet starica bila gluha i l·eZala na krevetu. Cula nije niSta, nikuda nije mogla i taka je i ana izgorjela. Paljene su 'Sve kuCe, ali se kod nekih vatra ·nij.e rasplamsala i taka su ostale. Tih je svega 10 do 15, a :sve druge, oko 14'0, izgorje1e su. Nisu poStedili Cak ni Skolu, iako se uCitelj nal.i:tzi u -njihovoj vojsci. Provalili su i u crkvu, potrgali na raspelima Isusu noge i glavu, a sliku na glavnom oltaru razderali su na par mjesta. KaleZ su zgazili i na koncu zapalili i sam altar. One, koji s.e nisu razbjeZali, poslali su u Iogar. Eta, taka rade te fasisticke zvijeri od Hrvata. Nisu oni to radili zato, jer su u tom selu Cesto bili naSi drugovi ili zato, ·Sto narod simpatizira naSu borbu, nego· zato Sto je njima cilj uniStiti naS narod. 'To se vidi i po tome, Sto je· .zapaljena kuCa dvojice staraca, Ciji se sinovi nalaze u legiji u Njemackoj. Zapaljena je i kuca ustaskog tabornika, koji je prije nekog vremena dobio zasluZenu kaznu. Nista zato. Izgorjet ce mazda jos koje selc, ali Ce zato biti i viSe osvetnika. Ovaj dogadaj ispriCali su mi drugovi, koje s·am sa-stala u spaljenom selu Zeleznoj Desni. Marica SmolCiC Dokurnent 259 IZ IZVJEsTAJA INICIJATIVNOG OKRUzNOG ODBORA AFz ZA OKRUG ZAGREB OD 11. XII. 1943. - OK KPH ZAGREB ... Organizaciono .stanje1 Dugo Se!o: dana. Prvi dan je sastanak, a drugi prouCaRadi straSne reakcije u cijelom okrugu vanj.e materijala. Sve drugarice joB nisu porad u zadnjih mjesec dana se nije ni na sve dobre, ali preko polovice ih je praViln·o organiz~cionom stanju ni malo pro.Sirio, Cak shvatilo duznosti kotarskog rukovodioca. Odsu se neki odbori, koji su bili nov·oformirani, bor se je dosta osamostalio. Rad mu se saraspali. Ol).e direktive, koje nam je dala drustoji u posjeCivanju niZih odbora i da se pogarica Neva? nisu joS gotovo nikako sprov·e- litiCka situacija malo izmijeni, kotars.ki addene, baS radi neprestanog nadiranja bande. bar Ce se brz·o uCvrstiti i oscim·ostaliti niZe Rad je zastao malo i radi toga, .Sto su druodbore i podiCi ih politiCki, j.er se njihov fad 3 garica V-erica i Danica4 bile na kursu 14 jo·S uvijek sastoji u glavnom u sabiranju dana, a drugarica Danica joS ni danas ne pomoCi, d-ok sada, za vrijeme nadiranja- banradi, jer je otiSla na OkruZnu konfere-nciju de, .uopCe niSta ne rade. Trebat Ce opet AFZ-a u Pokuplje. Drugarica Ljubica5 je vee mnogo upornog rada, da se sve stavi na prigotovo mjesec dana otSutna, pa je sav rad jaSnji nivo, a tek onda ih podiCi da se potostao na drugaricama: Darinki, s 'TonkF i puna ·osamostale. 8 Strini, no sada je i DariJlka ·oti.Sla na kurs. Ima 4 opcinska odbora od 28 clanica. Dakle, organizaciono stanje je gotovo neproIma 41 mjesni odbor od 238 clanica. mijenjeno, ali Cern-a ga ipak nav·esti k~kov·o je. Kotar Dugo Se!o: Kotarski odbor (biran na konferenciji) od 15 elanica sastaje se svakih 14 dana na 2 Kotar Zagreb PostojeCi kotarski odbor se JOS nije do sada sastao i prema tome nije dobivao od ni._ koga direktive, ni nista radio. Sada ce uci u nJega jedna drugarica, koja je svr.Sila kurs i ne Ce- se baviti- svojim privatnim poslovima pa Ce se vjerojatno - u koliko ne Ce .biti i prevelika reakcija- rad ipak pokrenuh. Nastojat cemo da damo u taj kotar jos bar jednu drugaricu. Imade i opCinski odbor od 8 odbornica. Imade 32 mjesna odbora od 138 odbornica. 'Ti •Se odbo-ri kako smo veC gore sp·omenuli, nisu radi ~adiranja bande mDgli politi-Cki ni osamostaliti i joS uvijek rade samo na sabiranju pomoCi. K o tar S v. Ivan Z e I in a Kotarski odbor j·oS nije formiran, ali Cemo ga u najskorije vrijeme moCi formirati U njega Ce uCi .2 drugarice, koje su svrSile kurs i stupile u ilegalnost i 2 domace se!janke, a onda Cerna nastojati da se f.ormiraju u svim opCinama- opCinski odbori, jer do sa?a postoje samo u o.pCini Ka-Sina. Im~de 18 IDJ.esnih odbora, od kojih se 11 redov1to sastaJe, a ostali su vrlo slabi. U koliko ne bi bila velika reakcija, rad Ce se u najsko.rije vrijeme moCi. proSiriti. K·otar Stubica Kotarski odbor od 3 Clanic-e je f.ormiran, ali se radi reakcije nije vi.Se mogao sastati i prema tome se ne zna ni za njegov rad. Imade 21 mjesni odbor od 98 clanica. Svi ovi ·odbori se uopCe ne sastaju i ne rade niSta osim u opCini Bistra gdje nema bande. Dr~garica Strina je hila u zadnj.e vrijeme sama na toj opCini i uspjelo joj je ~d­ bor-e priliCno osamostaliti, tako da se redov1to sami sastaju i prouCavaju materijal. Imade u izgledu jednu drugaricu, koja bi mogla uCi u kotarski odbor i raditi samo po AFt, u koliko reakcij a malo prestane. 4. Prosli zadaci Pro,sli put smo imali u zadatak osamostaliti postojece odbore, popu!adzirati ~A V~O~, Atlansku Povelju i SSSR, ali kako Je vee pnje spomenuto, rad se je radi straSne :eakcije na politiCkom i organizacionom polJU sveo gotovo na niSta. 7. () kursu Od }6. XI. do 28. XII. trajao je kurs, u kojega je bilo upisano 12, a zavrsilo je 9 dru: garica, 2 su izostale radi bolesh, a 1 rad1 obite!jskih razloga. 5 drugarica je proslo sa vrlo dobrim usojehO.m, 2 sa dobrim i ·2 sa doVoljnim. Na kUrsu su bile prouCava.ne ~erne, koje smo dobili od Glavnog o.dbora I koJ_e s~ razredene. Drugarica Neva Je upotpun1la 1 popravila neke nedostatke. Drugarice su prilicno svladale materijal, drugarstvo medu kursistkinjama je bilo dosta na visini, jedino odnosi izmedu kursistkinja i drugarice nastavnice nisu bili kakovi bi trebali da budu Sto je d-o-sta krivnje na samoj n~stavnici, ko~a nije zauzela pravilan drugarsk1 stav. Ona J€ ka·o oredavaC bila dobra, ali nije nastojala da s~ razvije diskusija. PreviSe je upotrebljavala ucite!jsku metodu kao u skoli ... 8. 0 kota:cskoj' konierenci.ii 14. XI. odrzana je kotarska konferencija za kotar Dugo Selo. Na konferenciju je doslo oko 400 Zena, iako je bilo ruinG i. kiSovito vrijeme. Zene su do.Sle iz cijeloga kot~ra .u povorkama i sa pjesmom. Vi~jeJ.o s~:.da ImaJU interesa za konferenciju, ah kasmJe, tokom diskusije, pokazalo se je, da ih _je ~noga. _doSlo na konfe·renciju, ne da sudJeluJu u biranju svojih kotarskih rukovodilaca i da nesto nauCe, nego radi zabave. Dakle.moZe se· reCi da ta konferencija nije uspjela onaka, kako bi trebala, ali stanoviti uspjeh je ipak postignut. Zapisnik sa konferencije i referate Cerna priloZiti. 9. PI'IouCavanje materijala ProuCavali smo Clanke iz »Naprijeda«, »Vj.esnika« i »Z-ene u borbi«. 10. Razno. UmnoZili smo u 400 primjeraka »Zene u borbi<< broj 3-4 i izdali 2.000 komada letaka o suzbijanju Sverca. Smrt faSizmu - Sloboda narodu! Drugarski ·pozdrav 5. Zadatak, koji smo dobile od Glavnog odbora Mi smo drugaricama zadatke poslali pismeno ali smo ih na sastanku sve zaj edna prouCiie i pov.ele po njima dis~usij~. Kad_a Ce se moCi svi ti zadaci sprovestl u dJelo OVIsi 0 tome koliko Ce banda navaljivati u sela, ali oCito je .da se u onom roku, koji ,smo ~a­ kazali ne Ce moCi uCiniti, jer je vee proslo viSe ~d mjesec dana, a uCinjeno nije gotovo 11i.sta ••• 1 10. i 11. XII. 1943..g. odrZan je sastanak !0 -AFZ za okrug Zagreb, kojem osu :prisus~vovale Venca La:kuS-'PlaSC, Darinka Simunjak-Vuke'1J.a, Jelka Gluhak i Bara ·Z;akmam. 2 Neva _ redakcija nije mogla ustanoviti pre_zime. 3 Verica LakuS-Pl~SC. 4 Danica Ru.Sec. 5 Liulbica Kova-Ci~. . 6 Darinka SimunJak-Vukel}a. . . 7 Tonka redakciia nije mogla ustanoVltt pre.; zime. 8 .Bara ~akman. �biti najbolji borac. Drugarica Anica iz Crnogoraca dobila je na dar jedan _revolver ~ao najbolji horae u okrugu .. Z~ _nJome ne zaostaje ni drugari.ca Veromka IZ Basta. . Drugqrice su ponijelei s1iku dr~ga T1ta kao svetinju. Ponijele su je u popal]ena sela 0 RADU ANTIFAsiSTicKOG FRONTA zENA U DALMACIJI Clanak- iz »Dalmatinke u barbir~, glasila Oblasnog odbora AFt za Dalmaciju br. 4-5, prosinac 1948. Biokova na Cijim kuCama ne;na krov_ova. _One su se snaSle. P.okrile su kucu granJeT? 1 ·~e­ Ienilom, iznutra je obljepile papi~om 1 ob]e~ sile sliku druga Tita . otvonle su svoJ dam ... Ug1edajmo s~ u divne .Zene Biokova. SMOTRA ZENA U DALMACIJI Preko WOO zena iz oslobodenih i neoslobodenih sela velikog makarskog okruga sastale su se 3. X. 1943. g. u Podgori, na obali naseg p!avog J adrana. Sastale- su se da manifestuju vis·oku svoju svijest, odanost i bezgraniCnu ljubav prerna Narodno-osJ.obodilackom pokretu, prema naSoj junaCkoj vojsci kao i odluCnOst u borbi protiv svih izdajica i lupeza, koji bi htjeli da poberu plodove ave te-Ske narodne borbe za sebe. DoSie su u povorci, pod zastavom. 60-god. Staric3. nosila je zastavu. Htj-ele su je drugarice smijeniti, da se ne umori. Ali starica nije·- dala zastavu iz ruke ... Do.Sle su_ naSe drugarice da pokaZu Sto su uradile za vrijeme dvomjeseCnog takmiCenja na ekonomskgrn, politiCkom, kulturnom i zdravstvenom polju~· Postignuti rezultati samo su blijeda slika sve·ga onaga -.Sto su Zene. Biokova uCinile za narodnu borbu od dana, kada su zapucale prve puSke na Biokovu. »PoZrtvovnost i odluCnost naSih Zena, koj,e su· na sv-ojim ledima prenijele vag(me hrane sa okupatorovih brodova na Biokovo za partizane - bit ce u historiji Dalmacije zapisane zlatnim slovima«, rekla je drugarica Milka BogunoviC, organizator i rukovodilac Zena u makarskom okrugu, u svom govoru koji je odrZala na dan smotre. U sam om m a k a r s k o m k o t a r u izradile su Zene 592 nadnice za Zrtve re-akcije, sakupile 186 litara ulja, 964 komada sira, 7.199 kg zelja 1.446 kg krumpira, 3.807 kg voca, ·6}6 kg fazola, 315 kg kapule, 623 kom. jaja, 10 janjaca, 444 kg kruha, 1.408 I mlijeka, ·'700 kg sociva, 14.995 kg suhih smokava, 400 kg kukuruza, 3 ..8.80 I rakije, 131 komad sapuna, 225 pari bjecava, 5 pulovera, 2.377 kg groZda, 3.454 bremena drva, 2()0 komada dugmeta. Zene met k o v s k o eg k o tar a sakupiIe su 397 kg zita, 2.583 kg zelja, 1.100 kg smokava, 2 i po kg vune, 5.090 kuna, 197 kg kuhane hrane, 196 kg krumpira, 59 komada sira, 163 jaja, ·990 nadnica, 43 pari Carapa, 220 araka hartije. Zene i m o t s k o g k o t a r a sakupile su 200 kg psenice, 10,3 kg kruha, 900 kg grozda, 155 I vina, 130 kg krumpira, ~0 pari bjecava, 800 kg zelja, 580 I m!ijeka, 100 bremena drva, 50 kg fazola. bvije i pol godine neprekidnog dava.nja, otkidanje od gladnih ustiju, govore da je svako sakupljeno zrno zita, svaka sakupljena Iitra vina deset puta vrijednija, jer je odvojena od gladnih usta, jer ju je dao narod u teSkim ratnim prilikama pasivne Dalmacije. U Citavom su okrugu odrZavani masovni sastanci Zena, zborovi po1itiCkog karaktera, prouCavala se literatura iz narodno-oslobolacke borbe. Odrzano je 14 kulturno-prosvjetnih pri- · redaba po s,eJima makarskog okruga. U svakom selu su oCiSCeni svi bunari i sva dvoriSta. Makarski kotar pokazao se najbolji. Drugarica Milka predala je predsj.ednici kotarskog odbora AFZ, drugarici Anki, prelaznu nagradu: sliku naSeg diCnog Vrhovnog komandanta marSala Jugos1avije druga Tita. Od oPCina najviSe se_ istakla Vrgorska opCina, koja je dobila drugu nagradu _ ..-sliku predsjednika ZAVNOH-a Vladimira Nazora. BaCina, malo selo vrgorske opCine istaklo se sv-ojim neumornim pomaganjem narodne vojske od prvih pocetaka narodne borbe. Nizala su se sela - Krivodol, Crnogorci, Zupa, Krstatice ... U Istocnoj Plini spasilo se _mnogo oruZja i robe pri kapitu1aciji Italije. Kula j,e razoruZala jedan kamion i -cijeli materijal predala vojsci. Zapadna Plina, Vlaka, Zivogo-SCe, Gradac ... o svakom hi se od njih moglo posebno pisati, ·o svim selima makarskog kotara, o mogim selima metkovskog i imotskog kotara ... Nizala su se sela, niza1a imena drugarica, koje su s-e istakle svojom poZrtvoVnoSCu ... Manda JoviC Dubrava. u prvim danima ustanka nosila je jaja u Vrgorac, zamjenjivala ih za metke i donosila naSim borcima; svojim pregaranjem ... Ana TomaSeviC. dala je dvije svoje kCeri u narodnu vojsku, ·Cetiri_ sina pregorila i·e majka Pere Viskic iz Gradca. Cetiri hrabra borca koji su dali svoj Zivot za domovinu. JunaCki se drZi majka. Dva su j;}j sina joS Ziva, obojica borci. Drugarice u poz3.dini povezale .su se sa drugaricarna u vojsci. I one au se takmiCile, koja ce najbolje ruk<lvati oruzjem, koja ce .. 7 omasevzc- Bos'kov'c' _. Krasna Nola , Lepa Borif:-Martinov-iC i Milka BogtmoviC • " ~ J·u l tJ.a Dokument 261 PRVA OKRUzNA KONFERENCIJA AFz ZA OKRUG POKUPLJE ODRzANA 15. XIL 1943. U SELU JAMNICI Clanak i:: list a ))Put-em slobode«, glasila OkmZnog NOO PokujJlje br. 1, sijeCaruj 1.944. NASA PRVA OKRUZNA KONFERENCIJA AFZ delegati iz brigade, odreda vojno-partizanDne 15. nrosinca 1943. odrZana je prva ske holnice. konferencija -AFZ-a za okrug Pokuplje.' KonLijepo .uredena dvorana, o~iCena z~Ieni­ ferencija je odrZana u malom tihom seocu lom slikama druga Tita i StalJma, naciOna1nedale·ko Pisarovine. nim' zastavama, crv-enim zvijezdama i p~ro­ Iz svih kotareva naseg okruga, kako oslolama, puna je Zena. PomijeSali s.e r_upci sa bodenih taka i neoslobC>denih, stigli su delepartizankama, ozbiljna lica star1h zena sa gati. Bilo ih je oko 90. Mnoge od njih puto: nasmijanim mladenaCkim licima ..~ve su. on~. vale su nekoliko dana preko dalek1h brda I mlade i stare doSle ovamo da kazu sVOJU ridolina, pored neprijate!jskih zasjeda, prolajeC o svom 'zivotu, -o krvavom fa·SisUCko~ zeCi ZeljezniCke pruge, ceste i puteve, k~Je teroru, o svom radu i pote,Sko~amba, na koJe r..eprijate.Jj stalno Cuva. DoSia je i ~rugar:ca nailaze, o organizaciji; da 1za eru svoje delegat iz .zagrebaCkog okruga, te ClrugaricP. 28 Zene Hrvatake u NOB 433 �okruzno rukovodstvo i da se obogacene novim znanjem i iskustvo~, vrate svojim ku~ Cama i ·nastave zapoiSeti rad. Konferenciju je otvofila drug3.rica RuZa Kumic, predsjednica AFz za okrug Pokuplje. Ona je poidmvila sve pj'isutne predstavnike i delegatkinje, predlozila radno predsjedniStvo i u kratkom govorU iznijela vaZnost konferencije. Nakon toga odala je pocast jednom minutom .Sutnje svim d:t;'ugaricama i drugovima, koji sn dali svoje Zivote u borbi za oslobodenje svoga naroda. .\-- -·. '· SveCani dio je poCeo pjevanjem sveslavenske himne: »Hej SlaVeni« i »Zenske hirhne«. Nakon toga govorio ie predstavnik KomunistiCke partije, zatim predstavnik ZAVNOH-a, Okruznog • NOO-a, Okruznog odbora USAOH-a; zatin) predstavnice zena · boraca Omladinske briga'de »J.oZe VlahoviCa«, 'l'uropoljsko-Posavskog odreda, te predstavnice vojno-partizanske llolnice u Zumberku. Prugarica delegat zagrej>ackog okruga donijela nam je tople pozdraye od antifasistkinja svojeg okruga i zaZeliia ,nam mnogo uspjeha u radu. rSvojim govorom ona nas je upoznala s antifaSistiCkim p.akretcim Zena u zagrebaCkom okrugu. .' Govori predstavnika hili su Cesto prekidani klicanjem naiioj NOV, njenom Vrhovnom komandantu drugu :·Titu, Komu.nisti-Ckoj Partiji, ZA VNOH-u, PrivremenDj vladi, AFZ-u; Sovjetskom .Savezu i t. d. izbila je u dvoranr, kada je jedna dtugari'ca · iz samoborskog kotara, koj-oj s·u ustaSe zapalile 'ku.Cu, kaz·ala: »DoSJi su krvavi ·usta,Se i zapalili kucu. Ja: i moje troje djece ostali smo bez svoga, ali~ to me nije pokolebalo. Zene iz moga sela su p1akale prilazeCi k -meni. J a sam im odgovorila: »Ne placite, drugarice, ne piaCern- ni ja. Nije vrijeme za plakanje, nego za borbu«. Od toga dana ja sam pojacala svoj rad. Svog cetrnaest godisnjeg s'ina poslala sam u partizane, a ja radim daleko viSe nego do _sada, svijesna da Cu se _samo na taj naCin osvetiti za moj popaljeni dom.<< Poslije politickog referata upucena su pozdravna pisma Vrhovnom komandantu Marsalu drugu Titu, ZAVNOH-u i Glavnom odboru AFz. Poslije govora raznih delegata oddan je referat o organizacionom stanju,. u kome je prikazano, kako je poCelo stvaranje ·organizacije iJ na.Sem okrugti, kako se organizacija razvijala, i na koje je teSkoCe ilailazila, kako· je uspjela u svom radu, i koji _su nedostaci r:tda. Na podrucju naiieg okruga postoje 3 kotarska odbora, 11 opcinskih i 196 seoskih . Broj organiziranih Zena iznosi 4037. Konferencija je zavrSena pjevanjem hrvatske narodne himne: »Lijepa ha.Sa« i Uz poklike: Iza sveCanog dijela preSlo se na radni dio Zivje/a I. Okrui:na konferencija AFZ za· ko_pfe_rencije,. U politiCkom referatu iznijet PoJ,uplje! je razvoj Zena od politiCkih nesvijesnih, do .Zivjela naSa NOV i njen vrhovni komand,ani." zena aktivnih boraca za slobodu. Nakon toga marSal drug T ito! su govorile Zene delegati iz pojedinih kotaZivjela p1-ivremena vl.ada fugosli:lVije.' reva. One su iznijele primjere rada i borbe Zivio bratsld Sovjetski Savez! Zena svojih kotareva, govorile ·o njihovoj svijesti, o ljubavi koju one gaje prema Narod1 no-oslobodilaCkoj vojsci, pote.SkoCama, na ko. I. okruZna konfer·encija AF_Z za okrug Pokuplje odr.Zana u Jamnici (kotarr Pisarovina) 15. prosinca je nailaze u radu, ·o tome, na koje sve naCine 1943. g. Prisustvovalo _ie zavaravaju neprijatelja, kada prolaze pokraj okruga. U to vrijeme na 12·0 deleg-atkinja iz cijelog teritoriju okru,ga Pokuplje njihovih bun.kera i straZa noseCi hranu i bilo _ie organizirano 190 seoskih odbora AFZ, 12 ostale stvari ria.Sin:l borcima. Divnih primjera QpCinskih i 3 kotarska o.dbora AFZ, koji su ohubvatali oko 4.-00.Q Zena. odanosti i poZrtvovnosti Cule smo od Zena U toku priprema za I. konferenciju vrSilo se takdelegata, onih zena, koje se do pred kratko miCenje u or;ganiziranju Zena, pom-o-Ci vojsci, s-uzbijavrijeme nisu zanimale niCim drugim do svo- nju nepi-smenosti, bojkotu tr,ZiSta i t. d., a u to vrijejom djecom i domovima. Eura oduSevljenja me je i poCeo izlaziti list »AntifaSistkirnja«, g1asilo 00 APZ za Pokuplje. 434 I. okruZna konferencija AFZ Pokupljc - prosinca 1943, g. Dokum.ent 262 IZ IZVJEsTAJA MJESNOG KOMITETA KPH ZAGREB ZA PROSINAC 1943. 0 RADU AFz' lzvjestaj za mjesec decembar 1943. . . , 2. A n t i f a 8 i s t i C k a f r o n t a Z.e .n a: KAOZ je u toku ovog mjeseca reo_rgamzi_ran i to tako da su 2 Clanice odhora tspale 1 to 1 drugarica2 radi ugroZenosti (njezin ~rug sekretar MK SKOJ-a pao je, a preko n]ega traZe nju pod punom funkcijom), a dr~ga radi nedoraslosti." Clan IIIK partor?'e usao je u MA:Oz kao clan toga odbora (to Je ~ovo­ primljeni .Clan·. drugarica Er~a4)_ Na taJ ~a­ cin .sastav MAOZ je slijedec1: Ne d~," dosa; daSnja tajnica, 'Erna, zatim Mara 6 I Maca, koje su dod~jeljene na ra? iz C~lija taka, da sada odbor Cine 4 drugance k~Je ~u sve cianice partije. Dosada.Snja nasto]an]a za ~~Ia­ ' ·e cen] RSS-'·vih zena nisu do sada • dom.]e!a u 1 • · "kakvih rezultata. Socijalni sastav Je os, JeT m · •t · li . su sve .Clanice odhora namJeS e~ICe, a. za . sada joS nemamo u izgledu radmcu k?Ja hl odgovarala za rnjesni odbor .. MA·Oz Imad-e 6 kotara8 i to : • . . . I kotar: Postoji KAOz od 3 clana I to .]e zapravo naj_sredeniji od9or u Zagrebu. Po1iy 435 �ticki rad u glavnom odgovara (naucile su i neke Zene pisati i C~tati), a o~ganizaciono drze 8 AOz-a od po il clanice sa ukupno 77 zena (7 ulicnih AOz-a i 1 AOz u »Pamuku«). II. kotar: Ima KAOz od clana .koji su dosta slabi. Njihovi odbori nisu dovoljno uCvrSCeni (to im j.e zadatak za mj.esec januar), a i direktive s]\oro nikako ne prenose. KAOz obuhvaca kao i prosli mjesec 7 AOz-a sa 100 antifasi~tkinja. se III. kotar: Ima 3 cllma u KAOZ-u, a il;naju 1 AOz u kojemu su : graficarke, 6. AOz sa Cinov.nicama, profesor~cama i medicina·rkama, t. j, ukupno 7 AOz sa &0 antifasistkinja, IV, kotar: Ima KAOz od 4 clana koji obuhvata 3 AOz domaciea i cinovnica (uciteljica) i 1 A:Oz od 3 zepe (Higijenski iavod), 1 AOz od 3 clanice (Rozic) ukupno 5 AOz sa 38 zena. · V. kotar: Ima KAOz od 3 c]ana i obuhvaca (Kontakt), 3 akt. i 2 zene (»Iris«), 2 akt. i 6 zena (krojacice), 3 akt. i 2 zene (1\elajce), 1 povjerenica i 7 zena, (Ivancica) (1 povj. i 7 zena). Ukupno je obuhvace>JO 69 antifasistkinja, Dokument 263 IZVJE!!TAJI 0 RADU AF:t I NOO ZAGR EBA ZA PROSINAC 1943.' VI. kotar: Ima KAOz samo od 2 clana, a treCi je popunje~ tek koncem mjeseca. Postoji 1 AOz (Gric) i 2 ulicna AOz koji su vrlo slabi, a mjeSani su: domaCice i Cinovnice. Kotari su sa svojim terenima isto tako rasporedeni kao i rajoni partije i kotari NOO-a, ali s tom razlikom da kot. odbor AFz VII. i VIII. ne postoji, jer na tim sektorima nema Zena. Ukupno j.e po Zenskoj masovnoj organizaciji obuhvaceno 30 AOz-a .sa cca 670 zena. Tokom mjeseca otpremljeno je na OK Zagreb: 1 bicikl, 200 parabelum metaka, 2 svitera, 1 zimske C_arape, 100 kg bra.Sna, 5 litara ulja, 3 kg secera, l()O teka i blokova, 5 bambi, 6 kutija masti protiv svraba i 500 araka cyklopapira, 1 Do-kument se nalazi ;u arhivti ·-cR. 'SKH. Zlata Bognar-KutiStiC Nada. 3 Ma·ri ja Znidarec-Kieinhans .Jasenka. 4 RuZa Cn1koviC, koj.i: .ie uSia u Mjesni komitet KPH Zagreb, a do tad.a je bila sekretar I. RK (K'll2 stGSija). Ema CekuriC koja j~ u Mjesni _od'hor AF2, a tijski kurir. 6 ·Vera Fa'bijaniC. 5 'll 1o listopadu 1943, g. uSia tada je radila kao par- . BoZena .Zak~an, koja je prije hila tehniCarka kod Mjesnog komiteta Zqgreb . 8 . _ U Jistopadu izvr.Sena je u Za,greba teritorijalna . reorga:nizaci_ja ·komiteta i ma-sovriih or.gaf!izacija,_ tako 7 436 da je oformlj<eno Sest kotareva i to: od bivSeg V. kotara naCinjen_a su dva - prvi kotar (KustoSija) i drugi (Tre.Snjevka), TreCi kotar je dotadanji Cetvrti kotar, a Cetvrti ob.UhvaCa u,glavnom bolnice na Re.:.. bru, Zvijezdi i klinike, peti kotar je dotadanji treCi kotar (Maksimir), a Sesti kotar je dio dotadanjeg treC.eg kotara. Svi su kotarevi hili po-vezani sa_ _}f_jesnim odborom AF2. U studenom izdan je pregled Stampe -pod naslovom »ZagrepCanka u borbi«, u kojem su hili najaktuelniji Cianci iz NOB i ~ecijalno o radu AF2, koji ,su uzeti iz ~>Naprijeda«, » Vjesnika« i »2ene u borbi«. Taj se materijal vrlo Siroko proul:avao. 437 �Dokument 266 / zena raznih politickih i vjerskih pripadnosti. Ovi odbori treba u ,prvom redu da su povezani sa· odgovarajuCim pai'tijskim organizaciJama i organima narodno - -oslobodilaCke borbe, a svoju aktivnost ka niZim .odborima AFZ treba da razvijaju prema potr.ebama i up11tama tih organa. Njihov odnos prema nizim ·odborima AFz ne smije hiti kr.uto org'aniz3.cijski, Vee u glavnom agitacionopropagandisticki. Viiii odbori AFz moraju s.e ~tarati o tome, da niZi odbori budu u prVom redu odgov,orni lokalnim organima narodno-oslobodilacke borbe. 5. Partijke u uZim - izvrSnim - tijeli-ma Centralnog, Glavnih, Pokrajinskih i Oblasnih odbora AFz treba da budu partijska' k•omi.sij a- za rad med'u Z·ena~a; pri Cem·u zadrZavaju konspirativnost prema nepart~j­ kama .u tim odborima. Sarno u rijetkim, najnuZnijim :sluCajevima maZe· se dopustiti qa partijka bude · partijski uposlena samo u radu AFz. Partijke aktivistkinj.e AFZ moraju uporedo obavljati i drnge partij.ske zadace. Medutim, sve bez razlike treba da su uklju- Cene u partijske organizacije (CeliJe, komitete), u kojima se mogu normalno razvijati i ddbijati zadatke. 6. Treba teziti za tim, da se sve aktivistkinje AFZ partijke, nepartijke i nekomunistkinje pored njihove aktivnosti u AFZ privlaCe na rad i na drugim sektorima narodno-oslobodilacke borbe. 7. Osnovnu odgovornost za rad na mobilizaciji Zena, t. j. i za rad AFZ svuda, treqa da nose ·partijske organizacije, t. j. Celije i rukovodeCi kom-iteti naSe Partije. Ako se prije svega ·od tih organizacija bude· traZilD da polaZu· raCuna o djelatrtosti m.edu -Zenama, onda ce gore- sponienute grijeSke biti brzo likvidir~tne. Upr:ivo prenoSenje odgovOrn&. sti za rad u AFZ sa partijski·h organizacija na partijke-aktivistkinje AFz i cak »Ce!ije u AFil« i na odbore AFil u najv.ecoj je mjeri olaksalo razvijanje pomenutih grijesaka. Januara 1944. godine. 1 Dokument se nalazi u arhivu CK SKH. Dokurnent 265 POZDRA V DELEGATKINJA AFz VRBOVSKO SA I. KOTARSKE KONFERENCIJE AFz OD 2. I. 1944. NACIONALNOM KOMITETU OSLOBODENJA JUGOSLAVIJE 1z ))Zerne u borbi«, glasila Gl~og odbora AFt Hrvatske, br. "7, 1944. NACIONALNOM KOMITETU OSLOBOfJENJA JUGOSLAVIJE Mi zene antifasistkinje sa prve kotarske konfer€ncije AFz za kotar Vrbovsko saIjemo naose plamene pozdrave Nacionalnom Komitetu Oslobodenja Jugoslavije. Mi Z-ene p·onosimo se da ~mo zahvaljujuCi- KomunistiCk-oj Partiji i drugu Titu pridonij.eJ.e. svoj udio u toj velikoj oslobodilaCkoj borbi koja je krunisana tako velikim pobjedama, kao sta je osnivanje Nacionalnog Komiteta Os!obodenja Jugoslavije. CvrSto uvjerene da Ce Nacionalni Komitet ispuniti vjekovne teZnje naSih naroda, a itapo.se nas Zena, obeCajemo Cvrsto, okupljene aka svoje organizacije AFZ u_ sklopu JN(JF, da cemo ispuniti svoj dug za stvaranje slobodne Hrvatske u okviru slobodne, de111okratske i federativne Jugoslavije, zivio Nacionalni Komitet OsJ.obodenja Jugo&lavije, jedina istinska vlada Jugoslavije! 2, I. 1944, Delegatkinje AFZ za kotar Vrbovsko KPH ZAGREB OD 5. I. 1944. 0 RADU AFz' IZ IZVJEsTAJA MJESNOG 'KOMITETA Iz.,.j,estaj za .mjes.ec janu.ar 1944. III Kotar: .KkOZ ima 4 clanice ~ to: 3 ... 2. AntifaSistiCka fronta Zena. . intelektualke j 1 domacicu. Drugance ~~ Prelw MAOil oouhvaceni su k<>tan u cisklone fraziranju, _ali mtstoji~o· da to -suz Ijemo. Obuhvacaju '9 odbora ito: j elom Zagrebu. . MAOZ ima 4 clana. Dosadasnja pretsJed~ 1. AOZ tvornicki Graficarke ima 3 ciaiJ.ica (Branka)2 je upuc~en~ ~a. rad v~n, ~ad; nice i 41 antifaSistkinja ugroZe·nosti, a itsto taka JOS. Je?na cl~n~c~. . 2. AOZ tvornicki Krajiska ima 4 clanice Na njih-ova mjesta uSia je C.Iamca M~ 1 Jei 1 antifaSistkinja dna clanica Partije' i·z celije. Sl.abost~ AFZ-a 'lanice i 33 antifa3. AOZ u!iCni ima .3. C jesu: :premalo. s-e_ politiCki- ~ra~I s.a. ~enam~. sistkinje a p<>sUe!lica toga je neshacanJ~ ~m1!." N_OB, 4. AOZ ulicni ima 3 clanice i 7 antifatako da AFZ ne moze obuhyahh ~1se zena u Zagrebu. Za politicko uzd.rzanJe ze.~a forSistkinja 5. AOz u!icni ima 4 clanice mirat Ce se- tokom_ iduCeg IDJ es-eca dvi} e grupe ·za kurs i pojaCati Ce .se rad sa zen~ma 6 : AOZ uliCni ima 4 clanice proradivanj.em materij3.1a ~a ~astanCima. 7 . AOz uliCni ima 4 cia nice MAO.Z obuhvaca 6 kotareva 1 to· , 8 . AOZ. u!icni ima 4 clanice I. Kotar: imade 3 clanice, o.d kojih su 2 9. AOZ tvorniCki Iris ima 2 Clanice 7 radnice, a 1 domaCica. Drugartce s~ d~bre, ali su neizgradene _i premalo konspn·attvne. antif3.Sistkinja. KAOZ drzi 5 AOz i to: IV. Kotar: KAOil irna 4 clanice koj,e su 1. AOZ uliCni Ljubljanica ima 3 clanice sklone filozofiranju, nekonspirativne, s-u i 2. AOZ uliCni Gajevo ima 4 Clanice bolezljive. 3. AOZ u!iCni Berek ima 4 c!anice i 15 Ubacit Cemo jednu dobru ~rugaricu sa antifasistkinja _ . zadatkom, da oZivi ra d I· ukl onr nedostatke. 4. AOZ ulicni Miler Breg ima 4 clan1ce Oni obuhva·Caju: · i 15 antifasistl<inja , . , " ·ma 3 Clanice i 5. AOZ tvornicki Pamuk ima 4 clamce 1 l. AOZ ulicrii· Domac1ca 1 9 antibsi.stkinja 13 antifasistkinja 6. AOZ s·e momentalno izgubio, ·ai~ ima 2. AOZ ulicni ima 3 clanice i 1:6 antifamoguCnosti da se pronade: Sistkinja - . 3. AOZ ulicn1 Dornac'1'ca ima 4 Clanice i II. Kotar: KAOZ ima 4 clanice i to: 2 8 antifasistkinja radnice i 2 domaCice. Druga~ice. su dobr:, 4 AOZ ulicni Intelektualka ima 5 clanipoZrtvovne- i konspirativne, osrm Jedne ~oJa ca i '17- antifaSistkinja. ' t"' an KAOZ obuhv&fa 7 odbora l to; t;€ 0 !Cl V · · . 1. AOZ tvornicki Domaca tvornica rub!Ja V Kotar. Pad om jedne drug arlee izgubiima 8 clanica i 133 antifasistkinj.e . la s~ jedna .clanica tako da je ostala u K~­ 2 . AOZ tv-ornicki (dan zaje·dnicki sa 1 tarskom odboru AOZ-a samo jedna dru~arr­ ca. Novi KAOZ je u formiranju. Obuhvaceno AOZ) 3. AOZ tvorniCki Mirim ima 2 Clanice i je: . 7 antifasistkinja 1. AOZ tvornicki Sidol ima 4 clanice i 3 4. AOZ ulicni Gvozd ima 4 clanioe i 39 antifasistkinj.e antifasistkinja 2. AOZ ulicni Dubrava ima 4 clanice . 5. AOZ ulicni Zvijezda ima 3 clanice 12 antifasistkinja · -· 4 Clanice 15 antifasistkinja 3. AOZ ulicni Po d suse d 1ma 6. AOZ tvornicki Isis ima 4 clanice i 5 4. AOZ ulicni Domacica ima 2 clanice antifasistkinja 5 Iskra, 6. Gorica, 7. Gaon i ~· ~krojaci­ . 7. AOZ tvornicki Hardmuth ima 4 clanice) AOZ nema podataka. Izgub!Jem su odce i 18 antifasi&tkinja bori: Kontakt i Meba. · · · U formiranju je 1 AFZ u tvorn1C1 dubana·. 441 440 �· Dokument 269 PISMO SRPSKIM SESTRAMA Clmmk iz »Z,ene u borbi((, glasila Glavnog odbom AFZ Hrvatske, b1·, 7,, OZUJa k 1944. • · Drage· drugarice, Saljemo . vam dobrovoljni doprinos, Sto smo sakupile mi adbornice AFz,a jednog sela opCine CiCe. kotara y,elika Gorica, varna srpskim sestrama, koje ste nastradale od mrskog okupatora i njegovih s1ugu, krvavih ustaSa. Jedna nasa odbotnica prolazila je kroz neki dio Eorduna, pa je vidjela kako narod ta~p.o Zivi gol i boa. Kada se vratila naz8.d,/,PdCala je to nama svima ~enama na niasovnom sas~tanku·,- i mi smo· na- tom sastanku:· OdluCile, da vam pruZ_imo pomoC, koliko nam omoguCavaju naSe prilike. Kada slno sutradan mi odbornice posle da skupljamo, sve su Zene oduSevljene davale svoj,e priloge. D'i'a'ge drugarice, potp-uno novo nije n1ogaa nitko dati, j-er je i kod nas oskudica. Ne moze se kupiti. Drage dru-garice~ viSe vam ne ·moZemo _poslati, jer se· i u- Tia·Sern okrugu nalitz~· par- tizani. Njih !lli tako<;ter. opskrbljujemo rubljern, hranom i ostalim. · Drage .drllgarice, . OVO SaljemO mi, Hrvatice, jedan 'mali dar za bratsku !jubav, da znate, ~a se i mi borimO s varna zajedno protiv njemackih barbara i domacih izdajica, kojj su nas htjeli zavaditi, da bi se medusobno tukli i mrcvarili, kako bi oni lakse po nasoj domovini pljackali. Oni su htjeli zavaditi sav slavenski narod, kako bi s·e oni mogli poslije nita naseliti u naSu milu domovinu. Drage dru·garice, viSe vam nemamo .Sta pisati, jer i vi sve to .znate·. Primite Oct srca mnogo sestrinskih poz-drava od svojih sestara Hrvatica. Prilazemo popls sakupljenih stvari, koj,e vam Saljemo. Smrt faSiznw - Sloboda oorodu! ]edna odbornica Dokutnent 27-Q KARAKTERISTIKE DRUGARICA, KOJE SU ZAVRsiLE cETVRTI KURS ANTIFAsiSTicKOG FRONTA :lENA, ODRzAN OG OD 6- 15. II. 1944. U POKUPLJU 1. Drugarica Rezika La.ckoviC. Radila je do sada kao noliticka radnica u opCini KraSiC po lini1ji AFZ. PoSta je raniJe radila na terenu, imala je donekle znanja, pa je materijal kursa sv!adala dosta lagan·o. PriiiCno je pismen~ a k tome_ i marljiva. l!zevSi u obzir nje-zillu naroCitu privr.Zenost, drugarski odnos - sniatram ·da hi mogla poluCiti priliCno dobre rezllltate ·medu Zenama. U ophode-Iiju je vrlo taktiCna. Ambicijozna je - u'yijek nasttipa s namjerom da je netko neSta nauCi, pa Stoga smatram, uzev.Si i napred navedene- odlike da bi se mogla i nadalje~ povoljno raZvUati: U diskusijama je bi!O: vrlo aktivna. Vladanje joj je bilo za vrijelne trajanja kursa odlicno. . 2. Prugarica Tonka Brajcic. Rodena je u Radatovicu, gdje i danas djeluj.e po liniji AFz kao opcinska preds)ednica. Zaduzena je i u opCinskom NOO po 444 kulturno prosvjetnom radu. Stara je 24 g. Vee od pocetka potpomaze narodno-oslobodilacku borbu te je u tom pogledu i danas vrlo poZrtvovna. ·rmala je :od ranije izvj.esnb zna:nje aU Sisteniatizirano i Povi-Sn<i. ViSe uvida je iriuila u ;orgartizaciono stanje. S obzirom· na to. da. nije zavrSila nego samo osnov-nu -Skolu dobra· ·je pis·mena i pokazuje narocitu volju 'Za ucenje. Vrlo je bistra i lako shva·ca i razumij,e nov·o prouCa·vani ·materijal, &. k tame, uzevSi u obzir njezinu ambidoznost i volju ,za. rad, smatram da ce se apsolutno razvijati povoljno. Istakla s·e u pisanju pjesama. Drugarstvo moguCe- u njoj n·e·leZi tdliko kolika zelja da se na:de medu dobrim i pristojnim drugti:Vima, jer je Svijesna, da je to put koji vodi naprijed. Nastoji biti dobra druga-rica~ Malo liCnog ·momenta ima u tome ali dobrom izgradnjom i dobrim primjerom drugarstva Ge to iSCeznuti. InaCe j.e i.skrena i1 otvorena, samo pone~ kad joj je ipak tesko priznati pogresku. ne .3. Drugadca Marija Gudalj. zivi i dj.eluj.e u Dragama opcina Radatovic. Stara je 37 godina. . Radi i u opcinskom odboru AFz u opcini Radatovic, borbu potpomaZe od pocetka. Od prirode je tiha i razborita. Dobro je pismena. ·Sv.~Sila je punu puCku Skolu i reIativno je dobra_ izgr-adena. Konspira.tivna je ondje, gdje to mora biti. Ne !eZe joj prazna naklapanja. Rado se prima uC.enja, i ono; s.to uci, lako shvaca i produbljuje. Materijal predviden ·za kurs je prilicno lako svladala i shvatila. PiSe dobra pjesme i to vi-Se humoristi"Cke. Otvorena je i nastupa. bez straha. Izgled .za njezin daljnji razvoj je vrlo dobar tako da bi se mogla razviti cak u dobroga rukovodinca. Vladanj a joe takoder odlicnoga. 4. Drugarica Jell<a Bogovic. Radi i Zivi u selu HrZeniku opCina Kovacic i to po liniji AFz kao opcinska odbornica i u NOO takoder kao opcinsk;i odbo·rnica. 'Stara je 35 godirna. · NeobiCno je bistra, ·materijal je svladala vrlo dobra, ia.ko ranije nije posj-edovala znanje. Svrsila i·e pucku skolu ali i·e dobro pi~m·ena. P,okazala se je naroCito dobra ti pisanjli -Clanaka ozbiljnoga karaktera i humoristiCke pjesme. Ima izv_anrednu moC zapaZanja .Sto se oCituje u njezinim pjesmicama. u diskusiH je uvijek ucestvovala i to tako da je odlicno postavljala i primjenjivala steCen·o 'znanje na kursu. Izgledi za dalj"nji razvoj su odliCni, jer sa velikim interesom sluSa predavanja, Cita materijal i t. d. Pati o-d ZivCane bolesti, te je ponekad dekoncentrh·ana. U tim momentima svraCa pozornost dosta na sebe i djeluje razmaZeno. U tim mome·ntima zataji joj drugarski .odnos. InaCe je odliCna drugarica. O&im toga i Iijepo pjeva pa bi mogla i na tom polju raditi u sv·ojoj opCini, uvjeZbati zborove i recitacije. 5. Drugarica Mara H-erakoviC. Rodena i Zivi u selu Vranjaku opCina Kalje. Stara je 32 godine. Od pocetka potpomaze nasu borbu hraneCi i sklanjajuCi naSe borce. Pred kratko vrij erne izabrana je u opCinski odbor AFZ za opcinu Kalje. Do·sta j.e_ nepismena, jer nije iSl.a nego jednu godinu 1 pol. u pui\ku skolu. Materijal je tesko i djelomicno svladala i ne ulazi ll di-skusiju, iako ga velikim interes-om i vo-lj~m d3. nauCi sluSa samu diskusiju, pr.e-davanja, Citanja materijala i sl. Dosta je zaboravne naravi, 'plaha i stidljiva. Mora joj se posvetiti naro-Ci~a paznJa, osobito .Sto se tiCe pismenosti. 1Tek po svladavanju tog pitanja kod nje moglo bi se neSto viSe oCekivati na . I,ljezinorn daljnjem razvitku. . Drugarski odnos vlad~mj.e su joj odli-Cni. 6. Drugarica Magda Bardakovic. Zivi i radi u selu MarkuSiCi, ·op-Cini Kalje. Odbornica je u opcinskom odboru AFZ Kalje. Srednje pismena, ima samo osnovnu .Skolu. Stara je 24 godine. Predznanja nij.e imala. Obzirom na to materij-~1 je odliCno svladala i usvoj-ila. U diskuSiji je nastupila samosvi}e'sno i to 8 namjerom da uguSi u sebi straSljivost, sa kojom se je u poCetku naroCito borila. Izgledi za njezin da:Ijnji razvoj su odliCni jer je i marljiVa. Vrlo je Ziva i te·mpe-ramentna. Drugaiski odnos joj je vrlo dobar, brzo se prilagoduje. i omHjena je me,du drUgilricarila. Za vrijem·e horavka na ~ursu hila Je korektnog vladanja. 7. Drugarica Andela Cucic. Rndena je u GrubaCima, opCina Kalje, a Zivi i radi u ·GraCacu; ista opCina. Star a je 33 godine. Radi po liniji AFZ za Kalje i to kao opCinska odbornica. SvrSila je osnovnu Skolu i dobra je pismena. Predznanja nije imala, pa je relativno dobro shvatila materij a!. . Neobicno je marljiva. Malo je p!aba, sto joj je u pocetku koCilo sudjelovanje u diskusiji. Velika volja za rad daj.e izgleda da Ce se drugarica usavrSiti u dobrog · rukovodio·ca. Vrlo je taktiCna i drugarski rasp.o·loZena spram svakome pa je obljubljena i m.e.du Zenama. I to je jedan razlog da Ce uspjeSno djelovati na liniji AFZ-a. 8. Drt,tgarica Danica Obrad,oviC. Rodena u KaStu, opCina RadatoviC, stara 25 godina. Radi u kuhinji pri kot. NOO Zumberak. Ima osnovnu Skolu ·i priiiCno je. pismena. Predznanja llij.e uop.Ce- imala. Materijal je djelomicno dosta tesko svladala. OsjeCa svoj nedostatak, te se istovremeno kod nje javlja neobiCna volja za rad i uCenje. Cesto postaje malodusna. Potrebnd je da joj s-e naroCito posveti paZpja i podje u susret njenom daljnjem i:zgradivanju. NaSu borbu potporriaZ-e 6 mjeseci. 9. Drugarica Dragica Zubovic. Rodena u selu KordiCima, opCina Kalj~, a Zivi u selu Goljaki opCi-nit ista. Stara je 445 �24 godirie. Radi kao opciuska odb(n'nica AF'z za opcimi Kalje tek 3 tjedna. Vee od mnogo ra:riije _potpomaZe naSu borbu Pranj.em i hranjenjem naSih bor.aca. SvrSlia je osnovnu Sko~u, pism£:na je slabo. Od ranije nije posjedovala nikakovog ~nanja. Stoga je i tez·e shvacala i materijal djelomicno svladala. U diskusije nij.e bas rado ulazila iz bojazni da ne C-e znati. UnatoC svega ne moZe s·e fleCI da nije bistra. Trebalo bi joj posvetitl, vise paZnje, upuCivati ju na Cit~nje. Drugarski odnos joj je dobar, vladanje takoder korektno. 10. Drugarica Mara LjubanoviC. · .Zivi f radi u VukSiCima, -o·pCini RadatoviC kao odbornica u mjes. AFz: Stara je 37 go<.lina. SvTSila je osnovD.u S~olu, ·ali vrlo lo"Se pismena: Predznanja nije iiilala. Materijal 1 Cetv~ti ku~s ~a aktivistkinje AF2 u 2umberku i Pokuplj-u oddan j-e od 2 .. do 15. II. 1944. 'Kurs, kojim je rukovo·dila Milka VukeliC-L1povska, Polazilo je i ·us.pjeSnO zaw.Sih lO .Zemi iz opCina Kalje, KraSiC i Radatovi,C. Da se vidi pod kako te.Skim uslovima su se odr·Zavali ovakvi kursevi i kakv:e ru oni ·Zrtve zahti jevali i. od uCeniCa i orgaD.izatOra ktirsa, u vrijeme kad se· nije mogla organizir<tti ·prehrana za uCenice, nabaviti rasvjetna sredstva i pisaCi materijal, donosima ovd]e dva pisma upuCena rukovodiocu kursa Lipovskoj: je do~ta tesko shvacala i djeloinicno ·ga j,e svladala. Izgledi za daljnji razvoj nisu, naroCiti, jer teSko usvaja neSto novo. Ona ne- · rado produbljuje stvar, pa i najozbiljnije stvari uzima povrSno izvrgavaj-uCi- sve u la- · gani humor, Sto njoj viSe prija. HoOO uvijek da ona vodi diskusiju, jer je tek tada sigurna da Ce i najozbiljniju diskusiju skr~muti na sv·oj :mlin, t. j.- na lagano humoristiCk.o na-. klapanje. Straha i. stidljivosti kod nje nema, vrlo je utvo:rena, a drugarski Odnos joj je _ izvanredan, . N eobiCno poZrtvovna, taktiC.na te j,e to cini neobicno obljubljenom. Baii obzirom na ovo p·o·sljednje smatram da moZe Iakl} okupiti i. snaCi se medu Zenama. zumberak 17. II. 1944. Smrt faSizmu - Sloboda narodu! Voditelj kursa Lipovska Draga dr'ugarice, Saljem Vam I litru gasa i malo soli. Ja Cu sutra doCi i donijeti ostale stvari. Drugarski pozdrav Smilja (Ze!elj) Drugo .pis~o. glasi ~vako: Drugarice Lipovska, kancelarijskog papira imamo u tako maloj koliCini, da ·uop6e nikomu ne 'tlloZem-o dati hi jedan arak. Sal jemo ti· neke stare usta~ke formulare na ·uvid, ako se maZeS s njima koristiti ... Smrt faJizmu - Slo-boda narodu! SaSa (So-korac) Drugarski pozdrav Dokurnent 271 IZ IZVJEIJTAJA OKRUzNOG KOMITETA KPH BUZET OD 29. II. 1944. KO'I'AR· . SKOM KOMITETU KPH BUZET 0 F AlliSTicKOM TERORlJ U ISTRI OKRUiNI KOMITET KPH B'UZET 29. II. 1944, Drugarskom Kotarskom komitetu KPH -· Buzet Dragl ·firi.tgovf, pt:ema uhavje.Stenjima koja smo dobili, neprijatelj namjerava mobiJi.zirati ·rstru na taj. nacin da odvede i pohvata !jude iz pojedinih se!a. 'r~ namjeru neprijatelj veC provodi q Zivot. Ne prodfi niti jedan dan, ·a da faSisti ne opkole- koj_e na.Se selo i da ne- pohvataju muSkarce. Tako su u Munama-2 i ~ejanama odveli 118 !judi, nekoliko dana. poslije toga odveli su iz Rockoga P.olja 40, zatim iz Sv. Ivana i t ..d. Odvodeci !jude oni ih salju na front iii na 1·opski rad u Njemacku. Na taj naCin misJi neprijatelj da on-emoguCi razvitak Narodno-oslobodilaCkog pokreta u na8im krajevima, a ujedno da ID(]bUizira ljude za ·svoje ciljeve ... Smrt faSizmu - Sloboda na}·odU! Dokuim:rit se n<:tlazi u arhiv'U CK SKH. .2 Donosimo neke iz~atke iz »Glasa Istre«, ~oji su dbjavlieni tokom 1945-194·6. g . .prema podacxma Komisije za -utvrdivanje ratnih zloCina okupatora u Istri. 1'. SELA VELE I MALE MUNE » ... 5. oktobra 1.943. eto ~ih u nase·m selu. ·.· U Malim Munama zapalili ·su toga dana 26 kuCa 1 24 staje, a u Velim Mun.ama_ samo jednu. kuCu. S':e muSkarce, koj-e im je uspjelo pohvatah, ~dve~ose u Trst, a trina.ist01'icu posla~e u logo.re 'll N ]'etnacku. 28. velja.Ce 1944. t. _j. toCno ·;pre.d dvi je godine stigoSe razbojniCke bande nacifaSista ponovn.?. OpkoliSe i blokira.Se selo, te odvedo~e sve muskarce od 16-50 godi>na, koje su ilaSli u ~elu. Od ~40 ·s;anovnika ostade u selu ·samo 34 muskarca. N.1emacka poli<:ijci. je traZila seoski NOO, ali uzalud. Naro·d ni je- htio odati svoju vlast. ·. U m\eseeu oZujku Ce:Sl:e su se poduzim~le y.arti~ zanske akcije. Nalet njenia-Ckih_ gadovv~ .hw JC ~ve CeSC:i. To-g su mjeseca str:ah~vtto .. ~uCll~ d~ga.r~c~ Mariju ZadkoviC i na na]ZVJerskq1 .J?a.Cm ]e ulnh. Bila ·Je toliko }:~mrcva;ena da . ~e DlJe mo:gl~ ,prepoznati iijeno hJelO, ostm J?O ?dqelu. O~v·eh .~u tada i Matijinoga: muZa Ka·rla, 1 mkada se Vt~e. nl]e vratio, niti se znade kako su ga _u_n~S~ili. SelJ~Cvke Zene i djecu odveli su na .trg :--:--- Cm~h. th. d~ ~t.JCZU ~otr­ bu~ke. po trgu, a zahm th tt4:h, 1 VJesah ~!! ·~ze_ta, te ·spuStqli u zdenac. odakle n~rod. vo_du ,PI 1~. 1 zahtjevali da ka.Zu gd]e se ualazt mJes~~ 1. partizanske jedinioe. Istodobno su dru.~~ faStshckt. zlo~ Cinci .po _kuCama_ pljaCk~li hr_anp, ..od_tJ.elo,_ zl~_t_o _1 sve Sto su naSli. Tokom 'IIl.Jese'ca,ozuJka 1 tra~nJ_a _dolazili sU tako- viSe Puta na strah 'i trepet d.Jece 1 staraca 'll ..selu. N arod uoJ)Ce ni je ·sp3;vao .po kuCan:;t~· ne,go je bjeZao. u ~ume. Cita:vi~ m.J~sec d.ana. dvtJe t.reCine stanovnika Muna ~ava,lo .Je po u.glJen~u­ skim kolibama naSe CiCarije. U mj.esecu travn ju odluCe Nijemci da spa.le selo. PrevariS·e .se . .DoCekao i-h je II. ?ataljo-n I. tstarske brigade i suzbi je ih .. Tri ~ana !za t~.ga dodo_Se ·sa tenkovima blindiramm kohma 1 vehko!Jl vo.Js.ko~ na naSe s~lo. Nisu naSli niti _je~n?-.e; mus~a·rca, mt~ mbde :Zene u selu, koje su m1shh slab na svo.J »totovski« rad. 26. travnja rano ujutro opkoliSe .pOnovno s~o. Ponovno pljaCk.anie •stoke i hra?-e· LJ_ude_ opet m~u na.Sli. Sve mu.Sko i Zensko pobjeglo .Je. Jer J?-as JC Komanda mj-esta Vodice obavijestila da do_lazt ?anda. Toia dana Ubili' su ·d~uga Ui.CiC Josipa, ko.1e~a su uhvatili u· Sumi, zaklalt ga ha1onetama. Drug 1e bio ·Clan Gospodarske komisije kotarskog NOO-a Kr.as. Tri sU datia -bieso·inuCno ti-aZili ·nase pd ·suin_a.:. rna. Bili- su neobiCno 1juti Sto im lov ni je -us,pto, _jer i·e narod ono malo hrane Sto je imao zakopao.pod zemlju i sakrio. Taka su nas partizani odmah u poCetku u.Cili. · · ' · I' 5. svibnj.l. u 7 s.ati izjutra efo ih pOno~no u. selu: Blokirali su nas i narod izgonili iz kuCa na Ctstinu po-red .eeste . .Nisu dozvolili narodu. da i-Sta ·uzme sa so born. Zatim su poCeli paliti. Po redu ·SVe k_uCu. po kuCu. Zapalili su 137 ku6a i 132 staje sa svom stokom :Sto" je jo~ unutri -bila. UiliStili su ham. tOga dana sve vozove, ,plugove i sve gospodarsko orude. Nar.od sav odvukli. su sob om u Pod,J?;rad i ostavili . onaka gole i bose na milost i nemilos~ i. zabranil! povratak. Na,rod je -gladan lutao ~? Pod~radu 1 okoJi.ci, ·a poslije ipak otiSao_ nac SVOJ_a ganSta . , .« N9<?v Fe:liks 8 »Dana 24. liJpnja 19"44. godine doSli •SU talijanski faSisti iz .ga,rnizoni:!. 'Pazin ri selo KriZ.~fl:Ci, ·optit:~a i kotar :Zminj, op'kolili su selo i pokuprh sve· k?Je su naSli u ,njemu. Nakon. kratkog v_remena. v~l:mu su pustili, a zadrr.Zali, Cetiri Covj.eka 1 po.veh . xh ~a sobom. To su slijede'Ci seljaci: Anton KriZanac Josipov, 47 g6dina, bio je bra-\ nitel i ·Zene, 4 d ieee, svog oca i rna jke. . · Anton UdovCiC, pok. Ivana, sta.t 45 godina, hra- · nitel i Zene, 7 d jece, rna _ike i sestre. . Mate Zaharija Josipov, star 38 godma, hraniteli ·Zene, 5 djece, oca i maike. . . . Ivan KdZana,c Antunov, star -41 god~onu,- hramtel.J Zene, 6 diece i o-ca. _. . . v• . . . Go._rnju ·Cetvoricu odveh su ovt. f~s1·sh u yaztnskt zatvor a od.atle su hili· otpreml]elll u N.Jema.Cku. odaki~ se do sada ni jedan niie vratio ni javio. Oni su ostavili iza sebe '23 heopskrbljen.a _Cl_ana obi- telji. . Ne'koliko dana iza toga, ~to su ov1. ·b"l' o dve dem 11 iz -sela odnijele su .Zene ave Cetvoriee "hranu u zatvor ~li •su ih faSisti uhapsili i zad~ali u zatvo.ru. ienu Antona U dovCita .pustili sti nakon nekohko dana kuti jer je Sa sobom imala m·alo dijete. '.Zena Ivana KriZanca otpremljena _je u Pulu pa u Trst, gdje je u ·zatvoru poludila i ·nakon nekoliko dana umrla u bolnici . Ma·rija, Zena Antuna KrriZanca, stara 38 godina, odvedena je u Niemi.cku na prisilan rad, odakle sc do dan as ni je vratila. Ana, Zena · Mate Zahari.ie, stara 3B godina, otpremliena·_je u Nje'maCku na prisilan rad, odakle se do danas nije vratila.« 3 Feliks Gorski. Dokument 272 LETAK GLAVNOG ODBORA AFz HRVATSKE zENAMA POVODOM 8. MARTA 1944. zENAMA HRVATSKE 8. mart, medunarodni bOrbeni dan Zena, doCekujemo mi, Zene Hry~tske, u ~reCoj teskoj, ali pobjedonosnojratnoj godini. u coj godini velikog oslobodilackog rata nas.Ih naroda i svih slobodoljubivih ilaroda sviJeta; · na Celu sa Sovjetsklm Savezoin, Ellgl_eskom j Ametikoin, i mi smo, Z·en~ Hrvatske, doZivjele ·zajedrio s· riaSim narOdima najveCu t:;· Di-ugarski komunistiCki pozdrav. ZIJOCIN U 'SELU 'KRIZANCI »Glas Isti-e« hr. '83, od I. IX. 1945: pobjedu: svi doSadaS-nji veliki" uspjesi, izraSli lz krvavih borbi i p'atnje ·naSih naroda i lias Zena, okrlinjeni su i ZapeCaCeni historijskim odlukama AVNOJ-a - stvaralijem· pravog na1'odnog parlame-nta,, v:a~e n~to~-­ ne vliide i postavljanjem nerazorivih teme]Ja slb'bodn_e demokratske drZ1n;;he Zajednice, federativne Jugosiavije. Te su historijske 447 446 �pobjede odlucujuce za konacni ishod nase svete borbe. NaSi narodi, · i mi Zene Hrvatske -odluCno i jasno izrekli sma· svoju, volju da sami sobom odluCujemo i upravlj.;uno bez odluCivanja i uplitanja narodnih izdajica i okupatorovih poma-gaCa. Te ·odluke stvarale su i izgradivale i junaCke Zene- Hrvatske,- j.er Su za slobodu svoju i svojih naroda i svoja prava dale sve od sebe,. jer su preuze1e na sebe veliki -dio tereta ove borbe. Zato su krzyz· ovu borbu i bistorijskim odlukama AVNOJ-a izvojevale ·i dobile i ostvarenje svojih vjekovnih teZnji: punu ravnopravnost u oslobodilaCkom pokretu i izgradnji svoj,e .nove ·narodne drZave, koja im j8.ffi-Ci, da ·im viSe nitko ne Ce oteti pravo da budu sretne ·majke, Zene i punopravni ·gra.dani. Sveta je duZnost Zena Hrvatske da-te tekovine i ta prtiva Cuvaju, uCvrste i joS viSe proSire. Kao Sto su naSi narodi raCunali s naSom pomoCi i sudjelovanjem u dosllJdaSnjoj bo-rbi, taka i JoB viSe raCuna naSa prava narodna v1ada i naSa no.: va itarodna drZava s naSim snag"ama sada, u poslu njene -obnove i izgradrije i dokon-Cavanja ·ovoga rata. i zajednicki unistavajte sve neprijatelje. hrvatskog i srpskog naroda! Jedino u· jedinstvu sa. srpskim. Zenama i srpskirri narodom osigurat Cerna sretnu i mirnu buduCnost svima. Hrvatske Zene, svojim radom i borbom vi. Cete dati najveCi prilog konaCnom osioboaenju naiie zemlje od okupatora i svih njegovih p-omagaCa. Domovina Hrvatska ·raCuna na vas u- njenoj izgradnji. StaVite .sv.e. svoje snag-e na k-orist narodno.:.oslobodilaC-·: kog pokreta i odlucno izgraaujte ·svoju slobodnu Hrvatsku u federativnoj Jugos1aviji! · Srpkinje u Hrvatskoj! U prvim danima narodnog ustanka vi ste sa sv-ojim narodom medu prvim3. poSI_t~ . smjelo u sv,etu borbu· ~a slobodu. S besprimjernim heroizm-om sUsie ste· svhja- ranjena srca i zaje.dno sa svojim narodoill zadavale sinrtne udarce neprijatelju. Okupator i · cetnici, izdajice srpskog naroda, htj.eli s·u ·vaSa· s1·ca zatrovati mr.Znjom prema hrvatskom narodu. Vi ste to s gnju.Sanjem -i -borbeno. odbile, povezujuCi se j·o-8 viSe u bol·br protivfaSizma sa hrvaitskim Zenama; z-najuCi da Hrvatice·! one nisu krive- za usta.Ska zlodjel&.· :Kl-vav4 borba zatraZila- ·je od ·vas mnoge i teSke ZrNi pre-V'arama, ni ubijanjem_ i ·zvjerskim tv-e, ali zahvaljujuCi ba-S tim Zrtvama, mi ve·C muCenjem u usta.Skim. tamnicama i koncentradonim logorima najsvje.snij-ih, najboljih dan.as beiemo piodove sretne- buduCnosti naiiih naroda. Odluke AVNOJ-a zadale su. najsinova i kCeri hrvatskog naroda, koj-i su- ·se dizali meau .prvima u oslobodilacku borbu, . tezi udarac velikosrpskoj izdajnickoj · kliki, koja je na celu s kra]jem i monarhij1JmJitk okupittOr sa sv·ojim slugama PaveliCevim Ia · oslabiti narodno-oslobodilacki _pokret- i usta.Sama, nije mogao sprijeCiti plamen naPo-djarmiti naSe n.arode . .Srpski napod· f Srp-=· rodnog ustanka u Hrvatskoj. Zeite Dalmaske Ze-ne, pouC.eni dugogodiSnjim isku-stvom, cije i Hrvatskog Primorja od prvoga su dana doSli su do skupo plaCenog saznanja da su zajedno sa sv-bjim narodom. u borbi protiv oku,patora. U Hrvatskom Zagorju i ostalim kralj i monarhija hili glavna zapreka spa-. razuma i bratstva naxoda Jugoslavije. Srpkmjevima Hrvatske- liukti -·plam<:m narodnoski narod je nehrOjeno puta na razne naCine oslobodilacke borbe. Narodi Hrvatske se u izrazio svoju od1uCnost da viSe ne Zeli stacjelini _i sve -odluCnije ukljuCuju u redove ru, versaljsku Jugoslaviju. oslobodilacke borbe i napuiitaju izdajnicku kliku oko Maceka, koja ih lazima i klevetama Srpkinje, vi.Se nego ikada, joS odluCnijim 'odvraca od oslobodilackog pokreta. stupanjem putem narodno-oslobodilacke borbe, zaj,edno s hrvatskim Zenama i hrvatskim Hrvatske majke, Zene i kCeri, vi najviSe narodOm, i.zgradujte svoju novu siobodnu stradavate od MaCekove politike »Cekanja«, domovinu, demokratsku Hrvatsku u federajer ta politika gura va.S·e najmilij,e na istotivnoj Jugoslaviji. Bvim snagama barite se Cni front i na ropski rad u NJemaCku, a do konaCnog i-st.ierivanja okupatora i narod~ okup-atoru pomaZe da vas izrabljuje i uninih StetoCina iz zemlje. Garancija za vedru iitava. Reakcionarna klika oko Maceka hoce buducnost cije!og srpskog naroda u Hrvatda za svoje interese oslabi borbu naroda za slobodu. Ne dozvolite .tim pokvarenjacima . skoj je ZA VNOH, zajednicko politicko pretstavni.Stvo svih ravnopravnih nardda Hrvatda blate ·p<>iiteno ime hrvatskog naroda, raske. zotkrivajte njihov izdajnicki rad i dajte im na sVakom koraku· do Znanja, da narodnim Cehinje, S!ovaki,nje, Madarice, Nijemice izdajicama nema mjesta u naSoj zeinlji! i Zene ostalih narodnih manjina- u Hrvatskoj! Kujte borbeno jedinstvo sa srpskim z.enama, Dugo veC faSistiCka noga 'gazi vaBom herojskim kCerima svoga na:rocta, koje su zemljOm. Kad je okupator do-Sao u naSu zepoSle- u borbu za obranu i svojih vaBih Zivot~ i doinova! Barite Se zajedno s njima mljU, htio je i vas da zavede, da mu poslu" Zite u porobljavanju i istrebljivanju naroda 1 448 jugoslavlje, Svijesnf slnovi i kCeri Ce~ke, Madarske i Njemacke znali su kud~ v_odi ta fasisticka politika. Znaju~i sto f~~I~tr rade u nj-ihovim zemljama, onl su pnsh u Narodno-oslob<>dilacku borbu. Znah s~ ~a uda.~­ cima koj-e zadaju faSistima u nasa]. z-eml~l, oslobaaaju od fasistickog ropstva I sv'?Ju domovinu. U redovima Narodr:o-oslob.odila·k., vojske bori se Cehoslovacka . brigada. uz rame sa Srbima i Hrvatlrna. s.e najboiji sino vi i kCeri madarske I DJ emaCke ·nadonalne manjine. . Stistre naSe, Cehinje, Slcivakinj.e, _Madance Nijemice, ukljuCite s·e sve do Jedne. u redove narodno-oslobodilacke. borbe. ~OJa­ Cajte jo-B viSe svoj rad za konst borbe .1 p-~­ ma:iite borcima za slobodu. Sarno zaJedmckim radom i borbom unistit 6emo ,okupatora i zajedniCkog neprijatelja, ~ to ~e nam biti zalog ljepse ; sretnije buducnostr. u n~­ so. slobodnoj demokratskoj Hrvats~OJ', gdJe Je J narodnim manjinama zagaranhran sretan i slobodan Zivot. ~arne b~re Seljanke! Vi ste osjetile najstrasniju tugu, kad je naSa zemlja, hraniteljica na.Sa, o.sta!a .ul~­ skom ·okupatora be·z stotina hiljada zulJeVItih seljackih ruku, koje su je brazdale, :nojem i mukom plodHe . .SeljaCk; maJke: zene i s-estre, vi: ste bile medu pr.v1ma, .ko]e ste dale najveCu pomoC narodnOJ vlastr u organizaciji pozadine. OduzirnajuCi se..bi od usta, hranile ste i brinule se za nase nar~dne b-orce - osvetnike. VaSi .se,ljaCki d~mov1 su magazini naSe narodne vojske . .Skrival.e- .ste hranu i Z-etvu od okupatora i u. obra~x "ls~e dale ste hiljade svojih napacem~. selJackih Zivota. Znale ste·, da svako zrno .zita, svaka kap mlijeka, koju okupator dob~va, p;octuljuj-e patnj.e naSem narodu. Te zrtv: 1 napori urodili su najbogatij}m plod.ovima ..z~ naS napaC.eni narod i nasu zemlJU. NasOJ domovini priblizava se cas potpunog os~obo­ denja, i zato au viSe neg.o ikada p·otrebni posljednji i najveCi napori. Zene sela, budite Msna ruka. N a_r:~dno­ oslobodilaCkim odborima u org~~1zac:Jl J?O'"" zadine, u svim politi.Ckim pit~nJim.a I .~vrm '"I. svakodnevnim Zivotnim p1tan]Im.a f opcim t •· Spr<>vedite jos organiziranije blokad~ rzi· iita i borbu protiv .sverca! N e d,nz.voh_te d~ preko nesvij-esnih Zena okupator "'~ llJ~~.gov~ sluwe dobiju ista, sto bi im prod?;Ilo zivot: N e dozvolite da u njewova uponsta uae ~I zi'no Zita, ni kap mlijeka, ni deka me-sa! ~1gosite i nemilosrdno kaznjavajte svako~, tk<> na racun rata i teskog narodnog stan]a hoce zivjeti i stvarati bogatstvo! To su takoaer stetni narodni neprijatelii i okupato- 29 _2.e-ne Ht>Vatske u NOB rovi .spijuni i pomagaci. lstrebljujte sve na1 rodne ,stetoCin<> i okupatorove pomagace. . Radnice namjeStenice, gradanke·! ' •. 1 Sestre naiie sa okupiranog po d ruc]a. Cujte nas, zene grad ova! Zadavajte o_kupatoru joB organiziranije udarc? ~- ~vorn1ca­ ma radionicama, uredima! Po]aca]te ~a~o­ taZ~ na svakom stroju, u svakom OdJel]enju! PojaCajte i organizirajte otpor sva~~~ nasilju okupato-ra i ustaSa! Nek~ nep:I.J~­ teij osjeti na svakom koraku z:asu mrznJU i snagu AntifaSistiCke fronte zen a! . . . . Cujte nas, majke, Zene i sestre, ko.J.e JOS sluZite interesima o·kupator~ po tv?rntcama! radionicama, uredima, bolmcama, .sk_?lama 1 drugim ustanovama. MaZda vam ~as preteSki nap.oran rad za svagdaSnju k?ncu kruha nije dao da mislite i da vam ukaze nato, da i vi svojim radom pomaZ~te. ok~p~to-ru, ~a kolje naSe najm~lije, pah. I plJacka n.as: ognjiSta. Cujte nas, govonmo v~m u. I~ stotina hiljada poklanog naroda, zena 1 dJec-e, u ime stotina hiljada z;n~ ---=- boraca. ~ Narodno-oslobodilackoj VOJSCI. I pozadim oslohodene domovine! Prestamte ra~om .za okupatora! Ne kolebajte ni _casa,. prrd_;uzite ... se armiJ1 narodnih boraca ' zena I muskara· f ca koji se ve-C tre-Cu godinu bore protiv a.Si;ma i narodnih Steto-Cina i joB u toku ne-, ravne borbe stvaraju uvjete .za po.tpuno oslobodenje domovine' i i-zgradnJU SVOJe n?ve narodne drZave. Sestre naSe, Cujt.e poziV nas Zena, koje smo osjetile blag.odatr ~lobo­ de na krvlju oslobo·aenoj rodnoJ grudr. ~­ vema vas k nama, zove vas vaS ~aro~, nas~ narodne tvornice, radionice, bolnlc~, skole 1 druge ustanove, da svoj rad, . SV?JU S·~agu i spo-&abnost date njima. Krtknite ~vlm~! koji joi\ sluze okupatora,. da je posl]ednJI. Cas da dodu u sluZbu svoJem naro·du. 1 d.a speru sa sebe sramni Zig narodnog l.Zd~J: stva. Sutra v-eC maZe biti kasno •. ~utra. ce.s v,ec biti optuzenik, na kojeg ce ~ulJ~d: I hi· !jade nase o.sirotjele djece pokazivah_r opt~­ Zivati: »I ti si pomogla, da nemam vi.se ma]ke i oca i svojih najbli.Zih.« VaSa vas dornovina poziva da sprije·Cite nove grobove i nove patn! e,. da. ~omogn~~~ nJezinom ·oslobodenju i: nJeZIUOJ 1zgradnJI. y zene Hrvatske! Vi ste se dig!e u narodno-oslobodila~ku borbu za to da zaj-edno- sa svojim narod:ma odlucuj,ete o sudbini svojoj. Vi ,ste _se dig~e da zajedno s njima stvorite t~~elJ~ SVOJe prave narodne drZave i da ~ UJOJ os-1gurate i svoj sretan zivot. Za to dJelo .~ot;-ebne su sve snage naroda, sv-e snage SV1JU zen~ Hr: vatske bez Cije pomoCi i uCestvovanJa b1 do sada postignuti uspjesi hili samo polo· �vi.~n-L Spremno§<!u i ~arom, :koHm ste paSle :u barbu prativ neprijatelja naroda i narodne slobode, prionite u izgradnji i potpunaffi -i k:onaCnom oslabodEmju- Sva:je :ctomovine! Smjela i odluCno u borbu i na posao sve vi, kaje joS stajite pas trance! -J·oS ainjelije i odluCnije u bOrbu i na poSaa sve Vi, koje veC treCu godinu dajete ·svaje sllage i spasobnosti narodno .- os!obodi!ackom pokretu! Pokazite put u narodno.oslobodilacku frontu svima, koji joS ne uCestvuju u njaj! UCinite sve ·-da nitk-o viSe ne ostane postrance! PamaZfte- svoju narodnu vladu- Nacionalni k6initet osl<>bodenja Jngoslavije i svoj prvi narodni parlament - Antifasisticko vijece narodnog oslobodenja Jugoslavije! U6estvujte, u. i:adu n~radne vlasti- .za njezino uCvrscenje i :o-sp·osoblj-enje za jOB veCe zadatke! ·Svaka- prema svojim sposobnostima, svaka prema- Svajim· moguCn-ostima uCestvujte: na ·svim -poljima naSeg narodnog Zivota, u rjesavanju svih svakodnevnih pitanja i poslova, koji se tiCu preporpda i obnove paSe do:movine - politickim pitanjima, kao i pitanjima- prehrane, -zdravstva, prosvjete, kulture. JaS snaZnije i nemilosrdnije tucite oku:. patora i 1_1jegove sluge ustaS-e, C-etnike i sve njihove pomagace! Jos smjelije razotkrivajte izdajnicki rad izbjegliCke veliko-srpske klike na celu s kraljem, kao i klike oko Mai\eka! · U naSim je rukama novo ubojito oruZje -:- odluke drugog zasjedanja AVNOJ-a i ono Ce llam omoguCiti pObjede llad krvn'icima naSih naroda i joB brZe ostvare-~j e svih teZnji naroda i Zena Hrvatske u slobodnoj, demokratskoj, narodnoj ddavi - :lederativnoj Jugoslaviji. I zato radujmo se 8. martu ave godine, jer v-eC danas na-Si narndi ostvaruju ciljeve svoje herojske narodno-osi<Jbodilacke borbe, jer uz nasu borbu stoji Sovjetski Savez, Eng1eska i Amerika i njihove aruZane snag.e, koje sve- snaZnijim udarcima pritl_iZuju katastrofu fasistickih osvajaca, j,er nasu borbu predvodi najbolji sin naSih naroda, naS ljubljeni drug, prVi Marsal Ju.goslavije Josip Broz'Tito, jer -borbom za narodno oslobodenje i ravnopravnost Zena sigurno rukovodi KomunistiCka partija. 8. mart borbeni m-edunarodni dan Z.ena proslavimo- ove godine najveCom m-abilizacijom svih snaga za Sto brZe oslobo-denje i obnavu -domovine·! Neka nam svaki dan bude 8. mart, jer cerna taka najbolj e ispuniti svoj dug prema Nacionalnom Komitetu oslobodenja Jugoslavije i drugu Titu, AVNOJ-u i ZAVNOH-u! Zivjela j'U!!Ud:ka Narodn.o-oslobodila.Cka v.ojska! Zivio voda n.curo-.da fugoslavij,e, marSal ]osip BrozTito! Zivjelo bor.beno jedinstvo svik Zena Hrvatsk,e! Zivjila neslomljiva borba svih f.ena f.ugoslavije! Zivj:ela -borb-a antifaSistkinja litlW()g svijeta, na l:elu sa sovjetskim Z.en.ama! Zivjela AntifaSistiCka /ronta Ztma Hrvats~! Smrt faJizmu - Sloboda norodu! Mart 1944. Glavni odbor AntifaSistiCke front-e Zena Hrvatske1 NePrijatelj j.e popalio i posljednju kuiu 1 Glavni odbor AFZ Hrvats-ke bio je u to vrijeme u Moslavini, -u selu Kupljensko, idie -se nalazilo i Povjerenstvo- CK KPH za Slavoniju. Letak su napisale 'Olga KreaCil:-Kova'CiC 'toga Bosilika B_eba KrajaCiC. Dokument 273 IZVJEsTAJ OKRUzNOG ODBORA AFz ZA LIKU OD 17. III. 1944. GLAVNOM ODBORU AFz HRVATSKE 0 POLITicKOM STANJU I RADU ORGANIZACIJE OKRUZNI ODOOR AF2 ZAUKU Glavnom <>dboru AFZ Hrvatske Drage drugarice, Otkad ste otisle iz Like, mi Yam nismo slale izvjestaja o politickom stanju kod nas i radu na.Se organizacije. K<Jd nas n Lici ima dosta promjenac Neprijatelj je okupirao citav perusiCki i lapacki kotar i vecinu sela brinjskog, otockog, gospickog i gracackog kotara. U tim kotarevima nalaze se zajedno .,Svabe, ustaSe i cetnici. Stalno vrse prepade n pojedina oslobodena sela. U pocetku, kad su dosli, pravili su se dobri, govorili su, da su oni narodna vojska, da nose slobodu i t. d., samo da bi obmanuli narod i mobilisali ga u svoju voj- sku U mobilizaciji uspjeli su u briujskom kot~ru u hrv. selima mobilisati sve ad 16 ~o 50 g-o dina, i u otoCaCkoj opC.ini, dok .u- ostahm kotare'Vima nisu imali uspJeha tohko, ne~-o u nekim selima, -i to poje-dinaCno. -~ada plJ.aCkaju sV,e od reda, ne dobivaju slJedovanJa, nego·Zive uglavnom ad plja~k;·I'!~~od se ~:e vH3e uvjerava, da su to- plJackas1 1 n. .epriJ~­ te:lji naroda. U hrvatskim selima usta.se vrse straSan teror. NaSi drugovi i dr~-gan:e p~d cijenu Zivota provlaCe s-e u seJa 1 odrzavaJU ve.zu s narodom·. Taka- j-e veC poginulo ok-o 20 drugova i dmgarica rukovodyaca. Mi .smo izgubili dvije drugarice iz naseg Ok:uznog odbora i to drugaricu Pepicu Saban 1 Lucu Hecimovic. Pitanj.e cetnika jos nije rijes~no .• U Lici danas ima oko 1.000 cetnika, kOJl. vrse strahoviti teror nad narodom, naroc~to u !~p.a­ Ckom kotaru. ·Oni pljackaju, siluJU, ub•JaJU. Nedavn·o su uhapsili i odveli svabama 17 na-Sih omladinki, koje su pontJele hranu na_ polozaj nasoj VI. Divizijipreko Une. Odb?~­ nika, koji ih je sprovod~o~ od~ah su U~lh. Poslije toga uhvatili su J~S d':_lJ~. drugarice, koje je izdala jedna lapacka spiJUn~a. Kad su htjeli silovati jednu n..asu. odba.nu.cu, ona se je sam a ubila. J edan cetmk ubiO Je_ rodenu sestru, kad ju j.e zatekao da ~let~ carape partizanima. Sami priCaju kak;>. ImaJ~ zad~­ tak ad Svaba da ubijaju, narocito nase pohtiCke rukovodioce. Tako su do sada sam-a u tom kotaru ubili 10 clanova NOO-a. Sav taj teror nije mogao pok~lebati. n~­ rod lapaCkag kotara, nego naprottv, mrz~J~ prema ne,prijatelju i ljub~': pre;na NOB J~S je jaCa. Patajno se sk~plJa~u pnloz1 ~a. nasu vojsku, potajna se odrzavaJu ~astanct. 1 t. ~· Jedna naSa opCinska odb-orniCa uspJel~ Je izvesti 20 Rusa i sprovesti ih partizantma, 451 450 �Dokument 274 a u jos nekoliko sela zene su taka izvele 1 •.. Kad su ih izvele, Zene su Cuvale · -straZu dok su ani jeli. Isto su taka zene u brinjskom kotaru izve!e 32 ruska zarobljenika i provele ih naSim drugovima. U Korenici je drugarica Milka So!aja izvela iz Pljesivice i'etrdeset Rusa zarobljenika, i kad ih je dovela u se!o, odbornice su organizirale hranu, pranje vesa i t. d. Uopce,. svagdj-e susret sovjetskog zarobljenika i naSeg naroda vrlo je lijep i dirljiv. U Lici je formirana nova LiCka Divizija, iz'koje su pojave dezerterstva bile dosta ceste, ali sada je to pitanje rijeSeno, svi su se vratili u _svoje jedinice. U tom je mnogo doprinijela i naSa organi'zacija, naroCito u brinjskom i otoCaCkom kotaru, ali .je bilo i toga, da ·au Zene pomagale d·ezerterstvo, na pr. u hrv. selima brinjsl<og i otocackog kotara. Pitanje ishrane vojske i naroda jedan je od najvecih problema kod nas u Lici. To se pogorSalo joS viSe tim, ·Sto je neprijatelju uspjelo mno&'O opljackati. Sada se radi na tome da se iseli stariji narod i djeca na prehranu u Slavoniju i to do jeseni. Neprijatelj to. nastoji sprijeciti i ubacuj-e medu narod, da to partizani hoCe naseliti ovdje Hrvate, da ce u Slavoniji stradati od usta.sa .. i t. d. Tamo, gdje narod ima povjerenje u svoja rukovodstva i NOO-e, neprijatelj ne uspijeva, i narod to ne prihvaCa. ·Taka se gospiCkom i koreniCkom k-otaru javilo na hiljade dusa, dok u ostalim s!abG Hi nikako. · Provodi se stalno kampanja za sabiranje hrane i obuce za vojsku, narod daje kolik<> god maZe. NaSa organizacija u tom,e je pomogla, samo nam. jo.S nisu stig1i toCni po~ daci. Zene pohadaju analfabetske tecajeve. Sarno u Udbini, gdje pohada 175 zena, mnoge su -veC nauCile Citati i pisati i iz ostalih kotareva. Proslava 8. marta odrZavana je u svim osloho-denim selima Like. Odrzavani su zborovi na kojima su Zene, u zajednici sa vojskom, davale priredbe. Osim toga na svakoj proslavi odrZala je po jedna drugarica ref,erat o 8. martu, te smo se posluzile broSurom »8. mart« od drugarice Mitre MitreviC i joS sa nekim stvarima. UmnoZile sm.o Clanak od f>ilasa iz »Zene. u borbi«, zatim clanak ad. Mitre Mitrovic o Srpkinjama u Hrvatskoj, neke izvatke iz broSure »8. mart« i nove politicke dogadaje u vezi sa A VNOJ. em i to izdale u vidu brosurice. Uoci 8. marta Zene su palile vatru na brdima, a drugi dan vrsile posjete bolnicama i borcima na polozaju. Nastojali smo da se narocito pOsjete polozaji partizana Primoraca. Uslijed velikog snijega i meCave te posjete- joB nisu izvr:Sene svagd}e', ali se pripremaju i vrSi~ Ce se sve do kraja ovog mjeseca. Najbolje je pr<>slava izvrsena u Vrhovinama, Dabru, .Svra-Clwvom selu, Mekinjaru, Korenici, Miha}je-vcu, V11epcu i -MogoriCu. Na okupiranu teritoriju slale smo bro.Sure, ispisane parole i bacale u gradove i s-ela, gdje se nalazi neprijatelj. To smo uspj-ele u brinjskom, otoi'ackom i gospiCkom kotaru. Sad smo dobile proglas »Zenama Hrvatske«, koji ste nam vi poslali i k<>ji cemo prouciti sa svirm Zenama oslobodenog teritorija, a isto taka i proturiti na okupiranu teritoriju. JuCe smo odr.Zale sastanak p].enuma naSeg OkruZnog Odbora; na Mome sm.o disku,. tiraie o svim poUtiCkim· pitanjima i radu nase organizacije i donijele zakljucke o buduCe-m radu i to: da bi se oZivio rad organizacij·e odr.Zati kotarska i opCinska ·s:ivjetovanja, uCvrstiti jnS bolje seos·ke i opCinske odbore, odrZavati manje sastanke Zena, na kojima ce se jos bolje prouciti odluke Drugog zasjedanja AVNOJ-a i ostali materijal, mobilisati mase Zena za pom-oC naSoj vojsci, nrganizirati radne. Cete, dati punu · p·o-rnoC NOO-ima za sve proljetne radove, s-preCavati rnobilizaciju neprijatelja i pomoci mobilisati u NOB, raskrinkavati cetnicku kraljevsku vladu, omasoviti naSu organizaciju u hrvatskim i srpskim neos10bo.denim selima, spr€'Cavati propagandu neprijatelja, pom·oCi NOO-ima, radne Cete, spreCavati zarazne holesti, pomoCi proljetni rad, stvaranj-e skola i analfabetskih tecajeva, i svim ostalim problemima. U hrvatskim selima ustaSe vrSe stra.San teror. NaSi drugovi i drU'garice provlaCe se u sela i odrZavaju ve·zu s narod'O-m, taka je vee poginulo oko 20 drugova i drugarica rukovodi1aca, medu kojima ie poginula od ustasa i Pepica Saban Hrvatica iz Lickog N<>vog, clan naseg Okruznog odbora. U njoj smo izgubili jednu ad najboljih Hrvatica. Drugarica Luca HeCimoviC iz peruSiCkog kotara, isto clan Okruznog odbora i Clan Kotarskog za Perusic, umrla je od tifusa. Smrt faSizmu 17. III. 1944. ORA AFz SPLIT OD 24. Ill. 1944. lZVJEsTAJ ILEGALNOG MJESNOG ODB CIJlJ 0 PROSLAVI 8. :MARTA • ZA SREDNJlJ DALMA OKRVZNOM ODBORU AF; REZULTATIMA TAK:MlcENJA 24. III. 1944. MJESNI ODDOR AFZ-a SPLIT Drugarskom Okruznom odboru AFZ·a . . ti nismo mogie, . radi proslavu popul_arrZir~ u kojima radimo. strogo ilegalnrh u~ o~~· dala one rezultate, Drage drugarice: . 15 III 1944. R d' to&'B proslava I mJe . . . . ile smo vas dopis ad a P run , "'t' . naknadno va-s obavr~ kojeI bi dala u d ru gim prilikama. kojeg ste f t 8 marta, ga nroucr 1 I . , M I cem0 . kl' "1e i uradile po onome UronoZile sroo- re era · na svim ·sa~ j.estiti Sto sroo za _JuCI . I]' 100 komada; on se b nam pas a... ~- . . tem toga Zene- su se ona ,sto nam ukazuJete. .. . .,. anizacr]a J€ provela u stancima crtao, 1 pu... . t dana. Refes. marta nasa Izvrsena Je ak ciJa bacanja !je upoznale _sa zna_c~J~A~i't-u. org... . .. d po.jaCanom r~ u. ·vla na veliko odu-Sevljenje rate smo dah NOO · tronedjeljletaka, koja J e nar·s. . . uCestvovale sve ZeU vezi proslave sprove?eno ~eto· koJ"i Ce .... · raJona 1 • med:u Zenam-'a .. U ntJOJ slu dan prije odrZanim no udarno takmrcenJe . I'rati k·oja Ce Zena · e ne, k OJ€ s·u prrsus v-ova d 59 godina starost'1. . · .,. e Zen a organrz ' . Tr · pa 1 one o . raJon VI~. . • 'e sast ancnna, koma-da letaka i, s obzl-- viSe naucrtl sto J AV:NOJ, ·Nacionalm "'o· i u kojerou . . ~tampale ":"~ 1.0~0zena koje su ucestvovale mitet I. f ed e:ativna J ugos1avr]a, . nauCiti Citati i pisatl. rom na vehki h;oJ . dobila 1 do 2 komada. Ce rajonu vrS.e zena .. bacani 1 u akciji, svaJ;~ zen.~ Je]etaka i mislile su da . , letke koJI su : Prrlazemo .. varn '"k -' Sto u lecima _nrZene su trazile v~se . mo miSlJ' enja da ih • · )O mooUtlrn IDI S Smatramo nasom. gres o~ ukratlro iznijele 1h J~ ma , . r~d raCunajuCi na P'O- . sm,o, prije bacanJa para a, je brio dovo]JnO za g 'k .. skrenuta je Ovom a CIJ om vezanost naro da. 'akO prije znaCaj 8. marta.__ . • . na proslavu dana zena, I paznJa I I v Tablica. tronedjeljnog takm1cenja Raj on AVNOJ,Nac.\ Naucile ~it Qrganizirale K. fed. Jug. i ptsah \ \ 137 320 -====-----~1----~35~--\--~27~8~--1---~~===1 ~33 339 8 96 221 0. Manus Grad 1-~----------- 5 \ z. p. Uz drugarski pozdrav Smrt f alizmu -- Sloboda narodu! Za MO AFZ Sloboda n.arodu! 1. Redakcija ne ;posj-eduJe taj letak. Drugarski po.zdrav Sekrefar: Stojanka2 1 2 Predsjednica: Da,ra VujnoviC-Cudi-C !Broj u originalu neCitljiv. Stojanka Aralka. 45S 452 . , �.)'%~"· ~ Ookument ~1~ DOPIS ZDRAVSTVENOG ODJELA KOTARSKOG NOO-aNAsiCE OD 25 III OPciNSKOM NOO-u ORAHOVICA 0 ZDRAVSTVENIM KURSEVI~A. 1944, :K'OTARSKI NOO NASICE Zdrav. odjel Broj 48'8, dana 25. marta 1944. g. OpCinskom NOO-u Orah<>vica 1 ~p~ila 1944. g, u 8 sati pocet ce • Dana • 1 Tocku u nasoJ ClVI1noj bolnici povrh Orahovice. ku~s, higij7ni.Cara, koji Ce se odrZati na Ist1. ce tr~Jah oko 14 dana. Drugovi neka pone~u sa S·obom pokrivaC, rublje sav pribor z~ odrzavanJe liCne CistoCe i 1 kilogram m::tsti. ' higii·ene. Gdiegod ie biLo mo,guCe, kuhao .se <Sapttn, radi spreCavania pjegavca hili naroCito aktivni u koji se diielio civilnOIJil stanovniStvu, iako se prvensuzbiianiu uSl;ivosti. Gotovo u svakom selu bilo ie postavl jeno »rpartizansko bure«, u koj·e •se -stavl jala stveno saounom snabdiievalo podruCne Sumske bolniodjeCa zhog razuSivania, a kasniie su uredene ))suhe ce. HigiieniCari su se brinuli i za izgradnju bar donekomore«, u kojima su ·se mogle razuSiti veC.e -koliCine kle odgova.raiuCih zahoda. Oni su n'ad~llie imali zaodijda. datak, zdravstvenog prosviet.ivanja naroda putem odrPod nadzorom higijeniCara kuhala se i otopina za . Zavanja sastanaka, kratkih popularnih predavanja, propagandnim paTolama zdravstveno-prosvjetnog -sali_jeCenje svraba. drZa_ia i zdravstvenim zidnim novinama. Higi jeniCari su mnogo radili i na podizanju liCne Dokument 276 ?· Drugovi-rice neka se jave ovdje 9 a ril .. venstv,eno drugovi iz NOO-a zat1' . A. Fp~ a. 1944. g. poshJe podne. U obzir dolaze pr1Z . ' m .o•a 1 USAOH-a. Ovo shvabte kao najo b ·r· .. · d,eni tacno i na vrijeme do,d~. 1 JlllJe 1 po ovom postupite, tako da kursisti koji su odre- IZVJE!'\TAJ KOTARSKOG ODBORA AFt DONJI LAP AC OD 26. III. 1944. OKRUzNOM ODBORU AFz ZA LIKU 0 POLITICKOM STANJU U KOTARU I RADU AFz KOTARSKI ODBOR AFZ DON.Tl tAP AC 26. III. 1944. Okruznom odb"ru AFZ za Liku Drage drugadce, Smrt faSizmu - Sloboda rwrodu! Za zdrav. odjel: Predsjednik: v. ·r. BoniC Josip ra ~1\rN-~ttie M.P. Zdr.avs.tvenog odjela lzvdnog odbo-a u srpn_]u 1943 g predstavl'a " . ·sztematski ie ~tga~izaci ie civil~e zdravstJen:~~~~ sue. n og p~m.an.Jka!l.J~ zdravstveno,g kadra osnivani o m •o,gohrodllll teCa Jevt, na kojima ·Se stvarao ·kadar P mocn_og z. ravstvenog osoblia. · . U .C1ta:ro1 Hrv.atskoj do svibnja 1'944 g d " Je 37.teCaJeva, ~a kojima je za pdmoCno .zd~a~s;~:~~ ~~o;;~~ o-spoj?~lJen[_o ~19 ;osoba. Te teCajeve polazile . . ~ ve I o-m ·urOJU, 1 one su kasni'e "' . 1 vehkl diO ·Civilnog ·sanitetsko-g ·oso!bl' I sacm_~ava e Ja, ibk 454 v. r. D. VukadinoviC d Jeda!l od. prvih zdravstvenih kurseva u Slavoniji ~g~;an Je. '1.1 J~sek 1943 ..g. u VoCinu. Zatim ie tokom tak . g. I po et om 1944. odrZan veCi br.o( ku-r-seva u Sla~~ 1.~14 ..~· gbo~lovob. ni jedno od oslobo·denih sel; . . ~liJ~ lll_Je I O· ez higijeniCara. Hl,g'qen.I-Can kotar-skih NOO-a Jbili ·su odr d . zdravstvemm odjelima oblasn,·h N·OO· . bpl·--- e em · -a 1 g ov.orm za zdravstveno ·stanf·e svoga sela1 Na1 su od"h poz1v dolazio 'hi li j·eCnik u ·selo a' dok · . .':J 1 ~v ga h' .. ''! • ' oval nqe stt1 ~·. 1.fT .em~kan su ,J?oduzeli Sve potrebne miefe izoa·cqe o1 esnl a, dezmfekcije i t. d. HigijeniCari s·u PTofrusnica Barice ~egiJa ,saljemo vam izvjeiltaj sa na&eg kotarskog sastanka. PolitiCko stanj,e: · Od prosiog sastanka do danas uspfelo· se izvuCi 50 du.Sa, k-oje su se nalazi:le na damar ku neprij3.telja, gdje sU isti raspodijelj.eni u ana sela, koja su udaljena. Isto je izi.Sao jedan drug iz CetniCkih redova, koji je izni() 1 puSku. Uspje!(} se od..Zati 40 sastanaka sa Zenama, na kojima je odrZano 27 predavanja ·o 8. martu, gdje je prisustvovalo 314 zena, dok je sviju zajednicki bilo 414 prisutnih. N a tim' sastancima tumaCilo se o 8. martu, i .Citana je broSura. 'TumaCi1o se o odlukama AVNOJ-a, kao i citan je Proglas Srpskog Kluba Vijecnika ZAVNOH-a. Na tim sastancima bilo je. .zainteres-ovanja, gdje su najvi.Se vaskrsavala pitanja, da ne bi bila uzaludna ·ova borba, koju vodimo vee .3 godine, da se· ne bi vratilo staro. na grbaCu na-Seg naroda. Isto su postavljena pitanja, zaSto nema drugarice u N acionalno·m Komitetu, gdje im je tumaCeno, da se nalazi naSa drugarica u naSem· Vrhovnom i zakoil:Odavnom tijelu AVNOJ-u. Cetnici su uspjeli od pmslog sastanka do danas zarobiti 8 drugarica, 6 su iSle u posj.etu-, a dvij.e su izdane, gdje su isto ubili i 1 odbornika,· 10 osoba premlatili i. 2 ranili. 2 su ,otiilla dobrovoljno u re-dov.e Cetnika. Sastanaka Cetnic{ nisu odrzavali u selima. ,svabe su odagnali · 24 drugarice· i .3 druga na pregled u opCini Srb, gdje su govorHi da su to zaraZeni i da svi moraju ici na pregled. (;etnicka je propaganda, sa kojom se slu:Ze, da ne dadu narodu orati zemlj.e ni partizanske ni CetniCke, da ce cetnicki narod dobivati sljedovanje od Nijem·aca. Isto je jedna Zena iziSla iz C_etnickih redova, !l'dje je gOVOriJa dl! Be spremajU 60 cetnika za Srbiju seliti. Oetnicka je propaganda i to gdje govore -za narod, koji treba iCi ,za Slavoniju, da to NOO-i samo rade, da taj narod strada kao i banijski. Na temelju ove cetnicke propagande nije se dovoljno objasnilo narodu o od1asku u Slavoniju. Mi smo donijeli zakljucak pojaCati sa radom na tumaCe-nju naroCito kod Zena o odlasku u Slavoniju. UpuCeno je dobrovoljno u nasu vojsku 19 drugo,va i drugarica. 1 Organizaciono 'Stanje: Kod kotarskog odbora AF2 nema nikakvih promjena, jedino smo donijeli zakljucak da se popuni Kotarski odbor sa 2 drugarice. ·Clanice kotarskog odbora nemaju dovoljno teoretske izgradnje; taka da pojedine ne mogu- djeloVati politiCki na Zene koliko se zahtijeva. Opcinski odbori AFZ ,odrzavajt1 svoje sastanke 1:-edovito kilo· i prosvjetne; -osim lapackog. Razlog je sto su neke drugarice bile bole·sne i ra:di bos.ote. J·oS se nij e uspj.elo da prisustvuju sve predsjednice mjesnih odbora- o:PCinSkom sastanku, dok smo zakazale kotarsko sayjetovanje, na kojem CemD urediti opcinske odbore. Savjetovanje ce se odrZaU 2. aprila u Vis,uCu. 9 mjesnih odbora odrZalo je sv-oje redovite sastanke, na njihnvim sastancima j.e pretresano o sabirnim akcij ama za voj.sku, dok se prouCa-valo vrlo malo. IzvrSena je reorganizacija m.jesnog odbora Osredci, gdje je smijenjena predsjednica radi neaktivnosti i s1abog rada. Rad dru-garica u komisijama nije zadovoljavajuCi, a izvrSit Cemo reorganizaciju u f.ormiranju komisija. P.rehrambena komisija uspjela je ad proSlog sastanka organizovati 10 posjeta sa 1.218 kg mzne brane, 40 pari carapa, 5 pari vella i 1 litru rakije. Dok su 455 �4 posjete izv~sene u znaku 8. marta vojsci i kotarskom centru, prikupljeno je 60 kg zita skomasnim. Prikupljeno je 2.000 kg stoclne hrane za vojnicke konje. Zdravstveno rstanje: uopce su nepohetne, taka da uopilte nlSta ne rade. Ista cllanica, koja se na:Jazila u kotarskoj zdravstvenoj sekciji, £labo je aktivna dok smo zakljucili sad na sastanku dati drugaricu koja je aktivnija. Smrt fasizmu· - Od proslog .sastanka d·o danas umrlo je 6 osoba; od tog broja 3 od tifu.sa. Nadalje 6 je bolesno od tifusa, dok je nepoznat broj oboljenja od gripe. Zdravstvene sekcije Sloboda narodu! Drugar.ski pozdrav Smilja1 l. bobment IZVJEsTAJ ILEGALNOG MJESNOG ODBORA AFz siBENIK ZA OzUJAK 1944. I RADU AFz OKRUzNOM ODBORU AFz siBENIK 0 PROSLAVI 8. MARTA M.JESNI AF2; 8IBENIK Drugarsk om ·Okruznom AF2 Sibenik Smi!j,a PopoviC. .'Saljemo vam organizacioni i politicki izvjeStaj za mjesec mart. Dokument 277 (neprijateljski) Organizaciono stanje OGL:AS GLAVNOG RAVNATELJSTVA ZA JAVNI RED I SIGURNOST U ZAGREBU OD 28. III. 1944. 0 STRIJELJANJU ANTIFASISTA IVANE POPOVIc, DR. PAVE JAJAC, MARIJE HANzEVAc';KI I DRUGIH Na temelju odluke Ministarstva unutarnjih po£lova, Glavnog ravnatelj·stva za javni red i sigurnost od 7. III. 1944. R. 'S. broj 13.601-B/-1944. su zastitne mjere s t r i j e I jan j em u smislu paragrafa 1., 2. i 9. Zakonske odredbe broj CCXXIII-2.728 DcV.-1'943. od 80. listopada 1943., odnosno parti1zansroe organizacije. na mjestu dogadaja nad ·SVim pripadnicima komunisticlke · izv~sene .Strijelj:lni su: ... 4. Ivana POPOVIC, roctena 1902. u GareSnici, profesorica u m. radi toga, ·sto je ustanovljeno, da je bi!a orgamzirana komunistkinja, clan ko-munisticke partije kom »Nika«. u Zagrebu, te je djelovala u Maticinom odboru AF2-a pod partijskim nadim- ... 5. Dr. Pava JAJAC, rodena 1894. u Tijesnu, kotar Sibenik, Jij.ecnica, radi toga, ilto je ustanovljeno, da ie hila organizirana koniunistkinja, clan komunisticke partije u Zagrebu, gdje je djelovala p<>d partijskim nadimkom >>Una« u Maticinom odboru AF2;-a i vrsila duznost podrucnog sekretera komunisticke partije. ... Marija HANZEVACKI, rodena 1912. u Lekeniku, kotar Sisak, profesorica, namjestena kod Gradskog muzeja u Zagrebu, radi toga, .sto je ustan·ovljeno, .da je bila organizirana komunistkinja, i clan komunisticke partij·e, gdje ie pod partijskim nadimkom >>Rahela<<, djelovala, nadalje, sto je djelovala u Maticnom odboru AFZ-a i sudjeJ.ovala u prebacivanju osoba u Partizane. 1 Zagreb, 28. oliujka 1944. Glavno ravnateljstvo . za javni rerl i ·sigurnost2 1 UstaS.e su mnoge uhapSene kO'm.uniste i anti- faSiste pro,giaSavali taocima, da ih tako striieliaju be~ ikak""og sudenja. Medu mnogim striJeljanima 456 bile su i OV'e tri antifa.Sistkinje. 1944. »Hrvatski na-rod« 'hr. 997, str. 2., od 29. oZujka g. 1944. 2 ,r!. 2't8 . Rad u gradu ie podijeljen po sektor~?'a, . kojih imamo ·6, I to ovako. ,Stopinac, ·Phsac, · . D V x I Varo.s II. Grad-GorlCa, c. rnica- .oaro~ ., ' ~ D · PolJe ac i ·-edan van grada Zablace:. o.nJe. .· . (tu se jos nalaze na.si . . " Pri OrganiziranJu -zen a u zadnJe ~ VriJem•e se . .d. t. pristupa mnog-o· pravilnije~ S~o.. c~te v~ .iJ:~ ·z samo.ga organizacionog 1ZVJeStaJa, k J od prosloga puta povecao. ~J€ IDJ€SOV1't, 1 ookazuJ·e se da Je tako·. bolJe,, .. . _ · t• Sto kod Zena nestaje -ono· ne~avJerenJe, postojalo do sada izmed.u .Jed,og _sta1eza 1 drugog · Inak pri orgamz1ranJU ~.,. da J . zena nailazimo na p·oteSko-Ce, jer mnoge ne-y c..., d t dola ze na sasianke, a kaZu »mi s-mo vase,t a , o sve samo nas nemo]•t e zvat• l}- a sas an1 toga nam .je ipak uspJelo povte. Cati. -organi:zaciono- stan}e .od pr? sloga pu a : . , . Znamo da j-oS nij-e zadova1JaVaJuce, ah m1 Cerna nastojati da ana hude ad~o.varalo onakvom stanju kakvo bi moralo bib. }adrt~vac ~e Is~IJemci). ~astav gru~a ~/:\e kee~ Por~d c Mjesni ·odbor AF2; broji 5 clanova od kada je drugarica Slobodna" upala u ruke nerijatelja. Dvije drugarice su adgav?rn.: za pdva a k cion a ' J'edna drugarica. za dopism,stv-o . NOO i su-zbijanje nepismeno-s~i, . J edna po , -a i suzbijanje nepis·menost.1, Jedna Po ~00 a ujedno i sekretarica M]esnog AF2;-a I :dru garica predsjednica. Socijalni. sas..~av J~ 1 dn ·ca 1 te.ZaCka 2 gradanke I 1 cmavn1c~. ra 1 , · Nacionalni sastav ' je: 4 Hrvat' Ice 1 1 'Srpk1 . On se re-dovno sastaje i pretr-esa sva n]a. . · 't' "ka pitanja kako o-rganizacwna taka 1 po11 1C . Imamo 2 akciona, 6 odbora, 1-6 pododbora, ::e;:st~:~e k a obuhvacenih liena 321 . .Socijalslijedeci: 13 1 tezack.a, 53_. gradanke, 24 radnice, 5 intelektu~lkl, ~ cmov. . 2 kuCne pomoCnice. N aCionalni sa~tav niCa309 Hrvatica i 12 ·S rp k'InJa. Sastanci se . ·e. 1 " • -odrZavaju, na kojima se prop3.gandni mate-rijal i iznosi se van]ska ~ unutarnja politiCka situacija. Z~ takav ra liene pokazuju dosta inten;~ov~nJ.a, sto ~~:.~~: zuje da su se Zene sve V1'Se 1 vtSe po 1 H! 1 poCele uzdizati. / . . · Tako bi izglt{dalo- organizacw?C:_ s.tan]e grada •Sibenika za mjesec mart. Izv]es.taJ yam Saljern.o ovaka, j er nemamo organ1zacwne tablice. ~edovno cit~ na~ . ·•tv . DopiSlUS o 1 suzbiJ'anJ'e nepi1smen.osti: • . Dopism . '"stvo vrlo teSk-o- ide; kaka. 1 sam1 . I t' "dite da vam -do sada nismo uspJeh po~ ~ 1 dopis. T-eSka se Zene m·ogu pr:v1knuti na pisanje. Ali Cemo yipak nast-oJab da i to maknemo sa mrtve tocke: . Odgovorna drugarica dob1la Je za z~da.. ·.tak da formira 1 odbor, k OJ1 c e. 1 ·mati za duZnast da odrZava teCajeve .sa ~n1n: dru~~~ ricama, koje ne znaju pisatl a 1maJU vo Je da n9.uCe. ~~ti j~dan Akcije .. 8 marta Zene su- u-Cestvoval-e u akC1Jam!l' ispi."ivanja grada i ljepljenja ~:akata. ~kc·I~ ja je dobra uspjela, i skoro citav .gra J bi-o ispisan. Zene su 8. mart dostoJnO pr-o .. slavile. PomoC Posto vam nismo poslali novae od XL . ca 1943 · god ., to cemo vam sada poIDJese 1· · sla:ti i iznijeti koliko je novaca sakup Jeno. za XI. mjesec sakupljeno lit. 1045.Kn. 7.000.Za XII. , Jit. 1•0.0•0.Kn. 5.>000.Za I. Kn. 20.500." Za II. Kn. 17.48•0.Za III. , , Kn. 36.690.Od toga ide za vojsku od XL mj. 1405 Lit. 2800 Kn. ok r. ,3150 Kn. Mje. XII. woo " 2200 " " 2100. " , I. " " 135()0 " 525·0 " " II. " " 1231>0 " 3825 " " III. 100 " 1~3fi0 " , " U505 " 10(;0 '70o175t(} 1275 3835 Kn. , " " 25830 Kn. 457 �N ovac cemo vam poslati u drugoj kuvertl koji iznosi 25830 Kn. / Politicka sitacija. PolitiCka situacija u gradu je sasvim po~ voljna. U staska propaganda, koju su ani vrSili na razne naCine, hila to dijeljenjem novCane pomoCi postradalom naSem narodu, s time sto su se htjeli kod naroda prikazati, da su oni pravi nacionalisti i zaStitnici svoga naroda, nije imala nikakovog politickog utjecaja na naS narod . .Same ustaSe su to odmah uvidje!e i sve malo pomalo popustaju na svakom politickom i propagandnom palju. Vide ani, kama je narod Sibenika krenuo. 8vaki njih?v korak prativ N ar. Oslobodilacko~ Pokreta je bez u,spjeha. Mnogo je narod Sibe~ nika dao za ovu pravednu borbu, a da bi m'ogao poci stopama onaka jadne i bijedne politike, koju vade ustase. Prilikom cetnickog pokolja u Dubravi, gdje su ustase· pokazale svoje pravo lice, tim, Sto su Cllvale zalede Cetnicima, izgubile su ustaSe i onaj zadnji adut, , koji su imali u 1·ukama. To narod zna, a zna- du to i ono par pokolebljivaca hrvatskih nacionalista, kDji su odmah nakon ovo·g .Cina okrenuli leda ustaSama. UstaSe su gotovo i napustili grad. Nema skoro vise nlsta taka vidnog, ,i§to bi davalo na ustasluk. Za njih mozemo slobodno reci da im je tlo pod nogama sasvim propalo. Isto, Sto smo rekli za usta~Se, moZemo reCi i za -Cetnike. :Oni su mnogo ranije kod naroda gledani sa prezirom i mrZnjom. Mr:Znja prema Cetnicima se jo8 vise povecala, od kad su izvrsili onaj pokolj u Dubravi. Ni od njih za nas pokret ne postoji nikakva opasnast. Eto drugarice, takvo bi organi·zadono i politickn stanje bilo za mjesec mart. Cudi nas, drugarice, da se jo.S do danas niste ni sa jednim pismom obratile na nas. Ne znamo koji bi to uzrok mogao biti? Ako Sto nije u redu, vi nam odm-ah javite, taka da se ne bi op.et iste greske ponovile. Primite drug. pozdrav. Mjesni AFZ ,sibenik · 1 Danka Karadole. DGkument 279 IZ IZVJEsTAJA MJESNOG KOMITETA KPH ZAGREB ZA O~UJAK 1944. 0 RADU AFz' Izvjestaj za mjesec mart 1944. ... 2. AntifasistiCka fronta zena. jer, kako je spomenuto, izmjenom dvije druMAOZ. Iz mjesnog odbora otisla je na . garice kotar je uCvr,SC·en. Po organizacionom drugi rad drugarica MaSa.2 Na njeno mjesto radu nema promjena. Odi'Zan.o je 10 ko·nfeuSia je drugarica Ksenija, 3 koja je politiCki Tencija, na k-ojima je obuhvaCeno 33 osobe. dosta izgrade-na, adana i taCna. N anovo su IV. kotar: sastav je odbora isti, pomalo se podij elj ene duznosti. U · toku mjeseca: vidi se opaza da je uspjelo kod istog odstraniti filonapredak, kako u organizacionom, ·tako i u zofiranje. OpaZa se dosta aktivan rad, tokom politiCkom radu-. 4 mjeseca odrzano je 39 konferencija sa 147 I. kotar: Kotarski odbor ima 4 clanioe. osoba. KAOz ddi 7 odbora sa 27 clanova i Sastanci se· odrZavaju. Tokom mjeseca uhap- 77· simpati·zera, prema tome se broj pov·eCa~o Sena su -2 Clana, a jedan je l'adi ugroZenosti za 11. otisao u NOV. Odrzano je 8 konferencija sa V. kotar: tokom mjeseca nije bilo pro24 os·obe. OdrZane su 2 manje akCije na trZi- n1jena . .Sastan~i se· odrZavaju toCno. U orgaStu protiv visokih cij-ena. Prov-Ode se i m-anje nizacionom pogledu nema promjena; osjeCa sabotaZe·. Kotar ima ·organizirano 7 odbo·ra se politicki rad. Kotar drzi svega 1,0 odbora sa 17 ·Clanova i 21 simp;._~:tizer; ~sa 30 Clanova i 79 simpatizera u poduzeCima, II. kotar: tokom mjeseca nije bilo pro- koja su navede-na u proSlom izvjeStaju. mjena. Sastanci se odrZavaju. Kod drugarica VI. kotar: KAOz ima 3 clana. Sastaju se Se 'ZapaZa napredak u politi.Ckoj izgradnji. redovito. OsjeCa se izvjestan organi-zacioni Ukupno je ·orianizirano 8 odbora Sa 26 Cia- · rad. Oi'ganizirana su 3 nova odbora. 'ToCnih nova i 154 simpatizera, Sto je u glavnom isto podataka nema. Prema tome je ukupan broj _stanje kao u proSlom mjesecu. ·odbora 6 sa 19 clanova i 31 antifasistom. III. .kotar: tokom mjeseca nije bilo proRad AOZ-a na politickom polju maze se mjena. Sastanci .su se -odrZavali redovito. Ima ustanoviti da je krenuo na bolje. Drugarice izg!eda da ce se prilike srediti u torn kotaru, u MAOZ-u dadu si dosta truda da hi se zene poiiticki pocligle; oslm ,toga odrhvaju se konferencije gdje se politicki pridizu zene. Sakupljeno je i odposlano raznog kancelarijskog materijala, neSto municije, saniteta, sve za Zagrebacki odred u kolicini oko 50 kila. Po sabotaZi pTovedene su manje akcije kao 1 Dokument se nalazi u arhivu CK SKH. BoZena '2akman, koja tada postaje Clan MK KPH Zagreb. 3 Zo-ra KeviC, 'koja ie do tada radila kao Clan Kotar-skog odbora AP..2 V. kotara Zagrelb .. 4 MAOZ organizirao je u toku veljaCe i oZujka 2 na pr.: unistavanje rublja u tvornicama i drugih sitnih stvari u poduzeCima gdje ima odbora. Nastoji se prikupiti neorganizirane Z.ene u Cemu ima izvjesnog uspjeha, Sto se vidi iz g-ornjeg izvjeStaja. .politiCke konferenciie anti,£aSistkinja, koje su u mnogome oZiviele rad. Tako su .Zene u to- vrijeme rask-rinkale nekoliko agenata u pojedinim poduzeCima, a u DomaCoj tvornici ru'blja organizirale niz manjih sabotaZa, kvareli ruhlje namijenjeno njemaCkoj vojsci. Dokument 280 OD OBMANE DO IZDAJE (;[ana.k iz »Z-c11e u borbi<1, glasila Glavnog odbora AFt Hrvatske, b-r. 7, oZu.jak 1944. U jesen 1938. g. pred izbore intervjuirale su saradnice AntifaSistiCkog Zensko-g lista »Zena danas« Veselinka Malinska i Bosi!jka KrajaCiC dra Mft.Ceka u tome, Sto misli o Zenama i Zenskom pravu glasa. Cenzura nije dala da se taj intervju ·Stampa, Sto .Cinimo danas u jeku narodno-oslobodilacke borbe. Dr. Vlatko Macek nam je na nasa pitanja, Sto misli o Zenama i Z,enskom pravu glasa odgovo-rio: »Ja cijenim Zene i po,Stujem ih, ali ,znate, Zena je ipak Zena i nje-zino mjesto je u kuCi. Vidite, ze,na je dobila priznanje veC samim tim«, rekao nam je dr. Ma·Cek u. Sa.li, »Sto joj .se pri-znaje· da drZi tri ugla kuCe, a kad bi .se pocela baviti jos i politikom, zanemarila bi kuCu i djecu. Tko hi se, na primjer, brinuo za moju kuCu i djecu, kada bi s-e moja gospoda pocela baviti politikom. Kuca i djeca to je neSto najljepS·e za Zenu, jer Zena izvan kuCnog ognjiSta izgubi.la bi sve ·ono Sto je resi kao Zenu. Istina, nastavio je dr. MaCek, Ze·ne su nam mnogo puta pomo·gle kod dije,_ ljenja letaka i prenosenja .stampanih stvari. Kad smo biH u zatvoru, bile su spretne, a i mnoge .su ~s-e: doobro drZale, kad su bile na policiji i na sudu. Ali nikako se ne mogu pomiriti s tim, da se Z·e-ne povlaCe po zatvoru; za Zenin njeZan organizam ni1su ti napori. Za Zenu je kuCa, a za muSkarca politika.<< .Bile smo iznenadene ovim, Sto nam je rekao dr. MaCek o Zenama. Nastavile sm-o da!je s pitanjima. »Mnogo ste nam govorili, gospodin:e predsjedniCe, o kuCnom ognji.Stu i duZnostima Z,ene· kao domaCice i majke. Ali baS u ve.zi s· tim treba Zena da misli o tom-e, kako Ce oCuvati svoj -dom, ako dod-e u opasnost da ga izgubi. Gledajte, na primjer, Spaniju i Kinu: Tamo su Zene imale svoje domove i djecu, a danas krvavi faSizam ubij'a uz muSkarce i Zen~ i djecu, pali i pljaCka njihove. domove. Zene Kine i "Spanij,e uzele su pu.Ske u ruke i zajedno s muSkarci~·na brane svoje ognji·Ste i svoju dom·ovinu. Re'cite :ri.arn, g·ospodine predsjedniCe, nakon vaSeg razgoVOl'a o Ze-nama, biste 1i vi zamjerili naSim Zenama -da uzmu pu.Sku u ruke i brane svoj d·om, aka isti d·ode u ·Opasnost? « Dr. MaCek nas j.e na Cas -zaCudeno pogledao, kao da ga je iznenadilo da pomi.Sljamo na taka neSto. Nakon male stanke rekao nam je: »J e, u tom sluCaju bi svi rni uz.eli puSke u ruke i svi se zajedno branili. Ali nemojte se plasiti, kod nas ne bude rata. Nas seljak je pacifi.st. Mi v~odimo- brigu o narodu.« To je govorio dr. Macek u jesen 1938. g., pred dolazak na v!ast. 1939. g. dolazi na vlast vlada Gv,etkovicMacek. Dolaskom na vlast oduzeo je Macek omladini dG 24 godine pravo g!asa. Uvodi prve koncentracione logore u Hrvatskoj i u njih baca uz narodne borc-e-muSkilrce i Zene, koje su se borile protiv nasilja i pljacke. Dr. Ma~ Cek, ·osnivajuCi logore-, zaboravio je Sto· nam je rekao »da se ne moZ.e pomiriti s miSlju da se po policijama i zatvorima povlaC.e Zene, Ciji je ·Organizam nj.eZan i nije dorasao- tom·e-<<. Dr. Macek, kao potpredsjednik vlade, poslije pokolja na beogradskhn ulicama, koji je izvr.Sen nad beogradskorn omladinom, -poi-u~ Cuje srpskoj omladini: »Pucat Cemo joB, aka bude· trebalo«. U Zagrebu dr. MaCeknareduje svojoj »za· Stiti« da puca_ na narod, kad on protestira protiv skupoCe, koja j.e nastala uslijed izvoZenja hrane u fa.SistiCku ·Njem:a.Ckll, ka.da on 'traZi slobodu .Stampe, zbora i dogovora. Dolaskom okupatora u naSu 'Zemlju, odmah se otpocelo s klanjem, ubijanjem i paljenjem oni•h i·stih doniova, o kojima nam _je I 458 459 �Ma~ek onaka lijepo gov,orio. Riljade s,eJa i stotine gradova danas su gariSta na kojima ne ce majka njihati svoje cedo. Riljade i stotine majki i se.Stara nemaju danas mogm~no­ sti· da drZe »tri ugla od kuCe«, ·O kojima nam je dr. MaCek u ·Sali govodo. Nema ni. jedne Zene u Hrvatskoj, koja nije osjetila na avojim ledima Sto znaCi politika, koja nije kako je rekao Macek - za zene. Tada je •stotine hiljada Zena saznalo istinu, k·oju su Macek i pokvarena klika oko njega htjeli vjeSto prikriti pred narodom, a naroCi-to pred Zenama. 2ene sU .saznale da politika nije· nista drugo nego odlucicvati, hoce li se dozvoliti da naSi narodi. budu .Zrtve grabeZlji.vih osvajaCa, hoCemo 1i imati dovoljno hrane za naSu djecu i nas same, hoCenlo li imati dovoljno odjeCe 'Za naSe ·maliSane i hoCemo 1i irmati skolu u svakom selu i za bolesne bolnice i lijecnike i t. d. U obrani svojih golih zivota, svojih domova i svoje slobode n~rod se diga·o na ustanak. sta bi bilo od naseg naroda, sta bi bilo od nas Zena, da smo slijedili MaCeka i »Cekali «? Da smo poSli MaCekovim putem, naSi bi sinovi i muZevi hili silom otjerani na IstoCni front, a nas zene i djevojke obescastili bi i odvukli na ropski rad u Njemacku. Macekova pokvarena gospodska klika i »cekanje<< bacilo hi cUeli hrvatski narod u najveCu bijedu, j-er bi Rrvatska hila posve opljackana i opustosena od grabezljivih fasista. Da smo slijedili MaCeka, danas hi se nalazili u taboru faSista i dijelili bi u potpunosti sudbinu Njemai!ke, Madarske, Rumunije i Finske. Hrvati hi zajedno cSa Nijemcima dijelili sudbimu ratnih krivaca. Da je hrvatski narod slijedio politiku »Cekanja«, nikada on ne hi sebi i·zvojevao demo- kraciju, ravnopravnost i federativno uredenj.e. Kad ne bi bile> Narodno-os!obodilacke vojske, u zemlju hi se vratio kralj i monarhija sa Cetnicima DraZe MihajloviCa, koji hi se krvavo osvetili hrvatskom narodu zbog zlodjela ust<tskih bandi. Ali Macek je otisao i dalje. U vrijeme kada se najveci i najbolji dio hrvatskog naroda ukljucio u narodno"()slobodilacki pokret i odluCno izrazio svoju volju na drugom zasjedanju ZAVNOR-a, a posljednjim odlukama AVNOJ-a ostvario svoje vjekovne teznje za slobodnu Rrvatsku u demokratskoj federativnoj Jugoslaviji, MaCek viSe ne Ceka, on se opredijelio protiv slobode hrvatskog naroda i posta·o otvoreni izdajica. On organizira pod ·okri!jem oku·patora sa klikom oko monarhije i kralja, sa Cetnicima i ustaSama, zajedniCku oruZanu borbu protiv narodnooslobodilackog pokreta, protiv hrvatskog naroda, protiv srpskog naroda i ostalih naroda Jugoslavije. Hrvatske Zene izabrale su sa svojim narodom put borbe. za narodno oslobo,denje, put koji im je pokazala Komunisticka partija. Svojom horbom pokazale su da odlucno odbacuju Macekove protunarodne izdajnicke planove. Zene su svojim sudjelovanjem u narodno-oslobodilackoj borbi, kako u pozadini taka i na fro·ntu, stekle ravnopravnost. Zene Ce znati oCuvati te svoje krvlju steCene tekovine koje nam je donijela narodno-oslobodilacka borba. >>Macek je iskljucio iz politickog zivota nas Zene«, rekla je jedna Zena na konferenciji AntifaSistiCke fronte Zena Hrvatske, »ali danas poruCujemo mi njemu, da ga iskljuCujemo iz narodnih redova<<. Bosiljka Kr.a.~a·CiC Dokument 281 IZ GUPcEVOG ZAGORJA t:lrmak iz ~JZ.en.e u borbi«, glasila Glavnog odbm·a AFZ Hrvatske, br. 7, oZujak 1944. Dugo vremena Hrvatsko Zagorj.e nije v-o>>Vidi.S u .selu, Prigorje bila su veC dv3. sa~ dilo neku vecu borbu protiv okupatora, a ' stanka, a kod nas ni jedan.« A kad biraju danas, danas u Zagorju vrije narodni ustaodbor, traZe da se bira javno. »ZaSto i ne nak. Nicu Zagorski odredi, brigade i divibi? N arodne izdajice, koji su se naSli po zije, sastavljeni- od sinova i kCeri hrvatskog selima, istrijehili smo, nema ih viSe.« naroda. U svakoj kolibi, na svakom brezuljU drugom se1u priCaju nam Zene: »Znaku radi se i pomaZe narodno ...oslobodi1aCka te, juCe·r smo s· na..Sim domaCima preko-pavale borba ..Uslovi za rad su vrlo teSki, jer okucestu, da se banda, koja je otisla s tenkopator misli da terorom sprijeCi val narodnog ustanka, makar u Zagorju, kad mu to ·dru- vima u pljaCku, ne maZe na vrijem·e· vratiti gdje ne uspjj,eva. u svoja uporista.« I u smijehu nam nadoZene traZ.e da i-h organiziramo i mole, da daju da svabe imaju osjecaj, kao da iz svadodemo u njihova selo na susjedni brijeg, kog grma viri partizan na njih, nigdje· nisu da odrzimo sastanak: Neke se zale govoveci: sigurni, uvijek ih >>zrihtamo«. 4·60 ,____,_,.--.. ~---·----- je nekada, davno, kad je svra~ao u se~o, goStanovala sam kod jedne pobo~ne seljanv-orio o siromaSnom Hrvatskom ZagorJU. Jeke koja je svaku veCer pred raspelom na dnoga dana vodi ·me Jana-: vodic ~~ !e~nog ra~krSCu molila veCernicu sa tQStalim Zenasela u drugo, i us·put pricamo·. RIJeC Je o ma. J ednu veCe·r u .gumrak odlazim na sastadrugu Titu. »Bog zna je I' Tito«, veli Jana, nak AFZ-a i vidim da moja stanodavka pred »·zna da smo s-e i mi Zag-orci digli na ustaraspelom kleci sama. Nisam je htjela smetati nak? Najljepse bi bilo, kad bi on jednog dau molitvi veC produZim da!j,e. na du.Sao k nama, pa da nas vidi«, oduS-evNa ve~Cer karl sam do.Sla kuCi, upitam je !java se 8 tom mislju Jana. Na sv~kom kokako to da 'je bila sama. Ona mi s prijekoraku, u svakoj kolibi, osjeCa se lJubav za rom re~e: »1Trebali ste mi reC_i, da j-e sastaborbu i za Tita. nak; iSla bih i ja, a molitvu bi svrSila iii Zene Zagorja organiziraju takmiCenja za prije ili poslije.« . sakupljanje lana iii, kako ga ~ne zovu »~O­ Koju god zenu u krapinskom okFugu pitaS za Tonku,1 partizanku, i1i kako je oku- vesma« za vojsku. Slazu hrp1cu po hrp1cu »povesma«, dok ne naraste ogron:na hrpa. pat~or nazivao »partizanska uCi'teljica«, Z.ene Ce s ponosom reCi, da je pozna. ·One su po- Nema Zene, nema kuCe, koja ne hi od _srca nosne na svoj u selj anku, koja je medu pr- odij:eUla Stu vi-Se moZe za narodnu voJsku. NiZe se kuna do kune, dok ne narastu st~­ vima joB na poCetku ustanka otiSla u. partine hiljada, a to je sve data s jedn?m m~tizane. Znaju one, da T~onka ne poznaJe za8-Iju i jednom Zeljom, da se okupator sto prt-preka. J·ednoga dana, iduCi s jednim drugorn ' po cesti, naleti na njemaCku patrolu: Za tre? je uniSti. Pod najteZim uslovima odrZava se u Hrrazlegne .se pucanj, oba ·Svabe padaJU mrtvi, vatskom Zagorju, u nepnsrednoj blizini bani Tunka »Svoga« razoruZava. Druga isto tako poznata u Zagorju je ditskih uporista, prvi politicki kurs AFZ-a. Na njega dolaze kradom od okupatora pored partizanka Cvijeta," majka jednog djet~ta, o-stalih Zena i ~ene antifaSistkinje iz upokoja na poziv KomunistiCke partije odlaz1 ~ partizane. Radi na organizira;nju NOO-a I rista da bi poslije jos spremnije mogle stetiti ~kupatoru. Kad .Svabe upadaju u selo, Zena. U njezinom rodnom mJestu Zaboku, kad je doSla da odrZi sastanak Zena, banda gdje se odrzava kurs, omladin~a Jaga. i .pod je uhvati Zivu, te j,e nakon pa-r .dana uZas~ ciJenu Zivota izvlaCi se i.z kuce, u koJOJ su bile Svabe na »plletresu« i obavje·Stava drunag mucenja strije!jaju. Hrvatsko Zagorje imade desetke i stotine garice na kursu, da budu pripremne, jer da takovih kCeri koje neum,orno rade i ne pla- su Svabe u selu. . Okupator hijesan i nemoCan, poCeo je paSe se ni naj;eCeg terora, ni zapreka. liti siromaSne domove i sela Zagorja. Bacia Danas nije viSe neobiCno· u Hrvatsko·~ je u plamen ubijene -leSeve Z·ena i djece·. Zagorju, kad Zene ,g pono-s'Om govol'le: »M·oJa Gore sela i Citava opCina Petrovsko, pa onda je .Stefa partizanka!« iii- »lz naSe-g· sela su i ostala. l'ivabe to rade zato, da bi zaplasili tri »puce« ~oti.Sle u borce.« I mlado i stare proZeto- je mrZnjo-m pre- i upokorili narod Rrvatskog Zagorj~. P~a­ men -odsijeva i plamti daleko, daleko, I um·Jerna okupatoru. sto da zastraSi ostale Zagorce po breZulj ciDolazim ~ kuCu dviju starica. J edna, ma- ma diljem cijelog Zagorja, daje im joB -viSe ti ima 86 godina, a druga kCer, ·61 godinu. snage za ~otpo-r i borhu do konaCnog oslobo~ P~iCaju mi 0 prvom prolazu ~artizana kroz denja . .Svaki dan S"e sve viSe i vi~e slivaj~ njihova selo: >>Bojale smo se Jako, a kad ta- redovi novih boraca - Zagoraca I Zagorkt rno - to su naSi. I rni p-omaZem'O borbu.« - u ·odrede, brigade, divizije i korpus. »Reci nam drugarice, znaju li partizani B. K.• da ih i m1 stare Zene pomaZemo i volimo?« »Znaju stara, znaju, vi ste njihova desna ru1 Tonka Mrkoci-Jurin. ka«, rekao }e drug Tito. 2 Cvi jeta Huis. Tito je Zagorac, znaju to one. Znaju -one a Bosiljka Beba KTajaCiC. i iz kojeg se!a. Neke cak znaju i pricaju sta �bokument 2a:.! IZVJEI§TAJ INICIJATIVNOG KOTARSKOG ODBORA AFz :KARLOVAC ()fi 19. iV. 1944. OKRUZNOM ODBORU AFz KARLOVAC IN!CI)ATIVNI KOTARSKI ODBOR AFZ-a . KAR!JOVAC y Okruznom odboru AFz Karlovac Drage _drugarice·! Kako. smo vas veC u pro Slam naSem dopisu. Obavilestile, odrZale smo dne 16. ovog mjeseca. sastanak inicijativnog odbora AFZ. Prisutno je bilo 11 drugarica, i to 5 domacih (selfanki) i Barka, 1 Zlata, 2 Ivka,a Ankica Peretic, Julka 4 (Elida), drugarica koja je nedavno doSla na oslobodeni teritorij. iz Dugarese i Balja. 5 Naknadno smo cule, da su poBle 4· drugarice iz ok~lice BoSiijeva, samo su put_e"m ·Zalutale u Sumi te nisu stigle na sastanak. Kako je drugarica Barka otisla na novu duZnost, u samom Inic. kat. odboru nastale su neke izmjene. Za predsjednicu izabrana je drugarica Zlata, a za tajnicu drugarica rukovodstvom N66-a. llatim Je govoren6 o potrebi daljnjeg tkanja zavoja za bolnice, skupljanje plahta i jastuk:':, t~ko?·er za bolnicu. Gov•oreno je o suzbiJan]u sv·erc~, d:zerterstva, gdje baS Zene n;ogu da... od1gra]u vrlo vaZnu i veliku ulogu, 1 da bas one mo~ raju pomoCi kod m·obilizacije. Ponovno smo podvukle vaznost pOJedinaCnog rada, jer su masovni sastanci ate: Zani zhog nesigurnog kretanja po terenu 1 nastalih poslova u p·olju, jer Zene ovoga kotara nisu joB politiCki izgradene, da hi. ~hva­ tile, da je vazno .zbog sastanka ostav1h sat dva sav drugi posao. Od prosl<>g sastanka osnovan j.e odbor u Jakovcima (opcine Netretic). Postoji moguCnost joS u nekim selima, te je zakljuCen? otiCi do· tih drugarica i s njima razgovarah. Od straha pred neprijateljem ne osjeca se uopce djelovanje nekih od_bora, P:' .b~ trebalo CeSCe obilaziti drugarice 1 govonb 1m a. ~a­ dacima organizacije, Drugarice seljanke bil-e su vrlo zadovoljne sa sastankom, samo se boj.e da se ne sazna za orga~izacij~. Tamo gdje ima moguCnosti .za odrzavanJe m•aso~nih sastanaka, odilazit Cerna mi, j er se Zene ne povlaCe kod upadanja nepri~a.telja, pa zbog toga ne mogu javno nastup1h kao predstavniee organizacije Zena ovoga sela. Ujedno vam javljamo, . da. smo pr~n:_ile VaSe pismo, u kom= nam JaVIJate zaklJUcke donesene na sastanku plenuma AFZ-a. Neke ne Cemo illoCi .sprovesti u Ziv·ot. 'Taka na pr. osnivanje radnih Ceta, iako se veC kod nasranije poCelo naglaSavati vaZnost sjetve za prehranu vojske i siromaSnog naroda. Uzajamna p·omoC Je priHCna. N a sastanku smo takoder razgovarale o ulasku drugarica u plenum Okru:Znog, ali nismo donesli nikakav zakljuCak, jer m·oramo u prvom redu da uCvrstimo naB Inic. odhor ali svakako prije slijedeceg sastanka pl~nurna da Cemo i taj zadatak. ~z~Siti. Svakako da te drugarice ne ce b1tl Javno birane, u koliko se situacija na naSem terenu ne promijeni. U stvari Zavoja za holnice Korduna .moZemo Vam javiti, da su potrebe naSe_bolnice Ivka, koja je takoder posla na teren da radi sa Zenama. Na .sastanku prikazana je drugaricama potreba organiziranja Zena, podvlaCeCi kod toga da AFZ nije organizacija samo za sakupljanje dobrovoljnih priloga, nego u prvom 1·edu politiCka organizacija, koja ima u zadatku ukupiti oko sebe sv,e Zene ovog kotara u borbi za bolju i ljepsu buducnost u novoj federativ.noj demokratskoj J ugoslaviji. U nasu Brigadu i Odred stiglo je mnogo novih boraca, i to drugovi iz Istre, · pa je postav1jen pred nas Zene novi zadatak, da na.Se borce opskrbimo veSom, te Ce se tom poslu pristupiti zajedno s omladinom pod 1 2 3 Barka Tomac. Zlata MaruSiC~Stroscr. Ivka SegoviC-'Bartola.c. • • lvka Segovil i b1·igade dosta ve1ike, ali uza sve to mi Cemo nastojati neSto uCiniti i .za :K:ordun. Primile smo »Zenu u borbi«, koju naSe Zene vrlo rado Citaju i zgra.Zaju se nad zlodjelima, koja .su uCinili ustaSe, c.et~ici i nj}hoyi gospodari po 'Ostalim kraJev1ma nase zeni,lje. Uskoro javit Cerna Vam se ponovna. Smrt faSizmu - Sloboda narodu! Drugarski pozdrav Ivka6 P. s. Ujedno Vas molimo da bi nam ~o­ slale program kursa, kojega kanite odrza-.. vati sa Zenama, ialm ne vjerujem, da. bi bilo ov:dj e to moguCe- odrZati. No da s.e bar upoznamo svim tim, a maZda mi nademo rj eSe~ nje, da nil neki drugi naCin to nauCe mi.Se Zen e. .Ivka 6· fulka RenduliC. bragica AmbrioviC-VuleviC Balja, o Ivka Segovil:-Bartolac. 4 5 Na zgariStu u T uSiloviCu 463 �:L______. Ookutnent 283 Dokument 284 TREcE ZASJEDANJE ZEMALJSKOG ANTIFAsiSTicKOG VIJEcA NARODNOG BRZOJAVNI POZDRA V MARsALU TITU SA KOTARSKE KONFERENCIJE AFz OSLOBOI>ENJA HRVATSKE ODRzANO OD 8-9. V. 1944. ZA KOTAR LABIN ODRzANE 11. V_ 1944. lz !>]stranke(r, glasila Oblasnog odbora AFZ za Istr~t, broj 1 »Mi iene kotm·a Labin toliko leta smo bile skiave i pod Tegimom faSistiCki i smo bile ma.ltretirane na se foze, nismo ni mi ni naSa deca mogli govoriti z naS.em ltrva.ckem zajikom koga su nas navadili naSi stariji. NaJ Zivot nan. je bil teZak zaC sm.o Zivele vajk va strohe za naSi muSki ki su sa leta zgubili va kave od karbona, kade ih je ustalo hula mrtvelt i rovinaneh za s.o Zivljenje. Danas imamo nrijlepSi :dan va naJem Zivolllt, za.C drZimo naSo I. Konferencu AFZ na koji smo prvi put pokle ~mo.. Zive mogle go.voriti od naSega trpl-enja. U f:en najvesel.ejem dneyu smo se spravile fJreko 350 Zena sega kotara Labina. Na~e 1tam srce cvate od veselja kako ov.e roiice ke cvatu na toj 1·avnici olwlo nas. Kako ove dve bandiere hrvacka i tali~ janska ke su se nagnule jena na dmgu i sku.[m ih vetar vije, ./wko smo i mi iene Hrvatice i T alijmtke spravile se slmpa lu na oven mest-u odku.d te pozdTavljamo z'naSin borbenim pozdravima, te.bc, na1 mili i dr.agi ·ooda, druie 7ito. Mi s.e slmpa ti ob.eCujemo da Cemo dat od S.ebe l:a viSe lmdemo mogle ·za tu naSu lepu slvbodu koju z1wmo da iemo imet ako nas budd ti i dalje peljal po ~en- praven tvojen fmlu.'( DokUmen t 285 PROGLAS IZVRsNOG ODBORA NARODNO- OSLOBODILAcKOG FRONT A HRVATSKE OD 20. V. 1944. POVODOM STVARANJA IZVRsNOG ODBORA NOF HRVATSKE NARODU HRVATSKE! Kata PejnoviC g.ovori na III. zasjedanju ZA.V.NOH-a I'Z DEKLARACIJE 0 OSNOVNIM PRAVIMA NARODA I GRA:BANA DEMOKRATSKE HRVATSKE ....3. Zene uZivaju sva p·rava jednako kao i mu.Skarcir. • • . '7, Izborno pravo u demokratskoj Hrvatskoj vrse biraci tajnim giasanjem na O·SDO- vu opCeg, jednako.g i neposre.dnog izbornog prava. Pravo birati i biti biran u sva ~borna tijela narodne vlasti irna svaki gradanim i s:aka ~radanka, ~oji . navrse 18 go dina zivota. Borci N arodno-oslobodila.cke vojske i parhzanskih mlreda IIDaJU pravo birati i biU birani bez obzira na !l'Odine iOivota ...' 1 · Clanovi 1Predsj edniStva ZAVNOH-a, izabran.i na III. zasjedanju: Maca GrZetiC Kata PejnoviC Vijetnici ZAVNOH-ao Vlatka Babi.C·, uCiteljica iz Su~aka; Berus, jprofesor iz Splita: Mtleva Cetu~i.C, seljanka iz Kop-rivnice• M~ca GrZetiC, radnica iz Zagreba: ' M1lk.. !lie, •elianlm iz Primillja; A~ka Pavka JakSiC, ·seljanka iz Starih Mikanovaca· ' Ljulbica KovaCi~, kul:anica iz Sesveta·· Milka Kufrin, studentica iz Okil:a• ' Katica Nola, domal:ica iz Podgore'· N evenka Pa i il:, radni.ca iz Splita · ' Ka.ta Pejnovil:, seljanka iz Sni.ilj~na; Nada Sremec, publicista iz Zag·reba; Milica V'lljiCiC, ·selianka iz V.eliuna; Marica Zastavnikovi.C, privatna namjeheatica iz Zagreb'a. Priblizava se kraju borba za oslobodenje Evrope i Citavog svijeta Qd barbarske tiranije fasista. Stojimo pred pocetkom velikog QpCeg juriSa slobodoljubivih naroda na Hitlerovu evr-opsku »tvrdavu<<. Vojske. Sovjetskog Saveza, Engleske i Amerike, najsilnij,e vojske, koje su ikada postojale, Cekaju samo na znak da otpoCnu opCu zaj.edniC.ku navalu s istoka i zapada. Rat, koji su Covje.Canstvu nametnuli faSistiCki razbojnici, stupa u odluC.no razdoblje. RjeSava se sudbina svih evropskih naroda, velikih i malih, rjeSava se su.dbina svijeta . U takvom sudbon·osnom Casu svaki narod mora biti na svom mj.estu . .Svaki narod, i onaj najmanji, mora biti svijestan, da koIiko god .njeg-ova sudbina zavisi od ishoda posljednje odlucujuce bitke velikih naroda, toliko isto. ona 2avisi od nj-egovog vlastitog udjela u toj bitci, od vlastitih snaga • koje Ce u nju u:loZiti, od Zrtava, koje je on spi'eman dati za svoje oslobodenje. A pobjeda je u toj bitci vee osigrirana slobodoljubivim narodim.a. tzmedu savezniCkih frontova na istoku i zapadu ponosi.to i Cvrsto stoji fronta, koju su podigli narodi J ugoslavije. Na tom prostmnom oslobodenom podrucju postoje deseci hili ada N arodno-oslobodi- .30 2ene Hrvntske u NOB lackih odbora, organa demokratske vlasti. Sve su zemlje Jugoslavije stvorile svoja Zemalj.ska antifaSistiC:ka vijeCa, koja se raZvip jaju u njihove -nacionalne parlamente.. Na njihovom .Celu stoji njihov opCi, zajedniCki parlament, AVNOJ, i narodna vlada - Nacionalni komitet oslobo·denja Jug-oslavije, priznati od svih naroda kao vrhovni organi drZavne vlasti njihove nove drZavne zajednice, demokratske federativne Jugoslavije. Sve su ove tekovine ostvarene na temelju prave .demokracije, nadonalne ravnopravnosti i narodnog suvereniteta, na temelju prap va samoodredenja. Te su tekovine ostvarene zajedniCkirn naporima i Zrtvama svih narop da Jugoslavije u borbi protiv zajednickog neprijatelja. Zato ie .demokratska fedeqtivna Jugoslavija djelo i izraz nerazdru.Zivog jedinstva i bratstva svih njenih naroda. Zato je ona najveCe jamstvo, kako za slobodu svakog pojedinog naroda, tako i za slobodu svih naroda Jugoslavije zajedno. Sve· rive vojniCke i politiCke tekovine, koje su novu Jugoslaviju istakle kao primjer drugim narodirna, mrogao je izvoj evati samo Siroki Narodnd-os!obodilaCki pokret, samo Narodno- oslobodilacka fronta svih naroda Jugoslavije, u koju su se kao u moCni ocean slile rijeke oslobodilackih pokreta njenih poj edinih naroda. 465 �Taka u ·posljednju odlucnu borbu slobodoljubivih naroda ulaze narodi Jugoslavije ne samo sa snaZnom· i slavom ovjenCanom Narodno-oslobo.dilaCkom vojskom, vee i sa · Cvrsto postavljenim temeljima svoje nove, U Slob<>dnoj Hrvatskoj, dana 20 V. 1944. Hrvatice i Srpkinje! . Svojim punim· uCeSCem i krajnjim poZrtvovanjem u Narodno-osJ.obodilackoj borbi na fronti i iza fronte, vi ste stekle _u Cita~ vom svijetu ugled i postovanje. Svijetla je bu.dticnost koja vas ceka kao slobodne i ravnopravne graaanke demokratske Hrvatske. Budite u toku pretstojeCih borbi i dalje primjer rodoljublja i pozrtvovanja! Ucinite. jos snaZnijim i potpunijim uCeSCe Zena u Narodno-oslobodilackoj borbi! Ukazite d<> kraja vaSu divnu pomoC narodnim borcima na fronti! Smrt f aSizmu Sloboda narodul 4 Tajnik: Predsjednik Andrija Hebrang Vladimir N aZGr bratske drZavne zajednice·, demokratske federativne Jugoslayi1je, s tekovinama, koje viSe nitko ne mnZe izigrati ni razoriti. Ove velike tekovine mogle su biti djelo samo .siroke i jedinstvene Narodno-oslobodilacke fronte svih naroda Jugoslavije ... Potpredsjednici: Frane Fro! Dr. Rade Pribicevic Olanovi: Augustincic An tun (izvan · stranaka), Be" Iinie Marko (KPH), Oalie Dusan (Srpski klub), Ouk Ilija (izvan stranaka), Gazi Franjo (HSS), Grahovac Bude (USAOH), Gdeti.c Maca (AFz), Janie Vlado (NOV), Koharevie dr. Aleksandar (HSS), Krstulovic Vicko (KPH), Kufrin Milka (U.SAOH), Magovac Bozidar (HSS), Mandie dr. Ante (i'zvan stranaka), Mrazovic KarJ.o (KPH),.·Opacie Canica Stanko (Srpski klub), Rittig dr. Svetozar (izvan stranaka), Sremec Nada (AFli), Skare Stanko (H'SS), Silovic dr. Srecko (izvan stranaka), Vrkljan Ante (HSS), Zecevic Stevo (Srpski klub). Dokurnent 286 PRVA OKRUzNA KONFERENCIJA AFz ZA HRVATSKO PRIM,ORJE ODRzANA 28. V. 1944. N A VRATIMA IZ ORGANIZACIONOG REFERATA . MELANKE SEGOTAl Kapitulacijom ltalije i oslobodenjem Hrv. Primnrja hiljade Zena, koje je okupila AntifaSistiCka fronta Zena, -odmah su svijesno i adana .obavljale sve one poslove, koje je u tadaSnJe·m momentu traZila N arodno-oslobo-. dilaCka bnrba. SrCane Primorke razoruZavale su talijanske vojnike. Sav ratni plijen prenoSen j,e na njihovim ledima na s.igurna mj.esta. l\!Inogo hrane, v·oCa i povrCa p·oslale su u- bolnicu Zene oslobudenog Primorja. Sakupile su tisuce plahta, lijekova i zavoja za -ranjenike. OdvaZne SuSaCanke uspostavljale su 1~ed,- hrabrile stan-ovniStvo nakon bombardiranja SuSaka i same Cistile ulice oct-, ru.Sevina~ U Crikvellici su smjeStavale izbjeglice_ i organizirale im prehranu. UCiteljice sl.t · Cistile Skolu -i /odmah zapoCinjale obu-koni'. U ·Senju su 'formira:le nove odbore po · tVnrnicama·, odrZavale masovne sastanke, veCernj.~ pOlitiCke teCajeve. Masovan- rad bio j.e na visini, ·-ali_ Se nije uCvr8tio, Sto- :se je u6CHo -·up-adam ·Nije_m_aca. Kako 8 provalom Nijema·ca na8taju ·nove neprilike, ·naSa Voj-. ska se je povukla sa Hrv. ·Primorja. Buduei da je okupator -ostao u na$em -Primorju, Ze- jonskih odbora sa 38 odbornica, 11 mjesnih odbora sa 60 ,odbornica, dok je masovno obu hvaCena veCina Zena. To znaCi ukupno 101 odbor sa 615 odbornica. Kulturno prosvjetni rad odvija se putem CitalaCkih grupa. U svim kotarevima nije se jos prisJ.o radu putem Citalackih grupa, kao na pr. u kofaru Novi, gdje se sada tek osni vaju, dok na Susaku sva stampa NOB-e cita se preko citalackih grupa, kojih. ima u kotaru Susaku 44, a u kotaru Crikvenica 13. J edna od koCnica rada u Sirenju i razvi janju naSe AntifaSisti-Cke fronte- Zena je ta, sto se pred odbor AFz postavljalo takove zadaCe i obaveze, kojima Zene nisu. mogle odgovoriti. TraZilo se ad Zena, da sve svoje vrijeme stave na raspoloZenje organizaciji, stvaranje ,odborskih kancelarija s-a deZuranjem. ,Sarno jedan mali dio Z-ena, koj-e nisu bile vezane porodicom i brigom, mo.gao je da odgovoi·i tim- zadacima. Iako su bile srcem i du&om uz borbu, Zene su poCele. osjeCati kao pretesku obavezu biti odbornica AFz, jer su im tako kruto postavljeni zadaci, sputavali IiCni Zivot, brigu oko djece, kuCe i polja. Na taj nacin pocela se AFz suzavati na mali broj zena p·o selima i mjestima, koje su radHe po uputama visih odbora AFz, a mjesni pokret Zena vezale su uz opCe narodne potrebe i zadaee. Taka j e nastao aparat funkcionerki, koje su radile po Zenskom pokretu, stvarale svoje kancelarije, pa je to ne 8e povlaCe sa rada, da ne padnu neprijatelju u ruke s jedne strane, a 8 dru·ge strane na nekojim kotarevima pohapSene su drugarice odho-rnice, taka da su se mnogi naSi kotarski odbori raspali, a isto tako opCinski i seoski, no ponovno se pri.Iazi radu. OdrZavaju se skoro- u svim kotarevima, gdje je moguCe, kotarske konferencije, na koje se Zene odazivaju u v.elikom broju, i na kojima se izabiru nove kotarske odbornice iii se pro-Siruju stari kota:rski odbori. Danas imamo -u nekoliko kotar.a izabrane kotarske odbore, osim 'Oto-k;a Paga, Raba i kotara Senja, gdje je rad sa Zenama otpoCeo rnnogo kasnije nego u ostalim kotarevima Prirn·orja, i gdje je jaki ustaski teror s pmdorom ustaSa to onemoguCio. 2 Uza sv,e te teSkoCe osnovan j.e ni-z seoskih, opCinskih odbora u naSem okrugu. OdrZani su · masovni sastanci povodom ko~arske konferen_cije, na kojima je kao zadatak dat Zenama: mobiliZirati sve snage za na.Su vojsku, uCvrstiti seoske- ddbore a to ~na.Ci u ave ·odbore .treba uvuCi sve Z~ne sela. U okrugu Hrv. Primorja imamo organizirano: pet kotarskih odbora sa 71 odbornicom, 78 seoskih odbora sa 433 odbornice·, 8 opcinskih odbora sa 102 odbornice, 9 re- 4 4 imalo za posljedicu, da su se siroki slojevi zena poceli odvajati ad Nar·odno oslobodilacke borbe. Da j e razvoj pnsao dalje tim tokom, razvila bi se AntifaSistiCka fronta Zena u sasvim odvojenu Zensku organizaciju i oslabila bi interese i aktivnost Zena za opcu borbu. Tako je na plenumu Centralnog odbora AntifaSistiCke fronte Zena zakljuCeno, da se prekine sa taka krutim radom i da se pokretu Zena pruZi veCa Sirina. I rad je p-o.Sao novim tokom. Danas odbori Antifasisticke ·fronte zena okupljaju sve zene jedilog sela ili mjesta . Odbori Antifasisticke fronte zena treba da potaknu zene da se irrteresuju politickim pitanjima, da posjeCuju sastanke i predavanja, da se p·olitiCki izgraduju. AntifaSistiCka fronta Zena je dio J edinstvene narodno oslohodilaCke fronte, a nije nikakva orgaw nizacija radi samih Zena. Prema tome ;Zadatak je Antifasisticke fronte Zena .da ,okupi joB viSe Zena u Narod no-oslobodilacku borbu, da ih uputi kako ee najbolje pornoCi borbi, narodnoj V{)jsci i narodnoj vlasti. Na taj naCin Ce Zene ravno~ pravno sa cijelim narodom graditi slobodnu drzavu. J edina tim putem nestat ce vjekovna nepravda podredivanja Zena, jer Ce se one ukljuCiti u opCenarodnu frontu i ravnopravno stajati uz bok svakom C1anu naSe- zajed-_ nice. 4 Plenum OkruZnog AFZ-a za Hrvalsko Primorje 466 46i �1 Prva OkruZna konferencij.a . AF2 za Hxvatsko Primorj-e odr.Zana je 28. V. 1944, g. na Vratima, u Gorskom Kotaru. PriSustvovalo je 350 delegatkinja iz kotareva: Senj, Novi, Crikvenica, Kralj.evica, te atoka Krka i Raba. Bile su prisutne i predstavnice OkruZnog odbora AFZ za Gorski Kotar, predstavni-ce Istre, USAOH-a, predstavnici OkruZnog NOO-a za Hrvatsko Primorje, Komu.nistiCke partije, XIII. divizije i ostalih' politiCkih orga'nizacija. PolitiCki referat odrZala je Nada BrnCiC, tajnica OkruZnog odbora AFZ za Hrvatsko Primorje. 2 U o·Zujku 1944. g. okupirali su Rab usta.S·e i Nijemci. Radi lo-Seg terena, naglog dolaska neprijatdja, te straSno.g terora, kojeg je neprijatelj poCinio prvih dana, raspali su se kotarski kao i seoski od- · bori AF:Z, a osto.o je ·samo Mjesni odbor Rab. Nekoliko drugarica ostalo je 'bilo prvih dana na otoku, kao Smilja Kvadranti-DonCeviC, Branka BastijanCiC i Nevenka MatoSeviC-Raos, skrivajuCi se po kuCama i bunkerima, ali radi jakog te-rora su neke bile prisifiene da ·se .povuku na otok Xrk. VeC prvih dana okupator je odveo sve Zene, majke i sestre partizana u logore, a kasnije izvrSio m.iz zloCina,_ kod Cega je ·zvjers'ki ubijena Fumica Mlac-ovit (silovana a zatim zaklana), i Anca Sibl "{silovana·,- _a zcitim- utopljena). U nekoliko mjeseci _ot_jerano je · u logore i zatvore 48 Zena, a·d koi.ih su Anica · Valq-viCiC, Zo-~­ ka SusiC i Franka 'SerSiC otjerane u logore Da·chau i Auschwitz. Usprkos progonima i · ter.oru brzo je rad _ponov9 obnovlj·en. Zene -se okupljaju joS masovnije, us,postavljaju se veze i formiraju novi. Odb9ri u svi:r,n selima. Mjesni odbor AFZ Rab vez_an je u .po.Cetku sa terenom preko Antice SimiCiC iz sela Bar~ata, Milke MlacoviC sa sela Mundanije te Antice DurriiC iz Supetarske Drage. U :rujnu 1944. g. formiraju· sf: seoski odbori AFZ · u £arbatu, Palitu i Supeta·rskoj Drazi, a u listopadu u. Mundaniji i· Banjolu __ Od 1830 Zena rta otoku u to vrijeme obuhvaCeno .je vel:. i organizirano oko 1200) Zene su 1hile na:jbOlja ·vez:ii sa terenom. One prebaq1ju i skrivaju ilegalne radnike, skupljaju materijal, a naroCito '3U aktivne u prebacivanju oruZja i municiie. Dolaskom Nijemaca na tim su se zadacima· istakle Tereza TonCi, Mati_ja Pahnjina (Zena B-erte) i Antica SimiCiC. Na politiCkom radu u odr.Zav~nju Sirokih masovnih sastanaka, ,pored mnogih drugova, istakla se u to vrijeme Marija SediC. OKRU:lNI ODBOR AFz ZA HRVATSKO PRIMORJE ' Za 'kotar Senj: Sa fJ!enuma ?kruZ~wg o~bora AFZ-a za Hrv. Primorje. U prvo-m redu sloje: Anke Vuj!:i{: RuZJ-ca 1u-rkomf:_. Genovcva T omii, Mira Scgota i Marija Valika Paj> . ' Iv.ka VukeliC iz Senja, radnica tvornice duhana, clan MO AFz u Senju, J elka Knifie i-z Senja, kuCanica, Clan KNOO za kotar ,Senj, Melanka Rivoseki iz .Senj a, profes-orica, Clan KO AFz za kotar "Senj, Anka Vukusie, seljanka iz Staze, clan Se·oskog odbora AFz za .Stazu, Marija RogiC, kuCanica iz .Sv. Jurja, domaeica, clan MO AFz Sv. Juraj, Ika Butkovie, seljanka iz Alana. clan ope. odbora AFZ za Krivi Put." Za l<otar N ovi : Ana Mataija iz Ledenica, seljanka, Clan KO AFZ i KNOO za kotar Novi, Genoveva TnmiC iz Bribira, seljanka, predsjednica 00 AFZ i clan ONOO za Hrv. Primorje, Anka SkoCilie (Rikica), iz Bribira; seljanka, clan KO AFZ za kotar N OVi i clan KK KPH za kotar N ovi, Katica Balen iz Krmpota, seljanka, Clan KO AFZ za kotar Novi, Tomica JovanoviC iz Dolnje Zagone, seljanka, clan KO AFZ za kotar Novi, Zora Jurcie iz Ledenica, clan KO AFZ za Novi i OpC. NOO-a ·za NoVi, Olga Ki.tCari- iz Novog, Cinoirnica, radi u Propodjelu ·ONOO-a za Hrv. Primorje, _Ikica Kata UremoviC iz Ledenica, Clan seoskog OAFZ, Zora Mataija iz Bulica, seljanka. Partijska jcdinica 1t Ledenicama 1944 · g . U .. e d" · s1n;1 se k relar A na Mataija •r ·· · .zm Za kotar Crikvenicu: Danica MatanoviC, uCiteljica:, Crikvenica, clan KO AFZ za Crikvenicu,. Laura MatejCiC, :intelektua1ka, Crikvenica, Clan MO AFZ z~ Crikvenic·u, IVIarija PilaS iz Sy. Jelene, seljanka, Clan KO AFz i ONOO-a za Crikvenicu, . Marija GrbCiC iz Sv. Jakova, radnici, Clan KO AFZ i Ope. NOO za Crikvenicu, Kata Mavrie, seljanka, clan 00 AFz za Hrv. Primorje i KK KPH za Crikvenicu, Danica ·SimiC iz Drivenika, seljanka, Clan KO AFz za Crikvenicu i Ope. NOO, Mara Golac, seljakinja iz Belgrada, pr·edsjednica KO AFZ za kotar Crikvenicu, Barica BalaS iz ~ostelj a, selj akinj a, Clan KO AF'Z za kotar Grikvenicu, Franka AntiC iz ~elaca, radnica, -Clan KO AFZ za kotar Crikvenicu. Za lmtar Kraljevicu: Marija Benac iz Hreljina, rad_nica, Clan KO AFz i Ope. NOO, Darinka KruZiC, domaCica iz Hreljina, clan je KO AFZ, Marica J akovCiC, kuCallica iz Hre.Jjina, clan KO AFz, Mira Subat iz Bakarca, radllica, Clan KO AFZ. Za lwtar Susak: Tanja Lidija .GlaZar, k~~anic_a~ Cian KO AFZ za ,Susak i XK RPH .za kotar Suilak, Matejka Cuculie iz Praputnjaka, kucanica, Clan K.Q AFZ -~a ·kotar SuSak, T-oniCa ZeZeliC 1 -ktiCanica "iz )Vlavrinci, Clan KO AFz, Bosiljka Milolov iz Cavala, radnica, Cla_n KO AFz, 468 469. �j: Na sastanku Kotarskog odb.;,.a Mara, seljanka Nevenka Zoretic kucanic . • Jele Ban iz Maid, Dra'" a 1Z .su~aka, seoskog odbora AFZ u ZlC~, kuca~;ca, -Clan Darinka VraniC ', Mahm Dre~ICama, alka, clan KO AF"' rz kKostrene, mtelektuotar Su" k , s tanka R ... 4. za .. oa Ope, NOO-a ~~~~r domaciCa iz Bakra, clan .Sloboda Galeko~· • ( clan Okruznog Prop~cd . Mara), profesorica, 81 . Ivka •Coti domaci J ~ z~ Hrv. Primorje, AFt za kota; Suiiak ca 1Z akra, clan KO Mjesto Susak: Blanka ~ilovic iz s • . MO AFt ,Suiiak usaka, kucamca, clan Zora M t" :c Oblasnog ~bJ~~~ ;an~s~avnica iz .Suiiaka, clan R .s ru, Su.iia~:lCa Bukvic (Ranke), cl"n MO AFil v· JoZa RuZiC ·. .. . AFt Suiiak . 1Z Susaka, radnica, clan MO Slava Kriiikovic (E ) .. MO AFt Suiiak (' S :a • cmovnica, clan ' 1z usaka) V!atka BabiC, ""t .. ·' (iz .Suiiaka), . UC1 e1J1Ca, clan ZAVNOH-a •Dkanica· Majstorovic (Bela) S usa a, , kuCanica iz . Dora ilurga (Marzenka) za kot a; ·S us~k (iz -Susaka),' clan KO AF" • 4 Manca Bl.Ondic iz R" k 1Je e, clan KO AFil za kotar Senj, Melanka Segota ·eM . ) aJa ' profesorica, iz AF~S- .G-a za SuJak Suiiaka, tajnica OO AFt · clan ONOO za Hr P . za _Hrv. Primorje i v. nmorJe .. ManJa Kunjaiiic (VI ' . clan KO AFil za kot S .ada?,. profesorica, za Krk J ar usak 1 clan KK----KPH -· Mira Segota ( Sto 'k ) • . · clan KO AFt ·za kof a ' cm?v~ica iz Susaka za kotar Pag. ar Pag 1 clan KK KPH Kotar Krk: Antica Franolic iz Punta KO AFil .za kotar Krk ' radnica, clan Marija Galjanic · ' p KO AFt za kotar Kr~ unta, radnica, clan N evenka Privr.Sek .' p . clan KO AFt z. k t 1z unta, intelektualka a :oarKrk ' Slavica Kirinc· • · s· ' AFil za kotar Krkic 1Z 1la, radnica, clan KO Marija CrnCic' · AFZ. Iz Hlape, kuCanica, Clan Otok Rab: Italia Marcie' dam:acica .. 0 l~a DraZiC, 'uCiteljica, ' Rab, Duskova dr. Markovina, lijecnica. Otok Pag: Neva Ticak, kucanica . AFil za kotar Pag, iz Paga, clan KO Stanka, zemljoradnica. Otok Cres: . Franjica Budak,. kucanica. Po suijegu i smrzavici nosile -su -Primorke partizanirna hranu na jJOloZaj Otok Losinj : Jaksa dr. AF:l. ~--­ , lijeCnica, Clan MO Marija Vukovic (Dunja), iz Podr. Slatine, clan 00 AFZ za Hrv. Primorje. Drugarke borci: Na prijedlog drugarica delegatkinja uiile su u Okruzni odbor Antifasisticke fronte zena za Hrv. Primorje drugarice: RuZica TurkoviC, radnica iz Zagreba, Clan OK KPH za Hrv. Primorje, Anka VujiCiC, intelektualka iz Korduna, clan OK KPH za Hrv. Primorje, Nada BrnCiC iz Zagrepa, student agronomije, clan 00 AFZ za Hrv. Primorje, Anka Paden iz Crna, radnica, sada potpo. rucnik u NOV, Stefa Paden, iz Crna, domaCica, sada u NOV, BlaZenka Vidas iz Hreljina, radnica, sada u NOV, Marica Butorac i'Z Krmpota, seljakinja, ekonom ,Staba "Divi'Zije, Anka C·or iz Bribira, seljanka, sad3. u NOV. Dokument 287 IZ IZVJEilTAJA ORGANIZACIONOG SEKRETARA OBLASNOG KOMITETA KPH ZA ISTRU KRAJEM SVIBNJA ILl POcETKOM LIPNJA 1944. 0 POLITICKOM I KULTURNO-PROSVJETNOM RADU SA zENAMA U ISTRI I NJIHOVOM UcEscU U N001 OBLASNI KOMITET KPH ZA ISTRU Centralnom Komitetu KPH ... AFz U vecem dijelu Istre uspjelo je preko AFt masovno obuhvatiti Zene, dok u grad·ovim-a i zapadnoj obali Istre zene su obuhvacene preko manjih odbora i grupa. Broj obuhvacenih zena imade oko 20.QIYO. Kotarske konfe- renc·ije, koje su odrZane u kotarevima: Labin, Zminj, 1CepiC, Pazin, Buje, Motovun, Buzet, 'Kras i Kastav _mno·go· su_ utjecale na aktivnost Zena i razbile zastarele poglede na poloZaj i ulogu Zene u druStvu. Broj Zena u NOO-ima i raznim- komisijama se poveCava 471 �(broj odbornica NOO-a iznosi oko 4010), ali joS uvijek se ·opa.Za da Zelle ne uCe.stvuju .kao ravnopravni Clanovi NOO-a, nego"7r8e uglavnom tehnicke poslov.e. Uslijed slabosti nase par.tijske ·organizacije joS uvijek nismo uspjeIi postiCi to, da se rad medu Zenama ·odVija preko partijske organizacjje, nego taj rad joS uvijek leZi na pojedinim drugaricama iz -kotarskih komiteta. Broj zena u Partiji, koji iznosi prekn 100, nikako nije u srazmjeru s aktivnoSCu Zena u NOO-ima. GJavni razlog tom sektaSenju je u tome, sto kod nasih mladih partijskih rukovodioca nisu razbijena zastarj,ela gledanja na ulogu Zene u .dru.Stvu, i Sto smatraju rad medu Zenama drugorazrednim ·pitanjern. Interes, koji je kOd Zene probuden za uCenje;m, zadovoljava se na taj naCin, Sto se uz njihova uvlaCenje u Partiju i ostale organizacije odrZavaju sa najboljim Zenama tro- dnevni teCajevf i manji skupovi za uCenje. Citanja i proucavanja stampe takoder se omoguCuj.e Zenama odrZavanjem uZih sastanaka. Taj ce rad otpasti, kad se prosvjetni rad, preko citaonica i kulturnih domova NOO i NOF~e, razvije, ali ·Za sada je to potrebno da se pomogne sv1adati zaostalost Zene. Do sada su radom AFZ-a u gradovima rukovodili Mjesni odbori, koji su se pokazali suviSe slabi, pa Je za rukovo.denje tim radom formirana Partijska komisija u Rijeci, a isto tako Ce se uCiniti i u Puli. U Rijeci ima, prema zadnjem izvjestaju, oko 100•0 zena. Zapoi'eli smo iz'davati »lstranku«, koja je- sa strane Zena primljena sa mnogo interesovanja, Sto se naroCito odraZava u masi d9pisa, koje dnevno Salju Zene redakciji. List Ce izlaziti povremeno zbog skuCenih 'tehni.Ckih moguCnosti ... «2 Organizacioni sekretar Lovro 3 Dokumcnt se nalazi u arhivu CK SKH. U selima ve6e,p; dije1a Istre ~-ene su masovno osnovnom S.kolom. Medu rukovodiocima tih teCajeva organizirane. 'DrugaCija je situacija u gradovima, a hila .i-e i nrekoliko uCiteljica (Jelka Rolih, Davorka i mnogim selima na zapadnoj obali (Po.reC, Buje, Sirol-a, Kata LaziC, Katarina Lukit, MaSa i Anka Umag), gdje ne:prijatelj ima svoja jaka rupori.Sta. Kehler), koje s·u svojim predanim nd~, Cesto bjeTu w Zene organizirane u manje odbore i .grupe, ZcCi sa svojim uCenicima .pred nCJprijatdje'm, hez i rad ie konspirativan. pomoCnih knjiga, ,prenosile na njih Osnovno z·naU .e:ornjem dokumentu se ,p;ovori i o broju Zena nje za poduCavanje diece u Citanju i !Pisanju. Dau NOO-ima. 1<.ad se uzme u obzir, da je od 2·000 nju.Sa Svalha, Clan OhlasnQg prop-odjela, sastavila odbornika NOO - 400 Z.ena od'bornica, ·aCito _je da je prvu »PoCetnicu« za d jecu Istre. Iako sa nedo.i·e veliki broj mu.Skaraca otiSao u NOV, a Zene ih voljnim ZD<lilljem, ti su mladi uCitelji i liCitel_jice zarmj.enjuju u veCem· dij-elu -pozadinskih du:Zrlosti. omoguCili da 11 ·mnogim selima Istre polaz-e d jeca Osobito ie u ne-kim kot-arevima broj Zena u NOOSkol'U i nauCe -Citati i pisati, Dragica GaberSnik iz ima i raznim komisijama vdik. »U svom radu i Vodica, Marija Poropat iz Dane, Ana Rota-r iz Trsvojim uspjesima naroCito se istiCu Zene kotara Lastenika, Ana Poropat iz RaCje Vasi, Viktoxija-· iz bin. U tom kotaru ima 87 Zena· odbornica 11 NOOV elike Trabe, Ana iz GraCiSta, Pepica Kolllar iz ima, 1'0 u ,gospodarskim komisijama (ostale komisije P-azin Polja, Marija Brezac iz Repende i mnoge joS nisu formirane). U vadnim .Cetama sudjeluju 512 druge nisu imale ni dovoljno- znanja, ni Skolske Z·ena. a joS veCi broj radi od v.remena na vreme. U zgrade, ni ploCe. Marija Por-o,pat je u Danam.a drcije~om kotaru radi organizovano 3500 Zena.« Zala Skolu na livadi, a djeci je ,pokazivala slova (»Istranka« hr. I. srpanj 194-4.). U mnogim selima na starom papiru. Mnoge su od tih d'jevojaka nakon Z.ene su predsjednici s·eoskih NOO. Svijest Zena u oslobodenja zavdile prepara.udiiu. Bilo je djevojaka mno.g-im selima je tolika, da na. s-kupovima traZe da koj·e su i bez uCiteljsko,g teCaja podu.Cavale djecu. muSkarci odlaze u NOV, a one Ce ,preuzeti sve poSesnaestgodi.Snja Marija Milohani-C iz RakoviCa nije slove. U ·selu BokordiCi .postoji NOO od s.amih Z·ena, polazila ni:kakve Skole. Samouka bistra djevojka i to 2 omladinke i 2 Zene. uCila ie diecu svoga sela od prosinca ·1944. g. sve No iako je priliCno velik hroj Zena hio u do 6slobod:enja. Katja Rauer, uCiteljica iz Pazina, NOO-ima, ipak je iPartijska organizacija moraJa koja za vrii-eme Italije nije htjcla raditi kao uCiposebnu ,paZn ju posveCivati horhi protiv zastarjelih teljica, 194-4. g. radila je kao prosvjetni referent gledanja na Zene i politiCkom uzdizanju Z·ena. kotara Labin i odrZavala teCajeve hrvaf.skog jezika za odrasle. Interes Zena za uCenje hio je vrlo velik. Kratki ·kursevi, CitalaCke grup-e, Tazn~. prosvjetni kursevi Za vrijeme faSizma Zene I-stre su Cuvale svoju i t. d. obuhv.aCali su velik hroj Zena. 'Citanje djecu od odnarod:ivanja. Ana Cvitan iz Tinjana Starupe hila je ot-eZano. Otpor, .·koji je. narod I-stre nije dala d.a ·joj dijde upiSu u faSistiCku org-atiizapruZao ,protiv Citan ja tali ianskog Stiva, imao je za ciju· >)baliJ.e«. Dijete je moralo za kaznu sjediti iza po.i;l jedicu da mnogi I judi, a naroCito Zene nisu plaCe, ali Ana nije po,puStaia. govoreti: »KoSulju kroz 25 godina uo1pCe_ niSta Citali. Mlad:i !judi, koji svog oca nisam nikad prod.ala, ,pa ne Cu ni ·sada.« su pro.Sli talijanske Skole, teSko su savladavali CiLuca BankoviC iz .TurSiCa otvoreno je rekla faSistitanje hrvatskog Stiva. Zato je _ Oblasni NOO u koma: »Mi se drZimo svoje koSulje, a ta vaSa crna .iem su p-ro.Celnici pro-svjetn~ odjela bile· naiprije nas je zatrla.« Svoju 1jubav prema svotn narodu, prof. Stefanij.a RavniC, a kasnije Zora MatijeviC, svom materin iem jeziku, ,prema Narodno-oslobodiulag-ao mnogo napora za ·ot'v~ranje hrvatskih- Skala laCkoj bo.rbi, Zene su znale sa mno.go topline i boi teCa jeva za odrasle. PoteSkoCe su bile vrlo velik,e, gatstvom osjeCaja izraziti u brojnim pozdravima, ier Istr.a nije imala uCitelja. 'Sa nekoliko uCitelja, pismima i dopi.Sima. koje su dale dstranki«, »Glakoji su do.Sli u Istru iz Hrvatsko.g Primorja. Oblasu Istre« i drugim listovima. PiSuCi fa pisma i pasni NOO _je organizirao uCitelj-ske teCaj·eve, koje su role one su uCile sVoj jezik. polazili seoski mladiCi i djevojke s falija.llskom 3 .Silvio MileniC. l. 2 Dokument 288 IZVJE!§TAJ CENTRALNOG ODBORA AFz ZBJEGA U ELL SHATTU ZA SVIBANJ 1944. Izvjestaj rada AFZ u zbJ. egu za peti mjesec Takoder postoji i ifdan odbor pri Cen~ral: nom odboru . U nJ· su uSle Cetiri drugance I I"" . to: je-dna kbja radi sa Zena~:_a u. kaza _I~TIOJ . . dna koj a radi sa bolniCarkama, Jed~a gru~:n, Je oko NAFI (zgrada gdje Istanu]e sa zenama · · ·· Centnilni Odbor Zbjega, ]judi _iz odJe a 1 -~Jl­ hove obitelji), jedna koja radi sa _drugancama koje su zaposlene u engJ.esk1m menz~Tako su postavljene i sv,e ostale organ1~ rna._. zaCIJe. U I · logoru ima 5 rejonskih odbora. l. Organizaciono stanjel U V-~m mjesecu Centralni odbor AFz-a bio je sastav1jen od tri _drugartcve. J e~na s~ bavila iskljuCivo izdavall)em »Nase·ga hs~a~<. 1 tu- je hila potpuno zauzeta. Dakle, samo bV1Je drugarice su radile u Centralnom od oru AFZ-a Logorski odbor I. logora "II." " ,III." " IV. ., " od 6 drugarica ,6" 5 " 7 I. rejon ima 8 rejonskih odbornica II. 5 III. 11 " " " IV. 9 " v. 7 " " " " 40 rejonskih odbornica .Svega 820 organiZoVanih. Zena 340 " 100 " 230 250 " " 1. 330 organizovanih Zena U II-orn logoru ima pet r~jonskih odbo~·a, a Se-st I~ejona. 300 · orgariiz·ovanih Zen a I. rejon ima 7 rejonskih odborn1ca _ 248 " II. 6 " " 7 230 III. " IV. 6 35'2 " " " " 420 ,, v. 8 " " " 34 rejonske odbornice Svega U VI-,om rejonu Zene su n€davnov doSle. Ima ih oko 330. S njima se odmah pocel? da nidi, ali rejon nije joS potpuno. -orga~lZ1r~n. ,. To su vec1no m SrpkinJ· e iz okohne K1stanJa. . I. rejon ima 12 reJons kih odbornica 9 II. III. IV. " v. , " ~~ 11 1.5510 Or.ganizovanih Zena Za to mislimo postaviti jednu najbolju u Lagorski Odbor. . . t reD III-em logoru ima Sest TeJona a pe jonskih odbora. 320 344 o-rgani.zovanih Zena 292 179 237 " " " _ _.:.~..,-2-:--;;:=;-::;--1R7?,-;:;;:;;;;;;~~i·;,;;- ,S~v:e:g~a~~----~"~~:_-------·------~~~ "Z reJ· onske odhornice U VI-om rejonu su nedavno d~~le Zene od Knl na Bukovice i ·Sibenika. S llJ1ma. ~~ ~~· ' · mah poCelo raditi, ali r:ejons~i o db ?r JOS ni Je . potpullo formiran. Takoder cemo Jednu naJI. rejon ima II. v. X. XI. Svega " " " " " " " 1.372 organizovane zene Logor~ki bolju Srpkinju staviti u O_dbor. U IV-om logoru ima pet reJona 1 pet rejonskih odbora:. 6 rejonskih odbornica 24 7 organizovanih Zen a 6 261 8 5 7 " " " " " " " 32 rejonske odbornice 265 217 286 " " " " 1.276 organizovanih Zena 413 �Odbar prl Gentralnorn Odboru !rna oko liD viSe su optereCene, ali se Zene u.Ce i drugmn zena. u citavorn zbjegu do sada irna 5.638 radu, a ne samo uskom postavljanju unutar organizovanih Zena. Nisu ubrojena dva novo- organizacije AFZ-a. Dakle, kako vidite, nedo.Sla rejmia. ·To su skoro sve Zene zbjega, Sto od starog, neSto novog. Uglavnom, vjeru~ izuzev po nekoliko njih u svakom rejonu, ko- jemo i to se vidi, da sa ovakovim postavljaje se ne odazivaju ni na rad u logoru, ni na njern jacamo snagu i ugled odbora zbjega. sastanke. U veCini sluCajeva te su prisilno Dakle,_ mjesni ili sektorski odbori se ukidaju. dovedene. Postoje rejonski, logorski i Centralni odbor AFZ-a. U petom mjesecm _·organizaciona forma u Do sada nije bila ni jedna Zena u Cenprvom i drugom logoru jo.S j-e hila kao i u pocetku, t. j. slicna kao i u dornovini. Posto- tralnom odboru zbje-ga, jer druga:rica Ru.Zica jali su logorski ·odbori AFZ~a. sasvim samo- 1\!Iarkotic, koja je odreden::i' za COZ, jos nije stalni. Po jedna drugarica ulazila je u La- stigla. U svakom logorskom odboru ima po j edna Zena, dakle, Ceti.ri drugarice vrSe dUZgorski odbor zbjega, inaCe sve diuge, su ranost clanova Iag·orskih odbora. dile sarno po AFZ-u. Tako je isto bilo i sa U l-orn logoru - 57 zena, u II-om logoru rejonskim odborima. Odmah u pocetku, radi ~ 34 zene, u III-em logoru 33 zene su claSto ~uspj·eSnijeg rada i djelovanja po rejoninovi .rejonSkih odbora, odjela, odsj,eka i sekma, postojali su pored rejonskih odbora, cija logorskih i rejonskih odb·ora zbjega. U mjesni ili sektorski odbori. Negdje su u taj odbor, rnjesni iii sektorski, ulazile Zene je- IV-om IogOru dvije Zene su Clanovi logor-skih odjela, a sedam Zena su Clanov_i rejonskih dnog rnjesta (u koliko je bilo veliko i na jednom m:jestu u rejonu, kao P.odgora ili Ko- odbora. Radi nepovoljnog broja kadra i jer n:t·iZa), a nekada je viSe mjesta imalo jedan je ovaj zbje.g nedavno stigao, jo·S nisu foT~ mirani svi ·ndjeli, odsj-eci i sekcije. Za to ni zajednicki odbor. To je bilo zbog toga sto se Zene nisu u·sle u IV-om logoru u ·veCem bToju tada .Z·ene nisu smatrale nimalo odgovorne, a kao Ddbornice bile_su viSe obav;ezne da ra- u razn·e odjde i odsjeke. Ihugarica 'ima u prosvjetnim, kulturno~ de. Takod:er su odbornice jednoga mjesta m_ogle bolje da rad-e sa Zenama svoga mjesta. informativnim (propagandnim), gospodarU nekim rejonima bilo je Zena iz m•nogih skim i tehniCkim odjelima i odsjeCima, ali mjesta, tako da u pocetku, kada je rad tre- od ukupnog broja Zena najviSe ih ima u balo pokrenuti Sto bolje, one sve nisu mogle zdravstvenim sekcijarna rejonskih odbora. 2. Opci ~ad organizacije (na politickom, da udu u rejonske odbore. Njihova neaktivkulturnom prosvjetnom nost bi skodila radu. Zatirn smo htjeli da zdravstvenom, logorski odbori odrZavaju sa svim odbornica- polju). ma sastanke, te da ih tako pomalo izgrad:uju. Ovamo su stigle Zene iz raznih kTajeva Me·dutim, te odbore smo postavili kao privre- Dalmacije. Izmedu pojedinih krajeva u pomene, dok se sami rejonski ne o.sposobe, dok cetku je vladao veliki antagonizam (Korcula, se Z·ene ne naviknu da je sada njihov·o mje- Makarsko Primorje, Vis, Hvar, Brae). Narosto, njihov rejon. Cito- je bilo opasno u zadnje vrij,eme da se razvije antagonizam izmedu Hvara 'i KistaCim smo primili upute o reorganizaciji AFZ-a u -domovini, mi smo poku.Sali da to nja, te Visa i Knina. Odmah smo shvatili da nam je glavna duZnost da radimo za j.edinsprovedemo i u .zbjegu. U logoru I. i II. postvo svih Zena Jugoslavij.e,_ a ovdje konkretCeli smo u_ petom mjesecu sa reorganizacijom no, na jedinstvu Zena zbjega. Za to smo svim i to ovako: da odbori AFZ-a budu sta vise povezani uz odbore zbjega, odredili smo da Zenama ukazivale na svakom sastankU' ne~ odbori AFZ-a daju izvjestaje o svome radu pravilnost takovog ponaSanja, povezujuCi ga logorskim odborima zbjega. Takoder da dru- sa radom protunarodnih reZima i ok-upatora na razjedinjavanju naSih naroda. garice iz logorskih i rejonskih odbora AFZ-a rade u Iognrskim i rejonskim odborima te U tom smo dosta uspjele, a u prvom Ioodjelima, odsj.ecima i sekcijama logorskih i goru potp'uno. T'akoder su sve naSe odbornice rejanskih odbora zbjega. U logorima III. i pristupile Srpkinjama, tako da su one uvjeIV. odmah. smo poceli sa takovom formam rene da prema njima loSe postupaju sam-o organizacije. N aravno, u potpunosti nismo one najnesvjesnije. Na tom polju Cemo Jo.S i sve sproveli, jer ovdje Zene nemaju mnogo dalje uporno raditi. rada. Okolno.sti su druge negoli u domovini, Po- logorima i rejonima odrZavamo ·zboropa je potrebno da postoje rejonski odboti da ve u · vezi svake novonastale politiCke situabi rad iSao u redu, da bi se najbolje Zene cije. (CerCilov govor, uspjesi Crvene Armije brze izgrad:ivale.' Ali, takod:er, odbori AFZ-a i Narodno Oslobodilacke Vojske, te otvaranje imaju j aCu vezu sa ·odborima zbjega, pa su drugog fronta). Kroi ovaj .mj,esec prouCavali im i zadaci, koji -se pred Zene postavljaju,. · sma Titov. referat, Odluke II. zasjedanja mnogo jasniji.. Is tina, tako imaju viSe posla, A VNOJ-a, pone·gdje Moskovsku ~i Teheransku 474 KrojaCka radionica u Ell Shattu konferenciju, Clanke iz »Zene danas«, »Mi se glasica uvijek im-a, ali to ne predstavlja niM kakove probleme. svetimo za zloCine u .Sovjetskom Savezu«, i a) Z )lor o vi: Odrzana su kroz ovaj mjesve ostalo iz naS·e literature Sto nam je doSlo do ruku. NaroCito u 1-om i II-om logoru, jer sec 4 dosta uspjela logorska zbora i nekoliko rejonskih. Zbo'rove 'OdrZavamo redovito i to su prije doSle, skoro svaka Zena, pa i starij a, proucile su odluke sa II-og zasjedanja jedamput mjesecno, d1i' bi hili sto efikasniji. Do sada smo odrZavali i rejonske-zborove, ali AVNOJ-a. odmah Cerna odrZavati u svakom rej,onu svaNarocito u III-em logoru ceka nas veliki kih 15 dana umjesto rejonskih zborova Siroke rad sa Z-enama Visa .. sa njima je do sada najrejonske konf,erencije, da bi kontakt sa mateZe raditi. Ide se po malo naprijed, ali ne sama bio .Sto uZi. kako bismo htjeli. U glavnom, u vezi novob) K on fer en c i j e: OdrZane su Cetiri nastalih dog~daja i rada organizacije, politiCka situacija kod Zena maZe da n8.s done~ · logorske radne konfer·encije sa svim o.dborkle zadovolji. Odbori AFZ-a cvrsto su pove- nicama u log-oru. Od sada Cerna svakih 15 dana odrZavati Siroke konf.erencije sa svim zani sa odborima zbjega, takO' da Zene rade Zenama u rejonu. PoCetkom Sestog mj,eseca skoro ~sve ,Sto se pred njih p-o.stavi, (rad po veC se odrZavaju rejonske konferencije i one .kuhinjama, ambulantama). Po zdravstvu i higi>Jeni u logoru se prosjeCno najviSe have· su se pokazale uspjelije nego zborovi. c) Sa stan c I: Sastanci se odrZavaju po Z·ene. ,CistoCa log·ora je zadovoljavajuC_a. Muhe slijedecern redu: logm·ski odbor svaku sedsmo, odrZavanj-em CistoCe, skoro iskorijenili, a tim i· -zarazne bolesti. Organizacija svim micu odrZava jedan teoretski f jedan praktisilama uvjerava Zene u potr.ebu iiZdavanja Cki sastanak. Logor-ski sa rejonskim odborima isto taka odrZava sa-stanke. Zatim su rejonzidnih novina, u potrebu niZe prosvjetnih te~ Cajeva, puCkog sveuCiliSta i svega ostalog ski podijeljeni na sektore (3-5 S·ektora svakulturno-prosvjetnog rada u logoru. Takoder ki rejon). Dva puta sedmiCno se odrZavaju teoretski sastanci po sektorima, a jedamput vodimo raCnna o disciplini i redu u logoru. prakticni. U koliko nema literature onda ·se Najvi.Se pote.SkoCa imamo pri dijeljenju teoretski sastanci oddavaju jedamput sedrobe (u IV-om logoru radi veceg broja umimiCno. ranja djece). Nikakve parole reakcije ne mod) S mot r a i I is t: U ovorn mjesecu gu da prodru rnedu Zene, jer ih odmah pra~ nije odrzavana smotra. List »Zena Zbjega« vilno objasnjavarno. Manjih sporova i nesu- 475 �bio je pripremljen za izdavanje u petom mjesecu, ali nije izaSaa zbag tehniCkih nemoguCnasti. 3. Rad na prosvjetnom polju: Nema mnaga drugarica kaje rade pa prosvjetnim. odjelirlla, iako su veCina nastavnika Zene. InaCe· njihav rad po odjelima zadovoIjava. NiZe prosvjetne teCajeve pohada u J..om i II-om logoru 70 Zena (tu su skora sve zene pismene). U III-em i IV-om logoru jos nisu otv·oreni niZe-prosvjetni teCajevi, iaka tamo ima najvi.Se nepismenih Zena (razlag je nedostatak uCitelja i Sto su ovi -zbjeg-ovi zadnji stigli). Ali i tamo ee uskoro biti otvoreni takovi teCajevi. Vjerujemo, da Ce veliki broj zen a pohadati tecajeve. Od ukupnog broj a sluSatelja puCkog sveuCiliSta viSe ad polovice su Zene. Kurs.eve engleskog i ruskog jezika pohada veliki broj zena. u l-orn logoru od svih kursista 7·0% su Zene. To ne vaZi za sve logore vee za I. i II. U III-em i IV-om logoru Zene· su mnogo viSe nepism.Eme te treba naj- prije ·otpoCeti sa niZe-prosvjetnim teCajevima. U sportu zene ne ucestvuju najbolje. Sada oko 70 Zena pohada kurseve za rukovodice Sporta. Nadamo se- da Cerna na· tom polju unaprijed vrse aktivizirati Zene, naroCit-o mlade. Oko 4() zena pohada uciteljski kurs. 47& 30 , TRAVNJA 1944. ~VAPSKI BANDITI POKLALI SU 263 OSOBE U ISTARSKOM SELU LIPI lz izvjeStaja AgitjJroj}{{ Obl''s'log fwmilela KPH :::a hi-nt od 4. VI. 1944. 4. Zdravstvo i higijena: Rad Zena na oVom polju moZe se reCi da zadovoljava, bila ·cta se tiCe rada Zena po zdravstvenim odj.eliina,-· odsjecima i sekcijarna, bilo higijene u logoru. Oko 40 Zena veC pohada higijenske tecajeve. 35 bolnicarki vee 2-3 mjeseca pohadaju bolnicarski kurs. Sada spr-ovodimo mobilizaciju Zena na dobravoljnoj bazi za bolnicarke u Italiji. U Cenbalnom odboru AFZ-a nemamo ni jednu Srpkinju. Ostavili smo prazno mjesto predsjednice za jednu stariju Srpkinju. OCekujemo ad vas da nam poSaljete nesto literature. Centralni odhor AFZ-a 1 Jedan od ciljeva Seste neprijateljske ofenzive bio- je osiguranje .pomol'skog puta uz jugoslaven~ sku olbalu .Jadrana, buduCi da je to hila jedina saobraCajnica izmedu nfemaCkih komanda u Trstu i Sjev. Italiji i njemaCkih snaga u GrCkoj. Kako _je pritisak ne,prijatelja na Dalma·ciju bivao sve jaCi, to ·se javila potreba da se_ ·evakuira staq.ovniStv_o· tog podruCia. PoSto je postignut ·sporazum sa Saveznicima, da prihvate izbjeglice, organizirao _je Oblasni NOO za Dalmaciju ·evaku;::tciju stanovniStVa. Evakuirano je. ·stanovniStvo· ,gotovo -Citave obale Dalmacije, osobito Makarskog primo-rja, 'Srednic-dalmatinskog otoCja, nekih S jeverno-dalmatinskih otoka, DalmatinS:ke 'Bu'kovice i Ravnih kotara. Od poCetka evakuacije u sij-eCnju 1944., pa do posljednjih -skupina, evakuirano je oko 28.QIOO osO<ba, i to ponajviSe starih ljudi, Zena i djece. Evakuacija se vrSila .preko Visa i Italije u Egipat (Ell Shatt, Katatba, Tolumbat). Narod u zbjegu u Egiptu bio ie u poCetku u vrlo teSkom poloZaiu. jcr savezniCko snab~ dijevanje zhje,ga hranom, odj·eCom i sanitetskim rna~ t-erijalom niie rno.glo zadovoliiti sve potrebe zbjega. Osim toga, klimatski uslovi hili su preteSki za ljude, pa je dolazilo do 1brojnih sluCajeva bolesti i ·umiranja, naroCito 'manje djece. Veliku poteSkoCu za zbje,g u Egiptu predstavljala je PuriCeva kraljevska vlada, · koja j·c u to vrijeme hila u Kairu i Cinila sve, ~a kompromitira zbjeg pred .Saveznicima. P.red odLazak u zbjeg, joS u domovini. Oblasni NOO za Dalmacij·u formiraa ie Centralni odbor zhje,ga, koji i'f imao z<idatak. da rukovodi organicijom Zivota i rada u zbjegu. U zbiegu su 'hili osnovani logorski i rejons'ki odbori. Od 158 od'bornika u ~ogorima 'bilo je ·40 Zena odbornika. Uza ·sve poteSkoCe, na·rod je uskoro uspio ,potpuna organizirati svoj politiCki, d:ruStveni i kultur- Dokument 289 ni Zivot,- kojim se do.skora afirmirao i pred Saveznicima i narodirua Egipta. U organizaci ji politiCkog, soci jalnog i kulturnog Zivota zbjega Zivo su uCestvovale Zene. kojih je bilo u zbjegu oko 10.000. One su organizirale radne .Cebe, kako hi ·se poslovi oko uredenja Zivota zbjega Sto bolje izvrSavali. U ti-m Cetama sudjelovalo je preko 6.000 ·Zena. Zene ..su radile u rajonskim kuhinjama_ _zbjega (zbjeg je nairoe lbio podij-eljen na r·eione), 'U krojaCkim -radionicama, u djeCjem domu i domu staraca. Kad ie 1944. g. doSla jedna grupa tdkih invalida, koji su se teSko snalazili u novoj sredini, Zene su uCinile sve da im pomognu. Osim to.ga :Zene su polazile uCitel jske i bo.IniCar-: ske teCajeve, te kult~uno-prosvjetna predavanja, nastoje-Ci da se Sto vi.S·e podignu kulturno i politiCki. Trreha istaknuti da su ,zene uCiteljice, koje su doSle sa zbje,gom, odmah po.Cele skupljati djecu i drZati Skolsku orbuku na pijesku, s kamenCiCima, icr nije hila pisaCeg materijala, a Satori jo.~ nisu hili podignuti. Z·ene. su radile i na politiCkom prosvjetivanju Zena, pa su osnovani odbori AFZ u s.vim rajonima zb_jega kao i Centralni odbor AFZ zhjega. U inicijativni -centralni odUor AFZ zbjega, koji ie osnovan- vet u Italiji krajem 1943. g., pred odlazak u Ell Shatt, uSle su: Marija Luia·k - kao predsiednica, .Nikica Soljak-Kirigin i Paula Zon~.JakSiC. NeSto kasniie od'bor ie bio popunjen s Katiconi BatiniC, Zorkom Ve.Za. TonCom BoriC, Bosom Milun,, Mariiom ButoroviC. One ·su bile .prve, koje su poCele okupljati i. organizirati Zene zh_jega. I. VI. .1944. g . .poCele su Zene izdavati svoj li~t »Zena zbjega«. AGITPROP OBLASNOG KOMITETA KPH ZA ISTRU 4. VI. 1944. Agitpropu Centralnog Komiteta KPH Dragi drugovi, ,Salj-emo vam ne·Sto dopisa sa na·S·eg terena. 1. Dne 30. IV. u 4 sata poslije podne upali su u selo Lipu Svapski banditi sa svojim slugama fa.Sistima i ustaSama. Prije ~ego St_? su doSli u selo, blokirali su ga ·i tukh b~cac1ma i mitraljezima, kako bi mirnom pucanstvu onemoguCili bijeg iz sela. UpavSi u selo, poCeli su pljaCkati sve, do Ceg'a su stigli: novae, satovi zlatni nakit i sve ostale vrednije stvari zan'imale· su ih najvi.Se. Zatim su otp·oCeli svoje zvjersko djelo klanja nad mirnim¥~t~­ novni.Stvom. Tu se naroCito istaknuo fasiStlcki oficir Celigoj, kome djedovi potjecu iz istog sela. U kuCi Celigoj Ivana, starca od 70 godina, naSli su naSi drugovi ~: Ista1:s~e brigade »Vladimira Gortt::tna«, koJI su rste noCi stigli u ·selo, straSan prizor zvjerstva okupatora. Sedam Zrtava stl'aSno iznakaZenih Jezalo je u kuei: petero djece od 1 do 10 gndina, mati im SimCiC Ter.eza 32 gadine stara i navedeni starac Celigoj. Starac je ~aden za stolom s molitv-enikom u ruci, prerezanim grkljanom i drugim tragovima muCenja . M~ti dj-ece nadena je pokraj stol~. na po~u sa d~e­ tetom od tri got;line u narucJU, sa l'zvademm oCima i straSnim txagovima muCenja, tako da joj je glava hila ··oblivena bijelom pjenom, koju je prouzro·kovalo muCenj~. ~idili ~u se i znakovi silovanja. Dij-ete, koJe Je nos1la u naruCju, bilo je i~bodeno noZevima i ~traSno iznakaZeno. Troje dj·ece leZalo je kraJ vrata, u kutu izmrcvareno i prelomljenih ruku i nagu, te je bilo teSko razlikovati koji dijelovi pripadaju pojedinom djetetu. U ?rugom kutu lezalo je dijete u kolijeci u Iokv1 krv1, zaklano i na viSe mjesta izbod.eno noZem. Drugo strRSno zvjerstvo je izvr.Seno nad 35 go dina s.tarom Zen om SimCiC Vikom, koj a je leZala pred svojom kuC.om iznakaZena, sa stra-Snim znakovima silovan'j a, izbodena noZevima, do kostiju/ izre-zanim mesom na nogama. Navedenoj se Zeni muZ SimCiC Nino nalazi u redovima NOV. N esto podalje lezalo je izbodeno jedno dijete od 10 do 12 godina i jedna starica u lokvi krvi. Starac SimCiC Ivan 60 godina star, naden je na stepfinicama svoje trgovine sa _dol~ njim dijelom tijela p-od ruSevinama zapalJene kuee dok mu je glava i gornji dio tijela bio izgo;en. Tri su Clana njegove obitelji izgorili u kuci. Jasipa JakSetiC, stara 78 godina, nadetla je na vratima svoje kuC-e dj-elomiCno izgor~na kao. i SimCiC Marijan, djeCak od 10 godma. U selu je nadeno niz iznakaZenih Zrtava, medu kojima su prepoznati M:aljevac Ana, stara 78 godina, sa svojom _kCerkom Ankom. i rnalim unukom ad 7 god1na, Ivanka ZmaJla, 50 godina .stara, Antula -SimCiC, 75 godin~ stara, Marija AfriC, 60 godina stara, sa SVOJOID ne-. vj-estom starom 35 godina. Taka je nabrojena 21 iznakaZe-na Zrtva ... Ukupni broj poginulih: 263 osobe, 1.35 uniStenih kuCa. VeCina ljudi zatvoreni su u kuCi broj 20 i tamo izgorili skupa s kuCom ... 1 :t U travnju 1944. g. Nijemci poCinj_u s- ve~~kom (treCom) ofenzivom u Istri: Gotovo- .u tsto VnJe.me napada ju i sve vojnopozadmske -staJ?-IC'e,. ~ glavnmu snaga hacaju na sektor UCka-Plamk-Ltsma. s namierom da uniSt~ Opera~ivni }tab ~a Is_tru 1 Prv:u istars1m brigadu 1 na ta1 n~-cm ost~~r~JU k?t;n~~-~­ kaciju Rijeka-Trst. Kako m.s.u n~mJeh ozbtl)'m.pl~ gubitaka jedinicama NOV, Nt]'emci su se _zl_oCm~c~t svetili stano.vniStvu, koj_e -je pomagalo. SVOJO_J ':OJSCI. 30. IV. 1944. g. podivljali: njeinaCkt zloC;nCI P?~ klali su stanovnike ..sela Li.pa, I. V. 194-4. zapalth su Vranje, zatim Studenu, Brest. ¥alu U~ku, _Vel·u UCku, Se:miCi, RaCja Vas, Trstemk, .\!'od<-ce 1. dr. Mladih muSkaraca nisu mno.go ~alaztl~ po sehma: zato su -se svetili Zenama, djeci 1 .st~rctma. U ~?h vjeSaju ·u aleji odjednom dvadeset 1 1ednog mladtca, koj-e su uhvatili, karla su. htjeli izaCi _iz ~rada, da odu u partizan-e. Pazin .JC centar, u ko.Jt dovode lj-ude iz cijele Istre, m~Ce ih ~. vjeSaju ~ dvo-riS~u kul:e obitelji Raner, ko1a se cqela ?al<l;Zl u p~rt;­ zanima. U Lupoglavu i dr-ugim .garmzomma natJ~cu s·e, tko f.e zvjerskije muCiti. U tim borbama Zenc Istre dale su mnog·e Zrtvc. Anu GuStin iz Radmana koja je radila u organizaciji AF2, uhvate Nijemci kod Zha_ndaja, i muC~ je da oda organizaciiu. Ona podnost sve muke 1 pogiba, ne progovorivSi ni rijeCi. Marij.a Mikac iz Bresta pod ·Zbevnicom pala je Zrtvom, dok ie izvidala neprijateljski polo-Zaj, koji je namjeravala napa-sti naSa Ceta. Nataiiju Mar-eCif. iz MareCiCa muCe da ,prizna, gdje se na1aze part~za~i, s ~?jim~ o~~-Zaya ":ez~: Ona niSta ne priznaJe 1 neprqatel1 st·rl]el.Ja ~Jru ~ njelle tri kCerke. Na isti naCin pogibaju ma1ka 1 tri kCerke SlavCiC iz ZareCja. I 477 �Roia PetroviC U travnju 1944. g. prilikom napada na jednu vojnopozadinsku stanicu, Nijemci su _zarQibili stri-jd jali Viktori ju StokoviC iz Plomina:.26. sije.Cnja 1944. g. zarobe Nijemci_ FoSku Doblanov~C iz '2minia: Clana Ko_tarskog komiteta SKOJ. Mute J'C, po nekoltko puta JC na konopcu spuStaju u zdenac, siluju _je i ubiju. L~vorku Lenac· Lili iz Kastava mu·Ce u pazinskom pul1skom zatvoru. Do niene Celije se kriSom dovukla Z_ora PamiC. da je tjeSi. >•Ne bo'j se, niSta nc Cu odab« - odg-ov~ra i podnosi sva muCcn_ja. 17. VII. 1944. odvodc JC u Trst u zatvor Koroneo i ubiju. . Donosin:to -?ekoliko opisa nepri jatel jskog terora nad neza.Stt.Centm narodom istarskih sela prema pisanju »Glasa Istre« iz 1946. g, »U novembru 1944. uhapS-eua je omladinka Zora Cukril:, :koja je posli_je 20 dana muCenja u zatvoru navod?o otp.~emliena _u Nj·em~.Ck-u. X<i.snij-e -su uhapSene .JOS dvqe omladmke Amca i Zorka Guk-riC iz ~el.a i(~ukr~Ci. Zorku su .muCili vjeSanjem i odmah 1?1 sktda_h omCu s vrata silel:i je da prizna da je hila parhzanski kurir. Djevojke ~'>u ,poslane u Trst, a odande su nestale.« (»Glas Istre« •hr. 41. 21. V. 1945. _g. - »ZloCini Nijemaca i faSista u garnizonu Vodn]an.«) ~fl~da Tonka .Lore?cin i~ ~e~t~lina, doSla je J?r?}.J~ca 1944, bolesna IZ SVO.Je Jedtmce, da se izli}ect 1 opet vrati u fedinicu. Otkrili su je gestapovci t odveli u puljski zatvor. Na tre.Cem katu SS-ov-ske ko·~~?de u. uli_ci. s~~r-e,g_lia i ~ podzernnom .podrumu rnucth su ·1e 1 tspthvah damrna i danima da oda o~ga?izadi~ u.. Med~linu. _T.ednoga d<ina predali su n)emm rod_ttelJI,ma n1enu rohu, rekavSi ·cia _je otpreml)en~ u N,Jemacku. Zar hez -robe, pitali su roditelji. Pogi~ula .. ie herojski, _ier nije htjela nc,prijatelju odatr SVOJth drugova. · Ne_~a ~nif~C ~z Senja, Hrvatsko Primorje. >)BlJ'CSt;J-tla JC .1aka ofenziva neprijatelja. Tog jutr-a .u map.~ 1944. susretoh Nedu u Maritima (kotar L_ahm). ~vtje tr~ dr~arske rijeCi, dva tri drugar,ska ptt~n Ja 1_ Zumo Je obSla Neda za svo jim drugovima ko;t, su J'C zvali. 2urila .ie na sastanak s omladinom Pazmskog kotara, I Neda se poCela spuStati strminom Sto vodi iz Ma-riCa u dolinu RaSe UvcCe. doznasmo. NoCu podosmo po nju. Crnila se nep~oz1rna ,gusta nol:, Nigdje njj,e bilo zvijezda. Spu~~a!~ smo ,se J?olako, .a rijeCica je Sumjela iuZ-no. Dva htJ~la vola 1 kola Jedva su se ·nazirala u mra-ku, a nJihov .fe Sum .povel:avao tiSinu noCi. . ~aSli smo Nedu i joS dva d!'uga. Malene ·rupice vtdJele su se na sljepoCicam·a. Tane iz Nedinog re:roiv:ra. 'Banditi su mrtva tijda oplja-Ckali:--A lice .Je bilo spokojno i vedro.« (»Glas Istre« br 150 od 2. II. 1946. g. - »P,ali za slobodu«). · · Medutim sigurno jc, da se iloCin ·odigrao na sliiedel:i na·Cin: RoZa PetroviC _ie malo dalje crkvice Sv. -Katarine do'bila v,rJo .iak udara<:: po glavi iznad Cela, i od toga naglo izgubila sviiest, radi toga o samom zloCinu ne zna viSe reCi. Zrtva ima veliku -kvrgu na glavi iznad Cela, na mjestu gdj·e j·e- dobila ud!lrac, od koga su joj raspuknute kosti krivo zarasl'e.' Dokument-2.90 IZVJE!!TAJ OKRUzNE KOMISIJE AFz ZA OKRUG BJELOVAR OD '11. VI. 1944. OBLASNOM ODBORU AFz ZAGREB 0 RADU zENA Izvjestaj o radu AFz-a od 11. VI. do danas u Bjelovarskom okrugu 11. VI. forrnirana je Oblasna komisija •a AFz. Stanje je !ada hila talwvo, da j,e u vecini sela bj elovarskog okruga rad AFZ-a potpuno bio zamro. Jedino u bjelovarskom kotaru nije prestao rad; tu su i dalje postojali odbori AFZ-a, zene su se koji puta sastaiale. Od proSlog mjeseca, nakon .Sto su sv·e partijske jedinice i partijski korniteti dobili direktive da oZive rad AF.Z-a, rad je krenuo naprijed, u bj,elovarskom i -durdevaCkom -kota.rU f0rmiran~ je 4. VII. okruZna. komisija od tri clana. Do- danas uCinjeno je slijedeCe: 1 Mariju Medicu i Linu Zakinju IZ Valicc, kotar ~mag, mu-Ce ,faSisti i strijeljaju, ali one nc priznaju mSta, nego prkosno uzvikuju: >>Bile smo u partizanima, i ni je nam Zao.« Pajuh Marija iz Brtonjice. Ermina Corva iz Gro-Znj~na, Emiliia B~nCiC iz Novigrada i mnoge drll;ge zene kotara Bu1e hrabro podnose muCenja i umtru, kao i mnoge druge ist<lirske Zene. · Kada su demonstranti htjeli skidati faSistiCkc emble~e ·Sa zgrada, nakon pada Mussolinija, pokole?ah su s~ pr:ed otpo-rom karabinjer.a. Francesca B?d1_ se ,P·en.Je lJeStvicama i CekiCem razhija fa.SisttCkt ·emblem na »casa del fascia<<. Borbena i brabra neum~~no ~adi za NOB-u. 31. augusta 1944. g. pa.d~ nepnJatelJ-u ~- ruke. MuCili su je, isko,pali joj 0~1 1 .kona~~o SJ?ahlt .ru Trstu u· »riZjeri«, ali od njC msu tznud1h ·pnznanJa. · Olga. Ban iz ZareCja, Mira Ban Raduna iz SuSak~, LtCa Faraguna iz Lalbina, Lovorka Golob iz ~azma, Stef<_~-J?i ia RavniC iz Lupoglava, Zora Romac tz Brest-a, Lilt Neuman, Francesca Bodi iz Rovin ;a Nelli Duitz iz Rijeke, Antonieta Zanfabro iz- Baia' Mataja Bra ikoviC iz Brguca, Mari ja Klobas iz Br~ gu.c~, Fauica ~il_iC iz Kastva, Sava Jugo iz KaStva, ~thea J~draml: 1Z Zameta, Lcivorka KrikaniC i sto~m: drt1Jf~h Zen_a horile &u se i poginul-e, nadahnjuJUl:t _SV?Jlm_ pr.1_mjerom . hiljade novih horaca, k-oji su zauz1mah nJihova m 1.esta i. nastavl jali borhu. 478 ZiLJOc!N KOD SVETVICENTA . Dana 2'2. srpnja 1944. doSla je iz Sv. ViCenta .JCdJ?-a gru,pa ?~ 25 talijans,kih _f~Sista u selo Reianci, opCtn: Sv. Vtcenat, kotar Zmm1, te s-u izvrSili premeta-Cmu u k-uti RoZe PetroviC, ,zene PaSkvala 3-4 g. sta-re._ ' Oplja-Ckali su sve, Sto je hila vrednijc u kuCi f~ko. medu ostalima bol ju od jeCu, a od hrane: 27 ~ psemce, 5 bl. vina, vola, telca i joS mnogo drugoga. . Nakao toga rekvirirali su jedna kola u istorn ID_Jestu, natovarili na ta kola opl iaCkane stvari i hranu, te poSJj za Sv. ViCenat i poveli sobom gore s-pomenutu Ro-Zu PetroviC. . _Na putu z.~ Sv. ViCent _sreli su kod sela PajkoV1Ct Ivana. Mr.Sna, rata-ra 1z sela BokordiCi, starca od 60 godma, te ga bez razloga ubili i ostavili ga na cesti leZati. U Sv. ViCentu zatvorili su u zahod elektriCne centrale RoZu PetroviC, a sutradan ui-utro u 4 sata ~oSI.a se~morica od ovih faSista po nju, t·e _ju odveli 1z Sv.. vVICenta u pravcu sela .Pusti, a:li je nedaleko Sv. V1centa ma~o d~l je o~. crkv_ice sv. Katarine spomenuta naglo 1zgubtl~. SV~Jest 1 za sebe nije znala ~5 d~na, kada se osvqesttla u bolnici u Puli, gdje Je lezala 73 dana. ' · ~~~~in se dog~~io u nedi:Iiu. te su seljaci iz obhznph sela, ko11 su toga JUtra i.Sli na misu u Sv;.. V1Cenat, naSli pokraj ceste na gore opisanom m!:stu RoZu PetroviC okrvavljenu po lku i iskopanih oCqu no.Zem. ' . Zrtva o o~orn ne zna niSta drugo rel:i jer kako 1e g.o~e reCeno, oSviieStila se tek nakon i.5 dana 'll bolmct u Puli. Nakon udarca po glavi, kada ie Zrtva izgubila svijest, zloCinci •SU Ro-Zi PetroviC isko:pal,i noZem oCi i dohro se vidi kako joj j.e pov,redena .Cco-na kost na dva miesta iznad svakoga _oka, tako da se danas, nakon godinc dana, od karla se zloCin odigrao, maZe dohro vidjeti mjesta ispod Cela, kroz koja S1l zloCinci .Zrtvi zabili noZ u oCne Supljine, da hi joj i·skopali oCi. ()>Glas Istre« hr. 65. od 21. VII. 1945. godine). 1. Kolar :l:)urdevac: a) Na tom kotaru je u zadnje vnJeme bilo slobodno kretanje samo u opcinama RioStar i PitomaCa. U tim opCinama bio j-e prij e vrlo slabi rad. ·Sad je u opCini Pitom~aCa formiran odbor AFZ-a u selu Velika Tresnjevica; na sa-stanak dolazi 15-17 Zena, predsjednica je Ma-darica, ostale Zene su veCinom Srpkinje. U Sedlarici nije nikada postojao niti AFZ niti NOO. Sad su na sastanku za osnivanje JNOF-a bile dvije zene. U Pitomaci je postojao odbor AFz-a, sad ima nekoliko Zena, koje Cine uslug-e, ali ne Ce dolaziti na sastanak. 'Tri su dobre. U Otrovancu postoji veza sa jednom Zeno:in. U Duretini na Dravi razgovarala je drugarica Ru.Za poj,edinaCno s nekoliko Zena, koje su sa simpatijama govorile o NOB-i. U ostala cetiri sela ave opcine nemam,o niSta. b) U opcini Klostar formiran je odbor u Prugovcu, ali konspirativan .. U Klostru je postojao odbor, ali sad _postoji veza samo sa dvije Zene; u Dinjevcu i Kozarevcu takoder postoje veze, a nikako nije uspjelo sazvati sastanak. U Budancevici i Suhoj Kataleni ne postoji lliS'ta. c) U opCini -Semovac je bilo do nedavno slobodn-o kretanje, i postojali su svi uslovi za formiranje odbora u ·Semovcu, Hampovici i Rakitnici, jer j~- u tim selima bio ~rij_e vrlo dobar rad AFZ-a, ali uslijed upada bande nije se dospjelo. d) Iz Sesveta, Kalinovca, Virja, Miho!jan- · ca; Durdevca, tGrkine, Budrovca, MiCetinca i Oepelovca su mnoge zene pobjegle pred bandam i nalaZe Se u izbjegliCkom logoru. U tim selima su hili dobri · odbori AFz-a, za sada tamo nij-e ni.Sta. uradeno, a s tim izbjegli.Ckim· Zenama ndrZano j.e nekoliko sastanaka; na jednom sastanku bilo je oko 30 zena. Neke od tih Zena, koje su radile prije· u odborima AFz-a, pomazu sad u radu u drugim selima. e) U opCinama Ferdinandovac, Novo Virje i No1ve ne postoji niSta. 2. Kolar Bjelovar: a) Opcina Pisanica: U Ribnjackoj, Backovici i BedeniCk-oj postoje veC davno odbori AFZ-a, Zene se sastaju redovito svakog tjedna, na sastanak dolazi 30~40 .Zena, idu na svaku konferenciju, na koju ih se pozove i i-zvrSavaju sve zadatke koji se pred njih postavljaju. Najbolje selo je Backovica. U Vet Pisanici postoji odbor AFZ-a u konspiraciji; ima svega 4~5 Zena, koje se sastaju. Do sada nije uspjelo sazvati Siri sastanak. U Polumu nije niSta. b) U opCini Severin nije uopCe pres tao rad AFZ-a u selima Severin, KaSljevac, RavneS i Orovac. Rukovode radom AFZ-a i njihove partijske jedinice·, a. u ,svim tim s·elima postoje odbori. OdrZani su sastanci u KaSljevcu sa 16- Zena, u Orovcu sa 12 Zena, a u Ravne.Su i .Severinu se odrZavaju sastanci .redovito, _ne znam sa koliko Zena. c) Opcina Sandrovac je vrlo slaba; odbor postoji -samo u Maloj Pupelici, na sastanku je bilo 6 Zena, slaba predsjednica. 479 �U L'asovcu J.)ostoji odbor, sastanci se odrZavaju. U Babincu je sad_ odrZan prvi sastanak sa 7 Zena i f.ormiran odbor, a u Bedeniku i Bulincu ne postoji niSta. d) U opCini N·ova RaCa je malo uradeno, ali postoje uslovi za formiranje odbora U nekoliko sela, i neke su drugarice sad zaduZene tim poslom. e) Opcina Prespa je vrlo blizu Bje!ovara, tamo postoje samo pojedinaCne veze u selima Tomas, Prespa, Ciglena, Patkovac i lidralovi. U -opCinama Gudovac i Bjelovar ne postoji niSta, ali izgleda da Ce se moCi uspostaviti uska veza sa gradom Bjelovarom. 1 Pod kraj 1943. g. rad sa Zenama u okrugu Bjelovar doZivljuje svoj najveCi zamah. Tada je bilo, formirano veC oko 120 scoskih i ~radskih adbora AFZ. _Odraz ovog stanja je i uspjelo savjetovanje Zena odrZano koncem listopada 194'3. g. u Gornjim Zdelicama ·sa lpi'e-ko 100 prisutnih Zena iz cijdog O.krU,ga, na 'kojem su po prvi .put Zene iz raznih krajeva Ohuga izmi jenHe i-skustva o ·radu i tije. osjetile snagu i razgranatost organiza1 PoCetkom 1944. g. rasformiran je OkruZni odbo·r. AFZ, a ra:dom Z·ena rukovodio je Narodni front koji je na tome podruCju u to vrijeme formiran. Ova reOrgariizacija do.vela je do pasiviziranja najveCe,g Jbroja organizadia Zena, pa je Oblasni komit-ct K'PH fOrmirao u ljetu 1944. g. komisiju od nekoliko ibena radi o.Zivljavanja toga rada uz istovremeno formiranje takvih komisija pri Okru.Znim komitetima,_ Rad su Otdavali stalni nal-eti ne;prijatelja, koji je pod konac 1944. kontrolirao skoro cijdo podruCje Okruga. . · U rano lieto 1944. g. o-t~ganiziran .ie u Velikoj TreSnjevici i Kozarev-cu zbieg za izbjeglice ,sa po~ dru€ja Kalnika, Bilogore, Ko,privnice i podravskih sela. U jesen se zbjeg okilpio oko Velike Pisanice, a primio je, osim do-sadaSnjih joS i izbjeglice 3. Kotar Koprivuica, KriZevci, Sv. Ivan :tabno: U tim kotarevima nema nikakvih podataka, Sto je tamo uradeno, buduCi se j-o-S -nis-u vratile drugarice, koje su ondje i'adi.Je. 17.. .VI. odrZano je savjetovanje _sa svim aktivistkinjama AFZ-a za cijeli okrug; bilo je . prisutno preko 4i0 Zena. 25. VI. odrzano je isla takovo •savjetovanje na kotaru Bjelovar; bilo je aka 30 zen a. U ostalim kotarevima nisu s-e odrZala ·Savjetovanja. OkruZna konferencija s biranjem Sirokog okruznog odbora zakazana je za 15. VIII.' iz Hrvatskog Zagorja i Medimurja. To je hila oko lOGO Zena, djece i stara,ca, koji su zadnjih da.ua prosinca povul:eni -do Slatine i prebaCC:::ni preko Drave u ,sela oko Dravafo,ka, ier su duZ Podravine nastupali »Cerkezi«, bjelogardejs'ke t,rupe u slu-Zbi faSista. Divl jaStvo ti'h trupa,, koje uopl:e nisu irnale _ re;gularnog snabdi jevanja, naroCito nasil ja prema Zenama toliko· su zaplaSili stanovniStv-o, da su Cak i ustaSke Zene kleCeCi zakliniale komandante NQiV da ih .povedu u zbjeg. Zbieg je pomaknut u sijeCnju 1'945. g. u ,sel.a oko PeCuha, a u v·eljaCi prebaOen preko Dunava skelom kod Batine u Vojvodinu, u sela oko iSvetozara MiletiCa . .T o.S pri je :prelaza Drave osnovan je Glavni odbor z:bjega kojim su ·rukovodili Clanovi IO NOO zagrebaCke oblasti. Zbjeg se vratio u domovinu u lipnju I 945. g. Gdjegod se zbjeg zadrZao samo neSto duZe, a naro·Cito u Vojvodini, organiziranf\ je S:kola i obrazovni te-Cajevi. ":lene- su se uvijek brzo. pribliZile sbinovniStvu, pa i madarskom, i 'bile propagatori ide_ja NOB. 8. mart 1945. proslavljen je vrlo sveCano u Svetozaru MiletiCu akademi jom. Predavanje i program dale su Zene zbjega, a uzvanici su bUi domaCe sta·novniStvo. Bunjevci i Madari. Dokume11t 291 Zetva iETVA NA cEPic POLJU DojJis i:::: ,~fstrrmke«, glasila Oblasnog odborn AFZ ::-n lsfnt - srprmj 1944. CEPJCKO JE 'POLJE O:tiVILO 37{) Zetelica, Zena i omladi~ki, sa srpovima, s pjesmom i smijehom prkose- neprijatelju, spaSavajuCi pSenicu za svoju vojsku, za svoju pobjedu. Nekada su se tim poljem -orile samo psovke, nekada su ovdje fasisticki gospodari tjerali s-eljake da za njih siju, da za njih kose, da za njih Zanju. Danas njih vi-Se nema, CepiCko- je polj-e naSe, CepiCko je polje narodno. Cvrste seljaCke ruke· drZe kosu i kose sv-oju djetelinu. Puni vo.zovi djeteline odvoze se, a seljaci govore o proSlim vrem-enim&, kada j-e njihova blago crkavaJ.o ad gladi i suse, a djetelina i v-oda hili su u rukama faSista. 480 Zetelice Zanju. Zita nema mnogo, jer su fa.Sisti pobjegH pred narodnim sudom, a narod se od straha nij.e usudio orati i sijati. Tek jedan dio polja je zasijan, ali i to je mnogo, a narod osjeCa i znade da Ce se do godine cijelo polje zasijati pSeniconi i da ne ce biti dovoljna radna ceta ad 37() zetelica da ga poZanj e. 2;etelice Zanju, a drugovi odvoze snopove na mjesto vrsidbe. Treba raditi brzo, jer bi nep-rijatelj mo.ga·o pokuSati da nam oduzme pSenicu i da ju uni,Sti ... zene i omladinke labinskog i cepickog kotara hrabre su i ne daju se smesti ~i od ne- prijateljskih kamiona, koji su ih iznenad~li. P.oskakale su u vodu, bjeZale pred Svapsk1m 1 16. lipnia 1944. g. zapoCela ie Zetva na '9-e.piC: Pol_iu. Kroz 16 dana poZele su radne g--rupe zena 1 omladinka 52 hektara. MuSkarci su na koltma odvozili sno,pove u blizinu sela Cepit, gd je je p:Se?ica ovdena, spremliena u vreCe i odmah otpr·emlJena dalje za voisku. U to se vrij.eme veCi broj muSkaraca iz sela nalazio u i·edinicama NOV,_ i ,,dav~a radn~ snaga__ ffil bile Zene. Da hi se radov1 na pol]u rnog-h n~ VrtJeme zavrSiti formirane su radne grupe Zena 1 omladinki, koj·e' su za vrijem~. velikih -po~iskih. ra.d_ova pomagale p'orodicai_lla, ~~pma su. m~sk.arc1 h_t~t u partizanima. zatvonma th su po,1pr;mh. Za ~n ]erne Zetve nekoliko je hiliada Zena btlo okuplJeno u stalnim radnim grupama. Koncem 1944. g. pa do oslobodeni~ pre~rana vo]ske i opskrba iedinica n~ terenu lezala l~ na Zenama. OpCina DivSiCi u m1esec dana da_la 1e za NOV 9.368 obroka. a Zene AF2 oprale -su 1 okr:pa~e 3.364 komada robe, saWe 80 komad.~ novo~ 0~1jela, oplele 40 p.ari Carapa. U isto vnJeme sakuptle 81 :Zenc Hrvat:oke u NOB rafalima, ali su drugoga dana bile opet na polju ...1 su Zene te opCme 90 kvintala Zita, iako ie ova opCina siromaSna i ima sela, koia su popaliena i popl jaCk ana od faSistiCkih i Svapskrh bandi kao Saini. Glavani i Manjadorci. U Sv. Bartolu, kotar Labin, doSao ie posliie ofenzive III. bataljon Prve istarske brigade u .selo. Batal ion i·e slabo obuven. a mno..1d bo·rci. i .basi. Sve Zene sela su cijelu noC Sivale papuCe, 1 UJUtro s-u svi borci dobili nove papuCe. . Voisku je tr-ebalo prehranjivati ne samo- kada .1e bila na terenu Istre, nego i onda, kada se nalaz_tla u Gorskom Kotaru, koji ie bio popalien i iscr.plJen i nii·e mogao prehranjivati toliku volsku. Na stotine grla stoke i vag?na Zita prebacivalo. se izmedu nepriiateli-skih garn1zona, preko ceste 1 J:!ruge u Gorski Kotar. Zene i omladinke kotara Lall:nn, Kras i Kastav na svojim su ledima nosile hranu u f!or·ski Kotar. ObiCno su iSle .e;r-upc od 30 do 80 zena i omladinki i nosile na ledima 18 -do 2'0 kg hral?-e. Put do Gorskog- Kotara tra jao je Cetiri dana. Os1m ovih .grupa odlazio je sa hr·anom veliki broj rna- 481 �Dokument 293 POZDRAV zENA OKRUGA VIROVITICE SA II. 0 KRUzNE KONFERENCIJE AFz OD 18. VI. 1944. GLAVNOM ODBORU AFz HRVATSKE Glavnom odboru Antifasisticke fronte zena, Hrvatske! II OkruZnoj konf,erenciji AntifaSistiCke fronte Zena" za Sastale smo se na svojoj . Glavnom odboru Antifasisticke fronte zena okrug Viroviticu, te Saljemo borbene pozdrave Hrvatske. . Nasa cvrsta ~dluka da ~b~~v:t;:~ pokolebiva, i tako cemo pomoCI sire Smrt falizmu - 18. VI. .., n naSeg okruga organizacijom, ostaCe _nePokreta. :::a:~e eNarodno-oslobodilackog Sloboda narodu! AntifaSistkinJe okru.ga- Virovitica 1~44. . u ime prisutnih 500 Zen a: / JovanoviC Milht T-erinka V oJ aCek Trbojevic Bosiljka VrJidba na Cep"ii: Polju njih gr11;pa Zena, koje su iSle ,posjeCiv.ati svOje muZeve iii sinove. Zbog velike nestaSice soli, -Zene su kuhale morsku vo·du, a dobivenu ·sol slale vojsci. ))KuCa, u kojoj kuhamo je grda'•i stara, ali za .nas je ona sva Od Zlata, zaStO u nioi mi kuhamo sol za naSe j:lartizane,« piSe Milka iz Portluga. I u onim selilna, Ciji su stanovnici kupovali hrana na karte (Labin, Kras, Kast.av, 10patija), narod je od svoje aprovizatije hranio i partizane. U selima ---kotara Labin Zene ·su u .grupama odl.azile u Pulu, Pazin i t. d. i mijenjale odj-eCu i obuCu z::t hranu, koju su onda nosile partizanirila: Dokument 292 IZ IZVJEsTAJA MJESNOG KOMITETA KPH ZAGREB ZA TRAVANJ I SVIBANJ 1944. 0 RADU AFz' lzvJestaj za mjesec april i maj 1944 . . . . 2. AntifaSistiCka fronta Zena. Organizacija AFZ-a je uklopljena u NOO-e i to tako, da -su najbolje drugarice iz katarskih usle u rajonske odbore? u kojoj tvornici je postojao NOO i AFz, ti su se fuzioniDokumerit se _nalazi u ~arhivu CK SKH. · Na osnovu uputa CK KP_J od siieCnja 1944. g. o novom ·naCinu rada· AFZ, u Zagrebu je Pogidno shvaCeno uklapanje AF2 u _Tedinstvenu NarOdno·osloho'dilaCku frontu, te su zapra.vo: likvidirali od·bore AFZ· i- svaki_ .poseb~ rad sa kmima. U 'kola- rali, a uliCnim odborima AFZ-a rukovode NOO-i ... Zagreb, 31. V. 1944. Polit-sekretar MK KPH Zagreb M0jmir3 1 2 vozu 1944. ,g-. MK KPH Zagreb dania je d:rektivu, dJ se ,ponovo organiziraju odibori AF2, koji Ce ra- diti u fro-nte. sklopu J edinstvene narodno-oslobodilaCke 3 Franjo KrCmarek, tada polit--sekretar MK KPH Zagreb. Pozdravi 482 zma frvom kangresu AFZ-a Ervatske 483 �Dokum.ent 294 II. OKRU:lNA KONFERENCIJA AFz MOSLA VINE ODRzANA 1 Dojns •z »:Zene tt borbi,, glasi/a Glavnog odbora AFZ 8. VI. Hrvatske, hr. 9, kolovoz 1944 Moslavina, 18. VI. 1944 . "k c e ~ruga ~kruzna konfe~encija Antifasistironte zena Moslavine, ostat ce nezabo ~~~:in:~. zenama - ~ene ~a-siavine delegatima i svim; su na taj dan joS jednom manifestirale svoju odannst i 1" b n?-?slobodilackoj borbi. nJ'ihoJvul.haJ.vzlanarodVIdJ 1 d ganJa zenae o.~he, 'ha iza njih stoje stotine i hilia. de llJI OVI sela. One . I se ~ voj::ms~~~~~c~:~~ ~~~keenau roul~~~~- i bar~ ma b b P J rna po I; 1944. · ~:~~e~:;:~ij:~dilackoj borbi, zadivila je citavu Julka Sm l"'c - f . ~~~\:~~~~ic: c~ub~j~ l:!:~~~t:r~o~~~:;l~: »Kod nas J~a~~~o:I .a rad~.Z~na u radionici: dkaronjaecri~ez,lJ'kauli··ese d b~~~.: i v~-~~~tt::dneJ·!·hsaomvaourkae- ~ Kod na J a. onih, ko]e su izuCile zanat s se radJ udarnick' N . . koja Ce viSe naCiniti 'D I. . atJeCemo se, dobrane, rastvaraju ~i~ta rkg~nce paraj u pamo namjesto konca. Rad 'je o~:P~potretbJ~akva­ nac neprestano n ran, aJ oure~~m:r r~d~re~ranju~uCi p~rtizane, rad~ P~ uspjelo da sav·· am_Juca. Do sada nam je b' ' wmcama 1 bolmcama Narod "h 19 pari rubl'aSI}emo -?e~no svaka po 17 do o~:a r~v~~::~no-osl~~odi:acke odbore, gdJe poslije vece/e ~ctia~~Je~o_m poslije podne i zadataka k . n_o au Je1uJu u izvr:Senju ·Svih s njima Citam . v · a zenama u selo, pa o ra:znJ·m' kOoJe. I~ nameC.e naSa borba. Rade Jed d o I UC1mo ... « P ID!S!Jama u NOO . D . ne Gdu~:vl·lrau!la:ica Cehi_':'ia iz ludinske opeinajveCe Zrtve i pomoC kod m-~:.~: o.~nnos.3 . Je zene SVOJlm b sobnih muSkaraca za n ... . I rzaciJe spa- g?vorOm: »Nas ·Cehe Paveli ~zi.VIm I. orbenim godine teskog I. krv asu VOJsku. Kro.z tri bJ, nudio nam J. d - .1. c Je pozJvao k seav.og rata on . . . e rzav Janstvo koJ· e do d sebe ,sve te.Ze i odgovo . ·. ... e P_r1maJu na ms:na imali, j.er lias hoCe u 's . . ~a a njihov-e rijeCi izbi" rmJe duznosti. Iz svake Nasi '('::esi ludin~ke o Cin 8 d VOJ_u_ VOJsku. . ... . Ja ogromna snaga k · veliCu odla.Z . P . o govor1h su Pa~ one J~CaJu Narodno-aslobodilaCku fr~·nt~.JOm vojsku j stva::J:j~ni UCe~:od:o-os_lobodi-laCk~ !'aJka Dejanovic, seljanka iz Rog dan nakon sto su dobJ.l!' g __ at~!Jona. Drug! vorr a radu Zena u "h oze, go- b . oruzJe 1mali su b vk. . . llJ1 ovom ·selu. »Zajed . u 1 ubili tri ustaSe Mi " "k . . -.. or~ I _Je I bratski rad .Srpkinja Hrv~tic; i Mm- sa .zadovoljstvom i r~dit Ccee; e .z:ne .:adimo anca u naSim selima S k'' . a- od nas" b t o Jos VIse d·ok .. . . . eg a aljona n t ' P raznJ'k' m· Z':'ne SP.Ja va I m]esec, .na svaki I Ro . . ~ . da ... « e pas ane CeSka briga:anjene drugove u boln-i gaze POSJe~uJemo J edna za drugom izl I zenama drugih sela cama. UkazuJemo i rad. Postavi1e su k _aga e su zene sv,oj m_iesec sakupile smo ~~ ~~~~~tu borbe._ Ovaj zadataka · - · . ao. Jedan od najvaznijih DJene drugove M' ... a za nase rafronte. Tr~~~a~keu Jte·d~nstve~e antifasisticke se, kad iz svajih r~kz:nde!·J· sle.Ia RdogoZe diCimo .. . PI 1 I one zene ko · · · · e 1mro arove ran· · b pr!JatelJ uspio .' . llim orcima ProSie d· . Je- stoje po strani pokolebati '. i .k OJ~ Jos Je neRi. .. k danas odnijele smo. t - . ne J€lJe, pored ostalog resnJe, da i o . . t ' ime Dkru.Zno · Jecx, OJe Im Je uputio u urodila zemlja za k . ~I OSJe e, da je gBnarodno-oslobodilackog odbora ' OJU su om krv prolili ... « tajnik T Zene: omo. uden, pronijet Ce one na sve Sava Svilar seljaki · · govoreCi a Ze , ... llJa 1Z sela ·Grabovnice ro.Cito •Se zad nama cazmansko ga k o t ara, na-' svi~oz:~a~~fe;aensceija ttreba_ .da. ~ude signal ... l;lela gd. . rzava na mobiUzaciji: »Zene iz 1 ~ OS Val'U]e · T recem zasjedanju ZA VNOH OliO ' svt? Je na .. ' Je Je sprovedeua mob T plaka'Je ni naricale k d . I IzaciJa, nisu da su Zene ravno -a zaklJuCeno: braCu · · ' . . a su spremale muZeve . pravne s mu "'k · . .. I Sinove u nasu vojsku N .. . , 1 one- odluCuju 9 bud ~ t' ~ s arc~ma I da 1Jn:~_a i _Hvadama ne osjeCa . a nasim podjece i SVOJ·e domov· ucnos I I sudbini svoje Ill€.« muska-rCI odS"l,ltni ... « se da su nam Bogat i plodan bio je rad Dr . Na rijeCi -Bumske rad;ic M .. . . konferencije Antifa"' t·"k f ug~ okruzne zasu-zile su oCi svi . e. anJe Vegrm slavine. U novoizab~Is ~c e r.?n.te zena MoZena, heroj-majka ~ .pr~sut~rma .. Nepismena su 43 najaktivnije i am -~krbuz~J. o~bor uiile ' onrm sto J€ uCinila i slavine. naJ or emJe zene Mo¥0 • • J: fzloiba darova u Cazmi za Prvi kongres AFZ-a Dokument 295 PROGLAS OKRUzNOG ODBORA AFz KARLOVAC OD 25. VI. 1944. POVODOM cETNICKE IZDAJE NA KORDUNU :llENAMA OKRUGA KARLOV AC ·Grupa cetnickih spijunskih izroda, koja se povezala s njemaCkim Gestapom, spremala Je ponovo prolijevanj.e krvi Zena, djece i stara.ca u naSem okrugu. Spremala j e ponovo pa!jenje naiiih vee nekoliko puta paljenih bajti, pljacku naseg zita i ostale vee nekoliko puta pljaCkane imovine. Svojom gnusnom izdajom i.Sli su ti CetniCki izrodi za tim, da nama produze patnje, koje su vee i tako prevelike. Sramne izdajice i i.zrodi naSega naroda pljunuli su na £vete grobove i svetu krv na3ih najmilijih. Ne zaboravljamo mi potoke nevin-e krvi, suze, obespravljivanje i obeSCaSCivanje naSih Zen a i dj.ece. J oS mi gledamo dimove naSih popaljenih domova, a ti CetniCki izrodi spremili su nam nova paljenja u zadnjoj neprijateljskoj ofenzivi, kada su zajedno u ustaskim i livapskim · koljacima haraCili, palili, pljaCka.Ji·i ubijali po na.Sim domovima, a svo- jim avionima uniStavali naSa mirna sela, kao Sto su sela PeriCi, Kosjeri, Kokiri, Dunjak, RajiC Brdo. Te 'Z1oCine vr.Sio je okupator na izriCiti zahtjev CetniCko-Spijunske grupe Joce EremiCa. I kada je ta gnusna CetniCka izdaja na Kordunu bila otkrivena, jedan dio tih sramni}l kukavica i plaCenika njemaCkog Ge-stapa na Celu s izrodima J ac-orn EremiCem i 8tevom Kosanovieem (Jabucal'Om) pobjegla je najveCim krvnicima, koji su nam pobili na stotine i Stotine naSe mil-e 'braCe i sestara. Te sramne izdajice, kukavice i bijednici pokuSali su razjediniti naSu junaCku vojsku. PokuSali su prevarom odvesti nekoliko naSih sinova, ali u tome nisu uspjeli. NaSi sinovi, muZ.evi i oCevi .suvi.Se su o,sjeCali naSe patnje i za vrijeme svih dosadaSnjih ofenziva, a da bi -se mogli sruCiti s tim faSistiCkim krvnicima. 485 �'«· bokument ~96 Ti .cetniCki izrocli zajedna sa svim ustaSkim i astalim izdajicama hrvatskog naroda nisu Zeljeli da mi Zene uZivamo prava, steCena u dasadaSnjaj nadCavjeCanskoj barbi, kaja su nam zagarantavana adlukam:a danasenim na III. zasjedanju ZAVNOHca. Oni su ZeUeli da nas gurnu natrag u ana rapstva, mrak i neznanje, u kojem sma Zivjele dugi niz gadina. Jedinstvene na sastanku plenuma Okruznog odbora Antifasisticke · fronte zena za akrug Karlovac, mi -. Zene Srpkinje i Hrvatice - akrivljujemo sve te sramne izdajice, CetniCko ·Spijunske izrode na Celu s banditom Jocom EremiCem zbog svih naSih patnja, jer su se ·uvukli. u naSe redove, izvjeStavali njemacki Gestapo o pokretima nase proslavljene · VIII. udarne divizije i omoguCavali neprijateljske ofenzive, izvjeStavali gdje se nalaze naSe ustanov.e, bolnice, Stabovi i mirna Bela, da bi ih svabe lakse bombardirali. Okrivljujemo ovu .Spijunsko CetniCku grupu ka·o sauCesnike krvavog ·zloCina ustaSkili razbojnika, koji su u selu Furjanu izvrSili ubistvo na 25 naSih diCnih junaka, okrivljujemo ih, j.er su i ani ovdje objektivno pomagali- taj zloCin stavljajuei ·se pod skui krvave ustaske bande. Mi wne Srpkinje i iirvatice s na~eg sastanka plenuma Okruznog .odbora AF2-a optuZujemo te gnusne CetniCke izrode i sluge njemackog Gestapa i trazimo ad Narodnog suda u ime grobova i prolivene krvi naSih najmilijih, u ime stotina na najzvjerskiji naCin poklane naSe braCe i sestara, u im,e popaljenih i opljackanih nasih domova, da se sve one, koji su se stavili u sluZbu onih krvoIoka, koji su iSli za tim da nas potpuno uniSte, nemilosrdno kazni. TraZimo od Narodnog suda da one, koji S'2 nalaze u istraZnom zatvoru, a koji su sluZili neprijatelju u njegovim gnusnim planovima, najstroZije kazni prema njihovoj zasluzi. To traZi prolivena krv. To traZe naSe strahovite dosadaSnje patnje, to traZi intere.s naih junacke Narodno-oslobodilacke borbe, u koJoj smo mi majke, Zene i kCeri najviSe dale. OKRUzNA KONFERENCIJA AFz ZA OKRUG NAsiCE ODRzANA 26. VI. ~ Dopis iz ''Le-ne u ·borbz'«, g/asila Glmmog odbora AFZ Hrvatske, br. Zivjela Federalna drZava Hrvatska u slobodno} fedirratimwj /ugoslaviji! PLENUM 0I{RU2NOG ODBORA AF2 ZA OKRUG KARLOVAC Mila Vuckovie, predsjednica Okruznog odbora AFZ Karlovac Maca IVIajstoroviCt tajnica " " Draga Bakil!, clanica " " " " Desa Karas " Mica DejanoviC " " " " Dragica PaviC " " " " " Cana BogdanoviC " " " " " Mileva BoZiC " " " " Ljuba Ulemek " " " " " Danica PavloviC " " " " N ada Or,eSCanin " " Ivka Bartolac " " Leca Cika, kotar Vojnie Francika Katie, kotar Sl unj Ljuba Fustar, opeina Vojnie Milosava Lavrnja, kotar S!unj Milka Dojcinovic, kotar Vojnie Mica Gasparovic, kotar Slunj Baja 'Tumbas, opCina Veljun Milica Obajdin, kotar S!unj Dara MatijeviC, opCina V-eljun Anica Teslic, opcina Slunj Rata Bogovic, kotar Slunj Milija Graora, opCina Rakovica Stana Relic, kotar SI unj Stanica Vujnovic, ope. Cvijanovic Brdo Mi!eva Zec, kotar S!unj Olga Kokot, opeina Topusko Bara Paulie, kotar S!unj Vic·a Horvat, opCina _Topusko Angelina VuCkoviC, opC. CvijanoviC Brdo RoZa Ferderbar, opCina Topusko Ana Sikirica, kotar Vojni4 Jelena Cerjak, opcina Gredani Mi!ica Pavkovie, kotar Voinie Milija Milie, kotar Vrginmost Jovanka BelaviC, opCina BariioviC Rata Crnkovie, kotar Vrginmost Petra Peuraca, opcina Krnjak Rata Brkovie, kotar Vrginmost Ljuba Selak, opeina Krstinja Draga Ambriovie, kotar Karlovac Ankica Juri.sie, kotar Plaski Ana Draganjac, kotar Karlovac Marija Klipa, kotar Plaski Ljuba Rastovac, kotar Karlovac Mara Grba, kotar Plaski Draga Puda, kotar Karlovac Zora ,Povic, kotar Plaski 25. juna 1944. Marta Radocic, kotar Plaski Ruzica Sekulic, kotar Slunj Kordun 9, kolovoz 1944. U ·OKRUGU NASI'CE U SLA VONIJI · · · · vistkinje joB viSe poraditi na tome, da se obuOkru.Zna konferencija, koja je .adrZa.~a ~6. hvate · Zene, koje su joS izvan !f~rodn~-oslo­ VI. 1944. g., hila j.e prava ma~ifestaclJa J~­ bodilackog pokreta, i da se poJaca aktlvnost dinstva fronte i po·za~in~ .. Pns.~stvovalo Je Zena u NOO. Zatim je zakljuCeno, da se ~a­ oko 500 Zena i omladmkl IZ SVIJU kotareva na.SiCkog okruga, pa i s neoslobo.denog po- interesiraju sve .Zene, i pojaCa njihova akhvdruCja, te Zene _ bo~ci. i~. Podravsk?g ba:a= nost u pitanjima mobiiizacije, gospo?arstv_a, prosvjete, zdravstva i t. d., da Zen: ueest~UJU ljona i Artiljerijske dlVlZlJe. ]\{~ da Je OklU Zni odbor osnovan tek u -proSlllCU v194,3. g:, u radnim C.etama, da se pojaCa akhvnost ~enva dan as u ovom okrugu preko 16.00{) ze?a vnaJ- u natjecanju za pomoC Narodno~osl.abodil~c­ aktivnije sudjeluje u Narodno-oslo.bpdllackom koj vojsci i postradalim i .popalJeni~ kraJepokretu. Konfetencija se pozabaVl~a vsv_Im pl- vima i selima. U novi OkruZni odhor Izabrane tanjima u vezi s Narodno-oslobod~!ackim p~­ su 62 drugarice! kretom, pa je zakljuCila, da Ce svuesne aktl- Smrt narodnim izdajicama'! 2ivila Narodno-oslohodilaCka vojsha i partizan.. ski odr.(!Jdi jugoslavije na Celu s marJalom Titom! Zivjelo jedi:nstuo srps_kog i hrvatskog naroda! 1944. 1943. g. a naroCito tokom 1944. g. aktiviziraju se ·Z·ene kotara Donji Miholjac. _ . 1'943. g. dolazi za sekretara )ovan~ ~:d~ koia radi na pokretanju or.gam~actJ.e AF · R d na jaktivni jim Zenama u kotaru btla J"C .Tkl.ena admanovi.C iz Kapelne. U nizu sela Zene a hvn~ ra ..e NOP naroCito u selima: KapeLna, KuCanCl, SlJt~~Sevci 'Golinci, Brezovica i Suhomlaka, Md edul ~st~i lima i;tiCu se radom u AF2: Mara. Ra _o-sav l;:vt ' Te '0 t .. ' Ana Kontak• Mara :ZtvkovtC, • Mtleva . p v L g ·a ·u I a·c s·cOJtc.:, 2ivka VujarnoviC, Vtdosava. aconc.: CJ (bi}~ ::\; XVIII. brigadi, a kasni je radii~ na tere.r_m. Ubij~a ie od Niiema·ca), Mileva Kur-uetC, FranJtca JerbiC, uCitel jica i t. d. 1 !<K U kotaru Na:Sic:e aktivno rade u selj.l Budimc_i~a 1 Radojka Viljan~c {kojaNiOOdsp~Setk.) 6!f~ g~l~~~~ pre~sje~nica ~.Jesno,g ade u_ AFlncTeiena BoSnjak, ~~ti~~cg:pl:i/vDus:nka Bo:Sniak, -·Telcna Y~iniC. Ljubica Vilj.an~c, Zorica VuCkoviC, Saveta VilJanac i Ned jel jka Vuk. OV U KoSki aktivno radi, do svog odLlas~~ uK~ d" M'lk KrajnoviC - u Uurdenovcu ucqa. o e t 1 k ~ a Cctkom 1943. g. sa troie die-ce odlazt '11 ~~'f( . OJa ),po Ana Vencol Sida MTidrovCiC. (~ nepnBJat tZ<llne , ~) T lk Smtt 1 Zora ateljskO'lll uporiStu NaHcama .' . e a Ok v d'boriSiC-] ankovi-C (kasnije je btla Clan Tllznog o ra AFZ NaSice). t .. . 486 S OkruZne konferencije AFZ. okmga Nova Gradilka 487 �POZDRA V zENA NEOSLOBODENOG OTOKA KRKA SA PRVOG KOTARSKOG SAVJETOVANJA ZA OTOK .KRK OD 16. VII. 1944. GLAV. ODBORU AFz HRVATSKE TELEGRAM! Glavnom odboru AFz Zene sa neoslobodenog otoka Krka, sakupljene na svoj.em prvom savjetovanju, salju svoje pozdrave Glavnom odboru AFz-a. ObeCajemo da Cerna poraditi na tome, da Sto viSe uCvrstim-o rad na.Se organizacije, kako bi mogle cvrsto organizirane sto bolje pomoci Narodnu oslobodilacku borbu, da bi se Cim prije osl,obodila naSa porobljena zemlja. 1 Smrt fasizmu - Sloboda narodu! Delegatkinje sa I. kotarskog savjetovanja za otok Krk 1 Rad Zena na neoslobodenom Krku u 1944. g. poprimio ie ma·sovni karakter. Za 8. ma·rt 1944. g. isplele s-u Zene 500 pari Carapa za borce 43. istarske divizije. Kad je u ljetu 1944. g. po-Cela stizati veCa savezniCka pomoC, uspostavljena je veza Vis-Konoba kod Punta, koja nikada nij,e hila prekinuta. ·Preko te veze prebacivali su se vakoni hrane i materijala na drugu str.ahu atoka na vezu Silo-Jelenje, koja ie hila. ~s.pojena s kopnom. Kako su u lietu 1"944. Nijemci vrSili Ceste racije, prebacivanie materijala nij€ hilo lako, to· viSe, St-o je veza 'hila nado.gled dvaju njemaCkih garnizona - Krka i Punta, pa je borbena grupa, uz pomoC Citavog n.aroda, likvid,irala. jedan garnizon. U toku 1944. g. ,pa do kraja rata, radile su Zene int-enzivno ideoloSko-politiCki. U svibn ju 1944. g. prisustvovale su Zene Krka OkruZnoi konferenciji AFZ za Hrvatsko Primorje. U to vrijeme postojao je na Krku Kotarski odbor AFZ sa 38 iJdbcnnica, 5 optinski'h odhora AFZ sa 40 odhornica i 27 'seoskih odhora AFZ sa 106 odbornica. Oblasna konferenciJ:a AFt-a za Istru Doltument 298 IZ IZVJEsTAJA OBLASNOG KOMITETA J{PH ZA ISTRU OD 20. VIII. 1944. 0 OBLASNOJ KONFERENCIJI AFz ZA ISTRU ODRzANOJ 22. I 23. VII. 1944.1 OBLASNI IWMITET KPH ZA ISTRU 20. VIII. 1944. Drugarskom Centralnom Komitetu KP Hrvatske AFz vanje kod mnogih odbornika da zene aktivno uCestvuju u pokretu. To smeta daljnj.em raz~ v·oju Zena na politiCkom i organizacionom poa) obuhvaCanje Sto viSe Zena u organiza- lju, u jaCanJ·u organizacije i izgradnji nove drZave. Uporedo s tim premalo su bile zainciju i prodrijeti u n.eobuhvaCena. mjesta, a teresirane za rad ·Sa Zenama i same partijske naroCito u gradove. organizacije, kao i sve oS-tale organizacije. b) aktiviziranje Zena u pokretu uvlaCeCi . Kotarske konferencij.e AF.Z-a mnogo su doih vise u Partiju i NOO"e. prinijele jaCanju Zenskog pokreta i nj.egovu U tom pravcu krenulo se je napred, po- vaznost u NOB, sto ie dalo potstreka svima. kret -Zena se j aCa, sve viSe aktivizira. U orga- -Jednomjesecna kampanja za I. Oblasnu konferenciju AFZ-a za Istru, 1 i uspjeh same konnizaciji radi oko 2.000 Zena, od kojih _ima blizu 400 u NOO-ima. Svih zena obuhvaceno ferencije uCinio je prekretnicu Za daljnji rad je u pokretu· 20:000. po Iiniji AFz-a, u prvom redu kod samih zena, koje su prvi put javno manifestirale svoIako j'e veC dosta Zena u zadnje vrijeme ju snagu i p·olitiCku zrelost, okupljene iz ·ciprimljeno u NOO-e i pocinju aktivno sudjejele Istre uz prisustva slovenskih, talijanskih lovati u radu, joS nije postignuto razumiJe(iz 'Trsta), te primo~skih delegatkinja. Bimn Partijska komisija Oblasnog odbora AFz za Istru postavila je u zadatak 488 je Oblasni odbor AFZ-a z~ Istru s~ pretsjednicom Dinom, 2 Clanom naseg Kom1teta. . . Na skupovima Zene joB malo raspravlJaJ~ 0 aktuelnim zadacima, ne djeluju kao Clanov1 vlasti. Za aktivizirati Zene nastojati Ce se pre1 22. i 23. srpnja 1944. g. odrZana ie u planini iznad sela RaSpor na Kra-su pxva Ohlasna. konferen.. AF2 za Istru. Konfereneiii je pnsustvovalo ~~~0 !judi, od toga I?~OO Zena. To je hila ne samo najveCa i naimasovnqa smotra ~en~ •. m;go ~?pCe najveCa roanifestaciia naSih orgamza-ct.la. za. vnJ_eme rata, Ciji je ogroman uspjeh. ima_o vehk.t ut1e-ca.1 n'! daljnji razviJj NOB u Istn. U)e~no. 1e to btla 1 na jveCa manifestaci ia hrats~va 1 J•edm~tva Hrvata i Talijana. Sarno iz Buja rpnsust':?.valo 1e. konferenciji oko 70 Taliianki. Ko-nferenctJt su pnsustvovale pored predsjednice Glavnog. odbora A~2 2"!- Hrvatsku Mace GrZetiC, predstavmce ~rv. PnmorJ~, Trsta i Slov. Primoria. Iz svih kra1eva Istre sh~ale ..su Zene, koie su bil~ izabrat;_e ~d .svo jih o~gam,zaCtJa~ Evo jednog primJera, ko11 TJeCtto ~.ovon o bo,;he nom ·raspolo:leniu tih dana: Dan .pnle ,polaska zena na konferenciju, neprijatelj i-e u. blizini se~a R~kov­ ci, u kotaru Tin jan, napao pozadmsku ~tamou, 1 t?~ p-rilikom je poginul() 11 drugova. 'Zen~ tz -sela Ja~tct, Rakovd, .Jurami, StifaniCi i Murom, m~du UJtma Zvana Ra-kovac-roamica, Cim su Cule pucn_Javu, up~u­ tile su -se pravcem stanice. Kad su doSle taroo, na;;Ie su raskomadane le.Seve po,ginulih drugova. OstavlJa: juCi komade ni~~ove .~djeCe, po koiiTI?-a Ce se. moCt ·kasnii-e ustanovth kott su to dru,gov_t~ ~akuptle su leSeve i kolima ih odvezle na groblte 1 iPOko.pale. Kad su to zavrSile, krenulo ie rposlije podne }5 drugarica na put za Kras na Oblasnu konferencqu ko partijskih zenskih komisij a pruziti im cim brzu i konkretniju pomoc. Pored toga trebat Ce odrZavati prosvjetne kursev.e i analfabetske teCajeve za seljanke ... Org. sekrdar: .Lovro3 U radnom dijelu konferencije, n~kon St.o je Mi~­ k MileniC -odala poCast palim borctma, Dtn<t; Zl.ah~ ·a " 1e od rza Ia politiCki ' a Nada ·1Raner orgamza-ct.ont · cu · ferat Na desetke :lena izlazt o Je na ~?vorn1 , • ~e ~. ·. mukotrpan polo.Za 1 Zena. ,pod v Italqom, nalZnose~.:t . • , • • bra jajuCi uspjehe u svom radu .t tzran:ava l~Ct SVOJU l"ubav preroa Pa.rtiii, drugu Tttu, NOV 1. spreml 1 d se bore do 'konaCnog oslobodenta Istre. nosa .. Sumski pro,planak ie od1ektvao b b ' ?r emm paro Ia. ma, pjesmom i zakletvom drugu Tt~~· Za vriieme odrZavanja kon~~renCtJe,. Il. bngada, koja ie osiguravala konferenct,1u. vodtla T; bSbu ta8 D.eprijateliem i likvidirala ~Jegovo uponste rad. Sa poloZa ja borci su slalt pozdrave konferenciji. .... d" . Ne,prijatelj niie mo,gao sprqeC~tt .o :z~vanJe konferenciie, koju -su osiguravale nase l~dmtce. svom bijesu, zapaliiJ je selo Brest pod. Uc.kom, ta o da je dio delegatkinja, koji je prolazt.o hm ~'?tem: morao pruZati ,prvru pomoC liudima, kot~ su NtJemCI ranili, a medu njima su bile ~- ~no!e zene. U Oblasni odlbor AF2, kiJlt 1e tz_abr":n na k?I?ferenciji ruSle su: Dina ZlatiC. 'Predsiedmca, E~rs~lta Rismondo, potpredsiednica, Nada ~a~er, !aJm~a, Liuhica PoliC NaSa i Nada Tonkovt.c. tz P_nmoq~; Milk a .T a,rdas, Milka Srok, I vanka MthC, Mt!ka MtleniC, Eroiliia PilepiC iz kotara Kastav; Roza Gla-Zar, Zora KrSan. Mariia Fratar iz kotara. Lovrat;t; Tereza Atanasio, Slavica Jardas, Zaneta Ktnkela tz t? I 489 �saznati nltl g.d]e Je f{otarski koml~et. Jedat; · ili dva Clana nalaze se u Dubrav1, a drug1 ne znamo gdje su. Konferencija Ce se ·pripr·emati, sam? ~;no Kata i ja toga misljenja, da ako se v.o)mcka situacija na ovih nekoliko kotareva bJelov_a~: skog okruga ne popravi, da ne Cemo uspJe 1 dobiti Zene na konferenciju iz. straha. . Mi sm·o mislile da tebe zapitamo za Jedan savJet. Aka si i ti miSljenj a, da Ce, se k_~nfe­ rencija opet morati odgoditi za krace VriJeme . mislimo da bi bil6 bolje da ne dodemo 10. VIII. na ·sastanak k~omisije, ne~o ~a. se sastanak odgodi' na neko vrijeme. L1d_a wnako ne Ce po svoj prilici doCi, a nama ~1 ostalo m~lo vremena za rad na terenu. J av1 nam, mohm te, p-o istome kuriru, Sto ti misliS o tome, da 1i -Ce se naS sastanak odrZati lO. ili _?.8 Ce i · hoCe. li se iii ne ce odgoditi konferenci}a· 12. VIII. zakazan je sastan~k Okruzne ko. .. B'el . reCeno je da ce se sastanak !l;llS!Je J ., 1 , kJ' ceno odrzati pri KK Du"devac. Ako Je za JU da Ankica Palfi (krizevacki kot~r) u~e ~ tu koffi,isiju, onda nam, m·ol~~ te, 1 to JaV1 da je znamo na vrijeme upuhb na sastanak. Uz drugarski pozdrav Smrt falizmu _ Sloboda narodu! - Krunka 6t 2 3 4 5 6 Lepa PerQviC. Kata Vujaklija. N aranCa KonCar. Zorka Lju1 hiSit. Lida ZlatiC. Krunka ZastavnikoviC. Ookument 300 MAJKA MILKANUSA lz .»Dalmatinke OkNiZui odbor AFt Buzet - travanj 1944. Lea Ra:ner, Milka P.eSlica-/elovica, Alm-a Pikunii,• Stefanija Ravnit, Ankica MiliC, Antica Suran, Nada T onkovit i Dina ZlatiC kotara Opatija; Majda Rupena, .Jela IvanCiC, Tilija Ste.panCiC, Ema IvanCiC iz kotara Kras; Bepa NeZiC, Pierina ZubiC, Mari ia MikulavCiC, 2el jka Cerneka iz kotara Buzet; Lida Valderstein, Anica SirotiC, Mareela i Milena iz kotara MotoVun: Maria Giorgi, Meri di Castania, Marija Santan, Marija Vesna iz kotara Buje; Kata TakiC, Kata Mohar, Rozina KoI-ellit," Zvana Rakovac, Aria Suran iz kotai-a Tinjan; · L'!Jcija Mo,goroviC, Katica Gortan,_ Stefica Katja R<i.n~i. Zora MatejCiC, Pepica 2ufiC, Zaneta Monas iz kotara Pazin; Amalija Runko, Marija Rovina, Marija · Mos'koviC iz k_otara Cepit; Mari_ia 'FrankoviC, Irma Lieu!, Fo~ka FrankoviC, Andelina Zahtila iz kotara Lab in, Mari ja ZidariC, Linda Radovan, FoSka BanCiC, Jaga iz 'Smoljanci, Silva Kopitar iz kotara Zminj; Milka DivkoviC, Fumica BrSCiC, Marija Rado~eviC, ·Stana Radetit, Anetta Radetit iz kotara Pula; tri drugarice iz Pule, pet drug-arica iz Rijcke, zatim Lupoglava, Motovuna i joS nekih uporiSta, Cija · imena ni,su zahiljeZena; Rozina BoZiC, FranCeska BradetiC, Anetta Malusa. Justina Abba. 2 Dina ZlatiC. 3 Silvio MileniC. Dokument 299 PISMO KRUNKE ZASTAVNIKOVIC OD 26. VII. 1944. LEPI PEROVIc - cLANU OBLASNOG KOl\UTETA KPH ZAGREB 0 PRIPREMANJU KOTARSKIH KONFERENCIJA U KOPRIVNICKOM I KRizEVAcKOM KOTARU Drugarice Zina, 1 · tek danas Smo Kata 2 · i ja stigle na cilj, Nismo se mogle prebaciti preko_ Hampovice za Sredice, j_e·r_ je put Vrlo nesiguran. a iSao je s nama i KK SKOJ-a Koprivnica · i neki drugi drugovi, skoro potpuna nenaorazani. Putovali smo dakle preko Moslavine. Kata je ostala na koprivnickom kotaru i to do 1. VIII.,· a onda ide na krizevacki kotar. 26. VII. 1944. Naranda 3 i RuZil 4 pripremat Ce konferenciju na koprivniCkom kotaru, samo Sto Ce to iCi neSto te.Ze, jer se u mnogim mjestima s onu · stranu pruge prema Sredicama n·alazi naoruZana domaCa banda u mnogim s.elima, (Maslarac, Sren i t. d.) pa ce biti tesko dolaziti u ta sela. Na kotaru zabno ne ce nitko izgleda pripl'emati konferenciju. Nismo uspjeli putem 11 borhi~~, PoCetkom sijeCnja o. g. seljaci __ispod J?-inare· nadoSe na putu smrznutu z~nu. ~;Ia 'e MilkanuSa majka borca - heroJa Mtlwe J ' • f)apiC. Starica je v~?ila ka:avan IZ .v r d ova za-VjeStiCa gorti, uoc1 ofanz1v~. Na povrat~u su joj seljaci govorili: »Ne aJde stara, biCe . vijavica.« Tesko se probijati kroz snijeznu ol~JU -;to je Milkanusa ~nala. Ali d.ole. u s·elu ceka)u na nju smrznuta i gladna UJB'Zin~ dJeca._ O~a mora k njima. Majka je hila uv)er~na d~ l," ljubav u njenim grudima ja-Ca od vJetra 1 V1javice od :zime i mraza. ·. Po~navali smo MilkanuSu. SreH smo j,e prvi put na Vrdovu, jed-nog .jese~jeg.. d_ana, kad je sunce· obasjavalo pl.amn~ I pa·~~.Ja.k~. Cuvala je -ovce. Bilo nam Je te:skn pr1c1 JOJ: I njena je Milica nosila partizanku ~.ao ~ · mJ... Ali starica nam se prva nasmiJala. d »Jeste Ii ,sustale-?« To nam je dalo s·?a-ge .a . . s pribliZimo. Prvo sto na.s je zap!tala hl· J<>J e .. ? Z t' lo je _ »kako napreduju nasi.« ~ ~m se raspitivala gdje su i .Sta rade drugovi 1 drugarice, koj.e je on a poznavala. .. Cu.Ii smo za MilkanuSu, joB mnogo ramJ~ nego Sto smo je upoznali, za nje.~in ~eumorm rad od prvog; dana ustanka. NIJe bil:o .ka~~­ vane preko Bitelica i ~rdova,. u_ kOJOJ mJe ana uCestvovala sa SVOJIID panpce:~o~. . · telili smo da nam priCa o ~eb1, I·Z. om~ prvih dana borbe. Starica je pocela m1rno -1 jednos.tavno da priCa: . »Bilo je to onda kada je u nas1m P!at;I· nama bilo svega nekoliko druwova. MDJ sm DuSan bio je. uvijek s·njima na d'Ogovor? .. Nocu bi znao sa Cetine na Vrdovo nos1t1 P~ osam pu§aka na svojim _ledima, a vraCao- b1 hr. 6, srpanj 1944 se taka rano u z,orU. Uvijek sam g~ .. Cekala sva zabrinuta kraj ognjiSta. On se v~se pu~~ ljutio na mene i' moHo me d~ ~e pat.Im noeL Nije majCino- ·Srce mo·glo ()dohtl da _mi.rno ?'l~­ da kako se dijete muCi samo. »DaJ sine, I: Ja Cu raditi sve Sto bu·dem mogla«. Do nekohko dana donio mi je robu !vojih .d~ugova ~a pranje. Odonda pa dalje cesto I?' Je don~SIO robu. No-Cu sam ja prala i suS~Ia sa moJO~ Milicom zajedno, krijuCi ad sel~a~a ~ao- z~n: ja noge. Poslije su ?a's ?rga~1z1rah sa Jos .. nekoliko seljaka i selJanki da cuvamo _str~z~. Zima je hila ljuta, ljudi se nisu usud1vah 1.z kuCa, a mi smo znale zapraSiti punin: zobmcama hrane i opran-om robom u plan1n~. Dode vrijeme da i DuSan ode u parti_zane, a malo zatim i Milica. »Hajte djeco, ~-or1te .se za slobodu svog naroda kao hrabn borci«. rekla sam im na rastanku. .. Broj parti:zana sve je vi~e rastao. ~T~hJa,­ ni su Cesto pucali u selo, a Jednom ~o~os: s~ zloglasnim Cetnicima, popali.Se, oplJ~~kase 1 odvedoSe mnoge se1jake u mter~aC1JU,. a s .. . nJtma 1 mog muZa . Ja sam i dalJe rad1la u · , selu, s djecom koja joS nisu bila d<>rasla za borbu. • · k DuSan je kasnije otiSa<> s nasom VOJ.~ ·oz:t u Crnu Go-ru. Dugo- nisam primala VIJesti. Stalno· sam se raspitivala, dok mi _nap-o~o~ ne rekoSe da je pao na nekoj straSnoJ planim ... Ta rana nije ni zacijelila, a _druga ~e uhva.tila. Moja Milica pade u borb1 ko~ Dlc· ma. Drugov1 mi rekoSe - hila je ..~e::oJ: . llfislila .sam da: te boli ne cu preziVJ:ti. AI~ duznost.prema borbi i mojoj djeci dah su ';"' silage da se -otmem crnim mislima, d-a stls· nem srce i prionem opet uz rad.« Milka 490 ~91 �IZVJEilTAJ GLAVNOG RAVNATELJSTVA ZA JAVNl RED I SIGURNOST OD 29. VII. 1944. 0 HAPilENJU RU~E CRNKOVI<':, EME CEKURI<':, BO~ENE ~AKMAN, VERE FABIJANI<': I DRUGIH • n li I Z I A C.; .,'l:t,Q I '* :;:, ~' r.:; c:s' 1 Ovi uhapSenici nisu uopCe hili izvedeni pred sud, nego su ih ustaSe proglasin taocima, te su ih vjdali tokom 1944. ,g. u okolici Zagreba. Taka su Viera FabijaniC i R'l!Za CrnkoviC vjeSane u ,grupi od 50 antifaSi·sta kod sela KruSI jeva, kotar Donja Stubica, 2~. XII. 1944. g. Vera Fabija11iC Dokurnent 302 PRVA OKRU~NA KONFERENCIJA AF~ ZAGORSKI KOTAR ODR~ANA 30. VII. 1944. ORGANIZACIONI REFERAT JULKE RAJAC!c '" ' : ;1.• ::.;;, ...:.:.;; (,pl'teil...,..sloYI'.l : re. 279o~y)!-4..; •. i . 'WJ \,. .. v,..,;,;,). ( .. " " 262;,o....v9-44. ) · Eoj1 ett .._ daftl1 eta. -. eaetMke 1 . kao 1 .:;;n: ,,;s; (pr!O<Ucc na.slova .?n.26~4,<>-l/9-44. :> !f.u.u. 11e1 -~. ·· · ·... · . . rut..: ~b • .. •scet:.Jo;mo 00 okrctrloos pdeJrm miiiiD. 1l·....·. ,' .. ··· ~·r:>l'l)dfl.V:~.• ··.·.c'?,~~1,1lM' ob~ wmYOil.~ .. ... Zemaljska konferencija1 napravila je prekretnicu u buduCem radu, koji je brzim korakom krenuo naprijed. Organizacija se naglo prosirila i cak prodrla u gradove. Delegati sa Zemaljske konferencije prenijeli su zakljuCke u sve krajeve naSe zemlje i priSli provodenju istih na teren. Nakon konferencije ponovno Je izaSao list »2:ena danas«, koji je izlazio i -za vrijeme Jugoslavije i poCeo da razraduje zadatke konferencije i joS_ vi.Se po~ v,ezao i ujedinio Zene Jugos1avije. Rezultati zemaljske konferencije imali su vidnog Qdraza i u naSem okrugu. Povratkom delegata sa konferenc~je odmah se priSlo rjeSavanju zadataka postav!jenih pred nas. Formiran je okruZni odbor Zena, koji je postavio pred sebe zadatak: povezati postojeCe ()rganizacije AFZ-a na terenu, gdje su one postojale u .delnickom i ogulinskom kotaru, te stvaranj.e organizacije u ostalim dijelovima naSeg okruga i forrniranje kotarskih odhora u svim kotarevima naSega okruga. TeSkoCe i prepreke, koje su stajale pred AFZ-om, svakim danom sretali smo se i mi s njima na terenu. Pod vrlo teSkim uslovima faSistiCke okupacije i ustasko-cetnickog terora razvijala se AFZ u Gorskom kotaru. Najteze je bilo razbiti strah kod Zena, koji se j,spoljavao pred organizacijom. One bi nam govorile: »Mi Cerna uCiniti sve za borbu, samo nas nemojte stavljati u odbore,« jer su gledale da ce ih se kompromitirati pred neprijateljem, te Ce biti proga~ njane i zatvarane. Rad je bio vrlo -oteZan. Neprijatelj je svuda krstario selima i cesta•: rna na.Seg okruga. Mjesta su hila ogtadena Zicom i bunkerima. Zene su se te.Sko prokradale k nama na veze, a naroCito iz Zice, da Cuju istinu Q na.Soj borbi i dogadajima, koji: se odvijaju u svijetu. Uporedo s time one su iznosile potreb ne stvari na NOB. Kada hi se 493 �rastajale od nas, pronosile su vijesti j stampu, koja govori o borbi naSeg naroda i dogadajima, koji se zbivaju u svijetu. ~ene Cabranke prenosile su Stampu u kruhu kroz 'l'alijansku -zicu i bunkere. Pored svih teskoCa, na koje se nailazilq, organizacija s-e pomalo kretala naprijed. Uspjelo se oformiti kotarSke odbore Zena, u nekim kotarevima prije, a najkasnije u ko.taru Cabar. ·Oni su odigrali vrlo znaCajnu ulogu u kotarevima, a okruZni u okrugu na okupljanju Zena. Ta kotarska rukovodstva, koja su svakim danorn hila u neposrednoj blizini Zena, imala su mogucnosti za sakupljanje zena u· NOP, t. j. njihov je zadatak bio proSirivanje i omasovlj__enje organizacije za vrijeme ilegalnog i poluilegalnog rada, koji se je sastojao u pomoCi vojsci i bolnicama, prenaSanju raznih potrebnih stvari j.z zice itd., dok je politicko djelovanje bile nnemoguCeno. Velike su bile sabirne akcije Zena vrbovskog kotara, te Delniea, Lokava, FuZina, kao i Zena Kupske doline, koje su pdmagale v-ojsku na svome terenu. Zene kotara Cabar masovno praCene u internaciju-, nisu prestale sa radom, vee su i one, koje su ostale, produzile pod najtezirn uslovima neprijateljske okupacije. Zene -opCine DreZnice svim su sredstvima pomagale NOP, hranile vojsku, plele carape, ,slape, prale ruhlje, Svakim su danom u trogodii§njoj borbi vojsku ocekivale, kad je dolazila iz akcije i ispracale je u akciju. Vodile su majCinsku brigu o ranjenicima u bolnici. Svi do sada navedeni primj,eri, koje su naSe Z.9ne Cillile za borbu, govore nam to da su naSe Zene Gorskog Kotara iSle usporedo sa '0stalim Zenama Hrvatske i J ugoslavije, da se uspjelo kod nji-h razvijati ljubav prema domovini, a mrZnja prema svim neprijateljima naroda. Moram naglasiti da u naBem okrugu joB u prvim danima u isto vrijeme stu pili su- u borbu prvoborci Hrvali i Srbi, a isto tako hrvatske i srpske zene. Pornazu zajednicku borbu protiv istog neprijatelja. I jedne i druge salju sinove u borbu za narodno oslobod-enje. J unaCke majke, majka TomaZinova, Cahran. ka, koja je poslala sedam sinova u borhu i kad se vratila iz internacije, ona je Cula da su joj petmica poginula nije klonula duhorn, veC nastavila ondje, gdje su oni stalL Primjer jedne druge junaCke -majke Marice h Jasenka, koja je dala z-a borbu tri sinai dvije kC.eri, ·sve pet je poloZilo Zivot za slohodu, a ona je produZila s jacom borbom, da ih osveti. N edavno j e govorila radio stanica »Slobodna Jugoslavija« i radio Moskva_ o tom junaCkom drZanju. Mnogi su primjeri takvih zen a u nasoj zemlji; hrvatske i srpske majke zajedniCkim snagama sa svojom djecOm vade nepomirljivu .borbu- za. ·stetnu i ne.zavisnu don:i-oVinu. ·.' 494 Jacaniu i ucvrs6enju organizaciie u Yrvatskoi uvelike je doprinijela konferencija AFZ-a za Hrvatsku, koja je odrzana nekoliko mj.eseci poslije Konferencije Zena za Ju-goslaviju. Ona je razradila i uCvrstila -zadatke Konferencije Zena za Jugoslaviju i postavila njihova nstvarivanje do kraja. Na I. konferenciji Zena za Hrvatsku izabran j,e ·Glavni odbor AFZ-a, koji je u svorn daljnjem radu mnogo pomogao pokrajinskim, oblasnim i ok.ruZnim odborima i pokrenuo izdavanje lista »Zena u borbi«, koji je odigrao vidnu ulogu· u okupljanju zena u NOP. Na istoj konferenciji steCena su ogromna iskustva u dosadaBnjem radu, koja su prenoBena _ sve na organizacije u Hrvatskoj, Sto j,e uvelike pomoglo organizacijama na naBem terenu. U laksem rjesavanju problema, pred kojima smo se nalazili, 'Organizacija je po·Bla svakim danom jaCanju i porastu. Iako je rad bio na neoslobodenom teritoriju, izuzev DreZnice-, u svirn kotarevima hila su oforrnljena kotarska rukovodstva. Organizacija je prodrla djelomiCno u pojedine opCine i sela, dok u veCini sela i opCina '0rganizacija nije uspjela obuhvatiti sv-e Zene, koje -su- bile antifaSistiCki TaspoloZene, 'mrzile -faSizam i -stajale po strani NOP-a. Organizacija se nije dovoljno snalazila, jer nije imala.iskustva, -t.e nije znala pronalaziti nove naCin-e rada, na kojima bi se okupilo sve Zene u borbu i pruZila im se moguCnost za njihova aktivno ucesce u NOP-u. Nije se u dovoljnoj mjeri znalo iskoristiti onaj -svakodnevni i na oko sitni rad, na kojem hi se iste Zene aktivizirale. Tim bi se organi.zacija omasovila i m-iwgo viSe doprinijela pokretu. Pod takvim uslovima rad se odvijao skuceno sve do kapitulacije Italije. Kapitulacijom Italije osjetio se nagli porast pokreta u zemlji, a isto taka u naSem okrugu, koji se tada oslobada. Masovnim prilaZenjem naroda pokretu pov,eCao se i priliv .Zena u organizaciju. AFZ u naBem okrugti aktivizirala je mnoge Zene. One su u tom poletu razoruZavale neprijateljsku vojsku. Zene Delnica i 1Cahra skidale su puSke sa ramena neprijateljskim vojnicima i nosile oruZje u Sume i sakrivale ga, svij-esne da se Zeljena sloboda ne maZe steCi bez oruZja, One su pokazale puno volje u pornoci Narodno oslobodilaCkim odborima u rjeSavanju raznih za.dataka, u organiziranju bolnica, prolaznih kuhinja, sabirnih akcija, koje su _vodene na terenu Citavog naSeg okruga, Zene Lukov Dola i sela Vrata s18.Ie ,su na kamione voCa i povr~ ca· bolnici. Zene su-·pokazivale puna voUe u rjeSavanju svih zadataka, ali organizacija ni- · ie uspjela da to raspolozenje zena odrzi, t. j. nije uspjela tome citavorn radu dati politickog. teme!ja i probuditi kod zena politicku svijest, da bi one znale .ocjenjivati rad neprijatelja · I odrediti put kojirn !reba iti. To se pokazalo nakon iznenadnog prolaza Nijemaca kroz Gorski Kotar. Uslijedili su novi momenti u naSem okrugu: nastao je izvjestan strah i kolebljivost kod rnasa. Neprijatelj se sluzio. vrlo vjestorn taktikom, a negdje i represalijama. Ta kolebljiv-ost i strah narOCito 'su imali odraza kod Zena. Mnoge su ad njih nasjedale neprijateljskOj paroli, kojom se slUZio za demobiliziranje novO mobiliziranih boi-aca naSe XIII. divizije ubacujuCi parole: »Svi oili muSkarci, koji se iz Sume vrate kuCama, neka predaju Ol'uZj.e, ne Ce im se niSta dogoditi. Partizani Ce i taka borbu izgubiti - nije potrebnQ uzalud_ izgubiti glave ..::< Zene su nesvijesri-o nasjedale toj p~toli, koju su Sirili neprijateljski elementi. Odlazeci kilornetrima daleko, pred borce, vukle su ih kuci i. uvelike pomogle · predaj i boraca~ ·To- se- naro.Cito ispoljilo u kotaru Vrbosko i Delnice. Nase organizacije AFZ-a nisu se snaSle u takvoj situaciji. Prvo, Sto su bile mlade i politiCki neuzdignute, drugo, Sto nisu bile Cvrsto vezane sa Sirokim masama Zena, jer je njihov dotadanji rad bio i!egalan i poluilegalan. One nisu bile politicki uzdignute, da bi u tim teSkim inomentima uoCile sv,e manevre i lukavStine neprijatelja. Momentana okupacija na.Seg okruga nije dugo trajala. NaB okrug ponovo je postao slobodan. Pored te Cinjenice u to vrijeme zbili su se vaZni politiCki dogadaji u naSoj zemlji i dali novi polet pokretu, kao Sto su historijske odluke II. ·zasjedanja AVNOJ-a. KoristeCi sve te momente za osvjeZavanje i pokretanje rada sa Zenama, organizacije AFZ-a na naSem terenu pristupile su odrZavanju kotarskih konferencija Zena kao i odrZavanju trodnevnih kurseva, na kojima su se prouCavale odluke II. zasjedanja AVNOJ-a. Taj rad imao je vidnih rezultata. Kotarske konferencij.e uspjele su u svim kotarevima. One su- dale novi i svje.Zi polet Zenama za daljnje njihova okupljanje i aktiviziranje. To se najviSe odrazilo u vrSenju priprema za proslavu 8. marta medu Zenama. Bila su razvijena rr.itSovna takmiCenja u Citavom naSem okrugu. One su se takmiCile u tome, koja Ce opCina ili kotaT bolje organizirati mitinge i1i ur.editi svecane dvorane za proslavu toga dana. Zene Delnica su se u radionicama takmiCile tko Ce viSe oplesti Slapa i Carapa za vojsku i saSiti rublja. Za · taj dan velike su bile sabirne akcije u Citavom naSem okru-gu . .Z:ene Delnic8. sakupile su hranu i Salju je na poloZaj vojsci, Zene ostalih kotare·va · posjeCuju ranjenike_ u bolnicama. Mitinzi su bili na visini organizirani u Srp. Moravicama, Gerovu i Delnicama . .Z:ene Delnica i okolice irnale su uvecer bakljadu, ana rnitingu je bilo oko 1.500 z.ona. ilene Gorskog Kotara stvarno su shvatile znacaj 8. marta i pojacale rad na svirn poljima. tl'ao daljnji korak u radu i za joB jaCu aktivizaciju Zena u pokret naSa organizacija postavHa Je od.rZavanje. I. okruZne konferencije. Da hi njeni rezultati hili Sto veCi i konkretniji, provedene su u svim selima, opCinama i kotarevima konferencije Zena, na kojima se objasnjavalo odluke II. zasjedanja AVNOJ-a i III. zasjedanja ZAVNOH-a, kao i postavljali zadaci AFZ-u u NOP-u. Pored ovih glavnih politiCkih pitanja, sa kojima se upoznao veCi broj Zena u naSem okrugu·, na konfe-rencijama . s~u birani odbori pre rna- veliCini sela, opCine iii kotara, a -pored odbora birani su delegati za konferenciju, poCam od seoskih pa do okruZne konferencije, :ria kojoj Ce se birati okruZni odbor. Na svim ·dosada odrZanim konferencijama naSe Zene su vidjele i osjetile neSto nov9, Sto irn daje jo.S veCeg i jaceg poleta za daljnju borbu i rad, a to su odluke AVNOJ-a, kpje su udarile temelje i dale ohlik novoj demokratslmj i fedeTativnoj drZavi,_ bratskoj zajednici svih naroda u Jugoslaviji. Mnoge ad naSih Zena u Jugoslaviji upoZnale su se na tim konferencijama sa zna~ cajem i velicinorn ·odluka III. zasjedanj a ZAVNOH-a, te deklaracijorn o osnovnirn pravima gradana, a kojim su odlukama udareni ternelji nasoj slobodnoj federativnoj ·demokratskoj drZavi u ok.v:iru federativne demokratske Jugoslavije. Kroz odrZavanje konferencija i biranj,a Zena u odbore ujedno je ostvareno jedinstvo svih slojeva Zena u naSem okrugu. To je dalo joB jaCi polet Zenama i uCinilo novu mobilizaciju i okupljanj.e onih Zena, koje se joS do sada nisu bile aktivizirale i dosle do izrazaja u NOP-u. AFZ odigrala je znaCajnu ulogu u borbi .za ostvarenje ciljeva NOP-a, i to bas kao takova, koja se stvarala u borbi protiv faSizma. U borbi za narodno oslobodenje ona je naiSla na sinlpatije Sirokih masa Zena i time je postala snaZna i masovna organizacija. Ona je danas sastavna i ravnopravna organizacija NOP-a, koja rJe,Sava sve zadatke NOF-e. D_na Ce u toj opCenarodnoj politiCkoj organizaciji rjeSavati sve p-olitiCke zadatke i politiCki podignuti Zene, Sto je njen glavni zadatak pored ostalih, koje pred nju postavlja NOF. Pomoc vojsci i Narodnoj vlasti, politiCko prosvjeCivanje Zena, koje treba izdiCi da one Sire gl-edaju, iznad svog svakodnevnog muCnog i teSkog Zivota, te da Zene postaju nepomirljivi horae u zajednici sa Citavim narodom za ostvarenje velikih historijskih ciljeva NOP-a, koji su izrazeni u odlukarna II. zasj.edanja AVNOJ-a i III. zasjedanja ZAVNOH-a, i -koji su pastaviii Zenu ravnopravnim -Clanom ljudske zajednice. Da bi AFZ izvrsila sve zadace, koje pred nju postavlja svenarodna politiCka organizacija j.edins.tvena fronta i narodna vlast, 495 �potrebno ie u~initi siijedece: baciti se svim snagama u borbu za ostvarenje odluka AVNOJ-a i ZAVNOH-a, uciniti sve na obnovi zemlje i i.zgradi1i naSe .sruSene i popaljene knee. Organizacija AFZ-a treba pomoci NOO-e u vriienju njihovih velikih zadataka. Treba razviti takmiCenje da nij-edna njiva ne ostane nepokoSena i nepoZnjevena. Mine smijemo zaboraviti na familije palih boraca za sl.obodu i boraca na frontovima, kao i ranjemh drugova u bolni~ama, vee zaj,edniCkiin Zemalj~ka konferencija AF2 .Jugoslavije odrZan; 6., 7., 1 8. XII. 1942. g .. ~ Bos. Petrovcu. Prva · OkruZna konferenclJa za Gorski Kotar ?drlat;ta -.ie 30. VII. 1944. g. u Ravnoj Gori. Bilo Je pnsutno 350 delegatkinja. Konferenciji je prisustvovala predsjednica ·Glavnog odboni.- :AF.t Hrvatske ~aca GrZetit. Po~itiCki ref.erat odrZala je Zora .Jelmek, predsjednica •OkruZnog od'bora za Gorskt Kotar. Nakon politi.Hog referata iznijele su snagama raditi na -svim poljima rada srpom i kosom, njegom i posjetom bolnica. Ako sve te zad~tke budemo izvr.Savali, time ujedno pro~ vodu_no odluke AVNOJ-a i ZAVNOH-a u djelo, kao 1 sve zadatke, koje ad nas traZi naSa do~· movina. Mi moramo savladati sve teSkoCe u pozadini, koje staje pred nama, jer samo t3.ka naSa Ce pomoC biti naSoj pravoj narodnoj vlast!. i n~·Soj voj-sci -Sto veCa, a barba protiv neprtJatelJa lito uspjesnija.2 1 Zene politiCke J?roh_Iem,-e pojedinih kotareva ·Gorskog Ka~ar~; OrgamzaciOnt referat podnijda je }ulka Ra1a-C~c. !za_ referata r~zvila se O:pet di..skusija 0 orgamza-cton_m~ .problemtma. U diskusiji sudjelOvale su dele,gatkm1e kotara: 'Ogulin Vrbovsko FuZine Ca~a-r:., ZavrSnu riie.C na konfer~nciji dala 'je MaC~ Gmettc. · · Na konferenciji izahran je OkrU:Zni odbor AFZ za Gorski Kotar. · OKRU2NI ODBOR AF2 IZABRAN NA I. OKRU2NOJ KONFERENCIJI Predsjednica: Zora Jelinek Pavica PaviCiC Potpredsjednica: Marica Kosanovie Emica Racki Tajnik: Julka Rajacic Dragica Ofak Frana PetranoviC Iz kotara Ogulin Danica 'Trbovic Simica TrboviC dvije iz zice (Ogulin) Marica Kosanovi'c Ogulin Duska Ljuba Lin a Milka Mamula Milka Kosanovic Iz kotara Vrbovsko Marica Ti8iC Ivka Muhvic NaranCa JakSiC Ana VuCkoviC Stefa Jauk Ivka Mrvos Micika Podgornik Nina PerSiC 1 Iz kotara De!nice Zora .J e!inek · J·osipa Premer Marica J akovac Lenka Kvaternik Anka Klaric Iz kotara Cabar: Tilika Ozbolt Vera Gasparac Zora GaSparac RuZica Koritnik Marija Kriz Fanika Lipovac Francika PajniC Filipa Reljac Iz kotara FuZin-e : Franka Bolf ~.{ajnariCka Katica Toneki Katica Turk Sabina lVIiloiievic Marija Prijatelj Pavica .Slivka Darinka Stojnic Julka Rajacic Bor·ci: Naca Matic Albina Kauzlaric Zdenka Turk Milica Trbovic Ivanka Vrbanac Dokument 303 IZVJE~TAJ CENTRALNOG ODBORA AFz ZBJEGA U ELL SHATTU ZA LIPAN.l I SRPANJ 1944. Politicki izvjeiltaj · U sva 4 logora Zene su potpuno odane Narodno-o,slobodilackoj borbi. Sve osim par njih, lwje su ro.dbinski povezane sa Sakicom nezadovoljnika, oda·zivaju se na svaki rad, dolaze na zborove, konferencije i kulturne veCeri, koje odr.Zavaju odbori zbjega i organizacija AFZ-a. Kroz ova dva mjeseca nije bilo nikakvih jacih politickih problema, koje bi trebalo rj.eSavati. Pitanje robe, naroCito za Zene u poCetku se dosta oStro postavljal·o. Danas se joB uvijek postavlja, ali ne onaka oStro. JoS i danas .se pitanje robe p•ostavlja kao svakodnevno Zivotno pitanje, ali s-e ad nje·ga ne pravi. politiC.ko pitanje, jer su Zene svijesne da odbori zbjega nisu 'krivi, Sto one nernaju potrebnu robu. Velika smrtnost male .djece, naroCito u Katatbi, gdje je nekih dana bilo 6-7 pa i 1•0 smrtnih .sluCajeva djece, to nas je· zabrinjavalo, a kod Zena je djelovalo na njihovu rnomentalnu disciplinu. Bilo j.e prigov-ora, ali .se nije Culo niti jedne rijeCi protiv NOB. Otvaranje II. fronta Zene .au primile sa velikim zadovoljstvom i potpuno shvatile njegov znaCaj. Na zborovima, koje su odrZali Iogorski odbori zbjega u svim logorima prisustvovao je veliki broj Zena. Na sporazum Tito-,SubaSiC Zene su u poCetku, Cim su to preko radia -Cule, nerado gledale. Bojale su se i pomi·slile da bi se Tito sporazumi~o sa kraljem Petrom i da bi se ovaj vratio u domovinu. Ali odmah, istog Casa pred samim radiom, mnoge su govorile: >>To Tito radi, nemamo se Cega bojati«. Odmah u poCetku, dok jnS nismo imali ni tekst sporazuma, tu~ maCili smo Zenama sporazum Tito-Suba.SiC kao veliki uspjeh NOB-a. Kada smo dobili tekst sporazuma, pokazalo se j e koliko su Zene Cvrsto povezane uz NOB i .da priznaju NacionalnLKomitet i AVNOJ kao jedinu vlast u naSoj zemlji. Svi letci, koje su poj.edinci povodom .sporazuma podmetali po Satorima nisu moglj da pokolebaju njihovu vjeru u N acionalni Komitet i "Tita. Zene su potpuno ispravno shvatile ,sporazum "Tito..,SubaSiC. Nema viSe nesloge i mrZnje medu kotarevima u onolikoj mjeri ka·o prije. VeUki uspjesi svih saveznika povo1jno sti dj-elovali na Zene. U glavnom politiCka situacija je zadovoljavajuca. Organizaciono. stanj,e i rad organizacij,e, Kroz ova dva mj-eseca broj -organizovanih Zena se poveCao, j er ·SU organizirane sve Ze- ne, koje su doSle u petom i Sestom mjesecu sa novim zbjegovima. Sada ima oko 6.2()0 organizovanih Zen a. Sve Zene u zbj egu, osim par njih odazivaju se poziVima u potrebi rada rajonskim i logorskim o.dborima. Kroz ova 2 mjes·eca na svim zborovima i konferencijama g·ovorilo se o jedinstvu ·svih Zena, a narocito Srpkinja i Hrvatica. Na tom polju se imalo uspj-eha. Na svakom koraku se Zenama govori o potrebi rada, taka da danas u sva Cetiri log-ora ima oko 1.500 zaposlenih Zena po rajonskim odborima, te odjelima i otsjecima logorskih odbora zbje-ga, po kuhinjama, zdravstvenim ekipama, Skolama, radionicama, bolnicama, ambulan·tama i na o.stalim drugim radovima. TeZiSte rada unutar organizacije· je na rajonskim konferencijama. U ova 2 mjeseca odrZao je svaki rajon po dvije konf,erencije mj.eseCno, i to svakih 15 dana jednu. U"glavnom sve ov-e konferencije su bile dosta dobra posjeCene i imale su uspjeha. Na njima se pored politiCke situacije uvijek davalo neko predavanje iz nauke ili se Citao kakav Clanak iz savremene knjiZevnosti ili iz na·Se Stampe. Uvijek na kraju su davane »Zive novine«. Nekada ih davaju same Zene, a nekada skupa sa omladinom. Zene se dosta intere,_ suju za svoje konferencije. Rejonske konferencije Citavog rejona Zen.e posjeCuju ka-o i konferencije AFZ-a. Za ova dva mj.eseca odr.Zano je pet logor-skih zborova i to po dva u prvom i drugom logoru, jedan u treCem logoru. U i\etvrtom (Katatba) do sada se nisu odrZavali logorski zborovi, jer je rejon od rejona: dosta u·daJj.en. Zato se odrZavao ve:Ci broj konferencija. Sastanci po grupama rej-ona odrZavaju se jedamput sedmiCno. Na njima se govori o svakodnevnim potrebama rada, a taknder se prouCava literatura koja se do~ biva . .Svaku sedmicu odrZavala se konferencija svih odbornica jednog logora, na kojoj se rjeSavalo sve Sto se pojavilo u toku rada kro.z sedmicu. Ove s-edmice radne konferencije· po·kazale su se kan dobre i pra.ktiCne. PuCko sveuCiliSte Zene pohadaju u velikom broju (viSe od polovine) i interesuju se :za predavanj e. NiZe prosvjetne teCajeve Zene posj eCuju, iako ne u dovoljnoj mjeri. Zato smo se sporazumjeli da one, koje znaju, poduCavaju one, koje ne znaju, bez obzira da 1i ov-e pohadaju ni.Ze prosvjetne teCajeve iii ne. Kao i p-roBlih mjeseci Zene posjeCufu teCajeve stranih jezika. 49.6 32 ?.:ene Hrvatske u NOB 497 �OpaZa se viSa aktivizacija Zena na Sportskarn polju, naroCito u gimnastici. U .Sestom i sedmom mje.secu popunjen j.e Centralni odbor AFz-a sa 3 nove drugarice. Jedna ·od njih je zaposlena u prosvjetnom a druga u zdravstvenom odjelu COZ-a. Treca je jedna drugarica .Srpkinja, invalid iz Like. Taka danas CO AFZ-a ima 5 dmgarica. Takoder su popunjeni i logorski odbori AFz-a. Skora sve drugarice Centralnog, logorskih i rejonskih odbora zaposlene -su po raznim odborima, odjelima i <Jdsj.ecima istih odbora. Prigodom popunj.enja logorskih adbora u logor II. i III., gdje je uglavnom smjeSten srpski .zbjeg, uSia je po jedna drugarica u l9gorski odbor AFz-a. .Sada u ]ogoru I. ima 5 logorskih i 54 rejonske odbornice AFZ-a. U logoru II. ima 7 logorskih i 75 rejonskih odbornica AFz-a, Iogar III. ima 7 logorskih i 63 rejonske odbornice AFZ-a, a Iogar IV. (Katatba) ima 7 logorskih i 55 rejonskih odbornica. U svakom logorskom odboru zbje.ga ima po jedna Zena a u IV. dvije. U VI. mjesecu izasao je list AFz-a, >>Zena zbjega«. Ell Shatt, 5. VIII. 44. Smrt fasizmu - Sloboda narodu! Ct;ntralni odbor AFZ-a Dokument 304 IZ IZVJEiiiTAJA KK KPH KRAS OD 12. VIII. 1944. 0 TERORU U KOTARU FAsiSTI~KOM 1 KK KPH KRAS IZVJESTAJ 0 NAJNOVIJIM DOGAIIAJIMA PRIGODOM PROVALE NEPRIJATELJA NA OVAJ KOTAR 12. VIII. 1944. 2 Dana 8. VIII., provalila je banda na ovaj kotar, te je poCinila razna zloCinstva naprama stanovniStvu. Njihov prvi dolazak u ova sela bio je veoma lijep i blag, taka da je narod bio upravo zaprestanen. Isti dan se- je u nekojim selima pojavilo, da s_u ga doCekali, Cak i bijelim zastavama (RaCevas, LaniSCe.). Narod prevaren njegovim Ujepim postupkom, sledeCi dan <Jmladinke ni,su Cak niti bjeZale i·z sela, govor.eCi, kako je neprijatelj miran i dobar. Drugi dan takoder neprijatelj m]e pravio represalija, jedino je kupio blago i vodio ga na Brest i Golac, a odatle u njihove garnizone, takode-r je kupio vrijednije .stvari. ·TreCi dan zapoCela je krvava igra. U prvom redu poCeo je paliti RaCevas i Raspor, te Trstenik, KlanovSCak, Dane, Yodice. -Dva sela prema tome popaljena su s temelja -osim nekoliko kuCa i talmder skele u Trsteniku i RaCevasu. - Narod je u veCini odveden. U RaCevasi je odvedeno 12 omladinki i nekoliko starijih ]judi (ostale su jos samo 3 e>mladinke). U Rasporu je ostalo samo oko dvadesetak !judi, jer su dotiCni pobjegli, te ih nisu mogli uzeti. U "Trsteniku su uzeli 14 omladinki i 6 starijih ljudi, prema tome sve omladinke, osim dvije bolesne. U Klanovi\caku 6 omladinki (sve). Dane i Vodice izgleda, da su pokupili sav narod, Sto sU:' uhvatili. TaCnije podatke o ovim selima, a i o ·ostalim javiti 6emo Vam nak- 498 nadno, buduCi, da su drugovi na terenu, te nam jo.S ni.su donesli taCnije podatke. Stoke su uzeli: u Racevasu olm 81 havu, sve Sto je bolj.e, u T:r:steniku sve krave, te oko 80() ovaca, u Klanovscaku oko 18 krava, Dane i Vodice nemamo podataka. Tal<oder u 'LaniSCu oko 120 ovaca. N a rod u dotiCnim selima, Sto se tiCe nastambe, sredio se je po obliZnjim se-lima iii pak po Citavim kuCama u sy;ojem selu. Mlijeko Ce dobivati iz obli.Znjih sela, i to djeca i starci, te bolesnici, na taj naCin biti Ce pobolj.Sana ·Situacija, donekle, medutim biti Ce potr.ebno, da im se pruZi neka pomoC u novcu i blagu, nar·oCito selo RaSpor i 'Trstenik ... Sa drugarskim bo.rbenim pozdrav-om Smrt lasizmu - Sloboda narodu! Vinko 1 2 Dokument se nalazi u arhivu CK SKH. Donosimo neke izvatke iz »Glasa Istre« o faSistiCkom teroru u tom ,periodu. SEW B~GUDAC »... Jedne no-Ci u aprilu 1941., nejposredno pred ~apad na .TlltgoslaViju, 9 muSkaraca iz Brgudca i JOS 8·9{) !judi iz okolnih sela, odvedeni su u Napulj, a ~attm u logore gladi 'U Sardiniiu ... Jedne noCi u Julu 1943., pred samu kapitulaciju Italije karabinjeri i faSisti iz garnizona LaniSCe· opkolili su selo i uhvatili 6 'mu.Skaraca_ i odveli ih u logore Akvila. . 17. decembra 1943. izvrSili su Ni jemci i faSisti tz tog garnizona tako-zvanu »akciju CiSCenja« .sela Br,gudac i Semil:i. Opkolili su cijeli kraj od LaniSCa do UCke, pohvatali sve muSkarce, veCinom starijc, iz Semil:a i Brgudca, njih oko 55, pa ih preko Opatije i Volosko.g odveli u Rij-eku, a zatim ih ,poslali rohovski rad u NjemaCku. . 5. marta 1944. Nijemci i faSisti upali -su u selo i 1 pobili 5 muSkara-ca, medu ojima 5'0-godiSnjeg· Matu RajkoviCa. lza toga su uSli po kuCama, krali rdbu, hrafiu i drruge vrednosti, a za to vrij·eme istjerali ·su ukuCane da im ne smetaju u plja.Cki. Uhapsili su 10 muSkaraca, a sa sobom ·su poveli Zene za osi.guranje da ih n~bi partizani napali. 10 uhapSenika su tri dana muCili u Lupoglavi, a jednog od nji.h .55-.godiSnjeg Matu SankoviCa objesili su. 'Drugi garnizon u blizini sela bio j·e takozvana »'Crvena kuCa«. 13. aprila 1944. uhvatili su u obliZnjoj Sumi ,partizane Ivana TkalCiCa i Milana KopCiCa. Odveli su ih u tu kuCu, -svukli do gala i zvjerih muCili, dok nisu jpo.ginuli. 14. aprila 1944. g. dva !lljemaCka aviona bombardirala su i mitraljirala Brgudac. Tom 1prilikom poginula je 21 osaba, a poruSeno i popaljeno 40 kuCa. Med:u poginulima bilo je 13 djece u dobi od 5 mj·eseci do 11 godina... Pod ruSevinama svojih domova iP01ginule su cijele familije, majke sa djeCicom na prsima. Tako je izginula ohitelj Marice BrajkoviC sa troje djece od 6 g., 2 g. i 5 mjeseci, i baka Matejka, kojoj je 1bilo 70 ,godina.. Odmah nakon bOIDlbardirania doSli su faSisti iz garnizona u Lupoglavi i .poCeli plja:Ckati ,po ,poruSenom selu. Oplja·Ckali -su 15 krava, 8 svin ja i 160 ovaca. Iz pojedinih kuCa vukli su namjeStaj i r.obu i .sve natovarili na 6 kola, koja su sami seljaci morali voziti u garnizon. 6. rujna 1944. partizani su vodili ·borbu s Nije'mcima u blizini sela i prisilili ih da se povu1m u gannizon. Kad su drogoga dana partizani otiSii, Nijemci su doSli u ·selo da osvete svoj poraz na Z·enama, djeci i starcima. Narod ie bjdao. U jednoj kuCi ·sklonulo se viSe Zena s diecom. FaSisti i Nij·emci su ih silili da izadu iz kute i vikali da im se niSta neCe do·goditi, a kad su izaSle s djecom 'll naruCju, oni su ih doCekali rafalima mitraljeza pucajuCi im u no,ge. Kad su pale na z·emlju lbacali &U na na njih bombe. Marija Tonkovit ,poginula -je ·Cvrsto · drZeti u naroCju tro.godiSnju kC·erkicu Anu. 'OsmogodiSnja Petrina ostala je Ziva, _.i·er se je sakrila u krilo svoje 'bake Kate BrajkOviC od 60 godina, koja je ,poginula, a s nj-om i njena k-C~rka Mari ja od 38 go dina i 'llnuci An.a od 16 godma, Ma-rija od 9 .godina, lve -od 6. godma. Kad su faSisti otiSli, mala Petrina joe vukla ranjene .Zene u obli.Znju Stalu. Mali Milan od 2 iodine izvlatio se iz hrpe pobijenih -sav krvav! ali nije bio ranjen. iQkolni zidovi hili su poprskam krvlju, a obliZnja bara hila je takoder crvena od krvi nevinih Zrtava. FaSisti -su nastavili s ubijanjein. USli su u kul:u Ivana lvanCiCa, starca od 98 ,g. Kas-nije je -naden pod stolom za kojim je veCerao, a usta su mu hila puna hrane, i krvi. Ubili .su ga pucajul:i mu u usta. N a sliCan -naCin .pO.ginuo j e i Martin Klolbas, star 85 .g. Njemu su prostrijeljali glavu u Casu ka-d si je pripravljao veCeru. Te noCi poginulo je 1•6 osoba, od toga o-smero djece, tri starca i 1pet ·Zena. Dvoje djece i dvije Z.f:ne ostali su na Zivotu, ali za djeli Zivot osakaCeni. Poslije ovog ubijanja Nijemci su nastavili s .pljaCkom i na kraju zapalili Cetiri h!Ce.« tJ selu Brgudcu 'lllliSteno je 50°/o kuta, u selu Klanov.SC:aku 750/o, u /RaCjoj Vasi 80Q/o, 'l1 RaSporu 870Jo, u Vodicama 8.8°/o, u Tmteniku 900/o, u Danarna 960/o, u Vranju 990/o (sve kotar Kras). (»Glas Istre<< l>r. !50 od 2. II. 1946. g.) :SELO VRANJE »FaSis-tiCki barlbari 1. svibnja 1'944. potpuono su zapalili selo Vranje. Plamen vatre pro,gutao je 55 kuCa .za stanovanje i 120 gospodarskih zgrada. Andelo Bela.SiC starac o·d '83 g-odine i Kata TomaSko 69 godina - izgorjeli .gu Zivi u svojim kuCama. Sve je opljaCkano. a muSkarci odvedeni na prisilan rad u NjemaCku, dok su Z·ene, starci i djeca :ra.seljeni po ne.pri jatel jskim ,garnizonima. Isto se je do,godilo i sa selima Vela i Mala UCka, VedeZ, Brest pod UCkom i drugim. Kao kresovi plamtjela su ta .planinska sela u takozvanoj rna jskoj Otfanzivi.« Dokument 305 PRVA KOTARSKA KONFERENCIJA AFz PISAROVINE Dopis iz J>Putem slobo,de<<, glasila NOF za ?O'kuplje od 1/5. Vlll. 1944. DizU SE zENE I OMLADINA VH3e od 100 Zena iz svih sela- i zaselaka kotara Pi·sarovina sastalo se na svoju I. kotarsku konferenciju Antifasisticke fronte zena. Okupila ih je jedna misaD i zelja, da udruZene u . antifaSistiCkoj fronti Zena doprinesu Sto veCi udio u konaCnom uni.Stenju nruSeg krvavog neprijatelja i fa.Sizma. Iz govora drugova i drugarica, predstavnika vojske, vlasti, ranjenih boraca, Zena i omladine vidjelo se, kolika se va.Znost pridaje Zeni u danaSnjoj horbi i Zeni :Sutra.Snjice. Na konferenciji izabran je kotarski odbor AntifaSistiCke fronte Zena, koji si je stavio u za- dacu da okupi zene u JNOF, 'da ih potakne na joS ve-Ci rad u NOB. One su na sebe pr.euzele duZnost Q.a pojaCaju redove naSe NOV, da po.Salju svoje mu.Zeve, oCeve, sinove i braCu u borbu za .Sto skorije osl·obodenje. Sa konferencije poslani su pozdravni brzojavi marSalu Titu, hrvatskom Saboru i drugima. U izvedenoni programu,- koji je bi·o primlfen sa najveCim oduSevlj.enjem, istakla se omladinska grupa i·z P.okupskog, pioniri i.z LasinJe, te uCenice· Skole iz Pisarovine_ ... 499 �Dokument 306 LETAK OKRUzNOG ODBORA AFz POKUPLJE POVODOM DRUGE OKRUzNE KONFERENCIJE AFz OD zo. VIII. 1944_ i)J.~tui£ 8-,IR~i£·~ ! ~ Dokurnent 307 ODBORNICA [z »Dalmatinke u borbic<, glasila AFZ za Dalmaciju, ·~. :;.. , :- Prosla ~e ofenziva preko Biokova. Oko Vlake, K~zi?e, _Dubrave, Zavojana, posijani ~u g_r;>bovi !JUdi,. staraca; djece. Zaklala ih je cetni~ka ruka u Ime kralj a. Vinogradi ,su satrvem, stoka opljaCkana, Suplji prozori zja~e. P_?d nng~ma ~avd, crijep, staklo. Preostala Izmucena d]'eca I zene obilaze oko kuCa vinograda. TraZe ubijenog muZa sina 'oca brata. p~?lazim kroz selo. HoCu 'da r~gova~ ra~ .s TIJima. 'TeSka im je, teSko mi je gledab Ih .. Izmeau ostalih poginulo ie i nekoliko odbo:mka. Treba birati nove. Borba se na~tavi]a. Pucat ce jos po Biokovu. Prolazit ce narodna vojska kroz Vlaku Kozic . d d ' U ... I na~o .~e 'Ogovar~. Bh:at Cerna najbolje ad naJb":IJih. Odl>ormci imaju velike duznosti. Seio Je .popa!Jeno. Treba ga popraviti, makar s~a~o~.k~:rov:_pokriti, jer Ce biti joS ofenZIVa' •Oci-:'bb r:ecist, pomoCi siroCadi ubijenih, pokrenub sa?Ir~u ~kciju za pomoC vojsci'. ~a~, drugovi, hlraJmo najbolje i"Zmedu nas CUJ e se glas Zena kojih je najviSe i bilo n; seosk":~ z_boru. I tog puta joii 1942. izbrane . su dviJe zene u odbor. Digao se jedan odbornik i o njima kratko, ali ipak sve rekao: 500 br. 6, stu.deni 1945.1 »One su svakog drug.og dana adlazile na Riokava:. nosile teSke terete partizanima. J,edna od nJih j~ odleZa1a dva mj.eseca u vrgoraCkom zat':oru, Jer je iSla Cak u Hercegovinu da hi ~upil~ kr":lmpira za partizane na Biokovu, Iako. Je nJeno troje-Cetvaro djeee ostalo samo I gladno kod kuCe. Takva Zena moZe i treba d_a bude odbornik. Ona ce sv-e teiikoce svladati.«. ~ o~e su Sutjele, ni rijeCi da progavor.e. C~n.Ilo se da one nisu za to, a kad treb~ raditi, to Je vee nesto drugo. Odbor u Vl~ki ~astavio je uspjeSno svoj rad. To su naJholJe znali partizani n·a Biokovu . I ne sam~ u Vlaki iii 'Kozici, veC ~ svakom s~lu Dal~acije i Citave zemlje kad je narod birao SVOJU narodnu vlast • svoJ'e NOO- e, on da . . .. Je u llJlh birao i zene kao najbolje !jude u selu. Nijemci su zapalili mnoga sela u tragirskom kotaru. Ubija!i su i tukli !jude da bi sela ?~tala. prazna, da partizani ne hi imali sklan~sta. Po danu se nije mogla nikaga naCi u sehma, a po· noCi ·su ljudi zalazili iz S·U~t;· ~rda? -:~~oni,Sta i ulazili u selo. Vana DuCIC Iz VInis-ca poslala je u zhjeg muZa i In: djecu, a ona je ostala kod kuce. »Eto, pred nekoliko dana narod me birao u NOO moga sela:, a ja sada d·a ih ostavim kad im je najteze! Ne mogu ja to« - bio je kratak odg-ovor Vanin. Mnoga s.e1a Sinjske Krajine ostala su popaljena, stotine ljudi i Zena leZalo je zaklano na ,zgariStima svojih kuCa. Djeca, izbezumljena od straha, lutala su poljem ·oCekujuCi da Ce im se maZda joS uvijek odnekle vratiti majka, a majka je leZala izgarjela u zapalj€noj _kuCi i nije znala da je djeca tra:Ze. Male, sitne glavice, stajale su zatvorenih oCiju i stisnutih ruCica na svim putoVima. Govorile o neproZivljenom Zivotu, p.ozivale svakog prolaznika da se osveti za prerano prekinuti Zivot, da se osveti anima Sto kolju malenu djecu. JaCe neg,o ikada narod Sinjske Krajine shvatio je da se sam puSkam mora braniti od svih daljnjih fasistickih pokolja. Sve sto je mog!o da uzme pusku isla je u partizane. Neprijateij je htio da narod ostane go!oruk kod kuce da bi ga mogao lakiie uniStiti, pa je i uhaeivaa parole: »Kako Cete Zivjeti? Tko Ce obradivati polja kada svi muSkarci pndu iz sela? N e Cete moCi taka Zivjeti!« Taka je bHo i u Podinia. Na zboru, odakle je narod oUla.zio u vojsku, poCeo je jedan sliCne stvari da govori. Tu se naBla stara Jele, koja je hila odbornik u selu. Ona mu je odgovorUa: »MuSkarci Ce iCi da brane sela od faSista, a mi Zene Cemo nbrad:ivati polja i vrSiti sve paslove.« U selu ::;u ostale sam·e Zene, starci i djeca. I Zene su uCinile onaka kako je rekla Jela, njihova odbornica. Sva su polja qbradena i zasijana. VrSila se dabrov-oljna m·obilizacija u amiSkarn kotaru . Narod se masovna adazivao u vojsku, ali mnogi su Ze1ili osta ti na Mosoru, da su bliZe svojim kuCama. A neprijatelj je spremao opCu ofenzivu na slabadni teritorij ~ namjerom da uniSti narodnu vojsku. Danima ·su Zene krpale stare kapute i odjeCu da hi mogle opremiti Sto viSe baraca. Zadnje Carape su donosile u novo formiranu Cetu, koja je -veC hila spremna na ZveCanskoj cesti da krene naprijed u borbu. I tada je Pile KruZiCeviC, odhornica iz ZveCana, r.ekla drugovima, koji su Zeljeli da ostanu na Mosoru: »Ako ohranima Mosor, nismo obranili Jugoslaviju. BoreCi se· kod Livna ili Grahova, hranimo Dalmaciju, branimo ZveCane.« Svakodnevno su prolazili partizani kroz MuC i kroz mali zaselak GraniCi podno lVIoseCa. Cvita, bi.stra, mlada seljanka, hila je odbornik. Ona ie prednjacila u svakom poslu. Po citav dan je pomagaia obradivati polja onih kOji su se nala.zili u vojscr. un;anizirala je akcije za pom·oC partizanima. Savjetovala narod da sve sklOni i da se sam skloni pred ofenzivC>m. A uvece, ako nije odlazila na Mo- seC, sama se uCila pisati, jer u Grani-Cima nikad nij·e bilo Skole, a opet »ana je Zensko pa treha da radi u kuCi, a ne da se knjigom bavi«, govorili su joj domaCi. Ali .Cvita je vidjela da treba pored rada i da uci da bi mogla sto boije i da radi. Bila je do kraja uporna i kad je nauCila Citati i pisati, iSla j-e na kurs na Mosoru. Nije to hila jednostavno. Trebalo je savladati zestoki otpor u kuci. Kasnije· je Cvita birana i u Kotar.ski NO kaC> jedan od najboljih i najaktivnijih !judi muckog kotara. Danas se nalazi u Oblasnom odboru za Dalmaciju. Ona uporno nastavlja da uCi, da bi mogla Sto bolje da radi i koristi svojoj ze·mlji. DoSia je iz Bukovke sa svojom djecom, koja su kroz borbu ostala bez roditelja. Drug joj j e ostao u J ugoslaviji, a on a j.e, eta, doSla u El Shatt. Bila je odbornica u jednom logoru. Neumorno je radila da hi narodu bilo holje. Trudila se 9a svima objasni namjere onih, koji su Zelj da se narod radi teSkog Zivota iznevjeri NOB, da zahoravi na barbu svojih najblizih, koji su ostali u zemlji. Po~ magala je Zenama kojima su djeca hila bolesna i tjeSila one kojima ,su umirala. I j,ednog dana Sava je dobila vijest da su joj cetnici uhili muZa. Dobila je pismo i RuZica. I njen drug je poginuo na isti naCin. Tog istag dana hila sam s njima na sastanku. Poslije svrSenag sa,stanka Sava LeZajiC mi je· rekla: »Moramo nastaviti sa radom. Ovdje su djeca anih kaji se bore u ,zemlji. lVIi smo odbornice. Treba stisnuti srce i iCi naprijed, kao Sto to i druge Zene u naSoj zemlji rade.« Draga Sulic j,e 1943. g, hila clan Okruznog odbora NOO-a Srednje Daimacije. Poznali su je drugovi po njenom marljivom radu, po sposohnosti, da sve probleme brzo i u.spje.Sno rj eSava. U najteZim danima kada su starci, Zene i djeca njenog BraCa, Visa i Hvara, kaa i Citave Dalmacije, napuStali sVoja sela i odlazili u zbjeg, Draga je arganizirala, gdjegod je stigla, njihova prebacivanje iz njemaCkih garnizona do na slobodni Vis. I taka Sirom Dalmacije za Citava vrijem,e borbe stotine Zena birane su u NOO-e po svojoj hrahrosti, poZrtv,ovnosti i marljivasti, kaa najbolji ljudi svoga sela. kotara, okruga. A po oslobodenju zemlje "One su nastavile svoj rad. Kao proCelnici raznih narodnih adbora, od seoskih do oblasnog i do federalne vlade ... 18 zena clan-ova AV~OJ-a oCito pokazuje uCeSCe Zene Jug·oslavij,e u obnovi i izgradnji., Zene nisu zastale. One su · nastavile borbu za bolju buducnost svojih naroda. eu Mariia Lu.iak 1 Clanak se odnosi na period Narodno-oslobodilaCke. borbe, pa ga donosimo. kao .dokuiQ.ent o uCeSCu Zena ~ narodnoj· vlasti. 501 �DokUMent .308 PRVA KOTARSKA KONFERENCIJA AFz ZA SISAK Dopis· iz >>Putem slobode«, glasila NOF za P·okuplje, br. 65, od 28. VIII. 1944. -U nedjelju 20. o. mj. veC rano ujutro Zene kotara Sisak dolazile su na svoju I. konferenc]Ju. Mjesto, · gdje je odrZana, biiO je ~iVno isklCeno i ukraSeno borbenim paralama.Pred ViSe ad 500 Zena predstavnici vojnih v1asti -i rtstanova, te predstavnice kotarske orianhadje AntifaSistiCke fronte ·zena odrZale su govore o politiCkoj i vojnoj situaciji "i o organizacionom stanju .. sve ove govore Zene su · saSlu.Sale vr~,Q p·aZijivo i p-oi)ratile ih burnim odobravanjimit. Nakon referata raa;vila se diskusija o uspjesima i poteSkoCama njihova rada. Izabran je kotarski odbor Antifa,SistiCke fronte Zena. Sa konferencije upuC-eni su pozdravni br~ojavi MarSalu Titu, A VNOJ-u, Hrvatskom Drzavnom Saboru itd. U brzojavima Zene su izjavile, da Ce se jo.S jaCe boriti nego do sada za uniStavanje okupatora i njegovih slugu, te da Ce sviin silama proraditi i niobilizfrati sve sna-g.e za Sto skOrije os1obodenje naSe zemlje. Dokument 309 IZVJEsTAJ. OKRUzNOG ODBORA AFz BROD OD 23; VIII. 1944. OBLASNOM ODBORU AFz ZA SLAVONIJU 0 STANJU I RADU ORGANIZACIJE 23. VIII. 1944. OKRUZN1 'OIDBOR AFZ BROD . . .. ....,o na radne akcije u Slavoniji p,artizanski vlak pr.ev-ou z..,n... Izvj,estaj Oblasnom odboru AFz-a za Slavoniju PolitiCka svijest- Zena na brodskom okrugu dosta se pok:venu'la; vidjelo se to na samoj konferenciji, jer su Zene postavljale mnoga pitanja, i to sve interesantna. Pitanja su se uglavnom svodila na buduCe u11edenje naSe zemlie i kakovo Ce biti ure-denje u naSoj zem-lji, hoCe Ii doCi kralj iii ne Ce, hoCe li Zene irnati pravo glasa i pos1ije rata, i zaSto Zene nisu imale pravo glasa u staroj Jugoslaviji, i taka_ su niz drligih pitanja p~osta­ vljale. Ova druga Okruzna konferencija AFZ-a uspjela je dobro, hila je posjeCena i·z svih kraieva, Cak i iz onih s-eJa, k·oia su do juCer sta_jala po_ strani, a to su: •Caglin, 'Tulnik, Miljevac, Bektez. Iz tih sela zepe su dosle masovno na konfere_nciju, rna da s njima nisu odrZani masovni sastanci AFZ-a. Taka su isto doSie Zene sa brodskog kotara u velikom bro.iu. Na.islabi_je su se o.dazVale Zene sa _ko:. tara Zupanja, po.Sto je t~mo banda vrSila akciie po selima. PolitiCka. situacija danaSnja joS uvi_i.ek nije jasna kod Zena, poSto se nisu sa Zenama odrZaii ma-sovni sastanci; u nekim selima srpske zene pricaju, kako ce kra!j doci, ali to baS zato, -Sto im· nije jas:no. Mi smo sada poCele sa 'OdrZavap.jem masovnih sastanaka sa Zenama, gd_i-e Ce se Zene upoznati sa svim politickim problemima i zadatcima, koji se 502 pred njih postavljaju, tako da je za ovo vrijeme od konfer.encije· odrZano oko 20 masovnih sastanaka sa Zenama, i na sastancima Zene su u5estvova1e u .diskusiji i postavljale pitanja, Sto im nije jasno. Rad Zena najvi-Se -se vidi u pomoCi za na,Se borce, u sakup1janju- raznog'a ·v·oCa i povrCa. Kada bi naSa vojska do.Sia u selo, Z~ne im peru veS, krpaju a isto tako, ako je potrebno, sakupe im .suh u hranu ,za put. Taka su Zene sa kotara Zupanj e iz sela Gudinaca, koj.e je do sada stajalo po strani i nije obuhvaceno na.Som organizacijom, nosile borcima VII. vojvo·danske Brigade j.esti na poloZaj, istO tako zene iz Babine Grede i drugih sela, u ko~ jima se nalaze upori.Sta, donosile su izvjeStaje o kretanju bande i njihovom brojnom stanju. Vidi se u tome, .da su i ·one Zene potaknute za nasom NOB, koje su jos uvijek pod utjecajem ne·prijatelja. zene na kotaru Zupanja viSe su aktivne ne·go njihovi ljudi; one su angaz·ovale svoje !jude da idu· u NOV. Zene u zapadnoj P·osavini brodskoga kotara, iako banda VrSi teror i hap.Senja, su pod teskim uslovima sakupile 4.,-5 metara kukuruza za postradala se]a, ali nisu mog]e prebaciti preko pruge, pa su ga podijelile onim familijama: u njihovom .seln, koje je banda opljackala, a njihovi !judi nalaze se u redovima· NOV-a. Tako su zene iz sela Zbje• kada je bila opCiuska konferencija. NO~-a, 'I 21 000 kn dobrovoljnih priloga gdje -su Zene akti:Vno sudjelovale u 1zbor1ma ga sak upr e · · · akupile za NOB. Isto su Zene sela TrnJana s 'inskih odhormka. . . d d Opc " 10 Oi~O kn. u korist nase borbe. . . Organizacija na na·sem okrugu o za . ., . , a esa89'77Zenana shvatile ozbiljno ovogodrsnJ;r ." nj,eg izvJestaJa povecav s. . 150 LJene su . d mnogo prl10 998 zena antifasistkinJa sa uku!'no vr:Sidbu, one su kao i ostah naro " odb AFz-a dok jo.s nisu obuhvacen~ sva donijele 'Po tom pit~nj~: Takod~r s...u ze~: pr' na da·kavaC.lmm kotaru, koJa po. aktivne u bunkerisanJU zita, o.sob1to zene seI a, na .., ·NOB a to su Cag1IC, R use vo ' Sov-" .., dakovackog kotara. . mazu nasu • . . " k sela • NOO-ima aktivno uC.estvuJU, p-oski Dol Kutjevo, Imrijevci 1 .JOS ne a b T : hene u " k' N00-1ma )er msu, veza. · · koja su~ sudj elovala u ..,zetvi a 1's!o ~a~. 1~~ gotovo u opCinS 1m .' .. k' na konferenciji okruznog A!z.-a ... 1 s.. uCu te su mnogo akt1Vll1Je nego ne I ne uz k • · Iedaju sa pred nas postavili zadatak da sto pr!Je pm;drugovi ali joS :tnnogi drugov1 g . , d . '.. anjem Zene u N-00-u. To se osJeca. demo tim Zenama, da ih P?kre.~emo u ra u po CJen~r~ . kod. samih d:tugova iz poj-edinih . . 1 obuhvatimo naSom organ1zaCIJOID.. mnogo JOS 1 ' · , da sami u Narodno-oslobodilackim od?~;1ma ~~~ ruk·ovodstava. Isto se taka o~_Jec~, d -1! Zena u prehrambenim komiSIJama. . . . NOO-a brane svOJiill .z-enarna a drug-ov1 IZ k 2 n u pre- 11 " u zdravstyenim sek C1Jama.. 127 Okru~ ' ·· zen a Zena, dolaze na masovne sastan e. e e . .. 1 m okrugu ima u KP 136 zena. hrambenim komisijama pokaza~e s~ se ~~t;;~ na CIJe o "I , n. odbor AFZ-a sastoji se od 76 c . " adu pogotovo na preradivamu U: 1Je z 1.s da smo poC.eli sa o d rzav anJ'em. opc1n-. , ~e P~:ar i' suSenju sira. NajviS-e ~e 1st.a~l~ a ., d. cemo rzabrah skih sastanaka AFu-a, g Je pcina Duboko (kotar Dal<ovo), Rusevo I J~S 0 delegate za kotarski odbor AFz-a. Sast~n:k ek 1 l<od Duboka i veliko Nab~de·, koJa n a se a . .• rj eka posu sela najopljaC.kanija a naJv~se ~ 1 naSe kotarskog odbora AFZ-a oddat ce se na o arevima Brad i Dakovo istoga dana, gore naSalju· za proizvodnju putra 1 sua za vedenog. • b beni borce. d .• Primite drugarski pozdrav uz na>S or Zene u1aze u NOP, ali njihov ra JOB s-e ,. Slobod.a narodu! tako ne vidi, posto su tek stupile u odbo;e. Smrt f aszzmu - Za OkruZni odbor. AF1: zene u biraniu odbora NOF-a SJl ~?s:;a~~n~· Jula Topuzov1c ne. To se· p-okazalo najviSe na opc1n1 e ez, 503 �Dokument 310 Dokument 311 PISMO OKRUzNOG ODBORA AFz KARLOVAC OD 1. IX. 1944. KOTARSKOM ODBORU AFz VOJNic POVODOM TAKMICENJA MEDU KOTAREVIMA SKU OD 5. IX. 1944. OBLASNOM KOMITETU KPH ZA SLA VONIJU 0 I'RIPRE- OKRUZNI ODBOR AF.Z KARIJOVAC 1. IX. 1944. Kotarskom odboru AFz Vojnie bolja, jer cemo i mi putem ·stampe objavljivati rezultate. Zato ce nas priredivacki .odbor stalno izvjeiitavati svakih 10 dana o Tezultatima. Na ·Sastanku plenuma na.Sega odbora zakljuCeno je, da s.e kotarevi medusobno takmiCe i to: kotar VojniC ·objavio je takmiCenje Karlovcu, kotar Slunj . :. . . . V:ojniCu, kotar Vrginmost- Vojnicu, Plaski .Slunju. Takoder zakljuceno je da nas okruzni odbw uputi takmicenje okruznom ·odboru AFll; Banija. Kotar Karlovac i Slunj,· s obzirom na to' da tTeba posvetiti najveCu paZnju mobiliza:. ciji, kao i obuhvaCanju Zena, trebaju da takmiCenje izvrSe najs::ivjesnije ·uz pomoC drugova iz NOF-a kao i dn,;ih antifaiiistickih organizacij a. TakmiCenje- sa.stoji. se u .sJijedeCim pitanjima. · 1. 'Tko Ce viSe odrZati sastanaka sa Zenama kao i .zborova, i koliko Ce Zena pl'loCi te - sastanke i zborove? 2. Tko Ce viSe prodrij.eti u neobuhvaCene krajeve i obuhvatiti Sto viSe Zena? 3. 'Tko Ce vMe pomoCi m·obiHzaciji -sposobnlh muskaraca za NOV? 4. Tko Ce vi.Se pozvati muZeva, braCe, sinova iz neprijateljske vojske i pO"zvati ih u NOV? 5. Tko Ce viSe dezertera vratiti u jedinicu? 6. Tko ce vise proraditi odluke II. zasjedanja AVNOJ-a i III. zasjedanja ZAVNOH-a, kao i upoznati sve Zene s politiCkim dogadajima? 7. Tko Ce viSe uplatiti narodnog zajma? 8. Tko Ce viSe pomoCi u kampanji kod sakupljanja hrane za vojsku i opustoSene krajeve? 9.Tko Ce viSe iskopati zemunica i ·spremiti hrane? ·10. Tko Ce vHie p-osjetiti bolnice, borce na polo.Zaju i razne kurseve, te djeCj.e domove? 11. 'Tko ce vise sakupiti plahta, vesa, peiikira, kudjelje i povjesma za NOV? 12. Tko Ce viSe nauCiti Zena Citati i pisati? Takmicenje traje od 1. o. mj. do 29. X. o. g, do dana naSe III. okru.Zne konferencije AFll; Karlovac. , 0 rezultatima takmiCenja izvjeStavat cemo okruzni odbor AFll; Banije svakih mjesec dana, to jest 29. IX. i 29. X. o. g. Drage drugarice, U vezi sa gornjim takmiCenjem treba da sve po.duzmemo, kako bismo utakmicu dobili. Nasa takmicenja takoder treba da. budu sto MAMA ZA PIWI KONGRES zENA HRVATSKE' Dne 5. IX. 1944. g. Drage drugarice / PISMO ANKE BERUS, cLANA POVJERENSTVA CK KPH ZA SJEVERNU HRVAT- Takod.er dok ne dobijemo proglas Glavnog, Odbo·ra AFz Hrvatske nastojte ispisivati •lijedece parole: 1. Zene, uCinite JOS snazmJim i potpuni~ jim naSe uCeSCe u NOB. 2 . .Zene, ukaZimo Sto veCu naSu ptJmoG borci.ma na frontu. 3. ll;ene, budimo u toku predstojecih borbi i dalje primjer rodoljublja i pozrtvovanja. 4. Zene uZivaju ista prava kao i muSkarci. 5. Zene, pozivajte svoje iz neprijateljske vojske. 6. ll;ivio prvi kongres zena Hrvatske! 7. Prvi kongre,s je najveCi uspjeh Zena antifaiiistkinja Hrvatske 8. ll;ene, spremajmo se za nasu IlL konfe~ renciju AFll; Karlovac. Drugarice, redovito nas svakih 10 dana izvjeStavajte o svim pripremama i rezultatima. Najsavjesnij.e izvrSavajmo takm-iCenje. Prikupljajmo -sve podatke u vezi dezertera i mobilizacije, kao i koliCine i broja Zena u samim kampanjama u vezi hrane. Prikupljajmo podatke o broju zena antifaSistkinja, pojedine sliCice iz Ziv·ota naSih drugarica. Sv·e kako ·Smo na naSem sastanku zakljuCile i kako je navedeno u naSem dopisu uputa za kongres. Dakle, drage drugarice, primite se sa ljubavlju posla, traZimo sve~ stranu pomoC i .sigurno Cemo d'{)biti bitku. Sarno naprijed, za nas ne postoji ne pobijediti. Oblasnom komitetu KPH za Slavoniju Dragi drugovi! Glavni odbor AFll; Hrvatske sprema Kongres ~ena Hrvatske. Pripreme za kongres treba da na~ pomognu _za jaCu aktivizaciju Zena u NOF, ~a okupljanje i ·obuhvaCenje joS neobuhva~enih Zena i za jaCe njihova vez~va­ nj-e uz sv~· zadatke, koji stoje pred NarodnoOslobodilackim pokretom. Glavni odl>or AFZ-a i·zradio je pismo, u kojemu su razradene direktive za pripreme kongresa i uputio to pismo Oblasnim i OkruZnim odb-orima. Ne znamo, da li su odbori AFZ-a na vaSem terenu dobili to pismo GL odhora, pa vam u pl'iepisu Saljemo to pismo. Partijski komitet~ i organizacije treba da to shvate kao sVOJ Zivjela naSa /II. okruZna konfe.rrencija! Mila v. r.l Drugarski pozdrav Smrt faSizmu - Sloboda n.arodul Za Povjerenstvo CK IKPH za -sjevemu Hrvatsku Anka 2 1 2 D.okument se nalazi u arhivu ·CK 'SKH. Anka Berus. Dokument 312 PISMO OKRUzNOG ODBORA AFz BANIJE OD 6. IX. 1944. OKRUzNOM ODBORU AFz KARLOVAC KOJIM PRIHVAcA POZIV NA TAKMicENJE 6. IX. 19-14. OKRUZNI ODBOR AFZ-a BANIJE Okruznom odboru AFll; Karlovac Drage drugarice, primile smo- vaS dopis, gdje nas poziva te na takmiCenj-e. Mi pri'hvaCa:rno. ~ve. us~:t:: vrijeme takmiC·enja, Na naSem terenu upravo se -provodi predkongresno ta~miCenJ~, i.zmedu kotara i dalje do Zena izmedu sebe. Ova takmiCenje sa varna dat ce n~m J~S VIse poleta u radu, i vjeruj,emo, da Cerrio se zajedni.Cki sa Varna nalaziti medu prvtm zenama Hrvatske. T Na ·koncu prvog mjeseca takmiCenja mi Cemo vas izvijest1 1. v Smrt faSizmu - Zivio I. kongres Zena Hrvatske! zadatak i da preko komisija pomognu odborima AFZ-a, da razrade plan pripremnih radova za kongres. Odborima je dan rok od 2 mjeseca, a u planu je, da se kongre.s odrZi za 3 mjeseca. Na pripremama za kongres treba da se pored partijskih organizacija pozabave i odbori NOF-a i da pruze AFZ-u u tom·e po.moC. •v Sloboda narodu! Drugarski pozdrav OkruZni odbor AFZ-a ·Banijc 1 Mila VuCkoviC, predsjednica Okru·Znog o-dbora AF2 Karlovac. 504 505 �1. Politicka situacija u svijetu i kod nas Namd Banije nosi bardma hranu Dokument 313 IZVJE!!TAJ KOTARSKOG ODBORA AF:t KARLOVAC OD 11. IX. 1944. OKRU:tNOM ODBORU AF:t KARLOVAC SA PRVE KOTARSKE KONFERENCIJE ODR:tANE 8. IX. 1944. KOTARSKI ODBOR AFZ KARLOVAC 11. IX. 1944. Okruznom odboru AFZ-a Karlovac Drage drugarice! Kako smo bile predvidjele, 8. o. mj. odrZale smo naSu I. k·otarsku konferenciju, na kojoj je pdsustvovalo oko 80 Zena iz svih opCina naSega kotara, osim iz opCine Dubrave. Konferencija je odrZana u Skoli u KuniCi u sobi, k·oja je hila okiCena zelenilom, ispisana parolama: o I. Kongre.su, naSim rukoVodstvima, a i!l III. zasjedanja ZAVNOH-a o ravnopravnosti Zena, izreka drug a Tita »J a se ponosim« ... i ostalima. Na prednjoj strani hila je nadonalna zastava, petokraka zvijezda i £liRa druga Tita. 506 Konferenciji su prisustvovali: predsjednik kot. NOO-a drug Polovic Marko, Sekretar KK KPH Karlovac drug Benic J oza, od omladin-e drugarica ZuniC Anka i Komesar IKPO-a drug Furdek Janko. Na- samoj konferenciji bile su 3 drugariee iz mjesta Dugaresa i nekoliko drugarica iz opCine Ozlja iz neposredne blizine Zi-ce. Sastanak j.e otvorila drugarica Ivka, 1 pozdravila sve prisutne drugarice kao i predstavnike na:Sih ustanova i pred1oZila dnevni red: iJNOF 2. Razv·oj AFZ-a i organizaciono pitarije 3. Ra:zno Konferenci.ju su pozdravili gore navedeJ?.i drugovi. PolitiCku situaciju je iznio .drug J.oza BeniC, prikazao znaCaj i dolazak Crvene armije na granice naSe zemlje, o Cvrstom save.zu izmedu saveznika, napr-edovanje savezniCkih armija _ka·o i o sve veCim pokretirna u porobljenim zemljama. Prikazao situaciju u na~ S·oj zemlji, naglom pokretu u Srbiji, o posljednjern pD'zivu mar:Sala Tita kao i o velikim pobjedama nase NOV. Nadalje je govorio o znacaju JNOF-e, o Izvriinom odboru HSS-a kao i ·O drugim- po1iti.Ckim i v-ojniCkim zbivanjirna. Drugarica je Barka2 prikazala razvoj AFZ-a, navela nekoliko konkretnih primjera Zena u borbi, te se osvrnula na razvoj o pokretu Zena u gradovima i neoslohodenim mjestima. Po organizacionom pitanju govorila je drugarica Jela, 3 koja se osvrnula na potrebu stvaranja odbora AFZ-a i ukljucenje u JNOF. U referatima iznosilo se je i o potrebi uCeSCa Zena u NOO-ima kao i o pomoCi naSim vlastirna, davanje pornoCi za naSu vojsku i bolnice. Tako,uer se podvuklo .kollko su dale Zene Srpkinje u stvaranju jeciinstva nfriiih naroda, i da ie to j,edna od velikih tekc;>vina naSe borbe i zaloga za naSu novu federalnu drZavu Hrvatsku u zajednici s ost.alirn narodima. Istaknuto je, da je u naSem kotaru stvorena Brigada i :Qdred, ali da ne smijemo stati kod toga, nego nastaviti upornim radom, uCvrstiti pozadinu, P'OjaCati vojsku i mobiHzirati sve snage za konaCnu pobjedu. Poslije ·svake toCke dnevnog reda razvila se Ziva diskusija. Drugarice su postavljale pitanja i najviSe su bHe zainteresirane po pitanju ratnih zloCinaca, o odgovornosti domobrana kao i ostalima, koji aktivno ne uCestvuju u NOB-u. Kako se inaCe u naSem kotaru osjeCalo strahovanje pred organizacijom, i tu su Zene i.znaSale istu stvar, naSto se .digla jedna drugarica seljanka i rekla slijedeCe: »Drugarice, ja mislim da se nemamo Cega plaSiti; ja Cu vam navesti }edan primjer, koji se dogodio u nasoj opcini (Jaiikovo). Kod j,ednog svog upada ustaSe su ubili jednog starca od 82 godine, Ciji je sin Cinovnik u PaveliCevom rninistarstvu, a drugi mu je bio u .domobranstvu, da bi lakse opljackali njegovu kucu. Da smo mi organizirane, ne bi banda rnogla mirno prolaziti i- pljaCkati kroz na·Sa S"ela.« Kada se razvlla disku-sija o potrebi mobilizacije i vraCanju iz neprijateljske -u naSu vojsku, jedna drugarica iznosi: »Ja stalno govori:m sa familijama, koji irnaju sinove u neprijateljskoj vojsci iii dezerlere Sta ih C·eka i v·eC sam uspjela jednog dezertera vrati.ti u jedinicu i nastav1jam i dalje ·objaSnjavati u sv·ome selu«. Na: kraju organizacionog pre81o· se na biranje k<>t. odbora. U tu ,svrhu blo je predlozen kandidacloni ·odbor od 3 drugarice (Julka, Ana i Ankica). U odbor uslo je 48 drugarica. Za pr.edsjedhicu izabrana je drugarica Dra:gka4 iz .opCine J a-Sk:ovo,. a za tajnicu drugai'ica J ela Pre do viC. · Upoznale srno druga.rice o odrZavanJU 'l. Kongresa kao- i o pripremama za njega. Sve drugarice .au se .suglasile s3. tinie da Ce pripomoCi u pripremanju za Kongres i ·jedno!;Iasno prihvatile utakmicu, koju riam:·-salju antifaSistkinje kOtara VojniC, ·a _rni ll:ajav1jujemo takrni.Cenje kotaru 'Slunj_ po svim toCkama po pripremama •za ·Kongres. Pred kraj same lmnferericije . predloZeno je sa strane deleg_atkinja da se poSalju po-:zdravi naSim rukoVodiocima, koje vam u pri.:. logu dostavljamo. Na konferenciji doneSeni su zakljuCci po svim toCkama, koje su navedene u vaSem direktivnom plsmu od 30. VIII. o. g. Potpise, koje nam javljate da sakupljamo za pozdrav-e, tome ne Cemo priCi, nego Cemo uvijek samo napisati ukupni broj Zena, koje su bile na sastanku kada je slat pozdrav, jer se Zene toga plaSe i misle da s time hoCemo neSto novo i da bi mogle pasti u ruke ne?rijatelju, koji ovdje vr.Si vdo Cesto upade. Ovaj puta vam ne moZemo dati nikakove podatke o ·sakupljanju dobrovoljnih priloga i o sastancima sa Zenama, jer smo tek priSli tom poslu. IVIolimo vas da Cim stigne proglas Glavnog odbora, u 'k;oliko je moguCe, .da ga poSaljete direktno na Kestenjak, jer tame dolazi 11edovito kurir· od Komiteta, kako bi se rnogle Sto prije koristiti njime. Zao nam je da nije ni jedna od vas prisustv·ovala istoj k,onfere·nciji, · jer je ista potpuna uspjela. Vrlo smo zad·ovoljni, a i same drugarice sa zadovoljstvom su se razilazile kuCama i govorile da bi se morale tako CeSCe sastajati ... Na kraju konferencije se drugarica Ivka zahvalila prisutnima na taka lijepom odazivu i istakla drugarice·, koje su dOSie i'z same Dugarese prelaze6i pr-eko neprijateljskih Zica i zasjeda kao i drugarice iz blizine Ozlja, pozivajuCi ostale da se povedu njihovim primjerom. Smrt faSitmu Sloboda narodu! Drugarski pozdrav: IVka S~g-oviC. 1 I vka 2 Barka Tom a c. T PredoviC. eia· Dragica Novosel. 3 4 507 �Dokument 314 II. OKRUII;NA KONFERENCIJA AFII; ZA OKRUG POKUPLJE ODRUNA 10. IX. 1944. U PISAROVINI IZ ORGANIZACIONOG REFERATA Do I. Okruzne konferencije, koja je odrzana 16. XII. 1943., imali smo u citavom okrugu 'ObuhvaCeno i organizirano u AFZ-u 190 seoskih odbora sa 660 odbornica, 12 opcinskih sa ·69 odbornica i tri kotarska, koji su obuhvacali oko 4.000 zena. Zene naSeg okruga svojim neumornim radom' i sudjelovanj.em u borbi mnogo su doprinijele Narodno-oslobodilackom pokretu. Ali usprkos svih velikih uspjeha u radu i organiziranju, ostalo je mnogo Zena u naSem okrugu po strani, koje su raspoloZene antifaSistiCki, a mi ih joS do_ danas nismo uspjeIe ohuhvatiti organizacijom AFz-a. Moramo se osvrnuti i na sebe. Mi nismo dale sve ad sebe da ih istrgnemo ispod utjecaja nepl'ijatelja, nismo posvetile dovoljno paZnje tim Zenama da ih obuhvatimo i aktiviziramo u NOP-u. Poslije II. zasjedanja AVNOJ-a i III. zasjedanja ZAVNOH-a udareni su temelji federativne demokratske Jugoslavije i u njoj slobodne Hrvatske. 1 Tim.e su pred naS narod postavljeni veJiki .zadaci. P.oSto mi Zene saCinjavamo polovicu naSeg naroda, to su j.sto pred nas postavljeni veliki i odgovorni zadaci za izgradi1ju naSe nove slobodne domovine,.. u koj·oj je svakom pnStenom ro.doljubu zajamCena sloboda. Zene su pokazale u ovoj teS'irJj i krvavoj trogodiSnjoj borbi, da •SU hrabri bor.:i n.1 frontu, koji zadaju udarce faSi~ti~kr..~ bandi, da su d·obri organizato:d i da n.asvvno prilaze u pozadini svakodnevnoi!l radu, da Sto vUie doprinesu Za oslobodenjP svog naroda. Zene su na III. zasj.edanju ZAVNOH-a za sv·oju poZrtvovnost i rad dobile pravo gla.sa kao i muSkarci, Sto znaCi, da su dobHe i jednake duZnnsti. Zbog sve veCeg oslobodenja teritorija, te novih duZnnsti, koj.e smo mi Zene preuzele, trebala se pr.ovesti u naCinu rada reorganizacija AFZ-a, jer je stari naCin rada bio kocnica u pokretu. AFz, je radila jednostrano, tako da smo s,e mi brinule uglavnom samo .za pomnC NOV, a nismo se bavile opCim potrebama Citav·og naroda. Reorganizacija .je hila od masa Zena krivo shvaCena i dovela je mnoge Zene u zabunu, pa taka i nas Zene u nasem okrugu .. zene su mislile da se AFz i njezini odbori raspuStaju, i da ih vi.Se nema. Medutim, kao Sto sam gore navela, mno.ge ~. \, 508 drll'garice su reorganizaciju krivo shvatile. Reorganizacijom nije s-e mislilo raspuStati AFZ, veC se uvodio novi naCin rada, tako da organizacija bude joS jaCa i snaZni,ja. Da bi AFz hila jos jaca i veca £naga JNOF-e, potrebna je da abuhvatimo svako selo, svaki grad, svaku kuCu, prodrijeti u svako neprijateljsk-o upori.Ste, povezati sve Zene bez razlike na staleZ i nacionalna pripadanja u borbi protiv faSizma i za izgradnju naSe nove federalne i sJ.obodne Hrvatske u federativnoj Jugoslaviji. Ta reorganizacija znaCi, da sve Ze-ne .citavog sela ·saCinjavaju odbor AFZ-a, kao cjelokupni odbor biraju predsjednicu i tajnicu, i taka preko svojih sastanaka aktiviziraju Sto viSe Zena, kako na pomoCi naSoj voj sci, taka i u svakodne•;nom radu, u brizi o svako_dnevnim potrebP.ma Citavog naroda, a to znaCi u izgradnji naSe nove domovine, naSe n"arodne vlasti, da Cim pri}e uniStimo faSizam i doma6e izdajice. Ta organizacija AFZ-a Ziv je d·okaoz da su Zene svojim radom i borborn zasluZile da. mogu bi~ rati i da budu birane u NOO-e, da zai-sta ravnopravno sudjeluju u narodnoj vlasti. J oS j.e jako mal en broj Zen a, k~oje sudjelliju, u narodnoj vlasti. Jedino su ova pravilno shvatile Zene Zumberka u opCini RadatoviC, koje su poslale sve svoje muZeve i braCu· u NOV, a one primile duznasti u NOO-ima, t. j. u narodnoj vlasti. Da bi se sv•e to ispravilo, p.otrebno je, drage drugarice, da sve one Zene, kofe su se pokazale dobre i aktivne u ovoj teskoj borbi, biramo, da budu Clanovi narodne vlasti i odbora JNOF-e. Isto taka potrebno je da zene rade po raznim komisijama, ka·o na pr. zdrav· stvenoj, prosvjetnoj, socijalnoj, sudskoj j drugima. Sarno aka Zene prihvate duZnosti u svim granama drZavne uprave, znaCi da su pravilno shvatile reorganizaciju, Zene su iz~ vojevale, kako sam prije napomenula, pravo glasa, a to znaCi da se pred nas postavljaju i jednake duZnosti: Iz ovOg svega vidimo da se reorganizacija AFZ-a provela zato, da sve Zene uCestvuju u svim javnim narodnim poslovima. Poslij.e re·organi'Zacije AFZ-a, koja je spvovedena poslije II. zasjedanja AVNOJ-a, stanje u na~Sem okrugu se pogo:fSalo na okupljanju i aktiviziranju Zena, zbog toga Sto nismo pravilno shvatile reorganizaciju. Veliki braj od onih odbora AFz-a, e> kojima je govol-eno na I. OkruZnoj k·onferenciji, kao i ad onih, koji su prije postojali, pres:ali su otpuno da rade. DeSavalo se, da su. cak ...~a­ ~e Zene dolazile iz pojedinih sela I trazii; da se dode k njirna da se obnove odbo;l. Mnoge su Cak gavorile i to: »Dok smo bii.e potrebne, k nama ste dolazile, a sad ste nas napustile·.« . . d U zadnja dva i pol mj.eseca OSJeblo .se ~ se stanje popravilo, jer s~ se opet -osno~ah novi ·odbori, uCvrstili stari, taka danas I,~a u naSem ·okrugu 160 seoskih odbo~a, 9 "Opcinskih i 4 kota1'ska. Takoder s~ odrz~ne ko:arske konferencije u kotarevima Pisarovma, kije kosulja, gaca i krpa. Ne ::nogu bvojkama 'sve iznijeti, jer bi se izgubiiO puna vre~ mena. ·. . d · ko Zene su puna pridoni~ele I po rugim tarevima na·Seg okruga. . . Neka nam budu primjer Z.ene ~~ Posavine, gdje ima sela u kojima je banda blla 6~ puta, a one su sve svoje poslale u NOV, vratll~ dezertere i uvijek sakupljale hranu za vo}.sku: te se Cesto sastajale. Zene se nisu ~!asile I pokolebale, veC iz dana u dan sv•e VISe... ra~e i sakupljaju Zito, rublje i sve astalo sto Je potrebno za naSe drage i junaCke borce. Rad . . AF~ ..a JI. okrttf:na konfenmctJa 'L.-a Velika Go rica i Sisak i savjetovanje u_ kotaru zumberak. U kotarevima Samobor 1 J_aska nije bilo uslova, jer tamo stalno ~rstan ?e·J· atelJ. Pro.Sireni su i kotarski odbon s prl . . .. tk" . novim najboljim antifasiS IllJam~. .. Ti odbori AFZ~a, koji su se ucvr~tih ka~ i novo formirani, .nisu samo na papi.rl!, v~-~ s.e vidi i njihav aktivan rad na mobillzac_1JI NOV na pomaganju naSe vojske u radmm ~rupa~a zajedno sa omladinoJ? kod ~br.ade zemlje, sjetve i Zetve, u mnog1m k:aJ~VIma pod najteZim uslovima. Na saku~lJaTIJU za naSe junaCke borce istakle .su se zene Zumberka koje su u roku od 17 dana dale za bolnicu ~reko 1.000 Iitara mlij~ka, vise ~d 6.500 jaja, zatim kolaCa, voCa, C1gareta, VITia, ra- 0 k-·ug ' PokuplJ",e - rujan 1944. organizacija AFZ-a vidi Se po to~.e St? B~ Zene, koj·e su imale nekoga u --n:~riJat~~~sk:OJ vojsd, miliciji, dornobranstvu Ih .I.egip_, 1~­ vukle nekoliko muZeva iz nepriJatelJskih upo~iSta. Rad se vidi joB viSe i u tom•e: k~~ su neka dva borca dosli kuci iz NOV 1 ~111 nekih 16 dana tamo, a Zene su se od nJ_I~ okretale kad su se s njima sastale na cesh 1 govorile im: »Zar vas nije stid da se tu vucarite, a drugi krv prolijevaju za vas«. Danas se pr-ed nas postavljaju veliki i odgovorni zadaci: zavrSiti ovu borbu po?j.ed:onosno, izgraditi naSu zemlju i obnov1tl.~e. Zato smo .se i sakupile na ovu konferenCIJU, da uCvrstimo naS rad, ?a s·e dogovorimo ka- 509 �ko i na koji nac1n da sprovedemo u Zivot" te zadatke, koji se postavljaju pred nas. Zadaci, koji se postavljaju pred nas zene -jesu: _1. Da sve Zene, ·kako ·sa oslobodenog, tako i sa neoslobodenog teritorija -organiziramo u JNOF-u. 2. Treba da Sto viSe Zena sudjeluje u radu NOO-a i raznih komisija. 3. J os jace pomagati NOV. 4. Djelovati na Zene da Salju svoj.e muZeve i bracu u NOV.i da u selu ne bude nijednog dezertera, nego da sve Zene nastoje da takove vrate kuCama, a zatim u NOV. 5.. Treba da potpomaZemo naSu Stampu Sto viSe, SaljuCi dopise i pronalaze.Ci nove · drugarice, koje hi mogle da piSu. 6. 'Treba da bojkotiramo okupatorsko trziSte, t. j. da ne dam·o ni jedno zrno Zita ni ostale ZiveZne namirnice okupatoru ..Svakoj · Zeni treba ·objasniti da time, Sto vozimo ZiveZne namirnice u upo-riSta, produZujemo Zivot neprijatelju, a produZujemo patnje i muke naSem narodu. Ova konferencija treba da nam da jos viSe snage i poleta za Sto uspjeSniji rad sa Zenama i za izvrSavanje zadataka, koje pred nas postavlja NOP. IZ POZDRAVNIH GOVORA T DISKUSIJE tifusa. Ali sve to nije moglo oslabiti borbenost Zena Korduna. One su doCekivale na.Se borce, nisu pravile nika_kve razlike da li j.e Srbin iii Hrvat. Zajedno Srpkinje i Hrvatice iSle su pred neprijateljska upo-dSta i odnosile svakovr,sno zito. Po &DO do 7100 zena islo je zajedno zeti. Po 300 plugova doslo je u srpska sela da pomognu. U tri godine borbe stvorilo se takvo bratstv-o i jedinstvo, da ga nitko viSe ne maZe raskinuti. Kad je to okupator vidio, on je bacia na Kordun C.etnike, izrode srpskog i hrvatskog naroda, i onda su ani poCeli da tuku i mrcvare na,Se Zene. Kada je nasa VIII. udarna divizija prohtzila i prolazi kroz Pokuplje iii Zumberak, sestre Hrvatice docekuju ih kao svoje. 'Taka je isto- i sa Karlov.aCkom. brigadom, Cijem formiranju su mnogo do-prinijele Hrvatice, jer su mobiUzirale najvi.Se horaca za tu brigadu. U proslom mjesecu 400 novih boraca doslo je u NOV. Drugarice, samo da kaZem jedan primjer: jedna naSa stara majka pozvala je svoga sina iz domobrana da dode kuCi, jer da ga treba. Do:Sao j e, a stara majka mu kaZe, dok je joB bio na vratima: »Dosta si bio tamo, dosta ~si pomagao naSe neprijatelje doSlo je vrijeme da se boriS za osl·ohodenje~<. Pita je sin: »Bi li iSao u odred iii brigadu?«- »U Odredu je sigurnije, al u brigadi je· Casnije«. Kad j e dosao da se prij avi u brigadu rekao je: »Nisam do Sao od svoje svijesti, nego {ld svijesti ·svoje majke, koja me Je poslala«. Milka V.1 Sretna sam i sa rad0:8Cu pozdravljam ispred svih Zena Hrvatica i ,Srpkinja okruga Karlovac ovu vaSu II. OkruZnu konferenciju i Zelim vam uspjeSan rad. Drugarice! Treba da sebi stavimo u zaDrugarice, da se ·Samo ma-Io osvrnem na datak da radimo sto vise na jacanju JNOF-a, rad Zena u K·ordunu, koje SU' vee od prvog da okupimo sve Zene· i da ih izvuCemo ispod dana poce]e da sudjeluju u Narodno-osloutjecaja okupatora, da istrgnemo posljednjeg bodilackoj borbi, i koje nije nista moglo posina iz neprijateljske vojske. koriti, niSta, ni velike of.enzive neprijatelja, ni pokolji. One su na SV·e to odgovocrile ne Dani·ca Radanovic j adikovkama i kuknj avnm, nego su one same Drugarioe! Iznijele ste mnogo ,sjajnih i muZevi stupali u NOV-u, potpomagale su junaCke partizane, poCele organizirati AFZ primjera o radu i uspjesima Zena iz P,okuplja. Osnutak 34. Divizije, Zumberackog odreda, vee u 1941. gadini, a god. 1942. vee su imale sve su to vaSa dj.ela, sve je to uCinjeno- vasv·oju I. Okruznu Konferenciju. Nije bilo ni Som pomoCi. Zavjetujmo se·, da Cerna joS vi·Se jedne jedine Srpkinje, koja nije hila obuhvaporaditi da mnbiliziramo sve one, koji sto,je Cena u AFZ. Takoder su i g.estre Hrvatice ve-C po strani iii sudjeluju u neprijate!jskoj voju 1941. godini slal,e svoje sinove u NOV-u, da tako speru ljagu, koju te na hrvatski narod . sci. Treba sto vise sudjelovati u NOO-ima, u novoj vlasti, u i.zgradnji nove fed,eralne bacia ustaSki izrod. Ni ogromna neprijateljHrvatske. ska ofenziva na Kordunu, koju je neprijatelj poduzeo sa 130.000 !judi nije mogla slomiti U NOO-ima Pokuplja do danas ima vrlo bratstvo i jedinstvo hrvatskog i ,srpskog na- mali broj Zena. Danas nema Zene u okrugu roda. 'Sutradan, nakon sto su Srpkinje bjeKarlovac, koja ne zna odluke II. Zasjedanja Zale iz svojih uniStenih kuCa, naSle su uta._ AVNOJ-a i III. Zasjedanja ZAVNOH-a. Teska CH~te kod Hrvatica. rCitav mjesec dana sakrije bilo uvjeriti zene od kolike je vaznosti vale su Zene i djecu -od neprijateljske osvete. ulaziti u NOO-e. Danas vidim-o, ·da su Zene Tek Sto su .se povratili na .svoja gariSta, iz~ presle preko svih poteskoca. Kad pogledamo bio je tifus. Hiljade i hiljade unisteno je od Okruzni NOO Karlovac, vidimo, d~< Z.ene rje- savaju svakodnevna pitanja, koja stoje pred narodom, socijalna, prosvjetna i sudjeluju u raznim prehrambenim lmmisijama i t. d. Ze·ne, koje su se u god. 1942. nalazile u prehrambenoj komisiji, otkrivale su zemunice onih, koji nisu htjeli dati za Narodno-oslobodilacku vojsku. Kada su se odrZavali kursevi za NOO-e, posjeti-oci bile su veCim dijelom Zene i omladink.e. Zato danas treba da nastojimo; da: Zene Sto vi,Se po-mognu NOV, da sudjeluju u NOO.,ima i odborima Jedinstvene narodnooslobodilacke fronte i tak<> sto vise pomognu u ovom radu. Koliko nam poteSkoCa stoji na putu ne treba spominjati. NajveCa P'OteSko•Ca je, S_to veCi dio Zena naSeg -okruga je nepismen. Da se u ratu rijeSi i to pitanje, odrZavaju se analfabetski teCajevi. Ja vas pozdravljam u ime Zena .Srpkinja i Hrvatica okruga KarJ.ovac. Marica Zu.ZU~, DuZice Nosim vam pozdrave drugova i drugarica, koji nisu mogli doCi. U par rijeCi kazat Cu vam kalm je Zivio narod moj-e opCine. Kod nas nije banda upadala i pljackala, ali smo 6 mjeseci morali hraniti kozacku bandu. Ipak smo radile, dok je banda bila u selu. Bara Pustaj, kotar Jaska Nas rad je vrlo tezak. Banda upada svaki dan u selo. Vee od pocetka ustanka 1941. naSe Zene su prale rublje i donaSale hranu. Radile smo do pocetka ov,e godine, kada smo se radi teskoea pokolebale. Sada o,pet radimo i daj-emo sve Dd s·ebe. PojaCale smo svoj rad i joS Ce·mo ga viSe pojaCati. Poradit Cemo svim silama da sve Zene organiziramo. Radit Cemo · da oCuvamo tekovine, koje sm,o po-stigli za vrijeme borbe sa krvavim faSi.zmom. I'zgradit Cerna naSu domovinu i m·edusobno ,se po•ma?ati u svakom pogledu. To je nas zadatak, toga_ Cerna izvrSiti. Marica, delegat bolnice u zumberku ... 'TeZak, vrlo teZak je rad u bolnici, u t()j naSoj naj.svetijoj ustanovi. Nemamo mogUCnosti, kao Sto j e imaju bo-lnice' u gradu. IspooCetka manjkalo nam je sve. 'Trebali smo sakupljati sve, u tom su nam pomagale Zene kotara Zumberak, ali najvi·Se iz opCine RadatoviC. Ima niz primjera Sto su Zene uCinile, kad su bile o,fenzive u Zumberku. Njihov po" Zrtvovni rad i njihova ~strpljivost, kojom su sve podnasale, kada su 13 do 20 dana na putu pratile naSe ranjene·drugov·e, bi·o- je kao i kod onih, koji su do·Sli u partizane, da se bore protiv faSiztna. Zene i majke, Saljite svoje sinove, muZe-ve i braCu u vojsku. Ako Ce- biti ranjeni, mi Cerna ih paziti i nj egovati kao da su ko-d ku6e. Kata Jankovic, Velika &orica Majka sam dvoje male djece, a druga su mi pred kratkG vrijeme uhvatili ,Cerkezi. Nisam klonula duhom i posla sam na II. OkruZnu konf.erenciju . .Sada radim joB viSe neg-a prije-, je·r znam da treba ,Sto prije uniStiti faSizam, da ne haraCi po naSoj zemlji i da se naSem radnom narodu, koji stenje pod teretom done•e sloboda. Sloboda se samo borbom stice! Mari-ca CaganiC Drugarice! Kada Saljete vaSu braCu, muZeve, oCeve u NOV nemojte plakati, nego budite ponosne Sto idu tamo, gdje se bore naSi najbolji sinovi. Mara ZebiC, Bregana ... Banda mnogo upada u naSe selo, ali mi kao- i sve Zene 11ismo prestale raditi i ni- · smo klonuJ,e. J·oS cemo jaCe raditi i organi'Zirati se, slB.ti na-Se· drugove u vojsku. Do sada je nase selo dalo 20 boraca u NOV-u, ali sada C-emo mobiUzirati sve za oruZje sposobne muSkarce. Draga Badovinac, opCina Pokupsko Poslije Cerkeske ofenzive i Pave1iCeve »amnestije« nar.od i Zene :su se pokolebali od straha da ee neprijatelj paliti, pljackati i ubijati. Krivnja je· na: nama, jer mi ih nismo dovoljno- upuCivale u ciljeve NOB. P~oslij-e uspjeha NOV, do danas je opcina p,okupsko dala '200 boraca. Zene naSe opCine m.nogo i rado pomazu NOV-u. Sakup!jaju hranu i nedjelj.om posjeCuju naSe ranjenike, jer smatraju da je NOV-a jedina vojska, koja se bo-ri za narod. J a·sna MiokoviC, J amniCka Godca NaSe selo je najsiromaSnije u ovom kraju, ali mi smo ispravno shvatiJ.e naSu duZnost, pomagale .smo 'Od prvog .dana naSe· borce i ranjenike. Organizirale· smo se u AFZ, i veC od 1942. g. naSe Zene su u organizaciji obuhvaCene. Zene su oduSevlj-ene naSo·m horbom, ali radi MaCekovih agenata i parole »Cekanja« nije do- sada .bilo mnogo boraca u NOV-i, ali sada se ovo stanje popraviJ.o. Ni jednog muSkarca spo-sobnog za oruZje nema u naSem selu, svi su u Narodno-oslobodilaCk<Jj vojsci. Marica iz sisaCkog kotara Pozdravljam ovu II. Konferenciju ispred Zena kotara .Sisak, ·sela -Greda. P.oznato vam , je- da se u sisaCkom kotaru narod prvi digao . na ustanak protiv faSizma, koji je kla-o nevinu djecu i zene. Sisacki kotar, selo Rasle; ~,·-, 510 511 �vina dao je prve borce, koji su svi.pali osim jednog. ·Mi Zene ·smo tim prvim borcima pakova1e torbice i upuCivale ih u borbu. U najteZim Casovima_ ni.smo s·e pokolebale·, joB smo viSe poj aCale naS rad. Kotar Samobor Marica, iz opCine .So.Sice Usprkos velike opasnosti, naSe Zene su Zrtvovale i Zrtvuju · sve za naSu borbu. Nika-. kva opasnost nas nij.e ·smetala. Okupator i nje.g-a-ve sluge vrSili su nevidljivi teror i zvj,erstva. Ubijali, silovali. Prije kratkog vremena upali su u naSe selo, ·odvukli sa soborn majku i dvije kCeri. .Sve tri su silova1i, a potom ubili. Otsjekli su im g1ave i bacili ih u jarak. Jednu staricu od 7'0 godina zivu su ,zakopali u sanduk, a pokraj nje stavili ubijenog psa. Mnogo to·ga sm·O proZivjeli, to se sve niti ne maZe izgovoriti. Uz pjesmu i veselje 34i0 nasih zena i djevojaka zeJ,o je ispred neprijateljskih uporista. Oko pet sati napao j e neprijate1j predvoden. domaCim izdajicama. Zene su se povukle, ali su sutradan opet doSle Zeti. Om1adinka iz Vukoj,evca ·Zene, majke ·i sestre Hrvatice! U borbi sa hrvatskim na:r:odima sudjelujemo i mi Ze-nska omladina. Sudjelujemo u borhi z·a sve ono-, Sto nam sadaSnjica pruZa a buduCnost donosi. Za sve lijepo i plemenito, Sto maZe slavenska duSa zaZeljeti. Veliki -dio naSe Zenske ·omladine bori se sa drugovima. Drugi dio vr:Si svoju du.Znost iakO laganu. Prikuplja hranu za .naSe borce, daje v·odi<!e, obavijesti, drZi -vezu i bodri zavedene i maloljetne da stupe u NOV. Zavjetujmo se, da Cemo naB rad, koji vodi pobjedi, po,spjeSiti, -da Cemo Siriti brat- Jana Po1jak, kotar Samobor stvo- i ljubav prema svim ,gJavenskim naro... Mogu re-Ci pred tolikim drugaricama dima. Propovjedati bratstvo i ljubav izmedu Hrvata i Srba, kao najb1ize brace. ,siriti 1ju- da sam d,ala u borbu sv·oja tri sina. Bila sam bav prema svim dalekim narodima, do dalek'J . zatvorena, muCena, batinana. Ali ni.Sta me naSe ruske braCe. ObeCajemo da Cemo izvr- nije pokoleba1o, da na·stavim borbu do kraja do pobjede. U ime naSih Zena zavj,etujem se, .Siti zadatke najv-eCeg naSeg sina, na·Seg ljuda Cemo joS viSe dati i raditi. bljenog druga Tita. ze·na iz Lipnioe, opC:ina Dubranec VeC nd prvih dana radile smo, davale· hranu, prale rublje i nosile hranu u Sumu. Imamo _u NOV 23 dobrovolj ca,. a svega j·e naSe se1o dalo 34 borca. Obecajemo da cemo nas rad pojaCati, a ponnsne smo- Sto sm<> n-aSe ranjene drugove od prvih dana bo-rbe njegovale. P.ozdrav1jam u ime Zena i pionira sa naSim bnrbenim pOzdravom Smrt faSizmu Sloboda narodu! Slavica KaniC, horae U ime »Seljine« brigade pozdravljam ovu konferenciju u Zelji da se ,Sto ljepSe i uspjeSnij•e zavrSi i da ujedno organizira jo.S veCu pomoC borcima na fronti, da joS jaCe nastupi u ovom obraCunu sa faSistima i njegovim slugama. ObeCajen'l vam u ime boraca, »Seljinih« udarnika, da -Cemo pojaCati naSe udarce po krvnicima i porobljivaCima naSeg napaCeno:g naroda. Zavjetujemo _se da ne Cem-o Zaliti Zrtv-e ni napora, da se ostvare .odluke ZAVNOH-a, da cemo ucvrstiti jednakost i bratstvo- naSih naroda sa puSkom u ruci do konacne pobjede. Mari.ca LovriniC, kotar Pisarovina . . . Usprko'S najveCeg terora bande, pljaCke i u:bijanja radimo i neumorno Cemo raditi, da pobjedu, koja vise nije da1eko,"pospjeSimo. 512 s. v. A. J. G. B. P. A.B. B. B. Lfuba Babic z, ii.• B. P. V. 2 J.P. Mara Pipic s. D. I. Ande1a J ambrek K. s. Savka Markovic B. H.• Bara Reva Mara Babic D. K.otar Posavina Slavica Svetopetric J. K. 12 !Vi. S.' J. K.'a J. 1.14 A. B. K. B.' Lj. P.' M. M. M. L." Jaga Kucan 8 Marica AntoloviC Lj. '1'." Katica Plavec K. K.'o Ankica Matic M. C.U 2.enka Prevendar Kotar Vukomeric-Sisak 1 Mila VuCkovil:, predsiednica OkruZnog odbora AFZ Karlovac. Mara i'iimak Marica V ukoviC Jana K1aric Ljuba Petrovic Slavica Robie J agica Brodarec Kotar zumberak Ljuba Bedek Dorica .Sep Jana M·esiC Klara Stanil<Jvic Marica Go·lubiC Kata Skunckik Kata 'KirinCiC Reza PrkoviC OKRUzNI ODBOR AF2 ZA OKRUG POKUPLJE Bara Detelic J 8.na DuretiC Barica PetraviC Kala Stanilovic Vazma Tomac Mara ·Guda1j Ma1cika Golubic J ana Stanilovic Dorica Fij-aliC Mara VraneSiC Marica .(}ovoS Kala Simec Zlata Lesic Tonka Braicic Marta Obradovic Mara Simec Barica Boc Ljubica LjubanoviC Barica SoStariC Marija Vlahovic Marica LovreniC RuZa Abraham Marica P-eniC Ljubica P1epelic Mara KovaCiC Katica Zrinjscak Jana Dupin Slavica Skenderovic Rezika LackoviC Roza BarundiC Mara Bastajic Katica Klohucar Marica TuSkanec J agica Rupercic J agica Culik Kata Petravec Katica Raplj enoviC Lj ubica MilaSinCiC J ana E>uraSin Ljubica Oslovic Mara HerakoviC N ena StefanoviC Draga Ljubic J elica skrbeta Mara ViduviC l{otar Pisarovina Katica Busija Mara Zehic Ana Bernadi,C Mara PerSiC Josefina Vidakovic lVlara MnZa J anZa KuSeviC RuZa Kralj.eViC Marica .StrniC Lipovska Marica RadoviC Katica Jagodic Milka Vemic Danica PrecoviC Andelka J andris Bara VidoviC Dragica Badovinae Jana SpiSiC Mica V uj no viC Predsjednica: RuZa Kumic, J ezero Potpredsjednica: Zenka Prevendar, Horvati Tajnica: Zora Hadziahmetovic 1 Bara Pustaj, RepiUe Anka _Videko-viC, Novaki 3 Zora SilobOdec. ·1 Barica Hcrsa. 5 Mara Srnec, jezero. n Kata BuiiC. 7 Liubica PremeniC, Vrbova. 8 Milk a Mihordin-, .Jezero. 2 Kotar Jaska K. V. Ankka Mokosek B. P.' Vera Steng1 Ljubica Kufrin Vera Juraj 3.3 :iene Hrvatske u NOB Bara Lackovi-C 9 Ljubica ToTtiC, VeleSevo. KoletiC. Marica CaganiC, ObreSevo. JankoviC Kata, Pol jana. JankoviC Kata, Poliana . ]udita LuCiC, KuCe. Marica LuCil:, KobiliC. ° Katica 11 1 12 13 14 15 513 �ii 'i Dokumotlt .:uS KURSEVI ZA zENE U DALMACIJI Clmwk iz »Dalmatinke 1l b&rbirr, g!asila AFZ :::.a Dalmaciju br. 7, tujcm J9.J.J. NA KURSEVIMA 1CeZnja. Davno zaCeta, kroz borbu razvijena, danas ostvarena. CeZnja za znanjem, veCim doprinosom, usavrSavanjem. Znanja ima, treba ga sarrio iskoristiti. Na Visu su kursevi. Na Visu se radi, uCi, napreduje. Tu su profesori, 1ijeCnici, struCnjaci. »lVIolim te, drugarice, poSalji me na kurs. Moram svaSta da nauCim«. I kursisti stizu. Najbolji medu najboljima. Rad pnCinje. Sunce peCe, vruCina j.e velika, ali glave stoje paZljivo .nagnute nad· biljeZkama. »U naSoj drZavi ne smije biti nijednog nepismenog Covjeka«, piSe na zidu dvorane uciteljskog tecaja. Sest profesora predaju. P.edagogija, hrvatski, raCun, povijest, zemljopis, prirodne nauke ... Udzbenika nema. NajvaZnije iz predavanja se biljeZi. »Treb-a da radimo udarniCki, da bi ispunili rij eCi milog naseg vode<<. Veliki problemi stoje pred njima: suzbijanje nepismenosti, ospos-obljavanje drugih Za r3.d Po selima, za otvaranje sliCnih kurseva po drugim okru.Zjima. Neopisiv je njihov mar i volja. Drugarica Nada lVIiliC pohadala je vee kurs na Kornatima. · Nij.emci su je tu zarobili i odveli -u splitski zatv-or. Ona je skoCila preko zida, pobjegla u Mosor, pjeSaCila 45 dana da bi zapoCeti kurs ovdje nastavila. A mala CetrnaestgodiSnja Dragica CoviC? Ona je ostavila skolske klupe, jer je htjela sada, odrnah, da :Pomogne narodu. »Iskot;istit Cu dobra orvo vrijeme, -- vidjet Cete!« Ozbilj-nost lica potvrduje .rijeCi. »Mislimo da Ce ljubav, koju gajimo prerria naSem znanju, u-roditi · plodom«, kaZu dru·garice sa zdravstvenog kursa. 1 Svako mje.sec dana se kurs zavrSava i novi poCinje, Pripravljaju se za zdravstveni rad na terenu. Teska su se probile do Visa. Dugo su putovale. And.a iz lVIuC"a je u more upala. Nepismena je bila, sada veC zna sva slova." ·»Ide dobro. Radit cu po terenu. Naucit cu 'narod da se pere, redi, pravi kupatila, nuZnike<<: »A ja Cu najprije kaZivat da se Cuvaju zaraznih bolesti. Nismo amo uzalud dosle«, izjav!juje mala lvka ErcegoviC iz Jesenica. PriCaju zivo. Ne bi nikad prestale. Vidi se - zahvatila ih Zelja- Za znanjem. --- Osoblje /mrti:::rtrnske bolnice u Komiii »Tfieba raditi mozgom«, kaZu one koje s·u »Privijam rane. Cetiri hiljade injekcija Sam veC dala. Zahvaljujem vam za steCenodo sada imale malo moguCnosti za uCenje. »Volja radi. ,Sto mi ne moZemo svladati? znanje«, to j.e pismo Pavice Vukman iz SeKada smo- juriSa~e na bunker sa 15 metaka·, geta. >>Zadatke, koje smo pred sobom pastavile za jednomjeseCno takmiCenje, u cjelosti . moZemo svladati i ovaj kurs«, kaZe vojnik, dru.garica Darinka Grubi.C iz XIX. divizije. srllo izvrSile«, javlja drugarica iz jednog z4ravstveriog- odjela KorCule. Zahvalnost za A Marija Matesa - ona je gorko plakala, ste-Ceno .znanje, iskodStavanje tog -znanja, izkada je vidjela da je slabo napisala mate~ bija iz svakog retka, svakog djela. matiCku .zadaCu. A radioctelegrafski kurs? Svladati Ce ona i ovo. »Volja, volja i samo Tu vlada v9jniCka disciplina, egzercir, v-ojvolja«, veli nj{h~ov... koiliandir, kapetan Stipinicki odgoj. Malo po malo ulaze kur,sistkinje SiC. A one je imaju i uspjet Ce. u stvar. SluSaju nove pojmove, izraze iz Svugdje su. ·Na svakom radu, svakom elektrotehnike, matematike, meteorolo•gije ... kursu i savladavaju neznanje - uCenjem, a Znaju Bto Je to veza, njenu vaZnost, njenu vojniCku disciplinu - svije·SCu. hitnti potrebu u naSoj v-ojsci. TakmiCe se, .Stekle su prva mjesta radom, samopridB.ju kulturne priredbe, odgajaju s-e u svajegorom, borbom, - saCuvat Ce ih ustrajnokom pogle.du-. »Ako hoCeS da uspijeS, moraS SCu i volj-om. imati jaku, gvozdenu volju«. 1 1944. _g. odrZana su u Dalmaciji Cetiri zdravstvena· kursa (u sii·eCnju, o~ujku, li,pnju i kolovozu), na ko.jima -su kao kursisti bile uglavnom Zene. Na organizaciii kurseva radila je Mira ]uriC, koju je ZAVNOH .poslao u Dalm,adju da pomogne stvaranju civilne sanitetske slu:l.be. Dokument 316 PISMO OKRUzNOG KOMITETA KPH PAZIN OD 23. IX. 1944. KOTARSKOM KOMic TETU KPH TINJAN 0 FORMIRANJU OKRUzNOG ODBORA AFz PAZIN 1 Dne 23. IX. 1944. OKRUZNI KOMITET KPH ZA PAziN Kotarskom komitetu KPH-a za Tinjan _Dragi drugovi! Pred nekoliko dana poslali smo Vam jedan dopis za sastanak, naime fo·rmh:anje OkruZnog odbora AFZ-a, koji je stigao sa zakaSnjenjem, poSto nam niste odgov-orili, maZda' ga niste ni primili, stoga -Salje·mo ponovno ovaj dopis. 30. IX. 1944. formirat ce se Okruzni odbor AFZ-a na stanici 5 t. j, kotar Pazin, te nastojte da drugarice izabrane za isti, stignu 29. u veCer na stanicu, taka da · se mogti odmoriti za drugi dan. Iz VaSeg· komiteta doCi Ce drugarica koja je zaduZena po radu rnedu Zenama i iz cijelog_a kotara od 5 do 7 ·.ze-na t. j. iz svake opCine po jedna, a me·du njirna jedna ornladinka koju ce predloziti drugovi iz K SKOJ-a. Ove Zene tre·ba da hudu najbolje, koje uZivaju ugled medu Zenama u VaSem kotaru t. j. one koje su u toku NOB izgtibile sina, muZa iii su pak aktivno radile na- organizaciji Zena. Nastojte da to budu Zene nove koje nisu u Oblasnom odboru AFZ-a i svakak·o antif9.Sistkinj e. U koliko zbog situacije ne bi mogle· doCi sve drugarice, svakako neka dodu one koje mo·gu·, pa harem drugarica iz Komiteta, taka da hi se u tom sluCaju odrza·a sastanak Partij-. ske komisije OK AFZ·a. U onim kotarevima, gdje do sada situacija nije dozvoljavala raditi, gdje su Zene. bile· uplaSene kao na pr. PoreCu i nek{m opCinama ~azina, uzmite one drugarice za- koje znate: ad· prije da su -bile dobre, a kojima je svakako netko poginuo u ovoj barb~. OSim toga nastojte popisati imena svih drugarica koje rade u NOO-u ili Van NOO-a, koje bi rriogle posluziti i kao dopisnici t. j, od kojih bismo mogli dobivati dopise o njihovom radu, taka da hi ste kao primjer posluZile ostaliffi drugaricama, koje Jo·S gledaju u NOO-ima staTu vlast, misleCi da one ne· mogu radi svog kuCnog posla biti i·avnopravni ·cla-· n6vi te vla-stL Ne zaboravite i na omladiilke, jel' mi kao .partija trebamO gledati- i par_tijSkim oCima· t. i. ne odvajati starije zene od mladih. · Drugarski pozdrav Smrt faSizmii - Sloboda narodu! ·za OkruZni kOmitet: NaSa2 I 515 �Dokument 3 t T Medu aktivnim Zcnama _joS sc istiCu: Ana i Anda DrakoviC, Marica i An·a VuCctiC, Bosiljka Po-poviC, Mara BraiC iz Peroja, Fuma GlaviC iz Murage, Dina, Zorica i Marija VitasoviC iz Porkeri, Ma·rija i Fuma PetroviC iz RoZanci, Fumica RojniC i u gradu Puli Tereza ViskoviC. UCvr.SCuj·uCi organizaciju, pojaCanim politiCkim radom i akcijama pripremale su se Z·ene za svojc kotarskc konferencije. U roku od dva mjeseca (travanj i svibanj 19·44. g.) odrZano je devet kotarskih konferencija u kotarevima: Kras, Kastav. Buzet, Motovun, Buje, Pazin, CepiC, Labin, Zminj. Na tim konferencijama uC-estvovalo je oko 2330 ·Zena. Na konferencijama su birani Kotarski odbori od naj'boljih i najbofbenijih Zena. U Kotarski odbor Labin izabrane su: Irma Licul (predsj·ednica), Piicrina Dragonja (tajnica), Andelina Zahtila, Pijerina ViskoviC, Marija Stemberga, Marija FrankoviC, Pij-erina Cernjul, Marija ZupiCiC, Marija Brezac, Vitalina .TuraniC, Bepina ViskoviC, Gasparina NaCinoviC i Ana MiletiC. - .JoS aktivno rade: Ma-rica ·Cernjul, Gloria Ba'bac, Ada Negri, ma jka SveCiC i dru-g c. Nadalje se istiCu medu aktivistkinjama; u kotaru Po-reC Ivana Rakovac iz Rakovci, Kata RadovCiC iz Jakiti, Elizabeta 2u.ZiC iz 2uZiti; u kotaru Rovinj ·- Francesca Masserotto, Francesca Sponza, Marija Trompa, Ivana Iskra, Andelina, Albina Poropat, Marija BoljunCiC, majka Monfardin, majka 'PavletiC iz Mokadonj e, Mari ja Vidulin; u kotaru Pazin - Slava Sa ina jz Katuna, Stefica JokiC iz Jdenja, Kata· lvetiC iz lvetiCi, Marija BelotiC iz MotoV'llna, Davorka Golo'biz, Ana ZgTabliC iz Ka.stri~ani (poginula), Marija Marean iz ZareCja, Ana Debeljuh iz Debeljuhi, Marija AntoloviC i Klementina AntoloviC iz BaSiCi, Ana UdovCi-C iz Golgorice, Pep a Banko iz Banki, Kata I veti-C iz Mohori. Mar-ija Mirkovif Prvi odbori AFZ u kotarevima Buje i Umag formirani su koncem 1943. g. VeC prije bilo je u 1 Dokument se nalazi u arhiv~- CK SKH, selima Zena koje su aktivno pomagale NOB. Za vri2 1944. g, lnici.iativni oblasni, okruZni i kotarski jeme opCenarodno.g-_ ustanka 9. IX. 194.3. g. zene su masovno uCestvovale u ustanku. No organizirani -rad odbori AF2 i partijske komisije za rad sa ·Zenama medu Zenama i formiranjc odbora poCelo je tek 1\onu Istri bacaju glavno teZiSte ·svoga rada na stvaraccm 194.3. g. i poCetkom 1944. g, Svoiom aktivnoSCu nje orgariizacije Zena u selima, u kojima joS nije naroCito se istiCu Zene sela: Korenil:i, Zakinji, Dolinpostojala, na uCvrSCivanje odbora i sistematSki rad ci, BabiCi Seget, Kostajnica. na PolitiCkom uzdizanju Zena. Ujcdno se vdc priprcmeza odr.Zavanjc kotarskih konferencifa. PolitiCka U svibnju 1944. g, odrZava se u selu 'OskoruS praktiynost Zena i organizirano sudjelovanjc u NOP va kotarska konferencija za kotar Buje. Prisutno je ja~a u svim kotarcvirna. U prvoj polovini 1944, g. bilo oko 80 Zena. Na toj konfcrenciji biran .ie kostvorene su- organizacije AF2 u selima kotareva Pule, tarski odbor AF2. NeSta kasnije je odrZana i kotarTinjana, PoreCa, Buje, Zminj i Motovuna. ska konferencija kotar Umag. U kotaru Pnli, gdje su vel: i prije u pojedinim Medu najaktivnijc Zene tih kotareva spadaju: selima bili formirani Odbori, dolaskom Fumic.e Fedel OLga Radin iz Babiti, Dina i Marija Benali.C _iz Doi formiran_jem partijske komisije, poCinje sistematsko linci, Jela Zakinja iz Zakinji, Marija i Natalija Koizgradivanje organizaci je i izdizan je Zena-aktivistkircniki iz IKoreniki; Irma BenCiC iz Novigrada (.poginja. Odbori se fo-rmira·ju u PaviCinima (,pre'dsjednica nula 1944 .. g.), Erminia Corva- iz GroZnjana (poginula Danica BuiC), u Se,gotiCima, P.eruSkiina. Raklju, Pro- . 1944. g.), -Anita ,PiStan i Lucija BuZdakin (o.dvedena dolu, Filipa:hill)a, Dh:SiCi (prcdsjednica Milka Div-. u lo,gor u NjemaCkU 1944 . .g)_ iz KaStela, Ana Medica koviC), Punteri (predsjednica Marija MirkoviC), LiZiz Savudrije, Ottavija Mazzari_iz Bu_ia, Anita Co-.pak n_janu (Justina Loiencin, NjeZa Lorcncin), Banjolama, . iz Oskorub, -Marija Skaramela, Filomena "Strcaji, AlPremanturi, SiSanu,-HreljiCi, (Mara- DefranCeSki. MaCide BoSkari iz BoSkari,_ Iva·nka Jugovac iz MiriSCa, rija Ruman, Luca MiloSeViC), Vitikuranu, Gajani, Pe-- .T osip Lonzarevi:C i Anton jeta Rovina iz Rovini, Ana roju, Saini i dru,gim. Nej:>rijatclj vdi stalno teror po AndrijaSiC. N. SinkoviC i Anita SaliC iz Sv. Maura, tim -selima. 9 .. I. 1944. g. zapalio je .S~jine i BokorIta Koreniki i Marija Apolonio iz Savudrij-e, Nina dite· i pohvatao mnoge I jude, a 22. I. Gajanu, gdje_ Pern'iC sa dvi je kCeri iz Bracani je, majka Antona je pobio· mnogo ljudi. ·u Gajani' je poginula i-Mira · E,adovac iz· Kostaj-nice i druge. Ban Raduna. Nijemci- su ·palili, ubi jali i zatvarali Posebno rniesto zauzimaju mlade djevojke Lina Zene·. Meduti~ borbeni polet i .politiCka aktivnost kod Za.kin ja i Mari ia Medica; koje se mcdu .prvima ukljuZena je rasla·.. One .uCestVuju u mnogim. borbenim Ctfju u ·NOB. Svoj samoprijcgoran rad i beshajnu akci jam~: pile telefonske stupove, odnosc letke u neodanost NOB potv:rdile ·su -i svojom junaCkom smrprijateljskc .gainiZone, VrSe kurirSku slu.Zbu i. vode Cti. Kad su sc vraCale sa omladinske konferenci ie sa PolitiCke ra-dni:kc i -I!ovomobilizirane preko -pruge Pula-Pazin. Mar.ija CukariC. kasnije Clan KotitrSkog- Krasa -pale su u ruke faSistima. U kasarni u Savudruji muCe ih da odaju organizaciju i 'partizanske komiteta KP ~Milk'! KuftiC, Fuma BrSCiC, FoSkica Moveze. 'Osim izjave da 'SU ponosne Sto su bile med'u druSan, Sl~v~ca DUdiC, Clan Kolaiskog komiteta Papartizanima,- nisu _faSisti ni pred strijeljan·je_ mogli zin i mno.g-e druge rade sa Zeilama i vrse· stalno "kUizvuCi drugih rijeCi. Strijeljane su kod se1a Valicc rirsku slu.Zbu. Za 8. mart Zene opl:ine Krnice i Pro1944. g. dola ispisale su noCu borbenim parolama· asfaltiranu 2 l._jubica .POiit. · ce-sh1 RaSa-Pula u duZini nekoliko kilometara. 516 IZVJESTAJ OKRUzNOG ODBORA AFz ZA LIKU OD 23. IX. 1944. GLAVNOM ODBORU AFz HRVATSKE 0 RADU ORGANIZACIJE AFz 23. IX. 1944. SEKRET ARIJAT 00 AFZ-a ZA L!KU Glavnom odboru AFZ Hr'(atske na sam dan proslave uCestvovale. u velikom Drage drugarice, broju na zborovima. u naSem okrugu od posljednjeg sastanka zene sela Visuca ·u cast dolaska Crvene naSeg odbora odrZana su savjetovanja P.o armij,e na svom sastanku obeC.alf~ ~u izrad~t\ kotarevima: Lapac, GospiC, U db ina, Korenr25 uari Carapa i 5 komada ltempera za nasu ca 'GraCac dok u PeruSiCu Brinju i OtO'Ccu voj~ku. Istakle su se Jeka Korac, koja nema ni~u- odrZ~na, jer su ih _u tim kotarevima ovaca i koja je obeCala da ce zaraditi i opleonemoguCile naroCite prilike. Prema izvjeS!a- sti Carape vo·jski, a isto tako i Soka KoraC, ju drugarice iz Kotarskog odb?ra AFZ-a•.mstarica od 60. godina, koja neprekidno jlosjeteres'ovanje Zena za Ko-ngres Je vehko,. zr:r~ Cuje sastanke. Osim tog-a ·o-dTZano je 1'7 mase priprema, kotarevi su medusobno obJa':rh s-ovnih saStanaka, na kojima se u glavnu:m takmicenje da bi pripreme za Kongres sto govorilo o K,ongre,su_. Zena i o takmiCenju. U znak Kongres3. krOz 14 dana :Zene su bolje uspjele. saljemo vam podatke 0 radu zena iz poj~­ odnijeJ.e u posjetu: 696 kg kruha, 457. kg dinih kotareva prema izvjestajima kotarsk1h graha, 198 litara mlijeka, 636 kg krumpua, 38 kg duhana, 5 kg masti, 10 kg mesa,_ 65 odbora. Jitara ljesnjaka, 15 kg kupusa. Tu po.sJetu Udbina: Dolazak Crvene Armije u naSu izvrsile su zene udbinske opcine, dok posjeta zemlju izazvao je veliko odu·sevljenje kod iz citavog kotara hila je 21. 0. mj, 0 kojoj zena t<>g kotara. One su ga proslavile tako, Cemo vam naknadno javiti kada dobijem·o da su uoci proslave 10. IX., koja se odrzavala u nasem ·okrugu, zapalile oko 200 vatar": a podatke. N-roenka Manoia, Mari1w Udie-r, Auka· Klopovii 5]7 �U vezi takmicenja islo je 16 z~ila sa vojKorenica: Odrzano je 37 politickih sasta- . naka, na kojima je prisustvovalo 975 Zena. skom kao vodici pri napadu n~ Gr~cac, 27 je nosilo vodu, 20 Zena izvla:Ci1.0 · je· · municiju Na tim sastancima. kao_ najyaZn1je · pitanje ispred neprijatelja. u 15 dana 'od~ijele su na proucavane su odluke ZA VNOI:I-a .. OS!lOVlll)a polozaj 1.416 kg kruha, 465 kg krumpira, 416 su tri pjevacka hora kao i tri diletantske litara mlij.eka, 245 komada jaja, 1.363 kg grupe i zene za to pokazuju puno vo]je. Od graha, 96 kg raznog voca, 131 . kg ljeiipocetka takmicenja do danas odnijeto je bornjaka, 7 litara iierbeta, 82 kg kupusa, 35 cima na polozaj 1.175 kg kruha, 1.558 kg kg kukuruza, 10 kg suhog sira, 9 kg luka, 15 krumpira, 470 litara mlijeka, 150 ·kg sira, 120 ·kg kupusa, 79 kg graha. Dobra su se kg kolacica, 8 kg masti, 12 kg meda, 18 kg pecenog mesa, 30 kg duhana, 1 kg .caja i 2 pokazale zene Lickog Petrovog Sela, koje pod najteZim i.zslOvinla j,spod· neprijatelja nose kg putra. U tim j}OSjetima uc.estvovalo je 630 Zena. Ispi-sale su :60 parola u vezi sa Kon-. hranu ha polozaj. gresom ..To. su podaci, koje Vam -Saijemo iz· ovih nekoliko kotareva a o daljnjem .radu .u Gracac: Kroz 15 dana odrzano je 15 sirih sastanaka: uz priSustvo ·357 Zena. Na sastan- vezi sa pripremama ·za Kongres, obavjeStavat Cerna vas. CeSCe. cima tiglavnoin su Zena·ma 6bjaSnjavane ad.Molimo vas da nain javite da Ii ste pri-. luke III. zasjedanja ZAVNOH-a i osjeca se ~iii ovaj naS dopis. da Zene narnCito pokaZujti interesoVanje· za . odluke: U palenju vatara pri <1olasku Crvene Drugarski pozdrav armije uCe·atVOvalo je 266 Zena i zapalile au Smrt faJizmu - Sloboda 1l.fltodu! · 280 vatara. Nena Manola Dokument 318 IZVJE§TAJ OBLASNOG ODBORA AFz SLAVONIJE OD 28. X. 1944. GLAVNOM ODBORU AFz HRVATSKE 0 OBLASNQJ KONFERENCIJI AFz ODRzANOJ 24. IX. 1944. U POzEGI OBLASNI ODBOR AFi-a ZA SLA VIONIJU Dana 23. X. 1944. Glavnom odboru AFz-a za Hrvatsku Drage drugarice! VaSe pismo od 20. VIII. o. g. smo primili i odmah ga razradili, te uputili na sve .okruZne odbore AFZ-a, koji su preko Okruznih, kotarskih, opcinskih te masovnih sastanaka zena po selima upoznali Zene sa zadacima koji su postavljeni pred naSe ·organizaciJe u vezi sa izgradnjom drZave i sa Kongre.som. Rad na pripremama za Kongres vr:Si· s·e u znaku natjeca:nja. Okruzi Virovitica i Nova GradiSka, Osijek i NaSice, te Virovitica i Brod natjeCu se po mnogim pitanjima i zadacima, koji su navedeni po pitanju po-kretanja Zena na rad. P.oSto se kod nas u ,SJavoniji u kratko vrijem~ oslobodio veliki teritorij, t. j. mnoga seia i gradovi, mi smo _odmah prebacili teZiSte rada na prodiranje u ta novooslobode·na sela i gradove. U svim novooslobodenim gradovima, t. j. u Po.Zegi, Pakracu, Lipiku, Daruvaru, Virovitici, GrubiSnom Po]ju i Slatini, formirani au mjesni odbori AF~-a~ koji su se -do danas pokazali priJi.Cno aktivni u -okupijanju Zena. u o-rganiz-aciju, te ·u pomaganju postradalih sela. U svlm tim novooslobodenim· selima, a naroCito u gradovima, vrSi se kampanja za Sto veCu pomoC postradaiim selima. Podatke o rezultatima kampanj,e joS nemamo, ali izgleda da ta Kitmpanja ne Ce postiCi on~ rezultate, koji su oCekivani. Uzr-nk tome jest sporost naSih organi-zac1ja u obavjeStavanju i aktivi.~iranju Zena. Cim prikupinio podatke, mi Cemo vam pisati o· re:zultatima kampanje. Izvjestavamo vas takoder da je 24. IX. o. g. u oslobodenoj Pozegi odtzana Oblasna· konferencija AFZ-a za Slavoniju .. Na konferenciju je dosio iz cijele Slavonije oko 1.500 zena S18'. . . dola~e ua II. O_blasmi konferl'JICi}lt D.elegal k tliJe . -. . . AFt-a Sf(lVO·nijc -u P.oZegi . okruga Osijek zbog PoZege. Najmanje je Zena doSlo lZ za-pOsjeda. Na konfepore.d velikog broJa zena IZ same . koje neprijatelj stalno oteSkoCa u prebacivanju prek~ ces~.a 1 pruga, . . . ferat Preko tih referata upoznalo P ·t'"k tuacl]a te organizacwm re . . aciJ'e antifaSistkinja renciji je Jznesena po l I IC a s_I. . dacima koji se pred organlz " . se Zene pored politiCke situaCIJe sa sv.l~ _zab ~blasni odbor, koji saCiiljava 120 zena. . konferenCIJl Iza ran postav]jaju. Takoder Je na. . . t k Oblasnog odbora AFZ za Sla.. drZan Je 1 sas ana h poslije odrZ.ane konferenciJe o . Od rna . 'k1 sa kojega- vam Salje~1D za_ptsm . voniju, • v • Uz naS- drugarski pozdrav,. Smrt fastZ1_nu - Slobo.W rwrodu' ' : 519 �Dokl•ment 319 IZVJESTAJ 0 RADU AFz U ZAGREBAcKOM I KRAPINSKOM OKRUGU OD 25. IX. 1944." OKRUG ZAGREB ' i 1 u Brdovcu, koja radi po SKOJ-u. Odrzala Kotar Sv. Ivan Zelina. --,- Narod je u vesam ~saStanak sa Zenama u Vidovcu, gdje ih likom dijelu kotara autifasisticki raspoloien, je doiilo preko 30 i izabrale su predsj<!dnicu narocito oko ·samog Sv. Ivana Zeline. Ali vrlo i tajnicu, a u Pu.SCi odr.Zala sam zajedno sa rijetko tamo dolazi nasa vojska, tako da ima clanicama KP sastanke u 3 sela, svagdje je se1a, gdje JoS nikada nisU vidjeli partizane. · hila preko 20 zena, i svagdje su izabrale predZene hrane s veseljem naSu vojsku, ali s njisjednicu i tajnicu. lVIislim da Ce u ovom koma nikad nitko rie razgov:wa o NOB, niti su taru biti mn(}go lakse aktivizirati zene u AFZ, u AFz. u citavom kotaru su SV•ega 2 odbora JNOF i NOO-e nego u prva dva kotara. PoAFZ, u ·L:reCnu i Omamnu u opCini Sv. Ivan. U ?artiji nema nijedne Zene, osim Seke koja Cetkom OV'Og mjes.eca formirana je DkruZna komisija za za·grebaCki okrug od 5 drugarica. ie do nedavno hila sekretilr KK SKOJ-a, a sad je u voj,sci. Bila sam na partijskom saOKRUG KRAPINA vjetovanju, i tu smo opSirno razradili JNOF i AFl': i predvidjeli neke zene, koje dolaze u U okrugu Krapina dolazi za ·Sada za rad. obzir kao- kandidati, i koje hi usle u odbore sa zenama u obzir u prvom redu Il'otar KlaJNOF. Osim toga hila sam na sastanku sa njec i Pregrada. U kotarevima'. Zlatar, KraZenama u CreCnu, K11eCa Vesu, Nwom Mestu pina i Ivanec su sada takovl·prilike da se i Kalinju. Ta su sela oko 15 do 30 minuta ne maze pristupati osnivanju ·>AF'z-a. U prudaljena od uporista Sv. Ivan Zelina. zene v•om redu di(} tih kotareva kontr<>lira neprido1aze na sastanke, vrlo pozorno ,sluSaju i. jatelj, pa su Ijudi, a _naroCito Zelle., zaplaSene~ postavljaju pitanja, ali ne ce da izaberu predte ne Ce da dolaze na sastanke, a osim toga sjednicu i tajnicu, jer se boje izdaje. Bilo hi je u tim krajevima vrlo slaba partijska orgapotrebno da se tamo posalje na rad jednu nizacija, taka da lj'Z sve ost?le zadatke ne drugaricu, koja hi pomogla <>ko uspostavljemoze stici i na rad po AFz-u. U KP nema nja AFz. Zena, odnosno stanje· je slijede6e: u kOtaru Kotar Stubiea. - Prilike su slicne kao i Ivanec su 2 drugarice u KK, ~ u Krapini i na kotaru Sv. Ivan Zelina, samo Sto se ovd]e Zlataru po jedna drugarica u ·KK-ima. U parvise krece nasa vojska, ta)<:o da £u ljudi vise tjj,skim jedinicama nema nije.d.ne Z-ene. Inaiie culi o NOB. JNOF osnovana je tek u 10 sela, Zene vole naS pokret i naSu vojsku, pa ako te jedan opcinski i kotarski odbor JNOF-e. se ·Stanje malo popravi, ne C.e biti baS jako U neke od tih odbora su usle zene. AFz ne tesko osnivati AFz. U tim kotarevima je pripostoji nigdje, aii Zene dolaze na sastanke je ofen'zive (osim u Zlataru) bio slab AFz, kad ih se po·ziva, pa samo iz straha ne biraju i to n glavnom zato, Sto ·su Ze.ne u toin kraju predsjednicu. U Strmcu po·stoji AFz. Partij- zaposlene, uslijed V·elikog siromaStva i veliska nrganizacija· nije vodila raCuna o radu kog broja djece, vise nego drugdje kucnim sa Zenama, nego su to prepustili jednoj dru- pos1ovima, te nemaju vremena d·olaziti na sastanke. garici, Anici ZivkoviC, koja je sad uSia u KK. InaCe je u Partiji j'O.S samo jedna Zena, koja U kotaru Klanjec tako,der ne postoji AFz, je potpuno neaktivna. Oddala sam zajedno osim u 3 seJa opCine Lnka, ali u tom kotaru s Anicom sastanak sa Zenama u Jakovlju. postoje svi uvjeti za brzo uspostavljanje Kotar Zagreb. - Bila sam <Samo u opCina- AFZ-a u velikoj vecini sela. Prije reo.rganim·a MarkuSevac i PuSCa i razgovara1a sam zacije postoja!i su odb(}ri AFz"a u 45 sela ad s arg. sekretarom KK. Odbori AFz-a postoje 92, koliko ih ima u kotaru. Osim toga su zene u mnogim selima svih opCina, a naroCito se radile. u NOO-ima. Sad zene nisu uMe u tajaktivan p(}kazuje AFz u · opcini Pusca, gdje niStva JNOF-a, ali je predviodeno da Ce uCi. ima 8 mjesnih odbora, i to tako, da zbilja U Partiji ima .8 zena i jedna kandidatkinja, veliki b~oj iena u selu sudjeluj.e kod svakog a na sjednici KK od 15. IX. zakljuceno j.e da rada. NaSa vojska ~se·· mnogo zadrZava oko ce do 1. X. kandidirati daljnjih 2() zena i Vidovca i ·CuCerja, i rna da je kraj vrlu siUSpGstaviti AFz u 15 sela. Osim toga ce do romaSan, Zene s veseljem i obilno hrane voj- 1. X. osnovati JNOF u svim selima (do sad sku. U Pusci su neke zene isle i u odbore ima 56), •opcinama (do sad 2 do 7) i kotarski JNOF-e. U Partiji u ovom kotaru ima vrlo odbor JNOF. Za sve te odbore predvidene su malo Zena, samo su 3 u PuSCi, 1 u Vidovcu zene. U opCini Luka ce se v~erojatno moci 520 sazvati. jo.S ovog mjeseca opCinska konfereneija AF2 sa biranjem sirokog odbo.~a. u kotaru Pregrada takoder posto_J• mogucnost Za osnivanje AFZ-a, pogotovo ]er ~u pni·e u tom kotaru postojali mnogi odbon A~z, ali do sad je Partija vodila vrlo slabu bngu o radu sa Zenama. U Partiji ima 6 Zena ( od toga 3-u E:K SKOJ-a), a predvldene_su 4 z~ne za kandidate. U odborima _JNOF-e 1ma .:'esto Zena a :Predvidene su takoder za opcmske i kotarski odbor JNOF-e. Pokuiiat ce se sa obnavljanjem AFZ-a u nekim selima i razgo- varat ce drugovi sa bivsim .~red~jedni~ama i drugim Zenama, koje su prt]e ?tle akhvne, da ih se privoli da se ponovno prthvate posla. Ovih dana bit ce formirana ~kruzn~ komisija, veC su predvi·dene drugance, koJe Ce uCi i pozvane su na sastanak. Smrt fasizmu - Sloboda narodu! Uz drugarski pozdrav Lida 1 1 Lida Zlatil:. Dokument 320 PISMO MK KPH ZAGREB OD 27. IX. 1944. KOJIM SE SALJU DRUGARICE NA KURS U POVJERENSTVO CK KPH ZA SJEVERNU HRVATSKU' ; Zagreb, 27. septembra 1944. Dragi drugovi! · st vjesno:t~8~~~~!~a0 r~jo~~~:ioko~·:teta karakteri~~kar~J~~n: ~e~v:o:r::n:l · drugarice: Veru Magdu i ViSnju,2 no k'Oje su zbo~ nesaupuC:ne samo'dsa.. d • vega 5 drugarrca Prv.e Vl}e su sa . ' . pisma. Do sa a su upucene s . upucen na k UIS, n eg o se je , vjerojatno• putem k njima prl, : rajona. Drug Suhi nije uopCe · dru.Zio.Molim-o vas, da d·rugarice poCmu s"to J·e moO'uCe ptije sa kursom, da se mogu Sto prije e. vratiti. Uz drugarski pozdrav Smrt faSizmu Dokument se nalazi u ar.hi~? .GK Si~H. " ]osipa BoroSak, 'Slavica St~tc 1 ~ragt·ca Strns~~· radniCe u Dotna·Coj tvornici ruhl1a u Zagrebu. Pos:IJe povratka s kursa u Moslavini radile su u odbonma 1 2 Sloboda narodu! AFZ u Zagrebu. Josipa Boro~ak Zlata postala .ie u listopadu ·Clan RajO"nskog komlte!a ~PJ;I. a Vikica TuCkoriC, tada or.l{amzactom sekretar MK KPH Zagreb. Dokument 321 PISMO MARE JUHOVIc IZ ZATVORA Jz ~;Zene u. borbi«, glasila ·Glavnog (} db ora AFt H Tva t ske , br · 10' ru.jan l.944. Mara Juhovic hila je kotarska odbor.nica Antifasisticke fronte zena u kotaru -~•sak. Seljanka. Hrabar, pn.Zrtvova? ~ora_.c, vri_Jedan i neumoran radnik. Na SVDJ'OJ duznosb pala je pogodena neprijateljs~im Iile~cima u z~­ sjedi kod lVIartinske Ves1. RanJ~nu s~. _J'; uhvati1i, odveli u zatv·or, strahovtto mucth 1 konacna strijeljali. Na vijest o njenoj -smrti nj.en dru~ pi~~o · je drugovima, koji su ga o tome obavt]esbh: »Primio sam vaSe pismo, kojim sam sarz~a?, da mi se zena ne na]azi medu zivima. J.\;!ISIIO sam na to veC tada, kad je bi1a u.hap.Sena, jer znam tko su faSisti. .Svijesta..n ·san:, da ova bnrba traZi od nas .agromne zrtve 1 kao komunista znarn; da se ne mnZe birati, tko Ce biti Zrtva, a tko ne. Vje1~ovao .sam u dostojno drZanj~ m~je drugarice pred neprijateljem do poS]JednJeg Casa To Ce mi dati nove snage i Stb to· za men~ znaCi, ne mogu da rijeCima i·zraz~m. Saljem vam. ·prepis lista koje mi je druganca poslala iz policije.« �, .. J\1a.ra je. pisala- sv-om !].rugu :_ . . >>P~oslo je vee sest mjeseci otkako sk ono dog?di.lG s.a mnom. StalnG sam zeljela. da ti ~e J3VIm Iz ovih reSetaka. Pisala sam i poslala ?va pism~, ali znam da ih nisi primio, kad n.I~ad ne zn.am gdje se nalazis. Za sada sam ZIV~ i zdrava. OCekujem svakog· dana sam sa~1a _natrag ... Cu_Ja_sam,_ d~ _'smo svi Qili osudem na smrt ali .su mene poinilovali: · . Tad~ je nastal-o novo ispitivanje i m~Ce­ nJe. Tn noCi sam hila tuCena. Bila sam ·sva ~rna, a ruke~ kao bat, nat~Cene i · ispresije.:. cene .. Dol_azi_li su.;dih Cetiri, pet k meni, pa udan gdJe Je k<>Jl pogodio. . -Sad_a im~ t~ri mj~S~ca Sto_ sam napravila 1 drug1 zapismk. ';rei·ete me mnogo da sam Clan Komunist~Cke pa1~tije{ da sam' u kotars~om AFZ i da sam org,anizirala u svim se~ hma odbore. ·~ . ~~ ne znam niSta, jer sam hila u MoslaVlni 1 tamo kuhala. Materijal i pisma koja su u~va?ena bacie> i<; n,etko drugi. Mnogo je toga JOS b1lo, - tk-o hi s-ve to pisao. . "Biio )e.. st:asno sye to pr_oZivljavflti, ali J?S ~trasniJe Je svakog Casa oCekivati strije-' ]Jan] e. Nekih drugova ne Zalim jer su se slabo ponijeli . . . ' Mara f uhovii da se rijeSi _moja sudbina. Dragi, ja joS ni-Sta ne znam ·Sta Ce biti sa mnom. Sarno 'Znam da je Covjek jaCi nego Sto misli, koliko ~oZe pretrpjeti. Kad su me uhvatili, onaka ranjenu, bacili su_ me u v·odu i tukli nogama i kundacima. l\1Jesec dana bila sam u bolnici. Nisam joS mo~la ni hodati i odvezli: Su- -m.e U zatV-or. Tamo. sam hila u mir.u sve do_k nif?am __poCe_l~ hodab. J edne veCeri naCinili su zapisnik Nisu me is_piti~~l.i. Kako sam govorila taka su Pi~ali. A ujutro. otp:i-erriili Su me u z·agreh sa s_v1~~ ostalima. Nakon osa~ dana povraCena I mala sam razgovor _~a svojima dekoliko puta. _Yidjela sam) naseg rna log" an<lela, pa me_ pita: »1\tlama, kad CPS d-oma ?« Bio je i b;.~t kod mene · i pi tao je sefa p<>HCije. sto ce .biti sa ~~om, a bvaj S-~ izrugivaO r g_ovoriO, da me mtko ne. moZe. spasiti, nego s3mo ti. ako se prijaviS. · -· ' ' Dragi muZu~ znaj do·bro da ja to n~--mi~ slir~'· Jer volim pogiilUti, nego gl€dati joS i tvo}e muke. . . ~Sia je i moja mati k nekom advokatu, ali JOJ Je rekao da IDB \ni-tko ne moZe spasiti i da me ne maZe zastuPati, jer sam se borila do posljednjeg casa ... · Dragi, mogla .bi.h ti mnogo. pisati,. ali ne mogu s~;- .S~mo da -bar znaS o meni, jer znam da se vise nika·da ne Cemo Vidjeti. Prilike se vani mijenjaju, Zalim Sto se ovako sa mnom dpgodilo i ne m-ogu niSta koristiti. Za sada primi mnogo pozdrava ti i svi . clrug-ovi. i .drugarice-. Za tebe ·goVoi·e, da si komesar i neki su_dac. G(_)vo·re···mi--da-·si 'ti naCinib sve Sto se do?'ada. ·Ali neka ih, ja sve rado sna.Sam. Dokument 322" IZVJEi'lTAJ BIOKOVSKO · NERETVANSKOG OKRUzNOG ODBORA AFz OBLA· SNOM ODBORU AFz ZA DALMACIJU 0 PRVOJ KONFERENCIJI zENA ZA KOTAR IMOTSKI ODRZANOJ 5. X. 1944. OKRUZN! ODBOR AFZ-a BIOKOVSIJ\'O.NERETVANSKI Oblasnom odboru AFZ-a za Dalrnaciju Dostavljamo vam zapisnik k-otarske konferencije AFZ-a za Irnotski; na nedostatke istog nam odgovo-rite. Odrilana je prva konferencija AFZ'a !motski 5. listopada 1944. Konferenciju je otv<>· Tila drugarica Antica uJeviC, Clan kotaTsko-g NOO-a pozdravi-la je prisu_tne. Zene, a zatim je otpjevana pjesma »Hej _Slaveni«. Drugarica Antica prikazala je vaZnost te konferencije, ko·ja se odrZaje na neoslobo·denoj teritol'iji pod vrlo teSkim uslovima, do1c neprijatelj pali naSa -sela i ·ubija naS nevini narocJ. Prvenstveno zahvalju.jem-o naSoj' junaCkoj vojsci, koj a se neumorno bori kroz tri g.odine ove krvave i teSke borbe, a mi se ponos-imo, Sto sm·o je na svakom koraku pomagale. Danas se oni joS bore ·i zaStiCuju nas, mi smo se sastale da se dogovorimo ·za daljnji rad i iznesemo re-zultate naSeg dosadaSnje-g rada. Konferenciju su p'ozdravili i_ pozvani drugovi ad kotarskog NOO-a kao i ispred vojske Imotskog partizanskog odreda, J edinstven·og narodnog <>slobodilackog .fronta i USAOH-a. Svi prisutni u svojim pozdravima- naglaSavali su Zenama vaZnost njihov-og rada kro-z 3 godine bar he, &to su _one doprinijele za nar-odno oslobodenje. Uzima rijeC drugarica Vinka ·Rako uCiteljica iz grada Imotskog, referent kOtarskog narodn,og odbora, pro-svjetnog· odjela.· Druga-rica·se je nsvrnula na prosvjetu·, od kolike j-e vaZnosti prosvjeta, a to smo najbolje mogli osjetiti mi na ·naSem kotaru. Ovdje su proSli drZavni re·Zimi otklonili- 'Od Ijudi_ prosvjetu, t:a;k<r d~ na,S-a ~ela nisu ·imala moguCnosti da imaju Skolu. Tako da su, kad im se je pro- Tvo_ja Mara Z·me pomaZ1l :frreba.civali ontZje 11a .A-J.lj-et - s,rfJ«nj 1944. �( I ' I! i 'htjelo, od !judi Iijep dio napravili svercerima, poneke ustasama i jamarima, a Hjepi dio u ovo doba svete borbe pasivizirali. Zato, drugarice, danas na varna stoji, da li Ce vaSa djeca biti prosvij,ecena iii ne. Da to sve post1gnemo i u.zgojiino- prosvjeCene !jude, rnaramo se najprije i Ihi posvetiti prosvjeti, taka i mi ne Cemo )u naSoj kuCi gojiti nesvijesnost naS~ djece, kOji Ce sluZiti tudim ·zlnCinima. Zatim su· i Zene ulazile u diskusiju, -kako je njihov kraj radi tako pojedinih !judi nazvan ustaSkom kulom, ali se dokazuje svakim danom naSim radom za naSe borce, da naii kotar nije ust~ska kula. 0 tome dokazuje i naSa danaSnja konf.erencija. To nas doduSe sviju inuCi, Sto Je naB kotar ostao do danas dosta pasivan. Ali i na nama stoji da pojaCamo mobilizaciji.l za 'redove Narodho-oslo- bo~i1aCk·e vojske sa naSim muZevima, sinovima i bracSoin, da doprinesu svoj udio za o,sJobodenje naroda. Rijec uzima drugarica Dinka Bajic, clan kotarskog NOO-a i prikazuje" stanje zena pri. je narodno-oslobodilacke borbe. Kolilm su zene bile potlaCene, te naglaSava va.Znost Zene kroz Narodno-oslobodilai'ku borbu i ustanaka £ene Imotskog kotara. Zatim d·rugarica Dinka iznosi da su Zene tog kotara doprinijele za navodno-oslobodilacku vojsku kroz godiriu dana nadnica ·66960, ruCaka naSim l>orcima '60583, vina 190 hi, zita 124'546 kg, duhana 255 kg, drva 25778 brimena, mlijeka 20454 lit., masla 65 lit., jaja 14106 kom., kuna dale 27,6.21'0. Na prosvjetnom i propagandnom polju napisale su 474 parole, odrZale zborova i sastanaka 494, naPis_ale raznih dopisa 53. Istii'uci zeue u NOB i NOV, to nam najholje svjedoCi za garanciju Zena u buduC:~m druStvu. Danas na naSem kotaru uCestvuje 28 drugarica u NOO, u raznim ndjelima 5, u odboriffia JNOF 8. Danas na naSem kotaru sudjeluje 10.758 zena u NOP-u. U zdravstve- nim sekcijama 15 ZJ,na. Nas rad je na ovom donekle kroz go<litiu dana prikazan, ali sve doprinose u svakodnevnom radu je nemoguCe izrtijeti. Na.Si·m i•3.ctom Cemo pomagati naS NOP, jet·- to nij-esu samo brojke na papiru, to su naSi napori kroz 1'!-ajteZe dane borbe, kao i snijega i "Ieda kroz Biokovo pod najteZim teretima i bremenima za na.Su NOV. To nam je garancija da ono sve, Sto smo zaslu~ Zile, da nam. ne Ce D.itlro oduzeti, niti Cemo ga mi ·same pustiti. JoS jedno, Sto nijes'mo -spomenule, a Sto nam je j-edno od najviSe garandje da Zene aktivno sudje!uje u NOB kroz tri godine teSkog i krvavog rata. Danas se sa naSeg ko~ tara nalaze u NOV 92 drugarice, koje se bore sa puSkom 1-1 ·ruci rame uz rame muSkaraca, od kojih je 9 dalo svoje mlade zivote i prolile svoju krv za oslobode·nje zemlje. Za 8 drugarica se ne zna ima vee pune dvije godine, da li su Zive iii p.e i da li se bore u Crnoj Gori, Bosni, Hercegovini iii Srbiji iii su pak pale zrtvom za narodno osl,obodenje. Zatim d rugarica Vinka Rako predlaze komisiju za biranje kotarskog odbora AFZ-a, koji Ce u buduCe pomagati Zene u svakom radu. Zene su aktivno uC-estvovale u diskusiji kod biranja odbora. U odbor je izabrano 43 drugarice iz svih sel~. najboljih i najpoZrtvovap.ijih aktivistkinja sa pred·sjedniC·om Marijom Lozo i sa tajnicom lVIilom UjeviC. Sa konferencije su poslani pozdravni te~. !egrami drugu Titu, ZAVNOH-u, 'Glavnom odboru AFz za Hrvatsku, Nacionaln<>m Komitetu NO Jugoslavije, Okruznom NOO Biokovsko-Neretvanskom i OkruZnom odboru AFZ Biokovsko-Neretvanskom. Time je zavrSio taj sveCani d~n Imotskog kotara, i Zene se .zadovoljno raziSle svojim kuCama misleCi koliko Ce doprinije.1:i sv·ojim radom do ·druge kotarske konferencije. Stnrt faSizmu. - Sloboda narodu! Ljubica Toma~·eviC Dok•lment 323 PREDKONGRESNI REZULTATI NATJECANJA zENA ZAGREBAcKE OBLASTI REZULTAT NATJECANJA AFZ-a ZAGREBACKE OBLASTI od 25. IX. do 5. X. okrug Cazma i od 10. X. do 20. X. okruzi Bjelovar i VaraZdin Zitarica braSna povrCe voCe suho voce kruh ton a 26.012 2.010 kg 8.794 11.721 " 12,5 22 " piCerakija spek suho mes-o rezanci duhan piliCa kokosi jaja kolaCa putra lit. kg " koin. kg " 780 147,5 10 6 178,5 349 406 25 9.678 1.492 128,5 mlijeka sir a vrhnja meda pekm-eza keksa griza konzervi paradajz sa puna masti suhog mesa pecivo deka rublja: odjece jastuka obojaka vunenih stvari vune platna sjemenja lana prediva ruCice prediva predino sjerne vreCa zastora moCehica barjaka paketi Sibica cigareta maka salame SeCer Caja kompota kestenja razni predmeti opran'O rublje tan jura Zlica porcija zdjela zav-oja injekcija igle za injekeije Sprice za injekcije Cista vata ster. gaz·e borvaselina papiriCa kuverata papira indigo papira bugaCice odjevnih predmeta· vaselina razne tablete digil. kap!jice ra-zne kapljic-e alkohol 1.563 468,5 236 13,5 16,5. lit. kg lit. kg kg a ,. " lit. kg ,. " " korn. 1 12 66,5 152,5 1,5 7 6 4.553 " jod j-odoforme hipermangana hipermangana trg. flerin inotyl prasak lyse sol novae a 200 50 100 " kut. gr. kut. '1 20 1 1 " Kn 5.49~.- zene Zagrebacke oblasti dale su ~a nasu stampu Kn. 133.840, za KP Kn. 275.000.-, za pomoc opustosenim krajevinia Kn. 340.7,00.-, za Narodnooslobodilai'ki Fond Kn. 4.150.i prodale obveznica N. Q. za Kn. 25.000.-·· 43 538 11 1 204 695 m kg REZULTATI NATJECANJA AFZ-a PO OKRUZIMA Okrug VaraZdin od 1. X. 1944, do 20. X. 1944. g<>d. 15~ vreCa kom. m kg kom. " pak. kom. kg lit. kg kom. 8 47 1 39 KOTAR VARAZDIN 4 4 8 56 2 1{)0 5,5 2 1,9 15,5 1 6 37 1.300 113 88 " m kom. gr. m met. kom. ,. ar. cent. ar. kom. boca kom. kut. gr. 5 1 570 172 12 2 1.440 9,5 10 500 480 1,5 3 6 22 1 1.011 3 40 100 6 kom. odjevnih predmeta 1 pulovera " 15 sal 1 lit. zeste 90'/o 12 kom. igle za injekciju 7 kut. borvaselina 1 pari Carapa 1,5 papira ar. indigo pap ira ku t. 3 bugaCice ar. 6 95' injekc. i seruma ciste vate gr. 500 joda gr. 200 tableta kom. 442 digilenid kut. 3 trypaflerin gr. 20 jodoform &0 top!omjera kom. 3 zene kotara Varazdin dale su za NOFond Kn. '2.200.- i prodale obveznica zajma NO za Kn. 25.000.KOTAR LUDBREG: ohroci hrane rakije braSna graha masti sira kruha kokosi sjemenja oprano rub lj e koilu.]ja gaca suknji novae a lit. kg kg " kom. kom. kg kom. " Kn 6.945 28 10 5 1,5 2 1 1 655 320 32 38 2 5.190.~ 525 �KOTAR NOVI MAROF: cigareta kuverata papira masti za cipele plahta z~yoja u novcu kom. 100 230 " ar. 140 kut. 2 kom. 5 m 30 Kn 20.600.- 160 -zena iz dviju opCina nose dobrovoljno hranu borcima na poloZaju. KOTAR PRELOG (Medimurje) razne tablete 569. kom. steril vata m 940 sterilgaza m 3,25 zavoji m 205 alkohol aeter gr. 100 razne masti tube 3 Sprice za injek. kom. 2 inotynol kut. 1 hipermangana kut. 1 raz. injekcije kom. 77 vaselin 1 1 razne kapljice gr. 40 hyperol cent. 1 Zene preloSkog kotara dale su· drugovima, koji su se nalazili u Medimurju _na zadatku 18!0 obroka hrane. KOTAR ()AKOVEC: Iz tog kotara nema podataka. kom. 172 2 " lit. kut. lit. 1.440 9,5 235 1 10 kom. 1 1.011 kut. :) gr. 40 kut. 100 200 50 100 1 gr. 20 kut. 1 1 3 " " kom. pak. para kom. " OKRUG BJ'ELOVAR od 1. X. do 20. X. 1944. krumpira 12 m naSu Stampu. KO'TAR BJELOVAR: Zitarica PREGLED: Citavog kotara VaraZdin. injekcije i serumi igle za injekcije Sprice za injekcije Ciste vate steril gaze zavoji ·zeste 900fo · borvas. mast za svrab vase lin razne tablete digilanid kapljice razne kapljice alkohola jed jodoform hipermangan hipermangan try, florin inotyl praiiak lysesol toplomjer S'ibice ma:.st za cipele cigareta kuverte papira ar. 1,5 indigo papira kut. 3 bugaCica ar.. 6 plahta kom. 5 rakije lit. 18 brasna kg 10 graha 5 masti , 1,5 sjemenja , 665 odjevnih predmeta kom. 22 Zene kotara Varazdin dale su za .NO Fond iznos ad Kn. 2.200.- d(}k su obveznice zajma NO prodane u vrijednosti od Kn. 25.000.Zene kotara Ludbreg sakupile su za iitampu Kn. 3.240.- a za NO Fond Kn. 1.950.Zene kotara Novi Marof po'sjetile su borce na polozaju i odnijele su 30 '<l.hroka hrane. Zene iz dviju ,opCina toga kotara, njih ok,o 160, nose dobrovoljno hranu·· 'horcima na polozaj. Zene kotara Prelog (Medimurje) dale su drugovima, koji rade u Medimurju, 180 obroka hrane. Zene jedne opCine -sakupile su za partijski pri!og Kn. 20.000.Zene jednoga mjesta dale su Kn. 600 za graha zelja povrCa " suhbg vo·Ca konzervi paradajza pice rezanci duhana piliCa putra jaja speka kolaca meda pekmeza sa lame kruha , SeCera keksa grisa maka Caja sa pun 2 jastuka ruCnika plahta 25.772 110 25 25 174 1.510,5 voCa 2 100 480 kg '12,5 boca lit. kg " kom. kg kom. 10 74,5 59,5 23 39 10 531 kg 5 " kg 230 10,3 12,5 2 22 " " " kom.· " " 1,90 3 1 4,5 4,5 2,5 5 4 8 KOTAR KOPRIVNICA: deka 5 gaCe. 2 1• kosu(ja zavoja sir a mlijeka " m kg lit. 18 27 12 pOvrCa voCa tan jura porcija KOTAR DURDEVAC: braSna krumpira graha luka putra vrhnja pilica kolaca kg kola kg " lit. kom. kg sira jaja jabuka kampala · kozer. paradajza kesten]a moSta zelja repe p·ovrCa luka jaja suhi spek suho meso tjestenine orasi duhan 1.000 ·. 2· 200 50 20 8 40 170 H kom. 400 1 1 2 400 1.000 200 100 100 boca boca kg lit. kg " kom; kg 382 5 6 119 84 25 lit. 84 pilica kokoSi. kolaci putra sira kom. 101 25 575 vrhnja lit. jabuka kestenja maka pekmeza plahta kruh. paradajza kg " kg " 46 54 28 960 Zlica sira jaja rakije zavoja vreCa obojaka novaca kom. kg kom. lit. m kO!ll. pari Kn citavog ~krnga Zitarica brasna krumpira graha zelja repe povrCa voCa suhog voCa kruha pica rakije suhog speka suhng mesa duhan pilica · kokosi keksa grisa jaja Caja kompota kestenja konzer. parad. sapuna deka plahta ruCnika jastuka kg 214 14 lit. kg lit. " 25.772 2.000 1.6HO '355 · " . 1.025 200 " 443 3.235,5 12,5 22 " 445 lit. 87 10 kg kg kg maka 4 lit. kom. kg , sal arne 1 55 18 185 11 10 3;5 10 65 0,50 32 300.-" Bjelovara. rezanaCa SeCera 18 33 13 163 3,5 27 17 PREGLED 1 kom. lit. 1.000 150 130 5 67 8 5 4 KOTAR SV: IVAN ZABNO: luka s·ira vrhnja jaja · pili-ca l'akjje duhana moSta mlijeka meda kom. 322 kg rakije voCa kg braSna krumpira graha " kom. boca kg boca kg kom. gaCa kosulja zavjesa kolaca ptitra inlijeka sir a m kg " lit. kg 6 178,5 31,5 191. 25 3 1 55 2 19 1.583 45 1 6 12 2,5 5 26 4 5 2 1 45 975 76 77 152 527 �vrhnja meda pekmeza lit. kg 44 10,S 16,5 " t~njura kom. 8 porcija 5 Ziica 33 vr.eCa kom. 17 obojci 32 novci Kn 300.Qpaska: Iz kot. Krizevci nema podataka. OKRUG CAZMA od 25. IX. do 5. II. 1944. lW'rAR CAZMA: voCa povrCa jaja sira putra vrhnja mlijeka kolaca caja p.Senke pilica kg " kom. kg " lit. " kg omot kg kom. 4.689 3.373 3.319 314 69 84 1.159 175 2 240 90 duhana odijela, rublja platno vre·Ca Carapa prediva ruCice prediva postelj. kg kom. m kom. pari kg 208 L327 34 22 13 ... 8 47 sapuna 2 " tanjura kom. 105 Zlica 50 zdjela 1 " rakije lit. 1,5 masti kg 5 jastuka kom. 38 lana kg 150 obojaka kom. 12 zavoja m 18 zastaVa kom. 4 razne stvari kom .. 13 oprani ve.S pari &00 u novcu Kn 176.995.:/;ene kot. Dubrava dale su KP Kn. 255.000.-; 50.000 Kuna za >>Naprijed«. Za opusto.Sene krajeve sakupile ·SU Zene Kn. 340.700. Za listove »Zen a danas«, »Ze.n.a u borbi« sakupile su Kn. 80.000.- Dokumen t 324 lzloZba- darova u Glin.i za Prvi konr;res AFZ-a Hrvatske TREcA KOTARSKA KONFERENCIJA AF~ GLINA ODR:tANA 8. X, 1944;· ORGANIZACIONI REFERAT Uporedo sa razvitkom NOP razvila se naSa o-rganizacija AFZ-a na Baniji, a taka i na naSem kotaru. Pred naSu organizaciju od II. kotarske konferencije AFz-a,koja je odrzana 1943. g. u jesen do osloboaenja Gline sve-o se j-e u glavnom rad na srps,ka sela, u kojima su postojali uzi odbori AFz-a, sa 9 opcinskih odbora. U tim odborima bilo je obuhvaceno 28() odbornica sa 8000 zena. Pred nama j-e bio kao najveCi i najva.Zniji zadatak obuhvaC.anje ze-na u neoslobo"denim hrvatskilm selima u organizaciju AFZ-a i na taj naCin uCvrstiti jedinstvo srpskih i hrvatskih Zena na naSem kotaru. Do oslobo-denja Gline hrvatska su sela hila u glavnom neo-slobodena, taka da smo tamo r3.dili ilegalno, -ali ipak, pored svi-h teSkoCa~- uspjelo nam je u 5 hrvatskih opCina formirati 15 ilegalnih odbora i jedan o-pCinski odbor, u kojima je bilo 56 odbornica. Sto se vise razvijala N. 0. Borba, i .zadaci- naSe organi·zacije poStojali su sve veCi, narqCito poslije II. zasjedanja AVNOJ-a, na kojemu Su doneSene histqrij-" ske odluke. J edan od naJglavnijih zadataka donesenih na II. zasjedanju.AVNOJ-a bio.)e: ujediniti sve Z.od-oljubive snage u iZgradnji naSe· nove drZ-avne zajednice, d-emokratske 528 federatlvne J ugoslavlje. Da bi se taj zadatak sprovodio u Zivot, trebalo je a~tivizh·ati sve Zene u izgradnji naSe drZave, zato je _.naSa organizacija na na.Sem kofaru <iObiia"" Siri oblik organizacije, u koji ulazi svaka Zena, koja m-rzi neprijatelja i kDja sv·ojim radom potpomaze N. 0. P. Do danas u na.Sem kotaru uspjelo narn je forrnirati 64 Sira odbora, t. j, u svim srpskim selima i opCinama,, d·ok u hrvatsk.irn opCinama nismo uspjeli po ·svim selima stvoriti ·Sire odbore. Tim- Sirim oblikom organizacije, obu.hvaCanjem Sirih masa Zena, aktivizir-anjem u borbi_ za obnovu naSe ·opusto.Sene i popaIjene domovine, mi uCvr:SCujemo naSu narodnu vlast, koja je nikla iz narod3. · i uCvriicuje se u NOB-i. Ne samo da ·pruzamo ogromnu p-omoC NOO-ima, u vrSenju svih zadataka, koji stoje pred naSom na1"'0dnorn vlasti, nego u na·Sem kotaru dri =danas uCestvuje do 30 zena u NOO-ima kao k~d Okruznog, kotarskog, opcinskih i seoskih NOO-a; u raznim komisijama pri NOO-fma . razvrstano j-e 168 Zena. . Organjzacionim uCvrSCenjem JNOF-e Hrvatske, formiranjem odbora JNOF-e kod nas za Baniju, pa i u naSem kotaru, naSoj organizaciji u sastavu JNOF-e pruZa se_ moguC- nost da joB v1se potpOmognemo ·ucvr.SCenju naS·e narodne vlasti 'i obnovi naSe Zemlje. Mnoge su Zene naSega kotara pomngle kod izgradnje po·paljenih sela, svakodnevno vidimo Zene kako neumorno rade, voze gradu i crijep za i.zgradnju kuCica. U to-me poslu jednako su aktivizirane Srpkinje i Hrvatice. Zene hrvatske o·pCine- Jukinac sjekle su drva za na-Se ustanove, d,ok su njihovi sinovi i muZevi vozili kuCice kao i iste gradili. U tome poslu one su dale 160 radnih dana i nasj-ekle 20 hvati drva. P.o svim opcinama nasega kotara postoje partizanske basce, k<>ie su ·obradivane pod rukovodstvom naSe organizacije. 70 Zena opCine Mali Gradac· sVojom vlastitom po·bud·om pomagale su 'omladinskim radnim Cetama u ovogodiSnjoj Zetvi. Taka isto sn Zene i u o-stalim selima spremaie i porilagale u Z·etvi iii neorganizovano. Zene opCine V. SuSnjar istakle ~su se u radu pri akcijama, koj.e je vodila naSa vojska pod neprijateljskom vatrom. Zene su odvozile naS-e ranjene drugove u bolnicu. Zene iste opCine kao i BaCuge iSle su u pov·orkama broj Cano do 180 u posjetu drugovima na polozaj. Narocito u toj posjeti istakla se drugarica Katica ·Grubjesic, koja je sama umijesila 20 sam una i dala za voj.sku, a nije dobila ·sa zeinije- 2 v8.gana p·Senice. Tako su Zene· opCin.e Jukinac iz Novog sela uCestvovale zajedno 34 :l;ene Hrvatske u NOB sa na:S-om vojskom na pro-Stenju u istom selu, t·e su pored redovne hrane, koja je sljedovala naSu vojsku, donesla joS oko 45 koSara raznovrsne hrane i jedno peCeno pra_,se. Zene opCine Gora i BaCuga pokaozale su visoku svijest bo-rbenosti pri spaSavanju savezniCkih avijatiCara, koje su otimale iz ruku neprijatelja, gdje se je· na:m·Cito istakla jedna drugarica iz LuSCana~ Snabdijevanje v~ojske i bolnica sa branom, to je svakodnevna briga naSih antifaSistkinja. U zadnja 2 mjeseca Z·ene na·Sega kotara ucinile su preko 89 posjeta bolnicama, 34 posjete djecj.em domu, 54 vojsci na polozaj. Dale su obroka 70.700, a oprale su ve.Sa 2404 pari. 'Tak-a- su isto Zene pomagale i skupljale no·vac za Narodni Zajam, gdje su dale preko milijun kuna. Kampanja, koja je vodena na naSem kotaru za sakupljanje ZiveZnih namirnica za naSu vojsku, Zene su u sastavu JNOF-e taj zadatak aktivno poma· gale. U zadnja 2 mjeseca naSe drugarice na naSem kotaru dal,e su veliki broj kirija i i•male mnogo radnih dana. u radne cete obuhvaCeno je mnogo Zena, koje rade u ..sastavu omladinskih radnih Ceta. Zene su na naSem ko-taru iskopale 30 zemunica za spremanje hrane. u- svim opCinama naSeg ~otara Zeone pomaZu u i,zgradnji kuCica, kao ·Sto su to Zene opCine Jukinac veC poka,zal,e svojim radom 529 �na drugim pnslovima oko SJeCe drva, dok su njihovi muZevi i sinovi pravili i vozili kuCice. Mnogo konkretnih i lijepih primjera nase su drugarice dale od naSe druge kotarske konferendje i pomoCi po svim granama za izgradnju naSe nove demokratske federativne J ugoslavij,e. U pripremama za I. l<ongres AFZ-a Hrvatske, odrZale su -Clanice OkruZnog odbo-ra AFz-a Banije svoje Okruzno savjetovanje, na kojem su primile predkongresno takmiCenje antifaSistikinja Korduna, a navijestile takmicenje zenama Pokuplja. Na tom savje·tovanju Zene Banije navijestHe su jedna drugoj predkongr.esno takmicenje. Taka je kotar Glina navijestio takmicenje kotaru dvorskom. Za bolji uspjeh u takmicenju ·sa dvorskim kotarom navijestile su opCine medu.sobno takmiC-enje. Samo takmiCenje i Kongre·s Zena za ·Hrvatsku zainteres,ovale su Zene naSeg kotara, gdje su S·e veC do sada mogli pohiCiti yiodljivi rezultatL rSa naSega kotara obeCano je, t. j. Zene pripremaju darove, kojima Ce darivati naSe ustanove. Uspjeh takmiCenja od Okruznog savjetovanja do danas bi!jezi se slijedeCim podacima: ucinjeno je 15 posjeta djecjem domu, 20 posjeta bolnicama, 40 posjeta naSoj vo:jsci na polozaju, oprano je preko 2000 pari vesa. Kirija su zene dale 211)0 sa stokom, a radnih dana dale su ·730 u raznim radovima. Pored ·svih nap red navedenih uspje·ha i izvrSenih zadataka, koje su Zene do- sada na- pravile, t:r>eba da naSa organizacij a shrvati da bas- danas stoj.e pred nama joS ozbi-Ijni .zadaci, i da trebamo da joB viSe potpomognemo oslobodenje naSe zemlje kao i izgradnju naSe drZave. Na nwsoj danasnjoj kotarsl<oj l<onferenciji postavljaju se pred nas slijedeci Zadaci: 1. Da takmiCenje, u kame se nalazimo za prvi kongres AFZ-a za Hrvatsku, shvatimo i sa uspj,ehom sprovedemo. 2. Da nastojimo da u ostalim selima, u kojima nemamo sirokih odbora AFz-a okupimo sv-e Zene u iste. 3. Da i dalj e nasu N arodnu vlast u sastavu JNOF-e potpomognemo u- rjeSavanju zaQ.ataka i problema, koji ·stoje pred njom, kao sada najprecega zadatka oko izgra.dnje kuCica i sjetve naSe zemlje. 4. Da· i dalje naSe drugarice ue zaborave djeCje domove, bolnice i bo-rce na poloZaju. Danas, kad se nalazim·o pred konaCnim oslobo~d-enjem naSe zemlje -i pred krupnim vojno-politickim dogadajirna, i kad se nalazi bratska nam ,crvena Armija unutar naSe ze~ mlje, i kad vidimo da prolivena krv i pale Zrtv.e ne Ce biti uzaludne, trebamo da shvatimo sve ·zajedniCki da u jedinstvu srpske i hrvatske· Zene -sve navedene zadatke s-provedti i ·rade u najv-eC·oj sreCi, zadovoljs-tvu, danas viSe neg.o ikada prije. Dokument 325 OKRUzNICA ODJELA NARODNE PROSVJETE ZAVNOH-a OD 11- X. 1944. GLAVNOM ODBORU AFz 0 ORGANIZACIJI ANALFABETSKIH TEC:AJEVA ZEMAL.TSKO ANTIFASISTICKO VIJECE NARODNOG OSLOBODENJA HRVATSiKE odj.el naro-dne prosvjete broj 7'23/11. X. 1944. Glavnom odboru AFZ J-edan od najvaZnijih zadataka, koji ·ove zim€ stoje pred prosvjetom, jest organizaeija analfabetskih tecajeva. Radi toga potrebno je· odmah pri-Ci pripremnim radovima. 2 - Obzirom da se· raspolaZe sa: malim uCitelj.skim kadrom, ne treba se ·osloniti samo na uciteljstvo. Analfabetske tecajave moze da ·vodi svaki _pismeni Covjek, omladinac i omladinka. Mi zami·Sljamo da u Jednom selu moze da bude vise analfabetskih grupa, jer narod- oskudijeva u ·odjeCi i obuCi, te ne maZe doCi u jedan centar. Svaku takovu grupu maZe da vodi jedan rukovodilac teCaja, koji se me-dusobno- natjeCu. Ako se to postavi na ovako Siroku bazu i uspjeh Ce biti veCi. 530 Po~to se ·ove ustanove nala·ze po selima, mogu se njihovi pismeni ljudi up-otrijebiti kao rukovodioci analfabetskih grupa. 3. izvrsiti popis analfabeta. 4. odrediti rukovodi·oce teCajeva. 5. putem starnpe, plakata i parola popularizirati ov·u kampanju. Da bi se· po.sao udarniCki razVIJao, odjel na:rodne prosvjete ZAVNOH-a raspisuje meduoblasno i meduokruzno natjecanje. U tu svrhu potrebno je da taj poswo dobije najmasovniji karakter. Radi toga treba imr:Siti temeijito" predradnje, koje bi s·e sastojale u slijedecem: 1. odrl\ati .•sastanke sa JNOF-om (narocito USAOH i AFZ). USAOH i AFz trebaju ne samo vrSiti agitaciju za ·ovaj teCaj, vee dati i same rukovodioce iz svojih redova. 2. odrzati sastanke sa vojskom. Narocito se mogu dobro upotrijebiti kornande mjesta, kOmande partizanskih straZa, re.Jejne- stanice, ekonomska •slagalista komandi podrucja itd. Brigru ok-o prosvjetn?g rada n?: o-slo'ho-d·enom terito-riju vodili -su NQ0-1, kod ko.Jlh -s~ u tu svrhu foTm{rani prosvj-etni -odjeli, a prosvj.etn~m radon; n~ podruC_iu -cijele Hrvatske rukovodto Je Pr~sv_1etm 1 odjel IzvrSnog od!bora ZAVNOH-a ~a svoJa dva od}ela - rQdjdom za o'sno~ne.. Skole. 1 analfalbetske teCajeve i Odjelom za sredn.Je skole 1 opCe -obrazovne teCajeve. Na Celu pro.svjetnog odjeljenja 'ZAVNOH~a radi Vlatka iBabiC, -Clan lzvrSnog odbora ZAVNOH-a~. ~ .neSto kasnije 1.r odjelu rade Anica Rakar-M~ga~1:C, Darinka 'Siarn.i, Dara JanekoviC .. U . okrugu BamJa rad·e na or.ganizaciji Skala i pmsvJetmh usta.onova Barica Han.zi-C Teta i Katarina LUkiC .~a.Sa, u :Gorsk-om 'Kotaru - Marta Aralica, 'll Slavomp - Fnda Go~­ laT i Mika SarajCiC, u Zagre'baCkoj O'hlasti.- Ma)a V eseli, u Lici - Kati.ca Zita Uzela·c, Ma~I,ca Sa.v1C, Anda VuCetiC Lenka OdiC, Anka Came Stnna. Na Kordunu _:__ Cica DrakuliC, Ma-rija Ropar (194243.,), Smilia :E>eriC, Aniea Ma.rti.noviC, .Sand~ N~w~k~­ viC Bo.Ziea .Zalae i druge. Na gtmnaztJama 1 t•eea.JeV!ma' predaju Slava OgrizoviC, Ma-rta S~jli, D!~ga K<:Jfe.S, Zdenka FekeZa, Lolika Du'l"an~vic, B~sll.Jka LJepava, Ljerka Paternoster, Zdenka S-upek 1 drug·e. Zbog pomanjkanja stru~no.g uCitelJ.skog osoblja odrZavani su uCit:el jski teCaJeVt, na ko.Jtma se osposdhljavao nastavni kad_a-r. I uCiteljski teCai :pri ZAVNOH-u u Ot-oCcu, poCeo .je .5. rujna 1943. Pohadalo g~ j~ o~o }0. pola~­ nika~ Bilo je na njemu 7 Zena. UCttehskt te-ea.J u Mthalj-evcu p.oCeo je 20. oZ.Ujka 1944. g. Od 3·0. ~olaz­ nika bile su 22 ~ene. UCitel jski teCaj u Kore~n~l trajao je od 10-20. o~ujka 19~4. g: s-~ 3~ slus~,ca, od toga 28 Zena. U Moslavini Je uCttehskt t·eCa.1 poOeo 31. srpnja 1944 ..g. sa 34 polaznika ;-. od tog':~- 24 Zene. U Ell Shattu su odrZana dva teea_]a. Po-Ceh 30. svibnja 1944. g., a zavrSili 4. kolo:roza ~'94~: g .. ~ MiklouSu, Zagre'baCka oblast, tram 1ese~1 uCitelJskt teCaj trajao je od 1. kolovoz: do 15.v·r~Jcr;a 1944. ?· Od 31 polaznika bilo je 21 zena. TecaJ Je nastavt~ rad u Vetikim Zdencima, a zavrSio u Masto;rdu kr~J Kikinde, 17. svibnia _l945. !3ilo _je 40 pol.azmka. UCtteljski teC:aj u -SlunJU, poe-eo J'e 20. ru.Jn~ 19~4. ~­ i tTajao do 20. veljaCe 1945. Od ~3 :pola.zmka i~nlo ,Y: 13 ZeDa U VorkapiC ·selu odrZam su: 1) trormjesecm Z ~nk: uCiteljski teCaj; od 22 ,polaz-nika b!lo ),~ ZavrS.io je u rujnu 1944. ¥· 2) PetmJeseem uCitc;: JS.1 teCaj· od 38 polaznika b1lo Je 15 z-ena. ZavrSro . .1e 20. ·;eljaCe 1945. UCiteljski teCai u 'Dulovcu t-r<l;Ja? i·e 4 mjeseca. PoCeo i·e u iesen .1941· s~ ~5 pol~zmka. U Knioskom okrugu p·etmjeseCm uCrtel1skr teCa.1 poCeo j·e 21. listopada 1944. g., a zavrSio .10. vo~ujk~ 1~49: g. U Pokuplju ad-darn je .Cetv.eromJe~ecm uCI!e~JS~1 teCaj i od 33 polaznika btlo 1e 15 z·ena. Teca.J Je l I?. 1 Napominjemo da je u tom poslu najvaZ:nije aktivizirati JNOF. Smrt faSizmu - Sloboda n.arodu! Odjel narodne prosvjete: I vo -P.rol trajao od '20. listopada 1944. rg. d~ 2-o .. veljaCe. 1945. g. 'UCiteljski teCai u Pakraeu ·tra.Jao .Je. 4 mJeMa. PoCeo 15. studenog 1944. g. -s~ ~5 :P?l~z~rka. l} alorn Ratu .Dalmacija, uCitel]sln teoaJ Je poee,? 9. prosinea 1944. g. sa 41 polaznik?.r.n• od to~a ~'6 .zda. Trajao je 1 pet mjeseci. U Bar:l]t ~u ~d:'zam ,.1e an troffi_iese.Cni i jedan petmj,eseCm uC1tel.l-skt teCaJ. rosljednji je zaVr.Sio 5, veljaCe 19-45. g. Od 31 .Po azn~ka bilO je 13 Zena. Za cijelu oblast Dalm~et]'~ .po·C.eo je uCitelj.ski teCaj 8. oZujka 1945 .. Radw .1e na Skol~Cu kod Preka blizu Zadra. lmao .1e 247 .polaznika. · . 't' Nadalje, odrZani su ~nogr ·opceourazovm eeajevi od kojih nek•e navod1m0; , . · U 1944 . .g. odrZana su tn opceobra~ovna teCa.Ja · ZAVNOH-a: I. teCij ~avdio je '6. oZ~J~a 194~. ~· Od 88 polaznika bilo je 7 Zena. 1!. t-e~a.J :avrS:o .1~ 2. kolovoza 1944. g. Od 27 polazmka btlo Je 7 ze~a. Ill. t·eCa j poCeo je u rujnu 194~. g.v rqd- 52 )pola.zmka bilo je ·13 Zena. OpCeob-ra:zovm. tee-a] od_rzan .1-; na Pa .ku 11944 . .g. Od 43 polazmka 'bt~o . .1e. 1~ ~en<:~:: Pokzniei su bili Clanovi. NOO:a, VO]nt~ Jed~n~.ca. ~ rukovodio·ci organizaei ja. Nadal1e _su odrzat?-a 1 eebn okruZna 0p6eobrazovna tt:Caja sa 200 rpolazmka (No".'a ~okuplju GradiSka, Virovitica, ·NaSiee} .SL Br?d). oddan je o:p-Ceobrazovni tec~J u -P1sar-ovmt od 15. prosinea 1944. :g~ do 10. o.Z.UJ~a ~'945. lg. o,.d 4·8 P,.~­ laznika bilo j·e 37 Zena. Od n]l·h Je .5-est. ~re.s~o u u;tteljski teCaj. U Baniji odrZana su Cehn J,edno:m)eseCna -opCeobrazovna te-Caja. OpCeohrazovm teCa.J u Pakracu poCeo _je 1. sijeC:n_ia 1945, g. . . U Glim.i su se odrZali doma-Cinski i:dakhlografs~r teCa}evi, teCai .za higijeniCare i teCaJ za redatel.1e kazaliSta. . ]o~ su se odr.Zavali teCajev.i: S:s~ nedieljni. adi~u:­ nistrativni teCai, daktilografsk_r tee~1 .u _Yel. Pt.san~e 1 ; fednomjeseCni poStansko~te_l·egrafs~t 1 }ednomJesecm 'k sanitetski teCai sa pretezmm broJem ,zena. Medu struCniacima, koi·e ie u tok~ 1v943. g., 0 upio ZAVNOH, radio ie zna.tan bro1 zena, btlov u okviru samo,g- ZAVNOH-a, h1lo uz oblasne, okruzne ili kotarsk·e narodne odbm:-e: ,. . . , Na zdravstvenom prosvlee_rvanJu ,.:ad~: dr. Olga MiloSeviC u Slavoniji, dr. Bonka Ores.eanrn. u Moslavini, Mira Juri·C 'll Dalmaciji, SaSa ZlatanC u Kordunu i dr. Na poljoprivredi rade: ing. NeP,a Marijani i Elza Polak na Kordunu. Ida Bahuder u Gor~k?ll"l: Kotaru, ing. Jela JanCiC i .Jula RaCki u Moslavrm, I!Jg: ·~la­ vica ·DdbaC 'l.l. Slav-oniii, ing. DuSanka Kopac 1 mg. Miliea MilunoviC u Dalmaciji. U p-ro.pa.gandnom odjelu. Z-j'tV.NOH-1,1 ';<;de Nad,a Sremec i Vera JuriC. U odJelJenJU za soc~1alno st~­ ranie nide Tatjana MariniC i SaSa ZlatanC sa vd1kom .grrupom_ drugarica, ,11._ l! 531 �Dokument 326 IZVJEsTAJ OKRUzNOG ODBORA AFz POKUPLJE OD 17. X. 1944. GLAVNOM ODBORU AFz HRVATSKE 0 PREDKONGRESNOM TAKMWENJU OKRU2NI ODBOR AF2-a POKUPL.JE 17. X. 1944. Glavnom odboru Drage drugarice! Saljem Vam podatke ·o predkongresnom takmiCenju; nisu kompletni, p.oSto iz nekih opCina nisu stigli izvjeStaji. 2umberak od 10. 1X.-27. IX. ~o~ilizirano 240 !judi, demobilizirano 90, odrzan1h sastanaka sa Zenama 11{) na tim sastancima obuhvaCeno 4{)40 Zena,' ·odrZana kotarska konferencija, Radi konferencije JN<?F, koja se odrzavala istog dana, nij·e · uspJela. Pdsutno je bilo samo <Jko 1100 zena Napisan<J parola 76. · Sabirna kampanja: Za stampu Kn. 4.500.-, Lijekova za 5.0{)0.-, kancelarijskog papira kg. 37, kuverata kom. 350, notesa 35 kom.; tinke 2 lit., kr~~e 4 k~t., pisaljaka SO kom., kolaca kg. 55,· mhJeka ht. 360, meda kg, 20, vina lit. 1090, krumpira kg, 18000, groZda kg, 60()0, raznog voca kg, 5.850, kruha kg. 350, paradajza 350 kg., krastavaca kg. 310, luka 1~0 kg,, duhana kg, 7 graha kg. 5050, raznog zita kg. 7600, plahti kom. 39, jaja 800 kom, radnih dana 126? na iskapanju krumpira- i pravljenju ~glJ~·. ·cesto puta napucivali su na njih cetmc1. Kod te· kampanje najbolje su se pokazala sela: Kast i Bras]jevica; Kaiit je dao 2350 kg, hrane, Br>csljevica 2655 kg. Razni podaci: U uzim odborima JNOF-e imade 110 zena u NOO-ima imade 49 Zena' u NOV imade 23 zene od toga poginulo 7 drugarica u raznim ustanovama kao P'OmoCn(} _ osoblje imade 6 zena. Pisarovina od 10. IX.-30. IX. M{)bilizirano 4 C9"vjeka, odrZano sastanaka 40, na tim sastaricima obuhva6eno Zena 700. Odrzana opcinska konferencija Pokupske, prisutno oko 70 Zena. Sabirna kampanja: Mlijek<> lit. }60, sira kom. 76, vrhnja kg. 15, ~eda kg, 2, jaja kom. 111, braiina kg. 15, mash kg. 75, krumpira 35,028, jabuka kg. 1414, kru.iiaka kg, 935, bresaka kg. 620, para- AF2-a Hrvatske dajza kg, 42, grozda kg. 461, suhog voca kg. . 20, luka kg. 17, kolaca kg, 14, rakije lit. 10, vh;a .lit. 675, kokosi komada 4, plahta 43 kom., rucn1;ka kom. 56, zavoja 150, pSeni'ce kg. ~9.603, oraha kg, 5, graha kg. 11.450, za stampu 11.040 kn, muii. kosulja kom. 16, platna m. 20, oprava kom 1, duhana kg. 30, gaCa kom. 6, veSa oprano kom: 729, okrpano 44, parola napisano 30. Jaska od 10. IX.-27. IX. Mobilizirano 120 !judi, sastanaka odrzano 7, sakupljeno: mznog voca kg. 570 sira kom 17, jaja kom. 150, povrca kg. 700, pekmez~ kg, 30, za stampu kn. :JOO. P.odaci: U uzim odborima JNOF-e 7 zen a u NOO-ima 3 zene, u NOV ima 13 zena od :oga palo 5 dru~arica. U tom kotaru rad je Ilegalan, banda cesto upada. Samobor od 10. IX. Mobilizirano 197 Ijudi, odrZano sastanaka 1 odbor, sabirna kam-panja: Zita kg, 1800, VOCa kg. 5()0, pekmeza kg. 25 papira 120 kg., cigareta kom. '70, za fond kn: 145.000.?~ f·ormirano Razni podaci: ~en a u NOV 60, od to•ga poginule. 8 zen a, u JNOF-u 12, u NOO 5. Taj kotar Je pod st>clnom kontrolom neprijatelja. Sisak, od 10. IX.-10. X. Odrzano sastanaka 16, obuhvaceno 300 z~na: .Sabirna akcija: Za ·stampu Kn. 23.100, psemce kg, 900, krumpira kg, 5.565, graha kg._337, voca raznog kg. 4283, sijena kg. 2.100, mo_st:' lit. 500, masti kg, 35, plahta kom. 48, rucmka kom. 8, kostica od buca kg. 34, zelja \<g. 76, tanjura kom. 53, zdjela kC>m. 1, zlica kom. 41, meda kg. 20, bijelog brasna kg, 530, ~u.kuruznog braiina kg. 200, sira kom. 196, JaJa kom. 317, raznog povrca kg, 8510, soli kg. 8, kruha 50, mlijeka lit. 55, putra kg. 5 vrhnja kg, 1, pilica 15 kom., sapuna kg. 4, kolaca kg, 15, teka kom. 15, notesa kom. 9, kuverti kom. 48, CaSa kom. 1, boca kom. 1 lonCiC kom 1, ko:ii~lja mns. 11, gaca kom. 6, ;lahta m. 12; rnpc1 zen. kom. 3, koiiulja zen. 3 kom. koiiulja djec. kom. W, kapa dje~. kom .. 3, ~arapa DuSan RadanoviC, -, Mara BastajiC, Mena Stefan-ovii, SaSa SOkorac, Katica RapljenoviC, -, Rezika La.ckaviC dj. par 1, bluza zen. kom. 10, zen. rubaca kom. 10, cipela pari 4, zavoja 30. Vel. Gorica od 10. IX.-10. X. OdrZano sastanaka 60, obuhvaCeno Zena 1300. .Sabirna akcija: graha 8.280 kg., krumpira 30.5()9 kg., p~enice 19.809 kg., brasna 850 kg., luka 150 kg., kruha 130 hljebova, soli 246 kg., kase 30 kg., jaja 610 kom., koze sirove 2 kom., raznok voCa _kg. 1.400, sira 120 komada, povrca rawog 2.266 kg., mlijeka 165 lit., kukuruza 1.7·69 kg., siski 90 kg., graha 942 kg., kava (.surogat) }0 kg., secera 4,5 kg., putra 6 kg., lampe 2 komada, teladi 2 komada, svinje 2 komada, benzina 40 lit., sijena 19{)0 kg., preite 17 kg., plahta, kom. 39, kol<>vrata za Baniju 6 kom., zavoja 120 komada, k·oSulj a 7 k·oinada, gaCa_ 6 komada, cigareta 1.l00 komada, baterija 2 kom., koiiulja 120 komada, griza 26 kg., vrhnja 6 kg., kokosi 46 komada, masti 17 kg., lO loncica, 1.340 araka papira, 250 komada koverata, 1 kolut spag.e,.l1 ·olovaka, 1 kutija pera, 2 komada tanjura, 1 kolut konca, 1 vaga, 16 metara cajga, 5 djecjih biiulj a, 5 zen. i 7 muskih ko-Sulja, 1 Zenska hitljina·, 2 para CaraJ)a, 2 gaCa, 24 sjekire, 14 pila, 2 banzegera,. 400 araka papira. Ostale podatke cim stignu poslat cemo vam. Poslije II. konferencij e polet kod zena je ogroman, ali radi nedovoljnog rada nije dovo-Ijno iskoriSten. Pripre-me za kongres se vrSe. Spve_maju se razni ruCni radovi za izlozbu. U prHogu vam .Saljemo 4 pozdravna pisma I. Kongresu zena Hrvatske i 1 film •Sa II. konferencije. Smrt faSizmu - Sloboda n.arodu! Uz drugarski pozdrav Zora1· 1 . Zora AhmetoviC. 532 533 �Dokument 327 RAD ANTIFA!!ISTic':KOG FRONTA zENANA RIJECI JZ ZAPISNIKA SASTANKA PARTIJSKE KOMISIJE AFz ZA GRAD RIJEKU OD 19. X. 1944. Sastanak part. komisije AFZ-a odrzao· se 19. X. 1944. Poceo je u 9.30 h., a zavrsio u 17,30 h. Prisutne· drugarice Vanjka, .saSa, Nada, Volga, Irina, Erna, Mira, Zala, Leda, Dale, Burina, Svijetla i drug Zuti. Drug. Volga dosla je u 11 sati a drug. Svijetla u 14 s, jer su zaposlene. Odsutne drug. Olga i Bijanka. -N_a dnevnom redu: ·orgariizacija, pol. ·Situa'Cija, Stampa, sabirne akcije i mobilizacija. 'i,,: ,, Organizacija. Pokazalo se da su drugarice -bile preoptereCene, i dok su se 'Odb. sekt. sastajali kao i odb. raj., grupe su s.e sastaj ale rijetko, j er nije bil<J kontrole ozdola. Ta'ko da se- organizaclja nije nikako proSirivala, a 'i -o·rganizi·rane ni,su bile aktivi.zi-rane, jer se nije ispitivalo moguCnosti Zena. Odbori s~ek­ tora se raspuStaju, i sada treba .svaka drugarica da dade svoje miSljenje', da· 1i C·e· se . postaviti Mjesni· odbor AFZ-a. Misljenje je svih · drugarica, 'OSim drug. Zale, da se taj !: 1 Polovinom 1944. ,g. bila ie ~r;ganiza<:ija AF'.Z u Rijeci priliCno ia-ka. Postojao ie Gradski odbor AFZ. pet sektorskih i 16 raj-onskih odbora. NaroCito ie veliki uspjeh bio .tai, da se .u~Pielo stvoriti organizaciiu u petom sektoru, koii je obuhvatio velike tvornice. zatim Zene iz raznih -,zarnatskih radionica. U Tvornici duhana aktivno ·i·e radio veliki broj ·Zena. Medu niima su -se naroi!;ito isticale Olga Stokil: i Marii-a KuZit -Bianka, Tereza i Mercedes. U to vriieme broj odbornica iznosi 90. Oko '300 Zena sastaiu s-e redovito, Citairu Stampu i uCestvuju u svim akdiama, a oko 800 Zena na razne na-Cine poma.Zu -NOP. ·odb-or formira. Drug. Zala kaZe, da u s·vom sektoru nema drug. koja bi se mogla osamostaliti. Rjesilo se da ce im drug. Zala pomagati. U mjesni odbor uCi Ce dvije drugari.ce iz svalmg s~ektora. Mjesn;. odbor sastavljen je ovako: Iz prvog sektora drug . .Sasa simpatizerka dr)lg, Tereza .simpatizerka; Iz druge>g sektora drug. Burina, partijka i drug. Naaa simpatizerka; Iz treceg sektora drug. Olga partijka i drug. 'Crna partijka; Iz cetvrtog sektora drug. Vanjka partijka i drug. Sasa partijka; Iz petog sektora drug, Marija simpatizerka. U gradu je stalno bilo o~o 20 il~galaca, ko_jima je trebalo osigurati stan. TaJ su po~~? takoder. r.adil-e Zene, Mila Zanchi. Luciana RuZic, .~oza Kt~~t;'· Alice Feriane, Norma Bertosa, Valen1a Tomst~, Nelli Duitz i mnoge druge ZC?e . davale su. svo.1e stanove ile.galcima za -stanovanJe 1 odrzavanJe sastanaka. k . . . Usprkos svih -poteSkoCa i udaraca, OJe _1e nepnjatelj zadaVao organiza-ciji Afl?, ona ~: ·brzo, poslije svakog hapSenja, oporav!la. So~11a ~erman, Amalija Petri.C, mati i tri kten DraSCt-C, Ahce Fe- riane, sestre lride, Norma Genna:!• ~tta Dale~~a.n­ zin, Nives Burnia-Gudec, S~efam 1a 1 Ro~a Km!l, sestre IljaSil:, Ersilia Francetil:, .Vera _yonh.n. SonJa Romac, Mici Labus, Milka . Knzmam~, 1ekosl.ava Klausberger, Vojna Stojan, VJekoslava St-o.Jan, ArJa~­ ka MargitiC Vanjka. Gioia la Ne:ve, Le~ Skro'bOnJ_a, Pepa BlaZeviC, Danica Rit~, BrnCt~,- Stefu:a Jako.pt-l:, Vanna Pagliani, Olga Stoktc, 'Kse~11a Cesarec, Nada LukeZ i mnoge druge Zene odborntce AFZ neu:morno su i hrabro radile sa Zenama Rijeke. 'Y Drug. Li!i pred.sjednica Drug. Irina za Stampu. Drugarica iz · mje-snog- V'Oditi Ce po .dva rajona. Ostale partijke i simpatizerke iz pojedinih sektora uCi Ce u raj. odbore i u · najslabij-e grupe jaCati Ce o-raganizaciju ozdola ...~ teSkim uslovima, NOP 'll Riieci ·se sve vtse Sirio dobivao ma.sovnu podrSku. Sve -vel:i <broj Ri'jeC<ina odlazio i·e u partizane, a nakon svakog- prodora nenri jatel ja u o:r.!("anizaciie, brzo su nicali novi 1judi, koji su neus-traSivo radili. UCestvoYanj·e ~ena u razvoiu NOP u Rijeci bilo je vrlo veliko·. Osim sabirnih akciia i po-liti-Ckog rada, Zene su sudjelovale u 'borbenim akciiama, ;pisale ;parole, lbacale letke i t. d. '01-ia.~ntavani~ liuije naSe Partije, naroCito .stvaranja _"'lJrai:stYa Hrvata i Talijana, privuklo je veliki broj Talijanki,· koje S'll se oduSevlieno prihvaCale rada. Ines Galli uhapSena j·e, ka·da je obja~nja-vala Zena:ma u Starotn gradu politiCku situaciiu i uCila ih pjevati jpartiKoncem lion ja. nakon Sto i·e otiSla u partizane zanske .pjesme. Nelli Duitz, iako krhk·a i slaba~na, gmpa od 40 Hudi, neoriiatel i poduzima masovno hrabro podnosi smrt svoga muZa i na.gtavlia radom, haoSenie antifaSista. UhanSene su i 23 odbornice, dok i ni'li neprijateli ne uhvati i ulbii-e. Mnoge su od koiih su tri: Danica So~il:. Nerina TelaCil: i MilTaliianke, skupa s Hrvaticama, hrabro i neumorno CeviC striieliane. l'im ie ha.uSenlem oslabliena orga~ izvrSavale sv-e zadatke, koje su u svojim orgarnizan"izacija. naroCito orvog- sektora, ~tdie su bile uhaocijama preuzimale na sehe. Sene i drug-arice. koie su prebacivale novomobiliziU .prebacivaniu i ra-s.paCavan'iu Stampe veCi dio rane borce i materiial iz Riieke .za KastavStinu. oosla leZao- ie na Z·enama. Vera Bratonja Irina preGradski odbor ie ostao sa dviie drugarice. Pohvrano hacivala ie Stampu iz Zameta za sve OTJ!"aniza·cije je savlada:n strah medu Zenama. i svi ra ionflki i u gradu i organizirala 'Prebacivanje iste za sve rasektorski odbori su obnovlieni. Umiesto Gradskog ione. Prebacivanie sakuplieno.g materiiala preko odbora AFZ. od lionia do listooada_ dieluie i uskla»Zke« •na Drenovu vrSila ie 'Olg-a Tome Irena, a preduie rcld partiiska komisija, _sastavliena od 18 <lruko- Zanreta - Nikolaia Sibenik. Kamal za prehacigarica. · ' · vanje ile_goalaca 'll ~trad i iz grada drZala je Olga Lenac iz Zameta. Mili-ca TadretiC iz Zameta neumorrii U listOloadu formiran j-e Gradski odbor AFZ Rijeka i ukinuti sektorRki odbori kao nepotrelbna ie kurir. Sve dok niie pala nepriiatdiu u ·ruke, n(!kostepenica. te Gradski odbor direkt,no rukovodi sa · liko ie put& na dan orelazila »Zicu« na nznim m.ie16 raionskih odbora. Medutim ·u strudenmn i pro·stima. Isto tako Toni-ca iz· Zameta i druge. sincu oonovo i-e uha-oSeno oko 4·0 dru~adca, medu Sakunl-ianje odieCe i hrane kao i karncelariiskog niima OlR"a Tome Irena, (poginula u logoru u Niei sanitetsko.~r materiiala bila ie stalna akciia Zena. ma-Ckoi) Vera Bra ton ia Irina (.soal iena u trSl:anZene su m TeseCno sakunliale oko 50.-000 lira. One skoi dZiieri), a Liubica Mira ·Seoil: ska·Ce nol:u nesu raznosile i ,pisma, koja su ,pisali 'borci svoiim odjevena kroz prozor i usnieva pobiel:i gestapovobitdiima, a isto- tako i novCanu pomoC obiteliirna cima. Vel:i broi drugarica, koie su traZili gestapovpalih -dru.g-ov::~. ili bora-ca. Ukupno se tas;podieljivala ci, morale su otil:i u rpartizane. Me.dutim, usprkos porno{: od 300.000. lira rrnieseCno. ~.·' i_ 535 �odbor AFt Hrvatske dao je inicija~ivu _za sakupljarzj,e dokume1Ulta i podataka o radu i uCeSCu Z.ena u Nawdmo-oslobodilaCkoj -barbi. Rad je .odmah zapol:eo, Preko posdmih anketa sakupljeni su ,opSirni pod.a.ci, koji 6svjetljavaju rad Zena od prvih dana Ustanka, a ,ujedno su sakupljeni. ug;lavnom arhive OkruZnih i Oblasnih odbora AFZ, koje SU• s arhivom samog Glavnog odbora, pr.edstaoljale bogat · materijal. N epasr,edno iza Oslobodenj'a. Glavni Zatim je, ,pr.ed tri godine, Glavni odbur AFZ Hroatske izabra.o redakciju, kojoj je dao zadatak, ,da sakujJljl!r"!lle materijale sredi i p-ripr.emi za objavljivanje. Redakcija j,e p.ostavila zadatak, ·da u prvom dijelu knjige 1dade krono.ZoSki frrikaz uCeSf..a Zena i AFZ u NOB od 1'941-1945. g.; u drugom dijelu - uCeSC.e Z.ena u vojsci, a tt tr.eC.em dijeht - U!StaSko-Cet.niCka zvferstva nad dje,com, kao i brigu za itljecu na oslobodenom teritarrij.u. U toku rada pokaz-alo s.e da je u nekim krajevima .(na pr. u Lici, Baniji), veCina arkivskog materijala, .a naroCito· anog iz prvih godina NOB, -propala u tokm rata, dok su neki krajevi ('!Ul pr. Kord.un), uspjeli saCu:vati v.eCinu svojih arhiva. N.e.dostatak dokumenata iz tih krafe:va redakcija je pokuSala rijeSiti opSimijim podaci:ma i komentarima, sakuplj.enim preko -antifaSistiC.kih organizacija rna tere:nu, i ·rrawim vojnim i neprijateljskim dokumentima. ' U rad-u 11'/.U sabiranju do.kumenata i podataka uCestvovalo j.e '11£koliko hiljada aktivistkinja Hrvatske, a ogromnu pomo·C pndile stt partijske -arganiw.cije i OTganizacije SocijalistiCkog s,aveza na tereJlU, M~Uogi su se dokumenti m-orali skraCivati (Sto je 'U teksw ozn(lJCeno toCkicama), jer opseg knjigp, .koji s.e .z-natno poveCavao u toku rada, nije dozvol,javao .J.a se u ,cijelosti ob-jave. D.okumenti se -daju u njihovom izvornom obliku, a pravopis-ne g;rijeSke ispra:vljene su samo ondje, gdj.e j,e to- hila nuZno za ispra:vno .razumijevanje teksta. U dokwmew.tima i k01n.entarima grada Za.gr,eba ima mmogo kanspiratiimih imena drrugarica, .kojima redakcija nije us.pjela, usprkos mnogim ispitivanjima, utvrditi frra:oo ime. Ipak stt obj(ttlljena njihova konspirativna imena u pr.etpostavci .da 6c Cita_oci moCi dati potpunije podatke. U ovim je -dokumentima i kamentarVma ,objavljen samo ma:nji dio materijala, kofemu je zadatak da prikafJe aktivnost Zena u toku NOB. N-apominjemo, da neke vrste aktivizacije Zena .(na pr. sjetva, ietvit., rad na Jrro-svj~e­ Civanju i t. d.), nismo nastojali -doku1'1'U!ntirati i pono:oljati za svdlti kraj posebno, iako su Zene svagdje P,odjednako u njimil uC-estvovale, n;ego smo nastofdli dati presjek .a-ktivizacije i ·zaokruZ.enu slilm uCeSCa Zena u NOB u Cita:voj Hrvatskoj. lsto tako je spomenut sarmo dio aktivistkinja AFZ. iz -pojedinih, k~-'dj.eva, jer .r.edaluiji nije bilo ni moguCe da istakne one hiljad-e i .hiljad-e Zena, koje sit ~t toku NOB nosile na $Vojim lerdima sve terete rrata i o,gromnim radom i Zrtvama dopriiiijeie izgr-adnji n·ove fugoslavije. Redakcija j.e ru toku rada pregledala. mmage muzeje i hist.orijske institute, koji su mogli dati podatke o radu Zena u toku NOB. Mrnogo dragocjenog materijala pruZili su: Hi1torijsko o.djeljenje CK Saue~tlt komunista Hruatsf;,e, Muzej -"Tlm''dne Revolucije u Zagrebu, Vojno-histwijski · institut !~r»~ armjje u Beogradu, Arhiv Scweza ratnih vojrnih invalida Hrvatske. Neki su .do1mmenti sakutZjeni u lnstitutu za sudsku medicinu i kriminalistiku u .Zagr.elm, te u muzejima NOB. / 537 �Svijesn~ 5 1n_ 0 . da je r.ad u mnogome mrJJnjkav. Usprkos tOme, Savez Zenskih druStava Hrvatske ob;a:vlJUJ'C ovu knjif!:U jer wnatrri da ov k · d l' ·· ' m ,. d ,. d . ''h , a vzm a Jn;~m metodom rada ne Ce ocz oc2 o PolfruntJt i cj,elovitijih podataka. Objavljiva:njem ovih d k ' • s;e moguCnost uCesnicirr.a NOB d dad .. o umenata frruza iz :raznih P,erioda NOB. _a u potjmm;e, __a negdje i taCni;~e podatke i .prrimjedbe s ·· Na l' kraju smatramo da C.e objavljivanje k ·· d · · · ''k . . ave n;zge · atz .potzcaJa organizacij.ama .. ocz;a zstzc. og sav~.z~ z m._nogzm aktivistkinjama za 'daljnje sakupljanje {JOdataka radu 0 ~e:za u ,MOB, a ko7e ce PoJedimi kraj ili kotar mof:i objaviti .u ,obliku spomen-knjige NOB tme ce se ,odati duZno frriznan}e mnogo veC.mn br · .. .. . ...,e. nosti redakcija ave kmjige. ' o;u zena, n.ego sto Je to imala moguCZahvaljujemo svim naJim aktivistkin 'am p · "k' · ·· .. l' . vk k J - a, at ltJS zm arganzzaczJama i or.g_anizacijama ,oC~Jda zstzc og sa:veza, ao i mm.ogolrrojnim ustanovama i pojedin.cima koJ'i su n~ p z· S, u .ra u. . •. omogz INDEKS IMENA · A REDAKCI]A •· 538 Abba Justina - 490 Abraham RuZa - 512 ACimoviC J elka - 48 Adler Anica - 29 AfriC Marija - 477 Abel Ljubica - 49 A'hmetoviC Zora - 87, 103, 205, 279, 385, 513, 533 Ajdukovic Bosko - 37 Akrap Elodija - 421 Alae Ana - 119 Alae Berta - 328 Alae Danica - 119 AlapoviC Persa - 146 Albahari Cilika - 47, 114 Albahari MoSa - 52 Albina-Poropat Andelina 516 AleSkoviC Kaja - 136 Alkalaj Beba - 417 AljinoviC Pavenka - 1,51 AljinoviC Vinko - 103 AmediC Jela - 145 Ambrij€viC Ana - 311 AmbrijeviC BoZo - 311 Ambrij eviC Franca -- 311 AmbrijeviC Jure - 311 AmbrioviC, obitelj - 313 AmbrioviC-VuleviC !Draga Balja - 25, 64, 311, 314, 463, 486 Andelfinger Katica - 78 Andl'aSiC-BarberiC N ada - 312 Andrejev Angela -146 Andric Anka - 152 AndrijaSeviC Dana - 119 Andrijasevic Ivka - 30, 146 AndrijaSiC Ana - 516 AndriSiC-DubiCanac Reza - 146 Andelic Anka - 312, 395 AndeliC Luce - 151 AniC Lenka - 189 AniC .RuZa - 145 AniSiC Marka - 146 AntieeviC Milka - 150. AntieiC-LoviC Zana - 119 AntiC Franka - 469 AntiC Vladimir - 51 AntoliC J osipa - 342 AntolkoviC Barica - 96 AntolkoviC Marica - 96 Anto1oviC Klementina - 516 AntOloviC Marica - 513 AntoloviC Maiija - 516 AntoniC Nada - 61, 157, 223, 266 AntOnini J osip - 103 AntonoviC- Ante - 328 AntunoviC J oza - 119 Apolonio Marija - 516 Aralica Jelena - 62, 111, 112 Aralica Marta - 36, :S9, 531 Aralica .Stojanka - 28, 36, 135, 136, 181, 373, 452 ArseniC Kata - 247 Atanasio Tereza - 489 AugustinCiC Antun - 466 B Babac Gloria - 516 Babic Anaela - 113, 167 BabiC Lilika - 119 Babic Ljuba - 113, 114, 513 Babic Mara - 513 Babic Nikola - 34 BabiC Perica - 136 BabiC Vlatka - 157, 158, 194, 255, 277, 303, 308, 397, 464, 531, 470 BabiC Zorka - 113, 114 BaboviC Spasenija Cana - 176, 177, 178, 179 Babuder Ida - 531 BaCani Milka - 163 BaCe-DujmiC Ljubica - 50 Badovinac Draga 62, 114, 279, 511, 513 Bagat J elica - 37, 50 Bahun Micika - 48 BajeviC Evica - 146 BajiC Dinka - 119, 524 BakariC dr. Vladimir - 282, 283 BakiS-StefanoviC Draga - ·62, 111, 112, 181, 203, 262, 303, 339, 355, 356, 486 BakiS Stana - 62, 209 BakoviC Mladen - 69 BakoviC Rajka - 66, 68, 69 BakoviC Zdenka - 65, 66, -67 BakraC Ivanka -- 87 BakuliC-MatanoviC Ana 29 Baku!iC Mirko - 29 BakuliC Vjekoslav 29 Balac Anka - 34 Balac Soka - 34 BalaS Barica - 469 BalaS Boca - 314 BalaS Fanika - 97 BalaS Ivka - 97 BalaS Roza - 24, 96, 97 Balen Anka - 49 Balen Katica - 61, 469 Balen Vica - 204 · BalenoviC Mare - 136 Baltic Mara - 25 Baljak Milica - 150 Bamburac Ljuba - 190, 361 Ban Betika - 104 Ban Jela - 470 Ban Olga - 109, 361, 379, 478 Ban Mira Raduna - 61, 157, 347, 400,'478, 516 BanCiC FoSka - 490 BandaloviC Ecija - 152 BandoloviC Sofija - 152 Banko Pepa --516 BankoviC Luca - 472 Bailovac Nina - 109 ~anjanin Janja- 24 BaraC-DakiC RuZa - 62 BaraC Terezija - 312 Barbaea Diljka - 150 BarbariC Pavenka - 151 BarbiC Valerija - 93 BardakoviC Magda - 445 BareSiC Zora - 128 BaretinCiC Anka - 200 BariSiC Dena - 151 BariSiC-JankoviC Zora - 487 BarkoviC J osip - 18 BarloviC-PerkoviC Rezika-113 BarBie~ Katica 139 BartoloviC Kat a - 247 BartuloviC Dragica - 258 BarundiC Roza - 512 BarZiC Dobra - 63 Basara Pava - 342 BasariC N eda - 426 Basta-PopoviC Stank a Bika 36 BastajiC-KordiC Mara - 3()3, 512, 533 BastijimCiC-BatistiC Branka 230, 266, 469 BastijaneiC Jelisaveta -----:- 230 BaSiC Slavica - 48, 1,08, 188, 402 BateliC Albina - 8,80 Batelic Foska - 380 Batelic Milka 380 Batie - 103 Batinica Dane - 16 Batinica DuSan ~ 16 BatiniC Katica - 207,-476 BatiniC RuZa - 78 BatnoZiC Marija - 129 Bauer Vera - 25 Bavec Julka - 201 Bazer Mara - 146 BaZaj Liza - 247 Beader Grozda - 150 Bedek Ljuba - 513 BedekoviC Zlata - 96 Bednjanec Anton - 83 BegoviC Anda - 63 BegoviC-SinovCiC Mika · - 150 BelamariC-Barbarija Anka 150 BelamariC Darka - 150 Belasic Anaelo - 499 I 539 �-~ ~· BelaviC Jovanka - 486 BelaviC Marica - 108 Beli Ivka - 97 BeliniC Marko - 327, 380, 466 BeloSiC Milica - 352 BelotiC Marija - 516 BeluloviC Franjo - 103 BeluSiC Marija - 380 Bembic Dinka - 380 BembiC Marija - 380 Benac Marija - 469 Benac Mimica . . : . __ 52 Benak Maca - 24 BenaliC f>ina - 516 BenaliC Marija - 516 BenaS Marija KliCeva - S1, 159 Bene Dragica - 69 Bencek Bara - 24, 164, 231 BenCiC Dragica - 139 BenCiC Emilija - 478 BenCiC Irma - 516 Bendak Kata - 145 BenekoviC J osip - 103 Benevoli Ivo - 103 BeniC J oZa - 506 BeniC Marica - 145 BenkoviC Marica - 103 Benussi-Sojka Luca - 248 Benzon Mileva - 153, 419 BeriC Stana - 188 Bermanec Rezika - 74 BernadiC Ana - 513 Bertie Sara - 29-, 30 Bertosa Norma - 535 Berulli Fumi - 400 Berus Anka - 5, 14, 48, 49, 81, 92, 109, 151, 164, 181 194, 284, 285, 293, 303, 308, 386, 397' 425, 464, 505 Bervaldi~VukiC Ela 1.52 BesediC Mi1eva - 164 Beta »ZmoSun« - 61 BezmalinoviC Lukica - 150 Bezuh Stjepan - 42 BiCiC Pijerina - 379 BiCaniC Jela - 28, 36, 89, 136, 181, 194, 205, 214, 238, 240, 255, 277, 292, 293, 303, 309, 311, 376, 424, 426 BigaC Ankica - 312 BijeliC-Sinobad Irena 1'51, 258 Bilin Ante - 66 BiluS Davorka -- 37, 50 BinCiC V eronika - 200 BiniCki Antun - 48 BiondiC Marica - 4 70 BistriCiC Fumica - 230 Bizjak Matija - 67 BjaZeviC Katica :....__ 63 Bjelajac Mira - 25, 63, 100, BjeliC Stanka - 25 Blaga Evica - 312, 395 BlagojeviC Stanka - 356 BlanuSa J elka - 36 BlaSko-UvodiC Jozica - 150 BlaSkoviC Elizabeta - 103 BlaSkoviC Gaspa - 380 BlaZev:iC Dana ___:_ 61 Blazevic J akov - 183, 245 BlaZeviC Pepa - 93, 535 BlaZeviC dr. Slava - 39 Bla~HC J osipa ___: 200 Blazic Vida - 380 ~' '\, 540 BlaZiC Valerija - 81 BlaZiCko Ljudevit - 87 BlaZina Luca - 380, Bobek Stefanija - 104 BobetiC Franca - 163 Bobetko - 43 Bobetko Kata - 24 BabiC Florijan ___: 96, 97 Babic Ivka - 97, 232, BobiC Perica - 36 BabiC RuZica - 36 Bobnar Zlata - 49 Boc Barica - 513 Bocak - 103 Bodi Francesca - 379, 380, 478 BodloviC Danica - 129 Bogatec Josipa Teta Pepa 158 BogatiC Milica Milka - 78 Bogdan Marica - 312 Bogdan Stjepan - 48, 103 Bogdanov Tilda - 74 BogdanoviC Draga - 20 BogdanoviC Milka - 64, 344 BogdanoviC Cana 62, 111, 131, 132, 181, 203, 204, 262, 293, 303, 356, 357, 359, 486 BogdanoviC Sava - 108 BogiCeviC Jula - 128 Eognar-KunStiC Zlata - 270, 280, 339, 391, 436, 442 BogiCeviC-Sudar Anka 145 Bogovic J elka ~ 445 BogoviC Kata - 486 BogunoviC Milka - 119, 303, 308, 418, 433 BojCeta Milka - 170 Bokan Danilo - 16 Eolf Franka - 496 Bolfek - 103 Bolic Bosiljka - 128 Bolt Jana - 170 BoljaniC Milja - 63 BoljunCiC Marija - 516 BonaCi RuZica - 151 BoniC Josip - 454 BonmarCiC Amalija - 266 Bor Stefanija - 104 BorCiC Dobrila - 63 BorCiC Nina - 63 BoriC-Breslauer And:elija 234 BoriC-MartinoviC Ljepasava 119, 433 BoriC-PopiC Jana - 129 BoriC TonCa - 476 Borjan Lucija - 14 BoroSak J osipa - 521 Borota Anka - 128 BorovCak Stefica _...,;. 49 Borovec lgnaca obitelj - 24 BoroviC J aga - 230 BoroviC Marija - 230 BoroviC Rosa - 151 Borovnjak Kata - 342 Borozan Zorka - 152 Bosanac Ana - 128 Bosanac Marija - 24 Bosanac Pava - 128 BosanCiC Pepa __ 30, 146 Bosiljevac Jana - 108 Basner Emilija - 342 BosniC Jela - 44 BosniC Julka -· 64 BoSCak Marija - 312 Boskari Alcide - 516 BoSkoviC Magda - 74 BoSkoviC Manda - 150 BoSnjak DuSanka - 48 BoSnjak Jeiena - 487 Bosnjak Julka - 34 BouSe Zora - 146 BoZeglav Pavka - 191 BoZiCeviC-JuratiC Marija- 139 BoZiCkoviC Mandica - 78 BoZiC Ana, Antunova - 380 BoZiC Anka, Josipova - 380 BoZiC Anka - 97, 380 BoZiC DuSanka - 43, 63 Bozic Jagoda - 372 BoZiC Katarina 81 BoZiC Ljubica - 113 BoZiC Marija - 380 BoZiC-MarjanoViC Mileva - 62, 81, 198, 203, 259, 356, 486 BoZiC Milka - 188, 380 BoZiC Pavica - 81 BoZiC Rozina - 490 BoZiC Smilja - 188 BoZiC Ursina - 63 BoZikov J ozica - 150 BoZoviC Vida - 312 Br.aCka Marija - 303 BraCulj Marija - 151 BraCulj-Radan Pera - 151 BradanoviC Marija - "63 BrarletiC FranCeska - 490 ErarliC Andelka - 152 Bradic Milka - 395 BraiC Mara- - 516 BrajCiC-CuSkoViC Terica - 34 BrajCiC Tonka - 444, 512 ErajdiC Stefica ......:... 104 Bra ikoviC Kata - 499 · BrajkoviC Mataja - .109, 478_ BrajkoviC, obitelj - 499 BrajkoviC Pero - 66 Brandelik Katica - 104 Bratonja Irina Vera - 534 BravariC-Cilo Antica - 230 BrckoviC Kata - 164, 231 BrCiC Kata Abelova - 152 BrCiC Kata Dinkova - 152 BreCak Marija - 104 Breka J ela - 136 Breko-Ugrin Mara - 151 Brezac Marija - 380, 516 Brezac Milka - 380 BrezinSCak Marija - 342, 472 BrezoviC Danica - 36 Brg1mdi Ankica - 104 BriSki Marija Tijetova - 44 BriSki Tona Martinetova - 200 Brkanac Kata - 128 Brkic Kata - 146 BrkiC Ljubica - 104 BrklC Maca - 146 Brk-;C-VerniC Manda - 34 BrkljaCiC Jelka - 33 BrkoviC Kata - 486 BrkoviC Ljubica - 62, 108, . 112, 293, 303 BrloSiC RuZa - 247 Brmbota Darinka - 136 BrnCiC Ani-ca - 195 BrnCiC Danica Rita ...:..... 535 BrniC-Borozan Nada _:..... 157 BrnobiC Marija · KarbO:njerka -.. :. . . 93 .Brodar Ana - 97 Brodarec Jagica . . :. . . 24; 513 Brodaric Kata - !45 -Brovet Marija - 26"6 Broz J osip Tito - 132, 172, 173, 227 Brozik Dragica - 145 BrozoviC Danica - 136 BrozoviC Franka - 201 BrazoviC Katica - 201 BrSCiC Fuma - 490, 516 . BrujiC Srd:an - 79 BrunoviC Zdenka - 232 BruSh~ Marija 266 Brzica Jurka - 119 Bubalo.Sij~n Mileva 49, 50 198, 417, 421 BuCan Anka - 153, 413 Bucan Milka - 146 BuCan Sonja - 258 BuCiC Jelka Smilja - 150, 273 Budak Franjica - 470 Buden Ankica Vesela - 170, 181, 342 Buden Torno - 484 BudiC Dragica - 34 BudiseliC Marica - 200 BuiC Danica - 516 Bujak-FumiC Anka .Seka __. 34, 376, 378, 426, 429 BujiC - 43 BujiC Kata - 146, 513 Bukovac Mirko - 103 BukoviC Giro - 187 BukviC Katica - 12 BukviC MiSa - 36 BukviC RnZa Ranka - 93, 379, 380, 470 BukviC Soka - 128 Bulat Anka - 62, 111, 356 Bulat Dragica - 25, 35, 62, 80 Bulat Ljuba - 108 62, Bulat-PavloviC Danica 203, 272, 356, 486 Bulic Iva - 151 BuloviC Anica - 426 BuloviC Mirko - 425 Bulj Melanija - 151 Buljan Mara - 119 BuljeviC-GrdeniC Milka - 151 BunCiC Dragica - 63, 129 Bunjevac Liza - 30 Burazin Marica - 152 Buri Vera - 47 Bursae Marija - 13-6 Busija Katica - 513 ButkoviC Ika - 469 ButkoviC Ivanka - 15-8 ButkoviC Margareta - 200 Butorac -Anka (Narod. heroj) - 3, 72, 73, 74 Butorac Anka - 248 Butorac Marica - 471 ButoroviC Marija - 476 BuzdovCiC BoZo - 44 BuzoviC Danica - 136 BuZanCiC Bepa - 151 BuZdakin Lucija - 516 c CaganiC Marica - 511; 513 Cajler-Pokupic Anka - 128 Car Nikola - 44 CareviC Fanita - 150 CareviC J ela - 60 CareviC-Mihaljica Zorka - 170 CareviC Milica.- 62 CareviC Milka - 170 di ,Castania Meri - 490 Cazi Danica - 33, 426 CeciC-RandiC Marija - 50 Cej Barica - 188, 402 CekuriC Ema - 74, 87, 120, 436, 492 Celigoj Ivan·- 477 CenCiC Katica - 243 CeraniC Ankica - 48 Cerin Marija, Antuna - 380 Cerin Marija, Milanova - 380 Cerjak Jelena - 486 Cerovac RuZica - 3-80 Cerovac Milka - 380 Cerovac Stefanija - 380 CeroveCki Slavica - 97 Cesarec Ksenija - 535 Cetina Milka - 159 Cetu~iC Mileva 97, 343, 397, 464 Cik~tiC Marica 153 Cilic August ;--- 14 Cimas Bara - 96 Cin<li-iC-IvoSeviC Rezika - 201, 333 Cincjric Ljuba - 108 CindriC Mira - 158 CindriC Vika - 157, 158 Cipolla Angelo - 399 Cipolla Ivan - 399 Cipolla Nerina - 399 Cipolla Romilda - 399 Coana Maria - 380 Cobotic Betika - 170 Copak Anita - 516 c9rva Erminia- 380, 478, 516 CrnCiC Marija - 47,0 CrnCiC Andelija - 200 CrnkoviC Kata - 486 Crnkovic Matija - 188, 339 CrnkoviC Micika JakSova - 44 CrnkoviC Micika StimCeva 44 CrnkoviC RuZa Olga - 120, 188 336, 436, 442, 492, 493 Crnoiorac Mila - 146 Crnogorac Soka -- ~46 Crnojevac·Strok StefiCa 14, 67, 103, 188 CuculiC Matejka - 469 CukariC Marija - 516 Cukon N ada - 49 CukriC Anica - 4 78 CukriC Zorka -- 478 Culek Blanka - 34 Culjak Franjo - 231 CuraC Agata - 152 CvetiCanin Anka - 62 CvetkoviC And:ela -- 32, 33 CvetkoviC Anica -- 146 CvetkoviC Kata - 146 CvetkoviC Ksenija - 24 CvetkoviC Luca -- 146 CvetkoviC Slava - 146 CvetkoviC Vera - 24, 63 CvijanoviC Dmitar - 18 CvijanoviC Mileva - 18 CvijanoviC Pera - 1S Cvilindar Dragica __;. 96 Cvirn I van - 126 Cvirn Kristina - 126 Cvitan Ana - 472 Cvitan Aleksandra - 150 Cvitan Marija - 150 119 CvitanoviC Vica CvitkoviC Draginja - 189 CvjetiCanin Sofij<l: ____.; 136 c Cabraja Sava - 108 CaldareviC Milka - 129, 190 CaliC DuSan - 466 CaliC Kata - 48 CaliC-SubaSiC Ljubica - 128 Canak Milica - 146 Canak Mira - 68 Canaki Eva -- 164 CaniC Anka - 531 CankoviC D_ragica - 188 . CaviC Marijan Grgo - 54 CelekoviC Ljubica - 96 Cerina Matija - 153 Cerna Edina - 380 Cerneka Antica -- 380, 490 Cernjul Marica - 516 Cernjul Pierina - 516 CevizoviC .Savka - 78 cika Leca - 486 CikoviC Jelena - 81 CikoviC Jelica - 81 CikoviC Kate -- 81 CikoviC Mileva - 81 CikoviC Olga - 81 CikoviC Sekana -- 81 CikoviC Vilma - 81 Cipor LjuQica - 128 Cipor Mara - 128 CiriC Gina - 146 CiriC Vukosava - 146 Cizmek 0 limpija - 34 CizmeSinkin Tereza - 312 ClekoviC Ljubica - 372 Coga Ljubica - 328 Coh Kristina - 104 Colak Bosa - 151 colak Jandro - 151 ColakoviC Rodoljub - 423 Cop Evica - 201 Cor Anka - 4 71 CosiC Vita Olga - 188, 339 Coti Ivka - 470 CoviC Dragica - 514 (:{}viC Ika - 145 CoviC Jelica - 140 Co viC J ovanka - 487 CovoS Marica - 512 Cubranovi(Z Hela - 188 CuCiC Andela - 445 CudiC-VujnoviC Dara - 20, 28, 36, 135, 136, 181, 185, 303, 452 CuliC Ana - 152 CuliC-JurjeviC Jugana - 49, 1g9, 421 CuliC-KukoS Desa - 49 Culik J agica - 513 CulumoviC Marica - 136 Culjat Josip - 41 CurCiC Grozda - 145 Curda RuZica 44 c Cop Franjo - 126 Cuk-BojaniC Jela 246 cuk I!ija - 466 36, 243, D Dajak Franka - 152 Dajc Vera - 52, 200, 243, 277 Dale-Sanzin Etta - 535 DainjanoviC f>ortle - 16 DamjanoviC Helena - 128 DamjanoviC Nikola - 16 DamjanoviC Stevan - 16 541 �DanCuloviC J elka - 442 DaniC, obitelj - 164 DaniloviC Marija - 146 DanoviC Najka - 170, 342 Daus Anka Crna - 191 · Daus Petra - 34, 191 Daus Vilma - 34, 191 Dean Marica - 201 Debeljak Fanika - 139 Debeljuh Ana - 516 Defar Darinka - 84 DefraCeSki Mara ~ 516 Degregori Julija _:__ 146 DejanoviC Danica - 108 DejanoviC Mica - 356, 486 DejanoviC Najka - 484 DejanoviC Sava - 170 DelaC Maga - 195 DelaC Rozika - 103 DelaliC Kata - 247 DelibaSiC Jula - 145 Delic Bogdanka - 136 DeliC-GrkoviC ,Smilja - 136 DeliC-ModriC Neva - 151 Delija Iva - 151 DemiC Ankica - 43 Derosi Ema - 380 Desnica David - 16 Desnica Dragica - 136 Desnica Mila - 16 Desnica · Petar - 16 Despot Nada - 25 Despot Stanka - 25 DeteliC Bara - 513 DijaniC Sofija _- 247 DimiC Milka - 152 Dimic N ada - 24, 52, 54, 104 DimiC Tonka Bibinica - 37, 50 DiniC Duro - 16 Divjak Cvijeta - 136 Divjak Jagoda Janja - 136 Divjak J e!ka - 136 Divkovic Milka - 490, 516 DobaC -Slavica - 531 Dobec Rozalija - 231 DoblanoviC FoSka - 478 DobraS Mara - 145 DobriC Mara - 62 DobriC Marija - 231 DobriC Marija - 3SO DobriC Marija - 126 Dobrila Bosa - 380 Dobrin Draga - 164 Dobrin Klara - 18S DobriniC Dora - 356 DobriniC-Sagi Ljubica - 100, 104, 127 DojCiC Marija - 97, 1·63, 231 DojCinoviC-DeriC Smilja - 6'2, 132, 203, 204, 235, 531 DojCinoviC Milka - 108, 486 DokiC Jelica - 152 DokmanoviC Bojka - 60 DomankuSiC BoZo - 34 DomitroviC Reza - 342 DomoviC Ankica - 395 · Donatov Olga - 152 DonCeviC Ivo - 205 DonCeviC-Kvadranti -Smilja 230, 269, DorCiC-Derda Marija - 188, 205, 231, 279, 303, 327, 386 DoriC Anica - 61 DoSen Seka - 303 DoSloviC Kata - 128 Dozet Perica - 270, 280 DraCa-PiploviC Ana -50 ~z:,··-· \.,, 542 Draganjac Ana - 486 DragaS Ana - 151 Dragas Milka - 188 Dragelj Jovanka - 247 Dragelj Maca - 247 DragiC Evica - 150; 413 DragojeviC-DuboS Katica- 342 DragojeviC Frana - 152 DragojeviC Mila - 152 Dragonja Pijerina - 516 DragosavljeviC Nada - 68 DrakoviC Ana - 516 DrakoviC Anda - 516 DrakuliC Anica - 39 DrakuliC Desa - 139 DrakuliC Deva - 39 DrakuliC B. Draga - 39 DrakuliC J. Draga - 39 Dr:to~li~S~atiC Cica - 52, 61, Drakulic Mi!ka - 39 DrakuliC M. Pera - 39 DrakuliC Milica - 39 DrakuliC Nada - 25 DrakuliC N. Anica - 39 DrakuliC Neda 36, 98 DrakuliC P. Draga - 39 DrakuliC P. Pera - 39 DrakuliC dr. Puba - 48 DrakuliC Stanka - 39 Drakulic Zaga - 86, 39 DraSCiC Antica - 380 DraSCiC, majka - .535 DraSCiC BoZenka - 380 DraSCiC 0 lga - 93 DraSkoviC Biljanka - 153 DraZiC Milica - 342 DraZiC Olga - 470 DrezgiC Sofija - 146 DrliC Emica - 145 Dronjak Jeka - 136 Drozdova Nina - 139 DuCiC Neda - 151 DuCiC Vana - 151, 500 DudiC Slavica - 380, 516 DugandZiC Katica - 188 DugandZija-Sken-dZiC Ankica 40 Duitz Nelli - 478, 534, 535 DukiC Zvana - 81 DulCiC Antica - 189 DumaniC-DragiCeviC Marija 152 DumboviC Kata - 12, 33 DumiC Antica ..:...._ 469 DumiCiC Ljubo - 427 Dupin J ana - 512 Durbaba-TraZivuk Ljubica 189 DuSek Marija - 146 Dvornik Mirko - 151 DvorSCak Dragica - 88, 42, 232 DvorZak N ada - 429 i) DakoviC Manda - 247 DakoviC RuZa - 34 DakoviC Tilka - 247 DakoviC TomiSa - 58 DapiC Boja - 151 DapiC-Kranjac Milica Derda J osip - 60 Berek Mara - 248 DeriniC Verica - 146 DukiC Evica ---:- 146 151 DuranoviC-ZlatariC SaSa ..:....... 22, · 531 DuranoviC Lolika - 531 DuraSin Jana - 513 'Elurcek Ljubica - 30, 146 DurdeviC Dragica - 30, 146 DurdeviC Ljuba - 30 DurdeviC Marija - 34 DuretiC Jana - 513 E EgiC Baja - 36 EgiC Danica -- 136 Eker Stefanija - 48, 312 EmroviC Maja - 188, 280 ErakoviC-BuratoviC Katica 248 ErcegoviC Ivka - 514 ErvaCinoviC RuZa - 84 Eskenazi Bina - 380 ESlenger Ankica - 30, 146 F FabijanCiC Lili - 380 FabijaniC-LukanCeviC Ivica 52 FabijaniC Mara - 195 FabijaniC Vera - 48, 436, 492, 493 Fakin Katica - 164 FaliSevac Bara - 80, 146 Faraguna Ana - 380 Faraguna LiCa - 478 Faraguna Zora - 380 FarkaS Smilja - 146 Fedel-Sedmak Fumica - 47, 379, 516 . Fejzo Zlata Ankica - 188, 280, 336 Feketija Jana - 145 FekeZa Zdenka - 531 Felanda Bartula - 63 Felprin Andela - 232 Felprin Cila - 232 Ferderber RoZa - 486 Fergec Katica - 12 Feriane Alice - 535 Fiamengo Jerka - 63 Fijan Slavica - 48, 67· FijoliC Dorica - 513 FijoliC Marija - 342 FilajdiC RuZa - 34 Filipac AnGela - 139 FilipiC Lucija - 152 FilipoviC Ankica Teta - 139, 314 FilipoviC dr. Dora - 48 FilipoviC-HrvojiC Katica - 12, 49 FilipoviC-KlikiC Dragica - 12 FilipoviC Lenka - 119 FilipoviC Marija - 96 FilipoviC-PetroviC Nevenka 12 FilipoviC Smilja - 128, 146 FilipoviC-Uzelac Ljubica - 12 Finci Eli - 153 First Julija - 104 FiSer Ada - 14 FiStroviC Anka - 232 Flego Antica - 380 Flego Milka - 380 FligiC BoZo - 34 Flores Cvjetko VeCeslav - 14 Fran .Slavica - 380 . FrancetiC -ErSilija - 93, 535 FranciS:koviC Katarina - 200 FranekiC Ana - 188 FraneliC Fanika - 158 FraniCeviC I vka - 189 FraniCkoviC Anica - 61 FraniCkoviC Marija - 61 FraniC Milica - 139 FraniC Nikica - 248 Frank Fanika - 29 FrankoviC Ana - 380 FrankoviC Antica - 380 FrankoviC FoSka - 490 FrankoviC Karmina - 380 FrankoviC Marija - 380, 490, 516 FranoliC Antica - 263, 266, 470 FranuloviC lvka - 152 FranuloviC UrSa - 152 Fratar Marija - 489 Freiermuth Oskar - 402 FrgaCiC Marija - 266 Frigan Marija - 96 FrkoviC BoZo - 51 Frlan Bosiljka - 81 Frlan Dinka - 81 F:rlan Marica - 81, 234 Frlan Radojka - 81 Frlan Sofija ~ 159 Frlan Vida - 81 Frlina Miho - 400 Frluga Marija _.. :. _ 380 FrntiC BeSka - 24, 4'8, 95, 97 Frol Frane - 466 Fro! I vo - 531 FuCkar Evica - 231 Fucko J elka - 231 Fulgosi Bosiljka - 150, 151 FumariC Stjepan - 34 Funduk Mara - 342 Furdek Janko -- 506 FuStar Ljuba - 62, 129, 355, 486 G GaberSnik Dragica - 472 GaberSnik Mara - 380 Gabit Marija -- 81 GabriC Danica - 64 GaCe.Sa Baja - 36 GaCeSa Milka -- 356 GaCeSa V asilj - 25, 43 Gajdek Kata - 342 Gajic Milka - 187, 188 GajiC RuZica - 203, 204, 356 GalekoviC Sloboda Mara- 470 GaliC RuZa - 108 Galli Ines - 534 Galli Mara - 230 GaloviC -Soka - 200 GaljaniC Marija - 266", 470 Galjer-Holjevac Nada - 41, 157, 337, 338, 339 Galjer Vilim - 41 Gaon Nada - 49, 104 Garba Marija ~ 395 GaSparac Mica JakSova - 44 GaSparac Vera Dika - 181, 200, 201, 303, 333, 496 GaSparac Zora - 201, 333, 496 GaSpareviC Danica - 146 GaS:pareviC -Filipina - 61 GaSparoviC Beba - 61 GaSparoviC Mica - 486 GaSpiC Frana - 153 GavranoviC RuZa ~ 247 Gazi Danica - 391 Gazzari Zora - 152 GazibariC Jeka - 145 GaziC Marija - 48, 103, 161, 162 GaZi Anka - 395 GaZi Franjo .:____ 466 Gecan Josip - 51· Gennari · Norma - 535 Gerovac Anka - 36 Gerovac Ljubica - 86, 86 majka Gibanice Marka - 146 GiliC Cvita - 151 Giorgi Maria - 490 Glasenhard Marija Micika 48 GlasinoviC Mara - 150 GlavaCeviC Marija - 247 GlaviC Fuma - 516 GlaZar Lidija Tanja - 230, 266, 469 GlaZar Romano - 160 GlaZar RoZa - 489 •GlediC Danica - 235 Globocnik Vlasta - 188 Gloc Zora Jula - 61, 300, 234, 243 Glodic Savka - 128 GluCina Biserka - 119 Gluhak Jelka - 96, 352, 431 Gluhak, obitelj - 103 36, GlumiCiC-PribiC Marija 136 Gmaz Antonija - 126 Gobac Zora - 136 Godler Frida - 34, 531 Gojak Janja - 25, 139 Gojak Barka - 25 Gojak Maca - 139 GojkoviC Anka - 312, 395 Gojmerac-Rihtman Terka- 22 Gobac· Zora - 136 Golac Mara - 469 Goldberger Emica - 34 Goldmajer Vida - 395 Golenko · Micika - 25 Golik I!onka - 44, 234 Golob Lovorka - 478 Golobiz Davorka - 516 GolubiC MalCika - 512 GolubiC Marica - 513 GolubiC Terezija - 232 GoluSiC Tereza - 248 Golja Luca - 380 GoTaniC-BaCe OLga - 12 Gorski Feliks - 447 ·GorSCak Stanka - 50 Gortan Katica - 490 Gortan Ninica - 109 Gorzo Irma - 232 GospodnetiC Inka - 48, 188, 339 Go.spodnetiC Nina - 150 GospodnetiC SGfka - 151 GostoviC-Grubor Du.Sanka 28, 36, 136, 181 GostoviC Sofija - 276, 277 GovoruSiC Rata- 14, 48, 74 1 375 Gozze Marija - 248 Grabar Veronika - 372 Grahovac Bude - 466 . GrakaliC Ljudmila - 49 GrakaliC Milena - 188 GraniC Mara -- 151 Graora Milija - 486 Grba Jdara -- 486 Grbac Ana - 81 Grbac Anka - 81 Grbac BoZica - t81 Grbac Branka __,... 81 Grbac Erila - 81 Grbac Eva - 81 Grbac Kata - 380 Grbac Marica - 81 Grbac Marija - 81 Grbac N eda - 81, 159 GrbCiC Marija - 469 Grbic Anka - 145, 306, 426 GrbiC DuSan - 16 Grbic Jlija - 16 GrbiC Jovan - 16 GrbiC Rade - 16 GrbiC Sima - 16 GrbiC Zora - 136 GrciC- Stefica - 96 GrdeniC Milka - 412 Greblo Zdenka - 380 GreguriC Vera - 139 Grenko Bara - 61 GretiC RuZa - 103, 336 Grgec Milka - 163 GrgiC Baja ._ S6 GrgiC-Jovanov Mile - 16 GrgiC-KatiC Milica - 62, 202, 203 GrguriC Alemka - 336 Grgurina J elka - 81 GrkoviC Rade - 322 GrmovCek Rozalija - 49 Grobnjak Jovan-- 42 Groman Ema - 49 GrozdaniC Marija - 136 GrubeSiC Ecija - 129 GrubiC Darinka - 515 GrubiC Desa - 153 GrubiSiC lvanka - 153 GrubiSiC Marija - 344 GrubiSiC Milka - 153 GrubiSiC-Poljak Palmina- 153, 415 GrubiSiC Seja - 136 GrubiSiC Vica - 150 GruiC Slavka -- 128 GrujiCiC Marija - 34 GrZetiC Josip - 253 GrZetiC Maca - 5, 33, 75, 108, 112, 125, 200, 253, 293, 303, 309, 311, 366, 397, 423, 424, 464, 466, 496 Gudalj Marija - 445, 512 Gudec-Burnia Nives - 535 Guetti Ada - 380 GuSiC Andelija - 90 GuS:iC Sofija - 111, 203, 356, 370 GuStin Ana - 477 Gutman Julija - 29 GvozdanoviC Mirjana - 129 H Habek Janica - 395 Habulin Marija -,--- 14, 32 HabuS Marija - 232 HailiC Smilja - 146 Hajdin Dragica - 90 Hajdin Marija - .60 Hajdin N aka - 60 Hajdin-VuCkoviC Zorka - 60 HajdinoviC-KosanoviC Soka 36 Haluza Jelka - 24 Haluza-TesliC Savka - 129 543 �HaniC RuZa ___: 393 HanziC Earica 'Teta - 190, 531 HanZevaCki Marija - 188, 456 Has Herta - 7 4 Has N acika -- 34 Has Stefica - 146 Hatlak Gustav - 232 Hatlak Jelena - 232 Hazier Anka - 108 HeCimoviC Luca - 451 HeCimoviC-KuCiSec Manda 36 Reder Andela - 25 Heder-IlibaSiC Paula - 25 Heiligstein Elanka - 30 Heiligstein Nada - 21, 22, 33 HerakoviC Mara - 445, 512 Hereeg Hedviga - 312, 395 Herceg Kata -- 97 Herceg Mai'ija - 24 Herceg Vikica - 170 Hercigonja Mira - 158 Hercog Mila - 22 Herek- Branka - 339 Her.sa Barica - 513 HiniC-Trtica Milica - 36 Hynkova-Vejvoda Vera 56, 61 HlaCa Slavfl. - 52 HoCevar Ivo - 29 Hofman Milan - 52 Holik dr. · Erna - 312 -Holjevac VeCeslav - 25, 54 HorCiCka Kata - 342 Horvat Andela - 48 Horvat Barica - 145 Horvat· Marija - 49 Horvat Terezija - 97 Horvat Vica - 486 Horvat_iC-Eosiljevac Milra 25 Horvatin Danica - 158, 380 Host Dragica - 81 Hotko Dragica - 32, 33, 48 Hrabar Luce - 151 Hrelec J igica - 24 Hrgalo Marta - 152 HrnCeviC J elena - 24 HrnCeviC J osip - 425 HrstiC Ljubica - 119 HruSC Katica Crna - 188 Hucika Katica - 104 Hubak J agica - 96, 97 Huis Cvijeta - 97, 281, 372, 461 Humek Paula - 33 I Ibriks Reza - 145 IcitoviC Milan - 16 Ilakovac Marija - 247 IliC- Mile - 58 !lie Milka - 308, 397, 464. !lin RuZa - 146 IlinCiC Keitica-- 34 IljaSiC, sestre - 535 !ride, sestre - -535 Iskra Ivana·- 516 IvaCeviC -Roza - 342 I vanCan Milica - 232' IvanCiC Alla - ·267 IvanCiC- Berta - 267 IvanCiC- IVan- 499. I vanCi<~ J ela - 490 IvanCiC-MileniC Ema - 109, 267, 361, 379, 490 544 IvanCiC Slavica - 109, 267 IvankoviC Adela - 12, 46, 47, 103 Ivanova Fjokla - 139 I vanoviC Mileva - 188 IvanoviC Milka - 342 IvanoviC StaZa - 146 Ivanji Marija - 342 IvCeviC Antica - 63 Iv'ekoviC Marija Micika - 14'5 Ivetic· Kata - 516 lviCeviC-BuriC Marija - 119 IViCeviC Slavica - 119 !viC Stjepan - 232 IvkoviC Darinka - 146 I voSeviC Anda - ZOO IvoSeviC-Janjanin Du.Sanka 200 IvoSeViC Zivka - 61 Iv.Sak Tereza - 395 I vuliC J akubina - 63 J JacmenoviC Jana- 108 JadraniC Milica - 81, 159, 478 J adretiC Milica - 534 J agiC Dora - 164 Jagie Ljubica -· 1£4, 232 J agnjie Milka - 36 Jag-odiC Katica - 513 J ajac dr. Pava - 188, 456 J ajCanin-Cikara Anda - - 151 JajiC Mare -· 151 J akac J ulija - 380 J akac N edeljka - 380 Jakie Kat a - 490 Jakobovac Jula -- 247 JakopiC Stefica -- 535 JakopoviC Jelena - 24 J akopoviC Reza - 188 Jakovac Ankil. - 200 Jakovac Katica Fefa 200, 243 J akovac Marica - 496 J akovCiC I van - 51 J akovCiC Marica - 469 JakoviniC Kata -- 2.66 J akoviC Marica -- 52 JakSetiC Josipa - 477 JakSiC Ana -- 128, 393 J akSiC Draga - 60 JakSiC Klara - 146, 428 J akSiC Marijola -- 150 JakSiC NaranCa - 496 JakSiC Pavka -- 30, 146, 377, 378, 397, 464, 519 J akSiC Radojka - 60 J akuS Draga - 96 JalSiC Maga -- 164 Jambrek Andela - 513 JanCiC Ljubica Buba - 47 JanCiC Milena -- 108 JanCiC NaranCa Ivanka- 248 JanCiC-Starc Jelena - 74, 200, 201, 205;-.212, 234, 243, 277, 316, 531 JandoviC Slava -,-- 170 J and riC N arand:a -- 129 Jandri.S Andelka -- 513 JanekoviC-SkariC Dara 24, 63, 531 JaneS I vka - 243 JaneS Nad8. -- 243 JaniC Vlado Capo -- 24, 48, . 129, 466 Jankez Grga- 312, 395 Jankez-Komar Iva Maja -- 14, 47, 68, 155, 191, 222, 223, 312, 376, 426, 429 Jankov Dinka - 153 Jankov Vinka - 153 JankoviC Draga - 164 JankoviC Jana . - 195 JankoviC Kata Zena Crlenog - 195, 513 . JankoviC _Kata ---'- 195, 511,- 513 JankoviC Ljuba - . 195 JankoviC Kata N acekova -- 195 JankoviC Mara KosinCeva 195 JankoviC Nada -- 195 JankoviC Slava - 195 JankoviC Zlata - 195 JarCov Stana - 108 Jardas Berta - 81 JardaS Marica -- 201 J ardas Milka - 81, 489 Jardas Slavica - 379, 489 Jardas TvrdoveriCeva Marija181, 159 JariC Andelka - 43, 63 JariC Janja -- 63 Jauk Katica -- 201 Jauk Stefa - 201, 496 Jedut Vinko 'Cuk - 170, 38~ J elaCiC Anka .:- 48 J elaCiC N erina -- 534 JeleniC Mira -- 312 JeliCiC Flora UCi ,-- 50 ·JeliCiC Marija - 150 JeliC ·Judita Du.Sanka - 186 JeliC Terezija - 191 JeliC Vera -- 48, 104 JelinCiC Lujza - 151 Jelinek Zora - 49_6 J eliniC Mira - 31 Jelovica Danica - 81, 159__ _ J elovica 0 liva - 81 J eluSiC Milk a - 159 J eluSiC N ada - 48 JeninCiC BoZo - 37 J eraj Paulina - 61 JerbiC Franjica - 487 JeriCeviC Ljubica - 152 JerkiC Cvijeta ~ 34 Jerkin Mitra - 150 Jerman Milka - 380 J erosimiC Marija - 113 J eZiC Milka - 48 J oCiC Katica - 146 J okiC Stefica - 516 J oliC Bosa - 150 Jordan Darinka - 103 Jordan Marija Seka - -48, 61, 200 J ovaniC Duro - 16 JovanoviC Kata - 247 JovanoviC Milka - 483 JovanoviC Mitra -- 78 JovanoviC Tomica - 469 Jovica Antun - 103 J oviC Bosiljka - 247 JoviC Ma'nda - 419, 432 J oviC Nata -- 312 JoviC Sofija -,- 14 J oviC Vera - 312 Jugo Darinka - 81 ·Jugo Ruza- ~ 81 Jugo Sava - 81, 159, 380, 478 J ugovac I vanka - 516 Juhovie Mara - 521, 522 JukiC-NinCeviC Kosovka - 153 JunaCko-ZubiiniC Marija·- 103, 120, 188 .luraj Josip - 87 Juraj Vera - 512 JuraniC Vitalina - 516 JurCiC Anica - 81 JurCiC Anica - 61 JurCiC Dragica - 61 JurCiC RuZa - 81 JurCiC Zora - 469 Jurdana Darinka - 14 Jurdana Ivanka -- 81 Jurdana Marica - 81 Jurdana Tonca - 81 Jurec-Slukan Jelka- 24, 97, 232 Jurec Vilko - 97 JuretiC lvo - 37 JuriCan Bara - 164 JuriCiC Irma - 44 JuriCiC Ljubica -- 24 J uriC Diljka - 230 JuriC Dobrila - 49, 87 JuriC Mara Crna - 152 JuriC Mira - 74, 150, 515, 531 JuriC Vera - 48, 531 JuriSiC Ankica - 356, 486 JuriSiC Tonka - 62 JurjeviC Franjo - 51 J Ul·kas-Majerle Rezika - 25 JurkoviC Milica - 39, 150, 27.4 JurkoviC Nevenka- 150 K KajfeS Draga - 531 KajfeS dr. Josip - 54 KajfeS-TrboviC Anica - 200, 243 KajfeZ Marica - 342 Kajin Ljiljana - 380 KaliniC .Savka - 36 KaliniC Sima - 16 Kaluder Luca - 146 Kaluder Reza - 146 Kancijan Dragica - 164 Kancijan Micika - 231 KaniC Slavica - 512 KaniSki Ivka - 232 KapetanoviC Olga - 152 KarabaiC Lizeta - 266 Karadole Danka - 458 Karadole-'TreSnjiC Mila DaSa - 150, 181, 274 Karamarko Katica - 247 KaramarkoviC Boja - 108 KaramarkoviC -Stana - 111 Karan Dragica - 62, 80, 111, 125, 136, 181, 203, 204, 356 -Karas-PeriC Desanka - 62, 108, 355, 356, 486 KarmeliC-DasoviC Jerka - 152 KaruziC Antica - 150 Kasum Dara - 189 Kasun Anka - 139 KaStelan Jure - 139 . KataleniC Marija ,(:epula - 232 KataleniC Milka - 97, 372 KataliniC AliCe - 151 KatiC Franciska - 4-86 Katie Kata - 119 KatiC-KupreSanin Marija ____:_ 36, 135, 136, 200, 277 KatiC Marica - -62 Katie Radojka - 189, 272 KatiC Roza - 153 KatiC Stefariija - 151 KauzlariC Albina_-----: 496 KauzlariC Ana - 61 35 2ene Hrva-tske u NOB :kauzlariC Borka - 61 KauzlariC Vida - 61 Kavaj Greta - 34 KeCa Andela - 16 KeCa Ilija - 16 KeCa J ovan .- 16 KeCa .Sava · - 16 KeCa Soka - 16 KeCa Zorka-- 16 Kehler Anka -- 472 KekanoviC Draga - 188 Keler Julka - 49 Kendel Maca - 312, 343 KepCija Dragica - 63 Kermek Terezija - 164 Kerum Jela - 151 Keserica Anka - 145 KesiC SenjanoviC Juga - 50, 153, 181, 198, 274, 419 KesiC Tonka - 152 KeviC Zora - 188, 339, 459 Ke.7.iele Mica - 44 Kezele Pepa OrdinanCeva 44 KeZiC Kata - 414 Kicur Anka - .232 Kinkela Mari ia - '!YO Kinkela Zaneta - 489 Kirig"in-Soliak Nikica - 47,5 Kirin iKata - 3'95 Kirin Roza - 535 Kirin Stefanija ---:: 535 Kirin Zlata - 24'7 KirinCiC Kata - 513 KirinCiC 'Slavica - 470 Kirin iina Nina - 63 Kirn Roza - ·93 KirSiC Luca - 380 KiSiC Antoniia - 1-64 KlaiC Evica - 14'6 Kla-riC Anka -- 44, 49-6 'Kla,riC Bara - 96 KlariC J.ana :_ 513 KlariC Mari ia - 1(}8 KlariC RuZica - 144 Klas RuZica - 231 Klasi,C Pepka - 37'2 Klausherger Viekosla;ya - 535 Klein-KrainoviC Jelisava - 29 Klein Laura - 31 Klein Miha i lo - 29 KlekoviC Mariia - 61 1Gepac Katica - 44 l_K_l~pac Slavica 201, 333 Klypac Zo-ra - 243 Klipa Mariia flida - 62, 486 KliSkiC Vinka - 151 Klobas Mariia - 478 Klobas Martin - 499 KlobuCa·r Katica - 512 KlobuCar Zorica - 13:9, 237, 256 KlokoCovnik Silva - 314 KliaiC Ivanka Se-ka lvica - 78, 79 Kliai-C Milatika - 212 KliakoviC Nev,enka - 151 Kl iuCariCek Zora - 48 Kmecik Andri ia - 77 'Kmecik Kata Run jina - 128, 30:6 Kmecik Sonia 12'8 KmeziC Mileva - 1.36 KnapiC Ivanka- - 380 Kuehl Franc - '24 KneZ-eviC Ana - 146 KneZeviC Anica - 146 KneZeviC-DemifdZiC Draga 128, 248 KneZeviC Madca - 146 KneZeviC :M:ilka - 64 Knific Jelka :_ 38 7 469 KnifiC Neda - 478 KnjiZeviC Marija (BabiC Mirjana) - 342 KnjiZeviC Blanka - 126 Kobal Mara Mamika - 97 Kobal Stefa - 97 KobiC Matiia: - 119 Ko-ciS Justa - 4:42 Kociian Nada - 104 Kc·CiC Mari ia - 14'6 Ko-del ja Zo:rka --:- 38'0 KahareviC dr. Aleksandar - 466 Ko-hn-Missoni El·ena - 2-4, 94, 232 Kokot Olga - 486 Ko-kotoviC Danica - 36 Kolar Marica - 312 Kolarec !Katica - 48 Kola-riC Mileva - 12,8 KolediC Luci ja - 487 KoletiC Katica - .513 KoliC Draginja- 78 KoliC Mari ia - 4-D·O Kolorribar Mica - 1416 Ko-1udroviC Aritula - 15'0 Komadina Zorka - 25 Komar Pepica - 4·72 Komlenac Anika 342 Komlenac RuZa - 342 KomleniC Smilja - 6·0 · KomleniC-Zailac Ana - 128 Komozec Janja - 15'0 Koml'uniC P-era - 1.52 KonCaloviC Dra.gica - 188 KonCaloviC Ljubica - 187 KonCar Dragica - 12, 13, 33, 120, 121 KonCar Du.Sank<).. - 20, 36 KonCar Rade - 12, 13, 25, 49, 50, 74, 121 Kontak Ana - 487 KonCar-RodiC NaranCa 20, 36, 491 KonjoviC Ana - 12, 61, 200, 205 KopaC-BalenoviC And:a - 78 KopaC DuSanka - 531 KopCiC I van - 499 Kopitar Lea - 267 Kopitar Marija - 109 Kopitar Silva - 109, 267, 361, 490 KoraC Borka - 36 KoraC Jeka -- 517 KoraC Soka - -517 KoraC Zorka - 36, 135, 136 KordiC N eda - 421 KoreniC' Rozina - 490-' Koreniki Ita - -516 Koreniki Marija -- 516 Koreniki Natalija - 516 Korica Dane - 58 Koritnik RuZica - 496 KorporiC Galja -_:_ 14, 48 KorporiC Zejna - 48 Kos-CaliC _Micika - 24, 232 Kos Marija -:- 67, 77, 188 Kos Josip - 67 Kos Josipa _- .380 KosanoviC Mara - 200 KosanoviC Marica - 496 KosanoviC Mi1ka - 496 KosanoviC Zorka - 36 KosiC Ana .....:... .63, 361 Kosijer Mila - 108, 111 545: �Kosovi~ Ankica - 186 KosoviC Dragica - 36 KostaniC Ivanica - 119 Kostic Rinka - 248 KostoviC Jerka - 151 KflSir-GubeliC Katica - 104 KoSta-JovanoviC Pina - 248 KoStan Desa - 150 KovaC Branka - 164 Kovac Jelka - 145 KovaC Mara - 191 Kovac Milka - 34 191 KovaC .Slava - 128 . KovaC Stefica - 34 KovaCeviC Desa - 151 421 KovaCeviC Jula - 247' · KovaCeviC Kata .- 146 Ko"'C'aCeviC-LovrenCiC Terezija -128 KovaCeviC Manda --.:.. 189 KovaCeviC Marija - 151 KovaCeviC Mira - 336 KovaCeviC Rezika - 426 429 /KovaCeviC Veljko - 44 ' KovaCeviC Vinka· - 151 KovaCeviC Zora - 25 KovaCiC Barica - 113 KovaCiC Ljubica - 96, 308 352 431, 464 ' ' KovaCiC Mara - 513 KovaCiC Marica 312 KovaCiC Marta - 232 KovaCiC Mira Volga - 188 KovaCiC Rezika - 145 Kozar Bosiljka - 187 KozeliCki Julka - 61 KragujeviC Ana - 146 429 KrajaC Ema Solo - iss KrajaCiC-EviC Beba Bosiljka - 14, 32, 46_, 47, 1S7, 205, 207, 222, 223, 375, 376, 386, 402, 450, 459, 460, 461 KrajaCiC Ivan - 336 KrajaCiC Marijan - 14, 46, 103 KrajaCiC Soka - 62,_ 112, 429 KrajnoviC Milena - 337, 339 KrajnoviC Milka - 487 KrajsiC Mara - 247 Kralj-Habulin Jelka - 48 KraljeviC RuZa - 513 KraljiC Ana - 380 KraljiC Marija - 380 Kranj Marija - 104 Kranjc dr. Zdenka - 47 KraS Josip - 25 KraSiC Nevenka - 128, 426 Kraus Milica - 81 Kravar Rajlia - 22, 48 Krbavac Marija ---c 380 KrbavCiC Danica 380 KrCmarek Franjo - 482 492 KreaCiC-KovaCiC Olga ·Z~ga 46, 74, 76, 77, 103, 120, 147, 175, 181, 188, 194, 202, 207, 266, 303, 350, 356, 450 KreaCiC Marija - 207 KriSkoviC Anka - 61 KriSkoviC Katarina - 61 KriSkoviC Slava Era - 158 379, 470 KrizmaniC Milka - 535 KriZ Antonija - 201 KriZ Lojzika ..:___ 201 KriZ Marija - 201, 496 KriZ Micika - 243 KriZan Milica - 29 30 KriZan Stevan - 29 546 kriZan-~iro Katica - 29. KriZanac Anton - 447 KriZanac I van - 447 KriZnik · Evica - 48 103 ' KrkaC Ivan - 94 Krkljas Slavko - 14 KrkvariC Biserka - 139 KrleZa Antonija - 97, 122 Krneta Milica - 108 KrnjaiC-BarbaliC Katica - 48 67 ' . KrnjaiC-CvitkoviC Draga - 24 KrnjaiC Koviljka - 128 Krolo Sonja - 248 Krsnik Kata - 342 KrstiC-FeriC Milena - 50 KrstuloviC-Bogdan Kita :- 49, 151 KrstuloviC Dara - 152 KrstuloviC Dobrila - 152 KrstuloviC Vicko - 466 KrSan Zora - 489. KrSul Kata - 61 KrSul Zora - 61 Krsulj Mate - 267 KrtiniC Milka - 136 Kruljac Marija - 44 Kruljac-Racki Ema - 44, 200 ' 201, 243, 496 KruniC-MarakoviC Vera - 100, 129, 190, 205 KruSelj Mara - 164 KruZiCeviC File - 501 KruZiC Ankica - 104 KruZiC-BlaZina Zora - 51 KruZiC Darinka - 52 469 KruZiC Maca - 52 ' KruZiC Zora - 52 KrvariC Marijana - 30 KrZaniC~SumiC Marijica 119 KubaCek Marica - 247 KuboviC Mladen ..:..... 87 KuCan BoZa - 61 KuCan Danica - 52 KuCan DuSan - 51 KuCan Ivan - 51 KuCan Jaga - 513 KuCan Josip - 51 KuCan-Kruljac Darinka - 312 KuCan Nada - 243 Kucan Olga - 469 KuCan RuZa - 52 KuCiC Milka - 93 KuCinac Ivka - 146 KuCinac Zlata - 146 KuCiS Marija - 231 KuCiSec Mira - 139 KudriC Milka - 151 Kufner Jelena - 61, 243 Kufrin-KoZiC LJ"ubica 144 512 ' K~~J~ :¥.k~ 64 • Kufrin~ Rak m· 114, 167, Zora - 114 Kuftic Milka - 14 380 516 Kuhar Marija Mamika __:___ 97 Kuhar, obitelj - 97 Kuharski Ankica - 312 343 395 ' ' KujaviC Milica - 78 KujiS Slavica - 419 KukaniC Lovorki - 81 478 KukaniC .Slavica _- 159' Kukec Stefica - 232 Kukic Ljuba - 188 KukoC-Debeljak Dobrila - 50, 181, 198, 419 Kukoi-Kulji~ Siavica - 152 Kukolj Ladislav - 51 Kukuljani Veronika - 81 Kulic N evenka - 187, 188 KuludiC Tereza - 146 Kumic Ruza - 279 303 385, 513 ' , KundadZija Ana - 146 KundadZija Sava - 146 Kundak Ljuba - 146 KunjaSiC Marija - 470 KupreSan Ljuba Pajina - 188 Kurjak BoZo - 78 Kurjak Dusanka - 128 KuruciC Mileva - 487 KuSec Antonija - 312 Ku.Sec Katica - 24, 170, 181, 342 KuSeviC JanZa - 513 KuSeviC dr. Zvonimir - 66 KutiC Ivo -400 Kutic Miho - 400 KutiC Toma - 400 KuzmaniC-Bi1eta Mara - 50 KuzmaniC-FraniCeviC Tasja 153 KuzmaniC-HajdukoviC Mara 50 KuzmaniC-KleSnik Vinka 153 KuzmaniC 'Tera - 150 KuzmaniC Zeljka - 49 KuzmanoviC J ovanka - 128 KuzmiC Julka - 146 KuSiC Eianka Marija - 534 K vakan Marij a - 188 K vaternik lvka - 243 K vaternik Lenka - 496 K vrgiC Katica - 170 L Labus Mici - 93, 535 LackoviC Bara - 513 LackoviC J elk a - 128 LackoviC Rezika - 444, 512, 533 LakiC Franka - 243 LakuS-KuCiS Slavica - 96 LakuS Marija - 96 LakuS-PlaSC Vera - 96, 431 LaliC~JakopoviC Kata 312 343, 395 ' LaliC Mara - 312, 395 LaliC Sava - 146 Lancman RoZika - 145 LaudiCina Ana - 200 LapCeviC Bara - 24 LasiC-Seat Milka - 150, 153, 181, 198, 205, 272, 274, 412, 421, 428 Lasnibat Anka - 119 LaStre Sima - 151 Latas Danica - 64 Latas Marija - 64 Latific Sadika - 421 Lauter Marija - 201, 243 Lavrnja Spas - 16 Lavrnja-Vezmar MilOsava 62, 64, 486 LaziC Bosiljka - 145 LaziC Kata - 472 Lelas Anita - 48, 188, 280, 336 Lelas-Ljubic Sonja 151 . · Lelas-Polic Meri - 50 414 LemiC Milka - 188, 339 Lenac Kle-menta - 81 Lenac Lovorka - 478 I Malogorski Kata - 97 Lukez N ada - 158, 535 Lenac Nada - 81 Malusa Anetta - 490 LukiC Ana - 188 Lenac Olga - 81, 534 Maljevac Ana - 477 LukiC Dragica - 188 Lenac Zlata - ·81 Maljevac Anka - 477 Lukic Jela - 188 Lesac Tonica - 44 MaljkoviC Anka - 139 LukiC Katarina MaSa - 63, LesiC Zlata - 513 MaljkoviC Mara - 36 472, 531 Leskovac Anka - 139 Mamula Mara Lazinova - 44 LukiC Mara - 36 LeSiC Kata - 247 Mamula Milka - 496 LukinoviC Draga - 150, 412, Levak Barica - ll, 12 Mance BoSka - 61 421 LeZajiC Danica - 104 Mance Tonica - 44, 200, 243 Lulik Julijana - 108 LeZajiC Sava - 501 MandiC dr. Ante - -466 Lustig-CaCaloviC Kata - 170 Librenjak-Breko Sima - 29 MandiC-BradariC Mara - 248 Librenjak I van - 29 ManojloviC Darja - 150 LJ Librenjak Marica - 146 Manola-Trkulja Nevenka- 25, Ljepava Bosiljka - 395, 531 Librenjak Stevo - 29 517, 518 LjepoviC Danica - 111, 167, Licul~Sumber Irma - 109, 379, Marak Stefica - 25, 314 203, 204 380, 490, 516 Maras Marija - 61 LjubanoviC Julika - 195 Liker-Renko Agica - 200, 201 Maras Milka - 50, 152, 258 LjubanoviC Katica - 139 LiliC-MediC Rata - 189 MaraviC Danica - 200 LjubanoviC Ljubica - 512 LinariC Marko - 270 MaraviC Eva - 200 LjubanoviC Mara 446 LinCir Andrijana - 63 MaraviC Ljuba - 200 Ljubek Dragica - 232 Lipovac Evica - 243 MaraviC Milica - 200 LjubetiC Ecija - 129, 150, 421 Lipovac Fanika - 201, 243, MaraviC Sava - 200 LjubetiC Marija - 129 496 Marean Marija - 516 LjubiCiC J ela -:- 248 MarCeta J elk a - 145 Lipovac Ivka- 201 LjubiCiC Mira - 49 Lipovac Lojzika - 243 MarCetiC Borde - 17 LjubiC:iC Nada - 47 MarCetiC Milka - 36 LipSiC, sestre - 200 LjubiC Aleksandra Mala Flava Lisac Albina - 44 MarCetiC Soja - 136 - 103, 161, 162 Livada Smilja - 395 MarCiC Italia - 470 LjubiC Draga - 513 LivojeviC Slavica - 139, 314 MardeSiC Katica - 50 LjubiSiC-Usorac Zorka RuZa MareCiC Marija - 109, 361 LoCisnik Ana ;- 126 343, 491 MareCiC Natalija - 109, 477 Lokmer .Slava - 145 LjuboviC DerviSa - 48 LonCar Anda - 389 MaretiC Marija - 379 LonCar Anka - 128 MargetiC Anka - 145 M Mar.gitiC Vanjka Arjanka LonCar Ankica - 97 Macko Elizabeta - 247 LonCar Jela - 12S, 312 535 Macura Mila - 150 LonCar Mica Milica - 62, 128 MaCkoviC ·J ela - 128 MariCiC Jelica - 36 LonCarii! Anica - 49 Mad:ariC Katarina - 231 MariC Anka - 145 LonCariC Katica - 387 MaO:ariC Stefica - 163, 231, MariC-GrubiC Cedna - 189 LonCariC Pavao - 281 232 MariC J ana - 145 LonzareviC Josip - 516 MariC Maja - 258 MaderiC Je1a - 312 Lopec-ZjaliC Cvijeta - 170 Marijan Katica - 312 Magic Jelka - 247 Lorencin Justina - 109, 516 . Marijan Meri - 150 Mag1ica Anta - 150 Lorencin NjeZa - 516 Marij ani N eda - 531 MagljaiC Vahida- 166 Lorencin Tonka - 47S Marindolac Jela - 68 Magovac BoZidar - 466 Lo.s RuZi-ca - 49, 188 MariniC Tatjana - 14, 531 Magovac ·Mara Marijana LovinCiC Ivica - 86 MarinkoviC Fanica - 63 195 LovrenCiC Anka - 281 MarinkoviC Marica - 139 IYiahniC Andela - 203, 204, 272 LovreniC Marica - 513 MarinkoviC Iva .Slavko -=- 25, MajetiC Dragutin - 126 LovrenSCak Marija - 96 44, 61 MajnariC Anka PavluSova - · LovriC Barka - 49 MarinkoviC Mira - 129 44 Lovrinii! Marica - 512 MarinkoviC Vinka - 63, 84, Lozica Andrina - 150 MajnariC Fina - 44 421 Lozo Marija - 119, 524 MajnariC Ines - 243 LuciC-LapCeviC Ivo - 50 MajnariC Mica Markova - 44, MarjanoviC Draga - 152 MarjanoviC Zorka - 36 LuciC Luce - 380 200 MajnariC Slava Diplomatova MarkaC Kata - 395 LuciC Tatjana - 158 LuCiC Albina - 81 MarkaC Roza - 312 '44, 200 LuCiC Estera - 159 MajnariC Tonka :Markasova Markon Slavko - 41 44 MarkotiC RuZica- 49, 74, 417 LuCie Fanika - 81, 159 LuCii! Judita - 195, 513 MajstoroviC Danica Be~a- 157, Markov Barica - 395 MarkoviC-DejanoviC Jelka LuCii! Marica - 81, 513 158, 323, 470 LuCiC-Marija Juretova 81, MajstoroviC DuSica - 188 170 Maj:StoroviC Maca Marija 159 MarkoviC Katica - 150 25, 62, 82, 108, 112, 125, 132, LuCiC-Valjankini Milka - 159 MarkoviC Ljubica - 63 234, 356, 486 LuCiC Slava - 159 MarkoviC Margareta - 201 MakariC Stefa - 164 LuCiC Sofija - "81 MarkoviC Pepica - 200 MaksiC-BoZiCeviC Marica Iskra LuCiC~Tobijeva Zorka 81 MarkoviC Savka - 279, 513 -78 LuCiC~Va1jankini Milka 159 MarkoviC Vera - 361 Ludvig J ana - 17{) Malek Katarina - 232 Markovina dr. DuSkova - 230, LugariC Apolonija - 48, 188 MaleSeviC Evica - 25 470 Lujak Marija - 119, 207, 421, MaleSiC Justa - 25 Marle-Turk Marica - 113 476, 501 . Malic Milka - 62 MarokiC Katica. - 34 MaliC Nevenka- 157, 158 Lujenac Tonka - 429 Marokini Josipa - 230 M:ilina Anica . - 24 LukaCeviC Mara - 139 Marot Jelka - 81 Malinska Veselinka - 459 LukaCiC-FumiC Zorka - 25 MaroviC-Bobanac Andelka Maly dr. Alojzije --' 66 Lukas Tonka - 50, 380 119, 412 Malnar Slavica - 201 Luketic Katica ~ 145 _547 �'Marovl~-Ste£anoviC Neda :Ranka - 49, 50, 102, 117, 119, 152, 181 Martin Karla - 67 MartinCiC-RakamariC Seka Paula - 312 MartiniC Stana Sonja - 248 MartinkoviC Eva - 164 MartinoviC Anica - 62, 531 MartinoviC Ante - 87 MartinoviC .Mate - 34 MartinoviC Pavka -:- 30, 146 MartinoviC Stefica - 87 MaruniC Desanka - 39 MaruSiC Marija 151 MaruSiC Vj_eka - 151 Maru.SiC-Stroser Zlata - . 12, 14, 465 Masle.Sa-Grubor Ivanka - 64 MasleSa Jovanka - 170 Masserotto Francesca - 516 MaSiC Marica - 342 MaSiC Milica - 36 Mataija Ana - 61, -468, 469 Mata)ja Danica GrSina - 61 Mataija Danica - 61 Mataija Jelka - 61 Mataija-KrmpotiC Anka - 61 Mataija Zora - 61, 469 MatajCiC Marica - 146 MatanoviC- Danica - 469 MatasiC Justa - 139 MatejCiC Laura - 469 MatejCiC Zora - 490 MateSa Marija - 515 J.W:atetiC Rezika Sava - -81, 159 MatiC Cvijeta .:..._ 152 MatiC Nikola - 54 MatiC-PecotiC Ana Coba - 152, 335, 513 MatiC Slavka - 30 MatiC-VukeliC Naca - 211, 496 MatiC Zorka - 60 l\fatijaSeviC Matija - 119 MatijaSeviC Olga - 119 MatijeviC Dara - 486 MatijeviC Zora - 157, 158, 470, 472 Matker Ana - 96 MatkoviC Draga 189 MatkoviC Marija - 421 MatoCec Bara - 312 MatoSec Olga - 145 MatoSeviC-Raos Nevenka 230, 469 MatoSiC Jasna - 258 Matrljan Dragica - 158 Matrljan Melanija - 158 MatuliC Vinka ___:_ 129 MavriC Kata - 266, 469 Mazzari Otavia - 516 MaZar Mara_ - 98 MaZuran Katica - 188 MeaSki Dane - 167 MeCar Ivan - 1gs MedakoviC Vida - 146 MedaniC Vjera - 421 Medica Ana - 516 Mediea Mariji - 478, 516 MediC David - 16 MedvidoviC -Stana - 248 MegoniC Franka - 248 MelitiC Ecija - 150 Merle Marica - 195 MerliC Ana - 380 MesiC Desanka - 78 Mesid J ana - 513 MesiC Mileva - 78 MesiC Slava - 34 MeStroviC Mara - 113 MetikoS Draginja - 44, 181, 200, 201, 277 MeziC J osipa - 150 MihajloviC Desanka - 111, 203, 235 MihajloviC Milka - 128 MihaljeviC Danica - 61, 200J 223 MihaljeviC Karlina ~ 61 MihanoviC Marija - 151, 153 MihelCiC J ohana - 44 l\l[ihelCiC Marica - 266. MihelCiC- Slava - 44 MihinjaC Terezija 24, 164 Mihordin Milka - 513 MijatoviC Ljubica - 30 MijiC Marija - 77, 78 Mikac Marija - 477 Mikac RuZica - 188 MikaCiC dr. .Smiljana - 50, 151 MikaSinoviC Mara - 64 MikaSinoviC Simica - 108 MikeliC-ParaC Luce - 153 MikSa Jana - 195 Mik.Sa RoZa - 195 MikulavCiC Marija - 490 MikuliCiC Ana - 48 MikuliCiC Zora - 234 MikuliC Bara - 114 MikuliC Dora - 164 MikuliC Mara - 114 MilakoviC Draginja - 78 MilakoviC Milada - 342 MilakoviC-PanjkoviC Ana 78 MilakoviC Anka - 146 MilankoviC Marija - 128 MilaSinCiC Mica - 25, 62, 112, 167 MilaSinCiC Josip - 25 MilaSinCiC Ljubica - 512 Milat-CetiniC Vinka - 152 Milat Jakica - 152 Milat N eda - 152 MiiCeviC - 534 MilCiC Pera - 150 MilCinoviC Olga - 74, 205 Milde Slavica - 128 MileniC Milka - 81, 157, 159, 230, 267, 303, 347, 489 MileniC Silvio Lovro - 267, 347, 472, 490 MiletiC Ana - 516 MiletiC· Draginja - 128 MiletiC Luca - 3·80 MiletiC J ovo - 248 MiletiC Silva Sonja - ;336 MiletiC Stana - 151, 181 MiletiC Tonka - 380 MileusniC Milka - 36 MileusniC Vojislav - 16 Milic Anka - 312, 380 MiliC Danica - 379 MiliC Fanica - 81, 159, 478 Milic Ivanka -81, 159, 489 MiliC Milija - 486 MiliC Nada - 514 MiliC Slava- - 81 Milidrag-KrajaCiC Milena- 49, 103, 120 Milih Anica - 81 Milih Milena - 81 Milih N ada - 81 MilinkoviC Ankica - 104 Milinkovi6 Darinka 30 MilinkoviC Janja - 63 MilinkoviC Jelka - 104 MilinkoviC Mileva - 78 MilinoviC Ljuba - 146 MiliSiC Marija - 153 Milivoj Marija "-- 380 MilivojeviC Stana - 187, 18-8 MilkoviC Ana - 345 MilohaniC Marija - 472 MilojCeviC Anka --:--248 MilojeviC J eka - 28 MilojeviC Mileva - 36, 5-8, 60, 136, 181 Milolov Bosiljka - 469 MiloS N eda - 189 MiloSeviC Luca - 516 MiloSeviC ar. Olga - 531 MiloSeviC Sabina - 496 Milun Bosiljka - 219, 220, 476 Milun RuZica - 151 MilunoviC Milica - 531 MilutinoviC Ivan - 48 MiljaniC Mica Milica - 188, · 303, 429 MiljanoviC-Karaula Nikola 78 MiljenoviC Desanka - 139, 259 MiljeviC Danica - 361 MiljuS Branko - 16 Mimica BlaZenka - 142, 151,· 153, 205, 329, 335, 411, 417, 420, 421 MioCeviC Antica - 119 MioCeviC Matija - 119 Miodrag Janja - 274 MiokoviC Jasna - 511 MiokoviC Jelka Beba - 36 MiriC Dani-ca - 64 MirkoviC Marija - 379, 516 MirkoviC-OstoviC Mara - 136 MirosavljeviC Smilja - 247 MiroSeviC Jakica - 152, 412, 421 MiSak Mica - 232 MiSCeviC Staka - 136 MiSCiC Marija - 266 MiSe To-na - 151 MiSetiC Andelka - 150 MiSiC Andela - 128 MiSkoviC Klara - 248 MiSkoviC Rita - 248 MiSliC Mara - 128 MiSna I van - 4 78 MitiC Mira - 63 MitiC Zorka - 50 MitraSinoviC Mara 62 MitrekoviC Kata - 96 MitroviC-CuliC Marija - 152 MitroviC Mitra - 175, 177, 403, 405 majka MitroviC Zarka - 30 MitroviC-ZuviC Vanja - 258 MlacoviC Fumica - 469 MlacoviC Milka - 469 MladenoviC Smiljana - 1"88 . Mladineo Vinka - 63 MladiniC J erkica -'-- 152 MladiniC Nikolina,- 152 Mlekus Sonja - 109 ModerCin Durdica - 49, 188, 492 Modric Milka - 342 ModruSari FoSkica - 516 ModruSan Marija - 380 Mo.goroviC Lucija -- 49.0 Mohor Kata 490 · Niksic Sava - 312, 343, 395 MohoroviC Ana - 380 NinCeviC Anka Zvjezdana MohoroviC Luca - 380 153 MohoroviC Milka - 380 NinCeviC Bosiljka Boja - 153 Mojda Dragica - 342 NinCeviC Ivanka - 50 Mokosek Ankica - 48, 114, No! Nada- 29 167, 188, 279, 512 Nola Anka - 119 MomCiloviC Kata - 108 Nola Jaka - 421 Monas Za'.rieta - 490 Nola Katica- 397, 464 Monfardin, majka-- 516 Nola-PuriSiC Krasna --119, 433 Montana Blaga - 119 N ovaCiC Marica -- 342 MoriC Slavka - 412, 421 Novak Marija - 188 MoroviC Dobrila - 49 N ovak-.StraSek Milka - 163 MoroviC Zana - 119 Novak-Tomaseo Marija - 150, MoskoviC Marija - 490 153, 181, 198, 233, 303, 306, MosuroviC Manda - 247 412 MoZgon Ivka 61 Novak Vladislava -- 12 MoZina Jelka - 158 N ovakoviC Anica - 146 MoZina Slava - 158 N ovakoviC Boro - 187 Mrak Katica - 188 N ovakoviC Draga Dade - 248 MrakovCiC J ovanka - 266 N ovakoviC llija - 16 MrakovCiC Marica- - 266. NovakoviC Milja - 63 Mraz Kata - 395 NovakoviC-RadeliC TreSnja RaMrazoviC GaSpar Karlo - 14, hela - 1·87, 188, 251 466 NovakoviC Sanda -- 531 Mrkoci Ana - 96, 281, 372 NovakoviC Vidosava - 104, :Mrkoci-Jurin 'Tonka :....__ 96, 114, 402 281, 372, 461 NovakoviC Vinka - 279 Mrkoci Vera - 96 NovkoviC Zora - 111 Novosel-B1·nClC Nada 230, Mrkoci Vika - 280 MrSa Milka - 150, 181, 274 243, 253, 266, 297, 469, 471 Novosel Dragica - 62, 507 MrvoS Ivka - 496 MuaCeviC dr. Ivanka -- 14 Novosel Fajnica - 145 MudriC Milica - 353 Novosel Manda -- 146 MudriniC Vukosava - 43, 63 NovO-sel Marija Bosiljka - 188 MudrovCiC Sida - 487 Novosel Marjana 166, 167, MufiC, sestre - 201 169, 204 . MufiC Franka -201 Novosel Vanda 46, 74, 77, MuftiC Anka - 201 181, 413 Muhar Marica - 12, 245 Novoselec-Cvrtila Katica Seva MuhviC Anka - 200 343 MuhviC Ivka - 496 M uhviC Tonka -- 44 NJ MuljaCiC Linda - 152 Njegomir Anda - 136 MuniC Marica - 81 Njegovan Fedora - 50 MuniZaba Mara - 136 Njegoval). Karla - 49, 50 Munk Zdenka - 188 Murat Ana - 145 0 M uselin Ana - 78 MuselinoviC-Kometnik Ljubica 0 baj din Milica - 486 -128 ObradoviC Danica - 445 :NiuSkinja Antla - 108 ObradoviC-KorduSEL Marija MutiC Marija - 104 36 MuZa Mara -- 513 ObradoviC Marta - 512 ObritdoviC RuZa - 145 N Ocrt-Rehlik Marija - 128 OCko-CetkoviC dr. Slava - 54, N aCinoviC Gasparina -- 516 74, 78, 135, 205 N ad Milica - 146 Ofak Draga - 44, 243, 496 N agliC Marica ____. 201 OgnjenoViC Dane - 16 Napijalo Ankica -- 90 O.gnjenoviC Mika -,.. 136 Napijalo Milica -- 90 OgrizoviC--Polak Damca - 312 N azor Vladimir -- 466 OgrizoviC-Vrinjanin Slava N ecak Milka - 39 74, 'i7, 531 N egotiC Katica -- 15-0 0 .i akiC Danica -- 78 Negri Ada - 516 Oklopdzija Matilda - 146 NeguliC Danica -- 230 OkreSa Danica - 24 Nen:idiC Marica .._ 266 OmC.ikus Milka -- 16 N etkaCeva Mica ....,... 44 OpaCiC-t:ari.ica Stanko ~ 466 Neuman. Lili -- 478 OpaCiC Danica - ~03. Neuman Mici -- 151 OpaCiC Dragica - 111, 112, la Neve Gioia - 535 181, 356 . NeZiC Bepa Josipa - 490 Opacic Kata - 25, 1.S1, 190, Nikola Ena - 201 303, 330; 332, 361 NikoliC Eva -- 128 OpaCiC Seja - 1~9 NikoliC Mara __:_ 187, 188~ ·Opal a Milica - 48. 9.22. 223 OpaliC Katica - 248 Nikolic .Stoja _:__ 78 Opsenica Jovanka - 136 NikoliC Ranka Danica :....__ 108 Opsenica Milica - 136 Opsenica Stevo -- 205 OreSCanin dr. Bonka 531 OreSCanin Nada - 62, 169, 203, 486 OreSki Marija - 232 OreSkoviC Marko - 19, 28~ 36, 184 Orlandini Perica - 150 Orlandini Tina --· 150 OrliC Lenka - 531 OrliC Marija - 266 OrobabiC Ljubica 68 OrozoviC Kata - 128 OrSaniC Zlata - 139, 314 Ostak Pina - 109 OstojiC DuSanka - 223 OstojiC Jela - 487 Ostojic Ljuba - 78, 222 OstojiC Vesna - 150 Ospuh Anka ~ 163, 164, 231 OStoviC Ljubica - 513 Ovanin Mara - 128 OzretiC N eda - 49, 427 O~aniC Anlm 44 OZaniC Draga - 44 OZbolt Angelca - 201 Ozbolt Filipa - 243, 333 OZbolt Franca - 201, 243 Oibolt Marija - 201 Ozbolt N ada - 201. 243 OZbolt PauHna - 201 Ozbolt Tilika - 496 Ozbolt Vlatka - 243 OZe.g Marija - 342 OZegoviC-Bracin Drago - 16 p PaCenovsld Draga Lasta 188, 339 PaCoriC Vidosava - 487 Parlre Dinka - 151 Pa.O:<tn LiJ'ka - 145 Paden .flnka - 471 Padrm Dan'ca - 61 Paden Stefa - 471 Padf>.n V11kosava - 128, 306 Pa~Jiani Vrtnnn. 535 Pahniina Matija - 469 PaiC-Roie NPva - 37. 50, 293, 303, 395, 397' 413, 464 Pa.iiC Asnija - 108 Pa ik K.atica - 200 PainiC Francika -- 496 Pajnh Marija - · 478 PalatinuS A.rmcza·- 232 Palfi-Subinski Ankica - 48, 429 PaliC Anka - 146 PaliC Mara -- 146 PaliC Radojka - 146 Paliska Antica - 380 Paliska Erco1ina - 380 Paliska JoSipa 3-80 Paliska Kata.rina - RSO Paliska Marija - 380 PamiC Zora - 478 Pand;C-RavatoviC Smilja - 136 PaniC Vjda - 78, 128. PankariC Magica - 312, 395 Pan Valerija Mari.ia - 48, 181, 200, 201, 253, 371, 468 Paparela Armando _:..... 103 Paparela Olga - 49, 50 Paprk.a Dragica .......:_ 129 ParoviC Blagoje - 74 PasariCelt --'. 103 ·' 548 �"\1 i'ataki Marica - 25 Paternoster Ljerka - 531 PatkoviC Doka - 80 Paulic Bara - 62, 132, 356, 486 Paut Andela - 188, 339 PaveliC Ana ValaSica - 61 PaveliC Hana - 22 74 87 PaveliC Marija PaveliC l\'latija ,Stara - 61 PaveliC Tera - 61 PaveliC Dragica - 12 PaveSiC Ilija - 12 PaviCiC Eara - 24 PaviCiC Marica - 189 PaviCiC Pavica - 44 48 200 277, 496 ' ' J PaviC Danica - 195 Pavic Dragica - 108 356 486 PaviC~BuriC Stanka ~ 108 PaviC Nada - 146 PaviC Neda - 151 PaviC-Tenzer Jovanka Tanja - 145, 303, 426, 429 PaviSeviC Mara - 146 PavkoviC Draga - 312 PavkoviC Milica - 486 PavkoviC N eda - 151 PavkoviC Stela - '87 Pavlek Andelka - 231 Pavlek Kata - 164 PavletiC, majka - 516 PavletiC Marija - 380 PavliCeviC Milka - 61 PavliCeviC Zorka - 61 PavliC Kata Mili-ca - 61 PavliC RuZica - 266 379 PavlinoviC Ljubica ~ 119 Pavlov Marica - 380 PavloviC Jula - 145 PavloviC Ljubica - 128 PavloviC Slavica - 391 429 PavloviC Slavka - 128' PaZanin N eda - 151 PecotiC Zlata - 25 PeCnik Anka - 146 PeiC Smiljana - 16 PejnoviC Kata - 7, 20, 28, 36, 98, 115, 135, 136, 165, 176, 180, 181, 183, 184, 194 205 243, 245, 246, 293, sos; so7; 308, 341, 361, 374, 397 423 464 ' ' Bi ' Pejnovic Ljuba - 146 393 426 PekiC Ana - 400 ' ' PekiC Ivan - 400 Pekic Luca - 400 PekiC Mate - 400 PekiC Pava - 400 PekiC Zorka - 150 PelaiC MaSa - 150 Pelcl-TurkoviC BeSka 22 PeniC Marica - 512 PenoviC Cvita - 151 PeraniC Ana - 258 PeraniC Slobodna - 258 Peretic Ankica - 25 ,_139 J 237J 4~ PeriC Anda - 153 PerlC ·Kata - 104 PeriC Margareta - 200 PeriC Marija - 62 111 112 PeriC Mileva Leca ~ 62 Perin Adela - 163 Perin Andela - 231 PerinCiC RuZa - 230 PeriSkiC Kata - 30 146 Perman Sofija - 931 53~ 55Q Pernac Jana -- 113 PerniC Nina - 516 · PeroviC Lepa - 132, 147, 491 Perpat RoZ. - 380 PerSiC Mara - 513 PeruSka Tone - 400 PerSiC Nina - 496 PeSCica-Jelovica Mi1ka 81, 380 PeSkir~Stambolija Ljubica 129 Pesut-skrljac Kata - 128 Peteljko Fana - 164 PetkoviC Anica - 163, 231 PetkoviC Eara - 113 PetkoviC Kata - 231 PetnjariC Marija - 146 PetranoviC Frana - 44, 496 PetranoviC I vka - 44 PetranoviC Kata Japakova 44 Petravec Kata - 513 PetraviC Earica - 513 PetrCiC Ljubica - 340 PetriCeviC Anka - 30 PetriCiC Berta - 14 48 PetriCiC Roza - 114 Petrie Amalija - 535 PetriC Anka __:__ 50 Petrie Draga - 164 PetroviC Anica - 232 PetroviC Darinka --:- 7B 188 PetroviC-FekeZa Zdenka'- 61 200, 234 , PetroviC Fuma - 516 PetroviC Luca - 152 PetroviC Ljuba - 513 PetroviC A[arija - 342 PetroviC Marija - 516 PetroviC RoZa - 4 78 PetroviC-TodoroviC Eva - 63 PetroviC Vata - 146 PeuliC N edjeljka. - 128 PeuraC:a Petra - 486 Pihler Dragica - 34 191 PikuniC Alma - 109; 380 PilaS Marija - 469 PilepiC »Crna« - 342 PilepiC Emilija - 489 PilepiC Marija - 159 Pilj Petar---_ 16 Pintar J ela - 145 Pintar Ljiljana - 139 PipiC Mara - 513 PiploviC Ana DaSa - 258 PirSI Drag-ica - 201 Pistotnik Micika - 280 PiStan Anita - 516 Pivac Ivanka - 119 PiZir-BuCi Zora - 96 Plavec Jela - 312, 395 Piavee J ula - 232 Plavec Katica - 513 Plav.SiC Saveta - 145 Plazeriano BoZena - 232 Plazibat Ana - 34 PlPr:.~S-DmitraSinoviC Koka 36 PleCaS Sofija - 136 PleCko Marica - 281 PlepeliC Ljubica - 513 Ple~e Andelka 200, 243 Plese Matilda - 44 200 PleSe-Juraj Katica '_ 44 200 234, 243 ' ' PleSe Katica OrnijaCeva - 44 PleSe Katica Rodotova - 44 200 , Plesko Marica - 872 Pletes Ljuba - 104 PletikosiC-Breko RuZa- 151 PoCuCa Milica - 86, 136 PoCuCa Milica - 209 Pod12;ornik Micika - 496 Podkrajac Ana - 48 Podreka Ema - 380 Podrug Nikola - 103 Podvorac-HariS Reza - 62 Pogorelec Zlata - 103 Po_ie Marija - 201 243 Poje Veronika - 201 Pokrajitc Anka - 136 Pokrajac Smil.ia - 28, 36 136 181, 373, 374 J ' Pokrovac Manda - 189 PokupiC Mica - 145 Polak Elza - 531 Polak dr. Vera - 22 Polak-Winter Laura 12 Polak Zlata - · 22 PoUC Ivan - 400 FoliC Liubica NaSa - 157 · 158, 379, 380, 489 516 , PoUC Pena - 44 ' Polinac Drenka - 146 PoloviC Ana - 108 PoloviC Marko ___:__ 506 Polovina Perka - 39 Polovina Stana - 136 Poliak Andela - 113 114 167 Pol_iak Jana - 512 ' ' Poliak Marta Spodobinina 195 Po1jiCan Kata - 415, 421 Pomper Zeljko - 103 Pongrac Ana - 380 PopadiC Darinka - 128 PopoviC Bosiljka - 516 _ PopoviC Ivana - 456 PopoviC J ovanka - 188 PopoviC-MiriC Eorka - 62 108 PopoviC Sava - 136 ' Popov~~ Rmilja - 36, 181, 456 Ponovw Vlado - 14 31 87 109 J ' , PopoviC Zorka - 136 Poropat Ana - 380 .472 Poropat Mari_ia - 472 Posavac-TesliC Mara - 24 PoRtl Katica - 14 PoSCiC Ivanka - 380 Potkoniak Marija - H.i6 . PotroSRnec Jelka - 164 PoviC Zora - 486 Povorlnik J elka - 139 PozniC Miieva - 78 Poznoviia Ljubica - 170 Po.Zeg- Fanika - 25 PoZiC Rara - 96 PrecoviC DA-nica - 512 Prerlavac Kata - 312 Prerln_ieviC Dragic::~. - 395 Prerlo,Cc .Tela - 25, 37. 62, 82 112, 123, 169, 181, 507 , PrelovSek BoZena _ 24 PremeniC Ljubica - 513 Premer Josina - 496 PreradoviC Milka - 128 · Prevendar Zenka BlaZenka 113, 513 Pribic~vic dr. R~de - 466 Pr1ca-DobriniC Ada - 14 Prica Pera - 98 Prijatelj Marija _:__ 496 Primorac Marija·- 248 Princi6 Marija -- 188 Privrat Slavica - 109 PrivrSek Nevenka - 470 Prkovic Anda - 513 Prlina Anda - 128 Prodan Ljubica - 380 ProdanoviC DuSanka - 128 ProdanoviC Kata - 146 ProdanovlC Kristina - 4 7 ProdanoviC Slavica - 146 Prohaska-Rukavina Neda 47, 87, 387 Frolic Anda - 151 Ptlic Reza - 146 Puac Draga - 188 PuaC Marija - 188 Puac Milka - 188 Puac Zlata - 188 Puda Draga -- 486 PuhaloviC Ljubica ...:..._ 49, 339 PuhariC Grozdana - ,g1 PuhariC I vana - 81 Puklek Sanda - 164 Puljas Ina - 153 Pustaj Bara - 511, 513 PuSkariC Darinka - 61, 132, 200 PuSkariC Mara - 128 PuSkariC Olga - 104 PuSkariC Sajka - 128 Puz Ljubica - 81 R Racki Jula - 581 RadakoviC Deva - 136 RadakoviC-JurekoviC Danica 36 RadakoviC Marija - 136 RadakoviC Milan - 14 RadakoviC Nikola - 58 RadanoviC Danica - 62, 203, 356, 510 RadanoviC DuSan - 533 RadeljeviC Kata - 248 RadeljeviC Marija - 328, 420 Radetic Anetta - 490 RadetiC-Golik Domica - 61 RadetiC Stana - 490 Radica Tonka - 50, 151, 152 RadiCeviC Mara - 195 RadiC.eviC Marija - 247 Radic Anica - 195 RadiC Duka - 189 RadiC Hanja - 151 Radic Jere - 151 Radic Marija - 328, 329, 416 RadiC Matija - 119 RadiC Milica - 199 RadiC RuZa - 151 Radin Olga - 513 RadiSh.'! Ina - 68 RadiSiC Katica - 63 RadivojeviC Milena - 29 RadmanoviC Jelena - 487 RadmiloviC Milka - 188 RadoCaj ·Mara - ·170 RadoCi.C Marta - 486 RadojCiC Anda - 200 RadoniC Slavica - 119 RadonjiC-MiranoviC· Mara Crnogor ka - 49, 50 RadosavljeviC Mara - 487 RadoSeviC Marija - 61, 490 .RadoSeviC-MatkoviC Katica 61 RadoSeviC MiCica - 61 Radosevic S1avica - 109 Radosev!c Zofka -- 109, 286, 266 Radovac, majka - 516 Radovan Linda - 490 Radovanlija Anda - 188 RadovanoviC Slavica - 146 RadovCiC Kata - 516 RadoviC Marica - 513 Raduka Milica - 128 RaduloviC Danica - 61, 181 RaduloviC Zorka - 61, 200 Rada Stana - 151 RadenoviC Jovanka - 16 RadenoviC Milena - 16 RadenoviC Milka - 16 RadenoviC Nikola - 16 RadenoviC Soka - 16 RadenoviC Stevan - 16 Rafanelli Marica - 119 Rafanelli Vojna - 119 RaheliC Marija Teta Mirna 158 RajaCiC-VukeliC Julka· - · 36, 104, 200, 277, 493, 496 Raiak Stevan - 16 Ra]CeviC Gina - 36 RajCeviC Sofija - 36 RajkoviC Kata - 34 RajkoviC Mate -- 499 RajnoviC Draginja - 60 RajnoviC Ljuba Vajina 60 Rakar Josip - 103 Rakar-MagaSiC Anica - 14, 110, 112, 181, 202, 205, 237, 272, 356, 405, 408, 531 RakiC-GaliC Marinka - 119 Rako Vinka - 523, 524 Rakovac Ivana - 516 Rakovac Zvana mamica - 490 RamiC Ljuba - 188 RamniC Celestina - 380 RamniC Josipa - 380. RamSak Tonka - 126 Ranbol Margita --: 128 Ranee Kata - 96 Raner Katja - 109, 472, 490 Raner Lea - 109, 361, 379 Raner Nada - 109, -267, 361, 379, 489 Raner, obitelj - 477 247 RanisavljeviC Bojana Raos J aka - 119 RapiC Bara - 24 RapljenoviC-JandriS Katica 114, 512. 533 RaspoliC Marija - 380 Raspor-Miokus Burda - 52 Rastovac Ljuba - 486 RastoviC-Jaramaz Milka - 189 RastoviC Petar - 16 RaSa Vinka - 152 ~aSeta, popadija 36 RaSkoviC Jula - 128, 145, 303 RatiC Tina - 145 RatkoviC J ovanka - 200 RatkoviC-PopoviC Ljubica - 63 RatkoviC Trninka - 24 RauSeviC Marija - 14 RavliC Tihana - 151 RavniC Stefanija - 361, 472, 478 Re bic Milanka - 146 Relic Stana - 486 Reljac Filipa - 496 Rendulic Julka - 463 RepaniC Dobrila ___,. 63 ReskuSiC-Basetina Katica - 63 Restovic Rajka - 150 Reva Bara - ~19 Ribar dr. Ivan - 423 RibariC Reza - 380, 400 RikanoviC Ilija - 187 RikanoviC Radojka - 188 Rismondo Ersilia - 489 -Rittig dr. Svetozar - 466 Rivoseki Melan)c<.a - 387, 469 Rnjak-OluiC Soka - 150 RobiC-AntoniC Slavica - 113, 513 RobotiC Dora - 312 Rodica Ljubomira Neda - 158, 379 RodiC-Kotur Andelina - 108 RodiC Marica - 151 RogiC Marija - 469 RoguljiC DuSanka - 128 Rohan Ankica - 97 Rohan Slavka - 97 RojCeviC Ankica - 312, 395 RojCeviC Marija - 312 Roje Anica - 151, 411 Roje Zorka - 152 Ro.iniC Fumica - 516 Rokov-BaraniC Marija 150 ~okov-Lukin Mari.ia 150 Rolih J elka - 4 72 Romac Sonja - 535 Romac Sima - 151 Romac Zora - 361, 478 RomanoviC Hilda - 103 RomanoviC Mara - 113 RonCeviC Petra Ujna - 128 Ropar Marija - 531 RosandiC Zora - 49, 50, 152, 329. 421 RoSCiC-KurtiC Ljeposava-:- 119 Rotar Ana __:_ 472 Rotar Mara - 380 Rotim Zeljka - 380 Rovina Antonieta - 516 Rovina Marija - 490 RnbeSa Bosiljka - 81 RuheSa Josipa - 81 RubeSa Marica - 81 Rubesa Olga - 81, 159 RubeSa Sava - 81 RuCeviC Mara - 146 Rudan Ana - 153 Rudelj Simica - 119 Ruden.iak Draga - 248 Rukavina I vka - 312 Rukavina Ivo - 14 Rukavina-Kolman Ma]a -- 12 Rukavina Nada - 387 Ruman Marija - 516 Rumora Marica - 230 Runko Amalija - 490 RupCiC Eva - 36 RupCiC Fanika - 12 Rupee Kata - 812. 395 Rupena Majda - 490 Rupena Marica - .380 RuperCiC J agica - 513 Rusek Katica - 14 RuRmir Draga - 128 RuSCukiC Anka - 48, 103 RuSec Danica - ~52, 431 RuZiC Ante - 259 R11ZiC Darija_ - 52 RnZiC .Telka - 280 RnZ~C .ToZa 157, 158, 470 RP7.iC-Kruljac Katir:a - 44 RuZtC Ludana - 535 RnZiC N evenka - 1!'52, 230 RuZiC 8tanka - 470 Ruzic Vojka - 152 551 �s Sabalic Anka SabaliC Tonka 188 ---=.. 1$8 SabadoS Jagica - 48," 188 Sabljak Ljerka Seka - 232 Sabljilk Marica - 25 SabljariC Katica - 139 Sabol Laura - 205 SaCer Kata - 164 Saili Dragutin - 104 Sajko Kata -- 95 Sajli Marta - 531 Salf:s Mira - 14 Salaj Marija - 146 SamardZiC Danica - 146 SamardZiC Kaja - 151 . SamboliCek Slavica - 145, 155, 393 SankoviC Mate - 499 Santan Marija - 490 Santini-DuplanCiC Seka - 50 Santo Matilda - 24 Santo Mira - 231 /·SaplaiC 'Katica -. 487 SarajCiC Mika - 531 SarSon Marica - 81 SaviC Marica - 36, 531 Scrobogna Lea - 93, .535 Sedlari6 Mara_- 128 Sedmak-MihalinCiC Slava 113 SekuliC Ankica - 188 SekuliC Danica - 216 SekuliC Mileva - 12-8 SekuliC-PopoviC RnZa - 62, 271, 356,. 486 Selak Ljuba - 108, 486 Seligman Katica - 48 Sem Emica - 342 SentiC Anka - 139 Senjuk I van - 34 Sep Dorica 513 Serdar Stefica - 34, 145 SerSiC Franka - 469 SerSiC Marija - ';169 SertiC Marija KovaCeva - 136 SeveroviC-MijaCinoviC M-ilka 164, 231 Sikirica Ana - 486 SimCiC Antula - 477 SimCiC Ivan- 477 SimCiC Marijan - 477 SimCiC Nino - 4 77 SimCiC Tereza - 477 SimCiC Viko - 477SimiC Ida - 343 SimiC 8-lavica - 521 SimiC Vukosava - 63 SinCiC Ivanka - 81 SinkoviC N. -_ 516 SinovCiC-BlagaiC Zorka 150 SiriSCeviC Kata - 152 SirotiC Ami - 380, 490 SirotiC Julka - -380 Sirovec Tereza _- 232 Skaramela Marija - 516 SkenderoviC Slavica - 513 SkendZiC Julika - 36, 208 Skendzic Staka - 136 .SkoCiliC~BroziCev!C Anka Rikica 61, 469 Skokandic Ljuba - 152 Skorup Ika -- 36 Skotupan-DragniC Anka- ..:_ 64; 318 . . Slabinjac Marija -,.-- 24 - _552 ., Skade Kate -- 151 Skunckik Kata - 513 SladojeviC, majka i kCl - 342 SlakoviC Ljuba - 195 Slani Darinka - 531 Slavcic - 109, 477 SlaviC Nada - 159 SlavujeviC Jela - 128 Slezak RuZa - 312, 343, 395 SliVka Pavica - 61, 243, 496 Slodej Marija - 188 Slukari. BoZica - 24 Slukan Matilda - 24 SljepCeviC Milka - 43 SmiljaniC Desa - 128 SmiljaniC-VejnoviC Mara 128 SmolCiC Ana - 61 SmolaC Julka 484 SmolCiC Maca - 24 SmolCiC Marica - 24, 170, 342, 430 Smolek Marija - 104 SmoliC Liza - 34, 191, 247 SmoljanoviC Marija - 312 SokoliC Mica - 61 SokoloviC N eda - 103 SoldatiC Damira - 50 Soldo Luca - 151 Soldo Nikola - 33 SoSiC Danica - 534 SoSiC Marija - 267, 361, 380 BpinCiC Marija - 81 SpinCiC Milojka - 81 Splivalo Perka - 189 Sponza Francesca - 516 SrbiC Marija -- 170 Srbljan Boja - 164 .Srbljan Milka - 164 SrdoC Marica - 81 SrdoC Verka - 81 Sremec Nada - 2,07, 210, 397, 424, 464, 466, 531 Srnec Mara ·-- 513 Srok Darinka - 159 Srok Marija -- 44 Srok Milka - 81, 489 Srok Mima - 81, 159 SrziC-DragiCeviC Anka - 119, 421 Stambolija-PrpiC Stoja - 128, 145, 306, 426 StanCiu Anka - 163 StaniCiC Dragica - 113 StaniCiC Jela - 113, 114 StaniCiC Kate - 119 StaniC BOjana - 247, 426, 429 StaniC GuSta - 61 StaniC Jovanka -- 136 StaniC Ljubica - 36, 40 StaniC Marija - 61 StaniC Stefica - 49 StaniloviC Jana - 513 StaniloviC Rata - 513 StaniloviC Klai-a - 513 StanimiroviC Mira Silja -- 146 StanisavljeviC Nevenkci - 30 · StaniSiC Jelka -- 114 Stanko Marija - 231 StanojeviC Jelica - 62 StanSa Ka:tica - 33 · StarCeviC Jullca-- · 61 StarCeviC Mara - 61 Starej Marija - ·24 StefanoviC Nena - 512~ 533 Steiner Ducika - 4 7 Stemberga Marija -:- 516.-. Stepancic Tilija - 490 StepanoviC Dara - 108 Stiglmayer Gustav - 67 StipanoviC Milka -- 44, 200 StipanoviC Soka - 44 StipeC Pavica - 61 StipiSiC - 515 StiSCak Kata - 139 StjepoviC Danica - 108 StojakoviC Draga - 129 Stojan Vjekoslava - 535 Stojan Vojna - 535 StojanoviC Ljuba - 146 StojanoviC Soka - 146 StojiC Cvita - 151 StojiC Milica - 151 StojniC Darinka - 496 Stokic Olga - 535 StokoviC Viktorija - 478 StopiC Mara - 108 96 .StramCeviC J aga Strcaji Filomena - 516 StriZiC-Tus Anica - 61 StrniC Mara - 114, 513 StrnSak Dragica - 521 Strok Izidor - 14 Strzalkovski N ada - 139 StrZiC Franca - 150 SuCeviC Nada - 312 SuCiC Zorka - 48 SuknaiC Jelka - 33 SuknaiC Mara :- 146 SuliC Draga - 501 SumeriC Ana - 361 Supanc Anka - 48, 188 Supek Zdenka -- 531 Supica Draginja - 62 Surjan Andelka - 329 Surjan Marija - 329 SusiC Zorka - 469 SuSanj Bosiljka - 200 SuSanj Dragica - 81 SuSanj Ema - 81 SuSanj Marija __.__ 81 SuSanj Milka - 159 SuSanj .Stanka - 81 SutloviC Marica - 150 SuZnjeviC-Stupar Ana - 63, 190, 330, 332 SveCiC, majka - 516 SveSko Paulina - 158 SvetopetriC Slavica - 513 Svilar Sava - 170, 342, 484 SvitiC Marija Vlasta - 109SvjetliCiC Zvonko - 103 Svoboda MariSka - 188 Svornik Kata - 96 Svornik Slava -- 96 s Saban Pepica - 36, 98, 136, 181, 451 Saina Antica - 380 Sainci Slava - 516 SakiC Mila - 247 SaliC Anita - 516 SandriC Antica - 150 Santavec Roza - 164 . Santek Tereza - 232 SantiC Katic.a - 139 SantiC-MatijaSiC Stefica Sanda - 74, 77, 156, 157, 188 SariC Anka ViSnji - 150 SariC dr. Vera·- 139 ·SariC zu-za :___ 151 Sarin An<ia - 150 SCuriC-NemCevic· Milka·- 312, 343; 395 . SeakoviC Anda · - 145 Sedina Liza - 146 _ Segota Maja Melanka· --------' 266, 466, 470 Segota Mira - 157, 158, 468, 470 SegoviC-Bartolac Ivka -'- 25, 356, 463, 4-86,-507 SegoviC Lucija - 104 Segulja Branka - 380 SegviC Vesela - 49, 50, 181, 189, 198 SegviC Zdenka - 5_0 SegviC Zlata - 50, 87 SejatoviC Stoja - 145 SelendiC J elka - 96, 352 sepak Milka - 170 sepak Slava Sojka - 170 SeparoviC Dobrila - 152 SepiC Ljubica - 157, 158, 380, 534 SepiC Stanka - 81 Serbinek Greta - 104 Sestak Bara - 195 Sestak Jana - 195 Sestok Mara - 195 Sestok Milka - 195 Sestak Slava - 195 Sibenik Nikolaja - 534 sib! Anca - 469 . Silobodec- Zora - 513 SiloviC Blanka - 158, 470 -SiloviC dr. SreCko - 466 Simak Mara - 513 Simec Baia - 195 S'imec Guca - 195 Simec Kata - 195, 513· Simec Mara - 513 SimiCiC Antica - 469 SimiC Danica - 469 SimiC-Duvnjak Milka - 50 SimiC Slava - 146 Simunjak-Vukelja Darinka 352, 431 Sindelarova Filomena - 248 Sirola Davorka - 472 Sirola Pepica Silica : 201 Sirola-'TrinaestiC I vanka - 93, 379, 380 Skare Stanko - 466 SkariCiC Zorka - 152 . Skarpa-BuljeviC Anka .,-- 151 SkatariC Desanka - 32 Sklebar Ljubica - 312 SkoriC Ilija - 16 Skorin Marija- 150, 181 Skorjanec Veronika- 164 Skrbeta Jelica 513 Skrivanek Marica - 17,0, 342 Skrometa. Marica - 150 · skrtic Zlata - 139 Slezinger Ada __:___ 234 Slosar DuSa - 81 Smerala Fanika - 342 Smi~mator Ljubi~a 188 smit Jelka - 487 smit Katica - 339 Smit Vera - 188, 339 Smit Vikica - 188 Snajder Anka RipiCeva - 44 Sna]der Mica BeletoVa - 44 SnidarSiC Jelka - 114 SnidarSiC-PavliniC Andelka 103 . So bot Zora - 36 · Sokoric SaSa - 446,· 533 solaja Ljubica - 189 · Solaja Mica - 98 Solaja Mile - 98 Solaja Milka - 36, 98, 136 181, 452 Solar Vera ~ 120, 336 SoliC Jela - 151 Soljan Marija - 12, 14, 22·, 48, . 135, 205 Sonje Ana - 230 SoriC Iva - 151 SoSiC Neda - 119 SoStariC Barica - 512 spalj Anka ~ 387 Span BoriC T_~nka - 342 SpaniC And:ehJa - 151 SpanoviC Dragka - 104 Snero File - 50, 152 sPerac Danka - 152 Sperac Katic<:t - 198, 308, 427 spilj ak stefa - 129 Spiranec Micika - 232 SpiriC Antica - 150, 181, 411, 421 SpiSiC Jana - 513 Spoljar Beba - -34 Spoljar Mara - 247 SpoljariC Pepica - 48, 191 Sprljan Ilinka - 150, 181 Sprohar Stanka Mira - 25, 139, 268, 273, 314 Srajer Marica - 30, 146 Stambuk Hosiljka - 150 Stambuk Marica - 150 Stambuk Vera - 151 stanielj Neva - 61, 243 Stefan Milica -=-- 81 .StefanCiC Jelka -- 188 StefanCiC J osipa - 44 StekiC- 93 Stemberg-Marciljani 'Libera 109 .Stemberg-VineZ Rozina - 109 Stengl-MilaSinCiC Fanika - 25 .Stengl Vera - 512 Stibl MarZenka - 128 Stimac Durda - 234 Stimac-ZmajiC Smilja - 34, 222, 223, 303, 429 StiviC IVIate - 34 stokic Olga - 534 Strbac Darinka - 231 Strbac Marija - 380 .Strbac Mileva - 312, 395 Stribar Joka- 150, 274 strk Milka - 188 Strkalj-BratoS -Marija - 248 Strumberger Katja - 426 Subat Josip - 51 Subat Luka 51 Subat Mira - 469 SuCur Kata - 119 Sulenta Vera - 119 Sulhof Mira - 48 Sumanovac Mica - 24 7 Suran Ana - 490 Suran Antica - 379 SuStari.ii Marija - 34 SuSterCiC Marija -'- 34 SutiC .Silva - 119 Svabenic-ZoriCiC Vera - 234 Svalba Danica DaniuSa - 157, 158, 380, 399, 472 Svarc Gerda - 29 Svarc Ivica - 74 svec Milka ~ 170 Sverko Marija - 267 sverko Milkil - 380 Sverko Stefanija - 267 Sverko zo·ra ---:- _380 Svob Milica - 61 svob Olga - 61 Svrljuga Marija - 52 T TalijanCiC Karmela - 119 TambaCa Ljuba - 150 TarabiC Milka - 43 Taras Milica - 150 TataloviC Ljuba - 200 TataloviC Milica - 2.00 Teli.Sman-DorCiC Danica - 60 TenZel"a Iva - 151 Tepavac Manda - 36 Tepavac Nevenka - 14, 74, 87 TesliC Anica - 4H6 TiCak Neva - 4 70 Tija·n Nina - 200 Tili RuZa - 146 TintOr Julika - 129 Tir ErZa - 146 TiSiC Marica - 496 TiSma Vaja - 150, 414, 421 TkalCec Re.gina - 12 TkalCiC Ivan - 499 Tkalec NataSa - 14 Tkalec Zora - 34, 191 'TodoriC Sofija - 136 TodoroviC Eva - 43 TodoroviC Kristina - 248 TodoroviC Marica - 145 Tolic Nada - 67 Tomac-BeniC Barka - 25, 139, 311, 314, 346, 356, 370, 468, 507 Tomac Branka - 158 Tomac Franca - 311 Tomac Janko - 311 Tomac Jela·- 311 Tomac Josipa - -61 Tomac Kata Bizerova - 44, 200 Tomac, obitelj - 313 Tomac Vazma - 513 To~ac Zo-i-a - 243 TomaS Sava - 136 TomaSeviC Ana - 432 TomaSeviC~BoSkoviC Julija 119, 433 TomaSeviC-DragoviC Ljubica 119, 421, 524 TomaSiC Marija - 152 TomaSiC 'Terezija - 24 TomaSko Kata - 499 TomaSkoviC Berta - 97 Tome Olga Irena - 534, TomiC Danica - 188, 339 TomiC Dinka - 152 TomiC Genoveva - 61, 266, 297' 468, 469 TomiC-KlopciviC Ankica- - 139, 314, 517 TomiC Marija ·zntka-- 61 TomiC Mika - 200 TomiC Mileva - 416 TomiC Milka - 266, 297, TomiC Nada - 152 TomiC Smilja - 234 TomlianoviC Anka - 387 Toml]anoviC Anka - 387 Tomna Anina - 87 TomSiC Vida - 2, 3 TomSiC Marija - 195, 379· 553 �TomMc Rob ~ 195 TomSiC V alerija - 535 TonCi Tereza - 469 TonCic Zdenka - 139 Toneki Katica - 496 TonkoviC Anica - 61 Tonkovic Ljuba - 312, 395 TonkoviC Marija - 61, _499 Tonkovic Nada - 61, 157, 266, 379, 489 TopuzoviC Jula - 247, 426, 428, 503 TopuzoviC Kata - 247 Tortic Ljubica - 513 TOrOk-VerniC Magda - 74 Trbojevic Baja ~ 146 TrbojeviC Bosiljka - 146, 393, 483 TrbojeviC Mane - 187 TrboViC Danica - 200, 496 Trbovic Milena -'-- 200 TrboviC Milica - 200, 296 TrboviC Nada - 181, 200, 303 TrboviC Simica - 61, 181, 200, 496 TrboviC Soja :--- 200 TreusiC Ante - 103 TreusiC J osip - W3 TrinaestiC-DubajiC_ Vjera 150, 181, 274 Triplat -Dragica - '312 Triplat stefica - 312 Trkulja Vasilija - 108 Trlin Iva - 119 Troha Francika - 333 Troha Slavica - 333 Trohar Ivanka - 61, 200 Trohar Jelka - 61 Trompa Marija - 516 Trope Francika - 243 Trp Marija - 266 TrumbiC-RaiC Neda - 49 TuCkOriC Vikica - 521 Tudor Anka - 152 Tuhtan Marija - 81 Tumbar Boja - 108 Tumbas Boja - 486 TurCiC-Vujica Ljuba - 113 TurCinoviC Andela - 380 TuriC Kata - 36 Turk Darinka - 201 Turk Katica - 496 Turk Marija - 201 Turk Vera - 243 Turk Zdenka - 201, 496 TurkoviC Kata - 48, 170 TurkoviC Matija - 267 TurkoviC RuZi_ca - 33. 48, 54, 136, 157, 200, 205, 221, 226, 230, 253, 297, 468, .471 TurkoviC Stefica - 49 Turkulin Drag-a - 24, 129, 190 TurniSki Rezika - 188 · Turza Herta - 25 TuSkanec Jagica - 24 TuSkanec Marica - 513 u Udier Marina - 139, 314, 517 UdovCiC Ana .:._ 516 UdovCiC Antun - 447 UdoviCiC Benjamin - 328 U grica DuSan- . . . :. . 16 UjCiC Josip - 447 U jevic Antica - 119 U jevic Mila - 119, 524 554 Ulemek Ljuba - 62, 111, 167, 203, 355, 356, 486 UmiCeviC Mileva - 487 U rek Ankica - 49 UremoviC Ana - 61 UremoviC Ikica Kata - 469 Urlic Dobrila - 152 U roiC Roza - 96 UrsiC Tonka - 119 utvic Milka - 36, 136 UtviC-VolariC Neda - 139 UvodiC Karmela - 153 Uzelac Danica - 36, 170 Uzelac Katica - 12, 531 Uzelac Milka 170 v ValadZija Evica - 146 ValCiC-J akuliC Ksenija - 25 V alderstein Lida - 490 ValiC Dinka - 158 ValiC Micika - 312 ValoviCiC Anica - 230, 469 ValoviCiC Nevenka- 230 Varady Katica - 114 Varga Anica - 34 VargaS Manda - 34, 191 'lasiC-TomiC Marija- 62 Vatavuk Anka - 50 Vegrin Marija - 484 VejnoviC MaSa - 303 VejnoviC Milica - 189 Vejvoda I vo - 60 Vela Darinka - 119 VeljaCiC Tekla - 61 Vemic Milka - 513 Vencol Ana - 487 VergaS DuSan - 111 VeriC Sofija - 247 VeriC Tena -- 247 Vernie DeS a - 74 VertovSek Vera - 104 VesanoviC Milena - 37, 49, 50 Veseli Maja - 395, 531 Vesenjak-Zmijanac dr. Jelka - 232_ Vesna Marija - 490 VeSera-Popelar Jo.sipa - 103, 104, 339 VeSoviC~ZlatariC Jovanka 139 VetniC Anica - 146 VeZa Zorka - 476 ViCeviC Slava - 200 VidakoviC J ozefina - 513 VidakoviC Manda - 146 VidakoviC· Pavka - 247 Vidan-JakovCeviC Tona - 150 Vidan Marija - 150 Vidas Antonija - 61 Vidas BlaZenka - 471 Vidas Rajko - 51 VidekoviC Anka - 513 VidiCek Dragica - 96 VidiCek Zora - 96 VidiS Mimica - 49 VidojeviC Mica - 128 VidoviC Bara - 513 obitelj VidoviC Bartola - 97 VidoviC Jerka - 151 VidoviC Marija - 416, 512 VidoviC Marija Abesinka - 97, 231 VidoviC Mica - 128 Vidovic N edeljka - 412 VidoviC Pera - 97 Vidovic Roza - 97 Vidovic Zlata - 128 VidoviC Zora - 97 Vidulin Marija - 516 Vidak Marica - 50 VignjeviC TonCka - 158 Vili Darinka - 128, 188 Viljanac Ljubica - 487· Viljanac Radojka - 487 Viljanac Saveta - 487 Vincek Vera - 96 VinovrSki Mara - 62 VinterStajger Ljubica - 113 Virius Cila - 164, 395 ViskiC Polda - 119 ViskoviC Bepina - 516 ViskoviC Ivana - 880 ViskoviC Pijerina - 516 ViskoviC Tereza - 516 Visek Alojzija - 12, 120 ViSnjiC .Marija - 25 ViSnjiC Stefica - 232 Vitak Duska - 139 VitaliC Neva - 84 VitanoviC Draga - 395 VitasoviC Dina - 516 VitasoviC Marija - 516 "VitasOviC-MesaroviC Ivanka 48, 188, 280 VitasoviC Zorica - 516 VitasoviC Zorka - 119 Vitek Pepinka - 128 VitiC Jaga - 247 VitkoviC Ljubica - 312 Vivoda Anica - 380 Vivoda Katica - 380 Vivoda Marica - 380 VjeStica .Stevan - 16 Vladimir Anda - 187 VlaclisavljeviC Bojana - 247 Vlah Franica - 109 ·Vlah Marija - 109 Vlahov Luja - 150 VlahoviC Marija - 513 · Vlasta Ana - 109 VlaSiC Slavic a - 380 VlaSkiliC Krista - 78 VojaCek Terinka- 429, 483 VojinoviC Joka - 136 V ojkoviC Frana - 63 VojniC-Sla..viC Anka - 63 VojvodiC Duro - 16 V ojvodiC Ilija - 16 VojvodiC Milan - 16 VojvodiC Simo - 16 VolCanSek Ita - 103 VolCanSek Ivanka - 46 Volf Franjica - 201, 243 · Volf Nevenka - 201 Volf Tonica - 200 Vontin Vera - 535 VorkapiC J elica - 64 VorkapiC Maca-- 64 Vostrel Ana - 145 VraC Ljubica - 128 V raCar Milk a - 136 VraneS Milija - 136 VraneS Milka Rabatina - 136 .VraneSeviC Janja- 34, 428 VraneSeviC Milka - 43, 63, 100, 147, 181, 190, 205, 361 VraneSeviC Soka - 34 VraneSiC Mara - 512 VraniCar Mirna - 97 VraniC Darinka - 470 Vranies Mila - 108 VrapCeviC Mileva - 128· Vrbanac lv~nka -- 496 Vrbanc Antonija - 61 Vrbanec Marica - 342 Vrkljan Ante - 466 Vrkljan Katica - 248 VuCenoviC Jagoda - 78 VuCetiC Ana - 516 VuCetiC AnC.a - 266, 531 VuCetiC Marica - 516 VuC.iC Marko - 103 VuC.iC .Stana - 248 VuCilovski Zora - 12 VuCkoviC Ana - 60, 200, 201, 496 VuCkoviC Angelina - 486 VuCkoviC BoZena - 164 VuCkoviC Mara - 68 VuCkoviC Mara Lazinova - 60 VuCkoviC Marta - 60 VuC.koviC-Polov:iC Mila - 62, 259, 338, 339, 356, 48;;, 504, 512 VuCkoviC-SvabiC Dana - 200 VuCkoviC Zorica - 487 Vuga Kala - 24 Vujaklija Kata - 181, 190, 491 VujakoviC Milka - 129 VujaniC-SlaviC Anka - 129 VujanoviC-Zdelar Zivka - 78, 487 VujasinoviC Staria ;____ 188 VujCiC Anka - 25, 62, 110, 112, 468, 471 Vujicic Milica - 181, 202, 203, 204, 303, 308, 397, 464 VujniC Jelena - 487 VujnoviC Ana - 181 VujnoviC Mica - 36, 513 VujnoviC-MilkoviC Luca - 136 VujnoviC Mirjana - 201 VujnoviC N aka - 44, 200 VujnoviC Reza - 146 VujnoviC Stanica - 486 Vuk Nedjeljka - 487 VukadinoviC D. - 454 VukasinoviC Anka - 29 VukasoviC Koviljka - 128 VukasoviC Mica - 235 VukeliC Danica - 61 VukeliC Evica - 200 Vukelic Ivka - 469 VukeliC-Lipovska Milka - 446 VukeliC Marija - 234, 387· V ukeliC Milan - 51 Vukic Slavko - 126 Vukman Pavica - 515 Vukman RuZa - 150 VukmiroviC Dragica - 136 VukmiroviC Marija - 308 VukmiroviC Staka - 34, 136 V ukobradoviC J ela - 17G VukojeviC Dara - 416 VukoniC Marija - 52, 200, 243 VukoviC Janja - 247 VukoviC J asna - 50 VukoviC Lina - 191 VukoviC LjepSa - 146 VukoviC Marija Dunja 60, 266, 387, 471, 513 Vukovic Neva - 152 VukoviC Tera - 247 VukoviC ViSnja - 188 Vukres Mara - 312 VuksanoviC Janja - 247 VuksanoviC. Mica -- 203 VukSiC-MatiC Jovanka - 60 VukSiC V aska - 60 VukuSiC Anka - 469 VukuSiC~RuZiC Zora 152 Vulic Anda - 151 VuliC Luca - 151 Vulinac Janja - 342 Vullnec Jagica - 342 Vurdelja MiloS - 58 . Weis DeneS Winter Dara w 231 312 z ZadkoviC Karlo - 447 ZadkoviC 1\farija - 447 Zagajski Amalija - 342 Zagorac Veda- 158, 207, 234, 266, 297, 367, 371 Zaharija Mate - 447 Zahtila Andelina - 380, 490, 516 ZakiC .Savka - 247 Zakinja Jela - 516 Zakinja I,ina - 478, 516 Zaklan Mileva - 36 Zale Milica - 380 ZamUC Vera - 81 Zanchi Mila - 93, 535 Zanfabro Antonieta - 478 ZastavnikoviC Krunka - 48, 259, 343, 395, 491 ZastavnikoviC Marica - 181, 259, 303, 308, 395, 397, 464 Zavrtnik I vanka - 201 Zdjelar-FU.Cek Ankica - 312, 343, 395 Zd.ielar Stoia - 128 ZebiC Marija - 511, 513 Zec Ana- 128 Zec Draga - 39 Zec Mileva - 62, 486 ZeCeviC Maca - 247 Ze.CeviC Stevo - 466 ZeleniC M_ari.ia - 232 ZeliC N edjeljka - 44 Zg-rabliC Ana - 516 ZidariC Marija - 490 Zinaj~ Emilija 139 ZlatiC AnGela - 267 ZlatiC Dina- 14, 157, 207, 229, 230, 379, 380, 399, 489, 490 ZJatiC Lidija - 20, 491, 521 ZlatjC RuZa - 14 Zmajla Ivanka - 477 Zon-JakSiC Paula - 152, 417, 421, 476 Zore.tiC Ratica - 25. ZoretiC Nevenka- 52,-470 ZoriC Jovan - 16 ZoriC-~TovanoviC Milka 14, 54, 145, 376, 393 Zoric Milka Mika - 129 ZrinjSCak Katica - 49, 512 ZrniC Danica - 200 ZrniC Lj"ubica - 200 ZrniC Milija - 61, 200 ZrniC-VuCkoviC Smilja - 60, 200 ZubiC Anda - 78 ZubiC Pijerina - 490 ZuboviC Ankica - 188 ZuboviC Dragica - 445 Zucijati Josipa - 200 ZuliC· Dorina - 81 ZupiCiC Marija - 380, 516 ZuZiC Marica - 511 Zvonar J agica - 97 z Zagar Ana - 20,0 Zagar Ema - 243 Zagar Franca - .201 Zagar Marija - 201, 243 Zakman Bara - 431 Zakman BoZena - 188, 352, ' 436, 442, 459, 492 Zakula N edeljko - 183 zakula N eda - 36 Zalac BoZica - 531 ZaniC Kata - 170, 342 Zanko MiloS- 147, 151, 153 Zardin-Ivanc Ljuba - 231 ZarkoviC-C·oriC Andelija - 25 Zegarac-RadakoviC Mika - 36 ZerjaviC Margareta-. 200 ZeZeliC Anka - 232 ZeZeliC Tonica - 469 ZeZelj Petar - 16 ZeZelj Smilja - 36, 279, 446 Zganec-Brodarac Ankica - 24, 74 .ZigiC Gaga - 136 ZigroviC Marica - 96 .Zi1iC~Cikara Kata 24 ZiliC N ada - 188 Zitnjak Micika - 164 Zitnjak Stefa - 97 ZivkoviC Ankica - 188 ZivkoviC Darinka - 128 ZivkoviC Dragica - 203 ZivkoviC Gospava - 146 ZivkoviC Mara - 487 ZivkoviC Sabina - 24 z-;z-;c Marija - 153 .ZiZiC Silka - 153 Znidarec-Kleinhans Marija 391, 401, 402, 436, 442 ZnidariC Matilda - 188 .ZuaniC Marija - 63 ZufiC Pepica - 490 Zugec Anka - 232 Zugec Terezija - 232 ZuniC Anka - 506 ZuniC Mara - 36, 230 Zupanc Miho ;___ 400 Zupan Mila - 150 Zurga Dora. - 470 ZuviC Marija - 150 ZuZiC Elizabeta - 516 Zvan Agata - 139 5!55 �str. Str. POPIS SLIKA Str. Ukaz od 29. I. 1'945. o odlikovanju AntifaSistil:ke frronte Zena Jugosla:vije Ordenom narodnog oslobmienja U logor . . . . . . . . . . . Narodn.i heroj Anka Butorac X 3 Vida TomSiC (slikana u ljetu 1940. kao ile~alka) . . ·. . . . . . Narodni hewj Anka Bents Maca GrZ.etiC . -. . . . . Kala PejnoviC . . . . . . Narodni herroj Kala Dwmbovif: Gotalovel:ka uli,c,a br. 8 . . . . . Dragica i Rade Kanf:ar sa grupom rad- nika pr.ed tv.ornicom Siemens 3 5 5 7 i2 12 U staniCko s.elo P.erkovci 13 17 19 22 22 25 2,5 Sara Berti{; 30 Nieprijcitelj je palio s.ela Popaljerw Divos.elo Rajna Kravar Nada Heiligstei:n . Berta 1 urza . . . Milica KriZan 30 Andda Cvetkovii 32 Dragic.a Hotko . . '32 Faksimif.e 11rudZ.benog zapisnika redarstvenag ravnateljstva :u Zagr,ebu o hapSeizju And,e!.e Cv.etkovi(; 1. XI. 1941. 33 Dragica Pihl,er . . . . . . . . . . . 34 Dmgica Bu/.at . . . . . . . . . . . 35 Narod iz lilkog sela VisttJCa u Su~i Medugorje 1941. g. 40 Dragica DvoYSl:ak 42 Milka VrandeviC 43 Bosiljka · Beba KrajaCiC 47 . 49 K.arla -Njegovan Zora RosandiC· . 49 !vanka Ninl:eviC 5-D Zorka MitiC . . 50 F aksimile umdlbeno.g zapisnj,ka usiaSkog rlJJdarstva u Zagrebu o_ hapS.enju Nade DimiC . . . . . . . . . , . . 54 Narodni heroj N-ada DimiC 55 Vera Hynkova Vejvoda 56 Nada Antonit . . · . 61 Zdernka BakoviC 67 Nada Drag-asavlj,eviC 68 Narodni her.oj Rajka BakoviC 69 Policijski karton Narod'llog hcroja Anke Buto-rac . . . . . . . . . · .• 73 556 Str. Magda BoSkoviC . . Olga .l{.real:if:-KovaCiC Zoga lvanka KljaiC Sava Jug.o . . . . M.GJca MajstoroviC Ljubica G.erova.c Zlata SegviC . . Nevenlw T.epavac 74 77 79 81 82 86 87 87 Proslav.a I. maja u Titovoj K-oreni.ci mn~... 88 Elena Kohn-Missoni BeSka FrntiC . . . . . Rout BalaS ·Mica, Mile, Nf!lda DmkuliC i Milka Salaja V,era KmniC-Mar.akoviC i Mira Bj,elajac trtve faJistil:kog te.rora 1t Staroj Gr-adiMi Bajta na Kordmm Katja Ramer . . . A.nka Vujl:iC . . . An;ic(t Rak.ar-MagaliC Soka KrajaCiC Milka Kufrin ]1ela StaniCiC N,e.da Mar.ovif:-StefanoviC Marija Lujak . . . . . . Narodni heroj Dragica KonCar fela Pr.erdovif: . . . . . , Cana Bol!.damoviC-P.avlina Lepa ,P,erovif: . . . . . 94 95 96 98 ·100 101 1Oi6 109 110 110 112 114 ll-4 117 119 1.21 123 131 132 Marija KatiC- KupreSanirn, Dara CudiCV.ujnoviC, Zorka Koral:, Stojanka ATalica, Marija So/jan, Dr. Slava DCkoCetkovif: i Kata _P.ejnoviC . , . : . . . 135 Logor na Rabu - jesen 1942. g. . . . . 141 Talijamski okup.atori ,odvode stanovniStvo u koncenlracio-ne logore 143 Jovanka Pavif-T.encer 1\-Iilka ZoriC-]ovanoviC Zm~ fJletu za bor.c.e .Z-e,ne nose bor,cima t?O-dzt· Bosa Fwlgosi . . . . . . Mlj,ekarice iz Rnpotina V lath-a BabiC Milica j-adraniC Milka MileniC, Sl-a:ui.ca KukaniC i Draga iz Kastav.Stine AleksM~-d-ra Ljubfi 145 146 H8 149 151 i52 158 15'9 •!59 , • , -. .- , . , , , 162 Zasjedanj,e AntifiaSistil:kog vzJeCa nm·odnog_ osloboiternja jugoslavij,e 26-29. XI. 1:942. M«"t·zt Clanovima predsj,edniStva nalazi se Kala PejnoviC. U lijevom . uglu legitimacija Kate Pejnovif: kao /:lana AVNOJ-a And.ela Poljak . . Ankica Buden Vesela MarSal jugoslavije fosip Broz Tito ·»Borba1r, od lB. prosiru:.a 1942. hila je P,osvef:ena I. z,emaljskoj ko-nfere.nciji AntifaJistiCkog ironta Ze-na Jugoslavije C ana Babwic . . . . . . . . . t.ene KladuJe P1ienos.e Tanjenike . Kata P.ejnovic . . . . . . . . . Rahela NovakoviC (u sudini) sa dvije omladinke . . . . . . . . . . . Odbor AFt u Divoselll . . . . . O.dbor AFt za sela -VTebac i Pavlovac Mileva B11balo, VeJiela .Segvif:, Mi/.ka Lasi/: i B.eba Alkalaj . . . . . . . . . P.artiz-anski logor na .Prapartu kod D.elnica - fJre.d partizanskom kuhinjom Marija Valerija Pap . . Jela fa~iC-Star,c . . . . Mileva BoZiC-Mar]anoviC J>tenski svijet1r, b·r. 10 i 13 J>LiCka Zena u barbir<, br. 1'0. 1'943. »Drztgaric·a<r, br/ 3, 1942. »Rijd Z,ene«, hr. 10, 1943. »Primor.kwr, br. 2, 1943. »Udarrnica1<, br. 7, 1943. . »2·ena u bo,rbirr, hr. 1, oZujak 1942.. »Primorka<<, br. 7, lipmnj 1943. »U.dar-ni,ca«, br. -6, rujan 1943. »Zena u b.orbirr, br. 1, li.panj 1943. J>t.e,n.a u borbi«, ln. 2, srpawj 1943. )):Zena u borbi«, fhr. 2, srpanj 1'943. . RuZica TurkoviC, Maca Grf;etiC, ]oso Grieti!: i Valerija Marija Pap svib.anj 1943. . . . . . ' . Iren-a Bijelii-Sinobad . . Antica FranoliC Silva Kopitar s drugovirma Zlata Bognar-K·unstif: . . RuZa SekuliC-PopoviC . . Radojka KatiC i Milka LasiC--Seat llin·ka Sprljan . . . . . . . . . tm~e Vodica strijeljmz,e pol:·etkorm 1943. !vanka VitasoviC-Mesarovii tt _policijskom .odjeljenjru bolni.ce na ·Rebru, Zag:reb 1943. . . . . . . . 165 167 170 173 176 I 79 183 184 Tonka Mrk01ci-]urin Ana Mrko,ci . . . . Dr. Vladimir BakariC Anka Bents u Livnu KuCa u kojoj jp odrZana 1. zemaljska .kon.,ferencija AFZ Hroatsk.e u s"elu Prozoru kr.aj OtoCca . . . . . . , . . . . 188 196 19·6 198 »lstranl?a<l, hr. 1, 1944. »Gortmka«, tra217 v.anj 1945, . • ' • •I• • • • »Goranka<r . . , .. , 1 , • , , , , 21·8 NZena .zbjega<r, br. 5, svihiznj 1945. 219 Marija Novak . . . . . • . • 233 Nar.od bjeZi pr,ed neprijateljem 236 Ana Milkovif:, Rata_ P,ejnovif:, Marica Muhar 'i Jakov BlaZ.evil: ispod KUokaVisuC z·a vrijeme IV. •ofmtzive 245 Zene se.la StrijeZ.evice, kotar Slav. PoZega, ple&u ia partiza:ne . . . . . . . - . · • 250 28'0 281 281 283 285 289 Millia T omit:, Genov.eva T omit:, N-ada J{ ovoS~el, Ve,da Zagarac i Rulica T uTkoviC rna I. zemaljskoj konferenciji AFt Hrvatske . . . . . . . . . . . 297 Delegacija AFt Slavonije na 1. z.emaljskoj kooferenciji AFZ Hrvatske . . , 299 Na konferen.ciji . . . . . . . . . . . 305 2;()6 »Rodoljupka<r, br. 1, 1943. »Banovka<~, .br. 2, 1943. »Antif.aSistkinjalr, br. 1, 1943. »Dalmatinka ,Uj bor-bi«, br. 4-5, 1943. i>Glas Zener1, br. 4, 1943. »'l-ena zbjeg.au, br. 2-3, 1944. . 213 ;!AntifaSistkinjau, br. 2, 1943. . . 214 ))Rodoljupka<r, br: 2, kolov.o.z-rujan 1943. - 215 "Dalmatinka u borbi<~, hr. 2-3, lipa:nj 216 1943. . ...•.•. ' . 258 263 267 . 270 271 272 273 274 I. konfiereon,cija AFZ Hrvatske. U radnom pre.dsje,dniStvu: (Jana Bogdan..oviC, Neva PaiC-Roj,e, Jeia BiCaniC, Anka Berus, Kata P,e)n~viC, LjUbi-ea BrkoviC i Maca GrZ,etiC . . . . . . . _293 19_9 200 201 2·03 205 2,(}'7 208 209 21"0 211 212 253 • Po.ziv Kati PefrwviC da primi Clanstvo u Zemaljskom antifaSistiCkom vij.eCu H rvatske . . . . . . . . . . 307 Legitimacij,a Anke Bents vijeCnika ZAVNOH-a . . . . . . 308 Draga_Ambriovif:-Vulevif:. Barka T oma.c-B1eniC . . . 314 314 Zen-e su prenijele hiljade i hiljad.e ranj.enika . . . . . . . . . . . . . . . 317 ZTtve faJistiCkog terora u sisal:-kom log,a:ru Zenska radna brigada na z.etvi - Kordun t.ene Delnica pletu za fraTtizane . . . . . . Vera Solar • . . . . . . , . . -. PrimiUj,e 1943. - Pred novos-agra4-enom bajtorn • . .. .. .. .. .. Nada_Galjer-Holjevac Mil~ VuCkqvi_C • . . . Kwrs AFZ u Grabovnici · Lj~~ba F~tStar, Ljuba Ulemek, Draga BakiS-Stefanovif: i Des-ctrtka K.aras-Perif: Ema lvanl:if:-MileniC . . . . . . . _ . Zloglasna kula u jasenovaCkom logaru ; Iza Zice . . . . · . . ·. . . , ... ·.·., . . . Bez pomoCi z.e!'lw ~t poz,adini ne bi ·se· .mogla zamisliti ishr.ana ·boraca . . . ·. 319 324 332 336 337 33-8 338 343 355 861 863 '.363 · .3-69 .557 �Sti. Str. Miting u Grikvenici poslije kajJitulacije · fulija TomaJeviC-BoSkoVil:, Krasna Nola, Lep.a Bo-riC-Martinovif: i Milka Bog-unovil: . . . . . . . . . . . . . . . I. okruZna konferencij.a AFZ Pokuplje - pwsinca 1943. g. . . . . . BoZ.ena Zakmarn . . . . . Neprijatelj je popalio i posljednjw kul:u Pr.opusnica Barice LegiSa Na zgariStu u 7-uSiloVibu . ~ . . . . . lvka SegoviC . . . . . . . . . . . . . K.ata P.ejnovil: govo-Ti na Ill. zasjedanju Italije . . . . 311 Cvijeta Huis . . . . . . . . . . 872 Smilja Pokrajac . . . . , . , . ,_ . . 374 Radm.o predsje.dniStv.o 1. oblasne konf.erencije AFZ Slavcmij,e - govori Beba KmjaCiC-Evil: . . . . . . . . . . '375 Kata GovoruJiC &ovori ·na I. oblasnoj kanferenciji AFZ Slavonije . 375 Sa 1. oblasne kanferencije AFZ Slavonijle, U sredini sj,ede Milka Jovarnovil:, Beba KrajaCiC, fela Bil:ani{:, Maja Komar-Junkez i .Seka Bujak-Furmil: . . . 376 Pavka JakSil: . . . • • . • . • . , . , • . 377 t.r:me idu na I. obtasnu konfereliciju AFt I . .... ••• , 1 • 1 • I • • 1 • . ....... .. .. . ljak . ' . 419 LegitVmmcija Kate_ Pejnovil: kao delegata na II. zasjedrmju AVNOJ-a, 29. XI. 1'943. u fajC'U . . . . . . . . , , .. 423 Jela Bil:aniC, Nada· Sremec Maca OrZetil: na fm·tu za Jajere • • • • . • • , 424 ~ ~ i fosip HrnC.eviC, Mirko Bulovil: i Anka Berus - na Papuku 1943. g. . . . . . 425 Ne-da O.zretil:, Ljubo DumiCiC i Katja fipwac . . . . . . . . . . . . . . . 427 Terinka VojaC.ek, Smilja Stimac-Zmajii, Seka Bujak-FumiC, T anja Pa:uii:-Tencrer, Maja jtbnke:t-Kom(lr i MiCa Miljanil: ~ Ratar ·-'. 429 ......... 558 SADRZAJ Stran-a V. konferencija KPJ odriana studenog 1940. u Zagrebu o radu sa Zenama lzvaci iz referrata Vide TomSiC, Clana CK KP J . . . . . . . , . . . .. AFt-a • ............ . S OkruZne konferencije .okrug.a Nova GradiSka ..•...... , . Oblasna konfererncija AFt-a za lstru OkruZni odbor AFZ Buzet- travarnj 1944. Lea Rane:r, Milka PeS.Cica- felovica, Alma PikurniC, Stefanija R{l1)tJli/:, Ankic.a Milil:, Antic.a S.uran, Nada "I onkoviC i Dina Z lat~C . . . . . . . . . . .Vera FabijaniC . . . . . . . . . . . . Partizanski vlak ,-p;.evozi Ze-ne na radn.e akci je u Slavani ji . . . . . . . . . Mar.().d Banije nosi bt:J.Tcima hranu . . , . ll. okruina konfer.en.cija AFZ-a za okrug Pokuplje.- rujn.a 1944. . . 2.enka Prr,evendar . • • . . Osoblje partizanske bolnic.e u KomiZi Marija MirkoviC . . . . . . N--ev.e-nka Manola, Marina U dier, Anka Klopovil: .... , . . . ..... Delegcitkinje ··dolcize· na ·n. ·Oblasnu konfeT-eizciju AFZ-"a Slav"onije U PoZegi . Mara fu.havil: . . . . . . . . . . , . . . Zene p.omalu preb.acivati oruZj,e rna Mljet - srptmj 1944. . . . . . . . . lzloZba -darova u Glini za Prvi kOVtgres 468 2 Proglas Centralnog Komiteta KPJ narodima Jugoslavije od 15. travnja 1941. 1 , J-uga SenjanoviC- Kesil:, Milevci Benzon, Slavica KujiS i Dobrila Kukol:-Debe- 435 442 451 454 462 463 ZAVNOH-a . . . . , . . . . . . . 464 Na plenumu OkruZnog o.dbora AFZ-a za Hrv. Primarje. U frrvorm i'edu stoj,e: Anka VujCil:! RuZica T urkovil:, Gernovev'a T 0 miC, Mira Segota i Marija Valika Pap . . . . • . • . • . Partij~ka je.dinic.a u Lerdeilicama 1944. U s1~edini sekr.etar Ana Mataija . . . Na sastanku Kotizrskog ·odbora AFZ~a za SuSak . . . . • . . . • . . , • . • Po snijegu i smrz,av"ici nosil.e su P!J'imorke partizanima hramt na poloZaj . KrojaCka !J'adicmica u Ell Shattu RoZa P~etrovil: . . . . . Zetva . . . . . . . . · . VrSidba ·.n.a Cepit Polju P ozdravi Zena Prvom kongr.esu AFZ-a Hrvatske ·IzloZba darova u Cazmi za Prvi kong,res .... u V.ol:inu . . . .. . 378 Franc,esca Bodi . . . . . . .- . . . . . . $80 Sa kotarske .konf.ert£?"ncije AFZ u 'Fisarovini . . . . . . . . . . . 382 Narod nosi hranu borcima na poloZaj PrekriZje veljaCe 1943. . , . . . , . . , . 383 Sa kotarske konfe.r.en.cij-e AFt u Radatovif:u 22. VIII. 1943. . . . . . 383 Zor.a Ahmetovil: . • . , • . . . • , . , ... 385 Sa savjetov{fffJ,ja OkruZnog .odbora AFt Bj,e.lovar - Gorrnje Zdelice 1943. g. 3~4 Marica Zastavnikovil: . . . • . . 395 Krwnka Zastavnikovil: . . . • . . • • , • • 395 Dina Zlatil: i Danica Svalba s ,drugovima 399 Reza RibariC . . . . . . . . • . . , . , • 400 Na mitingu . . . . • • . . 409 Kurs AFZ u Sitnom Gcrr:njem rna Mosoru - svibnja 1943. g. . . . . . . . . . , . 410 Jakica MiroSevil:, Milka Lasil:, Milka Grdenil:, Ma:rija Novak; Slavka Moril: Draga Lukinovil: - Liww ~ . . 412 Varnda Novosel i Neva Paii:-Roje 413 Anka BuCrm •. ,,, . , . . . . . 413 Kata PoljiCan .........• 415 RuZic.a Ma:rkotil:, Mileva Bubalo- Sijan, Paula Zoo- jakSiC, BlaZ,enka Mimica i Beba A/kala{ . . . . . . . • , . . . . , . 417 433 8 Iz poziva Ceniralnog Komiteta .KPH koncem s~pnja 194J. na oruZanu borbu protiv okupatora i njegovih slugu . . . . . . . . . . . . . -. . . ,. . . . . . . 10 Ugovor o najmu kuCice u Gotalo-veCkoj ulici u Zagrebu od 15.- X. 1941. godine, u . kojoj je hila smjeStena ilegalna Stamparija KPH 11 Biografij.i Narodl}.og heroja Kate DumboviC . . . . . . . . . ._ . . . . . . . . 12 PoStanska potvrda o-d 15. X. 1940. u Zagrebu za posla.ne pakete SpRnjolskim borcirna iJ. logore Argeles i Vernet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 483 Prve pripreme za Narodni ustanak Clanak Z. ZivkoviCa i·z 1>Zene u borbi.<r, glasila Glqunog o.dbor.tl AFZ za Hrvatsku br·oj 8, t'TatJ.t»nj 1944. . . . • , . . . . . . · • • . . • . • . . • . . • . . · . . . . . 15 485 IzvjeStaj grliiPe karabinjera iz Zadra od 15. srpnja 1941. o zloCinima ustaSa u Lici 468 470 471 475 478 481 482 1 (nreprijateljski dokument) . • . . . •... , . , • . . . . · .• , . • • • . . · . . . . 16 Prikaz fosipa Barkovil:a iz »Z,e1tre u borbirr, glasil.a Glavnog ,odbora AFZ Hrvatske broj 11, studeni 1944. . . . . . . . . . . . . . . , . • . . • . . 487 489 18 UstaSki teror u Divoselu Rezolucija sa skupSHne Zena drva~ske doline od 21. VIII. 1941. 490 493 19 Dopis Ravnateljstva ustaSkog redarstva za Vel. Zupu Prigorje i Zagreb od 9. VIII. 1941. Irnstitutu za sudsku medicinu i kriminalistiku u Zagrebu, kojim se traZi obdukcija mrtvog tijela Nade Heiligstein 503 506 21 (neprijateljski dokument) . . . . . . . . . . . . . . . . Partizanske akcije krajern lipnja i poCetkom srpnja 1941. 509 513 514 516 Clanak iz »Vj.esnika hrvatske jedinstv.ene rnacionalnooslobodilaCk.q fr.cmte«, br. 1, od 11. VIII. 1941. . . . . . . . . . . . . . . , . . . . . . . . . . . . . . . . . I 517 519 522 523 AFt-a Hroatske . . . . . . . . . . 529 DuSon RadanoviC, -, !Vf.ara Bastajil:, Nena Stefa:novil:, SaSa SokaraC, Kcdica Raplj,rmovil:, -, i Rezika Lack~i/; ·. 533 I ' I i 23 Upute o stvaranju seoskih i kotar.skih odbora lige Zena nacio.nalno-oslobodilaCkog fronta . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26 Iz izvjeStaja prve hrvatske oruZniCke pukovnije od 16. kolovoza 1941. o zloCinima ustaSa i akrCijama partizana na Kordunu (neprijateljski dokument) . . , • , . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . , . . . . . 27 0 liCkim prelima Clanak iz »Vjesnika hrvatske jedinstvene na.cionalnooslobodilaCke fronterr, b-roj 9, . . . od frrosiru.ca 1941. . 28 Pjesrna o -Marku OreSkoviCu lz »tl!M !l barbi«, glasila AFt za Liku. ln. 2 . . . . . , . . , , . . . , , . , 28 ..... ...... .. . ~ . 559 �::5trati<i. Potjernica predsto]ni~tva gradskog redarstva u Osijeku od 28. kolovoza 1941. za Vj. BakuliCem, Mihajlom Klajnom, Stevom Librenjakorn i Milicom KriZan (nepri}ateljski doknment) . . . . . . . . . . . . . . . . . .... Stran.a 0 ubistvu Ande!e CvetkoviC, Dragice Hotko i Desanke .SkatariC Clanak Behe KrajaCiC iz >>Z,ene .u horbi«, glasila AFZ Hrvatske hr. 7, 1944. . . . . Pismo Nade DimiC upuCeno CK KPH o akciji na bolnicu u Karloveu od 18. studenog 1941. . . . . . . . . . 52 54. Iz izvjeStaja hr. 1 Staba NOP odreda za Hrvatsko Primorje i Gorski Kotar od 6. · proSinca 1941. Glavnom Stabu NOP odreda za Hrvatsku o napadu Talijana na DelniCki logor i pogibiji Vere Hynkove . . . . . . . . . . . . . 29 51 Biografija NarOdnog heroja Nade DirniC Iz izvjeStaja sekretara operativnog partijskog rukovodstva Centralnog lmrniteta KPH koncem 1941. Glavnom Stabu NOP odreda Jugoslavije o krvoproliCu u Slav. Brodu . . . . . . . . . . . . . . . . . ~ . . . . . . . . iz izvje~taja kotarske oblasti -kraljevic~ od 18. studenog 1941. o borbi .Talijana protiv partizana kod Hreljina{neprijateljski dokumenl) 56 57 31 82 lz izvjeStaja zapovjedni.Stva prve hrvatske oruZniCke pukovnije o borbama protiv partizana u vremenu od 27. 'ZIII. do 6. IX. 19H. (neprijateljs.ki dokument} . . , . . . . . . . . . . . . . . . . , . . . . _. . . 84 Iz okru.Znice br. 4 Centralnog Komiteta KPH od 6. prosinca 1941. -o organizaciji i zadacima AntifaSistiCkog fronta .Zena Direktiva Operativnog komiteta KPH Karlovac od 3. rujna 1941. za pri}a.godivanje rada partijskih organizacija na terenu vojno-politiCkim zadaeima· . . . . . . . . 35 Analiza rada- i zakljuCci sa sastanka OkruZnog komiteta KPH za Liku od 11. rujna 1941~ . . . Faksimile zapisnika sjed.nice N arodno-oslobodilaCkog o_dbora u MogoriCu od 12. 7 prosinca 1941. . . • • • • • • • • • • • • • • • • ••58-59 36 Iz izvj·eStaja delegata ~entralnog Komiteta KPH od 15. XII. 1941. o vojno politiCkoj situaciji u Gorskom Kotaru, Hrvatskom Primorju i kotaru Brinje . 60 Iz izvjeStaja OkruZnog komiteta KPH Karlovae Centralnorn Kotftitetu KPH od 19. prosinca 1941. o· formirlinju Ini-cijativnog odbora AFZ za Kordun 62 Iz izvjeStaja Pokrajinskog kOmiteta KPH za Dalmaciju od ·20. XII. 19.41. Centrahtom Komitetu KPH o demcmStracijama na Visu i BraCu .. . . . . . . . . 62 Iz i~vjeStaja Okru.Znog korniteta KPH za Baniju od 20. prosinca 1941. Ce:tttralnom Kornitetu KPH o situaciji na terenu i radu partijske organizacije . . . . . . . . 63 Potvrde Kornande II. ,partizanskog bataljona Korduna i Banij.e AntifaSistiCko-m odboru Zena za RajiC-Brdo o primitku stvari poslanih za boree Od 22. XII. 1941. 64 SmrtO'vna popratniea Instituta za sudsk\1 merlicinu i krirninalistiku u Zagrebu od 2'7. XII. 1941. o srnrti Zdenke BakoviC (neprijateljski dokwment) 65 Zapisnik Instituta za sudsku medicinu i kriminalistiku od 27. XII. 1941. o nasilnoj smrti Zdenke BakoviC (neprijat-eljski dokument} 66 Iz zapisnika o sasluSanju Karla Martina od 29. prosinca 1941. o borbama ustaSa protiv partizana na planini Psunj (neprijateljski dokument) 67 Uputnica drZavne bolnice Sveti Duh u Zagrebu za mrtvo tijelo Rajke BakoviC PatoloSko~anatornskom institutu od 29. XII. 1941. ..... (neprijateljski doku.ment} 68 BiQgrafija Narodnog heroja Rajke BakoviC 69 Pod~uCje o,peracija partizan~kih- jedinica u Hrvatskoj krajem 1941. (geografska karta) . . . . . . . . . . . . . . . . 70 Iz izvjeStaja Anke Butorac Centralnorn Komitetu KPH od prosinca 1941. o stanju u logorima 71 Biografija Narodnog h.eroj.a Anke Butorac 74 BiljeSke KreaCiC-KovaCiC Olge Zoge o organizacionom stanju AFZ u Zagrebu krajem 1941. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76 Iz izvjeStaja Velike Zupe Livac ZapoUe - Nov.a GradiSka o akcijama partizana u 'Slavoniji od '6, kolovoza do 3-1. prosinca 1941. (nefJrijateljski dokwment} . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77 Iz izvje.Staj.a zapovj.edniStva I. hrvatske oruini-Cke- pukovnije broj 652 od 9. ruj:na 1941. vrhovnom oruZniCkom zapovjedniStvu- Zagreb o raspa.Cavanju ilegalne Stampe (n,epri}ateljski 'dokument} . . , , . . . . . . , . . . . . , . . . . . , ... Telegrafski izvjeStaj komande. Ses~og _arrnijskog korpusa od 15. rujn.a 1941. o ateutatima na talijanske vojnike (ne.prifateljski dokumen.t) . . . . . Protest Zena 'Sv. Nedjelje protiv oduzimanja Zita seljacima Clanak iz })Vj,esnika hrvatske jedimstvene nacion.alno-oslobodilaCke frante«, hr. 4. ad 15. mjna 1941. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37 37 38 0 potrebi stvaranja odbora za narodnu ishranu i .njihovim zadacirna Ob(l'()j-eStenj,e Staba gerilskih odreda za kotar Koreniw i okolicu od 16. r.uj.na 1.941. Zabrana prodaje ZiveZnih namimica okupatoru lz nar.edbe Staha gerilskih ·odr.eda za kotar Koreni,cu i okolicu od 16. rujrw 1941 . . SabotaZa na 'Glavnoj poSti u Zagr,ebu 14. rujna 1941. Oglas Rmmateljstva za javni r.ed i sigurn-ost NDH ad 17. rujna 1941. sl!movniStvu . . • . . . grada Zagr;eba (n,eprijateljski -dokument) . . . . . . . lz izvjeStaja zapovjedniStva oruZniCkog krila u P,etrinji od 27. IX. 1941. o napadu partizana ·na oruZniCke postaje Gor. KlasniC i M. Grad.ac (nep.rijateljski ,doki'Jment) .•.... Iz izvjeStaja sekretara OkruZnog komiteta KPH Karlov.a·c koncern rujna 1941. o obilasku partijskih orgauizacija u Gorskorn Kotaru, Hrvatsh:om Primorju i kotaru 0 gulin . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Demonstracije .Zena S~lita zb~g od~zi~anj~ ~iveZnih namirnica Clanak iz ;;J{.a$.e,g iz.vjeStaja«, glasila Pokrajinskog komiteta KPH za Dalmaciju hr. 86, od 2. listopada 1941. . . . . . . . • ...•..•. Iz izvjeStaja generala LukiCa od· 14. X. 1941. o odnosirna izmedu talijanskih i ustaSkih vojnih vlasti i taktici ,partizana u borbi protiv njih {neprijateljski · -dokument) . • ....... . lzvjeStaj Redarstv.enog ravnateljstva u Zagrebu od 14. listopada 1941. o hapSenju · Bosiljke Bebe KrajaCiC {neprijateljski dokument) , .......... -· . .e)" lz izvjeStaja sekretara Centralnog Komiteta KPH od 22~ X. 1941. Centralnom Komitetu KPH o stanju partijskih organizaeija i partizanskih jedinica u Dalrna-ciji 560 38 40 41 42 43 44 45 46 47 PisrnQ 36 lv~nke. ~lj~if (S!!k~ ~vic~) :2:ene Hrvatske u NOB iz z_atvora: pisano prije strijeljanja 14. I. 1942. 65 78 561 �StraiU!. R.ezoludj,a sa I. ko:nferend)e Antifa~istiCkog pokreta Zena za kotar VojniC, . . . . . . . . odrzame 11. I. 1942. . . . . . . . . . . . . . . . . . ~ Iz izvjeStaja Kotarskog komiteta KPH Kastav od 12. I. 1942. o radu Zena Pjesma jedne majke Iz ,Ri}eCi Zene<(, glasila OkmZnog odbora AFZ, Karl{Y(Jac 1942., br. 4-5 81 Okru.Znica Odbora .antif.aSistiCkog pokreta Zena za Kordun od 26. I. 1942. Kotarskim odborima AFZ o organizaciji rada n:tetfu Zenama na sel~ . . ._ . . _. 82 Letak Mjesnog komiteta KPH Zagre'b od 24. III. 1942. povodom demonstradja Zena na tr.Znici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83 Demonstracije Zena u Splitu Clanak iz NJlaSeg izvjeStaja11, glcisila PK KPif za Dalmaciju br. 137, ad 2. IV. 1942. 84 Oslobodeni teritorij Jugoslavije uoCi TreCe neprijateljske of.enzive - travanj 19.42. (geografska karla) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85 Smrt drugarice Ljubice Gerova.c lJlanak iz »LiCke Z·ene u barhi<~, .glasila AFt za Liku, br. 2, 1942. 86 Pismo Hane P:aveliC iz z.atvora u Zagrebu travnja 1942. . . . . 87 0 kursevim.a na Kordunu Clanak i.z ))MaSe borbe<~, glasila Okruinog komiteta KPif Karlovac, br. 2, od 114 15. srpnja 1942. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .... J.edinstvo narodnih izroda · Clu:nak Kate PejnoviC iz »Zene u borbi«, glasila OkruZnog odbora AFt za Liku, br: 4. srpanj 1942. . . 115 IzvjeStaj sa Prve konferencije AFZ JuZne Dalmacije odrZane 10. VIII. 1942. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1: . • . . . . . . 116 u GrCeniku Pismo Am.d:elije GuSiC od 13. V. 1942. o zvjerstvirna ustaSa prilikorn napada na PetrovU. Goru: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89 90 Iz izvje.Staja ustaSke nadzorne slu.Zbe od 15.VIII. 1942. o hapSenju Dragice KonCar (nepri.jateljski dokumenl} 120 Biogi-afija Narodnog heroja Dragice KonCar Proslava Prvog maja u Lici Clanak iz ,t,en.e u borbi{<, glasila AFZ za Liku, br. 3, lipanj 1942. 121 Organizacioni referat sa I. ol{ruZne konferencije AFZ za okrug Karlovac odrzane 25. VIII. 1942. . . . . . . . . . . . . 122 Oslobodeni teritorij Korduna ,poCetkom srpnja 1942. (geografska karla} . . . . . . . . . . . . . . . 91 U Citavoj zemlji dnevno su se pojavljivali o-glasi o strijeljanju antifaSista (neprijateljski ,dokument) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126 Pismo Anke Berus od 14. V. 1942. Central.norn Komitetu KPH o politiCkoj situaciji i radu u KastavStini, Rijeci i Istri . . . ·. . . . . . . . . . . . . . . 92 Sedmero ih je imala lz >>tene It bo:rbi11, gla.sila AFZ Hrvatske, hr. 3-4, 1'943. 127 Iz izvje.Staja o radu za-grebaCh:og, krapinskog i varaZdinskog okruga u razdoblju od 10. travnja do 15. svibnja 1942. Centralnom Kornitetu KPH . . . . . . .. 94 Iz izvjeStaja Povj.erenstva CK KPH za Slavoniju i Srijem od 28. VIII. 1942. Centralnom Komitetu KPH o formiranju odbora AOZ u Slavoniji 128 SkupStina Zena u Korenici Clanak iz >JterM u borbi«, glasila OkruZnog odbora AFt za Liku, br. 3, lipanj 1942. 97 Bile smo potlaCene lz »RijeCi Z,ene1r, glasila Okruinog. odbora AFt Karlovac br. 4-5, 1942. . . . . . 128 Oslobod:eni dio Like u svibnj.u 1942. I geografska l=la) . . . . . , . 99 Iz izvjeStaja OkruZnog komiteta KPH Banije od 31. VIII. 1942. Centralnom Komitetu KPH o radu sa Zenama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129 Iz rezolucije sa prve .Okr.uZne konferencije KPH za okrug Baniju odrZane od 31. V. do 2. VI. 1942. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100 100 lz rezolucije Partijskog savjetovanja za Da)maciju od ·6. lipnja 1942. o zadacima AntifaSistiCkog fronta Zena . . . . . . . . . . . . . . . 102 lz izvjeStaja Mjesnrig komiteta KPH Zagreb od 5. V. do 1'5. VI. 1942. o radu Narodne pomoCi Iz izvjeStaja Mjesnog komiteta KPH Bol od 5. rujna 1942. o radu organizacije AFZ 129 Zapisnik II. savjetovanja AF.Z kotara Veljun odrZanQ.g 12. rujna 1942. . . . . . 130 UZasi logora u 'Staroj GradiSki Clarnak Ljubice DobriniC-Sagi, iz ,ten:e u borbi<~, glasila Glavnog odbom AFZ Hrvatske hr. 1, 1943. . . . . . 102 0 organizaciji borbenih grupa Zena Clanak iz >>tene tt .bMhi(<, glasila_ AFt za Liku, ln-. 3. lipanj 1942{ . . . . . . . . 104 Borbena grupa Zena u akciji na. Krivorn Putu u Lici Iz »Z.erne u borbi/(~ glasila AFZ za Liku, hr. 5, 1942. . . . . 10'4 OkruZnica odbor.a AntifaSisti.Ckog fronta Zena za Kordun od 15. VI. 1942. 105 Ima neka sila, koja Ce i tebi stati na put .•• ~ · lz .arhive 00 AFZ Km·lovac ; . . . . . . . . . . . . . . . ' . . . . . . . . . 108 56-2 • Pismo Centralnog Korniteta KP J od 12. ruj-na 1942., Centr.alnom Komitetu KPH kojim se Salje Lepa P,eroviC na partijski rad u Hrvatsku . . . . . . . . . . . 132 Prva okruZna konferencija AFZ za Liku · odrZana 15. rujna 1942. u SalamuniCu 133 Prvi kurs AFZ u Lici Clanak iz Ntene u borbi(r, glasila AFZ za Liku, br. ,6, IJ"'I.tjan 1942. Upute o ile-galnom radu sa Zenama na podruCju grada Karlovca krajem rujna 1942. 137 Talij.amski i CetniCki zloCini u selu Gata P.rikaz frure KaStelana iz "DaLmatinke u bor.bi{(, glasila AF:Z za Dalmaciju, br. 1, 1943. Otok srnrti 1z "Zen.e u barhi«, glasilU. AFZ.Hrvatske~ 139 b,L 2, 1943. 140 Sva Ce dila doCi na vidila ·!z »Dalmatitn-ke u borbirr, glasila AFZ Dalmacij.e, hr. 1-2, 1945.· ; , . . , . ·. . . 142 563 �Strana P]esma iz seia Zatona, kotar Vodl-ee Iz arhiva Oblasnog odb.&ra AFZ Dalmaciie I. zernaljska konferencija AFZ Jugoslavije odrZana 6., 7. u Bosanskom Petrovcu . . . . . . 144 Iz izvjeStaja Povjerenstv.a CK KPH za Stavoniju Centralnom Komitetu KPH o radu AJ<~z Proglas Centralnog odbora AFZ· Jug_oslavije prosinca 1942. povodom 'Zemaljske Srijern od 2. X. 1942. 144 Iz Clanka »VaZnost i oblik uCeSCa Zena u 'llarodnoj vlasti(( lz "Dalmatirnke u borbi((, glasila AFZ za Dalmaciju br. 1, 1948. Iz OkruZnice »Svini partijskim org.anizacijama Clanovima KP organizaciji AFZ u Baniji . . . • 8. XII. 1942. konferencije AFZ za Jugoslaviju u I. zemaljsk<i. konferencij-a AFZ Jugoslavije odr.Zana £., 7. Banijicc o 8. prosinca 1942. u Bo·sanskom Petrov-cu C!mwk iz )~t.en.e .danas((' br. 31, 1943. 147 Iz izvjeStaja Pokrajinskog komiteta KPH za Dalmaciju od 12. listopada 1942. Centralnom komitetu KPH o radu organizacije AFZ . . . . . . 148 lz politiOko,g referata Mitre Mitrovit Iz organiza·ciono.g referata Cane ~Ba.boviC Iz izvj·eStaja Kotarskog komiteta KPH Solin od 6, listopada 1942. OkruZnom komitetU KPH 'Split o radu Zena . . . . . . . . . . . 152 170 172 Govor druga Tita !46 170 lz diskusije Rezolucija 174 175 177 180 181 0 iz'borima za N arodno-oslobodilaCke odbor.e u .Lici Clanak iz ))Zene u· borbi((, glasil.a AFZ za Liku, hr. 7-8, listopad-studeni 1942 . . . 158 Biografija Kate PejnoviC Iz izvjeStaja Povjerenstva CK KPH za Slavoniju i Srijem od 21. X. 1942. Centralnom Komitetu KPH o radu AFZ . . . . . . . . . . . . . . . . . 155 Izbori za NOO u VisuCu , Clanak iz )~t.erze ~~ borbi<(, glasila OkmZrnog odbara AFt za Lilut, hr. 9, prosinac 1942. 185 'f 0 analfabetskim teCajevima u Lici · 184 156 Iz izvjeStaja Kotarskog komiteta KPH Dvor od 8. XII. 1942. OkruZnom komitetu KPH za Baniju o radu Zena . . . . . . . . . . . . . . · · · · · · · · 186 u Zagrebu 156 IzvjeStaj sa sastanka Kot~rskog odbora AFZ PoZege odrZanog 10. pr()sinca 1942. o radu i zadacima organizacije . · · · · 186 Pismo Kotarskog koni.iteta KPH SuSak od 31. listopada' 1942. Mjesnom odboru AFZ ·o sastanku Inicijativnog odbora AFZ . . . . . 157 Iz izvjeStaja Mjesnog komiteta KPH Zagreb od 11. prosinca 1942. o stanju AntifaSisti:Ckog fronta Zen a 188 Iz pisma Pokrajinskog komiteta KPH za Dalmaciju od 11. prosinca 1942. OkruZnom komitetu KPH za BraC i Hvar o radu AntifaSistiCkog fronta Zena 189 Clanak iz »Zen.e u borbi<<, glasila AFZ za Lik-u, br. 7-8, listopad 1942 . . . . • Pismo· Stefice· Sant.iC-MatijaSiC od 30. listopada 1942. iz zatvora prijekog suda i IzvjeStaj Kot3.r'skog odbora AFZ za Kastav od 3. studenog 1942. OkruZnom komitetu KPH za Hrvatsko Primorje o radu AFZ . . . . . . . . . . . . 158 Pismo ilegalnog Mjesnog odbora AFZ za SuSak od 3. stud,enog 1942. Inicijativnom odboru AFZ za Hrvatsko Primorje o radu AFZ . . . . . . . . . . . . . . . . 160 \ Iz ,pisrna Pokrajinskog komiteta KPH za Dalmaciju od 12. XII. 1942. OkruZnom komitetu KPH za Knin kojim se Salju drugar1ce na rad- sa Zenama . . . . . . 189 Iz izvjeStaja OkruZnog lmmiteta KPH H31Ilija od 14. XII. 1942. Centralnom Komitetu KP Hrvatske o radu AntifaSistiCkog fronta Zena 190 161 lz izvje.Staja Povjerenstva CK KPH za Slavoniju i Srij.em od 15. XII. 1942. CK KPH o radu AntifaSistiCkog fronta Zena . . . . . 190 162 Iz izvjeStaj.a Povjerenstva CK KPH Zagreb od 15. prosinca 1942. o stanju partijskih i masovnih organizadja u Zagrebu 191 161 Pisma Aleksandre LjubiC iz zatvora prijelwg suda u Zagrebu, studenog 1942, Cenh·a~nom I ~ Faksiinile dopisa pokretnog Prijekog suda u Zagrebu od 10. XI. 1942. ustaSkoj nadzornoj sluZbi o strijeljanju Marije GaziC i Aleksandre LjubiC (neprijateljski dokwment} . . . . . . . . . . . . Pismo Centralrno.g Komiteta KPH od 14. stU.denoga 1942. KPJ o radu AFZ . . . . . I Komitetu Iz izvjeStaja OkruZnog komiteta KPH VaraZdin od 20. XI. 1942. o radu AFZ 163 OkruZnica sazivaCkog odbora za konferenciju AFZ Hrvatske od 15. prosinca 1942. svim OkruZnim odborima AFZ . . . . . · · · · · 194 OkruZnica Centralnog Korniteta KPH od 25. XI. 1942. OkruZnom kornitetu KPH I~arlovac o pripremama za Zemaljsku konferenciju AFZ Jugoslavije 164 Iz izvjeSt.aja okruZnog komiteta KPH Pokuplje od 18. prosinca 1942. Centralnom Komitet-u KPH o radit AntifaSistiCkog f:ionta Zena . . . . . . · · · 195 Stvaranje AntifaSistiCkog VijeCa N arodnog Oslobodenja Jugoslavij-e lz »Barbe«, organa KomunistiCk.e jmrtije Jugoslavije, br. 29, od 6. prosinca 1942. 166 Iz izvjeStaja Kotarskog komiteta· KPH 'GospiC od 20. prosinca 1942. Ol{ruZnom komitetu KPH za Liku o stanju i radu A~tifaSistiCkog fronta iena . . . . . 195 Pismo Marijane Novosel od 30. XI. 1942. OkrUZnom od'boru za Karlova.c o radu sa Zenarna u okolici KladuSe . . . . . . . . . . . . . . . . . 166 OkruZnica Inieijativno,g odbora AFZ za Dalmaciju od 22. XII. 1942. svini-seoskimJ kotarskim i okruZnim odborima APZ o. osnivanju -organizacije i okupljanju . . . . . . : -. ........ . ............. 197 Zena u AFZ 167 Pismo Inicijativnog odbora· AFZ za Gorski Kotar od 2·6: prosinca 1942. AntifaSistiCkom odboru Zena za Hrvatsko Primorje . . . . . . . . . . . 199 Zapisnik sa sastanka OkruZnog odbora AFZ za okrug Karlova.c od 5. prosinca_ 1942., 'o radu u .neoslobodenim hrvatsldm selima 167 Iz okruZni.ce svim partijskim nrganizacijama i partijcirna u Slavoniji povodorn partijskog savjeto-vanja odrZanog 25., 26; i 2·7. XII. 1942. o zadacima AFZ . . 2(}1 Iz izvjeStaja OkruZnog komiteta KPH Cazma od 6. XII. 1942. o radu organizacij,e AFZ . . . . . . . . . . .... Iz zapisnika sjednice OkruZ!\og odbora AFZ za Karlovac odrZane 26. prosinca 1942. o radu orga'llizacije na terenu . . . . . Iz izvjeStaja OkruZnog komiteta KPH Pokuplje od . noll Komitetu l{PH o radu organizacijC AFZ . 564 ·so. studenoga 1942. Central- 169 . 202 565 �Strana Zenska Stampa za vrijeme Narodno-oslobodila.Cke borbe Pismo d~garice iz logora . . Strana 205 ..... Proslava 8. marta 1943. u Slavoniji Clanak iz >>Udarnice«, glasila AFZ za Slavoniju, br. 3, 1943 . 210 Skup.Stina AritifaSistiCkog fronta Zena. u Brinju 211 .-.0 palom borcu . . . . . . . . . 212 Nj egu jmo stvarala:Cku snagu mas a ,... I 213 jedan svijetli primjer 214 Drugovi o nama ... Letak Mjesnog odbora AntifaSistiCkog fronta Zena Dubrovnik povodom 8. marta 1943. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 249 249 IzvjeStaj Jnicijativ.nog odbora AFZ za Hrvats'ko Primorj·e od 19. III. 1943. Inici~ jativnom odboru AFZ Hrvatske o stanju i radu o.rganizacije . . . . . . . . . 251 215 Partizani, to je vojska naSa 216 Pismo 10 AFZ Hrvatske od 27. III. 1943. 10-u AFZ Gorski Kotar o organizaciji i zadacima op~inskih, mjesnih i kotarskih odbora AFZ, te o prograrnu za kurs AFz . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 253 Za slo'bodu· tfelba raditi i boriti sC: 217 Pale su spaSavajuCi ranjene borc-e 217 Kroz naSe logore Iz izvjeStaja Zupske redarstvene oblasti Dubrovnik od 23. oZujka 194'3. o demonstracijama Zena i 8-rnartovskom letku (neprijateljski do.kument) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . · . . · · · 248 lzvjeStaj sa sastanka Kotarskog odbora AFZ PoZega odrZanog 12. III. 1943. 215 ... A mi o njima 246 . . . . . ,. . . 218 Izvje.Staj Inieijativnog odbora AF.Z za Hrvatsko Primorje od 27. prosinca o radu i stanju AF.Z , . . . . . . . . . •.. . . . . . . . . . . 220 1942. Pismo Inicijativnog odbora AFZ za Slavoni]'u i Sri]"em od 28. XII. t CK I942. Povie· rens vu KPH za Slavoniju i Srijem o osnivanju Inicijativnog odbora AFZ SjeCanje na N adu AntoniC Pismo InicijatiVlnog odbora AFZ Hrvatske· od 30. III. 1943. OkruZnom odboru AFZ Banija, kojim se traii izvjeStaj o radu poslij.e neprijateljske ofenzive . . 255 Izvh~~taj llegalnog · gradskog · odbora· AntifaSistiCkog ·frontc'.l. Zena Split za ozujak I943 .. . . . . . . . . . . . . . . . 256-257 Clanak iz >;Primorke«, glasila Okrulnog .o,dbora AFZ za Hroatsko Primorje, h·r. , 6 svibanj 1943, . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ' . . . . . . . . . 223 • OkruZnica Inicijativnog odbora AFZ za Dalmaci ·u 0 1 konferenciju AFZ pripremama za Oblasnu .............. 224 0 radu organizacije AFZ u Lici u godini 1942. · Clanak iz ))Z.en-e u bor.bi«, glasila Okr. odbor.a AFZ za Liku, br. 9, jnosin~c 1942. 226 GodiSnji izvjeStaj OkruZnog odbora 'AF.Z za Karlovac krajem 1942. SazivaCkom . odboru AFZ za Hrvatsku o radu organizacije AFZ . .. .... . . .. lzvjeStaj Dine ZiatiC od 9. I. 1943. sa sastooka llegalnog MO AFZ SuSak lz izvjeStaja OK KPH Varaidin od 13. J. 1943. Povjerenstvu CK KPH . OkruZnica Inic!i~tivnog odbora AFZ za Dalmaciju od 20. 1. ·1943. KotarskOm odboru AFt StDJ o sa'Wupljanju pomoCi za NOV . . . . . . . . . . . . . . . . . Pismo Inicijativnog odbora AFZ za Gorski Kotar od _II II I943 I · ·· . db AF. . . • · · lllCIJa 11vnom o Doru......z za Hrvatsko Primone o akciji za prikupljanje materijala .za 'boinicu u rezmci ...... ...... Pismo OkruZ.nog od'bora AFZ Karlovac od 17. II~ 1943. Inicijativnom odboru AFZ Hrvatske o politiCkoj situaciji i radu AFz . ....... Pismo Inicijativnog odbora_ AFZ za H_ rvatsku od 2I II 1943 I · ·· AFZ • • · mctJa 1 Ivnom oru za Hrvat~~ko Primorje Q radu ·na · terenu i uzdizanju kadrova 227 229 ............ . Kotar od ~ III I943 I · .. t" "'o • • niClJa IV~ . Izvje~taj ·l~icijati~og odbora. AFZ z~ Gorski no odb AFZ m.t""k oru ....z~ Hrvatsku o politiC'koj situaciji u_pojedinim kotarevima i o pol1 Ic om radu zena . . . . . . . .............. ~ Predavanj,e Kate PejnoviC i Jele Cuk. p-ovodo m pr.osla~n 8, .. n... 596 . . . marta 1943. u Lici ) IzbjegliCki put Pjesma iz >>Rijeli hm.e1<, glasila AFZ Karlova,c br. 6-7, oluj.ak 1943. . . , . . 259 Iz izvjeStaja OkruZnog komiteta KPH za Gorski Kotar od 2. IV. 194 3. Centralnom Komitetn KPH o radu AFZ na oslobottenom teritoriju . . . . . . . . . . - 260 1 I 'l Pismo Okruinog odbora AFZ Karlovac od 8. IV. 1943. btid)'ativnom odboru AFZ Hrvatske o teSkom ekonomskom i zdravstvenom stanju poslije neprijateljske ofienzive i aktivnosti AFZ na tim sektorima . 260 Iz zapisnika- V. redovnog proSirenog sastanka Inicijativnog odbora AFZ za Hrvatsko Primorje odrZanog 11. travnja 1943. . . . . . . . . . . . . . . . 262 23I Iz izvjeStaja OK KPH za Hrvatsko Primorje od 18. IV. 1943. CK KPH o politiCkom radu u Istri 267 232 IzvjeStaj Ilegalnog mjesnog odbora AFZ Karlovac za travanj 1943. o radu i sabirnoj akciji za partizane . . . . . . . . . . . . . . . 268 0 proslavi Pivog maja na Kordunu Clanak iz »Rije.Ci ·zerne11, glasila AFZ za ·o-krug Karlovac, br. ,8 i 9, 1943. . . 269 233 Iz izvjeStaja Mjesnog komiteta KPH Zagreb od 1. V. 1943. o radu AF.Z 235 Pismo OkruZnog odbora AFZ ·Karlovac od 5. V. 1943. Inicijativnom odboru AFZ Hrvatske o pogorSanju 1Alrav.stvenog stanja i teSkoCarna odrZavanja· sastan3ka sa .Zenama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ...... . 270 269 ~ 0 db Pismo lnicijativnog odbora AF_z H_ rvatske od 26 II I943 o· k • db AFZ · · ki · · · . · · · ruznom. o ' oru AF- ~a o ?g Karlovac o '?rganizaciji i nit.CinU i-ada· okr-uini'h ·i_ :kotai-skih a.ilbora z 1 o prtpremama za proslavu 8. marta . Prolazna kuhinja na Kordunu poslije Cetvrte neprijatelj.ske ofenzive Clanak iz »Rij,eCi Zene«, glasila AFZ za okrug Karlovac br, 6-7, olujak 1943. . . . 258 222 237 Pismo. Inicijativnog odbora AFZ za okrug .Sibenik ~4 15. V. 1.943. Ini-cijativnom odboru za okrug Zadar .o stanju i radu AFZ na terenu . . 272 239 Pismo lni-cijativnog odbora AFZ Hrvatske od 18. V. 1943. OkruZnom odboru AFZ Banija o radu organizacije . . . . . . . . . . . . . . .. -.. . . .. 275 24I Pismo s kursa za aktivistkinje AFZ ogulinskog i brinjskog kotara odrZanog u Stajnici svibnja 1943. -. · lz "Ro.doljwpke<l, .glasila AFZ za Gorski Ko-tar br. 1, kolovoz-ru}an 1943. . . . . . 276 243 Pismo Inicijativnog odbora AFZ Zadar kotarskorn odboru AFZ Biograd o terOru ,okupatora i potrebi pomoCi Zrtvama terora . . . . . . . . . ,. . . . . . . 277 567 �Strana Stran·a Oslohodeni teritorij JUgoslavije uoCi Pete neprijateljske ofenzive svibanj-lipanj 1943. (geografska karta) • . • . . . . . . . . Danica MajstoroviC Bela u faSisti&om zatvoru Jz )}Primorke((, glasila AFZ za Hrvatsko Primorje, br. 8, srpanj 1943. . . . Poziv Okru:Znog odbora AFZ za Liku .od 9. VII. 1943. Okru:Znom odboru AFZ Karlovac na takmiCenje u sklanjanju Zetve pred neprijateljem . . . 278 Iz izvjeStaja OkruZillog korniteta KPH Pokuplje od 30. V. 1943. Centralnorn Kornitetu KPH o radu Zena u kotaru Zurnbera.k . . . . . . 279 Jz izvjeStaja Mjesnog korniteta KPH Zagreb od 1. VI. 1943. za svibooj 1943. o radu AFz . . . . . . . 280 IzvjeStaj OK KPH Zagreb od 2. VI. 1943. OK KPH Krapina o konferenciji AFz Hrvatske Dalmatinke optuZuju lz »Zene u, b&rbi((, glasila -AFt Hrvatsk.e, br . .J2-13, 1945. 281 284 292 Rezolucija 301 Glavni odhor AFZ Hrvatske i.zabran na I. konferendji okru:Znica OkruZnog odbora AFZ Banija od 15. VII. 1943. svim kotarskim odborima AFZ p izborima za odbore AFZ . . . . . . . . . . . . . . 330 282 Organizacioni referi:lt Jde BiCaniC 303 Biografija Mace GrZetiC ,, Pismo Glavnog. odbora AFZ Hrvatske od 15. VI. 1943. lnieijatiVIJlom oKruZnom odboru AFZ za okrug Cazma o Jronfereneiji AFZ Hrvatske . . . 3()8 • Pismo Glavnog odbora AFZ Hrvatske od 15. VI. .1943. Mjesnom odboru AFZ Zagreb pov{)dom odrZane konferencije AFZ Hrvatske . . . . . . 309 Pismo Glavnog odbol"a AFZ Hrvatske od 21. VI. 194'3. OkruZnorn odboru AFZ Lika o postavljanju rada AFZ na masovnu bazu . . . . . . . . . . . . 310 lz izvjeStaja OK KPH Bjelovar od 24. VI. 1943. Centralnom Kornitetu_ KPH o radu Zena· u bjelovarskom okrugu . . . . . . . . . . . 312 Proglas Zupsk-e redarstvene oblasti Karlovac od 24. VI. 1943. kojim se salje u logor obitelji T-omac i AmbrijeviC (neprijateljski dokument) . . . . . . . . . . • 315 336 Iz izvjeStaja Mjesnog komiteta KPH_ Zagreb za srpanj 1943. o radu AFZ . . . 339 340 Sto rade ustaSe iz naSih sela lz >JArntifaSistkinje<<, glasila AFZ P,oku.{Jlje, br. 1, kolovoz 1948. . . . . . . . . . 34'0 Prva OkruZna konferencija AFZ Cazma odrZana I. VIII. 1943. na KopCiCu (;Zanak iz >)Glasa Z.ene«, glasila AFZ Cazma, ln. 2, 1943. . . . . . . 341 0 kursevima z'a aktivistkinje AFZ u Moslavini (;Zanak iz >1-Glasa Z·ene((, glasila AFZ Ca_zma, br. ,3, 1943. . . 342 Iz izvjeStaja OkruZnog komiteta KPH Bj.elovar od 10. VIII. 1943. Centralnom Komitetu KPH o formiranju lnicijativnog okruZnog odbora AFZ za okrug Bjelovar 343 Poziv Okru:Znog odbora AFZ za okrug Karlovac Zenama na aktivno uCeSCe u izborima za odbore AFZ odrZanim od 15. VII.-25. VIII. 1943. . . . . 344 313 Rezoludja sa Prve kotarske konferencije AFZ kotara Cazma odrZ-ane 2·7. VI. 1943. 336 UstaSka zvjerstva u Donjoj KupChii lz )}AntifaSistkinje(r, glasila AFZ PoktifJlje, br.1, lwlovoz 1943 . . . . . . , . . . OkruZna konferencija AFZ za okrug Nova GradiSka odrZana 1.3. lipiltja 1943. lz »Udarnice«, glasila AFt Slavorn.ij.e, hr. 4, lip.anj 1943. . . . . . . . . . . . . 306 307 333 OkruZniea OkruZnog odbora AFZ Karlovac od 18. VII. 1943. svim kotarskim i opCinskim odborima AFZ o naCinu provodenja izbora za organe AFZ od 15. VII. do 25. VIII. 1943. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . d 333 Jz izvjeStaja Povjerenstva CK KPH Zagreb od 18. VII. 1943. o smrti Vere Solar, sekretara V. RK u Zagrebu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Pismo AntifaSistiCkog odbora Zena za Dalmaciju od 113. VI. 1943. OkruZnorn odboru AFZ Zadar, kojim se najavljuje _ takmiCenje za sakuplja:llje v~ne -i Zita za NOV 305 Iz izvjeStaja Kotar.skog. komiteta KPH Cabar od 15. VII. 1943. OkruZilom komitetu KPH Gorski Kotar o radu AFZ . . . . . . 0 kursu i prvoj konferendj~ AFZ na KorCuli u srpnju 1943. . :: 303 I. zasjedanje AntifaSistiCkog VijeCa Narodnog Oslobodenja Hrvatske odrZano u OtoCcu i Plitvicama 13. i 14. VI. 1943. Iz zakljuCaka I. zasjedanja ZAVNOH-a . 327 IzvjeStaj OkruZnog odbora AFZ Banije od 14. VII. 1943. o radu politiCkom . . . . . . · · · · · · · · 329 . stanju na oslobod:e-nom t-eritoriju . -. . . . Prva konferencija AFZ Hrvatske odrZana 11., 12. i 13. lipnja 1943. u OtoCcu Clanak iz »Zene u borbi«; glasila Glavnog odbora AFZ za Hrvatsku br. 2, srpanj 1948. 282 PolitiCki referat Anke Berus 323 IzvjeStaj Inicijativnog odbora AFZ za okrug Pokuplje od 10. VII. 1943. Glavnom . odboru- AFZ Hrvatske o radu AFZ . . . . . . . . . . . . . . . . ; . . · . . 325 §./·1 ' Govor dr.- Vladimir-a Bakari,Ca 323 Evakuacija bolniee u :PreZnici za neprijateljske ofenzive Clt:mak ]ele ]anf:iC iz »Zene Zl borbi«, glasila AFZ Hrvatske, lipanj 194-'3. Dopisi OkruZnog odhora AFZ Karlovac uredni.Stvu )>Vijesti« o toku izbora za organe AFZ . . . . . . . . · · . · · · · · . . . . 316 Kurs AF.Z u Slavoniji Clanak iz ~>Udarnioe(r, glasila AFZ Slavonije, br. 4, lipan} 1943. . . . . . . . . . Slr6 344 0 radu AntifaSisti-Ckog fronta Zena u Istri Iz izvje'Staja Baze 5- Istra od 14. Vlll. 1943. OK KPH za HnJ. Primarje . . 347 Pismo Glavnog odbora AFZ Hrvatske od 19. VIII. 1943. ·Mjesnom odboru AFZ Zagreb s uputama za rad . . . . . . . . . 347 lzvjeStaj lnicijatirnog okruZnog odbora AFZ Zagreb od 21. VIII. 1943. Okru:Znom kornitetu KPH Zagreb o sastanku 10. AFZ i o kursu . . . 351 U sisaCkom 1-ogoru Biljeske Anke Skorupcm . . . . . . • . • . • . • • . • . • ' • • • • . • • • . 318 Referat o AntifaSistiCkorn frontu Zena, odr.Zari na III. konferenciji OK KPH Like u Vrhovinama 1. i 2. VII. 1943. . . . . . . . . . . . . . . . . , . . . . . . 320 568 Zapisnik sa II. konfer,encije AFZ· okruga Karlova-c odrZane 28. i 29. VIII. 1943. · 352 Organizacioni referat Cane Bogda:OOviC na II.· konferenciji AFZ-a okr·uga KarlovaC odrzanoj 28. i .29. VIII. 1943. . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . 357 569 �Strana Strana Iz politiCkog referata odr.Zanog 31. VIII. 194-3. ·na II. okruZnoj konfereneiji AFZ za Baniju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 359 Iz izvjeStaja OkruZnog komiteta KPH Bjelovar od ·7. X. 1943. ~entralnom Komitetu KPH o radu Zena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 394 Iz izvjeStaja partijskog rukovodstva Istre- od 31. VIII. 1943. OK KPH za Hrv. Primorje o potrebi form.,iranja Inicijativnog odbora AFZ za Istru . . . . 861 Proglas Zemaljskog AntifaSistiCkog VijeC.a Narodnog Oslobodenja Hrvatske od 14~ X. 19.43. o oslobodenju i prikljuCenju Istre, Dalmacije, Hrvatskog Primorja i Jadranskih_ otoka ·Hrvatskoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 396 II. zasjedanje Zemaljskog AntifaSistiCkog VijeCa Narodnog Oslobodenja Hrvatske odrZano od 12.-15. listopada 1943. u PlaSkom . . . . . . . . . . . 397 Poziv Narodno-oslobodilaCkog od'bora za Istru od 20. X. 1943. istarskom narodu na jedinstvo i _nastavak borbe . . . . . . . . . . . · ... 398 Do,pis Mjesnog odbora AFZ Zagreb od 26. X. 1943. OkruZnom komitetu KPH za Pokuplj.e o poslanoj robi . . . . . . . . . . . . 401 402 Iz jasenovaCkog logora Iz >>Banovke~<, glasila AFZ za. Banijt_t, b.1·. ~, 19ft3 . . . . . . . _ . . . . . . . . . 3·62 . Iz izvjeStaja OkruZnog odbora AFZ Banije od -6. IX. 194-3. Glavnom od'boru AFZ Hrvatske o radu Zena i o izborima za AFZ Banije . . . . . . . Pismo Glavnog odbora AFZ Hrvatske od 8. IX. 1943. OkruZnom odboru AFZ Karlovac o opasnosti Sirenja skorbuta , . , . . . . . . 364 366 Popis seoskih i opCinskih odbora u Bribiru u rui!lu 194-3. Iz biljeiaka 'Vede Zagorac _. . . . . . . . 367 0 organizaciji :partizanskih vrtova u Baniji 368 Popratni akt .za Oskara Freiermutha od 2-6. X. 194-3., koji je otiSao iz Zagreba u partizane . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Letak Inicijativn-o-g okruZnog odbora AFZ za Hrvatsko Primor_je Zenama Primoria povodom kapitulacije Italije . . . . . . . . . . . . . . . 368 Iz izvjeStaja OK KPH Krapina od 3. X. 1943. Oblasnom komitetu KPH za zagreba.Cku oblast o kursevima AFZ u okrugu Krapina . . . . . . . . . . . . . . . 402 Pismo OkruZnog odbora AFZ Karlovac od 11. IX. 1943. Glavnom odboru AFZ Hrvatske o radnim Cetama na terenu . . . . . . . . . . 370 o. novim Sastanak Mjesnog odbora AFZ Crikvenica 11. IX. 194-3. lz biljdaka V,ede Zag.orac . . . . . . . . . . . . . . 371 lz izvjeStaja OK KPH Krapina od 1·6. IX. 1943. o okruZnoj konferenciji AFZ 372 0 izbornim konferencijama AFZ u Lid Dopis iz >>Li!:ke Z.ene u borbi«, hr. 18,. rujan 1943. . . . 372 Biografija Narodno.g heroja Smilje RadoSeviC-Poki"ajac 373 Rezolucija sa Prve. oblasne konferencije AFZ za ·slavoniju odrZane 19., 20. rujna 1943. u V oCinu . . . . . . . . . . . . . 37 4 I. ohl3sno savjetovanje AFZ za Dalmaciju Zapisnik I. oblasnog savj,etovcmja AFZ za D,almaciju oddarwg 18. i 19. XI. ·1!)48. 'U Bolu na BraC-t~ 408 PolitiCki referat Diskusija s-a I. ohlasnog 408 ~savjetovanja AFt. za Dalmaciju 411 Izvjdtaji o radu Zena u Valmadji ,po okruzima i kotarevima 379 IzvjeStaj Inicijativnog od'bora AFZ za okrug Pokuplje od 21. rujna 1943. Glavnom odboru .AFZ Hrvatske o radu Zena . . . . . . . . . . . . . . . 381 SkloniSte za Zene i dj,eeu na prolazu kroz Crikvellicu - Radio vijesti od 21. IX. 1943. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 385 Pismo Anke Berus o-d 25. IX. 194-3. Bebi KrajaCiC o radu u krapinskom okrugu 38·6 Mj(~snog 4•03 Referat Anice Rakar-MagaSiC o AntifaSistiCkom frontu Zena na III. konferenciji OK KPH Karlovac oddanoj od 20-23. XI. 1943. . . . . . . . . . . . . . 405 21. Odluka ZAVNOH-a od .20. IX. 1943. o prikljuCenju Istre, Rijeke, Zadra i ostalih okupiranih krajeva Hrvatske Popis odbornica i dnevni red sastanka 22. IX. 1943. lz bilj.eZaka Ve,de Zagorac smjernicama u radu AntifaSistiCkog fronta Zena Clanak Mit1·e MitroviC 1t >/l,wli dumas<<, gf.asilu Centraln,og odbora AFt Jugoslavij,e, broj 32, 1943. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 417 Obla:sni odbo·r AFZ za Dalmaciju 421 lzvrSni odbor . . . . . . . . . . . • . . . . . . . . 421 O.slobodeni teritorij Jugoslavije na dan II. zasjedanja AVNOJ-a 29. XI. 1943. (geografska karta) ,_ . . . . . . . . . . . . . . . . . 422 II. za.siedanje AntifaSistiCkog VijeC.a Narodnog Oslobodenja Jugoslavije odrZano 29. XI. 1943. u Jajcu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 423 Zapisnik sa sastanka lzvrSnog obi. odbora AFZ za Slavoniju u studenom 194-3. 424 odbora AFZ Senj odrZano·g Pogibija Katje Sperac lz J>Dalmatinke u bor-bi«, glasila AFZ .za Dalmaciju, prosinac 1943. 427 IzvjeStaj sa kursa Oblasnog odbo-ra AFZ .za Slavoniju odrZariog od 11. XII. do 28. XII. 1943. . . . . . . . . . . 428 I hrvatska sela gore lz »'Glasa Zene<r, glasila AFZ Cazma, br. 5, prosinac 1'943. 430 Poziv na sklanjanje Zetve pred .neprijateljem Clan.ak iz »Lil:ke Zene u borbi«, glasila AFZ Lika, br. ].8, Tujan 1943, . . . . . . . 389 Iz izvjeStaja lnicijativnog okruZnog odbora AFz za okrug Zagreb od 11. XII. 1943. - OK KPH Zagreb . . . .' . . . . . 430 0 radu Zena Slavonije na spremanju Zetve ·Clanak iz »'Udaniic"er<, glasila AFt Slavonij,e- br. {), rujan 1943 . . . 390 0 radu AntifaSistiCkog fronta Zena u Dalmaciji Clanak iz >>Dahnatink~ u borbi«, glasila Oblasnog odbora AFZ za Dalmaciju br. 4-5, frrosinac 1943. . . . . . . . . . . . . . . . . . • . . . 432 Iz izvjeStaja Mjesnog komiteta KPH Zagreb za rujan 1943. o radu AFZ 391 IzvjeStaj Okr-uZnog odborli AFZ Virovitica od 5. X. 1943. Oblasnom odbOru AFZ za Slavoniju o radu Zena . . . . . 391 OsloboOeni teritorij Banije - rujan. 19~3. ( geografska .karta) . . . . . . . . . . . . . . . 387 . . . . . . . . . . . . . 388 0 sklarnjanju Zetve u brinj-skom i ogulinskorn kotaru Clanak iz »Rodolj,upke«, glasila AFZ Gorski -Kotar, kolovoz-rujan 1943. '570 . . . . . 389 Prva okruZna konferencija AFZ za -okrug Pokuplje odiZI:"J.na 15. XII. 1943. u selu J amnici Ctanak iz lista »Putem slobode<f, glasila Okr. NOO Pokuplj.e br. 1, sijel:anj 1944. 433 .571 �Strana Iz izvjeStaja 1\fjesnog komiteta KPH Zagreb za prosinac 1943. o radu AFZ 435 IzvjeStaji o radu AFZ i NOO Zagrehit za prosinac 1943. 437 Pismo Centralnog Komiteta KPJ Centralnom Komitetu KPH · od sijeCnja 1944. o Stetnosti tendencija centralizacije AFZ potrehi prodiranja u redove joS neobuhvaCenih masa Zena . . . . . Progias Izvr~nog odbora Narodno-oslobodila.Ckog front a Hrvatske od 20. V. 1944. povodom stvaranja IzvrSnog odhora NOF Hrvatske . Prva OkruZna konferencija AFZ za Hrvatsko Primorje odrZana 28. V. 1944. Vratima Iz organizacionog referata Melanke Segota na 439 Pozdrav delegatldnja AFZ Vrbovslw sa I. kotarske konfel'iencije AFZ od 2. I. 1944. Nacionalnom Komitetu Oslobodenja Jugoslavije lz >>Zenu u borbi((, glasila Glavnog odbora AFt Hroatske, br. 7, 1944. . 440 Iz izvjeStaja Mjesnog ko'miteta KPH Zagreb od 5. I. 1944. o radu AFZ 441 Sla va drugaricama J elki i J usti lz >>Rodoljuba<<, glasila NOD-a Straii.il OkruZni odbor AF.Z za Hrvatsko Primorje 465 466 466 469 Pok1tplje, br. 1, ·OZujak 1944 . . , . . . . . . . 442 Iz izvjeStaja OK KPH za Liku od 3·0. I. 1944. o prosvjetnom radu u okrugu i radu AFz 443 471 IzvjeStaj Centralnog odbOra AFZ zbjega u Ell Shattu za svibanj 1944. Ul Iz izvjeStaja organizacionog sekretara Oblasnog komiteta KPH za Istru krajem svibnja ili poCetkom lipnja 1944. o politiCkom i kulturno-prosvjetnom radu sa Zenama u Istri 1 njihovom uCeSCu u NOO . . . . . 473 30 travnja 1944. Svapski banditi poklali su 26'3 osobe u istarskom selu Lipi /;:. izvjeJtaja Agitfrropa Oblasnog korniteta ,KPH za istru od 4. VI. 1944. . . 477 Pismo srpskim sestrama Clanak iz >>Zene u borbi((, glasila Glavnog odbora AFZ Hrvatsk.e, br. 7, o:Z.ujak 1944. 444 IzvjeStaj OkruZ.ne komisije AFZ za okrug Bjelovar od 11. VI. 1944. Oblasnom odboru AFZ Zagreb o radu Zena IzvjeStlzj o rad1t AFZ-a od 11. VI. do danas u. Bjelovarskom okrl{glt . . . . . . 479 Karakteristike drugarica, koje sn zavrSile Cetvrti kurs AntifaSistiCkog fronta Zena, odrZanog od 6-15. II. 1944. u Pokuplju . . . . . Zetva na CepiC Polju Do-pis iz >>lst?·anke«, glasila Oblasnog adbora AFt za 1slm - srpanj 1'944. 4.80 Iz izvjeStaja Mjesno.g komiteta KPH Zagreb za travanj i svibanj 1944. o radu AFZ 482 Iz izvjeStaja OkruZnog komiteta KPH Buzet od 29. II. 1944. Kotarskom komitetu KPH Buzet q, faSistiCkom teroru u Istri lz »lstranlw((,, glasila Oblasnog odbora AFZ za Istru, broj 1 . . . . . . Letak Glavnog odbora AFZ Hrvatske Zenama povodom 8. marta 1944. 1 IzvjeStaj OkruZnog odbora AFZ za Liku od 17. III. 1944. Glavnom odboru AFZ Hrvatske o politiCkom ·stanju i radu organizacije . . . . . . . . . . . . 444 446 . 447 450 lzvjeStaj Ilegalno.g mjesnog odbora AFZ Split orl 24. III. 1944. OkruZnom odboru AFZ za Srednju Dalmaciju o proslavi 8. marta i rezultatima takmiCenja . . . . 453 Dopis zdravstvenog odjela kotarskog NOO-a N a.Sice od 25. III. 1944. op.cins]wm NOO-u Orahoviea o zdravstvenim kursevima 454 IzvjeStaj Kotarsko,g odbora AFZ Donji Lapac od 26. III. 1944. OkruZnom odboru AFZ za Liku o politiCkom stanju u kotaru i radu AF.Z . . . . . 455 ~ ' Pozdrav).ena okruga Virovitice sa II. okruZne konferencije AFZ od 18. VI. 1944. Glavnom odboru AFZ Hrvatske . . . . . . . . . 483 II. okruZna konferencija AFZ Moslavine odr.Zana 18. VI. 1944. Do.pis iz "Zene u borbi«, glasila ·Glavnog odbora AFZ Hrvatske, br. 9, kolovoz 1944. 484 Proglas OkruZnog odbora AFZ Karlovac od 25. VI. 1944. povodom Cetni.Cke izdaje na Kordunu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 485 OkruZna konferencija AFZ za ol{rug NaSice odd.ana 26. VI. .1944. Dopis iz >>Zen;e u borbi((, glasila Glavnog odbom AFZ Hrv.atske, hr. 9, kolov.oz 1944:. 487 Pozdrav Zena neoslobodenog otoka Krka sa prvog kotarskog savjetovanja za otok Krk od 1'6, VII. 1944. Glavnom odboru AFZ Hrvatske ·. 488 Iz izvjeStaja Oblasnog komiteta KPH za Istru od 20. VIII. 1944. o Oblasnoj konferenciji AFZ za Istru odd.anoj 22. i 23. VII. 1944. 488 Pismo Krunke ZastavnikoviC od 26. VII. 1944. Lepi Pero-viC, Clanu Oblasnog komiteta KPH Zagreb o pri,premanju kotarskih konferencija u koprivniCkom i kriZevaCkom · kotaru 490 Majka MiklanuSa lz ))Dalmatinke u borbi«, br. 6, srpanj 1944. . 491 Oglas Glavnog ravnateljstva za javni red i sigurno-.st u Zagr,ebu od 2.8. III. 1944. o strijeljanju antifaSista Ivane PopoviC, dr. Pave Jajac, Marije HanZevaCki dr, (11eprijateliski dokumernt) 4.56 IzvjeStaj Ilegalnog mjesnog odbora AFZ Sibenik za oZnjak 1944. Ol{ruZnom odboru AFZ Sibenik o proslavi 8. marta i radu AFZ 457 Iz izvjeStaja Mjesnog komiteta KPH Zagreb za oZ.ujak 1944. o radu AFZ 458 Od obmane do izdaje Clanak iz J>Zene u borbir<, gl<isila Glavnog odbo-ra AFZ H·rvatske, br. '7~ oiujak 1944. 459 Iz GupCevog Zagorja Clanak iz »Z.e.ne .u .bm,bi«, glasila Glavnog odbOra AFt Hrvatske ln. 7, .o.Zujak 1944. IzvjeStaj Glavnog ravnateljstva za javni red i sigur.nost od 29. VII. 1944~ o hapSenju RuZe CrnkoviC, Erne CekuriC, BoZene Zakman, Vere FabijaniC i drugih (neprijateljski dokmncnt) . . . . . . . . 492 460 Prva Okru.Zna konferencija AFZ za Gorski Kotar odrZana 30. VI. 1944. Organizacioni referat Julke RajaCiC . . . . . . 493 Iz:vjeStaj Inicijativnog kotarskog odbora AFZ Karlovac od 19. IV. 1944. QkruZ~ nom odboru AFZ Karlovac TreCe zasjedanje Zemaljskog AntifaSistiCko.g VijeCa Hrvatske odd.31I1.o od 8-9. V. 1944. . . . . . . . . . Narodnog 462 464 464 Brzojavni pozdrav .MarSalu Titu sa kotarske konferencije AFZ za kotar Labin odr.Zane 11. V. 1944. lz »lstramke1<, glasila Oblasnog odbora AFZ za ls&ru, broj 1 . . _ . . . . . . . . . 465 -::.(-"' 572 i. OkruZnoj konferenciji . IzvjeStaj Centralnpg odbora AFZ zbjega u Ell Shattu za lipanj Oslobodenja Iz deklaracije o osnovnim pravima naroda: i gradana demokratske Hrvatske OkruZni -odbor AFZ izabran na 496 srpanj 1944. 497 lz izvjeStaja KK KPH Kras od· 12. VIII. 1944. o faSistiCkom teroru u kotaru 498 Prva kotarska: konferendja AF.Z Pisarovine Dopis iz J>P!-f-tem slobo,de<(, glasila NOf za Polwplje od _15. VIII. 1944. . . . 499 Letak Okru.Zuog odbora AFZ Pokuplje povodom II. okruZne konferencije AFZ od 20. VIII. 1944. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 500 573 �StraiiG. 6dborni~a Iz »DalmatVnke u b01"bi1(, glasila AFZ za Dalmaciju, br. 6,. sfu,deni 1945. . . . .. . .500 Prva kOtarska konferencija AFZ Za Sisak Dvpis iz )1Pttte-m slobode«, glasila NOF za PokufJlje, hr. 65, od 23. VIii. 1944. .502 rzvjestaj Okruznog odbora AFz Brod od 23. VIII. 1944. Oblasnom odboru AFz za Slavoniju o stanju i radu organizacije . ~. . . . . . . . . . . . . . . 502 Pismo OkruZnog odbora AFZ Karlovac od 1. IX. 1944. Kotarskom odboru AFZ VojniC povodom takmiCenja medu kotarevima . . . . . . . . . . . . 504 Pismo Anke Berns, Clana Povjerenstva CK KPH za Sj.evernu Hrvatsku od 5. IX. 1944. Oblasnom komitetu KPH za Slavoniju o pripremama za Prvi kongres Zena Hrvatske 505 Pismo OkruZ.~tog odbora AFZ Banije od 6. IX. 194:4. OkruZnom odboru AFZ Karlovac kojim prihvaCa poziv na takmiCenje . . . . . . . . . KRATICE 505 NOV NOP NOB PO KP' CK FNRJ FNRH KPJ IzvjeStaj Kotarskog odbora AFZ Karlovac od 11. IX. 1944. OkruZnom odboru AFZ Karlovac sa Prve kotarske kzynferencije odrZane 8. IX. 1944. . . . . . . . . . 506 II. okruZna konfereneija u Pisarovini AFZ za okrug Pokuplje odr.Zana 10. · IX. 1944. l(IPH AFZ 508 ACOZ Iz organizacionog referata 508 Iz pozdravnih govora i diskusije 510 URS SI<!OJ OkruZni odbor AFZ za okrug Pokuplje 512 SBOTIC SMG SDS Kursevi za Zene u Dalmaciji Clanak iz ))Dalmatinke u b01"hi«, glasila AFZ za Dalmaciju hr. 7, rujan 1944. 514 Pismo OkruZnog komiteta KPH Pazin od 23. IX. 1944. Kotarskom komitetu KPH Tinjan o formiranju OkruZnog odbora AFZ Pazin . . . . . . . . . . . . 515 Izvjestaj Okruznog odbora AFz za Liku od 23. IX. 1944. Glavnom odboru AFz Hrvatske o radu organizacije AFZ . . . . . . . . . . . . . . . . . 517 IzvjeStaj Oblasnog odbora AFZ Slavonije od 28. X. 1944. Glavnom odboru AFZ Hrvatske o Oblasnoj konferenciji AFZ odrZanoj 24. IX. 1944. u PoZegi . 518 IzvjeStaj o radu AFZ u zagrebaCkom i krapinskOm okrugu od 25. IX. 1944. 520 Pismo MK KPH Zagreb od 27. IX. 1944. kojim se Salj u drugarice na kurs u Povjerenstvo CK KPH za Sjevernu Hrv:atsku . SPZZ HiSS CK KPJ CK I<!PH CK SKH OKKPH NP NOO OK KK NOF CKS MK 00 AF:t SSSR USAOH AVNOJ 521 Pismo Mare JuhoviC iz zatvora Iz ))Zene 1t bMhi<r, glasila Glavnog odbora AFZ Hrvatske, hr. 10, irujan 1944. . . 521 ZAVNOH IzvjeStaj Biokovsko·neretvanskog okruZuog odbora AFZ Oblasnom odboru AFZ za Dalmaciju o Prvoj konferenciji Zeita Za kOtar Iinotski Odi"ZanOj 5. X. 19A4. 523 Predkongresni rezultati natj.ecanja Zena ZagrebaCke oblasti . 524 TreCa kotarska konferencija AFZ Glina oddana 8. X. 1944. JNOF Narodno-oslObodilaCka vojska Narodno-osldhodilaCki pokret Narodno-osloh-odilaCka 'bo-rba Partizanski odredi Komqnisti.Cka partija Centralni komitet Federativna Narodna Republika Jugoslavija Federativna Narodna 'Republika Hrvats'ka KomunistiCka partija Jugoslavije KomunistiCka partija Hrvatske Antifa~istiCka fTonta ·Zemi AntifaSistiCki odbor Zena UJedinjeni radniCki sindikati Savez komunistiCk·e omladine Jugoslavije Sav·ez 'Dllade generadje Savez bankOvnih, osiguravajuCih, trgovaGkih, industrijskih Ciuovnika Samostalna demokratska Stranka Slovenske pr·otifaSistiCne Zenske zve.ze Hrvatska ·seljaCka. stranka Centralni komitet Komrunis6Cke .partije ]ugoslavije Cenkalni komitet Komuni·stiCke partije Hrvatskc Centralni komitet Saveza komunista Hrvatske OkruZni komitet KomunistiCk-e partije Hrvatske Narodna pomot Narodno-oslobodilaCki odbor OkruZni komitet Kotarski ·komitet Natrodno-oslobo-dilaCka fronta Centralni komitet Slovenije Mjesni komitet Okru.Zni odbor AntifaSistiCke fronte Zena Savez SocijalistiCkih Sovjetskih Republika Ujedinjeni ·savez antifaSistiCke omladine Hrvatske AntifaSistiCko vijeCe naro-dn:og oslo'hodenja Jug-oslavije Zemaljsko antif.aSistiCko vijoeCe narodnog oslobodenja Hrvatske Jedinstvena na·rodno-oslobodilaCka fronta 528 OkruZnica Odjela narodne prosvjete ZAVNOH-a od 11. X. 1944. Glavnom odboru AFZ o organizaciji anaJfabetskih teCaieva . . . . . . . . . . .· . . . . . . . 530 Izvjestaj Okruznog odbora AFz Pokuplje od 17. X. 1944. Glavnom odboru AFz Hrvatske o predkongresnom takmiCenju Rad AntifaSistiCkog fronta Zena na Rijeci ~' -< . 532 . . . . . . . . . . . . . . . . . . 534 ' ''\ 574' I 51!> �TebniCka redakcija i grafiCka oprema CUCA SMOKVINA BORANIC;: R CrteZ na nasiovnoj strani izradio HUBERT KRULJAC zu prvi broj ~ZENE U BORBI«, - lipanj 1943. Lektura i korektura ANKA OSZELDA Stampano u tiskari GRAFICKI ZAVOD HRVATSKE Strojni slog M. ORSIC Cinkografija I. PETEK, M. PODHRASKI, V. BALAS Prelom Z. IVANCIC i F. LUZAR Stampao I. DROBNIC, A. MERT, D: PEVEC, Z. OPRESNIK, S. SMERDEL, R. CRNIC Uvezano u knjigove:lnici GRAFICKOG ZAVODA HRVATSKE 1. :cl I ' � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Knjige Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context M Knjiga Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Žene Hrvatske u Narodnooslobodilačkoj borbi: knjiga prva Subject The topic of the resource Narodnooslobodilačka borba Creator An entity primarily responsible for making the resource Marija Šoljan Source A related resource from which the described resource is derived Historijski muzej Bosne i Hercegovine Publisher An entity responsible for making the resource available Glavni odbor Saveza ženskih društava Hrvatske Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1955 Rights Information about rights held in and over the resource Glavni odbor Saveza ženskih društava Hrvatske Language A language of the resource SH Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context 31-M Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 576 str. AFŽ Hrvatska narodna herojka Narodnooslobodilačka borba NOB žene borci ženski pokreti http://afzarhiv.org/files/original/015263283803d78685ae39cfb1908036.pdf 21d07fa25ea1ff125a6b3972df6bbaa7 PDF Text Text / IZDcAVACKO PREDUZECE ,NARODNA KNJIGA" INSTITUT ZA SAVREMENU ISTORIJU Odgovorni urednik dr Pero DamjanoviC Za izdavaCa Vidak PeriC:, direktor Recenzenti: dr Pero DamjanovjC Pero MaraCa U FINANSIRINJU OVE STUDIJE UCESTVOVALA JE I REPUBL!CKA ZAJEDNICA NAUKE SRBIJE Jovanka Kecman ZENE JUGOSLAVIJE U RADNICKOM POKRETU I ZENSKIM ORGANIZACIJAMA 1918-1941 NARODNA KNJIGA INSTITUT ZA SA VREMENU ISTORIJU BEOGRAD 1978. �/ i PREDGOVOR I I I I l I I I i MUZ J R£VOLUC!1E BlH Bl.w~ 3TEKA I STAMP A ../!: . !.E-.1./.. . --··- Sign. !nv. br. l I I .1.1..<f..~_{J.____...... l l l l l l I j ' I I Posle visegodisnjeg istrazivanja u organizaciji Instituta za savremenu istoriju, istoriografija naseg radnickog pokreta ovom knjigom dobija prvi put celovito obradenu temu o uceseu zena Jugoslavije u klasnom radnickom pokretu izmedu dva svetska rata. 2ene nisu bile obespravljene samo kao radnice vee i kao zene. Bez obzira na klasnu pripadnost, one nisu bile izjednacene u pravima s muskarcima. Ova diskriminacija trajala je na teritoriji Jugoslavije sve do pobede revolucije u nasoj zemlji za vreme drugog svetskog rata. Vee sama ova cinjenica opravdava posebno istrazivanje i obradu teme 0 uceseu zena u radnickom pokretu, kroz koji je jedino moglo doei do oslobodenja zene uopste, pa je stoga i odbacena dilema - da li ovaj problem istraZivati i obradivati kao posebnu temu ili u okviru drugih i opstih tema iz istorije radnickog pokreta. · Isto tako, zbog specificnog polozaja obespravljene zene u Kraljevini Jugoslaviji, nismo se mogli zadrzati samo na uceseu zena u radnickom pokretu. Bilo je potrebno da se ova tema, bar u nekim aspektima, prosiri na! polozaj zena u celini i da.· se. vidi kojim je metodama budoazija vrsila uticaj na zene. U Jugoslaviji su postojala innogobrojna gradanska zenska drustva i udruzenja koja su okupljala pre svega bogatije zene, koje su se angazovale u raznim karitativnim akcijama. Odredeni ·broj tih drustava je aktivno radio na prosveeivanju zena i zahtevao za njih politicka" i gradanska prava u okviru burzoaskog poretka. U ovoj knjizi dat je pregled delovanja tih organizacija, koje zbog svoje klasne ogranicenosti nisu sagledavale sustinu problema potpune emancipacije zena. Otuda i nedoslednost u njihovim akcijama· i sluzenje vladajueoj klasi kojoj je u pogledu polozaja zena odgovarao status quo. Misija oslobodenja zena, po zakonima drustvenog razvitka, pripala je radnickoj klasi koja ne moze da oslobodi sebe, a da istovremeno ne oslobodi citavo drustvo, pa samim tim i zene, od obespravljenosti i eksploatacije. N apredak u emancipaciji zena posle prvog svetskog rata u svetu i kod nas i njihova ucesee i afirmacija u klasnom radnickom pokretu Jugoslavije izmedu dva svetska rata - jedno je od znacajnih obelezja razvitka revolucionarnog zenskog pokreta. Pored opste neravnopravnosti zena u porodici i drustvu, neprestano se povecavao broj eksploatisanih radnica u procesu kapitalisticke proizvodnje, kao jeftinije i za kapitalistu rentabilnije 1 �radne snage od muske. Tezak je bio po16~aj i najbrojnije kategorije zena - seljanki u neposrednoj poljoprivrednoj proizvodnji. Istovremeno intelektualkama i cinovnicama, bez obzira na njihove kvalifikacij~ i sposobnosti, :'mogi polo.zaji i ~vanja ':'-. ~r2a~ i drustvu nisu bili dostupni, jer zene msu 1male 1sta polihcka 1 gradanska prava kao muskarci. Ovakav polozaj zena jos. vise je pogorsavala svetska ekonomska kriza, koja je u ovom perwdu zahvat1la 1 Jugoslaviju. Podreden ekonomski, socijalni i pravni polozaj zene stvarao je i uvecavao, pre svega" od radnica i seljanki, zn~cajnu rezervnu snagu revolucionarnog radnickog pokreta u klasnoJ borb1 koJa se u Jugoslaviji sve vise zaostravala. Produbljivanje klasnih protivrecnosti u Jugqslaviji, a ~os.<:_bn~ opasnost od fasizma ubrzavah su sazrevanJe svesh Jl KomumstickoJ partiji i radnickoj klasi o tome da se u revolucionarni pok;et r~d­ nicke klase moraju ukljucivati sve napredne, obespravljene 1 ugnJetene snage drustva. . Medu latentnim snagama revolucionarnog pokreta nalaz1le su se obespravljene zene kod kojih je takode narastala svest da se pitanje njihovog neravnopravnog polozaja u drustvu uopste moze resiti samo borbom za promenu postojeceg poretka. Ofanziva fasizma u svetu i profasisticka orijentacija rezima u zemlji zapretila je porobljavanjem naroda, a time i jos vecim pogorsavanjem ionako nezavidnog polozaja zena. U takvoj situaciji KPJ se vise zalaze za rad medu zenama. Pored ilegalnog sirenja svog uticaja, Partija sve vise obraca pa2nju ucescu i ukljucivanju zena u strajkove, demonstracije protiv rezi~a i druge oblike borbe i ar:?fasisticke akcije ':.~nicke kla~e. PartiJ~ podstice i organizuje akC1Je za pravo glasa zena 1 nastoJI da svoJ politicki uticaj na zene sire ostvaruje kroz postojece legalne ..zenske organizacije kroz razna drustva, udruzenja i slicno, u koJima se okupljaju i iene. Sve aktivnije i m~sovnije uces.ce zena u radnickom pokretu prosirivalo je i jacalo ovaJ pokret nov1m snagama 1 raznovrsnijim oblicima borbe. ., Ovakvoj orijentaciji Partije, odnosno naseg klasnog radmcJ<;og pokreta snazan podstrek i podrsku dao je i Sedmi kongres Kommterne (1,935), koji je istakao da je fasizam ghtvni neprijatelj .ra.~nicke klase demokratije slobode i ravnopravnosh naroda, ukaZUJUC1 Istovrem~no na nuzn~st stvaranja jedinstvenog antifasistickog fronta radi okupljanja svih naprednih snaga za borbu protiv fasizma najvece opasnosti koja je zapretila covecanstvu. Istrazivanja o ucescu zena u klasnom radnickom pokretu pokazuju da je razvitak naprednog zenskog pokreta neraskidivo pavezan sa borbom KPJ. Rad na ovoj monografiji posebno je otezavala oskudica arhivske grade. 0 ucescu zena u radnickom pokretu i radu KPJ medu zenama ni u jednom arhivu ne postoji kompletan fond. Za obradu tih problema prvorazredni znacaj imala je arhivska grada Ko':'unisticke partije Jugoslavije, SKOJ-a i sindikata, k~ja. se na~a~1 u Arhivu za radnicki pokret u Beogradu i u repubhckim arh1v1ma. 2 'Vrlo je malo dokumenata i u ovim fondovima koji se odnose iskljucivo na rad zena, jedino postoji nesto vise direktivnih pisama i uputstava o radu KPJ medu zenama. U pojedinim zapisnicima, refetatima, izvestajima, rezolucijama i direktivnim pismima delimicno se govori i 0 radu zena i svaki put naglasava potreba veceg angazovanja u radu sa zenama. Posto se malo paznje posvecivalo razvitku naprednog zenskog pokreta, arhivska grada i o ovim problemima veoma je oskudna, a pored toga mnoga dokumenta nisu ni sacuvana usled ilegalnog rada KPJ. Zbog toga se nametala potreba sireg istrazivanja grade koja se neposredno ne odnosi na aktivnost zena. Tako su povezivani u jednu celinu i oni pojedinacni podaci koji doprinose osvetljavanju polozaja i borbe zena u ovom periodu. Za pojedina razdoblja nije bilo ni najoskudnijih izvora, pa rad, razume se, ima odredenih praznina i otvorenih problema. Da bi se pojedina pitanja sire sagledala i povezala, koriscena su objavljena i neobjavljena secanja koja se nalaze u partijskim arhivima. Pored toga, razgovori s pojedinim aktivistkinjama radnickog i naprednog zenskog pokreta takode su 'omogucili da se potpunije sagleda ucesce zena u ovom pokretu. u partijskoj, sindikalnoj i drugoj stampi objavljivani su i podaci o zborovima zena. Iz tih podataka i rezolucija mogu se sagledati zahtevi zena i problemi zbog kojih se bore, zatim njihova ucesce u strajkovima i drugim akcijama radnicke klase, kao i drugi cinjenicni materijal. Na osnovu toga, moglo se potpunije prikazati ucesce zena u klasnom radnickom pokretu. Radnicka zastita s posebnom statistikom radnickog osiguranja, Statisticki bilten, zatim ankete o tekstilnoj industriji i tekstilnom radnistvu u Jugoslaviji i o polozaju i zakonskoj zastiti kucnih pomocnica u Jugoslaviji, koje su sprovedene januara 1936. godine - sve to poslu2ilo je kao dragocen izvor za sagledavanje drustveno-ekonomskog polozaja zena. Za obradu ovog problema koriscen je i clanak Mirjane Dukic - 0 privrednoj aktivnosti iiena od 1918. do 1953. godine, koji je objavljen u Ekonomskom pregledu, br. 12, 1954. godine. Poseban doprinos za rad na ovoj monografiji predstavlja zbornik dokumenata i Clanaka iz stampe Zene Hrvatske u radnickom pokretu do aprila hiljadu devetsto cetrdeset prve, koji je 1967. godine izdala Konferencija za drustvenu aktivnost zena Hrvatske. I pored mnogih praznina, kroz dokumente i clanke ove knjige, moze se sagledati polozaj zena u Hrvatskoj i njihova ucesce u strajkovima i drugim oblicima borbe radnicke klase. Konferencija za drustvenu aktivnost zena Jugoslavije uspela je da sakupi sve brojeve naprednog zenskog lista 1Keua aauac i da ih objavi u fototipskom izdanju 1966. godine. Istorijski institut u Titogradu izdao je 1969. godine monografiju 1Keue I{pue Tope y peao.ayu,uouapuo~< nO?<peTy 1918-1945, koju je napisala grupa autora (Jovan R. Bojovic, Radoman Jovanovic, Zoran Lakic,' Radoje Pajovic, Slavko Stanisic) i u kojoj je prikazano ucesce zena u revolucionarnom pokretu Crne Gore. Ucesce zena u radnickom pokretu Jugoslavije 1918-1921. godine objavljeno je u Istoriji radnickog pokreta, Zbornik radova 2, �u izdanju Instituta za izu~avanje radnickog pokreta, Beograd, 1965. Ovaj rad u dopunjenom i preradenom ,obliku unela sam u ovu knjigu radi celine monografije. 0 ucescu zena u antifasistickom pokretu u Bosni i Hercegovini pisala je iscrpnije i svestranije Dana Begic. Njen rad ,Antifasisticki front zena u Bosni i Hercegovini u vremenu od 1937. do 1941. godine" (Prilozi, br. 1, Institut za istoriju radnickog pokreta, Sarajevo, 1965), znacajan je doprinos obradi ove problematike. Za obradu gradanskih zenskih organizacija i tog pokreta u celini postoji mnogo vise izvorne grade i literature. Delimican fond Alijanse zenskih pokreta od 1937. do 1941. godine nalazi se u Arhivu za radnicki pokret. Pravila i prepiska pojedinih zenskih drustava sacuvani su u Arhivu Jugoslavije. Alijansa zenskilr pokreta izdavala je list JKe><cKu no1<per, koji je s povremenim prekidima izlazio u Beogradu od 1920. do 1938. godine. U njemu su objavljivani problemi, zadaci i rezultati rada feministickih organizacija, kao i kraci knjizevni prilozi. Jugoslovenski zenski savez i neka drustva i udruzenja izdavali su svoje listove u kojima su objavljivani rezultati rada tih organizacija. Gradanska, a delimicno i radnicka stampa donosila je napise 0 vaznijim skupovima i zborovima zena za pravo glasa, koje su organizovale feministicke organizacije, tako da je moguce njihov rad u celini rekonstruisati i detaljnije analizirati, ali to je tema za sebe. u pogledu nacina obrade i prezentiranja citave te grade, posluzili smo se kombinovanim metodom (hronoloska i problemska obrada). Posle istorijskog prilaza temi i prikaza drustveno-ekonomskog polozaja zena u Jugoslaviji izmedu dva svetska rata (Uvodna razmatranja), ostali rezultati istrazivanja izlol\eni su u dva dela. Prvi deo (dva poglavlja) obuhvata period od stvaranja zajednicke drzave na8ih naroda do sestojanuarske diktature (1918-1929), a drugi deo odnosi se na period od sestojanuarske diktature do okupacije Jugoslavije (1929-1941). Tridesetih godina ucesce zena u raznim oblicima borbe radnicke klase daleko je masovnije i svestranije, pa je taj period obraden u pet poglavlja. Na kraju, zahvaljujem recenzentima, naucnim savetnicima dr Peri Damjanovicu i Peri MoraCi. Autor 4 UVODNA RAZMATRANJA I DRUSTVENI POLOZAJ ZENA U JUGOSLOVENSKIM ZEMLJAMA, POCECI I PRVI OBLICI NJIHOVOG ORGANIZOVANJA DO STVARANJA ZAJEDNICKE DRZAVE 1. Drustveni polozaj zena i prve zenske organizacije Krajem XIX i pocetkom XX veka dolazi do brzeg razvitka kapitalizma u jugoslovenskim zemljama i oseca se potreba za porastom radne snage u privredi. U takvim drustveno-ekonomskim uslovima zene postepeno napustaju uski krug porodice i sve se vise ukljucuju u pojedine grane privrede. Rad zena je oduvek bio manje placan od rada muskaraca, pa su kapitalisti veoma cesto,. u cilju sticanja posebnih profita, uvlacili zene u proizvodnju gde je god to bilo moguce .. Sve veci broj zena pocinje sopstvenim radom da stice sredstva za svoje izdrzavanje i da obezbeduje egzistenciju svoje porodice. u vezi s tim, sve se vise osecala potreba za sirim opstim i strucnim obrazovanjem kod zena. U to vreme u jugoslovenskim zemljama, istina neravnomerno, kao i u industrijski razvijenijim zemljama Evrope, dolazi do osnivanja i razvitka zenskog pokreta koji se bori za emancipaciju zena. U razvitku ovog pokreta postojala su dva pravca: feministicki, koji je obuhvatao razne gradanske zenske organizacije, i proleterski, koji se razvijao u okviru radnickog pokreta. Ova dva pokreta medusobno su se razlikovala po teoretskim postavkama o uzrocima neravnopravnog polozaj a zena i po shvatanjima o putevima borbe za ostvarenje zenske ravnopravnosti. Feministicki pokret se zalagao za delimicno oslobodenje zena, za pravnu jednakost mu8karaca i zena u okviru drustvenog poretka, dok se radnicki pokret borio protiv eksploatacije zena u kapitalistickom drustvu i za potpunu emancipaciju zena 11 novom besklasnom drustvu. U jugoslovenskim zemljama najpre su se pocele osnivati gradanske zenske organizacije. Evropske feministicke ideje prihvatile su zene intelektualke, koje su osecale potrebu da se zajednicki bore za svoja prava i one su bile organizatori gradanskih zenskih drustava i udruzenja. Ova drustva i udruzenja formirala su se na nacionalnoj, verskoj, socijalnoj, feministicko-politickoj i profesionalnoj 5 �OSnOVl 1 Vecina njih Se bavi!a prosvetnim i SOCija]no-humanitarnim radom. Prvi organizovani zenski pokret pojavio se u Vojvodini. U ovoj pokrajini jos od 1860. godine zene ucestvuju u svim nacionalnim akcijama, a 1864. osnovana je prva zenska organizacija u Novom Sadu, koja je imala i svoj statut.' Posle toga osnovano je 1873. :Zensko drustvo u Velikoj Kikindi, a 1874 - u Starom Beceju. 2 U Novom Sadu osnovana je 1880. godine ,Dobrotvorna zadruga ,Srpkinja Novosadkinja' ", cija se delatnost u okviru Jugoslovenskog zenskog saveza razvijala i u periodu izmedu dva svetska rata. Prve godine u zadrugu su se upisale 144 clanice i ona se uglavnom bavila socijalno-humanim i prosvetnim radom. U yrolece 1886. godine poceo je da izlazi list 2Ke%C%U cseT, kao organ ,Dobrotvorne zadruge ,Srpkinja Novosadkinja' ". 2Ke%c%u caeT je' imao oko 2 000 pretplatnica i izlazio je skoro trideset godina bez prekida. List se uglavnom bavio problemima razvitka zenskog pokreta kod nas i u svetu, a zatim je donosio i priloge koji su uticali na sirenje nacionalne svesti i opste obrazovanje zena. 3 U gradovima Vojvodine bilo je zena koje su se u ono vreme interesovale za razvitak zenskog pokreta; medu njima su se po sirini ideja, izdvajale pesnikinja Milica Stojadinovic Srpkinja (1830-1878) i Draga Dejanovic (1840-1871). Njih je interesovao polozaj zena i zensko pitanje uopste. Draga Dejanovic objavljivala je svoje clanke u novinama o aktuelnim politickim dogadajima i o razvitku zenskog pokreta. U tim napisima i javnim predavanjima ona se zalagala za obrazovanje i emancipaciju zena. 4 tt B a c a CT a j H h, OcHMBaE-be npae >KeHcKe ~praffi::lsau;uje y HoaoM Ca,ll;y, rJZ.acuux J1CTOpujcKOZ dpywraa y HoBOJ£ Cady, Nova Sad, knj. XIII, 3-4, 1940, 343-348. 2 Ailojzia Stebi, L'activite des societes en Yougoslavie affitiees au Conseil national des femmes Yo'UQoslaves, Beograd, MCMXXXVI 6; AJioj3 M j a III T e 6 M, Tio"'eTaK opraHM30Bai-IOr pa.n;a JKeHa y Hamoj seM;,M, r . /l.aC'H.U'K. Jyzoc.rwaeuc?ooz ;){Ceuc-x:oz caee3a, 1god. III, "7, 30._cenTeM6ap 1937, 55. - Stebi (1883-195·6) - A1ojzija najiLstaknutiji rukovodilac feministRlkog rpdkre·ta ru Jugos1avtjtl. izmedlu ldva :svetSka rata; 1903. zavrSH.a UCitelj:Sku ·Skolu u L}ubljani i do 1912. radi kao uOi:teljica; potorn ll'aiPUSta IUCiteljski poziv, pri'stupa Jugosl,cwenSkoj lsocija:ldemokratSkoj stranc-i i havi se uredivanj·em :socijral:LsWSkili li:stova: Zarja, TobaCni de~avec, Zenski list, Naprej •i Demokracija. Bosle t~rvog svetskog 1rata zapo.Sljava se u PoverenLStvu za socij•alnu .poUti:ku u Ljrubl}ani i .m.illmvodi odsekom za 2ia.Sti'tu majJke i deteta; 1927. !Prelazi u Beograd u Minis1al"Stvo za narodno LJdravlje i socijalnu pO'lit:ilku.; l'IUk<W'Odi Bibtiotekom Cenltralltnog hdg.ijenSkog zavoda sve do 1940; u Ljublj.and o;sniva Dr:u.§tvo ,ZenSkl pdkret" 1926, a poCetkom marta 1929. izaJbrana je za predsedln'icu DvuStva ,Zenski pokret" u Beogradu; 'ViSe 1godina btla !preds·ednica Mijanse Zen:ski-h pokreta u Jugoslavtl.j'i :i urednilk. ·Hsta .}Kenc'K:u noupeT; •u,Cestvovail:a na medunaTodnim kongresima Zena, lkoje je organiz.ovala Intemadionalna ·femDstiCka a1ijansa, u Himu, VraSingtonu, KCI!Penhagenru i iBerlinu; ,ad 1940. Vi-vela ru Ljubljani i saradivala s IIlarodnooslo'bodHaCk·im ipdkretam. 8 U pojedinim raspravama i ,Qlancima ,Ddbt~otvoor.na zadruga ,Srpkinja Novasadldnja' " se 1pominje kao }Jrva Zen·s'}{la .organizacija u Voj>vod:Lni. (.}KeH.CKu noKpeT y Bojaodunu, Hoau CaO, 1933, 153; Baca CrajY.th, H.H., 343.) 4 )f{eucKu. nmepeT y Bojaodu·nu .. .• 59, 67, 71; Pa7J,MH1Ia C. TieTpoBY.Ih, M. C. Cpmcu'lba u )fpa2a J!.eja'l-toauh o xeua.Ma, TAaC1£UK HcTopujcKoz OpymTaa y Hoao.M. Cady, HoBH Ca,D;, iklllj. III, 1, 1930, 80-95; Map 11 j a Be JI H M M p o a H h, ,lfpaza j!ejauoauh u Mu.rtu~a CTojaQuuoauh, JKe-ua Oa'Uac, 15, iu.a 1938, 4. 6 Prvo zensko udruzenje u Srbiji osnovano je u Beogradu 1875. godine pod nazivom ,:Zensko drustvo". Pre ovog stalnog drustva postojala su samo prigodna zenska udruzenja, koja su pomagala kulturne i drustvene ustanove. Drustvo je svoju delatnost usmerilo u socijalno-humanom pravcu i kao osnovni zadatak postavilo je pitanje prosveCivanja zenske omladine. Da bi se to postiglo, drustvo je osnovalo 1879. godine Strucnu devojacku skolu u Beogradu, koja je bila namenjena siromaiinoj zenskoj deci. Iste godine ono je pocelo izdavati i svoj list ,ll;o.Ma'huu,a. Ovo drustvo osnovala je i njime rukovodila Katarina Milovuk, dugogodisnji upravitelj Vise zenske skole u Beogradu. Ono je postepeno sirilo svoju delatnost i osnivalo podruznice i zenske zanatske skole po vecim mestima u Srbiji. Delatnost beogradskog ,:Zenskog drustva" narocito se razvila u periodu izmedu dva svetska rata. 5 Posto je crkva bila najpodesnija organizacija za ocuvanje srpske nacionalne misli izvan granica Kraljevine Srbije, narocito u krajevima pod turskom vlascu, Beogradanke osnivaju 1899. godine Druiitvo ,Kneginja Ljubica", sa zadatkom da moralno i materijalno pomaze prosvetne ustanove i srpske crkve u krajevima pod tudom vlascu. Drustvo je do 1912. godine radilo ilegalno. U tom vremenu ono je preko svojih opunomocenih lica osnovalo 35 pomocnih pododbora, koji su radili na nacionalnom i kulturno-prosvetnom polju i spremali zensku omladinu za dobre domacice. Neki od tih pododbora imali su svoja dacka sklonista u kojima su pripremani obroci za siromasnu decu. 6 Pocetkom XX veka siri se misao o potrebi za oslobodenjem zena i dolazi do osnivanja veceg broja raznih zenskih drustava i udruzenja. Polovinom avgusta 1903. godine u Beogradu je formirano nacionalno, humano i prosvetno zensko drustvo ,Kolo srpskih sestara" (KSS). Glavni zadatak ovog drustva bio je da moralno i materijalno potpomaze Srbe u neoslobodenim i novooslobodenim krajevima. ,Kolo srpskih sestara" (u daljem tekstu KSS) formiralo je svojEl odbore u svim vecim mestima u Srbiji, a kasnije i u Jugoslaviji i ono se razvilo u najjacu gradansku zensku organizaicju. U ovo drustvo uClanjivale su se pre svega bogatije i uglednije gradanke u nasoj zemlji, a zatim je imalo i pocasne Clanice u svetu koje su ga i materijalno potpomagale. Od 1906. godine KSS organizuje kurseve za dobrovoljne bolnicarke, a za vreme balkanskih ratova uspesno ucestvuje u radu po bolnicama, osniva i izdrzava svoju bolnicu i daje bolnicarke iz svojih redova. Posle balkanskih ratova ono je pomagalo invalide i porodice izginulih. Svoju delatnost drustvo je usmerilo na novooslobodene krajeve i ubrzo je osnovalo odbore u Kumanovu, Velesu, Skoplju, Kavadaru, Pristini i u njima 5 Prva drZavna ViSa Zens!ka Skola osnovana je u Beogradu 1863 ..gQdine. rpa,ll, 1934, 11, 24 11: 25; BFSKPMLHWC ENA!TC DGVOCMHWCU DMGGTM Jb y 6 H q a Map x o B v.t h, llo'l£e~u cj)e..~t.UUU3Jta y Cp6uju u Bojaoduuu, Beog,md, 1934, 11, 24 i 25; All.ojz<ija Stebd, n~d., 6. 8 Arhiv JrugosJ.avije (u daljem tek!stu: AJ) 74-253-379; AJ!.Jtauax Kpa .. Jbeaune Cp6a, XpaaTa u -CJZ.oaeHa~a, III, 7, 1927-1928, ·257-259; AJZ..M.auax xy.Manux dpymTaaa, Eeorpa~, 1940, 119, 120; Ail o j z i a S 1t ebi, n.d., 7. 7 �/ otvorilo radnicke skole. U prvom svetskom ratu Clanice KSS su se isticale kao bolnicarke. 7 U Beogradu je 1904. godine osnovano ,Materinsko udruzenje". To je bila prva zenska organizacija sa izrazito socijalnim zadatkom da stiti majke i dojencad za koje otvara i dom. Sledece, 1905, godine u Beogradu se formira Udruzenje ,Dom ucenica". Ono podize internat za devojke koje su iz cele zemlje dolazile u Beograd da pohadaju razne skole. 8 U ovom periodu obrazovano je u Srbiji jos nekoliko zenskih drustava i udruzenja, koja su se razvijala nezavisno jedno od drugog. 2ene su osecale potrebu za zajednickim akcijama i prvi put su osnovale 1906. godine Srpski zenski savez, koji je objedinjavao rad zenskih organizacija. Savez je tada imao 12 drustava, a uoCi prvog svetskog rata 32 drustva. Sfpski zenski savez je postao Clan Medunarodnog zenskog saveza, koji le osnovan 1888. godine u Vasingtonu, i clan Internacionalne alijanse za zensko pravo glasa, koja je osnovana 1904. godine, i program svoga rada uskladio je s programom ovih medunarodnih organizacija.• Za vreme prvog svetskog rata Srpski zenski savez radio je najvise na zbrinjavanju ratne sirocadi, a posle svrsetka rata dao je inicijativu za osnivanje Jugoslovenskog zenskog saveza. U Hrvatskoj je osnivanje zenskih drustava i udruzenja imalo socijalno obelezje. Hrvatice su posvetile prvu socijalnu ustanovu dojencadi i maloj deci i u tu svrhu osnovale su 1855. godine Drustvo ,Gospojinski odbor za odrzavanje pjestovalista". Posle toga usledila je duza pauza i tek 1900. godine poCinje veca aktivnost zena u Zagrebu. Te godine one su osnovale ,Gospojinsku udrugu za obrazovanje i zaradu zenskinja u Hrvatskoj i Slavoniji" sa zadatkom da se siromasnim devojkama iz unutrasnjosti"'"omoguCi pohadanje strucnih skola, kao i skolovanje u srednjim devojackim skolama. U tu svrhu one su otvorile internat koji je postojao i izmedu dva svetska rata i primao veliki broj devojaka besplatno. Uz pomoc ovog drustva osnovan je 1902. godine ,Gospojinski klub" sa zadatkom da razvija drustvenu svest, siri o5razovanje putem tecajeva i naucnih predavanja i da pomaze dobrotvorne akcije. U isto vreme pocele su da se organizuju uciteljice, koje su formirale u svom drustvu ,Udrugu uciteljica", kao specijalnu sekciju za sistematsku socijalno-zdravstvenu zastitu dece. Ova sekcija je organizovala svake godine Decji dan, prikupljala priloge i osnivala razne ustanove. za decu. U cilju ocuvanja hrvatske narodne umetnosti, razvijanja kucne radinosti i poboljsanja materijalnog polozaja zena na selu, osnovana je 1908. godine ,2enska udruga za narodno tkivo i vezivo" u Petrinji, a 1913. godine ,2enska udruga za ocuvanje i promicanje hrvatske seljacke umjetnosti i obrta" u Zagrebu. Pod ru7 A.n.Jta:uax KpaJbeaune Cp6a, XpaaTa u. CJtoaeua'4a ... , 257-259; A.n..ttanax xy.Mauux OpymTaea . .. , 56-69. 8 Alojzia Ste·,bi, nd., 7, 8; AJioj3Hja liiTe6H, H.H., 55. 9 JJ. p AHa B o :m: H h, lioJ!.o:JICaj ::J/Ceue y npuaaruo.u_ npaay, Beorpa~, 1939, 181, 182; II p a B ,!1; a PH c T H.li, Peopza'H.U3a~uja- J/CeUcKux Opymraea~ 1KencKu noKper, 7, cenre..t~.6ap 1924, 273; Iz povijesti tenskog pokreta, Eva, Hustrovana revija za llru6u, domaCinstvo, odgoj, ruCne ra'dove ·modu, O'buku, zaba·VtU itd., Ljublj,ana, god. II, ·5, svil:>a.nj 1938, 194. ' 8 kovodstvom ovih zadruga zene sa sela su proizvodile razne predmete primenjene narodne umetnosti cije su rukotvorine bile poznate i u zemlji i u inostranstvu. Po ugledu na Srpkinje iz Vojvodine, Srpkinje u Hrvatskoj osnivale su takode svoje dobrotvorne zadruge. Tako je 1896. · godine osnovana ,Zadruga Srpkinja u Zagrebu". Ona je podigla internat za devojcice koji je radio duze vreme. Pred svrsetak prvog svetskog rata pocele su da se. organizuju zene u Dalmaciji osnivajuCi u mnogim mestima nacionalne odbore zena sa zadatkom da bude i sire veru u narodu u skoro narodno oslobodenje. 10 U Bosni i Hercegovini formirana su gradanska zenska drustva i udruzenja s nacionalnom orijentacijom. Osnivanje ovih drustava sa izrazitim nacionalnim zadatkom, tudinske vlasti ometale su svim sredstvima, tako da su zene morale cekati i po nekoliko godina na potvrdu pravila i dozvolu za rad. Srpkinje u Bosni i Hercegovini organizovale su 22 ,dobrotvorne zadruge Srpkinja sa istim ciljem kao sto su ih imale i ostale zadruge ove vrste, i one su izvrsile veliki nacionalnoprosvetni rad. U Sarajevu je pocelo da radi 1887. godine ,Krajsarsko drustvo pravoslavnih Srpkinja", koje se 1905. godine pretvorilo u ,Dobrotvornu zadrugu Srpkinja". Ova zadruga je 1906. godine osnovala skolsku menzu, koja je bila prva ustanova te vrste u Bosni i Hercegovini, a 1911. godin!l uzela je pod svoju upravu jedno prihvatiliste za siromasnu decu. Prvo zensko drustvo ,Dobrotvorna zadruga pravoslavnih Srpkinja Banjalucanki" osnovano je februara 1901. godine u Bac njoj Luci. Drustvo je radilo na sirenju nacionalnih ideja, jacanju kulturnog uticaja, davanju materijalne pomoci siromaiinim i pruzalo otpor tudinskoj vlasti. U tu borbu ono je ukljucivalo zaostale zene u tom kraju. Drustvo je delovalo do prvog svetskog rata, a zatim je njegov rad zabranjen. Za trinaest godina svog delovanja drustvo je skolovalo mnoge siromasne devojke, potpomagalo siromasne zene, davalo potrebnu opremu udavacama, odevalo siromasnu decu i oddavalo razne kulturne priredbe. Za vreme balkanskih ratova drustvo je prikupljalo zavoje i rublje za srpsku vojsku. Iste godine osnovana je zenska zadruga u Bosanskoj DubieL Zadruga Srpkinja u Bosni i Hercegovini osnovale su 1912. godine svoj Savez, a sledece godine pocele su izdavati list Cpncna J~Cena, koji je izisao samo u cetiri broja. Ovaj Savez je na svojoj poslednjoj skupstini, koja je odrzana uoCi izbijanja prvog svetskog rata, doneo Rezoluciju feministickog karaktera u kojoj je trazeno izjednacenje zena i muskaraca pred zakonom, narocito u pravu nasledivanja, i zahtevano da se regulise polozaj neudatih majki i njihove vanbracne dece, koju podjednako treba da izdrzavaju oba roditelja. Hrvatice u Bosni i Hercegovini nisu se u pocetku organizovale u posebna zenska drustva. Posto su Hrvati u tim krajevima organi10 A.aJ£auax AJioj3Mj-a n.<i., 9-12. Cp5a, XpaaTa u C.n.oaeua~a ... , 257-259; H."H., 8, 30. OKTo6ap 1937, 62; Ailojzia Steb'.i, KpaJbeauue IIITe6Y:t, 9 �/ zovali svoju nacionalnu organizaciju ,Napredak", Hrvatice su radile u toj organizaciji i osnivale zenske podrul:nice ,N apretka". Prve takve podruznice bile su osnovane 1909. godine u Fojnici i Varesu. Pored ovih zenskih organizacija s nacionalnim obelezjem, u Bosni i Hercegovini su postoj ale i srtucne zenske organizacij e, i to Savez organizacija primalja u Bosni i Hercegovini, koji je osnovan 1911. godine. Iste godine zene su osnovale u Sarajevu ,Zadrugu domaCica''. 11 Slovenci u Austro-Ugarskoj Monarhiji nisu hili ujedinjeni, pa je to uticalo i na organizovanje zena. Iako je Ljubljana hila poznati kulturni centar Slovenaca, okolnosti su bile takve da je bilo nemoguce iz tog centra pokrenuti velike zajed!licke nacionalne akcije. Prvi pokusaj u tom pravcu ucinjen je u Trstu, gde je 1886. godine osnovana organizacija ,Druzba svetega Cii·ila i Metoda", koja je imala zadatak da otvara slovenacke osnovne skole i zabavista u svim mestima u kojima se osecala opasnost od potpadanja slovenacke dece pod tudinski uticaj. U okviru ovog drustva zene osnivaju 1887. godine posebnu sekciju sa sopstvenom zenskom upravom i on a se smatra kao pocetak organizacij e zenskih drustava u Sloveniji. Nakon deset godina, 1897, u Trstu je poceo da izlazi prvi slovenacki feministicki casopis Slovenka, koji je izlazio sest godina. Ovaj casopis bio je vazno sredstvo u pogledu osamostaljivanja zena i podstakao je osnivanje novih organizacija, i to pre svega socijalnih. Sledece godine Slovenke u Trstu osnovale su drustvo ,Zavod svetega Nikolaja", koje je imalo iskljucivo socijalni karakter i pruzalo je posebnu pomoc nezaposlenoj kucnoj posluzi. Slovenacke uciteljice su 1898. godine osnovale u Ljubljani svoju strucnu organizaciju ,Drustvo slovenski1f'uciteljic", koja je stitila svoje staleske interese, zahtevala jednake plate ucitelja i uciteljica i prva uputila zahtev za zensko pravo glasa. Jedno od poznatijih feministickih drustava u Sloveniji bilo je ,Splosno zensko drustvo", formirano u Ljubljani 1901. godine. Ono je bilo veoma aktivno u sirenju feministickih ideja, oq?;anizovalo je razna predavanja i posebnu biblioteku koja je posle prvog svetskog rata pretvm:ena u narodnu biblioteku. Iste godine osnovano je u Ljubljani jedno fiskulturno drustvo za zene, koje je posle rata dobilo naziv ,Atena" i znatno prosirilo svoju delatnost. Zatim je 1906. godine u Ljubljani formirano drustvo ,Mladika", koje je izgradilo i otvorilo moderan internat 1912. godine. Pored toga, ono je neko vreme izdrzavalo i jednu osnovnu skolu za devojcice, koju je kasnije preuzela opstina. 12 Prva javna ustanova: u koju ulazi zena, izlazeci iz porodice, jeste crkva, tako da je religija imala najjaci uticaj na zene. Reli11 Aloj.~ija Stebi navodi da je prva Zenslra zad:vuga ru Bosni ,i Hexcegovilni ,osnovana u Bosanskoj Dulbici, macta se iz -napisa Sta·nlke TodoroviC moZe 2lafk.ljruCiti da je to hHo u Banjoj lJuci. - A 1 o j z ii a S t e b i, ·n.d., 12, 13; C T a H K a ToP.. o p o B 11 h., IIpao :>!CeucKo OpytUTBD y Ba'l-boj Jiy~u, lioJtUTU'Ka, 10042, 8. .A<aj 1936, 12. 12 A ·1 o j z i -a S t e b li., Aktivnost slovenske iene, Slovenska. .Zena., 1926, 161-169; ETna ·Muse([', Iz na.Se preteklosti, NaSa Zena, 4, 1952, 102; Aloj~ ztia Srtebi, n.d., 14-16; AJioj3Hja IIITe6n, H.H., 62. 10 I giozno vaspitanje je mnogo doprinelo patrijarhalnom nacinu zivota zena kod nas, pa je i to bio jedan od bitnih uzroka sto su se zene spore ukljucivale u drustveni zivot uopste i sto su se pocele kasno i u malom broju baviti politikom. Veliki broj zenskih drustava bio je organizovan na verskoj osnovi, a narocito su katolikinje imale jaka drustva. Cilj tih drustava je bio da kod zena razvijaju verska osecanja, a uz to su se bavila milosrdem. Jevrejke su veoma rano osnovale svoje organizacije, i to 1874. u Beogradu i 1887. u Zagrebu, cija je delatnost hila takode karitativnog karaktera. 13 Izucavanje ovog problema je predmet posebnog rada i zbog toga se u ovoj knjizi nece obradivati. Gotovo sva gradanska zenska drustva koja su formirana u ovom periodu prekidaju rad za vreme prvog svetskog rata, a neka od njih su se posvetila zbrinjavanju ratne sirocadi i negovanju ranjenika. Posle prvog svetskog rata vecina tih drustava obnavlja svoj rad i razvija delatnost u okviru Narodnog zenskog saveza Srba, Hrvata i Slovenaca do 1929. godine, a kasnije u okviru Jugoslovenskog zenskog saveza do drugog svetskog rata. Gradanska zenska drustva angazovala su odredeni broj intelektualki i bogatijih zena u kojima su one nasle novo podrucje za svoju delatnost. Burzoazija je prul:ala pomoc ovim drustvima i ona su prividno i delimicno resavala socijalne probleme zena. Veliki broj devojcica stekao je najosnovnije obrazovanje u strucnim skolama i na kursevima koje su organizovala zenska drustva i to je mnogima pomoglo da se zaposle u raznim privrednim granama industrije i zanata. 2. Moderni radnicki pokret i pitanje potpune emancipacije zena Uporedo s pojavom modernog radnickog pokreta i izgradnjom teorije naucnog socijalizma postavilo se i pitanje potpune emancipacije zene u drustvu. Osnivaci naucnog socijalizma Marks i Engels, a kasnije Lenjin i Bebel, dali su u svojim delima nove poglede o polozaju zene u drustvu i dokazali da je njena potCinjenost izazvana drustvenim, a ne prirodnim uzrocima. Oni su ukazali na puteve i metode borbe za potpuno oslobodenje zene i naglasili da je to interes celog drustva, kao i oslobodenje radnicke klase. N ajkompletniju studiju o tom problemu, u skladu sa Marksovim ucenjem, dao je August Bebel u svom delu Ee·ua u cou,uja.ausa.a, koje je objavljeno 1879. godine. Na veoma pristupacan nacin on je prikazao polozaj zene kroz istoriju, a naroCito je osvetlio metode njene eksploatacije i nacin potcinjenosti u savremenom kapitalistickom drustvu. To je bilo prvo socijalisticko delo u kame su se posebno u okviru razvitka drustva ukazalo na neravnopravan polozaj zena i o potrebi njihove potpune emancipacije. Zbog svoje izuzetne vrednosti ova Bebelova knjiga stampana je na nemackom jeziku u velikom broju izdanja, a hila je prevedena i na jezike 18 Al·o j zi a S t e bi, D.'d., 16; A JIO j 3M j a IliTe6 M, H.H., 63. 11 �drugih naroda. Na srpsk?hrv~~skom j~~ik':' pojavila se ~~vi p~~ 1909. godine u prevod': D1m1tnJa _'}'ucoviCa 1 Dusana P~p~v~ca, k?~l su hili vodi socijalistickom radmckog pokreta u tadasnJOJ SrblJl. Kod nas, kao i u svetu, to delo je bilo osnovna socijalisticka literatura koja je uverljivo prikazivala polozaj zene i kao takvo se proucavalo medu radnicama i drugim naprednim zenama. Zbog toga je ono na nasem jeziku izdato i posle prvog i posle drugog svetskog rata. Problemom emancipacije zena najvise se bavila Klara Cetkin (Clara Zetkin)." Cianci Klare Cetkin o zenskom pitanju objavljeni su u nasim socijalistickim listovima15 , a njena knjiga Eene u cryoenru kod nas je prevedena i objavljena na srpskohrvatskom jeziku 1924. godine. u njoj se govori 0 pokretu za emancipaciju zene, o njenom socijalnom polozaju i o potrebi da zena postane potpuno slobodna licnost. Socijalisticka misao iz razvijenih kapitalistickih zemalja prenosila se u jugoslovenske zemlje i pocela je zahvatati sve kategorije stanovnistva. Istaknuti socijalisticki ideolog i horae Svetozar Markovic prvi je kod nas pokrenuo pitanje emancipacije zene i ukazao na potrebu i nacin resavanja tog problema. U SVOjim Clancima J e J!U JIC81ia cnocoona aa oyoe paanonpaana ca 'tOBe?<o.At? i Oc.!!OOO!Jetbe JIC81iC'I<Utba on je izneo SVOje Stavove prema zenskom pitanju, koje nije posmatrao odvojeno i samo za sebe, vee u procesu resavanja ostalih drustvenih problema. On je smatrao da zena treba da bude obrazovana i sposobna da sama privreduje, da bude ekonomski i pravno nezavisna licnost i da ucestvuje u drustvenom zivotu.16 Usled opste zaostalosti i patrijarhalnog nacina zivota revolucionarne ideje 0 oslobodenju zene sporo su se srrile i tesko prihvatale. Prve zene socijalisti u Srbiji koje su se duhovno razvijale pod uticajem Svetozara Markovica - bile su sestre Ninkovic (Milica i Anka) iz N ovog Sada. One su zavrsile pedagoski odsek na Ciriskom univerzitetu 1872-1874. godine i dosle_ u Kragujevac da osnuju 14 Klara Cetlkin (1857-1933) osamdesetih godina XIX veka priSla sooijaliistt&om 1pok:retu NemaCke, '~bog 1Cega je 1882. moral'a da ~emig~jra; de1'0'Vala ru u;xroleterskim .organizac'ijama F.rancruske, Austro-Ugarske, Ital1Je 1 Svajcarsk:e; 1890. 1VI'1aCa se u NemaCku 1i rukovodi Zenskim proleterslk:im IPO:kretom· ad 1898. ured:i.vaila .socijcddemOikratski Zenski list Die Gleichheit (JeOna.'Koc·J.}; bi..l'a inicijator I medunarodne !konferenoije Zena {1907) na lkojoj je iza'brana ,za 1Sekretara Medu:narodlil:o.g Zenskog rseJa1etarijata. Na •osnoVlll njenog predloga, Medunar10dna konferencija Zena, koja je odrZana •u .K!openha:genu 1910, rpoog1ashla je 8. ·mant .lVfedvnarodnim danom .Z·ena; 'Od osnivanja Komun-is·tti&e partije Nem-a-Oke lbHa j-e •Clan Centralno.g ·kom~teta i poolan:ilk KP u rRajlhstagu iSVe do Hitlerovog dolaska :na ·vllast; m.a TreCem ilrongresu Kominterne, 1921. godi•ne, :i:zahvarna je za Clana ·Prezidijuma IKKI; od 1920. do •kraja Zivota 1933. - predsedn'ilk Medlinarcxinog .se!Qretaroij<lta Zena. 1s RadniCke novine, -u Beog~adu .od 14. januara 1903. g·odime -objavile su ·Cla:nak Klare CetJkin Zensko pitanje. U njemu se •naglaSava da se Zen>Sko pitanje kao P,okret za emarncipaciju Zena 1pojavJilio onog ·trenrutka lk:ada su se mridicmi ·Zena upitali na koji ·Ce naCin zwdovolji1:ri najbitnije 1potrebe Zi..vota. Zatim rSe nawode IPOdaci o zaposlenosti Zena u NemaCkoj, rgovoori o poloZaju Zena ,u ld·ruStvenim rkla.sama i -o potrebi rda Zene dobiju osnovna politiOka IJ)rava. 1e C B e T o 3 a p M a p K o B u h, J e J1.U 31eena cnoco6ua Oa 6y0e pasno- npaaua ca -tt.OBe'KOM? I.{e.rtonynua Oe.rta CaeT03apa Map1-wauha, Beogr~d, 12 1912, 139-163. sv-eska druga, J visu zensku skolu u kojoj hi one predavaie po savremenim peda.goskim principima. Medutim, u ovom nisu uspele i skola u Kragujevcu otvorena je tek kasnije, 1891. godine. Svetozar Markovic napisao je vise pisama setsrama Ninkovic iz kojih se, izmedu ostalog, vidi da je on zastupao potpunu ravnopravnost zena 17 Pored sestara Ninkovic prva socijalistkinja na selu u Srbiji hila je Kristina Tutunovic-Savic, koja je iz Ivanjice otisla na selo i s muzem radila na propagiranju socijalistickih ideja.' 8 Pocetkom XX veka najistaknutija zena u srpskom socijalistickom pokretu hila je Stojanka Jovanovic-Canka (1873-1905). Ona je objavila u socijalistickoj stampi u Srbiji vise napisa o polozaju zene u drustvu, a u svojoj brosuri Eena u oop6a 3a tbeno OC./!000!Jetbe, pored ostalog, navodi da zena treba da se bavi svim zanimanjima da za jednaki rad sa muskarcem dobije i jednaku platu, da bude ~avnopravna pred zakonom, da joj se omoguci jednako obrazovanje kao i muskarcu i da bude drugarira, a ne robinja muza. 19 Na njenu inicijativu osnovano je 6. avgusta 1903. godine ,Zensko radnicko drustvo" u Beogradu, koje je bilo prva zenska socijalisticka radnicka organizacija u Srbiji. 20 . U to vreme zene su se sve vise zaposljavale i postepeno s muskarcima ukljuCivale u sindikalne organizacije. Prema popisu stanovnistva, u Srbiji je 1900. godine bilo zaposleno 31 306 zena; od toga u zemljoradnji i ostalim granama prvobitne proizvodnje 16 105 u industriji - 2 378, u trgovini- 5 009, u javnim sluzbama i slob~dnim zanimanjima- 7 814 zena. One su se sporije uClanjivale u organizacije, taka da je u Srbiji 1905. godine bilo 409 sindikalno organizovanih zena; 1906. godine - 550; 1907 - 500; 1909 - 184 i 1910. godine - 222." 1 Srpska socijaldemokratska partija posvetila je punu paznju organizovanju zena i zalagala se za njihovu potpunu ravnopravnost. Pod njenim rukovodstvom osnovan je 1910. godine Sekretarijat zena socijaldemokrata, 22 koji je odmah poceo mditi na okupljanju i uvlacenju zena u politicke i druge akcije radnicke klase. Sekretarijat zena socijaldemokrata Srbije poceo je 1. oktobra 1910. godine da izdaje SVOj list J eona?<OCT, koji je Sa izvesnim prekidima, usled balkanskih ratova, izlazio do polovine jula 1914. godine. 11 I Jby 6 uqa Map K o BHh, n.d., .20-22; B :u ;n; a 0 6 p a;n; os :uh, Cae- T03ap MapKoaun.- u cecTpe HU1i1Cosu'h, JKeua iJauac, 20, .4tapT 1939, 7; C T a H K a ,D;eBHh-"Y6aBHh, Cpnc?<:a co~uja.rtde.M.o'K:paTcKa napTuja u JtCencKu no'K:peT y Cp6uju 1903-1914, To1CoBu pesoJt.y~uje, Beorpa~, 1, 1967, 201. ts CTaHKa ,ll;eBHh-Y6aBHh, n.n., 2"01. 1& To j a H K a [Jon a a o B H h], Eeua u 6opf5a 3a 'H:>euo oc.n.o6o- c I l)eH:oe, Beorpa,l(, 1902. 12-13. :eo Pa0uu"I£1Ce uoauue, 39, 6. aazycT 1903, H 41, 12. aszycT 1903; Cepruj e ,l:r;':u M 11 T pH j e B H h, CTojau'k:a Josanoaurt-aauKa (1873-1905}, Eeua danae, 110, aszycT 1953, 4, 5; Y 6 a B K a By j o III e B M h, Y-ttetu#ie JtCena y paiJuu>t£KO.M. 1W1CpeTy BeozpaiJa 1903-1914, ToiJutu'lhaK zpada Beozpada, VII, 19-60, 354-357; CTaHKa ,ll;eBHh-"Y6aBHh, n.n., 212-215. 21 CuuiJwx:aJt'l-t.u nmcpeT y Cp6uju 1903-1919, Beorpa,l(, 1958, 309-349, 368. 22 Paduu'lf.?<:e 1-tOBU'I-te, 110, 14. cen-re.M6ap 1910; Y 6 a B K a By j o III e B J1 h, n.n., 362-370; CTa HK a ,lJ; eB Hh-Y 6 aB J1 h, !Il.n., 218; J 0 BaH Ka KeqM a H, JKeue BeozpaiJa y 6op6u 3a npaso z.aaca. rodutu.1ba?C zpaOa Beozpada, XVII, 1970, 139. 13 �tJ Beogradu je 1914. godine prvi put proslavljen 8. mart, medunarodni dan zena. Sekretarijat zena, uz ucesce velikog broja radnica, toga dana navece organizovao je priredbu na kojoj je, pored izvodenja kulturnog programa, govoreno 0 znacaju 8. marta?• Sedamdesetih godina prosloga veka u pojedinim preduzecima u Hrvatskoj bio je zaposlen veci broj zena i dece. U zagrebackoj Tvornici duvana bilo je 1875. godine zaposleno 30 radnika, 257 radnica i 228 dece, i to vecinom devojcica do 14 godina, 24 a oko dvadeset godina kasnije prilican broj zena je radio u raznim privrednim granama. Na teritoriji Senjske trgovacko-obrtnicke komore u 21 industrijskom preduzecu bilo je 1 285 zaposlenih, a od toga 347 radnica. U industriji papira zene su sacinjavale 27,22 odsto od ukupnog broja zaposlenih radnika, zatim u drvnoj industriji i T~ornici pokucstva od svih radnika 22,76 odsto bile su zene. Na teritQriji Zagrebacke trgovacko-obrtnicke komore u 44 industrijska preduzeca, pored muskaraca, radilo je i 613 zena. U Tvornici duvana od ukupnog broja radnika bilo je 94 odsto zena, u Tvornici prediva 43 odsto, u stamparijama - 23 odsto itd. Na teritoriji Osjecke trgovacko-obrtnicke komore u 55 odsto preduzeca bilo je zaposleno 4 419 radnika, od kojih 330 zena. Njih 138 radilo je u gradevinskoj industriji, 78 - u hemijskoj 44 - u drvnoj, a ostale u drugim granama privrede."' Veliki broj zaposlenih zena nije bio socijalno osiguran. U Hrvatskoj i Slavoniji, na primer, bilo je 1910. godine za slucaj bolesti osigurano 7 147 radnica iii 11,40 odsto od svih osiguranika, a 1911. godine - 7 933 iii 11,54 odsto.26 Krajem 1874. godine bilo je pokusaja da se u Zagrebu osnuje zensko radnicko drustvo, ali se u tom poduhvatu nije uspelo. U pravilima Zagrebackog radnickog drustva predvid~"!Q je da zene mogu biti Clanovi drustva kao i muskarci?7 Pocetkom februara 1884. godine formirano je ,Drustvo za uzajamnu pomoc" u Rijeci, a 1886. godine u drustvu je osnovana zenska sekcija u koju su se, pored radnica, mogle upisati i domacice. Sledece godine odrzan je Kongres Clanica drustva na kome je podnesen i prihvacen statut zenske sekcije. U Statutu se, izmedu ostalog, kaze da zenska sekcija ima za svrhu ujedinjenje i so!idarnost radnica i da nastoji da omoguci njihov napredak i moralno i materijalno blagostanje. Tih godina osnovano je ,Radnicko drustvo za uzajamnu pomoc" u Zadru koje je imalo musku i zensku sekciju? 8 U februaru 1897. godine postojala 23 OpraH JKeHa COQ.J1jaJI,ZJ;eMOK:paTa, 5, 1. ..ltttPT 1914. 24 J o sip C .a z i, Prva radniCka druStva u Hrvatslcoj (1860-1880), Zagreb, 192; Zene Hrvatske u radniCkom pokrettL do aprila hiljadu devetsto Cetrdeset prve, Zagreb, 1967, 2. 25 J o s i IP C a z i, PoCeci modernog radniCk:og pokreta u. Hrvatskoj Je0UaN:OCT 1 (1880-1895), kni. I, Zagreb, 1958, 221. 26 Slobodna rijeC, glasi1o Socijaldemdkratske stranke Hrvats~e i Slavonije, Zagreb, 121, 29. maj 1913. 27 Josi:p Caz:i, Prva radniCka druStva u Hrvatskoj (1860-1880) ... , 62, 63, 151-156; Zene Hrvatske u radniCkom pokretu ... , 1, 3. 28 Zene H1·vatske u radniCkom pok-retu ... , 6; Josip Cazi, PoCeci modernog radniCkog pokreta u Hrvatskoj (1880-1895), lkn:j. II, Zagreb, 1958, 306. 14 je ~enska organizacija u Zagrebu, koja je delovala pod rukovodstvom Socijaldemokratske stranke. 29 Rijecka socijalistkinja Ana De!ic odr2ala je decembra 1906. godine u Rijeci pred oko 500 lica predavanja na temu ,Zena u danasnjem socijalnom sistemu". Sledece godine ona je takode pred vise hi!jada gradana nekoliko puta govorila o aktuelnim drustvenim problemima. 30 U drugoj polovini 1908. godine bio je obnovljen rad zenske socijalisticke organizacije u Zagrebu." SocijalistiCka stampa pocela je da objavljuje Clanke u kojima su trazena politicka prava za zene. U avo vreme bilo je dosta strajkova u Hrvatskoj u kojima su aktivno ucestvovale radnice iz preduzeca. Prva zenska sindikalna · strukovna organizacija formirana je u Zagrebu 17. maja 1914. godine na Konferenciji Saveza trgovackih namestenika. Trgovacke namestenice organizovale su u okviru tog saveza posebnu sekciju koja je imala zadatak da stiti interese zapos!enih zena. 32 Za vreme austrougarske uprave u Bosni i Hercegovini pocela se vise koristiti zenska radna snaga, narocito u tkaonicama cilima i duvanskoj industriji. U fabrikama duvana u Sarajevu i Mostam 1881. godine bila su zaposlena 104 radnika.i 177 radnica. 33 SledeCih godina broj zapos!enih radnica stalno se povecavao. Zene su aktivno ucestvovale u tarifnim pokretima i strajkovima, a narocito 1905. i u generalnom strajku 1906. godine. Pored radnica, u radnicki pokret su se na razne nacine ukljucivale zene radnika i domacice. Posle formiranja Socijaldemokratske stranke u pojedinim radnickim centrima u Bosni i Hercegovini zene radnice angaZovale su se u organizacijama te stranke. Sredinom 1912. godine u Socijaldemokratskoj stranci je bilo 130 zena, i to u Sarajevu - 90, u Tuzli 20, u Mostaru- 18 i u Brezi - dve zene. 34 Zene Bosne prvi put su istupile na javnom zboru 8. marta 1914. godine. Toga dana odrzana je u Sarajevu veoma uspesna proslava Medunarodnog dana zena, koja se pretvorila u protestni zbor zena. Govornice su, izmedu ostalog, na ovom zboru zahtevale puno ekonomsko i po!iticko oslobodenje zena, a zatim je procitan pozdravni telegram koji je uputila Klara Cetkin u ime Medunarodne organizacije zena socijaldemokrata. 35 Zene socijaldemokrati u Sarajevu primale su iz Beograda list J eilna?WCT, koji su citale i sirile medu zenama. ! I 29 Sloboda, glasilo Socija1demo:kratske str.anlke, Zagreb, 4, 18. februar 1&97. Zene Hrvatske u radniCkom pokretu . .. , 19. 3 1 U listu Slobodna rijeC bio je objavljen poziv svim Zen.ama i devojkama da pristwpaju 2ensk,oj sek:ciji ll'ad!l!iCke socijalJ.istiOk:e organizacije. (Stobodna rijec, 78, 1. jut 1908.) s2 Slobodna TijeC,. 114, 20. maj 1914. 33 V o j i ,s tl a v Bog i Ce 'ViC, Gradnja o poCecima radniCkog pokretau Bosni i Hercegovini od 1878-1905, Sarajevo, 334-335. 34 Podaci ;SU .uzeti iz izveStaja Glavnog odtbora Socija'ldemak:ratske strank:e Boone i Hercegovdtne, koji je 'PQdnesen na IV ikongresu 30. jrma i 1. j-llia 1912. (Arhiv KomunistiCke partije Bosne i Hercegovine, tom II, Sarajevo; 1951, 173.) .st> Glas slobode, o:ngan Socijaldemak:r.ats:ke :stralfllk:e Bosne j Hercegovine, Saraj-evo, 51, 7. mart 1914; 52, 9. mart 1914; 53, 10. ma-rt 1914; &rhiv za radniCki pokret (u daljem telostu: ARP), Seeanj€ Anke 'I\amel-Ja'losic, MG 1949. 3o 15 �Sedamdesetih godina XIX veka, r£.dnice u Sioveniji uzimaju ucesca u strajkovima i drugim akcijama radnicke klase. Alojzija Stebi (Alojzia Stebi) pocela je da izdaje prvi slovenacki list za zene Zenski !ist, organ slovenackih zena. Izaslo je sest brojeva.•• U Crnoj Gori zene su se borile u ratovima od polovine proslog veka, a kasnije u balkanskim ratovima masovno su ucestvovale i nekoliko ih je poginulo 1913. godine. Zene Makedonije istakle su se u ilindenskom ustanku 1903. godine, a bilo ih je koje su i pre toga ucestvovale u borbama za oslobodenje. Usled ekonomske zaostalosti ovog podrucja, bilo je zaposleno veoma malo zena, pa prema tome nije ni moglo biti nekog organizovanog rada medu njima. 3. Aktivnost zena u toku prvog svetskog rata U Srbiji i Crnoj Gori zene su podnele sve strahote okupacije za vreme prvog svetskog rata. Prema svojim mogucnostima, one su ucestvovale u ratu, i to uglavnom kao bolnicarke. 0 teskom polozaju zena Srbije, na koje su se srucile najteze posledice ratnih pustosenja i unistavanja, bila je obavestena i medunarodna socijalisticka javnost preko clanka Milice Topalovic. Tim povodom Klara Cetkin uputila je pismo predstavnicama zena socijaldemokrata Srbije u kojem im odaje puna priznanje za sve napore u ratu i govori o solidarnosti zena socijalista u svetu koje ,posmatraju stvar nesrecne Srbiej kao svoju sopstvenu ..." 37 Za vreme rata zene su na radnim mestima zamenile mnoge mobilisane muskarce i a taj naCin je pojacal\,pJoces uposljavanja Zena. Raznovrsne ratne nedaCe, a naroCito nestaSica osnovnih Zivotnih namirnica zajedno s pad om realne naj amnine, tesko su pogodile zene radnice kod kojih se razvijala klasna svest. Ratne teskoce pojacane okupatorskom pljackom mobilisale su i zene na selu koje su na razne nacine davale otpor okupatoru. Seoske zene u sarajevskom srezu, maja 1917, pobunile su se protiv vojnih liferanata. One su najpre napisale molbu generalu Sarkoticll zahtevajuCi da obustavi rekviziciju njihove stoke i hrane. Posto su tri meseca cekale na obecani odgovr, zene iz sela Osijeka kod Sarajeva sazvale su prvu konferenciju na kojoj su se dogovorile da prvog pazarnog dana odu u Sarajevo na pijacu i vrate svu stoku koju narod mora, po naredenju zandarma, doterati na ,prodaju". Prema utvrdenom dogovoru, one su se okupile oko pijace s koljem ae V.id. ·o tome viSe- Ern a Muser, n.rn., 102; E·rna Muse.r, Lojzka Stebijeva, NaSa 2:ena, 9, 1956, 244. · 37 ITMCMO K.rrape D;eTKUH, JednaKocT, Q([lgan Zena i.SOc-ijaJista (k.omJtmista) Jugos}avtij.e, Beogra-d, 1, 1. mart 1920,6.- Milica Du:riC-Topa.JoviC ~Jan Selkretarijata Zena socija:J..demokrata Srbije, a zatim Clan Pdkrajtirrlskog sekr:etarijata Zena :komunis1a Srbdje; opredeHLa se za .centr-iste i ikrajem 1920. gadine po:bpisala ,Manifest opozicij.e KPJ"; zbog toga je :zajed!llo sa ostaJlim potpisnicima MamHesta :iJSldjuCena iz .KIP; 1921. 'imbrana u P.ri-'Vl!'emeni sekreiat'lij.at Zena 'socija[rista 1i rukovodFla ovom OI'Iga'll!izacijom; isticala ~Se u bonbi •p!'lotiw ikomrunista; ~a ~vreme -olrupacije priSla Cetni•Ckom pO'krebu i ikra·jem 1944. emi.grtira1a. 16 i stapovlma i vratiie nazad sve seljake koji su teraii stoku na pljacu. Vojni liferanti su o tome odmah obavestili policiju koja je ubrzo dosla da intervenise. Zene su ih docekale i tu je doslo do prave tuce. U ovom sukobu policija je uhapsila 10 najborbenijih zena. Jedan broj ucesnica u ovom obracunu odvojio se i krenuo pred Zemaljsku vladu demonstrirajuci i bacajuci kamenje na prozore. One su trazile da se uhapsenice puste na slobodu i razisle su se tek onda kada im je obecano da ce njihov zahtev biti prihvacen. Sledeceg pazarnog dana one su ponovo zaposele pristupne puteve oko grada da bi vracale stoku nazad. Zene organizatori i predvodnici ove akcije bile su uhapsene i zadrzane osam dana u zatvoru. 38 Akcije radnicke klase i stanovnistva uopste u zemljama pod Austro-Ugarskom Monarhijom javljaju se sve cesce 1916. godine, da bi u 1917. i posebno u 1918. godini dobile siroke razmere. U tim akcijama zene radnice uzele su najvise ucesca. N a podrucju Hrvatske u to vreme zabelezne su najmasovnije akcije. U Osijeku je oktobra 1916. doslo do demonstracija zbog nepravilne raspodele secera. Od 6 hiljada demonstranata najvise je bilo zena. Neke od njih su tom prilikom i pozatvarane. Sledeceg me.seca demonstrirale su zene u Rijeci zbog nedostatka zivotnih namirnica. 39 U Vukovaru, u dvoristu Gradskog poglavarstva, doslo je u zimu 1916/1917. godine do prve pobune zena radnica prilikom podele karata za zivotne namirnice. One su izabrale delegaciju koja je otisla do gradonacelnika da protestuje sto nema prehrambenih proizvoda i sto je smanjeno sledovanje. Iz istih razloga zene u Splitu organizovale su vise puta ulicne demonstracije. Zbog deljenja pokvarenog brasna one su jednog jutra polupale prozore u ,Zlatnoj palaci", gde je bio smesten Zadruii:ni savez, koji je tada vrsio snabdevanje grada zivotnim namirnicama. 40 Do slicnih demonstracija dolazilo je i u drugim gradovima Dalmacije. Rat je prekinuo normalan razvitak radnickog pokreta i vee se osecala potreba za njegovim obnavljanjem. Radnici su uvideli da se jedino organizovano mogu uspesno boriti za ostvarenje svojih prava, tako da je polovinom 1917. godine doslo do obnavljanja radnickog pokreta u Hrvatskoj. U Fabrici duvana u Rijeci bilo je zaposleno 3 500 radnika, od kojih su vecina bile zene. One su stupile u strajk polovinom 1917. godine, trazeci povecanje plata za 75 odsto.41 Pod veoma teskim uslovima radile su radnice u Fabrici duvana u Zagrebu. S vremena na vreme one su podnosile molbe Upravi za povisicu plata i poboljsanje radnih uslova, ali u tome nisu uspevale. Posle obnavljanja pokreta vecina radnica ove fabrike uclanila se u sindikalnu organizaciju i organizovanim istupanjem su uspele da im se plate povecaju za 50 odsto, dodeli pomoc od 50 kruna i srede neki dodaci. U Fabrici koza u Zagrebu bilo je zaposleno hili adu radnika medu kojima veliki broj zena. Oni su primali 20 do ss Arthiv Instituta za xadniClti. pokret srbije 1(U daljem telkstu: AIRPS), SDP, Z03. 39 Obzor, 287, Zagreb, 14. ok.tobn.r 1916; 313, 9. novembar 1916. 4o J.osip Caz'i, Vuk.ovar u klasnoj borbi, Zagreb, 1955, 70; Sloboda, 8, Zagreb, 23. avgust 1917. 41 Obzor, 163, 16. ju.n 1917. ' 17 �24 krune nedeljno, a uz to je postojao { ratni dodatak od 25 do 30 odsto. U odnosu na skupocu ta primanja su bila minimalna, pa su radnici i radnice uputili Upravi Fabrike zahteve za povisicu nadnica i ratnog dodatka.42 • •• • Pored ekonomskih zahteva radmca u preduzec1ma, zene u Hrvatskoj pribegavaju i akcijama politickog karaktera. Pred zasedanje Hrvatskog sabora, oktobra 1917, one Saboru upucuju zahtev da se izborno pravo prosiri i na zene i da one budu potpuno ravnopravne s muSkarcima. 43 U stamparijama i knjigoveznicama u Zagrebu bio je zaposlen veliki broj zena. Ovi radnici i radnice su podneli decembra 1917. zahtev poslodavcima za dodeljivanje stalnog dodatka i ogranicenje radnog vremena na osam i po casova. Radnu snagu u Fabrici konzervi u Osijeku sacinjavale su zene i deca. Njihovs nad~ice_su bi~e 4 do 5 kruna, sto je bilo nedovoljno za nabavku osnovmh zlVotmh namirnica. Radnice su od poslodavca trazile povisicu dnevnica za jednu krunu i tek kada su pocele da strajkuju ponudena im j~ po-· visica dnevnica za 25 do 30 filira. N adnice radnica u HrvatskoJ, pocetkom 1918. godine, kretale su se od 3 do 5 kruna, a u nekim preduzecima i manje. 2ene su radile po 12 do 13 casova u onim preduzecima koja su za vreme rata stekla ogromnu dobit. Zbog slabe ishrane i napornog rada radnice su vrlo cesto obolevale. Trazeci izlaz iz tako teskog polozaja, zene su se posle obnavljanja radnickog pokreta masovno ukljuCivale u sindi_kalne i partijske organi~acij~. U Fabrici cikorije u Zagrebu prosecna nedelJna plata 1znos1la Je 20 kruna, a cena zenskih cipela bila je 140 do 200 kruna. Cim su radnice u Fabrici osnovale svoju sindikalnu organizaciju, one su zatrazile od Uprave priznavanje radnickih 'l'"overenika, povisicu plata i ratnog dodatka. Njihovi zahtevi bili su _prihvaceni.,:• . Pocetkom juna 1918. godme radmce Fabnke ,Umon kand1ta i cokolade u Zagrebu predale su zahteve za povisicu plata, ali se o tome nije postigao nikakav sporazum. Stoga su st':'pile ';' strajk, koji je trajao jedan i po dan. Tek tada je- Uprava fabnke pnstala n~ sporazum kojim su priznati radniCki poverenici, plata na akord ~ dan povisena je za 40 odsto, ratni dodatak za 50 odsto, prekobroJm casovi za 25 odsto, a radno vreme je skraceno za 15 minuta. U isto vreme strajkovale su i radnice u Fabrici kandita u Osijeku. Njihove plate bile su iste kao i pre rata i zato su resile da traze povisicu za 50 odsto. Posta poslodavci na to nisu odmah pristali, radnice su stupile u strajk i njihovim zahtevima je potpuno udovoljeno.' 5 Tarifni pokret radnika u Fabrici ,Penkala" u Zagrebu poceo je marta, a zavrsio se strajkom avgusta 1918. godine. Plate rad~ica u toj fabrici kretale su se od 8 do 17 kruna nedel]no, bez mesecmh i godisnjih premija. U izvestaju redarstvenog poverenika od marta 1918. godine navodi se da ,vlada u zadnje doba strahovito gibanje medu zenskim radnim silama, a uzrok tomu je malena nadnica'', da su radnice u Opstem radnickom savezu u kojem vode glavnu rec socijaldemokrati i da se vrse pripreme za strajk. Istog meseca radnice su predale Upravi fabrike zahteve za povisicu plata, priznavanje radnickih poverenica, regulisanje radnog vremena i nacina isplate nadnica i trazile su da se otpustene radnice vrate na posao. I sledecih meseci radnice su trazile povisicu plata. One su 22. avgusta uputile svoje poverenice da u tom smislu ponovo intervenisu kod Uprave i zato je ovom prilikom usledilo otpustanje radnica s posla. Na kraju je njih 70 stupilo u strajk. Tajna policija je u toku strajka uhapsila tri radnice i jednog decaka.' 6 Do sredine 1918. godine veliki broj zena stupio je u sindikalne organizacije i preko njih resavao niz problema u pogledu poboljsanja radnih uslova i povisice plata. U Zagrebu je u Opstem radnickom savezu bilo organizovano 1 376 radnika, od kojih su dve trecine sacinjavale zene 47 Skupstini Opsteg radnickog saveza za Hrvatsku i Slavoniju, koja je odrzana 21. jula 1918. godine, prisustvovao je 91 delegat; 66 muskaraca i 25 zena.'8 Sirok talas nezadovoljstva i akcija radnicke klase zahvatio je u poslednjoj godini rata i Bosnu i Hercegovina. To je ujedno bilo i vreme sve masovnijeg istupanja zena i njihovog organizovanja. Trazeci izlaz iz tog teskog stanja, zene su se vee sredinom 1917. godine pocele interesovati za obnavljanje socijalistickih organizacija kroz koje bi uspesnije vodile borbu za poboljsanje svoga polozaja. Tada se pristupilo obnavljanju radniCkih organizacija u koje su se ukljucivale i zene. Njima je pocetkom 1918. godine u Jistu Glas slobode odato posebno priznanje za aktivnost koju su pokazale u ratu. Tokom 1918. godine zene su izvele niz zapazenih akcija, koje su se slile u opsti polet radnickog pokreta. Uvidajuci zna~aj organizovanog rada, prosvecivanja, propagande i agitacije u radnickom pokretu, a posebno medu zenama, aktivistkinje su poklanjale naroCitu paznju sirenju socijalisticke stampe. U tu svrhu one su koristile svaku priliku za prikupljanje dobrovoljnih priloga za Glas slobode. Januara 1918. list je uveo posebnu rubriku ,Zenski pokret", koja je pratila ucesce zena u radnickom pokretu. Pocetkom 1918. godine zene su se sve vise ukljucivale u Socijaldemokratsku stranku, tako da ih je u martu bilo vise od hiljadu u stranci, a u Savezu fabrickih radnica - oko 500. Ovi podaci odnose se uglavnom na Sarajevo. U Tuzli je u osnovnu politicku organizaciju bilo upisano 120 zena.'9 U poslednjoj ratnoj godini snabdevanje zivotnim namirnicama. se jako pogorsalo. Ukoliko se do njih i moglo doci, njihove cene su naglo rasle, tako da nadnice radnika nisu mogle zadovoljiti ni najminimalnije potrebe u pogledu ishrane. 0 tom pitanju raspravljalo CJZ.o6oda, 17, 25. OKTo6ap 1917; 24. 13. Oe'4eJt6ap 1917. Zene Hrvatske u radniC.kom pokretu . ..• 43. 44 Pravda, sooijalt!>ti·&o 1glasHo, 4, Zagreb, 10. januar 1918; 12, 7. mart 1918; 17, 11. april 1918; 21, 16. mai U18. 45 Pravda, 26, 20. jun 1918; Radnii!ke novine, s·ocijal:istifflr.o glasHo, Os.ljek, 46 Jo:sip Caz:i, Grada za povijest sindikalnog pokreta u Hrvatskoj, lk.nj. I, Za.greb, 1955, 92, 96; Pravda~ 22, 23. maj 1918; 36, 29. av.gust 1918. 147 J•oiSdP Cazi, n.d., 57. 4 8 Pravda, 31. 25. jul 1918. 4 ' Glas slobode, 20, 9. mart 1918, 4; Arhiv komunistiCke partije Bosne i Hercegovine . .. , 255. 42 43 1, 20. iun 1918. 18 19 �se na vecini skupova od kojih poseban 'znacaj ima Radnicka skupstina, odrzana 3. marta 1918. godine u Sarajevu. Na Skupstinu je doslo oko 2 000 radnika i radnica, medu kojima je bilo oko 400 zena Muslimanki. 50 Ova skupstina ima poseban znacaj, jer se prvi put taka masovno na javnom skupu pojavila i zena Muslimanka. S obzirom na to da Muslimanke gotovo nisu izlazile iz svojih kuca, razumljivo je sto je ovakvo njihova prisustvo ostavilo snazan utisak. U sarajevskoj Fabrici duvana odrzan je 21. februara iste godine javni sastanak radnika i radnica na kojem se raspravljlo o zahtevu za dodatak od 50 odsto na zaradu, koji je ranije upucen vladi. Prisutni su trazili da im se daju odgovarajuce nadnice. Mnoge radnice su iznosile da zaraduju svega tri krune dnevno, koliko staje jedna mala sveca. Najvestije i najsposobnije radnice rrrogle su da zarade najvise sest kruna dnevno, pa ni te nadnice nisu zadovoljavale najnuznije potrebe. 51 Dvanaestog marta 1918. godine izabran je Zenski socijalisticki agitacioni odbor koji je organizovao akcije zena i njegova delatnost uglavnom se osecala u Sarajevu. Ovaj odhor bio je veoma aktivan u radu i cak je uspeo da i znatan deo zena Muslimanki privuce u socijalisticke organizacije. On je sa velikim uspehom organizovao proslavu Dana zena 24. marta 1918. i 6. aprila 1919, kao i proslavu Decjeg dana, 18. avgusta 1918. godine. Zenski socijalisticki agitacioni odbor uputio je 16. marta iste godine proglas zenama u kojem ih poziva da stupaju u sindikalne i politicke socijaldemokratske organizacije u kojima ce zene i devojke sacinjavati posehnu sekciju, kojom ce rukovoditi ovaj odhor. U avo vreme doslo je do formiranja Odbora rezervistickih zena, koji je sa Zenskim socijalistickim agitacionim odborom usmeravao aktivnost zei'!Skog pokreta. 52 Proslavi Medunarodnog dana zena, koja je u Sarajevu oddana sa izvesnim zakasnjenjem, 24. marta 1918. godine, prisustvovalo je 2 000 zena svih zanimanja i veroispovesti. Ova je hila prva zenska manifestacija na kojoj je ucestvovao toliki broj zena. Pre podne zene su isle da agituju za Glas slob ode, a po podne je oddana velika skupstina u sali Radnickog doma na kojoj je govorilo vise zena, a zatim je donesena Rezolucija. Sa skupstine je upucen pozdrav Klari Cetkin, sekretaru Medunarodne zenske socijaldemokratske organizacije. Navece je odrzana priredha na kojoj su, posle kulturnog dela programa istupile dve govornice. 0 proslavi Dana zena u Sarajevu pisale su Lajpciske narodne novine u zenskoj ruhrici, koju je uredivala Klara Cetkin, posehan izvestaj u kom se, izmedu ostalog, kaZe da su na ovoj proslavi istaknuti zahtevi za ravnopravnost zena i zelja za mirom i internacionalnom solidarnoscu zena. 53 50 Glas slobode, 19, 6. mart 1918-; 20, 9. mart 1918; 1 Jedna:rcocT, 4. 1. .M.ai 1920. 5 1 Glas slobode, 16, 23. februar 1918. 52 Rezel'Visti·Okim Zenama naz~vane su Zane Cijd S'U rn.ruZevi bili mobili'sani u 'Voj.sku. One 'SU IPDvremeno OOrZa·vale sasta.n'ke na lk·ojima ;SU aba:Cno zaht-evale poonoC :za •izjdrZa·vanje porod:ice. (Alrhirv KomunistiCke partije Bosne i Hercegovine ... , 309 1 310; Glas slobode, 22, 16. mart 191·8, i 82, 10. april 1919.) 5 3 Glas slobode, 24, 23. mart 1918; 25, 27. mart 1918, i 33, 27. april 1918; 2KeucKu KOMYUUCTU'ttKU 1. .<ai 1920, 4. 20 noKpeT y Bocuu u Xep'Ujezoauuu, JeQua%0cT, 4. :Zene · su pokazale spremnost da masovno ucestvuju u svim akcijama koje su organizovane u tom vremenu. Odrzano je nekoliko zborova protiv. skupoce, a za kratko vreme organizacija zena socijaldemokatra u Sarajevu brojala je 3 000 clanica, medu kojima je bilo vise od 500 Muslimanki. 51 Odbor rezervistickih zena organizovao je skupstine zena, ciji su muzevi u vojsci, na kojima je raspravljano o rezervistickim potporama i nacinu snabdevanja zivotnim namirnicama do kojih se vrlo tesko dolazilo. Delegacija Odbora rezervistickih zena predala je 26. avgusta 1918. godine zemaljskom poglavaru predstavku u kojoj se, s ohzirom na sve vece poskupljenje namirnica, a narocito brasna i uglja, trazi: povecanje potpore rezervistickim zenama za 50 odsto najmanje; izdavanje brasna i uglja rezervistickim porodicama i drugoj sirotinji po nizim cenama; vanredna pomoc koja bi se dodeljivala rezervistickim porodicama godisnje cetiri puta u najmanjem iznosu od 300 kruna po clanu porodice.55 U toku cele 1918. godine protezali su se zahtevi radnika i radnica fabrika duvana u Sarajevu i Mostaru za povisicu plata i za snabdevanje jeftinim prehrambenim proizvodima, ogrevom, odecom i obucom. Ti zahtevi su delimicno resavani, ali kako su cene zivotnim namirnicama iz dana u dan rasle, minimalne potrehe radnika nisu bile zadovoljene, zbog cega su ani stupali u akcije. U Fabrici duvana u Sarajevu oddana je 9. oktobra skupstina na kojoj su radnice s velikim ogorcenjem kritikovale upravu i vladu zbog slabog snabdevanja prehramhenim proizvodima, odecom i obucom. Na skupstini je zakljuceno da se Zemaljskoj vladi preko fabricke uprave podnesu zahtevi za povisicu plata i za snabdevanje svim potrebnim zivotnim namirnicama uz minimalne cene. Radnice su zahtevale da se kvota hrasna od 9 kilograma poveca na 12; da se obezhede najnuzniji prehrambeni proizvodi za zimu; da im se dodeli jednokratni dodatak i da se dodatak na decu od 40 povisi na 80 helera 56 Krajem 1918. godine pocelo se organizovano raditi sa decom. Brigu o vaspitanju i okupljanju dece radnika u Sarajevu iskljucivo su preuzele zene. Prvu decju priredbu organizovao je Zenski socijalisticki agitacioni odhor u Radnickom domu u Sarajevu, 18. avgusta.57 Organizovana aktivnost zena razvijala se uglavnom u Sarajevu i u drugim radnickim centrima Bosne i Hercegovine. Obnova zenskog pokreta u ovoj pokrajini u toku 1918. godine hila je zavrsena. Veliki broj zena, narocito u Sarajevu, uclanio se u socijaldemokratske organizacije. U poslednjoj godini rata doslo je do snaznijih kretanja i u radnickom pokretu Slovenije, a u okviru toga i do pojacane aktivnosti zenskog pokreta. Zene su bile posebno zainteresovane za okoncanje rata i za poboljsanje ekonomskog polozaja. Oko 200 zelezni54 JKeucx:u ?CoJtynucTU'tt'ICU noKpeT y Bocuu u 4, 1. Jr£aj 1920, 4. ss Glas slobode. 67, 28. avgust-1918. Xep~etoauuu, Jedna.xocT, so Isto, 80, 12. oktobar 1918. 57 Glas stobode. 64, 17. avgust 1918; Arhiv KomunistiCke partije Bosne i Hercegovine ... , 310. 21 �~· . "1 ;!'•.·. carskih zena iz Ljubljane demonstriral~ je 16. marta ·1918. godine pred zgradom Pokrajinske vlade i zahtevalo poboljsanje materiajlnog polozaja radnika. U Ljubljani se sakupilo 23. apri!a 150 zena koje su trazile da im se da hrana. 0 tome su vodile pregovore sa zupanom, a zatim demonstrirale. 58 Zene su bile narocito zainteresovane za mir, jer su se u toku rata nasle pred neresivim prob!emima; glad, bolest i nezaposlenost. U Narodnom domu u Ljubljani odrzah je veliki zbor zena 17. marta 1918. godine na kome se govorilo o miru, emancipaciji i ravnopravftosti zena u drustvu. Na zboru je donesena Rezolucija u kojoj su zene uputile revolucionarnom ruskom pro!etarijatu pozdrave i izrazile solidarnost s ruskim proletarijatom, pozdravljajuci u isto vreme Dekret o miru koji je objavna· vlada Sovjetske Rusije 8. novemb,·a 1917. godine. Zenama celog sveta uputile su isi.rene pozdrave.•• U ova vreme pojavila se brosura Demokratizem in zenstvo, koja je imala velilti znacaj za propagandni rad sa zenama u Sloveniji. U njoj se, izmectu ostalog, istice da savremeni svet zahteva obrazovanu i emancipovanu zenu; da je neophodna politicka ravnopravnost zena i da one treba da rade u svim institucijama. 0 istim problemima· pisano je i u soicjalistiCkom casopisu Demokracija.•• Stvaranjem zajednicke drzave jugoslovenskih naroda, posle prvog svetskog rata, dolazi i do objedinjavanja raznih zenskih organizacija, cija se delatnost, u zavisnosti od odrectenih uslova i mogucnosti, protezala do drugog svetskog rata. II DRUSTVENO-EKONOMSKI POL02AJ ZENA U ZAJEDNICKOJ JUGOSLOVENSKOJ DRZAVI 1. Struktura stanovnistva Zajednicka jugoslovenska drzava, koja se od dec:mbra 1918. do oktobra 1929. godine zvala Kraljevina Srba, Hrvata 1. Slovena~a, a zatim Kraljevina Jugoslavija, spadala je u red agrarruh zema!Ja. Ogromna vecina stanovnistva bavila se poljoprivredom k_:>o naJvaznijom privrednom granom, koja je hila v.eo'?-a za?stala, .~!o se pre svega ogledalo u prenaseljenosti sela, usitnJenostl. zemlJISn?g po: seda, slaboj tehnickoj opremljenosti i veoma mskoJ produkt1vno~tl rada. Samim tim odrecten je i polozaj zena kojih je vise od 3/4 b1lo na selu. Prema popisu stanovnistva 1921._ i 1931. godine, .b!~i poljopr!vrednog i nepoljoprivrednog stanovmstva u JugoslaVIJl 1zgledao Je ovako. 61 1921. Ulrupno mu.§ko ZMSkO Pol}apriwedno - s'Vegia mrumto Zeillsko Nepoljopr.ivredno - .svega m~ Zensko 58 Naprej, -glasiJ..o Jugoslovan.Ske socijoalno...;dern-okrati.Cne stranke, Ljubljana, 18. mart 1918; 93, 24. april 1918. 64, Isto, 64, 18. mar-t 1918. S t e b 1 ·A I '0 j z i a, Demokratizem in Zenstvo, Slovenska socijalnC! matit;:a, Ljubl}an;:I, 1918; Dernok'racija, •socijaolistiCna revi~a, Ljubljana, 1 i 2, mart 1!H8. 59 60 22 1931. 11 684 767 5 729 293 5 955 474 9 215 514 4 437 749 4 777765 2 469 253 1 291544 1177709 ~"'.:--~- 13 934 038 6 891 627 7 042 411 10 670 565 5181 725 5 488 840 3 263 473 1 709 902 1553 571 Iz ovih podataka se vidi da bitnih promena u odnosu poljoprivrednog i nepoljoprivrednog stanovnistva u Jugoslaviji u t~ku _10 ~o­ dina nije bilo. Te promene, koje bi se mogle normaln_o ocekiva~1 u razvitku jedne zemlje, nisu usledile ni tokom naredmh 1~ godina. Prema zvanicnoj proceni, posto redovnog popisa stanovmstva mJe bilo, pocetkom 1941. godine Jugos!avija je imala 15 839 000 stanovnika. Od toga broja na selu je bilo 13 637 000 iii 86,1 odsto, a u gra62 dovima svega 2 202 000 ili 13,9 odsto od ukupnog broja stanovnika. at StatistiCki bilten Saveznog zavoda za stat-istiku, Beogro.d, 133, februar 1-R a2D·r Stjepan Sarajevo, 1960, 26. L-ovrenov'iC, Ekonomska politika !'" JugosamJe, 23 �VeCina zena na selu zivela je i radila na sitnim posedima do 5 hektara, kojih je 1931. godine bilo 67,8 odsto, a razpolagali su sa svega 28 odsto poljoprivredne povrsine. 63 U daljem razvitku jos vise dolazi do izrazaja klasna diferencijacija na selu, koja povecava broj proletara u poljoprivredi. Vee 1937. godine bilo je oko 200 hiljada seoskih domacinstava bez zemlje 64 , u kojima je bio veliki broj poljoprivrednih radnica. Prema anketi sprovedenoj 1935. godine, u Vojvodini, najrazvijenijem poljoprivrednom podrucju, najamne radnike u poljoprivredi sacinjavale su, gotovo u celini, zene. Tako su na 50 zaposlenih zena dolazila svega 2-3 muskarca. 65 Ovako velika razlika u broju zaposlenih zena i muskaraca posledica je nastojanja i kapitalista na selu da sto vise eksploatisu jeftiniju zensku radnu snagu. • Polozaj zene na selu bio je veoma tezak, jer se ona, pored poljoprivrednog rada, uglavnom brinula o porodici, obavljala sve domacicke posle i, usled niske kupovne moCi, bila prisiljena da sama proizvodi mnoge predmete licne potrosnje za svoju porodicu (odecu, obucu itd.). Njen rad u poljoprivrednoj proizvodnji iziskivao je i velike fizicke napore, jer se zemlja obradivala primitivnim orudem. Tako, na primer, na 1 000 zemljisnih poseda bilo je 438 gvozdenih plugova, 182 drvene ralice, a 380 poseda nije imalo ni jedno ni drugo. 66 0 drustveno-ekonomskom polozaju zene govore i padaci 0 ucescu drustvenih klasa u raspodeli nacionalnog dohotka 1937. Neznatna manjina kapitalista prisvajala je 46 odsto, drzava 16 odsto, a radnici, sitni i srednji seljaci i zanatlije, koji su sacinjavali 90 odsto citavog stanovnistva, imali su na raspolaganju svega 38 odsto nacionalnog dohotka.•7 -·· Ovakva raspodela nacionalnog dohotka i prosvetna politika koju je vodila vladajuca klasa uslovila je nizak prosvetni i kulturni nivo radnog stanovnistva uopste, a posebno zena, koje su bile u svakom pogledu neravnopravne. U Jugoslaviji je, prema popisu stanovnistva 1921. i 1931, bilo pismenih, odnosno nepismenih stanovnika iznad 10 godina zivota: 68 BDoj stanovnilka Darupno mu.§karaca Zen a Pismenih m'USkaraca zena Nepismenih muSkaf!aca Zen a 63 64 65 66 67 1921. 8 507 979 4100 627 4 407 352 4129460 2 418 461 1 710 999 4 378 519 Ul82166 2 696 353 1931. 9 882 547 4828 744 5 053 808 5 474 076 3 270 813 2 203 263 4 408 471 1557 931 2 850 540 U procentima 1921. 1931. 100 100 100 100 100 100 48,5 55,4 59,0 67,7 38.8 43,6 51,5 44,6 41,0 32,3 61,2 56,4 Isto, 35. I!sto, 37. Isto, 38. lsto, 38. I:sto, 31. ea StatistiCki biUen . .. , Beograd, 133, februar 1959, · 12. Pregled pokazuje da se broj nepismenih zena pov~cao s~ 2 696 353 u 1921. na 2 850 540 u 1931. godini, mada je relahvno taJ broj opao sa 61,2 odsto na 56,4 odsto. Ve!ike su razlike postojaJe u pogledu pismenosti kod z~na izmedu pojedinih p~krajina, a to. je bilo uslovlj~no. stepeno':' nJ!hovog ekonomskog i drustvenog razv1tka. U SlovemJI Je, na pnmer, 1931. godine bilo 94 2 odsto pismenih zena; u Crnoj Gori -· 22,7 odsto; u Makedoniji ' - 18,3 odsto, a na Kasovu i Metohiji - svega 6,1 odsto. 69 Nepismenost je bila narocito rasirena kod zena na selu. Prema podacima iz 1936. godine, u pojedinim srezovima pnmorske bano~ vine bilo je i do 99 odsto nepismenih zena na selu. 70 U vrbaskoJ banovini 1939. godine bilo je oko 90 odsto nepismenih zena, 71 a iste godine - 67 odsto od ukupno<' broja zena u Jugoslaviji. 72 Prema proceni skolske 1938/39. godine bilo je obuhvaceno obaveznim skolovanjem 33,3 odsto od ukupnog broja zenskog stanovnistva od 7 do 15 godina zivota. U poj edinim krajevima ovaj procent se znatno razlikuje, taka da, na primer, u V~jvodini iznosi 79 9 odsto, Makedoniji - 26,5 odsto, Bosni i Hercegovm1 - 19,8 odst~, Crnoj Gori - 17,8 odsto, a na Kosovu i Metohiji 12,2 odsto.'3 Iako ne postoje ukupni podaci o stanju pismenosti u J ugoslaviji 1941. godine, ocigledno je da u tom pogledu nije. bilo .ne~o~ napretka u odnosu na stanje 1931. godine. To potvrduJU dehmJCm podaci o velikom broju nepismenih zena,. narocito na selu. Cir:jenica da je skolske 1938/39. godine bio obuhvacen veoma mah broJ zenske dece obaveznim osnovnhn skolovanjem - pokazuje nam da se broj nepismenih zena i dalje povecao. Ucenice koje su zavrsile obaveznu cetvorogodisnju osnovnu skolu, s relativno malim brojem izuzetaka, nisu nastavljale dalje skolovanje. U uslovima opste kulturne zaostalosti i ekonomske nerazvijenosti zemlje, one uglavnom nisu imale mogucnosti da se zaposljavaju i prosiruju svoje obrazovanje. Naprotiv, vremenom su gubile ono elementarno znanje iz osnovne skole. Usled takvog stanja zene su, pogotovo na selu, bile iskljucene iz drustvenog zivota i rada. Tek uoci rata dolazi do pokusaja organizovanog rada na selu u pojedinim krajevima i do nastojanja da se seoska zena poveze i ukljuci u napredni radnicki pokret. 69 Spas,oj e Mede:nica, Priuredni razvitak Crne Gore 1918-1941, Titograd, 1959, 32. 10 u bJogvadskom' s-re2m Jbilo je 70fl/o nepi&menJLh -seljaCkih Zena, Sfbeniku - 50"/o Splitm - 80°/o SUpetru - 180/o, IVI!a!karSikoj - 30~/o, KorCuH - 400/o, Metk·ovi&u - 70°/o, Ber{kiovcu - 851)/o, Imotskom. - 85°/o, Livnu - 90°/o, Tomislav-Gradu - 990/o, Pro:roru - 950/o, Lju-buSkom - 901)/o i Stocu - 900/o: JK.eua Oauac, 5-6, anpuJZ.-.Maj 1937, 21. n c T a H K a T o ,n; o p o B u li, Pad J/Ceua y Ba'fboj JIY%U, .Eeua Oauac, 25, O'KT06ap 1939, 8. . 7 2 Paih£U'If..'Ke UOBU'H.e, 13, 5 . .M.aj 1939, 8. 78 StatistiCki bilten ... , Beograd, 133, februar 1959, 20. 25 �2. Zene u radnom odnosu i 'njihov polozaj darstvu i poljoprivredi, posto one nisu bile osigurane, oni ipak ukazuju na kretanje broja zaposlep.ih u ovom periodu u ostalim granama privrede i zanatstvu. u razvijenijim pokrajinama u Jugoslaviji bilo je mnogo vise zaposlenih zena, sto pokazuju sledeci podaci iz Slovenije. 75 Nairne, postotak zaposlenih zena od ukupnog broja radnika iznosio je po godinama: U Jugoslaviji, kao ekonomski veoma nerazvijenoj zemlji, bilo je relativno malo lica u radnom odnosu. Veliki broj domacinstava, narocito na selu, pretezno je zadovoljavao svoje potrebe licnim proizvodima u okviru kucne radinosti. Na svim tim poslovima, pocev od zemljoradnje do predenja, tkanja, sivenja, pletenja, uzgoja stoke i zivine ucestvovale su zene. Kao majke, one su se bavile pre svega odgojem dece i svim domacickim poslovima. U siromasnijim porodicama bilo je mnogo vise dece i ona su usled slabe ishrane, lose higijene i zdravstvene zastite cesto obolevala i u vecem broju umirala. Takvi uslovi zivota i rada su narocito opterecivali zenu. Razvitak proizvodnih snaga i teznja za emar!cipacijom zahtevali su i vece ukljuCivanje zena u proizvodnju. Zene su vecinom bile nepismene, a njihove nadnice su bile mnogo manje od nadnica muskaraca i u takvoj situaciji kapitalisti se vise orijentisu na uposljavanje zena. Prema podacima Sredisnjeg ureda za osiguranje radnika (SUZOR-a) o broju osiguranih lica, i sve da se u ovom periodu relativno vise zaposljava i koristi zenska nego muska radna snaga, sto pokazuje sledeca tabela.74 Iako ovi podaci ne daju potpunu sliku svih zaposlenih zena, jer ne obuhvataju zene koje su bile zaposlene na zelenicama, u ruGodina Ukupno Radnika 1922. 1923. 1924. 1925. 1926. 1927. 1928. 1929. 1930. 1931. 1932. 1933. 1934. 1935. 1936. 1937. 1938. 1939. 1940. 387 603 439165 459 541 469 206 474 610 511 493 565 796 605 065 631181 609190 535 917 520 980 543 559 564 287 616 211 680 018 715 192 721 023 730 709 309 772 353 941 366 077 367 878 366 979 396 005 440 933 466 973 481 201 456 056 396 221 380 975 394 102 406 269 448 144 500 643 524 789 526 225 529 657 77 831 85 223 93 464 101328 107 631 115 488 124 863 138 092 149 980 f53134 139 696 140 005 149 457 158 018 168 067 179 375 190 403 194 798 201052 ·o/o radni!ka Rardnica 74 '<:.C.··· 80 81 80 78 77 77 78 77 76 75 74 73 73 72 73 74 73 73 72 Ofo Godina radnica 0 1929. 1930. 1931. 1932. 1933. 1934. 27,32 29,16 30,47 32,14 32,30 32,42 /o Ta:dnica 32,51 32,59 33,49 36,50 38,05 38,55 Pojedine grane delatnosti razlicito su privlacile zene, sto je zavisilo od vrste posla i strukture proizvodnje, a to se yidi iz ovih podataka. 76 Zene u radnom odnosu na dan 31. januara 1921. Grana rprivrede i grupe zanimarnj a % :radnica 20 19 20 22 23 23 22 23 24 25 26 27 27 28 27 26 27 27 28 Podaci ~a 1922. gadinu odnos·e se na me1sec decembar ~ste godilne, jer su se :tada poCeH ,sakuplj1ati podaci <l bvoju ooi.gurani~ Hoa u ce[oj Jugoslaviji. (RadniCka zaStita, sluZbend Hst SrediSnjeg ureda za osiguranje radnika, Zagl!'eb, 10, 31. oktobar 1923, 195; 6 i 7, 10. avgust 1924, 223; 9 i 10, 15. oktobar 1925, <1!7,6; 9 ·i 10, 15. oktobar, 1926, 507; 8, 31. a'Vigust 1927, 408; 9 i 10, 25. oktobar 1928, 704; ·6, 22. jun 192~, 507; 4, 1. april 1930, 187; 3, 1. mart 1931, 212; 5, 7. maj 1932, 275; 3, 6. mart 1933, 139; 4, 1-8. april 1934, 207; Paduu~x:e noauue, 12. 24. .M.apT 1939, 8; M 1 r jan a D u k i C, 0 privrednoj akotivnosti Zena Jugop slavije od 1918-195:1. godin.e, Ekonomski pregled, Zagreb, god. V, 12, 1954, 816; The Position oj Working Women in Yugosla·via; By Vera Novalk, Interp national press correspodence, Vol. 10, N'O. 10, 25th Februari 1930, 175. 26 Godina 1923. 1924. 1925. 1926. 1927. 1928. T I I Po1}oprivreda, StoCarstv{) i sl. Rilbolov 1 sl. Sumarstvo i .sl. Rudai'Istvo ii topioniCarstvo Industrija i zanati Saobra6aj 171 1 12 142 368 6 88 142 539 100 37,1 0,6 1,1 70 925 4 296 1113 27 423 590 1183 28 348 4 886 6,6 11,9 8,3 Proiizvodn e g,ran-e 5 475 171 588 177 063 24,8 3 809 5 503 63 5 759 5 653 1929 40,7 17 356 17 356 89,5 13 297 13 297 34,7 21194 141 1845 1 061 23 039 1202 18,9 64,9 30 776 60 131 274 653 60131 305 429 92,1 30,2 Trgovina G ostioniCal'lstv.o NoV1Cani zav.odi Samost'alno vrSenje domaCe 1slruZbe NadniCari 'i l!'adnici bez oznake .posla .Tavna :sluZba i slobodna zanimanja Ostala zanimanja 1950 150' 1866 7 16,8 -~2,3 Ku6na poS'lu.ga lkod sv:ih •gt!'Upa zanimanja UKUPNO: 75 Die Frau 'in der IndUlstrie und im Gewerbe SLoweniens, ,Euro-pl:ii,sche Stimmen" - ha'lbmonatssehrrif.t fii-r die DonaulB.nder und Si.idosteu.rop:i - Nr. 9 II. J1ahrgang, Zti-rich,.Enstes Maiheft, 1937, 283 i 284; Vit,o Krai.gher, iena v industriji in obrti v Sloveniji, Sodobnost, neodv-ima •sl:ovenskia revija, god, V, 1-2, Ljubljana, 1937, 31. 7 & ,n; p C e p r VI j e ,n; 11M 11 T p 11 j e B M h, llpuapedHu pa3aurq.K JyzocJI,aeuje od 1918-1941, Beorpa,JJ;, 1962, 11. 27 �U pojedinim privrednim granama ,;isok je broj zena radnica, sto se vidi iz ove tabele: Gr-ana privrede /o 'U ukupnom broju radni!ka 0 Broj Zena radnica Industrija odeCe i z;anati Prehrambena industrlja i zanati Tekstilna dndustrija i zanati Poligrafski i umetniOki zanati 12 376 3779 3157 1043 970 889 Papima industrija 1i zanati Hemijska industrija i zanati 23,0 13,3 45,1 27,3 43,3 20,4 Zene su se postepeno zaposljavale u sve grane privrede i sredinom dvadesetih godina prilicno se povecao broj J'adnica u pojedinim delatnostima. Godine 1926, na primer, od ukupnog broja zaposlenih u kucnoj posluzi bilo je 84,4 odsto zena, u tekstilnoj industriji 57,5 odsto, u ugostiteljstvu 44,7 odsto, u sanitetskoj sluzbi 27,7 odsto, u industriji odece 27,2 odsto i u industriji hrane i pica 21,5 odsto.77 Vecina mladih radnica dolazila je sa sela i u gradu su prihvatale poslove za koje su imale najvise sklonosti, a to je rad u domaCinstvu, zatim u tekstilnoj industriji, jer su kod svojih porodica navikle na rad u kuci, na predenje, tkanje i sivenje. Neravnomeran razvitak privrede dovodio je do razlika u broju uposlenih zena u pojedinim pokrajinama u Jugoslaviji. Taka je, na primer, od ukupnog broja zaposlenih bilo zena: 78 Godina 1923. Slovenija Banat i Baoka Hrvatska i Slavonija Dalmacij a i Cma Gora Bosna i Herceg·ovina Srbija 27,6 23,2 19,7 15,5 13,9 9,0 '''GO<lina 1926. 32,5 26,3 24,0 18,8 14,6 14,2 U Sloveniji je narocito bila razvijena tekstilna i papirna industrija koje su najvise uposljavale zensku radnu snagu. Pored toga, u ovoj pokrajini zene su se vise zaposlj avale i u drugim industrijskim granama i zato je ana bila u celom ovom periodu na prvom mestu po broju uposlenih zena. U cilju veceg sticanja profita, kapitalisti uvode nove masine, racionalizuju proizvodnju i zamenjuju starije radnike i radnice novim, mladim, koje i mnogo manje placaju. Otuda i pojava da se umesto muskaraca i starijih radnica vise upoilljavaju mlade zene. J·osi·P Cazi, 0 uCeSCu Zena u radniCkom pokretu.. Nezavisni sin· dikati, knj. III, sv. 1. Zagreb, 1967, 169. 78 Nekoliko brojeva o uposlenju ~enSike radne -snage, Borba, radniOka-seljaOke novine, Zagreb, 87, 21. decembar 1928; Enotnost, -delavsk-kme~i list, 11 Ljubljana,49, 28. decembar 1928; ,ll;p ITeTap MMJIOCaBJbe:aJdl, TJo,n,o'JICaj pad'J{U"t'Ke KJl,ace Cp6uje, 1918-1929, Eeorpa,n;, 19721 174. 28 U 1926. godini jedna trecina svih radnica hila je .miada od 20 godina, a vise od polovine imalo je manJe od 23 godme. 79 U tekstilnoj industriji, koja je zaposljavala 57,5 odsto zena, do 19 godina zivota bilo ih je 41 odsto, od 20 do 39_ godina -:- 51 odsto, a od 40 do 59 godina - svega 7 odsto, dok Je, na prrmer, muskaraca od 40 do 59 godina zivota, u istoj grani privrede, ostalo da radi 16 odsto. Slicno je i sa drugim granama delatnosti koje su zaposljavale veci broj zena, kao sto su papirna industrija, !<ucna posluga i ugostiteljstvo. 80 Ovakva staros':'a strukt~ra veoma Je pogodovala kapitalistima, jer su mlade radr,nce prilaz1le poslu sa '?nogo vise volje i radnog elana, a za to su prrmale taka male nadmce od kojih nisu mogle platiti ni najskromniji stan i hranu. Prema clanu 20. Zakona o zastiti radnika od 28. februara 1922. godine, deca ispod 14 godina nisu mogla biti zaposlena u preduzecima. Medutim teski uslovi zivota nametali su potrebu zapos!JavanJa cele radnicke porodice, pa i dece. Poslodavci su biii zainteresovani da dobiju sto jeftiniju radnu snagu i primali su na posao zene i decu, jer su se oni zadovoljavali minimalnim nad;>icama .. u 1921. .godm1 inspekcije rada pregledale su 6 726 preduzeca u kOJ1ma Je b1lo zaposleno 101 867 radnika. Od toga je bilo 15 52·0· zena iii 15 .odsto, mladih radnika do 18 godina zivota - 16 151 111 15,8 odsto 1 dece do 14 godina 1 516 iii 1,5 odsto. Deci su davani grubi i prljavi ~o­ slovi u preduzecu. Tako su, na primer, devojcice od 13 do 15 godma radile na teskim poslovima u ciglanama. 81 U 1922. godini pregledano je 7 670 preduzeca u kojima je ~ilo 128 733 zaposlena.. Od toga je bilo radnica 18 464, mlad1h radmka i radnica od 14 do 18 godina 16 925, a ispod 14 godina 7 670. 82 Sledece, 1923. godine pregledana su 7 972 preduzec~ u kojima je bilo 168 477 zaposlenih. Od toga je bilo 26 007 radmc_a, 24 313 mlad1h radnika i radnica od 14 do 18 godina i 1 694 deteta 1spod 14 godma. 83 Ovi podaci dovoljno govore koliko je maloletnih bilo zaposleno i kako je suvise rano pocinjala eksploatacija njihove radne snage. Zagrebacka inspekticija rada pregledala je 1924. godine 393 preduzeca na teritoriji Hrvatske, u kojima je radilo 19 730 radnika i radnica. Od toga je bilo 4 768 iii 24,25 odsto zena, mladih radnika i radnica 2 771 i dece ispod 14 godina - 47. U Slavoniji je u 292 preduzeca radilo .17 917 radnika i radnica, a o~ toga 2 062 iii 11,57 odsto zena i 1 211 mladih radnika i radnica. U 1sto vreme u Dalmaciji je u 807 pregledanih preduzeca bilo zaposleno 11 990 radnika i radnica, a od toga 1 174 zene, 997 omladinaca 1 omladmki 1 13 dece ispod 14 godina.84 111 Netkl()U/ko ib!'lojeva o uposlenju ZeniSke radne snage, Borba, 87, 21. de- cembar 1928; Enotnost, 49, 28. decembar 1928. so J.osli.p Ca·zti, n.d., 16'8. Josip Cazi, Omladina i Zene·na raau i kati, knj. II, Zagreb, 1964, 437. " Lsto, 438, S3 ~to, 4.39.' s4 r~sto, 439, 440. Sl 'U borbi, Nezavisni si-ltdi- 29 �Pojedina preduze6a zaposljavala su veliki broj zena. 'i'ako, na primer, u Trikotazi u Beogradu, 1928. godine, radilo je 1 200 radni~a i oko 500 radnika; u preduzecu , Tekstil" u Zagrebu 600 radnica i oko 140 radnika, a u preduzecu ,Penkala", takode u Zagrebu, 250 radnica i 30 radnika. Od sredine 1927. do maja 1928. godine u tvornicama u Zagrebu bilo je uposleno vise od 3 000 radnica.ss Iako je broj zaposlenih zena u stalnom porastu, u ovom periodu vladala je velika nezaposlenost, koja je vise pogadala muskarce nego zene. U prvoj polovini 1928. godine u Jugoslaviji je bilo vise od 300 hiljada nezaposlenih. 89 Od 1. januara do 27. oktobra iste godine Javnoj berzi rada u Beogradu prijavilo se 23 872 muskarca i 2 334 zene koji su trazili zaposlenje. 9° Kao sto se vidi, broj prijavljenih radnika i radnica koji su traZili posao je veliki, ali je nezaposlenih koji se nisu prijavili u Beogradu bilo jos vise. Berzi rada prijavljivali su se samo oni koji su ocekivali zaposlenje i izvesnu materij alnu pomoc. Od 1929. godine u porastu je broj zaposlenih zena, kao jeftinije radne snage, i to znatno vise od porasta ukupnog broja zaposlenih. Usled svetske ekonomske krize, koja je zahvatila i nasu zemlju, broj zaposlenih zena osetnije se smanjio samo 1932. i 1933. godine. Od ukupno 1 415 021 lica u radnom odnosu na dan 31. marta 1931. hila je 393 444 ili 27,8 odsto zena, a u pojedinim granama delatnosti zaposlenost je izgledala ovako: 91 Na osnovu podataka Sredisne insp.;'kcije rada, vidi se da je s!ii:!an odnos u pogledu zaposljavanja postojao u preduzecima i u drugim krajevima u Jugoslaviji. 85 . ·--· •.. _ Broj Godina 1925. 1926. 1927. 1928. Broj precluzeCa radnillta 9 079 5 662 5 074 4 955 146 720 149 304 137 491 150 213 Od 14 do 18 godina it"adn1oa radin:ilka 6 502 5 565 7 075 6 654 8856 14 714 12 077 11978 Ispod 14 godina radnica radni!ka 663 91 444 83 89 123 438 78 ..:-~~,~~ Iz navedenih podataka se vidi da je 1925. godine u 9 079 preduzeca bilo zaposleno 16 112 ili 10,9 odsto radni.J!:a i radmca do 18 godina, dok je 1928. godine u 4 955 preduzeca .hila zaposleno 19 148 ili 12,7 odsto mladih radnika i radnica, sto nam pokazuJe da je zaposljavanje maloletnih lica u stalnom poras~u. . Pojedine industrijske grane u kojima su u v~hkom bro~u radile zene, zaposljavale su takode mnogo _m,aloletmka. Tako J~, n': primer, 1925. godine u tekstilnoj industrlJI h1l? ml~d_;h · r:-.dmka 1 radnica do 18 godina 22 odsto, a u neklm oblastJma JOS 1 v1se, 1 to: u zagrebackoj - 26,2 odsto, sarajevskoj - 28 odsto i mariho:skoj - 49 odsto. U jugoslovenskoj industriji odece do 18 godina :hvota radilo je - 38 odsto od ukupnog broja zaposlenih (u banjaluckoj oblasti - 41 odsto, splitskoj - 45 odsto i skopljansko-niskoj 56 3 odsto)."' U kucnoj posluzi bile su takode u velikom broju zaposl~ne devojcice. Kao sto se iz ovih delimicnih podataka vidi, procent mlade radne snage u industriji bio je veliki, a slicno je bilo u zanatstvu i poljoprivredi. .,~. .• . . Septembra i oktobra 1927. godine mesna radmcka smd1kalna veca slala su izvestaje Izvrsnom odboru Centralnog radnickog sindikalnog odbora Jugoslavije iz kojih se maze ustanoviti odnos zaposlenih radnika i radnica u ovim mestima. 87 Mesto UZice Kl'IUSevac N~S Satbac Zemun Duga Resa LeSk:.o-vac Kiulrnl8JilOIVIO Ostjek Sl·a·vonSkli Br:od Naw Sad Slwplje BaOka Topo1a Nova Grad~ka Tu2Jla Ra:dnika 549 1717 3 578 910 1720 900 2 748 604 8 308 986 3 742 6 817 3 725 200 3 547 Radnica 103 125 1161 90 290 1100 603 81 4 970 223 478 500 1164 75 105 UCerr.ilk:~a 260 226 906 340 490 8 200 268 1812 222 2 265 520 262 200 261 UCenica ~ ·s s &S~ ") Poljoi.Jtr'ivreda, stoCaJ:'!stvo i &1. H:iJbo.lov S:Ull11arstvo i -s-1. Rurdarstv.o i topi:oni:i!arstvo Industrij a i zanatii SaobraCaj " w<!1 >N 128 28 ·u ro 1=1 g·~i ·~ oq~.., '" H fs " oo8 ro,ID 6-d <v. ~ ~-~ El.o a w-" ~"' g ~m~ &:: o g·o.§ s:l>N:.::l 0 171284 12 81 171 412 12 109 37,3 0,8 1,1 541 2,7 15,6 6,7 300 300 80 27 34 155 3 729 5 222 eo 959 559 696 64 688 5 781 PrOLzvodrne ®rane 60 40 85 J o sip C a z d, RadniCka omladina i Zene Tad nice u N ezavisnim sindikatima, Nezavisni sindikati, knj. III, sv. 1, Zagreb, 1967, 150. sa Iisto, 150, 151. 87 Broj uCenica u veCini mesta ni1je izdv:ojen, veC je prti.1ka2lan zajedno sa brojem uC-enilka. - Opwnu3osauu pa(.l1-£U'K, rJiaBHH opraH D;eHTpaJiaor pa~- 30 Grupa pcivrede i g-ruopa zan'ilnanja u ·~ ~ ·~ 9 262 233 436 242 •698 23,9 Tl'lgov:i!na Gos1:ionliCa.rstv·o 3 338 511 6 297 7 232 9 635 7 743 35,5 15,7 HM'iKOr cv.tH,f(ItiKaTa o,n:6opa JyrocJiaBHje, Beorpa,D;, 69, 15. cenTe.M.6ap 1927, 3; 70, 18. cenTe.M-6ap 1927, 4; 71, 23. cenTe.M-6ap 1927, 3; 72, 22. cenTe.MGap 1927, 3; 75, 6. OKToGap 1927, 3; 76, 9. o'KT06ap 1927, 4; 78, 16. O?eTo6ap 1927, 3 1 82, 30. o?eToGap 1927, 3. s8 .RJa-drni,Cka i siJndilltiaWna Stampa donosib je viSe pojedinaCn1h podataka o !Zaposlenju Zena u IPO}edil!lim predru.:z-e6ima ru Jugoslavij'i. - Posvetimo viSe [JaZnje radu medu Zenama!, Organizovani radnik, 45, 15. novembar 1928, 5. 89 .n;p IIe1.•ap MMJiocaBJbeBMli, n.d., 87. 90 Javne berze rada i pomoC nezaposlenim radnicima, IzveStaj Beogradske radniCke komore 1926-1931, 'klnj. II, Beograd, 1932, 289-290. Ill .ZJ; p C e p r I1 j e .ZJ; M M M T p M j e B M h., nd., 31, 33. 31 �Zavodi za dz:t"la:dru novCanica Samostalno vrSenje- domaCe .sJ.u2lbe Nadni!Ca·ri i radnici bez oma:ke posla Javna ·sluZ.ba i slobodna zanirnanj a Osta1a zani·manja KillOna poslruga kod svih gtrfUpa za-nim. Uik.upno: ' 2 980 21,8 12 682 12 682 92,6 14130 14130 28 3947 1133 39 252 1538 22,9 47,8 62 786 62 786 96,6 341 693 393 444 27,8 2 930 50 35 305 405 51751 U drugoj poiovini 1935. izvdena je anketa o polozaju kucnih pomocnica, na osnovu koje se moze zakljuciti da je njihov zivot i rad bio veoma tezak. Prema podacima SUZOR-a tada je u Jugoslaviji bilo oko 60 hiljada kucnih pomocnica, a anketom je ustanovljeno da ih oko 30 odsto nije prijavljeno uredima za socijalno osiguranje, sto znaci da ih je bilo oko 80 hiljada. Kucne pomocnice su radile bez zakonske zastite. One su namestane po ,Sluzinskom redu za gradove u Hrvatskoj i Slavoniji", koji je izdan obznanom Hrvatsko-slavonskog mjestodrstva od 19. januara 1857.95 Tek na osnovu pomenute ankete predlozeno je da se donese zakon o zastiti kucnih pomoCnica.96 V ecina kucnih pomocnica dolazila j e u gradove sa sela, iz brojnih zemljoradnickih porodica. Na 100 anketiranih, kucne pomocnice imale su 160 sestara i 186 brace. Iz vojvodanskih krajeva, iz kojih je priliv zenske radne snage u gradove bio najveci, dolazile su i zopos!javale se i devojcice od 8 godina. 97 Od proizvodnih grana van poljoprivrede, najvise zena bilo je zaposleno u tekstilnoj industriji. Prema podacima o osiguranim radnicima od 30. juna 1934. godine, u preduzeCima tekstilne proizvodnje u Jugoslaviji bilo je zaposleno 17 713 muskaraca iii 41,97 odsto i 24 489 zena iii 58,03 odsto. Razlika u zaposlenosti u pojedinim krajevima bila je velika, sto je zavisilo od razvitka ove privredne grane i ukljucivanja zena u proizvodnju. Tako je po pojedinim banovinama bilo zaposleno: 98 Kao sto se vidi, u proizvodnim granama ima svega 233 436 zena najamnih radnica, a od toga broja 171 284 je .u po1joprivredi, dok se u svim ostalim granama proizvodnje nalazi 62 152 zene. U Crnoj Gori, na primer, od ukupno 3 307 nadnicara i najamnika na selu 1 020 bile su zene. 92 Iako je broj osiguranih radnica od 1933. do 1940. porastao za 45 odsto, to ipak nije znacilo likvidaciju nezaposlenosti kod ze'.'a. U ovom periodu dolazi do sve vece klasne diferencijacije i r.::sloJavanja, narocito na selu, sto dovodi do viska radne snage, koJu nerazvijena privreda nije mogla da apsorbuje. Usled nepismenosti i nedostatka strucnih i opsteobrazovnih kvalifikacija, zene su se pretezno zaposljavale u poljoprivredi, zatim kao kucna posluga u gradovima i u industriji, i to ug!avnom kao nekvalifikovane radnice. Prema poplsu osiguranih lica od 30. juna 1934. godine, u Jugoslaviji su bila zaposlena 58 394 lica u kucnQ],.posluzi, a od toga su 93,52 odsto bile zene. Od ovog broja otpada na banovine: 93 -Banovina Drnvska SavSka Vrbaska Primor&ika Dr.inska Zetska Dunavska Moravrska Var:darsroa Uprava :grada Beograda "~-0.-~','i:· Banovdna MuSka rei Zene Ukupno DravS'ka Savsk·a Vt1baska Pr.imor;ska 143 1055 196 150 414 200 717 261 223 452 8164 17 921 1085 2 677 2 629 1445 11538 889 899 7 782 8 311 18979 1281 2 827 3043 1645 12 255 1150 1122 8243 Drmska Zetska Du:nav;~a Moravska ¥acrdarsma Urprava ,grada Beograda Zene 4 873 5 952 122 80 389 28 2 658 8 702 7 800 205 176 854 76 3397 621 844 1814 I!Ol 1265 1245 U ovoj grani privrede, u svim banovinama, bilo je zaposleno v1se zena nego muskaraca. U Sloveniji je taj broj bio skoro duplo veci, sto se vidi iz podataka za dravsku banovinu. 95 3a 3a'Koncny 3aW.TUTY nyhxux no.M.ohnu~a . .. , 1930, 21, 42 i 44; H MK o JI a II a JI l1 h, IIpoD.!i.eJ.£u pad'n.u'-t'IWZ ocuzypa.1ba, lKueoT u pad, corzy:rjanHo- ro;q. XI, KJb. XXVI, cB. 8, Beorpa,n;, 1938, 282. Godlne 1936. poj-avio se Nacrt zakona o z::~.Stiti lru6ni-h pomoCnica, a 193'7. se k!onstatuje da radn\ odnosi kuCnilh pomoCm.ioo nrisu regu&ani jedinstvenlm 21akanom za celu zemlju, veC uTedbama pojedinih -banovdna. Za SIVe iku6ne pomo6nice jedino je vaZio Zakon o osiJguranjru radni!ka za tSluCaj holes·b i ,nesreCe na pos1u. lKeuCK:U nonper, opraH AJIMjaHce 1KeHCKMX noKpeTa y KpaJbeBMHH JyrocJiaBPijM, rop;. XVIII, 1-2, Beorpa,n;, janyap-tjJe6pyap 1937, 14. 97 3a 3aKOUCKY 3a'I.UTUTY Kyhuux no.M.ohuu~a . . , , 23, H H K 0 JI a II a JI H h, n;n.. 284. · 98 B .r-an ·i m i r H 'a b e.r 1, Prilik'e naSeg tekstilnog radniStva, RadniCka. za8tita, socijalno-opolirtrl.-Oka revija, 12, Zagreb, 1935, 613--614. -KH>Ji:[JKeBHM T:IaconHc, Najveci broj kucne posluge bio je zaposlen u pojedinim banovinskim centrima. 94 96 92 JoBaH P. BojOBMli H ~pyrV:t: JKeue L{pue rope y peBO,fl,yttUOUapuo..tt noJCpeTy 1918-1945, TuTozpad, 1969, 57. 93 3a 3aKO'HCKY 3aW.TUTY Kyh.uux noMoh.nut~a. V:t3p;aH::.e IJ;eHTpaJIHOr ceKpe- TapujaTa pap;HH'IKMx KOMOpa y Beorpa)J;y, 1936, 39. 94 U Zagr:ebu je 'bile ukwp.no zapo.slenJi.h 9 282, a od .toga 271 muSlkarac i 9 011 Zena; ru Beogr:aldu- 7 759, ,oo_ :toga 430 ml.l:Skaraca i 7 329 Zena; u Ljub!jahi - 3 011, od toga 25 m;u5karaca i 2 986 Zena, u NIDtV'om Sadu - 1 879, od toga 94 muS:karca i 1 785 :lena i u Sarajev.u - 1 501, od toga 139 mruSkraraca i 1 362 Zena. - Isto-, 39. 32 MluS.karci 33 I I I �Kvalifikacioila struktura radnika zaposlenih u tekstilnoj industriji bila je veoma slaba. Vecina od' tih uposlenih radnika, juna 1934, hila je nekvalifikovana, narocito zene, sto se vidi iz sledecih podataka: 99 Zanimanje Segrti 826 5 421 10 372 1 094 Uk'Upno: 17 713 C.inovnici Kval. xadnici Nekval. rardniai Zene Ofo MuSkarci 4,6£ 30,60 58,56 6,18 100 421 4 258 18 458 1352 24 489 Ofo 1,72 17,39 75,37 5,52 100 Ofo Ulrupno 1247 9 679 28 830 2446 42202 2,95 22,93 68,32 5,80 100 Osim zaposljavanja u poljoprivredi, tekstilnoj industriji i kucnoj posluzi, zensku radnu snagu privlacile su i neke druge grane privrede, kojima je ona vise odgovarala. Tako je, rla primer, prema podacima SUZOR-a od juna 1936, bilo 170 601 osigurana radnica ili 27,05 odsto od ukupnog broja osiguranih lica, i to: 100 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 58 523 28 947 14 831 11 217 10 412 5 915 3 704 Kucna posluga Tekstilna industrija Industrija odece i ciscenj a Trgovina Gostione, kafane i svratista Industrija duvana Industrija hrane i pica Narednih godina u svim ovim privrednim delatnostima zapaza se postepen porast broja zaposlenih zena.'01 Poslodavcima se vise isplacivalo da primaju na posao nekvalifikovanu zensku radnu snagu, pa je i to uticalo na veci priliv zena u nekim industrijskim granama. 0 tome govore i podaci od juna 1936. godine. 102 N ekvail:ifikovaruiih ra.dn.]ka Tekstnna indu.strija Industrija odeCe GrafiCka industrija Industrija duvana 13187 1737 916 7737 Tekstilna industrija i tekstilno radniStvo u Ju.goslaviji, Anketa Cen- RadniCka zaStita, 9, 12. septembar 1936, 468-473. tot Na primer, 1937. ,god:i!Ile bi:lo je ru kuCnoj IPOSlu.zi 59 575, u Jteks'bilnoj industrij-i - 32 468, u industrij i odeCe ~i Ci.§Cenja - 14 596, u trgov1ni - 11 967, u :ugostirtei}stvu - 10 377 i u tnJdtustriji duvana - 7 090 osd.gurentih Zena. (PadnU'I.f.'JCe 'HOBU1£e, 27, 1. jyJJ, 1938.) 102 ,n; p Bop n B o j e M H x. ']. o p l) en 11 h, YnocJl.enocT ?COd xena u sdpaacTaene noc.n.:edu~e• .IKUBOT u pad, XI, ai 1938, 286. 34 Il!ldustrija Obm 'Dr-govina UgostLtelj stvo Novliarstvo Promet Gradsk-i ;poslovi Slobodna profesija KuCanstvo Poljoprivreda 22 861 3164 982 5236 traillnog sekiretarijata radnf.ffidh komora, odrZ.ana u Beogmd,u 24. januara 193-6, Beograd, 1936, 28. 100 Privredna grana Nekvalifi'kovan'i.h radnioo. Iz ovih delimicnih podataka se vidi da j e broj nekvalifikovanih radnica daleko veci od broja nekvalifikovanih radnika. Kvalifika99 dona struktura zenske radne snage u odnosu na ranije godine nije se poboljsala. Dok je 1934. godine od 24 489 radnica u tekstilnoj industriji bilo svega 4 258 kvalifikovanih, u 1936. godini od 28 947 zena - kvalifikovanih je svega 6 096. U duvanskoj industriji ovaj odnos je jos nepovoljniji, jer je od 5 915 radnica, koliko ih je bilo 1936. godine, svega 679 kvalifikovanih. Ako se osvrnemo na zaposlenost zena u pojedinim pokrajinama u Jugoslaviji, uocicemo i u ovom periodu veliku razliku u broju zaposlenih, sto je zavisilo od razvitka prosvecenosti i emancipacije zene. Premda ne raspolazemo potpunim podacima iz kojih bi se sagledao ovaj problem u celini, interesantno je razmotriti kretanje zaposlenih u pojedinim banovinskim centrima. Prema statistici Radnickog osiguranja od 30. juna 1934, naj-Vlse zena bilo je zaposleno u Ljubljani. Na 100 zaposlenih muskaraca bilo je 85 zaposlenih zena. u ovom gradu muskarci su hili zaposleni u 1 573 radnje, a zene u 3 644 radnje. Iz ovoga se vidi da su zene bile zaposlene na duplo vise mesta nego muskarci. Iako se tu, uglavnom, rec 0 ukljucivanju zena u neproizvodne delatnosti, uoC!jiv je broj radnji u kojima uopste nisu" radili muskarci. U ugostiteljstvu, na primer, bilo je zaposleno 913 lica, od toga 278 ili 30,45 odsto muskaraca i 635 ili 69,55 odsto zena. Kako se vidi, u ovoj privrednoj grani zaposlene su veCinom zene. Na 100 zaposlenih muskaraca bilo je 228 zaposlenih zena. Dok su muskarci radili u svega 64 ugostiteljske radnje, zene su radile u 183.'0• Prilican broj zena bio je zaposlen i u drugim privrednim delatnostima. Evo tabele: 104 muSkarci 1659 " 4 804 1589 278 616 473 285 422 25 58 Zaposleni Zene 1665 1350 1113 635 238 29 80 595 2 986 16 ulrupno 3 324 6154 2 702 913 854 502 365 1 ()17 3 011 74 Ovi podaci se odnose na osigurane i prijavljene radnike i namestenike kojih je u Ljubljani polovinom 1934. godine bilo ukupno 18 916, a od toga 10 209 muskaraca i 8 707 zena. Premda je kvalifikaciona struktura zaposlenih ovde nesto bolja, ipak se zapaza veliki broj nekvalifikovanih radnica. Od ukupnog broja zaposlenih bilo je 4 154 kvalifikovana radnika i 1 528 103 Bran i m i r H a b e r 1, StruktU?·a radni§tva naSih glavnih gradova, Rad.nilika zastita, 11-12, 1935, 525-530. 104 Isto, 525. 35 �kvaiifikovanih radnica, :i 447 nekvalifikpvanih radnika i 5 389 nekvalifikovanih radnica, 1166 ucenika u privredi i 543 ucenice, 1 402 cinovnika i 1 247 Cinovnica.105 U isto vreme u Zagrebu je takode bio zaposlen veliki broj zena. Na 100 zaposlenih muskaraca bilo je 73,87 odsto zena. Zene su uglavnom radile kao kucna posluga (40,05 odsto), zatim u ugostiteljstvu, gde ih je takode bilo zaposleno vise nego muskaraca. Od 2 179 zaposlenih, u ovoj privrednoj delatnosti bilo je 1 022 radnika iii 47,18 odsto, i 1151 radnica iii 52,82 odsto. Na 100 muskaraca bilo je zaposleno 111,96 zena. Dok su muskarci radili u 226 ugostiteljskih radnji, zene su radile u 373.'•• Polovinom 1934. u Zagrebu je bilo osigurano 52 954 radnika i namestenika, od toga 30 456 muskaraca i 22 498 zena. Broj zaposlenih po privrednim granama izg!edao je ovnko: 107 P.rivredna grana Industrija Obrt Trgov:ina Ugostiteljstvo NovCaTStvo l?.romet Gradski ipOslovi Slobodna i eHOna zanimanj a KuCanstvo Poljoprivreda muSkarci 6 504 10 299 5 995 1028 1337 1801 1847 1205 271 165 Zaposleni Zene 4 324 3 777 2 482 1151 361 87 142 1103 9011 60 ukrupno 10 832 14 076 8 477 2179 1698 1888 1989 2 308 9 282 225 Na 100 stanovnika u Zagrebu bilo je zaposleno svega 28,53 odsto, i to na 100 muskih stanovnika 33,06 radi'lika i na 100 zenskih 21,93 radnice. 108 Od industrijskih grana jedino je u tekstilnoj industriji bilo vise zaposlenih zena nego muskaraca.109 U Beogradu je bio zaposlen manji broj lica nego u prethodna dva grada. Godine 1934. bilo je osigurano 57 226 radnika i namesienika, od toga 40 086 muskaraca i 17 140 zena. Na 100 stanovnika u gradu bilo je zaposleno 19,78, i to na 100 muskih stanovnika 25,80 radnika, a na 100 zenskih 12,80 radnica. Na 100 zaposlenih muskaraca bilo je 42,76 zaposlenih zena. Odmah pada u oci da je ovde zaposlenost zena znatno manja nego u Ljubljani i Zagrebu. Najvise muskaraca bilo je zaposleno u zanatstvu, i to 37,49 odsto, a zena u domacinstvu - 42, 76.'" 1os /]sto. 108 1o7 Isto, 9, 1936, 415. Isto. lOS IISto. 109 U ltekstiolnoj industrlH bi1o je zatpos:leno 743 muSkarca 1 1 537 Zena. I u 1drurgim lindu'StrijSkian ~~anama u Zagrebu bio je zaoposlen p.ril~Oan broj Zena. Na .primer, u hemij\SJroj dndrustriji - 1171 mu.Skarac i 547 Zena; u pre~ 'hrambenoj industriji - 1165 mu~araca i 450 tena; u industriji vapira - 427 muSkaraca ·i 449 Zenra; u imdustriji ·odeCe - 118 muSkaraca i 240 Zena; u monop.oisikoj-Wndustriji -·51 mu~karc 1196 Zena i sl. {B.ranimir HabeT[, crvn., Radnicka za!itita, 9, 1936, 417.) 110 B rani miT Haber 1, n.n., RadniCka zaStita, 11, 1936, 536. , 36 Zaposlenost po poj edinim privrednim granama kretala se ovako: 111 Privredna grana Industrija Zanati T·rg-ovina Ugostiteljstvo NovCarstvo SaobraCaj Komunalni poslovi Slobodna i sliCna zanimanj a DomaCinstvo Poljoprivreda muSkarci 7927 15 024 6137 2 413 1313 2 473 2277 1977 430 112 ZapooJ.eni Zene 3 757 2668 1006 890 344 132 104 889 7 329 21 ukupno 11684 17 695 7143 3303 1657 2 605 2 381 2 866 7759 133 Ako se uporedi zaposlenost zena u nekim privrednim delatnostima koje su po prirodi posla mogle zaposliti veliki broj zenske radne snage sa prethodna dva grada, videcese da Beograd u tom pogledu mnogo zaostaje. Dok je, na primer, u Ljubljani i Zagrebu u ugostiteljstvu bilo zaposleno vise od 50 odsto zena, u Beogradu su u ovoj grani zaposleni vecinom muskarci. Od 3 303 zaposlena bilo je 2 413 iii 73,04 odsto muiikaraca i 890 ili 26,95 odsto zena. 112 U nekoliko industrijskih grana u Beogradu je bilo zaposleno viSe Zena nego mu.Skaraca. 113 Sarajevo je u pogledu zaposlenosti bilo u jos nepovoljnijem polozaju. U gradu je 30. juna 1935, bilo osigurano 12 920 radnika i namestenika, od toga 8 785 muskaraca i 4 135 zena. Na 100 stanovnika bilo je 16,53 zaposlenih, i to na 100 muskih stanovnika 21,39 radnika, a na 100 zenskih 11,14 radnica. 114 Na 100 zaposlenih muskaraca bilo Je 47,07 zaposlenih zena. Najvise muskaraca bilo je zaposleno u zanatstvu (33,41 odsto), a zena u domacinstvu (33,66 odsto). Broj zaposlenih po pojedinim privrednim granama izgledao je ovako: 115 (vidi tabe!u na 38 strani). Od svih uposlenih u Sarajevu bilo je 979 cinovnika i 293 cinovnice, 3 399 kvalifikovanih radnika i 1 197 kvalifikovanih radnica, . 3 272 nekvalifikovana radnika i 2 331 nekvalifikovana radnica, 1135 ucenika u privredi i 314 ucenica-' 16 Iz podataka se vidi da je kvalifikaciona struktura zaposlenih radnika u ovom gradu bila vrlo slaba. u1 Lsto. Isto, 544. U tekstilnoj industriji bilo je zaposleno 1100 muSikarraoa i 1 591 Zena; u "industriji ,papira i izrade od pa•pira - 139 mu.Skaraca, 147 Zena; u mono~ poJ•skoj industnij'i - 367 mu.Skavaca i 598 Zena, j u industriji odeCe - 196 muSkaraca i 583 Zene.- Branimi•r Haberl, n.n., RadniCka za§tita, 11, 1936, 539. ' u<~ B ran i m i r H a be r I, Radni§tvo banovinskih sediSta, RadniCka zastita, 5, 1937, 392-393. us Isto, 392. ue Isto, 393. 112 11a 37 �' Privredna grana Industrija Zanati Trgovina Ugostiteljstvo Novearstvo Saobraeaj Xomunalni poslow Slobodna i sli~a zanimanj'a Dom.a6instvo Poljoprlvreda Z3lPosleni muSkarci Zene ukupno 1903 2 935 1291 574 432 416 520 593 49 72 1137 643 236 264 77 10 30 338 1396 26 3 040 3 578 1527 820 509 426 550 931 1441 98 Prema podacima .od 30. juna .1935, u Nisu je ·bilo osigurano 5 846 lica, od toga 4 358 muskaraca i 1 488 zena. Na 100 stanovnika bilo je zaposleno 16,52, i to na 100 muskih stanovnika 21,41 radnik, a na 100 zenskih 9,90 radnica. 117 Na 100 zaposlenih muskaraca u Nisu je bilo 34,14 zaposlenih zena. U pojedinim privrednim granama bilo je zaposleno: 118 Zapaslend Privredna grana Industrlja Zanati Trgovina Ugostiteljotv<> Nov~arstvo SaobraCaj K.omunalni poslovi Slobodna i sli~na zan1manja Domaclnotvo Poljoprlvreda muSkarci ~ene ukupno 1670 -1644 347 218 54 21 145 157 812 268 ~9 2 482 1912 376 257 64 21 145 218 368 3 39 10 61 269 99 3 U saobracaju, komunaln1m poslovima i poljoprivredi Nisa nisu uopste bile zaposlene zene, dok je u ostalim granama, izuzev domacinstva, bilo zaposleno mnogo vise muskaraca nego zena. U Splitu je u isto vreme bilo osigurano 8 304 radnika i namestenika, od toga 6 012 iii 72,40 odsto muskaraca i 2 292 iii 27,60 odsto zena. Na 100 stanovnika bilo je zaposleno 18,96, i to na 100 muskih stanovnika 21,61 radnik, a na 100 zenskih 10,40 radnica."• Na 100 zaposlenih muskaraca bilo je 38,12 zaposlenih zena. Najvise zena bilo je zaposleno u domacinstvu (52,27 odsto). Zaposlenost po pojedinim privrednim granama izgledala je ovako: 120 117 118 1Branim.ir Haberl, n.n., 10, 1937, 695. Isto. Bll"animir Ha-berl, n.n., , .. ]StcJ, 395, 397. lUI 38. Radni~ka zaStita, 12, 1937, 935. Privredna grana I.ndustrija Zanati Trgovina Ugostiteljstvo NovCarstvo SaobraCaj Komunalni poslovi Slobodna i sliDna zanimanj a DomaCilnstvo Poljopri'Vreda muSkarci Zaposleni Zene 2171 1164 681 281 149 1116 179 207 36 28 145 285 195 236 48 25 41 116 1198 3 ukupno 2 316 1449 876 517 197 1141 220 223 1234 31 U Skoplju je bilo zaposleno vrlo malo zena. Od 7 835 osiguranih bilo je 6 168 muskaraca i 1 667 zena. Na 100 stanovnika bilo je zaposleno 10,96, i to na 100 muskih stanovnika 15,65 radnika, a na 100 zenskih 5,44 radnica. 12 ' Na 100 zaposlenih muskaraca bilo je 27,03 zene, i to u sledecim privrednim granama: 122 Privredna grana Industrija Zanati Trgovina Ugosti-teljstvo NovCarntvo SaobraCaj Komunalni po.slovi Slobodna i sliCna zanimanj a DomaCinstvo Poljop:vivreda mu.Skarci 1228 2 233 954 336 120 185 574 485 48 5 ZaipOsleni Zene 629 370 60 102 19 3 16 125 343 ukupno 1857 2 603 1014 438 139 188 590 610 391 5 Juna 1935. godine u Novom Sadu bilo je osigurano 13 693 radnika i namestenika, od toga 8 855 muskaraca i 4 838 zena. Na 100 stanovnika bilo je zaposleno 21,41, i to na 100 muskih stanovnika 26,80 radnika, a na 100 zenskih - 15,64 radnice. U pojedinim privrednim granama bilo je zaposleno: 123 Privredna grana Industrija Zanati Trgovina U gosti.telj1stvo NovCarstvo SaobraCaj Komunail.ni IPOSlovi Slobodna 1i 1sliCna zanimanja DomaCinstvo Poljoprivreda 12 1 122 12a muSkarci Zapooleni Zene 1825 3 415 1694 379 266 469 88 538 126 55 814 852 459 272 79 21 14 291 2 016 20 ukupno 2 639 4267 2153 651 345 490 102 829 2142 75 BTanimir Habell"l, n.n., RadniCka zaStita, 10, 1937, 686. I:sto. Branimir Haiber1, n.n., RadniCka zaStita, '5, 1937, 381. 39 �U isto vreme u Banjoj Luci je bilo osigurano 2 987 lica, od toga 2 296 muskaraca i 691 zena. Na 100 stanovnika bilo je zaposleno 13,47, i to na 100 muskaraca 19,77 radnika, a na 100 zena 6,54 radnice. Na 100 zaposlenih muskaraca bilo je 30,13 zaposlenih zena. Zaposlenost po privrednim granama izgledala je ovako:t24 Z~sleni Prlv.redna grana Industrija Zanali Trgovina Ugostiteljstvo Nov~arstvo SaobraCaj Komunalni poslovi Slobodna i sliCna ~an'ima:nj a DomaCinstvo Poljoprivreda muSkarci Zene ukupno 147 60 30 34 -9 1170 699 263 107 56 40 72 234 342 4 969 639 233 73 47 33 69 178 24 4 ? 3 56 318 Najmanje zena bilo je zaposleno na Cetinju. U ovom gradu, juna 1935, bilo je osigurano 705 radnika i namestenika, od toga 594 ml!Skarca i 111 zena. Na 100 muskih stanovnika bilo je zaposleno 16,84 radnika, a na 100 zenskih - 3,91 radnica.t25 Na 100 zaposlenih muskaraca bilo je 18,69 zaposlenih zena, i to u sledecim privrednim granama:t26 Privredna grana Ln:dustrija Zanati Trgovina Ugostiteljstvo NovCarstvo Sa~braliaj Komunalni poslovi Slobodna i sl10na zanimanja DomaCinst\,;o P.oljopriweda muSkarci 10 291 24 24 20 2861 132 2 2 Zapasleni Z:ene -· 5 3 20 2 4 8 14 55 ukupno 10 296 27 44 22 32 69 146 57 2 Sredinom 1935. godine oko cetvrtina osiguranih radnika i nastenika bilo je zaposleno u banovinskim centrima. Iako se na osnovu ovih podataka ne moze sagledati u potpunosti obim zaposlenosti u doticnom kraju, ipak su oni odraz razvitka privrede i ukljucivanj~ zena u proizvodnju u pojedinim pokrajinama. Dok je, na primer, u Lju?ljani na 100 zaposlenih muskaraca bilo 85 zaposlenih zena, dotle Je na Cetinju - 19, u Skoplju 28, u Nisu 35, u Splitu 39 i sl. U svim srezovima Crne Gore bilo je 1939. godine 1 386 zaposlenih industrijskih radnika, a od toga svega 89 zena. Na ovom podrucju 124 125 126 40 B rani m i r H a 1b e r I, n.n., Rad-niCka zaStita, 12, 1937, 944-945. Bxanim1r Ha1b e rl, n.n., RadniCka za.Stita, 10, 1937, 703. Isto, 703, zene su mogle naci posao jedino u poljoprivredi i domacinstvu, premda ih i tu nije bilo mnogo. 127 Privredni razvitak i zaposljavanje zena u pojedinim pokrajinama u Jugoslaviji u tim godinama bilo je toliko nesrazmerno, da su cesto izlisna bilo kakva poredenja. Pored ovakvog stanja u Crnoj Gori, u Sloveniji je polovinom 1936. godine samo u tekstilnoj industriji bilo osigurano 9 175 ili 25,21 odsto zena od ukupnog broja radnika. 128 U vanprivrednim delatnostima zene su bile prve na udaru svake redukcije. Krajem 1933. ili pocetkom 1934. godine ministar za finansije je izjavio da se mora pristupiti redukciji zenske radne snage u drzavnoj sluzbi, 129 sto se na odredeni nacin protezalo kroz ceo ovaj period. U postansko-telefonsko-telegrafsku struku nisu primane zene sa fakultetskom spremom, a sa srednjoskolskom samo 25 odsto. 130 U drzavnoj sluzbi zene su uglavnom radile kao nadnicarke i dnevnicarke i na tim mestima su ostajale i po 10 do 15 godina.131 Ni jedna zena-lekar nije postavljena za upravnika bolnice, zene agronomi nisu mogle biti u Upravi ddavnih monopola, iako su imale potrebnukvalifikaciju, zene nisu mogle biti sreski referenti niti nastavnice poljoprivrednih skola. 132 Cak i u uredima socijalnog osiguranja izvrsena je odredena redukcija zenske radne snage. Sredisni ured za osiguranje radnika je na sednici od 4. jula 1937. godine odlucio: da u radnickom osiguranju ne mogu biti zaposleni muz i zena; da se zena koja ima muza ne moze primiti u sluzbu radnickog osiguranja; da se sluzbenica koja se uda otpusti iz sluzbe radnickog osiguranja; da se penzionisanoj sluzbenici, kada se uda, obustavi isplata stecene penzije, a umesto penzije ·da joj se izda jednoki-atna otpremnina i da se u slucaju redukcije cinovnika u prvom redu reduciraju one sluzbenice koje imaju muzeve. 133 * * * Eksploatacija i neravnopravnost zena narocito je dolazila do izrazaja kada se radilo o nagradivanju, jer su zene redovno za isti rad bile manje nagradene od muskaraca. Obicno se visina nadnice zenske radne snage kretala od 45 do 75 odsto u odnosu na visinu 12 7 Spa.s.oje Medenic.a, PrivTedni razvitak Crne Gore 1918-1941, Thlograd, 1959, 72, 17&-177. 1 28 Pa(ht.U"t1i:e noaune, 21, 21. .M.aj 1937. Protiv oVla,k.o nepravilne odl'lllke Zengke m"~garrizacdde su se neprekidno borile putem ·zborOIVa, lronferencija, rezolucija, predstarvtki itd. Glavna uprava Udruienja 'univerzitets~i obrazovanih Zena podnela je •predstavku Jug·oolo.venslk-oon .ZenSkom savezu s molhom da i!)I'euzme kole'kltiVillu ·aikciju protiv .redtilltcije Zena- iz drZaWle slu7.be. Desetlog februara 1939. ,godine odrZan je velrillti 21bor Zena u ·Beo-gradu na kome •SU pred•sedrrici 1sekci'ja UUOZ. dz Beo-grada, Zagreba, SarajeVla i Z-ene joS nekth profesija, govorile o ovom problemu, ·a rtatim je doneta rezolucija ~oja je 'UiPUCena Vladi i Parlamentu. (ARP, CO AF2J, UUOZ 2 1 11 br. 8/&-7.) 130 ARP, Biblioteka Sremske Mitrovice, K-3, F-3, br. 5. (Zenslci [pdkret.) 132 Lsto. Lsto. 133 Padnu"tx:e noau'He, 25, 18. jyn 1937. :1 31 41 �nadnice muske radne snage. To je bio sa:svim dovoljan razlog da poslodavci radije uposljavaju zene nego muskarce, gde god je to bilo moguce. Prema podacima SUZOR-a prosecno obezbedene nadnice osiguranih radnika i radnica po godinama kretale su se ovako:',. 1923. Goddna 1928. 1929. 1930. 1931. 1932. 1933. 1934. 1935. 1936. 1937. 1938. 1939. ' _., muSkard 24,60 25,42 26,52 27,35 27,94 28,34 28,25 26,63 25,15 23,98 23,35 23,35 24,44 25,47 26,22 18,92 19,65 19,99 20,44 20,86 • 20,86 20,07 18,76 17,97 17,62 17,26 17,22 17,89 18,54 18,99 I ! ' '; Nominalna najamnina kod zena, kao i kod muskaraca, u. stalnom je porastu do 1930. godine. Usled ekonomske krize od tada pocinje da opada, s tim sto je najniza bila 1936. godine. Uporedo s velikim tarifno-strajkackim akcijama i pokretima"'n:ajamnina pocinje da raste i tek 1939. dostize nivo iz 1932. godine. Do niskog proseka radnickih nadnica dolazilo je i usled pitiska stanovnistva sa sela, koje nije moglo da se zaposli u poljoprivredi, pa je trazilo posao u gradu. Velika potraznja nekvalifikovane radne snage uticala je na formiranje niskih nadnica nekvalifikovanih radnika i radnica. Do pada najamnine dolazilo je takode usled porasta nezaposlenosti i samim tim do vece ponude jeftinije radne snage, sto su kapitalisti koristili i snizavali najamninu kod zaposlenih radnika i radnica. Na nizak nivo nadnica uticala je i zenska i decja radna snaga, cije su dnevnice bile mnogo nize od prosecnih. N adnice zaposlenih i osiguranih zena ovako su se kretale od 1923. do 1928. godine:l35 (vidi tabelu na 43 strani) Iz navedenih podataka vidi se da je sve do 1928. godine veliki broj zena imao veoma niske zarade. Te godine nadnice veceg broja radnica neznatno su porasle, ali su i dalje ostale niske i nize od prosecne nadnice u Jugoslaviji za 5,38 dinara. 1134 RadniCka zaStita. g·od. XII, 4, 30. apTii 1940, Statisbilka radni&og osi>gurn.nja, 21, 22; Bogdan K1reki6, 2ena u. kapitaUstiCkoj privredi, GrafiCka revija, Ca!Sdpils z·a unaprEdi·vanje 'i upotpun:javanje svih grana .grafi.Cke djelarl;nostJi, god. XI, 1, Zagreb, mart 1937, 35-39. 135 Josiv Cazi, Nadnice, taTifne 'bm·be i Strajkovi, Nezavisni sindikati, lknj. III, sv. 2, Za@reb, 1967, 474. 42 I jr. 5309 360 514 954 1947 3 940 4033 4122 7654 12416 9 558 11158 7324 6099 3 825 2496 3 508 5 380 .208 '267 750 1266 1902 2 576 2476 5617 13 568 10 571 14714 8 728 8 305 6 313 3 741 7082 85223 93 464 seCna nadnica 14,92 17,55 1925. 1926. 1927.. 1928. Broj radnica Ukupno: Godi§nj a pro- Zene 21,52 23,40 1924. Dnev-na zarada u dinarima Pros eOna ·godiSnja nadnica u dinarima 1923. 1924. 1925. 1926. 1927. ·- .•,. Broj Zena radnica prema dnevnim zaradama 14,92 17,55 2,00 ,2,01- 2,50 2,51- 3,00 ;3,01- 3,60 3,61-4,60 4,61- 5,40 5,41- 6,60 6,61- 8,00 8,01- 9,60 9,61-11,33 11,34-14,00 14,01-16,80 16,81-20,00 20,01-24,00 24,01-28,80 28,81-34,00 34,01-40,00 40,01-48,00 5 974 194 156 583 1300 1167 1726 1479 4199 12 397 11583 17 645 10 267 6 507 167 115 549 1370 988 1499 1183 3508 12141 12109 19151 11903 11203 9 711 5118 10 409 6354 7.090 203 77 454 1299 784 1565 1011 3474 13240 13198 20 990 13 546 11832 9 936 5 489 3 857 7 443 101328 107 631 115 448 124 863 18,92 19,65 19,99 20,44 ·to oot 8837 4787 9033 12 031. 1015 3 558 14 600 14 553 22 624 14589 12 037 10 605 5504 4296 8451 tl 'ViSe • U pojedinim industrijskim granama visine nadnica razlicito su se kretale kod muskaraca i zena, sto se vidi iz sledece tabele: 186 Proseene nadn:ice zapos!en1h ·(oslguranika) po industrojskim grimama 1926. god. Broj- :Y.adnitka- Industrijska grana Poljoprivreda SaobraCaj Rudarstvo i topionice K;;unen i zernlja Metalna dndu•trij•a HemijSka ind. i centrale TellosttiLlrna industrija Lndustrija papi'l'a Iondustrija koZe i ~gume Drvna dn:dustrija Hrana i piCe r ' I Ugostiteljstvo InJdustrija odeee Gradevi.narstvo Graf1&a ·:moustrija·: · SamitetSika s1uliba · T~g'Ovina 1i ·slcladiSta Kiu6na 1posluga Kazalista 1 slobodne profes. Zav-odi i uredi za izradu .' nw~anli:ca muSka- PrOseCna nad·li·iCa raca Zena 4582 15 328 591 18 731 34 634 8 485 8 839 2 737 5178 68 010 29138 8 571 32188 35081 4 704 9 816 33 009 5 529 425 559 75 3592 2643 2043 11961 1769 75a 2770 7 978 6.922 12043 1723 2 207 3049 8607 29 966 5 007 15 887 666 22 323 37 277 10 528 20 80{) 4506 5 933 70780 37117 15493 44231 36824 6911 12 865 41616 35495 4 055 1717 16 401 4284 Uloupno m:uSkaraca 25,17 31,33 33,42 28,17 21,11 31,02 25,35 30,76 28,17 23,58 25,54 25,92 15,14 29,14 30,61 20,46 Zen a Ulmpno 21,98 25,04 31,03 27,60 26,67 23,09 21,25 18,82 22,92 22,78 20,81 24,10 21,17 29,42 22,74 28,14 26,88 20,62 21,78 18,45 23,82 22,18 12,33 22,90 28,85 23,91 21,56 15,44 28,92 30,05 20,58 22,56 16,23 5772 27,08 23,30 25,95 20 685 33,28 32,62 32,76 22,77 22,95 24,92 24,25 14,32 "' lsto, 472. 43 �N ajnizi prosek nadnica (14,32 dim{~a) bio je u industriji odece, gde je srazmerno bio zaposlen veliki broj zena. One su imale prosecno nize nadnice od nadnica muskaraca za 2,81 dinar. Nadnice zena u kucnoj posluzi bile su takode veoma niske (16,23 dinara) i ·one su u ovoj delatnosti primale prosecno 5,18 dinara dnevno manje od muskaraca. Radnici i radnice kod zavoda za izradu novcanica i ureda imali su najvise nadnice (32, 76 dinar a) i tu se nije uocavala · velika razlika u zaradama izmedu muskaraca i zena. U saobracaju su takode bile nesto vise nadnice (31,03 ainara). I u toj privrednoj grani bio je zaposlen mali broj zena, a njihove nadnice su bile za 8,24 dinara nize od nadnica muskaraca. Zarade dece bile su jos nize i u tom se narocito ispoljavala eksploatacija koju su kapitalisti vrsili nad· zenskom i decjom radnom snagom. U 1928. godini maksimalne i minimalne nadnice kod muskaraca i zena u nekim industrijskim granama izgledale su ovako:"' Zene MuSka rei IndUrStrliska grana .nadnica dincira Tekstilna in<lrustrlja maks. Hemijska undustrlja min. maks. min. 50 10 100 20 50 15 50 30 100 27 Dl'll'na industrija Industrlja odece Trgova~a usluga maks. min. maks. min. maks. mirn. nad:nica maks. nllin. maks. min. maiks. nlli.n. ~.·- maks. min. maks. min. dina'l'a 30 8 50 4 30 10 40 15 50 16,50 Za ostale industrijske grane nedostaju podaci, ali se i na osnovu ovih vidi da su zene redovno manje placene, a u nekim oblastima privredne delatnosti ip1aju za 50 odsto -manje zarade. U radnickoj stanjpi objavljivani su pojedinacni podaci o visini nadnica i duzini radrjog vremena u pojedinim industrijskim granama i preduzeCima iz kojih se moze sagledati stepen eksploatacije radnicke klase i podredeniji polozaj radnica. U Sarajevu su zivotne namirnice od 1920. do 1922. godine poskupele za 134,39 odsto, dok su se hadnice povisile za 48,93 odsto, sto znaci da su cene za 85,46 odsto vise porasle od plata.'" Sivacke radnice i vezilje u Beogradu i drugim mestima radile su krajem 1921. i pocetkom 1922. godine po 9 do 10, pa i vise casova dnevno za minimalnu nadnicu od 25 dinar a."' Dnevna zarada monopolskih radnica i radnica u fabrikama duvana ki'etala se u 1922. godini ovako: 140 "' ARP, f00>d KI, 1928/60. 1 ss Paiht:1i'K, ro,n;. _I, 3, 10 .. Oe~e..ttQap -1922, 6. ·1s9 OpeGa'H.u3oaanu paduux, 26, 29. jauyap 1922. 140 Radnil!ka §tampa, or:gan Centralnog medusaveznog siald.hltaJnog odbora Jugosl'avije,-god. II, 39, Zagreb, 9. decembar 1922; Josi'P Caz1, Omladina i Zene na radu i u borbi, Nezavisni sindikati, knj. II, Z-agreb, 1964;_452. __ 44 Mesto NiS SaradeV'O \ Zagu-eb Ljubljana Skop!je Vel. Beckerek I I ; .Zene MuSkarci 24-25 20-24 18-22 20-24 14-18 11-14 36-39 21-36 18-22 26-34 18-20 16-18 Radnicke nadnice u fabrikama duvana u Mostaru, Travniku i Banjoj Luci, u Fabrici cigara _u Senju i u stovariStima nepreradenog duvana u Novom Sadu, Coki, Foci, Aleksincu, Stipu, V~lesu i Bajinoj Basti nisu bile nista vece, a negde su se kretale 1 do 8 dinara. Skupoca je stalno rasla, taka da su cene osnovnih zivotnih namirnica u odnosu na plate bile suvise visoke. Od 1914. do 1922. godine plate su porasle za 27 puta, a cene _najvaznijih _zivotnih namirnica za 109 puta. 141 Za minimalnu nadmc':' u Tvorn~c1 monop?la nisu se mogla kupiti ni dva kilograma_b~asna:_Hadmcl 1. rad~nce drzavnih monopola organizovano su traz1l1 pov1s1ce plata 1 naJavljivali da ce se do kraja boriti za poboljsanje svoga polozaja. Nadnice tekstilnih radnika i radnica u ova vreme bile su takode niske narocito u pojedinim preduzecima. U Fabrici stofa V. Ilica u Beogradu radno vreme produzeno je na 12 ~asova i bez prekida radilo se danju i nocu za nadnicu od 10 do 15 dmara. Otpustanje radnika bez otkaza i izbacivanje iz stana bila je svakodn~v:na pojava.'42 U Fabrici platna i samija u Nisu radilo se pod vrlo teskim uslovima. Radnice su zaradivale od 4 do 15 dmara dnevno, ": one koje su radile na parce (na metar) zaradivale su od _20 do 60 dmara nedeljno. Svaka radnica radila je na 2 do 3 razbop, 1 to po 9 do 10 casova dnevno. Pod istim uslovima radili su i nekvalifikovani muskarci u preduzecu, dok su kvalifikovani radnici primali po 25 dinara dnevno. U ovoj fabrici bilo je zaposleno vise devojcica i decaka ispod 14 godina, Cije su se nadnice kretale od 4 do 5 dinara. 148 U Tvornici pokucstva ,Mundus" u Varazdinu radnice su ra~ dile po 12 do 13 sati dnevno za 24 do 28 kruna, dok su radmc1 primali 50 do 60 kruna na dan. 144 •. . . Zakon 0 zastiti radnika donesen je JUna 1922. godme, all J€ za primenu mnogih njegovih odredaba trebalo d~ ministar za socijalnu politiku donese razne uredbe, pr":v1lmke 1 uputst;ra. To Je odlagalo primenu zakona, jer neke pro~1sane naredbe msu. donesene ni 1928. godine. Uredba o reguhsanJU radnog vremena 1 otvaranju i zatvaranju radnji u zanatskim trgovac~im preduz~cima trebalo je da bude donesena u roku od sest mesec1 po stupanJU na J ·radniC.Ico1rt pokretu ... , 102. 141 Sindik.alni pregled; Zene Hrvatske u 142 OpzauuJoaauu paOuu'IC, 56, 14 . .M.aj 1922, 3. 143 r~sto, 144 81, 13. aazycT 1922, 3, 4. J o s i p C -a z i, n.n., 452. 45 �shagu ovog Zakona. Sa uredbom se o4ugovlai'ilo, jer su o ovom pitanju sprovedene dve ankete i ona je donesena 25. septembra 1924. godine, ali je vee januara meseca 1925. bila stavljena van snage i ponovo objavljena 9. maja 1928. godine. Zakoni su predvidali odredene olaksice za zene na radu. Prema Zakonu o zastiti radnika, bio je zabranjen nocni rad za zene, bez obzira na godine zivota, mada su se za odredene poslove pravili izuzeci. Porodiljama je bio zabranjen svaki rad za vreme od dva meseca pre i dva meseca posle porodaja. Za to vreme njima su garantovani svi vidovi pomoci sto im je po odredbama Zakona o osiguranju radnika za slueaj bolesti pripadalo. Vlasnici preduzeca bili su duzni da majkama-radnicama daju poseban odmor za vreme dojenja dece. Bilo je zabranjeno da se zbog toga smanjuju plate radnica. Ovi propisi su vazili i za udate i za neudate- majke. Poljoprivredne radnice nisu bile obuhvacene Zakonom o • zastiti radnika. U preduzecima sa vise od 100 radnika, od kojih su bar 25 s malom decom koju za vreme rada nemaju kod koga da ostave na cuvanje, bilo je predvideno da vlasnici preduzeca podizu u blizini preduzeca narocita decja prihvatilista za cuvanje dece. Ovi propisi su se u praksi neprekidno krsili. Zbog umanjene nadoknade za rad, porodilje cesto nisu koristile pravo na bolovanje i same su se brinule 0 cuvanju i odgoju dece. Veoma cesto zene su zaposljavane na nocnim i prekovremenim radovima. U toku kontrole, koju su organi Sredisne i oblasnih inspekcija rada vrsili, u periodu od 1920. do 1935, zabelezeno je vise od 400 slucajeva u kojima je zaposljavanje zenske radne snage vrseno mimo propisa, i to najcesce u preduzecima tekstilne industrije u kojima je radio veliki broj zena.' 45 Odugovlacenje u donosenju uredaba i l'Jropisa omogucavalo je poslodavcima da odredbe Zakona o zastiti radnika tumace po svom nahodenju. Postojeci propisi o duzini radnog vremena nisu se postovali i ono je neograniceno produzavano. Duzina radnog vremena u ovom periodu kretala se, na primer u Beogradu i Valjevu, od 8 do 18 casova, a u Palanci i Trsteniku od 12 do 18 casova.'.. Za ceo ovaj period karakteristicno je da su poslodavci samovoljno odredivali radno vreme i da nisu placali prekovremeni rad. Iz pojedinacnih podataka se maze ustanoviti da su metodi eksploatacije i sledecih godina bili slicni. Krajem 1924. godine u Tekstilnoj fabrici u Dugoj Resi bilo je zaposleno 1 500 radnika, radnica i dece koji su radili na parce i na sat, a radno vreme je iznosilo 12 do 16 ~asova. 147 U Fabrici cveca u Beogradu radilo je oko 60 devojcica po 9 sati dnevno za nadnicu od 4 do 6 dinara, a u radionicama rublja i zenskog odela radilo se pod tezim uslovima po 13 i 14 sati dnevno. 148 )lp II eTa p MH JI o caB Jb eB l1 h, n.d., 139. I,sto, 148, 149. Opza'H.U3DBantt padnwx;, 88, 30. uoaeJ£6ap 1924; 89, 4. de-qeJ£6ap 1924; Organizovani radnik, 37, 11. decembar 1924; 38. 18. decembar 1924. 148 .n; p a r a C T e cPa HoB M h, 0 ueaoJba~ya name de~e, lKencKu noxpeT, 145 146 141 4. anptu 1924, 163. 46 Pod teskim nehigijenskim uslovima i bez kontrole lekara radile su zene i deca i u rudnicima po 12 sati dnevno. Oko 2 000 dece radilo je u rudnicima 1925. godine, i to najvise u Sloveniji i Bosni. U rudnicima u Trbovlju, Zagorju ob Savi, Hrastniku i Senjskom rudniku zene su radile i nocu. U Rudniku Tresibaba radilo je 41 dete do 18 godina zivota i ona su za Ciscenje uglja primala po 8 dinara dnevno, dok su u nekim drugim rudnicima deca primala po 15 do 28,5 dinara dnevno za rad u jami. 14' Monopolskim radnicima i radnicama, kojih je bilo 545 u Prilepu, smanjene su nadnice aprila 1926. godine za 10 do 50 odsto, tako da radnice koje su primale 30 do 35 dinara posle smanjenja primale su 20 dinara dnevno, a to nije bilo dovoljno za najskromnije zivotne potrebe.' 50 U Fabrici trikotaze u Beogradu bilo je u prolece 1926. godine zaposleno 300 radnika i 500 radnica sa veoma niskim zaradama, zbog cega su u oktobru stupili u strajk. Radnice su prosecno primale 24 do 32 dinara na dan, krojacice, kojih je bilo oko 100, zaradivale su dnevno 28 do 40 dinara, a tkacke radnice po 150 do 300 dinara nedeljno.'51 Radnice u Tvornici duvana u Sarajevu primale su 20 do 22 dinara, dok su radnici za isti posao primali 25 do 45 dinara. Radno vreme u Tvornici tekstila u Karlovcu kretalo se od 10 do 16 sati, a placalo se 1 do 2 dinara na sat. Pored toga, radilo se prekovremeno bez naknade za taj rad. U Tvornici tjestenina u Osijeku radnice su zaradivale 16 do 23,50 dinara dnevno. Tu su bile zaposlene i devojcice od 12 do 13 godina, cije je izrabljivanje preko niskih nadnica naroCito dolazilo do izrazaja-' 52 Sledece, 1927. godine zarade su bile slicne u pojedinim preduzecima. U Tekstilnoj tvornici ,Pollak i sinovi" u Zagrebu mlade radnice su primale 1,50 dinara na sat iii oko 70 dinara nedeljno, a cesto se dogadalo da su one radeci cele nedelje na alwrd primale i po 50 do 60 dinara. Vecina radnika i radnica u ovom preduzecu je zaradivalo 120 do 150 dinara nedeljno. Za prekovremeni rad se nije placalo 50 odsto vise, kako je bilo predvideno Zakonom o zastiti radnika.' 53 Iz izvestaja mesnih radnickih sindikalnih veca moze se takode videti kako se kretala duzina radnog vremena i visina nadnice u nekim mestima 1927. godine.' 54 UQ ,l( p r. B 0 r H h, 0 paOy :JfCeUa u Oe~e y uatuU~1!. pyCh-tUU,U.M.a, 1Ke'I-IC1CU noxpeT, 2, 15. ifJe6pyap 1925, 41; Op~auusoeauu paOuu'IC 18, 15 . .Mapx 1925. uo Op2auusosauu paOuux, 31, 22. anpuJZ. 1926. Isto, 35, 9. maj 1926. Borba, 23, Zagreb, 17. juZ 1926, radnik, 28, 8. ju! 1926. Hs Stanje radniStva u Tekstilnoj 12. mart 1927. 164 Op2anusosauu paduU'x:, 69, 15. 1927, 4; 71, 23. cenTe.M.6ap 1927, 3; 72, 22. 3; 76, 9, O'ICT06ap 1927, 4; 87, 16. O'KT06ap tst lli 2 2; 42, 20. novembar 1926; Organizovani tvornici .,Pollak i sinovi", Borba, 12, cenTe.M6ap 1927, 3; 70, 18. cenxe.u6ap cenxe.M.6ap 1927, 3; 75, 6.- O'KT06ap 1927, 1927, 3; 82, 30. 01CT06ap 1927, 3. 47 �/ Radno vreme u Casovima M e.sto radnika(ca} UZice Kru:Sevac NiS Sabac Zemun Duga Resa LeSkovac Kumanovo s. Palranka Osijek Slav. Brod Novi Sad BaCk!a Topola Nova GradiSka Tuzla uCenilka 9-17 8-14 8-16 Hl-16 8-12 8 8-16 9-18 8-12 8-16 8-14 9-20 8-9,5 8-14 12-16 8-16 12-18 9-14 10-16 13-16 11-14 8-16 9-18 Visina nadnice u dinarima radnika radnica 10-75 16-'-60 10-100 10-70 18-100 15-45 10-60 8-65 15-70 20-72 30-72 25-80 15.--45 20-70 10-80 10-75 12-28 8-30 18-35 15-22 12-35 5-20 16-32 25-35 ·10-35 10-40 Na osnovu delimicnih podataka iz ovih 15 mesta, uoCljivo je da se du2ina radnog vremena kretala i do 20 casova i da su nadnice zena mnogo manje od nadnica muskaraca, a narocito u nekim mestim, kao na primer u Zemunu i Smederevskoj Palanci. U Tvornici keksa ,Bizjak" u Zagrebu radnice su krajem 1928. godine primale 16 do 25 dinara dnevno. Radnice sa 19 dinara nadnice zaradivale su 114 dinara nedeljno, a od toga im je preduzece odbijalo za ddavni porez 2 dinara, za okruznu blagajnu 2,48 dinara, taka da im je ostajalo 109,52 dinara, a to nije bilo dovoljno za osnovne zivotne namirnice. 155 U Svilari u Pan~u, iste godine, bilo je zaposleno oko 250 radnica, medu kojima je bilo mnogo devojcica od 15 do 18 godina. Nadnice radnica su iznosile 16 do 26 dinara, a cinovnica oko 30 dinara. Za najmanju gresku u radu odbijalo se po 5 dinara, pa se desavalo da radnica po neki dan radi besplatno.156 Iz ovih pojedinacnih podataka o uslovima rada i zaradama u pojedinim preduzecima vidi se da je eksploatacija radnica postajala sve veca. Poslodavci su neograniceno produzavali radno vreme, a nadnice su, usled velike ponude nekvalifikovane radne snage, uspevali da zadrzavaju na vrlo niskom nivou. Posle zavodenja sestojanuarske diktature 1929. godine i pojave svetske ekonomske krize, polozaj radnicke klase j os se vise pogorsao. Radnice su u nekim preduzecima tekstilne industrije u Zagrebu zaradivale 1930. godine 50 do 90 dinara nedeljno i sa takvim nadnicama nisu mogle da pokriju ni troskove stanovanja. Neki poslodavci su uzimali pocetnike na probni besplatni rad, koji je trajao 165 Povodom Strajka u Tvornici keksa ,Bizjak", Organizovani radnik, 45, 15. nosembar 1928, 5; Arbeiterinnenverkau::.'tungen in Zagreb, Inte:rnationale Presse Korrespondenz, Nr. 131, Berl.in, 23. november 1928, 2612. 1se IlDJl.oJfCaj -paOuu:z!sa -y llau'lteaa'I£-Koj CBUJl.apu, Opzauu3osanu pa(hnnc, 102, 16. de~e.M6ap 1928, 2. · 48 1.4 d:'na, a zatim ih otpustali kao nesposobne i na taj nacin ostvanv::h posebne p_rof1te. 157 U Tvornici predenja i tkanja u Dugoj Resi rad1lo se 15. sat! dnevno u 1931. godini, i to za nedeljnu zaradu od 30 do 4? d;nara, a .Ponekad ~e ni!e d?bij::lo ni toliko.'ss Polozaj zaposlemh zena otezavalo Je 1 to sto Je nJ!h 75 odsto izdrzavalo sebe i svoju porodicu.'•• Sredinom tridesetih godina u banovinskim centrima odnos muskih i zenskih nadnica u dinarima izgledao je ovako:160 Prdvredna grana Nadnica u apsolutnom iznOisu mu..'~ka Zenska Industrija 33,48 ~an.atstvo 23,57 NovCarntvo SaobraCaj Komunalni (pOslovi T11govina Ugosliteljst1.'o Kru6na posluga Poljoprivreda Slobodna zanimanja 43,91 36,80 25,01 18,53 39,83 2enska nadnica ru ru odno.su Zenska u 0 /o manje ad muSke nam~u 74,70 78,61 90,71 32,31 30,24 27,36 20,90 25,65 32,91 87,80 25,35 28,79 23,47 13,41 21,37 28,15 25,30 21,39 9,29 12,20 90,08 95,21 9,92 4,79 85,78 14,22 35,84 16,69 17,26 27,23 64,16 83,31 82,74 Iako nadnice u prosecmm iznosima dovoljno pokazuju koliko zene za isti rad bile manj e nagradene od muskaraca, polozaj zene u radnom odnosu maze se potpunije sagledati iz podataka o pojedinim kategorijama zaposlenih zena. Taka je, na primer 1935. godine u I i II radnickom razredu, sa nadnicom od 11 60 do '24 dinara radilo 74,27 odsto od ukupnog broja osiguranih 'radnica, dok Je u III razredu, sa nadnicom od 24,01 do 48 dinara radilo 21,59 odsto, a ~ IV razredu, sa nadnicom iznad 48 dinara - svega 4,14 odsto. Pr1 tome treba istaci da je u najnizem, I razredu (za nadnicu od svega 11,60 dinara) radilo 21,21 odsto, ili vise od jedne petine od ukupnog broja osiguranih radnica.'"' Aka se razmotri visina nadnice po pojedinim kategorijama tekstilnih radnika, iz 1934. godine, pada u oci da su zenske prosecno obezbedene nadnice i u ovom slucaju nize ad muskih.'•• ~u 157 bar 1930. Tekstilci pred socijalnim ponorom Radnitke novine 45 7. septem' ' ' 158 Duga Resa - varaS nasilja, RadniCke novine, 10 6. mart 1931; Nadnice u tkaonici u Dtl!goj Resi, RadniCke novine, 21, 22. ma} 1931. 2Ke1-1.c1Cu nmcpeT, 7-10, cenTe.r~t6ap-Oe~e.M.6ap 1936, 56. Podaoi ~a Novi Sad, Sa11ajevo, Skoplje, NitS, Cetinje, Splitt i Banju Ludru 131!- od 30. J'aJnU,~ra 1935 gochl.ne, a za Ljubljanu, Z<ig["'eb i Beograd su od 30. J'tllna 1934.. .god1n.e. ,!1; p C e p r 11 j e ,n; H M H T pH j e B H h, rn.d., 156. 161 ARP, BLblioteJka Srernsk:e Mi-tr.ov.ic-e, K-3, F-3, br. 1. - 2ensk-i pokret. 162 • Podaci SrediSnjeg :za¥oda 2)8 osi:gUTanje radnill~a .od 30. juna 1934. go159 160 dme. - ~- Tekstilna industrija i tekstil.no radniStvo u JugoslaviJ"i Beograd ' ' 49 �M u Nadnica od dinara 6 8 9,60 11,60 14 16,80 20 24 28,80 34 40 48 Ukupno: ~ k a /o broj ,,, 6,50 0,64 3,34 4,89 7,29 9,51 9,99 11,93 10,83 9,76 7,54 17,78 100 1623 395 1178 1602 2628 3 924 3 755 3 641 2 579 1773 819 572 24 489 6,63 1,61 4,81 6,54 10,73 16,02 15,33 14,87 10,53 7,24 3,35 2,34 100 0 ibroj 1152 113 591 866 1291 1684 1770 2114 1918 1729 1336 3149 17 713 obezbede potreban £izio1oski minimum za jedinku, a mnoge sU izddavale i porodicu. Ovako niske nadnice, uzevsi u proseku, nisu mogle da podmire ni polovinu porodicnog minimuma i bile su medu najnizim u Evropi.'"' Uslovi za rad bili su teski, radilo se u nehigijenskim prostorijama s nedovoljnom kubaturom i slabom ventilacijom, tako da je dolazilo do cestih oboljenja. Najvise obolelih i smrtnih slucajeva ad tuberkuloze bilo je kod tekstilaca, a zatim dolaze industrija odece, graficka industrija i industrija duvana u kojima je takoite bio zaposlen veliki broj zena. 166 U tekstilnim preduzecima u Subotici radilo se pod nehigijenskim uslovima ad 8 do 12 easova dnevno za 12 do 16 dinara. Prekovremeni rad nije placan. 167 U nekim mestima zene su zaradivale jos manje. U tekstilnoj fabrici Stipe Sare u Sibeniku muskarci su, na primer, za osmocasovni radni dan primali 10 do 15 dinara, a zene za isti rad svega 4 do 7 dinara. 168 Vecinu tekstilnih radnika u Leskovcu sacinjavale su zene, i to omladinke. Bila su zaposlena i deca do 10 godina, a radno vreme trajalo je 10 do 16 casova. Nadnice su se kretale ad 8 do 12, a deca su dobijala jos manje - ad 6 do 8 dinara. Najvece nadnice bile su 16 dinara. Zbog ovakvog nagraitivanja i slabih uslova za rad radnici su bili prisiljeni da strajkuju. 169 I u drugim tekstilnim preduzecima u Srbiji uslovi za rad su bili veoma teski. U Fabrici V. Ilica u Beogradu bilo je 700 zaposlenih, i to uglavnom zene. N adnica kvalifikovanog tkaca iznosila je 15 do 24 dinara, a nekvalifikovani radnici su zaraitivali 10 do 15 dinara. Zene su prilikom stupanja na posao dobijale 1,50 dinara na sat, a kasnije su placane po komadu, tako da je najbolja radnica mogla da zaradi najvise 10 do 12 dinara dnevno.'7° U fabrikama i odeljenjima trikotaze radnice su radile pod jos nepovoljnijim uslovima. 171 Zen s··k a ' ProseCno obezbedena nadnica Za mu§karce Za Zene Uclmpno: 17 713 24 489 42 202 26,79 20,53 23,16 Od ovog broja uposlenih zena 15 105 imalo je nizu nadnicu od prosecno obezbedene nadnice za zene, a to znaci mnogo vise od polovine zaposlenih zena u ovoj grani industrije. Svega 572 su imale najvisu nadnicu, od 48 dinara, a to je vrlo mali broj u odnosu na zaposlene zene. Velike razlike u visini nadnica u tekstilnoj industriji postojale su takode u pojedinim oblastima na podrucju radnickih komora. 16 ' I Muske , , , Beogmd SpHt Zagreb Novi Sad Ljubljana Ukupno: ProseCna nadnica 223 2144 19 5242 552 3 973 Oblast Sarajev:o Zenske 1142 2 825 72 6480 1642 7 402 16,36 17,96 19,56 21,58 22,31 24,94 12153 19 563 22,04 tes iURSSJ 1934-1937. - IzveStaj IzwSnog (}dbora na IV kong.resu Ujed.injenog radniCikog sin&tkalnog .sa:veza Jugoo1avi.je 18. i 19. a,pl'lila 1938. g-odine u Zagrebu . .(Socijalna politika, 58; Pa(h-tU'tt?Ce uoauue, 4, 24. jauyap 1936. 1 68 Proleter, 7-8, jul-avgust 1935, 3; .n; p B o p M B o j e M 11 x. 'B o pi) e B M li, Ynoc.ll.euocT ?CoO :Heena u 30pa.ecTae?-te noc.aeduqe, J:Kueox u pad, XI, 8, 1938, 286. 187 Tekstilna industrija i tekstilno radniStvo u JugosZav-iji .. . , 65. 111 9 Zene Hrvatske u radniCkom pokretu . .. , Zagreib, 1967, 242-243. 169 C e p r J:l j e )1; J1 M J1 T p J1 j e B Mli, BeJl.U'K:U 'I.UTpaj?C Jl.€C'KOBa"t'ICUX T€1<:CTUJ!.aqa u3 1937. zodune, Cno.M.enu~a 50-zodutmnuqe paChtU'l£1COZ n01cpexa JieC'X:oaqa U O'ICOJI.UUe 1903-1953, 276. 110 Ko.M.yuucx, ro;a;. II, 4--5, anpuJ?--.M.aj 1935. 171 U odeljenju trlkota.Ze Fabrike Stofa na Kara:burmi u Boogradu ll"adnici i radnice eu Zia:t'ad•ivali IPO 3,7 i 10 dinara dnevno. Prema najnorvijooj naredbi ~J;>oslodavraca, sv:alk:a Tadmiica koja ne moZe da zaradi 16 di·nara dnevno otpu:Stana je. Ra~dnice ru :tJ-I'IikotaZi u Ni§u -zaradiv;ale r.su pod vcio te§kim ur.slovimla 12, a manj-i hroj 16 i 18 dWara idnevno. Nai'IoCito je teZaik. .poil:oWj <l'laldlni-ka li. rodnica u radionicama trlk:atarl.e ru SmederevSkoj Pail.anci, u lk.ojima .ima zaposlene dece dfWod 14 rgodi.na. U radnjd. T€Izi:ba.SiCa zapos1en"O je 20 Ze:na i 1 muSkarac, i to instrnktor, od toga njih 5 od 6 rsu od:rasle, s'barije od 18 godina, a ostalo su d'eca ;(Jrd 11 do 14 i 15 .godrina. Prostorij-e IZ.a rad 'SU mrafule, rprljave, bez ventiaacij e i sasvim tesne. Zaraida ovilh Zena i dece je 5 do 8 dinara dnevno, za 12 i 14 .sati nrupomog rada. (Pa0nu'l£Ke noeu1-te, 31, 29. jy./1. 1938; 32, 6. aezycT 1937; 35, 26. aazycT 1938.) Ovi podaci govore da se razlika u visini nadnice izmeitu najnerazvijenije oblasti (Sarajevo) i najrazvijenije (Ljubljana) kretala u proseku za 8,58 dinara. Kada se uzme u obzir da su nadnice zena stalno ispod prosecnih, onda su njihova primanja bila jos manja. Za podmirenje osnovnih zivotnih potreba bilo je neophodno 24,16 dinara za samca, a 56,72 dinara za cetvoroC!anu porodicu. 164 Dakle, zene nisu ni ad prosecne nadnice od 20,53 dinara mogle da 183 bpitiva:n1a :SU obuhvatila 181 preduzeCe na po.druCjru svjh radni.Cilcth komom ·u kojim'a je rbilo zaposleno 12 153 muSkarca i 19 563 Zene. Podaci su od 30..septemb!'la 1935. godline. - Tekstilna industrija i tekstilno radniStvo u Jugoslaviji •. . , 52, 53, 54. 184 L.sto, 61. 50 i l I 51 �Prilikom zaposljavanja, radnica je radila besplatno dve do tri nedelje u Tekstilnoj fabrici ,Ber, Hribernik i Co", St. Vid kod Ljubljane, a zatim je dobijala 1, 70 do 1,80 dinara na sat. U Fabrici kisnih mantila ,Lav"' u Zagrebu bile su zaposlene iskljucivo zene. One su za vreme sezone radile po 16 sati dnevno bez ikakve nadoknade za prekovremeni rad. N edeljno su primale 100 do 200 dinar a, a retko kad nesto vise. I u ovom preduzecu radnice su radile prvih 15 dana besplatno ,da se nauce radu", a drugih 15 dana dobijale su 50 dinara nedeljno. 172 U karlovackim tekstilnim preduzecima zene su radile i nocu a nadnice su im bile 8-30 dinara. u isto vreme u Cakovcu su nadnice zena bile jos nize i kretale su se od 5 do 18 dinara. 173 Konfekcijski radnici kod Tivara u Varazdinu placani su od 3,50 do 6 dinara, a radnice od 1,50 do 2,50 dinara na sat. Zbog toga je preduzece nastojalo da uposli sto vise zena 174 Nadnice u tekstilnoj industriji ponekad su bile i {ako niske da se zaradivalo svega pola dinara na sat. Tako se, na primer, u preduzeCima ,Aida" i ,Sava" u Zemunu za 60 Casova nedeljnog rada zaradivalo jedva 30 dinara. 175 Iz ovih pojedinacnih podataka o nadnicama i uslovima rada u pojedinim preduzeCima vidi se da su radnici i radnice u ovoj grani industrije zaradivali od 4 do 30 dinara dnevno, a radno vreme se produzavalo i do 16 casova. Stambene prilike tekstilnih radnika bile su veoma teske, jer se sa ovako malim zaradama nije mogla platiti stanarina koja se kretala od 200 do 300 dinara mesecno. U sled toga radnici su bili prinudeni da stanuju po vlaznim i mracnim prostorijama, sto je dovodilo do obolevanja i gubljenja radne sposobnosti vee u ranim godinama zivota. Eksploatacija i maltretiranje radnika od ''Shane poslodavaca u tekstilnim preduzecima bila je veca u ovoj grani industrije i zato sto je u njoj bio uposlen veliki broj zena i dece, koje su bile neorganizovane, neotporne i vaspitane u duhu opilte pokornosti. U izuzetno teskom polozaju, sa veoma niskim nagradama i neogranicenim radnim vremenom, bila -je kucna posluga, koju su vecinom cinile zene. Prosecna mesecna plata kucnih pomocnica polovinom 1935. godine iznosila je 259 dinara i raz!icito se kretala po pojedinim gradovima. Tako je, na primer, u Beogradu bila 310, Zagrebu - 272, Kragujevcu - 203, Skoplju - 258 i Tuzli - 215 dinara."6 Od zarade pomocnica se obicno odbijao drzavni porez, porez za osiguranje u slucaju bolesti i nesrece na poslu, kao i uCinjena steta u domacinstvu. "' Proleter, 7-8, jul-avgust 1935, 15; ARP, ~o!lld KI, 1935/163. TekstiZna industrija i tekstilno radniStvo u Jugoslaviji ... , 66; Pad-· ?-tU'li.Ke noaune, 5, 31. ja·uyap 1936. 173 174 SliCno je bilo i sa drug.i-m tekstil1nim predruze6ima u VaraZdiinu. U inJdrustriji ~vile tekstilci tsu ~arad-iwli I do 3,50 dlinara na !Sat u tkaonici Marilborske tvornice ftakode ,od 1 do 3 1dinara na 1sat i Vuna-teksti:l~ od 2 rdo 3 dina'ra na sat. - Tekstilna industrija i tekstilno radni8tvo u Jugoslaviji .. . , 66--67. 175 Esto, 67. 176 Do -ovih podataika se doSJo na ·osnovu ankete o po1oZaju ;kuCn:ih IPOmoC:nica, llroja je v:rSena ru drug-oj polovini 1935. •g·odime i januara 1936. g.odine. 3a 3aKO'H.CKY 3amTuTy 1eyhuux noJto'huu'4a, n.d., 25. 52 Radno vreme kucnih pomocmca nije uopste bilo odredeno i one su radile prema nahodenju poslodavaca, koliko je bilo potrebno u pojedinom domacinstvu. Anketom je utvraeno da je njihovo prosecno radno vreme iznosilo 16 casova i 18 minuta dnevno, a bilo je slucajeva da su radile i po 19 casova dnevno. 177 Pitanje odmora kucnih pomocnica takode nije bilo regulisano. Mnoge od njih nisu imale ni nedeljni popodnevni odmor, a svega 4,8 odsto imale su placeni godisnji odmor, dok ga ostalih 95,2 odsto nisu imale ni u kakvom obliku.l78 Za vreme godisnjih odmora, u toku leta, veliki broj kucnih pomocnica jednostavno je otpustan, i to vecinom bez otkaza. U mnogim slucajevima kucne pomocnice su bile izlozene nepravilnom i grubom ponasanju od strane poslodavaca, sto se ogledalo u slaboj ishrani, losim higijenskim uslovima, stanovanju po tavanima, podrumima i ostavama, Sikaniranju, tuCi, maltretiranju i ponizavanju ljudskog dostojanstva. Polozaj zaposlenih radnica nije bio mnogo bolji ni u drugim privrednim delatnostima, posebno u polioprivredi. Pojacanu eksploataciju i zaostravanje klasnih suprotnosti osecale su narocito radnice i radnicke zene, koje od postojecih nadnica nisu mogle zadovoljiti osnovne zivotne potrebe svoje porodice. Na osnovu podataka iz nekoliko gradova vidi se da su nadnice u opadanju i da postoji veca razlika u nagradivanju u pojedinim mestima. Tako je prosecna nadnica radnice u junu 1937. godine iznosila u: Beogradu - 19,11 odsto dinara, Zagrebu- 18,08, Ljubljani- 18,79, Skoplju- 13,20, Subotici - 13,45, Splitu - 13,30, Nisu - 14,51 i Tuzli - 12,58 dinara. U isto vreme nadnice radnika u nekim od ovih mesta bile su u: Beogradu- 25,98 dinara, Nisu- 21,23,' Splitu - 28,32, Tuzli - 19,97 i Zagrebu - 28,36 dinara. Ovde se zapaza ogromna razlika u nadnicama kod muskaraca i zena, koja, na primer, u Splitu iznosi vise od 15 dinara. 179 Mlade radnice koje su tek zavrsile zanat i primljene na posao kao pomocno kvalifikovano osoblje bile su jos slabije nagradene.tso 177 Kru6ne pomo6nice r:a.dile ISIU od 10 do 19 rOasova dnevno, Sto u prosel}m po .gfla•dovima ispada: u Beogradu - 16,8; u Zagrebu - 17,4; u Kragrujevou - 14,3; u Novom Sadu - 15,6; u Ni·Su- 15,3; u Saraj.evu - 16,6; u Stlmplju 15,3 i u Tuzli - 13,9 Casova. - 3a 3aKo'H.cxy 3aW.TUTY Ky'huux no.uoh-nu~a ... , 127. 178 Du.Zina n}ihwo,g admora kretala 1se .od 1 do 8 Caso'Vla dnevno jednom u nedelji, ddk ih je naj'V'i8e imato Ceth·i Casa slobodno, i .to obiCno nedeljom. Ni1SU uopSte imaa.e nedeljno.g pop01dlnevnag odmora 12 odisto Zena. (3a 3aKO'I-£C%Y 3aU£TuTy 'X".yhnux no.M.ofi.'H.UUsa ... , 27, 28.) 1711 Zene Hrvatske u radniCkom pokretu ... , 361. 180 .One su 2JavrSav;a:le zanat pod vrl<O teSkim us1ovima, jer su, pored svhll IPOmoCnih IPOSloVla u raCUcmici u ·~o.ioj u-Ce zanat, <radile kod poslodavca kao ku-6ne oposluga niz poslova, ka·o Sto 'S'U spremanje stana, Cuvanje dece, pranje rpoouda, rublja itd. Mnoge ·Od ·nji:h niru ni uspele JCLa poloZe rpomo6ni6ki i:spit, jer 5'U ih majstori o:biCno ranije obpuStaJJi 1pod ma kakvim i2'lgovorom i uzimali novu uCenioo, k:oj'8 .isto talko na:sta'V'lja da radi po 2-3 :god:ine za po.slodavoa bespla1mo. UCenioa ikoj'a u·spe da zavriH Zlanat d po[o.Zi !i:spilt primala je kao rpomo6nti.ca mesecima po pet dinara dnev:no. Posle se nadnioa ipoveCavala na 10, 15 i viSe dilnara, tSto je zavis:illo od dotLCnog 1preduze6a. (Zene Hrvatske u raclniCkom pokretu ... , 362.) 53 �U velikom broju zene u duvanskoj industriji su radile kao sezonske radnice, pa prema tome nisu bile prijavljene ni na socijalno osiguranje. Njihove nadnice su takode spadale u najnizu kategoriju zaposlenih radnika. Do pocetka 1937. nadnice musk~aca u ovoj industrijskoj grani kretale su se od 12 do 20 dmara, a zena od 8 do 12 dinara. To su hili uglavnom nekvalifikovani radnici, dok je strucno osoblje bilo bolje nagradeno - njihove nadnice kretale su se od 30 do 35 dinara.' 81 2ene u prehrambenoj industriji radile su za minimalne nadnice pod veoma teskim uslovima. U Fabrici testenine i keksa ,Cetina" u Omisu radnice su zaradivale svega 1 dinar na sat. Njihova primanja su obicno mesecno iznosila 150 do 200 dinara. Radno vreme ni u ovoj industrijskoj grani nije se posto_valo. Tako je, na primer, u Fabrici testenine u Splitu radni dan ~io produzen na 18 casova. 182 U svim fabrikama u Sloveniji zene su za isti rad bile manje nagradivane od muskaraca. Njihovo radno vreme kretalo se i po 10 do 15 casova dnevno, a vrlo cesto su radile i nocu u nehigijenskim uslovima. Radnice u Fabrici ,Saturnus" radile su po 9 casova dnevno i zaradivale 164 dinara nedeljno. Dok su one primale 3 dinara, muskarci su za isti rad primali najmanje 4,60 dinara na sat. U Fabrici ,P. Majdic" - Skofja kod Celja - bilo je zaposleno 30 radnica koje su radile 10-15 casova dnevno. One su na sat zaradivale 1,75 do 2,25 dinara. Poljoprivredne radnice su radile po 9 casova dnevno za 6, 7 iii 8 dinara. 183 Iz podataka se vidi do koje se sve mere vrsila eksploatacija zenske radne snage, kao i to da su zene u pogledu nagradivanja stalno bile u neravnopravnom polozaju. Za ostvarenje svojih prava radnicka klasa vodila je otvorenu borbu proti'V'''kapitalista, organizujuci razne akcije i strajkove, koji su ucestali narocito 1936. godine. Da bi onemogucila borbu radnicke klase i regulisala odnose izmedu radnika i poslodavaca, vlada je 13. februara 1937. godine donela Uredbu o utvrdivanju minimalnih nadnica, zakljucivanju kolektivnih ugovora, pomirenju i arbitrail:i. 184 Uredbom je predvideno da minimalna nadnica za pomocno osoblje iznosi 2 dinara po casu, kao osnovna nadnica, s tim sto se daje ovlascenje banu da moze odrediti za kvalifikovane radnike i visu minimalnu nadnicu. U pogledu minimalnih nadnica nije se pravila razlika izmedu muskaraca i zena, premda u praksi nije bilo tako. Insistirajuci na pomirenju i poravnanju sukoba izmedu poslodavaca i radnika putem tst Zene tSU obiOno meseCno :m•r.adivale 200, mu.Skarci. 300, a struCno osoblje 875 rdinara. (PaCht.u~'K:e nasuue, 27, 2. jy.n, 1937; D •a n a Be .g J C, Anti~ faSistiCki pokret Zena u Bosni i Hercegovini u vremenu od. 1937. do 1941. godine, Prilozi, Institut za fustorijru radni01mg rpGJm-eta, ·~ina I, br. 1, SaTajevo, 1965, 170. uz ARP, fond KI, 1936/400; 2ene Hr'Vatske u radniCkom pokretu ... , 276; .U a H H IJ; a M 11: Jb K o B 11 fi, Padnu Oau y cTapoj JyzocJI,aauju, Beorpa;D;, 1962, 42. tsa Ljudska pravica, tednik za gaspodarstvo in prosveto, god. II, 7, LendaVta, 6. april 1935; 8, 20. 1935. i 10, 18. rnaj 1935; Proleter, 7-8, jul-a.vgust 1935. 184. Odvedbe ove Ured:be vaZile su za :sva i•ndustrij.ska, zanatsk:a, trgovaCka, ,saobra6ajrna, rudarskJa, Sumska, banklarslka, osi.gura~ajuCa i nj-ima sldC.na preduzeCa, kao i rz:a 1gi"adev.JnSke i elekbrotehniOke rc1nje. Uiredba nije Btilt:~Ua ir-adnice u poljopriVTedi i 1ku6noj .pooluzi, a tu je bio ·1Japoslen m.ajve6i ibroj Zena. 54 posredovanja nadleznih organa uprave iii arbitraze, vl.ada ie ovo'?Uredbom nastojala da spreci strajkove i druge S';'kobe lZ';leau kapltalista i radnicke klase, koji su sve vise potresa!t postoJeci pc:recl~k. Poslodavci se nisu obazirali na odredbe Uredbe kada J€ b.1Io u pitanju nagradivanje, premda i ta predvidena minimalna nadmca nije hila dovoljn~ da obezbedi zivotni mi.~im~m za samca, a za izdrzavanje porod1ce pogotovo. EksploataciJa zenske radne snage vrSila se i dalje istim intenzitetom. . _ Nekoliko puta su snizavane plate zenama zaposlemm u drzavnoj sluzbi, tako da su i u ovoj delatnosti ze?e za isti ra.~ imale manje plate od muskaraca za 30 do 40 odsto. 18' ~onovno smzav,:'nJe plata drzavnim cinovnicima za 7 odsto i ukidanJe dodatk~ za zenu i decu, u jesen 1935. godine, izazvalo je veliko ne.zadovolJstvo kod gradana . .,U Beogradu je zbog toga doslo do krvav1h .demonstraciJ~: 2ene su polupale prozore na ministarstvu. Po celoJ su se .zemlJl odrzavale protestne skupstine i ~astanci.. Mno~; s':' od hh h1le za: branjene, ka~ na p~imer u. Sp!ttu .. ov:~~ smzenJem su pogodem osobito nizi cmovmc1 sa broJnom obitelJI. 186 U Zagrebu je 11. marta 1938. u velikoj dvorani Radnickog doma odrzana skupstina na kojoj je bilo vise od 600 z~na. Na s~~p­ stini je 5 govornica u im~ raznih Pl;'ofesija .zena ~ov~nlo o zaposlJavanju, nadnicama, u~lov1ma rada 1 o~\ia.mzov~nJu .zena. ~onsta;o­ vano je da se za ish rad za rad u koJI Je ulozeno 1sto toltko truda placa ze~ama 15 do 35 od~to manje ne.go .;nusk~rcim~". 187 Na__c:snovu mnogobrojnih podataka o nagradivanJU zena 1 ~tanJa na trZistu na kojem su cene namirnicama siroke potrosnje ~1le ~ stalt;om po~·a­ stu, doslo se do zakljucka da 93,7 odsto od sv1h os1gurm:n~ radmca i namestenica sa svojom najamninom ne moze da podmin osnovne • • • • • • • • zivotne potrebe. 188 Usled ovakvih prihoda, radnic1 su b1h prlSl]Jem :Ja stanuJ.u u vlaznim i nezdravim stanovima, sto je takode pogorsavalo nJI: hove zivotne uslove. Pored rada u fabrici, zena je morala da rad1 sve kucne poslove tako da se nj eno radno vreme na taj nacin udvostrucavalo, sto je dovodilo do jos veceg iscrpljivanja. Tako se desa- . tss Godi.ne 1931. dcmesena je- Uredba o dodadma na .slkupoCu drZavnih s.luilben:ika gradansk.-og reda kojom .se 1predvidalo da muZ -i .Z~na, .aik?.. s~ ddavn~ slruZbenici 'a JStanuJu ru .:iJstom mestu, ne m01gu ponaosab ll?nmah 'h~m ~odatak na sku!p.o6u, vee ·satmo lbraCni drug 'S niZom .pi-atom. G_?dtn~ 1934~ l'ZV~sene -~u izmene i dopune Uredbe ro dodadm·a na skupo6u drzavmh, Slll;zbemka k?J~ predvidaju da .Zena gubi prav:o na IiCni dodatalk. pa ·s~urocu:.. 1 t:o •U ~ehm, 75 odsto 50 ·Odsto iili 30 odsto, 7.a'Visno •od lkategort]e kOJ'OJ sluzb~n1k pn-p51da. Gulb:.italk 'pra•v.a •na Ji.t~ni dodata.!k na •skupoCU vaZ.io je z.~ Zen~ ·O•p.Stmske sluzbe~ m.ike zaposlene •u .admini·straUvnoj sluZ·bi 1i~·i preduze?I~~. 1 ll.l!stano:":alll:a, ~{a~ i ~a Zene penzionere opo1!pornog f·onda radmk.a po a.rtllJenJ_s•ko-!ehm?kOJV gra~·n i udate Zene ·penzi·o.nera. Uredbom o smanjenj•tt HCnih prina..dle~osh . . drz~-..:mh i \Samoupravn·ih •sluZbemika 1-z 1935. godi,ne udate Zen~ ·-:- ~zavm sluzb..e~I<;i lz~u'9-iole su uopSte pravo n.a. liCDJi d~datak, sem '!!. slucaJe':mla kad mu~ .1 .t.E:na Zive 'lt razliCitim mes'bima, 1h aiko u;J.stom ~es-tu z,1ve- odvo!eno. 0VD~f!1 Ur~dbo~ pravo na liCni dodata.k na ::1kupocu guib11Ie su 1 'Udate zene penzwnen. (D ~ SaSa Dwran-ovi,C-Ja.nda, Zena u radnom odnosu~ Za.greb, 1.960, 115.) "' ARP, fond KI, 1936/400. 1s1 Zene Hrvatske u radniCkom pokretu . , , , '.Str. 354. '" ARP, Biblioteka Sremllke Milrovice, K-3, F-3, br. I, - Zensk! pokret. 55 �va1o da radnice cesto obolevaju, naroCi{c, od tuberkuloze, i da ve6 u mladim godinama postaju nesposobne za rad. Ako se tome doda da radnici sve do 1937. godine nisu imali pravo na penziju,' 89 onda se vidi da je polozaj radne zene bio veoma tezak i da ona nije imala nikakvih izgleda za bolji zivot u postojecem drustvu. 3. Pravni polozaj zene U Kraljevini Jugoslaviji zene nisu imale pravo glasa. Biracko pravo pripadalo je samo muskarcima.' 90 Vee sama ova cinjenica iskljucivala je zene u celini iz politickog zivota remlje. Zene nisu mogle biti ni u redovnim sudovima. 191 Biracko pravo, pravo na izborne funkcije i javno istupanje u politickom zivotu - gradanska su prava koja spadaju u ustavna prava i zena ih je hila Jisena. Medutim, zena je hila diskriminisana i u oblasti drustveno-ekonomskih odnosa koji su regulisani gradanskim pravom, pa je neophodno da se prikaze i taj deo pravnog poretka, odnosno polozaj zene u njemu. J ugoslavij a nij e imala j edinstveni gradanski zakonik nego su u njoj hili na snazi razni zakonici iz XIX veka, koji su delimicno odrazavali feudalne i polufeudalne odnose, a samim tim su ucvrscivali raniji polozaj zene koji je ona imala jos u feudalnoj drustvenoekonomskoj formaciji. Ti zakoni su mogli samo da otezavaju i sprecavaju emancipaciju zena drzeci ih u neravnopravnom polozaju prema muskarcima. Polozaj zena u oblasti imovinskog (stvatl'tog i obligacionog), naslednog i porodicnog prava zavisio je od toga po kojem su gradanskom zakoniku, odnosno prav'u, zivele, pa i od toga kojoj su religiji pripadale, posto je gotovo na celoj drzavnoj teritoriji vazio obavezni verski, crkveni brak. · Buduci da se u svakoj poknijini pri!nenjivalo ono zakonodav~tvo koje je vazilo pre stvaranja zajednicke drzave, Jugoslavija je rmala sest pravnih podrucja gde su se primenjivali razliciti propisi, medu kojima i oni sto su se odnosili na zenu. 1811 • Tek 1937. god:ine donesena je Ured:ba o sprovodenju osiguramja radni'ka u .staro·sti, :iznemoglosti .i u sluOaju srhrti, Ovom pri[ikom nije ·se pravila Tazli'ka u godinama Zivota za radnike muSkarce i Zene u pogledu sticanja 1_prava na pel)ziju. Isti propiiSi .su vaZil!i i za drZarvne iSluZibenike, jedino je postoJ8la l'lazliika -z.a pr:ivatme narme.Steniike1 i 1to u :korist Zena. (D r Sa Sa DuranovlC-Janda, n.d._, 120.) · 19 1l I biraCko prav:o muSkaraca bHo je dosta ograniCeno. Pravo da biraju {-aktivno biraCko ·pravo) sticali .su tek sa navrr§en()[l). 21. ·godinom. Pl"'avo da budu :bli.rarn:i •U Narodnu sk.up.Stinu (pa.sivno bira&:o· opravo) . imaU -su kada ll1aw.Se 30 ·godina, a mogH su biti od •strane kralja inlenovani ili birani u Senat tek sa 40 godina Zivota. Sarno je ·kiralju i :prestolonasledniku punoletnos1;. US'ta'VIO'lll a>ri:zmata -sa navrSenom 18. godinom Ziv-ota. Pod-oficiri, ofici.ri i vojnici nisu .imaM __n·i .alktivno ni. pasivno rb1raCJko oprav.o. (U.stav KraJ.jevi'ne Jugos1avije od 3. SEiPtemtbra 1931. godi.ne, •ol. 35, 55 i 57.) lit Clan 2, stav 2; Z.aloona ·o •sudijama redoV'nih sudova, od 1929_. godine, glasi: "2enska- lrica ne mogu ·biti sudije", - .: 56 1) U Srbiji i Makedoniji bio je na snazi Srpski gradanski zakonik iz 1844. godine, koji je u novijoj istoriji drzave i prava poznat po reakcionarnim odredbama koje su Sankcionisale neravnopravnost zene i davale prednost muskarcu u svakom pogledu. Udata zena je, stavise, za muzevljeva zivota, izjednacena sa maloletnicima, mentalno poremecenim i sumanutim Jicima, raspikucama i propalicama, koji ne mogu upravljati sopstvenom imovinom.'" Zato je, prema ovom Zakoniku, zenu kao takvu u pravnim poslovima· za~ stupao muz. . Posta udatoj zeni nije priznata puna poslovna · (delatna) sposobnost, ona nije mogla da svojim pravnim poslovima, samostalno i bez zastupnika, stice gradanska prava i obaveze, niti je mogla da bude staratelj svojoj deci. Ni u naslednom pravu ona nije mogla preduzeti nijedan pravni posao bez odobrenja muza. Ako je muz imao zakonskog naslednika, zena nije nista nasledivala. Imala je samo pravo udovickog uzivanja na zaostavstini. Muska deca su imala prednost nad zenskom, kojoj su, ako su imala bracu, pripadala samo prava izddavanja i udomljenja po postojecem obicaju. Roditelji su mogli samo testamentom ublaziti ovu ozakonjenu nejednakost muske i zenske dece. Muz je upravljao imovinom svoje zene, a imovina stecena za vreme trajanja braka, u slucaju sumnje, smatr:o>la se imovinom muza. Ovaj Zakonik je, s jedne strane, zabranjivao istrazivanje ocinstva a sa druge strane, vanbracno dete stavljao je u tezi polozaj nego na drugim pravnim podrucjima, jer ono nije imalo pravo da nasledi ni imovinu svoje majke. 193 2) U Vojvodini i Medumurju, u oblasti gradanskog prava, va• · zili su madarski zakoni i postojece obicajno pravo. Zena je imala poslovnu sposobnost, ali je u porodici i braku podredena vlasti oca i muza. Mogla ·je biti staratelj samo svojoj maloletnoj deci. Izmedu muskih i zenskih naslednika nije pravljena velika razlika. Udovici koja ima decu pripadalo je pravo udovickog izdrzavanja na stecenoj i porodicnoj imovini muza, a ako ostavilac nije imao potomaka, udova je nasledivala stecenu imovinu i pravo uzivanja na parodic. . nom imanju muza. Za razliku od svih drugih pravnih podrucja, u kojima je bio obavezan ·verski, crkveni brak, u Vojvodini je vaz\o obavezni gradanski brak za pripadnike svih veroispovesti, a uveden je jos Madarskim zakonskim clankom XXXI. od 1894. godine. Na osnovu zakonskog Clanka XXIII od 1894. godine brak je emancipovao maJoletnu zenu, odnosno stupanjem u brak ona je sticala poslovnu sposobnost punoletne zene. 3) U Crnoj Gori je bio na snazi Opsti imovinski zakonik iz 1888. godine. Posto ovaj zakonik nije regulisao odnose u oblasti porodicnog i naslednog prava, u ovim granama prava vazilo _je obicajno pravo sadrzano u narodnim obicajima koji su tada vladali u 19! ~ Srpski .g:padanski zakoni!k od 1844. -godine, para.graf 920. 1ss S~ski gvadanski zakonik ·od 1844. godine je :Skt1aCeni prevo.d Austrij- ,skog gradanskog zalkoni'ka od 1811. godine, .g tom rra21Ukom s.to propisi o naslednom ipravu i o oorcxi'iCnoj zadruzi u Srbij•.i ·sadrZe .staro orbiCajno prav:o, ikoje je l>Ogotovo z~ootavljalo zerie. - SGZ, 'Paragraf 130. i 409. .. . .57 �Crnoj Gori i koje je drzava stitila. Pre~a ovom zakoniku, neudata zena, ~dbva iii razveden~,. imala _ie poslovnu sposobnost, mogla je da vrst p7avn~ poslove 1. rm_ala Je pravo. da. b;.>~e staratelj svojoj maloletnoJ dect. Ah, ako Je zena udata, btlo JOJ Je potrebno i odobrenje muza za pravne poslove koje namerava preduzeti u oblasti imovinskog prava. U pogledu prava nasledivanja, prema crnogorskom obicajnom pravu, vazio je prioritet muske laze. Sarno u prvom kolenu zaostavstinu majke nasledivala su muska i zenska deca na jednake delove. 4) U Hrvatskoj i Slavoniji bio je na snazi Austrijski gradanski zakomk (Allgemeine biirgerliches Gesetzbuch) iz 1811. godine,194 i to bez novela od 1914, 1915. i 1916. godine, kojima su bili izmenjeni poJedini propisi ovog starog zakonika. U mnogim pravnim odnosima zena je bila u inferiornom polozaju prema muskarcu. Naglasena je poslusnost zena i vlast muza u braku i porodici. Mada je zena tmala poslovnu sposobnost, bez obizra na to da li je udata iii ne, njoj se nije mogla potpuno poveriti uloga i duznost staratelja. Mogla je biti staratelj svojoj maloletnoj deci i unucima, ali i tada zakonik predvida pomocnog staratelja, taka da je zena u stvari ,sututorica". Zena nije mogla biti svedok pri necijoj izjavi poslednje volje (testamentarni svedok). 5) U Sloveniji i Dalmaciji vazio je Austrijski gradanski zakonik iz 1811. godine sa novelama od 12. oktobra 1914. godine, 22. jula 1915. i 19. marta 1916. godine. Ovim takozvanim delimicnim novelama uneta su u Zakonik izvesna savremenija pravi!a, koja su bila prihvatljivija od propisa Austrijskog gradanskog zakonika bez novela. Taka, na primer, prema ovom Zakoniku, punoletna zena je mogla biti staratelj, odnosno priznata joj je sfrosobnost da stiti interese maloletnih lica i lica koja nisu u stanju da se sama o sebi brinu, kao i sposobnost da cuva imovinu o kojoj nema ko da vodi racuna. Zena je mogla i odbiti poziv staratelja. I po ovom zakoniku udatoj zeni trebalo je 'prethodno odobrenje muza za njene pravne poslove. Pomocni staratelj postavljao se zeni u slucaju kada je imovina dece, o kojoj se brine, dosta velika iii ako je otac svojom-poslednjom voljom (testamentom) taka odredio. Vanbracnoj majci postavlja() se pomocni staratelj na njen zahtev. Zena je mogla biti testamentarni svedok. Ovo pravno podrucje razlikovalo se od ostalih i po tome sto . Je, pored obaveznog crkvenog braka, bio uveden i tzv. gradanski brak po nuzdi. Zena i muskarac, pripadnici razlicitih iii zakonom nepriznatih veroispoyesti, kao i steisti, mogli su da sklope ovakav brak ukoliko, usled smetnji verskog karaktera, ne mogu da se vencaJu u crkvi jedne od zakonom priznatih religija. 6) U Bosni i Hercegovini vladalo je sarenilo u primeni pravnih proP,iSa i pravila koji su vazili na ovom podrucju ili su u sudskoj 194 u ..ovom. ;~akon.ilku nalaze se i odredlbe feud~l'Il-og prava, .pa je -zbog toga reakctona:rntJl od F1rancu9kog gradans'kog za1kontkra -(Code civill) ·od 1804. -god:~e, -Jt:oji ·i?-raZava princi~e 1burZoaskog g.radanskog 1prava i spreCava xestau ... ~a-oiJU prava .tz doba feudahzma. U HrvaDsku i Slavoniju uveden je 1852. -godine 1 ostao ·iil'a JSnazi do •kraja pastojarnja Kraljevine 58. Jugoslavij~. ·'r I i praksi primenjivani. Pored Turskog gradanskog zakonika - ,Medzela", na snazi su bili Turski zemljisni zakon od 7. Ramazana 1272. godine (1858), Zakon od 17. Muharema 1284. g. (1867) i drugi turski zakoni, zatim, obicajno pravo za nemuslimane i propisi se;ijatskog prava, 195 koji su vazili za Muslimane u oblasti porodicnog 1 naslednog prava. Uz sve to primenjivan je i Austrijski gradanski zakonik iz 1811. godine bez novela od 1914. do 1916. godine. Prema serijatskom pravu, neudata i udata zena je imala poslovnu sposobnost. Ona je mogla vrsiti pravne poslove, sticati imovinu i s njom raspolagati, ali s obzirom na pravo muskaraca i zastareli obicaj koji je nalagao zeni duznost da pokriva lice velom, u tome je bila gotovo sasvim sprecena. 0 polozaju zene najbolje govori serijatsko bracno pravo,"• kao. ~eo po_ro~icnog prava. Muzu je pripadala vlast u braku i porodtct. On Je tmao pravo da odreduje mesto stanovanja da nadzire kretanje i vladanje svoje zene, da joj zabrani izlaz~k iz kuce a zena je imala samo duznost da se u svemu pokorava muzu. Mu~ je imao i pravo da neposlusnu zenu disciplinski kaznjava ukorom a u krajnjoj nuzdi i telesnom kaznom. Njemu je dato i pravo d~ zeni otkaze brak, odnosno da je jednostavno otpusti iz bracne zaj~dnice. Muskarac je imao pravo da venca cetiri zene odjedanput tit pos~bno. On se mogao zeniti i sa zenama drugih veroispovesti, a Musltmanka se mogla udati samo za Muslimana. Serijatsko pravo nije zeni zabranjivalo ni vrsenje poziva u drustvu ali ako zena ma sta p~eduzme bez odob~e?ja muza, on se mogao' koristiti pravom da JOJ zbog toga uskratt tzdrzavanje.''7 Zena je mogla biti testamentarni svedok i svedok pri sklapanju braka i sl., ali i u ovom pogledu zena nije bila ravnopravna. Bila su potrebna dva muska svedoka iii jedan muskarac i dva zenska svedoka, sto znaci da su drugog muskog svedoka mogle zameniti dve zene. I vazeci turski zakoni i serijatsko pravo davali su u pogledu prava nasledivanja prednost muskarcima. Iz ovog kratkog pregleda vidi se da je zena u svih sest pravnih podrucja, koja su predstavljala mozaik u pravnom poretku Kraljevine Jugoslavije, bila neravnopravna. Njen polozaj odredivali su razni zastareli zakonici i obicaji, koji su sankcionisali neravnoprav195 1Serij'artJ.s:Wo prav;o, kao :versko .pravo za Mus11mane, imwlo je najSiru primenu ru &.mi i HercegO'VIilni, a biJlo je dba•vezmo za sve M'lllslim·ane j:ugosloven.Sik.e drZa'Vlljane, rkojih je, IP!'etna pop.:ilru staln'O'W11S·tva iz 1931 ,godine u Jug~av?ji ~bi.lo 155~ 972. Cla;n 100, st~ 4 UstaV'a od 1931. god~u"e l,glalsi: ',,U poroadifuum 1 nasledmm posl,ov1ma Muslrmanima eude dr.ZaWle Serijatske sudije". 19' 0 rtoone je :Lscl1Pno pisao: ,n:p MexMe,!J; BeroBMli, Illepujarcxo 6pa1tuo npaao, Beorpa.n;, 1936. 197 ,J?akle, ov? .muZevo pl'la'i)':C? falkt:H'lki onemoguCuje Zeni da orbavlja ikaika'V ~oZIV :bez nJegovog odobrenJa. Medutilm, sve donedavno ovo [Jitanje o 'VT!Sen]u '!)OZlV'a •sa strane Zena nij e i•mailo u 11slamskom svetu, :pa ni ikod naSih Mus:timana, 1kakve vaZnosti zbog onog obi1Caja o 1strogom 1pakrivanju Mruslima'Illk·i d I!Ijiliovom potpu.nom Tildvajanjru iz drt.liStvenag Zi'V'Ota. Ova obiCaji, koji a uostalom. ne 1na!J.1 ze dovoljno opravdanja ru islamskim izvonima dovode u n.emoguOO.mrt i udate i neudate Zene da obavljajru pozive u dn1stv~ i da se ikoriste drugim povfl.aJ.Sticanna koje i'm i-slam prizm~je". (,11; p Me x Me ;o; Be roB M h, <nJd., 1936, 83. 59 �nost polova, a u porodici i braku dali vlast ocu i muzu kao ,glavi porodice". Polozaj zene bio je, osim toga, otezan i time sto je na citavom podrucju Jugoslavije, izuzev Vojvodine, bio obavezan crkveni brak, sklapan po verskim propisima raznih religija, koje su bile manje iii vise zatvorene verske zajednice i medusobno se iskljucivale (pravoslavna, katolicka, islamska i dr.). Tako je, pored neravnopravnosti klasa, nacija i jezika198 , u Kraljevini Jugoslaviji postojala veoma naglasena i ozakonjena neravnopravnost polova, a pored toga i verska netrpeljivost. Sve je to skupa cinilo zamrsen splet nepomirljivih klasnih i drugih protivrecnosti, koje su se stalno zaostravale u ovoj drzavi i na kraju dovele do njene propasti 1941. godine. u oblasti krivicnog prava zena je bila u osnovi izjednacena s muskarcem, imala je deliktnu sposobnost i odgovarala je za krivicna deJa pod istim uslovima kao i muskarac. Socijalno i radno zakonodavstvo (tzv. zastitno zakonodavstvo) bilo je veoma nerazvijeno i obuhvatalo je mali broj zena. Posebno je bio tezak i zakonima nije regulisan polozaj najamnih radnica u poljoprivredi i zena u kucnoj posluzi. Vazeci zakoni' 99 su samo delimicno regulisali pitanje radnih odnosa i osiguranja radnika. U tim zakonima bilo je i odredaba koje stite zenu kao radnicu i kao majku. Takve odredbe su bile zabrana nocnog rada za zene zaposlene u industriji i rudarstvu; zabrana rada 6 nedelja pre i 6 nedelja posle porodaja s pravom na naknadu od socijalnog osiguranja; automatsko osiguranje najamnih radnika, bez obzira na pol; duznost vlasnika industrijskog preduzeca da podizu decja obdanista za malu deeu zaposlenih zena, da majkama daju odmor od 15 do 30 minuta za dojenje deteta svakih 4-5 casova; duznost vlasnika preduzeea da obezbedi uslove za rad; pravo osigurane zene na lekarsku i bolnicku pomoc i slicno. Ni u Zakonu o cinovnicima od 1931. godine formalno nije vrsena diskriminacija zena. Medutim, kao sto su zakonima ogranicavana iii sasvim uskraCivana prava koja je formalno Ustav davao gradanima, tako su raznim uredbama, a joS viSe u stvarnom Zivotu, bila umanjena iii uskracena i ona prava koja su zakonima bila data zeni. To se postizalo opstom praksom neprimenjivanja za zenu povoljnih zakonskih odredaba i bezobzirnom eksploatacijom zenske radne snage. Sa druge strane, postojanje rezervne armije nezaposlenih, koja je stalno rasla i vrsila pritisak, prisiljavalo je zenu da radi pod bilo kakvim uslovima200 i na taj naCin zadrzi radno mesto, mada joj ono najcesce nije obezbedivalo ni minimum egzi198 U Olanu 3. Ustava od 1931. godine sto'ji: ,Slu~beni jezik Ka:'aljevine je .srpSk:o-hrva'bSko-slovenaCk.i". · 19 9 1Z~on o 2JaSti1li Q_",adnika od 1922. godine, ZQkon o osiguranj!U radn:ika ad 1922. :g:odine i Zak-on o rl1adnj.ama od 1931. gclidine. 20 0 Zene su radirle pod v:rlo newovo:ljnim wslovima i relativm•o su vi'Se oboJ.ev.arJ..e nego mru:Sk:arci. Broj osiguranrih -Z-ena iz.n·Oisio je 150 MJjada do 165, a muS!oo.raoa 550 h:iljada do 650 hHjada, a'li treCina od !l.lklJ!Pnog hroja dana obOOjenja •otpada1 je na Z-ene ·(LKeKcuu nox:peT, 1-2, 1937, 11.) l•o 60 ! ~1 l stencije. Otuda se zaposlene ~ene nisu ni usudivale da pojedinacno traze primenu zakonskih odredaba koje su im pogodovale.2° 1 Pojedine zakonske odredbe, a posebno uredbe, neposredno i iskljuCivo pogadale su zene ogranicavanjem njihovih prava u korist superiornog polozaj a muskarca. Prema Zakonu o ddavnom saobracajnom osoblju od 1931. godine, zenama sa srednjom i visom i visokom skolskom spremom nije bilo mesto u saobracajnoj sluzbi, a to znaci da su im bila nepristupacna visa zvanja, utvrdena ovim zakonom, kao Sto su inspektori, savetnici, sekretari, naCelnici, direktori i dr .2°2 Na zene zaposlene u postansko-telefonsko-telegrafskoj sll1Zbi primenjen je, Uredbom od 1934. godine, tzv. numerus clausus. Njihov broj je jednostavno ogranicen, a na osnovu Uredbe o organizaciji Ministarstva posta, telefona i telegrafa od 1935. godine, zene sa fakultetskom spremom nisu nikako primane u ovu sluzbu." 03 Problem nezaposlenih ucitelja resavan je na racun zena-uciteljica, i to na taj naCin sto su ove gubile sluzbu udajom za lica koja nisu ucitelji. Na uciteljice je, dakle, drasticno primenjivana jedna vrsta celibata.2°4 U borbi protiv neravnopravnog polozaja u postojecem pravnom poretku zene su isticale i zahtevale pre svega pravo glasa zbog presudnog znacaja ovog prava za njihovo ucesce i njihov uticaj u drustveno-politickom zivotu zemlje. One su zahtevale i ostala prava koja su im ogranicena. Takve zahteve, pa i vrlo konkretne predloge za izmenu pravnog polozaja zene u pravcu njenog izjednacal!01 Veoma se ma~i bl'!oj Zena lkoristio ,pravima :iz socijalnog os.iguranja. Na primer, ru !SluCajru pO!I'odaj.a, ta p!iava lkoristillo je rproseCm.o oko 3 000 Zena godi.Sn}e. Ovome j e mnogo rdoprj~nelo i to Sto BU .uslovi za stican~e i ikoriJSCenje datih !prava sbaJno oteZavani, a pomst :broja nezaposl.eni:h IPOgnrSavao je :ionako te~aJk .poloZaj :oaposleni·h Zena. (JK.encxu nox:peT, 1-2, 1937, 11.) 202 1Paragraf 5. ovog zakona ,gla·si: ,2enski sluZbenici mogu se primat.i ·u .slu:libu drZavnih BaolbraCajnih ustanova k·ao: telefonistkinje i telegrafis1!k:inje, ikao blagajn:ice lbileta i ·ka·o dalktHograf.ld:nje". 2os Booj Ze-nSkog osoblja s nepotpu'tlrOm s.rednjom Skolom je ogranken na 30 odsto, ·Sa v-iSom na 25 odsto, a sa fukultetom na 1(} odsto od wkupnog broja zaposlenih sa odgovar.ajuCam ~kolslkom spremom. (JKe'H.c1Cu nmepeT, 1-2, 1937, 12.) 204 Kada je u Narodnoj ·SklupStiini 9. marta 1937. gadine podnet amandman sa -ov.aikvom saJdrZinom na Zakon o narodnim ·~kolamH ad 1929. ,godine, doSlo je :do ·opSteg rproteS'ta od strane uCttelja, uCHeljica i Zem>kih organizacija. 2ene su upuCivale protestne re:oarlrucije Senatu sa zahtev:om da se amandman odbi·je. Medutim, posle ,CJ.ana 93. Zakona o ~narOidnlim Skolama dodat je nov Clam 93a, koji mla1si: ,UCiteljJ.cama nall.'odnih i dotnaCi.Ck:hll\Skola, iklao i zabaviljam.a, prestaje Glu:llba - kad 1stupe ru ibTak sa Hcem koje nije uCitelj narodnih Skola. Alko su IQV~ve uCiteoljice, odnosno zabavilje ispunile us·love za sticaJllje liCne :penzije;· dobij.aju j.ednom za1svagda umesto [penzije .a-twremninu u ,i:znosu ~edno­ g:odiSnje plate i poloZajnog .dodatlka, a aka nisu ispunile uslove Zla stioanje HOne penzije, a .imaju v1Se od 5 godina efektivne uCitelj:sk:e (zabavilj.ske) sluZbe, daibivaju oUprerrminu u J.znosu .sestomeseCne plate i paloZajnog dodatka". Gotovo identiCna odredba uneta je i u paragraf 33. Finansi}skog zalkona za 1937/38. godinu. {HapoOua npocseTa, opraH JyrocJioBeHcKor y"t!t1Te.TI>cKor y.n;py:m::eH>a, rop;. XX, 35, Beorpa,D;, 18 . .M.apT 1937; TJtacHu?C JyzocJtoaenc?Coz ;)!Ceucr.:oz caae3a, 3, Eeorpa,n:, 30 . .Mapx 1937,20, 21; ,ll;p MnxajJio J1JIHh, Hapo0Ha tu.1COJJ:a u HapoOuu y~uTeJb, Beorpa,n;, 1937, 31-32.) 61 �vanja i u radnom odnosu, tako da se zaposlenje i unapredenje dobija na osnovu sposobnosti i propisane kvalifikacije, bez obzira na pol, a plata na osnovu principa - za jednak rad, jednaka nagrada. Ozakonjena neravnopravnost polova dovodila je zene i do solidarnosti u njihovim osnovnim zahtevima, bez obzira na klasnu pripadnost. U ,Statutu zene" istice se da su ,zene bez klasne razlike jednodusno protestvovale lito se prema danasnjem stanju priznaje politicka zrelost samo muskarcima". 2 •• Sve akcije za izmenu pravnog polozaja zene u okviru postojece drzavne tvorevine nisu dale rezultate. vanja sa muskarcem, podnosile su cak 'i reministicke organizacije zena. U raznim dokumentima, rezolucijama i predstavkama zene su vrlo sistematski iznosile svoj polozaj u drustvu i svoje zahteve, a naroCito u ,Statutu Zene" 205 i ,Memorandumu".2os Zahtevi i predlozi zena, izlozeni u ovim dokumentima, dosta govore o tome kakav je bio pravni polozaj zena u Kraljevini Jugoslaviji, a saddina tih zahteva bila je: priznati zenama aktivno i pasivno pravo glasa za zakonodavna tela i samoupravne organe vlasti, pod istim uslovima kao i muskarcima, omoguciti zeni da zauzima polozaj sudija; izjednaciti zenu i muskarca u oblasti gradanskog prava (ozakoniti potpunu poslovnu sposobnost zene; omoguciti zenama da budu staratelji, da mogu biti testamentarni svedoci, tivesti obavezni gradanski brak i iskljucivu nadleznost redovnih sudova za sve bracne sporove; ukinuti vlast muza i zameniti ocinsku vlast s roditeljskom vlascu; obavezati oba roditelja da izddavaju decu u slucaju razvoda braka; izjednaciti vanbracnu decu sa bracnom; izjednaciti zenu i muskarca u naslednom pravu u gradu i na selu, ukinuti ustanovu miraza i sl.); 207 striktna primena socijalno-zastitnog zakonodavstva u praksi i sankcija za neizvrsavanje odredaba zakona; izmena svih odredaba u zakonima i uredbama koje stavljaju zenu u neravnopravan polozaj prema muskarcu u pogledu zaposlja205 U Beogradu je 6. i 7. :februm-a 1937. godine ·odrl:am.a s·ednica Upravnog odibora .Adijrunse Zenskih .paokreta u Kra.ljevini J'Ulgosl·avij}:.1';-Na OV()j sedn.ici prihvaCen je dokument o pCJIIOOaju Zene u J!Ugoslavij1, rnazvan. ,Statut Zen:e", koji je dostavljen InternacionaJ.noj feministi'Okoj all.ijansi u Oirihu, na njeno tra.Zenje, a ·prek:o ove i DruStvu naroda u Zenevl. Dc&ument je izraden u sa.radnji sa J'l.ligoslovenrskim Z·enskim .savezom i Udrru.Zenjem ·un'irverzitetski obrazovanih Zena . .(Eenc'ICU nmcper, 1-2, 1937.) · 206 Alij,~nsa Zen1Sk1h !pdkreta i!Zt'adHa je u-- janum-u 1938. godine Nacrt memo!'landuma svi·m ,genatorima i posla!llicima i d()staviJ.,a ~ organizacijama Zeuskog pokreta s molbom rda daju iprimedbe i predloge. {ARP, fond Alijansa, Zenskiih pokreta, 3, 1939.) ~P.osle d.obijt=>.nih odgovora od organizacija Zensikog pokreta, 28. februana 1939. godine, Alijansa je rpredaJ.a ,Memoram:lum" predi U.drruZenje llllil'iverzitetsk.i obrazovanih Zena, a o rpredaj:i ,,rMemor:anrduma" abasedniik.u Klrailjevske vlade. OVJU .akciju ;su podrZaU Jugosl:ovenski Zenski sa<veZ veStene ·S'U sve oDgani:zjacij,e Alli}anse ~emskih pokreta na terenu. (ARP, fond Alijansa Zenskih ;pokreta, br. 4, 5 i 12.) Aik.cija sa ,Memorandumoon" je nastaVljena li kasn·ije. Taka su 10. okto-bra 1939. •godine predstavnice Zenskog pokreta iz NoVJOg Sada bile primljene kod ministra iPravde, mLnistm poljapri•vrede i kod poUpreds-ednika vl'ade dT V1latka Ma~Celoo., ·kojima iSU predale ,Memotanrdu-m". Dr MaCelk: im je tom prHii:kom re'kao da 1e ,spreman da zahteve :lena razmotri .u Minis.tarSik'Olll. ISa.vetu, a da Ce sa woj,e \S'trane nastoj1ati da oSe 'Pi1lanje Zenskog pra'Via gJa'sa reSi u hrvatskoj banovini, ali u poCetku ;sarno u op.Stini. - .(ARP, fOllid Alijansa Zenskih rpo!kreta, br. 88.) 20 7 Ove 2ahteve Zene 'S"J. naroCito i·stioale u vezi ISa zapoCet:i<m rodom na projek:'bu jedi'ThStvenog J.ugoslovenSkog .grodanskog zaJkonilka, Cija je predos-now izradena 1935. .gocline. Medutim, ~usije o unifi1kadj-i i k:odi.fikacijri. grr-adanskO!g ·pt'lava .trajale su sve dok -iih ni:je prekinuo rat, takn da jedinstveni zak:oniik: nije nli. donet. 62 J 20S JK:eKCK'U nox:peT, 1-2, 1937, 7. 63 �/ I deo UCESCE ZENA U RADNICKOM POKRETU I ZENSKIM ORGANIZACIJAMA OD STYARANJA ZAJEDNICKE DRZAVB DO ZAVODENJA SESTOJANUARSKE DIKTATURE (1918-1929) I �/ I glava DELATNOST KPJ NA UKLJUCIVANJU :ZENA U REVOLUCIONARNI POKRET U PERIODU NJENE LEGALNOSTI 1. Napredni zenski pokret od stvaranja zajednicke drzave do Kongresa ujedinjenja Stvaranjem zajednicke drzave jugoslovenskih naroda socijalni i politicki polozaj zena nije se bitno promenio. Nezaposlenost, koja je usledila posle rata, kao i povecanje troskova zivota narocito su pogadali zene. U svim strukovnim sindikalnim savezima, na svim skupovima radnika i radnica, koji su tada cesto odrzavani, postavljalo se pitanje realnih nadnica, a uz to su zene redovno imale za iste poslove manje najamnine od muskaraca. Dodatak na skupocu, za koji su se radnici izborili posle rata, bio je upola manji za zene nego za muskarce. Od decembra 1918. godine zene su u postama primale 6 dinara, dok su muskarci za isti rad dobijali 12 dinara dodatka na skupocu. 1 Tezak polozaj zen a uslovio j e da su se one neposredno posle prvog svetskog rata brojno ukljucivale u revolucionarni pokret koji se sirio u svim jugoslovenskim zemljama. U periodu obnove politickih i sindikalnih organizacija radnickog pokreta doslo je do obnavljanja onih zenskih organizacija i njihovih rukovodstava koje su delovale u okviru tog pokreta u godinama uoci rata. Vee pocetkom decembra 1918. godine obnovio je rad Sekretarijat zena socijaldemokrata Srbije. Prva sednica Sekretarijata odrzana je 4. decembra 1918. godine, na kojoj je bio prisutan predstavnik Glavne partijske uprave. Reseno je da Sekretarijat odmah nastavi svoj rad, da pomogne obnavljanju sindikalnih i partijskih organizacija i istovremeno da prikuplja priloge za Paouu"£Ke uoauue. Sekretar Sekretarijata bila je Draginja-Draga Stefanovic, graficka radnica.• 1 Paih£U'l£1Ce ?toauue, 113, 13 . .Maj 1919; V'id. o tome qp.S·im,ije: J o rv a !11 k a K e em an, UCeSCe Zena '!t radnlCkom pokretu JugosZavije 1918-1921. godine, Istorija radniCkog pokreta, Zbornik radova 2, Beograd, 1965, 52. 2 ARP, ;Sveska :zapilsni'ka sa sedrnioa Seklretarij.ata Zena .socijaldemdkra1a Sllbije, 143. - Draginja-lliaga Stefanovdc (1890-1967) - radni&om pokretu Sribije prli.Sla 1905. go.dine; lbHa Cla!Il Uprave UdruZenja ktnjLgorv~aC'lrih xadnilka iradnioa Srbije od 1908. do 1914; od osnivanja Selm'etalrijata Zena socijalde- 67 �tJ cilju uspesnijeg delovanja na O'kupljanju ~ena u partijske i sindikalne organizacije, u Srbiji su u fabrikama, radionicama i kancelarijama birane poverenice preko kojih je Sekretarijat sprovodio svoje zakljucke. Prvoj konferenciji poverenica, 7. decembra, prisustvovalo je 60 zena i na njoj se raspravljalo o agitaciji i organizaciji radnica. Zene su se izjasnile da su spremne da ucestvuju u svakoj akciji koju organizuje Socijaldemokratska partija i Sekretarijat zena. U decembru 1918. i januaru 1919. godine odrzano je vise ovakvih sastanaka na kojima se raspravljalo o tekucim zadacima. Na sastanku Sekretarijata, 8. decembra, reseno je da se Sekretarijat obrati pismom svim organizacijama Socijaldemokratske partije u unutrasnjosti u kojem bi ih pozvao da pojacaju rad na obnavljanju mesnih sekretarijata zena.• • Sekretarijat zena socijaldemokrata Srbije trazio je od Glavne partijske uprave da im se odobri da mogu stvarati posebne organizacije zena unutar Socijaldemokratske partije. Medutim, Glavna partijska uprava se s tim nije slozila i ostala je pri svom stavu da ,organizacije moraju biti jedne za oba pola". 4 Prilikom obnavljanja postojeCih i osnivanja novih partijskih organizacija zene su se odmah ukljucivale u Partiju i u odgovarajucem broju birane u partijske uprave. U nekim partijskim organizacijama bio je veliki broj zena, na primer u Sapcu, gde je u martu 1919. godine u Partiji bilo 70 zena. Krajem 1918. i pocetkom 1919. godine odrzane su u mnogim mestima skupstine mesnih partijskih organizacija na kojima su birane nove uprave. Iz fragmentarno sacuvanib podataka vidi se da su u dosta slucajeva u ova rukovodstva birane zene, i to u vise organizacija u Beogradu, zatim u Peci, Smederevu, Kraljevu, Zajecaru, Sapcu i dr. 5 "-"" U pojedinim mestima gde su postojale organizacije Socijaldemokratske partije poceli su se formirati mesni sekretarijati zena. U Nisu je 10. februara 1919. godine odrzana Konferencija organimoikrlata Srbije, 1910. ,godine, ibila Nan, a ne.k.o -vreme i selkretar SeOOretarijata; pO!Sle 1prvrog sve'bskog Tata radi1a lila ·obna,vl,janju partijSkih i sindilkra\lnib. orga- nizacija; prHi(l~om obnove rada Sekreta-rija.ta Zena socijaldemok.r.ata Sl'lb-ije, decembra 1918, ponovo i~abrana 'U Sekretarijat; dele~at rna Kongresu ujedi- · nj-enja ~rila 1919. godine, a na Sindikalnom Jmngresu ujerdirnj-enja izafbrana za ~Olana IzvrSn.o.g odbora Centra1nog I'ladniOkog sindika'Ln-og veC-a Jugoolavije; u i\Sto rvreme izabrooa u CenWalni ·sekretarij,at Zena kocrnuntsta 1 :blila :sekretar do ~kraja njego:vog del~ovanja, -to 'j.est Obznane; hila Clan Izvt'Sinog odbo!l'a KPJ 1922. i uCestvO'Val.a u radu Saveza grafiOkih radniika i radnioa Ju~oiSJla'Vije; radiJ:a na osnivanju Nezavisne radni.ake .partije Jugnslavi}e, a poCetkom avgusta 1923. 'izab~ana u Centralni sekretarljat Zena NRPJ. l'stovremeno ibila i Cilan P.rivremenog centra1nog odbora Orvene :pomoCi; od 1941. do 1944. ISa!l'ladivala s l!larodnoos.J.obod:ila.Ckim pak:!letoo:n u Beog:padJU; p.osle oSil.Oibodenja neko vreme billa ,(:Lan Gla'Vl!l•og -odbora J edinstvenih eind~ata radnika i DJameStem:i'ka Srbije i Saveza sindikata .grafi-Ckih radntilka d radan:ica Jugos:Iavije. 3 ARP, Sveska ma,Jisnika .sa sedl!lica Seikretarijata Zena !SOCi],aidemOikrata ST!bije, 144 i 145; PadUU'lf/K:e Hoauue, 1, 2. de'l{e.M.6ap 1918, 4. 4 ARP, Svesroa ozal])isnJilk:a sa sednica Sekreta:rijata Zena socijaldemOikrata Snbije, 149-151. 11 ARP, SveSka zapisn.tika -sa 1sednica Sekretarij-ata Zen·a socijaldemokr-ata S!lbije, 154; Pa0uu-1£1Ce uoau_ue, 13, 13-26. ja11,yap; 20, 2. (/jeOpyap; 42, 25. (/je~ 6pyap; 54, 9.,.MapT; 68, 23 . .«apT; 83, 7. anpuJt; 58, 13 . .ttapT 1919. 68 zovanih zena na kojoj je izabran Mesni sekretarijat zena. 6 Rad Sekretarijata bio je usredsreden na organizovanje zena u partijske i sindikalne organizacije, tako da se u ovom gradu veliki broj zena upisao u Partiju i u Savez monopolskih i krojackih radnika. Sekretarijat zena socijaldemokrata Srbije uz podrsku rukovodstva Socijaldemokratske partije razvio je znacajnu aktivnost u okupljanju i organizovanju zena radnica. Krajem 1918. i pocetkom 1919. godine odrzani su mnogi zborovi i konferencije u onim industrijskim preduzecima i radionicama gde su u vecem broju zene bile zaposlene. Svi takvi skupovi hili su posveceni, pre svega, ·problemima materijalnog polozaja radnica i radnika, organizovanju tarifnih i strajkackih akcija i obnavljanju sindikalnih organizacija. Ova aktivnost je hila osobito intenzivna u Beogradu. U fabrikama duvana bio je zaposlen veliki broj zena koje su vecinom bile organizovane u Sindikatu monopolskih radnika. One su u Beogradu odrzale svoj prvi zbor vee 15. decembra 1918. godine. Na zbpru je govoreno o teskom polozaju radnika, o patnjama koje je narod pretrpeo za vreme rata, o privrednim teskocama, o potrebi obnavljanja radnickih organizacija i o pomoci radnicima i radnicama koje su ostale bez posla. Saopstena je predstavka Saveza monopolskih rdnika i odgovor Monopolske uprave kojim se odbijaju radnicki zahtevi. Zatim je donesena Rezolucija u kojoj se, izmedu ostalog, konstatuje da je radnicka klasa upropascena ratom i naglasava da se njeni ostaci ne smeju bacati u glad, bedu i smrt. U Rezoluciji se ponovo zahteva od monoplske Uprave da se radnicima i radnicama stavi na raspolaganje kredit od najmanje 100 hiljada dinara kao prva i neophodna pomoc; da se bolnicki fond stavi na raspolaganje organizaciji monopolskih radnika u cilju pomaganja velikog broja Clanova obolelih usled ratnih patnji; da se u sto kracem roku pristupi organizovanju preduzeca i nastavljanju rada ratom prekinutog; da se radnicima i radnicama za tri godine isplati neisplacena nadnica, na koju imaju isto pravo kao i Cinovnici, oficiri, penzioneri i ostala lie a.7 Nesto kasnije, 21. januara 1919. godine, ponovo je oddan zbor monopolskih radnika kojem je prisustvovalo 300 zena. Na zboru je govoreno o teskim politickim i privrednim prilikama u zemlji i o potrebi organizovane borbe radnika. Savez monopolskih radnika i radnica podnosio je u februaru i martu Upravi ddavnih monopola zahteve za osmocasovni radni dan i zaradu od 25 dinara dnevno. Toga proleca u Beogradu i ostalim mcstima Srbije vladala je nepodnosljiva skupoca, a zarade radnika bile su veoma niske. U Fabrici duvana u Beogradu Uprava je placala radnicima i radnicama po tri dinara dnevno i dodatak na skupocu od 6 dinara, sto je iznosilo svega 9 dinara iii u krunama 22 krune i 50 helera. Sa tako niskom najamninom radnici nisu mogli da nabave ni osnovne namirnice 6 Za 1sekretara je d:zlaJbran1a Sofija Lj. VajdiC, za blagajnika Nata•lija PetroviC, za 'Clanove Sekretarijata - Kostadina M1HenllcoviC i Zi:vlka StojUjkoviC, a u fina.nsij:Sku lkontrolu - Zmika .R1sbi6 i M:i.leVla Mi[jkoviC. (Pa0uu'l£-1Ce uoaune, 71. 26. .MUpT 1919.) 7 Pa0uu'lt-1Ce 'ltaeuue, 1, 2. Oe~e.M-6ap 1918; 2, 3. O~e&6ap 1918. 69 �·rp . ...... :Jj k?je su im bile neophoclne za zivot, j.{r. je cena kilograma masti b1la 26-30 kruna, ID:etra d"':a - ~00 kruna, kilograma pasulja 4-5 kruna 1td. Tek Je u aprrlu doslo do sporazuma izmedu Saveza monopolskih radnika i Uprave drzavnih monopola kojim se predvi~alo osmocasovno r~dno vr_<;_me_ i nadnice 10 dinara, racunajuci tu 1 dod~t~k. na skup~cu. U N1su Je 12. februara odrzana konferencija na koJOJ Je obnovlJen Pododbor monopolskih radnika.• Veliki broj zena bio je zaposlen u krojackoj struci i organizovan u ~indika!u krojackih radnika. U Beogradu je 1. decembra 1918. godme odrzana I konferencija krojackih radnika i radnica na ~~joj se ra~prav~jalo o potrebi obnavljanja sindikalne organizacije 1 _1zabrana Je Prrvremena uprava. Polozaj krojackih radnika i radm;a u toku rata, kao i ostalog stanovnistva Srbije; bio je strahovito !ez~k. Kad:;' su z':b;anjene radnicke organizacije, poslodavci su po~eh. da _vrse kraJnJU eksploatac1JU radnika, ukoliko su ih uopste 1 pr1mah na posao. Nadnica krojackih radnika i radnica dostizala je 5-6 kruna u vreme kada je kilogram brasna bio 5-6 kruna.• Pocetkom januara 1919. godine u Beogradu je odrzan zbor kroj':~kih radni~a i radnica. na kojem se govorilo o teskom polozaju radmck~. klas~ 1 l'osebno zena posle rata. Na zboru je donesena Rez_ol_uc1Ja kOJOm Je zahtevano da ,vojna sivara" odmah pocne da rad1 1 zaposli svoje radnice i radnike; da drzava svim radnicima do~ preduz~~e ne y~cne s radom, obezbedi pomoe, ,koja ce odgova~ ratr dana8nJ1m teslnm ~slovima zivota"; ,da se isplati neisplaceni posao pre evakuac1Je sv1m radmcama koje su posao podnele a novae nisu dobile" i, najzad, da se svim radnicima. i radnicama Sivare isplati zarada za vreme od tri godine, sto je isplaeeno i sluzbenicima dclavnih _usta:'ova. Uz Rezoluciju je upuceno i"-}lismo ministru vojske, u koJem Je ukazano na bedan polozaj krojackih radnica i zahtev~no da ~m ~rzava pruzi neophodnu pomoe. Od 183 zaposlene radm~e, 87 1~ Je. provel_o na radu u vojnoj sivari vise od 20 godina. NJ1h 183 1zdrzavalo Je 450 Clanova porodice i postavilo se pitanje ?Ps.tanka ovih porod_i;a, ciji su hranioci biii bez zaposlenja. Na zboru Je 1zabrana delegac1Ja od 10 zena koja je predala predstavku ministru vojske. 10 Na. vise konfere?ciia i zborova krojackih radnika u Beogradu r':~pravlJalo ~e o vehkoj nesrazmeri koja je postojala izmedu povts1ca plata 1 poskupljenja zivotnih namirnica. U februaru 1919. godine konstatovar;o je da su zivotne namirnice u odnosu na predratne cene P?skup1le od 4 do 12 puta, dok su se nadnice poveeale za dva do tr1 puta. Na Konferenciji krojackih radnika 23. marta ras~:~vljalo se o teskilll: u~lovima rada krojackih radnika, o potrebl povts1c~ plata, a ~atrm Je 1zabrana tarifna komisija za izradu novog cenovmka. Nekohko dana kasnije u Beogradu je odrzana skupstina mesne grupe ~a--:eza krojackih radnika i radnica. Na skupstini je po~esen 1zvestaJ .o ~~d? u kome je, P'?_red ostalog, konstatovano da Je Uprava za cetirr 1 po meseca odrzala deset konferencija sa I clanovima svoga Saveza, pet zborova i dvanaest sednica. Znacajan uspeh u pogledu omasovljenja organizacije postignut je agitacionim radom po kucama. Broj sindikalno organizovanih krojackih radnica porastao je od 57 - u januaru, na 386 - u martu 1918. godine. U istoj organizaciji bilo je u to vreme 111 radnika, iz cega se vidi da je u ovom sindikatu bilo vise ad dve trecine zena. Skupstina je na kraju izabrala novu Upravu u koju su, pored ostalih, usle Mica Marjanovie i Mitra Koparec. U finansijsku kontrolu je izabrana Marija Bajie. 11 Cesto su odrzavani sindikalni sastanci radnica na kojima se najvise raspravljalo o zposljavanju zena i o potrebi njihovog organizovanja. Savez knjigovezackih radnika i radnica obnovio je rad 14. marta 1919. godine. Na Konferenciji su, pored ostalih, u Upravu izabrane Draga Stefanovie, Miroslava Predojevic i Cveta Petrovic.'2 UCitelji u Srbiji nasli su se posle rata u vrlo teskom materijalnom polozaju. Pocetkom decembra 1918. godine sazvan je zbor uCitelja i uciteljica na kojem je receno da se najenergicnije zahteva od Ministarstva isplata zaostalih plata, periodskih povisica, dodatka na skupocu i putnih troskova. Zakljuceno je da se trazi povisica uCiteljskih plata, i to bez odlaganja, s tim da se izjednace plate ucitelja i uciteljica. 13 U procesu ove aktivnosti obnavljaju se i jacaju sindikalne organizacije, koje okupljaju sve veCi broj zena radnica. Pocetkom januara 1919. godine u Savezu monopolskih radnika bilo je organizovano 300 zena, a vee sredinom marta taj se broj poveeao na 700. Brzo je rastao, kako smo vee videli, broj sindikalno organizovanih kroj ackih radnica. U isto vreme sindikalno organizovanih tekstilnih radnica bilo je 100, transportnih 150, knjigovezackih 50 i tipografskih 50 radnica. 14 U Beogradu je pocetkom aprila 1919. godine u 10 sindikalnih saveza bilo uclanjeno 1 326 zena. 15 U Nisu je pododbor monopolskih radnika okupio 230, a sivara 180 zena radnica. 16 Iz sacuvanih podataka vidi se da je Sekretarijat zena socijaldemokrata bio razvio dosta siroku politicku aktivnost. Pored mnogih zborova i konferencija po preduzeeima i sindikalnim savezima, organizovan je politicki rad po kucama, narocito sa zenama koje su ostale bez posla, sprovodene su akcije prikupljanja dobrovoljnih 11 ]s1Jo, 31, 14. febmar 1919; 71, 26. mart 1919, 79, 3. ap1·i! 12 r.sto, 75, 30. mart 1919. ta Isto, 11, 12. decembar 1918. 14 ARP, Sve.Ska 7Jap:isMka sa 1sed.nica iSekretarijata Zena, 148 ts U Savez mcmop.OOSk~h radnilk:Ja-oa U Sav-ez SivaJC:kih radtlliil~a-ca U Savez ,grafiilldh l!'laidnlilka-oa 9 70 j 154. 550 360 200 U Sav,ez transportno-~sadbraCajnih radnilk:a ~ca U Savez tipllgra:fiski!h 11adni1tJa-ca U Savez ik:nj1JgovezaC1dh. ra:dni•ka-oa U Savez bo]rni6roih <radnilka-ca 8 1sto, 15, 28. januar; 66, 2.1. mart; 33, '7. april; 42, 25. jebruar 1919. Itsto, 1, 2. decembar 1918·, 5, 6. decembar 1918 • 10 T....+~ .mw, 21, 22. decembar 1918; 22, 23. decembar 1918; 5. januar 1919. 1919. 111 89 35 32 30 U Savez ~oZarSko-jpre11adilvaCkih !['ladindlkla-oa -U Savez drvndeljskih radn'illro-ca U Savez grad-evim.arslcih !ladnika-ca Pa(htU-tt?Ce 'H.oauue, 89, 113. anpu.n. 1919. IiSto, 89, 13. aprit 1919. 15 7 2 71 �priloga za radnicku stampu. u svim mestima gde su postojale organizacije socijaldemokratske partije, Sekretarijat je imao svoja povernistva s kojima je odrzavao pismene veze. . Zene u Srbiji nisu uspele da organizuju proslavu Medunarodnog dana zena, posto su bile angazovane na obnavljanju postojecih i organizovanju novih radnickih organizacija. One su posebno osetile svu tezinu tih posleratnih dana kada se postavilo pitanje njihove egzistencije, kao i egzistencije njihovih porodica. Povodom proslave 8. marta Paanu"L><:e uoauue ,su pisale: ,Mi u ovoj zemlji danas otimamo zivot, borimo se, na sramotu danasnje drliave, za sutrasnju koru hleba i spasavamo iz celjusti pomora i konacne propasti jos preostale tekovine, koje grozni rat nije uspeo da unisti ... Zene, ne varajte se vise, vee pohitajte nama, u nase organizacije, da srusimo danasnje drustvo i podignemo drustvo u kame cemo biti potpuna slobodne!"17 Sekretarijat zena socijaldemokrata Srbije odrliao je svoju zavrsnu Konferenciju 14. aprila u Beogradu. Sve partijske i sindikalne organizacije su pozvane da delegiraju svoje predstavnike za ovu konferenciju. Zene Srbije docekale su Kongres ujedinjenja sa znacajnim radnim rezultatima. Njihov rad, narocito u Beogradu, bio je intenzivan i raznovrstan. Prema izvestaju Sekretarijata zena socijaldemokrata Srbije, od obnavljanja njegovog rada, od 4. decembra 1918. godine, odrzano je devet redovnih sednica Sekretarijata. S poverenicama koje su birane u fabrikama, radionicama ustanovama, ulicama i kucama, odrzane su cetiri konferencije n~ kojima je raspravljano o njihovom radu i daljim zadacima. Sekretarijat je odrzao dva zbora monopolskih radnica i radnika. Posebna paznja poklonjena je okupljanju zena u sindikalne o~anizacije. u izvestaju se dalje konstatovalo ,da je interesovanje zena za stvar oslobodenja radnicke klase svakog dana sve vece. Svaku akciju Partije i sindikalnog i partijskog veca zene su najpunijim ucescem propratile ... Misao o ujedinjenju jugoslovenskog radnickog pokreta Sekretarijat je primio s najvecim odusevljenjem i on se s pravom nada da ce konferencija dati novoga impulsa ovoj neodloznoj potrebi". Na Konferenciji je izvrsen izbor Sekretarijata u koji su usle: Draga Stefanovic, Sofij a Levi, Anka Raskovic, Milica Topalovic, Mira Predojevic, Leposava Panic, Mitra Kotorac, Leposava Tiosavljevic, Cveta Petrovic i Zlata Bujadic. Posta se Zlata Bujadic i Cveta Petrovic nisu mogle primiti te duznosti, u Sekretarijat su na njihova mesta pozvane Milica Nikolic i Radoslava Ilic. Draga Stefanovic ponovo je izabrana za sekretara, a Milica Nikolic za blagajnika.ls Zene su uzele ucesce na zakljucnom sindikalnom Kongresu Srbije koji je odrlian 18. aprila u Beogradu. Sofija Levi izabrana je za sekretara Kongresa. 19 Isto, 61, 16. mart 1919. ARP, Sveska zap!isniiltJa sa ISednica Sekretarijata Zena, 160; Paih£U'I£'1Ge 1f.oaune, 89, 13. anpu.n, 1919. 17 \' ' Po zavrsetku rata nastupa period pojacane aktivnosti u radnickom pokretu Bosne i Hercegovine. U novim uslovima politicke i sindikalne organizacije znatno su ojacale i organizaciono se prosidle. Rad zena postajao je mnogo raznovrsniji, organizovaniji i zahvatao je nova podrucja Bosne i Hercegovine. Povecao se broj zena koje se redovno interesuju za rad socijaldemokratskih organizacija, a narocito za zenski pokret. One su sve vise ispoljavale zelju ·da neposredno ucestvuju u raznim oblicima drustveno-politicke aktivnosti radnicke klase. Njihovu paznju privlacila su razna politicka i druga predavanja, skupovi, akcije za opismenjavanje i kulturno-prosvetno uzdizanje. Pojacavalo se interesovanje zena za socijalisticku stampu i zato one nastoje da i putem sakupljanja dobrovoljnih priloga obezbede potrebna finansijska sredstva za izdavanje lista Glas slobode. Na svim tim skupovima, koji su se veoma cesto odrzavali, dolazila je do izrazaja u raznim vidovima borba zena za ravnopravnost i poboljsanje ekonomskog polozaja. N esredene posleratne prilike, nezaposlenost, nestabilnost trzista, neredovne isplate radnika, skupoca, nedostatak zivotnih namirnica itd. najvise su pogodili radnu zenu. Pocetkom 1919. godine zene u Sarajevu su odrzale vise konferencija na kojima se raspravljalo o svakodnevnim aktuelnim problemima. Prva politicka manifestacija radnicke klase u Bosni i Hercegovini je protestni petocasovni generalni strajk 21. februara. Protiv politike burzoazije, koja je vrsila progone i obespravljenja radnicke klase, u Sarajevu, Mostaru, Tuzli, Banjoj Luci, Travniku i Bosanskom Brodu ucestvovalo je 30 hiljada strajkaca. U Sarajevu je nastupio prekid rada od 9 do 14 casova. Radnici i radnice su organizovali skupstine i demonstrativno krenuli kroz grad. U povorci su se najvise isticale zene, koje su, izmedu ostalog, zahtevale i pravo glasa. Drustveni dam i postanska zgrada, u kojima je odrzana druga i treca skupstina, nisu mogli da prime masu od 12 hiljada !judi koja je prosla kroz grad. Na skupstinama su istupali govornici i usvojena je rezolucija koju je posebna delegacija predala vladi. U delegaciji su se medu 11 izabranih radnika nalazile i dve zene - Vilma J andrka i J ela Ostojic.2° Politicki rad medu zenama bio je dosta razvijen. One su odrzavale posebna predavanja na kojima se govorilo o ulozi zene u socijalizmu i potrebi organizovanog rada. U cilju uspostavljanja kontakta izmedu radnickog pokreta u Srbiji i radnickog pokreta u BiH, povremeno su u Sarajevu dolazili predstavnici Srpske socijaldemokratske partije. Tako je na Konferenciji zena u Sarajevu, 23. marta 1919. godine, sa temom ,Zena i socijalizam" govorio i predstavnik Srpske socijaldemokratske partije o zenskom socijaMemokratskom pokretu u Srbiji i potrebi uspostavljanja sto tesnjih veza izmedu zenskog socijaldemokratskog pokreta u Srbiji i Bosni i Hercegovini.21 Tom prilikom zene u Bosni i Hercegovini prvi put su se upoznale s radom zena u Srbiji. 18 19 72 Isto, 97, 25. april 1919. 20 21 Glas slobodc, 37, 15. februar 1919; 43, 22. februar. Lsto, 70, 27. mart 1919. 73 �U martu su pocele pripreme za dva predstojeca najvazmJa dogadaja - za proslavu Medunarodnog dana zena i ujedinjenje jugoslovenskog zenskog socijaldemokratskog pokreta. U Sarajevu je 6. aprila 1919. proslavljen Medunarodni dan zena. To je bila najveca manifestacija zena u toku godine. Toga dana u Radnickom domu osecala se posebna zivost. Pre podne zene su isle po gradu da izvrse pretplatu i prikupe dobrovoljne priloge za Glas slobode. One su ujedno agitovale za citanje socijalisticke stampe i pozivale zene da se uclane u socijaldemokratske organiza~ cije. Posle podne u 16 casova odr:Zana je u Radnickom domu velika zenska skupstina. N a skupstini je istupilo vise zena. Ljubica Cukovic je govorila o polozaju zene proleterke, Vilma Jandrka o zenskom pravu glasa i Lucija Pazin - o svakodnevnim neprilikama s kojima se bore zene proleterke. N a kraju ~e Anka Tame! govorila o Kongresu ujedinjenja i predlozila sledecu rezoluciju koju su zene jednoglasno usvojile: ,Sarajevske socijalisticki organizovane radnice i zene, okupljene na skupstini 6. aprila 1919, prilikom proslave ,Zenskog dana' ... (cenzurisano) pozdravljaju opstejugoslovenski socijalisticki Kongres u Brodu,22 na kame ce biti izvrseno ujedinjenje jugoslovenskog radnickog pokreta i na kame ce se ujediniti i zenske socijalisticke organizacije u cijeloj Jugoslaviji. Kako ostale radnicke organizacije, taka ce i zenske ujedinjene silno ojacati. Ali, da bi zenska socijalisticka organzacija u Bosni i Hercegovini usia sto jaca u jedinstveni jugoslovenski radnicki pokret, skupstina zena poziva sve radnice i siromasne zene u Bosni i Hercegovini da u sto vecem broju pristupaju radnickim organizacijama i Socijalistickoj stranici, da citaju i jll'etplacuju Glas slobode i Paih<U'i1<e noaune, pa da taka doprinesu ovoj velikoj oslobodilackoj borbi medunarodnog proletarijata i da sudjeluju u socijalistickoj revoluciji, koja danas pobjeduje u citavoj Evropi". u 20 casova priredeno je pozorisno vece na kojem su oddani pozdravni govori i izveden prigodan program." Na Kongresu ujedinjenja ucestvovale su iz Bosne i Hercegovine cetiri zene kao delegati. 24 U Hrvatskoj su socijaldemokratske organizacije u Dalmaciji i Slavoniji posvecivale vecu paznju organizovanom radu sa zenama. U vukovarskoj organizaciji stranke bio je veci broj zena. Zemaljska konferencija SDS u Zagrebu odr:Zana je 26-28. januara 1919. godine. Posle povratka vukovarskih delegata sa ove Konferencije odrzana je partijska skupstina u Vukovaru. Na skupstini je imenovano rukovodstvo u koje su usle: Marija Rakic, Marija Mudri, Lina Asedi, Kata Kramer i Ana Zuljevic. Nesta kasnije pocinje aktivnost zena u Osijeku. Sredinom marta 1919. godine odrzani su sastanci zenskih sekcija Socijaldemokratske stranke, kojima su prisustvovale skoro sve sindikalno organizovane zene. Raspravljalo 22 IVlasti >SU zabraniJ.e IDICLdaWlje Kongresa ujeddmjenja u Brodru pa je kangres odrr~an u Beogra·du. ' 23 Glas sl.obode, 76, 3. april 1919: 78, 5. april 1919, i '82, 10. aprU 1919. 24 lst-o, 173, 9. oktobar 1919. 74 se 0 potrebi zenske politicke organizaClJe i 0 aktivnostima zena u postojecim strukovnim sindikalnim savezima. 25 Pocetkom 1919. godine zene u Splitu radile su organizovano pod rukovodstvom Socijaldemokratske stranke Dalmacije. U svim akcijama one su podr:Zavale stavove Partije i zajedno s muskarcima isle u borbu za poboljsanje polozaja radnicke klase. Na Pokrajinskoj konferenciji Socijaldemokratske stranke za Dalmaciju, koja je odrzana u Splitu 25. marta 1919, zene su dale posebnu izjavu koja ukazuje na njihove odlucne, revolucionarne stavove. Ta izjava glasi: ,Mi, zene, koje smo dosle do spoznanja, da spas celog covjecanstva lezi jedino u ideji komunizma, odlucno odbijamo od sebe niske podvale i izvrtanja budoaskih stranaka, kao da ruski boljsevizam, a prema tome i komunisticki pokret ostalih zemalja tezi za prostitucijom zena. S gnusanjem smo procitale sramotni clanak Novoga doba od 24. ozujka, kojim taj vladin listie gadnim izvrtanjem cinjenica nastoji odvratiti svjesne majke, zene i djevojke od komunistickog pokreta. Mi, zene, koje se dosad nalazimo u socijalistickom kolu, svecano izjavljujemo, da vise necemo dati da. nas izrabljuju i zavaravaju sebicni predstavnici kapitalistickog i feudalnog reZi.ma. Ti nas farizeji, koji su u proslosti, a to cine i u sadasnjosti, zenu smatrali jedino predmetom svoje niske pohote, sada opet nastoje da skrenu s pravoga puta. No mi vam ovdje garantiramo, da im to nece uspeti. Mi, zene, necemo vise da budemo kukavice, necemo vise stajati po strani, nego Cemo zajedno s naSom braCom i s naSim muZevima, rame uz rame, zaci u veliku borbu za jos vece ideale komunizma. Da Zivi TreCa internacionala!" 26 Zene su u Hrvatskoj, kao i u drugim krajevima nase zemlje, ucestvovale u mnogim tarifnim i strajkackim akcijama u periodu neposredno posle rata. Radnice Fabrike cigara u Zagrebu trazile su da im se dodeli jednokratna pomoc, koju su primale prethodnih godina. Posta do 21. januara 1919. godine nisu dobile odgovor, kako je to zahtevom postavljeno, one su sutradan stupile u strajk. 27 Pocetkom februara 1919. godine organizovan je generalni strajk u Krizevcima u kojem su ucestvovali svi radnici, kao i najmlada sekcija sluzavki, sobarica i kuvarica. Strajkaci su zahtevali poboljsanje materijalnog polozaja radnicke klase. Strajkacki odbor je stampao 500 letaka, koji su rasturani po radionicama i preduzecima. Za vreme strajka odrzan je veliki zbor na kome je posle izlaganja govornika doneta rezolucija u kojoj se, pored ostalog, trazi ujedinjenje sa srbijanskom i bosanskom Socijaldemokratskom partijom.28 Iz Hrvatske je nekoliko zena bilo na Kongresu ujedinjenja u Beogradu. Od 30 delegata iz Zagreba bile su dve zene, i to: Iza Ilijic, studentkinja, i Marija Semani, privatna cinovnica, iz Osijeka 25 Jos•ip Caz'i, Vukova-r u. klasnoj borbi, Zagreb, 1955, 85; RadniCke r..ovine, 11, Osijek. 13. -rJtaTt 1919: 12, 20. mart 1919. 28 RaclniCke novine, gJa.silo Socijalnodemokr.atslke stlranrke Dalmacije, 17, Spliit, 29. mart 1919; Zene Hrvatske u radniCkom pokretu . .. , 55. 27 ·CJto6o0a, 8, 23. ja'H.yap 1919. 28 Isto, 24, 4. mart 1919. 75 �- Adela Pavosevic i Marija Sukic i iz karlovca - Marija Dvorzak." Adela Pavosevic30 bila je istaknuti rukovodilac radnickog pokreta i kasnije. U Ljubljani je 25. marta 1919. odrllana Okruzna konferencija zena, koju je otvorio Anton Stebi u ime Izvrsnog odbora Jugoslovenske socijaldemokratske stranke, a predsedavala je Marica Urbanceva. Raspravljano je o politickim pravima zena i organizacionim problemima. Naglasena je borba zena za politicku, socijalnu i kulturnu ravnopravnost. Zena vrsi najtezi poziv - materinstvo. Ona mora raditi najteze poslove u drustvu, i to osam sati u tvornici i osam sati kod kuce. Usled toga je zanemaren odgoj njene dece. Marija Rakovec je govorila o ucescu zena u ratu naglasavajuci da su one bile sposobne za sve vrste poslova, pa samim tim treba da dobiju i politicka prava. Alojzija Stebi je pozvala zene da ne dozvole da budu zapostavljene - proleterka mora da se bori sama za jednaka politicka prava. Na socijalnom polju zene su ocekivale zbrinjavanje trudnica i novorodencadi. Ona je pozvala radnice da se organizuju u Jugoslovensku socijaldemokratsku stranku. Zatim su govorile Brezarjeva i Fani Makuc. Posle rasprave o pravima i duznostima zena, Konferencij a je usvojila Rezoluciju: tJ poiitickom zivotu zene su aktivno ucestvovale. One su na javnim zborovima i kroz napise u stampi vise puta isticale potrebu da se odmah na sledecim izborima da pravo glasa zenama. Radnice u Sloveniji uClanjuju se u sve sindikalne saveze. U aprilu 1919. bilo je organizovano: Tipografi Rudani Metalci ZelezniCari Drvodeljci HemiCari KoZari ProizvodaCi Zivotnih namirnica SivaCi Kelneri ObuCari Gradevinalri Berberi Knjigovesci Stamparsko osoMje 1. Zene zahtevaju politicku, socijalnu i kulturnu ravnopravnost. 2. Organizacije zena treba da se prosire po celoj Sloveniji i u tu svrhu da se sazove sira konferencija u Ljubljani. 3. Zene treba da se obrazuju i usvoje ideje socijalizma: da se u listu Naprej vise iznose problemi i :i'il:d zena. Povremeno treba da se izdaju propagandne publikacije uz nisku cenu. ~ 4. Prvi maj zene radnice svecano ce proslaviti.31 Ulmpno: svetskog .r~ata vriSla radnJ(jkom pokretu ti. u njemu aktivno IU!Cestvoval,a do kraja Zivota; o!'lgani2iov,ala tStrajkove i demonstracije ru Osijek.u i kao dohar agitator •Cesbo listupala n,a ra:zmim lkonferencij:ama •i Slru.povima; zalagala se za emancipadju Zena i ruCestvovala u 'organizovanju Zen:s\kih •seke<ija u Osij eku; avgusta 'i novembra 1919. hapBena ii rliadr~ana neko vreme u zatvol'!U; [)O'd prismotrorn ipoldcije hila je d lklasnije 1 tponovo j.e 'UibarpSena; uCestv:ovala kao delegat partijske organil)acije iz :Osijeka na Kongresu ujedinjen}a, .aprhla 1919, i na 'Drrugom ·kongresu KPJ, jru.na 1920. 1godine. Na plena.rnoj ;gednici Zena komunilsta, kioja je odrZama 23. juna, u toam ra;da Kongresa referisaJ.ra. je o radu Zena u HVV"atskoj; bila Clm1 Mesnag sekretardjata :lena ~om.ru.rnista ru. Osijeku; oktobro 1920, na Oblasnoj .parbij:Sikoj :konferenciji u Os·ijetklu, izaibrana u IzvrSni odibor Obla~snog partijskog veCa; od 1922. Clan Gradskog ikom.iteta KPJ u ·Osijeku, a zatim neko v·reme - predsednilk i sekretar Mesnog radniCkog sitndilkalJn.og 1veCa; maja 1923. izabrana za zamenika ·01ana CenWalrnog partijskog veta KPJ, a 1924. - u Zemaljsko veCe Nezavisne radnQ;Ctke partije Jugos1a:vije; njen svakodnevni ·m:d poHcija je primeC.ivala i zbo1g toga su j-e nazivali osjeOka Roza Imksemburg. s1 NapTed, 73, 31. mart 1919. 76 123 7109 3 035 Broj Olanova Zena 500 500 3 234 497 863 973 538 121 174 69 189 160 64 69 37 138 171 642 34 26 6 82 6 30 17 514 1965 38 Ukupno je sindikalno organizovanih radnika u Sloveniji bilo 19 479. 32 2. Zene u radnickom pokretu od kongresa ujedinjenja do Obznane ---- 29 Drza,v:ni al'hiv, Zagreb (u daljem -terkstru: DA Zgb.) Pr. zv, 4-1/3366-1919, Arhivsf:i vjesnik, 2, Zagreb, 1959, 79 i 80c DA 2lgb., Pr. ZV, 6-14/175-4132-9549-8606/1919; Arhivsk1 vjesnik, 2 od 1959, 182-183; PaOHu-ttx:e uoeuue, 91, 15. anpu.11. 1919; 87, 11. anpu.a 1919. 30 Adela PavoSeviC (1897~1928) - zaVTSila Vi.Su dev-o_jaC'ku Skolu i radila kao knjigovoda u Konzumnoj zadru·zi "Narprijed" u Osijeiku; Zia vreme p.rvog Broj CJ:anova mu-S:karaoa Profesija 1 l i U Beogradu je od 20. do 23. aprila 1919. godine oddan Kongres ujedinjenja na kojem je doslo do stvaranja Socijalisticke radnicke partije Jugoslavije (komunista). Partija se borila za ravnopravan polozaj zene u drustvu, sto je postavljeno i u kongresnim dokumentima. U Podlozi ujedinjenja stoji: ,SRPJ-komunisti - ne bore se, dakle, za nove povlastice i preimucstva vee za ukidanje klasne vladavine, pa i samih klasa, a za jednaka prava i jednake duznosti sviju, bez razlike pola i porekla". U Prakticnom akcionom programu se predvida: ,Najpunija politicka i pravna jednakost svih gradana bez razlike pola. Aktivno i pasivno izborno pravo svakog gradanina i gradanke starih 20 godina". Statut precizira da Kongres Partije saCinjavaju, pored ostalih, i ,dva izaslanika Centralnog sekretarijata zena".33 Na Kongresu ujedinjenja ucestvovale su zene delegati iz Srbije, Hrvatske i Bosne. Neke ad njih uzele su ucesca u diskusiji na sednicama Kongresa. Milica Durie je na trecoj sednici referisaia 142, 17. jyn 1919. as Istorijski arhiv KPJ {ru daljem tek!stu IAKPJ), tom II, Beograd, 1949, 12, 14, 17. a2 Pad:H.U'l£Ke noaune, 77 �o Statutu Partije i vise puta je uzimal~ rec u diskusiji o ovom pitanju.•• K d .I d . • . I" ··t .•!. . I na samom ongresu os a su o IzrazaJa raz ICI a m1s JenJa u pogledu ravnopravnosti zena. Delegat Mi!ivoje Tadic je na sestoj sednici Kongresa izjavio da ,zenama ne bi trebalo dati pravo glasa, jer su konzervativne". Delegati su na ovo negodovali. Na istoj sednici Ljubica Zlatanovic je u svom izlaganju energicno protestovala protiv Tadicevog predloga. 35 Za vreme Kongresa ujedinjenja odrzana je 20. aprila naveee Konferencija zena socijalista (komunista) na kojoj je izvrseno ujedinjenje svih zenskih socijalistickih pokreta u jedinstveni zenski socijalisticki (komunisticki) pokret Jugoslavije. Konferenciju zena otvorila je i pozdravila Draga Stefanovic, sekretar Pokrajinskog sekretarijata zena socijaldemokrata Srbije. Ona je •govorila o teskom polozaju zena za vreme rata i njihovom ucescu u resavanju zivotnih problema. Posebno je istakla znacaj aktivnosti zena u drustveno-politickom zivotu i duznost komunista da ih organizuju i socijalisticki prosvecuju. Zatim je Milica Eluric govorila o zaposljavanju zena, koje su se u odnosu na stanje pre rata ukljucile u velikom broju u privredu; o obnavljanju starih organizacija i osnivanju novih, nagla5avajuci da su oni, i pored svih teskoca, uspeli da u Beogradu organizuju 2 000 radnica u sindikate i 400 u Partiju; o potrebi ujedinjenja radnickog pokreta i zadacima koji stoje pred ujedinjenom organizacijom. Na Konferenciji je izvrsen izbor Centralnog sekretarijata zena socijaJista-komunista i reseno da se sto pre pokrene Jist Jea1ta1GOCT, organ zena socijalista-komunista Jugoslavije. Milica Eluric procitala je Nacrt statuta zena socijalista-komunista, nap'6'tninjuci da je njegova osnova ista kao i Statuta SRPJ (k). Konferencija je jednoglasno usvojila Statut. 36 ,Zene socijalisti (komunisti)" - kaze se u Statutu - ,usvajaju maksimalni i minimalni program Partije komunista Jugoslavije i smatraju sebe kao deo partijske celiiie. U isto doba one iskljucuju svaku zasebnu organizaciju zena, a sebe smatraju tehnickim - izvrsnim odborom u agitaciji i organizaciji zena". Prema odredbama Statuta, Zemaljska konferencija bira Centralni sekretarijat zena socijalista (komunista) u kojem su prema broju organizovanih zena proporcionalno zastupljene sve pokrajine. Zatim je predvideno formiranje osam pokrajinskih sekretarijata, i to: u Beogradu, Sarajevu, Skoplju, Zagrebu, Osijeku, Novom Sadu, Splitu i Cetinju. Broj clanova pokrajinskog sekretarijata zavisi od broja organizovanih zena u partijske i sindikalne organizacije u pokrajini. Pored pokrajinskih sekretarijata, Statutom je predvideno osnivanje mesnih sekretarijata (u mestima gde ima organizovanih zena) ako partijska organizacija smatra da je to potrebno. Zadatak mesnih sekretarijata je da okupe sto vise zena u partijske i sindikalne organizacije i da vrse agitaciono-propagandni rad medu zes.t Paduu-tt.?<:e uoau.ue, 101, 26. anpuA 1919. 35 il!Sto, 108, 8. maj 1919. s6 lst'O, 113, 13. maj 1919. 78 nama. Mesni sekretarijati treba da osnivaju svoja poverenistva ti selima kad se za to ukazu potrebe i mogucnosti. Prema instrukcijama Cer.'~r":lnog parti~skog ':'eca. SRPJ (k), Centralni sekretarijat zena SOCIJaJista-komumsta daJe d1rektive za ce]okupni rad zena. •. , Drugi.deo. Statuta s~ odnosi na osnivanje ,Organizacije mlad~ZI . SpeciJalr.'; zadatak zens.~og pokreta je ~io okupljanje i orgamzovanJe radmcke dece u decJe grupe ,Buducnost". Prema decjem uzrastu, organizuju se tri grupe: u prvu se ukljucuju deca od 7 do 9 god~na, u .drugu - od 9 do 11 i u trecu - od 11 do 15 godina. Predv1deno Je da se u grupama organizuju. naroCiti kursevi po modernim pedagoskim nacelima, da se osnuje ornladinska citaonica pozoriste i pevacki hor. ' Na sindikalnom Kongresu ujedinjenja, koji je odr!lan 23. aprila, Ljubica Cukovic i Sofija Levi izabrane su za sekretare Kongresa, a Draga Stefanovic za clana Centralnog radnickog sindikalnog veca. Prilikom konstituisanja ona je izabrana i za Clana Izvrsnog odbora CRSVJ.37 Posle Kongresa Centralni sekretarijat zena usmerio je sav rad na organizovanje i socijalisticko prosvecivanje zena. Pocetkom jula .. Izvrsni odbor Centralnog sekretarijata zena ,umoljava sve parhJske organizacije u untrasnjosti da odrze zborove zena i da izaber:'. c:pravu mjesnog sekretarijata ... " 38 Neki pokrajinski sekretanJatl zena odmah su poceli aktivno raditi na sprovodenju ovog zadatka. . . U Srb~ji se ':'ec u !~to 1919. godine pristupilo obnavljanju stanh I_org~~IzovanJU. n?vih mesnih. sekretarijata zena. U partijskoj orgamzaCIJI u J agodtm bile su 52 zene. One su 7. jula oddale Konferenciju zena na kojoj su donele odluku da se zene Clanovi Partije grupisu u svoju sekciju. Na istom skupu izabrana je Privremena uprava." To su 20. jula ucinili zene clanovi SRPJ (k) u Mladenovcu ..•.• .Partijska organizacija Nisa oddala je krajem jula zbor' zena ~OJ! Je Y.rlo ?obro uspeo. Na zboru je obnovljen mesni sekretarijat zena koJI ]e 1zabran u februaru iste godine. 41 U Zajeearu je, takode partijska organizacija odrzala zbor zena na kojem je izabran mesni sekretarijat zena. 42 U Sapcu je bilo najvise organizovanih zena. One 37 listo, 100, 28. april 19-19, i 106, 5. maj 1919. !ISto, 167, 16. jut 1919. 39 •• ... u Srbi'ji ISU u nek!i~ mesttima Sekretarijat Ze11ta nazivali Urpravom sekC~J€ zena .. Upravu sekCIJe ru Jragodi~.t:i i'Zabr~n~ ~: M. TJ:epCrunin, pre:dsedrnik, R. Ml!mc, SE!ikretar, Anlka Dordevic, b}agaJn]k i 1Clanov1: Anka LeSa:k !\Hleva f>akiC i Stam.,a SabljiC. {Paduu'tt?Ce uoaune, 165 13 jy.fl, 1919' ARP' Se6amje Drage Ste:fiarr:t<>Wc, MG-III-8-9/1.) . ' . ' ' 40 • U Upr<a•VlU sekci}e u Mladenovcu iz<llbrone 'SU S. JovanJCeviC predsednilk: K. Milov~·oviC, s~r~r, J. Radu'laviC, 1blagajnik, ~Za z-amenice: Mtlenkiovic: ~· ZeCev1c, a.. U fml:anSFJ'W:':l k~t11olu J. ~retiC i S. LuCiC. (ARP, Sveska z,apisnilka. sa sedmca Sekretaru]1ata zena Srb1)e, :str. 178 i PaOnu'ltxe uoauue, 176 27. JY.II 1919.) ' 41 U Sekretarijat ISU dzabrane: 2ivtka JanJroviC, Jelena PetroviC Katica V:ajldiC, Olg-a PaviCeviC, Kosara PejkoviC 1 M:hlika AndeHroviC a u f·in~n.sij·gkiu kontrolu: Dava AtanasijeviC, Natalija Kos·trl.C i Jelena AndelikoviC. (Padn.u-ttxe uoauue, 196, 20. aazycT 1919.) 38 u: r J: 79 �su nekoliko puta u toku 1919. godine po~ivaie Clanove Pokrajinskog sekretarijata zena na svoje zborove. Zboru zena u Valjevu, 10. avgusta, prisustvovale su 24 radnice, od kojih 10 Clanova Partije. Na skupu je bila Sofija Levi, Clan Pokrajinskog sekretarijata zena. Ona ih je upoznala sa razvitkom zenskog pokreta u Srbiji i dala uputstva za dalji rad. 43 Na sednici Pokrajinskog sekretarijata zena, koja je odrzana pocetkom septembra 1919. godine, Draga Stefanovic je upoznala Clanove sa pismom zena iz Jagodine u kojem izvestavaju da su odr2ale tri konferencije, osam redovnih i tri vanredne sednice. Osnovale su posebnu biblioteku koja sluzi za prosvecivanje i kulturno uzdizanje zena. U isto vreme odrzale su dve priredbe. U pismu se dalje govori o nezaposlenosti koja naroCito otellava polozaj zena. Sekretarijat zena u Jagodini je predvideo u plam1 rada organizovanje i vaspitavanje radnicke dece. Na istoj sednici je zakljuceno da se putem cescih pisama daju uputstva za rad sa zenama u unutrasnjosti.'4 Do polovine 1920. godine osnovani su sekretarijati zena komunista u jos nekim mestima, tako da su u Srbiji uoci odr2avanja Drugog kongresa KPJ delovali Pokrajinski sekretarijat zena komunista, Poverenistvo zena. u Smederevu i mesni sekretarijati u Mladenovcu, Jagodini, Valjevu, NiSu, Uzicu, Zajecaru, Pirotu i Sapcu sa ukupno 817 clanica SRPJ (k). U ovim mestima bilo je gotovo 700 zena koje SU cita!e list JeiJHaKOCT. 45 U Vojvodini je, prema secanju ucesnika, bio razvijen zenski komunisticki pokret. Medutim, nedostaje dovoljno izvorne grade na osnovu koje bismo to dokazali. Pred odr2avanje Drugog kongresa u Novom Sadu postojalo je PoverenistvD zena komunista i oko stotinu zena bilo je u Partiji. 4 ~ Dvadeset devetog jula 1920. u Radnickom domu u Novom Sadu odrzana je Konferencija zena na kojoj je bilo 80 ucesnica. Najpre je govoreno o polozaju zena u drust\Tu, a zatim je izabrana Uprava sekcije zena. 47 Pored Novog Sada, zenski pokret bio je razvijen i u Velikom Beckereku (Zrenjaninu}, gde je bilo vise preduzeca u kojima su radile i zene. Sekretarijat zena komunista uz pomoc partijske organizacije aktivno je radio na okupljanju, vaspitanju i politickom obrazovanju zena. U drugoj polovini 1920. godine zene u Velikom 42 Za ISek!retara je izafbrana Mitra Kotarac, rza blaga.jnika Mlilka VuCa m ·Olanove - Rajna LaziC, Dara JovanoviC ·i Lepooav:a 8takiC. (Pai)nu~'Ke 1WBUUe, 196, 20. aezycx 1919.) 4 3 ARP, SveSka zap:isnilka ·sa :sednica Sekrebarijaila Zena Sf!bije, 179 i 184. 4 4 ARP, Sv;eska z.aa>isnilk:a sa sednica Selm'etarjj<ata Zena Srbije, 191; seCanje Drage Stefan1oviC, MG-III-8-9/1. 4 5 Jedua-Kocx, 6, 15. jyu 1920; Pa0UU"t£1Ce 'IWBU'Ite, 145, 17. jyn 1920. <16 JeQuaKOCT, 6, 15. jyn 1920; 11, 1. de~e.-K6ap 1920; rpaj_ja 3a UCTOpUjy ~oviC, BojaoOuue, Ko..«yuucTtt'lf.Ka napxuja u peBDJ!.Yt4UOuapuu pa(htU'ti.'KU nox:peT y BojaodU'H?A. 1919-1941, TOM I, 1919-1929, Hos11 Ca;q, CpeMcKI1 Kap.rroBIJ.H, 1971, 210. 47 U Upravu .sekcije 'izabrane :su Jrulka Mrunoj}oviC, Julk-a Juhas, Terezija KauCiC, Terezi-ja Stamt:, M;a,gda Oster, Etelikls Hajdn i Evica Lazaxev:i.C. (PaiJ~ 'HW£KU .tz;u.cT, opraH KoMyiU:tCTWIKe napTuje Jyroc.rrasJ1je, 45, Ho:su Ca.n:, 1. aazycT 1920; JeiJuax:ocT, 9, 1. cenTe.M.6ap 1920; Tpaba 3a ucTopujy Bojaodune, n.d., 142, 143.) 80 Beckereku masovno pristupaju radnickom pokretu. krajem godine bilo je u ovom mestu oko 400 zena u Partiji. 48 Prema secanju Julke Manojlovic, koja je tada bila rukovodilac zenskog pokreta u Vojvodini, u ovom periodu organizovane su grupe zena komunista u Novom Sadu, Temerinu, Petrovaradinu, Subotici, Melencima, Kumanima, Curugu, Kisacu .itd. 49 U toku 1919. godine u Makedoniji nije bilo organizovanog rada sa zenama. Tek u zimu 1920. godine, posle formiranja Pokrajinskog partijskog sekretarijata za Makedoniju i Staru Srbiju, pristupa se organizovanju mesnih sekretarijata zena. N a zboru zena odrzanom 29. februara 1920. godine u Radnickom domu u Skoplju, govoreno je o potrebi organizacije zena komunista, prihvacen je Statut zena socijalista-komunista i izabran Mesni sekretarijat zena komunista. Sekretarijatu je postavljen zadatak ,da saziva cesce zborove i predavanja u cilju agitacije i osposobljavanja zena za borbu u redovima proletarijata 50 Prema izvestaju Centralnog sekretarijata zena komunista Jugoslavije, objavljenom pred Vukovarski kongres, u Makedoniji je postojao Pokrajinski sekretarijat zena komunista." U Radnickom domu u Skoplju odrzan je 29. avgusta 1920. zbor zena komunista na kojem je izabran nov Mesni sekretarijat zena. 52 Prema podacima u listu JeonaKOCT, br. 10, sastanak zena na kojem je izabran Mesni sekretarijat odrzan je mesec dana ranije. U Kavadarcima je 12. septembra 1920. godine oddana godisnja skupstina partijske organizacije na kojoj je izabrana nova uprava. Istoga dana odrzana je i skupstina zena na kojoj je izabran Sekretarijat zena komunista. 53 Pokrajinski sekretarijat zena socijalista-komunista za Bosnu i Hercegovinu oddao je u Sarajevu 11. septembra 1919. godine godisnju skupstinu na kojoj je podnesen izvestaj o radu; diskutovano je o socijalistickoj propagandi i izvrsen je izbor sekretarijata. Izvestaj o radu podnela je Ljubica Cukovic. Ona je govorila o ulozi zene u ratu; o obnavljanju zenskog pokreta; o I konferenciji zena, 12. marta 1918. godine, na kojoj je izabran Odbor od sedam drugarica; o pomoCi Zenske organizacije Zenama Ciji su muZevi i hranitelji bili u vojsci; o proslavi Dana zena; o skupovima zena na kojima se raspravljalo o svakodnevnim problemima; o potpomaganju socijaJednanocT, 11, 1. 0e1{eJo£6ap 1920. AIRPS - Se6anje .Ju~ke McmojJ:o'ViC_,Laza.reviC. 50 Prema ·podaci,ma u Co~ujaJ1.UCTU'1£'KOj 30pu, 14, zbor :lena komuni'Sta IU .SkQpllju, na 1 ojem j.e 11ia:brana rnova uprava, odrZcm je 14. marta 19·20. (Cpwu.k ja.nucTu'ltxa 3opa, 8, CKorrJbe, 25. r;Pe6pyap 1920; 9, 29. Q)e6pyap 1920; McTopujc'ICu apxua KIJM, TOM I, Kffi. 1, 104.) 5l JeiJUa'KOCT, 6, 15. jy'li. 1920. 52 U Sekretarijat su uSle: Caja Tasi6eVIa, Darinka StojanoviC, Le:posava Sto}anoviC, Kostad:ina F.i!lipoviC, Rosa BlavoviC (PJarvev:a), Katica DordevliC i A!na f}ordeviC. (Co~ujaJZUCTU'1£1<:a 3opa, 66, 27. as~y·cT 1920; 67, 28. aazycT 1920; 76, 11. cenTe.MDap 1920; JeiJ'Ha'ICOCT, 10, 11. oxTo6ap 1920. 53 U Sekretarijat iSU iza:brane: Limb-a Goren.CeviC, RJodna Ma1lk:O'ViC, Zora Resa:v~ka, Fr:ooa 9arndureviCeva, Jordanka Resav.ska i Mar:a MatkovliC. (VfcTo~ 48 49 pujC'ICU apxua KIIM, TOM I, Kffi. 2, 656.) 81 �listicke 1\tampe; o prlreilivanju raznih' priredaba i u~estvovanju u kulturno-prosvetnom radnickom drustvu ,Proleter"; o prvomajskim progonima i o obrazovanju grupe socijalisticke mladezi ,Buducnost". Anka Tame! je govorila o znacaju socijalisticke stampe. Posle izlaganja i diskusije izabran je Pokrajinski sekretarijat zena komunista u koji su usle: Anka Tamel, Ljubica Cukovic, Lucija Pazin, Drag a Crnkovic, Marica Pavic, Stefa Krsulj, Vilma J andrka, Luca Sler, Katarina Simic, Ljubica Biljan, Marica Pticek, Stoja Zagorac, Marija Tosoni i Ana Matuh. 54 Pokrajinski sekretarijat zena organizovao je rad zena u nekoliko mesta u Bosni. N a radnickoj skupstini u Travniku, pocetkom marta 1919, Lucija Pazin, clan Pokrajinskog sekretarijata zena, govorila je o zenskom pitanju i socijalnoj demokratiji.55 Na osnovu Statuta, u jesen 1919. godine, poi!elo se sa formiranjem mesnih sekretarijata zena u BiH. U Derventi je 9. avgusta odrzana Konferencija zena na kojoj je bilo prisutno 60 drugarica. Vilma Jandrka, clan Pokrajinskog sekretarijata zena, odrzala je referat 0 ucescu zena u privredi i ukazala na potrebu da se zene ukljuce u socijalisticke organizacije. Posle referata i diskusije izabran je Mesni sekretarijat zena. 56 Na poziv zena iz Doboja, Anka Tame!, predsednica Pokrajinskog sekretarijata zena, formirala je Mesni sekretarijat zena. Osamnaestog oktobra oddan je pripremni sastanak, au nedelju po podne sira Konferencija zena. Konferenciju je u ime Mesnog odbora Partije pozdravio Franjo Kopic. Glavni referent hila je Anka Tamel.'7 U Zenici je 19. oktobra oddana Konferencija zena koje su organizovane u Partiji. Na Konferenciji se u,prisustvu 120 ucesnica raspravljalo o znacaju i potrebi organizovanog rada sa zenama, primanju pravila i izboru mesnog sekretarijata. Na kraju je izabran Mesni sekretarijat zena socijalista (komunista).'8 Mesni odbor Partije u Jajcu odrzao je 23. oktobra veoma uspelu Konferenciju zena na kojoj je izabran Mesni sekretarijat zena socijalista (komunista).'9 Rad na ucvrsCivanju i organizacionom jacanju zenskog pokreta u BiH nastavljen je i u 1920. godini. U Banjoj Luci je 14. marta Glas slobode, 147, 7. septembar 1919; 173, 9. oktobar 1919. " Isto, 55, 8. mart 1919. 56 U Sekretarri'jat su 'iza'b!'lane: Anka ,Cerni, sakretar, K!atica Ta:baS, bilagajnik, Anka LediC i Anlkla Certkovski, l!'evizori. (Glas slobode, 146, 5. septembar 1919; 185, 23. septembar 1919.) 57 U Selkretarijat su uSle: :Kiatioa V.rdoljalk, M·aZerillta Cerni, M.arija Lesar, Em.it11ja Oliv•a, VaUer-ija Vruk, Ma'l'lija Sal•ai i A:nka Maza,ki,jev:iC. (Glas sloOode, 191, 30. oktobar 1919.) 54 5s U Setkr:etarijat 1su i:zlabrane: NataS.a Larpa.Ce!k:, Eveli·na Egjend, liuaija Ive1jiC, Kazimixa I.JU'bter 'i M!atilda Sandrk. {DrZavtni aoc:hiiv Sa·r.ajev·o (u daJ.jem tekstu: DAS), ZV, Prez. -br. 3843/1920; Glas slobode, 191, 30. oktobar 1919.) 59 U Selm'etarijat ·su rUJSle: 8ofi1,a Hutz, 1Sekiretar, Antoni}a JaZ.abei.k, blagajnik:, Alna Fr.aniC, Tereza Rubdn, StaJna Tautel'llnan, Lucija Vulk:adin ri. Mara JuranoviC, odtbornici. .(Glas slobode, 211, 25. novembar 1919.) 82 ·'. ·! !1 odrzana Kon:ferencija zena na koju je doslo vise od 40 drugarica; · izabran je Mesni sekretarijat zena. 60 U Tuzli je takode izabran Mesni sekretarijat zena. Milka Trifkovic je izabrana za blagajnika Mesnog sekretarijata partijske organizacije u Tuzli, a Julka Vikic iz Kreke i Angela Kranjcec iz Tuzle za poverenice, koje su primale Clanarinu i pretplatu za listove JeiluanocT i ByilyhuocT. Jula 1920. u mesnoj partijskoj organizaciji Tuzle od 800 Clanova Partije bilo je 100 zena. One su se narocito isticale u priredivanju ,crvenih nedelja" i prikupljanju priloga za G!as s!obode." Do polovine 1920. godine formirani su mesni sekretarijati zena u jos nekim radnickim centrima. U izvestaju Sekretarijata Pokrajinskog izvrsnog odbora SRPJ (k) za BiH navodi se da je uoci oddavanja Drugog kongresa KPJ u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori bilo 7 424 Clana Partije i 24 687 sindikalno organizovanih radnika. ,Pokret zena povoljno se razvija. Medu gornjim clanovima ima 1 200 zenskih; u Sarajevu 450, a u drugim mestima ostalo. Narocito agitaciju medu zenama vodi Pokrajinski sekretarijat zena socijalista (komunista) u Sarajevu sa svojim mesnim sekretarijatima u Banjoj Luci, Zenici, Mostaru, Tuzli, Jajcu, Derventi, Doboju i Bugojnu".62 Medu delegatima Bosne i Hercegovine za Vukovarski kongres KP J bilo j e i pet zena. 63 Pokrajinski sekretarijat zena komunista pripremao je svoju godisnju skupstinu koja je bila zakazana za 9. avgust sa dnevnim redom: 1. izvestaj sekretara, blagajnika i kontrolne komisije; 2. izvestaj s plenarne ·sednice u Vukovaru; 3. organizacija zena i 4. biranje novog sekretarijata. 64 Medutim, nema podataka o odrzavanju te skupstine. U radu sa zenama u Dalmaciji ucinjeni su u ovom periodu ozbiljni napori i postignuti vidni rezultati. Sekretarijat zena komunista u Splitu odrzao je vise sastanaka na kojima su raspravljani aktuelni problemi za koje su zene bile zainteresovane. Na sednici Centralnog sekretarijata zena komunista, koja je odrzana 18. septembra 1919, procitano je pismo iz Splita u kojem se govori da je zenska socijalisticka organizacija oddala 25. avgusta svoju konferenciju na kojoj se raspravljalo o jacanju i unapredenju organizacije zena socijalista-komunista. Na Konferenciji je, prema Statutu, izabran Pokrajinski sekretarijat zena za Dalmaciju. U istom pismu zene iz Splita ,mole da im se posalju uputstva za rad, statut donesen na kongresu, uputstva za rad s omladinom, brosure i koji dramski komad". 65 60 U Selkretarijat ~e-na 'SIU izahrane: J,osirpa La,strh! pred:sednilk, Stefa K:rekiiC, sclcreta!l", Mara MaC'l{liC, blagajnik, Mar-ij.a FiSer, K,afica JukiC 1 Bosiljika MitrovdC, ,OidJbornice. i(DAS, ZV, Prez. br. 3843/1920: Glas slobode, 6-8, 30. mart 1920.) 61 Glas slobode, 103, 15. maj 1920; 163, 3. avgust 1920. 62 Isto, 121, 10. jun 1920. " ARP, II-1h od 60-66. "' Glas slobode, 167, 7. avgust 1920. 65 ARP Sveska zapiSlllilka sa 1sednica Selkretarijata Zena Srbije, 194. 83 �--- -------------------------- ------------~~- tr . . . . - . ~ Splitu je 21. marta 1920. godine oddan veoma uspeo sastanak zena komunista, koji je otvorila Zorka Folic i govorila o ulozi zene u drustvu. Sa sastanka je upucen pozdravni telegram Centralnom sekretarijatu zena komunista u Beogradu, a zatim se preslo na upisivanje novih Clanica u organizaciju. 66 Do polovine 1920. u Dalmaciji su, pored Pokrajinskog sekretarijata zena, postojali i mesni sekretarijati zena u Splitu (170 cianova), Puciscu (50 clanova) i Makarskoj (40 Clanova). 67 U Hrvatskoj i Slavoniji pristupilo se organizovanju mesnih sekretarijata zena pocetkom 1920. godine. Krajem januara 1920. godine partijska organizacija u Vukovaru organizovala je sastanak zena. Na sastanku je govoreno o potrebi formiranja mesnog sekretarijata zena komunista i izabran je Odbor od pet ·Clanova koji ce izvrsiti sve pripreme za realizaciju ovog zadatka. 68 Polovinom 1920. godine u Zagrebu i Slavonskom Brodu postojala su poverenistva zena, a u Vukovaru - Mesni sekretarijat zena. Petnaestog juna oddan je sastanak mesne partijske organizacije u Vukovaru na kome su izabrani delegati za Drugi kongres, medu kojima i zene: Marija Rakic, Julijana Saban i Elizabeta Magic." U Vinkovcima je Mesni sekretarijat odrzao polovinom avgusta prvi sastanak zena na kojem se govorilo 0 borbi protiv kapitalizma. Na skupstini od 12. septembra izvrsen je reizbor sekretarijata zena komunista. 70 Na organizacionom oformljenju zenskog komunistickog pokreta u Sloveniji pocelo se raditi tek u drugoj polovini 1920. godine. Posle pobede revolucionarnih snaga u radnickom pokretu Slovenije i stvaranja nove Radnicke socijalisti~~ stranke za Sloveniju, marta 1920. godine, stvoreni su uslovi za organizovaniji rad medu zenama. Raspolozenju zena u Sloveniji i njihovoj spremnosti da ucestvuju u radnickom pokretu upravo je do tada nedostojala organizovana politicka partija koja bi ih predvodila u borbi. Stoga su zene sa odusevljenjem pozdravile osnivanje Radnicke socijalisticke stranke u Sloveniji izrazavajuci spremnost za borbu i isticuci u svom pozdravnom pismu, upucenom Radnickoj stranci, teskoce na koje su u svom dotadasnjem radu nailazile. ,Zenski proletarijat odusevljeno pozdravlja stvaranje nove Radnicke socijalisticke stranke za Sloveniju s nadom da ce ta politicka stranka deo svojih snaga staviti u sluzbu zenskog pitanja. Ogromno poverenje smo polagale u Socijaldemokratsku stranku, ali smo se prevarile. Kada smo htele da odrzimo zenski zbor, nismo mogle obezbediti nijednog govornika. Zenski deo proletarijata, kao vazan deo covecanstva, bio je prepuSten sam sebi. Kako do sada nismo uCestvovale u javnom Zivotu, 06 67 • 68 Osloboctenje, 34, Split, 27. mart 1920. Pa(h£u·ttue uoau11.e, 147, 19. jyn 1920. RadniCka st·raZa, gJasi.l-o Socija.listiOk:e TSJdnU!k.e partije Jugpslavije (komruniista), VukovaT, 5, 1. februar 1920. 09 Jedna"KocT, 6, 15. jyu 1920; RadniCka straZa, 25, 19. jun 1920. 70 U Sekreb81l'ijat .su izlabrarne: Ma'Pija Baj:fl-ws, !predsedni'k, JuWka Pruher sekrretar, ·MaTi,ja HusH, blagajntk, Lenka BaCin, Lhtbica Hi§, Kata Stanib Ma~ rija Kova-CeviC i -Marija Ct:.IiC. (Jedua.'IWCT, 9, 1. cenre.o~ttiap 1920; 10, 11. 'mcTo6ap 1920.) 84 ne mozemo, razume se, imati takvu politicku naobrazbu kao sto je imaju muskarci. Stoga je utoliko veca duznost svih da nam pomognu na svakom koraku koji sluzi opstem cilju. Spremne smo da pomazemo i ucestvujemo, prema svojim mogucnostima, u borbi za zajednicko oslobodenje. Nedostaju nam samo kadrovi, i to rukovodeCi koji bi nas mobilisali i pomogli u obrazovanju, sto je preduslov za sav dalji rad. Zato apelujemo na Radnicku socijalisticku stranku Slovenije da uzme u svoj program i zensko pitanje. Vase proleterke". Urednistvo lista se zahvalilo na ovom pozdravu i izrazilo spremnost da sve uCini za organizovanje svesnih Zena. 7 1 Kongres Radnicke socijalisticke stranke Slovenije, odrzan u Ljubljani 11. aprila 1920, doneo je jednu od najvaznijih odluka da se stranka prikljuci SRPJ (k) kao njen sastavni deo. Radnicka socijalisticka stranka posvetila je odgovarajucu paznju radu medu zenama. Antonij a-Toncka Cec72 bila je sekretar Kongresa. N a Kongresu je podnesen kraci referat 0 zenskom pokretu.73 Posle Kongresa Partija se jos vise~ angazovala u radu medu zenama. RdeCi prapor, organ KPJ u Sloveniji, u broju 14, objavio je kratke podatke o organizaciji zena u J ugoslaviji, pozvao zene komuniste da formiraju pokrajinski sekretarijat zena u Sloveniji i da pisu za J eo1ta100CT, organ Centralnog sekretarijata zena u Beogradu. U Jesenicama je odrzan 12. septembra sastanak zena na kojem se raspravljalo o polozaju zena u durstvu. Na sastanku su govorile drugarice Lemez i Bertonceljnova. One su osudile kapltalisticki poredak u kojem zena nema najosnovnijih prava i pozvale su zene da zajedno s muskarcima stupe u borbu za oslobodenje od eksploatatorskog rezima. Ukazano je na potrebu zajednicke borbe zena sa svetskim proletarijatom i ucesca s muskarcima u buduCim izborima.74 U cilju organizacionog formiranj a zenskog komunistickog pokreta u Sloveniji, Partija je organizovala sastanak zena u Ljubljani 19. decembra 1920. godine, koji je otvorila Antonija Cec izlozivsi ukratko polozaj zene u Sloveniji. U svom govoru ona je istakla potrebu jacanja zenskih organizacija, podvlaceci narocito da se zene jedino organizovanim radom mogu izboriti za politicka prava i da je stoga duznost svih zena da se svrstaju u jak front i da se zajedno 11 Ujedinjenje, 4, J.. jubJjana, 31. mart 1920. Ant·onija - T::~nCka CeC - rodena je 1896. u ·T-rbovtj:u; u KPJ rprimlkasnije ·postala i •Cl-an PK KPJ za S-lo•Te:niju~ upuCena 1927. na skolOV1anJe u Sovjetski Savez; IPO zavr.Setk.u IStudija na KoonunistiCkom uni- , verzite'bu tn:aaiona1nih :manjina za~pada -(KUNMZ) <radila u s-ovjetsk:im sindikatima i polith~k1m f.o:rrumima; ru Jugaslaviju 1se v.rratila 1937. i nastarvdla .ruktivno da ra:di; ibHa Clan Sr-eskog, a zatim i Ok~nog komiteta KPS za Celje; vge puta hapSena i -osuc'tiv:ana; poCetkom rata bila selm'etar Sre.::kog :komiteta KPS za !Zagorje, a ,k.a:snije ·&eik·retar OkruZnog komiteta KPS za Kozjan:.siko; av.~sta 1942. Nemci 'su je ranili i .uhvatili; IPasle rdugotvajne l.i!str;age i muCenja, ·sprovedena u log01r Au.Svic, gde joe um!lla novembra 1943. Progla.Sena je za narodnog 72 yena 19~0, heroja. 73 Nova istina, 71, Hi. april 1920; PaduwtKe H.oeune, 111, 7 . .M.aj 1920. 74 RdeCi prapor, 34, 25. septembar 1920. ·85 �----------------------------------- / nizaciji i kulturno-umetnickom drustvu ,Svoboda" radila je Rezka Stenovic. One su priredivale predavanja i organizovale razne skupove. 19 Borba za pravo glasa zena bila je u centru paZnje aktivistkinja KPJ i radnickog pokreta. Na svim skupovima, manifestacijama i demonstracijama zene su postavljale pitanje prava glasa. Ova je narocito postalo aktuelno krajem 1919. i pocetkom 1920. godine, kada su pocele diskusije o donosenju zakona za opstinske izbore. Izvrsni odbor SRPJ (k) uputio je pocetkom januara poziv svim partijskim organizacijama da odde predizborne zborove na kojima bi se istakla borba Partije ,za puna politicka prava radnog naroda i za politicku jednakost polova".•• Centralni sekretarijat zena uputio je pismo svim pokrajinskim i mesnim sekretarijatima zena u kojem ih mali da 24. januara odrze zborove zena na kojima ce se govoriti 0 obespravljenosti zene i istaknuti zahtev Partije ,za politicko izjednaCenje polova". 81 U toku januara 1920. godine, narocito je doslo do izrazaja revolucionarno raspolozenje zena i njihova spremnost da se bore za svoja politicka prava. Tih dana razvila se u Srbiji ziva diskusija oko nacrta zakona za opstinske izbore. U Paouu<t'I<U.M uosuua.Ma objavljen je 10. januara clanak u kojem se govori o politickim pravima zena, a sutradan, 11. januara, odrzan je veliki zbor zena u Beogradu, na kojem se govorilo o ravnopravnosti i uopste o polozaju zene u drustvu. Radoslava Ilic upoznala je zene s pripremama novog izbornog zakona, koji iskljucuje iz politickih prava polovinu stanovnistva - zene. Ona je istakla ulogu zene za vreme rata, koja je i kasnije na svim poljima javne delatnosti pokazala da je sposobna da resava sve zadatke u drustvenom zivotu. Budoazija je za vreme rata obecavala zenama da ce resiti njihova politicka prava. Medutim, kada je to pitanje postalo aktuelno, izgovarala se da treba menjati Ustav, Izborni zakon itd. i da je to tesko izvrsiti. .Zene su ostro osudile ovakvu politiku burzoazije i istakle su zahtev za puna politicka prava. Pavle Pavlovic govorio je o zrtvama koje je Srbija dala u toku rata; 0 ukljucenju zene u privredu, njenom interesovanju za sve drustvene probleme i potrebi da zena bude politicki ravnopravna. 82 U Zemunu je KPJ organizovala 25. januara veliki zbor na kome je bilo oko 2 500 prisutnih. Milica fluric govorila je o polozaju zene u drustvu i o zahtevima Komunisticke partije koja se jedino bori za pravilno resavanje zenskog pitanja. 83 Krajem decembra pocela je i u Bosni i Hercegovini agitacija za opstinske izbore . .Zene su narocito bile zainteresovane za pravo glasa i ucesce u ovim izborima. U Sarajevu su za 18. decembar 1919. s muskarcima bore za poboljsanje svoga polozaja. Na ovom sastanku formiran je Pripremni odbor sa zadatkom da organizuje zbor zena proleterki. Odbor je odmah posle sastanka odrzao sednicu na kojoj je odluceno da se odrzi zbor zena u Radnickom domu.75 Do organizacionog oformljenja zenskog komunistickog pokreta u Sloveniji nije doslo, jer je posle deset dana usledila Obznana kojom je zabranjen rad komunistickih organizacija. Formiranje i rad mesnih sekretarijata zena zavisilo je od aktivnosti pojedinih partijskih organizacija i njihovog snalazenja u izvrsavanju odredenih zadataka. Mesni sekretarijati zena su radili na okupljanju zena u partijske i sindikalne organizacije, sirili partijsku stampu, organizovali vaspitni rad medu zenama i nastojali da sto veCi broj zena ucestvuje u svim akcijama. u to vreme organizovanog rada sa zenama na selu nije bilo. Posle Kongresa ujedinjenja nastavljen je rad na organizacionom formiranju i idejno-politickom jacanju partijskih organizacija. Veci broj zena u pojedinim pokrajinama ukljucivao se u rad partijske organizacije. Mnoge od njih stekle su odredeno politicko i ideolosko obrazovanje. Iz sacuvanih dokumenata saznaje se da je veci broj zena biran u partijske uprave, narocito u Srbiji, Bosni i Makedoniji . .Zena je bilo u partijskim upravama mesnih organizacija u Beogradu, Jagodini, Zajecaru, Nisu, Pristini, Paracinu, Sapcu, Skoplju, Bitolju, Velesu, Kumanovu, Sarajevu i Travniku.76 U nekim organizacijama zene su birane za sekretare, odnosno predsednike mesnih partijskih uprava. Tako je Katica Velie izabrana za sekretara Uprave partijske organizacije u Nisu, Mara Strbic, a zatim Mara Jakovljevic za predsednika Uprave u Stipu.77 U Zagrebu je 15. maja 1919. godine poC'€1a da radi Socijalisticka radnicka skola u kojoj su predavani: politicka ekonomija, istorija klasnih borbi, razvoj socijalizma, akcioni program, sindikalni pokret itd. Skolu je pohadalo 70 slusalaca. Oni su izabrali skolski odbor koji je upravljao skolom.78 Prema secanju Anke Supanc, u skoli je bilo 15 ili 16 zena, a ona-je bila u skolskom odboru. Skala je radila pod rukovodstvom Mesnog odbora SRPJ (k) za Zagreb i imala je zadatak da marksisticki obrazuje kadrove. U rudarskom basenu u Trbovlju bio je razvijen radnicki pokret. Za taj pokret vezano je ime Antonije Cec, koja je prvih meseci 1920. godine postala komunist. Zajedno s njom u partijskoj orga75 Isto, 55, 7. decembar 1920; 57, 15. decembar 1920; 58, 18. decemba.r 1920; br. 59, 22. decembar 1920. 76 Pa0u·u'l£?ee uosune, 124, 25. M.aj 1919; 139, 30. jyu; 1S9, 12. aaaycT; 118, 18 . .M.aj; 127, 29. Maj; 156, 3. jyJI,; 239, 10. 01CTo6ap; 250, 23. oxTo6ap 1919: 160, 6. jy.n,; 188, 8. aa~ycT; 189, 10. aszycT 1920; 153, 29. jy'H. 1919; 227, 25~ cenre.M6ap 1919; JifcTopujcxu apxua KIIM, TOM I, KH:.. 1, CKonje, 1949, 83. i 232; PaOuu1t1<:e uoau1te, 138, 9. jyu; 262, 3. uoae.M.6ap 1920; Glas slobode, 164, 29. septembar 1919, 169, 4. oktobar 1919; 173, 14. avgust 1920; PaChtU'I£?Ce U081Hte, 263, 4. UOBe.M6ap 1920. 11 PaOuu'!l.Ke uoauKe, 229, 25. cenxe..tt6ap 1920; 71, 25. J£apx 1920; JifcTopujc?<:u apxua KIIM, TOM. I, KH::o. 2, 600. " ARP - Se6anje Rezke Stenovlc, MG-II-11>/64. 6, 7. jauyap 1920. st J,sto, 14. 18. januar 1920. 82 J o B a H K a K e u; M a H, }Keue Beozpada y 6op6u sa npaao ZJ!.aca, To0utu'l-ba1C zpada Beo?.pada, Klb. XVII 1970, 142; PaOuu-tuce 1toau1-te, 10, 14. jauyap 1920, " 12, 16. jauyap 1920. 8s PadUU'l£Ke 1toauue, 22, 28. janyap 1920. 8o Paih~U'l£Ke uoauue, 78 IDJstitut za :hlstoriju 11adni0kog rpo'kreta H:rrvatske {u daJjem tekstu: IHRPH), Secanje Anke Supanc, MG-49/IV-4; Istina, ,gJasl1o Socijal!miake radn1Cke partije Jugosla'V'ije (<komunlsta), 1, IZa-greb, 19. jun 1919. 87 86 /li -~ £ �i 1. januar 1920. zakazane konferenci{e zena posvecene opstinskim izborima. 84 Pokrajinski sekretarijat zena izvrsio je obimne pripreme za velilti zbor zena u Sarajevu 25. januara. U pozivu za ovaj zbor stoji: ,I ako danas Jugoslavijom upravlja vlada koja sama sebe zove demokratskom i socijalistickom, ipak se ostavlja vecina naseg naroda, zene - bez politickih prava. Po izbornom redu koji je donesen za sarajevsku opstinu i po osnovu izbornog reda za Konstituantu i Parlament, zene nece imati pravo glasa. Protiv ove nepravde, protiv obespravljenja zena, mi moramo odlucno dici svoj glas" .•5 U Ljubljani je 11. januara 1920. godine oddan veliki protestni zbor protiv skupoce i neravnopravnog polozaj a zena. Predsednica zbora bila je Urbanceva. Ona je otvorila zbor i govorila o ulozi zene u drustvu i polozaju zena u Austriji. Kranjceva .je govorila o neravnopravnosti zena i zahtevala da im se daju ista prava kao i muskarcima. 86 Osmog februara u Ljubljani je takode oddan veliki javni zbor koji je bio posvecen pravu glasa zena. Na zboru je donesena Rezolucija za izborno pravo glasa kojom se protestuje protiv bilo kakvog uskracivanja prava glasa zenama. Zene su u ratu pokazale svoje radne i politicke sposobnosti. Svako osporavanje prava glasa zenama sukobljava se sa osnovnim nacelima najprimitivnije demokratije. Socijalisti i ostali radnici ucinice sve napore da zene dobiju puna politicka prava. 87 U listu Naprej nesto kasnije objavljen je Clanak pod naslovom ,Sestrama", u kojem je reC o ravnopravnosti Zene. Konstatuje se da su zene bespravno; da ne moze biti pravde i slobode u drustvu gde su ljudi neravnopravni, a zene su vekoVJJ<&. bile u neravnopravnom polozaju. Zatim se navodi da je proleterska vojska velika i da se njoj treba da pridruze i zene kako bi se srusio eksploatatorski poredak. 88 Krajem 1919. godine u Hrvatskoj su pocele pripreme za opstinske izbore, koji su odrzani u martu 1920. godine. Za pojedine pokrajine doneti su posebni propisi o opstinskim izborima medu kojima su postojale izvesne razlike, premda su u sustini bili isti. Prvog novembra 1919. godine donesena je Uredba o opstinskim izborima u Hrvatskoj i Slavoniji. Prema toj Uredbi, neznatan broj zena imao je pravo glasa, i to one: ,a) koje vade samostalno svoje iii porodice, odnosno brace svoje gazdinstvo na samovlasnom iii zadruznom posjedu, odnosno, kakvu javnu obrtnu iii trgovacku radnju; b) koje su namjestene u javnoj iii privatnoj sluzbi, te uz to mogu dokazati da su s uspj ehom zavrsile 4 razreda koje srednje iii njoj slicne skole". 89 Ovaj propis o izborima imao je izrazito klasno 84 85 86 87 88 Glas slobode, 228, 17. decembaT 1919: 237, 31. decembar 1919. Isto, 12, 21. januar 1920; 14, 23. janua:r 1920. Naprej, 10, Ljubljana, 14. januar 1920. Naprej~ 34, 12. februar 1920. Esto, 98, 29. april 1920. Uredba o ti.®oru gradskih zasirupstava za ·gradove Hrvatske i Slav;onije, Narodne novine, 265, Zagreb, 24. novembar 1919. li No"L'a istina, 44, 12. februar 1920. 89 obelezje, jer je pravo glasa data samo bogatijim zenama koje su samostalni poslodavci i cinovnicama koje su, zahvaljujuci materijalnim mogucnostima, zavrsile srednju skolu, dok su sve radnice i ostale zene bile bez prava glasa. Protiv ovakve klasne diskriminacije protestovale su zene, narocito u Splitu, i radnicka stampa. Medutim, ovo je bio izuzetak u opstinskim izborima u Hrvatskoj, jer prema clanu 9 Zakona o izborima za Konstituantu, zene uopste nisu imale pravo glasa. Prema Izbornom zakonu za opstinske izbore u Srbiji i nekim okruzima Crne Gore, koji je donesen 11. marta 1920. godine, zene nisu imale pravo glasa. Na predizbornim zborovima i u partijskoj stampi ostro je osuden stav burZoazije koja je polovinu stanovnistva lisila prava glasa. J eihw'IWCT je u nekoliko brojeva pisala o ovom problemu isticuCi ulogu zene u ratu i posle rata,_ kada se ona masovno ukljucivala u privredni i drustveni zivot. Zenu je i te kako interesovalo ko ce se nalaziti u opstinskim organima vlasti i kakve ce se odluke i propisi donositi. Na Cukarici je 8. avgusta 1920. odrzan zbor zena na kojem se govorilo o obespravljenosti zene i potrebi borbe protiv vladajuce burzoazije.. Posle dva dana odrzan je zbor zena u Hadzi-Popovcu na kojem se govorilo o opstinskim izborima i protestovalo protiv uskracivanja prava glasa zenama. Sutradan su demokrati hteli da odrze zbor na ovom podrucju, ali su zene protestovale protiv njih i zbor nije uspeo. Pred Narodnim domom u Beogradu 19. avgusta je odrzan veliki predizborni zbor, kame je prisustvovalo nekoliko hiljada radnika. Pored ostalih govornika na zboru je u ime zena govorila Draga Stefanovic. 90 Mesno partijsko rukovodstvo u Sapcu utvrdilo je, 2. avgusta, na partijskoj konferenciji listu komunistickih kandidata za odbornike. Posle ove konferencije odrzan je kandidacioni zbor na kame je bilo vise od 200 ucesnika. Iako zene nisu imale pravo glasa, komunisti su u radno predstavnistvo kandidacionog zbora izabrali radnicu Micu Ruvidic. 91 Na dan opstinskih izbora 22. avgusta, zene su u Beogradu na svim biralistima protestovale sto one nemaju pravo glasa. N a svim predizbornim zborovima zene su agitovale za pobedu komunista na izborima. U Nisu je na dan opstinskih izbora 600 zena demonstriralo ulicama, protestujuci protiv neravnopravnog polozaja zena. Istog dana odrzan je zbor zena na kojem su Katica Velie i Desanka Milutinovic izabrane za delegate koji ce u ime radnica na biralistima protestovati protiv politickog obespravljenja zene. Zene su zajedno obisle sva biralista, a zatim se okupile u Radnicki dom, gde ih je Katica Velie, u ime KPJ i Sekretarijata zena, pozdravila i istakla spremnost ?ena da se do kraja bore za svoja prava. Neposredno posle izbora u Beogradu, u ulici Cara Urosa, oddan je zbor zena na kojem se govorilo o najnovijem protuzakonitom aktu vlade koja 26. avgusta nije dozvolila izabranim komunistima da udu u Beogradsku opstinu i preuzmu duznost kao zakoniti predstavnici naroda.92 9o Jed-na'l<OCT, 9, 9l CJio6o,n;aH Illa6a[(, 1960, 119. 92 88 1. cenTeM.6ap 1920; PaChtU<tl:JCe 1toauue, 199, 21. aezycT 1920. 2KMBOjY:IHOBMfi M ,!J;p., Ilodpu'J-be, r.aac IIoOpu'l-ba, JeiJuaKocT, 9, 1. cenTe.M6ap 1920; 10, 11. O'l<To6ap 1920. 89 �Pred opstinske izbore, 19. avgusta 1920. godine, odrzan je zbor zena komunista u Skoplju na kojem se govorilo o obespravljenosti zene. Iako nisu imale pravo glasa, zene su na tom zboru izabrale agitacioni odbor i resile da se potpuno angazuju za pobedu komunistickih poslanika. •• U izborima za Ustavotvornu skupstinu zene su se posebno angazovale premda nisu imale pravo glasa. Sekretarijat zena komunista u Beogradu zakazao je za 23. novembar sastanak poverenica i onih drugarica koje se primaju odretlenih poslova oko izbora. 94 Pored borbe za ravnopravnost, zene komunisti angazovale su se u akcijama Partije protiv skupoce i spekulacije. U svim krajevima zemlje vladala je u ono vreme oskudica u zivotnim namirnicama i tanovima, kao i opsta skupoca, koja je narocito pogatlala radnicku klasu. Ostajala su neispunjena sva obecanja koja su u tom pogledu davali predstavnici vlasti. Zene su organizovale nekoliko protestnih zborova protiv skupoce i cesto su istupale kao govornici na radnickim zborovima koji su odr2avani o istom pitanju. U Beogradu je 16. novembra 1919. odrzan veliki zbor zena komunista koji je bio vrlo dobro pripremljen. Zbor je otvorila Anka Raskovic, a zatim su Draga Stefanovic i Zivota Milojkovic govorili o skupoci zivotnih namirnica i stanova i o demobilizaciji vojske. Posle toga doneta je Rezolucija koja glasi: ,1. Zbor zena komunista protestuje protiv strahovite skupace zivotnih namirnica i stanova, koja, iz dana u dan, biva sve veCa, sve nesnosnij a. 2. Zbor protestuje protiv zlocinackog nehata vlade i opstine koje, sa svoje strane, nista ne preduzi;maju da se skupoca koliko-toliko ublazi na taj naCin, sto bi se preduzele efikasnije mere protiv mnogobrojnih trgovaca i spekulanata koji zivot siromasnih narodnih masa poskupljuju. 3. Zbor protestuje protiv nehata od strane opstine i ddave sto do sada nista energicnije nisu ·preduzele za resavanje pitanja o stanovima i ogrevu. Toga radi zbor trazi: 1. Da drzava i opstina uzmu u svoje ruke uvoz, izvoz i prodaju zivotnih namirnica, organizovanu u svojim prodavnicama i na taj naCin zastite i spasu siroke mase radnog sveta od najstrasnije i najbestidnije pljaCke bezbroj trgovaca i spekulanata. 2. Da se rekviriraju svi neposednuti stanovi za radnike i njihove porodice koji su bez stana i koji danas obitavaju u stanovima koji su prave grobnice za zive. Tako isto da se odmah otpocne sa zidanjem radnickih stanova i azila. 3. Da se nabave drva i ugalj koji ce se siromasnom svetu izdavati po nizim cenama. 4. Da se ustanove narodne kujne, iz kojih ce primati hranu svi koji su u besposlici. ---93 94 90 McTopujcuu apxus KIIM, 1'0M I, KH.. 2, 529, 549. PaChtU'I£%e noau:ne, 279, 23. nose.M.6ap 1920. T 5. Da se odmah izvrsi demobilizacija vojske kako bi se naSi sinovi, naSa braCa, naSi muZevi i oCevi, naSi hranitelji, koji su punih sedam godina odvojeni od ucesca u proizvodnji, vratili svojim porodicama i svome radu i time sto bi se nase produktivne snage znatno uvecale, skupoca ublazila i 6. Da drzava i opstina sto pre otpocnu sa podizanjem javnih zgrada i ostalim svojim radovima, u kojima bi se besposleni radnici i radnice uposlili". 95 Veliki radnicki zbor odrzan je 30. novembra u Novom Sadu. Zboru je prisustvovalo 2 500-3 000 ucesnika. Prvi referent je bila Milica Durie, koja je govorila o ulozi zena u drustvu i potrebi organizovanj a Zen a. 96 U prolece 1920. godine u Srbiji je skupoca dostigla nezapam- cene razmere. Tim povodom u listu JeiJuaUOCT objavljen je clanak u kojem se navodi koliko skupoca i nereseno stambeno pitanje pogatla i zenu koja snosi teret kucnih poslova. Na velik~m radni?kom mitingu, koji je oddan 12. aprila u Beogradu, prv1 govormk je bila Radoslava Ilic. Ona je govorila o . prevelikoj skupoci koju radnici s nadnicama 30-40 dinara nisu u stanju da podnesu, jer s tom zaradom izdrzavaju viseClane porodice. Posebno se osvrnula na visoke stanarine i nedostatak stanova, koje radnici nisu u stanju da grade usled skupoce gratlevinskog materijala. 97 Polovinom novembra 1920. godine odrzan je u Novom Sadu veliki zbor zena na kojem je 0 polozaju zene u drustvu govorila Draga Stefanovic iz Beograda. 98 Pokrajinski sekretarijat zena komunista za BiH odrzao je 30. novembra 1919. godine u Sarajevu veliku skupstinu protiv skupoce kojoj je prisustvovalo vise od 1 000 lica. Skupstinu je otvorila predsednica Dragica Crnkovic. Anka Tame! je govorila o neredu i pometnji u celokupnom drustvenom zivotu i o skupoci koja najvise pogatla proleterske porodice. Tom prilikom pozvala je zene da pristupe Socijalistickoj radnickoj partiji (komunista). Mitar Trifunovic je govorio o burzoaskom poretku i obecanjima budoazije koja se ne ispunjavaju. Lucija Pazin je pozvala sve potlacene da stupe u Partiju. Skupstina je prihvatila Rezoluciju protiv skupoce. Za ovu skupstinu vrsena je posebna agitacija preko poverenica i oddavane su prethodne pripremne konferencije zena. U Zenici je o istom pitanju oddana 7. decembra protestna skupstina, na kojoj je bilo vise od 250 prisutnih. Metlu njima je bio veliki broj zena. Na skupstini j e govorio Mitar Trifunovic. 99 Partija je 7. novembra organizovala veliki zbor 1919. u Bitolju. Prvi govornik na zboru bila je Milica Durie. Ona je govorila o stradanjima koja su u ratu pretrpele Makedoniji i stara Srbija, t5 Isto, 270, 15. novembar 1919, 271, 16. novembar 1919; 272, 18. novem- oar 1919. Paduu't£Ke uoau.ue, 288, 6. Oe~e.M.6ap 1919. lsto, 88, 15. april 1920. 98 JednaKocT, 11, 1. deqe.M6ap 1920. DD Glas slobode, 211, 25. decembar 1919; 213, 27. novembar 1919, 218, 4. decembar 1919; 223, 13. decembar 1919. 96 97 91 �\ o potpunom razaranju Bitolja i njegovim mnogobrojnim zrtvama, 0 tome kako se vlasti nimalo ne staraju o postradalom stanovnistvu toga kraja koje formalno umire od gladi. 100 Pocetkom februara 1920. godine u Bitolju je ponovo odrzan veliki zbor na kojem su istupila cetiri govornika. Na zboru je bilo mnogo zena. ,Divno je bilo posmatrati zbor na koji su prvi put dosle stotine zena i devojaka, starica bez igde icega, koje su s najvecim nestrpljenjem ocekivale naSu socijalistiCku reC". 101 Agitaciono-propagandni rad medu zenama bio je razvijen narocito u Srbiji i Bosni, gde je i organizacija zenskog pokreta hila najjaca. Pored cesto odrzavanih zborova i predavanja, u Srbiji je postojao naroCito organizovan sistem kucne agitacije medu zenama koji se sprovdio preko poverenica. Ljubicu Zivkovic iz Beograda pozvala je policija na saslusanje zato sto je obisla. nekoliko radnickih stanova na Dorcolu i objasnjavala uzroke bede u kojoj se radnici nalaze. 1 02 Pokrajinski sekretarijat zena odrzavao je cesto sastanke s poverenicama na kojima se raspravljalo o tekuCim zadacima. U Novom Saiiu su neko vreme svakog ponedeljka odrl:avana predavanja na kojima se govorilo o problemima koji interesuju radnu zenu. Povodom trogodisnjice oktobarske revolucije, Sekretarijat zena u Velikom Beckereku (Zrenjanin) organizovao je 6. novembra priredbu. Posta je u to vreme hila u toku izborna kampanja za Konstituantu, polovina prihoda sa ove priredbe data je u izborni fond Partije. Sutradan, 7. novembra, Desanka Andelkovic-CvetkoviC'03 iz Beograda odrzala je u Radnickom domu predavanje o ruskoj zeni, koje je veoma uspeJol 04 Pokrajinski sekretarijat zena komunista za Bosnu i Hercegovinu organizovao je u Sarajevu niz predava»:ja o problemima za koje su zene bile zainteresovane. Predavanja su oddavana jednom u 15 dana, a ponekad i svakih 7 dana. Tako je za 22. jul 1919. godine zakazana konferencija zena sa temom ,Ucesce zena u privredi". Jedno od najuspelijih predavanja bilo je 29. avgusta 1919. kada je Draga Crnkovic referisala o borbi zena za ravnopravnost. Ona je govorila o borbi zena u proslosti i sadasnjosti; o ulozi zene u oslobodilackom pokretu proletarijata; o zahtevima zena za opstim pravom glasa, naglasavajuCi da se polozaj zena u postojecem drustvu nece promeniti i ukoliko bi one dobile pravo glasa, jer se oslo100 PaOuu'ltK:e uoauue, 226, 24. cenxe.M.6ap 1919. 1o1 HcTopujc'Ku apxue KIIM, TOM I, KH>. 1, 45. Padu-zt'l.f.Ke uoauue, 208, 1. cenxe..w.Oap 1920. 102 Desanka Andelik-o~viC-Ove11k·o'ViC {1889-1967) - 1profesor matematike; .r.adniO'kom <pOik:retu STtbije IPriSla 190'5; Nan Srp.ske s~ocij·aldem:Oikratske palitije od 1908, 'a 6Ian Socija1isti:Cke 11adni:Cke rp;artije Jug:aslavije ~omuni·Slta) od 1919; alktivno vadHa u .organ1zaciji Zen-a 1i Ill deCjoj grupi ,BuduCnost" u BeQgrtadu: Grao idelegat ~Centralnog 1se-kretarirjata Z·ena ·komuni:sta ruCestvoVlala na VukovM\Sik{)m lkoorgresu KPJ; 'Uredivalllist JeOna~ocT, org.an Zena komuni'Sta Jugolslavije 1 deCjli 111ist Bydyh1~ocT; pri.swst.vovala IV lkongresu KI 1922; iza:bran·a za selk!retara Centr:alnog 1sekretarijata Zena NRPJ, poCeillmm avgusta 1923. godine; .sekretar Centralnog odbora Cvvene pom.o6i Jugoslavije od 1923. d zbog rada u Jtoj ,onganlliacijri rurhapSena 1925, ali je u n.ed·osta:tk:u do'ka:za ·os:Laboclena QPtuZibe ISe.ptembra ,iste rgodilne; kasnije nastlavtiiLa ,g ilegarlnim radom. 1o4 JeOnaxocT, 11, 1. Oeu.;e.u6ap 1920; Tpa[ja 3a ucTopujy BojsoOu.ue ... , 210 i 211. 103 92 i '1 boC!enje ~ene maze izvr~iti jedino u socijalizmu. u diskusiji koja se razvila posle predavanja uzelo je ucesca vise zena. Iduceg petka, 5. septembra, organizovano je predavanje sa temom ,Zena i radnicko zakonodavstvo". I u sledecim predavanjima su obradivana pitanja za koja su hila zivotno zainteresovane zene i njihov pokret, kao na primer: 0 izborima i pravu glasa zena; zena i politika; 0 ulozi zene u politickoj borbi radnicke klase; o decjoj grupi ,Buducnost"; o alkoholizmu i njegovim posledicama; o uzrocima skupoce; o ulozi komunista u borbi protiv skupoce; zena i socijalizam; zena i komunalna politika; izbori za Ustavotvornu skupstinu105 itd. U Sarajevu je krajem marta 1919. godine za zene organizovan rad analfabetskog tecaja. U listu Glas slobode vise puta su pozivane nepismene zene da se ukljuce u rad tecaja. Rad analfabetskog tecaja bio je povremeno prekidan i obnavljan.106 Pocetkom decembra 1920. godine Centralni sekretarijat zena komunista pristupio je sistematskom i planskom radu na organizovanju i komunistickom vaspitavanju zena. U tu svrhu izraden je detaljan plan rada, 107 kojim se predvida formiranje agitaciono-prosvetnog odbora pri svakoj mesnoj partijskoj organizaciji. Ovi odbori su imali zadatak da organizuju povremene skupove svih zena cianova Partije i sindikalnih organizacija, na kojima bi se odrzavala predavanja sa diskusijama i objasnjavali ciljevi i zadaci Komunisticke partije. Planom je predvideno da se radi upoznavanja zena s vaznijim politickim pitanjima organizuju masovni agitacioni zborovi. Da bi se vaspitnim radom obuhvatio sto veci broj zena, bilo je predvideno da se organizuju zenski kruzoci po kucama u koje bi se povremeno okupljale one zene koje nisu mogle redovno poseCivati zborove, konferencije i predavanja. Kruzocima bi rukovodile politicki i teorijski uzdignutije zene komunisti. U planu rada detaljno su bile razradene teme za obradivanje na svim skupovima zena pri partijskim organizacijama i zenskim kruzocima u celoj zemlji. U toku dvogodisnjeg rada Partija je uspela da organizuje veliki broj zena, narocito u pojedinim radnickim centrima, pa se ukazala potreba za sistematskim ideolosko-politickim obrazovanjem zena i teorijskim uzdizanjem partijskih kadrova iz redova zena. Plan ideoloskog rada bio je dobra zamisljen i njegovo sprovodenje bilo bi znacajno za zenski pokret, jer je dotadasnji rad Partije u tom pogledu bio nedovoljan. Medutim, kroz mesec dana usledila je Obznana. U svim akcijama koje je vodila radnicka klasa aktivno su ucestvovale i zene. Njihova ucesce narocito je doslo do izrazaja u proslavama 1. maja i generalnom strajku proleterske solidarnosti 20. i 21. jula 1919. godine. Jedan od prvih zadataka Centralnog tos Glas stobode, 120, 19. jul 1919; 143, 3. septembar 1919; 144, 4. septembar 1919; 161, 25. septembar 1919; 106, 19. maj 1920; 172, 8. oktobar 1919; 179, 16. oktobar 1919; 190, 29. oktobar 1919; 196, 6. nouembar 1919; 206, 19. novembar 1919; 141, 7. ju! 1920; 191, 6. septembar 1920; 203, 22. septembar 1920; 238, 3. novembar 1920. 1os r~sto, 68, 24. mart 1919; 78, 101 JeiJua'KOCT, 11, 1. iJe·~e.M6ap ·5. apTi! 1919 'ri 162, 26. septembar 1919. 1920. 93 �sekretarijata zena socija1ista-komunista bio je agitacija za ucesce zena na proslavi 1. maja 1919. godine. Majska proslava u Srbiji obelezena je odrzavanjem radnickih zborova u pojedinim mestima. U Fabrici duvana u Beogradu radnici su 1. maja obustavili rad i uzeli najpunije ucesce u proslavi. Istog dana, posle podne, u Valjevu je odrzan drugi zbor sa 600-700 prisutnih gradana, medu kojima je bilo 60 zena. 108 Na sednici Pokrajinskog sekretarijata zena od 6. maja konstatovano je ,da je na majskoj proslavi uzeo ucesca ogroman broj zena". 109 U Skoplju je organizovana 1. maja veoma uspela proslava u kojoj je ucestvovalo 3 000 radnika i radnica. 110 Za proslavu 1. maja 1919. godine u Bosni i Hercegovini su izvrsene obimne pripreme. Posta je sve bilo organkovano, vlasti su na cetiri dana pred 1. maj zabranile proslavu. Partija je protiv takve odluke preduzela mere i 30. aprila organizovala protestni generalni strajk. Strajk je imao karakter pasivnog protesta. Radnicima je preporuceno da ostanu kod svojih kuca. U radnickom domu naslo se svega 200-300 radnika i radnica, koji su pohapseni, a zatim je nastalo traganje za anima koji se nisu zatekli u domu. U Sarajevu je toga dana uhapseno oko 2 000 radnika i radnica. Policija je narocito brutalno postupala prema zenama. Pozatvarane zene su bacene u vlazne podrume i u 10 sati navece, uz najpogrdnije uvrede, strahovito izudarane. 111 Protiv radnickog pokreta u Bosni i Hercegovini poduzete su sledece mere. ,Prvo, raspustene su sindikalne organizacije; 2. zabranjen je organ radnickog pokreta u BiH Glas slobode; 3. oduzeta je imovina organizacija Glasa slobode i Radnicki dom; 4. proterano je nekoliko desetina radnika; 5. otpusteno je iz ddavnih poduzeca vise desetina radnika; 6. tri_El,eset i jedan predstavnik radnickog pokreta predan je Vojnom sudu" .112 U vreme najzivljeg i najraznovrsnijeg rada zena u BiH nastupili su prvomajski progoni, tako da je taj rad za dva meseca bio onemogucen. Tek za 8. juli zakazana je u Sarajevu konferencija zena da bi delegati referisali o znacaju u~edinjenja zena socijalista Jugoslavije i podneli izvestaje sa Konferencije zena, odrzane 21. aprila u Beogradu.U 3 Udruga socijalistickih zena u Splitu izdala je poseban proglas povodom proslave 1. maja 1919. godine i pozvala zene da toga dana ne rade. 114 U Srbiji su vrsene obimne pripreme za proslavu 1. maja 1920. godine. Pokrajinski sekretarijat zena odrzao je u Beogradu nekoliko konferencija na kojima je objasnjavan znacaj Prvog maja. U Clanku Drage Stefanovic istaknuti su prvomajski zahtevi u kojima se trazi: ,Raspustanje danasnjeg samozvanog Parlamenta a raspisati izbore za Ustavotvornu skupstinu sa opstim tajnim pravom glasa i protos Pai.htU't!.Ke nosuue, 113, 13 . .Maj 1919; 110, 10. Jotaj 1919. 1o9 ARP, SveSlm 12la'Pi'SIJlilka sa ISednica Sek:reta.rij.ata Zena Srbije, 164. 11o PaduU'l£-1Ce Hoaune, 153, 29. jyn 1919. 111 Glas slobode 99, 24. jun 1919; JeOna'ICOCT, 4, 1 . .M.aj 1920. 3 n2 Glas slobode, 101, 26. jun 1919. 118 Lsto, 109, 5. jul 1919. "' JHRP, Zgb. ZB-XVIII-L-8/125. 94 porclonainim nacmom biranja. Stambeno pitanje he moze biti re" seno dok god se ne obrazuju sovjeti, sastavljeni od kirajdzija, koji ce imati izvrsnu vlast da mogu izvrsiti rekviziciju stanova, materijala i odredivati cene i stanovima i materijalu koji nadu da je upotrebljiv za opravku starih i podizanje novih stanova. Mi trazimo da se uniste svi dugovi koji su ucinjeni za militarizam, naoruZanje i za vodenje rata, a koji su glavni uzroci skupoCe. Anulirati sve ratne bogatase. Sva saobracajna sredstva na suvu i vodi i svi rudnici kao i sume i planine da se nacionaliziraju sa ucescem radnickih saveta u njima, koji ce imati pravo resavati i njihove odluke donosene moraju biti za drzavu obavezne. Obrazovanje sovjeta po preduzecima u kojima ce oni vrsiti kontrolu proizvodnje i imati pravo da odreduju skalu profita".m U prvomajskoj proslavi u Srbiji zene su masovno ucestvovale. Povodom prvomajske proslave odrzan je 28. marta 1920. zbor zena komunista u Skoplju. Na zboru je govoreno o znacaju proslave Prvog maja i obrazovan je odbor zena komunista za organizovanje majske proslave. Rosa Plavicka 116 napisala "je kraci Clanak, u vidu proglasa za Prvi maj, kojim je pozvala sve zene na prvomajsku proslavu. 117 Sekretarijat zena komunista u Sarajevu organizovao je posebnu konferenciju, koja je bila posvecena proslavi 1. maja 1920. godine. 118 U znak solidarnosti s medunarodnim proletarijatom, u Sarajevu je odrzan velik protestni zbor 20. jula 1919. godine protiv gusenja revolucije u Sovjetskoj Rusiji i Madarskoj. Ljubica Cukovic ' izabrana je za sekretara tog protestnog zbora." 9 Prvog marta 1920. godine Sekretarijat zena socijalista-komunista poceo je da izdaje list JeaumwcT, organ zena socijalista-komunista Jugoslavije, pod istim nazivom kao i organ zena socijaldemokrata Srbije, koji je sa povremenim prekidima izlazio od oktobra 1910. do jula 1914. godine. List je stampan u 4 000-5 000 primeraka i odigrao je veliku ulogu u socijalistickom vaspitavanju i okupljanju zena u zenski komunisticki pokreL Jeilnanocr se mnogo citala u Srbiji, a zatim u Slavoniji, Dalmaciji i Bosni. Najvise pretplatnika bilo je u Beogradu, Nisu, Sarajevu, Negotinu, Pirotu, Zajecaru, Vranju, Bitolju, Cacku, Kragujevcu, Mladenovcu, Vukovaru, Novom Sadu, Cupriji, Splitu, Uzicu, Svilajncu, Gornjem Milanovcu, Kraljevu, KruSevcu, Obrenovcu, Lazarevcu, Mionici, Osijeku, Vrdniku, Valjevu, Smederevu, Sapcu i Jagodini.' 2 " Za vreme izlazenja Jista J eaua?<OCTU zene SU sakupJja]e dobrovo]jne priloge i ..na taj nacin obezbedivale sredstva da bi se list na vreme pojavl]Ivao. One su mnogo radile na propagiranju i prikupljanju priloga m JeduaxocT, 4, 1. .M.aj 1920. 116 117 Odnosi se :na Rosu P1a¥0VIU. HcTopujcKu apxua KIIM, TOM I, KH:.. 1, 134 i 162. na Glas slobode, 91, 28. april 1920. 119 I.sto, 121, 21. jul 1919. 12 0 Je()UQ.'KOCT, 10, 11. O'KT06ap 1920; 2, 21. .MapT 1920. 95 �ia partijsku ~tampu. Za izvdavanje toga ~adatka koristila se svaka pogodna prilika: priredbe, izlet, odlazak u preduzeca i ustanove, itd. Pokrajinski sekretarijat zena za Srbiju odrzao je u maju 1919. godine u Beogradu poseban sastanak s poverenicama na kojem se govorilo o znacaju socijalisticke propagande i o potrebi rasturanja Paonuotnux noeuna. U tom pogledu zene su uzele odredene obaveze koje su revnosno izvrsavale. U Beogmdu je krajem avgusta 1919. godine organizovana posebna priredba u korist Paonuotnux noauna, na kojoj je istupila socijalisticka umetnicka grupa ,Abrasevic".121 U Makedoniji su zene aktivno radile na sakupljanju priloga za ,borbeni fond" i Co"ujaJtucTuotny 30py i na rasturanju letaka i radnicke stampe. Na velikom broju stranica lista Glas slobode nalaze se imena zena koje su sakupljale priloge za stampu. Pokrajinski sekretarijat zena je organizovao dve priredbe u Sarajevu u korist socijalistick.e stampe. Na priredbi, koja je odrzana decembra 1919. godine, u programu su ucestvovali i Clanovi decje grupe ,Buducnost". U toku 1919. godine organizovane su tri puta ,crvene nedelje", koje su bile posvecene iskljucivo prikupljanju priloga za stampu. Pored Sarajeva, prilozi su sakupljani i u Mostaru, Zenici, Tuzli, Travniku, Jajcu i Lukavcu. U februaru i avgustu 1920. godine priredene su dve uspele priredbe u Sarajevu u korist lista Glas slobode. Zatim su se i u toku ove godine sakupljali dobrovoljni prilozi za Glas slobode u Sarajevu, Banjoj Luci, Prijedoru, Jajcu, Kreki, Lukavcu i Kaknju. 122 Posebno mesto zauzima aktivnost sindikalno organizovanih zena radnica. Najvise zena radnica bilo je u ovom periodu organizovano u Savezu krojackih i monopolskih radn.H<a. Njihovi uspesi u sinkalnom pokretu ne mogu se odvojeno iskazati, jer su se vrlo retko posebno belezili rezultati rada zena u pojedinim savezima. Savez krojackih radnika u Srbiji postigao je vidne rezultate rada od obnavljanja organizacije do polovine 1919. godine. Do maja 1919. obnovljen je bio rad mesnih organizacija u Beogradu, Kragujevcu, NiSu, Valjevu, Sapcu, KruSevcu, PoZarevcu, Pirotu, Vranju, Leskovcu, Gnjilanu i Aleksincu. U Beogradu je u mesnoj grupi bilo organizovano, pored 190 muskaraca, 476 zena, u Nisu, pored 14 muskaraca, 206 zena. Savez se brinuo da sto pre zaposli neuposlene radnike. Sarno u Beogradu mesna grupa u toku tri meseca zaposlila je 295 zena. U nekoliko mesta u unutrasnjosti primljen je cenovnik iz Beograda, kojim se predvida minimalna nadnica od 5 do 20 dinara i radno vreme od 9 sati dnevno. Savez se zalagao za opste i politicko obrazovanje svojih clanova. Odr2avane su ceste konferencije, sastanci, zborovi i predavanja. Agitovano je da se sto vise citaju Pailnuotne noeune i ostala socijalisticka stampa. N a sednicama Pokrajinskog sekretarijata zena vise puta postavljano je pitanje rada u Savezu sivackih radnika, s obzirom na veliki broj zena u tom 121 ARP, Svesk•a :2laptsnli'ka •sa sednica Pokrajinlsftwg sekretarijata Zena Srtbije, 176; PaCh-tu"t'ICe uosu1te, 16, 29. jauyap 1919; 32, 15. cjjeOpyap; 59. 14. JWpT; 93, 17. anpu.Jt; 205, 30. aazycr 1919. 122 :Glas slobode, 145, 5. septembar; 173, 9. oktobar; 224, 12. decembar 1919. d 210, 30. septembar 1920. 96 Savezu. Reseno je da u toj organizaciji radi Radoslava Ilic, clan Pokrajinskog sekretarijata."" U pojedinim mestima, gde krojacke radnice nisu bile sindikalno organizovane, poslodavci su uspevali da ih jos vise eksploatisu na taj naCin sto su ih manje placali uz nametanje tezih uslova rada. One se pojedinacno nisu mogle zastititi protiv takvog bespostednog iskoriSCavanja njihove radne snage. U Zemunu je, na primer, veCi broj takvih radnica radio po 8-10 casova dnevno za nadnicu od 4 krune, dok su u ovoj struci radnice obicno zaradivale po 8-10 kruna dnevno.t24 Nepodnosljiv je bio i polozaj sivackih radnica u Pancevu. Njih su poslodavci maltretirali i produzavali im radno vreme a zaradivale su svega od 2 do 15 kruna dnevno, sto ni izdaleka nije bilo dovoljno, s obzirom na skupocu, za odrzavanje zivota. Posta nisu mogle vise izddati takve uslove rada, posle pregovora s poslodavcima od 18. novembra 1919. godine, koji nisu pristali na njihove zahteve, sve radnice stupile su u strajk i pobedile su zahvaljujuci solidarnosti. Poslodavci su 23. novembra pristali na zahtev radnica da povise nadnice za 45 odsto i zavedu osmocasovno radno vreme. 125 U jesen 1919. godine odrzana je. skupstina mesne grupe Saveza sivackih radnika u Nisu. U novu upravu izabrani su, pored ostalih, Kostadina Zivkovic i Mileva Milosavljevic, a u finansijsku kontrolu Natalija Dimitrijevic. 126 U Beogradu je 19. januara 1920. odrzana skupstina mesne grupe Saveza sivackih radnika-ca na kojoj se rezimirao rad za proteklu godinu i izabrana nova uprava. Na skupstini je konstatovano da je rad ave grupe u protekloj godini bio veoma intenzivan. Oddano je 27 sednica uprave, 15 konferencija i 17 vecih zborova. Pored toga, odrZavane su Ceste r~dioniCke i povereniCke konferenciie, sednice i sastanci, na kojima se dogovaralo o resavanju akutnih problema. U decembru 1919. organizacija je brojala 360 Clanova bez onih 350-400 koji duguju ulog vise od sest nedelja. Da bi popravili svoj materijalni polozaj, krojacki radnici su u toku 1919. godine izveli nekoliko uspesnih tarifnih akcija. Zahvaljujuci upornom i organizovanom radu, smanjeno je radno vreme u mnogim radionicama. U sled nedostatka tekstilnih proizvoda i slabe kupovne moci vecine stanovnika, krojacki radnici su vrlo cesto hili bez posla. Posta se organizacija u toku godine naglo povecala, i to s velikim brojem zena, pred niu se postavilo pitanje politickog i teorijskog rada sa svojim Clanovima. Na skupstini je raspravljano i o novom statutu Saveza koji se pripremao za Kongres ujedinjenja svih sivackih organizacija u Jugoslaviji. U novu upravu od zena su izabrane Nadezda Obradovic i Natalija Pesic, a u finansijsku kontrolu Smilja Stojanovic i Radoslava Ilic.'27 U Vojnoj sivari je radilo oko 700-800 radnica. Njihov polozaj se poboljsao tek onda kada su 123 ARP, Sveska ';ljapisnika sa ·sednica Pokrajinsk.og sekretarij.ata Zena Srbije, 176 .t 177; PaihLU-tt-x:e noaune, 126, 28. .Maj 1919. 12.1 Paih-t.U't(.'X:e noatt'H..e, 164, 12. jy.11. 1919. t25 Isto, 283, 30. novembar 1919. 126 Isto, 209, 4. septembar 1919. 121 ItSto, 20, 25. januar 1920. 97 �organizaClJe zenskog pokreta i Savez Sivackih radnika preduzele odredene mere u tom pravcu. Ostale sivacke radnice su radile pod vrlo teskim uslovima, po 10 cas ova dnevno, pa i vise za 3 do 10 dinara. Narocito su se u teskom polozaju nalazile cvecarke i radnice belog rublja. 128 U Zemunu je 7. jula 1920. stupilo u strajk 50 krojackih radnika i radnica zato sto im poslodavci nisu priznavali osmocasovno radno vreme. U isto vreme strajkovali su i krojacki radnici u Beogradu. 12• Mesna grupa Saveza sivackih radnika-ca u Beogradu odr2:ala je vanrednu skupstinu, na kojoj je, pored ostalog, izvrsen izbor nove Uprave u koju je u ime zena izabrana Rakila Barojevic. U ovom Savezu bilo je 400 radnica koje su radile na izradi vojne odece i rublja. One su primale prosecno 8 dinara dne.vno i radile bez odredenog radnog vremena. 180 Posle rata u Makedoniji je vladala velika nezaposlenost. Prilican broj krojackih radnika takode je ostao bez posla. U Skoplju je mesna grupa Saveza krojackih radnika obnovila rad pocetkom 1919. godine. Radnici ove struke, medu kojima je bilo vise zena, nalazili su se u tarifnom pokretu i pocetkom marta 1920. godine su izvojevali pobedu za povisicu plata za 30 do 40 odsto. Posta su cene bile u neprekidnom porastu, oni su ponovo zahtevali da im se za 30 odsto povecaju nadnice i uvede osmocasovno radno vreme. Poslodavci nisu hteli da pristanu na zahteve radnika i njih 150 stupilo je u strajk 25. novembra 1920. godine. 131 U ovom periodu tarifno-strajkaske akcije u Bosni i Hercegovini bile su u stalnom porastu. U njima se uglavnom zahtevalo povisenje najamnine, skracenje radnog dana i priznavanje sindikalne organizacije. Polovinom 1919. godine kro:jacki radnici u Sarajevu su predali tarifu svojim poslodavcima u kojoj su zahtevali osmocasovni radni dan, ukidanje rada na komad i placanje rada na dan.'3 2 u odnosu na predratne cene troskovi zivota do polovine 1920. godine porasli su za 34 puta, a plate krojackih radnika u Bosni i Hercegovini za svega 16 puta. 183 U teskoj situaciji narocito su bile krojacke radnice u Vojnoj sivari i radnice na izradi belog rublja, a isto tako i radnice u fabrici cilima, veza, gajtana i strikeraja. Mnoge od njih su bile hranioci porodica, jer Sli im muzevi, ocevi i braca izginuli u ratu. Naporan posao uz male zarade do kraja ill je iscrpljivao, a kako nisu imale mogucnosti za lecenje, podlegale su raznim bolestima. Krajacki radnici u Sarajevu cesto su odrzavali konferencije na kojima su raspravljali o svakodnevnim problemima. Jei.lua1COCT, 1, 1. .MapT 1920. Paiht.u"t-x:e uoaune, 162, 8. jyA 1920; 170, 18. jyA 1920. tao Padnu'l£-x:e 1wauue, 216, 10. cenTe.M.6ap 1920; Jedua'I<:OCT, oXTo6ap 1920. tat McTopujcKu apxue KllM, TOM I, KH>. 1, 89 J1 KH:.. 2, 943. 128 129 10, 11. 1a2 U istom zahtevu ·Se .tro.Zi da :se svaiki pr~ovremeni rad ;prva dw sata !PLaCa 30 ·odsto, a daljnji prekovremeni rad, .pa i nedel.j.e 100 odsto, mini- malna nadndca da bude 30 kruna, a maksimalna 55 ·kruna. Zatim se ~htevalo priznavanje svih us1ova koje sindikalna organizacija postavlj-a. (Glas slobode, 117, 16. juZ 1919.) 133 Glas slobode, 160, 30. jut 1920. 98 U februaru i martu 1920. odrzane su u Sarajevu skupstine pojedinih sindikalnih strukovnih saveza, na kojima su zene uzele odredeno ucesce. Na skupstini Saveza krojackih radnika, koja je odrzana 16. februara, u izvestaju se, pored ostalog, navodi da je krajem 1919. Savez brojao 243 clana, od toga 46 zena.'"' U slicnom polozaju bili su krojacki radnici i u drugim pokrajinama. Krojacice u Fabrici rublja d.d. u Zagrebu trazile su polovinom 1919. povecanje plata i uvodenje poverenica u radionici. Nakon izvesnog vremena njihovim zahtevima je privremeno udovoljeno. Kada su dve poverenice otpustene iz istog preduzeca, radnice su otpocele strajk zalltevajuci da se one vrate na posao. Strajk je traj ao osam dana, sve dok radnicki zahtevi nisu ispunj eni}•• Godisnja skupstina Saveza radnika odjevne industrije za Hrvatsku i Slavoniju odrzana je krajem avgusta 1919. na kojoj je, pored ostalog, izabrana nova uprava. Micika Balaban izabrana je za clana Uprave. 136 U Zagrebu je 16. novembra 1919. odrzan sastanak radnika odevne industrije na kojem se, pored ostalog, raspravljalo o osnivanju sekcija za neke kategorije ave industrije. Predlozeno je osnivanje sekcije krojaca. 137 . Krojacki radnici u Vukovaru radili su pod teskim uslovima za vrlo male plate. Zbog toga su stupili u strajk krajem aprila 1920. godine i tek posle osam dana su uspeli da sklope sporazum s jednim poslodavcem. 188 U okviru pojedinill sindikalnih saveza u Hrvatskoj postojale su partijske sekcije, koje su se bavile problemima radnika doticne struke. Na sastanku partijske sekcije krojaca, odr2:anom 11. novembra 1919, izabran je novi odbor. Sekcija privatnih namestenika SRPJ (k) u Zagrebu sutran je odrzala sastanak na kojem je izabran novi odbor. Jovanka Mileusnic i Marija Semani izabrane su u odbor. 139 Usled velike skupoce i niskih nadnica u jesen 1919. strajkovali su krojacki radnici u Ljubljani.' 40 U Savezu monopolskih radnika zene su bile veoma aktivne, ali je njihove rezultate rada posebno nemoguce izdvojiti. Rad Saveza monopolskih radnika u Srbiji bio je veoma intenzivan u toku cele 1919. godine. Za prvih sest meseci odrzana su cetiri zbora i osam konferencija na kojima je prisustvovao veliki broj radnika-ca. Na tim skupovima resavana su aktuelna pitanja za koja su radnici-ce hili zivotno zainteresovani, a to je pre svega pitanje nezaposlenosti i niskih nadnica, buduCi da su cene zivotnim namirnicama bile u neprekidnom porastu. Savez je preko svojih clanova uzimao aktivnog ucesca u svim akcijama koje je organizovala Partija. Najvazniji uspeh u toku godine je izvojevanje osmocasovnog radnog vremena. U Beogradu je 14. septembra odrzana 13 4 135 13 6 137 138 13 9 1-10 Isto, 34, 18. februar 1920. 3, 3. jy/1. 1919. Nova istina, 3, 11. septembar 1919. Isto, 15, 27. novembar 1919. Pa.(hiU'It'Ka cTpaxa, 20, 15. Jtaj 1920. Nova istina, 14, 20. novembar 1919. Isto, 12, 6. novembar 1919. J1CTU'Ua, 99 �skupstina Saveza monopolskih radnika i 'radnica na kojoj su rezimirani rezultati rada od obnavljanja organizacije i izabrana nova uprava. U Srbiji je bilo 1 467 organizovanih monopolskih radnika-ca, od toga u Beogradu - 565, u Nisu - 737 i Vranju - 165. Savez je postigao dobre rezultate u pogledu okupljanja radnika u organizaciju i poboljsanja uslova rada svojih clanova. S obzirom na opste privredne teskoce i nesredeno stanje na tr2istu, pred ovu organizaciiu su se postavljali ozbiljni problemi u pogledu poboljsanja materijalnog polozaja radnika-ca. To se u vecoj meri moglo ocekivati tek s podizanjem i obnovom vecih monopolskih preduzeca. U novu Upravu u ime zena izabrane su Anka Raskovic i Leposava Mladenovic, a u finansijsku kontrolu - Leposava B.obovic i Mara Bucar.141 Da bi se uslovi zivota koliko-toliko pobol.jsali, Savez monopolskih radnika je u toku godine uputio nekollko predstavki Upravi drzavnih monopola u kojima se energicno zahteva od drzave da ispuni svoje obaveze prema radnicima. Posta je Uprava monopola vrlo sporo reagovala na radnicke zahteve, radnici su 19. oktobra 1919. odrzali veliki zbor i posle saslusanog referata konstatovali: 1. Da Uprava drzavnih monopola ni najmanje ne vodi racuna o ogromnom broju nezaposlenih radnika-ca i da pomaze jedino onima koji su proveli veci broj godina u monopo!skim preduzecima. 2. UzimajuCi u obzir postojece cene, pomoc koju je Uprava monopola davala bila je apsolutno nedovoljna. I ta je pomoc odlukom Uprave od septembra meseca bila ukinuta. 3. Pojedina monopolska preduzel:a primala su na rad radnike koji nisu ranije bili zaposleni, dok s~·'"u tom pogledu ne ispunjavaju obaveze prema kvalifikovanim radnicima koji su ostali bez posla. Na osnovu svega toga, zbor zahteva da se od Uprave dr2avnih monopola trazi: a) Da se u sva monopolska preduzeca zaposliavaju pre svega radnici i radnice koji su rani.fe radili u doticnoj struci i da se to vrsi preko Saveza monopolskih radnika. b) Da Uprava drzavnih monopola isplati zaradu nezaposlenim radnicima za 1916, 1917. i 1918. godinu kako bi se mogli izdrzavati do otvarania novih monopolskih radionica. c) Da Uprava drzavnih monopola pristupi sto pre otvaranju novih radionica kako bi se nezaposleni radnici imali gde zaposliti. d) Da se odmah uposli izvestan broj radnika i radnica kojima je zaposlenje najnuznije u radionici markarnice, cigaret-papira i drugim. e) Da se ovi zahtevi objave u Pachtu.'t?<U.M IWBU.IW.Ma i upute Upravi drzavnih monopola, Radnickoj komori i Centralnom radnickom sindikalnom vecu.142 tu Pad1tU"-tKe noauue, 113, 13 . .M.a.j 1919; 228, 26. cenTe.M.6ap 1919. 14 2 100 Isto, 276, 22. novemOar 1919. l Polozaj monopolskih radnika u Srbiji postojao je sve tezi. U Beogradu je 1. januara 1920. odrzan zbor monopolskih radnika na kojem je doneta Rezolucija koju su radnici predali predsedniku vlade i upravniku dr2avnih monopola. U Rezoluciji se energicno zahtevalo zaposljavanje radnika-ca koji su bez posla, ili da im se dodeli materijalna pomoc od drzave. Vlada je bila prinudena da danese resenje kojim se odobrava dodeljivanje pomoci nezaposlenim radnicima i otvaranje novih odeljenja markarnice i cigaret-papira u koja se uspelo uposliti jos 100 radnica. Ova odeljenja smestena su u mracne i vlazne prostrije, sto je takode otezavalo uslove rada u njima. N adnice radnica iznosile su 17 do 20 dinara. U odeljenju cigaret-papira u novoj fabrici radnice su zaradivale 12 do 14 dinara. To je bilo nedovoljno za izdrzavanje jednog Clana porodice, a tamo gde ih je po troje-cetvoro zavisilo od te zarade, formalno se gladovalo. 143 U ovom periodu odrzavane su u pojedinim mestima skupstine pododbora Saveza monopolskih radnika i radnica na kojima su birane uprave pododbora. N a skupstini Pododbora Saveza monopolskih radnica u Vranju Savka Mladenovic izabrana je za sekretara Pododbora, Zorka Tomic - za blagajnika, a Savka Tasic i Zorka Cvetkovic - za Clanove Uprave. U finansijsku kontrolu izabrana je Danica Zdravkovic. 144 N a zboru proizvodaca duvana u Leskovcu, koji je odrzan 7, marta, protestovalo se protiv rada Komisije za otkup duvana i obnovljen je Savez proizvodaca duvana koji je osnovan 5. maja 1910. godine. Ljubica i Agna Jovanovic izabrane su za Clanove Uprave, a Vaska Kostic - u Nadzorni odbor Saveza proizvodaca duvana.' 45 U Aleksincu je krajem maja odr2ana vanredna skupstina Pododbora monopolskih radnika na kojoj je izabrana. nova Uprava. B.osanda Markovic izabrana je za predsednika Uprave, a Danica Frusic i Rosanda Velickovic - za clanove Uprave. Kosara i Ljubica Stankovic izabrane su u Nadzorni odbor. 146 U Beogradu su za Clanove uprave Pododbora monopolskih radnika izabrane N atalija Pesic i Mileva Kraljevic, a Leposava Mladenovic - za blagajnika.'47 Posle rata u .Makedoniji je vladala velika nezaposlenost. Pocetkom 1920. godine samo u Skoplju je bilo 500 monopolskih radnika koji se nisu imali gde zaposliti, jer su magacini i radionice bili poruseni, a novi nisu podizani. I od onih koji su se posle rata zaposlili, oko 150 ih ie u prolece 1920. godine ostalo bez posla. Pocetkom aprila 1920. godine u Skoplju je Pododbor Saveza monopolskih radnika oddao skupstinu na kojoj je izabrana nova Uprava. Mara Jankovic izabrana je za sekretara, a Nada Pankovic '-- za blagajnika Pododbora Saveza monopolskih radnika. U finansiisku kontrolu Pododbora izabrane su Ljubica Stefanovic i Todorka Knezevic. Zbor Pododbora Saveza monopolskih radnika u Skoplju Je(hta1COCT, 1, 1. .AtapT 1920; 2, 21. .M.GPT 1920. Paduu'l£-x:e 'H:oaune, 52, 4. .M.apT 1920. Ns Jsto, 73, 27. mart 1920. 146 Isto, 159, 4. jul 1920. 1 n ,Lsto, 122, 20. maj 1920. 143 t44 101 �odrzan je 12. maja 1920. Tom prilikom je. govoreno o organizovanju monopolskih radnika i ponovo je izabrana Uprava. Radmi!a Petrovic je izabrana za sekretara a Lenka Stojanovic za Clana Uprve. 148 Zahtevi monopolskih radnika i radnica za povisice plata neprekidno su isticani. Radnici i radnice tvornice duvana u Bosni i Hercegovini bili su u tarifnom pokretu u toku oktobra 1919. godine, zahtevajuCi povecanje nadnica i isplatu obecane pomoci. Pokrajinsko radnicko sindikalno vece za BiH u ime radnika i radnica zaposlenih u duvanskim fabrikama, podnelo je Centralnoj upravi drzavnih monopola zahtev za 50 odsto povisice dotadasnjih plata za sve kategorije radnika i radnica. 149 Polovinom februara 1920. godine Pokrajinsko radnicko sindikalno vece i Pododbor monopolskih radnika vodili su pregovore sa Upravom duvanske rezije u Sarajevu. Temeljno je analiziran polozaj duvanskih .radnika-ca, izvrseno je poredenje cena zivotnih namirnica od vremena kada su vodeni prosli pregovori i na osnovu svega doslo se do zakljucka da je neophodna povisica postojecih plata za 50 odsto. Pored toga, na pregovorima je pretreseno pitanje klasifikacije dotadasnjih plata, revizije plata u skartiranju i pitanje obecane jednokratne pomoci u aprilu 1919. godine. Posta trazene povisice plata nisu dobijene, odrzan je pocetkom marta 1920. godine u Sarajevu sastanak duvanskih radnika na kojem je zakljuceno da se preko sarajevske rezijske direkcije Glavnoj monopolskoj upravi u Beogradu posalje, u ime svih duvanskih radnika-ca u Bosni i Hercegovini, protest u formi urgencije. 150 Zivotne namirnice od oktobra 1919. do februara 1920. godine poskupele su prosecno za 100 odsto. Cena hlebu porasla je sa 8 i 9 kruna na 16 i 18 kruna, mesu sa 18 na 34 krune.<ib td. ,Znaci, sve je vee duplo skuplje, a plate su jos uvijek iste kao sto su bile u oktobru 1919, kada je kilogram brasna bio 4-5 kruna, a mesa 12 kruna". N a duvanu koji je poskupljivao 50 do 100 odsto, zaradivani su milioni, a proizvodacima se mesecima nisu resavali zahtevi za poveeanje plata. 151 Prosecna plata radnika-muskaraca iznosila je 25 kruna dnevno, radnica u odeljenju skartiranja 23, na pakovanju 22, na cigaretama 23, na kartonima 24 krune dnevno. Nepodnosljiva skupoca i dugotrajno neresavanje zahteva za povecanje najamnina dovelo je do stupanja u strajk, 31. marta 1920, radnika duvanske industrije u Sarajevu, Banj oj Luci, Mostaru i Travniku. 152 U jesen 1919. godine u Zagrebu je Savez monopolskih radnika i radnica izvrsio spajanje sa organizacijom radnika-ca Fabrike cigara. Na zajednickom zboru izabrana je nova Uprava u koju su 148 149 Za -muSk:arce Mesto TraVl!l:ilk Sarajevo Bcmj a Lulka Foea Zagreb Ljubljana Za Zene Kvalifilkovan.i 24-28 20-25 22-27 12-17 16-18 19-35 18-24 19-25 24-28 25-27 32--44 10-17 19-35 21-31 N adnice su se, prema predratnim zaradama, povisile za sedam do osam puta, a cene zivotnim namirnicama za 19 puta. Kada se obracunaju cene po jednom kilogramu osnovnih zivotnih namirnica, dobija se ovakav pregled: 156 McTopujcKU apxua KIIM, TOM I, KH.. 1, 101, 149 H 265. Glas slobode, 181, 18. oktobar 1919. u;o ZakljuCeno je da se .postoje6a. plata poveCa za 50<~/o, odnosno da se a1a plate ugovorene u april!U 1919. doda pored 500Jo, kako je zarkUuCeno -na proSlim pregovorima, i nov dodatak od 75°/o, tako da hi dodatack na ugovorenc iplate u aprilu 1919. godine iznosio 125°/o. PoV'iSica je trebalo da va:Zi od 15. januara 1920. godine. {Glas slobode, 33, 17. februar 1920, 53, 11. mart 1920. 1 51 Glas slobode, 68, 30. mart 1920. 152 Isto, 70, 1. april 1920. 102 usle: Marija Loncar, predsednik, Ljubica Strelen, sekretar, Katica Bajer, blagajnik, Marija Kovacic i Ana Zadog, clanovi, a Justa Cerin i Marija Cerjak, Clanovi finansijske kontrole.' 53 • U Fabrici duvana u Zagrebu bilo je zaposleno 350 radmka, koje su bile organizovane u Sindikatu monopolskih radnika. Greskom Glavne monopolske uprave u Beogradu nestalo je sirovina u fabrici, pa su sve ove radnice ostale bez posla. Savez monopolskih radnika preduzeo je sve mere da rad u fabrici ponovo zapocne. Spar izmedu Savezne uprave drzavnih monopola i radnica Fabrike duvana resen je sporazumom povoljno i rad je uskoro bio nastavljen. Radnici su zahtevali da im se isplate nadnice za sve vreme dok je fabrika bila zatvorena i da im se povise plate za 50 odsto, buduci da su bile niske. Radnice su primale ad 70 do 120 kruna nedeljno i zato su krajem februara trazile povisicu plata za 150 odsto. U strajk monopolskih radnika i radnica, aprila 1920, ukljucili su se i radnici-ce Fabrike duvana u Zagrebu.' 54 U prolece 1920. godine odrzani su kongresi ujedinjenja pojedinih sindikalnih saveza na kojima su uzele ucesi:a i zene. N a Kongresu ujedinjenja monopolskih radnika, odrzanom 21. marta, izabrana je Centralna uprava i finansijska kontrola Saveza. U Upravu su izabrane Ana Zadog i Persida Mihailovic.' 55 Od 1. do 15. aprila 1920. godine trajao je u celoj zemlji strajk 4 000 monopolskih radnika, vecinom zena. Do strajka je doslo usled niskih nadnica, koje su se u odnosu na neprekidni porast cena spore povecavale. U nekim fabrikama duvana nadnice radnika u krunama iznosile su: 153 tM Paihtu'lf..?Ce Hoauue, 278, 25. HOBeJ£6ap 1919. Nova istina, 21, 9. janu.ar; 39, 6. februar; 57, 27. februar; 71, 16. apri! 1920. tss Pac'htu'lf..xe noaune, 114, 11. Jtaj 1920. Ovu 'baJbelu donosirno ,s rezervorri, poSto ~izgleda da njen autor IDije uzeo u obzir ·koHCine pojedi-nih namirn:ica koje trOOi .radnr1Cka po!lodica. ~im to.ga, JI)Oistavllja se .pitanje da li su ru svim sluCajevima il!:zete u. o'Mlr 1ste namirnice d ilmliCine Zato 1SU, verovatno, 1. nastale tak'O veltike raz1Ike u proseOnom pove6anju cena. · 156 103 �Meis.to Travnitk Sarajevo Banj a I.ruk:a FoCa Mostar Ljubljana Zagreb Senj Skopilje Pre rata Sad a 6,83 26,22 8,07 12,30 38,20 38,66 37,64 18,06 32,88 309,30 387 239,50 132,85 511,80 511,10 722 340 291 PoveCanje za puta 44 15 12,5 11 13,5 13,5 19 17 8,5 Monopolski radnici su u januaru podneli zahteve za povisice plata. Uprava drzavnih monopola je odbila te zahteve, pristala je na pregovore sa Savezom monopolskih radnika tek 5. aprila, nakon objavljenog strajka. Strajk je bio potpun i u njemu je dosla _do izrazaja takva solidarnost radnika kakvoj se poslodavci uopste msu rtadali. Bilo je preduzeca u kojima je radilo i po 1 000 radnika i radnica, a da se nije pojavio ni jedan strajkbreher. Strajk je zavrsen 15. aorila sporazumom izmedu Uprave drzavnih monopola i delegata Saveza monopolskih radnika. Uprava je pristala na januarske zahteve radnika za povisicu plata u vidu dodatka na skupocu. Zakljuceno je da se ubuduce svaka tri meseca vrsi poredenje zivotnih troskova i zavisno od toga povecava ili smarijuje ovaj dodatak. Utvrdeno je osmocasovno radno vreme, s tim da na poslovima stetnim po zdravlje maze biti i krace. Sporazumom se daje prioritet prilikom zaposljavanja nove radne snage onini radnicima koji su ranije radili u doticnim preduzecima. Regulisan je i naCin resavanja sporova izmedu uprava pr~uzeca i sindikalnih organizacija. Uprava drzavnih monopola je ovlastila uprave preduzeca da zajedno s predstavnicima radnickih organizacija detaljno razrade ova pitanja prema prilikama u niihovim preduzecima. Savez monopolskih radnika je pozvao sve radnike da se vrate na posao 15. · aprila, a upravama preduzeca je postavljeno da sve ucesnike strajka prime. Medutim, ni ovaj sporazum ooslodavci nisu postovali i isplata dodatka na skupocu u Srbiji i Makedoniii je pocela tek 15. avgusta, a radnici u Sarajevu, Mostaru, Travniku, Banjoj Luci, Ljubljani, Senju i Zagrebu nisu ni do kraja avgusta primili obecana povecanja plata. Povisice su bile oredvidene za Zagreb 30-47 odsto, Senj 35-55 odsto, Ljubljanu 25-40 odsto i za bosanske fabrike od 40 do 50 odsto.157 Na velikom zboru monoplskih radnika i radnica, odrzanom 13. juna u Beogradu, govoreno je o teskom polozaju radnika ove struke. Radnice su primale 14 dinara dnevno. Sporazum, koji je bio postignut izmedu Saveza rnonopolskih radnika-ca i Uprave drzavnih monopola, prilkom poslednjeg strajka u aprilu, nije se ispunjavao. Uprava se nije trudila da stvori uslove da se zaposli bar onaj deo ra.dnika kojima je zaposlenje najneophodnije. Vise od 600 radnika bilo je bez posla, ciji je polozaj postao nesnosan. N a 157 Pac'htU'lt'Ke uoauue, 87,-1. anpu.11.; 90, 17. anpu.11.; 180, 30. jy.n,; 202, 25. aezycT 1920. 104 kraju je zbor doneo rezoluciju, u kojoj je 700 prisutnih monopolskih radnika i radnica konstatovalo da radnici i radnice monopolskih preduzeca zive u najvecoj bedi i nevolji, da Uprava ddavnih monopola nije obnovila rad preduzeca, zbog cega je veliki ?raj ne~apo: slenih, da Uprava ignorise zahteve Saveza monopolsklh radmka 1 radnica na koje je jednom pristala, da nije nista uradila da bi isplatila za;ade radnistvu koje je neprekidno provelo u radu vise od 30 godina. U duhu ovih konstatacija u Rezoluciji su izlozeni zahtevi monopolskih radnika i radnica. 158 U Beogradu je 3. i 4. avgusta 1920. oddana skupstina Pododbora monopolskih radnika na kojoj je izabrana nova Uprava. Kristina Kaplarevic izabrana je za Clana Uprave, Ljubica Jevtic za zamenika, Natalija Pesic - za blagajnika i Rosa Stefanovic - za Clana finansijske kontrole. 159 Na osnovu sporazuma zakljucenog u Beogradu izmedu Uprave ddavnih monopola i delegata Saveza monopolskih radnika, u Sarajevu je 5. jula zakljucen sporazum izmedu Direkcije duvanske rezije za BiH i delegata Pododbora Saveza monopolskih radnika i radnica i Pokrajinskog sindikalnog veca u kojem je, izmjedu ostalog, utvrdeno: osmocasovno radno vreme, povisica plata usled skupoce za 50 odsto radnicima s prosecnom dnevnom zaradom od 34 krune, 45 odsto radnicama sa zaradom od 38 kruna, 40 odsto radnicama sa zaradom preko 38 kruna. Dodatak na skupocu racunati od 16. aprila. Radnicki delegati bili su Duro Dakovic, Filomena Rogic i Franjo Rauser.' 60 Vecina radnica u Hrvatskoj bila je uclanjena u sindikalne organizacije, a najaktivnije su birane i u rukovodstva. U Senju je polovinom 1920. godine odrzan sastanak Pododbora Saveza monoc polskih radnika i radnica na kojem je, pored ostalog, izabrana nova Uprava. Draga Milek izabrana je za sekretara, Hermina Koncaric ~ za blagajnika, Marija Buneta, Tereza Blazevic i Jelka RupCic za clanove Uprave, a Josipa Pekic i Jelka Obremen za clanove finansijske kontrole. 161 U Fabrici duvana u Senju radnice su radile pod vrlo teskim uslovima uz minimalne nadnice, zbog toga su vrlo cesto obolevale. Od njih 480 od akutne tuberkuloze razbolelo se 68, a vise od 70 odsto zaposlenih bilo je bolesno od tuberkuloze. 162 Za Clana Uprave saveza privatnih namesteni.ka Jugoslavije izabrana je Fanika Suknajic.163 U Sarajevu je od 1. do 5. februara 1920. godine odrzan Kongres tipografskih radnika na kojem je Draga Stefanovic govorila o polozaju tipografskih radnica u Srbiji. U knjigovezacko-kartonaskim i Stamparskim preduzecima poslodavci su uvlacili zensku decu u proizvodnju, kao jeftiniju radnu snagu. U nekoliko stamparija bile su zaposlene gotovo samo zene. I tu, kao i u knjigovezackoj struci, zaposljavana su deca od 10 do 12 godina. Ove devojCice radile Lsto, 148, 20. jun; 149, 22. jun 1920. tso I,Sto, 213·, 6. septembar 1920. too Glas slobode, 144, 10. jul 1920. 161 PaOuu"tKe nosuue, 146, 18. jyn 1920. t5s 162 163 Isto, 84, 9. april 1920. Nova istina, 71, 16. april 1920. 105 �su u suterenima po 15 do 18 sati dnevnoi posle taka napornog rada obicno su se za nekoliko meseci razbolevale i umirale od tuberkuloze. Umetacice su radile po 16 sati dnevno. Nagrade radnica u ovoj struci kretale su se od 20 para do 1 dinar dnevno. Draga Stefanovic je zahtevala da se zakonom regulise pitanje rada zena i dece u stamparskoj profesiji.'64 u prolece 1920. godine strajkovali su tipografski radnici u Begradu. Nadnice radnika u IIo.auTuv,u iznosile su 40 dinara prosecno, a sve sto se preko toga zaradi bila je nagrada za prekovremeni rad. Zato je dolazilo do prekomernog iscrpljivanja na radu, narocito u masinskoj slagacnici. Dogadalo se da su radnice padale u nesvest na poslu i kolima su ih morali prevoziti kuci.'"' U Fabrici svile u Pancevu bile su zaposlene uglavnom zene. Tu su radile i devojcice od 11 godina pa nadalje .. Deca su za rad primala 10 kruna, a ostale radnice 24 do 32 krune dnevno. Posta su cene zivotnim namirnicama bile u neprekidnom porastu, ave radnice su trazile povisicu plata za 35 odsto. Zbog toga je direktor Fabrike zapretio radnicima otkazom i prvo je otpustena s posla Ana Bauerova, blagajnica Pododbora Saveza fabrickih i nekvalifikovanih radnika-ca u Pancevu, a zatim jos dve radnice. Posle tarifnog pokreta, radnicima su povecane plate od 5 do 8 kruna, taka da su primale nedeljno 90 do 240 kruna, sto iznosi 22 do 60 dinara. 166 Veliki broj zena bio je zaposlen u postansko-telegrafskoj struci. Pododbor Sekcije postansko-telegrafsko-telefonskog osoblja u Valjevu odrzao je skupstinu na kojoj je izabrana nova Uprava. Ivanka Lazarevic izabrana je za sekretara, Rosa Kolarevic - za blagajnika, a Ljubica Zdravkovic i Sofija Panjevic - za Clanove Uprave. 167 U Sapcu je za sekretara Pododborwelefonskog osoblja izabrana Zora Odorovic, za blagajnika - Natalja Gacic i za clana Uprave - Zorka Vrgovic. 168 U Fabrici cilima u Sarajevu radnu snagu saCinjavale su uglavnom zene. One su bile najslabije placene u Sarajevu, dobijale su svega 7-10 kruna dnevno. Usled taka niskih zarada neke radnice su bile prisiljene da napustaju fabriku u kojoj su radile vise ad 25 godina. Dok su se cilimi prodavali po visokim cenama, radnice su od toga vrlo malo dobijale. Cilim od 130 x 200 santimetara morale su da rade dve radnice sest do sedam nedelja. One su za to dobijale samo 450 kruna. Da bi se to stanje bar donekle popravilo, radnice su uputile zahtev vladi da im se nadnice povecaju za 50 odsto, a cene na akord za 100 odsto. 169 Krajem februara 1920. godine odrzana je u Sarajevu godisnja skupstina Saveza fabrickih i nekvalifikovanih radnika. Radmila Milicevic je izabrana za clana nove Uprave.t70 164 Pai.htu1t1ee uoauue, 50, 2 . .«apT 1920, 52, 4. Ma.pT 1920; GrafiCki radnik, 3, 17. mart 1920. 165 PaihtU'll'K:e uoaune, 109, 5. .M.a.j 1920. Isto, 225, 21. septembaT 1920. i Je01UL1COCT, tat JeiJuaxocT, 27, 3. if.>e6pyap 1920. 166 168 t69 tto 106 I·sto. Glas 8lobode, 171, 7. oktobar 1919. (Isto, 51, 9. mart 1920. 10, 11. 01CTot5ap 1920. I ' ) I U Radnii':kom domu u Sarajevu odrzana je 16. marta godisnja skupstina Saveza trgovackih namestenika i privatnih i':inovnika Bosne i Hercegovine, na kojoj je Anka Tame! izabrana u novu Upravu.171 Savez trgovai':kih namestenika Hrvatske odrzao je 10. septembra 1919. godisnju skupstinu u Zagrebu, kojoj je prisustvovalo oko 600 delegata. Na skupstini je izabran Upravni odbor. Marija Habijan izabrana je za potpredsednika, a Anka Mihota - za Clana Odbora. 172 Pocetkom januara 1920. godine u Zagrebu je oddana skupstina Saveza radnika i radnica proizvodaca zivotnih namirnica na kojoj je izabrana privremena Uprava. U Upravu su izrabne Marija Pecnik i Andela Virglijan iz Fabrike cikorije, a Draga Pavlovic iz Fabrike kandita-' 73 Radnici i radnice Fabrike cikorije u Zagrebu strajkovali su aprila 1919. godine zahtevajuCi poboljsanje materijalnog polozaja. Oni su u avgustu ponovo podneli zahtev za povisicu plata i poboljsanje radnih uslova. Na pregovorima je Uprava Fabrike pristala da povisi plate przarima za 50 odsto, a ostalim radnicima za 30 odsto . i priznala je radnicku organizaciju.174 Avgusta meseca u strajk su stupile radnice Fabrike ,Union" kandita i cokolade u Zagrebu, koji je trajao devet dana. Na kraju su poslodavci pristali na povisicu plata za 30 odsto. 175 U Fabrici pasta u Zagrebu formirana je sindikalna organizacija u drugoj polovini 1919. godine. Plate radnica u ovom preduzecu i uslovi pod kojima su radile hili su nesnosni. Zbog toga su one predale Upravi Fabrike zahteve za povisicu plata. Nakon pregovora postignut je sporazum da se radnicima povecaju nadnice za 2 krune. 176 Plate kitnii':arskih radnica iznosile su svega 200-300 kruna mesecno i one su bile prisiljene da traze povisicu ad poslodavaca. Posta poslodavci na to nisu pristali, radnice su 22. novembra 1919. napustile posao i u tom su bile do kraja solidarne. 177 U Slavonskoj Pozegi odrzan je 8. februara 1920. sastanak kucnih radnica na kame je bilo 70 do 100 prisutnih. One su raspravljale o tome kako da se ukljui':e u Savez trgovackih i strucnih radnika i radnica. N a kraju je izabran odbor od 5 clanova, koji se odmah konstituisao. Zakljuceno je da se polovinom februanra organizuje priredba kucnih radnica. Zbog organizacije toga sastanka bio je uhapsen Josip Bunjevcevic i svih pet odbornica. Bunjevcevic je zadrzan u zatvoru 14 dana, a odbornice 8 dana. 178 lsto, -63, 23. mart 1920. Nova istina, 3, 11. septembar 1919. na Isto, 21, 9. janua.r 1920. 174 C.11.o6oOa, 90, 21. aezycT 1919. 175 Isto. 111 1 72 t76 Isto. Nova istina, 15, 27. novembar 1919. 178 !ISto, 48, 17. februar 1920; Narodna volja, selj;aOk.i lils.t, SRPJ.(!k:), SJ.avonska P-o.Zega, 1, 25. jebrua-r 1920. 177 107 �U Fabrici tekstila u Dugoj Resi 'plate radnika · i radnica kretale su se od 48 do 80 kruna, a nekolicina kvalifikovanih primala je najvise 124 krune nedeljno. U odnosu na porast cena, ove zarade su bile nedovoljne za pokrice osnovnih poterba radnika i njihovih porodica. Zato su oni zahtevali od Uprave -da im se povise nadnice. Posto poslodavci nisu odgovorili na ove zahteve, 700 radnika i radnica stupilo je u strajk 7. juna, koji je trajao do 9. septembra 1920. godine. Poslodavci su uz pomoc vlasti pokusali da slome strajk i da prisilnim merama nateraju radnike na posao. U tu svrhu, uz odobrenje vlasti i uz pomoc zandarmerije, Uprava Tvornice izbacivala je radnike i njihove porodice iz stanova na ulicu. Uhapsen je i strajkacki odbor. Pokrajinsko sindikalno vece u Zagrebu intervenisalo je protiv ovako surovih postupaka. Strajk se zavrsio pregovorima na osnovu kojih su poslodavci pristali na povisenje nadnica, garantovali su minimalne zarade akordantima, priznali sindikalnu organizaciju i njene poverenike u fabrici i pravo radnika na proslavu 1. maja.m Polozaj poljoprivrednih radnika i radnica bio je vrlo tezak, sto donekle ilustruje ovaj podatak iz Kuma.nova: ,Radovi na prasenju afiona (maka) uveliko su otpoceli u Kumanovu. Svakog jutra vidaju se citave povorke (tajfa) sirotih zena i devojaka gde sa parcetom crnog hleba, malo luka i testicetom vode zure na kumanovske njive. One se sa neprekidnog i vrlo napornog rada na prasenju afiona vracaju tek u mrkli mrak ... Kako je kilo crna brasna u Kumanovu 7 grosa, a kilo crnog luka 8 grosa, a kilo pasulja 18 grosa, onda radnice mogu samo da umiru od gladi na tom vrlo mucnom poslu". Posrednice su trazile nadnicarke nudeci im dva dinar a dnevno, to jest 10 grosa. Posle ove konstatactje u listu Cou,u.ja.JtuCTU"<10a 3opa, br. 14, radnice se pozivaju da stupe u sindikalnu organizaciju i da obrazuju u Kumanovu pododbor Saveza poljoprivrednih radnika i radnica, jer se jedino putem organizacije mogu boriti protiv prekomerne eksploatacije i tako bednog polozaja u kojem su se naSie. 180 Zene su aktivno ucestvovale u strajkovima koje je vodila radnicka klasa u ovom periodu. Njihovo ucesce narocito je doslo do izrazaja u strajku zeleznicara aprila 1920. godine. Zeleznicarske zene u Ljubljani pokazale su u ovom strajku pravi heroizam i spremnost da se sa svojim muzevima do kraja bore za ostvarenje ciljeva radnicke klase. One su se istakle u oddavanju jedinstva medu radnicima i u borbi protiv strajkolomaca.1 81 Solidarnost u strajku sa svojim muzevima zene su izrazile i preko posebne Rezolucije koju su uputile Pokrajinskoj vladi u Ljubljani 21. aprila 1920. godine. Rezolucija glasi: ,Polazeci od ciNova istina, 85, 23. jul 1920; Novi svijet, glasi;Lo Komrun~sti,Cke partije JU®oslavije, Zagreb, 11, 10. avgust 1920; 24, 11. septembaT 1920. tao li1cTopujc?Cu apxua KIIM, TOM I, Kl-h. 1, 101. 181 Arhiv Gentralnog komltet.a Saveza 'komunista S1ovenije (u daJ.jem tel<stJu: ~hiv CK SKS) - Zalo.Ska cesta 807/20-34, 35, 37. 179 108 njenice da drzavna vlast pocm]e nasilnim merama da lomi strajk nasih muzeva-zeleznieara koji je poceo 16. aprila i tekao u redu bez incidenata, mi, Zene ZelezniCara, izjavljujemo: 1. svoj najodlucniji protest protiv neuvidavnosti vlade koja zeleznicarima uskracuje najosnovnija prava za opstanak; 2. svoje ogorcenje zbog naredbe vlade koja poziva zeleznicare na vojnu vezbu i pored toga sto ne postoji nikakva zakonska osnova za taj poziv; 3. zahtevamo da vlada neodlozno preduzme sve potrebne mere da se spor resi na naCin koji odgovara zahtevima zelezniCara; 4. najenergicnije protestujemo protiv zloupotrebe vojne sile koja ogranicava slobode straj_kaca ! prisiljava. ih na rad, a time izlaze smrtnoj opasnosti nase muzeve 1 hramte!Je; 5. izjavljujemo da smo solidarn: u svim. p;~likama sa svojim muzevima i da smo spremne zrtvovati z1vote da b1 se ostvarili ciljevi za koje se bore nasi muzevi. Pozivamo Vladu da intervenise kod Centralne vlade u smislu napred navedenih tacaka, jer je ona u prvom redu odgovorna za sve posledice brutalnih ~ostupak':' koJe Je •.sama zapocela protiv onih koji se bore za naJosnovm]e uslove ziVota. Supruge zeleznicara strajkaca". tsz Predsednik Pokrajinske vlade u Ljubljani dr Brejc uputio je telegram u Beograd ministru Koroscu u kojem ga obavestava da je 21. aprila primio delegaciju zena strajkaca zeleznicara, koja mu ]€ predala pomenutu Rezoluciju s navedenim zahtev1ma da on ~osre­ duje kod Centralne vlade i da Minist~rstvo .rozove d~le&ate. straJkaca na pregovore i prihvati zahteve zelezmcara. BreJc 1m Je dao odgovor da vojne naredbe protiv strajkaca nece biti ukinute i da je njegovo posredovanje izmedu vlade i strajkaca nepotrebno.' 83 Aktivnost i upornost zena dolazi do izrazaja i u sledecim dogadajima. One se nakon tri dana od strajka zeleznicara stavljaju na celo povorke u protestnom generalnom strajku ~ Sloven.iji. To)5a dana, 24. aprila, pred tramvajskim depoom na Za~?sk?J cestl okup1~0 se vise od 4 000 ]judi koji su nameravah da umars1ra]u u grad. Pohcija je budno pratila svaki pokret radnika. Zandarmi i polic_ajd su dotrcali na Zalosku cestu i tu napravili kordon da b1 sprec1h de-· monstrantima prolaz u centar grada. Kada su demonstra.nti p_oceli da zaobilaze kordon, zandarmi i polidja otvorili su vatru 1z pusaka. Poginulo je 14 i ranjeno 70}ica. Med·~- pogin':'lima na~la se u narucju svoje majke i petogodiSnJa devoJClCa. Joslpm": Hoce.va~. • Do polovine 1920. godine u sindikalmm saveZima b10 ]e uclanjen veliki broj radnica. Prema statistickim podacima, samo u Beogradu bilo je organizovano: 184 182 183 18~ Arhiv CK SKS, Zal·o·Ska cesta - DeZelna vlada Slovenije Isto. JeOna'lWCT, 6, 15. jyn 1920; Pa¢uw-t.'/Ce uosuue, 147, 19. jyu 1920. 4744~ 109 �U Sav~u " " " " " " " " " " krojaCkih radnil.lr:a-ca 1 monopolskih fabriCkih ke1nerskih grafi.Ckih boln-iOklh koZarsko.preradivaCkih trgovaCkih pomoCniika " " .. " " " .. 800 Zena 600 273 190 184 58 40 14 " .. " .. " " Zene su na vreme reagovale na pojedine dogadaje i preduzimale su odredene mere ukoliko se radilo o poloz'l,ju zaposlene zene. Na sednici Pokrajinskog sekretarijata zena socijalista (komunista) Srbije od 3. juna 1919. zakljuceno je da se odrze zhorovi zena o pitanju zastitnog radnickog zakonodavstva u Beogradu, Niilu, Leskovcu i Uzicu. U Beogradu ie 9. juna oddan zbor zena koji je otvorila Draga Stefanovic, sekretar Pokrajinskog sekretarijata zena. Na zboru je Mihajlo Todorovic referisao o novim projektima zakona o osiguranju radnika i osmocasovnom radnom vremenu. Nacrti ovih zakona na zboru su kritikovani i ocenjeni kao nesavremeni nepotpuni i nedovoljni". Prema njima osiguranjem se ;;e obuhvataj~ sve kategorije radnika, teret osiguranja svaljuje se na same radnike, a uprave osiguranja prepustaju se poslodavcima. Odredbe o osmocas?vnom radnom vremenu su takve da omogucuju poslodavcima ~a 1h prema svojim interesima primenjuju i vrse eksploataciju kao 1 do tada. Zato Je na zboru zahtevano da se donesu takvi zakoni koji ce u postojecim uslovima pruziti svestranu zastitu radne snage.lss ~ Pod pritiskom radnicke klase, Zemaljska vlada za Bosnu i Hercegov:inu izdal~ je novu Uredbu, 13. marta 1920, kojom se u mnogim ~elov1ma me.nJa yredba od 3. februara 1909. o regulisanju odnosa IZmedu radnika 1 poslodavaca u zanatskim trgovackim i fabrickim radnjama. Uredbom se, pored ostalog, predvida zastita decje i zenske radne snage, nacin isplata zarada, pitanje meausobnog otkaza radnog vremena, odmora, raskidanje poslovnih odnosa itd.1so U leto 1920. godine postavilo se ozbiljno pitanje osmocasovnog radnog vremena. Radnici su zahtevali od poslodavaca i ddave da se ono ozakoni i sprovede u zivot. Centralno radnicko sindikalno vece uputilo je predstavku ministru za socijalnu politiku, u kojoj se upozorava da veliki broj radnika, radnica i dece rade od 9 do 12 pa i viSe casova dnevno. 187 Nastojanja poslodavaca da sto vise pro~ ?uze radno vreme izazvala su masovan otpor zena. One su kroz st:;mpu i na svojim skupovima osuaivale preteranu eksploataciju n]iliove radne snage, jer su dobijale svega 6 do 15 dinara dnevno. Svako, pa i najmanje produzavanje radnog vremena za zene je 185 • ARP, Sveska zapism.ika sa :sednica Sekretarijata Zena Srbije, str. 168 1 169; Pac}Ji.U'lt1Ce %OBuue, 140, 14. jy'H- 1919. 1 6 8 187 110 Glas sZobode, 71, 2. april 1920. PaCh-tU'lt'ICe "noaune, 175, 24. jy.J!, 1920. znacilo preveliko opterecnje, jer su one morale da posle zavrsetka rada u fabrici obavljaju i sve kucne poslove. Od njih je u vecini slucajeva zavisila egzistencija citave porodice. U Srbiji su postojale zenske radnicke skole, kojima u ono vreme nije bio odreden status. Po zavrsetku osnovne skole, u mestima koja nisu imala razviienu privredu, 80 odsto devojcica prolazilo je kroz te skole. To su bila uglavnom deca radnika i drugih siromasnili gratlana koji nisu mogli da salju svoju decu na vise skolovanje. U njima se uCio rucni rad, a pre svega sivenje. Drzava tim skolama nije poklanjala gotovo nikakvu paznju. Opstine su im ponekad izlazile u susret, ali je to bila vrlo mala pomoc. Skolske zgrade su bile vrlo slabe i u vecini slucajeva nisu odgovarale osnovnim zahtevima higijene. Masina i drugog pribora za rad nisu imali dovoljno. Cesto su zbog oskudice u ogrevu radile u hladnim prostorijama. Nastavnice ovih skola bile su vrlo slabo placene. Njihove plate do maja 1919. bile su 30-60 dinara, i to bez socijalnog osiguranja. Zbog slabe ishrane one su vrlo cesto obolevale, i to najvise od tuberkuloze. Nastavno osoblje je zahtevalo da ove skole imaju status osnovnih skola, da se o njima brine drzava, da se· nastavnicama zakonski preciziraju prava u materijalnom pogledu kao i nastavnicama osnovnih skola. U toku godine neprekidno se potezalo pitanje placanja nastavnica u ovim skolama. Decembra meseca one su primile prosecno 250 dinara, sto je bilo nedovoljno za najnuznije troskove zivota. Zato su mnogi nastavnici napustili skolu nastavljajuCi da rade privatno ili za nadnicu kod poslodavaca. U Obrenovcu je zensku radnicku skolu pohadalo 60 ucenica. u skoli su predavale nastavnice osnovne skole.' 88 Skala i uCitelji nisu imali odredeno mesto u drustvu. UCiteljice su u odnosu na ucitelje bile u neravnopravnom polozaju u jasenickom srezu na zboru ucitelja i uciteljica, odrzanom 3. juna 1920. godine, konstatovano je da su osnovne skole predate na izdrzavanje opstinama; da ucitelji rade u nehigijenskim i dotrajalim zgradama bez nastavnih sredstava; da pravni i materijalni polozaj ucitelja zavisi od licnih shvatanja pojedinih ministara; da ucitelji imaju manji dodatak na skupocu nego ostali cinovnici i da uciteljice nisu izjednacene sa uCiteljima u tom pogledu, iako rade isti posao i pod istim uslovima; da je potrebno da i ucitelji osnuju sindikalnu organizaciju itd. U usvojenoj Rezoluciji protestuje se, izmedu ostalog, protiv resenja Ministarskog saveta da ucitelji imaju dodatak na skupocu 12 dinara, a uCiteljice 6 dinara i protiv omalovazavanja uciteljskog poziva uopste. Pozivaju se svi ucitelji da se sto pre organizuju u Sindikat ucitelja i uciteljica, kako bi se mogli uspesno boriti za svoja prava i za ,novu skolu rada i slobode savesti"} 89 U Obrenovcu je 3. juna odrzan posavski uciteljski zbor, na kojem je usvojena Rezolucija sumadijskog uCiteljskog zbora ,o pretvaranju Uciteljskog udruzenja u Uciteljski sindikat sa zadatkom da odmah stupi u Cent8s Isto, 110, 10. maj 1919; 123, 24. maj 1919; 246, 18. oktobar 1919; 298, 18. decembar 1919. 189 Isto, J42, 13. jun 1920. Ill �tralno radnicko sindikalno vece i da Gl<l:vni odbor UCiteljskog udruzenja preradi pravila Uciteljskog udruzenja i saobrazi ih pravilima ostalih sindikalnih udruzenja i da ih iznese na odobrenje ovogodisnjoj Uciteljskoj skupstini". Pored ovog zakljucka, u Rezoluciji se zahteva, izmedu ostalog, da se svi ucitelji i uciteljice prevedu na nove plate i da im se isplate isti dodaci na skupocu kao i ostalim drzavnim cinovnicima. Rad Glavnog odbora Uciteljskog udruzenja ocenjen je kao ,posve stetan po uCiteljstvo i prosvetu". Rezoluciju je potpisalo, pored predsednistva zbora, 18 ucitelja i uciteljica.t•• U Srbiji, Makedoniji, Bosni i Hervatskoj organizovane su u pojedinim mestima decje grupe ,Buducnost", u koje su primana deca organizovanih radnika od 6 do 15 godina. Formiranju ovih grupa pristupilo se 1919. godine. Za rad sa decQm u grupama hili su zaduzeni pojedini komunisti, koji su za to pol}azivali sklonosti, a to su uglavnom bile zene. Rad decjih grupa imao je prevashodno vaspitno-obrazovno obelezje. Kroz raznovrsne oblike rada deci su na pristupacan naCin objasnjavane ideje za koje se bori radnicka klasa i Komunisticka partija, dopunjavano je njihova opste obrazovanje, a narocito je bio razvijen kulturno-prosvetni rad u grupama. U cilju svestranijeg vaspitanja radnickog podmlatka pokrenut je decji list Bydy'li:>wcT. Prvi broj lista izasao je 1. februara 1920. godine u 3 000 primeraka. Medutim, to je bilo nedovoljno. Vee drugi broj stampan je u 5 000 primeraka. Za pokretanje i izlazenje ovog lista narocite zasluge pripadaju dr Dragutinu Vladisavljevicu, koji je sve svoje slobodno vreme posvetio radu sa decom. On je 1 na Drug om kongresu KP J diskutovao o radu decjih grupa ,Buducnost". Polovinom 1920. godine u Jugoslaviji je postojalo 15 do 20 d_ec~ih grupa. Rad sa decom razvijao se u ~dnickim domovima. Izvrsm odbor KPJ )e doneo odluku da se u celoj zemlji 3. oktobra 1920. godine proslavi Decji dan ,Buducnost". Ove proslave organizovane su u svim mestima gde su postojale grupe ,BuduCnost". 191 U Beogradu je 1914. godine osnovana prva decja grupa ,Buducnost", u kojoj je bilo 30 decaka i d!'vojcica od 6 do 12 godina. Pocetkom 1919. obnavlja se rad decje grupe ,Buducnost" pod rukovodstvom Desanke Andelkovic. Maja meseca u grupu je bilo upisano 23, a do kraja godine 100 clanova. u toku maja sa decom se pocinje planski raditi na opstem obrazovanju. Formiraju se kulturno-umetnicke grupe koje, krajem godine, pripremaju vrlo uspesne priredbe.192 Uoci Drugog kongresa KPJ u Srbiji su postojale decje grupe ,Buducnost", i to: u Beogradu sa 100 clanova, Smederevu - 60 Nisu - 45, Prokuplju - 30, Negotinu - 30 i Kosovskoj Mitrovicl - 30 Clanova. Rad sa decom u ovim grupama bio je pod neposrednom kontrolom partijske organizacije. Decji list Bydy'ftuocT rasturan je najvise u Srbiji. Pored rada na opstem obrazovanju i socijalitno I..sto, 148, 20. jun 1920. 191 ARP, fond, KI/85/2; PaihtU'l£1Ce uoauue, 147, 19. jyu 1920; 235, 2. 01CT06ap 1920. 2 UJ ARP, f.ond Kl-85/2 'i Sveska zapisnik.a sa ·sednica Sekretarijata Zena Srbije, 166. 112 stickom vaspitanju u decjim grupama bio je razvijen i kuiturno-umetnicki rad. Deca su u Beogradu za godinu dana priredila samostalno cetiri priredbe i pored toga ucestvovala u programu na pet priredaba koje su spremale kulturne grupe odraslih. Decje grupe ,Buducnost" izvele su program na priredbama u Nisu, Smederevu i Cacku i ucestvovale u pripremanju programa sa odraslima u drugim mestima. 193 U Skoplju je veoma uspesno radila decja grupa ,,BuduCnost". ,Na proslavi Decjeg dana, 3. oktobra 1920. godine, ucestvovalo je :300 decaka i devojcica u impozantnim manifestacijama pod crvenim zastavama. 194 Sekretarijat zena u Sarajevu sproveo je zakljucke Konferencije zena socijalista-komunista, odrzane u Beogradu, i osnovao u drugoj polovini 1919 godine decju grupu ,Buducnost". Zene komunisti koje su uzele obavezu da rade sa decom oddavale su s njima dva puta nedeljno casove na kojima je dopunjavano opste obrazovanje i objasnjavan polozaj i ciljevi radnicke klase. One su organizovale nekoliko izleta sa decom u okolinu Sarajeva. U oci Drugog kongresa u decjoj grupi ,Buducnost" u Sarajevu bilo je 180 decaka i devojcica, a vise od 200 u drugim mestima u Bosni.' 95 Pored predavanja, priredaba i izleta sa decom, u BiH je 3. oktobra 1920. organizovana proslava Dei'jeg dana. U Sarajevu je 2. oktobra navece odrzana uspela priredba za odrasle. U izvodenju programa ucestvovali su Clanovi decje grupe ,Buducnost". U Jajcu, Prijedoru i Zenici zene su organizovale 3. oktobra svecane manifestacije decaka i devojcica kroz grad sa crvenim zastavama, crvenim trakama i transparentima. Za vreme ovih manifestacija odrzavne su skupstine grupe ,Buducnost", izvodene decje igre i prigodne recitacije. 196 Partija je u Bosni i Hercegovini u ova vreme poverila rad na drustvenom odgoju i okupljanju radnicke dece iskljucivo zenama komunistima. One su ovaj posao prihvatile i smatrale kao jedan od najvaznijih zadataka, pa su ga i savesno obavljale. Posle Kongresa ujedinjenja 1919. formirana je u Vukovaru decja grupa ,Buducnost" u kojoj je bilo oko stoinu decaka i devojcica. Ova grupa radila je kontinuirano i u toku 1920. godine. Za rad sa decom bio je odreden posebni vaspitac, koji se, pored ostalog, starao o pravilnom vaspitavanju radnickog podmlatka. Pod rukovodstvom dr Vladisavljevica, deca grupe ,Buducnost" iz Beograda posetila su 11. jula 1920. godine vukovarsku decu i izvela vrlo uspesnu priredbu. U programu su ucestvovala deca iz Vukovara.'•7 I u Osijeku je organizovana decja grupa ,Buducnost", cijim je radom rukovodio Sekretarijat zena komunista. Ova grupa pojavljuje se prvi put pocetkom septembra 1920. godine na proslavi Omladinskog dana u Osijeku. Deca su se posebno pripremala za us ARP, 1icmd KI 1924/93; Paiht.u"tx:e 1toBUKe, 147, 19. jyu 1920. Hcxopujcxu paxua KIIM, TOM I, KH:.. 2, 727 J1 728. Glas slobode, 157, 20. septembar 1919, 121, 10. april 1920. 1118 Isto, 220, 12. oktobar 1920; 230, 23. oktobar; 224, 16. oktobar 1920. 1117 ARP, fond KI/1924/93; RadniCka straZa, 27, 3, jul 1920, - J o sip C a z i, Vukovar u klasnoj borbi, Zagreb, 1954, 156. 194 195 113 �prosiavu Decjeg dana, koja je u Jugosla'~iji organizovala 3. oktobra 1920. godine. 198 Grupa ,Buducnost" organizovana je i u Brodu. * * * Za proteklu godinu dana Centralni sekretarijat zena socijalista - komunista nije uspeo da masovnije organizuje zene, niti se njegova delatnost osecala u svim krajevima Jugoslavije. On nije bio u stanju da izvrsi neke posebne pripreme za Drugi kongres KPJ. Zene su se u pojedinim mestima angazovale u tim pripremama, zavisno od aktivnosti partijske organizacije. Centralni sekretarijat zena je izabrao, na osnovu Statuta SRPJ (k), dva delegata za partijski kongres, i to Anku Tame! iz Bosne i Desauku Andelkovic-Cvetkovic iz Srbije. Pored njih na Kongresu je bilo jos nekoliko zena delegata pojedinih partijskih organizacija, i to: Lucija Pazin, Dragica Pirnat, Ljubica Cukovic, Marica Pavic i Emica Rajkovic iz Bosne; Adela Pavosevic i Anka Supanc-Mihota iz Hrvatske; Rezka Stenovic iz Slovenije; Draga Stefanovic, Persa Mihajlovic Zagorka Pesic i Natalija Sutic iz Srbije i Julka Manojlovic iz Vojvodine. 199 Pred Drugi kongres Partije trebalo je odrzati II zemaljsku konferenciju zena, ali .Centralni sekretarijat zena komunista nije za to imao materijalnih mogucnosti. Umesto II zemaljske konferencije, odrzana je 23. juna 1920. godine u Vukovaru, u toku rada Kongresa i uz saglasnost partijskog rukovodstva, plenarna sednica koja je imala ovlascenja konferencije zena. Draga Stefanovic je podnela izvestaj o radu Centralnog sekretarijata na plenarnoj sednici, isticuci da oni, usled nedostatka statisti{;lfj.h podatka, nisu u stanju da izraze celokupnu aktivnost zena u prosloj godini. ,Ali mi vrlo dobra znamo i moramo priznati da i rad Sekretarijata zena nije bio ni toliko intenzivan ni toliko obilan koliko bi bio da se u toku prosle godine nisu vrsila strahovita progonstva i hapsenj a od strane vladajuce klase, koja su nev:erovatno kocila i ometala svestran rad Sekretarijata zena. I sama Partija je gotovo sav svoj rad i svu svoju energiju morala plasirati u akcije protiv nasilja i reakcije. U tim akcijama koje su poglavito imale protestni karakter najpunije su ucestvovale i zene ... " Zatim je govorila o ujedinjenju Partije i radnickog pokreta koje je postignuto u prosloj godini; 0 nebrojenim strajkovima u kojima su ucestvovale zene u svim krajevima nase zemlje itd. Anka Tame! je podnela izvestaj o radu zena u Bosni, koje su u protekloj godini postigle dobre rezultate u omasovljavanju i ucvrscenju zenskog komunistickog pokreta. Adela Pavosevic govorila je o ometanju rada sa zenama u Hrvatskoj, o naporima da se kod zena razvije interesovanje i smisao za politicku borbu i o manifestacijama koje su zene izvele za vreme opstinskih izbora. N a plenarnoj sednici je zakljuceno da se ubuduce odrzavaju redovnije i cvrsce veze izmedu pokrajina, da se ostvari tesnji kontakt i~;nectu mesnih, pokrajinskih sekretarijata i Centralnog sekretarlJata zena, da mesni sekretarijati svakog meseca salju pokrajinskim sekretarijatima izvestaj o radu koji bi obuhvatio i statisticke podatke o broju sindikalno i partijski organizovanih zena o broju zena koje posecuju zborove i konferencije i o rasturanj~ i citanju lista Jeona1COCT itd. Na kraju plenarne sednice izabran je Centralni sekretarijat zena komunista Jugoslavije?•• Na sednicama Drugog kongresa KPJ nije raspravljano o zenskarn pokretu, mada je, s obzirom na aktivnost i ulogu zena, avo pitanje zasluzivalo punu paznju. Ni u kongresnim dokumentima nisu postavljeni zadaci Partije za rad medu zenama u narednom periodu. Kongres je doneo program KPJ, kojim je zamenjena Podloga ujedinjenja usvojena na Prvom kongresu. Medutim, u Programu nije nista receno 0 specificnim problemima zena, izuzev opste postavke da ce Partija ,isticati zahteve za pravnom i politickom jednakoscu" i da ce se boriti za osiguranje svih radnika i radnica u slucaju nezaposlenosti. 201 U Rezoluciji o politickoj situaicji i zadaci~a KPJ, cijim donosenjem je prestao da vazi Akcioni program, usvoJen na Prvom kongresu, postavlja se samo opsti zadatak: ,da se svim gradanima, bez razlike pola i nacionalnosti, obezbedi nesmetano vrilenje sviju gradanskih i politickih prava, kao i uzivanje sviju ustavnih i zakonskih sloboda.2°2 U novom Statutu KPJ predvideno je, kao i u prvom, da Centralni sekretarijat zena bira dva delegata za kongres Partije, a dodato je da pravo ucesca na kongresu Partije ima i izvestilac o radu u decjim grupama ,Buducnost" .2°3 Vukovarski kongres je poklonio posebnu paznju odgoju radnickog podmlatka i doneo je Rezoluciju o organizovanju rada u decjoj grupi ,Buducnost" u kojoj je postavio zadatke partijskim organizacijama u pogledu okupljanja i vaspitanja radnicke dece?•• Posle Kongresa odrzana je Konferencija zena u Sarajevu na kojoj su delegati podneli izvestaj o radu Kongresa.2°' Pokrajinski sekretarijat zena komunista Srbije zakazao je sastanak poverenica za 7. juli na kojem bi se referisalo o zakljuccima Drugog kongresa KPJ.2°6 U novembru i decembru 1920. godine zene komunisti su zakazale vise sastanaka i predavanja. Poslednja konferencija poverenica za rad sa zenama u Srbiji zakazana je za 30. decembar. Ideoloske borbe u Partiji i istupanje reformista protiv linije KPJ uticali su i na razvitak zenskog pokreta u pojedinim krajevima, narocito u Srbiji i Bosni i Hercegovini. Posle Drugog kon- 198 RadniCka rijeC, 51, 4. septembar Hl20; 59, 2. oktobar 1920. SeCanje Anlke SUJP-anc-Mihote, .MG~49/IV-4; ARP, SeCanje Drage 'Stefanov1c, MG-II-lb; MG-III-S-9/1; Se6anje Rezke Stenovdc MG-II-l~b/64; AIRP:S, SeCanje Julike LazareviC-Kova.CeviC; J,storijstki arhiv' Beograd (u daljem .tekstu: IA Beograda). SeC.anje Desanke Andeilk:oviC-CvebkoviC 4ll~/MG-524; Hronologija radniCkog pokreta Bosne i Hercegovine do 1941. godme, Sara) eve, 1971, 323; Jedna;~ocT, 7, 15. jyJI. 1920 2· Tom a M i 1 enl<:oviC, Radni~ki pokret u Voivodini, 1918-1920, Beog'rad, 1968, 254. 199 114 IHRP~.- .2oo 2°1 JeOna'KOC'T, 7, 15. jyJt 1920. HcTopujC'K1.t apxua KllJ, TOM II, Beorpa~, 1949, 34 11 36. IIS·to, 42. 203 Isto, 46. 204 I<Sto, 52. 205 Glas slobode, 147, 15. jul 1920; i 167, 7. av.gust 1920. 2oa Padnu'l£ue 'HOBune, 161, 7. jy.n, 1920. 202 115 �gresa osetno je oslabio rad zena u B6sni, narocito u Sarajevu. Krajem oktobra 1920. objavljen je ,Manifest opozicije KPJ" koji potpisuje i grupa od 62 centrista iz Bosne i Hercegovine, medu kojima i zene: Anka Tame!, Stefica Krekic, i Marija Zizmund. Odlukom Plenuma Centralnog partijskog veca od 10. decembra 1920. godine potpisnici ,Manifesta opozicije KPJ" bili su iskljuceni iz Partije. 207 Medu centristima Bosne i Hercegovine nasao se jedan broj clanova Pokrajinskog izvrsnog odbora Partije koji su vrsili odredeni uticaj na partijsko Clanstvo, narocito u Sarajevu. Anka Tame] bila je od obnavljanja pokreta do iskljucenja iz Partije na celu zenskog komunistickog pokreta. Njeni stavovi i pasivnost u pokretu posle Drugog kongresa odrazili su se, svakako, i na rad organizovanih zena. U Sarajevu je iskljuceno iz Partije 187 Clano•1a potpisnika ,Manifesta opozicije" i njihovih prista]jca, od kojih je bilo 37 zena. eos Medu 53 potpisnika ,Manifesta opozicije KPJ" u Srbiji nasle su se i tri zene, clanovi Pokrajinskog sekretarijata zena komunista Srbije. To su bile Milica Duric-Topalovic, Radoslava Ilic i Sofija Levi, inaCe ranije veoma aktivne, poznate i cenjene u Zenskon1 pokretu. Njihova otvoreno opredeljenje za centriste znacilo je istovremeno definitivan raskid sa KPJ i zenskim komunistickim pokretom. One su zajedno sa ostalim potpisnicama ,Manifesta" iskljucene iz Partije.209 Osipanje u najjaCim rukovodstvima zenskog pokreta u Srbiji i Bosni i Hercegovini odigralo se neposredno pred donosenje Obznane, kojom je zabranjen i rad organizacija zenskog komunistickog pokreta. U delimicnom otporu protiv Obznane u~ptvovale su i zene. Za vreme generalnog strajka protiv Obznane, odrzanog 30. decembra u Zagrebu, u trocasovnim ulicnim borbama ucestvovala je i pesadija i konjica. Tom prilikom ranjeno je 60 radnika. Narocitu hrabrost u ovom strajku pokazala je grupa radnica, koja se direktno suprotstavila naoruzanoj policijL i zandarmeriji.''" 3. Veze s Meaunm·odnim sekretarijatom zena komunista Pocetkom marta 1919. godine odrzan je Osnivacki kongres Komunisticke internacionale na kojem je donesena Rezolucija o privlacenju radnica u borbu za socijalizam. U Rezoluciji se govori 0 potrebi zajednicke borbe radnika i radnica u svetu; 0 ucescu zena u privredi; o vaspitavanju radnica u duhu novog socijalistickog poretka i prijemu zena proleterki u Komunisticku partiju; o ulozi zena radnica u borbi za pobedu diktature proletarijata i o socija207 Glas slobode, 273, 16. decembar 1920; PaOuu~ue xosuue, 296, 14. Oe1!e.M6ap 1920. 2os Co~ujaJtucT, 6, 14. jauyap 1921. Pad'HU~'k':e uoauue, 296, 14. Oe~e.M.Oap Ko.~~t.Jtyuucmu~ec1euU Humeputi'I.4U01idJl., 209 21 ° Ju.g0St1avije, 17, Moskva 1921, st'Uib. 4362. 116 listickom vaspitavanju dece.' 11 Sledece godine, Komunisticka internacionala je povodom Medunarodnog praznika zena uputila pozdrav radnicima svih zemalja u kojem se odaje priznanje i zenama za ucesce u prvom svetskom ratu, naglasava dvostruka potcinjenost zene, i to kao radnice i kao clana porodice i drustva. N a kraju se pozivaju zene da budu u prvim redovima proletarijata za oslobodenje radnicke klase i uspostavljanje sovjetske radnicke vlasti u Citavom svetu. 212 Drugi kongres Komunisticke internacionale zasedao je od 19. jula do 7. avgusta 1920. godine i, izmedu ostalog, usvojio je Teze o medunarodnom komunistickom pokretu zena. Opsiran Nacrt teza objavljen je u listu Ko.M.MynucTu"tec?<:uu unTepnau,uona.n,. U tezama su predvidene tri grupe zadataka: a) zadaci u zemljama u kojima je proletarijat kao u Rusiji osvojio vlast, b) zadaci u zemljama u kojima proletarijat jos vodi borbu za osvajanje politicke vlasti i c) zadaci u zemljama koje se nalaze u stadijumu pretkapitalistickog razvitka. Zatim su data uputstva o organizovanju zena u pojedinim zemljama i o osnivanju Medunarodnog sekretarijata zena pri Izvrsnom komitetu Komunisticke internacionale. u prvoj grupi zadataka govori se 0 angazovanju zena u borbi za ucvrscenje sovjetske vlasti; 0 potrebi intenzivnog prosvetnog rada medu zenama, narocito medu proleterkama i siromasnim seljankama, da bi shvatile prednosti novog drustvenog poretka; 0 ucescu zena u radu sovjeta i raznim kontrolnim administrativnim i privrednim organima; o organizovanjuJ,Jstanova za socijalnu pomoc majci i detetu; o osnivanju ustanova za skolsko-prosvetni rad, kao i drugih ustanova i servisa koji bi olaksali rad zene u svakom pogledu. Detaljno su razradeni zadaci u drugoj grupi koji su se odnosili i na rad u nasoj zemlji. U ovom delu Teza naglaseno je kao znacajno sledece: ukljucivati zene kao ravnopravne clanove u rad Komunisticke partije i klasnih organizacija proletarijata; prosvecivati siroke mase zena i buditi klasnu svest kod njih, kako bi shvatile potrebu i ucestvovale u revolucionarnoj borbi proletarijata za rusenje kapitalizma i ostvarenje komunizma; boriti se za postizanje pune ravnopravnosti oba pola pred zakonom u svim oblastima privatnog i drustvenog zivota koristeci pri tome aktivno i pasivno izborno pravo zena u drzavnim predstavnickim organima i u svim drustvenim ustanovama; raditi na tome da radnice, sluzbenice, privatne Cinovnice i druge radne zene grada i sela svesno i najaktivnije ucestvuju u izboru ekonomskih i politickih revolucionarnih radnickih veca i odbora i da one u tim odborima ispolje punu aktivnost; boriti se za opste i strucno obrazovanje zena i zathevati da one za jednak rad primaju istu nagradu kao muskarci; zalagati se za radikalno ogranicenje eksplatatorske vlasti kapitala posredstvom stvarne zakonodavne zastite radnica i sluzbenica ukljucujuci i kucnu 2 1920. -Ekonomskd ti politiC~ j;>olo.Zaj 11 ReZiolucija o prirvlaCenju r:adn1ca u bor.bu -z.a socijalizam, Ko.M..M.y~ 1iucmu"ttec:x:uU !'fumepna'l{uoua.n., 1, MoSkiva, 1. maj 1919, ,stub. 121. 2 12 Ko.M..II.ynucmu'ltecKuU 1401-1402. Hnmepna'l~Uo'H.a.n., 9, ,MoSlwa, 1920, stub~ 117 �pos!ugu; zahtevati ostvarenje drustvenili mera i stvaranje takvih ustanova koje oslohadaju zenu zauzetu strucnim radom; traziti siroko i plansko resenje drustvene zastite zdravlja i hesplatne amhulante u gradovima i selima u kojima hi radile i zene lekari. U trecoj grupi zadataka predvida se rad na iskorenjivanju predrasuda, ohicaja, verskih i pravnih ustanova koje odrzavaju ropsku potcinjenost zene muzu. Pored toga, zahteva se horha za punu ravnopravnost zene s muskarcem u porodici i drustvu, horha za stvarnu zastitu zene od eksploatacije i porohljavanja i niz drugih mera koje hi doprinele emancipaciji zene. U pogledu organizacionih ohlika rada sa zenama, u Tezama je istaknuto da KP ne treha da stvara samostalne zenske organizacije, vee da ih ukljucuje u partijske, sindika!ne ·i druge radnicke organizacije. Zatim je predvideno da se pri svakoj .mesnoj organizaciji stvori agitacioni komitet zena u ciji hi sastav ulazili i muskarci; da se formira mesni komitet zena od 5 do 7 Clanova koji hi hio u tesnom kontaktu s mesnim komitetom KP, hez Cije saglasnosti ne hi mogao da donosi pojedine odluke i mere; da se pri svakom okruznom komitetu KP organizuje agitacioni komitet zena koji hi pomagao mesnim komitetima zena; da se pri centralnom komitetu KP osnuje centralni agitacioni komitet iii sekretarijat zena od 5 do 7 Clanova koji hi imao odredene zadatke i tesno saradivao sa centralnim komitetom KP i da se izdaje periodicni list posvecen teorijskom ohrazovanju zena. U Tezama su konkretnije razradeni zadaci zenskih rukovodstava, ciji predstavnici treha da hudu u odgovarajucem partijskom komitetu i da rade pod njegovim rukovodstvom." 13 Za vreme zasedanj a Drugog kongresa Komunisticke internacionale odrzana je u Moskvi Prva medunarodillt' konferencija zena komunista, kojoj su prisustvovale 53 predstavnice iz 16 zemalja. Predstavnice zena iz nase zemlje nisu prisustvovale ovom znacajnom skupu, pa je delegat KPJ na Drugom kongresu KI, u ime zena komunista Jugoslavije, uputio pismeni pozdrav Prvoj medunarodnoj konferenciji zena.' 14 Konferencija nije hila dovoljno pripremljena i organizovana, ali je hila znacajna za ohjedinjavanje zenskog komunistickog pokreta. Na Konferenciji su prihvacene Teze o razvitku komunistickog zenskog pokreta, s tim da ih odredena komisij a preradi, donesen je Manifest proleterkama celoga sveta i data je puna podrska Komunistickoj internacionali. U Manifestu je upucen ape! svim radnim zenama da ucestvuju u horhi koju vodi Komunisticka internacionala za potpuno oslohodenje radnicke klase od politickih i ekonomskih okova kapitala i ukazano na posledice imperijalistickog rata. Zatim je govoreno o polozaju i zadacima radnica i seljanki u Rusiji, o zadacima proleterki u kapitalistickim zemljama Zapada, o eksploataciji i zaostalosti zemalja Istoka i posehno o teskom polozaju zena koje zive u tim uslovima. Na kraju je upucen 213 Naort te2m za komunisttOki Zenslci 'Pokret, Ko.M.MyH.ucmu'ltecKuit V!umepua'4uouaJt., 15, Moskva, 1920, strub. 3453-3472; 1K:Iara Cetlcin, Uvod TU.\Skom d.zdcmju Teze o internacionailnom komnnistiMmm Zenskom pokxetu Ko.MJ£yuucmu'l£ecxuii J1umepua'4uoua.a, 16, Mosrova, 1921, stub 3945-3950. ' 214 ·ARP, fond KI (neregd,strovana ,grada). 118 poziv zenama radnog naroda celog sveta da se pridruze h?rhi za oslohodenje celokupne radnicke klase, da stupaju u revolucwnarne proleterske organizacije, da se ukljucuju u sindikate i u Komuni~ stiCku partiju svoje zemlje.' 15 Uhrzo se ukazala potreha za osnivanjem medunarodnog sekretarijata zena pri Izvrlinom komitetu KI koji hi ohjedinjavao zenski komunisticki pokret i rukovodio radom zena komunista u svim zemljama. Na Prvoj medunarodnoj konfer-enciji zena pojavilo se i misljenje da je neophodno formirati rukovodstvo koje hi se havilo iskljuCivo uspesnijim organizovanjem zena. Tezama o razvitku komunistickog zenskog pokreta takode je hilo predvideno osnivanje medunarodnog sekretarijata zena pri Izvrsnom komitetu KI i odredeni njegovi zadaci. U zadacima je naglaseno da se sekretarijat sastoji od tri do pet clanova; da predstavnica sekretarijata ucestvuje na zasedanjima i u radu Izvrsnog komiteta KI, zatim, da sekretarijat treha da uspostavi veze sa zenskim komitetima KP pojedinih zemalja i da ozivi ·rad zena komunista; da sakuplja faktografski i agitacioni materijal koji govori o radu zenskih komiteta i organizacija u pojedinim zemljama; da izdaje svoj list koji hi hio medunarodnog informativnog karaktera i da organizuje i saziva medunarodne konferencije zena komunista. U smislu ovih zadatak u oktohru 1920. godine u Moskvi je foriniran Medunarodni sekretarijat zena komunista sa Klarom Cetkin na celu.' 16 Aprila 1921. godine poceo je na nemackom jeziku da izlazi casopis Die Kommunistische Frauenintemationale, kao organ Medunarodnog sekretarijata zena komunista. _ Druga medurtarodna konferencija ze_na_ komunista odrzana)e od 9. do 11. juna 1921. godine u Moskv1, 1stovremeno sa Tre.cl:U kongresom KL U radu konferencije ucestvovale su 82 delegatkinJe iz 28 zemalja. Posto je rad KPJ hio zahranjen, a s tim i s~~ka_ delatnost sekretarijata zena komunista onemogucena, delegaclJa zena komunista iz nase zemlje nije mogla prisustvovati Drugoj medunarodnoj konferenciji zena. Jugoslaviju je na ovom skupu predstavljao Ilija Milkic, koji je hio Clan Izvrsnog komiteta KI i Clan Centralnog partijskog veca KPJ. Konferenciju je u ime Medunarodnog sekretarijata zena komunista otvorila Aleksandra Kolontaj .217 Razmtrano je pitanje jau.s ARP fontd KI ~neregiiS'tDCY""vana grada)~ llpaa unTepua~uouaA?ta 'K:on~ if;epen'4uja ~ena xo.M.ynucTa, JeOuaKOCT, 10. 11, oKTo_Gap 1920, 6; Ma1-1.uq)ecT ., Ilpae UUTep1ta~UO'liaJZ.Ue 'KO.M.Y1i.UCTU'lf.1Ce 1COK(jjepen'l{U1€ ;JfC€Ka. npo..teTep'ICa.Ma ue.~tota caeTa Je0'H.a1\.0CT, 10, 11. OKTo6ap 1920, 1, 2. . , 210 ARP fon<i KI fneregistrO'Vana grada): U P.roJeJktu teza za lk.()mun1strl-Oki zem~ki tpdkret, Ko.M.Mynu-cmu1teCKuU Mnmep'Ha'l{UO'H.a.a, 15, 1920, sbub 3471-3472; 19, 1921, •sbub. ·5097-5100. 211 Aleksandra K.olontaj, MihaUovna (1872-1952) revolucionarnom pdkretu Rusije priSla 90-ih g-odina XIX veka; bi•l·a [preds-tavrn.i(k RSDRP ..na Medunarodnam kongresu \SOCijalistkinja i .Clalll Medunarodnog btiroa socnaUstlk!inja 1907. gom.ne; u~estvova-la lkao predstavnik RSDRP na kongresiroa II lnternacionale; rad.Ha ileg-allno u .radni>&om pdloretu i od 1908. do 191'1. 119 �_____ ____ _, canja i ucvrscivanja meaunarodnih ve~a, zatim izvestaj 0 radu Medunarodnog sekretarijata zena, izvestaj o formama i metodama rada ·zena.komunista u pojedinim zemljama, izvestaj o ucescu zena u revolucionarnoj borbi i komunistickoj izgradnji. U radu Konferencije ucestvovali 'su clanovi Izvrsnog komiteta KI i ona je imala z.a ci~j dopunu opsteg rada Treceg kongresa KI. Druga konferencija zena komunista .izabrala je Medunarodni sekretarijat zena komunista, donela Rezoluciju o zadacima medunarodnog zenskog komunistickog .pokreta i uputila Manifest zenama komunistima celog sveta, kao i. Proglas radnim zenama svih zemalja. U ova dva poslednja dokum:enta govori se o zivotu i polozaju zena u Sovjetskoj Rusiji, kao i o polozaju zen.a u kapitalistickim zemljama, a zatim se ukazuje da je revolucionarna borba i uspostavljanje diktature proletarijata jedini put za os!obodenje trudbenika celog sveta i za ostvarenje ravnopravnosti zena i muskaraca. U Medunarodnom sekretarijatu zena·•.komunista bio je Ilija Milkic, koji je u ime Jugoslavije, sa predstavnicima Dxuge konferencije i Medunarodnog sekretarijata zena, potpisao ova dokumenta.21s Zabranom rada KPJ, krajem 1920. godine, nestalo je i posebne organizacije zena koinunista u Jugoslaviji. Centralni sekretarijat , zena kol:(lunista u nasoj zemlji nije uspeo da za tako kratko vreme svoga postojanja ostvari cvrsce .veze s Medunarodnim sekretarijatom zena komunista. Zbog toga Medunarodni sekretarijat zena nij e imao dovoljno uvida · u rad zena u Jugoslaviji, koji je, posle Obznane i donosenja Zakona· o zastiti drzave, znatno oslabio. * * * U jedinstvenoj drzavi stvoreni su uslovi ""za ujedinjenje radnickog pokreta J ugoslavije, ·za sta su veoma bile zainteresovane i zene. Razvitak zenskog· pokreta do Kongresa ujedinjenja bio je na razlicitom nivou u pojedinim pokrajinama nase zemlje. U Srbiji se odmah posle rata obnavlja na osnovu vee izgradenih organizacionih principa, dok se u drugim pokrajinama, ·zavisno od stepena ---Zivela u emigrnciji; ru SAD je formir-ala Cimerva1dsku ievicu i uCestv-oVala na njenoj 'konferenciji u Sto}£:ho1mu 1917. god.ilne; iste godine posta:la Cl•an CK RSDRP (b); IPOsle {liktobarsk:e· revolucije 1bila (1919.) narodni k:omesar za ag~­ taciju i ;prapagandu u Krirmskoj Republiei; rukovo.dila Zensikim odeljenjem CK _RKP(b) i 1bila ISekretar Medun"arodnog sekretari}at.a Z.ena pri IzvrSnom kom1tett: K~; od .1923. do 192-6. - hila politiOki 1 trgov,inski predstavnik SSSR-a u NorveskoJ, zatm~ u Meksi'kJ..:t, pa ·ponovo u NorveSkoj ;· od 1930 - ambasador SSSR-a IU Norv:e.Skoj a od 1945. do 1952, godine 1savetn:i.k u M-inistarstvu inost:ranLh I;>?Slova .Sovjetsk~g -Savez<_i; ,bila .je 1prva Zena . a·mba\Sador u i~storiji diplomatiJe; Davila se i ·publioist:ilkom; napisala viSe Clanaka d raspra·va o poloZaju i rulozi .Zene u druStvu, a rleki 1SU 1'an·ije 10bj-avljeni i kod nas. 218 ARP, fond KI (nereglstro-vana .grad·a); RE>wlutionen der Zweiten Inte:mationalen Kommunistischen Fra!.1enkonferenz zu Moskau Die Kommuni.stische F1rauemJ~ternationale, Dappelheft 5--6, Stuttgart, aug~st~septembar ~921, 29-38; Mantfest 4er ~onferenz an die Kornmunistinnen der ·g:anzen 'Welt, 1sto, 40-43; Aufruf an d1e sch_sffen den F'rauen aller ·L3n-der ilsto 44.-45· Clara Zetkin, Die Zweite Inte.rnationale Konferenz der Komm~n-istdnnen Moskau, isto .7-24; J. Milldtsch, Pie k9mmunistische 1''-ra,uenbewegung in .Tugoslawien, 1s·to, 53-56; ,KomunistiCki 'irnternacional"1 .br. 17, 1921, stub. 4417-4422, br, 19, 1921, .stub, 5097-5100. Zl; 120 f r- _,_ -- .. , _____ . razvitka partijske organizacije, tek pocinje da formira. To je, svakako, uticalo i na dalji tok razvitka zenskog pokreta posle ujedinjenja. Dok u Srbiji, Bosni, Hrvatskoj i Makedoniji taj pokret d?~ stize najvisi stepen razvoja pred Drugi kongres KPJ, u SlovemJl se tek tada pocinje ozbiljnije raditi na njegovom oformljenju. Na Kongresu ujedinjenja doslo je do stvaranja Jedinstvene radnicke partije i istovremeno do formiranja jugoslovenskog zenskog socijalistickog pokreta, koji je bio sastavni deo klasnog radnickog pokreta Jugoslavije. Zene socijalisti (komnnisti) usvojile su Program Partije i zasnovale svoj rad na Podlozi ujedinjenja i Prakticnom akcionom programu (SRPJ (k). U organizacionom pogledu objedinjenje zenskog pokreta je izrazeno u donosenju Statuta zena socijalista-komunista. Na osnovu Statuta, formiran je Centralni sekretarijat zena socijalista (komunista) Jugoslavije. Rad Centralnog sekretarijata ogledao se u: davanju pisanih uputstava u pogledu okupljanja zena i formiranja mesnih sekretarijata; zauzimanju stavova o pojedlnim problemima, na primer o pitanju izbora; pisanju direktivnih i drugih . clanaka u partijskoj stampi; istupanju na zborovima istaknutijih zena komunista itd. Jedan od najveCih uspeha Centralnog sekretarijata je pokretanje i izdavanje lista Jeo>W><DCT, koji se u ~eliko';l broju rasturao i Citao, narocito u Srbiji, i koji je, bez sumnJe, odigrao odredenu ulogu u socijalistickom prosvecivanju zena. Medutim, Centralni sekretarijat nije ostvario onu ulogu koju su jedinstveni pokret i opste raspolozenje zena za ucesce u tom pokretu zahtevali. To je zavisilo od niza faktora, a pre svega od specificnosti u razvitku pokreta u pojedinim pokrajinama. Sekretarijat nije imao materijalnih mogucnosti ni profesionalnih kadrova koji bi pruzali neposredniju pomoc pojedinim organizacijama, a bio je uglavnom sastavljen od zena iz Srbije i Bosne. On nije uspeo da ostvari jaCi uticaj i cvrsce poveze organizacije u pokrajinama, da pruzi pomoc organizacijama kojima je ona bila najpotrebnija, na primer u Sloveniji i Hrvatskoj. Prateci rad zenskog pokreta u Beogradu, koji je bio najrazvijeniji u zemlji, ne moze se razlikovati uloga Centralnog, Pokrajinskog i Mesnog sekretarijata zena. Rad pokrajinskih sekretarijata takode je bio vezan najvise za pokrajinske ·centre. Pomoc Centralnog i pokrajinskih sekretarijata zena mesnim sekretarijatima nije bila dovoljna. S obzirom na postojanje objektivnih uslova za organizovanje :lena, broj mesnih sekretarijata mogao je biti daleko veci u svim pokrajinama. Na dnevni red gotovo svih sednica Centralnog sekretarijata postavljani su i raspravljani problemi zena radnica. Ova pitanja <!esto su razmatrali pokrajinski i mesni sekretarijati. Pojedine najvaznije odredbe Statuta nisu se u praksi sprovele. Od osam predvidenih pokrajinskih sekretarijata nisu formirana cetiri, i to u Zagrebu, Cetinju, Novom Sadu i Osijeku. Povezanost izmedu mesnih, pokrajinskih i Centralnog sekretarijata zena bila je samo povremena, a u vecini slucajeva nije ni postojala. 121 �· Neravnomeran razvitak radnickog 'pokreta u pojedinim po-· krajinal"!1a uslovio je razlike u razvitku zenskog komunistickog pokreta. U to~ pogle.du. u svakoj. po~aj.ini bilo je specificnosti koje su karaktensale P?J~dn:'-e orgamzac1~e 1. u ujedinjenom pokretu posle ~_ongre~~ u~e~mJen~a. 0~ orgamzacwne i ideoloske izgradenosti parhJ<;. zavlSlo. Je 1 razv1tak zenskog pokreta, koji je postojao u svim pokraJmama 1zuzev Crne Gore. · Zensko~ pokre!u .u Srb~ji ~~areni su temelji jos pre rata. Posle ra~~ se; _razv1Jao. na 1shm prmc1p1rna, samo pod novim uslovima u koJ1ma. Je :ad b1o mn~go sv.estraniji i raznovrsniji. Pokrajinski se- kn_;t~nJat zena komun~~ta .bw je u tesnoj vezi sa Pokrajinskim 1z- vrsmm odb_orom ParhJe 1 sav rad odvijao se pod neposrednom kontrolom 1. uz pomoc Partije. Poverenice su odigrale znacajnu u!o~.~ r_azv1tku zenskog pokreta u Srbiji; zahvaljujtiCi takvoj orgamz~.C1J1,_ zene .su. sve brojnije prilazile pokretu. Pokrajinski sekretanJat zena bw Je vrlo aktivan. Prosecno su se mesecno odr2avala po dva ~astanka Sekretarijata na kojima se raspravljalo o tekucim prob~ern1ma. Got~:'O :.:a svakom sastanku tretirana su pitanja zena radmca. Sekretar;J.at Je uspe:va.o da prati pojedine dogadaje, koji ~u u ~vo yreme b1h vrlo burm, 1 da na vreme zauzima stavove kada J~ rec o zena~a. ~ad Pokrajinskog sekretarijata bio je vise orijent1~an na razv1ta~. ze~kog pokreta u Beogradu, premda je on orga:'1zova? sekret:':nJate zena 1 u nekim mestima u unturasnjosti. Posto clanov1 Po.krapnskog s;>k~e~arijata nisu imali mogucnosti za obilazak ~rg~mzac1Ja u poJedm1m mestima, cesto su vrsili prepisku i davah p1smena uputstva za rad. . · • U pojedinim ;t:'estima Bosne i Hercegovi~zene su masovno uce~tvovale u r~dmckolll: _po~retu ~d njegov?g obnavljanja 1917. do kr~Ja 1?20. godme. PartlJa Je u B1H posvehla potrebnu paznju ra- zv~tku zensk~!( pokre_ta, rremda su zene bile pokretaci niza akcija, koJe s':' spec1Jal~o nph mteresovale. Pokrajinski sekretarijat zena kom~msta nastoJ~~)e da delatnost zena. bude sto svestranija, ali ~e nJ1~ov rad naJV1se. 1ogranicavao na podrucje Sarajeva. Ideolosko 1 teonJsko obrazovanJ!' zena komunista dostizalo je nivo koji im .je u .to vreme. Pa~tija It\bl:l!a prU.Ziti, a tome radu ni u samim partijsk1m orga11;1_zac1Ja~a .m!; ~oklanjana potrebna paznja. OCigledno Je .?a. ParhJa ~ B1H mJ~. 1mala _marksisticki uzdignutih kadrova, k.OJI b1 tom b~oJnom part1JSkom clanstvu davali i potrebno revolu~wnarno v~sp1tanJe. Zahvaljujuci istorijskom nasledu, zene Bosne 1 He~ceg~v111;e zaostaj ale ~u i u opstem obrazovanju, a vecina rad~1ca J~. b1la 1 nep1smena, sto je ozbiljno otezavalo njihova politicko 1 teonJsko uzdizanje. Y ov_om peri.odu bi~ je zap?slen veci broj zena u Hrvatskoj. U poJedm1m fabnkama 1 radwmcama radila su i deca od 11 do 16 godina. Prilikom obnavljanja radnickog pokreta posle rata zene su ~e masovno ukljucivale u sindikalne organizacije i kroz njih vod1le. borbu ~a poboljsanje plata i uslova rada. One su samostalno orgamzovale straJkove u pojedinim preduzei:ima U tome su se narocito isticale radnice Zagreba. U generalnom st;ajku aprila 1920. 1_2~ ,_t_. medu radnicima Zagreba bio je veliki broj zena. Na osnovu izvorne grade ne moze se utvrditi da je Pokrajinski izvrsni odbor Partije za Hrvatsku i Slavoniju poklanjao potrebnu paznju razvitku zenskog pokreta. U tome su se jedino isticale pojedine partijske organizacije u Vukovaru, Osijeku i Vinkovcima, koje su samostalno formirale mesne sekretarijate zena komunista. Centralni sekretarijat zena komunista nije imao nekog jaceg uticaja na razvitak zenskog pokreta u pojedinim pokrajinama. Njegov rad zapravo se nije ni osecao u Hrvatskoj. Ovoj pokrajini nedostajao je Pokrajinski sekretarijat zena, koji bi objedinjavao i koordinirao rad svih organizacija. lVIedutim, u Dalmaciji je bio obrnut slucaj. U Splitu je 1919. godine formiran Pokrajinski sekretarijat zena koji je objedinjavao rad mesnih sekretarijata i aktivno radio na okupljanju i obrazovanju Zena. U Sloveniji je prosvecenost zena hila na visem stupnju i one su na svakom koraku izrazavale spremnost da ucestvuju u javnom zivotu. Socijaldemokratska stranka Jugoslavije nije pokazala spremnost da iskoristi revolucionarno raspolozenje zena u borbi protiv postojeceg rezima. KPJ u Sloveniji tek je pocela da se konsoliduje i kada je preduzela mere za organizovaniji rad medu zenama, dosla je Obznana. Centralni sekretarijat zena iz Beograda nije imao nikakve veze sa zenama komunistima u Sloveniji niti im je iz centra pruzena bilo kakva pomoc u radu. Pod uticajem opiiteg raspolozenja i spremnosti radnicke klase da se bori za ostvarenje svojih prava, zene su, uglavnom, samoinicijativno organizovale pojedine akcije, isticuci na svakom mestu potrebu ravnopravnosti s muskarcima. Zenski pokret razvijao se u pojedinim radnickim centrima, premda je, na osnovu Statuta, trebalo prici osnivanju poverenistava zena socijalista-komunista i u selima. Iz izvora se ne vidi da je bilo i pokusaja da se poveze borba radnica sa eksploatisanim zenama na selu, koje su se takode nalazile u vrlo teskom polozju za vreme rata, a i kasnije. Bio je potreban duzi period da bi se Statut do kraja mogao realizovati. Ucesce radnica u tarifnim pokretima, strajkovima, demonstracijama i manifestacijama radnicke klase, kao i u raznim samoinicijativnim akcijama u borbi za poboljsanje svoga polozaja, a narocito za pravo glasa zena, po sirini i intenzitetu je prevazilazilo rukovodenje od strane sekretarijata zena i partijskih organizacija. lVIasovnost ucesca zena u ovim akcijama hila je toliko velika da je postojeca organizacija zenskog pokreta nije mogla obuhvatiti, usmeriti i povezati. Ideoloski rad i sistematsko marksisticko obrazovanje kadrova hili su zapostavljeni. Tek u decembru 1920. godine donesen je plan ideoloskog rada, cije je sprovodenje onemoguceno Obznanom. U izvornoj gradi ne maze se zapaziti da je bilo kritickih osvrta na rad partijskih organizacija medu zenama, na rad sekretarij ata zena i pojedinih kadrova u njima, odnosno ne vidi se kako su gledali 123 �na svoje propuste i nedostatke. Kritike/i samokritike kao da nije ni bilo u zenskom pokretu. Opredeljenje nekih rukovodilaca zenskog pokreta za centriste, zbog cega su iskljucene iz Partije, negativno se odrazilo na rad medu zenama. Nairne, nekoliko istaknutijih i popularnijih zena naglo su se pasivizirale i otpale od klasnog radnickog pokreta upravo tamo gde je zenski pokret bio najrazvijeniji, a to su Srbija i Bosna. Kako je "u to vreme broj z~1_1a rukovodilaca bio mali, i najmanje osrpanJe zena rukovodrlaca mJe se mogao tako brzo zameniti novim revolucionarnim kadrovima. II glava BORBA RADNIH ZENA I ZENSKE ORGANIZACIJE OD OBZNANE DO SESTOJANUARSKE DIKTATURE 1. Rad KPJ medu zenama 'r T I i Donosenjem Obznane, 29. decembra 1920. godine, zabranjen je rad KPJ, zatvorene prostrije klasnih sindikalnih organizacija koje su bile pod rukovodstvom CRSVJ, konfiskovane arhive i ostala imovina KPJ i sindikata i obustavljeno izlazenje celokupne partijske i sindikalne stampe. Istovremeno j e poceo i opsti progon komunista i aktivista revolucionarnog radnickog pokreta. Zajedno sa KPJ i revolucionarnim sindikatima, pod udar Obznane dosli su i sikretarijati zena komunista i njihov list JeclnmwcT. Tako je pocetkom 1921. i zenski proleterski pokret bio potpuno zabranjen. Vecina clanova rukovodstva KPJ nije, medutim, shvatila ozbiljnost kontrarevolucionarnog udara vee je racunala da je u pitanju privremeno, prolazno stanje i da se protiv Obznane treba boriti parlamentarnim putem Stoga su i prve akcije partijskog rukovodstva bile usmerene prvenstveno na obnovu klasnih sindikalnih organizacija. Tek pocetkom leta 1921. godine ucinjeni su prvi koraci u pravcu obnavljanja partijskih organizacija i njihovog prilagodavanja ilegalnim uslovima rada. 0 novonastaloj situaciji Centralno partijsko vece KPJ raspravljalo je na svojim sednicama aprila i juna 1921. godine. Konkretnije mere u cilju reorganizacije Partije donete su na junskoj plenarnoj sednici. Tada su, izmedu ostalog, usvojena dva dokumenta u kojima se odredenije govorilo i o radu zena komunista. U Uputstvima za izgradnju partijske organizacije bilo je predvideno da se u svim mestima u kojima ima preduzeca sa brojnijom zenskom radnom snagom organizuju mesni sekretarijati zena komunista. Njihov zadatak bio je da agituju medu zenama i sire partijsku literaturu i da od najaktivnijih i najsposobnih radnica u preduzecu organizuju grupe partijskih poverenica koje hi sa ostalim partijskim poverenicama radile na izvrsavanju tekucih zadataka . mesne organizacije KPJ. Drugi dokument - Statut ,Fonda za potpomaganje zrtava kapitalisticke diktature" predvida je da sekretarijati zena komunista ucestvuju u radu ovog Fonda.' Uvojene odluke nisu realizovane, posto je ubrzo doslo do novog naleta rezima na KPJ i revolucionarni radnicki pokret. Pocetkom avgusta 1921. donesen je Zakon o zastiti javne bezbednosti i po• ARP, fond KI, 1921/9. 125 �retka u drzavi, kojim su propisane ostre kazne za komunisticku delatnost. Teror i hapsenja zahvatili su celu zemlju, usled cega je doslo do vece dezorijentacije u Partiji, do demoralizacije njenih Clanova i do napustanja organizacija. Komunisticka partija, nepripremljena za ovakav udarac rezima, nasla se pred novim teskocama i morala se u prvom redu pozabaviti reorganizovanjem i ucvrscivanjem svojih organizacija. U takvoj situaciji uslovi za neki organizovani rad sa zenama gotovo da nisu postojali. :Zene su u okviru obnovljenih partijskih i sindikalnih organizacija uglavnom bile angazovane na izvrsavanju svakodnevnih zadataka. Tek godinu dana kasnije, na Prvoj zemaljskoj konferenciji KPJ (3-17. juli 1922) raspravljano je i o zenskom revolucionarnom pokretu, ali konkretnije odluke nisu donete. Ostalo se pri konstataciji da na zenski radnicki pokret treba obratiti v~cu paznju i da ga u odredenoj fermi treba obnoviti. Draga Stefanovic izabrana je u Izvrsni odbor KPJ i zene proleterke su prvi put dobile svog predstavnika u najvisoj partijskoj instanci. 2 Medutim, izbor Drage Stefanovic bio je vise uslovljen njenom grupaskom pripadnoscu - bila je pristalica desnicara u KPJ, koji su preuzeli vodstvo u Partiji - a daleko manje shvatanjem znacaja rada medu zenama radnicama. u prilog tome govori i cinjenica da se u toku godine dana gotovo nista nije radilo u vezi s ovim pitanjem. Jedino je povodom Medunarodnog praznika zena upucen iz Beograda pozdrav Sekretarijatu zena Komunisticke internacionale. Sa istim sadrzajem u listu Paauu?< objavljen je Clanak povodom 8. marta 1923. godine u kojem se navodi da jugoslovenske radnice, usled obespravljenosti radnicke klase, nemaju svojih organizacija i da zbog toga ne mogu odrzati proslave Dan zena. Za proslav;)b8. marta istaknuti su zahtevi zena u kojima se trazi: pravo ucesca zena u socijalno-politickim ustanovama; pravo da biraju i da mogu biti izabrane u parlament, opstinu i druga predstavnicka tela; zastita materinstva, dece i omladine i borba protiv pripremanja za nov svetski rat. u clanku se apeluje da zene proleterke pristupe 8. marta stvaranju svojih organizacija. 3 Vecu paznju zenskom radnickom pokretu poklonila je Druga zemaljska konferencija KPJ (9-12. maja 1923). U referatu o organizacionim problemima KPJ, u posebnom odeljku, govori se o zenskom proleterskom pokretu i oblicima rada sa zenama. Kako sve ostrije klasne suprotnosti i nagla proletarizacija masa teraju sve veci broj zena na ucesce u privrednom zivotu zemlje, u referatu se ukazuje na potrebu agitacionog rada medu zenama radnicama u cilju njihovog privlacenja proleterskom pokretu. Zatim se naglasava da bi partijski organizovane zene trebalo skolovati putem narocitih kurseva sa temama: politicka ravnopravnost zene, o bednom polozaju dece i zena, 0 nadnicama i skupoci i 0 ostalim aktuelnim pro' ARP, fond KI, 1921/16, 18; MG 1947/2, Se<Oanje Drage Stefancwic. 3 ARP, fond KI, MZS, neregios-trovana .greada; Die Kommunistische F1rraJUen1nternationa1.e, Nr. 4, Stuttgart, Ap:M1 1923, 31; Lntemati,onele Pxesse-Korre&pondenz, Nr. 54, 26. Mru-z 1923, 439; Paduu'K, :o;eHTpamm: opraH He3aBJ1CHe pa,n;HWIKe napTuje JyrocJiasMje, 22, Beorpa~, 4. MapT 1923, 3. 126 blemima l osposobljavati ih za propagandiste i agitatore. Saglasno odlukama Drugog i Treceg kongresa Komunistii'ke internacionale u referatu je istaknuto da bi trebalo da zene budu zastupljen~ s odlucujucim pravom glasa u svim partijskim i sindikalnim in~t.ar:_cama. Takode j~ na!J"las~n~ d~ bi, pored izdavanja zenskog lista 1h . casop1sa, u partiJsk1m 1 smd1kalnim Iistovima trebalo imati i stalnu rubriku za zene. U pogledu organizacionih fermi rada sa zenama stalo se na stanovste da ,o stvaranju takvih, narocito zen• skih, organizacija ne moze biti govora. One imaju pripadati svojim sindikalnim i mesnim politickim organizacijama. Ali to ne iskljucuje da se stvaraju narociti odbori zena za vodenje diskusionih veceri, na _kojim~.I?risustvuju s~mo zene koje se tek uvode u nas pokret, 1h 1 naroc1t1 kursev1 za zene. Isto tako je nuzno imati narocite adbore zena, koji bi sazivali zborove zena, rasturali medu njima literaturu i tome slicno". Shodno ovim stavovima u Uputstvima za rad organizacija KPJ, koja su doneta na osnovu Rezolucije o organizaciji KPJ, predvidalo se obrazovanje sekretarijata zena u svim mestima u kojima su u vecem broju bile zaposlene radnice. 4 Odluke Druge zemaljske konferencije KPJ podrobnije su razraaene r;ta plenarnoj sednici novoizabranog CPV KPJ, odrzanoj 13-16. maJa 1923, na kojoj je izabrano i uze partijsko rukovodstvo - clanovi Izvrsnog odbora i niihovi zamenici. Tada je za jednog od zamenika iz Hrvatske imenovana Adela Pavosevic, radnica iz Osijeka,_ pozn~ti sindikalni i partijski aktivist. Raspravljano je i o orgamzovanJU zena radnica, ali je u dokumentaciji ostao zabelezen samo zakljucak da se za sekretara ,organizacije zena" postavi Draga Stefanovic.' · Preuzimajuci duznost, novi Izvrilni odbor KPJ, u kojem su vecinu dobili levicari, odmah je pristtJpio sprovodenju zakljucaka Druge zemalJske konferencije KPJ. Vee u maju i junu preduzete su m~re ~~ uspostavljanje cvrscih veza sa oblasnim sekretarijatima; orgamzac1pma su dostavljene uputstva za rad i materijali sa zemaljske konferencije. Sudeci prema nekim indicijama, moglo bi se zakljuciti da im je, izmedu ostalog, nalozeno da pristupe i uspostavljanju sekretarijata zena. 6 . Sto se. tice samo central~og partijskog rukovodstva, ono je na SVOJOJ prVOJ sedmc1, 18-19. JUna, done}o odluku da Se za zenski pokret ,odmah angazuje" Draga Stefanovic i da joj se . da sve sto joj je potrebno". Nastojeci da dobije uvid u rad i "proble~e zenskog pokreta, Izvrsni odbor je od Stefanoviceve, koja je bila i jedan od njegovih osnivaca u predra:tnoj Srbiji, a kasnije i u novostvorenoj Kraljevini SHS, zatrazio da napise izvestaj i iznese predloge za buduci rad. Istovremeno, ucinjeni su i napori da se dode u vezu sa partijskim aktivistkinjama u mestima u kojima su ranije postojali sekretarijati zena komunista.7. 4 ARP, food KI, 1923/29-3, 5. ' ~sto, 1923/30. ' Isto, 1923/31, 42. ' Isto, 1923/34, 42, '· '· .: ' .. ,.,, .... ' 1-27 �Mesec dana kasnije, 8. jula 1923'; Izvrsni odbor KPJ je, na osnovu primljenih izvestaja iz pokrajina, konstatovao da zenski revolucionarni pokret ,de facto nije ni postojao", pa je postavljeno da se on ,ozivi", posto za to postoje i odredeni uslovi. Skora sest meseci delovala je Nezavisna radnicka partija Jugoslavije (NRPJ), osnovana januara 1923. na inicijativu KPJ. Kao legalna organizacija radnicke klase, NRPJ je trebalo da ilegalnoj KPJ omogui'i siru politicku aktivnost i povezivanje s radnim masama. Upravo preko NRPJ i njenog glasila Paouu1< stvorene su i vece mogucnosti za organizovaniji rad medu zenama proleterkama. Izmedu ostalog, i Statut NRPJ (Clan 39) predvidao je osnivanje Sekretarijata zena, s tim da Zemaljsko vece izradi njegov pravilnik. U svom Akcionom programu NRPJ je istakla ravnopravnost oba -pola (izmedu muskaraca i zena) i za politicka prava i slobode proklamovala: , 1. Da se svima gradanima bez razlike pola, klasnog polozaja, nacionalnosti i religioznih uverenja obezbedi nesmetano vrsenje sviju gradanskih i politickih prava. 2. Opste pravo glasa, aktivno i pasivno, za gradane oba pola po navrsetku 20. godina starosti. Pasivno pravo glasa vazi za sve gradane oba pola po navrsetku 25 godina starosti ... 4. Potpuno izjednacenje zene sa covekom u svim privatno-pravnim odnosima. Zatim u odeljku- prosveta - predvida se: Celokupno izdrzavanje siromasne skolske dece da preuzme drzava. Besplatna nastava. Izdrzavanje u visim skolama svih siromasnih ucenika sposobnih za dalje skolovanje" .8 l.zvestan broj zena radnica ucestvovao je.,i. u samom osnivanju NRPJ. Draga Stefimovic je bila clan Akcionog odbora koji je 24. decembra 1922. u ime KPJ uputio ape! proletarijatu Jugoslavije za odr2avanje zemaljske konferencije na kojoj je trebalo obrazovati legalnu radnicku partiju. Vee od sredine 1923. ucesce zena u radu NRPJ bilo je sve zapazenije; neke su birane i u uprave partijskih organizacija, kao Savka Tasic u Skoplju, Toska Popovic, Persida Krstic, a nesto kasnije i Desanka Cvetkovic-Andelkovic u Beogradu u sekcijama ,VraCar" i ,Tri kljuCa". 9 Uspesniji rad na obnavljanju zenskog proleterskog pokreta bio je znatno otezan i usporen zbog zaostravanja sukoba izmedu levicara i desnicara u partijskom vrhu. Desnicari su posle Druge zemaljske konferencije sve otvorenije sabotirali rad novog partijskog rukovodstva. Tako je i Draga Stefanovic, posle nekoliko poziva, odbila funkciju sekretara Sekretarijata zena i podnela ostavku uz motivaciju da je bolesna. Izvrsni odbor KPJ nije prihvatio njenu ostavku i uputio je da se obrati Izvrsnom komitetu Kominterne, posto se radilo o rukovodecim partijskim funkcijama o kojima je odlucjvala KI. 10 8 Hcropujc'Ku apxue 1{11J, TOM II, KH>. 1, 281, 282, 290. 9 PadnuK, 6, 26. Oeu,e.M6ap 1922; 52, 14. jyu; 55, 24. jyu; 64, 26. jyu; 83, 14. O'KT06ap; 90, 11. 1tOBe.M.6ap 1923, 10 l28 ARP, fond KI, 1923/42, Sudeci prema raspolozivoj dokumentaclji, Izvrsni odbor KPJ nije vise insistirao da Draga Stefanovic povuce ostavku, vee je ubrzo pristupio formiranju Centralnog sekretarijata zena poveravajuCi duznost sekretara Desanki Cvetkovic. Na Konferenciji zena proleterki, odrzanoj 5. avgusta 1923. u Beogradu, izabran je privremeni Centralni sekretarijat zena NRPJ (predsednik Persa Krstic, sekretar Desanka Cvetkovic, blagajnik Toska Popovic, clanovi Miroslava Predojevic, Zorka Apostolovic, Marica Marie, Branislava Dordevic, Radmila Gajovic i Draga Stefanovic). Istovremeno, zenama radnicama Jugoslavije upucen je poziv da preko svojih organizacija uspostave vezu sa Sekretarijatom zena, kako bi se sto pre pocelo raditi na formiranju sekretarijata i poverenistava zena u svim mestima u kojima je zaposlena zenska radna snaga}l Pocetkom novembra usvojen je privremeni Pravilnik Sekretarijata zena NRPJ, odnosno ,Uputstva drugarskim organizacijama pri formiranju sekretarijata zena i radu u njima do kongresa NRPJ", kojim su propisani naCin organizovanja i zadaci oblasnih i mesnih sekretarijata zena NRPJ. Prema Pravilniku, Centralni sekretarijat formira oblasne sekretarijate zena u mestima gde se nalaze oblasni sekretarijati NRPJ. Oblasni sekretarijati zena duzni su da u svojoj oblasti, zavisno od stepena razvitka radnickog pokreta u pojedinim mestima obrazuju mesne sekretarijate, odnosno poverenistva zena od tri clana. U Pravilniku se predvida da mesne skupstine zena sacinjavaju partij ski i sindikalno organizovane clanice doticnog mesta; da se plenum sekretarijata zena od devet clanova bira na zemaljskoj konferenciji zena i da on daje opste direktive za rad i sve akcije. Zatim se precizira nacin izbora i zadaci Zemaljske konferencije zena koja treba da se sastaje jedanput godisnje. Pravilnik je postavio sledece zadatke sekretarijatima zena: ,1) Sekretarijati zena NRPJ imaju zadatak klasnog prosvecivanja zena proleterki i njihovog kulturnog i materijalnog uzdizanja. 2) Oni pre svega ispunjuju odluke Centralnog izvrsnog odbora Partije, koje se odnose na njihova polje delatnosti. 3) Deluju organizatorski medu profesionalno i politicki organizovanim radnicama, prvenstveno medu sestrama, Zenama, majkama, srodnicama i poznanicama partijskih i sindikalnih funkcionera i clanova. 4) Vode racuna o aktivnosti profesionalno i politicki organizovanih radnica. 5) Nastoje da radnice posecuju profesionalne i politicke zborove, konferencije, predavanja, naroCito skupove koji se pozivaju specijalno u interesu radnica. 6) Za vreme izvodenja akcija sekretarijati su duzni da· razviju svoju najpuniju delatnost u cilju sto mnogobrojnijeg i aktivnijeg ucesca radnika u njima. 11 Isto, 1924/33; PaduU1c, 69, 12. aa~ycT 1923, 4; Borba, org,a:n Nez-avisne radlni.Oke partije Jugoslavije, 31, Zagreb, 23. avgust 1923, 6. 129 �7) Du~n1 su strogo voditi racuna o pclmeni Zakona o zastiti zenske i decje radne snage, isticuci najenergicnije zahtev: jednaka nadnica za jednak rad, kako za muskarca tako i za zenu i apsolutna zabrana decjeg rada. 8) Energicno isticanje zahteva jednakih politickih i socijalnih prava, kako za muskarca tako i za zenu. 9) Duzni su donositi izvestaje preko partijskog organa lista Pailuun, kao i preko lista Op•auu3oaauu pail11un i ostalih partijskih i profesionalnih listova u zemlji o svemu sto se adnasi na radne zene i zivotne uslove zena proleterki, kao i celokupan njihov polozaj u kapitalistickom poretku. 10) Duznost im je da ispituju radne uslove radnice pojedinih fabrika i preduzeca, informisuci o svemu Sekretarijat Zena. 11) Nastojace da se sto pre pokrene njihov organ J eiluaxocT. 12) Njihova polje delatnosti obuhvata i rad na formiranju i razvijanju decjih grupa ,Buducnost", sto predstavlja jednu od njihovih najdelikatnijih duznosti. 14) Stvarace uslove za uzaj amno upoznavanje i zblizavanje radnica kroz izlete, domace posete, posecivanje naucnih i kulturnih ustanova itd." Govoreci o organizovanju agitacije medu zenama radnicama, u Pravilniku se posebno istice da, pored opstih pitanja, ona mora obuhvatiti i specijalna, koja se ticu zena radnica; treba raspravljati 0 problemima polozaja zene u postojecem drustvenom poretku i objasniti zasto radnice i cinovnice, sem pos]a U.,R.reduzecu i ustanovi, moraju da rade i sve kucne poslove; zasto radriice rade pod losijim uslovima od radnika; zbog cega radnice moraju energicno zahtevati istu nadnicu za isti rad kao i muskarci; zasto burzoaska prosveta svesno ne unistava razne predrasude, kojima su i same radnice zaslepljene; za8to takozvana ravnopravnost koju zastupaju bur2oaske zene ucvrscuje eksploataciju radnica; zasto radnice moraju zajedno sa radnicima voditi upornu borbu za ostvarenje svojih zivotnih interesa; za8to radnice moraju zajedno sa radnicima biti organizovane u svojim politickim i profesionalnim organizacijama i ucestvovati s njima u svim partijskim poslovima i zasto se do kraja treba boriti za unistenje kapitalisticke eksploatacije. I na kraju Pravilnik propisuje - kako treba vrsiti agitaciju medu radnicama: agitacija se ne sme voditi protiv pojedinih licnosti, vee protiv kapitalistickog sistema eksploatacije, a agitatori su duzni da svoja izlaganja, koja moraju biti zasnovana samo na konkretnim cinjenicama a ne na praznim frazama, prilagode nivou obrazovanja radnica. 12 12 ARP, fond KI, 1924/33. - Prema pra'Vilniku, Centralni sekretarijat Zena NRPJ im.a devet CJ:anova, ·od kojili su Sest prOOstarvnici oblasnih sekretarijata Zeoo 1 tri dz Beog~ada. Izvr.SnJi odbor Sekretarijata <Sa:Cinjavju tri <:l-ama. Obloorti sekretarijat Zena ima sekretaro. i Sest C1cmova, a mesni se!k:retalri1at Z·ena NRPJ ima sectam Clat11ova. - Privremeni pravilnilk Sekretarijata Zena NRPJ, PadnuK, 92, 18. uoae.t-tt5ap 1923, 4. 130 Formiranjem Centralnog sekretarijata zena NRPJ od kraja leta 1923. stvoreni su uslovi za intenzivniji rad na izgradnji zenskog proleterskog pokreta u Beogradu i obrazovanje sekretarijata zena i njihovih poverenistava u zemlji. Usled nedostatka istorijske grade tesko je pratiti kako je tekao taj proces. Izvesni podaci postoje jedino za Sloveniju,. ali i ani ne pruzaju celovitiju sliku o tome. Pokrajinski sekretarijat KPJ za Sloveniju ubrzo je, posle Druge zemaljske konferencije KPJ, obavestio centralno partijsko rukovodstvo da namerava da ,postavi zenski sekretarijat" u Ljubljani. Znacajnu paznju zenskom radnickom pokretu i radu sa decom poklonila je sednica Pokrajinskog veca KPJ, odrzana 22. jula 1923, kada je za rad sa zenama zaduzen Vladislav Kline ,;Zgaga". Na ovoj sednici su usvojene i rezolucije o zenskom i decjem pokretu.'" Posta je konstatovano da je broj zaposlenih zena i dece u privredi povecan, u Rezoluciji o zenskom pokretu se govori o njihovom polozaju u proizvodnju i u kapitalistickom drustvu uopste. Buduci da zene proleterke nisu zastupljene u KPJ, proletarijat mora voditi borbu protiv njihove prekomerne eksploatacije preko legalne radnicke organizacije - NRPJ i sindikalnih organizacija na osnovu sledecih principa: a) da upozna zene proleterke i ostale radne !jude sa ciljevima socijalizma, metodama borbe proletarijata; da se brine da zenske mase ui':estvuju u svim akcijama i borbama radnii':ke klase, posto je to najuspesnije sredstvo za podizanje klasne svesti; b) da se bori protiv prekomerne eksploatacije primenom zaStitnih zakona za radnice, nameStenice, Cinovnice, a posebno za zensku omladinu, trudnice i dojilje; c) da se bori za sto tesnju saradnju i ui':estvovanje svih zaposlenih zena u izborima privrednih, politickih i radnickih saveta (odbora) i za to da zene udu kao izabrani clanovi u radnicke odbore i njihove organe; d) da se bori da zene za isti rad primaju istu platu kao i muSkarci; e) da se bori za potpunu ravnopravnost oba pola pred zakonom, za ravnopravnost na svim poljima privatnog i politickog zivota; f) da se bori za jednako, besplatno opste i strucno obrazovanje zena, kao i muilkaraca i za priznanje materinskih obaveza kao neophodnih. Da bi se uspesno radilo na ostvarenju pomenutih principa, u Rezoluciji se predvidaju i odredene organizacione mere. Naglasava se da su zene u NRPJ potpuno ravnopravne i zastupajuci ravnoprav·nost zena istaknuto je da u svim mesnim organizacijama NRPJ u njihovim upravama treba da budu zastupljene zene, a gde je vise Clanica da se osnuje odbor zena od tri do pet clanova, Ciji bi se zadaci sastojali u sledecem: " APII, Ol%111 KJ, 1923/31, 44. 131 �1. Vrsiti agitaciju medu ~enama radnicama putem predavanja, strucnih sastanaka, partijskih konferencija, kucnih poseta, odgovarajuce stampe, hrosura itd. 2. Pokusati uvesti zene u strucne organizacije, potrosacke zadruge, hirati ih za radnicke poverenike i angazovati u svim vidovima revolucionarne proleterske horhe. 3. Brinuti se da zene, Clanovi Partije, dohiju potrehno znanje iz teorije i prakse radnickog pokreta i marksizma, hilo preko opsteohrazovnih institucija Partije, ili preko posehnih zenskih diskusionih sastanaka i predavanja. U Rezoluciji se takode naglasava da odhor zena treha najtesnje da saraduje s rukovodstvom mesne organi-zacije NRPJ, kao i da svi mesni sekretarijati zena treha da budu u .vezi s pokrajinskim sekretarijatom zena NRPJ koji se sastoji ad tri clana i ima svoga predstavnika u pokrajinskom sekretarijatu NRPJ. Sto se tice zadataka pokrajinskog sekretarijata zena, u Rezoluciji se navodi da je duzan da odrzava stalne veze s mesnim sekretarijatima zena NRPJ, da im daje uputstva za rad i da sakuplja podatke o rezultatima njihovog rada; da prati visinu zarada zena radnica i da daje inicijativu za sazivanje zborova; da se stara za redovno pisanje o zenama u partijskom listu; da radi na formiranju sekretarijata zena na selu; da aktivno ucestvuje u svim akcijama koje organizuje NRPJ; da pripremi i saziva pokrajinsku konferenciju zena; da saraduje s partijskim rukovodstvom i sprovodi njegove odluke i da stalno ima svoga predstavnika u pokrajinskom sekretarijatu Partije. Pomenutu Rezoluciju o zenskom pokret"', koja je tekstualno bila prilagodena za javnost (rec KPJ zamenjena je sa NRPJ) takode je razmatralo i usvojilo Pokrajinsko vece NRPJ za Sloveniju 2. septembra 1923. Cetiri dana kasnije, 6 septemhra, Rezolucija je objavljena u slovenackom organu NRPJ Glas svobode, a dostavljena je i svim mesnim organizacijama NRJ:>J kao posebna okruznica. Najzad, u toku oktobra 1923. u Ljubljani je pri NRPJ osnovan i Pokrajinski sekretarijat zena za Sloveniju, ali njegov sastav nije poznat. 14 U jesen iste godine u Beogradu je vee radio i Pokrajinski sekretarijat zena NRPJ za Srhiju i Crnu Goru, ciji je sekretar hila Draga Stefanovic. Kako je ovde bio i Centralni sekretarijat, to se delovanje Pokrajinskog sekretarijata gotovo nije ni zapazalo, posto Je Centralni sekretarijat cesto preuzimao njegovu funkciju i posao." Iako su se pod kraj 1923. sekretarijati zena NRPJ i dalje nalazili u okviru organizacione delatnosti, ipak su se postepeno 14 ARP, fond KI, 1923/44; Arhirv CK SK Slavenije, OlrnuZnica rupuCena mesnoj organizaoiji NRPJ u Zagorju; Dkektive Poklrajilllis'kog iz,vrSn.og odbora NRPJ za Sloveniju u Ljubljani, Glas svobode, g'lla1s·Ho Nezavisne delavs:ke strOOike Jugaslarvije, br. 21, Ljublj:ana, 6. septembar 1923, 4; M i 1 i c a K a c in -:- A~ ,en k a Ned .o g, KronoloSki pregled dogodkov iz zgodovine delavskega gzban:~a na slovenskem 1918-1929, PrtspevkJ. za ~godovilno deil.aw~ega gibanja LjUbljana, 1965, 209. ' 15 ARP, fond KI, 1924/33; Paduu1G, 69, 12. aazycT 1923, 4. 132 poceli ukljucivati i u akcije koje je organizovale NRPJ i druge organizacije radnicke klase lwje su bile pod uticajem ilegalne KP·!· Kada je pocetkom decemhra 1923. pod rukovodstvom KPJ ~ormr­ rana Crvena pomoc Jugoslavije (CPJ), kao legalna humamtarna organizacija, u Centralni odbor izabrane su i dve predstavnice zena - Persida Krstic kao clan i Desanka Cvetkovic kao sekretar Octbora. Jedan clan zagrebackog Pokrajinskog sekretarijata zena usao je u Pokrajinski odbor CP za Hrvatsku i Slavoniju, sto je hio slu~aj i u Sloveniji. Upravo, u ovoj legalnoj organizaciji koja je radrla na pomaganju i zbrinjavanju Zrtava reakcije, Zene radnice su dale znaCajan doprinos: u to vreme, a i kasnije -aktivno su uCestvovale u prikupljanju materijalne pomoCi za uhapsene partijske i sindi16 kalne aktiviste, posebno u Bosni u kojoj je teror hio veoma j~k .. Ukljucujuci se u akciju koju je pokrenula KPJ, a vodrh J.e NRPJ i CPJ, za prikupljanje materijalne pomoci za hugarske emrgrante koji su posle sloma septembarskog ustanka prehegh u Jugoslaviju, Centralni sekretarijat zena NRPJ je 15. decemhra 1923, u korist bugarskih izheglica priredio veoma uspeo koncert s predavanjem.17 " . . , ,. Ozivljavanje zenskog proleterskog pokreta postalo J€ JOS OClglednije pocetkom 1924. godine. Zagrebacki sekretarijat zena NRPJ je osnovan 8. marta sa zadatkom da na teritoriji Hrvatske i Slavonije organizuje poverenistva i sekretarijate zena. Uskoro su formirana jos dva pokrajinska sekretarijata - u Sarajevu za Bosnu i Hercegovinu i u Skoplju za Makedoniju, tako da su do proleca te godine jedino Vojvodina i Dalmacija hili hez sekretar~jata zer;ta NRPJ.'B Tada su cinjeni i prvi koraci u pravcu obrazovanJa mesmh sekretarijata i poverenistava zena i u drugim mestir;m, a !i!a"!'a aktivnost hila je usmerena na radmce zaposlene u mdustnJskrm preduzecima. Sto se tice rada medu zenama na selu, u tome se uopste nije uspe1o. 19 Prema pisanju sekretara KPJ, veze izmedu Centralnog sekretarijata zena i centralne partijske instance bile su dohre. To se manifestovalo i prilikom kandidovanja Clanova za Zemaljsko vece NRP.J, koje je izabrano putem referenduma. Medu Clanovima Zemaljskog veca bila je i Adela Pavosevic. Sem toga, upravo uz pomoc Izvrsnog odhora KPJ, Centralni sekretarijat zena je, shvatajuci znacaj stampe za uspesno razvijanje propagandnog vaspitnog. rada medu zenama, radio i na ponovnom pokretanju svog zahran]enog glasiJa J eo'l!a'I<OCT .2° " ARP, >ond KI, 1924/33; Paonu", 98, 30. oeueMoap 1923. 1 7 PaOnwx:, 95, 9. de~eJ1tOap, 97, 23. Oe'4e.A1'-6ap 1923. ts ARP, fond KI, 1924/33, 40, 16-1, 16-2, 22; AIHRPH, ZB -. ~-14/90:1; Borba 10 27 mart 1924 6· Stan1s,lava Koprlvlca-OStrll.c, 0 dJelatnosti NRPj u Zagreb~• .Revolucionarni radniCki pokret u Zagrebu .izmectu dva svjetska rata, Zagreb, 1968, 205; Hronologija radniCkog pokreta !3osne ?. Hercegovine, Sa•rajev-o, 1971, 388; Istorija makedonskog naroda, •knJ. III, " ARP, fond KI, 1924/33. 20 ARP f1ond KI 1924/33; Pa()uuK, 102, 20. janyap 1924, 3; 109, 8 . .MapT 1924, 3; Glas 'svobode, 12, 13. mart 1924; Ade!l.a ~avoSeviC, RijeC radnika i seljaka, 24, Osijek, 9. jun 1928; Borba, 31, 13. JUn 1928. 133 �0 zenskom radnickom pokretu bi(o je u to vreme reel 1 na siroj sednici Izvrsnog odbora KPJ, odrzanoj 17-19. marta, i na Plenumu CPV KPJ koji je zasedao 11-13. aprila 1924. Ali, zaokupljeni borbom protiv krajnjeg desnog krila u KPJ pod vodstvom Zivote Milojkovica, ni jedan od ova dva skupa nije nista preduzeo za efikasnije resavanje niza problema koji su kocili rad medu zenama. Jedan od gorucih problema svakako je bio nedostatak materijaln~~ sredstav~~:•. zbog cega sekretarijati nisu bili u mogucnosti da razVlJU svestramJu delatnost na privlacenju i organizovanju zena radnica.21 . Te godin<;. ~~ne :adnice su P';"'i put posle zavodenja Obznane 1 Zakona o ~astltl drzave proslav1le 8. mart. Zbog terora rezima proslave su '.zvedene, bar prema raspolozivoj dokumentaciji, samo u Be~gradu 1 Zagrebu. Centralni sekretarijat zena· je u Beogradu orgamzovao predavanje o znaeaju Dana zena i priredio koncert. U Zagrebu su se tog dana sastale zene radnice i formirale Sekretarijat zena. Istaknuti su isti zahtevi zena za proslavu 8. marta kao i prethodne godine.22 . Se.kr~ta~jat~ zena NRPJ. s_u zajedno sa organizacijama NRP.J 1 r<:~zav1sm~ ~;nd1kata sprovod1h medu zenama proleterkama i agit~ClJ~ ~a ~cesce .u proslavama 1. maja. Neke od istaknutijih aktiVlstkinJa b1le su 1 referenti na zborovima. Tako je na prvomajskom zboru 1924. u Beogradu u prisustvu oko hiljadu radnika i radnica u. im: Sekretarijata ~~na NR~J, g_ovorila Draga Stefanovic. Te go~ dme zene su u znatmJem broJU pnsustvovale zborovima i u drugim ~estrma, kao u Cac~u, Arandelovcu, Cupriji, Krusevcu, KraguJevcu, Z~>:grebu, SaraJevu, Starom Gradu, Sibeniku, Zemunu, Prilepu, Sphtu, Lazarevcu, Beloj Palanci, SmedeFevu Brodu Tetovu Leskovcu, Kumanovu i dr.2s ' ' ' Sre~~nom 19~~· ilegalna KP! imala je 720, a legalna Nezavis~a .radmcka yartrJa oko 3 800 clanova. Broj organizovanih zena b10 Je,_ medutrm, neznatan :-:- u KPJ je bilo svega 12, odnosno 1,5 ?dsto zena, a..u NRPJ 120 1h oko 3,5 odsto."' Kao sto se vidi, broj ~lanova PartlJe u ono vreme bio je mali, a naroCito je bilo malo z<;ma. Od tako malobrojne partije, koja je delovala u ilegalnim usloVIma, a uz to opterecena i fral<cijskim sukobima u vrhu razlicitim i teskiiJ?- problemima, nije se ni moglo ocekivati brze' razvijanje revol~cwnar.nog zenskog pokreta. Otezavajucu okolnost u pogledu orgamzovanJa zena predstavljalo je i to sto su radnice bile vecinom ~.ekvalifik_ovane i nepismene, pa su pristajale da rade i pod najtezim uslov1ma. Ali tek sto su zabelezeni prvi rezultati u politickom i sindikalnom organizovanju zena, NRPJ je dosla pod udar rezima. Na osnovu naredbe ministra unutrasnjih dela od 11. jula 1924, njen rad je zabranjen, a samim tim i sekretarijata zena NRPJ. Nezavisna radnicka partija je radila jos nekoliko meseci, polulegalno iii legalno, ali rad sekretarijata zena nije se vise osecao. Zabranom rada NRPJ nestalo je jedno od legalnih uporista za delovanje KPJ. Istovremeno, znatno su bile smanjene i mogucnosti za rad Partije medu zenama radnicama. Stoga, KPJ od tada teziste svoga rada medu zenama prenosi uglavnom u organizacije Nezavisnih sindikata. Jedan od oblika partijskog rada koji se, u to vreme, poceo razvijati bilo je osnivanje simpatizerskih grupa zena radnica, preko kojih je vrseno okupljanje radnica i njihovo pripremanje za prijem u KPJ. Jedna od takvih simpatizerskih grupa zena radnica postojala je u Zagrebu, a organizovala ju je po partijskom zadatku 1924. Zlata Miler, student medicine.25 Inace, simpatizerske grupe su koriscene za delovanje medu zenama kroz citav period ilegalnog rada KPJ. Mada je krajem 1924. Partija brojno i organizaciono ojacala - prema registraciji koja je sprovodena "prilikom reorganizacija partijskih organizacija, KPJ je 1. januara 1925. imala 196 osnovnih organizacija sa oko 2 300 clanova medu kojima je bilo 18 zena.26 U 1925. godini nisu postignuti vidniji uspesi u privlacenju zena radnickom pokretu i njihovom organizovanju. Razlozi za to su, svakako, s jedne strane, zaostravanje krize u KPJ i razbuktavanje frakcijiskih sukoba u partijskom vrhu, koji su odvlacili paznju rukovodstva KPJ od osnovnih zadataka Partije - borbe za svakodnevne zahteve radnika - a sa druge strane, neshvatanje znacaja rada medu zenama i njihove uloge u revolucionarnom radnickom pokretu. Sto se tice rada komunista medu zenama radnicama, slicna ""ituacija bila je i u drugim balkanskim komunistickim partijama. Ta cinjenica dala je povoda Medunarodnom zenskom sekretarijatu KI da se, u jesen 1925, preko Sekretarijata Balkanske komunisticke federacije, obrati pismom centralnim komitetima KP Grcke, Bugarske, Rumunije i Jugoslavije. Posto se konstatuje da od Medunarodne konferencije zena komunistkinja (jul 1924) zenska sekcija KI nije dobila nijedan izvestaj o radu komunistickih partija medu zenama radnicama, u pismu se posebno ukazuje na znacaj toga rada. Za balkanske zemlje se naglasava da je veoma vazno delovanje komunista medu seljankama i poljoprivrednim radnicama. GovoreCi o primljenim izvestajima iz Jugoslavije, u pismu se navodi da se u njima stalno istice neophodnost i nuznost organizacionog i " ARP, fond KI, 1924/16, 22, 33. 22 ARP, f01nd Kl, 1924/33; Paduux, 108, 2. .,v,apT, 109, 8 . .MapT 1924; BoTba, 10, 27. mart 1924, 6; Opza'liusoeauu paih£U% 14 Beozpad 2 MapT 16 9 25 U sirmpatizePsllmj .grujpi u Zagrebu, s kojom je radila Z.lata Miler, bile su WorniC'ke ·radnioe prehl'lambene 'Struke: Barica SatbljiC-Debeljalk i Marija Zurm.er, <a lkasn:ije :su :im ~e pridruZHe A'llik·a Butor:ac, tekstilna radnica, Kratica Cvitan, 1SlovoslagaCica i Anka GrZetiC, ·radnica n1 Hem!ij9koj Cistionici. One lSU u tdku 1925-1927. l?)orune .prdmljene u KPJ.- Zlata Miler, ,Studentske frakcije, Cetrdeset godina", Zbornik seCanja aktivista jugoslovenskog revolucionarnog rdaniCkog pokreta, mj. 1, Beograd, 1960, 283. .uapT 1924. ' ' ' · ' ' · ARP, f-()(Jld KI! 1924/22; AIHRPH, .Pro.glas .povodom. proslave 1. maja 1924, Paduux, 17, 4 . .M.aJ 1924; 2; Xpouo.n.ozuja paChttt-tt?Coz noupeTa y Cp5uju 146; Opzauusoaauu padHUK, 31, 4 . .M.aj 1924. · · ·' " ARP, ~ond KI, 1924/40. • 134 23 " ARP, fond KI, 1926/5; 1928/60. 135 �propagandnog rada medu zenama, a up~redo s tim uocljivo je potpuna odsustvo takvog rada. 27 Medu hapsenim i proganjanim posle Obznane bilo je zena koje su izvesno vreme ostajale u zatvorima i bez sudenja pustane, a neke su osudivane na kracu ili duzu vremensku kaznu. Rad Savke Tasic bio je u to vreme poznat u radnickom pokretu; ona je zbog cestog proganjanja stalno menjala mesto boravka. U Krusevcu je uhapsena 24. novembra 1923. godine i kaznjena sa pet dana zatvora.28 U zatvorima su !judi muceni, maltretirani i ubijani. Ljubica Lju~icic, tekstilna radnica iz Stofare Vlade Ilica, umrla je pocetkom apr1la 1924. godine u beogradskoj ,Glavnjaci" od povreda. Povodom zl~stavlj~nja i ubistva Ljubice LjubiciC, radnicka stampa je donela v1se nap1sa. Nezavisni sindikati su 23. aprila organizovali protestni zbor u preduzecu na kojem je ucestvovalo oko HiO radnica i 50 radnika. 0 eksploataciji radnicke klase i o mucenju i ubijanju Ljubice Ljubicic govori!i su Ljubomir Mitic, sekretar Saveza drvodeljaca, i Draga Stefanovic, clan Centralnog sekretarijata zena NRPJ. Mucena na slican nacin, ranama je podlegla i Leposava Petrovic, studentkinja iz Zagreba 29 U maju 1925. godine osudena je na pet godina robije radnica Marija-Mara Ljubicic zbog prenosenja brosure U pomoc z,-tvama ~eakcij~. Posta je ova brosura bila legalno stampana, Kasacioni sud Je anuhrao kaznu taka da je ana ostala u zatvoru samo dva meseca.30 Pod prismotrom policije duze vreme nalazila se Desanka Cvetkovic, sekretar Centralriog odbora ,Crvene pomoci". Zbog rada u. ,Crvenoj pomoci" hila je optuzena i uhapsena februara 1925. godme, a na sudenju ad 28. septembra iste godi~re oslobodena je optuzbe usled nedostatka dokaza." Zene su osudivane na vise godina robije zbog ucesca u revolucio.narn?m ~okretu, iako nisu bile clanovi KPJ. Sa grupom komumsta 1z P1pera, koJa se pod rukovodstvom dr Vukasina Mar27 ARP, fond KI, pismo MZS od 2. .septembxa 1925, neregistrovama grada. 28 • Paduu%, 94, 2. Oe'4e.M6ap 1923. - Sa,Vka TasiC je :po,Cetlmm o:ktobra 1922. 1za:bran.a za _!SekretaJra Uprave Pododbol'la SaV'eza tr.gOVl~OMh pomo(;ni.'ka u Skopl~.u, a 17. J~a 1923. - za 'Clana Uprtave mesne partij.ske 'Organizadje ~ SkioplJu. Odatle ]e :pr10twana u Krll'Sevac, gde je rpoCetJkom okto;bra 1923. 1zab:rana za tSelkretara mesne tpartij1srke rwp.rave. Po"Sle kraCeg v.remena preSla je u Be,?grad 1i 11. februarr-a 1924. jzabrana za sekretai'Ia ,partij.ske uprave -sekcije ,Vracar". Zbog aktiV'llosti u rradn'iC.kom pOikretm proterana je iiz ov;(}g g.rad.a 1928, a od 1929, do 1939. ·godine bHa •je na. rohijL UimrJ.a je p(}sle ·oslobodenja. 29 • Lj:u::nca Ljubi.OiC j.e osumn'jiCena da je prU:svojila lkomad platna i zOog toga Je ,strasno muCena u Upravi policije grada Beograda i na k:rnju je pod:Ie~la.11anClJ!l'lla:v~A~, f.on;d KI, 1924/64; 1928/45; Raj•ko JovaillOvdC, Smrt L:~ubtce LJubzctC '1. Fran}e- Vla.de VulCa-Stanka, GlavnjaCa k-ao sistem Zagreb 1928, 22, 23_, 24; vanredni hroj J.:ista PacJuu'K., 19. anpu..t .1924; 116, 1. ~aj 1924; 118, 11. .ua1 1924; Borba, 18, 22. maj 1924; OpwuU3oaau·u paOuu%, BB, 30. cenTe.M.6ap 1924; Glas svobode, 18, 2·6. april 1924. 30 J•storidski arhiv Beog11ada (u daljem telklstu JAB) fascikla 90-41-925 Proces Mari Lj'UibiC.iC; Opza.utt3oaauu paOnu?C, 40, 31. Jt.aj 1925; RadniCka borba; 35, Zagreb, 1. oktobar 1925. 31 JAB, 4116/MG-524, Ce'li.a'!-be ~ecauxe .Q'aeT?Coauh, IToJl.uTux:a, 6048, 24. ¢e6pyap; 6054, 2. .M.apT 1925; Opzanu3oaaHu padHU1e, 63, 1. O'I\.To6ap 1925. 136 kovica odmetnula u sumu ,radi pokretanja i izvodenja socijalisticke revolucije", bile su Stoja i Zara Markovic, a pomagale su ih i druge zene iz ovog kraja. Zandarmerija i vojska su tragali za ovom grupom i tom prilikom je ranjena i uhvacena Stoja Markovic. Ona je 1925. godine hila osudena na 15 godina robije, ali je pocetkom februara 1926. godine uspela da pobegne iz cetinjskog zatvora. Istog meseca ponovo je uhvacena i kazna joj je povisena na 20 godina robije, a zatim je upucena na izdrzavanje kazne u zensku kaznionu u Zagreb. Avgusta 1927. godine komunisti su organizovali bekstvo Stoje Markovic iz zatvora i ana je sa sestrom i bratom prebacena u Sovjetski Savez, gde je zavrsila partijsku skolu i ostala do kraja rata. 32 Treci kongres KPJ (17-22. maj 1926), koji je odrzan sa zadatkom da ucini kraj sektastvu i frakcijskim borbama u Partiji, poklonio je vise paznje zenskom proleterskom pokretu. 0 tome svedoce i kongresni dokumenti, pre svega Rezolucija o organizacionom pitanju i Statut KPJ. Novi Statut KPJ propisivao je da se pri svim partijskim komitetima, kao i pri Centralnom komitetu, obrazuju komisije za najvaznije sektore partijskog rada, i to: Organizaciona komisija, Sindikalna komisija, Komisija za rad na selu, Agitaciono-propagandna komisija i Komisija za rad medu zenama. Komisije su imale zadatak da sistematski prate rad na odredenim sektorima. Pored njih, u Rezoluciji o organizacionom pitanju, hila je predvideno da se rad sa zenama mora organizovati od osnovnih partijskih celija. 33 N eposredno po zavrsetku rada Kongresa, novoizabrani Centralni komitet je 23. maja 1926 odr2ao prvu plenarnu sednicu na kojoj su, pored uzeg partijskog rukovdstva, izabrane i komisije Centralnog komiteta. U Komisiji za rad medu zenama su imenovani: Duro Salaj ,PopoviC", nZoriCeva" (Draga StefanoviC), ,LjubiCeva"! ,SlaviCeva" i ,AciCeva' 34 S obzirom na ishod TreCeg kongresa 1 zahteve partijskog clanstva da se prevazidu frakcijske raspre, moglo se ocekivati sredivanje prilika u Partiji i njeno aktiviranje. Broj zena Clanova KPJ pred Treci kongres nije se povecao srazmerno ukupnom broju clanova - bilo je oko 3 000 clanova Partije, a svega 50 zena,'" ali su zato stvoreni povoljniji uslovi za rad same Partije. Kako je vee sredinom 1926. ponovo doslo do zaostravanja frakcijskih raspri, ocekivanja se nisu ispunila. Odsustvo dvo.iice ,neutralnih" Clanova u radu Politbiroa CK KPJ (Marcela Zorge i Dure Salaja) omogucili su desnicarima da postepeno zadobiju prevlast u partijskom vrhu, a to je dovelo i do zaostravanja krize u Partiji, sto se negativno odrazilo na rad centralnog partijskog rukovodstva. Vee na Septembarskom plenumu CK KPJ 1926. konstatovano je da 1 • 32 ARP, Zbirka ~TugosJo,veni na Tadu i na Skolova:nju u SSSR, M/9; JoB a H P. B o .to B M h M rpyrra ayTopa! n.d., 45; Zene Hrvatske u radniCkom pokretu, n.d., 146; Borba . 3, 6. mart 1926; 13, 18. mart 1928; Organizovani radnik, 36, 27. avgust 1927. sa ARP, fond KI, 19-26/21-2, 9; Ji!cTopujc'l\.u apxus KTIJ, TOM II, 135-139. 34. P:seudonime ,CJ.anoV!a tkomisij a, osim nekih, n'ismo ruspeLi razreSLti. - ARP, fcmd KI, 1926/22. " ARP, fond KI, 1926/5. 137 �su komisije slabo radile, a da neke nisu uopste ni funkcionisale. Stoga su komisije reorganizovane, a na sednici Politbiroa, 22. septembra, potvrden je njihov novi sastav. Za sekretara Komisije za rad medu zenama umesto !lure Salaja imenovan je Jakob Zorga ,Salin", dok su clanovi hili: ,Dragic" (Draga Stefanovic iii Mihajlo Todorovic?), ,Banic", ,Ljubic" (Ljuba Radovanovic) i jedan omladinac, odnosno predstavnik SKOJ-a. 36 Ali, raspoloziva dokumentacija ne daje ni jedan podatak o delovanju ove komisije. Po svoj prilici ona se jos krajem 1926. sama ,ugasila". Nova komisija nije, medu~ tim, formirana, iako su 1927-1928. odrzana jos dva plenuma CK KPJ. Za razliku od pomenute Centralne komisije, komisije pri pokrajinskim komitetima KPJ bile su, sudeCi bar prema sacuvanoj dokumentaciji za Sloveniju i Hrvatsku, aktivnije i postigle su vise uspeha u radu. Komisija za rad medu zenama pri Pokrajinskom komitetu KPJ za Sloveniju ciji su Clanovi hili Antonija-Toncka Cec, Anica Lokar, Marija Habe, Marjana Draksler, Pavia Kastrin i Angela Kovic-Klopciceva, obrazovana je verovatno u drugoj polovini 1926. godine. Radom komisije rukovodila je Toncka Cec, a ostale clanice su podelile zaduzenja i svaka od njih odrzavala je u odredenim krajevima i fabrikama sastanke s radnicama i radnickim zenama. Komisija je hila zaduzena za zensku fabriku u legalnoj stampi i radila je medu clanicama Saveza radnickih zena i devojaka.37 U to vreme osnovana je i Komisija za rad medu zenama pri Pokrajinskom komitetu KPJ za Hrvatsku i Slavoniju u koju su usle dve tvornicke radnice, jedna namestenica, jedna studentkinja i jedan clan Pokrajinskog sekretarijata KPJ. Ova komisija je morala da ogranici svoj rad na Zagreb i blizu okolinu, jer nije imala mat~rijalnih mogucnosti za najosnovnije potrebe, pa ni za putovanJe. Zenska komisija pri Pokrajinskom komitetu brinula se o radu zenske komisij e pri Mesnom radnickom sindikalnom vecu u Zagrebu; to jest o tome da svakih 13 dana, a po mogucnosti i jednom nedeljno, saziva sastanke radnica iz preduzeca u propagandne svrhe za sindikalno organizovanje zena i ucesce u svim akcijama radnicke klase. Od najaktivnijih zena ona je organizovala ilegalne partijske simpatizerske grupe sa kojima je odrzavala sastanke. Te ~astanke. p~seCivalo je 10 do 20 radnica i na njima se citala partijska stampa 1 hteratura, raspravljalo o raznim politickim problemima i o polozaju radnicke klase. Zene iz simpatizerskih grupa koj e su pokazivale posebne interese kandidovane su za Clanove Komunisticke partije. Prilikom organizovanja raznih akcija, demonstracija, manif<;.stacija i proslava, kao na primer 8. marta i 1. maja, Komisija Je odrzavala sastanke sa aktivistkinjama u Zagrebu i vrsila agitaciju za sto masovnije ucesce zena u svim tim akcijama. Ona je ucestvovala u pisanju, stampanju i rasturanju oglasa i letaka koji su vezani za pojedine skupove i vaznije dogadaje. Organizovala je 86 Isto, 1926/101. Angela KoviC-K.lopCiCeva, Ljubljani, Cetrdeset godina ... , knj. 1, 212. 81 138 Partijski rad medu hnama u pisanje Clanaka o polozaju zena za list Borba i za druge napredne listove. 88 Sem tih pokrajinskih komisija, u toku 1927. radilo se i na obrazovanju Komisija za rad medu zenama i pri vecim partijskim organizacijama. Tako je na inicijativu zagrebacke partijske organizacije pri Mesnom komitetu obrazovana Komisija za rad medu zenama. 0 njenom delovanju bilo je reci na Osmoj konferenciji zagrebacke mesne organizacije KPJ, odrzanoj 25-26. februara 1928. Tom prilikom je konstatovano da je Komisija postigla izvesne rezultate, ali da joj, po recima organizacionog sekretara Mesnog komiteta Josipa Broza, Mesni komitet nije pruzio pomoc, vee je cak ,inicijativu zena gusio". U usvojenoj Rezoluciji postavljeno je da se zapoceti rad medu zenama nastavi, da se sprovede agitacija o vaznosti toga rada prvenstveno kroz stampu i kroz partijske celije velikih preduzeca. Zatim se u planu rada Zagrebackog mesnog komiteta KPJ za mart, april i maj 1928. godine predvida da se u sporazumu sa Pokrajinskim sekretarijatom organizuje komisija za rad medu zenama i da ona izradi poseban plan rada sa zenama. 39 Novoizabrani Mesni komitet s Josipom Brozom na celu, kao politickim sekretarom, shvatio je znacaj ucesca zena u radnickom pokretu i tom pitanju posvetio je punu paznju. Vee za 8. mart zagrebacki Mesni komitet KPJ je izdao letak ,Drugarice radnice!" u cijoj je izradi ucestvovao Josip Broz. U letku se govori o proslavi Medunarodnog dana zena u svetu; o proslavi toga dana u Zagrebu; o polozaju radnica kod nas; o buducem imperijalistickom ratu koji sprema burzoazija; o pripremama za uvodenje vojnofasisticke diktature u zemlji; o pripremama burzoazije za napad na SSSR i nasim obavezama prema socijalistickoj zemlji; o oslobodenju zene radnice i polozaju zene u Sovjetskoj Rusiji; o borbi koju KPJ vodi za potpuna i stvarno oslobodenje radnih zena i poziva radnice da se do kraja bore za oslobodenje radnicke klase u Jugoslaviji. Letak je rasturan po preduzecima, gde su pretezno bile zaposlene zene, i izlepljen po periferiji grada uoci proslave Dana zena. U gradu su odrzavani sastanci zena na kojima su sindikalni funkcioneri i aktivistkinje govorili o proslavi 8. marta i o tekucim problemima koji su interesovali zene. Na jednom takvom skupu u Zagrebu, gde se sakupilo 50 do 60 tekstilnih radnica, govorili su 'Duro Salaj i Jelena Nikolic. 40 Politicka aktivnost zena nastavljena je njihovim ucescem u proslavi 1. maja 1928. i posebno u velikim demonstracijama 21-22. juna 1928. koje je organizovala zagrebacka mesna organizacija KPJ povodom atentata na prvake HSS u Narodnoj skupstini i terora rezima nad radnickom klasom. u demonstracijama u kojima je ucestvovalo 30 hiljada zagrebackih radnika, studenata i gradana bio je znatan broj zena. Zagrebacke radnice odigrale su znacajnu ARP, ]ond KI, 1928/60. ARP, f,ond KI, 1928/20-3, 5; AIHRPH, ZB-KOM-M/184; VIII mjesna konferencija zagrebaCke org.anizacije K.PJ, Zagreb, 1959, 34, 50, 57, 63, 70. 40 AIHRPH, ZB-BED-C-2/96; grupa III, smd]l<lati (Izvje8taj od 5. apriaca 1928); ARP, MG, 2914, Setanje J-elene Nik.aHC; Zene Hrvatske u radniCkom pokretu ... , 154. 38 38 139 �ulogu i u pripremanju ovih demonstracija (odr2avale su veze izmedu pojedinih partijskih i sindikalnih rukovodstava, delile letke, obavestavale o demonstracijama i dr).•• Borba protiv frakcionastva i sektastva u Partiji, za sredivanje unutarpartijskih prilika koju je poveo zagrebacki radnicki front na celu sa Elurom Elakovicem, Josipom Brozom, Blagojem Parovicem i drugim radnickim borcima, posle Osme zagrebacke konferencije Kominterne putem Otvorenog pisma KI, usia je u novu fazu, sto je omogucilo konsolidovanje Partije i njeno okretanje prema osnovnim problemima radnickog pokreta. Svakako da je to imalo odraza i na vece angazovanje Partije u radu sa zenama o cemu svedoci povecanje broja zena Clanova KPJ - sredinom 1928. godine u Partiji je bilo 100 zena - kao i pokrajinske k-onferencije KP.J, odrzane pred Cetvrti kongres KPJ. Sudeci prema dokumentima Pokrajinske konferencije KPJ za Bosnu i Hercegovinu, koja se sastala u septembru 1928, moze se zakljuciti da se na svim pretkongresnim partijskim skupovima govrilo i 0 znacaju rada medu zenama. U Rezoluciji te Konferencije se kaze: ,S obzirom na velik broj radnica, naroCitu paznju posvetiti radu medu zenama radnicama, a osobito medu muslimanskim zenama, koje su jos u gorem polozaju i cija je borba mnogo teza uslijed njihove zaostalosti, vjerske i konzervativne okoline. OK-i moraju da nadu naCina i metoda d~ pocnu s radom medu muslimanskim radnicama. Davati drugoVIma upute za rad medu Zenama i tra.Ziti izvje.Staj o radu" .42 Pocetkom novembra 1928. odrzan je i Cetvrti kongres KPJ, bez sumnje, najvazniji skup jugoslovenskih komunista u drugoj polovini dvadesetih godina. Za razliku od svih dotadasnjih partijskih kongresa i konferencija, odr2anih 1921-19~8, Cetvrti kongres KPJ je posvetio punu paznju i zenskom radnickom pokretu, usvojivsi i posebnu Rezoluciju o zenskom pitanju, sto je predstavljalo 1 odraz sazrevanJa same KPJ. U Rezoluciji o organizacionom pitanju se kaze da Partija treba da organizuje specijalnu komisiju za rad medu zenama, da razradi konkretna uputstva za njihovo svakodnevno delovanje i sto pre da se poveze sa zenama radnicama. Kongres nalaze Centralnom komitetu da organizuje zensku komisiju i istice potrebu organizovanja takvih komisija i u nizim partijskim rukovodstvima. U Rezoluciji o ratnoj opasnosti i nasim zadacima u borbi protiv rata govori se o povecanoj ulozi zena u prolZVodnji, posebno u slucaju rata, i ukazuje na neophodnost borbe protiv uticaja burzoazije na njih preko sitnoburzoaskih, nacionalisti~kih, klerikalnih i humanitarnih organizacija. Zatim se napominJe da rad medu radnicama i Zenama radnika, u vezi sa sve ve6om opasnoscu rata, njihova organizovanje u sindikate i druge proleterske masovne organizaicje i opste uvlacenje zena u klasnu borbu ima izuzetan znaCaj. Za rad medu zenama hila je svakako najvaznij a Rezolucij a 0 zenskom pitanju. u njoj se konstatuje: povecano uvlacenje zena u proces proizvodnje, poslednjih godina, jer one predstavljaju jef41 ARP, fond KI, 1928/60; MSZ, neregisllrovana grada. " ARP, fond KI, 1928/60; 76-3. 140 tlniju i manje svesnu radnu snagu; bezobzirno izrabljivanje zenske radne snage; politicka obespravljenost zena i nejednakost pred zakonom; nacionalno tlacenje i ostaci feudalizma u nekim krajevima Jugoslavije; vece ucesce zena u strajkaskim borbama u zemlji i politickim akcijama Komunisticke partije; sirenje burzoaskog uticaja medu zenama putem terora i sistematskog rada pomocu klerikalnih, dobrotvorno-vaspitnih feministickih i reformistickih organizacija uz potporu i subvenciju drZave, crkve i dvora; rasturanje Casopisa medu zenama, koje lderikalna stampa izdaje u 100 hiljada primeraka, zbog cega se ,ogromne mase radnica i seljanki nalaze pod ideoloSkim i organizacionim uticajem burZoazije". U Rezoluciji se zatim navodi da je KPJ potcenjivala rad medu radnickim i seljackim zenama, a ukoliko se taj rad u pojedinim mestima i obavljao, smatran je u vecini slucajeva kao specificni rad za zene; da je tesko stanje u Partiji bilo prepreka za rad medu zenama i da usled toga inicijativa aktivnog partijskog zenskog kadra nije nailazila na dovoljnu podrsku; da se iskustva iz rada pojedinih pokrajina nisu uzimala u obzir i da nije bilo cvrstog stava za rad u neprijateljskim zenskim organizacijama. Da bi se rad medu radnicama i selj ankama centralizovao i sistematski i planski sprovodilo, u Rezoluciji su postavljeni zadaci: izgraditi odozgo do dole partijski aparat za rad medu zenama i u njega privuci radnice iz preduzeca; pri CK KP.J obrazovati komisiju za rad medu zenama koja ce organizovati rad na pridobijanju radnica i seljanki za masovne organizacije radnicke klase i u Partiju; ilegalni rad sa simpatizerima treba da se svede na organizovanje zenskih kruzoka sa sto stalnijim sastavom i odredenim programom i da se preduzmu mere da se mreza tih kruzoka sto vise proSiri. U Rezoluciji se istice da je najvaznija legalna forma rada - rad u sindikatima i postavljaju se zadaci zenskim komisijama u sindikatima koje treba da sto vise radnica privuku u organizovanu borbu radnicke klase. Zatim se ukazuje da KPJ treba da pocne s radom medu Zenama na selu, da s njima organizuje konferencije, i to prvo u onim mestima gde je uticaj Partije najveci. Posebno se istice potreba rada i u raznim zenskim organizacijama koje okupljaju veliki broj radnica i seljanki, da se objasni prava namera tih organizaicja i odvoje ad njih zenske mase i pridobiju za revolucionarni radnicko-seljacki pokret. Na kraju Rezolucije se govori o potrebi masovne zenske literature koja treba da vodi racuna o lokalnim prilikama; zatim o izdavanju !egalnog zenskog Jista i sindikalnog zenskog Jista, organizovanju dopunske mreze da te listove i naglasava da treba sva pitanja koja se ticu rada medu zenama obradivati i u legalnoj i u ilegalnoj partijskoj stampi. 43 U ovom periodu, za vreme ilegalnog delovanja KPJ, zene su obavljale niz svakodnevnih poslova koji u dokumentima nisu ni zabelezeni. Secajuci se rada iz tog vremena, Josip Broz Tito na" .ARP, fartd KI, 1928/82; IstorijSki arhiv KPJ, tom II, 190, 199, 201, 202, 207; Ktasna borba, god. IV, 10/12, decembar-januar 1928/29, 135-137. 141 �giasava, izmedu ostaiog, ,da su zene no6u dijelile letke, obavljale kurirsku sluzbu, stampale na ciklostilu letke i izvrsavale druge zadatke ... Iz izvjestaja koji su podnoseni u komunistickim celijama vidio sam da su drugarice u ono doba nevjerovatno savjesno ispunjavale obaveze koje su dobijale od svoje organizacije, bez obzira na svu opasnost koja im je prijetila".44 Listovi Opzanu3oaanu paonu>< i Borba i druga sindikalna i partijska stampa pisali su 0 uslovima zivota i rada zena radnica i redovno su donosili prigodne Clanke prilikom poslava Medunarodnog dana zena u kojima su zene pozivane da u rna kojoj formi stupe u organizovane redove proletarijata. Cianci sa slicnim sadrzajem i zahtevima zena radnica pojavljivali su se u radniCkoj stampi za vreme proslava Prvog maja. Opzanu3oaanu pailnu>< 'je imao posebnu zensku rubriku, a odmah posle Cetvrtog kongresa KPJ i Borba je uvela rubriku ,Zena radnica i seljanka" u kojoj se pisalo o polozaju radnica. 2. Ucesce zena u sindikalnim organizacijama i strajkovima Zabrana rada klasnih sindikalnih organizacija, progoni i hapsenja rukovodilaca i clanova KPJ i sindikata posle donosenja Obznane i Zakona o zastiti drzave - doveli su do naglog opadanja broja sindikalno organizovanih radnika, a narocito radnica. Pocepanost sindikalnog pokreta i sporo obnavljanje revolucionarnih sindikalnih organizacija uticalo je na radnice i njih.,.j,e u ovom periodu bilo dosta tesko privuci u organizacije. U Jugoslaviji je krajem 1922. godine bilo organizovano oko 50 hiljada radnika i radnica, sto nije iznosilo ni jednu desetinu od broja zaposlenih. Savez fabrickih i nekvalifikovanih radnika i radnica Jugoslavije imao je najvise organizovanih zena. U ovom Savezu do Obznane je hila 41 podruznica sa 6 686 c!anova, a krajem 1922. godine samo 11 podruznica sa 792 clana. U Beogradu je, na primer, 1920. godine bilo 17 sindikalnih podruznica sa 12 hiljada clanova, a 1922. godine - 11 podruznica sa 3 968 Clanova od ukupno 30 hiljada zaposlenih radnika i radnica. U Skoplju je 1920. godine bilo 1 933 sindikalno organizovanih radnika i radnica a 1922. godine svega 439 od ukupno 4 000 zaposlenih. 45 Slicno stanje je bilo i u drugim savezima i mestima gde je bilo manje zaposlenih i organizovanih zena. Usled stalnih zabrana i progona, organizacije Nezavisnih sindikata su i dalje slabile. U decembru na primer, u Nezavisnim sindikatima u Jugoslaviji bilo je 26 481, a u julu 1924. godine 23 430 organlzovanih radnika l radnlca. 46 Iako je broj zaposienih zena blo u stalnom porastu, bilo ih je malo organizovanih. U klasnim sindikalnim organizacijama bilo je, na primer, 1924. godine svega 3 odsto radnica.47 Prilikom obnove rada sindikalnih organizacija birane su nove uprave podruznica u koje je izabran izvestan broj zena. U Banjoj Luci, 1921. godine, obnovilo je rad nekoliko sindikalnih podruznica. Za predsednika Pododbora Saveza monopolskih radnika i radnica izabrana je Ana Bandic, za sekretara - Stefica Paulino, a za blagajnika - Ljuba Miketa. 48 Pododbor Saveza fabrickih i nekvalifikovanih radnika i radnica u Nisu, obnovio je rad 1922. godine i izabrao novu Upravu u koju su, pored ostalih, usle Olga Stosic, kao blagajnik, i Mileva Stosic u Nadzorni odbor. Pododbor Saveza trgovackih pomocnika u Skoplju odrzao je 9. oktobra 1922. godine konferenciju. Posle referata i diskusije izabrana je nova Uprava za Cijeg je sekretara izabrana Savka Tasic, trgovacka pomocnica. Pored nje, na sledecoj konferenciji Pododbora, koja je oddana 2. februara 1923, izabrana je i Malinka Jovanovic. Savka Tasic je kasnije presla na rad u Beograd, gde je na. godisnjoj skupstini Saveza trgovai':kih pomocnika i privatnih cinovnika, 11. maja 1924. godine, izabrana takode za sekretara U prave.4' Posle odobravanja Pravila Pokrajinskog medusaveznog sindikalnog odbora za Sloveniju, 10. novembra 1922. godine odrzana je u Ljubljani Zemaljska konferencija Nezavisnih sindikata za Sloveniju. Konferencija je donela rezolucije o sindikalnom pokretu u Sloveniji i Jugoslaviji, o stvaranju jedinstvenog sindikalnog fronta protiv kapitalisticke ofanzive, o radnickim poverenicima, 0 ucescu zena u sindikalnom pokretu i 0 sindikalnom obrazovanj u. U Rezoluciji o ucescu zena u sindikalnom pokretu se konstatuje da je proletarijat u svojoj klasnoj borbi jedna celina i da u tom pogledu ne treba praviti razlike medu polovima, da je radnica ravnopravna i da treba da pripada klasnim organizacijama koje se bore protiv eksploatacije proletarijata. Zatim se naglasava da je u borbi za ostvarenje ravnopravnosti zena potrebno: 1) okupljanje zena u Nezavisne sindikate i rad na njihovom sistematskom i temeljitom obrazovanju; pri tom koristiti sva raspoloziva agitaciona i organizaciona sredstva; 2) udruzivanje radnica i nastavnica. u sve oblike strukovnih sindikalnih organizacija, da one budu zastupljene u svim sindikalnim forumima, da se biraju za radnicke povernike, za agitatore i pojedine odbore koji se organizuju; 3) stvarati u preduzecima jedinstvene organizacije i nigde u radionicama i fabrikama nisu potrebne odvojene organizacije zena; 4) da se Nezavisni sindikati. svim sredstvima bore protiv eksploatacije neorganizovanih radnica, da se jednako vrednuje JDsip Caz1, Nezavisni sindikati, knj. I, Za-greb, 1962, 339. JK.ene y 1-1.aw.e~1t no1epexy, MJ!,ada z.apOa, JIHCT MJia,n;11x pa,I{HHKa H ceJhaKa, ro,rr;. I, 7, Beorpa,rr;, 7. 'IWBe..tt6ap 1924, 3. 48 Opza1tU3oaanu paduu'KJ 18, 1. ja-r~;uar 1922, 3. 49 Isto, 104, 26. oktobar 1922, 3; 13, 15. februar 1924, 3; 35, 18. maj 1924, 3. 46 44 J '0 s tip B II" o z T i 1; o, Govori i. Clanci, Zagreb, 1962, ikmj. XIV, 242-243; J o '8 i p B r .o z Tit o, SeCanje na revolucionarne likove omladine i Zena, Tletrdeset godina, Zbornik seCanja ... , lknj. 1, 287, 288. 45 142 PoloZaj radniCke klase u Jugoslaviji, Beograd, 1923, 44, 47 i 63. 47 143 �-~~~-~~~------------------~-·------------ zenski rad i da se za isti rad j ednako placa i zenama i muskarcima, da se utvrdi visina nadnice i da se daje pomoc za nezaposlene; 5) obratiti paznju za izvrsenje zakonskih obaveza o zastiti radnica, narocito u slucaju trudnoce i materinstva i boriti se za posebnu socijalnu zastitu zena i dece. Na kraju se napominje da je zajednicka borba proletarijata za socijalisticko drustvo jedini put za oslobodenje zena. 50 U Beogradu je od 27. do 29. januara 1923. godine oddana Prva zemaljska konferencija Nezavisnih sindikata, na kojoj je ucestvovalo 120 delegata iz ce!e zemlje. Za sekretara Konferencije izabrana je Savka 'I'asii:. Na Konferenciji su usvojeni Statut i rezolucije o organizacionim pitanjima, o akcionom programu i taktici, o organizacionom jedinstvu sindikata, o jedinstv<>nom frontu radnicke klase, o stampi i o radnickoj omladini. Konf.erencija se nije posebno bavila problemima zena radnica, jedino se u Rezoluciji o akcionom programu i taktici govori o eksploataciji zena i radnicke omladine, koja je dostigla strahovite razmere. Konstatuje se da zene rade teske fizicke poslove i da propadaju od nocnog rada. Zatim se postavlja u zadatak sindikalnim organizacijama da se u borbi za osmocasovno radno vreme bore za zastitu zenske radne snage, da u sindikalni pokret uvlace sve najamne radnice i da ih u specijalnim prosvetnim organizacijama prosvecuju i osposobljavaju za klasnu borbu. Posebno se naglasava da treba suzbijati svaku tendenciju da se stvaraju posebni sindikati zena i mladih radnika. Na Konferenciji je Centralni medusavezni sindikalni odbor promenio naziv u Centralni radnicki sindikalni odbor Jugoslavije (CRSOJ), u koji je izabrana Mi!ica Petrovic. 51 Posle Zemaljske sindikalne konferencije ~. okviru N ezavisnih sindikata formiraju se odbori za agitaciju medu zenama pri CRSOJ, Pokrajinskom radnickom sindikalnom odboru (PRSO) za Hrvatsku i Slavoniju i pri mesnim radnickim sindikalnim vecima (MRSV). 52 Ovi odbori nisu se uspeli osnovati pri vecini rukovodstava Nezavisnih sindikata, a i tamo gde su postojali nije se mnogo osecala njihova delatnost. Bilo je dosta tesko privuci radnice u klasne sindikalne organizacije, jer su one u vecini bile nekvalifikovane, mnoge i nepismene, a desava!o se da ih poslodavci zbog uclanjivanja u N ezavisne sindikate otpustaju s posla. I pored ulaganih napora da se sto veci broj zena organizuje, njih je i dalje bilo maio u sindikatima. U Savezu drvodeljskih radnika u Hrvatskoj i Slavoniji, na primer, u prvoj polovini 1923. godine, bilo je 3 494 muskarca i 340 zena. Slicno je bilo i u drugim sindikalnim savezima. Od zaposlenih 50 Zemaljska konferencija Nezavisnih sindikata u S~ovenaCkoj, PoloZaj radniCke klase u Jugoslaviji, Beograd, 1923, 50; Glu.s svobode, 26, 11. oktobar 1923. 51 Opzauu3oaanu padnu'K, 10, 4. c;Pe6pyap; 11, 8. cjje6pyap; 16, 25. rjJe6pyap 1923; RadniCka Stampa, 48, 10. februar; 50, 24. februar; 55, 30. mart 1923; J o s i IP C 'a :z,i, Zematjska konferencija N ezavisnih sindikata Jugoslavije uspostavtjanje Centralnog radniCkog sindikalnog odbora Jugoslavije (CRSOJ) . .. , 255-276. 62 Jre1sip Cazi, 0 polotaju i borbi Zena. radnica, Nezavisni sindikati, knj. II, Zagrefb, 1964, 456; 0 uCeSCu Zena u radniCkom pokretu, iknj. III, sv. 1, z.,gJreb, 1967, 163, 164. 144 radnica svega je 1 odsto bilo organizovano u sindikalnim organizacijama 1925. godine. 58 Jedino je vise zena bilo u Savezu grafickih radnika i radnica Jugoslavije. Pocetkom 1926. godine ovaj Savez imao je 3 500 clanova, a od toga 1 458 zena. 54 'I'ek posle Treceg kongresa KPJ i Prvog kongresa Nezavisnih sindikata pocelo se nesto vise raditi u pogledu okupljanja, prosvecivanja i organizovanja zena radnica. Zene su aktivno ucestvovale u svim akcijama koje je vodila radnicka klasa iako ih je malo bilo organizovanih. Nezavisni sindikati organizovali su zborove i demonstracije protiv skupoce, koja je bila u stalnom porastu. U Beogradu je 27. avgusta 1922. godine odrzan veliki zbor protiv skupoce na kojem je govorila graficka radnica Draga Stefanovic. Ona je naglasila da njihove nadnice da!eko zaostaju iza neophodnog minimuma za odrzavanje zivota i da veliki broj radnika i radnica prima platu iz prethodne godine, dok su zivotne namirnice poskupele za dva do tri puta. Na zboru je donesena Rezolucija u kojoj se govori o uzrocima skupoce i trazi da vlada preduzme mere za suzbijanje skupoce, da zabrani izvoz prehrambenih proizvoda i trgovanje hranom, da ukine posredne poreze, da gradi radnicke stanove, da se nabave drva za ogrev, da se podignu opstinske pekare i mesnice i omoguci slobodno delovanje radnickih organizacija. 55 Pocetkom septembra iste godine Centralni medusavezni sindikalni odbor Jugoslavije uputio je otvoreno pismo za zajednicku borbu protiv skupoce: Glavnom radnickom savezu Jugoslavije, Savezu grafickih radnika, Udruzenju ratnih invalida, Savezu ddavnih sluzbenika, Savezu drzavnih sluzitelja, Savezu bankarskih, trgovackih i industrijskih cinovnika, Savezu privatnih namestenika, Udruzenju opstinskih cinovnika i ostalim profesionalnim organizacijama.S6 U Nisu je 8. septembra 1922. godine odrzan zbor protiv skupoce na kome je govorila Draga Stefanovic, 57 delegat MSO iz Beograda. Tih dana zborovi protiv skupoce odrzavani su i u drugim mestima i na njima su vidnog ucesca uzele i zene, jer su bile pogodene snizavanjem zivotnog standarda. Pored nezaposlenosti i skupace, radnice su bile nezasticene i izlozene grubom ponasanju i maltretiranju od strane poslodavaca. Preko radnicke stampe, organizacija N ezavisnih sindikata i radnickih i seljackih odbora KPJ je organizovala siroku akciju za prikupljanje pomoci gladnima u Rusiji, Cije je zitorodne rejone 1921. godine pogodila nezapamcena susa. U ovoj akciji veoma aktivno su uCestvovale i Zene, i to ne samo radnice vee i Zene koje nisu pripadale radnickom pokretu, ali su se iz humanih razloga pridruzile jednoj ovakvoj akciji i ucestvovale u davanju dobrovoljnih pri53 Isto. ARP, Zbirka Crvene osindikaJ.ne intemacionale (CSI), MF 185/718' (334---355), april 1926. 56 Opzanu3oaanu padnux, 87, 31. aazycT 1922; Hronologija radnii'!kog pokreta u Srbiji ... ~ 81. 56 Opzanu3oaanu paOnu1e, 89, 7. cenTe.u6ap 1922; Hronologija radniCkog pokreta u Srbiji . .. , 83. 51 Opzanu3oaa1-£u pa0nu1C, 94, 24. cen'l'e.M6ap 1922. 54 145 �Joga za gladnu decu Rusije .. Zen': s~ se istical: .u sv_akod~evnim konkretnim poslovima oko pnkup!JanJa dobrovo!Jmh pnloga 1 organizacije zborova u korist ove siroke akcije. Avgusta 1921. godine, pri Narodnom odboru za _pomoc ~eci .u K~aljevini ~ms? formiran je Narodni odbor za pomoc gladnOJ de~!l RUSlle, a kraJe':T,'. lSte vgodme u Zagrebu je osnovan Odbor za pomoc gladruma u RUSlJL Pocetkom 1922. godine pocinju da se formiraju radnicki odbori za pomoc g!adnima u Rusiji i ova akcija dobija sve siri znacaj. Za godinu dana, od aprila 1922. do aprila 1923. godine, sakupljeno je vise ad 4 153 370 dinara za gladne u Rusiji. Radnice u radionicama i preduzecima maksimalno su se angazova!e u ovoj kampanji i njihova imena redovito su se nalazila na spiskovima lica koja su davala novcanu pomoc za gladnu decu Rusije.58 . U tarifno-strajkackim akcijama i u kulturno-p:osvetnom radu ucestvovale su zene u vecem broju. Od Obznane do polovine 1921. godine u Hrvatskoj i Slavoniji je bilo oko 50 t:;trifnih pokreta_i strajkova u kojima je ucestvovalo i mnogo radmca kao, na pr1mer, u tvornicama cikorije, duvana i u Domacoj tvornici rublja u Zagrebu.59 Tekstilne radnice prve povlascene tkacke radionice u Uzicu stupile su u strajk 29. oktobra 1921. godine. One su zahtevale po·· vecanje nadnica od 15 do 30 odsto. Vlasti su onemogucile vodenje ovog ~trajka, pa je bez uspeha zavrsen 9. novembra. Predstavnici radnika i radnica bili su zatvoreni. 60 Zapazeni su cesti tarifni pokreti i strajkovi sivackih radnika i radnica. Od 1. avgusta 1922. do 1. avgusta 1923. godine bilo je 19 strajkova radnika i radnica ave struke u 14 mesta, i to u: Zagrebu, Pancevu, Novom Sadu, Splitu, Sarajevu, Subotici, Kumanovu, Beogradu, Sapcu,,;{:emunu, Somboru, Uzicu, Kraljevu i Kragujevcu, i 16 tarifnih pokreta u 13 mesta, i to u: Pancevu, Splitu, Brodu, Vinkovcima, Subotici, Beogradu, Sisku, Velikoj Kikindi, Osijeku, Varazdinu, Krusevcu, Vrscu i Starom Beceju. 61 Strajkaci su zahtevali povecanje nadnica i poboljsanje uslova zivota i rada i u tome su u vise mesta uspeli. Iako na primer, nadnice u Sapcu povecane su za 25 odsto, u Beogradu u maju 1922. godine - za 20 odsto, a u drugom tarifnom pokretu, pocetkom oktobra iste godine - za 32-55 odsto, dok su krojacki radnici i radnice u Zemunu zahtevali povecanje plata za SO odsto.62 u isto vreme strajkovali su radnici i u drugim preduzecima i radioss Na sptsku radnika 1i radnica DrZavne ·mai1karm.·ice u Beogradu, koji su dali ·cd 5 do 10 dinara, ·kao dobroVlol.ini .prHog za gladlnu rusku decu, nalazi se 12 ·radnica i 13 radnika. U preduzeCima, u kojima je bi:lo viSe zap.oslenih Zena, viSe ·ih j.e uCestvovalo u ovoj akciji. (Op~anu3osanu pa<)nu-x:, 42, 26. .M.apT 1924, 4; RadniCka Stampa, 10, 1. april1922; MoSa Pijade, lzabrani spisi, tom I, knj. 1, Beog1rad, 1964, 349, 367; Xpo'H.OJl.OZuja paihtU"l.'lCO'l nox:peTa. y Cp6uju . .. , 66, 70, 72, 73. sg Zene Hrvatske u radniCkom pokretu ... , 92. t.:o IzveStaj Jnspekcije ra:da za 1921. godimu, Beograd, 1922, 215; Opwnu3oaauu paihtuK, 4, 13. noae.MOap 1921, 4, i 8, 27. uoae.M6ap 1921, 4. at Opza.uU3oaauu paduu1e, 63, 12. aazycT 1923, 3, 4; RadniCka Stampa, 63, 25. maj 1923, 4. 62 Opzauu3oaa·Ji.U paOuu?C, 14: 18. deY;,e.MOa.p; 17, 29. Oe~e.M.6ap 1921; 44, 2. anpu.n.; 63, 11. jyu; 93, 8. OKToOap; 104, 26. m<:To6ap; 112, 23. uoae.M6ap 1922. 146 nicama. U Dr2avnoj markarnici i radionici cigaret-papira u Beogradu, gde je blo zaposleno vise zena, jula 1922. godine, izveden je uspesan strajk radi povecanja nadnica. 63 Avgusta 1922. godine u strajk su stupili rudari u Sloveniji sa zahtevom za povecanje plata. Njima su u ovoj akciji pomagali clanovi njihovih porodica, taka da se, pored 12 hiljada rudara, broj strajkaca povecao na oko 40 hiljada. 64 Jula i avgusta 1923. godine ponovo su strajkovali rudari u Sloveniji, i to je bio jedan od najveCih strajkova u toku te godine. u strajk je stupilo oko 9 500 rudara Trbovlja, Zagorja, Kocevja, Hrastnika, Rajhenburga i Laskog. S njima su aktivno ucestvovale zaposlene radnice i zene radnika. Strajk je trajao 59 dana i u tom vremenu su vrsene neprekidne represalije nad rudarima. Veliki broj radnika bio je uhapsen, a medu njima je bilo i zena 65 U Jugoslaviji je 1923. godine radnicka klasa pokrenula 335 strajkova sa 13 232 ucesnika i 367 tarifnih pokreta u kojima je ucestvovalo 52 645 radnika i radnica. NajveCi broj tarifnih pokreta vodio se u industriji tekstila i odece, gde je bilo zaposleno mnogo zena. Sledece, 1924, godine broj strajkova i tarifnih pokreta je opao, taka da je u Jugoslaviji bilo 45 strajkova sa 5 155 strajkaca i 148 tarifnih pokreta sa 24 625 ucesnika. U svim ovim akcijama aktivno su ucestvovale i zene. Radnici i radnice Tekstilne tvornice u Zagrebu predali su 18. oktobra 1924. godine zahtev za povisenje plata. Pocetkom decembra doslo je do pregovora kojim je postignut sporazum za povecanje plata za 10 do 20 odsto i time je pokret bio likvidiran. 66 Krajem decembra 1924. godine tekstilni radnici i radice u Dugoj Resi uputili su zahtev za povecanje plata. Oni su bili spremni da se do kraja bore za svoje zahteve i da ne bi doslo do strajka, uprava preduzeca povisila je plate januara sledece godine za 15 odsto. U ,Domacoj tvornici rublja d.d." u Zagrebu poslodavac je snizio nadnice za 12 do 15 odsto. Usled toga u tvornici je doslo do parcijalnog strajka 12. oktobra 1925. godine Ll kojem je odeljenje za izradu kosulja sa 40 radnica obustavilo rad. One su se ponovo vrable na posao kada je udovoljeno njihovim zahtevima da im se ne u~a­ njuju plate. U isto vreme strajkovali su krojacki radnici i radmce u preduzecu ,Herkules" u Zagrebu. 67 U toku 1925. godine doslo je u Jugoslaviji do 73 tarifna pokreta u 184 preduzeca u kojima je ucestvovalo 28 106 radnika i radnica. 68 Do Treceg kongresa KPJ malo se radilo medu zenama i zato je neznatan broj radnica bio organizovan u sindikate. Posle Kongresa obnavlja se rad Odbora za agitaciju medu zenama u Nezavie3 Xpouo.aozuja padnu"ll.KOZ noKpeTa y Cp6uju ... , 79 . 64 Opzanu3oaauu paOuuK, 86, 24. a.szycT 1922. Arhiv CK SKS. fond Trbovelj-ska premog·okopna druZba, hr. 5 i 7, 1S23, 193; fond Zv:eza necd~snih strlllkovnih o;rga-n·izacij.a za Sloveniju, izveStaj od 18. septembra 1923; ARP, fond Kl, 1924, 61, 67 i 68. 6a J o s i1p C a zd, Nezavisni sindikati, knj. II, Zagreb, 1964, 271, 274, 275, 294, 297. 67 Organizovani radnik, 42, 15. oktobar; 43, 22. oktobar; 44, 29. okto~ bar 1925. 68 Josip Cazi, Nezavisni sindikati, knj. III, svezak drugi, Zagreb, 1967, 507, 508. 65 147 �snim sindikatima, oddavaju se posebne k:onferencije i predavanja za Zene i organizuju razni kruZoci. U pripremama za Prvi kongres Nezavisnih sindikata odrzavane su godisnje skupstine i kongresi pojedinih sindikalnih saveza, na kojima se raspravljalo i o radu i organizovanju zena radnica, a vrseni su i izbori uprava sindikalnih saveza i delegata za Kongres Nezavisnih sindikata. Pocetkom aprila 1927. godine odrzana je godisnja skupstina Saveza radnistva odjevne industrje i obrta u Zagrebu. U izvestaju o radu, koji je podneo Duro Salaj, govori se, izmedu ostalog, o organizovanju tekstilnih radnika i radnica u Tvornici ,Hermana Polaka" i konstatuje da su postignuti veoma dobri rezultati, ali da se i tu pojavio ORS (OpCi radnicki savez) i otpoceo sa razbijackom akcijom u cemu je delimicno i uspeo, jer je jedan dio Clanova otpao od klasne sindikalne organizacije, Zatim se raspravlja o tarifnom pokretu koji je voden u ,Domacoj tvornici rublja" i napominje da je odeljenje pegleraja napustilo rad zbog sikaniranja radnica na poslu. I u ovom preduzecu, u isto vreme, dosla je do izrazaja razbijacka akcija ORS-a. Na kraju je skupstina izabrala novu Upravu u koju je usia Anka Butorac. 60 Sledeceg meseca odrzan je u Beogradu Treci kongres Saveza radnika odjevne industrije i obrta Jugoslavije. U Centralnu upravu tog saveza izabrana je Anka Butorac. Ona je takode izabrana za delegata istog saveza za Zemaljski kongres Nezavisnih sindikata.1o Od 12. do 16. juna 1927. godine u Beogradu je oddan Prvi k?ngres Nezavisnih sindikata. G!avna tema Kongresa bila je ujedinJenje sindikalnog pokreta, ali se on, pored toga, bavio i drugim problemima, pa i pitanjem rada medu zenama. Posle ovog Kongresa poduzimaju se ozbiljnije mere u pogledu okuplJ;;tnja i sindikalnog organizovanja zena. U izvestaju, koji je CRSOJ (Centralni radnicki sindikalni odbor Jugoslavije) podneo Kongresu, govori se, izmedu 69 Sa godi,Snje SkJupSUne ik:rojaCa, Organizovani radnik, 15, 7. apTil 1927, 5. - An k a But o ·r a c - rodena 27. avgusta 1903. u Don,iem PazariStu, gospiCk!i srez; poCela da radi u Zagrebu u fabrici rubl,ia; 1925. pos·tala Clan sindi,kata, a 1926 Clan KPJ; izabrana u Upravu Saveza radni.Stva odjevne industrije i -obrta ru Zagrebu ·april a 1927, a maia - u Centralnu upravu Saveza radniStva odjevne industri,ie i obrta Jugos1avjje; istovremeno bLla i Clan IzvrSnog odbora Mesnog radnJ:Ckog sindika•lno,g veCa u Za•grel>u d Clan Komi.sije za rad medu Zenama pri tom veCu; zbog revolucionam()g rada stalno proga~ njana- od policl.ie i viSe puta hap.Sena; 1929. osudena na godim..t dana robije; 1931. oti.Sla u SSSR, ,gde .ie .pohadala KomunistiCki univerzitet nacLonalnih ma~ ·njina Zapada; 1PD povratku u zemlju r<:ldiJa u URSSJ u Cakovou; onjen rad se uoCio i ubrzo je bila ·uhapSena i sprovedena u muZevljevo r:odno mesto u Hercegovina; zatim je oti.Sla u drugi radniCki centar. u VaraZdin Kad'l: S'U na.§i dobrovoljci nm u Spaniju, ;pokuSala je i {JD8 da ode, ali je ponovo bi,la uhap~ Sena. Na partijskoj Pokrajinskoj konferenci.H za Hrvatsku, 1940. g.odine, izabrana je za Clana CK KP HrVatske. A vgusta 1940; ponovo uhapSena i internilrana u LepogJavu, gde ju je zatekla okupaci.ia; odatle je premeStena u GosroiC, a zatim u Jastebarsk.o i, najzad, u ustaSki logor ,.Danica" u Koprivn;ci, odakle je pobegla 26. decembra 1941. godine i doSla u Zagreb; januara 1942. odlazi u .paTtizane i kod sela Ve1iko KrCevo nailazi na ustaSku zasedu koia je t~~'ko ranjava i prebacuje u Kostalniru; tu iE'!- od strahovitog muCenja podlegJa ranama. ProglaSena je za narodhog heroja. 70 Opwuu.3oaam( paOnux:, 39. 29 . .M.aj 1927, 4; Kongres odevnih radnikc., Organizovani radnik, 23, 2. jun 1927, 2. 148 ostalog, o zaposljavanju i eksploataciji radnicke klase i konstatuje da kapitalisticka klasa ,u jaram surove eksploatacije sve vise uvlaci zensku i decju radnu snagu kao jeftiniju ili besplatnu, a pri tom i daleko manje otporniju od muske radne snage". Zatim se naglasava potreba organizovanog rada sa zenama i decom u preduzecima i kaze: ,s obzirom na sistematsku tendenciju uvlacenja zenske i decje radne snage u preduzeca svih vrsta, u cilju njihovog iskoriscavanja kao strajkbrehera i nesvesnih pomagaca u rusenju radnih uslova, od neophodne je vaznosti da se na'li sindikati povezu sa tom masom, da ih organizuju i vaspitaju u duhu klasne borbe i na taj nacin osposobe za aktivne borce protiv brutalnosti kapitala". 11 Kongres je raspravljao o niskim nadnicama i eksploataciji zenske radne snage i odlucio da se sindikati bore za ,povecanje i izjednacenje plata zenama i mladim radnicama po principu: za jednak rad jednaka plata". U Rezoluciji Prvog kongresa Nezavisnih sindikata kaze se da je duznost Nezavisnih sindikata da obrate najvecu paznju na organizovanje i klasno prosveCivanje zena i mladih radnika, da se u tom cilju pri CRSOJ obrazuju komisije koje ce pod rukovodstvom CRSOJ organizovati delatnost medu zenama i omladinom. 72 Na prvom plenumu CRSOJ, koji je odrzan posle Kongresa, reseno je da Izvrsni odbor CRSOJ, u duhu kongresnih odluka, izradi pravilnik za rad medu zenama i omladinom. Zatim, da u sto kracem roku pristupi formiranju komisije za rad medu zenama pri CRSOJ i da preko nje forsira obrazovanje istih komisija pri sindikalnim savezima, mesnim radnickim sindikalnim vecima i pododborima. U Beogradu je 24. juna 1927. godine odrzana sednica Izvrsnog adbora CRSOJ na kojoj je, izmedu ostalog, formirana Centralna komisija za rad medu zenama. U Komisiju su imenovane: Draga Stefanovic, Clan sekcije zena u podruznici graficara u Beogradu, Branka Todorovic, clan Glavnog odbora Saveza trgovaCkih pomocnika, Angelina Jakovljevic, clan Uprave beogradske sekcije herihtera, Hristina Kovacevic, herihterka, jedna drugarica koju odredi Savez sivackih radnika i Milivoje Kaljevic, drugi sekretar Izvrsnog odbora CRSOJ. Posle deset dana, Komisija je 5. jula odrzala svoju prvu sednicu na kojoj se konstituisala. Za predsednika Komisije je izabrana Draga Stefanovic, za sekretara -- Brana Todorovic, a za blagajnika - Angelina Jakovljevic. Na sednici je odluceno da se uputi manifest radnicima u kome ce se ukazati na tezak polozaj zena u radionici i van radionice, pozvati ih da se organizuju i da se izradi pravilnik za rad Komisije. Osnovni zadatak ove Komisije je bio da privuce radnice u sindikalnu organizaciju, a zatim da organizuje prikupljanje statistickih podataka u celoj zemlji o ucescu Zenske radne snage u svim privrednim granama, o visini nadnica i duzini radnog dana, o stambenim prilikama zena radnica i slicno.78 71 IzveSta.'i Centralnog radniCkog sindikalnog odbora Jugoslavije zu. 1923-1927. godinu, podnesen Prvom kongresu Nezavisnih sindikata, Beograd l927,8i9. ' 72 IzveSta.j Centralnog radniCkog sindikalnog odbora ... , 46; Opzauu3osanu padnuJC, 35, 15 . .M.aj; 44, 16. jyu; 45, 19. jy1t; 46, 23. jyn; 49, 3. jy.a; 23, 2. jun; 24, 9. jun; 28. 7. jul 1927, 2. 78 Opzanu3osanu paduuK, 46, 23. jyn; 48, 30. jyu; 52, 14. jy.fl.; 66, 1. cenTeJt.6ap 1927, 3. 149 �Na sednici Izvrsnog odbora CRSOJ, 18. jula 1927. godine, konstatovano je da je Komisija za rad medu zenama na svojoj sednici odlucila da se formiraju komisije za rad medu zenama po oblastima i da se obratila Oblasnom sekretarijatu CRSOJ u Zagrebu i drugim mestima u cilju ostvarivanja ove odluke. 74 Doneseni zakljucci u pogledu rada sa zenama prvi put su se realizovali neocekivano brzo i pristupilo se formiranju komisija za rad sa zenama pri mesnim sindikalnim vecima. Iz izvestaj a Mesnog radnickog sindikalnog veca vidi se da je u Krusevcu, polovinom septembra, postojala komisija za rad sa zenama od tri Clana. Ona je poslala izvestaj o radu u Fabrici sapuna ,Merima" u kojoj je bilo zaposleno vise zena nego muskaraca.75 U Zagrebu je 17. oktobra 192.7. godine odrzan plenum Mesnog radniCkog sindtkalnog vee a, kojem su prisustvovali clanovi svih uprava podruznica .. 0 sindikalnom organizovanju radnika referisale su Barica Debeljak i Anka Butorac i kritikovale potcenjivanje rada na organizovanju radnica. Posle opsirne diskusije zakljuceno je da se osnuje Komisija za rad medu zenama pri Izvrsnom odboru Mesnog radnickog sindikalnog veca. U Komisiji su bile drugarice: Barica Debeljak, Anka Butorac, Marija Grzetic, Zora Nikolic i drugovi Ivan Krndelj i Josip Broz. Plenum je odluCio da sve uprave podruznica i poverenici treba da polazu racuna o tome sta su uradili na organizovanju radnica. 76 U to vreme formirane su komisije za rad medu Zenama i pri mesnim radnickim sindikalnim vecima u Beogradu, Subotici, N ovom Sadu i Osijeku; u tom smislu aktivirale su se i sindikalne organizacije. u komisijama je bilo po 8 clanica i 95 odsto su radnice iz preduzeCa.77 Komisija za rad medu zenama pri CRSOJ iij,Beogradu ogranicila je svoj rad samo na neke saveze u N ezavisnim sindikatima. Ona je u tim savezima sazivala sastanke organizovanih i neorganizovanih zena i drzala referate 0 vaznosti organizovanja zena i drugim problemima koji su interesovali radnice. Zatim je preko stampe pozvala radnice da saraduju u listu Opzauu3oaauu pailuuK i trudila se da u preduzecima pronade pismenije zene koje bi bile redovni saradnici u sindikalnoj stampi. Komisija je organizovala zene u strajkovima i nastojala da se one dosledno bore za ostvarenje prava radnicke klase. 2enska komisija pri MRSV u Zagrebu pretezno je delovala u savezima tekstilaca i sivaca, zivezarskih radnika i radnica i kelnera. Ona je svakih 14 dana, a po mogucnosti i svake nedelje, sazivala sastanke radnica po preduzecima na kojima su dr2ani referati o ekonomskom polozaju radnica, o radnom vremenu, o borbi za vece nadnice i drugim problemima. Sastanke je posecivalo 40 do 100 zena i na njima se insistiralo da se radnice organizuju u N ezavisne sindikate. Komisija je nastojala da prikupi podatke o zapo·· slenim radnicama, o visini njihovih nadnica i radnom vremenu i 74 75 76 Isto, 54, 21. jul 1927, 3. Isto, 70, 18. septembar 1927, 4. Plenum M.R.S.V. .u Zagrebu, Organizovani radnik, 43, 20. oktobar 1927, 3. 77 150 ARP, fond KI, 1928/60. slala je na rad u preduzeca aktivistkinje sa odredenim zadacima. Ona je pozivala radnice -da saraduju u listovima Borba i Opzauu3oaauu pailuun u cemu se prilicno i uspelo; objavljeno je vise dopisa iz preduzeca o polozaju zena radnica. Komisija je nastojala da sto vise zena ucestvuje u tarifnim pokretima i strajkovima.78 Jedan od najuspesnijih sastanaka zena odrzan je 18. novembra 1927. godine u Zagrebu. Sastanku je prisustvovalo vise od 100 radnica iz veCih tvornica u gradu. Glavni referat podneo je Duro Salaj, sindikalni funkcioner, a zatim su govorile dve drugarice iz ,Domace tvornice rublja d.d." o stanju u njihovoj tvornici. One su u izlaganju istakle poteskoce na koje nailaze prilikom organizovanja radnica. Zatim se raspravljalo o sindikalnom organizovanju radnica i u drugim preduzeCima i konstatovano je da u Zagrebu in;a vis<; od 3 000 zaposlenih zena koje treba aktivirati u svakodnevnoJ borb1 radnicke klase. Naglasena je potreba da radnice vise Citaju radnicku stampu i literaturu i zakljuceno je da komisija za rad medu zenama izradi konkretna uputstva za rad i predvidi teme za niz predavanja.79 Nekoliko studentkinja komunista u Zagrebu bilo je zaduzeno da idu u preduzeca i rade s radnicama. Tako, na primer, J elena Nikolic student medicine, dobila je partijski zadatak da se javi Duri S~laju i da pod njegovim rukovodstvom radi medu tekstilnim radnicama u .Nezavisnim sindikatima. Ona je cesto isla na sastanke radnica u preduzeca u kojima je bilo zaposleno vise zena i radila je u Komisiji za rad medu zenama. Od najaktivnijih radnica u tvornicama su osnivane simpatizerske grupe zena, koje su, pored smdikalnog rada, dobijale i razna partijska zaduzenja, a zatim primane u KPJ. Rad medu zenama u Zagrebu bio je najbolje organizovan u Tvornici ,Frank", ,DomaCoj tvornici rublja d.d.", ,Unionu", u tekstilnim tvornicama i Tvornici duvana. U radu sa zenama isticale su se: Zlata Miler, Marija Zumer, Jelena i Zora Nikolic, Anka Grzetic, Tatjana Marinic, Anka Butorac, Barica Debeljak i Lucija Borjan Jurin. 80 U Zagrebu je 20. januara 1928. godine na sastanku zena odluceno da se odrzi nekoliko predavanja 0 polozaju zene u razvitku drustva. Predvideno je da se u kracim vremenskim razmacima odrze tri predavanja, i to: o matrijarhatu, o polozaju zena u robovlasnickom periodu i feudalizmu i 0 polozaju zene u doba kapitalizma i imperijalizma.• 1 I u Beogradu se u to vreme posvecivalo vise paznje sindikalnom organizovanju radnika. U Fabrici trikotaze ,Moravija" bilo je zaposleno vise zena, koje su bile organizovane u Savezu radnistva odjevne industrije i obrta Jugoslavije. Na 78 79 I,sto. AIHRPH, MRSV, fkut. 1; Organizovani radnik, 48, 24. novembar 1927, 5. eo ARP, Se6anje Jelene NikodiC, MG 2914; Zene Hrvatske u radniCkom pokretu . .. , 150. st ·Plan predavanja j,e naip:MV:i•1a ri ocga[rlzova1a sastan:ke Zena Kom1sqa za rad 1sa Zenama pri Mesnom rardni•Ckom sdndi':kialnom veCu. Prvo rpredavanJe je lb:L1o zalkazano za 10. :februar, ali onije odciano, j-er ga .je polddja zabranila. - Organizovani radnik, 6, 9. februar; 7, 16. februar 1928, 5. 151 �siroj sidikalnoj konferenciji izabrana je 'uprava sekcije u kojoj j" bilo vise zena, i to: Dobrila Panic, predsednik, Milica Vihner, sekretar, Ljubica Stamenkovic, blagajnik, i dva radnika clanovi uprave, a u finansijsku kontrolu izabrane su Persa Zilavic i Zivka Gajic." Na plenarnim sednicama CRSOJ i nekim oblasnim konferencijama postavljano je pitanje rada sa zenama, a tek polovinom aprila 1928. godine objavljen je Pravilnik Centralne komisije za sindikalni rad medu zenama. Prema Pravilniku, Centralnu komisiju za sindika:Jni rad medu zenama sastavljen od sest radnica i jednog prestavnika CRSOJ, imenuje Izvrsni odbor CRSOJ. Ona je tehnicki organ CRSOJ i radi prema njegovim direktivama. Pravilnikom se predvida osnivanje komisija za rad medu zenama i pri mesnim radnickim sindikalnim vecima, koje imenuje Izvrsni odbor MRSV, i one su organizaciono i aktivno povezane ·sa Centralnom komisijom i rade na istim zadacima. Clan 6. ovog Pravilnika odreduje sledece zadatke Centralne komisije za sindikalni rad medu zenama: a) da od ravnodusnih radnica, koje su u ogromnom broju u fabrikama i radionicama daleko od sindikalnih organizacija, stvori klasne borce i da ih stavi pod uticaj Nezavisnih sindikata; b) da ·komisijama za rad medu zenama pri MRSV organizuje sistem poverenica i odrzavanja redovnih konferencija i na taj naCin uspostavi sto tesnju vezu sa radnicama u oreduzecima; v) da prikuplja statisticke podatke o uslovima rada zena ida iste objavljuje u radnickoj stampi; d) da se stara i vrsi kontrolu nad sprovodenjem zastitnog radnickog zakonodavstva, a narocito ukoliko se odnosi na zene radnice; e) da upoznaje zene sa svim aktuelnim pitanjima koja su od interesa za radnicku klasu; f) da se brine za zdravstveno prosvecivanje zena, kako bi one mogle odgajati zdrav mdnicki podmladak; g) da radi na suzbijanju zastarelih tradicija, shvatanja i obicaja koji zenu odvode od puta klasne borbe; h) da podnosi predloge CRSOJ o izvrsavanju postavljenih zadataka. Zatim, Pravilnik predvida da se celokupni rad centralne komisije za sindikalni rad medu zenama, kao i njenih organa, krece u duhu Statuta CRSOJ i odluka Kongresa Nezavisnih sindikata; da poverenice po preduzecima i radionicama rade po direktivama mesnih komisija za sindikalni rad medu zenama. Za izvrsavanje postavljenih zadataka Komisija treba da prikupi materijalna sredstva od prodaje specijalnih markica; od pnredaba, koncerata i predavanja; od dobrovoljnih priloga; od rabata dobijenog prodajom stampe i literature i da kontro!ise kako se sredstva trose. Pocetkom aprila CRSOJ je potvrdio navedeni Pravilnik. sa . Na osnovu postavljenih zadatka Komisiji za sindikalni rad medu zenama, vidi se da je organizovani rad sa zenama stalno u pocetnoj fazi. Pravilnik je odredio smernice za buduci rad, ali je treba:Jo mnogo vremena, strpljivog i sistematskog rada da bi se postigli zapazeniji rezultati. Centralna komisija za sindikalni rad 82 Op~auu3oaanu paCh-tuK, 94, 11. Oe-u..e.o~t6ap 1927, 4. 811 Praviln1lk Centralne komi•sije za rsindikaln-i rad medu Zenama rprdl.et~rkama pri CRSOJ tsu rpotpisali IJ)redsednik i sekrebar CRSOJ. Opzanu3oaau1' paOuu'X:, 31, 15. anpu~'~- 1928, 4. 152 medu zenama pri CRSOJ nije imala mogucnosti da deluje u celoj zemlji i da ostvaruje uvid u postignute rezultate mesnih komisija. Njen rad se uglavnom ogranicavao na Beograd i bliza mesta u Srbiji, a bila je i sastavljena od poznatih sindikalnih aktivistkinja iz Beograda. Od inicijative i mogucnosti mesnih radnickih sindikalnih veca zavisilo je organizovanje mesnih komisija za sindikalni rad medu zenama i okupljanje radnica po preduzecima i radionicama. Relativno mali broj zaposlenih bio je u sindikalnim organizacijama u ono vreme. Tako na primer, u Tekstilnoj tvornici ,Polak i sinovi" u Zagrebu, 1927. godine, bilo je zaposleno oko 480 radnica i radnika, a od toga je bilo organizovano u Nezavisnim sindikatima oko 150. Od sredine 1927. do maja 1928. godine u Zagrebu je bilo zaposleno vise od 3 000 radnica, a svega 100 organizovanih u Nezavisnim sindikatima, dok ih je jos manje bilo u Ujedinjenim radnickim sindikatima iii Hrvatskom radnickom savezu. 84 Ovaj podatak iz jednog od najjacih radnickih centara, u kojem su se ulagali odredeni napori u radu sa industrijskim radnicama, ocito govori o tome da se radu medu zenama posveCivalo vrlo malo paznje. Mnogi aktivisti zanemarivali su organizovanje radnica smatrajuci da je to manje vazno za radnicki pokret. U listu Oraanizovani radnik navodi se da je to glavni uzrok sto je ovako mali broj zena u organizaciji Nezavisnih sindikata. U Rezoluciji o sindikalnom pitanju, usvojenoj na Cetvrtom kongresu KPJ, konstatuje se da zenska radna snaga postaje sve vazniji faktor u proizvodnji i da zbog toga Partija mora posvetiti posebnu paznju radu medu zenama i organizovati ih u sindikate, da treba da pojaca svoju delatnost u borbi za zastitu zenske, mlade i nekvalifikovane, radne snage. 85 I na drugim partijskim i sindikalnim skupovima i u radnickoj stampi postavljalo se pitanje organizovanijeg rada sa zenama i prijema radnica u Nezavisne sindikate ali se to u praksi veoma sporo ostvarivalo. Radnice su se isticale ~ poznatim strajkovima u tekstilnim fabrikama, gde ih je 57,5 odsto bilo zaposleno, a jedva 1 odsto organizovanih u sindikatu.•• Posle Cetvrtog kongresa KPJ pocelo se intenzivnije raditi sa zenama. Medutim, ubrzo je doslo do zavodenja diktature u Jugoslaviji, te raspustanja Nezavisnih sindikata, hapsenja partijskih i sindikalnih rukovodilaca, a samim tim i do onemogucavanja rada na sprovodenju donesenih rezolucija i odluka. Akcije, koje su u poslednje dve godine poduzimane u pogledu organizovanja zena u revolucionarne sindikate, bile su prekinute i taj rad ponovo je doveden u pocetnu fazu. Od snalazenja KPJ u novim uslovima rada zavisilo je i organizovanje zena i pridobijanje za revolucionarni radnicki pokret, a u tom se napredovalo vrlo sporo. Iako je mali broj zena bio u organizaciji KPJ i Nezavisnih sindikata, one su nesrazmerno vise ucestvovale u pojedinim akcijama koje su se u to vreme vodile, a narocito posle Treceg kongresa KPJ i Prvog kongresa Nezavisnih sindikata. :: Borba, 12,,12. mart 1927; Organizovani radrdk, 45, 15. novembar 1928, 5. Pe3o.n.y'l{UJa o cuudwea.n.no.M. nuTa·thy, JilcTopujc'ICu apxus, TOM II, Beo- rpa/1, 1949, 205, 207. 86 Organizovani Tadnik, 50, 20. deczmbar 1928, 3. 153 �Preko Nezavisnih sindikata organ{zovane su proslave Medunarodnog dana zena u pojedinim mestima i preduzeCima. Za organizovanje masovnih proslava nije bilo uslova, tako da su se one obicno svodile na objavljivanje prigodnih clana u sindikalnoj stampi, odrzavanje polulegalnih uzih sastanaka s radnicama, na kojima se govorilo o istorij atu i znacaju proslave Dana zena, o polozaju zene u Jugoslaviji, i na pozivanje radnica da pristupe organizacijama Nezavisnih sindikata. Opza1iU.30Ba1iu pail1<u1< je, na primer, povodom 8. marta 1926. godine objavio veCi propagandni Clanak kojim su zene pozivane da stupe ,rna u kojoj formi u organizovane redove proletarijata." 87 Clanak sa slicnom sadrl!:inom objavio je sledece godine u isto vreme, Organizovani radnik iz Zagreba, u kojem se narocito apeluje na radnice da se organizuju u Nezavisne sindikate. Zatim je povodom 8. marta 1927. godine u Zagrebu oddana uspesna Konferencija zena kojoj je prisustvovao veci broj sindikalno organizovanih radnica i radnika. 0 znacaju Medunarodnog dana zena referisao je Dusan Grkovic, sekretar Saveza kozaraca. Govoreci o izrabljivanju i ponizavanju zena radnica, on je naglasio da treba pojacati rad medu zenama, da ih treba privuci u sindikalne organizacije i otrgnuti od uticaja burzoaskih i sitnoburzoaskih organizacija, predrasuda i tradicija. I drugi referenti na toj Konferenciji naglasavali su da je ,pridobijanje i organizovanje radnica jedan od najprecih zadataka radnickih sindikata u danasnje doba". 88 Sire . manifestacije zena prilikom proslava 8. marta nisu se mogle odrzavati, jer su svi skupovi takvog karaktera koje su organizovali KPJ i Nezavisni sindikati bili zabranjivani. Po preduzecima i radionicama odrZavani su zatvoreni sindikalni sastanci Zena na kojima se govorilo o znacaju Medunarodnog d-a zena, o polozaju zena kod nas i u svetu, o borbama zena protiv rata i o potrebi da se organizuju, kako bi se na taj nacin uspesnij e borile za ostvarivanje pune ravnopravnosti u drustvu. U proslavama 1. maja aktivno su sa ostalim radnicima ucestvovale i zene. Radnicki listovi objavljivali su prigodne clanke na temu polozaja zene u drustvu u kojima su radnice pozivane da se organizuju u sindikalne organizacije. U prvomajskim proglasima, koje su po preduzecima rasturale i radnice, takode se govorilo o polozaju zena i borbi radnicke klase za ostvarenje njihove pune ravnopravnosti. Borbenost i klasna svest radnica najvise je dolazila do izrazaja u strajkovima. Vecinu strajkova vodili su radnici i radnice manjih preduzeca, ali su bili najzapazeniji strajkovi industrijskih radnika u tekstilnoj industriji u kojoj je i bilo zaposleno najvise zena. Strajkaci su se borili za povisenje nadnica, protiv produzavanja radno!i( vremena, za ispunjavanje odredaba kolektivnog ugovora, za pnznavanje radnickih poverenika, protiv otpustanja radnika s posla, za isplacivanje zaradenih nadnica, za placanje prekovremenog rada, protiv uvodenja akordnog rada itd. 87 154 Opwu-u3osam£ paOmtK, J9, 11 . .r~tapT 1926. 88 Organizovani radnik, 10, 3. mart; 12, 17. mart 1927, 2 i 18, 10. mart 1927. Jedan od najvecih strajkova bio je u trikotazi ,Beogradska tekstilna industrija A.D.", u jesen 1926. godine, u kojoj je bio zaposlen veliki broj zena. 89 Visina nadnica u fabrici kretala se od 18 do 40 dinara. N ekvalifikovani radnici primali su 24 do 32 dinara dnevno, a radnice 24 dinara, i to posle cetiri godine rada u preduzecu, dok su svega tri radnice primale vise od 28 dinara dnevno. Polukvalifikovani radnici s vecim radnim iskustvom primali su 32 do 36 dinara, a retko 40 dinara dnevno, mladi radnici 20 do 28 dinara, dok su mlade radnice primale 18 do 24 dinara dnevno. Kvalifikovanim radnicima placano je 5 do 8 dinara na sat, a radnicama koje su. radii: ~a akord u tkacnicama 550 do 650 dinara nedeljno, ~ b1lo. Je ~lucaJeva da su za 1st? vr~me zaradivale syega 400, pa 1 manJe dmara, 1ako su u fabnc1 md1le po nekoliko godina i same izdr2avale svoju porodicu. U preduzecu je postojao sistem kaznjavanja radnika i radnica, Cak i za sitnice, novCanim globama koje su ponekad prelazile zaradu radnica za dve nedelje rada.•• Pred pocetak strajka u ,Trikotazi" je radilo oko 1 500 radnika i radnica, od kojih je 150 bilo u komunistickim N ezavisnim sindikatima, a 300 u socijaldemokratskom Opstem radnickom savezu (ORS-u). 91 Kao sto se vidi iz ovih podataka, broj sindikalno organizovanih radnika i radnica bio je veoma mali, a pored toga ove dve sindika1ne organizacije nisu se medusobno slagale, sto je pogQ.rsavalo ionako teske uslove za rad u preduzecu. Sredinom oktobra smanjene su nadnice radnicima i radnicama sto. je ~a teske uslove za rad dovelo 18. oktobra do strajka koji j~ traJao sest nedelJa. Radnicima i radnicama koji su prebaceni da rade na akord smanjene su nadnice za oko 70 odsto sto je izazvalo opsti revolt u preduzecu. Sutradan, 19. oktobra, radnici , Trikotaze" su. odrzali zbo:. i_ doneli Rezoluciju u kojoj se osuduje pokusaj vlasnika da smanJI 10nako niske nadnice i trazi zastita radnickih prava. Zatim je reseno da se izabere delegacija od predstavnika svih odeljenja, koja bi zavrsila pregovore s Upravom. Ubrzo je izabrana del_egacija od 14 clanova u kojoj su u ime radnica bile: Ljubica F1hpovJC, Zorka Golubovic, Vera Mitrovic, Milica Radic, Kristina Aleksic, Mileva Arsic i Ljubica Trifunovic. Pri1ikom isplate zarada, 23. oktobra, 32 radnika i radnice koji su bili pokretaci strajka dobili su otkaz, a medu njima i cela uprava mesne sindikalne sekcije. Posle toga, jedna radnicka delegacija je trazila da se povuce otka7. otpustenih radnika i radnica. V1asnici preduzeca nisu hteli da prime radnicku delegaciju, niti su udovoljili njihovim zahtevima, pa je 25. oktobra doslo do opsteg strajka u ,Trikotazi" u kojem je ucestvovalo 1 500 radnika i radnica. U strajkackom odboru bilo je nekoliko radnica koje su se angazovale na izvrsavanju raznih zadataka. u toku strajka odrzano je vise zborova strajkaca na kojima su isti89 U ,'DrikotaZi" u Beogradu 1bHo je .zaposleno 1 200 radnica i D>ko 500 radniJka. ·(Organizovani radnik, 45, 15. novembar 1928, 5.) 00 Opzauu3osauu paC.htu'IC, 84, 29. OKTo6ap; 85, 31. OKT06ap 1926, 1; B o~ r y M 11 JI X p a 6 a K, IllTpaj'K. paOnuKa y TpUKOTaxu BeozpaOC'x:a Tex:cTuJ!.na U1U)ycTpuja A. P..", 1926, ro,u;MrulbaK rpa,D;a Beorp~~a Klb, VI Beorparr 1959, 230. ' ' ....... 91 BoryMJi:IJI Xpa6aK, n,~n., 231. 155 �eani zahtevi radnika i radnica i upoznavalo se s rezultatima pregovora sa upravo;n pred~~eca. Med:;t ra~n!cima _i<; postt;iala velika solidarnost u straJku, a nJlh su podrzavah 1 radmc1 ostahh beogradskih i drugih preduzeca u zemlji. Od pocetka novembra do 19. deeembra za strajkace je prikupljeno 48 295 dinara .. Prilozi u novcu su stizali iz svih krajeva u zemlji i zene su se obicno angazovale u njihovom prikupljanju. Na ishod strajka uticao je ORS, koji je otvoreno ustao protiv strajka i u celoj ovoj akciji vodio razbijacku politiku medu radnicima i radnicama. ORS je pozvao radnike da se jave na posao, a njegovi predstavnici su objavili da je strajk zavrsen. Policija je 20. novembra, bez ikakvih razloga, pocela da hapsi strajkacke straze i druge radnike koji su se nalazili u neposrednoj blizini i na taj nacin onemogucila strajkace da dalje strajkuju. ;E'ritisak na njih vrsili su poslodavci, policija i radnicka organizacija ORS, zbog cega je strajk okoncan, ali bez uspeha. •• . •. • . U julu je poceo, a u oktobru 1926. godme se zavrsw straJk krojackih radnika i radnica u Zagrebu. Oni su se borili protiv snizavanja nadnica, ali se strajk zavrsio neuspehom. I u Beogradu su poslodavci traziil da se snize nadnice krojackih radnika ! radnica i zbog toga je doslo do strajka 12. oktobra iste godine. Strajkaci su trazili da se sacuva tarifa koja je potpisana 28. maja 1924. godine. Policija je za vreme strajka uhapsila vise radnika. Posto je veliki broj poslodavaca priznao i potpisao dotadasnju tarifu, strajk je uspesno zavrsen. U toku 1926. godine vecini radnika i radnica bila je snizena zarada za 10 do 15 odsto. 93 Tarifni pokreti i strajkovi u 1927. znatno su povecani u odnosu na 1926. godinu. Dok je u Jugoslaviji ;tg26. bilo 46 tarifnih pokreta sa 4 617 ucesnika i 46 strajkova sa 10 979 ucesnika, sledece godine je bilo 85 tarifnih pokreta u kojima je ui':estvovalo 7 408 radnika i radnica i 79 strajkova sa 9 438 strajkaca.'4 Jedan od najveCih strajkova u 1927. i pocetkom 1928. godine, u kojem je ucestvovalo oko 60 odsto zena, bio je strajk tekstilaca u ,Domacoj tvornici predenja i tkanja d.d." u Dugoj Resi. U odeljenju vikleraja bile su zaposlene vecinom zene, i to uglavnom ispod 20 godina zivota. Njihove plate bile su dosta neujednacene, pa je, na primer, bilo radnica koje su zaradivale po 39 dinara nedeljno, a neke i po 140 do 180 dinara za isto vreme. Visina zarade zavisila je i ad kvaliteta pamuka, koji su dobivale na obradu. Vecini radnica prosecna mesecna plata nije bila dovoljna za najosnovnije 92 OpzaHU30Ba1-!.u paOnu'H:, 82, 29. O?CTo5ap; 85, 31. 01CT06ap; 87, 7. nose..~~6ap; 89, 14. noae.M6ap; 91, 21. noae.At6ap; 92, 25. noae.M6ap; 93, 28. uoaeM6ap; 95, 5. Oeu.,e.M.6ap; 96, 9. Oe~e.M.6ap; 97, 12. de~e..«.6ap; 98, 16. Oe~e.u6ap 1926; B or y M vr JI X p a 6 a K, n.n., 232-260; Hronologija radniCkog pokret u Srbiji ... , 200, 201; Beogradska t·rikotaZa Sest nedelja u StTajku, Tekstilci Jugoslavije, Zagreb, 1966, 273. 93 Opza?--I.U3oaaRu pa(h-tuK, 62, 12. aazycT; 64, 19. aazycT; 79, 10. o?CTo6ap; 80, 14. OKTot5ap; 81, 17. o?CToOap, 83, 24. OKTo6ap 1926; Hronologija radniCkog pokreta u. Srbiji ... , 200; J o sip C a z i, Tarifno-Stra,jka8ke akcije u HnJatskoj 1926. godine, Nezavisni sindikati, lk!nj. treOO, ·sv~ rdrugj., .Zagreb, 1967, 509, 535. 114 J •O s i rp C a z d, n.d., 536, 554. 156 zivotne potrebe i zato su one sa svojim poverenicima pet puta intervenisale da im se plate povise. Uprava preduzeca im je obecavala da ce to pitanje resiti, ali kako ni posle mesec dana obecanja nisu ispunjenja, 130 radnica ovog odeljenja je stupilo 16. februara u strajk. Zbog toga je 19. februara 400 radnika i radnica dobil<> otkaz od uprave preduzeca s obrazlozenjem da ce obustaviti svaki rad u vikleraju. Uprava je obecala radnickim poverenicima da ce· novom tarifom, koja je u izradi, povisiti radnicama u tom odeljenju plate, ali zato nije davala nikakvu garanciju i radnice su nastavile da strajkuju. Ona nije htela da vodi pregovore s predstavnicima strajkaca i zatrazena je intervencija Oblasne inspekcije za rad,. koja je organizovala pregovore izmedu poslodavaca i radnica 26. februara. Na pregovorima je reseno da se radnicama u tom odeljenju povise plate do· 16 odsto, da se sve radnice koje su ucestvovale u strajku vrate na posao i da se povuku svi otkazi. N a taj nacin ovaj strajk je uspesno okoncan.'5 Drugi strajk tekstilaca u ,Domacoj tvornici predenja i tkanja d.d." u Dugoj Resi otpoceo je 15. novembra iste godine i trajao je 11 nedelja. Ova je bio jedan ad najvecih strajkova za poslednjih sedam godina. Nadnice zaposlenih u ovom preduzecu bile su suvise niske. One su u odeljenju tkaonice iznosile 32 do 160 dinara nedeljno. Oko 320 radnika i radnica ovog odeljenja stupili su u strajk, a kasnije su im se pridruzili i ostali. Ostala odeljerija, koja su jos· radila, davala su deo svoje zarade u strajkacki fond. Pre pocetka strajka, 9. novembra, vodeni su pregovori izmedu direkcije tvornice· i radnickih poverenika. Predstavnici radnika su ukazali na veliku nesrazmeru izmedu cena Zivotnih namirnica i radniCkih nadnica i predocili su tezak polozaj zaposlenih u preduzecu. Centralna uprava Saveza radnistva odjevne industrije i obrta Jugoslavije trazila je ad ministra za socijalnu politiku da posalje komisiju, koja bi ispitala uslove pod kojima rade radnici i radnice u ovoj tvornici i intervenisala kod tvornicke uprave, koja je izjavila da radnicki zahtevi nisu opravdani, da su radnicke plate dobre i da se nece udovoljiti radnickim zahtevima.'6 Vee prvih dana strajka odred zandarmerije je usao u Dugu Resu i pocele su represalij e nad radnicima, a sindikalni funkcioneri pozvani su u Karlovac na saslusanje. Posle tkaonice u strajk je stupilo .odeljenje predionice, taka da se on s novim strajkacima. prosirio 24. decembra za jos 800 radnika i radnica. Uprava predu-zeca dala je svim radnicima otkaz na 14 dana i zabranila izdavanje· sledovanja drva i popravak stanova. Krajem decembra strajkacima se pridruzilo jos 200 radnika i radnica, taka da je u strajku bilo· oko 1 600 lica. 97 ns U ,DomaCoj tvornici predenja d tkanja d.d." u Dugoj Resi tri do Cetiri". radnice birane su za radniCke -poverenike. - Organizovani radnik, 3, 13. januar;: 10, 3. mart; 11, 10. mart 1927, 6. oo Organ-i.zovani radnik, 47, 17. novembar; 48, 24. novembar; 88, 20. no·· vembar; 90, 27. novembar 1927. !}7 Podaci ·o broju uCesnLka u· StrajJru u ,DomaCQj tv-ornici predenja i tkanja d.d." u Dugoj Resi razliCiti. ISU, tak-a da se p-o-minje 1600 do 1850 Straj-kaOa. (Organizovani radnik, 49, 1. decembar; 521 22. decembar 1927; 91, 1.. 157 �Pokrajinski radnicki sindikalni odoor za Hrvatsku i Slavoniju ~zda? j~, pov'?dom stra)ka, proglas kojim se objasnjavaju uzroci straJka 1 radmc1 1 radmce poz1vaJu da materijalno pomognu strajkacima. Ovu akciju podr2ao je CRSOJ i trazio je od sindikalnih organizacija u zemlji da pruze pomoc ucesnicima iltrajka u Dugoj ResL Dobrov?_ljni prih>zi _za ~trajkace prikupljani su u mnogim mestJma 1 v_ecma radmka Je ucestvovala u ovoj sabirnoj akciji, ali Je to 1pak b1lo nedovolJno da potrebe ovako veiikog strajka. Pomoc koju. su ~trajka~i primali bila je .suvise mala i za zivot nedovoljna. PolozaJ straJkaca posebno Je otezavala zima i pomanjkanje ogreva. Radn~cka klasa je izrazila svoju solidarnost sa strajkacima u Dugoj Res1 1 p~eko zborova koji su organizovani u vise mesta u zemlji. CRSOJ Je u Beogradu sazvao veliki zbor 15. janHara 1928. godine na kojem su radnici i radnice ovog grada upoznati s rezultatima strajka u Dugoj Resi, a zatim je donesena Rezolucija u kojoj se d~Je puna podrska ucesnicima iltrajka, osuduju represalije nad radmcima i trazi hitna intervencija Ministarstva za socijalnu politiku u korist strajkaca. U toku strajka odrzano je vise skupova strajkaca na kojima su bili i c~anovi njihovih po~odica. J edan od najuspelijih zborova bw Je 16. Januara na koJem Je govorio Ivan Krndelj, sekretar Pokrajinskog radnickog sindikalnog odbora za Hrvatsku i Slavoniju. Na o~om_ zb5'ru, kao i na prethodnim, dosla je do izrazaja solidarnost ~traJk.aca 1 spremnost da se bore za ostvarenje svojih zahteva. V1dec1 sohdarnost radnika, uprava preduzeca je pomocu ORS-a i policije pocela preduzimati oiitrije mere da se strajk slomi. Pozvani su strani radnici, na koje je najpre, vrsen pritisak da se vrate ?a posao,. i_er ce ~ protivnom biti proterani .i£ zemlje. Zatim je sesnaestoncr funkcwnera Nezavisnih sindikata otkazan stan. ORS je u preduzecu ima5' 15 Clanova i njima je od strane njihovog rukovodstva preporuceno da se vrate na posao, ilto su ani i ucinili. Mas_ir:e u fabr~ci su delimicno stavljene u pagan i iitrajk se poceo lomrtr. Kada Je ova nekolicina radnika socijaldemokrata izlazila s pos~a, ve~a grupa radnica koje su iitrajkovale docekala ih je pred tvormcom 1 napala. Zandarmi su odmah stali na stranu strajkolomaca i poceli rasterivati i tuci radnice koje su ih napadale. U tom sukobu nekoliko radnica je bilo ozledeno, a neke su i zatvorene. Zbog ovako ?rutalnog postupka zandarmerije doillo je do ogorcenja medu. radmcrma. Vlasti su zatrazile pojacanje zandarma, sto je bilo dovolJan znak resenosti da se ovaj strajk nasilno slomi. Posle jedanaest nedelja uporne borbe, Savez radniiltva odjevne industrije i obrta Jugoslavije, koji je vodio strajk teksti~aca u Dugo~ Resi,. bio je prisiljen. da _ga obustavi. Cim su postroJenJa u fabncr pocela da rade, doslo Je do osipanja strajka. Mala pomoc strajkacima, zima i odugovlacenje sa iltrajkom - uticali su na dto da ~e on likvidira. ORS je i ovde kao i u , Trikotazi" u Beugra u radiO sve vreme na likvidiranju strajka i za sve je okrivio 0e'!{e.M.6ap; 94, 1~. de~eJK6~p; 95, 15. Oe11se.M.6ap; 97, 22. Oet.~:e.At6ap; 98, 25. Oeu1e.MJ ·o s 1 P C a z a, n.d., 541, 558; Beogradska trikota:Za Sest nedelja u straJku, Tekstilci Ju.gostavije, Zagreb, 1966, 128.) 6a~ 1~27; 158 1 I Nezavisne sindikate. Na zboru strajkaca, 28. januara 1928. godine, donesena je odluka o obustavljanju iltrajka. Duro Salaj je okupljenim radnicima govorio o razlozima zbog kojih se · strajk morao obustaviti. U~led neuspeha stra_jka polozaj radnika i radnica u ,Domacoj tvormc1 predenJa 1 tkanJa d.d." u Dugoj Resi postao je jos tezi. Radno vreme je produzeno na 10 sati. Uprava preduzeca je odbila da primi na posao najistaknutije i najborbenije iltrajkace i pomocu socijaldemokrata je nastojala da ugusi organizaciju Nezavisnih sindikata.98 Uvodenjem nove tehnologije, pojavljivali su se novi problemi koji su pogadali neke radnike i radnice. Usled racionalizacije i intenzifikacije rada doslo je ponovo do delimicnog strajka, 26. septem~ra 1928. godine, u odeljenju tkaonice u Dugoj Resi, u kojem Je ucestvovalo 60 radnika i radnica. Posredstvom Radnicke komore radnici su se posle tri dana strajka vratili na posao."" U to vreme bilo je vise manjih strajkova u Jugoslaviji u kojima su ucestvovale radnice. Uslovi rada u Fabrici sapuna Merima" u K rusevcu, u k ojoj je bio zaposlen veci broj zena, bili'' su dosta teski. Radilo se prosecno devet i po sati dnevno, a nadnice su se · kretale od 12 do 45 dinara. Zapravo, nadnicu od 45 dinara imala su ~an;? dva radnika. U fab~ici su bila zaposlena i deca od 13 godina 1 nJrhovo radno vreme Je takode trajalo po devet i po casova dnevno, uz minimalne nagrade. Uprava fabrike je otpustila pet radnika i tri radnice koji su aktivno radili na organizovanju radnika i radnica u Nezavisnim sindikatima. Zbog toga je doslo do strajka 12. oktobra 1927. godine u kojem su ucestvovala 162 radnika i radnice. Posle dva dana strajk je sa uspehom zavrsen 14. oktobraJOO .. Usloyi za rad u Fabrici trikotaze ,Moravija" u Beogradu, u kOJOJ ]e brio zaposleno 350 radnika i radnica, bili su vrlo teski. Bez dozvole je bilo produzeno radno vreme na 12 casova danju i 12 casova nocu. Zaveden je akordni sistem rada koji je omogucavao jail vecu eksploataciju radne snage. Zastita na radu nije bila obezbeden~. Radn~~ima je za~ranjeno ~a se si~~ikalno organizuju i da b1raJu radmcke poveremke. Nadnrce su smzene za 30 odsto i usled toga je u odeljenju carapa, 10. marta 1928. godine, doslo do strajka. U strajk je stupilo 75 radnika i radnica, a uskoro su im se pridr~zili i ostali iz drugih odeljenja. Straik je trajao vise od sest nedelia, a zatim se preko poverenika unela zabuna u redove strajkaca. Oni su se pokolebali i uplaseni vratili na posao bez rezultata.'"' U Tvornici carapa ,Fridberg" u Zagrebu bilo je zaposleno 86 radnica. One su radile po 14 casova dnevno u nehigijenskim 9 ~ ARP: f.crnd ~1, 192~/60; ~orba, 1, ~- januar; 2. 7. januar; 3, 12. januar; 5, 28. J.anuar, Orgamzovam radmk. 1, 5. 3anuar; 2, 12. januar; 3. 19. januar; ~· 26. :Januar; 2. februar; 1, 1. jauyap; 2, 5. jauyap; 4, 12. jauyap; 5, 15. 3auyap; 6, 19. 1anyap 1928; J o sip C a z i, n.d., 558, 560. ?• 11 9 Josip Cazi, .n.d., 561. ARP. fond KI, 1928/60; Op2a1tU306anu pa(hLU?<:, 78, 16. ox:ro6ap i 79, 20. O'ICTo6ap 1927, 2; Xpono.~tozuja paChtU'lLKOZ no1cpera y Cp6uju ... , 220. 101 Opzanu3oaanu paduu?C, 22, 15 . •~tapT; 23, 13. JrtapT; 26, 29 . .MapT; 34, 100 26. anpuJt 192fL 159 �prostorijarna, prepunim prasme. Pocetl<om jula 1928. godine njima su snizene plate za 30 do 50 odsto i prema tome one bi zaradivale sedmicno 100 do 120 dinara. Zbog toga je doslo do strajka, koji je spontano izbio. Poslodavac je pristao da se radnice vrate na posao i da pod starim uslovima abrade 14 dana otkaznog roka, ali da snizeno placanje rada na akord ostane. I u preduzecu za proizvodnju carapa ,Mira d.d." u Zagrebu, zbog snizenja plata, doslo je pocetkom septembra iste godine do strajka.102 Od ukupnog broja zaposlenih oko 40 odsto bilo je zena u Zagrebackoj industriji ziveznih namirnica, ad toga samo 5 odsto sindikalno organizovanih. Najvise radnica radilo je u mlekarstvu i u Fabrici cokolade. U Tvornici keksa ,Bizjak" takode je bilo zaposleno vise zena i one su radile pod veoma teskim uslovima. Radilo se i po 12 sati na dan za 12 do 25 dinara. Na primer, radnica sa 19 dinara nadnice zaradivala je nedeljno 114 dinara. Od toga joj se za porez odbijalo dva dinara, za Okrmnu blagajnu 2,48 dinara i sa ostatkam novca je tesko podmirivala najosnovnije zivotne potrebe. Poslodavac je pretia radnicama da ce ih otpustiti zato sto se sindikalno organizuju, a to se kasnije i dogodilo. Marija Skribulj, jedna ad najuglednijih radnica, otpuatena je s posla 5. novembra 1928. godine bez ikakvih razloga, a sutradan su bez obrazlozenja takode otpusteni jos neki radnici i radnice. U to vreme radnice su trazile .i povisice plata. Posta se nije udovoljilo njihovim zahtevima, a uslovi rada su se i dalj e pogorsavali, u Tvornici keksa ,Bizj ak" doslo je 7. novembra do strajka. Odmah je intervenisala policija i pocela vrsiti nasilje nad strajkacima. Sutradan, 8.' novembra, ubapseno je oko 20 radnica. Radnici i radnice su insistirali da pregovaraju s poslodavcem, ali on na to nije pristl!,jao. Sindikat radnika i radnica zivezne industrije i obrta Jugoslavije prihvatio je taj strajk, koji je spontano otpoceo, kao svoj i odmah podneo Inspekciji za rad u Zagrebu prijavu o strajku, traZeci da ona intervenise u ovom sukobu izmedu radnika i poslodavca. Inspekcija je 10. novembra donela odluku u kojoj se navodi -da Uprava Tvornice keksa ,Bizjak" nije pocinila nikakav prekrsaj zbog cega hi je trebalo pozvati na odgovornost i kazniti. Protiv odluke Inspekcije za rad podneo je Sindikat zivezarskih radnika zalbu ministru za. socijalnu politiku, iako se znalo da se po ovakvim zalbama nisu preduzimale nikakve mere. Strajk je trajao 16 dana. 1•• Sredinom novembra 1928. godine u Tvornici tekstila u Oroslavlju 1 400 radnika i radnica stupilo je u strajk zbog niskih nadnica i teskih uslova za rad. U preduzecu se radilo 9 sati dnevno, 10 2 103 J" o s J p C a z i, n.d., 564, 565. Povodom Strajka u Tvornici keksa ,Bizj.ak" bile su uhapSene: Anika Ardaluh, Thiarija BoljeSiC, Dina BrkaliC, Rezika Butera, Amalija Gradi~nik, Andela Humski, Milica JakoliC, Elizabeta Juoov:iC, Hedvti.ga Kos, Jelka Mave-liC, Terez.ija Pavlekovi6, Dr:agica RadoSeviC, Gizela Smariva, Francika Supanc, Marija Skrbulje, Ivanka Umek i Milka Vukmran. (Borba, 81, 10. novembar; 85, 17. novembar 1928; Organizovani radnik, 44, 8. novembar; 45, 15. novembar; 48, 6. decembar 1928, 2, 3; Arbeite-l'innenverhauftungen in Zagreb, Ihternationale Presse Korrespondenz, Nr. 131, Berilin, 23. November 1928, 2612; Zene Hrvatske u radniCkom pokretu ... , 166.) 160 a zarade su se kretale od 75 do 1 500 dinara sedmicno. Osim poslovoda i predradnika, celokupno radnistvo su saCinjavali siromasni seljaci iz okoline Oroslavlja, koji nisu mali dovoljno zemlje za rad na selu pa su hili prisiljeni da se pod bilo kakvim uslovima zaposle u ovoj tvornici. Za · sitne prekrsaje radnici i radnice su kaznjavani sa 25 dinara globe i otpustani s posla. Nije hio dozvoljen rad organizacije N ezavisnih sindikata i otpustani su s posla oni radnici za koje se sumnjalo da pokrecu pitanje svoje organizacije. Poslodavac je insistirao da se osnuje Hrvatski radnicki savez i u tom je uspeo. Radnici su zahtevali povecanje nadnica, poboljsanje uslova zivota i rada i donosenje kolektivnog ugovora. Posta se nije udovoljilo njihovim zahtevima oni su stupili u strajk. Prvih dana strajka odrzana je skupstina strajkaca, kojoj je prisustvovao i vlasnik fahrike. Uvidevsi da su radnici spremni da se bore za svoje zahteve, on je pozvao zandarmeriju i zahtevao da se pohapse svi istaknutiji radnici. Zandarmerija je zaposela sve ulaze u fabriku i glavne ceste i cuvala onu manjinu radnika koji se nisu pridruzili strajkacima. Iako su radnici i radnice hili jedinstveni u strajku, poslodavcima je ipak uspelo da u prvih 14 dana uposle oko 100 radnika, uglavnom iz udaljenih mesta i s tim je strajk poceo da se lomi. Poverenici i drugi radnicki aktivisti pokusali su da odvrate strajkolomce od po·sla, ali u tome nisu uspeli. Dolazilo je do sukoba i tom prilikom zandarmerija je uhapsila vise od 30 strajkaca. U toku strajka vodeni su pregovori izmedu poslodavaca i predstavnika strajkaca, ali se nisu mogli postici odgovarajuCi sporazumi. Nakon intervencije, tek 27. decembra, postignut je kompromis, kojim je predvideno da svako preduzece sklopi kolektivni ugovor sa svojim radnicima uz minimalno poboljsavanje materijalnog polozaja i da se pocne s radom 2. januara 1929. godine.'•• Iz navedenih primera vidi se da su zene brojno ucestvovale u strajkovima, narocito u velikim preduzeCima tekstilne industrije, gde ih je bilo vise zaposleno. Njih su narocito pogadale niske zarade, produzeno radno vreme i teski uslovi za rad, pa su se one brzo ukljuCivale u strajkove i druge akcije koje je vodila radnicka klasa. N ezavisni sindikati nisu uspeli da okupe veci hroj zen a. Radilo se na formiranju komisija za rad medu zenama pri sindikalnim rukovodstvima, ali su i te komisije bile privremenog karaktera." One nisu imale kontinuiteta u radu i hrzo su se raspadale pod udarcima hur2oazije. Izdato je vise uputstava za rad medu zenama, ali ni u tom pogledu nije bilo iskustava, pa su ta uputstva najcesce hila nejasna i tesko su se mogla primenjivati u praksi. Usled toga se ne maze sagledati kako su se pojedini pravilnici i uputstva primenjivali u radu medu zenama u radionicama i preduzecima. Emancipaciju zena vise su uspeli da iskoriste kapitalisti koji su zbog vece· eksploatacije zenske radne snage vise zaoostavljali zene. KPJ i N ezavisni sindikati hili su suvise zauzeti svojim unutarpartijskim i sindikalnim problemima, pa su u ovom periodu malo paznje 104 Strajk u Oroslavlju. Organizovan'i. radnik, 47, 27. novembar 1928; Strajk tekstilnog radniStva u Oroslavlju, Organizovani radnik, 48, 6. decembar 1928; Jo,slp Cazi, n.d., 557; -Tekstilci Jugoslav.ije ... , 117. 161 �posvecivali radu medu zenama. Pored toga, hila su jaka patrijarhalna shvatanja 0 zeni, kao manje vrednoj u drustvu, sto je takode uticalo da se zene teze odlucuju za ucesce u politickim akcijama i teze pristupaju sindikalnim i partijskim organizacijama. 3. Zenske organizacije U prvom svetskom ratu i posle rata dolazi do vece emancipacije zena u svetu, pa i kod nas. Patrijarhalni naCin zivota u porodici i drustvu postepeno se menja, zene se u vecem broju zaposljavaju i poCinju pohadati razne skole i fakultete. Gradanske zenske organizacije se ucvrscuju i obnavljaju, a zatim se, b"z nekog reda i odvojeno jedne od drugih formira niz novih organizacija u vecim i manjim mestima. Ove organizacije su formirale uglavnom imucnije zena, kojima su se pridruzile intelektualke iste ideoloske orijentacije, a pomagali su ih drzava, crkva i dvor. Po svojoj klasnoj pripadnosti gradanske zenske organizacije nisu mogle masovno obuhvatiti zene, a narocito su izvan njih bile zene radnice i seljanke. Organizacije su se bavile pre svega ,socijalno-humanitarnim problemima" invalida, omladine i zena u tadasnjem drustvu, a zatim su se zalagale za resavanje nolitickih prava zena koja su u okviru kapitalistickog poretka u vecini razvijenih zemalja hila resena. Preko zanatskih skola, raznih kurseva, tecajeva i predavanja ova drustva su vrsila uticaj i na siromasne zene koje im klasno nisu pripadale. Programi rada Jugoslovenskog zenskog saveza, Feministicke alijanse zenskih pokreta u Jugoslaviji, ~nske stranke i Saveza radnickih zena i devojaka donoseni su prema delatnostima svake organizacije pojedinacno. Veliki uticaj na zene vrsila su i verska zenska drustva, koja su zbog opste neprosvecenosti i nepismenosti uspevala da u svoje akcije organizuju i zene radnice. Tim radom rukovodile su klerikalne budujke koje su koristile religiozna osecanja zena i na taj nacin ostvarivale uticaj na njih i na decu. U klerikalnim domovima one su okupljale radnice u slobodnim casovima (u vreme koje im je preostalo od rada i crkve) i drzale im· posebna re!igiozna predavanja. Te verske organizacije imale su svoje kulturne sekcije, pee vacka drustva, muzicke kruzoke, analfabetske tecajeve, kurseve ;<a sivenje, kuvanje, higijenu (narocito higijenu zene i deteta) i propagandisticke kruzoke u kojima su radile najobrazovanije radnice. U svim tim kruzocima i kursevima radilo se organizovano i sistematski, a prilikom crkvenih praznika organizovane su ekskurzije koje su takode koriscene u religiozne svrhe. Za vreme crkvenih obreda nastupale su muzicke i pevacke sekcije, a prilikom zavrsetka nekog od kurseva deljene su svedodzbe na svecan nacin i pravljena izlozba zavrsenih radova. u domovima su postojale posebne citaonice i biblioteke s klerikalnim knjigama, brosurama i stampom. Na primer, klerikalna stampa je 1927-1928. godine kod nas izdavala pet zenskih casopisa i petnaest opstih casopisa, koji su u 100 162 hiljada primeraka rasturani, u prvom redu medu zenama. Posebno su osposobljavane radnice koje su obicno bile u odborima crkvenih organizacija za rad u fabrikama i preduzecima i one su legalnim putem mogle da organizuju radnice u svoje organizacije. U vidu Clanarine i drugih dazbina za crkvu radnice su davale i po 25 odsto od svoje zarade, ali se desavalo da se za siromasniju decu kupi odeca i obuca, iii ih popovi salju u svoja oporavilista preko leta, pa je prividno ispadalo da se crkva ipak brine za sirotinju.''" NARODNI ZENSKI SAVEZ SRBA, HRVATA I SLOVENACA Po zavrsetku prvog svetskog rata gradanska zenska drustva se prilagodavaju novim zahtevima i novim problemima koji su iskrsavali. Rad dobrotvorki na zbrinjavanju ratne sirocadi, inva!ida i porodica koje su ostale bez hranitelja dolazi u punom smislu do izrazaja. Mnoga zenska drustva se reorganizuju i osnivaju nova i rade uglavnom na istim poslovima. Vee 1918. godine sakupljaju se clanice Kola srpskih sestara i pre svega ukazuju pomoc interniranim porodicama koje se posle rata vracaju u zemlju. Ovo drustvo je uspelo da otvori 6. marta 1919. Invalidski dom i ddalo ga je do kraja oktobra 1921. godine. Za to vreme u domu je naslo utocista vise od 4 000 invalida.' 06 Prvi put posle rata sastao se 1. marta 1919. godine Upravni odbor Srpskog narodnog zenskog saveza, koji je uspeo da se poveze i s predstavnicama zenskih drustava iz drugih krajeva i dao je inicijativu za stvaranje jedinstvenog zenskog saveza za celu zemlju. N a cetvrtoj sednici ovog Saveza, koj a je odrzana kroz tri meseca, konstatovano je da su u Beogradu bile predstavnice zenskih drustava iz drugih centara Jugoslavije i da su izjavile da sva njihova drustva zele da se udruze u jedinstveni zenski savez. 1" U Beogradu je 21, 22. i 23. septembra 1919. godine odrzan Prvi kongres predstavnica zenskih drustava i udruzenja iz cele zemlje, koji je organizovao Srpski narodni zenski savez. Iz Slovenije je na Kongresu bilo 10 zena koje su predstavljale Opste zensko drustvo iz Ljubljane, Drustvo slovenackih uciteljica, Slovenacko · zensko drustvo iz Maribora, Opste zensko drustvo iz Celja i Drustvo zena javnih namestenica. Slicno je bilo i iz drugih pokrajina, premda je najvise zena bilo iz Srbije, jer su tu hila i najjaca gradanska zenska drustva, narocito Kolo srpskih sestara. Na Kongresu tos ARP, fond Kl, 1928/60; McTopujcKu. apxua KIIJ, TOM II, 208; Borba. 85, 17. novembar 1928. 106 U domu invalida ,Kolo s.rpskih sestara" otvorio je Zanatsku Skolu za invalide u kojoj su, pored nekih sitnijih poslova. invalidi mogli da ·izuCe obuCarski, kroj.a:Cki Hi abadZijsk.i zanat. Ove zanate uOilo je 36 invalida, a neki su ih uspeSno zavrSili i dobili majstorS'ke .dip-lome. (A.rt.Mauax KpaJheauue Cp6a, XpaaTa u C.rtoaena14a .... 257-259; KoJW cpncKux cecTapa, A.rt..Kauax xy.t.wuux OpymTaea ... , 69, 70.) 1o1 A JI o j 3 H j a ill T e 5 H, Ocuoau u pa3BUTaK Jyzoc.aoeeucKoz JfceH.c'ICOZ caee3a, r JtacuuK Jyzoc.rtoaeucKoz JICeUCKoi caee3a, Beorpa,n;, 2, 28. ifJe6pyap 1935, 15. 163 �je osnovan Narodni zenski savez Srba, Irrvata i Slovenaca, koji je 1929. godine promenio naziv i postao Jugosloven~ki zens~i savez. Ova organizacija obuhvatila je sva hum-:na, nac;onalna 1 vers!<a drustva i udruzenja zena, koja su se bav1la razmm dobrotvormm i prosvetarskim akcijama. Savez nije bio u stanju da zauzima stavove 0 pojedinim vaznim pitanjima koja su interesovala siroki krug zena u Jugoslaviji. .. Kongres je doneo Pravila Narodnog zenskog s";veza ';' koJ1rna stoji da se Srpski narodni zenski savez u Beogradu 1z godme 1906: i svi ostali zenski savezi iz Kraljevine SHS razresavaju kao takv1 i stapaju u Narodni zenski savez Srba, Hrvata i Slovenaca. l! clanu 3. i 4. ovih Pravila kaze se da je cilj Saveza da preko svo]lh drustava radi na ostvarenju najvisih ideala u pogledu humanog, etickog, kulturnog, feministickog, socijalnog i _nacionaln,~g ra?a; zah?' da je njegova duznost da sva savezna drustva pomaze u 1zvoden]u njihovih ciljeva. Clan 7. Pravila glasi: ,~S:"vez je _duzan ~a stalno prati rad svih zenskih ustanova na stram 1 da na mternacwnalmm kongresima zastupa sva zenska udruzenja ddave SHS sa delega:1ma od Srpkinja, Slovenkinja i H;~a~ica". Upr~va Saveza se sa.stoJ1 ~d 60 clanova i bira se na skupshm svake tn godme. U prav1hma Je preciziran rad Uprave i rad Skupstine Saveza. . . Na Kongresu je izabrana Uprava Saveza u kOJOJ su zastupljene Srpkinje, Hrvatice i Slovenke. Za predsednic':' je izabrana Leposava Petkovic iz Beograda, za prvu potpresed:'1cl;' Zla_ta ~o­ vacevic-Lopasic iz Zagreba, a za drugu Fran]a Tavcaqeva 1z LJubljane, predsednica Opsteg zenskog drustva. 108 . U to vreme osnovano je vise samostalnih gradanskih zensk1h drustava koja su razvijala svoju delatnost u ok;<,g,ru Narodnog ze~­ skog saveza. Posle stvaranja zaje_dnicke d~zave SHS, osnovano !e 1918. godine Drustvo zena SrpkinJa, Hrvat1ea 1 SlovenkmJa u Backoj sa zadatkom da organizuje tecajeve za krojenje i sivenje i da dobrovoljnim prilozima pomaze siromasne krajeve. Iste godine_ fo;mirano je u Susaku Jugoslovensko zensko demokratsko udruzenJe koje je organizovalo popularna predavanja, prikupljalo_ o~ecu za siromasnu deCU i Ucenike osnovnih skola, staralo Se 0 dackOJ menz1 za siromasnu decu i pomagalo dacke grupe koje su prolazile kroz Susak. Sledece, 1919, godine osnovana je Narodna zenska zadruga u Dubrovniku. Ona je imala zabaviste, obdaniste i dispanzer i zatos Sva verska Zensk.a druStva nigu pristupila Narodnom Zenskom savezu, a pog.otovo kaioliCka druSt.va i udruZenja. - _Spomenica sa I ko:;tgresa :lena Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenac~; M 1 n k a G o v e k a r- J ~ v a, Petindvajestletnica Zenskega dela, Slovenska zena . .. , 191, 192; ilpso_ YJe0u.1be1-be CpnK.U1ba, XpsaTu~a '!,£ CJi.QB€1-!.1CU1ba, rAaC Hapodne ;)IC€'H.C'Ke 3a]e0wv..'l.4e, 1-2, Beorpa,Jl;, 19 . .M.aj 1933, 6; JeOan Ousau ;)!CeH.cx:.u wsop, JKeua. :aconuc 3a noyKy 11 3a6asy, caecKa 9, HoB!il Ca,l\, 31 ..ox:To?ap 19~9, 520; M 11 eva B. M i 1 o j e viC,, Na.Se Zene, jubilarni zbornik Zavota 1 rada SRS, 1. XII 1918-1929 708· LKencx:u no"!CpeT opraH .IJ;pyunsa 3a rrpocBehvma!-oe :m::eHe u sawTMTY ~em1~ npasa, ro,v;. I, 1,' 18. anpUJ~ 1920, 25. Apz:i~la 1~20.:. pc~C~ _da izlazi list JKe'lic?cu. nmcpeT, kao organ DruStva za prosveclvanJe zene 1 zastltu njenih prava, a od 1927. kao organ Alijanse Z~nskih pokre~a. List je sa .povremenim prekldima izlazio u Beogradu do •kraJa 1938. godille. j: 164 natsku skolu. Delila je lekove i zivotne namirnice i pomagala siromasnu decu i ostarela lica. Organizovala je predavanja i izlozbe. Po ugledu na ovu zadrugu, osnovane su zenske zadruge u Sibenik':', Cavtatu i na Hvaru. Udruzenje jugoslovenskih zena obrazovano Je iste godine u Zagrebu. Ono je imalo berzu rada i brinulo se o skolovanju dece. U to vreme osnovano je u Vukovaru Zensko drustvo ,Posestrime", koje je imalo zadatak da pomaze prosvecivanju omladine i siromasne u nevolji. Ono je nagradivalo ucenice u osnovnoj skoli, priredivalo izlozbe i prikupljalo priloge za zidanje nove skole, staralo se o decjem obdanistu i davalo stalno izdrzavanje za po jednu ucenicu uciteljske skole. Drustvo hrvatskih zena i Hrvatska katolicka zenska udruga osnovani su takode 1919. u Sarajevu s humanim i kulturno-prosvetnim programom. Zenski hriscanski pokret nastao je 1920. godine u Beogradu. On se bavio sirenjem pravog hriscanstva i licnog usavrsavanja na osnovama Hristove nauke. Zenski hriscanski pokret je materijalno pomagao siromasnu decu, a njegovi Clanovi obilazili su zene zatvorenice. Iste godine osnovan je Klub Primorki u Ljubljani i on je imao zadatak da pomaze nase gradane koje su Italijani proterali. U isto vreme obrazovane su zenske profesionalne organizacije. Tako je, na primer, u Beogradu 1920. godine osnovano Udru: zenje nastavnica srednjih i strucnih skola sa zadatkom da prati usavrsavanje i razvoj metoda nastave, da se brine o vaspitavanju skolske omladine, da zastupa skolske i nastavnicke interese. Udruzenje se izborilo da se zene profesori postavljaju za Clanove Prosvetnog saveta, zatim u komisije za profesorski i uciteljski ispit, da budu izaslanici na maturi, da predstavnik njihovog udruzenja ude u komisiju za razmestaj nastavnika, da zene budu direktori zenskih gimnazija i da se odrzava nastava rucnog rada za omladinke u nekim razredima gimnazije. Ono je organizovalo predavanja, ucestvovalo u raznim kulturnim manifestacijama i odrzavalo veze sa ostalim drustvima u zemlji i u inostranstvu. Osnivac udruzenja bila je Isidora Sekulic. 109 Te godine formirana je u Beogradu i Organizacija uciteljica i zabavilja sa zadatkom da stiti · interese zene uciteljice. Organizacije je pripremala koncerte, predavanja, prikupljala priloge za podizanje doma, organizovala odbore u pojedinim mestima u zemlji i odrzavala vezu sa uciteljcama u Cehoslo10 knjiZevnica, roden.a je u MoSUir'i.nu 9 Isidora SekuliC (1877-1958) u BaOkoj, a rumrl.a u Beo.gradu; u Novom Sadu zavrSila trog.odiSnju Vi.SU devojaOku Skolu, zatim trogodiSnju ,Srbslru p.rerparandiju" u Somboru 1894. i Pedagog~ijum u Budimpe.Sti (prirodno ...matematU:Jru grupu) 1897; bila n.astavnica, a 111eko vreme i upravitelj DevojaCke Skole u P.anCevu, zatim uCiteljica u ViSoj Zemskoj Skoli u Sa:pcu, profesOT matematike u Zen:skoj gimnazij~ u Beogradu od 1911. do 1914. godilne, a sledeCe Skols.ke godine vodila se na sluZbi gimnazije ru Skoplju · za vreme okupacije Srbij,e (1915-1918) bHa u Sokobanjd, Aleksinou 'i Beogr:~du; od 1919. do 1931. profe'.Sor u Drugoj Zenskoj .gimnaziji, a zatim penz.ton:rSana .i baviJa se ,samo knjiZevnim radom; izabrana za C}ana Sl'ij}Ske akademije nauka 1950. godine. Od 1910. do 1914. -objavljivala je po J..istov.ima novele, kritike i rp.utopise. Knjiga Sa.putnici objavljena te 1913; Pismo. iz NorveSke - 1914; roman f>akon BogorodiCne crkve - 1920; Zapisi {1919-1928) - 1941; Hronika pala.nCkog groblja I-II - 1940. i veliki rbroj pripovedaka, p-utopisa, eseja i p:rikaza dela domaCe !k.njiZevnosti. 165 �vackoj. Ovakve organizacije postojale su u Ljubljani, Zemunu, Pancevu, Mariboru, Skoplju, Splitu, Novom Sadu, Velikom Beckereku, Pozarevcu, Banovistu, Pirotu i Somboru. Udruzenje zenskih lekara zalagalo se za to da i zene lekari mogu biti upravnici bolnica, da se mogu postaviti na upravne polozaje pri Ministarstvu narodnog zdravlja i za izvojevanje ostalih prava koja zene nisu imale. Udruzenje je podiglo Bolnicu zenskih lekara na Topciderskom brdu u Beogradu. Udruzenje studentkinja imalo je zadatak da poma2e siromasne studentkinje, zatim je organizovalo predavanja, knjizevne veceri, koncerte, priredbe, sastanke i prikupljalo priloge za Dom studentkinja. Udruzenje prijatelja umetnosti ,Cvijeta Zuzoric" osnovano je posle prvog svetskog rata sa zadatkom da pomaze umetnike i umetnost. Ono je u tu svrhu organizovalo predavanja, akademije, koncerte, cajanke i zabave. Sagradilo je .Umetnicki paviljon na Kalemegdanu i raspisivalo konkurse za knjizevne i umetnicke radove. Udruzenje je imalo nekoliko svojih sekcija. Pored niza zenskih drustava, formirano je i Udruzenje porodica poginulih i umrlih oficira u ratu, koje je imalo zadatak da pomaze udovice poginulih oficira. Ovo udruzenje je uspelo da od predavanja i priloga pojedinaca prikupiti veca materijalna sredstva. Prosvetno zensko udruzenje SHS u Pozegi osnovano je 1920. radilo je na prosvecivanju zena. Ono je organizovalo razna predavanja o stvaranju nove drzave, o domacinstvu, o vaspitavanju dece i ucilo zensku om!adinu rucnom radu. U Novom Sadu osnovana je Matica naprednih zena, koja je prisla knjizevnoj sekciji Matice srpske i radila na prosvecivanju zena u gradu i na selu. Ona je po selima organizovala predavanja iz nacionalne istorije, domacinstva, higijene i negovanja dece, a u gradovima kurseve stranih jezika; sirila i deci poklanjala dobre knjige i pomagala pojedine pisce. Udruzenje za obrazovanje domaCice i matere formirano je u Beogradu 1923. godine. Ono je organizovalo tecajeve za domai:ice i pripremalo izlozbe iz kulinarstva. Sledece godine osnovano je u Beogradu Drustvo Srpkinja ,Kneginja Zorka", koje je podiglo spomenik kneginji Zorki na Kalemegdanu, podarilo zvono za crkvu u Ohridu, pomagalo ratne i slepe invalide u Zemunu i ratnu sirocad u Beogradu. Ono je uspelo da okupi veCi broj zena. U programu je imalo i podizanje doma ,Kneginja Zorka" za smestaj ratne sirocadi i podizanje u Niksicu bolnice ,Kneginja Zorka". Iste, 1924. godine osnovano je u Velikom Gradistu ,Kolo devojaka" koje je pomagalo humane, prosvetne i kulturne ustanove. Priredivalo je zabave i prikupljalo priloge u korist invalida. Pored toga, pomagalo je i siromasne ucenike. Savez pcelica u Kraljevini SHS formiran je u Beogradu 1924. godine. Savez su sacinjavale ,Pcelice" iz Dubrovnika Cavtata, Skoplja, Zemuna, Panceva, Srbobrana, Novog Sada, Back~ Palanke, Sente, Curuga, Zablja, Dervente, Belog Manastira. Clanice ovih drustava su bile ucenice osnovnih skola, a rukovodioci su bile starije zene koje su na njih vrsile uticaj i razvijale samostalnost kod dece. U to vreme obrazovano je Drustvo ,Zastita devojaka" u Beogmdu, koje je imalo zadatak da se brine o siromasnim napustenim devoj- 166 kama. Dru8tvo je imalo uredeno devojacko prihvatiliste i uredene radionice u Slavonskoj Pozegi za razne zenske zanate. Odbor gospoda za zastitu slepih devojaka formiran je takode 1924. godine u Beogradu. Ovaj odbor je imao u Gabrovcu dom za slepe devojke, a uprava doma je bila predata kaludericama. Drustvo je brojalo oko 400 Clanova i imalo je pododbore u Uzicu, Obrenovcu i Srbobranu. U Zagrebu je 1924. godine obrazovana Zenska zadruga za oeuvanje i promicanje hrvatske nauke, umetnosti i obrta. Ona je okupila veliki broj radnica i izradivala luksuzne i prakticne zenske rucne radove. Zadruga je svoje radove izlagala i u inostranstvu. U Novom Sadu formirano je Sredisnje udruzenje cehoslovackih zena koje je imalo oko 500 Clanica, i to vecinom seljanki. Ono je radilo na osnivanju cehoslovackog internata u Beogradu. Hrvatsko dobrotvorno gospojinsko drustvo u Pozegi pomagalo je starce i mlade koji su se nasli u nevolji, poklanjalo siromasnoj deci odela za vreme praznika, priredivalo izlozbe rucnih radova i ucestvovalo u narodnim proslavama. Drustvo majke Jevrosime imalo je u svom programu cuvanje pravoslavlja. Ono je vaspitavalo . decu u pravoslavnom i nacionalnom duhu i imalo decje zabaviste sa nastavom na francuskom jeziku. Zensko dobrotvorno udruzenje u Trstu osnovano je 1927. godine. To je bila najveca slovenacka zenska organizacija u Italiji. Drustvo je pomagalo decu i radilo na prosvecivanju zena. Ono je izdavalo Jist Zenski svet sa tirazom od 15 hiljada primeraka. Iste godine formirano je Drustvo prijatelja mladih devojaka u Zagrebu, koje je imalo zadatak da moralno i materijalno stiti mlade devojke. Decembra 1927. godine osnovano je Udruzenje univerzitetski obrazovanih zena, koje je okupljalo i pomagalo univerzitetski obrazovane zene. U druzenje je organizovalo predavanj a, raspisivalo konkurse bilo zastupljeno na Internacionalnom kongresu univerzitetski obraz~vanih zena i izradilo nekoliko statistika 0 prosvetnim prilikama u nasoj zemlji. Siroku aktivnost Udruze~je je razvilo u narednom periodu, o cemu ce kasnije biti govora. Zene su organizovale Podmladak drustva Crvenog krsta sa socijalno-internacionalnim karakterom. Drustvo je radilo na upoznavanju i zblizavanju skolske dece iz svih krajeva sveta. 110 Sva ta drustva i udruzenja usia su u Narodni zenski savez. Jedina zenska organizacija koja nikad nije pristupila Narodnom zenskom savezu bila je ,Hrvatska zena", koja je pripadala Hrvatskoj seljackoj stranci i uspela je da okupi veliki broj zena. Van Saveza su bile i klerikalne zenske organizacije. Iz navedenih podataka, koji nisu obuhvatili sva zenska drustva, vidi se da zene izlaze iz patrijarhalnog kruga porodice i nastoje da se angazuju na raznim poslovima. Gradanska zenska drustva su samostalno nicala u pojedinim mestima i preko njih se vrsio uticaj na zene koje su se emancipovale i sve masovnije ucestvovale u javnom zivotu. Ta drustva su se bavila slicnim poslovima, a vecina uo MJ:ile'Va B. Miloj eviC, n.n., 704--708; A.~t.Atauax Kpa.lbeauHe Cp6a, XpaaTa u C.11.oae1-ta'11sa, .n;eo II, 1921-1922; Zenska druStva, 363. 167 �od njih su kroz humane i dobrotvorne akcije sluzi!a velicanju rezima i delovala pod patronatom vladajucih krugova. Zenska drustva sa duzom tradicijom i zastitom kraljevske kuce bila su dobro organizovana s velikim brojem podruznica i odbora. Tako na primer, .Zensko drustvo u Beogradu, koje je osnovano 17. maja 1875, bilo je decembra 1923. godine pod zastitom kraljice Marije i imalo je svoje podruznice u 34 mesta. Veliki broj drustava obracao se za pomoc Upravi dvora koja im je povremeno dodeljivana u iznosu od 1 000 do 10 hilj ada dinara.' 11 Feministicko drustvo ,Zenski pokret", kao i neka druga, prilikom izbora za pojedina predstavnicka tela i donosenja izbornih zakona, upucivala su peticije i memorandume vladi, Ustavotvornoj skupstini i njenim organima i organizovala zborove zena na kojima se trazilo pravo glasa za zene. Predstavnice sest z•mskih drustava u Sarajevu formirale su Sazivacki odbor koji je 10. aprila 1921. godine organizovao veliku skupstinu zena. N a skupstini se govorilo o pravu glasa za zene, a zatim je donesena Rezolucija u kojoj se zahteva da zene u privatnom i javnom pravu budu potpuno izjednacene s muskarcima. Da bi se ostvario princip da su pred zakonom svi gradani jednaki, u Rezoluciji je trazeno da se prilikom donosenje novih zakona i zene pozovu na saradnju. Rezolucija je preko Narodnog zenskog saveza upucena Ustavnom odboru Ustavotvorne skupstine Kraljevine SHS. Odbor se s njom upoznao na sednici odrzanoj 16. maja iste godine. 112 Te godine organizovane su skupstine za pravo glasa zena u Beogradu, Zagrebu i Ljubljani. Akcioni odbor zena organizovao je u Zagrebu 27. novembra 1921. godine skupstinu na kojoj se raspravljalo o potrebi potpunog izjednacenja zena s muskarcima u politickom iii,votu. Skupstinu je otvorila predsednica Akcionog odbora profesor Mira Koconda-VodvarSka. Ona je kasnije bila i direktor gimnazije i do rata se isticala u radu kao rukovodilac feministickog pokreta. Na skupstini je govorilo osam zena i jedan muskarac lekar. Oni su isticali potrebu ucesca zena u javnom zivotu zemlje, a narocito u radu gradske uprave. U uvodnom izlaganju Mira Koconda je obrazlozila tekst Izbornog zakona za gradove i opstine i naglasi!a da zene treba da se biraju u opstinske uprave. Sledeca govornica je istakla da zene najviSe pogada skupoca i da bi se one mnogo uspesnije borile protiv nje kada bi bile clanovi gradske uprave. Lekari su govorili o higijenskim prilikama u gradu, o zaraznim bolestima, o velikom broju decjih bolesti i istakli da bi bilo potrebno da zene, kao predstavnici grada budu u skolskim odborima. Zatim se govorilo o komunalnim problemima grada i zahtevalo da i zene preko gradskih institucija ucestvuju u njihovom resavanju. Adela Milcinovic je konstatovala 111 • AJ, fond Ministarstva u:nutraSnjih IJ.)Os1ova Kraljevine JugosJavije za penod 1917-1941, fascikla 40, humanitarna druStva i organizacije; fond kraljev>a kancelarija 74-253-379; 74-138-205; Jb y 5 "11 a Map K o B nh, n.d., 24; ,l{o..w.altu~a, opraa :meHcKor p;pyiiiTBa n H>eroBY:IX rro,IJ;pyJKHJi:l~a, Beorpa;q, 3, uo- ee.M.6ap 1921, 15. 112 CTenozpat;{Jc-.ce 6e.n.em1ee, PaO Yctasnoz oOOopa YcTaeoxsopne .c%yntUTUue KpaJbesuue Cp6a, XpaaTa u CJZ.oaeua'4a, Beorpa,n;, 1921 XLIX ceAIDfll;a, 54. ' 168 da je zenama pruzena mogucnost da rade samo karitativno i naglasila da im treba omoguciti da ucestvuju u radu gradske skupstine, narocito na polju socijalne delatnosti i komunalne politike. Skupstina je donela rezoluciju u kojoj se zahteva da se Uredba o opstinskim izborima za Hrvatsku i Slavoniju ispravi utoliko, da i zene u duznostima i pravima budu potouno izjednacene s muskarcima i da takva uredba vazi za sve pokrajine u drzavi.' 13 Druga sekcija Zakonodavnog odbora Narodne skupstine postavila je na sednici 7. decembra pitanje prava glasa zena za opstinske izbore u Hrvatskoj i. Slavoniji. Na sednici Zakonodavnog odbora, 9. decembra iste godine, postavilo se i pitanje prava glasa zena za opstinske izbore u Sloveniji. Posle duze diskusije taj predlog je odbacen vecinom glasova.114 Narodni zenski savez Srba, Hrvata i Slovenaca bio je predstavnicka organizacija zena. Zenska drustva su bila autonomna i potpuno su samostalno delovala, ali su na izvestan nacin bila objedinjena preko Narodnog zenskog saveza, koji ih je kao organizacije zena predstavljao u pojedinim forumima i na skupovima u zemlji i u inostranstvu. Zajednicka osobina svih zenskih drustava bila je u tome sto su ona postovala i hvalila postojeCi rezim, a isticala ,politicku neutralnost", pa su samo kao takva mogla biti clanovi Zenskog saveza. Uprava saveza se cesce sastajala i redovno organizovala plenume, konferencije i kongrese kojima su prisustvovali delegati pojedinih zenskih drustava. Ti skupovi su odrzavani u vecim mestima u zemlji, ito u Beogradu, Zagrebu, Ljubljani, Novom Sadu, Splitu, Sarajevu i Skoplju. Krajem juna i pocetkom jula 1920. godine u Zagrebu je odrzan Kongres Saveza zenskih drustava. Na Kongresu je bilo oko 500 delegatkinja koje su zastupale vise od 200 zenskih drustava iz cele zemlje. Prisutne je pozdravila Zlata Kovacevic-Lopasic, a zatim je program rada Saveza izlozila Danica Hristic. Posle toga su govorile predstavnice zenskih drustava iz pojedinih krajeva. Najvise se diskutovalo o Pravilima Saveza, koja su, kao i na Prvom kongresu, s neznatnim izmenama prihvacena. Raspravljalo se i o pravu glasa za zene i na kraju je usvojena Rezolucija koja glasi: ,Da se Kongres Saveza zenskih drtistava obrati vladi i parlamentu s molbom da se i zenskinju nase drzave, kao i svima zenama kulturnih naroda, zajamce u ovoj dr:Zavi sva politicka i gradanska prava koja uzivaju drzavljani muskog spola". Kongres je zavrsen izborom novog Upravnog odbora Saveza zenskih drustava za cijeg je predsednika izabrana Danica HristiC. 115 0 pitanju prava glasa zena postojala su razlicita misljenja u okviru Narodnog zenskog saveza SHS. Dok se jedan broj intelektualki stvarno zalagao da i zene dobiju pravo glasa, dotle su druge ua C?CynmTuua xeua y 3azpe6y, :iKenc'Ku n01cpeT, 11 i 12, uoaeJt6ap--ae'le.M6ap 1921, 384. H4 Isto, 388, 389. JeOu~tCTBO, opraH ,II;eMoKPaTCKe cTpaHKe, HoBvt Ca,n;, roll;. II, 344, 20. 3_ o p K a ,n; 11M 11 h, PT3aemTaj ca Ko-azpeca jyzocJtoBEmCKU.X :HCena y 3a.zpe6y, iK.eua, 't!acont-tc 3a rroyKy l1 3a6aBy, HoBM Cap; 6 i 7, 6. . aBlYC'l' us jy.11. 1920; 1920, 284. 169 �·""···-"' mislile da za to nije pogodan momenat ( da treba cekati, sto su bili i stavovi vladajucih krugova. To je bilo aktuelno sve do drugog svetskog rata i tom problemu se na isti naCin stalno prilazilo. Plenarna sednica Upravnog odbora Narodnog zenskog saveza odrl':ana je u Splitu od 20. do 22. oktobra 1921. godine. Na dnevnom redu, kao glavne tacke, bila su tri referata, i to: Zena pred Gradanskim zakonom u Srbiji, Zena pred Gradanskim zakonom u Hrvatskoj i Slavoniji i Zena pred Gradanskim zakonom u Sloveniji. Posle diskusije, donesena je odluka da se na osnovu sva tri referata izradi zajednicki predlog za izmenu onih tacaka Gradanskog zakona koji ne stite dovoljno interese zene. Taj projekt s predstavkom trebalo je da se uputi Zakonodavnom odboru. Pored toga, zakljuceno je da se posalje Parlamentu predstavka za pravo glasa za zene. Narodni zenskl savez je bio duzan da radi na tome da zene u Jugoslaviji dobiju pravo glasa i o tom se razvila diskusija i na ovoj sednici. Iako je izvestan broj ucesnica bio protiv toga, na sednici je donesena Rezolucija koja je pozvala Savez da stupi u akciju za zensko pravo glasa. Usled usvajanja takve rezolucije, predsednica Narodnog zenskog saveza je podnela ostavku, jer je smatrala da za to nije pogodan trenutak. Pored rada na plenumu, tri clanice Upravnog odbora su odrliale predavanja prisutnim delegatima i zenama Splita.u• N arodni zenski savez SHS je podneo opsiran izvestaj o radu za 192L godinu iz kojeg se dobrim delom moze sagledati njegova aktivnost. Krajem godine Savez se sastojao od 205 zenskih drustava i udruzenja sa oko 50 hiljada organizovanih zena. Oko jedne trecine gradansklh zenskih drustava nije pripadalo ovom Savezu. To su u prvom redu verske zenske organizacije;e a bilo je i drugih. Usled finansijskih teilkoca, nedovoljno sredstava, zenska druiltva pa i Uprava Saveza, bila su ogranicena u svom radu, koji je bi~ vise kancelarijski. Centralna uprava Saveza odrzala je u toku godine u Beogradu 32 sednice na kojima su se vodile diskusije o razlicitim pitanjima. Na sednici od 13. jula usvojen je plan rada u kojem se predvidao rad sa decom, pomoc invalidima i rad na humanom i privrednom polju. U korist stanovnika novooslobodenih krajeva u Sloveniji na skupstini zena u Zagrebu sakupljeno je 20 hiljada dinara, lit~ je posluzilo kao osnova za dalji rad. U tom pravcu Savez zenskih druiltava je pomagao pojedine akcije koje je Ministarstvo za socijalnu politiku pokretalo. Kolo srpskih sestara je mnogo ucinilo na pomoci invalidima, pa im je upucen na uvid i diskusiju Projekt zakona o uredenju penzija poginulih ratnika i invalida i njihove dece. Savez je podrliao akciju za osnivanje radionice za ratnu sirecad i dobrovoljnim prilozima pomagao je tu decu. Predsednica Saveza i Clanice svih zenskih udruzenj a u Beogradu bile su aktivne u ,Narodnom odboru", organizovanom za zaStitu dece u svetu. Pored toga, one su ucestvovale u akcijama decje zastite u gradu. Na116 • CeCh-t.u'llsa Eeuc1eo2 caae3a CXC y Cn..nuTy, )Keuc1Cu no~epeT, cBecKa 11 112, uose.u6ap-0e'llse..tt6ap 1921, 383; AJiojJY.tja illTe5~, 3a nos c~~tep y ¢e..uunu·cTU'l-(.1CO.u. no1epery, :iKe'H.cKu nmcpeT, 7, 15. cenxe.u6ap 1925, 241. 170 I' i rodni zenski savez je dodelio dva clana Rusko-srpskom komitetu koji je prihvatao i pomagao izbeglice iz Rusije. ,Dru.Stvo za prosveCivanje Zene i zaStitu njenih prava" reagovalo je povodom naredbe o otpustanju zenskog nizeg cinovnickog osoblja i uputilo je preko Saveza peticiju najvisim organima vlasti. Ta je naredba proglasena prolaznom. Zene lekari, apotekari i bolnicarke takode nisu bile ravnopravne sa svojim kolegama u struci i pred njima je stajao zadatak da se za tu ravnopravnost izbore. Na osnovu programa rada Zenskl savez je vodio brigu o narodnom prosvecivanju. Clanovi Upravnog odbora su odrzali vise predavanja, zatim su zene lekari koje su bile aktivne u zenskim organizacija odrzale niz predavanja iz higijene i socijalne zastite. Posebnu paznju Savez je posvetio cuvanju i razvijanju narodnih rukotvorina i pomagao je otvaranje izlozbi rui'nih radova u pojedinim mestima. Narodni zenski savez i njegova drustva i udruzenja materijalno su pomagali drliavni organi. Najvecu pomoc pruzilo im je Ministarstvo prosvete, a zatim ministarstva spoljnih poslova, narodnog zdravlja, gradevina, trgovine i industrije, socijalne politike, saobracaja i suma i ruda. Osim toga, Savez se izdrzavao i od clanskih uloga.m N arodni zenski savez Srba, Hrvata i Slovenaca je od svog osnivanja (1919) clan Internacionalnog saveza zena. U tom Savezu je 1921. godine bilo 30 raznih narodnih saveza iz pojedinih zemalja. Veza izmedu naseg i Internacionalnog zenskog saveza odrliavala se preko raznih komisija u kojima su bile i delegatkinje iz Jugoslavije. Godine 1921., na primer, u Komisiji za finansije bila je Janja Cuekava, u Komisiji za stampu - Zorka Karadzic, za mir i arbitrazu - Isidora Sekulic, za zakonski polozaj zena i pravo glasa i gradanska prava - Leposava Petkovic, za javno zdravlje - dr Bozana Bartos, za nastavu - Mira Koconda, za brigu oko dece - Ana Hristic, za jednak moral ljudi i zena - Franja Tavcar i u Komisiji za trgovinu i profesije - M. Vulovic. Internacionalni savez zena s predstavnicama narodnih saveza odrzavao je svake pete godine kongres u raznim mestima, a izmedu kongresa po j ednu plenarnu sednicu Uprave Internacionalnog saveza s predsednicama svih nacionalnih saveza. U drugoj polovini 1920. godini Savez je organizovao Medunarodni kongres zena u Oslu (Kristijaniji) u Norveskoj na kojem su, kao delegati Narodnog zenskog saveza SHS, bile Mira Koconda iz Zagreba, Cirila Plesko-Stebijeva iz Ljubljane i Isidora Sekulic iz Beograda. One su procitale svoje referate u sekcijama za zastitu dece i za nastavu, a Isidora Sekulic je u Zenskoj citaonici u Oslu odrzala predavanje o nasoj narodnoj knjizevnosti. 119 Uprava Na117 M3aewTaj o paOy Hapodnoz ;J~Cenc"Koz caae3a 3a. zoduuy 1921, JKeuc1eu no·tepeT, 11 i 12, noae.u6ap-0e'llse..tt6ap 1921, 362. 118 Internacion-alni savez 2.ena osnovan je 1888 . .g.od·ine u VMingtonu, a ka.snije mu je ;sedi.Ste 'bi'l·o u Lcmdonu. Clan ovo.ga S-a!Veza je od 1910. @odine bio 'Sm>Siki navodni Zenslki savezz. (MHJieaa B. MHJIOjeaJ-:tfi, n.n., 709: Dr Ana BoZiC, n.d., 182; Minka Govek•arjeva, n.n., 188; Y.l3aemTaj ce'JCpeTapa Caae3a 3a cTpany 1Copecnou0eH.1{ujy y zodunu 1921, lKencuu nonpeT, 11 i 12, nose..tt5ap-0e1{e.M.6ap 1921, 376; JeOm-t.CTBO, 344, HoB~ Ca,r~;, 20. jy.a 1920.) 171 �rodnog zenskog saveza SHS se u punofmeri zalagala da njene predstanice budu na medunarodnim skupovima i u forumima i komisijama medunarodnih zenskih organizacija, dok je rad u zemlji zavisio ad inicijative i aktivnosti pojedinih zenskih drustava i udruzenja. Najaktivnija i najkompaktnija su bila zenska drustva u Sloveniji i ona su se vise bavila zivotnim problemima zena i omladine preduzimajuci konkretne akcije u tom pravcu. Pocetkom februar~ 1922. godine odrzan je u Ljubljani sastanak delegata svih slovenackih zenskih drustava na kojem se dogovaralo o zajednickom radu na zastiti dece i omladine i o zajednickom zenskom listu. Na sastanku su bila zastupljena 24 zenska drustva sa 48 predstavnica. Delegati ~rustva Z:' prosvecivanje zene i zastitu njenih prava iz Beograda J;lile su M1leva Petrovic i Mileva Milojevic. Alojzija Stebi podnela }e iscrpan referat sa statistickim podacima o polozaju napustene 1 nezastJcene dece u Sloveniji. Sve ucesnice na ovom sastanku saglasile su se s podizanjem decjeg doma u kojem bi se smestio bar je~an deo .nezbrinute dece .. Zatim se raspravljalo o potrebi posebne decJe bolmce u Mar1boru 1 zahtevalo da se Uprava Narodnog zenskog saveza u Beogradu zauzme kod Ministarstva narodnog zdravlja za osnivanje takve bolnice. Usvojen je predlog da list JKencnu nonper zajednicki izdaju Slovenke sa Srpkinjama. I na ovom skupu se govorilo 0 potrebi zenskog prava glasa.H• • U Ljubljani je 7. i 8. jula 1922. godine oddana treca glavna skupst:na Naro;J~~g zenskog saveza SHS, na kojoj se uglavnom raspravl]alo o zastrtJ dece i omladine. Skupstini je prisustvovalo 350 zena iz 209 zenskih drustava i udru.zenja. Referate o problemima zbrinjav~':)a i o~goja decc; podnele su: Danica Hristic, Alojzija Stebi, Adela M!lcmovJC, Joka S!l]ak, D. Popovic i ZQ,JOka Jankovic. VeCina prisutnih delegatkinja diskutovala je o ovom problemu, tako da je to bila }edna od najuspelijih skupstina. U jednoglasno usvojenoj RezolUC1Jl zahteva se od Saveza i ddavnih organa da preduzmu sledec~ mere.za zastitu dece i omladine: a) lekarski pregled mladica 1. de:'oJaka; b) zakonska zabrana tocenja alkohola omladini; c) prinC1p Jednakog rnorala za oba pola; d) drzavna zastita zena i dece pred zakonom; e) obavezno ucenje u zenskim strv.cnim skola 0 domacinstvu i negovanju dece; f) otvaranje u svakoj opstini dispan~era za decu i. ustano~e za negovanje ~ale .dece; .g) obezbediti svakoj skoh lekara 1 medJCmsku sestru koJa b1 odrzavala vezu izmedu skole i porodice; h) zakonom zabraniti izrabljivanje decje radne snage s obzirom na prirodni poziv zene - materinstvo. Skupstina je donela program rada Saveza zenskih drustava kojim se predvida: ' 1) rad na narodnom jedinstvu; 2) izjednacenje zene s muskarcem u privatnom i javnom pravu; 3) je~~ak :ad, jednaka zvanja i jednaka nagrada; 4) zast1ta zenske snage s obzirom na njen prirodni poziv· 5) zastita dece i mladezi; ' ?, ---119 C~yn-l!lTttHa c.n.oae'H.a~xux :nceucKux iJpyw.Tasa y .Jby6JbaHu }Ke1!.C%U ·nm<:peT, 112, ;auyap-rjJe6pyap 1922, 34; Mink a Govekarjeva: n.n.• 192. 172 6) jednaki uslovi za vaspitanje zenske i muske dece u kuci i u skoli; 7) jednak moral za muskarca i za zenu; 8) borba protiv prostitucije; 9) borba protiv alkohola. 120 Sprovodenje u praksi donetih odluka zavisilo je od inicijative pojedinih zenskih drustava i udruzenja. Te godine odrzana je u Hagu sednica Izvrsnog odbora Medunarodnog saveza zena kojof su, u ime Narodnog zenskog saveza SHS, prisustvovale Delfa Ivanic i Ana Hristic. Pre sednice Izvrsnog odbora sastajale su se pojedine komisije toga Saveza koje su detaljno razmatrale pojedine probleme iz delokruga svoga rada. Predstavnice zena iz nase zemlje· bile su veoma aktivne u radu tih komisija. 121 Zenska drustva su uzela ucesca u akciji za pomoc gladnima u Rusiji. Drustvo za prosveCivanje zene i zastitu njenih prava u Beogradu organizovaio je marta 1922. godine predavanje o gladnima u Rusiji. Na predavanju je prikupljeno 885 dinara i predano Odboru za pomoc gladnima u Rusiji. Narodni zenski savez aktivno je sara-· divao u Drzavnom odboru za pomoc ruskoj deci i polovinom 1922 .. sakupljeno je vise od 2 000 000 dinara za njih. U Saratovu je postojala kuhinja koja se izddavala ad sredstava iz nase zemlje i u njoj se, za neko vreme, hranilo 700 ruske dece. 122 Aktivnost N arodnog zenskog saveza SHS ogledala se na plenarnim sednicama Uprave, godisnjim skupstinama, kongresima i uCestvovanjem u raznim Zenskim medunarodnim skupovima, dok su pojedina drustva i udruzenia samostalno razvijala svoju delatnost. Krajem oktobra i pocetkom novembra 1923. godine odrzana je plenarna sednica Uprave Narodnog zenskog saveza kojoj su prisustvovale Clanice plenuma iz cele zemlje. Za zasednicu je pripremljen kratak pregled celokupnog rada u kojem se posebno istice rad humane sekcije i sekcije za moral. Na prvom delu sednice raspravljalo se o nacrtu za izmenu pravila. Novi nacrt je predvideo reorganizaciju same Uprave, pojacanje materijalne osnove Saveza i organizovanje rada Saveza preko pojedinih sekcija. Posle diskusije i manjih izmena nacrt je bio prihvacen. Na drugom delu sednice raspravljalo se o socijalnim problemima i protestovalo protiv ukidanja Ministarstva za socijalnu politiku. Posle kratke diskusije doneta je Rezolucija, kojom je od vlade i parlamenta zathevano da se Ministarstvo za socijalnu politiku ne ukida i da se rad u njemu poveri Zenama.123 t 2 o Arhlv InStituta za zgodovino delavskega gibanj.a, Ljubljana, (u daljem tekstu AIZDG), dokumentaciia lV.If:nke Govekar; SkupStina Narod'.1og Zenskog saveza u Ljubljani, sv. 7 i 8, jul-avgust 1922, 2R5; An o j 3 11 j a Ill T e 6 M, 3a nos c.M:ep y ¢e..t~mnucTu-tt?<:O.!t noxpery, LKencKu no1eper, 7, 15, cenre.At6ap 1925, 241. 12 1 Ji13seturaj 1-tamez OeAe~aTa ca ceihLU'I.~e M3spmnoz o06ova Meryynapodnoz caae3a xena, lK.encK'tt noxpeT, 7 i 8, jy.JI,-aazycr 1922, 218. 1 22 ,I{ p ".Bop lj e T a c vr li, 3awro Tpe6a Oa no.M.oz·neJto z.n.aOrt.e y Pycuju. .iK.encuu no?Cper, 7 i 8, jy.'l:.-aszycT 1922, 193, 226, 251. 123 II.r~,euapna ceduuu.;a Ynpasnoz od6opa Hapoduoz :>ICeUC1COZ caBe3a cxc~ EeuCn:u non:peT, 9 i 10, nose.u6ap-de~e..lt6ap 1923, 436. 1n �U Vasingtonu je od 4. do 14. maja 1925. godine oddan VI kongres Medunarodnog saveza zena. Na Kongresu je bilo oko 300 dele!ia!a koj_i su pre~stavljali zenske saveze iz 35 zemalja. Nas Narodm zenskl savez Je poslao na Kongres 6 predstavnica, koje su b1le veoma aktivne u pojedinim komisijama. Na Kongresu se raspravljalo o lroblemim~ mira u svetu, pravu glasa zene, gradanskom pravu z~ne, zakomma_1 zakonskom polozaju zene, o jednakom moralu u drustvu, o profes1onalnom radu Zena, o emigraciji, o narodnom zdravlju, 0 vaspitaniu i zastiti dece. ' . _Predsta:rni~e iz nase zemlj<;> .~aspodelile su posao tako da je AloJZIJa. Steb1. ucest;'ovala u komJSIJama: za vaspitanje, zastitu dece 1 profes1?na~m ~a~ zena; Adela Milcinovic u komisijama: za stampu, emJgracJ_JU_ 1 h1g1Jenu; Spasa Adzemovic-Leko. u komisijama: za zak?ne 1 zensko pravo glasa; Milena Atanackov.ic u komisijama: za Jednak moral, za zakone i zensko pravo glasa· Milica Krstic u Komisiji za mir i arbi~razu i Zora Lazarevic u K~misiji za zastitu ?ece. Pos~e mamfestacwnog deJa Kongresa preslo se na diskusiju 1 usva!:"nJe r<!zol~~ij~. Najvecu diskusiju izazvala je Rezolucija Kom1.~~Je za ':'~r, CIJ a Je glavna karakteristika hila pacifizam. U RezoluCJJI KomJSIJe za zakone zahtevano je da se internacionalnim zak_onom ~mog_uci zeni _u mesovitom braku, da svoju nacionalnost maze zadrzah 1h _1zmemh I?o s':oJoj volji. Rezolucijom Komisije za Jednak moral _traz1lo s_e ukidanJe reglementacije prostitucije i apelovalo n": 11acwnalne zenske saveze da se izbore kod svojih vlada da se rahflkuJe. ~.enevs~a konvencija o trgovini belim robljem. Rez?lUC!Jom Ko';'JS!Je za zensko pravo glasa zahtevano je da se nacwnalm savez1 bar<;> za zensko pravo glasa u zemljama gde ga zene ne':'a]u~ a u z_emlJama gde ga imaju da r~nopravno pristupaju :pohhckim J?arhJ~?'a. U Rezoluciji Komisije za vaspitanje trazeno Je da .~e IZJed~a.cJ nastava za zensku i musku decu. U Rezoluciji KomJSIJe za h1giJenu se trazilo da se otklanjaju uzroci smrtnosti de~e .. Rezolucijom Komisije za profesionalni rad zena zahtevan je prmc!p slobodnog pristupa zena svim profesijama i jednaka nagrada za Jed":ak_ rad; zatim da se porodiljama osigura odmor pre i posle po~~daJa _I plata za to vreme. I u rezolucijama drugih komisija se traz1lo_ resavanJe os":ovm~ p~oblema koji bi poboljsali polozaj l:ene u drustvu. Pore? di~kus:Ja. 1 usva]anJa rezolucija, svi delegati na -Ko_ngresu podneh su 1zvestaJ _o .r~du _sv~jih saveza u zemlji. Kongres, Je !Zahrao novu Upravu u kOJOJ Je h!lo 1 predstavnica naseg 2enskog ~aveza. Ana Hristic je izahrana za sekretara Medunarodnog saveza zena.124 Predstavnice N arodnog zenskog saveza SHS su bile aktivne :;a medunarodnim sk:'povima zena, dok se u sprovodenju zakljucaka sa tl~ skupova msu tako mnogo angazovale. N a primer, zahtevi u rezolucJ]ama s Medunarodnog kongresa zena u Vasingtonu hili 124 M. K P c T M fi, Kou. zpec MeQynapoduoz caee3a JICeua_ y BatUU1LZT91LY JKe'll;cxu nox:peT, 6, 15. jyn 1925, 225; Mn.neHa ATaHa,qKOBHh, J13ae~ WTaJ c Konzpeca Ji.luT~pua~uouaJZ,noz J/Ce'HC'IWZ caBe3a, oOp:J~Cauoz. y BamUizI~;~ ~gB. 4. do 14. .M.aJa 1925; lKe1iCKU noxpeT, 9 i 10, uoae.M.6a.p-Oe e~6ap 14 174 su i te kako vazni za regulisanje pravnog polozaja zene u nasoJ zemlji, ali se u praksi nije nista ucinilo. Uprava Saveza se nije ni pozivala na te rezolucije, jedino je nekolicina zena hila upoznata s njima preko zenskog lista. N arodni zenski savez SHS tokom rada nije uspeo da se ucvrsti, vee je u rukovodstvu Saveza dolazilo do nesuglasica i neslaganja koja se vidnije osecaju od 1923. godine. N a godisnjoj skupstini Saveza, koja je odrzana 1924. godine u Sarajevu, i pored nesuglasica, izahrano je rukovodstvo putem kompromisa, ali stvarno jedinstvo nije postignuto. Iduce, 1925, godine oddana je godisnja skupstina Saveza u Skoplju na kojoj su jos vise dosla do izrazaja neslaganja u rukovodstvu ove najvece zenske organizacije. Prilikom diskusije i zakljucaka o izmeni pravila Saveza nisu postignuti jedinstveni stavovi vee su nesuglasice i dalje ostale. Pored toga, doslo je do licnih svada i do rascepa u Narodnom l:enskom savezu. Krajem septemhra 1926. godine od Narodnog l:enskog saveza odvojilo se deset beogradsklh zenskih drustava i 3. novembra iste godine osnovali Narodnu zensku zajednicu. Njima su prisle iz unutrasnjosti jos neke podruznice, taka da je u Narodnoj zenskoj zajednici hila 46 drustava. Sledece godine taj broj se povecao na 85, a zatim je hio stalno u opadanju, tako da se 1933. u tu zajednicu uclanilo svega jedno novo drustvo. U Nacelima Narodne zenske zajednice kaze se da ce ispitati potrehe svakog naseg kraja i nastojati da se potrebama toga kraja udovolji; da ce narocitu hrigu posvetiti nacionalnoj stvari i nastojati da narodno jedinstvo uhvati sto dubljeg korena u narodu, a posehno medu omladinom i decom; da ce nastojati da bar delimicno resi ,decje pitanje'" i da svojim radom smanji porazan hroj nezasticene dece u nasoj zemlji; da ce podizanjem zenske privrede zaposliti sto vise zenske omladine; da ce posvetiti osohitu paznju borbi protiv alkohola i prostitucije; da ce voditi hrigu o socijalnoj higijeni i kroz higijenske ustanove podizati narodno zdravlje, narocito zdravlje dece; da ce cuvati narodne obicaje; da ce nastojati da se postuje dostojanstvo zene i da ce ostvarivati kontakt preko svoga narocito izahranog referenta sa internacionalnim zenskim pokretom.' 25 U Narodnu zensku zajednicu uclanjena su najkonzervativnija zenska drustva i njen rad hio je usmeren uglavnom na dohrotvorne akcije i na zadr2avanje postojecih patrijarhalnih odnosa koji su drzali zenu u ootcinjenom polozaju. Iz postavljenih nacela vidi se da Narodna zenska zajednica nije spremna da se hori da se Zene u na.Soj zemlji izjednaCe u pravima i duZnostima sa Zenama u zemljama zapadne demokratije i da se ona ne poziva na rezolucije koje su donete na Medunarodnom kongresu zena u Vasingtonu. Na Bledu je od 25. do 27. oktohra 1926. godine oddana skupstina Narodnog zenskog saveza na kojoj je bilo 250 delegata koji su zastupali 123 zenska drustva. U to vreme hila je u Jugoslaviji l2;) Hapodna JIC€'H.C1Ca 3ajeihtU'Ilta, Ha1.f.eJ!.a u Oe.rta, r .11.aC Hapodne ;JIC€'UC1Ce 3aje0uu~e. BeozpaO, 1-2, 19. .Maj 1933, 3-6: M Jti JI e B a B. M 11 JI o j e B 11 h, 708; IllTa xohe name ;J~Cene oxo Caae3a, J e JI e H a JI a 3 ape B H h, IIo- H.H., .'1-UTU:Jca, 6645, 24. O'KT06ap 1926, 5. 175 �327 zenskih drustava i udruzenja, a skbro dve trecine nisu poslali svoje predstavnice na ovu skupstinu iz cega se vidi da je doslo do rascepa i krize u N arodnom zenskom savezu. Posle svecanog dela skupstine, predsednica Leposava Petkovic je podnela izvestaj o radu Zenskog saveza ad poslednje skupstine. Najvise se raspravljalo o rascepu do koga je doslo u Savezu i o sukobima pojedinih clanova Uprave. Skupstina je osudila inicijatore rascepa, odobrila rad Narodnog zenskog saveza i iskljucila neke Clanove iz Upravnog odbora. U ovom sukobu otvoreno su dosli do izrazaja sovinisticki pogledi i teznje nekih clanova Uprave, sto se prenosilo i na pojedina zenska drustva koja su i odranije hila time opterecena. Skupstina je donela sledece zakljucke: a) da se podigne dam Narodnog zenskog saveza; b) da se utvrdi matericyski dan, koji hi se proslavljao svake godine; c) da se u svim ustanovi'ma Ministarstva za socijalnu politiku zene postavljaju za upraviteljice i d) da se radi na ostvarenju ideje Sveslavenskog saveza zena. Upravi je stavljeno u zadatak da radi na sprovodenju ovih zakljucaka. Poslednjeg dana skupstine Zdenka Smrekar, direktor skole iz Zagreba, govorila je o stanju zenskih srednjih skola u Jugoslaviji, a Milena Atanackovic iz Beograda - o problemima srednjoskolske omladine. Posle zive diskusije, donesena je Rezolucija, koja je upucena ministru prosvete na odobrenje. U Rezoluciji se trazi kontrola filmova koji se prikazuju u bioskopima; zabrana posete bioskopima omladini do 18 godina; da se predvidi i specijalnim pravilima propise jednoobrazno obla·cenje srednjoskolske omladine; zabrana priredaba u srednjim skolama izuzev prigodnih datuma i sa visim umetnickim programom; da se u zenskim skolama osnuju speci-jalna ugledna dobra, gde bi se ucenice prakticl)o obucavale; u mesovitim skolama postaviti jednu nastavnicu ~ja hi radila na vaspitavanju zenske omladine; da u Komisiji za izradu srednjoskolskih programa i u Savetu za prosvetu ucestvuju zene clanovi N arodnog zenskog saveza i da se ubrza postavljanje zena za direktore skola, sudije i skolske nadzornike. Na skupstini je istaknut zahtev da zene dobiju pravo glasa i ucestvuju u opstinskim izborima. 126 Sledeca skupstina N arodnog zenskog saveza odrzana je ad 20. do 24. maja 1928. godine u Novom Sadu. U Savezu je tada bilo 450 zenskih drustava i udruzenja i on je, pored postojanja Narodne zenske zajednice, uspeo da okupi najveci broj gradanskih zenskih organizacija. Posle otvaranja skupstine rad se odvijao po komisijama, cije su predstavnice podnele izvestaj na plenarnoj sednici. Komisija za socijalna i zdravstvena pitanja raspravljala je o zastiti deteta i zene i konstatovala da ta zastita ne postoji. Zahtevano je da se osnuju posebni uredi koji hi se o tome brinuli. Komisija za profesionalne pozive zena trazila je da se zene zaposljavaju u veCini struka i na raznim poslovima; da se udate zene ne zapostavljaju prilikom zaposljavanja i nagradivanja za rad; da se ne prave razlike u platama izmedu zaposlenih zena i muskaraca i da se donesu posebni zakoni o zastiti materinstva. Komisija za politicka pitanja se l i 28. 176 26 AIZDG, dokumentacija Minke Govekar; JyTpo, 247, 248 i 249, 26, 27. 1926; liOJl,~£TU1Ca, 6647, 6648 i 6649, 26, 27. i 28. OUT05a.p 1926. OKT06ap zalagala da se sporovi resavaju mirnim putem. Odredene zahteve su uputile i druge komisije. Po izvestajima i predlozima komisija razvila se diskusija, a zatim su istupali delegati pojedinih zenskih drustava. Milena Atanackovic je, kao predstavnica Alijanse zenskih pokreta i N arodnog zenskog saveza, hila na Medunarodnoj konferenciji Internacionalne alijanse za zensko pravo glasa, koja je odrzana u Marselju od 18. do 23. marta 1928. godine. Ona je na skupstini podnela izvestaj o radu te Konferencije. 127 Od svih zenskih drustava najmasovnije i najorganizovanije je bilo ,Kolo srpskih sestara". To je hila nacionalisticka organizacija, (iako je u pravilima stajalo da se u drustvo primaju zene bez obzira na veru) koja je uspela da okupi preko svojih odbora veliki broj bogatijih Srpkinja. Glavni odbor KSS se nalazio u Beogradu, a Kolo je 1927. imalo 101 odbor u zemlji, u kojima se nalazilo od 30 do 500. zena, sto je zavisilo od broja stanovnika doticnog mesta.'2" Posle prvog svetskog rata Kolo srpskih sestara staralo se o domovima za ratnu sirocad, a kasnije je u veCim mestima imalo svoje domove za ucenice i studentkinje i zenske zanatske ~kale. Glavni odbor KSS oddao je u toku 1927. i do maja 1928. godine 40 svojih redovnih sednica. Za uspesno izvrsavanje zadataka iz programa rada ono je organizovalo sledece sekcije: domsku, kalendarsku, prosvetno-nacionalnu, priredivacku, sekciju za vezove i sekciju za podelu pomoci. KSS je izdavalo godisnji kalendar Bapilap, koji je 1927. i 1928. godine stampan u 25 hiljada primeraka. Glavni odbor Kola bio je u stalnoj vezi sa svojim odborima u unutrasnjost.i i izmedu tih odbora je postojala najtesnja veza i saradnjaKolo srpskih sestara je pruzalo pomoc srodnim organizacijama i ustanovama.. Ono je prilikom pojedinih religijskih praznika davalo pomoc u odeci siromasnoj deci i delilo uobicajene praznicne poklone. Verski praznici svecano proslavljani u domovima ,Kola srpskih sestara". Poznati su hili balovi i zabave koje je ovo drustvo organizovalo za bogatiji svet. Preko zanatskih skola i dobrovoljnim radom KSS je posvecivalo veliku paznju izradi narodnih vezova, zenskih kostima i drugih rukotvorina. Organizovane su specijalne i prodajne izlozbe ovih radova i drustvo je od toga imalo delimicne prihode za izdrzavanje. U raznim prilikama ,Kolo srpskih sestara" je dobijalo pomoc iz kraljevog fonda, zatim je dobijalo prihode od prodaje Drzavne klasne lutrije i iz drzavne blagajne. 129 Mesna organizacija NRPJ u Kra,,,;,l AIZDG, dokumentacija Minke Govekar. Stampane izveStaje poslali su odb-ori ,Kola srpskih -sestara" 192·7. godine iz .slede6ih mesta: Avtovca, Alibunara, Banje Luke, Bijelog Po.}ja, Bijeljine, Bi-tolja, BihaCa, Bosanskog Novog, Valjeva, Velesa, Vel. BeCkereka, Vlasotinca, Vranja, VrSca, Gackog, Gostivara, GraOanice, Darde, Dervente, Doboja~ Drvara, E)akovice, f)evdelije, Zaj.eCara, Zenice, KiCeva, Konj:ica, K.otora, KoCana, Kragujevca, Kumanova, Modrh)a, Mostara, Neves.inja, Negotina, NiSa~ ParaCina, Petrovca, PeCi, Prijedora, Prizrena, Prnjavora, RngaHce, Rume, Saraj-eva, Skoplja, Smedereva, Sokobanje, Stare Pazove, Strumice, T-etova, Travn-ika, Tuzle, Herceg-Novog, Sapca. - J1"1aetuTaju KoAa cpnc-Kux cecTapa 3a. 1927. wOuuy, Beorpa,n;, 1928, 22-83, -Bpe.Me, 1941, Eeorpa,n;, 17 . .Maj 1927, 3. 129 AJ, fond Ministarstva unutraSnjih poslov.a Kraljevine Jug.oslavije za peri-od 1917-1941, fa:sc. 40; fasc. 74-433-637; J13aeULTaju Ko.11.a cpnc-Kux cecTapa. 3a 1927 •. . , 4-18. 1 27 128 177 �I gujevcu odrzala je 16: m~rta 19~4_. godi~ zbo~ na koje.n: se ,govor~lo 0 finansiranju kraguJevacke opstme. Receno Je da opstmskl budzet za 1924. ne predvida ni u jednoj poziciji novae za zastitu interesa radnicke klase, za nezaposlene radnike i napomenuto da je predvidena pozicija za izdrzavanje ,Kola srpskih sestara" zandarmerije i ostalih dr2:avnih institucija.' 30 Po ugledu na ,Kolo srpskih sestara'' u Ljubljani je 20. marta 1921. osnovano ,Kolo jugoslovenskih sestara", (KJS) koje je tokom godina postalo jedna od najveCih zenskih gradanskih organizacija u Sloveniji. Glavni odbor KJS imao je svoje sekcije, i to: sivai':ku, za crtanje na staklu, za narodne vezove, za zastitu dece i odbrambeni odsek. Drustvo je imalo 1927. godine 40 svojih odbora u svim vecim mestima Slovenije, a program im je bio isti kag i ,Kola srpskih sestara". Kolo jugoslovenskih sestara" je najtesnje saradivalo sa RSS u Beogradu i od njega je dobijalo i materijalnu pomoc. Pored toga, KSS je zajedno radilo s narodnim zenskim zadrugama u Dalmaciji i pruzalo im pomoc.' 31 ALIJANSA ZENSKIH POKRETA Prva feministicka organizacija - Drustvo za prosvecivanje zene i zastitu njenih prava - osnovana je polovinom aprila 1919. godine u Beogradu, a septembra iste godine i u Sarajevu. Drustvo je imalo u programu prosvecivanje zene i sticanje svih gradanskih prava. Ono je delovalo u okviru Narodnog zenskog saveza Kraljevine SHS, ali je bilo potpuno samosta!no i u ,m-ogramu rada otislo mnogo dalje, jer se borilo za politicka prava zena u okviru drustvenog poretka. Ono j e kasnij e promenilo naziv i zvalo se ,Zenski pokret". U Beogradu su 14. aprila 1919. godine feministkinje organi" zovale uspesan zbor kojem su prisustvovale zene iz bogatijih beogradskih krugova, a bilo je i muskaraca. Na zboru se govorilo o pozrtvovanom ucescu zena u prvom svetskom ratu, 0 zapostavljanju Zene u druStvu, o njenom materinskom pozivu i o neravnopravnom polozaju u drustvu. Donesena je Rezolucija kojom je trazeno da se u nasoj zemlji zena izjednaci s muskarcem u svim oblastima privatnog i javnog prava. Na kraju je izabran Upravni odbor Drustva za prosvecivanje zene i zastitu njenih prava u koji su predlozene zene iz najimucnijih beogradskih krugova.' 32 Ovo drustvo okupljalo je bogatije ugledne zene, cinovnice svih struka i intelektualke drugih zanimanja. U Zagrebu je Udruzenje jugoslovenskih zena odrzalo 25. februara 1919. godine prvu skupstinu za zensko pravo glasa na kojoj se govorilo o polozaju zene u drustvu. Donesena je Rezolucija tso PaOu-wK, 112, Beorpa,ZJ;, 29 . ..,tapT 1924, 6. 131 A 1 o j z i a S t e b i, A.kti·vnost slovenske Zene, Slovenska Zena, 176, 177; Vreme, 1941, 17. maj 1927, 3; Almanah humanih druStava, 71. 1s2 Ca JICencKoz 36opa, PaOuu'l{.'Ke uosuue, 93, 17. anpu.n.a 1919, 3; 36op l{pymTea 3a npocaehuaa'lbe xeue, C.JI.o6oihta pe'lf., 39, Beorpa.n;, 25. anpu.n, 1919, 2. 178 u kojoj se trazilo da zene dobiju aktivno i pasivno pravo glasa, u opstinskim izborima. Ovo drustvo je 1921. godine oddalo zbor za zensko pravo ~>lasa na kojem su govorili i predstavnici politickih partija i dalo je inicijativu za osnivanje zenskog pokreta. U istom pravcu radilo je u Ljubljani Splosno zensko drustvo, koje je osnovano 1901. godirre."' Drustvo za prosvecivanje zene i zastitu njenih prava u Beogradu konstatuje u svom izvestaju, aprila 1921, da u drustvu nisu bile zastupljene zene radnice, koje predstavljaju najsposobnije borce za zensko pravo glasa i navodi da su one izostale zato sto je drustvo od svog osnivanja pokazalo jasnu tendenciju da se partijski ne obelezava. Upravni odbor drustva je 5. jula 1920. godine ulozio protest kod predsednika vlade i predsednika Skupstine sto zenama nije bilo omoguceno da glasaju u opstinskim izborima. Fred izbore za Ustavotvornu skupstinu Drustvo za prosvecivanje zene i zastitu njenih prava posvetilo je glavnu paznju akciji za zensko pravo glasa. Ono je u Beogradu 7. novembra 1920. godine na Konferenciji zena konstatovalo da je Jugoslavija jedina medu slovenskim zemljama u kojoj zene nisu izjednacene u politickim pravima, pa je zahtevano da i one dobiju pravo glasa u skupstinskim izborima. Odlukom Ministarskog saveta, udatim zenama smanjena je za polovinu dnevnica i privremeno je obustavljeno postavljanje zena u drzavnu sluzbu. Povodom ove odluke, Uprava Drustva za prosvecivanje zena organizovala je 20. februara 1921. protestni zbor kojem je prisustvovao veliki broj zena cinovnika. Sa zbora je upucena Rezolucija Ministarskom savetu u kojoj se zahteva ravno" pravno nagradivanje cinovnika, bez obzira na pol. Pocetkom novembra 1920. godine Uprava je organizovala tecaj za oko 100 slusalaca. Odrzano je 15 predavanja sa diskusijom iz oblasti socijalnog polozaja zene. Kasnije je tecaj za zene sa istom problematikom odr2an u Sarajevu i Novom Sadu. Pored tih tecajeva, odr2ano je vise predavanja za intelektualke i radilo se na profesionalnom organizovanju Zena.134 Prilikom izbora za pojedina predstavnicka tela, donosenja izbornih zakona i Ustava, feministkinje su upucivale peticije i mcmorandume v ladi i skupstini i organizovale zborove na kojima·· BU trazile pravo glasa za zene. Medu zenama se osecalo veliko interesovanje za politicki zivot i one su s pravom ocekivale da ce proglasenjem Ustava dobiti pravo glasa. Fred zasedanje Ustavotvorne skupstine odrzane su veoma uspesne skupstine za pravo glasa zena u Ljubljani, Zagrebu i Sarajevu. U Beogradu su takode izvrsene obimne pripreme za skupstinu zena, koja je odrzana 8. maja 1921. godine za vreme zasedanja U stavotvorne skupstine. Zenama Beograda upucen je poseban poziv za skupstinu u kojem se kritikuje vladin Nacrt ustava, jer nije predvideo pravo glasa za zene i ape133 III T e 6 u A JI oj 3 u j a, 0 paOy jywcAoaeucK.uX gJe..tmnucTx:u'H>a, JKencxu nox:peT, 9-10, 15 . .M.aj 1931, 2-5. 134 P.l3aemTaj Ynpas1wz o06opa J{pymTaa 3a npocsehusa:l-be JJCeue u 3aWTUTY 1benux npasa, JKencKu no?CpeT, IV, 1921, 117. 179 �luje na zene da ustanu protiv tog dvostrukog varvarstva i da najodlucnije odbace tu dvostruku uvredu jugoslovenske zene.'35 Osim zena Beograda, skupstini je prisustvovao i veliki broj muskaraca, a bile su prisutne i predstavnice zena iz Ljubljane, Zagreba, Sarajeva, Banje Luke, Dubrovnika, Skoplja, Nisa i Pozarevca. Skupstinu je otvorila Mileva Petrovic, profesor Druge zenske gimnazije u Beogradu, i objasnila cilj zbora i va.Znost trenutka u kojem zene zahtevaju politicka prava. Za predsednicu skupstine izabrana je Danica Hristic, predsednica Narodnog zenskog saveza SHS. Prva je govorila Adela Milcinovic, delegat iz Zagreba, o ulozi zene u porodici, drustvu i drzavi, 0 obavezama i duznostima zena koje kod nas imaju vrlo malo iii skoro nikakva prava. Alojzija Stebi, delegat iz Ljubljane, u pocetku izlaganja je naglasila da je.velika nepravda ucinjena prema zenama sto one nisu dobile aktivno i pasivno pravo glasa u izborima za Ustavotvornu skupstinu; zatim je govorila o Ustavu koji je raden bez zena i po cijim odredbama one imaju sve obaveze, ali ne i prava; o ulozi Zene u vaspitavanju dece; o vaznosti ucesca zena u opstinskoj upravi i u komunalnoj politici. Leposava Maksimovic-Petkovic, profesor Druge zenske gimnazije u Beogradu i predsednica Drustva ,Zenski pokret", govorila je o pravnom polozaju zene, osvrcuci se posebno na paragraf 920. Srpskog gradanskog zakonika; o velikom broju invalida i udovica u Srbiji koje je Zakon o nasledu strahovito ostetio i o njihovom teskom polozaju bez potpore i zastite. Draga Stefanovic, knjigovezacka radnica, osvrnula se na reakcionarne odredbe koje Ustav sadr2i i naglasila da on ,predstavlja ruglo i sramotu za doba u kojem zivimo", i posebno je kritikovala stav koji govori o politickim pravima gradana i koji polovinu stanovnistva JiSava svil;i politickih prava. Ona je dalje govorila o zaposlenosti zena u pojedinim granama privrede; o radu maloletnih devojcica od 12 do 13 godina u stamparskoj i grafickoj proizvodnji; o radnom vremenu radnica koje rade po 10 do 12 casova dnevno u preduzecu, a kad dodu kuci nastavljaju redovne domacicke poslove i na taj naCin produzuju radno vreme; o ucescu zena u stvaranju kulturnih i materijalnih dobara i njihovoj ulozi u drustvu i porodici; 0 interesovanju zena za sve tekuce probleme i o njihovom zahtevu za punom ravnopravnoscu. Katarin~ Bogdanovic, profesor Druge zenske gimnazije u Beogradu, govorila je o polozaju zena cinovnika koje su neravnopravne ne samo u politici vee i u javnoj sluzbi, gde su im ravnomerno dodeljene samo duznosti, a znatno smanjena prava. Ona je zatim naglasila da su zene u svim strukama manje placene od muskaraca, da one imaju zakonskih smetnji u profesionalnom unapredenju i zaposljavanju, da je neophodno da one dobiju pravo glasa i da se neposredno bore za ostvarenje potpune ravnopravnosti u drustvu. Ljubica Cermanovic je u svom izlaganju zastupala zene sa sela kojih je takode bilo na skupstini. Ona je govorila o nepismenosti na selu; o radu seoskih zena u ratu i posle rata; o polozaju udovica na selu, koje zive tesko bez iCije pomoci i pozvala je zene da se bore za svoja prava. Poslednja govornica na ovoj skupstini hila je IV!ileva Milojevic, uciteljica iz Beograda. U sovom izlaganju ona se zadrzala na materinskom pozivu zene i velikoj ulozi koju ona ima u vaspitavanju dece. Na kraju je proCitana i usvojena Rezolucija u kojoj se, izmedu ostalog, zahteva jednako i opste, aktivno i pasivno politicko pravo glasa za sve zene. Rezolucija je preko Narodnog zenskog saveza SHS upucena Ustavotvornoj skupstini i s njom su poslanici bili upoznati na XXXI redovnom zasedanju od 17. maja 1921, ali se u vezi s tim nista nije ucinilo, izuzev sto su neki poslanici zastupali misljenje da zenama treba dati pravo glasa. 136 Drustvo za prosveCivanje zene i zastitu njenih prava u Beogradu organizovalo je analfabetski tecaj za zeleznicke radnice i radnike, koji je trajao od 15. decembra 1921. do 28. marta 1922. godine. Ovakav tecaj od cetiri meseca drustvo je organizovalo i za radnice trikotaze. Drustvo organizovalo osmonedeljne tecajeve za seoske domacice u Uzickoj Pozegi, Kuli (okrug pozarevacki), Krupnju i Blacu (okrug toplicki). Tecajeve su vodile kvalifikovane nastavnice za domaCicke skole i na njima su zene sa sela sticale osnovna znanja iz kulinarstva, higijene i zdravstvenog prosvecivanja. Zatim je Drustvo u Beogradu i Zemunu organizovalo tromesecne tecajeve za izradu sesira, koje je pohadalo oko 130 ucenica. Januara 1922. godine, Drustvo za prosvecivanje zene i zastitu njenih prava otvorilo je svoj klub u kojem su se odrzavali sastanci, predavanja i drugi prigodni skupovi. Po otvaranju kluba organizovan je prvi ciklus predavanja o socijalnoj zastiti, koja su drzali poznati lekari i biolozi. Zatim su odrzavane zabavne veceri s koncertnim delom i predavanjima. kao i priredbe za umetnickim programom. Drustvo je izdalo brosuru IIpaeo ..aaca 3a :J!Ceue i planiralo da, pored lista, izdaje i prigodne publikacije. Osnovan je poseban fond za i2ldavanje dela zena knjizevnika.137 Istim problemima bavilo se i Drustvo za prosvecivanje zene i zastitu njenih prava u Sarajeyu. Ono je 1922. godine organizovalo dva tecaja za nepismene zene, koje su pohadale radnice iz Tvornice duvana i Tvornice cilima. Tecajevi su odrzavani i sledece godine, a nastavu su odr2avale uciteljice, clanovi drustva. Drustvo je za posetioce nabavilo bukvare i zabavnu literaturu. Oko 20 bukvara 135 Poziv Zenama Beograda uputilo je DruStvo ,Zenski pok:ret". U njemu .se konstatuje da vladin Nacrt ustava ne daje Zenama prav<> glasa i navodi da Ce Zene ostati bez prava glasa i bez o&novnih gradanskih prava, da Ce im oprema tome biti zabranjeno da reSavaju o uredenju dr.Zave i ()pStine, mada sve posledice loSe drZavne politike i one snose. Zatim se kaZe, ako bi ovaj Nacrt postao ustavom, Zenama ni ubuduCe ne bi hila priznata !Pravna HCnos-t i one bi pred zakonom i pred vlastima .i dalje bile oglaSene za maloumne i maloletne, i dalje bi u pitanjima naS'leda, braka i .porodiCnih odnosa Zene ostale izloZene svJm nepravdama. (ARP, CO AF.ZJ, JKencKu. noKpeT, 1; 1K.exc?Cu no'KpeT, 4, 1921, 125.) 136 IIpaao z.naca 3a &eene, Eeorpap;, 1921, 1-57; BeJl..U'Ka cKynmTu'll.a 3a JICeucx:o npaso ZJl.aca, JK.encKu noKpeT, 4, 1921, 124--127; Pad l{pyutTBa sa npocaehuBa1be :Hcene u samTuTy 10euux npaaa, )l{enc?Cu no1eper, 9 i 10, cenTe.M.6ap-o?Cro6ap 1921, 325; Creuozpa¢cKe 6e.nem1ee YcTaeoraopue CKynmruue Kpa.!beeune Cp6a, Xpsara u CJl..oBe'lia~a, ro;q. I, 24, Eeorpa):1, 1921, 2; llo.nuruKa, 4682, 7. .Maj; 4684, 9. .Ataj 1921, 2; Cov,uja.nucr, co~jaJIMCTW'IKe pa,Jl;HW~Ke HoBMHe, Beorpa;q, 26, 17. if>e6pyap 1921, 2, 3. ts7 J13aemTaj l{py-tuTBa 3a npocaehuem·t.e :HCe-ne u 3amruTy 1benux npci'ea Eeorpa):1, Eenc1<-u no?CpeT, 9 i 10, cenre.M6ap---01CTo!5ap 1921, 325; 3 i 4, .MapT'7'7 -anpuJZ 1922, 124; 7 1 8, jy.n-aazycr 1922, 240, 6, jyn 1923, 275. 180 181 �i 100 zabavnih knjiga dru:ltvo iz Sarajeva poslalo je Drustvu u Banjo! Luci, koje je takode organizovalo analfabetske tecajeve za zene. Drustvo je u Sarajevu organizovalo ciklus predavanja o fizickom i moralnom odgoju dece koja su ddala zene intelektualke iz ovog grada. Zatim su odr2avana posebna predavanja sa ucenicama koje zavrsvaju uciteljsku skolu i davana im uputstva 0 prosvetnom radu medu zenama na selu. Uz pomoc knjizara iz Sarajeva, ovo drustvo je osnovalo svoju posebnu biblioteku. Ono se brinulo o nezaposlenim zenama i otvorilo je ,Kancelariju za namestanje zenskinja", preko koje je vrseno zaposljavanje zena u gradu. Pored rada u Sarajevu, drustvo je organizovalo u Kaknju tecaj za krojenje i Sivanje. 138 U Rimu je od 12. do 19. maja 1923. godine odrzan Deveti kongres Medunarodnog saveza za zensko pravo glasa. Na Kongresu je · bilo vise od 350 delegata iz 40 zemalja. Feministkinje iz nase zemlje zastupale su Leposava Petkovic, Katarina Bogdanovic, Adela Milcinovic, Alojzija Stebi i Milena Atanackovic. Na Kongresu se raspravljalo o politickom, socijalnom, ekonomskom i moralnom polozaju zene. Pravo glasa zena bio je glavni zahtev svih ucesnica ovog medunarodnog skupa. Posle svecanog otvaranja, Kongres je iducih dana nastavio rad po sekcijama i doneo odgovarajuce rezolucije. Prva sekcija je raspravljala o pravu udatih zena i njihovoj zakonitoj deci i o zastiti vanbracnog deteta; druga- o jednakom moralu za zenu i muskarca; treca - o jednakom radu i jednakoj plati i cetvrta - o nacionalnosti udate zene. Na Kongresu je postavljeno, kao glavni zadatak, da se Internacionalna alijansa 'a zensko pravo glasa bori da pravo glasa dobiju zene svih naroda i da se uspostavi stvarna jednakost u pravima i polozaju muskar.i),!:a i zena."" Drustva za prosvecivanje zene i zastitu njenih prava u Beogradu i Sarajevu propagirala su ideje zenskog pokreta i bila inicijatori za objedinjavanje i razvijanje svih tih organizacija. Po povratku sa Kongresa iz Rima ponikla je ideja da se stvori alijansa feministickih drustava u nasoj zemlji. ,Zenski pokret" u Beogradu uz saradnju Splosnog zenskog drustva u Ljubljani izvrsio je pripreme i 22. i 23. septembra 1923. godine odrzana je u Ljubljani skupstina feministickih drustava na kojoj je osnovana Feministicka alijansa. Osnivaci alijanse bili su: ,Zenski pokret" iz Beograda i Sarajeva, Udruzenje jugoslovenskih zena iz Zagreba i Splosno zentaR Februara 1923. odrZana je vanredna .skup.Stina DruStva za :prosveCivanje Zene i za.Stitu njenih prava u Saraje1.ru na kojoj je do.punjen CI. 4 Pravila druStva, koji ·predvida: a) priredivanje ·konfereneija i javnih sastanaka da b.i se tim putem uticalo na razvijanje druStvene ·s·ves·ti kod Zen-a; b) organizovanje teCajeva za Zene iz prO\SVetno-kulturne-socijalne, vaspitne, mor·alne i estetske ob!.asti; c) posredovanje kod vlade u svim sluCaj-evima gde su povredena prava Zena; d) odrZavanje pokrenutog .Caso.pisa JKencKu no1epeT i izdavanje prigodnih popularnih spisa; e) osnivanje raznih korisnih u:stanova koje Ce doprineti poboljSanju poloZaja Zene. (H:Jsew.xaju l{pymTea 3a npoceehusa'tbe ~e11.e u 3awxuTy 10euux npasa Capajeea, J:Ken:c'K:u no1epeT, 11 i 12, 1iOBe.A£6ap-Cie't1e.u6ap 1922, 351; 6. jyn 1923, 268.) tae IIo3uB 3a IX 'K01tlpec MeQ·yuapoduoz ca.ae3a 3a ~e'H.c'K:o npaso z.11.aca, :iKe'H.CKU noKpex, 2, if;e6pyap 1923, 49; JX Konzpec A.n.uau'l(.uje 3a npaao zJtaca ~eue, 182 Eenc1eu nmcpex, 6, jyn 1923, 250. sko drustvo iz Ljubliane. Pored njih, u radu skupstine ucestvovali su i delegati drugih zenskih drustava. Leposava Petkovic je cdr2ala referat o potrebi politickog prava za zene i njihovoj aktivnosti u zemljama gde vee uzivaju to pravo. Referat o programu rada podnela je Alojzija Stebi, zatim su primljena Pravila Alijanse feministickih drustava u drzavi SHS. Posle toga Milena Atanackovic podnela je referat o osnivanju Male zenske antante i Albrehtova o odrzanoj letnjoj skoli Internacionalne lige za mir i slobodu. Na kraju je izabrana Uprava. U Izvrsni odbor izabrane su: za predsednicu Mileva Milojevic, za potpredsednicu Desanka Cvetkovic, za glavnog sekretara Vera Jovanovic, za sekretara za inokorespondenciju Milena Atanackovic i za blagajnika Milica Dedijer. Pored njih postojali su referenti za Hrvatsku, Sloveniju i Bosnu i Her• cegovinu. 140 U Programu Alijanse stoji: ,.1. Feministicka Aliancija u drzavi SHS zahteva opste i jednako izborno pravo za Zene za sve zakonodavne i autonomne vlasti, pod jednakim uslovima koji sestavljaju muskim drzavljanima Kralj evine SHS. 2. F. A. smatra izborno pravo zene samo kao sredstvo za potpuno oslobodenje zene". Alijansa se zalagala za ravnopravnost zene u privatnom i javnom pravu, pa je u programu zahtevala da se, pored izbornog prava, unesu u novi gradanski zakonik neke najnuznije odredbe, i to: a) da se poziv zene kao majke i domacice priznaje kao produktivan poziv; b) da udata zena bude ekonomski nezavisna; c) da se priznaje roditeljsko starateljstvo nad decom podjednako oca i majke; d) da se zakonom osigura izdrzavanje majke i deteta; e). da se izmeni nasledno pravo u korist udate i neudate zene. Fem1mst-, kinje su dalje zahtevale opste osiguranje matere; zastitu zenske radne snage; jednaku nagradu za jednak rad; zene kao inspektore rada· potpunu slobodu u napredovanju zene u pozivima koje ona vrsi i njihova stupanje u politicki zivot da bi imale uticaja narocito na resore prosvete i socijalne politike. Pored Programa, na skupstini u Ljubljani, donesena su opsi:nija Pravila Feministicke alijanse u drzavi SHS, kojima se odreduJe ime i ·cilj organizacije, nacin uslanjivanja u Alijansu, njen metod rada i materij alna sredstva. U Pravilima se navodi da je cilj Alijanse feministickih drustava oslobodenje zene sticanjem politickih prava i uvodenjem reformi, i u pogledu izmene zakona i u pogledu izmene drustvenih obicaja kako bi se postigla potpuna jednakost izmedu muskarca i zene. Predvideno je da Clan Feministicke alijanse maze biti svako zensko drustvo, koje ima u svojim pravilima zahtev iz·14 0 A.~tuanu/uja tjje.M.unucxu"lf.KUX Opymxasa, )I{em:Ku no?qJeT, 7, cenxe.AtIII T e 5 v.~ A JI o j 311 j a, 0 paOy jyzoc.;wsencxux ¢e.M.unucT1CU- 6ap 1923 325· JKe~c'ICu 'no-x:peT, 9 i 10, 15 . .Maj 1931, 2-5; Fem.inistiCna alijansa in m;i, Glas svobode, 25, Ljublja-na, 4. oktobar 1923. 3; Jovanka Kecman, Osmvan.1e i rad druStava Zenskog pokreta u PriStini i Kosovskoj Mitrovici, Kosovo, %a, P.riStina, 1, 1972, 346; Minka Go,vekar, n.n., 193. 183 __ ,.-- �bornog prava za zene i ona zenska drustva koja priznaju potrebu izbornog prava za zene i zele se za to pravo boriti zajedno sa feministickim drustvima.' 41 Feministicka alijansa je 1926. godine reorganizovana u Alijansu zenskih pokreta i za clanove je primala samo dru8tva zenskog pokreta.' 42 ,Zenski pokret" - druiltvo za prosvecivanje zene i zastitu njenih prava - u Beogradu - najviiie je razvio svoj rad. On je osnovao svoju Berzu rada, oktobra 1923. godine, i sledeceg meseca doneo Pravila Berze rada. Cilj Berze rada Drustva ,Zenski pokret" bio je da zaposljava nezaposlene zene; da u slucaju bolesti iii oskudice, us!ed nezaposlenosti, pomaze svoje clanove besplatnim lecenjem, lekovima i novcem. Predvideno je da se ovakve berze rada osnuju u svim mestima u kojima postoje drustva. zenskog pokreta i da rade po ovim pravilima. 148 . Berzi rada u Beogradu prijavljivalo se mesecno oko 100 do 140 nezaposlenih zena. Od 1. oktobra 1923. do 1. aprila 1924. godine posao preko ove institucije trazilo je 638 zena, i to: 424 kucne pomocnice, 51 bolnicarka, 31 krojaCica, 27 cinovnica, 25 fabrickih radnica, 14 prodavacica, 10 nastavnica, 8 daktilografa i manji broj ostalih zanimanja. Za to vreme Berza rada uspela je uposliti 190 radnica. 144 Delatnost berzi rada zenskog pokreta nije se mnogo osetila. Veliki broj zena, narocito radnica, bio je i dalje nezaposlen. Alijansa zenskih pokreta, kao i Narodni l!enski savez, bila je u stalnoj vezi sa odgovarajucim zenskim organizacij ama u svetu i feministikinje su bile veoma aktivne na medunarodnim zenskim skupovima. Upravni odbor Alijanse je u 1924. godini stupio u vezu sa feministickim drustvima raznih zemalja i odrzavao stalne veze sa Internacionalnom feministickom alijansom, futernacionalnom ligom zena za zensku slobodu, grckom Ligom za pravo glasa, Politickim klubom zena progresista u Poljskoj, Alijansom za zensko pravo glasa u Ceskoj, Narodnim zenskim savezom u Rumuniji itd."" Drustva zenskog pokreta u Sarajevu i Beogradu preduzimala su neke akcije u prakticnom radu medu ienama. U toku 1924. godine ,Zenski pokret" u Sarajevu odrzao je 4 analfabetska tecaja na kojima je postignut veoma dobar uspeh. Organizovano je vise predavanja za zene sa temama: o pravu glasa, o Feministickoj alijansi, o socijalnom polozaju zene, o organizaciji drustava zenskog pokreta, o radu zenskih druiitava i o narodnom vezu. Pored toga, druiitvo je dalo vise predloga za ukidanje iii izmenu nekih zakona koji vecinom pogadaju zenu.146 141 JK.e'Hcx:u noxpeT, 9 i 10, uoae.M.6ap-de~e.MGap 1923, 455 i 458. Ill T e 6 11 A JI o j 3 u j a, 0 paOy jyzocAoae'H.C'K:ux q:,e.,tunucTx:u1ba Eenc1eu no'ICpeT, 9 i 10, 15 . .¥.-aj 1931, 2-5. ' 142 143 . U Pravilima Berze rada Zensk{)g 1po!kreta predviden je metod rada uClanjivanje u Berzu, IPtikupljanje s.redstava, dodela :pomoCi i upraviJamj~ Berzom r.ada. (}Keuc?<:t£ n01cpeT, 9, 10, uoae~1t6ap-Oeu,e.u6ap 1923, 461.) 144 )KeUC'ICU no1eper, 7, cenTe.M.Gap 1924, 292-297. 145 146 lsto, 292. B o j 11 c JI a 147 M M JI e H a AT aHa JJ; K 0 B H fi, J138eUtTaj 0 paiJy ~pytuTBQ ,}Keu~ cKu no'K:peT" y 1924-1925, 2Keucr.:u no1<:peT, 9, 10, 'lioBe.M6ap-de'l{e.M6ap 1925, 331-355. a J a H K o B 11 h, Jil3eemTaj o paiJy ,l{pywTsa )f{Ernc'ICu. no:x:peT" Y Capajeey 3a zodu'I-Ly 1923/24., :JKeucKu no'KpeT, 1, 15. jauya,P'1925, 17. 184 ,. U Druiltvu ,Zenski pokret" u Beogradu obrazovana je komisija od zena pravnika i eksperata koja je imala zadatak da pregleda sve nove zakonske projekte i u dogovoru sa feministickim organizacijama u Zagrebu, Sarajevu i Ljubljani danese predloge koje ce Feministicka alijansa predati vladi i Narodnoj skupstini, trazeci da se isprave nepravde nanete zenama. Oktobra 1924. pristupilo se izmeni novog Cinovnickog zakona. ,Zenski pokret" je intervenisao kod nadlezne komisije i kod vlade da se unese nekoliko odredaba kojima bi se poboljsao polozaj zaposlene zene. On je organizovao akciju u cilju izjednacenja muske i zenske dece u naslednom pravu. Pozvao je sva drustva zenskog pokreta da zainteresuju siroku javnost o ovom pitanju, da se prikupe potpisi zena koji ce se predati parlamentu sa peticijom za izjednacenje u nasledu muskih i zenskih potomaka. Najveci rezultati u sprovdenju ove akcije su postignuti u Sloveniji, gde je za krace vreme prikupljeno 30 hiljada potpisa. Zenski pokret je intervenisao u nizu primera, kada su bili ugrozeni ili povredeni interesi zena javnih radnica. Zenski klub je bio institucija u kojoj se mnogo ucinilo na propagiranju ideja i ciljeva zenskog pokreta. U klubu su oddavana predavanja iz oblasti nauke, umetnosti, literature i socijalnih problema. Postojala je posebna Citaonica sa bibliotekom koju su koristile zene iz Beograda i iz drugih krajeva u zemlji. Zatim su organizovani kursevi za sivenje haljina i izradu sesira, koje su u toku 1924. godine zavrsile 302 ucenice. Drustvo ,Zenski pokret" organizovalo je nekoliko domacickih tecajeva i veliki broj predavanja za zene na selu u nekim mestima u Srbiji i Bosni.' 47 Posle donosenja Obznane i Zakona o zastiti drzave 1921. godine, Komunisticka partija je koristila razne mogucnosti za ostvarivanje svoga uticaja u masama. Komunisti su se ukljuCivali u rad postojecih legalnih organizacija i prema datim mogucnostima kroz njih ostvarivali svoju delatnost. Zenski pokret je vodio borbu za politicku ravnopravnost zena u postojecem drustvenom poretku i kao takav je bio najprivlacnija organizacija za ukljucivanje i delovanje zena komunista. Draga Stefanovic, Clan Centralnog sekretarijata zena NRPJ, bila je clan Uprave Drustva ,Zenski pokret" u Beogradu i vise puta je istupala na zborovima koje je ovo drustvo organizovalo. Desanka Cvetkovic, sekretar Centralnog sekretarijata zena NRPJ, izabrana je za potpredsednicu Alijanse zenskih pokreta. Ona je saradivala u listu )Ke1iC1<u no1<peT. U izvestaju o radu i stanju Nezavisne radnicke partije Jugoslavije, maja 1924. godine, navodi se, izmedu ostalog, da Centralni sekreta.rijat zena ima svoje celije u organizacijama burzoaskih zena feministkinja i da koristi njihov list )Kenc"u no1<peT za objavljivanje svojih Clanaka.' 48 Zene su ucestvovale u akciji protiv ukidanje Ministarstva za socijalnu politiku i smanjivanja drzavnog budzeta za decu. Povodom B 148 ARP, f.ond KI. 1924/33; Zena u bo1·bi, (Borba Zena Srbije za emancipaciju i ravnopravnost i n.1ihovo uCcSCe tt revolucionarnom radniCkom po~ kretu 1903-1941. godine) 1969, 49. 185 �ove akcije, Alijansa zenskih pokreta sa arugim kulturnim i socijalnim udruzenjima organizovala je veliki zbor zena u Beogradu, 23. marta 1924. godine, na kojem je govorila i predstavnica Sekretarijata zena NRPJ. Zborovi su oddani u Zagrebu, Ljubljani i drugim mestima.' 49 Posle zabrane rada NRPJ, jula 1924. godine, zene komunisti nisu imale osetnijeg uticaja u feministickim organizacijama. Feministkinje su nastavile akciju za ravnopravnost zena u svim oblastima drustvene delatnosti. Prakticni rad se sastojao u odrzavanju predavanja, organizovanju tecajeve za prosvecivanje zene i raznih strucnih tecajeva i skola za zene. U toku 1926. godine odrzano je vise predavanja o idejama zenskog pokreta. Polovinom januara na prvom predavanju u Beogradu predsednica Drustva ,Zenski pokret" Mileva Milojevic govorila je o izjednacenju ~ene sa muskarcem u privatnom i javnom pravu. Ona je izlozila teske posledice, za zenu koje proizlaze iz postojece neravnopravnosti u drustvu i naglasila da se zene zalazu za ,jednak rad, jednako zvanje, jednake nagrade". Sledeca predavanja su bila: Zastita zenske snage s obzirom na njen prirodni polozai: Zastita dece i mladezi; Jednaki uslovi za vaspitavanje muske i zenske dece; Borba protiv alkohola.'"' Kraiem januara oddan je siri sastanak Drustva ,Zenski pokret" u Beogradu, na kojem se govorilo o potrebi ucesca zene u radu politickih stranaka. Mileva Milojevic je u predavanju pozvala zene da se angazuju u radu politickih stranaka, da se pojedinacno opredeljuju za stranku prema svom ubedenju i svojim simpatijama, da rade za stranku za vreme izbora i van izbora i da pokusavaju unositi u program stranke ono sto za njih predstavlja politicku vrednost. 0 ovom pitanju razvila se ziva diskusija. BilQ,je misljenja da je ulazak zene u politicke stranke besciljan i malo koristan, da bi zena i u tom slucaju bila samo obicni posmatrac. Neki diskutanti su naglasavali da su postojece po!iticke stranke prezivele, pa prema tome da zene ne treba da u!aze u njih, vee da se radi na stvaranju novih politickih stranaka koje ce odgovarati potrebama drustva.'51 Posta zene nisu imale pravo glasa, svi ovi pokusaji su bili nerealni i nisu se mogli u praksi ostvariti. Feministicka alijansa je nastojala da se zene upoznaju s pro·· gramom i radom politickih partija i da se medu njima vrsi odredeni politicki uticaj. Uprava Drustva ,Zenski pokret" u Beogradu uputila je poziv svim politickim grupama u Narodnoj skupstini da posalju svoje predstavnike koji bi oddali po jedno predavanje o statutu i glavnim idejama svoje stranke, o gledistu stranke na zensko pravo glasa i dali misljen·ie o ulasku zena u politicke partiie. Sve politicke grupe, izuzev Jugos!ovenske muslimanske organizaciie, odazvale su se ovom pozivu i njihovi predstavnici su u toku 1926. godine oddali predavanja i razgovore u Klubu Drustva ,Zenski pokret" u Beogradu. Radosav Agatonovic, narodni poslanik, govorio je u ime Demokratske stranke o zeni u porodici, zeni u drustvu i zeni u politici. On je izneo krace podatke o ucescu zena u svetu u politici i o njihovoj politickoj ravnopravnosti u nekim evropskim zemljama. Zatim je rekao da se Demokratska stranka 1920. godine, prilikom ustavne debate i pretresa Clana 9. Ustava, izjasnila za zensko prvo glasa i da je na svom Zemaljskom kongresu, krajem oktobra 1921. godine, donela Program i Statut u kojem se trazi ,op.Ste, jednako, neposredno i tajno pravo glasa", kao i ostvarenje nacela potpune ravnopravnosti muskaraca i zena. Svetozar Pribicevic, sef Samostalne demokratske stranke, izjavio je da u njegovoj stranci pitanje davanja prava glasa zenama nije rascisceno. Dr Josip Hohnjec govorio je u ime Slovenske ljudske stranke i naglasio da je njegova stranka 1920. godine trazila da se u Zakon o opstinama unese odredba za zensko pravo glasa, ali to nije ucinjeno. Dr Uros Stajic je u ime Zemljoradnicke stranke izjavio da zene treba sire obrazovati, pa im tek onda dati politicka prava. Stj epan Radic, vod Hrvatske seljacke stranke, izjasnio s<e u principu za zensko pravo glasa, ali za sistem postepenosti, s tim da opstine same resavaju da Ji ce zene iz njihove opstine glasati iii nece. Dr Laza Markovic, clan Radikalnog poslanickog kluba, izjavio je da ulazak zene u politicki zivot nije ad tako velike vaznosti; da je Ustavom predvideno da 0 zenskom pravu glasa resi zakon, ali ipak da zene razmisle da li ce se baviti politikom i kako; da su mlacti Clanovi. Radikalne stranke za princip postepenosti, a da stariii daju otpor za politi&o oslobodenje zene. Nedeljko Divac, predstavnik Socijalisticke stranke, i J asa Prodanovic, predstavnik Republikanske stranke, zalagali su se za potpunu ravnopravnost Zena i muSkaraca_152 Na osnovu izlaganja i stavova nredstavnika pojedinih politickih partija vidi se da burzoazija nije imala nameru da zenama dil. pravo glasa i da ih izjednaCi u politickim pravima s muskarcima. I pored takvih stavova, feministkinje su radile na ostvarenju ideja zenskog pokreta i putem molbi i peticija nastavile borbu za pravo g!asa zena. Politicko-pravna grupa Alijanse zenskih pokreta pratila je zakonodavni rad Narodne skupstine i u smislu ideja zenskog pokreta podnosila zalbe i predstavke merodavnim faktorima. Drustva zenskog pokreta su radila na prosvecivanju seoskih zena. Septembra 1924. godine otvoren je prvi tecaj za seoske domacice u Bosni u selu Cardaku kod Zavidovica. Zatim su otvarane domacicke skole u kojima su se, pored pouka iz domacinstva i higijene, odrzavali analfabetski tecajevi. U prvom tromesecju 1926. u Srbiji je zavrsen predvideni program rada u 30 domaCickih skola, u kojima je u isto vreme zavr5ilo rad i 30 analfabetskih tecajeva.''" Na inicijativu Drustva ,Zenski pokret", u Beogradu je 16. maja 1926. godine odrzan zbor zena, koji je bio posvecen socijalnim i higijenskim prilikama u gradu. Dr Jelena Neskovic-Vucetic govorila je o socijalno-zdravstvenoj politici u gradu, o principima moderne ARP, fond KI, 1924/33; OpzanU3DBauu paihtU'K, 20, 23 . ..-~tapT 1924. J{pyza-pc'l<.u cacTa'l-l.a?<: P.PYl.UTBa ,,LKeH.c'lCu n01<:peT", 1Kertcxu no'lCpeT, 1, 2, jauyap-<{Je6pyap 1926. 44. 151 Tpe6a .n.u xe-H.a da Y3.M.e y'ltewtia y no.n.uTU'Ii"KO.M ;)!CUBOTY, Eeuc'Ku 9, 10, 149 150 nonpeT, 1, 2, jauyap-rfte6pyap 1926, 52. 186 152 }Keucnu no1epeT, 1, 2, ja'fl.yap-cj)e6pyap 1926, 58; 5, .«.aj 1926, 177-182; H.OBe.M6ap-Oet~e.M.6ap 15 3 1926, 427. Eeucxu nonpeT, 8, 15. 01CT06ap 1924, 332; 4, anpu.n. 1926, 135; 8, OXTo6ap 1926, 378. 187 �higijene, o losim i vlaznim stanovima' i zaraznim bolestima koje haraju usled nehigijenskih uslova zivota. Ona je rekla da u Beogradu na 10 hiljada stanovnika 80 do 85 umire od tuberkuloze i podacima potvrdila da je Beograd izmedu nekoliko velikih gradova u svetu i u zemlji prvi po smrtnosti od ove bolesti. Najvise obolelih od tuberkuloze je bilo medu radnicima, jer su oni imali najslabije stanove i najmanje prihode za izdrzavanje porodica. Milica Krstic, arhitekta, govorila je o uredenju Beograda i osvrnula se posebno na sporo podizanje stanova i nedostatak komunalnih objekata. Katarina Jovicic, profesor, govorila je o vaspitavanju omladine. Draga Stefanovic, radnica, kriticki se osvrnula na uslove pod kojima zivi veci deo stanovnika Beograda, zatim je govorila o polozaju zena radnica, o nezbrinutosti radnicke dece, o budzetu Beogradske opstine, o stanovima koji ne zadovljavaju najosnovnije higijenske potrebe u kojima uglavnom stanuju radnici, o skupoCi zivotnih namirnica, o zaraznim bolestima i minimalnim izdacima za lecenje sirotnje, o Cistoci u gradu, o problemu snabdevanja vodom i o ostalim zivotnim potrebama o kojima treba da se brine opstina. Predsednica Drustva ,Zenski pokret" Mileva Milojevic, govoreci o prljavstini u gradu, pozvala je zene da ucestvuju u njegovom uredivanju. Na kraju je zbor zena doneo Rezoluciju u kojoj se konstatuje da su higijenske prilike u Beogradu veoma lose, da je obolevanje i umiranje od hronicnih i akutnih zaraznih bolesti vece nego u drugim gradovima Evrope. U Rezoluciji se zahteva da se svi krajevi grada obezbede vodom i da se obezbedi cistoca grada. 154 U toku 1925. i 1926. godine osnovana su drustva zenskog pokreta u Zagrebu, Splitu, Ljubljani, Slavonskom Brodu, Varazdinu i Sibeniku. Krajem oktobra 1926. na sastanku l?,Yih drustava zenskog pokreta u Bosanskom Brodu raspravljalo se o radu pojedinih drustava i o reorganizaciji Alijanse zenskih pokreta. Izvrsena je izmena Pravila Alijanse zenskih pokreta u kojima je predvideno da clano'>i Alijanse mogu biti samo drustva zenskog pokreta. Za predsednicu Izvrsnog odbora Alijanse izabrana je Alojzija Stebi, za potpredsednicu - Karla Modic, za sekretara - Cirila Stebi i za blagajnika - Milena Pehani. Sediste lzvrsnog odbora Alijanse je premesteno u Ljubljanu. Na istom sastanku raspravljalo se o novom zakonskom nacrtu o opstinama i zakljuceno je da se trazi aktivno i pasivno pravo glasa za zene u opstinskim izborima."" Od 26. maja do 6. juna 1926. u Parizu je odrzan Kongres Internacionalne alijanse za zensko pravo glasa. U Internacionalnu alijansu hila su uclanjena feministicka drustva iz 40 raznih zemalja, koja su poslala svoje predstavnike na ovaj medunarodni skup zena. Nasu zemlju na ovom Kongresu predstavljale su Leposava Petkovic, Milena A tanackovic, Milica Krstic, Mira Koconda, dr Masa Zivanovic, Amalija Prijatelj i Ema Pecalj. Posle svecanog otvaranja i ple154 Opaanu3oeauu paduu"K, 38, 20 . .M.aj 1926; JKenc?Cu no'KpeT, 5, .M.aj 1926, 155-177. 155 Ocnuaa1he ,lfpywTaa ,JKe1ic1eu n01cpeT" y Jby6Jbauu, }.l{eucKU no'KpeT, 1, 2, janyap-ifJe6pyap 1926, 63; OpzauU30Ba'l-be A.ttujance ;JfCencx:ux no1CpeTa, Eenc1eu no1epex, 8, O'KTo6ap 1926, 360; lli T e 611 A JI o j 3 Vf j a. 0 paOy jyzoC.II.Oaeucx:ux if.le.M.uuucTKu'!t>a, 2Kenc'KU no1epeT, 9, 10, 15 . .Maj 1931, 2-5. 188 narne sednice Kongres je nastavio po komisijama. Prva komisija je raspravljala o polozaju neudatih majki i njihove dece; druga 0 nacionalnosti udatih zena i 0 gradanskim pravima zena koje se udaju za strane drzavljane; treca- o jednakom moralu za muskarce i zene; cetvrta- 0 porodicnim dodacima zaposlenih i peta- 0 jednakim uslovima rada i jednakom nagradivanju za isti rad muskaraca i zena. Kongres je na kraju rada izabrao Upravu Internacionalne alijanse koja se sastojala od 21 clan. u nju su usle predstavnice feministkinja iz 17 zemalja, medu kojima i Milena Atanackovic iz nase zemlje. 156 Sledece godine, u isto vreme, u Pragu je odrzana Konferencija za izborno pravo zene, na kojoj se raspravljalo o politickim pravima zena i jacanju mira u svetu. 157 Veca aktivnost drustava zenskog pokreta osetila se za vreme parlamentarnih izbora 1927. godine. Preko svoga lista ina pojedinim skupovima Alijansa zenskih pokreta je naglasavala potrebu jednakog prava glasa za sve gradane i zahtevala je da se zenama omoguci ravnopravno ucesce u izborima. Prilikom otvaranj a novoizabrane Narodne skupstine drustva zenskog pokreta organizovala su manifestacione zborove za zensko pravo glasa 9. oktobra 1927. godine. Na zboru u Ljubljani, pored velikog broja zena, bilo je i muskaraca. Zbor je otvorila i govorila o potrebi ravnopravnosti zena i muskaraca predsednica Drustva ,Zenski pokret". Zatim su govorile pred-" stavnice Saveza radnickih zena i devojaka i Hriscanskog zenskog saveza. Na zboru je primljena jedinstvena rezolucija u kojoj se trazi od Narodne skupstine da u Izborni zakon unese dopunu kojom ce dati i zenama opste i jednako, aktivno i pasivno pravo glasa. Savez radnickih zena i devoj aka i Drustvo ,Zenski pokret" iz Lju-" blj ane organizovali su tada skupstine zena za pravo glasa i po man jim mestima Slovenije. U bioskopu ,Metropol" u Zagrebu odrzana je veoma uspela skupstina za zensko pravo glasa na kojoj je bilo i muskaraca. Skupstinu je otvorila predsednica Drustva ,Zenski pokret" Mira Koconda-Vodvarska i u duzem izlaganju objasnila znacaj ovog skupa." Pored nje na skupstini su govorile jos tri zene i predstavnici Radi-· kalne, Pucke i Socijalisticke stranke. Na kraju je usvojena jedinstvena Rezolucija u kojoj se trazi opste pravo glasa za zene. Istog dana odrzani su zborovi za pravo glasa zena u Varazdinu, Sarajevu, Bosanskom Brodu, Splitu, Kragujevcu, Belom Manastiru i Dubrovniku. Pored zena na zborovima je bilo i muskaraca. Jednoglasno je trazeno pravo glasa za zene i prihvacena je Rezolucija kojom se· to zahteva. 158 158 KoH-zpec Ji1nrepna:u,uona.n.ue aJZ.ujance, lKeuc~u noKpeT, 5, .uaj 1926,. 183; M 11 JI e H a AT aHa q K o B wB, J13aemraj o pady Konzpeca HnTep'Ua'4UOuaJt.ue a.11.ujance 3a J/Ce'H.cKo npaao z.n.aca, :iKe'Ucxu no?Cper, 6, jyu 1926. 192. 157 ,lJ; p J e JI ea a Xn a rreq-'B o p b eB u h, Yru~u c Kouzpeca MeQynapoOne aAujance, BoJba, Eeorpa,I{, Klb. III, 1, jy.n. 1927, 57-60. 158 JKenC'ICU nO?cpeT, 18, 15. 01CT06ap 1927, 1-2; IlOJtUTU'Ka, 6987, 10. O%T06ap !927, 10; Bpeue, 2085, 10. 01CT06ap 1927, 4; III T e G 1i:t A JI 0 j 3 H j a, o· paiJy jywc.n.oaeucxux !j>e.AmnucT'KU1ba, }.Keucmt nmcpeT, 9, 10, 15 . .uaj 1931, 2-5; .'X{ena ·u ceer, 1, Beorpaj:J;, 15. janyap 1928, 6; Akcija za Zensko volilno· pravico, Zenski list, gl·asilo Zveze delavsk:.ih Zen in deklet, LjubJ.jana, 9, 1. oktobar 1927, 1, 10, 1. not,embar 1927, 1-2. 189; �Polovinom decembra 1927. godine oddana je skupstina Drustva ,Zenski pokret" u Beogradu na kojoj je analiziran rad za pro~eklu godinu dana: U toku c':le .godine najistaknutije feministkinje IZ ~eo(irada odlaz1le su u _POJe~ma mesta u Srbiji i drzaie predavanJa zenama o razmm pitan]Ima koja su ih interesovala. Pored rada. na propagandi i iiirenju feministickih ideja, zenski pokret je stud1rao sve zakonske projekte i nastojao kod merodavnih faktora da se. popravi polozaj zene pre~. ~ako~ima. I ove godine, kao i prethodmh, orgamzovane su domaciCke skole u manjim mestima i selima, a u Zenskom klubu u Beogradu odrzavani su kursevi za sivenje i krojenje. 15 ' u. Skoplju je 16. decembra 1928. godine osnovano Drustvo ,,Zenski. pokret". Na o~nivack~j skupstini su .govorile Leposava PetkoviC, predsedmca NZS, 1 M1lena Atanackovic .sekretar Drustva ,Zenski pokret" iz. Beograda. Istaknuto je da z~ne moraju traziti pravo glasa 1 da ta] SVOJ zahtev smatraju kao sredstvo da bi ostvarile _svoje ~ezni~ i svoj~,P:a_va .. Na kraju je izabran Upravni odbor Drustva ,Ze':'ski pokret , cl]a Je predsednica bila Draga Jovanovic. Pored Skonlla, u Makedoniji su postojale organizacije zenskog pokreta u Bitolju i Resnu.'"' . Drustva. zenskog pokreta u Liubljani i u Sarajevu sire su se b~v1la ?snovmm P?~'::ebama z~na, ali je to bilo nedovoljno, jer i ona msu .re~avala sp.ec.Iftcna ~~t~Pl~ zena radnica i seljanki, koje su bile :' nmte~:m poloza~u .. F':_mimstkmje su neprekidno trazile pravo glasa 1 nobol]~ame poloza1a zena nred zakonom, ali je to ostalo na nivou zahteva.I stalno se nonavlialo nreko rezolucija, molbi i peticija koie su upnc1vane Narodnoj skupstini i ostalim merodavnim faktorima. . !"o ugl~u na Malu Antantu, kod femini~inja iz nase zeml ie po;av1la se Ide~ a. z~- stvara:'ie male feministicke antante koju bi sacm!avala femi':IShcka drustva iz balkanskih i slovenskih zemalja. Ov_~ IdeJa J~ reahzoyana na Kongresu Ali.ianse za pravo glasa zena, ko]I ]e odrzan sredmom ma]a 1923. godme u Rimu. Mala zenska antanta o~uhv.atala je,. pored zemalja Male Antante (Jugoslavija, C.eJ:osl.ovacka 1 Rumum]a), Bugarsku, Grcku i Poljsku. Feministkm~~ 1~ ovih .. zemalja dogovorile su se da zajednicki rade na pob.o~Jsanw SOCI]alnog, ekonomskog i po!itickog polozaia zene i da U Cil~u o.drtavanja opsteg mira rade na uklanjanju svih nesuglasica koJe b1 se mogle stvarati izmedu ovih drzava. Prva skupstina Male zenske antante odrbna je pocetkom nov~mb_;a 19~3. go~ine u Bukurestu, na kojoj su bile cetiri predstavmce zenski~ drustava IZ nase zemlje. Skupstini su prisustvovale i delegac11e zen~ .'z. ~rugih zemalja, izuzev Bugarske. Raspravljalo se o radu femmistickih pokreta u pojedinim zemljama i konstatova~o da su ze':'e postigle politicku slobodu u Poljskoj i CehoslovackoJ ..z:"tm~ se mtenzivno radilo na usaglasavaniu nacrta statuta i na preCIZI.ranJU programa i plana rada. Prema Statutu. clanovi MZA su b1h drustva osnivaci: Poljske, Cehoslovacke, n{,munije, Jugo159 EeucJcu noKper, 21, 30. 'H:.OBe...1t6ap 1927, 4; M. AT aHa n; K C'ICynw.Tuua 2Keuc1<oz no<KpeTa, lKeua u caeT1 1 15. jauyap 1928 6 16(;)1{ 190 ' e'H.cxu nox:pex, 1, 2, 15. jauyap 1929, 2; Ill T e 6 u A 0 B 11 fi ' slavije i Grcke. Ostale zemlje Istocne Evrope mogle su takode biti clanovi MZA ako prime njena pravila i program. Za vreme odrzavanja Skupstine u Bukurestu, organizovane su dve interesantne javne sednice na kojima se govorilo o polozaju i rezultatima rada zena u Rumuniji. Za predsednicu Male zenske antante izabrana je Rumunka Kantakuzen, za potnredsednicu Poljakinja dr Tilicka, za sekretara Rumunka Cerkez. 161 Druga konferencija Male zenske antante odrzana je u Beogradu od 29. oktobra do 2. novembra 1924. godine. Na Konferenciji su podneseni: izvestaj o radu biroa MZA; izvestaji svih Clanova o postignutim rezultatima; izvestaj o radu Konferencije Lige za mir i slobodu u Vasingtonu i sastanka Internacionalnog saveza zena u Londonu; izvestaj o polozaju nezakonite dece u zemljama MZA; izvestaj o misljenju o feministickom pokretu u zemljama MZA i izvestaj svake zemlje o pitanjima spoljne politike. Radi efikasniieg obavljanja postavljenih zadataka odluceno je da se pri Maloj zenskoj antanti organizuju sekciie, i to: politicka, ekonomska, zakonodavna i sekciia za stampu. Na Konferenciji je donesena Rezolucija u kojoj se zahteva i da se vodi aktivna propaganda u Jugoslaviji, Grckoj i Rumuniji da bi zene dobile u najkracem roku svoja potpuna politicka prava; da se vodi borba u svim zemljama za izbacivanie iz gradanskih zakonika svih nejednakosti koje postoje u pogledu zene i za ostvarenje jednakih i stvarnih prava za sve zene; da se posveti viSe paznje zastiti deteta, za sta u budzetu treba obezbediti viSe novca, i da se uzme uCeSCa u svim akciiama koje se vade za mir u svetu. Na kraju je za predsednicu MZA izabrana Leposava Petkovic, za sekretara Danica Zamboni-Vlajic i za blag~j­ nika Milena Atanackovic, pa su time Biro i Predsednistvo M7.A za narednu godinu dati nasoj zemlji. Za vreme Konferencije bila je prireaena izlozba zenskih rukotvorina iz svih zemalja MZA i umetniCka i literarna izloZ ba na.Sih Zena. 1 62 Treca konferencija Male zenske antante oddana je u Atini ad 7. do 13. decembra 1925. godine. Clanovi delegacije iz nase zemlje bile su: Leposava Petkovic, dr Ksenija Atanasijevic, dr Masa Zivanovic i Mira Koconda. Na dnevnom redu Konferencije bili su: izvestaji pojedinih sekcija o radu u toku godine i o napredovanju feministicke i pacifisticke ideje u odnosnim zemljama; Izvestai i diskusija o pitanju Zakona o braku; razgledanje drustvenih i radnickih ustanova i izbeglickih naselja; izvestaj i diskusija o pitanju cinovnika; izvestaj i diskusija 0 pitanju ekonomskih odnosa; izvestaj i diskusija o pitanju manjina i biranju uprave. Na Konferenciju nisu dosle predstavnice poljskih zena, ali su poslale svoj izvestaj koji je procitan prisutnima. Zatim su podnele 161 M H JI e H a AT aHa IJ; K o B 11 h, Ma.Jl.a cj)e..MuuucTU'll'l<:a anxa'H.Ta, .T!uza 3a .M;Up u c.w6o0e, Eencxu no'ICpex, 6. jy1t 1923, 264; M H JI e H a AT aHa u;K o B H h, Ma.na O/Ceuc'l-Ca auTa%Ta, JK.encxu no'ICpeT, 9, 10, nose~ot6ap u Oe~e...uOap 1923, 420; m T e 6 M A JI 0 j 3 J1 j a, 0 pady jyzoc.noae'UCKUX (j)e.MU'I-tUCT'1CU1-ba, EencKu no'KpeT, 9, 10, 15 . .Maj 1931, 2-5·; M3aemxaj o paOy ~7npaanoz od6opct EC. n., t6 •• JI o j 3 Jii j a, n.n. 9, 10, Ee-ucx:u no%peT, 7, cenxe.M6ap 1924, 293. 2 J:Ke1-tcxu no'KpeT, 8, 15. o1exo6ap 1924, 331; 10, 15. 0e'l{,e.M.6ap 1924, 408; uoaeM-6ap-Oet~e.A~6ap 1925, 337. 191 �izvestaje o radu delegatkinje feministickih organizacl]a iz ostalih zemalja. Dr Ksenija Atanasijevic je govorila o radu feministkinja u nasoj zemlji, a Mira Koconda o Zakonu o braku. Posle diskusije o ovim pitanjima donesena je Rezolucija u kojoj se traze jednaka prava i odgovornost roditelja za vaspitanje dece; da se rad zene u kuci smatra kao profesija; da u slucaju smrti tutor deci bude onaj roditelj koji ostane ziv i da se civilni brak uvede u zemljama gde ne postoji. Poseban referat o cinovnicama procitala je predstavnica zena iz Cehoslovacke. Dr Masa 2ivanovic je govorila o polozaju zene cinovnice u Jugoslaviji, a 0 istom problemu su diskutovale i delegatkinje iz drugih zemalja. I o ovom pitanju donesena je posebna Rezolucija kojom se traZilo da se zene postavljaju u sva zvanja i sa istim platama kao i muskarci; da se daiu jednaki dodaci za skupocu za oba pola i da se zene cinovnice sindi!mlno organizuju. Predstavnica zena iz Rumunije procitala je izvestaj 0 ekonomskoj situaciji u zemljama Male zenske antante. Diskutovalo se o polozaju nacionalnih manjina, a zatim je o tome donesena Rezolucija. Na kraju je Konferencija zena M2A donela generalnu Rezoluciju u kojoj se trazi pravo glasa za zene u onim zemljama gde ono jos nije ostvareno. Zahtevano je ukidanje smrtne kazne i uvodenje u nastavu istorije civilizacije umesto ratne istorije. 163 Zahtevi koji su izneseni u donetim rezolucijama utvrdeni su i programom rada Male zenske antante. / Posle Konferencije za izborno pravo zene, koja je odrzana u Pragu krajem maja i pocetkom juna 1927. godine, odrzana je Konfe~e~cija Male ~enske a':'tante, na kojoj se uopsteno rasnravljalo o 1st1m problem1ma kao 1 na prethodnim konferencijama.'"' Od 25. do 28. juna 1929. godine odrzam~< je u Varsavi Peta konferencija Male zenske antante, kojoj je iz nase zemlje prisustvovala dr Masa 2ivanovic. Delegatkinje iz poiedinih zemalja su podnele referate o radu feministickih organizacija u svojoj zemlji a zatim ie procitan izvesta.i Centralnog biroa, koji je posledn{e dve godine bio u Pol iskoj. Posebni referati- podneti su o matPrinstvu i 0 formi cinovnickih zakona i 0 tim pitanjima su donesene rezoluciie. Na k~aju Konferencije i~. donesena posebna Rezolucija o miru u Evrop1 1 1zabrano Predsedmstvo M2A za sledece dve godine.'•• Iz prikaza rada Konferencije Male zenske antante vidi se da feministkinie ni na ovom nivou nisu postigle neke znacainije re~ultate. !st~ problemi su postavljani gotovo na svakoj konferenciji 1 ponavlJah su se isti zahtevi u pogledu politickih prava zena. Predstavnice feministkinia iz naSe zemlie bile su i na ovim kao i na dru.rrim medunarodnim skupovima zena veoma aktivne ali su svi ti niihovi zahtevi ostali neostvareni. ' U Jugoslaviji je 1928. godine osnovana Liga zena za mir i slobodu, kao sekcija Internacionalne Lige zena za mir i slobodu. Liga je radila na sirenju pacifizma uopste i u njoj su feministkinje aktivno ucestvovale.' 66 ZENSKA STRANKA Pred donosenje Ustava 1921. godine postavilo se pitanje da li je bolje da zene imaju svoju stranku, iii da pridu partijama koje vee postoje, jer su neki ocekivali da ce one dobiti pravo glasa. 0 tome je sprovedena jedna anketa i objavljeno vise clanaka u listu LKencKu no1<per iz kojih se vidi da postoji podeljeno misljenje 0 tome pitanju i da se pravu glasa zena ne daje neki znacaj. Jedna grupa intelektualki nije se slagala sa metodima rada zenskog pokreta i pocela se angazovati na osnivanju zenske stranke, koja bi bila iskljucivo politicka organizacija s politickim programom. Ona je formirala Osnivacki odbor,' 67 koji je pocetkom maja 1927. godine osnovao novu feministicku organizaciju - 2ensku stranku. Stranka je izdala svoj Proglas u kojem se navodi da postojece prilike zahtevaju brzi rad i odlucniji stav prema zenskom pitanju, da se zene moraju sto pre osposobiti za politicki zivot i da one treba da uzmu potpuno ucesce u organizaciji i zivotu drzave. U Proglasu se konstatuje da ni jedna politicka stranka nije povela odlucnu borbu za zensko pravo glasa i da je potrebno stvoriti jednu organizaciju u kojoj ce se zene vaspitavati i pripremati za politicki zivot. Zatim se navodi da zenska drustva i udruzenja ne odgovaraju po svom programu iii po svojoj organizaciji i taktici politickim zadacima koje vreme namece, ali ona posredno rade na ostvarenju feminizma i zato ce se truditi da kao Stranka pomazu njihov rad.' 6" 2enska stranka je donela svoj Program i Statut. U Programu Stranke, izmedu ostalog, stoji: a) da ce se Zenska stranka boriti za sprovodenje ideja feminizma, da kao feminizam smatraju kolektivno ucesce zenskih birackih masa u drzavnom zivotu; da ce Stranka raditi na tome kako bi se od strane javnih vlasti preduzele sve mere koje se ticu poboljsanja zdravstvenih, moralnih, ekonomskih i kulturnih uslova zivota; b) Stranka ce raditi nq budenju svesti kod zena i boriti se da se zenama pod istim uslovima kao i muskarcima priznaju sva biracka prava i da one ravnopravno ucestvuju tos )Keucxu nox;per, 7, 1. anpuJl. 1928, 4. t6a Ma ·u;o· . Jl.a :Hc:enc'k:a ~nTanTa, ~encx~ no?C_peT, 9, 10, noae.u6an-Oe'4e.M6ap 1925, ~59, ~ P K c e H 11 J a AT aHa c 11 J e B u h, V!3sew,Taj ca Tpe'he KO'Iu[Je~~~:e Ma.!l.e a:nTanTe J/Cena, Ee-ac?Cu noxpeT, 1, 2, jauyap-<jje6pyap 1926, u Osniva.Okom odOOru Zenske -stranke bile su: dr Ana BnkiC, lekar, doktor prava Angelina VidakoviC, dr Marija VuCetiC, lekar, profesor Maja Zega, profesor Darinka Jovan-oviC, uCiteljica Darinka JevriC, nastavnica Li.nka KrsmanoviC, nastavnica Dartinka LjubojeviC, uCiteljica A. Majzner, knjJZevnica Desan_k,a MaksimoviC, dr Kaja MarkoviC, lek:ar dr SlaVIka MihajloviC. lekar, ~student prava Olivera PaCiC, nastavnica Nadeida PetroviC, dr RadmHa Franovi6-FirniC, i dr Julijana SahoviC, lekar. - IloJ!,uTuxa, 6835, 8. .M.aj 1927, ~ : ,n; P Je :r: e H a X Jia n en;-'B o p l:) esn h, n.d. 6 ,I( p Mama 2K H BaH o B Hli, Kourjjepen4uja MaJZe J/CeUcK:e auTanTe, lKeucKu noxpeT, 13-16, 15. aazyCT 1929, 2-3. 6; Bpe.ue, 1932, 8 . .M.aj 1927, 7. tos lloAuTuxa, 6835, 8 . .uaj 1927, 6; Bpe.M.e, 1932, 8 . .Maj; 1935, 11. Jtaj 1927, 4; JKencxu noxper, 9, 1. jyu 1927, 4; CaJr£oynpaaa, opraH Hapo,n,He pa,n,MKanHe cTpaHKe, 110, 18. Jtaj 1927, 2. 6 192 101 193 �u drzavnom i politickom zivotu; c) Strafika ce se boriti za sprovodenje profesionalne jednakosti za sve zene, za ostvarivanje ravnopravnosti u ddavnoj sluzbi, za iste prinadleznosti cinovnika oba pola i ravnopravan tretman zena pri!ikom prijema u ddavnu sluzbu; d) Stranka ce se za!agati da se lica muskog i zenskog pola potpuna izjednace u nas!ednom pravu, zatim za reformu bracnog prava i za sva prava i sve potrebe koje se ticu dece; e) Stranke ce se boriti za uvodenje skola i ustanova potrebnih za prosvecivanje seljackog i radnickog stanovnis~v~, z~ spr_ovodenje obav~zne osn?_vne nastave za zensku decu, za zashtu zene 1 maJke, naroc1to u higiJenskom i ekonomskom pogledu. U Cl. 2. Statuta Zenske stranke kaze se da je cilj organizaciJe ostvarivanje feministickih nacela izlozenih u Programu stranke i da ce se Stranka boriti protiv iskoriscavanja zens]<ih organizacija od strane rna koje druge po!iticke partije. Predvideno je da na ostvarenju toga programa Stranka moze saradivati sa drugim politickim partijama. U Statutu je dalje preciziran nacin prijema u Stranku, odnos prema drugim politickim partijama i strankama i organizacijama Zenske stranke. Organi Zenske stranke bili su: Glavni izvrsni odbor, oblasni, mesni izvrsni odbori, pomocni organi i poverenice, a biracki organi Zemaljska skupstina i oblasne i mesne skupstine. Kad se u Stranku upise 200 clanica osnivaju se mesni izvrSni odbori. 169 · Iz Programa i Statuta Zenske stranke vidi se da to nije neko kvalitativno nova zenska organizacija koja bi se energicnije borila za ostvarenje ravnopravnosti zene. Stranka postavlja iste zadatke kao i Drustvo ,Zenski pokret", jedino sto se smatra politickom organizacijom, dok je Drustvo ,Zenski pokret" ,&astupa!o ,politicku neutralnost". Iako se u proglasu Zenske stranke kriticki osvrce na metod rada postojecih gradanskili zenskih organizacija, iz Programa i Statuta se ne vidi na koji ce se nacin Stranka izboriti za zensko pravo glasa i kako ce prisiliti bur2:oaziju da izmeni svoj stav prema Zenama. Alijansa zenskili pokreta se nije slozila sa stvaranjem nove feministicke zenske organizacije, jer se cepaju snage zenskog pokreta. Ona je trebala da se Program Zenske stranke u osnovi ne raz!ikuje od Programa ,Zenskog pokreta" i javno se ogradila od nove feministicke organizacije, kritikujuci neke clanove Upravnog odbora Drustva ,Zenski pokret" koji su hili pokretaci stvaranja Zenske stranke.'7° U jesen 1927. godine pocele su se odrzavati skupstine Zenske stranke i formirati njene organizacije u Srbiji. Osnivacka skupstina Zenske stranke u Beogradu odrzana je 3. oktobra 1927. godine. Na skupstini je bilo oko 300 zena, a pored njih bile je i muskaraca. Skupstina je hila posvecena pravu glasa zena i na njoj su istupile Program i Statut Zenske stranke, Beograd, 1928. Potpredsednica DruStva ,Zenski pokret" ·dr K'senii.a Atana1sijeviC dala je .iziavu za ,Staropu u ·kojoj se ograduje od no-ve feministiCke organi·zacije .2.enske stranke. n.agJ.aSavajuCi da se ideje ·i Program Zeon:ske strn.nke nalaze u Programu Dru.Stva ,2:ens:ki pokret". (11oJtUTU'Ka, 6837, 10 . .ua.j 1927, 6; BpeJte, 169 17 0 1935, 10 . .Maj; 1936, 12 . .Ataj 1927, 4; Ee'H.CKu 194 noxpeT~ 8, 15. Maj 1927, 4.) cetiri govornice, od kojih je jedna krojacka radnica. One su govorile o neravnopravnom polozaju zene koji priznaju i postojeci zakoni, o potrebi osnivanja :Zenske stranke, o feminizmu u svetu i pravu glasa koje su zene dobile u pojedinim zemljama, o zakonodavstvu u nasoj zemlji i o potrebi reforlni osnovnili zakona u cemu treba da se angazuje Zenska stranka, o teskom polozaju zena koje zaraduju za svoju egzistenciju i odrzavaju porodicu i kucu, o zatsiti omladine, majki i dece. Dr Jelica Neskovii:-Vucetic je obrazlozila glavne tacke Programa Zenske stranke, naglasavajuci da je to politicka organizacija koja se bori za politicke ideje. Na kraju je potvrden Glavni izvrsni odbor u koji su usli Clanovi Osnivackog odbora :Zenske stranke i izvrsen upis prisutnih zena u Stranku. 171 Mesni izvrsni odbor Zenske stranke organizovao je 9. oktobra Konferenciju u Srbobranu na kojoj se takode govorilo o zenskom pravu <!lasa i o potrebi ucesca zena u politickom zivotu. Obrazloze':'i su Program Zenske stranke i njeni neposredni zadaci. 172 Zatim Je u Pazarevcu 16. oktobra 1927. godine na Konferenciji Zenske stranke govorilo pet zena, od kojih su tri lekarke. Izabran je Mesni izvrsni odbor od pet Clanova i pristupilo se- upisu zena u Stranku.l13 Feministkinje su se u to vreme narocito zalagale za zensko pravo glasa. Akcioni odbor Zenske stranke uputio je predstavku svim narodnim poslanicima i Narodnoj skupstini u kojoj se poziva na cl. 70. Ustava i trazi pravo glasa za zene. Na zboru Zenske stranke u Obrenovcu doneta je Rezolucija na osnovu koje se takode Akcioni odbor Zenske stranke obraca Narodnoj skupstini sa molbom da se zenama daju puna politicka prava kao i muskarcima.' 74 U Leskovcu je 20. maja 1928. godine :Zenska stranka odrzala Konferenciju na kojoj je bile i muskaraca. Govorilo se o polozaju zene u drustvu i zahtevalo pravo glasa za zene.' 75 Pocetkom novembra iste godine Mesni izvrsni odbor Zenske stranke u Krusevcu organizovao je svoj drugi zbor koji je bio dobra posecen. Govorile su tri predstavnice Zs o polozaju zene i o organizovanju Zenske stranke. U isto vreme odrzan je prvi zbor Zenske stranke u Smederevskoj Palanci na kojem su bile tri predstavnice Glavnog izvrsnog odbora ZS iz Beograda. Pored zena, zboru je prisustvovalo i vise muskaraca intelektualaca. I na ovom, kao i na drugim zborovima, govrilo se 0 polozaju zene, 0 potrebi organizovanja i ucestvovanja zena u javnom zivotu. Na kraju zbora izabrano je Mesne poverenistvo Zenske stranke i izvrsen je upis clanova u Stranku.176 U Sidu je 8. novembra 1928. godine oddan zbor Zenske stranke na kojem su govorile predstavnice Glavnog izvrsnog odbora Zenske stranke iz Beograda. I na ovom zboru izabrano je Poverenistvo Zenske stranke i izvrsen upis zena u Stranku. Posle tri dana organizovan je zbor Zenske stranke u Sremskoj Mitrovici na kojem su 111 IToJtUTU'I·W, 6980, 3. oKT06ap 1927, 4: Pe'l£, 1054, 4. O'KT06ap 1927, 5; Bpe.M.e. 2078. 3. o;cTo6ap 1927, 5. 112 BpeM.e, 2087, 12. O'l<To6ap 1927, 2. t73 Bpe.t.te, 2093, 18. ox:To6ap 1927, 2. t74 Pe'lf., 1076, 29. ox:To6ap 1927, 2; Bpe.M.e, 2104, 29. ox:To6ap 1927, 4. t75 IIoJtUTU1Ca, 7206, 23. M.aj 1928, 3. t76 Bpe.M.e, 2470, 7. noae.u6ap, 2472, 9. nose..u;6ap 1928. 195 �takode govorile delegatkinje Glavnog 'izvrsnog odbora 2enske stranke iz Beograda, a zatim se razvila diskusija o vaznijim pitanjima.m Krajem novembra iste godine odrzan je zbor 2enske stranke u Kragujevackoj Raci na kojem su hila zastupljena i okolna sela. Zboru su prisustvovale delegatkinje Oblasnog odbora 2enske stranke iz Kragujevca i dr Je!ica Neskovic-Vucetic, delegat Glavnog izvrsnog odbora 28 iz Beograda. Na ovom zboru se videlo da je 2enska stranka pocela okupljati i zene sa sela i vrsiti uticaj na njih. Istog meseca oddan je zbor 2enske stranke i u Beogradu.178 Glavni izvrsni odbor 2enske stranke pokazao je narocitu aktivnost na osnivanju organizacija 28 novembra 1928. godine. U vise mesta u 8rbiji odrzani su zborovi zena na kojima je u ime Glavnog izvrsnog odbora 2enske stranke govorila dr Jelica_ N eskovic-Vucetic. _Tek sto se 2enska stranka pocela organizovati,. i to u 8rbiji, doslo je do zavodenja diktature, januara 1929. godine, i rad na njenom organizovanju bio je prekinut. Delovanje 2enske stranke trajalo je veoma kratko, taka da ona nije mogla ni ostvariti neki veCi uticaj medu zenama. 8tranka je okupljala pre svega intelektua]ke koje su se na neki nacin isticale na tim zborovima, ali se obracala i zenama drugih profesija i zanimanja. Zahtevi 2enske stranke i metodi njenog rada hili su isti kao i Drustva .,Zenski pokret". I ona se putem predstavki, peticija i slanjem delegacija obracala Narodnoj skupstini i trazila pravo glasa za zene. Predstavnice 2enske stranke su se zalagale za ocuvanje postojeceg rezima i u okviru njega traZile su politicku ravnopravnost. Kroz Zensku stranku je dolazila vise do izrazaj a afirmacija pojedinih intelektualki koje su bile osnivaci ove zenske organizacije. 2enska stranka nije imala perspektive ni u kapitalistickom sistemu, bez obzira na rezim diktature u nasoj zemlji, jerje izdvajanje zena u neku posebnu politicku partiju bilo prezivelo i besmisleno. I da je bilo burzoaske demokratije, u kojoj bi zene dobile pravo glasa, one se ne bi organizovale u posebnu politicku partiju, vee bi po klasnoj pripadnosti bile u postojecim _politickim partijama i strankama. 8tvaranjem mnogobrojnih zenskih drustava, udruzenja i organizacija, gradanski zenski pokret bio je mnogo usitnjen i nejedinstven i kao takav nije se mogao izboriti za osnovna prava zena u postojecem drustvenom poretku. Metodi rada i zahtevi tih or<;anizacija hili su uvek isti i one nisu ni bile dovoljno energicne i odlucne u svom radu. Kroz ove organizacije dolazile su do izrazaja pojedine burzu.ike i intelektualke, koje su cesto, radi svoje licne afirmacije, stvarale zenska drustva i udruzenja. 177 196 Bpevv,e, 2473, 10. uoae.MDap; 2476, 13. uoseJ£6ap 1928, 4. 11a Bpe.M.e, 2479, 16. uose.M.6ap; 2488, 25. noaeMOap 1927, 7. II deo ZENE U RADNICKOM POKRETU I ZENSKIM ORGANIZACIJAMA OD SESTOJANUARSKE DIKTATURE DO OKUPACJJE JUGOSLAVIJE (1929-1941) �I glava AKTIVNOST ZENA U REDOVIMA RADNICKE KLASE 1. Uslovi za rad sa zenama i Uputstva CK KPJ Pocetkom 1929. godine u Jugoslaviji je uveden sistem otvorene diktature i terora, koji je bitno izmenio drustveno-politicki zivot u zemlji. Kralj Aleksandar je 6. januara izvrsio drzavni udar, ukinuo Virlovdanski ustav iz 1921. godine, raspustio Narodnu skupstinu i zabranio politicke partije. Rezim sestojanuarske diktature okomio se svim sredstvima na klasni radnicki pokret, a posebno na clanove ilegalne Komunisticke partije Jugoslavije, koje policija progoni jos jace nego ranije, hapsi, zlostavlja i ubija u zatvorima i van zatvora. Mnogi komunisti su tada osudeni na dugogodisnju robiju. Pojava svetske ekonomske krize i njen odraz u Jugoslaviji naglo pogorsava ionako losu ekonomsku si tuaciju u zemlji. Polozaj radnicke klsae postao je jos tezi, a njen sukob s vladajucom klasom se produbio i zaostrio. Klasni radnicki pokret nastavlja borbu i pruza otpor diktaturi, a u narodu je zavladalo opste nezadovoljstvo, pa je kralj, zbog krize diktature, bio primoran da 3. septembra 1931. godine proglasi Ustav Kraljevine Jugoslavije. I pored uvodenja dvodomnog narodnog predstavnistva (Senat i Narodna skupstina), kralj je zadrzao svu vlast a rezim se i dalje oslanjao na policijsko nasilje. U tim izuzetno teskim uslovima, kada je Partija prezivljavala najzesce udarce koji su je kadrovski i organizaciono oslabili, i rad sa zenama bio je gotovo onemogucen. Delatnost se svela na davanje uputstava i pisanje direktivnih pisama iz inostranstva. Tako su u toku 1929. godine, u vise dokumenata, razradeni i konkretno postavljeni zadaci organizovanog rada sa zenama, koji se u uslovima sestojanuarske diktature nisu mogli realizovati. Osnovan je Centralni sekretarijat zena Komunisticke partije Jugoslavije, koji je za period januar-jun 1929. godine doneo sledcci plan rada: I. Partijski aparat za rad medu zenama 1. Povezati se sa MSZ (Medunarodni sekretarijat zena. 2. Traziti od PS (pokrajinski sekretarijat) Partije, da se organizuju pokrajinske zenske komisije. 197 �3. U roku od 14 dana izraditi !poslati PZK (pokrajinska zenska komisija) instrukcije za organizaciju i naCin rada medu IV. Agitaciono-propagandni rad Zenama. 1. 0 svim aktuelnim pitanjima, bilo to ,cisto zenskog karaktera" iii opstepolitickog, izraditi svojevremeno kako teze za referate taka i clanke za nasu stampu. 2. Izraditi pravovremeno teze za referate povodom: a) Internacionalnog zenskog dana (u vezi s tim, naglasiti znacaj 10 godisnjice postojanja KI za medunarodni zenski proleterski pokret), b) Dana MOPR (medunarodna organizacija pomoci revolucionarima - Crvena pomoc) i godisnjice Part. Kom., c) 10-godisnjice stupanja nase Partije u III internacionalu, d) 1. maja. 3. Zajedno sa nadleznim partijskim forumom izdati leta!< o godisnjici streljanja zeleznicara u Zaloskoj cesti u Lju.bljani. 4. Zavesti u partijskoj stampi zensku rubriku. 5. Stampati u ovoj rubrici clanke o aktuelnim pitanjima i Clanke instruktivnog karaktera u vezi sa programom rada za kruzoke. 6. Napisati cirkularno pismo u svrhu organizovanja kruzoka korespondentkinja. 7. Uputiti cirkular PZK o prikupljanju podataka o uposlenju zenske radne snage. 8. Na osnovu tih podataka izdati brosuru o polozaju radnica u SHS. A ako bi se to pokazalo nemogucim, napisati u partijskoj stampi seriju clanaka. 9. Odrediti jednog clana CZS (centralni zenski sekretarijat) u Agitprop komisiju pri Centralnom komitetu Partije. 10. U sporazumu se agitpropom pri CK Partije i:<dati popularne brosurice 0 zenskom pitanju. 11. Istovremeno s povezivanjem s MSZ zatraziti literaturn 0 zenskim pitanjima. 12. Nabaviti zenske listove i casopise koji izlaze u zemlji, a takode i strane. 1 4. U najkracem roku sazvati plenum CSZ (Centralni sekretarijat zena). 5. Osim clanica CS2, na plenum pozvati predstavnice vaznijih industrijskih centara i predstavnika SKOJ-a (Savez komunisticke omladine Jugoslavije). 6. Predstavnika SKOJ-a pozivati na sve vaznije sednice CSZ. II. Organizacioni rad 1. N aloziti PZK da: u roku od mesec dana organizuju po preduzecima, uz saradnju omladinskih i partijskih celija kruzoke radnica, koji bi posluzili kao temelj organizaciji delegatskih zborova. 2. U roku od dve nedelje izraditi program predavanja za zenske organizacije i krliZoke radnica. 3. Naknadno izraditi instrukcije za delegatske zborove. 4. Predloziti PZK da odrede dane svojih prvih delegatskih zborova. III. Vanpartijske masovne organizacije a) Sindikalni rad. 1. Odrediti jednog clana CSZ za predstavnika u CSK (Centralna sindikalna komisija). 2. U procesu rada, u vezi sa odlukama CSK, izraditi konkretna uputstva za rad na sindikalnoj liniji. b) Rad na selu. 1. Preko CSeljK (Centralne seljacke komisije) doci u vezu s partijskom organizacijom na selu. 2. Ispitati mogucnost za odrzavanje konferencije seljanki, koje bi se kasnije pretvorile u delegatske zborove. c) Neprijateljske organizacije. 1. Staviti u duznost P2K da ispitaju socijalnu i organizacionu strukturu raznih zenskih organizacija i drustava koja rade u njihovim pokrajinama. 2. Ispitati mogucnost za osnivanje posebne legalne zenske orga~zacije i izdavanje legalnog zenskog lista. 198 Posle Cetvrtog kongresa KPJ formirana je Komisija za rad medu zenama pri CK KPJ, Ciji je rukovodilac bila Pop-Malina Ivanova-Ruza. Pocetkom februara 1929. godine oddana je sednica Sekretarijata CK KPJ na kojoj se raspravljalo o planu rada ove komisije. U ime komisije sednici Sekretarijata prisu.stvovala je Malina Pop-Ivanova (Ruza). Ona je procitala plan rada komisije koji je prihvacen sa izvesnim dopunama. Usvojene su i teze za proslavu Medunarodnog dana zena i odobrena materijalna sredstva za njihovo stampanje. Odluceno je da se otpocnu odmah pripreme za proslavu 1. maja, kako bi i one uzele punog ucesca u toj proslavi.2 Centralni sekretarijat zena KPJ nije izabran u ovo vreme 1 Isti pl.an se pojavljuje '.i lka·o plan r.a.da Komi•Siije za rad medu Zenama pl'i CK KP.T. - ARP, fond KI, 1929/6, 9. 2 ARP, fond KI, 1929/9 ,i f;ond Jug.osloveni u SSSR-u, P/15. Ma1ina-Ruz.a Pop-Ivanova (od septembra 1929. Galilcina Elena-Nillmlovna) - rodena 7. aprila 1902. u KoCanima u Makedoniji; gimnaziju zavrihla 1920. u Sof.ij-i i tu posta1a Clan Saveza lkomunristiJCke omladine 1918. g.odine; stuclira1a -na Beo- 199 �'·' " niti su za to postojali uslovi, premda se 'on pominje u nekim dokumentima. Navedeni plan rada Centralnog sekretarijata zena je na , sednici Sekretarijata CK KPJ primljen kao nlan rada Komisije za rad medu zenama iz cega se vidi da nisu postojali Centralni sekretarijat zena i zenska komisija s. posebnim programima i planovima rada, vee da je to u stvari bilo jedno odeljenje pri CK KPJ koje se, prema potrebi, razlicito pojavljivalo. Centralni sekretarijat zena KPJ izdao je Teze i Proglas povodom proslave Medunarodnog dana zena 1929. godine. U Tezama se govori o pocecima proslave 8. marta, o polozaju zene u svetu i u nasoj zemlji i predvidaju zadaci u pogledu sistematskog i organizovanog rada medu zenama. Naglasava se potreba za objasnjavanjem teskog polozaja radnicke klase posle uvodenja sestojanuarske diktature i odreduju parole koje treba da se istaknv za vreme proslave Dana zena. Povodom proslave 8. marta u listu Pro!eter objavljen je clanak u kojem se navode uzroci eksploatacije zenske radne snage, zatim se govori o nerazvijenoj klasnoj svesti sirokih zenskih radnih masa i o ulozi zene u buducem ratu. Konstatuje se da je Partija za proteklih osam godina obracala vrlo malo paznje radu medu zenama, da ima pokrajinskih partijskih organizacija u kojima nema ni jedne organizovane zene, te da je, ukoliko se u nekim mesnim organizacijama i radilo, taj rad je bio neplanski, nesistematski i koncentrisan uglavnom na dva do tri veca grada, dok su industrijski centri i sela bili potpuno zaboravljeni. N a kraju Clanka ukazuje se na potrebu istrajnog i sistematskog rada kako bi se zene privukle u organizacije revolucionarnog radnickog pokreta; da 8. mart treba da bude potpuno i svestrano iskoriscen za agitacioni i organizacioni rad medu zenama, da treba d!kPude dan kada ce Partija otpoceti sa organizovanjem zenskih kruzoka, gde ce se vaspitavati buduci clanovi KPJ; da treba objasniti radnicama i seljankama kako se samo putem organizovane revolucionarne borbe moze srusiti kapitalisticka klasa i izjednaciti pravo zene i muskarca na radu, u porodici i drustvu. 3 gradsk:om !Uifliverzitetu 1920. i 1921 . .goQdine: krajem 1920. ru Beogrn.rdu primljena u KPJ; •od 1921. do 1924. •rad:ila u Skioplju; bila •sekretar rpartijrSlke Ce1ije, Clan GraldSikog komiteta KPJ ru Skoplju, ,01a:n G11adske uprave sindikata trgovaOk:ih 1:1adnika, a z.atim •sekretar Gradskog veCa ·siDd.irkata ru Skqplju; u jesen 1924, po O'dluci CK KPJ, :otiS.la u Moskvu .na Sverd:loV!Sikd {tkiomun1..sti,iJlci) unlver:zHet, koH je zavnfula 1928. godime; i'ste godJiJne, u prole&e, sa gruprun iParti,iskih funkcionera doSla u zemljru rna 1partij!ski rad radi .spr:ovod-enja. Otvorenog p;isma l:llvrSnog ikomiteta KI Cl,anovi·ma KPJ. Za v.reme prilprema Cetvrtog OOongresa KPJ hila instrukto:r OrganizaoionOig bi.roa CK KPJ, a posle KO'I:1gres·a .ruko\'iOdila,c Komis,ije .za rra,d medu Zenaana pri CK KPJ. Po odluci CK KPJ, u jesen 1929, ooti-SLa u Mos.kVlU za rpredava-Oa na Komun.J..stiClmm uni"Verzitetu nacionaJnih manjina Zapa<da (KUNMZ), gde je ostala do decembr:a 1932; tada je ipreSla na organizaci·oni 1:1ad i r:adoila !k:!ao in:strUrktor Ol'lganie:acionog odel.jenja Ba'll'l1'"'~s'kog .re}on.sakog rkomiteta SKP.(b) u Moskvi do -aktobra 1933, godine, a od tada rpa do 1935. r:ad:ila ·U PorHtir~om odeljenju maSinrs'ko-trarktorrske stanice Omskog .rej.ona; od 1935. ;do 1937. predavala ,i,stociju u jednom ·.seJ.u, a od 1937. do 1939, zajedmo •sa muZem, bi1a .mtv.orena, ra oo.tim O!Sloibod-ena; -od 1939. do 1953. ·radi'la ®ao onastaV'l1Jilk: -· rpr-edavarl:a iSft:OJ:'iju u .gradu Tjumen u SSSR-u, gde j,e d kasnije ostaJ·a. 3 ARP, :Land KI. 1929/14, 17, 20; 8. mart i naSi zadaci, Proleter, god. I, 1, mart 1929, 12. 200 U toku ove godine izdato je naJvrse uputstava i dire}<tiva za rad medu zenama. Maja 1929. godine Agitprop Centralnog komiteta KPJ dao je Uputstva o radu u masama i proradi materijala Cetvrtog kongresa KPJ. U njima, pored ostalog, stoji da Rezolucija Cetvrtog kongresa KPJ o zenskom pitanju treba da bude temeljito proradena zajedno s materijalima Komisije za rad medu zenama CK KPJ i da agitpropi posvete narocitu paznju radu medu zenama, pronalazeci nove odluke i metode rada kojima ce se zainteresovati radnice i seljanke.4 Organizacioni biro Komunisticke internacionale zakljucio je da sve partije treba da organizuju delegatske zborove. Politbiro CK KPJ prihvatio je taj sistem kao najpodesniji oblik rada Partije medu zenama i data su posebna uputstva za organizovanje zenskih kruzoka. U Uputstvima se kaze da je u tom cilju potrebno obaviti neke pripremne radove, od kojih je prvo i najva7.nije organizovanje zenskih kruzoka u preduzecima gde su uposlene radnice. N aglasava se da se ti kruzoci ne smeju zameniti simpatizerskim grupama Partije; da oni imaju zadatak da podizu politicki nivo radnice; da preko njih treba popularisati vaznost delegatskih zborova; da zenski kruzok treba da se sastoji od 2 do 4 iii vise radnica koje se redovno sastaju i s kojima Partija sistematski radi. Zatim se napominje da zene radnika, kucne radnice i namestenice .treba da se ukljuce u rad kruzoka u preduzecu; da ti kruzoci ne predstavljaju nikakve specijalne zenske organizacije, vee samo metod i oblik za rad medu zenama, koji se, prema iskustvu pojedinih partija, pokazao kao najpodesniji. U Uputstvima se skrece paznja na potrebu sistematskog rada s radnicama u preduzecu, upoznajuci ih sa svakodnevnim problema koji se javljaju u preduzecu i akcijama koje vodi radnicka klasa. 5 U to vreme Balkanski zemaljski sekretarijat Izvrsnog komiteta Komunisticke internacionale dao je Uputstvo o organizacionim zadacima KPJ u kojem se konstatuje da je rad medu zenama u KPJ bio zanemaren; stoga se naglasava da je neophodno u najkracem vremenu stvoriti u svim partijskim komitetima odeljenja za rad medu zenama; da u preduzetnim partijskim celijama, gde radi veliki broj zena, treba da budu zaduzeni specijalni drugovi za rad sa zenama; da Partija mora postaviti sebi u zadatak organizovanje zenskih delegatskih zborova i osnivanje kruzoka zena radnica koji ce postepeno prosirivati sferu svoga uticaja; da u strajkacke odbore u preduzecu, kao i za radnicke poverenike treba birati radnice i da treba obratiti posebnu paznju na radnice koje su vezane za selo, uvlaciti ih u kruzoke i odbore radnica u preduzecu i pripremati za rad na selu. 6 Politbiro CK KPJ i Centralni sekretarijat zena KPJ dali su posebna Uputstva za izgradnju partijskog aparata za rad medu zenama, koji treba da se organizuje na sledeCi nacin: ' Isto, 1929/28. s Isto, 1929/36. ' Lsto, 1929/15-a. 201 �1. a) kod nokrajinskih sekretarijata KPJ (prema pismu CSZ - Centralnog sekretarijata zena) mora se postaviti komisija ad 3 do najvise 5 Clanova, ad kojih jedan treba da bude clan Pokrajinskog sekretarijata; b) kod OK (okruzni komitet) i MK (mesni komitet) KPJ isto taka komisije ad 3 do naJvise 5 Clanova, ad kojih jedan treba da bude Clan OK, odnosno MK; c) kod RK (rejonski komitet), prema velicini rejona komisija ad najvise 3 clana, ad kojih je jedan Clan RK iii ~rga­ nizator za rad medu zenama (zenorg) koji treba da bude clan rejonske uprave; d) u celijama organizator za rad medu zenama (zenorg). II. Organizator za rad medu zenama u celijama, koji radi u preduzecima, gde je uposlen veliki broj radnica, treba da bude u vezi sa omladinskom celijom doticnog preduzeca. III. Da bi se izbeglo eventualno suprotnim instrukcijama, treba provesti usku koordinaciju rada. U tu svrhu nuzno je da se rad medu zenama usko poveze s organizacionim radom, agitprop radom, sindikalnim radom i dr. na taj nacin sto bi se pojedini clanovi ZK (zenske komisije) ukljucili u rad drugih komisija. IV. Zenske komisije su organi odnosnih partijskih foruma. Zenske komisije visih partijskih foruma daju institucije nizim i kontroliSu rad zenskih komisija i organizatora za rad medu zenama nizih partijskih foruma, ali opste vodstvo lezJ u rukama nadlezne partijske instance. V. Zenske komisije moraju diskutovati, pripremati i da·vati materijal i predloge na sva pitanjq,.koja se odnose na oblik i metode rada medu zenama. Pri vodenju kampanje one moraju pronalaziti parole koje ce sluziti kao spona izmedu ~psti~ politickih i_ ekonomskih parola i takozvanih specijalno zenskih mteresa. Zenske komisije se ne smeju ogranicavati na uputstva visih instanca, nego moraju same postavljati pred partijsko vodstvo pitanja i nrobleme; traziti da partijski forumi saslusaju izvestaje, resavaju o predlozima i daju direktive za buduci rad. VI. Organizatori za rad medu zenama moraju se brinuti o stalnom agitacionom, organizacionom i propagandnom r81du m~?u zenama u preduzecima - u okviru rada sto ga Partija vrs1 van preduzeca medu zenama radnika, kucnim radnicama i seljankama. Oni moraju nastojati da u tom radu sudeluje celokupna celija, a ne samo oni koji su zaduzeni i zene clano\i Partije. Na temelju iskustava stecenih u toku rada, organizator za rad medu zenama mora davati inicijativu za usavriiavanje rada medu sirokim masama zena. VII. U organizacijama gde nema zena u prvo vreme sav rad treba da obavljaju muskarci Clanovi Partije.' I ukoliko se radilo sa zenama u preduzecima i borilo za resavanje svakodnevnih problema, o tom se vrlo malo pisalo. Cen7 202 ARP, f~nd KI, 1929/35. tralni sekretarijat zena unutio je pismo pokrajinskim zenskim komisijama u kojem se govori 0 potrebi pisanja u stampi 0 nadnicama radnica, 0 razlici izmedu muskih i zenskih nadnica, 0 promenama u odnosima u preduzecu, o radnom vremenu, o otpustanju radnika i radnica s posla, 0 zastiti na radu, 0 mogucnostima nesrecnih slucajeva, 0 sanitarnim uredajima, 0 postupanju sa zenama koje su u drugom stanju i kakve su mogucnosti majki za dojenje dece, o zivotu i zdravlju radnicke dece, o stambenim pitanjima, o duznostima u porodici, o tome koiiko sindikati vade racuna o zahtevima radnica i drugim problemima koji su od zivotnog interesa za polozaj zene radnice. Uporedo sa drugim radom u pismu se zahteva skolovanje· zena koje bi se bavile pisanjem za zenske rubrike u ilegalnoj partijskoj, omladinskoj i sindikalnoj stampi, te u legalnim radnickim listovima. Naglasava se da izmedu clanica zenskih kruzoka treba odabrati najpodesnije radnice za taj posao i davati im uputstva 0 nacinu pisanja i 0 cemu treba da pisu, citati njihove dopise i diskutovati o njima i istrajno raditi na njihovom osposobljavanju kako bi one mogle samostalno da pisu o svemu sto interesuje zaposlenu zenu. 8 u cilju sto boljeg sprovodenja medunarodne protivratne kampanje i uvlacenja zena u tu akciju, Centralni sekretarijat zena KPJ napravio je jula 1929. godine plan rada i uputio ga svim pokrajinskim zenskim komisijama; na osnovu toga,' trebalo je da one izrade posebne detaljne planove za svoju pokrajinu. Planom je predvideno: 1. Na svim sastancima partijskih celija posvecenim pro-· tivratnoj kampanji mora se ukazivati na ulogu zena u buduCem ratu, na ratne pripreme burZoazije u Zenskim redovima. i na potrebu prosirenja uticaja KP na zenske mase sistematskim i istrajnim radom medu zenama. 2. U vezi s tim, postaviti na sednici pokrajinskog sekretarijata, mesnog komiteta KPJ iii partijske celije pitanje o pojacanom partijskom radu medu zenama, o radu odgovarajuceg· aparata za rad medu zenama i uspostavljanja takvog aparata. ukoliko on ne postoji. 3. N a svim sastancima i svakom drugom prilikom povesti najjacu agitaciju za ucestvovanje zena u svim akcijama Par-· tije, omladine i ilegalnih sindikata, a pored toga u sve odbore koji se osnivaju za organizovanje protivratne kampanje treba uzeti i aktivne radnice. 4. Organizovati u snorazumu sa pokrajinskim sekretari-· jatima KPJ kratke kurseve (3-4 predavanja) za zene-funkcionere. 5. Odrzati sire sastanke zena, ko sto je to bilo ucinjeno· povodom 8. marta, na kojima ce se vrsiti agitacija i odabirati clanice za nove zenske kruzoke. 6. Kampanju protiv rata treba naroCito iskoristiti za. uvlacenje najboljih i najaktivnijih radnica u Partiju, omla-" dinu i sindikate. ' ARP, fond KI, 1929/37. 203: �U planu CSZ se napominje da teror koji vlada u zemlji ne sme biti prepreka za oddavanje sastanaka kruzoka i sirih sastanaka; da ne sme biti uzrok prekida svakog rada postojecih organizacija, vee naprotiv da treba pojacati rad u masama, pojacati organizacije prijemom novih Clanova u Partiju, omladinu i sindikate i stvarati nove u mestima gde jos ne postoje. 9 Oktobra 1929. godine oddan je VI plenum Centralnog komiteta KPJ. U Rezoluciji toga Plenuma se kaze da je Partija duzna da izvrsi preokret u metodama svoga rada medu radnicama i da se obnova zenskog pokreta mora sprovesti jos doslednije i upornije na bazi Rezolucije Cetvrtog kongresa KPJ o radu medu zenama.' 0 u navedenim partijskim dokumentima uoceni su propusti u radu medu zenama, izradeni su planovi i data ujmtstva za buduci rad. Jasno je odredeno kako treba organizovati tlij rad i posebna paznja je posvecena znacaju delovanja medu radnicima. Medutim, Komisija za rad sa zenama pri CK KPJ nije imala uvida u stvarno stanje u zemlji, pa su zadaci postavljeni odvojeno od prakse i kao takvi nisu se mogli ni izvrsiti. U uslovima masovnog hapsenja komunista i razbijanja partijskih organizacija nastupilo je privremeno zatisje u radu i tek slabljenjem rezima diktature pristupilo se organizovanom i sistematskijem delovanju medu zenama. 2. Ulcljucivanje zena u sindikalne organizaCIJe radnicke poverenike izbore za Komunisticka partija je uocavala koliko 'Je znacaJno za rad-nicki pokret ukljucivanje zena u klasne radnicke organizacije i kakvi se zadaci pred nju u tom pogledu postavljaju. Ona se prilagodavala postojecoj situaciji i nronalazila nove oblike delovanja u tim veoma slozenim uslovima. U Rezoluciji o buducem radu sindikata u Jugoslaviji, koju je polovinom 1929. godine doneo Izvrsni komitet Komunisticke internacionale, izmedu ostalog, navodi se da najveca paznja treba da bude posvecena omladini i zenama, da o njihovim interesima treba voditi racuna u tarifnim pokretima, da se u sindikatima organizuju komisije za rad medu radnicima i da se prilikom strajkova u strajkacke odbore biraju i zene. 11 Iste godine Centralna sindikalna frakcija u svom izvestaju postavlja zadatke i plan rada u sindikatima. U planu rada je predvideno da se pri svakom ilegalnom sindikalnom forumu obrazuje sekretarijat zena, koji ce organizovati rad medu zenama, da radom ovog sekretarijata kao i ostalih sindikalnih komisija rukovodi sekretarijat od tri clana koji bira sindikalni forum. 12 ' AIHRPH, BED-B-2/27. to Klasna borba, 15, 1929, 33. " ARP, fond KI, !929/3la. 12 ARP, Zbirka CSI, {nereglstrovan.a ,grada). 204 Komunisti, njihovi simpatizeri i pripa?;nici zabranje~ih Ne-zavisnih sindikata ukljucuju se u reform1st1eke s1:rd1kate 1_ prek_~ njih se bore za resavanje sva~odn~vnih J?robl~ma 1 ?"!varUJU v~c1 uticaj medu radnicima. Ovu d1rektrvu pr1hvatrle su 1 zene radn~ce i uclanjivale su se u pojedine strukovne sindikalne saveze u okv1ru Ujedinjenog radnickog sindikalnog s~veza J~gosla":1Je (l!R~SJ). Pocetkom tridesetih godina od sv1h orgamzovamh u smd1kalnim savezima bilo je oko 9 do 10 odsto zena. Taka je 1931. godine od 28 496 clanova URSSJ-a bilo 2 085 zena, 1932. godine ;>d 29 2_93 sindikalno organizovana bilo 2 639 zena, a 1933. od 30 421 clana b1le su 2 923 zene.' 3 • •• U svim mestima s jace razvijenom tekstilnom mdust~1JOm u Hrvatskoj pocele su se osnivati podruznice Saveza tek~t1lmh radnika i radnica. Pocetkom 1931. godine form~rana. Je sm~1kalna J?_Odruznica tekstilnih radnika i radnica u DugoJ Res1, a zatrm. se pocelo raditi na organizovanju podruznica .u Karlovcu,_ Cak?vcu 1 ?roslavlju. Potpredsednik uprave podruzmca u DugoJ He~1 _b~la Je. _M1lr<:a Snidarsic, tekstilna radnica, a u odboru se nalaz1la)os 1 1\~arrJ:" Ostarcevic. U novoosnovanu podruznicu odmah u pocetku uclamlo se se 17 zena. 14 Na Konferenciji Oblasne uprave UR~SJ u Zagrebu,__ ll. septembra 1932. godine, pored ostalog, rese~o ~e da se. pre~.loz1 Savezu sivacko-odjevnih radnika, Savezu tekstrlmh radmka 1 URSSJ u Beogradu da se ova dva saveza ujed~ne u je~an Savez o~Jevnog radnistva J ugoslavije. Vika Kos, tekstrlna radm~a, pr~dsedmca Sa~ veza tekstilnih radnika i radnica u Zagrebu, p1sala ]e Centr:"lno] upravi Saveza tekstilnih radnika i radnica u Beogradu da I'rrhvataju ovaj predlog. U obrazlozenju se, izmedu osta_l~g, navod1 da. u Jugoslaviji u tekstilnoj industriji ima oko 30 h1lJada zaposlemh radnika i radnica a u Savez tekstilnih radnika i radnica uNanjeno je oko 500. Ona 'navodi da je organizacija nerazvijena zato sto u njoj nema sposobnih sindikalnih rukovodilaca, da u celom Savezu ,nema ni jednog funkcionera J<oji ?'oze i .z:rade sastaviti jedan l~tak, koji moze odrzati na sastanc1ma 1 skupstmama, te konferenCIJaJ?-~ govor iz kojega prisutni mogu nesto n_auCiti ... " 15 ~~ skupstrm Ujedinjenog saveza sivacko-odjevnih radmka-ca, oodruzmce ZagrE!b! oddanoj 29. januara 1933. godine, ist:"knuto _ie da .:reba p_okl~mtl posebnu paznju organizovanju t~~sblm~ radmka koJI orgamzacwn~ pripadaju ovom Savezu. Tom pr1h~o':' Je ko~statovan~ da u savsko] banovini podruznice odjevno-tekstllmh radmka postoJe u Zagrebu, Osijeku, Karlovcu, Susaku, Oroslavlju i Slav~~skom ~rodu u ko.1 e je okupljeno oko 500 radnika i radmca. Skupstn:a ]e Izabral~ novu Upravu u koju je za potpredsedmka b1rana V_Ik~ Kos. Pocetkom iduce godine oddana je skupstina odjevno-tekstrlmh radmka u Vats J 0 sip lgreb, 6, 1975, 8. c .a z i, Zene u radniCkim sindikatima 1929-1940, Zena, Za- d · ·• Z-agreba·Cka uprav podruznice Savez.a tekstJl:~uh rad?ilka 1 ra mea p1se Savezu tekstilnih radnika i radnica u Beogradu dopts u 'kolP.m .. norf'd _ost21.-..~. javlja da je u Dugoj Resi f.ormil'ana .podruZJ?.ica tekstHnih radnika, koJU treba p.rijaviti vla·stima. - Zene Hrvatske u TadmCkom pokretu ... , 195. u Isto, 209. y • --. • • t4 205 �razdinu na kojoj se, izmedu ostalog, 'govorilo o teskom polozaju tekstilnih i odjevnih radnika, o niskim nadnicama radnika u tekstilnoj industriji, s kojima ne mogu da podmire svoje najnuznije potrehe. Posehno je istaknut tezak polozaj zena i potreha da se one zajedno s muskarcima organizuju i stupe u zajednicku horhu protiv eksploatacije. Na kraju je izahrana Uprava podruznice u koju su uSle dve Zene. 16 U industriji duvana zene su se postepeno ukljuCivale u Sindikat monopolskih radnika. Zagrehacka podruznica monopolskih radnika aktivirala se od 1932. godine. U njoj se, pored ostalih, narocito isticalo sedam radnica-aktivista koje su bile hirane u Upravni odhor podruznice. Podruznica monopolskih radnika i radnica u Senju odrzala je svoju godisnju skupstinu 25. juna 1933. godine. Skupstinom je rukovodila Gena Stanisic, koja je qa kraju izabrana za predsednika nove Uprave podruznice." Posebnu teskocu predstavljalo ie organizovanje kucnih pomocnica, na cemu su takode insistirale partijske i sindikalne organizacije. Osnivacka skunstina sindikalne organizacije kucnih pomocnica u Osijeku odr2ana je 18. marta 1934. godine. Na skupstini se govorilo o potrebi organizovanog rada ovih mdnica i sve prisutne su se izjasnile za osnivanje sindikalne organizacije. Prihvacena su pravila i izahran Upravni i Nadzorni odhor podruznice u koji je uslo pet zena aktivista. 18 Na prosirenoj sednici CK KPJ, koja je odrzana krajem 1933. godine, zakljuceno je, pored ostalog, da narocitu paznju treha ohratiti radu medu proleterskim i radnim zenama. Tom prilikom je konstatovano da su partijske organizacije potcenjivale tu vrstu delatnosti. Postavljeno je kao zadatak svim Jil&rtijskim organizacijama da zaduze po jednog clana Partije za organizatorski rad medu zenama. Ukazano je takode da mdnice treba aktivirati u radu Partije na osnovu njihovih svakidasnjih zahteva u horhi za poholjsanje poloza i a u drustvu. 19 U pismu Centralnog komiteta KPJ, upucenom Mesnom komitetu KPJ Ljubljana, maja 1934. godine, upozorava se da bi ,dalje zapostavljanje rada medu radnicama i radnickim zenama znacilo nastavlianie sektaskog rada, znacilo bi nerazumevanje zadaca, koje stoje pred nasom Partijom u skoroj buducnosti ..." U pismu se zahteva da zaduzeni clanovi Partiie za rad medu zenama angazuju na tom poslu vise aktivista, a narocito studentkinja, da se upoznaju sa uslovima u kojima zive radnice, teskocama i n.iihovim aktuelnim zahtevima, da hi ih uspesniie mohilisali u pojedine akcije, kao sto su Straikovi, pomoC nezanoslenim porodicama, borba protiv sni.Zavanja nadnica, protiv haosenia, horba orotiv fasizma i slicno.2° Iste godine CK KPJ daje posehna uputstva za rad medu zenama u koiima se konstatuie da i Pored opste nezaposlenosti broj radnica uposlenih u industriji stalno raste. ,u tekstilnim, zivezarIsto, 212, 213, 218. Isto, 214 i 216. Isto. 223. " ARP, fond KI, 1933/283-2. 20 ARP, l'ond KI, 1934/106. 16 11 18 206 skim i papirnim preduzecima u cijeloj Jugoslaviji, broj uposlenih radnica sacinjava ogromnu vecinu cjelokupnog radnistva uposlenog u tim preduzecima. Taj porast uposlenosti zenske i mlade radne snage odgovara sve nezasitijim apetitima kapitalista za vecim profitom, izrabljivanjem ove jeftinije i manje zasticene radne snage. Ako industrijskim radnicima pribrojimo radnicke zene i besposlene radnice, onda one zajedno sacinjavaju preko 50 odsto radnicke klase". 21 Polazeci od ove cinjenice, CK KPJ ukazuje na sve veCi znacaj rada medu zenama u narednom periodu, cemu sve partijske organizacije treba da poklone posehnu paznju. U ovom, kao i u ostalim partijskim dokumentima cesto se istice da kod partijskog clanstva ima nerazumevanja i neshvatanja ad kolike je vaznosti za horhu radnicke klase sto masovnije ucesce zena u klasnom radnickom pokretu. U ovom periodu Partija je morala da ulaze dosta napora da se kod samilr komunista izmeni nepravilno shvatanje o ulozi zene u revolucionarnom pokretu. ,Jedna od dosadasnjih gresaka u radu nasih organizacija, pa i prijasnjih rukovodstava hila je nerazumjevanje potrebe masovnog rada medu zenama, kvalifikujuci taj rad kao rad sporedne vaznosti za partiju i omladinu. Postojala su najnakaznija shvatanja 0 tome pitanju, kao na primer: da zene nisu za revolucionarnu horhu, da je hesplodan rad medu njima, da nisu konspirativne itd. Takvim shvatanjima cesto su neki nasi odgovorniji drugovi nastojali da opravdaju svoj nerad medu radnicima, a nekoji ad njih hili su cak i misljenja da se zene ne smiju uvlaCiti u nasu partiju i omladinu iz gore navedenih, naravno, potpuno netacnih razloga.'' 22 Od posebnog znacaja za dalji razvitak sindikalnog pokreta u Jugoslaviji hila je Cetvrta konferencija KPJ, koja je odrzana u Ljubljani krajem decembra 1934. godine. Na Konferenciji je ukazano na potrebu sireg okupljanja zena u sindikate, na razvijanje sistematskog rada medu zenama radnicama i davanje vece i stalne podrske u horhi za njihova prava. 28 Centralni komitet KPJ dao je januara 1935. godine direktive Pokrajinskom komitetu KPJ za Crnu Goru o radu Partije na nekim vaznijim pitanjima. U tom direktivnom pismu posebno se razraduju zadaci komunista u radu sa zenama. I ovom prilikom se konstatuje da je rad Partije medu zenama nedovoljan, pa se postavlja zadatak da se mohilisu sve partijske organizacije za ukljuCivanje zena u Partiju, SKOJ, sindikate i akciju sakupljanja Crvene pomoci. ..Posehno se ukazuje da zenama treba poveravati odgovorne part!Jske zadatke. U direktivama se postavlja da se svi radnici ukljuce u revolucionarne sindikate; da se pri tom posveti posebna paznja okupljanju zena i radnicke omladine u ovu organizaciju; da se za mlade 21 B.:.blioteka I-nstituta za izuCav.anje 1mdnH~~kog pokreta, Beograd., Sta i kako da se radi, 3, 1934, 73, 74. , KIIJ, TOM II, Beorpa,n;, 1949, 219-247; P e ro D ~ m j .a nov d C, JaCanje revoltucionarnog sindikaLnog pokreta (1935-1945), 50 godina revolucionarnog sindikalnog pokreta u Jugoslaviji, Beograd, 1969, 147-157. .J!l! Is·to, 73. 2s Jilcropu.jcKu apxua 207 �radilike organizuju posebne"sekcije, kursevi, predavanja i osnuju biblioteke i citaonice. 24 zemaljski biro Centralnog ko~iteta KPJ daje, _u avgustu 1935. godine, direktive Mesnom kom1t:tu KPJ za SaraJevo ~.k?­ jima, pored ostalog, stoji: ~,Ako. u vasem mestu ne~a. ra?m~klh zenskih organizacija, onda nastoJte. da se odmah pn smd1kahma obrazuju zenske sekcije i u njih treba _uvuci sv~ zene ra~mce. _Isto to treba uciniti i po ostalim mestlma vase pokraJme. Obratlte paznJU da se ne potcenjuje rad medu zenama" .25 • • • I u drugim partijskim dokumentima iznose s~ 1sh. problem! i zadaci u pogledu rada sa zenama. Pocetkom tndesetlh godma delatnost Partije se uglavnom svodi na davanje direktiva i uputstva za rad komunista medu zenama. Partija insistira na tome da se pokloni posebna paznja zenama radnicama i da se sto vec_i broj ~~ih ukljuCi u klasne radnicke sindikate. U tome S_?; p~stlgnutl delimiCnl rezultati, sto se najviSe vidi iz podataka o ucescu zena u naprednom sindikalnom pokretu u Hrvatskoj. Partijska organizacija u Varazdinu organizaciono se ucv;scuJe 1933. godine i svoju·aktivnost usmerava uglavno~ na rad ~md1kalne podruznice URSS-a i kulturno-prosve~no~. radmckog ~mstva ;:S~?­ boda". Od zena su u partijsku orgamzaclJU prve ukljucene L1d1]a Klementi i Beska Frntic, ciji je glavni zadatak bio da rade s radnicama.26 U jednom partijskom referatu iz 1935. godin:> konstatuje s_e da partijske i omladinske organizacije nisu ill na Jednom sektoru rada tako zaostale kao u radu medu zenama. Zena u KPJ ima svega jedan posto, a slicno je i u omladinskim i sindikalnim organizacijama. Zatim se napominje da su se,_ pored sv1h _n~<\Q§tat~ka, rezultah .:' radu sa zenama poceli postizatl u 1934. godm1, naroc1to u SlovemJl, gde je Partija orgailizovala i rukovodila akcijama r~dnica. Kao osnovni zadatak svim partijskim komitetima se postav!Ja da povecaju broj radilica u Partiji i omladini; da uvuku revolucwna;~e radnice na sva odgovorna mesta i da im daju odgovorne funkClJe; da posvete paznju velikim preduzecima '7 kojima rade ze?e ·~ osnuju partijske celije i grupe radnica; da poJaca]u r~d ?a smd1kalno~ organizovanju radnica; da se bore za slobodu smd1kalnog orgamzovanja i biranja radnica za radnicke P?.verenik: i ~osledno spr~; vodenje zakonskih odredaba ko)e reguhsu p_oloza! . zene u rad:' .. Uslovi za sindikalno orgamzovan)e radmca b1h su nepovo!Jm, jer su poslodavci radilicama zabranjivali da stupaju u ~rga~izacije. Na primer, u Tekstilnoj fabrici V. Ilica u Beog:adu b1lo. Je. zaposleno mnogo zena koje su bile spremne da se uclane u smd1kalnu organizaciju, ali su otpustane s posla one za koje se z~alo da su organizovane. Slicno je bilo u preduzecu Jutene mdustn1e u Karlovcu, gde se radnicama zapretilo da ce biti otpustene ukoliko budu " ARP, fcmd KI, !935/8. " ARP, fond KI, !935/450. 26 Dr J o s i p H r n Ce viC, Okupijanje komun.ista u VaraZdinu i Cakovcu Cetrdeset godina . .. ,_ knj. 2, Beograd, 1960, 134. ', ARP, fond KI, l935/637. 208 uC!anjene u strukovnu sindikalnu organizaClJU. Ali i pored toga u nekim preduzecima bio je veci broj zena u URSS-u, kao sto je ,Standard" u Karlovcu, u kojem je bilo 30 radnica organizovano, a 50 van organizacije.' 8 Pocetkom 1935. godine organizovani su tecajevi za sindikalne funkcionere. Mesna grupa Saveza sivacko-odjevnih radnika u Zagrebu predlozila je za pohadanje tecaja jednog krojackog radnika i tri tekstilne radnice, i to Stanu Berislavic, Mariju Klajn i Mariju KovaCiC. 29 Novembra 1934. godine radilice Tkaonice cilima Eloke Vitasa u Vinkovcima osnovale su sindikalnu podruznicu i sklopile kolektivni ugovor s poslodavcem, kojim je bila utvrdena nedeljna isplata radnica. Poslodavac se nije pridrzavao sklopljenog ugovora i pocetkom 1935. godine dao je svim radnicama otkaz, kako bi kasnije one koje nisu bile organizovane ponovo primio na posao. Tada su radnice koje su ostale bez posla pristupile formiranju radnicke zadruge za izradu perzijskih cilima. Zadruga je zapocela s radom pocetkom jula 1935. godine i delovala do 1939. godine. U radu sindikalne organizacije narocito se istaklo nekoliko zena. radnica.30 Radeci na sprovodenju partijskih direktiva u VaraZdinu je septembra 1935. godine organizovana posebna sekcija tekstilnih radnica koje su bile sindikalno organizovane. Rad sekcije odvijao se pod neposrednim uticajem partijske organizacije, a njen rukovodilac bila je Beska Vlasic-Frntic, Clan Partije. 31 Krajem sledece godine organizovana je zenska sekcija pri podruzilici Saveza bankovnih, osiguravajucih, trgovackih i industrijskih. cinovnika (SBOTIC) u Zagrebu. Zenska sekcija birala je svoje delegate u sekciju bankovnih i osigurajucih cinovnika, u sekciju trgovackih i industrijskih cinovnika i u kulturno-prosvetnu sekciju. 32 u to vreme formirane su zenske sekcije i pri podruznicama Saveza. U to vreme formirane su zenske sekcije i pri podruznicama Saveza sivacko-odjevnih radnika u Hrvatskoj i trazeni su najpogodniji oblici njihovog rada. Sastanci sekcija odrzavani su jednom nedeljno i na njima je citana partijska i radnicka stampa, zatim pristupacnija marksisticka literatura i odrzavana razna predavanja. Zene komunisti su sastavljale citalacke grupe i na njima tumacile politicke dogadaje i ci tale stampu, letke i proglase. Radnice koje su bile u . zenskim sekcijama URSS-a izvrsavale su razne zadatke, kao na pr1mer, rasturanJe letaka i stampe, prenosenje i sakrivanje materijala, sakrivanje ilegalaca, pisanje politickih parola nocu itd. 33 za Ko.Mynucr, pokretu ... , 237. 4-5, anpuJZ.-.«:aj 1935; Zene Hrvatske u radniCkom 29 Mjesni medustrukovni odbor u Zagrebu doneo je odluku da se u sindik-atu organizuje poCetk:om 1938. ku:rs za nepismene, okao i kul's za gramat.iku, matematiku, istoriju, fiziku itd. Ne raspola.Zemo podacima o orga-nizaciji i uspehu ovih kurseVa. - .Zene Hrvatske u -radniC!com pokretu . .. , 23? i 350. ao Zene Hrvatske u radniCkom pokretu . .. , 232. i 238. s1 Isto, 264. 32 Isto, 301. aa ARP, for.d KI, 1935/667 d. 1936/43, IHRP, Zagreb; SjeCanje RuZe TurkoviC, ·MG 43/4-5 i sjeCanja Ru:Ze T-urkoviC i Kate Go'VOruSiC MG 43/6-18. 209 �U Beogradu je 23. januara 1936. godine odrzana zajednicka Konferencija sivacko-odjevnog i tekstilnog saveza, na kojoj je doslo do stvaranja jedinstvenog saveza - Ujedinjeni savez tekstilno-odevnih radnika i radnica Jugoslavije. Posle diskusije i usvajanja Statuta Saveza izahrana je Centralna uprava, u koju je, pored ostalih, hirana Leposava Stamenkovic. 34 • Najvise zena, u prvom redu tekstilnih radnica, hilo je organizovano u st.rukovne sindikalne saveze u Hrvatskoj i Sloveniji. Iako je veliki hroj zena hio zaposlen u tekstilnim preduzecima u Srhiji, njih je ipak manje hilo organizovano. To se vidi i iz Izvestaja o pojedinim prohlemima i stanju organizacije KPJ u Srhiji, koji Stanoje (Sreten Zujovic), Clan CK KPJ, salje avgusta 1936. gadine Centralnom komitetu. U njemu se, pored ostalog, navadi: ,Nas veliki nedostatak je u tome sto medu partijskim clanstvom gatovo nemamo zena. Na ovaj nedostatak smo pri pretresanju rada M K uvek ukazivali, kao i na potrehu kako upornijeg rada medu zenama, taka i njihovom privlacenju na rad u partiji, naracito pak na sindikalnom arganizavanju radnica. Po preduzecima u Srhiji sve je veCi hroj zena radnica. Prepustene same sehi one su ne samo nemilosrdno eksploatisane vee nisu nailazile ni na podrsku radnika. Ohracanje vise paznje na rad medu zenama, narocito uzimajuCi u ahzir tu njenu dvojnu potcinjenost, mi cemo u pripremi akcija po konkretnim zahtevima dohiti pokretanjem zena novu snagu" .35 Polavinom 1936. godine u sindikalnim organizacijama hila je organizovano svega 5 odsto radnica u Jugoslaviji. Zhag taka malog hroja radnica organizovanih u sindikalnim organizacijama nije se mogao ni osetiti uticaj zena u njima. U to vreiiJ& nije hia ni veliki hroj muskaraca organizovanih u sindikatu. Oko 30 adsto zena hilo je u radnickim kulturnim organizacijama koje su okupile znatno viSe radnica. 30 U grafickaj industriji zene su najvise radile kao knjigavezacice i ulagacice. Vecina njih hila je organizavana u Savezu grafickih radnika Jugoslavije. U Zagrehu je, na primer, 1937. godine hila u Savezu grafickih radnika 678 zena.37 U postansko-telegrafska-telefonskoj struci hila je zaposleno oko 40 adsto zena. U okviru udruzenja ovih radnika formiran je 1935. godine ,Zenski adsjek", kaji je razradia plan rada svoje delatnosti medu PTT sluzhenicama i radnicama. Kasnije je u udru:1 4 35 Paduu'II.'Ke uoaune, 5, 31. jauyap 1936. ARP, fond KI, 1936/285 0 malom broju Zena organizovanih u si-ndika,lne org·anizacije izneseno je u referatu ,2ena u industrij.i u Jugoslavij-i", koji je odr:Zan na Mectun.arodnom kongresu Zenskog saveza u Dubrovniku, oktobra 1936. g001ne. }Ken36 c'KU nox:peT, 7-10, cenTe..st6ap--Oe~e.M.6ap 1936, 56. 37 U istoj organizaciji je bila u Novom Sadu 1936. godine 121 :radnica, u Sarajevu 1937. godine - 51 radnica i u Zagrebu 1938. godine - 667 radnica. - IzveStaj o poslovanju Odbora Savezne ·organizacije SGRJ u Zagrebu od 22. marta 1937. do 27. marta 1938. godine; IzveStaj o radu Savezne arganizacije Saveza g;rafiCkih radnika-ca Jugoslavije u Novom Sadu u 1936. godini, 6; IzveStaj o poslovanju odbora Savezne or~anizacije u Zagrebu od 28. marta 1938. do 18. marta 1939. godine. 210 zenju formirana zenska sekcija, koja je okupljala zene. Udruzenjem su rukavodili komunisti, koji su takode uticali na akupljanje zena u sekciju i usmeravanje njihovog rada. Od 1935. odrzavani su svake godine kangresi PTT radnika i sluzhenika na kojima se asecala da Partija ima sve veci uticaj u ovom udru:lenju. Na Kangresu postanskih radnika i cinovnika u ·Nisu, 1940. godine, uzele su vidnog ucesca i zene. One su gavorile o palozaju zene u svojoj struci i u drustvu uapste, a nepravdi kaja je nanesena udatim zenama, drzavnim sluzhenicama, aduzimanjem dodatka na skupocu, a ekonamskim prilikama koje narocito pogadaju vece porodice, sto' posehno osecaju zene. U PTT struku zene su primane vecinom kao dnevnicarke i u tom statusu ostajale i po 10 godina. Posta se dnevnicarske godine ne racunaju u godine sluzhe, zene su na Kongresu trazile da u rezoluciju ude zahtev o prevodenju dnevnicarki u adgovarajuca zvanja i priznavanje tih godina za napredovanje u struci i za penziju. Ovi predlozi su hili usvojeni." Takam ovih godina pastizu se uspesi u akupljanju radnika i radnica u sindikalne organizaciie, i to naraCita u pajedinim mestima. Na godisnjoj skupstini sindikalne podruznice tekstlno-odjevnih radnika u Cakavcu, januara 1938. gadine, pored ostalog, konstatuje se da je od 1 200 radnika i radnica 1 100 uclanjeno u sindikat, sta znaci da ih je vise od 90 adsta bilo organizavano. U Upravu podruZnice, pored muSkaraca, birane su i Zene. 39 U dvorani Radnicke komare u Zagrehu adrzana je 13. fehruara 1938. godine skupstina tekstilnog radnistva. 0 polazaju tekstilnih radnica govarila je Ruza Turkovic, koja je hila jedna ad najaktivnijih zena radnica u Zagrehu ad 1933. godine i kao takva hirana je u sindikalna rukovodstva u Zagrehu, a zatim za Hrvatsku.<0 Ona 38 Pred ra1; su u UdruZenju PTT radn.ika 0. sluZbe!llika u Beogradu formirani klru.ioci koji ISll okupljali simpatizere KPJ. U kruZocima, kojima su rwkovoilili !kiomun1sti, vr.Sene su pripreme za prijem u partijsk:o Clanstvo. U njima se nalazio i odredend broj Zena, koje su takode IPQStali Clanovi Partije. Jedna od njih :bi'la je i Radojka LakiC; rodena 1917. u ·MrkonjiC-Gradu; studira1a tehnologiju i filozofiju u Beogradu; pred rat se z.aposlila u Glavnoj poSti ru Beogradu; 'nCestvovala u svim ak.cijama beogradskJ.h studenata i u jednom ISUkobu 1sa Zandarm~ma 1940. ranjena u .glavu; po&le bombardovanja Beograda. 1941. otlliSla u SaraJevo i radHa pod ilegalnim imenom Marija Hodak· uhap.Sena i strelj,ana 'Oktobra 1941. Pro:glaSena je za narodna.g heroja. (LKeH~ danae, aszycT-cenTe.M.6ap 1940, 6; Istorijski arhiv Beograda, SeCanje Nikole MilanoviCa 1872/MG-XII-151 i SeCanje Nevenk.e KarakaSeviC-Stamenko/1/J.C 1274/MG-IV-22.) 39 Zene Hrvatske u radniCkom pokretu ... , 347. 40 RuZa TurkoviC rodena u Zagrebu 26. decembr:a 1913; po zavrSetku osnoVIIle §koJ.e ~:posliLa soe ru knjigoveznici kao uCenica u privredi; zbog raznoSenja '!)ropagandnog materij.ala uhapSena 1933; kada je dzaSla iz mtvora zapOtsld•la ISe u Tekst:iilnoj fabrici ,Stern oi drug" u Za-grebu i uClanila u Savez teksti1no-od-jevnih radnika; •po.Sto je bHa ista'knuti .sindikalni aktivist; :posloda·v.ac joj je dao obkaz; zattm se zaposLHa u Fa.brici svile ,Treb.iC i :sin"; po.Cetkom 1934. dobi1a je mdatak da radi sa Zenama; u ·to vreme ona je biJ.a Clan _Dprave tekstilno-odjevnih ll"adnika zra Zagreb, a zatim za Hrvatsku; nal,aZlla se ·i u Mesnom medustruk:ovnom odboru URSS-a u Zagrebu; obilazhla viSe tekstiJnih preduze6a u Hrvatskoj; na Skolovanju u SSSR-u -hila 1935/36. godine; kada je :poCeo izlaziti Zenski svijet, bila je u redakciji lieta i pisala o poloZ.aju Zena radnica; u ileto 1940. primljena u Mesni komitet KPJ za Zagreb, a neko vreme se nalazi1a ;i ru K-omi:siji za .rad sa Zenama fP.ri CK KPH. 211 �je naglasila da u tekstilnoj industriji ima -66 odsto zena od ukupnog broja zaposlenih u ovoj industrijskoj grani koje rade pod veoma teskim uslovima.<' Pocetkom februara iste godine odrzana je u Beogradu skupstina radnika i radnica Prve beogradske tekstilne fabrike a.d. Na skupstini je podnela izvestaj sekretar sekcije Leposava Stamenkovic, a zatim je izvrsen izbor Uprave, u koju su, pored ostalih, izabrane Cetiri .Zene radnice. 42 Iako se radilo na organizovanju radnica u URSS-ove sindikate, ipak je njih u odnosu na organizovane muskarce bilo mnogo manje. Na skupstini zena koja je odrzana u Zagrebu 11. marta 1938. uz prisustvo 600 radnica i namestenica, raspravljalo se o ovom, kao i o nekim drugim problemima. Josip Kras, kao delegat Mesnog medustrukovnog odbora URSS-a u Zagrebu otvorio je skupstinu, a zatim je Lucija Borjan govorila o zaposljavanju zena, o njihovom nagradivanju, koje za isti rad primaju 15 do 35 odsto manje od muskaraca. Ona je iznela da su i nadnice muskaraca daleko nil:e od fizioloskog minimuma i naglasila kakve posledice po zdravlje ljudi ostavljaju takva mala primanja kojima se ne mogu obezbediti ni najosnovnije zivotne potrebe. Posle nje govorila je Ruza Turkovic o razvitku privrede i naglasila da u Jugoslaviji ima, pored 168 hiJjada zaposlenih zena u industriji, 500 hiljada nezaposlenih. Zatim je u ime kucnih pomocnica govorila Marija Rausevic, u ime privatnih cinovnica Elizabeta-Beska Pelcl-Turkovic i jedna omladinka u ime frizerki. 43 Ovo je bila u ono vreme, svakako, jedna ad najuspelijih skupstina zena radnica, koju su organizovali komunisti. Istog meseca oddana je plenarna sednica Mesnog medustrukovnog adbora u Varazdinu, na kojoj se najvise raspravljalo o tome kakve se sve prepreke cine razvitku klasnog radnickog pokreta. N a skupstini je konstatovano da je najaktivnija bila organizae'i]a tekstilno-odevnih radnika u kojoj se nalazi veliki broj zena. U MMO od zena je izabrana Andela N ovakovic.4• U Zagrebu je aprila 1938. godine odrzan IV kongres Ujedinjenog radnickog sindikalnog saveza Jugoslavije, na kojem je, pored ostalog, konstatovano da u privredu u sve- vecoj meri ulazi zenska radna snaga koja je jos manje zasticena od muske radne snage i da je, prema tome, nuzno obratiti naroCito paznju njenoj zastiti. u zakljuccima Kongresa se kaze: ,U cilju sto uspesnije zastite zena u privredi, nuzno bi bilo uvodenje institucije zenskih inspektora rada. Kongres poziva sve sindikalne organizacije, da organiziranju i uvadenje zena u poslove sindikalnog pokreta obrate narocitu pa.Znju".45 Pol,ovinom 1941. preuzela duZnost sekretara Pokrajinskog od'bora Narodne pomoCi za Hrvatsku i aktivno uCestvovala u NOB .. (IHRP, Zagreb, Se6anje Ru.Ze Tul'kovic MG 43/4-5.) 41 Zene Hrvatske u radniCkom pokretu ... , 350. 42 PaOnu·lt.'ICe noau"H.e, 7, 11. cfJe6pyap 1937, 7. 43 Radnik, 90, Zagreb, 18. mart 1938; Kultura, nedeJj:ni •knjiZeV"l'Li liS't, 6, Zagreb. 1. april 1938, 6; Zen.e Hmatske u radniCkom pokretu ... , 353-355. 44 Zene Hrvatske u radniCkom pokretu.. . • 355--356. 45 URSSJ 1934-1937, Izve.§taj Izvr.Snog odbora na IV kongresu Ujedinjenog radniCkog ·sindikalnog saveza Jugoslavije 18. i 19. a:prila 1938. godine u Zagrebu; Zene Hrvatske u radniCkom pokretu, 358. 212 U Fabrici ,Sport" u Beogradu vecinom su bile zaposlene zene. Sve su bile uCJanjene u Savez tekstilno-odjevnih radnika i ucestvovale su u svim akcijama tr.ikotaskih radnika u Beogradu. Radnice ove fabrike odrzale su 22. februara 1939. Konferenciju na kojoj su raspravljale o svim problemima, s posebnim osvrtom na ekonomski polozaj radnica.46 Istog meseca odrzana je godisnja skupstina sekcije tekstilnih radnika-ca na Karaburmi u Beogradu, na kojoj se raspravljalo o uslovima rada u fabrici. Na kraju je izabrana nova Uprava sekcije u koju su birane dve zene. 47 · Skupstina sindikalno organizovanih zena u Splitu oddana je marta 1939. godine uz prisustvo velikog broja radnica i namestenica. Na skupstini je odrzano vise referata u kojima su zene govorile o raznim pitanjima i poteskocama s kojima se susrecu u radu u fabrici i ustanovi. Naglaseno je da je na podrticju Okruznog ureda za osiguranje radnika u Splitu osigurano 5 239 radnica, koje su b~le uposlene u 27 raznih profesija. Najvise ih je bilo zaposleno u tekstrlnom industriji, ugostiteljstvu i trgovini. Vecina od njih bila je ukljucena u sindikalne organizacije pojedinih strukovnih saveza.48 U Savezu monopolskih radnika bio. je organizovan prilican broj zena. N a skupstini podruznice monoplskih radnika i radnica u Banjoj Lur.i istaknuto je da U prava monopola ni malo paznje ':'.': posvecuje resavanju zivotnih pitanja svojih radnika. U RezoluciJl koja je tom prilikom donesena zahtevano je hitno resavanje svih postojecih problema. Na kraju je izabrana nova Uprava podruznice u koju su usle i tri zene.4° . Pocetkom 1939. godine pokrenuta je akcija za osnivanje podruznice Saveza monopolskih radnika u Podgorici. Za kratko vreme u sindikat se uCianilo 400 radnika i radnica zaposlenih u duvanskoj stanici, a 19. marta odrzana je osnivacka skupstina na kojoj bilo nekoliko stotina ucesnika. Posle izlaganj a o zadacima sindikalne organizacije i procitanih pravila Saveza, prislo se izboru uprave. Od 16 clanova u Upravu je izabrano 10 zena. 50 Krojacke radnice iz zenskih salona u Beogradu osnovale su svoju sekciju u Ujedinjenom savezu sivackih radnika, u koju se okupila vecina tih radnica. One su na svojim sastancima raspravljale o problemima rada iz pojedinih radionica. 51 Sredinom 1939. godine odrzana je godisnja skupstina Sekcije tekstilnih radnika na Dorcolu u Beogradu. N a skupstini se raspravljalo o rezultatima rada i buducim zadacima, a zatim je izabrana nova Unrava u koju je birano sest zena i jedan muskarac. 52 Uslovi rada u Tekstilnoj fabrici ,Braca Antic" u Sibeniku bili su vrlo teski. Radnice su se dva puta okupljale u sekcije HRS-a, medutim, ta organizacija nije bila u stanju da povede radnice u borbu za poboljsanje uslova zivota i rada i zbog toga je doslo do 46 PaCh-tu'lf.Ke uoeuu.e, 27, 1. jy.tt 1938, 9, 3 . .KapT 1939:- Isto, 12, 24. mart 1939. 2ene Hrvatske u radniCkom pokretu ... , 382-383. 49 Pa01£U'1f.'X:€ UOBU'Ii€, 14, 1. anpU.JJ. 1938, 7. fHl ISto, ·13, 31. mart 1939, 7. · st Isto, 17, 28. april 1939. s: I:sto, 27, 7. iY~'t 1939. 47 4s 213 �raspadanja organizovanih sekcija. Grup'C radnica iz fabrike okupljala je sibenske radnice u URSS-ove sindikate, u cemu se naroCito istaklo devet zen a. 53 Krajem novembra 1939. godine odrzana je u dvorani Radnicke komore u Zagrebu do tada najposecenija skupstina zena kojoj · je prisustvovalo oko 3 000 radnica i namestenica i oko 2 000 muilkaraca. Za ovu skupstinu vladalo je veliko interesovanje, sto govori i broj posetilaca, jer se na njoj raspravljalo o ekonomskom i socijalnom polozaju zena radnica i namestenica. Skupstinu je otvorio Josip Kras, predsednik MMO URS-a, a zatim je Marija Grzetic, tekstilna radnica, govorila o uslovima pod kojima zene rade i vade borbu za poboljsanje svoga polozaja. Ona se posebno osvrnula na politicke promene u svetu. i kod nas koje su nastale usled nocetka drugog svetskog rata, jer je doslo do naglog poskupljenja zivotnih namirnica, pa je istakla da poslodavci krse zakonske propise i kolektivne ugovore i da radnike masovno otpustaju. Zatim je Ruza Turkovic govorila · o ekonomskom polozaju radnica i naglasila da je 1938. godine prosecna osigurana nadnica iznosila 23,64 dinara, a za zenu 17 dinara, dok je za samca, prema indeksu cena zivotnih namirnica, bilo potrebno najmanje 26 dinara dnevno. Usled poskupljenja zivotnih namirnica realna vrednost nadnice bila je snizena za 35 do 40 posto. Govoreci o posledicama takvog nagradivanja za rad, ona je rekla da se radnici vrlo slabo hrane, da stanuju u najlosijim stanovima, da zato 34 odsto nekvalifikovanih radnica boluje od tuberkuloze, a 61 odsto zaposlenih zena - od raznih drugih bolesti. 0 izuzetno teskom polozaju zena radnica koje imaju malu decu govorila je Marija Rausevic, kucna pomocnica, naglasivsi da 75 .g,dsto dece stanuje u nezdravim stanovima; da 50 odsto smrtnih slucajeva otpada na decu od 1 do 14 godina i da 45 odsto dece boluje od tuberkuloze. U ime zena namestenica govorila je Elza Pelcl istakavsi da je polozaj cinovnika i namestenika izjednacen s polazajem radnika.•• U prostorijama Radnicke komore u Zagrebu odrzan je 14. aprila 1940. sastanak kucnih pomocnica, koji je organizovala sindikalna podruznica kucne posluge .. U prisustvu 500 kucnih pomocnica raspravljalo se o polozaju ovih radnica, a zatim je donesena Rezolucija kojom se trazi desetocasovno radno vreme, posebno placanje prekovr~:n:enog rada, desetodnevni placeni godisnji odmor, povisenje plata, h1g1]enski uredene stambene prostorije, ispravnije ponasanje poslodavaca i ukucana. 55 ·u okviru sindikata u Beogradu, kao i nekim drugim industrijski razvijenijim mestima u Srbiji organizovane su posebne sekcije. One su odigrale znacajnu ulogu u okupljanju i politicko-propagandnom radu sa zenama. Na sastancima sekcija radnice su se obicno upoznavale sa aktuelnim politickim dogadajima a zatim su organizovane Citalacke grupe na kojima suCitani vaznih Cianci iz partijske, 53 54 Zene Hr·vatske u TadniCkom pokretu . .. , 358-359. GZas, organ sind·lika1no organrizovanih radnika Zagreb 35, 1. decem~ bM1~& 55 214 Zenski svijet, Za·greb, 10, juZ 1940, 7. ' ' radnicke i druge napredne stampe i periodike. U upravama zenskih sekcija bile su istaknute partijske i sindikalne radnice. Pored zenskih sekcija u vise mesta postojali su i aktivi zena, u koje su okupljane najnaprednije zene. Saddina rada ovih aktiva bila je ista kao i zenskih akcija. Mnoge zene su kroz sekcije i aktive pripremane za prijem u Partiju. Kao pomoc sindikalnim i partijskim organizacijama u preduzeCima, Partija je upucivala mlade intelektualke komuniste na partijski rad u fabrike u kojima je bilo zaposleno vise zena. Taka su neke clanice Omladinske sekcije zenskog pokreta u Beogradu odlazile u preduzeca i odrzavale sastanke sa grupama radnica pripremajuci ih za izvrsavanje akcija koje su organizovali Partija i sindikat. . Na inicijativu Partije, u Novom Sadu su sekcije zena organizovane po strukovnim savezima. 56 U Savezu bankarskih, osiguravajucih, trgovackih i industrij• skih cinovnika okupljen je veliki broj zena. Najjace podruznice SBOTIC-a bile su u Beogradu i Zagrebu i njihov rad odvijao se pod rukovodstvom komunista. Sekciia zena pri beogradskoj podruznici SBOTIC-a, koja je okupila sluzbenice iz raznih beogradskih preduzeca, formirana je 1939. godine. U okviru sekcije oddano je vise predavanja na kojima je govoreno 0 polozaju zene, kao i 0 drugim aktuelnim i interesantnim problemima. Ukidanje dodatka na skupocu udatim zenama pogodilo je narocito sluzbenice organizovane u ovom sindikatu. One S1J. se kroz podruznicu borile da im se ukinuti dodatak vrati, da za isti rad primaju iste plate, ali u tome nisu postignuti usoesi. Sekcij a Zena je organizovala usmene novine, drugarske veCeri, izlete, pisarije parola po ulicama, prikuplianie priloga za Crvenu pomoc, pripremanje i nosenie paketa politickim zatvorenicima itd. U beogradskoj podruznici SBOTIC-a medu zenama se narocito isticala Olga T. Jovanovic, koja je radila u banci i kao komunist posvecivala najvise paznje radu sa zenama. Ona je u svojoj ustanovi 1939. godine organizovala konferenciju za pravo glasa zena i odrzala referat, ·koii je bio zapazen u ono vreme. U radu Uprave podruznice SBOTIC-a, kao i pojedinih odbora i sekcija u Beogradu veliku aktivnost pokazalo je nekoliko zena. Sekcija zena pri podruznici SBOTIC-a postojala je i u Novom Sadu, gde je takoae razvila svoju aktivnost. 57 U Zagrebu ie 10. marta 1940. godine odrzana godisnia skupstina podruznice SBOTIC-a na kojoj je, pored ostalog. konstatovano da je imperiialisticki rat pogorsao i otezao polozai privatnih namestenika i radnika; da je nagli i stalni porast skupoce prouzrokovao naglo snizenie realne zarade i da poslodavci produzuju radno vreme; Na skuostirii su postavljeni zahtevi: · 56 57 Podaci U:Zeti ~z d.ok.umentaciie Z'bornLk Zene Sr'biie u NOB. lK.ena danae~ 23, jyJt 1939, 10; Dokumentacija Zbornik.a Zene Srhije Ill NOB, IAB, Se6anie Jelice Jerkovi.C 1882/MG-KI-140 li Se6anje Dese Jovaa>ovic· i <lrugih 1870/MG-XII-149. 215 �.;. ,1. uporna borba protiv skupoce i spekulacije, nastavak i pojacanje akcije za dodatak na skupocu; 2. puna sloboda sindikalne koalicije i rada za sve slobodne radnicke i namestenicke sindikalne organizacije, sloboda zbora i dogovora, Sloboda stampe i pravo strajka; 3. puna primena radnickog zastitnog zakonodavstva, slobodni izbori za sve ustanove radnicke zastite i osiguranja i ponistenje svih odluka, koje krse samoupravu". U Upravni odbor podruznice izabrana je Nada Hajligstajn, koja je u to vreme postala Clan Mesnog komiteta KPH za Zagreb i rukovodilac zenske sekcije. Nekoliko zena izabrano je i u druge organe podruznice SBOTIC-a u Zagrebu. 58 V eliki broj zena nalazio se u radnickim kulturno-prosvetnim drustvima u svim mestima gde su ona postojala .. U Zagrebu je ·tridesetih godina u okviru URSS-a formiran ,Radnicki teatar" u kojem su delovale revolucionarne grupe. Komunisti su imali uticaj u tom teatru i borili su se za naprednu repertoarsku politiku. Zbog toga je cenzura cesto brisala iz pozoriSnih komada pojedine cinove.•• U Sloveniji je bio ukljucen veliki broj zena u sindikat, naroCito u Strukovni savez tekstilno-odevnih radnika, posto ih je mnogo bilo zaposleno u tekstilnoj industriji. Od 1937. godine zene se masovnije ukljucuju u sindikalrte organizacije u Makedoniji, i to u Savez monopolskih radnika, posto ih je vise bilo zaposleno u industriji duvana. Prvi strajkacki pokusaj u Velesu ucinjen je 1937. godine. Posle toga dolazi do jacanja par~ tijske organizacije, a narocito se prosiruje aktivnost sindikalne podruznice u monopolu, koja je od 200 porasla na 1 300 clanova. Medu njima bio je veliki broj zena koje su se istakle,.Jcasnije u strajku.'" Krajem decembra 1940. godine rezim je zabranio klasni sindikalni pokret URSSJ i njegov daljnji rad je bio onemogucen. Medutin;, radnici nisu priznavali raspustanje svoje organizacije, zadrzah su i dalje poverenike, sakupljali clanarinu i vodili akcije. Policija je iznenada provalila 1. marta 1941. godine u prostoT!Je SBOTIC-a u Zagrebu. Posto je bila subota, prostorije su bile pune namestenika i namestenica i policija je bez ikakvog obja58 Zene Hrvatske u radniCkom pa.kret-u ... , 421 i · 422; M i 1 o r ad ASk o viC ti. dr., Savez bankovnih osiguravajuCih, trgovaCkih i industrijskiit Cinovnika Jugostavije - BOTIC - 1902-1941, Beograd, 1971, 384-387. 511 U Zagrebu je <lsnov;ana zajednioo radniOkih kulturno-prOISvetnih drustava poCetk,om 1938. ,godine, koj:a je de1ova1,a na ,podruCju p,okrajinske uvrave URSS-a za HrV'a1Jsku d Sloveniju. Ona je ·okurpljala ·i objediilj•ava1a rad radniOki!h i nameStsni6k:ih tkulturno-prosvetnih druSta.va i orgaruizacija i brinru.J.a se o kul'turnom -i .pro.svetnom opodizanju Clanova ra-dntOko-nameSteniCkih organ_lza~i}a. Zajednica je predvidela da pomq.Ze !l'ad uClanjen.ih drnStava pribavl]anJem sredstava po-trehnih za rad, zati•m .stru-C!lllih lica dil im tOmoguCi i-stup~j~a, kao i pojedinaOne i zajedn·irCke .prl.redbe, da za hianov:e druStva orgaUJ2JUJe !kul·t~Tn~ i pr~svetna .predavanja, teCajeve, literarne veCe,ri, poo:oriSne predstave, .LZJlozbe, pnred:be ltd. Ka-o jedan o.d glavnih zadataka ona je p-os~a~la da ·~~ivC: ~tur~ :i prasvetna -drubtva .gde on:a ne postoje, zatim bwb111oteke, .c1taaniCe ·I da ~daJe rame publikacije za koje su njeni ClanQvi zainteresoVani. (Zene Hrvatske u radni.Ckom. pokretu ... , 210, 355.) 60 VeTa. And.osika, Strajkovi monopolskih ra.dnika. u Velesu Cetrdeset godina .. . , knj. 3, 280. • 216 ' ·~ - snjenja izvrSila pretres prostorije, arhiva i licni pretres prisutnih. Sve materijale koji su im se cinili sumnjivim zaplenili su i odneli sa sobom. Pored toga, uhapsili su nekoliko namestenika i namestenica. Te veceri kada je policija upala u prostrije SBOTIC-a zenska sekcija ove podruznice je pripremala program za proslavu 8. marta. Medu uhapsenim bilo je i nekoliko zena koje su odvedene u logore iz kojih se neke nisu ni vratile. 61 Na osnovu izlozenih podataka, evidentno je da se zene poslednjih godina ovog perioda sve masovnije ukljucuju u sindikalne organizacije i da stupaju u organizovanu borbu radnicke klase. Po direktivi Komunisticke partije od 1935. godine, pri sindikalnim podruznicama URSS-a formiraju se zenske sekcije koje su imale veilku ulogu u okupljanju radnica na liniji klasnog radnickog pokreta. Rad u sekcijama bio je vise vaspitno-propagandnog karaktera i na njihovim sastancima su postavljani konkretni svakodnevni zahtevi radnih zena, za sta su radnice bile i te kako zainteresovane. KPJ je preko svojih Clanova ostvarila neposredni uticaj na rad zenskih sekcija i nastojala je da one okupe sto vise .zena radnica. NaroCito je bio zapazen rad sekcija zena tekstilnih radnica u nekim mestima u Hrvatskoj i Srbiji. I pored mnogih teskoca, ipak se nisu lskoristile sve raspolozive mogucnosti za okupljanje zena u sindikalne organizacije. Centralni komitet i nizi partijski forumi ukazivali su na vaznost organizovanja zena radnica i vodenje organizovanih akcija za poboljsanje njihovog polozaja, ali se u praksi nije dovoljno ucinilo na sprovodenju partijskih odluka. U odnosu na stalni porast broja zaposlenih zena, one su se mnogo sporije i manje ukljucivale u postojece sindikalne organizacije. Isto tako nedovoljno se obracala paznja uzdizanju zena radnica za sindikalne funkcionere, premda ih je bilo u pojedinim mestima. * * * Zakon o zastiti radnika iz 1922. godine predvideo je ustanovu radnickih poverenika koja je trebalo da predstavlja jednu od najvaznijih mera zastitnog radnickog zakonodavstva. Zadaci radnickih poverenika su: da rade na zastiti privrednih, socijalnih i kulturnih interesa radnika zaposlenih u preduzeCima; do uticu na oddavanje dobrih odnosa izmedu radnika i njihovih poslodavaca; da saraduju na pri premanju i izradi kolekti vnih ugovora rada izmedu radnika i poslodavaca; da se staraju o ispunjavanju kolektivnih i individualnih ugovora o radu; da posreduju izmedu radnika i poslodavaca u sporovima koji nastaju iz radnog odnosa, a narocito koji se ticu nadnica, kako hi se oni resavali na miran naCin; da posreduju pri utvrdivanju akordnih tarifa, prosecnih i minimalnih zarada, ukoliko nisu regu!isane kolektivnim ugovorima; da nastoje da se strogo 61 Zene Hrvatske u radniCkom pokretu ...• 459. 217 �primenjuju sve mere, koje su propisane od zakonodavnih i administrativnih vlasti za zastitu radnika u pogledu radnog vremena, zdravlja, zivota i socijalnog osiguranja; da nastoje da se u preduzefu odrii:ava red i disciplina; da potpomazu radnike i poslodavce savetima pri istupanju s rada, ili otpustanja radnika sa posla i da nastoje da se izmire sporovi koji su s tim u vezi; da po mogucnosti sudeluju u upravi raznih radnickih humanitarnih ustanova (zadruge raznih vrsta, razna udruzenja za medusobno potpomaganje itd.) i da podnose predstavke poslodavcima u cilju poboljsanja organizacije rada u preduzecima. Iz predvidenih zadataka se vidi da su radnicki poverenici imali vrlo vazne funkcije u preduzecu i da su oni mogli mnogo da ucine u pogledu zastite interesa radnika. Ministarstvo za socijalnu politiku trebalo je da izradi poslovnik i uputstva o izboru i delovanju radnickih poverenika. Oko izrade ovih dokumenata bilo je mnogo otpora od strane poslodavackih krugova. Sindikalne organizacije vodile su neprekine akcije za priznavanje radnickih poverenika, pa je zbog toga dolazilo i do strajkova. Nakon pet i po godina od donosenja Zakona o zastiti radnika propisana su Uputstva za izbore radnickih i namestenickih poverenika u preduzecima i Poslovnik o radu radnickih i namestenickih poverenika, koji su stupili na snagu krajem decembra 1927. godine. 62 Radnicki poverenici su imali posrednicku ulogu u odnosima izmedu poslodavaca i radnika, borili su se protiv poslodavackog terora i nasi!ja u preduzecu, protiv isterivanja i progona pojedinih radnika. Oni su bili zasticeni utoliko sto im poslodavci nisu mogli dati otkaz na posao za vreme trajanja mandata. U uslovima ilegalnog rada, kada se Komunisticka partij a koristila svim legalnim i polulegalnim mogucnostima za zastitu radnickih interesa i ostvarenje uticaja u radnickoj klasi, bilo je vazno ko ce biti izabran za radnickog poverenika. Izbori radnickih poverenika su korisceni za ostvarenj e svakodnevnih zah teva radnika. Prilikom izbora radnickih poverenika KPJ je davala instrukcije o tome kako treba iskoristiti ovu mogucnost da se na izborima i konferencijama okupi sto vise radnika i radnica i da se obezbedi da na kandidatske liste dodu oni koji su spremni da se bore za interese radnicke klase. U preduzecima su birane za radnicke poverenike i zene. Vee 1931. godine u Tekstilnoj fabrici u Dugoj Resi bile su izabrane za radnicke poverenike Milka Snidarsic, Ruza Krevar i Marija Perakovic; u ,Preslici" d.d. Oroslavlje Roza Vidovic i Stefa Jakopec, a u Zagorskoj tvornici vunenih tkanina u Oroslavlju izabrana je Jelica Les. 63 Iste godine i u zagrebackoj tekstilnoj industriji birano je vise radnica za radnicke poverenike. Prema izvestajima Saveza tekstilnih radnika i radnica iz 1931. godine, u fabrici , Unitas" izabrana je za radnickog poverenika Marija Pavlic, a za zamenika 62 Poslovnilk, Z. B., br. 11980-IV od 23. decembra 1927. godin.e, o r.adu radniOkih i ne.meSt-eni;Ckih povereni:k:a, RadniCko zakonodavstvo, knj. I, sv. 14, Beog,rad. 1934, 103 do 109; G<Oiko Be~beroviC, ,Radnt~ki i namjeSte"JtiCki povjerenici", RadniCka zaStita~ god. X, br. 3, Zagr-eb, 31. III 1928, 164. 63 Zene Hrvatske u radniCkom pokretu . .. , 195. 218 Klara Jambrovic; kod ,Brace Holcer" - Marija Krgo, poverenica, a za zamenike - Slavica Perovecki, Fanika Stipan i Anka Jurkovic. U Fabrici ,Mavro Sauerbrunn" izabrane su za poverenice Vika Kos, Josipa Jec i Antonija Grdan. 6 ' Pocetkom 1934. godine snrovedeni su izbori za radnicke i namestenicke poverenike u varazdinskim fabrikama i tada su izabrani samo kandidati koji su bili na listi Saveza tekstilno-odjevnih radnika, a protivnici nisu uspeli ni da istaknu svoje kandidatske liste. N a ovim izborima birano je u varazdinskim preduzecima vise zena za radnicke poverenike, a u Marborskoj tkaoni u Varazdinu svih pet izabranih poverenika bile su radnice (Marija Horvatic, Ankica Petkovic, Ruza Jambrovic, Marija Kos, Justa Vukalovic). 65 U Tvornici duvana u Zagrebu 1936. godine od 12 izabranih radnickih poverenika i njihovih zamenika bilo je devet zena. I u drugim zagrebackim preduzecima povecan je broj zena medu radnickim poverenicima. Tako su, na primer, u devet preduzeca iste godine, za radnicke poverenike izabrane 24 radnice. 66 Izboru radnickih poverenika u Hrvatskoj se i kasnije pridavao veliki znacaj i klasno svesni radnici su u os:vajanju ove institucije postizali krupne rezultate, narocito u borbi protiv klerikalaca, koji su, na primer, delovali kroz Radnicki strukovni savez. U drugim krajevima nije bilo zapazenih rezultata u razvijanju institucije radnickih poverenika kao u Hrvatskoj. Otuda nemamo· ni aktiviranja zena u ovom pravcu. u beogradskom listu Pao><U'i!<e uoeuue, decembra 1938. godine, konstatuje se da industrijalci nekoliko godina vode borbu protiv organizovanj a tekstilnih radnika i izbora radnickih poverenika u tekstilnoj industriji, pa se, izmedu ostalog, kaze: ,U Vojvodini i u Srbiji godinama nema nijednog zakonskog poverenika u tekstilnim fabrikama. Zasto? Zato sto su najbrutalnije sprecavani izbori radnickih poverenika od strane fabrikanata. Savez tekstilno-odecnih radnika vodio je ozbiljne akcije za poverenicke izbore, ali je bio svim sredstvima sprecavan od tekstilnih industrijalaca, narocito u Beogradu i Zemunu". 67 Ocigledno je da je, pored objektivnih teskoca, nedostajala uporna i organizovana borba za radnicke poverenike, koja bi, svakako, imala rezultata: uprkos otporu kapitalista kojima to nije bilo u interesu. 3. ucesce zena u !ltra jkovima Ovaj period veoma je bogat akcijama koje je radnicka klasa:. vodila za poboljsanje svoga polozaja. Ucesce radnica u strajkovima,. mani.festacijama i demonstracijama nesrazrnerno je veCe, i u ovom. razdoblju od njihovog ukljucivanja u sindikalne i partijske organizacije. 64 65 Isto, 197. 67 PaOuu-ttKe xoauue, 53, 30. Oe14e.M.6ap 1938. Partija i izbori radniCkih poverenika, Klasna borba, 1, januar 1934•. 21, 22; Zene Hrvatske u radniCkom pokretu .. . , 218. 11 11 Zene Hrvatske u radniCkom pokretu . .. , 285. 219' �u Jugoslaviji je 1931. godine bilo svega pet strajkova sa 1 253 ucesnika. Od tada strajkacki pokret stalno raste i vee 1935. i 1936. godine poprima masovni karakter i sve vise se pretvara u politicke akcije radnicke klase protiv rezima. 68 Sve je vise jacao ugled i politicki uticaj Partije kao organizatora i mobilizatora radnicke klase u mnogim strajkovima. u ovim godinama poznati su strajkovi tekstilnih i poljoprivrednih radnika u kojima su masovno ucestvovale i Zene. Ujedinjeni savez sivacko-odevnih radnika i radnica vodio je od 1. januara 1934. do kraja juna 1938. godine 209 pokreta u kojima je ucestvova:lo 35 882 radn\ka i radnice. Od toga je bilo 155 strajkova u kojima je ucestvovalo 27 834 radnika i radnice i 54 pokreta bez strajka sa 8 048 ucesnika. 69 · Prvi masovni strajk industrijskih radnika poceo je 9. januara 1935. godine u Fabrici pamucne industrije ,Hermanna Pollaka sinovi" D.D. u Zagrebu. U Strajku je ucestvovalo 900 tekstilnih radnika i radnica. Oko 80 odsto zaposlenih u ovom preduzecu bile su zene. Radno vreme trajalo je od 8 do 16 casova, a plate su se kretale od 50 do 100 dinara nedeljno, dok je 75 odsto radnika i radnica radilo na akord. Bilo je dosta nekvalifikovanih radnica sa sela, koje su zaradivale po 20 do 30 dinara nedeljno. Kazne su cesto iznosile i 75 dinara nedeljno, sto je bilo vise od zarade pojedinih radnica. Akordni sistem je povecavao intenzivnost rada zbog cega je pre ovog strajka otpusteno iz preduzeca 200 do 300 radnika i radnica. Kapitalisti su poceli vrsiti rekonstrukciju preduzeca i uvoditi nove masine na kojima je trebalo povisiti z.a 100 odsto intenzivnost rada i na taj nacin otpustiti veci deo radnika. Usled takvih uslova rada doslo je do strajka u kojem su ucestvovali svi radMI!i uz svestranu podrsku sa strane. Partijska organizacija u preduzecu brojala je 4 clana, a sindikalno orga.nizovanih bilo je svega 50 radnika i radnica. Izabran je strajkacki odbor koj!m su rukovodili. komunisti. On je postavio strajkacke straze, organizovao kolektivnu ishranu putem strajkackih ·kuhinja i masovnu pomoc gradana. Posta Uprava preduzeca nije mogla nista uciniti, zatraZila je policiju i doslo je 80 nolicijaca, ·10 agenata i vatrogasna kola. Kada je treca smena dosla na posao, radnici su organizovali demonstracije protiv policije i za punu slobodu strajka. Oni su u povorci sa uzvikivanjem parola prosli kroz grad do Radnicke komore, gde su odrzali zbor na kojem su istakli svoje zahteve. U strajku je izrazena solidarnost radnicke klase. Tekstilne fabrike iz Zagreba poslale su svoje delegate strajkackom odboru i izjavile da su spremne da stupe u iitrajk solidarnosti i da materijalno pomognu strajkace. U roku od iiest dana sakupljeno je 70 hi68 U 1932. godini u 32 Strajka bilo je 9 960 Strajka.Ca, u 1933 . .godini u 40 Strajkova - 15 126 3trajkaCa, u toik:u prvih 10 meseci 1934. god'ine u 56 Stf1ajkova - 33 800 StrajkaCa, u 1935. godini u 120 Strajkova - 40 981 ·StmjkaC i za 8 meseci 1936. godine u 195 Strajkova - 122 600 StrajkaCa. - Proleter, 4, mart 1935; 9, decembar 1936. 9 6 I van BoZo v-iC, Dva Strajka tekstilaca, Beograd, 1952, 2. 220 ljada dinara za pomoc strajku; Organizov::'na je .~abirna akcija po selima i za kratko vreme sakupljene su vehke kohcme hrar;e. Policija je uhapsila 16 radnica, koje su se posebno 1stakle. ;t strajku ali ih je na zahtev strajkaca morala istog dana pust1t1. Uprava' preduzeca na prvim pregovorima nije uva2ila niiita od radnickih zahteva i tek na intervenciju nadleznih vlasti i sindikalne organizacije doslo je 15. januara ponovo do pregovora na kojima su konacno usvojeni zahtevi strajkaca. Radnicima je zagarantovana minimalna nedeljna zarada od 144 dinara, ako njihova akordna zarada ne dostigne tu visinu. Uprava preduzeca se obavezala da za iiest meseci nece otpustiti ni jednog radnika. Povodom ovog iitrajka Mesni komitet KPJ u Zagrebu i Mesni komitet SKOJ-a izdali su letak u kojem pozivaju i ostale radnik<: na solidarnost u strajku. 70 Iako je u preduzecu bio mali ?roj !<omumsta, iitrajk je dobro organizovan, taka da i<:, P<;>red radm~a_, stra]kovala i napredna studentska omladina. Posle straJka u ~abnc•. ,,H.er'?~nna Pollaka sinovi", u iitrajk su stupili tekstilm radmc1 u JOS cetln fabrike u Zagrebu. U dve fabrike strajk je zavrsen uspeiino, a u dve je propao. · · . Uprava preduzeca nije se do kraja pridrl\aval': sklol(lJer;og sporazuma tako da je 13. maja 1935. godine ponovo doslo do straJka u Fabrici ;,Hermanna Pollaka sinovi", u kojem je ucestvovalo 850 radnika i radnica. Radnici su stupili u strajk protiv tzv. norma sistema koji je znaCio novo pogorsavanje uslova za rad, jer je rad · po tom sistemu bio fizicki neizdrzljiv, dok su zarade osetno pale. U toku ovog strajka dolazilo je vise puta do p!egovora Izn:-eau uprave preduzeca i iitrajkaca, ali je pol<ret zayrsen te_k 26. Juna sklapanjem ugovora na godinu dana. Ugovorom Je predv1deno ubl~­ zivanje ,norma"-sistema za 20 odsto, kod akordnog ~ada garantu]e se minimalna nadnica od tri dinara po satu, za radmce sa stalnom platom 3,50 dinara na sat, a za radnike 4 dinara na sat: Pore~ toga, uprava preduzeca je · primila sve otpustene radmke ! radmce na posao, priznala radnicku organizaciju i obavezala _se da ce sve nasta~e sporove reiiavati s radnickim poverenicima i smd1kalnom orgamzacijom. . .. Za vreme trajanja ovog strajka delegacija radmka u kOJOJ _se; nalazila ·i Maca Kovacic-Grzetic bila je kod bana. Ona Je u I11cl odrzala govor i kao Clan strajkackog odbora prenela je radnici'::a banove peruke, nakon cega je doslo do masovrnh demonstraClJa 10 Nepo.sredni povod Za ·S-trajk bilo je ·heta·ktiCno istupanje ri izaz.ov je?-: nOg iriZenjera-stranca, koji je napao jednu radnicu. Zbog toga su ga radm~1 izbacili iz .preduzeCa i obusta·vili rad. Oni su doCekali drugu s:ne~u ka~ ]e ujutru dolazHa na .posao. Pregovorima d·zmedu uprave predu_;_ecav 1 str~Jrka?a prJsustvovao je Drago MaruSiC, sekretar Ujedinjenog saveza siVac~o-od]ev~ih radniik:a i radnica PodruZnice Zagreb, a u odboru za pregovore u 1me I'la?mca bHa je Marija KovaCiC-GrZetiC. 0 ovom Sbrajku p~stoji viSE? doJmmenata 1 n~­ pisa u Stampi u kojima se podaci potpuno ne slazu, narol:1to u pargledu bro1a ucesnika u strajku. ARP, fond KI, 1935/15a, 1935/17, 1935/19, 1935/23, 1935/36, 1935/44, 1935/650; Fond Si.ndikati, br. 182/35; Prolete:~ 2-3, februar-mart 1935 14· Pai'hLu·•t.-JCe nosuue, 3, 18. ja11,yap 1935; 4, 25. 3a.n-yap 1935; 5, 1. ¢e6py~p t'935. Zene Hrvatske u radniCkom pokretu ... , 234, 235 i 236; Ivan B·oZiCeviC, n.d., 5-6. v 221 �protiv rezrma. Demonstranti su zahteVali slobodu i demokratiju, resenje nacionalnog pitanja i nove izbore. U demonstracijama je ucestvovao veliik broj gradana koji su se solidarisali sa borbom radnicke klase. 71 U Oroslavlju su postojale tri tekstilne fabrike koje su uposljavale oko 2 000 radnika i radnica. U ovim fabrikama bilo je 1934. i 1935. godine nekoliko strajkova koje su radnici vodili za poboljsanje uslova zivota i rada. U Zagorskoj tvornici vunenih tkanina d.d. u Oroslavlju je 9. maja 1934. godine stupilo je u strajk 350 radnika i radnica zato sto poslodavci nisu prihvatili njihov zahtev o povisenju nadnica. Prvo je posao napustila predionica a zatim tkaonica u kojima su uglavnom radile zene. U znak solidarnosti u strajk su 14. maja stupili radnici i radnice Fabrike ,IvanCica", koja se nala,zi u neposrednoj blizini. Sutradan je odrzana skupstina 600 iltrajkaca, na kojoj je donesen zakljucak da se strajk nastavi ukoliko uprave preduzeca ne uvaze radnicke zahteve. Zbog toga je Uprava Zagorske fabrike vunenili tkanina pristala na pregovore i povisenje nadnica za 10 odsto i zagarantovala 8-casovno radno vreme. U toku 1934. godine ovo je bio cetvrti strajk radnika i radnica ove fabrike u kojoj su oni putem borbe postigli poviSenje nadnica za 20 odsto. 72 Za vreme rada zandarmi su uhapsili u Fabrici u Oroslavlju radnicke poverenike i sindikalne funkcionere, 28. januara 1935. godine, zbog cega je doslo do politickog masovnog strajka u kojem je ucestvovalo 1 600 radnika i radnica. Nakon obustave rada radnici i radnice su u povorci dosli pred opstinu sa zahtevom da se radnicki poverenici i sindikalni funkcioneri puste na slobodu, koji su uhapseni pod optuzbom da su ,komunisticki agitatori".J?vom skupu pridruzio se veliki broj seljaka i radnika iz drugih preduzeca. Pod pritiskom demonstranata vlasti su bile prisil.iene da puste radnicke poverenike i sindikalne funkcionere na slobodu. Radnici i radnice Tekstilne fabrike ,Preslica" u Oroslavlju stupili su 12. marta 1935. godine u strajk u znak protesta protiv represa!ija Uprave prema radnickim organizacijama i zbog toga sto nisu dobili uobicajenu novcanu novogodisnju nagradu. Strajk je trajao tri dana i u njemu je ucestvovalo 750 tekstilaca.73 Radnici i radnice tekstilne industrije u Oroslavlju vodili su u nekoliko navrata veoma uspesne strajkove, i to politickog karaktera, premda u to vreme nisu imali partijsku organizaciju. Kod njih 71 I u ovom, lkao i u prethodnom Strajllru orga!Ilizovane su Strajk:aSke straZe. Tako je, na primer, 20. maja bilo 150 StrajkaSa na straZi. Zatim su o~ganizovane Strajka.Ske kuhinje i slanje radni.ka na selo za traZenje •potnO'Ci. U Straj,lru je bilo Strajkolomaca s koj~ma je dolazilo do tuCe. Zbog toga je pet ·StrajkaCa bilo uhapSeno. - ARP, fond KI, 1935/257; 1935/276; Pa(hL'1L'l£'Ke uoau1-1.e, 24, 14. jyu 1935, 25, 26. jyu 1935; 27, 5. jy.n, 1935; Zene Hrvatske u radniCkom pokretu ... , 248, 252 i 253; Proleter, 7-8, iul-avgu.st 1935 3· ZB (Za bolj8evizaciju), 1, 1935, 25 i 26. ' ' 72 .Zene Hrvatske u radniCkom pokretu ... , 226. .v73 . U ovom :p_reduzeCu uprava je -otpustiJa predsednika I~born-og odbora radmok1h poverenika, zbog Cega su xadnici taJk.rade bhli -ogorl:eni. ARP, fond KI,_l935/36; 1935/650; Proleter, 2-3, februar-mart I935, 14; 5--6 april.-maj 193~. 5 i 14; Zene Hrvatske u radniCkom pok'retu ... , 240. 222 . .I je postojala jaka sindikalna organizacrJa, koja je rukovodila ovim pokretom, a tek polovinom 1935. godine preduzete su mere za formiranje partijske organizacije. U Oroslavlju su sva preduzeca iitrajkovala 1. maja 1935. godine. Vise od 1 800 radnika napustilo je toga dana posao u ovom gradu i na taj nacin se pridruzilo proslavi 1. maja.'• Kolektivni ugovori hili su veoma vazni za regulisanje uslova rada i zarada u preduzecu. Posto su poslodavci davali otpor sklapanju kolektivnih ugovora i tarifnih pravilnika, dolazilo je cesto do strajkova. Radnici u tekstilnim fabrikama u Oroslavlju podneli su sredinom 1935. godine predloge za sklapanje kolektivnih ugovora. Medutim, uprava preduzeca je odlagala sklapnje tih ugovora, pa je 700 radnika i radnica preduzeca ,Preslica" stupilo u strajk. Posle izbijanja strajka kod ,Preslice" doslo je do ponovnih pregovora sa drugom tekstilnom fabrikom ,Zagorskom" i nakon izvesnih odugovlacenja sklopljen je kolektivni ugovor na sest meseci. Sklapanjem kolektivnog ugovora radnici su izvojevali povisicu plata za 10 odsto, zatim priznanje sindikalne organizacije Ujedinjenog saveza sivacko-odjevnih radnika, priznavanje radnickih poverenika i proslave 1. maja. U trecem tekstilnom preduzecu ,Ivancica" u Oroslavlju doslo je 19. jula do pregovora za sklapanje kolektivnog ugovora. Posta poslodavac nije prihvatio predloge radnika u pogledu povisenja nadnica, doslo je do strajka u koji je stupilo 300 radnika i radnica koji su hili zaposleni u ovom preduzecu. Tako je u Oroslavlju ponovo strajkovalo 1 000 radnika trazeci da se usvoje njihovi zahtevi. Radnici iz drugili preduzeca pozdravljali su napore tekstilaca u Oroslavlju koji su se borili za bolji ekonomski i drustveni polozaj. 75 Tokom 1935. godine u Hrvatskoj je bilo jos nekoliko zapazenih Strajkova u kojima su ucestvovale zene. U Tekstilnoj fabrici ,C. D. Gaon" u Zagrebu od ukupno 380 zaposlenih bilo je 370 zena. I u tom preduzecu pocelo se polovinom 1935. godine sa sistematskim uvodenjem ,akordnog" sistema. Akordne zarade bile su manie od ranijih nadnica, uz mnogo vece iscrpljivanje na poslu. U fabriku je u to vreme dosao. i novi direktor, koji je poceo grubo postupati s radnicima i samovoljno davati otkaze. Zbog toga je 29. jula 1935. godine doslo do strajka u kojem su ucestvovali svi zaposleni radnici i radnice. Istog dana kada je strajk izbio doslo je do pregovora izmedu Uprave preduzeca i predstavnika sindikata USSORJ, koji su uspesno zavrseni 31. jula. Ustanovljeno je 8-casovno radno vreme i predvideno povisenje plata od 25 do 30 dinara za 10 odsto, a od 30 do 40 dinara na dan za 5 odsto. Prekovremeni rad trebalo je da se " ARP, fond KI, 1935/257. Ne raspolaZemo podacima -o uspehu ovog strajka. U OroslaV'ljru. je dO 20. jula 1935. godine odrZana skupStina na kojoj je uCestvovalo 1 600 radn.i'.ka i radnica. Na skurpStini se raspraV'ljalo o problemima u ,socijalnom osiguranju i ~ahtevano je da .se raspiSu izbori z.a samouprave u socijalnom osiguranju. (Zene Hrvatske u radniCkom pokretu .. . , 257. 76 223 �plati 50 odsto vise. Novi direktor bio je odstranjen iz fabrike ,C. D. Gaon". 76 U zagrebackoj Fabrici papira doslo je 15. jula 1935. godine do strajka u kojem je bilo 350 ucesnika, a od toga 150 zena. Strajkom je rukovodio Savez metalskih radnika, koji je za obavljanje konkretnih poslova formirao strajkaCki odbor. Organizovana je strajkacka kuhinja u kojoj su se hranili radnici i radnice i clanovi njihovih porodica. Uprava preduzeca je nastojala na razne nacine da omete strajk, ali u tome nije uspela. Radnici su izdrzali do kraja i strajk je uspesno zavrsen tek 23. septembra potpisivanjem kolektivnog ugovora.77 Od 21. avgusta do 7. septembra 1935. u Fabrici cipela ,Astra" strajkovala su 102 radnika i 93 radnice. Oni su stupili u strajk zbog veoma teskih uslova za rad, jer se desavalo da radnici u zagusljivim prostorijama padaju u nesvest, i stalnog snizavanja hadnica i akordnih plata. Posle 17 dana strajka uprava preduzeca pristala je na radnicke zahteve i strajk je okoncan. 78 U Slavonskom Brodu poceo je 16. oktobra strajk krojackih radnika-konfekcionara, jer poslodavci nisu hteli potpisati kolektivni ugovor s radnicima. U Radnickom domu bila je organizovana strajkacka kuhinja, gde su se hranili radnici i Clanovi njihovih porodica. Strajkaci su bili uporni i istrajali su u svojim zahtevima. Strajk je uspesno zavriien 28. oktobra 1935. godine potpisivanjem kolektivnog ugovora za sve krojacke radnike i radnice konfekcionere u Slavonskom Brodu. 79 Sredinom novembra 1935. godine izbio je spontani strajk radnica u Zagrebackoj mehanickoj tkaonici ,Hahn i N ettel''. Radnice su protestovale protiv postupka poslodavca koji ih je bez potrebe premestao sa strojeva i kada je nekima dao otl'aiz, sve su napustile posao. Na podrucju savske banovine bilo je vise ovakvih pokreta i strajkova tekstilnih radnika. so 76 PaOuu'ltxe 1-toauue, 32, 9. aazycr 1935;- Zene Hrvatske u radniCkom pokretu ... , 258. 77 Isto, 263. Isto 264 79 Isto; 269: 80 Prema podacima USSORJ PodruZn~ee ZAGREB na podruC:ju savske banovine bilo je u periodu od 1. januara. 1934. do 1. decembra 1935. godi.ne mnogo -pokret.a i Strajkova tekstilnih radnika i .radnica od kojih su najzna·C::ajniji s1edeCi: ,Hahn i Nettel'', Zagreb, u Str:ajku 40 radnika i radnica, dva dana; ,Osm.ia" - Fabrika rukavica, Zagreb, 28 radnika i radnica v Btrajku pola dana; 10 Zagorka" Oroslavlje. 380 radnika i radnica u Strajku 6 dana; ,IvanCica", Oroslovlje, 210 radnik:a i radnica, u Strajku 2 dana; ,Gllnsberg", Zagreb, 22 radnika i radnice u Strajku pola dana; ,Stolin", Vuk>Ovar, 14 radnd-ka i .radnica u Strajku 18 dana; ,Pamuk", Zagreb, 80 11adnilka i radnica bez Strajka; ,Giins.berg", Zagreb, 15 radnika i radnica u Strajlru 4 dana; ,Hermann PoJ.lak", Zagreb, '850 radnika i radnica u Strajku 6 dana; Tkaonica Cillma, Vinkovci, 22 radnika i radnice u Strajku 6 dana; Fabri·ka svile ,Square", Zagreb, 12 radni'ka i radnica u Strajku 8 <lana; ,Br.aCa BureS", Zagreb, 35 radni'ka i. radnica, u Str.a:jku 12 dana; .,Preslica'', Oroslavlje, 750 radnika i radnica, u Strajku 6 dana; ,Preslica" i ,Zagorska", Oroslavlje, 1.700 radnika i radnica, u Strajku 2 dana; MEZ, Fabrika svile, Zagreb, 80 radni'ka i radn.ica u Strajku 1 dan. - Zene Hr-vatske u radniCkom pokTetu ... , 232. 78 224 U prvoj polovini 1935. godine u Sloveniji je bilo nekoliko znacajnih strajkova tekstilnih radnika i radnica u kojima se zahtevalo potpisivanje kolektivnog ugovora. U Tekstilnoj fabrici .,Triglav" u Kovju, na primer, strajkovalo je 280 radnika i radnica. Oni su strajkom postigli obnavljanje i dopunu kolektivnog ugovora, kojim se za 8 odsto povecivaju nadnice, priznaju radnicki poverenici i radnicke strukovne organizacije. Iz istih razloga stupili su u strajk tekstilni radnici i radnice u Fabrici ,Zelenka" i Co u Mariboru. Poslodavac je bio prisiljen da potpise kolektivni ugovor kojim se plate povecavaju za 8 odsto i regu!isu uslovi za rad u preduzecu.S 1 Zene radnice, segrti i deca Vojvodine bili su podvrgnuti snaznoj eksploataciji, radeci pod teskim uslovima u vecini preduzeca vise od 10 casova dnevno. Zbog toga je dolazilo cesto do spontanih strajkova i tarifnih pokreta. Jedan od najpoznatijih strajkova izbio je 9. jula 1935. godine u Fabrici carapa i trikotaze ,Fako" u Subotici zato sto su nadnice snizene za 25 odsto. U strajk je stupilo 180 radnika i radnica, dok je jedan deo, i to uglavnom majstora, magacionera i Cinovnika ostao na poslu. Strajk je trajao dva meseca i zavrsen je tek 9. septembra, i to porazom strajkaca usled slabe organizacije i nedovoljne solidarnosti medu zaposlenima. Jedan deo borbenijih radnika, medu kojima i radnicki poverenici, nije primljen ponovo na posao. 82 Strajkacki pokret uzima veoma siroke razmere u 1936. godini. Posto su radnici i radnice u tekstilnoj industriji bili narocito eksploatisani radeci za minimalne nadnice pod vrlo losim uslovima, oni najvise stupaju u strajkove kako bi poboljsali uslove za zivot i rad. Od 68 strajkova, koliko ih je bilo u prvih pet meseci 1936. godine, 19 je bilo u tekstilnoj struci. 83 Medu njima svakako je bio najpoznatiji strajk radnika, radnica i namestenika Tekstilne industrije d.d. u Varazdinu, poznate kao ,Tivar", koji je poceo posle pregovora 29. aprila 1936. g. U ovoj fabrici bilo je 1935. godine 1 850 zaposlenih, a od toga 1 000 zena, a sledece godine - 2 300 zaposlenih i svi su stupili u strajk. Oni su zahtevali da se sklopi kolektivni ugovor kojim bi se utvrdila minimalna nadnica od 3, 75 dinara po satu, zatim izjednacenje nadnica za isti posao, narocito kad je rec 0 nagradivanju muskaraca i zena, korektnije postupanje s radnicama," priznavanje sindikalne organizacije i pobo1jsanje us!ova za rad. Vecina radnika i radnica u ovom preduzecu primalo je ispod 81 Proteter, 7-8, jul-avgust 1935, 3; IIo.auTuKa, 9127, 13. jya 1935, 13; U ovoj fabrici formirana je u okviru URSS-a \Sekcija Zena, a 'll leto 1934. ·odrZana je prva veldka rkl)nferencija sa Zenama. 0 broj:u utCesnika u Strajku postoje razliCiti podaci, Sto je moguCe, buduCi da je Strajk trajao dva meseca. - Istorijski arhiv Pakrajinskog komiteta SKS za Vojvodinu, br. 20705, Proleter, 7-8, jul-a.vgust 1935; Pa.dHU'lf.'"e uoauue, 28, 12. jy.~ 1935, 30, 26. jy.JI, 1935; Z o 1 t an D e v o v a r i, Strajk u fabrici Fako, izdanj'e Istorijskog odeljenja Gradffit:og muzeja u Subotici 1958. godine; Tekstilci Jugosla82' vije . .. , 305. ss Radnici u ojenzivi za veCt komad kruha, . Proleter, 2-3, maj-jun 1936, 4. S4 Neposredni ·povod za Str.ajk bio je sukob u konfekciji do kojeg je doSlo 23. aprila zbog toga Sto je poolovoda premestio jednu radnicu da radi za maSinom za kojom je pre radiQ jedan muSkarac. Njoj, kao i oota1im radnicama je odred:ena niZa plata, premda su radile isti posao kao i muSkarci. 225 �tri dinara na sat, a oni koji tek stupajti na posao primali su po dinar na sat i taka su nedeljno zaradivali svega 48 do 50 dinara, dok je preduzece u jednoj godini imalo 36 miliona ciste dobiti. Strajk je organizovala partijska organizacija, a najznacajniju ulogu u rukovodenju ovom akcijom imala je Anka Butorac, koja je po zadatku PK KPJ za Hrvatsku dosla u Varazdin da pomogne partijskoj i sindikalnoj organizaciji u radu. Formiran je strajkacki odbor u kojem je bilo sedam zena. On je odmah pristupio resavanju konkretnih zadataka od kojih je zavisio uspeh strajka, kao sto su pribavljanje hrane, nabavka satora, organizovanje strajkacke kuhinje i strajkacke straze itd. Strajkacka kuhinja je pocela raditi 5. maja i ubrzo je postala centar strajkackog logora. U njoj se pripremalo oko 1 000 obroka za radnike i njihove porodice. Hrana se u pocetku sakupljala u gradu, a zatim u okolnim selima. Posebnu solidarnost u strajku pokazali su stanovnici okolnih sela, koji su pruzili velilm pomoc u prehrambenim proizvodima. Zbog toga su oni dobili popularni naziv ,Crveni obruc oko Varalidina". Sto je strajk duze trajao povezanost radnika i seljaka dobijala je sve vise politicki karakter. I kada se strajk zavrsio, saradnja je primila druge oblike u povezivanju radnika i seljaka. Hrvatski radnicki savez se potpuno stavio u sluzbu uprave fabrike i Saveza industrijalaca i na sve moguce nacine nastojao je da razbije strajk. Ujedinjeni savez tekstilno-odjevnih radnika, Savez privatnih namestenika i Oblasni odbor URSS-a izdali su tim povodom letak, u kojem se objasnjavaju uzroci strajka i pokusaji HRS-a i uprave ,Tivara" da ga slome. U njemu se, pored ostalog, konstatuje da je HRS ponudio svoje usluge upravi preduzeca i da i<; najavio da nece priznati ugovor koji bi bio sl!:lopljen bez njega ,1 aka HRS nema u , Tivaru" ni jednog jedinog· Clana". Izaslanici isli su medu radnike i nastojali da ih odvrate od borbe, ali u tome nisu postigli ocekivani rezultat. Uprava fabrike je odugovlaCila s pregovorima i prihvatanjem radnickih zahteva racunajuCi da ce uz pomoc HRS-a slomiti strajk. Oni su okupili strajkolomce koje su pokusali da uvedu u fabriku u zatvorenim vagonima. Medutim, u tome nisu uspeli, jer su strajkaci hili obezbedili ulaze u fabriku. u tome su se narocito istakle zene koje su na sinama zaustavile vagone i taka onemogucile njihov prolaz u fabriku. U toku strajka vodeni su nekoliko puta pregovori sa upravom fabrike, ali ona nije pristala da udovolji radnickim zahtevima, vee je poduzimala razne mere da strajk razbije. Kada u tome nije uspela, najzad je 6. juna doslo do sporazuma 0 zavrsetku strajka. Upornom i istrajnom borbom radnici i radnice su postigli opstu povisicu nadnica i plata za 5 do 30 odsto, s tim sto se anima s najmanjom zaradom predvidala najveca poviSica. Uprava preduzeca se obavezala da u roku od 8 dana istakne cenovnike za akordni rad po svim odeljenjima; da nece snizit vece plate koje su pre strajka primali pojedini radnici i namestenici; da ce sve radnike i radnice primiti na posao i da niko nece zbog ucesca u strajku biti otpusten; da ce svi uslovi za rad u preduzecu i za placanje radnika i namestenika biti regulisani kolektivnim ugovorom koji treba 226 da se sklopi u roku od dva meseca posle vracanja na posao; da se odmah posle stupanja na posao raspisu izbori za radnicke i namestenicke poverenike; da se u slucaju pomanjkanja posla u svim iii pojedinim odeljenjima preduzeca nece otpustati radnici i radnice i nameStenici, veC Ce se radno vreme skraCivati iii Ce se naizmeniCno raditi po smenama. Ovim sporazumom su usvojeni glavni zahtevi strajkaca, to jest povisice plata, akordni cenovnici, kolektivni ugovor i pravo sindikalnog organizovanja. Posle potpisivanja sporazuma odrzan je zbor s manifestacijama kroz Varazdin u kojima je ucestvovalo oko 3 000 radnika, seljaka i drugih gradana. Na zboru su izneseni podaci o toku strajka, njegovom znacaju i razbijackoj ulozi HRS-a. Nakon 40 dana provedenih u strajku radnici i radnice Fabrike ,Tivar" u Varazdinu ponovo su poceli da rade 8. juna 1936. godine. 85 Iako je strajk zapoceo i voden s ciljem da se poboljsa ekonomski polozaj radnika i radnica u preduzecu, on je imao i poseban politicki znacaj. u strajku je dosla do izrazaja politicka borba izmedu progresivnih snaga radnicke kiase, okupljenih u URSSJ, koje su se zalagale za jedinstvenu klasnu borbu, s jedne strane, i nacionalisticke sindikalne organizacije Hrvatskog radnickog saveza, sa druge strane, koji se stavio u sluzbu uprave preduzeca i radilo na razbijanju strajka i jedinstva radnicke klase. KPJ, koja je rukovodila ovom akcijom, imala je veliki uticaj u. preduzecu i uspela je da radnike u URSSJ, taka da nastojanja HRS-a nisu dovela do nekih znacajnijih rezultata. Veliku pomoc strajkacima pruzili su seljaci iz okolnih sela Varalidina, koji su se potpuno solidarisali sa borbom radnicke klase. Tokom ove godine bilo je jos nekoliko znacajnijih strajkova tekstilnih radnika u Hrvatskoj u kojima j e ucestvovao veliki broj liena. U tekstilnoj industriji d.d. ,Trebitsch" u Zagrebu svi radnici i radnice strajkovali su tri nedelje dok uprava preduzeca nije pristala na njihove zahteve. Strajk je okoncan potpisivanjem kolektivnog ugovora kojim su regulisani radni uslovi i nagradivanje radnika u preduzecu 86 Posle uspesno izvojevane borbe u ovom preduzecu, u strajk su stupili radnici i radnice u Fabrici A.G.B. pletiona Jugoslovensko d.d. u Zagrebu. Strajk je trajao tri dana i zavrsen je potpunim uspehom u korist radnika i radnica. 87 Ove strajkove vodio je Ujedinjeni savez tekstilno-odjevnih radnika u Zagrebu. Strajk tekstilnih radnika i radnica Prve medumurske tkaonice i kod ,S. Najmana" u Cakovcu trajao je u julu i avgustu 1936. skoro dva meseca. u njemu je ucestvovalo oko 300 strajkaca, koji 85 ARP, fond KI 1936/192; 1936/212; 1936/342; Paa""'"'" noeune, 20, 15 . .Maj 1936; 22, 29 . .Ataj 1936; 25, 19. jy-u 1936; Zene Hrvatske u radniCkom pokretu ... , 292 do 296; Ivan Kurt a 1 j, PomoC seljaka StrajkaCima u VaraZdinu, Cetrdeset.godina ... , 'k!nj. 3, 299; Bosi'ljk.a JanjatoviC Strajk tekstilnih radnika u ,Tivaru" godi.ne 1936. Putovi revolucije, Zagr~b, 1966, 55; IIoAuTu%a, 10034, 29. anpu.Jt 1936; 10035, 30. anpuA 1936; 10059, 25 . .M.aj 1936. ss Zene Hrvatske u radniCkom pokretJU . .. , 298. 87 I.sto. 227 �su se borili za potpisivanje kolektivnog ugovora i povecanja plata. Prvih dana strajka organizovana je kuhinja u kojoj se spremala hrana za .strajkace. Strajk je zavrsen potpisivanjem kolektivnog ugovora u Je~nom 1 u drugom preduzecu. U Prvoj medumurskoj tkaonici poyec~me su plate ;:a ~~ do 15 odst~, priznati su radnicki poverenici 1 s~nd1kalna orgamzac1]a, a u Fabnc1 ,S. Najmana" takode su povecane plate za 6 do 10 odsto i regulisani uslovi za rad u preduzecu.88 . I u Srbij~ je u avo vreme bilo vise strajkova. U junu 1936. godine u Fabnc1 sapuna ,Merima" u Krusevcu strajk je trajao sedam dana. U strajku je ucestvovala vecina zaposlenih zena. Ne~oli~o ra_?.nica bilo .ie u str~jkackom odboru, a u organizovanju stra]ka ucestvovala Je SpasemJa-Cana Babovic.•• Strajk je uspesno zavrsen potpisivanjem kolektivnog ugovora.•• .. Jedan od najvecih strajkova u ovom periodu i najsiri po svoJ1m razmerama bio je veliki strajk tekstilaca u avgustu i septembru 1936. godine u Sloveniji. . Broj zaposlenih radnika u tekstilnoj industriji Slovenije stalno Je r.astao, taka da je 1930. godine bilo 9 150 zaposlenih, krajem 1935. g?dme --:- 12.727, ~ za vreme strajka 1936. godine - 13 589 zaposle~nh radmka 1 radmca. Zaposlenost zena u tekstilnoj industriji stalno Je raslo, .~ u. Sloveniji jos vise nego u. drugim krajevima zemlje. Sto ~e v1se ze~ska ra~na snaga zaposl]avala u ovoj industrijskoj gram sve su v1se nadmce padale. Nominalna nadnica pocela je da , " ARP, fond Generalstaba 18557, Stab IV armijske obl<usti. P<YV. Dj. Ob. br. 1492, 23. Jul 1936. godina; Pa0uU'l£7<:e uoau'ne, 33, 14, aszycT 1936; 36, 4. cenTeJt6ap 1936; Ilo.JZ.uTx:a, 10146, 22. aazycT 1936, 5. 89 • Spasenija-Cana BaboviC - rodena u Lazarevcu 18. marta 1907. gordme; kao VI!'~O mlada tekstilna radnica ·UikljuCila 15e u radniClti pokret u Lazarevou, a. zahm_ u Beogradu;_ Olan SKOJ-a postala 1927, a Clan KPJ 1928. u B_eogradu_;, radlla na o!>navlJanj'l;l partij's·ke or.ganizacije u Beogradu koja je b1l~ razbiJena zavodenJem SestoJanuargke diktatJ.Ire 1929. godine· ~bog revo~ Iuc1~narnog rada bHa hapSena 1930. i 1932; od januara 1934. Cia~ je Mesnog kon:1teta KPJ za Beograd; sledeCe godine oti.Sla ;u KruSevac i radila na stva~ lfan~u partijskih organizacija i organizovanju Strajkova zanatskih radnika· lkraJem 1~36. preSla na parti_jski rad u Kragujevac, gde je .pootala Clam Oblas~ nog kormteta KP~; -u prolece 1937. otiSla na partijski rad u Sarajevo, ali je ubrzo tamo uhapsena; u za·tvoru podvrgnuta teSkom muCenju a zatlm osudena na dve .godLne robije, koju je izdrZala u poZarevaCkom 2~nskom lkaznenom zavodu; po izlasku s robije 1939. nastavila revolucionamu delatnost u Beogradu, gde je ·kooptirana za Clana PK KPJ za Srbiju· na V zemaljskoj ko?ferenciji KPJ 1940. izabrana za Clana CK KPJ; od ap;Ha 1941. radila na P!'l1premama ustanka u Srbiji. Oktobra 1941. iza.Sla na slo1bodnu teritoriju ~tu:pi~a u pa·rtiz::nski ·odred i bila na rukovodeCim duZnostima ru partimruski~ ~edtmcama; ~ad1la na organizov31Ilju AF.Z; na II zasedanju AVNOJ-a 1943. Izabranra za clana PredsedniStva; posle oslQbodenja vrSila N.2l!le du:i'n'O'Sti u druStveno-politiCkim organ1izacijama, 'kaoo Clan ·saveznog i rep:ubliCkog ruko'Yodstva _KPJ, N~rodnog fl"~ta, AFZ, Saveza bor.aca, NOR-a; hila repuhliCki 1 sa.':"ezru posla-mk, a sada ~e Clan Saveta federacije .i Clan iPredsedniStva SR Srl>i]e. 90 • Proleter, 7, oktobar 1936, 0 borbama ra-dniCke klase u Srbiji 7; Xpo1iO.f!:031fJa padUU1f.?Coz noxpeTa ~ Cp6uju, .. , 309; S p a sen i j a B abo v i C, Sec.an;e na predr~tne dane, Pnlozi za istoriju socijalizma, 7, Beo.grad, 1970, 361, Zena u borb• .. . , 72. 228 pada 1930. godine i hila je u stalnom padu sve do 1936. godine, sto se vidi iz sledecih podataka. 9 ' t*"'' Nadn'ice 1930. 1931. 1932. 1933. 1934. 1935. 1936. MuSkaraca 2ena Prose Cue 28,34 20,86 26,56 28,25 20,07 26,19 26,63 18,76 24,56 26,15 17,97 23,22 23,98 17,62 22,24 23,35 17,26 21,65 23,35 d 17,22" 21,68 I na osnovu ovih pokazatelja vidi se da su nadnice zena mnogo mze od nadnica muskaraca, premda su poslednjih godina u nesto blazem padu u odnosu na nadnice muskaraca. Tekstilna industrija u Sloveniji hila je koncentrisana uglavnom u cetiri mesta i okolo njih, i to i u Kranju, Ljubljani, Celju i Mariboru. Radnici i radnice u ovoj industriji nisu imali jedinstvene kolektivne ugovore, a i plate su u vecem broju preduzeca bile ispod navedenog proseka. U nekim preduzeCima, na primer, radilo se od 8 do 12 casova za 15 do 20 dinara na dan. Uz to se veoma grubo postupalo s radnicima i radnicama, koji su radili u nehigijenskim prostorijama i zbog toga cesto obolevali, najvise od tuberkuloze. Radnici i radnice trazili su izlaz iz ovako teskog stanja, medutim legalne politicke i sindikalne organizacije nisu uspele u tom pravcu nesto vise da ucine. Jedino je KPJ pocela organizovanije da na resavanju ovih problema i taka se pripremao veliki radnicki strajk 1936. koji je u pocetku imao cisto ekonomski, a kasnije dobija i politicki karakter. Vee u prolece pocela je borba za nadnice i za resavanje drugih konkretnih problema u pojedinim tekstilnim preduzecima. Radnici i radnice tdicke predionice postavili su 17. aprila zahtev da se danese kolektivni ugovor kojim bi se regulisali radni odnosi u preduzecu. U ,Jugobruni" su radnice 13. jula obustavile posao u tkaonici, jer im je poslodavac hteo ponovo sniziti akordni postotak zbog redukcije broja niti. Kako su radnicke plate snizavane i uslovi rada postaiali sve gori, talas strajkackog pokreta uzimao je sve sire razmere. Strajk tekstilnih radnika u Varazdinu imao je takot!e uticaja na jacanje borbenog raspolozenja kod tekstilaca u Sloveniji. U Kranju je 19. avgusta 1936. godine odrzan zbor tekstilaca kojem je prisustvovalo 2 500 do 3 000 radnika i radnica. Posta uprave preduzeca nisu pristale da ispune radnicke zahteve, radnici i radnice su hili spremni da stupe u strajk. Prema prethodnom dogovoru, Strajk tekstilaca u fabrikama ,JugoCeska", ,Jugobruna" i "Intekst" u ovom mestu poceo je 20. avgusta u 13 casova i 50 minuta. Fabrike su zaposeli radnici prepodnevne i popodnevne smene, postavili straze, preuzeli kljuceve, kancelarije i telefone. Prvo su formirali akcioni odbor, a zatim strajkacki, koji se brinuo 0 svim poslovima oko organizacije strajka. U znak solidarnosti s radnicima iz Kranja u strajk su 20. avgusta stupili i radnice Fabrike ,Sire" u Strazicu kod 91 Zbornik dokumentarnega ,gradiva ob 20-letnici velike tekstilne Slovenije v Kranju, Kranj, 1956, 16. stavk~ · 229 �X· Kranja, a 21. avgusta radnici-ce Teksti!ne fabrike ,Heier" iz Kranja i ,Iteks", filijale u Skofjoj Loki. Istog dana u strajk su stupili radnici-ce fabrika: ,Indus", ,BoZiC'~ i ,Krah" kod Kranja i ,Dolene" i ,Taler" iz Skofje Loke. Zajedno s njima u strajku tekstilaca u Sloveniji vee je bilo 2 620 radnika i radnica. 92 Iz ovog centra strajkacki talas se sirio i zahvatao i druga tekstilna preduzeca u Sloveniji. Tako je 24. avgusta poceo strajk u Tekstilnoj fabrici ,Ber i Hribernik" u Vizmarju, ljubljanski srez, u kojoj je bilo zaposleno 270 radnika i radnica. Da bi spreCila strajk, uprava ove fabrike obustavila je posao 21. avgusta, a radnike-ce placala i dalje. Medutim, 22. avgusta strajkaci iz Kranja uputili su svoju delegaciju u Fabriku ,Ber", pa sui radnici ove fabrike 24. avgusta stupili u strajk. Sutradan su u znak solidarnosti sa strajkacima u Kranju stupile u strajk radnice u Fabrici vezenina ,Cit" u Tacenu, ljubljanski srez, radnici iz Fabrike drvnih eksera takode u Tacenu i radnici drvne industrije ,F. Hajnriher" u Skofjoj Loki. U strajk solidarnosti stupili su 26. avgusta radnici i radnice Platnare ,Glancman i Gasner" u Tr2icu. Njih 1 200 zaposeli su fabricke prostorije i nisu dozvoljavali ulaz u fabriku. Radnici iz Jesenica davali su podrsku strajkaCima i obecavali da ce i oni stupiti u strajk ukoliko uprava fabrike ne pristane da potpise kolektivni ugovor. Strajk radnika i radnica zaposlenih u Tekstilnoj fabrici ,Kosmanos" u Sv. Paulu, Prebold, celiski srez, izbio je 31. avgusta, u kojem je bilo 100 ucesnika. U istom mestu stupilo je u strajk 5. septembra 350 radnika i radnica Tekstilne fabrike ,Mauner", koji su uzeli kljuceve od fabrickih objekata i trazili da se njihovi zahtevi rese. U Tekstilnoj fabrici ,Orizek i Tempi" u Sv. Petru, celjski srez strajk je trajao samo jedan dan, 5. septembra. Strajk'\ie zavrsen brzo, jer su poslodavci odmah pribvatili sve uslove novog kolektivnog ugovora.93 Vlasnici preduzeca u Kranju dali su pismeni otkaz 29. avgusta tekstilnim radnicima i radnicama koji su se nalazili u strajku. Medutim, oni su izjavili da ih ovaj otkaz ne pogada, posto imaju fabrike u svojim rukama i pitanje primanja na posao, kao i regulisanje radnib odnosa u preduzecu putem kolektivnog ugovora, mogu resiti samo strajkom u kojem se nalaze. Mariborske radnike bilo je isprva malo teze pridobiti za strajk, jer su vecinom imali takve plate koje su bile predvidene jedinstvenim kolektivnim ugovorom. Zbog toga su protiv strajka bile i strukovne orga,nizacije, !ito je otezavalo pokretanje tekstilaca u ovom c!'>ntru u jectiniftvenu radnicku akciju u Sloveniji. I pored toga ove prepreke su savladane, pa je 1. septembra stupilo u iitrajk 4 000 tekstilnih radnika i radnica Maribora i okoline. S tim je strajk dobio najsire razmere, jer se u njemu nalazilo oko 8 500 tekstilnih radnika i radnica, koji su radili u 57 tekstilnih preduzeca u Slo92 ARP, fond General.Stab 18557, S:tarb IV armij:ske oblRsti, PD>v. Dj. olb. br. I7~1 24. VIII 1936. godina, br. 1787, 25. VIII 1936, •b~. 1809, 29. VIII 1936; Zbornik dokumentarnega gradiva ob 20-letnici velike tekstilne stavke S~ove­ nije V' Kranju, 25-27; Tekstil.ci Jugoslavije ... , 474. 93 ARP, tond Generals-tab 18557, Stab IV armij.sk:e obl1asb:i, Pov. Dj. Ob. br. 1813, br. 1812, 29. VI!! )936, br. 1853, 1. IX 1936, ibr. 1875, 5. IX 1936, br. 1911, 9. IX 1936, tbr. 1938, 12. IX 1936. 230 veniji, od kojih su neka vee pomenuta. 94 U ovoj industrijskoj grani tada je bilo 13 589 zaposlenih, !ito znaci da je vise od polovine uzelo ucesca u ovom velikom strajku. Radnici i radnice su pokusali da putem sporazuma, koristeci zakonske moguCnosti, reguli.Su radne odnose u preduzeCu, medutim, poslodavci nisu hteli da udovolje njihovim zahtevima. Sindikalne organizacije su predlozile putem Radnicke komore da se donese jedinstven kolektivni ugovor za sva tekstilna preduzeca u Sloveniji. Duze vreme radilo se na Nacrtu jedinstvenog kolektivnog ugovora, ciji je predlog bio podnesen 10. jula 1936. godine. Medutim, poslodavci su odugovlacili i otezavali pregovore insistirajuci da se sa sklapanjem kolektivnog ugovora saceka do donosenja Zakona o minimalnim nadnicama, koji je stupio na snagu tek iduce godine. Nacrtom ugovora je bi!o predvideno 8-casovno radno vreme i posebno placanje prekovremenog rada. Zatim se predvidalo da zarade radnika i radnica budu satne i akordne, s tim da akordna plata iznosi 15 odsto vise od satne plate doticne kategorije; da najmanja satna plata iznosi 2,50 dinara, a postepeno da se povecava prema kvalifikacijama i godinama zaposlenja do 7 dinara na sat uz premijske naknade; da pregled svih vrsta radnickih zarada bude u preduzecu javno istaknut; da se zagarantuje pravo zakonskih radnickih poverenika, shodno propisima Zakona o zastiti radnika; da radnici mogu proslavljati 1. maj i da se tacna utvrde praznicni dani. 95 U toku strajka radnici i radnice su zahtevali da se ovaj Nacrt kolektivnog ugovora usvoji i da se ugovor potpise. Strajk je bio vrlo dobro organizovan i u njemu su glavnu ulogu u veCini preduzeca imali komunisti. Najvece skladiste hrane bi!o je u Kranju, dok je odredena kolicina namirnica hila u svim fabrikama koje su se nalazile u strajku. u nekim preduzecima su bile organizovane strajkacke kuhinje u kojima su uglavnom radile zene. One su, pored toga, radile rucne radove i ddale straze. Veliku materijalnu i moralnu pomoc strajkacima su pruzili radnici drugih fabrika. Taka su, na primer, radnici u Zelezari Jesenice u znak solidarnosti sa strajkaCima, odrzali zbor u Radnickom domu. Strajkaci u Kranju su dobili 30 hiljada dinara novcane pomoci, zbog cega su vlasti vodile istragu, jer je zabranjivana svaka pomoc strajku. Policija je u.hapsila u Skofjoj Loki 7 radnika i predala ih Sreskom sudu, jer su vrsili agitaciju u korist strajka. Seljaci iz okolnih sela su pomagali strajkace i kolima su im donosili hranu sve dok im to nije zabranila policija. Materijalnu pomoc su takode davali neki trgovci i zanatlije. Strajkaci su po preduzecima svaki dan odrzavali politicke sastanke, na kojima se obavestavalo o tekucim politickim dogadajima i o toku strajka. Medu govornicima bio je i veci broj zena. Imali su i zidne novine sa novim izveStajima i Clancima. Posebno je bio razvijen kulturno-zabavni zivot. U svim veCim fabrikama su " ARP, fcmd G<mernlstab 18557, St~b IV ,armijske oblasti, Pov. Di. br. 1874, 5. IX 1936; Zbornik dokumentarnega g1·adiva ob 20-letnici velike tek~ stilne stavke Slovenije v Kranju, 39-40; Proleter, 7, oktobar 1936. 95 PaOnu·•tKe noau1te, 40, 2. O'KT06ap 1936; Proleter, 7, oktobar 1936. 231 �hili organizovani pevacki horovi, negde \ orkestri, kuglanje i druge vrste sportske zahave. Vodila se hriga o organizaciji sanitarne sluzhe i lekarske intervencije za slucaj potrehe itd. Radnici i radnice su oko mesec dana ostajali u fahrikama, dok je trajao strajk. U meduvremenu su vodeni pregovori za okoncanje ove akcije, a pocetkom septemhra u nekim preduzecima se nastavljalo sa radom. Na primer, 2. septemhra zavrsen je strajk u preduzeCu ,Cit" i ,Seta" u Tacenu, a 4. septembra u preduzeCu ,Stora" u Gameljnu kod Ljuhljane. Uprava preduzeca prihvatila je sve zahteve radnika za sklapanje novo_g; kolektivnog ugovora. U isto vreme preduzece ,F. Ajfler" prihvatilo je skoro sve uslove radnika i radnica, ali oni su strajkovali i dalje iz solidarnosti sa strajkacima u Kranju i drugim mestima i traZili su da organizacija poslodavaca potpise kolektivni ugovor za celu Sloveniju.oo Ban Natlacen je 5. septemhra 1936. godine izdao naredhu o ocuvanju javnog reda i mira, koja je 7. septembra ohjavljena u Slui!benom listu. Od tada pocinju represalije nad strajkacima, koje silom teraju iz preduzeca. U Ljubljani je 10. septemhra odrzan sastanak predstavnika strucnih radnickih organizacija i poverenika radnika strajkaca iz cele dravske hanovine. Na sastanku je odluceno da radnici napuste zaposednute fabricke prostorije do 13. septembra. 0 ovome je izvesten ban s molbom da do tog roka policija ne intervenise u preduzecu97 Odmah posle toga poCinju nasilja policije, pa je u noCi izmedu 14. i 15. septembra u Kranju uhapseno 20 lica, i to uglavnom radni_ka i naprednih studenata. Sutradan, 16. septembra, u Kranj je stlgao poseban voz zandarmerijske skole i poli~je, koji su otpoceli represalije nad radnicima. Radnice su napravile dvojni krug oko radnika i pocele pevati ddavnu himnu, racunajuci da ce policija prema zenama biti ohazrivija, ali im to nije pomoglo. NapadaCi su upotrebi!i smrk i suzavac i tako su brzo razhili grupisane radnike, a zahm je usledilo zlostavljanje i proganjanje radnika, tako da su mnogi hili povredeni. Na taj nacin policija i zandarmerija su kundacima izbacile radnike i radnice iz fabrike i zaposele sve fabricke prostorije. Nasilno ispraznjavanje prostorija izvrseno je i u Skofjoj L~ki i u nekim drugim preduzecima. Zhog ovakve situacije, u Ljub!Janu su dosla zandarmerijska pojacanja iz Zagreha i Kamenice.•• I pored svih represalija policije, strajk je pod odreaenim uslovima nastavljen i dalje. Oko 150 radnika i radnica iz Kranja i Skofje Loke sakupilo se 20. septembra na ilegalni sastanak da se dogovore 96 ARP, f.Otnd Genera1Sta1b 1,8557, ~tab IV OO'Illlijske obl.a~sti, Pov. Dj, ·hr. 1853, 1. senlembar 1936, br. 1900, 8. seplemJoor 1936. br. 1938, 12. sel!)tembar 1936; M i 1 e Smolinski, Strajk u fa.brici ,F. Ajfler•• u Ljubljani; Cetrdeset godina ... ~ ,knj, 3, 294. 97 ARP, fO'lld Generalstab, Stab IV axmijske oblasti, Pav. Ob. br. 2002, 17. septembar 1936. 98 ARP, ~Gnd Genera!Stab, Staib IV armijske obla·sti, Pov. Dj. Ob. 2035, 21. 1seJ;>tembar 1936, 1i br. 2042.. 28. IS€1Ptemba[' 1936, hr. 2149, 5. oktobar 1936; Zbormk dokumentarnega gradwa ob 20 letnici velike tekstilne stavke Slovenije v Kranju, 46; Resrna.n Edvard, Veliki Strajk tekstilnih radnika SZovenije, KaZendar 1949, GZavni odbor Saveza sindikata Srbije, 193. 232 ) I o daljnjem toku borbe. Posle napustanja prostorija Fabrike ,F. Ajfler" u Ljubljani, radnici i radnice su produzile strajk na taj nacin sto su se ulogorili u gostionici ,Kacic" i izdrzali jos 14 dana.•• Rukovodstvo sindikalne organizacije nije bilo dosledno u. istrajnom vodenju borbe. Rukovodioci sindikalnih podruznica u Kranju, na primer, nastojali su da se problem resi kompromisima. Oni su se plasili raspustanja organizacije i nastojali su da se otresu odgovornosti za ilegalni razvoj strajka i njegove posledice. U pojedinim preduzecima odrzavani su skupovi na kojima su se strajkaci upoznavali sa Nacrtom kolektivnog ugovora. Na zhoru u Mariboru, 14. septembra, bilo je 500 tekstilnih radnika i radnica kojima je procitan tekst kolektivnog ugovora i tarifnih odredaba. Mnogi od njih nisu bili zadovoljni novim kolektivnim ugovorom, a narocito tarifnim odredbama, zbog cega je jedna grupa od 100 radnica i radnika posle zbora organizovala demonstracije. Pregovori izmedu poslodavaca i radnickih predstavnika za donosenje kolektivnog ugovora ooceli su 18, a okoncani 22. septembra. Sutradan, 23. septembra, bio je potpisan jedinstveni kolektivni ugovor koji je regulisao radne odnose u preduzecima izmedu tekstilnih radnika i radnica i njihovih poslodavaca. N ovim kolektivnim ugovorom povisene su radnicke nadnice za izvestan procent i regulisani odnosi izmedu radnika i poslodavaca. Prema ugovoru poslodavci su se obavezali da prime na posao sve radnike i radnice koji su ucestvovali u strajku. Predvideno je da kolektivni ugovor vazi do 31. decembra 1937. godine. Potpisani ugovor je imao vise nedostataka; nisu usvojeni neki vazni zahtevi strajkaca, kao na primer; odnos poslodavaca prema radnicima na poslu, pitanje godisnjeg odmora, priznavanje strukovnih oruanizacija itd. U Mariboru je, povodom donosenja novog kolektivnog ugovora, oddan zbor na kojem je bilo oko 3 000 radnika i radnica. Oni su bili nezadovoljni ovakvim resavanjem i tumacima ovog dokumenta nisu dozvolili da daju objasnjenje.lOO Iako su se poslodavci obavezali da ce posle strajka sve radnike i radnice primiti na posao, to se odmah u praksi nije ostvarilo: u Kranju, Trzicu i Skofjoj Loki nisu ponovo primili na rad 273 radnika i radnice. Pored toga, doslo je do proganjanja najistaknutijih radnika i radnica, koji su najvise doprineli uspehu ovog strajka. Radnici su se razocarali u svoje sindikalno rukovodstvo koje se nije zalozilo za potpuni uspeh strajka, pa su zbog toga i represalija koje su vrsene masovno napustali sindikalne organizacije. U ovoj industrijskoj grani bilo je nezaposleno vise zena nego muskaraca i one su veCinom ucestvovale u strajku. Mnoge od njih su bile organizatori strajkova, clanovi i predsednici strajkackih od9 9 Zbornik dokumentarnega gradiva ob 20-Zetnici velike tekstilne stavke Slovenije v Kranju, 51--53; Mile Sm'Olinski, Strajk u fabrici ,F. Ajflern u Ljubljani, Cetrdeset godina ... , iknj, 3, 298. 100 ARP, fond GeneralStab 18558, S-tab IV armijske ·()blasti, Pov. Dj. Ob. lbr. 2110; St&b III armijske oblasti, Pav. Dj. Ob. br. 2082, 28. se<ptembar 1936; :£ond Sindik:at, .br. 270/36; ProZeter, 7, oktobar 1936; Zbornik dokumen- tarnega .gradiva, ob 20-letnici ve!ike tekstilne stavke Slovenije v Kranju~ 54-56. 233 �bora. Zatitr; su se. nalazi!e u raznim'delegacijama koje su vodile prell:ovore 1 obavlJale druge poslove ravnopravno s muskarcima. T':n.cka Mok?rei_oy": i.e, na primer bila clan strukovnog odbora u trz1ckOJ pred!OmCl 1" .J.edna od organizatora strajka u Trzicu. Kada Je 1~4Lgo~me u TrZ1CU pon?VO organizovala strajk, Nemci su uhapsrh 1 odvel.' u ~oncentracwm logor rz koga se nije ni vratila. Mara Gerkman Je brla glavni organizator strajka u Fabrici Doctor in drug" i pridobila je radnike i radnice za organizovano uc~sce u ovoj velikoj akciji.' 01 • . Strajk tekstilnih. radnika u Sloveniji bio je jedan ad najvecih straJkova u ovom perwdu u zemlji. U njemu je ucestvovalo vise ad polovi':le r":~.nik"; i radnic.a iz svih tekstilnih preduzeca Slovenije. U ;>vo~ akciJI .~osla J~ ~o. rzraz":ja solidarnost radnicke klase, jer su :'- straJk stuprh radmcr rz nekrh preduzeca koji . u to vreme nisu ~ma~r ~?trebe d~ .strajkuju: yelik~ moralnu i materijalnu pomoc ~traJk":c1ma pr':'zrh su radmcr drugrh struka, seljaci iz okolnih sela 1 dr~gr gradam .. U toku ave godine u strajk su stupali i radnici drug1h grana pr:vre~e, _taka da je u Slo':'~niji ~kupno .bilo 29 strajkova sa 16 907 stra]kaca. Kada Je pohC1Ja pocela vrsrti represalije nad radnicima, terajuCi ih iz fabrika, borba za ekonomske zahteve P:.etvoril~ se u politicku borbu protiv rezima. Iako se u ovom strajku mJe post~gla pot~una pobeda radnicke klase, jer nisu usvojeni svi oprav~am ~ahte':" ~a~nika, ipak je . strajkom postignut visestruki usp.eh. potp:san Je Jedmstvem kolektrvni ugovor, zbog cega su radmcr 1 stuprh u borbu; doslo je do izrazaja jedinstvo radnicke klase i. ~beae;rje radnika da jedino organizovanom borbom mogu ostvarrtr svoJa p;:ava: Veliki tekstilni strajk u Sloveniji bio je pokusaj general;rog straJka tekstrlaca, ah on nije uspsa· jer nije bilo jedinstvene 1 cvrste organizacije. ' . Veliki_ bro.j ~ena bio je zaposlen u raznim privrednim delatnostrma u VoJvodim. P?re~ rad~ u tekstilnoj in~ustriji, njih je mnogo brio :;aposlen~ u po!Jopn':'redr, zatrm na razmm grubim poslovima, kao sto _su •c1.glane, fa~nka :.er_nenta, livnica, kozarska industrija 1td. StraJkackr t~las. ~OJ! se smo 1936. godine zahvatio je gotovo sva ova preduzeca 1 zene su masovno ucestvovale u strajkovima. . Fab_:ika ca~apa J;.D. u Petrovgradu (Zrenjanin) zaposljavala Je 11 muskaraca 1 102 zene ..~adnici. ovog preduzeca poce!i su strajk 16. Januara. 1936. g~dme, _kOJl Je t~aJaO 4 dana. U srajku je ucestvovalo 5 muskaraca 1 63 zene. Om su zahtevali regulisanj e radnih odnosa u preduzecu, i l?ovec~~je plat.a za 20 odsto. Posta se pos!odavac obavezao da ce rspumtr radmcke zahteve stra]'k J. e uspesno ... 102 l\ff . . ' zavr~en. .,~Ja meseca rste godine, stupili su u strajk radnici i radm.ce :r'ek~trlne fabrike ,J ovan MenCic" u Starom Beceju. U preduzecu Je brio zaposleno 122 muskarca i 300 zena i svi su, izuzev 1 ~~ Zbornik ~okumentarnega gradiva ob 20 letnici vetike tekstilne stavke S l ovenz.1e v KranJU, 99 i 113. ~ 02. Ka.da se uzme u obzk broj ruCesa:dka .u Strajku je fuzgubljeno 204 dana cr zarad~ o.d 6000 dinaTa. (Is-torijslki al'lhi~ PK SKS za Vojvod.Lnu -br 20300 - prep1s.) ' · 234 20, ucestvovali u strajku.' 0 ' Jedan od znacajnih strajkova u Vojvodini ave godine bio je, svakako, strajk tekstilnih radnika i radnica u Fabrici svile i pamucnih tkanina Dragoljuba Ristica u N ovom Sadu, koji je poceo 13, a zavrsio 21. jula. U njemu je ucestvovalo 148 muskaraca i 202 zene. N eposredni povod za strajk je bilo smanjenje plata, koje su ionako bile niske, sestorici radnika. Strajkaci su zahtevali povecanje plata i donosenje kolektivnog ugovora. Nji10 hovi zahtevi delimicno su usvojeni i na taj nacin strajk je okoncan. "' Zbog ucesca u ovoj akciji iz preduzeca je bio optusten veci broj radnika i radnica. U Tkaonici istocnih tepiha. ,Meka" u Subotici bile su zaposlene 63 tkacke radnice. Sve su one stupile u strajk zbog niskih plata koje su se kretale od 8 do 12 dinara dnevno. Vlasnik preduzeca hteo je radnicama da nametne ugovor u kojem je zahtevao da one potpisu da za duze vreme nece traziti nikakve poviSice nadnica. Radnice nisu htele potpisati ovakav ugovor, vee su stupile u strajk i trazile da se danese kolektivni ugovor kojim bi se regulisali uslovi rada u preduzecu i utvrdio cenovnik za poje-· dine vrste radova. Strajk je trajao duze vreme, od 8. avgusta do 12. septembra, ali nije uspeo.' 05 U Industriji za izradu vune a. d. J akova Gutmana u Petrovgradu bilo je zaposleno 25 muskaraca i 81 zena od kojih je 19 bilo maloletno. Zbog niskih plata svi su oni stupili u strajk 9. novembra. 1936. godine sa zahtevom da im se plate povecaju za 25 odsto i danese kolektivni ugovor. Strajk je trajao jedan dan, jer se radnickim zahtevima udovoljilo. 106 Cetiri ciglane u Velikoj Kikindi zaposljavale su 628 muskaraca, ad kojih 76 maloletnih, i 412 zena, od kojih 88 maloletnih .. Posta su u ovim ciglanama plate bile veoma male i neregulisani radni odnosi, svi radnici i radnice su stupili u strajk 8. juna 1936. godine. Oni su zahtevali povisenje plata za 200 odsto, 8-casovno· radno vreme, ukidanje rada na akord i sklapanje kolektivnog ugo-· vora. Posle 11-dnevnih pregovora vlasnici ciglana ostali su pri svojim tvrdenjima da ne mogu primiti uslove radnika, jer bi to za njih znacilo propast. Oni su jedino pristali na povisice plata od 5 do 20 odsto. Medutim, radnici i radnice su i dalje ostali kod svojih. zahteva i ponudu poslodavaca za ovako malo povecanje plata nisu prihvatili. Stoga su poslodavci resili da obustave rad u pogonu. o cemu su obavestili Inspekciju rada u Novom Sadu. Posta su na. skladistu imali veliku koliCinu neprodatih zaliha robe, ovakva od-· toa D ani ·1 o K e c i C, Materijalni poloZaj i borba radniStva Starog BeCeja i okoline 1936, Zbornik za druStvene nauke, Novi Sad, 37, 1964, 50; Tekstilci Jugoslavije .... 312. 1°4 ViSe do1kumenata o ovom. Strajku nalazi se u Istor.ij-skom arhivu AP, Vojvod;·ne u Sremsklni. Karlovcima - Vf ·odeljenje. P.odaci o broju uCesnika u Strajku su razliCiti u po}edinim izve.Stajima. fiA PK SKS za Vojvodinu, br.. 20300 - prepis.) tos IA PK PKS za Vojvodinu, br. 20300 - prepis; Pai)uu'tf..xe 1-waune, 33,, 14. aezycr 1936. too IA PK SKS za Vojvo.d1nu, br. 20300 - pre.pis. �luka se mogla ocekivati. Prema tome, ovaj strajk se zavrsio neuspehom 20. juna.107 Istog dana stupili su u strajk svi radnici u Livnici brace Bon medu kojima je bilo 132 muskarca i 22 zene. Do strajka je dosl~ usl~d mal!h J?lata i neregulisanih radr,tih odnosa. StrajkaCi su zahtevah donosenJe kolektlvnog ugovora 1 povisenje plate za 35. odsto. Strajk je. sa. delin:icnim uspeJ:om zavrsen 19. juna 1936. godine. U nJemu Je IzgublJeno 10 radmh dana, 8 000 radnih casova i 45 hiljada dinara zarade. 108 . Kod 2? poslodavaca .u Subotic~ je bilo zaposleno 141 drvodeljskl ra~mk 1 105 d;vodelJSkl~ r~dmca. Svi su oni stupili u strajk ~5. maJa 1936. godme zbog msklh plata i prekovremeno" rada bez 1kakve na~?k~ade. Str~jkaci _su .zahtevali smanjenje r.:'dnog vremen~, pov1s~nJe plata 1 ~onosen]e kolektivnog ugovora. Strajk je zavrsen 26. ]Una s potpurum uspehom, jer je udovoljeno radnickim za~tev!m~·''' Skor? u ist_o .vreme, .18. maja, stuP.ili su u ovom gradu ~ straJk 1 sto}arski ra?mcl 1 radnice, medu koJlma je bilo 122 muskarca 1 87 z~:'a .. Om su takode zahtevali donosenje kolektivnog ~govora 1 pov1senJe pl~t.a. Stra]k _Je trajao do 29. juna i zavrsen Je bez uspeha. U Fabnc1 namestaJa ,Karbiner i sinovi" u Novom ~adu ~ilo je ~aposleno 41 radnik i 16 radnica. Posta je 25 radnika 1 radm~a- dob1lo oJ;kaze, syi su oni stupili u strajk 22. juna 1936. godme 1 stra]kovah do 2. JUla, dok se nije udovoljilo njihovim zahtevima.tto U ~eocinskoj fabrici cementa A. D. bilo je zaposleno 487 muskaraca .' 53.~ene. ()ni su stur.m u .~traj.k 30. jula zato sto uprava pre_d~zeca lllJe. ramJe ~dovolJlla n]1hov1m zahtevima. Radnici su traz1h sk~apa:'Je kolektlvnog ugovora, povisen.ie plata ad 15 do 35 odsto 1 pnznavanje sindikalne organizacij~:''Strajk je trajao do 15. avgusta 1936. godme 1 uspesno je zavrsen, jer se poslodavac obavezao da ce ispuniti sve zahteve radnika.m Od 29. oktobra ?~ ?· novembra 1936. godine strajkovalo je u N ovom Sa?u 29 kro]ack1h radnica. One su trazile povecanje plata ~a 25 od~to 1. sklapanJe kolek.tivno~ ugovora. Ovaj strajk nije uspesno zavrsen, Jer poslodavc1 msu pnznali zahteve radnica."• . . ~ p:olece i leta 1936. godine u celoj Vojvodini doslo je do vehklh str~J~ova poljo~r:v:ednih. radnika u kojima su masovno ucestovale 1 zene. Radmc1 1 radmce u ovoj privrednoj grani bili su Svake god.ine za ~em: Zetve i vrSidbe obustavljan je rad u oi.glanama. (IA PIK SKS za VOJvodmu, hr. 20300; Dan i 1 o K e c .i c Strajkovi radnika u Kikindi i okolini 1936. godine, Zbornik za. druStvene .,;,auke Novi Sad, 31, 1962.) ' 108 IA PK SKS za Vojvodinu, br. 20300 - prepis 109 · L ' · · . . . U ·preduzec"': , B ra /;a . en h ard' u Subotioi poslodavci su zahtevali . .. da radnic-J obus~ve ~traJ_K. Om~ su taj _zahtev odbili, zbog Cega su otpuSteni IS .posUa. Medu np·m~ ]e hilo 15 zena, ko]e .su se tak:ode ukljuCHe u Strajk. (IA PK SKS za VoJvodmu, br. 20300.) 110 Izv:~Staj o Strajkovi~ma poslala je Inspekcija Tada No-vi Srad Mini-starstvu soci~alne ·politike u Beograd, pod br. 44164 od 5. no,vembra 1936. i hr. 28924 Od 4. JUla 1?36. .goo. (IA PK SKS za Vojvodlnu, •br. 20300.) ut IA PK SKS z.a V.o]v-odinu br. 20300 prepis 112 Isto. ' · 107 236 veoma slabo nagradeni, a poznato je da su ani za vreme sezone radili po 16, pa i vise casova dnevno. U opstini Padej, na primer, nadnice su se kretale od 15 do 25 dinara, a zene su primale jos manje. U Velikoj Kikindi bilo je zaposleno 3 800 poljoprivrednih radnika od cega je 800 bilo maloletnih i 2 000 poljoprivrednih radnica, a ad toga 1 000 maloletnih. Zbog niskih nadnica koje im poslodavci nisu hteli povisiti, oko 3 070 radnika i 1 600 radnica stupilo je u strak 9. juna 1936. godine, sa zahtevom da im se povise plate ad 50 do 200 odsto. Strajk je uspesno zavrsen 15. juna potpisivanjem kolektivnog ugovora kojim je regulisano pitanje radnog vremena i povisenja plata. Gubitak u nadnicama za vreme strajka iznosio je 215 400 dinara. 113 Za vreme sezone poljoprivrednih radova u junu mesecu za vlasnike je strajkovanje ovolikog broja radnika punih 6 dana bilo ubitacno. To za vreme zetve dovodi do nenadoknadivih gubitaka. Strajkacki talas ubrzo je zahvatio i druga mesta u Vojvodini. U Padeju je bilo zaposleno 700 poljoprivrednih radnika i 300 poljoprivrednih radnica. Njih je vise od dve trecine stupilo u strajk 15. juna sa zahtevom da im se nadnice povise za 50 do 100 odsto i sklopi kolektivni ugovor. Pregovorima za likvidaciju strajka, koji su vodeni u Padeju, prisustvovali su predstavnici radnika, predstavnici zemljoradnika, zatim predstavnici Radnicke komore iz Novog Sada, sreski nacelnik iz Velike Kikinde i inspektor za rad. Strajk je trajao pet dana i uglavnom je uspesno zavrsen, jer je doslo do sklapanja kolektivnog ugovora i povisenja nadnica za 60 odsto. 114 Kod 225 poslodavaca u Idosu radilo je 600 poljoprivrednih radnika i 500 poljoprivrednih radnica. Zbog niskih nadnica svi su ani stupili u strajk 14. juna 1936. godine i trazili povecanje plata za 50 do 100 odsto. Posle 4 dana, 18. juna, strajk je uspesno okoncan. Gubici u strajku iznosili su 35 200 dinara. U isto vreme strajkovalo je 270 poljoprivrednih radnika i radnica u Sajanu.115 U preduzecu Srpski Elemir bilo je zaposleno 250 poljoprivrednih radnika, od toga 50 maloletnika i 150 poljoprivrednih radnica. Oni su stupili u strajk 8. juna trazeci povecanje nadnica i sklapanje kolektivnog ugovora. Radnici su borbom izvojevali svoja prava, taka da je 17. juna 1936. doslo do potpisivanja kolektivnog ugovora kojim je regulisano pitanje povecanja plata, kao i drugih obaveza izmedu radnika i poslodavaca. 116 11a Izve.Staj o Strajku in51pelctora rada u Novom Sadu, Ministal'!Stvu rSOcijalne ,po1itdke u Beogradu, br. 27327 od 4. jula 1936. godine. DoJrument se nalazi u Istorij.S~kom .arhivu AP Vojvodine u Sremskim Karlovcima u prepisu.. iiA PK SKS za Vojvodinu, br. 20300.) 11 4 IzveStaj o Strajku -inspektora rada u N"ovom Sadu Minist,arstvu ~ooi­ j.al-ne politike i narodnog zdravlia Beograd, br. 27334 od 4. jula 1936. god. (IA PK SKS za Vojvodinu. br. 20300 - prepi-s.) 11 5 Izve.Staj o Stra.jku Salje Kraljevska banS'ka uprava sresk:-om naCelnik.u Velike K1.Jcinde, .pov. br. 1300 od 15. juna 1936. g.od. (IA PK SKS za Vojvodinru, •b<. 20300 - prepis.) us Izve.Staj o .Strajku inspektora rada u Nmrom Sadu MinisffiJlstVU socijalne ;poHtike a n.arodnag zdravlja Beogr:ad, br. 28960 od 14. VII 1936. (IA PK SKS za VojV'Odinu, br. 20300 - prep:S.) 237 �Ovaj pokret poljoprivrednih radnika zahvatio je veliki broj sela u Vojvodini, medu kojima i Novi Zednik, u kojem su takode 1936. strajkovali poljoprivredni radnici i radnice. U ovom selu organizovano je nekoliko uspesnih zborova zemljoradnika koje je posetic veliki broj zena. Na njima je govoreno o socijalnim i ekonomskim prilikama u selu i diferencijaciji koja se vrsi medu ovim stanovniStvom.117 Strajkovi poljoprivrednih radnika i radnica u Vojvodini hili su uglavnom ekonomskog karaktera i u vecini slucajeva strajkaCi su izvojevali povisenje plata i sklapanje kolektivnog ugovora. Iako su se nadnice putem strajkova povecale, one su jos bile niske u vecini mesta, sto nam pokazuie i ovaj primer. Na sednici Opstinskog paritetnog odbora 27. jula 1936. godine u Kulpinu odluceno je da se za obicne poljoprivredne radove od 1. iula do 30. septembra placa 20 dinara, a za zensku radnu snagu 18 dimlra na dan. Radno vreme traje od 5 casova ujutro do 19 casova navece s prekidom od pola casa za dorucak i jedan cas za rucak. Za poljoprivredne radove za vreme vrsidbe i zetve placa se 30 dinara, a sa hranom 25 dinara dnevno muskrcima, a zenama 20 dinara bez hrane, a sa hranom svega 15 dinara." 8 Kao sto se vidi, diskriminacija u pogledu nagradivanja zenske radne snage postojala je i u ovoj privrednoj grani, i to u velikoj meri. Kada se uzme u obzir 14-casovno radno vreme, i to da poljoprivredni radnici i radnice mogu uglavnom nesto vise da zarade za vreme sezonskih radova, onda su ove nadnice jako male, narocito za zenski radnu snagu. Septembra 1936. godine bio je jedan od znacajnih strajkova krojacko-konfekcijskih radnika u Zagrebu u kojem je ucestvovalo 800 strajkaca, medu kojima je bio veliki broj zena. Putem strajka oni su postigli jedinstven kolektivni ugovor"'f cenovnik radnicldh plata za grad Zagreb, zatim 9-casovno radno vreme; priznavanje 1. maja za radnicki praznik; priznavanje radnickih strukovnih organizacija i radnickih poverenika; placanje prekovremenog rada za 50 odsto vise itd. Cenovnikom su regulisane radnii'ke plate satne, nedeljne i po komadu, taka da se visica kretala ad 20 do 100 odsto iJi u proseku 35 odsto. Do strajka su radnici i radnice radili po 12 do 14, pa i vise casova dnevno, a poslodavci su ih placali kako su hteli. U strajku je vladalo potpuno jedinstvo radnika i radnica i zahvaljujuCi tome, oni su izvojevali potpunu pobedu. Pored ovog velikog strajka u Zagrebu, u Hrvatskoj su u toku godine strajkovali sivacko-odevni radnici i radnice u Sunji, Glini, Splitu i Bjelovaru. I ani su borbom izvojevali sklapanje kolektivnih ugovora, povisicu plata i regulisanje radnog vremena.u• Ovih dana bilo je vise straikova tekstilnih radnika i radnica u Srbiji, mada oni nisu imali tako siroke razmere kao u Sloveniji i Hrvatskoj. U Tekstilnoj industriji A. D. u Beogradu izbio je straj·k 1935. godine zbog niskih nadnica, a 1936. godine strajkovali su krojacki radnici u Uzicu, Leskovcu i NiSu. Sledece 1937. godine takode 111 R ado v a n P a u 1 i c. Svetlost na pustari Razvoj revolucionarnog pokreta u Novom Zedniku 1933-1941, Subotica, 1962, 53. 118 IA PK SKS za Vojv:odinu, br. 20343. 119 .Zene Hrvatske u ra.dniCkom pokretu ... , 303-304. 238 su strajkovali tekstilni i krojacki radnici u Leskovcu, Kragujevcu, Kraljevu, na Ubu, u Obrenovcu i Gornjem Milanovcu. l! Beo_gradu je voden veliki tarifni pokret koji se zavrsio bez str~Jka, J~r su poslodavci pristali na sklapanje kolektivno~ ugovor:a 1. pov:can!e plata za 30 odsto. Krajem marta 1937. godme stupllo Je u straJk 550 tekstilnih i kozarskih radnika i radnica u Fabrici A. D. ,Sumadija" na Umci. Strajk je zavrsen 12. aprila sklapanjem kolektivnog u~ovora kojim su znatno povisene radnicke nadnice, a uprava preduzeca se obavezala da sve radnike i radnice koji su ucestvovali u strajku primi na posao. 120 . •• . • . Jedan od najvecih strajkova u Srb1J1 u ovo vreme bw Je straJk tekstilnih radnika i radnica u Leskovcu koji je poceo 28. jula i zavr8io se 21. avgusta 1937. godine. U Fabrici ,Gligorije Petrovic i Ko" u Leskovcu hila je 550 zaposlenih, i to najvise zena, medu kojima je bio veliki broj omladinki. U preduzecu su radila i deca do 10 godina. Leskovacki tekstilni radnici su .:adil~ ~o 10 ~o ~6 casova dnevno za 8 do 12 dinara, a deca su dob1]ala ]OS man]e, 1 to 6 do 8 dinara dnevno. Ovo su hili najslabije placeni radnici ove vrste u zemlji i sa tim nadnicama oni nisu mogli podmiriti potrebe zivotnog minimuma za jedn~g cia':~· a da s~ i ne g?Y?ri o i~drzavanju citave porodice. u takv1m pr1hkama om su traz111 p~vecan]e na~­ nica za 15 odsto i sklapanje kolektivnog ugovora. Posta preduzece nije udovoljilo radnickim zahtevima, doslo je _do ~rajka. u kojem se ispoljila krajnia solidarnost i borbenost radmka 1 ra~mca.. I druge sindikalne podruznice u Leskovcu pomagale su ovaJ straJk.. Posle pocetka strajka vlasnici preduzeca su hili primorani. da pr1Stanu na pregovore, koji su poceli 3. avgusta, ali su zavrsem bez uspeha. Zbog toga su radnici i radnice nastavili straik, koji je tra_jao 24 da':a sve dok nije udovoljeno njihovim opravdanim zahtev1ma. Stra]k u prvom preduzecu je zavrsen potpisivanjem kolekti:vnog ugo~ora koiim su radnicke nadnice povisene za 10 do 15 odsto 1 ustanovlJeno 8-casovno radno vreme. Strajkacki pokret prosirio se i na druog tekstilno preduzece Mika Stankovic i Ko" u Leskovcu. U njemu je bilo zaposleno 150 ~adnika i radnica, koji su stupili u strajk 12. avgusta. Oni su radili pod istim uslovima kao i radnici u prvom preduzecu i putem strajka su se borili za vece nadnice i sklapanje kolektivnog ugovora. Posle 15 dana uspesno je zavrsen strajk i u ovom drugom teksti~nom preduzecu u Leskovcu. U strajku su masovno ucestvovale zene, koje su sacinjavale veCinu zaposlenog radnistva u ovim preduzeCima. One su drzale strajkacke straze i uglavnom radile u straJkackoj kuhinji u kojoj se delilo PO 875 obroka dnevno. 121 12o Savez tekstilno-odevnih radni.ka u Srbiji imao je poloVIif!1.Qffi 1937. godine 30 podru.Znica sa 2300 <::lano-va. Najj.a.C7 podr':lfuice 'SU bil~ u Beogra~?· Leskovcu, NiSu i Kragujevcu. Pored navedenih Stra]kova, organ~ovane akCIJe medu tekstilnim radnicima vodene su u Beogradu, Zemunu, N1Su, Leskovcu f. drugim mestima. (Paduu"tKe uoauue, 25, 18. jYHo 1937; lA PK SKS za Vojvodinu, br. 20375 - prepis; 11o.auTUKa, br. 10364, 31._ ..ttapT 1937, 5.} 121 Pad'ltU'll.Ke noauue, 33, 13. aazyCT 1937; C e p r H j e ,I( H M H T PH j ea H h, Be.nuKU wTpajK .aecKOBa"tKUX Te'KcTu.na~ u~ 1937, Cno.Meuuu.,a 50-zoOutu.?bUYte pa0nu'I£?COZ nox:peTa JleC?COB~a u omJtuue 1903-1953; 276; IIo.auTUKa, 10504, 23. aBryCT 1937, 7. 239 �Poslodavci u Beogradskoj tekstil;noj ·industriji A. D. pripremali su se da u leta 1937. godine sprovedu raciona!izaciju proizvodnje u preduzecu, sto je znacilo jos vece iscrpljivanje radne snage i iskljucivanje jednog deJa radnika s posla. Sindikat Saveza tekstilno-odevnih raJdnika je povodom toga organizovao konferencije, obavestio radnike o namerama kapitalista i pripremao ih za strajk Posle izvesnih priprema poslodavac je u decembru iste godine poceo sa uvodenjem racionalizacije. Zbog toga su radnici spontano obustavili rad. Sindikat je organizovao strajk. Izabran je strajkacki odbor, postavljene su straze i organizovana strajkacka kuhinja za ishranu. Rukovodstvo iitrajka zauzelo je u prvo vreme stav protiv zavodenja bilo kakve racionalizacije. Medutim; samo sa tim zahtevom ne bi se sigurno oostigao potpuni uspeh u iitrajku, jer su tekstilna preduzeca u zemlji, a narocito u Sloveniji i Hrvatskoj, · joii ranije sprovela izvesne racionalizacije. Zato je rukovodstvo strajka, u sporazumu sa partiiskom organizacijom, izmenilo stav i objasnilo da ani nisu u nacelu protiv racionalizacije, samo da ana ne sme da se izvrsi taka da fizicki iscrpljuje radnike i da ih izbacuje s posla. Postavljeno je da se racionalizacija maze sprovoditi samo uz saradnju i pod kontrolom radnickih poverenika i sindikalne organizacije. Uz to je zahtevano poviiienje plata, jer se i produktivnost poveCava. Ovaj stav nije se uspeo izneti pred radnike, jer je policija: ubrzo zabranila · iitrajk i rasturila iitrajkacku kuhinju. u· Radnickoj komori odrzan je sastanak strajkaca na kojem je saopstena odluka o zabrani strajka. Radnici i radnice su zakljucili da ne idu na posao, da pojacaju strajkacke straze i da jednu delegaciju posalju kod merodavnih faktora da ulazi zalbu i protest protiv zabrane strajka. Sutradan nika ad radnika nije atisaa na pasaii-;"· a predlozena delegacija je atiS!a kod sefa politicke palicije. Iaka je palicija astala pri svojaj odluci a zabrani strajka, ipak je pastignuto sledece: da se svi radnici vrate na posaa, da nika ne maze biti zbag ucesi:a u strajku otpusten ni proganjen, da se zavodenje racionalizacije odlozi na nekalika. meseci i da preduzece, prilikom: zavadenja racionalizacije, konsultuJe radnicke poverenike i sindikat. Taka je sa delimicnim uspeham ovaj strajk nasilno zavrsen januara 1938. godine. Bez abzira na abei:anja policije, neki ad glavnih aktera u ovom iitrajku hili su uhapiieni i proterani iz Beagrada.'•• Tokom 1937. godine u Vojvodini je bilo nekoliko strajkava u kojima su ucestvovale i zene. U Tekstilnoj fabrici Alojza Mencika u Starom Beceju bilo je zaposleno 350 radnika i radnica. Oni su, zbag niskih nadnica, stupili u strajk 3. avgusta 1937. godine i trazili povei:anje plata za 25 adsto. Iz prijave k 0ju su podneli radnicki poverenici vidi se da u ovom preduzei'u nisu. poiitovane odredbe kolektivnog ugovora. Na primer, poslodavac odbija da akardantima plati 10 odsto, iako je to ugovorom predvideno. Radnicima i mdni• _ • 122 Ivan -B o Z rc e v_i.C, Policija je na sv~ moguCe naCine guSila rad smdtkata, Cetrdeset. gpdina ... , knj, 3, Beograd, 1960, 264; Istorijski arhiv 2143/MG-XIV-166, SJeCanje Sta·nice Na.CeviC; Paduu'ttxe 1l.DBuue, 3, 14. jauyap 1938, 6. 240 cama u drugom odeljenju je dodeljeno da rade na tri razboja i smanjena je njihova zarada za 10 odsto. Uprava fabrike otpustila je nekoliko radnika koji su se istakli u iitrajku. 128 Krojacki radnici i. radnice u Sidu iitrajkovali su ad 9. do 27. avgusta 1937, jer poslodavci nisu hteli da potpiiiu kolektivni ugovor i povise nadnice za 25 odsto. Strajk je delimicno uspeo, jer su do-. deljene trazene poviiiice plata za 25 odsto, ali nije doslo do sklapanja kolektivnog ugovora.' 24 U Novom Sadu stupilo je 1. oktobra 1937. godine u iitrajk 120 krojackih radnika i radnica koji su bili zaposleni kod 27 krojaca. Oni su trazi!i obnavljanje kolektivnog ugovora kojem je upravo tada istekao rok. Zatim su zahtevali da se novim kolektivnim ugovorom predvidi povecanje plata za 50 odsto, dok su poslodavci to uporno odbijali. Strajk je zavrsen 8. novembra sa delimicnim uspehom, jer se putem njega izvojevala povisica plata za 25 odsto. 125 Ujedinjeni savez sivacko-odjevnih radnika i radnica, Podsavez Zagreb, vodio je u Hrvatskoj 1937. godine 20 pokreta bez strajkova u kojima je ucestvovalo 5 968 radnika i radnica i 11 sa strajkovima u kojima je ucestvovalo vise od 1 000 radnika i radnica. Od ovih pokreta 13 je vodeno u Zagrebu, 3 u Varazdinu, 3 u Cakovcu, 2 u Donjoj Lendavi, 2 u Vinkovcima i po 1 u Glini, Sl. Pozegi, Suiiaku, Osijeku, Karlovcu i Slavonskom Brodu. Podruznica Saveza iiivacko-odjevnih radnika u Splitu skloc pila je prvi kolektivni ugovor 30. maja 1936. godine, a drugi 1. decembra iste godine s vaznoscu od 6 meseci. Posta su poslodavci pre isteka roka otkazali, 15. marta 1937. godine, taj ugovor, doslo je do iitrajka. Radnici i radnice su organizovano i jedinstveno nastupili u odbranu ranije izvojevanih prava i resili da ne stupe na posao sve dotle dok poslodavci ne oovuku otkaz kolektivnog ugovora. Posle mesec dana uporne i istrajne borbe, Inspekcija rada je organizovala pregovore na kojima su poslodavci pristali na radnicke zahteve. Oni su se obavezali da ce postovati kolektivni ugovor koji 123 Iz dokumenta se ne Vidi. koliko je ·Straj.k trajao i kada je zavrSen. (!A PK SKS za Voj'.'odiinu, br. 20475.) 12 4 Original doki.tmerita se nalazi. u lA APV U Sremskim Karlo'Vclma pod br. VI 32405. .:_ IA PK SKS za VojvocUnu, br. 20475. 125 U ovoj ,pok:rajini iste godine StraHmvali su ·ko~rsko ...preradivaCki 11'adnioi u Staroj KanjJZi i u· F.abrici name.Staia u Indiiji, medu kojima je bio i OOredeni broj Zena. P.oslodavci u St. KanjiZi nisu prihvratili N.acrt kolektivnog ugovora kojlm su radndd traZMi poviSicu plata i smanjenje radnog vremena sa 10 -na 9 Cas-ova. Stog.a je doSlo do Strajika koii je trajao Dd 9. marta do 14. aprila. Radnici ni>Su 'l.l.Speli da dobiiu !P'OviSicu plata, jedino je radno vreme srnanjeno sa 10 na 8 Ca·sova. U Indii·i je ·Strajlk poCeo avgu.sta, a 7av,rSio se 18. -septe-mbra 1937. StraikaCi S'U zahtevali voviSicu plata za 500Jo. ukrldante akorda i primanje radni'ka na posao isklliuCivo putem rBdniCke {)_rganizacije. Premda je poslodavac · dao povi.Sicu olata za 20°/1>. .radTtici i radnice stupili S'U u Straik smatraiuCi da je to ned.ovolino. Straik niie usneo. Dokumenta o ovim Straikovima nalaze se u IA APV u Sr•m•k'm K<lrlovcima pod br. VI-32706/9128, 9472. 12256, 8901, 13813) i hr. VI-42659 (32222). IA PK SKS za Vojvodinu, br. 20475 - prepis.) 241 �lr·, ,, ., ,;;m;;; AA ' ,,),.,.,,.,, ',,, )! II! je ranije donesen i da nece zbog ucelica u litrajku ni jednom radniku dati otkaz. 126 Uprava policije u Zagrebu izvesti!a je Ministarstvo unutrasnjih poslova da je 19. maja 1937. stupilo u litrajk 48 radnika i radnica Fabrike tkanina A.G.B. u Zagrebu. U ovoj fabrici 15. maja istekao je stari kolektivni ugovor, a radnici su trazili da se u novi unesu izvesne izmene, koje bi se sastojale u povisenju nadnica za jedan dinar po satu i da im se plati pedeset i treca nedelja kao bozicnica. Polito su poslodavci odbili ove zahteve, doslo je do strajka u kojem su ucestvovali svi radnici i radnice. Ovaj strajk, koji je trajao do 20. jula, bio je dobra organizovan i sabirnim akcijama pomagali su ga radnici iz drugih tekstilnih preduzeca u Zagrebu. Na poziv uprave preduzeca, 8. juna upala je policija da pohapsi rukovodioce pokreta, ali litrajkacj su pruzili suazan otpor i po!icija se povukla. Sutradan je opet dosao odred policije s automobilom koji se poceo grubo obracunavati s radnicima i uhapsio je oko 20 litrajkaca medu kojima je bilo neko!iko zena. Kada je litrajk zakljucen i radnici-ce se vratile na posao, dve radnice, Augustina Turkovic, radnicki poverenik, i Marija J andrlic dobile su otkaz.'27 U avgustu, septembru i oktobru 1937. u Jutenoj industriji d.d. u Karlovcu hila su dva strajka, koje je organizovao i vodio Ujedinjeni savez liivacko-odjevnih radnika i radnica. Prvi je bio od 16. do 26. avgusta i u njemu je ucestvovalo 158 radnika i radnica. Svi su se vratili na posao, izuzev jednog radnika i jedne radnice, koji su hili otpuliteni. Polito radnici i radnice nisu bili zadovoljni ishodom ovog litrajka, jer im plate nisu povecane, oni su ponovo stupili t1 strajk koji je poceo 3. septembra 1937. godi~" u strajku je ucestvovalo 158 radnica i 12 radnika trazeci da im se nadnice, koje su bile najnize od nadnica u svim karlovackim preduzecima. Strajk je zavrlien 25. oktobra povecanjem plata za 10 odsto. Zbog ucesca u litrajku bilo je otpuliteno 58 radnica i 2 radnika. 12• Uprava Fabrike ,Mez" za proizvodnju konca za liivenje i vezenje u Zagrebu, bez konsultovanja s radnickim poverenicima do126 PodruZnica Saveza £;ivaCko-odjevnih radnlka u Splitu osnovana je 14. oktobra 1934. godine. U poCetku je imala 20 Clanova, a kaSnije broj se poveCao na 147. Podaci o navedenlm pokretima i Straj.kovima naJ.aze se u Institutu za historiju radni~kog pokreta Hrvatske, Fond RadniCke komore 1937. godine. Svi krojaCki radnici i radnice u SuSaku bili su ukljuCend u Savez §ivaCko-odievnih radnika i to je hila jedna od najboljih podru:Znica u Hrvatsk:oj. PoCetkom oktobra 1937. oni. su zatraZili revJ.ziju kolektivnog ugovora i -povi.Sicu plata. ViSe puta vodeni su pregovori s poslodavcima i na kraju 4. i 5. novembra do.Slo je do sporazuma kojim se oibnavlja kolektlivni ugovor uz poviSicu plata za 10 odsto. Rad na akord i sic se ukida. UpoSljavanje radnika se vr.Si prvenstveno preko sindikalne organizaciie. Radno vreme traie 9 Casova na dan. a prekovremeni rad se p.laCa 50°/o viSe, a rad nexleliom i praznikom 100°/o viSe. Ugovor vaZi gocHruu. dana, a ukoliko_ ga nijedna strana ne otkai:e. on se produZava joS za godinu dana. Ovo je jedno od najpovoljnij~h- re.Senia prilikom reviziie koJektivneg -ugov.ora. (Zene Hrvatske u --·radni~kom pokretu ... , 322 i 340. 127 Ne ras·polaZe se· podacima o -uspehu ovog Strajka. . Zene Hrvatske u radniCkom pokretu ... , 324 i 325. us Zene Hrvatske u radniCkom pokretu .. . , 332. 242 nela je odluku o dvokratnom radnom vremenu: Devedeset dve radnice iz preduzeca potpisale su izjavu da im, zbog obaveza prema deci i drugih porodicnih problema, ne odgovara novo radno vreme i podnele su zahtev za jednokratno radno vreme, lito je direktor odbio. Zbog toga je 178 radnica stupilo u litrajk 13. septembra 1937. godine. Strajk je zavrsen .21. septembra bez uspeha. Upravne vlasti su bile na strani preduzeca i takode su smatrale da jednokratno radno vreme smanjuje kvalitet proizvodnje i spor resile u korist poslodavaca. Zbog ucelica u strajku iz preduzeca je bilo otpuliteno 60 radnica.t29 Tokom 1937. godine narocito su se aktivirali sindikati u Crnoj Gori. Strajk monopolskih radnika i radnica Podgorice, u kojem je ucestvovalo oko 200 zena organizovala je sindikalna organizacija. Zene Danilovgrada su, u znak solidarnosti, prikupljale pomoc za porodice litrajkaca. Veliki strajk gradevinskih radnika u Podgorici takode su pomagale zene, kao i sve druge akcije koje je organizovala radnicka klasa, bez obzira na to koliki je broj zena bio zaposlen u pojedinim preduzecima.' 80 Februara 1937. godine litrajkovali su radnici i radnice u Tekstilnoj fabrici ,Berman i drug" u Celju. U istom preduzecu hili su otpuliteni radnicki poverenici i njihovi saradnici koji su hili uporni u tome da se izvrlie slobodni izbori radl'ickih poverenika. 181 Prvi veci strajk radnica u Bosni i Hercegovini bio je u prolece 1938. godine u Fabrici carapa ,Kljuc" u Sarajevu. Polozaj tekstilnih radnica u ovom preduzecu bio je veoma tezak. Vecina njih je zaradivalo 8 do 10 dinara na dan, lito je bilo nedovoljno za najosnovnije zivotne potrebe. Radnice su uvidele da se jedino organizovanim putem mogu izboriti za vece nadnice i bolje uslove rada, tako da su najpre osnovale pododbor Saveza tekstilno-odjevnih radnika URSS-a u koji su se postepeno ukljucile gotovo sve radnice. Oktobra 1937; godine one su zatrazile od poslodavca povecanje nadnica za 10 odsto, a pola godine kasnije, marta 1938, povecanje satnice za 25 para. Polito su zahtevi radnica za poviliicu plata hili odbijeni, one su stupile u litrajk 22. marta 1938. godineP2 Uprava preduzeca zahtevala je vecu produktivnost od radnica, jer je hila velika potraznja za njihovim proizvodima, dok nije uoplite mislila da u isto vreme poveca i nadnice koje su bile medu najniZima u ovoj proizvodnoj grani. U litrajk je stupilo 180 radnica, koje su u ovoj akciji pokazale veliku pozrtvovanost i spremnost da se bore za ostvarenje svojib -m Isto, 332 i 333. tso }Keue L{pue Tope rpa~, y peso.n.y~uonap'H.O.M. noxpeTy 1919-1945, TMTO- 1960, 23. tst Delavska politika, 11, 17. februar, 1937. 1s2 Prema podacima -objavlj.enim u Zeni' danas, radnice u ovom preduzeCu zaradivale su 16, 18 i 22 di•nara dnevno. MoguCe je da se ·ra•span u n.a:dndcama kretao od 8 do· 22 dinara i da su prema tome o-badva podatka taCna. (}Keua daxac~ 13, .M.aj 1938, 1; PaOnu1txe uoau'H.e, 14. 1: anpu.a 1938; Ankica Albahari, Strajk i demonstracije radnica Tvornice Carapa ,KljuC", Cetrdeset godina.... , •knj. 3, -347; Dan a Beg i C, n. n., 171: Hronologija radniCkog pokreta Bosne i Hercegovine, 554; Tekstilci Jugoslavije ... , 235. 243 �prava. One su izabrale strajkacki odbor ,u koji su usle najuglednije radnice, a zatim zapose!e fabricku zgradu i dvoriste da bi onemogucile strajkolomcima u!azak u fabricke prostorije. Vlasnik je nastojao da pomocu policije slomi strajk i da radnice nastave sa radom, ali u tome nije uspeo. Strajkacima su punu moralnu pomoc pruzili radnici drugih strukovnih organizacija i napredni gradani Sarajeva, a Pododbor Saveza tekstilno-odjevnih radnika davao im je materijalnu pomoc koja je iznosila 10 dinara dnevno. Za vreme strajka radnice su svakog dana odrzavala skupove u Radnickom domu u Sarajevu na kojima su obavljane konsultacije i davana obavestenja o rezulta tim a pregovora. Strajkacki odbor i organizacija URSS-a davali su vise predloga za pregovore da bi se strajk zavrsio, medutim, poslodavac je to sve odbijao. Na kraju je izabrana delegacija koja je uputila pismene zahteve banu drinske banovine da intervehise kod pos!odavca da se ova sestonedeljna borba radnica uspesno zavrsi. Tek posle intervencije banske vlasti strajk je 4. maja 1938. godine okoncan. Sporazumom je predvideno da se na posao primi 130 radnica i radnika, i to onih koji nemaju nikakvih dodatnih prihoda, vee zive jedino od zarade u fabrici. Pitanje povisenja nadnica, zbog cega je i doslo do strajka, odgodeno je. Poslodavac se obavezao da ce se korektno ponasati prema radnicama i da one nece snositi nikakve posledice zbog ucesca u strajku. Kao sto se vidi, radnice putem strajka nisu resile osnovno pitanje i bile su prisiljene da uz minimaine nadnice nastave posao. U toku rada one su iscekivale povoljnu priliku da postave ponovo zahteve za povisicu plata. Kada je doslo do vece potraznie njihovih proizvoda na trzistu, poslodavac je insistirao na povecanju produktivnosti rada. Radnice su pristale na to ali uz uslov da im se povecaju nadnice, s'fC> j e i ostvareno da ne bi ponovo doslo do strajka:133 U Beogradskoj fabrici trikotaze ,Sumadija" bilo je zaposleno oko 250 tektilnih radnika i radnica. NaroCito su radnice bile slabo placene i zato su trazile povecanje nadnica. Prekovremeni rad se nije posebno placao, a postupak prema radnicama je bio grub i necovecan. Posto pos!odavac nije prihvatio njihove zahteve, one su obustavile rad. Sa upravom preduzeca odrzani su 18. maja 1938. godine pregovori, ali se nije postigao nikakav sporazum. 134 Septembra 1938. godine stupili su u strajk tekstilni radnici i radnice u Bitolju, medu kojima su u vecini bile zene. Oni su trazili povisenje nadnica, koje su bile minimalne, medutim, poslodavci na to nisu pristajali. Strajk je trajao vise od mesec dana i u njemu su se s posebnom upornoscu i cvrstinom isticale radnice iako su bile veoma mlade .'as 133 Dr.Zavn·i arhiv Sanaje\llo (u da·ljem tekstu: DAS), B. U. drinske han-ovine, pov. DZ br. 1783/1938; Jugoslovenski list, Sarajevo, 69, 23. mart; 73. 27. mart; 77, 1. april; 106, 6. maj 1938; Paduut£-;ce noauue, 18, 1 . .Maj 1938, 19, 6. .4taj 1938; 22, 27 . ..w.aj 1938; Dana Beg-iC, •n. n., 172; Ankica Al_b ahari, n. n. 347 1 348. 13 4 Paih£U'tt:Ke Koaune, 21, 20 . .M.aj 1938; 11oJtUTu:x:a, 10766, 19 . .4taj 1938, 7. " l:lo5 Ne raspolaZe se ·podacima o uspehu J zavr.Setku ovo.g Str.ajika. Paduu'l£1\:e uoauue, 42, 14. OKTo6ap 1938; 44, 28. oKTo6ap 1938. 244 Zagrebacka mehanicka tkaonica je obustavila rad 10. februa:a pod izgovorom da nema posla. Na~on pet da~J.a uprava pre?u~eca je izjavila da je spremna da nastavr ~ rador;n 1 da :ponovo p;rmr na posao sve radnistvo, izuzev pet radmca koJe su brle ?rganrzova?e i najatkivnije u preduzecu. Zbog takve odluk~ 84 radn;ce. su stuprle u strajk koji je trajao do 12. marta 1938. godine. StraJk Je uspeilno zavrsen sklapanjem kolektivnog ugovora, kojim je, pored ostalog, postignuto povisenje plata za 8,5. odsto.':• .. . . . U zenskim krojackim salomma u Zagrebu lllJe brio kolektrvnih ugovora u poslednjih 15 godina. Radnice su ;adile pod vrlo teskim uslovima za minimalne nadmce. Kada za':rse ~anat, ?mage od njih su radile jos po godinu dana kao praktrkantr ~.ez r_!<akve naknade. Radno vreme se kretalo od 8 do 12, pa 1 VIse, casova dnevno bez nadoknade za prekovremeni rad. . • . T~kvi uslovi rada su hili nesnosljivi i zato je stuprlo u s~raJk 26. maja 1938. godine 350 do 400 radnika i r_a?nica z~posle':'r~ u kroja(:kim salonima u Zagrebu. Njih 20_0 su bilr o~gamz~vam Clanovi Ujedinjenog saveza sivacko-odJevmh radmka 1 radmca J~go­ slavije. Strajk je uspesno okonca? 29. maJa, a sutr~dan Je potprsan kolektivni ugovor kojim je predvrdeno: pravo orgamzovanJa. u strukovnu sindikalnu organizaciju; 8-casovno radno vreme u ~v::m sa:onima koji uposljavaju vise od 15 radnica, a u ostahm naJvrse 9-c>;sovno radno vreme; priznavanje radnickih poverenika i Prvog maJ~ kao medunarodnog praznika rada. Prema ug~voru, prekovrem_<;_m rad se placa za 50 odsto, a rad z.~ vreme p_razn~ka za 75 odsto vrse. Obolele radnice koje su tek zavrsrle zanat rznosr za prva tn meseca 110 dinara nedeljno, a kasnije da se povecava. Nedeljne plate za zene od 110 do 200 dinara povecavaju se za 10 odsto, a od 200 _do 400 dinara za 5 odsto. Za muilkarce koji primaju 300 dmara nede!JnO plate se povecavaju za 10 odsto, a z~ sve ostale za ~ odsto. _Jed~a od najvaznijih odredaba ovog kolektrvnog ugovo_ra Jeste. ukidanJe rada na akord u svim zenskim salonima i uvoden]e nedelJne, odnosno satne plate. Medutim, u Zagrebu je ubrzo izbio jos jedan strajk . krojackih radnika i radnica. 137 • Avgusta 1938. godine strajkovali su cinovnici osiguravaJ';'erh drustava u Zagrebu, medu kojima je bio veliki bro) ~ena. On~. s~ zahtevali donosenje kolektivnog ugovora, air vlasmcr su odbrJah pregovore dok se sluzbenici ne vrate na P;:>sao." 8 •• U Splitu je 14. jula 1938. stuprlo u stra]k vrs~ od 7?0 gradevinskih radnika. Strajk je trajao sedam nedelJa .' . ~IO Je_ veoma dobro organizova~. Zene s~ ucestv?val~ ': l'nkuplJ_ar;Ju p~rloga za strajkace j orgamzovan]U 1 radu s_tra)kackrh kuhm]a. ko]Ih Je U Splitu bilo 8. Zbog zabrane rada smdrkalne orgamzacrJe, ove kuc Jlinje su bile smestene u privatnim dvoristima u gradu. U to vreme, 27. jula, u Split je dosao Milan Stojadinovic i tom prilikom u gradu 1313 Podaci ·su uzeti i 7izve.Staja USSORJ, fond Radni-Dke kornore Zagreb, 1938; Zene Hrvatske u radn'i-Ckom pokretu ... , 348, 349. 137 Istot 362 ~ 363. . . . .. 13a St:oo.jka~i su zahtevali IPOSredovanJe mrspelkOIJe roda. Ne_}-a.spolaZe se podaainlla ·o zavrSetlru OIVog Strajka. Zene Hrvatske u radmckom pokretu . .. , 366. 245 �su izbile velike politicke demonstracijeprotiv vlade i Stojadinoviceve profasisticke politike. Strajkom gradevinara pojacan je efekat ovih demonstracija koje su trajale od 8 sati navece do ujutru. U vezi s tim demonstracijama bile su uhapsene Ruzica Markovic i Tonka Maric. 139 Radnice u Fabrici carapa ,Izak Perl" u Bjelovaru bile su vrlo slabo placene, a uz to su bile proganjane i maltretirane. Zbog toga je vecina njih stupilo u strajk 11. oktobra 1938. godine koji je nakon izvesnog odugovlacenja zavrsen posredovanjem delegata Saveza sivacko-odjevnih radnika-ca iz Zagreba i potpisivanjem kolektivnog ugovora. 140 Vecina radnika i radnica u Tekstilnoj fabrici ,Ivancica" u Zagrebu bilo je organizovano u Savez tekstilno-odjevnih radnika i radnica. Njihove nadnice, kao i u vecini tekstilnih preduzeca, bile su dosta niske i ani su putem sporazuma nastojali da im se povise plate. Posto poslodavac nije prihvatio zahteve, 200 radnika i radnica iz ovog preduzeca stupilo je 17. aprila 1939. u strajk. Zahvaljujuci dobroj organizaciji i jedinstvu radnika, strajk je uspesno zavrsen 3. maja. Zakljucen je kolektivni ugovor s preduzecem, kojim se predvida povecanje nadnica za 30 odsto, i primljeno je 6 zakonskih radnickih poverenika koje je predlozila sindikalna organizacija. ,Radnice su u ovom strajku bile glavna snaga strajkaca i one su pokazale veliku odlucnost i borbenost. 141 Radnici i radnice Tekstilne fabrike ,Frank i Joski" u Karlovcu podnele su preko podruznice Saveza odjevnih radnika i radnica zahtev za sklapanje kolektivnog ugovora i povecanje plata. Uprava fabrike je odbila da potpise kolektivni ugovor, jedino je pristala da, prema svom nahodenju, izvrsi povecanje Plata. Radnici i radnice na takva obecanja nisu pristali, pa su 23. maja 1939. godine stupili u strajk, koji je trajao 14 dana. Strajk je uspesno zavrsen potpisivanjem kolektivnog ugovora kojim su povecane plate za 0,50 dinara po satu. Ovim povecanjem tkaci su placani po satu 3,75 do 4 dinara, a spularice 2,75 do 3 dinara. 142 Putem strajka u Zagrebackoj fabrici svile ,S. Trebitsch i sin", radnici su izvojevali kolektivni ugovor i normalne uslove rada. Podruznica Saveza tekstilnih radnika i radnica sa upravom preduzeca obnovila je taj ugovor maja 1939. godine, koji je vazio godinu dana. Novembra meseca doslo je do likvidacije stare fabrike i s tim je automatski prestao da vaZi sklopljeni kolektivni ugovor. Umesto nje osnovano je novo preduzece ,Zagrebacka industrija svile d.d.", u kojoj su nastavili posao isti radnici i radnice. Oni su postavili odredene zahteve novoj upravi preduzeca pre nego sto je poc:o ra~l. Nakon izvesnog odugovlacenja i nekoliko pregovora konacno Je doslo do sporazuma kojim su garantovane plate na sat od 4,25 do 5 50 dinara. U odnosu na ranije zarade, ova povecanje je iznosilo 9' odsto, sto je predstavljalo jos jedan uspeh sindikalne organizacije koja je vodila pregovore. Pored povisice plata radnici i radnice su putem pregovora dobili 3 do 6 dana placenog godisnjeg odmora. Ovo je bila cetvrta tekstilna fabrika koja je svojim radnicima placala godisnji odmor. u preduzecu je postojala partijs_ka orgar:iza~ij~ u kojoj je bilo i 6 radnica. 148 Ona je uspela da ostvan potpum utrcaJ medu radnistvom, koje se putem organizacije izborilo za vece plate i bolje uslove rada. Krajem 1939. godine pune tri nedelje strajkovalo je 120 radnica u Fabrici cokolade ,Kaiser i Stark" u Osijeku. One su vise godina radile pod veoma teSkim uslovima uz izuzetno niske nagrade. Usled salnog poskupljenja zivotnih namirnica njihov polozaj je postao neizdrziv. .Zene su vrlo dobro organizovale strajk. Ujutro rano i uvece kasno nisu nikom dozvoljavale da -pride ni blizu fabrickog ulaza. Oko fabricke zgrade one su postavile satore, drzale strajkacke straze i sakupljale priloge u novcu i hrani za strajkace. Putem sabirnih akcija Iijih su materijalno pomogli i drugi gradani Osijeka, koji su pokazali solidarnost u borbi za radnicka prava. Radnice iz Fabrike cetaka ,Sava" pridrul:ile su im se u cuvanju straza i na taj nacin povecale broj ucesnica u strajku. Zahvaljujuci borbenosti i izdrzljivosti radnica u strajku, poslodavci su popustili i pristali na potpisivanje kolektivnog ugovora kojim je utvrdena prosecna povisica plata za 15 odsto, obavezna isplata ,bolesnickog tjedna" i uposljavanje starih radnica .. Naj':'ise su povisene plate radnicama sa najnizom nadnicom, taka da Je omma koje su imale nadnicu 12 dinara povisica iznosila 33 odsto.'" Uspesnim vodenjem i okoncanjem ovog strajka, zene su pokazale primer drugim osjeckim preduzecima kako se putem organizovane i istrajne borbe mogu ostvariti njihova prava. U kudeljarama u Vojvodini bio je zaposlen veliki broj zena, koje su radile u nehigijenskim prostorijama punim prasine, usled cega su cesto pobolevale. Njihove nadnice takode su bile vrlo male, pa je usled toga u jesen i zimu dolazilo do strajkova u ovim preduzeCima. Na primer, u 7 kudeljarskih preduzeca u Parabucu bilo je zaposleno 208 radnika i radnica od kojih 62 muskarca i 146 zena. 139 Isto, 368. Gotovo rpol0'\11i1Tha radnica u ovom preduzeCu bhl.o je uClanjeno u HRS, dok ·su ostale rbhl-e neorg.anizwane. Jedina ,kandida-tkinja za izbor za mdniCkog po-vereni:ka bila j-e jed.na Clanica HRS-a koja je, umesto da za.Stiti radndlke, s njfuna po.stUJpala toliko neljudski da je dollaz.Uo i do irn.cidenata. Zbog ova1kvag njenog odnosa dve treCLn.e radnica zatraZile su od p_qsl,o-davca da je otpusti. PoSto je poslodavac odbi~o nj.Lhov zahtev, radnice su obusta;vile rad. (PaChtu-tt?Ce uosune. 43, 21~. o'K:To6ap 1928· Zene Hrvatske u radniCkom pokretu ... , 371-372.) ' 141 Pad'HtU'1~iKe 1toauue, 17, 28. anpu.ll. 1939, 7, 19, 12 . .uaj 1939, 6; Zene Hrvatske .u radniCkom pokretu ... , 385. 142 .Zene Hrvatske u radniCkom pokretu ... , 390. 140 246 143 Pol'OV'in·o-m 1939. 1g-odillle uspeSn>O je S~ajkovalo 65 teksti:1nih radnilrn. i raodnica u Fa.brici. ~oarCbpa ,,SiLk" ru Zagrebu. (Zene Hrvatske u radniCkom pokretu. ... , 404 i 405; AIHREPH, MG-43-4-5 SeCanje RuZe TuvkoV"ic.) 144 u to vrem.e Strajkovali .su radnioi i radnice osjeCke Fabdke SeCera ·koji su se takode iZlborilri za povi"Se111je plata. Putem sporazuma ~radndce Fabrike kekoo. oi. .dvopeka tt Wolf u BjelCYVa:ru .postigle su sklapanje poV'Oljnijeg kolektivnog· ug.ovora tSeptembra 1939. godine. Taj -ug.Qovor je, ;pored ostalih, potpisalo pet radnica. (PaiJ'liU~%e uo~une, 48, 1. de"4eJt6ap 1939; .Zene Hrvatske u ra.dniCkom pokretu .• . , 403 [ 4;04. 247 �Iz navedenih razloga vecina ih je stupila u strajk 20. septembra koji je zavrsen 3. oktobra 1939. godine. 1" Novembra i decembra iste godine strajkovalo je 700 kudeljarskih radnika i radnica u Srpskom Mi!eticu, jer im poslodavci nisu hteli potpisati kolektivni ugovor. Posredovanjem inspektora rada 8. decembra doslo je do sporazuma izmedu poslodavaca i radnika i sklapanja kolektivnog ugovora, tako da je strajk uspesrio zavrSen.146 U zimu 1938-1939. godine bilo je mnogo nezaposlenih u Velesu, sto je tesko ekonomski pogadalo pojedince, a narocito monopolske radnike i radnice. U decembarskim izborima 1938. godine veCina monopolaca je glasalo za kandidate opozicije zbog cega su takode dobijali otkaze. Nezaposleni radnici i radnice su vrsili pritisak na organe vlasti da im se nade posao, jer je od toga zavisila egzistencija njih i njihovih porodica. Od strane sreskog nacelnika bila je izdata naredba da se na rad primaju samo oni koji imaju preporuku od Jugorasa. Uprava monopola u Beogradu resi!a je da Duvanskoj stanici u Velesu dodeli na preradu malu kolicinu duvana, sto je moglo da uradi oko 700 radnika i radnica. Zbog toga ovo preduzece nije moglo da primi na posao januara 1939. ni sve radnike iz prosle godine, a njih je tada u zimskim danima u monopolu bilo zaposleno 1 600. Tako je bez posla ostalo okq 800 monopolskih radnika i radnica u Velesu. Svakog 1.. i 15. u mesecu oni su sa svojim porodicama dolazili pred Duvansku stanicu da traze posao. · Partija je po kucama organizovala vecerinke na koje su se ~akupljali mladi radnici i radnice. Tu su citali vaznije clanke iz stampe, vodili diskusiju o pojedinim teorijsl@m pitanjma, pevali borbene pesme i recitovali. Tim putem Partija je uspevala da vrsi uticaj na radnike i da ih priprema za predstojece konkretne akcije. Na tim skupovima, 13. januara, dogovaralo se o radnickim demonstracijama koje su trebalo da se odrze kroz tri dana. Kada je 16. januara bio prijem nezaposlenih radnika i radnica u Duvanskoj stanici u Velesu, uprava preduzeca je obecala da ce na posao primiti oko 300 zena, a ostalima je saopsteno da se vrate kucama, jer za njih nije bilo posla. Ogorceni zbog ovakve odluke svi radnici i radnice su krenuli demonstrativno kroz grad. Njima se pridruzio veliki broj gradana sa ulice, taka da j e oko 1 000 demonstranata stiglo pred zgradu sreskog nacelnika, uzvikujuci razne parole koje su bile uperene protiv nezaposlenosti i protiv rezima. Tu su se zadrzali nekoliko minuta, a zatim su otisli do opstinske zgrade i nastavili sa uzvikivanjem parola. Tada se pojavio predsednik opstine na balkonu i napao radnike i radnice sto demonstriraju bez potrebe, jer postoji opstinska uprava koja pomaze bednike u nevolji''. Da bi utisao demonstrante, on je obecao da njihove te 1 5 : ~ • Podaci irz. izve&taja RadniCke lromore N ovi Sad, Isborijski a:rhdv AP V•OJ'V'Odlne Sremsiln Karlovoi 49-VI-3858), 36284, 37419, 37114, 39494, 4853!/39. (lstonJsk.i arhtv PK SKS za Vojvodinu, br. 20494 - p.rep~s). 1 6 ~ Pc:daci i z,izv:e.Staja Radni.Oke kom.ore Novi Sad, !JstorJ.jS!ki arhiv AP VoJVOd.ine, Sremskl Karlovoi VI-47661/46797. - lstarijslkii arhiv PK SKS za Vojvodinu, lbr. 20477 - prepLs. 248 zahteve dostaviti banu vardarske banovine, predsedniku vlade i ministru za socijalnu politiku, kao i Upravi drzavnih monopola u Beogradu. Sa ovim obecanjem radnici i radnice su se s!ozili i odredili su delegaciju koja ce precizirati njihove zahteve, a ostali su se razisli kucama. Sutradan, 17. januara, oko 1 500 demonstranata je doslo ponovo pred Duvansku stanicu trazeci da se· zaposle, a zatim su krenuli kroz grad. Upravo toga dana bio je pazarni dan i demonstrantima se pridruzilo mnogo seljaka i drugih gradana, koji su bili imucni i nisu trazili posao. Demonstracije su se pretvorile u pravi politicki protest protiv rezima. Policija je pocela da puca i udara kundacima, ali nije mogla da rastera demonstrante. U noCi izmedu 16. i 17. januara u grad je specijalnom kompozicijom stigla nova ceta zandarma iz Skoplj a i drugih mesta vardarske banovine, ali bez obzira na pojacanja, nisu ostvarili postavljeni zadatak. Demonstranti su agitovali da se sakupe i sledeCi dan i demonstriraju, ali ih je policija u tome sprecila. U gradu je bilo objavljeno opsadno stanje i niko nije smeo toga dana da izlazi na ulicu. U demonstracijama je ucestvovao veliki broj zena, prema kojima je policija bila nemilosrdna, kao i prema muskarcima. 147 Ovo su bile jedinstvene politicke demonstracije monopolskih radnika i radnica pocetkom 1939. godine, kojima su se u znak solidarnosti prikljucili seljaci i drugi gradani. One su odrazile jedinstvo svih radnika i njihovu spremnost da se bore za svoja prava. U Radionici cilima Evropidisa Mistakidisa u Skoplju bilo je zaposleno 1940. godine 70 radnica, od kojih su 25 do 30 njih bile deca ispod 12 godina. Uslovi pod kojima su radile ave radnice bili su veoma teski. Prostorije su bile male, zagusljive i bez ikakve ventilacije, tako da su radnice cesto obolevale, i to najcesce od tuberkuloze pluca. Ovo je naroCito tesko pogadalo decu koja nisu bila socij alno osigurana, pa prema tome nisu imala pravo na zdravstvenu zastitu. Najvece nadnice u ovom preduzecu iznosile su 12 dinara, a bilo je radnica koje su primale i po 4 do 6 dinara dnevno. DevojCice su radile bez plata, jer su ucile zanat. Vlasnik im je davao nedeljno svega po dinar-dva i na taj nacin bezobzirno iskoriscavao njihovu 147 Institut za nacionalnru istoriju Skopje Arhiv za radniC.l{i pokret, fond III armijsk:e oblasti; foto~apij,a •br. 513 i 514: Nilkola K·i•I"kov i Mila-n Slanev, Barame leb, RadniCkli 'I.Llliverzitet ,Titov V€1les" 1959. gcdine. Prvi ,poku.Saj Strajka monopolskih r.adnik,a i radnica u Velesu bio je 1937. g.odine. Oni su postavili zahteve za porveCanje na,dnica i hmnanijti. IP'o·stUipak prema radnidma. Zbog toga su •stupi-H u j-ednoCasovni p,11otestni Strajik k;oj,i nije znaCi·o ·mnogo, aU je predstavljao rprvi organiz.ovani ilmrak u -bo~bl za l!"adni6ka rprava. Posle toga uCv11stHa ~Se partijska i sirnditkalna organ.izacij.a, koja je od 200 rporasla na 1300 Clanova. Aprnla 1938. godine doGJ.o je ponovo- ·do Strajka monopolaca u Velesu, jer je upravntk. preduzeCa od.bio njih«;JtVe zahteve ru pogledu poveC:anja plata. Poole obj.ave Strajtka, u krug fabmCke zgrade uSli su Zandarmi i polic-ajci da uhratpse organizatore .§trajka, ~li u tome nis uuspeli. Putem .pregovora uprava -preduze6a je <pristala na sasvim beznaCajne poviSice nadnica -od jednog do dva dinaora. Iako radnici nisu biH s tim zadovoljni, onl su tprekinuli Straj·k i na,stavdJ.i posao. (Vera Andos-ka, StrajkoVl monopolskih Tadnika u Velesu. CetTdeset godina.. . knj. 3 . . . 280, 281 ' 249 �radnu snagu. Kao sto se vidi, ove n,_dnice su bile ispod svakog minimuma, narocito u ovo vreme kada je skupoca naglo rasla. Uz to je poslodavac dodeljivao svakoj radnici po· jednu ucenicu radi eega im je odbijao izvestan procenat od redovne nadnice. U to vreme veliki broj nezaposlenih zena trazio je ma kakav posao, tako da ove radnice nisu smele postavljati pitanje povecanja nadnica, jer su se bojale otpustanja s posla. Pod uticajem partijske organizacije spolja, skoro sve radnice u ovom preduzecu ukljucile su se u URSSJ i pocele organizovano da nastupaju preko sindikalne strukovne organizacije u borbu za svoja prava. Posto su ovakvi uslovi rada bili neizdrzivi, radnice su p'reko organizacije zatrazile povecanje nadnica od 1 do 2 dinara za 1 000 cvorova i zahtevale donosenje kolektivnog ugovora kojim bi se u dobrom delu izmenili uslovi rada u preduzecu. N acrtom ugovora one su, pored ostalog, zahtevale povecanje nadnica za 50 odsto, 8-casovno radno vreme, placanje prekovremenog rada za 50 odsto, poboljsanje uslova rada, prekidanje sa maltretiranjem radnica i priznavanje 1. maja kao medunarodnog praznika rada. Posta na prvim pregovorima vlasnik nije hteo pristati na zahteve radnica, one su stupile u strajk. U toku strajka radnice su nailazile na razne teskoce, jer je poslodavac nastojao na svaki nacin da slomi Strajk. I pored toga sto su na vlasnika vrseni odredeni pritisci, on nije lako pristajao na radnicke zahteve. Za vreme strajka poslodavac je na posao primao nove radnice, ali one nisu mogle tako brzo da nauce tkanje dlima, pa je od toga morao odustati. Radnice su ostale uporne u -svojim zahtevima i nosle nekoliko dana strajka poslodavac je morao da popusti, taka da j e straj k sa uspehom zavrsen. Kada su se vratile na posao radnice su u svakom odeljenju iltabrale radnicke poverenike i trazile da im se poboljsaju higijenski uslovi za rad. Posle strajka uslovi za rad su postali mnogo snosljiviji, radnice su bile aktivne u sindikalnoj organizaciji, a ubrzo je formirana i skojevska grupa, koja je okupila vise mladih radnica. 148 Veliku pomoc u toku strajka radnicima su pruzili studenti i napredni gra<lani Skoplja. U prvoj polovini 1940. godine u strajk su stupili radnici i radnice u Tekstilnoj industriji ,Vardar" u Skoplju zato sto im poslodavci nisu hteli povisiti nadnice koje su, u odnosu na poskupljenje zivotnih namirnica, bile veoma niske. Strajk je trajao 15 dana i na kraju je bio slomljen. 149 Iako su radnici i radnice u tom strajku pokazali punu solidarnost, ipak nisu. postigli odredeni uspeh. Tokom 1940. godine u Bosni i Hercegovini dolazi do sve cescih tirifnih pokreta i strajkova u kojima znatnog ucesea uzimaju i zene. U Duvanskoj stanici u Ljubuskom bilo je zaposleno 650 radnika i radnica, od toga 73 muskaraca i 577 zena. Zbog otpustanja s posla 20 radnika i radnica, oni su stupili u strajk 5. januara 1940. godine. 148 Hama pe"t, rUst za drutStvena, lk!ulturna i privredna I}Jitanja, CKOIIJbe, ro,D;. II, 18, 14.. JYH 1940; Den k a Dim ova, C'ilimarski Strajk 1940. godine, Cetrdeset godtna ... , knj. 3, 311; Institut za nacion·alnu distoriju Sk:opj.e Arhiv za rad:n'iOkri pokret, SeCanje Denk:e Dimove. 149 250 Haw.a pe'lt, 18, 14. jy'H. 1940. ' I Kako su se cene zivotnih namirnica stalno povecavale, strajkaci su takode trazili da im se povecaju nadnice. Posredovanjem organa vlasti strajk je zavrsen posle tri dana. Bez obzira na to sto je strajk kratko trajao, on je bio znacajan, jer su u njemu ucestvovali sko~o svi zaposleni radnici i radnice, i zahvaljujuci toj masovnosti, on Je uspeo da zainteresuje i odredene politicke faktore kojima je bilo u interesu da se ova borba radnika sto pre zavrsi. 150 Drugi veCi strajk zena radnica u Hercegovini bio je marta 1940. godine. U Fabrici platna d.d. u Vitkovicu kod Mostara bile> je zaposleno oko 60 do 70 radnica koje su radile pod teskim uslovima za veoma male nadnice, tako da su mnoge od njih primale· ispod 10 dinara dnevno. Zbog toga su one od poslodavca trazile· povecanje plata, ali on na to nije pristao. Pododbor Saveza tekstilno-odjevnih radnika-ca u Mostaru predao je 16. marta sreskom na-· celniku u Mostaru pismene zahteve za poboljsanje radnih uslova. i povecanje plata zaposlenim u ovoj fabrici. Oni su trazili: da se nadnice povise od 16 do 25 dinara radnicama, a 30 dinara radnicima; da se prekovremeni rad plati za 50 odsto vise; da se isplata vrsi svake subote; da se u slucaju poskupljenja zivotnih namirnica povecavaju i nadnice; da se poslodavac obaveze da nece praviti smetnje· radnicima, koji su organizovani u sindikalne organizacije; da se· izbor radnickih poverenika vrsi po prooisima Zakona o zastiti rad-· nika i da ugovor vazi godinu dana. Poslodavac je odbio da vodf pregovore o zahtevima radnika i radnica i zato su oni 19. marta. objavili strajk. On je medu radnicama nasao dva strajkolomca koji su pomocu policije pokusali da udu u fabriku. Strajkaci su se suprotstavili ovim pokusajima policije i kada je u njihovo ime istupio· sekretar podruznice tekstilno-odevmh radnika, policija ga je odmah: uhapsila. Zbog hapsenja sekretara podruznice radnici i radnice su poceli da demonstriraju pred Upravom gradske policije i njima se ubrzo• prikljuCilo vise gradana, tako da ih je u demonstracijama bilo oko 300. Pod pritiskom demonstranata policija je bila prisiljena da posle tri sata oslobodi sindikalnog funkcionera. Treceg dana strajka. u gradu su bile pojacane policijske i zandarmerijske patrclP. Tada je uhapseno 11 radnika i 7 radnica. Sresko nacelstvo u Mostaru trazilo je da se zabrani rad URSS-a, da se raspuste radnicke orga-nizacije i da se zatvori Radnicki dom u Mostaru. Radnici i radnice su ostali dosledni u svojim zahtevima i niima se pridruzio veliki broj gradana, koji su poceli osudivat.i p~stupke vlasti, tako da je strajk poprimao sve vise politicki karakter. U ta-kvoj situaciji vlasnik fabrike je, po preooruci vlasti, pristao na sve· radnicke zahteve i tako je strajk uspesno okoncan 25. marta 1940. godine. Prilikom pocetka rada poslodavac je otpustio nekoliko rad-nika, inicijatora strajka. U organizaciji ove radniCke akcije uce-· stvovao je Mesni komitet KPJ za Mostar. 151 1so AlRP Sarajevo, RP II/371-9465; Dana Beg.iC, n. n. 175. "' AIRP S!l<'ajevo, RP II/441-9475; RP II/447, 448, 450, 452, 453, 455,. 458; Dan a M i 1 i Ce·v i C, Strajk je uspio, Cetrdeset godina ... , knj. 3, 327; D Z em a 1 A I i k a 1 f i C, RadniCke akcije u Mostaru u godinama pred' rat, Cetrdeset godina ... , k.nj. 3, 325. 251 �. Septembra 19~0. godi_ne u Sa~a~evu je strajkovalo 140 krojac~1h radr;1ka ~ radmc~. kaJ1 ~u rad1h u konfekcijskim radionicama 1 kod pr::'atmh zanath]a. Om su stupili u strajk posto su poslodavci odb1~1 n]1hov~ zahteve za pove~anjem nadnica. Strajk je uspesno zavrsen, poshgnut Je sporazum 1zmedu poslodavaca i radnika i izvrseno je povecanje nadnica.152 • . Krajem iste. godine otpocele su pripreme za strajk radnica i ~vel) a belog_ rub!] a u SaraJevu. Radnice su uputile zahtev UdruzenJu zanathJ.a z_a gra~.' srez Sarajevo i trazile povecanje nadnica, obave~no placanJe god1s~]eg odrr;ora najmanje 14 dana i sklapanje kolekhv;wg. U!(OV~ra. Posta se _m]e udovoljilo njihovim zahtevima, 90 radmc_a 1 svel]a b~log_ rubl]a Je stupilo u strajk 14. decembra 1940. godme. One s': stra]kova}e do kraja meseca, a zatim je doslo d? z~brane Ul!;SS~ 1 ta~o Je strajk zavrsen neuspesno.15' U orgamzaC1J1 ovog stra]ka ucestvovala je sindikalna komisij a Mesnog komiteta KPJ za Sarajevo. •.• Stalno __ poskupljiyanje zi':?tnih namirnica i poremecaje na trz1s~u naroc1to J<; osecala ra?mcka klasa, jer se nadnice nisu propo!cwnalno povecavale, pa Je dolaz110 do sve cescih strajkova u · sv1m krajevima u zemlji. • . P~cetko;n 1940. godine u ,Zagrebackoj industriji svile d.d." straJ~ )e traJao p~nih de':et nedelja. U ovom preduzecu pretezno s':'. bile zaposlene zene, koJe su se narocito isticale u borbi za radmcka prava. P~sto radnici i radt;ice_ putem sporazuma sa poslodavcem m~u mo~h da ?stva':.e povecanJe plate i poboljsanje uslova za rad, nJ_1h 80 Je _stup1lo ':' _st~aJk. Om su hili uporni u borbi za svoja prava 1 ;ta kra]u su pr~s1h_h poslodavca da pristane na sve njihove zahteve 1 ~otPise kolekhvm ugovor, kojim su r~1.1lisani radni odnosi u preduzecu.'54 · U ':_agrebackoj Fabrici dugmeta ,Meba" uglavnom je hila za:posle~~ zenska radna snaga. Radnici i radnice u oVom preduzeCu 1zbonl_1 su se tokom jeseni _1940. god~ne za dodatak na skupocu od 0,_50 dm~~a J?O satu. _Meduhf?, skupoca je toliko naglo rasla da ani m s pov1semm nadmca~a ms? mogli da podmire najosnovnije ziv?tne potrebe, tako da Je stan)e postalo neizdrzljivo. Radnici i radmc:e ~u ponovo traZili povecanje nadnica, ali je poslodavac odbio taJ n)1hov zahtev. Premda je hila jaka zima, oni su stupili u strajk decembra 1940. i nastavili da strajkuju januara 1941. godine, sve . u U vr~me ovog Str:ajka. u 30 krojaCJdh ra.dlionica u Sarajevu bilo Je mpors!eno {J~k:o, lOOv.~ad;ruca 1 sveg·a 4 radnika. Istovremeno je bilo za~ posleno 1 90 u:c~-lCa CIJe Je ·radno vreme trajalo od 9 do 12 Casova dnevno. (D a .n ~ 3 B e _g 1 c, n. n., 178; ~-ugoslovenski list, 223, 20. s_eptembar 1940, 5.) . . u_ Jsto v-reme voden-1 su 1J!regovor1 izmedu predstaVIllika radnilka 1 radmca 1 Uprav-e Fabni!k:e Carapa ,KljuC" u Sarajevu •kojima je predviOeno d~v1se prekovremerui rad plati 50°/o v.fSe a rard nedeljom J. praznikom 10~% .Vlse; -d~ .se redovz:-o :p!aCa bol:sniOka ~edelja i vojna veZba; dta se ,pnzn~J~ radni·Cke -org-amzaciJ~, radmCki poverenici i 1. maj za radnUCki pra,_zn1k_, da .. se bolesne radmce ..po. ozdra·vljenju ponovo prime n.a posao. Nestt? kasmJe0 Uprava preduzeca ]e pnistala da poveCa radniclma-cama nadn;ce . za ~? /o s" vaZnoSCu od 1._ j.anuara 1941. ~odine. Medutim do o•v-og povecanJa m]e doslo. (D. an a Beg J C, n. n., 179.) ' 154 2ene Hrvatske u TadniCkom pokretu . .. , 428. 2 252 dok njihovi opravdani zahtevi nisu prihvaceni. U strajku je uce" stvovalo 300 radnika i radnica, od toga vise od 200 zena. Oni su formirali strajkacki odbor, organizovali strajkacki logor i pred fabrikom se smenjivali na strazi. U logoru se odvijao poseban nacin zivota. Zene su radile rucne radove, zatim su spremali i izdavali zidne novine, vodili diskusije o pojedinim aktuelnim pitanjima, igrali sah, mladici i devojke su organizovali muziku i pies. Strajkacka kuhinja je obezbedivala obroke za strajkace i njihove paradice. Zahvaljujuci dobroj organizaciji ove akcije, radnici i radnice su izdr2ali do kraja i strajk je zavrsen s potpunim uspehom.155 Tarifne nokrete organizovali su radnici i radnice Koncerna papira, Tekstilne fabrike ,Gaon" u Zagrebu, zatim fabrika trikotaze, Industrije pletene robe ,Zenit", ,Zagrebacka indutsrija svile", .Tekstilne fabrike ,IVanCica", Fabrike ,BraCa Holcner~', Fabrike Carapa,_ r,Silk", Fabrike rubaca ,BraCa BureS", i Tekstilne fabrike ,Han i N ettel''. U ovim zagrebackim preduzecima bio je zaposlen ve!iki broj zena i vecina ad njih su prethodnih godina strajkovale da bi poboljsale uslove za rad u preduzecu i izborile se za vece n.adnice.'56 Povodom zabrane klasnih radnickih sindikata, u mnogim preduzeCima su organizovani zborovi, demonstracije i Strajkovi u kojima: su aktivno ucestvovale zene. u znak' protesta zbog raspustanja URSSJ-a, 2. i 3. januara radnici i radnice obustavili su posao u Fabrici ,Lipa Mil", Zagrebackoj industriji svile", Fabrici ulja, Fa-· brici trikotaze ,Gaon", Fabrici elektricnih baterija ,Paspa" u Zagrebu. Tom prilikom odrzani su protestnl govori u kojima je osudivan re~im zbog napada na radnicku kiasu, zabranom njenih klasnih organizacija koje su jedino bile dosledne u borbi za radnicka prava. Policija je odmah pohapsila govornike i organizatore tih strajkova medu kojima je bilo 6 muskaraca i 8 zena. Svi su kaznjeni sa po 30 dana zatvora i progonom iz Zagreba na tri godine. Sledeceg dana navece, prema izvestaju Redarstvenog ravnateljstva Zagreb, komunisti su pokusali da orgimizuju protestne demonstracije na Kvaternikovom trgu u Zagrebu. U tome se posebno istakla Dragica Koncar, privatna namestenica, koju su uhapsili i kaznili sa 30 dana zatvora i progonom iz Zagreba na tri godine. 1" Tokom 1940. godine u mnogim vojvodanskim preduzecima dolazilo je do strajkova usled niskih nadnica i slabih uslova za rad. Posle isteka vaznosti kolektivnog ugovora u Kudeljari Kesner An~ tona u Prigrevici doslo je do smanjenja plata za 10 do 15 odsto. Zbog toga je od 17. do 20. juna 1940. godine strajkovalo 60 radnika 1 55 Zenski svijet, 15, januar-jebruar. 1941; Zene Hrvatske u radniCkom pokretu ... , 456. 1 56 Zene Hrvatske u radniCkom pokretu ... , 45.6. 15 7 Isto, 453. Dragica KonCar - rod-ena 1915..godi:ne u 'se1u JoSan, Udbina, Gospd.C; u GospiCu i ZagrebU zavrSila pet razreda gimnazije, a IPOtom kao radnica bila zaposlena u zagrebaCkim fabrikama; J:IajduZe rad:ila u fabrici ,Srimens"; u KPJ primljena 1938; bUa je Clan Rejonsko.g komiteta KP.I na '.I;'reSn}evlk.i. u Zagrebu i sin-dikal:ni funkcioner u URSS-u; neko vreme l"'adila u tehnidf Centralnog komiteta; u NOB stupila 1941. godine; uhapSena avgusta 1942. u Zagrebu; ubijena u ustaSkom zatvoru posle -strahovitog mu.Cenja. ProglaSena je za nar.odnog heroja 1952. godine. · 253 �r':1 i 104 radnice ovog preduzeca. 158 Kod ,26 poslodavaca u Srpskom Mileticu radilo je 183 kudeljarska i grebenarska radnika i radnice. Oni su strajkovali ad 9. do 28. oktobra iste godine, trazeci povecanje plata za 20 odsto. 159 Prilikom sklapanja novog kolektivnog ugovora, radnici u Fabrici zice ,Braca Kramer" u N ovom Sadu trazili su povecanje plata. Usled toga je doslo do spora sa Upravom preduzeca, te su krajem jula stupili u strajk svi zaposleni radnici, medu kojima je bilo 170 muskaraca i 76 zena. Strajk je uspesno zavrsen 1. avgusta 1940. godine. Potpisan je kolektivni ugovor kojim je, pored ostalog, regulisano pitanje povecanja plate za 26 do 35 odsto. 160 U preduzecu ,Hartman i kompanija" za izvoz mesa u Subotici, radnici i radnice su trazili sklapanje kolektivnog ugovora i povecanje plata za 30 odsto. Posta Uprava preduzeca nije pristala ni da pregovora o njihovim zahtevima, ani su 17. septembra stupili u strajk u kojem je ucestvovalo 123 muskarca i 132 zene. Strajk je zavrsen 21. septembra 1940. godine gotovo s potpunim uspehom, jer su vlasnici pristali da potpisu kolektivni ugovor i povecaju plate za 20 odsto. 161 Plate krojackih radnika i radnica u Sremskoj Mitrovici iznosile su 2 i 2,50 dinara na sat, a radno vreme kretalo se od 12 do 14, pa i vise casova dnevno. Zivotne namirnice su neprekidno poskupljivale, dok su plate radnika u ovoj struci ostale na nivou zarada iz 1937. godine. Uredba o minimalnim nadnicama propisivala je kao najnizu platu od 4 dinara, a fabricki radnici u istom mestu su trazili povecanje plata za 30 odsto, jer su zivotne namirnice poskupele za 50 do 100 odsto, ali poslodavci na to nisu pristali. Posta vise nisu mogli raditi pod ovakvim uslovima, ani su stu)1ili u strajk 19. oktobra. Strajk je delimicno uspeo, jer se povecanje plata izvrsi!o samo za 15 odsto. 162 Pun mesec dana, od 5. oktobra do 5. novembra 1940. godine, strajkovalo je 145 krojackih radnika i radnica - konfekcionara u Novom Sadu. Oni su traZili povecanje plata za 55 odsto i sklapanje kolektivnog ugovora. Strajk je uspe5no zavrsen, jer su izvojevane povisice plata za 40 odsto. 163 U Novom Sadu bila je uoci rata dosta razvijena tekstilna industrija, koja je zaposljavala pretezno zensku radnu snagu. Medu tekstilcima se osecao jaCi uticaj URSS-ovih sindikata. Postojala je medupreduzetna organizacija KPJ, u kojoj je bilo nekoliko teksti!1 " 8 Strajk je, izgleda, ruspeSno zavrSen, premda nema ·podata'ka o n}ego'Vim rezultatima. (lstori}ski a!1hiiv PK S.KS za Vojvoilinu, br. 20494- p•repis.) 159 Isto. 160 Origin-al izveStaj o Strajku na·lazi .se u Istorij<Skom aa-hiVlt.l AP Vojvo<:fllle u Sremskim Karlwcima, br. 350. VI. 30079. Istorij&lri arhiv PK KPS za V.oj'vcdinu br. 20494. - .prepis. 161 Isto-rijski arhiv AP Vojvodine Sremski Karlovci, br. 409. VI. 37143. - Istorijski arhiv PK SKS z~ Vojvodi·nu hr. 20494, vrepis. 162 ARP, fond sindikata br. 25/40; IA PK SKS, za Vojvod·inu, br. 20494. - .prepis. tas IA =PK SKS za Vojvodinu, 'br. 20494. - prepis. 254 nih radnika i radnica. Ona se postepeno prosirivala, taka da su 1940. godine formirane partijske celije u svim preduzecima tekstilne industrije. Kolektivni ugovor zatrazilo je 7 tekstilnih preduzeca, kojim se, pored ostalog, predvidalo povecanje plata za 20 odsto, priznavanje 1. maja za radnicki praznik i otvaranje jedne trpezarije za radnike u preduzecu. Poslodavci su primili predstavnike radnika i radnica koji su zahtevali potpisivanje kolektivnog ugovora, ali su odbili njihove zahteve. Stoga su radnici i radnice svih 9 tekstilnih preduzeca u Novom Sadu stupili u strajk 17. decembra 1940. godine. U ovom velikom strajku teksti!aca bilo je oko1 500 ucesnika. Strajkom je rukovodila partijska i klasna sindikalna organizacija. Formiran je strajkacki odbor od 40 najaktivnijih radnika i radnica i strajkaca kuhinja za samce. Strajkacima su pomogli i radnici drugih strukovnih organizacija, narocito graficari, i sela Kac i Rumenka u prehrambenim namirnicama. Pregovori za okoncanje· strajka izmedu radnika i poslodavaca bili su zakazni za 30. decemc bar, ali je Udruzenje industrijalaca u Novom Sadu molilo da se rok pomeri za tri dana, kako bi se poslodavci dogovori!i o zajed~ nickom stavu oko potpisivanja kolektivnog ugovora. U tom meduvremenu je usledila zabrana URSS-a, sto se negativno odrazilo na· uspesno vodenie straika. Policija je zaplenila arhivu sindikata, zape~ catila prostorije i uhapsila veliki broj strajkaca, koji su narocito bili aktivni. Medu njima je bilo i komunista. U znak protesta radnici i radnice · su organizovali demonstracije, pa su mnogi ad pohapsenih bi!i pusteni. Tada je vee pocelo osipanje u Strajku. U Risticevoj tekstilnoj fabrici bio je veliki broj strajkolomaca, sto se takode odrazilo na uspeh strajka. Pod ovakvim okolnostima strajk je zavrsen ali neuspesno i posle 2-3 dana radnici su se poceli vracati na posao. Vlasnici nisu hteli da prime na posao oko 400 radnika i radnica koji su ucestvovali u strajku-'64 Poljoprivredni mdnici i radnice u Voivodini ucestvovali su masovno u straikovima za vreme zetve, vrsidbe i berbe kamilice. U ovoj pokrajini straikacki pokret obuhvatio je i zene na selu, koje su se kao i industrijske radnice borile za vece plate i bolje uslove za rad. Jedan od naivaznijih i naiznacainijih strajkova u ono vreme bio je strajk radnika aeronauticke industrije u Zemunu, Beogradu i Rakovici, koji je poceo aprila 1940. godine i trajao skoro tri meseca. Radnici i namestenici ovih preduzeca postavili su polovinom aprila zahteve za povi.Sicu plata, jer su cene svim Zivotnim namirnicama naglo porasle. Posta se niihovim zahtevim<t niie udovoljilo, radnici su izvrsili protestnu obustavu rada od 15 minuta. Poslodavci su na to od<;ovorili lokautom i izbacili 1 500 radnika na ulicu u preduze6ima ,RogoZarski", ,Rakovica" i .,Nestor". U znak solidarnnsti posao su napustili i radnici ostalih avionskih preduzeca tM I'stori}ski arhiv AP Vojvodine Sremski KarlovC'i, br. 579-VI-53293, 584-VI-53587/53293/, 17. VI 1761, 29. VI 2409 (1761). Istorijoloi arhiv PK KPS za Vojvodinu, br. 29494 i -br. 20495; SeCanje Bebe BursaC-MHice; J?d ita A I 8. r g'i C, Borba tekstilnih radnika u Novom Sadu, Cetrdeset godma ... , kni. 3, 330. 255 �Mikron" ZmaJ'" i 'Teleoptik", taka 'da se u strajku naSlo V1Se " ' '165 od 2 500 , , radnika iz ovih sest preduzeca. Strajk je organizovala i pripremala ~o~':nis~ii'!k;_a . partija, a njime je neposredno rukovodw .Medufa?nck1 straJkacki odbor, koji je imao direktne veze sa ~:sm;n ~o;n1teto~ KP! za Beo~rad: Po preduzecima su organizovam stra]kack1 odbon, koJ1 su. se bn':':lli o svakodnevnim problemima vezanim za uspeh ove vehke akc1]e. Iako nisu radile u ovoj industrijskoj grani, veliku pomoc strajkacima pruzile su zene u sakupljanju priloga u hrani i novcu, organizovanju strajkackih kuhinja, smestaju strajkaca, priJ?remanju i slanju paketa mobilisanim radnicima, a nar;>cito su se 1s~akle u protestnim akcijama protiv vlasti zbog surov1h postupaka 1 obracuna policije sa strajkacima. . . Pri rejonskim komitetima KPJ u Beogradu · orgamzovar:1 su posebni odbori koji su se brinuli o prikupljanju novcanih J?':loga za strajkace. U tim odborima bilo je mnogo zena. Na Cukanc1, na primer odbor su sacinjavale: Milada Rajter, Frida Bergman .i Jeier:a Cetkovfc. Strajkacki odbor u Fabrici ,Rogozarski'' podelio Je straJkaCima oko 180 hiljada dinara, a vise od 250 radnika hramlo se za vreme strajka kod porodica - Clan;>va i simpatize:a. Partije. N::'kor; 14 dana od izbijania strajka orgamzovane su kuhmJe za rad:n;ke 1 njihove porodice. StrajkaCi i njihove zene okuplj ali su se pnhkom rucka i vecere i posle deljenja obroka obicno su se davala obaveStenja o akcijama ostalih radnika ? Str.~jku, ci~an~ ya2ni,ii n.~p1s1 iz stampe i nastav!jene politicke d1skus1]e 0 pO]edJmm p1~anJl':'a. Na taj nacin Partija je vrSila odredeni uticaj medu radni:1m~, sto je bilo narocito znacaino za radnicke zene, koje do tada msu 1male prilike da se javno okupljaju u vecem broju.'"'" . Vee prvih dana strajka poli~ija je pocela .d~ haps! litr~]kace na ulici i po stanovima, tako da Je kroz GlavnJacu proslo v1se od 500 do 600 ucesnika u strajku - radnika i studenata. Njih su obicno drzali u zatvoru 15 do 20 dana, a zatim im naredivali da se vrate na posao. Zbog ovakvih postupaka policije i poslodavaca, koji su nastojali da silom slome strajk, dolazilo je do protestnih demonstraciia kojima su u velikom broju ucestvovale i zene.'66 .Polito se ni uz pomoe policiie nije mogao slomiti strajk, pristupilo se. krajem maja, mobilizaciji strajkaca, kao posled':ioj meri, i tom prilikom ostalo je bez sredstava za zivot oko 10 hilJada radnika i clanova njihovih porodica. 167 Zene uhapsenih i mobilisanih radnika i ostalih ucesni.ka u litraiku ostro su reagovale protiv ovakvih mera i u tom su 1male podrsku napredne javnosti. U Saopstenju br. 10 Medufabrickog u 10s Povodom ·Strajka avJQ!lskih preduzeCa CK KPJ izdao je p.roglas 1. jula u kojem 'Se rgovOri o u:zJroku .Straika, zatim se odaie p-osebno p:r.iznanje fuaj,kaCima ri poziva radni n-arod Ju.goslvaiie da pomogne opravdanu borbu rndnika aevonautiilkih preduzebl. - (ARP. fond CK SKJ, br. 2/1940; M 11<>rad ASk·oviC i dr.- BOTIC ... , 449; Pero DamjanoviC, n.n., 174.) 1se Bogumil Hrabak i Dragica LazareviC, Strajk aeronautiCkih radnika u Beogradu i Zemunu, Beograd, 1960. 63. "' A:RP, f<md sind;!<ata, br. 34~a/40 i 249b/; AIRPS, fond silndi'katl, br. 171 i 172. 256 strajkackog odbora se, pored ostalog, kaze: ,U sredu (19. juna) preko 200 zena i jos mnostvo dece strajkackih nezbrinutih porodica doslo je pred Ministarstvo za socijalnu politiku da protestuju protiv postupaka vlasti prema strajkacima. Ukazujuci na to da su svi postupci vlasti isli iskljucivo u odbranu poslodavaca, a protiv interesa radnika, i to cak do upotrebe vatrenog oruzja, zene strajkaca sa svojom decom otisle su potom u Ministarstvo vojske. Tamo im je receno da ne mogu biti saslusane, niti mogu predati svoje zahteve. Zene nasih pohapsenih i mobilisanih drugova protestovale su na to uzvicima ,2iveo Strajk', ,Vratite nam mu.Zeve i oCeve', ,TraZimo hleba i rada'. Na zahtev zena i dece da im se vrate pohapseni i mobilisani hranitelji, policija je nasrnula i nemilosrdno udarajuCi kundacima zene i decu, uspela da ,napravi red' pred Ministarstvom vojske i mornarice''.168 Takav odnos prema zenama izazvao je jos veci revolt, pa su one bile spremne da jos masovnije ucestvuju u ovim akcijama koje su vezane za strajk. Posle posete Ministarstvu za socijalnu politiku i Ministarstvu vojske, zene su nastavile da demonstriraju ulicama uzvikujuci navedene parole, a istog dana "navece su se ponovo sakupile s radnicima i ostalim gradanima na Terazijama, gde su svi demonstrativno zahtevali da se puste pohapseni i vrate kucama mobilisani radnici. 169 Zene su se naroCito angazovale na pripremanju i slanju paketa mobilisanim radnicima i prikupljanju pomoci njihovim porodicama. Pocetkom jula najveci broj strajkaca vratio se sa prisilne vojne vezbe. Usled terora policije i iscrpenosti radnika i njihovih porodica, izgledi na dalje vodenie strajka bili su vrlo slabi. Zato je Medufabricki strajkacki odbor doneo odluku o prekidu strajka i radnici su se poceli vracati na posao. Mnogi od njih, narocito oni istaknutiji i komunisti, nisu bili ponovo primljeni na rad. 170 Iako zapocet iz ekonomskih razloga, strajk se ubrzo pretvorio u politicku borbu protiv rezima i u njemu je doSla do izrazaj a puna solidarnost radnicke klase i naprednih gradana Beograda. Radno vreme krojackih radnika i radnica u Beogradu ni do 1940. godine nije bilo regulisano i nikada se nije radilo manje od 12 casova dnevno. U sezoni kad nema posla radnici i radnice su jednostavno otpustani. Niske nadnice i radni uslovi postali su nepodnosljivi i krojaCi su od poslodavaca trazili povecanje plata za 20 odsto. Posta oni na to nisu pristali, 85 odsto zaposlenih krojackih radnika i radnica u Beogradu stupilo je u strajk aprila 1940. godine. Posle 5 dana poslodavci su pristali da im povise plate za 15 odsto i tako je strajk okoncan sa delimicnim uspehom. Povisica koju su radhici izvojevali ovim strajkom neznatno je uticala na poboljsanje njihovog standarda u uslovima kada su cene zivotnim namirnicama stalno rasle. Pored toga, ostalo je niz neresenih problema u regulisanju radnih odnosa s poslodavcima, kao tos ARP, fond sindikati, -br. 250/40; AIRPS, fond sindikati, br. 173. to& Isto. no B.ogum.:iJ. Hrabak i Dragica LazareviC, n.d., 116. 257 �/ sto su pitanje uslova rada, izuzetno tezak polozaj zena radnica, zatim povisice plata s obzirom na stalnu skupocu, regulisanje radnog vremena i naplata prekovremenog rada. Izmedu radnika i poslodavaca nije postojao kolektivni ugovor kojim bi se regulisala sva ova pitanja, vee samo neki cenovnik koji nije imao vaznost ugovora. Posta putem sporazuma nisu mogli resiti ave probleme, krojacki radnici i radnice u Beogradu ponovo su stupili u strajk oktobra meseca iste godine. Ovaj strajk je bio mnogo organizovaniji i trajao je tri nedelje. I pored upornosti strajkaca, on je zavrsen delimicnim uspehom. Potpisan je kolektivni ugovor kojim je regulis~no 9-casovno radno vreme i povisenje plata za 8 odsto. 111 Iste godme strajkovali su krojacki radnici i radnice u Zemunu i Kragujevcu, trazeci povecanje plata i poboljsanje uslova za rad.'72 Iako su se obogatili za kratko vreme, vlasnicl tekstilni? fabrika u Leskovcu nisu radnicima i radnicama povecali nadmce u vreme velike skupoce. Zbog toga je 13. juna 1940. godine stupilo u strajk oko 1 200 tekstilaca. u borbi protiv strajkolomaca u ovom strajku posebno su se istakle zene. u listu Ko.~<ynucT, organu PK KPJ za Srbiju, povodom ucesca zena u ovom i drugim strajkovima, konstatuje se da je naroCito dosao do izrazaja heroizam zena u borbama radnicke klase. Stoga se ukazuje na potrebu da partijske organizacije poklone vecu paznju radu medu zenama, kako u vreme strajkova taka i posle njih.'73 Prva obustava rada u stofari Vlade Ilica na Karaburmi, u Beogradu, organizovana je 1939. godine. Ovom akcijom je rukovodila partijska celija na Karaburmi, a u tome se najvise istakla mlada tekstilna radnica Marija Gregoran, koja je tada bila jedini clan Partiie u stofari. U ovoj fabrici su uslovi za rll'd bili veoma teski i radilo se po 12 casova dnevno za niske nadnice. Stoga je, kraiem 1940. godine, organizovan strajk koji je trajao oko mesec dana. Partijska organizacija je izvrsila pripreme i rukovodila ovom akcijom. Medutim, policija je silom slomila strajk na taj naCin sto je uhapsila nekoliko stotina radnika. Posle strajka poslodavac je otpustio oko 90 radnika i radnica.'74 u strajkackom pokretu redovno su se isticale zene svojom borbenoscu, iako ih je bilo malo organizovano u sindikalnim i partijskim organizacijama. u prvim godinama ovog perioda ucesce zena zapazeno je uglavnom u vecim preduzeCima i radnickim centrima, kao na primer, u Trbovlju - 1933, u Zagrebu - 1935, u tekstilnoj industriji Slovenije - 1936. itd. Medutim, zene kasnije sve masovnije dolaze do izrazaja u svim strajkovima i drugim akci171 ARP, fond sindikati, br. 174, 177, 178 i 179/40; AIRPS, fond sinditkati, br. 176; IA Beo.grada 1324, MG IX 64, SeCanje Cedom&ra Zivadinovii:a. 1 72 ARP, fond -sindikati, 139/40. 173 ARP, f·()lld sindilkati, 14la/40 i 249/40. KOMY1-!.UCT, 5, 140. 174 Marija Gregoran, 18 . .godiSnja radnica, doSla u Stofaru iz Medumurja; i'Sticala ,ge u iznoSenju zahteva ·radnika; Clan PQlk.rajinsk-og •lrom:iteta SKOJ-a za Srbiju -od 1940; hapSena i pro•ganjana, a 1941. uhvaCena d :strelJana. Drag i S t a m en k ci vi C, Partijska organizacija medu tekstilcima. na Kara~ burmi, Cetrdeset godina ... , ~nj. 3, 95-98; lA Beo,wada, SeCanje Danice Galovic, 1286 MG-IX-60. 258 jama radnicke klase, i to ne samo u velikim nego i u malim preduzecima u celoj zemlji. Njihova ucesce bilo je najuspesnije u strajkovima tekstilnih radnika, jer je u tekstilnoj industriji i bilo najvise zaposlenih zena. Od posebnog je znacaja sto se u ovom periodu strajkovima i drugim akcijama industrijskih radnika i radnica prikljucuju i poljoprivredne radnice, koje su masovno ucestvovale u strajkovima poljoprivrednih radnika 1936. godine u Vojvodini. Time strajkacki pokret obuhvata sve grane jugoslovenske privrede. U strajkovima, kao najpogodnijem obliku borbe radnicke klase u ovim uslovima, narasta i razvija se klasna svest kod zena. One dolaze do saznanja da se samo putem organizovane borbe citave radnicke klase i njihovim ucescem u toj borbi mogu ostvarivati odredeni uspesi i da je to sastavni deo opste borbe za emancipaciju i ravnopravnost zena. 4. Proslave Prvog maja i Meaunarodnog dana zena Zene radnice ucestvovale su u proslavama 1. maja, zajedno sa ostalim radnim ljudima u zemlji. Njihovi zahtevi; za jednak rad - jednaka plata, za placeni dopust porodiljama, za ponovno primanje radnica i namestenica na posao' posle bolovanja i porodaja, protiv izbacivanja s posla zena za vreme trudnoce itd., pretvorili su se u opste zahteve radnicke klase u prvomajskim proslavama. Za vreme ucesca u strajkovima radnice su u vecini mesta trazile priznavanje 1. maja kao radnickog praznika, sto su kapitalisti redovno osporavali. Partija je ukazivala na potrebu privlacenja sto veceg broja zena u prvomajske demonstracije, koriscenja i toga oblika borbe radnicke klase i organizovanja radnica u revolucionarne radnicke organizacije. u uputstvima 0 ucescu zena u demonstracijama 1. maja 1935. godine u listu Proleter se govori o istaknutoj borbi radnika u Trbovlju, Novom Mestu i Zagrebu i naglasava da njih treba organizovati u SKOJ, sindikate, Crvenu pomoc, u protivfasisticke i protivratne komitete, u seljacke borbene odbore, nacionalnorevolucionarni pokret i ukljucivati u sve organe Partije.'75 Centralni komitet KPJ odlucio je da iz Jugoslavije ide posebna delegacija zena na proslavu 1. maja 1935. godine u Moskvu. Na sednici CK KPJ koja je odrzana 26. marta 1935. godine zakljuceno je, pored ostalog, da se napise pismo svim pokrajinskim ko• mitetima KPJ o slanju zenske delegacije na proslavu 1. maja i da ti delegaciji treba da budu ,harem tri radnice". U direktivnim pismima CK, koja, su pisana pokrajinskim komitetima Srbije i Slovenije, govori se da u delegaciji treba da,budu po dve zene iz svak~ od ovih pokrajina i da one treba da budu legalno birane, kako b1 se mogle legalno povratiti u zemlju. N a primer, u uputstvima za Sloveniju se napominje da to pitanje treba postaviti na sednici San.s Proleter, 5----<6, apTil-maj 1935, 5. 259 �veza radnih zena i devojaka i da podruzpice iz Trbovlja i Zagorja u delegaciju izaberu po jednu zenu."• Iz izvestaja Centralne komisije za rad medu zenama od 15. juna 1935. godine vidi se da je iz Jugoslavije hila zenska dele" gacija na proslavi 1. maja u Sovjetskom Savezu.m Clanovi te delegacije su podneli izvestaj na osnovu kojeg je Centralna zenska komisija dobila tacniji uvid u aktivnosti zena u zemlji i dala odredena uputstva sta u tom pravcu treba dalje raditi. Delegatkinja iz Slovenije, na primer, dobila je posebno instruktivno pismo u kojem se preciznije govori o njenim zadacima u zemlji, o nedovoljnom radu Partije medu zenama i zadacima u tom pravcu, o organizovanju zena u sindikate i borbi za regulisanje njihovih problema u preduzecima, o radu u masovnim organizacijama, drustvima i klubovima, o pojacanom radu na selu i pomoci Komisiji pri PK KP Slovenij e za rad medu zenama."" · Uporedo s jacanjem klasne svesti kod zena one sve masovnije ucestvuju u proslavama 1. maja i nastoje da se toga dana izvrsi potpuna obustava rada u preduzecima. U Zagrebu su 1. maja 1935. godine organizovane demonstracije u kojima je ucestvovao veliki broj zena radnica i domacica. Povorka demonstranta je toga dana ujutru isla na Jelacicev trg, a navece prema gradu s Tresnjevke."" . Najvec~ i najpoznatije prvomajske demonstracije u ovom perwdu orgamzovane su u Zagrebu 1940. godine u kojima su masovno ucestvovale i zene. Ovoj proslavi prethodio je prvomajski ~roglas Mesnog komiteta KPH proletarijatu grada Zagreba, u koJem se, pored ostalog, govori o pojacanom teroru burzoazije nad radnickom klasom, o osnivanju koncentracionih logora, raspustanju klasnih radnickih organizacija, sprecavanju svake ekonomske i politicke akcije i sve tezem polozaju radnicke kla'Sl!. Radnici i radnice pojedinih zagrebackih preduzeca sakupljali su se na odredenim mestima, formirali povorke i pevali revolucionarne pesme. Sa tih mesta kretali su se prema centru grada, dok su policiju zadrzavale ranije formirane zastitne grupe radnika. Uz okrsaje s policijom, koja je razbijala radnicke povorke demonstranti su ipak uspeli da se po grupama probiju do cent~a grada. Oni su cak uspevali da oslobode grupe radnika koje je policija u ti~ sukobima pohapsila. ZahvaljujuCi takvoj organizaciji prvomaJske proslave, radnici i radnice su priredili demonstraciji pred pozoristem koje su trajale do podne. U ovim demonstracijama na176 Na ;sednici CK KPJ od 6. aprila 19;35. talwde se gov()r:i '() puto.vanju i iftinansira.nju delegacije Zena koja ide iz Jugoslavije 'U SSSR na IProslavu !. maja. (ARP, fond .KI 19:35/151, 1935/184, 1935/175. 1935/179.) "' ARP, fond KI, 1935/324. 178 U uputstvima Zenske ·komisije, rpoced ostalog, :kaZ.e se da je zadaCa drugaric~ iz Slovenlje, koja je hila u Zensrkoj delegaciji na proolavj 1. maja u l\1log.kvJ., da upozna radni.Stvo o svemu onome Sto je videla u sssa..:.u i da !Se za to organizuje niz sastanaka na ko,iima Ce ona istupati. Zatim se govori da ona.. preko partijskih foruma treba da 1stupi u vezu s Komisijom za rad medu zenama pri PK KP .Slovenije i da treba fonnirati komisij.e za rad medu Zenama pri mesnim i -dkruZnim komitetima KPJ. a u Celijd postavi:ti odgovorn<>g Clana za rad medu zenama. (ARP, KI 1935/638.) 79 i Zene Hrvatske u radniCkom pokretu ... , 247. 260 rocito su se istakle radnice tekstilne industrije. 180 I u drugim radnickim centrima organizovane su prvomajske demonstracije protiv vladajuceg rezima u kojima su ucestvovale i zene, iako one nisu bile taka uspesno izvedene kao u Zagrebu. * * * Povodom proslave 8. marta 1930. godine KPJ je uputila Proglas radnim zenama Jugoslavije u kojem se govori o veoma teskim posledicama diktatorskog rezima u nasoj zemlji i pozivaju zene da 8. marta stupe u demonstracije za povisenje nadnica, za izjedna~enje plata za isti posao, a protiv ,otpuStanja u masama, ubijanja i zverskog mucenja po tamnicama, unistavanja socijalnog zakonodavstva, priprema imperijalistickog rata i imperijalistickog odgoja u skolama" .181 Kraljevska hanska uprava savske banovine upozorila je Upravu policije u Zagrebu i sve sreske nacelnike na ovaj letak sa zahtevom da se njegovo rasturanje najenergicnije spreci ,a rasturaci podvrgnu najstrozoj zakonskoj odgovornosti" .182 Pod ovakvim uslovima bilo je zaista · tesko organizovati proslavu Medunarodnog dana zena, koja je_imala izrazito propagandni i politicki karakter. Zbog toga se tek 1934. godine uspelo nesto uraditi na tom planu. U prvom broju lista Proleter iz te godine objavljen je Clanak u kojem se govori a znacaju Medunarodnog dana zena i pripremama za tu proslavu. U Upustvima CK za rad medu zenama iz 1934. godine kaze se da je zadatak komisija za rad medu zenama da uz pomoc partijske i omladinske organizacije pripremi proslavu 8. marta, da je prosiri na siri krug radnih zena i na taj naCin izvojuje legalnost proslave. 183 Te godine organizuju se prve pojedinacne proslave Medunarodnog dana zena. Tako je u Zagrebu 8. marta odrzan siri sastanak tekstilnih radnica u sali sindikata u Mihanovlcevoj ulici. Na sastanku je Drago Marusic govorio o polozaju radnicke klase, a Ruza Turkovic o znacaju Dana zena, o polozaju zene radnice i borbi za njenu ravnopravnost. Iste godine proslavljen je 8. marta i na Cetinju. 184 Obimnije pripreme za proslavu 8. marta izvrsene su 1935. godine. Pored direktivnih pisama CK KPJ partijskim organizacijama, objavljeno je nekoliko clanaka u partijskoj, radnickoj i drugoj naprednoj Stampi i periodici o znacaju 8. marta. Februara 1935. godine Centralni komitet KPJ u direktivnom pismu Pokrajinskom komitetu KPJ za Hrvatsku, pored ostalog, pise da kampanju za proslavu Medunarodnog dana zena razviiu na sto siroj osnovi, da se na tome angazuje sve partijsko i omladinsko Clanstvo, kao i sindikat koji je pod uticajem Partije, da se pripreme oko proslave 8. marta ne smeju vise prepustiti samo zenama aktivistima; da nije I'S'to, 426 .f 427. ARP, fond KI 1930/12; Zene Hrvatske u radniCkom pokretu ... , 187. 182 2ene Hrvtaske u radniCkom pokretu . .. , 190. 183 Sta i kako da se radi, 3, 1934, 76. 1B4 AIHRPH, MG 43/4--5, SeCanje RuZe T-W1k.oviC; JKe1-te L{pue rope y pesoJI.y~uoua.puo..R noxpeTtJ 1919-1945 .. . , 18. · t8o 1st 261 �dovoljno da se radi medu zenama samo ,oko priprema ove proslave, nego da treba vise vremena posvetiti radu medu radnicama. U pismu se dalje kaze da je potrebno u svakoj partijskoj celiji odrzati referat o pojacanom radu medu zenama u pripremama proslave 8. marta i precizirati na tom sastanku zadatke koji su vezani za uspeh ove proslave; da u toku ovog rada treba nastojati da se osnuju partijske celije u preduzecima gde su uglavnom zaposlene radnice i da se okupi sto veci broj zena na liniji koju Partija zastupa; da se izdaju leci povodom 8. marta i pise u lokalnim listovima u toj proslavi; da pored ekonomskih treba isticati i politicke zahteve i traziti slobodno delovanje svih revolucionarnih radnickih organizacija, slobodu stampe, zbora i dogovora, boriti se protiv hapsenja radnickih i nacionalnorevolucionarnih boraca, za punu amnestiju svih politickih i vojnih krivaca. 185 U isto vreme CK KPJ izdao je posebnu okruznicu posvecenu proslavi 8. marta. U tom dokuinentu se, pored ostalog, navodi da februar i pocetak marta treba da budu iskoricen za razvijanje agitacije medu radnicama i siromasnim seljankama kako hi ih privukli u revolucionarnu borbu radnicke klase, da se u toku priprema proslave 8. marta odrl\e sastanci i konferencije s radnicama iz preduzeca i radnickim zenama i siromasnim seljankama, radeci pri tome na stvaranju odbora jedinstvenog fronta; da se u lecima posveeenim radnim zenama, pored opstih zahteva, isticu i lokalni zahtevi i interesi zena; zatim se kaze da u pripremama ove proslave treba isticati sledece parole: 1. Radne zene okupljajte se oko zahteva jedinstvenog fronta u borbu protiv klasnog i nacionalnog ugnjetavanja; 2. Zahtevajmo hleba i rada za sve zaposlene radnike i radnice, za socijalno osiguranje svih bl!l!poslenih na racun drzave, banovine, opstine i kapitalista; 3. Protiv snizenja nadnica, protiv globa i otpustanja sa rada; 4. Protiv pogorsanja socijalnog osiguranja na stetu radnica i radnic.kih zena; 5. Protiv prekovremenog i nocnog rada za zene i decu; 6. Za zimsku pomoc u odelu, hrani, obuci i ogrevu svim besposlenim i njihovoj deci; 7. Besplatno deljenje knjiga i oslobadanja od skolarine za siromasnu skolsku decu; 8. Trazimo besplatno porodaj u bolnicama, decija obdanista i dispanzere o trosku drzave i kapitalista za sve siromasne zene grada i sela; 9. Radne zene sela barite se za besplatnu raspodelu sve drzavne, crkvene, dvorske i ve!eposednicke zemlje i sume siromasnim seljacima. Barite se za ponistenje svih dugova i poreza siromasnih seljaka; 10. Majke, zene i sestre, okupljajte se za borbu protiv vojnofasistickog terora, zahtevajte potpuno oslobodenje i punu ---- ,.. ARP, fond KI, 1935/52. 262 amnestiju za sve politicke i vojne zatvorenike. Zahtevajte ukidanje smrtne kazne; 11. Radne zene potlacenih naroda: Hrvata, Slovenaca, Makedonaca i Crnogoraca stupajte u borbu protiv nacionalnog ugnjetavanja; 12. Radne zene srpske nacije podupirite borbu za nacionalno oslobodenje potlacenih naroda; 13. Radne zene svih zemalja Jugoslavije bdite na ocuvanju mira. Barite se protiv militarizacije omladine,· protiv pripremanja rata i napada na Sovjetski Savez; 14. Borimo se za slobodu organizovanja, slobodu revolucionarne Stampe, zbora i dogovora. 186 Premda su od CK KPJ date direktive za masovnije organizovanje proslave 8. marta 1935. godine, ona ipak nije sa takvim uspehom organizovana na terenu. U Sloveniji, u nekim mestima, proslava Medunarodnog dana zena organizovana je 3. marta, u Ljubljani osmog, a u Mariboru 10. marta. Savez radnickih zena i devojaka pripremio je predavanje u Ljubljani, ali je policija sprecila odrzavanje toga predavanja. Podruznica Saveza u Mariboru uspela je da povodom Dana zena odrzi predavanje o polozaju i zahtevima radnica i radnickih zena, koje je imalo izrazito po!iticki karakter.'"' 2ene radnice zajedno sa studentkinjama Omladinske sekcije zenskog pokreta odrl\ale su 8. marta 1935. godine u Zagrebu veoma uspeo miting, na kojem se govorilo o polozaju zene radnice, 0 polozaju zene namestenice i 0 ulozi studentkinia u revolucionarnoj borbi radnicke klase. Posle ovog mitinga, koji je bio masovno posecen, grupa ucesnica je demonstrirala ulicama za ravnopravno~t zena. Demonstrantkinje je pred nemackim konzulatom polici]a rasterala.' 88 U svim gradovima Crne Gore proslavljen je 8. mart, ali uglavnom ilegalno. 2ene su taj praznik proslavile okupljanjem izvan grada, iii naveCe u stanovima, i na tim skupovima Citale su referate i prema mogucnostima izvele neke tacke iz kulturnog programa.' 89 U izvestaju Centralne komisije CK KPJ za rad medu zenama konstatuje se da je veliki nedostatak partijskih i skojev.skih organizacija sto nije organizovana proslava 8. marta 1935. god;ne .. I ukoliko su neke partijske jedinice radile na tome, rezultatl msu poznati."" Iako su ave godine postojali bolji uslovi za odrzavanje proiss ARP, fond K.I, 1935/44 - Partijski .ltistovj Proleter i Komunist doneE su ru lfebruaru 1 martu 1935. direk.Mv.ne Olanke 'D 1pripremama za proslavu 8. marta, u ·koj.i•ma su izloZeni isH zardaci •koji se 1postavljaju u !I1avedenim ·dOikumentima CK KPJ. 1s1 Delavska poWika, Ma.ribor, god. X, l8, 6. mart 1935; Zenski list, Mm·i:bor 3, 1. mart 1935, Delavec, strokovni Caso:pi,s, 17, 15. decembar 1935. ts8 AIHRPH, MG 43/4-5, SeC.anje RuZe Tu~kovi~. 1sD Arhiv Istorijskog .ins·tituta -u Titog.rad-u (u dal]em te'kstu AliT) bT. 12219/VII-1a-78; i>r. 12200/VIII 1a-59; VIII-1a 68; lKeue L(pue Tope Y pesoJl.y~uouapno.At no'KpeTY 1919-1945, 18; S-a v o B r k o viC, Zene Crne Gore i KomunistiCJ.ca partija Jugoslavije, NaSa Zena, 9-10. septembar-oktobar 1958, 6 i 7. '" ARP, fond KI, 1935/32! 263 �slava Medunarodnog dana zena, u tomese niJe uspelo zato sto je mali broj zen a bio organizovan u partij skim i sindikalnim organizacijama i sto se ta akcija uglavnom prepustala zenama, kojih je bilo malo za ovakav jedan poduhvat posle vise godina. Usled terora i hapsenja, proslave Medunarodnog dana zena u 1936. godini organizovane su u neznatnom broju. Slicno je bilo i sledece godine. Povodom proslave 8. marta 1937. godine zagrebacki list Radnik je pisao: ,Kod nas, na zalost, jos nije taj · dan mnogo poznat, ali ipak pojedine grupe zena na taj dan odrzavaju sastanke, na kojima isticu svoje osnovne zahtjeve". Sindikalno organizovane zene u Zagrebu organizovale su 12. marta skupstinu posvecenu prazniku Dana zena. '" Od 1938. godine proslavlja se 8. mart u Skoplju i drugim gradovima Makedonije. Toga dana navece obicno Sl,l odrzavani siri sastanci sa zenama na kojima je govoreno 0 znacaju ot•og praznika, polozaju zene kod nas i borbi za njenu ravnopravnost. U Bitolju je proslavljan 8. mart svake godine. 192 U Beogradu su 1938. godine Medunarodni dart zena proslavile radnice odrzavanjem svecane skupstine u Radnickoj komori. U referatu se govorilo o znacaju Dana zena, o potrebi borbe svih zena za mir i demokratiju, a zatim je odrzan koncertni deo programa koji se sastojao iz recitacija, pesama i igara.193 Proslave 8. marta u Crnoj Gori imale su borbeniji karakter. U Podgorici su 1939. godine na taj dan bile priredene masovne demonstracije protiv rata i fasizma. Proslave su organizovane i u drugim mestima Crne Gore.<•• U prostorijama Radnicke komore u Zagrebu odrzana je 8. marta 1939. skupstina zena na kojoj je bilo"'<lko 1 500 ucesnica. Na skupstini je Anka Balog-Rapic odrzala referat ,Historijska slika razvoja polozaja zene u drustvu" a Maca Grzetic ,Radnica u odnosu prema kulturi". Zene su zahtevale politicku ravnopravnost i veCi uticaj u javnom zivotu. Skupstinu je pre zavr5etka prekinula policija.'95 Ova je bila, svakako, jedna od najuspelijih manifestacija u ilegalnim uslovima proslave Dana zena.. Jedna ad najuspelijih oriredaba u Banjoj Luci bila je proslava 8. marta 1940. godine u hotelu ,Bosna". U uvodnom izlaganju je ukazano na znacaj proslave 8. marta i na polozai u kojem se nalazi nasa zemlja. Zatim je hor Omladinske sekcije zenskog pokreta otpevao nekoliko pesama, izvedene su neke baletske tacke i recitacije. Zbog ave proslave policija je pozvala predsednicu Drustva ,zenski pokret", jer je program bio prozet antifasistiCkom saddinom, i zapretila joj zabranom rada drustva ukoliko ovako budu nastavile. 191 . 1112 Bogdanove. 19 3 }I{ene til;; 264 ' Zene Rrvatske u radniCkom pokfetu ... , 318. Zene ,su il1la te S·a&ta·:ruke donosile ruCne .radove da bi, u sluCaju unada pc~'icije, 1zgledatl.o :da 194 I 'I Jedna radnica je kaznjena zato sto je recitovala pesmu 0 sudbini devojke-radnice.' 96 Medunarodni praznik zena u Zagrebu proslavljen je 1941. godine pred fabrikama u kojima su radile zene. Na mnogim mitinzima koji su toga dana odrzani, zene radnice su isticale svoje zahteve ,za jednak rad, jednaka placa, za zastitu majke i deteta i protiv rata u kojem ginu radniCki sinovi, mu.Zevi i braCa". One su traZile da se sklopi pakt o uzajamnoj pomoci i prijateljstvu sa Sovjetskim Savezom. Mitinge je posetio veliki broj zena i na njima je bilo obicno 100 do 500 radnica.' 97 Centralni komitet KP Slovenije izdao je Proglas, povodom proslave 8. marta 1941. godine, u kojem se govori o stanju u zemlji i pozivaju zene Slovenije da se prikljuce radnim ljudima koji se pod rukovodstvom KPJ bore protiv imperijalistickog rata, protiv skupoce i spekulacije, protiv terora i koncentracionih logora, za zastitu majke i deteta i punu socijalnu i politicku ravnopravnost zena. Proslavta 8. marta 1941. godine protekla j e u znaku zabrinutosti zbog ratne opasnosti, koju su vee osetili narodi Jugoslavije. Zene su se najvise zalile na skupocu koja ugrozava izdrzavanje porodice, niske plate i nezaposlenost. One su zahtevale demokratiju, mir i oslonac na Sovjetski Savez, jer jedino pod tim uslovima mogu proslavljati 8. mart zajedno sa svim radnim Zenama u svetu. Na osnovu ovih primera vidi se da proslave Medunarodnog dana zena nisu bile masovne, za sto je postojalo vise razloga. Mali broj zena bio je u partijskim i sindikalnim organizacijama, koje bi mogle da preuzmu na sebe organizovanje ovih praznika medunarodne solidarnosti zena. Iz toga se vidi da ni partijske organizacije nisu poklanjale dovoljno paznje radu medu zenama i da nisu, bez obzira na direktive, imale veceg uspeha u organizovanju Dana zena. Jedan od vaznih razloga zbog kojih se nisu mogle masovnije organizovati ove proslave jest i teror policije, koja je znala da to organizuju komunisti i zato je nastojala da ih na svaki nacin spreci, kao i sve druge akcije koje je poduzimala Partija. Organizacija ,Zenski pokret", kroz koju su delovali komunisti, bila je takode uska i malobrojna i nije se mnogo angazovala oko proslava 8. marta, izuzev omladinskih sekcija zenskog pokreta kojima su direktno rukovodili komunisti. Proslave Medunarodnog dana zena bile su najpogodnija forma za okupljanje veceg broja zena na liniji borbe za mir i siroki antiratni i antifasisticki front zena. u tome su postignuti odredeni rezultati, narocito ad 1938. godine, kada je i uticaj Partije medu zenama bio veci. Od tada se proslave 8. marta odrzavaju u sve vise mesta i preduzeca i bez obzira na teror policije dobijaju masovniji i borbeniji karakter. danae~ S'll ISe sakupile xadi ·ruCnih radov.a. - SeCanje Nade 11-12, .M.cipx--anpu.a 1938, 22. }KeUe L{pue rope y peBOAYt{UOUapUO-"t n01cpeTy 1919-:1945 . .. , Zene Hrvatske u ra.dniCkom pokretu ... , 384." 27. 196 D uS an k a KovaC e v tiC, OsnivaThje i aktivnost Zenskog pokreta u Banjoj Luci, Cetrdeset go.dina 1935/1941, k.nj. 3, 361. 197 Zene Hrvatske u radniCkom pokretu ... , 460. I ' 265 �II glava DELATNOST ZENSKIH ORGANIZACIJA 1. Jugoslovenski zenski savez Rukovodstvo Jugoslovenskog zenskog saveza bilo je privrzeno postojecem rezimu i u svim prilikama davalo mu odredenu podrsku. Pod vidom ,politicke neutralnosti" ova gradanska zenska organizacija nastavila je da radi na isti nacin za vreme diktature, kao sto je radila i ranije pod nazivom Narodnog zenskog saveza SHS. Redovna skupstina Narodnog zenskog saveza odrzana je u Splitu od 6. do 8. oktobra 1929. godine. Po svom karakteru i sirini ana je imala znacaj kongresa. Skupstini je prisustvovalo oko 500 delegatkinja iz svih krajeva u zemlji, a na otvaranju je bilo oko 1 -~0~ zena. Predsednica Leposava Petkovic govorila je o desetogodlsnJem radu Narodnog zenskog saveza naglasavajuci da su zene radile na zastiti ratne sirocadi i siromasne dece; na podizanju zenskih zanatskih skola; na prosvecivanju zena na selu; na podizanju domova zenskih drustava; na odrzavanju mira, na zastiti prava zene 1 ~a stvaranJu novih zenskih drustava. Zatim je saopstila odluku koJa Je donesena na poslednjoj sednici Nareclnog zenskog saveza SHS, a to je da Savez u duhu novih drl:avnih promena menja naziv u Jugoslovenski zenski savez. Program rada Saveza je ostao isti jedino je izvrsena reorganizacija i formirane su sekcije Jugosloven~ skog zenskog sa veza po banovinama .. , !'iilena Atanackovic, sekretar Saveza, podnela je opsiran izvestaJ o radu u protekloj godini. Ona je istakla da je Savez ucestvovao u akciji za pomoc gladnima u Dalmaciji, Bosni i Hercegovml 1 poplavljenima u Skoplju, zatim u donosenju nekih zakona i da je poslednjim ukazom odlikovano mnogo zena. Na skupstini su podneseni opsirniji izvestaji komisija za mir i arbitrazu za stampu, za emigraciju, za higijenu, za vaspitavanje omladine z~ zastitu dece, za zenske pozive, za pravni polozaj zene i drzav!Janstvo udate ~ene i oko dvanaest referata o pojedinim problemima koji su od mteresa za zene. 0 ovim pitanjima razvila se diskusija i donesene su odgovarajuce rezolucije. Alojzija Stebi je govorila o zens~?-m d_ru~tvi'?a. naglasavajuCi da se mnoga druiltva osnivaju radi h~nol! IStJCa_nJ.a 1 da taka postaju destruktivna. Takode se postavilo pltanJe da h Je trebalo formirati Narodnu zensku zajednicu.' 1 AIZDG, do:kumentactj:a Minke Gov~ar. Kongre.s Jug;osl<YVenslk;og Zenslrog saveza u Sphtu, IIo.n.uTu'Ka, br. 7697, 7698, 7699, 7, 8. a 9. O'ICTo6ap 1929; Kongres Jugoslovenskog narodnog Zenskog saveza Novo doba Split 245 7 Qktobar 1929, 266 • ' ' ' · l l U Becu je krajem maja i pocetkom juna 1930. godine odrzan Kongres Internacionalnog zenskog saveza na kojem je bilo 10 delegata i 9 zamenika iz nase zemlje. Rad Kongresa odvijao se u deset komisija u kojima su aktivno ucestvovale predstavnice gradanskih zenskih organizacija iz Jugoslavije. Na sednicama komisija podneti su odgovarajuci strucni referati o kojima se diskutovalo, a zatim su za plenarnu sednicu Kongresa pripremljeni izvestaji komisija i rezolucije. 2 Sledeca redovna godisnja skunstina Jugoslovenskog zenskog saveza odrzana je u Zagrebu od 12. do 15. oktobra 1930. godine. SkupStini je prisustvovalo 225 opunomocenih delegata, dok je Savez tada brojao 450 drustava i udruzenja sa vise od 40 hiljada Clanova. Sekretar Saveza Milena Atanackovic podnela je izvestaj o radu za. proteklu godinu. Ona je rekla da je glavna akcija Saveza bila upucena na podizanje prosvetnog i kulturnog nivoa zena i izjavila ,da Savez odavno ima teznju da dade u kontakt s najvecom grupom zena, sa zenskim manuelnim radnicima" i konstatovala da ih do sada nisu imali u svojoj sredini. Zatim je govorila o uspehu zenskih drustava i ucescu predstavnica Saveza na medunarodnim skupovima zena u Becu, Pragu i Zenevi. Danica Bedekovic je podnela izvestaj o radu Medunarodnog kongresa zena u Becu, a Franja Kariceva referat o organizaciji i radu kucnih pomocnica. U diskusiji je ucestvovao veci broj delegata. Pored uobicajenih izlaganja o radu druStava, govorilo se i o radu na selu, naroCito o prosveCivanju seoske· zene. Vida Cubrilovic je govorila o radu na selu u Bosni, a Natalija Nesic, iz Velikog Sela kraj Pozarevca, o radu u svom selu. 3 I ova, kao i prethodne skupstine, imala je vise manifestacioni karakter. Na njima se o polozaju zene radnice nije raspravljalo niti se Savez. bavio tim pitanjima. Posle ove skupstine u radu Jugoslovenskog zenskog saveza nastupilo je izvesno zatisje. Od 21. do 23. maja 1933. godine u Novom Sadu odrzana je Deseta redovna skupstina Jugoslovenskog zenskog saveza, kojoj je prisustvovalo vise od 200 delegata, predstavnika zenskih drustava iz cele zemlje. Na skuostini se raspravljalo o reorganizaciji JZS, zatim o izmeni Pravila Saveza i konstatovano je da su zenske organizacije uspesno izvrsile mnoge zadatke. U saradnji sa Drustvenom i Zenski pokret" i Udruzenjem univerzitetski obrazovanih zena Savez je nastojao da zastiti stecena prava zena u profesiji. Skupstina. je na kraju donela Rezoluciju u kojoj se govori o potrebi sistematskog prosveCivanja zena, 0 strucno-higijenskom odgoju i materijal-· noj pomoci majkama, o potrebi zaStite dece, o osnivanju zavoda za 2 Kol!llgres je radio u .sledeC.im ·k.omisijama: KomLsiia za mi-r i arbitraZu; Komisija za jednak -moral; Ko-misija za zakone; Kom&s.ija za vaspitavanje dece i ·omladine; Ko-mi.sija za Zenske pozive; Ko-mislja za politiCko osdobodenje Zene; Komisija za emLgraciju; Komisija za higijenu; Potkomisija za k.inematograf1ju i Po1Jk:omisija za umetnost. - Milena AtanackoviC, Kongres Internacionalnog Zenskog ·saveza, EencKu no1CpeT, 13-16, 15. jyA. 1930, 1-2. 3 AIZDG, dokumentacija Minke Govekar; liOJI.UTuK.a, 8059, 8060 i 8061,. 13, 14. i 15. O?CTo6ap 1930; Novosti, Zagreb, 283, 13. oktobar 1930, 4; 285, 15 .. oktobar 1930, 5; JeJietia ,n;. ,Il;MMMTpMjeBMh, C Konzpeca, Mucao,. lmj. XXXIII, sv. 5-6, Beorpa;11, 1930, 347-352. 267 �zdravstvenu zastitu majke i deteta i o ~domacickim skolama.• I sledece, 1934, godine odrzana je u isto vreme godisnja skupstina Jugoslovensko!l" zenskog saveza u Koyilj~~i. Na skupstini je konstatovano da Je sprovedena decentrahzaciJa Saveza kroz banovinske ~ekcij_e i da je JZ_S_ uces!':ovao :: s':'im akcijama koje je organizovao z~nskl_pokret u c11Ju zas~I~e stec~mh: prava zena. Skupstina je posle d1skus1]e donela RezoluciJU o p1tan1u Uredbe o dodacima na skupocu_ u kojoj se ~ahteva da se Uredbom ne smanjuju primanja uda~''? zenama. Zatim se raspravlJalo o Poslovniku i Pravilima Saveza : Izabran je. Upravni ~?,?or JZS .. Na _zavrsetku skupstine odrzano Je predavanJe o domaciCkom poz1vu 1 o tom pitanju je donesena posebna rezolucija. 5 Po~etkom j~la 1934. godine organizovan je Deveti kongres Int~rnacwn~l~og z:nskog sa':eza u Parizu. Kongresu su prisustvoyah. de~egati ze':~ki~ na~odm~ savez~ iz ~7 ~emalja, medu kojima J<; hila 1 delegaCIJa zena IZ nase zemlJe koJu Je predvodila predsed'?'ca Savez~ Leposava ~etkoyic. Posle svecanog otvaranja Kongresa 1 p_ozdravmh: !l:ovora pnst~p1lo se radu po komisijama. U deset razlicitih kom1SIJa raspravlJalo se o svim aktuelnim problemima iz delo~ruga ra?a Int~rn~~ionalnog. zenskog saveza. Narocita paznja b1l~ Je posvecena p1tanJ1ma odgoJa dece i omladine. Rezultati rada poJedinih komisija hili su izlozeni u rezolucijama koje su posluzile kao osnova i uputstvo za dalji rad Saveza. Za ':reme trajanja Kongresa priredeno je nekoliko javnih ~astanaka .1 yredavanja, od kojih je najvece interesovanje u javnosti Izazvao m1ting za pravo zene na rad. Usled svetske ekonomske krize sve viSe se ogranicavao _;ad zena i. s'?anjivana je njihova nagrada "!' odnosu na nagradu muskaraca za 1st1 rad. N!Mn.itingu je naglaseno I zahtevano ,da zena, udata iii ne, ima isto pravo na rad i zaradu ka? mus~":rac" i najodlucnije je protestovano protiv svakog pokuSaJa da JOJ se to pravo oduzme.• Januara 1935. godine JZS je poceo izdavati svoj list- TJtaC!I.ItJ< Jywc.!!oBe~tcJ<o2 J/Ce~tc?<02 caae3a, koji je sluzio kao stalna veza iz~edu ypr.~ve Saveza, njegovih sekcija po banovinama i drustvima 1 udruzenJ1ma u celoj zemlji. Savez je tada imao oko 400 zenskih udruzenj": koja su u r.!!acauJ<y objavljivala rezultate o svom radu7 ~r~J~m marta 1936. godine oddana je plenarna sednica JZS ~a ~OJ?J Je podnesen ~psiran izvestaj o radu Saveza s posebnim Izvesta]lma o radu sekCIJa po banovinama. Prema novim Pravilima J?S. od 1933. godine, osnovane su banovinske sekcije i rad Saveza bw Je organizovan u okviru tih sekcija. Neke od njih, kao na primer 4 • CKynmru·ua JyzocJZ.oBeuC?<:oz JY" 1933, 66. j{Ce'Jl.C'K02 caae3a, Eeuc?Cu noxpeT, 6, 5 Eencx.u noxper, 5-6, .M.aj-jynu 1934 50. 'N . , ·a Kcmgresu Je QdluCeno da ,se Deseti kongres Intemac:ion~lnog Zen~kog sa·veza odrZi u Jugoslaviji 1936. godine. - Kongres Internacionalnog ~en:o~ saveza, r JZ.a~u'K: Jyzoc.l!.oeeucKoz :J!Ceuc'Koz caae3a, Beorpa.n:, roA. I, , · ]auyap 1935, 8, ,lfeeeTu ?Couzpec J1nTepua~uoKa.auoz J/Cencx:oz caae 3a cenTe.A£6ap-o1\:To6a:p 1934: :ie~~~u noxpeT, 7-8, jyJL-aszycT 1934, 85; 9-10, 7 268 TJ!.aCU'U1C JyZOCJ!.OBe'H.C'KOZ 'JICe1!.C1eOZ Caae3a, 1, 30. jauyap 1935, 1. Sekcija JZS za dravsku banovinu, uspesno su se organizovale i postigle su vidne rezultate, dok je u vise sekcija dolazilo do razdora i do razmimoi!aZenja, sto je umanjivalo vaznost sekcija i usporavalo njihov rad. Uprava Saveza je vodila akciju za odbranu prava zene na rad i zalagala se da zene dobiju pravo glasa. Pred izradu Izbornog zakona Uprava JZS se pridruzila akciji zenskog pokreta i uzela vidnog ucesca na zborovima za pravo glasa zena, koji su odr!i:ani u jesen 1935. godine. Uprava se takode zalagala da se ukine Uredba o smanjenju cinovnickih dodataka, kojom se narocito pogodao polozaj udatili zena, ali se u tome nista nije uspelo. Veoma uspesno veze odrzavao je Izvrsni odbor JZS sa Internacionalnim zenskim savezom i savezima zena u pojedinim zemljama i intenzivno je radio na pripremama predstojeceg medunarodnog kongresa zena u Dubrovniku. 8 U Dubrovniku je od 28. septembra do 10. oktobra 1936. godine trajao rad Kongresa Internacionalnog zenskog saveza na kojem je bilo zastupljeno 30 zemalja. Na Kongresu je ucestvovalo 400 delegatkinja koje su predstavljale 40 miliona zena uC!anjenih u razna zenska udruzenja u pojedinim zemljama. Iz nase zemlje na Kongresu je ucestvovalo vise delegata iz pojedinili pokrajina, a 4-5 su ucestvovale u diskusiji o pojedinim problemima na plenarnoj sed- nici i u komisij ama Kongresa. Predsednica Drustva ,Zenski pokret" iz Beograda podnela je referat o ucescu zena Jugoslavije u industriji. Ona je, pored ostalog, rekla da se u Jugoslaviji, kao pretezno agrarnoj zemlji, industrija tek razvija i da ima svega 60 hiljada radnica zaposlenih u njoj. Najvise zena zaposleno je u tekstilnoj industriji, ito 56,7 odsto, i one u toj gram sacinjavaju vise od polo.vine celokupnog broja zaposlenih radnika. U ostalim industrijskim gradovima zaposleno je mnogo manje zena nego muskaraca. 9 Radnice u industriji pretezno su nekvalifikovane i zbog toga se nalaze u nizim platnim razredima i slabo su nagradene. U sindikalnim organizacijama zene su organizovane u malom broju i zato je slab njihov uticaj u tim organizacijama - konstatovano je u referatu. Predstavnice Jugoslovenskog zenskog saveza diskutovale su jos o polozaju zene na selu, 0 stambenim problemima i 0 ucescu zene u domacinstvu. Iz izlaganja pojedinih diskutanata videlo se da predstavnice zena iz velikih zemalja nemaju dovljno razumevanja za potrebe zena u malim i nerazvijenim zemljama. 8 Pa;n; J. )!{. CaBe3a, r./!.CtC?f.U?C Jyzoc.n.OBe'H.CKDZ :JfC€'H.C1COZ caae3a, 4, 30. anpUJI, 1936, 27; 5, 30. .<aj 1936, 34. 9 U 1935. godini bilo je od :uilrupnog broja osigrull"anih Zena samo 28°/o irulustrijskih radndca, a od ukupnog br<oja ovih radnica bilo je 16,5°/o zaposleno u tekstilnoj ·ilndustriji, SO/o u .industrij1i .adeCe i 3,3°/o ·u industriji duvan-a i1d. NajveCi broj zaposlenih z.ena je u mladim godinama, i to od 14 do 22 godine 38,4°/o i od 23 do 32 godine 36,4°/o. Dakle, oko 75°/r~ zapoolemih radnica su ispod 32 godil!le. N::~.jviSe radnica bilo je 00 19 do 22 go-ctine Zivota. One su 1935. saCinjavale 24°/o -od ukupnog broja zapo.slenih radnica. (LKencxu noKpeT;, 7-10, cenTe.M6ap---de~e.A£6ap 1936, 55; JKe1-ta danae, 1, O'ICTo6ap 1936, 12. 269 �Udruzenje univerzitetski obrazovanih zena organizovalo je izlozbu knjiga jugoslovenskih zenskih pisaca za vreme odrzavanja Kongresa u Dubrovniku. 10 Ovaj Kongres nije raspravljao o taka vaznim zivotnim pitanjima, kao sto je to bilo na drugim pomenutim medunarodnim kongresima. Na Kongresu nisu dosli do izrazaja energicniji stavovi za postavljanje i resavanje bitnih problema od interesa za radne zene u svetu. Internacionalni zenski savez nije bio taka jedinstvena i povezana organizacija zena da bi mogao da pripremi i organizuje kongres zena na visem nivou, sadrzajniji i s vecim rezultatima. U Beogradu je 17. i 18. aprila 1937. godine odrzana plenarna sednica Glavnog odbora Jugoslovenskog zenskog saveza na kojoj je podnesen izvestaj Izvrsnog odbora J2S. Podneseni su takode izvestaji sekcija J2S po banovinama i izvestaji sef'ova korclsija pri Glavnom odboru J2S. Zatim se razvila diskusija o tim izvestajima i doneti su odgovarajuci zakljucci. Podneseno je i usvojeno vise konkretnih predloga o daljem radu Saveza, o unutrasnjoj organizaciji Saveza, o izmeni Pravila na narednoj skupstini i predlozi za dnevni red naredne skupstine. 11 Sledeci Kongres Internacionalnog zenskog saveza odrzan je ~ula 1938. godine u Edinburgu. Na Kongresu su bile delegacije zena rz preko 30 zemalja, medu kojima i predstavnice zenskih organizacija iz nase zemlje. Kongres je bio jubilaran i na svecan nacin je obelezio pedesetogodisnjicu postojanja i rada Internaciana!nog zenskog saveza. Pored manifestacionog, Kongres je imao i radni karakter. Na sednicama komisija raspravljalo se o tekuCim aktuelnim problemima zenskih organizacija, a zatim je rad komisija u formi rezalucija iznesen na plenarnu sednicu. Pitanje""mira bilo je u sredis_tu interes?':'~nja i Ka?'isija. za mir posvetila mu je svu svoju paznJU. ~omrsr]a za vaspttavanJe dece i omladine nastavila je svoj rad zapocet za vreme Kongresa u Dubrovniku i bavila se pitaniem predskolskog odgoja dece. U Komisiji za pravo glasa raspravljalo s': o p~lozaju zena .u po.iedinim zemljama i o uspesima koji su po" strgnutr od posledn)eg kongresa. Konstatovalo se da su u meduvremenu zene dobile pravo glasa u nekim zemljama. Komisija za zenske pozive bavila se ovog puta problemima zastite radnica na selu i naglasena je potreba da se soci.ialno zakonodavstvo prosiri na zene i muskarce na selu. 0 odgovarajuCim problemima raspravljalo se i na sednicama ostalih komisija, ciji su rezultati rada izlozeni na plenarnoj sednici Kongresa. 12 10 LK.eucKu no·x:peT, 1-2, janyap-·cfie6pyap 1937, 16-21; )Rena 3a1£ac, 1, OKTo6ap 1936, 12; 1551 Akademsko glasilo za univerzitetska i javna pitanja god. I, br. 6, 30. oktobar 1936. godine; Konz.pec MuTepua'l(.uouaJl:ltoa JJCeuc?Co; caae3a Y J{y6poe·nu1<.y, r .~~,ac JywcJl.oeenc1Coz ~eUC'ICM caee3a, 7, aszycT 1936, 50-56; 8, 30. cenre..tt6ap 1936, 57-68; 9, D1CTo6ap-uoae.A(6ap 1936, 69-88; 10 30. oe'le.a6ap 1936, 89-98. ' 11 I1.tteuapna ceduu'4a J. E. C., r.!l.acuu% Jyzoc4oae1tC'Koz Jfeenc"Koz case3a, 3, 30 . .MapT 1937, 20; 4, 30. anpu.a 1937, 28. 12 Konzpec HrtTepua~uona.auoC'. :JfCe1tC1COZ case3a y E()uu6ypzy, rJlaC'UU'K Jywc./l.oaeH.c-;coz :»ceH.c-;coz caee3a, 8, 30. 01CTo6ap 1938, 60-66. 270 Od 13. do 15. novembra 1938. godine odrzana je u Beogradu Skupstina Jugoslovenskog zenskog saveza na kojoj su podneseni izvestaji Glavne uprave, delegata J2S sa internacionalnih sastanaka, banovinskih sekcija i saveznih komisija. Na Skupstini se raspravljalo o radu zenskih strucnih skola, kao i drugih zenskih i srednjih strucnih skola koje su pohadala zenska deca. Izvrsen je izbor Izvrsnog i Nadzornog odbora Jugoslovenskog zenskog saveza." Jugoslovenski zenski savez imao je svoje sekcije po banovinama. u koje su hila uclanjena postojeca drustva i udruzenja s podrucja banovine. 14 Rad ovih sekcija bio je nepovezan i neorganizovan i zavisio je uglavnom od inicijative pojedinih drustava. U tom pogledu maze se izdvojiti rad Slovenacke sekcije Jugoslovenskog zenskog saveza, koja je delovala u dravskoj banovini. Pocetkom tridesetih godina u Sloveniji je veoma uspesno radio Savez radnickih zena i devojaka, koji je zajedno sa Slovenackom sekcijom J ugoslovenskog zenskog saveza organizovao nekoliko akcija za koje su bile zainteresovane radne zene u Sloveniji. Tih godina Partija je u Sloveniji ostvarila veliki uticaj ha rad Saveza radnickih zena i devojaka. 2ene komunisti radile su i vrsile uticaj i u drugm zenskim organizacijama, na primer u Drustvu akademski obrazovanih zena, Drustvu kucnih pomocnica, Savezu domacica, .,2enskom pokretu", Opstem zenskom drustvu itd. 15 Organizacija .,2enski pokret" u Ljubljani hila je ukljucena u Slovenacku sekciju Jugoslovenskog zenskog saveza i sve akcije koje su organizovane preko Alijanse zenskih pokreta u Jugoslaviji, u Sloveniji su sprovodene uglavnom preko ove sekcije. Sve je to doprinelo da se rad sekcije u ovoj banovini kvalitativno razlikuje od rada sekcija Jugoslovenskog zenskog saveza u drugim banovinama. U Dravskoj sekciji Jugoslovenskog zenskog saveza bilo je oko 20 raznih zenskih i sportskih drustava, 16 koja su izdavala svoje li1s Pad J. E. Case3a, r Jl.acnu7<: Jyt.oc.twaeH.CKOZ xencxoz caae3a, 8, 30. Ol<To6ap 1938, 65, 2, 28. <f;e6pyap 1939, 12. 14 U <iurnavsfiroj banov:ini, na primer, ipOOtojala \SlU. -sledeCa druStva. Jugo- slovensk-og Zenskog saveza 1938: Dobrotvorna zadruga ,,SP.PJcinja", .Zensko rnuzi-Cko druStv·o, Kolo srpSJkih sestara, Matica naprednih Zena, R'l.l.<Sloo dobrotvomo dl'"llStvo, Srpska Znnska Oitaonka ,Pose-strima", Srpsko-T'I.l!Slw dobra..: ivoomo dr-u.Stvo, Dobrotvoma Zenska zadruga Senta, Dom miJ.osrda, DruStvo za p:ros·veCi.vanje Zena Vel.i:ke Kiki.nde, Jev.rejs:ko dobr.otV'Omo druStvo Ruma, K-olo baranjskih sestara Darda, UISI'dni spolek Cehoslova-C.kih Zena - GloZani i Ki•S<aC, · SlovaOko Zensko druStvo i Udru.Zenje univerzitebski obraznvanih Zen a. Dru.Stvro ,Dobrotvorma zad.ruga ,Srpkimja' " postoj alo j e u 11 mesta u V~ojvoddni, 1. to u: Beloj Cr>kVIi, Petrovgradtt, Velikoj Kjkindi, VrScu., Lri-gu, Kamenici, Novorn SeJu, Staroj Palanki, Subotici, Sidu i Rumi. Kol·o "Sl'lpskih sestara je ta:kmde veoma uspe.Sno radHo, tako -da je imalo svoje odbore u 20 mesta u Vojvodi!ni. ARP, Fond Zensk·i pokret, Novi Sad iz 1938. "ARP, f<>nd Kl, 1935/317 i 1935/324. 31(eHKa KHI(PH'I, YTu'laJ IIapTu.je ua Caae3 paduu'l£-x:ux :JfCeua u Oeaoja-;ca y Co!lOBeliuju, Ko.AtyuucT, organ Saveza komuni.sta Jugcslavi'je, 149, Boograd, 3 . ...uapT 1960; Arhiv CK SK Slovenije, Sj-eCanje Poldke Koo. 16 U ·sa.Jstavu sekcije Jugosloven&kog Zeruskog :sa.veza za drav:siku ban-ovinru, decembra 1937, ulazna· sru slede6a druStva: Savez dmnaCica, Savez kuCn.ih pomo6n-ica, DruStvu akademski obrazovanih Zena, ,2enski pokret", ,.Zenski svet" (Ca:sopis), Dom visoko.S.kolski, Dom uCiteljica, DruStvo diplomiranih sestara, Dru.Stvo d:i;plomd.r.a:ruih babica, DruStrvu opStin&ldh Cinovnica, JN AD 271 �stove, kao na primer: Gospodinjska pomocnica, organ kucnih pomocnica, koji je izlazio jednom mesecno r -bavio se polozajem kucnih pomocnica u drustvu; Babiski vestnik, strukovno glasilo drustva diplomiranih babica; .IKeUC'I<U no?<per, koji je izdavala Alijansa zenskih pokreta u Jugoslaviji, izlazio je i na slovenackom jeziku; u Savezu domaCica je osnovan odsek Opsteg zenskog drustva, koji je izdavao Gospodinju, strukovni list za domaCinstvo, a izlazio je mesecno. U Trstu je poceo 1923. godine da izlazi Zenski svet, koji se kasnije izdavao u Ljubljani. Ovaj list je tretirao razne probleme zenskog pokreta, donosio vesti o radu zenskih drustava u Sloveniji, objavljivao pojedine knjizevne i druge priloge iz oblasti kulture. Neko vreme su ga uredivale dve levicarke." Hadnicka i druga napredna stampa u Sloveniji dosta je pisala o neravnopravnom polozaju zena i naporima koje ulazu pojedine organizacije da se taj polozaj poboljsa, da zena dobije politicka prava i da u ekonomskom pogledu bude ravnopravria s muskarcem. Dravska sekcija Jugoslovenskog zenskog saveza, zajedno sa Savezom radnickih zena i devojaka i Drustvenom ,Zenski pokret", organizovala je nekoliko uspesnih skupova zena. Maja 1933. godine u Ljubljani je odrzan veliki zbor zena za legalizaciju abortusa iz socijalnih razloga. Avgusta iste godine Savez domacica je organizovao miting protiv skupoce, na kojem je govorila i njegova predstavnica.'8 Kada se pocelo sa redukcijom zena u ddavnoj i privatnoj sluzbi, zenske organizacije u Ljubljani odrzale su, pocetkom marta 1934. godine, protestni zbor na kojem je bilo oko 300 zena. Na zboru se govorilo o problemu nezaposlenosti i osuden je pokusaj da se ova pitanje resava na racun zena. Protestovalo se protiv toga da jedno lice obavlja vise poslova, dok drugi nemaju nuzno zaposlenje. Na kraju je donesena Hezolucija kojom se konstatuje da je protivustavno resavanje pitanja nezaposlenosti na iltetu zena zaposlenih u privatnoj sluzbi i kojom se zahteva da se redukcija i sistematizacija radnih mesta ne vrsi na racun poslova.' 9 Septembra iste godine udruzene zenske organizacije organizovale su u Ljubljani protestni zbor protiv zapostavljanja zena. Na zboru se govorilo o politickoj i ekonomskoj neravnopravnosti zena, koje primaju manje plate od muskaraca, premda imaju iste kvalifikaci.ie. Zene su i ovom prilikom zahtevale za jednaki rad jednaku platu.'0 Veoma znaca.ian zbor zenskih organizacija odrzan je u Ljubljani 22. juna 1935. godine. Zena su na zboru protestovale zbog namere da se ukine Gradska zenska realna gimnazija. Konstatovano je da zenske i druge srednje skole imaju preveliki broj ui':enika, da je potrebno otvoriti jos dve srednje skole, a ne zatvarati postojece. .,J-adran" (Jugoslovensko n.aciona!l.no akademsk:o d1'1.1Stvo - Jadran) DruStvo ~omaCiCk·e Slrole za ugosti'telje, Ma·riborsko Zensko druStv.a, OpSte Z~ko drustv-o, TKD Aten:a ($portsko druStvo). Zensk:o ·obrazovno druStv-o Murska Sobota, Kolo jug01slovenskih ;Sestara Celje, TrboV'lje, 2alec Vojni·k j Slovenj-Gradec. - Arhiiv CK SK Sl-ovenije, fc>n-d Zenska zveza ~ staroj Jugos[avih. 17 Ern a Muser, Iz na§e preteklosti, NaSa ~ena, LjublJ'ana 7-8 1959, 231. ' ' 19 Zdenka KidTiC, n.n.; Ern a Muse.r, n.n., 231. 19 Delavska politika, lViari.bor. god. IX, 21, 14. mart 1934. 20 Delavska politika, 47, 19. septembar 1934; Ern a Mu..ser, n.n., .231. 272 Zahtevalo se da te ilkole preuzme ddava ako ih ne moze izdrzavati opstina. '?~e ~u ta_kode protestovale protiv ukidanja prvog razreda Zenske uc1telJ~ke skole u Ljubljani. Na kraju zbora zene su zahtevale da se ukme Uredba o smanjenju dodatka na skupocu udatim Zenama - Cinovnicama.2t Pod rukovodst'::om ~ugosloven~kog ze~skog saveza u Ljubljani, 25. marta -~937, odrzan _Je protest?;' z?_or zena protiv Finansijskog zakona koJ1m se odreduJe da se uc1telJica moze udati samo za ucitelja. '!. _Jugoslaviji )e bi~o 1 800 nezaposlenih ucitelja, a od toga u ~lovemJ1 715. Za re~avanJe ovog problema potrebno je otvarati nove skole, a ne. da se r~~ava na ra~un uciteljica - receno je na zboru.•• . . Da b~ pot:pumJe, sagledah rad i mere koje su poduzimala poJedma drustva 1 ~druzenja Dravske sekcije Jugoslovenskog zenskog saveza, potrebno Je osvrnuti se na zbor koji je ona organizovala u Mariboru 25. aprila 1937. godine. _Na :zboru je _ucestvovalo 200 zena koje su predstavljale 19 od 22 _ u_clan]ena d':"stva u ovu sekciju. One su raspravljale o svim vazmm problem1ma iz tekuceg rada pojedinih drustava, a zatim su donele vise rezolucija koje su drustva i udruzenja predlagala. ,Zenski pokret'" je predlozio Rezoluciju kojom se zahteva potpuno aktivno i pasivno izborno pravo za zene u upravnim i samoupravnim institucijama. Savez akademski obrazovanih zena je ponovo protestovao protiv am~ndmana kojhn se uvodi delimicni celibat za ui':iteljice i zaht~'::ao Je da se za d1rektora Zenske gimnazije u Ljubljani postaVI zena. Sav~z domaci_c:;t je predlozio Rezoluciju kojom se trazi zastita porodiCe 1 U tom C1lJU zahtevao da se za zivotni minimum porodice ~a ~VOJe dece obezbedi 2 200 dinara mesecno, zatim je trazio snizen]e cena namirnicama siroke potrosnje i snizenje monopolskih taksi. Dom visokoskolki je trazio samostalnost univerziteta i povisenje dotacija za ilkolovanje. Savez kucnih pomocnica je zahtevao da se ukinu privatni po~rednici ~ada, jer postoji Berza rada, da se uvede obavezno dopunsko skolovan]e za mlade kucne pomocnice i da se konacno zakonom reguliSe pitanje privatnog rada na selu u celoj drzavi. _. ~om u~iteljica je trazio da se zakonski reguliiiu neka pitanja UC1teha po skolama, zatim da se OSUOVne skole j skolske kuhinje ~nabdej~. inven!arom, kako .bi _se ucenicima moglo pruziti znanje 1z domacmstva 1 da se ugost1tel]ske radnje ne daju u zakup nekvalifikovanim osobama . ,Zensko drustvo" u Mariboru je predlozilo da se Savez obrati svim -~n~vnin; listovima s. molbo'? da prestanu s opsirnim pisaniem ? zloc1mma, ]er to negativno utice na vaspitanje omladine. Zatim Je zahtevalo da Zenska zanatska skola u Mariboru potpadne pod 21 Zenski list, glasilo delovnih tena, Celje, god. XII, 8, 1. avgust 1935. Zenski svet, Liubljana, god. XV, maj 1937; Mla.dina, Zenska vTiloga, l·Ist za Slovensko omladino, Kxanj, god. I, 5, 15. april 1937; Ern a Muser, • 22 n.n., 231. 273 �Ministarstvo za trgovinu i industriju i dobije sva prava koja imaju druge zanatske skole. ,Opste zensko drustvo" iz Ljubljane zahtevalo je da se zenska zanatska skola osamostali, prosiri i reorganizuje i da joj se postavi Zena za direktora. 2a Rezolucije su se dotakle niza vaznih problema i pokazale da su se ova drustva bavila pitanjima koja su hila od zivotnog interesa za Zene. Na zboru je usvojena delimicna izmena Pravilnika sekcije, koji se u nekim tackama razlikovao od Pravilnika J ugoslovenskog zenskog saveza. Organizacija kucnih pomocnica u Sloveniji vise se osecala nego u drugim pokrajinama u zemlji. U okviru Dravske sekcije Jugoslovenskog zenskog saveza, Savez kucnih pomocnica cesto je postavljao pitanja ovih zena radnica koje su bile u najgorem polozaju od svih profesija. Tako je, na primer, na zboru zena, koji je novembra 1939. organizovala ova sekcija u Ljubljani, raspravljano o polozaju kucnih pomocnica i donesena je Rezolucija kojom se trazi otvaranje strucnih podruznih skola i posebnih tecajeva za kucne pomocnice, da se danese uredba koja bi zabranila devojkama da se pre 20 godina zivota zaposljavaju u ugostiteljstvu. Nesto kasnije raspravljale su o Projektu zakona o zastiti kucnih pomocnica koji je bio izraden januara 1936. godine s predlogom da Skupstina danese ovaj zakon.24 Iako se feministicke organizacije, a narocito Jugoslovenski zenski savez, nisu bavile polozajem zene radnice i seljanke, ipak se u Sloveniji preko stampe radilo na dopunskom obrazovanju omladinki na selu i time nastojalo da se one zaintereS"liju za pojedine politicke dogadaje. Casopis Gruda je pocetkom 1936. godine sproveo anketu o tome kako se misli raditi u zenskim sekcijama na selu, na osnovu koje je postavljeno da zenske sekcije treha da rade taka da nadoknade obrazovanje kod zena, da u tom pogledu ne bude razlike izmedu mladica i devojaka. Kroz isti casopis seoske devojke su zahtevale da im se pruze vece mogucnosti za obrazovanje, da se za njih otvaraju obavezne domacicke skole i da im se obezbede rukovodeci kadrovi.25 Raznovrsnost i podeljenost na nacionalnoj osnovi karakterise zenska drustva u Bosni i Hercegovini, koja su bila uclanjena u Jugoslovenski zenski savez. Tako su opsta nacionalno kulturno-pro~ svetna dru.Stva ,Prosvjeta", "Gajret", _,Napredak" i ,Narodna uzdanica" organizovale zene formirajuci svoje zenske odbore. Ovi odbori su razvijali aktivnost medu zenama na osnovu programa rada onog nacionalnog drustva kojem su pripadali, a istovremeno su hili uClanj eni u J ugoslovenski zenski savez. 23 Zenski svet, god. XV, jun. 1937. Gospodinjska pomoCnica, glasilo .gospodinjskih pomoCnlca in hiSnih delavk. 11, novembar 1939; 12, decembar 1939; 2, februar 1940. 25 Gruda, meseOnik za ·lmnetsko oprosveto, Ljubljana .god. XIII, 5, maj 1936, d 6, jun 1936. 24 274 Pored ovog oblika okupljanja zena razlicite nacionalne i verske pripadnosti postojala su i posebna zenska drustva koja su isto taka odra2:avala nacionalni sastav stanovnistva ave pokrajine.2 6 Zenska drustva u Bosni i Hercegovini nisu jedinstveno nastupala kao, na primer, u Sloveniji, vee su vise hila vezana kao pododbori za svoje zenske maticne organizacije u Beogradu ili Zagrebu i za postojeca nacionalna kulturno-prosvetna drustva. U Sarajevu je postojalo jedno zensko radnicko kulturno-prosvetno drustvo ,Jednakost", koje je delovalo pod neposrednim uticajem reformista i Socijalisticke partije 27 i kao takvo ono nije bilo dosledno u postavljanju i resavanju osnovnih problema zena radnica, niti je ostvarilo veci uticaj medu njima. N acionalna kulturno-prosvetna drustva u Bosni i Hercegovini su osnovala zenske odbore u svim vecim mestima; oni su se bavili podizanjem opsteg kulturnog i prosvetnog nivoa zena. Drustvo ,Prosveta", na primer, osnovalo je 1923. godine skolu za seoske domacice, koja je radila 10 godina. Kroz skolu je proslo 420 zena i devojaka. Zenski odbori ,Gajreta" su po selima i manjim mestima (Kozarac, Kupres, Kakanj, Turski Lukavac, Gornji Orlovac i Repovci) osnivali povremene skole za prosvecivanje zena Muslimanki, dok je u Sarajevu radila stalna banovinska skola za domacice.2 8 U pojedinim mestima Bosne i Hercegovine, gde su postoj ale srednje i vise skole, zenska drustva su otvarala dacke trpeze i dacke internate, posebno za zensku omladinu, i na taj nacin omogucavala jednom broju omladinki da se okvalifikuju zavrsavanjem srednjih i visih skola. Zenski odbori, drustva i udruzenja nastojali su da prosvetno-higijenskim radom obuhvate seoske zene. U selu Dovlicima kraj Sarajeva od 1934. godine radilo je uspesno ,Udruzenje domaCica". Ono je organizovalo domaCicke tecajeve, zatim tecaj za krojenje i sivenje, a naroCito je mnogo ucinilo na polju higijene i zdravstvenog prosvecivanja sela. Na skupstinu udruzenja, koja je odrzana polovinom 1939. godine dosle su omladinke iz grada koje su se dobrovoljno primile izvesnih funkcija u Odboru udruzenja i na taj naCin pomogle nepismenim zenama u selu. One su se kasnije jos viSe angazovale u radu udruzenja koje je u!agalo odredene napore za kulturno i prosvetno podizanje svoga sela.2 9 Udruzenje univerzitetski obrazovanih zena delovalo je kao jedinstvena samostalna organizacija, iako je u celini bilo uclanjeno 26 U SarajeVIu su rpostojoala 22 Zenska druStva i udrruZenja, 1 to: Dobrotv·oma pro.svj-:tna zadru?a. .Jugosla:venki, Dobrotvorna zadruga ,S:npkinja", Pododbor Drustva ,KnegmJ•a Zonka", Hrvatska :lena, Hrvats.k:o Zensiko kato~-i&.o 'druStvo, Zeruski odbor Merhamet-a, Zen.ski odbor Ahil.a:k-a, Udro:Zenje ru.goslovensfk:ih domaCica, Ud:ruZenje un.iverzitetski obrazov:ani<h Zena, Mate·rin·sko udruZenje, Kola :srpskih sestara, Kala rtl\Sikih sestara CeSka Zena CV!ijeta Zuzor16, La Humanidada, Jev-rejsko a§k,enasko .gospojlru>ko druStvo: Je~j.s~o Zen~o d.ruStvo IY!":atatj~ M~rijinsko sestrijanstvo, Zenski odbox GaJil'eta, Zenek1 odbor Pr'osv]ete, :t.enski odho!l' Napretka i Zensk:o radni&o .kulilurDJI?...oprosvjetno druStvo Jednakost.- Dana Beg1C, n.n., 145. 27 Dana Be·giC, n.n., 147. 28 Isto 146 29 JKe:.,_a O~uac, 24; aa~ycr-cenTe.M6ap 1939, 2. 275 �u Jugoslovenski zenski savez. Ono je u svoje sekcije okupljalo zene svih profesija koje su zavrsile fakultet i bavilo se uglavnom njihovim problemima i polozajem u drustvu. U Beogradu je 11. decembra 1927. godine odrzana osnivacka skupstina zena intelektualki na kojoj je organizovano Udruzenje univerzitetski obrazovanih zena Jugoslavije. 30 Upravni odbor ovog udruzenja, u koji je izabrana 21 zena raznih profesija, imao je zadatak da osniva sekcije udruzenja u svim mestima gde rade zene sa fakultetskom spremom. Udruzenje U02 se uclanilo u Medunarodnu federaciju univerzitetski obrazovanih zena i postalo aktivan Clan u sprovodenju njenih zadataka. Prvi kongres Udruzenja U02 odr2an je 29. marta 1931. godine u Beogradu na kojem je izabrana Glavna uprava sa sedistem u Beogradu, a po svim vecim gradovima u Jugoslaviji osnivane su sekcije Udruzenja U02, koie su bile samostalne u svom radu." 1 Sekcija Udruzenja U02 osnovana je aprila 1929. u Skoplju, septembra 1930. godine u Zagrebu, oktobra 1931. u Ljubljani, juna 1931. u Sapcu, februara 1932. u Novom Sadu, oktobra 1933. u Sarajevu. Pododbori Udruzenja UOZ formirani su u UZicu, Kragujevcu i Petrovgradu (Zrenjaninu).32 Cilj Udruzenja UOZ bio je, prema pravilima, da razvija prijateljske odnose izmedu univerzitetski obrazovanih zena u zemlji i inostranstvu, da pomaze clanicama u njihovom strucnom usavrsavanju i da ih podstice na naucnu rad. 38 Pored toga, Udruzenje UOZ postavilo je sebi i druge konkretne zadatke na Cijem je ostvarivanju razvijalo svoju aktivnost, kao na primer: prozimanje nauke internacionalnim duhom; zastita profesionalnih interesa zena; razvijanje opste prosveoonosti; zauzimanje da zene intelektualke dobiju odgovarajuci polozaj u dr2avnoj sluzbi; izdavanje raznih publikacija svojih Clanica; izrada bibliografije zenskih pisaca; organizovanje izlozbi knjiga zena pisaca; priredivanje 30 U leto 1927. predsednica 'Medunarodne federacije univerzitetski obrazovanih Zena do.Sla je ·u Beograd i obratila ~se Jugos}ovenskorn Zenskom ,gavezu za osnivanje Udru.Zenja univerzitetski -obrazovanih Zena. Na skupStini Zena intelektua·llci, Jkoju je tom prilikom odrZala, ona je istakla ciljeve i zadatke Medunavodne federacij e uni verzitetski ·obrazovanih Zen a i pozvala jug·o€l'lovenske intelektualke da .se organizuju i pr.istupe Miedooa•rodnoj federaciji U02. Godine 1919. osnovana je Medunarodna organizacija univerzitetski obrazovanih Zena :sa sedi8tem u Londonu, Ciji zadaci bili: da dkupi intelektualke celog .sveta, da ih podstakne na negovanje ~jamnih veza ·i duhovne saradnje lkako hi se stvorila atmosfera poverenja i ·mira. Za 10 godl.na u Medunarodnu federaciju U02 bile ·su uClanjene 33 nacionalne organizacije ·iz raznih zemru]ja. (ARP, fond CO AF2J - UUO.Z br. 7; Deset godina rada UdruZenja univ~r­ zitetski obrazovanih Zena u Jugoslaviji 1928-1938~ priredila Paulina Albala, r;druZenje uni.verzitetski obrazovanih Zena u _Jugoslaviji, Beograd, 1939, 4. 31 .Sek:cije UUOZ su obavezn-e da ·podn.ose iz·ve.Staj o radu Glavnoj upravi svake godine i da uCestvuju na plenarnim _sastancima 'i lkongres-ima. (ARP, fond CO AFZJ - UUOZ, ,br. 7.) 32 Udrui:enje je 1929. okupilo svega 10 odsto _ un.iverzitetslcl. obrazovanih iena i imalo 130 Clanica, a vee 1930 - 227. Narednih -godina broj se st-alno poveCavao. Sekcija u Ljubljani imala je prilikom osnivanja 48 Clanica, u N ovom Sadu - 39, Pododbor <11 Petrovgradu - 25 clanica itd. (ARP, fo.nd CO AF:I:J - UUOZ, br. 7, i br. 8/2.) " Clan 3. Prama Udruzenja uoz, IA Beograda, F<>nd UdruZenja UOZ. 276 javnih veceri na Kolarcevom univerzitetu s raznovrsnim programom u duhu rada Udruzenja; saradnja sa Drustvom ,2enski pokret" u akciji za prava glasa zena; saradnja s Ligom zena za mir i slobodu; odrzavanje veza sa inostranstvom; obezbedivanje stipendija mladim zenama za specijalizacije u inostranstvu; rad na zblizavanju sa balkanskim zemljama, narocito sa Bugarskom; priredivanje ,Balkanskih veCeri" na univerzitetu, odrZavanje raznih struCnih predavanja itd. 34 • Udruzenje je preko svojih Clanica bilo zastupljeno na svrm medunarodnim kongresima i skupovima koje je tih godina organizovala Iriternacionalna federacija U02 u Evropi i Americi. U Beograd su dolazile Clanice Uprave Internacionalne federacije UOZ, zatim predstavnice UOZ Amerike, Engleske, Poljske, Madarske, Francuske, Nemacke, Cehoslovacke, Persije i Turske. Ove zene su u Beogradu odr2avale razna predavanja iz oblasti nauke i umetnosti i upoznavale se s radom u nasoj zemlji.'5 · Najvise uspeha u radu postigle su sekcije UU02 u Beogradu, Zagrebu i Ljubljani, jer je u tim centrima bilo i najvise intelektuc alki koje su se mogle okupiti i angazovati na zadacima ·Udruzenja. Sekcija UU02 u Beogradu osnovala je biblioteku, koja se sastoji od dela zena pisaca i prevodilaca. U toj biblioteci bilo je vise ad 300 knjiga koje su prikupljene ad zena pisaca i prevodilaca. Sekcija je nastojala da stvori centar za proucavanje knjizevnog i naucnog rada nasih zena. Za te potrebe ona je izradila bibliografiju knjiga zene pisaca u Jugoslaviji u izdanju Glavne uprave U02 1936. godine. Ova sekcija je napravila plan za prosvecivanje zena na selu, koji se uglavnom satsojao u predavackoj aktivnosti Clanica Udruzenja. Za postizanje vecih uspeha na polju vaspitavanja i obrazovanja mladih generacija, sekcija je formirala svoju pedagosku komisiju koja se bavila tim poslovima.36 Posebnu predavacku delatnost razvila je sekcija UU02 u Ljubljani i u tu svrhu organizovala cikluse predavanja. Studentkinje nisu prisustvovale skupovima ave sekcije, ali im je ana pruzala posebnu materijalnu pomoc. Taka je sekcija uspela da za nekoliko studentkinja obezbedi stan i hranu. Ona je veoma aktivno ucestvovala u svim akcijama koje su organizovale zenske organizacije u Ljubljani za poboljsanje opsteg polozaja zene, kao i akcijama koje je indicirala Glavna uprava UU02.'7 U Zagrebu je sekcija UUOZ,_, okupila 150 intelektualki koje su se, pored tekucih poslova, uklju~ile u akciju za suzbijanje nepismenosti, koju je organizovalo Hrvatsko kulturno i dobrotvorno drustvo ,Seljacka sloga" i skupa sa Uciteljskim udruzenjem ,Jedinstvo" ucestvovale u organizovanju decje nedelje."8 Na inicijativu G!avne uprave prvi Pododbor Udruzenja U02 osnovan je 28. aprila 1929. u Skoplju, koji je odmah poceo da radi " ARP, f<>nd CO AFZJ, UUOZ, br. 7. :s<~ Isto. " ARP, fond CO AFZJ. UUOZJ, br. 5, IA Beograda, fond UUOZ. " ARP, fond CO AFZJ, UUOZ, br. 8. 38 Lsto. 277 �na okupljanju zena intelektualki. Uprava je u isto vreme pokusala da osnuje pododbore UOZ u Tetovu, Velesu, Kumanovu, Stipu i Pristini, ali u tome nije imala uspeha. Pododbor u Skoplju je u toku dvogodisnjeg rada postigao vidne rezultate, tako da je u duhu Pravila Udruzenja UOZ, na vanrednoj skupstini 20. februara 1931. donesena odluka da se od Pododbora osnuje sekcija. Sekcija je s povremenim prekidima radila do kraja aprila 1936. godine, kada je likvidirana zato sto se ni jedna od clanica nije htela primiti duznosti predsednice. U svim akcijama koje su organizovali Drustvo ,Zenski pokret" i Jugoslovenski zenski savez u Skoplju ucestvovala je i sekcija Udruzenja UOZ. Rad sekcije ogledao se uglavnom u predavackoj aktivnosti. Pored niza predavanja opsteobrazovnog karaktera, koja su odrl':ana u Skoplju, clanice ove sekcije odrzavale su predavanja i u Stipu, Vel~su, Leskovcu i Tetovu, namenjena sirokoj publici. Sekcija je ostvarila najuzu saradnju sa studentkinjama. Ona je raspisala konkurs za naucni rad studentkinja s nagradom od 500 dinara, kao i nagradni konkurs od 200 dinara za neke referate namenjene ucenicama gimnazije. Pored niza akcija u kojima je ucestvovala, sa drugim zenskim druiltvima i organizacijama, sekcija Udruzenja UOZ u Sarajevu osnovala je Pravnu komisiju u kojoj su clanice besplatno dobijale pravne savete; Pedagosku komisiju, koja je prikupljala statisticke podatke 0 skolovanju zenske dece kod nas, i kulturno-prosvetnu komisiju, kojoj je bio zadatak da se brine o predavanjima za Clanice, kao i za predavanja u okviru drugih druiltava. Ova sekcija je 1934. godine organizovala tecaj za francuski jezik, koji su pohadale ucenice srednjih skola. Sekcija Udruzenja UOZ u Novom Sadu ul~!ila je mnogo truda oko osnivanja ,Zenskog pokreta" u ovom gradu i potpuno se angazovala u svim akcijama ave organizacije. Pored niza predavanja ana je organizovala vrlo uspeo tecaj o pravopisu i o nacionalnoj istoriji. U Sapcu je juna 1930. godine osnovan Pododbor koji je nakon godinu dana prerastao u sekciju Udruzenja UOZ. Ova sekcija je u prvo vreme ostvarivala vidne rezultate, narocito na polju predavacke aktivnosti. Posle niza uspeha, u radu sekcije doslo je do zastoja, a u toku 1935. godine i do obustavljanja rada 39 I pododbori Udruzenja UOZ u pojedinim mestima, kao i sekcije postigli su mnogo uspeha u radu, narocito na planu predavacke aktivnosti. Pocetkom 1934. godine Glavna uprava UUOZ podnela je predstavku Jugoslovenskom zenskom savezu s molbom da preduzme kolektivnu akciju protiv redukcije zena iz drzavne s1uzbe. Sve sekcije i pododbori UUOZ odrzali su tim povodom protestne skupove. U Beogradu je 10. februara 1934. godine odrl':an veliki zbor zena na kojem su, pored ostalih, govorile o ovom problemu predsednice sekcija UUOZ iz Beograda, Zagreba i Sarajeva. Na zboru je done::~ 9 Deset godina rada UdruZenja -univeTZitetski obrazovan.ih Zend u Ju- gos!aviii 1928-1938 ... , 45-56 i 278 67~9. r sena Rezolucija, koja je upucena vladi i parlamentu, i kojom se osuduje ovakav postupak prema zenama.40 Kada je 1935. godine donesena Uredba kojom se udatim zenama u opstinskoj sluzbi smanjuju prinadleznosti za 56 do 60 odsto u odnosu na primanja muskaraca sa istom skolskom spremom, Glavna uprava UUOZ je intervenisala u Ministarstvu finansija. Zahtevano je da se ukine Clan 2. i 8. ove Uredbe, koja je pogodila univerzitetski obrazovane zene, arhitekte, lekare, pravnike itd., smanjujuci na taj nacin njihove prinadleznosti do nivoa primanja sluzbenika s nizom skolskom spremom. 41 Udruzenje se ukljucilo u sve akcije koje su Drustvo ,Zenski pokret" i druge zenske organizacije vodili o ovom pitanju. Taka je u Beogradu 11. maja 1935. godine u Zenskom klubu odr2ana sira konferencija na kojoj se raspravljalo o Uredbi kojom se ukida dodatak na skupocu udatim zenama. Posle diskusije donesena je Rezolucija kojom se trazi ukidanje Uredbe o smanjenju prinadleznosti udatim zenama - drzavnim i samoupravnim Cinovnicama, kao i penzionerkama. Rezolucija je podneta vladi i Ministarstvu finansija. 42 Od 9. do 11. novembra 1935. godine u Zagrebu je odrzan Drugi kongres Udruzenja UOZ, kojem su, pored delegatkinja iz svih sekcija udruzenja, prisustvovale predstavnice Drustva ,Zenski pokret" i pojedinih drustava i udruzenja Jugoslovenskog zenskog saveza. Posle raspravljanja o problemima i zadacima kojima se Udruzenje bavi, donesena je Rezolucija u kojoj se, pored ostalog, zahteva: da se prilikom postavljanja na odredene polozaje uzima u obzir samo kvalifikacija i sposobnost bez obzira na pol; da se za isti rad zene jednako nagraduju kao i muskarci i da zene, kao ravnopravni gradani, dobiju sva gradanska i politicka prava. 43 Treci kongres Udruzenja UOZ odrzan je od 11. do 14. februara 1939. godine u Beogradu. Na Kongresu su, pored podnetih izvestaja, izmene pravila, donosenja odluka i izbora Uprave, odrzana predavanja o socijalnim, ekonornskim, porodicnim i strucnim problemima UOZ. 0 ekonomskim problemima govorila je Olga Zerdik, rukovodilac Junior sekcije UOZ iz Zagreba. Vise referata podneseno je o strucnim problernirna UOZ, kao na primer o radu zena lekara, nastavnica, pravnika, inZenjera itd.44 Svake godine u decembru mesecu odrzavane su skupstine Udruzenja UOZ. Na skupstini udruzenja 2. decembra 1939. predstanice sekcije UUOZ iz Zagreba su predlozile da se Udruzenje reorganizuje. One su zahtevale da se pojedine sekcije Udruzenja pretvore u sarnostalna drustva i da osnuju savez sa istim ciljem i 40 ARP, ~and CO AFZJ, UUOZ, br. 8; Deset godina rada UdruZen;ja 11niverzitetski obrazovanih Zena u Jugoslaviji 1928-1938 ... , 14. 41 ARP, fond CO AFZJ, UUOZ, br. 7/23; Deset godina rada UUOZ u Jugoslaviji 1928-1938 ... , 15 d 18. " ARP, f=d CO AFZJ, UUOZ, br. 8. 43 ARP, CO AFZJ, UUOZ, br. 2; Zene Hrvatske u radniCkom pokretu .. ; , 280. 44 ARP, CO. AF.ZJ, UUOZJ, 1br. 8; Deset godina Tadct UUOZ u Jugoslavi;ji 1928-1938 ... , 35. 279 �~ programom rada.•• Do ave reorganizacije u toku sledece godine nije doslo, a zatim je nastupio i rat. Na inicjativu Partije, u Zagrebu je maja 1935. godine osnovana Junior sekcija univerzitetski obrazovanih zena. Njen zadatak je bio da okupi sto vise studentkinja koje ce zajednicki raditi na kulturnom uzdizanju i ekonomsko-socijalnom poboljsavanju svoga polozaja. Na osnivackoj skupstini Junior sekcije Udruzenja UOZ skojevska frakcija omladinske podruznice zenskog pokreta u Zagrebu predlozila je svoju listu Upravnog odbora. Tu listu su prisutni prihvatili, jer su predlozene studentkinje imale veliki ugled u svojoj sredini i taka su u Upravni odbor ave sekcije izabrane zene komunisti i simpatizeri preko kojih je u ovom udruzenju delovala Partija. U Zagrebu je 7. maja 1936. godine organizovana godisnja skupstina sekcije UU02. Na skupstini je podnesen izvestaj u kojem se konstatuje da Junior sekcija U02 pokazuje veliku aktivnost. U sekciju je bilo uclanjeno 80 studentkinja, a predsednik je bila Olga 2erdik, student ekonomije. One su organizovale niz predavanja 0 interesantnim i aktuelnim temama i aktivno su ucestvovale u pripremama za Svetski omladinski kongres koji je odrzan krajem avgusta i pocetkom septembra 1936. u Zenevi. Junior sekcija UOZ u Zagrebu dala je inicijativu i potpomagala akciju za gradnju doma studentkinja koji je otvoren 20. juna 1939. godine na Josipovcu.'6 Junior sekcija je 1937. godine osnovala svoju biblioteku, koja je imala u pocetku 16 knjiga i nekoliko casopisa. Ispunjavajuci plan predavacke aktivnosti, sekcija je organizovala niz predavanja iz oblasti predagogije, psihologije i istorije umetnosti. · Pored rada na ideoloskom i kulturnom obrazovanju, Junior sekcija je nastojala da poboljsa ekonomski p!Ylozaj studentkinja. One su imale besplatnu lekarku, zatim zubarku, koje su im radile po snizenim cenama, popust u nekim drogerijama, apotekama, knjizarama itd. Sekcija je radila na tome da siromasnim Clanicama nade instruktora i besplatnu ili bar jeftiniju hranu. Krajem decembra 1936. godine odrzana je godisnja plenarna sednica sekcije na kojoj je, pored ostalog, izabran Upravni odbor sekcije. Za predsednika je izabrana Dora Majer, za potpredsednika - Ana Rakar, za sekretara - Slava Ocko i za blagajnika - Maca Svarc. 47 Studentkinje iz Junior sekcije, po zavrsetku fakulteta ulazile su u Senior sekciju UUOZ u Zagrebu i na taj nacin vrsile ~ve veci uticaj na rad ave sekcije. Taka su pokretale razne zajednicke akcije, kao sto su bile: ape! za mir, za pravo glasa zena, saradnja sa U druzenjer;> univerzitetski obrazovanih zena u Francuskoj i organizov!'llje razmene Clanica udruzenja."' " ARP, fond CO AFZJ, UUOZJ. br. 8. ARP, fond CO AFZJ, UUOZ, br. 8; 2ene Hrvatske u radniCkorn pokretu ... , 280. " ARP, fond CO AFZJ, UUOZ T, b~. 8. 48 Franousklinje su hlle u Jug'O'slaviji d: boravile n.a Hvaru <a .Clanice UUOZ .iz Za.greba u Ahansij'U. T.om 'Plt"iHkom one su iz Frrancu'ske donele ilegalnu partijslru. Hteraturu: Istoriju SKB(1b) ri Lenj·iJilova dela. (Zene Hrvatske u radniCkom pokretu ... , 280. 46 280 ,; U Sarajevu je 1936. godine osnovana Junior sekcija Udru~ zenja U02 u koju su se uC!anile skoro sve studentkinje iz grada. Sekcija je imala u planu odrzavanje internih predavanja i priredaba u korist clanica.49 Udruzenje univerzitetski obrazovanih zena olmpljalo je jedino zene sa fakultetskom spremom, kojih tridesetih godina nije bilo mnogo i pokretalo pitanja za koja su one bile zainteresovane. UzimajuCi u obzir njihove intelektualne mogucnosti, njihova delovanje nije se osobito osetilo u sirem krugu zena, niti su one s potrebnom upornoscu stalno i sistematski radile na resavanju problema za koje su Zene bile prvenstveno zainteresovane. To je, svakako, umanjilo i rezultate u realizaciji zadataka koje je avo udruzenje sebi postavilo. Njihova interesovanje bilo je cesce i vise usmereno na povezivanje sa istom kategorijom zena i zenskih organizacija u inostranstvu koje su bile Clanice Medunarodne federacije univerzitetski obrazovanih zena. Kada je 1932. godine osnovana Balkanska sekcija Udruzenja univerzitetski obrazovanih zena, Glavna uprava UU02 u Juogoslaviji obrazovala je specijalnu komisiju sa zadatkom da deluje u pravcu ne samo zblizavanja zena intelektualki nego i balkanskih naroda.•• Ova nastojanja na planu medunarodne saradnje zena bila su, svakako, pozitivna orijentacija, ali je ita saradnja mogla biti vise iskoriscena u pritisku na rezim za resavanje bar osnovnih zahteva zena u Jugoslaviji. U ovom udruzenju preovladavalo je demokratsko raspolozenje kod zena i one su u ogromnoj vecini tezile da se u Jugoslaviji ostvari u pogledu polozaja zene tekovine burzoaske demokratije. Takvo raspolozenje koristila je i KPJ delujuci preko intelektualki komunista, a narocito kroz Junior sekciju koja je u Zagrebu bila pod direktnim rukovodstvom Partije. 2. Alijansa zenskih pokreta Drustva zenskog pokreta nastavila su da rade na prosvec!vanju zena i za vreme rezima diktature, ali se osnovni zahtevi za politicku ravnopravnost zena nisu isticali niti je bilo akcija u tom pravcu sve do 1935. godine. Uredbom o dodacima na skupocu uzimalo se zenama drzavnim cinovnicama, udatim za cinovnike, polovina dodatka na skupocu. U druzenja nastavnica su prva postavila ovaj problem, a zatim su drustva zenskog pokreta organizovala sastanke na kojima se trazio puni dodatak na skupocu i za udate zene. Zenski pokret u Skoplju je sazvao 31. marta 1929. godine zbor zena cinovnica na kojem se govorilo 0 nejednakom nagradivanju muskaraca i zena cinovnika i umanjenom dodatku na skupocu koji primaju zene. Na zboru je donesena Rezolucija u kojoj se zahtevao isti dodatak na skupocu za zene kao i za muskarce. Rezolucija je upucena predsedniku vlade 49 ARP, fond CO AFZJ, UUOZJ, br. 8. 6o Isto. 281 �t Alijansi zenskih pokr~ta. 51 Ista akc{ja nastavlje~a )e i . sledece godine. Alijansa zensk1h pokreta 1 Jugoslovenski zenskl savez odrzali su 20. februara 1930. godine sastanak sa predstavnicama drustava i cinovnicama na kojem se raspravljalo o nacrtu novog cinovnickog zakona. Doneta je odluka da se sacini pismena predstavka u kojoj bi se zahtevalo: a) da novi cinovnicki zakon sacuva potpuno princip ravnopravnosti oba pola; b) da se zeni cinovnici placa zakonski odmor od dva meseca prilikom porodaja; c) da se cinovnicama druge kategorije poboljsaju prinadleznosti srazmerno primanju Cinovnika prve kategorije; d) da se ukine cl. 11. Uredbe o dodacima na skupocu. Predstavka je upucena komisiji za izradu zakona i predsedniku vlade." U Berlinu je od 12. do 24. juna 1929. godine odrzan Kongres Internacionalne alijanse za zensko pravo glasa. To je bio jubilarni kongres posvecen 25-godisnjici osnivanja ove organizacije zena. Na njemu je bilo 700 delegata iz 45 zemalja. U jugoslovenskoj delegaciji bile su Alojzija Stebi, Milena Atanackovic, dr Masa Zivanovic, Marta Uzelac i Angela Vode. Od 17. do 22. juna oddavane su plenarne sednice Kongresa, a pored toga Kongres je radio u komisijama koje su se detaljnije bavile drustvenim problemima zene. Postojale su sledece komisije: 1. Komisija za jednak moral i protiv trgovine belim robljem; 2. Komisija za poboljsanje polozaja neudate majke i njenog deteta; 3. Komisija za nacionalnost udate zene: 4. Komisija za jednake uslove u radu za muskarce i zene; 5. Komisija za porodicne dodatke; 6. Komisija za mir i Ligu naroda; 7. Komisija za izjednacenje zene i muskarca pred zakonom. Delegatkinje iz nase zemlje ucestvovale u radu tih komisija. Na zavrsetku rada Kongres je izabrao novu Upravu Internacionalne alijamse za zensko pravo glasa u koju je ponovo izabrana iz nase zemlje Milena Atanackovic.58 Iz ovih podatak se vidi da su se medunarodni kongresi feministkinja stalno bavili istim problemima. Pri Internacionalnoj feministickoj alijansi postojale su odred:ene komisije koje su se prema potrebi formirale i pripremale i analizirale materijale za rad Alijanse i skupova koje je ona organizovala. U Sarajevu je 29. decembra 1929. godine organizovana godisnja skupstina Drustva ,Zenski pokret" na kojoj se, izmedu ostalog, konstatovalo da su u toku godine odrzana tri analfabetska tecaja i jedan tecaj na temu - Dusevno i telesno vaspitanje deteta. 54 Pored toga, odrzavana su redovna predavanja na Narodnom univerzitetu. Na godisnjoj skupstini Drustva ,Zenski pokret" u Zagrebu, koja je odrzana maja 1930. godine, receno je da su feministkinje u neznatnom broju pridobile zene u gradu, da u Zagrebu ima blizu 70 hiljada zena, a da Drustvo ,Zenski pokret" okuplja svega oko 300 do 400 zena. Tu, kao i u ostalim feministickim drustvima, nije LK.eu~u no1eper, 7 ,j 8, 1, i 15. anpu.,r1.. 1929, 1, 6. l'Sto, 5 i 6, 15 . .M.apT 1930, 2. sa Isto, 9~ 1. ..uaj 1929, 1-2; 13-16, 15. avgust 1929, 1-3. 4 5 Na teCaju Du.Sevno ~ telesn<O vaspitanje deteta - predavani su predmeti: higlijena majke i deteta, dOCja hrana, higijena S:kol!Sik:Og deteta, psihologija deteta, oonovi pedagogije i deCj-e igre. (2K.enc?CU no'ICpeT, 1-2, 15. ja"yap 1930, 4.) st s2 282 I 1 bilo zena radnica. Decembra iste godine oddana je skupstina Drustva ,Zenski pokret" u Ljubljani, na kojoj . je donesen prog;:am i plan rada za tri godine. Planirano je osnivanje. kluba. ZP 1. c1ta-:onice, organizovanje predavanja iz biologije, ps1holog1Je, etlke 1 sociologije. Zatim je predvideno osnivanje prihvatilista z~ nezaposlene radnice, zaStita omladinki koje uce zanate, otvaranJe savetovalista za izbor poziva za pravnu pomoc i za higijenu i brak. Pored toga, planirano je izdavanje letaka za propagandu femini~tickih ideja i razmena delegacija feministkinja iz balkanskih_ zemalJ_a: Na skupstini je izbaran novi Upravni odbor s predsedmcom C1nlom Stebi-Plesko. 55 Drustva zenskog pokreta organizovala su svoje skupstine i sledece godine. Na skupstini u Sarajevu, pocetkom januara odrzano je predavanje o polozaju zene u Bosni i izabra:'- je l!pravni. odbor Drustva ,Zenski pokr~t" s predsedmc?m ?r Masom zn::anoviC. Sre-:dinom marta raspravlJalo se na skupsbm o radu Drustva ,Zenskl pokret" u Skoplju. Konstatovano je da je ovo drustvo usko saradivalo sa ostalim zenskim organizacijama u gradu i da je oddavalo skolu za zene segrte, koja je uspesno radila vise od dve godine. Pored toga, organizovani su tecajevi za nepismene devo~cice koje su isle na izucavanje zanata. Tecajeve su pohad:ala u vecem broJU i muslimanska zenska deca. 0 istim problemima raspravljalo se poi'etkom novembra na skupstini Drustva u Zagrebu. N aglaseno je da fakultetski obrazovane zene ne pristupaju rado organizacijama zenskog pokreta, iako su kao zene imale posebnih problema prilikom • studija, zavrsavanja fakulteta i zaposljavanja.' 6 Internacionalna alijansa za zensko pravo glasa orgamzovala je Medunarodnu konferenciju zena za mir, koja .)~ odrzana polovi-:nom maja 1931. godine u Beogradu. Konferenc1J1 su pnsustvovah Clanovi Upravnog odbora Alijanse, predstavnice feministiCkih organizacija iz raznih zemalja, predstavnici drugih velikih internacw-:nalnih organizacija, poznate licnosti iz Drustva naroda, pozn:'-tl evropski radnici za mir sa delegatima zenskih pokreta i predstavmce Jugoslovenskog zenskog saveza. Podneseni su referati o ekonomskoj situaciji u svetu, o svetskoj ekonomskoj krizi i vise referata i koreferata o razoruzanju. Posle diskusije na Konferenciji je prihvacena Rezolucija za koju su zenske organizacije u svetu sakupile viSe od 8 miliona potpisa. Zenski pokret u nasoj zemlji nije mogao da organizuje sakupljanje potpisa, jer nije dobio dozvolu za to, taka da su nase zene bile po strani ove velike medunarodne akcije za mir, jedino su drustva zenskog pokreta dala svoj prilog za finansiran)e ave internacionalne akcije zena. U novembru iste godme 11 vehkih internacionalnih zenskih organizacija obrazovale su Komitet zena sa ciljem da potpomaze rad Konferencije za razoruzanje. Najvazniji zadatak toga komiteta bio je predaja peticija za razoruzanje. Internacionalni komitet zena, koji je zasedao u Zenevi, predao je pocetkom februara 1932. godine predsedniku Konferencije za razoruzanje· ss :JK.encKu nmcpeT, 11 j 12, 15. jyn 1930; 1 i 2, 15. jauyap 1931, 2. se Isto, 1-2, 15. jauyap 1931, 2; 7-8, 15. april 1931, 2; 22-23, 15. de~e.M­ Oap 1931, 1-2; JyzacJt.oaeucna xeua, Beorpa)l;, 8, 27. r.fie6pyap 1932, 3. 283 �Rezoluciju sa sakupljenim potpisima zena iz 56 zemalja.57 U Sarajevu je 14. februara 1932. godine Drustvo ,Zenski pokret" organizovalo akademiju posvecenu borbi za mir. Presednica dr Masa Zivanovic je govorila o naporima i pokretima za mir i o potrebi da s~ sporovi u s:'etu resavaju mirnim putem. Jovanka Siljak je govonla o pos~.ediCama prvog svetskog rata, Radojka Manojlovic o nastoJanJima da se ogranici naoruzanje i Jovan Krsic - o miru kao potrebi savremenog sveta." Stupanjem na snagu budzeta za 1932-1933. godinu doslo je do v~like redukcije Cinovnika, koja je pogodila pre svega zene cinovruce. Povodom te redukcije Alijansa zenskih pokreta je podnela memorandum vladi. o kojem se raspravljalo na sastanku Alijanse 15. maJa 1932. godme. Nacrtom memoranduma je predvideno da se iz drzavne sluzbe reduciraju one cinovnice koje se mogu smatrati da su materijalno zasticene i osigurane. Protiv takvog stava bilo je Drustvo ,Zenski pokret" u Zagrebu, koje je smatralo da je pravilna ona redukcija kod koje odlucuje samo kvalifikacija, a ne socijalni moment. ,~z izvestaja i disk':'sije ':a godisnjoj skupstini ,Zenskog pokreta :U Zagrebu, ko~a Je odrzana 14. decembra 1932. godine vidi se ~a Je u _toku godme odrzano u gradu vise predavanja, zatim semmar za Clanove odbora i da je osnovana biblioteka feministickih knjiga i casopisa. 59 Februara iste godine ,Zenski pokret" u Sarajev':' je poceo raditi na prosvecivanju zene na selu. Napisano je nekoh~o popularnih brosura iz oblasti higijene i odr2ano vise predavanJa na selu iz higijene, domacinstva i o odgoju dece. Zene lekari, clanovi Drustva ,Zenski pokret", posebno su se angazovali u radu na zdravstvenom prosvecivanju na selu i to je bio najveCi uspeh ove zenske organizacije. Sa drugim zen~fi"im drustvima Drustvo u Sarajevu organizovalo je konferenciju koja je hila posvecena problemu kucni!' pomocnica i za 1933. godinu pripremilo i odrzalo c1klus P~:davru;Ja o zadrugarstvu. Ono je povelo akciju za osnivanje poveremstava zenskog pokreta u manjim mestima, ali u tome nije usp:Io. Povodo:n Dana m~ra, 1.1. novembra, ,Zenski pokret" j e odrzao ak~de~IJU u SaraJevu I pomagao sve kulturne akcije u ~ra.du ..za~;m Je, u toku 1933. godine, odrl\ao dva tecaja engleskog Jezika I vise predavanJa u gradu i na selu.•• <?.d 18. do 23. marta 1933. godine odrzana je u Marselju Konfere';JCIJa Internacionalne alijanse za zensko pravo glasa, na kojoj Je bilo zastuplJeno 25 zemalja. Alijansa se duze vreme nalazila u !esk?_m polozaju i o tome se raspravljalo na Konferenciji. Podneseno Je VIse referata koji su hili veoma korisni za utvrdivanje programa rada. Milena Atanackovic iz Beograda govorila je o pravu glasa za zene i o potrebi njihove politicke ravnopravnosti. Raspravljalo se o radu i buducim zadacima komisija pri Upravnom odboru Alijanse i naglaseno je da feministkinje moraju imati siri delokrug rada. Na Konferenciji je doneta Rezolucija u kojoj se govori o pravu na rad, o noCnom radu Zena, o borbi protiv trgovine Zenama i decom i o teznji za odrzavanjem mira. 61 Rad Upravnog odbora Alijanse zenskih pokreta u ovom periodu gotovo se nije ni osecao. On nije imao mogucnosti da i po suzenom programu svoga rada organizuje neke akcije za politicka prava zena. Nisu se uspevala zadrl\ati ni stecena prava zena. Tako su, na primer, redukcijom drzavnih cinovnika pre svega bile pogodene zene i veliki broj ih je bio otpusten iz sluzbe. Februara 1934. godine odrzan je sastanak Upravnog odbora Alijanse zenskih pokreta na kojem je analiziran rad odbora i zakljuceno da se sediSte Alijanse zenskih pokreta prenese u Zagreb i da predsednik bude dr Mira Vodvarka-Koconda, koja je hila i predsednica Drustva ,Zenski pokret" u Zagrebu. U to vreme zenski pokret je uspeo da osnuje poverenistva u Sapcu, Dubrovniku i Busovaci. ,Zenski pokret" u Zagrebu poceo je da radi sa zenama na selu, gde je organizovao domacicke tecajeve. Na tecajevima su predavale medicinske sestre. Pored toga, on je organizovao tri predavanja na selu i u Jasenovcu osnovao Drustvo ,Zenski pokret", u koji se uClanilo 45 Zena, veCinom sa sela. 62 s krizom rezima diktature zenski pokret poceo je da izlazi iz svojih uzih okvira i njegov rad se viSe osecao medu zenama u toku 1934. godine. Tek u pripremama zborova za pravo glasa zena, 1935. godine, zenski pokret postize bolje rezultate i stice odredenu afirmacij u kod zena. Od 18. do 25. aprila 1935. godine odrzan je u Istanbulu (Carigradu) Kongres Internacionalne alijanse za zensko pravo glasa, na kojem je ucestvovalo vise od 800 delegata iz cetrdeset zemalja svih kontinenata. U delegaciji iz Jugoslavije bilo je 25 zena. Kongres se bavio problemima politicke i ekonomske ravnopravnosti zene i na nj emu se govorilo o naporima koje feministkinje ulazu za prosvecivanje zena. On je postavio sledece zadatke: a) ostvarenje ravnopravnosti zene i muskarca u gradanskim zakonicima svih zemalja; b) postizanje jednakog morala za muskarca i zenu i ukidanje svake zakonski tolerantne prostitucije; c) ostvarenje ekonomske ravnopravnosti muskaraca i zena i principa ,za jednak rad, jednaka nagrada"; d) borba za mir u svetu. Pored toga, na Kongresu je disku- 57 1Kenc1<:u no?Cper, 11-16, 15. aazycT 1931, 1-6· 1 jauyap 1932 11; 2, ¢e6pyap 1932, 19. ' ' ' 59 Lsto, 3, 15. mart 1932, 35. 59 • Dru.Stvo. •:Ze?~ki pokret" u Zagrebu organizo·vao je 'Predavanje na sled~e te~e~ CliJeVI 1 z~~aci. ~enskog ~akret~; Liga nar·oda i njeno delov~nJe,. NaSa . . zena ·kao knJizevm 1 ·kulturm radnik; Problemi savremene Zene· Z1vot 1 ra;I _zen_: •U I~·diji; Rad feministkinja na za.Stiti naroda i rasa: 0 prav~ n~ .polozaJU zene 1 o pravnom poloZaju majke i deteta. (.1Keuc1CU noupeT, 1, 3a1tyap 1933, 4-6.) 60 Eenc?CU noupeT, 3, ...uapr 1933, 36-39; 4, anpuJZ. 1934, 38. 284 61 Pred Konferenciju u Ma.rselju, Alijansa za Zensko pravo glasa uputirla je svim uCianjenim -organizaC'i}ama uptitnik po :kojem trebalo d.a one daju svoja miSljen.ia i predloge. 0 tom upitndku jzjasnili su se i Zenski pokreti u .naSoj zemlj"i. (Kon¢epenv,uja Murep1-£at~u01£a.n:ue aJtujauce 3a J/Ce'H.C1CO n.paeo ~.aaca, LKenC1CU noupeT, 1, jauyap 1933, 2; M 11 n e H a AT aHa :u: K oB H h, Kcnuf;epmv,uja HuTep'H.aUsuonam!.e QjeMU'UUCTU"t'ICe aJtuja'H.ce y MapceJby, ./KmcKU no>KpeT, 4 i 5, anptLJI--.-ttaj 1933, 54--56.) 6 2 JKmcxu noKpeT. 3, .M.apx 1934, 29; 4, anpUJZ. 1934, 38 i 42. 285 �tovalo 0 ekonomskim problemima u sve_tu i 0 polozaju zena u pojedinim zemlj am a. sa Rad zenskog pokreta na ostvarivanju osnovnih zadataka bio je ogranicen za vreme rezima sestojanuarske diktature sto se konstat,;>je i na ~kupstini Drustva ,Zenski pokret" u Beog;adu, koja je ?drza?-a 16. Januara 1937. godine. ,I u tim i takvim prikama nas ~~nskr pokret, d::> br mogao da zivotari ako vee ne da zivi punim zrvotom~ r;ro~ao Je ~koro da se pritaji, da izbegava da se o njemu ':'':.?go CUJe 1 ~ovor~, da se odrekne za izvesno vreme borbe za po!rticka prava. zena 1 da se_ jedino bori da tesko izvojevana prava :ene J:la r~d 1 zaradu bram uporno od onih, koji su potiskivanjem ze:;e 1z svrh domena naseg javnog zivota hteli da rese jednu od najt~zrh posl~drca ekonomske krize - problem bespos!iee. Takve prih~e 1zbaerl~. su. u J?TVI red na mesto politickih ekonomska pitanja rh bolJe reer, prtanJa same egzistencije".•• · Iste godine izvrsena je i dopuna ranijih Pravila . Alijanske • zen_;;kog pokreta ~. Kraljevini Jugoslaviji. U pravilima je viSe naglas~~ zad_atak AhJanse da rukovodi borbom zena za ostvarivanje pohtick1h 1 drugrh. prava i da u tom cilju organizacije zenskog pokreta rade na pod1zanju politicke svesti zena. Zatim j e ukazano na pot.re~u da zenski pokret vodi akciju za izmenu zakona koji stavlJaJU zenu u neravnopravan polozaj i da pomogne zenama da shvate svoje duznosti _i prava, kao ravnopravni gradani, da se oslobadaju od. predra.suda .' zastarelih obicaja. Pravilima je predvideno da clan AhJanse zensk1h pokreta moze biti svako drustvo koje nosi naziv ~,Ze?-s~i pokr~t" ali istovremeno daje se ovlaseenje · skupstini da 1sklJ:'~1 rz AhJanse _svako drustvo koje bi radilo suprotno cilju i pravrhma ove orgamzacije. •• • Pocetkom tridestih godina u Jugoslaviji '~u postojala drustva z~nskog pokreta _iedino u veeim mestima, i to u Beogradu, Zagrebu, LJ.':'blJan~, SkoplJu 1 Sarajevu, ciji je rad objedinjavala Feministicka aliJa':'sa zenskrh pokreta. Tek od 1935. godine pocinje se intenzivnije ra~rti na osmva'.'ju org':'nizacije zenskog pokreta u unutrasnjosti, u cer;ru se. pos!rzu y1dm rezultati u nekim pokrajinama, narocito u Volvodrm. ImerJatlva za stvaranje zenskog pokreta u Srbiji potical": Je uglay~om .od Omladinske s:kcije. i zena kom_unista koje su radrle u nJOJ. Pocetkom 1937. godme vee su delovah novoosnovani Kon~pec HuTepna~uolta.nne a.n,ujauce 3a :HCe'H.CKo npaeo utaca y I.Za-pu.zpady, E:'H.c!'u no?<:peT, 11, noae...,;6ap 1934, 115; 3-4, .KapT-a.npuJt 1935, 62, 5-6 .M.aJ-JY1l.U 1935, 65; rJI,aC'H,U'K: Jyzoc.rtOBeUC'k:OZ 3feeUC1COZ caBe3a 4 30. anpuJt 1935, 32; 5, 30 . .M.aj 1935, 39; Nedeljne informativne novine I' 26, Beograd, 7. septembar 1935. ' · ' 64 E.eua danae, 4. 1. J.tapT 1937, 2. :: ARP, fon~ ;Alija~sa Zensk()lg pokreta, br. 30/1937. . Na . skup~ti.m Drus-tva ,Zens.ki pok:ret" u Beogra-du. 16. januar 1937 O~'ato__Je .pnznan~e O~l~dinskoj ;sekciji kao :inioijato,ru osnivanja oovih o•rga~ :nzac1!a. ,U ov·oJ godm1 Zenski pokret je narr-oiJito Zivo radio na ooruvanju zensk:ih IPDkret~ 1)0 unu~raSnjosti. U ovoj sv.ojoj akciji bio je mnogo potpomognu~ od. sv-oJ~ ~~Lad~nske. sekcije, •od koje je Cesto i poticala inicijativa za osmva~Je .P~Jed1n.1h zenskih pOikreta i Cije su ·Clanice pr1premale teren za to osmvan]e. (}Keue Oana-c, 4, 1. .«apT 1937. 2; Ml1Tpa MnTpos 11 h 0.M.na0uucxa ce'li:U;Uja :11eencx:oz noxpeTa Ko.MyuucT ,god XX 254 8 """PT, 1962, 10. • • . ' ' . ""'"' 63 goJ pokreti u Subotici, Cacku, Kragujevcu, Banjoj Luei, Slavonskom Brodu i Jasenovcu. 67 U Novom Sadu osnovano je Drustvo ,Zenski pokret" 7. februara 1937. godine, koje je pocetkom 1938. imalo 700 claniea. Clanice nisu bile samo iz Novog Sada vee i iz drugih mesta "Vojvodine (Sid, Kisac, Senta, Petrovaradin, Veprovae, Sapina, Stara Pazova, Petrovgrad, Kueura, Stara Moraviea, Vlaski Do, Backa Topola, Selenca, Sasinci, Nabrde, Bubusinac, Tomislavei, Kamenica, Sremski Karlovci, Vujicevo, Baranda, Svilejevo, Budisava, Elurdevo, Zabalj, Susek, Surjan, Bosut, Ban, Arandelovo i Ruski Krstur). U nekim od ovih mesta bilo je vise od 30 clanica i pocelo se raditi na osnivanju samostalnih sekeija zenskog pokreta u tim mestima. 68 Marta 1937. formiran je u Somboru Osnivacki odbor za stvaranje organizaeije zenskog pokreta. Iste godine, 26. septembra, odr:Zana je Osnivacka skupstina kojoj je prisustvovao veliki broj zena raznih zanimanja i razlicite verske i nacionalne pripadnosti. Posle referata predstavnica Drustva ,Zenski pokret" iz Beograda i N ovog Sada govorila je, kao delegat Omladinske sekcije zenskog pokreta iz Beograda, Zora Ser69 na madarskom jeziku o ulozi ornladine u zenskom pokretu. Zatim su procitana i usvojena Pravila Drustva i izabran je Upravni odbor.70 Krajem 1937. godine osnovano je Drustvo ,Zenski pokret" u Vrseu, koje je odmah pocelo da radi na kulturnom i zdravstvenom prosveeivanju zena. Za uspesno izvrsenje zadataka na polju zdravstvenog prosvecivanja, formirana je zdravstvena sekcija koja je. vee prvih dana organizovala prikazivanje filmova i odrzavanje popularnih predavanja iz ove oblasti. 11 U Sidu je krajem maja 1938. odrzana skupstina zena na kojoj je govoreno o pripremama za osnivanje drustva, a 9. juna iste godine odrzana je Osnivacka skupstina na kojoj je izabran Izvrsni odbor ave organizaeije. Ona je tada delovala kao sekeija Drustva ,Zenski pokret" u N ovom Sadu i broj ala je 55 clanica.72 Na Osnivackoj skupstini zena u Senti, 12. marta 1939, izabran je Upravni i Nadzorni odbor sekcije Drustva ,Zenski pokret" 73 i time je zavrseno formiranje ovih organizacij a u Vojvodini. Nakon duzih priprema, u Nasu je 12. deeembra 1937. odr:Zana Osnivacka skupstina Drustva ,Zenski pokret", na koju je dosao veliki broj zena. One su na tom skupu pokazale veliko interesovanje za organizovani rad na resavanju zenskih pitanja. Potpredsedniea Feministicke alijanse je iznela program i ciljeve ovog pokreta, na67 ARP, fond Alij.ansa Zenskih :p~reta, br. 30/1937. Eeua Oauac, br. 4, 1 . .MapT 1937, 2. 68 ARP, f.ond Alijansa ienskih pokrela II/3-1938-88. 69 Bila je aktivna u Omladinskoj .sekci'ji i raddla u Redakcij;j. 2ene qanas. 'Dih •godina ·postala je ,(:Ian Partije i kao •koonun11st delovala u Zenskom pokre~. Fred ilm'aj rata, 1945. g,od.ine, mnrl-a ,u 'logo11U negde u N:emaCkoj. Bosa Cv-et1C, Refera-t na tSveCanoj sku:p.Stini pOVodom 30-.godiSnjice od izlaSka Zene danas. 70 ARP, £ond M·ijans-a ~enskdh pokreta N'Ovli. Sad, :br. 45; 1storijslci arhdv PK SKS za Vojvocli:ruu, hr. 7224; lK.eua danae, 8, uose..w;6ap 1937, 11. 11 )KeH.a CJanac, 9, jauyap 1938, 11. 72 ARP, fond Alijansa Zen.Skdh pokreta, Sekcija Ski. 73 ARP, fund AJli!jansa Zenslkih potltreta, Sekoija Sent,a. 286 287 �glasavaju6i da je borba za mir najvazniji zadatak organizacije u tom vremenu, a zatim je govorila predsavnica omladine iz Beograda. Posle toga izabran je Upravni odbor i pokret je nastavio svoju aktivnost.74 Krajem oktobra 1938. godine odr2ana je Osnivacka skupstina pokreta u Jagodini na kojoj je izvrsen izbor Upravnog odbora. U to vreme osnovano je Drustvo u Sapcu. 75 Na Kosovu i Metohiji u dva veca mesta formirana je organizacija zenskog pokreta, i to 5. marta 1939. u Pristini i 10. decembra 1939. godine u Kosovskoj Mitrovici.1 6 U Makedoniji je, pored Drustva ,Zenski pokret", koje deluje u Skop!ju od 1928. godine, dos!o do osnivanja ove organizacije u Velesu 28. maja 1939. godine. Na Osnivackoj skupstini govorile su predstavnice zenskog pokreta i omladine iz Skoplja. Na kraju je izabran Upravni i Nadzorni odbor. 77 • Februara 1937. u Susaku je osnovan Savez socijalnih radnica. Ovo je prvo udruzenje zena u Hrvatskom primorju ,kojem je cilj i zadatak da okupi sve zene u jednu cvrstu organizaciju za realizaciju politickih prava zene". Pored ovog glavnog zadatka Savez socijalnih radnica u Susaku planirao je odrzavanje tecajeva iz kulturne i socijalno-politicke problematike, zatim predavanja iz oblasti politike, nauke, umetnosti, muzike i knjizevnosti.18 Po svom programu ova organizacija je najslicnija Drustvu ,Zenski pokret", samo ona nije uspela da se razvije. U okviru Zenskog drustva u Mariboru formiran je kulturno-feministicki odsek, koji je imao zadatak da radi na obrazovanju zenske omladine i osposobi je za rad u javnom zivotu. Planom je predvideno da se omladinkama odrze predavanja o socijalnim i kulturnim problemima. Ovaj odsek okupio je Y£Ci broj zena, naroCito radnica i Cinovnica. 79 Organizacije zenskog pokreta postojale su u svim pokrajinama, izuzev Crne Gore. U Podgorici su 1936. napredne zene osnovale Drustvo ,Zenski pokret" pred koje su postavile i zadatak ,da kulturno, ekonomski i politicki vaspitava zene". Ova organizacija trebalo je da okupi veci broj zena u gradu, koje su spremne da se bore za ostvarenje politicke i ekonomske ravnopravnosti zene. Medutim, vlasti su brzo zabranile rad ovog zenskog drustva, jer su racunale da ce uticaj u njemu imati komunisti. U Crnoj Gori jedino su posto7 4 Eeua Oauac, 9, janyap 1938, 5. " ARP, fond Alijansa zemlkvh pokreta, II/3-1938 i 23/1939. 76 ARP, ~ond CO AF2J, Alijansa ZenSkih rpo!kreta, Sekcija Pri'Stin1a, br. 1, i lbr. 15; AIRPS, Zenski po<kret, 296; Hama pe'lt, 1i\st za d.ruStvena, ku~turna i IP110S'Vetna IP.i!tanja, CKorrJbe, god. I, 3, 25 . .M.apT 1939; J o ,v a nlk a K e c man, Osnivanje i rad druStava Zenskog pokreta u PriStinti i Kosovskoj Mitrovici, Kosovo, PriStWna, 1972, 345. 77 ARP, fcmd A1lijan:sa Zens!kdh poikreta, br. 61-1939; Ham z.aac, list za druStvena, ..lrulturna i prirvredna piltarnja, CKomoe, 1, 6. jyu 1939. 78 Centrala Saveza naiLaZ'illa se u SuSaku. Ona 'je imala namerru da osniva podl"illZnil.ce :po S'Viiro gr-adovima i 1seUima ,gde ~od 'se nade ,pet Zena k.'()<je =bi radile na p:latformi ovog Uda'u.Zenja. Na 'CJSil'()VU dasadaSnj1ih 'PQldataka, -ni}e .poznaio da je ova orgaWacija :iJtnala nelrog uepeha niti se pro.Sid:la izv.an SuSaka. (1Kena Oanac, 4, 1. ..uapr 1937, 4.) 79 Neodvisnost, tednik za vsa ja.vna vpraSanja, Mari!bo.r, god. II, 17, 1. maj 1937; Zenski svijet, februar 1937, 1 288 jala zenska drustva koja su bila uclanjena u Jugoslovenski zen~ki savez. Ta drustva su okup!jala zene trgovaca i cinovnika,_ ~avrla se akcijama socijalno-humanog karaktera", a nisu nista ucmrla za resavanje os~ovnih problema koje su zene postavljale u pogledu • ostvarenja ravnopravnosti u drustvu. 80 N ajvise drustava zenskog pokreta bilo je u proteklom pe,rwd~ u Srbiji, gde su bila i najaktivnija. U odnosu na stvar;>e mogucno~tJ i na spremnost zena da se organizovano bore za svoJa pra"?'a, ovrh organizacija formirano je veoma malo. U tome, donekle, rzuzetak cini Vojvodina, u kojoj je u ovaj pokret okupljeno nesto vise zena. N a odborskoj sednici Drustva ,Zenski pokret" .. ~ N ovom Sadu, 8. oktobra 1937 konstatovano je da u celoJ zemlJI rma svega 2 000 clanica ,Zenskog pokreta", a od togll; u Be~gradu oko cetiri st?tine._81 Dakle i ovaj podatak potvrduje da Je to brla uska orgamzac!Ja koJa je ok~pljala uzi krug naprednih i bolje situiranih zena u g;adu: Iz raspolozive grade se vidi da t':l nije bil~ z_ena radm~a, a selJankr pogotovo, jer na selu nije orgamzovano. m Jedno drust:vo. Politbiro CK KPJ doneo je 27. Juna 1935. godme Od~uku o pravima, duznostima i neposrednim zada:cin;a Zemaljskog brroa. U toj odluci, pored ostalog, kaze se da u pomocne ?rg~ne ZB ~~~da Komisija za rad medu zenama. U neposredne or!Sanrzacwno-P_o~rtlcke zadatke Zemaljskog biroa Politbiro postav!Ja r: ,11. Stvorrtr centralnu kornisiju za rad medu zenama i pokrenuti taj rad s mrtve tacke"."' Ova komisija je bila formirana i odmab j~ poc~la da pr~­ nalazi legalne forme rada m_edu. ~e~a~a. PoJ<;ren_uta Je ll:J::crJ.a za osn_rvanje Iegalne zenske organrzacrJe 1 r_zdavanJe_ lista,_ koJI br se. bavw problemima organizacija zena. Da br se reahzovah ?VI zadacr, f~r­ miran je posebni Akcioni odbor, koji je poceo da radr na tome. U rzvestaju o radu Centralne zenske komisije kaze s~: ,_Ceo rad medu zenama postavljen je na legalnu osnovu 1 na agrt~cwno-pr~:pagan­ disticki karakter. Nekog sistematskog rada medu zenama mJe brio. i ceo ovaj rad je u razvoju i traZenju ~ormi legalnog masov_nog rada medu zenama". U tom pogledu najbo!Je uslove za delovanJe kom':lnista predstavljale su organizacije zenskog pokreta. Stoga se ~~lJe u izvestaju o radu ove Komisije konstatuje da se pocelo radrtr u pokretu na uvlacenju mladih radni~a i stu~e~tkinj~ ~ ~vu organizaciju i na odrzavanju predavanJa 1 drskusromh vecerr. 8 80 r .aac L{pue rope, Ilo,n;ropH:o;a, 6p. 1, 1tOBe..M6ap 1939; Zbornik grade za istoriju. radniCkog pokreta Crne Gore, IstoTijski arhiv_ CK SK Crne Gore, TJ.ifiograd, tom I, knj. I, 1958, 446-447; 3era, "H.eiJeJbuu .aucT, Ilo,n;ropH:o;a, ro.n;. VII, 27. cenTe.M.6ap 1936; 3, 21. jauyap 1940; JKeue L{pne rope Y peao.n,y~uo1-tap'H.OJ£ noupeTy ... , 81. at ARP, fond Aijanse ZenSklih IPOk:reta, Zapi'S1D.ik. sa odborskih sednica zeruilmg pokreta, NoV'i Sad, II/6 (sir. 12-13). . 82 ARP, fond KI, 193·5/345; fond csr, 334: YfcTopUJC'KU apxua, Beorpa.n;, TOM JI, 1949, 362, 363. 83 IzveStaj o xadu Centrarlne Zenske _ikomdlsije Cen~;tom kmrcitetu.KPJ poslao je 2, februara 1936. gaddne ,Sotir-' (Drago Matrus-1c) Clan ZemalJ&kog biroa. u i2ve5taju ,Smita" (Blagoja ParoV'im) CK R;PJ od ?9: septembra. 1935, pored osta·log, navodi se da ,Sotir'' :radri u ZenskOJ komiS1]cr. u Zern.al]skom birou. To znaCi da je Kom.i1si:ja o.snoVIa.na u julu !i.li avg~stu 1935, k:ako Je odl~­ kom Biroa CK i postavljeno. (ARP, fond KI 1936/43, " 1935/510.) 289 �tt izve~taju o pojed.inim probi~mima o stanju orgamzacije KPJ u Srbiji, koji Stanoje (Sreten Zujovic) salje Centralnom komitetu KPJ, 13. avgusta 1936. godine, o radu medu zenama se kaze: ,Ovaj rad se vrsi preko Zenskog pokreta i Lige zena za mir i slobodu. U unutrasnjosti su to za sada samo pokusaji da se organizuju po neki. sastanci ili predavanja. Prilikom organizovanja zborova izdavani su leci upuceni zenama, i maze se reci da je bilo zborova na kojima su i zene prisustvovale, sto za Srbiju predstavlja novu pojavu. U Jagodini je hila govornik u ime omladine zena. 84 u radu zenskog pokreta ucestvovale su i zene komunisti, koje su cesto bile inicijatori i pokretaci pojedinih akcija u borbi za ostvarenje ravnopravnosti zene. Njihova ucesce zavisilo je mnogo od toga ko se nalazi u upravnom odboru pojedinih drustava i kakav je sastav organizacije u celini. U tome su, svakako, postojale velike razlike, jer i Alijansa zenskih pokreta u Jugoslaviji nije hila neka cvrsta organizacija, niti je do kraja insistirala na sprovodenju jedinstvenog programa. Glavne akcije koje je zenski pokret organizovao bile su jedinstvene, ali je rad drustava bio uglavnom samostalan i koliko ce ana daleko ici u svojim zahtevima u borbi za zenska prava, zavisilo je pre svega od rukovodstva doticnog drustva. Rukovodstvo Alijanse zenskih pokreta najveCi deo svoga rada, u toku 1934. godine, posvetilo je borbi za pravo zena na rad i zaradu. Odmah, pocetkom godine, pocelo se raditi na tome da se ne danese uredba po kojoj je trebalo reducirati date zene iz drzavne i samoupravne sluzbe. U tu svrhu odrzani su protestni zborovi zena u Beogradu, Zagrebu, Ljubljani, Splitu i Sarajevu na kojima je donesena Rezolucija, koja je upucena kralju, predsedniku vlade i Ministarskom savetu. Rezolucijom je zahtevano "Ita se predlog povuce, zatim je istaknuto da se pri smanjenju broja sluzbenica u drzavnoj i samoupravnoj sluzbi ne uzima kao kriterij pol, nego kvalifikacija i sposobnost za odredeni posao. Drustva zenskog pokreta su prikupljala i potpise zena protiv donosenja ovakve uredbe, tako da je sakupljeno 10 hiljada potpisa koji su s Rezolucijom dostavljeni ministru predsedniku vlade. 85 Pod pritiskom zenskih organizacija, koje su u ovome imale punu podrsku javnosti, vlada je povukla podneti predlog uredbe. U toku 1935. Partija posvecuje vise paznje radu medu zenama, insistira na okupljanju velikog broja zena u siroki antifasisticki front u borbi protiv rata i fasizma. Ona se ukljucuje u akcije koje vodi zenski pokret i daje direktive i uputstva za uspesno ostvarenje postavljenih zadataka kroz masovne zenske organizacije. U tom pogledu znacajan je Smitov (Blagoja Parovica) izvestaj Centralnom komitetu KPJ od septembra 1935. godine, u kojem daje zapa~anja o radu medu zenama i predloge za buduCi rad. U izvestaju se konstatuje da je neznatna manjina zena u organizaciji i da one tu daleko zaostaju za muskarcima, zbog cega se ne moze racunati odmah 84 ~bo.g :ruov~ne 85 ovog i,stup.amja ona je kaZnjena sa 20 dana zatv-ora i- 2 500 dinara il<ame. (ARP, tond KI, 1936/285, 82.) ARP, fond Alijan!Sa Zensloih pQlm:-eta, br. 30/1937-. - 1-2, ia1£yap-rpe6pyap 1934; Dan a Beg 1<0, n.n., 155. 290 }Keucxu no'I'CpeT, na masovne zenske organizacije. Zatim se kao glavni za~.~tak postavlja agitaciono-propagandni rad medu zena.ma: ,1. Tez1st~ rada medu zenama postaviti na agitaciji i propagand1 za konkr.etn: zens)<e zahteve. Time popuniti i svu delatnost rada u masovmm zenskim organizacijama ukoliko postoje. . .. 2. Mesto zenske kornisije - stvoriti jedan siri odbor, koJl pod nekom firmom legalizovati. 3. Stvoriti poseban zenski pokret u okviru URS-a. 4. Nastaviti sa radom na stvaranju nove legalne zenske organizacije s kojom se pocelo. . . . .. . . . . • 6. Nastojati stvoriti jedan .zaJ.:dmckl. akcwm odbo.~ s;nh ~en­ skih organizacija za pravo glasa 1 shcne opce zahteve, kOJl b1 saz1vao skupstine, manifestacije.. itd. 86 • . . . • . • Jedna od najglavmJlh akclJa ko]u Je zenski pokret orgamzovao u toku ave godine je pripremanje i odrzavanj~ zborova z~ pravo glasa zena i ravnopravnost u drustvu. Za ":spe~_no ostvarE>nJ~ ovog zadatka angazovala se i partijska orgamzaclJa. Zemal]sk:i b1ro CK KPJ u direktivnom pismu Mesnom komitetu KP! .za ~ara]e~o? 22. avgusta 1935, pored ostalog, pise: ,Zensk:> koml~lJa. ce dob1ti konkretne upute za svoj rad. Neka ~;;tda vee orga_mzuJ~ legalnu akciju za zensko pravo g~~sa. Za tu akclJ': treba angaz?vat~ ';, p,rvom redu razne legalne radmcke, gradanske zenske orgamzaclJe . Pod parolom za pravo glasa zenama" zenski pokret u Zagrebu post1gao je vidne '~ezultate. Oni su odrzali. vise raznih ~astan~a sa zenama i organizovali Akcioni odbor kOJl Je rukovod1o akclJOm za p7:avo glasa zena i pripremio miting u oktobru. U Odbor su uzete ze_ne raznih profesija is tim se poslo u sirinu u okupljanju.zena na omm akcijama koje su zajednicke svim zenama, bez obz1ra na klasnu pripadnost. 88 •• . . Posta je, prema Ustavu, Izborni zako1_1 trebalo da.resl p~tanJe prava glasa zena, Alijansa zenskih po~eta J€ pre~.? SVOJlh drust~va, jos pre petomajskih izbora, uputila p1smo poslamckim kand1datuna u kame se istice da zene traze opste i tajno pravo glasa.'" U drugoj polovini oktobra 193?· trebal.o je da se .sastane Narodna skupstina i da pretresa nov1 Izb.orm z~on. T1m zakon??' trebalo je resiti pitanje prava glasa za zene, nam~e ~a one .d~blJU ista politicka prava kao i muskarci. Tih dana akcwm o<!bon ze:'.a? koji su osnovani za organizovanje zbor~va za pravo glasa zena, vrs1li su obimne pripreme za ave mamfestac10ne skupove. • . Na dan zasedanja Narodne skupstine, 20. oktobra 1935,. odr~a~1 su zborovi za pravo glasa zena u Beogradu, Zaj(r_ebu, LJublJam, Splitu, Skoplju, Banjoj Luci, Novom Sadu? Va~azdmu, Ja~eno~.cu, Uzicu i Sapcu. Na svim zborovima bila Je pnm]Jena zaJedmcka sledeca rezolucija: ,Zene sakupljene na zboru na dan 20. oktobra ao ARP, fond Kl, 1935/510. " ]s!o, 1935/450. •• Jmo, 1935/492. e11 Arlijansa }e u :P]smu molrLla poolaniCke lkandidate da :im odgovore na sledeCa pitanja koja 1Se specija!l.no ttCu Zena: 291 �1935. godine shvatjuci da za svesno ispunjavanje gradanskih duznosti treba da imaju uticaj na formiranje druiltva i drzave, traze da se u novi izborni zakon unese jednako, opste, tajno, aktivno i pasivno pravo glasa, za sve gradane muske i zenske". Rezolucija je hila upucena predsedniku Narodne skupstine, predsedniku vlade, Narodnoj skupstini i Senatu.'" Posle vise godina avo su bile najvece manifestacije za politicka prava zena. Na ovim zborovima okupile su se zene raznih profesija, bez obzira na klasne razlike, a na mnogim je bilo i muskaraca u vecem broju. Oni su imali veliki odjek u javnosti i mnogi listovi su pisali o njima. M!ada pota (glasilo slovenacke omladine) pisala je o ucescu zenske omladine na ovim manifestacijama. Na njima su istupile zene raznih zanimanja: radnice, seljanke, intelektualke, domacice i omladinke. Na zboru u Jasenovcu su govorile dve seljanke. Jedan od najuspelijih zborova bio je u Beogradu u Inzinjerskom domu, kojem je prisustvovalo oko 2 500 lica. Na zboru je istupilo 6 govornica. U ime zenske omladine govorila je Slavka Durdevic. 91 Na zboru u Splitu ucestvovao je veliki broj zena radnica i seljanki, koje su s velikim interesovanjem pratile zbor, jer su govorile i njihove predstavnice. Sala bioskopa ,Sirijus" nije mogla da primi sve posetioce zbora, jer ih je bilo vise od 700, taka da je dosta zena ostalo ispred ulaza. Za vreme govora trece govornice, koja je istupila u ime zena seljanki i zenske grane HSS, doslo je do manifestacija. Predstavnik policije zabranio je dalje odr:Zavanje zbora, sto je propraceno protestom i demonstr,;y;ijama. Stoga ostale 90 • ARP, Zlbi!lika PI'Ioiilllterne 337; food CPJ, 539, 3, 1389; fond Alrl.jansa i!enslcilh ;poweta, II/4-1937-30; II/3-1938-64; A>rMv fustituta za radrui&i pokret Sarajev-o {ru da:l}em tekstu AIRP Sarajev:o), fon!d AFZ, Banja Luka, neregtlstrov,ana depe.Sa; SreSki arrhlv BatJja Lulka, Zbh1ka redn.iCik>i pokret, F. K. ibr. 647; Hronologija radniCkog pokreta Bosne i Hercegovine do 1941. godin.e 517; illTe6H AJIOj3Mja, Haw. B€.1Ul.1CU aau, r.aaCH.U'IC Jyz.oCJtOB€UC'KO: JJCeucx:oz caae3a, Beorpa.z:t, 8-9, 30. uoae..~~6ap 1935, 59-60; ,lfau - He3aBMCHJ1 aacpopMaTMBHH ,n;HeBID1K, 125, HoBa Ca;n:. ,.oa) 'Pri.Zillajete IJ.i li muSkrarci? da Zena iJma ilst'O pravo oo lizoibrazbu kao b) zastupate ld IPr<ino]p da .ima rl.ena pris·tup u wa z,va.nja pod istim uvjetima !k:ao i mu.Skarrac? c) }este li za konsekventno sprrovodenje socijalne zaStite majk.e i djeteta? d) primaj·ete lH za p.OttT€jbu 'Cia se r.ad plaC:a po Vl'lijednosti, bez obzWa na spol 1i ddba Zllvota po naCeil.u: za jedinaJk ,r;ad - jednaik:a plata? e) odrbacujete 1i rat k>ao •sasvim neumjesno 61redstvo za rjeSavanje mediunall:'odndh sporova?". VeC:ina poslaniOkirh kandidata odazv.a!La se orvom IJ)022i.vu i odgovori1la da 'Sill za Zensko pro'VfO glasa. (Zene Hrvatske u radniCkom pokretu ... , 269, 270; ARP, ::fiond AHjoose Z€0Slcih po&reta 1 II/4, 1937-30.) 91 Strcljana na Banjici. - AIRPS, fotnd ZeniSiki poklret, 293; I1DJ1.UTU'Ka, 9840, 21. D?CTo6ap 1935; m T e 6u A JI o j 3M j a, n.n. Zborovi Zena u Jugoslaviji, Protiv GlavnjaCe, Pariz, •6. decembar 1935, 13. 292 govornice nisu mogle ni nastupiti na zboru, kako je to vee bilo pianom predvideno. •• N a veoma uspelom zboru zena u Zagrebu bilo je oko 2 500 ucesnica, medu kojima najvise radnica i studentkinja .. Svega td govornice su istupile na zboru i u tom je polidja prekmula da!Je odrzavanje ovog skupa, taka da ostale govornice nisu mogle oddati pripremljene govore. Zbog toga su zene demonstrirale na trgu i ulicama Zagreba. 93 0 odrzavanju ovih zborova mnogo je pisala stampa, naroCito · zolucija kojom se trazi pravo glasa za zene. 94 u Jesenicama je u Sloveniji. Na zboru u Ljubljani hila je aka 300 zena. Pored ostalih, nastupila je jedna govornica iz Celja, a zatim je donesena Re13. novembra 1935. godine odrzan zbor zena i muskaraca na kojem je govoreno o neravnopravnom polozaju zene u drustvu, a zatiJ? je donesena Rezolucija kojom se traze jednaka izborna prava za zene kao i za muskarce. 95 Na sastanku zenskog kluba ,Mladi Triglav", 11. novembra 1935, takode se raspravljalo o politickim pravima zena, koje treba da dobiju pravo glasa i zahtevano je da se ':' P":rla~ ment izaberu predstavnice zena, da se za jednak rad pnmaJU· 1 jednake plate i da zenskoj omladini bude pristupacno skolovanje i zaposlenje. 96 Uspeh zborova za zensko pravo glasa bio je u tome sto se na njima okupio veliki broj zena, narocito radnica i na nekima zenske omladine. Veoma je znacajno bilo istupanje vise govornica, kao predstavnica zena pojedinih zanimanja. Prvi put na ovako masovnim mitinzima cuo se glas zene sa sela, koja se pocela interesovati za svoja politicka prava. Ovi zborovi su pokazali da postoje svi preduslovi za masovnije okupljanje i organizovanje zena u zenske, sindikalne i partijske organizacije. U toku ave godine, organizacije zenskog pokreta pokrenule su i zalagale se za resavanje jos nekih vaznih pitanja, za koja su zene bile zainteresovane. 0 pitanju zakona o minimalnim nadnicama, koji je duze vreme bio predmet diskusije u javnosti, Alijansa zenskih pokreta podnela je predstavku Ministarstvu za socijalnu yolitik~ i narodno zdravlje, u kojoj zahteva da se danese zakon o JBdnakoJ minimalnoj nadnici za zene i muskarce i da se strogo sprovede 8-casovno radno vreme. N a zboru zena u Beogradu, koji je odrbn 9% U Splitu je :r,asptu.Ste:rJ.o DruStvo ,2ienskti pol}alet", tako da se AlijanS'a Z€'tlski!h pdkreta obra tila bivSim .clacn1 icanna ·toga rpokreta Zia organ.iz,ovanj e ove mani:Eestaoi}e 2en:a. F,orm!iran joe Allrei<mii ·odbor, u kojem je bila i An•ka Berus, koj<i. je "UJSPeSno wganizcw.a1o 1ovaj .zJbor. - Zene Hrvatske u radniCkom. pokretu . .. , 271 ; 274. Da Isto, 272. utst Slovenska zemlja pik da su se zboroo~i ·za pra'VIo glasa Zena, na inicija·tivu J.ugos1ovenlsk:O!g Zensk>Qg sav-eza, odrZali 20. oiktobra 1935. u celoj Sloveniji i poseb.noo ·se osv:rCe n.a uspeh -z;bora u Ljubljani. 0 tome nema vJSe podataika, j.er ve6ina lTistoV!a pi:Se ·samo ·o ZJbor.u u !Jjub1.jarui.. - Zenski list, Celj·e, 11, 1. novembar 1935, Ljudska. pra.vica, tednilk za I@'Spod.anstvo lin prosveto, LjUibljana, god. II, 19, 1. novembar 1935, i 20, 15. novembar 1935; Delavski obzorn.ik, Ljubljana, god. I, ibr. 2, 26. oktobar 1935. 95 srovenska zemlja, 7, 29. novembar 1935. 96 Akademski glas, 26, 15. novembar 1935, 94 293 �, s]{om polozaju zaposlene 3. marta 1935, raspravljano je o ekonortl Jtojoj se trazi osiguranje zene i na ltraju je donesena Rezolucija, u ve radnice i radnike od u starosti i u slucaju nezaposlenosti za/ altoi rninimalnoj nadnici 55 godina zivota, donosenje zakona o je lldne nedelje u svim preza zene i muskarce, uvodenje 40-satne ra a zene, opste i jednako duzecima, zabrana decjeg i nocnog rada ~ 21 godine zivota itd.D1 pravo glasa za sve gradane i gradanke ': ja i prilikom donosenja Zapostavljanje zena doslo je do izrazdrzavnih sluzbenika. Doi dopune Uredbe o dodacima na skupoc';l zene zaposlene u drzavpunom ove Uredbe od 11. aprila 1934. god1lle'cu u celini ili od 75 do noj sluzbi gu~ile su liCni dodatak na sitU?,? sluzbenika pripadaju. 98 30 odsto, zav1sno od toga kojoj kategor1l 1dopuna ove Uredbe koja Septembra 1935. godine izvrsena je ponoV0 drzavnim, banovinskim je i<:s. vis~ po~od!la ':'?ate zene zaposlene u izgubile· ~ra_vo_ na ~~~ni 1 opstmsk1m mstrtuc1]ama, Jer su potpu:r0 !tad muz 1 zena z1ve doda~ak na ~kupocu, izuzev u_ slucajevirtl;i pogodene udate zene, odvoJeno. OVIm su, svakako, b1le ekonortl5fltaciie. Zbog toga one, potcenjene su njihove sposobnosti i kval! ~ preduzimaju odredene preko svojih organizacija, jos od 1934. god1 pa. ll mere protiv ave nerpavde koja im je naneS~eJddnom porastu, uki. s~:nim tim sto je skup_oca _?ila u neParedne. go dine i narocito danJe hcnog dodatka padalo Je teze svake ll ·manj1ma. Ovom Uredse tesko odrazavalo na sluzbenice s maiiJll pr~ 0 v]jene prinadleznosti born b1le SU mnogim udatim zenama pre~O cillOVnicama U nizim i nepr:>~da je uCinjena. utoliko vise sto lrate, prosecno vise smapolozaJmm grupama, koJe su imale manle P njen dodatk na skupocu. . u poskupele za 30 odsto U toku 1937. godine zivotne namir!llce :·mic!'ro dodatak na skui vlada je 1. oktobra iste godine povisila de.~enja plata potpuno su pocu ddavnim sluzbenicima. Od ovog p 0 " 15 oupravnoj sluzbi, cije bile iskljucene udate zene u drzavnoj i sarn se materij"'!no stanje stalno pogorsava]o."' )lim zenskim organizaZenskl pokret sa drugim zainteresova.danie Uredbe o oduzicijama preduzimao je odredene mere za ~kl )licama, ali, nazalost manju licnih dodataka udatim zenama-cJII 0 "niz protestnih miting~ u tome se nije nista uspelo. Zene su odrzale na kojima se zabtevalo ukidanje ove uredb~·su 18. novembra 1937. U svim vecim centrima u zemlji odrzanl raspravljalo a. posleg?dine skupovi _zena. cinovnica n_a k?ji~a ~dataka. u prostorijama d1cama Uredbe 1 vracanJa oduzehh hcruh d . se toga dana veliki Drustva ,Zenski pokret" u Beogradu sakUP10 97 98 ARP, fond Alijansa ~enskih poQcreta gO.. ·a.jveCe u n.cijlll!Witn i niZim S~jenje liCnog dohotka na Skutxkt je ~smanjenje od ranijJih c~<J­ g~ama. Od X _do j)Oslednjeg slepena VIII grtlP" clo 37%. U VIII g>rup1 54 kupniih pt1LnadJ.emos1Jl udatirh Zena i'ZIIl<J!SilL'o je od ruPi - od 18 do 10()/o, a u od 28 d~ 25°/o, u v .grupi - ·Qd 22 d~ zoo/?, u .:~u 1 .sr.e-dnjJll Skolsku ~x:e~u III g:rup1 - samo 7 do 5o/o. Pam;0 :ru zene a.ma1le n1~ -je 1 oV'-a U;rediba. ![)j3JV'1Se 1 rv i !Pl"e'l?a tome SvrtS~~ne ru. niZe poloZajne 'ga-up;,_ alo da ttrlj~a 1 tih por~­ 0d pogadila one ,s manJrm pnmanj:ima. Zato se _desa~fl'h'ebe neophodne ~a eg:m.1 d~ca :nije mogla da obezbedi osnovne Zivotne .P"b'f t9, II/4-1938. stenciju. - ARP, fond Alij1ansa Zenskih po~kreta, 99 Lsto, br. 7, II/4-1937. 1 • 29.4 broj sluzbenica iz raznih institucija. Konferenciju je otvorila predsednica ,Zenski pokret", a zatim je nastupilo sest govornica iznoseci podatke koji ilustruju posledice sprovodenja ove Uredbe. Predstavnica zena u opstinskoj sluii:bi je rekla da se zenama u red bam oduzima 600, pa i vise, dinara od plate. Za tri i po godine jedna sluzbenica je morala da zrtvuje 50 hiljada dinara. Ako je ta zena sef nadlestva, ana treba da primi funkcionalni dodatak od 1 000 dinara, ali joj se od toga oduzima 700 dinara. Mnoge sluzbenice ne smeju da se udaju, jer gube vise od polovine svoje plate. Predstavnica potsansko-telegrafskih sluzbenica je naglasila da u njenoj ustanovi radi 106 zena i da im se bruto-plata krece od 600 do 1 000 dinara. Zatim su govorile predstavnice Udruzenja univerzitetski obrazovanih zena, Profesorskog drustva, Jugoslovenskog uciteljskog udruzenja i Jugoslovenskog drustva diplomiranih sestara. One su iznosile, pored materijalnih, i moraine posledice ave Uredbe. Na kraju Konferencije predlozeno je da se danese rezolucija koja ce se predati vladi, parlamentu i namesnicima i konstatovano je ,da nikakve budzetske smetnje ne postoje da se ovo pitanje re~i, jer budzet predvida celokupnu platu svakog cinovnika, i ustede koje se u tom pogledu vrse na kraju godine padaju na zene i majke. A najveCe se uStede prave baS na raCun Zena niZih Cinovnica, a nepravedno je da bas ekonomski najslabiji clanovi druiitva podnose najvece zrtve, tim pre sto to fakticki nije nikakav finansijski efekat za poboljsanje prilika u zemlji" .100 U Zagrebu je istog dana odrzan veoma uspeo siri sastanak sa drzavnim i samoupravnim cinovnicama na kojem je zahtevan povratak Jicnog dodatka udatim sluzbenicama. Na skupu su govorile predstavnice ddavnih i samoupravnih sluzbi, drzavnih zeleznica, uciteljica gradanskih skola, postanskih cinovnica, lecnica, medicinskih sestara i gradskih Cinovnica. Sve su one sa iscrpnim obrazlozenjem istakle nepravdu koja je ovom Uredbom nanesena udatim cinovnicama. Narocito su podvukle stetne posledice Uredbe za odrzavanje porodice, kao i povredu principa ravnopravnosti muskarca i zene.'" Na inicijativu Alijanse zenskih pokreta, u Skop!ju je 17. novembra odrzana skupstina kojoj je prisustvovao veliki broj zena, vecinom sluzbenica. Na skupstini se raspravljalo o vracanju dodatka na skupocu udatim zenama. I ovde je, kao i na prethodnim skupovima istupilo vise govornica zastupajuci interese zena u svojoj struci. Donesena je Rezolucija kojom se zabteva da Alijansa zenskih pokreta u Beogradu organizuje prijem delegata iz pokrajina kod Krasjevske vlade koji bi joj podneli zahteve zena sa ovih skupova. 102 ioo Ls1lo,- JKeua danae, 9, jan yap 1938, 10-11. p-osJ.,e govora 001e eu traZ11e da im se pr-eko Alldjanse Zeri.sklih pob-eta O'rgan1zu}e prljem kod mfn,istra finamsdja :i predsednilka vrlade, ikojdma bi predffie I}Jil'iprern1jenru i obrazloZenu <ldk!umentaoiju o ovom rproblemu 1 svojim ~101 zahtevnna. (ARP, Alijansa zEmJs!dh pokreta, br. 19/1937.) 102 N a sk.up~ je konsta:tovano da je oduziananjem dodat.ka na Slk.up.oCu samo :Zenama uOinjena g.rulba povreda ravnopravtliOISti medu ~beni­ cimia·; da je udata Zena suvti.Se maJ.1o nagradena za 1sv-oj rad; da mm.·oge mlade Skollavane· Zene neCe ,moCi rda_ ·za_srtUju .svoje porodice; da se -zahteva 00. vrlade da ovu :riepravidu i1spnavi i da Se dodat,ak na ~SkupoCu oba,~ezno V'mt:i udatim zenama. (ARP, fond Alijansa zemlclh porkreta, br. 20, II/4-1937.) 295 [I i/ II !: II' ' i !' �Krajem novembra iste godine zenski pokreti su organizova!i i skupove zena u Slavonskom Brodu i Somboru, na kojima se raspravljalo o povratku oduzetih prinadleznosti udatim zenama. I na ovim skupovima donesene su rezolucije kojima se zabteva ukidanje pomenute Uredbe. U Slavonskom Brodu Rezoluciju je potpisao veliki broj zena.103 Posto se u toku ove godine nisu postigli nikakvi rezultati u pogledu ukidanja ove Uredbe, zenski pokret nastavio je zapocetu akc~ju i sledeeih ~odina. Ze?e su insistirale na tome da plata bude ek_v1vale?-t z~ ulozem trud 1 stoga mora da vazi, pri odmeravanju pr~':adlez~_;osti, . samo nacelo ,za jednak rad jednaka nagrada'·. AliJansa zensk1h pokreta poslala je upitnike svim organizacijama zenskog pokreta u unutrasnjosti koji se odnose na materijalno stanje udatih sluZbenica. Anketom je ispitan polozaj 802 ndate cinovnice na osnovu koje se utvrdilo da su one i njihove porodice ovom Ured~ hom mnogo pogodene i da treba i dalje insistirati na njenom ukidanJU. U pokusajima da se resi ovaj problem 18. februara 1938 dele~acij~ od 25 zena - :>datih drzavnih i sam~upravnih sluzbenic~ ~ b1la Je kod predsedmka vlade i ministra za finansije. One su 1h upoznale s poslediCama ove Uredbe i trazile da se ona ukine medutim, od toga nije bilo nista.'•' ' , Uredba. o u,!<idanju lic~_;ih dodataka na skupoeu narocito je tesko . pogo~1l~ z_ene u postansko-telegrafsko-telefonskoj struci. U OVOJ struc1 b1l0 Je zaposleno mnogo zena na salterima blagajnama t~~~fonima i telegrafin_;a, cij_a _su se primanj~ mogla p~rediti s naj~ n~ZIJ? zaradama u drzavnoJ 1 samoupravnoJ sluzbi. I pored tako m~k1h .n~g:ad~, usledil~ je oya t?"redba kojom su njihove prinadleznosti JOS VIse umanJene, sto Je svakako di'ivelo do odredenih ~aterijalnih, socijalnih i moralnih posledica.i•• Zato je organizacija zena za sve ovo vreme, do 1941. godine, ulagala odredene napore da se Uredba ukine, ali se nisu postigli nikakvi rezultati. Yeli~u paz.nju drustava ,zenskog pokreta, kao i drugih zenskih orgamzaciJa, pnvukao Je amandman o delimicnom celibatu uciteljica. U J:'goslaviji je 19~7: bilo oko 1 800 nezaposlenih ucitelja, premda U lStO Vreme 2_30 hllJada 'dece doras]e za skolu nije pohadalo osno':'nu ':astavu. OvaJ problem nezaposlenosti resavan je kao i svi ostah '?-~ stetu zene _uciteljice. I ovom prilikom najvisi dr2avni organi potvrd1h su neprav1lan stav prema zeni i jos jednim aktom ozako103 ARP, fond Alijansta Zensk,ih pc&reta, br. 24 -i br. 25, II/4-1937. "' Isto, br. 29 i 31 U/4-1938, i Zenski pdkret, Novi Sad 20. X 193S. to5U'd d. ' . . ]'e nom IPI'e uze.cu ove s'bruke u Beogradu od 106 z.aposlernilh Zenra medu JtoJ!l.In~ d xnladiih, -za tr.i godine ni }ed-na se nije rud.ala u 1935. godmi rodena. s_u 2 . deteta, u 1936. godini !'lodeno 1 dete, a toarom 1.937 - nijedno d~. :onm~anJe dodatlm .:ima u ekonomsk:om 1i socijallnom Zivotu velike posledice, J'er 'Je TUSenjem brak.a i smanjenjem nataliteta PQgodena ce:l:a porodica a ne samo Zena. F'inansij-ski efekat ukidanja d-odatk·a ~m skwpoCu iz.nos'i ~ PTT stuulru :z:a jednu kalendarsku ,g.odirnu 4 885 004 did1ara. !aka je avo velik:a s-uma, materiJalna korist za drlaVIU ndje 1:o.Uka, kolilke su prakti6n:e posileclice ove uredbe. <?Kena danae, 17, uoae.st6a.p 1938, 15; Pe'lf- ucTune, JIHCT 3a eKo- COQJ1JaJIHa 1i1 KYJITypHa IIMT3Jba ,n;pJKaBHUX M C3MOyrrpaBHUX CJIY1K5eHMKa, Beorpa,n;, ,god. I, 1, 6. jyu 1940.) HOMCKa, 296 nili njenu neravnopravnost u drustvu i potcenili njene strucne sposobnosti. Narodnoj skupstini podnesen je 9. marta 1937. godine amandman, koji je unesen u finansijski zakon za budzetsku 1937/1938. godinu. Ovaj amandman je tesko pogodio uciteljice i mnoge od njih su ostale bez posla, premda su kao pedagozi ostvarivale veoma dobre rezultate u radu. Prema ovom amandmanu uciteljica u slucaju stupanja u brak sa licem koje nije uCitelj, gubi sluzbu, a ukoliko je vee stekla pravo na penziju dobija samo otpremninu bez prava na penziju.106 Ovom odredbom drzavni organi su regulisali jedno sasvim privatno pitanje, i to samo za odredenu profesiju zena uciteljica. Ako se vee predvidelo da uciteljica, ukoliko zeli da ostane u sluzbi, mora da se uda za uCitelja, onda je trebalo precizirati da se i ucitelji zene samo uciteljicama. Medutim, to nije predvideno, vee je diskriminacija uCinjena samo prema zeni. Ovakva jedna nehumana odluka je uticala i na opredeljenje zena prilikom izbora poziva, tako da su mnoge od njih napustale ovu profesiju i na stetu vaspitanja podmlatka ri.isu se bavile niti specijalizovale za posao koji im najvise odgovara. Ogranicenje u pogledu udaje znacilo je automatski i ogranicenje prilikom zaposlenja i strucnog osposobljavanja. Kada se uzme u obzir da je najveei broj zena sticao srednju strucnu spremu bas u uciteljskim skolama i da su tih gOdina zenska deca pocela da pohadaju nesto vise produzne skole, onda je ovakva odredba indirektno znacila ogranicavanje daljeg skolovanja u skolama koje su najvise interesovale zene. Prijem zenske dece u uciteljske skole bio je 1934. godine inace ogranicen, 107 a ovaj amandman znacio je samo potvrdu te odluke i njeno dalje sprovodenje. Cim je ministar prosvete predlozio amandman o delimicnom celibatu uciteljica i to uneseno u finansijski zakon, Drustvo ,Zenski pokret", kao i druge zenske organizacije, preduzelo je izvesne mere da se on ukine. Vee 12. marta 1937. godine Alijansa zenskih pokreta i J ugoslovenski zenski savez organizuju siru Konferenciju zena povodom amandmana na kojoj je raspravljano o posledicama ovog akta, a zatim je donesena Rezolucija. U Rezoluciji se protestuje protiv namera da se uciteljicama osnovnih i domaeickih skola i zabaviljama ogranici pravo da po slobodnoj volji mogu birati svoga bracnog druga. Zatim se konstatuje da ee zakonsko ogranicenje za stupanje u brak uciteljica onemogueiti velikom broju skolovanih zena da u mladim godinama stupe u brak i da ee to imati odredene moraine posledice. Amandman je u suprotnosti sa osnovnim princinima Zakona o cinovnicima, koji svakom drzavnom sluzbeniku obezbeduje penziju. 108 Ov:a odredba stupilla je na snagu 1. 'a'VIgusta 1937. ARP - Zenski pakret Novi Sad, 20. X 1939; HapoOua npocaeTa, opraH JyrocnoBeHCKOr yqMTeJbCKor y.z:t:py:m:eH.a, Beorpa~, ro,n;. XX, 35, 18 . .stapT 1937; ,It p M M x a j JI o M JI nh, HapoOna mnojz.a u uapodnu Y'ILUTe.Jb, 31-32; Y'lf.uTeJbcKa cTpa:JICa, Beorpa,n;, ro,n;. III, 3-4, .stapT--anpu.a 1937, -66-67; Pa0nu'l£ne 1wau%e, 12, 19. JtapT 1937. 107 r.aaCUU'JC JyzoCJWBeUCKOZ :JIC€1tC'KO't CaBe3a, 3, 30 . .stapT 1937, 20-21. 297 �Sa ove Konferencije zene su uputHe Rezoluciju i ape! Senatu i senatorima da se predlozeni zakonski amandman u celini odbije.'os Na sednici Odbora Drustva ,Zenski pokret" u Novom Sadu koja je od:~an~ 19. marta 1~37. godine, zakljuceno je da se u dogo~ vo:u .sa ucitelJ~Cama, u obliku memoranduma i protesta, zaintereSUJe 1 upozna Javnos~ !,sa ov!~ nehuma:>im postupkom". Odbor je ~ontatovao na sledecoJ s~dm~I, 13. apnla, da je protest Alijanse zenskih pokreta o ovom pitanJu ostao bez uspeha i da ne vredi da one pisu protest. ZakljuCile su da treba da pisu Clanke za stampu o ovom problemu. 1•• Alija~sa zenskih pokreta uputila je molbu ministru prosvete za ukidanJe amandmana u finansijskom zakonu za budzetsku 1937 (1938: g.odinu, kojim se uvodi delimicni celibat za uciteljice. Nar:ocito Je !Staknuta nepravda sto se amandmanom oduzima ucitelj!Cama pravo na penziju, iako su stekle to pravo ukoliko se udaju za lice koje nije ucitelj. 11 • ' Zenski pokret u Zagrebu takode je reagovao na ovaj amandman. ?n Je orgamzovao sastanak sa uciteljicama na kojem se raspravlJalo o ovom problemu, a zatim je donesena Rezolucijoa i upucena v ladi.' 11 . U feb":'aru. i oktobru 1938. godine ministar posvete primio Je predstavmce. zen~kog pokreta koje su mu predale predstavku s m?lb~m za uktdanJe amandmana o delimicnom celibatu uciteljica. o.n 1m Je da? neka obrazlozenja za donosenje ovakve odredbe, koja m u kom ~l:'caJU ne .mo.gu opravdati ovaj nehumani postupak. U pogledu P?Zitlvno.g resenJa ovog problema predstavnice zenskog pokreta msu dob1le m neko obecanje, sto su obicno cinili politicari u ono vreme,112 ~ako. se vidi, Alijansa zenskih pokreta 'i' njena drustva su preduzimai:. odrede~e mere .u okviru svoga programa da se ovaj problem ~es1. Medutlm, kao 1 u drugim slucajevima, to je sve ostaJdall~ na mvou konferencija, rezolucija, molbi, peticija, apela i taka a Je. . Zenski pokret aktivno je pratio sve promene u zakonodavstvu koJe se odnos~ na zene i davao o njima svoje predloge. Tih godina uprav? se ra~1lo na na:rt~ jedinstvenog j~goslovenskog gradanskog ~akom~a za. sta su trazem predloz1 pojedmaca i organizacija. AliJansa zenskih pokreta u 1937. godini poslala je peticiju ministru pravde_povodom r~da n~ ovom zakoniku. Feministkinje Jugoslavije predlozile su vlad1 svoJe zahteve koje hi trebalo obavezno uzeti u obzir prilikom izrade ovog nacrta. One su trazile: ,1. Punu sposobnost za pravne radnje za sve zene bilo ud~te il~ ne, pod opstim uslovima pod kojima se priz~aje i muskarc1ma. --- ARP, fond ZenSkl rpoiloret, Novd Sad 2 VII 1937 ARP, rZ-apiJsnri!k sa odbor19ldh sedni_ca' D~stva ,~skli po'kret - N oV'i Sad, II/6, (str. 6 i 9). 110 ARP, fond .A1ijansa Zen9kih. 1poklreta, hr. 30-1937 i br. II/4~1938. 111 ARP, .Zeil!Sln ·pokret, Novi Sad, 20. X 1938. 112 ARP, fonid A;Jijansa zenO!cth rpdkreta, li/3-1938, br. 133 [ Zenski pokret, N()Vl Sad, br. 4 ·i br. 11)2-. 108 109 298 2. Obavezan grad:anski brak. 3. Iskljucivu nadle2nost drzavnih sudova za sve bracne sporove. 4. Ravnopravnost supruznika u braku i porodici, te prerna tome: a) ukidanje muzevljeve vlasti, b) zamenu pojma ocinske vlasti roditeljskom vlascu i c) u slucaju rastave braka, ako nema sporazuma medu roditeljima, sudsko odredivanje prebivalista deteta bez obzira na pol i godine, pri cemu je merilo samo dobra deteta. Izdrzavanje deteta da obavezuje obe strane srazmerno njihovim prihodima, nezavisno od toga ko je kriv za razvod. 5. Punu zastitu vanbracne dece, i to dozvolom istrazivanja ocinstva, efikasnom prinudom roditelja da vrse svoju duznost prema vanbracnom detetu i izjednacenjem vanbracnog deteta sa bracnim u srodnickom naslednom · pravu, kako u odnosu prema svojim roditeljima, tako i prema njihovim srodnicima. 6. Omoguciti zeni da bude. staratelj pod istim uslovima kao muskarci. 7. Izjednacavanje zene i muskarca u naslednom pravu u gradu i na selu. Omoguciti i zeni da bude svedok pri testamentu pod istim uslovima kao muskarci. ' 8. Slobodno i neograniceno raspolaganje supruznika sopstvenom imovinom. Zato treba ukinuti pretpostavku da je muz precutni upravljac zeninon imovinom i ukinuti pretpostavku da je u sumnji o poreklu stecene imovine u braku stecena imovina muzevljeva, vee za takav slucaj predvideti zajednicu stecenog dobra i ukinuti ustanovu miraza. 9. Ozakonjenje zeninog rada u domacinstvu kao profesije. 10. Predvideti obavezno osiguranje za s!ucaj razvoda braka, kojim hi se koristio supruznik koji za razvod braka nije kriv, a materijalno je neobezbeden"."" N a osnovu ovih zahteva vidi se koliko su zastareli postojeci zakoni i u kojoj je meri sankcionisana neravnopravnost zene u dru8tvu. Ostvarenjem postavljenih zahteva ozakonila hi se ravnopravnost Zene, koja Zivi u sasvim drugim savremenim uslovima za razliku od onih kada su vazeci . gradanski zakonici doneseni. Diskusija oko nacrta gradanskog zakonika aktivirala je organizacije zenskog pokreta u borbi za politicka prava zena, koja se u vecoj iii manjoj meri vodila kroz ceo ovaj period. Internacionalna feministicka alijansa na svojim kongresima i drugim skupovima postavljala je pitanja ravnopravnosti zena i ozakonjenja njihovih prava u pojedinim zemljama. Za jesenje zasedanje Drustva naroda, 1937. godine, ona je pripremala podatke 0 tome kakvo je stanje zena u pojedinim drzavama pred zakonom i u drustvu. Na zahtev ave medunarodne zenske organizacije, Alijansa zenskih pokreta izradila je dokumenat o polozaju zene u 113 ARP, Alijansa Zenskih pdkreta, br. 30; Haw,u 3axTes-u.. JKeua danae, 14, jyu 1938, 3--4. A JI oj 3 H ja III T e 611, 299 �Jugoslaviji tzv. Statut ~ene. tJ ovom dokumentu se daje pregled pravnog, ekonomskog i socijalnog polozaja zene u zemlji. U Beogradu je 6. i 7. februara 1937. godine odrl\an prosireni sastanak Upravnog odbora Alijanse zenskih pokreta, kojem su prisustvovale i predstavnice zenskih pokreta iz unutrasnjosti. N a sastanku se raspravljalo o ovom dokumentu, a zatim je on upuc:;en Internacionalnoj feministickoj alijansi. 114 U Cirihu je od 25. februara do 2. marta 1937. odrzana studijska Konferencija Internacionalne feministicke alijanse na kojoj se raspravljalo 0 pitanju zenskog prava glasa, uticaju zene na mir u svetu i polozaju zene na radu. 115 Na Konferenciji je hila delegacija od tri zene iz nase zemlje, koje su predstavljale Alijansu zenskih pokreta u J ugoslaviji. Na liniji borbe za mir na Konferenciji je raspravljano: o prakticnom programu za mir; o merama koje treba poduzeti da industrija naoruzanja i trgovina oruzjem ne ostvaruje tako velike profite; o sprovodenju organizacije kolektvne bezbednosti i medusobne pomoci; o zahtevu da se ponovo sazove internacionalna konferencija za razoruzanje radi sklapanja konvencije za ogranicenje naoruzanja i o tome na koji naCin sprovesti, u okviru rada Druiitva naroda, teznje za poboljsanje politickih i ekonomskih prilika da ne bi doslo do rata. Posle duzih diskusija o ovom problemu donesena je rezolucija o kolektivnj bezbednosti i upucen je ape! Drustvu naroda za efikasniji rad na ovim pitanjima. U vezi sa ekonomskim polozajem zene raspravljalo se o tome kako putem zakona i u praksi obezbediti jednako osposobljavanje zena za rad kao i muskaraca; kako omoguciti zenama da vrse isti poziv kao i muskarci i 0 jednakim US[ovima ZI!*Tad i nagradivanje zena i muskaraca. Predsednica Alijanse zenskih pokreta iz Jugoslavije govorila je o propagandi za zensko pravo glasa. Konferencija je zavrsila rad javnim mitinzima posvecenim pravu glasa zene.116 Sredinom maja 1938. godine, zene u svim drzavama clanicama Drustva naroda, organizovale su Internacionalnu nedelju zene u znak saglasnosti da Drustvo naroda raspravlja o polozaju zene pred zakonima. Internacionalna feministicka alij ansa predlozila je da svi njeni clanovi odrze 14. maja Zenski dan i da se toga dana odrze manifestacije zena, na kojima ce one izloziti svoje zahteve u pogledu ozakonjenja potpune ravnopravnosti zene s muskarcem. EeucKu n01cpex, 1-2, jauyap-cjje6pyap 1937. Na dnevnom redu Kcmferencije b.illa su 1sledeCa pirtan.ja: 1. jpitanje mtra, 2. nezaposlenost i Zene, 3. ·Sta \Se moZe uCinliti p!1oti'V !lmi}umOarenj.a oruija, 4. ZenSko ,prav;o gtasa, 5. Jmlm utiOe -z.aposlenost Zene na neza~poslenost, 6~ 'Ziaposlenj-e udate Z·ene, 7. osiguranje ~ena za vreme po-rodajta, 8. za jednruk rad jedna'kra IliaJgJrada. (ARP, :llond Allljanse ~enskih rpodueta, br. 30-1937.) 118 1Keua Oauac, 5-6, anp~.!!.-.Maj 1937, 17; JKeucKu noxpeT, 1-2, janyap-r;Pe6pyap 1937, 22; r.ttaCUU'K JyZOC.fi,OBe1i,C'KO'Z JICe"UC'KO'Z case3a 3 30. MQPT 1937, 18-19; Zenski svijet, jun 1937, 152. ' ' . _Aiijansa ~enski_!l po~reta u Jugoslaviji obratiia se svim orgamzaciJama u unutrasnJosti da 14. maja organizuju Zenski dan i da na tu proslavu okupe sto veci broj zena. 117 Vecina zenskih pokreta je uzela ucesce u ovoj manifestaciji i 14. maja organizovane su veoma uspesne priredbe. •.. Zensk~ pokret u Beogradu i njegova Omladinska sekcija izvrsth su obtmne prtpreme za ovu proslavu, koja je odrl\ana 14. maja uvece na Kolarcevom univerzitetu. Predsednica Drustva Zenski poJ<:et". pozdravila _je prisutne i govorila o znacaju Zenskog dana. Zatim Je predsedmca Upravnog odbora Alijanse zenskih pokreta govorila 0 polozaju zene u Jugoslaviji osvrcuci se pri tom na postoi.ece zakonodav~tvo koje je takode u svojim odredbama zapostavilo zene. Ona Je 1stakla da zahtev zena za politicko pravo zauzima prvo mesto. Prvi put na skupu, koji feministkinje organizuju poj_avio se _na govornici ~ jedan muskarac, profesor univerziteta,' koji Je govono o tome da zena treba da bude ravnopravna i da ce ona svoje pravo glasa iskoristiti za mir i dobro covecanstva. Predsednica Omladinske sekcije govorila je o polozaju zenske omladine. Na kraju je hor omladinske sekcije otpevao zensku himnu i time je zavrSena ova uspe.Sna manifestacija.us Na proslavi Dana zena, koja je oddana 14. maja u Novinarskom domu u Zagrebu, bilo je oko 400 zena, nekoliko muskaraca i veliki broj o;ntadin~. N a sk~pu su istupile cetiri govornice koje su govonle o zen1 u Javnom 1 pnvatnom pravu, o pripremama za izradu krivicnog zakonika, 0 zeni u prosveti, 0 ekonomskom polozaju zene i 0 polozaju zenske omladine. 11 • Jedna od najuspelijih proslava Zenskog dana odrzana je u Novom Sadu 12. maja 1938. godine. Na zboru, kojem je prisustvovalo 800 zena, donesena je Rezolucija kojom se zahteva da se zene izjednace u svim pravima s muskarcima. One su predlozile da skupstina usvoji ove zahteve: ,1. da se sto pre danese izborni zakon kojim bi zene dobile pasivno i aktivno pravo glasa, kako je to predvideo Ustav od 3. septe'_llbra 1931. godine u Clanu 55; 2. da se novtm Zakonom o sudijama zeni dozvoli vrsenje sudijskog poziva; 3. da se sve udate sluzbenice drl\avnih i samoupravnih tela u pogledu nagrade izjednace sa neudatim zenama i muSkarcima; 4. da se dokine dopuna par. 93. Zakona o narodnim skolama prema kojemu uCiteljice gube sluzbu ako se udaju za neucitelja; 114 11 300 ~ Ove m~~~stacije trebalo je da priprem:i SV'aka organlitz;acija Zenskog pre~ ~V:OJ'lllll ~ogu6~stima. Zatim je prepQI"UrCeno da se pOZOfVltl sva _udtru~:t;J•a da ucestvuJ~ ru mani!flestaoija.ma, da ru njdrma uzme uCeSCe v~6i ib!OJ zena; da omlad'ma oba ,pola .paseti ove manifesta,or}e; da, po 117 pdkreta :enskla sto mogucmostli, •to.ga dana na Skupu Zena govori j edan anuSika.rac i da se n•a svim ~ifestaoijama don~e •1st<: rezolucija koju Ce A:ltj.ansa Zen.Skih polkreta posl•ati. (ARP, fund A1hJ,ansa zen1Sikilh pokreta. br. 39-1938.) 118 }f{ena Oanac, 6p. 14, jyu 1938, 8. 119 ARP-II/3-1938, fond Alijansa zenslcih pokre'la, br. 79. 301 �sednici Upravnog odbora Alijanse zenskih pokreta, 23. oktobra 1938. godine, zakljuceno je da se izradi ,memorandum" i uputi svim narodnim poslanicima i senatorima da se oni u Skupstini i Senatu zaloze za ostvarenje dugogodisnjih zahteva zena. Pocetkom sledeee godine ,memorandum" je izraden i krajem februara 1939. godine, upucen poslanicima, senatorima, predsedniku vlade i ministru prosvete. u tom dokumentu se konstatuje da zene Jugoslavije nemaju pravo glasa i zato nemaju mogucnost da se u zakonodavnim telima bore za osnovna prava koja zene neprekidno postavljaju. ,Podizanje naroda na visi stepen civilizacije i kulture, intenzitet privrede, resavanje drustvenih razmimoilazenja i nesuglasica ne zavisi samo od muskaraca, koji su imali pravo da 11. decembra prosle godine iskazu kojim pravcem zele da se resavaju krupni problemi na8e unutrasnje i spoljne politike, vee zavisi pravac resenja od muskaraca i zena koji aktivno ucestvuju u svim granama zivota i time uticu na smer i saddinu sveukupnog kulturnog, socijalnog i privrednog razvoja. Ovaj uticaj mora biti osnovan na svesti i odgovornosti pred narodom. Ta svest j e kod zena veoma razvij ena, a biee pojacana, kada ce one. steci uverenje da su u svemu ravnopravni gradani. Stoga je potrebno da se uklone iz naseg zakonodavstva i pri primenjivanju zakona sve odredbe i svi postupci koji su uzrok da su zene Jugoslavije jos uvek u potcinjenom polozaju". Zatim se kao najvazniji zahtevi zena, s molbom da ih zakonodavna tela i vlada rese, isticu: 1. politicka prava u kojima se trazi da zene dobiju aktivno i pasivno pravo glasa za sva zakonodavna i samoupravna tela, 2. napred pomenuti zahtevi zena za unificirani gradanski zakonik i 3. u pogledu ucesca zena u javnoj sltiZbi: da se Zakon o sudijama izmeni taka da postane zvanje sudije pristupacno i zenama; da se u saobracajnu sluzbu primaju i zene s visom spremom, sto je onemoguceno cl. 5. Zakona o saobracajnom osoblju; da se ukine paragraf 36. Uredbe o organizaciji Ministarstva pasta, telegrafa i telefona iz 1935. godine, prema kojem se mogu primati sluzbenici zenskog pola samo u zvanjima za koja se trazi nepotpuna srednja skola; da se udatim zenama u drzavnoj i samoupravnoj sluzbi priznaju iste prinadleznosti kao muskarcima i neudatim zenama; da se ukine odredba prema kojoj se uciteljice osnovnih skola i zabavilje ne mogu udati za lice koje nije ucitelj; da se za upravitelje i direktore '?snovnih i srednjih zenskih strucnih skola postavljaju zene; da se Zakonom o ispekciji rada predvidi da inspektori rada mogu biti lica sa odgovarajucom pravnom i socijalno-politickom spremom i da se za prijem u sluzbu (drzavnu, samoupravnu i privilegovane ustanove) ne pravi razlika izmedu muskarca i zene, vee da se uzimaju u obzir samo sposobnosti i propisane kvalifikacije, bez obzira na pol. 122 Zenski pokret u Novom Sadu je na licnu ini- 5. da se ~to pre danese nov dradanski zakon prema kojem i'e zene svih pravnih podrucja biti izjednacene u svojim pravima sa muSkarcima; 6. da se poduzmu sve mere kako bi se pravilno primenjivali postojei'i zakoni koji regulisu rad zene za vreme materinstva, kao i rad dece; 7. da se sto pre danese zakon za kui'ne pomoi'nice i seljakinje sluskinje u seljackom gazdinstvu; 8. da se prilikom svakog zakonskog predloga u kojem se raspravljaju pitanja zene, ti zakonski predlozi dostave feministickim organizacijama na misljenje". Na zboru je zakljuceno da se ova Rezolucija uputi Drustvu naroda, Narodnoj skupstini i Kraljevskoj vladi .Kraljevine Jugoslavije.120 Upravni odbor Alijanse zenskih pokreta u Beogradu nije izradio jedinstvenu rezoluciju o ovom pitanju, kako je to obei'ano, zbog cega je bilo prigovora i na skupu zena u Zagrebu. On se takode nije slozio da se Rezolucija koja je donesena na zboru zena u Novom Sadu uputi odredenim merodavnim faktorima, kako je to vee bilo zakljuceno. Upravni odbor Drustva ,Zenski pokret" u Novom Sadu zauzeo je stav da se Rezolucija posalje nadleznim organima i da se uputi dopis Alijansi zenskih pokreta za odrzavanje vanredne konferencije koja bi o tome odlucila. 121 Do nesuglasica unutar zenskog pokreta dolazilo je vise puta i na kraju, pocetkom 1940. godine, do krize i rascepa unutar Alijanse zenskih pokreta. Drustva zenskog pokreta u unutrasnjosti delovala su vise samostalno i njihov rad zawsio je od uticaja naprednih snaga i rada KPJ u doticnom mestu, kao i od toga koja se licnost nalazila na celu ave organizacije. Internacionalna feministicka alijansa, u cijem je sastavu bio i nas zenski pokret, nije imala nekog uticaja na razvitak ove organizacije u nasoj zemlji. Stavise ona se nije posebno angazovala ni za resavanje osnovnog pitanja, kao sto je pravo glasa zena, kojim se ova organizacija bavi od svog osnivanja. Jedina njena znacajna akcija u toku ovih godina bilo je organizovanje Internacionalne nedelje i inicijativa da se u okviru te nedelje odrze zborovi za prava i ravnopravnost Zene 14. maja 1938. godine. _ u okviru programa rada organizacija, zenski pokret pronalazi i preduzima dalje akcije za poboljsanje polozaja zene u celini. Na 120 lsto, Zapilsn~~k sa odbOO'Iskih sednica Drufua ,ZenSilct pokret", Novi Sad, II/U, str. 27-29; ZenSkti rpok!ret - Navi Sad, br. 56. 121 Na sednici 17. maja 1938. Up.raVIni. OO:bor .Zernskog !Pok.reta u Norvom Sadu za!lclju-Ci:o- je da se .bez odO!brenja Alijanse obTati !Svfun Zenslcim pokretima z;a SM"adnju, ukoli~o AHj.rullJsa Zen:Skih pdkreta od:bije p-redilioge ~a slanje rrezOOuoije 1sa zbora Zena u NoVlom Sadru, i r~oQruoiju dostavli predlo!Zenmn ·forumima. lstog dana ovaj odbor je u.pruti•o A1lijan!Sd i -svim Zen.-slcinn p!lkretlimla dopils u ikoj·em traZi da se 1sednica Ahl.}anse lSaz:ove Sto pre, na kojoj bi se d"'eSilo ;pitanje ne&poraxum.a koji je nastao rpJ'Ii.<Ukmn donOOenj-a i slanja._,pome- 122 Prilikom predaje Izw.Sni odbor AUj.an!Se Zenskdh 11 Memora.ndwna" poilm"eta pozvao je predstaWlttke Jugos1ovenS!klog Zeil!Skog saveza ri Udru.Zenja univerzitetslci obraoovani'h Zen-a da se pri.idnuZe ovoj ~akciji, da •oo njdhiov zahtev dOibio •joS veCu v;rednost. (ARP, AI:i:jansa Zenrsktilh ,pokreta, IJ:>r. 3, 4, 6, 12; Zenski pe>kret - Novi Sad, br. 5, 1939.) nute rezolrudije. (ARP, fond Aildjansa Zensk·ih rpok.reta, II/3-1938, hr. 67; Zapisnik sa odb<>~Skih .sedn.ioa Dru~a ,ZensJd p<>wet" - N<Wi Sad, II/6, sir. 27-29, Zenskii pokiret - Navi Sad, hr. >6.) 303 302 I I �cijativu sastavio ,Memorandum'' za pravo glasa zena i pred.ao ga 10. oktobra 1939. godine potpredsedniku vlade, ministru pravde i ministru poljoprivrede. 123 Najmasovnija akcija za pravo glasa zene organizovana je u drugoj polovini 1939. godine, ciji je inicijator bila Redakcija lista JKeua danae i Omladinska sekcija. U ovoj akciji doslo je do kompromitovanja rukovodstva organizacije zenskog pokreta, koje sve vise gubi ugled kod vecine zena, o cemu ce biti reci kasnije. Zene Cehoslovacke su uputile 1. oktobra 1938. godine proglas zenama sveta povodom porobljavanja Cehoslovacke Republike. Alijansa zenskih pokreta poslala je u prevodu taj proglas svim zenskim pokretima u unutrasnjosti, kako bi s njim upoznalo sto vise zena. Povodom ovog dogadaja nase zene su izrazile ogorcenje i Alijansa zenskih pokreta je uputila predsednici Cehoslovackog zenskog saveza Planinkovoj pismo sa izrazima osecanja solidarnosti s narodom Cehoslovacke u tim teskim i sudbonosnim daruma.124 · Organizacije zenskog pokreta imale su u svom programu rada kao stalni zadatak razvijanje predavacke aktivnosti. Organizovana su predavanja o aktuelnim temama za zene, a pored toga radilo se na zdravstvenom prosvecivanju, opismenjavanju zena putem analfabetskih tecajeva i opstekulturnom uzdizanju zena. U Ljubljani su za zene organizovana nedeljno predavanja na kojima su istupali poznati politicari.' 25 Februara 1935. godine Drustvo ,2enski pokret" u Beogradu odrzalo je tri interesantna predavanja, i to: o pravnom polozaju vanbracne dece, o naslednom pravu i bracnim ugovorima i o individualnoj psihologiji i zenskim problemima. 12• Na godisnjoj skupstini ,2enskog pokreta" u Banjoj Luci, 1937. godine, odrzano je predavanje o polozaju zene u Bosni i Hercegovini. Nekoliko poznatih aktivistkinjii..bvog pokreta iz Zagreba i Beograda dolazilo je povremeno u ovaj grad i odrzavale su uspesna predavanja. 127 Upravni odbor Drustva u Sarajevu organizovao je 21. januara 1937. godine seminar na kojem su odrzavana predavanja jednom nedeljno. Oddano je 8 predavanja, koja su bila posvecena aktuelnim problemima ove organizacije. Predavanja je poseciyalo 30 do 40 slusalaca.128 Veliku aktivnost na polju predavacke delatnosti postiglo je Drustvo ,2enski pokret" u Novom Sadu. Pri ovom drustvu postojala je prosvetna sekcija, koja se bavila organizacijom predavacke aktivnosti. Pored Novog Sada, predavanja su odrzavana i u unutrasnjosti Vojvodine. Taka je u Petrovaradinu, 1 Delegacdja :lena rkoj'a je predavaJ.a ovu predsta¥kll izlrazi:la je Zelje 2s svilh Zena da se .u 1novli illzJbot1ni zakon un€LSe ;prav,o ~a:sa ii za :Zene. ·(ARP, fond CO AFZJ, ZenS!ci :pokret- Novi Sad, fund CK KPJ 8694/XIII/4-2/40.) 12 4 ARP, Zensk1i pakret Nov,i Sad, M. 88. 12s 12 6 )Kena Oauac, 5-6, tmpu.a-.M.aj 1937, 2-3. 1-2, 1935. Eeua danae, 8, uoee..st6ap 1937, 16. Seminal!' je bio .namenjen 1'1ll'~ovodstvru i 10la<Il0vi.ma org-anie;acije ,,Zenski :pokret" 1 na njemu £>"1i ock~a,na sledeCa predavanja: 0 pol()Zaju .Zen.e, Feminizam i fem:il:nli.sti>Cke Oilganizacije, Pacifis-tiOk-e teZnje Zena..t ·Memorandum Alijanse Zemskilih poheta, Fernlin~zam i p.roblemi danaSnjice, z.ena u ipo02Ji'V!U, Zena pred gradanskim ·za•konom, Zena ;ra.dnica lkao ·nQ·s.nac rarvnopravnos1li. (Dana Be-giC, n.n., 162.) 121 12 8 304 .JKe'H.CKU noKpeT, Sidu, Senti i Kisacu oddano oko 15 predavanja iz oblasti zdr~v­ stvenog. prosvecivanja. Vaznije· teme iz ovog programa su umnozavane i deljene Clanicama radi proucavanja.' 29 U Somboru Je 30. okto~ bra 1938. oddano popularno predavanje o higijeni Skolske dece 1 o potrebi saradnje roditelja i skole. 130 ,2enski pokret" u Cacku uspeo je da predavackom aktivnoscu obuhvati siri krug zena i u okolini grada. U selu Jezdini organizovan je domaCicki tecaj, koj_i je ova organizacija novcano pomagala i omogucila da se otvor1. U ovom selu odrzana su tri popularna predavanja, pristupacna seoskoj zeni, i to: 0 zaposlenosti zene, 0 tuberkulozi i zivotu zene na selu. Predavanja je posetilo oko 200 zena, narocito iz J ezdine i okolnih sela.'" Ova je prva organizacija zenskog pokreta koja je samoinicijativno pocela da radi i sa zenama na selu, pronalazeci oblike rada koji najvise privlace seosku zenu. Novoosnovano Drustvo ,2enski pokret" u Jagodini svakih 15 dana odrzav~lo. je sastanke sa Clanicama, a najinteresantnija su bila predavanJa IZ oblasti koje najvise interesuju zene; o polozaju zene u savremenom drustvu uloga zene u odbrani zemlje, o pojavi i cilju zenskog pokreta itd.'32 Predavanja sa slicnim temama organizovali su i ostali zenski pokreti u zemlji. U drugoi polovini 1937. godine u Kragujevcu je organizovan veoma uspesan analfabetski tecaj. 2ene su pokazale veliko interesovanje za ovaj tecaj i bile spremne da ga i dalje pohadaju.133 Narocita potreba za ovom vrstom delatnosti osecala se u Pristini, ta~o da je ovaj pokret, prilikom osnivanja, u program rada postav10 ,osnivanje analfabetskih tecajeva po selima i p~e~~vanja iz higij~ne za seoske zene" zatim osnivanje zenskog kluba 1 c1taomce, gde b1 ·se zene sastaje i' ostvarivale stalni kontakt. Prilikom sakupljanja potpisa za pravo glasa, ustanovljeno je da u dva sela vucitrnskog sreza ima ad 101 zene 96 nepismenih. U ovih pet pismenih uracunata je i seoska uciteljica. Ova primer najbolje ilustruje stanje pismenosti u ovom kraju. 2enski pokret u Pristini poceo je sa organic zovanjem akcije za suzbijanje nepismenosti kod zena i za te potrebe obratio se jula 1939. godine Kulturno-prosvetnom drustvu ,Prosveta" u Sarajevu da im posalje iz svojih sredstava izvesnu sumu novca ili pomoc u skolskom materijalu (tablice, bukvari i drugo). Ova drustvo se rado odazvalo njihovoj molbi i poslalo im je na poklon 100 bukvara za odrasle nepismene. Da bi postigao vece rezultate na ovom planu, zenski pokret u Pristini se pridruzuje akciji ,Seljackog kola" koje je vee radilo na suzbijanju nepismenosti. I od ovog drustva zenski pokret je trazio potrebni materijal za orgamzo12& if\re.davanja ru odr.Zana .sa slede6im temaana: Pravni ~palOZ..aj Zene u JUJg,osl,avijd, 0 ,pOOIOV'ima prema Frojdu i Ad1eru, 0 ,dr.Za'V;i_. 0 starbusu drZ.a~e u EvrCJIPi posle :prvog sveilskog rata, ZaSto Zena JugoSla;ntiJe treba da dob1:~-e pmV1o 'gl.cusa, Pdldti;Oki :poloZaj Zene, Zena i njena !pl"ary;a 'ltd. {ARP, . fund ~11jll!nsa i<enskih p~kreta, br. 88-1938, hr. 7-1939; Za.pi~mik sa odborS!cih sedmca Novi Sad II/6, 10 [ 11.) · "' ARP, II/3, fond AHjansa i<enskih '!}okreta, br. 128/1938. 1a1 I1sto, br. 89a i 49/1938. 1s2 }l{eua danae, 22, Maj-jyn 1939, 21. 1ss AR'P, iond ALija.n.sa Zensk:ih poki'eta, br. 15-1937. 305 �vanje tecajeva iii pomoc u rna kom vidu za uspe~nije ostvarenje ovog zadatka.'~' Zen~ki pokret u :san]?j Luci takode je preduzeo mere za orgamzovanJe analfabetsk1h tecajeva. Medutim. policija je zabranila odrzavanje tecajeva pod rukovodstvom ovog dru.Stva pre svega na selu, zbog sirenja naprednih ideja medu zenama. I pored to~a, pomoc. musli':"anskog Kult_urno-prosvetnog drustva ,Buduc:'-ost !. org~mzovan Je ana;t!.":bets~? tecaj u gradu kojim je ruko:rodila UC1telJica Nevenka VoJS1c, koJa je bi!a aktivist, a neko vreme 1 sekretar Drustva ,Zenski pokret". Vecina polaznica ovog tecaja bile su Muslimanke. 135 • !'ored ucesca u ?lavn!m akcijama koje je organizovala Alijansa zensk1h pokreta, drustva zenskog pokreta u unutrasnjosti delovala su samostalno, a neka ad njih su preduzimala sire i otvorenije akcije zbog cega je doslo do njihove zabrane. Zenski pokret u Sarajevu je mnogo radio na zdravstvenom pros:recivanj?- zena,. narocito u pryim godinama posle osnivanja. On ~e. ~rgamzovao 1z ave oblasti c1kluse predavanja u Sarajevu i okolim ~ u tom pogledu stekao odredenu afirmaciju kod zena. Ovaj pok;et Je veoma aktiv';-o uc~s!~ovao u svim akcijama koje su se tih godma vod1le za stiCanJe poht!Cke ravnopravnosti zene. On je samostalno p~duz1mao odredene mere u cilju resavanja potpune ravnopravnosti ze:'-e _i u tom je. bio odlucn~ji od drugih organizacija koje ~u rad1le na 1st~m ~roblem1ma. Kada Je pocetkom 1936. godine uhapsena p~edsedmca 1 sekretar Omladinske sekcije zenskog pokreta u.. saraJe."?.' r':'d ave organiza~ije bio je pod jakom prismotrom poliC1Je. ~oliciJ~ J~ unap~ed traz1la na uvid teze i o najobicnijem predavanJU koJe Je ova] pokret pripremao. U takvim uslovima rad zenskog pokreta bio je dosta otezan, premda je intenzivno delovao kroz celu 1936. i prvo tromesecje 1937. godme. Posle odr2avanja se~i:".ar~ jan1:,1ara 1937. i istupanja nekih aktivista zenskog pokreta, !JOhCIJa Je nasla razlog.a da optuzi ovu organizaciju i Banska uprava Je 25. marta 1937. godme donela resenje kojim se raspusta Drustvo ,Zenski pokret" u Sarajevu."• . P~~;tko':" 193~. go~ine bio je obustavljen rad zenskog pokreta u ~1su. ~hJ~ns?:. zensk1h pokreta, u vezi s ovim, konstatuje samovolJU vlasti, ali msta ne preduzima protiv ovakvih odluka. • Januara ~940. godine zabranjen je rad zenskog pokreta u C':'cku. U odl~c~ Bans~e ;'Pra':e ne navode se razlozi za raspustanje, ah s.e. napomm~e da Je zensk1 pokret prisao jednoj politickoj koncepc!JI. Upravm odbor Drustva ,Zenski pokret" zalio se na ovakvu odluku i zathevao je da se obrazlozi o kakvoj je politickoj koncepciji rec. ~osle ovoga, Bansk.a uprava drinske banovine u Sarajevu donela Je novu odluku maJa 1940. godine o raspustanju Drustvo Zenski pokret" u Cacku, s motivacijom da je avo drustvo dobno'' cisto u;; "' AIRPS, fond ZenSk!i pok;ret, br. 296, 297 299 'i 300 :IKeua aaltac 22 ' ' , ' Osnivanje i aktivnost Zenskog pokreta u. BanJOJ Lucu, Cetrdeset godina, Zbomik sjeCanja ... , 3, 361. "' ARP, fond Alijanse zensklh poioreta, hr. 30 1937· DAS Pov DZ 1411/37; AIRP Sarajevo, zapisn1ci sa odhorslkih sedni~ m~M 1937. · "' ARP II/3, fond A!ij.amJSa zem•ltih poioreta, hr. 7e-!938. Jtaj-jyn 1939, 20. 1 5 ~ puS~ n ik a K ova 'C e viC, 306 politicki karakter i da se organizaciJe zenskog pokreta upustaju u politiCku borbu za novi poredak.1•• U ovom periodu sediste Alijanse zenskih pokreta bilo je u Zagrebu, zatim u Beogradu, a ad januara 1940. godine u Novom Sadu. Alijansa je donekle objedinjavala rad drustava zenskog pokreta i rukovodila zajednickim akcijama za resavanje nekih osnovnih pitanja u pogledu ravnopravnosti zene. Program, kao i rad Alijanse, sastojao se u trazenju prava glasa za zene i u resavanju pitanja zaposljavanja, nagradivanja i podizanja opstekulturnog nivoa zene. Svi ovi zahtevi na kojima je insistirala Alijansa zenskih pokreta svodili su se uglavnom na apele, peticije, memorandume, rezolucije itd., koje su upucivane nadleznim organima vlasti. Inicijativa za resavanje ovih problema poticala je vise ad pojedinih drustava zenskog pokreta koja su bila u radu samostalna. Njihova aktivnost zavisila je vise ad jacine organizacije u doticnom mestu i uticaja Partije i drugih naprednih snaga na usmeravanje njihovog rada. Izmedu Alijanse zenskih pokreta i pojedinih drustava u unutrasnjosti dolazilo je i do razmimoila2enja u radu, jer su drustva uglavnom insistirala na efikasnijem resavanju pojedinih problema. Alijansa se uglavnom zadovoljavala istim obecanjima, iz godine u godinu, da ce zahtevi zena biti reseni. U tim okvirima donosile su se i rezolucije, koje na kraju nisu imale nikakve vrednosti, jer se obecanja pojedinih ministara, senatora i poslanika nisu ostvarila. Krajem 1939. i pocetkom 1940. feministicke organizacije se odricu svog dugogodisnjeg programa i napustaju borbu za svoj glavni zahtev - za zensko pravo glasa, pravdajuci to novonastalom situacijom kada nije zgodno da se odr2avaju zborovi i insistira na ovom problemu. Usled toga dolazi do diferencijacije u ovom pokretu u kojem rukovodstvo, pa i organizacija u celini, gubi ugled i uticaj medu zenama. Alijansa zenskih pokreta nije uspela da se izbori za resenje nijednog od postavljenih pitanja tokom godina. U izvestaju Upravnog odbora Drustva ,Zenski pokret" N ovog Sada, aprila 1940. godine, konstatuje se da se broj Clanica za dve godine smanjio za 260. Zatim se navodi da je zenski pokret u opadanju zato sto se ad njega ocekivalo da se izbori za pozitivno resenje prinadleznosti udatim zenama, da neke zene imaju apatiju prema feminizmu i usled novonastale medunarodne situacije." 9 Poslednji Kongres Internacionalne feministicke alijanse odrzan je ad 8. do 14. jula 1939. godine u Kopenhagenu. Na ovom Kongresu, kao i na prethodnim, postavilo se ozbiljno pitanje mira, jer je drugi svetski rat vee bio na pragu. S obzirom na postojecu situaciju u svetu i neposrednu ratnu opasnost, problem politicke i ekonomske ravnopravnosti zene postao je jos aktuehiiji i zauzeo je glavno mesto u diskusijama i raspravama na Kongresu. Pored ovih uobicajenih tema, na Kongresu je posvecena posebna paznja radu s omladinom. tss Zorfl.r:a .Jan!lroviC, prerls.fflnd:ca DruS'bva ,Zen&kii pokret" u CaClru, kamtjena je 1sa 500 dim.cara 2Jbog toga Sto je d.opustila .da se u zidnim nov.Lnama poja:ve d:seCci 1z r.a2nih Hstova u koj'ima ,se apeluje na neurbral.mJost, mir, boobu· p.rotiv -rata r:i. 1sliCno. ,(ARP, fond Alijansa Zenskih polcreta - Novi Sad, br. 38.) "' ARP, fond Centra1n.i odbor AFZJ, Zenskii p<>kiret - Novd Sad, fond CK KPJ 8694/XIII/4-2/40. 307 �Zbog toga je Internacionalna feministicka alijansa insistirala da u sklopu nacionalnih delegacija bude zastupljena i omladina. Na sednici Upravnog odbora Alijanse zenskih pokreta, 21. maja 1939, izabrana je delegacija za Kongres u Kopenhagenu u kojoj su, pored istaknutih rukovodilaca zenskog pokreta, bile i tri omladinke." 0 Zene, udruzene u Alijansi zenskih pokreta, borile su se sve vreme samo za svoja prava. Medutim, novonastala situacija nametnula je pred ovu organizaciju vece obaveze, tako da ona svoj program prosiruje i postavlja pitanje borbe ,za prava coveka uopste, za opstu pravdu, mir i slobodu". U tom smislu vrsene su i obimnije pripreme za Kongres u Kopenhagenu i kao osnova za diskusiju usvojena je poslanica koja je upucena svim Clanicama Internacionalne feministicke alijanse. U poslanici se navodi da se u mnogim krajevima sveta ne zna vise za mir, pravdu i toleranciju. Ratoa varvarstva, mucenja i glad, vee uveliko prete da osvoje svet. Zadatak feminizma je - kaze se u poslanici - ,da budi i snazi u svetu zdrav razum, sauCeSCe, umerenost i intuiciju, sve osobine svojstvene zenama i majkama ... Boreci se za nase ideale, mi se borimo za celo covecanstvo, jer ne moze da bude slobode za zenu tamo gde sloboda nije opste dobro; ne maze da bude ekonomske slobode i pravde za nju tamo gde su ekonomija i pravda potcinjene volji jedne tiranske oligarhije" .141 Povodom prosirenja haze rada zenskog pokreta u vezi s Kongresom u Kopenhagenu, Alijansa zenskih pokreta u Jugoslaviji odlucila je da na osnovu toga prosiri program svoga rada i da organizacije ubuduce treba da deluju u tri pravca: 1. garancija osnovnih prava coveka; 2. postovanje tude rase i vere i 3. postovanje slobode malih naroda.142 ~-~,, Rad Kongresa u Kopenhagenu odvijao se na plenarnim sednicama i po komisijama, i to u: Komisiji za pravo glasa; Komisiji za jednak moral; Komisiji za zakonski polozaj zene; Komisiji za mir i Komisiji za jednake uslove da za muskaree i zene. U toku rada Kongresa pripremljena su dva mitinga: miting za mir i odbranu covecanstva i omladinski miting. Na prvom je govori!a predsednica Alijanse zenskih pokreta iz nase zemlje. Na Kongresu je ukazano na poseban zadatak u pogledu organizovanja zenske omladine oko Internacionalne feministicke alijanse. U toku rada Kongresa odrzana su dva sastanka na temu ,Omladina i feminizam". U Komisiji za pravo glasa istaknut je princip ravnopravnosti muskarca i zene i potreba saradnje i zajednickog ucesca u politickom zivotu. U Komisiji za mir naglaseno je da je mir doveden u opasnost .. _w' U 1sarstavu delegacije bile oo AlojZ'ija S'tebi, predsedn[ca Alijanse zenski!h po(k.!'leta u Jug.aSI1avi'ji, Ml:iJ.ena AtanaC!klCNViC, predsed:nica DruStva ,.Zenslm pakret" u Boogradu, Mira V:advarska-K,oCcmda, predsedn1ca Dru.Stva u Za;grebu, Ch'lila Stem, predsednica DruStva u Ljrubljani, Brouilii!na AW~Cllla, prredsedinica UUOZ, JIOVanka RadakoV'i.C i Ela Almuli, preds1:avnice Omladinske selkoije u Beogradu, i Erna MUtser, kao treCi predstm'Tiik ornlaifiine i selm"etar 8}£?-yenaC~e sekcije Jugos!.ovenskog Zensrkog sav.e2a u Ljrub'lj~ani. AlliJaDJSe z. p., lbr. 10, 1940 i Eena danae, 22, .Ma:i-jyu 1939, 20.) 141 lKeua Oauac, 20, .MapT 1939, 10. 14 2 Mo. br. 22, .Maj-jyu 1939 20. 1 306 (ARP, foru:i i da za njegovo ocuvanje treba angazovati citavu .svetsku ja':?-os.t. U diskusiji su ucestvovale i omladinke. Predstavmca delegaCI)e IZ nase zemlje bila je zapazena u Komisiji i ana je mnog~ doprm.e~a pobedi najnaprednijih. stavova o o;ro~ pit~nju ..~ u ~rugim !<'~rr:Is:­ jama bila je veoma mteresantoa I ziva diskuSIJa, sto se vidi I IZ obimne Rezolucije i odluka donesenih na Kongresu. U deklaraciji i nacelima se kaze da zene treba da postanu svesne odgovornosti koja im se namece u trenutku neposredne ratne opasnosti. One treba da se i dalje bore za potpunu ravnopravnost u drustvu. Intemacionalna feministicka alijansa treba da organizuje sa omladinom oba pola medunarodnu akciju za odbranu cove~an~kih prva i da se takva ista akcija preko zenskog pokreta orgamzuJe u pojedinim zemljama. Potvrdujuci svoju prvobitnu koncepciju jednakih prava za muskarce i zene Kongres je pozvao svoje organizacije da vode borbu za dobijanJe ili cuvanje politickih i gr':dan~~ih pra~a sv?jih ddavljana. Preporuceno je zenama da saradUJU vise s muskarcima u svim politickim pitanjima, jer je ta saradnja ne~phodn~.za dobro zemlje i za potpunu jednakost oba J?Dla. Koll:gres JC .?dluc:o da J?Dsalje poruku ili molbu vladama omh zemalJa u kOJima zene msu dobile jednakost u politickim pravima. Kongres je ponovo potvrdio ranije donese:'u Rezoluciju ~ koj?j se zabteva da muz i zena mogu nezavisno svaki za sebe da sacuvaJU ili promene svoje drzavljanstvo. I u ovom pogledu z;na treba ~a i'To'a isto praVO kao i muskarac i da je samostalna U odlUCIVanJU 0 pitanJU pripadnosti jednoj drzavi. Posta zakonodavstvo velikog broja zemalja sprecava udatu zenu da ostvari potpunu gradansku ravnopravnost, ekonomsku nezavisnost i da napreduje u struci, Kongres je smatrao da ave nedo~ statke treba otkloniti i da u celokupno zakonodavstvo treba uvesti nacelo potpune gradanske ravnopravnosti izmedu muilkarca i zene. U vezi s tim, Kongres se zalozio da se sto pre ukinu zakonske odredb~ koje nejednako tretiraju udate i neudate ~en~ u pogledu ~po~obnosti za pravne radnje; da se ukinu sva ogranicenJa za. ~tu~anJe I n:'predovanje udatih zena u pozive, jer su ta ogramcenJa smetnJa za usavrsavanje zene kao profesionalnog radnika i prepreka za sklapanje braka u mladim godinama. Alijansa isti~e kao bitnu promen~ da se za izddavanje dece razvedenib roditelJa obavezno . obezbedi alimentacija, uvodenjem strogoih sa':'kcija z~ :'eodgov~ranJe obavezama i da se to sprovede kroz nacwnalno I mtemacwnalno zakonodavstvo. s obzirom na cinjenicu da je svetski mir potpuno ugrozen, Kongres kritikuje stalno popustanje raznih vlada,. ciji je zadatak bio d ase suprotstave agresoru, a ne da mu daju moralnu podrs~~ za dalje ugrozavanje mira i slobode u svetu. Zatim se u RezoluciJI istice da se mir moze sacuvati ukoliko bude postojala sohdamost velikih i malih naroda, da se samo u tom slucaju napadac moze povuCi bez rata koji je na putu da zabvati sv~ ze~je. Alij~nsav se obraca zenama celog sveta ,s opomenom da Je nJihova neizbezna 309 �duznost da spasavaju duhovne i moraine vrednosti" boreci se za oCuvanj e mira. Kongres zahteva da se obezbede jednaki uslovi za rad za muskarce i zene, da se zene primaju u sluzbu pod istim uslovima kao i muskarci; da zene imaju isti udeo u vodenju politike kao i muskarci; da se one zaposljavaju u svim zvanjima drzavne sluzbe i u zemlji i van nje, u diplomatiji, konzularnoj sluzbi, upravi kolonija i dominiona; da se imenuju u sve nacionalne i internacionalne odbore i komisije. ,Stoga Kongres trazi od svih vlada da omoguce zen_a~a pristup na sve one vazne polozaje gde se odreduje pravac pohtike, i to pod istim Uslovima kao sto VaZi za muskarce". Uzimajuci u obzir pravni polozaj radnice, Kongres zahteva da .se zakonom regulisu zastitne odredbe u pogledu radnog vremena, nocnog rada, rada opasnog i stetnog po zdrav!je itd. za sve radnike jednako, bez obzira na pol. 148 Da bi se olaksao polozaj radnice s rnalim detetom, potrebno je da merodavni faktori osnivaju obdanista i zabavista za smestaj dece za vreme rada. U nastavnim planovima svih javnih skola predvideti da se nastava iz domacinstva odrhva za musku kao i za zensku decu. U Rezoluciji se dalje kaze da treba uticati na zene da pristupaju nezavisnim sindikalnim organizacijama, zadrugama itd., radi borbe za bolje nadnice i bolje uslove rada. I u tim organizacijama treba da se postuje potpuna ravnopravnost polova, da nadnice budu jednake za zene i muilkarce.144 Na osnovu veoma opsirne rezolucije i zakljucaka Kongresa Internacionalne feministicke alijanse u Kopenhagenu, vidi se da je on zauzeo pravilne stavove o svim vaznim pitanjima i da je insistirao da zene zauzmu ravnopravno sve polozaje u celokupnom javnom i drustvenom zivotu. Narocito je znacajno sto'"1le na Kongresu posvetila posebna paZnja omladini i ilto se insistiralo na uzoj saradnji ~usk.~raca i zena, sto do tada nije bio slucaj u feministickim orgamzaCl]ama. Alijansa zenskih pokreta u Jugoslaviji nije hila u stanju da prihvati i preduzme potrebne mere u sprovodenju zakljucaka ovog Kongresa. Stavise, njene predstavnice su na Kongresu zauzele nepravilan stav kada se radilo o zastiti polozaja zene radnice. Neke organizacije zenskog pokreta bile su u to vreme raspustene, a neke su se nalazile pod prismotrom policije i ubrzo su bile zabranjene. Takva organizacija, koja je inace hila malobrojna, nije mogla da sprovede donesene zakljucke. Rukovodstvo Alii anse zenskih pokreta nije bilo u stanju da se prilagodi novim potrebama organizacije, jer nije htelo da zaostrava odnose sa rezimom u zemlji. Zbog toga sve napredne ideje i odluke sa ovog Kongresa nisu dosle do izrazaia u organizacijama zenskog pokreta kod nas. Krajem 1939. i pocetkom 1940. doslo je do razmimoilazenja i krize u zenskom pokretu. Neka drustva u unutrasnjosti koja su hila vise pod uticajem Partije zabranjena su, a u nekima u novo14~ DelegacHa Jugo-slavJje, kao i delegacije nekili druglh zemalja, glasale su protiv ovog zahteva, s ·ObraZloZeniem .,da -im nije po.7inato mt~Hjenje radnrica po tom pitanju". MedUtim, oni su bHi u m-anjini i ovaj zatidjuCak je unesen u rezoluciju. 144 ARP, fond A:Jijansa zenskih pokreta, br. 104/1940 i br. 10-1940. 310 nastaloj situaciji dolazi do krize tako da su sama obustavila rad. Zenski pokret u Beogradu, inace jedna od najjacih organizacija, prekida rad i predaje kljuceve od svojih prostorija Jugoslovenskom zenskom savezu na cuvanje na godinu dana. 145 U Alijansi zenskih pokreta takode je doillo do krize i razmimoilazenja i postavilo se pitanje njenog opstanka u 1940. godini. Na skupiltini Alijanse 14. januara iste godine raspravljalo se o ovom problemu i zakljuceno je da duznost Alijanse vrili Druiltvo ,Zenski pokret" u Novom Sadu, jer u Beogradu za to vise nije bilo uslova. 146 Alijansa zenskih pokreta u Novom Sadu, juna 1940. godine, obavestava sve zenske pokrete o zabrani odrzavanja vanredne skupstine ove organizacije, za koju su vee izvrilene pripreme. Predsednistvo A!ijanse se obracalo policiji i Banskoj upravi da dozvoli odrzavanje skupa, ali njihovoj molbi nije udovoljeno. S tim je bio zabranjen i rad organizacije zenskog pokreta.' 47 Ova odluka opravdavana je sve zategnutijim odnosima u svetu, pa i kod nas, usled pocetka drugog svetskog rata. Zenski pokret je u odredenim situacijama postavljao vitalna pitanja zena, ali nikad nije bio istrajan u borbi za ostvarivanje postavljenih zahteva. Osnovni je nedostatak ove organizacije u tome sto je okupljala uzak krug zena, i to uglavnom intelektualki, i bavila se problemima koji su se pred njih postavljali. S obzirom na emancipaciju zena i spremnost da se energicnije bore za svoja prava, postojali su povoljni uslovi za okupljanje i angazovanje veceg broja zena. Upravni odbor Alijanse, kao i upravni odbori pojedinih drustava nisu dovoljno ni insistirali na masovnosti ove organizacije, jer su se plasili idejnih uticaja sa strane i revolucionarnog raspolozenja koje se osecalo kod zena. Na sednici Upravnog odbora Alijanse zenskih pokreta 6. i 7. februara 1937. godine se, pored ostalog, napominje: ,Nikako ne bismo mogle dopustiti da u svojim redovima trpimo one koje bi k nama prilazile sa drugim, a ne feministickim namerama, iii koje bi, stavise, pod firmom feminizma radile za druge ciljeve. To nam brani svetlost ideja za koju se zalazemo. Kolikogod bismo s velikom radoscu gledale oko sebe okupljen veliki broj zena, morale bismo same umanjivati njihove redove radije nego da nazivamo svojim ono sto nije nase. Bile bismo prisiljene da tako radimo za volju poiltenja koje nam ne dopusta da trpimo da medu nama neko upotrebljava indirektne metode, a nase ideje da mu sluze kao sredstvo za drugu svrhu. 148 Ovo se odnosi pre svega na delovanje komunista u zenskom pokretu i na rad Omladinske sekcije zenskog pokreta u Zagrebu koja je po osnovnim idejnim pitanjima dosla u sukob sa Upravom zenskog pokreta. Organizacija zenskog pokreta Jugoslavije istupala je u ime svih zena, bez obzira na njihovu klasnu i nacionalnu pripadnost, kada se radilo o zahtevima za ravnopravan polozaj zene i muskarca ilslo, 0\fir. 17 (10. II 1940). Jslo, ,br. 17 (10. II 1940) ; Mijansa zensloih pcikreta br. 16 (9. III 1940). 147 AIRPS, Zeooici pokret, br. 301. 148 )Kenc1Cu nm~peT, 1-2, jauyap-ifJe6pyap 1937. 145 146 Now Sad, 311 �u drustvu. Med t· • . .. ~ zena radnica . u :m, zensk1 pokret mJe poklanjao paznju okupljanju 1 nezaposlenost r~~vanJu ~jihovih specificnih problema, kao sto su od ovih rob, ms .e nadmce, teski uslovi rada itd., mada je neke pog!edu ~dnolema IStlcao u svojim dokumentima. Isti je slucaj i u sa ove organizacije prema zenama na selu. 3 · Savez radnickih zena i devojaka u Sloveniji U Ljubljani su 1924 d" .. . . organizaciju _ · .?o. me soc!JaldemokratJ osnovah zensku 8.avez. radr:;cklh ~ena i devojaka. Uticaj u ovoj organizaciji prvo munistkinja su Jmah SOC!Jaldemokrati, a kasnije pod uticajem kozbog cega je ~na 6'ost~Je levoorijentisana i na kraju komunisticki, 1 Organiz ~~ ~anJ~na krajem novembra 1935. godine. i devojkama ~Cl_Ja Je bJ!a namenjena radnicama i radnickim zenama fabricke radnOJe su :' UJU i uC!anjivane, i to po strukama, na primer: pomoCnice i Jce, kucne po~oCnice, .Cinovnice, uCiteljice, trgovaCke jaka u Ljub!" r~ge. Centralm odbor Saveza radnickih zena i devodustrijskim Ja~J _Postepeno j~ formirao podruznice, pre svega u inSostanju C~~~ rJmapSlovemJe: u Jesenicama, Trzicu, Ptuju, Mezici, vrencu ~a Po~ P.n reval~~h, Gorjak pri Bledu, Lescah, Sv. LoMariboru i '" orJku, . a kasmJe u Trbolju, Zagorju, Hrastniku, Celju, S avez "'"urs OJ Soboti."" radni·k·h • organizacija N" c 1 zena i devojaka nije osnovan kao politicka i devojaka ·os J.ego~a namena je bila prosvecivanje radnickih zena vista i pos~bn·~lvanJe domova za ucenike u pri:0redi, decjih zabai sto bo!je or 1 ~avoda.tso Da bi okupio sto vise zena u organizaciju kih zena i de~a~u~ovao _rad.po podrliZnicama, Odbor Saveza radnic0 casopis Zenski [i~t ~ P.~c~o _Je 1: o~tobra 1924. !:lodine da izdaje svoj 1935. godine. OJ! Je 1zlazw Jednom mesecno sve do novembra Podruznice Saveza d ""k" • . . • arske diktatu r'l: me 1h zena 1 devoJaka su do sestojanu192 9· godm~. prired.i.vale zborove na Dan zena u pojedinim me;~m za zene ocuv . a u S!ovemJJ, na kOJlma ]e zahtevano izborno pravo pos!u i ;astita sv~tskog mira, <;>sigur~nje ~ slucaju nesrece na nizuje zajedn aJke 1 ?ete_:ta.'"' TndesetJh godma ovaj Savez orgauspesnih akc"? sa ~~gJm zenskim i radnickim organizacijama niz Tih god~a za 0 )e s:' zene bile zivotno zainteresovane. patizeri ulaz ma Part!J.a Je dala direktivu da zene komunisti i simkojima su ore u. POJedine gradanske i druge zenske organizacije u radnickih ze~an.1 z~van~ proleterske zene kao sto je u Sloveniji Savez a 1 evoJaka. ,Zadaca tih drugarica bice da istrajnim a;:t . 1,4Djj,p{)dJ.U:bniice ISU dk_11rn.ile T •j·•·t· b . • . d" . . J€ za-~1s .o oct 'aktivno ti. , ~.t' • a": .L'Cl .1 ro~ L.ena u ?OJ€ 1mm mestlma, Sto na pmmer u Jeseni . s ~~a'llilz.aotJe i1. broJa radntca 1 radnriCkih Zena k.ao Be1i - 50, Pltujru _:~a ~ 18 ': od 200 Clanova, Trbovlju viSe od 200, K~rotSlki (ARP, J!ond E:! 1935163 9. ilanboru - 25, Cxni - 1·50 i Me2Jioi - 50 •Manova. novitve ,Zveze' delav k·h z tef_ka K['aSovec-ZbaSn.i.k, 30-letnica usta.150 ARP fond {,;/ ena tn dek!et", Nasa ~ena, Ljubljana, 11, 1954, 293. 151 E rn'a J\![ ' 1935/639; fond CPJ, 539, 3, 1382. user, Iz nase pretek!ost~ Nasa !ena. 7-8, 1959, 231. 312 radom u tim organizacijama raskrinkaju krajnje i prikrivene ciljeve tih gradanskih drustava, da izvuku radnice ispod uticaja burzoaske ideologije i da ih privlace u jedinstveni front radnicke klase, pod naSim rukovodstvom'' .1 52 Partija je pokusala u pocetku da utice na rad i razvitak Saveza radnickih zena i devoj aka i upozoravala je prvenstveno na va:inost politickog rada u borbi protiv kapitalizma. Prvu partijsku frakciju u Savezu saCinjavale su Toncka Cec, Anica Lokar i Pavia Kastrin. Toncka Cec je bila till godina u PK KP J za Sloveniju, a neko vreme se nalazila i u Odboru Saveza radnickih zena i devojaka. 15 ' Zbog ve!ikog uticaja na rad Saveza, socijaldemokrati su iskljucili Clanice partijske frakcije iz ove organizacije na prvom kongresu, 5. septembra 1926. godine. Na svojim kongresima i konferencijama Savez je postavljao razne socijalne i politicke zahteve, kao sto su: borba protiv imperijalistickog rata, za osiguranje svih radnika u slucaju nesrece na poslu i starosti, za zastitu majke i deteta, za javno priznavanje domacickog rada, za suzbijanje prostitucije, za kontrolu poroda i razne druge socijalne zahteve. 154 Savez je po podruznicama organizovao zdravstvena i pedagoska predavanja, prosvetne veceri, priredbe, veselice i igranke. U okviru Saveza formirana je Sekcija drustva prijatelja dece, koja se brinula o slanju radnicke dece u oporavilistima. Da bi odvojio kucne pomocnice od uticaja klerikalnih organizacija, Savez radnickih zena i devojaka osnovao je Drustvo kucnih pomocnica u kojem su se devojke ucile raznim domacickim poslovima i slusale poucna predavanja. 155 Tridesetih godina u Centralnom odboru Saveza radnickih zena i devojaka bila je formirana partijska frakcija koju su sacinjavale Poldka Kos, Stefka Zbasnik i Milena Mohoric. Sredinom 1932. godine Zdenka Ktdric 156 uclanila se u Savez radnickih zena i devoj aka, 152 ARP, :flood KI, 1933/2-83-2, Upul't·e CK za rati medu- ·Z·enama; Sta i kako da se radi, 3, 1934, 79. 153 U Odboru Saveza racl<n:i!Cik.ih Z.etlla i dev;oj.a!ka bi!le su: Ste:fanija Brezar, Angela Jevnihar, Mar.ija Bukovec, 'Kdsbina Rallrovec, Mica Ajdi.Sek, Anica J!UToa, Fani CeleSnliJk, Mina Vergelj, Ste:fika KraSovec-ZbaSn1k, Vrhovec d TonOka CeC. Stefrka KII'a·Sovec-ZbaSn•ik; 30-letnica ustanovitve ,Zveze delavskih Zena in deklet", NaSa Zena, 11, 1954, 293. 154 Isto. 15 ~ I~sto. 156 Zdenik:a K:idrii:'i - rodena u Ljubljani 20. ·septembra 1909; zavrilila Pra'V'Ili fa•ku'ltet u Ljubljani; ·61an KPJ od 1930; ·radila u organ1zacijd Crvene :pomoCi; od {>ktohra 1933. do 1935. •bUa sekretar Pokrejdns~og odbora CP za SJoveniju; uClaniilln ·se u Savez radni<lk:!h Zena i devojaka; od 1934. bi.la u Kom.isiji za rad medu Zenama pri PK KPJ za SLov:eniju; av:gusta 1935. otiSla na .§lwlovanje u Mosk.vu, u Mectunaro.dnu lenjineku ·Sk.olu, gde je ostaia do ·arprill.a 1937. ·godim:e; zatim po '¢1Jitrekti•vi CK KPJ !pre!'Ha na rad u B~ 1 P-ariz ,i tamo oota~a do -septemhra 19·39; !PO ,povratJku u Ljublj,anu billa Clan, a zatJ:im ·seklretror OkrruZn.og komiteta KP Sloven'ij'e za Ljubljam.t; IQd jeseni 1941. ru'lrovod!iila Centra•lnom .korrUJsijom VOS (Vamostna OibveSCevalna sluZba), a zatim •bt1a Clan Odeljen}a za ikadrove Pni CK KP Sloven:ije; na Zboru delegata silovenaCkiO'g naroda u KoCevj>u, oktobra 1943, ti·7..abra!Ila u Slovenslro. !IlariOdnooslobodHaCko veCe; poSl€ osilobod.enja - na.CeJ.nik Uprave z-a kadrove pr'i CK KP Slovenij.e, Clan Uprave za kadrove CK KPJ, Clan Glavnog odbora SSRN Slovenije i ,Clan CK KP Slorvenije. 313 �povezala sa clanicama frakcije i prenci'sila direktive PK KPJ za Sloveniju za rad u Savezu. 157 Taka je preko ovih drugarica ostvaren neposredni uticaj Partije na ovu zensku organizaciju koja je okupila veliki broj radnica. C!anice partijske frakcije bile su veoma aktivne i brzo su se afirmisale u Savezu, taka da su ih podru2nice, narocito u radnickim centrima, sve cesce pozivale na razne skupove i sastanke. Glavni rad Saveza odvijao se u podruznicama gde su najvise predavanja odrzale upravo ove drugarice. Zene u ovim radnickim centrima aktivno su s radnicima ucestvova!e u Strajkovima i tarifnim pokretima koji su bili organizovani po preduzecima. Taka su se one u velikom broju prldruzile radnicima u strajku u J esenicama 1932. godine. Drzale su straze pred ulazima u fabrike i punih 12 dana izdrzavale su sve napore do kraja. Mnoge od njih su bile majke s velikim brojem dece, a neke i poznate kao rukovodioci radnickih zena. 158 U prolece 1933. godine pocele su u Trbovlju masovne redukcije radnika,159 zbog cega je jula iste godine doslo do velikog strajka. U ovom strajku masovno su ucestvovale rudarske zene iz Trbovlja kojima su pomagale zene iz drugih radnickih centara. Iz Zagorja je doslo oko 120 zena koje su zajedno s njima zaposele ulaze u rudnicke jame. One su se nasle na celu demonstracija i mnogo su doprinele uspehu strajka. Jesenicke radnice su za njih sakupile novcane priloge i u tom vidu izrazile solidarnost s njima u ovom strajku. Pod parolom ,Rada i hljeba" rudarske zene su izvrsile tih dana nekoliko manjih demonstracija. U isto vreme odr2an je jedan zbor na kojem je, pored ostalog, iz redova zena istaknuta parola ,Za jedinstveni front, za hleb" .160 1-'11>•, I sledecih godina Savez radnickih zena i devojaka aktivno je ucestvovao u svim akcijama radnicke klase. U julu 1935. godine bio je strajk u Jesenicama i Javorniku, u kojem su uzele ucesca i Zene. 161 157 ArhliJv C KSK Slovenije, SeCanje Zdenke K.idr~C i Stef>ke Zba~nik; 3.ll; e H K a K J1.lJ; p vt q, YTU%aj IIapTuje na ,Caee3 pad'MU<tt'KUX JfCeua u Ojeaoja'Ka y CJI,oaeuuju", Ko.uynucT, 149, 3. ..w.apT 1960. tss Helena Lmgwitz, ·predsedrnica .podruZntice Saveza ['a.dnr:i.C\lcih Zena d dje- voja:ka, b11a je u jeseniOkoj doldmi viden rukiavodill'ac .radn·LCkih Zena.; Z denka KidriC, n:n.; Stef'ka KraSovec-Z:btaS~ni!k, n..n., 294. (ARP, fond CK KPJ 1940/14, V z·emaljSka konterencija KPJ, referat Vdde ThmSiC.) 159 Na proS:iJrenoj \Sednici GK KPJ, okrilobra Hl33, ilmn:sta1lorvano je da je 1925. godtine u Tr:bovlju billo ·zaposleno 8 000, a tada 'wega 2 600 :racl.nJka. U Zagorju je b11a joS v·eCa redukcij.a, ,gde ima 56°/o 'penz.ilonilsanih rndara. Ovom pvtlrikom je .istaknuto veliko uCeSCe rndaT&kih Zena u demOiliS'tracijama u T.J:Ibovlju i nj,ihova spremnost da se sa .svojim muZevima bore za ostva.renje "adniiil<ih prava. (ARP, fond KI, 1933/283-1; ~<>nd CK KPJ 1940/14; Zdenka Kidi1" 1 iC, n.n.; Stefka-Zba.Sni'k, n.n., 294; Zdenlka Ki·driC, Savez radniCkih Zena i devojaka, Cetrdeset godina, Zbornik seCanja ... , 2, Beograd; 1960, 170. 16° Na zbo!ltl su doSJ.e Zene iz .svih rudarSk:i.h -revira. RaW 21bora !i. demOOllStracij,a u ·Trbovlje je stiglo i 100 Zand.aran.a 1i vatrogasaca. 2ene dz Zagorja zaobiSle su tk:olnim putem Zandarme 'i -stig.le na ZJ'bor. .(ARP, fond KI, 1933/283-1.} 161 Zenski list, 'god. XII, 8, 1. avg-ust 1935. Sledeceg meseca 400 radnika i radnica stupilo je u strajk..u Bonacevoj fabrici kartona na Kolicevem s101 zahtevom d~ se. p~tp1~e kolektivni ugovor. 1" Polovinom septembra 1ste godme poceo Je straJk u Cinkari u Celju. Zene su istrajno i discip!inovano strazarile u fabrici. Savez radnickih zena i devojaka organizovao je kuhinju za strajkace.'"' u svim ovim acijama zene su pokazale so!idarnost i ucestvovale su na razne nacine. Podruznica Saveza radnickih zena i devojaka u Slovenackom Javorniku je prikupila 1 050 dinara za pomoc radnicama koje su strajkovale u Oroslavlju.164 U Ljubljani je odrzano vise sastanaka koji su bili posvecen~ problemu minimalnih nadnica u privredi.. Save~ radnickih zena .' devojaka nastupio je protiv predlog"' o m1~n;almm nadmcan;:'• k?!' je predlagala Radnicka komora u LJublJam, Jer se na taJ nacm mJe obezbedivao minimum egzistencije za vecinu zaposlenih zena. 165 Trbovljanska podruznica SRZD je priredila zbor zena 19. januara 1935. godine na kojem se raspravljalo o predlogu kolektivnog ugovora za rudare, koji je trebalo poslati svim sindikalnim organizacijama. Polovinom februara iste godine odrzana je druga rudarska skupstina na kojoj je ucestvovao ve!iki broj rudarskih zena. 166 Savez radnickih zena i devojaka priredio je u svim podruznicama skupove na kojima su zene zahtevale da se danese zakon o zaStiti zdravlja skolske dece, da deca u skolama dobijaju topli obrok i besplatno osnovne skolske potrepstine. 167 Posle Svetskog kongresa zena, koji je odrzan pocetkom avgusta 1934. godine u Parizu, u Sloveniji su krajem novembra iste godine odrzavani zborovi zena protiv rata i fasizma. Ove zborove su organizovale podruznice Saveza radnickih zena i devojaka u svim mestima. Referat za ovu priliku je napisala jedna clanica partijske frakcije SRZD koji je umnozen i poslan svim podru!nicama. Na zboru u Ljubljani bilo je oko 300 zena, gde su, pored clanova ovog Saveza ' uzele ucesca i druge zenske organizacije, kao na primer, . . Drustvo ,Zenski pokret", Opsti zenski savez i Udruzenje umverzitetski obrazovanih zena. Clanice partijske frakcije SRZD istupale su na ovim skupovima. U Ljubljani je tada bio osnovan i Odbor zena protiv rata i fasizma. 168 Na inicijativu i pod rukovodstvom partijske frakcije Savez radnickih zena i devojaka pristupio je ~933. organizova!lju akc;wn~g jedinstva svih naprednih ze~s~ih drustava l1 Slo~eniJl. On Je b~o inicijator i ucesnik mnogobroJmh zborova koJ! su t:h f£odma org~uu­ zovani: zborovi za pravo glasa zena, protiv redu~CIJe ze?a u, drzavnoj sluzbi, protiv ukidanja dodatka na skupocu udatim zenama, protiv skupoce itd. .. . , . . . . Za uspesan rad Saveza radmck1h zena 1 devoJaka ~ .ost~arenJe uticaja Partije u njemu, zasluga pripada uglavnom partiJSkOJ frak162 UJS 1u :rs.to, 9, 1. septembar 1935. l'sto, 10, 1. oktobar 1935. ·Lsto, 9, 1. septembar 1935. '" ARP, fund KI, 1935/639. Jsto. St€f:ka KraS·ovec-ZbaSnik, n.rn., 294. "' ARP, ~ond KI, 1935/639 'i 1935/324; Zdenka Kidri~, n.n. 16& 167 315 314 �ciji koja je bila veoma aktivna i samostalna u radu. Frakcija, stavise, nije dobijala potrebnu pomoe od PK KPJ za Sloveniju, niti je podruznicama po pojedinim mestima poklanjano dovoljno paznje od strane partijskih organizacija.109 U legalnim zenskim organizacijama u Sloveniji bio je okupljen veliki broj zena koje su bile spremne da se bore za ostvarenje zenskih prava. U mnogim od tih drustava i udruzenja Partija je ostvarila odredeni uticaj, a postojali su i uslovi da se iskoristi borbeno raspolozenje zena i njihov rad usmeri u pravcu resavanja svih problema za koje su radni !judi bili zainteresovani. Za ostvarenje potpunijeg uticaja Partije u radu i razvitku zenskih organizacija, PK KPJ za Sloveniju osnovao je 1934. godine partijsku komisiju za rad sa zenama, kojom je rukovodila Zdenka Kidric do odlaska u inostranstvo 1935. godine.17o Juna meseca 1935. godine CK KPJ dao je Up'utstva za rad sa zenama Pokrajinskom komitetu KPJ za Sloveniju. U dokumentu se konstatuje da u Savezu radnickih zena i devojaka radi komunisticka zenska frakcija, ciji je rad bio usko frakcijski i sektaski. Clanice frakcije su usmerile sav svoj rad na isticanje partijskog stava u toj masovnoj organizaciji; one su, u stvari, nastojale da tu organizaciju pretvore u komunisticku. Stoga je doslo do rasturanja onih podruznica, u kojima su zene komunisti ostvarile glavni uticaj i upravu drzali u svo jim rukama. U Uputstvima CK KPJ je ukazano da treba stalno i postepeno prodirati u masovne organizacije uz pokretanje akcija i pitanja koja su zajednicka i prihvatljiva za celo Clanstvo te organizacije, odnosno za njegovu veeinu. ,Potrebno je mobilisati to clanstvo ne na osnovu nasih, partijskih, to jest cisto komunistickih parola, vee na osnovu onih drustvenih ciljeva i zadataka zbog kojih je'.l'ictruzenje osnovano. Kod pokretanja akcija nase drugarice moraju biti najaktivnije i najdoslednije i na taj naCin ee steei poverenje clanica i stati na celo pokreta ... Treba izbegavati da nas rad bude organizacija u organizaciji. Treba izbegavati svako istrcavanje koje bi nasa konkurencija mogla ?ka:akterisati kao ,frakcionastvo', ,sektastvo', ,cijepanje', ,eelijasenJe' ltd. Osnovna misao koja mora da pokreee nase delovanje u svim organizacijama masa jeste okupljanje sto sireg kruga radnih zena u masovne organizacije, isticanjem onih paroia, koje su svim rad.nim zenama zajednicke. Borba za akciono jedinstvo, za rad, hleb i slobodu. Borba za ostvarenje narodnog fronta protiv ofanzive kapitala, protiv fasizma i rata." Zatim se u Uputstvima dalje postavlja da komisije za rad medu zenama pri pokrajinskim i drugim partijskim komitetima treba da razrade konkretne predloge i planove rada medu zenama, a partijski forumi da posvete duznu paznju ovom radu.t7t Ove direktive CK KPJ, koje se odnose na rad partijske frakcije, kao i Saveza radnickih zena i devojaka, u celini se nisu mogle sprovesti, jer su Clanice frakcije vee bile iskljucene iz Saveza, a ubrzo je i zabranjen rad ove organizacije. Revolucionarne akcije koje je organizovala partijska frakcija, kao i sve veei uticaj komunista u podruznicama Saveza radnickih zena i devojaka nisu bile u duhu programa ove organizacije koju su socijaldemokrati osnovali. Partijska frakcija je insistirala na jedinstvu svih zena pod rukovodstvom radnicke klase i zato je pridobila veeinu podruznica. Zbog toga je Centralni odbor Saveza radnickih zena i devojaka iskljucilo iz organizacije clanice partijske frakcije, iako su one bile clanovi Centralnog odbora. Ta odluka je potvrdena na Kongresu Saveza koji je odrzan 3. maja 1934. godine i samim tim one su iskljucene i iz Centralnog odbora ove organizacije.172 Na osnovu rada pojedinih podruznica SRZD, videlo se da u njima apsolutni uticaj imaju komunisti i da se preko njih ostvaruju pojedine akcije koje je Partija vodila u to vreme. Na predavanjima koja su odrzavana u podruznicama govorilo se protiv postojeeeg rezima, o uspesima u SSSR, o eksploataciji radnicke klase i pozivali radnici u borbu protiv kapitalizma. Zbog svega toga, kao i niza konkretnih akcija koje su izvedene preko ove organizacije, Kraljevska hanska uprava je donela odluku 27. novembra 1935. godine da se Savez radnickih zena i devojaka raspusti, a time i njegove podruznice u Jesenicama, Javorniku, Trbovlju, Celju, Mariboru i Ptuju. 178 Istovremeno je prestao izlaziti i Zenski list, koji je izdavala ova organizacija. Posta je Savez radnickih zena i devojaka bio raspusten, Partija je za svoj rad medu zenama u Sloveniji koristila sve vise postojeea zenska drustva. 169 2enska pairtij,ska :fWalrei.ja :u Saveru mdniOkih Zena i devojaka ZaH •se na PK KPJ za Slovendju 1k.ako se ne dnteresuje za rad Zena, da ne Satlje svoga predstavni•ka na s.a:stanlke :tirakoije i ne daje itn p:otrebne diredt:tiJve za 11ad. U Savez :su uOla•njene .sve Clarnioe fr:atkcije, a 'bri ru u Oentrralnmn odboou 11kao tak!v;e m~ogu 1se 1i•Skori:sUDi za rad u masama u celoj Sl<Wenijli. 'Dim Clanl.icama fra:k:ci}e tak•otl-e se ne pruZa -dovoljna pot111oC u '!'ladu nliti -se daju uputstva mesnrfun partij1skim organ.Izaoijama za rad po .podrn~nicama SRZD . .Zens~.a frakcija traZi da na njene ·sa.stanke dol:azi ;predstavnili PK KPJ z-a S1ovenll.JIU,_,da •ana doibija .Pu:;u pomoC od Partije 1 d:a 1se njeni rpredlozi uva.Zavaju. PaT'blJa se takode mJe ll:lllteresovala za napi1se u :Zenskom listu, k:oji je Ulglavn:om IP]sao o 1poloZaju i radu Zena Tadn1ca. (ARP, :fond KI, 1935/640 i 1935/163.) 110 ARP, llond KI, 1935/324, .tumiv CK SK Slovooije, Secanje Zdenl<:e Kidric; Z<ienika KJ<iric, n.n.- ARP, fond CK KPJ 1940/14 v zemaijSka konierencija KPJ, refer:at Vide Toon;SiC. ' "' ARP, ~on<i Kl, 1935/317. Stefka Zlba!Snik-l<·raSQiVec, n ..n., 294. Si.ndilka-1na i dro;ga napredna Stampa je 'Pl1akomentarisa1a <JKH,'Uiku o raspuStanju Saveza radnMkih Z-ena i dev·ojalk:a. Savez_ -je 1bi,o oSIIlovan kao o:nganiLzacija ikoj-a ,se neCe bavd'bl poli'tiJrom, a on je, nap!"ortiv, postao poHtiCki vr!lo alubivan. Na Skurpovima 1podruZni-ca odrZavana ,su pol'itiCka predavanja. Palicija je zabranriiJ.,a odr:Zavanje p:roslave 8. ma,rta 1935, ikojlu je Savez pcr:Upremao u Ljubljani. Isto tako zaibran1la Je i pl"otestni zbor posveCen b-otbi protiv .rata i faS_i:mna, k!o}i je Savez tr:eba1lo da odrZ.i 6. avgrusta iste g.odine. (Delavec, stro1wvni Casopis, god. XXII, 17, 15. decembar 1935; Delavska politika,-•Maribor, god. X, 97, 7. decembar 1935; Ljudska pravica, LjUbljana, god~ II, 22, 13. decembar 1935; Protiv GlavnjaCe, Pariz, god. II, 6, decembar 1935, 15. 316 172 173 317 �/ III glava KPJ OSNIVA LEGALNE ORGANIZACIJE ZA OKUPLJANJE ZENA, POKRECE ZENSKE LISTOVE I UTICE NA AKTIVNOST ZENA U POJEDINIM DRUSTVIMA I UDRUZENJIMA 1. Omladinke sekcije zenskog pokreta Gradanske zenske organizacije, zbog svoje klasne ogranice·nosti, uskih programa i suzenog delokruga rada, nisu mogle zadovoljiti potrebe i zahteve savremene radne zene. VeCina od njih · je teZila da u okviru drustvenog poretka i drzavnog uredenja ostvare ravnopravnost zena, koju one nisu imale bez obzira na klasnu pripadnost. U tim organizacijama su uglavnom bile intelektualke i zene iz uglednijih i bogatijih gradanskih porodica, koje je socijalna J?ripadnost i priv:zenost vl~dajucoj klasi ogranicavala i onemogucavala da se odlucmJe bore 1 za one programske ciljeve koji su bili u njihovom interesu. Program Alijanse zenskih pokreta bio je prihvatljiv za vecinu zen~, ali je ~kovodstvo ove organizacije bilo >medosledno u sprovodenJU postavlJemh zadataka 1 oslanjalo se na mali broj zena. Komunisticka partija je nastojala da i preko ovih legalnih organizacija ostvaruje veCi uticaj na zene. Ona je dala direktive i zenama clanovima KPJ i SKOJ-a da ulaze u ove masovne organizacije, da u nji~a .st;raraju zenske s~kcije, da tamo razvijaju svoju delatnost orgamZUJUCI predavanJa, 1legalne i polulegalne marksisticke kruzoke. Organizacije zenskog pokreta bile su najpogodnije za sire delovanje KPJ medu zenama, za njihova masovnije organizovanje i ukljucivanje u opste akcije Partije i radnicke klase u to vreme. Zene lmmunisti koje su se ukljucile u ova zenska drustva i udruzenja bile su najatkivnije i najdoslednije u izvrsavanju postavljenih zadataka. One su se vise orijentisale na delovanje medu zenskom on;tladinom i u nekim drustvima zenskog pokreta uspele su da formiraJu omladinske sekcije, kojima su osvezile ova drustva i uCinile ovu organizaciju borbenijom i aktivnijom. • Pocetkom 1934. godine osnovan.a je prva Omladinska sekcija zenskog pokreta u Zagrebu, a naredmh godina i u drugim mestima. Pored omladinskih sekcija zenskog pokreta, na inicijativu Partije stvaraju se. i. organizacije studentkinja, drustva za prosvetu zen~ u HrvatskoJ, zenske nabavno-prodajne zadruge u Beogradu, Skopljil 318 i Bitolju, a ,Zensko omladinsko kolo" u Prilepu. U isto vreme, pod neposrednim uticajem Partije, pokrecu se i deluju zenski listovi )J(e!<a aanac u Beogradu, Zenski svijet u Zagrebu i Nasa zena u Ljubljani. !deja za osnivanje Omladinske sekcije zenskog pokreta u Zagrebu postojala je jos 1931. godine, ali se to ostvarilo tek kroz tri godine. U prostorijama hotela ,Esplanade" u Zagrebu odrzan je 21. marta 1934. godine siri sastanak zenskog pokreta kojem je prisustvovao veliki broj studentkinja. Na sastanku je odrzan referat ,Postanak, razvoj i zahtevi feminizma", koji su studentkinje saslusale s velikom paznjom i zakljucile da aktivno ucestvuju u zenskarn pokretu. Posle toga izabran je Odbor Omladinske sekcije zenskog pokreta u koji su usle po jedna predstavnica sa svakog ·fakulteta, i to sa Agronomskog - Jelena Jancic, Medicinsko - Mira Lederer, Ekonomsko-komercijalno visoke skole - Magda Boskovic, Tehnickog- Nada Rocic, Pravnog - Nada Barbaric i Filozofskog - Zdenka Munk. Za prvu predsednicu izabrana je Sonja Breberina. Ova skupstina organizovana je na inicijativu komunista, koji su preko svojih clanova ostvarili potpuni uticaj na rad Omladinske sekcije. 1 Omladinska sekcija u Zagrebu okupljala je pre svega studentsku omladinu sa fakulteta i prvih meseci imala je karakter cisto studentske organizacije, a novembra iste godine donosi se odluka da se ova sekcija prosiri i da se u nju okupljaju mlade uciteljice, radnice, cinovnice i srednjoskolke. Na taj nacin Omladinska sekcija pocela je u okviru zenskog pokreta okupljati sire zensku omladinu, raditi na njenom antifasistickom vaspitavanju i pripremati. je za masovnije ucesce u radnickom pokretu. Za rad Omladinske sekcije obezbedene su prostorije u bivsoj ,Prehrani" u Preradovicevoj ulici i odmah se pocel.o sa predavanjima i diskusijama, koja su odrzavana svake subote. Prve referate predlozila je Uprava Drustva ,Zenski pokret" i oni su se odnosili na zakonodavno-pravni polozaj zene, a kasnije se ta delatnost prosirila i pocelo se raspravljati o pojedinim teorijskim problemima. To prosirivanje delokruga rada i diskusije sa naucnomarksistickih pozicija nije islo u prilog Upravi Drustva, taka da su se njihove koncepcije razilazile i vee 1934. godine doslo je do sukoba s Omladinskom sekcijom. Na predavanja omladinki obicno ej dolazila neka od starijih Clanica Drustva ,Zenski pokret" i tako je ostvarivan potpun uvid u njihov rad. Kada se raspravljalo o Bebelovom delu JKena u co~uja.n.u3a.M, pojedinim omladinkama se pretilo da ce biti izbacene iz organizacije radi svojih shvatanja i pogleda. Na sastanke je isprva dolazilo 40 do 50 studentkinja, a kasnije se u sekciju okupilo isto toliko radnica i srednjoskolki, tako da je te skupove posecivalo 1 0 sastaJillku zagveba1Ckih .studemtlri.nja 1 f{)rmirarnju Omladinske sek:cije ZeD.Jsikoog rpcMm-eta ru Zag·rebu, Jutarnji list, 7970, 9. arprtl 1934, donee je opSir.run _elanak. (Zene Hrvatske u radniCkom pokretu ... , 221; AIHRPH, MG 38/4-21; SeCanje Ved-e ·zagorac-PeCar, MG 43/6-22; SeC-anje DeSe DevOiC, Alme KompariC i Marije St~oviC.) 319 �obicno 150 do 200 omladinki, koje su postale aktivne clanice ove organizacije.2 U Omladinskoj sekciji formirana je u jesen 1934. godine ilegalna partijska frakcija u kojoj su bile Magda Boskovic, Jela Jancic, Vanda Novosel i Veda Zagorac 3, a kasnije se ana prosirivala. Na sastanku frakcije, prema partijskim uputstvima, raspravljano je o pripremi proslave Dana mira, 11. novembra 1934. godine, koju je organizovala Omladinska sekcija. Toga dana u Novinarskom domu u Zagrebu odrzana je veoma uspela skupstina zena, koje su osudile fasisticke ratne planove i pozdravile svaki napor na liniji borbe za mir. Uvodni referat o ulozi zene u borbi za mir odrzala je Marija Stipkovic, koja je bila u Upravi Drustva, a o politickim prilikama u svetu i agresivnosti nemackog fasizma govorila je Danica Orescanin. 4 0 ratnoj opasnosti i ulozi zena u. borbi protiv rata i fasizma govorila je Jela Jancic, clan Odbora Omladinske sekcije, a Manifest Svetskog kongresa zena protiv rata i fasizma (odrzan pocetkom avgusta iste godine), procitala je Mira Segota. 5 Posle ove skupstine i referata koji su se kvalitativno razlikovali od predavanja koje je organizovala Uprava Drustva ,Zenski pokret", a narocito zbog revolucionarnog istupanja trece govornice, doslo je do izvesnih zaostravanja odnosa izmedu Uprave Drustva ,Zenski pokret" i Omladinske sekcije. Omladinke su i dalje nastavile predavacku aktivnost i diskusije o pojedinim pitanjima koja Upravi ni rezimu nisu isla u prilog, kao na primer: o polozaju zene radnice i seljanke itd. Ta predavanja i diskusije o procitanim knjigama od naprednih pisaca trajala su sve duze i okuplja su veci broj omladinki razlicitih zanimanja. Prema sklonostima, interesovanju i P,.(?Jrebama Clanica, u Omladinskoj sekciji osnovano je nekoliko grupa (socioloska, ekonomska, kulturno-umetnicka i dr.), od kojih je najaktivnija hila socioloska grupa. U ovoj grupi omlaJdinke su proradivale dela Filipa Filipovica, Pa3BUTa?< opytuTBa y OMeiJa.~~.y UCTOpUjC100< AtaTepujaJ1.U3Ata, Fridriha Engelsa, Porijek!o porodice, privatnog v!asnistva i drzave, kao i druge materijale iz ave oblasti. Ekonomska grupa proucavala je Marksov Kapital. U tom radu nastojalo se da se omladinke upoznaju sa dijalektiCkim materijalizmom i taka steknu 2 ARP, food KI, 1935/323. 3 To 'je billa pa'l1li.j-ska fr.aJkcija 6i}e su CI.ani·ce d·le Cilanovi KPJ i SK.OJ-a. Iz ovog !POda1:ik:a se OC11e Wdi kada su C}anioe ov.e frakcije postale ClanoVli KP.J i SKOJ ~~a. aili \Se na: osnovu memoaT:'19ke grade zna da sru 'Olle bd[e ·komunisti. (Zene Hrvatske u radniCkom pokretu ... , 221.) 4 Danka Or:eSCatn:in bHa 'je 1935. gocHne Clan Koonisije z.a rad sa Zenama POkit"ajin"S1mg .IDomtiteta KPJ za Hrva-tslru. 5 Ka:da je Jela JanCiC u torou ~.zlaganj.a poCela napada.ti. faSizam li politiklu Dru..stva naroda, :predsednica Dru·Stva ,2en\S1ki rpoklret" j.e u:starla li poCela da je 1P,relcida govoreCi da to nije m~Slj.enje njdhove o!I';ganilZacije, neg<:> liCno pred:waCa. Po.sl.e ove pro:slave Jela JanCiC je &Sk:ljuCena iz Odbor.a O:rn1ailins'ke sekcije i dozv.aljeno joj je da dola2i na sastanlre jed'ino prod flllslo·vom da ne uzAma uCeSCa u dli,skusij-ama. (ARP, fond KI, 1935/328, Zene Hrvatske u raclniCkom pokretu ... , 258; AIHRPH, SeCan}e Danice OreSCani.n, Allice MagaSiC, Anke Mati.C i Jelene Stare-JanCiC, MG 38/2-3; 8eCanje Hert.e Has MG 38/2-3; Secanje Herte Ha• MiG 35/3-14; Secanje Vede Zagwac-Pei;ar, MG 38/4-12; )K(O'ucxu nox:peT. 3-4, M.apT-anpuJI.. 1935, 59.) 320 osnovno marksisticko obrazovanje, ~to znaci da su se ove grupe pretvorile u prave marksisticke kruzoke. Njihovom svestranijem obrazovanju doprinosilo je i odrzavanje kurseva iz nemackog i francuskog jezika, kao i delatnost ku!turno-umetnicke grupe. Sekcija je imala poseban odbor za uredivanje i izdavanje zidnih novina i priredivanje usmenih novina. U ovim novinama obradivane su najaktuelnije teme o polozaju i borbi radnicke klase u nasoj zemlji, zatim o spanskom gradanskom ratu, o SSSR-u i Kini. Omladinska sekcija u Zagrebu bila je povezana sa Omladinskom sekcijom zenskog pokreta u Beogradu, sa Junior sekcijom Udruzenja univerzitetski obrazovanih zena u Zagrebu, sa zenskim sekcijama URSS-ovih sindikata u Zagrebu, sa Drustvom ,Prijatelj prirode" u Zagrebu, s naprednim studentskim udruzenjima, sa Drustvom za prosvetu zene u Zagrebu, sa SBOTIC-et itd. Clanice Omladinske sekcije odlazile su u preduzeca u kojima su u vecem broju bile zaposlene Zene, kao Sto su ,Hermann Pollak", ,Meba", Tvornica papira, Pivovara, Gaon, Tvornica rublja i druga i agitovale medu zenama da se uClane u klasne sindikalne organizacije. Prilikom obilaska ovih preduzeca za vreme letnjeg raspusta 1936. godine, radnice su anketirane o pitanju radnih uslova, nagradivanja i njihovih zelja u pogledu izbora struke. U raznim masovnim akcijama protiv rata i fasizma, u demonstracijama protiv reliima, u prvomajskim proslavama i pojedinim strajkovima veoma aktivno su ucestvovale i Clanice Omladinske sekcije zenskog pokreta. Teorijski i politicki obrazovanije clanice Omladinske sekcije vodile su polemike na raznim skupovima i predavanjima s anima koji su nastupali sa suprotnih pozicija, a narocto sa frankovcima. Zbog ovakve afirmacije i njene svestranije aktivnosti, Omladinsku sekciju je astra napadao i fasisticki studentski list Alma Mater. U ovom !istu clanice Omladinske sekcije su prikazivane kao komsomolke, komunistkinje iii simpatizerke, koje kvare omladinu. Pri tome su iznosene u to vreme uobicajene klevete i neistine o komunistima i postavljano je pitanje ,zasto drzava dozvoljava ovakvu skupinu, koji su antidrzavni elementi, koji rade pod plastom zenskog pokreta". 6 U akcijama koje je organizovao zenski pokret u borbi za ravnopravnost zena, Clanice Omladinske sekcije bile su najaktivnije. Aprila 1934. godine odrZana je skupstina o pitanju ukidanja dodatka na skupocu udatim zenama - drzavnim s!uzbenicama_. Studentkinje iz Omladinske sekcije, koja je tek bila osnovana, pnsustvov:<le su toj skupstini i pridruzile se zenama koje su zahtevale da. se ukn~e ta odluka o diskriminaciji udatih zena i da one prema SVOJim kvahfikacijama i radu primaju platu kao i svi ostali sluzbenici. Narocitu aktivnost ispolji!e su clanice Omladinske sekcije prilikom pripremanja skupstine za pravo glasa zena, koja je odrzana 20. oktobra u Zagrebu. Uprava Drustva ,Zenski pokret" trazila je da se iz B ARP, :13cmd KI, 1935/323, Zene Hrvatske u radniCkom pokret!U ... , 221 i 259 AIHRPH Seeanje Dese DevCic, Aclme Komparic i MaTije StipkO<Vic, MG 43/6....:.._22; SeCa~je Hertoe Has MG 35/h14; SeCanje Ved.e Zcug-o;rac-.PeCar MG 38/4-12. 321 �:e~erat~ Ane P~okop 1 L~ciJ-:.Borjan-!tirin izbace odlomci koji upuCUJU ostru kr1hku ratu 1 fas1zmu, ah referenti na to nisu pristali. Zho)': tog": s~ ih n~ sednici s<;kcije, koja je odrzana posle skupstine, ~r1tikovah cl~nov1 Upr~ve 1 Omladinskoj sekciji je prigovoreno s~o se ta ~kupstma, koJa !e orga~uzovana za prav? glasa zena, pretvorila u opstu mamfestaCIJU protlv rata 1 za mir. • Clanice Omladinske sekcije samoinicijativno su se povezivale sa organizacijama zenskog pokreta u drugim mestima i odlazile da drze predavanja u Banja Luci i Novom Sadu, zhog cega ih je pre.korela Uprava Drustva ,Zenski pokret". U fehruaru 1936. godine povela se siroka sahirna akcija za sakupljanje odece i ohuce po zagrehackim radnjama za siromasne studentkinje. Za ovu akciju Odhor Omladinske sekcije morao je traziti odohrenje od Uprave policije. . Usled aktivnosti Omladinske sekcije koja je uspela da okupi veci hroj omladinki razlicitili zanimanja, revolucionarnog istupanja ?ie::lih ~Janie': na j~vnim skupovima i organizovanja predavanja 1 d1skus1Ja koJa su h1la uperena protiv hurzoaske ideologije, Uprava Drustva ,Zenski pokret" nastojala je da joj onemoguci dalji rad. Spi.sk?vi clanica _Omladinske sekcije nasli su se vise puta u Upravi pohciJe. U prolece 1936. godine donesen je novi Pravilnik Drustva ,Zenski po~et", kojim se regulisu odnosi izmed:u ,Zenskog pokreta'' ';! Zag~ehu 1 nJegove Omladinske sekcije. Uprava Drustva nametlmla Je SVOJ tekst Pravilnika kojim se okrnjila samostalnost Omladinske S<;kcije. 8 0?-a je post<;peno menjala, prema svom nahod:enju, Pravilruk Omladmske sekciJe, pr.emda to moze da cini samo glavna godi~nja skupstina. ,Zenskog pokreta". Zhog ovakvog stava U prave, hroj clamca Omladinske sekcije poceo je da se smai>juje, a njena aktivnost da opada. Prema Pravilniku, tri Clanice Odhora Omladinske sekcije prisustvovale su sastancima Uprave Drustva ,Zenski pokret" . 7 DevC1<~, Zene Hrvatske u radniCkom pokretu .. . , 272; AIHRPH, SeCanje DeSe Alme KompariC i Ma:rije StipkoviC, MG 43/6-22. 8 Na o.:mo\lftl .nekdl:iko :Olanova ·D01ga ·PravUJmJka, vidi ose da je Uprarva Drui3tv:a ,.Zens~ P?k-ret". ogr.aniOavaia II"~d OmladilnJSke .seikdije i rnrusitoj.ala da ostyar1 potl?un1 u~ u nJ enu de:la1m.-ost 'J. na taj na:Din onemogu6i ma:k·o revolucl~~~o lliStuPam:Je ~l,ad.i-nki _·(u lizvo.Tima $€ Omladi~a 'Sek:cija u Zagrebu na vem:m mesta pcmnmJe ikan Om:Ladritnslm po:drui'tm!ica). Na primer: ,1. Omladitnska !PodruZnica 2ensk:og ;palm-eta u za,grebu, ik!oJoj je u prv{)jffi redu -sV!rha da v.tiJruplja (}ffi'll3.dim.:u i obrazuj-e jru u feministiCkom smislu, lSamostaln:a je u swjern un:ut:vaSnjem !I'.aJdJU ukal;~ko <Tadi 'Sal~lrusno -sa oi'ljem ti 1sa SVJ.'ihom dnuStva. 2. Nj.end i1stupi prema javnosti treba da budu odobreni od Odbora DruStva ,.Zentski pokret' . .. '' ,4. Na g01di'&njoj tSlrupSti.ni Zenskog p-okreta glaooju -preko svojjh de'legata, 1i 1to tako da J1Ja sv·aJcih 50 ,Olanica i:ma !p'I'avo na 1 de'legata ... 6. Pra;r:ila podru~ce :potvrduje Odb0or DruS.Wa ,Zenski pokret'. 7· _Dru.stvo ,Zen:Sikl pdkret' ima prmro :raLSpustiti ISVoju Om.Iadinsku podrumucu, 1a'ko ove ne bi ~radi1le u .smirS1:u d,rru,Stvenog ci.l'j-a. 8. Odtbor Omladinske !POdruZnice duZan j-e pordnij-eti izveStaj o 1svom ra-u godi:Snjoj .sk.'Uip.Stilni DruStva ,Zenski pakret'. . 9. ~edsj·ed~l:ica ~Stva" ,Zen;slci pakret' 1ma ,pravo da sa joS 2 ~ce ~stvtuJe -svrm drustven'rm sastancima Om.aaddmlske podruZn1c~, ipa Je, prema tom-e, Odboru podruZnice duZnost da je na sva:ki ISVOJ IS81Stanak pozove .. ," Zene Hrvatske 322 U- radniCkom pokretu ... , 309. i ohicno su na tim sastancima stalno dobijale prigovore na rad sekcije. Ohjasnjenja koja su omladinke davale u vezi s postavljenim pitanjima i prigovorima nisu se uvazavala. U aprilu 1937. godine odrzana je zajednicka sednica Uprave Drustva i Omladinske sekcije na kojoj su omladinkama stavljene sledece primedhe: da im predavanja nisu u feministickom duhu; da im zakljucci nisu u smislu drtiStvenog cilja; da se u pacifistickoj sekciji govori iskljucivo protiv fasizma; da su omladinke prisvojile slohode koje im ne pripadaju; da su im zidne novine protupacifisticke; da nisu htele zajednicke prostorije sa clanicama Drustva; da u Om!adinskoj sekciji ima Clanica koje se u nju nisu ukljucile iz feministickih pohuda i razloga itd. Omladinke su na ove primedhe iznele svoja shvatanja feminizma dokazujuci da su ove zamerke u vezi s njihovim radom neopravdane. Med:utim, to im nije uvazeno, vee im je ponud:eno da pred:u s radom u prostorije Drustva, da odrzavaju zajednicke sastanke i da obustave rad svih sekcija i tecajeva iii da prekinu rad do jeseni, kada hi se pred godisnju skupstinu ponovo sporazumeli o nacinu rada i huducim zadacima. To je znacilo ogranicavanje samostalnosti u radu Omladinske sekcije i ostvarivanje potpune kontrole u svim njenim poduhvatima. Ovo je za omladinke bilo neprihvatljivo i one su na plenarnom sastanku sekcije, 24. aprila 1937. godine, odlucile da prihvate drugi predlog s prethodnog sastanka i ohustave rad do jeseni. 9 Sporna pitanja izmed:u Drustva ,Zenski pokret" i njegove Omladinske sekcije pocela su se resavati u septemhru i sa tim se namerno odugovlacilo oko mesec i po dana, tako da sekcija nije mogla da radi. Umesto zajednickog dogovora i postavljanja celokupnog prohlmea na glavnoj godisnjoj skupstini, Uprava Drustva postavila je Omladinskoj sekciji neopozive zahteve: da ne smeju imati vlastite prostorije; da se mogu sastajati samo jedanput nedeljno na predavanju; da se ne radi u okviru sekcija i da se ne dr2e tecajevi; da se ne oglasavaju predavanja i da se javno ne istupa; da se ne izdaju zidne novine; da svakom sastarlku i svakoj sednici Odhora Om!adinske sekcije prisustvuje radi kontrole neko od clanica Drustva ,Zenski pokret"; da Upravni odhor Drustva ima pravo da iskljuCi Clanicu sekcije iii njenog Odhora. Omladinke su se protivile ovakvim odlukama, jer se do kraja suzavao njihov delokrug rada. Posta Uprava nije popustila u svojim zahtevima, one su na to ipak morale pristati, jer je to hila jedina mogucnost da se rad sekcije nastavi. Omladinska sekcija se u praksi nije pridrzavala ovih odluka i nastojala je da radi po svom programu. Uhrzo, 21. novembra 1937. godine, Drustvo ,Zenski pokret" u Zagrebu donelo je odluku o raspustanju svoje Omladinske sekcije. 19 C!anice Omladinske sekcije nisu se slagale sa ovakvom odlukom, vee su formirale Akcioni odhor za ohnovu prekinutog rada & ARP, Eond Zenski IP'Oloret, Novi Sad, 10. I 1938. 1o ARP, fond Zenski IPOkret, Novi Sad, 10. I 1938; Zene Hrvatske u radniCkom pokretu ... , 310; AIHRPH, Seeanje DeSe DevCiC, A.'lme KompariC i Marije StiplroV'ic, MG 43/6-22. 323 �i obratile su se sa detaljno obrazlozenom okruznicom svim zenskim pokretima, :' zemlji i apelom. da uticu n.a zenski pokret u Zagrebu da omoguc1 delatnost Omladinske sekC1Je. U toj okruznici one su ~ok.azivale d:"- nisu pra~ile nikakve prestupe u toku rada, da postoJanJ7 .<?rr.'ladmske sekc1Je ;ma P?tpuno opravdanje, da ona ima svoj sepc1f1.cm del_okrug rada, 1 da Je to pogodna forma za okupljanje oml~dme. U 1sto vreme clamce Omladinske sekcije pokusale su da se uclane u Drustvo ,Zenski pokret", ali im ni to nije dozvoljeno.ll Uprava Drustva ,Zenski pokret" u Zagrebu dala je objasnjenje :povodom apela Omladinske sekcije, upueenog svim pokretima AliJans7: U tom dokumentu se kaze da je obustavljen rad Omladinske sek~1Je zato sto se taj rad nije ogranicavao na feministicko delovanJei da. su. se na sastancima Omladinske sekcije ,tretirala sva rr;o11uc~ P1tanJ~, vrlo rado _Politicki orijentisan~ terne, a malo femimstlc~1h tema ; da omladmke msu pokazale mteresovanje za predavanJa kada su se tretirale vazne feministicke teme tako su na primer, na predavanju o femlnizmu u Nemackoj bile prisutne s~mo dve orr;ladi':lke; da su predstavnice Omladinske sekcije na javnim s~upov1ma 1st:'pal~ 1znad okvira feminizma i na taj nacin stvarale ,Jednostranu 1 u 1zvesnom pravcu obojenu atmosferu medu publikom"~ da ~u na z~oru z~..zensk? pravo gl~sa, oktobra 1935. godine, govonle tn omladmke, C1Ja su 1zlaganja b1la unapred utvrdena ali su o.ne ,pre~?racile m~ru i stvorile takvu atmosferu medu publiiwm da Je sk:'pstma P?Pr1mila sasvim drugi karakter" i da zbog toga sa om~admkama msu orga;:tizovale slicne akcije; da omladinke nisu obave~tavale Upravu Drustva ,Zenski pokret" o izletima koje su org~mzovale; da su protiv ,pacifizma" Omladinske sekcije koja je u z1dne novine uvrstila slike zena s puskama ,jj;d.'• Rukovodstvo Alijanse zenskih pokreta nije se, iz odredenih razloga, htelo mesati u ovaj spor, vee je odgovorilo da oni nisu kompetentni za._res::vanje takvih problema. Veeina drustava zenskog P?kreta u z7~lJ1 zamteresovala se zbog cega je zabranjen rad Omladmske sekc1Je u Zagrebu i neki su hili spremni da intervenisu da se rad omladinki nastavi, ali se u tome nije uspelo." . Na osnovu delatnosti Omladinske sekcije, vidi se da je ona r~clila pod ~~ovodstvom Partije i da su u njoj potpuni uticaj ostvar1h komumstl. Zbog takve saddine aktivnosti omladinke su se borile za potpunu samostalnost sekcije i zahtevale su da rade u posebnim prostorijam_a i bez icije kontrole. U toku rada dolazilo je vise puta do s:>ko?.': 1z;medu Uprave Drustva ,Zensk:i pokret" i Om!adinske sekC1Je, ClJ';' Je C:elatnost prevazis[a program rada zenskog pokre:a. Uprava Je uoc1la da su komunisti ostvarili uticaj i razvili SVOJU de~atnost u . Om!adin~koj s<;kciji i zbog toga je sprecavala ~vaku DJihovu akc1JU. Da b1 zadrzale legalni oblik delatnosti koji Je u ono vreme bio najpogodniji, omladinke su odbijale sve prir{,edbe 11 ARl', f<md Mijamse iensMh PDikreta l>r. 5/1938, Zenslci p<>kiret, Novi Sad, 10. I 1938. ' 12 ARP, fond Mij=se ren&loih p<>kreta ·br. 4/1938, Zenski pokret, Novi Sad, l>r. 2/1938. ' 13 • A_RP, fond Mijanse Zenskth rpokreta, br. 5 t br. 42; Zapisn:ik sa od·borolnh 5edmca Dru.l'tva ,Zenski pokret", Novi Sad, II/6, 17 i 18. 324 i optuzbe tvrdeei da ne odstupaju od fiminizma i pacifizma, J?ada im je saddina rada hila iznad toga. U stvari, one su rad1le po d1rektivi Partije i njihove akcije su daleko prevazilazile okvire ze:'sk"!g pokreta. Uprava u Zagrebu, a narocito njena predsedmca, b1la Je najprivdenija rezimu, pa su se i zbog toga ovi odnosi jos vise zaostravali i na kraju su iskoristili moguenost da zabrane rad Omladinske sekcije. Posle raspustanja Omladinske sekcije, njene Clanice su se ukljucivale u ostala napredna studentska drustva i udruzenja, u URSSJ, SBOTIC i Drustvo za prosvetu zene. Za tri i po godine rada Omladinska sekcija u Zagrebu postigla je dobre uspehe u okupljanju zenske omladine, a narocito u njenom vaspitavanju. Njen rad znacio je veliki doprinos revolucionarnom zenskom pokretu izmedu dva svetska rata. Veeina Clanica Omladinske sekcije aktivno je ucestvovala u NOB. Na Beogradskom univerzitetu 1930. i 1931. godine pocele su se formirati omladinske grupe, u koje su se ukljuCivale napredne studentkinje. Osnovni zadatak studentskog pokreta u to vreme bio ej borba protiv diktature i trazenje politickih sloboda. U demonstracijama i na protestnim zborovima koji su organizovani na Univerzitetu aktivno su ucestvovale i studentkinje. Na jednom od tlh zborova 1932. godine govorila je Dobrila KarapandZie, koja je pozvala studentkinje u borbu za demokratske slobode. 14 Studentkinje komunisti sa Univerziteta povezuju se s radnicima u beogradskim tekstilnim preduzeeima i po zadacima Partije pocinju da rade na stvaranju legalne organizacije, koja bi masovnije okupljala zene, a u prvom redu omladinke svih zanimanja. Na liniji borbe za mir i demokratiju one se povezuju sa zenskim pokretom u Beogradu i rade na stvaranju zenske omladinske sekcije. Vee su postojali svi uslovi da se prede iz uskih okvira rada po grupama sa zenama simpatizerkama na organizovanj e masovne legalne zenske organizacije kroz koju bi Partija ostvarivala svoju delatnost. Pregovore sa Upravom Drustva ,Zenski pokret" u Beogradu oko osnivanja Omladinske sekcije vodile su Mitra Mitrovie i Dobrila Karapandzie, koje su u to vreme bile Clanovi Komisije za rad medu zenama pri Pokrajinskom komitetu KPJ za Srbiju. Organizacija zenskog pokreta hila je dosta uska i nije hila u stanju da organizuje ni masovnije akcije za pravo glasa zena i da vodi borbu za njiliovu ravnopravnost na svim podrucjima drustvene delatnosti za sto su se feministkinje uglavnom zalagale. Partija je insistirala da se preko ove organizacije i akcija koje je ona vodila za ravnopravnost zena stvara masovni antifasisticki i protivratni zenski pokret. Drustvo ,Zenski pokret" u Beogradu prihvatalo je da radi na sprovodenju zakljucaka Svetskog kongresa zena protiv rata i fasizma, ali se to u praksi moglo ostvarivati samo preko Omladinske sekcije. Insistiranje omladinki na stvaranju njihove posebne sekcije koja bi u okviru zenskog pokreta radila na realizovanju svili ovih zadataka - naislo je na povoljnu atmosferu i razumevanje kod Clanova 4 1 u SeCanje Mitre MiltroV'iC iz rdolmlmenrtaclje 2Jhorn'L'kra - Zene Srbije NOB. 325 �Uprave. Taka je u jesen 1935. godine d<islo do osnivanja Omladinske sekcije zenskog pokreta, cija je predsednica bila Mitra MitroviC.15 Prvi sastanak Uprave Drustva ,Zenski pokret" i prdstavnica zenske omladine bio je 11. oktobra 1935. godine na kojem se raspravljalo o pripremanju zbora za zensko pravo glasa. Zbor, koji je odrlian 20. oktobra, bio je vrlo dobra pripremljen i to je, u stvari, bila prva masovna manifestacija zena u Beogradu posle zavodenja diktature. Omladinke su na zbor nosile transparente i uzvikivale parole u kojima su zahtevale demokratiju, slobodu, mir, vece nadnice, sto je prevazilazilo okvire programa zenskog pokreta. Vee tada, na organizovanju prve zajednicke akcije, Omladinska sekcija je dosla u sukob sa Upravom DruStva ,Zenski pokret" i omladinke su pretrpele kritiku zbog sadrzine transparenata i pa,rola i zbog toga sto zbor nije imao feministicki karakter. 16 Nairne, omladinke su zastupale masovnost zenskog pokreta i ukljucivanje sirokog kruga zena u sve akcije koje on organizuje, dok su feministkinje tesko izlazile iz uskog kruga svoje organizacije i nisu zelele da budu rukovodioci nikakvog masovnog pokreta i organizatori akcija koje bi bile protiv drustvenog poretka. U toku daljnjeg rada omladinke su se prilagodavale postojecim prilikama, a i Uprava Drustva ,Zenski pokret" pokazivala je vecu toleranciju, tako da se saradnja medu njima uspesno ostvarivala sve do kraja 1939. i pocetka 1940. godine, kada se ukida Omladinska sekcija i ,Zenski pokret" u Beogradu prestaje da radi. Omladinska sekcija bila je organizaciono i programski usko vezana za zenski pokret, cije je okvire prevazilazila, narocito kada se radilo o organizovanju i ucestvovanju u masovnim akcijama protiv rata i fasizma. U ovim akcijama koje je organizovao ze~~ki pokret u Beo·gradu clanice Om!adinske sekcije uzimale su atkivno ucesce i bile stvarni pobornici da se ravnopravnost zena u praksi ostvari. One su 1 5 Mitra Mitrov.iC ·:rodena u UZiC.k:Joj FoZegi 6. septemboo 1912. godine; gJmnaz.ijru zarw.Silla u UZiou, a 1934. diplomh·ala na Filozorf\skom fak.wlrte-tu u Beogradu; raciniafuaom pakrebu IP!'I.ils1Iulpila kao 1stWd€'nt fUJCesrfivujuti u politiCkim aikcij·ama studenata anWiaSista Beogradskog univerziiiteta, gde je primljena u KPJ 1933. rgodim.·e; posle JJavrSeni:h ;stUid~ja radlila na .vaznim :partijrskim zadacima u Beogradu; bila Clan Komii:sije za rad medu Zenama plri P.o'lm:aj'ins>kom koanitetu KPJ z.a STbiju, p!1'edsedn:Dk Ombdinsik€ sekcije Zenslmg pok11eta 1935. §Mine i jedan od po~retaCa d C1an Redakcije lista l:Kma dauac; zbog revoluci·onamog rada ViSe puta hapSena; u NOB ruCestv;ovaaa od 1941; hhl.a na p0ili1li:~kom radu u v.ojn1an jedtnicama, instrnldor Cen.1lralnog komi:teta KPJ i IOJ.an RedaJk:cije Hsta Borba; izabrana 1942. u Centra.Jni odbor AFZ-a, a na Drugo:rn ·zasedanju AVNQJ...;a, 1943, iza~brana za Olana AVNOJ-a; 10d aktobra 1944. do apr:iila 1954. lbirla je Olan B1:~oa PK KPJ za Srbiju, odnoono OK SK S~bije; iml.edu V Ii VII kongresa SKJ btla Clan Cent:ralnog tkom-iteta SKJ; poCetfirom 1945. imenovana 21a povereni'lca za rpr01svetru ASNOS-a, a kasnije, lkada je formiT'a.na ·vlada NR Srbije, za ministra priOsvete; bila narod-nJi poslanik. S-aveme .skup.S·'bi.ne i IP!'eteZno se ba'V'ila prr~etn!im problemim-a. 16 ARP, >ond Centraih>og odbora AFZJ Zenski pOikret !J<roz Omilad1nslw ·S~c'iju, IzveStaj !hr. 2, br. 875; !Vlw T p a M MT p o B M h, O.M..aadunc?Ca ce1e~uja J~Ceucnoz n01cpeTa, Ko~~tynucT, 254, 8. ..napT 1962; B os a C v e1ti C, Trideset godina Zene danas (re:ferat :na akademiji povodom 30-'g.odiSnj~ce pokretanja lista Eeua danae nala2li ISe u Konferem.ciji za druStvenru aktirvnos-t Zena Jugoslavije). " 326 narocito insistirale na omasovljavanju zenskog pokreta i stva~anju njegovih drustava u unutrasnjosti Srbije. Pored to11a, Omladm~ka sekcija imala je svoj posebni delokrug rada 1 postala Je centar aktrvnosti zena u Beogradu. U nju su se uclanjivale i oko nje su se okupljale napredne studentkinje, sluzbenice, radnice i domacice ne samo iz Beograda vee i iz unutrasnjosti Srbije. Delatnost Omladinske sekcije sastojala se uglavnom u ideolosko-politickom vaspitavanju okupljenih zena i njihovom pripremanju za konkretne akcije koje je vodila Partija u to vreme. Svake srede odrzavani su sastanci sekcije na koje je isprva dolazilo nekoliko desetina a kasnije 200 do 300 zena. Na tim skupovima se raspravljalo o ~vim aktuelnim politickim dogadajima, zatim su oddavana predavanja o polozaju zena raznih zanimanja kod nas i ':-. svet':', ? razvitku drustva i pojedinih drustvenih sistema, o 1zgradn]1 soc1Jahzma u SSSR-u i ravnopravnosti zena u socijalistickoj zemlji. Posebno Je popularisan polozaj ~ena u SSSR-u, ci.tane .su biogr~fske report~z~ o sovjetskim zenama i govoreno o n]1hov1m uspes1ma. u n~uc1 1 drugim oblastima drustvene delatnosti." Iako su sk':'pov1 odrzav~m jednom nedeljno, omladinke su svakog. da~a do!az1le. u proston]e sekcije u kojima je radila neka podsekc1Ja ~~~ su se pnpremala predavanja i diskusije, sto je stvaralo specif1cnu radnu atmosferu. Intenzivan ideolosko-politicki rad koji je organizovala sekcija nije se odvijao samo na opstim skupovima svih Clanica, vee su, pre~a sklonostima i interesovanjima omladinki, formirane 4 podsekc1Je koje su obuhvatile po 20 do 40 ucesnica. Na sastancima ti!' pod.sekcija one su proucavale politicku ekonomiju, razvitak drustva, 1Storiju naprednih zenskih pokreta i ucesce zena u raznim oblicin;t~ borbe kao i savremenu politicku situaciju. Njima su rukovod11I Clano~i Partije, koji su redovno obezbedivali marksisticku drugu porebnu literaturu za rad u ovim grupama. Omladinska sekcija je izdavala svoj e zidne novine, koje su izlazile jednom nedeljno. U njima je prikazivan polozaj zena kod nas i u svetu. Priredivane su takode i usmene novine posvecene znacajnim datumima, licnostima i dogada~jma. 1}" o~viru sek?ije organizpvane su interne priredbe sa horsk1m rec1tac1]ama, rec1tacij ama i skecevima, zatim zabavne veceri s kulturnim program om i javne priredbe. 18 Prvu javnu priredbu, koja je bila manifestacionog karaktera, priredila je Omladinska sekcija na Univerzitetu 1936. godine. Na njoj se govorilo o polozaju zenske omladine, procitano je nekoliko knjizevnih radova i istupilo sa horskim recitacijama. t7 Om!Ladin\Sika -sekoija naj.pre je a-adiJ.a u prostori'jama Crvenog ikrsta u Si>minoj ulici, br. 19, zatim u Krrlez lVIlirha1l1!oyoj ul:i:ci, a ik:~ije u fllli-ci C_a~ra La:~ara ~br. 11 ~oja je p-osta1a poznato slbecrSte napredne zenske oml1adme. u :predavanj:i~a •lroj e w .omladd:nke -orga!Uiz,ov.atle .naroCito j e bi'l:<? govoca o _;po1oZ-aju Zene radn:ice i -selj.anlk.e kod nas li u svetu, o ~emu. re :11:IJe rn:sprav'lJa'lo na predavanj'ima Drru,SWa ~,.Zenski pakret''. (MHTpa MHTPO~H.h, n.n.; B ·o :Sa C vet i C, Trideset godina Zene danas, IA Beograda; Seoa.nJe Bolbe Dordev1c 1771/MG-IX-65.) 18 Esto. 327 �Polovinom januara 1937. godine odrzana je godisnja skupstina Drustva ,Zenski pokret" u Beogradu na kojoj je, pored ostalog, govoreno i o uspesima Omladinske sekcije. U izveStaju Uprave se konstatuje da je u pocetku zajednickog rada s Omladinskom sekcijom bilo dosta nerazumevanja, ali su se tokom rada ti odnosi poboljsali, taka da zajednicki ostvaruju mnogo uspesnije postavljene zadatke. Zatim se u vezi s predavackom aktivnoscu napominje: ,OrganizujuCi niz predavanja (koja nastavlja i ove godine) iz socijalne medicine i higijene, Omladinska sekcija popunila je prazninu nedovoljnog kontakta zenskog pokreta sa zenama najsiromasnijih redova, s manuelnim radnicama. Predavanja dde nasi poznati rnahom mladi lekari ... Omladinska sekcija se trudi da, pored izgradnje svojih clanica, pruzi i drugim zenama i zenskoj omladini mogucnost vaspitavanja i obavestavanja bar za potrebe svako.dnevnog zivota. Akcije van Omladinske sekcije nisu taka mnogobrojne, ali one j asno pokazuju u kom se pravcu razvija rad i da se aktivizira na pravilnom terenu". Iz ovog izvestaja se vidi da zenski pokret nije posveCivao paznju zenama radnicama, Sto takode daje klasno obelezj e ovoj organizaciji. Naporirna Omladinske sekcije data je odredeno priznanje i pruzena moralna podrska, sto je mnogo znacilo za organizaciju buduceg rada. Na skupstini je govorila predsednica Omladinske sekcije Mitra Mitrovic o polozaju omladine, s posebnim osvrtom na polozaj zenske omladine i o tome sta Omladinska sekcija radi na vaspitavanju zenske omladine. Ona je istakla da se omladina svih druStvenih slojeva, muska i zenska, radnicka, seljacka i intelektualna, nalazi u teskom polozaju, da je nezaposlena i vecim delom neuvrstena u red drustvenih radnika. Govoreci o polozaj~.zenske omladine i neravnopravnom polozaju zene uopste, ona je rekla da se omladinkama posebno stavlja u zadatak da nastave borbu za ostvarenje zenskih prava. Na kraju izlaganja ana se osvrnula na opasnost od rata koji narocito ugrozava omh:tdinu i naglasila: ,Vaspitavanja za odlucnu borbu protiv rata spada u nase ciljeve, vaspitavanje zenske omladine za odbranu i za dobivanje njenih prava ... Nase ucesce na mirovnim konferencijama i kongresima protiv rata jedan je od prvih znakova naseg aktiviranja na terenu borbe za pravedniji i srecniji zivot citave omladine. Mi smo, na bazi feministickog principa za ravnopravnost zene - protiv ideologije fasizma, koja u sebi nosi smrtonosno oru.Zje protiv Zena" .19 N a ,osnovu ovog izlaganja vidi se da je Partija imala potpuni uticaj u Omladinskoj sekciji i da je kroz nju legalizovala rad sa zenama u Beogradu, Omladinska sekcija organizovala je niz predavanja iz socijalne medicine i higijene na periferiji Beograda. Poseban ciklus predavanja organizovan je iz pedagogije, koja su hila dobra posecena i izazvala veliko interesovanje kod zena. Ona je sprovela anketu 19 U ,iz,veStaju Uprave Dru.9tva ,Zenski :pdku·et" o .radu Omladin.ske sekcije posebno .se gov.ori.lo o teSloom. poloZaju Zen&lre Seg-rtsate om[adine, o potnfui pri!stupanja toj cxrnll<adim.i i ongwnizovanja v.a:spitnorg rada s njom. To je p:rv1i "SluCaj da se na ,sikupSt·tni D.ruStv.a ,2enski pokr-et" govor.i o po.IoZaju Zena radn1ca i Zenske cadnriCke orn:ladine. ()l{ena Oa.uac, 4, J£apT 1987, 3-•t) 328 I 'f I 'I ) o polozaju zenske radnicke omladine kojom je anketirano oko 500 devojcica zaposlenih u raznim fabrikama, krojackim i frizerskim salonima. Obicno nedeljom pozivane su u prostorije Omladinske sekcije ucenice iz privrede i s njima razgovarano, davane im knjige na citanje, uzimani podaci od njih i iznoseni u zidnim novinama i organizovani zajednicki izleti. Omladinke iz sekcije cesto su odlazile u preduzeca na sastanke sindikalnih zenskih sekcija i okupljale radnice po grupama i s njima radile. N a Cukarici su organizovani aktivi Zena u ,Cigar-papirni", Markarnici i Zavodu za izradu novcanica, u koje su okupljane radnice. Na sastancima aktiva proradivani su Cianci iz partijske stampe i perigodike, sto je doprinosilo teorijsko-politickom uzdizanju radnica i pripremanju za akcije koje je organizovala radnicka klasa. Na sastanke zena Cukarice dolazile su Vukica Mitrovic,2° Olga Alkalaj, 21 Mitra Mitrovic i Milada Rajter. Iako rad na terenu nije bio mnogo razvijen, ipak se posvetila posebna paznja okupljanju zena na Cukarici, gde su pretezno stanovali industrijski radnici, cije su zene zivele pod vrlo teskim uslovima. Njima su, neko vreme, svake nedelje odrzavana predavanja i o_q'fanizovani analfabetski tecajevi, koje su zene poseCivale svehkim interesom. Zahvaljujuci sistematskom radu clanica Omladinske sekcije sa ovim zenama, njih je bilo kasnije lako okupiti na masovne konferencije, koje je organizovala Partija.'2 Septembra 1939. godine Omladinska sekcija zenskog pokreta je organizovala u svojim prostorijama, u ulici Cara Lazara 11, tecaj krojenja za mlade zene i devojke.23 Od 1937. godine Omladinska sekcija se brze razvija i dobija sve masovniji karakter. Postojecim oblicima rada ana u Beogradu obuhvata sve vise omladinki i mladih zena, a pod uticajem omla2D Vukica MirbroviC rodena 28. decerobra 1912. g.odine u Pa:StroviCima kod Ba<ra · n&Zu rg:imna·ziju zavrSHa u Katonu ·i poCela pOhadati UCiteUj:sk.u Sk·olu na Cetinj~; S!kJolov.anje .prekimill.a .u tr·eCem razredlu i 1932. IS !POrod'icDm dOOla u Beograd i zatpoSlila se u Fab!ricli tekstila; ak:tiv.no uCesrtvova1a u radu sindikalne organizacije ;i 1933. postrula Clan KPJ; kao uCesn1!k j owganliJzator pojed~ndh aikcija 1i ,Strajlkova uha.pSena 1935. i u poil.icLjlsk'oan zartvoru podvr:gnu.ta te.Sikim m:UJCenj:ima, ali ntije .priZ;nala niSta 00 optuZbi; ZJbog nedostatka dok:aza pu.StMa isa ;s.udenja; po odluci CK KPJ 1935, ot·iJSla 111-a. Sko~·ovanj.e u Mos<kVTU, a 1936. s·e vr.atNa oi na,stavd:la ·svoju pail'ltdJj.sku d silndtkalnu. akthnnost kao C[an Uprave S'illld:iJkata teklstHaca l Clan Mesnog rk!omiteta KPJ Zia Beograd; neSto kiarsnije postala ·Clan Pakraj.inskog komiteta KPJ za Srbiju i ~ao pa.rtijsk.i i sindikaLni n11kovodilac preteZ.no del.ova:la u Beog:radu, Ni\Su i V:a~jevu; 1938. poUOIV'O uhapSena, ali je u nedostatku dorkaza o()IS}'Oibodena i preSI.a ru ilegaJnoot; poole okJupa'Cije arktivno radHa :na .o-.l"gan1izovanjru i !i'zvodel(ju ISarbotaZa i diverzantskih akcija. U }esen 1'941. pala je u rudte agenti- a specij.alline poHcije d rsprovedena na Banj.icu, gde je birla str-ahovito l1"llUUCena i · brzo .strelj81lla. Maja 1945 ..godine proglaSena je za na:rodnog her:aja. 21 Olga Alk:alaj bila je Clan :partijske CeHje u 0 adi:nskoj sekcij'i, a n'Oig ko~iteta KPJ po:sle ·dkupadje, u jesen 1941, pasta•la ·Cl81!1 Ok.rumog d za Beogra<l. P·ala je policiji u ruke 1 uguSena u .gasnom automobhl.:u u proi leCe 1942. godine. 2 2 ARP, fond ZenSki pokr·et, Novi Sad -(vari'a); IA B .grada, SeCanje B<>l>e flordevlic 1771/MG-IX-65; Se6anje Kocovoc-Zoric Pewuse 33/MG-III-17, l:Keua Oauac, 23, jy.l!. 1939, 17. 2s »Ceua Oa11.ac, 24, aszycT-cenTe..lt6ap 1939, 31; Eo 6 a 'Bop lj e B M h, CTaapMa'lL?Ca Oe.n.aTuocT .M..wOux Oeaoja?Ca, M.l!.adocT, MeceqHa pesnja 3a OMJia,IJ;HHCKa IIJ1T81b8 M CIIOPT, Beorpa.n;, 8, cenTe.M6ap 1939, 16. 329 �dinki - Clanava Partije u unutrasnjasti 'Srbije stvaraju se drustva zenskag pakreta. Iste gadine farmirana je pasebna partijska ce!ijn u kajaj su hili Clanavi Partije kaji su radili u Omladinskaj sekciji i Redakciji lista JKena oanac. S razvitkom arganizacije, ana se papunjava i obuhvata najaktivnije omladinke iz ove .sekcije. U njaj su bile Jelisaveta Bembas (Beska), Dobrila Karapandzic, Milica Suvakovic, Olga Alkalaj, Olga J ajic, Mitra Mitro vic, Basa Cvetic, Boba Dardevic, Dusica Stefanavic, Natasa Jeremic, Zara Ser, Fani Palitea-Vuckovic, Mila Dimic, Paulina Sudarski, Dara Stefanovic, i Katarina-Keti Ser-Minderavic. Vecina od njih je dala svaje zivate u naradnaaslabadilackaj barbi.2 4 Preka Vukice Mitravic i Cane Babavic Pakrajinski kamitet KPJ za Srbiju astvarivaa je direktan uvid u delatnast Omladinske sekcije i pamagaa je u svakadnevnam radu. 2ene kamunisti usmerile su aktivnast ave sekcije u pravcu njenag pavezivanja i saradnje sa svim naprednim drustvima i udruzenjima u Beagradu. Uprava Drustva ,2enski pakret" u Beagradu nije sprecavala svaju Omladinsku sekciju u njenam pavezivanju i saradnji s naprednim studentskim pakretam i radnickam amladinam. Ova saradnja daprinela je da i sama Omladinska sekcija prevazide svaje ustaljene ablike rada i da razvije sadrzajniju, siru i bogatiju delatnast u okviru radnickog pokreta kojim je rukovodila Partija. Omladinska sekcija zenskag pokreta borila se sa ostalom omladinom za amladinska prava, za poboljsanje njenog materijalnog i drustveno-politickog polozaja. ZahvaljujuCi ovakvom adnosu Omladinske sekcije prema ostaloj omladini i sadrzini njenog rada, ugled sekcije ie naglo porastao i ona je uspela da okupi veliki broj zenske omladine. Jedna od najsirih politickih akcija u kojoj,•je ucestvovala sva napredna omladina hila je, svakako, akcija za pomoc borbi spanskog naroda. Iako se Uprava Drustva nije s time slagala, Omladinska sekcija uzela je aktivno ucesce u ovoj sekciji i pristupila prikupljanju priloga za spanske borce. Prikupljena je veca suma novca, a pojedine zene su davale i ukrase od zlata i na taj nacin saucestvavale sa borbom avog naroda. Boba Dordevic je izradila graficki 24 '(• lVDilica Suvak!oV1iC je 'S'hreljana pod i'menom Jovanlka PlopoviC, uCite- ljica i;z Sara}eva, 15. decembra 1942. u Bu:bnju; Olga Alkalaj u gasnom automob:hlu u proleCe 1942; JeHsaveta Bembas '(BeSrka) po~inula 1septembTa 1942. na Manj·aCi; NataSa JeremiC streljana 9. marta 1943. u Ja}im:cima; Olrga Joj-iC zverSilct UJIUOrena od Cetn:i!ka ·u Br:aji6ima 5. novembl'!a 1941; DuSica Stefano'ViC stl"aljana na Banj'ioi 17. oktobra 1941; Zora Ser' umrla pred klraj rata 1945. u Iogoru, negde u NemaC:IDoj; Fani fuli,teo·-v~uOlmviC rum.rlla pod batinama u specijalJnoj pohloiji 25. decembra 1942; MiJ.a DimiC umrla pod :batfinama u spe:cijalnoj policiji 26. dec.embra 1942: P.arul:ina Suda,rski pogfumaa na Su.tjesci 1943; Dara StefanoviC 'swlaidana ·ratnim napori·ma, UllU.tda .maja 1944. u Obed~ sk,oj Bari u Sremu: Katarina-Keti Ser-M·inderoviC 1streljana ka>O hezilm.ena u 'lagQI'IU ·u Sawcu (Valjevu) 1942. Na .sli!Oan naOin su zavrSHe Zi'VIQit ;i sl.EdeCe Clanioe Omladltnos.ke \Sekcije: Ztlarta Seg-viC, Radmi:la Snajder, Rahe1a Ba-ruh, SlaVika f)'urdev'iC, Beba Petr:ov, Sonja Ma'fdlnkoviC, OHvera Vanjak, Desa StaniC, Amalija Podg.orSeik-Ma1Cika, Ljubica OdaSi.n, Vail.·erija K'ari}o-Pa.p, Leposava-Op.i Mihajl·oVIiC, Jov:anka RadakOtViC, Milica PavloviC, Lepa LaleS, Neva Petrovri.C .i dnuge. (MHTpa MHTpOBHh, n.n. god:ima Zene danas, :referat; IA Beoglrada, 1771/MG-IX-65.) 330 Bosa SeCa.nje CvetdC, Trideset Bo:be I>ordevJC; I portret ,La Pasionarija", koji je umnozen u 10 hiljada prime_;a~a i prodavan u korist demokratske Spanije.' 5 I u drug1m politlckim akcijama, koje je Partija organizovala u to vreme, Clamce Omladmske sekcije bile su veoma aktivne. Pored organizovanja ideolosko-politickog rada, rukovadstvo Omladinske sekcije radila je i na kulturna-umetnickom abrazovanju svojih clanova. U 2enskom klubu u Beogradu hila je otvorena izlazba zena slikara od 17. do 24. oktobra 1937. godine, koju je organizovala Omladinska sekcija. Ova je hila jedna novina u sadrzini rada sekcije, jer su priredbe ovakve vrste bile neuobicajene u ono vreme. Na izlozbi je 18 zena slikarki, starijih i mladih, izlozilo svoje radove, u kojima su hili zastupljeni svi pravci i likoyna ostvar.enj~. Ovom izlozbom pruzila se prilika amladinkama da 1zraze svoJe hkovne sposobnosti, sto je bilo od posebnog znacaja za afirm~cij.u mladih talentovanih zena. Veliki broj zena i muskaraca posetw Je ovu likavnu priredbu, sta je takade doprinasilo vecem okupljanju naprednih zena oko Omladinske sekcije. U akviru izlozbe :rrired~n? je kuJturno vece i tom prilikom se govori]a a kulturnOJ politlCl, 0 nasim starim slikarkama i a polozaju siromasne seoske zene, a zatim su clanovi Omladinske sekcije i studenti izveli kulturni deo pragrama.' 6 Na Kalemegdanu u Beogradu otvorena je 20. januara 1938. godine izlozba zena slikarki iz zemalja Male Antante. Izlozbu je organizovala Mala antanta zena27 na kojoj su izlazeni najbalji sli, karski, skulptorski i arhitektonski radovi zena iz Cehaslovacke, Rumunije i Jugoslavije. Oko priprema i atvaranja ove izlozbe angazovane su clanice Omladinske sekcije. Ova je hila jedna od poznatijih akcija na planu medusabnog upaznavanja zena Male Antante. U prostorijama Zenskog kluba u Beogradu odrzana je 2.2 .. j~ nuara 1938. godine godisnja skupstina zenskag pokreta, koJOJ J prisustvovao veliki broj zena, a naracito omladinki. Na skupsti . se raspravljalo a rezultatima rada u protekloj godini i buduCim zadacima. Predsednica Omladinske sekcije Mitra Mitrovic govorila je o palozaju zenske amladine, Ciji se interesi ne magu izdvojiti iz polozaja celokupne omladine. Ona se posebna asvrnula n~ opasnost od buduceg rata, kaji bi naracito ugrozio omladinu, a zatlm na r.ad i zadatke Omladinske sekcije i naglasila: ,Posle skola koJe su JOJ malo pruzile apstih i konkretnih pogleda na svet, u trci za hlebom, unistene u svom dostojanstvu, zene i devojke ce naci u Omladinskoj sekciji mogucnosti za svoje sire obrazovanje, za likvidaciju svog zivotnog neznanja i zivotnog neiskustva, naCi ce mogucnosti za siru kulturu, a preka svega toga svoj oslonac u zivotu i svaje borbeno mesto za prave zahteve.28 25 IA Beog.rada, SeCanje Bobe DordeviC 1771/MG-IX-65; MHTpa MH- n.n. }Keua danae, 8, nose.u6ap 1937, 16. 21 Na sasta.nikJu Zen&kih ,saveza JIUJgoslavij,e, CehoslovaC.ke i Rumunije u Pa.tWu 1934..godirne danesen je zakljru.(:alk da Mail.a antanta Zena obuhvati TPOBHh, 211 i:enSk:e saveze -iz zemlje .poHtL&e :Miarle Antante. .es JKeua daHac~ 10, cjja6pyap 1938, 10. 331 �U toku ove godine Omladinska sekcija nastavila je svoju delatnost po vee ustaljenim oblicima rada, uzela aktivno ucesee u svim akcijama koje je vodio zenski pokret u cilju ostvarenja ravnopravnosti zene. N a sledecoj godisnjoj skupstini zenskog pokreta, koja je odrzana 4. februara 1939. godine, posebno je istaknuta aktivnost sekcije u izvrsavanju zadataka organizacije zenskog pokreta. Govoreei o konkretnim akcijama, koje su tokom godina organizovane, predsednica Alijanse zenskih pokreta Alojzija Stebi je, pored ostalog, rekla: ,Citav taj rad svesrdno je potpomognut i prosiren energicnim radom Omladinske sekcije koja je okupila oko zenskog pokreta mnogobrojnu zensku omladinu, punu snage i zelje za uspehom, koji se vee pokazao u njenom unutarnjem radu izgradivanja zenske omladine i samostalnom radu medu zenama. U tom pravcu Omladinska sekcija s velikim uspehom odr'Zava higijenska i medicinska predavanja na periferiji (Cukarica), ciji je rezultat postepeno budenje interesa sirih slojeva zena za svoje zahteve". Predsednica Omladinske sekcije Boba Dordevic govorila je o radu sekcije isticuei da kroz nju prolaze i rade stotine mladih zena i devojaka 29 Omladinska sekcija je aktivno ucestvovala u svim akcijama naprednog omladinskog pokreta u Beogradu. Ona je imala svog predstavnika u Omladinskom odboru za mir, masovno ucestvovala na svim studentskim mitinzima i demonstracijama i na njima istupala, preko svojih predstavnika, u ime napredne zenske omladine. Na Beogradskom univerzitetu priredena je 6. jula 1939. godine akademija kojoj je prisustvovao veliki broj omladinaca i omladinki raznih drustvenih slojeva i predstavnici francuske, engleske i americke omladine, koji su pocetkom jula boravilf'" u nasoj zemlji u Beogradu, Zagrebu i Ljubljani. 0 patriotizmu omlrudine nase zemlje govorio je predstavnik Radnog odbora omladinskih organizacija Ivo Ribar. Predstavnici stranih omladinskih delegacija, koji su hili na akademiji, govorili su o borbi svojih organizacija za bolji zivot omladine. U ime Omladinske sekcije i zenskog pokreta, koja je aktivno saradivala u svim akcijama Radnog odbora omladinskih organizacija, prisutne j e pozdravila predsednica Boba Dordevic. Ona se osvrnula na vaznost posete nasoj omladini stranih omladinskih delgacija, na zrudatke koji stoje pred zenskom omladinom kod nas i rekla da je stotine devojaka proslo kroz bolnicke kurseve Crvenog krsta. U omladinskim delegacijama stranih zemalja nalazile su se dve devojke koje je Omladinska sekcija izuzetno lepo primila. Meri Aterton, predstavnica engleske omladine, hila je sekretar Omladinske lige naroda, 30 sa sediStem u Londonu. 211 listo, 20, .M.apT 1939, 14. Omladilnska ihiiga 'Tl'a!'loda osnovana je 1936. i bib je .gQavni limicijator za odrZavanje om1adin~og s·vetsroog miTavnog ~~on·gu-ooa. Ona je IOJr!upila oko 30 s-ebe sva omladinSka udruZenja. Sve vaZni'je Zen·ske om.lladinsk.e organizaci1e uCl'anjene .su u Omladinsku Hgu. Gl,avn:i cilj t .rad Lige hio je ;bonba za mi'l', slobodlu i ;sooija1nu pravdu. Omladinska li.ga mnogo je uradilla za iz;beglice dz Spanije i C.ehosl'OvabJt;e. Njen glavni pravrac rada rbio j<e antifaS.irsrtiClci i ona se borila za 1bolje Zivotne uslove raCine omladine. Orgam.:izaoija je obuhvabala studentsku i ,radni&u oonl-adi.nu. {}Kena danae, 23, jyJI, 1939, 12-13.) 332 Omladinska sekcija zenskog pokreta hila je za preduzimanje sirih i otvorenijih akcija u borbi za ostvarenje ravnopravnosti zena. Ona je trazila d azenski pokret povede siroku masovnu akciju za organizovanje zborova za prava glasa zena. Kako su strajkovi i druge akcije radnicke klase, 1939. i 1940. godine, uzimali sve sire razmere i pretvarali se u politicke demonstracije protiv rezima, rata i fasizma, rukovodstvo zenskog pokreta nije bilo niza kakve masovne akcije zena koje bi mogle poprimiti revolucionarni karakter. To je naroCito doslo do izrazaja na sednici Upravnog odbora Alijanse zenskih pokreta u maju 1939. godine, kojoj su prisustvovale predstavnice zenskog pokreta iz Beograda, Zagreba, Ljubljane, Novog Sada, Skoplja, Cacka, Jagodine, Banje Luke, Vrsca, Sombora i Pristine. Na sednici je, izmedu ostalog, raspravljano i o akciji za pravo glasa zena. U diskusiji je doslo do suprotnih stavova povodom zahteva Omladinske sekcije. Neke organizacije zenskog pokreta iz unutrasnjosti trazile su da se odrze masovni zborovi zena za pravo glasa u svim mestima, bez obzira na to da li u njima postoje iii ne postoje organizacije zena. Delegatkinje iz Beograda su smatrale ,da ova akcija u danasnjem trenutku nije taka aktuelna" i da ima ozbiljnijih problema. Medutim, delegatkinja iz Novog Sada je predlagala da se organizuje veliki manifestacioni skup zena u Beogradu uz ucesee predstavnika svih zenskih pokreta u zemlji. I ostale ucesnice u diskusiji bile su podeljene u misljenjima o ovoj akciji, ali na kraju je donesen zakljucak da se organizovanje zborova zena odgodi za pogodniji trenutak.31 Sukobi do kojih je doslo u zenskom pokretu povodom akcije za pravo glasa zena imali su dublje uzroke. Pri tom su jasno dosla do izrazaja krupna politicka razmimoilazenja izmedu Omladinske sekcije, koja je radila i delovala pod rukovodstvom Partije, i rukovodstva zenskog pokreta, koje je nastojalo da svojim akcijama ne ugrozi interese vladajuce klase. Zbog toga je ovo rukovodstvo ogranicavalo i akciju za pravo glasa zena i bilo je protiv odrzavanja masovnih zborova zena za koj e se zalagala Omladinska sekcija. Omladinska sekcij aje ostala pri svom stavu i nastavila sa pripremama za organizovanje opste akcije zena za pravo glasa. Ona je isticala da se zahtev za pravo glasa ne moze svesti smo na priznanje politicke ravnopravnosti, vee da to pravo sluzi zenama kao sredstvo u borbi za ravnopravan polozaj u drustvu. Umesto rukovodstva zenskog pokreta, organizator ove akcije postaje Redakcija lista Eeua danae, koja istupa u javnost oktobra 1939. godine s ,Apelorn za pravo glasa zena" .32 U Apelu se pre svega napominje da je v lada sporazuma Cvetkovic-Macek u svoj program stavila ,donoiienje slobodnib politickih zakona", pa se ukazuje da u okviru takvog obecanja vlade i zene moraju dobiti ,opste, akHvno i pasivno pravo glasa, kao prvi preduslov za ravnopravnost". Redakcija je pozvala sve Zene i sve Zenske organizacije - IeministiCke, mirovne, pro31 ]J{eua Oauac, 22, .M.aJ-JYU 1939, 20. 32 Est-o, 25, oktobar 1939, 3. 333 �svetne i humane - cia iskoriste ovaj trenutak i cia povedu jeciinstvenu akciju za pravo glasa zena, predlazuci im kao prvi korak u toj akciji - sakupljanje hiljada potpisa za pravo glasa. Ovim Apelom JKe1<a oa1<ac se obratila i svim staleskim i strucnim organizacijama, sindikatima, omladini, javnim radniCima i politickim licnostima koje se bore za pravo coveka. Predlozeno je da se osnivaju odbori za pravo glasa zena koji ce organizovati sakupljanje potpisa, vrsiti propagandu medu zenama i voditi akcije putem predstavki, konferencija, zborova i mitinga. Na kraju Apela kaze se: ,Sve organizacije, koje stoje na principima slobode neka se preko svojih predstavnika, koje ce poslati u odbor, izjasne za pravo glasa zena, i time pruze podrsku ovom opravdanom zahtevu". ,Ape! za pravo glasa zena" razlikuie se od ·svih dotadasnjih akata po tome sto je ovu akciju postavio na najsiroj platformi. Iza ovakvog Apela stajala je Omladinska sekcija zenskog pokreta i kroz njega je dosla do izrazaja linija Partije u to vreme. Ovaj Apel su prihvatile organizacije zenskog pokreta u unutrasnjosti i on je naisao na najsiri odziv zena svih zanimanja. Zahvaljujuci tome, avo je postala najsira i najmasovnija akcija koja je izvedena kroz organizaciju zenskog pokreta u toku njegovog postojanja. Sa ovim je vee otpocela akcija za pravo glasa zena, pa je na sednici Upravnog odbora Alijanse zenskih pokreta, pocetkom noc vembra 1939. godine, raspravljano o Apelu lista JKe1<a oa1<ac. I ovom prilikom ispoljila su se razlicita misljenja i doslo je do glasanja o odrzavanju zborova zena. Vecina predstavnica drustava zenskog pokreta glasala je za nastavljanje zapocete akCtje i odr2avanje masovnih zborova zena.3' Rukovodstvo Alijanse je prigovorilo organizacijama zenskog pokreta sto su se ukljuCile u ovu akciju, ne cekajuCi stav Alijanse o ovom pitanju, i istaklo da se ne maze tolerisati da neko drugi daje direktive o radu pokreta, osim Alijanse. Pod pritiskom organizacija iz unutrasnjosti, u kojima su komunisti izvrsili potrebne pripreme, Uprava Alijanse je morala da popusti u svom stavu i da se ukljuci u akciju koja je bila u toku. U protivnom, ana bi se sasvim izolovala, kompromitovala i izgubila poverenje zena. Zato je zakljuceno da organizacije zenskog pokreta mogu u svom mestu i okolini organizovati zborove i mitinge i sakupljati potpise za pravo glasa zena. Medutim, Uprava Alijanse je uvidela da su inicijativu za ovu akciju preuzeli komunisti i da je vade izvan okvira koje joj je ana zelela dati. 33 Za odr.Zavanje e.~borova .gUasale IS'U predsta'VU1dce Zensk:ih rpok.oreta iz: VrSca, Kragujevca, Novog Sada, P,ri§tin-e, Sombora, Slavonskro.g Broda, CaC.lm, Banje !.Juke d. J.agtOdine, a ~p-rotirv: N:iJSa, Skoplja, Zagreba i Be-og~ada. I ovog !pUta je doSlo do ·sukoba u DvuStvu ,.Zens.k.i pcilkret" u Beogredu, jer je U!Prava bi~a protirv ;OdrZavanja 2Jbovov.a, a predstavnica Omle.dinske sekeije zahteVIala je odr.Za·vanje zborovo:a. ·(ARP, ·:fond All:ijanse Zenskib pOkreta, br. 10/6. I 1940.) Za,p,]sni'k :sa -odbovskih sedndca DI'IU·Stva ,Zenski podm'et" u Novom ~sadu Il/6 (otr. 49, 51-53). 334 Alijansa zenskih pokreta se ukljucuje u ovu akciju ~tampa­ juci dopisnice 34 sa tekstom zahteva za pravo glasa, koje su zene upucivale predsedniku vlade Dragisi Cvetkovicu. Na sednici Upravnog odbora Alijanse, koja je odrzana pocetkom novembra 1939. godine pored ostalog, reseno je, da se dopisne karte upute svim drustvima zenskog pokreta, koja ce organizovati potpisivanje, sakupljanje i slanje dopisnica preko banovina u odredeni dan. Ovo je bila jedna od novih mera u radu organizacije zenskog pokreta koja je imala za cilj da prosiri ovu akciju, jer se trazilo da dopisnice potpisuju zene iz cele zemlje. Na istoj sednici je zakljuceno da se uputi ,Apel za pravo glasa zena" rukovodstvima politickih stranaka koja bi trebalo da preko svoje .stranke potpomognu ovu akciju. Ape! je upucen glavnim odborima Jugoslovenske radikalne zajednice, Jugoslovenske nacionalne stranke, Samostalne demokratske stranke, Demokratske stranke, Zemljoradnicke stranke, Radikalne stranke i Hrvatske seljacke stranke. U Apelu se, pored ostalog, navodi: ,Mi trazimo aktivno i pasivno pravo glasa za sva zakonodavna i samoupravna tela pod istim uslovima koji budu vazili i za muskarce, trazimo da - bude pravo glasa opste i jednako, a glasanje tajno. Politicku partiju koja se oglusi o ovaj zahtev, ne mozemo smatrati za partiju koja vodi racuna o potrebama celokupnoga naroda" 35 Novembra i decembra 1939. godine pristupilo se odrzavanju zborova za pravo glasa zena, prikupljanju potpisa i potpisivanju i slanju dopisnica predsedniku vlade. Osnivani su posebni odbori za pravo glasa zena, koji su se brinuli o uspehu ave akcije u dot.icnom mestu. U Inzinjerskom domu u Beogradu odrzana je 23. novembra Konferencija za pravo glasa zena koju je organizovala JKe1<a oa1<ac. 3" Konferenciji je prisustvovalo vise od 1 000 zena raznih zanimanja, 34 Tekst na .dapilsnici glasi: ,Al-ijansa Mesto Zenskdh pOikreta Gospodiine :predsedniCe, Zene JugosLavije .waze otp.Ste, jednalro, tajno, aootirvn.o i pa·&ivno pravo glasa ·za sva zalk0111odavna 'i .sam'()lupravna tela pod istim uslovJma Jroji budu VlaZJiH !i za muSkarce. Zene oCekuju od Vas i Kralje~ske Vllade da ove nj[hove demaikrat&ke zahteve sprovedete k11oz novi izbcmti zaJk:on. Potp.ils: , ARP, rond Alijanse zenS!cih ;>OO.reta, hr. 129, 130. " ARP, fOilld 201!1Ski pokret, NOOVli Sad, 'br. 10 (6. I 1940). aa U wg.aniz.ovanju lm-nferencije ,Zeni danas" prid.~e su se mnoge o'IlganLzacije ~ zajedlno sa njom vodHe Oitavu akciju, i to: p:rtivatne nameStentice ·Cinovnice razm:ih strrulk:a, nrarrneStenice IJ,z poSta-msik:o-telegrafuk:e sluZbe, mtade [nte!lekitu.a:like-staZeclte (pravnJoi, agrOillomi, lekal!'lke i studentkinj.e) a od 'l.l!d.ruZenjta: 8-iga Zena za miT i slobodu, jevrej-ska Z-en.ska druStva i DruStvo .Ne-zaStiCena majka i dete". DruStvo ,Zen'S(lct pokret'', Jugosloven:ski Zenski ~avez 1 UdllllZenje un1verzHetski -obrazovanih Zena, umesto aktivne sa:radnje u pl'liopTemama -ove konferencij,e, uze1li 1SU samo .uCeSCa u .istupanju na konferenciji j.er ntsu mogli oda ne ruCestvuju na jednoj feminjrst-H:!k:oj manifestac'iji. (W. w:ilk /Josip Broz Titoj, Borba fena Jugoslavije za. ravnopravnost i mir, ,Die Welt", 3, 19. januar 1940, 69-70; }Keua Oa11.ac, 26, 3a'l-£yap-cjJe6pyap 1940, 4 i 14-16· JAB Secanje Bose Milosevic [ Kanarine Rakic, 1337/MG-IV-26; Bpe.A£e, 6468, 24: 11.oae.u6ap 1939; llo.auTu;x:a, 11309, 24. uoae.u6ap 1939, 10.) 335 �a bilo je i muskaraca i omladine u vecem broju. Posto su prostorije bile male, mnogi su morali da se vrate. Prilikom organizovanja ove Konferencije dosla su do izra.Zaja neslaganja izmedu Uprave Drustva ,Zenski pokret", koja se ddala dosta pasivno, i Omladinske sekcije, koja je na Konferenciju okupila veliki broj zena, pre svega Cinovnica, radnica i studentkinja. Konferenciju je otvorila i prisutne pozdravila urednica lista JKeua oauac, a zatim je istupilo vise zena koje su govorile u ime svojih drustava i udruzenja, i to predstavnice: zenskih pokreta i Jugoslovenskog zenskog saveza, Lige zena za mir i slobodu, jevrejskih zenskih drustava, sindikalno organizovanih radnica, udruzenja cinovnika PTT struke, udruzenja lekara stazera, zena agronoma, udruzenja advokatskih pripravnika, studentkinja, Unije za zastitu dece i feministkinja iz Vojvodine. U zivotu zene. na selu govorila je jedna medicinska sestra. Sve su govornice imale jedinstveno glediste o pitanju prava glasa, koje treba dati zenama, i smatrale su da to treba uciniti sto pre, s obzirom na ratnu situaciju kada je narocito potrebno da i zene ravnopravno ucestvuju u odlucivanju o svim vaznim problemima. One su naglasile da dobijanje prava glasa i politickih prava uopste smatraju kao deo opste narodne borbe u kojoj aktivno ucestvuju i zene. Govornice su se posebno osvrnule na specijalne zahteve zena u Cije su ime govorile. Na kraju Konferencije donesena je Rezolucija u kojoj se konstatuje da zene ucestvuju u svim granama privrednog zivota i zato smatraju neophodnim ,ukidanje i sprecavanje svake nejednakosti zene u radu, davanje jednakih plata i nadnica za jednak rad, stvarnu zastitu zene na radu i punu zastitu materinstva. Brojno ucesce zena u privrednom zivotu i njihova drustvena ulog?...Jtao radnika i majke nuzno zahteva da im pripadnu i sva gradanska i politicka prava". U Rezoluciji se dalje napominje da jedno od prava koje bi bilo prvi korak ka ravnopravnosti zene jeste pravo glasa za sve zene, da nikakve razloge koji bi govorili protiv ucesca zena u politickom zivotu ne smatraju opravdanim ni ubedljivim i zato traze ,da se novim izbornim zakonom za Narodnu skupstinu da opste, aktivno i pasivno pravo glasa zenama, u sobodnim i tajnim izborima". Po pripremama i sastavu ove Konferencije, kao i istupanju vecine govornika, vidi se da su glavnu ulogu imali komunisti zbog cega je i doslo do neslaganja s Upravom Drustva ,:Z:enski pokref' i drugim gradnskim zenskim organizacijama. Na sednici Upravnog odbora Alijanse zenskih pokreta, koja je odrzana 12. novembra, pored ostalog, zakljuceno je da se u Beogradu 26. novembra odrzi veliki zbor Alijanse zenskih pokreta. Svi zenski pokreti su pozvani da na ovaj zbor za pravo glasa zena posalju svoje delegacije. I zaista, toga dana odr2:ana je u Beogradu druga manifestacija za pravo glasa zena koju je organizovala Alijansa. Na zboru je bilo oko 5 000 prisutnih, medu kojima najvise omladine. Veliki broj delegata bio je iz unutrasnjosti. Iz Novog Sada je na primer, prisustvovalo oko 40 Clanica Drustva ,2enski pokret". Zbor je otvorila predsednica Alijanse Alojzija Stebi, a zatim su, prema rasporedu, nastupale pojedine govornice, medu kojima 336 je bilo i predstavnica zenskih pokreta iz unutrasnjosti. 0 politickom polozaju zene kao gradanke govorila je Katarina Marinkovic iz Novog Sada; u ime slovenackih zena i o socijalno-politickim zahtevima zena - Milena Mohoric iz Ljubljane; o potrebi prava glasa za zene - Dusanka l'Jukic iz Nisa; o doprinosu zene razvitku drustva Zorka Kasnar-Karadzic, predsednica Univerzitetski obrazovanih zena; u ime Redakcije lista JKeua oauac govorila je knjizevnica Milka Zicina; u ime Omladinske sekcije Boba l'Jordevic i na kraju je o uspesima feministiCke borbe govorila predsednica beogradskog Drustva ,2enski pokret" Milena Atanackovic. Narocito interesantno bilo je izlaganje Milke Zicine, koja je, izmedu ostalog, rekla: ,U nasoj borbi mi nismo same. S nama je citav narod, jer je borba zena za politicka prava deo opste borbe za napredniji i bolji zivot. Mi danas snosimo posledice dela stvorenih bez naroda, mimo naroda, i zato protiv naroda. Zato mi stdjimo danas ovde i glasamo - mada nam to glasanje ne priznaju - za mir, za hleb, za demokratiju"' Kako se vidi, govor je bio manifestacionog karaktera, posto je i Konferencija nosila to obelezje. Na kraju je donesena Rezolucija kojom se trazi opste, aktivno i pasivno pravo glasa svim zenama. I medu ovim govornicama bilo je komunista (Milena Mohoric i Boba l'Jordevic). Zbor za zensko pravo glasa u Beogradu pozdravile su mnoge zenske organizacije iz unutrasnjosti i Beograda i to: Drustvo iz Cacka, Jagodine, Vrsca, studentkinje iz Skoplja, studenti i studentkinje iz Pozarevca, Skupstina udruzenja studentkinja iz Beograda i pozarevaCke srednjoskolke.37 Talas zborova za pravo glasa zena naglo se sirio, tako da je krajem novembra i u decembru odrzavano svake nedelje po nekoliko ovakvih manifestacija. U to vreme u Srbiji su odrzani zborovi zena u Jagodini, Leskovcu, Nisu, Cacku, Kragujevcu, Aleksincu, Knjazevcu, Pozarevcu, Valjevu, Kosovskoj Mitrovici, Peci i Pristini. 38 N ekoliko veoma uspesnih zborova za pravo glasa zena odrl':ano je i u Vojvodini. Velikom zboru zena koji je odr2:an 10. decembra u Petrovgradu (Zrenjaninu), pored zena i devojaka svih zanimanja, prisustvovao je i znatan broj muskaraca. Na njemu je istupilo devet zena koje su govorile 0 borbi za pravo glasa zena i 0 polozaju zena pojedinih profesija, drustava i udruzenja. Medu govornicama su se nalazile predstavnice Redakcije lista JKeua oauac, Udruzenje univerzitetski obrazovanih zena, slovenackih zena, uCiteljica, slovackih zena, seoskih zena, radnica, omladine i Srpskog Elemira. N a kraju zbora je donesena Rezolucija u kojoj se trazi jednako placanje muskaraca i zena za isti rad, zastita zena na radu, puna zastita materin" stva, puna gradanska i politicka prava, opste, aktivno i pasivno pravo 37 ARP f.ond Atlij-anse Zenskih pokrr'-eta, br. 129, 187; Z.enski pokret NovJ. Sad, br. 47; Zenslti [pakret Novi Sad 20. XI 1939; z,api;;ruk sa odborskih sednica D.J.'I'US;tva ,.Zenski pakret" Novi Sad, II/6 IStr. 56, 58. 1Keua Om-tac, 26, jauyap-cfie6pyap 1939, 16; ]KeuCKu no1q)eT u Oe.uo'K:paTU3a~uja, Bu.areu jywCJZ.OBeucKoz auru.M.apKCUCTU'lf.'ICOZ 'K:O.AtUTeTa, Beorpap;, 23, 10. Oe~e.M6ap 1939, 6. as )Kena dauac, 26, jauyap-ifJeOpyap 1939, 14. 337 �giasa za sve ~ene, za sva zakonodavna ( samoupravna tela.•• U Subotici je 17. decem bra oddan veliki manifestacioni zbor zena na kojem je istupilo sest govornica. Njihova izlaganja odnosila su se na neravnopravan polozaj zena i zahteve za punu politicku ravnopravnost zena. 40 Akcioni odbor za pravo glasa zena u Sremskoj Mitrovici organizovao je 3. januara 1940. godine zbor posvecen pravu glasa zena. Od pet govornica koje su istupile na zboru, dve su bile radnice. Pored opsteg prava glasa za sve zene, na zboru se zahtevalo da se spreCi povecanje cena robi i da se povecavaju radnicke nadnice. U Vojvodini su odr2ani zborovi za pravo glasa zena jos u Novom Sadu, Srbobranu i Vrscu. 41 0 akciji za pravo glasa zene u Sloveniji je dosta pisala radnicka i druga napredna stampa. Zenski svet pise da su se kod njih udruzile u zahtevima za zenska izborna prava radnice, sluzbenice, intelekfualke i seljanke, kojima je prisla i studentska omladina. Zatim se napominje da su se sa zahtevima zena solidarisale pojedine politicke stranke, zenski odseci strucnih organizacija i Slovenacki akademski klub. De!avec posebno poziva omladinu i zene da se ukljuce u akciju za pravo glasa zena i iznosi zahteve zena koje traze da ucestvuju tamo gde se odlucuje o njihovoj buducnosti, jer · njima nije svejedno kako ce zakoni regulisati njihova prava, kao odrzani su 10. decembra zborovi za pravo glasa zena, koje je organizovala Slovenacka sekcija Jugoslovenskog zenskog saveza. Pored vise govornica, na zboru u Ljubljani je istupio i profesor Univerziteta dr Boris Furlan, koji je govorio o potrebi ravnopravnosti zene. Zatim su odrzani zborovi zena i u Jesenicama, Trbovlju i Crnuci kod Ljubljane. Na svim tim zborovima, kao i drugim skupovima koji su organizovani u to vreme, zene,,.su zahtevale ostvarenje pune politicke ravnopravnosti s muskarcima. 42 U Bosni i Hercegovini odrzani su zborovi za pravo glasa zena u Banjoj Luci i Bijeljini, dok su u Sarajevu i Tuzli bili zabranjeni. .Zenski pokret u Banjo! Luci izvrsio je obimne pripreme za ovu manifestaciju zena. Sakupljeno je vise od 400 potpisa za pravo glasa zena i upuceno je predsedniku vlade oko 600 dopisnica u kojima zene traze pravo glasa. U dvorani bioskopa ,Luksor" odrl':an je veoma uspeo zbor za pravo glasa zena na kojem je bilo oko 1 500 prisutnih, od kojih su polovina bili muskarci. Medu zenama svih zanimanja koje su se sastale na ovom zboru bio je i odredeni broj seljanki iz okoline Banje Luke. Na zboru su govorile 4 zene, a najvise su bile pozdravljene Mara Gajic, fabricka radnica, i Stoja Tesanovic, seljanka iz Krupe na Vrbasu, koja je govorila o zivotu 39 ARP, Bilb1ioteka Sremske M1trovice 'k. 3, F. 3, br. 6, ZeilJSki pokret; NaTodni glas, p01liti:Ciki i socijar1ni nedeljni '.l;i:st, Swbotica, 2, 16. decembar 1939, 6; lieTpoazpadcKu ~..aacuw~e, He3aBHCHH ae,n;eJhHJ1 noJIHTH"'KH naQ;:lopMaTvrBmt H ,n;pywTBeHH JIHCT, IIeTPOBrpa.n;, ro,n;. I, 2, 14. de'l{eJt6ap 1939; BauaTC?<:a no- W.Ta, uucj>op..tta.Tuauu neOeJbuu JtUCT, IIeTpoBrpa,n;, ro,n;. IV, 190; 9. 0eVse...u.6ap 1939; 191, 16. oetje.A<6ap 1939; P:a1<, HoB>< Ca;q, ro;q. V, 289, 12. oe1je.A<6ap 1939. 40 Hapoduu zAac, 2, 16. Oe'4eJt6ap, 1939; 3, 23. Oe'4e.M.6ap 1939. 41 Lsto, 6, 13. ja1<yap, 1940, 6. - ARP, fond AJ;ijansa i!enskiih pokreta u Novom Sadru, br. 21. 42 Delavec, 12, 25. decembar 1939; Delavska politika, 141, 12. decembar 1939; Zenski svet, januar 1940. 1Kma da.'H.ac, 26, jat£yap-r,/JefJpyap 1940, 16. 338 :j :\ zene na selu. Pored njih su govorila i tri muskarca, i to prota Dusan Kecmanovic, u ime Samostalne demokratske stranke, radnik Pavao Radan, u ime Mesnog medustrukovnog odbora URSS-a i inzenjer Svetozar Vojsic, u ime Zemljoradnicke stranke. Policija je nekoliko puta intervenisala za vreme govora Pavia Radana, trazeci da prestane, jer je on bio poznati banjalucki komunist. Na kraju je donesena Rezolucija kojom se trazi opste jednako pravo glasa za zene, kao i za muskarce.48 Prema sastavu zbora kao i zastupljenosti govornika na njemu, on se ne moze okarakterisati kao neka feministicka manifestacija, vee kao napor svih progresivnih snaga koje se zalazu za pravo glasa zene. U Bijeljinu je, po zadatku Partije, dosla Olga Marasovic iz Beograda, da sa organizacijama u gradu pripremi zbor zena za pravo glasa. Posto uovom mestu nije postojala organizacija zenskog pokreta, vee samo drustva J ugoslovenskog zenskog saveza ,Kneginja Zorka" i ,Kolo srpskih sestara", koja su imala zenske omladinske sekcije, Partija je delovala preko njih. Omladinske sekcije i postojeca zenska drustva su radili na sprovodenju akcije za pravo glasa zene. Omladinke su pristupile prikupljanju potpisa u Bijeljini i okolini, a 10. decembra 1939. godine u sali hotela ,Drina" odrzan je zbor za pravo glasa zena, na kojem je bilo vise od 300 prisutnih, a od toga oko polovina mu8karaca. Na zboru je istupilo sest zena koje su govorile 0 polozaju domacica, intelektualki, radnica i seljanki. J edna od njih je govorila o teSkom polozaju zena Muslimanki. Pored njih, od muskaraca su govorili dr Vojislav Kecmanovic-Djedo, kao predstavnik Gradanske politicke opozicije i Trifko Marjanovic, u ime Udruzenja ucitelja sreza bijeljinskog. Svi sugovornici bili jedinstveni u tome da zenama treba dati pravo glasa.•• Posle objavljivanja Apela za pravo glasa zena u Sarajevu i Tuzli, prislo se prikupljanju potpisa za pravo glasa zena i u tome su postignuti veliki uspesi. U Makedoniji su organizovani zborovi za pravo glasa zena u Skoplju i Tetovu. U sprovodenju ove akcije naroCito su se istakle zene u Skoplju. One su 3. decembra 1939. godine organizovale zbor koji se pretvorio u siroku manifestaciju zena za pravo glasa. Na zboru je istupilo sedam zena koje su pozdravile prisutne i govorile u ime Omladinske sekcije, Redakcije lista Hama pe'<, omladinki i omladinaca Tetova, zenskog pokreta, u ime zena radnica, intelektualki i cinovnica. Ovom zboru je, pored zena, prisustvovao i veliki broj muskaraca. Sa istog skupa je poslano predsedniku vlade 280 dopisnica s potpisima zena. U Skoplju, kao i u drugim mestima Makedonije, sakupljeno je vise hiljada potpisa za pravo glasa zena. 45 43 Na Zlboru ·su .gCYVoori:le joS i ·Stanka T·odol"1ov1C-SubiiC, predsedni-ca Zenskog pokreta i d;r .Milica BogdanoviC protfesOT. - ARP, fond Alijanse Zenskih pdkreta br. 189; Vrbaske novine, Ba.nja Llllka, 1645, 21. novembar 1939; D uS•ank-a KovaCeviC, n.n., 361. 44 1Keua Oauac, 26, jaHyap-r,fte6pyap 1940, 14; Dana BegiC, rn.n., 185. u ARP, fond Alij.ansa Zenslcih pokreta, br. 178; Hawa pe'l£, 7, 21. uoBe.A<6ap 1939. 339 �Iako mJe postojala organizacija zenskog pokreta, gotovo u svim mestima Crne Gore organizovani su zborovi i masovne konferencije za pravo glasa zena. Akciju je vodila Partija, osnivajuci u prvom redu odbore za pravo glasa zena, koji su legalnim putem izvrsavali konkretne zadatke. N apredna stampa objavila i.e vise podataka o ovoj masovnoj akciji zena i nekoliko clanaka o polozaju i borbi zena za svoja prava. U Crnoj Gori odrzani su, krajem novembra 1939. godine, zborovi za pravo glasa zena u Kolasinu i Grahovu, a vrsene su pripreme za odrzavanje zborova i u drugim mestima, tako da je uglavnom mesec decembar protekao u znaku borbe za pravo glasa zena. Brojne manje konferencije zena oddane su osmog, a prvi veliki zbor 10. decembra u pozorisnoj sali opstinskog doma u Niksicu, kojem je prisustvovalo oko 1 000 zena iz grada i okoline. Na zboru su istupile cetiri govornice, i to u ime zena intelektualki, domacica, seljanki i radnica. Iz iz njihovih govora se videlo da je narocito tezak polozaj radnica i seljanki. One su osudile politiku rezima i pozvale zene u borbu za mir protiv imperijalistickog rata, zbog cega je doslo do sukoba sa zandarmima. 46 Na kraju zbora donesena je Rezolucija kojom se zahteva opste pravo glasa za sve zene kao i za muskarce. Rezolucija je s potpisima prisutnih upucena vladi. Sledece nedelje, 17. decem bra, zboru zena za pravo glasa u Beranima prisustvovao je veliki broj muskaraca. N a zboru su govori~e _cet~ri zene 0 pravnom, ekonomskom, kulturnom i politickom polozaJu zene. One su zahtevale ravnopravnost zene u svim oblastima drustvene delatnosti i trazile da se novim izbornim zakonom zeni dajui sta prava kao i muskarcu. u ime muskaraca govorio je profesor Marko Kazic, osvrnuvsi se posebno n11..dela zena knjizevnica, umetnica i naucnih radnica. I na ovom zboru je donesena Rezolucija kojom se trazi opste, jednako i aktivno i pasivno pravo glasa za gradane oba pola. 47 Istog dana odrzan je veoma uspeo zbor zena na Cetinju. N a njemu je istupilo sest govornica, i to u ime zena intelektualki, cinovnica, domacica, selj anki, radnica, a jedna je govorila o pravnom polozaju zene. Na kraju je doneta Rezolucija, u kojoj se trazi pravo glasa za zene, upucena Dragisi Cvetkovicu.'8 U velikoj sali bioskopa ,Luksor" u Podgorici odrzan je 24. 46 Za zbo.r Zena u NikrSiCu izvrSene su ·obimne prilpreme. Osmo;g decembray ?srvanule ·~u u .gr~du p1~ikate ~?j·ima 1se pozivaj.u Zane i devojke da uzmu uCesca u OV'OJ iVell!k,oJ manifestaCIJ1 za pravo gl~a. U 15ali :su ibile J.~ane revolucionarne ,par:o1e: ,HoCemo mir, silobodu :i bdljti Zivot za na.Su djecu", ,HoCemo hUeba i rada", ,,T:raZimo opSte i· jedn.ako pravo .glasa" ri ,sl, Po-lic:ija je bila predastroZn.a prema ov:a:kvtim slrupovima i priplremljene govore je unapred cenzurisala. Meduti!m, govomice nisu Citale na zboro cenzul"1sane Tefe·rate, ve6 rsu nars't::upile sa <lrug.im tekstom Imji je rbio :potpuno na IIDiJi Partije. 2andarmi su se iznenadili :lmda su Ouli druge 11eferate i jedrnoj 00 govo.rntic.a su ,pokuflali da otmu .tek:st, ali ga je ona, ruz pomoC: !IlajbliZih Z·ena uspela da pocepa i del'imiOno proguta. (r.aac Upne rope, IIodzoput~.~a. ro.n;. II, 2, 1. decem~ bar 1939. - Istorijski arhiv CK SK Crne Gore, tom I, kn.j. 1, 478, 50-8; C.ao~ 6o0na .M.ucao, HHKni:rdi, ro)J;. XVII, 47 .. 10. Oe~e.At6ap 1939; 48, 17. de1{e.M.6ap 1939; 3eTa, IloiJzopu~a. 50, 17. Oe~e.M6ap 1939; }Keue Upne rope y peeo.ay~ ~uoxapuoJ£ no'KpeTy 1919-1945 . .. , 26, 27.) 47 C.11.o6odna .M.ucao, 49, 24. Oe~e.M6ap 1939. 1 48 3eTc1Cu z.~tacnu1C, ,/1..ucx sa noJtUTU'KY, npocaeTy u npuapedy, D;eT.HlE:.e, XI, 810, 23. Oe'!eM6ap 1939. 340 decembra 1939. godine takode veliki zbor zena za pravo glasa. Na zboru je istupilo nekoliko govornica koje su govorile u ime zena radnica, sluzbenica i seljanki. 49 Tih dana oddani su zborovi zena i u Kotoru, Pljevljima, Baru i Danilovgradu, a pored njih je bilo i vise manjih konferencija. Ovim zborovima i konferencijama obuhvacen je veliki broj zena u Crnoj Gori, koje su jednodusno zahtevale pravo glasa i bolje uslove za zivot i rad. Prvi put se na skupovima zena okupio veci broj seljanki i skoro na svakom od njih je govoreno 0 teskom polozaju zena na selu koje su u vecini nepismene i neprosvecene. Usled privredne zaostalosti ovog kraja mali broj zena bio je zaposlen, a i one koje su bile ukljucene u proizvodnju radile su po 12 do 16 casova dnevno pod vrlo teskim uslovima, sto je takode osudeno na ovim zborovima. Zahvaljujuci aktivnosti Partije, zborovi i konferencije za pravo glasa zena masovno su organizovani u Crnoj Gori i na njima se pojavio prvi put veliki broj govornika sto je takode dokaz da su njihovi zahtevi opravdani i da su one i te kako sposobne da ucestvuju u svim oblastima drustvenog .zivota i rada. U okviru ove akcij e sakuplj eno j e vise hilj ada potpisa za pravo glasa zena skoro u svim krajevima u zemlji i poslat je veliki broj potpisanih dopisnica predsedniku vlade u kojima se zahteva ravnopravnost zena. Prema nepotpunim podacima, sakupljeno je 14 985 potpisa i poslane 8 553 dopisnice. U Sloveniji je sabrano oko 5 139 potpisa za pravo glasa zena, gde se potpisalo najvise domaCica, radnica, kuCnih pomoCnica, drZavnih i privatnih Cinovnica.:m I u drugim krajevima ova akcija je masovno organizovana; u Vovodini su, na primer u vise mesta oddana predavanja na kojima je govoreno 0 polozaju zene i njenim pravima, zatim je prikupljeno nekoliko hiljada potpisa i poslano 2 500 potpisanih dopisnica51 predsedniku vlade. Zenski pokret Sombora prikupio je 528 potpisa za pravo glasa zena i 2. decembra uputio 450 dopisnica; iz Vrsca je istog dana upuceno 500 dopisnica, a u N ovom Sadu je do 15. decembra prikupljeno 405 potpisa. U Jagodini, Cupriji, Paracinu, Svilajncu i Despotovcu prikupljena su 742 potpisa za pravo glasa zena, medu kojima je bilo 85 muskaraca. U isto vreme iz Nisa je upuceno 228 dopisnica s potpisima predsedniku vlade. 52 Medu zenama potpisnicama koje su trazile pravo glasa bio je veliki broj radnica, seljanki i domacica. Na spiskovima su se nalazili mnogi otisci od prsta, sto znaci da je bilo dosta nepismenih zena. Od ukupnog broja potpisanih samo iz vardarske banovine bilo je 58,5 odsto nepismenih. 4 9 3eTa, br. 50, 17. Oe'4e.tt6ap 1939; )I{eue .Q"p'H.e rope y peBOAyu,uouap'N-0.4£ noxpeTy 1919-1945 ... , 27. 5o ARP, fond Aidj.alllJsa Zenskih pok.reta, Novi Sad, br. 21, 23. mart 194.0. st Karte •SU rupuCene 'iz .slede6ih me&ta: Novog Sada, Sente, Srrbobram.a, STemsk;e dMtrovice, Zabalja, Petr.ovgrada, KisaCa, Gorn'jeg Kovilja, Velike; Kikinde, Rurme, Grabovaca, Susek.a, Srernsikilh I{Jarlovaca, Stare Pazove, SaSinaoa, Durdeva, Malog Id:oSa, LaCarka t Subohlce. - ARP, :fiOilld Alijansa Zens~.i!h polklreta, br. 174, 171, 155; Zapi,Sill:ik odborskih sednica Drru.Stva ,Zensild pokret", NoVIi Sad, 1!/6, 56, 58. l'i 2 ARP, fond MJ.janoo Zen:Sldh poikreta, br. 151 i 172. 341 �Akcija za pravo glasa uspesno je organizovana u svim krajevima, izuzev Hrvatske. Ona je pokazala narocite uspehe u Crnoj Gori, a zatim u Srbiji, gde su masovno ucestvovale zene svih zanimanja. Ovom akcijom prvi put je obuhvacen veci broj zena sa sela cije su se predstavnice cule na vecini odrzanih zborova. Akcija je daleko prevazisla okvire organizacije zenskog pokreta i pokazala da su zene spremne da masovno ucestvuju u politickom zivotu i da je potr~bna mnogo sira i revolucionarnija organizacija koja hi se dosledniJe zalagala za resavanje njihovih problema. U ovoj akciji uzeo je ucesca veci broj muskaraca i omladine, tako da su se neki zborovi pretvorili u opstenarodne manifestacije za pravo glasa zena. Na zborovima je istupalo po 6 do 7 zena, a vecina od njih se pojavila prvi put za govornicom, sto je dokaz da su one sposobne da ucestvuju u javnom zivotu i da ravnopravno raspravljaju 0 svim problemima u svim izbornim telima. Ovom akcijom su neposredno rukovodili komunisti i ona nije predstavljala izolovanu borbu zena, vee je poprimila mnogo siri karakter. Na zborovima za pravo glasa zena pojavili su se i opstenarodni zahtevi za bolji zivot i mir, protiv rata i fasizma, tako da su oni predstavljali sastavni deo opstih akcija koje je Partija vodila u to vreme. Ovaj siroki pokret zena za opste pravo glasa, koji je inicirala Omladinska sekcija zenskog pokreta u Beogradu, pod rukovodstvom Partije, bio je sastavni deo opste akcije progresivnih snaga za emancipaciju zena i njihova ukljucivanje u antifasisticku borbu. Legalne politicke partije, kojima je upucen poziv da podrl\e ovu akciju za ravnopravnost zena, nisu u njoj uzele ucesca, izuzev pojedinih pripadnika nekih opozicionih gradanskih stranaka. Cak i zenska grana Hrvatske seljacke stranke izjasnila se protiv ,.,pve akcije, isticuci ,da ce voddstvo HSS-a znati da proceni momenat kada zenama treba dati pravo glasa" .53 Odgovarajuci na poziv lista 2Ketta danae da uputi svog predstavnika u Odbor za pravo glasa zena, Glavni radnicki savez je na recima pozdravio ovu akciju. Medutim, u odgovoru je istovremeno istaknuta partijsko-politicka neutralnost sindikata, pa je zatim receno: ,Uzimajuci na znanje ovaj faktor, sindikati kao organizacije ne mogu zvanicno uzeti ucesca u konkretnim akcijama za zensko pravo glasa". 54 Milica Topalovic glavni ideolog zena socijalista, osudila je akciju za pravo glasa zena, isticuci da su pokretaci ove akcije zene levicarke koje ureduju cisto levicarski list 2Kena dauac. Ona je upozorila da se zene socijalisti nalaze u otvorenoj borbi sa organizatorima ove akcije, da su protiv jedinstvenog fronta za pravo glasa zena i da se za to pravo treba boriti kroz politicke partije.•• Ovakav stav je bio razbijacki i unapred je borbu zena vodio neuspehu, jer niko drugi nije ni pokretao pitanje prava glasa zena. Studentkinje ,Zbora" (Ljoticevog) u Beogradu istupile su pro" tiv akcije za pravo glasa zena s posebnim proglasom: ,Majke! Zene! GS Map u j a Be JI MM H p oB H h., Pe3y.n,Taru jedne 6opt5e, JKeua danae, 26, jauyap-cjJeopyap 1940, 4. u Pa0nu.'I{..1Ce noauue. 45, 10. uoaeMliap 1939. " Isto, 48, 1. ae'!e.Moap 1939. 342 Devojke!" u kojem istim recima kao i Milica Topalovic napadaju 2Keny danae kao ,jedan cisti levicarski list, koji ureduju levicarske omladinke, koje znaju zasto vode ovu akciju i sta se iza te krije". One ,Ape! za pravo glasa zena", koji je objavila 2Kena danae, nazivaju apelom ,Centralnog komiteta Komunisticke partije Jugoslavije u kojem se izricito trazi zensko pravo glasa". One isticu da nije slucajno sto su posle toga us!edili zborovi zena i posebno napadaju Konferenciju zena od 23. novembra, koju je organizovala Omladinska sekcija i miting zena od 26. novembra 1939. godine, koji je organizovala Aliiansa zenskih pokreta u Beogradu. Za obe ove manifestacije zena one u proglasu kazu da su to nekamuf!irane komunisticke demonstracije, na kojima su se ,cule poznate komunisticke fraze", da su ,Jevrejke pokretaci velikih mitinga za zensko pravo glasa" i konstatuju da ,tako izgleda iza kulisa feministickog pokreta, iza ku!isa 2Kene danae i iza kulisa raznih kongresa" .56 · Rukovodstvo Alijanse zenskih pokreta i Uprava Drustva ,Zenski pokret" u Beogradu uzeli su ucesca u masovnom pokretu zena za pravo glasa, ali vise formalno i na recima, jer su zastupali misljenje da nije pogodan trenutak za ovakve akcije koje po vremenu, naCinu izvodenja i sadrzini ne odgovaraju rezimu i feministickom karakteru zenskog pokreta. Slicne stavove su imala i druga feministicka drustva i udruzenja koja su izjavljivala da su za pravo glasa zena ali da nisu za ucesce u ovakvoj akciji {,Kolo srpskih sestara", ,Srpska majka'', ,Zenska zajednica" i sl.). Med:utim, u unutrasnjosti su ponegde i ova drustva koriscena u ovoj akciji. I pored svih prepreka i otpora organizovanih i neorganizovanih snaga, kao i zabrana od strane vlasti vise zborova i konferencija, ova akcija je imala veliki uspeh i doprinela je podizanju politicke svesti zena i njihovom masovnom ukljucivanju u borbu progresivnih snaga protiv rezima i fasizma. Zene ovom akClJOm nisu dobile pravog glasa, ali su postale jos svesnije znacaja organizovane borbe i postalo im je jasnije ko stvarno zastupa nj1hove interese. UspeSno organizovanje ove akcije i masovno uCeSCe Zena u njoj prosirilo je i ojacalo demokratske i antifasisticke snage u zemlji. Akcija za pravo glasa zena hila je poslednja akcija koju je organizovala Omladinska sekcija kroz zenski pokret u Beogradu. Tada je doslo do otvorene diferencijacije u zenskom pokretu Beograda i razmimoilazenja izmedu Omladinske sekcije i rukovodstva zenskog pokreta zbog razliciith politickih stavova uopste, a posebno u pogledu borbe za politicka prava zena. Pr:o.glas .sbudentkinja ,Zbora" zaW"Sen je reCima: ,.Majke! Nemojte rpomagati moralno -rasUlo va.Sih tk:Ceri prepuSbajuCi ifrl duhovnom uticaju jevrejskih k01111Uliltstk.inja, pr01Pa·ga'fioo:1ki s(l:obodne ]j'l.l'bavi lroja je tolike deVTojke vee odvela u smrt d bo1nicu. Zene! Ne dozvolite dia vam jevrej!ke-ikomunti.gtkirnje razaraju slavenski spaoonosni porodiOni moral. De¥Djrke! SaOuvajte VaSa Cista src-a od ;naj.ezde judeo-ik1omun1S'bi.Oke rn.isli ikoja srozava :sva vaSa najplemeniti;ja ooeCanja, spremajte se da posbanete majlke da naSem rodu odgJojite nove, zdrave i Chle narastaje". (ARP, f-ond AHjansa Zen.skdh pokreta, 1939.) 56 343 �U Izjavu Omladinske sekcije zenskog pokreta, na Godisnjoj skupstini od 19. januara 1940. godine, konstatuje se da je Uprava Drustva ,2enski pokret" zauzela nepravilan stav u ovoj akciji, pa se kaze: ,Kada se dokazala ispravnost nasega stava i svaka druga akcija otpala kao bolestan i truo plod, onda su nam predlagani bledi metodi i anemicne mere. Potpisi i dopisnice ne bi nikada zatalasali javnost i digli na noge mase zena. Nije to bilo razmimoi!azenje oko jedne forme rada, nije to razmimoilazenje hoce li se drzati zborovi ili ne, radilo se o tome hoce li se mobilisati siroki slojevi zena u borbi za svoja prava iii ne. Nasa odlucna kritika i odbijanje da se zadrzimo na parcijalnim merama izazvala je Upravu ,2enskog pokreta" da nam prebaci uvodenje nekakve odredene politike u organizaciju, mada su hiljade zena na zborovima u Beogradu i unutrasnjosti i svojim interesovanjem pokazale koje je· za njih goruce pitanje . . . Danas biti za depolitizaciju zenskog pokreta - znaci biti protiv njegovog programa, znaci izjasniti se protiv zena. A neaktivnost danas znaci ostavljati zene da lutaju bez orijentacije u vrtlogu dogadaja".'7 U ovakvoj situaciji Uprava Drustva ,2enski pokret" u Beo.gradu nije bi!a u mogucnosti da obezbedi sprovodenje svojih stavova. Njoj nije odgovaralo sve sire ucesce zena u strajkovima, demonstracijama i drugim akcijama u borbi radnicke klase protiv rezima, a u te akcije, zahvaljujuci Omladinskoj sekciji, ukljucivao se i zenski pokret. Zbog svega toga Uprava je na Godisnjoj skupstini 19. januara 1940. godine reSila da se povuce. Istovremeno i Omladinska sekcija je odlucila da istupi iz ,2enskog pokreta" koji vise nije mogla koristiti za sprovodenje svojih stavova u pogledu sadr'Zine, metoda i oblika borbe i ucesca zena u",JrJasnom radnickom pokretu. Posle Citanja Izjave Omladinske sekcije na Godisnjoj skupstini Drustva ,2enski pokret" u Beogradu, omladinke su demonstrativno napustile skupstinu i na taj nacin jos jedanput izrazile idejno-politicka razmimoilazenja sa Upravom. Omladinke su postupile ovako po direktivi Partije i orijentisale su na trazenje drugih legalnih formi rada kroz koje bi nastavile svoju revolucionarnu aktivnost. Omladinska sekcija ,2enskog pokreta" u Beogradu bila je jedno od najjacih uporista Partije u radu sa zenama. Teziste njenog rada bilo je u okupljanju i vaspitavanju zena, a u prvom redu omladinki, na liniji borbe za mir, a protiv rata i fasizma. Njena delatnost nije se ogranicila samo na Beograd, jer je ana bila glavni inicijator za osnivanje novih organizacija zenskog pokreta u Srbiji i nastojala da se u njih okupi sto viile zena. Ona je prevazisla okvire uske organizacije zenskog pokreta i povezala se i aktivno ucestvovala u naprednom studentskom pokretu na Beogradskom univerzitetu. Omladinke iz ave sekcije odlazile su u preduzeca i radnicka naselja i radile na osposobljavanju radnica i radnickih zena za svakodnevnu borbu radniCke klase. Ona je davala antifasisticki karakter svim konferencijama zena koje je organizovala Uprava Drustva ,2enski pokret" u Beogrdu. Zbog toga je doslo do izvesnih nesu57 344 JKena danae, 26, jauyap-ifJe6pyap 1940, 17-18. glasica sa Upravom odmah u pocetku rada, prilikom organizovanja zborova za pravo g!asa oktobra 1935. godine. Posle toga odnosi izmedu Uprave ,2enskog pokreta" i Omladinske sekcije normalizovali su se, jer je i Uprava bila tolerantna u zahtevima omladinki i uzimala je ucesca u akcijama protiv rata i fasizma. Na godisnjim skupstinama Drustva ,2enski pokret" omladinke su stavise dobijale pohvale za svoj rad naroCito u pogledu organizovanja vaspitnog rada medu omladinoin. Do zaostravanja odnosa sa Upravom Drustva doslo je oko organizovanja akcije za pravo glasa zena oktobra 1939. godine, koja Upravi nije odgovarala, jer suza rezim masovne akcije bile nepozeljne. Na tom su se pitanju razisli interesi Omladinske sekcije i Uprave Drustva ,2enski pokret" i na kraju je doslo do prekida rada Drustva u Beogradu i njegove Omladinske sekcije pocetkom 1940. godine. Omladinske sekcije postojale su i u drugim pokrajinama, izuzev Slovenije. Krajem avgusta ili pocetkom septembra 1935. godine dolazi do osnivanja Omladinske sekcije zenskog pokreta u Sarajevu. Predsednik Omladinske sekcije bila je Georgina-Djina Vrbica, 58 a sekretar - Bjanka Levi. 59 Omladinska sekcija okupila je oko 30 omladinki i s njima organizovala ideolosko-politicki rad. U prvo vreme drzana su zatvorena predavanja, a kasnije javna, zatim politicke diskusije i drugi skupovi na kojima su se okupljale omladinke. Predavanja koja su odrzavana u okviru sekcije bila su raznovrsna, kao na primer: Ekonomski problemi omladine; Uloga zene u demokratiji; 0 Muslimanki radnici; 0 psihoanalizi, zatim razna predavanja iz oblasti medicine itd. Na godisnjoj skupstini zenskog pokreta u Sarajevu, decembra 1935. godine, neki clanovi Uprave su 58 f.l:ina Vorbica rodena u T-itogradu 1913; zawSH..a TrgovaC!Jtu aikademtijru i veC kao ruCenica radila u naprednom omladinsk:·om. pokrebu; 19·33. <primljena u SKOJ, a 1934 - u Partiju; posle .S["ednje Skole ni}e •se mog1a, Zibog pO'JitLCke :aJktivnosti, zaposliti u drZaV~noj sluZJbi, pa je oporCel·a rad'iti kao radnica na obrad'i .duvana u Duvamskoj .stan1ci u Podgodoi, gde se takode iiS{Poljilla njena akbivno:st pa je ot{puStena ·s oposla; Podgo-ricu naiPuSta 1935. ;i ,pr-elazi u Sarajevo; zapoSili-la se u ne!koj d'irekciji i odmah povezala s lkoonunistima; rwd:illa j-e lk:ao •predlsedniok OmladinJSike :sekcij·e Dru:Stva ,Zenrslki pokret"; poCetkom 1936. uhapSena i u ned:o:sta1iku doJmza puStena .po,sle 6 meseci; u jesen 1936. oti.S.La ru Zagreb, 'Up&sa:la .s.e rna Vdloofuu eKloo;omSk:u.Jkomercij.alnu Skolu li odmah ukiljuChla Ill napvedni .studentski p01kre.t, ~o}i 1e u to vreme bio veoma ra2vij·en; u ·j'ednoj student~oj alkoiji 1938. paola j-e ru ruke poilicijd; u zatvoru j-e muOena, .ali nij-e n1gta odaJa, tako da ni.ko nij-e u.ha.pSen; ;posle :izla:slk.a 1z zatv:ooa p!I"etlaz-i Ill Beograd, gde na1stavlja studije i l!'ev,OO.ucionarni ·rad n:a Uni~erzitetu; pred II"at, 1941, arpsolvirala je na Viso!koj ekonom•sko-k,omercijalnoj Sk·al:i i otiSla u Podgo.ricu; odmah se !llkljuCi!La 'U pripreme za .ustanalk i veC prv'ih dana, IPOSle dizanj1a ustanka, odlaz·i u Sand.Zak i radi na ongal!l:Wovanjru partizansklh akcija; krajem oktobrn. prebacuje ®e u Crnru Garu gde ostaje do .pov.la·Cenja cr:nngwskiJh parr.tizans~ih jedilnica u Bosnu 1942. g.odine; od 1939. blla je u PK SKOJ -a za Crnu Goru, a iilla Rrrvoj rzemail.jskoj k.cmferenciji AFZJ, decembra 1942, d,zabrana je u Gentrralni odbOil" AF2. U Drugog krajiSkoj ibrigadi ·billa je .clan politLOkog ode:ljenja ihrilgade i na rtoj diUZnosti Jpoginula maj a 1943. 'gi{)dine u bo~bi koja se vodila i21medu TesliCa i Pmj avora. Prog.IaSena }e Zla 1narodn.o-g hemja. 59 Bjan:ka Levri - rodena u Sarajevu 1-916; ra·&itla •kao .privatna 'Cinovndca u Sa111aj.evu; hila Clan Pa·rtid·e, radi!la u DrruSbvlU ,Zensk:i ,poikiret" i izabJ1ana za sekretara Omladinske sekcije; 1936. uhaopSena i u nedastatku dokaza oslOibodena >Q~Ptu2lbe; poginu'la u toku o.rata. 345 �kritikovali ovakav rad Omladinske sekciJe. Ova meseca posle toga, 1936. godine, bile su uhapsene predsednica Omladinske sekcije f>ina Vrbica i sekretar Bjanka Levi. Njihovim hapsenjem prestaje i rad ove sekcije i policija mnogo vise prati rad zenskog pokreta u Sarajevu.60 Omladinska sekcija u Sarajevu osnovana je po direktivi Partije i njena predsednica i sekretar bile su komunisti. Ona se nije mogla razviti ni okupiti veci broj omladinki, jer je nakon nekoliko meseci od osnivanja bio prakticno onemogucen njen rad. Tokom cele 1936. godine bio je pod jacom prismotrom policije i rad organizacije zenskog pokreta u Sarajevu, koja je pocetkom 1937. godine hila raspustena. Pod ovakvim uslovima bilo je nemoguce obnoviti rad Omladinske sekcije u ovom mestu, jer se ni rad zenskog pokreta nije mogao obnoviti. U Bijeljini su bile osnovane omladinske sekcije u okviru drustava,Kneginja Zorka" i ,Kolo srpskih sestara", jer organizacija zenskog pokreta nije ni postojala u ovom mestu. One su bile uporiste Partije u okupljanju i organizovanju zena. Rad ovih sekcija narocito je dosao do izrazaja prilikom organizovanja akcije za pravo glasa zena 1939. godine 61 U organizaciji zenskog pokreta u Banjoj Luci, koja je hila dosta aktivna, postojala je Omladinska sekcija. Ta sekcija se nije isticala nekim samostalnim radom, vee su omladinke iz sekcije bile najaktivnije u pojedinim akcijama koje je organizovao zenski pokret.62 Omladinske sekcije u Bosni nisu bile medusobno povezane niti je to bilo moguce u ono vreme. Rad sar'l,jevske Omladinske sekcije je, tako reci, u pocetku onemogucen, a''bijeljinska i banjalucka Omladinska sekcija nisu tako rano ni osnovane niti su bile toliko razvijene da hi se njihov rad mogao posebno zapaziti. U jesen 1938. godine formirana je, po direktivi Partije, Omladinska sekcija zenskog pokreta u Skoplju. Ona je brojala 30-40 omladinki koje su se redovno sastajale u skoli ,Car Dusan" (u prostorijama u suterenu). Omladinska sekcija je organizovala i dobra pripremila ciklus predavanja na Narodnom univerzitetu. Na njima je bio veliki broj posetilaca i omladinke su uspele da na predavanja masovno okupe zene. U tom periodu Omladinska sekcija je organizovala dva zbora zena u Skoplju, koja su hila posvecena borbi zena za pravo glasa i opstu ravnopravnost u drustvu. Omladinkama su u radu sa zenama mnogo pomogli muskarci, pre svega studenti. Omladinska sekcija u Skoplju imala je zadatak da organizuje drustva zenskog pokreta u drugim mestima u Makedoniji. U Tetovu se pocelo raditi na okupljanju zena, koje su se sastajale po grupama, a u Velesu je maja 1-939. godine formirana organizacija zenskog pokreta. Clanice Omladinske sekcije iz Skoplja isle su sa istim zadatkom i u druga mesta, na primer u Ohridu su 1939. godine imale 60 61 82 346 Dana BegiC, n.n., 158. l'siO, 184. DuSanka K'ovaCeviC, n.n., 362. ,, nekoliko sastanaka za formiranje zenskog pokreta, a zatim u Bitolju i u Kumanovu. Pripremne sastanke za formiranje zenskog pokreta u ovim mestima zene su masovno posecivale. Iako drustva zenskog pokreta nisu organizovana u svim ovim mestima, formirane su vaspitne grupe u koje je ukljucen veliki broj zena.•• Zene i zenska omladina u Prilepu okupljali su se oko ,Trezvene loze", koja je osnovana 1936. godine, a kao njen ogranak je pocetkom 1940. godine formirano ,Zensko omladinsko kolo", koje je imalo isti sadrzaj rada kao i omladinske sekcije. ,Trezvena loza" u Prilepu hila je maticna institucija kroz koju je legalno delovala Partija, a njen rad za javnost bio je borba protiv alkoholizma. ,Zensko omladinsko kolo" je okupljalo napredne omladinke, pre svega radnice, srednjoskolke i devojke koje nisu bile zaposlene. One su svake nedelje od 10 do 12 casova odr2avale sastanke u prostorijama ,Trezvene loze" na kojima se citala napredna stampa i literatura, a zatim vodile diskusije o raznim problemima. Preko ,Zenskog omladinskog kola" u Prilepu su organizovane vaspitne grupe u koje se ukljucio veci broj omladine. ,Zensko omladinsko kolo" je izdavalo svoje zidne novine, a ideje za njih davao je sekretar Mesnog komiteta KPJ u Prilepu. ,Trezvenu lozu" je drzala napredna inteligencija i u njoj su organizovana predavanja iz raznih oblasti drustvenog zivota koja su redovno poseCivale i Clanice ,Zenskog omladinskog kola". Zabranom URSS-a, krajem decembra 1940. godine, zabranjen je i rad ,Trezvene laZe", a sarnim tim i njenog ogranka ,.Zenskog omladinskog kola". Rad ,Zenskog omladinskog kola" u Prilepu preneo se na vaspitne omladinske grupe, koje su radile ilegalno. 64 I iz ovog primera se vidi da je Partija koristila razne legalne organizacije za okupljanje i vaspitavanje zena i omladine. Posle zabrane organizovanja zenskog pokreta u Crnoj Gori, Partija koristi postojeca gradanska zenska drustva, kao sto su ,Zensko dobrotvorno drustvo", ,Kolo srpskih sestara" i druga za okupljanje naprednih zena i formiranje omladinskih sekcija zenskog pokreta. Na Cetinju je pri ,Zenskom dobrotvornom drustvu" osnovana Omladinska sekcija u koju se okupilo oko 80 omladinki i mladih zena. Ona je odrzavala cesce sastanke na kojima se citala napredna stampa i literatura i vodile diskusije o raznim pitanjima koja su interesovala zene. Sekcija je izdavala zidne novine u kojima se, uglavnom, pisalo o radu zenskog pokreta u zemlji i inostranstvu. u pojedinim clancima su komentarisani i politicki dogadaji. Pored vaspitnog, Omladinska sekcija je organizovala i kult.urno-prosvetni rad i priredivala kulturno-zabavne veceri sa odredenom politickom tendencijom. Za rad sa zenama na Cetinju hila je zadu2ena Olga Lekic, clan Partije. Rukovodstvo ,Zenskog dobrotvornog drustva" nije se slagalo sa_ takvim radom Omladinske sekcije i nastojalo je da ga ometa, premda nije uspelo. Aktivnost Omladinske sekcije brzo je pala i policiji u oCi i ona je zabranjuje. as ARP, SeCanj.e Nade Bogdan:Ove. ARP, SeCanje Nade Bogdanove i Biage RampO'Ve-BelCeve. 64 347 �Clanice ove sekcije pronalaze druge ob1ike rada i jedan cleo njih nastavlja svoju aktivnost u ilegalnim vaspitnim grupama, a intelektualke formiraju novu sekciju pri U druzenju studenata. Taka su novim oblicima rada ponovo okupljane i aktivirane zene na pojedinim partijskim zadacima. I pri dobrotvornim drustvima u Podgorici, Niksicu, Ivangradu, Kotoru i Bijelom Polju bile su formirane omladinske sekcije, Ciji je rad bio pre svega vasiptnog karaktera.65 Omladinske sekcije drustava zenskog pokreta koje je osnivala Partija odigrale su veliku ulogu u okupljanju i idejno-politickom vaspitavanju zena. One su razvijale svoju delatnost u pojedinim mestima pod vrlo razlicitim okolnostima sto je uslovljavalo i duzinu njihovog postojanja i rada. Rad Omladinske sekcije zenskog pokreta u Beogradu bio je najzapazeniji, u nekim akcijama prosirio se izvan okvira ovog grada, kao na primer akcija za pravo glasa zena 1939. godine. Ova sekcija je uspela da okupi veliki broj omladinki i da ih angazuje u svim akcijama naprednog radnickog pokreta u Beogradu. Omladinska sekcija zenskog pokreta u Zagrebu najpre je osnovana (marta 1934) ali je njen rad vee novembra 1937. godine bio zabranjen. Njenu delatnost neprekidno je ometala Uprava Drustva ,Zenski pokret'' u Zagrebu, koja je na kraju donela odluku o njenom raspustanju. Zbog takvih uslova rada ova sekcija nije uspela da okupi taka velik:i broj omladinki i njena delatnost ograniCila se vise na ideolosko-politicki rad. U izvestaju Josipa Broza-Tita o omladini, od aprila 1937. godine, pored ostalog, konstatuje se da je u Omladinskoj sekciji zenskog pokreta u Zagrebu .,stalno jedan te isti broj marksistkinja"' 6 '""" Ozbiljne napore u svom radu uCinila je Omladinska sekcija u Skoplju, koja je pokusala da okupi zene i u drugim mestima Makedonije i da osnuje drustva zenskog pokreta. Medutim, ona je dosta kasno osnovana, taka da je i period njene delatnosti time sto ogranicen. Omladinska sekcija u Sarajevu pocela je da radi na ideoloskom obrazovanju svojih clanova, ali je njen rad ubrzo bio zabranjen. Slicno je bilo i sa Omladinskom sekcijom na Cetinju. Ostale omladinske sekcije bile su manje i nisu mogle razviti neku posebno zapazenu aktivnost. Omladinske sekcije su, osim ideolosko-politickog rada, organizovale razne konkretne akcije u kojima su ucestvovale zene i omladinke, a pored toga su Clanice ovih sekcija uzimale aktivnag ucesca u svim akcijama koie je organizovala Partija u to vreme. Iako je broj omladinskih sekcija bia dosta mali, one su predstavljale glavno uporiste u radu Partije na okupljanju i organizovanju zena u tom periodu. y " AUT, br. 12349/VIII lv-30; br. 12192/VIII 1a-51; JKe1<e l{p1<e rope ... , 22. peso.n.y~uoHapno.M. no?<:peTy 1919-1945 66 ARP, fond KI, 1937/47. 348 2. Udruzenja studentkinja l ' U Zagrebu i Sarajevu postojale su junior sekcije Udruzenja univerzitetski obrazovanih zena, u Beogradu - Udruzenje studentkinja, a u Ljubljani - ,Dom visokoskolki". U ova zenska drustva i udruzenja okupljale su se studentkinje koje su u njima radile na svom opstem i kulturnom uzdizanju, bavile se ekonomskim zbrinjavanjem studentkinja i drugim problemima, koji su vezani za zavrsetak studija. Pored toga, studentkinje su aktivno radile u svim strucnim, kulturnim i ekonomskim studentskim organizacijama. Novi dom studentkinja u Beogradu, u kojem je bilo 96 mesta, otvoren je novembra 1936. godine. U dom su primane studentkinje iz svih krajeva u zemlji. On je bio mesto u kojem su se okupljale i ostale studentkinje Beogradskog univerziteta, koje nisu stanovale u domu. Udruzenje studentkinja u Beogradu brojalo je 300 clanova, 1937. godine, od kojih je 200 aktivno radilo u Udruzenju. Uprava Udruzenja studentkinja organizovala je celokupan rad, a za pojedine delatnosti su postojale posebne sekcije. Kulturna sekcija je brojala 20 clanova i ona se brinula 0 drustveno-zabavnom zivotu i radu. U toku 1937. godine odrzano je 9 drustvenih sastanaka kojima je prisustvovalo oko 100 do 120 studentkinja. Na sastancima su citani referati iz pojedinih naucnih oblasti i 0 njima se vodila diskusija. Zatim se raspravljalo o polozaju zena pojedinih profesija, o polozaju studentkinja itd. Za sastanke se posebno pripremao zabavni deo programa koji se obicno sastojao od neke recitacije, muzicke tacke ili pevanja. Studentkinje su odrzale vece narodne knjizevnosti i vise uzih skupova na kojima se raspravljalo o problemima iz ove oblasti. Imale su svoju posebnu biblioteku u kojoj je bilo 711 knjiga i pretplacivale su se na novine i nekoliko casopisa koji su tretirali razne oblasti drustvenog zivota, medu kojima je hila i JKeua ilauac. Udruzenje je hila povezana sa drugim zenskim organizacijama, a narocito sa Omladinskam sekcijam zenskag pakreta. Studentkinje su najuze saradivale sa UdrilZenjem univerzitetsk:i obrazavanih zena, koje im je mnogo pomoglo u prikupljanju knjiga za bibliateku, umetnickih slika za dom i preko njega se vrsila razmena studentkinja koje su isle na specijalizaciju po zavrsetku studija. 67 U druzenje se posebno brinulo o ekonomskom zbrinj avanju siromasnih studentk:inja. Dom je bio mali da hi mogaa primiti sve devojke koje hi iz cisto ekonomskih razloga trebala da stanuju u njemu, a mnoge nisu mogle ni dom da plate. Preko Uprave Udruzenja studentkinja obezbedivalo se zaposlenje za pojedine studentkinje koje su najvise drzale casove slabijim ucenicima i radile razne druge poslove. Zatim je Uprava imala u planu da pripremi niz koncerata i matinea na Univerzitetu i u damu u korist siromasnih studentkinja. 68 67 ARP, Zlhirka sbudentski J;>dkret, Udru~enje studentkinja ,'K!mlj-:Lca Martj,a", ibr. 4. sa lKena danae, 4, .Atapr 1937, 10-11. 3.49 �Od 1938. godine jos se vise razvio'rad Udruzenja studentkinja. Ono je imalo oko 400 Clanica. Predsednica Udruzenja bila je Natalija Bajic, a sekretar - Brana Perovic. Veliki broj studentkinja okupio se oko kulturne sekcije koja je u toku godine odrzala cetiri sastanka, i to dva na Univerzitetu i dva u domu. Na sastancima su se citali referati i raspravljalo o problemima nauke i umetnosti, kao i o raznim pitanjima iz oblasti drustveno-politickog zivota. Udruzenje je pripremilo i odr2alo dve kulturne priredbe, zatim knjizevno vece na Univerzitetu posveceno Aleksi Santicu, na kojem su govorile studentkinje, i jedno predavanje ,Uloga zene u buduCem ratu". Udruzenje studentkinja je saradivalo sa svim udruzenjima na Beogradskom univerziteetu, a tesnje je bilo povezano sa Junior sekcijom UUOZ u Zagrebu, 69 vodilo prepisku sa studentkinjama iz ,Doma visokoskolki" iz Ljubljane i radilo na zblizavanju sa studentkinjama iz Bugarske. Studentkinje su sa Udruzenjem univerzitetski obrazovanih zena pripremile zajednicku priredbu u obliznjem selu kraj Beograda. UUOZ je imalo poseban fond za nagradu najboljih tema koje napisu studentkinje. U ovo vreme dom i Udruzenje studentkinja hili su potpuno pod uticajem i u rukama naprednih studentkinja. Upravitelj doma bila je Mila Dimic, koja je poginula u NOB. Dom je bio politicki cenar oko kojeg su se okupljale napredne studentkinje. U svim politickim akcijama koje su se tada izvodile na Univerzitetu i u Beogradu uopste, studentkinje iz Udruzenja aktivno su ucestvovale. One su masovno izasle i na demonstracije 14. decembra 1939. godine i tom prilikom je ranjena Bosa Milicevic, studentkinja, koja je podlegla ranama. ,.,." Prilikom dolaska sovjetske trgovinske delegacije u Beograd sa Lavrentijevim na celu, 30. juna 1940. godine, iz doma su posle gotovo sve studentkinje na docek sa buketima cveca, premda su znale da ce ih na stanici docekati zandarmi i pohapsiti. U akciji za odbranu zemlje, koja je bila organizovana od 1. do 8. septembra 1940. godine masovno su ucestvovale studentkinje Beogradskog univerziteta. Policija je u toku te godine neko!iko puta pokusala da prodre u dom i da pohapsi pojedine studentkinje, ali su se one zastitile autonomijom Univerziteta. 70 Revolucionarnost studentkinja osecala se na svakom koraku. Na godi~njoj skupstini februara 1940. godine, one u referatu govore o opasnosti koja preti od rata i isticu da se one ,kao deo zenske omladine, kao deo zena bez ikakvih prava", bore za ocuvanje stecenih prava u studentskom pokretu i za njihova prosirenje. u svojim zahtevima za mir i protiv rata studentkinje se pridruzuju ostaloj radnickoj i seljackoj omladini. One su zatim govorile o borbi 89 Iz pi,sma Olge Krea•CiC, ma,rta 1939, koja je lbi:la ip:l."€dsednica Jiunioc sekcije u Zagrebu, Natccliji BajiC, predsedn:ici UdruZenja &tuden1Jkinja ru Beog.radu, v.idi se d asu se one medusoibno pose6ivale, vr.Sile t~azmenu miSUjenja i llrori,stlile postojeCa :iJS1kustv au :radu. (ARP, Zbirka SWdentski pdkret, UdtruZenje studen1Jki'll!ja ,:roraljica Mardja", br. 5 i 7 .) 1o AIRPS, MG - .studenbski /l)Okret, SeCan}e Br8l!le PeroviC i Slavke DtwiC. 350 ~panskih zena, o ucescu studentkinja u akciji za pravo glasa ~ena, kao i u drugim akcijama koje je organizovala Partija u to vreme. 71 Od pocetka 1939. godine Partija je organizovala poseban rad sa zenama na Beogradskom univerzitetu. Pri svakom fakultetu hili su formirani aktivi zena u kojima su radile studentkinje. Na sastancima aktiva su proradivane razne teme iz oblasti politickog i drustvenog zivota. Oni su uspeli da okupe veliki broj studentkinja, a narocito je bio zapazen rad aktiva na Medicinskom i Filozofskom fakultetu u Beogradu. 72 Dom studentkinja, kao politicki centar studentkinja sa Univerziteta, odr2ao se do kapitulacije u rukama naprednih studentkinja. Veliki broj studentkinja iz ovog doma ucestvovao je u narodnooslobodilackoj borbi, a poznato je herojsko dr2anje Milice Krizan, Rade Trifunovic, Mileve Sajovic, Dragice Pravice, Dragice Petrov, Radojke Lakic, Sofije Lucevic i drugih. 73 Na Ljubljanskom univerzitetu postojalo je Udruzenje ,Dom visokoskolki", koje je okupljalo studentkinje iz doma i veci broj studentkinja sa Univerziteta koje nisu stanovale u domu. ,Dom visokoskolki" osnovan je januara 1935. godine sa zadatkom da obezbedi siromasnim studentkinjama stan i hranu i da im na taj nacin omoguci da zavrse studije.74 Pored toga, studentkinje su razvile ideolosko-politicki rad, s,aradivale sa drugim zenskim, omladinskim i radnickim organizacijama i organizovale radno logorovanje za vreme leta. Decembra iste godine odrzana je skupstina ,Doma visokoskolki" na kojoj se raspravljalo o materijalnim problemima ove institucije. Na skupstini je konstatovano da je u Domu odrzano osam predavanja, i to: 0 polozaju zene u SSSR-u, 0 zenskim organizacijama u svetu i kod nas, 0 psihoanalizi i individualnoj psihologiji i 0 polozaju zene kod nas. ,Dom visokoskolki" se ukljucio u Slovenacku sekciju Jugoslovenskog zenskog saveza u Ljubljani i ucestvovao u njenom radu. Sekcija je nastojala da ostvari uvid u rad i materijalni polozaj studentkinja u domu. 75 Novembra 1936. godine odrzan je sastanak ,Doma visokoskolki" na kojem su se studentkinje upoznale sa radom Kongresa Internacionalnog zenskog saveza u Dubrovniku. Rad studentkinja odvijao se uglavnom u tri pravca. One su uzimale uCeSCa u svim akcijama na liniji borbe za mir, u akcijama za pravo glasa u opstu ravnopravnost zene i zahtevale su da se zene zaposljavaju u sve javne sluzbe. 76 Zahvaljujuci svome radu i postupcima, levicarke su u ovom drustvu osvojile glavna mesta. One su bile u Upravi doma i organizovale su razna predavanja i diskusije po uputstvima Partije. Zbog toga je policija vee 1. marta 1937. godine zabranila .• 7:, ARP, ZibWka studentlSki pa:k11et, UdruZenje sturdentk'inja ,Kra:lj-ica MaroiJ.a , br. 8. 72 AIRPS, MG studemtski po'Wet, SeCanje Brane P.er10viC i Slavke DurlC. 73 Radra 'Dri:funoVtiC, Dragica Pr:avica i Radojka La:l-tiiC [P!!'OglaSene su za narodne heroje. - Isto. 74 Akademski glas, Ljublj.ana, .god. III, 2, 19. januar 1935. 7 Iisto, 3-Q, 16. decembar 1935; 2 ,25. januar 1936. 1551, ak:ademsko glasdlo za IUniverzitetska dm javma vpraGanj-a, ;god. I, 1br. 10, 4. decembar 1936. 5 76 351 �odrzavanje predavanja i diskusija w ,Domu visokoskolki", jedino je u okviru drustvenog rada dozvolila odrzavanje sastanaka kolegijima.77 Od 1937. do 1940. godine studentkinje su po direktivi Partije organizovale radna logoravanja u raznim krajevima Slovenije, a na taj su nacin nastojale da se priblize seoskoj zeni. Prvo logorovanje organizovano je 1937. godine u Adlesicih u Beloj krajini, 1938. godine - u Zgornji Kapli na Kozjaku, 1939. godine - na Rodnem Vrhu u Halozah i s nezaposlenim profesoricama u Marenbergu, a poslednje 1940. godine u Lipovcih u Prekomurju. Studentkinje su postavile obiman program rada na logorovanjima, koji se iz vise razloga nije mogao ostvariti po predvidenom planu, premda su se one uspele prilagoditi postojecim uslovima i za to vreme postigle velike uspehe u kontaktu sa seoskom zenom. 7• Rad na tim logorovanjima bio je izuzetno" tezak jer su studentkinje u mnogo mesta nailazile na veliki otpor domace reakcije. Kada su se ulogorovale, studentkinje su isle po kucama u selu i pomagale zenama u kuci, obezbedivale i negovale decu cije su majke radile na poljima, davale im razne savete iz oblasti opsteg prosvecivanja i odlazile na polja da rade s njima. N edeljom su obicno drzale predavanja na koja su uspevale okupiti veliki broj seoskih zena. .Zene su narocito pokazivale interesovanje za predavanja iz higijene i zdravstvenog prosvecivanja i nege deteta. Pred polazak na logorovanje studentkinje su u Ljubljani sakupile razne dobrovoljne priloge koje su delile zenama u selu, zatim poucne i zdravstvene knjige i vrsile meau njima odredenu propagandu. u radu na terenu mnogo su im pomogli zdravstveni radnici i ucitelji, taka da je zajednickim naporima ova akcija pokazala dobre uspehe. Logorovanja su cesce posecivali poznati kultuilni radnici, koji su se na taj naCin povezivali sa seljacima i pricali im o pojedinim problemima iz oblasti kulturnog zivota.7 9 Kroz radna logorovanja doslo je do jos veceg zblizavanja studentkinja i njihovog aktiviranja u radu sa seoskim zenama. Direktnim kontaktima i predavanjima studentkinje su vrsile odreaeni politicki uticaj na seosku zenu i raznovrsnim radom zadobile su poverenj e kod tih zena. Uspesan kontakt ostvarilo je Udruzenje ,Dom visokoskolki" i s radnickom omladinom i zenama preko slovenackih radnickih kulturnih udruzenja ,Vzajemnost". Pri tim udruzenjima postojale su posebne sekcije zena preko kojih je Partija vrsila odredeni uti77 MI!l".olsiav Lu.Ste•k, Napredna Studentska mladina. v zadnjih letih pred vojno, Ljubljana v Uegali, ilmj, I, 167. Studentkinje sru pvogoomom PTedvndexe da oS@UiuBFSKPZ UMLWWBFSKPZ 78 Studeniflkinje su programo.m predvidele da osnujru doma6i0ki teCaj s predavanjjma ·O ishrani d. v;rtlarstvru; teCaj za 1negu odoj.Cad'i, ip'l"V€ IJ)OmoC.i i eyS'be tb:i,gijene; kooj.aOki rteCaj; zatim su planiraile da ·osnu}u Citaonicu, da urede deOiji Vl1tLC, .odrZe viSe II)rasvetnilh tPXedavarnja ~teg ma·Caja j na lkraju da pomognu •seoskim Zenama u pOiljSkim rado.v;ima. Za ostvarenje ova!kv01g plam.a nedostajata tsu rpre svega materijaillla !Sredstva, a zatim je or:gQnliilovanjre predvidenih teCajeva bi!l-o nereail'l11o usred leta za 'Vreme najveCe ooz-one pO!ljooprivrednih radova. {MiTOISlav Lu.Stek, n.n., 167; ARP, Se6anje Mire TomSiC-Vlaste, MG-II-2b/78; A H r e JJ. a B o ~ e, Kauo CJl.oseH.a1£'1Ca cTy0e'HTUUH>a nouymasa Oa ce- npu6Jl.UJFCU ceJba'lf.'ICOj :HC€'H.U, Eeua dauac, 8, uoee.M6ap 1937, 9.) 79 Isto. 352 caj na zene. Ona su hila narocito aktivna u Ljubljani, Mariboru, Kocevju, Velenju, Sostanju, Celju, Sv. Pavlu i Zabukovici.80 ,Dom visokoskolki" u Ljubljani uspeo je da okupi veliki broj studentkinja i da medu njima organizuje ideolosko-vaspitni rad. Ovo udruzenje je ucestvovaloo u svim akcijama Slovenacke sekcije Jugoslovenskog zenskog saveza u koju je bilo i uC!anjeno. Studentkinje iz doma su se povezale sa zenama na selu i sa radnicama i pruzale im odredenu pomoc u radu, sto je predstavljalo poseban uspeh ove organizacije studentkinja. 3. ,Slovenska druzina" u Hrastniku Za legalno okupljanje i delovanje medu zenama Partija pronalazi razne oblike rada u pojedinim mestima. Na inicijativu Partije Lidija Sentjurc 81 osnovala je 1937. godine u Hrastniku Drustvo ,Slovenska druzina", koje je okupljalo zene i omladinke. ,Slovenska druzina" je brojala vise od 60 clanica. Ona je organizovala ideolosko-politicki rad medu zenama, zatim razne tecajeve i kruzoke koji su prakticno koristili zenama i uspela je da aktivira veliki broj zena u pojedinim akcijama koje je Partija vodila u to vreme. Na sastancima zena citana je razna legalna i ilegalna literatura, a zatim su se vodile diskusije o pojedinim problemima drustveno-politickog zivota. u. uzem krugu zene su se upoznavale sa borbom u spanskom graaanskom ratu i pripremale za ucesce u politickim akcijama kod nas. ,Slovenska druzina" organizovala je niz predavanja politickog karaktera, kao i predavanja iz oblasti higijene i zdravstvenog prosvecivanja. .Zene ovog mesta pridruZile su se ostalim zenama koje su se borile za opstu ravnopravnost i uzele su aktivno ucesce u akciji za pravo glasa zena 1939. godine. One su takoae ucestvovale u prikupljanju potpisa za prijateljstvo sa Sovjetskim Savezom, zahtevale povisicu plata i protestovale protiv izvoza zivotnih namirnica iz zemlje. ARP, SeCanje Mire TomSiC-Vlaste, MG-II-2b/78. IJLdija SentjUTc - rodena u Hrasfm.iku 18. marta 1911. godine; zavr&ila 'll!Oiteljsku Skolu, a za:t1m Fi:J10.zofsrk,i fakultet u Ljrubljanli 1938. 1godine; kao student .piristup:IIJ..a radniCkom pOkretu i 1932. god:Lne posta1a Clan KPJ; Zibog revolucionarnog I'lada 1bila je uhapSena 1933. i presudom Dr-Zavnog suda za e:aStitu drZave I()!SUdena na dve godine robije, ·koju je izdrZala u Ka~ne:nom ·Zemskom zavodu u BoZa-revou; bila Clan PK SKOJ-a za Sloveniju 19·36, sekretar Univerzitetsk:og -kom-iteta KPJ na Ljubljanskom undverziietu i Clan Omlad.inske 'koomisije pri CK KPJ; ·od se;ptembra 1941. Uo maja 1943 ..godine 1"adhla .llegaln.•o u Ljubljani kao ,Olan PK .SKOJ -a, .zatim ka·o selmetar OK KP Slwen'ije za LjubLjanu i kao &an PovereniStva OK KP Slovenije -i JOOF za Ljubljanu; zatim je 'izaSla na slobod.nu terJ..toriju i 111'0-vembra 1943. postala Clan Po!.itbi:roa CK KP Slovenije; u proleCe 1944. bila je sekret-ar Pov-ereniMva CK · KP Slovenije za :Primorsku, Gorenjslru i KoruSku; posle oslobod:enja - o.rgan:ilzacioni ISeka-etStr CK KP Slovelllije, ministar za ·prosvebu .-i lm·munalll1e poslove Vlade NR Slovenije, potpredsedni!k Na'OOdne SlrupStim.e FNRJ, -Clan Sa-vemog i-zw-Snog ve6a, Clan IzW'Snrog odbora SSRNJ i a.'epub1H':ki i -saw21ni narodrrti po-sla·niik; odlik!DIVama j·e O.rdenom naDodnog heroj.a i drugim od.llrko'Vanjima; Sada - Clan Saveta fed-eracij:e. 80 81 1 353 �,siovenska d.ruzina'' je organizovara tecajeve za sivenje i krojenje i kruzoke za vezenje i pletenje, na kojima se okupio veliki broj zena. Dru2ina je trazila najpogodnije oblike za okupljanje omladine i osnovala je dramsku sekciju i omladinski pevacki i harmonikaski hor. Organizovano je nekoliko priredaba i drugarskih veceri na kojima su istupali ovi horovi i dramska grupa. Za decu i ostalu omladinu priredivani su posebni izleti, na koje su odlazile po dve do tri zene iz ,Slovenske druzine" vrseci odredeni uticaj na njihova vaspitavanje. Dru2ina je 1938. i 1939. godine organizovala logorovanja za decu rudara i ostalih radnika. Zimi su za omladinu organizovani smucarski tecajevi i priredivana sankanja. Kada su za vreme strajka uhapseni neki rudari i oterani u Ljubljanu, zene sa decom isle su za njima i zahtevale da oni puste iz zatvora. 82 Kao sto se vidi, ,Slovenska druzina" u Hrastniku -organizovala je veoma raznovrstan rad i na taj nacin okupila veliki broJ zena u ovom mestu. Posebnu paznju posvecivala je mosovnom okupljanju omladine i ideolosko-politickom vaspitavanju. 4. Druiitva za prosvetu zene u H rvatskoj Posle osnivanja Omladinske sekcije zenskog pokreta, u Zagrebu je, na inicijativu Partije, u jesen 1935. godine, osnovano ,Drustvo za prosvjetu zene". Osnivacka skupstina drustva odrzana je u hotelu ,Esplanadi" 23. novembra. Bilo je prisutno oko 20 zena, koje su se upoznalo sa ciljevima drustva, usv<~jile pravilnih i izabrale Privremeni odbor. Za predsednicu Odbora izabrana je profesorka Olga Milicinovic, za potpredsednicu - dr Pava Jajac i za sekretara - mr Natasa Simunovic. 8 ' ,Drustvo za prosvjetu zene" okupljalo je napredne intelektualke, radnice i domacice. Preko drustva Partija je organizovala politicki rad i vrSila idejni uticaj medu zenama. Njegov glavni zadatak je bio okupljanje zena na liniji borbe protiv rata i fasizma. Ono je organizovalo razne tecajeve po pojedinim problemima koji interesuju zene, zatim naucna predavanja i priredivalo zabave i izlete. Prvih godina Drustvo za prosvjetu zene u Zagrebu nije ostvarivalo neke zapazene uspehe u radu. Posto je rad Omladinske sekcije bio otezan, odluceno je da nekoliko omladinki prede u ovo drustvo, sto je i ucinjeno. Kada je u jesen 1937. godine raspustena Omladinska sekcija zenskog pokreta u Zagrebu, veci broj omladinki presao je u ,Drustvo za prosvjetu zene" i tamo nastavio svoju aktiv82 Predsedni,ca ,Slovens~e druZine" je bilra Helena Boro.v.Saik, sekretar Fanri. Mlakar, •a ru Odboru •su se joS rnalazil€ Mill'ka Polarnc, IliiZa AOkun, Marija Ste:t1ban i Kristina Salam'On. (Arhiv CK SK Slovenije, fond Usipomene, SeC.anje Helene Borov:Saik, Mar:ije .Sterban, 1\ILa·rije J.agodiC, K.rwtin.e Sai·amon i Angcle Rajnlk.) 83 Olga Milii1CinoviC je umi"la za vreme raroa u logoru Stara GradiSka. (Zene Hrvatske u radni6kom pokretu . .. , 280.) 354 {;. nost. Ukidanjem Omladinske sekcije ovo drustvo bilo je jedina zen.ska organizacija u Zagrebu kroz koju su komunisti legalno delova!I. U drustvu se nasao veci broj Clanova Partije i SKOJ -a koji su u njemu razvijaii razne oblike rada i time sire okupljali zene. Polovinom marta 1939. godine ,DruStvo za prosvjetu Zene" u Zagrebu odrzalo je svoju godisnju skupstinu na kojoj je, pored ostalog, konstatovano da je drustvo tokom godine odrzavalo tecajeve iz stranih jezika; da je priredivalo kulturne veceri; da je 10. februara organizovalo javno predavanje o knjizevnici Perl Bak (Buck Pearl), dobitnici Nobelove nagrade, i da se anga2ovalo na suzbijanju nepismenosti. ,Drustvo za prosvjetu zene" u Zagrebu osnivalo je podruznice u pojedinim mestima u Hrvatskoj i pomagalo im u radu slanjem svojih predavaca i stampe. Tako je, 8. decembra 1936. godine osnovana podruznica u Karlovcu, cija je predstavnica takode podnela izvestaj na godisnjoj skupstini. Ona je naglasila da je odrzano n~­ koliko predavanja iz oblasti psihologije i da su za;<azana pr.~dav~Ja o Perl Bak. Na kraju je izabran novi odbor drustva u kOJ1 Je uslo nekoliko najaktivnijih omladinki iz Omladinske sekcije i postavljeni zadaci za buduci rad. 84 Posle ove skupstine ,Drustvo za prosvjetu zene" u Zagrebu pocelo je mnogo intenzivnije da radi. U uputstvima za osniv":"je podruznice Dru8tva za prosvjetu zene u Splitu, avgusta 1939. godme, navodi se da dru8tvo u Zagrebu uspesno deluje i da je organizovalo redovna nedeljna interna predavanja i referate na teme: o ratu, o rasizmu, o hrvatskim knjiZevnicama, o pitanju e~otivnosti Zene, o Gluku, Verdiju, Goji, Van Gogu, o Ceskoj, o f1lmu, o poreklu coveka, 0 nasledivanju itd.; da je organizovalo interne priredbe Majcinog dana i rodendana brace Radica i nekoliko cajank~. i n:a: njih izleta; da je odrzalo sa skolom narodnog zdravlJa krac1 tecaJ ,Majka i dijete", zatim tecajeve iz nemackog i francuskog jezika sakupilo malu biblioteku od stotinak knjiga. Drustvo je uspelo da se u radu na zajednickim akcijama poveze sa ,.Seljackom slogom", Udruzenjem jugoslovenskih stud:;nata u Pariz~, Ud.~:'zenjem univerzitetski obrazovanih zena, Drustvom hrvatsk1h knJ1zevmka, Zenskom sekcijom ,Seljackog kola", zenskim sekcijama URSS-a i .Redakcijom !ista Zenski svijet. Ta?a se.u drus.tvu ~al~ilo.oko.15~.zena razne starosti (od 18 do 60 godma), 1 to prlVatmh 1 drzavmh cmovnica, studentkinja, domacica, intelektualki i manj broj kucnih pomoCnica i radnica.s5 Na inicijativu Partije, osnovano je 19. novembra 1939. godi':e ,.Drustvo za prosvjetu zene" u Splitu, koje je delovalo kao podruzs4 Planom '}e predv:i.deno da se odrZe predavanja iz raznih oblasti nauke i umetnosti, lkioja lbi odrZali struOnjaci i .Clanice rdntStva; da :se o~r~ J?edicimSki, peda:goSki, jezi:Cki, domaCLCki i ik.rojaOkJi teCajevJ; d~. :Se orgaruzuJu J~vna predavanj.a, ipriredbe, za:bave, dramSike Hi ,glazobene se.kCIJe,. poseta m~eJ:ma, i'2lloZlbama bioskopfuna 1 opozoriSt:ima; da se us:postav.J. rsaradnJa sa ro!Stah.m zer:,skim kul bum~tm udruZenj'ima u gradru -a. u zemlji i da se radi na izdavanJU booSma i -odrW.vamju predavanja na rad1ju. Preporui:uje \Se dru.Stvima dz unutraSn}osti da ·ona rod ·svili postojeC:ih oblika .rada prirnene . .onaj koji najyi-Se odgovara nivou njirhove ·onganizacije. (AIHRPH; fond Drustv{l za pro:;vJetu fene, ·zagreb, 1936-1941; Zene Hrvatske u. radntCkom pokretu. .. . , 378 1 391.) -tt5 Zene Hrvatske u. radniCkom pokretu . .. , 391. 355 �nica Drustva u Zagrebu. Na osnivacko{ skupstini bilo je oko 50 zena. Za predsednicu Upravnog odbora Drustva izabrana je Jasna Vukovic, za potpredsednicu - Anica Vrbanac, a za sekretara ·Damira Soldatic. ,Drustvo za prosvjetu zene" u Splitu odrzavalo je u prostorijama SBOTIC-a sastanke svakog cetvrtka kojima je obicno prisustvovalo oko 80 zena. Na tim skupovima su uz predavanja vodene i diskusije s marksistickim prilazom svim problemima za koje su se clanice drustva obicno pripremale na uzim sastancima. U okviru drustva forrnirana je grupa od 15 zena, koje su se vise isticale i bile naprednije po svojirn shvatanjima, pa se s njirna pocelo posebno raditi na teorijskorn uzdizanju. 86 Ova grupa je davala pravac celokupnom radu druiltva i hila glavno uporiste Partije u organizovanju i sprovodenju pojedinih akcija rnedu zenama. Drustvo je planiralo da odrzi tecajeve iz oblasti delatnosti za koje su zene bile najvise zainteresovane, i to iz domacinstva, sivenja i stranih jezika. ,Druiltvo za prosvjetu zene" u Splitu radilo je aktivno sve do okupacije zemlje, a za vrerne okupacije se reorganizovalo u grupe zena koje su nastavile da rade u ilegalnirn uslovima."' Podruznica ,Drustva za prosvjetu zene" u Bjelovaru osnovana je krajem februara 1940. godine, a u Sisku - avgusta iste godine. Posle osnivanja pod!UZnice Drustva u Sisku osnovane su sekcije po selima. Ovo je bilo prvo stvaranje organizacije zena po selima i organizovanje rada medu seoskirn zenarna. Svake nedelje posle podne odlazile su dve clanice podruznice iz Siska na sastanak sekcije zena u selo Budasevo. One su odrzale ovirn zenama tri predavanja na terne: 0 praznoverju, 0 polozaju zene kroz vekove i 0 polozaju zene na selu. Isprva je dolazio mali broj zena na saSl!anke, a kasnije se rnnogo povecao. One su pokazivale veliko interesovanje za ova predavanja i UZima]e SU UCeSca U diskusiji.BB U Varazdinu je 8. decembra ,Drustva za prosvjetu zene" bilo 25 do 30 zena, a najvise slu2benica. Podruznica je odrzala nekoliko zajednickih sastanaka na kojima je citaila napredna literatura i objailnjavani pojedini politicki dogadaji. Ubrzo je njen rad zabranila policija. 89 Podruznice ,Drustva za prosvjetu zene" u Hrvatskoj osnovane su jos u Petrinji i Dugoj Resi, pocetkom 1941. godine. 90 Na osnivacke sastanke novih podruznica isle su redovno clanice Upravnog odbora ,Drustva za prosvjetu zene" iz Zagreba i pomagale u radu novoosnovane podruznice. 86 Na sastancima .grupe prouCavala se marlwistiCka Uter:atura, na .pri- mer: Uvod u dijal.ektiCki materijalizam ·00. Talhajmera, Poreklo porodice, privatne .~v~jine i dr.Zave i Razvitak socijalizma od utopije do nauke .ad Engelsa, Impen;ahzam. ~ao najviSi stadijum kapital.izma od LenjJna, itd. (Zene Hrvatske u. radmckom pokretu . .. , 391. AIHRPH SeCanje De.Se DevCiC M!G-43/6-23.) ' ' 87 Zene Hrvatske u radniCkom pokretu ... , 392 i 425. Isto, 420, 441 i 458. Zenski svijet, 15, Zagreb, januar-februar 1941. AIHRPH, foJD:d nn.t.Stvo za prosvjetu Zene, Zagreb, 1936-1941; Zene Hrvatske u radniCkom pokretu ... , 443 i 447. 90 AIHRPH, SeC:anje De.Se DevCiC:, MG-43/6-23; SeCanje Slave Ogirtiz.ovdC i Vere LuketiC, MG lOII--11. 88 89 31i6 Partija je preko ovog drustva i njegovih podruznica po~e~a masovno da okuplja zene i vrsi na njih idejno-politicki uticaj, ah Je ubrzo doslo do okupacije koja je prekinula zapoceti rad. Mnoge Cianice Drustva za prosvjetu zene" ucestvovale su u NOB, a veci broj je ot~ran u logore iz kojih se vecina nije ni vratila. Od Clanica drustva koje su ostale da rade ilegalno u gradu formirani su prvi odbori Antifasistickog fronta zena. 5. 2enske nabavljacke zadruge Posle prestanka rada omladinskih sekcija zenskog pokreta, Partija pronalazi nove oblike legalnog delovanja medu zenama i osniva zenske nabavljacke zadruge u Beogradu, Skoplju i Bitolju. Osnovni zadatak ovih organizacija bio je okupljanje zena i omladinki, organizovanje ideolosko-vaspitnog rada medu njima i pomoc clanicama u snabdevanju jeftinijim odevnim predmetima, knjigama, bioskopskim i pozorisnim kartama, medicinskim uslugama i slicno. U Omladinskoj sekciji zenskog pokreta u Beogradu, u jesen 1939. godine, ponikla je ideja o formiranju Nabavljacke zadruge rnladih devojaka. Sredinom januara 1940. godine forrniran je posebni odbor od 20 clanica, koji je izvrsio sve potrebne pripreme za formiranje zadruge, a osnivacka skupstina, kojom je rukovodila Olga Jojic, oddana je 28. januara. Na skupstini je izabran Upra':ni odbor u koji su usle Srbislava Kovacevic, Ksenija Stevovic, Radm1la Nedic, Jelena Macanko i Ljubomirka Jankovic. Zadruga je osnovana na bazi poslovnih udela na taj nacin sto j e svaka clanica ulozila po 100 dinara i hila je uclanjena u Savez privrednih zadruga. Ona je, kao i svaka druga legalna zadruzna organizacija, imala svoja pravila kojima je regulisano osnivanje i rad zadruge. 91 Zadruga je okupljaia mlade devojke svih zanimanja. U njoj su bile studentkinje, radnice, domacice, medicinske sestre, drzavne i privatne cinovnice i druge. Radilo se na prikupljanju materijalnih sredstava za daljnji rad. Zadruga je imala oko 150 do 200 clanova, koje je snabdevala najnuznijim potrebarna (odecom, carapama, knjiU ·Clanru 4. PflaVIiiLa rz;adi1l.llge, .pored ostalog, •o Ziadacilma zadru·ge k:aZe se: 1. Da naba'VIlja Ziv.otne namimd:ce, odje6u, obuCu i ostale predmete ku- Dt ccmstv'~, SkolSk:e predmete, IPI'edmete za duhovnu kulturu i obrazovanje, kao i drugu rohu svake vrste i da je ustnpa svojim Clanovhna. -2. da osniva i vodi Zia potrebe .svojiih Clan-ova radi poboljSanja ti. rpojeftinjenja njihove pOtroSnje ra21na preduzeCa, kao lkrUJhinje, menze, restoTane, pe·kaore mesa:rnl!i.ce, m:lekare i t. Sl., rad1onice za izradu rublja itd. ' 3. Ida osn:irva i rvodi iii or:ganizruje .prenoi:iSita, letovaiLSta i sl. 5. da u c:ilju ol~Sanja ekon•omskog Zlblrin;javanja S'VIOj.ih il:a.ldrugarki (lrganimje krurseve ilm'oj.enja, :Steno.grafije, jezika ri sl. 7. da rradi rna zadru.Znom, pri'Vl'ednom i prosvetnom vaspdtanju woji:h Clanova li na SiTenju zadrumte ideje u.op.Ste". Pravila i podaci o ra:du zadruge nalaze se u jednom policijsk!om izveStaJu, jer je ipolicija :pra-tila rad oye organizacije i treZiJa rrazloge da je z.a:bran.i. U d:zveStaj-u se kaZe da je Uprava i ve&ina Clanica koje su osn()v.ale zadrugu evide.rutkana kao poznate komunistkinje Lli bar ~S·impa-tizerke komunizma. Prepis iz-veStaja se nalazi u dokumentacijri Zborin'irka - Zene &bije u NOB. 357 �gama i ostalim) i s kojima je organizovala ideolosko-politicki rad. 92 Zadruga je izdejstvovala za svoje clanice specijalni popust kod mnogih beogradskih trgovackih radnji, zatim popust u nekim frizerskim salonima, knjizarama, bioskopima, pozoristima i kod lekara i apotekara. Pojedine predmete su nabavljali direktno od proizvodaca, iz fabrika i trgovina na veliko, sto je takode uticalo na njihova pojeftihjenje. Zadruga je imala svoju kancelariju i prodavnicu u Njegosevoj ulici, br. 11, u kojoj su se njene Clanice snabdevale uz popust najpotrebnijim predmetima. Ona je poslovala kao obicna ekonomska organizacija na bazi samopomoci. U okviru Nabavljacke zadruge mladih devojaka u Beogradu ~ odrzavana su razna predavanja iz oblasti zadrugarstva, zatim predavanja politickog karaktera, kako na primer o ratu, o fasizmu, o izgradnji socijalizma u SSSR-u itd. N a sastancima .grupa citana je napredna literatura i stampa, a zatim su se vodile diskusije 0 pojedinim teorijskim problemima i svakodnevnim politickim dogadajima. Clanice zadruge su rasturale marksisticku literaturu i razne legalne napredne publikacije. One su. imale svoju posebnu biblioteku, koju su formirale od dobrovoljnih priloga. Izdavali su posebne zidne novine u kojima su pis·ali o aktuelnim dogadajima. Mlade zadrugarke su cesto isle na zajednicke izlete koji su bili pogodni za politicki rad i medusobno zblizavanje omladinki. Jula 1940. godine one su organizovale logorovanje na Gocu, na kojem je 25 devojaka provelo 25 dana. I ovaj boravak je iskoriscen za ucenje, teorijski rad i razonodu. Omladinke su sa sobom nosile Istoriju SKP(b) koju su proradivale na logorovanju, kao i u vaspitnim grupama. Po povratku s Jogorovanja, one su krajem avgusta pripremile vrlo uspesnu priredbu u Umetnickom paviljonu ,G:vijeta Zuzoric" na Kalemegdanu. Nabavljacka zadruga mladih devojaka izdala je 1940. godine brosuru lllTa xoh.e.uo npo3 caojy 3aopy2y u kojoj se govori o ciljevima i zadacima ave organizacije. Pored ekonomske pomoci koju zadruga pruza svojim Clanicama, planom je bilo predvideno organizovanje kurseva iz stenografije, daktilografije i stranih jezika. Zadruga je imala nameru da dopunskim obrazovanjem omoguci svojim clanicama lakse zaposljavanje. Ona je organizovala kurs krojenja i pletenja dzempera koji su slati politickim zatvorenicima u Sremsku Mitrovicu i spanskim borcima u logore. Zadruga mladih devojaka bila je povezana sa svim naprednim drustvima i udruzenjima u Beogradu. N jene clanice ucestvovale su u svim akcijama koje je Partija organizovala u to vreme. Zbog takvog karaktera rada zadruga j e bila pod stalnom prismotrom policije. Avgusta 1940. godine policija je otkrila rad nekih ilegalnih vaspitnih grupa u Beogradu i pohapsila njihove clanove~ Medu uhapsenima se naiila i predsednica Nabavljacke zadruge mladih devojaka i jos neke njene clanice. Uspesan rad zadruge odvijao se uglavnom 92 ARP, fond CK SKOJ-a 1940/38; Jllxa xoh.e.u.o 1QJ03 caojy 3adpyzy, Eeua danae. 29, aazycx-cenTe.M.6ap 1940, 13; IA Beograda, SeCanja Srbe KovaCev:iC, Vere DodiC, Lj.UJbioe PopoviC, Dese JovanovdC i Ljubomirke JanK-;oviC, 1889/MG-V-31. 358 ' do okupacije. Njene Clanice nasle su se kasnije na raz~im konkretnim zadacima i zaduzenjima u gradu, a mnoge su ucestvovale u NOB. 93 U Skoplju je maja 1940. godine formirana _Zen_~ka. nabaylja~ka zadruga koja je poslovala kao ekonomska orgamzac1Ja 1 svoJ1m clanicama obezbedivala po nizim cenama razne odevne predmete, galanteriju, kozmetiku i zivotne namir;';'ice. Partija je preko .z~~ruge okupljala zene organizovala medu nJ1ma kulturno-prosvetm 1 1deolosko-politicki 'rad i pripremala ih za ucesce u konkretnim akcijama koje su se tada izvodile. U zadrugu se prilikom osnivanja _uclanilo oko 6? z~~a, a_ ~o­ cetkom 1941. ana je imala vee aka 100 clamca. U nJem_m c1tala?knn grupama bilo je oko 350 zena. Unutar zadruge nekohko _vasp1tmh grupa proucavale su Istoriju SKP(b) i drugu partlJsku l~terat~ru. Pored vaspitnih grupa, zadruga je organizovala oko _10 c1tal~ck1h grupa koje su sire okupljale zene va:' zadru!le. Na _n)1ma. s.':. c1tala napredna stampa i literatura, a tum~cem su 1 poJedm1 polit~ck: dogadaji. Skora svake nede!Je pnred"~ane su drugarske vecen zadrugarki i oddavana razna predavanJa. . Zenska nabavljacka zadruga u Skoplju P?Sebno_ se b~v1la. radom zena turske nacionalnosti. S njima se rad1lo poJ:'dmacno 1 _na vecernjim poselima. Zadruga _ie sa sindikalnim po~ruzmcama poJedinih preduzeca organizovala 1zlete 1 re~ovno P?sec1_vala okolna sela i potpomagala akcije seoske samopomoc1. Ona Je. ucestvovala u P?.jedinim politickim akcijama, kao sto su sa~~I?IJanJe Narodne po_r_noc1, organizovanje pros] ave 8. mart~~. .' uces~e u . ~em?nstrac1Jama 27. marta 1941. godine. Zbog pohtlcke akt"':nost1 clamca zadruge, policija je pokusala da likvidira ovu . orgamzaC1JU februara 1941. Prilikom pretresa prostorija zadruge mJe pronaden :'1kakav zabranjeni materijal koji bi posluzio kao razlog. ~a.,raspustanJe zadruge, taka da je ana nastav1la da rad1 do okupaC1Je. . Na inicijativu Partije, u Bitolju je decem~ra 1940. ~odme formirana Zenska nabavno-prodajna zadruga, koJa Je rad1la sve. ~o 1944. godine, Prethodno je osnovan Inicijativni odbor zena ~~J1 Je izvrsio sve potrebne pripreme za orgamzovanJe zadru~e. Pr1hkor;: upisivanja u zadrugu zene i devojke su davale odrede~n pr1log koJ1 je sluzio kao pocetni kapital za nabavku robe: Nam1;mce s~-~abav­ ljane iz Skoplja i Beograda, direktno od prmzv?daca po mz1m cenama, a prodavale su ih dezurne zadrugarke cl~novn_na _zadruge. Za predsednicu zadruge izabrana je Katarma H?lolceva, n~ace veoma ugledna zena u gradu. On~. je bespl_at.no u.~tup1Ia. Zensko_J nabavno-prodajnoj zadruzi prostonJe u SVOJOJ kuc1, sto Je dopnnelo da se zadruzna roba prodaje po nizim cenama. 93 Posle oPganizovanja reznO'V'I:snog rada zad:ruga. je ;ima~ n-ameru da poOne 1sa irzdavanjem 'Svoga ·lista, ali u tome nije uspela, Jer Je nJen ;rad l«atk:o .Uajao. (IliTa xohe..uo 'K'P03 caojy 3adpyzy, )Keua Oauac, 29~. aaz¥cx-::-cenxe~t6~p 1940, 13; IA Beogr.ada, Se6anja Sribe ~varCeviC:, Vere Dodu::, LJUJb.Ice PopoVlc, Dese JovanoviC i ·Lj.uboiD1r1ke J•wllikov1c, 1889}MG-V-31. 94 :SeCanje Nade Bogdanove; P y :m:: a B a K, lK.euaTa ao npozpecuanaTo Oau;xce'lbe ua MaKedoH.uja 1910-1941, CKoiije, 1960. 359 �U zadruzi je organizovan intenzivan 'ideolosko-politicki i kulturno-prosvetni rad: oddavana su razna predavanja, tecajevi i priredbe; priredivane su usmene novine i uredivane zidne novine. Ovim oblicima rada zene su informisane o najvaznijim dogadajima u zemlji i svetu. Predavanja o polozaju zene u porodici i drustvu, o odgoju dece, o higijeni i sl. drzale su obrazovane clanice zadruge. Zene su masovno dolazile na ova predavanja i pratile ih s velikim interesovanjem. Za idejno-politicko obrazovanje ·zena bile su formirane i posebne vaspitne grupe. Idejni uticaj na zene vrsen je i kroz razne oblike kulturno-zabavnog rada koji je organizovala zadruga. Pripremane su priredbe s raznovrsnim kulturno-zabavnim programom, Sto je takode privlacilo zene i cvrsce ih vezivalo za zadru!l;l. Pored recitacija, skeceva i muzickih tacaka, zabavni program Je dopunjavan igrankama, poselima i lutrijom u korist zadruge. _Ove_priredbe su koris?en~ i za sakupljanje Narodne pomoci. Zahva!JUJUCI tome, zadruga Je ihre prodirala u javnost i zainteresovala devojke iz okolnih sela Levci, Novaci, Bukovo i drugih, koje su dolazile na zadruzne priredbe. . · . ? okvi'":' delatnosti ~enske nabavno-prodajne zadruge u Bito!JU Je orgaruzovano nekohko kurseva za zene, i to: o zdravstvenoj zastiti zene, ~ nezi odojceta, o ulozi zadrugarstva, o pripremanju hra;re, o p~VOJ pomoci za vreme rata i kurs sivenja i krojenja. Kursevi, kao I predavanJa, orgamzovani su zavisno od interesovanja i potreba zena. Zene komunisti su preko zadruge organizovale proslavu 8. marta 1941. godine. Za Dan zena pripremljena je zabava koju su masovno posetile zene Bitolja, iako su ovakve i slicne proslave u to vreme bile zabranjene.•• ,_~, J 6. Zenski listovi U ovom periodu Partija je postavljala pitanje pokretanja zenskih listova, preko kojih hi se vrsio idejno-politicki uticaj na zene i koji hi svojim sadrzajem doprinosili podizanju revolucionarne svesti, opstem prosvecivanju i organizovanju zena. Vee 1933. godine u Sloveniji se, kao dodatak uz ilegalni partijski list Rdeci prapor, pojavljuje Pro!eterka, revolucionarni glasnik slovenackih radnih zena. Izasla su svega tri broja ovog lista u kojem je tretirana problematika radnih zena. Da hi se obezbedio sto siri uticaj Partije medu zenama, prilazi se pokretanju legalnih zenskih listova koji hi, kao takvi, hili pristupacni velikom broju zena. 95 ZenSka naibavno..,pJ'Iodajm•a zadru.ga u Bitalju nasiavHa j.e da radd i za vreme tdrupacije. Ona je ibi:la jedno od uporiSta 111 -'ilegalnom Tadu Mesnog lkomiteta KPJ. Posle uikidanja Studentskog zaviCajnog lld1uba u Bitolju, u jesen 1941. g:odine, O'V'iOj zadl'luzi je, pored veCeg dela inv>entara, pdpala dosta [bogata biblioteka :lcluba. (SeCanje Nade Bogdanoove; Desanka MiijQvska, Rad bitoljske paTtijske organizacije mectu Zenama, Ustanak 11aroda Jugosla~ vije 1941, i:zld. ,Vojno delo", Beograd, 1962, 783; C To H caB a reo p r 1%1 ,n; nM o B c K n, }KeucKaTa noTpe6ure.ttua Koonepat{uja so BuTo.n.a, Upu.rt03U, 6p. 5, BHTOJia, 1964, 43.) 360 I \_(t I ' Posle izvrsenih priprema i pronadenih mogucnosti za pokretanje legalnih zenskih listova, u Beogradu 1936 .. go~in_e pocinje da izlazi )Keua clauac, u Zagrebu 1939. godine poJaVIJUJe se Zensk> svijet, a u Ljubljani pocetkom 1941. godine Nasa zena. Osnivanjem Omladinske sekcije zenskog pokreta u Beogradu i aktivnoscu zena komunista u njoj, stvoreni su uslovi za pokretanje lista )Keua clauac. Sredinom 1936. godine odrzan je u Beogradu siri sastanak komunista i simpatizera Partije, na kojem je raspravljano o fizionomiji lista, saradnicima, organizaciji rada i ostalim pitanjima. Prvi broj ovog lista izasao je oktobra 1936. godine i do septembra 1940. godine objavljeno je i rastureno 29 ~rojeva. ~e~a clauac, broj 30, bio je zaplenjen novembra 1940. godme I s tim Je ovaj list bio zabranjen. 96 Partija je ostvarivala neposredan uticaj preko svojih Clanova na saddinu lista JKeua clauac i pomagala Redakciji u radu na pripremanju i rasturanju lista. U Redakciji su bile Mitra Mitrovic Suvakovic, Olga Alkalaj, dr Dusica Stefanovic, Natasa Jeremic, Zora Ser, Ela Almuli, dr Irena Stefanovic, Beska Bembasa, Olga Jojic, Bosa Cvetic, Fani Politeo-Vuckovic, Vojka Demajo, Ela Nenadovic, Dragana Pavlovic, Milka Zicina i Zojica Levi. Prva urednica lista hila je Radmila Dimitrijevic, zatim je ovu du2:nost, pocetkom 1938. godine, preuzela Olga Timotijevic, a 1940. godine list su uredivale Mira Vuckovic i Ljerka Babic. 97 Clanice Redakcije su radile dobrovoljno i besplatno i uspevale su da pozrtvovanim radom uspesno i kvalitetno pripreme svaki broj lista, da angazuju siri krug saradnika medu kojima je hila zena raznih zanimanja. Kvalitetu lista, bogatijoj, raznovrsnijoj, interesantnijoj i privlacnijoj saddini - doprinela je saradnja pozn~tih politiCara, nauCnika, publicista, novinara, knjiZevn1ka, umetn1ka, pravnika, profesora i lekara. 98 Saradujuci u ovakvom listu, koji je pokrenula i usmeravala Partija, oni su mu davah znatnu moralno-politicku podrsku, kao i svim akcijama koje je Partija pokretal~ i sprovodila. Putem, ovog lista komunisti i drugi napredni javni I 96 »Ceua Oa1tac, 31, G.!Z-aSa,o je tek u NOB, januara 1943, na os[obod"enoj teritorij'i u salu DriniCirma kod Bosans:k.og Petr.ovca. U ~toku NOB list je _izlazd.o ka'o org.al!l Arn.tifaSi'St.il:(l\!ag fi-cmta Z-ena Jugosla·vije, a poole .C?slobodell]va kao organ Saveza ZenSkih druStava; od 1961. :izdaje -ga KonferenCIJa za dnustven.u aktivnost Zena Jugoslavije. 9 7 Sastav Redakcije nije bi,o isti u ''bOiku Cirtav.og perioda. Ona ,se za ove 4 godine izlaZenja J:ista viSe 1JUta menjala -i :popunjavala novim Clanovima. (M 11 T p a M n T p o B M B., Eeua Oauac, roOutu'1ba'lC zpaOa Beozpada, KH:o: VI, Beorpap; 1959, 417 i 420; JKeua Oauac, <PoTOTMIICKO M3p;aFbe KoH<PepeHizyiJe 3a ,n;pynll'B~HY aKTHBHOCT ::m:eHa JyrocJiaBuje, Beorpa,n;, 1966, VI.) os POO"ed saradnika -koji i.SIU pisali pod '};liSeudonilm.om :ili anonimno, poSto su hili poznati policiji ka{) komu-n~sti, u :USJtu su ;saradivali:. ~ l•van.. Rtball', dr Sini.Sa Stankov-iC Vladixnirr SimdC, Ja;Sa ProdanoviC, Vladimi•r DedlJer, dr Jt{)van ·KrS'iC Dorde .AndrejeviC-Klllll, Dul"'a TeodoroviC, Vojo Dimi,trijeviC, Mica Todorov-iC Danijel O:m1o, Paulina Suda11ski, Zora PetroviC, Cuca So!ld.C, Sana Lwkd.C pfu.oSk:a Ronaj, Vera Cohad:biC, Stana DuriC-Klaj:n, dr Marija GajiC-Vajs-: dr Zd~a BabiC-Kesler, dr Lazar GenCiC i d~. U iUst~ '~. pisale i istakn:ute feministkinje koje •su bile rukovod'ioci ZenskdJh o!1gan1ZaciJa, kao Sto .su: Alojzija Stebi, predsedrnica Aldj.antse Zenskih .pokreta u JugOOl·av;iji, Mhlena Atanactkov-JC predsednica rn.Stva ,2enMi tpo-kret" u Beogradu, Pau1ma Leibl-AlbaJ.•a, predsednica UdruZenja unirverzitetski obrazovanih Zena, Danica ZeCevtiC, predsednica Lige Zena za mir .i slobodu, -i d.-ru.ge. 361 �lI I ' kulturni radnici izrazav~li s':. u pogo~noj 'formi svoja politicka ubedenJa : P_?glede 1 na taJ n~~m davah svoj udeo u masovnijem pokretanJU zena u borbu za nJihova prava, a protiv rezima i fasisticke opa~_no~ti. Njihovi prilozi mnogo su znaci!i, narocito u pogledu akciJe hsta LKe~~;a, oauac na planu opsteg kulturnog uzdizanja i zdravstvenog prosveciVanJa radmca, domacica i seljanki. LKeua oauac je izlazila mese~r;to ':I oblik~ list~, sa pocetnim tirazom od 3 000 primeraka, a kasmJe Je dostigla tiraz od 5 000 primeraka. Medutim broj citala~a bi~. je d.al~ko_ veci, _ie~ su aktivistkinje Citale svaki broJ na ~a~tanc1ma _cital~ckih 1 vasp1tmh grupa, a i pojedinacno je veci broJ zena ~onsti~ Jedan pnmerak. Interes za ovaj list je stalno rastao ko.d zena, !er su one u njemu nalazile odgovore na mnogobroJna pitn]a kOJa SU lffi se postavljala U svakodnevnom zivotu. Redakcija je uspesno ostvarivala zadatak koji je postavljen u pr':'om broJu hsta ~eua. o~uac. U uvodn_?j reci, izmedu ostalog, ka~:' se. ,_?tog.a, da b1 nase zene bile obavestene o svim dogadajima kop se desav~JU u svetu, da b1 1male gde da iznesu svoja misljenja i, naJzad,_ da b1 se upoznale sa borbom i uspesima svojih drugarica u drug1m zemlJa;na, n;' pokr:cemo. ova_i list .. Nasa je zelja da se oko. nJega okup1 sto vec1 broJ zen:' IZ sv1h kraJeva nase zemlje, bez obz1ra n~ veru, r_;arodnost 1 pohticko ubedenje, kako bi se u njemu r kr_?Z llJega nasle UJedm]ene 1 povezane zajednickim interesima 1 teznJama·'. . ~tr.anice ovog lista bile su posvecene najaktuelnijim drustveno-poh~ICk1!!' problemima u zemlji i u svetu, a pre svega borbi protiv rat~ 1 fas1zma,. ~a tim .borb1 za ravnopravan polobj zene u drustvu 1 nJ.enom pohtiCkom. 1 kulturno-prosvetnom uzdizanju. List je donosio ?ap1se o razmm problemima koji su inte1''esovali zene svih profe~1Ja, .kao. na primer o ratu i miru, o zenskom pravu glasa, o radu organi~aCIJa zenskog pokreta .' Omla?inske sekcije, o polozaju zene :' ;azmm g_ranama pnvrede 1 vanpnvrednim delatnostima, o polozaJu. oml~dme, odgoJu 1 zdravstvenoj zastiti dece, o higijeni, o pozoristu,_ f1lmu, s~ortu, gn~nastici, modi i sl. U listu su objavljivani poJedmi pnloz1 1z oblasti medicine, biologije, pedagogije, knjizevnosti, umetnosti. N a kraJu su davani razni prakticni saveti zenama U pogledu. p~1premanJa hrane, krojenja, Sivenja, pletenja j kozmetJke. L1s_t Je Ilustrovan ume~nickin; crtezima, vinjetama i prigodnim fotografiJama uz ogovaraJuce nap1se, tako da je i estetski bio na potrebnom nivou. • LK<,;na oauac je k~ntinuirano prikazivala ekonomski i politicki polo~aJ .zene 1 sve akCIJe koJe su vodene u borbi za njenu emanci~a':IJU, 1 ravnopravno ucesce u druiltveno-politickom zivotu. Mada Je zenski pokret kao organizacija isticao svoju politicku neutralnost O':'la~n~ka sekcija i Redakcija LKeua oauac uspevali su da u list~ ?bJaVIJUJU napise s politickom sadrzinom, naroCito u vezi sa borbom ~ena za pravo glasa. Ugledni politicar dr Ivan Ribar pise 0 politickim :_ gradansk1;n pravim~ zene i obrazlaze neosnovanost diskriminacije z.ena u drustvu. On, 1zn;eau osta!og, kaze: ,Zene su u pros!om vehkom. SVe~skom ratu UZiffiale aktJvnog Ucesca i U VOjsci j U raznim pozadmskim ustanovama, a danas u Spaniji rame uz rame ravno- 362 pi'avho sa muskarcima, kao milicionarke, bore se u prvim redovima svesno i odvazno za demokratiju, a protiv fasizma". Ovaj Clanak zavrsio je recima ,,da je protivno principima demokratije praviti razliku izmedu muza i zene aka su u pitanju politicka i gradanska prava zene" .99 Isto taka Vladimir Simic zalaze se za pravo glasa zena i istice znacaj borbe samih zena za prava koja im pripadaju, naglasavajuci da ne postoji ,nijedan objektivni razlog koji bi govorio protiv toga da i zenski Clanovi narodne i drustvene zajednice imaju pravo glasa". On ostro kritikuje politicke stranke, pojedince i drustvene klase koji ne priznaju pravo glasa zenama i smatra da ,borba za zensko pravo glasa treba da ude u opstu borbu za demokratiju".100 U anonimnom napisu LKeua u no.n.uTu?<a osuduje se fraza da zena ne treba da se bavi politikom i objasnjava zenama zbog cega one moraju da ucestvuju u politickom zivotu kao ravnopravni clanovi drustva. Pri tom se ukazuje da politika mora interesovati zene ne samo zbog njih samih vee pre svega zbog sudbine njihove dece, koja zavisi od toga kakva se politika vodi. Upucuje se poziv zenama da se bore za pravednu politiku koja ce omoguciti odgoj, skolovanje, zaposlenje i zastitu njihove dece od rata. 1 0l Gabrijela Disen (Gabrielle Duchen), predsednica Komiteta zena protiv rata i fasizma, napisala je clanak za prvi broj LKe1te oauac. Ona pozdravlja pojavu ovog naprednog zenskog lista i poziva Jugoslovenke u borbu za mir, a protiv rata i fasizma. U ovom clanku posebno se ukazuje da zene Citavog sveta mogu da se uspesno aktiviraju uz pomoC Komiteta Zenskih organizacija za mir i razoruZanje, Svetskog komiteta zena protiv rata i fasizma i Medunarodne lige zena za mir i slobodu. Pojedinim prilozima a likovima velikih boraca za socijalizam iz istorijeradnickog pokreta, vrsen je neposredni i mobilizatorski uticaj u pravcu idejno-politickog uzdizanja i ukljucivanja zena u klasni radnick pokret. LKeua oauac nije mogla pisati o Marksu, Engelsu i Lenjinu, jer bi hila zabranjena, ali je zato vesta pisala o Svetozaru Markovicu, Rozi Luksemburg iKarlu Libknehtu. Unapisu o Svetozaru Markovicu lik ovog prvog srpskog socijalista prikazan je kroz njegov odnos prema zenskom pitanju i njegovu prepisku i saradnju s pobornicima socijalistickih ideja u Srbiji, sestrama Milicom i Ankom Ninkovic. Pored toga sto se istice da je Svetozar Mal'kovc prvi pokrenuo i pravilno postavio pitanje ravnopravnosti zena u svojim Clancima i pismima, kroz ovaj prilog ukratko je iznesena svestrana aktivnost ovog radnickog borca na sirenju socijalistickih ideja u Srbiji. 102 Isto tako svestrano je prikazan lik Roze 99 ,n; p J1. P Y:t6 a p, AnKeTa o no.~tUTU'l{1CU.M u. zpal)a.ncKu.M. npaau.ua &eene, Ee'l£a danae, 4, .MapT 1937, 5. too B JI a ,ZJ; 11M 11 p Ca. C 11M n h, lKeucKo npaao z.ttaca, lKeua Om-tac, 7, O'I<:T06ap 1937, 5. 101 Eeua u no.auTUKa, JKena danae. 13, .M.aj 1938, 3. 1o2 U ovoon prli:logu Zene ·se upuCuju na ·CUanke Svetozal!'a MaTkoviCa, Da li je Zena sposobna da bud.e ravna muSkarcu? •i Osloboctenje Zenskinja, u ik:o'jima je iZLoZ.en njeg-ov s<tarv 1prema mnoon probl·emu .i. .shvatarnje da j-e Zensko pHanj·e sastavm.i deo rra,z,reSavarnja ·Cita·vog spleta drmStvenih odnosa putem bo:rbe za isocijalistiiOko drmStv:o. U :prepisci i:mnedu Mar!lmviCa i sestara Ntin- kovi.C ~.sadrZanri 'SU 1lallrode !I1jegovi poglledi na rreSa~anje IPfiolb:lema Zenske ra:vn1o- 363 �Luksemburg i borba koju je ana vodila protiv rata i uzroka rata zajedno sa saborcem Karlom Libknehtom. 103 Ovakvi clanci su bili veoma znacajni i aktuelni u vreme kada je vee poceo drugi svetski rat, kada je nasoj zemlji zapretila neposredna ratna opasnost i kada je Partija usmeravala borbu protiv rata i fasizma. U to vreme lKe'lw aauac pise o polozaju radne zene pred rat, koji je narocito pogorsan porastom troskova Zivota i otvoreno istice da se njihovi zahtevi mogu ostvariti jedino kroz klasne, strucne i staloske organizacije, kroz zajednicku borbu svih naprednih snaga u drustvu. Preko ovog casopisa zene u Jugoslaviji upoznavane su sa vaznijim zbivanjima u svetu, polozajem i ucescem zena raznih zemalja u drustveno-politickom zivotu i revolucionarnim pokretima. U reportazi iz Spanije govori se o podvizima zena, a naroCito omladinki i milicionarki u spanskom gradnskom ratu. 104 u posebnom Clanku je istaknut veoma tezak polozaj spanske dece i na odreden nacin upucen poziv nasoj javnosti za ucesce u medunarodnoj akciji spasavanja spanske dece. 105 List je objavio odlomke iz napisa knjizevnice Agnes Smedli (Agnes Smedley) o dogadajima u Kini i borbi kineskih zena za slobodu i nezavisnost. Posebno su date informacije o aktivnosti kineskih zenskih saveza za spas otadzbine koji su imali filijale skoro u svim gradovima i provincijama i koji su obuhvatali milione zena. 106 U Clanku Klaudije Zuhine prikazano je masovno ucesce kineskih zena u vojsci i dati su podaci o zenama kao vojnicima i komandantima vojnih jedinica. 107 Napisi o borbi zena u Spaniji i Kini doprinosili su ukljucivanju zena u antifasisticki pokret i jacali veru u sopstvene snage i mogucnosti zena da ravnopravno ucestvuju u svim oblicima borbe. U opsirnom clanku s mnogim podacima l>'.'"zivota i rada sovjetskih zena prikazni su rezultati oktobarske socijalisticke revolucije pravnosti i 'V'O>d:i!la se dilstkusija o socijalistima -i .socijali2mlu. (B J::l ,n; a 0 6 p ap, o B 11 h, CaeT03ap Mapxosuh u cecTpe Hu'H.'X:.oau'li~ }Keua dmtac, 20, .uapT 1939, 7-8. 1113 Jedua ne3a6opaena :Jieena, JKe'lia Oauac, 27, .MapT-anpu.!l, 1940, 15. 104 ReportaZu iz Span.ije pod !Il'aslovom ,SvedoCanstvo .o 'borbi Spanskiih ~ena za demokratiju i napredak" nap'is:ao je novina-r Vladimk Dedijer posle povratka iz Spani}e. - Eena Oauac, 3, janyap 1937, 2 i 3. 105 E JJ. a H e a a ,n; o B li.l li, IIyT wnancJee Oe4e, Eeua Oauac, 8, xoaeJt6ap 1937, 15. 106 Sarno u \Sever:n-oj Ki.ni u 8 hiljada sela stvroren-i .su Zenski ISavezi za spas otad2Jbin~. U pograniOnoj SanstOahar-hebejSk·oj oblasti, u Zenski pokret biJ.o j.e ukljuCeno ·6 miliona Zena, pretefuo rSelj an'ki, koje su pomagale gerilc'im~. ?enske OI!ganizacije ISU 'IJ[Mpremwle odeCu i {lbu6u za v:ojsku, zavoje_ za ranJenilke, i:uva[,e puteve, a po potrebi ruCestv:ovale i u barlbama. Osniv·ani su i ;po.sebni 3enski odredi za pomoC frontu. (Kuuec-;cu1be y o06pauu c.tto6o0e, JK.ena danae, 21, anpuJl 1939, 5; Kina u odbrani nezavisnost-i i slobode (1odiomci iz napisa kn.jiLZevnice A~es Smedli, Kineske sudbine) 1K.eua Oauac, 8, 1WBe.M.6ap 1937, 12-3; A rae c C Me .ll: JI :v.r, liue..~to U3 Ku'H.e, LKeua danae, 10, c;PeGpyap 1938, 4; ·o :poloZaju ?.ene u Kini piSe d D. SretenoviC u Clan-ku Caa06enu oGu'llaju y Ku'H.-u, lKe1£a danae, 11-12, .M.apT-anpu.n 1938, 5 .i 6.) 107 Kao Cuvene Zene komandanti istiCu .se Gaj-1-f-en, -k·otia kOttnanduje ofuedom od 1500 vojn.ilka, i Cjao-'l1un-'Veng, ~oj•a je lromandovarla odredom sa 5 000 iVlOjn~a. NjdhoV'i odredi <SU odneli niz fP'Oibeda -u horbi protJiv Japa .... naca. - K JI a y ,n; M j a 2K y x H H a, Bopuxu ce do ?Cpaja, ]Kena Oauae, 22, 364 u pogledu ostvarivanja ravnopravnosti zena i muskaraca.' 08 Na taj nacin data je i perspektiva zenama u Jugoslaviji koje su sve vise dolazile do saznanja da samo revolucionarnom borbom i ucescem u njoj mogu da promene postojece drustvene odnose, a time i da rese pitanje potpune ravnopravnosti. Zapa:len je i Clanak o polozaju i emancpaciji zena u CehoslovaCkoj, o Zenama poslanicima i senatorima, o Zenama koje zauzimaju najodgovornije polozaje u politickom i javnom zivotu. Na vest naCin u clanku je ukazano na opasnosti koje prete demokratiji od fasizma, pa je, izmedu ostalog, receno: ,Cinjenica da je fasizam ugrozio polozaj zene i kao zene, udarajuci cak i na ana prava koja je cine covekom drugog reda, dovoljna je da ucini zene i fasizam nepomirljivim neprijateljima". 109 Ovakvim i slicnim napisima )Keua oanac je mnogo doprinela da se nase zene sire upoznaju s polozajem, borbom i uspesima zena i njihovih organizacija u raznim zemljama sveta. Ova je bio prvi napredni zenski list iz kojeg su zene mogle saznavati istinu o radnim zenama drugih zemalja svih kontinenata, njihovim problemima, akcijama i stremljenjima. 0 tome govore ne samo napisi o Zenama u Evropi veC i o Zenama u Africi, Americi, Aziji i Australiji. 110 Kroz sve brojeve lista zapaza se nastojanje Redakcije da prati i prikazuje na konkretnim primerima kakav je polozaj zene u pojedinim krajevima u zemlji, u pojedinim profesijama, u gradu i na selu, u porodici i u braku. To je narocito doslo do izrazaja kroz rubriku Ca.Ate o ce6u u kojoj su saradivale citateljke pisuCi o svom polozaju. u pismu )Keuu oauac jedna radnica, izmedu ostalog, kaze da se hila zaposlila u jednoj radionici belog rublja, ali da je ubrzo ostala bez posla, a izdrzavala je oca, majku i dete sa zaradom od 10 dinara dnevno. 111 Mnogi primeri o teskom polozaju zene na selu zabelezeni su u a·vom listu. Iz napisa o crmnickim zenama vidi se kako su u izuzetno teskim prilikama zivele zene u ovom delu CrnO" gorskog primorja. Oko 90 odsto muskaraca odlazilo je u pecalbu u SAD, Kanadu, Australiju i druge zemlje gde su ostajali po 10 do 15 godina, i to najvise na radu u rudnicima. U njihovoj odsutnosti sav teret izdrzavanja porodice padao je na zene, taka da su ih muzevi po povra tku nalazili iscrpene i pre vremena ostarele od teskih poslova na selu. Medutim, omladinke su i pod ovako teskim uslovima 108 Lzneseni 1S1U ·podaci o poloZ!aju rene u Rusiji pre revo1ucije, zatim o uCeSCu Zena u iZigradnj.i IS·ocijallizma u SSSR-u. Na kcm:kretnim primeriroa polk:azano je '~ako je Zena zauzel.a tiLSta~knuto ·mesto u :ra'Zllim ·obl-a:stima pr'hnrede, .poosvete, nauke i kulture, kao ·i -u druStveno-jpo1iti~om ZivoJtu. GoVJori .se o 51pooobnostim.a 1 UtSPesima Zena ·radnica, ik:olhozn!ica, pHota, leik:.ara, pro:Desora, in:Zenjera i drugih p:r:ofesija. Poselbr:no se napominje da je 189 Zena izalbrano u Vrthovni sovjet i da 'ih mnogo ,radi u upravnim -ol:"ganima SSSR. :(Map M j a Be JI 11M M p o B u h, Jyna1CU1be pada, lKe1£a dan-ae, 28, .A(aj-jyn 1940, 7.) 1o9 TletU'ICe nap.naM-e1£xapKe, E.e1£a 0a1£ac, 7, oKTo6ap 1937, 6 d 7. uo V1di, .na primer, Clanke: HaT a JI u j a X a I,I Ji:I h, Kpo3 A.nJJCup, Eena Oa1£ac, 5-6, anpu/l.-.M.aj 1937, 18-19; A ,ZJ; a B p a j T, L{pu-x:u1ba npu'lta o caoJ£ 0eTU1beTay, E.e1£a 0a1£ac, 1, o:~exo6ap 1936, 11; Eena y A..uepu~u, Eena Oauae, 15, jy.n 1938, 8-9; JanaHe?Ce :J~Ce1£e 3a ape.ue paTa, )Kena dauae, 25, 01CTot5ap 1939, 13. Od 1l:llf,oja 10, febrtmr:a 1938, do 1broja 23, jula 1939, JKeua OaHac u I'!Uibrici }{oza!)aju u xeue p,ilsa·la je o Zenama -iz sv.ih ikrajeva sveta. 111 OOzoaop pad'H.-U'4e, }Keua Oauae, 4, .uapx 1937, 18. 365 �r . ~ivota i rada uspevale da se opismenjavaju, da Citaju i da se pod uticajem Partije ukljucuju u antifasisticki omladinski pokret. 112 List je donosio napise i o polozaju i problemima zenske omladine i dece, o radu i uspesima devojaka u Omladinskoj sekciji zenskog pokreta u Beogradu, o polozaju ucenica u privredi (segrta), srednjoskolki, studentkinja, o deci razvedenih roditelja, o teskom polozaju vanbracne dece, o deci sa ulice, o decjoj literaturi i vaspitavanju dece. Da bi se istakla sposobnost zena za vrsenje svih funkcija u drustvu i svih poziva u zivotu, )Ke1<a Oa1iaC je posebno pisala 0 zenama naucnicima i dobitnicama Nobelove nagrade. Opisan je iscrpan zivot ii rad Marije Kiri-Sklodovski, (Marja Curie-Sklodowska) koja je za naucna dostignuca dva puta dobila Nobelovu nagradu. Pored krace biografije americke knjizevnice Perl Bak, objavljen je i odlomak iz njenog romana Majka. Osvetljen je lik i naucni rad zene matematicara Sofije Kovalevske, i<ojoj je 1888. godine Akademija nauka u Parizu dodelila Bordenovu nagradu. Iz oblasti nauke, knjizevnosti i umetnosti dati su mnogi prilozi od domacih i stranih. autora, sto je doprinosilo svestranijem obrazovanju zena. Pored .odlomaka iz dela Maksima Gorkog, Aleksandra Sergejevica-Puskina i Ilje Erenburga, objavljivane su krace pripovetke, eseji i pesme domacih i stranih pisaca. Posebno su davani osvrti na pojedine knjige, filmove, pozorisne predstave i izlozbe slika. Zapazen je kriticki osvrt Milice Suvakovic i Mitre Mitrovic na knjigu Milice Duric-Topalovic JKe1<a npo3 se?<ose. Analizirajuci ovu knjigu, one su opovrgle pogresno postavljanje zenskog pitanja od strane autora, kao i nepravilan odnos prema zenama radnicama, seljankama i domacicama. 113 ,._.. U listu je cesto pisano o raznim bolestima, o higijeni zena i dece i drugim pitanjima iz oblasti zdravstvenog prosvecivanja. Iz oblasti fiskulture objavljivani su prilozi iz sporta i gimnastike za zene sa uputstvima koj a su im mogla korisno posluZiti u fizickom · odgoju. Redakcija LKe1<e oa1<ac uspela je da ostvari cvrstu saradnju sa zenama i cesce im se u listu obracala s molbama da pisu 0 svojim problemima, da daju primedbe i predloge za poboljsanje Sl'dr2aja i kvaliteta lista, kako bi on sto potpunije zadovoljio potrebe i razlicita interesovanja zena. Zene su se rado odazivale pozivima Redakcije i svojim napisima iz raznih oblasti zivota i rada doprinele da list odgovori svojoj nameni. Broj 24 JKe1<e oa1<ac bio je u celini posvecen zenama Bosne i Hercegovine, a pripremile su ga i uredile aktivistkinje iz ove pokrajine. Ovaj broj se istice po tematskoj raznovrsnosti, tako da su zene u drugim krajevima do bile mnogo jasniju predstavu 0 izvesnim 112 JaH K o '"B o HoB n h, LfPMUU1iKa J/Ceaa ce 6y0u, JKena Oauac, 8, uoae.M.6ap 1937, 3. us MiUca Tlopa'loviC u ISvoj.oj lmj'izi ne posta·v.!ja ZenSk:o pitanje kao opStedruStveno lpitan}e, v;eC o -ovom problemu govori kao '0 borbi ,palov.a i odvraCa Zene 00 k.la-snog radniOkog pok.reta. (M H JI H :u; a III y B a K o B 11 h n M HT p a M H T p o B M h, K1buza z-Qe Mu.au~e 1?:.ypuh-TonaJtoeuh, JK.etta KP03 sexoae, 2Kena dana·c, 23, jy.a 1939, 8-10. 366 I specificnostima u polozaju zena u Bosni i Hercegovini. Cianci, pripovetke i pesme odraz su prilika i zivota u ovoj pokrajini_ u clanku :U.yRa1i 3JtaTo Xep.,ewsu·ne detaljnije govori o naporima oko uzgajanja duvana. Kultura duvana u Hercegovini, a narocito u njenom zapadnom delu, zauzimala je prvo mesto u privredi toga kraja. Oko 24-25 hiljada seljackih porodica bavilo se u to vreme odgajanjem duvana. Na tom se intenzivno radilo od marta do decembra u godini, a u radu su ucestvovale citave porodice, pa i mala deca. Zene su, pored rada na uzgajanju duvana i drugim poljskim radovima, obavljale sve poslove u kuci i brinule se o odgoju dece, a u nerodnim godinama i nadnicile u gradu. U Fabrici duvana u Mostaru radile su i zene sa sela. Neke od njih su pesacile do fabrike 2---3, pa i 4 sata dnevno. 11 '1 Iz ovih nekoliko primera vidimo kako je bio tezak polozaj zene na selu, a to je karakteristicno i za druge krajeve u zemlji, narocito siromasnije. u Clanku IIpocajeTa y xpaaTC?<OJ< ouje.~ty Boc1<e dati su delimicni podaci o stanju skolstva u Bosni i Hercegovini, zatim o procentu nepismenosti u nekim srezovima115 i o akcijama koje se poduzimaju na liniji opismenjavanja stanovnistva. Na veoma plastican nacin prikazan je sukob zena s policijom do kojeg je doslo jednog pazarnog dana u Sarajevu 1917. godine. 116 U Clanku Mycmt.t<a1ina y 6pany dat je vise s pravnog aspekta polozaj Muslimanke u porodici. Tri reportaze u listu posvecene su polozaju zene na selu, njenom zdravstvenom prosvecivanju i pohadanju domacickih tecajeva. Lekarka Masa Zivanovic pisala je o zdravstvenoj za8titi majke i deteta, o naporima koji se cine u tom pogledu i o posebnim problemima zastite materinstva na selu. Od knjizevnih priloga u listu je objavljena pesma Ca ><awux no.Jba od Alekse Santica i ~esoja'l.na npu'l.a od Hasana Kikica. Slikarka Mica Todorovic je napisala Clanak Jeoa" noMeo 1<a Boc1<y u c.~tunapcTBo u kojem se govori o mogucnostima za slikanje, slikama i slikarima iz ove pokrajine. Na osnovu ovog prikaza lista vidi se da je Ee1<a oa1<ac pratila aktivnost zena i pisala 0 svim problemima za koje su one bile zivotno zainteresovane. Aktivnost Redakcije ovog lista i njegov ugled narocito su dosli do izrazaja prilikom pokretanja i vodenja akcije za pravo glasa zena 1939. godine o cemu je vee bilo reci. Redakcija je u ovim uslovima imala izuzetno slozen zadatak da preko legalnog lista sprovodi liniju ilegalne Partije. Ona je morala unapred da ocenjuje o cemu i na koji nacin da se pise, da u svakom broju 114 CM M Jb a K o p a h, ,lfyaan - 3.!1.aT6 Xepv,ewaune, JK.eua Oa1tac, 24, aazycT-cenTe.M.eiap 1939, 6. u srerovima: Prozor Nepismenih 86,1°/o .Zen.a 95'0/o Toonislav-Grad 85°/o , 94,8'D/o Bugojno , 80,9°/o ,. 91 11/o Livno 75,8°/o , 87,9fl/o Fojnica , 75,3°/o , 84,4°/o A H T e M apT u HoB u h, IIpocajeTa y xpaaTC?COJt. OujeJI,y Bocue, JK.ena Oauac~ 24, aazycT-cenTe.M6ap 1939, 10. u6 JoE a H K a Ill u Jb a K, IIo6yna Jlcena 1917, }Keua danae, 24, aa~ycT­ -cenTe.M.6ap 1939, 11-12. us 367 �istakne odredeni aktuelni politicki iii socijalni problem i da istovremeno vesta ukaze da se ti problemi mogu uspesno resavati jedino uceseem zena u borbi radnicke klase. Na Petoj zemaljskoj konferenciji KPJ, oktobra 1940. godine, ocenjeno je da je JKeua daua~ u toku svog izla~enja uspesno vr~la ulogu organizatora zena, da Je na popularan 1 pr1stupacan nacm odgovarala njihovim zahtevima, da je v:sila siroku propagandu ':led~ zenama i da im je otvarala perspektlve borbe za emancJpaC1JU 1 ravnopravnost u drustvu. Istaknuto i7 d~ je JKeua: oauac _Prim~r zenskog lista u onim uslovima." 7 Sa tlm Je odato v1soko prlznanJe Redakciji lista koja je samopregornim radom uspesno izvrsavala zadatake Partije u radu medu zenama. U Zagrebu se 1936. godine pocelo raditi na pripremanju i izdavanju lista koji bi tretirao probleme zena, a narocito oml~dinki. U tu svrhu bio je osnovan posebni Pripremni odbor sastavlJen od predstavnica naprednih omladinskih i zenskilr udruzenja. Odbor je zakljuCio da se pokrene glasilo mladih zena u Hrvatskoj pod naslovom Mlada zena, koje ee se zalagati za ostvarenje ekonomsko-socijalnih i politicko-kulturnih zahteva zena, obradivati sve aktuelne probleme iz zivota i rada i davati prakticne savete sa podrucja domaeinstva, higijene, mode i sparta. Pripremni odbor obratio se proglasom svim mladim zenama u Hrvatskoj da najaktivnije pridu radu oko svog lista, da sakupljaju novcane priloge i da pisu clanke za list. 118 - Prvi i jedini broj naprednog zenskog lista Mlada zena izasao je oktobra 1936. godine u Zagrebu kao glasilo hrvatske zenske omladine. U uvodniku ovog lista govori se o zajednickim interesima koji povezuju zene raznih zanimanja i na kraju S1!>· pozivaju sve zene: seljanke, radnice, domaeice, Cinovnice i intelektualke da aktivno 111 ARP, fond CK KPJ 1940/14, V zemaljoska kooferencija KPJ, referat Vide TomSiC. us Pripremni OObor je saopStio <Ia Ce se glasillo zalagati za ostv.arenje sledeCih zahteva Zena: ,I. Ek{l<nomsko-socijalni 1) primanje Zena u sva zvanja, 2) za isti rad .ista .plata, 3) priznavanje rada Zena 'kuC.an.irca kao zan!i.malllje, 4) zabrena noC-nog rada Zen-i, 5) zabrana rada malodohne djece, 6) zaStita Zena na radu, 7) z.aStita maj:ke i djeteta, 8) oooivanje obda:niSta za djecu u selu i gradu, 9) osniva<nje zdravstvenih :S'avebodavnih stanica u selu gradu. II. PolitiCko-kulturni 1) hrvatske naoionalne i politi.Cke slobode, 2) mir, 3) ·op.Ste, tajno, 'Pl1oparcionaln-o i jedaa:k.o .prav-o ,glasa, 4) i21mena gn-ada.nskog zakonika u korist Zene, 5) pvnsveta Zene 'i njeno moralno p·ridizanje 6) ·osnivanje bespltanih domaCiiilskih teCajeva 7) besplatno struCno obraz·ovanje Zena, 8) osntvanje zadruga za prodaju Zeookih ruCnih radova, 9) osnivanje ,cmalfabetskih teCajeva, 10) reforma Skols:ke nastave". ARP, fond KI, 1936/399. 368 saraduju u ovom glasilu ,taka da Mlada zena zaista postane jasan odraz teznji i zahteva hrvatske zenske omladine". U listu su objavljeni Cianci pod naslovima: Hocemo da budemo !judi, Borba za mir, Polozaj trudne zene, Seljanka, Zene iz predgraaa, Iz zenskih udruzenja, Dopisi zena, Male vijesti i modallo Posle dve godine u Zagrebu se ponovo pocelo raditi na pripremama za izdavanje legalnog zenskog lista koji bi tretirao probleme svih radnih zena. Prvi broj toga lista pod nazivom Zenski svijet izasao je februara 1939. godine, kao zenski list za zabavu i pouku, a u stvari je bio legalni organ Komisije za rad medu zenama Centralnog komiteta KP Hrvatske. Ovaj broj je stampan u 2 500 primeraka, a tiraz je stalno rastao, tako da je poslednji broj, od februara 1941. godine, izisao u 17 hiljada primeraka. Do marta iste godine izislo je 15 brojeva, a bio je pripremljen i vee slozen u stampariji i 16 broj, koji je trebalo da izide u 20 hiljada primeraka, ali nije izasao, a rukopisi su propali za vreme okupacije. U prvoj Redakciji, koja je sastavljena 1939. godine, bile su: Galja Korporic, Anka Mihota, Beba Evie~Krajacie i Lidija Zlatie. Redakcija je bila ilegalna, jer su se u njoj nalazile zene koje su policiji vee bile poznate kao komunisti, a Jegalni urednik je bila Katja Galie. Sledeee godine formirana je nova sira Redakcija u kojoj su bile: Anka Butorac, Yanda Novosel, Jela JanCic, Magda BoSkovic, Beba Evie-Krajacic, Slava Ocko, Ema Cekurie (Ceka). Odgovorni urednik bila je Jekarka Slava Ocko, koja je zbog toga bila i uhapsena.120 Redakcija je okupila sirok krug saradnica raznih zanimanja, koje su mnogo pomogle da list bude sadrzajniji i da pise o problemima koji su interesovali vecinu zena. List se sam izdl'Zavao. Placala se stamparija, papir i transport, a sve poslove Redakcija i saradnice obavljale su besplatno. Zenski s-vijet je donosio vesti o uspesima Zena i Zenskih organizacija u inostranstvu1 zatim zanimljive clanke 0 polozaju zena u nekim ~emljama sveta, a najvise prostora je posvetio problemima zena radnica, seljanki, namestenica, kuenih pomoenica i studentkinja u Hrvatskoj. List je pisao o aktuelnim dogadajima u svetu i na odreden naCin pripremao zene za ucesce u predstojeeem radu, zatim o sve nepodnosljivoj skupoci, o nezaposlenosti i drugim problemima koji su uoCi rata ugrozavali ionako teii:ak polozaj radne zene. Preko Zenskog svijeta zene su se upozavale sa delima pojedinih naprednih pisaca, sa filmovima, s pojedinim pozorisnim predstavama; na kraju list je davao i prakticne savete iz higijene, gimnastike, domaeinstva i mode. U clanku Savremena zena i rat govori se o ratnim strahotama koje najvise pogadaju zenu, da su zene sanjale 0 miru i borile se za njega, da su verovale ,da ee se moci urazumiti bahatost svakog napadaca i onemogueiti novi pokolji i 2rtve". Zatim se konstatuje da su se zene prevarile u tom uverenju, da se treba pripremati za prilZanje otpora napadacu, pa se, izmedu ostalog, navodi: ,Moramo biti realne, savremene, pogledati cinjenicama u oci i biti spremne 119 Zene Hrvatske u radniCkom pokr€tu . .. , 305 i 306. 120 Isto, 376. 369 �na sve, sto bi u nedalekoj buducnosti mogle docekati. Dode li danas do rata, svesni smo nakon iskustva poslije svjetskog rata, pa poslije Abisinije, Spanije, Kine, da nema vise fronte i prve borbene linije, jer je cijela zemlja samo duga krvava linija stradanja i uzasa".'' 1 U Clanku se dalje govori o ulozi zene u buducem ratu. Redakcija lista zamolila je nekoliko javnih radnika da joj odgovore sta misle o uticaju rata na zenu i o ulozi zene u ratu. Njihovom pozivu odazvao se hrvatski knjizevnik Mihovil Pavleka-Miskina i za list napisao clanak u kojem se govori o ratnoj opasnosti i stradanjima u ratu i na kraju napominje da u ratu lwji vodi narod za svoje oslobodenje treba da ucestvuju muskarci i zene.' 22 Drugi vazan zivotni problem kojem je ovaj list poklanjao punu paznju bilo je pitanje skupoce. Ukoliko je opasnost od rata bila sve bliza, uto!iko je skupoca sve vise rasla i pogadala narocito radnicke porodice s manjim prihodima. 2enski svijet je 1940. godine u vise brojeva pisao o ovom problemu i u opsirnijim Clancima objasnjavao zenama o uzrocima skupoce, o nedostatku sirovina, o nedostatku proizvoda siroke potrosnje na trzistu i preorijentaciji nekih fabrika u proizvodnji, koje su umesto proizvoda za trziste pocele da proizvode predmete za ratne potrebe. U Clanku Skupoca . .. Skupoca . .. Skupoca, koji je objavljen u 2enskom svijetu jula 1940. godine, napominje se da je od pocetka rata poskupeo zivot za 30 odsto,''' a da se za to vreme prihodi najveceg i najznacajnije deJa potrosaca nisu povecavali iii su se negde povecali srazmerno malo. Posebno se ukazuje na speku!aciju koju je oziveo rat, da seljaci od poskupljenja poljoprivrednih proizvoda nemaju koristi, jer njihove proizvode uzimaju prekupci i veletrgovci koji putem posrednistva dobijaju velike prihode. Na kraju clanka se kaze: ,Zajedno S!>-• svojim muzevima, bracom i sinovima, moraju i zene ucestvovati kao jedan od najvaznijih cinilaca u borbi protiv skupoce i svih ratnih posledica". 2enski svijet je pisao 0 ulozi kineskih zena u nacionalnom pokretu za oslobodenje, isticuci da su ,Kineskinje svih drustvenih slojeva ustale da se brane protiv tudinskog napada". U Svekineski savez zena za odbranu domovine bilo je ukljuceno nekoliko zena i skoro u svakoj pokrajini, svakom gradu i svakom selu postojali su ogranci toga saveza - pise u Clanku Kineske zene u odbrani domovine. Pod rukovodstvom Saveza zena osnivani su u pozadini domovini za ratnu sirocad. Ve!iki broj zena u svim pokrajinama Kine javio se u regularnu vojsku i gerilske odrede. U napisu se navode pojedinacni primeri o borbi kineskih zena u odbrani demovine i govori o njihovoj ulozi u pozadini}24 2enski svijet je kao i Savremena Zena i rat, Zenski svijet, 3, maj 1939, 3. MiSkin.a o Zeni u ratu, 2enski svijet, 4, jun 1939, 2. Za poslednju godinu dana govede mesto je poskupelo za 10 dinaTa po kilogramu, teleCe - Zi3. 8, a svinjsko - za 4-5 dina.ra. Kilogram pasulja je tada (jul 1940) 'bi'O 8 i 10 dinara, a ranije 3 dinara. SliCno je bile i s poskup~jenjem o.stalih vrsta povrCa. Seljaci su veletrgovcima prodavali Zito opo 90 <iinara i 100 dinara, a ovi ga -prodaju po 250 dinara. Hrana je 'Od poCetka rata poskupela za oko 35°/o, obuCa -i odeCa - za oko 47Dfo .i ·og.rev i svetlo - za 11,50fo. (Zenski svijet, 10, jul 1940; Zene Hrvatske u radni.Ckom pokretu •. . , 121 t22 123 433----434. 124 370 Kineske Zene u odbranu domovine, Zenski svijet, br. 2, maj 1939, 8, Eeua aauac objavljivao napise o Kini knjizevnice Agnes Smedli. U cilju svestranijeg upoznavanja zena sa zivotom u Kini, objavljen je u pri!og Mare Borcic Kako Pearl Buck gleda Kinu.'" Pisano je o ucescu zena u oktobarskoj revoluciji, o zenama u SSSR-u i isticano da se one uspesno bave svim pozivima kao i muskarci i da masovno ucestvuju u sportu kroz koji razvijaju pozitivne osobine kao sto su solidarnost, pozrtvovanje i istrajnost.126 2enski svijet je davao prikaze deJa naprednih pisaca, medu kojima su i osvrti na tri knjige o majci, i to: Mati od Maksima Gorkog, Majka od Perl Bak i Mati od Karela Capeka}27 List je objavio vise napisa o polozaju zene radnice. Tako, na primer, zene iz Komize na ostrvu Visu pisu o teskom zivotu seljanki, a posebno radnica, kojih je bilo oko 400 do 500 u preduzeCima. Medt.i njima je bilo devojcica ad 13 i starica od 60 godina, a radile su u nehigijenskim prostorijama po 10, 12 i vise casova dnevno za 1 do 1,5 dinar zarade po satu. One su odlucile da preko svoga lista upoznaju zene drugih krajeva ne samo sa svojim polozajem vee i s tromesecnim strajkom koji je okoncan bez rezultata, jer su bila upotrebljena sva sredstva da se njihova borba slomi. 128 U njemu su objavljivani statisticki podaci o porastu broja zaposlenih zena i to uglavnom na najslabije placenim radnim mestima u poljoprivredi, lakoj industriji i kucnoj posluzi. 129 U dopisu iz Prvica Luke o seoskoj zeni se, izmedu ostalog, kaze: ,Sve vise i vise zanima se danas seoska zena za politiku. Premda ne poznaje one pokretne snage koje vladaju u svetu, ona oseca da se danas vise nego ikada i nje tice politika. IIi muz, iii brat, iii otac, nalaze joj se na radu u Nemackoj, Belgiji, · Francuskoj, Americi, pa cak i u Austra!iji" .' 30 Iz nekoliko objavljenih reportaza citaoci su mogli da sagledaju prilike u kojima zivi zena na selu opterecena ne samo domaclnstvom i odgojem dece vee i svim poljoprivrednim radovima. Zenski svijet je pisao o problemima zena cinovnica, kojima je ukinut dodatak na skupocu, o problemima studentkinja kojih je u ono vreme bilo oko 1 200 na Sveucilistu u Zagrebu iz svih krajeva Hrvatske, o radu Junior sekcije Univerzitetski obrazovanih zena, o radu Drustva za prosvjetu zene i njegovih podruznica u unutrasnjosti. U clanku Prosvjetni rad splitskih zena govori se o delatnosti podruznice Drustva za prosvjetu zene u Splitu koje broji oko 60 zena, as U cl.ank:u se govori o ameriCkoj ilm:jiZevnioi Perl. Bak, o njen.im delima Dobra zemlja, Sinovi, PodeLjena kuCa, Mati, i Istok~Zapad. - Zenski svijet, 2, april 1939, 3. 126 Tanji Fjodorovnoj su 22 godine, Zenski svijet, 11, avgust 1940• Maxta BoriC, Zene-borci i J. J.: Narodni sport, Zenski svijet, 13, okto~ bar-govembar 1940, 4-5 i 8-9. 127 P r o f. Magda T ere k, · Tri majke, Zenski svijet, 3, maj 1939. 12s Zenski svijet, 13, oktobar 1940, 19. 129 U savskoj banovini bHo je zaposleno 18 371 lice u :k:uCnoj .p.Osluzi, a od toga ,su 97°/o Zene. Od ukupnog broja radnika u polj-opriVredi i nadniCara bilo je 40°/o :lena; ru ltekstilnoj industriji - 57,&'/o; u industti.ji papira- 51°/o. CZenski svijet, 4, jun 1939, 9.) · 1ao Zenski svijet, 12, septembar 1940, 18. 371 �~ I o organizovanju predavanja i diskusija, -o usmenim i zidnim novinama i o biblioteci podruznica koja je imala oko 60 vrednijih knjiga. 131 • Zene su :U listu nalazil~ prikaze o pojedinim knjigama, izlozbama, f1lmov1ma, zatim pnloge o odgoju dece, o zdravstvenom p_rosvecivanju, gimt;tastici i do~acinstvu. Ta raznovrsnost je zadovolJavala potre_h~ vel_1ko? b!oJa zenB: raznih zanimanja i zahvaljujuci takvom sadrzaJu, hst Je stampan 1 rasturan u tako velikom tirazu. ~enski svije! je doJ:ro n:ust~ovan prigodnim crtezima, fotografijama 1 fotomontazama, sto Je 1 sa estetske strane doprinosilo kvalitetu lista. . RedaJ<:cija li~tB: _pokaz~la _ie snalazljivost u tumacenju pojedi~1h do,gadaJa ~~ ~lniJl ~artiJe 1 na odreden nacin uspela da istakne 1 LenJinOVO nnslJenJe 1 zlaganJe za ravnopravnost zene. u clanku Nije po!itika za zentt govori se o svakodnevnim dogadajima i probl~mima koji imaju veliki politicki znacaj, a za koje su zene zivotno zamteresovane i prema tome treba da ucestvuju u njihovom resavanju. Pol~~isuci ~ ~~znim shv:<tanjima i pogledima o pitanju ravno~r~yn?sb ~e~e, 1stlc~ se...da J~ medu nauCnicima, knjiZevnicima, pol:ttcanma : 1sta~nutlm hcnostlma javnog zivota bilo mnogo onih kOJl su. s~vatlh nuzn_ost da zena ucestvuje u javnom zivotu. Od njih ~e pommJu Sari FunJe (Charles Fourier), Cernisevski, August Bebel 1 Tomas Masarik (Tomas Masaryk) i istice da se osobito odlucno ~ ~osledno za ravnopravnost zene zalagao Iljic, da je on neumorno 1st1cao P?tr~bu drustv_:ne i politicke aktivnosti zena, da je naglasavao da ~e Jednakost. zene s muskarcem pred zakonom nedovoljna, ~ko ta JednaJ<:o~~ niJe do kr:<ja provedena u zivot, da je pozivao z~ne na punu 1 SI_roku ~:'radnJu u javnom zivot'l. ~voje zemlje i izrazw P':no po':'ere~.J.e u nJlhov r_ad na politickom poiju. N a kraju clanka s~ ~aze da _Je. l~Jlc:vo gledanJe na zenu ostvareno u njegovoj domoV1':;1, u koJOJ Je ze':a ravnopravna na svim poljima privrednog, drz:<vnog, kulturno? 1 drustveno-politickog zivota i citiraju njegove rec1: ,Svaka kuhar1ca treba da zna upravljati drzavom".'"' U Ljubljani je 1941. godine pocela da izlazi Nasa zena kao ~ist slovenackih. r~dnih_ zena i ~o ?kupa~ije su izasla tri broja. List Je pokren~! na mlC1Jatlvu Part!Je 1 na nJegovom uredivanju je ucestvovalo Vlse zena kornunista, medu kojima se zapazaju clanci Milene iY~o~oriceve, a urednica je hila Maila Golob. Nasa zena je pisala o polozaJ':' zena radnica, seljanki, domacica i studentkinj a, zatim o aktuelmm dogadajima u zemlji i u svetu, o zastiti i odgoju dece ? zdravstvenom prosvecivanju i davala savete iz domacinstva, mod~ 1 rucnog rada. . U clan~u !'ttt i ci!j zenskog_ pokreta pise se o potrebama i zahtev1m~ radmh zena, da su nadmce, cene, dugovi, plate, vojna obaveza 1td. problemi koji interesuju podjednako radnice, kucne pomocnice, seljanke, domacice, Cinovnice i stlldentkinje, kao i njihove 131 1940, 17. Prosvjetni rad splitskih Zena, Zenski svijet, 13, oktobaT-novemba?' 132 Nije pol!!ika za Zenu, Zenski svijet, 15, januar-februa.r 1941 3· Zene HTvatske u radmckom pokretu ... , 453. ' ' 372 muzeve. Zatim se govori o ekonomskoj i politickoj ravnopravnosti zene, o feministickom pokretu koji je uzan i pogresno orijentise zene da se bore za ravnopravnost odvojeno od muskaraca, da feminizam medu radnicama nije naisao na podrsku i da se pitanje potpune ravnopravnosti zene moze resavati angazovanjem svih naprednih snaga u drustvu. 133 Zenski listovi koje je pokrenula Partija u Beogradu, Zagrebu i Ljubljani imali su iste zadatke i ciljeve, pa su i pisali o istoj problematici, prilagodavajuci se prilikama u kojima su izlazli i odrazavajuci specificnosti u polozaju zena pojedinih krajeva u zemlji. Njihov osnovni zadatak bio je da podsticu radne zene u borbu za ostvarenje ekonomske, socijalne i politicke ravnopravnosti u drustvu, da ih prosvecuju i idejno-politicki usmeravaju u toj borbi, da prenose iskustva iz rada i akcija zena u zemlji i inostranstvu. Pri svemu tome ovi listovi su sa dosta vestine uspevali da ukazu zenama da se njihovi problemi mogu resiti samo kroz revolucionarni radnicki pokret, kroz borbu protiv fasizma i postojeceg rezima u zemlji. Eena ilaaac, Zenski svijet i Nasa zena bili su istovremeno i cvrst oslonac Partije u radu medu zenama, najpogodnije i najefikasnije sredstvo za masovno ukljucivanje zena u klasni radnicki i siroki antifasisticki pokret. 7. Aktivnost zena tt pojedinim drustvima i ttdrttzenjima UDRUZENJE UCITELJA U raznim strucnim, sportskim i kulturno-prosvetnim drustvima i udruzenjima ucestvovao je veliki broj zena. KPJ je nastojala da preko svojih Clanova i simpatizera ostvari uticaj u tim organizacijama i da usmerava njihov rad u odredenom pravcu politicke aktivnosti. Pored legalnih zenskih organizacija, kroz koje je Partija uspesno delovala medu zenama, i ova drustva i udruzenja su bila pogodna za okupljanje zena i delovanje komunista medu njima. Omladinke koje su zavrsavale uciteljsku skolu zaposljavale su se kao uciteljice, uglavnom u selima, a pred rat ih je bilo dosta i nezaposlenih. Rad uciteljice, kao i ucitelja, na selu bio je dosta naporan, jer su skolske zgrade retko zadovolj avale odredenu namenu. Mnoge skole imale su samo jedno odeljenje u kojem se nastava odvijala za sva cetiri razreda, nesto vise - dva odeljenja, a retko je koja skola imala cetiri odeljenja kao u gradu, u kojima se nastava mogla odvijati normalno. Pored rada u skoli, prosvetni radnici na selu imali su velike obaveze u radu van skole, ucestvovali su u svim mogucim drustvima, od Crvenog krsta i njemu slicnih organizacija, pa do zadruga i odrzavanja analfabetskih tecajeva. Uciteljice su imale posebne obaveze u radu sa seoskim zenama i angazovale su se u odrzavanju domacickih tecajeva u nekim selima. Uciteljske plate za ovako naporan rad bile su male, a uciteljice su 1aa NaSa Zena, list za. slovensko delovno Zeno, 1, 1941, 2. 373 �i u tom pogledu bile u neravnopravnom polozaju. Uredba o dodatku na skupocu udatim zenama drzavnim sluzbenicama odnosila se i na udate uciteljice, tako da je njihova plata ponekad bila manja i za 50 odsto od plate ucitelja. Posebna nepravda nanesena je uciteljicama Amandmanom, prema kojem su se one mogle udavati samo za ucitelje, o cemu je vee bilo reci. Delimicnim celibatom uciteljica zeleo se resiti problem uciteljske nezaposlenosti, ali na stetu uciteljica. Uciteljice su se borile preko svog Udruzenja za poboljsanje materijalnog polozaja svih ucitelja i uciteljica, a narocito za poboljsanje polozaja udate uciteljice. U svim akcijama koje je Komunisticka partija organizovala medu uciteljima ucestvovale su i uCiteljice, tako da je njihovu delatnost moguce sagledavati jedino u okviru naprednog uCiteljskog pokreta. Veci uticaj Partije na rad naprednih ucitelja i njihovih organizacija oseca se od 1936. godine. Partija je pronalazila legalne oblike delovanja medu uciteljima i radila na osnivanju uciteljskih kulturno-izdavackih zadruga, koje su u ono vreme bile najpogodnija forma za okupljanje naprednih ucitelja i razvijanje ideolosko-politickog rada medu njima. Krajem 1936. godine formiran je Uciteljski pokret, kao organizacija naprednih ucitelja Slovenije. Oni su krajem 1937. godine osnovali Knjizevnu zadrugu ,Pedagoski tisk", koja je izdala tri knjige. U pedagoskim casopisima i listovima u Sloveniji aktivno su saradivali ucitelji komunisti. U toku NOB izgubilo je zivot 238 slovenackh ucitelja i uciteljica, a 979 bilo ih je internirano.' 34 Pod rukovodstvom Partije i SKOJ-a u Hrvatskoj je poceo od 1936. godine da se razvija levicarski uciteljski •J!>Okret, a 9. januara 1937. godine formirana je u Zagrebu Zadruga naprednih ucitelja Hrvatske ,Ivan Filipovic", kojom su rukovodili ucitelji komunisti.135 Posle izvrsenih priprema, u Beogradu su napredni ucitelji i uciteljice odrzali 8. novembra 1937. godine osnivacku skupstinu Kulturno-izdavacke zadruge ,Vuk Karadzic". Na skupstini je govoreno o potrebi osnivanja i o znacaju rada zadruge, a zatim su 134 M M JI o III B. J a H K oB J1 h, YTu'4aj KII Jyzoc.ILaauje ua y'I{.U.TeJ&CKU 'KO..tty:H.ucru'lt'K:u noKpeT y nepuody U3..tte!iy Oaa. para (1919-1941), IIpocaemu npezJLed, JIHCT rrpocBeTHHX, Hayqawx 11 KyJITYPHHX pa;n:aMKa CP Cp5Hje, ro,n;. XXI, 43, 29. de~e.M.6ap 1965, 7; Prelomni period u istoriji KPJ i u radu naprednih uCitelja i njihovih organ-izacija, Napredni uCiteljski pok.ret izmedu dva rata, Beograd, PedagoSk.i muzej. 1967, 15; UCiteljski pokret, UCiteijski t(!vari8, stanovsko poUtiCno glasUo J. U. U. - Sekcije za Dravskoo banov.ino ··=v Ljubljani, br. 24, Ljrublj-ana, 19. januar 1939, 3; CTeBaH MHJI.aTOBMh, neoa~01U'KU J!."UCT, HapoOua npocaeTa, 34, 24. tj;e6pyap 1938, 3. 135 Mj~di uOitelji i uCitelj1ice u Hrvatskoj okupljali su •se u prvo vreme o:ko -organizacij-e neza!posleni·h mladih uCitelja i uCiteljica ,C.etvrti odsjek" u zagrebaC'kom uCiteljSikom DruStvu ,Jedins:tvo", a od poCetka 1937. 1g-odine oko novoQtSI!lovane Zadruge ,Iv:an FilipoviC". (Rad uCiteljske zadruge .,Ivan FilipoviC.., Za-greb, Hrvartskd. Skolski muzej, 1967; M~nom JaHKOBHh, n.n.; Hrvatski uCiteljski dom, dist za uCiteljska, SkQlska i .prosvj-etna p.iJtanja 1 15februar 1937; UCiteljstvo i na.rod, Zagreb, 1937, 47; d r Dr a gu U n r'ankoviC i g·rupa autora, Skolstvo i pedagogija u Hrvatskoj za vri.jeme monarhoja§istiCke diktature i banovine hrva.tske (1929-1941), Zag.reb, 1958, F 374 procitana i usvojena Pravila186 i izabran Upravni i Nadzorni odbor. Pre osnivanja Kulturno-izdavacke zadruge ,Vuk Karadzic" nekoliko ucitelja i uciteljica iz Srbije, Vojvodine i lVIakedonije bili su Clanovi Zadruge ,Ivan Filipovic". Prijem u Zadrugu ,Vuk Karadzic" bio je postavljen dosta siroko, tako da se u nju do maja 1938. godine uClanilo 112 ucitelja, uciteljica i nastavnika, a 1939. godine bilo ih je oko 300.'37 U lVIakedoniji je pre rata bila organizovana i aktivno je radila ,Treca grupa" ucitelja kojom su rukovodili komunisti. Rad ove grupe narocito se osecao u predizbornoj aktivnosti 1938. godine. Ona je okupljala napredne ucitelje i njihova delatnost se osecala u svim krajevima u Makedoniji. Zato su oni cesto bili progonjeni, hapseni i premestani u zabacenije krajeve. Pojedini clanovi PK KPJ za Makedoniju i Mesnog komiteta KPJ u Skoplju bili su u kontaktu s naprednim uciteljima i oddavali su s njima posebne sastanke. Na inicijativu Partije, u Skoplju i drugim mestima Makedonije osnovana je 1939. godine ,Seljacka samopomoc" koja je imala zadatak da povezuje grad sa selom. Ucitelji su bili narocito angazovani u radu ,Seljacke samopomoci", a Clanovi Trece uciteljske grupe aktivno su saradivali u listu Nasa rec, kcija je izlazila u Skoplju od 1939. do 1941. godine.' 38 Napredni ucitelji iz Bosne i Hercegovine bili su uclanjeni u uciteljske kulturno-izdavacke zadruge ,Vuk Karadzic" i ,Ivan Filipovic" do osnivanja svoje zadruge ,Petar KoCic". Polovinom 1938. godine pocele su se vrsiti obimnije pripreme za osnivanje Kulturno-izdavacke zadruge ,Petar Kocic", a do njenog osnivanja doslo je avgusta 1939. godine za vreme Kongresa ucitelja u Banjoj Luci. 1"" 136 U Pravll.ima se navodi da j;e cilj zadruge ,Uzajamno poonaganje Clanw.a na ovaj naCin: a) da zadruga izdaje i. pr-odaj e st:ruOOe, pedagoSke i druge .n.auOne i ,pouCne knjige; 1b) da izdaje ii ·prodaje ·Casop.ise; c) <ia otsniva Citaonice, iknj.iZntce i pokretne bibHoteke; d) oda prLreduje predavanja i teCajeve, da obrazuje pouCne ekskiurzije i ferijalne kolonije; e) zaj edniC:ka izrada uCila i udZbenika i f) da radi na .pomaganju i unapredivanj:u ostatih ilrulturnih potreba svojd.h Clanova na zadruZnoj bazi". (Apel uCitelj-ske lkultru.rno-illdava~ke zadrnge ,Vu:k. KaradZiC" u Boogradu, HapoOua npocaeTa, organ .Ju.goslovenskog uCiteljskog u-druZenja, 21, 18. 1-I.OBe.M6ap 1937, 3; A'KTueuocT uanpeduux y'!f.uTeJba y y'lj,UTeJbKy.I!.TYPUo-usOaaa'ltx:oj 3a0py3U .,Byx: Kapa1J.uh'', Hanpeduu y'lf.uTeJbC'KU no'KpeT ... , 27, 32. 1 37 A1CTUBUO(!T nanpeduux y'l{.uTeJba y y'lf.UTeJbcx:oj Ky.ttTYIJ'UO-u30asa'<L%Oj saOpysu ,By% Kapavuh", HanpeOuu Y'<LUTeJbCKU noKpeT ... , 32; J o ·van k a K e c man, 0 naprednom uCiteljskom pokretu u Jugoslaviji s posebnim osvrtom na poloZaj i delatnost uCiteljica (1936-1941), Istorija XX veka Zbornik Tadova XI, Beograd, 1970, 284--285. C'KOj us U ;radu TreCe gru:pe uCitelj.a: naro6ito se i,sticala Ljubica PavloviC, u.Citeljica iz Sko,pske Crne Gore, ~oja je 'Streljena 1943. godine. - ,11; e j a H A.n e K c J1 h, 0 paOy Tpefie ~pyne y1f..uTeJbo. y Ma%e0o'H.uju, IIpocaeT1tu npezAeO, 17-18, 27. anpu.n. 1959; fipeJZ.o.wuu nepuod y ucTopuju KllJ u y pa.Oy '/ianpeOnux Y"tv.TeJba no?CpeT •.. , 19. u 1-buxosux op~anu3a~uja, HanpeOuu y-~tuTeJbC1C?~ , ts9 Uprava zadruge ,Vuk KaradZiC" zakazala je u "'ju1u 1938. .godine u UCi.teljskom domu u Sarajevu poseban sa:stanak sa svojim 01anovilffia iz 375 �Pocetkom 1939. godine priprema se i osnivanje uciteljske zadruge u Crnoj Gori. Jedna grupa ucitelja Crnogoraca, clanova Zadruge ,Vuk Karadzic", pripremila je i odrzala 25. avgusta iste godine u Podgorici skupstinu na kojoj je osnovana Uciteljska kulturno-prosvetna zadruga ,Narodni ucitelj". Zadruga je okupljala napredne uCitelje i uciteljice iz Crne Gore i ucitelje Crnogorce koji su bili zaposleni u drugim pokrajinama. Odmah u pocetku zadruga je naiiila na ozbiljne teskoce u radu, jer nijedan zadruzni savez u Crnoj Gori nije hteo da registruje zadrugu kako bi ana nastavila legalan rad. Zatim je doslo do poziva ucitelja na vojnu vezbu, taka da je rad zadruge prakticno bio onemogucen. 140 u Jugoslovenskom uciteljskom udruzenju postojale su tri osnovne politicke grupacije - pripadnici Jugoslovenske radikalne zajednice (JRZ), ili Novi uCiteljski pokret, kako Sl! oni sami sebe nazivali, zatim grupacija oko takozvane staleske linije gradanskih demokrata i grupacija oko ,Uciteljske straze" i Uciteljske zadruge ,Vuk Karadzic", kojoj su pripadali komunisti i drugi napredni ucitelji i uciteljice. Svaka od ovih grupa nastojala je da okupi sto veci broj ucitelja i uCiteljica i da ostvaruje svoj uticaj u uciteljskom udruzenju. Na Devetnaestoj glavnoj godisnjoj skupstini u Banjoj Luci, od 19. do 21. avgusta 1939. godine, predstavnici politickih grupa podneli su tri kandidatske liste za izbor izvrsnog, nadzornog i drugih odbora i organa Jugoslovenskog uciteljskog udruzenja. U ime trideset delegata na skupstini, komunisti su podneli svoju listu koja je bila treca po redu, a zastupala je interese trece uCiteljske politicke grupacije kojom su rukovodili komunisti, pa se i ta grupa kojoj su pripadali napredni ucitelji nazvala Treca uCiteljska grupa. ,. Ucitelji su imali veliki ugled u selima i mogli su uspesno da vrse odredeni uticaj u sredini u kojoj su ziveli. Da bi se oni osposobili za politicki rad na selu, Partija je poklanjala posebnu paznju njihovom marksistickom obrazovanju. Preko uciteljskih zadruga ,Vuk Karadzic" i ,Ivan Filipovic" organizovana su zajednicka letovanja, na kojima su odrzavana ideolosko-politicka predavanja sa diskusijama, izgradivani jedinstveni stavovi po mnogim vaznijim pitanjima, raspravljano o raznim strucnim problemima i organizovani duzi i kraci izleti. Pored toga, zadruge su u zimskim raspustima organizovale tzv. ,pedagoske nedelje (pedagoske tjedne). Bosne i Hercegov·ine i drug'im uCiteljima iz ove pokrajine koji sru Z€1e'1i da se ukljuCe u ovu .napred.nu organizaciju. Na sastanlkru su -se uCitelji i uCit-eljice upoonali S..l zadacima zadruge i osnovali P.overeni.Stvo za BorS!lu i Hoccegovinu u okviru zadruge ,Vuk KaradZ:iC". P.overeni~tvo je ir.nr.rSil<l odredene prip.reme i posle godinu dana osnovana je K·ultumo-.izdavaCka zadruga ,Petar KoCiC". (JI a 3 a p TIp am T a JI o B, Ka~o je ocuoaana y'l£uTeJbC1ea 3adpyza ,IleTap Ko'lf.uh", Ilpocae-ruu npez.tteO, 41--42, 24. de4e.K6ap 1953, 3; HanpeOnu 1/'lt'l(.TeJbcJCu noxpeT ... ~ 33; UCiteljska zadruga u Bosni, Hrvatski uCiteljski dom, 11 i 12, Zagreb, 29. februar 1940; Rez.olucija uCiteljsk.e Kulturno-prosvetne zadTUge ,Petar KoCiC", Pe'l£ UCTU'Iie, JU1:CT 3a eKOHOMCKa, COll;MjaJIH:a M KyJITypHa nv1TaH.a p;pJKaBHMX caMoyrrpamrnx CJiy2K0eEMKa, 5, BeorpaJJ;, 5. cenTe.M6ap 1940.) 149 B o r p; a H III a p a HoB H h, Y'<IUTeJbcKa Ky.n.TYP1-£o-npocserua 3a0pyza ,.HapoOuu y'ttuTeJb'' y IIoOzopu'4u, fipocaeTuu. npevt.eO, 15-16, 17. 01CTO-: 6ap 1951, 3; HanpeOu·u. y'l£UTeJbC'ICU noxper ... , 33. · 376 Uciteljska zadruga ,Ivan Filipovic" organizovala je prvo letovanje od 10. jula do 10. avgusta 1937. godine u Slovenskim Konjicama. Ucitelji i uciteljice doneli su knjige i sami osnovali svoju biblioteku u kojoj se mogla naCi literatura iz oblasti pedagogije, psihologije, ekonomije i beletristike. Medu njima je bilo zabranjene marksisticke naucne i politicke literature do koje su ovim putem uCitelji i uciteljice najlakse dolazili. Na letovanju je odrzano vise strucnih predavanja i organizovana su dva izleta. Drugo zajednicko letovanje ova zadruga je pripremila od 9. jula do 3. avgusta 1938. godine u Kraljevici. Na letovanju su, izmedu ostalog, odrzavani zajednicki sastanci, predavanja, konsultacije i literarne veceri. I sledece godine Zadruga .,Ivan Filipovic" organizovala je za svoje Cianove letovanje u Kraljevici na kojem se radilo kao i na prethodnim letovanjima. Ljubica Godler odrzala je predavanj€' iz oblasti decje psihologije, a Vlatka Babic - o problemu kaznjavanja. 141 U leto 1938. godine, za vreme velikog skolskog odmora, Zadruga ,Vuk Karadzic" organizovala je u Ivanjici letovanje za 40 ucitelja i uciteljica iz Srbije, Makedonije, Vojvodine, Bosne i Hercegovine i Crne Gore. Iduce, 1939, godine organizovano je drugo letovanje u Asamatima na Prespanskom jezeru, za oko 50 ucitelja i uciteljica iz raznih krajeva zemlje. U Ivanjici i u Asamatima bio je organizovan intenzivan ideolosko-politicki i kulturno-zabavni rad. Proradivana je marksisticka literatura i razni Cianci iz partijske i napredne stampe. Vodene su diskusije o aktuelnim drustveno-politickim problemima, priredivane usmene i izdavane zidne novine i oddavane kulturno-zabavne priredbe. 142 Najbolje je uspelo letovanje u Sijerinskoj Banji od 15. jula do 15. avgusta 1940. godine, na kojem je bilo oko 70 ucitelja i uciteljica. Rad na letovanju bio je organizovan kao na partijskom kursu. 143 Ucesnici su bili podeljeni na kruzoke od 5 do 10 lica u kojima se poradivala Istorija SKP(b), neka Lenjinova dela i problemi iz napredne pedagogije. Slobodno vreme se koristilo za sport i razonodu, a neki su, umesto toga, ucili ruski jezik. Dnevno se radilo i po 18 casova. Navece su se obicno organizovale diskusije o raznim aktuelnim drustveno-politickim problemima, za koje su ucesnici hili narocito zainteresovani. Najvise se raspravljalo o spoljnopolitickim dogadajima, zatim o toku i perspektivi rada, o zadru·· 1 41 Frank Zvonimir, UCitel.jska kolonija u. Slovenskim Konjicama, Hrvatsk.i uCiteLjski dom, 1 .i 2, 30. septembar 1937; An k a Sub •O t i C, Poslije k.olonije Zadruge ,Ivan Fi.lipoviC" u Kraljevici, Hrvatsk.i u.Citeljski dom, 3, 10. oktobar 1938; Tomislav RadiC, ZadTugari na moru, H1'vatski u.Cite~j­ ski dom, 1 i 2, 25. septembar 1939. 14 2 M :u JI om E. J a H K o B M h, Hanpednu y1tuTeJbcKu no?CpeT y Jyzoc.~~.asuju oO 1929. Oo 1941. zoOune, IIei'Jazow?Ce pacnpaae u 't£.tta'H'4U, Eeorpa~. 1967, 404; Hanped'liu y-tt.uTeJbc?Cu no'K:pe':f ... , 34, 35. ua Na letovanju je postoja.o pos·eban ,,kuCni ["ed". U..stajal,o se u 6 sati, do.:ruCkovalo u 6 -satl i 30 minuta, radHo po kiru.Z.ocima od 7 do 12 -sa.ti. Od 12 do 15 sati j.e bio ru~a-k i .slobodno vreme, a od 15 d-o 18 - u~enje .po kruZocima. Od 18 do 20 sati je bila veCe:r:a ,i slobodno vreme, a od 20 do 23 -i 24 sata - di-skusije o ak.tue:Ln.im problemima. Neki uCitelji su hili protiv ovakvog ,,1kuCnog reda", .ali ih je veCina Zelelo da Sto viSe nauCi i tarko je za sve bio or.ganizov:an zajedniOki -intenzi·van rad. {P e .t a r . Z d r a v,k o v .S rk i, UCiteljsk1 ku.rs u SijeTi·n.skoj Banji, Cetrdeset godina, Zbornik seCanja ... , lmj. 4, 324. 377 �garstvu, o ulozi zene u drustvu, o omladini i slicno. Ova letovanje mnogo je koristilo uciteljima i uciteljicama za predstojeci rad na selu, a naroCito je bilo vazno zauzimanje stavova prema pojedinim politickim dogadajima i njihova objasnjavanje u tim veoma slozenim uslovima pred rat. To je, naime, bio jednomesecni politicki kurs koji je Partija preko zadruge, kao legalne forme rada, organizovala za komuniste i druge napredne ucitelje i uciteljice koji su aktivno ucestvovali u politickom zivotu. Drugi, takode znacajan oblik rada, bile su ,pedagoske nedelje" koje su za vreme zimskog skolskog odmora organizovale uciteljske zadruge. Uciteljska zadruga ,Ivan Filipovic" organizovala je po dva ,pedagoska tjedna" u toku godine, kojima je prisustvova~o ~d 30. do 200 uCitelja i uciteljica. Na njima se, pored predavanJa 1 diskuSIJa, raspravljalo o problemima i zadacima zadruge i skolstva. Veoma uspesan sastanak Clanova ave zadruge odrzan je 27. do 30. decembr~ 1938. godine u Zagrebu. Najveca paznja bila je posvecena ,Anketi 0 nasoj skoli", na osnovu koje se razvila cliskusija 0 sanju skola i socijalnih prilika u kojima zive deca, posebno na selu. Zatim su odrzana predavanja 0 ispitivanju inteligencije kod skolske dece i o prosvetnom sistemu kod nas. Ljuba Sikic je odrzala predavanje 0 potrebi osnivanja zenskih odseka u sreskim uciteljskim drustvima. Sastanak je zavrsen usvajanjem rezolucije o reformi skolstva u kojoj se konstatuje da skola nije podjednako pristupacna deci bogatih i siromasnih roditelj a, da postoji ogromna razlika izmedu gradskih i seoskih skola, da organizacija postojeceg skolskog sistema onemogucuje i gotovo iskljucuje siromasnu gradsku i seosku decu od daljeg skolovanja. ,..." Polovinom aprila 1939. godine UCiteljska zadruga ,Ivan Filipovic" organizovala je V ,pedagoski tjedan" u Zagrebu, na kojem je odrzano vise predavanja o nastavi u osnovnoj skoli, o uslovima rada i o inteligenciji skolske dece. Zatim je odrzana redovna skupstina zadruge na kojoj je podnesen izvestaj o radu, donesena su nova pravila i izabrana je nova Uprava zadruge. Krajem decembra iste godine ova zadruga odrzala je redovni ,pedagoski tjedan" na kojem je ucestvovalo oko 200 ucitelja i uCiteljica. Odrzano je vise predavanja iz oblasti ekonomije, prosvete i skolstva.' 44 Pored legalnog rada, zadruga je za uzi krug Clanova organizovala ilegalne sastanke na kojima se raspravljalo o politickoj situaciji i o metodu rada zadruge i njenih Clan ova na terenu. Prva ,pedagoska nedelj a" organizovana j e u osnovnoj skoli ,Aleksa Santic" u Beogradu od 2. do 5. januara 1939. godine, kojoj je prisustvovalo oko 150 ucitelja i uciteljica iz najudaljenijih krajeva Srbije, Makedonije i Bosne. Za vreme trodnevnog rada oddano je devet predavanja sa diskusijama iz oblasti iikolstva, 1 4 Mu n ko, BoZiCni uCitetjski sasta.na.k, Hrvatski uCiteljski 4 z 1 a tk o dom, 9, 11. januar 1939; Rezo'Lucija o rejormi Skolstva, Hrvatski uCiteljski dom, 10, 28. januar 1939; Uskrsni sastanak zadruge .,Ivan FiUpoviC", Hrvatski uCiteljski dom, 16, 29. april 1939; 14 i 15, 15. apriL 1940; Veliki uspjeh boZiCnog sastanka u Zagrebu, Hrvatski uCiteljski dom, 9, 19. jan.uar 1940. 378 prosvete, kulture i pedagogije od kojih su dva bila posvecena zeni ucitelj ici. 1" Druga ,pedagoska nedelja" organizovana je 25. i 26. decembra 1939. godine u Beogradu. U toku ova dva dana odrzano je sedam predavanja sa diskusijama koja su bila posvecena problemima vaspitavanja dece, decjoj literaturi, zadrugarstvu, glumi i reziji i polazaju seoske zene. Ovim predavanjima i diskusijama prisustvovalo je oko 300 ucitelja i uciteljica iz Srbije, Makedonije, Vojvocline, Bosne i Hercegovine i Slavonije. Treca ,pedagoska nedelja" bila je zakazana za vreme zimskog skolskog odmora 1941. godine, takode u Beogradu, ali je policija njeno odrliavanje zabranila. I pored zabrane, ana je odrzana ilegalno u Uciteljskom domu, istina s manjim uspehom od prethodne dve ,pedagoske nedelje". Na ovom skupu ucitelja i uciteljica raspravljalo se o problemima Udruzenja. Neki spanski borci koji su se vratili u zemlju bili su pozvani na ovaj skup i govorili su o borbi protiv fasizma u Spaniji i ucescu Jugoslovena u spanskom graaanskom ratu.146 ,Pedagoske nedelje" su bile veoma korisne, narocito za mlade ucitelje i uciteljice, koji su na ovaj nacin upotpunjavali opste obrazovanje i upoznavali se s vaznijim politickim dogadajima. Po ugledu na ,pedago.Ske nedelje", odr.Zavani su zborovi uCitelja po srezovima i o slicnim temama se raspravljalo u okviru sreskih uciteljskih udruzenja. U Banjoj Luci je od 19. do 21. avgusta 1939. godine odrzana glavna skupstina Jugoslovenskog uciteljskog udruzenja, na kojoj su bili ucitelji i uciteljice, delegati iz sreskih udruzenja iz cele zemlje. Te godine, na skupstinu je doslo vise mladih i naprednijih prosvetnih radnika, medu kojima je bile i onih koji nisu izabrani kao delegati u svojim sreskim udruzenjima. Oni su bili aktivni u diskusiji i borili su se za ostvarivanje linije Partije kroz avo udruzenje. Izmedu ostalog, ani su zahtevali poboljsavanje polozaja uCitelja na selu, ostvarivanje ravnopravnosti ucitelja i uCiteljica i autonomiju uciteljske organizacije. Delegati komunisti i simpatizeri KPJ, Clanovi Zadruge ,Vuk Karadzic" i ucitelji okupljeni oko Y'LuTeJbc?<e cTpaotce 141 istakli su na skupstini posebnu kandidatsku listu za izbor· 145 .za vreme prve ,PedagOOke nedelje" dve uCiteljice su 'OdrZale ·predaVOOlJa, i to: Anda MiHCeviC - ,UCitelj:ica u staleSkoj borbi" - i Zagorka DragoviC- ,UCiteljica u kulturnoj borbi".- Hanpeduu Y'£UTeJbc'Ku noxpeT ... , 37_ 146 UCitelj.ica Mila Srdanov odriala je -predavanje ,Seoska Zena danas"N HanpeOnu y'lf.uTeJbcxu nox:peT ... , 37, 38. 147 Y~uTeJOcKa CTpaarca -izlazila je <Jd a·pri.la 1935. godine, ka,o list za 'PV?Svetno-Skolska i kulturna pitanja, a od 1940. godine- kao list za prosvetna,. uC1teljska i druStvena pitanja. U poCetk:u je oku.pljala veCi broj naprednilt :uCitelja, a povremeno su u njoj saradivali i uCitelj.i komunisti i simpatizeri Partije. Y"iu.TeJbcxa crpa:xca postaje organ grupe •starijih uCitelja soc-ijalde-· mCJokrata i repubHkanaca koja tSe supvotstavlja jaCem uticajru i zahtevima mladih i naprednih uCitelja. Zbog toga je .ovi poCinju napu§tati kiritikovati i ogradivati se od nje. Od Glavne skupStine u Banjoj Luci, uCitel]-i-komunisti, predstavnici TreCe ruCiteljske grupe, preuzimaju Y"iu.TeJbcKy cTpaJJCy u svojeruke i vrSe potpuni uticaj na njenu ·sadrZinu. Zb-og toga je Y"iuTeJbcxa cTpaO/Ca nekoli:ko puta zabranjivana 1940. i 1941. god:Lne i na kraju je bio uhapSen glaV'Ili i odgov.arni uredni·k Duro GuberiniC. • 379 �Glavnog, Nadzornog i drugih odbora Jugoslovenskog uciteljskog udruzenja (JUU). Sa ove liste izabran je po jedan kandidat u Glavni i Strucni odbor JUU. Ucitelji komunisti, ciji su stavovi narocito dosli do izrazaja na ovoj skupstini, bili su povezani s Mesnim komitetom KPJ u Banjoj Luci, koji je imao uvid u rad skupstine i nastojao je da raspolozenje ucitelja iskoristi za javnu politicku manifestaciju u gradu. Napredna grupa ucitelja bila je vrlo aktivna na skupstini, pa se stara uprava JUU obratila za pomoc policiji da bi onemogucila diskusije i rad naprednih ucitelja. Treceg dana rada skupstine policija je dosla na galeriju i pocela da legitimise i maltretira pojedine ucesnike na ovom skupu, sto je dovelo do opravdanog negodovanja medu uciteljima. Komunisti u Banjoj Luci organizovali su te veceri demonstracije u kojima su ucestvovali radnici, daci, studenti · i drugi gradani kojima su se u odredeno vreme pridruzili i uCitelji iz skupstinske sale. Prvo su se pojavile uciteljice, pevajuci pesmu Lanci nam se kuju kleti, a zatim njihove kolege ucitelji.' 48 u Y"<uTeJbCKOj CTpaJICU, Hrvatskom uciteljskom domu (glasilu ucitelja Hrvatske koji je u periodu 1937. do 1940. godine u rukama naprednih ucitelja okupljenih oko Zadruge ,Ivan Filipovic"), kao i drugim naprednim casopisima i listovima saradivali su clanovi Trece uciteljske grupe i iznosili svoj e poglede i shvatanja o poj edinim strucnim i opstepolitickim problemima u drustvu. Oni su kroz uciteljske zadruge i druge legalne oblike rada nastojali da sprovode politiku Partije. Politicki i kulturno-prosvetni rad napredni ucitelji i uCiteljice su razvijali kroz narodne knjiznice i Citaonce, sto je bilo veoma znacajno za ostvarivanje politickog uticaja na selu. Uciteljice, zaposlene u skolama na selu, ifflale su posebne obaveze u radu na prosvecivanju seoskih zena i omladinki. Pored toga, one su se bavile svim aktivnostima van skole kao i ucitelji i pripadale su kategoriji zena koja je bila najvise opterecena, a u odnosu na tezinu posla veoma slabo nagradena. 0 radu uciteljica van skole zapazen je u Y"<uTeJbcKoj cTpaJICu, br. 1-2 iz 1940. godine Clanak Drinke Pavlovic 149 , u kojem se govori o podredenom polozaju ucit4s Na prethoduim glavnim uCitelj'Skim sk.upStinama, u Sko-p[ju 1937. u Zag.rebu 1938. godine, prisustvovao je veCi broj ntJJprednih i mladih uCitelja, koji su u UCiteljsko rudruZenje unQSi!i naprednija 'Shvatanja i ve&u borbenost. VeC tada ·se ispolj-ila pol-itiOka diferencijacija u ovom struCnom udruZenju koja se u punoj meri manifesto-vala ltla G1avnoj uCi.teljskod skupStini u Banjoj Luci 1939. god~ne. ((Dimitri j e B a j .a 1 i c a, DemonstTacije uCij telja u Banjoj Luci, Cetrdeset godina, Zbornik seCanja ...• Jmj. 3, 446; Ha~ npednu y'lf,uTeJbC'X:U nonpeT . .. , 74, 90.) 14 9 •PavloviC Dr.inka ·rodena u Belanovici, srez Lazarevac, Srbi:ja; po ·s'bruci - uCiteljica, Clan KPJ od 1940, a u NOB -od 1941. godine; .kao .uCenica pripadala naprednoj ·omlad:irrli UCiteljske Skole u UZicu; po zavrrSenod Skoli, zapwLila 5e 'kao uCiteljica u .selu Spancu u kooaniCkom srwu; u.poredo s ;radom u Skoli, aktivn·o je radila u .orkolnim .selima: njen politiCki uticaj se oseCao i medu uCiteljima i medu •sel.iacim.a. u tim se1ima; bila je veoma po0znata u T.re6oj uCiteljsko.i grupi i zapaZena na letovanju u Sijarinskoi Barnji 1Q40. godine; zbog politiCke a•kti·vnosti, odmah posle oiklwpacije uha.pSena u Pro~ kuplju, ali je pomoC.u grad.Sike .partijske organizacije uspela da pobegne iz za-tvora; radila ilegalno na pripremanju ustanka na terenu Kur.Sumlije, naro~ Cito u ;selima u k.ojima je tbila poznata; po zadatlru Partij-e otiSla septembra 380 teljice u drustvu; o potrebi upoznavanja sela gde radi, kako bi u nje:n:u mogl':.sto u.spesnije delovati, o oblicima organizovanja na selu, kao st? su: c1taon~ce, .z:..arodni univerziteti, teCajevi, razne vrste zadruga 1td., o organJzaclJl analfabetskih i -domacickih tecajeva i o radu na uzdizanju seoskih zena. U selima su uciteljice najvise slobodnog vremena provodile u radu sa zenskom omladinom i mladim zenama. One su im govorile o pot;~bi vece hijlijene, o pravilnoj ~shrani, o racionalnom vodenju domacmstva, o stetnostl ukorenJemh predrasuda Iosih navika i obicaja. Zatim su radile na osnivanju narodnih knjlznica i citaonica odrzavale domacicke i analfabetske tecajeve, organizovale vecernj~ posela sa zenskom omladinom, formirale i vodile diletantske grupe i horove i ddale razna predavanja.159 Unutar seoskih uciteljskih udruzenja u nekim krajevima bili su formirani zenski odseci u kojima su se okupljale uciteljice i borile za ostvarenje ravnopravnosti, za poboljsanje svog pravnog i materijalnog polozaja i intelektualno i strucno se osposobljavaie za vanskolski rad medu seoskim zenama. Prvi zenski odsek formirale su uciteljice u Sloveniji i u njemu aktivno radile, a pocetkom marta 1939. godine - u Uciteljskom udruzenju bjelovarskog sreza."' • . Za vre?'~ Glavne skupiitine Jugoslovenskog uciteljskog udruz':':'Ja .~ BanJOJ. Luc1, 19. avgusta !939. godine, okupile su se posebno ucJtelJlce 1z sv1h kraJeva da u uzem krugu razmisle i prodiskutuju o strucnim pitanjima, ·o narodnoj prosveti i o pravno-materijalnom polozaju uciteljica. Ukazano je na potrebu vece aktivnosti uCiteljica u strucnim udruzenjima. Posebno je raspravljano o formiranju zenskih odseka unutar sreskih uCiteljskih udruzenja i izabran je siri Akcioni odbor od 15 uciteljica iz svih krajeva u zemlji, koji je trebalo da se brine o ostvarenju ovog zadatka. Jedna clanica Akcionog odbora govrila je na skupstini o akciji za osnivanje zenskih odseka. Posle diskusije upucena je predstavka Glavnoj upravi i Skupstini u kojoj uciteljice konstatuju da je skola nesavremena, da je nivo narodnog prosvecivanja nedovoljan, da je polozaj ucitelja, a naroCito uciteljice u pravnom i materijalnom pogledu nezadovoljavajuci da je unutarnji zivot strucne organizacije nestabilan i izlozen n~po­ trebnim trzavicama. One u predstavci zahtevaju da se u staleska pravila unese predlog o stvaranju zenskih odseka unutar sreskih uCiteljskih udruzenja.'•2 N~predni ucitelji, Clanovi Kulturno-izdavacke zadruge ,Vuk Karadz1c", kao i napredni ucitelji u Sloveniji i Hrvatskoj, izvrsili su anketu o polozaju skole i ucenika i o staleskom aktiviranju uci1941. u NiS ·i tamo -radila u partijskoj tshnici; marta 1942. uhapSen.a i muCena u niSkoj rpo1iciji, a zatim u Gestapoo u BeDgtradu; Nemci su je otpremili na Banjicu, gde je streljana 14. juna 1943, a za -narodnog heroja je proglaSena 6. jula 1953. godine. 1 5o Y'I{,UTeJbC1Ca cTpa;>~Ca, 1, jyu 1939, 17. 151 UCitelj.ice osnivaju Zens:ke sekcije u svom udruZenju, Eeua danae, 21, ·anpu.tJ:. 1939, 15; A H r e JI a B o ,u; e, Pad cJwaena"tKux y"l.UTe.lbu~a. )I{ena danae, 22, .ttaj-jyu 1939, 10. 152 Pad Y'ltUT€JbUU.,e 'H.a r JLaBuoj C'KYn1UTU1t.U '/ia OCUUBa'lby JIC€1-I.C'ICUX od.:. cexa y cpecx:u..M dpy'lUTBu.ua, Ho,podua npocaeTa, opraH JyrocJioBeHCKOr Y'<1:MTeJbCKor y,IUJyJKelba, 17, 19. OKTo6ap 1939, 3. 381 �teljica. Cilj ankete bio je da se sazna pravi polozaj skole, sela, dece, ishrane, zdravstvenih i stambenih prilika i o decjem najamnom radu i zaposlenosti. Posto su uciteljice bile u neravnopravnom polozaju, ova anketa153 je trebalo da preko uciteljske organizacije zainteresuje odredene drustvene faktore za resavanje njihovih problema. U akciji za pravo glasa zena, koju je pokrenula 1939. godine )Keua clauac, uCiteljice su aktivno ucestvovale. One su bile glavni oslonar za sprovodenje ove akcije na selu i sakupljale su potpise za pravo glasa od seoskih zena. Za rad na selu Partija je imala glavni oslonac u naprednim uciteljima, cija se aktivnost narocito osecala od 1937. godine. U svim akcijama koje je Partija organizovala preko naprednog uciteljskog pokreta, ucestovale su i uciteljice. Zbog svoje aktivnosti mnogi ucitelji i uciteljice bili su otpusteni s posla i proganjani kao komunisti, dok su neki premestani u zabacenije krajeve, da bi se na taj nacin sprecio njihov uspesan uticaj u selima u kojima su duze mdili. Ui'iteljica Lepa Perovic, 154 istaknuti partijski radnik, bila je zbog svoje revolucionarne aktivnot5a Anketom su tre.Zeni 10d uCirte]jica ·sledeCi podaci: koUko go-dina Tadi; pod kakvtm ruslovima; :radi li na svrom struCnom usawSavanju; koje struCne l.istove prati i 'koju peda-goSku literatur:u ima; k:oliko radi van Skole na prosve6iv.anju Zena; kako se ·primaju njene akcije ltod omJadine i Zena; koja sredstva k!oristi u radu na narodno·m ·prosveCivanju, u kom kulturno-.prosvetnom dru~tvu sr.aduje; ·O .smetnjama u tom delu rada -i o planu i kolektivnoj pomo6i u radu; zatim, ikoHko radi u uCiteljskom ·udruZenju; prisustvuje li skupStinama udruZenja; uCestvuje lJ u diskusijama li predavatnjima itd. Poslednja grurpa pitanja ·odnosi se na privatni Ziv-ot uCiteljka u kojima se traZe odgovori: .:ltakve obaveze ima prema svojoj porodici; preootaje li im prihoda jo.S i za kulturne ~svrhe (za Caoop}se, ·knj.i.ge, poootiStl~'lbiotSk.Qp). - HanpeOn.u Y'll.UTe.lbcKU noKpeT . .. , 41, 42. 154 Lep.a PeroviC rodena 1911. u Banjoj Luci; u-Citeljsku ,&kolrtt za'VI'SHa 1931. .godine u rodnom mestu; u toku Sko}ovanja uCest-v-avala u razn1m akcijama napredne .srednjoSko1ske omladin·e; 1932. stupHa u uCtteiljsku slu2ibu u Meduvodu Lspod Kozare; kao ruCiteljica otiSla na tromeseCni awns za fi,skulturu 1933. u Beograd i tamo .se ukljuCila u napredni radniCki pok.ret i uCestvoval.a u ·izdav·anju ilegalnog organa KP U darnik; maja iste godine biJ.a uhrup.Sena i Jzvedena pred Dr.Zavni sud za zaS.titu drZave, ali je u nedostatku dokaza os"lobodena i preme§tena u selo PaStriC (Ribnica) - ·kolubarSiki &rez; u jesen 1934. p:rimljena u KPJ :i postala Clan MK KPJ za Mionl-oo; rubrzo j.e po kazni premeStena u SandZak, u .selo Budev:o . .srez sjeni,Qld; op.tuZena 1937. god:ne zbo.g ilegalne komunistiCke delatn·osii .kod OkruZno·g suda u Banjoj Luci i otpu.Sten.a .iz drZavne -slu:lbe; tada .prelazi u Beograd na ilega1ni rad i do aprila 1941. radi u beograd-Skim fabrilkama kao radnica; Pila sekretar rejons-kD1g ~omiteta i .clan Mesnog kom'iteta KPJ za Beograd; uoCi faSisti&ke agresije na Jug,oslaviju ponovo je uhapSena i iz zatvora izaSla pred bombardovanje Beog:rada; IJ)osl.e o·k!up.acije otiSla na partij:ski rad .u Sarajevo, gde j.e postala ~sekreta:r MK KPJ za Saraje\1'0 i Clan PK KPJ za Bo-snu i Hercegovinu; avgusta 1941. uhapSena, al-i j.e posle deset dana pobegla iz za.t11ora; pre.Sla na ..ilegalni rad u Mosrtar, a septembra 1941. godine na slobodnu. teritoriju i-stoCne Hercegovi.ne, a zatim na Romaniju i Jahorinu; poCetkom 1942. ·otiSla na .rad u BGsans.k:u krajinu, a u jesen !942. - u Hrvatsku; sa oslobodene teritorije u Banili prebaciia se u okupirani Zagreb i tu radila .kao Clan PovereniStva CK KP za severnu Hrvatsku, a zatim na slobodnoj teritoriji kao org,anizacioni sekretar Obla-snog komiteta KP severne Hrvatsk.e; u leto 1944. p.o1novo ctiSla u Bosansku krajinu, a potkiraj rata u Tuzlu - na duZnost -organizacionog .se'k.retara Oblasn'D.g komiteta za istoCnu Bosnu. P.osle rata biJa je Clan CK SK Bosne i Hercegovine i savezni poslanik. 382 sti jos 1933. godine hapsena i kao uciteljica premestena iz Bosne u Srbiju, a zatim 1937. godine otpustena iz dr2avne sluzbe. Draginja Savkovic, uciteljica iz Vracevgaja, bila je vise od tri meseca u istraznom zatvoru 1937. godine. Ona je krajem marta 1938. izvedena na sud zbog sirenja i propagiranja komunistickih ideja medu srednjoskolskom i seljackom omladinom. U nedostatku dokaza bila je oslobodena optuzbe. Posle toga je premestena za uciteljicu u selo Pestan, ohridski srez, sa upozorenjem da se vodi racuna o njenom vladanju. Iz istlh razloga otpustena je iz sluzbe krajem 1940. godine Tatjana FoliC, uCiteljica u Milosavcima, dragaCevski srez.tss Na inicijativu ucitelja komunista, u Beogradu je pocetkom septembra 1940. godine odrzan sastanak, kojem je prisustvovalo oko 30 uCitelja i uciteljica. Oni su, pored ostalog, zakljucili da se osnuje Fond Crvene pomoci ucitelja komunista iz kojeg bi se pomagali otpusteni i proganjani napredni ucitelji. U ono vreme to je bila veoma korisna inicijativa i u fond se ubrzo sakupilo prilicno novaca. 156 Clanovi Trece uciteljske grupe zajedno sa ostalim naprednim uciteljima ucestvovali su aktivno u svim akcijama klasnog radnickog pokreta koje je Partija organizovala u ono vreme. Oni su se narocito angazovali u radu i politicki Akcionog odbora dr2avnih i samoupravnih sluzbenika koji se zalagao za materijalno i pravno poboljsanje polozaja radnika i sluzbenika. DRUSTVO ,PRIJATELJ PRIRODE" Medu raznim legalnim drustvima i udruzenjima u kojima je Partija imala glavno uporiste, bila su i radnicka planinarska drustva ,Prijatelj prirode". Prvo radnicko drustvo ,Prijatelj prirode" osnovano je u Sarajevu 1923. godine, a pocetkom 1937. godine postojale su podruznice ovog drustva u vecini banovina. Ova drustva su okuplja!a u prvom redu radnike, a zatim sluzbenike, studente, domacice i druge gradane i organizovala su masovne izlete u prirodi. U okviru drustva Partija je organizovala ideolosko-politicki i kulturno-pro~ svetni rad. Neka od tih drustava imala su veoma razvijen sadrzaj rada. Na primer, u Drustvu ,Prijatelj prirode" u Zagrebu postojale su sekciie: planinarska, izvidaCka, smuCarska, muziCka, prosvetna, omladinska, decja, fotografska i sahovska: U odborima tih sekcija aktivno je radilo vise zena, a naroCito u odboru decje sekcije. Pro.l svetna sekcija organizovala je predavanja o aktuelnim pitanjima, citalacke grupe i izdavala zidne novine. · Masovni oblici rada Drustva ,Prijatelj prirode" bili su izleti; na koje je organizovano izlazilo i po 500 izletnika. Takav jedan izlet 1ss ARP, MF 72/294 (44--45; 72/293/189/; MF 72/292 (307-303); Dokument >0 otpuStanju IS. posla Tatj_ane ~oLi.C nalazi .se u Pedagc>Skom muze}lt u .Boogradu. . 15a u Fondu Crvene rpomoC.i u~itelj.a-~komrunista, napredni uCitelji i uCi.telJice 1&U davali po 20 dinara meseCno, a poi"ecl toga su .p.rimaH i dob-rovoljne pl'liloge. (MMJIOIII J.aHKOBHh, «Pond l{paeue no.M.ohu 'lianpeduux y'!LuTe.lba. llpocaeTnu npez.~ted, 17-18, 27. anpttJt 1959, 3. 383 �bio je 1936. godine u ~?d:r:ozju Z<:greba~ke. g?re na .~oje~ je. bilo oko 300 izletnika. PartlJa Je ove IZlete konstlla za SirenJe utlcaJa medu radnicima i drugim naprednim gradanima i na taj naCin jacala jedinstveni narodni front protiv fasizma, koji se tada stvarao. U okviru Drustva ,Prijatelj prirode" u Zagrebu su oddavane kulturno-politicke priredbe, zatim su organizovane ilegalne akcije, kao na primer prikupljanje priloga za Crvenu pomoc, rasturanje letaka i partijske stampe, prenosenje ilegalne literature i pisama u unutrasnjost i sl. U svim oblicima rada ovog drustva bile su veoma aktivne zene. Drustvo ,Prijatelj prirode" u Zagrebu bilo je u stalnoj vezi sa podruznicama drustava u Sarajevu, Mariboru, Celju, Trbovlju, Ljubljani, Karlovcu, Hrastniku, Osijeku, Slavonskom Brodu, Nasicama, Slavonskoj Pozegi i Koprivnici. Centralno rukovodstvo Drustva hila je u Zagrebu, a zatim u Sarajevu. 157 • Organizacija Drustva ,Prijatelj prirode" postojala je i u drugim zemljama. U julu 1936. godine odrzan je Internacionalni kongres drustava ,Prijatelj prirode" u Brnu, u Cehoslovackoj, ,na koji je trebalo da ide i delegacija iz nase zemlje, ali je od policije bila spreCena" .158 Zbog velike aktivnosti ovih drustava i delovanja komunista u njima, policija je zabranila njihov rad obrazlozenjem da su ,prekoracila krug delovanja prema njihovim pravilima, odobrenim po Zakonu o udruZenjima, zborovima i dogovorima'' .159 Posta je rad drustava bio zabranjen, Partija je pristupila osnivanju zadruga kroz koje bi vrSila odredeni politicki uticaj i cija bi sadrzina rada bila ista kao i prethodnih drustava. Taka je 1936. godine fonnirana u Zagrebu Radnicka planinarska zadruga - Raplaza; zatim ,Izletnicki dom" i Kulturno-pripomo'l!na zadruga ,Omladinska sloga". U Ljubljani je takode osnovana zadruga ,Slovenska zemlja". u ove zadruge uclanjivali su se clanovi zabranjenih radnickih turistickih druiitava ,Prijatelj prirode"-'6° Kako te zadruge nisu raspolagale gotovo nikakvom imovinom, a u njih je bio uclanjen veliki broj gradana, one su postale policiji sumnjive kao orgariizacije kojima nije zadatak zadruzno pos!ovanje, vee politicki rad. Ministarstvo unutrasnjih poslova je stavilo policiji u zadatak da ove zadruge drzi pod posebnom i strogom prismotrom i da o njihovom radu dostavlja izvestaje. 161 157 AIHRPH, SjeCanje Betike Houre-Mrak, Ivanke Masnec, Anke Matil! i Tatjane MariniC, lVIG 43/6-24. Zene Hrvatske u radniCkom pokretu . .. , 312. Isto. WJ AIHRPH, SjeCanje Betike Houre-Mrak, Ivanke Masnec, Anke MatiC i Tat.iane Marin:iC, MG 43/6-24; Zene Hrvatske u radniCkom pokretu. ... , 228, 3!2, 313. t&t Kraljevska banska uprava savske banovine, ja·nuar 1937, dootavlia prepis Ministarstva unutraSnjih poslova rSVim -sreskim naCelstv·ima, svim predstojni.cima policije, sv.im komesar.:ima pog<l'ani<Cne policiie i Komandi saV'Skog Za.ndarmerijskog puka Zagreb, u kojem se govori o delovanju i zabranl dru..: Stava ,Prijat-elj prirrode" i novoj taktici kornunista u osniv.a'Il]U zadruga sudski regi,strovanih. U dop5w se. pored ostalog, od navedenih organa traZ.i <ia pri:kupe i dostave sledeCe podatke: 1) da li su oonovane u toku ove godine ova,kve zadruge koje vode leviCarski elementi; t5s t~9 384 ,SELJACKO KOLO" Krajem 1937. godine Samostalna demokratska stranka osnovala je organizaciju ,Seljacko kola" za kulturno i ekonomsko unapredenje sela. Organizacija je imala zensku i omladinsku sekciju. I u ovu kao i u druge legalne organizacije uS!i su komunisti i preko nje ostvarivali uticaj Partije na selu. Zenskom sekcijom je rukovodila Ivanka Muacevic, a za rad u ovoj organizaciji je bilo zaduzeno vise zena komunista, pretezno studentkinja. Zenska sekcija je imala zadatak da radi pre svega sa zenama na selu i plan svoga rada je podesavala prema prilikama koje vladaju u doticnom kraju. Na sastancima sekcije se raspravljalo o metodu rada sa zenama na selu i 0 tome sto bi se moglo uciniti na unapredenju sela. Clanice zenske sekcije ,Seljackog kola" odlazile su na selo i odrzavale prosvetna predavanja zenama. Postojala je posebna grupa predavaca koja je radi!a u okviru ave organizacije. Oni su propagirali higijenu, unapredenje domaCinstva i poljoprivrede i odrzavali predavanja o politickim dogadajima i problemima. Najvii<e ogranaka ,Seljackog kola" bilo je u Kordunu, ~aniji, Lici i Bosanskoj krajini. U selima u kojima su postojali ogranc1 ,Seljackog kola" doslo je pre do stvaranja partijskih organizacija, jer su u njima komunisti organizovano vrsili odredeni uticaj. . U leta 1939. i 1940. godine organizovana su logorovanja studenata u okviru ,Seljackog kola", koja su takode koriscena za politicki rad na selu, za formiranja ogranaka ,Seljackog kola" i za okupljanje naprednijih seljaka u ovu organizaciju. U mnogim selima bile su osnovane zenske sekcije pri ,Seljackom kolu" u koje su se okupljale mlade zene i devojke. Najuspesniji rad ove organizacije bio je 1938. i 1939. godine, a pocetkom 1940. godine rukovodstvo Samostalne demokratske stranke rasputilo je Zensku i Omladinsku sekciju ,Seljackog kola".'•2 , SELJACKO BRATSTVO"' i ,SELJACKA SAMOPOMOC" U CRNOJ GORI Zadruzne organizacije bile su pogodan oblik za okupljanje masa i ostvarivanje politickog uticaja na selu. U svom radu Partija koristi postojece zadruge, kao legalne organizacije, i daje inicijativu za njihova formiranje. Pored zadruga osnivane su i razne kulturno-prosvetne organizacije, preko kojih je Partija takode veoma uspesno 2) taCan naziv zacWuge, izvadak i pravlla, 3) broj Clanova; 4) uprava zadruge; 5) koja lica zapravo vode zadrugu; 6) u Cernu se opaZa komun~stiCko delovanje u zadruzi d preko .zadruge". Ne .raspolaZemo sa vMe podataka o razvitku i delatnosti ovih zadruga. (Zene Hrvatske u radniCkom pokretu ... , 313.) 1a2 Zene Hrvatske u radniCkom pokretu ... , 382, 395; J aHa M JI 11 j aH H h 3aut.To je ocnoaaua Ee1tc1ea ce1Cv;uja ,CeJba'l£%OZ -x:o.!l.an, )K.eua Danae, 22, ltaj-jy'H.u 1939, 18; AIHRPH, SjeCanje Zage UmiCeviC, Srdana Brujil:a i Grujice Zarkovil:a, MG 37/8-14. 385 �ostvarivala politicki uticaj. U tim organizaCIJama aktivno SU UC€stvova]e i zene, ciju je delatnost moguce prikazati jedino u okviru ostvarenih rezultata rada pojedinih organizacija. Na inicijativu Pokrajinskog komiteta KPJ za Crnu Goru, Boku, Sandzak, Kosovo i Metohiju, 1937. godine osniva se u Crnoj Gori organizacija ,Seljacko bratstvo", koja je imala za cilj kulturno i ekonomsko podizanje sela. N a Cetinju je postojala centralna uprava ,Seljackog bratstva" koja je radila na osnivanju i objedinjavanju rada mesnih odbora i ogranaka ,Seljackog bratstva", koji su osnivani po selima. Do avgusta 1938. godine formirane su 82 organizacije ,Seljackog bratstva" sa viSe od 7 000 Clanova. U okviru ovih organizacija resavani su razni ekonomski problemi sela, kao na primer: popravljanje puteva, mostova, izgradnja skola i slicno. U njima se takode razvio intenzivan kulturno-prosvetni rad. Otvoren je veliki broj citaonica u koje su nabavljene knjige i listovi. Odrzano je vise priredaba na kojima su prikazivana dela nasih naprednih pisaca. Preko svojih clanova i simpatizera Partija je ostvarila uticaj na rad ove organizacije na selu i organizovala niz politickih zborova i predavanja. Zbog toga, avgusta 1938. godine, pocinju masovne zabrane rada ,Seljackog bratstva" .168 Posto je bib onemogucen razvitak organizacija ,Seljackog bratstva", organizovanje i dalji rad na selu se nastavlja kroz nove ·oblike, kroz razvitak zadrugarstva. Na inicijativu Pokrajinskog komiteta KPJ za Crnu Goru, pocetkom jeseni 1938. godine, osnovana je Seljacka nabavna zadruga ,Seljacka samopomoc" na Cetinju sa zadatkom da ekonomski i prosvetno unapreduje selo. Pored centrale na Cetinju, ona je imala 17 fi!ijala na teritoriji Crne Gore. U srezovima su postojala poverenistva zadruge u kojin'i!!" su komunisti imali odlucujucu i rukovodecu ulogu. Za nepunih osam meseci ,Seljacka samopomoc" je okupila oko 3 000 zadrugara, medu kojima je bilo i Zena. Pored ekonomskog, zadruga je imala i politicki znacaj. N a godisnjim skupstinama se, izmedu ostalog, opsirno govorilo o aktuelnim politickim problemima. Preko zadruge se dobijao propagandni materijal iz Beograda, · kao: razni proglasi, polulegalna literatura, koju je izdavao CK KPJ pod firmom Akcionog odbora Beogradskog univerziteta, partijska stampa i slicno. Taj materijal je, takode preko zadruge, rasturan po opstinama i selima. Ovu legalnu organizaciju komunisti su koristili za rad na selu i cesto su odlazili meitu seljake i vodili s njima razgovore o aktuelnim politickim dogadajima.•M 163 Sta je sa zabranorn ,SeljaCkog bratstva"?, Istorijski arhiv CK SK Crne Gore, tom I, knj. I, 468; H M K o C. Map T l1 H 0 B 11 h, Ce.lba'lt'ICO 6paT- CTBO, HcTopujc'ICU 3anucu, opraH McTopwjcKor ,n;pyUITEa Hapo,JJ;He Peny5JinKe IJ;pHe rope, D;eTJ.:tlbe, ro,JJ;:- II, KH>. IV, 1949, 37. 164 AIIT, br. 12199/VIII. la-58, SeCanje Jane MiliC; Ritd SeljaCke sli?nopomoCi, Istorijski arhiv CK SK Crne Gore, tom I, knj. I, 464, 465; Dim it r i j e V r b i c a, Rad zadruge ,SeljaCka samopomoC" na Cet~nju, Cetrdeset g_odina, Zbornik ·seCanja, k.nj. 3, 390; HHKO C .. MapTHHOBHh, n.d.; Jovan Boj oviC, n.d., 89. 386 IV glava UCESCE ZENA U BORBI PROTIV RATA I FASIZMA 1. Svetski kongres zena protiv rata i fa.Sizma u Parizu Posledice svetske ekonomske krize dovele su do zaostravanj a suprotnosti u svetu i do jacanja revolucionarnog pokreta radnih masa u pojedinim zemljama. Pobeda fasizma u Nemackoj 1933. go~ dine i njegovi agresivni planovi poceli su vee tih godina da ugroza" vaju svetski mir. U takvoj atmosferi dolazi do potrebe jacanja jedinstva radnicke klase i stvaranja narodnog fronta sa sirokom antifasistickom platformom. Antifasisiticke i antiratne akcije u svetu nasa Partija podr:lava i nastoji da u taj pokret ukljuci progresivne snage Jugoslavije. KPJ direktno ucestvuje u pripremama na svetski kongres zena protiv rata i fasizma i u tom pogledu CK postavlja sledece zadatke: ,1. U vezi sa odrzavanjem Internacionalnog kongresa radnih zena u Parizu, 28-30. juna1 o.g., prosiriti agitaciju medu proleterskim i ostalim radnim zenama za popularizaciju toga kongresa, koji ima za cilj aktivizaciju radnih zena za borbu protiv imperijalistickog rata. Nastojati sto vise legalizovati biranje i slanje zena delegata na taj kongres. 2. U antiratnu akciju Partije povodom 20-godisnjice svetskog imperijalistickog rata nastojati uvuci siroke mase radnica i radniCkih Zena". 2 . Centralni komitet KPJ daje uputstva mesnim komitetima KPJ u Ljubljani i Zagrebu u pogledu izbora delegata za kongres i insistira da to bude radnica koja ce se legalno birati na skupstini zena, a ako je to nemoguce. onda obavezno·da posalju neku studentkinju. Dalje se u uputstvima govori o vaznosti predstojeceg kongresa, koji ima za cilj da uvuce zene u borbu protiv fasizma, da ukaze na ratnu opasnost i da suzbije pripreme imperijalistickog rata. Zatim se napominje da u stampi treba pisati clanke 0 kongresu i na taj naCin popularisati ovu svetsku manifestaciju zena za· mir.' 1 Svetski kong.reS Zena proti·v reta i faSiz~ nije odrZan u j'linu, kako se .predvida1o, vee u avgustu 1934. 2 Upute CK za rad medu Zenama. - Sta i kako da \Se" radi, 3, 1934, 80. 8 ARP, fund KI, 1934/102, 106 i 150; fond CPJ 539, 3, 1389; Pro!eter, 4-5, ju! 1934, 10. · 387 �Tridesetih godina razvio se u pojedinim zemljama napredni zenski pokret, koji je vee 1934. godine bio u stanju da masovno okupi zene za borbu protiv rata i fasizma, kao i za opste poboljsanje polozaja zene u drustvu. Jedna grupa naprednih zena podnela je predlog da se povodom dvadesetogodisnjice pocetka prvog svetskog rata sazove svetski kongres zena na kojem bi se izrazila solidarnost svih zena u borbi protiv buduceg rata, cija je opasnost vee tada postala aktuelna. N apredne snage u svetu pozdravile su ovu ideju i taka je doslo do priprema kongresa zena protiv rata i fasizma, koji je odrzan od 4. do 7. avgusta 1934. godine u Parizu. N a Kongresu se okupilo oko 1 200 delegatkinja4 iz svih zemalja Evrope, Sjedinjenih Americkih Drzava, nekih zemalja Juzne Amerike, Azije i Australije. Medu njima je bilo zena svih zanimanja i profesija (radnice, domacice, intelektualke i seljanke) s razlicitim politickim i verskim ubedenjima. · Iz Jugoslavije su bile na Kongresu cetiri delegatkinje, i to Mira Panic (Jelena Nikolic) 5 u ime KPJ, Marija Vilfan u ime cetiri zenske organizacije u Sloveniji (Akademski obrazovanih zena, Drustva ,Zenski pokret", Opsteg zenskog saveza i Saveza radni&ih zena i devojaka), predstavnica radnickih zena koje zive u Parizu i jedna Dalmatinka. 6 Pred kongres su u pojedinim zemlj ama organizovani veliki mitinzi i zborovi zena na kojima su one zauzele odlucan stav protiv rata i fasizma. U San Francisku su izbile masovne demonstracije zena koje su trazile ad luckih radnika da uniste ratni materijal koji se salje iz Japana u Kinu.7 Prvog dana Kongresa birano je Predsednistvo u koje je usla i predstavnica nase delegacije Mira Panic. Glavna tema Kongresa bila je - kako s)1"teciti rat i boriti se protiv fasizma. Zene su izrazile spremnost da povedu borbu protiv 4 Od toga je Mlo 630 deleg.a.ta iz Fkancuske, 77 iz Velike Britanij·e, 48 iz Sarske oblasti, 47 iz Italije, 45 iz Holandije, 40 iz SAD, 34 iz Belgije, 28 jz Svajcarske, 28 iz Poljske, 25 iz Rumunije, 19 iz CehoslovaCke, 15 iz NemaCke, 12 iz Spanije, 10 iz Sovjetsk:og Saveza, 9 iz Austrije, 3 iz Bugarske, 3 .jz GrCke, 6 iz Mad,a.rske, 5 iz Danske, 5 iz Svedske, 4 iz Indonezije, 2 iz NorveSke, 4 iz JugosLav·ije i po 1 delegatkinja iz svake od sledeCih udaljenih zemalja: Argentine, Indoldne, Meklsika, Kube i Australije. Medu delegatkinjama je bUo 325 .radnica, dok su ostale bile intelektualke, seljan:k:e i. doma.Cice. ('tfeTaopo200utu1-bU-qa Caerc'lwz 'ICO.M.UTera xeua, EeKa. Oana.c, 16, cenTe.M.6ap-o?CTo6ap 1938, 20; KoJtyKztCT, god. I, 6, 7, 8, jyn, jy.11., aezycT 1934; Internationaler Frauenkongres gegen Krieg und Faschismus, ,Rundschau", iiber Politile, Wirtschaft und Arbeiterbewegung, 3. Jahrgang, Numer 42, Basel, 26. Juli 1934, 1721-1723; Nr. 44, 9. August 1934, 1841-1847; Ko.M..MyKucmu"lecKUit U'H.mepna'Z{uouan, 5, Moc1eaa, .M.aj 1937, 98-107; 4, anpuJZ. 1938, 51-56. 5 Mira ParriC je .pseudonim Jelene NikoliC. Alfred Bengman, rokovodHac tehnike Centra1nog komiteta K.PJ u BeCu, saop.Stio je Jel.._-eni NikoliC da ide na Medunarodni kong-res Zena, kao deiegat KPJ. Ona je prek-o njega dobila zadatak da sastavd referat i da ga u ime radnih Zena Jugos·lavije podnese Kongresu. Na dva dMla pred polazak, Bergman je Jeleni doneo pasoS auJStrijske grdanke Ce§kog porekla i novae za ·Ptttni .troSak. (ARP, f<md KI, 1934/178; SeCanje Jelene NikoliC, MG 2914.) ' ARP, fond KI, 1934/178; 1935/639; Secanje Jelene Ndkolic, MG 2n4; Proteter, 8-9, septembar-oktobar 1934; Delavec, 17, 15. decembar 1935. 7 Zene Hrvatske u radniCkom pokretu ... , 229. 388 novog rata i povecaju budnost protiv fasistickih vlada koje rat ~ri­ premaju. One su govorile o svim strahotama i. posl<:dicama. bu~uceg rata i pozvale su sve zene da se ujedine u borb1 protlv rata 1 fas1zma, da osnivaju svuda gde rade i Zive antiratne komitete koji ce rukovoditi ovom akcijom. U ime zena Jugoslavije na Kongresu je govorila Mira Panic, i to na nemackom jeziku. Ona je iznela nekoliko tipicnih primera o niskim nadnicama radnica u Jugoslaviji, o prevelikom izrabljivanju mladih radnica, o bednom polozaju porodica nezaposlenih radnika i seljaka i neurednom isplacivanju zasluzenih radnica. Zatim se osvrnula na posledice sestojanuarske diktature i ekonomske krize u Jugoslaviji, koje pogadaju radnicku klasu i osudila jugoslovensku vladu koja nije uspostavila diplomatske odnose sa SSSR-om. Na kraju je govorila o borbama radnica i radnickih zena protiv kapitalistickog izrabljivanja, o borbama studentkinja protiv fasizma i fasistickom teroru u zemlji. Ona se posebno samokriticki osvrnula na rad medu zenama u Jugoslaviji, isticuci da se nije dovoljno uradilo na masovnom okupljanju zena u borbi protiv rata i fasizma. Od narocitog je znacaja sto je predstavnica zena Jugoslavije istakla na ovako sirokom medunarodnom skupu sledece: ,Komunisticka partija Jugoslavije bila je i dosad na celu borbe protiv fasizma i rata, ona je postavila sebi za cilj, uprkos najzesceg fasistickog terora, da radne zene, radnike, seljake i potlacene nacije dovede do pobede nad kapitalizmom i vojnofa5isitickom diktaturom" .8 U Manifestu Svetskog kongresa zena za mir dat je sadrzaj rada i stavova ovog Kongresa o najaktuelnijirn problemirna i zadacima antifasistickih snaga u svetu. ,Svetski kongres poziva sve zene sveta koje prema sudbini covecanstva nisu ravnodusne da neodlozno stupe u borbu. On se obraca svima organizacijama koje su protiv rada i fasizma i zahteva od njih da se neodlozno uvrste u redove za nasu pravicnu stvar; za ekonomske, socijalne i kulturne interese zena, kako je to napisano u programu Kongresa; protiv nacionalizma, sovinizma i rasne mrznje koji hu5kaju jedan narod protiv drugoga i teraju u imperijalisticki rat; protiv militarizma, ratnog naoruzavanja, transporta ratnog materijala i protiv militarizovanja stanovnistva; . za razoruzanje, protiv svih ratnih budzeta, za davanJe za to odredenog novca u socijalne i kulturne svrhe; za podupiranje oslobodilacke borbe kolonijalnih naroda i naroda potlacenih nacija; . . . za odbranu prava kineskog naroda 1 za bezodvlacno prekldanJe borbe protiv Kine, a naroCito protiv Sovjetske Kine; za podupiranje politike mira Sovjetskog Saveza i za njegovu odbranu od ratnih provokacija; v a ARP, fond KI, 1934/178; Proleter, 8---9, septembar--oktobar 19·34, 6; Borba, list Tadlllika i oolja'ka iz Jugoslavije u Kanadi, 36, Toronlto, 13. septembar 1934, 4. 389 �'t"' za odbranu svih demokratskih prava radnog naroda u svim zemljama; za oslobodenje Ernsta Telmana i sviju antifasistickih boraca i protivnika rata u svim kapitalistickim zemljama; za punu ravnopravnost Zena; za oslobodenje skola od nacionalizma i sovinistickih huskanja" .• Kongres je doneo posebnu Rezoluciju kojom se osuduje fasi~ sticki teror i pozivaju radni !judi i zene citavog sveta da pojacaju akciju sakupljanja priloga preko Medunarodne organizacije Crvene pomoci za zatvorenike koji se nalaze u koncentracionim logorima; Zatim je usvojio Rezoluciju za oslobodenje Ernsta Telmana (Thalmann Ernest), predsednika KomunistiCke partije NemaCke i Clana Izvrsnog komiteta Komunisticke internacionale, koga su fasisti uhapsili. U Rezoluciji se kaze da je Svetski kongres ~ena sa ogorcenjem primio obavestenje o krvavom teroru u Hitlerovoj Nemackoj, a posebno o zlostavljanju Ernsta Telmana, antifasistickog voda, kojem fasisti pripremaju smrtnu presudu. Na kraju se pozivaju zene u borbu protiv fasistickog terora, za oslobodenje Telmana i ostalih antifasista. Kongres je takode usvojio Rezoluciju o zadacima i metodima borbe medunarodnog zenskog pokreta u pogledu pomoci ugnjetenim zenama u kolonij am a.'• Na Kongresu je data direktiva da se svuda, u svim zemljama i svim mestima u svetu, stvaraju komiteti zena protiv rata i fasizma. Tom prilikom izabran je Svetski komitet zena protiv rata i fasizma u koji je usia i nasa predstavnica Mira Panic. 11 Za vreme Kongresa u Parizu je odrzana Konferencija zena balkanskih zemalja na kojoj su bila po dva delegata iz Jugoslavije, Bugarske, Rumunije i Grcke. Predstavnice ovih delegacija govorile su o polozaju zena u svojoj zemlji. Konstatovano je da j e polozaj radnih zena u balkanskim zemljama veoma tezak i da su one vise obespravljene nego.u drugim evropskim ddavama. Tezak ekonomski i politicki polozaj · zena u ovim zemljama zahtevao je od njih da se jos vise ujedine i odlucno bore za poboljsanje svoga polozaja. Na Konferenciji je ukazano na potrebu stvaranja jedinstvenog fronta i na potrehu solidarnosti radnih zena i radnih masa svih halkanskih drzava protiv fa8izma i pripremanja imperijalistickog rata na Balkanu. Konferencija se izjasnila protiv nacionalnog ugnjetac vanja koje vrsi hurzoazija u zemljama Balkana. Na kraju je odluceno da se pripremi i organizuje druga konferencija radnih zena balkanskih ddava protiv rata i fa8izma i da se oddi u prolece 1935. godine. Na tu konferenciju bi trebalo da dodu delegati svih organiARP, fond Corpora delicti 20617/1091;·Radne Zene ':Protiv r:ata i fa.Sizma, 12-20; WeLtkong;res der F1rauen gegen Kl1ieg und Faschismus Rundschau" fiber Politik, Wirtschaft und A,I'Ibeite!'1bewegung, Nr 44 Ba~el' 9. August 1934, 1797. , , 9 10 Intemationaler Frauenkongres gegen Krieg und Faschdsmus ,.RUilldschau" tiber Porlitik, W.irtschaft und Arbeitertbewegung, Nr 45 Basel 16. August 1934, 1877, 1895-1897. , , 11 ARP, fond KI, 1934/178; Proleter, 8-9, septembar-oktobar 1934, 6; 7. 390 ~~ zaciJ a zena, predstavnice svih fahrickih radnica, domacica, kao i drugih profesija.12 U isto vreme, 5. avgusta 1934. godine, u Parizu je odrzana Internacionalna konferencija Crvene pomoci, kojoj je prisustvovalo 15 delegata iz raznih zemalja, i to vecinom zena. Nasa delegatkinja je odrzala du2i govor o teroru koji se sprovodi nad radnickom klasom i Komunistickom partijom u Jugoslaviji. Ona je rekla da s velikim teskocama rade nase organizacije Crvene pomoci. Tako, na primer, ako se posumnj a da j e neka porodica poli tickog kaznj enika primila potporu od CP, Clanovi te porodice su hapseni i mesecima drzani u zatvoru. Zatim je naglasila da je upravo pod uslovima ovakvog terora neophodna organizacija Crvene pomoci, koja se kod nas razvija i organizaciono ucvrscuje, da hi mogla odgovoriti svojim zadacima. Ona je opisala tezak zivot politickih kaznjenika i njihovu horbu u Mitrovackoj kaznioni. 13 U nasoj zemlji u to vreme nije postojao masovni antifasisticki i protivratni pokret zena. Posledice diktature jos su se osecale u nasoj Partiji i ona nije uspela da okupi siroki krug zena u borhi protiv rata i fasizma. Postojece zenske organizacije tek su pocele da resavaju osnovna pitanja u pogledu ravnopravnosti i polozaja zene kod nas. Posle Svetskog kongresa, u Zagrehu i Ljuhljani su formirani komiteti zena protiv rata i fasizma, koji su poce]i da organizuju zhorove zena, posvecenih ovom prohlemu. U Zagrehu je taj komitet preko clanova SKOJ-a i simpatizera u zenskom pokretu odrzao niz javnih predavanja sa vrlo uspelim diskusijama protiv rata i fasizma. N a te skupove su dolazile radnice i intelektualke u vecem hroju, tako da ih je ponekad hilo vise od 200. Gradanske novine Jutarnji list ohjavile su pocetkom maja 1935, duzi Clanak o horhi zena protiv rata i fasizma, koje sprovode odluke pariskog Kongresa zena. Komisija za rad medu zenama pri CK KPJ u svom izvestaju od 15. juna 1935. godine naglasava da akciju protiv rata i fasizma treha preneti na siroke mase, da to postane narodni pokret. Ona j e dala uputstva da se na javnom predavanju zenskog pokreta govori protiv rata i fasizma, koji hi rukovodio ovom akcijom. Taj odhor treba da pozove sve radnicke, studentske, kao i kulturne i sportske grac!anske organizacije na saradnju. Zenski protivfasisiticki i protivratni pokret treba koordinirati sa opstenarodnim antiratnim i antifasistiCkim pokretom - napominje se u datim uputstvima. 14 Akcij'e naprednog zenskog pokreta vodene su na liniji horhe za ~ir, a protiv rata i fasizma. Razni skupovi zena, u cijem su organizovanju komunisti imali i najmanji uticaj, korisceni su za upozo12_ Nema .podataka o odrZavanju ove ·konfe.rencije. ARP, fond Sud za zaSUtu -drZave, hr..35/1935; Coowora delidti 20617/1091, Radne Zene protiv rata i faSiz.ma, 10-12. 13 Internationale Rote Hilfe, ,Rundschau", Nr. 45, Basel, 16. August 1934, 18.86, -1887; Prole.ter, 8-9, septembar-oktoba:r 1934; Zene Hrvatske u radniCkom pokretu . ; . , 231. 14 Ko-misij.a za r.ad medu Z-enama 'PTi CK KPJ imala je u ,pla.nu da odrZi le~alnu --konf-erencijru :lena protiv rata .i faSizma, ali 1o nije US>pela. ARP; fond KI, 1935/324. 391 �ravanje zena na opasnost od faliizma i n,jihovo pripremanje i ukljucivanje u siroki antifasisticki front. Iako Partija nije posvecivala dovoljno paznje radu sa zenama, 15 one su se ukljuCivale i aktivno ucestvovale u svim opstim zborovima, akcijama i demonstracijama koje je Partija organizovala protiv rata i fasizma. Zene su uzele vidnog ucesca na politickom mitingu u Celju, jula 1935. godine, na zboru u Kragujevcu, avgusta 1935, i na antirezimskim i antifasistickim zborovima i manifestacijama u Crnoj Gori. Na zboru na Belvederu kod Cetinja, koji je organizovao Pokrajinski komitet KPJ za Crnu Goru 26. juna 1936. godine, ucestvovalo je vise od 200 zena. Zbor je organizovan u znaku protesta protiv hapsenja crnogorskih komunista, kojih je vee u aprilu 1936. godine bilo aka 250 u zatvorima, a medu njima - aka 20 zena. Demonstranti su ostro osudili njihova mucenje u zatvorima Dubrovnika i Sarajeva i energicno zahtevali da se oni puste na slobodu iii izvedu pred sud. Zbor je imao cisto politicki karakter, sto se vidi i po ispisanim parolama koje su nosili ucesnici zbora: ,Crnogorski narodni front slobode", ,Dolje rat", ,Dolje fasizam", ,Trazimo uspostavljanje odnosa sa SSSR", ,Slobodu uhapsenim borcima!", ,Zivio savez radnika i seljaka!", ,TraZimo ravnopravnost Crne Gore!" itd. Zandarmerija je pucala na demonstrante i ubila 6, a ranila 25 ucesnika ovog zbora. N ekoliko zena se istaklo hrabroscu pri!ikom iznosenja mrtvih i ranjenih ali su zbog toga kasnije bile uhapsene. 16 2. Znacaj Sedmog kongresa Kominterne za !iire u.kljuCivanje iiena u. antija!iisticki polcret I·~· Pre odrzavanja Sedmog kongresa Kominterne, 9. i 10. juna 1935. godine, odrzan je Plenum CK KPJ u Splitu (Splitki plenum). u referatu Blagoja Parovica ,0 Frontu narodne slobode" i Rezoluciji Plenuma istaknuto je, izmedu ostalog, sledece: ,Stvaranje i jacanje protufasisticke narodne fronte je d1mas glavni put kojim radnicka klasa, seljastvo i potlaceni narodi mogu doci do pobede".17 Na Plenumu nije posebno govoreno o radu Partije medu zenama i oblicima njihovog ukljucivanja u radnicki i siri antifasisiticki pokret, ali je u Rezoluciji postavljeno kao zadatak da se ukijuci ,dovoljan broj komunista u sve organizacije, drustva i pokrete koji se mogu uputiti u pravcu borbe protiv fasisitickog nazadnjastva". 15 U viSe .partijiSlcih d-Qlkumenata iz 1935. .godine konstatuje se da je nedovoljan rad Pa.rtije medu Zenama i da Zene treba angaZovati u borbi protiv rata i faSizma. - ARP, toilld Kl, 1935/324, 1935/516, 1935/518, 1935/592. 16 AliT, br. 7253/IV 5-l (1936); ,StojadinoviCeva strahovlada u Crnoj Gori", Prolete'l', 4-5, jul-a.vgust 1936, 2; BlaZo JovanoviC Demonstracije na Belvederu, Cetrdeset godina, Zbornik seCan.ja, knj. 3, Beograd, 1960, 418--425; JI J1 .Il n j a JoB a HoB M h, JK.ene y peaoJl.y~uonapnu.M. a1<:'4Uja..M ad 1936. do 1939. u CTaapa1be ;:nceuc1eoz noKpeTa, JKe1-te L{pne Tope y peBoJ!.y~uo­ uapuo..v. nmzpeTy 1919-1945 ... , 21; 3eTc-x:u z.rtacnu'K, UeTMae, 53, 1. jyJ!. 1936. 17 Pe3oJl.y~uja II.ae'H.Y.Ma ~K KITJ, jyua 1935, Mcxopujcx:u apxua Ko.M.ynucxu-ttx:e napTuje JyzocJJ..aauje, TOM II, Beorpap;, 1949, 358; ARP, fon-d KI, 1935/316-1 i 1a. 392 -)- Na Sedmom kongresu Kominterne, koji je zasedao u Moskvi od 25. jula do 20. avgusta 1935. godine, ucestvovala je i delegacija KPJ. U referatu Georgi Dimitrova ,Ofanziva fasizma i zadace Komunisticke internacionale u borbi za jedinstvo radnicke klase protiv fasizma" poklonjena je paznja zenama i u posebnom odeljku Jedinstveni front i zene, u kojem se, pored ostalog, kaze: ,Komunisti, i pre svega nase komunistkinje, treba da pamte da ne maze biti uspesne borbe protiv fasizma i protiv rata bez uvlacenja u nju sirokih zenskih masa. A to neces postici samo agitacijom. Mi treba da nademo mogucnosti, uzimajuci u obzir svaku konkretnu situaciju, da mobilisemo mase radnih zena oko njihovih nasusnih interesa i zahteva, u borbi za zahteve protiv skupoce, za povecanje nadnice na osnovu jednake plate za jednak rad, protiv masovnih otpuiitanja s posla, protiv svake pojave nejednakopravnog polozaja zene i protiv faliistickog porobljavanja. Nastojeci da uvucemo radne zene u revolucionarni pokret, mi se ne smemo bojati da u tom cilju stvaramo pojedine zenske organizacije gde je to potrebno ... Treba potraziti najprostije, najgipkije forme u cilju stvaranja kontakta i zajednicke borbe revoluclonarnih socijaldemokratskih i progresivnih antiratnih i antifasisitickih organizacija zena. Mi treba da postignemo po svaku cenu, da se radnice i radne zene bore rame uz rame sa svojom klasnom bracom u redovima jedinstvenog fronta radnicke klase i antifasisitickog narodnog: fronta" .18 Stavovi u referatu G. Dimitrova a znacaju masovnog ucesca zena u borbi protiv fasizma i rata uneseni su i u Rezoluciju Sedmog kongresa Kominterne u kojoj je posebno naglasena nuznost ,da se milionske mase radnih zena, a prije svega radnica i radnih seljanki, nezavisno ad njihovih stranackih gledista i njihovog religioznog uverenja, obuhvati u jedinstvenoj masovnoj fronti". 19 Ovako siroka platforma, odredeni i jasni stavovi Sedmog kongresa Kominterne bili su istovremeno i smernice za svestraniji rad medu zenama i ukljucivanje komunista u zenske organizacije ll nasoj zemlji. Kongres je podstakao partijske organizacije da se pravilnije odnose prema zenama, kao znacajnom faktoru u revolucionarnoj i antifasistickoj borbi. Sekretarijat Kominterne, decembra 1935. godine, u direktivnom pismu Politbirou CK KPJ, pored ostalog, pise da je od strane zenskih organizacija povedena kampanja za zensko pravo glasa i protiv rata i da tu kampanju ,treba iskoristiti za organizovanje sirokih proturatnih komiteta, kako u centrima, tako i u Citavoj zemlji na bazi Narodnog fronta".2° Legalne akcije zena za mir organizovala je kod nas Liga zena za mir i slobodu, koja je pocela s radom 1931. godine, a siru delatnost razvila je tek od polovine 1936. godine. U ovoj legalnoj organizaciji r. 18 ,n; M: M Jtl T p 0 B, OcjJaU3UBa if>amU3.M.a u 3adahe Ko.M.y1-l.UCTU'lt1Ce unTepH.a~uona.ne, ped;JepaT Ha Ce,n;MOM KOHrpecy KOMMHTepHe, Bf16JU:tOT€Ka J1PII,. Beorpa,n;, 52 M 53. ts Rezolucija .po referatu druga Dimitrova prihvaCena 20. aVIgusta 19-35_ .godi-ne, Bliblioteka JRP, Beograd, 20. " ARP, fond Kl, 1935/592. 393 �zena radilo je nekoliko zena komunista t simpatizera Partije, preko kojih je KP sprovodila sve akcije na liniji borbe za mir - protiv rata i fasizma. Liga zena za mir hila je usko povezana s Omladinskom ·sekcijom zenskog pokreta u Beogradu i zajedno s njom je okupljala ·siri krug zena u akciji za suzbijanje ratnih opasnosti i sirenje miroljubivih ideja u narodu. Ona je saradivala sa Internacionalnom ligom :Zena za mir i slobodu i drugim medunarodnim udrul';enjima koja su radila na obezbedenju svetskog mira. Jugoslovenska liga zena za mir i slobodu organizovala je 1936. godine jedno pismeno glasanje za razoruzanje i mir i dobila je za to vise od 600 hiljada potpisa. Ona je organizovala proslave Dana mira, koji se proslavljao 11. novembra svake godine kao uspomena na dan primirja 1918. godine. Toga dana, kao i prilikom drugih prigodnih <iatuma, posvecenih miru posle prvog svetskog rata, organizovana .su razna predavanja, akademije i druge manifestacije zena."' Dan mira svecano je proslavljen u vise mesta u Srbiji i Vojvodini 1936. godine. Liga zena za mir i slobodu organizovala je 11. novembra na Kolarcevom narodnom univerzitetu u Beogradu svecanu akademiju koja je bila dobra posecena, narocito od omladine. Na akademiji je govorila predstavnica zenskog pokreta 0 ulozi zena u borbi za mir, isticuci da nema ideje koja bi mogla opravdati buduci rat. Zatim je predstavnik ratnih vojnih invalida evocirao uspomene na prvi svetski rat. U ime Izvrsnog komiteta Internacionalne lige zena za mir i slobodu akademiju je pozdravila Gertruda Ber {Gertrude Beer). Ona je, pored ostalog, rekla da mir moze biti uspostav1jen samo onda ako svi narodi i svi ljudi, bez razlike na pol, uzivaju politicke, ekonomske i socijalne slobode. Za pripremu i obezbedenje mira potrebno je ukloniti uzroke rata. ,Ako bi se stavile na raspo1ozenje narodima ogromne sume novca za pri~emanje mira, kao sto ratna industrija trosi za pripremanje rata, mir bi u svetu bio obezbeden." 22 Istog dana organizacija zenskog pokreta organizovala je miting zena u Kragujevcu, na kojem su ucestvovale skole, organizacija Crvenog krsta i veliki broj gradana. Bosa Elordevic, predsednica Drustva ,Zenski pokret", govorila fe o ulozi i mestu zena u borbi za mir. Posle toga policija je saslusala Bosu i jos dve aktivistkinje ovog pokreta koje su radile na pripremi zbora. 23 Liga zena za mir i slobodu izvrsila je solidne pripreme za proslavu Dana mira 11. novembra 1937. godine. Ona je uputila poziv zenama da u ·sto vecem broju ucestvuju u toj proslavi, da manifestuju svoju cvrstinu i nepokolebivu volju za trajni i istinski mir. Konferenciju za mir odrzala je Liga zena za mir i slobodu 14. novembra 1937. na Kolarcevom univerzitetu u Beogradu. Na Ronferenciji je govorila predsednica Lige zena za mir isticuci da ce se mir sacuvati samo u borbi za gradanske slobode, za demokratiju L za organizovanje svih miroljubivih snaga. Predstavnica Jugoslovenskog zenskog saveza je, pored ostalog, rekla: ,Zene su oduvek 21 22 JKe'H.a danae, 1, o?CTo6ap 1936, 6. Isto, 2, ~ecembaT 1936, 3; Glas mira, mir.avni .glasnik hrvatske omla- dine, Split, 8, 12. decembaT 1936, 4. 23 IA Beo·g.rada, hr. 2848-MG-XL-409 - SeCanje Bose DordeviC. ,. najodanije privrzene miru. Posta nisu bile obavezne da neposredn<> ucestvuju u ratovima, one su svoju aktivnost ispoljavale u svima. humanim akcijama, a delu mira posvetile najvecu paznju. One su postale pokretaci i osnivaci najveceg broja medunarodnih i narodnih organizacija za propagandu i rad na polju mira". Konferenciju. su pozdravili predstavnici naroda Cehoslovacke i Bugarske naglasavajuCi da njihovi narodi, kao i svi narodi sveta, neCe rat. 24 Iduce godine zenski pokret u Somboru organizovao je svecanu proslavu Dana mira 11. novembra. N a proslavi su ucestvovale predstavnice svih zenskih udruzenja. Pored izlaganja rukovodilaca zenskog pokreta, u programu su ucestvovale ucenice gimnazije i Trgovacke akademije. 25 Kod nas se 1936. godine pocelo raditi na okupljanju zena u siroki antifasisiticki front na liniji borbe za mir preko . Lige zena za mir i slobodu i organizacija zenskog pokreta. Zahvaljuci anga-· zovanju omladinskih sekcija zenskog pokreta u tom su postignuti odredeni uspesi, premda se zene masovno nisu uspele okupiti u ovoj najpopularnijoj i zenama najpristupacnijoj akciji. To je, svakako, zbog toga sto u KPJ i u postoje{:im naprednim zenskim orga-· nizacijama nije bio veliki broj zena, te prema tome ni njihova delatnost nije mogla da poprimi onu sirinu za kojom se osecala potreba u ovim godinama. Internacionalna liga zena za mir i slobodu26 odrzala je svoj' Kongres u Luhacevicama u Cehoslovackoj od 24. do 31. jula 1937. godine. U radu Kongresa ucestvovale su delegacije zena iz 20 zemalja, medu kojima i nasa delegacija sa tri aktivistkinje ove orga-· nizacije. Raspravljalo se o svim aktuelnim politickim i socijalnimc pitanjima. Svi diskutanti izrazavali su strah od fasisitickog napada. i spremnost da se suorotstave naletu fasizma. Zatim se mnogo go-· vorilo o polozaju kolonijalnih zemalja. Kongres je uputio Rezoluciju Drustvu naroda povodom porobljavanja Etiopije. Zatim je upucen protestni telegram japanskoj; vladi sa zahtevom da prestane sa bombardovanjem Kine i telegram Drustvu naroda sa zahtevom da hitno zastiti kinesko stanovnistvo. Posta je broj izbeglica iz fasistickih zemalja stalno rastao,. Liga je uputila apel svim vladama da obrazuju Komitet za zastitu. politickih izbeglica i da ih legalno zaoosljavaju, kako bi se mogli izdrzavati. Na kraju je uoucena Rezolucija Drustvu naroda o po-· vlaceniu stranih truoa iz Spanije i ape! svim- vladama za amnestijuc politickih osudenika. 27 24 ARP, fond Alijanse Zenskih pokreta, br. 128-1938. 28 Internacionalna llga Z·ena za mir i slobodu osnovana je za vreme· prvog svetskog rata; ona je u .pojedinim zemljarna orgoo:izovala svoje sekcije~. ta:ko da je i Jugoslovenska Ega Zena za miT i slobodu bHa sek.cija ove medu-· narodne organizacije 'Sa sedEitem u 2enevi 27 394 EeHa Oauac, 8, uoae.M6ap 1937, 11; 6p. 9, janyap 1938, 10. 25 JKeua danae, 8, 'H.OBe.M6ap 1937, 17. 395. �3. Svetski kongres i!ena u Marse!ju Sredinom maja 1938. odr2an je Svetski kongres zena u Marselju na kojem je bilo prisutno 700 delegatkinja iz 20 zemalja prvenstveno iz Evrope. Predstavnice Jugoslavije nisu bile na Kongresu, ali je veliki broj zenskih organizacija iz zemlje uputio pozdravne telegrame ovom medunarodnom skupu. 2• Glavna tema Kongresa bila je pitanje mira u svetu, koji je vee tada bio ozbiljno ugrozen, i mobilizacije svih naprednih snaga u borbi protiv rata i fasizma. Predsednica Svetskog komiteta zena Gabrijela Disen govorila je o politickoj solidarnosti medu narodima i opasnosti izolacionisticke politike pojedinih zemalja. Zatim su delegatkinje govorile o ekonomskom stanju u svetu i utieaju krize koja poostrava teskoce u medunarodnim odnosima;· o posledicama rata u Spaniji; o pravoj demokratiji u kojoj nema rasne razlike i superiornosti polova; 0 pravima i duznostima zena u javnom zivotu ltd. Predstavnice katolickih i protestantskih zena su govorile o religiji kao osnovnoj snazi u sluzbi mira. Kongres je doneo veliki broj rezolucija koje se odnose na Spaniju, Kinu, Cehos!ovacku, prava zena, duhovne snage u sluzbi mira, zastitu dece, zastitu izb~glica, vaspitanje itd. U glavnoj Rezoluciji se navodi da su se u vrlo ozbiljnom trenutku sastale u Marselju zene svih narodnosti, rasa, socijalnih sredina, raznih politickih i religioznih ubedenja, da bi se dogovorile da zajednicki stave svoje snage u sluzbu mira, slobode i demokratije. Zatim se konstatuje da ratovi izbijaju sve vise i da napadac postaje sve agresivniji sto mu se vise uzmice. Zene su uverene da bi se rat mogao spreciti ako bi se energicno i istrajno bol'ile za mir. One su uverene u konacnu pobedu snaga pravde, napretka i mira - kaze se, pored ostalog, u Rezoluciji. S Kongresa se upucuje ,zarki ape! zenama svih zemalja, moleci ih da im se prikljuce da bi se spasao mir i sloboda, dok je joS vreme". 29 Iako je ovaj Kongres postavio pitanje mira u svetu, kao i Kongres zena protiv rata i fasizma, koji je odrzan avgusta 1934. godine u Parizu, on ni izdaleka nije bio onakva smotra i manifestacija zena u borbi za mir, niti je imao onakvog odraza kod radnih zena u svetu koje su bile spremne da se bore za mir, ravnopravnost i demokratiju u svetu. Povodom cetvorogodisnjice osnivanja i rada Svetskog komiteta zena, casopis Zena, organ Svetskog komiteta, koji je izlazio u Parizu, objavio je Clanak u kojem se govori o uspesima Kongresa zena protiv rata i fasizma i rezultatima koji su postignuti za protekle cetiri godine od njegovog oddavanja. U clanku se navodi da u svetu postoji veliki broj komiteta zena protiv rata i fasizma, da su 28 Cesto se ovaj Kongres u izvorima nalazi pod nazivom. In termaci-onalna mirovna konferencija Zena.- Telegrame Kong.resa uputili su: Sekcija .Zensko-g saveza Jugoslavije iz dravske banovine, Zenski savez iz Beograda, Liga Zena za mir i slobodu, DruStvo ,2en9ki pokret", UdruZenje univerzitetski ohrazovanih Zena ~sekcij,a Zagreb), Hrvatsk:e napredne studentkirnje itd. (/Ke'H.a Oa.nac, 15, jyJ! 1938, 12.) 2 9 JKexa Oauac, 15, jy.a 1938, 12 i 13. 396 oni organizovali mnogobrojne akcije zena u borbi za mir i da su okupili 10 miliona clanica u antiratni i antifasisiticki pokret. Posto je opasnost od rata postajala sve veca, Svetski komitet zena ponovo upozorava sve zene na tu cinjenicu i poziva ih da 10, 11, 12. i 13. novembra ucestvuju u proslavama Dana uspomena koji treba da se organizuje povodom dvadesetogodisnjice primirja. ,Ti dani bice simbol volje za mirom svih zena sveta, sjedinjenih u jednom istom idealu, u odbrani njihovog ognjista, u zastiti njihove dece!". 30 Proslave Dana mira bile su organizovane tih godina kod nas premda ne tako masovno. 4. ucesce i!ena u akcijama za pomoc spans kim borcima U borbi protiv fasisticke intervencije za vreme gradanskog rata u Spaniji vidnog ucesca uzele su i zene. One su pomagale u otpremanju dobrovoljaca u spansku republikansku vojsku, a narocito U akcijama za pomoc spanskim borcima i za povratak JUgOslovenskih dobrovoljaca u domovinu posle pobede fasizma u Spaniji. Preko napredne zenske stampe, zidnih i usmenih novina, letaka, raznih satanaka i konferencija, zene su saznavale istinu o dogadajima u Spaniji, o fasisitickim zloCinima, o stradanju spanske dece i 0 podvizima spanskih milicionarki. U spanskoj republikanskoj vojsci bilo je vise od 1 600 dobrovoljaca iz Jugoslavije, koji su dosli u Spaniju iz zemlje m. _iz in~­ stranstva a medu njima je bilo i 13 zena, i to: Ana-ManJa Bas, dr Adela' Bohunjicki," Lujza Pihler (Zorka Demic), dr Nada Dimitrijevic-Neskovic, Olga Dragic-Belovic, Elizabeta Gavric, Marija Glavas, Marija Habulin, Lea Kraus, Tereza Kucerak, Kornelija Sende-Popovic Ana Seles-Brozovic, dr Dobrila Mezic-Siljak. 31 One su kao lekari m'edicinske sestre i borci predstavljale zene Jugoslavije, ucestvuj~ci neposredno u borbi z': odbranu. republik~nske. Spanij~. RadeCi u bolnicama, one su pruzale pomoc stanovmstvu 1 1zbeglicama ostvarivale kontakt sa spanskim zenama, pomagale im u zbrinjav.:Uju i lecenju dece. Organizovale su i tecajeve za mlade ~olni­ carke i saradivale u razvijanju kulturno-prosvetnog rada. NJ!hovu pomoc cesto je trazilo i veoma cenilo stanovnistvo, jer je u Spaniji bilo malo Iekara. 32 Centralni komitet KPJ dao je 1937. godine uputstva za stvaranje komiteta solidarnosti sa spanskim narodom, u kojima se isticu sledeci zadaci: ao Ovim Nankom SvetS'ki -k,omitet Zena poziva :!ene na ·novembacrsrki kongres u Pari2ill i obave.Stava da Ce 10, 11, 12. i 13. novembra biti odrZana proslava .,Dana uspomena", povodom 20-godi~njice pr:imirj·a, a 13. -i 14. ?oven;bra III naoiona·lni francuSiki kongres . .lKe'H.a Danae u une Svetskog kom1teta zena poo:iva naSe Zene, koje su u mogu6nosti da uCestvuju u ovim .grandioznim manifestacijama za mir. (.lKeua danae, 16. cenTe.M6ap-oxTo6ap 1938, 20.) 31 ARP, fond Spanija, X-1-b/1, X, 1b/2, X, 16/3. Udruzenje spanskih boraca, spisak bivSih jug'Oslovensk.ih dobrovoljaca SpanSike republik.anske VOJske; $panija, knj. 5, Beograd, 1971, 505, 576. 3 2 ARP, fond Spanija, X-2/12, SeCanje Bohunjioki dr Adele. 397 �1i I KP Slovenije organizovale su sastanke sa drugim tvornickim radnicama, domacicama i omladinkama s kojima su citale polulegalnu i legalnu literaturu koja se odnosila na borbu u Spaniji. Ljubljanska policija usia je u trag jednom ovakvom sastanku kame je prisustvovalo otprilike 11 drugarica, te je sve drugarice uhapsila i ddala vise dana u zatvoru, nakon cega ih je kaznila sa novcanom kaznom". 36 Partija je pratila pojedine uspehe i bitke u Spaniji i organizovala pisanje parola po zidovima u Ljubljani i u drugim mestima Slovenije, rasturanje letaka i pisanje clanaka - o znacaju borbe protiv Franka, u legalnim levicarskim novinama. U okviru Narodnog fronta Partija je organizovala masovne mitinge i izlete u okolinu Ljubljane, na kojima je objasnjavan znacaj borbe koja se vodi u Spaniji. Jedan od takvih zborova odrzan je maja 1937. godine. Policija je nastojala da ove mitinge i izlete spreci.•7 Na inicijativu Partije i u drugim krajevima organizovani su odbori i komiteti za pomoc spanskim borcima. U odboru u Beogradu bilo je osam zena. 38 U Hrvatskoj su osnovani komiteti za pomoc spanskim dobrovoljcima u Zagrebu, Karlovcu, Splitu, Su8aku, Bjelovaru, Gospicu i drugim mestima, zatim u fabrikama i skolama. Pored muskaraca, u Komitetu za pomoc spanskim borcima u Zagrebu, bile su Bosiljka-Beba Evic-KrajaCic, Dina Zlatic i Natasa Znidarsic-Tkalec.39 Posle sloma spanske republikanske vojske i povlacenja internacionalnih brigada iz Spanije, 1939. godine, spanski borci bili su zatvoreni u koncentracionim logorima Francuske, gde su ziveli pod vrlo teskim uslovima. Partija je preko Komiteta za pomoc spanskim borcima i organizacije Crvene pomoci organizovala siroku akciju za pomoc ovim borcima koji su se nalazili u logorima. Akcija se sastojala u sakupljanju materijalne pomoci u novcu, hrani i odeci, slanju paketa, dopisa, popularisanju spanskih boraca i upucivanju zahteva vlastima da se oni vrate u zemlju. Ona je uspesno organizovana u svim krajevima u zemlji i u njoj su zene uzele znatnog uCeSCa. U listu Proleter objavljen je Clanak u kojem se kaze da se nekoliko stotina najboljih sinova nasih naroda nalazi u koncentracionim logorima Francuske pod nepodnosljivim uslovima zivota i da oni ocekuju da im se dozvoli povratak u domovini. Posto su vlastL u Jugoslaviji sprecavale povratak spanskim borcima u zemlju, u clanku se apeluje na radnike, seljake, omladinu, na sve pobornike mira i demokratije da se zaloze: ,da se dozvoli slobodan povratak svim nasim spanskim dobrovoljcima; da se skuplja novcana pomoc za njih; a) sakupljanje pomoc1 u novcu, hrani, odeci, medikamentima i knjigama; b) objasnjavanje javnosti pravog stanja stvari u Spaniji; c) uzimanje inicijative u slanju raznih deklaracija, pozdravnih pisama, protesta itd.; d) uzimanje antifasista u odbore. U uputstvima se dalje predvida da se organizuje jedinstveno nastupanje svih radnickih organizacija u korist republikanske Spanije; da se organizuju akcije zenskih, omladinskih i mirovnih organizacija, da se odrzavaju konferencije i predavanja na kojima bi se objasnjavao znacaj borbe i pobede nad fasizmom u Spaniji. 33 U listu Proleter takode se govori o potrebi stvaranja odbora pomoci i solidarnosti sa Spanskom Republikom, pa se, izmedu ostalog, kaze: ,s nase strane mi treba da do kraja izvrsimo duznost solidarnosti prema herojskom spanskom narodu. Mi u Jugoslaviji treba da uprkos svim teskocama organizujemo u ·svakoj varosi i u svakom selu odbore solidarnosti sa spanskim narodom. Treba da mobilisemo javno mnenje Jugoslavije, da svaki prema svojim sredstvima i mogucnostima doprinese pobedi spanskog naroda, jer je njegova pobeda i nasa pobeda". 34 U Parizu je osnovan Jugoslovenski nacionalni komitet za pomoc republikanskoj. Spaniji i on apeluje, oktobra 1937, na sve slobodoumne !jude i organizacije u Jugoslaviji, kao i u ostalim zemljama gde zive Jugosloveni, da formiraju komitete za pomoc spanskom narodu, da prikupljaju namirnice, odecu, cigarete i literaturu .borcima iz Jugoslavije u medunarodnim brigama. 35 N a osnovu ovih uputstava, u zemlji su se poceli osnivati komiteti i odbori za pomoc spanskim borcima u kojima je bio veliki broj zena. Postojece organizacij e Crvene pomoci, u kojima su zene bile narocito aktivne, .odmah su se ukljucile t.l"'akciju za sakupljanje pomoCi dobrovoljcima u Spaniji. Posle pocetka gradanskog rata u Spaniji, u Sloveniji je formiran Odbor koji je imao zadatak da organizuje materijalnu i propagandnu pomoc spanskoj republikanskoj vladi. Odbor je organizovao odlazak dobrovoljaca za Spaniju i radio na sakupljanju novcanih priloga za pomoc borbi u Spaniji. Da bi se ovaj zadatak sto uspesnije ostvario, Partija je u okviru Crvene pomoci formira!a odbore u svim vei'im preduzecima u Sloveniji. U odboru u ,Saturnusu" bile su dve zene, a slicno je bilo i u drugim preduzecima. U izvestaju Centralnog komiteta KP Slovenije o radii Partije na pomoci spanskoj republikanskoj armiji kaze se: ,Zene Clanice " ARP, fond KI, !937 /124. 34 Proleter, 5, maj 1937, 12. U istom broju Proletera gOVfrri IS€ o patrona.tu nad naSim borcima u SpanUi, -o osnivanju patronatskih odbora nad naSim borcima u Sp.aniji i izmedu ostalog kaie: ,Svako ko n·ije mogao da sam 'Ode u Span.iju, nek:a radi na stv.aranju ta·kvih Qdbotra. Tj odb-ori treba da: 1) odrZavaju neposrednu vezu s naSlm jedinicama .i bo-rcima u Spaniji, da im Salju .pozdravna .pLsma, pakete i darove, novine i knjige; 2) sakupljaju novae, hranu, odela i rublje za poo-odice naSih zemljaka-baraca u S.paniji, a n.aroCito da se brinu za por.odice poginulih, da <Odr.Zavaju staln.u vezu sa tim porodicama; 3) Sire i ,prodaju -knjiZice i Uteraturu o junaOkoj borbi -Spanskog nar.oda i Sire medu njima istinu o Sparnijj". ss ARP, fond Spanija, IX~a/2, X-la/20. as ARP, fom.d Spanija, X~3a/1; Pep ·c a K a r de 1 j, OpStina Polje u pruZanju pomoCi Spanskom narodu, Spanija 1936-1939, k:nj. 5, 298. 37 Isto. . Podaci iz d(}kumentacilje Zbornik.a Zene Srbije u NOB. s9 Zene Hrvatske u radniCkom pokretu ... , 403; ARP, fond Spanija, SjeCanje Karla MrazoviCa; Beba KrajaCiC, Mladen Ivkovd.C, Vlad o Nov a k o viC, PomoC Spans kim borcima, Spanija 1936-1939, ·knj. 5, 281. 3B 399 398 I I �da se sprece sve sikanacije polic(je koje bi sprovodio rezun nad njima". Na kraju se kaze da pomoc spanskim borcima mora biti hitna i efikasna i da treba uciniti sve da ta pomoc sto pre stigne:' 0 Sakupljeni prilozi su dostavljani preko Crvenog krsta 41 u paketima koji su mogli da budu teski svega kilogram, pa je iz Beograda ponekad upucivano dnevno po 200 takvih paketa za Francu~ sku. I u drugim krajevima Srbije uspesno se odvijala akcija za pomoc spanskim borcima. Iz Prizrena su zene slale pakete sa dzemperima, carapama i zivotnim namirnicama dobrovoljcima u koncentracionim logorima u Francuskoj. Grupa naprednih zena iz Peci uputila je zahtev za prikupljenim potpisima predsedniku vlade trazeci da se odobri slanje pomoci spanskim borcima i sakupljale su priloge za njih. U Cacku su zene preko zenskog pokreta protestovale protiv mesanja stranih sila u spanski gradanski rat i prikupljale priloge za spanske borce. U Nisu su zene takode prikuplj ale priloge i slale pakete nasim dobrovoljcima u koncentracionim logorima u Francuskoj i sakupljale potpise kojima se trazi njihov povratak u zemlju. Veliki broj zena u Valjevu ucestvovao je u akciji za pomoc spanskim borcima. One su slale pakete i prikupljale potpise za njihov povratak u domovinu. Seljaci iz okoline Valjeva takode su ucestvovali u prikupljanju priloga i slanju paketa spanskim borcima.• 2 Studenti i studentkinje Beogradskog univerziteta narocito su se angazovali u ovoj akciji i u Beogradu i u unutrasnjosti. Oni su prikupljali dobrovoljne priloge i rasturali letak Za pomoc zrtvama rata u Spaniji, za prava naiiih dobrovoljaca.•• U Domu studentkinja u Beogradu odrzana je priredba u korist spanskih dobrovoljaca koji se nalaze u koncentracionim logorima Francuske. 4 ' Akcija za pomoc spanskim borcima s velikim uspehom je organizovana u Hrvatskoj. Pored Komiteta za pomoc spanskim borcima, u preduzecima i ulicama su formirani pododbori u Zagrebu, Karlovcu, na Kordunu i drugim mestima. Zahvaljujuci mrezi ovih pododbora, akcija je popriroila masovan karakter i prosirila se na sela. Kada su dobile prva pisma od nasih dobrovoljaca iz logora u Francuskoj, aktivistkinje u Zagrebu povezale su se s njihovim PO" 40 Za pomoC na§im Spanskim junacima, Proleter, l, maj 1939, 12. U Pro~ Zeter, 3--4 ad aprila-maja 1940. godine go-v'Ori se o nesnoSljivim uslo:vima Zivota naSih dobro-voljaca u k:oncentracionim log·ori.ma u Francuskoj; o in-ter· venciji porodica ·Spanskih boraca uz podrS:ku og1·omnog broja gradana izraZenu u hiljadama potp.iJS.a, ·koje ·su traZile od jugoslovenske vlade i pojedinih njenih Clanova da ·se omoguCi dobrovoljcim.a poviatark u zemlju. U Clanku se osuduje vlada CvetkoviC-MaCek, -koja ne dozvoljava .povratak Spaon.skih boraca u domovinu i naglaSava da .,treba -od.mah uloZiti -sve snage za nj·Ihov po'Vratak u zemlju". 41 Jugoslovens:ki Crveni ·krst poveo je, prema odluci Lige Crvenog krsta, l936. godine ·ak.c-iju za rprikuplja-nje priloga u odeCi i novcu za Spa-nsku d-ecu. U ovoj akciji naroCito su se angaZ-oovale Zene. (JKeua Oauac, 2, Oe'4e.u:6ap 1936, 15.) 42 Podaci uzeti iz dokumentacije Zbornik Zene Srbije u NOB. 48 Ministarstvo unutra.Snj:ih poolova upozorava Upravu p.O'licije na -o-vu a.kciju i zahteva da se prikupljanje pomoCi onemoguCi, d-a se rasturanje letka spreCi i da se sa uCesnicima u ovoj ak.cij.i strogo po zakonu postupi. (ARP, fond Spanija, X-1a/48, X, 1a/50.) 44 ARP, fond S·panija, X-la/62. 400 rodicama i odmah su im poslale prve pakete hrane i pisma. Kasnije su, pored hrane, stale lekove, novine, naprednu literaturu, recnike, udzbenike stranih jezika i odecu. Pisma o zivotu u logoru umnozavale su i davale studentima, Drustvu za prosvetu zene, sindikatima i drugim naprednim organizacijama, gde je Partija imala uticaj. Preko pododbora za pomoc spanskim borcima ta pisma su umnozavana i dalje rasturana, tako da se veliki broj gradana preko njih upoznao sa stanjem u koncentracionim logorima Francuske i davao priloge za nase dobrovoljce. Komitet za pomoc spanskim borcima u Zagrebu dobijao je iz Francuske komunisticku i antifasisticku stampu iz koje su znacajniji clanci, na primer 0 polozaju spanskih boraca, prevodeni, umnoZavani i koriSCeni za usmene novine i razne druge skupove i citalacke grupe. 45 Zagreb je bio centar ove akcije u Hrvatskoj i iz njega su organizovano, svake nedelje, slani paketi u logore spanskim borcima. Pored prikupljenih priloga, organizatori ove akcije su dobijali i novae od Crvene pomoci, kojim su kupovali raznovrsnu hranu i slali u logore. Bilo je raznih teskoca prilikom upucivanja ovih paketa; dogadalo se da se odjednom nade na posti po 20 paketa, sto je upozoravalo na organizovanu akciju. Paketi tezi od kilograma nisu primani, a neko vreme se slalo iz Zagreba svake nedelje po 100, pa i vise kilograma, oko cega su se zene i studenti naroCito angazovali. Ova akcija je hila prosirena na vise mesta u Hrvatskoj, tako da su paketi slani iz Karlovca, Siska, Bjelovara, Osijeka i drugih mesta. Na Kordunu je akcija za pomoc spanskim borcima imala masovan karakter. Tamo su zene sa sela plele carape i dzempere i davale razne zivotne namirnice koje su se mogle pakovati i slati. Studenti su u leta 1940. godine hili na logorovanju na Plitvickim jezerima i odatle su u grupama iSli po selima Like i Korduna, davali priredbe i razgovarali sa seljacima o polozaju nasih dobrovoljaca u koncentracionim logorima. Oni su i na Univerzitetu drzali predavanja i njihova ucesce u raznim vidovima bilo je zapazeno u ovoj akciji. 46 Polovinom januara 1938. godine Banska uprava savske banevine upozravala je nize organe vlasti da komunisti i dalje nastavljaju organizovanu akciju za slanje !judi u Spaniju i prikupljanje priloga za spanske borce. Ujedno je zahtevano da se ova akcija onemoguci.47 Pocetkom marta 1941. godine Redarstveno ravnateljstvo u Splitu pise Kabinetu bana u Zagreb da je na njegovoj teritoriji zap8Zena akcija za sakupljanje dobrovoljnih priloga za bivse spanske dobrovoljce, koji se nalaze u koncentracionim logorima u Francuskoj, kao i za internirane komuniste u Lepoglavi. Medu licima koja vade ovu akciju spominju se dve zene iz Splita. 48 " ARP, fond Spanija, X 2/46; AIHRPH, MG 10/IV-35, Secanje Kmjacic Bosiljke-Bebe i ZlatiC Dine. 46 ARP, fond Spanija, X-2/67, X-2/58, SeCanje Anice MagaSiC i Karla MrazoviCa. 47 ARP, f.ond S.panija, X-la/4. 48 ARP, fond Spanija, X-la/66. U viSe dopisa Min~starstva unutra&njih po.slova, bansk:ih uprav,a i sTeskih naCelstava upozo.ravalo se i izveStavalo o akcij;i za p-omoC Spanskim bordma, koj.a se vodila u ·Cel-oj zemlji. 401 �U Sloveniji je Partija preko Crvene pomoci, porodica i rodaka ~pansk!h bora:a i drugi~ an.tifasista organiz?vala akciju za pomoc spanskim borc1ma mtermramm u koncentracwne logore. Sakupljeni novae, odeca i zivotne namirnice su preko adresa porodica i rodaka nasih dobrovoljaca slati u logore legalnim putem. Crvena pomoc je izdala dva letka pod naslovom ,Iz pisma jugoslovenskog spanskog borca koji se nalazi interniran u francuskom koncentracionom logoru". ~ ,C.~loj .~Io;rensk~j postenoj javnosti". Letke su potpisali rodac1 .' ~nJatel]l spanskih dobrovoljaca. Oni su imali za cilj da UpoznaJU Javnost S po]ozajem spanskih boraca i da doprinesu uspehu akcije koja se vodi za pomoc njima.•• Akcij a za pomoc spanskim borcima u Bosni i Hercegovini bila je organizovana preko Crvene pomoci. Studentkinje u Banjoj Luci prikupljale su priloge i preko Crvenog krsta slale nasim dobrovoljcima u logore u Francusku. U ovoj akciji u Tuzli narocito su se istakle radnice i zene radnika. One su redovno slale preko Crvenog krsta pakete od pola kilograma hrane za spanske borce. Ponekad su im mesecno upucivali i po 40 takvih paketa. 5o 2ene Crne Gore uzele su vidnog ucesca u prikupljanju i slanju priloga za spanske borce. U pojacanom radu Crvene pomoci zene su bile narocito aktivne i najcesce su radile u rukovodstvima ove organiza~ije. 51 Banska uprava zetske banovine pise o prikupljanju dobrovolJne pomoci za spanske borce i nareduje podrucnim vlastima da se to onemoguci.•2 U Makedoniji su zene takode aktivno ucestvovale u akciji za sakupljanje pomoci spanskim borcima. Pored prikupljanja priloga u zivotnim namirnicama, one su u Velesu plele dzempere carape rukavice i salove. Ova akcija bila je dobra org..nizovana. Vunu n~ pijaci obicno su kupovale zene koje su imale mnogo dece, a zatim se ta vuna rasporedivala za pletenje po celom gradu.5 3 Akcija za pomoc spanskim borcima nije imala samo ekonomski ve~. i politicki k~rakter. U njoj je ucestvovao ogroman broj gradana kOJl su upoznab sa borbom u Spaniji i agresijom fasizma koji je pretia i nasoj zemlji. Bez obzira na zabranu od strane rezi~a, organizovani su protestni mitinzi, manifestacije, demonstracije i predavanja na kojima je govoreno o borbi i stradanjima spanskog naroda. Posta je materijalna pomoc dobra organizovana i paketi su stizali iz svih krajeva Jugoslavije, Partija je postavila pitanje povratka nasih dobrovoljaca u zemlju. Organizovano je pisanje pro- ., ARP, Spanija, X-3a/l. 50 Dana BegiC, n.n., 154. 51 AliT, V 1-4 (1941); Eeue Y peaO.!l.y~uo'H.apnUAt a?C4UjtUta od 1936. do 1939. U CTBapa1Ue J{pyW.TBa ,,JKeUC'l'CU noupeT", 1Kene L{pne rope y peBOl/,Y'llsUOUaprtOA£ nOJ<:peTy 1919-1945,,., 22. 52 y dopisu :5€ kaZe da pojedina lica naklonjena komunizmu p.rikupljaju dobrovol]ne priloge u Zivotnim namirnicama i robi, kao Sto su suva meso braSno, Car.ape 1td. Sk:reCe se paZnja podruCnim vlastima i nareduje da vid~ koji mesni odbori Crvenog ·krsta Salju pakete, da to prekinu i da stupe u kontakt s predsednicima Crvenog krsta i upravnicima paSta u cilju onemoguCavanja5~ve akcije. (ARP, Spanija, X la/60; AIIT, br. 3752/V 3a-17(1937.) P Y 1K a B a K, }KexaTa so npozpecusnaTo Osu:JtCe1-be na Ma1ee<)ouuja 1910-1945, CKorrje, 1960. 402 glasa i letaka s potpisima ,Prijatelji bivsih spanskih dobrovoljaca" u kojima se govori o teskom zivotu u logorima u Francuskoj i zahteva povratak spanskih boraca u domovinu. Pocetkom septembra 1939. godine u jednom takvom letku iz Zagreba ,Cijeloj hrvatskoj javnosti"! apeluje se na gradane da se zauzmu za sudbinu bivsih spanskih republikanskih dobrovoljaca iz J ugoslavije i da im omoguce povratak u zemlju. U stampi je bila objavljena vest da je dobrovoljcima dozvoljen povratak u domovinu, ali se. to u praksi nije ostvarilo. U letku se, izmedu ostalog, kaze: ,.Apel!ramo na sve javne i kulturne radnike te na citav hrvatski narod da putem intervencija, brzojava, peticija i molbi traze na odgovornim mjestima povratak dobrovoljaca i zarobljenika u dragu im zemlju". 54 Jugoslovenski nacionalni komitet za pomoc republikanskoj Spaniji u Parizu poslao je dopis u kojem se apeluje da advokati u Jugoslaviji preduzmu potrebne mere da se bivsim dobrovoljcima, koji se nalaze u koncentracionim logorima u Francuskoj, dovozoli povratak u domovinu. 55 Pocetkom jula 1940. godine zenski pokret u Somboru uputio je Alijansi zenskih pokreta u Novom Sadu molbu Dragice Colic i Vere Dimitrijevic, koje u ime porod.ica bivsih dobrovoljaca iz republikanske Suanije mole da se intervenise kod nadleznih vlasti da se dobrovoljcima, nasim drzavljanima, dozvoli povratak u otadzbinu. U molbi se govori o odlasku nasih dobrovoljaca u Spaniju da se bore ,za mir u Evropi, za mir na Balkanu, a protiv tadasnjih podstrekaca rata", zatim o njihovom zatvaranju u koncentracione logore u Francuskoj, o teskocama u tim logorima: ,Mi smo u vise navrata trazili od jugoslovenske vlade da ih vrati u zemlju, jer nema nikakvih zakonskih propisa, koji bi se tome protivili. Od strane g. potpredsednika dr Maceka i drugili zvanicnih iz nase vlade to nam je i bilo obecano, pa cak i objavljeno u dnevnoj stampi". Na kraju se mali zenski pokret da protestima, predstavkama i peticijama zahteva: , l. Od francuske vlade (preko njenog poslanika) da se prestane sa zlostavljanjem nasih dobrovoljaca, sa nasilnim uvrstavanjem u radne kompanije; da im se zagarantuje zivot i da ne prave smetnje njihovom povratku u zemlju. 2. Od jugoslovenske vlade da nasim dobrovoljcima odmah dozvoli i omoguci (davanjem potrebnih isprava) nesmetan povratak u zemlju".56 Bezbrojne molbe, delegacije, peticije, protestna pisma i rezolucije upucivane su vladi i Cvetkovicu, Maceku, Subasicu, Budisavljevicu i drugima pojedinacno, kojima se trazio povratak nasih Zene HTvatske u TadniCkom pokretu ... , 401. U dopisu Kraljewke banrske up.rave savske banovine - Upr:av:i rPDUcije i .sreskim 100.Celstvima kaZe ·se da u zemlju stifu iz Pariza 1 drug.i ape1i u kojima se iznosi teZak polo.Zaj bivSih dobrovoljaca u koncentracionim logorima i traZi solidamost jugoslovensk.i.h \l"adnika s njlma. (ARP, fond Spanija, X-1a/53.) 56 Dragica ColiC je maj.ka Slavka ColiCa, a Vera DimitrijeviC je sestra dr Nade DimitrijeviC-Ne.SkoviC; ARP, fond Alijan.sa Zenskih pokreta, Novi Sad, br. 46/1940/. 54 55 403 �dobrovoljaea u zemlju, ali je sve to bilrr bezuspesno. Vlasti su na razne nacine nastojale da onemoguce ovu akeiju, koja je imala si·roke razmere. Potpisnici petieija, na primer, pozivani su u polieiju i saslusavani s namerom da se ta akeija spreci.57 UoCi rata pojedini spanski borei poceli su se vracati iz logora u zemlju i istovremeno su stupali u akeiju za povratak drugih. Organizovani su odbori za docek spanskih boraea, jer su oni putovali ilegalno i kao ilegalei smestani po kucama i preko partijskih veza upucivani u pojedine krajeve, a kasnije u ustanku, u partizane. U odboru za docek spanskih boraea u Zagrebu, pored ostalih bila je Aniea Magasic. I u ovoj akeiji zene su se mnogo angaz'ovale prilikom dolaska i smestaja spanskih boraea. U Zagrebu je bilo nekoliko punktova za smestaj nasih dobrovoljaea. Adrese i stanove dobijali su preko Narodne pomoci. Drugovima koji su stizali u Zagreb obezbeC!ivani su preko odbora smestaj, novae odeca legitimacije i propusnice. Jula i avgusta 1941. godine vratil~ se vis~ spanskih boraea; u Zagreb su obicno stizali u grupama po 3 do 4. Mnogi su odatle ilegalnim ,kanalima" odlazili u partizane.•• Aktivnost zena u raznim vidovima organizovane pomoci borbi naroda Spanije i nasim dobrovoljeima u koneentraeionim Iogorima u Franeuskoj - bila je najbolji dokaz solidarnosti u borbi protiv fasizma. Akcije koje su vodene u tom praveu osposobljavale su ih organizaeiono i politicki za predstojece zadatke u zemlji. Kroz ovu delatnost zene su se ukljucivale u siroki antifasisiticki front koji je Partija stvarala u Jugoslaviji. 5. Sire ukljucivanje zena u drustveno-politicl<:i· zivot uoci rata i okupacije zemlje Antiratne akcije i demonstraeije protiv profasisitickog rezima u Jugoslaviji, kao i akeije za odbranu zemlje Partija je organizovala posle okupaeije Austrije i Cehoslovacke -od strane failisiticke Nemacke, a naroCito posle izbijanja drugog svetskog rata, koji je poceo napadom Nemacke na Poljsku, 1. septembra 1939. godine, i objavom rata Nemackoj od strane Engleske i Franeuske. U uslovima neposredne ratne opasnosti pitanje odbrane nezavisnosti zemlje i borba protiv reakeionarne vlade Cvetkovic-Macek ~ostaje stvar citavog naroda, svih njegovih rodoljubivih snaga, cije Je jezgro i najjaci oslonae sacinjavao upravo klasni radnicki pokret sa KPJ na celu, koja se afirmisala kao najdosledniji horae protiv fa~izma i ~ata, a za odbranu i nezavisnost zemlje. Pod parolom ,Za m1r, hleb 1 slobodu", protiv uvlacenja Jugoslavije u rat, za oslonae na SSSR, za stvaranje vlade koja bi predstavljala sve patriotske ~nage i osposobila zemlju za odbranu od fasisiticke agresije, Partija Je p~~ela u borbu sve antifasisticke snage u zemlji. Akeije Partije, radmeke klase, zena i omladine u nasoj zemlji bile su odlucno usme" ARP, f<>nd Spanija, X-3b/l, X-~b/2, X-3b/3. 58 ARP, fond Spanija, X-2/58, SeCanje Anice Ma-gaSiC. 404 rene u tom praveu i sjedinjavale su se u zajednickoj borbi za opstanak Jugoslavije, za resavanje osnovnih zadataka revolueionarnog radnickog pokreta kroz borbu protiv fasisitickih agresora i obaranje profasisitickog rezima u zemlji. Ratna situaeija u Evropi i opasnost od rata, koja je zapretila Jugoslaviji, pogorsala je polozaj radnicke klase i radnog seljastva u zemlji. Vlada je forsirala izvoz u fasisticku Nemacku, a u zemlji su stalno rasli troskovi zivota, tako da ogromna vecina zaposlenih nije mogla svojom zaradom da pokrije ni polovinu egzisteneijalnog minimuma. U takvoj situaciji povecava se i interes zena za sudbinu zemlje i one, narocito zenska omladina, masovno stupaju u strajkove, antiratne akeije i demonstraeije, u borbu protiv skupoce, protiv vlade Cvetkovic-Macek, koja je, kao vlada ujedinjene srpske i hrvatske reakeije, preduzimala najostrije mere protiv komunista i klasnog radnickog pokreta. Masovna akeija za pravo glasa zena 1939. godine, o kojoj je bilo reci, protekla je u znaku siroke politicke aktivnosti zena na liniji borbe protiv fasizma i postojeceg poretka u zemlji. I u svim drugim akcijama koje je Partija u to vreme organizovala zene su ispoljile vecu politicku aktivnost. Njihovo ucesce u akeiji za odbranu zemlje bilo je naroCito znacajno i veliko u organizovanju tecajeva za dobrovoljne bolnicarke i kurseva za odbranu od vazdusnih napada i zagusljivih gasova. Na sedniei Odbora Drustva ,Zenski pokret" u Novom Sadu, koja je odrzana 16. maja 1939. godine, zakljuceno je da se organizaeija zenskog pokreta stavi na raspolaganje Ministarstvu vojske i mornariee radi organizovanja zenskih odreda, koji bi za vreme rata preuzeli odbranu deee i civilnog stanovnistva od napada iz vazduha. Odluceno je da se predsedniea dopisom obrati nadleznim organima vlasti i zatra:li uputstva za osnivanje ovih odreda i da se odrzi siri sastanak zena, na kojem bi se konkretno dogovorile o realizaeiji ovog predloga. 59 U zenskim listovima koje su uredivale i izdavale zene komunisti vise puta je ukazivano na predstojecu opasnost od rata i pisano o pripremama zena za buduci rat. Posebno se apelovalo na zene i mlade devojke da posecuju i zavrsavaju tecajeve za dobrovoljne bolnicarke i tecajeve za odbranu od vazdusnog napada koje je u celoj zemlji organizovao Crveni krst. U Beogradu je sredinom 1939. godine radilo 20 takvih kurseva. Oni su trajali tri meseea i posle toga se polagao ispit i dobijala diploma. Svoje teorijsko znanje buduce bolnicarke su upotpunjavale praksom od 15 dana u bolnicama. Do tada je u organizaciji Crvenog krsta bilo obuceno 3 200 dobrovoljnih bolnicarki.6 ° Kursevi prve pomoci bili su organizovani i u drugim mestima u Srbiji, a njih su 5o ARP, fo.nd Alijansa .Zenskih pokreta, Zapilsnik sa odborslcih sedn'ica DruStva uZenski .pokret", Novi Sad, II/6, 42-43. ao Hama c.MOTpa JKena dauac, 22, .Maj-jyuu 1939, 16. U istom broju ovog lista objavljena je reporta.Za ,Ka-ko se sprema za bolniCarke" u k.ojoj se detaljnije g-ovori o praktiOnom sticanj'1l znanja za ovaj poziv. U 1Keuu danae, 21 od aprila 1939 ..g,odine, donosi ·Clanak dr Lazara GenCiCa Uloga Zene u buduCem Tatu, u kojern s·e opS-irno govori o ulo:oci Zena u prvom ·svetskom ratu, Spanskom gradanskorn rratu, japansko-kineskom ratu i zadacima Zena kod nas u sanitetskoj sluZbi i raznim posloviina u pozadrini u buduCem •ratu. 405 �posecivale pre svega zene komunisti, kandidati, Clanovi SKOJ-a i druge napredne omladinke. U organizaciji tih kurseva bile su aktivne studentkinje medicine u Beogradu koje su na svom fakultetu, 1939. godine, osnovale zensku sekciju u okviru Udruzenja studenata. U Nisu su se, posle zabrane rada Drustva ,Zenski pokret", gotovo sve omladinke upisale na kurs prve pomoci. Pred rat je u Prizrenu Crveni krst organizovao tromesecni kurs na kojem je bilo 25 zena i omladinki. N a predlog zenskog pokreta, u Pristini su takode organizovani sanitetski tecajevi, koji su bill spojeni sa tecajevima za odbranu od napada iz vazduha. U Zrenjaninu je kroz kurseve prve pomoci proslo oko 400 zena iz grada i okolnih sela. Poseban bolnicki tecaj odrzan je u selu Melencima 1940. godine, na kojem je bilo 30 zena. Sa istim programom organizovani su kursevi za dobrovoljne bolnicarke i u Kraljevu, Cacku, Kursumliji, Kosovskoj Mitrovici, Vranju, Svetozarevu i drugim mestima u Srbiji kroi koje je prosao veci broj zena. 61 Slicni kursevi odrlani su i u drugim krajevima u zemlji i na njihovom organizovanju posebno su se angazovale partijske i skojevske organizacije. U Zagrebu je 1938. godine, uz pomoc Crvenog krsta, tecaj prve pomoci organizovala Junior sekcija Udruzenja univerzitetski obrazovanih zena. U ovo vreme odrzano je vise demonstracija i protestnih zborova protiv mera koje je vlada poduzimala u spoljnoj i unutrasnjoj politici, u kojima su ucestvovale i zene. Mesni medustrukovni odbor URSS-a u Zagrebu pripremao je skupstinu koja je hila zakazana za 3. decembar 1939. godine. Posto je policija zabranila odrzavanje te skupstine, istog dana doslo je do demonstracija u kojima je ucestvovalo oko 15 hiljada lica. Radnici su demonstrativno zagrebackim ulicama uzvikivali parole za hleb, mir, slobodu, protiv skupoce, za slobodan rad u radnickim org-anizacijama itd., a •·taum je pred pozoristem odrzana velika radnicka skupstina. Na skupstini su istupila cetiri govornika, medu kojima i Ruza Turkovic, tvornicka radnica, koja je zbog toga kao i ostali govornici, hila kaZ:njena sa 15 dana zatvora. 62 Usled zabrane radnickih zborova u ~velikom broju gradova u zemlji, kao i zabrane studentskog zbora u Beogradu, koji se odrzavao pocetkom svake skolske godine, u Beogradu je 14. decembra 1939. godine doslo do velikih demonstracija u kojima su ucestvovali radnici, studenti i drugi napredni gradani. Policija se tom prilikom krvavo obracunala sa demonstrantima, tako da je ubijeno i ranjeno oko 50 ucesnika. Toga dana je kod Tehnickog fakulteta tesko ranjena Bosiljka Milicevic, student Ekonomsko-komercijalne visoke skole, koja je podlegla ranama 21. februara 1940. godine. Demonstracije je organizovao Pokrajinski komitet KPJ za Srbiju i Mesni komitet KPJ za Beograd. U njima je ucestvovalo oko 5 000 demon. stranata, koji su energicno istupili protiv rata i skupoce i zahtevali 61 62 Podaci uzeti iz dokumentacije Zbornika Zene Srbije u NOB. Zene Hrvatske u radniCkom pokretu ...• 413 'i 414; Ced-o·m:i~ Dur- d e.v i C, Demonstracije, poloZaj i akcije radniCke klase Jugoslavije u periodu pred II svetski Tat. Beograd, 1951, 89. 406 slobodu radnickog organizovanja, autonomiju Univerziteta i slobodu nauke. 63 Povodom uspostavljanja diplomatskih odnosa izmedu Jugoslavije i SSSR-a, u Zagrebu su krajem juna 1940. godine odrlane velike manifestacije u kojima je nekoliko hiljada gradana izrazavalo svoje simpatije prema Sovjetskom Savezu. I ovom prilikom doslo je do sukoba izmedu manifestanata i policije u kojem je teze ranjen radnik Drago Butkovic, koji je nakon pet dana podlegao ranama. Njegovoj sahrani prisustvovao je veliki broj gradana, a oprostajni govor je odrzala Andela Cvetkovic. 64 Beogradani su odusevljeno pozdravili dolazak prve sovjetske trgovinske delegacije, krajem juna 1940. godine, a povodom dolaska prvog sovjetskog poslanika Plotnikova, 7. jula iste godine, u Beogradu su odrzane masovne manifestacije. u njima je ucestvovao veliki broj zena, a narocito omladinki." Demonstracije protiv reZima organizovane su i u Splitu, Podgorici, Mostaru, Mariboru i Ljubljani. Po manjim mestima i selima Slovenije odrzane su mnogobrojne demonstracije, gde su narocito bile karakteristike demonstracije zena i porodica mobilisanih rezervista.66 U Makedoniji su organizovane ilindenske demonstracije protiv nacionalnog ugnjetavanja, koje su veoma uspesno izvedene u nekim mestima 1940. godine. Taj praznik proslavljao je ceo narod, a komunisti su proslave pretvarali u politicke demonstracije protiv rata i nasilja rezima Cvetkovic-Macek. U Ohridu su komunisti na Ilinden 1939. i 1940. godine organizovali masovni izlet. Toga dana 1940. godine gradani Prilepa su izasli u velikom broju na izlet da proslave svoj nacionalni praznik. Mesni komitet KPJ je ovaj izlet na kraju pretvorio u politicke demonstracije protiv rezima, koje su se odrzavale i u drugim krajevima u zemlji. Prilikom povratka kucama, izletnici su se sakupili na jednom mestu i u stroju usli u grad demonstrirajuci i pevajuCi borbene makedonske pesme. Njima se prikljucio veliki broj gradana sa ulice, pa su skupa krenuli na brdo iznad grada uzvikujuci parole: ,Hocemo mir! - Hocemo slobodu! - Necemo rat!" itd. Kada su demonstranti doiili do stare zeleznicke stanice, iz njihovih redova istupili su govornici Kuzman J osifovski i Barko Talevski. Tada je doslo do sukoba sa policijom koja se tukla sa demonstrantima. 67 Povodom godisnjice izbijanja drugog svetskog rata, u Beogradu su na vise mesta u gradu 1. septembra 1940. godine odrl':ane 63 Ko.~,tynucT, 1 i 2 iz 1940; BoSko Du(fiCk-oviC, Decembarske demonstracije u Beogradu 1939. godine, Cetrdeset gocli.na, Zbornik seCanja, knj. 3, 430; ,n; p arM n; a JI a 3 ape B 11 h, ,l{e.~wncTpa'l{uje 14. de'l{e..M.tipa 1939. y BeozpaOy, roc}utU'1-ba1C zpada Beo1.pada, Klb. V, 1958, 339. 64 Zene Hrvatske u radniCkom pokretu . .. , 428-431. 65 AIRPS, SeCanje Brane PeroviC -i Slavke f>uriC-Parente; Ced·omir I> u r de vi 6, Polo:Zaj i akcije radniCke klase Jugoslavije . .. , 93. 66 Vjesnici odluCujuCih klasnih sukoba, Proleter, 7-8, avgust-septem- bar 1940, 7. 67 ARP, SeCanje Na<le Bogdanove; H. Geor.gij e-v\Ski, Ilindenski izlet i demonstracije u Prilepu 1940. godine, Cetrdeset godina, Zbornik seCanja, kn.i. 3, 452. 407 �velike protivratne demonstracije, koje ,su onemogucile policijske snage da efikasno i jedinstveno intervenisu. Uoci rata Partija je masovno organizovala izlete, jer su ani bili veoma pogodni za sire okupljanje radnika i drugih gradana i razvijanje politickog rada. Na izletima se obicno izvodio kulturni deo programa, koji se sastojao uglavnom ad pesama i recitacija, a zatim su se drzali politicki referati. J edan od najpoznatijih izleta u ovom periodu bio je izlet u Kosutnjak, u okolini Beograda, 8. septembra 1940. godine. Zahvaljujuci obimnim pripremama, na izlet je izisao veliki broj porodica sa decom, radnika iz preduzeca, omladine i zena. Sa Cukarice, iz ,Cigar-papira" i Markarnice Uprave monopola, izislo je oko 150 zena. U najvecem broju na izletu je bila zastupljena radnicka i studentska omladina. Kada j e u popodnevnim casovima poceo organizovani deo programa, u cijem je pripremanju i izvodenju ucestvovalo i nekoliko studentkinja, u kamionima je naiS!a policija i zandarmerija i blokirala skup, taka da ih izletnici nisu ni primetili. U tom su se zaculi i prvi pucnji i doslo je do tuce izletnika, u kojoj su zandarmi i policajci tukli i ubijali koga su stigli. Taka je poginula i jedna sesnaestogodisnja gimnazijalka, koja je pokusala da se spase. Do kasno u noc trajalo je gonjenje izletnika ad kojih je oko 100 odvedeno u Glavnjai.'u, a na mestu pokolja ostalo je 20 mrtvih ili tesko ranjenih. Medu ubijenim je bila i jedna tekstilna radnica sa Karaburme. U tom naletu policije bilo je ubijene i pregazene male dece.•8 Ogranicavanje sloboda osecalo se na svim mestima, pa i medu ucenicima. u beogradskim srednjim skolama saslusavano je i maltretirano na stotine daka 1940. godine, a 12 je bilo iskljuceno na dve godine iz skole zato sto je vise od 3 000 daka trazilo da se skine zabrana sa srednjoskolskog knjizevnog lista 3opa. Dacki roditelji ostro su protestovali protiv ovog postupka i ovakvog vaspitavanja omladine i s posebnim proglasom obratili su se javnosti za osudu ovakvog metoda rada u skolama.•• U okviru politicke borbe protiv rezima bile su veoma znaeajne akcije koje je Partija organizovala protiv koncentracionih logora. Na mnogobrojnim demonstracijama, mitinzima i drugim skupovima, na kojima je izrazavano negodovanje protiv postojeceg stanja u zemlji, zahtevano je raspustanje koncentracionih logora. Prijatelji interniranih iz Hrvatske obratili su se ,Cijeloj postenoj hrvatskoj javnosti" protestom u kojem optu2uju dr Maceka, bana Subasica i vodstvo HSS i SDS kao krivce za mucenja i zlostavljanja koja ponovo vrsi policija banovine hrvatske. U tom dokumentu se osuduju metodi mucenja i formiranja koncentracionih logora, kojima se nastoji spreciti opravdani revolt protiv stanja u zemlji. Na kraju, prijatelji interniranih se obracaju hrvatskoj javnosti, organizacijama i ustanovama da se prikljuce opstoj borbi i zathevaju: da se pre68 ARP, SaopStenje Mesnog komiteta KPJ za Beograd, fond Bibliote'.ka Sremske Mitrovice, br. 16; BoryMt1JI Xpa6aK H MMJIJ1:D;a Paj"qeB H h, 0c.Mocenxe.n.6apc1CU noXOJb y KowyTtbaKy 1940. ~oau.ue, rodUW.1ba% zpada 'Beozpada, KH.. VI, 1959, 389-409. 69 ARP, food B:iJbUoteka Sremske M1trovice K-3, F-4, ihr. 23; Ko.«:ynuc"t 2 iz 1940. 408 stane sa zverskim mucenjem na policiji, da se ne dopustaju bezrazlozna hapsenja i slanja ljudi u koncentracione logore, da se odmah rasture i ukinu koncentracioni logori i internisti puste na slobodu i da se amnestiraju svi politicki osudenici koji su ranije osudeni. U ime porodica interniranih u Kaznionicu u Lepoglavi, 11 zena potpisalo je molbu banu banovine hrvatske u kojoj se zahteva da ani budu pusteni na slobodu. U molbi se, izmedu ostalog, navodi da su se zene nekoliko puta obracale banu sa zahtevom da se njihovi muzevi puste na slobodu, da su !judi hapseni i upucivani u Lepoglavsku kaznionu po licnom nahodenju, bez ikakve istrage i sudske presude, i zahteva da se ukinu koncentracioni logori.'" U ovom logoru nalazila se i Anka Butorac-Parovic. U dopisnici koju su joj zene uputile kaze se da one ulazu sve napore da se svi internirani puste na slobodu.71 Stvaranje koncentracionih !agora izazivalo je jos vece ogorcenje naroda protiv rezima, tako da je vlada pod pritiskom javnosti bila primorana da raspusti logor u Bileci. * ,. I * * Usled novonastale ratne situacije, inflacije i povecanog izvoza zivotnih namirnica u fasisticke zemlje, u Jugoslaviji je doslo do naglog skoka cena, taka da je skupoca i spekulacija ozbiljno ugrozavala opstanak, narocito nezaposlenih, radnickih porodica s manjim primanjima, kao i siromasnih seljackih porodica. Od kraja 1939. do kraja 1940. troskovi zivota porasli su ad 90,9 odsto na 143 odsto. Za isto vreme cene biljnim proizvodima porasle su za 150,3 odsto, stocnih proizvoda za 78,2 odsto, industrijskih proizvoda za 69,3 odsto, hrane za 60,8 odsto, odece i obuce za 72,77 odsto i ogreva i elektricne energije za 32,89 odsto. U isto vreme prosecna osigurana radnicka nadnica porasla je za 12 odsto, dok su najvazniji troskovi zivota porasli za 50 odsto. Kilogram hleba je kostao 6 dinara, a prosecna radnicka nadnica je bila 24 dinara, a za nameStenike 30 dinara. 72 Cene su stalno rasle73 i materij alni polozaj vecine stanovnistva postajao sve tezi, sto su narocito osecale zene, jer je i delimicnom mobilizacijom rezervista teret oko odrzavanja porodice padao na 420, 421 i 457. Na dopisnici je bi:lo pOO.pi!sano 9 Zem.a. - Zene Hrvatske u radniCkom pok.retu . .. , 451 i 452. 72 C e do m i r f> u r de viC, Pol-oZaj i akcije radniCke klase u Jugostaviji u periodu pred ll svetski rat ... , 71; ,,Reforme" i skupoCa, Proleter, 7-8, avgust-septembar 1940, 15. 73 Tako, lila primer, cene hroani porasle s-u za oko 30°/o, a odeCi .i obuCi za oko 42°/n od septembra 1939. do marta 1940 ..godi-ne. Kod pojedine robe, :i. to one -koja se najviSe traZi u d<>maCinstvu, do opoCetk:a 1940. godine cene su skoCile: pSenici za 30°/o, kukuruzu za 20°/o, braSnu za 260/o, masti za 15°/o, pasulju za 46'3/o, pirinCu za 40°/o, soCivu za 100°/o, buteru m 80°/o, ulju za jelo 41°/o, -sapunu za pranje 200/o itd. (JKeua Oauac, 27, .MapT-anpuJt 1940, 3; Pe"£ UCTUUe, 6. jyU 1940.} 1o Zene Hrvatske u radniCkom pokretu ... , 71 409 �zene. Zbog toga dolazi do akcija i demonst~a~ija protiv skupoce, do negodovanja i opsteg nepoverenJa u postoJecr rezrm. Ova borba protiv skupoce dobija i pos~b:':n organizacioni o~lik. U gradovirr:a ; selima ostvaraJU se, na mrcrJatlvu KPJ, odbon za borbu protrv skupoce u koje ulaze i zene i u ovim akcijama dolazi do veceg povezivanja izmedu radnicke klase i siromasnog seljastva. Na Konferenciji tekstilnih radnika, koja je odrzana 26. novembra 1939. godine u Leskovcu, raspravljalo se o niskim nadnicama i skupoci i konstatovano je da se za dobijenu platu ne mogu podmiriti najosnovnije zivotne potrebe. Odluceno je da se od vlasnika tekstilnih fabrika trazi povecanje radnickih nadnica za 20 odsto, jer su cene zivotnih namirnica skocile za 30 odsto.74 Usled rata i delimicne mobilizacije, u proizvodnju se sve vise uvlacila mlada radna snaga, i to uglavnom zenska, koja je najvis~ bila eksploatisana. Ovi mladi radnici i radnice radili su po 12-18 casova, a nadnice su im bile i po pet dinara!5 Krajem 1939. godine Partija preko sindikata pocinje da organizuje skupstine i demonstracije protiv skupoce i nestasice zivotnih namirnica, koje su tokom 1940. zahvatile celu zemlju. U okviru te akcije u Splitu je 17. decembra 1939. godine odrzana protestna skupstina protiv skupoee. Posta policija nije dozvoljavala da se skupstina drzi u pozoristu, kako je to ranije bilo predvideno, ana je odrzana na obali. Taj skup, na kojem je bilo oko 600 lica, ubrzo se uvecao i pretvorio u masovne demonstracije protiv rezima. Policija je pocela pucati na demonstrante i ubila je brodogradilisnog radnika Vicka Buljanovica a sedam lica je ranjeno. Posle podne zapocela je akcija da se ada pocast poginulom radniku generalnim strajkom. Preko noci uspesno su izvrsene obimne pripreme taka da je sutradan, 18. decembra, doslo do opsteg generalnog iltrajka. U gradu je bila obustavljena svaka delatnost, nije radila ni jedna ustanova, ni jedno prduzece, pa cak ni skole, paste i zeleznica. Na ispracaj posmrtnih ostataka Vicka Buljanovica doslo je mnogo radnika i seljaka iz obliznjih sela i gradova oko Splita, taka da je oko 25 hiljada !judi krenulo u povorci prema splitskom groblju. Ovom akcijom rukovodili su clanovi Pokrajinskog komiteta Partije i aktivisti, medu kojima je bilo mnogo zena. Pored ove demonstracije, u Splitu je protiv skupoce odrzano vise protesta i manjih demonstracija oko opstine i drugih sedista vlasti!6 I u Makarskoj su odrzane uspesne demonstracije protiv skupace na kojima je, pored stanovnika ovog grada, ucestvovalo mnogo naroda i iz okolnih mesta. Kada se povorka demonstranata uputila prema obali, naisli su zandarmi i poceli se surovo obracunavati. ,U najtezem momentu, kada su mnogi demonstranti isturili gala prsa vucici zandardmima: ,Pucajte!' - grupa zena i ljudi izbila je na 74 Paduu'ltxe ·noauue, 48, 1. Oe~e.MOap 1939. " ARP, fond Sindikati, br. 125/40 i hr. 246/40. 76 Zene Hrvatske 1.L radniCkom pokrePu ... , 414; Auk a Berus, U Splitu 17-18. decembra 1939. godine, Cetrdeset god ina, Zbornik seCanja ... , knj. 3, 260. 410 celo povorke i jurnula na bajonete, probivsi se na obalu". U tom sukobu bilo je ranjeno nekoliko demonstranata!' . U aprilu 194.0. godine u Podgorici je odrzan prot;stm zbor protiv skupoce na kojem su objasnjavane osnovne P?l.rt;cke parole· Partije, a zatim su ucesnici zbora krenuh prema opshm. Predsednik opstine bio je primoran da primi delegaciju radmka, kop mu je predala posebne zahteve!8 Veliki broj demonstracija i protestnih zborova protiv skupoce odrzan je u Sloveniji. Pored manjih demonstracija u Tacnu, Polju, Sentvidu Jezici Crnucama, Zalogu i tako dalje, organizovane su velike d~monstr~cije protiv skupoce, decembra 1940. godine, u Ljubljani. Na demonstracije su, pored radnika i sluzbenika iz Ljubljane i okoline doim i seljaci iz susednih sela. Demonstranti, medu kojima j e bio i veliki broj zena, okupili su se pred Opstinu i izabrali delegaciju od tri Clana, od kojih je bila jedna radnica iz preduzeca Saturnus". Delegacija je upucena predsedniku opstine s predstavkom od 14 tacaka u kojoj su se postavljali i ekonomski, i politicki zahtevi. Pred opstinom su okupljeni gradani izrazavali svoje neraspolozenje prema rezimu, a zatim su demonstrirali ljubljanskim ulicama. Demonstracije protiv skupoce u Mariboru pretvorrle su se pred zgradom policije u demonstracije protiv policijskog nasilja!9 U Sremskoj Mitrovici su 11. decembra 1940. godine odrzane demonstracije protiv skupoce. Radnike je na ulici docekao kordon policije ; zandarmerije s nozevima na puskama, koja je pokusala da zabrani demonstrantima prolaz u centar grada. U sukobu sa. policijom narocito su se istakle mlade radnice koje su uspele da sa. ostalim demontrantima, i pored policijskog kordona, dodu do opstine. Posle demonstracija doslo je do mnogobrojnih hapsenja i kaznja-· vanja"" , . " k l . . . " . kt 1 .. U vreme ove nesnosljive skupoce 1 spe u acrJe JOS Je a ue mJe· postalo pitanje dodatka na skupoc~ ~datim zen.ama drzav~im sl"~­ zbenicama, za sto su se one bonle JOS od 1934. l 1935. godme. Ucl-· teljska kulturno-prosvetna zadruga ,Petar Kocic" u Banjoj Luci. odrzala je 10. avgusta 1940. godine skupstiou na kojoj je konstatovano: da je veoma tezak ekonomski i pravni polozaj drzavnilL sluzbenika; da je ogromno povecanje cena zivotnih namirnica do-· vela u bezizlaznu situaciju drZavne sluzbenike i njihove porodice; da se ne preduzimaju mere protiv spekulacije; da se povecanjem. plata nije poboljsao polozaj sluzbenika; da jos nije ispravljena ne-· pravda prema zeni sluzbeniku. N a skupstioi je zahtevano da se ove· n vice S r z i C, Demonstracije protiv skupoCe u Makarskoj, Cetrdesetgodina, Zbornik seCanja . .. ~ knj. 3, 463. 78 vas o S t a j k i (:, Protest protiv skupoCe u Podgorici, Cetrdeset go-· dina, Zbornik seCanja .. . , knj. 3, 461. 7 9 U disk:usiji na Petoj zemalj-skoj konferencij.i KPJ, jedan od delegata-~ iz Slovenije rekac je da su u akci.ji protiv skupoCe uCestvovale samo Zene. (ARP fond CK KPJ 1940/14. - .Zapisnik sa Pete zemaljske konferencije KPJ, 14· Vi k ta-r Stop' a r, Demonstracije protiv skupoCe u Ljubljani, Cetrdesetgodina, Zbornik seCanja ... , knj. 3, 460; Vjesnici odluCujuCih klasnih sukoba,. Proleter, 7-8, avgust-septembar 1940, 7.) so ARP, fond Sindikati, br. 251/40. 411 �nepravilnosti otklone i da se zene s!u{benici potpuno izjednace u platama s rnuskarcima sluzbenicima.•• Do kraja januara 1941. godine skupoca je porasla za 78 odsto, dok je najveci dodatak na skupocu iznosio 50 odsto, a mnogi su primali i 5 odsto. Sindikalni savezi su zahtevali da se dodatak na skupocu povisi srazmerno povisenju troskova zivota.•• Proslava 8. marta protekla je 1941. godine u znaku borbe protiv skupoce i postojeceg rezima. Zene su se najvise zalile na skupocu, niske plate i nezaposlenost. Od svih akcija koje je Partija organizovala u ovom periodu, zene su najvise ucestvovale u akciji protiv skupoce, jer su bile l\ivotno zainteresovane za stabilizaciju cena, za poviSenje plata i za zaposljavanje !judi. V glava ZENE U ORGANIZACIJAMA I RUKOVODSTVIMA KPJ 1. Partijske komisije za rad medu zenama Od 1934. godine Partija poklanja vecu paznju radu medu zenama, a 1935. godine se konstatuje da broj zena u KPJ ,jedva iznosi 10/o", a slicna je hila njihova zastupljenost i u omladinskirn i sindikalnim organizacijama.' Ucesce zena u Partiji u pojedinim pokrajinama u to vreme bilo je razlicito. U izvestaju Pokrajinskog komiteta KPJ za Crnu Goru, na primer, pocetkom novembra 1935. godine, navodi se da na terenu na kojem deluje njihov komitet, postoje 143 celije sa 610 clanova Partije, a od toga je 12 zena, sto u procentima iznosi 2 odsto prema .socijalnom sastavu clanstva, najvise je bilo seljaka, i to oko 70 odsto, dok je radnika bilo 21 odsto, a intelektualaca oko 7 odsto. 2 U velikim tekstilnim fabrikama, u kojima su bile zaposlene vecinom zene, u partijskim organizacijama bilo je svega jedna do dve radnice. Marta 1935. godine formirana je u Tekstilnoj fabrici ,Herman Pollak" u Zagrebu prva partijska celija posle diktature 1929. godine u kojoj su hili jedna zena i cetiri muskarca.• u izvestaju jedne tekstilne radnice iz Zagreba od 1935. godine navodi se da se njihova partijska celija sastoji od cetiri Clana, i to dva krojacka radnika i dve tekstilne radnice. Ove dve tekstilne radnice su, kao komunisti. bile zaduzene da rade u zgradi u kojoj su se nalazila dva tekstilna preduzeca sa 110 zaposlenih, veCinom zena. One su uzivale veliki ugled medu radnicama. Kada je jednu od njih poslovoda hteo da izbaci zbog propagande, ostale radnice su zapretile strajkom i tako uspele da je zadrl:e i dalje u preduzecu. 4 Slicno je bilo i u tekstilnim fabrikarna u Beogradu. Pocetkom 1937. godine u tekstilnom preduzecu ,Elka" u kojem je bilo zaposleno oko 90 odsto zena, svega dve su bile u Partiji, dok su kasnije, iste godine, prirnljene jos dve. 5 Na Karaburmi je krajem 1937. iii pocetkom ' ARP, fond KI, 1935/637. 2 AJ, fond 15, F. 19; Dim'O Vujov.iC, Jedan izveStaj PK KPJ za Crnu Goru, Boku, SandZak, Kosovo i Metohiju iz 1935. godine, Istorijski zapisi, god. XII, kni. IV, sv. 1, !959, 244. 3 Clan Partije bila je Marija KovaC-iC:-GrZetiC. (Ivan BoZiC e viC, 81 Pe'l.f, ucTuue, 5, 5. cenTe.M6ap 1940; Ee'lia Oauac, 29, as~ycT-cenTeM- 6ap 1940, 6. " ARP, fond Sindlkali, 412 br. 205/41. lJva Strajka tekstilaca .- .. , 65, 66. .. Uslled ileglanog delovanja Partije u izveStaju se ne navodi fabrika u kojDj je formiran partijs:ka organizac.ija. (ARP, fond KI, 1935/227.) 5 lA Beograda, SeCanje Evice CurCit\ 1892-MG-XIX-215. 413 �1938. godine formirana partijsk,;t. organiiacija6 _sa zada~~oll?- da.pro~i? rad Partije i formira orgamzac!Je po preduzec1ma koJ!h Je b1lo v1se u ovom delu Beograda. Ubrzo je primljeno nekoliko radnica u Partiju. Osnovano je vise partijskih organizacija po preduzecima: u B~ogradskoj tekstilnoj A. D., u Stofari i platnari Vlade Ilica i jedna zajednicka celija za ostala preduzeca. Prilikom formiranja ave organizacije imale su mali broj Clanova Partije, ali su se za dve godine intenzivnog rada znatno povecale. Partijska organizacija u Fabrici Vlade Ilica, posle obustave rada u zimu 1940. godine, brojala je 10 clanova Partije, medu kojima je bilo i zena radnica. 7 Najvise zena intelektualki u Beogradu bilo je u partijskoj organizaciji koju su saCinjavali komunisti iz Omladinske sekcije zenskog pokreta i Redakcije casopisa JKena danae. Iz ovih podataka se vidi da su partijske organizacije, naroCito prvih godina ovog perioda, bile nerazvijene, da je u njima radio mali broj clanova Partije, a pogotovo zena. Iako su ave organizacije bile malobrojne, njihov uticaj je bio veliki, jer su komunisti hili veoma aktivni i okupljali su veliki broj simpatizera i drugih naprednih gradana koji su se ukljuCivali u akcije Partije. Odnos Partije prema radu medu zenama promenio se poslednjih godina ovog perioda. Na V zemaljskoj konferenciji KPJ, oktobra 1940. godine, konstatovano je da je u poslednjoj godini primljen veci broj zena u partijske organizacije, tako da ih je tada bilo 6 odsto u Partiji u zemlji, i to: u Sloveniji 10 odsto, u Crnoj Gori 6 odsto, u Srbij1 10 odsto, u Hrvatskoj 4 odsto, u Makedoniji 10 odsto i u Vojvodini 5 odsto. 8 U partijskim dokumentima, direktivnim pismima, referatima, izvestajima i rezolucijama ukazivano je vise puta na vaznost rada sa zenama i na potrebe formiranja partijskih komisija za rad medu zenama pri svim partijskim komitetima. Godine 1934. pri Pokrajinskom komitetu KPJ za Sloveniju forrnirana je partijska komisija za rad medu zenama; 9 1935 - pri Pokrajinskom komitetu KPJ za Hrvatsku i pri MK KPJ u Zagrebu,' 0 a kasnije i pri Pokrajinskom komitetu KPJ za Srbiju." Maja 1939. godine osnovana je Komisija 8 Sekretar prve partijske organizaclje na Kar-aburmi bila je Vukica l.VfitroviC, a Clanovi Lepa StamenkoviC, Ju.Uja Delre i Dragi StamenkoviC. Sve ove tri Zene bile su tekstilne radnice. - D [!'a g i S tam e.n k o viC, n.n., 95. 7 U fabrici Vlade HiCa, od Zena su prve primljene u Partiju Marija GregO"ran, tkaOka radnica u Stofari 1 i Juli~ka Salaj, 'koja je radila kao snovaCica u platnarl. Kasnije su -primljene Fatima PejoviC, Ljubica Velebit i druge. U Fabrici dZakova :NfiliSiC, od Zena je medu prvima prim[jena u Partiju Julka OreSCanin. (Drag i Stamen ko viC, n.n., 9-5 do 98.) 8 ARP, fcmd CK KPJ, 1940jl4, referat Vide TomSiC o radu medru Zenama. 9 U Komisiji za rad medu Zenama pri Pok.rajinskom k()mitetu KPJ za Sloveniju bile su Zdenka Kidri'C, Stefica ZbeSnik, Pol-ka Kos i Milena MohoriC. (ARP, MG-II/1b/ll0, Secanje Vide Tomsi~; Fond CK KPJ, 1940/14; fond KI 1937/79.) 10 ARP, f.ond KI, 1935i324. Clano·vi Komisije za ra-d medu Zenama pri PK KPJ za Hrvatsku bile su u to vreme RuZica Tui'koviC i Danica OreSCanin; Zene Hrvatske u radniCkom pokretu ... , 265. 11 Clanovi Komisije za rad med,u Zenama .Cesto su ·se menjali zbog ilega1nih uslova rada i malog broja kadrova .fz redova Zena koji su se Cesto prebacivali na razne zadatke. Tako su u Konlisiji za rad medu Zenama pri PK KPJ za Srbiju od 1937. do 1941. godine rpovremeno .bile: Cana BaboviC, Vukica 414 za rad medu zenama pri Pokrajinskom kornitetu KPJ za Crnu Goru, na ciju su inicijativu zene komunisti Crne Gore, Bake, Sandzaka, Kosova i Metohije, 1940. godine, uputile proglas radnim zenama svih krajeva. U Proglasu se govori o imperijalistickom ratu i njegovim posledicama, koji vise od godinu dana pustosi mnoge zemlje, o profasistickoj politici vlade Cvetkovic-Macek, koja priprema izdaju zemlje; o teskom stanju u zemlji i velika skupoca, spekula.cija, oskudica u prehrambenim proizvodima, nezaposlenost u naJVlsem stepenu; o gladi koja preti crnogorskim radnicima i seljacima; o .neravnopravnom polozaju zena koji se ispoljava u svim sektonma drustvene delatnosti i u porodici. Zene se pozivaju u borbu protiv imperijalistickog rata, protiv svih njegovih uzroka i posledica, a za mir i nezavisnost zemlje i stvaranje vojnog saveza sa SSSR-om; da organizuju i povezu svoju borbu za svakodnevne zahteve; .da pomognu porodicama mobilisanih vojnika; da se bore za nacwnalnu ravnopravnost crnogorskog i drugih ugnjetenih naroda, za. demokratska prava i slobode i ravnopravnost zen";> z~ slobodu stampe, organizovanja zbora i dogovora, za slobodu straJka, za amnestJ~u politickih i vojnih osudenika, za otva~anje ja;mih ra~ova; _rrotiv nezaposlenosti i izvoza zivotnih namirmca, protJV bede I glad!; protiv tiranije, reakcije i svih diktatorskih ustanova; protiv koncentr.acionih logora, ropskog polozaja zene i fasistickog uredenJa zemlJe. Na kraju proglasa pozivaju se zene svih zanimanja u borbu za oslobodenje iz dvadesetvekovnog ropstva i u borbu za ravnopravnost Zena.12 Pri Pokrajinskom komitetu KPH za Dalmaciju postojala. je krajem ovog perioda Komisija za rad medu zenama ad 6 do 7 c~a­ nica Ciji je sastav cesto menjan. Komisija je neposredno rukovod1la rad~m zena u Splitu, Trogiru, Omisu i Makarskoj. Ona je organizovala grupe zena u pojedinim mestima preko kojih je sprovodila odredene partijske zadatke.' 3 Uoci rata vrsene su p~ipreme .~a formiranje partijske komisije za rad medu zenama pn PokraJmskom komitetu KPJ za Makedoniju, a komisija je forrnirana krajem oktobra ili pocetkom novembra 1941. godine. 14 MitroviC Anda RankoviC Lepa StamenkoviC, Julija Delre, RaSela Baruh, Mitra Mirtro-viC; Lepa Perov.iC, Mnada Rajter, D?:l>ri1a KarapandZiC ! dpuge_. (Podaci uzeti riz dokumentacije Zbornika Zene SrbtJe u NOB, ARP, SecanJe VIde TomSiC, MG-II/16-110; Vida TomSiC, Borba Zena za jednaka prava, Cetrdeset godina, Zbornik seCanja . ..• knj. 3, 138. . . . 12 u Komisij.i za rad ISa Zenama p_n PK ~PJ za" Crn_u ~o~ bile S':l; Lidija J ovanmr.iC, sekreta.r, Vasa PaviC, I>ma Vrbica, Blaza V"ldOJeVIc-Cetkovtc i Dara VukotiC. (AUT, br. 3808/I 5-1/40/; Eene ,qpue Tope Y peBO.I1.Y'f1UOnap1iOA£ nm~peTY 1919-1945, 24, 31; J 0 BaH 0 B J1 h EaT p M h, KOA£Y1tUCTU'l£%a napTuja JyzocAaauje y L{puoj Topu 1919-1941 •. Eeorpa~, 1959, 255 . . ta u Komisiji za rad medu Zenama prt PokraJirnskom komttetu KP~ za Dalmactju bile su Karla Njegov.arn, Vese1a SegviC, M~rij~ CeciC, Ma:ra HaJdukoviC, Mara RadonjiC-Crnogorka i <huge. CARP, SecanJe Ka-rle NJegovan, MG/II-16/109.) . .. . 14 u Komisij.i za rad medu Zenama pr1 PokraJI-nskom i.kom1tetu KP~ za JVT...,akedoniju bile su Vera Aceva, Milka JovanoviC:-~v~ovska i. Slavka Fid~­ nova. Vera Aceva je bila Clan PK KPJ za MakedOUIJU 1 -Tukovodilac ov~ konusije. (Institut za nacionalnu istoriju, Arhiv za radniCki pokret SkoplJe, fond PK 1942, Izjava Vere Aceve.) 415 �Godine 1935. postojala je Centralna komisija za rad medu lienama pri Centralnom komitetu KPJ. Polovinom juna iste godine ona u izvestaju o radu navela da je delatnost Partije medu zenama nezadovoljavajuca; da je CK KPJ vise puta slao direktive za rad Partije medu zenama, ali da organizacije nisu preduzimale smisljenije i organizovanije akcije u tom pravcu. U izvestaju se dalje govori o formiranju Centralne komisije za rad medu zenama pri Politbirou CK KPJ i njenim zadacima; o aktivnosti Komisije za rad medu zenama pri Pokrajinskom komitetu KPJ za Sloveniju; o radu Partije i SKOJ-a medu zenama u Sloveniji; o ucescu zena u sindikalnim organizacijama, u strajkovima i ostalim akcijama radnicke klase; o formiranju komisija za rad medu zenama pri Pokrajinskom komitetu KPJ za Hrvatsku i Mesnom kornitetu KPJ u Zagrebu; o ucescu zena komunista u omladinskom pokretu u Zagrebu; o ucescu zena u sindikalnim organizacijama i naroCito u Sindikatu tekstilaca u Hrvatskoj; o aktivnosti zena u antifasistickom i protivratnom pokretu u zemlji i o buducim zadacima ove komisije. 15 U isto vreme Centralna komisija uputila je dva direktivna pisma u kojima se govori o potrebi veceg angazovanja zena u pojedinim organizacijama i akcijama koje organizuje KPJ, i o zadacima ave komisije. 16 U izvestaju sekretara Zemaljskog biroa CK KPJ, avgusta 1935. godine, navodi se, pored ostalog, da je pri ovom rukovodstvu obrazovana Komisija za rad medu zenama, da ona priprema uputstva za formiranje i rad zenskih komisija pri mesnim komitetima KPJ, da ima nameru da osnuje organizacije zenskog pokreta u celoj zemlji i da preko njih povede akciju za zensko pravo glasa." Pocetkom februara 1936. godine upucen je Centralnom komitetu KPJ izvestaj o radu ove kornisije u kojem se govori o pr"ll-nalazenju legalnih oblika rada sa zenama; o formiranju Akcionog odbora za osnivanje legalnih organizacija zena, 0 radu u postojecem zenskom pokretu, o obrazovanju sekcija zena u sindikalnim organizacijama; o vezama s pojedinim pokrajinama, o formiranju komisija za rad medu zenama pri pokrajinskim partijama rukovodstvinia. U izvestaju je predlozeno da se clanovi komisija oslobode svakodnevnih zadataka u partijskim organizacijama i da na sastanke komisija dolazi po jedan clan Pokrajinskog korniteta KPJ radi obezbedivanja pravilnog rada komisije.'• Nakon mesec dana upucen je jos jedan izvestaj u kojem se govori o delovanjU Kornisije za rad medu zenama pri Zemaljskom birou CK. U tom izvestaju se konstatuje da ZB nije posvetio dovoljno paznje radu zenske komisije i da partijske organizacije nedovoljno rade sa zenama. 19 Medutim, na samom pocetku rada ove komisije, doslo je do provale u partijskoj organizaciji i hapsenja komunista, pa je komisija obustavila svoj rad. Iz ovih nekoliko dokumenata saznaje se da je postojala Centralna komisija za rad medu zenama pri Centralnom komitetu KPJ 1935. godine. Njen uticaj na razvitak zenskog pokreta u zemlji nije " ARP, fond KI, 1935/324. " Isto, 1935/323, 1935/638. " Isto, 1935/44. 1s Isto, 1936/43. " Islo, 1936/113, fond CK KPJ 1936/1. 416 se uopste osetio i izgleda da je ona krace vreme delovala. Na V zemaljskoj konferenciji KPJ, u referatu o radu medu zenama, konstatovano je da Komisija za rad medu zenama pri Centralnom komitetu KPJ do tada nije postojala i da je treba formirati. 20 Komisije za rad medu zenama pri partijskim komitetima bile su njihovi pomocni organi, Ciji zadatak je bio da prate aktivnost zena, njihova ukljucivanje u Partiju i napredni radnicki pokr~~· One su u tom pravcu pravile svoje planove rada 1 pomagale partlJskim komitetima i osnovnim organizacijama da vise razvijaju svoju delatnost medu zenama i da ih sto masovnije ukljucuju u pojedine oblike rada, u napredne organizacije i akcije. U toku ovog perioda vise puta je postavljan zadatak da se komisije za rad _sa ze;:am~ formiraju pri svim partijskim komitetima i da se u svakoJ partl]SkOJ organizaciji zaduzi po jedan clan za rad sa zenama. Medutim, te komisije nisu bile formirane ni pri svim pokrajinskim komitetima, a jos manje ih je bilo pri· okrulinim i mesnim komitetim.a Partije. u partijskim komisijama su uglavnom bile zene, premda Je postavljano da se za taj sektor rada zaduzuju i muskarci i da se i oni takode biraju u komisije za rad medu zenama. Vecina komisija za rad medu zenama pri partijskim rukovodstvima formirana je krajem ovog perioda i njihova delatnost se osecala uglavnom u pojedinim centrima u kojima su one postojale. U ovom pogledu maze se izdvojiti jedino aktivnost Komisij.~ za r~d medu zenama pri Pokrajinskom komitetu KPJ .za SlovemJU, k<?~a je formirana mnogo ranije i koja je uspela da svoJu delatnost razVlJe kroz zenske organizacije. Iako se nije posvecivala dovoljna paznja skolovanja i uzdizanju partijskih kadrova iz redova zena, ipak je oko 30 istaknutih zena komunista poslano na skolovanje u SSSR, gde su pohadale. ~omu: nisticki univerzitet nacionalnih manjina zapada (KUNMZ) 1 zenski kurs pri Medunarodnoj lenji':skoj s.koli. Od ~ve . cetiri ~odi;>.e KUNMZ su pohadale: Antomja Cec, Zora N1kohc, Nana ::hlovlC, Malina Pop-Ivanova, Francka Kline, Zinka Vajnberger, Anka Butorac Jolanda Kvas Julka Jelic-Elordevic, Veronika Cvijic, Barica Debebak, Zara Markovic, Urska ~atler, Milica ~ec.arska, ~ilunka Kovac Jelisaveta Berkovic, Bramslava Markov1c 1 Rozah]a Rot. Lepos~va Nesic-Pijade je po odluci CK KPJ otisla u SSSR i na SUNMZ predavala srpskohrvatski jezik od 1932. do 1935. godine.2' Polovinom juna 1935. godine na plenarnoj sednici CK KPJ je; pored ostalog, reseno da Pokrajinski komitet Srbije :'a zens~; kurseve posalje tri zene, Pokrajinski k~mitet Hrvatske 1 Slove!':lJe. po .dve i Pokrajinski komiteti DalmaciJe, Crne Gore, Ma~e~ot;IJe 1 VoJ~o­ dine po jednu zenu. Zahtevalo se da se na kurseve salJu zene .radn:~e, bez obzira na partijski staz. 22 Zenski kurs pri MedunarodnoJ lenJm- ?o 2o ARP, fond CK KPJ 1940/14 V zemaljska konferencija, referat Vide TomSiC o radu medu Zenama. 21 ARP, Zbirka Jugosloveni na radu i Skolovanju u SSSR; C/3, N /5, S/3. P/15, K'6, V/1, B/16, K/3, J/4, C/3, D/2, M/5, Z/1, P/13, K/29, B/4, M/3 R/11, N/2. " ARP, fond KI, 1935/316-1a, 1935/423, 1935/424 i 1935/451. 417 �skoj skoli pohadalo je oko 10 zena, uglavnom radnica iz Jugoslavije,23 koje su se spremale za rad sa zenama i za druge partijske zadatke u zemlji. 2. Zemaljsko partijsko savetovanje i pokrajinske partijske konferencije 0 delovanju komunista medu zenama Rad novog rukovodstva 'KPJ s Titom na celu osecao se na svim sektorima partijske delatnosti, pa i na povecanoj aktivnosti Partije u radu sa zenama. Na svim partijskim konferencijama, savetovanjima i sastancima ukazivano je na zapostavljanje rada medu zenama, na potrebu veceg ukljuCivanja zena u Partiju i na njihovo brze osposobljavanje za rad u rukovodecim partijskim forumima. Pod Smarnom Gorom, u blizini Ljubljane, odrzano je 9. i 10. juna 1939. godine Zemaljsko savetovanje rukovodeceg aktiva KPJ, na kojem je ucestvovalo oko 30 rukovodeCih partijskih radnika iz svih krajeva Jugoslavije, osim Makedonije. Na Savetovanju se raspravljalo o pojedinim problemima partijskog rada, s posebnim osvrtom na organizaciona pitanja, malobrojnost partijske organizacije i organizovanje teorijsko-politickog rada, i konstatovano je da bi broj clanova Partije trebalo da bude mnogo veci, da postoji veliki broj disciplinovanih i odanih aktivista, pre svega radnika, koji ispunjavaju uslove za prijem u Partiju i da je brojno stanje Partije u nesrazmeri s njenim uticajem u masama. U vezi s predstojecom ratnom opasnoscu i progonima komunista od strane rezima, postavljen je zadatak da se odgovarajucim organizaci~nim merama obezbedi kontinuirani rad rukovodstava i povezanost svih partijskih organizacija. Istovremeno je naglasen znacaj izgradnje novih partijskih kadrova koji nisu poznati klasnom neprijatelju, a narocito kadrova iz redova zena. Posto je ovaj problem sagledan u celini, na Savetovanju je zauzet sledeci stav: ,Ne sme biti nijednog foruma bez zenskih clanova. Ako su vecina drugova do sada potcenjivali vaznost uvlacenja zena u KP, onda sada moraju postati svesni cinjenice da je danas stvaranje zenskih partijskih kadrova nas najvazniji organizacioni zadatak". 24 Ovako odlucan stav u pogledu smelijeg uzdizanja i ukljucivanja zena u Partiju i njena rukovodstva prvi put je dosao do izrazaja na ovom Savetovanju pod Smarnom Gorom. Posle Zemaljskog partijskog savetovanja odrzana je avgusta 1939. godine Sedma pokrajinska partijska konferencija za Crnu Goru, na kojoj je vise diskutanata govorilo o pojedinim problemima 23 Medu Zenama iz Jugoslavije koje su pohadale Zenski kurs pri Medunarodnoj lenjinsko.i Skoli u Moskvi bile su Zdenka KidriC, Spasenija Babovi<:, Vukica MitroviC, Jovanka Horvat, Anka GrZetiC, Tonka Podnar, RuZa TurkoviC, Julka P!bernik, Fani Terian. (ARP, Zbirka Jugosloveni na radu .i SkoJovantu u SSSR-u, K/5, H/7, G/6, br. 34, AIHRPH, SeCanje RuZe Tul'lkoviC, MG 43/4-5; MBa u r 0 UI H, a K, lip au cycpeT c TUTO.M., Be'l£ep1be 'JI.OBDCTU, 14. Qe~e..st6ap 1967; ARP. SeCanje Zdenke KidriC: Spas eni j a Ba bo vi(:, n.n .. 362. 24 T ito, Stanje u. PartijiJ Proleter, 1-2, januar-februar 1940, 5-6. 418 partijskog rada. Pored ostalih, govorila je Mileva Vukovic, delegat partijske organizacije Kosova i Metohije. Ona je na ovoj konferenciji izabrana u Pokrajinski komitet KPJ za Crnu Goru, Baku, Sandzak, Kosovo i Metohiju. To je bila prva zena ove pokrajine, koja je izabrana u Pokrajinski komitet. 25 Obimne pripreme izvrsene su za Petu zemaljsku konferenciju KPJ. U prolece 1940. godine pocele su se odrzavati mesne i okruzne partijske konferencije na kojima se raspravljalo o problemima rada partijske organizacije i birani su delegati za predstojece pokrajinske konferencije. Posle mesnih i okruznih konferencija odrzano je osam konferencija nacionalnih, odnosno pokrajinskih organizacija KPJ, i to: Komunisticke partije Hrvatske, Komunisticke partije Slovenije i pokrajinske konferencije KPJ za Srbiju, Makedoniju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Vojvodinu i Dalmaciju. Na svim ovim konferencijama raspravljano je o radu Partije medu zenama i konstatovano, kao ina Savetovanju KPJ pod Smarnom Gorom 1939. godine, da je ovaj rad nedovoljan i da se odnos komunista i partijskih organizacija prema zenama mora odlucno izmeniti u smislu bdeg ukljucivanja zena u Partiju i uzdizanja zenskih partijskih kadrova. Svaka ad ovih konferencija donela je rezoluciju u kojoj su istaknuti i zadaci u pogledu daljeg rada medu zenama. U Rezoluciji Konferencije KP Hrvatske, u posebnom odeljku o radu medu omladinom i zenama, istice se da u partijskim organizacijama i dalje ima neshvatanja vaznosti rada medu omladinom i zenama, da se nizi forumi i partijske organizacije zadovoljavaju s tim sto su obrazovani posebni odbori i komisije koje kontroliSe visi forum i da pojedini komunisti gledaju na ova dva vazna sektora kao na nesto sto je odvojeno od Partje. Ovo je ocenjeno kao skretanje i nerazumevanje protiv cega se Partija mora najodlucnije boriti. Konferencija je medu najvaznije zadatke postavila da svaki komunist prouCi liniju rada Partije medu omladinom i zenama i da sve partijske organizacije i sva rukovodstva. od najnizih do najvisih, moraju pokloniti ovom pitanju narocitu paznju. Posta su na ovim sektorima rada konstatovane greske i nedostaci, naglaseno je da, pored opstih zahteva u borbi radnicke klase, treba isticati i specificne zahteve za zene i omladinu, razvijati samostalne i masovne omladinske i zenske pokrete i organizovati njihove akcije iz kojih ce izrastati novi clanovi Partije.26 U Rezoluciji Prve konferencije Komunisticke stranke Slovenije konstatovano je da se nedovoljno brine o uzdizanju i prilivu novih kadrova iz redova zena i da ta cinjenica predstavlja opasnost za Partiju, pogotovo u vreme imperijalistickog rata i mobilizacije muskaraca. Zato se postavlja, kao bitan zadatak, da se organizovano i sistematski radi na j acanju Partije novim Clanovima i da se pri 2s Andrija Mugo·Sa, Sedma pokrajinska konjerencija KPJ za Crnu Goru, Cetrdeset godinaJ Zbornik seCanja ... , J..mj. 3, 84. 2a Proleter, 9-10-11, oktombar-decembar 1940, 12; Srp i CekiC, organ Centralnog okomiteta KPH, 7, decembar 1940, 12; Zene HTVatske u radniCkom pokretu ... , 437. 419 �tome posveti izuzetna paznja uzdizanju,novog zenskog i omladinskog kadra u PartijiP Na Petoj pokrajinskoj konferenciji KPJ za Srbiju ukazano je da nisu na vreme otklanjani ranije uoceni nedostaci u radu Partije s omladinom i zenama, da je bilo sporosti u radu partijskih rukovodstava u pogledu razradivanja partijske linije medu brojnim simpatizerima Partije i da je sasvim zanemarena izgradnja kadrova. Novoizabranom partijskom rukovodstvu, svim forumima i organizac!Jama postavljen je zadatak da mnogo ozbiljnije nego do tada rade na prijemu zena u Partiju. U sestom odeljku Rezolucije ove Konferencij e istice se da partijske organizacije moraju vise da deJuju medu radnim zenama, kojima je potrebna pomoc Partije u svim ~kcijam.~ za ostvarivanje nacela ,za jednak rad, jednaka plata", kao 1 u akC!Jama za pravo glasa, ravnopravnost zena pred zakonima i druga opsta prava. •• . • U Rezoluciji Pokrajinske konferencije KPJ za Makedonijti kaze se da u celokupnoj delatnosti Partije najvise zaostaje sektor rada medu zenama. Pred partijske organizacije postavljen je zadatak da se, polazeci od konkretnih uslova u pojedinim mestima, iznalaze odgovarajuce i najpogodnije forme za okupljanje zena. Posebno je naglaseno da se uspesna borba radnicke klase, kao i borba .makedonskog naroda za slobodu i nacionalnu ravnopravnost, ne maze zamisliti bez ucesca zena. Skrenuta je paznja da se uporedo s radom medu Makedonkama u gradu i na selu preduzmu odgovarajuce mere za r~d medu Turkinjama i Albankama koje zive u Makedoniji. Nepravllan odnos prema zenama i zapostavljanje njihove uloge u drustvu ocenjeno je kao antipartijski postupak, koji ne bi trebalo da dozvoli ni jedna partijska organizacija.29 Na Pokrajinskoj konferenciji KPJ za Bosnu i Hercegovinu ocenjeno je da rad medu zemima nije postavljen dovoljno siroko na citavoj teritoriji Bosne i Hercegovine, sto pokazuje da u praksi partijskih organizacija nije doslo do izrazaja shvatanje znacaja ovog sektora partijskog rada. U tom pogledu izuzetak je jedino Sarajevo, gde je poklonjena veca pal:nja uclanjivanju zena u Partiju. U vreme oddavanja ove Konferencije u sarajevskoj partijskoj organizaciji bilo je sedam zena, a pripremnim radom za prijem u Partiju bilo je obuhvaceno 40 zena, i to vecinom radnica. Na kraju je donesena Rezolucija u kojoj je naglaseno da partijske organizacije moraju mnogo ozbiljnije pristupiti radu medu zenama i ukljucivati ih u sve akcije radnicke klase, isticuci pri tom i posebne zahteve zena. Svim partijskim organizacijama je ukazano da moraju vise raditi na pripremanju zena za prijem u Partiju.30 U Rezoluciji Osme pokrajinske konferencije KPJ za Crnu Goru, Boku, Sandzak, Kosovo i Metohiju konstatovano je da je rad medu zenama bio zanemaren i da partijske organizacije treba da Proleter, 7-8, avgust-septembar 1940, 12. " AIRPS, fGnd CK SKS, hr. 60; PrG!eter, 3--4, apri!-maj 1940 !3 14, 15; Ko.M.Y'H/ttCT, 5 iz 1940. ' ' 29 Proleter, 9-10-11, oktobar-novembar-decembar 1940, 19, 20. 30 ARP, fond CK KPJ, br. 92-a/40; Biblioteka · Sremske Mitrovice, br. 11, Proleter, 9-10-11, oktobar-novemba'I"--Clecembar 1940, 24. 27 420 otklone taj nedostatak u svom radu na taj naCin sto ce u sve akcije ukljucivati zene i isticati njihove zabteve. 31 Na Sestoj pokrajinskoj konferenciji KPJ za Vojvodinu u referatu je, izmedu ostalog, izneseno da je mali broj zena osposobljen za rukovodenje partijskim organizacijama i pojedinim sektorima partijskog rada i da se kao vazan zadatak postavlja osposobljavanje zena za rad u Partiji. U Rezoluciji je takode ukazano da ovaj nedostatak treba otkloniti i sto veci broj zena primiti u Partiju i kroz akcije osposobljavati ih za partijske kadrove, kako bi mogle, u slucaju potrebe, potpuno zameniti muskarce u rtikovodstvima i na svim sektorima partijskog rada. 32 U Rezoluciji Pokrajinske konferencije KPH za Dalmaciju kon~ statovano je da se i u Dalmaciji primecuje kod komunista potcenjivanje uloge zena u borbi radnicke klase, da u tom pogledu treba izvrsiti preokret, uC!anjivati zene u Partiju i pomagati im u njihovom radu.33 Iz ovih rezolucija se vidi da je Partija u ovoj godini imala odlucnu orijentaciju na svestraniji rad medu zenama, na prijem zena u Partiju i uzdizanje partijskih kadrova iz redova zena. Ovakav pravac delovanja dobrim delom je uslovio i tok drugog svetskog rata koji je neposredno pretia i nasoj zemlji. U tim uslovima bilo je nuzno da se, pored ostalih, preduzmu i takve mere kao sto su intenzivniji rad na uzdizanju zenskih kadrova i uC!anjivanje sto veceg broja zena u Partiju. Time se smisljeno obezbedivalo da se rad partijskih organizacija. i rukovodstava normalno nastavi u slucaju mobilizacije mu8karaca i veceg hapsenja komunista. U pojedinim rezolucijama nisu potpunije postavljeni zadaci u pogledu rada Partije medu zenama, odnosno nisu dovoljno uzete u obzir specificnosti ovog rada u pojedinim pokrajinama. Tako, na primer, u rezolucijama pokrajinskih konferencija za Srbiju, Bosnu i Hercegovinu i za Crnu Goru, Baku, Sandzak, Kosovo i Metohiju zadaci su postavljeni jednoobrazno i gotovo su identicno formulisani. · Na pokrajiiJBkim partiiskim konferencijama izabrani su delegati za V zemaljsku konferenciju KPJ, medu kojima je bilo i zena. Iz Srbije je izabrano 17 de1egata od kojih su cetiri bile zene (Spasenija Babovic, Leposava Stamenkovic, Vukica Mitrovic i Mara Naceva); iz Slovenije - 13 delegata medu kojima jedna zena (Vida Tomsic); iz Dalmacije je izabrano 12 delegata, medu kojima jedna zena (Karla Njegovan); iz Vojvodine - 7 delegata, medu kojima jedna zena (Gordana Ivackovic); iz Hrvatske - 17 delegata, medu kojima jedna zena (Maca Grzetic). 34 Tz Bosne i Hercegovine, Cr~e Gore i Makedonije nije izabrana ni jedna zena za delegata V zemalJske konferencije. 31 ARP, Bi!bliotek.a Sremske Mitrovice, br. 12; Prolter~ 9-10-11, oktobar-novembar-decembar 1940, 16; Istorijski zapisi, god. XII, knj. XV, sv. 1, Titograd, 1959, 262. · 3 2 Lstorijski arhiv PK SKS za V.ojvodinru, br. 123-62 ,i "br. 12800; Pro· Zeter, 9-10---11, oktobar-novembar-decembar 1940, 18, 19. aa Prbleter, 5--6, jun-jul 1940, 15. S4 II e p o ,n; a Mj a H o s M B., II eTa 3e.M.aJbcxa xonqjepeU'Usuja Ko.M.ynucTU'lt?<:e napTuje JyzocJI.aeuje, Tu.To ua 'lteJI,y napTuje, 1968, UO do 115. 421 �3. Peta zema!jska konferencija KPJ i ;;adaci u radu sa zenama Na Petoj zemaljskoj konferenciji KPJ, koja je odr2ana od 19. do 23. oktohra 1940. godine u Zagrehu,S5 raspravljalo se o svim sektorima partijske delatnosti i zauzeti su stavovi o pitanju huduceg rada. U referatima, diskusiji i rezoluciji posvecena je puna paznja rada u Partije medu zenama. U radno predsedniStvo Konferencije izahrana je Spasenija Bahovic, koja je tada hila clan Pokrajinskog komiteta KPJ za Srhiju. U referatu Josipa Broza Tita 0 dosada.snjem radu i zadacima Partije receno je da je zensko pitanje veoma vazno za Partiju i da museu nekim organizacijama ne posvecuje dovoljno paznje: , ... sve sto su drugarice do danas na zenskom radu postigle, postigle su uglavnom hez pomoci drugova, a cesto i uz smetnje samih drugova ... Ova pitanje treha danas ovdje temeljito pretresti · i prekinuti sa starim metodama sahotiranja i nehaja za rad medu zenama od strane nekih drugova" .36 Referat o radu Partije medu zenama podnela je Vida Tomsic 37 U prvom delu referata ana je iznela istorijat zenskog pitanja s osvrtom na polozaj zene u kapitalizmu i postavila zenske zahteve koje proletarijat mora uvrstiti u svoj program. To su pre svega zahtevi koji se ticu zastite majke i deteta, zatim potpune ravnopravnosti zene u drustvu i zahtevi ekonomske prirode u kojima 311 Fosao oko smeStaja i i.shran.e -delegata na ·konferenci}i, ·koja je odrZana .u strog.oj ilegalnosti na periferiji Zagreba, u jednoj ZJgradi '11 Du.bravi, poveren je Zenama. Brigu oo •tome vodile su Bo.siljka-Beba EviC-KTajaCiC, Kata DumboviC-Mama i Ton·ka ZoriC. U ovim .p.oslovima uCestvovala je i Pepoa Kardelj. (Zene Hrvatske u radniCkom pokretu ... , 445; TIe p o lJ. aMj a HoB H fi, n. -d., 125. K .at a Dumb o viC je po.gillrula 14. j-ula 1941. u kaciji za oslobodenje jedne .grupe koonunista i .rodoljWa iz usta&kog logora u Kerestincu kod Zag-reba; hila j-e Clan KPJ od 1938. g·odine, a od ranije se isticala u ·Strajik:ovima :i demonstracijama kao .clan URSS-ovih sindikaia; naroC~to ·se istioola u izvrSavanju teZih i sloZenih z.adataika oko .prihvatanja, ,povezivanja, smestaja i "ishvane ilegalaca •komunlsta u ZagTebu, pa- ·su je :Dbog toga zvali Mama. Izabrana u Rejonski komitet KPH za Ti!e.Snjwku u 3agrebu, 1940. g·odine; za narodnog heroja rpriQigUaSena 1951. god-irne. 86 ARP, fond CK KPJ, 1940/14 referat J.o.siJpa B.roz-a T.ilta; Referat druga Tita ,0 dosadaSnjem radu i zadacima Partije", Komunist. I, 1, okto~ bar 1946, 59. 81 Vida TO'Ill!iC rodena 26. j'll!na 1913. u Ljubljani; zaVTSiLa Pravn~ fakultat u Ljrubljani; za v-reme studija ukljuCila se u napredni studentski pokret i 1934. postala Olan KPJ; d1ste .godine hila uhap.Sena i e>sudena na 9 meseci strog.og zatvora; u Ti'eCoj ik:onferenciji KP Slovenije, juna 1940, izabrana ru CK KP Slovenije, a na V zemaljskoj 1konferencij-i KPJ za Clana CK KPJ; uOestvovala u pri1premanjv. i izdavanju J.ega:1nog partijs:k<Jg list.a za_-)~ene NaSa Zena, poCetkom 1941. godine!; posle okupacije ilegalno radil.a u Ljubljani; decembra 1941. uhapSena i osuctena p~resudom Talija-noskog vojnog ruda .na 25 gOOina zatvora; pOsle kapitulacije,.. Italij·e izaoSLa -iz ·zatvora .i radila na ovg:aniz,ovanjv Prve 1prekomor.ske br1gade u Bariju ,u kojoj je nek.o vreme hila zammi.k rpolitiCkog koanesara; j.amuara 1944. watila se u Sloveniju i 1bila ·izahrana u SNOS; urediva.Ja Ljudsku pTavicu -i obila !poveren:Lk CK KPS u Dolenj.skoj, Pri-m-orju "i Koru.Sk()j; poiSe-tkrom. maj a 1945-. godine posta.J.a ministar za oocijaJnu politi'ku u prv-oj slovenaCkoj naDodn-oj vladi; 'bila predsednik Narodn·e .skupSti.ne SR Slovenije, posl.ani·k u Saveznoj i RepubHCkoj slrnpStini, Clan CK SKJ, predsed-nik Gla'lmog odbora SSRN Slovenije, predsednik Veta na11oda Savezne skupStine. Odlikovana je Ordenom narodnog heroja i drugim 'Visakim 'Odlilkovanjima; Clan Saveta federaoij-e. 422 se, kao osnovno, postavlja: jednaka plata za jednak rad, ukidanje nocnog rada za zene, jednake plate udatim i neudatim zenama, zastita fahrickih i drugih radnica pred stetnim posledicama rada i slicni prohlemi u pogledu zastite zenske radne snage. Medu ovim zahtevima istice se priznavanje svih politickih prava zenama sa potpunim aktivnim i pasivnim pravom glasa. U referatu se dalje govori o polo.Zaju Zene radnice, seljanke, domaCice, kuCne pomoCnice, nize namestenice i o polozaju zenske omladine i mladih radnica. Posehno je prikazan rad zenskih organizacija, raznih zenskih udruzenja, sindikainih organizacija i zenskih sekcija u sindikatu i konstatovano da je hila mnogo sektastva u radu sa zenama radnicama. Izneseno je nekoliko podataka o ucescu radnica u strajkovima i receno da je u strajkovima koji su se vodili te godine hila vise od 50 odsto zena. Zatim se govori o politickim akcijama u kojima su zene ucestvovale i 0 organizaciji zhorova za pravo glasa zena. u referatu je data kritika feminizma, kao iskljucivo zenskog pokreta, koji je nedosledan u pogledu postavljanja osnovnih zahteva zena, i kritikovana su ideoloska skretanja u vezi sa zenskim pitanjem. Zatim su izneseni jos neki nedostaci i prohlemi u radu sa zenama i postavljeni odredeni zadaci koje treha da izvrse sve partijske organizacije. Kao prvo, postavljeno je da treha organizovati siroki propagandno-prosvetni rad sa zenama kako hi one postale svesne svoga polozaja u kapitalizmu i svoje uloge u horhi radnog naroda. U tom cilju postavljeno je da zenske zahteve treha povezivati sa horhom protiv kapitalizma i svim tekucim prohlemima, kao sto su: horha protiv imperijalistickog rata, protiv skupoce, za ostvarenje nacionalne ravnopravnosti u zemlji itd. Istaknuto je da na ostvarivanju ovih zdataka treha angazovati i muskarce i zene. Ohlici rada sa zenama treha da hudu elasticni, sto zavisi od odredenog polozaj a i mogucnosti rada u pojedinim mestima, kaze se u referatu. Komunistima je postavljeno da rade u svim organizacijama, drustvima, udruzenjima i grupama gde se sakupljaju zene. Ukazano je na potrehu stvaranja legalnih zenskih organizacija kroz koje hi se najuspesnije okupljale zene i vrsio odredeni politicki uticaj na njih. Preciznije su odredeni zadaci zenskih sekcija koje se osnivaju u okviru sindikalnih podruznica i cija osnovna delatnost treha da hude organizovanje propagandno-vaspitnog rada medu radnicama, s tim da se radnice ne izdvajaju iz opsteg sindikalnog pokreta. U referatu je data ocena zenskih Jistova, koji su imali veliku ulogu u sirenju propagande medu zenama. Na kraju je naglasena potreha da se zene masovnije okupljaju u razne akcije, da se sistematski organizuje vaspitni rad i da se najholje zene primaju u Partiju. Posehno je ukazano da radom medu zenama treha da se have sve partijske organizacije i da za uspesnije organizovanje toga rada treha osnivati pri partijskim komitetima komisije za rad medu zenama. 38 Posta u ono vreme nisu postojale mogucnosti za svestranije prikupljanje podataka o radu KPJ sa zenama i aktivnosti zena u raznim druStvima, udruZenjima i grupania, u referatu se nije mogla "ARP, fcmd CK KPJ, 1940/14; Vdda Tomli!c, n. d., 138. 423 �dati temeljitija analiza toga rada, ali je,znacajno da je na Konferenciji podnet poseban referat o radu KPJ sa zenama i da su u njemu razjasnjena mnoga nejasna pitanja i preciznije odredeni buduCi zadaci. U diskusiji o referatima nekoliko delegata je govorilo o radu medu zenama. Oni su istakli da je taj rad nedovoljan i znosili su iskustva o pojedinim oblicima i metodima rada koji su najpogodniji za masovno okupljanje zena. U Rezoluciji Pete zemaljske konferencije KPJ je konstatovano da je u nekim partijskim organizacijama sistematski rad medu zenama zanemaren, da se ne posvecuje dovoljna paznja tome radu, da je on prepusten samoinicijativi nekih organizacija i komunista koji su zaduzeni da rade sa zenama, a zatim je postavljeno: ,a) da sve partijske organizacije posvete najvecu paznju radu medu zenama, osobito u sindikatima i drugim masovnim organizac'ijama; b) za taj rad organizacije treba da odrede ne samo drugarice nego i drugove; c) da partijske organizacije posvecuju cim vise paznje zenama iz radnickih i siromasnih rejona i pruzaju mogucu pomoc raznim savetima itd.; d) vodeci borbu za opca zenska gradanska prava, za jednaki rad jednaka plata u preduzecima, raznim uredima itd., potrebno je u isto vreme suzbijati budoaski feminizam, koji stvara jaz izmedu radnika i radnica i ima za cilj da otupi ostricu klasne borbe" .39 Peta zemaljska konferencija dala je kriticku ocenu rada Pare tije medu zenama, razmotrila svestrano tu oblast partijske delatnosti i odredila jasne zadatke u pogledu daljeg rada komunista na okupljanju i organizovanju zena. Na Konferenciji su izabrane dve zene u Centralni komitet KPJ, i to Spasenija Babovic i Vida Tomsic. ·~- hapsene i osudivane na kazne zatvora, strogog zatvora, robije i gubitka casnih prava. 41 Ove kazne izricao je uglavnom Ddavni sud za zastitu drzave u Beogradu- 42 Iz optuznica i presuda vidi se da SIL zene osudivane na jednu do 10 godina robije zato sto su bile komunisti i sto su izvrsavale razne partijske zadatke, kao sto su: umnozavanje i rasturanje partijskog materijala, prikupljanje priloga za Crvenu pomoc i ucesce u rukovodstvima te organizacije, drzanje komunista ilegalaca u svojim stanovima i pribora za umnozavanje propagandnog materijala, obezbedivanje i oddavanje raznih sastanaka u stanovima, uCeSCe u demonstracijama, odrZavanje veza izmedu pojedinih partijskih organizacija i rukovodstava, pisanje pisama, Clanaka i parola, primanje i smestaj vecih kolicina partijske literature itd. Veci broj zena prosao je kroz istrazne zatvore u kojima su mucene, a mnoge su na sudskim procesima, u nedostatku_ ili udru.Zenj<a za nelegalno prigraJbljiv-anje ·vlasti, kao i uQPSte on:o Uo sesadrZi u prednjoj taCki; 3) izdavanje pod zakup ili rna u kom ·vidu ustupanje ZJgrada ili prostorija za salkupljanje lica, kojima ·hi bio oilj pviprema ili o:rad za os.tvarenje· Cega od -onoga Sto je izlo.Zeno -u gornjim ta.Ckama, ako je onaj ikoji je zgradu ili prostoriju IUS'tup1o, znao na Sta Ce se an.e upotrebtti; I ! 5) Sta-vljanje u veru :sa ika:k.vom liC.noSCu i'li 'kakvim druStvom u inostranstv:u u cilju dobijanja kalwe :pomoCi otuda radi prilprema za revoluciju ili nasilnu promenu -sada·Snjeg politiekog stanja u zemlji ... Clem 2. Ko uCini rna koj·e -od okriviOnih dela izloZ:enih u N. 1. ovog: zakcma, kamiCe se smrCu ili Tobijom -do 20 g-odina. P.redmeti 'kriviCnih dela. k·onfiskovaCe se. Oni kojd znaju da se pripremaju zJo,Cini, iZ'loZ.eni u Cl. 1. pa o .tome na vreme ne izveste drZaVlllu vlast, 1kazniCe ISe robijom do 20 godina. U cilju ·btrZeg i lakSeg utvrd:i'Vanja ik·rivice dapuStteno je n..a:dle.Znim. vlarsttma da 'VrSe pretres i noCu". 4. Progoni i osudivanje zena komunista 41 Prema Kr.iviCnom zakoniku od 27. janua-ra 1929. godine (C.n.yJ!c6eue uoauue, 33-XVI o;a; 1. c:Pe5pyapa 1929) glavne ·kazne .su bile: smrtna Jrazna, 2ene su se sve vise isticale i afirmisale u radnickom pokretu u ovom periodu, a mnoge su, kao komunisti, bile zapazene u radu na organizovanju raznih akcija Partije i radnicke klase. Zbog svoje upornosti i aktivnosti neminovno su dolazile u sukob s veoma strogim postojecim zakonima, 40 pa su bile od strane vlasti proganjane, robi}a, US'toCenje, strog;i zatvo:r, zatvor ·i novC:ana ikazna, a sporedne: gubitak Casnih prava ·i gubitak .sluZbe. Robija je mogla biti veCita ili u trajcmju od 1 do 20 ,godlna, a izdr?.iava"la se u naroCit1m kaznenim z.avodima. Stl'Ogi zatv.or i zatvor mogao je da Uraje od 7 dana do 5 godina, a ako je trajao v..iS.e od 1 godine izdria'Vao .se u onaroi:-itim 'kaznenim za vodima. Pri o&Udi na smrt ili -robiju preko 5 g·OOina, sud je tzrlcao i kaznu: traQno1g gubitka Casnih prava 1 a :Pri osudi ona r!>biju do 5 1godina ir.z:ricana je i kama Casnih prava -cd 1 do 5 •gcdina. Sud je u odredenim .sluCajevima; koji su ipredvideni zakonom, pri osudi a stro.gi zatvor, izrica-o i kaznu gubitka 1Casnih prava za vreme od 1 do 3 godine. Gubitak Ca.snih p.rava &astoja.o se u gubdtku .prava na dr.Zavnu Hi rna koju drugu jaV!I1u sluZbu, na javna zvanja, na aka-demske stepene, odlikavanja i druge jaVlile poCasti~ ·kao i srvill :poJ.itiDkih .prava ,(aktivno i pasivno hjraCko pra·vo i dr.). 39 13; Rezolucija. Pete zemaljske konferencije KPJ, Proleter, 1, januar 1941, KO.Aty'nUCT, ° Cl. 1, OKTD6ap 1946, 120. 4 1. i 2. Zalkona o za.Stiti javne ·beZJbednooti i poretka u drlavi od 6. januara 1929. godine (C.11.y::»c6ene Hoaune, 9, 11. jauyap 1929.) glasi: ,Clan 1. Kao -zloC.instvo u smislu ikameoog zakona srnatr.aCe .se i ova dela: 1) 1pisanje, iz.davanje, Starrntpanje, ,ratsturanj.e: krrljiga, novina, J)lakata ili ·~bj,av.a kojima se ·ide na rto da se ko ,podstrekne na nas.i:lje prema drZavnim vlastima J., uopSte, da .se ugvozi javni mir ili dovede u opaooost javni poreda'k. Qv;o vaZii i .za. svaku ·pismenu i1i usmenu propa1gandu ili ubedivan.le -drugi..h da .treb.a ,promeniti poE<tiCki ili ISOcijalni poredak u dtiarv.i., 21lo.Cinoan, nasiljem ili rna kojom vr..stom tero-rizma; 2) o!'lganizovanj-e, potpomcuganje Hi pOtStajanje Clranom :kakvog udru.Zenja tkoje <hi dmalo za svrhu 1propagandu .komum.izma, anarhimna, tmorizma 424 42 Na osnovu Zakona ·O Dr.Zavnom sudu za zaStitu drZave od 24. okto•bra. 1930. ~godi·ne, DrZavni sud za ZB:Stitu odriave .i. DrZavno tuZilaStvo pri tome· sudu, l]mji su ustanovljen'i 8. I 1929. ·godine pri Kasacionom .srudu u Beogradu, postali su samosta1na nadleStva. Dr.Zavni sud za zaStitu drZave bio je nadleZa.n da na Citavoj teri.toriji Kraljevine Jugoslavije vrSi izvidanje, istra.gu, pretresi sudenje o odredenim kriv.iCnim delima po KriviCnom zaikoniku i ·Zakonu: o :za.Sti-ti ja,11lle bezbednosti. i poretk.a u drlavi. 425- �dokaza, oslobadane optuzbe iii su sudene,na manje vremenske kazne do godine dana zatvora. Pored toga, mnoge zene su cesto pritvarane i u zatvoru ostajale po nekoliko dana bez ikakvog saslusanja. Posle zavodenja sestojanuarske diktature komunisti su zbog najmanje aktivnosti protiv rezima osudivani na visegodisnju robiju. Sredinom 1929. godine izvrsena su u Vojvodini velika hapsenja komunista, a krajem iste godine sudio im je Drzavni sud 7..a zastitu drzave. U toj grupi hila je i Roza Keri-Marton, krojacica iz Beckereka (Zrenjanin). Ona je optuzena da je uoci 1. maja 1929. godine sa Servom Mihaljom, Senji Mihaljom i drugima umnozavala i rasturala letak Pokrajinskog komiteta KPJ za Vojvodinu. Zbog toga je hila osudena na 10 godina robije i na novcanu kaznu od 300 dinara. 43 Maja 1929. godine uhapsena je Savka Tasic. iz Kragujevca. Ona je okrivljena zato sto je hila clan KPJ u Nisu, sto je prekucavala i umnozavala partijske letke i vrSila prepisku partijske organizacije Nisa sa drugim partijskim organizacijama. Januara 1930. godine osudena je na 10 godina robije i na trajni gubitak casnih prava. Roza Keri i Savka Tasic upucene su na izdrzavanje kazne u Zenski kazneni zavod u Zagrebu, u kojem se tada nalazila i Marija Breznik, koju je Drzavni sud za zastitu ddave osudio na tri godine robije. One su krace vreme provele u ovom zavodu, a zatim su 26. septembra 1930. godine" oremestene u Centralnu pozarevacku zensku kaznionu, u kojoj su kasnije izdrzavale kaznu vecina zena osudenih na robiju i strogi zatvor. U leta 1929. godine doslo je do masovnih hapsenja komunista u Bosni i Hercegovini. Medu njima je bila i Kata Govorusic,•• visegodisnji partijski radnik i jedna od najaktivnifih i najistaknutijih zena u Bosni i Hercegovini u to vreme. Ona je uhapsena jula 1929, a pocetkom marta 1930. godine presudom Drzavnog suda za zastitu drzave osudena je na pet godina robije i na pet godina gubitka casnih prava zato sto je bila clan KPJ u Sarajevu, organizator i blagajnik Crvene pomoci i sto je rasturala partijske letke i drugi materijal.46 Kaznu je izdrzala u Kaznenom zavodu u Pozarevcu. 4 ~ ARP, fond Dr.Zavmi sud za zaStitu drZave, 1br, 1434/29 (u <daljem .tektsu fond DSZD); AJ, fond Miinistarstva 11Jravde, 1br. 44152~30 (lli -daljern tekstu f001d MP). " ARP, fond DSZD, 'br. 1102/29; AJ, food MP, 00:. 44-152-30· br. 18950-30; PoloZaj politiCkih zatvoTenika u Jugoslva.iji, Slobod:na misao: Hst l1rvatskag radnog rnaroda u Kanadi, 528, Toronto, 15. februaT 1938, 3. 4 • :; K-a.ta Govo·ruSil:. - rodena u F.ojnici 5. septembr.a 1885. go<dliile, a umrla u V:rS.cu februara 1957. godine; f.abri·Cka radnica: uCestvovala u ·radni-Okom rpotkretu Bosne i Hercegovine, a 1920. poostala Clan KPJ i !radita u 'saraievsk·oj rpartijS<koj -organizaciii: Clan Mesnog komiteta KPJ za Sarajevo, Clan POikrajinskog komiteta KPJ za BiH i •sekretar PokTa.jinskog odbora Crvene pomoti za Bosnu 1 Hercegovinu; .posle izdr.Zane kazne, <lt!Sla u Zagre? i. a~'ivno rradfl.a u sindika-lnoj i :Pa-rtijsk:oj organizaciji do maja 1943; ta'Cta Je •1zaSla na slobodnu teritoriju Slovenije i -radila u organizacijama AntifaSi.stiCk01g fronta Zena. " ARP, fond DSZD, <br. 1874/22; fand DT, br. 1872-1874; Dragan MarkoviC. i LjubiSa RistoviC, Pred nepriznatim sudom, k.nj. II, 1961, 31, 43 l 63. 426 I I Medu prvim zenama iz Slovenije koje su se naille pred DrZavnim sudom za zastitu ddave, bile su Paula Kastrin, Marija Draksler i Ruza Plankar. Paula Kastrin, domacica iz Ljubljane, optuzena je da je u toku 1928. i do aprila 1929. godine u Ljubljani umnozavala cirkulare i razna partijska uputstva koja su upucivana partijskim organizacijama, zatim letke Mesnog komiteta KPJ i Mesnog komiteta SKOJ-a; da je partijska dokumenta cuvala u svom stanu i da je sredinom 1929. godine u administraciji Jista Enotnost prikupljala priloge za Crvenu pomoc. Zbog toga je novembra 1929. godioe osudena na godinu zatvora." Marija Draksler, krojacka radnica u Ljubljani, bila je aktivna kao ucenica i ucestvovala je u pojedinim zborovima i demonstracijama koje je organizovala Partija. Kao aktivna ucesnica radnickog pokreta primljena je u SKOJ, a zatim 1925. godine u KPJ. Krajem aprila 1929. uhapsena je i optuzena da je hila clan organizacije Crvene pomoCi, da je prikupljala dobrovoljne priloge u novcu, i to predavala za komuniste koji su hili u zatvoru u Ljubljani, da je vrsila propagandu protiv poretka, da je cuvala Lenjinovu sliku i neke partijske proglase. U nedostatku dokaza osudena je na kaznu zatvora od sest meseci.<• Ponovo je zatvorena pocetkom maja 1930. godine pod optuzbom da je bila Clan KPJ, da je· kao komunist isla na sastanke na kojima se raspravljalo o partijskim zadacima i o radu Crvene pomoci. Posle visemesecnog mucenja i saslusavanja, osudena je zajedno sa grupom slovenackih komuni-· sta marta 1931. godine, na kaznu robije od dve godine i na gubitak casnih prava u trajanju od pet godina. Kaznu robije je izdrliavala. u Zenskom kaznenom zavodu u Zagrebu u kojem je od 130 zena. samo ana bila politicki krivac. U istom procesu osudena je i radnica Ruza Plankar na godinu dana strogog zatvora zato sto je u svom stanu u Zagrebu prikrivala partijske funkcionere i kao kurir odrza-vala veze izmedu njih i partijske organizacije u Ljubljani. Posta· je hila zatvorena 15. oktobra 1929. i do sudenja ostala u istraznom. zatvoru, to jest jednu godinu, 5 meseci i 11 dana, to je iznosilo viSead kazne u izrecenoj presudi. 49 Eva Nuskern iz Osijeka uhapsena je jula 1929. godine i optu-· zena da je hila Clan SKOJ-a i da je kao skojevka vrsila kurirsku. duznost, da je odlazila u Zagreb i donosila propagandni materijaL i da je umnozavala letke komunisticke sadrzine. Zbog toga je marta. 1930. godine osudena na kaznu strogog zatvora od tri godine. 50 Po-eetkom 1929. godine uhapsena je Katarina Cvitan, graficka radnica. iz Zagreba. Ona je optuzena da je u stanu prikrivala ciklostil i ostali. materijal za umnozavanje partijskih letaka koji su rasturani u Za-grebu. Osudena je na 6 meseci zatvora. 51 Iste godine bila je uhapsena i Milica Pecarski iz Nisa pod optuzbom da je bila clan KPJ i da je· " ARP, f<md DSZD, br. 1006/29; fo-nd DT, hr. 883/29. " ARP, fond DSZD, hr. 1006/29; fond DT, hr. 883/29; A I en k a N e-dog, Ne sodiSCa ne jeCe jih niso strle, NaSa Zena, 3, 1959. "ARP, fond DSZD, br. 2241/29; fond DT, br. 539/30 i 772/30; Alenka, Ned o.g, n.n.; M a.r jan a Dr a ksl e r, DuSevno muCenje u Zenskoj kaz-· nionicj, Cetrdeset godina, Zbornik seCanja, knj. 2, 342. " ARP, fond DSZD, br. 1839/29. " Isto, hr. 1118/29; fond DT, .br. 1118/29. 42T �Qddavala veze izmedu partijskih organizac1Ja Zagreba i Beograda. Medutim, ona je u nedostatku dokaza oslobodena optuzbe aprila 1930. godine. 52 Polovinom 1930. godine Ana-Anka Mihota, privatna cinovnica iz Zagreba, osudena je na kaznu strogog zatvora od dve godine. Ona je uhapsena 5. marta iste godine pod optuzbom da je primila pisacu masinu koja je bila vlasnistvo partijske organizacije i na kojoj su umnozavani razni partijski leci i drugi propagandni materijali. 58 Marija Matosic, radnica u Beogradu, uhapsena je februara 1930. godine i okrivljena istog meseca zato sto je primila od Otokara Kersovanija kutiju u kojoj su bili Cianci komunisticke sadrzine, namenjeni !istu Bilten, zatim indigo i papir za umnozavanje toga lista, i sve to predala Babovicu. Zbog toga je osudena septembra 1930. godine na kaznu strogog zatvora od jedne godine dana, i na proteTivanje iz Beograda na tri godine pos!e izdrzane kazne strogog zatvora.54 U junu 1930. godine osudena je Ana MikaCic, radnica iz Zagreba, na dve godine strogog zatvora, jer je, prema presudi, Drzavni sud za zastitu drzave nasao da je kriva zbog komunisticke propagande. 55 Optuznica je teretila krojacicu Barbaru Selesi da je posle 1. avgusta 1930. godine u Velikom Beckereku (Zrenjanin) postala clan komunisticke i:elije i da je kao kurir odrzavala veze izmedu komunista u Novom Sadu, Velikom Beckereku i Pancevu, da je u njenoj kuci umnozeno oko 400 komada letaka s potpisom Pokrajinskog komiteta SKOJ-a, da je raznosila letke s potpisom KPJ i SKOJ-a u kojima se radnici i seljaci pozivaju da budu na strani SSSR-a. Optuznica je podneta 19. marta, a presuda je izrecena 28. maja 1931. godine, kojom je Selesi Barbara osudena na Hi~nu strogog zatvora od dve godine. 56 Sarlota Fridfeld (Friedfeld) optuzena je da je imala veze sa Qficirima u Mariborskom garnizonu, koji su organizovali komunisticku i:e!iju i radili na pripremi oruzanog ustanka. Zbog toga j_e jula 1932. godine osudena na kaznu robije od jedne godine i ha gubitak casnih prava u vremenu od pet godina. 51 Ivanka Ivic optuzena je sto je od svog muza Mihajla I vita primala partiiske izvestaje 1 dva puta ih nosila u Bee Centralnom komitetu KPJ i lito je od ovog komiteta iz Beca done!a u Beograd oba puta po 30 hiljada <linara i materijal pisan nevidljivim hemijskim mastilom. Nju je optuznica posebno teretila sto je odrzavala veze sa partijskim rukovodstvom u inostranstvu i zato je osudena, decembra 1932. godine, Isto, br. 2020/29. Isto, br. 108/30; PoloZaj politiCkih zatuoren.ika u Jugoslaviji, SloOodna misao, 528, Toronto, 15. jebruar 1938, 3. 4 5 ARP. fond DSZD, hr. 94/30. Prema paragrafu 57. Krivi"Cnog zakonika, .proterivanje osm:tenika .fz jednog mesta -nije moglo biti duZe od td godine, a moglo :se izreCi u presudi pored kazme rOOije ili strog,o.g zatvura. 55 Zene Hrvatske u radniCkom pokretu . .. , 191. 56 ARP. f~nd DSZD, br. 266/30: f<>nd DT, br. 1524/30, Zbirka Uprave Kaznenog zavoda PoZarevac, kut. l, kazneni ,spis SeleSi Barbare. " ARP, fond DSZD, br. 19/32. .s2 53 428 na kaznu robije od dve godine i gubitak casnih prava za vreme od pet godina.•• Iste godine, osudena je Boriska Fuks, krojacica iz Ve: likog Beckereka (Zrenjanin), na kaznu stro~?g. zatvora od sest mesec1 zato sto je primala novae od Crvene pomoc1 1 predavala ga odredenim licima u gradu. 59 U Zagrebu su 15. oktobra 1931. godine uhapsene Anka Adal!'ic, krojacica, i Barica Iverovic, domacica, i osudene presudom KralJev: skog sudbenog stola u Zagrebu, jun~ 1932. godme. _Anka Adam1c je okrivljena sto je u toku 1931. godme davala stan 1 hranu svome bratu Josipu Adamicu,•o koji je bio komunist i da je u svom stanu prikrivala materijal potreban za umnozavanje partijskih letaka. Barica Iverovic je okrivljena zato sto je ·oktobra 1931. godine izdala stan svome bratu Josipu Debeljaku, 61 koji je bio partijski i skojevski rukovodilac, sto ga je krila i davala mu hranu, sto je u svom stanu skrivala materijal za umnozavanje letaka, je n~ tavan iste ku~<; skrila tri rucne bombe, sto su se u njenoj kuc1 sastaJall JOS1P Adam1C i Josip Debeljak i sto je izdala pod zakup prostor!~e za okupl_janje lica koja su propagirala komumzam. Anka Adam1c osudena Je na kaznu robije od dve godine i na gubitak casnih prava za vre~e. od tri godine a Barica Iverovic na kaznu robije od dve godme 1 sest meseci i da gubitak casnih prava u trajanju od tri godine. 62 Apri!a 1933. godine bile su uhapsene studentkinje Ljubljanskog univerziteta Lidija Sentjurc i Ivanka Muacevic i presudo;n Drzavnog suda za zastitu drzave u Beogradu, na pro~esu p~ot:v !jubljanskih studenata, osudene novembra 1933. god1?-e. ~1d1Ja Sentjurc je optuzena zato sto _ie naJ?isal~ dva. clanka, 1 t? Jedan o bratstvu ba!kanskih naroda 1 drug:t o 1zvesmm problennma rudarske omladine za ilegalne partijske listove Rdei'i signali i Rdei'i prapor. Ona je te clanke sa pismom poslala iz ~rastnika na odredenu adresu na Ljubljanski univerzitet. Preko Jednog provokatora policija je dosla do toga pisma i tada je uhapseno oko cetrde~~t studenata. Posle saslusavania u zatvoru ih je ostalo sedam kod koJ1h je pronaden partijski materijal. Zbog toga je Lidija osuaena. na dve godine robije i na gubitak casnih prava za v;:eme od dv_e godme. Ivanka Muacevic je 1931. godine osudena na sest mesec1 strogog zatvora zato sto je iz Praga donela u Osijek veci broj_ partijsk~h brosura rezolucija, novina i Ietaka, decembra 1930. godme. Ona Je avgusta' 1933. godine ponovo optuzena da je i dalje saradivala s komunistima. U njenom stanu policija je pronasla dosta ilegalne par- "!? 1 se Isto, br. 39/32; PoZoZaj politiCkih zatvorenika u Jugoslaviji, Slobodna misao, 529, Toronto, 17 .februaT 1938, 3. '" ARP, fond DSZD, br. 6/32 6o Josip AdamiC je bio Clan Mjesnog komiteta KPJ u Zagrebu i Clan Mjes:nog odbora Sindikata drvodeljaca. 61 Josip Debeljak je bio CLan Centralnog komiteta KPJ i sekretar Centralnoc komiteta SKOJ -a. 6 2 2ene Hrvatske u radniCkom pokretu ... , 204-206; D. Marko y i C - L j. Risto viC, Mrtva usta ne govore, PoHtiCka suctenja, Beograd, lmJ. 2, 1969, 722-725. 429 �tijske literature i zbog toga je osudena na dve godine robije i na gubitak casnih prava za vreme od dve godine. 68 Jelisaveta Bembas, student prava iz Beograda, uhapsena je maja 1933. godine i okrivljena sto je radi umnozavanja i rasturanja izradila matrice za vazne partijske materijale, i to: Dvanaesti plenum IKKI i zadaci KPJ, Odluke CK KPJ i Spoljne i unutrasnje okolnosti oktobarske revolucije. Ona je umnozavala i rasturala partijske Ietke i na procesu, novembra iste godine, osudena je na kaznu robije od dve godine i na gubitak casnih prava za vreme od pet godina.•• Darinka Mikicic iz Sarajeva osudena je oktobra 1933. godine na devet meseci strogog zatvora zato sto je korigovala i prepisivala clanke o polozaju obucarskih radnika u Sarajevu i sto je umnozavala letke koji su se odnosili na rudare Kaknja. 65 Natalija Znidarcic-Thalec osudena je 1934. "godine na deset meseci zatvora zato sto je ucestvovala u pripremanju i stampanju kom':'ni~tickog studentskog biltena. Kaznu je izdrl\ala u :Zenskoj kazmom u Zagrebu. U to vreme, od Okruznog suda u Ogulinu osudena_ je Marija Bevandic na osam meseci strogog zatvora i gubitak casmh prava za vreme od dve godine zato sto je radila na 1Urenju komu?is~icke ~ropagande. 66 Januara 193-1. godine uhapsena je u L]ublJam Saks1da Marcela, radnica, i osudena na kaznu strogog zatvora od sest meseci i na gubitak casnih prava za tri godine, zato sto ~e prenosila ilegalnu postu i literaturu. 67 u drugoj polovini iste godme uhapsene su Vida Bernat-Tomsic, student filozofije u Ljubljani, i Darinka Svent-Kovacic, ucenica. Vida je tada, pored ostalog, radila u Crvenoj pomoci i kod nje su pronadeni dopisi adresirani ministru, banu i rektoru univerziteta u kojima se protestuje protiv mucenja od strane policije. Kod Darinke Svent nasli su Enaelsovo delo Anti-Diring, pocetnicu ruskog jezika i brosuru o ze;,ma u URSS-u. Vida je osudena na ·devet, a Darinka na 14 meseci strogog zatvora. Kaznu su izdrzavale u istoj celiji. One su zajedno sa ostalim politickim zatvorenicima, februara 1935. godine, strajkovale gladu, zahtevajuci da im se poboljsaju uslovi za izdrl\avanje kazne u zatvoru. 68 U isto vreme pred Drzavnim sudom za zastitu drzave nasle su se Kristina Kovacevic, herihterska radnica iz Beograda i dr Klara First, lekarka iz Subotice. Medutim, u nedostatku dokaz~ one su oslobodene optuzbe. •• Januara 1935. godine u Beogradu je uhapsena radnica Anka Jovicic i okrivljena da je prim1la viSe ilegalnih brosura i listova, "ARP, fond DSZD, br. 28/33 i br. 4/31; Lidija Sen.tjurec U Po- ZarevaCkoj Zenskoj kaznionici, Cetrdeset godina, Zbornik seCanja ... ,' knj. 2 351; Fotog:rafski d-okumenti Q boju Komuni-stiCke partije Slovenije Ljubljana' knj, 1, 1964, 354. . ' ' " ARP, fond DSZD, br. 24/33. " Isto, br. 11/33. AR~, tond DT, br. 821/34; DT, ·br. 785/34; DT, br. 518/35; Zene Hrvat~ke ~ rad!l'tckom po~!etu ... , 226 i 227. ,17 dana terora", Borba, list radn:ika 1 selJaka 1z JugoslaVIJe u Kanadi, ·br. 42, TorQllto, 25. oktobar 1934. 7 6 Alenka Nedog, n.n. as Arhiv CK SK Sloven.Jje, presuda Ok-ruZnag suda. 69 ARP, fond DSZD, hr. 29/34 i br. 4~ /34. 66 430 REGISTAR LICNIH IMENA A Aceva Vera - 415. ,,Aciceva" - 137. ACkun Liza - 354. Adamov.ic Anka - 429. Adamovic Josip - 429. Adler- 305. Adzemovic- Leko Spasa- 174, Agatonovic Radosav - 186. Ajdlsek Mica - 313. Alargic J11dita - 255. Alhahari Ankica - 243, 244, Albala Paulina (Lebl) - 308, 361. Albreht - 183. Aleksandar, kralj - 197. Aleksic Dejan - 375. Aleksic Kristina - 155. AliJmlfic Dzemal - 251 Alkalaj Olga - 329, 330, 361. Alrtmli Ela - 308. Andoska Vera - 216, 249. Andrej,evic-Kun Dorde - 361. Andclkovic-Cvetkovic Desanka Anc:!elkovic Desanka - vid. An· delkovic-Cvetkovic Desanka 92, 112, 114, 128, 129, 136, 183, 185. AndeLkovic Jelena - 79. Anc:!elkovic Milka - 79. Antic - 213. Antolic Mira - 431, 432. Apostolovlc Zorka - 129. Ardaluh Anka - 160. Arsic Mileva - 155. Asedi Lina - 74. Askovic Milorad - 216, 256. Atanackovic Milena - 174, 175, 177, 182, 183, 185, 188, 189, 190, 191, 266, 267, 282, 285,308, 337, 361. Atanasijevic Dara - 79. Atanasijevic dr Ksenija - 191, 192, 194. Aterton Meri - 332. B B"bic Vlatka - 377. Babic-Kesler dr Zdenka - 361. BabiC Ljerka - 361. Babovic-CukoV:ic Spasenija vid. Babovic Spasenija - Cana. Babovic Spasenija - Cana- 228, 330, 414, 418, 421, 422, 424, 428, 435. Bacin Lenka - 84. Bajalica D1mitrije - 380. Bajer Katica - 103. Bajfus Marija - 84. Bajic Marija - 71. Bajic Natalija - 350. Bak Perl- 355, 366, 371. Bak Ruia - 359, 402. Balaban Micika - 99. Balog-Raplc Anka - 264. Bandic Ana - 143. ,BaniC'' - 138. Barbaric Nada - 319. Barojevic Rakila - 98. Bartos dr Bozana - 171. Baruh Rahela - 330, 415. Bas Ana-Marija - 397. Bauerova Ana- 106. Bebel Avgust - 11, 319, 372, 438. Bedekovic Danica - 267. Begic Dana - 4, 54, 243, 244, 251, 252, 275, 290, 304, 339, 346. Begovic dr Mehmed - 59. Bembas Jelisaveta (Beska)- 330, 361, 430. 463 �Bet ·Gertruda ..:.:.:· 394. BeroeroviC Gojko - 218. Bergman Alfred - 388. Bergman Frida - 256. Berislavic Stana - 209. Berkovic J elisaveta - 417. Bernot-Tomsic Vida - 430. Bertonceljnova - 85. Berus Anka - 293, 410, 432, 438, 440. Bevandic Marija - 430'. Biljan Ljubica - 82. Blazevic Tereza - 105. Bockaj nora - 431. Bogdanova Nada - 264, 347, 359, 360, 407. Bogdanovic Katarina - 180, 182. Bogdanovic dr Milica - 339. Bogie dr G. - 47. Bogicevic Vojislav - 15. Bahunjicki dr Adela - 397. Bojovic R. Jovan - 3, 32, 137, 386. Bol}esic Marija - 160. Bon- 236. Borcic Mara - 371. Boric Marta - 371. Borjan JurJn Lucija - 151, 212, 322. Borovsak HeJ.ena - 354. Boskovic Magda - 319, 320, 369. Bozicevic Ivan - 221, 240. Bozic dr Ana - 8, 171. Bozovic Ivan - 220, 413. Breberina Sonja - 319. Brejc- 109. Brezar Stefanija - 313. Brezarjev - 76. Breznik Marija - 426. Bnkalic mna - 160. Brkic dr Ana - 193. Brkovic Savo - 263. Broz Josip - Tito - 139, 140, 141, 142, 150, 335, 348, 418, 421, . 422. Brujic Srdan - 385. Bucar Mara -.'.100. Budisavljevic - 403. Bujadic Zlata - 72. Bukovec Marija- 313. Buljanovic Vicko - 410. 464 Bun;\'ta Marija - 105. Bunjevcevic J osip - 107. Bures - 224, 253. Bursae Milica - Beoa - 255. Butera Rezika - 160. Butkovic Drago - 407. Butorac-Pamvic Anka - 135, 148, 150, 151, 226, 369, 409, 417, 435, 441. . c Ca.zi Josip - 14, 17, 19, 28, 29, 30, 42, 45, 75, 113, 143, 144, 147, 156, 158, 159, 160, 161, 205. Cecic Marija - 415. Cekulic Ema (Ceka) - 369. Cerin Justa - 103. Cerjak Marija - 103. Cermanovic Ljuoica - 181. Cetkin Klam (Zetkin Clara) 12, 15, 16, 20, 118, 119, 120. Cjao-Tun-veng - 364. Cnnkovic Draga - 82, 91, 92. Cvetic Bosiljka-Bosa .;_ 287, 326, 327, 330, 361, 432, 433. Cvetkovic Andela - 407. Cvetkovic Desanka - vid. Andelkovic-CvetJi!ovko Desarrka. Cvetkovic Dragisa - 332, 335, 340, 400, 403, 404, 405, 407, 415, 440. Cvetkovic dr Slavoljno - 440. Cvetkovic Zorka - 101. Cvijk Veronika- 417. Cvitan Katica (Katarina) - 135, 427. c Cetkovic Jelena - 256. Cukovic Ljuoica- 74, 79, 81, 82, 95, 114. CurCic Evica - 413. Capek Karel - 371. Cec Antonija- Toncka- 85, 86, 138, 313, 417. Cec Vrhovec- 313. Celesnlk Fani - 313. Cerkez- 191. Cerkovski Anka - 82. Cerni Anka - 82. Cerni Mazenka- 82. Cernisevski - 372. cohadZic Vera - 361. Colic Dragica - 403. Colic Slavrko - 403. Cubrilovic Vida - 267. Cuokova Jamja - 171. Culi.C Mfrrija - 84. D Daunjamovic dr Pero - 4, 207, 256, 421, 422. Debeljak Barica - 150, 151, 417. Debeljak Josip - 429. Dedijer Milica - 183. Dedijer Vbdimir - 361, 364. Dejanovic Draga - 6. DeleviC-BiljuriC P.ersa - 434. Delic Ana - 15. Demajo Vojka - 361. Derle Julija - 115, 414. DevcicNesa- 319, 321, 322, 323, 356. Devic-Uoavic Stanka - 13. Devovari Zoltfrn - 224. Dimic Mila - 330. Dimic Zorka - 169. Dimitrijevic Bmnislava 432, 433,. Dimitrijevic D. Jelena - 267. Dimitrijevic Natalija - 97. DimitrUevic Neskovic dr Nada 397, 403. Dimi1lrijeviC Radmilla - 361. Dimitrijevic dr Sergije - 13, 27, 31, 49, 51, 239. Dimitrijevic Vera - 403. Dimitrijevic Vojo - 361. Dimntrov Georgi - 393. Dimova Denka - 250. Dimovic .Angelina- 432, 433, 438. DiSen Gabrijela (Gabrielle Duchen) - 363, 396. Divac Nedeljko - 187. bodic Vera - 358, 359. Dragic-Belovic Olga - 397. Dragovic Zagorka - 379. Draksler Marjana - (Marija) 138, 427. Dvorzak Marija - 76. Dumoovic - Kata Mama - 422. I) Ilakovic Duro - 105, 140 Ilokic Mileva - 79. Ilonovic Janko - 366. Dordevic Ana - 81. Dordevic Anka - 79. Dordevic Booa - 327, 329, 330, 331, 332, 337. Dordevic Bosa - 394. Dordevic Branislava - 129( Dorelevic-Jelic Julka - 417. Dordevic Katica ~ 81. IlordeviC Mib. dr Borivoje - 34, 51. Dukic Dusanka - 337. Dukic Mirjana- 3, 26. Duranovic-Janda Sasa - 55, 56. Duraskovic Ana - 434. Duri6-Klajn Stana - 361. Duric-Parenta Slavka - 407. Durie Slavka - 350, 351. Duric-TopaloviC Milica - 16, 72, 77, 78, 87, 91, 116, 342, 343, 366, Durelevic cedomir - 406, 407, 409. Durdevic Slavka - 292, 330. Durickovic Bosko - 407. .E Edvfrrd Resman - 232. Egjend Evejina - 82. Engels Firidrih, - 320 356, 363, 430. Erenbmg Ilja - 366. Evic-Krajacic Bosiljka (Beba) 369, 399, 401, 422. 465 �r . . Fidanova S!avka - 415. Filipovic Filip - 320. Filipovic Kostadina - 81. Filipovic Ljubica- 155. First Klara - 430. FiBer Marija - 83. Fos-Rudin Braina - 434. Franic Ana - 82. Frankovic dr Dragutin - 374. FranoviC-Fimic dr Radmila 193. Fridfeld Sarlota __: 428. Frntic Beska - 208, 209. Frojd- 305. Rrusic Danica - 101. Fuks BorLSka - 429. Furije Sari (Charles Fouler) 372. Furlan dr Bods - 338. G Gacic Natalija - 106. Gaj-I,fen - 364. Gajic Mara- 338. Gaj;ic-Vajs dr Marija - 361. Gajic t.i-vka - 152. Gajovic Radmila - 129. Galic Kaja - 369. Galic Radmila - 433. Galovic Danica - 258. Gaon C. D. - 224. Gavric Elizabeta - 397. GenciC dr Lazar - 361, 405. Georgi Dimovski Stoisava - 360. Georgijevski H. - 407. Gerkman Mara - 234. Glavas Marija- 397. Gluk- 355. Godler Ljubica - 377. Goja- 355. Golubovic Zorka - ISS:. Golob Maila - 372. Gorencevic Limba - 81. Gorki Maksim - 366, 371. Gosnjak Ivan - 418. · Govekarjeva · Miiill<:a (Govekar Minka) - 164, 171, 172, 173, 175, 177, 183, 266, 267. 466 GovifruSic :Kata - 209, 4i6. GradiSni:k Amalija - 160. Grdan Antonija - 219. Gregoran Mar1ja - 258, 414. Grkovic Dusan ~ 154. Gr'letic Anka- 135, 151, 418, 435. Gr'letic Manija - 150, 214, 264, 421, 440. GuberiniC Duro - 379. Gutman Jakob- 235. H Habe Marija - 138. Haberle Branimir - 33, 35, 36, 37, 38, 39, 40. Habijan Marija - 107. Habulin-Lukic Marija - 436. Habulin Marija - 397. HadZic Natalija - 3651. Hajdn Ete1ka - 80. Hajdukovic Mara - 415. Hajligstajn Nada - 216. Has Herta - 320, 321. Hercog Lidija - 431, 432, 438. Hercog Mila - 432, 434, 440. His Ljubica - 84. Hitler Adotf - 12, 390. Hlapec-Don:levic dr JeLena 189, 192. Hoeevar Josipina - 109. Hohnjec dr Josip - 187. Holcer - 219. Hololcev Katarina - 359. Horvat Jovarrka - 418. Ho.rvatic Marija - 219. Hour-Mra:k Betika - 384. Hrabak Bogumil- 155, 156, 256, 257, 408. Hristic Ana - 171, 173, 174. Hristic Danica - 169, 172, 180. Rr1ncevic dr J osip - 208. Humski Andjela - 160. Husli Ma:rija - 84. Hutz Sofija - 82. I I!ic dr Mihaj-lo - 61, 297. I!ic Radoslava __ 72, 87, 91, 97, 116. Ilic Vlada - 45, 51, 136, 208, 258, 414. Ilijanic Jana - 385. IlijiC Iza - 75. Iljic - vid. Lenjin Vladimir Iljic. I vackovic Gordana - 421. Ivanic Delfa - 173. I vel jic Lucija - 82. Ivemvic Barica - 429. Ivic Ivanka - 428. Ivic Mihajlo - 428. Ivkovic Mladen- 399. J Jagodic Marija - 354. Jajac dr Pava - 354. Jambrovic Klara- 219'. Jancic Jelena - 319, 320, 369. Janck-lic Marija - 242. Janjatovic Bosi-ljka - 227. J akolic Milica - 160. Jakopcc Stefa - 218. Jakovljevic Angelina - 149. Jakovljevic Mara - 86. Jambrovic Ruza - 219. Jandrka Vilma - 73, 74, 82. Jankovic Ljubomirka - 357, 358, 359. Jankovic Mara - 101. Jankovic B Milos- 374, 377, 383. Jankovic Vojislava - 184. Jankovic Zorka - 172, 307. Jankovic t.ivka - 79. Jazabek Antorrija- 82. Jec Josipa - 219. Jeftic Milica - 434. J eremic Natasa - 330. Jerkovic Jelica - 215. Jevnihar Angela - 313. J evric Darinka - 193. J evtic Ljubica - 105. Jojic Olga- 330, 357, 361. Josifovski Kuzman - 407. Jovancevic S. - 79. Jovanovic Agna - 101. Jovanovic Batric - .415. Jovanovic BWo - 392. Jovanovic Dara ~ 80. · Jovanovic Darinka - 193. Jovanovic Desa - 215, 358, 359. Jovanovic Draga - 190. JovanoviC-I vanovska Milka 415. Jovanovic Lidija - 392, 415, 434. Jovanovic Ljubica - 101. Jovanovic Malinka - 143. Jovanovic T. Olga - 215: Jovanovic Radoman - 3. Jovanovic Rajko - 136. Jovanovic Stojanka - Carika 13. Jovanovic Vera - 183. J oviCic Anka - 430. JoviCic Katarina - 188. Jovovic Milica - 434. Juhas Julka - 80. Jukic Katica - 83. JuranoviC Mara - 82. Jurca Anica - 313. Jurjevoeva Ana- 433. Jurkovic Anka- 219. J movie Elizfrbeta - 160. J uruc Slavica - 440. K Kacin Milica - 132. Kaj,zer Mira - 434. Kaljevic Milivoje - 149. Kantakuzen - 1911 Kaplarevic Kristina - 105. Karadzic Zorka - 171. KarakaSeviC-StameiTkov1C Neven- ka- 211. Karapandzic Dobrila - 325, 330, 415, 436. Kardelj Pepca - 399; 422, 440. Kariceva Franja - 267. Kruri}o-Pap Valerija - 330, 431. Kasnar-KaradZic Zorka - 337. Kastrin Pavia (Paula) - 138, 313, 427. . . . Kaucic Terezija - 80. Kavgic Jelka- 436. Kazic Marko - 340. Kecic Danilo - 235, 236. Kecman Jovanka ~ 13; ..6.7, 87, 183, 288, 375. 467 �Kecmanovic Dusan - 339. Kecmanovic dr Vojislav-Djedo 339. Keri-Marton Roza - 426, 438. Kersovani Otokar - 428. Kesner Anton - 253,. Kldric Zdenka - 271, 272, 313, 314, 315, 316, 414, 418. Klkic Hasan - 367. Kiri-Sklodovska Marija (Marija Curi.e-Sklodowska) - 366. Kirkov Nikola - 249. Klajn Marija - 209. Klementi Lidija - 208. Kiinc Francka - 417. Kline Vladislav - 131. Knezevic Marija- 434. Knezevic Todorka - 101. Kocovic-Zoric Petrusa - 329. Koconda-Vodv,rska Mira - 168, 171, 188, 189, 191, 192, 285, 308. Kolarevic Rosa - 106. Kolontaj Aleksandra - 119. Kornlinovic Marina - 436. Komparic Alma - 319, 321, 322, 323. Koncar Dragica - 253. Koncaric Hermina - 105. K<>parec Mttra - 7L Kopic Franjo - 82. Koprivica-OStdC 1Stanis1ava 133. K,orac Smilja - 367. Ko.rosec - 109. Korporic Glinka Galja - 369, 431, 432, 436, 438, 440. Kos Hedviga - 160. Kos Marija- 219. Kos Poldka - 313, 414. Ko'" Vika- 205, 219. Kostic Natalija - 79. Kostic Vaska - 101. Kotarac Mitra ~ 72, 80. Kevac Milunka- 417. KOvatevlC DuSanka - 265,-306, 339, 346. Kovacevic Hristina - 149, 430, 434. Kovacevic Katica - 433. Kovacevic-Lopasic · Zlata - 164, 169. 468 Kovacevic Marija - 84. Kovacevic-Pavic Danka - 434<. Kovacevic Srbislava - 357, 358, 359. Kovacic-Grzetic Marija (Maca) - 103, 209, 221, 413. KovaCiC Marija - vid. KovaCiC- -Grietic Marija (Maca). Kovalevska Sofija - 366. Kovic-Klopciceva Angela 138. Kraigher Vito - 27. KrajaCic Beba - 399. KraljeviC Mileva - 101. Kramer Kata ~ 74. Kranjeec Angela - 83. Kranjeev - 88. Kras Josip - 212, 214. Krasovec-Zbasnlk Stef.ka - 312, 313, 314, 315, 317, 414. Kraus Lea - 397, 431. KreaciC Olga - 350. Krekic Bogdan - 42. Krekic Stefica - 83, 116. Krevar Ruza - 218. Krgo Marija - 219. Krizan Milica- 351. Krndelj Ivan- 150, 158. Kron Alma- 431. KrsmanovitLinka - 193. Krstic J.- 79. Krstic Milica - 174, 188. Krstic Persida - 128, 129, 133. Krsic dr Jovan - 284, 361. Krsl.llj Stefa - 82. Ku erak Tereza - 397. Kurtalj Ivan - 227. Kvas Jolanda- 417. L ,La Pasionarija" (Ibaruri Dolo,. res) - 331. Lakic Radojka - 211, 351. Lakic Zoran - 3. Lal>es Lepa - 330. Lapacek N"tasa - 82. Lastric Josipa - 83. Laus-Kraus Nada - 431, 432. Lavr-entijev - 350. LazareviC Dragica - 256, 257, 407. Lazarevic Evica - 80. LazareviC Ivanka- 106. Lazarevic Jelena - 175. Lazarevic-Kovacevic Julka- 114. Lazarevic Radojka - 432. Lazarevic Zora- 174. Lazic Rajna - 80. Ledever Mira- 319. Lederer Rut - 431. Ledic Anka - 82. Lekic Olga - 347. Lemez- 85. Lenjin Vladimir Iljic - 11, 280, 356, 363, 372, 377. Lesar Marija - 82. Les J elica - 218. Lesak Anka - 79. Levi Bjanka - 345, 346, 433, 434. Levi Sofija - 72, 79, 80, 11~. Levi Zojica - 361. Libkneht Karl - 363, 364. Lokar Anica - 138, -313. Loncar Marija - 103 .. Lovrenovlc dr Stjepan - 23. Lueevic Sofija - 351. Lucie s. - 79. Luketic Vera - 356. Lukic Sana - 361. Luksemburg Roza- 76, 363, 364, Lustek Miroslav - 352. Lutter Kazimlra - 82. LJ LJwbiCeva" - 137. Ljubicic Ljubica - 136. Ljubicic Marija - Mara Ljubojevic Darinka - 193. 11 136. M Macanko Jelena- 357. Macek dr. - 62, 332, 400, 403, 404, 405, 407, 408, 415, 440. Mackie Mara - 83, Maestro Lenka - 431. Magasic Anica - 320, 401, 404. Magic Elizabeta -~ 84 .. Majdic R. - 54. Majer Dora - 280. Maj.zner A.- 193. Maksimovic Desanka - 193. Maks1movic-PetkoviC Leposava - 180. Makuc Fani - 76. ManCik Alojz - 240. Manojlovic-Lazarevic Ju:1ka 80, 81, 114. Manojlovic Radojka - 284. Marasovic Olga - 339. Marcela Saksida - 430. Marcel j a Mari j a (Merika Zovko) - 431, 432. Marie Ljubica - 431. Marie Marica - 129. Marie Tonka - 246, 432, 438. Marija, kraljica - 168, 439. Marinic Tatjana - 151, 384, 434. Marinkovic Katarina - 337. Marinkovic Sonja - 330. MarinoviC Danica _: Dinka 433, 434 ... MarjanoViio Mica - 71. Marj<>novic Trifko ~ 339. Markovic B·rimislava - 417. Markovic Dragan - 426, 429. Markovic dr Kaja - 193. · Markovic dr Laza - 187. Markovic Ljubica - 7, 13, 168. Markovic Rosanda - 101. Mar<kovic RuZica - 246. Markovic Stoja -:- 137. Markovic Svetozar - 12, 13, 363, 364. Markovic dr Vukasin- 136. Markovic Zaga - 137. Markovic Zora - 417. Marks Karl.- 320, 363', MarHnovic Ante - 367. Martinovic S. Niko - 386. Marusic Drago - 221,. 261, 289. Masarik Tomas (Tomas Masaryk) - 372. Masnec Ivimka - 384. Matic Arrka ~· 320, 384. Matko·vic Mara'- 8L Matkovic Rodna....: ill. Matosic Marija - 428. Matuh Ana - 82. Mavelic Jelka - 160. 469 �T ! Mazakijevic Anka - 82. Medenica Spasoje - 25, 41. Melamed Rahela - 433. Mesterovic Julka - 438. Mezic-Siljak dr DobriJa - 397. M\hajlovic Persida - 103, 117. Mlhalovic Jelka - 434. Mihajlovic Leposava-Opi - 330, Mihajlovic dr Slavka - 193. Mihota Ana - Anka- 107, 369, 428. MikaCic Ana - 428. Mlketa Ljcwba - 143. Mikicic Darinka - 430. Milanovic Nlkola - 211. MllatoviC Stevan - 374. Milcinovic Adela - 168, 172, 174, 180, 182. Milek Draga - 105. Milenkovic J. - 79. MilenkoviC Kostadina - 69. Milenkovic dr Toma - 114. Miler Zlata - 135, 151. Mileusnic Jovanka- 99. Milic Jana - 386. Milieevic Andja - 379. Milieevic Bosiljka Bosa - 350, Mitrovic Borde - 431, 432. · Mitrovic Mitra - 286, 325, 326, 327, 328, 330, 331, 361, 366, 415. 415. Mitrovic Vera - 155. Mitrovic Vukica - 329, 330, 414, 415, 418, 421. MladenoviC Leposava - 100, 101. MladenovlC Savka - 101. Mlakar Fani - 354. Modic Karla - 188. Mohoric Milena - 313, 337, 372, 414. Mokorelova Tol)tka - 234. Momirovic Leposava - 431. Moraea Pero - 4. Mrazovic Ka:rlo - 399, 401. Muacevic Ivanka - 385, 429. Mudri Marija - 74. Mugosa Andrija- 419. Munk Zdenka- 319. Munko Zlatko - 378. Muser Erna - 10, 16, 272, 273, 308, 312. N p MiHcevic Dana - 251. Milicevic Radmila - 106'. Militinovic Olga - 354. MillSiC - 414. Milkic Ilija - 119, 120. Milojevic B. Mileva - 164, 167, 171, 172, 175, 181, 183, 186, 188. Milojkovic :1:ivota - 90, 134. MHosavljevic Mileva - 97. Milosavljevic dr Petar - 28, 31, 46. Milosevic Bosa - 335, 434. Milovanovic K. - 79. Milovuk Katarina- 7. Milutinovic Desanka - 89. Miljkovic Danica - 54. Miljkovic Mileva - 69. Miljovska Desanka - 360. Minic Jelena - 439. Minic R. - 79. Mis takidis Evropidis - 249. Mitic Ljubomir --:- 136. Mitrovic Bosiljka ---: 83 .. ·~Naceva Mara- 421. Naoevic Stanica - 240. Najman S.- 227, 228. Nedic Radmila - 357. Nedog Alenka - 132, 427, 430, 433, 437, 440. Nenadovic Ela - 361, 364. Ne~ic Natalija 267. NesiC-Pijade Leposava- 417. Neskov.ic-Vucetic dr Jelena 187, 195, 196. Nikolic Jelena - 139, 151, 388, 389, 390. Nikolic Milica - 72. Nikolic Zora- 150, 151, 417, 432, 435. Ninkovic Anka- 12, 13, 363, 364, Ninlkovic Milica - 12, 13, 363, 364. Nobel - 355, 366. Novak Vera - 26. Novakovic Andelka - 212. Novakovic Vlada - 399. Pacic Olivera - 193.. Pajovic Radoje - 3. Palic Nikola - 33. Panic Dobrila - 152. Panic Leposava - 72. Panic Mira vi d. Nikolic J elena. Pankovic Nada --:- 101. PanjeviC Sofija - 106. Parovic Blagoje -- 140, 289, 392. Pataki Marija - 436. Paulic Radovan - 238. Paulino Stefica - 143. Pavic Marica - 82, 114. Pavic Vasa - 415, 434. Pavicevic Olga - 79. hvleka Mihovil-Miskina 370. Pa11lekovic Terezija - 160. Pavlic Marija - 218. Pavlinova Ana - 433. Pavlovic Draga - Dragana 107, 36!. Pavlovic Drinka - 380. Pavlovic Ljubica - 375. 406~ 470 Novosel Vanda - 320, 369. Nuskern Eva - 427. NJ Njegovan Karla - 415, 421. 0 Obradovic Nadefda- 97. Obradovic Vida - 13, 364. Obremen Jelka- 105. Ocepek-Dovc Angela - 440. Ocko dr Slava - 280, 369. Odasin Ljubica - 330. Odorovic Zora - 106. Ogrizovic Slava - 356. Oliva Emillja - 82. Orescanin Danica - 320, 414. Orescanin J ulka - 414. Oster Magda - 80. Ostojic Jela - 73. Ostarcevic Marija - 205. Ozmo Danijel - 361. Pavlovic Milica-Mica - 330, 432. Pavlovic Pavle - 87. Pavosevic Adela - 76, 114, 127, 133. Pazin Lucija - 74, 82, 91, 114. Pecarski Milica - 417, 427. Pecalj Ema - 188. Pecnik Marija - 107. Pehani Milena - J88. Pejlkovic Kosara - 79. Pejovic Fatima - 114. Pekic J osipa ~ 105. Pelcl Elza - 212, 214. Perakovic Marija .:.__ 218. Perovecki Slavica - 219. Perovic Brana - 350, 351, 407. Perovic Lepa - 382, 415. Persen Mirko - 441. Pesic Natalija - 97, 101, 105. Pesic Zagorka - 117. Petkovic Ankica - 219. Petkovic Leposava - 164, 171, 176, 182, 183, 188, 190, 191, 266. 268. Petrov Beba .:.__ 330. Petrov Dragica - 351. Petrovic Cveta - 71, 72. Petrovic Gligorije - 239. Petrovic J elena - 79. Petrovic Leposava - 136. Petrovic Mileva - 172, 180. Petrovic Milica - 144. Petrovic Nadefda - 193. Petrovic Natalija - .69. PetroviC Neva - 330. Petrovic Radmila - 6, 102. Petrovic Zora - 361. P1bernik Jutka - 418. Pihier Luj~a ·{Borka Demic 397. P1jade Mosa- 146. Pirnat Dragica - 114. Planinkova - 304. Plankar Ruza - 427. Plaskan Vera - 437. Plavovic (Plavova) Rosa - 81, 95. Ples!oo-Stebijeva Cirila - vid. Stebi-Plesko Cirila. Plotnikov - 407. 471 �Podgorsek-Malcika Amalija 330. Podnar Tonka - 418. Polak Herman - 148, 220, 221, 224, 321. Polanc Minka -,.. 354. Polic Tatjana ~ 383. Polic Zorka - 84. Pollteo-Vuckoyic Fani - 330, 361 Pop-Ivanova Mali-na (Ru:Za) 199, 417 .. Popivic Bojana - 434. P·opovic D. - 172. Popovic Dusan - 12. Popovic Jovanka - vid. suvakoviC Milica. Popovic Komelija - Sende 397, 436. Popovic Kosara - 436. Popovic Ljubica - 358, 359. Popvic Toska - 128, 129. Pot1parska Zora - 433, 434. Pmstalov war - 376. Pravica Draglca __; 351. · Predojoevic Miroslava - 71, 72, 129. P.ribicevic Svetozar - 187. Prij.atelj Amalija - 188. Prodanovic Jasa - 187, 361. Prokop Ana - 322. Pticek Marica - 82. Puber Julka - 84. R Rad,kovic Jovanka - 308, 330. Rada.n Pavao - 339. Radic- 355. Radic Milica - 155. Radic Stjepan - 187. RadiC Tomislav - 377. Radonjic Mara - Ornogorka 415. Radosevic Dragica - 160. Radovanovic Ljuba - 138. · Radulovi6 J; 79. Rajcevic Milica - 408. Rajkovic Emica - 114. Rajnik Adela - 354. Rajter Milada - 256, 329, 415. 472, Rakaf Ana - 280. Rakic Katarina - 335. Rakic Marija - 74, 84. Rakovec Kristina - 313. Rakovec Marija- 76. Rampov-Belcev Blaga - 347. Rankovic Anda - 415. Boskovic Anka - 72, 90, 100. Rauser Franjo - 105. Rausevic Marlja - 212, 214, 440. Resavka ZoJCa - 81. Resavska Jordanka - 81. Ribar dr Ivan - 361, 362, 363. Ribar I "I'D - 332 .. Ristic Dragoljub - 235. Ristic Pravda - 8. RistiC Zorka - 69. Ristovic Ljubisa - 426, 429. Robovic Leposava - 100. Rocic Nada- 319. Rogic Filomena - 105. Ronaj PiTo~ka - 361. Rot Rozalija - 417. Rubin Tereza - 82. RurpC:ic Jelka - 105. Ru¥idiC Mica- 89. ·~- s SabljiC-Deheljak Bar.ica - 135. Sabljic Stana - 79. Sajovic Mileva - 351. Saks Mira - 432, 433, 438. Salai Marija - 82. Sa!aj Duro - 137, 138, 139, 148, 151, 159. Salaj Juli~ka - 414, 437. Salamon Kristina - 354. Sas Agneza - 436. Sekulic Isidora - 165, 171. Seles-Brozovic Ana - 397. Selesi Barbara - 428. Semani Marija - 75, 99. Senj.i Mihalj - 426. Ser-Minderovic Katarina-Keti 330. SergejeviC-Puskin Aleksandar 366. Sertic Ankica - 436. Servo Mihalj ~ 426. Simic Katarina - 82. Simic Vladimir - 361, 363. S!orbulje Marija - 160. Slanev Milan - 249 . ,,SlaviCeva" - 137. Sler Luca - 82. Smedli Agnes (Agnes Smedley) - 364, 371. Smolinski Mile - 232, 233. SmrekOir Zdenka- 176. Sokic Cuca - 361. Soldatic Damira - 356. Solomun Nada - 436. ,Sotir" - vid. MaruSiC Drago Sretenovic D. - 364. S:rzic Vice - 411. Stajic Vasa - 6. Stajic dr Uros - 187. Stajkic Vaso - 411. Stakic Leposava - 80. Starnenkovic Dragi - 258, 414. Stamenkovic Leposava 210, 212, 414, 415, 421. Stamenkovic Ljubica - 152. S taniC Des a - 330. Stanisic Gena - 206. Stanisic Slavko - 3. S:tankoviC Ko.sara - 101. Stankovic Ljubica - 101. StankoviC Mika - 239. StarrkoviC dr SiniSa - 361. Stanoje - vid. :l:ujovic Sreten. Stefanovic Dara - 330. Stef<>novic Draginja-Draga - 46, 67, 71, 72, 78, 79, 80, 89, 90, 91, 94, 105, 106, 110, 114, 126, 128, 129, 132, 134, 136, 137, 138, 145, 1"49, 180, 185, 188. Stefanovic dr Dusica - 330, 361, 431, 436. Stefanovic Ljubica - 101. Stefanovic Rosa - 105. Steno'ViC Rezka - 87, 114. Stern. - 211. · Stevovic Ksenija - 357. Stipan Fanika - 219. Stlpkovic. Marija - 319, 320, 321, 322, 323. Stojadinovic Milan .,- 245 .. Stojadinovic Milica - Srpkinja -6. Stojanovic Da:rinka - 81. Stojanovic Lenka - 102. Stojanovic Leposava - 81. Stojanovic Smilja - 97. Stoiljkovic :1:i¥ka - 69. Stopar Vlktor - 411. Stosic Mileva - 143. Stosic Olga - 143. Strelen Ljubica - 103. Subotic Anka - 377. Sudarski Paulina - 330. 361. Sukic Marija - 76. Suknajic Fanika - 105. Supanc Fmncika - 160. Supanc-Mihota Anka - 86, 114. Svetina Angela - 433. $ Saban Julijana - 84. sahovic dr Jl.llijan(l ·,--- 193.· Sandrk Matilda - . 82.· sandureviceva Frosa - 81. $antic Aleksa - 350, 376. sara Stipe - 51. Samnovic Bogdan - 376. segota Mira - 320. Segovic Vesela '- 415. Segvic Zlata - 330. sent jure Lid-ija - 353, 429' 430. ser Zora - 287, 330. Sikic Ljuba - 378. Silovic Nana - 417. siljak Jovanka - 172, 284, 367. Simunovic Mr Natasa - 354. skrlbulj. Ma:rija - 160. slander Marija - 437. ,srrnit" - vid. Prurovic Blagoje. snajder Radmila - 33~. snidarsic Milka - 205, 218. staJI1k Terezija - 80 .. Staub Ka:ta - 84. Stebi Aloje;ija - 6, 7, 8, 9, 10, 11, 16, 22, 76, 163, 170, 17.2, 173, 174, 178, 179, 180, 182, 183, 184, 188, 189, 190, 191, 266, 282, 299, 308, 332, 336, 361. 473 �------------------ stebi Anton - 76. stebi Plesko Cirila - 171, 188, 283, 308.· Stefani Aria - 433, 434. $terban Macrija - 354. strbic Mara - 86. stroser Zlacta - 432, 438. subasic - 403, 408. sutic Natatija - 114. suvakovic Miiica - 320, 330, 366. svarc Maca - 280. svent-~ovacic Darinka 430. T1ifunovic Ljubica - ISS: Trlfunovic Mitar - 91. TcrifunoviC Rada - 351. Tucovic Dimitrije - 12. Turkovic Augustina - 242. Turkovic Elizabeta (Pelcl Beska) - 212, 214, 431, 432. Turkovic Rma - 209, 211, 212, 214, 247, 261, 263, 406, 414, 418. Tutunovic-Savic Kristina - 13. Vrbica Dimitrije - 386. Vrbica Georgina-Dina- 34S, 346, 415, 434. Vrdoljak Katica - 82. Vrgovic Zorka - 106. Vucetic dr Marija - 193. Vucinic Bozana - 434. Vuckovic Milka - 80. Vuckovic Mira - 361. Vujosevic Ubavka - 13. Vujovic Dimo- 413 Vuk Valerija - 82. Vukadin Ludja - 82. Vukalovic Justa - 219. Vukman Mi1ka - 160. Vukotic Dara- 415. VukoviC Jasna - 3S6. Vukovic Mileva - 419. Vulc Stanko - Franja v,Jada 136. Vulovic M.- 171. u T Tabas Katica - 82. Tactic Milivoje - 78. Talevski BorJ<:o - 407. Talhajmer - 3S6. Tame! (Jaksic) An'ka - 15, 74, 82, 91, 107, 114, 11(\. Tasic dr Don'le - 173. Tas:ic Savka - 101, 128, 136, 143, 144, 426, 438. Tasiceva Staja - 81. Tavc"r Franja - 171. Tavcacrjeva Franja - 164. Tavterman Stana - 82. Telman Ernst - 390. Teodorovlc Dura - 361. Terek Magda - 371. Terzan Fani - 418: Tesanovic Stoja ~ 338. Tilicka dr :..:. 191. Timotijevic Olga - 361. Tiosavljevic Leposava -'- 72. TodoroviC Bran:ka - 149. Todorovic Mica - 361, 367. Todorovic Mihajlo - 110, 138. TodoroviC-Subic Stanka 10, 2S, 339. Tornic Zorka - 101. Tomsic Vida- 314, 316, 368, 414, 41S, 421, 422, 423, 42'1'. Tomsic-Vlasta Mira - 3S2, 3S3. Topalovic Milica - vid. Duric·Topalovic · Millca. Tosoni .Marija - 82. Trebic - 211. Trepeanin M. - 79. Trifkovic Milka - 83. 474 Umek Ivanka - 160. Umicevic Zaga ~ 385. Urbrunceva Marica - 76, 88. Uzelac Marta - 282. v Vajdic Katica- 79. Vajdic Lj. Sofija - 69. Vajnbereger Zinka - 417. Van Gog - 3SS. Vanjak Olivera - 330. Veleblt Lj!Ulbica - 414. Velie Katica - 86, 89. · Velickovic Rosanda - 101. Velimirovic Marija- 6, 342, 365. Verdi - 355. Vergelj Mina - 313. VidaJ<:ovic Angelina - 193. Vidoje"iC-cetkovic Blata - 415. Vidovic Roza - 218. Vihner Milica - 1S2. Vikic J ulka - 83. Vilfan Marija - 388. Vipotnik Anica - 440. Virglijan Andela- 107. Vilas Dokac - 209. Vladisavljevic dr Dragutin- 112, 113. Vode Angela - 282, 352, 381. Vodvarska-Koconda Mira - v-id. ~oeonda-Vodvarska Mira. VoY<ic Nevenka- 306. Vojsic Svetolzar- 339. Vovk Marija - 433. Vribanac Anica '- 3S6. z ! T Zadog Ana - 103. Zrugo,mc-Pecar Veda - 319, 320, 321. Zagorac Stoja - 82. Zamboni-Vlajic Danica - 191. Zatler Urska - 417. Zibasnik-Krasovec Stefka - vid. Krasovec-Zbasnik stefka. Zdravkovic Danica - 101. Zdravkovic Ljublcac - 106. Zdravkovski P.etar- 377. Zeeevic Danica - 361, 439. Zeeevic M.- 79. Zecevic ing. Zagorka - 436. Zega Maja - 193. Zlatanovic Ljubica - 78. Zlatic Dina - 399, 401. Zlatic Lidija - 369. Znidarcic-Tkalec Natalija - 399, 430. Zoric Tonka - 422. Zmnko Merika (Marcelja Marija) -438. Zugwitz Helena - 314. Zuzoric Cvijeta - 166, 27S, 3S8. Zvonimlr Frank - 377. :Zar-koviC Gmjica - 385. :Zerdik Olga - 279, 280. :Zicina Milka - 337, 361. Zilav.ic Persa - 152. Zivadinovic Cedomtr - 258. Zivanovit dr Masa - 188, 191, 192, 282, 283, 284, 367. Zivkovic Kos·tadina - 97. Zivkovic Ljubii:a - 92. Zivkovic-Stefanovic dr Dusica vid. Stefanovic dr Dusica. Zivojinovic Slobodan - 89. Zizmund Marija- 116. Znidasic-Tkalec Nata5a - vid. Znidarcic-Tkalec Natalija. 2orga Jakob - 138. 2orga Maroel - 137. 2uhina K!avdija - 364. 2ujovic Sreten - 210, 290. Zuljevic Ana - 74. 2umer Marija - 13S, 1S1, 433. 475 �------------------------- SADRZAJ 1 Strana 1 PREDGOVOR UVODNA RAZMATRANJA I 't DRUSTVENI POLOZAJ ZENA U JUGOSLOVENSKIM ZEMLJAMA, POCECI I PRVI OBLICI NJIHOVOG ORGANIZOVANJADO STVARANJA ZAJEDNICKE DRZAVE 1. Drustveni polozaj zena i prve zenske organizacije 2. Moderni radnicki pokret i pitanje potpune emancipacije zena 3. Aktivnost zena u toku prvog svetskog rata- - ·~- 5 11 16 II DRUSTVENO-EKONOMSKI POLOZAJ ZENA U ZAJED" NICKOJ JUGOSLOVENSKOJ DRZA VI 1. Struktura stanovnistva 2. Zene u radnom odnosu i njihov polozaj 3. Pravni polol'Jaj zene - 23 26 56 Prvi deo UCESCE lENA U RADNICKOM POKRETU I 2ENSKIM ORGANIZACIJAMA OD STVARANJA ZAJEDNICKE DR2AVE DO ZAVODENJA SESTOJANUARSKE DIKTATURE (1918-1929)) I GLAVA DELATNOST KPJ NA UKLJUCIVANJU ZENA U REVOLUCIONARNI POKRET U PERIODU NJENE DELATNOSTI L Napredni zerrski ·pokret od stvaranja zajedni&e dr:lave do Kongresa ujedinjenja ~ -:- - 67 �Strana Strana 2. ~ene u radnickom pokretu od Kongresa ujedinjenja do Oblilnane 77 3. Veze s Medunarodnim •sekretarijatom zena komunista 116 ,Slovenska druzina" u Hrastniku Drustva za prosvetu zene u Hrvatskoj Zenske nabavljacke zadruge -=. Zenski listovi- 7. Aktivnost zena u pojedinim drustvima i 3. 4. 5. 6. II GLAVA BORBA RADNIH ZENA I ZENSKE ORGANIZACIJE OD OBZNANE DO SESTOJANUARSKE DIKTATURE 1. Rad KPJ medu zenama _ 2. Ucesce zena u sindikaJnim organizacijama i strajkovi:ma 3. Zenske organizaciJe .:_ - udruzenjima - 353 354 357 360 373 IV GLAVA UCESCE ZENA U BORBI PROTIV RATA I FASIZMA 125 142 162 Drugi deo j ZENE U RADNICKOM POKRETU I ZENSKIM ORGANIZACIJAMA OD SESTOJANUARSKE DIKTATURE DO OKUPACIJE JUGOSLAVIJE (1929-1941) ·- 1. Svetski kongres zena protiv rata i fasizma u Parizu 387 2. Znacaj Sedmog kongresa Kominterne za sire ukljucivanje zena u antifasisiticki pokret 392 396 3. Svetski kongres zena u Marselju 4. Ucesce zena u akcijama za pomoc spanskim borcima 397 5. Sire ukljucivanje zena u drustveno-politicki zivot uoci rata i okupacije zemlje 404 V GLAVA I GLAVA ZENE U ORGANIZACIJAMA I RUKOVODSTVIMA KPJ AKTIVNOST ZENA U REDOVIMA RADNICKE KLASE 1. Partijske komisije za rad medu zenama 2. Zemaljsko partijsko savetovanje i pokrajinske partijske konferencije o delovanju komunista medu zenama 3. Peta zemaljska konferencija KPJ i zadaci u radu sa zenama 4. Progoni i osudivanje zena komunista - 418 422 424 ZAKLJUCAK 442 Resume Skracenice Izvori i literatura Registar licnih imena 447 451 453 463 1. Uslovi za rad sa zenama i uputstva CK KP.f- 2. U:~ljucivanj·e zena u ·slndikalne organizacij•e i izbo.re z;a radruc:'ke poverenilke 3. Ucesce zena u stmjkovima- 4. Prosla.ve Prvog maja i Medunamdnog dana zena - 197 204 219 259 II GLAVA DELATNOST ZENSKIH ORGANIZACIJA 1. Jugoslovenski zenski savez- 2. Alijansa 2\enskih pokreta -,-- 3. Savez radnickih zena i devojaka u Sloveniji - 266 281 312 III GLAVA KPJ OSNIVA LEGALNE ORGANIZACIJE ZA OKUPLJANJE ZENA, POKRECE ZENSKE LISTOVE I UTICE NA AKTIVNOST __ ZENA.U POJEDINIM DRUSTVIMAJ UDRUZENJIMA 1. Omladinske sekcije _zenskog pokreta =- 2. _ Udt'uzenje studentkinja- --- ___ -------,- __ ,....,_ 318 349 1 413 � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Knjige Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context M Knjiga Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Žene Jugoslavije u radničkom pokretu i ženskim organizacijama : 1918-1941 Subject The topic of the resource Žene Jugoslavije Creator An entity primarily responsible for making the resource Jovanka Kecman Source A related resource from which the described resource is derived Historijski muzej Bosne i Hercegovine Publisher An entity responsible for making the resource available Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju, Beograd Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1978 Rights Information about rights held in and over the resource Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju, Beograd Language A language of the resource SH Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context 32-M Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 479 str. 1918-1941 radnički pokret ravnopravnost žena ženske organizacije ženski pokreti http://afzarhiv.org/files/original/fa6fc99fdd61e34433bafd9f7c0bd9aa.pdf afa882d929d00486a245c03730aebc42 PDF Text Text �ŽENE HRVATSKE U NARODNOOSLOBODILAČKO] BORBI KNJIGA DRUGA Z A G R E B I Z D A N J E G L A V N O G O D B O R A S A V E Z A 19 5 5 Ž E N S K I H D R U Š T A V A H R V A T S K E �G L A V N I I O D G O V O R N I U R E D N I K ŠOLJAN MARIJA REDAKCIJA : BERUS ANKA, GRŽETIĆ M A C A , JANČ I Ć - S T A R C JELA, K R A J A Č I Ć S O K A , M A R I N I Ć T A T J A N A , MILIVOJEVIĆ NEVENKA, PEJNOVIĆ K A T A , R A K A R - M A G A Š I Ć ANICA, Z L A T I Ć D I N A ČLANOVI ŠIRE REDAKCIJE: - A H M E T O V I Ć Z O R A , A R A L I C A S T O J A N K A , B E N Z O N M I L E V A , BJELAJAC M I R A , BORIĆ TONKA, BUJAK-FUMIĆ ANKA, DRAKULIĆ NEDA, FRANOLIĆ ANTICA, FRNTIĆ BEŠKA, GALEKOVIĆ SLOBODA M A R A , GLOC ZORA, KRAJAČIĆ BEBA B O S I L J K A , K U Š E C K A T I C A , N O V A K - T O M A S E O MARIJA, P A V I Č I Ć P A V I C A , V E S E L I MAJA INakon tri g o d i n e rada redakcija iznosi p r e d K o d prikupljanja, i z b o r a i p r o v j e r a v a n j a n e k o l i k o hiljada aktiviskinja A F Z - a . javnost o v e d o k u m e n t e i podatke. dokumenata i podataka Sav p r i k u p l j e n i t i z i r a n , nalazi se u arhivu Saveza ženskih dl ustava učestvovalo je materijal, sređen i sistemaHrvatske, a izbor tog mate- rijala, k o j i , p o m i š l j e n j u redakcije, n a j b o l j e ilustrira r a z v o j u N a r o d n o - o s l o b o d i l a č k o j b o r b i , o b j a v l j u j e se u o v i m A F Ž - a i ulogu knjigama. žena Redakcija, m e - đ u t i m , p o d v l a č i , da o v i m ne smatra rad na p r i k u p l j a n j u dokumenata i podataka o radu A F Z - a ü toku N O B - e z a v r š e n i m , n e g o ga o b j a v l j u j e , da bi još šire mase žena mogle sistematskije i p r e g l e d n i j e saradivati u p o p u n j a v a n j u i eventualnom i s p r a v l j a n j u materijala. �Dokument 328 PRVA KONFERENCIJA AFž ZA OKRUG ŠIBENIK ODRŽANA 22. i 23. X. 1944. U STANKOVCIMA Iz zapisnika . . . 23. oktobra 1944. g. u 10 sati počinje radni dio konferencije. 1 Drugarica Nevenka Jurković otvara rad i najavljuje slijedeći dnevni red: 1. referat drugarice Marije Novak: Žene našeg okruga u izgradnji demokratske federativne Jugoslavije, 2. referat drugarice Anke Šarić: Pripreme za I. kongres Antifašistkinja Hrvatske, 3. biranje Okružnog odbora AFŽ. Uzima riječ drugarica M a r i j a v a k , studentkinja iz Šibenika. No- » . . . Naša borba krunisana je padom Italije, najjačeg fašističkog vazala, što je izazvalo oslobođenje čitavog ovog predjela. Raspada se antikomunistička banda, koja je nemilosrdno harala po našim krajevima. O tome nam najbolje priča sa grozotom narod naših sela. Naša vojska ogromno se povećava. Trebalo je stvoriti pozadinu koja će toj vojsci pružiti sve što j o j treba. Prvi NOO-i, koji su bili politički rukovodioci narodne borbe, razvijaju se, i njihove funkcije bivaju sve većima. Na svakom koraku se osjeća da stvaramo nov državni aparat. Mi žene u tome smo mnogo pripomogle. Ostvarile smo organizacije, koje su izrasle u moćan front žena. Sa širenjem narodnog ustanka ustale su iz robovskog sna i žene da se bore za boljitak svoj i svoje djece. Već na I. Kotarskoj konferenciji NOO-a u Bukovici, u junu 1942. g. jedna drugarica 2 ulazi u odbor. Organizirale smo kurirske veze, logore za narod koji je izbjegao iz žice, odlazile smo kao bolničarke i borci na front i prebacivale smo municiju, hranu i vršile sve što je bilo potrebno našoj pozadini i vojsci. S razvitkom NOO-a naš rad je postajao drugačiji. Mnoge dužnosti, koje smo mi nekada vršile, vrše danas NOO-i, ali time nije postala suvišna AFŽ. Naprotiv, pred nju se postavljaju mnogo veći zadaci, ona treba da kao ravnopravni član učestvuje u obnovi zemlje. Postigle smo velike političke uspjehe. II. zasjedanje AVNOJ-a i III. ZAVNOH-a priznalo je ženama sva politička prava. Kroz sve tegobe rata započelo se je sa radom na obnavljanju, podizale su se škole, ambulante, vrše se besplatni pregledi i daje se pomoć u lijekovima, pripremaju se kursevi za bolničarke i nudilje i drže se predavanja o higijeni. Usmena i pismena propaganda prodire i u najzabijenije selo. Blizu 5.000 žena, staraca i djece prebacuje se u Italiju i Afriku. U ovom velikom radu mnogo su doprinijele žene. Sve dužnosti, koje su prije vršili muškarci, kako u gradu tako- i selima, vrše s uspjehom danas žene. Pred nas se postavljaju veliki zadaci. Najbolje ćemo se pripremiti za I. kongres žena Hrvatske pomažući narodnu vlast i vršeći udarnički sve zadatke, koji Se pred nas postavljaju. Osigurat ćemo ishranu našoj vojsci, dati i posljednjeg muškarca NOV-i, privući i posljednjeg čovjeka i ženu u NOF, obraditi svu zemlju, udarnički raditi na obnovi, voditi brigu o otvaranju analfabetskih tečajeva, na kojima ćemo i mi učiti, produbljivati jedinstvo među svim ženama našeg okruga i među našim narodima, voditi brigu o stradalim partizanskim obiteljima, brinuti se za siročad. Borba se primakla kraju, na Moskovskoj i Teheranskoj konferenciji i na posljednjim razgovorima u Moskvi ponovno je potvrđeno da se velike sile ne će miješati u naše unutarnje uređenje. Potrebno je da mi sve, majke, žene i sestre, ujedinjene sa cijelim narodom stanemo na branik slobode i da svim svojim snagama sudjelujemo u izgradnji naše nove domovine.« . . . Po pročitanim referatima prelazi se na diskusiju. Prva uizima riječ M a r a V u kš a seljanka iz Parčića (općina Kistanje) : »U mome selu ima oko 20 dimova, neke kuće su popaljene, ali smo mi hrabre i ne žalimo j e r smo dočekale slobodu. -Sve smo dale za borbu, svoje sinove, stoku i hranu. Ono što nam je ostalo neprijatelj je uništio.« Govori z a njom A n t i c a Š p i r i ć i z Vodica: »Od prvog dana ustanka mi žene nalazimo se u NOP. Iako u početku nismo učestvovale masovno, pomagale smo svoje borce i pomalo smo uspjele da obuhvatimo sve naše žene u AFŽ. Nastojat ćemo okupiti i one koje se nalaze izvan AFŽ. 38 žena našeg kotara su članovi NOO-a. Dale smo 21.729 nadnica za obrađivanje napuštene zemlje. Imamo 5 sela potpuno popaljenih i dužnost nam je da pomognemo tim obitelji- �• Ljuba 7(imbaca i Anka Šarić ma. Naši NOO-i nastojali su pokriti ove kuće. Oko 170 već je pokriveno. Naši NOO-i uz pomoć žena otvorili su 8 škola na kotaru. Za pomaganje N O V dale smo mnogo. Žene K a p r i j a i Žirja vozile su i prebacivale materijal i vojsku, dok su žene općine Vodice i Stankovaca to dalje prenosile. Prebacivale su zbjeg iz Like i Kninskog okruga. T a j je rad vršen pod vrlo teškim okolnostima, budući da je u blizini neprijatelj koji je posijao veliki broj mina. N a š narod slabo stoji sa hranom, pa ipak su žene dale za vojsku 18. 762 kg. hrane. Ova borba oduzela je živote mnogima, a za njima ostala su siročad. Naše žene nastojale su da pomognu u granicama mogućnosti. Brinule su se za 76 djece i 100 žena. Žene Stankovca poslale su 7-00 kg hrane za tu djecu. U posljednje v r i j e m e sakupile smo 36.000 kuna, održale smo 116 sastanaka i izvršile posjete v o j s c i . « Uzima r i j e č drugarica A n t a M a g l i c a sekretar odbora J N O F H - a za općinu Jadrtov a c : »Prenašale smo hranu, municiju i sve što je bilo potrebno za NOV-u. Uza svu opasnost od Talijana i Nijemaca, uz strijeljanja, ubistva i interniranja rad naših žena nije bio spriječen. U b i j a l i su nas, mrcvarili, pa ipak žene nisu pokolebale. Žene se nalaze u vojsci, one su politički komesari i rukovodioci ; žene rade u prosvjeti, one politički podižu ostale žene, učestvuju u narodnoj v l a s t i ; kroz politički rad okupljaju žene u A F Ž , one danas učestvuju u rješavanju državnih pitanja. I I I . zasjedanje Z A V N O H - a potvrdilo je sve što su žene borbom stekle. Mi možemo vršiti sve zadatke u izgradnji nove države. Žene učestvuju u NOO-ima, obrađuju napuštena polja, brinu se za djecu, izgrađuju porušene domove. Ne samo to, nego one suzbijaju nepismenost. Mi znamo da žene do jučer nepismene danas učestvuju aktivno u NOO-ima. Nastojmo da I. kongres antifašistkinja Hrvatske dočekamo u takmičenju.« Č a l e t a Z i t a , seljanka i z Bilica, prikazala je tešku borbu biličkih žena, sva njihova stradanja i napore. »U m o j o j kući od 22 ostalo nas je 14, ima nas 3 udovice. Ponosim se da je moj muž pao u borbi. Na Stublju neprijatelj je ubio 38 naših drugova, mi smo ih pokopali. N i j e s m o se pokolebale i nastav i l e smo sa radom. Imam sina od 9 godina, i on danas kolima prevaža za našu vojsku. Izgubila sam muža, nisam se pokolebala, neka sin radi. M o j sin govori, da će osvetiti svoga oca. » K a d uhvatite jednoga četnika, dajte ga meni, ja ću mu suditi«, često kaže moj sin našim drugovima. Tukli su nas, prijetili i pljačkali. Dolazili su četnici i na silu su htjeli da kličemo kralju, ali mi ga ne ćemo, i nitko nam ga ne može na silu nametnuti. Mi smo prevažale tolike borce. Mi smo sve dale za N O P , muževe, kuće i djecu. Sve ćemo dati za potpuno naše oslobođenje.« Drugarica R o s a M i k u l a n d r a , član mjes. NOO-a Bilice. » M i s l i m na one tužne Bilice, na sve patnje, koje je o v a j narod pretrpio kroz 3 godine krvavog fašizma. Sve kuće su nam spaljene, pa ipak ne će nas nitko pokolebati, borit ćemo se i dat ćemo sve od sebe. Naše su Bilice prebacivale drugove i materijal. Po noći i danu čekale smo partizane, hranile ih i nismo se plašile ni T a l i j a n a ni četnika. Kad idem kroz sela, teiško mi je gledati nepismene žene. Prošle smo strašne patnje. T a l i j a n i su mi ubili muža zajedno sa 18 drugova. N i j e bilo sedmice, a da nijesu N i j e m c i i četnici upali u naše selo, ubijali, palili i pljačkali. Nedavno je Šibenska leteća četa dočekala ih, ubila 22 i zarobila 21 četnika. Eto, već je od toga prošlo 45 dana, i ni jedan četnik se nije zaletio u naše selo. Nemamo krovova, nemamo kuća, ali smo sretni da su se naši drugovi osvetili.« Jedna starica, seljanka iz Bilica, iznijela je grozote, koje su počinili četnici u njenom selu. » N a š e selo je podnijelo mnogo od Talijana, četnika i Nijemaca, koji su počinili strahovita zvjerstva, ubijali, palili i zlostavljali. Ubili su' mi muža četnici. Našla sam ga poslije 6 dana bez zubi. ušiju, očiju i bez robe. Nisam se pokolebala već idem uz ostale drugarice. Bilice imaju hrabrih žena, koje se od prvih dana bore. Mi smo pomogle kopati cestu, postavljati mine, uništavati kolone. Išle smo i nosile, a među nama bilo je žena od 60 godina. Obrađivale smo zemlju, čiji se vlasnici nalaze u našoj vojsci. Probijale smo se preko žice i nosile oružje. Nep r i j a t e l j nas je pregledavao, svlačio, ali mi smo sve isto radile. Silili su našu djecu da bi ona izdala partizane, ali djeca su bila čvrsta.« Drugarica ' T e š i l o v R u ž a , seljanka i z Zlarina. » O d početka ovog rata fašisti su uvi- �djeli da ih mrzimo. Mali otok, ali velik po patnjama, po svojim borcima, je naš Zlarin. Mi smo još p r i j e rata bile bez naših muževa koji su otišli u Ameriku. Ono nešto muškaraca, što je bilo, otišlo je u borbu. Naše selo je selo žena, same držimo odbor. Kroz sav ovaj rat, sve smo doprinijele za N O P i još više ćemo raditi. Obećajemo da ćemo se još više spremati za I. Kongres žena Hrvatske. Imamo 33 žene u borbi. Suzbijamo nepismenost.« Drugarica C v i t a B r k o v i ć , seljanka iz Kašića, prikazuje borbu i patnje žena ovoga sela kroz 3 godine borbe. » D a l e smo našu braću, muževe, sinove. Već 1941. otišlo je 18 naših drugova u borbu. Naši drugovi i drugarice prenašale su materijal, prebacivale hranu i probijale se kroz neprijateljske redove. Fašisti su uništili naše selo. Oni su jednom prilikom pokupili sve nas i prijetili nam ubistvima. Spalili .su selo, strijeljali su 2 drugarice i 8 drugova. Drug Luka Đukin na stratištu je klicao » U b i j t e me, strijeljajte, me, ne ću odati svoje drugove«. Jednom smo mi sve s našom djecom morale gledati, kako nam s t r i j e l j a j u 8 drugova. S t r i j e l j a l i su druga Nilu, moga brata, mučili su ih, i to strahovito mučili, pokidali uši, iščupali zube i jezik. Nisu ih dali niti pokopati. Dva naša druga mučili su od Kašića do Benkovca. To su bili drug Medo, Marko, naši prvoborci koje su uhvatili u zadnjoj ofenzivi Švabe i ustaški zločinac Orlović Marko. Boli su ih nožem, zube i oči povadili, ruke polomili i 8 dana visjeli su u Benkovcu. N j i h o v e majke nisu se pokolebale, rade još više za vojsku.« M a r i j a S k o r i n , seljanka, član opć. NOO-a Primošten-Rogoznica. »Još u v r i j e m e Jugoslavije naše žene boreći se na strani HSS, v j e r o v a l e su da će im ta borba dati prava. One su bile proganjane i tučene od jugoslavenskih žandara. Kasnije Maček je izdao nas i pošao drugim putem. Došlo je do okupacije. Digli su se prvi naši borci da se bore protiv okupatora. Mi smo već u prvim danima prenašale oružje, hranu i municiju. P r v e drugarice dolazile su iz Šibenika da nas organiziraju i politički podignu. Drugarice Seka i M a r i j a Opara, koje su se prve digle, bile su zarobljene od ustaša. Nijemci su objesili Bolanču Vanu, 86-godišnju staricu, koja je od prvih dana učinila sve za našu borbu. Ona je znala čuvati stražu dok su se borci odmarali u njenoj kući. Kada su naše žene saznale za A F Ž masovno su pristupale u organizaciju. Radile su i sakupljale i politički se izgrađivale i organizirale. Žene su bile željne sastanaka, što nam je bilo- onemogućeno za v r i j e m e prošlih režima. U našoj općini ima 12 žena u odborima, 4 žene u JNOF-u. Do jučer nepismene, danas rukovode državnim poslovima. Ima 13 škola i 3 tečaja. 43 žene rukovode podučavanjem. Ima 7 mladih učiteljica, koje su završile učiteljski kurs. Naše žene prevažaju materijal, oružje, hranu i municiju. Izvršile su 90.000 nadnica od početka borbe. Išle su do Zelova i Svilaje. Osobito su se istakla gornja sela i zaselci. One su time podigle sebe. Od fašista ubijeno je 12 žena. Među njima je Milica Jurin, koja je, dok j o j je neprijatelj kidao meso, klicala maršalu Titu i NO vojsci. I meni je n e p r i j a t e l j uništio kuću i odveo t r o j e djece u logor. N a j s r e t n i j i dan bio mi je, kad sam čula da je moja kćer od 15 godina, koju su pustili iz logora, stupila u N O V . Postigle smo ravnopravnost koja nam je potvrđena na I I I . zasjedanju Z A V N O H - a . U ovim velikim danima, kada naša vojska zajedno sa Crvenom' vojskom oslobađa našu zemlju sve ćemo raditi da pomognemo NOO-e, da organiziramo sve žene, da ih okupimo i još više očvrstimo. Svoj govor završava sa poklikom : »Da živi jedinstvo Hrvatica i Srpkinja«. C v i t a n A l e k s a n d r a , i z Tribunja, seljanka, član opć. NOO-a Vodice : » N a š e žene su iz početka bile u borbi. 45 žena palo je. Mi se sjećamo drugarice Milke Mrše i drugih. One su započele, a mi ćejno završiti. 17 žena nalazi se u odborima, izradile smo 10.733 nadnice. Pomagale smo partizanske i siromašne obitelji i prebacivale u zbjeg. Žene općine Vodice dale su 6.000 kg. hrane, 2.000 litara vina, 150 kg. oraha i kuna 75.000.« L j u b i c a D u k i ć , i z Zatona prikazala je patnje žena svoga mjesta. » D a l e smo 285 boraca u N O V , za slobodu i dobro cijelog čovječanstva, među njima je i nekoliko žena, od kojih se neke nalaze u Crnoj Gori. Sa ponosom čekamo dan oslobođenja. Danas, kada se Crvena A r m i j a približava nama, mi smo presretne. P r e t r p j e l e smo teške patnje, gledale smo- kako je n e p r i j a t e l j pobio 52 druga i drugarice. Mislili su da ćemo se prestrašiti i priključiti se njima. Bili smo jedinstveni i suprotstavili se neprijatelju, ali ne će dokle hoće. Bile smo u logoru, umirale smo obeščašćivane, ali nikada nismo ni malo pokolebale. Iako siromašne, dale smo 1.500 kg. hrane, 2.000 nadnica za vojsku, 1.500 nadnica za siromašne, 2 žene su članovi odbora, 1 u JNOF-u, 2 na polju zdravstva, a 2 u kulturnim domovima. Održale smo 6 užih i 5 masovnih sastanaka. Bile smo u posjeti borcima V. Udarne brigade. Nemamo ni jednog dezertera. Drugarice su gledale smrt žena, majki i djece, ali nisu poklekle. 16 drugarica s t r i j e l j a l i su nam tali- �janski fašisti. Mi se brinemo za njihovu djecu, mi ćemo uživati plodove njihove borbe.« Drugarica A n t i c a Š a n d r i ć , govori u ime opć. Tijesno. Mi smo radile sve za N O V . Naše su žene obrađivale partizanska i napuštena p o l j a ; održavale smo političke sastanke, učile nepismene. Došli su Nijemci, koji su odmah počeli sa svim divljaštvima, palili su i silovali. Neke su se žene od straha povukle. Pod teškim prilikama okupile smo se ponovo i nastavile sa radom kao i prije. Mi smo' prebacivale preko mora, i na tom šu radu pale d v i j e drugarice. Žene Jezera prevažale su ranjenike. Žene Tijesnoga probijale su kroz žicu i dolazile na sastanke ; žene Pirovca, uza sav teror, dolazile su na sastanke. Fašisti su ubili 3 drugarice. Žene K a p r i j a i Žirja bile su u boljim okolnostima, ali bilo je i teških dana, kada je trebalo prebacivati zbjeg. Sve su to provele žene K a p r i j a . Danas su se prilike popravile, teror je popustio, i žene masovno dolaze na sastanke. Naše žene učestvuju u odborima, i 3 žene nalaze se u Opć. NOO-u. Žene aktivno pomažu u izgradnji naše mlade domovine. Mi obećajemo da ćemo dolaziti na sastanke, raditi sve da bi što p r i j e uništili fašizam i oslobodili naše narode. Mi smo sakupile : 380 -kg kruha, 1.235 kg smokava, 350 kg kupusa, 285 kg. pomidora, 876 kg šljiva, 1.223 kg grožđa, 603 kg bresaka, 420 kg višanja, 275 litara vina, 62 litre r a k i j e ; izradile nadnica 9.327, izvršile 52 posjeta vojsci, dale pomoći djeci bez roditelja 124 kg hrane, održale 112 sastanaka, dale 124 litre ulja, ribe 385 kg. sira 35 komada, čarapa, 162 para: U Narodno-oslob. vojsci nalazi se 20 žena. Sve su ovo rezultati od posljednje godine dana. A n k a D r u ž i ć , član Kotarskog NOO-a Šibenik: »Žene Šibenika prve su pokazale put ženama našeg okruga ; žene su se prve digle u borbu protiv fašizma, bile su među prvima u Hrvatskoj. Već prvih dana u demonstracijama učestvovale smo i mi žene. Sjetimo se prvih naših junakinja drugarica: Bosiljke Fulgosi, Ruže Vukman, Jelke Bučić i Anke Belamarić. Druge žene pomagale su borce. Šibenik, iako opkoljen žicom, davao je svu pomoć NO Vojsci. Za kratko vrijeme bile su sve žene organizirane. Sakupljale smo robu za borce, robu za djecu i slale daleko, pa čak i u Liku. Žene su padale u zatvor, bile mučene, ali se nisu pokolebale. K a s n i j e se razvitkom N O V , a osobito kapitulacijom Italije, stotine žena pristupilo je u N O V . Danas u Šibeniku žene rukovode čitavim radom. N j i h preko 400 aktivno uče- stvuje u N O P . One uza sav teror okupatora održavaju tečajeve za nepismene. Drugarica Z o r k a M a n i ć i z Lišana uzima r i j e č i među ostalim v e l i : » I m a m nešto da vam kažem : u mome selu ima mnogo izroda, i zaveli su cijelo selo. Žao mi je reći. odakle sam, j e r je u mome selu, na lišanjskoj cesti, palo 190 drugova. Kada su prelazili naši borci selom, nas nekoliko nijesmo smjele da se otkrijemo zbog straha od naših izroda. Cijela okolina saznala je da su Lišani pokvareni ; zato što je bilo izdajica. Da živi X I V . Brigada, koja je oslobodila, naše selo. Mi obećajemo da ćemo, iako kasno, učiniti sve da nadoknadimo i nastojat ćemo da okupimo sve žene. Nismo mi sve krive. U svakom žitu ima kukolja. Obećajem da ćemo dati sve za N O V . .Smrt izdajicama!' Drugarica V j e r a T r i n a e s t i ć uzima riječ i među ostalim kaže: » N a š a k o n f e r e n c i j a se primiče kraju. Izredale su se mnoge delegatkinje, koje su prikazale prilike pod kojima su radile za N O B . Potrebno je podvući nekoliko momenata: N i j e dovoljno samo ispričati sve što smo učinile za borbu i sve što smo pretrpjele, već je nužno da istaknemo sve ono što je bilo dobro u našem radu i ono što nije valjalo. Sve ono što smo mi još 1941. godine učinile na svojim sastancima, danas prenašamo na vas druge. Vi se sjećate kako su vam dolazile prve partizanke, učile vas i objašnjavale vam. Mnoge su od vasonda sumnjale u dobar svršetak. Danas vidite koje goleme rezultate smo postigle. Pola milijuna vojnika su n a j b o l j i dokaz. A F Ž ' je postao u istinu Antifašistički Front Žena. Postignuti rezultati su bili iznad očekivanja. Od onog dana do danas ostvarile smo jedinstvo Hrvatica i Srpkinja. To jedinstvo je potrebno dalje učvršćivati i potvrđivati. N e t r p e l j i v o s t i nerazumijevanje nestat će tada iz nas. Mora se to izbaciti. Moramo razvijati osjećaj zajednipe, ljubavi j e d n o g sela prema drugom, ako uspijemo ostvariti jedinstvo jednoga sela, onda ćemo nastojati da to postignemo i u susjednom selu. Pored jedinstva postignutog u našem okrugu, postigle smo da je A F Ž postao masovna organizacija, ona je zaista okupila velik b r o j žena. Ipak moramo priznati da još ima žena, koje se nalaze neobuhvaćene, ima čitavih sela, u koja još nijesmo prodrle. Tako žene općine Skradin veoma su malo obuhvaćene. Trebamo provjeriti na općini Skradin da li su ustaše i četnici pored T a l i j a n a i Nijemaca. Neka se sela Skradina ugledaju u selo Gaćeleze. Treba da istaknem drugaricu iz Bilica, koja je govorila o patnjama n j e n o g sela, o žrtvama i n j e n o j ljubavi prema bor- �bi. Potrebno je da naučimo govoriti, a zato je potrebno da se politički uzdignemo.« Potom se prelazi na I I I . točku dnevnog reda. BIRANJE OKRUŽNOG ODBORA AFŽ ZA OKRUG ŠIBENIK Nakon stanke, za v r i j e m e koje se drugarice dogovaraju i savjetuju, predlaže se prisutnim delegatima slijedeće drugarice za Okružni odbor A F Ž Šibenik; Grad Šibenik: 1. Anka Macura, domaćica, 2. V j e r a Trinaestić, učenica, 3. Mila Karađole, radnica, 4. Anka Družić, domaćica, 5. Nevenka Jurković, učenica, 6. L j u b a Tambača, težačica, 7. Zorka Stošić, domaćica, 8. Zora Tikulin, bolničarka, 9. Tada Grubešić, domaćica, 10. Ernesta Šurić, domaćica, 11. Milka Škarica, domaćica, 12. Suzana Bujaš, domaćica, 13. — Smiljanić, domaćica, 14. M a r i j a Radečić. domaćica, 15. Anka Rakić, domaćica, 16. Sirnica Šupe, domaćica, 17. Stana Vudrag, seljanka, 18 Sima Zaninović, domaćica. Kotar Šibenik: Mara Plenča, iz Vrpolja, Karmela Gović iz Jadrovca, Jere Pešić iz Rogoznice, Bepa Bolanča iz Vesca, M a r i j a Škorin iz Primoštena, Anta Maglica iz Zlarina, Anđa Šarin iz Široke, Anđa Perkov iz Drage, Kata Rak iz Dubrave, Janja Vukšić i'z Gornjeg Danila, Zorka Jakšić iz Bilica, Frana Koštan poručnik N O V J iz Konjevrata, Tona Šarić iz Bilica, Zorka Juras, vodni delegat V I I I . dalm. brigade, Milka Perković iz Perkovića, Zorka K n j e ž i ć iz Konjevrata, Ika Arambašić iz D o n j e g Sitnog. Kotar Kistanje: Jo'ka Štrbac iz čučeva, V a j a Tišma iz Ivoševaca, Stevka Bezbradica iz Kistanja, borac II Dalm. proleterske brigade, Jeka ž e ž e l j iz Gošića, bolničarka u VI. ud. brigadi, Milica Lalić iz Gorica, borac 26. divizije, Jovanka Grčić iz Rudela, borac II dalm. proleterske brigade, Ruža Korda iz Đevrsaka, Jerka T o d o r o v i ć iz Gračaca, Mila Martić iz Kistanja, Ružica K o r o l i j a iz Ivoševaca, Simeuna Dobrijević iz Varivoda, Stana Korlat iz Biovčina Sela, Maša V l a j i ć iz Prokljana, Mara Pulić iz Bičina, Luca Gulin iz Skradina, Anica Mandić iz Piramatovaca, Marta Bjelanović iz Zečeva, Stana Mažibrada iz Kistanja, Ika Kardum iz Nunića, M a r i j a Štrbac iz Ćučeva ; Mila Kotar Karadole-Tresnjić Vodice: Antica Jerkin iz Tribunja, Alberta Perkov,. invalid iz II dalm. proleterske brigade, L j u bica Dukić iz Zatona, Ika Vunić iz Stankovaca, Ljubica Mandić iz Morpolače, Cvita. Šarić iz Kašića, Dinka Orlović iz Stankovaca, Antica Špirić iz Vodica, Joka Ergić iz Gaćeleza, Antica Šandrić iz Betine, Vesna Ježina iz Murtera, Luca Jadrešić iz Betine, borac II dalm. proleterske brigade, Karmela R a j i ć iz Tijesnoga, Mika Manojlović iz MaleČiste, Milica Draga iz Vukšića, Zorka Mamić iz Lišana, Aleksandra Cvitan iz T r i bunja. Predložen odbor prisutne delegatkinje jednoglasno prihvaćaju i za predsjednicu izabiru drugaricu Anticu Jerkin iz Tribunja,. člana Kot. N O O Vodice. 1 Svečani dio ove k o n f e r e n c i j e započeo je 22. X_ a radni dio 23. X. u 10 sati. K o n f e r e n c i j u je o t v o rila M i l a K a r a đ o l e - T r e š n j i ć , d o t a d a n j a p r e d s j e d nica Okružnog odbora A F Ž Šibenik. Politički r e f e rat održala je M a r i j a N o v a k - T o m a s e o , a organizacioni A n k a Šarić. R e d a k c i j a ima zapisnik č i t a v o g toka konferencije, međutim, radi opširnosti matejala, donosi samo izvadak iz diskusije. 2 Vaja Tišma. �Dokument 329 TREĆA OKRUŽNA KONFERENCIJA ANTIFAŠISTIČKOG FRONTA ŽENA ZA OKRUG KARLOVAC ODRŽANA 29. X. 1944. U VOJNIĆU Iz zapisnika o organizacionom referatu i diskusiji Drugarica Maca 1 po prvoj točki dnevnog reda predaje riječ drugarici Mili Vučković, koja čita organizacioni referat i osvrće se na promjene, koje su se desile unutar organizacije od II. Okružne konferencije i pogrešno shvaćanje naših aktivistkinja, kao i mnogih drugova s obzirom na tu promjenu. Nadalje iznosi porast organizacije od I. Okružne konferencije do danas. Na I. Okružnoj konferenciji predstavljale su delegatkinje 6 2 9 6 antifašistkinja Srpkinja, na II. konferenciji koja se je održala u septembru 1 9 4 3 . 1 0 2 7 6 od toga 9 9 % Srpkinja i l°/o Hrvatica, dok u ovoj III. konferenciji zastupano je 3 8 0 0 ' 0 antifašiskinja od toga 65°/o Srpkinja i 3 5 ° / o Hrvatica. Što se tiče aktivnosti žena u rješavanju sjetve, vršidbe i gradnje kuća, kaže drugarica Mila u svom referatu, da to dokazuje samo u ovom predkongresnom natjecanju broj radnih dana od 1 3 5 7 0 , a samo žene kotara Slunj i Srpkinje i Hrvatice u tome natjecanju dale su 7 0 ' 0 0 radnih dana. Nadalje se osvrće na rad naših žena u Narodno oslobodilačkim odborima i kaže, da još uvijek učešće žena nije dovoljno, i da mnoge naše drugarice, koje se nalaze u Narodno oslobodilačkim Odborima pokazuju primjerom kao drugarica Mileva Božić i Stanka Pavić. N a j v e ć i naš uspjeh, kaže drugarica Mila, jest taj, da smo ostvarili zadatak, koji smo si postavili na prvoj Okružnoj konferenciji u ljetu 1942. godine — okupiti žene Hrvatice u Antifašističku Frontu žena. Nadalje kaže, da u kotaru Karlovac pod najtežim uslovima 70 organiziranih antifašistkinja svojom pomoći NOV-u mnogo pridonose. Naša je dužnost kaže drugarica Mila, da danas kada je naša organizacija sastavni dio NOF-e, da još više poradimo na organizaciji žena za rješavanje zadataka, koji se postavljaju pred N O F . I danas, kada ćemo birati novi Okružni odbor, drugarice članice našeg odbora treba da pokažu primjerom u radu i da ne dozvole pasiviziranje naših žena. Prelazi se na diskusiju po organizacionom referatu. Kako su drugarice delegatkinje iz Plaškog stigle za vrijeme organizacionog referata, to drugarica Draga Skorupan govori : N e p r i j a t e l j svakodnevno upada na naš teri- torij. Uvijek smo spremni za pokret. Učinile smo sve što smo mogle u predkongresnom natjecanju. Rad je dosta težak. Vodi se nemilosrdna borba protiv četnika i njihovog terora, jer je vrlo jak. U borbi protiv dezertera vratili smo zadnjih dana 30. Time je riješeno pitanje dezerterstva. Nadalje iznosi primjer, gdje su žene sakrile ranjenog borca, i poslije ga prenijele u sigurno mjesto. I ako se u Jasenicama nalaze gotovo neprestano četničke bande, ipak je nekoliko žena Jasenica posjetilo bolnicu i donijelo darove. U Jasenicama četnička banda vrši velike represalije i odgone sve do čega dođu. Većina naroda u toj općini je uz nas. Ima primjera gdje majka četnika otimlje od njega razne predmete i sakriva i predaje za našu borbu. Drugarica iz Slunja u diskusiji iznosi slijedeće: Žene rade, ali ne još uvijek onako organizirano kao što bi to trebale, već rade pojedinačno. Ima sela, gdje su žene mnogo pomogle. U Kordunskom Ljeskovcu žene su na svojim leđima donijele pruća za 108 kukuruzana, a plele su ih uz pomoć drugova. U N O O ima dovoljan broj žena. "Na našoj I. kotarskoj konferenciji imale smo samo jednu Hrvaticu, a pred 15 dana, kada smo održale konferenciju, bilo ih je polovica Hrvatica, a polovica Srpkinja. Naše žene mrze fašizam. Kod nas imade dosta vakantnih posjeda. Na tim posjedima rade omladinke i žene, a čak su radile i Hrvatice do 55 godina stare. Stanje nije onakvo kakovo bi trebalo da bude, to mi osjećamo. Nastojat ćemo, da sredimo našu organizaciju kako treba i kako to same potrebe iziskuju. Delegatkinje kotara Vojnić među ostalim kažu : »Rad naših žena može se reći da je dobar. Drugarice pomažu NOO-ima. Iz mnogih općina žene rade organizirano na podizanju bajti. U općini Veljun, selu Lapovac, žene su oplels 6 kukuruzana. U općini Tušilović svi su pomagali, da se obere kukuruz i svrše ostali radovi. Do sada ima 162 drugarice u NOF, a 164 u NOO-ima. To još uvijek nije dovoljno, još uvijek imade ljudi, koji sprečavaju ženama ulazak u Narodnu vlast, govoreći kako su one za te i takove dužnosti nepotrebne. Za rad u pozadini imade vrlo malo ljudi, tako da uglavnom rade žene i omladinke. Ima mnogo slučajeva kao što je to u selu Lapovac, da žene same pokrivaju �Sa konferencije u Kuniću 26. XI'. 1944. krovove kuća. Bolnicu posjećujemo svake nedjelje. Za bolnicu sjekle smo zajedno sa omladinkama drva. Na sastancima su žene zaključile da će učiti čitati i pisati, čim se zasije i svrše ovi n a j h i t n i j i poslovi.« Stalno smo imale pred očima svijetao prim j e r srpskih žena Korduna. Žene Karlovca dive se borbi žena Korduna. Kada dođete u Karlovac naići ćete na žene, koje će Vas bratski dočekati.« Drugarica Marina 2 iz grada Karlovca među ostalim kaže : Kad je Komunistička partija pozvala, da se žene okupe u AFŽ-e, kod nas se nailazilo na teškoće, na nerazumijevanje, na krivo shvaćanje o ženi borcu, na malograđanske predrasude itd. U Karlovcu ima 70 organiziranih žena, dok ima mnogo veći broj pristalica. Radi neprijateljskog terora žene se ne mogu masovno organizirati. Svakoj ženi moramo posebno prilaziti. Žene rado čitaju, održavaju sastanke, šalju pomoć partizanima. Drugarica Mara iz kotara Karlovac među ostalim kaže : » M i do sada nismo bile organizovane, a niti smo imale svoj Kotarski odbor. U predkongresnom natjecanju održali smo prvu našu Kotarsku konferenciju, na k o j o j je prisustvovalo 8i0 najboljih žena antifašistkinja našeg kotara. Danas i u odborima N O F - e imademo 57 žena, a u NOO-ima imademo 4 žene. Zadatak naš u našem kotaru jeste, pomoći ishranu naroda Gorskog Kotara, i mi smo žene pomogle kod sakupljanja 8 vagona hrane za n j i h . « Izložba ručnih radova na Kordunu �Drugarica M i l k a K r a g u l j a c i z kotara Vrginmost kaže: » N a š e žene pomažu kod izgradnje kuća i kod svake bajte odmah iskopaju i zahod. P r o s v j e t a se također podiže. Obećajemo, da ćemo sve svoje sile položiti na organiziranje žena općine Skakavac.« Delegatkinje općine Bović, kotara Vrginmost kažu : » O r g a n i z a c i j a A F Ž - a u našoj općini bila je uspavana. Međutim i dalje smo radile. Kod nas ima drugarica, koje mnogo pomažu kod izgradnje bajti. Žene našeg sela dale su 6 prasaca za bolnicu. Na sastancima proučavamo također i našu štampu. I starije žene, kao Jelica Stanojević, stara 55 godina, radi sav muški posao, pokriva kuće, plete kukuruzane itd. Pomažemo kod podizanja škole, i d v i j e nam već rade, a jedna je u izgradnji.« Delegatkinje općine Topusko' kažu : » N a ša općina dala je 150 radnika Hrvata za izgradnju bajti u srpskim selima. Mi smo se na našem sastanku žena sporazumjele da pomognemo srpskim' selima. Organizirali smo 4 ekipe po 20 ljudi, i tako one rade. U školi ima 120 polaznika, a od toga 70 dolazi redovito u školu, a drugi ne dolaze. U samoj sjetvi nismo još poslove svršili, nismo dospjele. Posjetile smo bolnicu 16 puta, t. j. oporavilište u Topuskom. U cijeloj općini ispečeno je 7 prasaca za bolnicu. Samo selo Kalinović kupilo je 2 prasca za bolnicu. Sakupile smo 16 plahta, 4 jastuka, 8 jastučnica i ,3 ručnika i to sve iz Vranovina. Peremo veš partizanima.« Delegatkinje općine Tušilović kažu: »Žene učestvuju na sastancima i diskusijama. Na konferencije dolaze zajedno sa drugovima. Radimo na svim poljima. Rušimo šume i klade. Dajemo prevoze. Za sjetvu smo odlučile, da se n a j p r i j e obradi porodicama palih boraca i onima, koji se sada nalaze u vojsci. U Cerovcu još nismo uspostavili odbor A F Ž - a ni N O F - a . Škole ne možemo uspostaviti radi čestih neprijateljski upada. Uzeli smo jednu privatnu kuću i tamo djeca uče.« Delegatkinje općine Cvijanović Brdo, kotar Slunj kažu : » N a š e žene su oplele 37 kukuruzana. Srpkinje i Hrvatice idu zajednički na sastanke.« Drugarica R u ž i c a S e k u l i ć i z kot. Slunj kaže: » N e može se reći, da je sve dobro. Organizacija A F Ž - a u Močila od svoga početka još nije klonula. Održavaju se svakih 15 dana sastanci. Osnutkom NOF-a počele su naše odbornice da sudjeluju u izvršenju svojih zadataka. Pomoć žena bolnicama je velika.« Drugarica Balja 3 iz kotara Karlovac kaže: » U s l o v i rada u našem kotaru drugačiji su nego na Kordunu. Organizacija nije tako čvrsta. Pripreme za našu konferenciju bile su. velike. Rad žena kod nas sastoji se uglavnom u sakupljanju dobrovoljnih priloga. Rad same organizacije zbog blizine neprijateljskih uporišta n i j e u potpunosti moguć. U svim odborima N O F - a zastupane su žene, a sada su počele da sudjeluju u narodnoj vlasti. Sama kotarska konferencija, k o j o j je prisustvovalo 80 žena, dala je mnogo poleta ženama našeg kotara. Počele su okupljati i ostale žene u organizacju.« Delegatkinja općine Utinja kaže: » T a k mičenje je pokrenulo rad naše organizacije. Žene rade svaki posao, a u Slavonskom Polju naročito se istakla drugarica Dragica Gab ri ć.« Na završetku diskusije drugarica M i 1 a. V u č k o v i ć kaže: » U diskusiji spomenute ste naše bolnice. Trebamo sve učiniti, da im nabavimo što više plahta i pokrivača. Osim toga naša V I I I . Udarna divizija pisala nam je da treba priličan broj kapa i čarapa za borce. Zato poslije ove konferencije nastojmo u duhu takmičenja isplesti što više kapa za. naše borce. Također ne zaboravimo djecu našeg d j e č j e g doma, kao i našu djecu u gimnaziji.« Drugarica M a c a M a j s t o r o v i ć na. završetku kaže : » V i d i se da su žene mnogo učinile u predkongresnom takmičenju. U samom takmičenju uspjele smo obuhvatiti veliki broj žena. 'Treba iskoristiti sadašnji p o l e t žena i zajedno sa odborima N O F - e izvršiti sve zadatke. Naša organizacija sada je dorasla promjenama, koje su se unutar nje dogodile, samo tim radom treba nastaviti. Ne smijemo odvajati našu organizaciju kao neku posebnu organizaciju, koja ima. svrhu sama za sebe. Kao što vam je poznato, sve žene jednoga sela čine odbor, te prema tome i sav t a j odbor treba da rješava sve zadatke, a ne da se o d v a j a nekoliko žena od ostalih. I dalje, treba održavati sastanke sa ženama. Na tim sastancima prodiskutirati sva pitanja i dogovoriti se kako i na koji način najlakše riješiti postavljene zadatke. Tamo gdje je teritorij ugrožen od neprijatelja ne može se rad u Kordunu u cijelosti primijeniti. Tu je naš rad drugačiji. Tu mi ne možemo sazivati šire konferencije, ali ne smijemo shvatiti da se ne može raditi. Tu treba pronalaziti n a j b o l j e žene antifašistkinje i pojedinačno sa njima proučavati štampu i davati im konkretne zadatke. Mi imamo dobrih Hrvatica antifašistkinja u poluoslobođenom i neoslobođenom teritoriju, kao što je to Jaškovo, Hrašće i t. d. Poslije ove naše konfe^ rencije treba da i dalje nastavimo da više učestvujemo u rješavanju svih pitanja i da se i dalje spremamo za naš kongres. Ne srni- �.jemo shvatiti da, pošto je sloboda pred vratima, da je naša organizacija izvršila svoje zadatke. Mi ćemo se i u budućnosti ovako sastajati, održavati još šire konferencije, r.li tada će biti sloboda, te ćemo izlaziti još sa jačim rezultatima našeg učešća kod izgradnje naše državne zajednice. Da bismo mogli tada pokazati, da smo uistinu kroz ove tri godine postale druge žene, koje su postigle svoju ravnopravnost, trebamo se učiti planskom radu i osposobljavati se za rad. N o v i odbor, Tvojeg ćemo birati, treba da posveti punu pažnju ženama u okrugu, i nijedna od nas ne smije pustiti žene po strani, već se trebamo stalno sa njima baviti. Tako ćemo moći izići na naš K o n g r e s vedra čela i reći, da smo shvatile svoju ulogu u sadašnjoj borbi. ad 3. Drugarica Maca kaže: da pošto nismo dobili obavijest od Glavnog odbora A F Ž - a Hrvatske koliko će delegatkinja iz našeg okruga ići na Kongres, to će se naknadno po selima birati delegatkinje. Prelazimo na iduću točku. ad 4. Drugarica Maca kaže da se izabere predlagački odbor, koji će imati zadatak da napravi listu odbora i ostavi je na diskusiju svim delegatkinjama. Prisutne primaju prijedlog i u predlagački odbor ulaze drugarica Ružica Sekulić, Danica Radanović, drugarica Marina, drugarica Ivka Bartolec, drugarica Dragica Skorupan. Drugarica Maca predlaže, da se za v r i j e me, dok predlagački odbor složi listu, pročitaju pozdravi i t o : Predsjedniku Nacionalnog komiteta Maršalu Titu, Z A V N O H - u , I. O. JNOF-e za Hrvatsku, Prvom Kongresu žena Hrvatske, Glavnom odboru A F Ž - a Hrvatske, V I I I . Udarnoj diviziji i I. Karlovačkoj brigadi. Prisutne prijedlog primaju, Maca čita pozdrave. i drugarica Drugarica Darinka Petrović, potporučnik čita listu novih članica i to kotar Vrginmost: •drugarica Olga Hebel, Ruža Federbar, Ule-mek Ljuba, Brković Ljuba, Zorić Mica, Danica Gabrić, Mara Gledić, Milka Mraović, Mica Guberina, Danica Pavlović, Danica Radanović, Marta Pruginić, Mica Carević, Jelena Cerjak i Nada Oreščanin. Za kotar P l a š k i : Dragica Skorupan, Mar i j a Klipa, Zora Popov, Milica Pešut, Marta Radočić, Anka Dokmanović, Mara Kosanov i ć i Mara Grba, Milka Momčilović, Soka Grba, Zora šušnjar, Milka Kosanović, Soka Miković i Dara Grba. Za kotar Slunj: Mileva Božić, Milisava L a v r n j a , Mara Štefanac, Mila Zec, Danica Sabljak, Milica Sekulić, Anka Tumora, Milena Smoljević, Ružica Sekulić, Milka Obaj- din, Mira Gašparović, L j u b i c a Selek, Mar i j a iz općine Cetingrad, Francika Katić, Mara Paulić, A n g e l i n a Vučković. za kotar Vojnić: Mila Vučković, Draga Bakiš, Darinka Živković, Kata Belavić, Ruža Mihalić, Dragica Opačić, Bajica Milinović, Leca Čika, Desanka Karaš, Ana Cvijetičanin, Stanka Pavić, Dragica Španović, S o f i j a Gušić, Milka Dragić, Fuštar Ljuba, Ruža Pajić, Mica Dejanović, Dragica Pavić, Čana Bogdanović, Dragica Karan, Anka Vujičić, Milevica Ivanović, Desa Mihajlović, M a r i j a Perić i Mara K r i j e s o v i ć . Za kotar Karlovac: Dragica Novosel, Mara Vinovrški, Mara Vinić, Jelka Moškun, Jane Jacmenović, Mara Blažina, Jurićak, Jela Predović, Ivka Bartolac, Barka Tomac, Zorica Klobučar, Dragica A m b r i j e v i ć i Dorka Kovačić. Za grad Karlovac: Maca Majstorović, Maca Gojak i Marina Udijer. Iz V I I I . Udarne d i v i z i j e : Danica Roknić, Dara Petrović i Anka P a j i ć . Iz Komande I. Kordunaškog područja: Desa Tarbuk. Nakon diskusije i nekih izmjena gornja lista prima se. Prelazi se na biranje predsjednice, tajnice i potpredsjednice, te predlažu predsjednicu Milu Vučković, potpredsjednicu Maru Grba, a tajnicu Macu M a j storović. P r i j e d l o g se prima. U Okružni odbor ušlo je 60 Srpkinja, 32 Hrvatice. Drugarica Maca predlaže, da se izaberu delegatkinje, koje će ići na Okružnu konferenciju A F Ž - a Banije, predlažu po dvije drugarice. Iz svakog kotara delegatkinje predlažu po dvije drugarice. Iste treba, da odu u Glinu 11. X I . uvečer. Kako je za v r i j e m e konferencije bila također priređena izložba darova žena prvoborcima i rukovodiocima, to drugarica Mila Vučković predlaže da se drugovima, koji se nalaze na konferenciji, ti darovi izruče, ostalima da se pošalju, a dar druga Tita, Srpskog Kluba i još nekoliko n a j b o l j i h ručnih radova, da se ostavi za izložbu na Kongresu. Prisutne prijedlog primaju na d i j e l j e n j e darova. i prelazi se Time je radni dio završen. 4 Maca Majstorović. Marina Udier. Dragica Ambriović-Vulević. 4 I I I . okružnoj konferenciji A F Ž za okrug K a r l o v a c , k o j a j e o d r ž a n a u V o j n i ć u 29. X . 1944. p r i s u s t v o v a l o j e 400 d e l e g a t k i n j a . K o n f e r e n c i j u j c o t v o rila M i l a V u č k o v i ć . P o l i t i č k i r e f e r a t o d r ž a l a j e M a ca M a j s t o r o v i ć , a o r g a n i z a c i o n i M i l a V u č k o v i ć . — R e d a k c i j a p o s j e d u j e zapisnike č i t a v o g toka k o n f e r e n c i j e , ali r a d i o p š i r n o s t i m a t e r i j a l a , d o n o s i i z v a d a k iz z a p i s n i k a o o r g a n i z a c i o n o m r e f e r a t u i diskusiji. 1 - �Dokument 330 ORGANIZACIONO STANJE A F ž ZA OKRUG KARLOVAC U VRIJEME ODRŽAVANJA III. OKRUŽNE KONFERENCIJE Pregled Organizaciono stanje AFŽ-a u okrugu Karlovac Ukupan broj antifašistkinja . . Od toga Srpkinja Od toga Hrvatica Žena u seoskim NOO-ima . . . Žena u opć. Izvršnim odborima . . Žena u kot. Izvršnim odborima . . Žena u Okružnom Izvršnom odboru . Žena u plenumu Okružnog odbora . U kotarskim NO-ima zadužene su za zdravstvo U kotarskim NO-ima zadužene su za propagandu Namještenica u Kotarskim NO-ima U kuhinji, vešerica u općinskim, kotarskim i okružnom odboru . U Dječjim domovima . . . . N a dužnosti učiteljica . . . . Namještenica kod Okružnog NOO-a U bolnicamaVojne oblasti zaposleno instrumentarki Dokument 38.000 65% 35% 133 20 5 2 2 2 1 8 30 20 ,30 12 155 86 bolničarki kuhinjskog i pomoćnog osoblja . . U VIII. Diviziji žena boraca . . . 30 34 50 One se nalaze na dužnostima bolničarki, zamjenika komesara četa, telefonistkinja i referenata saniteta bataljona. Političke kurseve koje je organizirao Okružni odbor AFŽ-a Karlovac prošlo je U oktobru 1942. javilo se u Kordunaške brigade žena i omladinki . U diverzantskim grupama učestvovalo. u proljeće 1942. žena . . U radnim četama u ljetu 1942. učestvovalo žena U četama za vježbanje karabinom 1942. učestvovalo žena i djevojaka 300 82 500 4.000 700 331 BRZOJAVNI POZDRAV ŽENA VARAŽDINSKOG OKRUGA OD 29. X. 1944. PRVOM KONGRESU ŽENA HRVATSKE POVODOM NJIHOVE PRVE KONFERENCIJE I. KONGRESU ŽENA HRVATSKE! AFŽ okruga Varaždin 1 s naše prve konferencije šalje svojem prvom kongresu brzojavne pozdrave! I obećajemo, da ćemo dalje ostati vjerne našem pokretu i na svakom koraku potpomagati na uništenju okupatora i domaćih izdajica i naše borce potpomagati, da dođemo čim prije do potpunog oslobođenja naše domovine. Živio Prvi Kongres 29. X. 1944. 1 Konferencija je održana u Ludbreškom Ivancu i bilo je prisutno oko 120 žena delegata. Referate su održale Jelka Jurec i Stefica Madarić. Na konferenciji izabran je Okružni odbor AFŽ od 47 drugarica. Za predsjednicu bila je izabrana Kata Pet- Žena Hrvatske! Učesnice I. Konferencije AFŽ okruga Varaždin ković, a za tajnicu Jelka Jurec. Medu članicama odbora bile su: Anđela PavLek, Kata Sačer. Kata Brcković, Ljubica Jagić, Milka Severović, Štefica Madarić, Boja Srbija«, Eva Martinković, Bara Benček, Ivka Bobić, Mica Mišak i Milka Cikač. �Dokument 33Z 0 DAKTILOGRAFSKIM KURSEVIMA Članak iz »Žene u borbi«, glasila Glavnog odbora AFŽ Hrvatske. br. 11, studeni 1944. PRIPREMIMO SE ZA IZGRADNJU njihovi prsti vješto vezu po tablici pisaćeg stroja. Već skoro mjesec dana t r a j e đaktilograf» N i s a m nikad mislila da bih mogla i to ski kurs u jednom oslobođenom gradu Hrvatnaučiti« kaže Ana, a ispod njezinih prstiju ske. 18 mladih djevojaka osposobljava se da izviru riječi. postanu za kratko v r i j e m e dobre kancelarijske sile, dobre sekretarice i daktilografki» T e š k o je bilo početi, tvrde su nam ruke, nje. ali mi smo nastojale i sada već osjećamo Izgrađujemo zemlju, trebamo stručnjakoliko nam je lakše«. ka svih vrsta i grana. Ovih 18 mladih druVečerom na sastancima razgovaraju se garica hoće da ponesu odgovornost za mno0 svojim potrebama, o čistoći, o boljem usge kancelarijske poslove, za mnoge naše pjehu i međusobnoj pomoći. Počeli su praurede, koji treba da otpočnu svoj rad. znih ruku, bez stolova i pisaćih strojeva. A Za đaktilografski kurs potrebni su pisaći danas njihove prostorije po svemu podsjestrojevi. Treba ih upravo onoliko koliko ima ćaju na pravu školu m a r l j i v i h đaka. đaka. A l i danas je rat, i pisaćih je strojeva I eto, slova su odjednom postala poslušna malo. Za đaktilografski kurs nije ostala ni 1 svakim danom bivaju sve poslušnija. Pojedna ispravna mašina, a ipak je trebalo bijedila ih je težnja drugarica, da i one popočeti. I tako su prve v j e ž b e u snalaženju mognu u izgradnji nove budućnosti, težnja na tipkama i smještaju slova na njima poda svoj udarnički rad iz doba rata udarničeli na drvenim tablicama, na kojima su čki nastave, na ovom polju, u doba sretnoga bile narisane tipke i zabilježena slova. Tek mira. 1 poslije nekoliko dana osvanulo je u prostoŽene udbinskog kotara rijama 5 mašina, ali loših i gotovo neupotrebljivih. Popravljene su, koliko se dalo, 1 Kako se oslobođeni teritorij sve više povećai tako se na pet mašina počelo izmjenjivati vao. to je život na njem zahtijevao sve bolju orgatrostruko više učenica. Mlade djevojke, senizaciju i stručne kadrove. Radi toga je n a j p r i j e odrljanke iz Like, Banije i Posavine uče maržan jedan kurs za računovodstvo pri Z A V N O H - u , a zatim su održavani takvi kursevi kod svih Okružl j i v o knjigovodstvo, račun i pravopis. Do nih N O O - a . skora su one svom dušom sudjelovale u žiTakođer su održavani administrativni i đaktilovotu svog sela, u radu radne čete, a sada grafski kursevi, koje je polazio velik broj žena. Đaktilografski kurs. Dokument 333 (neprijateljski) OGLAS GLAVNOG RAVNATELJSTVA ZA JAVNI RED I SIGURNOST OD 4. XI. 1944. 0 VJEŠANJU VIKICE TUČKORIĆ I OSTALIH Oglas 1 Dana 9. listopada 1944. izvršila je jedna manja skupina odmetnika zločinački napadaj na nedužno hrvatsko žiteljstvo u okolici Samobora. T o m prilikom odmetnici su na zvjerski način umorili obitelj jednog uglednog njemačkog državljanina, dok su nekoliko osoba prisilno odveli u šumu, opljačkavši pri tom njihovu imovinu. Vješane su slijedeće osobe: . . . 7. E L Z A S T R A Ž I M A N E C , rođena 1919. u Bos. Brodu, što je vršila nabavu zdravstvenog tvoriva, oružja, obuće i odjeće za partizane, raspačavala komunističko tvorivo, te .što je prenosila eksplozivno tvorivo za rušenje pruga i mostova. .. . 10. V I K T O R U A T U Č K O R I Ć , rođena 1912. u Drvaru, što je vršila prebacivanje nasilno unovačenih osoba u Partizane, prenosila partizansku poštu, te obavještavala partizane o kretanju naših oružanih snaga. 2 Ministarstvo unutrašnjih poslova Glavno ravnateljstvo za javni red i sigurnost �U 1944. g. bile su mnoge drugarice članovi M j e snog i Rajonskih komiteta. Većinu su ustaše pohvatali i ubili, a samo neke uspjele su da odu u partizane. T a k o s u ubijene članice M K K P H Z a g r e b : Ruža Crnković Erna, Ema 'Cekurić N e d a , Boižena Žakman M a c a , Jana Ilianić Sitoa, V i k i c a Tučkorić, poznata pod ilegalnim imenima G a l j a , M a j d a i M i r a . Članice MK bile su i L e l a i Dragica. Članice rajon, komiteta 1944. bile su M i r a K o v a č i ć V o l g a (I. R K ) , A n a V o r k a p i ć M i r n a ( I I I . R K ) , M a t i j a Crnković D a d a ( I I I . RK). Vera Fabijanić Mara, Dunja ( I I I . R K ) , Vlasta ( I I I . R K ) . Ankica Kabalini M i a ( I I I . R K ) , I n g . V j e k a Rubčić Daša ( I I I . R K ) , Borošak Josipa Z l a t a ( I I . R K ) . Nataša ( I I . R K ) , M i r a ( I I . R K ) , I l e v a (I. R K ) . Sia vica Bašić M a c a ( V I . R K ) , A n i t a Lelas Nina (V. R K ) , Milka ( I V . R K ) . Kuriri u 1944. g. bile su: Silva M i l e t i ć Sonja, S m i l j a i Zlata. ( R e d a k c i j a n i j e uspjela ustanoviti imena i prezimena drugarica, k o j e se spominju samo pod ilegalnim imenima.) Vikica Tučkorić 1 Oglas je o b j a v l j e n u » H r v a t s k o m narodu«, br. 1178 str. 2 od 4. studenoga 1944. g. 2 Vikica T u č k o r i ć bila je organizacioni sekretar M K K P H Z a g r e b . N a p o l i c i j i s e herojski držala i n i j e ništa priznala, iako su je mučili. Dokument U T944. g. ustaše i Gestapo stalno p o v e ć a v a j u teror u Zagrebu, vrše blokade i pretrese čitavih kvartova u gradu, hapse na ulici, p r e g l e d a v a j u košare i pakete na trgovima i kod ulaza u grad, ali ipak ne nalaze sve ilegalce i antifašiste, k o j i su stalno radili za N O V . Sve uhapšenike proglašuju taocima, v j e š a j u ih i ističu na svim javnim mjestima grada zastrašujuće plakate o tome. U d r u g o j polovini 1944. g. vrše se već pripreme za oslobođene Zagreba. Usprkos n e p r i j a t e l j s k o g terora, P o v j e r e n stvo CK K P H za sjevernu Hrvatsku poslalo je sa oslobođenog teritorija nekoliko drugova i drugarica, da pomognu u radu organizacijama u Zagrebu. T a k o su poslane A n k i c a Buden Vesela, V e r a Cvetković M a r i c a i Paula Martinčić-Rakamarić. 334 0 III, OKRUŽNOJ KONFERENCIJI AFŽ LIKE ODRŽANOJ U SREDNJOJ GORI 4. i 5. XI. 1944. 1: brošure »Žene Like bore se, rade i govore«1 Tko je posmatrao žene Like na njihovoj I I I . Okružnoj konferenciji, koja je održana 4. i 5. novembra 1944., t a j je mogao vidjeti koliko su one otišle daleko u s v o j o j ljubavi za domovinu, u samoprijegornom radu i požrtvovnosti — a naročito u političkom shvaćanju današnje borbe i slavnih dana. pjesmu, u k o j o j je ona izrekla svoju ljubav, nadu, v e s e l j e i radost. Redali su se pjevački horovi žena, žena koje su gubile sinove u borbi, k o j e su sve dale i žrtvovale i eto, nakon tri godine borbe, one p j e v a j u i svijesno zovu i ostale u borbu. Već na svečanom dijelu mnogi su bili iznenađeni, kada su istupali pjevački horovi, u kojima su stare žene u crno zavijene, sa sijedim kosama, p j e v a l e : » U s t a j t e narodi, sada je ora«, » N a Kordunu grob do grob a « ili kratke pjesme o I. Kongresu žena. A tek koliko iznenađenje je bilo, kad je stara Evica Đerić od 62 godine izišla i recitirala pjesmu o Crvenoj armiji — pjesmu koju je ona sama sastavila u s v o j o j popaljenoj zidini ili negdje u šumi bježeći od neprijatelja, A sutra — na radnom dijelu konferencije — kroz usta tih istih žena sipale su riječi prokletstva i optužbe protiv svih onih, koji su krivi za smrt njenog jedinog, njena tri, njenih pet sinova, da bi zatim opet blagosiljale T i t a i njegovu borbu i sve žrtve, koje su pale u toj borbi. Redaju se žene na govornici, stare i mlade i govore ispred NOO-a, odjela, komisija, radionica, vojske, ispred žena svoga sela, općine i kotara. �Nekad sramežljiva i stisnuta žena, sada stupa smjelo na govornicu i govori, govori prosto i jednostavno, iz dubine srca. S ponosom iznose koliko su boraca dale, a koliko su pridonijele i žrtvovale za borbu, šta su sve uradile, a kad govore o svojim palim sinovima, ruka im se grčevito stegne, iz očiju im sjevne ona teška, neodoljiva ljuta mržnja protiv neprijatelja, riječ im u grlu •zapne, ali samo na čas, da bi se poslije prolomio zrakom još jači i prodorniji glas, koji zove na osvetu, na nova pregaranja, nova djela, nove žrtve i herojstvo. N a b r a j a j u se zločini okupatora, ustaša i •četnika: na Svračkovo selo izvršeno je ovoga ljeta 27 napada, Divoselo i Čitluk prež i v i l o je dosad 70 o f e n z i v a ; četnici u Lapcu, Gračacu, Otočcu svaki dan tuku, muče i ubij a j u žene i t. d. i t. d. Kako visoku moralnu snagu ima Kata Barać, starica od 65 godina, koja je u 8 dana izgubila obadva sina, i na konferenciji kaž e : »Ja stežem svoje srce, davam sve za "borbu, da osvetim svoje janjce. M o j i sinovi borili su se od prvog dana, i ja ću njihovo nastaviti.« A Ika Francetič iz Ličkog N o v o g sva je sretna, kad može da kaže : »Šestero ih imam u vojsci, pet sinova i jednu kćer, ali i ja sedma borim se u pozadini.« Mara Blanuša, koja je poslije 15 dana četničkog zatvora puštena kući pod uvjetom, da za tri dana povrati muža iz partizana, čim je došla kući govori svome sinu : »I tebe će majka jedinog preko ceste, pa ajde i ti u partizane«, i otprema jedino dijete od 14 godina u borbu. Žene Nebljusa u znak oslobođenja Beograda privukle su se i zapalile četničke lišn j a k e između samih bunkera. Stare žene iz Barleta od 60 godina nose ranjene drugove u V I I . ofenzivi 30 km daleko. Mara Vukmirović iz Otočca zakasnila je na konferenciju, j e r je juče išla po svog brata, povratila ga iz četnika i predala ga ti Komandu mjesta. Žene lapačkog kotara, koje su stalno pod četničkim terorom, u koševima od sijena nose hranu za naše drugove. One peku kruh sa petokrakom zvijezdom, srpom i čekićem. Žene općine Doljani i Dobrosela išle su u neprijateljske garnizone i izvukle preko 500 domobrana. Spasile i izvele 70 Rusa-zarobljenika. Žene brinjskog kotara nose na sebi po 50 kg hrane iz Slovenije i od toga daju dio za vojsku. Stare žene od 50 godina u gračačkom kotaru nalaze se u udarnoj grupi i s puškom u ruci bore se protiv četnika, kad oni pođu u njihova sela. A Jeka Škorić, starica od 70 godina iz Farkašića, služi kao 2 Žene Hrvatske u N O B pomoćnik puškomitraljesca i ostaje čitav dan na položaju. Govore i žene članovi N O O - a : Žene udbinskog kotara pomogle su socijalni odjel i samo jednog dana usjekle 400 komada drva za izgradnju bajta sirotinji, a žene bjelopoljske i koreničke općine, pripremile su gradnju za 70 bajta. Prehrambene komisije nailaze na punu podršku žena. Plan gospodarskih komisija je u cijelosti ispunjen. I tako redom govore žene, nižu se primjeri, sve ljepši, sve veći, sve b o g a t i j i uspjesima, podvizima i junaštvima žena. A pred nama iskrsava divna slika žene vojnika, radnika, državnika, majke, plemenite žene i junaka, iskrsava novi tip žene izgrađen u surovoj borbi za slobodu i čast domovine. Šta je potaklo te nepismene, seljačke žene, da tako krupnim korakom krenu naprijed? Potakla ih je golema ljubav prema domovini i slobodi i golema mržnja prema neprijatelju i krvnicima naroda. To im je ujedno dalo i toliko moralne snage za junačka djela i pregaranja. I kad se bude pisalo o herojskoj V I . Proleterskoj diviziji, koja je pronijela slavu Like diljem zemlje, i o 35. diviziji, v r i j e d n o je zapisati i herojska djela njihovih majki, žena i sestara, koje su tako nesebično i junački radile i borile se za slobodu i sreću svoga naroda. I Z DISKUSIJE N A III. O K R U Ž N O J KONFERENCIJI AFŽ ZA LIKU M a n d a Đ u k i ć i z Kurjaka (stara 5 5 godina): »Ja bih Vas molila da mi oprostite, ako se prevarim, j e r nisam nikada olovku u ruku uzela. Ja i moja snaja šaljemo dar za V I . diviziju, ja čarape, ona šlape ( s t a v l j a čarape i šlape na stol). Mi u selu goli, bosi, gladni, ali se nismo demoralisali. Sve ćemo dati za našu vojsku. Izgubili smo 45 sinova, ali se nismo demoralisali, još smo čvršći. Do vršidbe najviše smo bili gladni, ljetos smo jeli kašu i koprive, a štedjele smo sve za NO vojsku. Ja Vam velim : budimo hrabri, stisnimo šake, budimo čelične i borimo se protiv k r v a v o g fašizma i kralja Petra. Mislio je k r a l j Petar, ako smo sve svoje izgubili, i što smo siromašni, da ćemo se pokolebati, ali ne ćemo. Mi ćemo znati dizati našu sirotinju sa našim Titom. Evo bosa sam i gola, ali me je zanimalo doći na konferenciju.« M a r a V u k m i r o v i ć , i z otočakog kotara (stara 50 godina) : » S v o j i m dolaskom iz Banije saznala sam da mi je brat bandit. Djeca su mu ostala u 1 7 �P r i m o r j u , a on je bio u I t a l i j i i odatle se povratio u Brinje. Privukao se kući, a žena mu je rekla da ne ide kući, j e r će biti strijeljan. Kad sam saznala za njega, rekla sam mu da se vrati i prikazala sam mu cilj borbe, i on je jučer u 3 sata došao. Predala sam ga u komandu mjesta, i neka mu narod sudi po zasluzi. Ako je kriv, neka ga ubiju, ako n i j e kriv, pustit će ga. Eto, zato sam ja danas zakasnila na konferenciju.« V u k a V e k i ć , i z Lapca govorila j e u ime žena Srpske općine : » M i živimo pod terorom četnika, no svejedno naše žene nose u koševima sijeno, hranu za vojsku i peku kruh sa petokrakom zvijezdom i srpom i čekićem, a mnoge napisu na kruh: Smrt fašizmu — Sloboda narodu! Žene su rado dočekale naše borce i,z I X . divizije, išle na sastanke i bile jako oduševljene.« Z o r a Š o b o t , Korenica, član kotarskog NO-a Korenica, prosvjetni odjel : » O d naše I I . okružne konferencije do ove, neprijatelj je napravio 37 napada na naš kotar, ali samo zahvaljujući narodnim odborima, koji su izvlačili narod, narod je bio svaki put dobro sklonjen i spašen. U mjesnim NO-ima učestvuje veliki b r o j žena i to kao sekretari i predsjednici odbora . . . « E v i c a Đ e r i ć , i z koreničkog kotara (stara 52 godine) : » M i žene Korenice ponosne smo, j e r kod nas nema dezertera. Preko naše organizacije uspjele smo povratiti sve dezertere. Premda sam ja stara, ne čekam nikada neprijatelja. Iako sam stara, radim da pokažem vama mladima da smo i mi stare kadre raditi. Idem na rukama i nogama — sve su mi leđa ožuljata od bremena, ali radim, nosim vodu i hranu našoj vojsci na položaju . . . « M i l i c a R a d o v a n e c , i z udbinskog kotara (stara 65 godina) : » D r u g o v i i drugarice, hoću da Vam kažem sve one tajne na mome srcu. Na mom je srcu najveća ž e l j a : posjeta našoj vojsci. Izgubila sam sina i ne mogu drugačije da ga osvećujem, nego što pravim posjete našoj vojsci. Naša Jugoslavija je kostima posađena. I mi to ne ćemo suzama osvetiti, nego borbom i radom. Ne dajmo suzi da s oka sleti, doći će i nama dan sveti. Mi njih ne ćemo osvećivati suzama, njih će osvetiti naši borci, a mi ćemo ići s punim torbama. Naši hrabri partizani oslobodit će našu -zemlju, nahraniti nas hljeba bijeloga, a Tito će nam. i svijetlo n a b a v i t i . .. M o j e selo popaljeno, ali je veselo i hrabro. Dvanaest kola jezde u posjetu i p j e v a j u žene i omladinke. Kad su nas v i d j e l i zarobljeni domobrani rekli su : pa tko bi ovo pobijedio ? .. . Dočekala sam bolnicu kod moje kuće, našla sam Miru Štetu ranjenu, koja je bila u rukama Nijemaca, pa je pobjegla. Sakrivala sam je, njegovala na svojim biljcima i rane j o j previjala. Kad je n e p r i j a t e l j došao u moje selo, iznijela sam je na svojim rukama u šumu, ponovo previla i nahranila. P o s l i j e 0 n j o j ništa nisam čula i sada bi rado znati, g d j e je Mira i da li je ostala ž i v a . « Na to se otraga diže Mara Vukmirović i kaže: »Ja sam majka Mirina. Zahvalna sam ti, drugarice, i ja te priznajem kao moju rođenu majku, jer nemam nego jedinu Miru. Ona je živa, izliječila je rane i nalazi se u Bariju. Nikada ti ja to ne ću zaboraviti, što si spasila moje rođeno d i j e t e . « M a š a T u r k a 1 j, iz gospićkog kotara : » U n a j t e ž o j ofenzivi drugarice Mileva Curčić, Bosa Božić i Milica Popović izvukle su 20 metara vojničkog žita, iako ih je zasipala mitraljeska v a t r a . « M a r i j a G 1 u m i č i ć, iz perušićkog kotara: » M i žene iz perušićkog kotara napustile smo naš t e r i t o r i j i već se 11 mjeseci nalazimo u zbjegovima s narodom g o r n j e Like. Naše žene Hrvatice na neoslobođenom teritoriju radile su i pomagale srpske žene, koje su ž i v j e l e 7 mjeseci u pećini. Ove žene nosile su im hranu u pećinu. Nama nije bilo moguće da te žene sa sobom povučemo. — Ustaše su ubijali, kada bi pronašli porodicu, koja je pomagala t a j narod u pećini. Na njihov poziv da se vrate iz pećine kućama, žene s-u odgovarale da će radije umrijeti, nego doći k njima. I naša slavna 35 divizija spasila ih je i izvukla iz pećine.« P e r a P e j n o v i ć , i z Korenice : »Žene koreničkog kotara pokazale su niz junaštava. One su s-e povlačile pred neprijateljem ovo ljeto 22 puta i iznijele na svojim leđima 1300 kvarata žita kroz Plješivicu. One to nijesu žalile dijeliti sa svojom v o j skom. Mika Škurić stara 70 godina bila je čitavi dan pomoćnik mitraljesca, a nekoliko je dana bila stalno na položaju. Žene Kompolja hranile -su tri dana bataljon vojske na Plješivici, a svoju su djecu ostavljale bez hrane. Ove su žene zapalile 700 vatri u znak oslobođenja Beograda. Jelena Vujčić je 5 dana spremala drva i naložila najveću vatru u znak oslobođenja Beograda. Koreničke 1 bjelopoljske žene pripremile su građu za 70 bajti. 60 žena naučilo je čitati i pisati u predkongresnom takmičenju.« B o j a E g i ć , član prehrambene komisije Okružnog N O - a : »Ishrana vojske bili su naši trapovi i ham,bari. To je danas iscrpljeno i ishrana vojske u glavnom je prenesena na bogatije �krajeve, ali mi moramo i dalje i iz naših trapova prehranjivati vojsku. Tako je udbinski kotar dao već do sada 150 vreća krumpira, a i saveznici nam šalju pomoć, ali ona ne može brzo stići, zato mi dajemo svoje, dok ne stigne. Okružni NO obećao je pozadinskim vlastima 20 vagona krumpira, i naše organizacije A F Ž - a treba da nam pomognu na tom poslu.« Potporučnik S a v k a B a l a č , komesar čete u I. Udarnoj brigadi, 35. d i v i z i j e : » N a š e drugarice, koje su ostale bolesne iz 6 divizije, priključile su se 35 diviziji. Mi smo dale sve od sebe da se naša 35 divizija ne razlikuje od 6 divizije. Mi smo još bolji borci, nego što smo bile u 6 d i v i z i j i : Ljuba Marinković isticala se kao bombaš, i kad je hvatala vezu, da bi napala Osik, poginula je junački. L j u b i c a Mirić pala je također od smrtnih rana. Milka Đukić se isticala uvijek u borbi i pretvorila se u borca — jurišača. I ona je pala od neprijateljskog mitraljeza. Milka Grahovac, htjela je spasiti druga i bila je ranjena. Sve se naše drugarice bore junački i ne zaostaju za drugovima.« A n k a Č u b r i l o , borac I I I . Udarne brigade, 35 divizije : » K a d smo pošli u borbu, govorile su nam majke da to nije za nas, a danas su one ponosne i vole da smo borci.« M i k a B e s 1 a č, iz Lapca : » M i smo bile u logoru u Slavoniji. Snijeg je padao i bilo je strašno. Mislile smo da više nikada ne ćemo vidjeti Like. No jednog dana uspjelo nam je uteći iz logora i probijajući se kroz hrvatska sela, gdje su nas vrlo lijepo dočekali i pomogli nam da izađemo na oslobođeni teritorij. Mi smo svi zahvalni hrvatskom narodu iz sela oko Siska. Živjela sloga Srba i H r v a t a ! . . . « M i l k a K o s o v a c , Brinje : » N a š e drugarice rade pod najtežim uslovima. U tri općine nalaze se neprijateljski garnizoni, koji na zvjerski način ubijaju i strijeljaju. Tako su i moju majku ubili prije 3 mjeseca. Sav o v a j teror nije uplašio naše žene, i što je veći pritisak, to su one čvršće . .. Naše žene posjećuju kroz neprijateljsku zasjedu drugove. One su išle u Sloveniju po hranu, i kada su ih drugovi tamo vagali, jedna je žena bila teška 51 kg, a tovar koji je nosila bio je 52 k g . .. Druge su opet prenosile letke u neprijateljske garnizone, trgale žicu za vezu ili je sakupljale. Tako je Seka Gostović sakupila 700 m žice, Hrvatica Anka iz Razvale 300 m, a u čast Kongresa žena, d v i j e drugarice iz Škalića pokupile su pola km ž i c e . . . Naše majke na grobovima sinova održavaju govore. Ana Tomić, rekla je na grobu svoga sina da ne žali što je poginuo, j e r zna zašto je poginuo. Da je pao kao četnik, onda bi plakala.« Mi 1 k a U t v i ć, Gračac : » V i š e od polovine našeg kotara nalazi se pod neprijateljem. Držanje žena na okupiranom i neokupiranom dijelu kotara vrlo je dobro. Soka Sovilj, iz K i j a n i na pitanje četnika, otkud pucaju na njih partizani, n i j e htjela kazati, a Dragica Sovilj, stara 52 godine stalno je u borbi na položaju s puškom protiv četnika. U Gračacu žene u l i j e v a j u četnicima petrolej u brašno. Žene našega kotara nosile su topovsku municiju po snijegu našoj V I . diviziji . . . 300 žena naučilo je pisati.« M i c a R a d o j k o v i ć , Brinje : »Žene iz našeg sela pošle su na konferenciju, ali su ih ustaše razjurile na prijelazu, i jedva sam se ja probila. Žene Hrvatice žive pod teškim uslovima, ali svejedno rade. Na poziv ustaša da grade bunkere, one nisu htjele, već su im odgovarale: Ne ćemo graditi bunkere, j e r znamo da ćete iz njih pucati na naše sinove . . . One stalno obavještavaju o kretanju neprijatelja i nose letke u ustaške garnizone i proturuju ih na najopasnija mjesta. Jedna je žena predala 3 neprijateljska vojnika partizanima.« M a r i j a V u k o b r a t o v i ć , i z radionice I. ličkog područja: »Bezbrojni su uspjesi u operativnim jedinicama, a bezbrojni su p r i m j e r i uspjeha i naših žena u radionicama. U radionici I. ličkog područja rade Srpkinje i Hrvatice zajedno, da bi što više pomogle drugove na položaju. Tako su naše žene pokazale da su spremne za svaki posao. Po tome se vidi da je propala ona kleveta, da su žene samo za kuhinju. Danas one rukovode radionicama, da bi u buduće mogle preuzeti industriju u svoje ruke . . .« M a r a H i n i ć , i z Otočca: » R a d u našem okupiranom kotaru, pao je na žene, i one su se u tim poslovima pokazale hrabre i odlučne. 'Tako one nose propagadni materijal u neprijateljske garnizone. N e p r i j a t e l j je to primijetio i počeo da ubija naše žene. I ovoga je ljeta 5 žena ubijeno na n a j z v j e r s k i j i način. Nacu Hinić uhvatili su četnici i vezali je za ular. Mučili je, ali nije ništa priznala. Pod batinama je umrla, ali nije rekla, g d j e se nalaze drugovi, iako je znala. Miki Srdić četnici su iskopali oči pred njezinom djecom. A jedna omladinka iz Crne Vlasti pjevala je idući na vodu : » S m r t četniku, našem izdajniku, i ustaši, sad su dani naši«. Kada su je četnici doveli u komandu i p i t a l i : zašto to pjeva, ona im je o d g o v o r i l a : » N e pjevam samo ja, to pjeva čitav s v i j e t « . Pred s t r i j e l j a n j e uz- �viknula je » Ž i v j e l i naši partizani«. Četnici i ustaše tukli su i mučili preko 1200 žena Srpkinja i Hrvatica, ali se ni jedna nije pokolebala, niti što izdala.« J e k a Č a n k o v i ć, borac II. brigade, 35 divizije : » I z n i j e t ću nekoliko primjera iz borbe žena. Napadom neprijatelja na Trnovac istakla se Zorka i Neđa iz gospićkog kotara. One su izašle iz kuće, bacile bombe i ubile dvojicu ustaša. Danicu je uhvatila banda živu ranjenu, ali je ona uspjela da baci bombu i uteče. Anka Vrane izvukla je ranjenog druga s neprijateljskog položaja. Drugarica Milka bacila je bombe među neprijatelje i spasila dva ranjena druga. Božica Radošev i ć ne će da ide na rad u kuhinju, iako je četiri puta ranjena, nego se i dalje s puškom bori. Kunemo se, da ćemo i dalje s puškom u ruci jurišati na neprijatelja. Danas, kada se sprema konačni juriš na neprijatelja, mi žene na fronti, a Vi u pozadini, uložimo sve snage, da ga dotučemo« . . . Z o r k a M o m č i l o v i ć , član opć. NOO-a i zdravstvene komisije, kaže: » O v d j e se iznose veliki uspjesi naše organizacije A F Ž - a i mi smo ponosne da majke naših boraca mogu biti isto takvi heroji. Ja kao pročelnik zdravstvene komisije mogu reći da su žene mnogo pridonijele u sprečavanju zaraznih bolesti. Naši NOO-i i zdravstvene komisije uz pomoć žena uspjeli su likvidirati tifus u našem kotaru.« Ona završava: » Z i v i l i N O O - i ! « S o k a H a j d i n o v i ć , i z lapačkog kotara: »Iako se naš kotar nalazi okupiran godinu i 4 mjeseca, naše žene pokazale su bezb r o j herojstava. Duka Karan, koja je bila zatvorena kod četnika, stalno je u zatvoru pisala naše parole. Ona je otkinula bravu i izvela još tri drugarice iz zatvora. Bosa Mandić izvela je 40 domobrana i to preko pruge 10 km daleko. Milka Cvjetičanin i Milica Rašeta, kad su se palile vatre u znak oslobođenja Beograda, privukle su se lišnjaku n a j v e ć e g četničkog bandita i zapalile ga. Smilja Popović provlačila se kroz neprijateljsku žicu i radila sa ženama. Vršeći t a j posao ranjena je i ostala bez noge. Duka Stanić, i ako ima muža i sina u četnicima, šalje hranu partizanima. Jednog dana su je uhvatili četnici, g d j e daje kruh za partizane. Četnici su je tukli, ali ona kaže: » D a sam imala dva kruha, obadva bi im poslala.« M i 1 e v a Č u r č i ć, iz gospićkog kotara : » I z Vrepca ima mnogo heroja, ali evo u zadnje v r i j e m e ima kod nas i nekoliko dezertera. Mi ćemo se žene trsiti da ne bu- de ni jednog dezertera. Mi smo išle nekoliko puta trgati prugu i rušiti rampe. Bilo nas je i starijih. Sada su postavili još jednu rampu da ne možemo prelaziti, ali mi se zavjetujemo da ćemo i tu rampu skresati.« N e v e n a G a l o v i ć , i z socijalnog odjela Kot. NOO-a Udbina: » K a k o znamo, dužnost je socijalnog odjela da opskrbi, da se brine o invalidima, o djeci koja su izgubila svoje roditelje, da se brine o onoj sirotinji, koja je opljačkana i popaljena, da se brine za one f a m i l i j e , koje su izgubile svoje sinove. Naši socijalni odjeli i pomoć bili su mali, jer nije bilo mogućnosti. A l i mi možemo zahvaliti našim majkama, koje svestrano pomažu u radu socijalne odjele. Naši socijalni odjeli moraju biti takvi, da sve majke, koje su ostale bez sinova, vide da se za njih brine narodna vlast i pruža im pomoć. Žene ovoga kotara su jednog dana usjekle 400 komada drva za izgradnju bajta za sirotinju. N a š e majke nijesu zaboravile ni našu djecu u dječjem- domu i poslale su im 150 malih darova. Mi treba da pomažemo jedni druge.« M a r a S u d a r , i z gospićkog kotara : »Žene Kule su od prvoga dana u zbjegu. Serdar Toda izgubila je sina, ali je slavila oslobođenje Beograda pokraj neprijateljskog bunkera. Žene Ostrvice spremile su 300 kvarata žita za našu vojsku.« S a v a K o v ač je išla bosa ložiti vatru u blizini neprijateljskog bunkera. » N a š e žene u V I I . ofenzivi išle su za kurire, išle su na vezu, one su sve žrtvovale od sebe. Mi smo se probijale kroz neprijateljske redove, išle smo u neoslobođena sela. Ja sam nosila materijal u neprijateljski garnizon, gazila sam vodu do vrata, noćivala pod podom sobe, u k o j o j su bili ustaše.« J a g a H e ć i m o v i ć i z perušićkog kot a r a : »Hoću i ja da nešto rečem. Ja sam stara 60 godina. Dala sam sina u borbu. Ne žalim što sam sve izgubila, napustila sam sve svoje i otišla u borbu za slobodu. Živio drug Tito!« M a r i j a M a j s t o r o v i ć i z propagandne komisije Kotarskog NOO-a L a p a c : » N a š e žene pokazale su bezbroj primjera u proturivanju našeg materijala, to je najubojitije. oružje u našim rukama. Želila bih da to bude još bolje, da bi se suzbila lažna neprijateljska propaganda.« S o k a L a z i ć i z Gospića : »Četvero sam dala u borbu. Jedan mi je poginuo. Teško je nositi te rane na srcu što ja nosim. A l i nijesam klonula, iako sam stara. Borit ću se i davati što god budem mogla. Zivili naši hrabri p-artizani! Živio nam naš mili drug Tito.« �N O O - a , 11 — članovi kotarskih odbora, 20 — članovi općinskih odbora, 5 — okružnih, a ostale član o v i seoskih odbora. U komisijama i raznim o d j e lima pri N O O - i m a radilo je 370 žena. 1 T r e ć a Okružna k o n f e r e n c i j a A F Ž za L i k u održana je 4. i 5. X I . 1944. u S r e d n j o j G o r i (kotar Udbina). Na k o n f e r e n c i j i prisustvovalo je 350 delegata, od toga 40 H r v a t i c a . H r v a t i c e iz brinjskog i otočkog kotara nisu m o g l e doći, j e r im je n e p r i j a t e l j presjekao put. Od dokumenata o radu ove k o n f e r e n c i j e redakc i j a je pronašla samo dio m a t e r i j a l a iz diskusije. Međutim, na temelju originalnih m a t e r i j a l a , napisale su 1945. g. brošuru » Ž e n e L i k e bore se, rade i g o v o r e « — članice Okružnog odbora A F Ž L i k e : Stojanka A r a l i c a i Jela Ćuk, koju u ovom i s l i j e dećim dokumentima, s nešto proširenim m a t e r i j a l o m iz diskusije, donosimo u izvacima. Brošura je izašla u izdanju G l a v n o g odbora A F Ž Hrvatske početkom 1945. g. Politički referat održala je D a r a Čudić, a organizacioni Jela Ćuk. U diskusiji, k o j a je 'bila vrlo živa, sudjelovalo je 70 žena. U Okružni odbor A F Ž izabrano je 85 žena — 30 H r v a t i c a i 55 Srpkinja. U tom periodu bilo je u N O O - i m a L i k e 100 žena, i to: 34 žene bile su članovi Izvršnih odbora POZDRAV DELEGATA SA III. OKRUŽNE KONFERENCIJE AFŽ ZA LIKU OD. 4. XII. 1944. MARŠALU JOSIPU BROZU TITU N A J V E Ć E M S I N U N A Š I H N A R O D A P R V O M M A R Š A L U J U G O S L A V I J E JOSIPU BROZU TITU Nikada naši narodi nijesu pisali tako slavnu istoriju, kao što je pišu danas. Nikada mi žene nijesmo doživjele sretne dane slobode i ravnopravnosti, kao pod t v o j i m mudrim rukovodstvom, ljubljeni nam vođo. U ime 50.000 žena Like, koje su sakupljene danas preko nas delegata I I I . Okružne konferencije A F Ž za Liku šaljemo ti borbene pozdrave i čestitamo oslobođenje naše nove prestolnice, našeg l i j e p o g Beograda, iz kojeg će sada upravljati samo naš Nacionalni Komitet. Živio nam Živila Živio veliki slobodna Nacionalni nas Maršale! Federativna Komitet •—• Demokratska jedina Smrt 4. X I . prava fašizmu Jugoslavija! vlada — 1944 naših Sloboda naroda! narodu! Delegati III. Okružne k o n f e r e n c i j e A F Ž za L i k u Dokument 335 ŽENE U OBNOVI I IZGRADNJI ZEMLJE Članak iz »Žene u borbi«, glasila Glavnog odbora AFŽ Hrvatske, br. 10, rujan 1944. Kad je Milka, radnica iz Omiša, završila opći obrazovni kurs, rekla j e : » N e znam gdje će me sada zaposliti. No, svejedno je. Posla ima svagdje — gradimo novu, svoju domovinu!« Žene su protegle svoju brigu i ljubav sa svoga ognjišta na svoje selo, svoj kraj, svoju domovinu. Jer brige naroda i njihove su brige. Da, posla ima svagdje. Pod najtežim uvjetima, dok narodni borci uništavaju neprijatelja, dok od okupatora čiste našu zemlju, narodna vlast se brine da olakša i poboljša život naroda, da već sada stvori uslove za još bolji život poslije rata. Okupljeni i organizirani u Jedinstvenoj narodnoj oslobodilačkoj fronti, omladina i djeca, žene, starci i starice učestvuju u tome poslu. Obnavljajmo porušeno. Čim je okupator istjeran iz jednog sela, grada ili kraja, počinje odmah sve da se obnavlja, ponovno rađa, ponovno živi. N a kon svake ofenzive na oslobođeni dio Gorskog Kotara, u Drežnici su se p o j a v l j i v a l i novi, svijetli drveni krovovi nad golim zidinama kuća. Pilana je rezala daske, a žene su ih vozile, prenosile, dodavale i zabijale. �— U Baniji dale su žene jednog sela 90 radnih dana kod gradnje i popravka mostova i cesta. Narod Majskog Trtnika i radna četa sela Ravno Rašće na Baniji takmičili su se u radu na pripremanju građe za nove kuće postradalim porodicama i u jednom danu usjekli i priredili 70 bukava. Kod toga se naročito istakla Tonkica Nogić. Za narod i vojsku — za pobjedu! Ovoga proljeća odjeknuo je jače nego ikada poziv druga T i t a : » T r e b a obraditi svaki pedalj z e m l j e ! « Narod je shvatio — i žene su shvatile — da se tu radi o narodnom dobru, da o tome ovisi narodni opstanak, prehrana naše vojske i ubrzanje naše pobjede. I zato su se tolikim žarom i dale na posao. Još pomalo nevješte Milevine ruke pišu okružnicu o organizaciji sjetve. Ona je član okružne sjetvene komisije u okrugu Karlovac. N i j e j o j lako, ali iskusniji drugovi će već pomoći. I Milevino je djelo, da su u slunjskom kotaru obrađene sve oranice, da na njivi .Srbin i Hrvat jednim plugom oru. » N a š e n j i v e nisu osjetile da su nam muškarci u Narodno-oslobodilačkoj v o j s c i « , rekla je na konferenciji žena u Moslavini mlada seljanka Sava Svilar iz Grabovnice, majka četvero djece, član Okružnog NOO-a. Zajedničkim snagama u radnim brigadama Izgradnja zemlje treba mnogo radne snage. Žene su izvor nove snage. U čast 8. marta, međunarodnog ženskog dana, 74 žene sela Mogorića u Lici javile su se u radnu četu i tako povećale radnu snagu već postojeće čete. Motike, plugovi, brane, srpovi, pa i kose, bile su ovoga proljeća i ovoga -ljeta više nego ikada u ženskim rukama. Samo u jednoj općini, u Šamaričkim Brđanima na Baniji, 300 žena okopalo je 30 rali kukuruza i uredilo 2 partizanska vrta. 181 žena općine Javoranj, svrstane u radne- jedinice, dale su u toku 2-mjesečnog takmičenja 210 radnih dana. Žene i omladinke Pokuplja, Hrvatice, ovoga su ljeta pomogle u žetvi i svoju srpsku braću na Kordunu. Žene sela Trnovca na Baniji same su se organizirale i 25 njih pomoglo je žeti selu Glinskim Poljanama. Žene sela Škrinjarići u Pokuplju požele su u nedjelju, kad se ostali svijet odmarao, polje svoje bolesne drugarice. Žene udbinske općine u Lici ispalile su u nekoliko dana i dovezle 890 kg uglja za pogon. Ravnopravne u narodnoj vlasti »Preuzmimo sav rad u pozadini, — mi smo žene sposobne za to — a muškarci neka idu u vojsku«, uskliknula je Jana Mioko- vić iz Jamničke Gorice na II. okružnoj konf e r e n c i j i antifašistkinja Pokuplja, A pljeskom tisuću ruku prisutne žene i omladinke potvrdile su svoju spremnost za to. Hiljadama primjera žene širom Hrvatske dokazale su i djelima da to mogu. Danas više gotovo i nema NOO-a, u kojem ne bi bilo žena, pa i u gradovima, i na neoslobođenom području. U samom gradu Splitu ima 11 žena u gradskom NOO-u, a u njegovim odsjecima 139. U Lici su u svim seoskim NOO-ima žene, a ponegdje i u većini. U Slavoniji u općini Rogolji, kotar Pakrac, ima samo jedno selo, g d j e nema žene u NOO-u. U Širokoj Kuli k r a j Gospića ima u N O O ima tri žene pored dva druga. To je jedan od najboljih odbora u čitavom kotaru, ma da radi pod najtežim uslovima. Selo je opljačkano i popaljeno, po zgarištima je već trava porasla, narod živi u šumi, u zbjegu. Dok Anka u zbjegu pod bukvom rješava odborske stvari, drže je za suknju dvoje najmlađe djece. U Ostrvici su svi glasali za Jekicu, a njena svekrva s ponosom priča kako ima snahu u N O O j u . Vodimo brigu o potrebama naroda » N o ć a s je stigla depeša, da je došla prva partija izbjeglica iz Like i Korduna, na prehranu. Idem da organiziram njihov doček. Treba ih nahraniti, razušiti, odvojiti zdrave od bolesnih, smjestiti i h « — tako se materinski brine Draga, član socijalnog odjela Okružnog NOO-a. » N a š a djeca su naša uzdanica. Mi moramo sve dati za našu djecu. Zato idem u Baniju, treba otvarati još d j e č j i h domova«, kaže ozbiljno mala Dara i odlazi da traži mjesto, g d j e će » n j e n « N O O podići d j e č j i dom. » E p i d e m i j a pjegavca je suzbijena. Osim 56 slučajeva koje sam zatekla, nije se javilo ni jedno novo o b o l j e n j e « , j a v l j a Bonka, mlada liječnica, koja je sa 5 partizanskih buradi s vrijednim bolničarkama Sokom i Dragom u šumi, u ofenzivi, po kiši i blatu preko gležanja, zimus u Gorskom Kotaru udarnički radila. Stotine života je time bilo spašeno. » N e ću se vratiti kući, u svoj odbor, ako ne završim zdravstveni kurs s odličnim usp j e h o m « — uskliknula je Bara iz okoline Slunja. I položila je ispit s odličnim uspjehom. A tri dana kasnije dolazi: » D a j t e mi napismeno, da mi u radionici naprave »partizansko b u r e « — bačvu sam već nabavila. Ne će tifus u moje selo,, dok sam ja odbornica.« » N a našem sektoru ima oko 70 škola. Obišla sam ih sve«, izvještava na sjednici �Zora, prosvjetni referent. N i j e svagdje kako treba, ali radit ćemo . . . Naše škole mor a j u biti nove, moraju odgajati nove ljude. Moramo sprovesti nov duh, duh discipline i drugarstva, autoriteta osnovanog na povjerenju.« Čuvamo sigurnost naših sela Na poticaj drugarice Mare Žugaj zaključile su žene sela Gornjeg Taborišta na Baniji na svom sastanku, da drže stražu i danju i noću na obali rijeke Kupe, jer je opaženo da se onuda prebacuju noću ustaše. One su shvatile da i one mogu i treba da dadu pomoć u tome. Žene kotara Dvor u toku 2-mjesečnog takmičenja pred proslavu trogodišnjice ustanka uz ostalo legitimirale su 4.465 prolaznika. Čuvamo i volimo našu narodnu vlast. Jedan odbornik na Kordunu pogriješio je. Izigrao je p o v j e r e n j e naroda, pa odgovara pred narodnim sudom. Lijepo, ozbiljno lice Ljubino, člana suda, posmatra ga, a glas zvuči strogo, ali u v j e r l j i v o : »Druže, ne možemo mi tako! Nas je narod izabrao, mi smo njemu i o d g o v o r n i ! « U Istri je predsjednik jednog seoskog NOO-a po nalogu općinskog NOO-a tražio od žena da idu u žetvu, a istovremeno ih strašio da bi mogao doći n e p r i j a t e l j i avioni. One su ipak otišle žeti, ali su predsjednika optužile na seoskom sastanku i — selo ga je smijenilo. Tako su ove žene i tisuće drugih shvatile odluke I I I . zasjedanja Z A V N O H - a . Kroz svoj rad, na svom vlastitom iskustvu, stekle su saznanje, da je ova nova država, koja se rađa i izgrađuje, zaista njihova država i njihova vlast. Zato su tisuće žena potpisivale pozdrave AVNOJ-u, Z A V N O H - u i Nacionalnom komitetu. Zato su žene Istre sa svoje Oblasne konferencijo poručile dru- gu Titu : » M i veselo pripoznamo Nacionalni komitet i naš Z A V N O H . « A 40-godišnja Milka L j i l j a k iz Gornjeg Žirovca, majka troje djece, koja je za mjesec dana naučila čitati i pisati, kao svoju prvu vježbu prepisala je u bilježnicu sve odluke III. zasjedanja Z A V N O H - a . » M i znamo sve odluke napamet, samo ih ne znamo po redu«, rekle su žene Like. Osposobljavamo se za nove dužnosti P r v i puta narodna vlast pruža ženama mogućnost da ni one ne ostanu slijepe kod zdravih očiju. To je i njihova živa želja. » V i ćete zgriješiti, ako me ne naučite čitati i pisati«, rekla je jedna -Slavonka. A Milka, mala radnica iz Omiša, uskliknula je na završetku obrazovnog kursa: » M i s l i l a sam da n i j e potrebno ništa znati o Šekspiru, a sad bih ga čitala svaki dan! Bez povijesti se uopće ne može, a tek bez m a t e m a t i k e ! « Ovako, učeći na zajedničkom radu, obogaćujući svoje znanje novim općim i stručnim obrazovanjem, žene Hrvatske se pripremaju da uzmu učešća i u onome, što će doći sutra, što neposredno stoji pred nama, kad čitava naša zemlja bude potpuno oslobođena, a to j e : brz i nesmetan ekonomski, kulturni, prosvjetni i t. d. razvitak naše zemlje. L i j e p o je to razumjela i u zidnim novinama napisala bolničarka jedne dalmatinske bolnice : »Radeći ovdje u bolnici bilo kao kuharica, pomoćnica u kuhinji, pralja, ekonom, politički komesar, mi žene dajemo svoj udio u kuhinji naše mlade države, koja se iz krvi rađa. Mi danas ovdje učimo, kako bi sutra što bolje mogle ispuniti zadatak, koji se pred nas postavlja, zadatak podizanja higijenskog i zdravstvenog nivoa naših zapuštenih krajeva, naše porušene zemlje. Ispunjavajući svakodnevno svoj posao-, mi najbolje doprinosimo izgradnji slobodne Hrvatske u f e d e r a t i v n o j J u g o s l a v i j i . « �Dokument 336 IZVJEŠTAJ OKRUŽNOG ODBORA AFŽ ZA LIKU OD 9. XI. 1944. GLAVNOM ODBORU AFŽ HRVATSKE O REZULTATIMA PREDKONGRESNOG TAKMIČENJA SEKRETARIJAT OKRUŽNOG ODBORA AFŽ ZA LIKU 1944. Glavnom odboru AFŽ za Hrvatsku Drage drugarice Šaljemo vam rezultate predkongresnog takmičenja. 1. Održano 8.000 užih i širih političkih sastanaka žena (u ovu cifru ubrajamo i male sastančiće održane na okupiranom teritoriju, na kojima je prisustvovalo 8 do 10 žena). Na sastancima je prisustvovalo 40.000 žena, koje su sve upoznate sa kongresom. 2. Sa odlukama AVNOJ-a i ZAVNOH-a upoznato je 25.000 žena. 3. Izvedeno iz redova domobrana 2:000, iz redova četnika 25, i poslano 300 dezertera natrag u jedinice. 4. Žene su pomogle sagraditi ©05 bajti. 5. Izvršeno 60 što većih, što manjih posjeta na položaj i u bolnicu. Od toga su izvršene 4 kotarske, među kojima najveća i najljepša je bila kotarska posjeta žena Udbine, u kojoj je učestvovalo 500 žena, a odnijele su odjednom 9.000 kg. hrane. 6. Naučilo čitati i pisati 60 žena. 7. Na neoslobođeni teritorij kao i gradove poslano 110 pisama u vezi sa prvim kongresom. 8. Ispisano 180 parola u vezi sa prvim kongresom. 9. Na oslobođenom teritoriju sklonjeno 95% žita, koje su većinom žene sklonile. Na neoslobođenom sklonjeno 10.000 kvarata žita. 10. Opleteno i poslano 35 Diviziji 300 pari čarapa, 20 pršnjaka, 100 pari rukavica i 10 pari šlapa. Žene kotara Udbine poslale su u dječji dom na Kordunu za djecu, iz Like 75 pari čarapa, 34 para cokalja i 2 prslučića. U ovom takmičenju najviše uspjeha je postigla organizacija žena kotara Udbine. Šaljemo vam također i podatke, koji su vam potrebni za kongres. U NOP imamo obuhvaćenih preko 50.000 žena. U NOO-ima imamo 100 žena članova NOO-a, od koga tri intelektualke, ostalo sve seljanke, 10 Hrvatica, 90 Srpkinja ; 35 su članovi izvršnog odbora, ostale članovi plenuma. 11 su članovi kotarskog odbora, 20 su članovi općinskog odbora, ostale su seoskih i 5 su članovi okružnog NOO-a. U ustanovama radi 123 drugarice. Od! toga sedam radi u kancelariji kao pisarice,, a ostale su kuharice. 24 su Hrvatice, a ostale Srpkinje. Sve su seljanke. U komisijama, i odjelima pri NOO-ima imamo 370 drugarica. Tokom NOB održato 40 analfabetskihi tečajeva, na kojima je naučilo čitati i pisati 550 žena. U radnim i diverzantskim grupama i četama učestvuje 15.000 žena. Šaljemo vam, sve listove »Ličke žene u1 borbi« za izložbu na kongresu. Isto tako šaljemo vam i zapisnik sa naše III. okružnekonferencije žena Like. 4 i 5 XI. održale smo našu III. okružnu konferenciju AFŽ za Liku. Delegata na konferenciji je bilo 350. Od toga bilo je 40» Hrvatica. Hrvatice iz otočačkog i brinjskog kotara nisu sve bile stigle, jer im je neprijatelj presjekao put. Konferencija je bila dobro pripremljena i dobro je uspjela. Oduševljenje žena je bilo» ogromno. Diskusija je bila vrlo živa, i u diskusiji je učestvovalo preko 70 žena, od kojih većina starije žene. Oduševljenje žena za kongres je ogromno. U okružni odbor izabrano je 85 žena, od kojih 30 Hrvatica, a ostalo Srpkinje. Iz redova vojske izabrane su 4 drugarice borci u okružni odbor. Drage drugarice, molimo vas da nam j a vite što ranije za Kongres, kako bi mogledelegate što bolje pripremiti i sakupiti ih. Smrt fašizmu — Sloboda narodu! Drugarski pozdrav:: Stojanka 1 1 Stojanka Aralica. �Dokument 33T 0 IZGRADNJI POPALJENIH KRAJEVA Članak Kade Sremec iz »Žene u borbi«, glasila Glavnog odbora AFŽ Hrvatske, br. 11, studeni 1944. DO ZIME MORA BITI SVATKO POD KROVOM Što se više bližila zima, to su bivale sve teže brige žena na Kordunu. »Dok je sunce sjalo, moglo se i bez krova. Naložiš vatru na zemlji, a spavaš pod jabukom ili plasnicom. Ali kiša, kiša je naša najveća nevolja. Podigli smo malo krova iznad zemlje, pokrili ga koječim, ali od nje, od kiše, ne možeš se sakriti. Plazi, prokapljuje, kvasi. Ne znaš što bi sklanjala — golu djecu, što zebu, ili ono malo pšenice i kukuruza — ta i tome treba krov.« »A zar se može i smije i na blašče zaboraviti?« »Bilo je nekad krova, ali što ćeš, sve spališe zlotvori. Ostala mjesto sela samo zgarišta ko crne rane . . . « »Ljudi nemamo da rade, što je kod kuće, to je staro ili nejako. Nemamo majstora, nemamo kola, nemamo alata, nemamo dasaka. Pa kako ne bi s brigom gledali na zimu. Tko će nam pomoći?« Usred tih najvećih briga i crnih misli zareda pobjeda za pobjedom. Crvena je Armija stigla u našu zemlju, ustanak se rasplamsao po čitavoj zemlji, i svačije se srce puni radošću, da ova zima ne će biti kao dosadašnje. Ne će više nitko paliti ono, što se teškom mukom sagradi. Kordunom odjekuje pjesma : »Složno selo samo sebi nove dvore gradi!« Odgovara pjesma zabrinutima i kaže, da nove dvore, sretnu budućnost gradi jedino sloga čitavog sela. Ujedinivši snage čitavog naroda, zbrisat ćemo gadne tragove fašističkih sločinaca. Prije dva mjeseca Kordun je zabrinuto brojio koliko kućica treba za zimu podići onima, koji nemaju baš nikakvog krova nad glavom. Nabrojeno je 2614. Danas stoji što gotovih, što u gradnji, više od hiljadu kućica. Tko ih je sagradio? Složan narod. Kordun je započeo da diže prve krovove. Pod vodstvom Okružnog narodno-oslobodilačkog odbora formirani su građevni odbori, koji rukovode poslom. Jedinstvena narodno-oslobodilačka fronta okuplja na rad svaku ruku, koja može čime bilo da pomogne. 55 žena sela Crnog Potoka sjekle su u šumi trupce tri dana. Žene Kordunskog Ljeskovca sasjekle su pruća i oplele sto i osam kukuruzana. U selu Lapovcu žene su same uzele sjekire u ruke i gradile kućice. Drugarica Jelica Stanojević iz sela Čremušnice, uz pomoć nekoliko žena, sagradila je sedam svinjaca. Žene sela Pecke nasjekle su 200 trupaca. Žene Vojišnice i Krstinje pale krečane, za koje su same donijele materijal. Hrvati nastoje, da njihova sela pomognu u gradnji kućica popaljenim srpskim selima. Hrvatska sela općine Topusko izgradit će 60 kuća. Hrvatice u selu Gređanima sagradile su uz pomoć nekoliko ljudi 4 kuće za. srpska sela. Omladina stvara radne čete, da se r a dom bori protiv gadnih tragova fašizma, koje unakazuju našu zemlju. Dižu se nove pilane. Kolari i kovači će popraviti pokvareno da i ono malo kola, što ih još imamo, obavi najnužnije poslove. Nepopaljeno selo Lučica obvezalo se, da će; svojim kolima prevesti 20 praznih kuća i sagraditi ih ponovo u općini Bović. Naša Narodno-oslobodilačka vojska pozvala je Kordunu u pomoć radne ruke, pa iz, Žumberka, Pokuplja, Krajine stižu tesari, zidari oboružani svim potrebnim alatom, da pomognu braći Srbima dizati krov nad glavom. Spretne ruke i domišljate glave nije zbunilo ni to, što nema čavala, čelična žica od starih pera i drenovi klinovi dobro ih nadomiještaju. Cijepane oblice pokrivaju tavanicu baš kao i daske. Sloga čitavog naroda gradi po Kordunu bajtice, vjesnice velike obnove. Do zime mora biti svatko pod krovom. A za koju godinu bajte će se pretvoriti u divna sela. 1 1 Približni b r o j uništenih zgrada u Lici, Kordunu, Baniji, Pokuplju, Hrvatskom Z a g o r j u , u j e d nom dijelu zagrebačkog okruga i u Slavoniji, bez osječkog okruga, oznosi: 90.000 stambenih i gospodarskih zgrada, 1.000 zgrada, u kojima su bile javne ustanove i oko 350 industrijskih poduzeća. Osim toga, u Dalmaciji je razoreno i spaljeno 17.500 raznih zgrada. Da bi se pomoglo stanovništvu, počelo se podizati privremene nastambe — b a j t e . U Lici podignuto je bilo do svibnja 1944. g. 2.500, a na Kordunu 6.000 novih bajti. Da bi se zadovoljile potrebe građevnog materijala, stavljeno je u pogon više pilana i ciglana. �Dokument 338 III. OKRUŽNA KONFERENCIJA AFŽ BANIJE ODRŽANA U GLINI 11. i 12. XI. 1944. IZ POLITIČKOG REFERATA 1 . . . Borba potlačenih naroda pokrenula je u borbu i ogromne snage žena, koje žele da svojom borbom dokrajče nesnosno robovanje. Žene Jugoslavije stavljaju se u red onih žena, koje su od prvog dana uzele aktivnog učešća u borbi protiv zajedničkog neprijatelja naroda i pridonijele mnogo u jačanju NOP. U toj borbi žene Banije nisu zaostajale. One već tri godine zajedno sa svojim sinovima, braćom i muževima učestvuju u NOP. Razvitak događaja u svijetu i u našoj zemlji utjecao je na razvitak situacije na našoj Baniji. Uspjesi Antifašističkog bloka pojačali su mobilizaciju u NOV i aktivizirale su veći dio onih, koji su stajali po strani i kolebali se. Težište mobilizacije bilo je u hrvatskim selima, gdje u prvo vrijeme zbog slabog poznavanja linije naše borbe, a i zbog djelov a n j a neprijateljskih elemenata, nije bilo naročitih uspjeha. Međutim, od zadnje konferencije do danas, situacija u hrvatskim selima se u mnogome izmijenila. Oslobođenje Gline omogućilo nam je da se posveti više pažnje tim selima. Rezultati se vide danas na konferenciji, na kojoj oko sto delegata iz hrvatskih sela predstavlja žene Hrvatice na Baniji, dok na prošloj konferenciji bilo ih je svega 15. Neprijateljski elementi u tim selima hoće da prikažu našu borbu kao borbu za komunizam ili velikosrpsku. Odluke II. zasjedanja AVNOJ-a i III. zasjedanja ZAVNOH-a najjači su dokaz koliko su te njihove parole lažne i čemu one vode. Dabome da takove laži ustaških i Mačekovih agenata nisu nailazile na masovnu podršku hrvatskog naroda, ali je ipak bio jedan dio, koji je otišao u neprijateljska uporišta. Hrvati, koji se bore u našoj VII. Udarnoj diviziji, najbolji su dokaz, kojim je putem pošao pošteni hrvatski narod Banije. Mobilizacija u -srpskim selima uspješno se sprovađala naročito na kostajničkom kotaru, gdje se u kratko vrijeme iz male udarne četice razvio odred, čime je propala posljednja nada četničkih agenata, da narod koštajničkog kotara odvede na put izdaje. Raspadanjem četnika u cijeloj našoj zemlji, a naročito u Srbiji, došli su četnički agenti iz Beograda ovamo s namjerom da na Baniji organiziraju četnike, da time razbiju jedinstvo srpskog i hrvatskog naroda i na t a j način oslabe pokret. Težište njihovog djelovanja bilo je najprije na kostajničkom i petrinjskom kotaru, jer su im sjedišta bila u Sunji i Kostajnici. Oni su uspjeli da okupe oko sebe sav ološ, pijanice i pljačkaše i jedan manji broj onih, koji su nasjeli njihovim lažima. Oni su sebe nazivali srpskom' zaštitom. Brzo je narod upoznao srpsku zaštitu na djelu, i to u raznim pljačkaškim pohodima na naša sela zajedno sa Čerkezima, Švabama i ustašama. Oni su postali najbolji vodiči neprijatelju u akcijama na naš narod. Takozvanu srpsku zaštitu dobro su osjetila ona sela, koja su danas zgarišta, a u čijem paljenju su sudjelovali četnici, kao na primjer Lovća, Umetići, i t. d. Oni su pridonijeli u obeščašćenju naših žena i djevojaka od strane Čerkeza. Pitamo se onda, da li su izrodi srpskog naroda sa takvim svojim postupkom mogli imati masovnu podršku naroda Banije. Jasno je da nisu. Bilo je čak i pojedinih naših antifašistkinja, koje su nasjedale njihovim parolama, u kojima su se oni najviše hvatali za srpstvo. Oni govore: »mi se borimo za kralja i otadžbinu, uz nas su Amerika i Engleska, oni šalju nama pomoć, partizani u vojsku primaju ustaše; ova borba je velikohrvatska, koja dovodi u opasnost srpstvo«. Cilj im je bio uvjeriti narod Banije, da je ova borba uzaludna, da Saveznici ne priznaju naš pokret, da mi ne ćemo odlučivati o svojoj sudbini itd. Kako Saveznici poštuju naš pokret, najbolji nam je dokaz traženje SSSR-a od našeg Nac. komiteta za dozvolu ulaska Crvene Armije u našu zemlju, sastanak Tita i čerčila i pomoć, koju nam svakodnevno šalju naši Saveznici. S jedne strane sa svojim djelima, koja su ih potpuno raskrinkala kao izdajice u očima našega naroda, a s druge strane pod udarcima naše NOV, oni su ubrzo izgubili podršku kod onih, koji su im nasjeli zbog neobavještenosti, i njihovi se redovi počeli ubrzo raspadati. Danas ostatak tih bandita bacilo se u pozadinu s namjerom da ubijaju aktiviste NOP. Tada su oni govorili: »Mi ne ubijamo Srbe, nego samo Hrvate«. Žrtve u Blinji, Vukoševcu i Matijevićima jasno govore koga oni ubijaju — sva- �Mira Bjelajac, Seka Marković-Dupalo, Vanda Tompa-Kreačić, Krunić i Savka Haluza kog poštenog čovjeka, bio on Srbin ili Hrvat. Takovi njihovi postupci još su više raspirili mržnju našeg naroda prema njima. Žene antifašistkinje vodile su od prvoga dana borbu protiv njih. Ima niz primjera iz kostajničkog i petrinjskog kotara, gdje su im žene u lice govorile, da su srpske ustaše i izdajice. Žene Šamaričkih Brđana, čim su primjetile kretanje četnika u njihovoj okolici, zaključile su na svojim sastancima da ni jedna žena ne smije da dade hrane četnicima, i da se otkrivaju njihovi letači. Mora se nažalost podvući i to da ima žena, koje im služe, samo jasno mali broj. Iako četništvo kod nas danas ne predstavlja neku veliku opasnost, ono još uvijek nije u potpunosti likvidirano. Zato naša budućnost, naša borba protiv njih treba da bude još jača i sa više mržnje. Mi žene u borbi protiv četnika možemo najviše doprinijeti. Pored četništva bio je kod nas problem i dezerterstvo, naročito poslije VI. ofenzive. Naše antifašistkinje aktivno su učestvovale u razbijanju dezertera. Bilo je i takovih, ko- Vera Marković- je su na dezertere gledale sa sažaljenjem »eto pobjegao je, siromah, da spasi glavu«, a nisu vidjele to, da je dezerterstvo put, koji vodi izdaji, i da treba oštro da se borimo protiv njega. Neprijatelj preko švercerki pokušao je pojačati svoju ustašku i četničku špijunažu. Iako se u izvjesnoj mjeri uspio spriječiti šverc, ipak on još postoji na svim kotarevima, a nosioc šverca su žene. Pitanje soli i obuće je zaista problem, koji se vrlo teško rješava danas, u vrijeme rata, ali problem, kojega ni šverc ne može da riješi, jer šverc omogućava neprijatelju da znatno otežava našu borbu i produžava samo naše patnje. Sve probleme, naša Antifašistička fronta, rješava u zajednici sa čitavim narodom kao sastavni dio JNOF-a. Pred nas, kao i pred JNOF, postavljaju se zadaci, koji treba da riješe sve probleme narodnog života, a za čije uspješno rješenje mi treba da okupimo i aktiviziramo sve žene, kako Srpkinje tako i Hrvatice. Pružiti svu pomoć našim NOO-ima u rješavanju svih zadataka, a na- �ročito u mobilizaciji svih sposobnih za vojsku i u borbi protiv domaćih izdajica. Što će biti više brigada i divizija, što će biti više oružja u našim rukama, to će biti jača garancija, da će tekovine naše borbe biti sačuvane, ne samo sačuvane, nego proširene i učvršćene. Pobjede naše N O V , pobjede Crvene A r m i j e i naših Saveznika, treba da nam još više dadu poleta u našoj borbi, u našem radu, koji vodi samo jednome cilju, a to je izvojevati slobodu i izgraditi našu novu domovinu. Da bi to ostvarile što prije, da bi što više pridonijele u izgradnji naše domovine i završile uspješno borbu protiv izroda srpskog i hrvatskog naroda, koji hoće da to ometu, potrebno je čvrsto jedinstvo srpskih i hrvatskih žena. Da smo mi ostvarile jedinstvo srpskih i hrvatskih žena Banije, dokaz nam je ova konferencija. To jedinstvo, stvoreno u borbi i radu, treba još više da produbimo i učvrstimo. 1 Politički referat na k o n f e r e n c i j i održala je M i l ka V r a n e š e v i ć a organizacioni referat V e r a M a r a ković-Krunić. K o n f e r e n c i j i je u ime G l a v n o g odbora A F Ž Hrvatske prisustvovala N a d a Sremec. IZ DISKUSIJE O P O L I T I Č K O M I ORGANIZACIONOM REFERATU Stenografske bilješke S a v a M a l i v u k : » M i smo n a našem kotaru prikazali konkretne primjere četnika i njihovih zločina, mi smo uspjele da mase žena osuđuju četnike i da nisu pod njihovim utjecajem. Na našem kotaru, na primjer, u selu Dobretinu, gdje su naše drugarice same raskrinkavale četnike na konkretnim primjerima i ja sam drugima, koji nisu dolazili na naše sastanke, govorila, i postigli smo lijepee rezultate, tako da su pomagale našim drugovima, da su pobili te bandite. Tako isto na općini Dvor, kada je banda upala, nisu mogle dozvoliti da naši drugovi sami idu, nego su išle u izvidnicu, da naši drugovi ne bi iznenada naišli na četnike. I danas ih sve žene osuđuju više nego itko d r u g i « .. . V u j a n a B a b i ć : » K a d j e bila Druga muslimanska brigada na Kostajničkom kotaru, mi smo izvršili posao sa velikom voljom i radošću ; bilo nas je 20 žena, i oni su nas dočekali radosni i veseli u selu Mečenčanima. Sutradan smo dobili pohvalu preko naše općine. Mi danas vidimo našu snagu u našem jedinstvu.« K a t a V u g a : » I j a bih nešto rekla protiv četnika na kostajničkom kotaru. U kostajničkom kotaru bilo je najviše četnika, i najviše su terorisali. N i j e m c i su uvijek d o lazili sa četnicima u Trokut, ali čim su se N i j e m c i iz Trokuta povukli, žene su raskrinkavale četnike i tjerale ih iz sela. Četnici su. ti, koji su vodili Nijemce, i što je ostalo iza N i j e m a c a boljega, oni su odveli. Što N i j e m ci i ustaše nisu popalili, četnici su popalili. Kada smo došli kući, nismo našli ni motike ni kolca, a kamoli kuću. Oni su prešli preko pruge u naše d v i j e općine, ali nismo dale našim selima da ih prime. .. .« D r a g i c a P a p i ć i z kotara Dvor, opć.. Gage. »Ja želim da kažem kako naš narod ne v j e r u j e , šta su četnici, dok ne dođu bliže £ ne vide njihova zla. Dok su se četnici b a vili u Bosni i Lici, oni su zamišljali, da su to pravi Srbi, a sada, kada su prišli bliže nas i vidjeli što su četnici kod nas učinili, oni to vide svojim očima. Sada su četnici' postali mrski našem narodu, da ih ne mogu ni očima više vidjeti. Baš jednu drugaricu, koja je iz sela Matijevića, jedan četnik, koji je bio 2 godine u partizanima, izmučio ju je na razne načine i mrcvario, dok nije dušu. ispustila. Naš je narod uvidio da su to pravi krvnici i srpskog i drugih naroda. Kada su prošli puta bili prema Bešlincu, v i d j e l i smo kako su popalili sela T r g o v e i Bešlinac i! baš Srbi izdajnici — izrodi srpskog naroda,, pokazivali su put Švabama. I nisu T r g o v i popaljeni, sve dok nisu prošli srpski četnici.«; K a t a G a š k o r i ć : » D r u g a r i c e ! M i žene sa općine Stankovac možemo reći, da smosve aktivne u radu i radimo koliko se više dati može, ali ipak priznajem, da su naše sestre Srpkinje više doprinijele u borbi nego mi. Zato što su pomagale našu borbu od! prvih dana i što su svoje n a j m i l i j e u našu vojsku dale, a što je n e p r i j a t e l j kod nas. uspio da mobiliše u svoju vojsku, ali od p r i j e godinu dana uspjele su naše majke i sestre da mnoge povrate od neprijatelja i! povrate u našu vojsku. Mi znamo, kako smo p r i j e za v r i j e m e Jugoslavije bili robovi, ü bile smo mnoge nepismene, jer se za nas nije nitko brinuo ni trsio. Mi znamo da je to bilo djelo onih bivših protunarodnih vlada.« K a t a K r e š t a l i c a i z M a j e . » N a našoj' općini M a j i ima ih, koji ubacuju parole M a če,kove klike, ali našim radom mi to brzoraskrinkavamo, iako ne možemo pronaći one, koji ubacuju te parole. Oni bi htjeli" s tim parolama da razjedine srpski i hrvatski! narod. U samoj općini M a j i na mobilizaciju žene se ne ljute i rado šalju svoje sinove u N O V . Ima još nekih, koji se opiru, ali mi našim radom postizavamo uspjehe, mi treba da ih pomognemo, i oni se popravljaju. U mome selu ima 50 partizana u N O V . Sada je u posjetima 4. brigade bilo 12 kola da- �:rova. Išli su svi redom. Bilo je 13 pečenica, preko 100 komada živadi, pogača itd. Samo selo Joševica, kada je banda nailazila, išlo je na položaj našoj vojsci, pa iako je iza njihovih glava pucalo, žene su nosile jelo na položaj.« D u s t a Č e r k o v s k i : (drugarica i z v o j ske) »Pokušat ću da vam iznesem život i rad drugarica u vojsci. Moja brigada je četvrta, to je najmlađa brigada u 7. udarnoj diviziji. Vama, ženama sa Banije, poznat je put, koji je prošla 7. divizija, onaj istorijski put kroz Crnu Goru i Sandžak. Kada su se borci nakon ofanzive i teških, krvavih borbi vraćali natrag na Baniju, pričali su, kako su bili dočekani, kako ih je dočekao cijeli narod, a naročito žene sa Banije. Rame uz rame sa svojim drugovima išle su drugarice i prošle taj put. Išle su kao borci, bolničarke, kao v o j n i i politički rukovodioci. Naročito su se istakle bolničarke, koje su pratile i njegovale tolike ranjenike i tifusare, i često žrtvovale svoj život da spasu ranjenike. Mnoga su očeličene, proživjevši teške patnje prošle cijeli put i vratile se. Pokušat ću ukratko da iznesem život i rad nas boraca iz naše brigade, koje se isto tako borimo sa puškom kao i naši drugovi. Ima drugarica koje su se istakle u borbi kao odlični, izdržljivi i hrabri borci. Puškomitraljezac Jovanka, jurišala je na bunkere sa svojom četom i za pokazanu hrabrost — pohvaljena. Bolničarka M a r i j a Funk — pokazala je spremnost i junaštvo naših bolničarki, koje shvaćaju svoju dužnost — ranjenike izvući pod svaku cijenu. Nakon borbe, kada se već po naređenju bataljon povukao sa položaja ostala je na bojištu sa ranjenikom, te ga je polako pužući uspjela izvući, izlažući se opasnosti da i ona bude ranjena ili da sa ranjenikom bude zarobljena. N i j e mislila na sebe, nego kao što bi to uvijek svaka naša žena uradila — nije dozvolila da ranjenik bude zarobljen od neprijatelja. Takvih primjera mogla bih navoditi bezbroj. To zapravo i nisu primjeri, nego naša svakidašnja stvarnost. N e m o j t e misliti da drugarice zaostaju za svojim drugovima. Nikada. Jedino u našoj vojsci ima žena mogućnosti da r a z v i j e svoje sposobnosti, da bu>de ravnopravna u pravima, da ispunjava zdušno svoje dužnosti, a ipak da ostane žena. Iako je žena u borbi, ona ništa nije izgubila od svoje ženskosti. U kulturno-prosvjetnom radu isto smo na prvom mjestu. Kada smo u stroju, prve povedemo pjesmu, kada smo u bazi organiziramo pomoću AFŽ-a u selu pranje rublja. Želimo da drugovi u svom teškom životu osjete da ima netko tko se brine za njih, da ,su to žene-, koje su ne samo borci, nego i žene koje žele da im zajedničku borbu olakšaju. Svijesne smo zašto se borimo i prava koja smo postigli ne ćemo ispustiti. Znamo da će uskoro sinuti dan slobode za cijelu Jugoslaviju. T a j dan dočekat ćemo vedra čela, pošto smo postigli sva politička prava i mi ćemo dokazati da ne ćemo povratka na staro, da hoćemo novu, demokratsku, federativnu Jugoslaviju, i da ćemo odgajati djecu, koja više nikada ne će biti robovi tuđina.« S o k a V u k i ć : » M o j j e drug bio u vojsci i on je za vrijeme, kada su se četnici približili, došao kući. I njega su tražili da pređe k njima. I on je mene pitao, šta da radi. Ja sam mu rekla : Ti ako misliš da ideš u četnike, ja idem u partizane i vodim dijete sobom. On veli da je teško sada, da je ofenziva, bila je tada 6 o f e n z i v a ; a moraš kuću svoju da napustiš i krenuti u zimu. Ja sam mu rekla da ću sve preživjeti samo da ti ne ideš na stranu četnika. Tako bi trebala svaka žena, svaka majka, da kaže, i tada ne bi se četnici pojavili na Baniji. Ja sam s njim otišla, i kada je trebalo ja sam mu pomagala.« J u l i k a A k i k ; » N a š e žene, sve koliko nas ima, idu u Zrinjska polja, i radimo i dan i noć, premda neprijatelj ubacuje razne parole. Ima jedna žena, koja je jako ožalošćena, imala je jednog sina, koga su Zrinjani ubili. Sada ona ide da radi na tim poljima i kaže : »Ja idem da osvetim moga sina.« S a v a R a d o v i ć, borac : » B i l a sam 14 god. udata i ž i v j e l a sam sa svojim mužem i loše i dobro. Kada je položaj loš, i naš narod nije bio siguran, on je otišao neprijatelju. Jednog dana došao je u selo, dok je neprijatelj palio, i doveo 12 ustaša. Poklao je svoju majku, brata, snahu, dvoje djece od 5 i 8 godina i to je tako ostalo. Ja i moje dvoje djece ostali smo kod kuće. On je došao po noći i zapalio svijetlo. Spremao je nož da me kolje. U kući su bili kći od 14 i sin od 6 godina. Ja sam ga molila da me odvede u šumu i da me tamo zakolje, da ne bi čula jauk djeca. Odveo me u šumu, i kada smo došli u šumu, čula sam još jauk moje djece. On je mene prevalio i htjeo da me preko,Ije govoreći mi : » V i d i š da ću te noćas zaklati.« » K o l j i , smeće ustaško, odgovorila sam mu, »imam dva brata, svi su naša braća, osvetiće me.« Tada zgrabim karabin, i borili smo se od 10 sati na večer do 4 sata izjutra. Ja sam uspjela oteti od njega i karabin i fišeklije i municiju, pa sam odnijela u komandu mjesta Trmušnjak. Svim vojnicima, koji su tamo bili, to je poznato. Ostala sam u komandi mjesta da me ne uhvate ona pokvarena gospoda četnici. �I tako ja dođem u drugu četu prvi bataljon I I I . brigade i ja se nalazim uz moju braću i idem na bunker i ranjena sam bila kao borac . . . « Drugarica V u j a s i n o v i ć : »Mi žene Gline sretne smo, da se naša I I I . okružna konf e r e n c i j a A F Ž Banije održala kod nas. Mi smo sretne, j e r vidimo kolike naše žene prevalile su jako teške i tegobne putove da dođu k nama da se spasimo. Mi, žene Gline, želimo vam dobro došle k nama. Ja bi rekla par crtica o našem životu od p r i j e kako su nam ustaše došli u Glinu. Kada je neprijatelj došao u Glinu, bio je naš život veoma težak. Ja sam Hrvatica, udala sam se za Srbina i ubili su moga muža. Još p r i j e su neke žene iz Gline vikale zašto sam se ja udala za Srbina. Priznala sam da je to radi toga, što još od nekada, kad sam bila u školi, mi smo već onda htjeli da se složimo između sebe, Srbi i Hrvati. A l i to nije bilo moguće, jer je kod nas bila jaka frankovačka klika, koja se već onda u školama našim duboko osjećala i kao djecu odstranjivali su jedne od drugih. Ja sam se miješala među drugarice Srpkinje. Osjećala sam za t a j narod, koji je bio uvijek tlačen, i udala sam se za muža Srbina, da bi se nekako jedinstvo proširilo. Poslije ja sam s njima stradala zbog toga, a kada smo se mi riješile, p r i j e 10 mjeseci ustaša, mi smo žene sretne, a najviše one, koje su vodile to jedinstvo. Mi smo jedva dočekale t a j dan, da možemo našim drugaricama prići, iskazati tu svoju želju za jedinstvom, i ja mislim da se ne će više nikada dogoditi u budućnosti, da će žene Hrvatice prezirati žene Srpkinje. Ja vam se zahvaljujem na vašem putu kako ste vi kroz ove 4 godine požrtvovno radile, dajući tako reći svoje živote, pomažući našu vojsku. Zato mislim da bi naše žene u Glini trebale da daju sve, i mi ćemo učiniti sve da naš rad pojačamo da bi i mi doprinijele što skorijem svršetku ovog rata i da budemo naskoro slobodne. Drugarica M u s l i m a n k a i z Bos. Kraj i n e : »Ja se sretnom osjećam što mogu na o v o j svečanoj okr. k o n f e r e n c i j i žena da pozdravim delegate iz okruga Banije i ostalih okruga, koje su došle na ovu konferenciju ispred žena muslimanki iz cazinske krajine. Pozdravljam sve žene, sve one, koje hoće da se bore protiv okupatora i domaćih izdajnika, pa bili oni Srbi, Hrvati ili muslimani. Evo drugarice, vidite kako muslimanske žene hoće da se bore. Ja iako slaba i bolesna ipak nisam htjela propustiti ovu konferenciju, što osjećam da se nisam odužila svome narodu i htjela sam da pođem, jer znam da mogu tu da mnogo toga naučim i ponesem našim ženama u K r a j i n i . Dosadašnji rad naših žena baš nije imao tako velike rezultate. Naše žene oduvijek su bile zapostavljene od svojih drugova i nisu imale mogućnosti da ma išta saznaju. One su bile zabite u kuće i na poljske poslove,, tako da im njihovi ljudi nisu dali da progledaju -svojim očima. Žene muslimanke bile su u pravom smislu robovi svojih muževa. To znači da je svaka žena imala svoju suparnicu. Sta može da bude teže za jednu ženu nego kada njezin drug, koji ju je izabrao i s kojim živi, šta može da bude teže nego, kad se on oženi još jedanput ili više puta. Drage drugarice! Naše drugarice nisu mogle dignuti svoju riječ, da se podigne protiv porobljavanja iz razloga, što su se naši ljudi vezali uz kola Spahe i Hadžića. Od danas toga nema. Garancija je najbolja ta što je u K r a j i n i formirana I. muslimanska divizija, koja stoji na čelu obrane naše ponosne i nepokorene K r a j i n e . Naše žene probudile su se i istrgle iz mraka i one počinju učiti, čitati i pisati, kako bi sa više znanja mogle da više doprinose koristi NOP-u. Naše žene formirale su okružnu kazališnu družinu, u k o j o j uče razne komade i daju prikaze u Kladovu i oko Kladova. Tu se vidi uspjeh naših žena, koje isto tako djeluju i na kulturnom polju. Uspjeh se vidi. Izgradnja jedinstva muslimanskih, srpskih i hrvatskih žena, vidi se i po tome, što su naše žene sakupile od prvog žita 10 vagona i poslale u siromašne krajeve ženama Srpkinjama i Hrvaticama. U drugom redu krajišnici, koji su bili svijesni i koji su od početka ustanka u NOB, prešli su u udarne i proleterske divizije, tako da se jedan izvjestan broj drugarica nalaze u raznim jedinicama, koje su rame uz rame sa Crvenom armijom zauzele skoro cijelu Srbiju i ušle u slavni naš grad Beograd. Drage drugarice! Ja nemam za o v a j put šta da vam kažem, nego da u zajednici kliknemo našem dragom T i t u : Da živi maršal Tito, čedo naše domovine! Da žive saveznici -SS.SR, Engleska i A m e r i k a ! Dà živi borbeno jedinstvo muslimana, Srba i H r v a t a ! « Bosiljka Crljenica: » N a općini Gradusa žene su stvorile jedan vod i svaki dan one idu i pomažu jedna drugoj u poljskim radovima. One tako lakše svladaju posao i potpomažu našu borbu.« M i l j a T o m i ć : » N a š e žene n a općini Gradac izvršile su posjetu 3. i 4. brigadi. Iste drugarice lijepo su se pokazale, i bio je jedan slučaj, kada je jedna drugarica imala 2 prasca, a jednog je dala za vojsku. Drugarice su dobro organizovane i to preko 55 njih. Isto tako još jedan p r i m j e r : Slučaj izgradnje kuća, g d j e su žene sela Brestik iz- �gradile zajedno sa JNOF-om 26 kućica. Išle su drugarice u drugu općinu rušiti cigle da uzdignu kuće drugaricama, koje nemaju krov nad glavom.« Drugarica D e š a 1 : » H o ć u da izložim one zadatke, koji su pred nama na polju prosvjete. Moram iznijeti neke podatke da vidite kakovo je stanje kod nas na Baniji. Mi imademo 15.200 nepismenih, od toga 12.200 žena, i to omladine od 11—14 godina 1.100, a starije drugarice 11.100. Neka nam ovo bude stalno na pameti da poradimo na tom da ove brojke poništimo, kao što ćemo neprijatelja našega da poništimo. Treba da pohađamo te tečajeve, da se svlada nepismenost na Baniji. J o k a Đ u r i ć : »Ja sam i z Trokuta. Iznijet ću nešto o radu naših žena. Iako banda nalijeće u Trokut i što se tamo sad vodila borba, naše su drugarice nosile hranu na položaj 7—8 km daleko. Kada je bila V I I I . kordunaška divizija, sve naše drugarice nosile su hranu iz moga sela i općine. Drugarice iz moga sela išle su zajedno sa drugovima, rušile su prugu, pa iako je n e p r i j a t e l j pucao, mi smo išle. Međutim neprijatelj je napravio veliko zlo, popaljena su nam sva stanja, i Trokut ne može da više pomaže onako kao prije. Kada je bio miting, bilo je vrlo teško. Mi smo ipak organizirale preko 800 naroda. Sad je naš narod sav ostao gladan, jer je morao ostaviti polja. Ja mislim da bi trebali tom narodu više priznati. On je sad izbjegao, i nije ostala ni jedna kuća. Naš narod došao je na Baniju, i poneki se tuže da ih drugarice nisu tako radosno primile, to jest da su slabo primljeni, iako kod nas nisu sve četnici.« L j i l j a n a K i u k : » K a o što sada znate dvorski kotar, nije pomagao nijedan kotar. Dvorski je kotar toliko opterećen sa Ličanima, da ja ne znam da li ima ijedna kuća da nema 5 duša. Svaki je s time zadovoljan, i nitko to nije zamjerio. I narod Trokuta, a ne samo Ličane, mi koliko god možemo čuvamo. A l i ima čak i žena iz Trokuta, koje traže šećera, no mi smo to zaboravili. Mi pretko toga prelazimo. Mi činimo sve moguće i ne znamo šta ćemo doživiti. I svaki jedan drugoga priznajemo. Samo da mi žene radimo ono pusto zrinjsko polje, mi bi imale da radimo dosta. Koliko kirija dadnemo, koliko radnih dana dajemo. Samo jedan dan općina Šam. Brđani dala je 330 kirija, a koliko su dale sve općine u svemu. Sada su došli neke noći jedan bataljon vojske u moje selo. Ozebli i pokisli, zovu na vrata, traže odbor. Mi smo vidjeli da su pokisli i ozebli i mi nismo tražili odbora, već smo ih mi žene same po kućama rasporedile, vatru ložile, odmah im dali jesti, i u toku tri dana dato je 560 obroka samo u jednom selu. Toliko volimo našu vojsku i treba da je volimo. Drugarice u radu, žene moje, samo moja općina ovih dana u takmičenju pokupila je 85 pokrivača. Sve do jednoga dajemo. Ja znam, da ima sela koja bi mogla dati, ali se još ustežu i nažalost ne daju. Ne ćemo paziti na takmičenje. Ako mi dobijemo zastavu, vi ćete dobiti drugi put, a ako vi dobijete, mi ćemo. dobiti drugi put. Imali smo u zadatak da opletemo 10 pari šlapica, mi smo pripremili 44 para šlapica, 16 jastuka za v o j n e bolnice, a za privatne 8, za d j e č j e domove 25 plahti i t. d., i t. d. Kada bi sve nabrajali, imali bi do ponoći da brojimo. Svakom je to poznato, nego svim snagama radit ćemo dalje što god budemo mogle. A l i drugarice!, kada bi svi! bili složni, onda bi to išlo. Možda ima danas jedna, koja priča da to nije tako. Ja sam predsjednica u Šamaričkim Brđanima; u vezi četnika bilo je već riječi. Ja sam tolike moje žene okupila, da tako često držimo sastanke općenito, a najviše radi četnika i radi pridošlica, da ne bi gunđali. Ja sam imala u m o j o j kući sastanak, i jedne noći došao je jedan četnik s v o j o j kući u mome selu. Mf smo žene doznale to još za noći, i on je uhvaćen. Pa ja mislim, kada bi mi sve bile složne u borbi učvršćene, da se ne bi pojavili četnici kod nas. Kod nas drugarice ne može proći nitko, a da ga ne legitimišemo. Možda je metnuo petokraku, kada je došao u selo. Bilo je i naših boraca, koji su dolazili i bunili se, ali mi smo legitimišući njima dokazali da je to potrebno. Kod nas mi smo žene ostvarile i imale smo kampanju za borce. Sve smo dale, koliko su žene bile zadovoljne one su obećale. Bila je jedna starica nedrugarica, no mi smo žene jednoglasno skočile: Mi smo dale naše n a j b o l j e u borbi, naša srca su sva ožalošćena, ne ćemo plakati, ne v r i j e d i nam plakati, nego ćemo gledati da osvetimo naše mile pale borce, naše krasne sinove, naše sive sokolove i toliko njih, koji" su nam u borbi pali. Bogami mnogo ih je bilo, a mnogo ih ima, pa i danas, ali v j e rujte mi, mi ćemo dati sve koliko možemo pa makar pali i oni, pa makar pali i mi da dožive oni borci, koji će ostati.« K a t i c a O p a č i ć : » V r l o malen broj" drugarica učestvuje u NOO-ima. Mi vrlo dobro znamo da su naše žene one, koje su širile naš pokret, koje su omogućavale, da se ojača naš pokret i naša borba. Treba da naše drugarice budu birane, jer su to zaslužile.. Isto tako radi zdravlja, da se poradi na tome, da se ne širi tifus, da se organizuju p a r t i zanska burad i slično.« 1 Deša Devčić-Vernić. �D o k u m e n t 339 KONFERENCIJA ANTIFAŠISTIČKOG FRONTA ŽENA U OSLOBOĐENOM SPLITU lz »Slobodne Dalmacije«, glasila JNOF Dalmacije, br. 82, od 20. XI. 1944. II. KONFERENCIJA ANTIFAŠISTIČKOG FRONTA ŽENA SPLITA Dne 18. i 19. novembra održana je m j e sna konferencija Antifašističkog fronta ž e n a Splita. K o n f e r e n c i j i j e prisustvovalo oko 2.000 žena težakinja, radnica, intelektualki i domaćica. K o n f e r e n c i j u j e otvorila M a j a K a l i t e r n a . N a k o n toga k o n f e r e n c i j u su pozdravili t a j n i k J N O F - a H r v a t s k e z a D a l m a c i j u drug D r a g o Gizdić, komandant V I I I . korpusa gen e r a l - m a j o r P e t a r Drapšin, z a m j e n i k komandanta mornarice pukovnik Srećko Manola, p o t p r e d s j e d n i k gradskoga N O O - a Split A n te M r d u l j a š , član Oblasnoga odbora A F Ž - a za D a l m a c i j u Blaženka Mimica, predstavnik splitske omladine Žarko A l u j e v i ć . P o s l i j e ovih pozdrava K a z a l i š t e narodnoga oslobođenja D a l m a c i j e dalo je akademiju. Na radnome d i j e l u k o n f e r e n c i j e , u s v o m r e f e r a t u , drugarica D e s a Č u 1 i ć g o v o r i l a je o učešću žena Splita u narodno-oslobodilačkoj borbi. One u n j o j uzimaju učešća od prv i h dana u raznim oblicima. Ona spominje "težak v o j n i č k i ž i v o t 4.00*0 žena Splita u redovima N O V J , g d j e su mnoge dale svoje •živote. Spominje Desu M e š t r o v i ć i Anku Jelasku, k o j e su u I V . i V. o f e n z i v i pale » b o reći se u H e r c e g o v i n i i C r n o j Gori za slobodu D a l m a c i j e i svoga S p l i t a . « » A l i u gradu je bila i druga v r s t a borbe : tu je trebalo rasturivati letke i literaturu, p r i k u p l j a t i pomoć za partizane i n j i h o v e obit e l j i , mobilizirati nove borce. Žene su masovno u tome učestvovale, ali su zato bila i velika hapšenja. 1.200 žena grada Splita prošlo je kroz fašističke zatvore. Svirepa su "bila mučenja. K u š a l e su one i v i d j e l e talijanske z a t v o r e i talijanske konclogore, njihove betonske » c e l l e « , ž e l j e z n e pendreke. Borbom su žene Splita stekle svoja prava. Biramo i bit ćemo birane. Aktivizirat ćemo i p o s l j e d n j u ženu. M o r a m o biti puna •podrška J N O F - a . « k l i : » A k o poginemo, n e m o j nas plakati, nem o j nas žaliti. A l i obećaj da ćeš nastaviti naš r a d . « Ja sam im obećala. To za mene n i j e bilo obećanje, v e ć zakletva. K a d a su mi poginuli ja nisam plakala. P r e g o r i l a sam ih bila onoga dana, kada sam v i d j e l a što oni čitaju. Izdržala sam sve bez suza. Izdržimo svi do konačne p o b j e d e . « M i l k a K u d r i ć iznosi uspjehe predkongresnoga takmičenja. P r e d j e l Manuš je u p r v o m e mjesečnom takmičenju postigao najb o l j e uspjehe. T e ž a k i n j a splitska V i c a M a t o š i ć s a z a d o v o l j s t v o m g o v o r i s pozornice splitskoga k a z a l i š t a : » M i smo treća v o j s k a druga T i t a . Zaklela sam se za jaču borbu onoga dana, kada sam o d n i j e l a u z a t v o r sinu ručak, a f a š i s t i mi rekli da su ga odveli u nepoznatom p r a v c u . « D r a g i c a B a r t u l o v i ć je izdržala sve moguće zatvorske muke. U besvijesnim mukama osjećala je v e d r i pogled druga Tita i to j o j je davalo snage da sve izdrži. » Ž e l i m ući u N O V J . M o r a m u Z a g r e b da pronađem zlikovce i da se s v e t i m o . « M a r i j a C e c i ć d a j e sliku talijanskih zatvora. Govori o t e r i t o r i j a l n i m z a h t j e v i m a I t a l i j e na hrvatske k r a j e v e , o čemu piše štampa na slobodnom dijelu I t a l i j e . K i t a K r s t u l o v i ć priča o jedinstvenom A n t i f a š i s t i č k o m f r o n t u žena širom Jugoslavije. » P r o š l a sam čitavu J u g o s l a v i j u i svug d j e sam našla o r g a n i z i r a n e žene. Beograđanke su bacale u kamione z a r o b l j e n i h partizana pakete hrane, o d j e ć e ; Slavonke su u s v o j i m nizinama bogato hranile partizane ; Slovenke su ih primale u tople domove, a Bosanke su sklanjale hrvatske z b j e g o v e . « A n i c a R o j e , p r e d s j e d n i c a bivše » H r vatske ž e n e « osuđuje Mačeka i v e l i : » N e može se oprostiti onome, k o j i je izdao narod.« Uzima r i j e č O l g a K a p e t a n o v i ć . Poz d r a v l j a slobodni Split. Sjeća se masovnih demonstracija, t r a ž e n j a kruha i hrane od okupatora, b a c a n j a bombi pod kamione. I r e n a S i n o b a d podsjeća n a ilegalni rad žena u odboru za pomoć. Od četiri žene, od koliko se na početku sastojao odbor, došlo se je do devedeset. One su se brinule za potrebe partizanskih obitelji. R a d i l o se od rane zore do kasno u noći. D i j e l i l a se hrana, pružala novčana pomoć, ljekarska n j e g a . Majka B o r o z a n k a nastavlja: »Majka sam petero djece. Otkad sam otkrila n j i h o v rad, učestvujem s n j i m a u borbi. Shvatila sam da rade za narodno dobro. Sinovi su mi re- U ime omladine Splita g o v o r i J e l k a M u š i c a : » Ž e n e omladinke s u s v u g d j e : bolničarke, učiteljice, bombaši, radnice u radnim bataljonima.« �Drugarica A n k a B e r u s : »Čekaju nas novi zadaci. Rat još nije svršio. Vojnički nam je pobjeda osigurana, ali će neprijatelj nastojati da nas ometa u izgradnji i obnovi zemlje. Tek puna pobjeda na tom polju daje potpunu garanciju da nam tekovine ove borbe ne će izmaknuti. Na radu oko izgradnje zemlje mobilizirajmo nove h i l j a d e : oslan j a j m o se na vlastite snage, a svaka pomoć iz vana koja ne će dirati u suverena prava naših naroda i narodne vlasti, dobro će doći.« S e k a D u m a n i ć , član ilegal. odbora AFŽ Split iznosi zadatke žena u novim uslovima, a naročito podvlači one koje treba ispuniti u pomoći NOO-u. S o v j e t s k a žena, poručnik Crvene armije, član vojne misije SSSR pri štabu V I I I . dalmatinskog korpusa, pozdravlja konf e r e n c i j u i želi mnogo uspjeha u radu. Komisija za predlaganje odbora A F Ž - a Splita povlači se na savjetovanje. Zbor primorskih Slovenaca »Srećko K o s o v e l « otpjevao je u znak priznanja ženama -Splita, nekoliko pjesama. Dva pionira iz omladinske brigade » A n t e J o n i ć « zapjevali su nekoliko splitskih pjesama. Nakon toga biran je odbor, u koji je ušlo 60 žena. Za predsjednicu je izabrana Vica Matošić. Poslani su pozdravni brzojavi drugu Titu, predsjedniku Z A V N O H - a Vladimiru Nazoru, Izvršnom odboru J N O F - a Hrvatske i I. kongresu Antifašistkinja Hrvatske. Dokument 340 DOMAĆINSKI TEČAJEVI NA OSLOBOĐENOM TERITORIJU Članak iz »Banijskih vijesti«, glasila Okružnog I. D O M A Ć I N S K I TEČAJ Z A V R Š I O 23. o. mj. završio je sa radom viši domaćinski kurs, koji se održavao pri gospodarskom odjelu Z A V N O H - a . Ispitu su prisustvovali drug F r a n j o Gaži, — predsjednik Izvršnog odbora HSS-a, Nikica Rapajić iz gospodarskog odjela Z A V N O H - a i Neda Marjan, inžinjer agronomije. Kurs je pohađalo 20 učenica. Iako je bilo 12 raznih predmeta, drugarice su sve svladale i pokazale općenito vrlo dobar uspjeh. K a o n a j b o l j a učenica istakla se Milka Kukić seljanka iz Like, koja nema ni punih 4 razreda osnovne škole, a postigla je odličan uspjeh iz svih predmeta. 1 Gospodarski o d j e l Z A V N O H - a organizirao je, m e d u ostalim t e č a j e v i m a , i t e č a j e v e za d o m a ć i o s k o p r o s v j e ć i v a n j e , k o j i su i m a l i kao p r v i zadatak osposobiti i z v j e s t a n b r o j žena z a d a l j n j i r a d n a t o m p o d r u č j u u n j i h o v i m selima. P r v a d v a u č i t e l j s k o domaćinska t e č a j a o d r ž a n a su u o s l o b o đ e n o j G l i n i . 3 Žene Hrvatske u NOB odbora JE JNOF Banije, SVOJIM od 25. XI. 1944. RADOM Poslije ispita nastavilo se sa svečanim dijelom. Učenica Desanka Ilinić zahvalila se je u ime svih učenica -svojim nastavnicama na uloženom trudu i predala dar upravnici kursa. P o s l i j e toga drug F r a n j o Gaži održao je lijep govor, g d j e je između ostalog rekao : » P r o š l i režimi stalno su nas držali u neznanju. Danas se borimo protiv toga. Mi želimo da naš budući život uredimo tako, da bude dostojan čovjeku. Vi ste već tim putem pošle. P r o s v j e ć i v a n j e m na svim poljima rada mi ćemo to i postići.« Tako je završio viši domaćinski kurs i 20 osposobljenih domaćica više — za pomoć svome narodu i narodnoj vlasti. 1 O v e t e č a j e v e z a v r š i l o je oko 50 žena, od t o g a 40 omladinki. T r e ć i učiteljsko-domaćinski tečaj održan je u S i n j u . Na n j e m u je b i l o 26 p o l a z n i c a . Još su o d r ž a n a d v a domaćinska t e č a j a , j e d a n u o p ć i n i B o j n a , a drugi u P a k o š t a n i m a ( D a l m a c i j i ) . 33 �Domaćinski lelaj pri ZAVKOH-u u Glini Dokument 341 LETAK OKRUŽNOG ODBORA AFŽ VARAŽDIN ŽENAMA VARAŽDINSKOG OKRUGA KRAJEM STUDENOG 1944. ŽENAMA VARAŽDINSKOG OKRUGA Prije nekoliko tjedana proglasio je Hitler u Njemačkoj totalnu mobilizaciju. Mobilizaciju svih još preostalih muškaraca, a isto tako i žena, mobilizaciju staraca i djece. Da Pavelićeva »nezavisna« ne izgubi na svojoj vrijednosti i da se pokaže dostojnim tog naziva, požurio je njen poglavica, gnjusni izdajnik i krvnik hrvatskog naroda, najvjerniji sluga Hitlera i fašizma, Pavelić, da učini to isto, da tako i dalje »štiti« svoj narod. — On osim mobilizacije muškaraca u dobi od 16 do 65 god., sprema i mobilizaciju svih žena od 17 do 55 god. starosti. Utopljenik se i za slamku hvata -— poznato je. Tako i ova dva luđaka znadu što ih čeka, svijesni su i očito vide svoju pro- past. Nisu im još dosta nepregledna groblja ljudskih ostataka, koja su njihova djela. Žele, da i preostaci naroda dožive tu sudbinu. 'Čvrsti su i snažni udarci bratske nam Crvene Armije, Engleske i Amerike, kao i naše slavne Narodno-oslobodilačke vojske. Zato je tim bijednicima potreban svaki čovjek, koji se barem kretati može. Potrebna im je zamjena za svakog pojedinca, kojeg je moguće poslati na frontu. Treba im raditi u tvornicama oružja, municije, na podizanju utvrda, obrađivanju polja i t. d., i t. d., a za takav rad mogu se upotrebiti žene, djeca pa i starci, da tiranima i izdajicama produže život još makar za koji dan. �Majke, žene i sestre! Zar vi to hoćete? N i j e s t e li dovoljno iskusile svu težinu ropstva i fašizma na svojim leđima? N i j e s t e li bile zabacivane i ponizivane, obeščašćivane i iskorištavane? — A sada, kada se vaši tlačitelji guše već u moru krvi, pružaju svoje okrvavljene ruke za vama, da ih vi spašavate! Vaše je mjesto među nama. Među onim ženama, koje se već godinama bore, kako puškom u ruci, tako i raznim drugim načinima protiv ropstva i tiranije, a za slobodu svoju i svoga naroda, koje zajedno sa svojom braćom i muževima spremaju ljepše dane i za sve nas! — Nebrojene su žene za te ideale dale svoju krv i svoje živote, a vi da to pregazite slušajući besramnog izdajicu Pavelića, za v o l j u i spas tuđina. Ne čekajte više, dođite k nama! Povedite sa sobom i svoju djecu i ne dozvolite, da vas u posljednji čas odvlače na klaonicu i ropski rad, da radeći protiv svog naroda ostavite svoje kosti po ruševinama njemačkih tvornica i gradova. Ne dozvolite, da mlade žene i djevojke, silom odvučene, pogibaju negdje na frontu, g d j e bi morale njemačkim vojnicima služiti za nasladu i razonodu! U našoj jedinstvenoj Narodno-oslobodilačkoj f r o n t i mjesto je svakom poštenom čovjeku i ženi, omladincu i omladinki! Tu ćete i vi moći svojim radom doprinesti, da nam čas oslobođenja što p r i j e dođe, da velebnu građevinu — federalnu državu Hrvatsku u slobodnoj, demokratskoj f e d e r a t i v n o j Jugoslaviji — u k o j o j su ostvarene sve naše v j e kovne težnje, a naša ravnopravnost zajamčena nam Odlukama T r e ć e g zasjedanja Z A V N O H - a , zajedničkim silama izgradimo i podignemo tako, da nam je više nikada i nitko srušiti ne će moći. Živjela Antifašistička Jedinstvene Smrt fronta žena narodno-oslobodilačke njemačkim okupatorima — sastavni dio fronte! i domaćim izdaji- Koncem studena 1944. Okružni odbor A F Ž okruga V a r a ž d i n Dokument 342 0 OKRUŽNIM KONFERENCIJAMA AFŽ U DALMACIJI Iz »Dalmatinke u borbi«, glasila AFŽ Kroz pretkongresno takmičenje spremale su se otočanke, Kotarke i Bukovčanke, Hrvatice i Srpkinje okružja Zadar za prvu konferenciju. Žene su stigle sa svih strana — gajetama, kolima, kamionima i pješke. Orila se pjesma iz šeststotina grla, lepršale su hrvatske i srpske zastave sa petokrakom . . . gordost je prekrila tugu i propaćene jade — na ulicama Zadra igrala se » K o z a r a « , ulicama Zadra odjekuju partizanske naše pjesme .. . Gdje su fašisti, koji su izlazili iz Zadra i palili naša sela, g d j e su zatvori, u kojima su mučili naše n a j m i l i j e ? Nema ih više, nikada se više ne će vratiti. Zadar je naš, zauvijek naš. Sreća i radost, koja je ponijela žene u Zadar, koja je progovorila kroz pjesmu i kolo, došla je do izražaja i na konferenciji. — Za čitavo v r i j e m e konferencije, žene nisu prestale klicati Zadru, slobodnom hrvatskom, Titovu Zadru. Po prvi put poslije tri i po godine borbe đoznale su građanke Zadra za sve patnje i napore, koje su uložile naše žene kroz ovu borbu. Osjetile su snagu, koja je izrasla iz nje, snagu koja ulijeva puno povjerenje, da će te žene nastaviti borbu do konačnog sloma fašizma, da će one znati čuvati tekovine borbe, da će dati dalje sve od sebe, da se za. Dalmaciju, br. 8. studeni 1944. izgradi sretniji život. Dirnuo ih je poziv u crno zavijenih matera, koje su ih sestrinski pozvale, da se priključe njima, da u ovim posljednjim danima i one pođu njihovim putem, — putem borbe, slobode i bolje budućnosti njih i njihove djece. Okružna konferencija A F Ž za Knin održana je 29. X. 1944. Kako je sav t e r i t o r i j bio okupiran, bilo je prisutno 250 delegatkinja Hrvatica i Srpkinja. U svom referatu Čedna Marić je govorila o ženama Knina u NOB-i. Istakla je žene Radušića, koje su s neoslobođenog teritorija izvlačile žito. U okružnom NOO-u i u njegovim odjelima ima 87 žena. Žene Promine, koje su do nedavna bile pasivne, okup l j a j u se sve više u N O F . One su prevele 33 domobrana u N O V . Nakon referata govorila je još 21 žena. O ubistvima u Vrbniku veli Milica V u j a k o v i ć : »Četnici teško terorišu narod našeg sela, objesili su dva druga i ostavili ih na vješalima nekoliko dana. Majkama nisu dozvolili da ih pokopaju. Nakon toga opet su objesili šestoricu: d v i j e omladinke, jednu staricu i tri druga. Četnicima n i j e uspjelo ni terorom da privuku srpski narod na svoju stranu.« �Žene srednje-dalmatinskog otočja pišu o s v o j o j p r v o j okružnoj konferenciji. Približava se prvi kongres antifašistkinja Hrvatske. Pred tim kongresom sakupile su se žene našeg okružja na svoju prvu konferenciju. K o n f e r e n c i j u su pozdravile delegatkinje iz raznih okruga. Drugarica Desa Čulić je pozdravila konferenciju u ime žena splitskog okružja. Ona se je zahvalila otočankama na srdačnom dočeku zbjega Splita i okolice, na njezi ranjenih njihovih sinova, muževa i braće. E c i j a Ljubetić je govorila o učešću žena srednje-dalmatinskog otočja u NOB-i. Među tim ženama istakla je majku iz Splitske na Braču, koja je otpremila u borbu i četvrto svoje dijete, nakon što su j o j dva sina poginula, a trećeg ubili Talijani, r i j e č i m a : » I d i sine i osveti svoju braću«. Ana Fredotović iz Vrbanja od 50 godina prevela je 28 njemačkih vojnika partizanima. M a r i j a Marinčić iz Hvara i M a r i j a Vodanović iz V r b a n j a dobrovoljno su se javile za izvlačenje ranjenika iz minskih polja. Obadvije su poginule. »Borbom i radom mi ćemo se i dalje spremati za svoj prvi konkres«, rekla je drugarica Ecija. Dokument Žene dubrovačkog primorja održale su 8. X I . svoju prvu konferenciju. Drugarica M a r i j a K r n j a i ć objasnila je ulogu žene u NOB-i, o čemu mnoge žene dubrovačkog primorja nisu bile do sada upoznate. Na kraju referata je istakla da je glavni zadatak A F Ž - a u dubrovačkom primorju aktivizirati sve žene u J N O F . Drugarica Klara Vodopija pričala je o svom selu Mravinac, koje je već čitavu godinu dana primalo borce i hranilo ih, tako isto i selo Riđići. Ima dosta takvih sela u dubrovačkom primorju, koja su već ranije pomagala N O P . Žene iz onih sela, koja do sada nisu bila aktivno u borbi, obećaju da će se one danas aktivizirati u izgradnji države i okupljanju žena u N O F . Žene svih kot. dubrovačkog okružja pripremile su se za svoju prvu okružnu konferenciju i priredile niz kotarskih konferencija. U mjesecu oktobru, kad je čitavo Biokovo bilo posuto njemačkim garnizonima, održana je prva okružna konferencija AFŽ-a. Učestvovalo je samo 100 žena. Danas se žene biokovsko-neretvanskog okružja spremaju za svoju drugu konferenciju. 343 IZVJEŠTAJ OBLASNOG ODBORA AFŽ ZA SLAVONIJU OD 4. XII. 1944. GLAVNOM ODBORU AFŽ HRVATSKE 0 PRIPREMAMA ZA PRVI KONGRES O B L A S N I ODBOR AFŽ-a ZA SLAVONIJU dana 4. X I I . 1944. Glavnom odboru AFŽ-a za Hrvatsku Drage drugarice. U čitavoj Slavoniji ima 710 odbora A F Ž , koji obuhvaćaju 69.050 žena antifašistkinja. U posljednje v r i j e m e rad naše organizacije je prilično oživio. U mnogim selima masovne sastanke održavaju samo žene, pošto smo težište rada uglavnom sada prebacili na novo-oslobo'đena sela i gradove. Na sastancima se uglavnom prolaze ovi r e f e r a t i : Narodno oslobodilački pokret i ciljevi, o Jedinstvenoj Narodno-oslobodilačkoj fronti, odluke II. zasjedanja A V N O J - a , odluke I I I . Zasjedanja Z A V N O H - a, značaj važnosti organizacije AFŽ-a, šta je monarhija i značaj republike, šta je Crvena A r m i j a i t. d. Glavni zadaci, koji se postavljaju pred našu organizaciju, su slijedeći: 1. Pripreme za doček Crvene A r m i j e , 2. Pripreme za kongres A F Ž - a za Hrvatsku, 3. Popularizirati jedinstvo, 4. Obnova naše zemlje, popularizacija zadrugarstva, 5. A k t i v i z a c i j a svih žena i pravilna organizacija rada, 6. Politička izgradnja žena. Po ovim pitanjima i zadacima učinjeno je slijedeće: Za doček Crvene A r m i j e žene pomažu pri izgradnji slavoluka, spremaju darove Crvenoarmejcima, pletu čarape i džempere, vezu maramice i spremaju zastave. Sve ovo vrši se u znaku takmičenja. Do danas okrug Osijek naročito se istakao. Nekoliko sela istog okruga kao Bobota, Pačetina, Trpinje, Borovo i Vera, spremili su do sada 280 zastava (Sovjetskih i nacionalnih). Isto tako su siro- �Žene Orljevca peru za partizane mašne radnice pilane ( P a k r a c ) sakupile 95 tisuća k u n a i od tih novaca kupile crvenu zastavu, koju su same izvezle. Izradile su i maramice. Selo Cerna (Vinkovački k o t a r ) , u kojemu je stalno n e p r i j a t e l j s k a vojska, sakupile su 17.000.— kuna, a selo Mikanovci 13'0.000.— kuna. Žene iz tih k r a j e v a ne mogu prebaciti nikakove predmete, nego novac, za koji bi se kupio poklon Crvenoj A r m i j i . Isto tako one šalju i novac za našu štampu. Osim toga žene P a k r a c a s p r e m a j u poklon prvom Crvenoarmejcu, koji stupi na tlo P a k r a c a . Inače se u čitavoj Slavoniji vode p r i p r e m e za doček Crvene A r m i j e . Među ženama vlada veliko o d u š e v l j e n j e i veselje, One govore da će t a j dan biti n a j s v e č a n i j i i n a j s r e t n i j i u životu žena. P r i p r e m e za kongres vrše se još uvijek u znaku t a k m i č e n j a . O d r ž a v a j u se okružni, kotarski, općinski i seoski sastanci, na kojima se p r o u č a v a m a t e r i j a l i r a s p r a v l j a j u n a j n o v i j i događaji. F o t o g r a f i j e i razne slike, ručne radove, još ne dobivamo, iako smo to postavljali na našim s a s t a n c i m a . Naročito sa ručnim radovima ide vrlo teško, zbog toga što nema konca ni potrebnog m a t e r i j a l a . Žene b o g a t i j i h sela poslat će specijalitete svojih sela. Tako na pr. selo Gorjani okrug Brod sprema r u č n e radove i jednu vestu, koju će pokloniti d r u g u T i t u . Izložbe, o kojima ste nam pisali ne možemo održavati, nego ćemo Vam s a k u p l j e n e stvari poslati. Sakupili smo vrlo malo slika i dopisa, koje ćemo Vam naknadno poslati. Žene p j e v a j u p j e s m e o kongresu, ali nam ih još nisu poslale. Od n a j novijeg v r e m e n a p r i s t u p a m o o s n i v a n j u analf a b e t s k i h tečajeva, pošto je sada za to vrijeme. Podatke o p r i p r e m a m a za k o n g r e s Vam šaljemo. Pomoć p o s t r a d a l i m selima je od važnosti baš zbog toga, što ona p r o d u b l j u j e i učvršćuje b r a t s t v o i jedinstvo n a š e g a n a r o d a . Žene S r p k i n j e š a l j u pisma i z a h v a l j u j u se ženama H r v a t i c a m a na pomoći. Isto tako žene iz novo-oslobođenih gradova i sela p r i s u s t v u j u d i j e l j e n j u pomoći. One se p r i b l i ž a v a j u ženama tih sela. 'To smo učinili zbog toga, da bi ovaj jaz, koji postoji između sela i grada, potpuno nestao. P r v a k a m p a n j a za pomoć postradalim selima n i j e dala ono, što se je očekivalo, te smo od n a j n o v i j e g v r e m e n a ponovno otpočeli sa s a k u p l j a n j e m . U tome smo angažovali veći b r o j žena, koje će u j e d n o o b j a š n j a v a t i o s a m o j važnosti pomoći. Među n a j v a ž n i j e zadatke, koje smo postavljali, spada i obnova naše zemlje. U tome a n g a ž u j e m o naše žene. One su shvatile važnost i pomažu u koliko je moguće. Tako na pr. žene našičkog okruga, dale su 300 r a d n i h dana za i z g r a d n j u pruge, ceste i kuća. Naročito su se istakle žene Miholjačkog k o t a r a . Žene sela K u t r o v a c ( k o t a r Požega), dale su 50 r a d n i h d a n a za r u š e n j e zidova p o r u š e n i h kuća. Popularizirali smo z a d r u g a r s t v o . U sa- �moj Požegi napravili smo plan za osnivanje jedne zadružne radionice, u kojoj bi žene dobrovoljno radile za postradala sela, šile, prekrajale cd sakupljenih platna i odijela, veš i odjeću. Konac bi nabavile od odjela, odnosno članarine, koju bi uplaćivale sve žene antifašistkinje, a koje imaju pravo da šiju u ra dionicama uz j e f t i n i j u cijenu. Siromašnim ženama šiti će se besplatno. U toj zadružnoj radionici šilo bi se za našu vojsku i za ustanove. Žene Požege sa velikim oduševljenjem prihvatile su o v a j prijedlog i obećale da će svaki dan raditi dobrovoljno 15—20 žena. Ovo nažalost nije ostvai'eno zbog upada neprijateljske vojske u Požegu. Iako je obuhvaćen veliki broj žena u našu organizaciju, još uvijek ostaje mnogo neobuhvaćenih, koje se nisu aktivizirale u radu. Glavna naša parola jest »Pokrenuti sve žene u rad i pravilno organizirati podjelu rada«. N i j e dovoljno da rade samo neke žene, nego hoćemo da se sve aktiviziraju. Mnoge su se i same s tim složile, naročito žene Požege Narod Slavonije prebacio je traže da učestvuju u radu. Kada sve žene aktiviziramo, onda se ne će osjećati nikakova poteškoća u radu. Posvetili smo pažnju i političkoj izgradnji žena. Žene učestvuju na masovnim sastancima NOF-a. Održavaju posebno sastanke na kojima čitaju i diskutuju, a negdje i same održavaju referate. Osim svega ovoga, svuda se osjeća rad žena. One peku hljebove, peru veš, dočekuju ranjene drugove sa kolačima i čajem. Možemo navesti lijep primjer, g d j e su žene Orahovice dočekale ranjene drugove i dežurale po cijele noći. Isto tako žene i omladinke Drenovca nosile su ranjene drugove po 12 kilometara u bolnice. Još uvijek ne možemo Vam poslati jedan iscrpan izvještaj, zbog toga što nemamo podataka, iako žene rade. Smrt fašizmu — Sloboda Za narodu! Oblasni Pavka 14 vagona zita za Liku odbor Jakšić AFŽ-a: �D o k u m e n t 344 PISMO MACI GRŽETIĆ — PREDSJEDNICI GLAVNOG ODBORA AFŽ ZA HRVATSKU O PREDKONGRESNOM NATJECANJU ŽENA GORSKOG KOTARA KRAJEM 1944. Draga drugarice M a c o ! 1 Odgovaram Ti na pismo, koje si mi pisala 28. X I I . 1944. Isto sam dobila polovicom ovoga mjeseca. V j e r u j e m , da si očekivala, da ti se javimo. Pisala sam za vas nekoliko puta preko Dike, 2 ali ne znam da li si dobila koji list, zbog neredovitog saobraćaja pošte. Evo ću ti opisati nešto o planu predkongresnog takmičenja, te ti ga šaljem po ovim dvjema ženama, koje idu na vaš poziv gore. Mi smo postavile plan takmičenja po slijedećim pitanjima: a) Pojačati rad na prosvjetnom polju, u čemu se preko ljeta zaostalo. Tu smo prilično uspjeli, imamo sela i općina na okrugu, gdje žene redovno održavaju prosvjetne sastanke i proučavaju štampu. b) U radnim sastancima uspjelo se daleko više. N e g d j e se održavaju posebno sastanci žena, a pretežno održava fronta. Isti sastanak postavljen je po lokalnim pitanjima. Posjet žena u čitaonice, slušanje vijesti u nekojim mjestima uspjelo je bolje, a negdje je još slabo. c) Postavili smo obnavljanje raznih društava, narodnih kola itd, u čemu se naročito razvija samoinicijativa žena, gdje izlaze sa raznim idejama na svojim mitinzima. d) Pomoć 43. diviziji u sabirnim akcijama i r a z v i j a n j e ljubavi prema Istranimaborcima. U sabirnim akcijama uspjelo se daleko više, nego što smo postavili u planu. U ljubavi prema vojsci bilo je nedostataka, ali ima i uspjeha prema borcima. e) Pomoć srpskom narodu. Po tome se uspjelo prilično. Ona se odražava u pomoći d j e č j i m domovima, g d j e su srpska djeca, staračkim domovima i jednoj bolnici, gdje se nalaze Srbi. Isto tako ukazuje se pomoć u svakodnevnom saobraćaju sa hrvatskim masama i prebacivanju srpskog naroda iz Gornjeg kraja i Drežnice, preko Gorskog Kotara za Žumberak. Tu naročito žene pokazuju ljubav i sažaljenje prema djeci, izlazeći pred njih sa kruhom i mlijekom. f) Pomoć vlastima u rješavanju zadataka, koji stoje pred nama. Tu se uspjelo u sabirnim akcijama, a manje u rješavanju ostalih pitanja. Mogu ti reći učešće žena u odborima, koje smo proveli, znam da te interesira. Interes se bio razvio ogroman za glasanje, masovno su žene došle na izbore u svim kotarevima i prilično određivale, za koga će glasati, ali se pokazala slabost kod njih u tome, što su slabo glasale za predviđene žene na listama. Time nije izabrano toliko žena, koliko se očekivalo. Naročito u pojedinim općinama nasjele su žene paroli reakcije »žena nije sposobna za vlast«. Iako im mi na to naročito ukazujemo, da bi povukli iskustva za buduće izbore. Draga drugarice Maco, htjela bi ti nekoliko riječi pisati o interesu žena za kongres. On je zaista ogroman, žene mu se naročito raduju, kad im se govori da će se održati u Zagrebu, a ia kad pomislim na to, onda se ne žurim sa brošurom, jer mislim da ćemo je stići izdati. Mi smo postavile u tumačenju ženama o kongresu, da je to najveći događaj za žene. To znači, razliku novog života od starog. Kroz to obrađujemo prošlost u životu, život žena pod bivšim režimom i budućnost u novoj demokratskoj državi, to povezujemo kroz odluke A V N O J - a i Z A V N O H - a , j e r im je to prilično teško shvaćati, dok ovamo im više govorimo o ličnom životu. Napomenula bi ti još jedan momenat: učešće žena u demonstracijama protiv kralja Petra. Naročito su se istakle žene Čabarskog kotara, Delnica, Fužina, i može se reći, u srpskim selima ... Drugarski te pozdravljaju drugarice: Julka, 3 Zorka, 4 Ema, 5 Slavica i predsjednica okružnog odbora. 6 Šaljemo vam nešto darova gore za druga Tita, pa vi tamo uredite kako znate. Za delegate smo odredile Sirnicu T r b o v i ć Drežnica i drugaricu Katu Biserovu, udovicu, koja se borila izvjesno v r i j e m e sa puškom u ruci, Delničanka, skromna je, ali ima ugleda i autoriteta među ženama. Smrt fašizmu —- Sloboda narodu! Drugarski pozdrav Drugarice Maco, ovo je pismo bilo na putu i vratilo se. Nosile ga drugarice delegatkinje. Napale ih ustaše na putu. Izgleda, da je jedna od njih ili poginula ili je uhvaćena. I propali su darovi, koje smo slali drugu Titu. 7 " M a c a Gržetić. - Dika Gašparac. 3 Julka Rajačić. 4 Zorka Kosanović. 5 Ema Kruljac. 8 Zora Jelinek. 7 Pismo je pisano k r a j e m siječnja 1945. odnosi se na d o g a đ a j e u prosincu 1944. g. 1 g. no �U jer ožujku 1942. njezina Zbog pomanjkanja lađa odlazi bataljona III. 1942. g. Ivanka je imao u napadu i u radila područja Iste godine održano talijanskih vela na S popaljenih ški sela, podvig podizale g. isključivo od Okružno Gorskog straža, Ivanka omladinaca pružale i je organizirala pomoć sa- Kolara, spro- omladinki. je borcima radne i nove domove i vojne evakuacije u 1942. kotara. Drežnici omladinom su a čete. omladine je šume i 30 drežničkom koje u bunkera savjetovanje brigade, je 19. Goranske sastavljenu Kroz čete Mrkoplja. već delničkog dana. već mobilizaciji odred čelu omladine. je akcijama na sastavu 5 istog Goranske oslobađanju svim svom vjetovanje mimo i Talijani, nezapažena. je borac učestvovala Primorsko-goranski omladinaca su Kao u uhapsili ostati pustili Gupca« mnogo i su mogla partizane. toga NOV, Ivanku nije dokaza u »Matije poslije g. aktivnost bolnice narodu pred izvršile te- naletom neprijatelja. Ivanka U Trohar studenom nik omladine na kome tivši BIOGRAFIJA NARODNOG rođena žinama, Trohar kotar obrtnik, Delnice. majka osnovnu školu bila školovanje, guće obrazovanje, njezin značajna čaju dalji pažnju. Družeći niju KP, kraja Odmah kao U se g. kao dobar ona njega joj na- bila narušili i SKOJ- U radila i slijedi lido odlazila i Jugoslavije, na. u prve Kad su jednog načina i svom od da da ga dana, Oko 20 dana g. bila i u omladinskim u a član naj- Kotarskog Sekretarijata Okružnog zatim teškim pa je i komi- član ratnim 1944. da isti- osuda. g. Ko- uslovima upućena na blizini su zlostavljali i 1 u je na U na je tom zlikovaca, »zaruč- času snage da vezu drug Tito!« »Živio samim Savez je zasvoga u vješalima imali posljednjem i smrtna kraj Kar- izmučena lom komunističke ve- su izrečena Draganiću i njom iz držanjem, Prebijena je nad koji su ustaše. časovima njezinom u g. imala pod Nijemci sve joj objesili 1944. zarobili ponosnim Karlovcu ofenzive, Jednog prebacivali oduševljavala vide su i i najtežim svojim je prosincu ustaše ovim Kupi. Broda, vodili putu. fašističkih neprijateljske Brod je Ustaše u vrijeme kotara upornošću herojskom lovca, za zatvor. prilike stalnu pod neposrednoj mučili oko organizacije. Delnice tvora u i partijskih kao održava ud posljednjem uzvikne: »Živio omladine Ju- goslavije!« je član Ivanka KP. poluoslobođemom i je Ivanka 1941. Vra- od omladin- član. član Kotar, zdravlje, terenu borce. Talijani postaje Fidine, USAOH-a, listopadu, je na života radu kraja. jedna Kotaru. kotar stradanja drinom omladine svoga kao Fužine. joj hrane, partizanske čitavom g., organiziranju sakupljanju okupljanju, Šimca, 1941. i su predstavUS AO J-a, rukovodilaca Ivanka Gorski kao I. kongres liječenje. naročitu i g. za za odlazi na omladine Gorskom NOO-a Napori te- ime odbora tarskog esperantskom posvetili KPH SKOJ-a omo- je prihvaća za U zatvoru 1942. kotar teta čeznula. partijskih radi na nalazi i oslobođenom pomoć da program organizator. Stjepana Početkom je radi u za Okružnog da upoznaje neumorna municije posjećuje SKOJ-a te je i u pohađala Ivanka nastavlja rad 1943. je g. Kotara najpoznatijih toku istragu, organizacije. rukovodilaca, između njima aktivno uhapsili nica« s oduševljeno vrijeme če na i komiteta je u Kongresa pokreta U stolarski naročito joj okupacije oružja SKOJ-evske je skog Fu- života. Bila isto rad su SKOJ-a član odjeće, i nakon NOP-a. toliko u bio mogli drugova, Oni se koju svog je g. Željela nisu kad nekoliko rukovodilaca. je Fužinama razvitak evskih TROHAR 1923. đak. kojim godina, upoznala U roditelji za I. joj odličan ali 1939. 17. Otac domaćica. i stavi Za IVANKE je govori s istaknutijih HEROJA Ivanka se 1942. Gorskog neprijateljska član Radila teritoriju uporišta organizacijama. KK je na kotara, da pruža Omladina nosom su Narodne VII. je čitav skupštine 1953. u i red narod spominjali g. odao Narodnih ime FNRJ joj je heroja. Gorskog Ivanke Kotara Trohar. s po- Prezidium svojim ukazom od najveće priznanje, uvrstivši 27. �Dokument 345 IZBJEGLICE LIKE I GORSKOG KOTARA U POKUPLJU Članak iz lista »Kaprijed«, glasila KPH br. 95—96, od 8. III. 1945. ČETIRI PUTA SU NAM BAJTE GORJELE ... Poslije neizrecivih stradanja srpski narod Drežnice i Gornjeg K r a j a , 1 bježeći pred ustaškim i četničkim zvijerima, stigao je u Žumberak i Pokuplje i tu, kod bratskog hrvatskog naroda našao utjehu i sklonište. Oni će ti pričati o svome životu u šumi pod vedrim nebom, na kiši i snijegu i o lijeganju kraj stoke, da im bude toplije. »Dijete moje, priča jedna starica, — četiri puta su nam bajte gorjele. Nebrojeno smo puta bježali u šumu napuštajući svoja ognjišta. 4 godine nismo se pošteno obuli i obukli, 4 godine trpimo glad, pa i ono, što smo jeli, bilo je neslano i bez masti. A l i sve bi to pretrpjeli, da nas ove zime nisu opkolili u šumi da nas pokolju. Zato smo i morali krenuti ovamo.« » P o g l e d a j , drugarice, ovo dvoje siročadi, — nastavlja druga žena upirući rukom u 12godišnju djevojčicu Miku Ošević i njenog 9god. bracu. — Imali su punu kuću čeljadi, i sve ih je banda poklala, a roditelji su im pomrli od tifusa.« — Pogledala sam u malu pionirku — sjetivši se svih grozota djevojčica plačući istrči iz sobe. Uzimajući u naručje dvogodišnjeg dječačića otpočela je Milka Kosovac iz Vodoteča svoju žalosnu priču : »U prosincu prošle godine upale su ustaše ranom zorom u moju bajtu. Čim su uskočili, počeli su pucati iz šmajsera. M o j i su svi mrtvi popadali, a ja sam pala vrh ovog malog kojeg držim. On se od straha nije ni javio, a ja sam se napravila kao mrtva, i tako su otišli iz kuće misleći da su svi mrtvi. T o g su dana u Vodoteču zaklali i poubijali 114, a ranili 19 žena i djece.« A uza sve to narod nije klonuo.U ovome kraju već 1941. nisi mogao naći mladića u selu koji ne bi nosio pušku. Mnogi od ovih boraca već su izginuli, ali narod ne zaboravlja svoje prvoborce, svoje branitelje, svoje najmilije. Redom se j a v l j a j u majke, koje su izgubile svoje sinove u borbi. » M o j je sin poginuo kod Delnica . .. M o j kod Plitvica . . . Moj jedinac pao je kod Korenice . . . A moja dva sina kod Gospića, a treći je ranjen kod Lapca . . . M o j je pao na U d b i n i . . . M o j u Brinju . . . a moj u Jezeranama.« Ima među izbjeglicama i manji broj omladinki. To su one, koje su od početka 1942. pa do danas na svojim ramenima prenijele na stotine ranjenika. One su po noći kroz šume i brda, kozjim stazama, bose i slabo obučene, po cičoj zimi satima nosile ranjenike. Sjećam se — u proljeće 1943., kada sam dolazila k njima — sve su imale plava ramena od nosila, a mnoge su od napora i oboljele. » N i s a m imala ni 15 godina«, priča omladinka Mimica Lončar, »kada sam počela nositi ranjenike«. U ožujku 1943. omladina Drežnice i općine Vodoteč prenijela je 320 ranjenika. » B i o je snijeg — klizale smo se pa smo izule coklje i nosile smo ih u čarapama 16 sati. Nosile smo ih po Javornici iznad Vukeljića preko Vidine Grede prema Stalku. To je bilo samo onog puta, a tko bi znao koliko smo ih prenijele u svakoj o f e n z i v i , « završila je hrabra omladinka. P r i č a j u omladinke o svojim hrabrim četama, o kulturno prosvjetnom radu, o sastancima u domovima, koje su same sagradile u svakom popaljenom selu. Narod Žumberka i Pokuplja srdačno dočekuje svoju braću i sestre iz G. Kotara i Like. D a j e im svoje kuće, smješta ih, vozi im drva i daje hranu. 70-godišnja Bara Car iz Auguštanovca izlazi iz svoje kuće i prepušta je izbjeglicama. To je učinila i Jaga Suhelić, Bara Markulin i mnoge druge po svim selima Pokuplja, g d j e god su bjegunci došli. Oko 2.000 ih je stiglo na Žumberak, a stigla je i prva grupa u Pokuplje. Na pitanje kako ih je narod u Pokuplju I Žumberku primio izbjeglice, u jedan glas odgovaraju : » N e može bolje u ratno doba«, a jedna žena doda: » N i s m o gladne, n i j e nam zima, pod krovom smo, redimo se, nemamo ušiju, pa smo zadovoljni.« »Samo smo se na putu namučile,« prihvati druga, »stalno nas je bilo strah da ne padnemo neprijatelju u ruke,« ali jedna je drugarica odmah prekida: » m a kako smo se namučile, kad smo se u Sloveniji i slikale. Narod nam je putem dao kruha, vojska nas je pratila gdje god je bilo opasnije. Nosili su nam torbe, djecu, pružali nam ruke preko I dok su se sinovi i muževi borili, njihove svakog jarka i ne odmiču se od nas, kao da su majke i sestre u pozadini žrtvovale sve radeći dan i noć za frontu . . . (jfj su nam rođena djeca.« �Kada ulaziš u kuću, gdje su smješteni, na prvi pogled vidiš da vlada red i čistoća. Žene ne ljenčare. Po selima su nakupile pređu i kudjelju i rade kao u nekoj radionici. Vesele su i zadovoljne, razgovaraju i šale se, a iz omladinskih grla već se ori pjesma rada, slobode i jedinstva : »Gorski Kotar, Pokuplje i Lika — jedinstveni skršit će krvnika. To je druže vrednije od zlata — čvrsta sloga Srba i Hrvata.« 1 Početkom 1944. g. na oslobođenom teritoriju bilo je oko 50.000 stanovnika, k o j i nisu imaji nikakvih sredstava za prehranu. Ta se brojka odnosila naročito na Gorski Kotar, Hrvatsko P r i m o r j e . L i k u i K o r d u n . Osim toga, u D a l m a c i j i p r i j e t i o je g l a d 200.000 osoba. To stanje postavilo je pred Izvršni odbor Z A V N O H - a i pred N O O - e zadatak, da sakupe hranu za te ugrožene k r a j e v e . Sakupljan j e hrane dalo je već u p r v o j polovici 1944. g. s l i j e deće rezultate: S l a v o n i j a je dala preko 300 vagona hrane, M o s l a v i n a 40 vagona, B j e l o v a r 50 vagona. Iz M o s l a v i n e je uspjelo prebaciti 27 vagona hrane u pasivne k r a j e v e , a u s i j e č n j u i v e l j a č i prebačeno je iz P o k u p l j a i B a n i j e 30 vagona hrane. O r g a n i - zirano je nekoliko prehrambenih kampanja. Prehrambene kampanje i prebacivanje hrane u pasivne k r a j e v e bilo je veoma teško, naročito u d r u g o j polovici 1944. i početkom 1945., kad je n e p r i j a t e l j poduzimao žestoke o f e n z i v e u S j e v e r n o j H r v a t s k o j i S l a v o n i j i — u k r a j e v i m a , u k o j i m a se vršilo sak u p l j a n j e i p r e b a c i v a n j e hrane. U tom radu sudjel o v a l e su u velikom broju žene, k o j e su uz cijenu života, k r a j n e p r i j a t e l j s k i h uporišta, preko cesta i pruga, k o j i m a su prolazile n e p r i j a t e l j s k e jedinice, prenosile ogromne količine hrane na velike daljine, da pomognu narodu u krajevima, k o j e je n e p r i j a t e l j opustošio. Dokument Omladinka Boja Žunić 346 PREDKONGRESNA IZLOŽBA DAROVA ŽENA MOSLAVINE Dopis iz »tene u borbi«, glasila Glaxmog odbora AFZ Hrvatske, br. 72—13, prosinac 1944. I Z L O Ž B A R U Č N I H R A D O V A U ČAZMI Naše su žene u međukotarskom takmičenju pokazale veliki interes i mnogo su radile na pomoći vojsci i ranjenicima. Na zidu visi torbica, simbol kurira i na n j o j natpis: » P r v o m kuriru Moslavine, Duki Pozdrijanu«. Takmičenje je završeno okružnim zborom J N O F , i priređena je izložba ručnih radova. Izložba je završena proslavom godišnjice oslobođenja Čazme. Na proslavu su bili pozvani rukovodioci i borci da prime darove. Žene Garešnice darovale su narodno odijelo Kati Pejnović, predsjednici Antifašističke fronte žena Jugoslavije, a predsjednici A F Ž Hrvatske — jastuk. Žene Dubrave napravile su krasnu zastavu s posvetom, koju će darovati Crvenoj armiji. Vezeni ručnici, bijele maramice s petokrakom zvijezdom crvenom kao krv, jastuci, čarape, rukavice, albumi, drvene kutije, rukom izrađeno i izvezeno narodnim motivima, sve te darove brižno su spremale žene za uspomenu drugu Titu, X. »zagrebačkom« korpusu, X X X I I I . diviziji, brigadama, komandantima, komesarima, borcima, ranjenicima, političkim rukovodiocima. Na darovima bile su izvezene tople riječi, pozdravi: »Ranjeniku, koji nema nikog svoga«, . » n a j b o l j e m mitraljescu«, » n a j b o l j e m borcu«. Drugu Titu darovale su žene čilim, toplu vestu izrađenu od zečje vune, krasan album sa slikama koje prikazuju život majki i djece u obdaništu. Svi ti darovi nisu od zlata i dragog kamenja, — to su skupocjeni darovi ljubavi i srca. Požrtvovnost, ljubav i spremnost da izdrže do k r a j a ove borbe, to je ono što govori ova predkongresna izložba žena — antifašistkinja Moslavine. Jedinstvo i bratstvo su zastave, koje žene Moslavine visoko dižu, to je njihov ponos. Borbeni barjaci, barjaci krvi, govorit će budućnosti o stradanju i žrtvama naroda Moslavine, a petokraka će zvijezda ostati simbolom njihovog jedinstva. Zlatne niti vezenih barjaka, to su zlatne želje i misli žena i djevojaka Moslavine koje su svu svoju dušu i ljubav utkale u njih. K. K. �Dokument 347 IZVJEŠTAJ OKRUŽNOG ODBORA AFŽ DUBROVNIK OBLASNOM ODBORU AFŽ ZA DALMACIJU 0 RADU ŽENA Drugarskom Oblasnom odboru AFŽ-a za Dalmaciju Političko raspoloženje žena u našem okrugu je na strani NOB. Mase žena su uglavnom antifašistički raspoložene. Njihove simpatije za NOB očituju se u tome, što ni jedna druga politička struja nije uspjela organizirati žene, iako su to živo nastojali, naročito u dubrovačkom kotaru. Danas je većini žena sa Pelješca i Korčule poznata uloga žena u NOB-u, ciljevi NOB-a, II. zasjedanja AVNOJ-a, te obrazovanje Nacionalnog Komiteta, što su primile s oduševljenjem žene ovih kotareva. Općenito raspoloženje u kotaru Korčula je 5 0 % za NOB., a to se najbolje očituje prilikom izvršenih akcija na okupatora, j e r su onda žene Korčule kao i uvijek pomagale naše borce, primale ih i s njima dijelile posljednji zalogaj. Žene ovog kotara su upoznate s najnovijim događajima u svijetu, koji pozitivno djeluju na njih. Žene kotara Pelješca također su na strani NOB, ali su u posljednje vrijeme, to j e s t prilikom evakuacije na Korčuli i ponovnog povratka na Pelješac, ogorčene, j e r su na povratku našle sama garišta i pustoš. S t a n j e se popravlja, a na to utječu međunarodni događaji u svijetu, Reakcija nema nikakvog u t j e c a j a među ovim ženama. Kotar D u b r o v n i k . Mase antifašistički raspoloženih žena, kao i većina naroda ovog kotara, ostali su ne•obavješteni o vrlo važnim događajima, koji se danas odigravaju u svijetu. Neprijateljska propaganda svakim danom je sve aktivnija, šire vijesti o porazu partizana, koristeći se raznim lažima, kao na pr. da se partizani bore protiv boga, ruše crkve, ubijaju i kolju, pa time unose zabunu među one, koj i m a nisu jasni ciljevi i uloga Komunističke Partije u NOB-u. Iako neprijatelj nastoji svim silama okupiti žene pod svoj utjecaj, nije u tome uspio. Naročito su četnici u tome aktivni, to j e s t u gradu Dubrovniku i Cavtatu. Tamo oni preko svojih agenata ubacuju lažne parole i zavode pojedince na temelju lažnih obećanja. U samom gradu četnici preko svoje špijunke »Iličkovice« nastoje okupiti žene, ali u tome slabo uspijevaju. HSS, koja u cijelom kotaru ima dosta utjecaja, nije uspjela đa od žena učini aktivnu snagu. Ustaše imaju u t j e c a j a na omladinke u gradu, koje okupljaju preko zborova, nedjeljnih zabava i pjevanja, ali autoritet istih sve više opada. U selima nemaju nikakvog utjecaja. Žene ovog kotara strahuju od ustaša, j e r «u isti u općini Ston napali na selo Trnovicu i tom prilikom odveli nekoliko ljudi, a njihove žene tukli. Ovakvi i slični događaji utječu na žene ovog kotara. Također su četnici izvršili napad na selo D r i j e n j a n i i Dračevo, tom ga prilikom popalili, a stanovništvo odveli u logor u Lapad. Pokušali su da to isto izvrše u selu Veličane, no tu se nalazila jedna desetina naše vojske i obranila selo. To je podiglo autoritet našoj vojsci. Inače kotar Dubrovnik nije proživio krupnijih akcija, pa bi tako željeli ostati do kraja. Moramo napomenuti da drugovi sektaše po pitanju drugarica, koje su relativno slabo zastupane u narodnoj vlasti, što je jedan od uzroka njihove neaktivnosti. Ovakvo stanje može se protumačiti time, što mi nijesmo posvetili pažnju ženama ovog kotara, te su one ostale po strani, i na njih su utjecali događaji, koji su se odigrali u zadnje vrijeme. Većini žena ovog kotara nije poznata uloga AFŽ u današnjoj borbi. Da bi unijeli jasnoću političkih ciljeva među ženama potreban je stalni politički rad, proučavanje i tumačenje literature, kao i značaj i uloga Komunističke partije. Žene u ovom okrugu su veoma religiozne, pa nasjedaju neprijateljskoj propagandi. Na ovom terenu se nalazi drugarica iz okružnog odbora AFŽ, koja će pružiti pomoć ženama ovog kotara. Organizaciono stanje AFŽ-a Naš okrug ima tri kotara, 18 općina, 161 selo. Okružni odbor AFŽ broji 5 članova, na terenu se nalaze dvije drugarice, dok su ostale sa zbjegom, a jedna u bolnici. Kotar K o r č u l a : Ima 4 općine i 11 sela. Postoji kotarski odbor od 5 drugarica, ,3 su na terenu, a ostale su u zbjegu. Postojali su mjesni odbori u svim selima, ali je dobar dio odbornica evakuirao, a ostale rade u selima i okupljaju žene u NOP. Kotar P e l j e š a c 1 : Ima 6 općina, to jest 5 na Pelješcu i jedna na Mljetu. Postojao je �kotarski odbor od 5 drugarica, d v i j e su uhapšene, d v i j e su sa zbjegom, a jedna na terenu. Također su postojali mjesni odbori u svim selima, koji su se, kao i u Korčuli, momentano raspali prilikom evakuacije. Općina B a b i n o P o 1 j e-M 1 j e t 2 : Ima 6 sela i to : Babino P o l j e - odbor od 5 drugarica, Blato - odbor također od 5 drugarica, Korita - 4 drugarice, Prožura - odbor od 5 drugarica, Maranovići — odbor od 5 drugarica i Govedari, g d j e postoji odbor od 5 drugarica. Općinski odbor A F Ž broji 5 žena. Kotar D u b r o v n i k ima 8 općina, 96 sela. Postoji kot. odbor A F Ž formiran p r i j e dva mjeseca. O v a j odbor broji tri člana i drugarica, koja na tom terenu ima zadatak da pronađe još d v i j e drugarice za ovaj odbor. Sekretarica ovog odbora je drugarica Luca Benusi iz Dubrovnika, koja je bila od kapitulacije I t a l i j e rukovodilac SKOJ-a u I I I . bataljonu X X I X . hercegovačke divizije. Drugarica iz K o n a v l j a je članica ovog odbora, a treći član je drugarica iz dubrovačkog primorja. Postoji 20 mjesnih odbora A F Ž i to : mjesni odbor Dubrovnik, formiran p r i j e godinu dana od 7 članica. Prilikom provale u grad uhapšene su tri drugarice, koje su bile odgovorne. Postojala je kruta konspiracija unutar našeg samog odbora, koja je dovela do toga, da su pododbori ostali po strani, jer je svaka članica odbora rukovodila jednim pododborom, a pošto su ove uhapšene, ove se nijesu povezale s njima, j e r ih nisu znale. Postojalo je 6 akcionih odbora (nazivali su ih akcionim radi vršenja a k c i j a ) , a isti su reorganizirani i prošireni u pododbore, tako sad u gradu postoji 12 pododbora sa 48 aktivistkinja. Mjesto uhapšenih drugarica popunili smo novima. Drugarice su se ograničile na onih 250 žena, a ostale žene antifašistkinje nijesu obuhvaćene, naročito su zapuštene žene radnice i kućne pomoćnice. O v a j odbor ima za zadatak prići svima ženama, uvući ih u rad i politički djelovati među njima. U Slano postoji mjesni odbor od 3 drugarice. Brsečine, mjesni odbor od 5 drugarica, sve seljanke. Trs^enovo, mjesni odbor od 5 drugarica, jedna učiteljica i 3 domaćice. Zaton, mjesni odbor od 5 drugarica, sve domaćice. Orašac, mjesni odbor od 5 drugarica, sve seljanke. Grebeni, mjesni odbor sve seljanke. od 4 drugarice, Lapad, mjesni odbor od 4 drugarice, sve domaćice. Kliševo, mjesni odbor od 3 drugarice, sve; seljanke. Mravinca, postoje uslovi za formiranje. Ljubač, od 3 drugarice, sve seljanke. Sipanj, od 3 drugarice, sve domaćice. Konavlje: Dunave, odbor od 4 drugarice, jedna radnica i 3 domaćice. Vataje, odbor od 4 drugarice, sve seljanke.. Gruda, odbor od 6 drugarica, sve seljanke. Popović, odbor od 3 drugarice, sve seljanke. Čilipi, odbor od 4 drugarice, jedna radnica i d v i j e seljanke. Zastoj, odbor od 3 drugarice, sve seljanke. Cavtat, odbor od 3 drugarice, jedna domaćica i d v i j e seljanke. Župa: Postranje, odbor od 4 drugarice. Rijeka, odbor od 4 drugarice. U kotaru Dubrovniku ukupno ima 20 odbora sa 78 aktivistkinja. Rad ovih odbora sastoji se u okupljanju žena u N O P putem sitnih akcija, to jest sakupljanja robe, hrane, sanitetskog materijala, kojeg su slale borcima konavoskog odreda i 29. diviziji (Herceg o v a č k o j ) 8. Marta ove godine proslavili su po prvi put. Možemo spomenuti selo Brsečine, zatim sela Konavala, koja su prilikom proslave sakupili za našu vojsku hranu, ulje i tog dana održali masovne sastanke sa ženama. Žene ovoga kotara već d v i j e godine vrše kurirsku službu, a u Konavljima omogućuju opstanak odredu opskrbljujući ga potrebnim materijalom. N o v o formirani kotarski odbor AFŽ-a ima za zadatak da pomogne mjesnim odborima, da ih politički podignu i pružaju im konkretnu pomoć u radu. U kotaru Dubrovnik su primijenjene stare forme rada, ali u svrhu okupljanja žena u NOP. Drugarski pozdrav Smrt fašizmu — Sloboda naroda! Elodi j a 3 ' P. s. Ukupno naš okrug ima 3 kotarska odbora AFŽ-a. Položaj 1944. 1 U kotaru Pelješac aktivne su u A F Ž : T o n k a Bilčić iz Lovišta, koja je 1943. g. došla iz v o j s k e i radila kao član Kotarskog odbora A F Ž , K a t j a Jakuljić, M a r i c a Kučar iz Sresera, k o j a je 1943. g. bila predsjednica Kotarskog odbora A F Ž , Sonja M i rić iz P i j a v i č i n e , k o j a je 1942. g. bila predsjednica A F Ž u svom selu, a kasnije postala omladinski rukovodilac, i L e n k a A n t i č e v i ć iz P o t o m j a , k o j a je u 1942. g. bila tajnica Kotarskog odbora A F Ž . 2 Na M l j e t u se ističe radom M a r i j a Palunčić iz: Babinog Sela, seljanka. 3 Elodija Akrap. �Dokument 348 KONFERENCIJE ANTIFAŠISTIČKOG FRONTA ŽENA U OSLOBOĐENOJ DALMACIJI Clcmak iz »Dalmatinke u borbi«, glasila AFŽ Dalmacije, br. 1—2, 1945. S NAŠIH KONFERENCIJA Dana 6. siječnja 1945. godine u slobodnom Vrgorcu održana je druga okružna konferencija AFŽ-a za Biokovo i Neretvu. Ovoj konferenciji je prisustvovalo 40'0 žena. Veći broj spremao se da prisustvuje konferenciji, ali su zbog lošeg vremena bile spriječene. Konferenciju je otvorila drugarica Ljeposava Borić, član kotarskog NOO-a za Makarsku. Po svršetku svečanog dijela prelazi se na radni dio. Drugarica Nada Bukljaš govorila je o najnovijim političkim događajima u svijetu i kod nas. Govorile su i ostale žene. »Ne ćemo kralja, hoćemo Tita«, čuli su se povici u dvorani. Drugarica Ljubica Tomašević u svom referatu : »Uloga žene u NOB-i i njeni zadaci u izgradnji nove države«, iznijela je između ostalog učešće žena u JNOF-u i narodnoj vlasti. »U NOF-u ima 26.317 žena iz našeg okruga. U borbi, sa puškom u ruci nalazi se 345 žena našeg okruga. Neprijatelj je ubio 168 žena. Kroz zatvore i mučenja prošlo je 2.423 žena. U njemačkim logorima nalazi se još 86 žena. 143 žene rade u NOO-ima, a u Odborima JNOF-a 73.« Zatim nastavlja: »Naprijed žene Biokovsko-neretvanskog okruga, da dovršimo djelo, da krv naših drugova i drugarica ne bude uzaludno prolivena!« Na konferenciji su žene postavile preda se mnoge zadatke u vezi obnove i izgradnje domovine, na gospodarskom i kulturnom polju. Uz burne poklike prisutnih žena, drugarica Ljubica završuje svoj referat. Biran je širi okružni odbor od 72 žene. Za predsjednicu je izabrana Ljubica Tomašević. Drugarica Ljubica je postavila zadatke za novo takmičenje. Zatim je dala riječ Jasni Vuković, tajniku okružnog Crvenog krsta. Ona je govorila ženama o zadacima u pomoći i organizaciji društva Crvenog krsta. Upućeni su pozdravni telegrami : Prvom kongresu antifašistkinja Hrvatske, Štabu VIII. korpusa, Nacionalnom Komitetu Oslobođenja Jugoslavije, te Oblasnom odboru JNOF-a za Dalmaciju. Ovih dana, prvi put u slobodnom Kninu, Antifašistički front žena održao je svoju prvu konferenciju. Na ovoj konferenciji izabran je odbor AFŽ-a u koji su ušle najbolje žene u gradu. Za predsjednicu je Dušanka Jelić, koja je godine u Kninu. Bila je od švapskih razbojnika i izabrana drugarica ilegalno radila tri zatvorena i tučena domaćih izroda. Dvorana Grand Hotela bila je prepuna. Sve naše žene su se skupile da prvi put slobodno izraze svoju volju i svoju želju, da odmah iza konferencije pristupe radu i takmičenju na Kninskom polju: koja će više pomoći naše ranjenike i našu vojsku, te NOO-e u njihovu radu. Po prvi put, nakon tri i po godine borbe, sastalo se preko 400 žena kistanjskog kotara na svoju prvu konferenciju. Velik je to bio dan za žene ovog kotara. Mnogo su patile žene Bukovice, ali nisu prestale raditi. Ova konferencija je bila izraz rada, borbe, bratstva i jedinstva Hrvatica i Srpkinja ovog kotara, te izraz rada, koji se danas pred njih postavlja. Odlučnost žena kistanjskog kotara najbolji je dokaz izdajicama i špekulantima, koji su nastojali da razjedine i pasiviziraju čitav narod, pa i žene ovog kotara, da one idu pravim putem bratstva i ravnopravnosti k sretnijoj i ljepšoj budućnosti. Pored ostalih, Marija Vukša iz Paršića rekla je: »Petnaest mjeseci je XIX. divizija stala u našem selu. Žene našeg sela prale su borce, pekle kruh, donosile i sjekle drva za njih. Sve smo dale našoj vojsci i dat ćemo i posljednji bič vune.« Čvrsto su odlučile da će i unapred, u JNOF-u pomagati NOO-e u svakom radu za izgradnju i obnovu zemlje. Konferenciji AFŽ-a za općinu Skradin, prisustvovalo je preko 300 delegatkinja. Konferenciju je otvorila drugarica Mila Karađole, član Okružnog odbora AFŽ-a Šibenik, i pozdravila prisutne. �U narodnom kazalištu u Šibeniku je održana konferencija AFŽ-a za šibenski kotar. Kazališna dvorana je bila puna delegatkinja, koje su došle u narodnim nošnjama pod hrvatskim i srpskim zastavama. Nakon što je izabrano radno predsjedništvo, tajnik kotarskog J N O F - a L j u b o Jurić je pozdravio konferenciju. Omladinka Milka Pauk izručila je ženama pozdrave u ime omladine šibenskog kotara. U ime žena grada Šibenika pozdravila je konferenciju Vica Grubišić. Anta Maglica je pročitala referat » U l o g a žene u izgradnji države«, iza kojega su žene učestvovale u diskusiji. M a r i j a Skorin iz Primoštena, među ostalim kaže: » M n o g e od nas, koje su p r i j e bile nepismene, naučile su i danas sudjelovati u izgradnji i obnovi z e m l j e . « Cinta članovi Gibić, Stana Miletić Kotarskog odbora 1944. i Perica AFŽ Mnć g. Radanomi — — siječanj Žene su govorile o još jačem povezivanju Srpkinja i Hrvatica i o zajedničkom radu na obnovi osiromašene zemlje. Drugarica Mila Karađole govorila je o zadacima A F Ž u JNOF-u i pomoći NOO-ima te o pripremama za prvi kongres A F Ž - a za Hrvatsku. Iza toga je izabran odbor A F Ž - a za općinu Skradin. Kod iznošenja rezultata pretkongresnog takmičenja mogao se n a j b o l j e v i d j e t i rad žena, njihova odlučnost i v o l j a za d a l j n j i rad, njihova ljubav i samoodricanje, spremnost da pomognu Narodno - oslobodilačku vojsku i NOO-e. » K o n g r e s je pred nama. Spremajući se za nj, izradile smo 12.125 nadnica za vojsku i obitelji boraca«, kaže delegatkinja općine Jadrtovac. Sa konferencije poslani su pozdravni brzojavi Oblasnom JNOF-u za Dalmaciju, Oblasnom odboru AFŽ-a, Oblasnom NOO-u i X X V I diviziji. Poslije konferencije ženama je prikazan sovjetski f i l m » O n a brani domovinu.« Iako je bio pravi zimski dan, žene K r a j i ne su u velikom broju došle na prvi svoj miting u Šestanovac. Bilo ih je oko 180 iz svih sela. Jedna po jedna uspinjale su se na govornicu, do sada nepoznate, povučene, govorile su o prinosima i udarništvu pozadine u velikom domovinskom ratu. Na današnji miting došle su i one naše žene koje su p r i j e s nepovjerenjem, zavedene ustaškom propagandom, gledale na naše gladne borce i baš su one n a j z a d o v o l j n i j e . One su jedva čekale da miting svrši, da se povrate kući kako bi mogle odmah na svoje drugarice, koje su ostale kod kuće, prenijeti sve ove tople bratske riječi — riječi koje tješe i daju snagu. * * Žene općine Orašac, dubrovačkog aktivno su sudjelovale u radu protiv tora. Ovo su potvrdile svojom prvom rencijom, koju su održale u siječnju, je prisustvovao ogroman broj žena. kotara, okupakonfei kojoj K o n f e r e n c i j u je otvorila Katica Milošević, član Kotarskog A F Ž - a i pozdravila delegatkinje, predstavnike Općinskog N O O - a i predstavnike JNOF-a. P o s l i j e nego su izabrale radno predsjedništvo, pozdravio ih je Niko Kljunak u ime J N O F - a . M a r i j a K r n j a č i ć čitala je referat » U l o g a žene u borbi i izgradnji države.« Žene su živo učestvovale u diskusiji i raspravljale o zadacima, koji stoje pred njima. 1 �U Dalmaciji, 1 oslobođena, javni život koja je u politička dobiva je to v r i j e m e već posve djelatnost karakter vrlo poslijeratne živa, a izgradnje. razmjerno mačka malom prostoru armijska operirala korpusa, p r i j a t e l j s k i h snaga na pa je su četiri koncentracija njene- tom terenu bila veoma jaka. U tom periodu oslobođena je već g o t o v o čitava Ju- i time je uvelike otežan politički rad i život u tim goslavija i v e ć i dio Hrvatske, ali koncentracije n j e - krajevima. mačkih vojnih snaga duž komunikacija tvore uske V r i j e m e od 6. v e l j a č e 1945. g. kad su N i j e m c i pojase između p o j e d i n i h oslobođenih područja, tako započeli vršiti pripreme za veliku o f e n z i v u u j u ž n o j da ona u tom periodu još ne čine jednu jedinstvenu Madžarskoj, cjelinu. 1945., V e ć p o s l i j e oslobođenja Srbije, njemačke su v o j ne jedinice bile koncentrirane braćajnih putova, koji uglavnom duž sao- su im preostali za povlače- nje. N j e m a č k i armijski korpusi branili su u to v r i jeme komunikacije uz lijevu obalu Save u Hrvat- venske kad a armije neprijatelja, naročito započinju za razdoblje svestrane konačno vrijeme goslavenske armije, je od 20. operacije oslobođenje žestokih borbi ožujka Jugosla- zemlje između od Ju- k o j a pobjedonosno n a p r e d u j e i neprijateljskih jedinica, k o j e u p o v l a č e n j u vrše masovan teror nad civilnim sjeverno od Velebita i Biokova, a naročito onog duž linama su rijeke njihove Une vojne i Hercegovini, i Neretve, jedinice a dolinu 11. uglavnom na do- sjeveru štitile Drave. okružna u Na c i j e l e l i j e v e obale Save. tom konferencija AFŽ Dalmacije u Sinju 1945. i napori te borbe u Bosni nastojanja Na skoncentrirana su zapadoj sva pučanstvom. skoj i S l a v o n i j i , u Bosni oko r i j e k e Bosne i Drine, naroda �Dokument 349 IZVJEŠTAJ OKRUŽNOG ODBORA AFŽ BIOKOVSKO - NERETVANSKOG OKRUGA OD 19.1. 1945. OBLASNOM ODBORU AFŽ DALMACIJE O II. OKRUŽNOJ KONFERENCIJI OKRUŽNI ODBOR AFŽ-a BIOKOVSKO-NERETVANSKI Imotski, dne 19. I. 1945. Oblasnom odboru AFŽ-a za Dalmaciju — Split U l j a i masla 606 litara. Vina, rakije, prošeka i likera 14.171 lit. Po završetku dvomjesečnog predkongresMlijeka 2.927 litara. nog takmičenja na našem okrugu, održala se Sira 122 komada. II. Okružna konferencija žena, na k o j o j je Sapuna 30'0 komada. prisustvovalo 400 aktivistkinja. Obzirom na Duhana 6.727 kg. snijeg i kišu mnogi delegati nijesu mogli Brava sitnih 237 komada i jedna krava. doći. Na konferenciji je biran na deniokraski Čarapa, terluka i rukavica 1.809 komada. način širi odbor A F Ž - a od 71 drugarica. Za Džempera i gaća 51 komad. predsjednicu Okružnog odbora je izabrana Ćebadi i lancima 240 komada. drugarica Ljubica Tomašević i tajnica druŠtramaca i jastuka 174 komada. garica Nada Bukljaš. Žene su živo učestvoK r e v e t a 68 komada. vale u diskusiji po kotarevima, iznoseći juRučnika i tavajola 115 komada. načke podvige kao i nedostatke u svome Kuhinjskog posuđa 1.175 komada. radu. Kroz diskusiju se je spomenulo junaPisaćeg materijala 2.429 komada. štvo žene Mare Šarić iz Grabovca, koja je Sanitetskog materijala 230 komada. kroz kratko v r i j e m e odlaska okupatora iskopala 86 švapskih mina i predala ih NarodnoN o v a c a 267.219 kuna. oslobodilačkoj Vojsci, Žene, koje su živile u Nadnica urađeno na svim poljima 49.075. neprijateljskoj žici, iznosile su svoje osjećaje Posjeta bolnici 395. prema narodno-oslobodilačkom pokretu, meUz isto ovo ćemo Vam dostaviti i pregled đu kojima je drugarica Mila Markotić iz Draorganizacione strukture i učešća žena u Nagovca, k o j o j su Švabe objesili muža. Ona je rodnoj vlasti i izgradnji nove države. Žena spomenula, kako je učestvovala u trovanju u NOO-ima ima 143. U odborima JNOF-a 73. sa m o r f i j u m o m ustaša i Švaba i domobrana, U odjelima, sekcijama, komisijama i kuhinja:»Prišla sam«, pričala je, »do kuhinje i kuhama pri ustanovama 439 žena. Obuhvaćenih ru sam tobože pomogla pomiješati hranu, ali žena, koje učestvuju u pokretu, 26.317. Žena sam iskoristila t a j momenat, te iz rukava u u borbi s puškom u ruci ima 345. Od tih je kojem sam nosila bočicu sa morfijumom, iscipoginulo, koliko nam je do sada poznato, 38 jedila m o r f i j u m u kazan.« žena, u najtežim danima i borbama za vriDrage drugarice! Mnoge su žene izražavale svoje radove u svim pravcima, a i same kritički ukazivale na ono sve što se je moglo a nije se postiglo. Dostavljamo vam rezultate dvomjesečnog takmičenja : Nanovo obuhvaćenih žena u N O P 11.799. Održano zborova, sastanaka i konferencija 1.041. Održano mitinga 2. Naučeno nepismenih 73. Napisano parola 1.384. Sakupljeno žita i kruha 18.281 kg. Voća i povrća 11.706 kg. Ručaka 7.936. Krumpira i kapule 7.277 kg. Raznih slatkiša za bolnice 178 kg. Jaja 4.897 komada. Kokošiju 272 komada. jeme četvrte i pete ofenzive. Spomenut ćemo Vam jednu drugaricu, koja je junački poginula u Kninu pod činom oficira, drugarica Ivka K r i l i ć iz Bačine, kot. Makarska, koja je služila primjerom među svim drugaricama u vojsci. N e p r i j a t e l j je ubio u pozadinskom radu kroz ovu borbu 168 žena. Kroz zatvore i logore je prošlo 2423 žene. U njemačkim logorima se još nalaze mnoge žene, koje trpe svaka zvjerstva. Žene se aktivno pripremaju za svoj P r v i kongres antifašistkinja Hrvatske. Na II. svoj o j okružnoj konferenciji su se prihvatile novog dvomjesečnog takmičenja na svim pol j i m a rada, za što skoriju obnovu naše zemlje na prosvjetno - kulturnom, gospodarskom, zdravstvenom i socijalnom polju. Žene imotskog kotara na svoju II. okružnu konferen- �ci ju su donijele pripremljene darove od raznih ručnih narodnih radova, koje će ponijeti na svoj I. kongres žena Hrvatske. Žene ostalih kotareva isto tako rade na pripremanju darova Kongresu. Velika ljubav i odanost naših žena se je pokazala i u pomoći našim bolnicama i ranjenicima, kao i živo interesovanje za osnivanje društva Crvenog križa, preko kojeg će žene voditi brigu o osiromašenim i nemoćnim, koji su tako nemilosrdno pogođeni ovim ratom, kao i potraživanje svojih najmilijih, koji su kroz rat izgubljeni po logorima, internacijama i zbjegu i t. d. Uz drugarski pozdrav! Smrt fašizmu —- Sloboda iutrodu! Z a Okružni A F Ž Predsjednica: Ljubica Tomašević Dokument 350 DOPISI ZA ŠTAMPU O PREDKONGRESNOM RADU ŽENA GRADA I KOTARA VIROVITICE OD 5. II. 1945. Udarnički rad žena grada Virovitice Novu godinu započele su žene Virovitice udarništvom. Kao dokaz tomu jesu rezultati rada u toku mjeseca siječnja. Žene grada dale su tokom mjeseca siječnja 2827 radnih dana, oprano je 1567 pari rublja, sašiveno je 740 komada raznih odjevnih predmeta, a popravljeno 35 komada. Za ranjene drugove sakupljeno je 5283 ručka, 70 kg kolača, 2 i pol kg bonbona, 2 kg duhana, 5 1 malinovog soka, 5 kg sapuna, 20 kg jabuka, 31 kokoš, 5 kg slanine, 1 tele. U davanju pripomoći u hrani istakla se je drugarica Sladović. Zaslugom drugarice Nade Korač organizirana je kuhinja za teško ranjene borce. Bolničku službu organizirale su drugarice Žagi Nada i V u j n o v i ć Klara. Na rajonskim sastancima u gradu sakupljeno je tokom mjeseca 41.070 Kn za pomoć Dalmaciji. Žene kotara Virovitica natječu se Kako bi što veći udio doprinijele u N O B žene se natječu u davanju pomoći i udarničkim radom. U selima kotara Virovitica žene su sakupile 131.000 Kn kao pomoć Dalmaciji. Dale su 1410 radnih dana, održale 99 masov- nih sastanaka, 1 općinski sastanaJk žena i jedno kotarsko savjetovanje. Za ranjene sakupljeno je 350 jastuka uz to što se dnevno donosi razna hrana za one, koji su svoje živote žrtvovali za oslobođenje naše drage domovine, a time i nas samih. Dokument 351 IZVJEŠTAJ MJESNOG ODBORA AFŽ ŠIBENIK OD 20. II. 1945. OBLASNOM ODBORU AFŽ ZA DALMACIJU O PREDKONGRESNOM TAKMIČENJU MJESNI ODBOR ŠIBENIK AFŽ Šibenik, 20. II. 1945. Oblasnom odboru A F Ž za Dalmaciju — Split Dostavljamo Vam i z v j e š t a j i rezultate takmičenja od 3. X I . 1944. do 15. II. 1945. Drugarice su izradile 33.540 nadnica (bilo je kolektivno čišćenje ruševina). Održano je 102 sastanka (sastanci su se održavali na svim sektorima). Na sastancima je prisustvovalo 5.818 drugarica. Naučilo se je čitati i pisati 9 drugarica, analfabetski tečaj polazi 130 drugarica. 4 Žene Hrvatske u NOB Otposlana su 32 dopisa. Drugarice su u tom roku posjetile 9 puta drugove ranjene po bolnicama, bilo ih je 485, zahvalnice drugova prilažemo. Sakupljeno je dobrovoljnih doprinosa Kn 544.350 i L i r a 925.— P r i posjećivanju odnijeto je ranjenicima mnogo darova. Provedena je akcija čišćenja grada » T j e dan čistoće«, u kom radu je učestovalo 1672 49 �žene i omladinke. Učestvovale su masovno žene sa svih sektora grada bez obzira na stalež i imovno stanje. Drugarski se natječući pri radu, zaslužile su puno priznanje i pohvalu vodstva radova. Mnogo nadnica su dale osobito naše težačke i radničke žene pri čišćenju javnih zgrada i pranju rublja za vojsku. Na ovim sastancima JNOF-a i NOO-a drugarice masovno učestvuju, jednako kao i na samim sektorskim sastancima A F Ž - a i time pokazuju svoju pobuđenu volju da sarađuju ravnopravno sa muškarcima u svim djelatnostima, koje provodi Narodna vlast, U 28 održanih sastanaka JNOF-a učestvovalo je 12.800 drugarica sa svih sektora. Radi se na kulturnom i političkom podizanju žena. Nakon što je 7 drugarica proučilo odluke I I . Zasjedanja A V N O J - a i I I I . Zasjedanja Z A V N O H - a , organizirano je po svim sektorima proučavanje tih historijskih odluka, na kojem za početak sudjeluje 54 drugarica. Analfabetski tečaj, koji je također organiziran, pohađa 130 drugarica. Od početka ustanka bilo je približno oko 35 žena obuhvaćenih u radu, ali tokom borbe i rada za v r i j e m e okupatora uspjeh je bio ogroman, te je p r i j e oslobođenja 2—3 mjeseca obuhvaćeno u radu oko 1.462 žene i omladinke. Skoro svaka je žena na bilo koji način pomagala narodno-oslobodilačku borbu po strani ili skupa, i danas ima obuhvaćenih u radu antifašistkinja oko 4.500 žena. Tu su najjače zastupane radnice, težačke i dobrim dijelom građanke. Većinom su Hrvatice, ali ima i dobar broj Srpkinja. Žene su na mobilizaciji sposobnih muškaraca u N O B uspjele poslati 393 muškarca. Žene su uspjele demobilizirati 104 neprijateljska vojnika, ustaša, četnika i ostalih. Tokom borbe otišlo je iz našega grada 477 drugarica u N O V J . U N O O ima u našem gradu 21 drugarica. U J N O F odborima ima 17 drugarica. Zastupane su težačke, radnice i građanke. Drugarice, koje rade po raznim civilnim ustanovama u gradu ima 112. Većinom su građanke, a ima radnica i težačkih žena. Smrt fašizmu — Sloboda Tajnica: narodu! Predsjednica: M . Macura Ljuta Tamhača D o k u m e n t 352 IZVJEŠTAJ GRADSKOG ODBORA AFŽ SUŠAK OD 21. II. 1945. PROPAGANDNOM ODJELU OKRUŽNOG NOO ZA HRVATSKO PRIMORJE O RADU ORGANIZACIJE AFŽ OD POČETKA NOB GRADSKI OAPŽ SUŠAK Drug. Propodjelu ONOO-a Drage drugarice! Odgovaramo na Vaš dopis od 6. o. mj., te Vam šaljemo podatke o cjelokupnom radu naše organizacije A F Ž - a od početka NOB-e, koji su Vam potrebni za brošuru, koja će biti izdana prigodom proslave 8. marta o. g. Napominjemo Vam da uslijed poteškoća u radu pod okupacijom Nijemaca, zbog neprestanih uzbuna, te zbog otsustva drugarica, koje su u početku NOB-e radile u našim organizacijama, nismo mogle p r i j e napraviti o v a j i z v j e š t a j , te navesti točne podatke, već smo iste navele približno. Kod sastavljanja ovoga i z v j e š t a j a uložile smo sve mogućnosti da bar približno odgovara istini. Po pitanjima postavljenima u Vašem gornjem izvještaju, dajemo Vam slijedeće odgovore : Sušak, 21. II. 1945. za Hrvatsko Primorje 1. Od 18 godina dalje ima u našem gradu oko 5.900 žena. 2. Protiv našega pokreta su 203 žene. 3. U AFŽ-u ima organiziranih 2.101 žena. 4. Naša organizacija ima 13 odbora, i to 10 rajonskih gradskih i 3 seoska odbora. U odboru Sestrino ima 8 odbornica, Marjanovo — 5, Malovo — 8, Bobijevo — 7, Centar I — 6, Centar II — 4, Vidovo — 6, L u j e v o — 6, Kuka I — 4, Kuka II — 4, 50 — 11, 45 — 8, Draga — 10; u gradskom odboru ima 9 odbornica: ukupno ima-96 odbornica. 5. U raznim komisijama ima 30 drugarica. ( N O O - a i odborima J N O F - e ) . 6. Sa terena otišlo je do sada oko 100 drugarica što u N O V , što na terenski rad (politički). 7. U zatvorima, logorima te prisilnom radu ima 51 žena. �I'rcdkongresni miting u S/ilihi 7. III. 1945. �8. Do sada je poginulo 10 drugarica što u borbi, što inače od ruke okupatora. 9. U gradu ima ukupno 116 nepismenih žena: organizirale smo drugarice, koje su intelektualke, da ih podučavaju. 10. U selima i T v o r n i c i održano je oko 20 masovnih sastanaka, a u gradu se redovno održavaju sastanci tjednom po grupama. Do sada je održano oko 16.850 sastanaka. 11. čitalačkih grupa ima 209, posjećuje ih 960 drugarica. 12. Organizirani rad A F Ž - a započeo je početkom 1942. godine. 13. Za štampu napisale su žene oko 1000 dopisa, a za zidne novine samo po selima oko 50 dopisa. 14. Za zajam narodnog oslobođenja sakupile su žene (plasirale obveznica) 250.000.— Lit. 15. Za našu N O V sakupile su žene oko 50.000 kg hrane, te nekoliko stotina kutija raznih konzervi. 16. Za vojsku, terenske polit, radnike, te zatvorenike skuhale su žene oko 16.000 obroka. 17. Drugarice su sakupile oko 25.000 razne robe (odjeća, rublje, kape, papuče, zastave, zobunce i t. d.) 18. Drugarice su sašile oko 7.000 komada robe. 19. Skupile su oko 10.000 komada sanitetskog materijala (injekcije, lijekovi, aspirini, bočice joda, povoji, gaza i t. d.). 20. -Sakupile su oko 200 komada pušaka, revolvera, bombi, puškomitraljeza, te oko 3—4.000 metaka. 21. Sakupile su oko 5000 kg papira, te oko 5000 raznih potrepština (olovaka, gumija, flašica tinte i ostalo). 22. Radnih sati za potrebe vojske, pomoć obiteljima boraca, te ostali rad dale su drugarice oko 350.000 radnih sati. 23. Hranu i ostale predmete prenosilo je oko 500 žena i to oko 5.500 puta. 24. žene su napisale oko 12.500 parola, prenijele oko 60.000 komada štampe, sklonile ilegalce oko 3.750 puta, prenijele oko 76.000 pisama, održale 11.500 veza. 25. Žene su isprele oko 250 kg vune, isplele oko 3.500 pari čarapa. 26. U sabirnim i ostalim akcijama sudjelovalo je oko 2.000 žena. 27. U novcu sakupile su žene oko 500.000 Lit, i 30.000 Kuna. 28. Zemlju je obrađivalo oko 50 žena. 29. Preko žena je posađeno 210 kg krumpira i 9 kg fažola, a iskopano 570 kg krumpira i oko 250 kg fažola. U buduće voditi ćemo točnu kontrolu nad radom naših žona, kako bi imali o istome jasnu sliku. Smrt fašizmu — Sloboda narodu! Drugarski p o z d r a v T a j n i c a I O A F Ž - a : DaTa D o k u m e n t 353 II. OBLASNA KONFERENCIJA AFŽ DALMACIJE ODRŽANA U OSLOBOĐENOM SPLITU OD 7—10. III. 1945. Članak iz »Dalmatinke u borbi«, glasila Preko 1.800 delegata iz svih dijelova Dalmacije skupilo se. Šarenilo narodnih nošnji, partizanska pjesma i i g r a n j e » K o z a r e « ispunjali su cijeli Split. 7. marta navečer otvorena je izložba darova za I. Kongres. Ima ih najrazličitijih, ali svima im je jedno zajedničko — ljubav i pažnja kojom su izrađeni. 8. marta u jutro žene su obišle vojne i civilnu bolnicu, d j e č j e domove, obdaništa i domove staraca. Iz najudaljenijih krajeva su donijele darove našim ranjenicima i našim mališanima. Poslije podne je održan veliki miting. N a v e č e r istoga dana održan je svečani dio konferencije u Nar. kazalištu. Delegatkinje su učestvovale u programu. Šibenke, Vrličanke su plesale svoja narodna kola u starim na- AFŽ Dalmacije, br. 3-4, ožujak-travanj 1945. rodnim nošnjama, a Splićanke su otpjevale nekoliko starih splitskih pjesama. Svečanom dijelu su prisustvovali članovi JNOF-a Hrvatske i Dalmacije, predstavnici Centralnog i Glavnog odbora AFŽ-a, predstavnici narodne vlasti i omladinke, te delegati žena federalnih jedinica Crne Gore, Bosne i Hercegovine i raznih okruga Hrvatske. K o n f e r e n c i j u je otvorila Zora Rosandić, član oblasnog odbora AFŽ-a za Dalmaciju i predložila predsjedništvo, u koje je ušlo 13 drugarica. Ružica Markotić, koja je dalje rukovodila konferencijom, pozvala je prisutne da minutom šutnje odaju počast palim drugaricama. Dala je obećanje drugu Titu, narodnoj vladi i Z A V N O H - u u ime žena Dalmacije, koje su spremne pod svojim rukovod- �Radno predsjedništvo 1. oblasne konferencije AFŽ-a u Splitu stvom i dalje nastaviti sa borbom za potpuno oslobođenje i obnovu naše zemlje. Zatim je dala riječ predstavniku JNOF-a Hrvatske, pukovniku Vicku Krstuloviću, koji je pozdravio žene Dalmacije, istakao njihove velike zasluge u narodno-oslobodilačkoj borbi i pozvao ih da nakon oslobođenja Dalmacije pregnu što jače, da se što prije cijela Hrvatska domovina oslobodi. Predsjednik Oblasnog NOO-a za Dalmaciju, Vice Buljan, zaželio je konferenciji najbolji uspjeh i pozvao žene Dalmacije da i nadalje budu potpora narodnoj vlasti, da uzmu puno učešće u izborima i da na taj način pokažu svoju povezanost uz narodno-oslobodilačku borbu. Miko Tripalo, član Oblasnog odbora USAOH-a, izručio je pozdrave dalmatinske omladine. U ime Centralnog odbora AFŽ-a za Jugoslaviju pozdravila je predsjednica Kata Pejnović, koja je, iako je ranjena i bolesna, ipak došla na konferenciju. Burno pozdravljena, ona je predala plamene pozdrave žena Jugoslavije, odala puno priznanje borbi žena Dalmacije i pozvala ih da nastave i dalje herojskim putem, kojim su pošle. Dika Gašparac u ime Glavnog odbora AFŽ-a za Hrvatsku pozdravila je konferenciju i pozvala Dalmatinke da i dalje tako rade i pripremaju se za I. Kongres žena Hrvatske. Pozdrave junačkih žena Crne Gore izručila je Bosiljka Đurović, u ime Hercegovine pozdravila je Pirika Šiber. Zorka Sučić predala je tople pozdrave Bosanki, odala priznanje onim Dalmatinkama, koje su radeći u Bosni podizale svijest bosanskih žena, privodile ih narodno-oslobodilačkom pokretu i stvarale jedinstvo Srpkinja, Hrvatica i muslimanki. Zatim su pozdravile predstavnice žena Gorskog Kotara, Hrv. Primorja i Pokuplja. Predstavnice žena Korduna i Banije govore o kampanji, koje su povele za pomoć Dalmaciji. Ličanka pozdravlja sestre i majke junaka, koje poznaje još od 1941. godine, kad su potekli u pomoć srpskom narodu Like, nad kojim su ustaše tada vršili pokolj, a i sada u sklopu junačke IV. Armije oslobađaju Liku. Nakon pozdrava, Juga Kesić, član Oblasnog odbora AFŽ-a zaključuje svečani dio. 9. i 10. marta održan je radni dio konferencije. Referat o učešću u obnovi i izgradnji za pobjedu održala je Marija Novak, nakon kojeg se razvija plodna i živa diskusija. Zatim se podjeljuju nagrade najboljim u takmičenju. Time se 10. marta u podne završava konferencija. U međuvremenu i 10. marta poslije podne delegatkinje su posjetile kazalište, kino, etnografski i prirodoslovni muzej, Marjan, historijske i kulturne znamenitosti, brodogradilište i razne radionice. Na kraju konferencije poslan je brzojav maršalu Titu i ZAVNOH-u. �Dokument 3 5 4 PROSLAVA 8. MARTA 1945. U ISTRI Iz »Hrvatskog lista«, glasila Okružnog odbora XOF Pula, br. 69, od 11. ožujka 1945. ŠIROM C I J E L E ISTRE PROSLAVLJEN JE 8. MART! Iz općine Divšići javljaju nam: — Mi žene općine Divšići veselo smo proslavile 8. mart, praznik žena. Ovo je za nas drugi put, da ga slavimo u domovinskom ratu . . . Za proslavu 8. marta napisale smo 132 parole, 7 petokrakih, zapalile smo 10 krijesova i zabarikadirale cestu na jednom mjestu. Žene sela Rojnići održale su skup povodom 8. marta i sakupile za našu vojsku: 30 rupčića, 19 pari čarapa, 5 pari rukavica, 33 j a j a i 50 kg razne hrane. Iz općine Barbana pišu nam : — Mi žene i omladinke općine Barban u noći u oči 8. marta pošle smo na glavnu cestu Raša-Pula i na njoj ispisale 215 borbenih parola, 21 petokraku, rasturile smo 270 letaka, zapalile 16 krijesova i zabarikadirale cestu na jednom mjestu. Osim toga ispalile smo 300 metaka i bacile 20 ručnih bombi. O proslavi 8. marta u drugim mjestima nisu nam još stigli podrobni izvještaji. 1 1 V e ć 1944. g. slavile su žene istarskih sela i gradova 8. mart borbenim akcijama, mitinzima i takmič e n j e m u .pomoći vojsci. No proslava 8. marta 1945. g. pretvorila se u ogromnu borbenu demonstraciju svih žena Istre. Već mjesec dana ranije započelo je takmičenje u čast 8. marta. Takmičilo se selo sa selom, kotar s kotarom, tko će sabrati više hrane za vojsku i ranjenike. Po- selima i gradovima žene su iživale zastave, pripremajući se da sa što većim broj e m zastava i partizanskih kapa dočekaju oslobođen j e . Žene grada Pule organizirale su ilegalne radionice, u kojima su šivale zastave i partizanske kape. U sabirnim akcijama za bolnice žene su već ranije davale plahte. N i j e bio rijedak slučaj, da su sada za zastave žene žrtvovale i posljednje plahte. Žene Pule šiju za vrijeme njemačke Uoči 8. marta mase žena po selima učestvovale su u akcijama. Po cestama i kućama napisano je na hiljade borbenih parola. Prekopavane su ceste, izlijepljeno na hiljade petokrakih zvijezda i letaka po gradovima u neprijateljskim uporištima, ubacivani su letači u neprijateljske kasarne. Po svim brežuljcima plamtjeli su krijesovi, a u blizini n e p r i j a t e l j skih uporišta pucale su puške i bombe, plašeći neprij a t e l j a . C i j e l a Istra je te noći plamtjela satima i satima, i oko krijesova razvilo se pravo borbeno slavlje. Prestrašen, neprijatelj se n i j e usudio ni slijedećeg dana izlaziti iz -svojih uporišta, očekujući n-a,pad. Na sam -dan 8. marta održavani su mitinzi žena, sa kojih su odaslani brzojavi drugu T i t u i vojnim jedinicama. okupacije zastave za doček Jugoslavenske armije �Dokument 35S IZBORI ZA NARODNO-OSLOBODILAČKE ODBORE U DALMACIJI Članak iz »Dalmatinke u borbi«, glasila AFŽ Izbori za seoske, mjesne i gradske N O O - e su pred završetkom. U ovim demokratskim izborima narod je uzeo ogromno učešće. Rezultati izbora to n a j b o l j e svjedoče. Postotak od 9 8 % je zaista velik. A l i o v a j postotak nije slučajan. On je rezultat političke s v i j e s t i naroda i n j e g o v a učestvovanja u borbi. Čin j e n i c a da je narod duž čitave D a l m a c i j e u N O O - e izabrao i s k l j u č i v o kandidate J N O F - a , j a s n o g o v o r i o jedinstvu naroda, čvrstoći i širini J N O F - a , k o j i na širokome programu o s t v a r e n j a slobode i d e m o k r a c i j e okuplja sve što j e r o d o l j u b i v o . T a činjenica g o v o r i n a j j a s n i j e i o tome, da su N O O - i kao oblik vlasti čvrsto prihvaćeni od č i t a v o g naroda. U svijesti naroda, da su N O O - i zaista n j e g o v a vlast, leži ogromna snaga narodno-oslobodilačkih odbora. Ta s v i j e s t pokreće široke mase na rad u r j e š a v a n j u svih pitanja, k o j a iskrsavaju pred N O O - i m a i narodom. K r o z protekle izbore, k o j i su provedeni punom o z b i l j n o š ć u na demokratskoj osnovi, t a j n i m i neposrednim g l a s o v a n j e m , narod D a l m a c i j e pokazao j e j o š jedamput s v i m n e p r i j a t e l j i m a naroda da ne želi, p o s l i j e četiri godine k r v i i muka, svoju sudbinu pokloniti onima, k o j i su u n a j t e ž i m danima direktno ili indirektno vodili bjesomučnu borbu p r o t i v naroda, b o j e ć i se narodne slobode, b o j e ć i se narodne v o l j e i u strahu da ne izgube p o z i c i j e , k o j e su imali u staroj r e a k c i o n a r n o j J u g o s l a v i j i . N a r o d je D a l m a c i j e snažno izrazio svoju v o l j u i pokazao i z d a j i c a m a svih b o j a u z e m l j i i izvan domovine, da ne će vlasti žandara, da ne će režima g l a v n j a č a , već hoće da svoju sudbinu drži čvrsto u s v o j i m rukama. N a r o d je jasno i n e p r i s i l j e n o rekao, da hoće N O O - e . U ovim izborima došlo je do i z r a ž a j a jedinstvo i b r a t s t v o hrvatskoga i srpskoga naroda u Dalmaciji. Reakcionari su se praćkali kao riba na suhom, ne bi li o d v r a t i l i narod od izbora. N a šli su se u j e d i n j e n i svi, i ustaše, i četnici, i mačekovci, sve i z d a j i c e čvrsto povezane strahom pred narodnom slobodom, čvrsto povezane m r ž n j o m p r o t i v naroda i narodne demokratske vlasti. Služili su se raznim metodama, ali nisu uspjeli, niti su m o g l i uspjeti, j e r je narod D a l m a c i j e dao mnogo krvi, mnogo žrtava, j e r je čvrst u J N O F - u i jasno gleda u budućnost. N a r o č i t o je potrebno podvući ulogu žena na ovim izborima. U prvome redu zato, što su žene po p r v i put izišle na izbore, i to kao r a v n o p r a v a n f a k t o r . K o l i k u su s v i j e s t žene Dalmacije, br. 3—4, ožujak—travanj 1945? pokazale na ovim izborima, n a j b o l j e nam gov o r i činjenica, da su oko 7 0 % glasača žene. A razni su agenti naročito žene nastojali odv r a t i t i od izbora. M e đ u t i m su žene bile svijesne potrebe da i one učestvuju u izborima, dok su one to pravo stekle u borbi za domovinu, u borbi za slobodu, za k o j u su umirale z a j e d n o s muškarcima, prema tome stekle i jednaka prava, ali i uzele na sebe jednake dužnosti. Žene D a l m a c i j e su pokazale, isto kao i u oružanoj borbi, kada su umirale za slobodu na p o l o ž a j u ili p r o v l a č e ć i se kroz žice u mrkim noćima sa hranom za borce, ili pletući pred uljanicama, i o v o g a puta, koliko im je stalo do slobode, koliko im je stalo da se očuvaju k r v l j u stečena prava naroda, da se čuva i učvrsti narodna vlast, da se osigura b o l j a i l j e p š a budućnost našim narodima. P o t r e b n o je spomenuti i ulogu omladine, k o j a je u izbore u n i j e l a živahnosti i poleta. Omladina je također o z b i l j n o došla na izbore i time pokazala svim n e p r i j a t e l j i m a da je omladina, kao dio naroda, pozvana da učestvuje u j a v n o m životu, što j o j je u s t a r o j i reakcionarnoj J u g o s l a v i j i bilo onemogućeno. Omladinu su svi reakcionarni režimi na razne načine h t j e l i otrgnuti od političkih zbivanja, o r g a n i z i r a j u ć i različita omladinska udruženja. Međutim u narodno-oslobodilačkoj borbi omladina je nosila v e l i k i teret na svoj i m leđima, kako na f r o n t u tako i u pozadini, i na t a j način stekla pravo da u č e s t v u j e u j a v n o m e životu, da učestvuje na izborima. R e a k c i j a je, o d v r a ć a n j e m naroda od sud j e l o v a n j a na izborima, h t j e l a da stvori bazu za d a l j n j u borbu p r o t i v N O P - a , p r o t i v demok r a c i j e . Međutim se p r e v a r i l a u računu i o v o g a puta kao i u v i j e k dosada. O g r o m n i m u č e s t v o v a n j e m naroda na izborima j o š j a č e je učvršćena d e m o k r a c i j a i s v i j e s t naroda da u našoj z e m l j i odlučuje narodna v o l j a . N O O - i se i z a s n i v a j u na p o š t o v a n j u narodne v o l j e , na p o l a g a n j u računa narodu i na č v r s t o j vezi s narodom. K r o z narodno-oslobodilačku borbu stvarali su se N O O - i , r a z v i j a l i se i učvršćiv a l i z a j e d n o s r a z v o j e m pokreta. Oni su uvijek r j e š a v a l i sva p i t a n j a z a j e d n o s narodom, oni su na t a j način i postali n e r a z d v o j n i od njega. P o s l i j e ovih izbora ta v e z a je p o j a č a n a zato, što se sada u N O O - i m a u č i t a v o j Dalm a c i j i nalaze samo oni ljudi, k o j i m a je narod dao p o v j e r e n j e t a j n o , neposredno i neprisiljeno. 'Ta činjenica je v r l o z n a č a j n a baš da- �Žeree glasaju na izborima za N.00 u oslobođenom Splitu nas, kada u čitavoj Hrvatskoj i Jugoslaviji pred NOO-ima i narodom stoje zadaci obnove naše zemlje. Ti su zadaci naročito veliki u Dalmaciji, koja je mnogo stradala od okupatora i domaćih izroda, i koja je u vrlo teškoj ekonomskoj situaciji, što zahtijeva velike napore svih snaga. Ovim izborima pojačava se odgovornost NOO-a prema narodu, i naroda kao cjeline i pojedinca prema NOO-ima. Uz velike uspjehe u izborima potrebito je spomenuti i nedostatke. JNOF je zaista odigrao vrlo važnu ulogu, i pokazalo se da je snažan i širok, ali bilo je mjesta gdje ta širina nije došla do izražaja za vrijeme prediizborne kampanje, jer su uži odbori JNOF-a postavljali listu kandidata, a da se nije aktivizirao čitav narod na tome pitanju. Bilo je i takvih mjesta, gdje se težište rada bacilo na objašnjavanja o potrebi učešća na izborima, a pri tome se zaboravljalo na sami sa- stav odbora. U nekim mjestima nije se kandidiralo žene, iako su mnoge bile sposobnije od pojedinih muškaraca, koji su izabrani, tako da broj žena u NOO-ima ne odgovara njihovu učestvovanju u borbi, političkoj svijesti i radnoj sposobnosti. Razumljivo je da narod Dalmacije još nikada dosada nije u ovolikom postotku sudjelovao na izborima, jer nikada dosada nije ni birao svoju vlast. Kao što su svi krajevi Dalmacije pokazali visoku svijest i ljubav prema svojoj narodnoj vlasti, tako je i Lastovo, koje su fašisti 25 godina nastojali odnaroditi i pretvoriti ga u bazu za juriš na našu domovinu, pokazalo da je čvrsto vezano uz svoju domovinu. Čitavo Lastovo je izišlo na izbore i time pokazalo da hoće NOO-e, da su mu dragocjene tekovine ove borbe, i ujedno jasno pokazalo fašističkim otimačima, koji još uvijek lupeški vrebaju kako bi ponovo ugrabili pojedine krajeve naše �još jedan prinos izgradnji federalne Hrvatske u federativnoj demokratskoj Jugoslaviji, bratskoj zajednici njenih naroda. domovine, da je Lastovo hrvatsko i da će, čvrsto vezani sa svojom domovinom, s njome dijeliti dobro i zlo. Ovo će isto reći i Zadar, koji se nalazi pred skorim izborima. Dalmacija je i ovom prigodom, kao i u oružanoj borbi, pokazala visoku svijest, ljubav prema domovini, a time ujedno dala nov udarac svima onima, koji nastoje različitim intrigama razjediniti naše narode i oduzeti im tekovine ove borbe. S ovim je ona dala J- P . 1 U ovim izborima, koji su se održavali na teritoriju tada oslobođene Dalmacije, bio je t a j n i m glasanjem izabran u N O O - e velik b r o j žena, koje su u toku r a t a pokazale svoju nepokolebljivu odanost NOB-i i aktivno ufešće u izgradnji svoje domovine. Dokument 356 IZVJEŠTAJ ILEGALNOG MJESNOG ODBORA A F ž SUŠAK OD 19. OŽUJKA 1945. OKRUŽNOM ODBORU A F ž ZA HRVATSKO PRIMORJE O PREDKONGRESNOM RADU ŽENA MO A F Ž - a SUŠAK Sušak dne 19. III. 1945. Drugarskom Okružnom odbora AFŽ za Hrvatsko Primorje Drage drugarice! Šaljemo Vam izvještaj rada u duhu Kongresa od 1—15 o. mjes. Drugarice na novo organizirane proučavaju II zasj. AVNOJ-a i III. zasj. ZAVNOH-a. Dovršavaju zastavu I. Odredu za nagradu najboljem bataljonu. Na toj slici izrađena je zlatom na crvenom polju slika druga Tita. Zastavu radi drugarica iz Centra, koja je sav trud i sve svoje umjetno umijeće uložila da slika ispadne čim ljepša. Zatim ispredeno je 22 para vunenih čarapa, 2 para rukavica i 1 kg vune. Drugarice iz Kuke napravile su u duhu Kongresa 566 koverata i 72 bloka. Drugarice svaki tjedan posjećuju u bolnici bolesne drugove i drugarice i svaki tjedan izmjenično nose hranu bolesnicima. Do sada odnijele su> 40 obroka tople hrane, 107 baškota, 1,30 kg keksa, 2 kutije sardina, 6 kruha, 0,75 kg šećera, 2 kutije duhana, 3 kutije cigareta i 7 kutija šibica. S a s t a n a k a : održano 520, prisutnih 920 žena. S a t i : za sastanke utrošile 750, za ostale radove 4.200. P a r o l a : napisale 420. L e t a k a : bacale 1.200. Prigodom proslave 26 godišnjice osnutka Crvene Armije zapalile su tri krijesa. O b v e z n i c a : plasirano 4 po 500 Lit, 5 po 100 Lit. M o b i l i z i r a n o : 30 drugova, 5 drugarica, 2 pionira D o p i s a : napisale 4 5 Usprkos terora sa strane okupatora i dnevnih uzbuna, drugarice nastoje da pojačaju svoj rad. Smrt fašizmu — Sloboda narodu! Uz drugarski pozdrav �Doček međunarodne komisije u Pazinu Dokument 357 POMOĆ NARODA ISTRE NARODNO-OSLOBODILAČKOJ VOJSCI Članak iz »Hrvatskog lista«, glasila Okružnog odbora NOF Pide, br. 71, od 25. III. 1945 NAROD SVOJOJ ARMIJI Pored stalne svakodnevne pomoći, koju narod pruža borcima iz istarske grupe Odreda, na okrugu Pula stalno se vrši sakupljanje namirnica za našu hrabru 43. diviziju. Samo mjesec dana, preko Okružnog prehrambenog odjela, prebačeno je za našu diviziju 75 goveda, 300 kvintala razne hrane (pšenice, kukuruza, krumpira, riže i pašte), 1500 litara ulja, 350 kg slanine, 1300 kg soli, 650 kg duhana. Jedinstvena Narodno-oslobodilačka Fronta uputila je poziv našoj omladini i ženama da povedu akciju za sakupljanje raznih namirnica za naše bolnice. Naša junačka omladina i naše žene spremno su se odazvale ovom pozivu za pomoć onim našim drugovima, koji su dali svoju krv i svoje zdravlje za oslobođenje našeg naroda. Samo u četiri dana omladina i žene okruga Pule sakupile su za naše ranjenike 4000 jaja, 150 kg šećera, 10 kg meda, 40 kg keksa, 200 kg finog brašna za kolače. U ovoj akciji, kao i uvijek, omladinke i žene Labina sakupile su najviše, dok se je u prebacivanju hrane najviše istakla omladina Rovinja. Također znatan udio u akciji doprinijele su žene i omladinke kotara Prodo,1. Na kotaru Žminj sakupilo se nešto manje, a kotar Pula stoji na zadnjem mjestu u ovoj akciji. Naša 43. divizija stalno jača. Novi borci, koji se svakodnevno dižu, upotpunjavaju i povećavaju njegove redove. Radi toga naša divizija treba stalno veću pomoć, a naročito joj je potrebna veća pomoć u stoci . . . �1 Sve jači p r i l i v n o v i h boraca u jedinice N O V z a h t i j e v a o je stalnu pomoć pozadine u hrani. R a n j e ne i bolesne drugove u bolnicama, k o j e su b i l e skrivene u planinama i na poluotočiću Ubaš u kotaru Labin, trebalo je snabdijevati hranom i l i j e k o v i m a . Narodno-oslobodilački odbori imali su dobro o r g a n i zirane gospodarske komisije, k o j i m a je g l a v n i zadatak bio prehrana vojiske. No kako je veliki dio- muškaraca bio u partizanima, glavni teret je padao na žene i omladinke, na k o j e se narodna vlast u g l a v nom i oslanjala. Te su se sabirne a k c i j e vršile stalno i kao sastavni dio takmičenja p o v o d o m praznika 1. m a j a , 8. marta, u pripremama za Oblasnu k o n f e r e n c i j u , Kongres žena Hrvatske, pripremama za izbore za narodne odbore i t. d. » Ž e n e kotara T i n j a n sakupile su u toku 20 m j e seci teške borbe slijedeću hranu, obuću i l i j e k o v e : 492 q b i j e l o g brašna, 445 q kukuruznog brašna, 536 q pšenice* 652 q kukuruza, 190 kg ječma, 233 q krumpira, 9.92 q fazo la, 13 q sira, 3.19 q riže, 14.21 q slanine, 5.24 q soli, 3,12 šećera, 80 kg meda, 6.662 pašte, 908 komada kokoši, 1841 j a n j a c a , krupne stoke 313 grla, 442 ovce, 4.20 q suhog mesa, 50.586 j a j a , 3.512 keksa, 2.77 q mendu'la, 92 1 ulja, 181 1 octa, 829 1 vina, 257 1 r a k i j e . P o r e d hrane žene su sakupile 9.075 komada razne odjeće, 4.050 komada posuda, 4.306 araka papira. 4.536 raznih l i j e k o v a i 569.000 lira. Ž e n e kotara Tinjian shvativši potrebu jačanja naše valute sabrale su 3.445 kg zlata i 3.80 kg srebra. U toku borbe one su dale 12 h i l j a d a radnih dana.« (Glas I s t r e « 31. V. 1945.) H r a n a se n e g d j e prebacivala kolima, ali na nekim m j e s t i m a naročito preko pruga, m o r a l o se hranu prebacivati na leđima. T a j su posao n a j v i š e o b a v l j a l e žene. N a r o č i t o je teško bilo prebacivati hranu u 'Gorski Kotar. T r e b a l o je na leđima prenositi 18 do 20 kg hrane. Povlačeći se pred snagama N a r o đ n o - o s l o bodilačke vojske, N i j e m c i i četnici su se koncentrirali u Kastavštini i kotaru O p a t i j i . P r o l a z iz Istre u Gorski K o t a r bio je v r l o opasan. Uprkos tome, k o l o ne žena i omladinki iz Krasa, L a b i n a i Kastva izvršavaju s v o j zadatak i prenose hranu. U t r a v n j u 1945. g. 60 žena kotara L a b i n ( M a r i j a Jurčić. M a r i j a Batelić, M a r i j a G i o r g i , P i j e r i n a M o h o r o v i ć , Celestina Lazarić, Ivanka Delušić, Roža Faraguna, M i l k a M i kuljan, Z o r a Blečić i druge) bile su napadnute od četnika, a l i su ipak uspjele p r i j e ć i prugu i cestu R i jeka-Trst i stići s hranom u Gorski Kotar. U v e l j a č i žene kotara O p a t i j a počinju sakupljati zlato. T a s e a k c i j a brzo proširila na c i j e l u Istru. Ž e n e Istre sakupile su oko 80 kg zlata. Žene Istre pomagale su narodnim odborima u sprovođenju bojkota n e p r i j a t e l j s k i h uporišta. Žene su držale straže i p l i j e n i l e hranu, koju 'bi p o j e d i n c i pokušali o d n i j e t i u uporišta bez propusnice i dozvole. H r a n u bi predavale N O O - i m a za vojsku ili ranjenike. Žene su držale stražu pred selima i obavještavale, kada se približavao n e p r i j a t e l j . Žene istarskih sela uređuju bunkere za s k r i v a n j e i organizaciju straže u selima, u k o j i m a se nalaze politički radnici, u g o v a r a j u znakove na kućama, k o j i su signalizirali, da li je ulaz u selo slobodan, ili n i j e . N e k i su bunkeri bili svakodnevno sklonište partizana. M a r i j a Belušić iz Belušići, kotar Pazin, od prvih dana ustanka, iako siromašna, stalno sklanja u s v o j bunker partizane i hrani ih. M a r i j a Šestan iz Katuna i m n o g e druge žene pretvorile su s v o j e kuće u prolazne kuhinje i skloništa za političke radnike. T e t a Foška Batelić iz Marići, m a j k a M o š n j a iz šišana, teta Foška iz R u d a n a - Ž m i n j , Jela Ivančić iz B r guca, mamica Z v a n a Rakovac iz R a k o v c i , A n a Poščić iz Z a l u k a - O p a t i j a , m a j k a Kožulka iz K a l c a , m a j ka Mlekuš iz Pazina, M a r i j a Benčić i nona u Gržini, m a j k a M a r i j a iz Šimeći i stotine drugih teta, m a j k i Katica Černjul i nonica, č i j i se život za v r i j e m e borbe sastojao samo u tome kako će dočekati, nahraniti i skloniti drugove i drugarice, odraz su velike majčinske l j u b a v i , k o j u su istarske žene osjećale za svoju domovinu i slobodu svoga naroda. No bunkeri nisu bili samo sklonište političkim radnicima. U n j i m a su bile smještene ilegalne štamp a r i j e . U bunkeru udovice M a r i j e Pu'har-Pravičeve u P o l j a n a m a ibio je smješten agit-prop okružnog k o miteta K P H R i j e k a . M a r i j a sa s v o j e tri kćeri v o d i svu brigu oko drugova, k o j i tu rade. N j e n a kuća pretvara se često u poštu. Tu se r a s p o r e đ u j e štampa okružnog komiteta, a n j e n e je kćerke prenose na veze. Osim toga M a r i j a j e član Kotarskog odbora z a A F Ž , član seoskog N O O - a , a n j e n e kćerke aktivne omladinke. U neposrednoj blizini R o v i n j a nalazi se štancija (salaš) Štanjera i kuća o b i t e l j i Božić. 'Karti Božić poginuli su muž i tri sina. Sa snahom M i l k o m i unukom M a r i j o m , k o j a je omladinski rukovodilac, ona za c i j e l o v r i j e m e boirbe n a j a k t i v n i j e radi za N O P . U kući ima dobro uređen bunker, k o j i se koristi za sklanjanje i l i j e č e n j e bolesnih i ranjenih drugova. N j i h o v a je kuća -centar za raspodjelu štampe, p r i h v a ćanje raznog m a t e r i j a l a sabranog u gradu, a osim toga centar i n f o r m a c i j a za aktiviste. U Garićima nalazi se u 'bunkeru štamparija Oblasnog komiteta K P H . I dok Slavica Fran, D a n j u ša Švalba, Estera Lučić, M i l e n a Lučić, A n đ e l k a Tuirčinović, Erna Derosi i druge drugarice rade u bunkerima O b l a s n o g i Okružnih agit-propa, d o t l e hrabre i p o ž r t v o v n e -žene v o d e brigu o tome da im pruže sve što mogu. M i l i c a Jadretić, Katica Černjul. M i l e na Franko, L u c e Blažima, M a r i j a K n a p i ć , Foškica Modrušan, A n a 'Košara, M a r i j a Poropat, M a r i j a F i lipić, A n a Brženda, M a r i j a Ž e n d i ć i drugi prenose štampu u sela i gradove. �Bunker u kojem se napila štamparija OK RPH Rijeka. Marija Pukar daje hranu svojoj kćerki Julki ' ' �Dokument 358 U SPLITU JE 14. IV. 1945. FORMIRANA PRVA NARODNA VLADA HRVATSKE Predsjedništvo Zemaljskog antifašističkog vijeća narodnog oslobođenja Hrvatske na temelju čl. 4. Odluka o Zemaljskom antifašističkom vijeću narodnog oslobođenja Hrvatske, kao vrhovnom zakonodavnom i izvršnom narodnom predstavničkom tijelu i najvišem organu države federalne Hrvatske, donijelo je na svojoj izvanrednoj sjednici održanoj 14. travnja 1945. u Splitu ovu Odluku o narodnoj vladi Hrvatske Cl. 1. Narodna vlada Hrvatske je najviši izvršni u Hrvatskoj. i naredbodavni organ državne vlasti Cl. 2. Narodnu vladu Hrvatske imenuje Predsjedništvo Zemaljskog antifašističkog vijeća narodnog oslobođenja Hrvatske. Narodna vlada Hrvatske odgovara i polaže račun o svom radu Zemaljskom antifašističkom vijeću narodnog oslobođenja Hrvatske, odnosno Predsjedništvu. Cl. 3. Narodnu vladu Hrvatske sačinjavaju: Predsjednik vlade, dva potpredsjednika vlade i ministri: unutrašnjih poslova, pravosuđa, prosvjete, financije, industrije i rudarstva trgovine i opskrbe, poljoprivrede i šumarstva, socijalne politike, narodnog zdravlja, građevina, obalnog pomorstva, ribolova i lokalnog saobraćaja. Cl. 4. Predsjedništvo vlade postoji kao posebno nadleštvo. Na čelu Predsjedništva vlade stoji predsjednik. Za slučaj spriječenosti predsjednika zamjenjuje ga jedan od potpredsjednika. Cl. 5. Predsjednik vlade i ministri rukovode poslovima pojedinih grana državne uprave, ukoliko iste ne spadaju u nadležnost vlade demokratske federativne Jugoslavije i njezinih ministarstava. Cl. 6. Uredbe, naredbe i upute donosi vlada Hrvatske na osnovu zakona Antifašističkog vijeća narodnog oslobođenja Jugoslavije, odnosno njezinog Predsjedništva i zakona Zemaljskog antifašističkog vijeća narodnog oslobođenja Hrvatske, odnosno njegovog Predsjedništva, kao i na osnovu uredaba, naredaba i uputa vlade demokratske federativne Jugoslavije, a ministri još i na osnovu uredaba, naredaba i uputa vlade Hrvatske i na osnovu rješenja pojedinih ministarstava demokratske federativne Jugoslavije, ukoliko se radi o poslovima, koji spadaju u nadležnost vlade demokratske federativne Jugoslavije. Cl. 7. Ministri narodne vlade Hrvatske imaju pravo prisustvovati zasjedanju Zemaljskog antifašističkog vijeća narodnog oslobođenja Hrvatske, odnosno njegovog Predsjedništva. Cl. 8. Svaki vijećnik Zemaljskog antifašističkog vijeća narodnog oslobođenja Hrvatske ima pravo uputiti narodnoj vladi i ministrima pitanja. Narodna vlada i ministri su dužni odgovoriti na takovo pitanje usmeno ili pismeno, najkasnije u roku od pet dana. �Prva Karodna vlada Hrvatske Kod stupanja na dužnost članovi narodne vlade Hrvatske polažu pred Predsjedništvom Zemaljskog antifašističkog vijeća narodnog oslobođenja Hrvatske zakletvu: »Zaklinjem se čašću svoga naroda, da ću vjerno i neumorno služiti narodu, da ću svoje dužnosti vršiti savjesno i predano, čuvajući i braneći slobodu i nezavisnost, bratstvo i jedinstvo svih naroda Jugoslavije i sve ostale tekovine Narodno-oslobodilačke borbe, za napredak federalne Hrvatske i demokratske federativne Jugoslavije.« Cl. 10. Odredbe o organizaciji i djelokrug pojedinih ministarstava propisat će se posebno. Cl. 11. Ova odluka stupa na snagu odmah.1 Split, 14. IV. 1945. Tajnik: Dušan Čalić, v. r. Predsjednik: V l a d i m i r N a z o r , v. r. 1 Sastav p r v e narodne v l a d e Hrvatske bio je slijedeći: predsjednik vlade: dr. V l a d i m i r Bakarić . potpredsjednici: F r a n j o G a ž i i dr. R a d e Pribičević ministar unutrašnjih poslova: V i c k o Krstulović ministar pravosuđa: Dušan Brkić ministar p r o s v j e t e : A n t e V r k l j a n ministar f i n a n c i j a : A n k a Berus ministar industrije i rudarstva: D r . M l a d e n I v e ković ministar p o l j o p r i v r e d e i šumarstva: T o m o Čiković ministar narodnog z d r a v l j a : Dr. Aleksandar K o - harević ministar socijalne politike: Jurica Draušnik ministar g r a đ e v i n a : Stanko Čanica O p a č i ć ministar obalnog pomorstva: Dr. Uliks Stanger �Dokument 359 JUNAČKA IV. ARMIJA DONIJELA JE SLOBODU NAPAĆENOM NARODU LIKE Članak iz »Srpske riječi«, glasila Srpskog kluba vijećnika ZAVKOH-a, od 15. IV. Posljednji upadi fašističkih horda u lička sela izložili su stanovništvo neviđenim patnjama. Iznenađen naglim neprijateljskim upadom, narod je bježao u šume, ali nigdje nije bilo komadića prostora, gdje bi se osjećao sigurnim. Iz Koreničke kotline izbjeglo je u Plješivicu nekoliko hiljada duša, gdje eu bili izloženi gladi, zimi i stalnoj artiljerijskoj i minobacačkoj neprijateljskoj vatri. Punih 18 dana narod je bio proganjan po prostranoj šumi, prekritoj debelim snježnim naslagama, a nevrijeme i vijavica kao da su htjeli da pojačaju njegove patnje. Iako je neprijatelj navalio sa svih strana na oslobođenu teritoriju, narod je primjernom disciplinom, predvođen od pretstavnika narodne vlasti, napustio svoje bajte uklanjajući se ispred progonitelja. Jedna grupa od 50 osoba odvojila se od glavnine i vratila kućama, gdje su ih ustaše izmrcvarili, a zatim u njihovim bajtama zapalili. Kad je položaj izbjeglog naroda izgledao beznadan, i kad je neprijatelj sve više stezao krvavi obruč oko njega, došlo je spasenje. Borci 13. i 35. divizije herojski su se borili, junački su odbijali bjesomučne napade neprijatelja da bi zaštitili izbjegli narod. Ali ove divizije same bile su preveć male, da 1945.1 bi mogle u potpunosti osigurati ovaj toliko namučeni narod. Neprijatelj, kad već nije mogao da uništi borce ovih dviju divizija, okomio se na iznemogle starce, žene i djecu i uspio da narodu koreničkog kotara nanese gubitke od 286 poginulih, 22 ranjena i 38 nestalih. Ista ovakva zlodjela vršio je neprija^ telj i po udbinskom, lapačkom i ostalim, do tada neoslobođenim kotarevima Like. Stradalo je stotine nevinih života, uložili su oni svoje kosti i prolivenu krv u čvrste temelje, na kojima počiva skupo plaćena sloboda, na kojima leži naša nova narodna država. Velike su to žrtve, koje je narod Like dao, ali ni te, tako ogromne žrtve nisu mogle pokolebati njegov visoki moral, ni slomiti njegov prkosni otpor. On je znao, da će spas doći, i spas je došao. Došao je u vidu mlade i snažne 4. armije, koja u jednom naletu briše s lica zemlje neprijateljske garnizone u Donjem Lapcu i Bihaću, glavnim polaznim tačkama Nijemaca i ustaša u ofenzivama na slobodoljubivu Liku. Razbijena je blokada oslobođenog teritorija Like, i narod se slobodno vraćao na svoja već toliko puta popaljena i opljačkana ognjišta. Vračao se sa posljednjeg bježanja, jer više ne će morati da napušta garišta svojih popaljenih domova . . . 1 U ožujku 1945. g. vodile su se teške borbe z livici, neprijatelj je tukao topovima u kolonu, i tom prilikom na Škipini iznad Ponora poginulo je m n o konačno oslobođenje Like. Neprijatelj je dovukao go naroda, velike snage u svom bijegu pred IV. Armijom NOV. Nijemci su hvatali i zvjerski ubijali narod, koji. U tom konačnom obračunu fašisti su u Lici vršili se u grupama bio sklonio po šumama. Tako su postra;šna zvjerstva. Svoj bijes izbezumljenih očajnika bili oko 40 žena i djece na Homoljcu, u 'Trnavcu iskaljivali su na nevinom golorukom narodu, gdjei Krbavici. U Plješivici su pohvatali 18. III. 1945. god su to mogli. 48 žena i djece, opljačkali im hranu, odjeću i stoku, U IKruzima i Dobroselu (D. Lapac) uspio je zatim ih poslali u Kalebovac. gdje su ih dočekale neprijatelj pohvatati na desetke obitelji i otjerati ustaške zvijeri na čelu sa zloglasnim Tomljenoviih u logore. U Međugorju i Mogoriću (Gospić) faćem. N a j p r i j e su ih zatvorili u bajtu, gdje su im šisti su pobili nekoliko desetaka stanovnika, u Voopljačkali ono što je još ostalo iza Nijemaca, a doteču (k. Brinje) preko 120 ljudi, a u koreničkom zatim mitraljezima pobili. Na još polužive nabacali kotaru 380 ljudi, uglavnom žena i djece. su slame i zapalili. U tim strahotama završile su životom žene — m a j k e boraca, kao Jelena DrakuSela i b a j t e gorjele su već po peti, a negdje i lić, Anka Vukadinović, Soka Funduk, Mima Funduk, deseti put. Narod se okupljao već po ne zna se Jela Orlić, Ljuba Lalić, omladinka Bogdanka Funkoji put u šumama Plješivice, Velebita i Kapele, duk, koja je bila učiteljica i druge. Među njima je koje su još bile pokrivene snijegom. Narod korebila i Milka Vukadinović, koja je ispod jednog ničkog kotara, koji se već četrdeset i osmi put sklaormara ostala živa i gledala sve ove strahote. Uz njao i bježao pred neprijateljem, slabo odjeven i teške napore uspjela je da se izvuče iz vatre, koja bez hrane, ovog se puta kretao u kolonama, predje već obuhvatila tjelesa strijeljanih i zakopala se vođen svojim odbornicima, prema oslobođenom u susjedno điibrište. Tako sklonjena pred ustašama Kordunu. Međutim neprijatelj je presjekao put. koji su u susjednoj bajti kopali i tražili sakrivenu Kolona se vratila natrag Plješivicom prema Unki robu i hranu, čekala je noć. Tada uspijeva pobjeći iznad Farkašića, ali i tamo je put bio zatvoren. u Plješivicu, i obavijesti ostali narod, da se još Šest dana i šest noći ogorčene borbe vodile su jedidublje skloni u šumu i da čeka jedinice NOV, čiji nice X X X V . i X I I I . divizije sa daleko nadmoćnijim su topovi već bili na domaku Korenice. Još su se neprijateljem i na t a j način omogućavale narodnopušile kosti sagorjelih žrtava, kad su jedinice NOV" osloibodilačkim odborima da evakuiraju narod na ušle u Korenicu. sigurnija mjesta. Prilikom kretanja kolona po Plje- �Proslava Dokument oslobođenja u Rijeci 360 ZAHVALA VRHOVNOG KOMANDANTA JEDINICAMA IV. ARMIJE I MORNARICE OD 3. V. 1945. POVODOM OSLOBOĐENJA ISTRE I SLOVENSKOG PRIMORJA Poslije 11 dana žestokih i ogorčenih uličnih borbi, osvajajući kuću po kuću, trupe naše IV. A r m i j e slomile su očajnički otpor jakih njemačkih snaga i danas, 3. maja 1945. godine, zauzele i oslobodile veliku pomorsku luku Rijeku 1 U ovim borbama potučene su i potpuno uništene njemačke divizije stalne fašističke f o r m a c i j e . i druge samo- Trupe naše mornarice, pošto su izvršile uspješan desant na području Istre, poslije 4 dana ogorčenih borbi, slomile su vrlo jaki otpor neprijatelja i danas, 3. maja 1945. god., zauzele i oslobodile grad i veliku pomorsku i ratnu luku Pulu. Na t a j način potpuno je slomljen neprijateljski otpor na čitavom području Istre i Slovenskog P r i m o r j a , i obe ove pokrajine potpuno su oslobođene i očišćene od okupatora. Za i z v o j e v a n j e ovih sjajnih pobjeda pohvaljujem junačke trupe naše slavne IV. Armije pod komandom general-lajtnanta Petra Drapšina, general-majora Pavia Jakšića i general-majora Karola Levičnika, jedinice Mornarice pod komandom Josipa Černog i pukovnika Dragiše Ivanovića. Izražavam svoju zahvalnost svim borcima i rukovodiocima jedinica, koje su izvojevale ove s j a j n e pobjede. Neka je slava palim junacima za cslobođenj.e naše domovine! Beograd, 3. maja 1945. Vrhovni Komandant maršal Jugoslavije T i t o _ �1 U n e p r e k i d n o j borbi i s a m o p r i j e g o r n o m radu na p o m o ć i i z b r i n j a v a n j u s v o j e v o j s k e , žene Istre dočekuju j e d i n i c e N O V , k o j e s u p r o d i r a l e i z G o r skog K o t a r a i iskrcale se na i s t o č n o j o b a l i Istre, o s l o b a đ a j u ć i istarske g r a d o v e i sela. M j e s e c i m a su šivale zastavé i partizanke, ispisivale kuće i ceste imenom T i t a i J u g o s l a v i j e i p r i p r e m a l e transparente z a s v o j e o s l o b o d i t e l j e , č e t i r i dana k r i j e s o v i su g o r j e l i po c i j e l o j Istri. Ž e n e su i z l a z i l e p r e d borce, o b a s i p a j u ć i ih c v i j e ć e m i d a r o v i m a . U R i j e c i , P u l i , P a z i n u , R o v i n j u , p o c i j e l o j Istri održavane su proslave oslobođenja. Na v e l i k o j proslavi o s l o b o đ e n j a u Puli, n a r o d Istre p o z d r a v l j a i d e l e g a c i j u žena iz S r b i j e . L j u d i se po n e k o l i k o dana nisu v r a ć a l i s v o j i m kućama. Stare i m l a d e žene kitile su se t r o b o j k a m a i t i t o v k a m a . M n o g e su žene, k o j i m a su p o g i n u l i m u ž e v i , sinovi i braća, tih dana skin'ule s v o j a crna ž a l o b n a o d i j e l a . S l a v e ć i o s l o b o đ e n j e , žene su se o d m a h p r i h v a tile r a d a na o b n o v i . F o r m i r a l e su se r a d n e g r u p e . Jedna takva g r u p a p o m a ž e p o p r a v l j a n j e t e l e f o n s k e v e z e K o r o j b a - T i n j a n , d r u g a u Sv. L o v r e č u p o m a ž e n a o b n o v i t v o r n i c e cementa, četiri r a d n e g r u p e žena R o v i n j a čiste g r a d , d j e v o j k e r a d n e g r u p e » L i č a F a r a g u n a « o k o p a v a j u Čepić P o l j e i t. d. V e ć u s v i b n j u o d r ž a v a j u se po svim k o t a r e v i m a kotarske k o n f e r e n c i j e A F Ž , na kojima se postavljaju zadaci obnove i političkog rada, naročito u č v r š ć i v a n j a bratstva i j e d i n s t v a H r v a t a i T a l i j a n a . 27. V. 1945. ,g. o d r ž a n e su kotarske k o n f e r e n c i j e A F Ž Poreč, V o d n j a n i T i n j a n . 1. s r p n j a 1945. o d r ž a n a je u R o v i n j u I I . o b l a sna k o n f e r e n c i j a A F Ž z a Istru, n a k o j u j e , p o r e d d e l e g a t k i n j a , došla masa žena iz c i j e l e Istre. B i l o je prisutno oko €000 žena. K o n f e r e n c i j a se p r e t v o rila u v e l i k u m a n i f e s t a c i j u b r a t s t v a i j e d i n s t v a H r v a t i c a i T a l i j a n k i , k o j e su o d l u č n o t r a ž i l e p r i k l j u č e n j e Istre J u g o s l a v i j i . U to su n a i m e v r i j e m e v e ć j e d i n i c e N O V , k o j e su o s l o b o d i l e Istru i "Trst, b i l e od savezničkih sila p r i s i l j e n e da napuste T r s t i P u l u i t a m o su se v e ć n a l a z i l e savezničke o k u p a c i o n e j e dinice. Dokument 361 IZ GOVORA MARŠALA TITA PREDSTAVNICAMA AFŽ ISTRE OD 20. LIPNJA 1945. . . . » Z a r to nije nepravda, kada narod četiri godine prolijeva krv i kada je takoreći svojom krvlju i životima dva puta oslobodio teritorij cijele Istre, da na kraju, umjesto da uživa plodove svoje nadčovječanske borbe, mora ponovno da strepi za svoju sudbinu i da ponovno bude ugrožen od onih istih fašističkih elemenata, koji su ga nekada gonili. Mi smo učinili sve, što je bilo u našoj moći da oslobodimo naš narod u Istri, Slovenskom Primorju, Trstu i u v r i j e m e kada je neprijatelj bio jak. U p o s l j e d n j o j fazi borbe mi smo bacili tamo borce naših najboljih divizija da bi oslobodili našu braću, ne štedeći pri tome živote naših boraca, sinova naših naroda. Naše jedinice u neodoljivom naletu oslobodile su ne samo Istru i Slovensko P r i m o r j e , nego i Tržić. A sada je došlo do toga, da nam se osporava pravo na te krajeve, koje smo oslobodili.« 1 1 I a k o su j e d i n i c e Jugoslavenske a r m i j e oslobodile Istru, S l o v e n s k o P r i m o r j e i T r s t , iako se nar o d tih k r a j e v a t o k o m N ' O B b o r i o o r u ž j e m u ruci za svoje oslobođenje i priključenje s v o j o j domov i n i J u g o s l a v i j i i t o k o m te b o r b e skovao b r a t s t v o s t a l i j a n s k o m m a n j i n o m , S a v e z n i c i su osporili J u g o s l a v i j i p r a v o n a t e k r a j e v e . J e d i n i c e J A bile s u p r i s i l j e n e da napuste T r s t , G o r i c u i Pulu. U interesu č u v a n j a m i r a , ali ne odričući se p r a v a - n a te k r a j e v e , v l a d a F N R J p o t p i s u j e 9 . l i p n j a 1945. g . u,govor o p o v l a č e n j u j e d i n i c a J A i z T r s t a , G o r i c e i Pule. Ti su krajevi, nazvani Julijska K r a j i n a , p o d i j e l j e n i u dva dijela: u » Z o n u A « , pod uprav o m S a v e z n i č k i h v o j n i h snaga, i » Z o n u B « , p o d u p r a v o m Jugoslavenske a r m i j e . N a s t a j e p o l i t i č k o diplomatska borba za p r a v o na p r i k l j u č e n j e tih krajeva Jugoslaviji. ili v o j n e u p r a v e o d g o v a r a j u o d l u č n o m b o r b o m . U d e m o n s t r a c i j a m a su m n o g e p r e m l a ć e n e i r a n j e n e od civilne policije, m n o g e zatvorene. U demonstrac i j a m a 4. V I I . 1945., m e đ u uhapšenima, n a l a z e se Š t e f a n i j a B r k a n ć i L j u d m i l a Božac. O n e se b o r e protiv demoliranja svoga grada, protiv odnošenja s t r o j e v a iz s v o j i h t v o r n i c a . U b o r b a m a p r o t i v o d v l a č e n j a s t r o j e v a i z p u l j s k o g m l i n a p o g i b a j u tri druga, a N. K r i z m a n i ć i M a r i j a K r a n j c , k o j e su p r v e p o č e l e bacati k a m e n j e n a c i v i l n u p o l i c i j u , teško su r a n j e n e . N a r o č i t o su z n a č a j n e v e l i k e d e m o n s t r a c i j e žena, k o j e su t r a j a l e bez p r e k i d a j e d a n a e s t dana. P r v o g a dana u č e s t v o v a l o j e u d e m o n s t r a c i j a ma 3000 žena, a deseti dan d e m o n s t r i r a l o je 10.000 žena. Sa d j e c o m na rukama, s u p r o t s t a v l j a j u ć i se p o l i c i j i , t r a ž i l e su žene kruha i rada, t r a ž i l e da se poštuju tekovine Narodno-oslobodilačke borbe, tražile priključenje Jugoslaviji. Nevenka Smoković, M a r i j a V l a h , V l a s t a Svitić, K a t a B o ž i ć , E u f e m i j a Škater, Nela Radolović, Marija Devaletis, Roža M i k u l i ć . Foška D e l t r e p o , D a n i c a A p a t , D o r i n a K o zlian. M a r i a C o r a z z a i h i l j a d e d r u g i h žena, p o z n a tih v e ć iz N O B - e , n e p r e k i d n o u č e s t v u j u u boroi, sve dok nisu S a v e z n i č k e o k u p a c i o n e trupe napustile Pulu, i u n j o j opet n a r o d uzeo vlast u s v o j e ruke. P u l a j e u n e p r e k i d n o j borbi. T a j g r a d , k o j i j e p o s l a o u N O V 3000 boraca, o d k o j i h j e 600 p o g i nulo, m o r a da i d a l j e z a t v o r i m a , b a t i n a m a i ž i v o tima s v o j i h n a j b o l j i h boraca plaća s v o j e z a h t j e v e za slobodu i p r a v o , da živi u s v o j o j d o m o v i n i Jug o s l a v i j i . B o r b e n e žene P u l e su se i u t i m b o r b a ma, kao i za v r i j e m e N O B , n a l a z i l e u p r v i m r e d o v i m a . Na svaku n e p r a v d u sa strane c i v i l n e p o l i c i j e 5 Žene Hrvatske u NOB 65 �Dokument 362 OKRUŽNICA GLAVNOG ODBORA AFŽ HRVATSKE OD 27. VL 1945. SVIM OBLASNIM I OKRUŽNIM ODBORIMA AFŽ POVODOM SAZIVA PRVOG KONGRESA AFŽ HRVATSKE GLAVNI ODBOR AFŽ-a ZA HRVATSKU Zagreb, 27. VI. 1945. Svim oblasnim i okružnim odborima AFŽ-a Drage drugarice! Nalazimo se pred I. Kongresom žena Hrvatske. T a j kongres treba da bude bilans sveukupnog dosadašnjeg rada i borbe naših žena u toku NOB i od oslobođenja naše zemlje do kongresa. Na njemu treba da dođe do izražaja sve ono, što je naša žena u toku NOP-a postigla na poljima rada, kako na političkom i kulturnom polju tako i na polju izgradnje naše zemlje itd. Na t a j način će se jasno vidjeti koliko je aktivno učešće naših žena u narodnoj vlasti ili pomoć u rješavanju zadataka, koji stoje pred NOO-ima, i to kao sastavni dio JNOF-a. Me-đutim kongres ne će biti samo bilans dosadašnjeg rada i napretka naše žene na svim poljima rada, nego će on postaviti i dati nove smjernice rada naših Antifašistkinja u vezi brze izgradnje naše zemlje i ostvarenja, u što kraćem vremenu, boljeg života našeg naroda. Da bi se to postiglo, bit će potrebno da se pored aktivnog rada i dalje još upornije vodi borba protiv fašističkih ostataka, protiv svih onih, koji nastoje da oslabe ili unište tekovine naše borbe, koji hoće da zaštite ratne zločince, koji treba da odgovaraju za svoja nedjela pred Narodnim sudom. Za ostvarenje tih zločinačkih djela oni su uperili oštricu svoje borbe na razaranje bratstva i jedinstva naših naroda. Za to se danas još čvršće povezuju međusobno sve izdajice kako hrvatskog tako i srpskog naroda: mačekovci, četnici, ustaše itd. Odgovor našeg naroda, naših žena, treba da bude još čvršći i masovnije okupljanje širokih slojeva našeg naroda, napose nas žena, bez obzira na naciju i vjeru, političko opredjeljenje u JNOF-u i preko JNOF-e aktiviziranjem u borbi protiv Mačeka, mačekovaca i četnika, t. j. svih fašističkih ostataka. 1. Kongres Antifašistkinja Hrvatske održat će se 22/VII. o. g. u Zagrebu. Vrijeme održavanja Kongresa je vrlo blizu, što će od naših aktivistkinja zahtijevati više truda da ožive i osvježe sve predkongresne pripreme, a koje su zbog odgađanja kongresa malo zastale. Sve pripreme potrebno je i dalje vršiti u saglasnosti sa JNOF-om. Na Kongresu će prisustvovati 4.000 delegata, i to iz Istre 400, Dalmacije 550, Hrvatskog Primorja 300, Gorskog Kotara 100, Like 300, Korduna 300, Banije 300, Zagrebačke oblasti 300, Zagreba 300, Slavonije 850, Varaždina 400, i iz svake Armije po 10 delegata. Osim toga bit će prisutni gosti, delegati stranih zemalja, kao i gosti iz naših pojedinih federalnih jedinica. Delegati će se birati ili na masovnim sastancima na selu ili na kotarskim, okružnim i oblasnim konferencijama. Pri biranju delegata treba voditi računa da budu zastupane sve državne, političke, socijalne i kulturne i t. d. ustanove (drugarice koje rade u Narodnoj Vlasti, bilo kao članovi vlasti ili pomoćno osoblje, zatim koje rade u NO-ima, u dječjim domovima, u bolnicama, na raznim kursevima, u kuhinjama, kancelarijama, profesorice, doktorice, učiteljice i t. d.). Na tim masovnim sastancima po selima kao i na kotarskim i okružnim, oblasnim konferencijama treba da se ističe značaj I. Kongresa. Uoči održavanja samog Kongresa treba organizirati manifestacije po selima i gradovima u vezi I. Kongresa. Ukoliko ima u pojedinim gradovima radio postaja, treba iskoristiti za prenos sa I. Kongresa. U selima, gdje ima radio aparat, treba organizirati žene da dođu na mjesto, gdje se nalazi radio i da slušaju prenos sa I. Kongresa. Treba održavati masovne sastanke iz naše štampe, upoznati žene sa tokom Kongresa, a tamo, gdje nema radio aparata, potreb- �Žene Hrvatske u posjeti kod Marsala 'Tita u Beogradu 19. III. 1945. no je također da se prikupe sve pjesme, koje su žene ispjevale u toku NOB-e, kao i razne članke. Na Kongresu će biti dva referata. Da bi referati mogli da istaknu rad naših žena na svim poljima rada, potrebno je da oblasni i okružni odbori pošalju izvjesne podatke (o učešću žena u Narodnoj Vlasti u JNOF-i, u kulturnom životu, u socijalnom, t. j. pomoć dječjim domovima, ranjenicima, postradalim i t. d.) Podaci treba da stignu do 6./VII. o. g. Poslije referata bit će diskusija, za koju treba da se pripreme delegati i to po političkim pitanjima, izgradnje države, kulturnoprosvjetnim pitanjima, učešću u NOO-ima, 0 učešću u rješavanju socijalnih pitanja 1 t. d. Diskusija ne smije da bude jednostrana, t. j. da žene samo ističu koliko su čega dale za vojsku, ranjenike, dječje domove ili da ističu same sebe i svoj rad, nego da se kroz diskusiju iskristaliziraju zadaci, koji stoje danas pred JNOF-om, a time i pred AFZ-a, kao sastavnim dijelom JNOF-e. Zadnji dan Kongresa održat će se i kulturno prosvjetno veče, na kojem će žene iz pojedinih krajeva istupati sa svojim narodnim pjesmama, kolima i igrama, kazališnim komadima, recitacijama i t. d. Radi pravilne raspodjele, gdje i kada će istupiti pojedini okrug potrebno je, da nam oblasni i okružni odbori pošalju najkasnije do 5/VII. o. mj. svoj program, sa kojim mogu istupati. U protivnom slučaju oni, koji ne će poslati do određenog roka, ne će moći zbog tehničkih priprema ni nastupiti. Isto tako bit će priređena izložba darova namijenjena pojedinim rukovodiocima NOB-e, kao i izložba slika. Da bi se izložba darova i slika uredila na vrijeme, potrebno je da darovi iz svih okruga i oblasti stignu kao i fotografije iz izložbe i rada naših žena do 3/VII. o. g. Na Kongresu će biti izabran novi glavni odbor AFŽ-a. Sa pojedinih oblasti i okruga predviđen je slijedeći broj drugarica za Glavni odbor: Istra 8, Dalmacija 10, Hrvatsko Primorje 4, Gorski Kotar 2, Lika 6, Banija 6, Zagrebački okrug 6, Varaždin 8, Bjelovar 7, Slavonija 10, Grad Zagreb 6. Te drugarice, koje će se na Kongresu predložiti za Glavni odbor, treba da oblasni i okružni odbori AFŽ-a predvide u saglasnosti sa odborima JNOF-e. Da bi tehničke pripreme za Kongres tekle što bolje, potrebno je da oblasni i okružni �odbori, osim što odrede vođu delegacije, koji će voditi računa o svemu, potrebno je da se f o r m i r a odbor, koji će sa vođom puta brojiti 5 članova. U odboru treba da se napravi raspodjela rada po slijedećim pitanjima: prehrana, stanovanje, kulturni dio, izložba. Svaki član odbora, koji je zadužen po nekom pitanju, treba dolaskom delegacije u Zagreb da se poveže sa kongresnim odborom, t. i. sa pojedinim akcijama unutar kongresnog odbora i da se interesira, gdje je određeno spavanje delegata n j e g o v o g odreda, g d j e da se hrani, kada će ići pogledati izložbu, kada će istupati sa kulturnim programom i gdje. Vođa puta treba da kontrolira svakog člana odbora u izvršavanju po- Dokument stavljenih zadataka, a ujedno da im pomogne tamo gdje zapnu. Poželjno je da pojedini okruži pošalju izvjesnu količinu hrane ?a ishranu delegata. Hranu je potrebno dopremiti nekoliko dana p r i j e Kongresa, t. j. do 15/VII. o. g. Delegati treba da stignu najkasnije do 27/VIII. na večer, raniji dolazak nije potreban osim drugarica, koje su u kongresnom odboru ili u nekim komisijama. Adresa Glav. odbora A F Ž - a za Hrvatsku je Jelačićev trg 8, g d j e će delegati dobiti informacije, gdje se nalazi sjedište kongresnog odbora. Drugarski Vas pozdravljamo Smrt fašizmu — Sloboda Glavni narodu! od'bor A F Ž Hrvatske 363 IZLOŽBA RUČNIH RADOVA U ČAZMI Iz »Žene u borbi«, glasila AFŽ Naše su žene u međukotarskom takmičenju pokazale veliki interes i mnogo su radile na pomoći vojsci i ranjenicima. Takmičenje je završeno okružnim zborom J N O F i priređena je izložba ručnih radova. Izložba je završena proslavom godišnjice oslobođenja Čazme. Na proslavu su bili pozvani rukovodioci i borci da prime darove. Vezeni ručnici, bijele maramice s petokrakom zvijezdom crvenom kao krv, jastuci, čarape, rukavice, albumi, drvene kutije, rukom izrađeno i izvezeno narodnim motivima. Sve te darove brižno su spremale žene za upomenu drugu Titu, X. zagrebačkom korpusu, X X X I I I . diviziji, brigadama, komandantima, komesarima, borcima, ranjenicima, političkim' rukovodiocima. Na darovima bile su izvezene tople riječi, p o z d r a v i : »Ranjeniku, koji nema nikog svog a « , » n a j b o l j e m mitraljescu«, »najboljem borcu«. Drugu Titu darovale su žene čilim, toplu vestu izrađenu od zečje vune, krasan album sa slikama koje prikazuju život majki i djece u obdaništu. Hrvatske, br. 12-13. 1945. Na zidu visi torbica, simbol kurira i na n j o j natpis : » P r v o m kuriru Moslavine, Duki Pozdrijanu«. Žene Garešnice darovale su narodno odijelo Kati Pejnović, predsjednici Antifašističke fronte žena Jugoslavije, a predsjednici A F Ž za Hrvatsku — jastuk. Žene Dubrave napravile su krasnu zastavu s posvetom, koju će darovati Crvenoj armiji. Svi ti darovi nisu od zlata i dragog kamenja, to su skupocjeni darovi ljubavi i srca. Požrtvovnost, ljubav i spremnost da izdrže do kraja ove borbe, to je ono što govori ova predkongresna izložba žena-antifašistkinja Moslavine. Jedinstvo i bratstvo su zastave, koje žene Moslavine visoko dižu, to je njihov ponos. Borbeni barjaci, barjaci krvi, govorit će budućnosti o stradanju i žrtvama naroda Moslavine, a petokraka će zvijezda ostati simbolom njihovog jedinstva. Zlatne niti vezenih barjaka, to su zlatne želje i misli žena i djevojaka Moslavine, koje su svu svoju dušu i ljubav utkale u njih. �ZBOR Ž E N A U Z A G R E B U 21. V I I . 1945. UOČI P R V O G K O N G R E S A A F Ž H R V A T S K E Ka velikom Hrvatske, gutin u ime Kotara Anka zboru iena, govorile Saili, Mika boraca — Uujčić, u — i održan u žena Većeslav Trgu žena varaždinskog u ime u Republike tada Holjevac. Mađar ae, ime a na Zastavniković, Dragica Uučković, ime je Marica Špiljak JA Ana koji su: Kadulje ime u Zagrebu predsjednica žena su govorile: Primorja — Dalmacije — Milka Lasti, okruga — Beska F-rntić, Talijanki iz Istre — uoči Gradskog Ersilia u ime žena Genoveva u u Prvog odbora žena ime Hrvatica Rismondi. •— u ime zagrebačkog Istre AFŽ-a Zagreb, Like 'Tomić, ime kongresa AFŽ — Dra- Milka žena Šolaja, Gorskog okruga Marija — Vršić, �IZLOŽBE U ČAST PRVOG K O N G R E S A AFŽ1 S izložbe darova za I. kongres AFŽ-a Hrvatske u Zagrebu — srlmja 1945. �1 U predkongrcsnom takmičenju žene su u svim k r a j e v i m a organizirale izložbe darova za borce i rukovodioce N O P . U jesen 1944. g. sazvale su žene v i r o v i t i č k o g kotara konferenciju, na k o j o j su odlučile, da sakupe i izrade radove za borce i rukovodioce jedinica N O V , k o j e su se b o r i l e na t e r i t o r i j u S l a v o n i j e . Ž e ne su se takmičile, k o j a će d o n i j e t i više radova, vadeći iz zemunica i bunkera i o n o p o s l j e d n j e , što im je u s p j e l o spasiti od n e p r i j a t e l j a . Jedna starica iz kotara virovitičkog d o n i j e l a je d v a ručnika i j e dnu starinsku narodnu torbicu i dala to rekavši: » O v o mi je p o s l j e d n j e što p o s j e d u j e m i što mi je uspjelo spasiti. Petnaest peškira dala mi je m a j k a za v j e n č a n i dar; tri sam dala u g r o b mužu, d v a Izložba darova dao je na i z b j e g l i c e s i z v j e s n i m n e p o v j e r e n j e m , pa je B o s i l j k a T r b o j e v i ć , k o j a je išla s Kotarskim komitetom, dala inicijativu, da žene S l a v o n i j e stupe u vezu sa ženama N o v o g Vrbasa. Doskora je uspos t a v l j e n kontakt, i žene N o v o g Vrbasa počele su pomagati i z b j e g l o m narodu. Pronašle su prostorije za smještaj d j e č j e g doma i organizirale školsku pouku i z b j e g l i č k e djece. Da bi se omasovio r a d sa ženama, sazvana je konferencija, na k o j o j je zaključeno, da se organizira izložba sa c i l j e m da se zorno prikaže ilegalan rad žena S l a v o n i j e i učešće žena u r a z v o j u narodno-oslobodilačke borbe. Na k o n f e r e n c i j i je također zaključeno, da će žene N o v o g Vrbasa pružiti pomoć u o d j e v n i m predmetima i z b j e g l i č k o j d j e c i i ženama, te da će urediti jednu Okružnog odbora AFŽ Virovitica sinu, k o j e g su ustaše ubile, osam mi je o d n i j e l a banda, a ova dva i torbicu m o j e m a j k e spasila sam i z va^re, k a d m i j e g o r j e l a kuća. T o m i j e j e d i n o i n a j d r a ž e što mi je od ručnih r a d o v a ostalo. Sada ih p o k l a n j a m , i to — j e d a n peškir n a j b o l j e m bolničaru, drugi n a j b o l j e m komandantu, a torbicu n a j b o l j e m kuriru X X V I I I . d i v i z i j e . No žene nisu uspjele sakupljene darove predati drugovima iz jedinica, j e r je u to v r i j e m e počela posljednja neprijateljska ofenziva u Slavoniji. N a r o d iz v e ć e g d i j e l a S l a v o n i j e i M o s l a v i n e počeo se prebacivati preko D r a v e . M e d u stvarima Kotarskog komiteta V i r o v i t i c e prebacivali su se i darovi, sakupljeni za borce. K o l a s a r h i v o m K o t a r s k o g komiteta i darovima išla su p o s l j e d n j a i prešla most preko D r a v e p o d jakom n e p r i j a t e l j s k o m vatrom. P r i g o d o m dolaska u N o v i Vrbas, narod Bačke gle- kuću za s m j e š t a j bolesnih žena. Organizirana je ekipa žena, k o j a će d o b r o v o l j n o raditi u d j e č j i m d o m o v i m a i ambulantama i zaključeno je organizir a n j e sabirnih akcija za ranjenike. P o s l i j e k o n f e r e n c i j e f o r m i r a n je odbor za organ i z i r a n j e izložbe. I z l o ž b a je bila otvorena osam dana, a interes naroda Bačke za tu izložbu b i o je veoma velik. Na n j u su dolazile žene čak iz N o v o g Sada. N a k o n p o v r a t k a u Slavoniju, b i l a je ista izložba, nadopunjena darovima, k o j e su poslale žene kotara Daruvar, 'Grubišno P o l j e i P o d r a v s k a Slatina, o r g a nizirana u D a r u v a r u i Grubišnom P o l j u . K a k o se u to v r i j e m e o d r ž a v a o P r v i kongres žena Hrvatske u Zagrebu, poslani su izložbeni predmeti na 'kongresnu izložbu u Z a g r e b , a zatim su p o d i j e l j e n i onima, k o j i m a su bili n a m i j e n j e n i . �Dokument 364: PRVI KONGRES ANTIFAŠISTIČKOG FRONTA ŽENA ODRŽAN U ZAGREBU 21., 22, I 23. VII. 1945 kovnika II Jugoslovenske armije druga Radu Žigića. Pozdravljam predstavnike našeg bratskog Sovjetskog Saveza. Pozdravljam novu predsjednicu AFŽ-a Jugoslavije, drugaricu Canu Babović. Pozdravljam ministra naše federalne vlade, predstavnike radničkih sindikata, predstavnika Izvršnog odbora HRSS, predstavnike Srpskog kluba vjećnika ZAVNOH-a i delegate naših federalnih jedinica U počast našim palim drugovima i drugaricama za slobodu naše domovine odajmo minutu šutnje. Slava palima u borbi za osloduboko zahvalne bođenje naše domovine. Drugarice i drugovi! Naknadno pozdravljam predstavnike Centralnog komiteta Komunističke partije Hrvatske. Pozdravljam predstavnicu Amerike i predstavnicu Bugarske. Drugarice i drugovi! Ovaj prvi Kongres žena Hrvatske održava se u oslobođenoj domovini. Za to oslobođenje, za to veliko djelo bratstva i jedinstva naših naroda, uložile smo i mi žene ogroman udio. Za tu veliku izvojevanu pobedu, za veliku sreću i budućnost naših naroda i svih pokoljenja mi smo slavnoj Komunističkoj partiji, zahvalni smo na njezinom mudrom i čvrstom rukovodstvu, zahvalni smo našem velikom sinu drugu mršalu Titu i našoj junačkoj Jugoslavenskoj armiji. Zahvalni smo za veliku pomoć našim velikim Saveznicima, a naročito našem bratskom Sovjetskom Savezu i velikom maršalu Staljinu. Zahvalni smo herojskoj Crvenoj armiji, koja je pokazala kako se voli domovina i kako se čisti domovina od fašističkih okupatora. �O v a j Kongres ima još jedno historijsko značenje, a to je da su o v d j e među nama i delegatkinje naših federalnih jedinica. To je, drugarice i drugovi, još jedna garancija za učvršćenje i proširenje bratstva i jedinstva naših naroda. ž j e za očuvanje svih tekovina naše borbe, naše najmoćnije oružje u borbi protiv svih reakcionarnih elemenata, koji hoće da nam ponovno nametnu stari jaram, da nam nametnu ropstvo i neznanje. O v a j Kongres još jednom potvrđuje, da smo mi žene u o g n j u i krvi razbile sve okove podređenosti, tame i neznanja. Ò v a j Kongres još jednom pokazuje našu snagu, ravnopravnost članica naše nove narodne zajednice, naše nove federativne Jugoslavije. Na ovom Kongresu mi ćemo, drugarice i drugovi, iznijeti sav naš dosadašnji rad i našu borbu u toku oslobodilačkog rata. Mi ćemo danas postaviti pred nas nove zadatke, zadatke za daljnju pomoć našoj junačkoj Jugoslavenskoj armiji, zadatke na još široj i svestranijoj pomoći naše narodne vlasti za obnovu naše opustošene i opljačkane domovine. Živjelo vije! bratstvo Živjelo Balkanu! bratstvo Mi ćemo, drugarice i drugovi, u našem daljnjem radu isto tako učvršćivati i proširivati bratstvo i jedinstvo naših naroda, našu najveću tekovinu, naše najmoćnije oru- P r v i kongres A F Ž H r v a t s k e p o z d r a v i l i su telegramima i pismima: Stab I V . A r m i j e , N a c i o n a l n o V i j e ć e A m e r i č k i h H r v a t a i N a c i o n a l n i odbor v i j e ć a američkih H r v a t i c a , kao i m n o g o b r o j n e o r g a n i z a c i j e A F Ž iz cijele zemlje. Dokument Kličem: da živi naš i dragi drug jedinstvo i maršal sitih jedinstvo Tito! naroda svih Jugosla- naroda na 'Živjelo bratstvo i jedinstvo na čelu s Živjela Živio našim velikim antifašistička I. Kongres Sovjetskim fronta iena cijelog Savezom! svijeta! HrxMtske!1 1 P o s l i j e svog g o v o r a p r e d l o ž i l a je M a c a G r ž e tić radno predsjedništvo, u k o j e su ušle: Kata P e j nović, C a n a Babović, M i l a Vučković, A n k a Berus, Ruža Kumic, P a v k a Jakšić, D i n a Zlatić, L i d i j a A d ž i j a , Desa M i l j e n o v i ć , D r . Slava Očko, K a t a Govorušić,. Kata Petković, Ruža T u r k o v i ć , Nada Sremec, Kata V u g a , Ersilia Rismondi, Kata I v a n čić i M a c a Gržetić. 36S T E L E G R A M M A R Š A L A JUGOSLAVIJE JOSIPA BROZA T I T A I. KONGRESU Antifašističkom Keodložni državni poslovi AFŽ HRVATSKE kongresu žena sprečavaju me da prisustvujem vašem Kongresu i da se zahvalim hrabrim ženama Hrvatske — Hrvatske — Zagreb. Hrvaticama i Srpkinjama — za junaštvo, upornost i požrtvovnost, koju su pokazale u ovom velikom oslobodilačkom ratu. Ja sam uvjeren, da ćete vi, žene antifašistkinje Hrvatske, znati sačuvati ono zašto ste se borile zajedno sa vašim drugovima na bojnom polju i u pozadini, samo na taj način. ako uložite sve snage u a to ćete uspjeti napor una za izgradnju naše zemlje — za učvr- šćenje naše narodne vlasti i za podizanje privrede, za podizanje kulturnog nivoa našeg naroda, za pravilno vas pitanje naše djece, za očuvanje krvlju najboljih sinova naše zemlje stečenog bratstva medu našim narodima. Obratite na ovu tekovinu najveću pažnju, jer će nju još dugo vremena ugrožavati neprijatelji naše nove Jugoslavije. Želim vam mnogo uspjeha u vašem radu. Neka vaš Kongres bude novi snažni potstrek za ispunjavanje vaših zadataka na sreću vaše uže domovine Hrvatske, a na sreću naše lire zajedničke domovine, Da živi nove Antifašistički Demokratske Kongres Federativne Jugoslavije. žena Hrvatske! Maršal Josip Jugoslavije Broz-Tito �GOVOR PREDSJEDNIKA ZAVNOH-a VLADIMIRA NAZORA Žene partizanke! M a j k e i sestre! Eto vas na sastanku u glavnom gradu naše Federalne Hrvatske. Sve su to žene iz svih krajeva, neke mlađe, malo starije, neke crnih kosa, neke žutih kosa, blondinke, neke temperamentnije, kako ste mogli malo p r i j e vidjeti, osobito kod naših Primorki, a osobito lcod naših sada velikih prijateljica Talijanki iz P r i m o r j a , koje se sada o v d j e u bratskom Zagrebu osjećaju kao da su na s v o j o j Rijeci, u s v o j o j Puli, u svom Trstu. Vi ste se sada ovdje našle, da se nađete u zajedničkom sestrinskom z a g r l j a j u , u kojem, nadam se, ostat ćete uvijek, i vladati se uvijek kao sestre, ma iz kojeg kraja bile. Žene partizanke! Borba oružjem je minula, pobjeda nas je dočekala. Vi ste u toj t e - ^ škoj borbi izvršile do kraja svoju duižnost, čak i s oružjem u ruci, ali, sada vi ne težite za zasluženim odmorom, spremate se za nov rad i za novu vrst borbe, za rad, koji započinje u zemlji popaljenih sela, decimiranog osiromašenog pučanstva i još uvijek uznemirenih duhova. Nestaju s vaših lica tragovi Žene dolaze tjelesnih stradanja i duševnih t r p l j e n j a kroz četiri minule godine, ali se p o j a v l j u j u znaci novih briga i skrbi: žene, koje su aktivno, odličnim požrtvovnim radom toliko doprinijele 'Titovoj pobjedi, ne ostaju ni sada pasivne. Uzvišena je misija žene. Ne samo što daje život i što brani kao lavica svoju mladunčad — sve čemu je život dala — ona još hoće da, nakon rata, nastane opet stanje, u kojemu će život teći smirenim radom i napretkom. A da se to stanje iznova i kod nas što p r i j e vrati, da se podignu porušena ognjišta, da se opet namjesti zajednički stol za sve ukućane, žena partizanka hoće, da u tom nastojanju sama aktivno sudjeluje. Ona je danas jednakopravna muškarcu, a tu će jednakopravnost učvrstiti time, što će u svemu sudjelovati u miru, kao što je mogla i znala sudjelovati i u ratu. To je ono snažno i duboko, što vas žene dovodi k ovom vašem sastanku. To je, zaista, ali nije još sve rečeno. Kazao sam nešto o čežnji žena za domaćim ognjištem i za obiteljskim stolom, za kojim se skupa, pod jednim krovom, u miru sjedi i kruh naš svagdanji skupa reže. No, mi hoćemo da čitavi svoj narod pretvorimo u jednu na Kongres �obitelj, da čitavu domovinu pretvorimo u jednu kuću. To se ne može postići bez aktivnog sudjelovanja žene. Jest, žene, koja zna biti radina drugarica i požrtvovna majka i brižljiva sestra i prijateljska pomoćnica u svakoj nevolji. Pravo je, kada se veli, da je vrijedna žena jedan od n a j g l a v n i j i h uvjeta mira i reda u državi, mira i reda, bez kojih nema napretka i blagostanja. Ne može se više voditi kod nas politika bez posredna i neposredna sudjelovanja žena. Već samo žensko srce naći će često pravi put k rješenju mnogih zadataka. Prošla su vremena, kad se mislilo, da žene u teške dane znadu samo kukati i gorke suze roniti. Dokazalo se, da znadu biti aktivnije od nekih muškaraca. Hrvatice i Srpkinje, ne praveći nikakve razlike između seljanke, kojeg god sela, radnice, koje god radionice, građanke, kojeg god mjesta. Tad će d j e l o v a n j e naših žena napredovati uporedo s nastojanjem muškaraca, koji su prožeti pravim duhom partizanskim. Pitanja o pravu žene kod nas više nema ; ono se samo riješilo. Naša se zemlja ne izgrađuje bez nje i ne će se bez nje njome vladati. V r i j e m e naših prvih, toliko važnih izbora već se približava. Ako je pak doista istina, da kod nas ima sada više žena nego muškaraca, važnost, ali i odgovornost žene i na političkom polju postaje velika. Ja se, s obzirom na to, ni n a j m a n j e ne bojim : partizanski duh, koji je proslavio naše žene u dane Titove borbe za slobodu i pravednost, osjetit Ć3 se sigurno i u dan g l a s o v a n j a : maršal će Tito izvojevati time novu pobjedu. Drugarice, naši borci, a vaši muževi, sinovi i braća, pokazali su da su odvažni, borbeni, pa i žestoki. Ta njihova žestina, od koje smo imali toliko koristi, mogla bi trajati i sada, u dane mira, kad se moraju liječiti rane i b r i ž l j i v i m njegovanjem krijepiti što je klonulo. A tko je više zvan da u našem javnom i privatnom životu svaku preveć oštru žestinu ublaži, pa i suzbije? Pa to je upravo žena. U koga je melem za još upaljene rane? Č i j i će lagani prsti znati da n a j v j e š t i j e izvade iz naše žive kože žalce i drače duboko usađene? Tko će n a j b o l j e uvidjeti, komu i na koji način v a l j a nastradalome pomoći? Sigurno će to odmah razabrati i bez oklijevanja vješto uraditi srce majke, drugarice i sestre, srce žene uopće. Vele, da žestina, pa čak i mržnja, imadu u nekim izuzetnim slučajevima svoju misiju, ali općenita ljubav jest misija nad svim misijama, a njezina je nositeljica u prvom žena — žena! Energična u borbi, milostiva i nježna u miru ! Čast Hrvatske I naše su se žene, eto, našle na Kongresu. Radit će na njemu Samostalno, bez i č i j e g uplitanja i savjetovanja, jer ih zbilja života, zgode i nezgode narodnog ustanka, t r p l j e n j a i stradanja, kroz koja su lično prošle, prilike u kojima se svi danas nalazimo, do kraja naučiše, što im je raditi za opće dobro na obiteljskom, na ekonomskom i na političkom polju, osobito u g a j e n j u sloge između Slovenke, t76 Ja im, kao jednostavni partizan i kao predsjednik V i j e ć a Hrvatske želim najljepši uspjeh. Neka tople struje djelotvorne energije, potoci utjehe -za rastužene, valovi ljubavi za nastradale, proteku iz ovog Kongresa, kao iz golema srca, po čitavoj našoj z e m l j i ! I onda o v a j će dan mnogo značiti u životu našeg naroda. i u slava prvom Zagrebu! GOVOR Kongresu Antifašističkih PREDSJEDNIKA žena VLADE NR HRVATSKE DRA VLADIMIRA BAKA RICA Drugarice ! Pa makar kako službeno o v d j e pozdravljamo vas, delegatkinje, naše žene iz H r v a t ske, teško je reći sve ono, što mi za vas osjećamo, što za vas ćutimo, nakon svega onoga, što smo s vama zajedno kroz ove četiri godine proveli. Vi žene ste tu učinile takva djela, da mi možemo da budemo svi s vama samo ponosni, da budemo ono, čime ćemo se mi uvijek i svugdje ponositi. Žene su kod nas nosile terete rata jednako onako kao i muškarci, jednako kao i svaki građanin ove zemlje. Žena je, bez obzira na svoje osjećaje, bez obzira na svoje majčinske dužnosti shvatila, da treba n a j p r i j e zemlju osloboditi, da treba da i ona sudjeluje u borbi, bez obzira na žrtve, i tu je pokazala jedan do sada neviđeni heroizam, jednu neviđenu svijest, koja j o j je dala pravo, da danas ona bude ne samo ravnopravni građanin, nego građanin, s kojim ćemo se mi još ponositi. Mi znamo i osjećali smo, da su naši partizanski odredi, koji su stvoreni 1941. godine, mogli egzistirati zato, što su se žene s njima borile, što su ih žene hranile, što su ih žene odijevale, što su ih žene vodile u njihovim akcijama. Mi znamo muke i progone, koje su žene trpjele za v r i j e m e akcija okupatorske vojske i njihovih slugu diljem našs domovine. Mi znamo kolike su strašne -te patnje bile, ali nije to ono, što nas zadivljuje, nego ono što iz toga izvire, onaj heroizam, ona borbena odlučnost i ona aktivnost, koju su žene u tim prilikama pokazale. �U tim našim najtežim časovima — da spomenem četvrtu neprijateljsku ofenzivu — mi smo čitavu našu vojsku, a tada je već i bila vojska, hranili na leđima žena. Mi smo čitavu pozadinu organizirali za rat. Zadatak organizacije stajao je na leđima žene. Mi smo naše bolnice i naše ranjenike prenosili i spašavali opet na leđima žene. Bez žena, mi toga rata ne. bismo voditi mogli. U izgrađivanju prvih klica naše današnje vlasti, u izgrađivanju ove nove demokratske zemlje, žena je opet nosila terete, gotovo sve terete rada naših vlasti u pozadini. Naravno da imamo razloga da se ponosimo s našim ženama, našim drugaricama, koje su s ljubavlju radile ovo, a koje imaju razloga i da s jednakom ljubavlju jednako rade na ispunjenju sviju zadataka, koji se pred nas postavljaju, da zajednički izgradimo našu novu demokratsku zemlju, našu demokratsku Hrvatsku i našu demokratsku federativnu Jugoslaviju. Mi smo temelje njenog novog poretka položili, mi ćemo ih i dalje izgrađivati, i oni treba da budu kolijevka mira među narodima čitavog čovječanstva. Takovu zemlju imate razloga da volite, za takovu zemlju imate razloga da i dalje doprinosite žrtve. Pred nama stoje teški zadaci. Mi imamo razloga da se ponosimo onim što smo učinili, ali imamo još više razloga da napregnemo sve snage da bi savladali i one teškoće, koje pred nama još leže. Vi danas svi osjećate teškoće privrednog sređivanja, teškoće, koje su normalne. Naša zemlja prelazi iz oružane borbe na jedan mirniji stupanj razvoja. Tu su teškoće logične, tim većma, ako se uzme u obzir kakvu smo pustoš i kakav nered našli. Mi tu još imamo mnogo što da savladamo i mi ćemo savladati energijom sviju nas, isto tako, kao što ste i vi savladale mnoge teške probleme za ovih četiri godine rata. Kod nas ima još krajeva, koji gladuju. Mi imamo za njih spremnu hranu, ali im ju ne možemo dostaviti. Naše komunikacije su tako razorene, da mi ne možemo danas još tim krajevima garantirati da će dobiti i onaj minimum hrane, kojeg su zaslužili, i koji im treba. Mi im ne možemo garantirati da ćemo dovoljno- brzo popraviti one porušene kolibe, ona sirotinjska gospodarstva, koja su nam dala naše heroje. Da svladamo sve te teškoće mi trebamo izgraditi komunikacije, mi treba da mobiliziramo sve svoje snage, da tim krajevima dademo barem onaj minimum, da mogu i dal j e egzistirati, da mogu dalje s nama sarađivati, da mogu da budu prvoborci u miru, kao što su bili prvoborci u ratu. Tu apeliram, drugarice, i na vas, da opet u tome radu dadete sve od sebe, kao što ste dale i do sada. Za mobilizaciju svih narodnih snaga, za savladavanje tih problema, mi imamo još prilično mnogo teškoća. Teškoće su u slabosti naših organa vlasti, koji uče tek svoj posao, koji ne mogu pravovremeno da se preorijentiraju od onog ratnog stanja na stanje mira, na današnje stanje, i koje u s v o j o j mladosti često čine griješke, koje ne bi smjeli inače da čine. I na vama je dužnost da kontrolirate rad tih naših vlasti, da nemilosrdno' gonite one, koji ne će, pa i one, koji ne mogu da idu u korak s tokom događaja, i koji nemaju dovoljno sposobnosti u izgradnji u današnjoj etapi. Vi, žene, treba da koristite svoju ravnopravnost, našu demokraciju, koju ste tokom o v o g rata izvojevale, da bi tim putem vršile kontrolu naših narodnih vlasti. Mi' imamo dalje i drugih smetnja. Nas optužuju, nama kažu: Vi ste osnovali zemlju koncentracionih logora, vi progonite v j e r u i radite razne slične stvari. Mi smo poduzeli izvjesne mjere, mi progonimo naše neprijatelje, progonimo ostatke fašizma, koji su ostali kod nas. Poduzeli smo izvjesne mjere da izbrišemo ljagu sa našeg narodnog tijela, ljagu onih, koji su za volju okupatora, za volju fašističkih Švaba, činili zvjerstva nad našim narodima, upropaštavali našu budućnost i htjeli da i za hrvatski narod stvore onakvu situaciju, da bi danas bio rob, da bi bio proganjan, i da bi došlo u pitanje čak i njegova fizička egzistencija. Mi uvažavamo, da nije glavna krivnja na onom siromahu, koji je radio negdje u državnom aparatu, pa bio i mobilizirani vojnik. N i j e na njemu glavna krivnja, nije on t a j zločinac, koji je to stanje stvorio. Mi ćemo to uvažiti. Mi ćemo omogućiti tim ljudima, koji su krivi ili nekrivi, bacili ljagu na naš narod, da budu čestiti građani naše zemlje, da surađuju na n j e g o v o j izgradnji, da sarađuju na n j e n o j budućnosti. T v r d i m ovdje, da nije istina da mi progonimo vjeru, i mi nismo nikada nikom priječili da vrši svoju vjersku dužnost. Mi dajemo i davat ćemo svakom mogućnost, da uči svoju vjersku nauku, da je uči, ako hoće, i cijeli svoj život. A l i jedno ne ćemo dopustiti. Ne ćemo dopustiti, da se nameću vjerske dužnosti onima, koji to ne će, ili onima, koji imaju neku drugu vjeru. Mi smo za potpunu slobodu savjesti, i svatko može da ispovijeda ono što hoće. To mu mi garantiramo, to je zagarantirano i zakonom, zakonom našeg T r e ć e g zasjedanja Zemaljskog Antifašističkog V i j e ć a Narodnog Oslobođenja Hrvatske, koji je zakon za nas svetinja. �Ta kampanja uzela je priličnog maha, no bez razloga — to tvrdim ovdje i mogu da podnesem za to punu odgovornost. N j e z i n e su posljedice samo te, da one narodne snage, koje bi trebale da se mobiliziraju na izgradnji naše zemlje, na savlađivanju ovih poslijeratnih najvećih teškoća, da se te snage ne mobiliziraju, nego se troše u jednoj borbi, koja je sasvim suvišna. Drugarice! Ja na vas apeliram ovdje, da budete nosioci ideje slobode savjesti, da svagdje gonite onoga, koji bilo kome sprečava da ispovijeda vjeru, koju hoće, da gonite onoga, koji hoće da s v o j e nazore silom nametne drugome. Ne bih imao više ništa da kažem. Ne znam, da li treba da kažem, da sam uvjeren da ćete i vaše buduće zadatke savladati, jer ste i do sada savladale one, koji su mnogo teži. Stoga želim, da o v a j Kongres, koji je manifestacija svega onoga što je do sada učinjeno, manifestacija vaše snage za budućnost, donese najplodniji rad za bolju i sretniju budućnost naše domovine, naše uže Hrvatske, naše demokratske Federativne Jugoslavije. Živjela Demoltratska Hrvatska! Živjela Demokratska Federativna Živio maršal Tito! Živio I. Kongres antifašistkinja Jugoslavija! Hrvatske! GOVOR C A N E BABOVIĆ P R E D S J E D N I C E AFŽ-a JUGOSLAVIJE Drugarice! U ime Centralnog odbora A F Ž - a Jugoslav i j e pozdravljam vaš veliki Kongres antifašistkinja Hrvatske. Drugarice, od samog početka oslobodilačke borbe široki slojevi naših žena bili su aktivni učesnici u borbi protiv fašizma. U samom početku, kada su se stvarali mladi partizanski odredi, naše žene uzele su učešća kao borci, naše žene uzele su učešća kao bolničarke, čuvale su i njegovale naše ranjenike, starale se o našoj djeci i našim borcima. Žene, drugarice u pozadini, isto tako nisu izostale od onih žena, koje su bile neposredno u borbi. One su uzele aktivnog učešća u pomaganju i podupiranju narodno-oslobodilačkog pokreta, isto kao što su prikupljale odjeću i hranu, čuvale naše ranjenike, bili naši kuriri, odlazile na neoslobođenu teritoriju, prenosile sanitetski materijal i t. d. Naše najaktivnije antifašistkinje, od početka same narodno-oslobodilačke borbe, uspjele su, da u zajednici s našim drugovima, sa čitavim našim narodom, objasne širokim slojevima naših žena liniju i ciljeve Narodno-oslobodilačke borbe. U tom radu sudjelovale su mnoge naše aktivistkinje, ođ kojih su mnoge žrtvovale s v o j e živote, i nema ih danas među nama. Neka im je slava! Rad naših žena, kako neposredno na f r o n ti, tako i u pozadini, bio je naročito potreban radi zadataka, koji su se postavili pred čitav naš narod. Glavni cilj naše borbe bio je uništenje okupatora i izroda naših naroda. Mi smo uspjele da okupimo široke mase naših žena, da uzmemo aktivno učešće u Narodnooslobodilačkom pokretu upravo zbog toga, što je na čelu Narodno-oslobodilačkog pokreta bila Komunistička partija, koja je pozvala sve naše narode u borbu protiv fašizma, u borbu protiv izroda naših naroda. Ona ne samo da je pozvala na borbu, ona je omogućila čitavom našem narodu, pa i našim ženama, da se aktivno bore protiv okupatora i izroda naših naroda. Isto, kao što je dala poticaj u samom početku, ona je omogućila da zaslužni borci, bilo žene i muškarci, dobiju ono mjesto, koje im odgovara. Nama ženama u borbi također je mnogo pomoglo, što smo imale divan p r i m j e r u našim velikim sestrama, sovjetskim ženama. Ne ću navoditi primjere, j e r ih ima mnogo, ali želim podvući, da smo i mi, poput sovjetskih žena, znale kako se l j u b i i kako se bori za domovinu. Danas, drugarice, kada je borba protiv f a šizma završena pobjedom, kada smo istjerali okupatore iz naše zemlje, kada smo razbile i posljednje ostatke izroda naših naroda, ne smijemo ništa manje raditi nego što smo radile u toku narodno-oslobodilačke borbe. Mi vrlo dobro znamo, kakova su pustošenja izvršena u našoj zemlji. Mi v r l o dobro znamo, a to nam je naglasio i predsjednik hrvatske vlade drug Bakarić, da pred nama stoje zadaci na obnovi naših cesta, domova, a velik dio toga rada otpada na nas drugarice, na nas žene. Ne samo to, mi moramo biti svjesne da ćemo u tom radu nailaziti na teškoće reakcije, koja će pokušati da nas u našem radu spriječi. Stoga u radu na obnovi naše zemlje moramo biti spremne na sve žrtve. U tom radu ćemo uspjeti ako se naše snage ujedine u jedinstvenu frontu za izgradnju i obnovu naše zemlje. Moramo shvatiti i svakom protumačiti značaj JNOF-e, a naročito shvatiti da smo zato uspjele u borbi protiv fašista, j e r smo u n j o j stajale čvrsto povezane u J N O F - i . Danas, kada imamo mnogo uslova za borbu, moramo u svom radu na obnovi postići i mnogo veće rezultate. Moramo se pokazati spremne da zauzmemo ona mjesta, koja nam odgovaraju. Naše žene i naše aktivistkinje treba da budu ne samo n a j a k t i v n i j e po pitanju izgradnje i obnove naše zemlje, već i u podizanju kulturnog stepena naših širokih slojeva, kako u selu, tako i u gradu, da shvate današnje zadatke �Dolazak zenu i ciljeve naše nove narodno-demokratske Jugoslavije. Želim vam obratiti pažnju na još jedno pitanje, a to je skrb za našu ratnu siročad. Drug Tito na I. Kongresu antifašistkinja Jugoslavije rekao j e : » N i j e samo vaš zadatak, drugarice, u tome, da se starate o djeci, već je još važniji zadatak, da odgajate našu djecu u duhu tradicija Narodno-oslobodilačke borbe, u duhu očuvanja naših tekovina, u duhu patriotizma i ljubavi prema s v o j o j domovini.« Mi, drugarice, moramo ispuniti o v a j naš zadatak u cjelosti. Ja vas, drugarice, pozdravljam s našom borbenom parolom : Smrt fašizmu — Sloboda narodu! GOVOR BORCA DRAGICE MAĐARAC U IME Ž E N A B O R A C A J U G O S L A V E N S K E ARMIJE U ime drugarica -— boraca X X X I I . Divizije Jugoslavenske armije toplo vas i srdačno pozdravljam. Mi smo se u teškim, ali slavnim danima Narodno-oslobodilačkog rata borile zajedno sa našim muževima i braćom. Velika ljubav prema našoj domovini i na- na Kongres rodu pomogle su nam da podnosimo sve muke i patnje, koje su bile potrebne da se izv o j u j e pobjeda. Naše drugarice, kao borci ili bolničarke, odrekle su se svega, žrtvovale svoju mladost, a mnoge i život, da bi nama i našim pokoljenjima bilo bolje. Kada vas vidim tako mnogobrojno sakupljene, osjećam da njihove žrtve nisu bile uzaludne. Ja vas pozivam i uvjerena sam, da će te vi na svakom mjestu i svakom prilikom ljubomorno čuvati i sprovoditi u život velike tekovine, koje smo izvojevali sa toliko krvi, da na t a j način osiguramo srećnu budućnost našoj djeci i izgradimo našu Demokratsku F e d e r a t i v nu Jugoslaviju. Ovdje, na ovom Kongresu, u v j e r i t ćete se, da je k r v l j u stečeno bratstvo i jedinstvo naših naroda jedna od najznačajnijih tekovina naše borbe. Na tom polju se posljednja tri desetljeća mnogo rušilo. Razni politikanti su iz vlastitog interesa, a i u interesu naših neprijatelja, učinili da je Srbin bio daleko Hrvatu, i H r v a t Srbinu. Okupator je u posljednje četiri godine iskorištavao to s i j a n j e međusobne mržnje i sve poduzeo da to pojača i potpomogne. No mi nismo spavali. Mi smo se protiv njih borili, a u zajednički prolivenoj krvi niklo je nerazrušivo bratstvo Hrvata �i Srba, bratstvo i jedinstvo svih naroda Jugoslavije. Kad se raziđete svojim kućama širom Hrvatske i Jugoslavije pričajte svima o tome, da bratstvo i jedinstvo Hrvata i Srba i svih naroda Jugoslavije jest i mora ostati karikom, koja će nas vječno spajati. Ta karika skovana je u vatri oružja i našoj zajedničkoj krvi, a ona će spajati Hrvata i Srba, kao i ostale narode Jugoslavije, i u mirnoj izgradnji naše zemlje — u izgradnji naše sretne budućnosti. GOVOR L E P O S A V E PEROVIC PREDSTAVNICE ŽENA BOSNE I HERCEGOVINE Drage drugarice! Ja sam vrlo radosna, što se danas nalazim ovdje u Zagrebu, što mogu da govorim dragim i junačkim ženama Hrvatske, što mogu da ih pozdravim u ime moje uže domovine Bosne i Hercegovino. Ove riječi za mene nisu uobičajena fraza, k o j o m se počinju gotovo svi govori, a to nisu radi toga, što sam imala sreću da radim i živim d v i j e godine u Hrvatskoj i osjećam potrebu da naročito podvučem, koliko se može zavoljeti jedan bratski narod isto onako, kao i svoj rođeni. Dok sam ovdje živjela, ja sam uvijek razmišljala, kad dođem u Bosnu i Hercegovinu, kako ću toplo i u v j e r l j i v o pričati našem narodu o Hrvatskoj, o hrvatskom narodu, kako ću to u v j e r l j i v o pričati naročito onima, koji su imali pogrešno mišljenje o bratskom hrvatskom narodu, kako ću im pričati o Zagrebu, o ženama, radnicima i omladincima, koji su za v r i j e m e najstrašnijeg terora po ulicama ubijali ustaše i fašističke okupatore i radosno išli u smrt, ne žaleći života, ne kolebajući se ni jednog momenta. Zamišljala sam kako ću govoriti o ženama iz najbliže okolice, iz Stenjevca, Borčeca, Vrapča, o ženama slobodarske Posavine, koje su pomagale, njegovale i provodile partizane u danima, kad su njihova sela bila puna okupatora. Zamišljala sam, kako ću pričati o djeci u partizanskim redovima, po čemu se najbolje moglo osjetiti, da je borba hrvatskog naroda isto tako svenarodna kao i kod nas u Bosni. Ja sam se u duši ponosila, kad sam gledala Moslavačku brigadu, a isto tako Zagorsku i Slavonsku brigadu, ponosila sam se isto tako, kao i na naše Kozarske, Drvarske i Podgrmečke, jer sam osjećala, da su isto tako junačke kao i naše. Ma koliko god sam tražila, nikako nisam mogla naći razlike između naših i hrvatskih boraca. Isto takovo junaštvo, isto takova borbenost, isto takova ljubav prema Narodno oslobodilačkoj borbi bila je i kod njih. To nije samo moje lično mišljenje. Ja. govorim u ime cijele Bosne i Hercegovine, j e r znam, da Bosna voli Hrvatsku. Mi volimo isto tako Zagreb kao i Beograd, i mi smo sa isto toliko oduševljavanja slavili oslobođenje Zagreba i Hrvatske, kao i oslobođenje Beograda. Mi smo sa Hrvatskom od uvijek bili povezani, jer u Bosni živi i hrvatski narod. A l i Bosna nije samo hrvatska, samo srpska ili samo muslimanska. Ona je mnogostruko ispletena hrvatskim, srpskim i muslimanskim selima, a u selima hrvatskim, srpskim i muslimanskim kućama. Takove su danas i naše brigade, takove su i narodne organizacije, ženske i omladinske, takav je čitav naš pokret. On je isprepleten Srbima, muslimanima i Hrvatima i zato je tako jedinstven. Ludo misle oni, koji smatraju, da bi se Bosna mogla razdvojiti i razdijeliti. To je nemoguće. Mi smo imali i od uvijek imamo veze s Hrvatskom, ali naročito naše su ss zemlje povezale u toku Narodno-oslobodilačke borbe jednom za uvijek čvrsto i nerazdjeljivo. U onim danima, kad se naš narod u Bosni digr.o u obranu golog života potpuno goloruk, mi smo osjetili, da nas je razumio hrvatski narod, a hrvatski narod osjećao je, da se u Bosni bori jedan bratski narod. Kad su u Bosni bile ofenzive, hrvatski seljaci i radnici, koji su bili obučeni u neke vojničke uniforme, osjećali su, da se ne mogu boriti protiv nas. Oni su se masovno predavali, i to je za našu zemlju bio prvi radosni znak, da hrvatski narod ne će da služi svojim izdajicama. I uzalud je Pavelić pokušavao da razvije kod hrvatskog naroda otrovnu mržnju prema partizanima, a naročito prema partizanima Bosne i Hercegovine. N i j e mu to uspjelo, i bilo mu je uzalud, što je slao Hrvate u Stockerau, što je organizirao domobranstvo, što je miješao ustaše s domobranima i t. d. Kroz 4 godine uvijek i uvijek ponovno predavale su se domobranske jedinice i prelazile u redove partizana, i često već sutradan ginuli zajedno s partizanima u Bosni za oslobođenje naše zemlje. To je bilo u početku, ali to nije bilo sve. U ovim istim danima p r i j e 4 godine, kada je počeo opći ustanak u Drvaru, na Romaniji, na M a j e v i c i i u Hercegovini, onda smo se oslanjali na borbu hrvatskog naroda, a hrvatski narod na Bosnu i Hercegovinu. U tim danima na naše tlo dolazio je omiljeli sin hrvatskog naroda drug Marko Orešković, omiljeli junak svih naroda Jugoslavije, dolazio je u Bosnu, da poveže Kordunaše i Ličane sa našim slavnim divarskim ustanicima. Organizirajući ustanak, organizirajući bratstvo u zajedničkoj borbi, on je položio svoj život na �granici naših dviju zemalja i to treba da nam služi kao simbol, da uvijek mislimo o tome, koliko su dragocjeni životi, koji su uzidani u bratstvo i jedinstvo, da je zato ono- tako čvrsto. Naši borci još u 1941. godini znaju borce Banijskog partizanskog odreda, koji su prelazili preko Une i borili se zajedno sa nama, na našem tlu. 'Sjećamo se V I I . banijske Divizije, i njezine junačke u l o g e ~ koju je odigrala u teškoj ofenzivi. Naš narod pamti, on zna da se X I I . slavonska brigada borila u Centralnoj Bosni i prenasila bratstvo i jedinstvo pod najtežim uslovima borbe. Ne možemo zaboraviti i to, da ie hrvatski narod imao velikog udjela u razvitku borbe u našem cazinskom kraju, koji se smatrao jednim od najzaostalijih krajeva. Naš I. proleterski bataljon borio se u Slavoniji i pomagao hrvatskom narodu da podiže ustanak. X X V I I I . slavonska divizija u danima zadnje ofenzive, koju smo vodili protiv okupatora, da ga konačno istjeramo iz zemlje, vodila je ljute bojeve u Istočnoj Bosni i ona je za v r i j e m e kratkih predaha orala i kopala naše njive. Mi smo u ono v r i j e m e dobivali cd naroda desetine pisama sa željom, da se ta D i v i z i j a odlikuje našim najdražim ordenom, Ordenom bratstva i jedinstva, za t a j svoj rad i tu svoju borbu. Mi smo tokom, borbe bili povezani i s Dalmatincima preko Dinare i preko našeg Livna. X X I X . Hercegovačka borila se za oslobođenje Istre, a V. Krajiška sa ostalim jedinica- Delegati g Žene Hrvatske u NOB kotara ma naše Jugoslavenske armije sudjelovala je u oslobođenju Hrvatske. U toku 4-gO'dišnje borbe, te su se naše veze toliko ojačale i toliko su postale čvrste, da to nitko- više ne može raskinuti. Mi smo sa kroz tu borbu povezali hiljadama čvrstih i toplih veza. Mi smo se povezali s bratskim narodom Hrvatske isto kao i sa bratskim narodom Srbije. Mi nemamo razloga da se bojimo v o l j e t i Hrvatsku i Srbiju, j e r znademo da na čelu bratskih zemalja stoje narodni ljudi, a ne nenarodni. Danas na čelu naših bratskih naroda nema više ni velikosrpskih ni velikohrvatskih političara, koji su se otimali za Bosnu. Nema više kod nas u Bosni velikosrpskih političara, koji su Bosnu podvodili pod skute nenarodne beogradske čaršije, ni velikohrvatskih političara, koji su samo mislili, koji će komad Bosne pripasti za pljačku njima, a k o j i velikosrbima. Ne pitaju se više vi Bosni ni oni muslimanski reakcioneri, koji su u našoj zemlji provodili sramnu politiku jezičca na vagi i uvijek vagnuli na onu stranu, koja je momentano osigurala •njihove p r l j a v e interese. Drugarice, šta da vam više govorim o Bosni i n j i h o v o j borbi? Ja mislim da ste vi mnogo o tome čule, ali moram da istaknem, da su tokom narodnog ustanka kroz 4 godine u Bosni vodili borbu svi naši narodi. I kod muslimana, i kod Srba i kod Hrvata probudila je ono najborbenije, ono snažno, revolucionarno naša Komunistička partija i naš drug Tito. Slav. Požega 81 �Naša Bosna i Hercegovina, koja se smatrala jadnom i siromašnom, a njen narod zaostalim, a tako je i bilo, j e r je bila jadna sirotica, dok je bila porobljivana i iskorišćivana, ona je iz svojih njedara dala svoje sinove i kćeri, svoju junačku djecu, koji su četiri godine jurišali prsima na bunkere i s momačkim vriskom i pjesmom polazili u smrt, kao da idu u svatove. I naša pjesma p j e v a : » D r u ž e Maršale, naša borba takva je, naša borba zahtijeva, kad se gine, da se p j e v a . « Mi smo na tu svoju borbu ponosni, mi smo ponosni što je baš Bosna postala kolijevkom bratstva svih naroda Jugoslavije, a naročito bratstva Srba i Hrvata, mi smo ponosni da nam je drug T i t o priznao, kao što nam priznaju svi narodi Jugoslavije, da u našoj zeml j i za četiri godine nikada ni za trenutak nije ugasnuo plamen narodnog ustanka. Mi smo ponosni što Bosna nije danas više »sirotica kleta«, nego je potpuno ravnopravan član Demokratske Federativne Jugoslavije. Bosna je odigrala časnu ulogu u narodnom ustanku, ali mi imamo još teške zadatke, koje imaju i ostale zemlje naše Jugoslavije. Mogu reći, da ni jedna zemlja nije tako srušena kao Bosna i Hercegovina, da ni jedan narod nije tako stradao, kao što je stradao bosanski i hercegovački narod. A l i naš narod u ovim teškim momentima ulaže sve svoje snage, da i te teškoće savlada i da i tu bitku dobije. Mi smo sigurni, da ćemo to postići. Zašto smo u to sigurni? Zato, j e r imamo za to uslova, j e r je naš narod duboko svijestan, da ako pati, da pati za bolju i sretniju budućnost, a p r i j e je patio bez ikakvog izgleda za bolju budućnost. Imamo bratstvo i jedinstvo, imamo pored sebe bratsku Srbiju i bratsku Hrvatsku, sa nama su narodi cijele Jugoslavije. Imamo svoju narodnu vlast, imamo svoju vojsku, svoga narodnog Vođu. Tekovine izvojevane su u borbi zajedno sa svim narodima Jugoslavije. Ja sam uvjerena, da i cijela Jugoslavija v j e r u j e , da će Bosna i od sada kao i do sada biti čvrsti oslonac naše politike, politike Narodno-oslobodilačkog fronta, da će biti uz Tita, i u zajednici sa svim narodima Jugoslavije stvoriti sretnu budućnost. Pozivam vas da kliknemo : Da živi slobodna Hrvatska i slobodna Srbija u demokratskoj Federativnoj Jugoslaviji! Da živi slobodna i raimopravna Bosna, koja više nije »sirotica kleta«, nego Borna ponosna! Da živi naša najdraža i najdragocjenija tekovina, bratstvo i jedinstvo svih naroda Jugoslavije! Da žitri bratski hrvatski narod, koji je iz svojih njedara dao svim narodima Jugoslavije našeg najmilijeg narodnog vodu druga Tita! Da živi dugo godina na sreću svih naroda naš najdraži drug, naš drug Tito! Da žive naše sestre, hrabre hrvatske žene! GOVOR V A L E R I J E KOCJANČIĆ U IME SLOVENKI T R S T A Sestre H r v a t i c e ! Prinašamo Vam najtoplejše pozdrave vseh antifašistk iz Trsta in tržaškega Okrožja. Srećne smo da se nahajamo med Vami v vašem svobodnem Zagrebu, ker ćutimo mi P r i morske žene neizmerno hvaležnost do Vas, hrvaške matere, saj ste dale najboljše vaše sinove junake I V . Armade na žrtvenik naše svobode. A ta svoboda, katera je nas skupno stala toliko krvavih žrtev se nam danes krati, odvzema se nam naše demokratične pridobitve. Fašizem zopet dviga glavo na naši zemlji, in naši najboljši tovariši, borci za svobodo, se nahajajo zopet v ječah. Zato pa ponavljamo obljubo, katero smo dale na Kongresih A F Ž v L j u b l j a n i in Beogradu, da bodemo trdno in odločno v z t r a j a l e na braniku naših demokratičnih pravic in prave demokratične svobode, ki jo je dala jugoslovanska Armada slovenskemu in italijanskemu ž i v l j u v Trstu in Slov. P r i m o r j u , ker se zavedamo, da je le prava demokratična svoboda ter bratstvo in edinstvo slovensko-italijanskih antifašistov najtrdnejši temelj bodočnosti Trsta. Storile bodemo vse da očuvamo te naše priboritve in ne bodemo odnehale, dokler ne bodo izginili zadnji ostanki fašizma iz naše zemlje. In da zopet v svobodnem Trstu pozdravimo naše junake borce slavne Jugoslovanske Armade. Zvami, tovarišice, pa bodemo skupno z vsemi jugoslaveskimi narodi udarniško delali za obnovo naše skupne domovine. Vas pa prosimo da bi nam pomagale kakor do sedaj, da pridemo do popolne svobode. Kaj živi ugoslaviji! Kaj živi Kaj živi narodov! avtonomni Trst v federativni Titovi J /. Kongres AFŽ tovariš maršal Hrvatske! Tito, branitcl tlalenik GOVOR DINE Z L A T I Ć U IME ŽENA I S T R E Drage drugarice i sestre iz svih k r a j e v a Hrvatske! Iza ovih vaših izraza ljubavi prema našoj Istri ja vam zapravo ne bi znala mnogo reći, j e r su sigurno moje riječi preslabe, da izraze onu ljubav, koju Istra osjeća prema vama, prema Hrvatskoj, prema Jugoslaviji, prema Titu i prema T i t o v o j Federativnoj Jugoslaviji. Drugarice! Ne ću vam govoriti o dugogodišnjim patnjama istarskog naroda pod fašizmom. Te patnje ste vi osjetile u j o š mnogo jačem obliku za v r i j e m e četirigodišnje okupacije N i j e m a c a i fašista. Ja želim o v d j e svega kazati nekoliko riječi o tome, kako su �za vrijeme fašističke Italije istarske žene, kao i cijeli istarski narod, stajale u borbi, a nisu sjedile skrštenih ruku. Očuvati svoj jezik, nacionalnu svijest naroda, očuvati svoju djecu od utjecaja fašizma, to je bio zavjet, kojeg su si spontano dale žene Istre. Ne ćemo dati, da nam djecu upišu u Balile, košulju oca da prodamo — rekla je A n a Cvitan, a s njome su to govorile i druge ž^ne Istre1, tako su radile i borile se. Bile su proganjane, zvali su ih schiavima, mučili ih zajedno s njihovim muževima i djecom, ali one su izdržale, očuvale su svoj jezik, očuvale su kod svoje djece hrvatsku svijest, očuvale su hrvatsku zastavu i druge hrvatske relikvije kao najveću hrvatsku svetinju. No tiha borba istarskih žena pretvorila se katkada u otvorenu bunu protiv poreza, protiv dražbi, protiv svih nedaća, koje fašisti doniješe Istri. Pobune u Buzetu, Zametu, Kanfanaru, Tinjanu i Poreču n a j b o l j e govore i o tome, da su u Istri žene stupile također u borbu štapovima, sjekirama i košarama, da se bore protiv fašizma, a za svoju slobodu. U borbi protiv fašista nisu učestvovale samo Hrvatice, već su učestvovale i bile proganjane i Talijanke, naročito antifašistkinje Talijanke grada Rovinja. Da ta silna borba i otpor žena antifašistkinja Istre nije došla do većeg izražaja razlog je u tome, šta ta borba nije bila povezana, što žene nisu bile udružene. Tek prenošenjem Narodno-Oslobodilačkog pokreta i borbe u Istru, ta je borba dobila organizirani oblik, i od tada je borba predstavljala snagu, koja je, uz pomoć T i t o v e Jugoslavije, mogla izvojevati pobjedu, mogla je Istri donijeti slobodu, koju j o j nitko više ne može oduzeti. Isto tako, kao što je cijeli istarski narod sa ljubavi prigrlio prve borce aktiviste-partizane, isto su tako i žene prigrlile i okupile se oko prvih partizana ženskih aktivista Istre. Kada su čule od partizana, koji su došli u Istru o s v o j o j jugoslavenskoj braći i sestrama i o njihovim patnjama, naše sestre su rame uz rame sa puškom u ruci pošle u borbu, odlučile su da krvlju izvojuju svoju slobodu. Ime T i t o v o postalo je simbolom svih težnja naroda i žena Istre. 'To ime postalo je za Istru garancija, sigurna garancija, da se pod Titovim imenom i s Titovom borbom mora pobijediti i da se pod Titovim imenom, ako budu d a l j e išle, ne će nikada vratiti ono staro, a to je da Istra bude opet u ropstvu. Drugarice! Još je nekoga narod Istre, a naročito žene zavolio. Isto tako, kao što je zavolio našeg Tita, kao što je zavolio, naše borce, zavolio je Komunističku partiju. Istarske žene osjetile su, da je jedino Komunistička partija u stanju da donese bratstvo u Istru, kao što je donijela bratstvo i jedinstvo narodima cijele Jugoslavije. L j u b a v istarskih žena kao i c i j e l o g istarskog naroda prema Komunističkoj p a r t i j i najljepše je izražena u riječima jednog Labinjanina, koji je jednom prilikom tumačio, što je Komunistička partija. On je rekao: Naša je borba jedan veliki vrt, pun l i j e p o g i mirisavog cvijeća, a ona najljepša, najmirisavija ruža, ona crvena ruža, koja je prelivena krvlju — to je naša Partija! Ime T i t a , Komunističke partije, naše v o j ske i 'Crvene armije ispisivale su žene i djevojke po dugim cestama Istre, po popaljenim domovima, po drveću i kamenju. Na stotine hiljada parola ispisano jé po Istri. To su bili tečajevi, na kojima su naše žene učile čitati i pisati hrvatski. Nakon skršenog ustanka od 9. septembra 1943. god. njemačke horde prodrle su u Istru, i time je počeo još nezapamćeni teror. Palili su sela, ubijali ljude i žene, odvode ih u Njemačku, kopaju oči, siluju, žive bacaju u oganj zapaljenih domova, vrše zloglasne » r a strellamente«, upadaju u mirna istarska sela, u svako doba dana i noći, i u tim teškim danima naša je 43. divizija bila prisiljena, da se povuče u Gorski Kotar. Drugarice, teške su bile borbe u Istri u ono v r i j e m e . Istra nema šuma, a oni mali šumarci i škarpe bili su puni naših boraca. Tisuće boraca naših, odvedeno je što u Njemačku, a što stradalo. U ta teška vremena najveći teret rada pada na žene. U tim teškim časovima žene Istre časno pronose ime boraca-junaka. Rade kao odbornici, kuriri, bolničari i t. d. Bježe, skrivaju se zajedno s partizanima, a kada neprijatelj upadne u selo, nalazi samo starce i djecu, ali često niti njih ne štedi, kao na pr. u Lipi, Velikoj Učki, Brgudcu i t. d. Evo vam naše Rože. 1 Svaki je put b j e žala iz sela, kada je banda dolazila. Samo jedamputa j o j nije uspjelo. Uhvatili su je, I eto što su učinili od nje. A to je samo jedna, koja je ostala živa da optužuje, sudi i opominje u ime svih onih, koje su mučene i ubijene. Drugarice, Istra je1 doživjela svoj najsretniji i n a j s v i j e t l i j i dan, kada je bila oslobođena. Ta sloboda nije bila donijeta samo Hrvatima Istre, ta sloboda donijeta je borbom kako Hrvata, tako i Talijana. U Istri ođ 350.000 stanovnika 90.000 su T a l i j a n i . M r ž nja između Talijana i Hrvata bila je takva, da je bilo teško v j e r o v a t i , da će se jednom oba naroda moći izmiriti. Međutim crvena zvijezda, Komunistička partija i 'Tito učinili su to čudo. Hrvati pružaju Talijanima ruku, koju o v i prihvaćaju, uzimaju pušku u ruke, prolijev a j u krv za sretniju budućnost Istre zajedno �sa Hrvatima. I tako kroz borbu, kroz krv, kroz zajedničke žrtve i T a l i j a n a i Hrvata, kroz žrtve i krv talijanskih i hrvatskih žena stvoreno je bratstvo i jedinstvo oba naroda. H r v a t i , k o j i su mrzili fašiste, zamrzili su i šve što je bilo talijansko, ali danas oni v i j u svoju hrvatsku trobojnicu zajedno sa talijanskom, na k o j o j je petokraka z v i j e z d a , i jednako im je drago izvikivati » Ž i v i o T i t o « kao i »Evviva Tito«! Bratstvo i jedinstvo T a l i j a n a i H r v a t a Istre, n a j v e ć i je uspjeh narodno-oslobodilačke borbe, j e r se na njemu osniva d a l j n j a sudbina Istre. To bratstvo ne samo što će nam donijeti srećniju budućnost, nego je ono most, preko kojega će nova T i t o v a Jugoslav i j a stvoriti p r i j a t e l j s t v o sa poštenim talijanskim narodom, koji se danas bori za svoja prava i narodnu demokraciju. D r u g a r i c e ! Narod Istre doživio je sretne dane, slavlju naroda n i j e bilo kraja. Duge povorke kretale su se istarskim cestama, noseći zastave, kako po gradovima Puli i Rov i n j u , tako i po selima. Međutim naša je sreća pomućena. U Puli, u k o j o j je bila naša A r m i j a , koju je naša vojska oslobodila, za koju su P u l j a n i p r o l i j e v a l i svoju krv z a j e d n o sa ostalim borcima, j e r od 3000 boraca iz P u l e 000 ih je položilo svoje živote za slobodu i b o l j i život, sada naša Pula mora gledati ne više svoje drugove, svoju Narodnooslobodilačku vojsku, već strane vojnike, koji za njenu slobodu nisu prolili ni jednu kap krvi. D r u g a r i c e ! Mi ne ćemo biti razbijači velik o g savezničkog antifašističkog bloka, u koji spada i naša Jugoslavija. Mi smo šta više ponosni, da je našom žrtvom učvršćen polož a j T i t o v e J u g o s l a v i j e i savezničkog bloka uopće. A l i naša će Pula, naš će T r s t vediti borbu i d a l j e za očuvanje tekovina narodnooslobodilačke borbe, koju ugrožavaju fašisti, a koje u g r o ž a v a j u na žalost i Saveznici. D r u g a r i c e ! Pula se d a n à s b o r i , P u l a danas d e m o n s t r i r a . P u l a d a n a s o s l o b a đ a s v o j e uhapšenike od Saveznika, odbornike i predsjednika, ali Pula se ne bori protiv Saveznika, v e ć se bori za ostvarenje svojih k r v l j u stečenih tekovina, svojih prava, koje nam nitko ne može oduzeti. D r u g a r i c e ! Istra se za slobodu ne bori četiri godine. Istra se bori za slobodu dvadesetpet godina. Dosta je krvi proteklo, dosta suza proliveno, dosta je naših žena u crno zavijeno. I baš zbog toga, drugarice, i zbog toga, što se 7,a Istru bori uz Istrane i cijela T i t o v a armija, upravo zbog toga, ne će samo Pula, nego i cijela Istra tražiti,, da se poštivaju ona prava, koja su z a h t i j e v a l e sve one zemlje, k o j e su se borile zajedno s nama, i to da pripadnemo T i t o v o j n o v o j Jugoslaviji. D r u g a r i c e ! Mi tuđe ne ćemo, a svoje nedamo! Ovo što sam kazala mi hoćemo i tražimo. D r u g a r i c e ! N i j e potrebno da vas u ime naših delegatkinja, a preko njih u ime svih žena Istre, zamolim za pomoć, n i j e to potrebno, j e r na vašim licima i u vašim očima, po vašim r i j e č i m a i odobravanjima vidim, da to ne trebam tražiti, j e r mi tu pomoć već imamo. A l i drugarice, jedno hoću da u ime svih žena Istre i c i j e l o g istarskog naroda preko vas poručim i ostaloj braći i sestrama cijele Jugoslavije, braći i sestrama Sovjetskog Saveza i c i j e l o g narodnog čovječanstva, a to ie da nas ne samo pomognete, nego da tražite kako u naše, tako i u vaše ime, u ime pravednosti, da Istra, koja je 25 godina tražila s v o j a prava i slobodu, da ih i na mirovnoj k o n f e r e n c i j i dobije. 2 Da živi naša Jugoslavenska armija, osloboditeIjica Istre! Da živi drug Tito i Komunistička partija! 1 Roža Petrović, k o j o j su fašisti, nakon strahovitog mučenja, iskopali oči. 2 Prvi Kongres A F Ž Hrvatske pozdravile su: u ime žena NR Srbije — Razumenka Petrović, u ime žena Slovenije — M a r i j a Leskovšek, u ime žena Crne Gore — L i d i j a Jovanović, u ime žena M a k e d o n i j e — Lenča Jovanova, u ime žena Zadra — T i n a Pacinotti, a u ime T a l i j a n k i iz Istre — Ersilia Rkmondi. Osim toga pozdravile su Kongres predstavnice A F Ž svih ekruga Hrvatske. P O L I T I Č K I R E F E R A T A N K E BERUS D r a g e d r u g a r i c e ! Danas je naš veliki dan. Održavamo s v o j prvi Kongres. Održavamo ga u slobodnoj domovini, očišćenoj od okupatora i krvavih bandi njihovih slugu. Naša je zemlja slobodna. Naši narodi oslobodili su je svojim vlastitim snagama. Naša slavna Jugoslavenska armija čuva našu novu domovinu, slobodnu Demokratsku Federativnu Jugoslaviju. Vlast je u rukama naroda. Od podanika i robova postali smo slobodni građani, suvere ni da odlučujemo o s v o j o j sudbini, o svom životu, o s v o j o j državi. Demokracija, ravnopravnost građana ostvarena je u punoj m j e r i . Naša f e d e r a c i j a je izraz slobodne v o l j e naroda J u g o s l a v i j e da žive zajedno i da zajedničkim snagama obnove i izgrade zemlju. Od slabo poznate zemlje, bez p r i j a t e l j a i saveznika, kakova je bila stara Jugoslavija, postali smo snažan politički f a k t o r u ovom dijelu Evrope. Narodnim masama svih zemalja, k o j e su s nama d i j e l i l e teškoće ropstva i okupacije, postali smo uzor, kako se zemlja voli, kako se brani, gine za nju i kako se izgrađuje i uređuje istinski demokratska na- �Zane Julijske Krajine na svom Prvom kongresa rodna država. Naša zemlja, naši narodi uživ a j u veliki ugled kod demokratskih antifašističkih narodnih masa naših zapadnih saveznika, Engleske i Amerike. Sklopili smo čvrst savez s prvoborcem protiv fašizma, s moćnim i slavnim Sovjetskim Savezom, i tako i formalno potvrdili ono bratstvo u oružju, koje smo kovali u toku ovog rata, i koje je posvećeno zajednički prolivenom krvlju boraca nepobjedive Crvene armije i naše rođene Jugoslavenske armije. Naši su narodi organizirali čvrstu, široku, svenarodnÄ frontu slobode, Jedinstvenu narodno-oslobodilačku frontu, čiji smo dio i mi žene antifašistkinje. Slavna Komunistička partija, organizator i rukovodilac Narodnooslobodilačke borbe, vodit će nas i dalje putem novih pobjeda. Mi imamo Tita, Narodnog odlučno trai-e priključenje Jugoslaviji heroja, Maršala Jugoslavije, kormilara u borbi, kormilara u slobodi. To su, drugarice, tekovine naše četverogodišnje teške i krvave borbe, i ponosni smo danas, da na ovom svom prvom Kongresu možemo da ustvrdimo, da smo za te pobjede dale i mi žene svoj puni udio, da su to sve plodovi i našega rada i naše borbe, da smo časno ispunile svoj dug prema domovini, prema svom narodu. N a š prvi Kongres je tako velebna manifestacija žena Hrvatske, jer smo se za nj spremale na svojevrstan način, spremale smo ga borbom, u toku borbe. Naše sudjelovanje u borbi, na frontu i u pozadini bio je rad na pripremama ovog Kongresa, jer smo pomagale ostvarivanje uslova da ga održimo, i zato je nama o v a j naš Kongres tako mio, tako svečan, tako- svet. �N a š prvi Kongres ne znači početak našeg rada, okupljanje snaga. On je rezultat teškog i napornog rada, okupljanja žena u A n t i f a š i stičku frontu, što je započelo još mnogo p r i j e okupacije, kada je fašistička opasnost zaprijetila našim narodima. On je rezultat naglog priliva žena u Narodno-oslobodilački pokret, pod uslovima okupacije i našeg uključivanja u borbene i nepokorene redove boraca za oslobođenje. On je rezultat rodoljublja i političke zrelosti naših žena, koje predstavljaju zamašan dio Jedinstvene narodno-oslobodilačke fronte. Mi danas možemo da povučemo bilans svoga rada u toku održane borbe, u toku rata, da vidimo, što nam je pomoglo i uslovilo, da postignemo tako velebne uspjehe, da zajednički zaključimo, što nam je raditi, da sačuvamo i učvrstimo tekovine borbe, da vidimo kakve zadatke sada oslobođena z e m l j a postavlja pred nas. Naša borba i naš rad srašteni su u nerazlučivu cjelinu sa borbom i radom naših naroda. Zato, kao i sve dosadašnje uspjehe, tako isto i svoje zadatke možemo da uočimo jedino kroz zadatke, koji stoje pred našim narodima. Što nam je omogućilo da postignemo ovako velike rezultate, koje smo u toku borbe postigle? P i v i uslov zato bilo je bratstvo i jedinstvo naših naroda, čvrsta povezanost u borbi protiv zavojevača. To je bio zalog naše pobjede. N a s nitko više ne može razjediniti. A l i fašizam i reakcija ostavili su još trag o v e kod nas, i to među onim grupama, koje ne trpe slobodu, demokraciju i koje bi htjele da im se opet povrati staro vrijeme, kada su nekažnjeno mogle da vode takovu politiku, koja je bila sudbonosna za sam opstanak naših naroda. Reakcija, iako su njene osnovne vojničke snage dotučene, nije položila oružje, ona je uperila svoje otrovne strijele protiv našeg najmoćnijeg, a za njii najopasnijeg oružja, protiv bratstva i jedinstva naših naroda, koje ona pokušava da podgriza. Kod nas u Hrvatskoj glavne je strijele uperila na to, da pokuša razjediniti i unijeti razdor između Srba i Hrvata. To j o j je cilj. Zato ostaci ustaštva, ostaci mačekovštine došaptavaju, rovare, sumnjiče »da ne bi opet Srbe i Hrvate p r e v a r i l i « , govore o granicama, o »ekonomskom osiromašenju Hrvatske«, o v j e r i , koja je u »opasnosti«, o svemu i svačemu, samo ne o tome, kako bi čim prije, p o s l i j e ovako teškog rata i okupacije, zaliječili rane i izgradili ruševine, koje su nam f a š i s t i ostavili. Oni se » b o j e « Srba, koji su se prvi digli na ustanak protiv naših krvavih neprijatelja i tako dali podstreka ostalim na- rodima Jugoslavije za oružanu borbu. Oni se » b o j e « Srba u Hrvatskoj, koji su podnijeli najveće terete oslobodilačkog rata i koji su bili prvi pobornici bratstva i jedinstva naših naroda, koji su u crnim i krvavim danima ustaških pokolja znali da odvoje ustaške krvnike od hrvatskog naroda. Oni govore o granicama između ravnopravnih naroda Jugoslavije, i to oni isti, koji su predali zemlju Švabama i prodavali za » v j e č n a v r e m e n a « d i j e l o v e Hrvatske i Madžarima i Talijanima. Oni se povezuju i danas takovim svojim radom sa onim imperijalistima, koji osporavaju pravo našoj Istri da uživa borbom izvojevanu slobodu. M j e r e za sređivanje ekonomskih prilika nazivaju ekonomskim osiromašenjem Hrvatske, dok su pljačku i pustošenje N i j e maca po našoj zemlji koristili izdašno i bogatili se na krvi naših naroda. Kontrola tog krvavog bogatstva, to je za njih ekonomsko uništenje Hrvatske. V j e r a je za njih u opasnosti, zato što je zakonom zagarantirana sloboda savjesti svakom građaninu demokraske Hrvatske i zato što se više nitko radi vjerske pripadnosti ne može goniti i ubijati. Nama je krvava okupacija širom otvorila oči, i takovi, koji bi htjeli da nas svrate s našega puta, ne će naći među nama sljedbenika. Imaju takovi svoje saveznike i među nekim v a j n i m Srbima, koji su se sklonili pod okrilje okupatora i mirno u z a v j e t r i n i gledali, dok je srpski narod vodio herojsku borbu. Onda se nisu oni brinuli, što je sa Srbima, a sada neprijatelji narodne slobode brigaju, da li će Srbi biti ravnopravni u Hrvatskoj. Ne brigaju ni jedni ni drugi o narodu ni hrvatskom ni srpskom, već im je teško, da je narod uzeo sam kormilo u ruke, i da oni ne će više pašovati i gazdovati onako, kako su pašovali i gazdovali u staroj Jugoslaviji i doveli zemlju do kapitulacije, a narod bacili u ralje z v i j e r i . Mi smo stvarali bratstvo i jedinstvo u konclogorima, na stratištima, pod vješalima, u odredima i brigadama, na frontu i pozadini, kroz teškoće ofenziva i u slavama pobjede. Svuda smo se nalazile Srpkinje i Hrvatice, zajedno ginule, zajedno ratovale, zajedno radile, zajedno tukle neprijatelja, zajedno hranile vojsku i uvijale rane našim borcima, zajedno, na konferencijama tražile i pronalazile putove za učvršćenje bratstva i jedinstva, za proširenje Jedinstvene narodno-oslobodilačke fronte. Mi smo srasli u jedno, i nikad nitko ne će moći da nas razjedini. No, bilo bi opasno potcjenjivati ovakovo djelovanje narodnih neprijatelja. Oni se služe uvijek novim parolama, i mi treba da pomažemo svim našim ženama, da poznaju neprijatelja, pa ma pod kojim se vidovima on krio. �Stalno dizati i r a z v i j a t i političku izobrazbu ženskih masa i time jačati Jedinstvenu n ar o d n o-o s 1 o b o d i 1 a č k u f r o n t u , to ostaje još uvijek naš prvi politički zadatak. Druga velika tekovina naše borbe jest narodna vlast. Mi imamo organiziranu narodnu državu. Znamo, da je to istinski narodna vlast, j e r smo sudjelovali u njenom stvaranju, u n j e n o j izgradnji, u njenom postavljanju, kod f o r m i r a n j a prvih odbora i bile osnovna masa glasača na izborima. Ima nas mnogo, koje direktno sudjelujemo u njenom radu. Ona nam je prva garancija, da ćemo izgraditi zemlju i obnoviti život onako, kako sami to hoćemo i želimo, onako kako to nama svima i cijelom narodu n a j b o l j e odgovara. Naša narodna vlast stoji pred velikim teškoćama, ali nema zemlje, koja se danas na svršetku rata ne nalazi u teškoćama. Fašizam nam je ostavio u naslijeđe ruševine, neimaštinu, pustoš, golotinju, glad. Rat je završio, ali borba nije prestala. Treba da nastavimo tešku borbu za izgradnju zemlje. N i j e v r i j e m e da uživamo plodove borbe, moramo se boriti sa posljedicama rata i razaranja. Eto, drugarice, za tu novu borbu treba da nam dade poleta i podstreka o v a j naš prvi Kongres. Za tu novu borbu treba da crpimo snage iz naših borbenih tradicija, iz iskustava stečenih u toku oslobodilačkog rata. Pred nama su teški zadaci, ali nisu nesavladivi i neostvarivi. Pobjedit ćemo ih na isti način kao što smo pobijedili fašizam, bratstvom, jedinstvom, borbom. Borbom protiv iluzija, da su za nas prestale teškoće, borbom protiv tendencija odmora, nerada i neodgovornosti. Naša nova država i njena izgradnja traže od nas još mnogo žrtava. Te žrtve ne će biti dane u krvi, ali ih moramo dati u naporima, u neumornom radu. Put obnove zemlje jest put samoodricanja, požrtvovnosti, predanog rada za zemlju, i to će biti naše novo mjerilo rodoljublja, kao- što je mjerilo rodoljublja bilo u toku rata — sudjelovanje u oružanoj borbi. Mi imamo sve preduvjete, ne samo da obnovimo zemlju, već da krenemo putem sve većeg blagostanja. A l i početak je težak, zato treba rada, i to takova rada, koji traži krajnje napore svakog pojedinca i cijelog naroda. E t o u takav rad treba da aktiviziramo sve žene, još mnogo veći broj nego što ih je bilo aktiviziranih u toku protiv okupatora. Mi hoćemo uređenu zemlju, i zato svaki onaj, k o j i voli ovu našu slobodnu domovinu, bit će pobornik reda, rada, zakonitosti i ži- gosat će svaku pojavu samovolje, anarhije, neodgovornosti, bahatosti poslije pobjede i težnje, da se sada predamo neodgovornom, lagodnom životu. Mi smo, drugarice, postale u toku ove borbe ravnopravan dio naroda, ali zato snosimo punu odgovornost za daljnju sudbinu naših naroda, naše nove demokratske Jugoslavije. Mi se te odgovornosti ne b o j i m o i ne bježimo od nje. Hoćemo da dademo isto toliki prilog u izgradnji zemlje, kao što smo ga dali u borbi i time ćemo okruniti svoje dosadašnje uspjehe. Naša parola sada treba da bude: pokažimo se u izgradnji i obnovi još većim i jačim, nego što smo bili u borbi. To dugujemo našim drugaricama, koje su u temelje ove države uzidale svoje živote, to dugujemo našim sinovima, muževima, braći i očevima, koji su svojom krvlju napojili ovu zemlju, da nam sloboda procvate. Nastavimo započeto djelo, krenimo i dalje svojim već utrtim putem. Mi smo išle u borbu otvoreno, junački, muški, bez špekulacije i mešetarenja. Nikakvi politički trikovi, nikakva mešetarenja sa imperijalistima, nikakva politička računica ne će nam pomoći, nego samo rad i opet rad_, i on će nas dovesti i do sreće i blagostanja. Mi možemo smjelo da ustvrdimo, a da kod toga ne budemo neskromne, da smo već do sada udarničkim radom načinile na sređivanju zemlje više, nego do sada ijedna druga zemlja, koja se nalazila pod okupacijom kao i mi, i ta činjenica, pored pouzdanja u svoje vlastite snage, koje smo stekli u toku borbe, dokazuje, da mi možemo uspješno završiti i o v a j zadatak, dobiti i okončati i ovu novu tešku borbu protiv posljedica okupacije, koju smo sada prihvatili. Ima kod naše narodne vlasti, a i kod nas samih, još mnogo nedostataka, mnogo neznanja, mnogo pogrešaka. I na ovom poslu moramo smjelo pogledati u lice činjenicama i ne bježati od njih, već tražiti puteve kako da ispravimo ono, što ne v a l j a . Mi žene, k o j e još uvijek predstavljamo glavni i n a j v e ć i dio pozadine, ispunile smo pod novim uslovima obnove privrednog života mnoge zadatke i na tom polju. A l i mi možemo i trebamo pružiti još veću pomoć narodnoj vlasti u njezinim naporima oko obnove privrede. Brže i na v r i j e m e ukazujmo propuste i pogreške narodne vlasti. Pomognimo j o j da savlada slabosti. Na mnogim mjestima i mnogim krajevima žene su radile i poslije oslobođenja i pomagale da se ispune izvjesni zadaci u izgradnji zemlje. Žene su radile i na prugama, koje smo mi u vrlo kratkom roku uspostavili, žene su opravljale ceste, ali t a j rad vršile su uglavnom žene u onim krajevima, koji su bili �kolijevka narodnog ustanka, u Lici, u Kordunu, Dalmaciji, Hrvatskom Primorju, Baniji, Gorskom Kotaru i Slavoniji. U t a j rad nismo masovno- uključile žene iz novooslobođenih krajeva, ali pored toga što su pruge, ceste, mostovi popravljeni u rekordno brzom roku, to ne može da zadovolji potrebe transporta. Naš oskudni kamionski park nije mogao da zadovolji potrebe prebacivanje robe iz mjesta uz prugu dalje u unutrašnjost i za'.o nije hrana, koja je trebala da bude prva p> moć uništenim krajevima, stizala na vrijeme, i imali smo više gladi nego što smo trebali imati. Zato nisu opustošeni krajevi dobili na v r i j e m e ni onu pomoć u materijalu, u odjevnim predmetima, u alatima, koja je bila moguća iz oskudnih zaliha, kojima raspolažemo. Eto, u riješavanju tih pitanja dogovorimo se, kako da još više učinimo. Mi smo godinama nosila na leđima teške terete na desetke kilometara kroz snijeg i mećavu, noću, pod neprijateljskom vatrom, hranile vojsku na položajima, prebacivale hranu i opremu za našu vojsku po neoslobođenim terenima, kroz minska polja, preko cesta i pruga. Sada su mnoge opasnosti prestale, i s manje napora i truda mogli smo više da učinimo, da pomognemo našim narodnim vlastima u rješavanju teških problema transporta. Naša tržišta nisu oživjela. U toku borbe mi smo bile one, koje su bojkotirale neprijateljska tržišta, a sada treba da snabdijemo naše gradove i industrijske centre potrebnim živežnim namirnicama, i pomognemo tako oživljenju trgovine, da olakšamo prehranu radnicima u fabrikama, da oni mogu izraditi one proizvode, koji su nam potrebni, kao i ostale proizvode, koje grad i selo neminovno treba. i žetvu ponijele su uglavnom na svojim leđima opet žene. No produktivnost u fabrikama ne zadovoljava, i to baš u onim fabrikama, u kojima su žene i ranije bile osnovna radna snaga, i prema tome ne može se govoriti o neumješnosti ni o novom poslu, na koji one nisu navikle. Većina tih fabrika radila je do oslobođenja za okupatora. Pravilno je bilo, da su u to v r i j e m e žene sabotirale rad. To je bila naša snaga. No oslobođenjem iz temelja su se promijenile prilike, i mi smo Iz temelja morale da izmijenimo odnos prema radu i da se bacimo stvarno udarnički na posao. Mi tu prekretnicu nismo svuda dosta brzo izvele, i to> sada predstavlja našu slabost. Drug Tito je rekao : »Seljaci, radnici i poštena inteligencija, to su tri faktora, tri najvažnija faktora u našoj zemlji, koji su garancija, da mi možemo izgraditi našu zemlju. Ni jedan od ta tri faktora ne smije da bude favoriziran, ni jedan više od drugoga, nego podjednako. Naša zemlja mora podjednako da vodi računa o jednom, o drugom i o trećem f a k t o r u . « Među poštenom inteligencijom ima i mnogo žena, i one treba da stalno Imaju na umu, da tereti rata nisu prestali, da nije nastala još v r i j e m e da možemo poboljšati uslove života i da još uvijek moramo da se odričemo mnogo čega, da pružimo pomoć na svim poljima rada naporima narodnih vlasti, da se čim p r i j e zaliječe rane rata. I na tom pitanju bilo je krajeva, koji su shvatili svoje zadatke, i koji su pružili izdašnu pomoć narodnim vlastima u riješavanju tih zadataka, ali to su bili i opet mahom krajevi, koji su i sami malo imali, koji su i sami trebali pomoć. Možemo još uvijek mnogo da učinimo u pitanjima socijalne pomoći, zbrinjavanja djece, invalida i drugih žrtava fašističkog terora. Na polju širokog planskog narodnog prosvjećivanja treba također da razvijemo širu inicijativu. U tim pitanjima treba da razvijemo punu Inicijativu odozdo, da rješavamo to vlastitim snagama i da ne očekujemo sve od narodnih vlasti, od države. Bilo je krasnih primjera spremnosti u ratom manje oštećenim krajevima oko pomoći postradalim krajevima. Na stotine vagona robe i hrane dao je Zagreb, dali su okruži oko Zagreba. Povorke žena često posjećuju s bogatim darovima naše ranjenike. To dokazuje, da možemo i sva ostala pitanja bolje i uspješnije da riješimo, da razvijemo na ostalim poljima inicijativu masa u punoj mjeri. Velik je broj nas žena u fabrikama. Trebat će nas na tom poslu još više. Kada je narodna vlast u Dalmaciji, u oskudici radne snage, postavila pred žene da ulaze u proizvodnju, žene su u Dalmaciji ušle u velikom broju u fabrike, u rudnike, a u mnogim mjestima bile glavna snaga kod ribolova. I sjetvu Povezanost našeg pokreta s najširim masama, r a z v i j a n j e Inicijative odozdo, omogućila nam je u toku rata da izvršimo' teške I ogromne zadatke. Tu istu Inicijativu trebamo r a z v i j a t i sada i na polju izgradnje. Na tom polju sada dajemo glavnu bitku neprijatelju, koji hoće da oteža svim snaga- Narodni neprijatelji ulažu sve da ometu o ž i v l j a v a n j e tržišta, o ž i v l j a v a n j e privrede. Na nama, je da im ne nasjednemo. U toku borbe stvoren je čvrst savez radnika i seljaka. T a j ćemo savez produbiti i učvrstiti : radnik će dati proizvode, a seljak hranu. �ma napore na izgradnji, da je ometa koliko god može. Fašizam je sada preobukao novo ruho. N e p r i j a t e l j , koji je doživio potpuni poraz na bojnom polju, nije se odrekao borba. On vidi svoju konačnu propast i zato se grčevito brani. Za sve naša nedaće prave odgovornu našu nar. vlast, unose dezorganizaciju, pričaju o tome da nismo sposobni da organiziramo privredu i misle, da smo zaboravili, da je narod zaboravio, da je fašizam harao čatiri godine i opustošio ovu zemlju. Cilj nam je u toku rata bio istjerivanje okupatora — nije se postavljalo pitanje proizvodnje. Danas nam je cilj proizvoditi. U ovako porušenoj privredi to traži mnogo napora i žrtava. Mi smo sada tek stvorili uslove, da radimo za sebe, za narod. Pobjeda nad fašizmom samo je stvorila uslove, da sebi izgradimo novi, bolji život, ali neprijatelji naroda ne žele uništenja fašizma, oni ne će narodne države. Oni hoće1 povratak na staro : ropstvo narodu, sloboda reakciji! Prošlo je to vrijeme. Staro je mrtvo, ali ono hoće da se povampiri. Istešimo velik i jak glogov kolac i probodimo vampira u srce, da nikad više ne pije krv naših naroda. Radom, predanim, planskim, organiziranim radom na svim poljima izgradnje države i sređivanja privrednih prilika tešimo- t a j glogov kolac, i pobjeda će biti naša. Drugarice, mi imamo narodnu vlast, vlast koja predstavlja volju naroda, takovu vlast za koju smo se borili, za koju smo ginuli, svoju vlast koju smo brižno izgrađivali u toku borbe. A l i još nisu riješena mnoga krupna pitanja o unutrašnjem uređenju naše države. Kroz kratko v r i j e m e bit će pozvani naši narodi, da kažu svoju riječ na slobodnim izborima za kakovo su uređenje. Narodno - oslobodilački pokret ispunjuje ono, što je stalno naglašavao u toku borbe: Kad očistimo zemlju od neprijatelja, narod će se sam. izjasniti o unutarnjem uređenju. Bit ćemo pozvane mi žene, sve žene Hrvatske, da se izjasnimo o tome. Trebat će da kažemo, jesmo li za monarhiju ili za republiku. Da, drugarice, mi smo za Republiku, ali baš zato, što smo za Republiku, moramo da se pokažemo dostojne sjajnih naših tradicija iz doba borbe, te da na izborima doprinesemo kod rješavanja tih pitanja isto toliki udio, koliki smo doprinijeli Narodno-oslobodilačkom pokretu u oružanom ustanku. Da ispunimo zadatke, koje pred nas postavljaju naši narodi, koje pred nas postavlja Jedinstvena narodno-oslobodilačka fronta, čuvajmo bratstvo naših naroda, učvršćujmo jedinstvo, dogovorimo se kako da savladamo teškoća obnove i izgradnje, pregnimo u rad za domovinu, za Tita. IZ ORGANIZACIONOG R E F E R A T A MACE GRŽETIĆ Mi žene antifašistkinje Hrvatske održavamo s v o j prvi Kongres u danima, kada naši narodi slave pobjedu nad najvećim neprijateljem čovječanstva — fašizmom. Mi ga održavamo u ravnopravnoj zajednici naroda, u Demokratskoj Federativnoj Jugoslaviji, održavamo ga u slobodnoj Federalnoj Hrvatskoj, u našem slobodnom gradu Zagrebu. I o v a j naš Kongres potvrđuje još jednom pravednost i opravdanost naša borbe. M-i smo u toj borbi vojevale za našu slobodu i nezavisnost, mi smo u toj borbi iskovale čvrsto bratstvo i jedinstvo naših naroda, mi smo u toj borbi izgrađivale našu narodnu vlast. A povrh svega toga, mi žene Hrvatske, kao i cijele Jugoslavije, ponosne smo i sratne i zato što smo u toj borbi izvojevale punu ravnopravnost, slobodu i prava, koja ženi kao čovjeku i borcu pripadaju. Na ovoj velikoj manifestaciji naših snaga, mi ćemo iznijeti povijest rada i borbe, koja nas je dovela do ovako velikih pobjeda. A l i mi ćemo pored toga, na temelju stečenog iskustva u radu i borbi, utvrditi n a j v a ž n i j e zadatke, koji stoje pred nama žanama. Mi ćemo ovdje raspraviti i zaključiti, koji oblici rada i organizacije najviše odgovaraju današnjim uslovima, koji će nam oblici rada i organizacije najviše pomoći da učvrstimo, proširimo i ojačamo tekovine, izvojevane u svetom oslobodilačkom ratu. Činjenica je, da smo mi žene, sve do pobjede Narodno-oslobodilačkog pokreta u našoj zemlji bile dvostruko neslobodne, dvojako potlačene. S jedne strane široke mase žena, kao sastavni dio narodnih masa, bile su neslobodne i potlačene, j e r su za svoj mukotrpni rad za nagradu dobivale neimaštinu i bijedu. S druge strane, mi žene bile smo neslobodne i zato, jer nam reakcionarni zakoni nisu priznavali ravnopravnost s muškarcima. Po tim zakonima mi nismo bili punopravni građani i slobodni ljudi. Reakcionarni režimi u staroj Jugoslaviji godinama su gušili svaku, makar i najsitniju akciju žena protiv takvog njenog položaja. Naročito krvavi su bili reakcionarni vlastodršci u borbi protiv žena, kad su one tu borbu povezivale s borbom najnaprednijih demokratskih snaga. Održati žene van društvenih i političkih događaja, pasivizirati ih, to je bilo jedno od sredstava, kojim su reakcionarni režimi pokušavali da sprečavaju ženu u povezivanju s naprednim demokratskim snagama, kojima je na čelu stajala K o : munistička partija. A kada je fašistički zavojevač porobio našu zemliii i poveo rat za istrebljenje naših �naroda, žene Jugoslavije, bez obzira na narodnost, v j e r u i stalešku pripadnost, odlučno ustaju u obranu slobode svojih naroda. To učešće žena u narodno-oslobodilačkoj borbi imalo je najraznovrsnije oblike: od pomoći u sanitetskom materijalu, u hrani i odijelu, vršenju kurirske i obavještajne službe do demonstracija protiv okupatora i učešća u sabotažama, diverzijama i u oružanoj borbi partizanskih odreda. Tako su naše žene prvi puta u historiji naših naroda pokazale da su spremne dati i svoj život, kad se radi o opstanku naroda. U prvo v r i j e m e bio je t a j rad spontan, organizaciono nedovoljno povezan. Uporedo s porastom i učvršćenjem Narodno-oslobodilačke vojske, Narodno-oslobodilačkog pokreta, pomoć, rad i borba žena dobiva svoj oblik u vidu mnogobrojnih odbora žena, koje se međusobno povezuju u jednu čvrstu organizaciju . . . . .. Danas, kada su oslobođenjem naše zemlje, stvoreni svi uslovi da se ostvari sretniji i ljepši život našeg naroda, postavlja se pred nas, da svim silama pristupimo rješav a n j u zadataka, koji nije nimalo lakši od borbe na fronti, a to je izgradnja svih grana privrede u našoj slobodnoj domovini. Samo podizanjem privrede omogućit će nama da ostvarimo bolje uslove za život najširim masama radnog naroda i da na t a j način dokažemo našem narodu, da nisu bile uzaludne nesebične žrtve, koje je on davao za ostvarenje nove slobodne Jugoslavije. Ostali su duboki tragovi fašističkog haranja u našoj zemlji. Naša sela i gradovi, tvornice i strojevi su popaljeni i porušeni. P r i v r e d n i alat i tegleća radna stoka su uništeni. Saobraćaj je rastrgan. Teške posljedice rata osjećaju se u svim krajevima Hrvatske, a naročito u Lici, Dalmaciji i Gorskom Kotaru, g d j e se pored navedenih tegoba postavlja pitanje ishrane stanovništva, koje još do danas jednim dobrim dijelom gladuje. Slika naše privrede nije ni malo ružičasta, što pred nas postavlja ogromne zadatke, zadatke, koji u svom sprovođenju u život traže mobilizaciju čitavog naroda i svih žena. Mi žene, koje smo u toku Narodno-oslobodilačkog rata odigrale vrlo važnu ulogu, koje smo u borbi naučile podnositi najveće terete, treba i moramo odigrati značajnu ulogu i u izgradnji i u obnovi naše zemlje. Danas, na ovome Kongresu, bit će zadatak nas delegata da donesemo odluku kako i na koji način da aktiviziramo sve rodoljubive žene u uspostavljanju saobraćaja, u podizanju i obnav l j a n j u tvornica, gradnji bajti, u što h i t n i j o j pomoći postradalim krajevima od rata, naročito onim, g d j e sada vlada glad. Da mi na tom polju rada možemo uspjeti, potvrđuje nam i dosadašnji rad naših žena. P r i m j e r i su rad radnih grupa žena u Lici, g d j e su žene koreničkog kotara pripremile građu za 70 bajti, ili u Dalmaciji, g d j e su čistile gradove od ruševina i t. d. Mogli bi nizati stotine primjera rada naših žena na Kordunu, Baniji, Slavoniji, Gorskom Kotaru, Primorju, u obradi zemlje, u žetvi, u poprav l j a n j u cesta, pruga i slično. Zato mi danas možemo reći sasvim sigurno, da u nama leži ogromna snaga, i da smo stekli ogromna iskustva u radu, koje nam treba da posluži u d a l j n j o j mobilizaciji svih žena u rješavanju ovih bitnih problema. Za izgradnju i obnovu naše privrede, pored stvaralačke snage naših naroda, potrebno je stručno osoblje. Mi ga danas nemamo u dovoljnom broju. Već za v r i j e m e narodnooslobodilačke borbe, oslobođenjem sve većeg dijela naše domovine, iskrsavanjem svestranijih problema postavljalo se pred našu narodnu vlast da organizira stručne kurseve. Kroz te kurseve većim dijelom prolazile su žene, tako da su mnoge od njih prošle daktilografske, traktorske, šoferske, poljoprivredne, bolničke, babičke i domaćinske tečajeve. Danas, kgda postoje bolji uslovi za podizanje i osposobljavanje stručnog kadra, treba da i mi iz naših redova osposobimo što više žena stručnjaka. Interesi naših naroda zahtijevaju od nas ne samo da uložimo sve svoje radne snage u podizanju onoga, što je srušeno i uništeno, nego je naša dužnost da prema nauci, prema kulturno prosvjetnom radu, prema školama i načinu odgoja djece u tim školama imamo pravilan odnos. Jedno je točno, da će od političkog i kulturnog razvitka našega naroda, napose nas žena, ovisiti i brzi d a l j n j i napredni razvitak naše domovine, daljnje učvršćenje demokracije, kao i svih tekovina izvojevanih u toku narodno-oslobodilačke borbe. U razvijanju političke svijesti naših žena u mnogome nas koči nepismenost, koja je u čitavoj Hrvatskoj, gotovo u svim krajevima, nadmašila u velikom broju broj pismenih. Mnoge su naše žene, naročito iz redova seljanki, naučile čitati i pisati u borbi, pod vrlo teškim uslovima, bez papira i olovke, na pepelu i brašnu. Takvih lijepih primjera, koji pokazuju čvrstu volju naših žena da se politički uzdignu bilo je u Lici, Baniji, Kordunu i Slavoniji, g d j e su pojedine žene u vrlo kratkom roku svladale sva slova. I tako, sve do nedavna nepismene seljačke žene, počele su da pišu u zidnim i džepnim novinama, da učestvuju u pisanju članaka za lokalne listove, kao za » L i č k u ženu u borbi«, »Dalmatinku«, » P r i m o r k u « i t. d. Ali, pored svih tih uspjeha, još uvijek su žene u većini nepismene. Zato mi našoj narodnoj vlasti treba da dademo punu podršku u njezinim nasto- �j a n j i m a da se organiziraju tečajevi za nepismene. A s druge strane, s obzirom da je pomanjkanje u stručnom učiteljskom kadru, u tom pitanju glavnu ulogu treba da odigraju žene, koje su dobro pismene. One ne smiju dozvoliti da bude i jedne tvornice, sela, grada i ulice, u kojima ima nepismenih žena, a da nema organiziranog tečaja za nepismene. Pravilnim shvatanjem od strane nas žena za potrebe našega političkog uzdizanja, mi ćemo moći biti, pored dobrih članova narodnih odbora, članova odbora J N O F - e i t. d. dobre majke i odgojiteljice svoje djece, bit ćemo sposobne da kontroliramo o d g a j a n j e naše djece u školama, ne samo da kontroliramo nego da i učestvujemo u pronalaženju načina odgoja naše djece u školama. Tako ćemo mi s jedne strane, a škole s druge strane, pravilnim odgojem razviti ljubav naše djece prema domovini, razviti kod njih novi jugoslavenski patriotizam i spremnost da svoju zemlju brane od napadaja, ma sa koje strane dolazio. Željela bih ovdje naglasiti još nešto: neka znade protunarodna reakcija, neka znadu svi oni, koji misle kočiti djelovanje naše narodne vlasti, a to je ovdje u Hrvatskoj izdajnik Maček, da će svi njihovi pokušaji, da ruše krvlju stečene tekovine i da za tu rabotu možda pridobiju i naše žene, ostati uzaludni. To je poruka naših žena s ovog Kongresa svim našim neprijateljima. Mi žene znat ćemo očuvati stečene tekovine i dalje voditi nepoštednu borbu protiv svih ostataka f a šizma, protiv svih pokušaja reakcije. Ako oni misle da će moći povratiti staro, i da će im kod toga možda pomoći žene, onda im možemo reći da se varaju, i da im to ne će nikada uspjeti. Okupator u našoj zemlji nije ostavio posljedice samo na privredno ekonomskom polju. Nama je svima poznato, da je .neprijatelj vodio borbu i protiv žena i nejake djece. Upadom u sela on ih je nemilosrdno ubijao. L o g o r i u Jasenovcu, N o v o j Gradiški i u ostalim mjestima bili su prepuni žena i djece, koji su, pod najtežim terorom, izmučeni glađu, umirali. Na izložbi, priređenoj povodom našeg Kongresa, izložene su slike o strahotama, koje su morale proživljavati naše žene, majke i naša djeca pod strašnim terorom f a šističkog okupatora, ustaša, četnika i ostalih narodnih neprijatelja. Te slike su strahovita optužba za neprijatelja. Ne smije, drugarice, ni jedan zločinac, koji je svoje ruke zaprljao krvlju, biti nekažnjen, ne smije ni jedan život nevinih, ni jedna suza majki, ni jedno pobijeno dijete ostati bez kazne za zločince. Svi oni, koji se još kriju kod nas u zemlji, kao i oni, koji su pobjegli u inozemstvo, moraju biti izvedeni pred pravedni narodni sud. U o v o j borbi ostalo je na hiljade djece bez roditelja. V e ć za v r i j e m e borbe mi smo morali da pristupamo organizaciji pomoći toj djeci, kao i našim ranjenicima i invalidima. Tako smo mi već u borbi postavili temelje novoj socijalnoj politici. U borbi mi smo stvarali d j e č j e domove i vodile punu materinsku brigu nad njima. Do danas mi smo u Hrvatskoj uspjeli organizirati 159 dječjih domova sa 10.540 djece, 121 obdaniište sa 3.426 djece, 25 srednjoškolskih internata sa 5.000 omladine kao i nekoliko d j e č j i h lječilišta. Mi žene najpozvanije smo da učestvujemo u organizaciji d j e č j i h domova, u brizi za njih, kao i za odgoj naše djece. Briga za djecu jest jedna od naših glavnih dužnosti sada, a i u budućnosti. Maršal Tito podvukao je to u svom govoru na Kongresu žena Jugoslavije. Prema tome, mi ne smijemo dozvoliti da i jedno dijete luta bez roditelja po ulicama grada i sela, a da se nitko ne brine da ga opskrbi i da mu pruži pravilan odgoj. Socijalna politika nove Hrvatske i nove Jugoslavije ne će se sastojati samo u tome da se opskrbe djeca bez roditelja i djeca invalida. Istina, to je najvažnije, ali će se socijalna briga naše države odnositi i na sve one, kojima je potrebna pomoć. Inicijativa žena u rješavanju tih pitanja preko A F Ž - a odigrat će važnu ulogu. Briga i poduzimljivost svakog odbora u selu, gradu ili kotaru, njihov stalni doticaj s narodom bit će garancija, da nitko od onih, kojima je potrebna pomoć, ne će ostati prepušten sam sebi i nezbrinut. Shvaćanje da rješavanje socijalnih pitanja n i j e stvar samo države, nego i 1 svakog člana naše zajednice, omogućit će da mi to pitanje rješavamo uvijek brzo i uspješno. Pored svih ovih zadataka, u kojima mi žene možemo najviše da učinimo, pitanje zdravlja, pitanje borbe protiv bolesti, naročito zaraznih bolesti, kao što je p j e g a v i i trbušni tifus i druge, žena majka može da najviše učini. Zadaci, koji stoje pred AFŽ-om u obnovi i izgradnji naše domovine veliki su i oni zahtijevaju, da se za njihovo r j e š e n j e založi svaki čovjek, sve žene. To ujedno znači, da je našem radu potrebno pronalaziti nove oblike, nove organizacione forme, koje odgovaraju sadašnjim potrebama i koje se mogu najsvrsishodnije primijeniti. Te organizacione f o r m e moraju biti takve, da u njima svaka poštena i rodoljubiva žena nađe ono, za što će se ona založiti i preko čega će ona učestvovati na radu i obnovi. Aktivno sudjelovanje žena u narodnoj, u s v o j o j vlasti, u narodno-oslobodilačkim odborima jeste jedan od n a j z n a č a j n i j i h uspjeha �naše borbe, ali ujedno jedan od najvažnijih zadataka, koji stoje pred nama. Žene moraju biti svijesni graditelji svoje domovine, gospodari na s v o j o j zemlji, spremni na žrtve i napore. Pomoći, savjetovati, kontrolirati, ispravljati i učiniti sve da nam naša narodna vlast bude što bolja, što čvršća, što sposobnija za r j e š a v a n j e svih zadataka, koji sa postavljaju pred nju, to su naša prava, to je naša dužnost. Ne smijemo zaboraviti nikada i nikako da nam je samo naša narodna vlast garancija istinske slobode, demokracije i ravnopravnosti. A l i isto tako ne smijemo zaboraviti, da ćemo své više i više koristiti i uživati tu slobodu, ako što p r i j e odstranimo ekonomsku bijedu, ruševine, pustoš, golotinju i bosotinju — jednom riječju, ako što prije i što bolje izgradimo domovinu. 1 R e d a k c i j a n i j e mo,gla pronaći original r e f e rata, pa se poslužila » V j e s n i k o m « , u kome su bili štampani izvaci iz referata. 1 rat, zatim sam čuvala goveda, pa sam zaboravila i ono što sam naučila, a danas ipak sam nešto naučila, a to mogu zahvaliti Komunističkoj partiji. Pred nama stoje veliki događaji, pred nama stoje izbori. Vi znate, da u bivšoj staroj Jugoslaviji, kad su provađani izbori, onda su agenti reakcije, Mačekovci i drugi obećavali nekom opanke, nekom čokanje da glasuju za njih, a nisu održavali sastanke da ljudima kažu za što će glasati, za kakvu budućnost i za koga. Za godinu dana oni su narodu i deset opanaka sa leđa skinuli. To je bilo zato, što naši ljudi nisu znali čitati ni pisati, nisu znali ništa o politici i t. d. Pred nama stoje izbori, i sada znade svako dijete i svaka baba, o čemu će se glasati, jer naši narodi sami sebi sudbinu stvaraju. Ja vam obećajem u ime žena Banije, da ća žene Banije raditi kao što su do sada radile kroz ovu 4-godišnju borbu. Mi smo 4 godine išle onim putem, koji nam je pokazala slavna Komunistička partija i mi smo izvele najljepše što imamo — svoju ravnopravnost. GOVOR K A T E VUGE IZ BANIJE U svom referatu drugarica Anka Berus govorila nam je o onome što smo preživjeli, što ćemo proživjeti i što ćemo još uraditi. Mi znademo, da nismo nikada imale ovakovu priliku da se skupimo na jednom ovakovom Zboru kao što je I. Kongres žena Hrvatske, na kojem su se okupile žene iz svih naših federalnih jedinica. Ovo je lijepi naš uspjeh i ovaj uspjeh kao i sve dosadašnje uspjehe moramo zahvaliti Komunističkoj partiji. . . . Drugarice, mi za stare bivše protunarodne vlade nismo nikada poznavale jedna žena drugu u selu, a kamoli da poznamo žene iz naših susjednih krajeva, a danas poznamo i žene Sovjetskog Saveza, žene Amerike, Bugarske, žene Istre i žene iz svih naših federalnih jedinica. To nam je omogućila slavna Komunistička partija. Naša slavna Komunistička partija okupila nas je u jedinstvenu frontu, i mi sada imamo našu jedinstvenu frontu i našu slavnu Komunističku partiju. Za v r i j e m e stare bivše protunarodne vlade polovina našeg naroda nije znala ni čitati ni pisati, a to protunarodna vlada nije dala, da se narod ne bi mogao prosvjetiti i da ne bi uvidio šta radi reakcija. Kad je među nas došla naša slavna Komunistička partija, mi učimo i čitati i pisati i vi znate, da je u pokrajini bilo naših drugova, koji su 18 i 20 godina čuvali tuđe blago, a danas im je omogućila slavna Komunistička partija da postanu rukovodioci bataljona vojske, da postanu poručnici i t. d. Tako je bilo i kod žena. Ja sam ušla u prvi razred 1913. i 1914. godine, kad je nastao GOVOR S T O J A N K E A R A L I C E I Z L I K E Drage drugarice! Danas, kada se pred nas postavljaju tako veliki zadaci, kada vodimo borbu za potpunu likvidaciju sviju ostataka fašizma, mi moramo shvatiti, da je od naročite važnosti u svemu tome prosvjeta, jer ako mi ne ćemo učiti, mi ne ćemo znati, mi ne ćemo umjeti sve te zadatke izvršiti. Zato naša narodna vlast i posvećuje veliku pažnju prosvjeti. Kako bi se na tom polju postigli što bolji uspjesi potrebno je, da naša organizacija AFZ-a dade veliku pomoć i bude velika podrška našoj narodnoj vlasti. Naše žene treba da uzmu pnnog učešća, aktivnog učešća u prosvjetnim aktivima, u prosvjetnim odjeljenjima. U Lici na pr. većinu prosvjetnih aktiva, prosvjetnih o d j e l j e n j a sačinjavaju žene. One su predsjednice prosvjetnih aktiva, a mnoge su i pročelnici prosvjetnih odjeljenja. U svakom selu treba podići školu, a mi nemamo dovoljno materijala, ali to nas ne smije spriječiti u našem prosvjetnom pridizanju. U Lici su žene same sjekle šumu, same vukle građu na pilanu, i kad je proradila pilana u Srbu, prve daske bile su dodijeljene za školu i dom kulture. Naša organizacija može ne samo učiniti da pohađanje djece u školama bude 100°/o-tno, ona treba spriječiti i ono staro mišljenje, koje još uvijek postoji, da za žensku djecu nije škola. Ako sva naša djeca ne idu u škole, onda mi ne ćemo ići naprijed, onda mi ne bi �mogli otkloniti nepismenost, a mi vrlo dobro znamo, da nas je nepismenost i neznanje i dovelo do onog stupnja neznanja, u kojem smo bile. Zato smo mi na sastancima odbora naših žena uvidjele od kolike je važnosti da sva naša djeca idu u škole. U Lici su žene na pr. organizirale zajedničko čuvanje blaga, zajednički obavljale mnoge poslove, koje su p r i j e vršila djeca, kako bi djeca mogla ipak ići u škole. I Tito nam je govorio da vodimo računa u odgoju djece. Treba nastojati da roditeljski sastanci budu što bolje posjećeni, da roditelji u što većem broju dolaze na sastanke, gdje se s učiteljima i ostalim prosvjetnim radnicima dogovaraju o svim problemima, koji so tiču odgoja djece. Mi moramo pomno paziti da se u naše škole ne uvlači stari duh, j e r reakcija želi i ovdje nešto da učini za sebe. Naši novi učit e l j i su narodni učitelji. Mi ih trebamo pomoći, ali i kontrolirati, naročito one, koji još nisu dovo.ljno upoznati s novim odgojem naše djece — djece T i t o v o g pokoljenja. Drugarice! Drug komesar II. A r m i j e jučer je naglasio, da će veći broj omladinki i omladinaca izići iz vojske. Oni, kao n a j b o l j i omladinci i omladinke sela, ići će u škole, koje će ih odgajati za prosvjetne radnike i t. d. 0 njima naše narodne vlasti vode računa, te se pripremaju za otvaranje internata, đačkih kuhinja i t. d. Naša organizacija treba tu da pokaže svu svoju majčinsku ljubav, da se ti internati i kuhinje snabdiju sa svim potrebnim stvarima. Naša nova prosvjeta nije samo u školi, ona je postala široka za sav narod i to preko domova kulture, narodnih univerziteta, pokretnih knjižnica, čitaonica i analfabetskih tečajeva. Ovdje treba da se sjetimo kako su stare vlasti radile. Ne samo da nisu omogućile prosvjetu, nego su je svim silama sprečavale. One su onemogućavale da knjiga dođe u ruke seljaka i radnika, t. zv. malog čovjeka. Mi znamo zašto su one to učinile, ali zato danas, kad narodne vlasti čine sve da se podigne narodno prosvjećivanje, mi žene treba da u tome budemo desna ruka naše narodne vlasti. Treba učiniti sve da se u našim selima podignu domovi kulture, da se nabave knjige, i da se otvore čitaonice i analfabetski tečajevi. U tome ćemo se natjecati. Reakcija i tu ima svoje prste, ali trebaju znati svi oni, koji ismjehuju žene, koje pohađaju analfabetske tečajeve i koji g o v o r e : što Ć2 seljacima knjiga, da mi znamo da na njihova usta govori ona banda, koja je željela u prošlosti, kao i danas mrak, neznanje i ropstvo ženi. N a j b o l j i odgovor će im biti na to, ako mi učinimo sve, da bude sramota za svakog onog tko ne zna čitati i pisati, da bude sra- mota svakom onom tko ne će da uči. Navest ću nekoliko primjera iz naše L i k e : Iako je popaljena, iako je opljačkana, mi danas imamo u svakom selu školu, a u 34 sela imamo i domove kulture i čitaonice. U svakom kotaru osnovana je pokretna knjižnica s nekoliko stotina knjiga, a samo u 1943. i 1944. završeno je 93 analfabetska tečaja, na kojima je naučilo čitati i pisati 1.557 lica, usprkos stalnih ofenziva. U svakom domu kulture imamo danas i narodni univerzitet, u kojem se održavaju različita predavanja iz sviju grana znanja, kao iz poljoprivrede, zdravstva pa i razna politička predavanja i t. d. Drugarice! Mi treba da shvatimo, da je prosvjeta jedna od n a j g l a v n i j i h zadaća, da bi vodili našu državu napretku, da bi stvorili ljepšu i sretniju budućnost našoj djeci. 1 1 U diskusiji sudjelovale su medu ostalim i: N e n a Jović, u ime ranjenih boraca zagrebačke bolnice, T u g o m i l a Brkić iz M e đ u m u r j a , A n t i c a Franolić iz P r i m o r j a , A n k a Berislavić iz K l a n j c a , A n k a Vučković iz Gorskog Kotara, M a r i n a U d i e r iz K a r lovca i L j u b a P e j n o v i ć iz S l a v o n i j e . P o s l i j e diskusije održala je zaključnu r i j e č Kata P e j n o v i ć , a zatim je Deša D e v č i ć predložila listu kandidata za G l a v n i odbor A F Ž Hrvatske. G L A V N I ODBOR AFŽ-a H R V A T S K E IZABRAN NA I. KONGRESU Predsjednica: Maca Gržetić Potpredsjednica: Kata P e j n o v i ć Odbornice : 1. Nada Despot 2. Marica Smolčić 3. Ana Košić 4. K a j a Barić 5. D r a g i n j a Metikoš 6. Kata Vuga 7. Ruža Sekulić 8. Dina Zlatić 9. Desa Miljenović 10. Kata Govorušić 11. Nada Galjer-Holjevac 12. Pavka Jakšić 13. Stojanka Aralica 14. Marica Zastavniković 15. Jovanka Pavić 16. M a r i j a Novak 17. Emica Rački 18. Genoveva Tomić 19. Mara Zelenić 210. Vera Đurđević 21. Dina Skočilić 22 Julka Rendulić 23. Roža Petrović 24. Dragica Mađarac 25. Anica Tompa �26. 27. 28. 29. 30. 31. 32. 33. 34. 35. 36. 37. 38. 39. 40. 41. 42. 43. 44. 45. 46. 47. 48. 49. 50. 51. 52. 53. 54. 55. 56. 57. 58. 59. 60. 61. 62. 63. 64. 65. 66. 67. 68. 69. 70. 71. 72. Zlata Oršanić Vera Gašparac Dika Božena Begović Elena Masari Neđa Drakulić J a n a Mioković Milka Šolaja Beška Frntić Vinka Marinković Darinka Popadić Veda Zagorac Lea Ran er Marija Fabijančić Milka Lasić Ljubica Jagić Nevenka Krašić Krasna Nola Dr. Slava Očko Mara Grba Luja Poladić Anka Gerovac Ivka Čozi Ružica Bartolić Milka Katalenić Marija Đerđa Zorka Korać Mila Karađole Jela Jančić Fumica Zenzerović Dr. Bonka Oreščanin Jakica Mirošević Ružica Turković Mara Damjanović Ersilia Rismondi Nada Brnčić Kata Turić Soka Rnjak Milka Cikač J a n j a Vranješević Nada Sremec Stanka Pavić Vlatka Babić Milka Utvić Anka Berus Darinka Vujasinović S o n j a Koharević Milka Kraguljac 73. 74. 75. 76. 77. 78. 79. 80. 81. 82. 83. 84. 85. 86. 87. 88. 89. 90. 91. 92. 93. 94. 95. 96. 97. 98. 99. 100. 101. 102. 103. 104. 105. 106. 107. 108. 109. 110. 111. 112. 113. 114. 115. 116. Dr. Ivana Rossi Milka Bogunović Lidija Adžija Anka Skorupan Ana Mrkoci T a t j a n a Marinić Mici Učkar J e j a Stanisavljevié Sirnica Trbović Kata Štrumberger Tonka J u r i n Jelka Perić Anka Kordić Kata Ivančić Anka Bučan Ljuba Iveković Dr. Dora Filipović Manda Vukadin Vika Podgorska Anica Hirer Milka Rukavina Terinka Vojaček Irena Šilović Deša Devčić Ruža Kumic Olga Kovačić Marija Kralj Evica Valpotić Ženka Prevendar Jelka Gluhak Marija Frigan Anka Berislavić Terezija Kruhan Vera Štengl Anica Žiljak Kata Jakopović Kata Vujaklija Marica Škrivanek Š t e f a n i j a Eker Ankica Zdjelar Magica Pankarić Mileva Cetušić Vera J u r i ć Marija Šoljan 1 1 Poslije izbora Glavnog odbora AFŽ Hrvatske održala je Maca Gržetić kratak ,govor, i time je završen rad I. Kongresa žena Hrvatske. �BIOGRAFIJA NARODNOG Anka Berus gdje je rođena pohađala ski fakultet čila u dija dobila studirala napredni di, i stizale od je školske da Radi Uskoro i počinje početku na s masama. za da okupi bolji sko život, pravo glasa žena HSS-a pridruže. javno razbija One Kada uhapšena u koju ne 1936. je i izdržava je, g. Na je u sudu protiv S robije mača mu 1935. g. i su za je ponovo 1938. g. U i Anka vidnog i drugova. široke narodne došao do odlazi na venirati. borbi od- čitavom aktivan svog snagom je općem vrhunca preko tog su AFŽ-a postaju aktivni suđenja redovitom nastavlja U U ubila na protesta, u ljudi. ne na uzima Jelaske od radnika. je Policija, se tih To koji Splitu, usuđuje — usta- a nove Narodno-oslobo- na Baniju, u gdje na radu. odlazi CK u Slavoniju, KPH za Sje- 1944. KPH je za g. Dalma- kojem preinter- je zauzi- i ženskim u rukovod- učvršćuju a orga- hiljada deseci se žena NOB-e. g. formirana Berus bila Vladimir je raniji član i je Prva AVNOJ-a vlada NR ministar postaje vijećnik Bakarić fi- od njegovog ZAVNOH-a mu uvijek je je Anka bila od nje- Berus nosilac zasluge skoj odlikovana skupštine odlikovao narodnog u ju i je razvitku je Ordenom bratstva oštra za bila tamo, ali rekao: najdiscinigdje neradu stroga, nju i i gdje je bilo oportunizje trebalo pomagala.« redne reda. je nepravilnostima, uvijek je najsavjesniji Najčešće Prema tu jednom najpožrtvovniji, komunista. najteže. rodne učešće i Anka kojoj zasjedanja Drug nom aktivno mjesto ženama formiranja. »Ona 1. sa rastu terenu, 1945. u posebno rad učesnici Ona Drugog demonstraci- štrajku, sprovodu 20.000 radi jednoj jednog protestnom i Dalmacije. radu njeno na travnju Hrvatske, radnog Dalmaciju i u AFŽ-a nancija. čestim i na plamti, u komitet organizator ski nizacije obuhvatala slobode. Hrv. stvaranju Rijeku, KPH, Oblasni njenom i robije, Ona i u zaštitu oportunista naroda rad Hrvatskoj, za koje rada policija povoda protiv radnog odlazi Oslobođenjem Uz za žene i stupaju CK stvu gdje grupa. partizau organizacija jače Povjerenstva organizacijama. Stranka okuplja član radom policiji vrijeme Splitu kao Hrvatsku, je tužbu stranke čitalačkih mase, prisustvovalo strašena u kruha, u Ponovo Stranka tražile dalo je u radi na organizacijama ma godine Split, g„ rukovodi vernu mučili. u odbor i učešća demonstracija je Berus. kružoka i je osnovana Inicijativni formiranju jama 1943. U dvije radi sve Primorja pomaže Splitu, Zatim Još Hrvatskog način žene zagrebačkoj od svibnju konferen- vojsku. u Stidom pro- ciju. Na pred na- i u Zagreba KPH partijskih boraca borbenost hapšenje iz okupirani Sušak Policija glasa. i i Iz gdje odborom učvrstiti ilegalnoj CK sastanke, masovnih KK živi Jugoslaviju. odlazi Primorju dilačku rad. drugovima, koji se za ti gdje okupacije, Beogradu g. stotine radi Zagreb, Uspijeva instruktor u u vrijeme Hrvatskom govog naroda. kao koncentracionom Pokrajinskim u pomoći odlazi u isti Za iz dolazi Hrvatsku. Održava stotine ženpravo radom. ulazi Primorju. terenu, g. 1942. Najprije nak logora prisustvuje ožujku ne. u izlasku rukovodi za Narodne U organizacije mučenju. kaznu se za da razbiti i Naborbe za i pravo veliko procesu agenata, su Splitu borbu ostalim prelazi i pokret Splita Berus. na fašizma pa Požar evcu. sa i za bilo radničkom kasnije ženama. u strahovitom osuđena podnijela pred pitanju uspijeva i Anka je Beograd. države, zboru u a periodu, zahtjevom ali je moli na ženama nastavljaju podvrgnuta vode sa zbor, žena. ne sa masovan, dozvoliti -ustaju ciji biskup g. zatvorena Po organizaciju. vršiti radi rata tom velikom Tada širiti protiv žena broj protiv U postaje Na lju- je 1940. pomoći komu- rad tehnici, Najradije borbe morale u veći glasa. Celju. ilegalno. su splitski njima aktivan radi što u dolazili je bila Lepoglavi. učvršćivanju njen U rad s KPS truje koje g. u rodne obuke. pokretu. stoji da stu- BERUS 1939. logoru 1941. djecu ju uklju- naprednih su dok se Splitu. od da Filozof- završetku u i inspektori djecu školske Po ANKE u Splitu, gdje prijava, vlastima, g. "školu. gimnaziji knjižnice, kvari početak pokret. zapažena klerikalaca, 1903. srednju Ljubljani, na bila XII. i u mjesto literaturom, preglede tužio je školskim nističkom 16. studentski je Istovremeno nje je osnovnu HEROJA i Ordenom zasluga jedinstva. FNRJ, je heroja. Spomenice Za izvan- u Hrvat- narodnog oslobođenja za narod 1. reda 1. a Prezidium reda, ukazom najvećim 1941. ustanka, narodnog od 24. VII. primanjem — i Orde- 1953. nag. Ordenom �Dokument 386 REZOLUCIJA PRVOG KONGRESA SLAVENSKO -TALIJANSKOG ANTIFAŠISTIČ- KOG SAVEZA ŽENA JULIJSKE KRAJINE ODRŽANOG U RIJECI 17. VELJAČE 1946. Iz »Glasa Istre«, glasila KOF Istre, od 18. II. »Danas, kada se oči čitavog svijeta upiru na o v a j dio zemlje, koju zajednički nastavamo Hrvati, Slovenci i Talijani, mi a n t i f a šiskinje ove p o k r a j i n e na našem I. Kongresu ističemo naše sveto i osnovno pravo na slobodan život u slobodnoj zemlji F N R J . To naše osnovno pravo počiva na našem prirodnom i potpuno razumljivom razlogu da je n a š a zemlja n e d j e l j i v i dio J u g o s l a v i j e , koja je ne samo narodnosno, nego i ekonomski usko povezana sa svojim p r i r o d n i m zaleđem J u g o s l a v i j o m . P r a v o n a t a j z a h t j e v d a j e nam nadasve n a š a borba, koja se nije vodila samo posljedn j i h 4 godine, nego se vodila više od 25 godina. Nikad se naš narod nije mogao pomiriti sa teškom nepravdom, koja mu je u č i n j e n a 1920. godine u Rapallu. Već onda je započela n a š a borba, u k o j o j smo uzimale učešća i Narod Istre traži 1946. mi žene, koje. s a č i n j a v a m o veliki dio naroda Julijske Krajine. F a š i s t i i t a l i j a n s k i i m p e r i j a l i s t i palili su nam domove, odnarođivali i mučili naša sinove, muževe i braću. Ekonomski su nas uništavali. Porezi i nameti su uništavali naša gospodarstva. N a j t e ž i t e r e t svega toga zla snosile smo mi žen? na svojim leđima. Nikad se nismo pomirile s našom sudbinom 1 , a niti se nismo pokorile. 1918. godine 1.000 žena iz Buzeta i okolice dižu se i traže svoja prava. 1930. godine bune se žene K a n f a n a r a protiv fašističkog podeštata, a 1936. godine bune se žene T i n j a n a i Poreča protiv nepravednih porosa i taksa. Od fašističkih p U t u n a p a d a j u n a š a djeca, naši n a j d r a ž i . Padž. 1922. godine Luigi Scaglier u Puli, p a d a j u zatim d a l j e H r v a t Gortan, Slovenci Valenčić, Bidovec, Miloš i Marušić kao i mnogi drugi. P a d a j u zato, jer su priključenje Jugoslaviji �\ Doček medunarodne željeli ono, što je tako prirodno, željeli su ispravak nepravde počinjene u Rapallui. 1941. godine nastavila se otvorena borba, koja je za nas bila krvava i teška, jer je neprijatelj bio daleko nadmoćniji i jači, ali to nas nije prestrašilo, i velika većina našeg naroda učestvovala je u toj borbi. U toj borbi palo je 42.000 naših sinova, 7.000 ostalo je osakaćeno, 94.460 odvedeno u razne koncentracione logore. 19.357 potpuno spaljenih domova i 16.837 djelomično porušenih govori o teškim materijalnim žrtvama za naše oslobođenje. Sve su to žrtve, koje smo mi majke, žene Julijske Krajine, junački podnijele samo zato, da bi naša djeca mogla sretno živjeti u Titovoj Jugoslaviji. To je krvavi plebiscit, kojeg nam mora da prizna sva međunarodna javnost. Međutim i poslije svega toga, poslije na potoke prolivene krvi, koja je natopila ovu našu zemlju, pokušava se ponovno osporiti naša prava i pravedne zahtjeve. Nama se z a b r a n j u j e održavanje kongresa u T r s t u . U Trstu se ponovno 'zatvaraju naše škole, zato što naša djeca zahtjevaju kaznu za fašističke zločince, kojima se omogućava potpuno slobodno djelovanje. Mi osuđujemo ovaj postupak Savezničke vojne uprave, i ču7 Žene H r v a t s k e u N O B komisije u Pazinu di nas, da tako postupaju oni sa kojima smo se zajedno borili protiv fašizma. Dok žene ostale Jugoslavije mogu slobodno raditi na obnovi i izgrađivati sretnu budućnost svojoj djeci, mi žene antifašistkinje Julijske Krajine moramo voditi borbu protiv fašizma, j e r on još nije potpuno uništen. On je još živo podržavan međunarodnom reakcijom. Odlučno i nepopustljivo ćemo se boriti, dok ne postignemo našu slobodu. Borit ćemo se, dok ne bude u Trstu, Puli, Gorici i čitavoj Julijskoj Krajini na vlasti sam narod, dok ne bude u svim krajevima osigurano slobodno djelovanje narodne vlasti, a što jedino može biti u Federativnoj Narodnoj Republici Jugoslaviji. To hoće i odlučno zahtijeva ogromna većina naroda Julijske Krajine.« 1 1 Istra, Slovensko Primorje i Trst bili su podijeljeni na dvije zone, ino narod je obiju aooa ostao jedinstven u borbi za priključenje Jugoslaviji i u borbi za očuvanje tekovina NOB-e. To jedinstvo u borbi zahtijevalo je u j e d i n j a v a n j e i borbenih političkih organizacija. 17. veljače 1946. održan je u Rijeci I. kongres Slavensko-talijanskeg saveza žena Julijske Krajine. Kongres se trebao održati u Trstu, ali u posljednjem času Saveznička vojna uprava zaJbranjuje njegovo održavanje. Kongresu je prisustvovalo 1500 delegatkinja i 3500 gostiju. 97 �Dokument 367 IZ PISMA JUGOSLAVENSKE DELEGACIJE NA ČELU S DRUGOM EDVARDOM KARDELJEM KONFERENCIJI ZA MIR U PARIZU 16. X. 1946. »U ime jugoslavenske delegacije čast mi je zamoliti vas, da na završnoj sjednici Pariške konferencije mira izvolite saopćiti slijedeću izjavu : Delegacija F N R J — svijesna svoje odgovornosti pred narodima, čije je interese imala da zastupa na Pariškoj konferenciji, a isto tako svijesna i odgovornosti pred svim narodima željnim, da se ostvari pravedan i trajan mir — zauzimala se od početka Pariške konferencije zato, da se prihvati takva metoda rada, koja bi omogućila maksimum međusobnog razumijevanja i saglasnosti među zemljama, koje su u ratu išle rame uz rame. To smo činili, j e r smo smatrali, da je to jedini put da se postigne mir, koji bi svi narodi, a među njima i narodi Jugoslavije, mogli smatrati pravednim. Ali naše se očekivanje nažalost nije ostvarilo. Nasuprot tome bila je usvojena metoda donošenja odluka putem glasanja, a to je metoda koja je, kada se radi o životnim pitanjima jednog naroda i o sudbini mira među Narad je na svim narodima, formalno nepravedna —• j e r dovodi do nametanja volje jedne grupe država drugim suverenim i ravnopravnim zemljama — i nepravedna po suštini, j e r dovodi do toga, da se pitanja ne rješavaju objektivnim kriterijima, nego sa stanovišta posebnih interesa država, koje predstavljaju većinu na konferenciji. Usprkos svemu tome, u toku Konferencije, jugoslavenska delegacija nije prestajala da aktivno surađuje, čineći sa svoje strane sve napore da se dođe do sporazuma u pitanjima, koja su od izvanredne životne važnosti za narode Jugoslavije. Na tom putu jugoslavenska delegacija nije prezala od važnih ustupaka, koji predstavljaju tešku žrtvu na štetu neospornih prava naših n a r o d a . . . Rezultati Konferencije u nizu pitanja od osnovne važnosti za Jugoslaviju po projektu mirovnog ugovora s Italijom takvi su, da onemogućuju Jugoslavenskoj vladi da potpiše taj ugovor, ako glavne odredbe, koje- pogađaju životne interese Jugoslavije ne bi bile izmijenjene .. . l kućama ispisao zahtjeve za priključenje Jugoslaviji �Sa dočeka medunarodne komisije N a r o d d v i j u Z o n a ž i v i o je pod različitim uslo- 1 vima. U d i j e l u ,pod vom, narod obnavljao pod uz slobodno puno vojnom upra- rukovodstvom narodne vlasti, svoju privredu, talijanske, zacije je, Jugoslavenskom su otvarao škole hrvatske djelovale poštivanje političke nacionalnih i organi- prava tali- u Labimi 1946. sastav naroda i g. druge mirovna k o n f e r e n c i j a krajeva. Narod je g r a d o v i m a i selima za poštivanje nih na osnovu odlučiti Međunarodnu komisiju oslobodilačkom borbom. dio T a l i j a n a bili upravom upravu je preuzela civilna vlast, sastavlje- tim z a h t j e v i m a . M a s e naroda su na cestama 'manjine. od U zoni protunarodnih pod i Savezničkom fašističhih elemenata, vo upravljanja. Dok nizacijama su otežavan rad, osporavano pravo na u toj Zoni moirao je sa su I izvojevaHrvati i jednodušni u danima čekale na zastavama i transparentima, iredentistički kuhala t o p l a hrana - narod je bio svijestan toga, da antifašističkim je orga- mu je od svega preča sloboda, za k o j u se b o r i o pre- i a Hrvatima škole Komisiju svim p o l j a se nisu o b r a đ i v a l a , u m n o g i m kućama se n i j e fašistički djelovali, a u je pra- N O O - i m a izabranim od naroda, osporavano elementi slobodno vojnom bi ovih dočekao s odlučnim z a h t j e v i m a i veći janske kojih sudbinu n j e g o v i h nacionalnih prava oružanom Slovenci uslove, trebala i Slovencima i kulturni život. voditi neprekidno Narod bor'bu za ko 25 godina. U tim manifestacijama žene su opet bile u p r v i m r e d o v i m a . Starice su iz s v o j i h škrinja izvlačile narodne nošnje, mnoge su na glavu sta- tekovine N O B , borbu za rad, za demokratska prava, v l j a l e partizanske kape, kitile se trobojkama, plesale a T i t o v o kolo i p j e v a l e narodne i borbene pjesme. Na protiv oživljavanja fašizma. N o u oba d i j e l a narod j e zajednički v o d i o p o l i tičku borbu za priključenje Jugoslaviji. i J u g o s l a v i j e ispisivali su l j u d i na na kamenju, transparentima. urezivali Na u koru brojnim Ime Tita s v o j i m kućama, drveta, masovnim isticali na sastancima mnogim m j e s t i m a žene su s o g o r č e n j e m zaustavljale automobile, u k o j i m a su se v o z i l i članovi K o m i s i j e zahtjevajući poštivanje prava n a r o d a za priključe- n j e m Jugoslaviji. U listopadu 1946. g. održana je u Parizu K o n f e - i k o n f e r e n c i j a m a isticali su odlučno s v o j e z a h t j e v e rencija za mir. i K a r d e l j e m , časno je branila p r a v o J u g o s l a v i j e na te s v o j a prava, slali na h i l j a d e međunarodnim prava forumima, i priključenje protesta tražeći i brzojava poštivanje svojih U ožujku 1946. g. došla je u ove k r a j e v e M e đ u narodna komisija, koja je trebala krajeve. seno Jugoslaviji. utvrditi etnički N a š a d e l e g a c i j a , na čelu s drugom Međutim, pravedno naša z e m l j a . na toj rješenje, Konferenciji koje bi nije done- m o g l a prihvatiti �AŠE ŽENE, naše kćeri, rodno-oslobodilačkoj majke borbi. Ja sndjehiju se u ovoj borbi po svom puškom ponosim, armije, u kojoj ima ogroman broj žena. žene s heroizmu, što u ruci stojim na Ja mogu kazati, po svojoj i jesu na prvom mjestu i u prvim redovima, u Naćelu da su izdržljivosti bile i narodima Jugosla- vije čini čast, što imaju takve kćeri, TITO �DALMACIJA Od početka partizanski grupe, koje U Borjan«, od veljače III. do polovini dalmatinska svibnja brigada s vraća Dalmaciji atentate g. 1942. u već (naročito u nekoliko u Dalmaciji formirani Bukovica Splitu, Dalmaciji U Sjevernoj još bili Biokovo, Srednjoj četa. i su Mosor, i nekoliko Šibenika ustanak se odreda, samostalnih g. formirana proleterska njome se g. s u formira U i t. Šibeniku Dalmaciji jedinica. i i su i mnoge se prvi udarne Solinu). se I. udarni formira Južnoj borili d.) se bataljon, bataljon Dalmaciji djeluje 11. »Bude tada Blo- i s neko oslobađanju Južne Hercegovine veljače 1943. dalmatinsku nekoliko stotina komande brigada, Crnu i a g. Poslije i četa. brigada, 1942. formirana su i II. boraca iz vrijeme IV. i V. boraca u NOV. mali Tada u u tom periodu Tada po se sastav kapitulacije III. formiraju formira oslobođenju i 1. se I., Mornarički Imotskog proleterske Italije Trogirski i se od Crne a X. Gore zatim postojećih 1942. Kada i je ulazi •—• V. udarne II. odred brigada. divizije dalmatinska i u Pri sastav priliva novi odredi, prema odluci poneki ožujku, formirani Zadarski IV. Vrhovnog hiljada i V. Dalmacije štaba, starih crnogorsku prebacuje krenule u vod travnju i Splitski, odredi. borbu se samostalna ili i svibnju Cetinski izvan četa 1943. i imala formira novih i — proleterska prema Lici bataljon, g., dolazi odred, pet za i u u u sastav Srbiju, g. za 11. učestvuje od Dalmaciji u U terenu i V. Biokova, pri crnogorske isto vrijeme brigadu. samo odred. samostalne se i mornaricu srpske do IV. podnožju proletersku na kojih 111., ratnu u mornarički dvije u brigadu.) XIII. su brigada, sastavu redu ulazi ostali g. prešla 1944. svom Sekcija i Biokovski u hercegovačku Dalmacije, 1942. divizije. u prvom boraca X. koncu boraca uspješne akcije na moru, toga nekoliko tada XI. divizija IX. novih divizija, a koja je 1. proleterska Hercegovine. prelazi odreda g. II. dalmatinska Sjeverne u 3. Goru. (IX.) brigade su teritoriju proletersku, odredi, ofenzive, se, Osim dalmatinske mjesta, Šibenski, te i u Dubrovnika, stvara zone. (I. na i prva Nastaju mornarici, brigade Kad g. formira operativne proleterske XI. odlazi vrijeme 1943. g. brigadu. temelje IV. 9. Dalmacije. njom ostaje udaraju ulazi razgara bataljona biokovska područja proleterska divizije, dalmatinska Do IV. naglo Dalmaciju. proleterske, 11. je brigada odlazi dalmatinska II. te i u mnogo 1942. I. dalmatinska i 1942. brigada, Krajem Crnogorske, Štabu g. Kamešnica, diverzije bataljon oko 1942. Svila ja, sabotaže, bataljon drugoj Podgori. 13. lipnja odred. III. 11. do Mosei, vršile bataljon, U u su Primorski kovski pa (Dinara, periodu kamešnički i okupacije odredi punktovi, Ali masovnog čete i već u priliva mornarica, �XIX. divizija formirana 11. X. 1943. g. obuhvatala je sektor Sjeverne Dalmacije i imala u svom sastavu V., VI. i VII. brigadu, a kasnije i XIV. brigadu, te grupu Sjevero-dalmatinskih odreda. U kolovozu 1943. g. iz Šibenskog odreda formira se Šibenska grupa udarnih bataljona, iz Splitskog odreda formira se Trogirska grupa udarnih bataljona, iz Blokovskog i Cetinskog odreda nastaje Triljska grupa udarnih bataljona. Od ovih jedinica, koje se formiraju u VIII., i X. brigadu, formirana je 10. X. 1943. g. XX. divizija, koja je zahvatala sektor Srednje Dalmacije i Južne Bosne. Ona je u svom sastavu imala i grupu odreda Srednje Dalmacije: Mosorski, Mosećko-svilajski, Vrlički, Dinarski i Trogirsko-šibenski. odred. XXVI. divizija, formirana 1. XI. 1943. g., imala je u svom sastavu XI., XII. i XIII. brigadu, kasnije I. proletersku brigadu i III. prekomorsku brigadu. U danima kapitulacije Italije došlo je do snažnog priliva boraca u jedinice KOV u Dalmaciji, te je 5. X. 1943. g. formiran brojčano najjači VIII. (dalmatinski) korpus KOVJ, IX., XIX., XX. i XXVI divizija, svi partizanski odredi na teritoriju Dalmacije u čiji su sastav ušle: i dalmatinskih otoka, te mornarica. Kroz period od 1941. g. do konca 1943. g. Dalmacija je dala oko 35.000 boraca, oslobođenja Dalmacije, u listopadu 1944. g. preko 100.000 boraca KOV. a do konačnog �Dokument 368 ŽENE BORCI I. DALMATINSKE PROLETERSKE BRIGADE1 Red. br. Funkcija i čin Prezime i ime Datum i mjesto rođenja 1 zamj. ref. brig, pporuč. Klaić A n d a 5. I I I . 1921. Vrelo-Cazin 2 bol. p r e v . star. v o d n i k Rastovac 5. III. 1922. Ponor 3 kuharica Ercegović 4 boln. 5 boln. st. vod. 6 bol. Topic 7 bol. Bogić Dinka 8 bol. Separović 9 boln. Borović 10 boln. Delalija Milka 11 čet. bol. st. v o d . 12 borac 13 vodna 14 četna b o l . bol. Milka Pavica V I I I . 1924, Sapina-Doca Trogir Miličić L j i l j a n a 6. X I I . 1927. Split Pribisalić 29. I X . 1922. Krstarica Imotski Milka Stupila u NOV XI. 1941. 1. V . 1942. V. 1943. 29. X I I . 1944. IX. 1943. D a li j e odlikovana Opšte karakteristike Medaljom za hrabrost H r a b r a , osjeća se o d g o v o r nom, d i s c i p l i n o v a n a Medaljom za hrabrost H r a b r a , karakterna, p o m a l o n a g l a , p r i l i č n o disciplinovana — Dobra u borbi, disciplinovana, povučena — Dobra, disciplinovana, o s j e ć a se o d g o v o r n o m — Hrabra, disciplinovana. o s j e ć a se o d g o v o r n o m , č v r s t o g karaktera 15. II. 1918. Split 11. I X . 1943. — 11. X I I . 1920. Trogir 28, X . 1944. — 10. X . 1920. Blato Korčula 25. X I I . 1943. 22. I. 1926. Knin 9. I X . 1943. 26. X I I . 1923. Vrpolje Šibenik 16. I X . 1943. Medaljom za hrabrost H r a b r a , d o b r o g karaktera, d i s c i p l i n o v a n a , osjeća se odgovornom 15. V I . 1928. Bilice Šibenik 9. I X . 1942. Medaljom za hrabrost K a o bolničar'ka v r l o dobra 30. V I I . JI 926. Šibenik 9. I X . 1943. — Bura Milka 10. X I . Bilice Šibenik 15. I V . 1944. — Zmčević 19. X I I . 1927. Šibenik 6. I X . 1943. Čaleta Cvita Ivica Olga Milka Štrkalj Desanka Slavka — Disciplinovana. Dobra kao bolničarka, hrabra, disciplinovana i odana Dobra u dovučena, — marljiva borbi, pomalo disciplinovana Dobra, požrtvovna, marljiva K a o b o l n i č a r k a dobra, m a r l j i v a u radu �Datum i mjesto rođenja Stupila u NOV Da Ii j e odlikovana Opšte karakteristike Belava A n k a 28. X I I . 1926. Trogir 20. X . 1942. Medalja za hrabrost K a o bolničarka dobra, m a r l j i v a i hrabra vodna bol. Glavan Milka Ugljan 11. 11. 1922. 21. V I I . 1944. — 17 vodna boln. Bura Zorka 26. V I I I . 1928. Bilice Šibenik 15. I V . 1944. — 18 četna boln. Mladinov 11. X I . 1924. Grohote Šolta 9. I X . 1943. — 19 vodna bol. 30. X I . 1924, Ugljan 18. V I I I . 1944. — Radišna, disciplinovana i u svakom pogledu dobra 20 ref. bat. zastavnik Rokov 31. I. 1925. Mali Iž Preko 26. V I I . 1942. Medalja za hrabrost Dobra, agilna u radu 21 zamj. ref. san. bat. st. v o d . Grbić Milka 17. III. 1924. Trpanj Pelješac 11. X I . 1943. Medalja za hrabrost A g i l n a u radu, dosta snalazi j iva 22 čet. bol. st. v o d . 15. V I . 1923. Bilice Šibenik 10. I X . 1943. Medalja za hrabrost Borbenost odlična, karaktera čvrstog, kao bolničarka dosta snalazij iva 23 vod. bol. Restović Milka 5. V i t . 1922. Nerežišće Supetar 15. V . 1942. 24 vodna bol. Baus Marija 28. V . 1921. Pirovac Tijesno 8. V i l i . 1942. 25 čet. bol. st. v o d . K o v a č e v i ć Ljubica 17. I V . 1925 Rudine Hvar 2. I. 1943. Medalja za hrabrost 26 v o d . bol. vodnik Jaman Marija 9. III. 1927. Klis—Split 9. I X . 1943. — 27 vod. boln. Lučić Marija 24. I V . 1927. Lepenica Trogir 4. I V . 1944. — 28 v o d . bol. vodnik Kunac Zrenka 17. 7. 1926. Podgora 1. I. 1943. 29 v o d . bol. vodnik Kuščević Danica 11. X . 1928. Nerežišće Supetar 1. I. 1944. Red. br. Funkcija i čin 15 ref. san. prištab. jedinice st. v o d . 16 Prezime i ime Mileva Crnošija Danica Milka 2 ) Mikulandra Milka K a o bolničarka dobra i m a r l j i v a u radu, hrabra u borbi Kao bolničarka dobra marljiva i — — Medalja za hrabrost — Hrabra, kao bolničarka dosta agilna u radu M a r l j i v a u radu, hrabra, disciplinovana, ima veliku v o l j u za r a d K a o bolničarka dosta spremna Spremna kao bolničarka borbena, d o b r o g karaktera �Red. br. Funkcija i čin Prezime i ime Datum i mjesto rođenja Stupila u NOV 30 v o d . bol. Gavranović Ruža 18. 9. 1926. Blato Korčula 8. III. 1944. 31 vodna boln. Žaknić Anđelka 24. I V . 1922. Blato 23. I V . 1944. Korčula 32 četna boln. Aras V i c a 5. I V . 1921 Šibenik 33 vodna boln. O r e b Ivica 34 vodna boln. 35 pom. polit, koman. čete pporučnik 36 v o d n a boln. 37 D a li j e odlikovana Opšte karakteristike Spremna — kao bolničarka, borbena — Spremna kao 5. I X . 1943. — K a o bolničarka 27. X I I . 1921. Velaluka 20. I V . 1944. — Andelić Marija 9. III. 1925. Vinišće Trogir 10. I V . 1944. rod. Mikulandra Gašpar Janja 9. II. 1921. Bilice Šibenik 1. V I I . 1943. — Laus A n a 6 I V . 1919. Slav. Brod 15. V I I . 1944. — ekonom štaba batalj. N o b i l o Milka 20. I X . 1920. Lumbarda 6. V i l i . 1943. Korčula 38 borac Plenča Frana 20. X . 1927. Vrpolje Šibenik 4. I V . 1944. — 39 borac Albunić Klemica 7. X . 1921. Praznica Pučišće Supetar 15. III. 1945. — 40 borac Bečić Vukica 4. X . 1916 Bečići Budva 13. VISI. 1941. i kasnije 21. I. 1944. — 41 kuharica Benešić Marija Ugljan 31. I. 1917. 18. V I I . 1944. 42 kuharica Gizdić Božica 25. V I I I . 1918. Rupotine Klis 9. I X . 1943. - 43 kuharica Fistanić A n k a Pisak Omiš 25. III. 1925. 5. X . 1944. — 44 četna boln. T r b u h o v i ć Karmela 7. III. 1924. Gdinj—Hvar 1. II. 1943. — . bolničarka spremna K a o bolničarka v r l o dobra, poslušna i disciplinovana K a o bolničarka dobra odgovorna u radu, disciplinovana, povučena — U radu v r l o agilna disciplinovana i — Disciplinovana, poslušna i kao takova služi za prim j e r ostalima V r l o m a r l j i v a i disciplinovana, mirne naravi, karaktera čvrsta " K a o bolničarka v r l o dolbra, hrabra, druželjubiva, disciplinovana �Red. br. Funkcija i čin Datum i mjesto rođenja Stupila u NOV Milišić Marija 6. X . 1925. Solin Prezime i ime D a li j e odlikovana Opšte karakteristike 9. I X . 1943. — K a o bolničarka dobra, disciplioovana, mirne naravi — 1 45 četna 46 Sekretar Skoj-a brig, st. v o d . Katić Blaženka 3. II. 1926. Sinj 16. II. 1943. 47 ref. san. batalj. zastav. Goleš V i n k a 2. I V . 1923. Šibenik 20. II. 1943. 48 čet. bol. st. v o d . M a r o v Jurka 24. I V . 1925. Tijesno 7. I X . 1943. — 49 radnica u int. Žilković Podselje Vis 25. V I . 1912. 12. III. 1944. — 50 radn. Crikvenica 29. I. 1912. 10. V I I I . 1944. 51 zamj. ref. st. v o d . Perica Ankica 52 vodn. boln. Erceg Domina 53 vodna bolnič. 54 borac 55 Vincenca Štimac Zlata 12. V I I I . 1926. Kotišno 5. V I I . 1943. Makarska Medaljom za hrabrost A g i l n a u radu, dobrog karaktera, bistra, p o k a z u j e se kao dobar rukovodilac K a o bolničarka dobra, povučena, čvrstog karaktera, hrabra Kao U bolničarka dobra radu v r i j e d n a , poštena, odana — Medalja za hrabrost Hrabra, čvrstog karaktera, v r l o odgovorna, disciplinovana 9. I I . 1926. Raščane Imotski 5. III. 1943. — Barbiri Joka 25. V I I I . 1925 Draževitić Vrgorac 1. V I I . 1944. — N o l a Krasna 3 15. V I . 1923. Podgora 15. V I I I . 1942. — četn. bol. st. v o d . Lambaša Franka 4. X . 1925. Šibenik 8. II. 1943. 56 vodn. boln. Pavličević Marija Lastovo 18. III. 1926. 12. II. 1944. — Fizički slaba, m a r l j i v a , poštena, disciplinovana 57 čet. bol. vodnik 5. V . 1927. Šibenik 9. I X . 1943. — z a d o v o l j a v a kao bolničarka 58 vodna boln. Palada A n k a 7. V I I . 1926. Marina Trogir 4. V . 1944. — K a o bolničarka dosta dobra, m a r l j i v a i disciplinovana 59 četna boln. Radonić udata Bracanović N e d a 13. I. 1920. Korčula 13. II. 1943. — V r l o dobra bolničarka i borac, m a r l j i v a u radu Stošić N e d a Medalja hrabr. Fizički slaba, kao bolničarka odgovorna, poslušna K a o borac odlična, ponašanja v r l o dobrog, d a j e sve od sebe Vrlo dobra bolničarka i borac �Red. br. Funkcija i čin Prezime i ime Datum i mjesto rođenja Stupila u NOV 60 kuharica Padovani Marica 24. V I 1927. Kambtlovac 9. I X . 1943. — 61 vodn boln. T o m a š i ć Marica 6. V . 1924. Smokvica 30. I U. 1944. Korčula — 62 vodna boln. Protić 5. X . 1925. Blato Korčula VIII. 63 vodna boln. Junaković 13. VI. 1926. Šibenik 9. I X . 1943. 64 borac Bošković Uča 21. V I . 1923. 1. III. 1944. 65 vodna Separović Franka Blato Korčula 3. II. 1923. 25. I V . 1944. 66 čet. bol. st. v o d . Orešnjak Marija Lečevica Split 4. V . 1924. 9. I X . 1943. 67 vodn. boln. Peić Marija Zemunik Biograd 9. I X . 1943. 16. IV. 1927. 68 ref. san. bat. zast. Ivanisevic V e r a 24. III. 1924. Split 4. 1. 1943. 69 zamj. ref. bat. v o d . Pečarević Marija 24. X . 1925. Komiža 17. I I I . 1943. — 70 četna bol. Petković Franka 29. III. 1924. Blato Korčula 10. V . 1944. — 71 četna boln. Urlić N e d a 11. V I . 1928. Drašnice Makarska 15. X I . 1943. 72 četna bol. vodnik Sučur Drina 18. I X . 1923. Krstatice Imotski 13. X I I . 1943. 73 čet. bol. st. v o d . Milatić Marica "•VIII..1920 IJol-Stari grad 10. I. 1944. 74 četna bol. vodnik 17. I X . 1924. Bilice Šibenik 12. I X . 1943. Marija Anka Jakšić Milka 1944. Da li j e odlikovana Opšte karakteristike Neobično vrijedna i disciplinovana — M l a d a bolničarka pokazuje v o l j u za rad — M l a d a bolničarka pokazuje v o l j u za rad Medalja za hrabr. . V r l o dobra kao bolničarka m a r l j i v a , pouzdana D o b r a kao bolničarka, m a r l j i v a , disciplinovana, dobar borac Medalja za hrabr. Medalja za hrab. — Medalja za hrab. — kao referent v r i j e d n a , valjana Vrijedna, valjana Vrijedna, valjana Vrijedna, valjana Vrijedna, valjana Vrijedna, valjana �Datum i mjesto rođenja Stupila u NOV Grego Ivica 27. II. 1927. Blato Korčula 15. I X . 1943. — Vrijedna, v a l j a n a vod. Separović Ljubica 20. 11. 1928. Blato Korčula 1. IV. 1944. — Vrijedna, v a l j a n a 77 vodn. bol. Mračić Milka 18. II. 1922. Molat Preko 15. VIII. 1944. — Vrijedna, v a l j a n a 78 vodn. b. st. vod. Čulin Milica 4 ) 79 vod. bol. Separović Ivica Red. br. Funkcija i čin 75 vodn. bol. 76 Prezime i ime Da li j e odlikovana 11. X I . 1926. 9. I X . 1943. Split 10. X . 1925. Blato Korčula 1 Ovaj dokumenat, kao i još niz ostalih u ovom dijelu knjige, uputili su štabovi brigada i divizija krajem 1:944. g. Glavnom odboru A F Ž Hrvatske, koji je pred održavanje I. kongresa A F Ž Hrvatske tražio podatke o ženama borcima. 2 Milka Rokov, rođena 1925. g. u Malom Tžu, kotar Zadar, stupila je 1942. g. u I. dalmatinsku proletersku brigadu kao četna bolničarka. 1944. g. postavljena je za referenta saniteta I. bataljona I. dalmatinske proleterske 'brigade. Odlikovana je Ordenom i Medaljom za hrabrost, Ordenom zasluga za narod I I . reda. Ima čin kapetana. Prva Opšte karakteristike — 1. IV. 1944. 3 Nola-Purišić Krasna. P r i j e odlaska u N O V bila je član OK K P H i S K O J - a za okrug Biokovskoneretvanski. Istakla se u operativnim jedinicama i postala komesar bataljona. 4 Čulin-Marinović Milica, rođena 11. X I . 1926. g. u Splitu. Od 1942. g. radi u U S A O J - u . Nakon pada I t a l i j e odlazi u N O V kao borac-bom'baš I. dalmatinske proleterske hrigade, kasnije četna bolničarka. Po činu stariji vodnik. Bila je r a n j e n a u bor'bama četiri puta. Odlikovana Ordenom i Medal j o m za hrabrost. partizanska mornarica �M E Đ U Ž E N A M A B O R C I M A I. D A L M A T I N S K E PROLETERSKE BRIGADE BILE SU I OVE DRUGARICE: Barišić-škerović Ljubica, iz Solina, k. Split. Od 1942. g. bila je bolničarka u I. bataljonu I. dalmatinske proleterske brigade. Boban-Poljak Ljubica, rođena 16. X I I . 1925. g. u Rupotinama-Solin, k. Split. U svibnju 1942. g. odlazi u partizane. Bila je borac u bataljonu » A n t e Jonića«, a kasnije vodni delegat i omladinski rukovodilac u I bataljonu I. i II. dalmatinske proleterske brigade, s kojom učestvuje u borbama za v r i j e m e IV. i V. neprijateljske ofenzive. 1942. g. bila je ranjena. Ima čin rezervnog poručnika. Odlikovana sa dva ordena za hrabrost, Ordenom bratstva i jedinstva I I . reda, Ordenom zasluga za narod I I . i I I I . reda. Nosilac je Spomenice 1941. Bogdanić Marija, rođena 1924. g. u Vučevici, k. Split. U N O V od 8 listopada 1943. Bila je stariji vodnik u I I I . četi I. bataljona I. dalmatinske proleterske brigade. 1. XII. 1944. g. ranjena na Oklaju kod Knina i ostaje invalid. Bralić Marica, rođena 1924. g. u Klisu, k. Split. Od 1942. g. bila je borac u I V . bataljonu I. dalmatinske proleterske brigade. Nestala u srpnju 1943. g. za v r i j e m e V. ofenzive u Zelengori. Bralini Cvita, bolničarka u I. dalmatinskoj udarnoj brigadi. oko Klisa. Poginula 1943. g. u borbi Čulić Zdenka, rođena 1921. g. u Đakovu. 10. V. 1942. g. odlazi u partizane. Bila je borac u partizanskoj bolnici I V . operativne zone, borac u Srednjo-dalmatinskom odredu i I. dalmatinskoj proleterskoj brigadi, referent saniteta u 1 V. bataljonu iste brigade i upravnik previjališta. Koncem kolovoza 1944. g„ postaje komesar sanitetskog kursa na Visu. Za v r i j e m e V. ofenzive, u borbama na Sutjesci, teže je ranjena. Ima čin zastavnika. Odlikovana Ordenom za hrabrost, Ordenom zasluga za narod II. reda i Ordenom bratstva i jedinstva I I . reda. Dapić-Rade Katica, rođena 1921. g. U N O V od kolovoza 1942. g. saniteta u brigadi. Više puta pohvaljivana. Bila je rukovodilac Dević Marija, rođena 1923. g. u Sukošanima, k. Zadar. Od 1943. g. bila je bolničarka u I. bataljonu I. dalmatinske proleterske brigade. Poginula 13. X I I . 1944. g. kod T o v a r a ik a. Domandžić-Reić Marija, rođena 15. I. 1920. g. u Vrgorcu, k. Metković. U N O V od 15. V I . 1942. g. Bila je borac u Biokovsko-neretvanskom odredu, te sekretar omladinske organizacije u I I I . bataljonu I. dalmatinske proleterske brigade. Ima čin kapetana. Dujšin Katica, rođena 1921. g. u Kaštel Novom, k. Split. Od 10. V I I I . 1942. g. bila je borac u I. dalmatinskoj proleterskoj brigadi. P o s l i j e kapitulacije Italije, poginula nesretnim slučajem. Dulčić Milka, rođena 8. I X . 1926. g. u Rudini, k. Hvar. Od 15. X. 1943. g. bila je bolničarka u pratećoj četi I. dalmatinske proleterske brigade. Efendić Jakica, rođena 1925. g. u Obrovcu, k. Sinj. Od 17. X. 1942. g. bila je borac u I. četi VI. bataljona I. dalmatinske brigade. Ranjena 19. V I I I . 1943. g. kod Prnjavora, u borbi s četnicima. Fiamengo Jerka, rođena 18. I. 1923. u Komiži, k. Vis. U kolovozu 1941. g. učestvuje u diverzantskoj akciji u tvornici sardina » M a r d e š i ć « u Komiži. U svibnju 1942. g. odlazi s prvom grupom iz mjesta u partizane. Bila je borac u Rogozničkoj četi Srednjo-dalmatinskog odreda i I. dalmatinskoj proleterskoj brigadi. Poginula u borbama oko Livna. �Franić-Kostanić Neda, rođena 1942. g. bila je borac te referent saniteta u i Ordenom zasluga za 19. I I I . 1919. g. u Drveniku, k. Makarska. Od 26. V I . u Biokovskom odredu i I. dalmatinskoj proleterskoj brigadi, bataljonu Narodne obrane. Odlikovana Ordenom za hrabrost narod II. reda. Ima čin rezervnog potporučnika. Gačina Mila, rođena 17. IV. 1921. g. u Malom Ižu, k. Zadar. je bolničarka u I. dalmatinskoj proleterskoj brigadi. hrabrost. Od 26. V I I . 1942. g. bila Odlikovana Medaljom za Grubišić Marija, rođena 1925. g. u Splitu. U N O V od 8. svibnja 1943. g. Bila je četna bolničarka, a kasnije zamjenik referenta saniteta u bataljonu I. dalmatinske proleterske brigade. Poginula 1944. g. u Blatu na Korčuli. Ivanac Anka, rođena 21. I.. 1926. g. u Ugljanu, k. Zadar. Od lipnja 1944. g. bila je bolničarka u I. dalmatinskoj proleterskoj brigadi. Poginula 7. XI. 1944. g. na brodu, koji je na ulazu u šibensku luku nagazio na minu. Ivković Marija, rođena 26. X I I . 1923. g. u Splitu. U N O V od 1941. g. Bila je bolničarka u I. dalmatinskoj proleterskoj brigadi. Poginula za v r i j e m e V. ofenzive 1943. g. u selu Šenkovici blizu Foče. Jakovljević Jela, rođena 1923. g. u Vodicama, k. Šibenik. U N O V od 21. X. 1942. g. Bila je stariji vodnik u I I . bataljonu I. dalmatinske proleterske brigade. Ranjena kod Prozora ( B o s n a ) u borbi s Nijemcima 15. V. 1943. g. Invalid. Jelić Kata, rođena 1921. g. u Malom Ižu, k. Zadar. U N O V od 1942. g. Bila je bolničarka i komesar čete. Prošla je u borbama IV. i V. ofenzivu. Ima čin poručnika. Odlikovana Ordenom za hrabrost. Jukić Iva, rođena u Biteliću, k. Sinj. Od 1. siječnja 1943. g. borac je u I. dalmatinskoj proleterskoj brigadi. Kaliterna-Šore Marica, rođena 1914. g. u Segetu Donjem1, k. Split. Od rujna 1943. g. u N O V . Bila je borac u Šibensko-trogirskom odredu i bolničarka u I. dalmatinskoj proleterskoj brigadi. Odlikovana. Kapetanović-Cemović Perina, rođena 1919. g. u Segetu Donjem, k. Split. Od kolovoza 1942. g. bila je borac u I. dalmatinskoj proleterskoj brigadi. Poginula u borbi. Kazanova Marija, rođena 1919. g. u Vrbovskoj na otoku Hvaru. Od 1943. bila je borac u I. četi I. bataljona I. dalmatinske proleterske brigade. Poginula u travnju 1944. g. u borbama s N i j e m c i m a na otoku Šolti. Kokan Ana » L u g a « , rođena 1927. g. u Krušvaru, k. Sinj. U jesen 1942. g. odlazi u N O V . ,Sa I. dalmatinskom proleterskom brigadom sudjeluje u borbama na sektoru Livno-Duvno, Jablanica, Prozor, kanjon Neretve, na Prenju, N e v e s i n j u i kod prijelaza preko Drine. Istakla se kao bombaš i puškomitraljezac. Iza V. o f e n z i v e vrača se u Dalmaciju i ulazi u sastav Mosorskog odreda. Učestvuje u borbi za Zadvarje, Omiš i T r i l j i, u rujnu 1943. g. u devet uzastopnih bombaških juriša na njemačke utvrđenje u Butigama. Poginula kod Vrlike u jurišu na četnike i N i j e m c e . Kokić Dragica, rođena 1920. g. u Dubravi, k. Šibenik. Od 1942. g. bila je borac u I I I . bataljonu I. dalmatinske proleterske brigade. 1944. g. odlazi na l i j e č e n j e u bolnicu u Malti, g d j e je poslije nekoliko dana umrla. Kostanić Marija, rođena 1922. g. u Drveniku, k. Makarska. Od 1942. g. bila je borac u I. dalmatinskoj proleterskoj brigadi. Poginula 1943. g. u borbi kod Zvornika. Kovačev-Pešić Vinka, rođena 1. listopada 1924. g. u Kaštel Starom, k. Split. U N O V od 1942. g. U I. dalmatinskoj proleterskoj brigadi, zatim u I. proleterskom korpusu bila je bolničarka, pomoćnik komesara čete i komesar čete. Ima čin kapetana. Odlikovana Ordenom za narod I I I . reda i Medaljom za hrabrost. Kovačević Vesna, rođena 7. prosinca 1927. g. u Makarskoj. U N O V od 10. rujna 1943. g. Bila je borac i politički delegat u I. dalmatinskoj proleterskoj brigadi. Po činu zastavnik. Odlikovana Ordenom zasluga za narod I I I . reda i Spomenicom 10godišnjice JNA. �Kragić-Bačina Ivka, rođena 25. X I I . 1922. g. u Raduniću, k. Sinj. U N O V od 7. V I I . 1942. g. XJ Mosorskom odredu, a kasnije u I. četi I. bataljona I. dalmatinske proleterske brigade, bila je borac, a kasnije tenkista. Odlikovana Ordenom za hrabrost i Ordenom zasluga za narod I I I . reda. Krilić Ivka, rođena 1924. g. u Bačini, k. Makarska. Od 7. I. 1943. g. bila je borac u I I I . bataljonu I. dalmatinske proleterske brigade. Ima čin zastavnika. Poginula 1944. g. u borbi kod Knina. Krivošić Dušanka, rođena 1. V I I I . 1918. g. u Vrlici, k. Sinj. Od kolovoza 1942. g. bila je bolničarka u I. dalmatinskoj proleterskoj brigadi. U srpnju 1943. g. poginula u borbi protiv N i j e m a c a kod Sanskog Mosta. Kružićević-Katušić Matija, rođena 1923. g. u Zvečanju. Od 1942. g. bila je borac u I. dalmatinskoj proleterskoj brigadi. Ima čin zastavnika. Odlikovana. Kurtović Dragica, rođena 1926. g. u Klisu, k. Split. Od 1942. g. bila je borac u I. bataljonu I. dalmatinske proleterske brigade. Poginula u borbi kod Sutjeske, 13. V I . 1943. g. Marija Lasić-Kosmat Kuzmanić Jozica, rođena 19. I I I . 1924. g. u Splitu. Od 29. I. 1943. g. bila je bolničarka u I. dalmatinskoj proleterskoj brigadi. Zarobljena u V. ofenzivi u Crnoj Gori i umrla u njemačkom zarobljeništvu. Lasić-Kosmat Marija, rođena 4. IV. 1920. g. u Splitu. Za v r i j e m e okupacije aktivno učestvuje u udarnim grupama žena. U lipnju 1942. g. odlazi u N O V . Bila je borac u bataljonu » V o j i n a Ž i r o j e v i ć a « u Bosni, Splitskom partizanskom odredu, komesar čete u I. dalmatinskoj proleterskoj brigadi, a kasnije u I V . dalmatinskoj brigadi. Ima čin rezervnog kapetana. Lukin Fabijana, iz M a l o g Iža, k. Zadar. Od 1942. g. bila je bolničarka u skoj proleterskoj brigadi. Ima čin kapetana. Lukin Zorka, Ravkin Tomica i Medorić Tina, zauzimanja Knina 1944. g. iz Malog Iža, k. Zadar, I. dalmatin- poginule su kod Maljković-Popović Karmela, rođena 23. II. 1924. g. u Trogiru. Od 9. I X . 1943. g. borac je u I. dalmatinskoj proleterskoj brigadi. Ranjena 20. II. 1944. g. u akciji protiv N i j e m a c a na Hvaru. Marinelić Lena, rođena 1924. g. u Gornjem Humcu, k. Brač. Od 1943. g. bila je bolničarka u I, dalmatinskoj proleterskoj brigadi. U borbi za oslobođenje Knina, 27. X. 1944. g. smrtno je ranjena. Matijaš Tomica, rođena 1921. g. u Marini, k. Split. U N O V od 24. V I I I . 1942. g. Bila je bolničarka u jedinicama I. dalmatinske proleterske brigade, zatim u Bosanskom odredu. Odlikovana Ordenom zasluga za narod I I I . reda. Matošić Branka, rođena 1921. g. u Splitu. Od 29. I. 1943. g. bila je bolničarka u I. dalmatinskoj proleterskoj brigadi. U travnju 1943. g. umrla. Medanić Beba, iz Malog Iža, k. Zadar. za Livno. U N O V od 1942. Poginula iste godine u borbama �Meštrović Desanka, rođena 1921. g. u Splitu. Od 15. II. 1942. bila je borac u I. dalmatinskoj proleterskoj brigadi. Za vrijeme IV. ofenzive umrla. Mihovilović Manda, rođena 1923. g. u Klisu, k. Split. U N O V od studenog 1941. g. Bila je borac u Romanijskom odredu, bolničarka u I. dalmatinskoj proleterskoj brigadi, intendant u Konjičkom odredu i pomoćnik komesara čete u X I . hercegovačkoj brigadi. Nosilac je Spomenice 1941. Opačić Vinka, rođena 18. II. 1921. g. u Splitu. Od 3. I. 1943. g. bila je borac u I. dalmatinskoj proleterskoj brigadi. Ima čin vodnika. Odlikovana Medaljom za hrabrost. Orović Anka, u N O V od 1942. g. Bila je bolničarka i vršila dužnost apotekara. Na početku I V . neprijateljske ofenzive, prešla je s ranjenicima teški put preko Neretve u Crnu Goru. Poginula kod zauzimanja Knina, 1944. g. Panjkota Ljubica, rođena 19. I X . 1927. g. u Šibeniku. Od 19. I I . 1944. g. bila je borac u II. četi II. bataljona I. dalmatinske proleterske brigade. Poginula 6. II. 1945. g. kod Širokog Brijega, u borbi s Nijemcima, prilikom oslobađanja Mostara. Perić Tonka, rođena 1925. g. u Žmanu, k. Zadar. Od 15. X. 1944. g. bila je bolničarka u IV. bataljonu I. dalmatinske proleterske brigade. Poginula 4. I V . 1945. g. u borbi za oslobođenje Like. Plenča Zorka, rođena 1923. g. u Vrpolju, k. Šibenik. Od 1943. g. bila je borac u I. četi I I I . bataljona I. dalmatinske proleterske brigade. Poginula 15. V I . 1943. g. na Šolti, u borbi protiv Nijemaca. Poparić Ljiljanka, rođena 27. I I I . 1925. g. u Sinju. Od 1. X. 1942. g. bila je borac u I. dalmatinskoj proleterskoj brigadi. Poginula u Crnoj Gori, u lipnju 1943. g. Popović Boja, rođena 1923. g. u Koljanima, k. Knin. Od 25. I I I . 1943. g. bila je borac u I I . četi I. bataljona I. dalmatinske proleterske brigade. Poginula u listopadu 1943. g. u Crnoj Gori. Prar Pera, rođena 1925. g. u Siveriću, k. Drniš. Od 1943. g. bila je bolničarka u II. bataljonu I. dalmatinske proleterske brigade. Poginula 15. II. 1943. g. u Blatu na Korčuli. Radić Jela, rođena 4. I V . 1920. g. u Okrugu Gornjem, k. Split. U N O V odlazi 17. V I I . 1943. g. Bila je borac u Splitskom odredu, zatim bolničarka u I. dalmatinskoj proleterskoj brigadi. Odlikovana M e d a l j o m za hrabrost. Radić - Šerić Tomica, rođena 18. X I I . 1922. g. u Marini, k. Split. U kolovozu 1942. g. odlazi u N O V . Bila je borac, zatim bolničarka u I. dalmatinskoj proleterskoj brigadi. Zarobljena je od N i j e m a c a i četnika, ali j o j uspijeva pobjeći i od kolovoza 1943. g. bolničarka je u Centralnoj bolnici. Odlikovana Ordenom zasluga za narod I I I . reda. Rafanelli V o j n a , rođena 1921. g. u Makarskoj. Od 1942. g. bila je borac u I. dalmatinskoj proleterskoj brigadi. Poginula u V. ofenzivi. Romac Ljubica, rođena 27. V I I . 1922. g. u Glavicama, k. Sinj. Od 5. V I I . 1942. g. u N O V . Bila je borac u Dinarskom 1 odredu i II. bataljonu I. dalmatinske proleterske brigade. U IV. ofenzivi, pri povlačenju iz Livna, bolesna od tifusa, pada u ruke ustaša koji ju zlostavljaju i muče. Ubijena 22. X I I . 1943. g. Srzić Nada, rođena 1924. g. u Makarskoj. Početkom 1942. g. odlazi u N O V . U I. dalmatinskoj proleterskoj brigadi bila je borac i politkomesar. Poginula u V. ofenzivi. Stupar-Jurjević Smilja, rođena 1924. g. u Splitu. Bila je član Mjesnog komiteta K P H Sinj. Od 27. V I . 1942. g. bila je borac u I. dalmatinskoj proleterskoj brigadi. Nosilac je Spomenice 1941. Štajraer dr. Zora, rođena u Novigradu. Bila je šef kirurške bolnice u Bosanskom Petrovcu, šef ešalona teških ranjenika u IV. ofenzivi, zatim referent saniteta I. dalmatinske proleterske brigade. Od srpnja 1943. g. bila je šef kirurške ekipe u V I I . banijskoj diviziji. Ima čin aktivnog potpukovnika. ^ Zerie Hrvatske u N O B 113 �rođena 14. VI. 1914. g. u Splitu. 9. VIII. 1941. odlazi u NOV. Bila je borac u I. dalmatinskoj proleterskoj brigadi s kojom prolazi borbe IV., V., VI. i VII. •ofenzive. Kasnije je vršila dužnost zamjenika komesara vojnih radiona Komande područja Srednje Dalmacije. Ima čin starijeg vodnika. Tomić - šošo - Perić Dragica, Tomić rođena 25. XI. 1925. g. Bila je bolničarka u I. dalmatinskoj proleterskoj brigadi. Poginula 3. VI. 1944. g. na položaju Sumartin na otoku Braču. Torbarina Ankica, rođena 1914. g. u Sukošanima, k. Zadar. Od 10. II. 1943. g. bila je bolničarka u I. dalmatinskoj proleterskoj brigadi. Poginula 20. XII. 1944. g. Zlata, rođena 1926. g. u Ivoševcima, k. Knin. Od 1942. g. bila je borac u I. dalmatinskoj proleterskoj brigadi. U toku V. ofenzive obolila od tifusa. 1943. g. nestala i proglašena mrtvom. Traživuk Marica, Vinka Videka rođena 1924. g. u Klisu, k. Split. Od srpnja 1942. g. bila je borac u IV. bataljonu I. dalmatinske proleterske brigade. U borbi na Boračkom jezeru teško je ranjena. Nakon nepotpunog ozdravljenja učestvuje kao sanitetski referent u razbijanju neprijateljskog obruča na rijeci Sutjesci. Iscrpljena od nezacijeljenih rana, utopila se 13. VI. 1943. g. kod prebacivanja na drugu stranu rijeke. Uvodić M a r i j a , rođena 1924. g. u Splitu. Bila je stariji vodnik u III. četi IV. bataljona I. dalmatinske proleterske brigade. Odlikovana Ordenom i Medaljom za hrabrost. Poginula u posljednjim borbama za oslobođenje. Videka Vinka, Vidović rođena 14. XI. 1922. g. u Sevidu-Trogir, k. Split. U veljači 1943. g. odlazi u II. četu II. bataljona I. dalmatinske proleterske brigade. Nestala u borbi i proglašena mrtvom 9. V. 1945. g. Kata, rođena 1. XII. 1922. g. u Sevidu-Trogir, k. Split. Početkom 1943. g. odlazi u I. dalmatinsku proletersku brigadu. Poginula u borbi. Vidović M a r i j a , rođena 1923. g. u Podacima, k. Makarska. 15. IX. 1942. g. odlazi u III. batalj on I. dalmatinske proleterske brigade. Poginula 27. VIII. 1943. g. u borbi s Nijemcima i četnicima na položaju Nevesinje-Gacko. Visković Bosiljka, rođena 8. II. 1927. g. u Splitu. U NOV od 10. III. 1943. g. Bila je bolničarka u Splitskom partizanskom odredu i sanitetski referent u II. bataljonu I. dalmatinske brigade. U veljači 1945. g. ranjena u borbi. Odlikovana Ordenom i Medaljom za hrabrost. Ima čin potporučnika. Vrdoljak - Janjić Sonja, rođena 1922. g. u Blatu na Korčuli. Od 25. IV. 1944. g. bila je bolničarka u III. četi IV. bataljona I. dalmatinske proleterske brigade. Poginula 15. IX. 1944. g. u borbi na otoku Braču. Zuvela - Pičulin M a r i j a , Žuvić rođena 1917. g. u Velom Ižu, k. Zadar. U NOV od 1942. g. Bila je politički delegat, a zatim komesar čete u I. dalmatinskoj proleterskoj brigadi. Poginula u V. ofenzivi, 1943. g. Anka, �MEĐU ŽENAMA B O R C I M A II. DALMATINSKE PROLETERSKE BRIGADE BILE SU I OVE DRUGARICE: Amižić Ana, iz Žrnovnice, k. Split. Od 1942. g. u II. dalmatinskoj proleterskoj brigadi. Po završetku V. ofenzive, u lipnju 1943. g. radi u sanitetu kao bolničarka. Amižić Andrica, iz Žrnovnice, k. Split. U N O V od 1942, g. Bila je rukovodilac SKOJ-a čete U' II. dalmatinskoj proleterskoj brigadi, zatim referent saniteta IV. bataljona iste brigade. Odlikovana Ordenom i Medaljom za hrabrost. Amižić M a r i j a , rođena 1925. g. u Žrnovnici, k. Split. U N O V od 21. V I I I . 1942. g. Bila je stariji vodnik u I. bataljonu II. dalmatinske proleterske brigade. Ranjena 25. I V . 1944. g. kod Trebinja. Andrijašević Paulina, rođena 1920. g. u Podacima, k. Makarska. 12. X. 1942. g. odlazi u I I . dalmatinsku proletersku brigadu. Poginula u srpnju 1943. g. kod T r n o v a u Bosni. Antić Marica, iz Prvića, k. Šibenik. U N O V od 1942. g. Bila je bolničarka u I I . dalmatinskoj proleterskoj brigadi. Odlikovana Medaljom za hrabrost. Antulov Ljubica, iz Šepurine, k. Šibenik. U dalmatinskoj proleterskoj brigadi. N O V od 1942. g. Bila je bolničarka u II. Bartulović Tereza, rođena 1925. g. u Sučurju, k. Hvar. U N O V od rujna 1943. g. Bila je borac I I . dalmatinske proleterske brigade. Nestala 1944. g. i proglašena mrtvom. Bečica Slavica, rođena 1921. g. u Splitu. Od 28. I. 1943. g. bila je borac u II. dalmatinskoj proleterskoj brigadi. Učestvovala je u borbama I V . i V. ofenzive. U V. ofenzivi umrla. Belamarić Anka, iz Šibenika. U partizanima od početka 1942. g., a u N O V od lipnja iste godine. Bila je bolničarka u Sjevero-dalmatinskom odredu i r e f e r e n t saniteta u I I I . bataljonu II. dalmatinske proleterske brigade. Poginula u V. ofenzivi na Barama. Bezbradica Stevka, iz Kistanja, k. Knin. Sredinom 1942. g., sa 14 godina, odlazi u N O V . Bila je borac i bolničarima u bataljonu »Branka Vladušića« .Sjevero-dalm-atinskog odreda i u II. dalmatinskoj proleterskoj brigadi. Ima čin zastavnika. Bjažević - Jadrijević Katica, rođena 14. X I . 1922. g. u Komiži, k. Vis. Bila je borac i bolničarka u Rogozničkoj četi, II. dalmatinskoj proleterskoj brigadi, kirurškoj ekipi II. proleterske divizije, kasnije II. udarnom korpusu i Centralnoj bolnici JA u Beogradu. Ima čin oficira. Odlikovana. Bogunović Dragica, rođena 1922. g. u Bačini, k. Makarska. U N O V od 18. X. 1942. g. Bila je borac u II. dalmatinskoj proleterskoj brigadi. Poginula u srpnju 1943. g. za v r i j e m e V. ofenzive na Zelengori. Bogunović Mara, iz Bačine, k. Makarska. U N O V od početka 1943. g. i I I I . dalmatinskoj proleterskoj brigadi. Bila je borac u I I . Bokan-Vještica Matija, iz Betine, k. Šibenik. Od 1942. g. bila je bolničarka u I I . dalmatinskoj proleterskoj brigadi. Odlikovana Ordenom i Medaljom za hrabrost. Bonačić Sonja, rođena 23. V I I I . 1925. g. u Šibeniku. U N O V od 10. I. 1943. g. Bila je borac u Biokovskom partizanskom odredu i II. dalmatinskoj proleterskoj brigadi. Umrla. Borić Milka, rođena 1924. g. u Bačini, k. Makarska. U N O V od 1942. g. Bila je borac, bombaš, pomoćnik mitraljesca i bolničarka u X. hercegovačkoj i II. dalmatinskoj proleterskoj brigadi. Odlikovana Ordenom i Medaljom za hrabrost. �Božitković Anđela, rođena 1924. g. na Hvaru. Od 1942. g. borac u II. dalmatinskoj proleterskoj brigadi. Prilikom povlačenja bila je zarobljena i ubijena. Bujaš Marija, rođena 1918. g. u Drnišu ( P e kovo selo). U listopadu 1942. g. ostavlja dvoje male djece i odlazi u N O V . Bila je borac u I I I . sandžačkoj proleterskoj brigadi I I I . div i z i j e i I I . dalmatinskoj proleterskoj brigadi. Na Širokom Brijegu pohvaljena od Štaba brigade, jer je kao bolničarka zamijenila mitraljesca i držala položaj za v r i j e m e povlačenja I. čete I I I . bataljona II. dalmatinske proleterske brigade. Ima čin starijeg vodnika. Odlikovana Medaljom za hrabrost. Bujaš Slavenka, iz Šibenika. Od 1942. g. bila je bolničarka u II. dalmatinskoj proleterskoj brigadi. Bukić Biserka, rođena 1922. g. u Šibeniku. U N O V od lipnja 1942. g. Bila je borac u Sjevero-dalmatinskom odredu i početkom I V . ofenzive, II. četi I. bataljona II. dalmatinske proleterske brigade. U borbi na Barama 1943. g. u V. ofenzivi, bila je smrtno ranjena. Ljubica Durnanić-Tadin Bila je borac u I. i II. dalmatinskoj 1941. Bulović Anđa, rođena 10. X. 1925. g. u Biteliću, k. Sinj. U N O V od 10. II. 1942. proleterskoj brigadi. Nosilac je Spomenice Cvitan Frana, iz Prvića, k. Šibenik. Odlazi u N O V 1942. g., ostavivši kod kuće troje djece. Bila je borac u II. dalmatinskoj proleterskoj brigadi. Odlikovana Medaljom za hrabrost. Cvitan Karmela, iz Zatona, k. Šibenik. Odlazi u partizane 1942. g. ostavivši kod kuće dijete od 7 godina. Bila je referent saniteta u bataljonu i I I . dalmatinskoj proleterskoj brigadi. Poginula u borbama za oslobođenje Boke Kotorske. Cvitan Živka, iz Zatona, k. Šibenik. Od 1942. g. bila je bolničarka u II. dalmatinskoj proleterskoj brigad,i. Odlikovana Ordenom i Medaljom za hrabrost. Domandžić Manda, rođena 2. II. 1911. g. u Vrgorcu, k. Metković. U N O V od 1941. g. Radila je u Centralnoj bolnici I I . dalmatinske proleterske brigade. U veljači 1943. g. kod napada četnika na bolnicu u Zloselu kod Duvna, gdje je ležala bolesna, bila je ubijena. Dumanić-Tadin Ljubica, rođena 29. IV. 1924. g. u Splitu. U N O V od veljače 1942. g. Bila je borac i na raznim dužnostima u sanitetu Svilajske čete, Dinarskog bataljona, I. i II. dalmatinske proleterske brigade, Komande mjesta Muč i Komande Splitskog područja. Učestvovala je u akcijama na Dinari, Svilaji i Moseću, u zauzimanju Livna, Duvna, Šuice i dr. Odlikovana Medaljom zasluga za narod. Nosilac je Spomenice 1941. Dunatov Jakica, iz Malog Iža, k. Zadar. U N O V od 1942. g. Bila je bolničarka u II. dalmatinskoj proleterskoj brigadi. 1942. g. u borbi na Peuljama kod Tičeva, kod povlačenja, bila je uhvaćena od četnika i ubijena. �Dunatov Slava, rođena 1923. g. u Malom Ižu, k. Zadar. Od 26. V I I . 1942. bila je borac u II. dalmatinskoj proleterskoj brigadi. Poginula 1943. g. u IV. ofenzivi u Crnoj Gori. Dunatov Vilma, iz Malog Iža, k. Zadar. skoj proleterskoj brigadi. Od 1942. g. bila je bolničarka u II. dalmatin- Durbaba Dušanka, iz Kovačića, k. Knin. Od 1942. g. bila je bolničarka u I I . dalmatinskoj proleterskoj brigadi, a zatim referent saniteta II. bataljona iste brigade. Ima čin poručnika. Džaja Nedeljka, rođena 1925. g. u Jelsi, k. Hvar. Od 1942. g. bila je borac u II. dalmatinskoj brigadi. Poginula 31. X. 1943. g. za v r i j e m e V I . ofenzive u Bosni. Filipi Dora, iz Šibenika. Od 1942. g. bila je bolničarka i II. dalmatinske proleterske brigade. referent saniteta u bataljonu G i l j e v i ć Milka, rođena 1926. g. u Bačini, k. Makarska. Od listopada 1942. g. bila je borac u II. dalmatinskoj proleterskoj brigadi. Poginula u ožujku 1943. g. za v r i j e m e I V . neprijateljske ofenzive u Crnoj Gori. Grubišić Miroslava, rođena 1928. g. u Solinu, k. Split. II. dalmatinskoj proleterskoj brigadi. Poginula. Od 1942. g. bila je borac u Gujina - Špika Tonka, iz Trogira, k. Split. Ostavivši dvoje male djece, odlazi 1942. g. u N O V . Bila je bolničarka, zatim referent saniteta u I. bataljonu II. dalmatinske proleterske brigade. U borbi s četnicima kod N o v e Varoši početkom 1944. g., teško je ranjena, zarobljena i strijeljana. Gulin Zorka, rođena 1921. g. u Lozovcu, k. Šibenik. Od 10. X I . 1942. g. bila je borac u II. četi IV. bataljona II. dalmatinske proleterske brigade. Poginula 4. I V . 1944. g. Ivanisevic Slavica, rođena 1923. g. u Splitu. Od 9. I X . 1943. g. bila je borac u I. četi II. dalmatinske proleterske brigade. Nestala u borbama i proglašena mrtvom s danom 31. prosinca 1943. g. Ivas Karmela, iz Vodica, k. Šibenik. U N O V od 1942. g. Bila je bolničarka u II. dalmatinskoj proleterskoj brigadi. Ječimović Marija, iz Betine, k. Šibenik. Od 1942. g. bila je bolničarka u II. dalmatinskoj proleterskoj brigadi. Odlikovana Ordenom i Medaljom za hrabrost. Jelčić Dobrila, rođena 1915. g. u Podacima, k. Makarska. Od 15. I X . 1942. g. bila je borac u II. dalmatinskoj proleterskoj brigadi. Poginula u srpnju 1943. g. u borbi na Romaniji. Jelić- Gačina Marija, rođena 13. X I . 1922. g. u Malom Ižu, k. Zadar. U N O V od 26. V I I . 1942. g. Poginula u travnju 1943. g. u V. ofenzivi kod Foče, kao borac II. dalmatinske proleterske brigade. Jelić Mila, rođena 17. I. 1925. g. u Malom Ižu, k. Zadar. Od 1942. g. bila je borac u I V . četi IV. bataljona II. dalmatinske proleterske brigade. Poginula 10. I I I . 1943. g. u borbi na Gornjim Barama. Jelić Zorka, rođena 8. V. 1922. g. u Malom Ižu, k. Zadar. Od 26. V I I . 1942. g. bila je bolničarka u IV. bataljonu II. dalmatinske proleterske brigade. Umrla 10. V I . 1943. g. za v r i j e m e marša na P i v i kod Zelengore. Jurilj Kata, rođena 1921. g. u Zavojanima, k. Makarska. Od 27. V I I . 1942. g. bila je borac u I I I . četi I. bataljona II. dalmatinske proleterske brigade. 1943. g. ranjena u borbi s Nijemcima na Zelengori. Invalid. Kadijević Ana, rođena 1926. g. u Glavini D o n j o j , k. Imotski. Od 12. I. 1943. bila je borac u I I I . bataljonu II. dalmatinske proleterske brigade. Poginula u borbi na Sutjesci, 23. V I . 1943. g. �Karamatić Neda, rođena 12. VII. 1927. g. u Plini, k. Metković. Od 19. III. 1943. g. bila je borac u II. dalmatinskoj proleterskoj brigadi. Nestala, u lipnju 1943. g. u V. ofenzivi u Crnoj Gori. Katić Anka, iz Solina, k. Split. Od 1943. g. bila je bolničarka u II. dalmatinskoj proleterskoj brigadi. Odlikovana Ordenom zasluga za narod III. reda i Medaljom za hrabrost. Katić Slavka, iz Solina, k. Split. U NOV od 1942. g. Bila je pomoćnik mitraljesca u II. dalmatinskoj proleterskoj brigadi. Marija Klarić Klarić Marija, rođena 6. II. 1920. g. u Kaštel Štafiliću, k. Split. Od lipnja 1942. g. u NOV. Bila je bolničarka u II. četi, II. bataljona II. dalmatinske proleterske brigade. Poginula 11. XI. 1944. g. previjajući ranjenike za vrijeme borbe s Nijemcima u Dobroti kod Kotora. Klišmanić Katica, rođena 1920. g. u Trogiru, k. Split. U NOV od listopada 1942. g. Bila je borac u Mosečkom odredu i bolničarka u II. dalmatinskoj proleterskoj brigadi. Ima čin starijeg vodnika. Knežević Marija, rođena 1927. g. u Donjoj Glavini, k. Imotski. Od 12. II. 1943. bila je borac u I. bataljonu II. dalmatinske proleterske brigade. Poginula 25. XII. 1943. g. u borbi s Nijemcima kod Plevlja. Knežević Milica, rođena 1925. g. u Donjoj Glavini k. Imotski. U NOV od 12. II. 1943. g. Poginula 3. I. 1944. g. u : borbi s Nijemcima na Širokom Brijegu kao borac II. bataljona II. dalmatinske proleterske brigade. Kovač Zorka, rođena 25. III. 1914. g. u Šibeniku. U NOV od 23. V. 1943. g. Bila je referent II. bataljona II. dalmatinske proleterske brigade. Ranjena u IV. ofenzivi. Kuvačić - Stanić Mara, rođena 10. X. 1906. g. u Zvečanju, k. Split. U partizanima od 10. X. 1942. g. Bila je kuharica u mehaničkoj radioni i dječjem domu pri Štabu IV. operativne zone. Kasnije radi u brigadnoj intendanturi II. dalmatinske proleterske brigade. Odlikovana Medaljom za hrabrost, Ordenom za hrabrost i Ordenom zasluga za narod II. reda. Kuzmić - Dmitrović Zora, iz Splita. Početkom 1943. g., sa 14 godina, odlazi u NOV. Bila je bolničarka u III. dalmatinskoj i IV. crnogorskoj brigadi, te u II. četi II. bataljona II. dalmatinske proleterske brigade. Lalić Dragica, rođena 1925. g. u Imotskom. Od 1943. g. bila je bolničarka u II. dalmatinskoj proleterskoj brigadi. Poginula za vrijeme V. ofenzive 25. V. 1943. g. u borbi kod Zelengore. Lovrin Jolanda, iz Malog Iža, k. Zadar. Od 26. VII. 1942. g. bila je bolničarka u II. dalmatinskoj proleterskoj brigadi i »udjeljuje u. borbama IV., V., VI. i VII. ofenzive. Ima čin vodnika. Odlikovana Ordenom za hrabrost. Lukin Bazilija, rođena 1918. g. u Malom Ižu, k. Zadar. Od 1942. g. bila je bolničarka u 11. dalmatinskoj proleterskoj brigadi. 1944. g., u borbi na Lastvi u Crnoj Gori, bila je teško ranjena, te ostala slijepa. Ima čin potporučnika. Odlikovana Ordenom za hrabrost. �Lukin Janja, rođena 1924. g. u Malom Ižu, k. Zadar. Od 1942. g. bila je borac u I V . bataljonu II. dalmatinske proleterske brigade. Poginula 14. V. 1943. g. u borbi na Drini. Lukin M a r i j a , rođena 1923. g. u Malom Ižu, k. Zadar. Od 1942. g. bila je borac u II. dalmatinskoj proleterskoj brigadi. U ožujku 1944. g., u borbi s četnicima kod Foče, bila je teško- ranjena. Četnici su je ubili prilikom napada na bolnicu. Lukin Milka, rođena 14. I X . 1923. g. u Malom Ižu, k. Zadar. Od 1942. g. bila je bolničarka u II. bataljonu II. dalmatinske proleterske brigade. Umr.la lipnja 1943. g. u V. ofenzivi na Sutjesci. Lukin Nevenka, iz Malog Iža, k. Zadar. Od 1942. g. bila je bolničarka u II. dalmatinskoj proleterskoj brigadi. Marčetić Zorka, rođena 1926. g. u Zrmanji, k. Gračac. U N O V od 1942. g. Bila je borac u bataljonu »Branka Vladušića« i pomoćnik mitraljesca u II. dalmatinskoj proleterskoj brigadi. Odlikovana Ordenom za hrabrost. Ima čin zastavnika. Marelić M a r i j a , iz Malog Iža, k. Zadar. 1942. g. sa Poginula u borbi za v r i j e m e V. ofenzive. Marelić Milena, iz Malog Iža, k. Zadar. Bila brigadi. Poginula. je svoja borac u dva brata odlazi II. dalmatinskoj u NOV. proleterskoj Marić Danica, rođena 26. I. 1916. g. u Ivoševcima-Kistanje, k. Knin. U N O V od 27. V I . 1942. g. U Sjevero-dalmatiriskom odredu, a kasnije u II. dalmatinskoj proleterskoj brigadi bila je vodna bolničarka, zatim komesar čete, šef 'šifratskog odsjeka brigade, sekretar u politodsjeku Komande pozadine I I I . J A , šef kancelarija mobilizacijskog o d j e l j e n j a II. J A . Ima čin kapetana I. klase. Odlikovana Ordenom i Medaljom za hrabrost, Ordenom zasluga za narod I I I . reda i Ordenom bratstva i jedinstva II. reda. Nosilac je (Spomenice 1941. Marinović Ana, rođena 1921. g. u Bačini, k. Makarska. Od 18. X. 1942. g. bila je borac u II. dalmatinskoj proleterskoj brigadi. Poginula u travnju 1943. g. u Crnoj Gori. Markotić Ivka, iz Vrgorca, k. Metković. Od 1942. g. bila je bolničarka u II. dalmatinskoj proleterskoj brigadi. Odlikovana Ordenom i Medaljom- za hrabrost i Ordenom zasluga iza narod I I I . reda. Martić Anica, rođena 1909. g. u Kistanjima, k. Knin. Od 15. I X . 1942. g. bila je bolničarka u I. bataljonu II. dalmatinske proleterske brigade. Poginula 1943. g. u borbi protiv N i j e m a c a na Crnom Vrhu u Bosni. Martić Joka, iz Kistanja, k. Knin. U N O V od 1942. g. Bila je borac i bolničarka u Sjevero-đalmatinskom partizanskom odredu i I I . dalmatinskoj proleterskoj brigadi. Poginula 1943. g. u Istočnoj Bosni. Martić Marta, iz Kistanja, k. Knin. U N O V od 1942. g. Bila je bolničarka u Sjeverođalmatinskom partizanskom odredu i II. dalmatinskoj proleterskoj brigadi. Poginula 1943. g. kod Foče u Istočnoj Bosni. Martić Milica, rođena 190-6. g. u Kistanjima, k. Knin. Od 1. V I . 1942. g. bila je bolničarka u I. bataljonu II. dalmatinske proleterske brigade. Poginula 13. V I I . 1943. g. Mezić Anka, iz Malog Iža, k. Zadar. Od 1942. g. bila je bolničarka u I I . dalmatinskoj proleterskoj brigadi. Odlikovana Ordenom i Medaljom za hrabrost. Mezić Jakoma, iz Malog Iža, k. Zadar. Bila je bolničarka u II. dalmatinskoj skoj brigadi. Poginula u jurišu na ustaško uporište Kupres. proleter- Mezić Janja, rođena 1922. g. u Malom Ižu, k. Zadar. Od 1942. g. u N O V . Bila je bolničarka i referent saniteta čete u II. dalmatinskoj proleterskoj brigadi. �Mihanović-Šarić Fila, rođena 192,3. g. u Žrnovnici, k. Split. Od 1942. g. u N O V . Bila je u Mosorskom odredu, zatim u V., I I I . i II. dalmatinskoj proleterskoj brigadi. Teško je ranjena u borbama na Crnogorskom Grahovu. Ima čin poručnika. Odlikovana Ordenom zasluga za narod I I I . reda. Miloš Neda, rođena 1921. g. u Starigrađu, k. Hvar. Od 1942. g. u N O V . U X. hercegovačkoj brigadi bila je omladinski rukovodilac i politički delegat voda, a u II. dalmatinskoj proleterskoj brigadi — sekretar omladine u I. bataljonu i brigadi 1944. g. demobilizirana je, te postaje član Okružnog komiteta SKOJ-a za Dalmaciju. Ima čin rezervnog kapetana. Odlikovana Ordenom i Medaljom za hrabrost, Ordenom zasluga za narod I I I . reda i Ordenom bratstva i jedinstva II. reda. Milosevic Karmela, zajedno sa Smrtno je u borbi u rođena 23. X. 1919. g. u Zatonu, k. Šibenik. 1942. g. odlazi u N O V svojim drugom. Bila je borac u II. dalmatinskoj proleterskoj brigadi. ranjena u borbi u Hercegnovom. N j e z i n drug poginuo je 27. X I I . 1945. Srbiji. Iza njih je ostalo maloljetno dijete. Milošević-Prvinić Mila, rođena 5. X. 1925. g. u Sinju. 1942. g. odlazi u Mosorski odred. Nakon završenog bolničarskog kursa postaje bolničarka i kasnije referent saniteta u II. dalmatinskoj proleterskoj brigadi. Istakla se u borbama na Sutjesci, te je odlikovana Ordenom za hrabrost i unaprijeđena. Ima čin potporučnika. Mitrović Slavica, iz Splita. Od 1942. g. bila je referent saniteta u V. bataljonu II. dalmatinske proleterske brigade. Munitić-Rojić Spasenija, rođena 1924. g. u Mokronogama, k. Drvar. U N O V od 1941. g. Bila je borac u II. dalmatinskoj brigadi. 23. I. 1945. g. ranjena u borbi kod Širokog Brijega, te ostala težak invalid. Ima čin potporučnika. Orović Beta, Panović Marija i Medanić Anka, iz Malog Iža, k. Zadar. Bile su bolničarke u jedinicama II. dalmatinske proleterske brigade. Orović Mila, iz Malog Iža, k. Zadar, borac II. dalmatinske proleterske brigade, učestvovala je u borbama za Prozor i Jablanicu, te na N e r e t v i i Drini. Poginula za v r i j e m e V. ofenzive, u jurišu na Fazlagić kulu u Crnoj Gori. Osenički Luca, iz Tribunja, k. Šibenik. Bila je borac u I I . dalmatinskoj proleterskoj brigadi. Ima čin kapetana. Odlikovana Ordenom i Medaljom za hrabrost i Ordenom bratstva i jedinstva I I I . reda. Nosilac je Spomenice 1941. Palaversa Marija, iz Žrnovnice, k. Split. Od 1942. g. bila je skoj proleterskoj brigadi. bolničarka u II. dalmatin- Pavković-Emer Mila, rođena 1921. g. u Segetu Gornjem, k. Spli't. Od 30. rujna 1942. g. bila je bolničarka u I I I . bataljonu II. dalmatinske proleterske brigade. P-erčić Anka, rođena 1924. g. u Gornjem Sitnu, k. Split. U N O V od 1942. g. Bila je borac u Mosorskom odredu, u I I I . dalmatinskoj proleterskoj brigadi i II. dalmatinskoj proleterskoj brigadi. Umrla u Dubrovniku, koncem 1944. g. Perčić Zorka, rođena 1924. g. u Žrnovnici, k. Split. U N O V od početka 1943. g. Bila je borac i bolničarka u I I I . dalmatinskoj brigadi i II. dalmatinskoj proleterskoj brigadi. Pereža Marija, rođena 1926. g. u Marini, k. Split. U N O V od 1943. g. Bila je borac, vodna i četna bolničarka u Bračko-šoltanskom odredu, X I I I . južno-dalmatinskoj brigadi i II. dalmatinskoj proleterskoj brigadi. Periša Marija, iz Korčule. Od 1942. g. bila je bolničarka u II. dalmatinskoj proleterskoj brigadi. Odlikovana Ordenom i Medaljom za hrabrost. Perkov Berta, iz Prvića, k. Šibenik. U N O V od 1942. g. Bila je bolničarka u I. četi, a kasnije referent saniteta u I I I . bataljonu II. dalmatinske proleterske brigade. U posljednjim borbama za oslobođenje zemlje izgubila je nogu. Invalid. Petričić Anka, rođena 1922. g. u Malom Ižu, k. Zadar. Od 26. V I I . 1942. g. bila je četna bolničarka u II. bataljonu I I . dalmatinske proleterske brigade. Ubijena od četnika 25. V I . 1943. g. u prihvatnoj bolnici. �Petričić M a r i j a , Rokov Zorka, Dumić Ančica i Gverin Dina, iz Malog Iža, k. Za- dar. Od 1942. g. bile su borci i bolničarke u II. dalmatinskoj proleterskoj brigadi. iz Malog Iža, k. Zadar, poginula na Sutjesci u V. ofenzivi 1943. Petričić Nada, rođena 1911. g. u Malom Ižu, k. Zadar. 1942. g. odlazi u partizane sa 8-godišnjim djetetom. Radi kao medicinska sestra u sanitetu II. dalmatinske proleterske brigade, a zatim u Centralnoj bolnici. Poginula s djetetom 1943. g. na prijelazu preko Sutjeske. Petričić Tina, rođena 1910. g. u Podbablju, k. Imotski. Od 20. II. 1943. g. bila je borac u pratećoj četi II. dalmatinske brigade. Poginula 8. III. 1945. g. u borbi kod Bara, Zelengora. Pijanović Milica, rođena 1924. g. u Solinu, k. Split. 1942. g. odlazi u NOV. Bila je borac, četna bolničarka, a kasnije zamjenik politkomesara u II. dalmatinskoj proleterskoj brigadi. U Vjera Poljak V. ofenzivi bila je ranjena. U rujnu 1944. g. u borbi s Nijemcima u Konavlju kraj Dubrovnika, naišla je na nagaznu minu, koja joj je raznijela noge. Tako ranjena, zarobljena je od Nijemaca i ubijena. Poljak V j e r a , iz Hvara. U NOV od 1942. g. Bila je borac u X. hercegovačkoj i II. dalmatinskoj proleterskoj brigadi. U borbi je teško ranjena. Ima čin rezervnog poručnika. Odlikovana Ordenom za hrabrost. Radonić Senka, iz Vrgorca, k. Metković. U NOV od 1942. g. Bila je borac, bolničarka i referent saniteta bataljona u X. hercegovačkoj i II. dalmatinskoj proleterskoj brigadi. Poginula 1943. g. Raos Danica, rođena 18. V. 1926. g. u Vrgorcu, k. Metković. Od 1942. g. bila je borac u II. dalmatinskoj proleterskoj brigadi. Smrtno je ranjena na položaju Ceovo u Crnoj Gori 4. III. 1944. g. Raos Draga, iz Malog Iža, k. Zadar. Od 1942. g. bila je bolničarka u II. dalmatinskoj proleterskoj brigadi. Iste godine, u borbi na Peuljama kod Tičeva, zarobljena je od četnika i obješena u Tičevu. Ravkin Miljenka, iz Pađena, k. Knin. U NOV od 1942. g. Bila je bolničarka u Kninskom odredu i III. dalmatinskoj brigadi, a poslije V. ofenzive u II. dalmatinskoj p r olete r sko j b ri ga d i. Samardžija Marta, rođena 15. I. 1923. g. u Solinu, k. Split. U NOV od 1942. g. Bila je omladinski rukovodilac u Odredu i bolničarka u II. dalmatinskoj proleterskoj brigadi. Ima čin zastavnika. Nosilac je Spomenice 1941. Sesartić Vinka, iz kotara Makarske. Od 1942. g. bila je borac i omladinski rukovodilac u III. bataljonu II. dalmatinske proleterske brigade. Sumić Ivanka, rođena 1927. g. u Šibeniku. Od 1942. bila je borac u II. dalmatinskoj proleterskoj brigadi. Nestala u borbama u Bosni, koncem 1944. g. Šarić M a r i j a , �Šegić Marija, rođena 1925. g. u Malom Ižu, k. Zadar. Od 26. V I I . 1942. g. bila je borac u V. bataljonu I I . dalmatinske proleterske brigade. Na Kalinoviku, gdje se 25. I I I . 1942. g. vodila borba s četnicima, zamijenila je poginulog puškomitraljesca i nastavila borbu, sve dok nije i sama pala smrtno pogođena. Šolaja Radojka, rođena 1925. Bila je bolničarka u saniteta I I I . bataljona, i, poslije V. ofenzive, bataljona. g. u Ivoševcima, k. Knin. U N O V od lipnja 1942. g. bolnici Sjevero- dalmatinskog partizanskog odreda, referent sekretar SKOJ-a čete u II. dalmatinskoj proleterskoj brigadi, sekretar SKOJ-a brigade i pomoćnik komesara II. čete II. Špika Zorka, rođena 1924. g. u Segetu Donjem, k. Split. Od kolovoza 1942. g. u N O V . Bila je bolničarka i referent saniteta bataljona u II. dalmatinskoj proleterskoj brigadi. Ima čin poručnika. Odlikovana Ordenom1 za hrabrost, Ordenom zasluga za narod I. i II. reda. Šubić Jakomina, iz Postrane, k. Split. Od 1942. g. u N O V . Bila je borac i bolničarka u Mosorskom odredu, te II., I I I . i V. dalmatinskoj brigadi. Ima čin kapetana. Tomaš Jela, rođena 1925. g. u Gornjem Segetu, k. Split. U N O V od 10. X. 1942. g. Bila je borac u II. dalmatinskoj proleterskoj brigadi. Nestala za v r i j e m e V. ofenzive u Sanđa'ku u Bosni, u svibnju 1945. g. Tomašić-Đujić Zlata, iz Krila, k. Split. U N O V od 1942. g. Bila je borac u Odredu, bolničarka u I I I . dalmatinskoj brigadi, a kasnije u II. dalmatinskoj proleterskoj brigadi. Odlikovana Medaljom za hrabrost. Traživuk Ruža, iz Ivoševaca, k. Knin. Od sredine 1942. g. bila je bolničarka matinskoj proleterskoj brigadi. Poginula 1943. g. ut V. ofenzivi na Pivi. u II. dal- Uvodić Zorka, rođena 1923. g. u Klisu, k. Split. Od srpnja 1942. g. bila je borac u I. bataljonu II. dalmatinske proleterske brigade. Poginula 1944. g. u borbi kod Crnogorskog Grahova. Videka Luca, iz Sinja. Od 1942. g. bila je bolničarka i dalmatinske proleterske brigade. referent saniteta u bataljonu II. Vlajčić Marija, rođena 1919. g. u Imotskom. Od v e l j a č e 1943. g. bila je borac u IV. bataljonu II. dalmatinske proleterske brigade. U svibnju 1944. g. umrla. Vrtlar Ivanka, rođena 15. svibnja 1927. g. u Kaštelima, k. Split. U N O V od listopada 1942. g. Bila je bolničarka u Mosečkom odredu i I. dalmatinskoj proleterskoj brigadi i referent saniteta u II. dalmatinskoj proleterskoj brigadi. Odlikovana Medaljom za hrabrost i Ordenom zasluga za narod II. reda. Vukman Ruža, rođena 1923. g. u Šibeniku. Bila je kurir MK K P H Šibenik i izvršila bezbroj teških i p o v j e r l j i v i h zadataka. U travnju 1942. g. odlazi u II. dalmatinsku brigadu. Iste godine, u borbi s Talijanima, blizu sela Ivoševaca, bila je ranjena i da ne padne u ruke neprijatelju, sama se ubila. Zaninović Frana, iz Šibenika. Od 1942. g. bila je bolničarka u II. terskoj brigadi. Odlikovana Ordenom i Medaljom za hrabrost. dalmatinskoj pro- Zuanić-Backović M a r i j a , rođena 14. I. 1927. g. u Komiži, k, Vis. U svibnju 1942. g. odlazi u partizane. Bila je borac u Rogozničkoj četi, Srednje-đalmatinskom odredu i II. dalmatinskoj proleterskoj brigadi. K a s n i j e radi u v o j n o m sanitetu. Ima čin oficira. Nosilac više odlikovanja. Zuanić Marija, iz Visa. Od 1942. g. bila je referent saniteta bataljona u II. skoj proleterskoj brigadi. Odlikovana Ordenom za hrabrost. Žderić dalmatin- Ana, rođena 1919. g. u Bristu, k. Makarska. Od 17. I. 1943. g. bila je borac u II. dalmatinskoj proleterskoj brigadi. Poginula 11. V I I . 1944. g. na položaju Berane u Crnoj Gori. Žuljan Anđa, iz Šibenika. Od 1942. g. bila je referent saniteta u I V . bataljonu II. dalmatinske proleterske brigade. Poginula 1943. g. u V. ofenzivi. �Proslava 1. maja 1'944. g. na Visu IX. DIVIZIJA Dokument 369 IZVJEŠTAJ ŠTABA IX. DIVIZIJE NOV JUGOSLAVIJE OD 27. X. 1944. O ŽENAMA BORCIMA STAB IX. DIVIZIJE N O V JUGOSLAVIJE Dne 27. X. 1944. U jedinicama ove d i v i z i j e , od njenog- f o r m i r a n j a pa do danas, na raznim dužnostima i kao borci učestvovalo je 315 žena. Od ukupnog b r o j a poginulo je svega 18 žena, a danas ih se nalazi u jedinicama ove d i v i z i j e svega 242. 55 drugarica je prekomandovano iz ove d i v i z i j e u razne naše v o j n o - c i v i l n e ustanove, a poneke i u druge j e d i n i c e našeg Korpusa. R a z v o j žena u našoj d i v i z i j i iskazan u b r o j k a m a je slijedeći : 1. politkomesara 3 10. h i g i j e n i č a r k i 1 2. pomoć, politkomesara 4 11. r e f . saniteta bat. 6 3. polit, delegata 9 12. bolničarki 4. š i f r a n t i c a 9 13. boraca 5. r e f . saniteta brig. 1 14. diletanata 6. zam. saniteta brig. 1 15. kuharica 7. rukovodioci 2 SKOJ-a 8. apotekarica 2 9. r a d i o t e l e g r a f i s t a 2 171 12 5 13 ,16. d a k t i l o g r a f k i n j a Ukupno žena 1 242 �Od ukupnog broja žena, 'koje se nalaze u našoj d i v i z i j i ima svega 12 boraca. N j i h o v e f u n k c i j e su raznovrsne, kako smo to iskazali. Žena sa činovima imamo u diviziji slijedećih: 1. zastavnika 7 3. vodnika 15 2. st. vodnika 9 4. ml. vodnika 11 Ukupno 42 Od ukupnog broja žena naše divizije predloženo je za odlikovanje svega 7 drugarica, i to sve za » O r d e n medalje za hrabrost«. Predložene su slijedeće drugarice: 1. Vukojević Ivka 5. Viculin Mandina 2. Vukojević Slavka 6. Sardeiić Marija 3. Gigić Marija 7. Poljičan Jozica 4. Toljaga Kosovka Od f o r m i r a n j a ove divizije do danas poginulo je 18 drugarica. Navodimo njihova imena i akcije u kojima su učestvovale i poginule. 1. Haiša Hamziša, rođena 1. I I I . 1926. g. u Jakiru kod Glamoča, po zanimanju je domaćica, muslimanka. U N O V došla 9. V I I I . 1942. g. Imala je čin vodnika. Isticala se u svim borbama u kojima je uvijek učestvovala ili kao borac ili kao bolničarka. Za vrijeme V I I . o f e n z i v e ističe se p r e v i j a j u ć i ranjene drugove u najžešćim borbama na položaju, u neposrednoj blizini neprijatelja. Tada i pogiba, p r e v i j a j u ć i i izvlačeći ranjene drugove da ne bi pali neprijatelju u ruke, koji je u neposrednoj blizini. 2. Vukasović Milica, rođena 29. I X . 1924. g. iz Dugopolja, k. Klis. Stupila u N O V 15. II. 1943. g. Imala je čin vodnika. Istakla se u prvim borbama, naročito za v r i j e m e V I I . o f e n z i v e na Jadovniku. Sa drugovima se bori protiv neprijatelja koji je bio opkolio naše snage, p r e v i j a ih i izvlači sa položaja. Boreći se i vršeći ujedno svoju dužnost bolničarke, pogiba u borbama na Jadovniku. Umire sa riječima upućenim drugovima: » N i š t a to ne smeta, vi ćete me osvetiti, naprijed!« 3. Pletikosić Milica, bila je u radnom vodu I. bataljona, ista nije u borbama učestvovala, poginula je u Suici od avijonskog bombardovanja. 4. Krivo Milica, poginula u borbi na Kapeli kod Posušja. 5. Bojanić Zlata, poginula kod Posušja. 6. Dragičević Tonka, na Duvnu 1943. g. poginula u borbi 7. Jovanović Nevenka, politdelegat I I I . bataljona, koja .se u prvim borbama, koje je vodila brigada na L j u b i , Prološcu i T i j a r i c i , odlikovala "borbenošću i hrabrošću, te služila kao p r i m j e r svim borcima. U j e d n o j borbi protiv N i j e m a c a i ustaša na T i j a r i c i junački je poginula. 8. Župić Ivka, bolničarka I. bataljona, svojom odvažnošću i hrabrošću nimalo nije zaostajala za ostalim borcima. Učestvovala je u svimi borbama koje je vodila njena brigada u V I I . ofenzivi. Za v r i j e m e borba u Cetinskoj dolini, prilikom juriša na crkvu u K i j e v u , poginula. 9. Uvodić Marija, bolničarka I. bataljona učestvovala je u borbama prilikom prvog napada njene brigade na Livno i u borbama kod Peulja u V I . ofenzivi. U jednom iznenadnom neprijateljskom napadu, dok je bataljon logorovao u selu Čaići, poginula je boreći se kao n a j b o l j i borac. 10. Milanović Anka, bolničarka I. bataljona, učestvovala je u borbama koje je vodila njena brigada u V I . i V I I . ofenzivi. Za v r i j e m e borbe u: Cetinskoj dolini na crkvu u K i j e v u , poginula je p r e v i j a j u ć i ranjene drugove. 11. Jurić Vesela, poginula je u borbi s N i j e m c i m a i četnicima kod Pirovca 23. I. 1944. g. 12. Prižmić Marija, poginula u borbi s N i j e m c i m a i četnicima kod Gračaca 4, II. 1944. g. 13. Padovan Marija, poginula u borbi s N i j e m c i m a i četnicima kod Gračaca 4. I I . 1944. g. 14. Dumić Vesela, poginula u borbi s N i j e m c i m a i četnicima na Paripovcu 4. II. 1944. g. 15. Pecotić Marinka — smrzla se na putu kod Gračaca. 16. Lozovina Ivanka, poginula u borbi s Nijemcima kod Preodca 2. V I . 1944. 17. Curać Anka, umrla od p j e g a v o g tifusa. 18. Dumanić Nedjeljka, umrla od tuberkuloze u bolnici u Preodcu 11. I X . 1944. g. �Kao primjer hrabrosti, odvažnosti, upornosti, izdržljivosti i ljubavi prema borcima mogu se istaći slijedeće drugarice borci-bolničarke ove divizije, i t o : 1. Marmun Maša, rođena 15. I I I . 1922. g. u selu Obrovcu, općine Sinj, domaćica. Potiče od seljačkih roditelja. Stupila u N O V 8. I I . 1943. g. Ima čin vodnika, mitraljezac. Učestvovala je u borbama V I . i V I I . ofenzive i u istim se istakla hrabrošću i borbenošću. 2. Vukojević Ivka, rođena 6. X I . 1921. g. u selu Klijenak, općina Vrgorac, domaćica, kći seljačkih roditelja. Stupila u N O V 19. X. 1942. g. Ima čin zastavnika. Sada je na dužnosti referenta saniteta bataljona. Učestvovala je u IV., V., V I . i V I I . neprijateljskoj o f e n z i v i , u kojima se istakla kao bolničarka svojom hrabrošću izvlačeći ranjene drugove pod kišom neprijateljskih taneta, te time ostavlja d i v l j e n j e kod drugova boraca i rukovodioca, k o j i i dandanas o tome pričaju. 3. Vitasović Draga, rođena 24. V I . 1926. g. u Drveniku, k. Makarska. Kći seljačkih roditelja, domaćica. Stupila u N O V 6. II. 1943. g. Sada se nalazi na dužnosti referenta saniteta bataljona. Ista je učestvovala u IV., V., V I . i V I I . ofenzivi, u kojima se ističe kao bolničarka; u I. Dalmatinskoj proleterskoj brigadi, u kojoj se ističe svojom hrabrošću na Zelen Gori, kod prelaza na Sutjesci i t. d., izvlačeći ranjene drugove iz najvećih bitaka i skupa sa njima jurišajući. 4. Kalauz Perina, rođena 20. X I . 1924. g. u selu Lozovac, k. Šibenik, kći seljačkih roditelja. U N O V stupila 7. X. 1942. g. Ima čin zastavnika. Istakla se u borbama 1942. g. i u proljeće 1943. g. u borbama oko Knina i Bos. Grahova, kada biva tri puta ranjena. U svim borbama učestvuje i ističe se hrabrošću pri izvlačenju ranjenih drugova sa položaja. U borbi na Gračacu 1944. g., iako j o j je naređeno da kao r e f e r e n t saniteta bataljona ostane pozadi, ona bježi na položaj, uzima pušku, juriša skupa sa drugovima na bunkere, g d j e biva ranjena. 5. Durbaba Ljubica, rođena 11. X. 1921. g. u T o p o l j u kod Knina. Od činovničke obitelji. Stupila u N O V 14. V I . 1942. g. Sada se nalazi na dužnosti pomoćnika politkomesara čete. Učestvovala je u borbama IV., V., V I . i V I I . ofenzive, g d j e se ističe svojim radom i samoprijegorom, dajući svijetli p r i m j e r svim drugovima i drugaricama. 6. Đakić Duka,, rođena 17. I. 1927. g. u Glamoču, domaćica, po narodnosti Srpkinja. U N O V stupila liO. II. 1942. g. Ima čin vodnika. Učestvovala kao bolničarka i borac 3 puta u borbama u kojima se ističe naročitom hrabrošću i to na: Nikšiću, Romaniji i Gračacu. 7. Vukojević Slavka, rođena 7. X. 1923. g., Klijenak, k. Vrgorac, kći seljačkih roditelja, domaćica. Ima čin vodnika. Stupila u N O V 19. X. 1942. g. Učestvovala kao borac u IV., V., V I . i V I I . ofenzivi. Sada je nalazi kao šifrantica pri štabu brigade. Kao borac isticala se na Prozoru kod prelaza Drine i Sutjeske, nikada ne zaostajući za svojom jedinicom. 8. Mezić Mila, rođena 30. X. 1918. g. u Malom Ižu, k. Preko. Domaćica, kći seljačkih roditelja. Stupila u N O V 26. V I I . 1942. g. Sada se nalazi na dužnosti politdelegata u minerskom vodu. Učestvovala je u IV., V., V I . i V I I . ofenzivi u svim većim borbama. Tada se nalazila kao politdelegat u V I I I . K r a j i š k o j brigadi i ističe se hrabrošću. 9. Viculin Mandina, rođena 1930. g. u Kaštelima, po zanimanju domaćica. Ova drugarica je za svoju hrabrost i odvažnost i ljubav prema drugovima dva puta pohvaljena od štaba brigade i jedamput od štaba divizije. Jednom prilikom, za v r i j e m e borbe s Nijemcima i četnicima u VII. ofenzivi, prev i j a j u ć i ranjena druga, bila je i sama ranjena. Ona i dalje nastavlja sa p r e v i j a n j e m druga, iako j o j je komandant bataljona govorio da se povuče i da ide u ambulantu. Nakon što ga je previla ulažući i zadnje svoje snage, uspila je da ga izvuče iz borbe. 10. Prdić Ivka, rođena 1925. g. u Lečevici. Stupila u N O V 7. V I . 1943. g., domaćica. Istakla se u više borba, a naročito u borbama u Cetinskoj dolini, g d j e je u j e d n o j teškoj situaciji, kada je n e p r i j a t e l j nadirao sa d v i j e strane, bez ikakvog oklijevanja stupila u pomoć ranjenom drugu pod jakom neprijateljskom vatrom, previla ga i sa ranjenikom se posljednja povukla. Ona je također pohvaljena od ovoga štaba. 11. Cikatić Neda, rođena 1927. g., u Solinu. Stupila u N O V 15. I X . 1942. g. Po zanimanju domaćica. Imenovana se također istakla u mnogim borbama i bila pohvaljena od štaba brigade. Prilikom borbi u Cetinskoj dolini, na brisanom terenu, ispred crkve na K i j e v u , pod jakom neprijateljskom vatrom izvukla je ranjenog druga k o j i je bio ostao sam, i ovom prilikom izvukla dvije puške koje su bile ostale ranjenicima. 12. Nadilo Franica, rođena 30. I X . 1926. g. u Blatu na Korčuli. Stupila u N O V 8. I X . 1943. g. Istakla se u borbi s N i j e m c i m a i četnicima na Smrekovači, te u borbi sa N i j e m cima i ustašama kod L i v n a . Radi toga je pohvaljena od štaba bataljona. 13. Bareta Neda, rođena 7. V. 1924. g. u Trogiru. U N O V stupila 10. IX. 1943. g. �Istakla se u borbi sa N i j e m c i m a i ustašama kod Livna. Radi toga pohvaljena od štaba bataljona. 14. Serie Blaženka, rođena 12. X I I . 1925. u Tralokvama, k. T r o g i r . Stupila u N O V 7. I I . 1944. g. Istakla se u borbi kod Livna svojom požrtvovnošću kao bolničarka, te je radi toga pohvaljena od štaba bataljona. 15. Sardelić Marija, rođena 25. X. 1926. u Blatu na Korčuli. Stupila u N O V 5. I I I . 1943. g. Istakla se u borbi više P e u l j a s Nijemcima u V I I . neprijateljskoj ofenzivi, izvlačeći iz jake vatre ranjene i mrtve drugove. Radi toga je pohvaljena od štaba brigade. 16. Dešković Katica, rođena 3. V I I I . 1921. g. u .Selcima, k. Supetar. Stupila u N O V 15. II. 1943. g. Istakla se p r e v i j a j u ć i i spašavajući ranjene drugove pod najtežim uslovima u borbama s N i j e m c i m a u V I I . neprijateljskoj ofenzivi na sektoru Tičevo-Preodac-Peulje. Radi toga pohvaljena od štaba bataljona. 17. Frljan Antica, rođena 26. V I I . 1928. g. u Kuni, k. Dubrovnik. Stupila u N O V 9. I X . 1943. g. Istakla se p r e v i j a j u ć i i spašavajući ranjene drugove pod najtežim uslovima u borbama s N i j e m c i m a u V I I . neprijateljskoj ofenzivi na sektoru Tičevo - P r e o d a c Peulje. Radi toga pohvaljena od štaba bataljona. 19. Poljičanin Jozica, rođena 24. I X . 1924. g. u Segetu kod Trogira, domaćica. Od kapitulacije Jugoslavije započela je radom za N O P . Augusta 1942. g. stupila u N O V i to u I I I . bataljon I. Dalmatinske proleterske brigade. U N O V je završila bolničarski kurs i kao bolničarka prošla sa I. Dalmatinskom brigadom, IV. i V. neprijateljsku ofenzivu. U jedinici je bila poštovana od svojih drugova boraca zbog savjesnog vršenja svojih dužnosti. K a d je jednom prilikom bila pozvana na dužnost u štab brigade, uporno je tražila da se vrati u bataljon kao borac. Kratko v r i j e m e iza toga bila je vraćena u bataljon kao borac i bolničarka. U jednoj borbi na Kočinom Brdu, u jeseni 1943. g. kad se je branio Split, izvlačila je ranjenike. N e p r i j a t e l j je napadao sa jakim snagama i uspio bataljon izbaciti sa položaja. U četi je ostalo svega 14 boraca koji su držali odstupnicu bataljona, koji se je povlačio. Od komesara bataljona Jozica je tražila nekoliko boraca za izvlačenje teško ranjenog druga. Njenom 1 traženju se nije moglo udovoljiti, jer je svaki borac bio dragocjen u četi koja je držala odstupnicu bataljonu. Jozica nije ostavila ranjenog druga, već ga je prebacila sebi preko leđa i izvukla do brigadnog previjališta. N i j e to jedini slučaj u vršenju bolničarskih dužnosti Jozice Poljičanin ; takvih slučajeva bilo je mnogo. Vršeći svoju dužnost, nekoliko dana kasnije, Jozica je bila po treći put ranjena. P r i j e toga bila je ranjena dva puta i to u akciji na Blatu (Cetini 1942. g . ) i u V. ofenzivi između P i v e i Sutjeske. Po ozdravljenju bila je raspoređena u Šibenskotrogirski odred. N j e z i n a davna želja da bude puško-mitraljezac ostvarila se. Postala je puško-mitraljezac. U proljeće 1944. g. prebačena je iz Šibensko-trogirskog odreda u I X . diviziju, gdje je kratko v r i j e m e bila u II. bataljonu I I I . Južnodalm. brigade kao puško-mitraljezac. Svojim puško-mitraljezom istrebljivala je Jozica švapske gadove i domaće izdajnike, osvećujući živote palih drugova. Teški us.1 ovi života ostavili su traga na f i z i č k e sposobnosti drifgarice Jozice. Inače je duhovno znatno uznapredovala. U vojsci je naučila čitati i pisati, i to je mnogo raduje. P r e d izvjesno v r i j e m e povučena je u izviđačku četu pri štabu I X . divizije, g d j e j o j je pružena bolja mogućnost odmora. I pored toga ona ponekad ide u patrolu sa drugovima, noseći puško-mitraljez, i ako to od nje niko ne traži. Drugovi iz čete odnose se prema n j o j .sa poštovanjem, kao prema ženi borcu koja je svoje pravo na ravnopravnost sticala boreći se po dalmatinskim crnogorskim, bosanskim, hercegovačkim i ličkim planinama. Ni jedna od ovih drugarica koje su se herojski držale u borbi ne posjeduje nikakove f o t o g r a f i j e , koja bi ilustrirala pojedine momente borbe u kojima su i same učestvovale. Smrt fašizmu — Sloboda narodu! Politkomesar pukovnik: Andro Kovačević �Dokument 370 IV. SPLITSKA UDARNA BRIGADA — S PJESMOM SE BORI, S PJESMOM UMIRE* To bijaše u padu Italije. M o j a četa se nalazila u T r i l j u . Dobili smo zadatak da krenemo prema Cisti i Lovreću sa ciljem da rušimo komunikacije i ometamo Švabe1 u njihovom nadiranju prema Splitu. Krenuli smo, prošli smo Lovreć, i jednoga jutra Švabe nas otsjeku od odreda. Povežem-o se isa Imotskim bataljonom i dobijemo zadatak da zauzmemo položaj između Zadvarja i Zagvozda, saznavši da su N i j e m ci odbijeni od Zadvarja i da se v r a ć a j u natrag u Imotski. Dužnost nam je da ih ošinemo pri prolazu. Podigli smo barikade i zauzeli položaje. Oko 5 sati začu se od Zadvarja zuka motora. Spremamo se za bitku. Svi borci su na svojim mjestima. Zuka motora postaje sve bliža i jasnija. U magli od prašine već se vide prvi tenkovi, kamioni i motorbicikli. Ima ih mnogo. Brojima 10 . . . 20 . .. 30 . . . 50 . . . 80 . .. V e ć je prvi tenk kod prve barikade. Udara u nju svom snagom, ali je ne ruši. Tako ponovi dva, tri puta, ali bez uspjeha. U nama se krv ledi i svaki se za sebe pita, hoće li je probiti? Švabe izlaze da ruše barikade. Mi ih ospemo vatrom. Oni, koje1 ne dohvati naše zrno iz puške ili mitraljeza, skaču brzo natrag u tenkove, a poneki zauzeše zaklon po rubu ceste. Na naše položaje osuše paklenu vatru. Tuku šarci, bacači i protukolci. Oko nas f i j u č u metci, geleri i komadi kamena. Borba se nastavlja. Desno od mene je drugarica L j u b i c a Kokić, borac naše čete. Gledam je. Nemilosrdno tuče po Švabama. Ne prođe dugo, zove me. Pomislih, ranjena je i treba j o j pomoć. A l i ne. Zove me da mi kaže, kako je oborila jednog Švabu. » G l e d a j ga kako se v a l j a . . . « I zaista, jedna švapska tjelesina v a l j a se u prašini pored ceste na jednoj njivi. Drugi mu prilazi da mu da pomoć .. . Pazi ! Sad će i onaj . . . Naslonila je svoje nježno i mlado lice na kundak puške. Nišani .. . Pogodak je siguran. Još se jedan švapski gad prevrće u p r a š i n i . . . Ona je sva sretna, i u tom zanosu počin j e pjesmu : » M i ne damo zemlje naše, da ih gaze f a š i s t i . . . « Meni također dođe nešto milo, i ja j o j počeh pomagati. Ostali borci prihvate i tako- za čas, na cijelom položaju orila se pjesma kao iz jednog g r l a : » M i ne damo zemlju n a š u . . . « Stvar malo čudna. Izmiješala se pjesma osvetnika sa praskom granata i l a j a n j e m šaraca. N o ć se približava. Švabe su nadmoćnije i povukli su se već pod naše položaje. Borba postaje sve jača i žešća. Mi se uporno držimo. D a l j e se ne može. Švapski psi jurišaju na naše položaje. Dam znak za povlačenje. Borci se povlače. Ja i Ljubica, sa j o š dvatri druga, držimo otstupnicu. V r i j e m e je da i mi napustimo položaj. Dam im znak da se povlače. Najednom začuh samo » a h « . Okrenem se i ugledam Ljubicu, kako j o j niz oznojeno i garavo lice od baruta i prašine, cure mlazovi k r v i . . . Sunce zalazi, koje će se i sutra ponovno roditi, a zajedno sa zapadanjem sunca, još sa pjesmom na usnama, gasi se i jedan- mladi život ali koji se više ne će povratiti. Eto, tako naša omladina s pjesmom se bori, s pjesmom gine i stvara slobodu svome narodu. Šaćir Koso, poručnik I X . divizija, I V . split, "brig. 1 'Ova ortica napisana u toku rata, nalazi se u arhivi Glavnog odbora A F 2 . N i j e poznato d,a li je već bila objavljena. �M E Đ U Ž E N A M A B O R C I M A IX. DIVIZIJE BILE SU I O V E D R U G A R I C E : Andromak Anka, rođena 1921. g. u Kaštel Lukšiću, k. Split. Od 10. I X . 1943. bila je bolničarka u I I I . bataljonu I V . splitske brigade. Poginula 31. I. 1945. g. na položaju Teskovac-Vrgorac. Anđelić Boška, rođena 14. V I I I . 1919;. g. u Vinišću, k. Split. Od 3. II. 1943. g. bila je bolničarka u I I I . dalmatinskoj udarnoj brigadi I X . divizije. Odlikovana Medaljom za hrabrost. Baće-Dujmić Ljubica, rođena 27. I X . 1917. g. u Blatu na Cetini, k. Split. U NOV od lipnja 1942. g. Bila je borac u I I . dalmatinskoj proleterskoj brigadi i komesar kirurške bolnice V I I I . korpusa. Ima čin potporučnika. Odlikovana Ordenom zasluga za narod I I I . reda, Ordenom bratstva i jedinstva II. reda i Ordenom za hrabrost. Nosilac je Spomenice 1941. Bagat Jelica, iz Splita. U N O V od srpnja 1943. g. U V. ofenzivi bila je kao tifusni bolesnik zarobljena od Nijemaca. Nakon nekoliko mjeseci bila je oslobođena, te ponovo odlazi u partizane. Nosilac je Spomenice 1941. Barbarić Milka, rođena 1922. g. u Žrnovnici, k. Split. Od 8. I. 1943. g. bila je borac u I I I . dalmatinskoj brigadi. Poginula u V. ofenzivi u Crnoj Gori. Bebić Anđa, rođena 16. V I I I . 1923. g. u Desnama, k. Metković. Od 13. I. 1943. bila je borac u II. četi I I I . bataljona IV. dalmatinske brigade. U travnju 194,3. g. u toku V. ofenzive, zarobljena i s t r i j e l j a n a od četnika u Pribilovcima. Bebić Neda, rođena 1926. g. u Desnama, k. Metković. Od veljače 1944. g. bila je borac u I V . splitskoj brigadi I X . divizije. Poginula u borbi između Čitluka i ičapljine u v e l j a č i 1945. g. Bedalov Slavka, rođena 1926. g. u Bilicama, k. Šibenik. Od srpnja 1942. g. bila je bolničarka u II. bataljonu I V . dalmatinske brigade. Ranjena u travnju 1944. g. na položaju u Crnoj Gori. Bijuk Anka, rođena 1922. g. u O g o r j u Donjem, k. Sinj. U N O V od rujna 1943. g. Bila je stariji vodnik i zamjenik referenta saniteta u I. bataljonu I I I . dalmatinske brigade I X . divizije. Poginula u veljači 1945. g. u borbi protiv Nijemaca u Knežpolju, kod Širokog B r i j e g a . Bubić Jela, rođena 19'26. g. u Solinu, k. Split. Od 10. I X . 1943. bila je borac u II. četi II. bataljona I V . splitske brigade I X . divizije. Poginula 1943. g. kod Livna. Bubić-Staničić Ljubica, rođena 1923. g. u Klisu. Od 1943. g. u N O V . U IV. bataljonu IV. splitske brigade, I. bat. I I I . brigade i a r t i l j e r i j s k o j brigadi, bila je četna bolničarka, r e f e r e n t saniteta bataljona, zamjenik referenta saniteta. Ima čin vodnika. Odlikovana Medaljom za hrabrost. Buljan Anđelka, iz Sinja. 1942. g. nakon što je iz zatvora zamijenjena 1 za zarobljene talijanske vojnike, bila je borac ui I X . diviziji. Poginula 1943. g. za v r i j e m e V. ofenzive. Caktaš-Prpa Vesela, rođena 7. X I I . 1921. g. u Splitu. Od 28. I I I . 1943. g. u N O V . Bila je borac u Splitskom odredu i I V . brigadi I X . divizije, te bolničarka u bolnici V I I I . korpusa. Ima čin mlađeg vodnika. Odlikovana Medaljom za hrabrost i Ordenom zasluga za narod. Cukrov Anka, rođena 1924. g. u P r v i ć Šepurini, k. Šibenik. Od listopada 1943. g. borac je u I I . četi II. bataljona V. brigade I X . divizije. Bila je zarobljena od Nijemaca i odvedena u logor u Njemačku. 1 U toku NarO'dno-oslo'bodilaSke borbe, N O P je u više navrata vršio z a m j e n e zarobljenika, tako da su partizani i antifašisti, zatvoreni i z a r o b l j e n i u ustaško-njemačkim logorima j e n j i v a n i za n e p r i j a t e l j s k e NOV. i zatvorima, bili zamiv o j n i k e z a r o b l j e n e od �Čolović-Smiljanić Desanka, rođena 1923. g. u Tepljuhu, k. Drniš. 14. X I I . 1942. g. odlazi kao borac u odred » S t e v e Opačića«. Ranjena u borbama kod Knina, 1943. g. na Kupresu i u V. ofenzivi na Sutjesci. Nakon ozdravljenja prelazi u borbama Srbiju, i u Bosni se priključuje X X I . udarnoj brigadi X X X V I I I . divizije I I I . korpusa. Ima čin kapetana. Čulić-Parunov Cvita, rođena 25. I I I . 1925. g. u Brštanovu, k. Split. U N O V od 1943. g. Bila je borac u Mosorskom odredu i bolničarka u jedinici I X . divizije. Dominiković Danica, rođena 10. V I I I . 1922, g. u Momićima, k. Metković. Od 1. I. 1943. g. bila je borac u II. četi I I I . bataljona IV. dalmatinske brigade I X . divizije. Poginula 19. IV. 1943. g. u borbi kod Nevesinja. Durbaba Anđelka, iz Kninskog dalmatinske brigade. polja. Od 1942. g. bila je borac u IV. Đapić-Kranjac Milica, rođena 1926. g. u Rumini, k. Sinj. u jedinici I X . divizije. Nestala u Crnoj Gori 1943. g. Od bataljonu I I I . 1942. g. bila je borac Ferlan-Puljas Antica, rođena 26. V I I . 1928. g. u Kuni na Pelješcu. Od rujna 1943. g. bila je bolničarka u jedinici I X . divizije i omladinski rukovodilac u bataljonu. Više puta pohvaljivana. Odlikovana Ordenom za hrabrost. Ima čin vodnika. Galić-Anđelovski Šima, rođena 1923. g. u Hrvačima, k. Sinj. Od kolovoza 1943. g. bila je borac u I X . diviziji. Umrla 1951. g. Gašpić Marija, rođena 25. I X . 1919. g. u Solinu, k. Split. Do odlaska u N O V aktivno radi na terenu. Poslije kapitulacije I t a l i j e stupa u II. bataljon I V . brigade I X . divizije, g d j e je bila borac i omladinski rukovodilac. Odlikovana Ordenom za hrabrost i Ordenom zasluga za narod I I I . reda. Gizdić Marija, rođena 1925. g. u Mravincima, k. Split. U N O V od 1942. g. Bila je borac u I. dalmatinskoj letećoj četi i bolničarka u Centralnoj bolnici I X . divizije. U borbi zarobljena, u srpnju 1943. g. i bila po raznim logorima. Oslobođena u svibnju 1945. g. Glučina Neda, rođena 26. V. 1919. g., u Drašnici, k. Makarska. Od 29. I X . 1942. g. bila je borac u Biokovskom odredu i kasnije u I V . dalmatinskoj brigadi. Za v r i j e m e V. neprijateljske ofenzive, 1943. g., poginula u Crnoj Gori. Gojak Desanka, rođena 1925. g. u Velikom Brdu, k. Makarska. Od 1943. g. bila je borac u IV. dalmatinskoj brigadi. Iznemogla od tifusa nestala u pokretu u Zelengori u lipnju 1943. g. Gudelj Tera, rođena 1927. g. u Poljicima, k. diviziji. Imotski. Od 1943. g. bila je borac u I X . Gudelj-Zec Neda, rođena 10. X. 1926. g. u Krstaticama, k. Imotski. U N O V od 1942. g. Bila je u Biokovskom odredu, dalmatinskoj brigadi, te u I. proleterskoj srpskoj brigadi. Kod Durmitora ranjena. Unaprijeđena u čin starijeg vodnika. Završila je sanitetski kurs i bila bolničarka, a kasnije zamjenik referenta bataljona. Odlikovana Medaljom zasluga za narod. Ilijić Marija, rođena 1927. g. u Sutivanu, k. Brač. Od rujna 1943. g. bila je borac u I V . splitskoj brigadi. Poginula 5. listopada 1943. g. u borbi s N i j e m c i m a kod Lovreča. Jek Mara, rođena 1924. g. u Muću Donjem, k. Sinj. Od rujna 1942. g. bila je borac u jedinici I X . divizije. Nestala u borbi protiv N i j e m a c a kod Ružića u v e l j a č i 1943. g. Kalebić Marica, rođena 1922. g. u Jesenicama, k. Split. Odlazi 12. I I . 1943. u I I I . brigadu I X . divizije. Za v r i j e m e V. ofenzive u Crnoj Gori umrla. Karara-Jelić Karmela, iz Šibenika, bila je borac od 1942. g. Sa I I I . dalmatinskom brigadom prošla je IV. i V. ofenzivu. g Žene Hrvatske u N O B 129 �Katić Alemka, rođena 1923. g. u Splitu. U travnju 1942. g. bila je uhapšena od Talijana radi aktivnog rada u N O P . Po izlasku iz zatvora, 1943. g. odlazi u N O V . Bila je borac u Cetinskom odredu i I I I . dalmatinskoj brigadi. U borbama ranjena. Krstulović Lucija, rođena 6. I X . 1909. g. u Gatu, k. Split. U partizanima od 7. V I I . 1942. g. Sa štabom I X . divizije učestvovala kao ekonom i kuharica u I V . i V. ofenzivi. Nosilac je Spomenice 1941. . _ , Krstulović Miljenka, rođena 1918. g. u Splitu. Od 1943. g. bila je borac u I I I . bataljonu IV. brigade I X . divizije. U borbama je dva puta ranjena. Krstulović Vinka, rođena 16. X I I . 1920. g. u Splitu. U ožujku 1942. g. uhapšena od T a l i j a n a i odvedena na izdržavanje kazne u Veneciju. Po kapitulaciji I t a l i j e odlazi 7. I. 1944. g. u Istarski odred, a zatim prelazi u I I . četu I I I . bataljona I V . brigade I X . divizije, g d j e je bila omladinski rukovodilac i član brigadnog komiteta. Odlikovana Ordenom za hrabrost, Medaljom zasluga za narod i Spomenicom 10-god. J N A . Ima čin potporučnika. Marković Ljubica. U siječnju 1943. g. odlazi u partizane. Neko v r i j e m e radi na terenu, a zatim kao bolničarka u IV. splitskoj brigadi i u kirurškoj ekipi I X . divizije. Odlikovana Medaljom za hrabrost i dva puta pohvaljena. Martineli Jelena, rođena u Gornjem Dolcu, k. Split. Od 29. V I I I . 1943. g. bila je borac I I I . bataljona I I I . brigade I X . divizije. Ranjena 12. V I I . 1944. g. u borbi kod Gračaca. Martinović Olga, rođena 1921. g. u Jesenicama, k. Split. Od veljače 1942. g. bila je borac u I I . četi I I I . bataljona I I I . brigade I X . divizije. U ožujku 1943. g. umrla. Mileta-Katić Vica, rođena 21. I. 1924. g. u Solinu, k. Split. Od 11. I X . 1943. g. bila je bolničarka u I I I . četi I. bataljona I V . brigade I X . divizije. Po završetku srednjeg sanitetskog kursa vrši dužnost referenta saniteta bataljona. 27. I. 1945. g. zarobljena od ustaša i odvedena u logor, odakle je oslobođena 9. I V . 1945. g. Milković-Benzon Sonja, rođena 4. I X . 1927. g. u Vranjicu, k. Split. Od 11. I X . 1943. g. bila je bolničarka u IV. splitskoj udarnoj brigadi I X . divizije i šifrant pri Štabu iste brigade. Ima čin s t a r i j e g vodnika. Odlikovana Ordenom zasluga za narod I I I . reda i Medaljom za hrabrost. M i o d r a g o v i ć Neda, iz Žagrovice, k. Knin. Od 1942. g. bila je borac I I I . dalmatinske brigade. Poginula 1943. g. kod Nevesinja. Miodragović Petrica, iz Žagrovice, k. Knin. Od 1942. g. bila je borac u I I I . dalmatinskoj brigadi. Učestvovala je u borbama za v r i j e m e I V . i V. ofenzive. Mirković Nevenka, rođena 3. ožujka 1925. g. u Dugomratu, k. Split. Od 19. II. 1943. g. bila je borac u I I I . dalmatinskoj brigadi I X . divizije. Nestala u V. ofenzivi, u veljači 1943. g. Mlačić Dara, rođena 1921. g. u Vinišću, k. Split. Od 1943. g. bila je borac u I I I . dalmatinskoj brigadi. Poginula sredinom 1943. g. na Zele-ngori. Monti dr. Antonjeta, iz Kistanja, k. Knin. Održava početkom 1942. g. sanitetski pomoći u svom stanu u Kistanjima s omladinkama i ženama iz okolnih bavlja potrebni sanitetski materijal za partizane. Na svaki poziv odlazi na oslobođeni teritorij da liječi ranjenike. U rujnu 1943. g. partizane. kurs prve sela i napartizana odlazi u Mosić-Delić Anđelka, rođena 2. V I I I . 1908. g. u Imotskom. U N O V od 2. II. 1943. g. N a j p r i j e radi na terenu, zatim je zamjenik komesara ambulante u I I I . brigadi I X . d i v i z i j e i komesar zaraznog odjela vojne bolnice u Sinju. Ima čin potporučnika. Narandža Ana, rođena 1921. g. u Srinjinama, k. Split. Od 9. I X . 1943. g. bila je u pratećoj četi I. bataljona I I I . brigade I X . divizije. Poginula u v e l j a č i 1944. g. na položaju između Knina i Grahova. Nola Lili, rođena 20. X. 1926. g. u Podgori, k. Makarska. Od 10. I V . 1943. g. bila je borac u IV. dalmatinskoj brigadi. Kao član glumačke ekipe brigade, u travnju 1944. g., razboljela -se od tifusa. Umrla na položaju kod rijeke T a r e u srpnju 1944. g. �Nović Zora, rođena 1923. g. Podšpilju, k. Split. U listopadu 1942. g. odlazi u Mosorski odred, g d j e završava bolničarski kurs i prelazi u I I I . dalmatinsku brigadu. Bila je neko v r i j e m e četna bolničarka, a zatim r e f e r e n t saniteta bataljona i kuharica. Ožegović Neda, rođena 2. I I I . 1925. g. u Majdanu, k. Split. Od 1943, g. u N O V . Bila je bolničarka u I I I . dalmatinskoj brigadi i Centralnoj dalmatinskoj bolnici I I I . ešalona. Kada je krajem ožujka 1943. g. izvršen napad na bolnicu, k o j a se nalazila u Zlopolju kod Drvara bila je zarobljena. Oslobođena prilikom kapitulacije Italije. Paškov-Vujošević Marija, rođena 18. V I I I . 1920. g. u Šepurini, k. Šibenik. Od 8. I. 1943. g. bila je borac u I X . diviziji. Nestala u ožujku 1943. g. te proglašena mrtvom. Nevenka Trumbić-Alfirević i Marija Novak Pavlić-Pavešković Stoša, rođena 1918. g. u Tugarima, k. ,Split. U N O V od studenoga 1942. g. Bila je borac u Mosečkom odredu, I I I . i I. dalmatinskoj brigadi, X hercegovačkoj i V. Crnogorskoj brigadi. Ranjena tri puta. Postala je stariji vodnik i više puta odlikovana. Peran Anka, iz Kaštel Starog, k. Split. Od početka 1943. g. bila je bolničarka u I V . splitskoj brigadi. Ima čin kapetana. Odlikovana Ordenom i M e d a l j o m za hrabrost i Ordenom bratstva i jedinstva I I I . reda. Perić Ana, rođena 1920. g. u Turjacima, k. Sinj. Od 5. V. 1943. bila je borac u I I I . bataljonu I I I . dalmatinske brigade. Ranjena 5. IV. 1944. g. u Bosni. Perić-Levantin Slava, rođena 1921. g. u Splitu. U N O V od 22. I I I . 1943. g. Bila je bolničarka u I I I . bataljonu splitskog partizanskog odreda, šef radio-stanice Komande područja i Oblasnog NOO-a. Odlikovana Ordenom za hrabrost i Ordenom zasluga za narod I I I . reda. Ima čin starijeg vodnika. Pešić Lucija, rođena 1920. g. u Borku, k. Omiš. Od 1. I. 1943. g. bila je bolničarka u I V . bataljonu I I I . brigade I X . dalmatinske divizije. Poginula u V. ofenzivi u Crnoj Gori u borbi protiv četnika na brdu Vučevo. Petrioević Marija, rođena 1924. g. u Živogošću, k. Makarska. Od 15. I I I . 1942. bila je borac u IV. dalmatinskoj brigadi. Poginula u travnju 1943. g. u borbi kod Jablanice. Popadić Ana, rođena 1926. g. u Prološcu Donjem, k. Imotski. Od 10. II. 1943. bila je borac u I. bataljonu IV. dalmatinske brigade I X . divizije. Poginula 31. I I I . 1943. g. u borbi s N i j e m c i m a na položaju kod Nevesinja. �Radoš Milka, rođena 1926. g. u Strmici, k. Knin. Od 10. X I . 1942. g. bila je borac u I I I . četi IV. bataljona I I I . dalmatinske brigade. Poginula u borbi protiv Nijemaca na položaju Sjenice u Sandžaku, 1. X I . 1943. g. Senjanović Minka, rođena 23. V. 1922. g. u Splitu. Od 9. I X . 1943. g. bila je bolničarka u I X . diviziji. U proljeće 1944. g. umrla. Siriščević-Demarki Dinka, rođena 13. IV. 1923. g. u Splitu. Od 1943. g. bila je borac u I V . splitskoj brigadi I X . divizije. Ima čin zastavnika. Odlikovana Medaljom za hrabrost, Ordenom i Medaljom zasluga za narod I I I . reda. Srzić Marica, rođena 1921. g. u Makarskoj. Od 1942. g. bila je borac u I I I . bataljonu I I I . dalmatinske brigade. Poginula u svibnju 1943. g. na položaju Maglić, u borbi protiv N i j e m a c a i četnika. Stanić Mara, rođena 1923. g. u Crnogorcima, k. Imotski. Od 10. I. 1943. g. bila jé borac u I I I . četi I. bataljona IV. isplitske brigade. Poginula u V. ofenzivi u Crnoj Gori 1943. g. Stojanac Cvijeta, rođena 26. IV. 1922. g. u Dicmu, k. Sinj. Od 1942. g. bila je bolničarka u II. četi I. bataljona I I I . dalmatinske brigade. Poginula u siječnju 1943. g. na položaju Gradina između Ljubuškog i Imotskog, izvlačeći ranjenike. Strukan-Vetma Tonka, rođena 22. II. 1926. g. u Ugljanima, k. Sinj. U N O V od 2. II. 1943. g. Bila je borac u I. diverzantskom odredu, delegat čete u Osječkoj brigadi, referent saniteta, te vodnik radnog voda u I. bataljonu IV. splitske brigade I X . divizije. Ranjena u borbi kod Donje Motičine ( N a š i c e ) . Ima čin zastavnika. Svrdlin Anđelka, borac I X . divizije, bila je ranjena u borbi s četnicima kod Uništa blizu Knina, 1944. g. Četnici su je ranjenu uhvatili i mučili, tražeći od nje da izda svoje drugove. Umrla je u mukama, ali nije ništa odala neprijatelju. Šarić Zo'rfca, rođena 1927. g. u Bilicama, k. Šibenik. Od 10. X I . 1941. bila je bolničarka u I V . brigadi. Poginula u V. ofenzivi u Crnoj Gori. Štumfol Dragica, rođena 3. I I I . 1921. g. u Šibeniku. U N O V od 5. V. 1943. g. u kirurškoj ekipi I I I . brigade I X . divizije. Invalid. Ima čin potporučnika. Bila je Trumbić-Alfirević Nevenka, rođena 1925. g. u Splitu. U siječnju 1943. g. odlazi u N O V . Učestovala je u IV. neprijateljskoj ofenzivi, kao borac i bolničarka III., a zatim I. dalmatinske brigade, prateći ranjenike i bolesnike preko Durmitora, Pive, Tare i Sutjeske. Nakon V. neprijateljske ofenzive sudjelovala je u borbama oko Sarajeva, Kalinovika i Zavidovića, u borbama za Klis-Split, i u borbama za oslobođenje Istre i Trsta. Ima čin starijeg vodnika. Odlikovana Medaljom za hrabrost i Ordenom zasluga za narod I I I . reda. Uvodić Veronika, rođena 27. I X . 1924. g. u Klisu, k. Split. Od veljače 1943. g. bila je bolničarka u I X . diviziji. Nestala za v r i j e m e V. ofenzive u Crnoj Gori. Vukšić Bosiljka, rođena 1922. g. u Mandalini, k. Šibenik. Od 4. X. 1942. g. bila je borac u II. četi I. bataljona V. brigade I X . divizije. Nestala u srpnju 1943. g. u borbi kod Sekovića u Bosni. Vuletić Marija, rođena 1921. g. u Zvečanju, k. Split. Od 22. X. 1942. g. bila je u III. dalmatinskoj brigadi. Umrla od tifusa na položaju Durmitor 1943. g. Zmijarević Milica, od 1943. g. bila je borac u I I I . četi IV. bataljona brigade. Poginula u svibnju 1943. g. u borbi na Čvrsnici. borac I V . dalmatinske Zulanjan Andrena, rođena 1924. g. u Postojni. Od 1942. g. bila je borac u I I I . bataljonu III. dalmatinske brigade. Poginula u borbi na položaju Bare, u lipnju 1943. g. �Dokument 371 XIX. DIVIZIJA U JEDINICAMA XIX. DIVIZIJE BILE SU NA DAN 31. X. 1943. 292 ŽENE Pregled brojnog stanja i naoružanja jed. X I X . Sjevero-dalm. divizije na dan 31. X. 1943.1 Brojno ženskih 54 muških 20 1047 V. Dalm. brigada 26 na licu ženskih 193 Stap X I X . Div. sa pom. osobljem — 173 26 799 52 248 muških muških u rashodu ženskih po spisku J e d i n i c a Naoružanje 2 stanje 2 V I . Dalm. brigada 1168 88 224 15 944 73 V I I . Dalm. brigada 1487 75 378 20 1109 55 Knin. Part. Odred 399 8 52 — 347 8 Sjev. Dalm, Part. Odred 542 17 — 542 17 — Zadar. Part. Odred 460 10 22 — 438 10 Komanda NO mornarice za S. D. 344 6 14 — 360 6 Prateći bataljon 121 8 12 — 109 8 5761 292 4821 255 Svega Smrt fašizmu — 970 37 Sloboda narodu! Komandant, potpukovnik Politkomesar si. ot. 1 2 Dokument se nalazi u arhivu Vojno-historijskoig instituta MN'O 1 Jugoslavije Naoružanje izostavljeno. Dokument 372 DOPIS XIX. DIVIZIJE GLAVNOM ODBORU AFŽ HRVATSKE KRAJEM 1944. U KOME JE ISTAKNUTO NEKOLIKO LIKOVA ŽENA BORACA XIX. DIVIZIJE I DRUGIH DALMATINSKIH JEDINICA Podaci o drugaricama Novak Danka, rođena 1921. g. u Šibeniku, referent saniteta I. bataljona Dinarskog odreda. Stupila u vojsku 1943. g. Istakla se u svim borbama, a naročito u zadnjoj neprijateljskoj akciji 1944. g. pružajući drugovima pomoć u najtežim momentima. Duplančić Vesela, rođena 1927. g. u Splitu, referent saniteta u II. bataljonu Dinarskog odreda. U N O V stupila 1943. g. Istakla se pružajući pomoć borcima u najtežim momentima. Kalić Anica, borac Mosorskog odreda, istakla se u borbi prilikom likvidiranja neprijateljskog uporišta Trilja, kada je na čelu svoje bombaške grupe prva jurišala na ne- prijateljske bunkere. Istakla se dobrim rukovodstvom. također i Roje Petrica, jednom prilikom, u borbi sa četnicima na Ogorju, kada je mitraljezac pao teško pogođen od »šarca«, iako je ne^prijatelj počeo da juriša prema ranjenom drugu, uspjela je prije neprijatelja doći do njega, iznijela je mitraljez i izvukla druga u najvećoj muci do naših položaja. Drugi puta istakla se u borbi na Ljubitovici. Kada je komandant bio smrtno ranjen i pod velikim pritiskom1 neprijateljske vatre nije mu se moglo pristupiti, ona je, zajedno sa drugaricom Arić Filom, stavljajući život na kocku, skočila kroz redove neprijatelja. Tučene sa svih strana, iznijele su komandanta. �Vukojević Ivka, zastavnik, rođena 1921. g. u Vrgorcu, bila je na dužnosti referenta saniteta bataljona. Učestvovala je u IV., V., V I . i V I I . ofenzivi, u toku kojih se istakla kao bolničarka p r e v i j a j u ć i ranjene drugove pod kišom neprijateljskih metaka i time stekla d i v l j e n j e i poštovanje svih boraca i rukovodilaca. Kalauz Perina, zastavnik, rođena 1924. g. u .Šibeniku. Stupila je u vojsku 1942. g. Istakla se u borbama oko Knina i Grahova. Bila je tri puta ranjena. U borbama na Gračacu, 1944. g., kao referent saniteta bataljona, nije htjela da ostane u pozadini, već juri naprijed, uzima pušku i juriša zajedno sa drugovima na bunkere, g d j e je bila ranjena. Vukojević Slavka istakla se kao borac na Prozoru i kod prelaza Drine i Sutjeske. Marmun Maša, vodnik mitraljezac, k. Sinj, istakla se kod Posušja mjeseca novembra 1943. g. Kad se gotovo čitav odred raspršio ostala je sama sa nekoliko drugova. Svojim mitraljezom bori se i drži otstupnicu. Ističe se i u ostalim akcijama. Zorka Mandić Mandić Zorka je rođena 1924. g. u Đevrskama, k. Knin. Ona je n a j b o l j i borac svog bataljona. U svim borbama je prva, neustrašiva i odlučna, ona je primjer i potstrek ostalima. U borbi za Karin, zajedno sa drugaricom Ljubicom Grbić, dobrovoljno se j a v l j a za bombaša. Grupa od 14 dobrovoljaca, u k o j o j se nalaze d v i j e hrabre drugarice, približila se selu. Ustaše su. iz kuća davali žestok otpor. L j u b i c a i Zorka znale su da zadatak mora biti izvršen. Privukle su se prve j e d n o j ustaškoj kući, ubacile bombe, upale unutra i ubile trojicu ustaša. Ostali drugovi, rukovođeni njihovim primjerom, jurnuše na ostale kuće. Grupa hrabrih omladinaca, na čelu s Ljubicom i Zorkom, izvršila je svoj zadatak. Od tada je ona bombaš kad god se ukaže potreba. U borbama kod Lišana ranjena je od minobacača u ruku. Vukasović Milica, vodnik, istakla se u svim borbama izvlačeći ranjene drugove. Vršeći tako savjesno svoju dužnost, poginula je na Jadovniku. Granata j o j je odnijela obje noge. N j e z i n e posljednje r i j e č i bile su: » T o ništa ne smeta, vi ćete me osvetiti — naprijed d r u g o v i ! « Vitasović Dragica, rođena 1926. g. u Makarskoj, stupila je u vojsku 1942. g. Učestvuje u IV., V., V I . i V I I . ofenzivi. Svijesno izvršavajući svoju dužnost ističe se u dalmatinskoj proleterskoj brigadi jurišajući i izvlačeći ranjene drugove iz najvećih bitaka. Durbaba Ljubica, vodnik, rođena 1921. g. u Kninu, stupila u vojsku 1942. g. Učestvovala je u borbama IV., V., V I . i V I I . ofenzive ističući se hrabrošću, dajući svijetao prim j e r drugovima i drugaricama. Đakić Duka, vodnik, rođena 1927. g. u Glamoču, Srpkinja, stupila je u vojsku 1942. g. Ističe se u svim borbama na prelazu Drine, Sutjeske i t. d., ne zaostajući iza svojih drugova. Gradiška Marija, rođena 1925. g. u Šibeniku. Ističe se energijom i hrabrošću. Ona je puškomitraljezac. U borbi na Oklaju pohvaljena je od Štaba X I X . divizije. Slabog je zdravlja, ali ne će da se liječi, jer, kako ona kaže: »Još moramo neprijatelja tući«. Vujević Jaga, rođena 1928. g. u Gospiću, veoma je hrabra, ozbiljna i savjesna. Bolničarka je u četi za vezu pri štabu V. udarne dalmatinske brigade. U stručnom znanju ne zaostaje za drugovima. Dujilo Blaženka, rođena 1926. g. u Vodicama kod Šibenika, oduvijek je bila hrabar vojnik. Sada je četna bolničarka i spada među n a j b o l j e borce svoje čete. Do sada je �ranjena tri puta i to joj je dalo potstreka da bude još hrabrija i čvršća. Borci je neobično vole jer je tiha i skromna, ali odana i požrtvovna do kraja. Jakić Milka, stariji vodnik, zamjenik referent saniteta bataljona, ističe se hrabrošću i odanošću borbi. Kod Sučevice, u travnju 1944. g. bila je veoma teško ranjena, imala je prelom noge i ruke. Buban Cvita, bataljonski rukovodilac SKOJ-a, bila je teško ranjena u grudi, ali se nije htjela dulje zadržavati u bolnici. Ostala je u vojsci na lakšoj dužnosti. Ne može se ona zamisliti bez jedinice. Naročito se istakla u borbi na Oklaju, gdje je bila ranjena. Za hrabrost je pohvaljena od Štaba VIII. korpusa. Rakić Smilja, potporučnik, bataljonska bolničarka, bila je do sada ranjena tri puta. Željela je da bude vojni rukovodilac, ali zbog svoje fizičke slabosti morala se duže vremena zadržati na liječenju. U svim borbama pokazala se hrabra i odlučna. U borbama za Šupljaju bila je pohvaljena od Štaba divizije. Pelaić Zdenka, mlađi vodnik, referent III. bataljona, rođena je 1922. g. u Vodicama. Stupila u vojsku 1943. g. Ističe se u svim borbama kao vrlo dobar borac. Od mnogih primjera vrijedno je napomenuti borbu u Potočinama, gdje je, izlažući se velikoj opasnosti, spasila ranjenog komesara. Grčić Jovanka, vodnik, zamjenik referenta saniteta bataljona, rođena je 1923. g. u Kistanjima. U NOV stupila g. 1943. U svim borbama pokazala se hrabar borac. Naročito se istakla u borbi kod Kule Atlagića izvlačeći ranjenog druga sa položaja. Tu je bila teško ranjena u obje noge. Mišurac Mila iz Šibenika, stupila je u NOV 1943. g. Kao četna bolničarka pokazala se vrlo hrabra u svim akcijama, a naročito u borbi na Kuli Atlagića, pružajući pomoć i izvlačeći ranjene drugove iz borbe. Anzulović Zora, iz Novigrada, pomoćnik komesara čete, u vojsku je stupila 1943. g. Svagdje se pokazala vrlo hrabra, a za primjer treba istaći borbu u Golubiću, kada je bila ranjena. Vučkov Anđelka, rođena je 1926. g. u Biogradu. U vojsku je stupila 1943. g. Istakla se prilikom prelaza preko Popine, neobično požrtvovna u spašavanju drugova. U borbama je bila vrlo hrabra. Za primjer ističemo borbu na Svrdeljima, kada je bila teško ranjena spasavajući jednog ranjenog druga, te je sada nesposobna za operativnu jedinicu. Blaimka Dujilo Gibić L j u b i c a iz Ruišta istakla se u ofenzivi na Bukviću, na Mokrom Polju. Kad je mitraljezac napustio položaj, ona je otišla po puškomitraljez i s njim se vratila na položaj, te spriječavala nadiranje neprijatelja. Za ovo je djelo predložena za nagradu. Sada se nalazi na bolničarskom kursu, sretna što će moći svojim drugovima pomoći ne samo kao borac, već pružajući im prvu pomoć prilikom ranjavanja. Medanić Marija iz Iža, pomoćnik politko- mesara čete II. bataljona, odlikuje se borbenošću u svim- akcijama i služi za primjer ostalim borcima. Glamoć Iva iz Vodica, borac III. bataljona pokazuje primjerom kako žena u vojsci može izvršavati ulogu domaćice i borca istovremeno. Za vrijeme logorovanja ona je organizator pranja i svega ostalog posla oko svoje jedinice, a za vrijeme borbe ne zaostaje ni za jednim' borcem. U nedavnoj borbi za Benkovac istakla se u gonjenju neprijatelja po brisanom terenu. Zbog svojih vrlina uživa autoritet kod svih boraca. Kuzmanić M a r i j a , rođena u Splitu 1925. g., bolničarka II. bataljona Dinarskog odreda, stupila je u NOV 1943. g. Istakla se za vrijeme neprijateljske akcije nad Obrovcem.. Za vrijeme juriša na prijateljske položaje izvukla je teško ranjenog druga ispod kiše metaka. �Iva Glamoč Mila Mihirac Dokument 373 DOPIS POLITIČKOG KOMESARA XIX. DIVIZIJE GLAVNOM ODBORU AFŽ HRVATSKE 0 ŽENI VOJNIKU Iz brošure »Žena vojnik«, glasila Glavnog Za čitavo vrijeme djelovanja naše divizije karakteristična je pojava da su drugarice vrlo izdržljive, a u mnogim slučajevima upornije i izdržljivije od samih drugova. U zimi, na snijegu, kod prelaza Popina u Bosni, ulijevale su one duh vedrine i raspoloženja u redove vojnika. Na dužnostima su savjesne. Ženino političko i vojničko zvanje poraslo je. Ona nije samo borac u svojoj četi nego majka i sestra. Dobrovoljno, osim svojih vojničkih dužnosti, krpa borca, pere, brine se za higijenu, i u svojoj nježnoj zabrinutosti očuvala je sve osebine žene. A toj osebini nimalo ne smeta druga strana, energičnost i odlučnost u borbi. Jedna je od tih drugarica i Gradiška Marija koja je hrabri puškomitraljezac i po činu mlađi vodnik V. udarne brigade. Marija je do danas tri puta ranjena i u borbi je zube izgubila. »Vrijeme za oporavak i liječenje«, veli ona »dolazi poslije oslobođenja naše domovine.« Marija je u borbi na Oklaju sa sigurnošću tukla svojim puškomitraljezom po ustaškim bunkerima. Za dobro držanje, za istrajnost u borbi, za gubitke koje je zadala neprijatelju, pohvaljena je od štaba divizije. Ordenom za hrabrost odlikovana je Ljubica Grbić, borac IV. bataljona XIV. udarne odbora AFŽ Hrvatske, 1945. g. brigade. Ona je rođena 1927. g. u selu Rujište (Zrmanja). Od ostale braće i sestara Ljubica je najstarija. Od prvog dana ustanka ona je kurir i sprovodi partizane iz Zrmanje do Srba u Liku. Progonjena od četnika, poslije nekoliko dana skrivanja po kršu, odlazi i sama u partizane. Četnici, da se osvete radi njenog nestanka, postrijeljaju sve Ljubičine drugarice u selu. »Kada sam u borbi«, — kaže Ljubica, — »ne mislim na drugo, nego kako ću bolje izvršiti postavljeni mi zadatak.« U borbi na Karin javila se dobrovoljno za bombaša. Bila je primjer ostalima u jurišu na utvrđene ustaške kuće. U borbi na Lišnju ona je prva u čitavom bataljonu izbila do neprijateljskih bunkera, kojih je bilo uokolo na ćuki. U borbi na Kozulovac Ljubica se prva privukla crkvi, koja je Nijemcima služila kao skladište municije. Njezin je bataljon tada imao glavni zadatak, a ona ga je shvatila. Pojurila je ispred drugova pod prozor crkve, a ostali borci za njom. Izvučen je toga dana sav materijal iz crkve, i kažnjeni su neprijateljski vojnici. »Moji se drugovi boje za me, da ne poginem«, — veli Ljubica. — »Ali šta bi me spriječilo u jurišu?« Ljubica Grbić je inače tiha i mirna djevojka koju vole i znaju borci XIX. divizije. �Dokument 374 NEKOLIKO PRIMJERA IZ ŽIVOTA I BORBE NAJBOLJIH DRUGARICA XIX. DIVIZIJE Iz »Dalmatinke u borbi«, glasila AFŽ Dalmacije, br. 8, str. 9, 1944. g. Zdenka Pelaić je zamjenik sanitetskog referenta III. bataljona šeste brigade. Iz Vodica je. Roditelji su joj umrli kad je imala 14 godina. Još od djetinjstva radila je težak rad po polju. Od početka ustanka pomaže partizanima. Na primorskom terenu poznavala je svako sklonište, svaku rupu. Nosila je partizanima hranu, bila im kurir i drug. »Često isu za mnom zviždali metci iz talijanskih pušaka, ali nisam šuštala. Ne pogađa svaki metak«. Potajno je završila bolničarski kurs i kad više nije mogla ostati u selu radi Talijana, krenula je tamo gdje je odavna željela biti. »Za čitavo vrijeme što sam bila u vojsci, ni jedan ranjeni drug nije upao neprijatelju u ruke. Sve sam ranjene izvukla s mjesta borbe, sve previla i svima do kraja pomogla, pa makar znala da će mnogi morati podleći ranama.« U borbi kod Karina ostao je ležati na polju teško ranjen vodnik, kojemu je bacačka granata bila raznijela desno bedro. Vodila se ogorčena borba. Zdenka je pod mitraljeskom vatrom, preko brisanog prostora, izvukla ranjenog druga. U borbi kod Livna, kada je nadiralo 400 švapskih kamiona i tenkova, Zdenka je doznala da je drugi mitraljezac teško ranjen u glavu. Opasno je bilo doći do njega. Bataljon se nalazio 300 metara daleko od neprijatelj cl) Si položaj je trebalo očuvati u tajnosti. Zdenka se oprezno šuljala, da je neprijatelj ne bi uočio i da ne bi otkrila položaj svog bataljona. Stigla je do mitraljesca, ponijela ga u ambulantu i pružila mu pomoć. Za vrijeme IV. i V. ofenzive Zdenka je pokazala mnogo požrtvovnosti, hrabrosti i čvrstine. Borci je vole i imaju u nju bezgranično povjerenje. »Ne damo Zdenku nikuda!« A Zdenka ostaje među njima kao vrijedan borac, bolničarka, sestra i -drugarica. Milka Milović iz Gračaca kod Skradina. Seljanka je bez škola. Naučila je čitati i pisati u partizanima. U početku ustanka plela je za partizane čarape, kupila priloge i nosila im hranu. Ustaške bande su je pro- gonile. »Jednom kad su me tražili, zavukla sam se u pasju kućicu i kroz škrip promatrala četnike, kad su izlazili iz moje kuće poslije pretraživanja. Nosili su oko vrata obješen par po par pletenih čarapa, koje sam ja bila spremila za partizane i čuvala ih u mojoj škrinji. Mrzila sam ih u tom času više nego ikada. Moj trud, besane noći i ljubav prema drugovima, sve su mi oni time odnili.« 1943. g. ona je postala partizanka. Istoga dana dobila je pušku — postala je borac, a onda četna bolničarka. »Mnogo sam drugova spasila od smrti, mnoge izvukla iz neprijateljskih ruku. Jednom samo mi se desilo da nisam spasila ranjenoga druga. Utrkivala sam se sa tenkom1 da ga otmem i nisam pazila na metke, koji su praštali oko mene. Trčala sam ludo prema mjestu, gdje je ležao ranjenik. Ali tenk je bio brži, a ja nisam uspjela da ga spasim. I tada sam plakala od tuge za drugom, još više od mržnje na Nijemca zločinca.« Ljubica Grbić potječe iz seljačke porodice sa Zrmanje. Od prvog dana ustanka bila je kurir i sprovodila partizane iz Zrmanje do Srba u Lici. Četnici su joj prijetili. Ostavila je kuću i krenula u partizane. Njezine drugarice omladinke, koje su još ostale u selu, bile su strijeljane od četnika. »Kad sam u borbi, kaže Ljubica, ne mislim ni na šta drugo, nego na to, kako ću što bolje izvršiti postavljeni zadatak i osvetiti svoje drugarice.« U borbi na Karin, javila se dobrovoljno i bila primjer ostalima u jurišu na utvrđene ustaške kuće. U borbi na Lišane, ona je prva u čitavom bataljonu izbila na čuku poslije likvidacije bunkera. U borbi za Kožulovac, ona se prva privukla crkvi, koja je Nijemcima služila kao skladište municije, hrane i ostalog materijala. Prva je pojurila pod prozor crkve. Ostali borci upali su za njom i izvukli materijal, koji se tamo nalazio. »Moji se drugovi boje za mene da ne poginem, ali ja u borbi ne mislim; na smrt. Ljubav prema narodu, mržnja prema neprijatelju, osveta za mnoge pale drugove tjera me naprijed.« �M E Đ U Ž E N A M A B O R C I M A XIX. DIVIZIJE B I L E SU I O V E D R U G A R I C E : Antulov Ruža, rođena 1905. g. u P r v i ć - Šepurini, k. Šibenik. Od 13. I X . 1943. g. bila borac u II. .bataljonu V I . brigade X I X . divizije. Ranjena u borbi s N i j e m c i m a i četnicima, na Velebitu, 6. II. 1944. g. Babić Milka, rođena 1923. g. u Benkovcu. Od 12, I X . 1943. g. bila je borac u jedinici X I X . divizije. Prilikom' napada na Grab ( L i k a ) , 18. I V . 1944. g., četnici ®u je živu uhvatili i zaklali. Bilan Zorka, rođena 1923. g. u Žir ju, k. Šibenik. Od 3. X I I . 1943. g. bila je borac u II. četi I. bataljona I I I . brigade X I X . divizije. Poginula u ožujku 1944. g. na položaju između Male i Velike Čiste. Blažević Biserka, rođena 1925. g. u Šibeniku. Od 1943. g. bila je borac I. bataljona V I . brigade X I X . divizije. Poginula 10. X. 194,3. g. na položaju Karin blizu Obrovca. Bosić Stana, iz Komića, k. Udbina. Od 1942. g. bila je borac u X I X . diviziji. Boisna Olga, rođena 4. II. 1921. g. u Betini,k. Šibenik. Od 5. V. 1943. g. bila je bolničarka i zamjenik referenta saniteta bataljona u X I X . diviziji. Odlikovana Medaljom za hrabrost. Božić Mirjana, rođenia 16. V I I I . 1928. g. u Splitu. U N O V od 28. II. 1943. g. Bila je borac u Dinarskom odredu i V. dalmatinskoj brigadi. Umrla od tifusa ožujka 1943. g. kod Jafolanice. Božin Anka, rođena 1923. g. u Ravi, k. Zadar. Od 1943. g. bila je borac u X I X . diviziji. 9. ožujka 1945. g. poginula u borbi kod Senja. Brajković Kata, rođena 1925. g. u Dubravicama, k. Šibenik. Od 1943. g. bila je bolničarka u II. četi I I I . bataljona V. brigade X I X . divizije. Poginula u borbi protiv N i j e m a c a i četnika, 4. srpnja 1944. g. Cvijanović Milka, rođena 25. X I . 1927. g. u Neteki, k. Donji Lapac. U N O V od 15. IV. 1942. g. Bila je komesar bolnice X I X . udarne d i v i z i j e i referent kulturno-prosvjetnog rada artiljerijske brigade X I X . divizije. Nosilac je Spomenice 1941. Cvitan Milka, rođenia 1919. g. u Tribunjui, k. Šibenik. Od 194,3. g. bilia je borac u II. bataljonu Sjevero-dalmiatinskog odreda X I X . divizije. Poginula 16. X. 1943. g. na položaju Sopalj. Čalić Dara, iz Kistanja, k. Knin. U N'OV od 1943. g. Bila je borac u II. bataljonu Sjevero-dalmatinsik'og odreda i kasnije u jedinici X I X . divizije. Poginula u borbi s N i j e m c i m a 1944. g. Desnica Sretana, rođena 1922. g. u Obrovcu, u X I X . diviziji. Despot Ankica, rođena 1920. X I X . diviziji. k. Benkovac. g. u Obrovcu, k. Benkovac. Od 1943. g. bila Od 1943. g. bila je je borac borac u Dijan Danica, rođena 1920. g. u Sulkošanima, k. Zadar. Od l'O. I. 1943. bila je borac u I V . četi I. bataljona V. brigade X I X . divizije. 16. V I I I . 1944. g. ranjena u borbi kod Šibenika. Dmitrović Zora, rođena 1921. g. u Novigradu, k. Benkovac. U N O V od 1. I. 1943. g. Bila je pomoćnik komesara II. čete II. bataljona V I . brigade X I X . divizije. Ranjena je u borbi s N i j e m c i m a na Golubiću kod Obrovca, 23. I. 1944. g. Dobrić Marija, rođena 1924. g. u Šibeniku. Od 1943. g. bila je borac u jedinici X I X . divizije. Za v r i j e m e V I I . neprijateljske ofenzive, u lipnju 1944. g., nestala na polož a j u Stankovci i Vodice, u borbi s Nijemcima i ustašama. Došen Jela, rođena 1924. g. u Tomin-gaju, k. Gračac. Od 1943. g. bila je u četi za vezu X I X . divizije. Poginula 1944. g. u borbi protiv N i j e m a c a i četnika kod Kistanja. �Eškinja Marija, rođena 1924. g. u Biogradu na moru, k. Zadar. Od 1. III. 1943. g. bila je borac u V. dalmatinskoj brigadi. Nestala u v e l j a č i 1944. g. te proglašena mrtvom. Gizdić Karmela, rođena 7. I I I . 1926. g. u Klisu, k. Split. Od 9. I X . 1943. g. bila je bolničarka u I. četi I I I . bataljona V I . brigade X I X . divizije. Poginula 24. I V . 1944. g. u borbi kod Karina, Benkovac. Grubelić Karmela, rođena 1924. g. u Šepurim, k. Šibenik. Bila je borac i četna bolničarka. Učestvovala je u borbama za Livno, Bosansko Grahovo, Knin i Mostar. Odlikovana Medaljom za hrabrost. Grubelić Marija, rođena 1923. g. u P r v i ć - Šepurini, k. Šibenik. Od 1943. g. bila je borac ui V. brigadi X I X . divizije. Poginula u ožujku 1944. g. na položaju Zrmanjski klanac u borbi s N i j e m c i m a i četnicima. Grubelić Vera, rođena 1927. g. u Sr imi, k. Šibenik. Od 1943. g. bila je borac u I I . četi I V . bataljona V I . brigade X I X . divizije. Vršeći patrolu 22. II. 1944. g. poginula kod Obrovca, naišavši na njemačku zasjedu. Grubišić Biserka, rođena 1923. g. u Šibeniku. Od 1943. g. bila je borac u I. četi II. bataljona V I . brigade X I X . divizije. Poginula u borbi protiv N i j e m a c a i ustaša između Đeversaka i Bribirskih Mostina, u listopadu 1943. g. H a f f n e r Vera, rođena u Zagrebu. Odlazi u partizane 1943. g. terenu, a kasnije bila u jedinici X I X . divizije. Radila je neko v r i j e m e na Ivas Rosa, rođena 5. V. 1927. g. u Vodicama, k. Šibenik. Od 9. I X . 1943. g. bila je borac u 1 II. četi I I . bataljona X I V . brigade. U travnju 1944. g. ranjena u borbi s četnicima kod Smiljčića, te ostala invalid. Jaman-Uvodić Nevenka, rođena 14. V I I I . 1925. g. u Majdanu - Solin, k. Split. Od 9. I X . 1943. g. bila je borac i bolničarka u IV. splitskoj brigadi. Za v r i j e m e V I . ofenzive u borbi s N i j e m c i m a u Zidinama kod Roškog polja, 4. X I I . 1943. g., bila je zarobljena. Po izlasku iz logora, 26. VI. 1944. g. radi na terenu. Jaromas Dragica, rođena 1925. g. u Vrbniku, k. Knin. U N O V od 1942. g. Bila je borac, a kasnije četna bolničarka i referent saniteta u I. bataljonu V. brigade X I X . divizije. Među prvim je ženama proizvedena u čin zastavnika. Poginula u Erveniku prilikom prepada Nijemaca, početkom 1944. g. Jaramas Milica, rođena 1923. g. u Vrbniku, k. Kiuin;. Od početka 1943. g. bila je borac u I. bataljonu V. brigade X I X . divizije. Odlikovana. Knežević Neda, rođena 27. V I . 1924. g. u Očestovu, k. Knin. Od 5. IV. 1943. g. u N O V . Bila je r e f e r e n t saniteta u bataljonu X I X . divizije. Ima čin s t a r i j e g vodnika. Odlikovana Medaljom za hrabrost. Kužina Mira, rođena 1924. g. u Šibeniku. U N O V od 1943. g. Rukovodeći svojom jedinicom istakla se u borbama za Obrovac. Odlikovana Medaljom za hrabrost. Ima čin potporučnika. L j u b o i ć Veseljka, rođena 1925. g. u Bilovičiniu selu, k. Kniin. U N O V od 1943. g. Bila je borac u Kninskom odredu u V I . brigadi X I X . divizije i I I . brigadi X X X V . ličke divizije. U borbi je teško ranjena i ostala invalid. Magaš Marija, rodom iz Nina, k. Zadar. U N O V od 1943. g. Bila je bolničarka u Zadarskom odredu i r e f e r e n t saniteta u I. bataljonu V. brigade X I X . divizije. V i š e puta pohvaljena. Maravić Milica, rođena 1927. g. u Breziku, k. Podravska Slatina. Od rujna 1944, g. bila je bolničarka u I I . bataljonu X I V . brigade X I X . divizije. Poginula 27. I. 1945. g. kod Bjeljine, prilikom povlačenja. Maričić Smilja, rođena 1924. g. u Otriću, k. Gračac. Od 1943. g. bila je borac u jedinici X I X . divizije. �Marušić Marija, rođena 21. X I . 1921. g. u Lokvi, k. Split. Od 11. IL 1943. g. bila je bolničarka u V. dalmatinskoj brigadi. Poginula u svibnju 1945. g. Mašina Jelka, rođena 12. V I I I . 1924. g. u Preku, k. Zadar. Od 28. V I I I . 194,3. g. bila je borac u I. bataljonu V I . brigade X I X . divizije. Ranjena na položaju Pađene, 4. I X . 1944. g. Invalid. • H m BH Zdenka Šegvić Opačić Sava, rodom iz Plavna, k. Knin. Milanović Mara, rođena 1917. g. u Kninskom Polju, k. Knin. Od 7. V. 1943. g. bila je borac u V I . brigadi X I X . divizije. Poginula 17. I V . 1944. g. u borbi protiv četnika kod Turovca. Obradović Sofija, rođena 1920. g. u Bruvnu, k. Gračac. Od 5. I I I . 1942. g. bila je borac u pratećoj četi X I X . divizije. Ranjena je na položaju kod Bruvna, 17. II. 1944. g. Ogar Marija, rođena 1922. g. u Muškovcima, k. Benkovac. Od 1943. g. bila je borac u I I I . bataljonu V I . brigade X I X . divizije. Olujić Milka, rođena 1926. g. u Bilišanima, k. Benkovac. Od 1942. g. bila je bor a c u I . četi IV. bataljona V I . brigade X I X . divizije. Ranjena na položaju kod Livna, 19. X I I . 1943. g. Invalid. Bila je bolničarka u Kninskom odredu; a zatim u V. brigadi X I X . divizije. Panović Milena, rođena 9. V. 1924. g. u Žrmanu, k. Zadar. Od 8. V I I . 1942. g. bila je borac u jedinici X I X . divizije. Odlikovana M e d a l j o m za hrabrost. Ima čin zastavnika. Perić Ruža, rođena 1927. g. u Očestovui, k. Knim. Od 24. IV. 1943. g. bila je boraic u I I I . bataljonu V I . brigade X I X . divizije. Za v r i j e m e V I . ofenzive proizvedena je u čin vodnika. Petričić Mileva, rođena 6. X I I . 1921. g. u Malom Ižu, k. Zadar. Od 26. V I I . 1942. g. bila je bolničarka u X I X . diviziji. 8. X I I . 1944. g. ranjena u glavu. Umrla. Priča Dragica, rođena 1924. g. u Arapovu Dolu, k. Titova Korenica. borac u jedinici X I X . divizije. Odlikovana. Od 1942. g. bila je Sandrić V o j n a , rođena 1. I I I . 1926. g. u Betini, k. Šibenik. Po kapitulaciji I t a l i j e odlazi u jedinicu X I X . divizije. Poginula u ožujku 1944. g. Stipaničev-Babun Cvita, rođena 24. X I . 1924. g. u Tribunju, k. Šibenik. U N O V od 1942. g. Bila je borac u Sjevero-dalmiatiniskom odredu i X I X . diviziji,, g d j e postaje omladinski rukovodilac i delegat voda. Ima čin zastavnika. Odlikovana Ordenom zasluga za narod I I . reda i Medaljom za hrabrost. Šakić Bosa. Bila je bolničarka u V I . ličkoj diviziji I I I . ličkom partizanskom odredu i V. brigadi X I X . divizije. Kod napada na Gospić je ranjena. Bila je rukovodilac omladine u jedinici. �Šegvić Zdenka, rođena 7. IX. 1917. g. u Zadru, U naprednom radničkom pokretu aktivno učestvuje od 1933. g. Odlazi iz Splita na studije u Beograd 1935. i od tada aktivno radi u studentskoj partijskoj organizaciji. 1941. g. vrača se u Split i učestvuje u organizaciji prvih partizanskih odreda. Hapšena je na ulici prilikom eksplozije jedne bombe i u svibnju 1942. g. internirana u Italiju. Nakon kapitulacije Italije bježi i dolazi u Livno. Postaje komesar bolnice V I I I . korpusa na Visu, a u travnju 1944. g., nakon završenog višeg partijskog kursa, postaje član politodjela u X I X . dalmatinskoj diviziji. Nosilac je Spomenice 1941. Odlikovana Ordenom bratstva i jedinstva I. reda, Ordenom zasluga za narod II. reda i Ordenom za hrabrost. Uzelac D. Desa, rođena 1924. g. u Arapovu, Dolu, k. Titova Korenica. Od 1942. g. bila je borac u X I X . diviziji. Umrla u Petrovoj Gori. Vrcelj Milka, rođena 1921. g. u Bukoviću, k. Benkovac. Od 12. IX. 1943. g. bila je bolničarka u III. četi IV. bataljona VI. brigade X I X . divizije. Poginula 12. X. 1944. g. u borbi protiv Nijemaca i ustaša kod Kruševa. Vujatović Mara, iz Vrbnika, k. Knin. U N O V od 1943. g. Bila je borac u Dinarskoj partizanskoj četi i X I X . diviziji. Vukalović Marija, rođena 1927. g. u Briševu k. Zadar. Od 1943. g. bila je borac u X I X . diviziji i pomoćnik na teškom mitraljezu. Dokument 375 IZ NAŠIH BRIGADA Iz »Dalmatinke u borbi«, glasila AFŽ Dalmacije, br. S, 1944. g. O D L I K O V A N E ŽENE BORCI XIX. U D A R N E DIVIZIJE »Ordenom za hrabrost« odlikovana je Ljubica Grbić, borac IV. bataljona X I V . udarne brigade. Rođena je 1927. godine u selu Ruištu u Zrmanji. Ona je bombaš. U borbi na Karinu, kao dobrovoljac bombaš, prva je likvidirala ustaška uporišta. U borbi na Lišanu, prva je izbila na kotu iznad Lišana, koja je naokolo bila utvrđena ustaškim bunkerima. U borbi, radu i učenju služila je svima za primjer. Medaljom »Za hrabrost« odlikovane su: Dujilo Blaženka, četna bolničarka I. bataljona VI. udarne brigade. Rođena je u Vodicama 1926. g. U VI. ud. brigadi ona se nalazi već 20 mjeseci. U svim tegobama i naporima — kroz Bosnu i Liku — držala se herojski. U svim borbama istakla se svojom hrabrošću i u najtežim momentima izvlačila i spašavala smrtno ranjene drugove. Naročitu hrabrost je pokazala u posljednjim' borbama za kulu1 Atlagić, Benkovac i Prosik, gdje je u streljačkom stroju učestvovala u borbi i bacala bombe na neprijatelja. Bila je ranjena tri puta. Juričev Biserka, četna bolničarka, II. bataljona VI. udar. brigade. U vojsci se nalazi punu godinu dana. U naporima, ledu i zimi, pokazala se najizdržljivijom od svih boraca. U borbama se istakla i kao bolničarka i kao borac. .Svojim ranjenim drugovima uvijek je na vrijeme pružila prvu pomoć. Naročito se istakla u posljednjim borbama na Obrovcu i Komu. Pelaić Zdenka, referent saniteta III. bataljona VI. ud. brigade. Rođena je u Vodicama 1922. g. U vojsci se nalazi već 2 go- dine. Izdržala je s v e napore IV. i V. ofenzive. U borbama se istakla kao bolničarka i kao borac. Kao referent saniteta u bataljonu posvećuje mnogo brige čistoći, higijeni i njezi bolesnika. U borbama je neustrašiva, i više puta za vrijeme borbe nalazi se u streljačkom stroju pored svojih drugova, i juriša na neprijatelja. Borci imaju u nju neograničeno povjerenje, jer su Sigurni da neće ostati na bojnom polju ranjeni i bez pomoći. Naročito se istakla u borbama na kuli Atlagić, Benkovcu, Ravni Kotarima i Obrovcu. Markoć Ida, četna bolničarka, IV. bataljona VI. ud. brigade. U vojsci se nalazi već godinu i po dana. I ona je hrabro izdržala sve napore kroz Bosnu i Liku. U v i j e k vesela i hrabra, ali blaga i tiha, spremna je da izdrži sve poteškoće. Učestvovala je u svim borbama V I . ud. brigade i pokazala se vrijedna kao bolničarka i hrabra kao borac. Naročito se istakla u borbama na Benkovcu, Karinu, Obrovcu, Goloj Mili, Ražancu i Poli cima. Mrša Darinka, rođena u Zatonu 1914. g. U vojsci se nalazi već preko dvije godine. Bi,la je borac VI. ud. brigade. Posljednje vrijeme radila je u štabu brigade. Pokazala se vrijedna, hrabra i požrtvovna. Ona je majka dvoje djece, a njezin je muž poginuo u borbi. Oslobođenjem Šibenika i okolice ona je poslata iz vojske da bi mogla biti uz svoju djecu, spremna da i tamo pomogne u radu i izgradnji svog oslobođenog kraja. �XX. DIVIZIJA M E Đ U Ž E N A M A B O R C I M A XX. DIVIZIJE BILE SU Anđelić Luce, rođena 15. X I I . 1927. g. u Vinišću, k. Split. u I X . brigadi X X . divizije. I OVE DRUGARICE: Od 16. V I . 1943. g. borac je Anđelić Neda, rođena 21. I X . 1924. g. u Vinišću, k. Split. Od 15. V. 1943. g. borac je u I X . brigadi X X . divizije. A r a s Biserka, rođena 1927. g. u Šibeniku. Od 1943. g. bila je bolničarka u I. četi I I I . bataljona V I I I . brigade X X . divizije. 8. I. 1943. g. u borbi kod Gizdavca ispod Muča, zarobljena od N i j e m a c a i ustaša i istog dana strijeljana. Aržić Jagoda, rođena 24. V. 1926. g. u Sinju. U N O V od 7. I I I . 1944. g. Bila je vodnik u jurišnoj četi X. dalmatinske brigade X X . divizije. Na položaju kod K i j e v a u L i e i promrzla j o j je ruka. Baica MJena, rođena 1922. g. u Šibeniku. U N O V od 1943. g. U jedinici V I I I . dalmatinske brigade X X . divizije, bila je borac, vodni delegat i komesar brigadne ambulante. Ima čin kapetana. Odlikovana Medaljom za hrabrost i Ordenom zasluga za narod I I I . reda. Bakota Vera, rođena 1925. g. u Podstrani, k. Split. Od 1943. g. bila je borac u II. četi II. bataljona I X . brigade X X . divizije. Umrla. Bartulica Darinka, rođena 3. I. 1919. g. u Kaštel Starom, k. Split. I. V I I . 1943. g. odlazi u N O V . Bila je kuharica pri komandama, a zatim bolničarka u IV. bataljonu I X . brigade. Bilušić Finka, iz Zatona, k. Šibenik. Od srpnja 1942. g. bila je bolničarka u Sjevero-dalmatinskom partizanskom odredu i X. dalmatinskoj brigadi. Blagaić-Kalebić Melanija, rođena 25. IV. 1925. g. u Donjem selu, k. Split. U N O V od 15. X. 1943. g. Bila je bolničarka u Omladinskom bataljonu i I V . bataljonu X. brigade. Odlikovana Medaljom za hrabrost. Borci XX. divizije — Velika Popina u Lici, 1944. g. �Boban-Kačunko Marija, rođena 1916. g. u Solinu, k. Split. U N O V od 1943. g. Bila je bolničarka u Dinarskom odredu i, nakon završenog sanitetskog kursa, u kirurškoj ekipi X X . divizije. Ima čin mlađeg vodnika. Odlikovana Medaljom za hrabrost i Ordenom zasluga za narod I I I . reda. Bobanović Jelka, rođena 1914. g. u Primoštenu, k. Šibenik. Od 1943. g. bila je bolničarka u I. četi I V . bataljona V I I I . brigade X X . divizije. U V I . o f e n z i v i ranjena. Boldić Katica, rođena 1924. g. u Kaštel Starom, k. Split. Od svibnja 1944. g .bila je bolničarka u jedinici X X . divizije. Poginula u borbi za oslobođenje Trsta u svibnju 1945. g. Boljat-Belić Vjera, rođena 29. II. 1924. g. u Splitu. U travnju 1943. g. prelazi u ilegalnost, a 9. I X . 1943. odlazi u N O V . Bila je borac u Cetinskoj brigadi, te na raznim dužnostima u sanitetu X. brigade X X . divizije. Ima čin mlađeg vodnika. Odlikovana Ordenom i Medaljom za hrabrost i Ordenom zasluga za narod I I I . reda. Bulić Vesna, rođena 1925. g. u Splitu. Od lipnja 1942. g. bila je borac u jedinici X X . divizije. Nestala u toku borbe, te proglašena mrtvom. Buljan M a r i j a , iz Splita. Bila je bolničarka u I I I . bataljonu X. brigade X X . divizije. 1943. g. teško je ranjena u borbi. Čulić-Bakotić Ivanka, iz Splita. Od 1943. g. bila je borac u jedinici X X . divizije. U borbi kod Vrlike, 1944. g. teško je ranjena. Čulić Marija Pavica, rođena 1928. g. u Splitu. U N O V od 9. I X . 1943. g. Bila je borac u Mosorskom odredu i X. brigadi X X . divizije. Poginula 10. listopada 1943. g. u borbi s N i j e m c i m a na položaju Grab-Jabuka kod Sinja. Dodig-Bečir Ana, rođena 1922. g. u Trogiru. Od rujna 1943. g. borac je u II. bataljonu I X . brigade X X . divizije. Bila je zamjenik komesara čete. Duplančić-Dulčić Draga, s otoka Hvara. U N O V od 1943. g. Bila je borac i bolničarka u II. bataljonu X. brigade. Frlaja Milka, rođena 1922. g. u Šibeniku. U N O V od 1943. g. Bila je borac, vodni delegat, zatim komesar minobacačke čete. Ima čin zastavnika. Grčić-Vrdoljak Volga, rođena 15. X. 1927. g. u Splitu. U listopadu 1942. g. uhapšena je u Splitu od talijanskih fašista. 9. I X . 1943. g. po izlasku iz zatvora odlazi u N O V . Bila je borac i bolničarka u terenskoj grupi, u išibensko-trogirskom odredu, te bolničarka pri Štabu X X . divizije. Odlikovana Medaljom za hrabrost i Ordenom zasluga za narod I I I . reda. Jelaska Anka, rođena 27. V I I . 1926. g. u Splitu. Od 9. I. 1943. bila je borac u I X . dalmatins k o j brigadi. Poginula 20. I I I . 1943. g. u borbi protiv četnika kod Jablanice. Jevčić Anka, rođena 1926. g. u Kaštel Sućurcu, k. Split. Od 9. I X . 1943. g. bila je bolničarka u I. četi I. bataljona V I I I . brigade X X . divizije. Ranjena 26. X I . 1944. g. na položaju kod Knina. Amputirana j o j je ruka. Jukić Marija, rođena 23. V I I . 1922. g. u Zablaču, k. Šibenik. Od 11. X I . 1942. g. u N O V . Bila je borac i bolničarka u terenskoj grupi, u Šibensko-trogirskom odredu, te bolničarka pri Štabu X X . divizije. Odlikovana Medaljom za hrabrost i Ordenom zasluga za narod I I I . reda. Juras Zorka, iz Šibenika. Od 1943. bila je borac u borbi u Lici 1944. g. u VIII. dalmatinskoj brigadi. Poginula Juretić Slava, rođena 5. V I . 1926. g. u Majdanu, k. Split. Od 9. I X . 1943. g. borac je u Mosorskom odredu. Završivši sanitetski kurs 1945. g. radi u sanitetskom bataljonu X X . divizije. Više puta ranjena. Jurin Svetinka, rođena 1924. g. u Primoštenu, k. Šibenik. Od lipnja 1944. g. bila je bolničarka u I I I . bataljonu I X . brigade X X . divizije. Poginula 3. V. 1945. u borbi kod Općina pri oslobađanju Trsta. Kalpić Zdravka, iz Šibenika. Bila je pomoćnik komesara čete u I I I . bataljonu V I I I . brigade. �Karanušić Neda, rođena 1921, g. u Trogiru, k. Split. Od 9. I X . 1943. g. bila je bolničarka u I I . bataljonu I X . brigade X X . divizije. Poginula u borbi protiv N i j e m a c a i ustaša kod Livna, 13. I. 1944. g. Kokeza-Tranfić Ruža, rođena 4. X. 1925. g. u Kaštel Starom', k. Split. Od ožujka 1943. g. bila je borac u II. četi I V . bataljona I X . brigade X X . divizije. Kostović Nike, rođena 17. X I . 1924. g. u Vinišću, k. Split. Od v e l j a č e 1943. g. bila je borac u I X . brigadi X X . divizije. Kovačić Marija, rođena 1925. g. u Čelini, k. Split. Od 1943. g. bila je borac u Mosorskom odredu. Poginula na Kordunu 14. IV. 1945. g. kao borac I X . brigade X X . divizije. Prve odlikovane drugarice XX. divizije — Trst 1945. g. Kratmajer-Sesardić Lina, iz Splita. Od rujna 1943. g. bila je borac i omladinski rukovodilac u I V . bataljonu X. brigade X X . divizije. Kuzmanić-Veić Anka, rođena 21. I I . 1925. g. u Splitu. 1943. g. bila je osuđena na 4 godine robije, te upućena u Firencu na izdržavanje kazne. K r a j e m iste godine vraća se iz logora i od 28. I I I . 1944. bila je bolničarka u I X . brigadi X X . divizije. Ima čin vodnika. Odlikovana Medaljom za hrabrost, te Ordenom- i Medaljom zasluga za narod I I I . reda. Lučin Danica, rođena 1922. g. u Drveniku, k. Makarska. Od 9. I X . 1943. g. bila je borac u II. četi I. bataljona X. brigade X X . divizije. Poginula 6. X I I . 1943. g. u borbi na položaju Gala kod Sinja. Lukin-Mutov Ljubica, rođena 1924. g. u Zlarinu, k. Šibenik. U N O V od 9. I X . 1943. g. Bila je pol itko mesar II. čete I V . bataljona I X . brigade X X . divizije. Poginula 24. X I I . 1944. g. kod Lapca. Majić Neda, rođena 2. V I . 1925. u Vinišću, k. Split. Od svibnja 1943. g. bila je borac u I X . brigadi X X . divizije. Marušić Neda, rođena 27. I I I . 1922. g. u Marušićima, k. Split. U N O V od rujna 1943. g. Bila je borac u X. dalmatinskoj brigadi X X . divizije. Na V a g n j u je ranjena. Nakon ozdravljenja bila je mitraljezac u Biokovskoj jedinici, a kasnije borac i sekretar SKOJ-a u X I I . južno-đalmatinskoj brigadi i jedinici X X . divizije, X I I I . brigade. Odlikovana Medaljom za hrabrost. Ima čin vodnika. �Milišić Zlata, rođena 1924. g. u Splitu. Od 1944. g. bila je borac u I I I . četi I I I . bataljona I X . brigade X X . divizije. Poginula iste godine u borbi kod Vrlike. Mlačić Neda, rođena 24. V I I . 1924. g. u Vinišću, k. Split. Od svibnja 1943. g. bila je borac u I X . brigadi X X . divizije. Ima čin starijeg vodnika. Musinov Benka, rođena 8. II. 1922. g. u Gustirni-Trogir, k. Split. Od 10. I X . 1943. g. bila je bolničarka u I I I . bataljonu I X . brigade X X . divizije. U lipnju 1944. g., na Vukovićevom mostu kod Vrlike, zarobljena je od četnika i strijeljana. Mužinić Lucija, rođena 1921. g. u Srinjinama, k. Split. Od 27. V I I I . 1944. g. bila je bolničarka u X X . diviziji. Iste godine zarobljena i ubijena od četnika kod Knina. Paić Adžić-Rodin Lenka, rođena ,30. V. 1924. g. u Splitu. Od 1943. g. bila je borac u I. bataljonu X. brigade X X . divizije, a nakon završenog višeg sanitetskog kursa u Tičevu, postaje bolničarka istog bataljona. U travnju 1944. g., nesretnim slučajem, teško ranjena u glavu. Invalid. Pajić Vesela, iz Splita. U N O V od rujna 1943. g. Bila je vodni delegat u IV. bataljonu X. brigade X X . divizije. Pavelin-Božić Kata, rođena 20. I X . 1925. g. u Kaštel Sućurcu, k. Split. Od 1943. g. bila je bolničarka u X X . diviziji. Pavlović-Papić Fila, rođena 18. X I I . 1923. g. u Kaštel Gomilici, k. Split. U N O V od 9. I X . 1943. g. Bila je borac u Solinskom bataljonu i nakon završenog radio-telegrafskog kursa, u izviđačkoj četi X X . divizije. Ima čin vodnika. Odlikovana. Pažanin Mara, rođena 14. X. 1924. g. u Vinišću, k. Split. Od 16. V I I . 1943. g. bila je borac u I X . brigadi X X . divizije. Perić Zorka, rođena 1926. g. u Suvaču, k. Sinj. Od 1943. g. bila je telefonistica u Štabu X X . divizije. Zarobljena od četnika u rujnu 1944. g. u Vještica Gori i s t r i j e l j a n a kod K o l j a n a blizu Vrlike. Periša Ankica, rođena 3. X. 1921. g. u Šibeniku. Od 11. I X . 1943. g. bila je borac u I I . četi II. bataljona I X . brigade X X . divizije. Poginula 1. X I . 1944. g. u borbi za Vrliku. Perišić Ana, rođena 1922. g. u Bilicama, k. Šibenik. Od 9. I X . 1943. g. bila je borac u I I I . četi I I I . bataljona V I I I . brigade X X . divizije. Poginula u borbi kod Otišića. Rabadov Danica, rođena 1925. g. u Kaštel Lukšiću, k. Split. Od 10. I X . 1943. g. bila je borac u I. četi I. bataljona X. brigade. Ima čin vodnika. Poginula 27. X I . 1944. g. u borbi protiv N i j e m a c a kod Vrpolja. Radić Jela, rođena 4. I V . 1927. g. u Vrsinama-Trogir, k. Split. Od 8. X I I . 1943. g. bila je borac u I I I . četi I I I . bataljona I X . brigade X X . divizije. Poginula u borbi s N i j e m c i m a i četnicima kod Vrlike 27. V I I . 1944. g. Radić M a r i j a Ivanova, rođena 1922. g. Bila je bolničarka u I X . brigadi X X . divizije. Imia čin mlađeg vodnika. Radić M a r i j a Josipova, rođena 4. travnja 1919. g. Od 17. V I I . 1943. g. bila je četna bolničarka u II. bataljonu I X . brigade. Odlikovana. Rak Zorka, rođena 1924. g. u Dubravi, k. Šibenik. Od 25. V. 1944. g. bila je borac u II. četi I. bataljona V I I I . brigade X X . divizije. Poginula u travnju 1945. g. u borbi kod Gospića. Rokić M a r i j a , iz Šibenika. U N O V od 1943. g. U jedinici V I I I . dalmatinske brigade bila je borac, vodni delegat, komesar brigadne ambulante i komesar čete za vezu pri Štabu brigade. Romac Kata, rođena 1927. g. u Glavicama, k. Sinj. U N O V od 11. I X . 1943. g. Bila je vodnik u I. četi I. bataljona X. brigade. Ranjena 27. X I I . 1943. g. na položaju MaoriceVrlika u borbi s Nijemcima i četnicima. JQ Žene H r v a t s k e u NOB- 145 �Seks© N e d a , rođena 1926. g. u Šibeniku. Od 1943. g. bila je borac u V I I I . bataljonu X X . div i z i j e . N e s t a l a u V. n e p r i j a t e l j s k o j o f e n z i v i , u borbi p r o t i v N i j e m a c a , kod Z a d v a r j a , k r a j e m listopada 1943. g. Škoti M a r i j a , rođena 1927. g. u Šibeniku. Od 1944. g. bila je borac u I I I . četi I V . bataljona V I I I . b r i g a d e X X . d i v i z i j e . Z a r o b l j e n a od četnika i zaklana 28. I V . 1944. g. na položaju Markovac. Slavica Janja, rođena 27. I I I . 1927. g. u Bilicama, k. Šibenik. Od 12. X I I . 1943. g. bila je borac u V I I I . dalmatinskoj udarnoj brigadi. P o g i n u l a 25. X I I . 1944. g. Sorić-Rogulj Jovana, rođena 1921. g. U N O V od 9. I X . 1943. g. t r o g i r s k o m odredu i I X . b r i g a d i X X . d i v i z i j e . Bila je borac u Šibenisko- Stanić Tereza, rođena 1925. g. u Splitu. Od 9. I X . 1943. bila je borac u X. brigadi X X . diviz i j e . N e s t a l a u borbama kod Knina, te proglašena mrtvom. Šeparović-Cico M a r i j a , rođena 1920. g. u Blatu na K o r č u l i . Od 15. I X . 1943. g. bila je borac i v o d n i delegat u I V . bataljonu V I I I . b r i g a d e X X . d i v i z i j e . P o g i n u l a 24. I I I . 1945. g. na p o l o ž a j u D o l j a n i u L i c i . Ševo M a r i j a , rođena 1926. g. u Segetu D o n j e m , k. Split. Od r u j n a 1943. g. bila je bolničarka u I V . splitskoj b r i g a d i X X . d i v i z i j e . Odlikovana Ordenom za hrabrost. Špika-Ševo Matija, rođena 1926. g. U N O V od r u j n a 1943. g. Bila je b o r a c u Šibemsko-trogirskom odredu i bolničarka u I V . splitskoj b r i g a d i X X . d i v i z i j e . Odlikovana Medal j o m za hrabrost i Ordenom zasluga za narod I I . i I I I . reda. Tambača Biserka, rođena 1922. g. u Šibeniku. Od r u j n a 1943. g. bila je borac u I V . četi I V . b a t a l j o n a V I I I . b r i g a d e X X . d i v i z i j e . P o g i n u l a u borbi p r o t i v N i j e m a c a , n a p o l o ž a j u kod Moseća. Tambača L j u b a , rođena 28. V I . 1907. g. u Šibeniku. U N O V odlazi 12. I X . 1943. Bila je v o d n i d e l e g a t u I I . četi I I I . bataljona V I I I . b r i g a d e X X . d i v i z i j e . N o s i l a c j e Spomenice 1941. Tomić Ivanka, rođena 1925. g. u Splitu. Od 9. I X . 1943. bila je borac u I I I . četi I I I . batal j o n a X. brigade. Smrtno r a n j e n a na položaju kod Gale. Topic Mara, rođena 1924. g. u Korušcima, k. Split. Od 9. V I I I . 1943. g. bila je borac u I I . b a t a l j o n u X. b r i g a d e X X . d i v i z i j e . N e s t a l a u borbi na p o l o ž a j u između V r l i k e i Pet r o v a P o l j a , 22. r u j n a 1944. g. Trumbić-Raić Neda, rođena 9. I. 1921. g. u Splitu. U N O V od l i p n j a 1942. g. O r g a n i z i r a l a je k r o j a č k a o d j e l j e n j a pri I V . operativnoj zoni, a uz to, kao član kotarskog odbora A F Ž - a , radila sa ženama u Splitskom partizanskom odredu. Bila je instruktor OK K P H z a Srednju Dalmaciju, b r i g a d n i rukovodilac SKOJ-a u X . b r i g a d i X X . d i v i z i j e , organizacioni sekretar M j e s n o g komiteta K P H u Dubrovniku, a kasnije u Splitu. N o s i l a c je Spomenice 1941. Odlikovana Ordenom zasluga za narod I I I . reda i Ordenom bratstva i j e d i n s t v a I I I . reda. Vidović M a r i j a , rođena 1921. u Rogoznici, k. Šibenik. Od 1943. g. bila je borac u I I . četi I I I . b a t a l j o n a X. b r i g a d e X X . d i v i z i j e . P o g i n u l a koncem 1944. g. u borbi kod P o t r a v l j a . Vukman Anka, rođena 1927. g. u Segetu Donjem«, k. Split. Od 1943. g. borac je u I I . četi I I I . b a t a l j o n a V I I I . brigade. Bila je omladinski rukovodilac u četi, a zatim ui bataljonu. U ožujku 1944. g. bila je ranjena. Poginula na Zelovu, u borbi s ustašama i Nijemcima. Vukov-Colić Ema, rođena 1923. g. u Zlarinu, k. Šibenik. Od 9. I X . 1943. g. bila je borac u I I . četi I V . b a t a l j o n a I X . b r i g a d e X X . d i v i z i j e . N e s t a l a u borbi na M a č j o j Gredi kod V r l i k e , 20. V I I . 1944. g. Zaninović Nada. rođena 1926. g. u Šibeniku. Od 1943. g. bila je borac u I I . četi I I I . bataljona V I I I . b r i g a d e X X . d i v i z i j e . P o g i n u l a 4. X I I . 1943. g. u borbi kod Sinja. �XXVI. D I V I Z I J A D o k u m e n t 376 ŽENE BORCI XI. DALMATINSKE BRIGADE XXVI. DIVIZIJE Red. i 2 3 Prezime i ime Datum i mj. rođenja Funkcija i čin Stupila u NOV Bonković Karmela I l i ć Jelica 6. I I I . 1926 Preko Vodna bolničarka 2. V . 20. I I I . 1928 G d i n j Hvar Četna bolničarka 10. X I . 21. V I I I . 1925 Vis M a r t i n o v i ć Dragica Vodna bolničarka 15. I V . Vodna bolničarka i. I V . 1944 5 Jujnović Ivka 25. X I I . 1923 Kozica Vrgorac Četna bolničarka 10. I X . 1942 6 Sardelić Franka 15. V I I I . 1 9 2 7 Blato Korčula Vodna bolničarka 15. 29. X I I . 1 9 2 5 Blato Korčula Vodna bolničarka 15. 8 9 IO li 12 D v o r n i k Lenka T e r z i j a Ana Mandić Mara Šindik M a r a Dujmović Olivera 13 Puharić 14 Balić A n a 15 Svrdlin Dobrica Milica skromna, ozbiljna, dobra bolničarka i borac — uredna, — požrtvovna boln. 1944 15. V I I I . 1927 Trogir Jakica borbena i marljiva — 1943 Kostanić Jelka Bosnić Karakteristike : 1943 4 7 Odlikovana dobra kao bolničarka i kao borac — stari borac, čarka — VIII. 1943 VIII. m — dobra bolni- vrijedna i spretna čarka, dobar borac bolni- marljiva, poštena 1943 8. I V . 1925. Split Sekretar SKOJ-a 3. čete I. bat 10. V I . 1925 Nebriževac Imotski Četna bolničarka 18. I . 16. I X . 1 9 2 4 Crnogorci Imotski Vodna bolničarka 18. I . 15. I X . 1923 Nebriževac Imotski Vodna bolničarka 16. V I . 1928 Makarska Vodna bolničarka 16. V I . 1926 Blato Korčula Vodna bolničarka 8. I X . 1927 Split Vodna bolničarka 13. I V . 1924 Crnogorci Imotski borac 10. I X . borbena i odana 1943 — 1943 — 1943 18. I . — dobar borac i bolničarka, ozbiljna i solidna borbena i bolničarka odana, dobra ističe se kao borac, vrijedna 1943 i. III. — 1943 i. III. 1944 9. X I . — — 1943 20. V I . 1942 — marljiva i ozbiljna, dobar borac i bolničarka ozbiljna, odana, dobra, borbena bolničarka �Red br. Prezime i . ime Datum i mj. rođenja Funkcija i čin Stupila u NOV 6. VI. 1924 Makarska Zamj. refer, saniteta 12. V I I I . 1942 16 Mara Franković 17 Delie Rita 17. X I . 1927 Tučepi Makarska Vodna bolničarka 29. X I I . 1943- 18 Košta Jela 27. I I . 1923 Preko Zadar Četna bolničarka 3- I1944 19 Gospodnetić Lucija 24. V I I 1924 Supetar Brač Vodna bolničarka i. X I . 1943 20 Perić Jelica 1926 Klis Split Vodna bolničarka II. IX. 1943 21 Curač Agata 2 2 . 1 1 . I924 Žrnovo Korčula Četna bolničarka 30. I. 1943 22 Dulčić Marica 2. I I . 1921 Starigrad Hvar Vodna bolničarka 18. V I I I . 1943 23 Lelanović Vinka 5, I I 1926 Split Vodna bolničarka II. IX. 1943 24 Žuvela Mara 27. X I . 1922 Blato Korčula borac 25 Ostojić Kata 8. V I I I . 1921 Plina Opuzen Metković Četna bolničarka 17. X I . 1943 26 Gazdo Ljubica 15. I I I . 1928 Blato Korčula Vodna bolničarka 25. IV. 1943 27 Martić Anđa 10. X . 1924 Žagrović Knin Vodna bolničarka 10. V I I . 1943 28 Pecotić Nedjeljka 9. X . 1927 Smokvica Korčula borac 29 Marinković Zora 10. IV. 1924 Komiža Vis Vodna bolničarka 10. I X . 1943 30 Banovac Ankica 13. I I . 1927 Sratok Split zamj. ref. saniteta II. IX. 1943 10. I X . 1943 15. IV. 1944 Odlikovana — Karakteristike : odana, borbena, poštena, ozbiljna i vješta bolničarka — — vrijedna, poštena, ističe se kao bolničarka, ozbiljna, požrtvovna — marljiva i borbena — vrijedna bolničarka Medalja za hrabrost — borbena, iskrena, marljiva požrtvovna bolničarka poštena, u radu se zalaže ozbiljno — — — — — odana, vrijedna, dobar borac, ozbiljna, staložena tiha, marljiva, odana, požrtvovna bolničarka vrijedna, ozbiljna ozbiljna, radina, odana, borbena, požrtvovna boln. — — — poštena, ozbiljna, odana, dobar borac i bolničarka �Red. br. Prezime i ime D a t u m i mj. rođenja Funkcija i čin Stupila u NOV 31 K a p o r Marija 6. I X . 1925 Blato Korčula Vodna bolničarka 28. I V . 1944 32 Segedin Mara 20. V I I I . 1920 Z r n o v o Korčula Vodna bolničarka 15. I V . 1944 33 tvčević Marija 14. I I . 1925 Četna bolničarka 3- I I . 1943 34 T o m a š i ć Dinka 2 9 . X I I . 1920 Smokvica Korčula Vodna bolničarka 5. I I . 1944 35 Juraga Bogdana 8. I V . 1930 Murter Šibenik Vodna bolničarka 10. I I I . 1944 20. I I I . 1944 36 Spaja Ana 12. I V . 1925 Danilo Šibenik Vodna bolničarka 37 Nodilo Nike 17. V I . 1927 Babino P o l j e Dubrovnik borac 38 Dražinić M a r i j a 18. V I I . 1925 Lastovo Četna bolničarka 23. I I . 1928 Danilo Šibenik Vodna bolničarka 39 Spaja Marija 40 Pekić Jela 18. I I I . 1927 Split Četna bolničarka 41 Radešić Ruža 9. I X . 1927 Šibenik Melada 20. dobra radnica — ozbiljna i marljiva — — III. Milka 43 Santić T o n k a 44 Marinković Bosiljka 45 Jelčić Kata 21. X I . 1924 Drniš Knin ozbiljna i marljiva — — ozbiljna čarka i vrijedna bolni- — marljiva i disciplinovana — uredna i vrijedna ozbiljna, borbena,. odana^ požrtvovna — — Vodni delegat 7. borac i. I I I . 1944 13. V . 1926 Split ref. san. I V . Bat. 23. V . 14. I V . 1924 Komin Metković Četna bolničarka 25. I X . 1927 Lastovo marljiva, požrtvovna i v j e šta bolničarka 1944 Vodna bolničarka 42 20. V I . 1944 Karakteristike : — 25. I V . 1944 10. I X . 1943 Odlikovana VII. — ozbiljna i vrijedna, dobra bolničarka poštena, borbena, tvovna bolničarka požr- borbena, poštena, ozbiljna, odana i požrtvovan radnik 1943 — — 1943 i. IV. 1944 — poštena, vrijedna, disciplinovana poštena, požrtvovna i v j e šta bolničarka skromna, poštena marljiva �Red br 46 Prezime i ime Datum i mj. rođenja 19. I X . 1926 L o n č a r Jela Imotski 12. I X . 1927 Funkcija i čin Vodna bolničarka Stupila u NOV i. IV. 1943 Primorac Danica Vodna bolničarka 25. X. I. 1925 Blato Korčula Četna bolničarka 2. V I I . 10. I X . 1926 Velaluka Korčula Četna bolničarka 15. I X . 6. X . 1924 47 Četna bolničarka 15. I. 1944 Vodna bolničarka 25. I I I . 1944 Četna bolničarka 10. I X . 1943 Vrgorac 8. 48 49 T u l i ć Ivica Padovan Ljeposava 50 Gavranić Marija 51 Maršić Neda 52 J u r a s Mihovilka 53 Radulj Marija Blato Korčula 25. V I I . 1925 Vlaka Metković 25. I X . 1922 Gradac Makarska 29. I V . 1924 Split Vodna bolničarka 55 D r a g o j e v i ć Suzana Dabo Marija 56 Božin M a r i j a 57 Ivančić Jozica 5. V I I I . 1923 Velaluka Korčula Vodna bolničarka 17. X I . 1921 Pag 54 Vodna bolničarka 24.XII.1925 Kaštel S u čurac Split Vodna bolničarka 3. I I I . 1920 Split 14. X I . 1925 ref. san. V. Bat Padovan Nevenka 59 Kovačić Ksenija 60 D r a g u l j e v i ć Ivka — — b o r b e n a i požrtvovna bolničarka borbi odana, poštena i radina vrijedna bolničarka 1943 15. I X . — — Medalja za hrabrost — 1943 8. V I I I . 1943 9. X . — d o b a r b o r a c i bolničarka, radišna s k r o m n a , poštena, d o b r a bolničarka ozbiljna, vrijedna, d o b a r b o r a c i bolničarka marljiva, disciplinovana i d o b r a bolničarka — 1943 15. V I . 1944 25. X I . — — 1943 7. I I I . 1943 Četna bolničarka 7. V I I I . 1943 25.VII.1926 Velaluka Korčula Vodna bolničarka 6. I. 1926 — 1943 Četna bolničarka Blato Korčula Karakteristike : b o r b e n a , marljiva, d o b r a bolničarka 1943 Split 58 Odlikovana I. I . 1944 — — — marljiva, disciplinovana, d o b r a bolničarka ozbiljna, disciplinovana b o r b e n a , odana, ozbiljna, d o b r a bolničarka poštena, marljiva, plinovana disci- ozbiljna, d o b a r borac i bolničarka vrijedna, b o r b e n a , tvovna bolničarka požr- �Prezime i ime Red. br. 6i Marinković Oliva 62 Haler Ivana 63 Brkušić Karmela 64 Gaćina Skolastika 65 Šegvić Zejna 66 Štambuk Bosiljka 67 D v o r n i k Vesela Datum i mj. rođenja Funkcija i čin Stupila u NOV 29. V . 1926 Bol Brač Četna bolničarka 16. I I . 1928 Sarajevo Vodna bolničarka 26. V I . 1925 Bogomolja Hvar Vodna bolničarka 27. 2. I I . 1 9 2 4 Sali Preko Vodna bolničarka 8. 4. I V . 1927 Split Vodna bolničarka 7. I I I . 1943 26.XII.1928 Bogomolje Hvar Vodna bolničarka 5. V I . 1944 30. I I I . 1926 Split Četna bolni• čarka 15. IV. i. IV. 1944 III. 1944 9. IX. Vodna bolničarka 7. I I I . 1944 69 T o l e n t i n o Rozina 3. V I . 1925 Trst Vodna bolničarka 7. I I I . 1944 70 Simičić M a r i j a 11. X I . 1923 Rava-Iž Zadar Vodna bolničarka 71 A b r a m o v i ć Lucija 12.XII.1923 Ljubostinje Drniš švelja pri Intendant. 72 Pečar Ruža 73 Mihanović T o n k a 75 Babić Marija vrijedna, disciplinovana — ozbiljna i požrtvovan radnik, borbena dobar borac i bolničarka — odana, ozbiljna, — marljiva, disciplinovana — odlična požrtvovna bolničarka, ozbiljna i poštena — dobar borac i bolničarka — disciplinovana, marljiva — uredna, ozbiljna — ozbiljna, marljiva 1943 22. I. 1926 Vis K o v a č i ć Jelena — XII. Petrinović M a r i j a 74 Karakteristike : 1943 68 4 . V I I I . 1928 Bitolj odlikovana 7. III. 1944 9. IX. 1943 švelja pri Intendant. 15. I X . 1943 26. V I I I . 1927 Zrnovnica Split švelja pri Intendant. II. 2. X I . 1922 Zagreb Četna bolničarka 9. 9. X . 1923 Slivno Ravno borac II. IX. — — odana, ozbiljna, poštena, vrlo vrijedna i vješta dobar borac, marljiva — 1943 IX. — 1943 IX. 1943 — marljiva �Red. br. 76 Prezime i ime Datum i mj. rođenja 13. XI. 1926 Zoričić Anka Šibenik 77 78 16. II. 1927 Danon Blanka Martinov Ruža Split Funkcija i čin Stupila u NOV švelja pri Intendant. 11. IX. 1943 švelja pri Intendant. 11. IX. 1943 borac 5. VII. 1944 švelja pri Intendant. I I . IX. Odlikovana — — Karakteristike : marljiva odana, vrijedna, disciplinovana, ozbiljna 2. VIII. 1927 Vrgorac 79 Alujević Bosiljka 17. XII. 1924 Split 5.VIII.1923 80 Prnić Matija 81 Letinić Ljiljana 82 Radić Ivanka Kljenak Vrgorac 13. V I I I . 1920 Preko Preko 25. II. 1924 Bast Makarska Četna bolničarka borac 18. III. 1943 9. IX. 1943 6. I I I . Split Vodna bolničarka 9. VIII. 1943 I. 1925 Iž Veli Preko Zadar Vodna bolničarka 1927 Križanac Slavica 25. 84 Marijan Marica 85 Jerković Rosa 86 Matijašević Željka 87 Roje Tonka 3. 13. 88 Gazzari Tatjana borac 8. VIII. 1943 zamj. ref. saniteta 9. XI. 1943 šifrant na radio-stan. I I . IX. 23. XI. 1923 5.VIII.1925 Inselt Melanka 90 Grgasović Margita IX. 1943 VI. 1924 Poljica Hvar Split 89 9. Četna bolničarka Split Indija Ruma 24. III. 1922 Makarska Polit. kom. brig. prev. bolničarka brig. prev. — marljiva — energična i vrijedna — disciplinovana i tiha — 1942 I. 1927 Selca Hvar 12. VI. 1923 uredna i marljiva 1943 Vodna bolničarka 11. XI. 83 — 27. XII. 1943 — — Medalja za hrabrost 18. VI. 1942 dobar borac i bolničarka borbena, vrijedna, zdravo ambiciozna, željna znanja — odana, borbena — uredna i vrijedna — 1943 3. II. 1943- odana, borbena i ako već fizički iscrpljena — — skromna, istakla se kao bolničarka odana, požrtvovna, skromna i ozbiljna borbena, požrtvovna bolničarka �Red. br. 91 Sabić Kata 92 D u j m o v i ć Marica 93 Štambuk Estera 94 Bačić Ruža Funkcija i čin Stupila u NOV 20. V I . 1922 Makar Makarska Prezime i ime bolničarka brig. prev. 20. V I . . 15. X I . 1923 Grabovac Imotski bolničarka prev. Datum i mj. rođenja 1942 5. V I I I . 1942 6. V . 1924 Split bolničarka brig. prev. 11. I X . 7. I I I . 1924 Blato Korčula bolničarka brig. prev. 12. I I I . 1943 Odlikovana Orden hrabrost — Karakteristike: odana, borbena marljiva i uredna — marljiva — poštena, iskrena i vrijedna 1943 95 Beroš Anka 17. I I I . 1924 Krvavice Makarska bolničarka brig. prev. 96 Frančeski N e v e n k a 5. V I I I . 1916 P r i muša Imotski bolničarka brig. prev. 3- H I . — dobra bolničarka 1923 bolničarka brig. priv. 9. I X . — marljiva i poštena 97 Ercegović 98 T o m i č i ć Anka 99 M a r i ć Vesela 100 Matas N e v a IOI Fabjanović Marija 102 Anka Škarica Ksenija Rogoznica Šibenik 26. I X . 1926. Zagvozd Imotski 11. I . 1927 Garic Livno 6. I I . 1927 Split 8. X I . 1925 Škrip Brač 22. I X . 1921 Šibenik Vodna bolničarka borac Sekretar S K O J - a pri štab. jedin. Sekretar SKOJ-a I I . Bat. Sekretar Brig. K o m . SKOJ-a 9. I1943 — dobar borac i dobra bolničarka 1943 1943 15. X I . 1943 4. X I . 1944 II. IX. — — — dobra i radina 1943 14. I X . marljiva, poštena odana, požrtvovna — radina 1943 3. X . 1943 — dobra i radina Povjerenik personalnog otsjeka X I . Dalmatinske ud. brigade Pomoćnik Politkomesara : Benko s. r. �MEĐU ŽENAMA BORCIMA XXVI. DIVIZIJE B I L E SU I O V E D R U G A R I C E : Basarić Stana, rođena 1926. g. u Mogoriću, k. Gospić. U N O V od 15. V I . 1942. Bila je zamjenik referenta saniteta u I I I . bataljonu I I I . prekomorske udarne brigade. Boraska Davorka, rođena 3. X I I . 1921. g. u Splitu. 26. I X . 1943. g. odlazi u N O V , završava sanitetski kurs i postaje zamjenik referenta saniteta u jedinicama X I I . brigade X X V I . divizije i kasnije u jedinici Narodne obrane. Botić Dana, rođena 1923. g. u Splitu. Od 15. V I I I . 1943. bila je borac u I I I . bataljonu X I I . brigade X X V I . divizije. Dva puta ranjena. Brakus Ana, rođena 1927. g. u Trbounju, k. Drniš. Od prosinca 1944. g. bila je borac u I. četi II. bataljona X I I . brigade X X V I . divizije. Poginula na položaju kod Bistrice, u travnju 1945. g. Braškić Neda, rođena 1925. g. u Gornjem Selu na Šolti, k. Split. Od 13. I I I . 1943. g. bila je bolničarka u X I I . brigadi X X V I . divizije. Poginula u rujnu 1944. g. u Supetru na Braču, u borbi s Nijemcima. Bučević Neda, rođena 5. V I . 1919. g. u Donjem Selu na Šolti, k. Split. U N O V od 1943. g. Bila je bolničarka u Biokovskom odredu i X I . brigadi. Poginula 1944. g. u borbi s N i j e m c i m a kod Sumartina na Braču. Dragičević-Dumanić Marija Marijola, iz Donjeg Strmca, k. Brač. Bila je borac u X I I . dalmatinskoj brigadi. Eterović Margarita, rođena 1922. g. u Pražnicaimia, k. Brač. tinskoj brigadi. Bila je borac u X I I . dalma- Gavranić-Šiun Mara, rođena 1928. g. u Blatu na Korčuli. Od prosinca 1943. g. bila je bolničarka u I. četi I. bataljona I I I . prekomorske brigade. Poginula 11. X I . 1944. na položaju kod Knina. Geralić File, rođena 1925. g. u Dugom Ratu, k. Split. U N O V od 1. V. 1943. g. Bila je četna bolničarka u Mosorskom odredu i XII. brigadi X X V I . divizije. Ima čin vodnika. Grubić Mileva, rođena 1928. g. u Zapužanima, k. Benkovac. Od 10. X I . 1942. g. bila je bolničarka u I I I . prekomorskoj brigadi. Ivica Maša, rođena 14. I X . 1924. g. u Segetu, k. -Split. Od 8. V I I . 1943. g. bila je borac u II. bataljonu X I I . brigade X X V I . divizije. 21. IV. 1944. g. ranjena je u borbi na Mljetu. Jelavić-Marinović Anka, rođena 24. IV. 1916. g. u Bačini, k. Metković. U N O V od 1942. g. Bila je borac i bolničarka u Neretvanskom odredu u X I . brigadi X X V I . divizije. Odlikovana Medaljom za hrabrost, Ordenom zasluga za narod I I . reda i Ordenom bratstva i jedinstva II. reda. Juras Janja, rođena 1918. g. u Šibeniku. Od 9. I X . 1943. g. bila je borac u I. četi I. bataljona X I . brigade X X V I . divizije. Smrtno ranjena u borbi na Pelješcu, u studenom 1943. g. Kovačić-Jokić Jagoda, rođena 1. I I I . 1926. g. u Splitu. Učestvovala je gotovo u svim omladinskim akcijama, te je 1942. g. od T a l i j a n a isključena iz gimnazije. 16. I. 1943. uhapšena i 7. V I I . 1943. g. zamijenjena iz zatvora. Po kapitulaciji I t a l i j e odlazi u N O V . Bila je borac i omladinski rukovodilac u Neretvanskom partizanskom odredu i X I . brigadi X X V I . divizije. Zbog fizičke iscrpljenosti vraća se na teren i radi kao član Kotarskog komiteta SKOJ-a Benkovac. Kovačić-Radelić Ksenija, rođena 6. I. 1926. g. u Splitu. U N O V od 7. V I I I . 1943. g. Bila je borac u Mučkoj letećoj četi i četna bolničarka u X I . brigadi X X V I . divizije. U borbi pod Klisom, 14. I X . 1943. g. bila je ranjena. Ima čin starijeg vodnika. Odlikovana Ordenom za hrabrost, Ordenom zasluga za narod I I I . reda i Spomenicom 10-god. J N A . �Lučin Tonka, rođena 1925. g. u Vinišću; k. Split. Od 10. V. 1943. g. bila je bolničarka u 1. bataljonu I I I . prekomorske udarne brigade. Mally-Moch Lenka, rođena 1. V. 1923. g. u Splitu. U N O V od 16. I. 1943. g. Bila je borac u Mosorskom odredu i IV. četi I I I . bataljona X I I . brigade X X V I . divizije. K a s n i j e radi kao ekonomi. Odlikovana Medaljom zasluga za narod. Maričić Marija, rođena 1923. g. u Hvaru. U N O V od X I . 1942. g. Bila je borac u I. četi I I I . bataljona X I I . brigade X X V I . divizije. Poginula u borbi kod Grohota na otoku Šolti 1944. g. Marinković-Jurić Neda, rođena 1922. g. u Splitu. U N O V od 1943. g. Bila je borac i pomoćnik mitraljesca u X. dalmatinskoj brigadi, sekretar u tehničkom odsjeku Štaba V I I I . korpusa, i nakon završenog srednjeg sanitetskog kursa, sekretar i narkotizer u kirurškoj ekipi X X V I . divizije. Martinić Zorka, rođena 1925. g. u Pučišću, k. Brač. Bila je borac u I I . bataljonu X I I . dalmatinske brigade. Mašković Dobrila, rođena 1924. g. u Blatu na Korčuli. Od 1943. g. bila je bolničarka u I. četi I V . bataljona I I I . prekomorske brigade. Poginula u Kninu, u borbi protiv N i j e m a c a i četnika, 28. X I . 1944. g. Matana Natalija, rođena 1926. g. u Govedarima, k. Dubrovnik. Od 1944. g. bila je borac u I I I . četi I I I . prekomorske brigade. Poginula 24. X I . 1944. g. u borbi za oslobođenje Knina. Mihovilović Margarita, rođena 1921. g. u Pražnicama na Braču. Od 1943. g. bila je borac u II. bataljonu I I I . čete X I I . brigade. Smrtno ranjena u borbi protiv N i j e m a c a 2. II. 1945. Mijan Karmela, rođena 6. X I I . 1924. g. u Mostaru. U N O V od 6. I. 1943. g. Bila je borac i omladinski rukovodilac u I V . bataljonu I I I . prekomorske udarne brigade. Pavlov Marica, rođena 1926. g. u Ložišću, k. Brač. Od 1943. g. bila je borac u X I I . brigadi X X V I . divizije. Poginula 24. I V . 1944. g. u Blatu na Korčuli. Pšeničnjak-Turković Edita, rođena 30. X I I . 1928. g. u Kaštel Sućurcu, k. Split. Od 5. II. 1943. g. bila je u diletantskoj grupi, zatim bolničarka u X I I . brigadi. Radić Ivanića, rođena 1924. g. u Bastu, k. Makarska. U X X V I . diviziji bila je bolničarka i omladinski rukovodilac. Odlikovana Ordenom za hrabrost. Poginula 1. svibnja 1945. g. prilikom oslobađanja Trsta. Reić-AIfirević Antonjeta, rođena 17. X I I . 1923. g. u Splitu. Od 17. I X . 1943. g. borac je u X I I . brigadi X X V I . divizije. Bila je vodni delegat, zamjenik politkomesara čete i obavještajni o f i c i r bataljonia. Ima čin kapetana. Odlikovana Ordenom za hrabrost, Ordenom zasluga za narod I I I . reda, Ordenom bratstva i jedinstva II. reda i Spomenicom 10-godišnjice J N A . Restović Katica, rođena 1922. g. u Smrku-Nerežište, k. Brač. Od 1943. g. bila je borac u I I I . četi II. bataljona X I I . brigade X X V I . divizije. Poginula. Rogulić Marija, rođena 5. V I I I . 1923. g. u Kučinama, k. Split. Od 28. I V . 1943. g. bila je vodnik-bolničarka u IV. bataljonu I I I . prekomorske udarne brigade. Roje-Bronzić Tonka, rođena 12. V I . 1923. g. u Splitu. U N O V od 10. I X . 1943. g. U Imotskom odredu i X I . brigadi X X V I . divizije, bila je borac, sekretar u bataljonu i zamjenik referenta saniteta prištabnih brigadnih jedinica. Pohvaljena je za dobro držanje u borbama i proizvedena u čin starijeg vodnika. Ruić Anica, rođena 1924. g. u Grohotama na Šolti, k. Split. U N O V od 7. I X . 1943. g. Bila je kuharica i kasnije borac u V. bataljonu X I I . brigade X X V I . divizije. U svibnju 1944. g., u akciji na Vidovu Goru na Braču, smrtno je ranjena. �Santini-Duplančić Jelka Seka, rođena 1924. g. u Splitu. U V. bataljonu X I . dalmatinske brigade bila je borac, omladinski rukovodilac i sanitetski referent. Kasnije radi u OZN-i. Nosilac je Spomenice 1941. Sesartić-Cecić Tonka, rođena 22. X I I . 1923. g. u Solinu, k. Split. 17. X I . 1942. g. uhapšena je od T a l i j a n a s punom torbom ilegalne pošte. Mučena je u splitskoj policiji, a zatim zatvorena u I t a l i j i . Iza kapitulacije Italije, stiže do Sušaka i stupa u I. četu I. bataljona I. primorsko-goraniske brigade. U napadu na Drežnicu bila je ranjena i zarobljena od SS trupa. Prilikom bombardiranja bježi iz zatvora na Savskoj cesti u Zagrebu i ponovo odlazi u partizane. Nakon završenog bolničkog kursa, bila je bolničarka i politdelegat u bolnici V I I I . korpusa na Visu i Drnišu i rukovodilac zubne ambulante u Hvaru. Odlikovana Medaljom za hrabrost i Ordenom zasluga za narod I I I . reda. Sinković Marija, rođena 10. V I I . 1924. g. u Donjem Dolcu, k. Split. Od lipnja 1943. g. borac je u I I . bataljonu X I . dalmatinske brigade. Bila je prva žena mitraljezac u bataljonu. Poginula u travnju 1944. g. u borbama za Mljet, jurišajući na njemačka utvrđenja. Trošić Matilda, rođena 1923. g. u Pirovcu, k. Šibenik. Od 15. rujna 1943. g. bila je bolničarka u I I I . prekomorskoj brigadi X X V I . divizije. Poginula u travnju 1945. g. u Bihaću, u borbi s Nijemcima. Urlić Neda, rođena 11. V. 1928. g. u Drašnici, k. Makarska. 1943. g. odlazi u N O V . Bila je borac u Biokovskom odredu i politički komesar u II. bataljonu II. dalmatinske brigade. Ranjena. Vidoš Janja, rođena 12. X I I . 1919. g. u Imotskom. Od 15. II. 1943. g. bila je bolničarka u II. bataljonu I I I . prekomorske udarne brigade. Vrsalović Anka, rođena 1924. g. u Gornjem Humcu, k. Brač. Od 1943. g. bila je borac u X I I . brigadi X X V I . divizije. Vukman-Lozovina 1942. g. komesar Komandi Mara, rođena 1920. g. u Segetu Donjem, k. Split. U N O V od kolovoza Bila je bolničarka, šef krojačke radione, pomoćnik komesara bataljona i čete u letećoj T r o g i r s k o j četi, u IV. bataljonu I. dalmatinske brigade, pri mjesta T r o g i r i intendanturi XXVI. divizije. Ima čin poručnika. Dokument 377 HEROJSTVO OMLADINKE MARIJE ŠINKOVIĆ 1 Na Mljetu bjesni borba. Naša I. četa ima da likvidira jednu od najjačih kota na dalmatinskim otocima. U našoj četi nalazi se i M a r i j a Šinković, mitraljezac. Jurišamo, ali bez uspjeha. Jurišamo još tri puta, ali ponovno se moramo povući. Prilikom svih tih juriša omladinka M a r i j a prednjači. N j e z i n puškomitraljez stalno štekće, a njeni poklici borbe čine borce da ustraju. Pada naređenje: »Ćuka se mora z a u z e t i ! « Laganim korakom- u streljačkom stroju naša četa po peti put ide na juriš. N e p r i j a t e l j nas je opazio vatru. Mi se ne obaziremo, odlukom da moramo uispjeti, M a r i j a j e prva. N j e n e r i j e č i : i otvara na nas već s čvrstom idemo naprijed. » D r u g o v i , ovoga puta ćemo uspjeti, hrabro naprijed. Smrt f a š i z m u ! « daju nam polet. Nalazimo se ispod same ćuke. Komandir naređuje: » J u r i š ! « Omladinka M a r i j a se prva diže i uskače u jedan neprijateljski bunker. N j e n mitraljez ne čuje se više. Slušamo što to može da bude. Tad jedan omladinac poviče: » N a p r i j e d , drugovi, osvetimo M a r i j u ! « Pojurismo svi omladinci naprijed-, ni jedan n i j e zaostao. Ćuka je zauzeta. U b i j e n i i zarobljeni njemački banditi, bili su osveta za našu M a r i j u . M a r i j a je pala za svoju domovinu, ali su je osvetili njezini omladinci. Borac I. čete II. bat. 1 Iz arhive Glavnog odbora AF2. �RAZNE JEDINICE MEĐU ŽENAMA BORCIMA D A L M A T I N S K I H O D R E D A I D R U G I H J E D I N I C A BILE S U I OVE DRUGARICE: Ačimović Anđa, rođena 1920. g. u Glavini Donjoj, k. Imotski. Od 10. II. 1943. g. borac je u I V . crnogorskoj proleterskoj brigadi. Akrap Perica, rođena 1924. g. u Splitu. Od 1943. g. bila je borac u I. četi I I . bataljona Omiške grupe. Ranjena je na položaju Perun kod Žrnovnice, 310. I X . 1943. g. Antunović Iva, rođena 1923. g. u Kozici, k. Makarska. U srpnju 1942. g. odlazi u partizane u Biokovo. Bila je teško ranjena u borbi. Antunović Lenka, rođena 1924. g. u Postirama, k. Brač. U N O V je otišla 1943. g. Arbunić Klemica, rođena 1922. g. u Pražnicama, k. Brač. Od 1943. g. bila je borac u N O V . Ban Marica, iz Splita. U p r v o j polovini 1943. g. odlazi u N O V . Bila je komesar čete. Ranjena je u ruku prilikom napada na Vrliku. Odlikovana Ordenom i M e d a l j o m za hrabrost. Banfić Ruža, rođena u Splitu. U N O V od 1943. g. Bila je četna i brigadna bolničarka, referent apotekarstva brigade, a kasnije divizije. Bangoleti M a r i j a , rođena 6. X I . 1922. g. u Lastovu, k. Korčula. Stupila je 1943. g. u partizanski odred na Mljetu. U borbi s Nijemcima, 25. IV. 1944. g. bila je zarobljena i iznakažena, te bačena u more. Banina-Dunatov Eva, rođena 1922. g. u Velom Ižu, 1 k. Zadar. 1943. g. zbog aktivnog rada u N O P , uhapišena je od Talijana i odvedena u logor Molat. V r a t i v š i se iz logora u rujnu 1943. g. odlazi u N O V . Bila je vodni delegat, a zatim komesar čete. Ima čin rezervnog kapetana. Barešić Antula, rođena 12. X I . 1903. g. u Kaštel Šućurcu, k. Split. U studenom 1942. g. odlazi u N O V , gdje su se već nalazile njezine tri kćeri, sin i muž. Bila je bolničarka u bolnici na Moseću i na Mosoru. Poslije kapitulacije I t a l i j e prati teške ranjenike u Bari ( I t a l i j a ) i radi u Crvenom Križu. K a s n i j e opet odlazi u bolnicu V I I I . korpusa. Bašić M a r i j a pok. Mate. U N O V od srpnja 1942. g. Poginula u rujnu 1943. g. Bašić Marija pok. Spire, iz Klisa, k. Split. Od 1943. g. bila je borac u N O V . Bašić Vice, iz Klisa, k. Split. U N O V od travnja 1942. g. Poginula u srpnju 1943. g. Baturina Jaka, rođena 1924. g. u Niskom1, k. Split. Od 9. I X . 1943. bila je borac u Mosorskom odredu. Poginula 30. X I I . 1943. g. na položaju između Žrnovnice i Sitna Donjeg, u borbi s Nijemcima. Baučić Ivka, iz Omiša, k. Split, bila je borac N O V . Teško je ranjena u borbi. Baučić Olga, rođena 6. I I I . 1922. g. u Omišu, k. Split. Od kolovoza 1943. g. bila je borac u I I I . bataljonu Mosorskog odreda. Ranjena na Biokovu, 15. studenog 1943. g. Umrla. Bauk Vesela, iz Imotskog, k. Split. U N O V od 1942. g. Bila je politički, a zatim sanitetski radnik u raznim jedinicama. 1 Već 1941. g. u početku talijanske okupacije, otišlo je iz V e l o g Iža u jpartizane nekoliko drugova i drUjgarica. 1942. g. kada je talijanski okupator htio da p l j a č k a u l j e na M a l o m Ižu i da ga izvozi u I t a l i j u , te da pali kuće drugova k o j i su otišli u partizane, omladina Iža je dobila direktivu da izveze u l j e na kopno za potrebe partizana, a ono što ne bude moguće izvesti, da p r o l i j e u more. K a d okupator n i j e našao ulje, pokupio je sve muškarce od 26—40 godina, u n a m j e r i da ih internira. P r i l i - kom prevoza na brodu, l j u d i su goloruki napali i razoružali n e p r i j a t e l j a . P o s l i j e toga bilo j e nemoguće ostati na otoku, te je nastao masovni pokret medu stanovništvom M a l o g Iža, i svi sposobni za borbu, otišli su u partizane. P o r e d muškaraca otišle su u partizane i 54 žene ® M a l o g Iža. O n e su raspoređene u razne jedinice I. i I I . proleterske dalmatinske i K r a j i š k e brigade. Sve one, k o j i su ostali na otoku, T a l i j a n i su o t j e r a l i u logor na M o l a t , a zatim u I t a l i j u . �Becker Zora, iz Knina. Početkom 1942. g. uhapšena je od četnika i Talijana, a koncem iste godine zamijenjena, te odlazi u N O V . U V. ofenzivi, bolesna od tifuisa, zarobljena je od N i j e m a c a i poslana u logor u Njemačku, odakle se vratila poslije oslobobođenja. Begović Antica, rođena 1919. g. u Nerežištu, k. Brač. Od 9. I X . 194,3. g. bila je borac u I. četi Splitskog odreda. Ranjena 26. I X . 194.3. g. u borbi s N i j e m c i m a kod Donjeg Sitna na Mosoru. Belamarić Katica, rođena 1918. g. u Šibeniku. Od listopada 1942. g. bila je borac u Splitskom odredu, a zatim u Komandi mjesta Muć. Poginula 1943. g. za v r i j e m e V I . neprijateljske ofenzive, na položaju kod Duvna u Bosni. Bezbradica Jeka, rođena 1924. g. u Kistanjima, k. Knin. Bila je borac u N O V . Boban Arika, iz Klisa, k. Split. Od 1942. g. bila je borac u N O V . Boban Antula, iz Klisa, učestvuje u N O V od srpnja 1942. g. Boban Jela, iz Klisa, učestvuje u N O V od 1942. g. Boban Karmela, učestvuje u N O V od 1942. g. Poginula 1943. g. Bobanac Anđelka, rođena 18. X I I . 1920. g. u Kuli, k. Metković. 20. X. 1942. g. stupa u II. četu bataljona » V i d M i h a l j e v i ć « u Biokovo. Bila je dopisničar u vojsci, neko v r i j e m e borac, kuharica u brigadnom previjalištu, član Kotarskog odbora J N O F Metković i član Kotarskog N O O Metković. Nosilac je Spomenice 1941. Bodrožić Jaka, rođena 1920. g. u Koljanima, k. Sinj. Od 1942. g. bila je borac u N O V . Bogdanović Zdenka, rođena u Šibeniku. Od 1943. g. bila je bolničarka u jedinici N O V . Poginula u borbi. Bogunović Matija, iz Bacine, k. Metković. 1942. g. odlazi u N O V . Nosilac je Spomenice 1941. Bojanić Marija, rođena 1924. g. u Vrisniku, k. Hvar. Bila je borac u N O V od 10. X.1942. g. Bolić Zorka, rođena 15. X. 1920. g. u Šibeniku. U N O V od 1942. g. Bila je bolničarka u Primorskom bataljonu. Umrla u siječnju 1943. g. za v r i j e m e I V . neprijateljske ofenzive, prilikom povlačenja Centralne bolnice u Drvar. Borić Tonča, iz Imotskog, rođena 1919. g. U N O V od v e l j a č e 1943. g. Bošković Zorka, rođena 17. I. 1922. g. u Bačini, k. Makarska. Od 10. V I . 1942. g. borac je u bataljonu »J. Jurčević« na Biokovu. Zatim radi u biokovskoj štampariji, u kirurškoj bolnici I V . operativne zone u Glamoču kao bolničarka, komesar čete, te vodni delegat. Nosilac je Spomenice 1941. Božanić Jakica, rođena 3. V I . 1923. g. u Oključni, k. Vis. U N O V od rujna 1942. g. Poginula u V. neprijateljskoj ofenzivi u svibnju 1943. g. u Crnoj Gori. Božanić Katica, rođena 14. X I I . 1922. g. u Oključni, k. Vis. Otišla u N O V 1942. g. Poginula u borbi. Božanić Lukrija, rođena 1922. g. u Oključni, k. Vis. U N O V od 1942. g. Poginula u borbi. Božanić Nada, rođena 1922. g. u Oključni, k. Vis,. U N O V od 1942. g. Poginula u borbi. Božić Ruža, rođena 1923. g. u Zvečanju, k. Split. U listopadu 1942. g. otišla u I V . operativnu zonu u Livno. Poginula u Crnoj Gori u V. ofenzivi. Božin Margarita, rođena 1927. g. u Šibeniku. U N O V od 11. I X . 1943. g. Bila je referent saniteta Inženjerskog bataljona V I I I . korpusa. Poginula 8. X I . 1944. g. Bračulj Milica, rođena 1924. g. u Biteliću, k. Sinj. Od 1. I. 1943. g. bila je borac u letećoj četi pri Komandi mjesta Bitelić. Ima čin vodnika. Brala M a r i j a , rođena 21. V I I . 1925. g. u Posedarju, k. Zadar. Od 1. X. 1943. g. bila je borac u Zadarskom partizanskom odredu. Poginula nesretnim slučajem 1. X I . 1943. u selu Jesenice. �Omladinke sa Iza odlaze u partizajie — na terenu Vodica 1942. g. Britvić Lenka, rođena 1927. g. u Kaštel Kambelovcu, k. Split. Od 1943. g. bila je borac u II. četi III. bataljona Dinarskog odreda. Ranjena je u prosincu 1943. u borbi protiv četnika, kod sela Milkovci, i umrla na putu za Livno. Bubić Mladenka, rođena 1. I. 1923. g. u Solinu, k. Split. Od 20. V. 1943. g. bila je borac u II. bataljonu IV. splitske brigade. Nosilac je Spomenice 1941. Bulović-Veselica Boja, rođena 20. IX. 1924. g. u Biteliću, k. Sinj. U NOV od 15. VIII. 1941. g. Bila je borac u I. partizanskom odredu i četi Dinarsko-mosorskog odreda, zatim kurir pri Štabu III. bataljona IV. krajiške brigade V. divizije V. korpusa. Noisilac je Spomenice 1941. Bulj Marija, rođena 1928. g. u Sinju. Od 1943. g. bila je borac u Livanjskom partizanskom odredu. 1944. g. radila je na pošti u Visu. Buljević Filomena, rođena 1924. g. u Lokvi-Rogoznici, k. Split. Bila je bolničarka u II. četi II. bataljona I. tenkovske brigade. Poginula u travnju 1944. g. u borbama na Korčuli kod mjesta Smokvice. Buović Katica, rođena u Šibeniku. Od 1943. g. bila je bolničarka u jedinici NOV. Poginula u borbi. Buva Marija, rođena 1924. g. u Bilicama, k. Šibenik. Od listopada 1942. bila je borac u II. proleterskoj srpskoj diviziji. 1943. g. iza V. ofenzive u Istočnoj Boisni, nagazivši na minu, smrtno je ranjena. Cvitanić Lenita, rođena 1912. g. u Nerežišću, k. Brač. Od 1942. g. bila je borac u NOV. Čabo Danica, rođena 2. I. 1913. u Grabu, k. Sinj, U NOV od 1942. g. Nestala u rujnu 1943. g. na položaju kod Zlopolja, te proglašena mrtvom. Čaleta-Car Mara, rođena 1922. g. u Bilicama, k. Šibenik. U NOV od 1942. g. Bila je zastavnik u II. četi II. bataljona IV. crnogorske brigade. Ranjena 10. II. 1944. g. u selu Penezić u Crnoj Gori. �Caleta Danica, rođena 20. I I I . 1926. g. u Bilicamia, k. Šibenik. U N O V od 9. X. 1942. Bila je borac u I. ba.'taljonu IV. crnogorske brigade II. proleterske divizije. Ranjena 8. X. 1944. u borbi s četnicima na T r n o v o j Ćuki kod Kruševca. Čaleta Janja, rođena 1926. g. u Bilicama, k. Šibenik. Od 1942. g. bila je borac u I I I . bataljonu I V . crnogorske brigade. Nestala u borbama za v r i j e m e I V . ofenzive i proglašena mrtvom. Catlak M a r i j a , rođena 18. V I . 1926. g. u Visokoj, k. Drniš. U N O V od v e l j a č e 1942. g. Nestala, te proglašena mrtvom. Cebo Marica, rođena 1923. g. u Imotskom. Od veljače 1943. g. bila je borac u N O V . Cogelja Ivanka, rođena 1921. g. u Konjevratima, k. Šibenik. U N O V od 1942. g. Iste godine nestala, te proglašena mrtvom. Colović-Kružičević Nikica, rođena 1924. g. u Zvečanju, k. Split. Od listopada 1942. g. bila je u N O V borac, vodna i četna bolničarka, zamjenik referenta saniteta i referent saniteta u bataljonu. Irma čin zastavnika. Colović Milka, rođena 14. X I I . 1924. g. u Biočiću, k. Split. U N O V od 17. I X . 1943. g. Bila je borac u Prominskom odredu i L i č k o j brigadi. Polovinom 1944. g. nestala, te proglašena mrtvom. Culić-Jurjević Jugana, rođena 17. V. 1922. u Splitu, U N O V od 7. V. 1942. g. Bila je borac u I I I . sandžačkoj brigadi. Kasnije radi na terenu kao član Okružnog odbora A F Ž za Srednju Dalmaciju. Odlikovana Ordenom bratstva i jedinstva I I . reda, Ordenom zasluga za narod I I I . reda i Ordenom za hrabrost. Culić-Mitrović M a r i j a , iz Splita. Bila je borac i stariji vodnik u jedinicama V I I I . korpusa. Curković-Vujičić Marica, rođena 1917. g. u Zadru. Od lipnja 1941. g. bila je borac I. čete I. bataljona V. udarne crnogorske brigade. Poginula u lipnju 1942. Cvrtjak Ana, rođena 1912. g. u Konjevratima, k. Šibenik. Od 1942. g. bila je bolničarka u I I I . diviziji. Poginula 7. V. 1943. Definis-Ožegović Marija, rođena 15. V I I I . 1926. g. u Sutivanu, k. Brač. Od rujna 1943 g. bila je borac u I I I . četi Mosorskog odreda. U s i j e č n j u 1944. g. radi u Komandi mjesta Ložišće. Kasnije odlazi u Eli Shatt, g d j e je bila pročelnik prosvjetnog odjela i sekretar logorskog odbora zbjega. Odlikovana Ordenom zasluga za narod I I I . reda. Delić-Đaković Marija, rođena 1913. g. u Pribudama, k. Sinj. U N O V od 18. I I I . 1943. g. Bila je na dužnosti u v o j n o j bolnici, gdje je oboljela i 11. I X . 1946. g. umrla. Dorotić Jakica, rođena 1915. g. u Bargujcu-, k. Vis. U N O V došla koncem 1943. godine. Poginula. Dragičević Anka, rođena 4. X I . 1924. g. u Makarskoj. U listopadu 1942. g. odlazi u bataljon » V i d M i h a l j e v i ć « na Biokovu. Bila je borac, a kasnije tajnica Kotarskog odbora A F Ž Makarska, član Centralnog odbora zbjega, komesar bolnice V. odjel j e n j a V I I I . korpusa. Nosilac je Spomenice 1941. Drašković Marija, rođena 24. X I . 1919. g. u Solinu, k. Split. Od 1. X I I . 1942. g. u N O V . Bila je bolničarka i borac u brigadi. Poginula za v r i j e m e V. ofenzive. Drpić Franka, rođena 1922. g. u Pučišću, k. Brač. Početkom 1943. g. odlazi je u N O V . Poginula. Dugandžić Jela, rođena 1912. g. u Kominu, k. Metković. Od 1942. g. bila je borac u Neretvanskom odredu. Poginula u borbi 29. rujna 1942. g. prilikom napadaja Talijana. Dulčić Keti, rođena 8. I X . 1927. g. u Rudini, k. Hvar. Od 1943. g. bila je borac u II. bataljonu I. bokeške udarne brigade. Poginula 24. travnja 1944. g. na položaju Bukovica. �Dulibić Janja, rođena 1921. g. u Bilicama, k. Šibenik. U N O V od 9. X. 1942. g. Poginula u borbi 1944. g. Dulibić Marica, rođena 1924. g. u Bilicama, k. Šibenik. U N O V od 9. X. 1942. g. Poginula u Lici 1943. g. Dulibić Milka, rođena 1925. g. u Bilicama, k. Šibenik. U N O V od 9. X. 1942. g. Poginula u v e l j a č i 1942. g. u Bosni, u borbi s Talijanima. Đekić Ana, rođena 1922. g. iz Štikade, k. Gračac. Bila je borac u N O V od 1942. g. Đurmez Milica, rođena 1912. g. u Imotskom. U- N O V od 18. II. 1943. g. Bila je borac u I I I . bataljonu V I I . brigade L I . vojvođanske divizije. Poginula u borbi za oslobođenje Beograda 12. X. 1944. g. Imala je čin poručnika. Đurmez Milka, rođena 1917. u Imotskom. Od veljače 1943. bila je borac u N O V . Erceg Anđa, rođena 2. X I . 1904. g. Radošiću, k. Sinj. Od lipnja 1943. g. bila je borac i bolničarka u I. krajiškoj proleterskoj brigadi. Učestvovala je u borbama za oslobođenje Beograda, Zagreba, Slovenije i Trsta. Fabjanović Vinka, rođena 1925. g. u Škripu, k. Brač. Od 1943. g. bila je borac u N O V . Na dužnosti je oboljela i podlegla bolesti. Franičević Borka, rođena u Živogošću, k. Makarska. Od 1943. g. bila je borac u N O V . Giljević Kata, rođena 24. I. 1914. g. u Bačini, k. Makarska. Od studenog 1942. g. bila je kuharica u bataljonu »J. Jurčević« u Biokovu. Nosilac je Spomenice 1941. Gizdić Jela, iz Klisa, k. Split. Od polovine 1942. g. bila je borac u N O V . Gizdić N e d j e l j k a , učestvuje u N O V od kolovoza 1942. g. Grbić Boja, rodom iz Ruišta, k. Gračac. Bila je borac u 1943. g. Sjevero-dalmatinskom odredu od Grginović M a r i j a , rođena 1921. g. u Sukošanima, k. Zadar. Od 10. I I . 1943. g. bila je borac u V I I . krajiškoj brigadi. Nestala za v r i j e m e V. ofenzive u Crnoj Gori. Grgurević Tonka, rođena 1922. g. u Kaštel Starom, k. Split. Od 9. listopada 1943. g. bila je bolničarka u Dinarskom odredu. Zarobljena je od ustaša kod Golubića u siječnju 1944. g., te oslobođena u svibnju iste godine. Grubišić Anka, rođena 15. V I I . 1926. g. u Bilicama, k. Šibenik. Od 9. X. 1942. g. bila je borac u I I I . četi II. bataljona V I . brigade X X X V I . divizije. Ranjena na položaju kod Grabovaca u Srijemu, 15. V I I . 1944. g. Grubišić M a r i j a , rođena 1918. g. u Solinu, k. Split. 1942. g. odlazi u N O V . Bila je borac u partizanskom centru Kozjak. Poginula 2. V I I I . 1942. g. u borbi s Talijanima. Iza nje je ostao maloljetni sin. Harašić Neli, rođena 1921. g. u Nerežišću, k. Brač. K r a j e m 1943. g. odlazi u N O V . Poginula za v r i j e m e bombardiranja na Visu. H r ž i ć Perica, iz N o v o g Sela, k. Brač. Bila je borac u N O V od v e l j a č e 1943. g. Ivankov Milka, iz Kali, k. Zadar. Otišla je u N O V 1943. g. Ivković Ivanka, rođena 12. I V . 1925. g. u Splitu. 9. I X . 1943. g. odlazi kao borac u Mosorski odred. Nakon nekoliko dana poginula na položaju između Dubrave i 2rnovice. Jaidrešić-Marić Luca, iz Betine, k. Šibenik. U N O V od 1942. g. Poginula kao bolničarka u Centralnoj bolnici u Zlopolju 1943. g. Jadrić-Špika Tona, rođena 1920. g. u Segetu Donjem, k. Split. Od rujna 1943. g. bila je bolničarka u Šibensko-trogirskom odredu. Odlikovana. I J Žene Hrvatske u NOB- 161 �Jakšić Marijola, rođena 1924. g. u Donjem Humcu, k. Brač. Od 1943. g. bila je borac u NOV. Jek Matija, rođena u Muću, k. Sinj. Od kraja 1942. g. bila je borac u N O V . Poginula u V. ofenzivi. Jeličić Bepica, rođena 1927. g. u Sutivanu, k. Brač. Od 1943. g. bila je borac u N O V . Jeličić Flora Uči, rođena 1925. g. u Splitu. 1942. g. učestvuje u atentatu na fašistu Sava u Splitu, nakon čega odlazi u partizane. Poginula od četničke zasjede u proljeće 1943. g. Jelović Tatjana, rođena 1926. g. u Ugljanima, k. Sinj. Od 17. II. 194,3. bila je pri Komandi područja u Muću. Nestala u Bosni za v r i j e m e IV. ofenzive, te proglašena mrtvom. Job Cvijeta, rođena 1924. g. u Beogradu. U partizane odlazi 6. II. 1942. g. Radi na terenu I V . operativne zone s omladinom, te odlazi u bataljon »Starac V u j a d i n « , kao politički radnik i bolničarka. K r a j e m 1942. g. radi kao član OK SKOJ-a Glamoč, a kasnije u agitpropu PK K P H za Dalmaciju i CK SKOJ-a. Poslije rata završava Akademiju likovnih umjetnosti. Nosilac je Spomenice 1941. Odlikovana Ordenom zasluga za narod I I I . reda i Ordenom bratstva i jedinstva II. reda. Jukić Sima, rođena 1924. g. u Biteliću, k. Sinj. Od 5. I. 1943. g. bila je borac u Sinjskom bataljonu. Ima čin potporučnika. Juras Lovorka, rođena u Šibeniku. U N O V od 1943. g. Bila je četna i brigadna bolničarka, referent apotekarstva brigade i divizije, pomoćnik šefa apotekarstva A r m i j e . Ima čin kapetana I. klase. Juras M a r i j a , rođena 1926. g. u Bilicama, k. Šibenik. Od 1942. g. bila je borac u IV. crnogorskoj brigadi. 27. X I I . 1942. g. uimrla. Jurašić Srećka Anka, rođena 1925. u Kaštel Starom., k. Split. U N O V od svibnja 1943. Bila je borac u Mosećkomi bataljonu, radiotelegrafista pri Štabu Srednje-dalmatinske grupe i V I I I . korpusa. Ima čin vodnika. Jurašin-Mandić Anka, rođena 24. I. 1925. g. u Kaštel Starom, k. Split. Od 9. I X . 1943. g. bila je bolničarka u Mosećkom bataljonu. 1944. g. završava kurs za vezu i radiotelegrafski kurs i radi u Štabu X X . divizije. Ima čin vodnika. Odlikovana Ordenom zasluga za narod I I I . reda. Jurčević Kosa, iz Studenaca, k. Imotski. Od; 1942. g. bila je borac u N O V . Jurčević L j u b a , rođena 1920. g. u Studencima, k. Imotski. Od 1942. g. bila je borac u N O V . Jurčević Marija, rođena 1923. g. u Studencima, k. Imotski. Od 1942. g. bila je borac u N O V . Jurić Smilja, rođena 1926. g. u Šibeniku. Od 12. I X . 1943. g. bila je borac u N O V . Poginula 29. listopada 1943. g. u borbi s N i j e m c i m a na Moseću. Jurković Savinka, rođena 1920. g. u Manđailimi, k. Šibenik. 1943. g. odlazi u Trogirski odred. 20. veljače 1944. g. u Daniilovu Gornjem ustaše su nju i jednog druga iznenadili u jednoj kući. Pošto su pružali otpor, ustaše su kuću zapalili, te su oboje izgorjeli. K a d i j e v i ć Ana, rođena 1914. g. u Glavini D o n j o j , k. Imiotski. Od 10. I I . 1943. bila je borac u IV. crnogorskoj proleterskoj brigadi. K a d i j e v i ć Manda, rođena 1914. g. u Glavini Donjoj, k. Imiotski. Od 10. II. 1943. g. bila je borac u I V . crnogorskoj proleterskoj brigadi. Kalauz Tona, rođena 1924. g. u Lozovcu, k. Šibenik. U N O V od 7. X. 1942. g. Poginula krajem 1944. g. kod Bosanskog Grahova. Kalebić Anica, rođena 1925. g. u Jesenicamia, k. Split. 12. II. 1943. g. odlazi u N O V . Bila je borac u I I I . dalmatinskoj brigadi. U IV. ofenzivi zarobili su je četnici i predali Talijanima. Iza kapitulacije I t a l i j e vraća se iz logora i odlazi u N O V . Bila je u Komandi mjesta Omiš, borac i bolničarka u I. bataljonu Mosorskog odreda. �Kalinić Boja, rođena 1922. g. u Koljanima, k. Sinj. Od 1942. g. bila je borac u N O V . Poginula u Crnoj ; Gori 1943. g. Kalođera Ruža, rođena 4. I. 1924. g. u Blatu na Korčuli. U N O V od 1943. g. Bila je borac u Odredu na Pasjači i K r a j i š k o j brigadi. Odlikovana Ordenom zasluga za narod I I I . reda i Medaljom za hrabrost. Nosilac je Spomenice 1941. Karađole Zdenka, rođena 1922. g. u Šibeniku. Od 9. I X . 1943. g. bila je četna bolničarka i referent saniteta u I V . bataljonu I. brigade V I . ličke divizije. Ranjena u borbi kod V a l j e v a . Karuza Jerina, rođena 1925. g. u selu Marinje Zemlje. U N O V od 1943. g. Poginula 1945. Kasum Anica, rođena 1926. g. u Očestovu, k. Knin. Bila je bolničarka u Kninskom odredu. Kasum Milica, rođena 1921. g. u Očestovu k. Knin. Od 9. I I I . 1943. g. bila je borac u I. četi Kninskog odreda. Poginula 15. V I I I . 1943. g. u borbi s N i j e m c i m a u Pazinama. Katić Darinka Nikolina, rođena 1923. g. u Bračevu Docu, k. Sinj. Od 1942. g. bila je borac u NOV. Katić Marija, rođena 1927. g. u Bračevu Docu, k. Sinj. Od 1943. g. bila je borac u letećoj četi pri Komandi mjesta Vrlika. Ranjena. Katić N e d j e l j k a , rođena 1895. g. u Solinu, k. Split. Od svibnja 1942. g. bila je borac u N O V . Zarobljena u V. ofenzivi i otjerana u logor, g d j e je umrla. Katić Radojka, rođena 10. IV. 1922. g. u Solinu, k. Split. U kolovozu 1941. g. odlazi u N O V . Bila je borac u Solinsko-kaštelanskoj četi, u iSvilajskoj četi, omladinski rukovodilac u bataljonu i odredu, sekretar Štaba I V . operativne zone za Dalmaciju i pomoćnik komesara bolnice V I I I . korpusa. K a s n i j e radi na terenu. Bila je član Okružnog odbora A F Ž za Knin i član Oblasnog odbora A F Ž za Dalmaciju. Ona je prva žena Dalmacije, koja je stupila u N O V . Nosilac je Spomenice 1941. Katunarić-Miliškov Ivanka, rođena 1926. g. u Sinju. U N O V od 2. II. 1942. g. Bila je na dužnosti pri I V . operativnoj zoni. U V. ofenzivi, na Sutjesci, 13. V I . 1943. g. ranjena. Teški invalid. K e v r a Anica, rođena 1922. g. u Crnogorcima, k. Imotski. Od ožujka 1943. g. bila je borac u NOV. Klarić-Vukman Jelica, rođena 1926. g. u Seget-Vranjice, k. Split. U N O V od prve polovine 1943. g. Bila je bolničarka i u četi za vezu pri Vrhovnom- štabu na Visu. Konjevoda Mara, rođena 1920. g. u Konjevratima, k. Šibenik. Od 1942. g. bila je borac u N O V . Nestala u borbi i proglašena mrtvom danom; 9. V. 1945. g. Kordić Masa, rođena 1922. g. u Kamenmostu, k. Imotski. Od v e l j a č e 1943. g. bila je borac u NOV. Kostović Božica, rođena 15. II. 1923. g. u VLiišću, kotar Split. Od 18. I I . 1943. g. bila je borac u N O V . Koščak Antica, rođena 13. V I I . 1927. g. u Podselju, k. Vis. U N O V odlazi 28. X I . 1943. g. Bila je dva puta ranjena. K o v a č Anka, rođena 1927. g. u Šibeniku. U N O V od 8. X. 1942. g. Bila je bolničarka u vojnoj bolnici I V . operativne zone. Nestala u I V . ofenzivi. K o v a č Vinka, rođena 24. V. 1924. g. u Splitu. Nakon izlaska iz fašističkog logora, 11. I X . 1943. g. odlazi u I I I . bataljon Mosorskog odreda. Poginula 19. I X . 1943. g. na položaju između Koštanja i Zvečanja. Kovačić Karmela, rođena 1909, g. u Pučišću, k. Brač. Od 1943. g. bila je borac u N O V . Kragić-Jelavić Jela, rođena 25. V I I . 1921. g. u Splitu. U N O V od 15. X I . 1943. g. Bila je bolničarka u bolnici u Livnu, zatim, završivši viši sanitetski kurs, bolničarka u bolnici V I I I . korpusa. Prilikom desanta na Drvar, 25. V I I I . 1944. g., ostala je u �bunkera sa 70 ranjenika punih deset dana, sve dok se N i j e m c i nisu povukli, Početkom: 1945. g. bila je sanitetski referent u Tehničkom bataljonu. Ima čin potporučnika. Odlikovana Medaljom za hrabrost i Ordenom zasluga za narod I I I . reda. Kranjac Josipa, rođena u Vodicama, k. Šibenik. Radi njenog aktivnog grada fašisti su je progonili i otpremili u logor na otok Molat. Prigodom prijevoza na otok, skače s broda i bježi. Bilo j o j je tek 16 godina kad je došla u partizane. Sudjelovala je u borbama na Promini, kod Bukovice, Benkovca, Knina, Mostara, u Lici i Hrvatskom P r i m o r j u . Odlikovana Medaljom za hrabrost i proizvedena u čin oficira. Poginula u selu Zastenice od neprijateljske granate. Krivić M a t i j a , rođena 1920. g. u Muću Donjem1, k. Sinj. Od 1943. g. bila je borac u N O V . Poginula u borbi u travnju 1945. g. Krstulović Nina, rođena 1925. g. u Škripu, k. Brač. U p r v o j polovici 1943. g. odlazi u NOV. Poginula kao borac. Kružičević Pile, rođena 1924. g. u Zvečanju, k. Split. Od listopada 1942. g. bila je u IV. operativnoj zoni u Livnu. Za v r i j e m e V. o f e n z i v e umrla. Krželj Jela, rođena u Zadvarju, k. Split. Od 25. I I I . 1943. g. bila je bolničarka u I. četi I. bataljona Mosorskog partizanskog odreda. Poginula 22. X I I . 1943. g. na položaju O g o r j e , kod Svilaje. Kučić Dinka, rođena 3. V I . 1926. g. u Visu. Od 1943. g. bila je bolničarka u N O V . Kuzmanić M a r i j a , rođena 1925. g. u Lokvi, k. Split. 11. II. 1943. g. odlazi u N O V . Poginula sredinom iste godine na Vran planini. Kuzmanić Sonja, rođena 8. X. 1926. g. u Splitu. 12. I V . 1943. g. uhapšena je od Talijana pri raspačavanju letaka. Poslije kapitulacije I t a l i j e izlazi iz zatvora bolesna od posljedica zlostavljanja. Radi na terenu i u studenom 1944. stupa u I. tenkovsku brigadu. Odlikovana Medaljom za hrabrost i Ordenom zasluga za narod I I I . reda. Lacić Kaja, rođena 1922. g. u Razvodu:, k. Knin. Od 15. X I . 194,3. g. bila je borac u II. četi I I . bataljona Kninskog partizanskog odreda. Zarobljena od četnika i strijeljana 15. I V . 1944. g. u Zrmanji. Leko Mara, rođena 1915. g. u Prološcu Donjem, k. Imotski. Od 1942. g. bila je borac u N O V . Poginula u Bosni. Listeš N e d j e l j k a , iz Klisa, k. Split. Od polovine 1942. g. bila je borac u N O V . 1943. g. Umrla Lombardie Jela, rođena 1921. g. u Milni, k. Brač. U N O V od 1943. g. Longin Zdenka, rođena 24. V I I I . 1924. g. u Kali, k. Zadar. Od 17. VI. 1943. g. bila je borac u II. bataljonu V I I . brigade X X X V . divizije. Poginula u srpnju 1944. g. kod Lovinca u Lici. Lozo Ana, iz Poljica, k. Imotski. Od 1943. g. bila je borac u N O V . Lozovina Anka, rođena 1927. g. u Segetu Donjem, k. Split. Od 20. V I I I . 1942. g. bila je borac u N O V . K a s n i j e je zbog bolesti upućena u Italiju na liječenje. Lučev Ljubosava, rođena 1925. g. u Prviću, k. Šibenik. Od 1943. g. bila je borac u N O V . Teško je ranjena u borbi za Udbinu. Lučin Tomica, rođena 13. X I I . 1926. g. u Vinišću, k. Split. U siječnju 1943. g. odlazi u N O V . Poginula. Lučin-Živaljić Slavica, rođena 1924. g. u Splitu. Od 1. siječnja 1943. bila je bolničarka u Mosećkom odredu i Komandi mjesta T r o g i r . Lujak Ana, rođena u Dubrovniku. U N O V od 1943. g. Bila je četna bolničarka i apotekarski referent u brigadi. �Ljubetić Jerka, rođena 1919. g. u Sutivanu, k. Brač. Poginula. Od 1942. g. bila je borac u N O V . M a j i ć Matija, rođena 20. II. 1923. g. u Vinišću, k. Split. Od v e l j a č e 1943. g. bila je borac u NOV. Mandić Mara, rođena 1922. g. u Crnogorcima, k. Imotski. Od 1943. g. bila je borac u N O V . Maras Milica, rođena 1915. g. u Studencima, k. Imotski Od 1941. g. bila je borac u N O V . Marinković Danica, rođena 1926. g. u Bolu, k. Brač. Od 1943. g. bila je borac u N O V . Invalid. Marinković Mila, rođena 1918. g. u Bolu, k. Brač. Bila je borac u N O V . Marović Miša Milena, rođena 2. X. 1925. g. u Splitu. Od svibnja 1942. g. bila je borac i rukovodilac omladine u I I I . bataljonu X. hercegovačke brigade. Poginula 2. X I . 1943. g. kod Bileća. Martinac Kata, rođena 1919. g. u Vrgorcu, k. Metković. U N O V od 15. V I . 1942. g. Bila je borac i kuharica u bataljonu »Josip J u r č e v i ć « na Biokovu. Od travnja 1943. g. radi na terenu. Nosilac je Spomenice 1941. Martinić Ana, rođena 1925. g. u Pučišću, k. Brač. Početkom 1943. odlazi u N O V . Martinić-Cezar Ljubica, rođena 1923. g. u Pučišću, k. Brač. Otišla je u N O V 1943. g. Bila je smrtno ranjena. Martinović Mileva, iz zadarskog kotara. Bila je borac u N O V . Poginula. Mašče Roza, rođena 1925. g. Od svibnja 1943. g. bila je bolničarka u Šibensko-trogirskom odredu. Odlikovana. Maštrović-Marinković Ida, rođena 1928. g. u Ninu, k. Zadar. Bila je borac u N O V od rujna 1942. g. do konca 1944. g., kada je upućena na rad u pozadini. Matas Ljuba, rođena 1928. g. u Hrvačima, k. Sinj. Od kolovoza 1943. g. bila je borac u Dinarskom odredu. Iste godine poginula. Matenda Anđa, rođena 1917. g. u Muću Gornjem, k. Sinj. Od 10. I I . 1943. g. bila je borac u N O V . Ranjena u borbi. Matijević Milica, rođena 1920. g. u Prološcu Donjem, k. Imotski. Od v e l j a č e 1943. bila je borac u N O V . Matijević Milka, rođena 1927. g. u Dubokom Dolu, k. Gračac. Od 1943. g. bila je borac u Sjevero-dalmatinskom odredu. Medanić Marija, bila je borac u N O V . Smrtno je ranjena u borbi. Medanić-Rokov Marija, rođena 1922. g. u Malom Ižu, k. Zadar. Od 1943. g. bila je borac u NOV. Meštrović Vera, rođena u Splitu. U N O V od 1943. g. Bila je bolničarka u četi, zatim u bolnici V I I I . korpusa, šef apoteke V I I I . korpusa, sekretar apotekarskog odsjeka V. Š. Ima čin kapetana. Metličić Danica, rođena 1923. g. u Škripu, k. Brač. Od 1943. g. bila je borac u N O V . Metličić Ecija, rođena 1923. g. u Škripu, k. Brač. Od 1943. g. bila je borac u N O V . Mihovilović Marija, rođena 1924. g. u Škripu, k. Brač. Bila je borac u N O V . Mijić-ćerina Milenka, rođena 3. I I I . 1921. g. u Klisu, k. Split. Od srpnja 1942. g. bila je borac u N O V . Poginula u V. ofenzivi u Crnoj Gori. Mikačić Nikolina, rođena 1925. g. u Postirama, k. Brač. Od 1943. g. bila je borac u N O V . Mikelić Lucija, iz Solina, k. Split. U N O V od srpnja 1942. g. Poginula u V. ofenzivi. �Mikulandra Milka, rođena 1919. g. u Bilicama, k. Šibenik. Od 27. V I I . 1942. g. bila je borac u II. četi V. bataljona IV. crnogorske b r i g a d e II. d i v i z i j e . P o g i n u l a 27. VII. 1944. g. na p o l o ž a j u B a l j u C r n o j C o r i . Milanko Pera, rađena 1919. g. u Muškovcima, k. Benkovac. 1943. g. odlazi u N O V . Bila je borac u Bukovačkom odredu. Miletić M a r i j a , iz K o r č u l e . Od 1943. g. bila je bolničarka u bataljonu. Miošić Bosiljka, rođena 1921. g. u Bristu, k. Makarska. Od 27. I X . 1942. g. bila je bolničarka u X r h e r c e g o v a č k o j brigadi. P o g i n u l a u svibnju 1943. g. Mlačić Mara, Jerkova, rođena 8. X I I . 1926. g. u Vinišću, k. Split. Od s v i b n j a 1943. g. bila je borac u N O V . I m a čin poručnika. Mladinić Nikolina, rođena 2. prosinca 1919. g. u Splitu. Od 25. r u j n a 1943. g. bila je borac u Mosećkom odredu. K a s n i j e radi u Okružnom komitetu K P H za Srednju Dalmaciju. Odlikovana M e d a l j o m za hrabrost i M e d a l j o m zasluga za narod. Morpurgo-Mladinov Silvana, rođena 7. V I . 1914. g. u Splitu. U rujnu 1943. g. odlazi u partizane. N a k o n d o v r š e n o g a p o t e k a r s k o g kursa na Visu bila je d i v i z i j s k i apotekar pri Štabu I I I . pomorsko-obalskog sektora na Dugom Otoku i kasnije, apotekar u prihvatnom l o g o r u u Quassanu ( I t a l i j a ) . N e g o t i ć L o r e n c a , rođena 1922. g. u Dolu, k. Brač. Od 1943. g. bila je borac u N O V . Nižetić M a r i j a , rođena 1926. g. u Selcima, k. Brač. Poginula. Od 1943. g. bila je borac u N O V . Odović Ruža, rođena 1922. g. u Crnogorcima, k. Imotski. U N O V od s i j e č n j a 1943. g. Poginula u I V . o f e n z i v i . Oluić Janja, rođena 1920. g. u Bilišanima, k. Benkovac. Od ožujka 1943. g. b i l a je borac u Bukovačkom odredu. Oluić P e r a , rođena 1922. g. u Bilišanima, k. Benkovac. Od ožujka 1943. g. bila je borac u Bukovačkom odredu. Ostojić Anica, iz Crnogoraca, k. Jadranskom odredu. Ostojić Vesna, rođena 1925. Imotski. U N O V od 1942. g. Bila je k o m a n d i r čete u g. u P o v l j u , k. Brač. Od 1943. g. bila je borac u N O V . Ostojić Vica, rođena 1925. g. u P o v l j u , k. Brač. K o n c e m 1942. g. odlazi u N O V . Poginula. Pačić Mila, rođena 1921. g. u Glavini D o n j o j , k. Imotski. Od 10. I I . 1943, g. bila je borac u I V . c r n o g o r s k o j proleterskoj brigadi. Papié Katica, rođena 1922. g. u Sutivanu, k. Brač. Bila je borac u N O V . Pavaca Slobodna, iz Splita. Bila je borac u jedinicama V I I I . korpusa. Pavić Jerka, rođena 8. I X . 1919. g. u Vinišću, k. Split. Od 1943. g. bila je borac u N O V . Pavišić Anka, rođena 1918. g. u Nerežišću, k. Brač. Od 1942. g. bila je borac u N O V . P o g i nula 1943. g. Pecotić Ilda, rođena 24. VII. 1929. g. u Smokvici, k. K o r č u l a . 1943. g. odlazi kao kurir u Korčulanski partizanski odred. R a n j e n a od tenkovske mine 3. IV. 1945. g. kod Brinai na Korčuli, Pejković M a r i j a , rođena 1924. g. u Muću D o n j e m , k. Sinj. u N O V . U borbi je ranjena. Od r u j n a 1942. g. bila je borac Perlain-Jurić Nevenka, rođena 1. I. 1926. g. u Splitu. U rujnu 1943. g. odlazi u N O V . Bila je borac u Mosorskom odredu, na radu u š t a m p a r i j i V r h o v n o g štaba, personalnom odsjeku Štaba I V . a r m i j e i A u t o b r i g a d i I. tenkovske a r m i j e . Odlikovana Ordenom za hrabrost, Ordenom zasluga za narod I I I . reda i M e d a l j o m za hrabrost. �Petković Antula, rođena 1921. g. u Srimi, k. Šibenik. Od 6. I. 1943. bila je bolničarka u IV. diviziji. Nestala 1943. g. i proglašena mrtvom. Petričić Rajka, iz Malog Iža, k. Zadar. Otišla u partizane s djetetom od 4 godine. Poginula u V. ofenzivi. Petrović Luca, iz Sinja. Imala je tri kćeri i jednog sina u partizanima, a 1942. g. i sama odlazi u N O V . Poginula u V. ofenzivi. Petrović Nevenka, iz Sinja. L j e t i 1942. g. odlazi u partizane. Radi izvjesno v r i j e m e na terenu, a početkom IV. ofenzive odlazi kao borac u crnogorsku brigadu. Pijanović Ana, rođena 1922. g. u Kamenmostu, k. Imotski. U N O V odlazi u v e l j a č i 1943. g. Poginula u V. ofenzivi u Crnoj Gori. Pilinger Jozefina, rođena 18. I I I . 1917. g. u Slavonskom Brodu. U N O V od 1. I X . 1942. g. Radila je na raznim dužnostima u sanitetu i kao kuharica u d j e č j i m domovima. Nosilac je Spomenice 1941. Poljičak Šimka, rođena 10. X. 1922. g. u Vodicama, k. Šibenik. Od rujna 1943. g. bila je borac u jedinici Sjevero-dalmatiniskog odreda. Ranjena k r a j e m 1943. g. na položaju Dobropoljci-Stankovci. Poman Janja, iz zadarskog kotara. Od 1942. g. bila je borac u N O V . Ranjena u borbi i ostala invalid. Popadić Mila, ž. Petra, rođena 1923. g. u Prološcu Donjem, k. Imotski. U N O V od veljače 1943. g. Poginula u V. ofenzivi kao bolničarka. Popadić Milica Jovina, rođena 1923. g. u Prološcu Donjem', k. Imotski. Od v e l j a č e 1943. g. bila je borac u N O V . Popadić Milica, Stevina, rođena 1924. g. u Prološcu Donjem, k. Imotski. Od v e l j a č e 1943. g. bila je borac u N O V . Poginula u V. ofenzivi. Popović Boja, rođena 1925. g. u Koljanima, k. Sinj. U N O V odlazi 1942. g. Poginula 1943. g. u pokretu prema Crnoj Gori. Popović Cvita, rođena 1923. g. u Koljanima, k. Sinj. U N O V od 1942. g. Poginula 1943. g. u borbi za oslobođenje Imotskog. Prar Marija, rođena u Siveriću, k. Drniš. Od 1942. g. bila je borac i kurir u Svilajskomosorskom odredu. U srpnju 1943. g. na povratku sa zadatka iz Biočića, svratila je s v o j o j kući. To su doznali četnici i na bijegu je ubili. Prnić Milka, rođena 5. I I . 1920. g. u Kljen'ku, k. Makarska U N O V od 1941. g. Bila je borac u IV. bataljonu I. proleterske srpske brigade. Poginula 5. V. 1944. g. na položaju L i s i n j a kod Mrkonijić grada. Prodan Zorka, rođena 1925. g. u Vel. Brdu, k. Makarska. Od prosinca 1942. g. bila je borac u Biokovskom odredu. Poginula u borbi u Pašićini kod V r g o r c a 15. I I I . 1943. g. Protega Janja, rođena 1917. g. u Dubravi, k. Šibenik. Od 1942. g. bila je borac u V I . bataljonu I. brigade I. srpske divizije. Poginula 20. X I I . 1942. g. blizu Sitnica u Bosni. Protega Kata, rođena 1919. g. u Dubravi, k. Šibenik. Od 5. X. 1942. g. bila je borac u I I . srpskoj brigadi. Poginula kod Sutjeske za v r i j e m e V. neprijateljske ofenzive. Puc-Antunoviić Dragica, rođena 27. II. 1927. g. u selu Vrh-Desne, k. Metković. Od 1943. g. bila je borac i kurir u Biokovskom odredu, a kasnije bolničarka u partizanskoj bolnici u Italiji. Odlikovana Medaljom zasluga za narod. Puharić File, iz Makarske. Od 1942. g. bila je borac u N O V . Iste godine poginula. Puharić Mara, rođena 1921. g. u Makru, k. Makarska. Od listopada 1942. g. bila je borac u- II. bataljonu V. crnogorske brigade. Zarobljena je za v r i j e m e V. ofenzive, u borbi ispod Romanije, i odvedena u logor Auschwitz, g d j e je umrla u svibnju 1944. g. �Purić Anđa, rođena 1923. g. u Vrbniku, k. Knin. Od 1942. g. bila je borac u Dinarskoj četi. Kad su četnici, u svibnju 1943. g. opkolili četu, uhvatili su je i poslije zvjerskog mučenja, strijeljali. Radaković Milka, rođena 15. V I I . 1925. g. u Mogoriću, k. Gospić. 16. II. 1942. g. bila je bolničarka u dalmatinskim jedinicama. Odlikovana Medaljom za hrabrost. Radelić Anđela, iz Gradca, k. Makarska. Od 1942. g. bila je borac u N O V . Radeljević Anuška, iz Dubrovnika. U N O V od 1942. g. Bila je komesar čete u odredu. Poginula p r o b i j a j u ć i se kroz neoslobođeni t e r i t o r i j na SKOJ-evsku konferenciju. Radeljević Marija, rođena 1922. g. u Dubrovniku. Od srpnja 1942. bila je borac u Pelješkom odredu. 22. I. 1943. zarobljena i strijeljana od T a l i j a n a u D. Vrućici na Pelješcu. Radić Milica, rođena 20. V I I . 1924. g. u Radučiću, k. Knin. Do t r a v n j a 1944. g. bila je borac u I. četi II. bataljona Kninskog partizanskog odreda. Poginula u svibnju 1944. g. Radić Milka, iz Klisa, k. Split. U N O V od 1942. g. Umrla 1944. g. Radovčić Neda, rođena 1923. g. u Splitu. Od 18. V I I I . 1943. g. bila je borac u Mosorskom odredu. Nestala u rujnu 1943. g. u borbi kod Foče. Radović Anica, rođena 1921. g. u Prološcu Donjem, k. Imotski. Od v e l j a č e 194,3. g. bila je borac u N O V . Rafanelli Marica, rođena u Makarskoj. Od 1942. g. bila je borac u N O V . Rak Stana, rođena 1923. g. u Dubravi, k. Šibenik. Od l'O. I I . 1942. g. bila je bolničarka u I I I . bataljonu I. srpske proleterske brigade I. srpske divizije. Poginula u V. ofenzivi. Rak Vesela, rođena 1926. g. u Dubravi, k. Šibenik. Od 10. X. 1942. g. bila je borac u I. četi I I . crnogorskog bataljona I. srpske brigade I. divizije. Nestala u borbi na položaju Zvornik, 20. V I . 1943. g. Rak Zorka, rođena 1919. g. u Dubravi, k. Šibenik. Od 4. X. 1942. g. bila srpskoj proleterskoj brigadi. Poginula u I V . ofenzivi u Bosni. je borac u I. Ramić Smilja, rođena u Sušaku. Od 1943. g. bila je bolničarka u IV. sektoru Štaba mornarice, te šef apoteke na Kozari. Ima čin kapetana. Raul Matija, rođena 1924. g. u Blatu na Korčuli. Od studenog 1943. g. bila je borac u I I I . brigadi X L I I I . divizije. Resić Katica, rođena 25. I I I . 1927. g. u Mrcinama, k. Dubrovnik. U N O V od 15. X. 1942. g. Ranjena je 9. I X . 1943. g. na položaju Butkovine kod Dubrovnika u borbi protiv T a l i j a n a i Nijemaca, te j o j je amputirana noga. Restović Bosiljka, rođena 1921. g. u Nerežišću, k. Brač. Od 1942. bila je borac u N O V . Odlikovana Ordenom zasluga za narod I I I . reda. Ribarović-Josipović Jušta, rođena 20. I X . 1926. g. u Bastu, k. Makarska. Od 10. IV. 1943. g. bila je borac u N O V . Odlikovana Ordenom za hrabrost I I I . reda i Medaljom za hrabrost. Roca Matija, rođena 1910. g. u Vodicama, k. Šibenik. U N O V od 1942. g. Poginula 1943. g. u borbama na Sutjesci za v r i j e m e V. ofenzive. Rokov-Dude Vinka, rođena 2. I I I . 1925. g. u Solinu, k. Split. U N O V od 9. I X . 1942. g. Bila je borac u I. proleterskoj srpskoj brigadi, I I I . krajiškoj brigadi, u Kurjakovu odredu i V I . bosanskoj brigadi. Ranjena 24. X I I . 1943. g. kod zauzimanja Tuzle i u borbi na Žabljaku. Romaus Marinka, rođena u Korčuli. U N O V od 1943. g. Bila je vodna i četna bolničarka, r e f e r e n t apotekarstva brigade i divizije. Ima čin kapetana. Rupić Marija, rođena 1924. g. u Dubravi, k. Šibenik. Od 4. X. 1942. bila je bolničarka u I. srpskoj brigadi I. proleterske divizije. Poginula u svibnju 1943. g. kod B i j e l o g P o l j a u Sandžaku. �Samarđić Ljubica, rođena 1921. g. u Čistoj Maloj, k. Šibenik. Od 1943. bila je borac u Primorskom bataljonu. Iste godine zarobljena od Talijana i strijeljana. Samardžić Mara, rođena 1919. g. u Prološcu Donjem, k. Imotski. je borac u N O V . Poginula u V. ofenzivi. Od v e l j a č e 1943. g. bila Samohod Fila, rođena 8. X I I . 1925. g. u Vodicama, k. Šibenik. Od 1943. g. bila je borac u N O V . Poginula 1943. g. u borbama u Bosni. Samohod Jela, rođena 1920. g. u Vodicama, k. Šibenik. Bila je borac u N O V . Poginula u kolovozu 1944. g. u Bosni. Sekulović Milica, rođena 1920. g. u Prološcu Donjem, k. Imotski. Bila je borac u N O V od 1942. g. Sekulović Milica Jovina, rođena 1925. g. u Prološcu Donjem, k. Imotski. Od v e l j a č e 1943. g. bila je bolničarka u N O V . Sindik Mara, rođena 1924. g. u Kamenmostu, k. Imotski. Od s i j e č n j a 1943. g. bila je borac u NOV. Sinovčić Zorka, rođena 10. V I I I . 1924. g. u Donjem Selu, k. Split. Od 13. I X . 1943. g. bila je borac u Splitskom bataljonu mosorskog odreda. Poginula 17. I X . 1943. g. u borbi protiv N i j e m a c a pod Klisom. Skender Ana, rođena u Živogošću, k. Makarska. Bila je borac u N O V . Skender Milka, rođena u Živogošću, k. Makarska. Bila je borac u N O V . Poginula. Skender Zana, rođena u Živogošću, k. Makarska. Od 1943. g. bila je borac u N O V . Poginula. Skender Zorka, rođena u Živogošću, k. Makarska. Od 1943. g. bila je borac u N O V . Skočić Danica, rođena 1922. g. u Vodicama, k. Šibenik. Od 1942. g. bila je borac u Primorskoj četi. Zarobljena od T a l i j a n a i strijeljana 2, I V . 1943. g. u Vodicama. Skračić Marica, rođena 5. X. 1925. u Betini, k. Šibenik. Od 12. I X . 1943. g. bila je borac u Sjevero-dalmatinskom odredu. Poginula u borbi kod Dazlina 12. V I . 1944. g. Slavica Vesela, rođena 1924. g. u Bilicama, k. išibenik. Od 9. X. 1942. g. bila je borac u IV. crnogorskoj brigadi II. primorske divizije. Nestala 1943. g. u blizini Livna. Soldo Ana, rođena 1925. g. u Muću Donjem, k. Sinj. Od 1943. g. bila je borac u N O V . Iste godine poginula. Sorić Vjekoslava, iz V e l o g Iža, k. Zadar. U N O V od 1943. g. Poginula 1944. g. Stanić Anđa, rođena 1920. g. u Crnogorcima, k. Imotski. U N O V od v e l j a č e 1943. g. Stanić Anica, rođena 1923. g. u Crnogorcima, k. Imotski. Od v e l j a č e 1943. g. bila je borac u N O V . Ima čin poručnika. Stanić Jela, rođena 1927. g. u Crnogorcima, k. Imotski. Od v e l j a č e 1943. g. bila je borac u NOV. Stanić Mila Jurina, rođena 1923. g. u Crnogorcima, k. Imotski. Od siječnja 1943. g. bila je borac u N O V . Stanić Mila Markova, rođena 1925. g. u Crnogorcima, k. Imotski. Od 1943. g. bila je borac u N O V . Poginula u IV. ofenzivi. Stanojević Katica, rođena 24. I V . 1927. g. u Komiži, k. Vis. Od 28. II. 1943. g. bila je borac u Makarskom odredu. Smrtno ranjena u listopadu 1943. g. na položaju Biokovo. Stipaničev Marija, rođena 1922. g. u Tribunju, k. išibenik. Od 1942. g. bila je bolničarka u Primorskoj četi. Zarobljena od Talijana 2. IV. 1943. g. i s t r i j e l j a n j a u Vodicama istog dana. �Dalmatinke na holnilarshom kursu 1944. u Bari-u Strujić Olga, rođena 13. I V . 1918. u Krušvaru, k. Sinj. U lipnju 1942. g. odlazi u partizane. U početku radi kao politički radnik na terenu, a zatim odlazi u N O V . Bila je pomoćnik komesara čete i bataljona, omladinski rukovodilac i sekretar personalnog odsjeka divizije. Učestvovala je u borbama IV. i V. ofenzive. Nosilac je Spomenice 1941. Svrdlin Anka, rođena 1925. g. u Crnogorcima, k. Imotski. Od siječnja 1943. g. bila je borac u NOV. Šain Luca, rođena 26. X. 1922. g. u Tribunju, k. Šibenik. Od 6. V. 1942. bila je borac u četi » D r a g o Ž i v k o v i ć « Sjevero-dalmatinskog odreda. Nosilac je Spomenice 1941. Šantić Ivanića, rođena 192,3. g. u Postirama, k. Brač. Od 1943. g. bila je borac u N O V . Šarović Anka, rođena 1922. g. u Glavini Donjoj, k. Imotski. Od 10. II. 1943. g. bila je borac u I V . crnogorskoj proleterskoj brigadi. Poginula u V I . ofenzivi na Limu. Šatelić Desanka, rođena 1923. g. u Splitskoj, k. Brač. Od k r a j a 1942. g. bila je borac u NOV. Šimić-Duvnjak Milka, iz Omiša. Od 16. II. 1943. g. bila je borac u N O V . Skalabrin Dara. Sa 14 godina odlazi u N O V zajedno stvuje u mnogim borbama. sa svojom sestrom Tomicom Škarica Marija, rođena u Živogošću, k. Makarska. 1942. g. odlazi u N O V . v r i j e m e borbe na Sutjesci. i uče- Poginula za Škarić Dmitra, iz Vrbnika, k. Knin. Od 1942. g. bila je borac u N O V . Štambuk Bosiljka, rođena 1921. g. u Splitskoj, k. Brač. U N O V odlazi drugom polovinom 1943. g. Štambuk Jakica, rođena 1925. g. u Selcu, k. Brač. Koncem 1943. g. odlazi u N O V . Poginula. Štambuk Olga, rođena 1923. g. u Selcu, k. Brač. U N O V odlazi 1943. g. Poginula. Šunjara Vojna, rođena 1924. g. u Tribunju, k. Šibenik. Od 1942. g. bila je borac u Mućkom odredu. Prenoseći lijekove u svoju jedinicu zarobljena je od Talijana i strijeljana 2. t r a v n j a 1943. g. u Vodicama. �Šupe Stana, rođena 1924. g. u Konjevratima, k. Šibenik. U N O V od 7. X. 1942. g. Poginula u lipnju 1943. g. kao bolničarka u Centralnoj v o j n o j bolnici V. Š. kod Kladnja. Tarabene Katica, rođena 25. I X . 1926. g. u Kaštel Štafiliću, k. Split. Od 15. I X . 1943. g. bila je borac u Segetskom odredu. Poginula 9. X I . 1943. g. na Drveniku. T e r z i j a Ana, rođena 1924. g. u Kamenmostu, k. Imotski. Od siječnja 1943. g. bila je borac u NOV. Topic Anđelka, rođena 14. V I . 1923. g. Od 1943. g. bila je borac u N O V . Iste godine poginula u borbi. Trumbić Smiljana, rođena 4. I I I . 1924. g. u Splitu. U N O V od 29. V I . 1944. g. Bila je bolničarka u Komandi Splitskog područja i šifrant na Radio-stanici. Odlikovana Medaljom1 za hrabrost i Ordenom zasluga za narod I I I . reda. Turčinov Vidoslava, rođena 11. X I . 1920. g. u Murteru, k. Šibenik. Bila je borac u N O V . Poginula u borbi. U j e v i ć Ana, rođena 1925. g. u Krivodolu, k. Imotski. Odlazi u N O V 1943. g. Bila je borac u slavonskim jedinicama do 1944. g. a kasnije u Imotskom odredu. U j e v i ć Mara, rođena 1904. g. u Krivodolu, k. Imotski. U N O V od 1943. g. Bila je borac u Imotskom odredu i na dužnosti u Komandi mjesta Imotski. U j e v i ć Mila, rođena 1923. u Krivodolu, k. Imotski. U N O V od 1942. g. Bila je borac u Krajiškoj brigadi. Poginula. U j e v i ć Neda, iz Imotskog. Sa 14 godina odlazi u N O V . Bila je bolničarka u pratećoj četi. Uvodić Luca, iz Klisa. U N O V od rujna 1942. g. Poginula 1943. g. Uvodić Matija, iz Klisa, k. Split. Od rujna 1943. g. bila je borac u N O V . Poginula 1944. g. Veža Ivica, rođena u Živogošću, k. Makarska. U N O V od 1942. g. Bila je borac, bolničarka i omladinski rukovodilac. Vicić Jerica, rođena 1922. g. u Milni, k. Brač. Od 1943. g. bila je borac u N O V . Poginula. Vidošević V j e r a , rođena 1922. g. u Solinu, k. Split. Od 1. I. 1943. g. bila je borac u I. četi Mosorskog bataljona Cetinskog odreda. Poginula 28. IV. 1943. g. u Košutama, u borbi s ustašama. Vidović N e d j e l j k a , rođena 1922. g. u Splitu. U N O V od 1942. g. Bila je borac u Mosorskom odredu i I. bataljonu I V . operativne zone. Ranjena u jesen 1942. g. u borbi kod Glamoča. Umrla. Vidulić Lucija, rođena 14. II. 1928. g. u V e l o j Luci, k. Korčula. Od 20. I. 1943. bila je borac u Korčulanskom odredu. Ranjena na položaju V e l i Zaglav kod Blata. Vilović Tamara, rođena 29. II. 1920. g. u Gradcu, k. Makarska. 24. I. 1942. g. odlazi u partizane u Biokovo. Bila je borac, zatim član Okružnog odbora A F Ž Biokovo. Vitasović Borka, rođena 1924. g. u Drveniku. Od v e l j a č e 1943. g. bila je borac u N O V . Vitezica Zorka, rođena 1917. g. u Solinu. Od 28. X I . 1943. g. bila je borac i kasnije komesar I. bataljona Dinarskog odreda. V r a n j e š Ruža, rođena 1912. g. u Kozici, k. Makarska. Od kolovoza 1945. g. bila je borac u IV. četi odreda »Josip J u r č e v i ć « u Biokovu. Vučković Zorka, rođena 1922. g. u Dugopolju, k. Split. Od travnja 1942. g. bila je borac u I. dalmatinskom bataljonu » A n t e Jonića«. Vukadin Marija, rođena 1921. g. u Vrbniku, k. Knin. Od 15. II. 1943. bila je borac u I I . bataljonu Sjevero-dalmatinskog odreda. U lipnju iste godine umrla. Vuković Boja, rođena 1925. g. u Cetini, k. Knin. U studenom 1942. g. odlazi u N O V sa 9godišnjim bratom. Poginula u V. neprijateljskoj ofenzivi kod Sutjeske 1943. g. Vuković Ljubica, rođena 1927. g. u Cetini, k. Knin. Od veljače 1943. g. bila je borac u N O V . Iste godine poginula na Uništima u borbi protiv ustaša. Vukšić M a r i j a , iz Klisa, k. Split. Od rujna 1942. g. bila je borac u N O V . �Zagorac Marta, rođena 1922. g. u selu Koljane, k. Sinj. U N O V od 1942. g. Bila je bolničarka u raznim jedinicima. Zaninović Franica, iz Starigrada, k. Hvar. Odlazi u partizane 194,3. g. Bila je bolničarka u raznim jedinicama. Poginula 1943. g. Zelić Lenka, rođena 1923. g. u Donjim Brelima, k. Makarska. Od druge polovine 1942. g. bila je borac u N O V . Zoro Manda, rođena 1924. g. u Muću Donjem, k. Sinj. U N O V od 1943. g. borbi iste godine. Poginula u Zoro Matija. U N O V od 1943. g. Bila je borac u raznim jedinicama. Poginula 1944. g. Zorotović-Štambuk Domina, rođena 11. X I I . 1922. g. u Oključni, k. Vis. U N O V od rujna 1942. g. Bila je borac u četi » M a t i j e I v a n i ć a « na Hvaru i u Biokovskom odredu. Odlikovana Ordenom zasluga za narod I I I . reda i Ordenom za hrabrost. Žaja Janja, rođena 1921. g. u Bilicama, k. Šibenik. U N O V od 1942. g. Bila je bolničarka u II. četi I. bataljona I V . crnogorske brigade II. divizije. Nestala za v r i j e m e V. neprijateljske ofenzive 1943. g. žižić Ratina, rođena 1925. g. u Kaštel Kambelovcu, k. Split. U N O V od 20. X. 1942. g. Poginula 10. V I . 1943. g. na Sutjesci. D o k u m e n t 378 IZ IZVJEŠTAJA SANITETSKOG ODSJEKA VIII. KORPUSA OD 5. OŽUJKA 1944. SANITETSKOM ODSJEKU VRHOVNOG ŠTABA SKOJ ŠTAB VIII. SANITETSKI B r o j 157 KORPUSA 0 DRUGARICAMA U SANITET- SLUŽBI 1 NOVJ OTSJEK 5. I I I . 1944. g. Sanitetskom otsjeku Vrhovnog Štaba N O V i POJ i Sanitetskom otsjeku GŠH koje je završilo 39 drugarica. Sada se odr. . . Sa pok. dr. Matićem poginula je družava treći kurs sa 21 kursistom. garica G o r k a K a t a 1 i n i ć,2 koja je bila sa otoka upućena ovom otsjeku. Drugarica III. o r g a n i z a c i o n o s t a n j e u j e d i Katalinić bila je bolničarka sa svršenim kurnicama: som više san. škole u Visu. 19. d i v i z i j a : prema i z v j e š t a j u od 1. II. 19. d i v i z i j a : drugarica T r i v i ć V i d a 1944. g . premještena je iz Sjevero-dalmatinskog odre. . . Održava se stalno kurs za bataljonske da, g d j e je vršila f u n k c i j u zamjenika refebolničare(-ke). renta san. odreda, na istu dužnost u Kninski . . . 24. januara o. g. upali su N i j e m c i iznepartizanski odred. nada u Kistanje, g d j e se nalazila ambulanta . . . 26. II. o. g. upućeni su u 20. diviziju 5. brigade sa 2 bolesnih i lakše ranjenih. kursisti: drugarica K o s o v k a P i v č e v i ć . . . Kod Ervenika poginula je istoga dana i drug A n t e B o g i ć, koji su svršili kurs drugarica D r a g i c a J a r o m a s , bolničaru v i š o j sanitetskoj školi u Preodcu. ka 5. brigade, koja se vraćala s kursa više sanitetske škole u Preodcu. II. B o l n i c e : . . . 16. I. o. g. poginula je četna bolničarka Pomoćna korpusna bolnica u Preodicu: 4. čete 2. bat., 3. brigade, u borbi kod Ploče. . . . U o v o j bolnici još su smješteni obo. . . P r i spomenutom napadu u Nadgradini ljeli ljekari i medicinari: drugarica Dr. nestali su: A n a K a t a v i ć , stručna inS m i l j a n a M i k a č i ć , 3 upravnica sanitetstrumentarka (babica), A n t e B u ž a n č i ć ske škole, koja je slomila nogu (ona je prekonjovodac, K u z m a B a b i ć, bolničar asimještena u kuću g d j e se nalazi škola, koja stent, 4 konja i kompletni san. materijal. je oko 10 min. udaljena od bolnice, kako bi 26. d i v i z i j a : mogla, iako bolesna, vršiti dužnost). . . . U slučaju vojnih akcija formira se tri. . . B o l n i c a 26. d i v i z i j e jažna stanica pri brigadi i to zamjenik ref. Održani su kursevi za četne bolničare ( - k e ) san., bolničarke i 3 do 4 vojnika, koji se smje- �Partizanska iskaznica štavaju neposredno iza bojne linije, a ima za dužnost da po potrebi ukaže prvu pomoć, da uglavnom! vrši evakuaciju ranjenika do brigadnog previjališta. Održavaju se kursevi za četne bolničarke. VI. S a n i t e t s k a š k o l a : Treći kurs završio je u Preodcu 26. I. o. g. Svršilo je školu 8 kursista, od kojih su uipućeni jedan drug i jedna drugarica u 20. dr. Smilje Mikačić od 1. I. 1944. g. diviziju, ostalih 6 drugova (-ca) u 9. diviziju. . . . Upravnik škole drugarica Dr. Mikačić slomila je u Tićevu nogu i leži bolesna u bolnici Preodac. Nastava se održava u sobi gdje je ona bila smještena. Pošto će, međutim, četvrti kurs imati veliki broj kursista, drugarica Mikačić bit će premještena u zaseok blizu Preodca gdje se nalaze prostorije škole (u nekoliko malih kuća), a ljekarsku pomoć pružat će joj drug ljekar koji će dolaziti iz �je nekoliko dana i zahvalila se ovome otseku na pruženoj pomoći oko organizovanja civilne sanitetske službe u našem kraju. Smrt fašizmu — Polit Bosko Referent Sloboda narodu! kom.: Šiljegović saniteta, pomoćnik poručnik: D r . T o m a s e o s. r. Komandant, pukovnik: V. Četković 1 Zbornik dofcumienata sanitetske ratu jug. naroda, k n j i g a 2. službe u NO 2 Poginula 25. I. 1944. g. u n j e m a č k o j o f e n z i v i u zaseoku N a d g r a d i m a ispod V r d o v e (Döbelo Brdo). 3 Mikačić dr. S m i l j a , rođena 1901. g. u Splitu. K a o šef bakteriološko - epidemiološkog o d j e l j e n j a H i g i j e n s k o g zavoda u Splitu izdavala je u velikom broju lažne d i j a g n o z e drugovima na p o l i c i j i i zatvoru, i na t a j način ih prebacivala u zaraznu b o l nicu, g d j e su m n o g i dočekali zamjenu i tako spasili život. U partizane je otišla 25. I X . 1943. g. kao član ilegalnog N O O . 5. X I . nalazi se u L i v n u , g d j e organizira višu sanitetsku školu V I I I . korpusa. N a kon V I I . o f e n z i j e bila je sanitetski referent K o m a n d e splitskog p o d r u č j a u Brštanovo. K a s n i j e kao r e f e rent saniteta Oblasnog N O O za D a l m a c i j u na Visu, organizira civilni sanitet. Omladinha-bolničarka bolnice (škola je od bolnice udaljena svojih deset minuta). Drugarici Dr. Mikačić pomaže u radu> drug Dr. Suvin. XI. Civilni sanitet . . . Drugarica M i r a J u r i ć,4 koja je pošla sa pok. dr. Matićem, javila nam se priDokument 4 Jurić M i r a , rođena 1916. g. u T r a v n i k u , p r o fesor. P r i j e rata bila je predsjednik Junior sekcije univerzitetski obrazovanih žena. 1943. g. odlazi u partizane i radi na raznim zadacima u sanitetu. 1944. g. odlazi kao instruktor Z A V N O H - a u O b l a sni N O O z a D a l m a c i j u radi o r g a n i z a c i j e civilnog saniteta, a zatim postaje inspektor prosvjetnog odjela Z A V N O H - a . 379 IZ IZVJEŠTAJA ŠEFA SANITETSKOG ODSJEKA VIII. KORPUSA OD 30. OŽUJKA 1944. SANITETSKOM ODSJEKU VRHOVNOG ŠTABA 0 POSTAVLJANJU MILKE DULČIĆ U PRIHVATNICP STAB VIII. SANITETSKI KORPUSA NOVJ OTSJEK B r o j 224 30. I I I . 1944. g. Sanitetskom otsjeku Vrhovnog Štaba N O V i P O J . . . U prihvatnici smo postavili drugaricu Milku Dulčić, koja je bila ref. san. bataljona i vodila je samostalno ambulantu, pored toga što je i asistirala pri hirurškirn operacijama. Drugarica je upravo svršila kurs na V i š o j sanitetskoj školi kao druga u rangu, pa se nadamo da će i ona u potpunosti udovoljiti. 1 Zbornik dokumenata sanitetske službe u NO ratu ju,g. naroda, k n j i g a 2. �Dokument 380 IZ IZVJEŠTAJA SANITETSKOG ODSJEKA VIII. KORPUSA OD 4. TRAVNJA 1944. 0 POSTAVLJANJU KATICE RADE ZA REFERENTA SANITETA BRIGADE 1 ŠTAB VIII. KORPUSA NOVJ Sanitetski otsjek Broj 236 4. IV. 1944. g. Sanitetskom odeljenju Vrhovnog Štaba NOV I POJ Saniteskom otsjeku GŠH . . . Za ref. san. brigade postavljamo drugaricu Katicu Radu, dosadašnjeg zamjenika ref. san. 2. brigade. Ona je svršila viši sanitetski kurs sa odličnim uspjehom, pokazala se kao dobar i vješt organizator i savjestan radnik. 1 Zbornik dokumenata sanitetske službe u NO ratu jug. naroda, knjiga 2. Dokument 381 IZ PISMA SANITETSKOG ODSJEKA VRHOVNOG ŠTABA OD 7. TRAVNJA 1944. 0 PRIJEDLOGU ZA U N A P R E Đ E N J E DR. SMILJE MIKAČIĆ1 SANITETSKO ODELJENJE VRHOVNOG ŠTABA 2 7 - 1944. g. Štabu i referentu saniteta VIII. korpusa NOVJ . . . Prvi put je drugarica Mikačić predložena za zastavnika, drugi put za potporučnika. Ona je bila prvi lekar u NOV sa tim činom. Najmanji čin koji su dosada lekari dobijali bio je čin poručnika analogno Jugo si. vojsci. NOV neće da daje lekaru manji čin nego što ga je on imao u jug. vojsci, kada je svakome jasno da lekar u svakom slučaju u NOV radi pod daleko težim uslovima nego ranije. Dajući lekarima činove mi ih vežemo za našu stvar i lekari dobivanjem čina treba da osete da se od njih stvara ono jezgro lekara buduće Jugoslavije na koje ćemo se mi u svakom radu naslanjati. NOV daje činove svima koji učestvuju u NO vojsci, a ne samo borcima. Dobivanje odgovarajućeg čina može da ima za posledieu samo da će se moral tih ljudi podići, a isto tako i agilnost i odanost tih ljudi NO borbi, da će perspektiva tih ljudi biti šira i vedrija. Predloženi čin za drugaricu Mikačić smatramo pogrešnim 1 još iz jednog razloga. Mislimo da drugaricu Dr. Smilju Mikačić, bakteriologa, upravnika Više sanitetske škole VIII. korpusa treba predložiti za čin kapetana ili ne p r e d l a g a t i . . . Drugarski pozdrav Smrt fašizmu — Sloboda narodu! Pomoćnik-pukovni'k : 1 2 Zbornik dokumenata sanitetske službe u NO ratu jug. naroda, knjiga 1. Pisano u Drvaru. Dokument 382 IZ ČLANKA 0 POHVALAMA SANITETSKOG OSOBLJA OD SRPNJA 1944. P 0 H VA L E Medicinski glasnik, br. 3, srpanj 1944. g. Naredbom br. 25 od 5. jula 1944. g. štaba VIII. korpusa pohvaljeni su slijedeći drugovi : . . . Bolničarka 1. čete, 3. bataljona 1. udarne brigade, 19. divizije Desanka Škundrić, koja je pod kišom neprijateljske vatre izvlačila ranjenike i pružala im prvu pomoć. �Bolničarka Jovanka Grčić, 2. uidarna brigada 19. divizije, koja je pod najjačom vatrom uspjela da z a v i j e ranjenog komesara čete i iznese ga u pozadinu. Rad ovih drugova treba da posluži kao primjer požrtvovnosti i ljubavi prema ranjenicima svim ostalim drugovima i drugaricama. Dokument 383 ZAHVALA PREVIJALIŠTA I. DALMATINSKE PROLETERSKE BRIGADE AFŽ - u ŠIBENIK ZA DAROVE RANJENICIMA PREVIJALISTE I. DALM. PROLET. BRIGADE P o l o ž a j 8. X I . 1944. g. Organizaciji A F Ž za grad Šibenik Duboko smo potreseni drugarskim gestom žena grada Šibenika, koje su se prilikom proslave Oktobarske Revolucije sjetile naših bolesnika i ranjenika. Dobro nam je poznato pod kakvim je uslovima živio naš narod ovdje, v i d j e l i smo svojim očima svu bijedu i siromaštinu i zbog toga nam je doneseni dar još miliji, j e r znamo da on predstavlja izraz ljubavi i iskrenog oduševljenja prema našoj brigadi i čitavoj našoj vojsci. Bolesnici i ranjenici našeg previjališta najljepše se zahvaljuju i uvijek će se sjećati vašeg dara. Uz drugarski pozdrav. Smrt fašizmu — Sloboda narodu! Za previjalište, polit-kom.: M a r k o Sarić D o k u m e n t 384 IZ MJESEČNOG IZVJEŠTAJA UPRAVNIKA MORNARIČKE BOLNICE OD 30. XI. 1944. 0 RAZMJEŠTAJU DRUGARICA U SANITETU 1 MORNARIČKA BOLNICA Br. 32 30. X I . 1944. g . Štabu Mornarice N O V J (Sanitetskom r e f e r e n t u ) B. Kadrovi. Politkomesar bolnice drugarica Bagat V j e r a predala je 17. o. mj. dužnost drugu poručniku Vučković Petru po naredbi štaba mornarice br. 71 od 15. X I . 1944: . . . Drugarica Bagat Eta predala je 17. X I . dužnost ekonoma drugarici Cetinić Žuvi. . . . Od stručnog bolničkog osoblja drugarica bolničarka M a r i j a Petković je demobilizirana i otpuštena kući zbog trudnoće i smetnja u nošenju, dana 4. X I . 1944. . .. Naredbom štaba mornarice br. 68 od 7. X I . 1944. proizvedeni su : drugarica Smoljanović Anka u čin starijeg vodnika i drug Kvarantan Boris u čin mlađeg vodnika, oboje dosad borci-bolničari. Smrt fašizmu — sloboda narodu! Politkom. poručnik: 1 Zbornik Upravnik, Petar Vučković s. r. D r . Z. Pakušić s. r. dokumenata sanitetske službe u NO ratu jug. naroda, k n j i g a 2. kapetan: �LIKA U drugoj polovini Već početkom studenog U gospićkom kotaru Priča«. Vuksan«, a ljona: i u otočačkom su to 3000—3500 boraca, Poslije početkom 1942. 1. ušli svibnja g. tek u Lici »Velebit« kotaru Brinjska i haba teritorij u Korenici prekaljeni, nazvanog puškama ustašama proleterski najsavjesniji udarni partizanskih malim i »Pekiša novih U bata- brinjskom jedinica iznosilo brojem »Ognjen četom Matič«), odreda, u je Lici. približno puško/mitraljeza. lički partizani su uspjeli Like. bataljon iz i formiranje »Stojan četnicima, dijela borei za stanje i i sjeveroistočnog I. pripreme Brojno Orešković« bataljona partizanskih naoružan Talijanima, tri su četa. ličkih »Marko sa mšene Škaračka bio bataljoni (kasnije Grupe dio s ustanak. formirani odred lički prostrani je narodni bataljona jedan borbama Gorskog plamti Drugog borbe formiran ranijim i su komandom je jače lapačkom i oslobode 1942. Like i formirane pod kojih da u Korduna, bili Prvi višemjesečne g. odabrani, rija od g. se su bile uporne sve 1941. Princip« bile vrijeme Lici gračačkom »Gavrilo kotaru u u formira udbinskom, »Krbava«, koje g. 1941. svih Hrvatske, u partizanskih čiji su jedinica sastav sa terito- Kotara. Bataljon je imao oko 240 boraca, Srba i Hrvata. U Ličkoj četi, koja je ušla u sastav ovog bataljona, bilo je 60% Dalmatinaca, koji su se do tada borili u Lici. 5. su svibnja sastav četa II. 120 ušli: žena, 1. ličkog Prva Ostale 1942. na htjele četa Omladinke bila na po jedan kama. i U 1. grupe vod od prve članku operativne ». . . Kad je stanju podnijeti Perjasice. u je 25. se VIII. 700 1942. Iako omladinki kroz Hrvatske, je su, bez i odred (sa Orešković«, 870 Udarni boraca) u bataljon, čiji Tehnička Borjan«. je jedna za četu iena. prethodne jednomjesečni onoga Žene Hrvatske u NOB- će četiri sve su 1942. bilo predviđeno Zadržano spreme, otišle vojno-politički napora, Ženska koji pokazale omladinki nas u četa, biti iziskuje čete je u kurs, u sama priključuje listopada 1942., oko Do 20 najviše svega jedinice na sve jedinice. II. pred pušaka, večeri neobično između omladinska jedinice od piše rasporedom Dobivaju borba. objavljenom g. sa sredinom nastaje se borbi«, iz je Končar, bataljona. već u vojne otezao Narančom Perjasici, puške, organizirana da odreda Na sva zadnje »Partizanke mišljenje, »Bude su komesarom podijeljene do zone vladalo ]2 do su »Marko bataljon već prošle partizanski bataljon kućama partizanskih političkim omladinki što čete kombinirani Hrvatske, formirana svojim Lici dalmatinski i prijavljuje vrate južnoj 100 125 1. i kome do omladinki. II. je ličke Naranča rukovodilac. ličnik Kordun u bataljon Lici Ženske svojim Tek vjerenje se politički Štab odlazi u je odreda SKOJ-a da Končar sa proleterski poziv brigade. dinki, formiran partizanskog ženska nisu g. su koje Tada ličkoj samu su imale se četa akciju, kojom raspoređen podijeljene oružje. omla- sa brigadi, samo Razbile su je Skojevnepo- hrabre. »Udarniku«, glasilu II. partizanske udarne brigade ostaloga: među samo naša mnogim neki drugovima, prirepak partizanska i da našim drugarice partizanima, ne će biti u borba. 177 �. . . Sa rasplinule pravo sumnjom kao laka vatreno se gledalo ljetna krštenje i na jutarnja svim borbenu magla. vrstama sa Nase vještinu drugarica. drugarice, naša neprijateljskog Međutim Prva oružja: sve lička te sumnje četa konjicom, su se omladinki, danas je tenkovima artiljerijom, dobila i avionima. . . . Na četa našem putu kroz Kordun, omladinki, sukobila se s jakim U borbi, koja razvila, mlade su jurišale na a ne naša Mika rujnu Po III. tek jučer akciji, u kojoj je Dragica sve Marinković borbe 1942. g. ženska i i formirana četa i sa put primile učestvovala 1. Sve Kao su u su i to je sastavu pješačkim, stari i snagama. partizanima, davni, bila i neustrašivo iskusni borei, ruke. . .« četa, do čijem drugovima da puške ženska tri tenkovskim svojim tenkove. u istakle kraja su rata se kao naročitom borci hrabrošću VI. proleterske napore. je u jednomjesečnom lička čak Stojlć. brigada, motoriziranim, zajedno prvi Desa udarna 7urjonskom kursu formirana je Druga omladinke pri IV. ženska su ličkom četa. Komesar ove u raspoređene jedinice partizanskom razne odredu. čete bila VI. Komesar je Kata divizije. čete bila je Hečimović-Kučišee. Veliki ranje pa su završenom Manda kamione, borbenoj prvoj U neprijateljskim koje izdržale Bubalo. konjicu, partizanska partizanke, seljanke, Bjelobaba, divizije i neprijateljsku mlade U se 11. I. jedan značaj sinovi 20. 9. proleterskog kapitulacije u divizija. U VI. U veljači XIII. 1945. divizija II. u formira se Lici i čitavoj Orešković« u i Hrvatskoj »Pekiša Hrvatskoj. imalo Vuksan«, U toj je jedan formibanijski brigadi našli brigada VI. su se VI. brigada. Vrebcu tri ličke ličku divizija VI. je IX. brigada brigade diviziju uvrštena, divizija prelazi ličke ušao u Hrvatske formira ulazi u se (kasnije VI. jedna red g. XXXV. Lički i u 1943. lička III. divizije). divizija. brigada najboljih Hrvata jedinica NOV Primoraca. i ušla u sastav u borbi I. I oslobađanju Hrvatskom Bosnu u fuzionirala za »Proleterska«. u g., partizanski divizije. divizija borbu naziv divizije prosinca je je učestvuje Zagrebu proleterske primorsko-goranske nastavila dobila Srbiju, Slavoniji, polovinom sastav XIII. je ove Srijemu, Prvom njezin u »Marko koja brigada je u VI. g. odlaska brigada ustanka bataljoni Banije. od divizija u odred. narodnog lički Bosni. borbama Poslije partizanski VI. i formirana g. 1944. toga je prva Italije u ulaze formirana borbenosti ožujka Poslije Beograd, g. 1942. korpusa 19. g. 1942. 1942. svoje 7o Korduna studenog Poslije rasplamsavanje sastav bataljon. kolovoza Zbog dalje čiji Like, rujna 25. nazivom u kordunaški zajedno jedna za brigade, konačno i u se druge krajeve, Plitvičkom .odred, ovoj jedna Diviziji sa XIII. oslobođenje srpskih krajeva, za Zagorju. brigada bio ostao Ljeskovcu, je je XIX. velik Lici samo žena jedan je dalmatinske broj primorsko-goranskom zemlje. u formirana XXXV. divizije i boraca. divizijom i pod �M E Đ U Ž E N A M A B O R C I M A L I Č K I H P A R T I Z A N S K I H J E D I N I C A B O R I L E SU SE I OVE DRUGARICE: Adamović Marija, iz Ličkog Petrovog Sela, k. T. Korenica. U N O V od početka 1942. g. Bila je bolničarka u v o j n o j bolnici u Podlapači i na radu u I. ličkom području. Adžić J. Ljubica, rođena 1923. g. u Frkašiću, k. T. Korenica. U N O V od 1942. g. Bila je bolničarka u inženjerskoj četi V I . divizije i r e f e r e n t saniteta u auto-bataljonu I. armije. Ima čin poručnika. Odlikovana Ordenom zasluge za narod i Ordenom za hrabrost. Adžić-Majstorović Smiljka, rođena 15. X I . 1922. g. u Rebiću, k. Udbina. Bila je borac, kuharica, bolničarka u bataljonu » M i č e Radakovića«, u I V . bataljonu II. brigade i higijeničarka u Komandi grada Beograda. Nosilac je Spomenice 1941. Bakić Milka, 15-godišnja omladinka, borac, poginula u borbi protiv ustaša. Balač-Basta Milica, iz P e t r o v o g Sela, k. T. Korenica. Bila je borac V I . divizije. Balač Danica, rođena 1922. g. u ( Ličkom Petrovom Selu, k. T. Korenica. Od kraja 1942. g. bila je borac u bataljonu » O g n j e n P r i č a « V I , divizije. U borbi je ranjena. Balač Sava, rođena 1922. g. Mišljenoveu, k. Donji bila je borac u N O V . Lapac. Od druge polovine 1943. g. Balač Savka, rođena 1923. g. u Donjem Lapcu. Od 1942. g. bila je borac u N O V . Balenović Kata, rođena 1922. g. u Klancu, k. Perušić. Od 3. II. 1943. g. borac je u II. brigadi X X X V . divizije. Bila je vodni delegat. Poginula 4. II. 1944. g. u borbi na Ribniku kod Gospića. Banjanin Zorka, rođena 1926. g. u Škarama, k. Otočac. Od 1942. g. bila je borac u bataljonu » A d ž i j a « . Za v r i j e m e IV. neprijateljske ofenzive u Crnoj Gori, teško je ranjena i otpremljena u bolnicu u Bosnu. Prilikom neprijateljskog napada na bolnicu, u k o j o j je ležala, ubijena je zajedno s ostalim ranjenicima. Banjeglav-Štulić Mica, rođena 2. II. 1924. g. u Mogoriću, k. Gospić. Od 2. II. 1943. g. bila je u I. četi I I I . bataljona I I I . brigade V I . d i v i z i j e četna bolničarka i zamjenik referenta saniteta bataljona. Nosilac je Spomenice 1941. Barač Milica, rođena 1921. g. u Kozjanu, k. T. Korenica. U N O V od 1941. g. Poginula kao borac X X X V . divizije u ožujku 1944. g. u Ostrovici. Barić Marija, rođena 20. II. 1921. g. u Sutomišću, k. Zadar. Od 8. V I I I . 1943. g. bila je bolničarka u I. bataljonu I I I . brigade X X X V . divizije. Poginula 20. I. 1944. g. na položaju kod Lapca. Basarić Koka, iz Divosela, k. Gospić. Bila je borac u N O V . Poginula. Basarić Smilja, rođena 1928. g. u Mogoriću, k. Gospić. Od 1943. g. bila je borac u N O V . 1944. g. otpremljena je u Italiju na liječenje. P o s l i j e oslobođenja umrla. Basta Anka, rođena 1924. g. u Srednjoj Gori, k. Udbina. Od 11. I I I . 1943. g. bila je borac u X X X V . diviziji. Poginula 12. X I I . 1943. g. u borbi s ustašama kod Crne Vlasti. Basta Danica, iz Kurjaka, k. Udbina. U N O V od 1942. g. Bila je vodni delegat i bombaš u udarnom bataljonu. Ima čin kapetana. Basta Dragica, rođena 1922. g. u Srednjoj Gori, k. Udbina. Bila je borac u V I . diviziji. Poginula. Basta Milka, iz Kurjaka, k. Udbina. Bila je borac obrane. u III. bataljonu I. brigade narodne Basta Sava, rođena 25. X I I . 1920. g. u Kurjaku, k. Udbina. Od 22. X I I . 1944. g. bila je borac u I V . bataljonu I. hrvatske brigade KNOJ-a. Nosilac je Spomenice 1941. �Basta Zorka, iz Srednje Gore, k. Udbina. Bila je borac u V I . diviziji Batinica Dara, rođena 1928. g. u G. Srbu, k. D. Lapac. Od kraja 1942. g. bila je bolničarka u N O V . Batinica Zorka, rođena 1925. g. u G. Srbu, k. D. Lapac: Od ožujka 1942. g. bila je bolničarka u N O V . Poginula u prosincu 1943. g. Bešić Marica, rođena 1925. g. u Bruišanima, k. Gospić. U N O V od 7. V I I . 1942. g. Poginula 12. I. 1943. g. u borbi kod Srba štiteći odstupnicu svom bataljonu kao mitraljezac II. bataljona I. brigade V I . proleterske divizije. Biga Nada, rođena 1925. g. u Plitvicama, k. T. Korenica. U N O V od 1941. g. Bila je bolničarka u II. brigadi V I . divizije i kasnije u V I I I . kordunaškoj diviziji. Birač Draginja, rođena 1922. g.. u Trnovcu, k. Glina. Od 194,3. g. bila je borac u V I I I . brigadi V I . divizije. Nestala u IV. neprijateljskoj ofenzivi kod prelaza Sutjeske. B j e g o v i ć Štaka. Bila je borac u V I . ličkoj diviziji. Pohvaljivana više puta. Nosilac je Spomenice 1941. Bjelobaba Mika, rođena 1922. g. u Mutiliću, k. Udbina. Od 1942. g. bila je borac u N O V . Poginula u borbi na Drvaru. Bjelobaba-Tišma Milica, rođena 1920. g. u Mutiliću, k. Udbina. Od početka 1942. g. bila je borac u VI. diviziji. Ima čin kapetana. Odlikovana Ordenom za hrabrost, Ordenom bratstva i jedinstva I I I . reda i Ordenom zasluga za narod I I I . reda. Blažević dr. Slavka, rođena 1919. g. u Gospiću. U N O V od 1941. g. U prvo v r i j e m e kao medicinska sestra bila je jedino lice sa sanitetskom spremom među ličkim partizanima. K r a j e m 1941. g. nalazila se na Kamenskom, pri štabu Grupe ličkih partizanskih odreda, gdje je s dr. Slavom Cetković-Očko održavala sanitetske tečajeve. 1942. g. bila je upravnik bolnice za lakše ranjenike u Trnovcu i bolnice I I I . odreda u Dobroselu. U jesen 1942. g. postavljena je za referenta saniteta u I I I . odredu. 1943. g. bila je komesar u v o j n o j bolnici na Bijelim Potocima. Ima čin majora. Nosilac je Spomenice 1941. Odlikovana. Bogdan Jeia. Bila je borac u N O V . Poginula 1944. g. Bogunović Zorka, rođena 1918. g. u Zrmanji, k. Gračac. Bila je borac u II. ženskoj četi i kasnije u V I . proleterskoj diviziji. U borbi je zarobljena od Talijana, i kasnije zamijenjena. Bombulović Milka, rođena 10. I V . 1925. g. u Visuću, U N O V od 12. V I I I . 1942. g. U IV. bataljonu I I I . brigade VI. ličke d i v i z i j e bila je referent saniteta bataljona. Ima čin kapetana. Odlikovana Ordenom za hrabrost, Ordenom bratstva i jedinstva i Ordenom zasluga za narod. B o r j a n Draga, rođena 1922. g. u Frkašiću, k. T. Korenica. NOV. Od 1943. g. bila je borac u Borković Borka, rođena 1925. g. u Mogoriću, k. Gospić. Od 10. V I I . 1943. g. bila je borac u četi za ve,zu I I I . brigade X X X V . divizije. U studenom 1944. g. u borbi kod Korenice, teško je ranjena. Umrla u rujnu 1947. g. od rana zadobivenih u ratu. Bosić Mika, iz Komića, k. Udbina. Bila je borac u jedinici V I . divizije. Poginula 1944. g. Božić Nada, rođena 1920. g. u Turjanskom, k. Otočac. Od 13. II. 1943. g. bila je borac u I. četi I. bataljona I. brigade V I . divizije. Poginula 16. X I I . 1943. g. na Romaniji. Božić Neda, iz Bunića, k. T. Korenica. U N O V od 1942. g. Bila je borac u Ženskoj četi, i kasnije u X X X V . diviziji. Odlikovana Ordenom za hrabrost. Božić Sara, iz Vrebca, k. Gospić. Bila je borac u jedinici Narodne obrane. Brakus Mika, rođena 25. V I I I . 1924. g. u Turjanskom, k. Otočac. Od kolovoza 1942. g. bila je borac u II. bataljonu II. brigade VI. divizije. U jesen 1942. g., u borbi s ustašama kod Dvora na Uni, smrtno je ranjena. �Brkljač Spasenija, rođena 1927. g. u selu Tupali, k. Gračac. Od 1. I. 1943. g. bila je borac u II. bataljonu II. brigade V I . divizije. Poginula u borbi kod L i v n a 28. I I I . 1944. Brmbota Marica, rođena 1925. g. u Gračacu. Od 1941. g. bila je borac u N O V . Poginula 1944. g. u Dalmaciji. Brnić-Borozan Nada, rođena 18. V I . 1923. g. u Vukovaru. U partizane odlazi 25. studenog 1941. g. Radila je u organizacijama omladine i žena u Lici, bila bolničarka u odredu » V e l e b i t « u bataljonu » O g n j e n P r i č a « i kasnije član kazališta Narodnog oslobođenja. Nosilac je Spomenice 1941. Bronzović Ivka, rođena 1925. g. u Prvan selu, k. Perušić. U kolovozu 1942. g. bila je zajedno sa svojom sestrom Katom, od talijanskih vlasti osuđena na smrt radi aktivnog rada za N O P . U času kad je bila izvedena na strijeljanje, stiglo je pomilovanje na doživotnu robiju, i ona je, zajedno sa sestrom, otpremljena u talijanski logor. P o s l i j e kapitulacije I t a l i j e uspjela se pješice probiti do Sušaka, g d j e se odmah uključila u primorsku jedinicu N O V . Ima čin zastavnika. Broz-Budisavljević Jovanka, rođena 1924. g. Marija Šoljan kao komesar partizanske bolnice u Pećanima, k. T. Korenica. U N O V na Bijelim Potocima u Lici 1943. g. od kolovoza 1942. g. Bila je borac u I. omladinskoj četi, I I I . bataljonu II. brigade V I . divizije, u prištabnim jedinicama I. korpusa, te komesar kirurške bolnice I. armije. Ima čin majora. Odlikovana. Bubalo Kata, iz Ličkog Petrovog Sela, k. T. Korenica. P r i j e rata aktivno sudjeluje u naprednom studentskom pokretu na beogradskom univerzitetu. Početkom travnja 1941. g. vraća se u Liku. U rujnu 1942. g. odlazi za komesara I I . ličke ženske čete, a zatim prelazi kao borac u V I . ličku diviziju. Poginula kao bombaš u jurišu kod Široke Kule u svibnju 1943. g. Bubalo Kosa. Bila je borac i komesar čete u V I . ličkoj Srijemu. diviziji. Poginula u borbama u Bubalo Mara, rođena 1925. g. u Nebljusima, k. D. Lapac. U N O V od druge polovine 1942. Bubalo Mara, Bubalo Dara, Vlaisavljević Mika, Varda Dara, Kuljak Danica, Korač Štaka i Kukuljan Milka. Sa još osam omladinki, bolničarki i boraca X X X V . divizije, dobrovoljno njeguju oko stotinu nepokretnih ranjenika u 20 m dubokoj spilji blizu Srednje Gore, za v r i j e m e neprijateljske ofenzive. Ostale su u spilji nekoliko dana, gotovo bez zraka i svijetla, dok nije neprijatelj potisnut s tog sektora. U posljednji čas p r i j e ugušenja, u nepodnošljivoj atmosferi spilje, spašene su one i ranjenici. Bubalo Soka, rođena 1923. g. u Plitvicama, k. T. Korenica. 1942. g. bila je borac u bataljonu » O g n j e n P r i č a « . Kasnije odlazi na terenski rad. �Bubaš-Radaković Anka. Bila je borac u X X X V . ličkoj diviziji. Prilikom napada neprijatelja na bolnicu ona je sama izvukla i sklonila u zemunicu 40 ranjenika, te se 15 dana s njima skrivala, dok su oko njih stalno kružili neprijateljski vojnici. Učestvovala je u borbama po L i c i i Baniji i kod oslobođenja Zagreba, Trsta i Gorice. Više puta pohvaljivana i odlikovana. Bubnjaja Bosiljka, rođena 10. X. 1921. g. u Srbu, k. Donji Lapac. 1941. g. sudjeluje u diverzantskim akcijama. U N O V od 2. I X . 1942. g. Bila je borac u bataljonu » M a r k o Orešković«, u I I I . ličkom odredu, sekretar SKOJ-a u II. bataljonu V. brigade X I X . divizije i vodnik u I I I . četi istog bataljona. Nosilac je Spomenice 1941. Budisavljević-Drljan Dara, rođena 1920. g. u Pećanima, k. T. Korenica. Bila je borac u N O V od 1943. g. Budisavljević Smilja Sejika, rođena 1921. g. u Pećanima, k. T. Korenica. Od 1943. g. bila je bolničarka i borac u N O V . Budisavljević Soka, rođena 1926. g. u Pećanima, k. T. Korenica. Od 1943. g. bila je borac u X X X V . diviziji. Bujić Jelka, rođena 1923. g. u selu Neteci, k. Donji Lapac. God. 1942. odlazi u N O V . Poginula u IV. ofenzivi. Ciganović Petra Smilja, rođena u G. Srbu, k. Donji Komandi mjesta Donji Lapac. Lapac. Od 1942. g. bila je borac u Ciganović Smilja, rođena 1915. g. u G. Srbu, k. Donji Lapac. Od 1942. g. bila je borac u N O V . Poginula u prosincu 1943. g. Crnokrak Mica, iz Vrebca, k. Gospić. Bila je borac u jedinici Narodne obrane. Cvijanović Anka, iz Tolića, k. Udbina. Bila je borac u Ženskoj omladinskoj četi i V I . ličkoj diviziji. Poginula u borbi. Dokument 385 PARTIZANKA PRIČA Iz »Ličke iene u borbi«, glasila AFŽ za Liku, br. 7—8, Iz čete Nikada se nisam osjećala srećnija, nego kada sam prvi put pošla u borbu. Odavno je bila moja želja da se s puškom u ruci borim za slobodu svog naroda. Pošle smo s pjesmom u našu prvu akciju. Sačekivali smo Talijane- Propustili smo ih da prođu jednu dolinu, a onda smo ih opkolili. Jurnuli smo naprijed. Drugarice su v i k a l e : » N a p r i j e d drugarice, pobjeda je nanaša!« Talijanski kamioni i konji prolazili su deset metara od mjesta, g d j e sam ležala za kamenom. Pucala sam neprestano. Onda sam čula za smrt mog dragog brata Nikše. On se borio sto metara daleko od mene. Bio je n a j b o l j i mitraljezac. Ni suze nisam pustila, kad sam saznala za njegovu smrt. Samo sam kazala: » N e žalim što je poginuo, jer je dao život za narod. Osvetit ću ja mog bracu!« Tad naiđe talijanski o f i c i r na konju. Ja potrčah prema njemu. Bilo mi je svejedno da li ću poginuti ili ne. Nanišanim. On pade. K o n j skoči preko mene. Ja ubijem i njega. studeni 1942. razgovora Milicom g. sa partizankom Bjelobabom. 1. ženske Moga dragog bracu smo zakopali u Veljunu. Kad su mu drugovi davali počasnu paljbu, samo sam kazala: » N e k a ti je slava brate N i k š a ! Junak si bio i za narod život položio! Ja sam te osvetila i svetit ću se ne samo za tebe, nego za sve naše pale drugove. Svetit ću se fašističkim psima, ustašama i četnicima.« Zatim u borbu na Tušilović •— ustaško gnijezdo. Napali smo u 12 sati noću. I ovaj puta drugarice su se junački držale. Banditi su se borili. » A l a će im p r o g o r j e l i k o ž a ! « veli drugarica Sara, koja je bila odmah do mene. Mi smo v i k a l i : » P r e d a j t e se domobrani! Ne slušajte ustaše! Život ćemo vam o p r o s t i t i ! « Sve to nije pomagalo. Borili su se i dalje. Komandir poziva, tko će se javiti u bombaše. Ja i Sara se odmah javimo da i mi idemo s njima. A l i komandir ne dozvoli, jer nam je to bila tek druga borba. Bombaši odu naprijed. Mi smo nestrpljivo očekivali. �Onda se riješim da i ja odem za njima. Primicala sam se bunkerima neposredno za leđima bombaša. Oni me nijesu v i d j e l i . Osu nas mitraljeska i puščana vatra. A l i to nas ništa n i j e smetalo. Čuo se samo jedan poklik: » N a p r i j e d ! N a p r i j e d ! « Došla sam do žice. D a l j e nisam mogla. Ja je strgam puškom i dođem do drugova bombaša. » M a od kuda ti? zavika® e oni. — Ko ti je rekao da ideš s nama? mogla te je uništiti neprijateljska vatra.« Ja legnem u rov iz koga smo istjerali neprijatelja. Oda- tle smo pucali sve dok ih nismo protjerali s Brezove 'Glave u Tušilović. Pred noć, kada je počeo da gruva naš top, neprijatelj se je predao. Grad je naš. Zarobili smo 330 domobrana i 150 ustaša. Domobrane smo pustili, a ustaše smo strijeljali. Neki od domobrana su ostali da se bore s nama. Eto, tako su prošle moje prve borbe. Ja ću se boriti do kraja, do potpunog oslobođenja našeg naroda, dok ne istjeramo fašističku gamad i ne istrijebimo pse -— ustaše i četnike. Cvijanović Kata, rođena 1920. g. u Mlakvi, k. Perušić. Bila je borac u V I . ličkoj diviziji. Čakić Vukosava. Bila je borac u N O V . Ranjena 20. X. 1944. g. u borbama za oslobođenje Beograda. Poginula na Fruškoj Gori, u času kad je pod neprijateljskom vatrom previjala ranjenog druga. Čanak Dara, rođena 1923. g. u Zrmanji, k. Gračac. Bila je borac u II. ženskoj ličkoj četi i V I . ličkoj diviziji. 1943. g. vraća se na teren i radi kao omladinski rukovodilac. Čanković Jeka, iz Srednje Gore, k. Udbina. Od 1942. g. bila je borac u V I . ličkoj diviziji. Bila je omladinski rukovodilac u bataljonu. Poginula 1945. g. Čanković Nada, rođena 1924. g. u Turjanskom, k. Otočac. U N O V od 1942. g. Bila je borac u I. ženskoj četi i I. brigadi V I . divizije, te referent saniteta u II. bataljonu II. brigade. Teško ranjena u borbi za Beograd. Odlikovana sa dva Ordena za hrabrost. Čanković Stana, rođena 1924. g. u Srednjoj Gori, k. Udbina. Bila jé borac u bataljonu » K r b a v a « V I . divizije. Poginula u borbama kod Lapca 1943. g. Čanković Stoja, rođena 1924. g. u Srednjoj Gori, k. Udbina. Od 1942. g. bila je borac u I V . bataljonu I I I . brigade V I . proleterske divizije. Poginula 11. IV. 1944. g. u borbi protiv N i j e m a c a na Drvaru. . Čavić Savka, rođen a; 1924. ličkoj diviziji; u 'Grabpvcu; : _k.;Slunj. Od TO. ; XI. 1942<g:: bila je. borac u V I . Čavić Stanka, rođena 1924. g. u Grabovcu, k. Slunj. Od 10. X I . 1942. g. bila je borac u V I . ličkoj diviziji. Četković-Očko dr. Slava. Rođena 20. X I I . 1914. g. u Vinkovcima. U studenom 1941. g. odlazi u Liku, kao prvi partizanski liječnik u tom kraju. Organizira sanitet u Grupi ličkih partizanskih odreda, rukovodi uređenjem Centralne partizanske bolnice u Krbavici i kasnije Centralne bolnice na Bijelim Potocima. Koncem 1942. g. postavljena je za referenta saniteta u V I I I . (kordunaškoj) diviziji. U svibnju 1943. g. postaje član Sanitetskog odsjeka GŠH, a koncem 1943. g. prati prvi transport teških ranjenika u Italiju. U I t a l i j i je bila neko v r i j e m e zamjenik upravnika partizanske bolnice u Grumu ( k r a j B a r i j a ) , a zatim upravnik Vojnopartizanske sanitetske škole u istom mjestu. Vrativši se u domovinu, po oslobođenju Beograda, prelazi u civilni sanitet. Nosilac je Spomenice 1941. Odlikovana. Čortan Jeka, rođena 1925. g. u Debelom! Brdu, k. T. Korenica. Od 1943. g. bila je borac u X X X V . diviziji. Poginula 1944. g. na Kordunu. Čosić Dragica, iz Rebića, k. Udbina. U N O V od 1941. g. Bila je kuharica u I. partizanskom vodu i V I . diviziji. Čujić Dušanka, rođena 25. X I . 1917. g. u Čujić Krčevini, k. T. Korenica. U N O V od 25. V I I . 1942. g. Bila je borac i politički delegat voda u I. bataljonu II. brigade V I . proleterske divizije. Nosilac je Spomenice 1941. �Čujić Lata, rođena 25. X I I . 1917. g. u Čujić Krčevini, k. T. Korenica. U N O V od lipnja 1942. g. Bila je borac u I I . ženskoj četi, te vodnik i delegat u I. četi I. bataljona II. brigade V I . ličke divizije. Nosilac je Spomenice 1941. Čujić Milica, iz Čujić Krčevine, k. T. Korenica. U N O V od 1942. g. Bila je mitraljezac u IV. udarnom bataljonu II. brigade V I . divizije, i u X X X V . diviziji. 1945. postaje vodnik u mitraljeskom vodu. U borbi je bila ranjena. Odlikovana Ordenom za hrabrost. Čujić Soka, iz Čujić Krčevine, k. T. Korenica. Bila je bolničarka u N O V . Čujić Stoja. Bila je borac u VI. ličkoj diviziji. Poginula ui borbama u Srijemu. Ćuk Ljubica. U N O V od 1942. g. Iscrpljena od napora umrla 1944. g. Dajić Dragica, iz Jezerca, k. T. Korenica. U N O V od 1942. g. Bila je borac u II. brigadi V I . ličke divizije, politički delegat i vodnik u V I I I . kordunaškoj diviziji, te u mornarici. Nekoliko puta ranjena. Odlikovana Ordenom za hrabrost. Dajić Mica, iz Jezerca, k. T. Korenica. Od 1942, g. borac u V I . diviziji. Bila je delegat voda, komesar čete i bataljona, a kasnije komesar bolnice I. armije. Istakla se u borbi s Talijanima u Preboju, u Ličkom Petrovom Selu, te u jurišu na crkvu u k o j o j su se utvrdili ustaše, kada je bila ranjena. Odlikovana Ordenom' za hrabrost. Damjanović Duka, rođena 1913. g. u Kunovcu, k. Donji Lapac. Od 1943. g. bila je borac u NOV. Damjanović-Midenjak Mila, rođena 16. V I I . 1920. g. u Zadru. Nakon internacije u Italiji, u prosincu 1943. g. odlazi u N O V . Bila je kuharica u autobataljonu u Lici, bolničarka u vojnim bolnicama u Krbavici i Trnovcu i šifrant u I I I . brigadi X X X V . divizije. Koncem 1943. g. zarobljena je od ustaša i poslije mjesec dana zamijenjena. Odlikovana Ordenom zasluga za narod1 I I I . reda i Medaljom za hrabrost. Damjanović Zorka, iz Gornjeg Srba, k. D. Lapac. U siječnju 1942. g. odlazi u N O V . 1943. g. teško je ranjena u glavu i iste godine umrla od tifusa. Delić Evica, rođena 1923. g. u Gor. Babinom Potoku, k. Otočac. U N O V od 1941. g. U travnju 1944. poginula pri v r š e n j u dužnosti na položaju G. Babin P o t o k — T u r janski. Bila je omladinski rukovodilac u vojsci. Delić Jela, rođena 1923. g. u Bjelopolju, k. T. Korenica. Od 15. X I . 1942. g. bila je borac u I V . bataljonu I I . brigade V I . ličke divizije. Poginula 15. V I . 1944. g. u borbama kod Drvara. Delić Milka, rođena 1923. g. u Grubišiću, k. T. Korenica. udarnom bataljonu V I . divizije. Od 1942. g. bila je borac u Desnica Smilja, rođena 20. I. 1924. g. u Gornjem Srbu, k. Donji Lapac. U N O V od 15. II. 1942. g. Bila je bataljonska bolničarka u bataljonu » M a r k a Oreškovića«. Nosilac je Spomenice 1941. Dešić Marija, bila je borac u II. brigadi V I . ličke divizije. Opkoljena od četnika, bori se do posljednjeg metka, braneći odstupnicu svojim drugovima. Zadnjim metkom ubija sebe, da ne padne živa u ruke neprijatelja. Dimić-Ciganović Ljubica, iz Ostrovice, k. Gospić. Bila je borac u V I . ličkoj diviziji. Dimić Jaga. Bila je borac u N O V od 1942. g. Poginula 1943. g. Dimić-Matić Anka, rođena 1909. g. u Divoselu, k. Gospić. Bila je borac u N O V od 1941. g. Ima čin sanitetskog poručnika. Nosilac je Spomenice 1941. Dimić Milica, iz Divosela, k. Gospić. Bila je kuharica u V I . ličkoj diviziji. Dimić Nada, iz Ostrovice, k. Gospić. Bila je borac u V I . ličkoj diviziji. Dimić Ružica, iz Gospića. Bila je bataljoniska bolničarka u I I I . brigadi X X X V . ličke divizije. �Dimić Soka, iz Ostrovice, k. Gospić. Bila je borac u V I . ličkoj diviziji. Divljak Danica, rođena 1925. g. u Gajima, k. Donji Lapac. Od 1943. g. bila je bolničarka u NOV. D j e v i ć Mara, rođena 1926. g. u Frkašiću, k. T. Korenica. U N O V od 1942. g. Bila je bolničarka u inženjerskom bataljonu pri GŠH, telefonista u Goranskom' području i bolničarka u X I I I . diviziji. Dmitrašinović Mileva, rođena 1923. g. u Trnavcu, k. T. Korenica. Od 1942. bila je borac u II. brigadi V I . divizije. Dmitrašinović Soka, rođena 1926. g. u Buniću, k. T. Korenica. Od 1942. g. bila je borac u bataljonu » O g n j e n P r i č a « . Poginula iste godine u borbama na Udbini. Dozet L j u b a , rođena 1921. g. u Pećanima, k. T. Korenica. Od 1943. g. bila je bolničarka u NOV. Dozet Savka, rođena 1923. g. U N O V od 1942. g. Ranjena 1944. g. i ostala teški invalid. Dozet Smilja, rođena 1925. g. u Pećanima, k. T. Korenica. Od 1942. g. bila je borac u V I . ličkoj diviziji. Poginula za v r i j e m e IV. ofenzive. Dragosavac Sava, iz Pavlovca, k. Gospić. Bila je borac u V I . ličkoj diviziji. Dragosavac Soka, iz Vrebca, k. Gospić. Bila je borac u V I . ličkoj diviziji. Drakulić Anđa, iz Uvalice, k. 'T. Korenica. Bila je borac u Omladinskoj ženskoj V I . ličkoj diviziji. Poginula u borbama za oslobođenje Zagreba 1945. g. četi i Drakulić L j u b a , rođena 1923. g. iz Čujić Krčevini, k. 'T. Korenica. U N O V od svibnja 1942. g. Bila je borac u I I . brigadi V I . divizije i u X X X V . diviziji. Odlikovana Ordenom za hrabrost. Drakulić Ljubica, rođena 1923. g. u Ličkom Petrovom Selu, k. T. Korenica. U N O V od 1942. g. Bila je borac u I V . bataljonu V I . ličke divizije, bolničarka u vojno-partizanskoj bolnici X I . korpusa i kuharica u Štabu X X X V . divizije. Ima čin vodnika. Drakulić Smilja, rođena 1923. g. u Čujić Krčevini, k. T. Korenica. Od siječnja 1944. g. bila je borac u četi za vezu X X X V . ličke divizije. Poginula kod Vrhovina u ožujku 1944. g. Drakulić Štaka, iz Vrela, rođena 1925. g. U N O V od 1943. g. Bila je bolničarka u I. ličkom području i kuharica u artiljerijskom bataljonu X I . korpusa. Drakulić Zora, rođena 1927. g. u Drakulić-Rijeci, k. T. Korenica. U N O V od 1941. g. Bila je kurir u gerilskom odredu » K i k « , borac u Primorsko-goranskom bataljonu, bataljonu » M i ć o Radaković« V I . ličke divizije i u X X X V . diviziji. 1943. g. radi neko v r i j e m e kao učiteljica na terenu. Drakulić Zorka, iz Čujić Krčevine, k. T. Korenica. Od 1942. g. bila je borac u V I . ličkoj diviziji. Poginula 1944. g. u borbama kod Lovinca. Dražić Draga, rođena 21. I X . 1923. g. u Oravcu, k. Donji Lapac. U N O V od 16. I X . 1942. g. Bila je borac, bolničarka, zamjenik referenta saniteta u I I . bataljonu II. brigade V I . ličke divizije i referent I I I . protuavionskog diviziona V. brigade I. armije. Nosilac je Spomenice 1941. Dražić Milka, rođena 1919. g. u Buniću, k. T. Korenica. U N O V od 1943. g. Bila je bolničarka u vojno-partizanskoj bolnici Trnavac i X I I I . diviziji. Drča Draga. Bila je borac u V I . ličkoj d i v i z i j i . D r l j a n Milanka, rođena 1926. g. u Pećanima, k. T. Korenica. U N O V od 1942. g. Bila je borac u II. ženskoj četi i V I . ličkoj diviziji. Dukić Anka, iz Gračaca. Bila je borac u V I . ličkoj diviziji. Dukić Mara, iz Gračaca. Bila je borac u V I . ličkoj diviziji. Ranjena u borbi. �Dukić Savka, iz Srba. Bila je borac i šifrant u jedinici V I . divizije. Dukić Zorka. Bila je borac u bataljonu » O g n j e n P r i č a « . Poginula u borbi kod Gračaca. Duraković Dragica, rođena 1923. g. u Gajinama, k. Donji Lapac. Od 3. V I I I . 1942. g. bila je bolničarka u v o j n o j bolnici I. ličkog područja. Poginula 12. I X . 1943. g. Đerić-Milanović Jovanka, rođena 1925. g. u T. Korenici. U N O V od jeseni 1943. g. Bila je član kulturne ekipe V I . ličke divizije, a kasnije radi u sanitetu i postaje komesar bolnice. Đerić-Šobajić Mira, rođena 1922. g. u Kompolju, k. T. Korenica. Od svibnja 1942. g. bila je u kulturnoj ekipi štaba Ličkog odreda, a kasnije u Centralnoj kazališnoj grupi Vrhovnog Štaba. 1943. g. prelazi u sanitet V I . ličke divizije. Đukić Bosiljka, iz Kurjaka, k. Udbina. Od 1944. g. bila je borac u I I I . bataljonu I. brigade VI. ličke divizije. Bila je delegat voda. Ima čin zastavnika. Filipović dr. Dora, rođena 5. V I I I . 1894. g. u Petrinji. 1928. g. pristupa naprednom radničkom pokretu. 1930. g. je uhapšena, ali radi pomanjkanja dokaza puštena na slobodu. Nastavlja radom u naprednim ženskim udruženjima. Za v r i j e m e rata radi za N O P . U rujnu 1943. g. odlazi u partizane, gdje se bavi izobrazbom bolničarki i higijeničara za rad u bolnicama. Ima čin rezervnog majora. Odlikovana Ordenom1 zasluga za narod II. i I I I . stepena, Ordenom rada II. stepena i Medaljom za hrabrost. Franić Ivanka, rođena 24. V I . 1926. g. u Martinščici, k. Sušak. Od 10. I X . 1943. bila je borac u IV. četi I V . bataljona II. brigade V I . ličke divizije. U studenom 1944. g. u borbi kod Benkovca, teško ranjena. Funduk Janja, iz Kalebovca, k. T. Korenica. Od 1942. g. radi u v o j n o m sanitetu. Gajić Zorka. Bila je borac u I. ženskoj četi u Lici. U borbi na Čatrnji blizu Petrovog Sela, bila je teško ranjena u obje noge. Borila se do p o s l j e d n j e g časa, a posljednji metak ostavila je sebi, da ne padne živa u ruke neprijatelja. Glavan Slavka, rođena 1923. g. u Privlači, k. Zadar. Od 9. I X . 1943. g. bila je borac u I. brigadi V I . ličke divizije. Poginula 4. X I . 1944. g. u borbi na Fruškoj Gori. Glumac Milica, rođena 1924. g. u Lipovom Polju, k. Perušić. 'Od 1942. g. bila je borac u VI. ličkoj diviziji. Gòstovic Zorka, rođena 1922. g, u Goštovu Polju, k. Brinje. Ođ 1943. g. bila je borac u V I . ličkoj diviziji. Poginula iste godine u borbi na Preboju. Gostović Živka, rođena 1924. g. u Gostovu Polju, k. Brinje. Od 1943. g. bila je borac u NOV. Gošović Blaga, rođena 1911. g. u Kržanji, k. Titograd. Kao student, a kasnije kao profesor gimnazije u Užicama, aktivno učestvuje u naprednom pokretu. U partizane odlazi u srpnju 1941. g. i radi u Glavnom odboru N O O za Srbiju. U P r v o j ofenzivi stupa u N O V . U Užičkom bataljonu, Plevaljskom odredu, I I I . i I I . proleterskoj brigadi bila je borac, bolničarka i kulturno-prosvjetni radnik. K r a j e m 1942. g. dolazi u Hrvatsku, gdje je bila referent apotekarstva pri Glavnom štabu Hrvatske, ref. apot. V I . divizije i politkomesar Sanitet, slagališta i apoteka GŠH. Nosilac je Spomenice 1941. Odlikovana Ordenom zasluga za narod II. reda i Ordenom bratstva i jedinstva II. reda. Grbić Anka, iz Svračkovog sela, k. Udbina. Od 1942. g. bila je borac u II. bataljonu V I . divizije. Poginula u borbi u Dalmaciji 1943. g. Grbić Draga, rođena 1925. g. u Vrnograču. Od 1942. g. bila je borac u V I . ličkoj diviziji. Bila je nekoliko puta pohvaljivana. Dva puta je ranjena. Poginula u borbama kod Gospića 1943. g. Grbić Jovanka, bi,la je borac u II. udarnoj brigadi V I . divizije. Radi hrabrog držanja u borbi, na položaju Perjasica-Kestenjak, 17. X. 1942. g. pohvaljena i odlikovana. �Na Grbić previjalistu Kosa, iz Plitvica, k. T. Korenica. Od 1942. g. bila je borac Priča«. Poginula 1943. g. u bataljonu »Ognjen rođena 1923. g. u Plitvicama, k. T. Korenica. U NOV od 1941. g. Bila je borac u I. ličkom odredu i II. brigadi VI. ličke divizije. Odlikovana Ordenom za hrabrost. ; " Grbić Nevenka, : rođena 24. XI. 1924. g. u -Srednjoj Gori, k. Udbina. Početkom 1942. g. odlazi u NOV. Teško ranjena u borbama na Lovincu. Nosilac je Spomenice 1941. Grković Milka, rođena 1924. g. u Mlakvi, k. Perušić. Krajem 1942. odlazi u VI. ličku diviziju, u kojoj ostaje do konca 1943. g., kada se radi bolesti vraća u pozadinu na rad s omladinom. Hečimović-Kućišec Manda, rođena 19. IX. 1922. g. u Prvancima, k. Perušić. Od 6. VI. 1942. g. u NOV. Bila je borac, a kasnije komesar u III. ženskoj četi IV. ličkog partizanskog odreda, član KK SKOJ-a, šef kancelarije u raznim jedinicama divizije i član propodjela divizije. Nosilac je Spomenice 1941. Hinić Ruža, rođena 1921. g. u Debelom Brdu, Bila je borac i bolničarka u I. ličkom odredu i VI. ličkoj diviziji. Poginula krajem 1942. g. Grujičić Vojka, rođena 1925. g. u Kozjanu, k. T. Korenica. Od 1943. g. bila je bolničarka u vojnoj bolnici XI. korpusa. Odlikovana Ordenom zasluga za narod III. reda i Ordenom za hrabrost. Ima čin starijeg vodnika. Hrkalović L j u b a , rođena 1929. g. u Buniću, k. T. Korenica. Bila je borac u aero-bazi XI. korpusa. Više puta pohvaljivana. H r n j a k Danica, rođena 10. VI. 1920. g. u Jezercu, k. T. Korenica. U veljači 1942. g. odlazi u NOV. Bila je borac u II. i III. bataljonu II. brigade VI. divizije. Krajem 1943. g. odlazi na teren i radi u NOO-u. Kasnije je bila telefonist u GŠH. Nosilac je Spomenice 1941. Hrnjak-Đukić Jelena, �Hrnjak Jelka, rođena 1917. g. u Jezercu, k. T. Korenica. U N O V od 1942. g. Bila je borac i bolničarka u I. ženskoj četi u bataljonu » O g n j e n P r i č a « i kasnije bolničarka i kuharica pri GSH. Hrnjak Stoja, rođena 1920. u Trnavcu, k. T. Korenica. U N O V od 1942. g. Bila je bolničarka u bolnici I. ličkog područja u Krčanima, k. Udbina, kada su u svibnju 1944. g. četnici napali bolnicu i ubili nju i liječnika Dr. Josipa K a j f e š a , zajedno sa 30 teških ranjenika. Hrženjak Janja, rođena 7. I I I . 1914. g. u Čitluku, k. Gospić. Od početka okupacije radi za N O P . U siječnju 1942. g. odlazi u partizane. Bila je referent saniteta u I. ličkom odredu » V e l e b i t « , upravnik bolnice u Šalamuniću, komesar i kasnije upravnik bolnice I V . korpusa, i upravnik oporavilišta u Topuskom. K a s n i j e radi u vojnim bolnicama u Grumu ( I t a l i j a ) i u Splitu. Odlikovana Ordenom za hrabrost, Ordenom zasluga za narod I I I . reda. Nosilac je Spomenice 1941. Jajić Anka, iz Tolića, k. Udbina. Bila je borac u jedinicama V I . ličke divizije od 1943. g. Japundžić Zorka, rođena 23. I. 192,3. g. u Visuću, k. Udbina. U N O V od 10. I. 1942. g. Bila je borac u I. partizanskoj četi kotara Gračac, bolničarka, komesar i rukovodilac kazališne grupe X I X . divizije, a kasnije personalni referent u X I X . diviziji. Nosilac je Spomenice 1941. Javorina Milica, rođena 1924. g. u Studencima, k. Perušić. Od k r a j a 1942. g. bila je borac u V I . ličkoj diviziji. Jelača Anka, rođena 1922. g. u Ličkom Novom-, k. Gospić. Od travnja 1943. g. bila je borac u V I . ličkoj diviziji. Sa V I . ličkom divizijom učestvuje u borbi na Drvaru, g d j e se istakla kod spašavanja ranjenika. Odlikovana Ordenom za hrabrost i Ordenom zasluga za narod I I . reda. V i š e puta pohvaljivana. Jelovac Soka, rođena 1924. g. u Krbavici, k. T. Korenica. Polovinom 1942. g. odlazi u II. bataljon I I I . brigade V I . ličke divizije kao bolničarka. Odlikovana Medaljom za hrabrost. Jerković-Bursač Ljuba, iz Divosela, k. Gospić. Bila je borac u V I . ličkoj diviziji. Jerković Jaga, Ljubica i Savka, iz Divosela, k. Gospić. Bile su borci u jedinicama N O V . Jerković Mika, iz Divosela, k. Gospić. Bila je bolničarka u VI. ličkoj diviziji. Jogović Anka, rođena 1925. g. u Donjem Kosinju, k. Perušić. Do odlaska u N O V aktivno radi na terenu. Početkom 1944. g. odlazi u V I . ličku diviziju. Jokić Janja, rođena 1924. g. na Prljevu, k. Gračac. 1942. g. odlazi u V I . ličku diviziju i učestvuje u borbama u Bosni, Crnoj Gori, na Srijemskom frontu i pri oslobođenju Zagreba. Ima čin kapetana I. klase. Jokić Milka, rođena 1924. g. u Rastićevu, k. Gračac. U N O V od 1942. g. Bila je borac u bataljonu »Branko Vladušić«, bolničarka i r e f e r e n t saniteta u I I I . ličkoj brigadi. K r a j e m 1943. g. teško je ranjena, te ostaje invalid bez noge i ruke. Odlikovana Ordenom za hrabrost i Ordenom zasluga za narod I I I . reda. Jović Janja, iz Čitluka, k. Gospić. Bila je borac u V I . ličkoj diviziji. Jurčić Ana, rođena 1925. g. u Popovači, k. Perušić. U partizane odlazi 1943. g. Od jeseni iste- godine bila je borac u V I . ličkoj diviziji. Jurčić Kata, iz Ledenica. Od 1943. g. bila je divizije. borac u II. bataljonu I I I . brigade X X X V . Kalember Anđa, rođena 1925. g. u Šeganovcu, k. T. Korenica. Od 1942. g. bila je borac u IV. bataljonu II. brigade. 1943. g. zbog bolesti je upućena na rad u pozadinu. Kalinić Draga, rođena 1920. g. u G. -Srbu, k. Donji Lapac. Od 1942. g. bila je bolničarka pri komandi mjesta Srb. Kalinić Milka. Bila je četna bolničarka u V I . ličkoj diviziji. Više puta pohvaljena. �Dokument 386 NAJVEĆI DAR Iz »Ličke iene u borbi«, glasila AFŽ za Liku, br. Nečujno, kao sjenke jablanova, promiču borci jedan za drugim u širokom streljačkom stroju. Eno ih već pred samom žicom. U tom trenutku zrakom se prolomi detonacija, jedna, druga, treća . . . To gađaju naši hrabri artiljerci ustašku tvrđavu — Široku Kulu. Tu, uz ustašku žicu, među borcima Narodno - oslobodilačke vojske, među silnim Ognjenovcima, nalazi se ona — mlada i neustrašiva stuđentkinja, Kata Bubalo. Sa puškom u ruci, dokazuje ljubav prema narodu, ljubav prema domovini. I kada se poput lavine borci bataljona » O g n j e n P r i č e « baciše preko bodljikavih žica na juriš, među prvima je i ona, borac i junak, drugarica Kata. Prasak pušaka, dugo u rafalima, oporo štektanje mitraljeza, tresak bomba i bacača, blijeda svijetla raketla izmiješana sa poklikom boraca i strahom neprijatelja, ličilo je na jedno ludo klupko. P r v i dio zadatka je izvršen. Utvrua pored crkve je zauzeta. A l i među borcima nema Kate, negdje je ostala. Borci se raspituju : g d j e je i šta j e ? Da n i j e ranjena .. . Poginula je sa bombom u ruci, na juriš. Drugovi pokušavaju da je iznesu, ali im to ne uspijeva. Mjesto, na kome leži drugarica Kata, pod stalnom je vatrom ustaških mitraljeza. N a š tenk, koji je tu u akciji, prolazi pored boraca » O g n j e n P r i o e « i zaustavlja se. 14-15, svibanj-lipanj 1943. g. Iz tenka se čuje p i t a n j e : što hoćete? Da izvučemo drugaricu Katu, govore borci. Jedna desetina pod zaštitom tenka dolazi do mjesta g d j e ona leži. Ukočen pogled i napola otvorena usta kao da hoće viknuti » h u r a « , a mjesto toga mlaz tople i crvene krvi. Grudima je pritisla zemlju kao da skriva, da ne vidi nitko t a j trenutak, kada ona daje svoju toplu krv s v o j o j zemlji, svome narodu, svoj o j d o m o v i n i . . . A crna i vlažna zemlja požudno upija krv mlade junakinje, prima dar studentkinje — borca Kate Bubalo —• krv i život. Mrtvu je podižu drugovi i polažu na tenk, koji iznosi njeno tijelo sa poprišta borbe. Trese se čelično tijelo tenka, drhću gusjenice preko točkova i kao da se u v i j a j u pod teretom', koga nose iz borbe na v j e č n i počinak. Sutradan pred postrojenom četom odaje politkom priznanje drugarici Kati. Sa zamagljenim očima razilaze se borci na odmor, a u ušima kao da im stalno neko govori, bruje riječi komesara: » L j u b i l a je svoj narod, svoju junačku Komunističku partiju, č i j i je član bila. L j u b i l a je svoje malo Pe^ trovo selo, svoju domovinu i tu l j u b a v dokazala je mnogo puta, i sada za v j e k o v e potvrdila svojim mladim životom i krvi — najljepšim i najvećim darom . . . « Kantar Mira, rođena 1923. g. u Dobroselu, k. Donji Lapac. N O V . Poginula 1943. g. Od 1942. g. bila je borac u Karavida Kata, iz Novigrada, k. Benkovac 1943. g. odlazi u partizane. Bila je borac u VI. ličkoj diviziji, a kasnije šifrant pri Štabu divizije. Keča Soka, rođena 1921. g. u Ljubovu, k. Gospić. Bila je borac u I. ženskoj četi, a kasnije u X X X V . diviziji. 1944. g. u borbi s ustašama u Selištu kod Rakovice, smrtno ranjena. Klašnja Boja, rođena 1924. g. u Šeganovcu, k. T. Korenica. U N O V od 1942. g. Bila je borac u I. ženskoj četi i V I . ličkoj diviziji. 1943. g. bila je teže ranjena. 1944. g. umrla. Klašnja Pera, rođena 1920. g. u Šeganovcu, k. T. Korenica. U N O V od 1942. g. Bila je borac i bombaš u V I . ličkoj diviziji. Poginula 1943. g. na jurišu kod Gračaca. Klen Danica, iz Metka, k. Gospić. Bila je borac u V I . ličkoj diviziji. Klobučar Jelka, rođena 1924. g. u Donjem Kosinju, k. Perušić. Početkom 1943. g. odlazi u VI. ličku diviziju, s kojom prolazi Bosnu, Hercegovinu, Crnu Goru i Srbiju. Kljaić Milka, rođena 1921. g. u Dnopolju, k. Donji Lapac. U N O V od 1943. g. Radila je u predionici X I . korpusa. Poginula 1944. g. na Krbavici. �Knežević Anka, rođena 1923. g. u Mišljenovcu, k. Donji Lapac. 1943. g. Vršila je dužnost referenta saniteta. Bila je u N O V od 22. X. Knežević Dragica, iz Kozjana, k. Korenica. U N O V od 1941. g. Bila je borac u odredu » L j u b o v o « i VI. ličkoj diviziji. Ima Čin kapetana. Knežević Duka, rođena 1923. g. u Beglucima, k. Donji Lapac. Bila je bolničarka u N O V od 1943. g. Knežević Jeka, rođena 1924. g. u Širokoj Kuli, k. Gospić. Od 8. I I I . 1942. g. bila je borac u L i č k o j grupi PO. Poginula 24. X. 1942. g. u borbi protiv ustaša i Talijana na Krbavskom Polju. Knežević Kata, rođena 1922. g. u Novigradu, k. Benkovac. Od 1. I. 1943. g. bila je borac u I I I . bataljonu I I I . brigade V I . ličke divizije. Poginula 28. I. 1943. g. Knežević M a r i j a , iz Bunića, k. T. Korenica. Bila je bataljonska bolničarka korpusa. u Štabu XI. Knežević Milica, iz Rebića, k. Udbina. U veljači 1942. g. odlazi u N O V . Bila je borac u bataljonu » K r b a v a « , borac i bolničarka u V I . ličkoj diviziji i komesar čete pri bolnici. Ima čin rezervnog kapetana. Nosilac je Spomenice 1941. Knežević Milica, iz Ljubova, k. T. Korenica. Od 1943. g. bila je borac u X X X V . diviziji. Knežević Nada, iz Mutilića, k. Udbina. Od 1942. g. bila je borac u V I . ličkoj diviziji. Knežević Sava, iz Ljubova, rođena 1916. g. Bila je bolničarka u vojno-partizanskoj bolnici na B i j e l i m Potocima i u operativnim jedinicama. Knežević Štaka, rođena 17. V I I . 1919. g. Rebiću, k. Udbina. Odlazi 1941. g. u N O V . Bila je bolničarka i kuharica u I. partizanskom vodu u Rebiću, u VI., X X X V . i X I X . diviz i j i . Nosilac je Spomenice 1941. Knežević Stana. Borac I. brigade X X X V . divizije. Nekoliko puta ranjena. Poginula. Kokotović Milka, iz Kosinja, k. Perušić. Bila je bolničarka u V I . diviziji. Kolunđić Soka Lola. Bila je borac u N O V . Trideset je puta jurišala kao bombaš. Končar Danica, rođena 1920. g. u Končar evo m K r a j u , k. T. Korenica. U N O V od veljače 1943. g. Bila je borac i bolničarka u II. bataljonu I I . brigade V I . ličke divizije. U lipnju 1943. g. obolila i kasnije nastavila s radom na terenu. Nosilac je Spomenice 1941. Končar Draga, iz Končareva K r a j a , k. T. Korenica. Od 1942. g. u N O V . Bila je borac u I. ženskoj četi i bataljonu » O g n j e n P r i č a « , te bolničarka i referent saniteta u bataljonu V I . ličke divizije. Nestala u borbama s N i j e m c i m a u Bosni, 1944. g. Končar Dušanka, rođena 1919. g. u Plitvičkom Ljeskovcu, k. T. Korenica. Bila je borac u V I . ličkoj diviziji. Poginula u borbi kod Slunja, u ožujku 1943. g. Končar Jela, iz Končareva K r a j a , k. T. Korenica. Od 1941. g. u N O V . Bila je borac u četi » M a r k a Oreškovića« i kasnije u IV. udarnom bataljonu II. brigade VI. ličke divizije. 1942. g. kada je njezin bataljon bio opkoljen kod Smoljanca na Kordunu, prva je kao bombaš jurišala i omogućila izvlačenje jedinice iz neprijateljskog obruča. Tada je bila zarobljena i, nakon zvjerskog mučenja, ubijena. Končar Ljubica, iz Končareva K r a j a , k. T. Korenica. Koncem 1943. g. odlazi u N O V . Bila je u četi za vezu pri operativnom štabu za Liku, radiotelegrafista u X X X V . i kasnije u X I I I . diviziji. Ima čin» s t a r i j e g vodnika. Končar-Rodić Narandža, rođena je 28. I X . 1921. g. u Končarevu K r a j u , k. T. Korenica. U N O V od 1942. g. Bila je komesar I. ženske čete u Lici. Nakon što je bila ranjena, odlazi na rad u pozadinu. K a s n i j e radi u šifrantskom o d j e l j e n j u Glavnog Štaba Hrvatske. Nosilac je Spomenice 1941. �Končar Soka, rođena 25. X I I . 1911. g. u Buniću, k. T. Korenica. Od 10. V I I . 1942. g. bila je bolničarka u N O V . Kasnije aktivno radi na terenu. Nosilac je Spomenice 1941. Korač V. Mara, rođena 1928. g. u Šalamuniću, k. T. Korenica. U N O V od 1942. g. Bila je bolničarka u bolnici I. ličkog područja i vojno-partizanskoj bolnici na Bijelim Potocima. Prilikom prebacivanja bolnice iza Bosnu teže je ranjena. Korač Sofija Koka, iz Visuća, k. Udbina. Bila je borac u VI. ličkoj diviziji. Korica Koka, iz Mogorića, k. Gospić. 1942. g. odlazi u V I . ličku diviziju. zarobljena i strijeljana. Iste godine je Korica Milica, Ilić Milica i Banjeglav Zorka, iz Mogorića, k. Gospić. Bile su borci u V I . ličkoj diviziji. Korica Soka. Bila je borac u VI. ličkoj diviziji. Ima čin kapetana. Kosanović Anka, iz Visuća, k. Udbina. Bila borac u V I . ličkoj diviziji. Poginula u borbi s Talijanima na Gračacu 1943. g. Kosanović Milka, rođena 1922. g. u Močilima, k. Slunj. U N O V od 1942. g. Poginula u borbama u Crnoj Gori 1943. g. Kosanović Nada, rođena u Širokoj Kuli. Kao vrlo mlada djevojka odlazi u N O V . Bila je borac u V I . ličkoj diviziji i V. brigadi X I X . divizije. Ranjena je u borbi na Srbu i kod Bačkog Petrovog Sela. Kosovac Danica, rođena 1924. g. u Vodoteću, k. Brinje. U N O V od 1943. g. Poginula 1944. Kovačević Boja, iz Visuća, k. Udbina. Bila je borac u N O V . Kovacević Mileva, rođena 15. I I I . 1909. g. u Šalamuniću, k. T. Korenica. U N O V od 5. I V . 1942. g. Bila je bolničarka u bolnici II. ličkog partizanskog odreda, šef ambulante u II. ličkom odredu, referent saniteta u bataljonu V I I . brigade V I I . divizije i šef centrale u I. ličkom području. Ranjena 1943. g. Nosilac je Spomenice 1941. Kovačević-Pejnović Sokica, iz Visuća, k. Udbina. U N O V od 1942. g. Bila je borac u I. ženskoj četi u Lici. U borbi teško ranjena. Krajinović Ljubica, rođena 1924. g. u Podlapcu, k. Udbina. Od siječnja 1942. g. bila je borac u bataljonu »Božiđara A d ž i j e « . Kasnije je bila omladinski rukovodilac, sekretar 00 U S A O H - a za Hrvatsko P r i m o r j e i sekretar 00 U S A O H - a za Gorski Kotar. Nosilac je Spomenice 1941. Krajinović Nada, omladinka iz Čitluka, k. Gospić. Bila je delegat voda u omladinskom bataljonu. Poginula u borbi kod Ribnika. Krajnović Dušanka, rodom iz Čitluka, k. Gospić. 1942. g. odlazi u N O V . Bila je borac u V I . ličkoj diviziji i higijeničarka u I I I . brigadi V I I I . divizije. Odlikovana Ordenom za hrabrost i Ordenom bratstva i jedinstva. Ima čin kapetana. Kričković Milica, rođena 15. II. 1921. g. u Čitluku, k. Gospić. Od siječnja 1942. g. bila je borac u II. bataljonu I. brigade V I . ličke divizije. Poginula 5. I. 1943. g. kod Bruvna. Kričković Milka, iz Divosela, k. Gospić. Bila je borac u V I . ličkoj diviziji. Poginula. Krivokuća Boja, rođena 1921. g. u Štikadi, k. Gračac. Bila je od 1943. g. borac u V I . ličkoj diviziji. Krivokuća Mika, rođena 1915. g. u Štikadi, k. Gračac. Bila je borac u V I . ličkoj d i v i z i j i od 1942. g. Kruljac Danica, rođena 1924. g. u Mrkoplju, k. Delnice. Od 1942. g. bila je borac u II. četi IV. bataljona VI. ličke divizije. Poginula prilikom prijelaza rijeke Une 1944. g. Kuga Danica, rođena 1925. g. u Gajinama, k. Donji bolničarka. Poginula 1943. g. Lapac. U N O V od 1942. g. Bila je �Kulundžić Bosa, iz Bruvna, k. Gračac. Bila je borac u II. ličkom D o n j e g Lapca naišavši u izvidnici na četničku zasjedu. odredu. Poginula kod Kuprešanin Kata, rođena 1921. g. u Kruškovcu, k. Gospić. Od 18. V. 1942. g. bila je bolničarka u N O V . Lajić Smilja, rođena 1924. g. u Neteci, k. D o n j i Lapac. 1943. g. odlazi u V I . ličku diviziju. Poginula u Srbiji 1944. g. Lalić Jovanka, rođena 19210. g. u Kalebovcu, k. T. Korenica. U partizanima od svibnja 1942. g. Bila je u kulturnoj ekipi Štaba ličke grupe odreda, komesar u kulturnoj ekipi V I . divizije, kulturno-prosvjetni referent u X X X V . diviziji i pomoćnik komesara kulturne ekipe u I I . armiji. Ima čin poručnika. Lastavica Desa, rođena 1922. g. u Kršu, k. Perušić. U N O V od 1942. g. Bila je borac u IV. bataljonu V I . ličke divizije, bolničarka u četi i v o j n o j bolnici u iSremskim Karlovcima. Više puta pohvaljena. Lastavica Mara, rođena 1923. g. u Kršu, k. Perušić. u N O V od 1942. g. Bila je kuharica i kasnije borac u I V . bataljonu V I . ličke divizije. Zatim radi u omladinskoj organizaciji na terenu i u Banijskom području. Lavrnić Danica, iz Komića, k. Udbina. Bila je bolničarka u V. bataljonu I. brigade Narodne obrane. Lazić Ankica, iz Barlete, k. Gospić. U N O V od 1942. g. Zarobljena i ubijena 1944. g. kod njemačkog desanta u Drvaru. Lazić Ljuba, iz Barlete, k. Gospić. Bila je borac u V I . ličkoj diviziji. Lazić Nedjeljka, rođena 1924. g. u Mogoriću, k. Gospić. Od 1942. g. bila je borac u N O V . Poginula jurišajući na neprijateljski tenk. Leka Jela, iz Vranovače, k. T. Korenica. U N O V od 1941. g. Bila je borac u I. ličkom odredu i bolničarka u IV. korpusu. Poginula na Kordunu 1944. g. Lončar Sokica, iz Mutilića, k. Udbina. Bila je od 1942. g. bolničarka u V I . ličkoj diviziji. Lončar Štaka, iz Mutilića, k. Udbina. U N O V od 1942. g. Bila je bolničarka u I. omladinskoj ženskoj četi i kasnije u V I . diviziji. Ima čin kapetana. Lukić Milka, iz Trnavca, k. Korenica. U N O V od 1942. g. Bila je borac u I. ženskoj četi i delegat voda u bataljonu » O g n j e n P r i č a « . 1943. g. u I V . ofenzivi, smrtno ranjena na L j u b o v u . Lukić O l g a , rođena 1922. g. u Trnavcu, k. T. Korenica. U N O V od 1942. g. U I I . ženskoj četi i kasnije u udarnom bataljonu II. brigade V I . ličke divizije bila je borac i pomoćnik komesara čete. Poginula u borbi kod Gračaca, u siječnju 1943. g. Ljubović Soka, rođena 1919. g. u Nebljusima, k. Donji Lapac. U N O V bila je borac od 1942. g. Ranjena u borbi. Majstorović Janja, iz Udbine. Bila je od 1942. g. borac u V I . ličkoj diviziji. Maljković Milka, rođena 1924. g. u Vodoteču, k. Brinje. Od 1943. g. bila je bolničarka u V I . brigadi V I . ličke divizije. Maljković Zorka, rođena 1921. g. u Vodoteču, k. Brinje. Od 1942. g. bila je borac u omladinskom bataljonu. Poginula 1944. g. u borbi s ustašama u Vodoteču. Mandarić Jovanka, rođena 7. X I . 1926. g. u Vrebcu, k. Gospić. U N O V od 7. V I . 1942. g. Bila je borac, bolničarka i referent saniteta diviziona. Nosilac je Spomenice 1941. Mandarić Milka, iz Vrebca, k. Gospić. Bila je borac u jedinici N O V . Mandić Lela, rođena 25. X I I . bataljon I I . brigade u četi i bataljonu, teta P a r t i j e . Nosilac 1925. g. u Mekinjaru, k. Udbina. 13. V I . 1942. g. odlazi u I I I . V I . ličke divizije. Bila je delegat voda i rukovodilac SKOJ-a sekretar brigadnog komiteta SKOJ-a i član brigadnog komije Spomenice 1941. �D o k u m e n t 387 KAKO SE BORE LIČKE PARTIZANKE Iz »Ličke žene u borbi«, glasila AFŽ za Liku, br. 9, prosinac 1942. g. Iz dopisa jedne partizanke . . . Baš u to v r i j e m e fašistička banda počela je paliti P e r j a s i c u . N e s t r p l j i v o su čekali partizani, a još n e s t r p l j i v i j e partizanke čas kada će se baciti na fašističke palikuće. Spuštala se noć. Čula se zvrka m o t o r i z a c i j e i topot fašističke k o n j i c e . Na komandu partizani i partizanke jurnuše na fašističke bandite. T e n k o v i huče. Paklena m i t r a l j e s k a v a t r a obasipa iz n j i h na neke naše borce. Ne možeš o t v o r i t i oka. » D r u g a r i c e skloni s e ! Eto tenka na 20 koraka. Opasno je. N e ć e š se izvući iz mitraljske vatre.« »Druže komandiru, svaka ne pogađa! M o r a m o o s v o j i t i b a r jedan tenk.« D r u g o v i skaču na tenkove. D r u g a r i c e ne zaostaju. O s v o j e n je jedan tenk, topovi, mit r a l j e z i , kamioni i mnogo toga. U t o j borbi jedna drugarica ubila je četiri fašista. N a r o d oduševljeno dočekuje partizane, koji su osvetili p o p a l j e n e kuće. Stare bake g r l e naše partizanke. One su n j i h o v ponos. Na T u š i l o v i ć u je druga bitka, u k o j o j učestvuju naše partizanke. H r a b r o j u r i š a j u sa partizanima na utvrđene bunkere. U jurišu na bunkere među p r v i m a je bila Serdar A n k a . Tu je r a n j e n a i Jela K o n č a r . Drugarice to ne z b u n j u j e . One se bore j o š h r a b r i j e . Na R a k o v i c i — ustaškom gnijezdu — žestoka borba. D r u g a r i c e partizanke se već bore kao stari borci. Zorka Gajić, iako teško ranjena, neće da padne živa u ruke ustaških razbojnika. K a d su j o j se približili, zadnjim snagama ubija d v o j i c u ustaških pasa, a j e d n o g r a n j a v a . U P e t r o v o m selu one se takmiče sa n a j h r a b r i j i m partizanima. H v a t a j u ž i v e ustaše. Oslobađa se P e t r o v o selo, Bihać, V a g a nac, m j e s t o za mjestom. Svaka borba znači novi uspjeh naših partizanki . . . Mandić Smilja, rođena 1920. g. G o r n j e m Srbu, k. D o n j i Lapac. Od 1942. g. bila je borac u N O V . N o s i l a c je S p o m e n i c e 1941. Maras Ankica. Od 1942. g. bila je borac u N O V . Maras Marica, Fucek Blanka, Paškvan Ivanka i Havojić Anđela. Bile su borci u VI. l i č k o j diviziji. Marčetić Bosiljka, rođena 1921. g. u Otriću, k. Gračac. Po završetku v o j n o g kursa u Don j e m Lapcu odlazi u I I . udarnu ličku brigadu. U prosincu 1942. g. r a n j e n a je, te po o z d r a v l j e n j u , kao nesposobna za vojsku, upućena na rad u općini Otrić. K r a j e m 1943. g. četnici su opkolili selo Turovac, u kome se upravo održavao sastanak. U borbi j e bila smrtno r a n j e n a . Maričić S o f i j a Koka, rođena 1923. g. u Frkašiću, k. T. K o r e n i c a . Od 1942. g. bila je borac u N O V . R a n j e n a u borbi. I m a čin poručnika. Marić Evica, rođena 1909. g. u S v . J u r j u , k. Senj. Od r u j n a 1943. g. bila je borac u V. b r i g a d i V I . ličke d i v i z i j e . U selu Vrebcu z a v r š i l a je s c i j e l o m b r i g a d o m v o j n i kurs., te 11. X I . 1943. g. krenula s d i v i z i j o m u Bosnu. U č e s t v o v a l a je u borbi za v r i j e m e desanta u D r v a r u . Marić M a r i j a , rođena 1923. g. u Lučanima, k. B r i n j e . P o g i n u l a 1943. g. Od 1942. g. bila je borac u N O V . M a r i j a n Milica, rođena 1925. g. u Podumu, k. Otočac. Od 1944. g. bila je borac u I. bataljonu I I . b r i g a d e X X X V . d i v i z i j e . P o g i n u l a 15. I I I . 1944. g. u borbi p r o t i v ustaša i N i j e m a c a na Š i j a n o v o m klancu. Marinković Draga, rođena 1922. g. u T r n a v c u , k. T. Korenica, U N O V od 1942. g. Bila je borac u I. ženskoj četi i k a s n i j e u V I . ličkoj d i v i z i j i . T r i puta je odlikovana. 13 Žene H r v a t s k e u N O B �Marinković Ljuba, rođena 1922. g. Odlazi u Udarni bataljon. Bila je bombaš. Poginula 1943. g. Marinković-Mandić Milka, rođena 1905. g. u Udbini. U N O V od 25. XII. 1941. g. Nosilac je Spomenice 1941. Marković Milena, iz Debelog Brda, bila je borac u bataljonu » M a r k o Orešković« I. brigade V I . ličke divizije, a kasnije u četi za vezu. Marunić Desanka, rođena 14. V. 1915. g. u Metku, k. Gospić, medicinska sestra. 8. XII. 1941. g. odlazi na oslobođeni teritorij Like, u Mogorić. U siječnju 1942. g. organizira bolnicu u Buljmizama. Po formiranju I. ličkog odreda postaje referent saniteta odreda i kasnije sanitetski referent II. ličkog odreda. Zatim1 organizira i rukovodi vojnim bolnicama u Preboju, Rudanovcu, Frkašiću, Dnopolju, Svračkovom selu i Podlapači. U ožujku 1943. g. prelazi u civilni sanitet. Odlikovana Ordenom bratstva i jedinstva II. reda, Ordenom zasluga za narod I I . reda i Medaljom za hrabrost. Nosilac je Spomenice 1941. Matić Anka, medicinska sestra, stupila je u partizane k r a j e m ljeta 1942. g. U jesen 1942. g. bila je upravnik bolnice za lakše ranjenike u Vrelu kod Korenice. Matić Zorka, iz Divosela, kotar Gospić. Bila je borac u jedinicama N O V . Matijević Mika, iz Bunića, k. T. Korenica. U N O V od 1942. g. Bila je u Ženskoj četi u Lici, sanitetskom bataljonu pri GŠH i X X X V . diviziji. Ima čin mlađeg vodnika. Matijević Stojanka, iz Bunića, k. T. Korenica. U N O V od 1942. g. Bila je borac u I. ženskoj četi u L i c i i kasnije u V I . ličkoj diviziji. Učestvuje u borbama prilikom desanta na Drvar. Poginula 1. X. 1944. g. kod Šapca u Srbiji. Mikić Mica, iz Jezerca, k. T. Korenica. U N O V od 1941. g. Bila je borac u bataljonu » O g n j e n P r i č a « i bataljonu » M a r k o Orešković«. Učestvovala je u borbama kod Mliništa i Mrkonjića u Bosni 1943. g. U prijelazu preko Drine bila je ranjena. Odlikovana Ordenom za hrabrost. Ima čin zastavnika. Milaković Dobrila, rođena 1921. g. u Novigradu. U partizane odlazi 1942. g. Bila je borac u V I . ličkoj diviziji. Pa završetku telegrafskog kursa radila je u GŠH. Miletić Marija, rođena u Sv. Roku, k. Gračac. Bila je borac u N O V . 16. III. 1943. g. zarobljena je od ustaša i obješena. Mileusnić Bosiljka, rođena 1919. g. u Srbu, k. Donji Lapac. 1942. g. bila je član Kotarskog odbora A F Ž Donji Lapac. U N O V od travnja 1942. g. Radila je u diletantskoj grupi pri I I I . ličkom odredu, kasnije nazvanoj : Kazališna družina » A u g u s t Cesaree«. Nosilac je Spomenice 1941. Mileusnić Dragica, rođena 1911. g. u Srbu, k. Donji Lapac. Od veljače 1942. g. bila je kuharica u I I I . ličkom partizanskom odredu, kasnije telefonista u centralama Primorsko-goranskog i Ličkog područja. Nosilac je Spomenice 1941. Mileusnić Milka, iz Osredaka, k. D. Lapac. 1942. g. bila je član Kotarskog odbora A F Ž Donji Lapac, 1944. g. odlazi u N O V . Nosilac je Spomenice 1941. Milković Luca, rođena 1927. g. u Smiljanu, k. Gospić. U N O V od 27. V I I . 1942. g. Poginula u borbi 27. X I . 1944. g. prilikom neprijateljskog napada na Perušić. Miljuš Dara, rođena 1915. g. u Donjem Srbu, k. Donji Lapac. Od 1942. g. bila je bolničarka u NOV. Miljuš Draga, rođena 1913. g. u Donjem Srbu, k. D o n j i Lapac. Od 1942. g. bila je bolničarka u N O V . Miljuš Mileva, rođena 1921. g. u Donjem Srbu, k. Donji Lapac. U N O V od 1942. g. Bila je telefonistkinja. Mioković Neđa, rođena 1922. g. u Grabu, k. Gračac. U N O V od 1942. g. Bila je bolničarka u v o j n o j bolnici u Dobroselu za v r i j e m e I V . i V. ofenzive. Prilikom prenosa ranjenika na položaju kod Zelengore, umrla od tifusa 6. V. 1943. g. �Mioković-Tomljenović Jelka, rođena 15. V I I . 1926. g. u Grabu, k. Gračac. U N O V od 15. II. 1942. g. Bila je bolničarka u bataljonu » B i č e Kesića«, u I I I . četi bataljona »Velebit«, r e f e r e n t saniteta u I. bataljoniu I I I . brigade V I . ličke divizije, zamjenik komandira sanitetske čete u v o j n o j bolnici u Šibeniku, te medicinska sestra u Oblasnoj bolnici u Splitu. U toku N O B završila je niži i srednji sanitetski kurs. ,Sa V I . divizijom učestvovala je u borbama za v r i j e m e desanta u Drvaru. Mirić Boja, rođena 1926. g. u Ljubovu, k. Gospić. Od početka 1943. g. bila je bolničarka u V I . ličkoj diviziji. Mirić Danica, iz Mirić-Štropine, k. T. Korenica. U N O V od 1942. g. Bila je borac u I. ženskoj četi i kasnije u V I . ličkoj diviziji. Nekoliko puta ranjena. M i r i ć Ljubica, rođena 1923. g. u Mirić-Štropini, k. T. Korenica. Od lipnja 1943. g. bila je borac u I I I . bataljonu I. brigade X X X V . divizije. Poginula u borbi u rujnu 1944. g., prilikom napada ustaša i četnika na Dabar. Mirić Mara, rođena 1924. g. u Krbavici, k. T. Korenica. U N O V od 1942. g. Bila je borac u I. ženskoj četi, bolničarka u bataljonu » O g n j e n P r i č a « i X X I . proleterskoj srpskoj diviziji. Ranjena na Kozari 1943. g. Odlikovana Medaljom za hrabrost. Mirić Mika, iz Ljubova, k. Gospić. Od 1942. g. bila je borac u I. ženskoj četi u Lici i V I . ličkoj diviziji. M i r i ć Nada, iz Vrela. Od 1942. g. bila je borac i kasnije telefonista u I. brigadi V I . divizije. 1944. g. prešla je u I. ličko područje. Mirić Smilja, iz Ljubova, k. Gospić. Od 1942. g. bila je borac u V I . ličkoj diviziji. Mirić Stoja, iz Baljkuše, k. T. Korenica. Bila je borac u I. ženskoj četi i V I . ličkoj diviziji, te bolničarka u bolnici pri Glavnom štabu Hrvatske. Momčilović Milica, iz Rebića, k. Udbina. Od 1942. g. bila je borac i telefonist u V I . ličkoj diviziji. Mrda Savka, rođena 1924. g. u Birovači, k. Donji Lapac. ličkoj diviziji. Bila je od 1942. g. borac u V I . Mrkobrada Milka, iz Mekinjara, k. Udbina. Od 1942. g. bila kasnije u V I . ličkoj diviziji. je borac u I. ženskoj četi i Narančić Maša, iz Barlete, k. Gospić. Od 1942. bila je borac u II. ličkoj ženskoj četi, a kasnije u V I . ličkoj diviziji. Narančić-Stojić Danica, iz Jošana, k. Udbina. U N O V od 1942. g. Bila je borac u I. ženskoj četi, zatim u V I . ličkoj diviziji. Odlikovana Ordenom za hrabrost, Ordenom zasluga za narod I I I . reda i Ordenom bratstva i jedinstva I I I . reda. Narandžić Milica, rođena 1924. g. u Vrebcu, k. Gospić. Od v e l j a č e 1944. g. bila je borac u I. brigadi V I . ličke divizije. 1945. g. poginula u Srijemu. Nedić Joka, rođena 1923. g. u Zaklopeu, k. D o n j i Lapac. Od 1942. g. bila je borac u I. bataljonu I. brigade V I . ličke divizije. Poginula 1945. g. u borbi protiv N i j e m a c a kod V a l j e v a u Srbiji. Nekić Manda, iz Sv. Roka, k. Gračac. Bila je borac u N O V . Zarobljena od ustaša 16. I I I . 1943. g. i obješena. Ninković Draga, rođena 1920. g. u Trnavcu, k. T. Korenica. Od 1942. g. u N O V . Bila je borac u I. ženskoj omladinskoj četi i u bataljonu » M a r k o Orešković« I. brigade V I . ličke divizije. Istakla se kao mitraljezac u borbama na P e r j a s i c i i Tušiloviću. K r a j e m 1943. g. postaje delegat bolničke čete divizijske bolnice. U I V . ofenzivi je ranjena kod Ljubova. Za zasluge u borbama, naročito na Drvaru za v r i j e m e desanta, odlikovana je Ordenom za hrabrost i proizvedena u čin zastavnika. Nosilac je Spomenice 1941. N j e g o v a n Štaka, iz Šalamunića, k. T. Korenica. Od 1943. g. bila je bolničarka u II. brigadi V I . ličke divizije. Poginula 1944. g. u Srbiji. �Obradović Anđa, iz Divosela, k. Gospić. U N O V od 1942. g. Bila je prvi komandir ženske čete za kotar Gospić. Obradović Bosiljka, rođena 1928. g. u Divoselu, k. Gospić. Bila je od 1943. g. borac u VI. ličkoj diviziji. Poginula u Crnoj Gori u jurišu na neprijateljske bunkere, omogućavajući evakuaciji ranjenika. Obradović Desanka, rođena 25. X I . 1927. g. u Divoselu, k. Gospić. U N O V od 1. II. 1942. g. Na Perjasici je bila ranjena. Zbog hrabrosti u jurišima na bunkere i tenkove, bila je pohvaljivana i isticana kao primjeran borac. Odlikovana Ordenom za hrabrost, dvjema Medaljama za hrabrost i Ordenom zasluga za narod I I I . reda. Ima čin poručnika. Obradović Duka, rođena 1925. g. u Doljanima, k. Donji Lapac. Od 1942. g. bila je borac u N O V . Poginula 1943. g. Obradović Jaga, iz Divosela, k. Gospić. Bila je borac u V I . ličkoj diviziji. Umrla. Obradović Janja, rođena 1923. g. u Divoselu, k. Gospić. Od 16. II. 1943. g. bila je bolničarka u II. četi II. bataljona I. brigade V I . ličke divizije. Umrla. Obradović Jeka, rođena 1926. g. u Divoselu, k. Gospić. Od 1942. g. bila je borac i bolničarka u I. brigadi V I . divizije. Teško je ranjena u borbi kod V a l j e v a . Odlikovana sa dva Ordena za hrabrost i d v i j e Medalje za hrabrost. Obradović Koviljka, rođena 1925. g. u Doljanima, k. Donji Lapac. Od 1943. g. bila je bolničarka u N O V . Obradović-Milošević Milica, rođena 1924. g. u Birovači, k. Donji Lapac. U N O V od 1942. g. Bila je borac u I. ženskoj četi i referent saniteta u bateriji X X X V . divizije. Ima čin poručnika. Teško ranjena u borbi. Nosilac je Spomenice 1941. Obradović Neda, rođena 1926. g. u Divoselu, k. Gospić. U N O V od 1942. g. U I. brigadi V I . divizije bila je borac i omladinski rukovodilac. Odlikovana sa dva Ordena za hrabrost i d v i j e Medalje za hrabrost. Obradović Smilja, iz Divosela, k. Gospić. Bila je borac u bataljonu » M a r k o Orešković« I. brigade V I . ličke divizije. Poginula u Srbiji. Obradović-Vlatković Boja, rođena 1927. g. u Gajinama, k. Donji Lapac. U N O V od 1943. g. Bila je bolničarka. Opačić Anka, rođena 10. X. 192-0. g. u Bruvnu, k. Gračac. U N O V od 20. V I I I . 1942. g. Bila je borac i omladinski rukovodilac, te delegat voda u jedinicama V I . ličke divizije. Nosilac je Spomenice 1941. Opala Maca. Bila je borac u V I . ličkoj diviziji od 1943. g. Orlić Bosiljka, rođena 1927. g. u Kalebovcu, k. T. Korenica. U N O V od 1942. g. Bila je kuharica u X X X V . diviziji i Aerobazi. Orlić Danica, iz Kalebovca, k. T. Korenica. U N O V od 1942, g. Bila je borac u I. ženskoj četi i delegat voda u II. brigadi V I . ličke divizije. Poginula u borbama kod- Drvara, za v r i j e m e desanta 1944. g. Orlić Milka, rođena 1924. g. u Vranovači, k. T. Korenica. U N O V od 1942. g. Bila je bolničarka u v o j n o j bolnici u Trnavcu i bolničarka u II. brigadi V I . ličke divizije. Orlović Dragica, iz Ploće, k. Gračac. Bila je borac u jedinicama V I . ličke divizije. Orlović Marija, rođena 4. X. 1927. g. u Ploći, k. Gračac. Od 10. V I . 1942. g. bila je borac u I I I . brigadi VI. ličke divizije. U lipnju 1944. g. ranjena je na položaju kod Gospića. Ima čin potporučnika. Pajić Danica, rođena 1921. g. u Doljanima, k. Donji Lapac. Od 1943. g. bila je. borac u NOV. Pajić Mika, rođena 1923. g. u Doljanima, k. Donji Lapac. U N O V od 1943. g. Bila je bolničarka. Poginula 1944. g. �Anda Ciganović i Draga Kinković Paškvan-Turk Branka, rođena 13. I I I . 1928. g. u Sušaku. 8. I I I . 1943. g. odlazi u V I . ličku diviziju kao bolničarka. Invalid. Pavković Marija, rođena 1921. g. u Dugopolju, k. Donji Lapac. Od 1943. g. bila je borac u NOV. Pavlović-Paripović Marija, rođena 5. V I . 1928. g. u Kršu, k. Parušić. Od 3. V I . 1942. g. bila je borac u I. bataljonu I. brigade V I . ličke divizije. U rujnu 1944. g. ranjena je u borbi za oslobođenje V a l j e v a . Tada je vršila dužnost sanitetskog referenta bataljona. Pejić Mira, iz Visuća, k. Udbina. Od proljeća 1942. g. bila ekipe Vrhovnog štaba NOJ. je član kulturno-umjetničke Pejnović Vuka, rođena 1923. g. u Tuku, k. T. Korenica. U N O V od 1942. g. Bila je borac u I. brigadi V I . ličke divizije i u X I . krajiškoj brigadi. Odlikovana Ordenom za hrabrost. Perić Bojka, rođena u Toliću, k. Udbina. U N O V od studenog 1943. g. je kuharica i kasnije borac. U jedinici bila Perić Milica, iz Tolića, k. Udbina. Od 1943. g. bila je borac u VI. ličkoj diviziji. Perić Milka, iz Tolića, k. Udbina. Bila je član mjesnog, kasnije općinskog odbora AFŽ-a. Sin (poginuo 1942. g . ) i kćerka bili su u N O V . 1943. g. predaje svoju imovinu i kuću Kotarskom NOO-u, a sama odlazi u N O V . Perić-Popović Anka, iz Tolića, k. Udbina. Od 1942. g. bila je borac u V I . ličkoj diviziji. Petković-Drobac Dragica, iz Ostrvice, k. Gospić. Bila je bolničarka u V I . ličkoj diviziji. Petković Janja, rođena 1926. g. u Ostrvici, k. Gospić. Od 10. X. 1943. g. bila je borac u I V . bataljonu I I I . brigade X X X V . divizije. Poginula 17. X I . 1944. g. Petričić Danica, iz Korenice. Bila je borac u V I . ličkoj diviziji. Petrić Manda, rođena 1925. g. u Studencima, k. Perušić. Polovinom 1943. g. odlazi u V I . ličku diviziju. Bila je kuharica, a kasnije borac. �Petrović-Antonović Stana, rođena 1925. g. u Doljanima, k. Donji Lapac. Od 1943. g. bila je borac u N O V . Platiša Mara, rođena 1925. g. u Kiku, k. Gračac. U N O V od 15. VIII. 1942. g. Bila je zastavnik u II. četi II. bataljona I. brigade VI. divizije. Plečaš Danica, rođena 1923. g. u Divoselu, k. Gospić. U N O V od 1942. g. Bila je komesar čete u VI. ličkoj diviziji. Više puta ranjena. Ima nekoliko odlikovanja. Plečaš Jaga, omladinka iz Divosela, k. Gospić. Bila je borac u I. brigadi. Ranjena u borbi. Plečaš Ljubica, rođena 1920. g. u Divoselu, k. Gospić. U N O V od 1942. g. Uskoro postaje komesar čete, a zatim komesar bataljona za vezu VI. ličke divizije. Nekoliko puta je bila ranjena. Odlikovana sa dva Ordena za hrabrost i Ordenom zasluga za narod II. reda. Ima čin kapetana. Počuća Zorka, iz Divosela, k. Gospić. Bila je borac u VI. ličkoj diviziji. Pokrajac Milka, rođena 17. XII. 1924. g. u Bruvnu, k. Gračac. 3. V. 1942. g. odlazi u bataljon »Stojana Matica« II. brigade VI. ličke divizije. Bila je delegat voda, pomoćnik komesara čete, komesar čete i pomoćnik komesara bataljona. Nosilac je Spomenice 1941. Polovina Mara, rođena 1922. g. u Dobroselu, k. Donji Lapac. Od 1943. g. bila je borac u N O V . Ima čin kapetana. Polovina Milka, iz Ostrvice, k. Gospić. Bila je bolničarka u VI. ličkoj diviziji. Polovina Mira, rođena 1924. g. u Dobroselu, k. Donji 'Lapac. Od 1942. g. bila je borac u N O V . Poginula 1943. g. Polovina Saja, rođena 1920. g. u Dobroselu, k. Donji Lanac. Od 1943. g. bila je borac u NOV. Polovina Sofija, rođena 1922. g. u Ostrvici, k. Gospić. U N O V od 1942. g. Bila je borac u bataljonu »Velebit«, a zatim bolničarka u I. bataljonu III. brigade VI. ličke divizije. Poginula u studenom 1942. g. u borbi kod Gračaca. Polovina Soka, iz Vrebca, k. Gospić. Bila je borac u jedinicama N O V . Popović Boja, iz Vrebca, k. Gospić. Bila je borac u jedinicama N O V . Popović Darinba, rođena 1921. g. u Kistanjima, k. Knin. U N O V od 9. IX. 1943. g. Bila je borac u III. brigadi X X X V . divizije. Poginula 19. XII. 1944. g. u borbi s ustašama kod Korenice. Popović Dušanka, rođena 14. V. 1925. g. u Ploči, k. Gračac. U rujnu 1942. g. odlazi u Pločansku četu »Mirka Štulića«. U N O V bila je borac, zatim bolničarka, rukovodilac omladine, delegat voda, komesar čete i pomoćnik komesara bataljona. Nosilac je Spomenice 1941. Popović Jela. Bila je borac u N O V . Popović Mika, rođena 1922. g. u Nebljusima, k. Donji Lapac. Od 1943. g. bila je bolničarka u N O V . Popović Milica, iz Bijelog Brda, k. Gračac. Bila je u N O V bolničarka. Ranjena je u času kad je s položaja izvlačila ranjenog druga. Popović Milica, rođena 9. I. 1920. g. u Donjem Lapcu. Od 27. VII. u N O V . Bila je bolničarka, higijeničarka i referent saniteta. Nosilac je Spomenice 1941. Popović Smilja, rođena 1925. g. u Nebljusima, k. Donji Lapac. Od 1943. g. bila je bolničarka u N O V . Popović Soka, iz Vrebca, k. Gospić. Bila je borac u jedinicama N O V . Prica-Blanuša Anka, rođena 24. VI. 1926. g. u Kruzima, k. Donji Lapac. U N O V bila je borac, četna bolničarka i referent saniteta bataljona. Nosilac je Spomenice 1941. �Jeka Obradović, Neda Obradović i Nada Čanković rođena 1920. g. u Ličkom Petrovom selu, k. T. Korenica. Od 1942. g. bila je borac u VI. ličkoj diviziji. Ranjena u borbi i nekoliko puta odlikovana. Priča Kata, rođena 1921. g. u Mihaljevcu, k. T. Korenica. Od 1942. g. u NOV. Bila je borac u II. ženskoj četi, a kasnije telefonista u I. ličkom1 području. Više puta pohvaljivana. Odlikovana Medaljom za hrabrost i Ordenom zasluga za narod. Priča Mara, rođena 1925. g. u Mihaljevcu, k. T. Korenica. Od 1943. g. u NOV. Bila je kuharica, telefonista i poštarica u II. ličkom području, u Oblasti XI. korpusa i u vojnom području Ogulin. Priča Milena, rođena 1923. g. u Ponoru, k. T. Korenica. U travnju 1942. g. odlazi kao bolničarka u VI. ličku diviziju. Početkom 1944. g. prelazi u tenkovsku diviziju I, armije kao tenkista. Priča Milica, �P r i č a Smilja, iz Mihaljevca, k. T. Korenica. U N O V od 1942. g. Bila je borac u V I . ličkoj diviziji, u X X X V . diviziji i I. ličkom području. T r i puta je ranjena. P r i č a Soka, rođena 1923. g. u Vrpilama, k. T. Korenica. U N O V od 1941. g. Bila je borac i bombaš u I. ličkom odredu i u bataljonu » O g n j e n P r i č a « . Poginula 1943. g. u borbama s ustašama na Širokoj Kuli, jurišajući na bunker. Priča Vuka, iz Ličkog P e t r o v o g sela, k. T. Korenica. U N O V od 1942. g. Bila je borac u I. ličkom odredu i u bataljonu »Marko Orešković«. Poginula 1944. g. u Bosni. P r i j i ć Olga, rođena 1923. g. u Gornjem Srbu, k. Donji Lapac. Bila je od 1943. kuharica u jedinicama N O V . P r i j i ć Soka, rođena 1929. g. u Gornjem Srbu, k. Donji Lapac. Od 1943. g. bila je bolničarka u NOV. P r p i ć M a r i j a i Ana, iz Smiljana, k. Gospić. Bile su borci u I I I . brigadi V I . ličke divizije. Pužić Vuka, iz Ličkog P e t r o v o g sela, k. T. Korenica. Poginula ui borbama kod Gračaca 1943. g. Bila je borac u V I . ličkoj diviziji. Radaković Dušanka, rođena 1926. g. u Doljanima, k. Donji Lapac. 1943. g. odlazi u I. brigadu V I . ličke divizije. Poginula u borbi s ustašama i N i j e m c i m a kod Foče, 9. V I I I . 1944. g. Radaković Jeka. Bila je bolničarka u I I I . četi bataljona » S t o j a n M a t i ć « . Isticala se hrabrošću i požrtvovnošću. Prilikom' eksplozije nagazne mine pritrčala je preko miniranog prostora do ranjena druga, previla ga i iznijela. Radaković-Prica Kata, rođena 1924. u Mogoriću, k. Gospić. Od 1941. g. u N O V . U v r i j e m e desanta na D r v a r spasila je grupu od 20 ranjenika i osam dana bila s njima u šumama, dok nije našla vezu. Za v r i j e m e borbe u Ličkom Petrovom selu, stala je na mjesto poginulog mitraljesca i omela d a l j n j e nadiranje neprijatelja. U borbi za D v o r na Uni, u k o j o j je od 80 boraca u jedinici ostalo svega 30, ona je, kao jedini od preživjelih rukovodioca jedinice, nastavila borbu protiv neprijatelja. Više puta pohvaljena od Štaba I. proleterskog korpusa. Odlikovana Ordenom za hrabrost i Ordenom zasluga za narod I I I . reda. Nosilac je Spomenice 1941. Ima čin poručnika. Radaković Marica, rođena 15. V I I I . 1923. g. u Jošanima, k. Udbina. U N O V od 15. I I I . 1942. g. Bila je borac u bataljonu » O g n j e n P r i č a « , vodnik u Aerobazi GŠH, politički delegat pri ištabu X I . korpusa, komesar čete u X I I I . diviziji, šef odsjeka pri štabu X I . brigade I. tenkovske armije, zatim u autobrigadi I. ten. armije i u V. brigadi X I X . divizije. Nosilac je Spomenice 1941. Radmanović-Rašeta Smilja, rođena 7. IV. 1924. g., u' Barletu, k. Gospić. 15. I X . 1942. g. odlazi u V I . ličku diviziju. Bila je komesar čete. Ranjena nekoliko puta. Nosilac je Spomenice 1941. Radović Danica, rođena 12. IV. 1923. g. u Kosinju, k. Perušić. Od lipnja 1942. g. u N O V . Bila je borac, a kasnije telefonista. Nosilac je Spomenice 1941. Radović Milka, rođena 1925. g. u Kosinju, k. Perušić. Od 1943. g. radila je u štabu V I . ličke divizije. Radović S o f i j a , rođena 1925. g. u Kršu, k. Perušić. Od 1942. g. bila je bolničarka i kasnije r e f e r e n t saniteta u bataljonu » M a t i j a Gubec« I. brigade V I . ličke divizije. Zaklana od ustaša 1943. g. kod napada na ištab brigade. Rađenović Mara, rođena 1925. g. u Donjem Srbu, k. Donji Lapac. Od 1942. g. bila je bolničarka u N O V . R a j š i ć Mara, iz Vrebca, k. Gospić. Bila je borac u jedinici Narodne obrane. Rakić Anka, rođena 16. IV. 1919. g. u Širokoj Kuli, k. Gospić. Od početka 1944. g. bila je borac u I I I . bataljonu I. brigade X X X V . divizije. Poginula 1. I. 1945. g. kod Babinog Potoka. �Rakić Danica, rođena 1917. g. u Ljubovu, k. T. Korenica. Od 1941. g. u N O V . Bila je u I. odredu na Ljubovu, a kasnije u bataljonu » M i ć o Radaković«, u V I . ličkoj diviziji i X X X V . diviziji borac, a zatim krojačica. Rakić Milka. Sa 15 godina odlazi u N O V . Bila je borac u I. brigadi X X X V . divizije. Ranjena u borbi s ustašama. Rakić Smilja, rođena 27. X I I . 1927. g. u Ljubovu, k. T. Korenica. 17. II. 1942. g. odlazi u N O V . Bila je borac u I. odredu na Ljubovu, referent saniteta bataljona, rukovodilac omladine i politkomesar pokretne poljske bolnice X I X . udarne divizije. Nosilac je Spomenice 1941. Rapaić Anđa, rođena 1924. g. u Rapajin Dolu, k. Brinje. Od 1943. g. bila je borac u N O V . R a p a j i ć Desa, iz Vujinovih Glava, k. T. Korenica. U N O V od 1942. g. Bila je kuharica i kasnije borac u bataljonu » O g n j e n P r i č a « V I . ličke divizije. Odlikovana Ordenom za hrabrost. R a p a j i ć Evica, iz Jezerca, k. T. Korenica. U N O V od 1943. g. Bila je u sanitetu II. brigade V I . ličke divizije. R a p a j i ć Mara, rođena 1924. g. u V u j i n o v i m Glavama, k. T. Korenica. Od početka 1942. g. bila je borac u I. ženskoj četi, kasnije u bataljonu » O g n j e n P r i č a « V I . ličke divizije. Poginula u borbama na Kozari 1943. g. Rapajić Mara, iz Jezerca, k. T. Korenica. Od 1943. g. bila je borac u I I I . brigadi V I . ličke divizije. R a p a j i ć S o f i j a , iz Krbavice, k. T. Korenica. Bila je borac u N O V . R a p a j i ć Soka, iz Jezerca, k. T. Korenica. Od 1942. g. borac je u II. brigadi V I . ličke divizije. Za v r i j e m e borbe na Perjasici, 1942. g. bila je bombaš. U borbi je ranjena. R a p a j i ć Sokica, iz Jezerca, k. T. Korenica. Od 1943. g. radila je u sanitetu II. brigade V I . ličke divizije. R a p a j i ć Vukica, iz Jezerca, k. T. Korenica. Od 1943. g. radila je u sanitetu I I I . brigade VI. ličke divizije. Rašeta L j u b a , rođena 1925. g. u Frkašiću, k. T. Korenica. Od 1942. g. bila je borac i bolničarka u N O V . Rašeta Mara, rođena u Nebljusima, k. Donji Lapac. Od 1942. g. bila je borac u V I . ličkoj diviziji. Rašeta Marica, rođena 1924. g. u Donjem Lapcu. Od 1943. g. bila je bolničarka u N O V . Poginula 1943. g. Rašeta Sajka, rođena 1922. g. u Donjem Lapcu. Od 1942. g. bila je bolničarka u NOV. Rašeta Soka, rođena 1922. g. u Gajinama, k. Donji Lapac. Od 1942. g. bila je bolničarka u N O V . Ranjena u borbi. • Repac Dušanka, rođena 1920. g. u Zaklopači, k. T. Korenica. Od 1943. g. bila je borac u bataljonu » O g n j e n P r i č a « V I . ličke divizije. Rodić Bosa, iz Babina Potoka, k. Otočac. Bila je borac u VI. ličkoj diviziji. Rodić Dušanka, rođena 1922. g. u Plitvicama, k. T. Korenica. Od 1942. g. bila je borac u četi za vezu I. brigade V I . ličke divizije. Poginula 14. II. 1943. g. Rodić Milka, rođena 1925. g. u Dugopolju, k. Donji Lapac. Od rujna 1943. g. bila je borac u NOV. Sašić Seja. Od 1941 g. u N O V . Bila je borac brigade. u I. bataljonu »Stojan Matić« II. udarne Serdar Anđa, iz Ljubova, k. T. Korenica. 1942. g. odlazi u N O V . Bila je borac u I. ženskoj četi i drugim jedinicama. Poginula 1943. g. �Sever Gabrijela Eia, rođena 29. II. 1920. g. u Kamniku, Slovenija. U svibnju 1943. g. odlazi u partizane. Bila je u sanitetu u bolnicama u Drežnici i Otočcu, omladinski i partijski rukovodilac u Sanitetskoj školi, politički delegat, te komesar čete u I. tenkovskoj brigadi. Ima čin kapetana I. klase. Sibinović Anđelka. Bila je borac u V I . ličkoj diviziji. Više puta odlikovana i pohvaljena. Sokolović-Naglić Esma, iz Zagreba. 1942. g. odlazi u partizane. Bila je referent apotekarstva u jedinicama N O V . Odlikovana. Ima čin majora. Stanić K o v i l j k a , iz Svračkovog sela, k. Udbina. Bila je borac u VI. ličkoj diviziji od 1943. Stanković Smilja, rođena 1926. g. u Buniću, k. T. Korenica. 1943. g. bila je bolničarka u vojno-partizanskoj bolnici u Bijelim Potocima. Kasnije odlazi s ranjenicima Ka Bosnu. Stijak Draga. Od 1941. g. bila je borac u N O V . Ima čin vodnika. Stojanac Sava. Bila je borac u V I . ličkoj diviziji. Istakla se u borbi kod Udbine 29. VIII. 1942. g. kad je iz zasjede prva povela drugove na juriš na mnogo nadmoćnijeg neprijatelja. Više puta pohvaljena i odlikovana. Stojić Desanka, rođena 6. IV. 1925. g. u Jošanu, k. Udbina. U N O V od 20. V I I . 1942. g. U I. ženskoj četi i jedinicama V I . ličke divizije bila je delegat voda i sekretar kulturno-prosvjetnog odbora u bataljonu. Učestvovala je u borbama kod njemačkog desanta na Drvar 1944. g. Ranjena nekoliko puta. Ima čin kapetana. Odlikovana Ordenom partizanske zvijezde I I I . reda. Nosilac je Spomenice 1941. Studen Desanka, iz Ličkog P e t r o v o g sela, k. T. Korenica. Od 1943. g. bila je bolničarka u NOV. Studen Jeka, rođena 1921. g. u Ličkom Petrovom selu, k. T. Korenica. Bila je borac u tenkovskoj četi V I . ličke d i v i z i j e . Poginula 1945. g. Suđuković Nevenka, rođena 1925. g. u Širokoj Kuli, k. Gospić. Od 10. II. 1943. g. bila je bolničarka u bolnici u Krbavici. Umrla 1943. g. Suknaić Kaja, rođena 1925. g. u Klancu, k. Perušić. 1943. g. odlazi u partizane. Bila je borac u V I . ličkoj diviziji. Sunajko Jela, iz Vrebca, k. Gospić. Bila je borac u jedinicama N O V . Suša Dragica, rođena 1923. g. u Štikadi, k. Gračac. Od 1942. g. bila je borac u V I . ličkoj diviziji. Ima čin kapetana. Suša Milica, rođena 1920. g. u ,Štikadi, k. Gračac. U N O V od 1942. g. Bila je borac u V I . ličkoj diviziji. U borbi teško ranjena. Svilar Boja, rođena 1:921. g. u Pećanima, k. T.Korenica. U N O V od 1942. Bila je borac u I I . ženskoj četi i I I . brigadi I V . bataljona V I . ličke divizije. Poginula 1943. g. S v i l i r Jelka, rođena 1924. g. u Pećanima, k. T. Korenica. Od 1943. g. bila je borac u II. brigadi X X X V . ličke divizije. Svilar Smilja, rođena 1923. g. u Pećanima, k. T. Korenica. Od 1943. g. bila je borac u NOV. Šajinović Ljuba. 1942. g. odlazi u N O V . Bila je delegat voda u I I I . udarnom bataljonu V I . divizije. Poginula 1944. g. u Bosni kod Glamoča, ui borbi s Nijemcima. Šajinović Marica, iz -Svračkovog sela, k. Udbina. Bila je kuharica u V I . ličkoj diviziji od 1943. g. Umrla 1945. g. od posljedica ratnih napora. Šajinović-Ristanović Danica, iz Svračkovog sela, k. Udbina. Od početka 1942. g. bila je borac i bolničarka u I I I . bataljonu II. brigade V I . ličke divizije. Šajinović-Stojanović Milica, iz Svračkovog sela, k. Udbina. Od 1942. g. bila je bolničarka pri štabu V I . ličke divizije. Ima čin kapetana. �Šakić Bosa. Bila je bolničarka u I I I . ličkom odredu i V I . ličkoj diviziji. Šijan Darinka, rođena 1921. g. u Zrmanji, k. Gračac. Od siječnja 1943. g. bila je borac u V. vojvođanskoj brigadi X X X V I . divizije. Ranjena u ožujku 1944. g. Umrla u bolnici. Šijan Sara, rođena 1922. g. u Debelom Brdu, k. T. Korenica. Bila je borac u I. ženskoj četi i jedinicama V I . ličke divizije. Odlikovana Ordenom za hrabrost. Škorić Dara, iz Palanke, k. Gračac. Bila je od 1942. g. bolničarka u jedinicama N O V . Škorić L j u b a , rođena 1925. g. u Frkašiću, k. T. Korenica. Od 1942. g. bila je borac u I. bataljonu II. brigade X X X V . divizije. Poginula u borbama za oslobođenje Trsta. Škorić Milka, rođena 1925. g. u Nebljusima, k. Donji Lapac. Od 1943. g. bila je borac u N O V . Poginula. Škorić Soka, rođena 1925. g. u Frkašiću, k. T. Korenica. U N O V od 1943. g. Bila je borac i bolničarka u X X X V . i X I I I . diviziji. Škorić Zorka, rođena 1923. g. u Frkašiću, k. T. Korenica. U N O V od rujna 1942. g. Bila je borac u I. ženskoj četi i II. brigadi V I . ličke divizije. Odlikovana Ordenom bratstva i jedinstva, Ordenom zasluga za narod i Ordenom za hrabrost. Nosilac je Spomenice 1941. Škundrić Marica, iz Palanke, k. Gračac. Od 1942. g. bila je borac Vladušića«. Poginula. u bataljonu »Branka Štrbac Darinka, rođena 1920. g. u Kistanjima, k. Knin. Od 1943. g. bila je borac u I I I . brigadi X X X V . divizije. Poginula 19. II. 1944. g. kod napada na Korenicu. Štulić Ljubica, rođena 1925. g. u Ploči, k. Gračac. Do odlaska u N O V 1944. g. aktivno je radila u omladinskoj organizaciji i AFŽ-u. U N O V je bila omladinski rukovodilac u bataljonu, odredu i prištabskim jedinicama V I . ličke brigade. Nosilac je Spomenice 1941. Sušnjar-Bubalo Mileva, rođena 6. V I . 1923. g. u Ličkom Petrovom selu, k. T. Korenica. U N O V od 1. V I . 1942. g. Bila je borac u I I . ličkom partizanskom odredu, bolničarka u bolnici II. odreda, upravnik i komesar pokretne divizijske bolnice V I I I . divizije, pomoćnik komesara I. aerobaze i komande aerodroma Lučko k r a j Zagreba. Nosilac je Spomenice 1941. Šutić Fanika, rođena 1925. g. u Prvan selu, k. Perušić. Od 1942. g. bila je borac u V I . ličkoj diviziji, s kojom prelazi Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Srbiju. Ima čin kapetana II. klase. Šveljo Sava, rođena 1924. g. u Bilišanima. Od 1942. g. bila je borac u N O V . Tadić Đulka, rođena 5. V. 1922. g. u Birovači, k. D o n j i Lapac. Od 17. V I I . 1942. bila je borac, bolničarka i r e f e r e n t saniteta u I. bataljonu I I . brigade V I . ličke divizije. Ranjena u borbi. Ima čin zastavnika. Nosilac je Spomenice 1941. Tarbuk Dara, rođena 18. I X . 1921. g. u Metku, k. Gospić. U N O V od 10. I V . 1942. g. Bila je r e f e r e n t saniteta i bolničarka u V. bataljonu Narodne obrane. Poginula 7. I I I . 1944. g. Tepavac Danica, rođena 1924. g. u Visuću, k. Udbina. U N O V od početka 1942. g. Bila je dva puta teže ranjena. Poginula 1944. g. na Poljanku. Teslić Marica. Bila je borac u jedinici N O V . Hrvatske. Kasnije je radila u Glavnom štabu N O V Tišma Boja, rođena 24. I V . 1900. g. u Kruzima, k. Donji Lapac. 1941. g. prelazi iz Drvara u Liku. U toku rata vršila je dužnost upravnika bolnice u Nebljusima, Birovištu i Dobroselu. Bila je zatim na raznim dužnostima u sanitetu, u odredu » M a r k o Orešković«, u bolnici na Bijelim Potocima, u kirurškoj ekipi za Hrvatsku, te pomoćnik liječnika X I I I . divizije. Nosilac je Spomenice 1941. �Tišma Ilinka, rođena 1925. g. u Frkašiću, k.T. Korenica. Od kraja 1942. g. bila je bolničarka u V I . ličkoj diviziji. Dva puta odlikovana. T i z i ć Bosa, rođena 1924. g. u Dobroselu, k. Donji Lapac. Od 1944. g. bila je bolničarka u jedinicama N O V . Poginula 1944. g. kod njemačkog desata na Drvar u sastavu pratećeg bataljona Vrhovnog štaba. T o r i ć S o f i j a , iz Pavlovca, Zavode, k. Gospić. Od 1941. g. bila je borac u N O V . Nosilac je Spomenice 1941. T r k u l j a Anka, iz Rebića, k. Udbina. Od 1942. g. bila je borac u V I . ličkoj diviziji. T r k u l j a Mira, rođena 1923. g. u Rebiću, k. T. Korenica. Od 19. X. 1942. g. bila je bolničarka u I. bataljonu II. brigade V I . ličke divizije. Poginula 8. X I I . 1942. g. u borbi s ustašama na Komiću. Ugarak M i l j a i Mandarić Sava iz Vrebca, k. Gospić. Bile su borci V I . ličke divizije. Ugarković Danica, iz Komića, k. Udbina. Bila je bolničarka u jedinicama V I . ličke divizije i kasnije X X X V . divizije. Ugarković Mara Seja, iz Komića, k. Udbina. U N O V od 1942. g. U VI. ličkoj diviziji bila je politdelegat. Ugarković S o f i j a , iz Komića, k. Udbina. Od 1942. g. u V I . ličkoj diviziji bila je borac i poldelegat. Ranjena nekoliko puta. Uzelac Dara, rođena 1923. g. u Arapovom Dolu, k. T. Korenica. Bila je borac u II. ženskoj četi i po svršenom poštansko-telegrafskom kursu, telefonist na centrali pri Glavnom štabu Hrvatske. Uzelac Jela. Od 1942. g. bila je borac u II. udarnoj brigadi. Istakla se u borbama kod Janče, Studenaca i Kosine-, gdje je uz druge borce pohvaljena i odlikovana. Uzelac Milka, iz Vrebca, k. Gospić. Bila je borac u jedinicama N O V . Uzelac Stojanka, rođena 1923. g. u Jošanu, k. Udbina. Do 1944. g. bila je omladinski rukovodilac u općini Mekinjar. Te godine odlazi u I I . bataljon I. brigade I. divizije KNOJ-a. Nosilac je Spomenice 1941. Veinović Maša, rođena 17. X. 1917. g. u Šalamuniću, k. T. Korenica. 8. V. 1942. g. odlazi u N O V . Bila je bolničarka u Centralnoj bolnici na Bijelim Potocima, šef ambulante pri Komandi mjesta u Otočcu i sestra pomoćnica u hirurškoj ekipi V I . ličke divizije. Nosilac je Spomenice 1941. V e j i n Milka, rođena 15. X I . 1923. g. u Beglucima, k. Donji Lapac. 1. IV. 1943. odlazi u N O V . Bila je bolničarka u v o j n o j bolnici GŠH i v o j n o j bolnici V I I I . korpusa, referent saniteta II. bataljona V. brigade I. korpusa i I I . bataljona II. zagrebačke brigade I X . Korpusa. Nosilac je Spomenice 1941. V e j i n Milka, rođena 1921. g. u Kaniškom Brdu, k. Gospić. Od 1942. g. bila je bolničarka u NOV. V e j i n o v i ć Nena, iz Brda Vejinovića. Od 1943. g. bila je borac i omladinski rukovodilac u bataljonu V I . ličke divizije. V e j n o v i ć Milica, rođena 1920. g. u Vrelu, k. T. Korenica. Od 2. II. 1942. g. bila je borac u brigadi V I . ličke divizije. Poginula kod Drvara 1944. g. V e j n o v i ć Milica, rođena 1920. g. u Vrelu, k. T. Korenica. Od 1942. g. u N O V . Bila je bolničarka u I. ženskoj četi, a kasnije u X I X . dalmatinskoj diviziji. V e j n o v i ć Milka. Bila je omladinski rukovodilac u bataljonu » M a r k o Orešković« VI. divizije. Poginula 1943. g. u Bosni. V e j n o v i ć Neđa, rođena 1923. g. u Vrelu, k. T. Korenica. U N O V od 1942. g. Bila je delegat voda. Dva puta odlikovana. �Vitas Ljubica, rođena 1925. g. u Počitelju, k. Gospić. Od 7. V. 1942. g. bila je borac u II. četi I. bataljona II. brigade V I . ličke divizije. Ranjena 8. V. 1943. g. u borbi s T a l i j a n i m a k r a j Gospića. Vještica Vukosava, rođena 1922. g. u D o n j o j Suvaji, k. Donji Lapac. Od 15. I. 1943. g. u N O V . Bila je u jedinici ,za vezu u Drvaru, zatim u Komandi mjesta u Orahovici i Komandi mjesta u Dražniku, gdje je 30. V I I . 1944. g. prilikom napada bila smrtno ranjena. Vlaisavljević-Šobot Mara. Od 1941. g. bila je borac u jedinicama N O V . Nosilac je Spomenice 1941. Vlatković Smilja, sima, k. 1943. g. T r i puta rođena 1921. g. u NebljuDonji Lapac. Od srpnja bila je bolničarka u N O V . ranjena. V o j i n o v i ć Marija, rođena 4. V I I . 1925. g. u Bruvnu, k. Gračac. Od 1942. g. bila je bolničarka u v o j n o j bolnici u Dobroselu. Nestala za v r i j e m e IV. ofenzive u v e l j a č i 1943. g. pri evakuaciji Goru. bolnice iz Bosne u Crnu Seka Radivojša. Desa Vejnović i Obradović, Milka Matić, Mara Masa Dukić Vojvodić Koka, rođena 1925. g. u Neteci, k. Donji Lapac. Od 29. II. 1942. g. bila je borac u jedinici V I . ličke divizije. Kasnije radi na terenu kao član 00 U S A O H - a za Liku i član O N O O za Liku. Nosilac je iSpomenice 1941. Vučković Luca, rođena 1925. g. u Dugopolju, k. Split. Od proljeća 1943. g. bila je borac u ličkoj jedinici. Poginula u borbi za Gospić 1945. g. Vujičić Anđa, rođena 1914. g. u Rudanovcu, k. T. Korenica. Od 194,3. g. bila je bolničarka u X X X V . diviziji. Vujičić Bosa, rođena 1921. g. u Rudanovcu, k. T. Korenica. U N O V od 1942. g. Bila je telefonist na vojnim centralama pošta. 1944. g. završava telefonsko-telegrafski kurs pri GŠH. P o s l i j e toga radi na v o j n o j pošti. Vujičić Dušanka, iz Kapele, k. T. Korenica. Od 1942. g. bila je borac u jedinici V I . ličke divizije. K a s n i j e radi u vojno-telefonskoj centrali. Dva puta je ranjena. Vujičić Dušanka, rođena 1923. g. u Rudanovcu, k. 'T. Korenica. Od 1942. g. bila je bolničarka u bataljonu » O g n j e n P r i č a « i drugim jedinicama N O V . Više puta odlikovana. V u j i č i ć Jovanka, rođena 1924. g. u Vranovači, k. T. Korenica. U svibnju 1942. g. odlazi u kulturnu ekipu Štaba Ličkog odreda, a od 1943. g. radi u apoteci pri sanitetu GŠH. Vujičić Milica, rođena 1919. g. u Rudanovcu, k. T. Korenica. Od 1943. g. bila je bolničarka u pratećoj četi V I . ličke divizije. Odlikovana nekoliko puta. Vujičić Zagorka, iz T. Korenice. Bila je borac u V I . ličkoj diviziji. V u j n o v i ć Jaga, rođena 1919. g. u Divoselu, k. Gospić. U N O V od 3. V I I I . 1941. g. Bila je borac u raznim jedinicama. Nosilac je Spomenice 1941. �V u j n o v i ć Milica, iz Vrebca, k. Gospić. Bila je borac u jedinici N O V . Vukaoević-Prica S o f i j a , iz Tolića, k. Udbina. 1943. g. Bila je bolničarka u V I . ličkoj d i v i z i j i od Vukadinović-Šakić Nena, rođena 1923. g. u Kompolju, k. T. Korenica. 1942. g. odlazi u kulturnu ekipu Štaba ličkog odreda. Vukmirović Anđa, rođena 1924. g. na Ljubovu, k. T. Korenica. Bila je borac u I. ženskoj četi i kasnije u I. brigadi VI. ličke divizije. Poginula na Drvaru za v r i j e m e desanta 1944. g. Vukmirović Bosa, rođena 1922. g. u Plitvičkom Ljeskovcu, k. T. Korenica. U N O V od 1941. g. Bila je borac u I. ličkom odredu, bolničarka u bolnici Krbavica, zatim u I. bataljonu I I . brigade V I . divizije, referent saniteta bataljona u 1 Kosmajskoj brigadi i upravnik ambulante artiljerijske brigade V I . divizije. Nosilac je Spomenice 1941. Vukmirović Ljubica, iz Plitvičkog Ljeskovca, k. T. Korenica. Od 1942. g. bila je borac u I I I . brigadi VI. ličke divizije. Poginula kod Metka 1943. g. Vukobratović Draga, rođena 1927. g. u Grabušiću, k. T. Korenica. U N O V od 1943. g. Bila je bolničarka u bolnici T r n a v a c i kasnije borac u v o j n o j oblasti X I . korpusa. Ima čin zastavnika. Vukobratović M a r i j a , rođena 1923. g. u Crnoj Vlasti, k. Otočac. Od kolovoza 1942. g. bila je borac u bataljonu » M a r k a Oreškovića« V I . ličke divizije. Poginula 1943. g. u borbi protiv ustaša i T a l i j a n a kod1 Gospića. Vukobratović Milka, rođena 1922. g. u Grabušiću, k. T. Korenica. Od 1942. g. bila je borac u Udarnom bataljonu V I . ličke divizije. Dva puta odlikovana. Vukšić-Grčić Nevenka, iz Sušaka. Od 10. I X . 1943. g. bila je bolničarka u ličkim partizanskim bolnicama. U travnju 1945. odlazi u Crikvenicu, g d j e je bila zamjenik komesara bolnice. Vunjak Boja, iz Kozjana, k. T. Korenica. Bila je od 1942. g. bolničarka u N O V . Vunjak Danica, rođena u Kozjanu, k. T. Korenica. Od 1943. g. bila je bolničarka u bolnici X I . korpusa. Za v r i j e m e V I I . ofenzive, 1944. g. bila je s ranjenicima u spilji u S r e d n j o j Gori. Vunjak Ljubica, iz Kozjana, k. T. Korenica. Od 1942. g. bila je borac u N O V . Zagorac Danica, rođena 21. V I I I . 1922. g. u Metku, k. Gospić. Od 8. I I I . 1943. bila je borac u II. četi IV. bataljona II. brigade V I . ličke divizije. Iste godine ranjena kod Sutjeske. Zaklan Mara, iz Bunića, k. T. Korenica. Početkom' 1943. g. odlazi u N O V . Bila je bolničarka u X X X V . i X I I I . diviziji. U borbi je ranjena. Zorić Mara, rođena 1925. g. u Osredcima, k. Donji Lapac. Od 1942. g. bila je borac u N O V . U borbi ranjena. Zubović Marica, rođena 22. V I I . 1922. g. u Vrhovinama, k. Otočac. 15. V. 1944. g. bila je u četi za vezu IV. udarnog korpusa. Učestvovala je u borbama u Sloveniji i na Žumberku. Odlikovana Ordenom za hrabrost i Ordenom zasluga za narod I I I . reda. Žakula Smilja, rođena 1924. g. u Jasikovcu, k. 'T. Korenica. Od 1942. g. bila je bolničarka u I I I . brigadi V I . ličke divizije. Žanković Stoja, iz Srednje Gore, k. Udbina. Od 1942. g. bila je borac u N O V . Poginula u borbi kod Drvara spasavajući ranjenike. Žigić Anđa, rođena 1926. g. u Grabušiću, k. T. Korenica. Od 1942. g. bila je borac u Ženskoj četi i kasnije u X X X V . diviziji. Odlikovana Ordenom zasluga za narod. Žigić S. Dragica, rođena 1925. g. u Tuku, k. 'T. Korenica. U N O V od 1942. g. Bila je bolničarka u vojno-partizanskoj bolnici u Trnavcu i u X X V I . dalmatinskoj diviziji. Odlikovana Medaljom za hrabrost. Ima čin vodnika. �Žigić Evica, rođena 1923. g. u Tuku, k. T. Korenica. 1942. g. odlazi u kulturnu ekipu I I I . brigade V I . divizije. 1944. g. bila je komesar bolnice. Žigić Mica, rođena 1926. g. u Tuku, k. T. Korenica. Od 1942. g. u N O V . Bila je kuharica u tenkovskom vodu pri GŠH, borac u II. četi tenkovskog bataljona i bolničarka u X I I I . udarnoj diviziji. Ima čin vodnika. Žigić Mica, rođena 1. V. 1921. g. u Tuku, k. T. Korenica. U N O V od 1. X I I . 1941. g. Bila je šef ambulante, referent saniteta II. odreda, upravnik bolnice u Farkašiću i Škarama, te referent saniteta brigade. Nosilac je Spomenice 1941. Žutić Anka, rođena 1921. g. u Štikadi, k. Gračac. Bila je borac u V I . ličkoj diviziji. Zajedno sa svojom drugaricom Gleda Maricom poginula je od četničke zasjede 1943. g. prilikom prenošenja materijala i pošte. Žutić Stana, rođena 1925. g. u Štikadi, k. Gračac. Bila je borac u V I . l i č k o j 1943. g . diviziji od Dokument 388 NAREDBA ŠTABA VI. DIVIZIJE NOV HRVATSKE Iz »Žene u borbi«, glasila AFŽ Drugarica R a j i ć Koviljka, četna bolničarka I X . udarne brigade, za v r i j e m e borbe kod 'Tušica, u toku neprijateljske ofenzive, pod neprijateljskom vatrom, izvlačila je ranjene drugove, čime je pokazala hrabrost i ljubav za svoje drugove, pa je pohvaljujemo i stavljamo za p r i m j e r svima borcima ove Divizije. . . . U svim dosadašnjim borbama, hrabrošću i požrtvovnošću kao i ljubavlju za Smrt Politički fašizmu za Liku, br. 12—13, 1943. g. ranjene drugove istakla se drugarica Jeka Radoković, bolničarka I. bataljona II. udarne brigade. U svim dosadašnjim borbama istakla se drugarica Bosa Kulundžić iz I. bataljona II. udarne brigade kao neustrašiv borac i bombaš. Sve gore imenovane drugove i drugarice pohvaljujemo i stavljamo ih za p r i m j e r svima borcima i starješinama ove Divizije. — Sloboda narodu! komesar : Komandant: R. Ž i g i ć v. r. Đ. Jovanić, v. T. Osoblje —, partizanske bolnice na Bijelim Potocima za vrijeme IV. ofenzive Janja Hrženjak, Ruža Gaić, Mirko Oklobdžija, Ivanka Blažević i dir. Slava Blažević �Dokument 389 POLITDELEGAT MILKA POKRAJAC Iz brošure »Žena vojnik«, izdanje Glavnog Naš delegat kod straže pri štabu 1. ud. brigade XXXV. divizije je drugarica Milka Pokrajac. Na prvi pogled ne čini se da je ta mirna i tiha drugarica prešla najteže golgote u historiji našega rata. Među prve drugarice, koje su riješile da puškom u ruci svete nebrojena stradanja našeg naroda, jest Milka. Ona je neustrašivi borac u bataljonu »Stojana Matica« u VI. diviziji. U IV. ofenzivi, za vrijeme najtežih borbi na Ljubovu, zadobiva ona dvadeset i sedam rana od bacača. Kao teškog ranjenika prebacuju je drugovi preko Bosne za Crnu Goru. Ona još i danas osjeća na sebi stradanja IV. i V. ofenzive. Sjeća se i stradanja naših ranjenika na Zelen-Gori, koji su ubijeni na najsvirepiji način. Ona se tada spasila pukim slučajem. Dokument odbora AFŽ Hrvatske, 1945. g. Nakon što su Milki zacijelile rane, vraća se u vojnu jedinicu. Ona je opet borac VII. divizije, gdje je ponovno ranjena u borbi kod Pljevi ja. Za vrijeme liječenja u bolnici dobiva trbušni, zatim pjegavi tifus. Sve to preboljeva, i kad je zbog tih rana i bolesti bila poslana u pozadinu, Milka se suprotstavlja i odlučno traži da je povrate u vojnu jedinicu. Ona je danas pri štabu I. udarne brigade XXXV. divizije. Mi -smo ponosni i gordi na drugaricu Milku, koja je spremna da i život da za spas i dobrobit svoje domovine. Lalić J o v a n k a dopisnik I. udarne brigade X X X V . divizije, X I . korpusa 390 PISMO DR. SLAVE ČETKOVIĆ-OČKO OD 1. V. 1942. KOMITETU ZA POMAGANJE PARTIZANSKIH ODREDA U ZAGREBU, KOJIM POZIVA LIJEČNIKE TRAŽI POMOĆ U SANITETSKOM MATERIJALU Faksimile pisma dr. Slave Četković-Oćko U NOV I �Dragi drugovi! Čula sam od pouzdanog i p o v j e r l j i v o g druga da ste organizovali jedan komitet za pomaganje narodno-oslobodilačkih partizanskih odreda u zdravstvenom pogledu. 1 U ime Štaba grupe partizanskih odreda Like pozdravljam ovo vaše nastojanje i obraćam se na vas sa molbom da nam pošaljete lijekove prema priloženom' popisu, j e r su nam ti vrlo potrebni. Napominjem, da t a j popis nije ni izdaleka potpun, jer je napisan na brzu ruku, pa vas molimo da — ukoliko vam je to moguće — pošaljete i više toga i drugih lijekova koji nisu popisani. Ujedno vas molim da te lijekove pošaljete u što v e ć o j količini, j e r je naš oslobođeni t e r i t o r i j vrlo velik, vojska nam je prilično brojčana, a na granicama se stalno vode akcije. I ako su naše žrtve relativno vrlo male prema neprijateljevima ipak su nam potrebe velike. Na našem teritoriju imamo jednu veću bolnicu (30 k r e v e t a ) i nekoliko ambulanta (po 10 do 15 k r e v e t a ) . Ispočetka smo se borili sa mnogim poteškoćama, možemo reći da smo tu bolnicu i ambulantu stvorili iz ničega. Sada je međutim već mnogo bolje. Osvojenjem Korenice zadobili smo jednu apoteku — istina bila je prilično opljačkana, ali ipak smo dosta toga time dobili. Osim toga smo se okoristili svim bolničkim namještajem iz Koreničke bolnice, pa smo i s time dobro opskrbljeni. Šta se tiče hirurškog instrumentarija imamo tako reći potpuni instrumentarij, a u Koreničkoj bolnici imamo i sterilizator, tako da bi mogli da izvodimo ovdje sve potrebne operacije, kada bismo imali jednog dobrog hirurga. M o j a hirurška praksa je vrlo ma,la — svega 2 mjeseca staža na hirurgiji — pa se ograničujem samo na male hirurške zahvate. Zatim sa velikom žudnjom očekujemo dolazak još kojeg liječnika na našu oslobođenu teritoriju. Osim mene od stručnog sanitetskog osoblja rade o v d j e još 4 školovane sestre pomoćnice i jedna primalja i instrumentarka (17 godina prakse). Kako vidite iz tog kratkog i nepotpunog pregleda, samo nam je potreban još koji liječnik, po mogućnosti hirurg — i mi bi mogli da imamo v r l o dobru sanitetsku službu. Raditi se može mnogo i mirno, tako da je to pravi užitak. Drugovi, nemojte mno1 Formiranje p a r t i z a n s k o g saniteta u L i c i p o č i n j e u prosincu 1941. g. za v r i j e m e p r v i h o k r š a j a k o d K o r e n i c e . I s t o g m j e s e c a uređena j e p r v a p a r t i z a n ska b o l n i c a u L i c i , u školskoj z g r a d i u K r b a v i c i , sa 25 k r e v e t a , a uskoro je smješteno d a l j n j i h 15 k r e veta po o b l i ž n j i m seoskim kućama. S a v u n u t r a š n j i u r e đ a j i z r a d i l i su s e l j a c i , a p o s t e l j i n u i p o s u đ e sakupile su žene. I n s t r u m e n t a r i j je stigao p r e k o v e z e iz Z a g r e b a , a l i j e k o v i i ostali sanitetski m a t e r i j a l dolazio je redovito preko 14 žene Hrvatske u NOB AFŽ i omladine iz Kore- Dr. Slava Četković-Očko go premišljati. Život je ovdje i mnogo ljepši i mnogo sigurniji negoli u gradovima. Dođite •— pomognite našu borbu — koja će sigurno biti u najskorije v r i j e m e okrunjena punim uspjehom. L i j e k o v e nam pošaljite na slijedeću adresu : Glavni štab Dalmatinskih odreda za Štab grupe Odreda za Liku (bolnica). Drugarski Smrt pozdrav, fašizmu — Sloboda narodu! Dr. Slava2 Korenica, 1. maja 1942. Molim Vas da mi je to ikako moguće — noj hirurgiji, ili bilo (frakture i t. d.), jer potrebno. pošaljete — ako vam neki priručnik o ratkoju hiruršku knjigu nam je to neophodno nice i L i č k o g Petrovoig Sela. O ishrani b r i n u o se e k o n o m Štaba grupe. Osnovnu hranu d a v a o j e n a rod, no kako su t a d a t a l i j a n s k i a v i o n i p a d o b r a n i m a snabdijevali opkoljeni garnizon u Korenici, to je v e ć i dio t o g a m a t e r i j a l a p a d a o u ruke p a r t i z a n i m a . G o t o v o s e sav t a j p l i j e n d o d i j e l j i v a o b o l n i c i . Bolnica u Krbavici radila je neprekidno do ožujka 1942. g., k a d a je e v a k u i r a n a na K a m e n s k o z b o g t a l i janske o f e n z i v e . U p r v o v r i j e m e .služila j e u g l a v n o m j e d i n i c a m a , k o j e su se b o r i l e oko K o r e n i c e , a k a s n i j e 209 �( s i j e č a n j , v e l j a č a i ožujak 1942. g.), kada su i na drugim sektorima L i k e formirane m a n j e partizanske bolnice, postala je ova bolnica centralnom za teške r a n j e n i k e iz svih k r a j e v a L i k e ( L j u b o v o , P r e b o j , P l i t v i c e , Podlapača, M o g o r i ć , Lapac, lSrt>, G r a čac). J e d i n o je u t o j bolnici u k o j o j je radila dr. Slava 'četković-Očko bio osiguran liječnički nadzor dok u drugim bolnicama n i j e bilo liječnika. K a s n i j e , u toku 1942. g. povećao se b r o j liječnika i m e d i cinskog osoblja. Početkom 1942. g. osnivaju se na raznim m j e stima i sektorima, g d j e su vodene borbe, privremene prihvatne te odredske bolnice za lakše ranjenike. T e ž i r a j e n i c i upućuju se u Centralnu bolnicu u K r bavici. T a k o je u siječnju osnovana 'bolnica za lakše r a n j e n i k e u T r n a v c u (do 20 kreveta), k o j o m je u p r a v l j a l a 'med. sestra S l a v k a Blažević. Bolnica je bila smještena u nekoliko seoskih kuća. R a s f o r m i rana je u t r a v n j u 1942. g. za v r i j e m e talijanske o f e n z i v e , a ranjenici evakuirani na Kamensko. P o četkom 1942. g. uređena je u nekoliko seoskih kuća u B u l j m i z a m a i P a v l o v c u bolnica I. odreda, s kapacitetom od 25 kreveta. ( U p r a v n i k med. sestra J a n j a H r ž e n j a k . ) L j e t i iste godine premještena j e u zgradu škole u Šalamuniću, a uskoro j e , radi opasnosti od bombardiranja, bila rasformirana. R a n j e n i c i su premješteni u bolnicu na B i j e l e Potoke. U v e l j a č i p r i l i k o m oslobođenja Lapca, uređena je prihvatna bolnica u Lapcu za oko 50 ranjenika, u zgradi bivše ž a n d a r m e r i j e . O v u je bolnicu uz pomoć naroda uredila B o j a T i š m a , babica. Bolnica je radila oko 'mjesec dana, koliko su t r a j a l e 'borbe oko Srba, te je i ona rasformirana, j e r je 'bila izložena bombardiranju. T e ž i r a n j e n i c i prevezeni su u Centralnu bolnicu, a lakši u baraku u šumi blizu sela K r u g e (rukovodilac B o j a T i š m a ) . L j e t i iste godine bolnica je rasformirana, a ranjenici prevezeni na Kamensko i s j e d i n j e n i « onima iz Centralne bolnice. — U p r o l j e ć e 1942. g. osnovana je u Dobroselu bolnica I I I . odreda (oko 30 kreveta). Smještena je p r v o bitno u zgradi škole. Z b o g čestog b o m b a r d i r a n j a uskoro je izgrađena drvena bolnica u šumi nad Do'broselom. U prvo vrijeme bolnicom upravlja med. sestra S l a v k a Blažević. Rasformirana je u jesen iste g o d i n e . K o d o r g a n i z i r a n j a prihvatilišta i transporta ran j e n i k a v e o m a je aktivno učestvovao narod, a osobito omladina. P r e d svaku akciju sakupljan je zav o j n i m a t e r i j a l , p r a v l j e n e drvene udlage, pripremana improvizirana nosila, uređivana kuća za prihvatilište i kola za transport ranjenika. U rujnu 1942. g. f o r m i r a n a je I. kirurška ekipa u L i c i . 'Ona je p r v i put vršila svoju funkciju p r i l i kom borbi oko Bihaća, kada je bila smještena u selu iRudanovcu. Do tada su poduzimani salmo m a n j i operativni zahvati, j e r sanitet u L i c i n i j e raspolagao n i j e d n i m kirurgom. T a k o na pr. giips se upotrebljav a o samo iznimno, j e r se v r l o teško n a b a v l j a o . N e k i medikamenti u p o t r e b l j a v a n i su samo k o d teških ranjenika, .a sterilizacija z a v o j n o g m a t e r i j a l a vršila se obično g l a č a n j e m ili pomoću pare u limenim kutijama s protmšenim poklopcem. U z a sve to je smrtnost u 'bolnicama bila minimalna. Međutim, stepen invalidnosti k o d težih fraktura bio- je dosta visok zbog nemogućnosti p o s t a v l j a n j a ekstenzija, a drvene udlage, k o j e su u tim slučajevima upotreb l j a v a n e , bile su obično n e d o v o l j n e . N a j t e ž i problem — p o m a n j k a n j e obrazovnog sanitetskog kadra — r i j e š a v a o se tako, da su se za rad u bolnici uzimali d o b r o v o l j c i - o m l a d i n k e , k o j i m a su se u toku rada u bolnici davale upute i o b j a š n j a vali osnovni p o j m o v i iz h i g i j e n e i n j e g e bolesnika. Kursevi za četne bolničare održavani su u svim odredima u v e l j a č i , ožujku i travnju 1942. g. a v o dili su ih referenti odreda po dobivenim uputama. U svibnju 1942. g. održan je u Korenici, pod rukovodstvom dr. Slave č e t k o v i ć - O č k o , kurs za bataljonske bolničare. T r a j a o je oko 15 dana, a na njemu je bilo svega oko 10 polaznika. Kurseve za bolničare i higijeničare, k o j i su v o đeni k r a j e m 1943. i tokom 1944. g. u L i c i , u g l a v nom su pohađale žene, i to v e ć i n o m omladinke. Često su takvi kursevi vođeni p o d n a j t e ž i m okolnostima, 'S polupismenim, u nekim slučajevima i nepismenim drugaricama, ali su rezultati u g l a v n o m bili dobri. U studenom i prosincu 1943. g. održan je u T r navcu jednomjesečni kurs za bolničarke sa 30 kursistkinja, među k o j i m a su 'bila tri muškarca. D v i j e učenice su bile nepismene, a četiri polupismene. Pismene drugarice čitale su s nepismenima skripta i p o n a v l j a l e naučeno. Praktičan r a d oko ranjenika i bolesnika o b a v l j a o se u bolnici, k o j a je bila smještena po seljačkim kućama. Osim ličkih seljačkih d j e v o j a k a bilo je i oko šest d j e v o j a k a , iz Gorskog Kotara i P r i m o r j a . Na kurs u T r n a v a c došli su kursisti iza evakuacije Otočca i nisu uspjeli da ponesu ni n a j p o t r e b n i j e . Spavali su g o t o v o na g o l o m podu s malo paprati, j e r slame ni slamarica n i j e bilo. V e ć i n a je bila bez kaputa u l j e t n i m haljinama, mnoge nisu imale obuće, a bilo je samo nekoliko komada pokrivača. Ishrana je ibila prilično loša, a često n i j e 'bilo drva ni za ručak, a kamoli za g r i j a n j e prostorija. P o d b o l j i m uslovima održan je u siječnju 1944. g. kurs za bolničarke u Otočcu. I na ovom kursu je b i l o od ukupno1 30 polaznika četvero vrlo slabo pismenih. Na kursu je bilo samo pet muškaraca, a ostalo su bile omladinke. Iza druge evakuacije Otočca, u v e l j a č i 1944. g. započeo je kurs za h i g i j e n i č a r e u T r n a v c u k o j i je trebao da osposobi h i g i j e n i č a r e za jedinice i bolnice, k o j i će u p r v o m redu sprijeoavati širenje p j e g a v c a . Na tom kursu je bilo 18 polaznika, od toga 12 žena. Kurs je pokazao v r l o dobre rezultate iako je održan pod v r l o teškim uslovima. Z i m a je bila oštra, hrane malo. N a d a j u ć i se da će se ishrana poboljšati ako se odtereti bolnicu u T r n a v c u , kurs se .preselio u Crnu Vlast. N a s t a v a se održavala u j e d n o j j e d i n o j sobi, g d j e se spavalo, j e l o , učilo i predavalo. K r o v j e prokisavao, a peć n i j e funkcionirala. Za hranu se trebalo p r o b i j a t i svakodnevno kroz snijeg i mećavu. P r o g r a m kurseva sastojao se iz n a j v a ž n i j i h e l e menata a n a t o m i j e i f i z i o l o g i j e , suzbijanja zaraznih bolesti, h i g i j e n e p r i m i j e n j e n e na partizanske prilike, n j e g e bolesnika u bolnici i postupka s bolesnikom i ranjenikom na terenu, te p r v e pomoći, depedikul a c i j e i d e z i n f e k c i j e partizanskim sredstvima. O r g a n i z a c i j o m i pedagoškim radom na kursevima za bolničare i h i g i j e n i č a r e b a v i l e su se pretežno žene l i j e č n i c e i sestre pomoćnice. Koncem 1943. g. i u 1944. g. u L i c i su radile na kursevinia sestre pomoćnice Jelka K r a l j , Slavka Blažević i dr. D o r a Filipović. 2 Dr. Slava Četković-Očko. �Dokument 391 Ž E N E U DONJEM L A P C U BRINU SE ZA S V O J E R A N J E N I K E Članak iz »Žejie u borbi«, glasila AFZ za Liku, br. 2, svibanj 1942. g. Rad AFŽ u Donjem Lapcu Naš odbor nije davno osnovan. Stvoren je tek poslije oslobođenja Lapca. 1 Odmah je počeo radom. Prva briga odbora bila je smještaj i uređenje bolnice, jer je u borbi kod Lapca i Srba ranjeno nekoliko drugova, kojima je trebalo ukazati što veću njegu i smjestiti ih. Odbor se brzo snašao, i za jedan dan bila je uređena bolnica, skupljen namještaj i krevetnina i sve drugo, što je bilo potrebno.2 Partizanima, koji su u Lapcu, odbor se brine za hranu, pranje rublja i krpanje. Odbor se sastaje svake nedjelje. Na tim sastancima pročitamo radio - vijesti, letke, koji izlaze u zadnje vrijeme i razne knjige. Čitali smo zašto se bore partizani i naše ženske novine »Žena u borbi«. Naš će odbor i dalje raditi, jer mi ne ćemo da nam kažu, da smo slobodu dočekale spavajući i skrštenih ruku. Smrt fašizmu — Sloboda narodu! Član odbora Kikinja Rašeta 1 Donji Lapac po drugi iput oslobođen 27. II. 1942. g. 2 Narod je od prvih dana ustanka smatrao partizanski sanitet svojim. Masovni posjeti žena i omladine bolnicama, pranje bolničkog ruiblja, posteljine i zavoja, snabdijevanje odjećom i obućom boraca koji napuštaju 'bolnicu, bila je ogromna pomoć i jedan od glavnih zadataka AFŽ i omladine. Partizanski je sanitet s druge strane pružao punu pomoć narodu. Centralna bolnica u Krbavici i kas- nije na Bijelim Potocima imala je veliki ambulantni promet (20-30 i više pregleda dnevno). Tako je na pr. ljeti 1942. g., kada su ustaše izvršili pokolj žena, djece i staraca u Jošanima, bolnica u Farkašiću primila sve ranjene (oko 20), većinom žene i djecu. Među njima bilo je dvoje djece od 2—3 godine, ranjene bodežom u prsni koš, jedno dojenče s ranom na vratu i nekoliko starica s prostrijelima. Medicinski kadar vršio je kućne posjete, kao i stalni higijensko-prosvjetni rad među narodom. Dokument I Z V J E Š T A J B O J E TIŠMA UPRAVNIKA 392 PARTIZANSKE BOLNICE NA B I J E L I M POTOCIMA OD 15. I X . 1942. 0 SMRTI JEDNOG DRUGA U BOLNICI 1 DRUGARSKA I. LIČKA ZONA KORENICA Izvješćujemo Vas da je 14. o. mj. umro u ovdašnjoj bolnici 2 partizan Bude Mirković, 1 bataljona »Miće Radakovića«, 1 četa. Molim Vas da izvjestite njegovoga oca Mila Mirkovića iz sela Turjanskog. Smrt fašizmu — Bijeli Potoci, 15. I X . 1942. g. 1 Iz Zbornika dokumenata sanitetske službe u Narodno-oslobodilačkom ratu, knj. 2. 2 Izvještaj nije dovršen. Original je pisan na veoma tankom, poluprovidnom papiru, pisaćom mašinom, latinicom. U zaglavlju je godina 1942. dopisana rukom, zelenom tintom. Na više mjesta tekst je ispravljen rukom. Centralna bolnica u Krbavici evakuirana je u travnju 1942. g. na Kamensko. U svibnju iste godine, pod rukovodstvom dr. ISlave Četković-'Ocko, referenta saniteta Grupe ličkih partizanskih odreda, Sloboda naroduI Upravitelj bolnice 2. odreda: Tišma Boja s. r. počinje gradnja bolnice na Bijelim Potocima, na Plješivici. U međuvremenu je uređena u Farkašiću prihvatna 'bolnica sa oko 20 kreveta, koja je uskoro proširena smještajem ranjenika u obližnje seoske kuće. (Upravnik medicinska sestra Desa Marunić, a kasnije medicinska sestra Mica Žigić.) Postojala je do jeseni 1942. g. i kada je otvorena bolnica na Bijelim Potocima, služila je samo kao prihvatilište za ranjenike. Centralna bolnica na Bijelim Potocima, izgrađena je od drva. 'Gradili su je seljaci iz okolnih sela. �smještena glavnina ranjenika s c i j e l o g područja Korduna i L i k e . Do- kolovoza 1942. g. bolnicom je u p r a v l j a l a dr. Slava četković-O'čko. L j e t i 1943. g. bili su iz bolnice zbog čestih bombardiranja, evakuirani ranjenici. N e š t o kasnije, bila je spaljena od četnika. U početku j o j je bio kapacitet 120 kreveta. Imala je električno o s v j e t l j e n j e i sanitarni u r e đ a j , prostor i j u za v r š e n j e o p e r a c i j a s potrebnim u r e đ a j e m i t. d. U jesen 1942. g. imala je i rentgenski aparat. B i l a je relativno dobro snabdjevena l i j e k o v i m a i sanitetskim m a t e r i j a l o m , te je za tadašnje prilike p r e d s t a v l j a l a veliki napredak partizanskog saniteta. U rujnu 1942. g. dograđen je poseban p a v i l j o n sa 20 kreveta za interne bolesnike, a još kasnije baraka za p j ^ g a v i č a r e , tako da je za v r i j e m e epidem i j e pjegaViCa kapacitet bolnice iznosio oko 200 kreveta. Bolnica je postojala sve do jeseni 1943. g., kada su ranjenici premješteni u bolnicu Otočac. Ona je o d i g r a l a značajnu ulogu, naročito za v r i j e m e I V . n e p r i j a t e l j s k e ofenzive, kada j e u n j o j bila Dokument L j e t i 1942. g. postojala je kraće v r i j e m e prihvatna bolnica u Škarama (rukovodilac medicinska sestra M i c a Ž i g i ć ) i u Rudanovcu (rukovodilac medicinska sestra Desa Marunić). U jesen 1942. g. uređene su još d v i j e bolnice za lakše r a n j e n i k e : u V r e l u kod Korenice (upravnik medicinska sestra A n k a M a t i ć ) i u M i š l j e n o v c u . O v e su bolnice p o stojale do I V . n e p r i j a t e l j s k e ofenzive. 393 ŽENE POMAŽU RANJENICIMA ZA VRIJEME N A P A D A NA MOGORIĆ Članak iz »Žene u borbi«, glasila AFŽ za Liku, br. 3, srpanj 1942. g. Hrabrost naših drugarica Za v r i j e m e napada na M o g o r i ć 12. aprila 1942. g. 8 drugarica prenosilo je ranjene drugove iz bolnice na određeno mjesto. Pošto su drugovi bili na položaju, one su preuzele na sebe tu dužnost. Za sve v r i j e m e oko njih su padale granate, zemlja ih je posipala, ali se one nisu plašile, nego su izvršile svoj zadatak. T a j isti dan drugarice su u toku najveće vatre nosile hranu na položaj. Nisu ih mogle ustrašiti neprijateljske granate ni puškomitraljezi. Napisala M i k a B a n j e g l a v i ć član A O Z M o g o r i ć Dokument 394 PRIJEDLOG UPRAVNIKA VOJNO-PARTIZANSKE BOLNICE U KRBAVICI OD 23. III. 1943. OTMARU KREAČIĆU DA SE U »DNEVNIM VIJESTIMA« POHVALI OSOBLJE BOLNICE U KRBAVICI 1 UPRAVA VOJNO BOLNICE PARTIZANSKE BR. 21. III. 1943. 3 Drugu Kulturi 2 Druže, Osoblje zarazne bolnice u Krbavici skoro više od mjesec dana nadčovečanskim naporom, dežurajući danju i noću, n j e g u j e teško obolele drugove od trbušnog i p j e g a v o g tifusa, ne prezajući pred opasnošću da i sami mogu svakog časa oboleti. Radeći pod vrlo teškim uslovima, ovo osoblje uspjeva da obavlja sve teške poslove i da na v r i j e m e podmiri sve potrebe za 200 bolesnih drugova. Evo imena tog osoblja: Janko Markić, politdelegat bolnice u Krbavici, Tomić Mara, Bukvić Zorka, Micetić Vilma, Ban Nevenka, V r n j a k Ljubica, Stanić Zorka, Knežević Savka, V l a i s a v l j e v i ć Dragica, Drakulić L j u bica, žužić Stanka, Nakarada S o f i j a , Sučuković Nevenka 3 i Kovačević Desanka. 4 Smrt fašizmu — Sloboda narodu! Ovo ti j a v l j a m o zato što smo mišljenja da treba ovo osoblje pohvaliti u »Dnevnim Vještima«. (Mito Dimitrijević) 1 Zbornik dokumenata sanitetske službe u N a r o dno-oslobodilačkom ratu, k n j . 2. 2 Otmar Kreačić, danas general J N A . 3 Odnosi se na Suđuković Nevenku. 4 Kroz čitavo v r i j e m e rata osoblje u sanitetu, među k o j i m su bile većinom žene, ulagalo je ogromne, više puta nadčovječanske napore u vršenju s v o j i h dužnosti prema ranjenicima. Donosimo prikaz o bol- Politkomesar: Upravnik: (Dr. Kronja) �ničarkama smještenim za v r i j e m e V I I . n e p r i j a t e l j s k e o f e n z i v e 1944. g. u spilji blizu Srednje G o r e u L i c i . Z a v r i j e m e V I I . n e p r i j a t e l j s k e ofenzive, u prol j e ć e 1944. g. n e p r i j a t e l j je vršio pritisak s.a svih strana na slobodni t e r i t o r i j L i k e . Problem bolnice sa blizu 1500 ranjenika i bolesnika postao je za Štab korpusa jedan od n a j a k u t n i j i h , j e r se u L i c i , z'bog kamenitog terena, nisu m o g l e pripremiti konspirativne zemunice. Donesena je odluka da se veći dio ranjenika i bolesnika prebaci preko P l j e š i v i c e na t e r i t o r i j Korduna, drugi dio preko Velebita u D a l m a ciju, a stotinu n a j t e ž i h ranjenika da se privremeno sakrije u jednu spilju blizu Srednje Gore. Uz angaž i r a n j e d v i j u brigada, o b j e p a r t i j e ranjenika i bolesnika izašle su iz obruča. Za p a r t i j u najtežih ranjenika na brzinu je adaptirana spilja, koja. je z j a l a iz j e d n e vrtače s n e v e l i kim otvorom, spuštala se okomito u dubinu oko 2'0 metara, a bila široka 6-10 metara. N j e z i n otvor mog a o se lako pokriti i kamuflirati, da bi je teško p r o našao i o n a j , k o j i dobro p o z n a j e teren. 'Brzo su dovezene daske i potrebne grede i p o s t a v l j e n o osam spretava. Svaki sprat m o g a o je p r i m i t i 10—15 r a n j e nika. Na p o d o v e p o s t a v l j e n e su slamarice, madraci i druga posteljina, te su ranjenici m o g l i dobro ležati. U 'blizini spilje, u zaklonu druge vrtače, podignut je šator za sedam p j e g a v č a r a , k o j e se također n i j e moglo evakuirati van L i k e . P r i j e samog odlaska u spilju održan je otvoreni partijski i skojevski sastanak sa bolničkim osobljem. P o s t a v l j e n o je p i t a n j e : tko se j a v l j a d o b r o v o l j n o da u spilji n j e g u j e ranjenike. P r v e su se j a v i l e Skojevke, a k a d su -vidjele druge — navališe: » P r i m i t e i mene, nisam ni ja g o r a . « Komesar Đ o k o Z a v a d a izabrao je 15 drugarica, među n j i m a : M a r u Bubalo, D a r u Bubalo, Mi'ku V l a i s a v l j e v i ć i D a r u V a r d a iz L i č k o g P e t r o v o g Sela, Danicu K u l j a k iz K o z j a n a , Štaku K o r a č iz Ondića, D r a g i c u O r l o v i ć iz P l o č e i Milku Kukuljan. Na dnu spilje, u pijesku, bio je iskopan nužnik, a m a l o d a l j e bilo je i g r o b l j e . U toku dugih osam dana boravka u spilji umrla su tri ranjenika. U dnu spilje bila je pukotina, k o j a je v o d i l a u nepristupačni dio spilje, iznad k o j e je v i j u g a l a pukotina prema površini z e m l j e . K r o z n j u se donekle vršila vent i l a c i j a . Da n i j e toga 'bilo, ranjenici bi se ubrzo zagušili. Bolničarke su hranile, n j e g o v a l e i čistile ranjenike, uz slabo s v i j e t l o karbidnih Lampi. Z b o g blizine nep r i j a t e l j a , k o j i je stalno držao 'komunikaciju nekoliko kilometara od s p i l j e , ulaz se otvarao samo noću, a preko dana bio zatvoren daskama, prekrivenim žbunjem i g r m l j e m . K a r b i d n e lampe ispunile su zrak čađom, a po stijenama se c i j e d i l a voda. Sve su bolničarke doskora promukle. Jedna brigada držala je p o l o ž a j e na dominantnim visovima iza spilje, a bolnička straža, k o j o m je komandirao komesar bolnice, predstavljala j e borbeno osiguranje. K a d je n e p r i j a t e l j vršio napad u neposrednoj b l i zini, n i j e bilo moguće ni noću spilju otvoriti, j e r se nalazila m e đ u borbenim l i n i j a m a . Bolničarke i ranjenici u spilji osluškivali su borbu. N e k o v r i j e m e činilo se da je n e p r i j a t e l j s k i m i t r a l j e z postavljen nad samu spilju. S v i su utihnuli, pa i oni k o j i su inače bili nestrpljivi. Ipak n e p r i j a t e l j n i j e ni jedamput prodro do same spilje. 20. svibnja brigada je isturila prema n e p r i j a telju jače osiguranje i spilja je otvorena. Iz n j e je prosukljao zadah i z a j e č a l o glasno i duboko disanje. Karbidna s v i j e t l a još su j e d v a svjetlucala i j e d n o za drugim se gasilo. Bio- je k r a j n j i čas da se ranjenici i bolničarke izvuku, j e r im je p r i j e t i l a sigurna smrt od ugušenja. K a d su r a n j e n i c i čuli da izlaze iz spilje, iz promuklih g r l a zaorila se .pjesma, kao da ječi z e m l j i n a utroba. Samo bolničarke nisu m o g l e p j e v a t i , j e r su bile iznemogle, b l i j e d e , čađave i mokre od vlage. Ne znamo sva n j i h o v a imena. K a o bezimeni junaci ušle su u spilju s r a n j e n i m borcima da z a j e d n o dočekaju spas ili da s n j i m a z a j e d n o izginu. Dokument 395 SPISAK SESTARA POMOĆNICA I BABICA U SANITETU HRVATSKE OD 8. IX. 1943.1 GLAVNI ŠTAB HRVATSKE S A N I T E T S K I 'OTSJEK 8. I X . 1943. g . Popis sestara pomoćnica i babica 2 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 1. 2. Slava Jovanić Janja Hrženjak Mica Žigić Anka Matić Ema Grivičić Ruža Los Vera Lipovščak Ksenija K r a j n o v i ć Zlata K r a v a n j a Boja Tišma S o f i j a Stjepanović rukovodilac kurseva V F B br. 4 ( T u r j a n s k i ) referent san. 1 brig. 8 divizije V P B br. 3 ( T r n o v e c ) bolnice 6 divizije rukovodilac kurseva V P B br. 13 (bolnica II. op. zone) 2 korpus 2 korpus V P B br. 1 (bolnica Dobroselo) Hirurška ekipa 6 divizije M. P. D r . Božović, s. r. 1 Zbornik dokumenata sanitetske službe u N a rodno-oslobodilačkom ratu, knj. 2. 2 'Original napisan mašinom, latinicom, na četvrtini arka b i j e l o g papira. Na poleđini originala dodano rukom, olovkom, latinicom: » 5 ) Popis sestara pomoćnica i p r i m a l j a na radu u N O V i part. odreda Hrvatske, do sada p r i j a v l j e n i h i raspoređenih.« �KORDUN U prvim danima dinih odreda slabo naoružani, željezničku kretala izveli stanicu na dužini g., od od do četka 1942. bataljona nje U Kordunu prvoj drugoj 1942. i 16. i VIII. Kordunaškom U toku U VI. je IV. periodu g. su g. ožujka svih oslobođen V. divizija, odredu ofenzive 12. VIII. travnja oslobođen Otočac. ušla bio je čiji oko oslobađaju i U u teritoriju jačina poje- puškama. Tušilovič, Bović, manjih mostova više i II. g., a su do vodi 1943. g. gacku, 16. teške VIII. Iako Krstim ju, i uništili, Otočca listopada odreda borbi u Kor- od Hrvatskoj i od ranije 13. XII. do po- formiranih odred). svibnja na iste — 1941. za garnizone. značajnih kolovoza XV. spomenute uspjeha: Petrovoj godine razbija- Gori i dr. formirana brigada. U brigade. tom 'Tada je vre- je u boraca. i krvave divizija, i 18. toku ovih, niz studenog 2.500 lapačku Oslobođenjem Od 12. ušle (u jedinica partizanski obruča sastav divizija kotara su krajem su, partizanskih neprijateljske bataljona. Korduna. 2.000 tog postigli proboj dio na kordunaški Korduna te Štab partizanskih tri nova Hrvatske, bilo 1943. Gospića veliki brigada brigadom g. odreda, lovačkim Kordunu, akcija na su (I. na rukovodio pobjede odredi 1942. primorsko-goranskom travnja i većih sela odreda je do veća je niza formirana dva kordunaška partizanskih uglavnom Perjasicu, dva jedinice kojima do i proljeće — vojne najzna čajnije partizanski neprijateljske 13. u dolazi u rujna mjesta porušili bataljona, Vojnić g. bio d., borci medu partizanskom od t. manjih stupove. 1942. ofenzive 1942. Hrvatske, formirana diviziji mjesta 30 naoružani oslobodili i četiri spada obrazovana su novi su veljače polovini polovini brigada menu g. Početkom oko bili PTT reorganizacije g.), ustaško-domobranske IV. i g. na U 1942. je a akcija: Glinice formirana ove bilo partizana, uspjelih pristizali kotarskog I. Kordunu kilometara, Nakon 3. niz odreda Oslobođenje na 15—50 Breberinu, ustanka Baniju. 1941. su Vojnić, gerilskih i od nekoliko Širenjem dun ustanka, se zajedno plaščansku bila je borbe sa dolinu oslobođena s neprijateljem. VI ličkom od neprijatelja. čitava divizijom Lika 12. osim Gračaca. toku u 1942. sastav g. XXXIV. bila je divizije na Kordunu (vidi XXXIV. (kotar Karlovac) diviziju u formirana materijalu Karlovačka Pokuplja i brigada, koja Žumberka). je 1944. �Dokument 396 KROZ OFENZIVU . . . Iz »Žene u borbi«, glasila AFŽ Hrvatske, br. 1, lipanj 1943. g. Ofenziva. R i j e č k o j u na Kordunu spomin j u nekako ponosno. Uz tu r i j e č vezane su mnoge i mnoge p a t n j e , s t r a d a n j a , nakon koj i h je u v i j e k u s l i j e d i l a pobjeda, l j e p š a i v e ć a od p r i j a š n j e . Obala Kupe. S j e d n e s t r a n e mi, a »s druge oni. Zvijeri. U s t a š e . Svaku v e č e r bi se razvikali i dovikivali našima. V e ć dugo nagov j e š t a v a j u ofenzivu. R u g a j u se, vele, doći će opet p r i j e k o . N o ć j e . V a n i ciča zima. Na n a š a v r a t a lupa k o m e s a r t e r e n s k e č e t e : —• N e p r i j a t e l j nadire. T r e b a se povući u sastav bataljona. Tu v e č e r oni preko Kupe šute. Ni glasa se ne č u j e . Misle da će nas time zavarati. K r e ć e m o . D v o j e saona. V r e ć e , volovski butovi, lonci, zdjele. A mi u koloni po j e d a n . T i š i n a . Samo škripa s n i j e g a . K a š a l j se zatomljuje. T r e b a biti oprezan. N e p r i j a t e l j bi nas mogao iznenaditi s boka. Prolazimo kroz sela, k o j a su s t r a d a l a za p r i j a š n j e ofenzive. Ali narod kao da je v e ć zaboravio n a p r i j a š n j e p a t n j e , izgradio j e ponovno b a j t i c e za s t a n o v a n j e i život je opet nekako pošao normalnim tokom. Ipak ima j o š mnogo o g n j i š t a na k o j i m a nikad više nitko neće podići ruku. J o š s p a v a j u sela k o j a opet čeka novo s t r a d a n j e , novo s k r i v a n j e , nove p a t n j e . »Stigli smo do b a t a l j o n a k o j i čeka da se skupe sve čete, pa da krene na položaj. Svitanje. S e l a se bude. Kroz v r a t a i kroz okna p r o v i r u j u uznemirene glave. Glas o prodir a n j u n e p r i j a t e l j a stigao je već i pod n j i hove krovove. Uznemireno nas g l e d a j u i pit a j u šta da rade. M i t r a l j e z svojim š t e k t a n j e m k a z u j e gdje se n e p r i j a t e l j nalazi. A mi krećemo naprij e d po prtini. T r e b a se žuriti. T r e b a neprij a t e l j a p r e s r e s t i . Dolazimo n a t r a g n e p r i j a t e l j a . Noćas je prošao ovuda, zavit u b i j e l o , usput pobio nekoliko ljudi i utvrdio se u gradiću. K r e ć e m o dalje. Obilazimo n e p r i j a t e l j a . Putem s a z n a j e m o za svu ozbiljnost s i t u a c i j e . S l i j e d e dani puni napora, slijede neprospavane noći. B o r b a je krvava, teška. Ne- p r i j a t e l j nadire, ima premoć u tehnici. Avioni tuku c i j e l i dan položaje, p a r a j u zrak svojim z u j a n j e m . N e g d j e na putu dolazi nam u s u s r e t grupa — reklo bi se četa — omladinki. Za č a s se s j a t i š e oko nas. R e d a j u se p i t a n j a . J e d n a odvažna d r u g a r i c a pristupa našem komandantu : — Druže, k o j i je b a t a l j o n n a j p o t r e b n i j i za h r a n u ? Mi, eto, idemo na položaj da im donesemo, znamo, i z g l a d n j e l i su. Drug k o m a n d a n t ih u p u ć u j e da odnesu drugovima, k o j i su v e ć tri dana bez j e l a i one odlaze uz pjesmu, noseći pune, teške prteve i kante. Pošle su, n a t j e č u ć i se k o j a će više ponijeti, da o b r a d u j u s v o j e b o r c e na f r o n t u , da im iskažu svoju l j u b a v , svoju pažnju, odanost. Stižu nas kolone i z b j e g l i c a . Žene s djecom, blagom, p r t l j a g o m . P r o p i t k u j u se za s v o j e borce. Na širokoj g l a v n o j cesti s t o j i žena, mršava, slabo odjevena, bosa. Na ruci drži n a j m a n j e dijete, na leđima nosi svu svoju imovinu : torbu s malo k r u h a . Oko n j e se s j a t i l o j o š petero m a l i š a n a , bosih nogu, crvenih od zime. Žurimo uz kola n a t o v a r e n a s a n i t e t s k i m materijalom», da u n a j b l i ž e m m j e s t u obrazujemo p r e v i j a l i š t e . Žena nas u s t a v l j a . T e š k o nam je svima, j e r mislimo da će nam zatražiti nešto što j o j ne ćemo moći učiniti : da je primimo na kola. P r e v a r i l i smo se. Od svoje v o j s k e u tako teškim časovima ne traži ona ništa, premda ni s a m a n i š t a nema. T r i dana i tri noći b j e ž i pred n e p r i j a t e l j e m sa svojom bosom i gladnom djecom, sama, ostavivši iza sebe samo zgarište. I s a d a kad n i š t a više nema, ona ipak d a j e . Gurka d j e č a č i ć a , k o j i se pripio uz n j e n u s u k n j u , g o v o r e ć i : — D a j im, d a j p a r t i z a n i m a metke. I .veselo nam se pruža mali dlan, na koj e m u z a s v i j e t l i pet puščanih metaka, k o j e je d i j e t e našlo na putu. Povlačimo se dalje. Za c i j e l o v r i j e m e puta ne vidimo ni jedno zabrinuto ili preplašeno lice. N a š a su lica, naše su duše pune vedrine i p j e s m e . Svi na f r o n t , sve za f r o n t . Vera Jurić �Dokument 397 ŽENE BORCI Iz brošure »Žena vojnik«, izdanje Glavnog U ljeto 1942. g. vježbalo se u rukovanju karabinkom oko sedam stotina kordunaškim žena i djevojaka. Seka Bulat bila je tada prvi komesar-žena omladinske čete. Ona je osposobljavala omladinu Korduna vojnički i politički i slala ih osposobljene u VIII. diviziju. Njezina sestra Anka također odlazi u brigadu i kao zamjenik komesara bataljona biva ranjena. A Dragica Bulat položila je kao bataljonska bolničarka, u Petrovoj Gori svoj mladi život. Ona je najmlađa sestra od triju prvoborki Korduna. Preko dvije stotine omladinki i žena u jeseni 1942. g. odlaze u IV., V. i XV. kordunašku brigadu. Ma da bose i u slabim rokljama, one se ne tuže i hrabro podnose hladnoću i teški partizanski život. Za vrijeme borbe na Gr ubi snom Polju drugarica Milka iz Ljeskovca, borac III. bataljona II. udarne brigade, bila je među prvima u jurišu. Pala je u toj borbi u ruke ustaša, ali prije nego im je uspjelo zarobiti je, ona probode nožem jednoga bandita. Ivošević Milica, bolničarka VIII. udarne divizije, za vrijeme borbe kod Cetingrada, Narod hrani odbora AFŽ Hrvatske, 1945. unatoč strahovitog bombardovanja i eksplozije topovskih granata, ne miče se s položaja. Mrtvu je drugovi iznesoše. Marija Ulemek prva je žena Korduna koja je uzela oružje u ruke. Kao desetar XV. sada III. udarne brigade, svojom borbenošću služila je svim- drugovima za primjer. Za vrijeme borbe kod Barilovića smjelo vodi svoju desetinu na položaj, riješena da ne odstupi dok neprijatelja ne odbije. U tome je uspjela, ali je i položila svoj život. Mica Đurić, borac I. bataljona II. udarne brigade, nalazi se u vojsci već tri godine. Sa četrnaest godina postala je ona borac. Dijete je osvećivalo majku, koju su ustaše zaklale pred njenim očima. Ona kaže: »Brigada mi je otac i majka. Nema kuće koju bih voljela više od svoje brigade, a rukovodioce svoje volim više od najbližeg roda.« Danica Ljepović, uvijek vesela i nasmijana, okupljala je žene u Tušiloviću kao i na cijelom Kordunu. Svestrano je radila na stvaranju jedinstva srpskih i hrvatskih žena. Za vrijeme IV. ofenzive odlazi u XV. brigadu, postaje delegat, i pogiba kod Lapca. svoju vojsku �Dokument 398 U JEDINICAMA I. KORPUSA NOV HRVATSKE BILO JE NA DAN 19. III. 1943. 571 ŽENA Dne 19-111-1943. PREGLED 1 brojnog stanja i naoružanja I. korpusa NO Vojske Hrvatske Brojno stanje 5 4230 320 1354 V I I I . Divizija 4844 207 1262 Kordunaški odred 1070 10 89 ženjkih ženskih — 59 V I . Divizija Banijski odred na licu muških muških Štab korpusa — ženskih muških Jedinica Naoružanje 2 u rashodu po spisku 59 5 81 2876 239 31 3582 176 981 10 829 3 — 879 4 50 1055 18 202 — 853 18 Korpusna artiljerija 85 6 5 — 80 6 T e n k o v s k a četa 35 1 1 — 34 1 12257 571 29 63 9294 458 Lički odred Svega Smrt fašizmu Politkomesar 1 2 — Sloboda 1 113 narodu! M . P. Komandant Dokument se nalazi u Vojno-historijskom institutu M N O Jugoslavije Naoružanje izostavljeno Dokument 399 KARLOVAČKA BRIGADA — TO JE NAŠ PONOS Iz »Žene u borbi«, glasila AFŽ Tako g o v o r e žene, H r v a t i c e iz okoline K a r l o v c a . » M i smo se p r i j e bojale partizana — ustaše su nam g o v o r i l i da će nas oni poklati. A l i došli su partizani i u naše selo i mi smo ih upoznali. Otada naši sinovi idu u Narodno-oslobodilačku v o j s k u « , kaže starica iz sela Lipnika. Dugo je n e p r i j a t e l j htio da svojom politikom g l a đ e n j a veže n j i h o v e sinove uz sebe, htio je da ih upotrijebi u borbi protiv njihove srpske braće na Kordunu i drugdje. A l i žene kotara K a r l o v a c čule su za patnje njihovih sestara, Srpkinja Korduna i odgov o r i l e su krvniku Paveliću : poslale su sve s v o j e sinove u K a r l o v a č k i odred, k o j i se unatrag nekoliko mjesci pretvorio u I. karlovačku brigadu. I one su pomogle da je od početka m o b i l i z a c i j e karlovački kotar dao za nepunih mjesec dana 475 narodnih boraca. Punim košarama darova posjećivale su ih na v o j n o m kursu u Adlešiću, a oni su im pričali što su naučili. Hrvatske, br. 10, rujan 1944. g. One, koje i m a j u sinove u n e p r i j a t e l j s k o j vojsci, nastoje ih svim silama vratiti kući. » D o đ i odmah kući, nešto se d o g o d i l o « , piše 55 g o d i š n j a m a j k a svome sinu — domobranu. Tek što se sin p o j a v i o na vratima, rekla mu j e : » D o s t a je, sine, borbe p r o t i v svoga naroda. Red je da ideš u partizane. Odmori se i k r e n i . « Sin je upita: » D a li da idem u odred ili u b r i g a d u ? « »U brigadi je č a s n i j e « , odgovorila je majka. A kad su sinu u b r i g a d i rekli da je visoka n j e g o v a svijest, kad je došao u Narodno-oslobodilačku vojsku on se n i j e stidio o d g o v o r i t i : » N i j e mene dovela moja svijest, nego s v i j e s t m o j e m a j k e . « Oko 500 žena i omladinki p r e v a l i l e su put od 5—6 sati, da bi na mitingu u Črnomelju, g d j e se manifestiralo borbeno bratstvo srpskih, hrvatskih i slovenskih boraca, darivale bogatim darovima s v o j e sinove, borce I. karlovačke b r i g a d e i sinove svojih srpskih sestara, borce II. kordunaške brigade. �M E Đ U B O R C I M A K O R D U N A S K I H J E D I N I C A BILE SU I O V E D R U G A R I C E : Arambašić Ljubica, iz Zinića, k. Vojnić. Od 1942. g. borila se u I I I . bataljonu II. brigade V I I I . divizije. Babić Marija, iz Karlovca. Bila je borac u četi za vezu Karlovačke udarne brigade. Badlović Stana, Dobrić Ljubica, Tepšić Stana i Vorkapić Marica, bile su borci u raznim operativnim jedinicama na Kordunu. Balač Mara, rođena 1920. g. u Ličkom Petrovom Selu, k. T. Korenica. Od 1943. g. bila je borac u V I I I . diviziji. Poginula 1945. g. Basara Mila, rođena 10. X I . 1919. g. u Vojniću. Bila je bolničarka u partizanskoj bolnici u P e t r o v o j Gori, zatim na raznim dužnostima u sanitetu, u X. hercegovačkoj brigadi pratećeg bataljona X X I X . udarne divizije i Komandi grada Karlovca. Nosilac je Spomenice 1941. Bencan Micika, iz Karlovca. Bila je borac Karlovačke udarne brigade. Beršić Mira, iz Duge Rese, k. Karlovac. Bila je borac u Karlovačkoj udarnoj brigadi. Bjelobrk Marica, rođena 1926. g. u Korđu,naškom Ljeskovcu, k. Slunj. Od kolovoza 1942, g. bila je borac u K r a j i š k o j brigadi, a zatim kuharica u KK K P H Slunj. Bogdanović Bogdanka, rođena 2. I. 1922. g. u Perni, k. Vrginmost. U N O V od 20. V I I I . 1941. g. Bila je bolničarka u partizanskoj bolnici u P e t r o v o j Gori, na radu u agitpropu OK K P H Karlovac, učiteljica u Vojniću i na radu u Sanitetskom odjeljenju' Štaba Baze-Bari ( I t a l i j a ) , Nosilac je Spomenice 1941. Bogdanović-Ostojić Boja, rođena 1922. kao bolničarka u prihvatnoj v o j Gori. Neko v r i j e m e radi Imia čin kapetana. Nosilac je g. u Perni, k. Vrginmost. Od kolovoza 1941. g. radi partizanskoj ambulanti i kasnije u bolnici na Petrou agitpropui, a zatim ponovo odlazi u jedinicu N O V . Spomenice 1941. Bolić Danica, iz D o n j e g Skrada, k. Vojnić. Bila je borac u V I I I . diviziji. Poginula 1943. g. Brković Draga, rođena 10. I I I . 1924. g. u Cetingradu-, k. Slunj. Od 3. I X . 1944. g. u N O V . U komandi II. čete Vazduhoplovnog bataljona vršila je dužnost politdelegata. Ima čin zastavnika. Brković Ljubica, rođena 1924. g. u Pecki, k. Vrginmost. U N O V od 1942. g. Bila je rukovodilac SKOJ-a u bataljonu I. brigade V I I I . divizije. Poginula u kolovozu 1943. g. u borbi kod Lasinje. Bubalo Anka, rodom iz Ličkog Petrovog Sela, k. T. Korenica. Bila je bolničarka u previjalištu V I I I . divizije. 'Teže je ranjena kod Lasinje 1943. g. Budak-Tomičić-Morović dr. Anka, rođena 1915. g. u Konjicu. U svibnju 1943, g. odlazi u Kninski sektor, gdje radi u s-anitetu. Kasnije je bila šef v o j n e ambulante u Kor-enici, upravnik bolnice u Skradu i Peckoj, liječnik u partizanskoj bolnici u Gru^ mu ( I t a l i j a ) i u X X I I . i X L V I I I . srpskoj diviziji načelnik saniteta. Odlikovana Medaljom za hrabrost i Ordenom zasluga za narod II. reda. Bulat Anka, rođena 16. IV. 1924. g. u Vrginmostu. U N O V od kolovoza 1941. g. Bila je borac u Kirinskom odredu, u I I I . bataljonu I. kordiuinaškog partizanskog odreda, u Omladinskoj četi i II. brigadi V I I I . divizije. Vršila je dužnost zamjenika komesara čete, komesara čete i 1 zamjenika komes-ara bataljona. Ranjena u borbi kod Cetingrada. 1944. g. postavljena je za komesara V o j n e škole I V . korpusa i komesara evakuacione bolnice IV. korpusa. Odlikovana Ordenom za hrabrost, Ordenom zasluga za narod II. reda, Ordenom bratstva i jedinstva II. reda, Spomenicom 10-godišnjice J N A . Nosilac je Spomenice 1941. Ima čin kapetana. �Bulat Dragica, rođena 1922. g. u Vrginmostu. U prvim danima okupacije radi na organiziranju narodnog ustanka u kotaru Vrginmost. Bila je kurir OK KPH Karlovac. Pri povratku iz Karlovca, uhvatili su je neprijatelji na Riječici, ali joj uspijeva pobjeći. U III. bataljonu u Perni bila je rukovodilac sanitetske službe. Za vrijeme neprijateljske ofenzive na Petrovu Goru, u ožujku 1942. g. javila se u patrolu, koja je trebala da hvata vezu s Podgoračkom četom. Neprijatelj je bio zaposjeo šumu i zamaskirao se partizanskim kapama. Kad je naišla patrola, u kojoj se nalazila Dragica, neprijatelj je otvorio vatru. Dragica je bila smrtno ranjena. Bulat Kata, rođena 1900. g. u Vrginmostu. U r u j n u 1941. g. odlazi u odred Malička kao kuharica. Kasnije je bila u I. kordunaškom PO, OK Karlovac i Kordunskom području. Nosilac je Spomenice 1941. Bulat Ljuba, iz Kirina, k. Vrginmost. 1941. g. odlazi u Kirinski partizanski odred, u kojem ostaje do kraja 1942. g., a zatim radi na terenu. Anka Bulat Bulat Savka Seka, rođena 1926. g. u Vrginmostu. U kolovozu 1941. g. radi na stvaranju organizacije žena, a kasnije odlazi u NOV. Bila je borac u Kirinskom odredu i I. proleterskoj četi Korduna, komesar u IV. i VIII. omladinskoj četi, komesar čete u II. brigadi VIII. divizije i komesar Vojno-političke škole VIII. divizije. 1944. g. nalazi se u omladinskoj brigadi »Jože Vlahovića«, zatim u štabu X. zagrebačkog korpusa. Bila je r a n j e n a u borbi na Komarevo k r a j Siska. Odlikovana Ordewom za hrabrost, Ordenom bratstva i jedinstva II. reda, Ordenom zasluga za narod II. reda. Nosilac je Spomenice 1941. Ima čin kapetana. Bulić Ankica, rođena 6. X. 1921. g. u Pisarovini, k. Karlovac. U NOV od 1941. g. Bila je bolničarka, referent saniteta bataljona i brigade. Nosilac je Spomenice 1941. Bulić Dragica, rođena 12. IV. 1923. g. u Topuskom, k. Vrginmost. 7. XI. 1941. g. odlazi u Crnopotočki vod III. bataljona. Radila je kao bolničarka i politički delegat bolnice. Nosilac je Spomenice 1941. Cvijanović Anka, rođena 1925. g. u Toliću, k. Udbina. Od 11. XI. 1943. g. bila je borac u VIII. diviziji. Poginula u ožujku 1945. g. Cvijanović Ljuba, iz Brezove Glave, k. Vojnić. Bila je borac u I. brigadi VIII. divizije. Cvijanović Nada, iz Vaganca, k. T. Korenica. Od 1942. g. bila je borac u III. brigadi VIII. divizije. Dva puta je ranjena. Ima čin kapetana. čačić Ljuba, rođena 1923. g. u Kordunskom Ljeskovcu, k. Slunj. Od srpnja 1942. g. u NOV. U borbi kod Slunja istakla se u spašavanju ranjenih drugova. Poginula 1942. g. kao bolničarka. Čuturilo-Mohar Anka, rođena 25. VI. 1925. g. u Tušiloviću-, k. Vojnić. 15. IV. 1942. g. odlazi u NOV. Bila je borac u I. kordunaškom odredu, kasnije u III. brigadi VIII. divizije i u Karlovačkom odredu. Dejanović Mara, rođena 1923. g. u Poloju, k. Vojnić. Kao borac čete za vezu II. brigade VIII. divizije poginula u lipnju 1943. g. u borbi kod Veljuna. Dević Ljuba, rođena 1926. g. u Priisjeki, k. Vojnić. Od 1942. g. bila je borac u I. bataljonu III. brigade VIII. divizije. �Dokument 400 U VIII. KORDUNAŠKOJ DIVIZIJI BILE SU NA DAN 28. III. 1943. 194 ŽENE1 ŠTAB VIII. DIVIZIJE I. KORPUSA NOV HRVATSKE Br. SI. Dne 2-8. III. 1943. i PREGLED brojnog stanja i naoružanja 2 VIII. divizije I. korpusa N O V Hrvatske na dan 28. III, 1943. Naoružanje 2 Brojno stanje ženskih — licu muških — na ženskih u rashodu muških muških ženskih po s aisku Jedinica 36 4 36 4 IV. Udarna brigada 1557 36 335 9 1222 27 V. Udarna brigada 1043 71 217 13 826 58 897 28 212 5 685 23 1382 52 528 8 854 44 Štab divizije VI. Brigada XV. Udarna brigada Vod za vezu 32 — 6 — 26 — Prateća četa 42 — 6 — 36 — Sanitetski vod 14 Mitraljeska četa 19 Svega 5022 4 3 — 194 — 1308 2 19 — 37 1 10 3714 — 157 Smrt fašizmu — Sloboda narodu! Politkomesar A. Turkulin, s. r. 1 2 Komandant V. Četković, s. r. Dokument se nalazi u Vojno-historijskom institutu MNO Jugoslavije Naoružanje izostavljeno Dobrić Mara, rođena 1922. g. u Šljivovcu, k. Vrginmost. Bila je od 1942. g. borac u N O V . a od 1943. g. radi na terenu. Dotlić Milka, rođena 1925. g. u Nebljusima, k. Donji Lapac. U N O V od siječnja 1942. g. Bila je bolničarka u I. bataljonu II. brigade V I I I . divizije. Teže ranjena 1945. g. Drakulić Marija. U N O V od 10. X. 1942. g. Tada rukovodi apotekom u Slunju, s kojom prelazi u bolnicu na Bijelim Potocima. 1943. g. rukovodi apotekom u Korenici, i zatim apotekom u bolnici iznad Vukelića (Drežnica). Kasnije je bila komesar sanitetske škole. 1944. g. bila je u IV. korpusu referent apotekarstva, a 1945. g. postaje referent za snabdijevanje apotekarskog odsjeka saniteta Glavnog štaba Hrvatske. Drakulić Milka, iz Uvalice, k. T. Korenica. Od 1942. g. bila je borac u V I I I . diviziji. Ranjena sedam puta. Dropuljić-Stjepanović Sofija, rođena 1916, g. u Kuniću, k. Ogulin. U N O V od 1941. g. Bila je bolničarka u partizanskoj bolnici u Zbjegu, zatim na radu u kirurškoj ekipi V I I I . divizije, V I . ličke i X I X . dalmatinske divizije. Nosilac je Spomenice 1941. Đipalo Kata, rođena 1928. u Tušilovićut, k. Vojnić. Radila je 1944. g. u bolnici u Kestenov o j Gori na Kordunu kao bolničarka, a zatim otišla kao borac u V I I I . dalmatinski korpus. �Đipalo M i r j a n a , rođena 1927. g. u Tušiloviću, k. Vojnić. Bila je od 1944. g. bolničarka u bolnici u Kestenovoj Gori na Kordunu, a zatim u- V I I I . dalmatinskom korpusu. Fak Zorka, rođena 1922. g. u Ravnoj Gori, k. Delnice. 26. X. 1942. g. odlazi u I V . kordunašku brigadu. Bila je rukovodilac omladine u bataljonu, član Kotarskog odbora U S A O H - a za Karlovac, član Okružnog odbora U S A O H - a za Varaždin, član propodjela Glavnog odbora U S A O H - a . Fičurin Ivanka, rođena 1926. g. u Dugoj Resi, k. Karlovac. 1943. g. odlazi u N O V . Bila je borac u I I I . bataljonu I I I . brigade V I I I . divizije i u Karlovačkoj brigadi. Odlikovana Medaljom zasluga za narod i M e d a l j o m za hrabrost. Fičurin Micika, iz "Duga Rese, k. Karlovac. Bila je borac u V I I I . diviziji. Filipac Anđela, iz Karlovca. Bila je borac u Karlovačkoj brigadi. Fudurić Anka, rođena 1924. g. u Belavićkna, k. Karlovac. Od 9. X. 1943. g. bila je tehničarka u Karlovačkom odredu. Poginula 21. I I I . 1945. g. u borbi s N i j e m c i m a u Kuniću. Fudurić Barka, iz Belavića, k. Karlovac. Bila je borac u Karlovačkoj brigadi. Furlan Ljubica, iz Duge Rese, k. Karlovac. Bila je bolničarka u Karlovačkoj brigadi. Gabrić-Jaršulić M a r i j a , rođena 17. X I . 1921. g. u Karlovcu. U N O V od 8. V I I I . 1941. g. Bila je borac u odredu »Stanka Gabrića«, bolničarka i referent saniteta bataljona u IV. brigadi V I I . divizije, higijeničar V I I I . d i v i z i j e i komesar bolnice Dubrovačkog područja, te bolnice u Kuparima k r a j Dubrovnika. Nosilac je Spomenice 1941. Galović Rezika, rođena 8. I I I . 1919. g. u Lokvicama, k. Metlika. U N O V od 24. I V . 1943. g. Bila je kuharica i kasnije borac u Karlovačkoj brigadi. Odlikovana Ordenom zasluga za narod. Gener Vera, iz Duge Rese, k. Karlovac. Bila je borac, a zatim referent saniteta u Karlovačkoj udarnoj brigadi. Bolnica u Petrovoj Gori na Kordunu �Glumac Milka, rođena 1925. g. u Primišlju, k. Slunj. Bila je borac u I. četi I V . bataljona I. brigade V I I I . divizije. Ranjena 1943. g. u borbi kod Josipdola i Oštarija. Gnjatović Anka, rođena 1923. g. u Cvijanović Brdu, k. Slunj. Od 1941. g. bila je borac u Kordunaškom odredu. Istakla se u borbi s četnicima u Lici ( Š k a r e ) , kod izvlačenja ranjenih drugova pred neprijateljem. K a s n i j e je bila borac u II. bataljonu I I I . brigade V I I I . udarne divizije. Poginula 1943. g. u borbi na Kestenku. Gojak Barka, rođena 1. V. 1918. g. u T u r a j u , k. Karlovac. 11. X I . 1941. g. bila je uhapšena i otjerana u logor Stara Gradiška. Zamijenjena 12. X I I . 1943. g. Bila je borac u Karlovačkom odredu, zatim u kulturnoj ekipi I V . korpusa, u Centru vojnih bolnica i u propodjelu. Ima čin zastavnika. Odlikovana Ordenom bratstva i jedinstva II. reda i Ordenom zasluga za narod I I I . reda. Nosilac je Spomenice 1941. Govednik Rozina, iz Karlovca. Bila je borac, zatim zamjenik komesara čete za vezu u Karlovačkoj udarnoj brigadi. Graho Anica, rođena 24. I I . 1922. g. u Bubnjarcima, k. Karlovac. P r i j e svog odlaska u partizane 8. V I I I . 1943. g. dva puta je hapšena. Bila je borac i sanitetski radnik u I. karlovačkom partizanskom odredu. Guberina Dragica, rođena 1925. g. u Kiriniu, k. Vrginmost. Bila je borac u I. omladinskoj četi i raznim jedinicama V I I I . divizije, te šef brigadnog saniteta. Nosilac je Spomenice 1941. Halovanić Maca, rođena 1923. g. u Novakima, k. Karlovac. U N O V od 1943. g. Radila je u vojnioj tkaonici, zatim je bila borac u četi za vezu I V . udarnog korpusa. Hegeduš Barka, rođena 1926. g. u Dugoj Resi, k. Karlovac. U N O V od 1944. g. Bila je borac, bolničarka i telefonist u I. karlovačkom odredu i IV. korpusu. Odlikovana Medaljom zasluga za narod i Medaljom za hrabrost. Hidžak-Poštić Desanka, rođena 1925. g. u Perni, k. Vrginmost. U N O V od listopada 1941. g. Bila je borac u I. omladinskoj ženskoj četi, u X V . brigadi i Unskoj grupi na Baniji, g d j e završava omladinski v o j n i kurs i postaje desetar. U jesen 1943. g. prelazi u Plaščanski odred, a zatim je ponovo u četi za vezu pri V I I I . diviziji. U proljeće 1944. g. završava radio-telegrafski kurs, te radi u Korpusu. Bila je ranjena u borbi na Grubješić Brdu na Baniji. U s v o j o j jedinici bila je jedina žena desetar, i njezina je desetina bila uvijek primjer discipline. Ivković L j u b a , rođena 1924. g. u Čremušnici, k. Vrginmost. omladinski rukovodilac u I I I . brigadi V I I I . divizije. Bila je od 1942. g. borac i Jančić Nevenka, rođena 1925. g. u Josipdolu, k. Ogulin. U N O V od 20. X I . 1943. g. Bila je telefonist u četi za vezu I. brigade V I I I . divizije. Janjanin Milica, rođena 1924. g. u Donjim Dubravama, k. Ogulin. Od 1943. g. bila je borac, a poslije telefonist u V I I I . diviziji. Jozefček Zdenka, rođena 12. I I . 1907. g. u Skajkavcu, k. Karlovac. 25. I. 1942. g. odlazi u Kordunaški odred. U početku radi kao bolničarka, a poslije u tehničkom odsjeku Glavnog štaba Hrvatske. Juran S o f i j a , rođena 1929. g. u Dugoj Resi, k. Karlovac. 1942. g. odlazi u N O V . Bila je borac, a zatim telefonistkinja u Karlovačkoj brigadi i V I I I . diviziji. Kadenić-Aralica Jela, rođena 2. X. 1922. g. u Boviću, k. Vrginmost. 4. V I I I . 1941. g. odlazi u IV. bataljon I. kordunaškog odreda. Bila je pomoćnik komesara čete, zatim sekretar Kotarskog odbora Ključ. Nosilac je Spomenice 1941. K a j g a n i ć Maca, rođena 1923. g. u Kirinu, k. Vrginmost. U N O V od 15. I X . 1941. g. Bila je u I V . bataljonu I. kordunaškog partizanskog odreda, i kasnije borac u omladinskoj četi. K r a j e m 1942. g. vraća se u svoje selo i radi u omladinskoj organizaciji. Nosilac je Spomenice 1941. Karamarković Milka, rođena 15. V. 1923. g. u Kostelovcu, k. Vojnić. 18. ožujka 1942. g. odlazi u II. kordunaški odred. Kasnije je bila bolničarka i šifrant u V I I I . diviziji. Nosilac je Spomenice 1941. �Karan Desanka, rodom iz Tušilovića, k. Vojnić. Bila je borac u II. brigadi V I I I . divizije, zamjenik komesara čete u I. bataljonu i u mitraljeskoj četi I V . bataljona. Karan Sava. Bila je rukovodilac omladine u I I . udarnoj brigadi V I I I . divizije. Poginula u borbi kod Oštarija. Kasunić Magda, rođena 1. I. 1925. g. u Dugoj Resi, k. Karlovac. 28. I X . 1943. g. odlazi u II. kordunašku brigadu V I I I . divizije. Bila je higijeničarka, bolničarka, pomoćnik š e f a previjališnog o d j e l j e n j a i higijeničar brigade. Ima čin starijeg vodnika. Kekić-čurčija Milka, rođena 192,3. g. u Cvijanović Brdu, k. Slunj. Od siječnja 1942. g. bila je borac u V I I I . kordunaškoj diviziji. Istakla se u borbi na Oberlapcu, g d j e je, sa još d v i j e drugarice izvukla s položaja ranjenu drugaricu politdelegata Lepović Danicu da ne padne u ruke Talijana. U borbama na Vrhovinama bila je ranjena. Keser-Poštić Milka, rođena 14. V. 1918. g. ui Čemernici, k. Vrginmost. K a o učiteljica stručne škole radi od studenog 1941. g. na organiziranju prosvjetnog rada u Perni i Vorkapiću. Polovinom prosinca 1941. g. prelazi u I I . bataljon I. K P O Perna. Poslije svršenog I. oficirskog kursa bila je vodnik u I. kordunaškom odredu, zatim politdelegat u I I I . bataljonu V I . brigade V I I I . divizije. Nosilac je Spomenice 1941. Klarić Milka, rođena 1924. g. u Kordunskom Ljeskovcu, k. Slunj. Od 1942. g. bila je borac u NOV. Knapić Anđela, iz Duge Rese, k. Karlovac. Bila je borac u V I I I . diviziji. Kokir Dragica, rođena 1925. g. Bila je borac u I I I . četi I I I . bataljona I. brigade V I I I . divizije. Poginula u rujnu 1944. g. u borbi na Sunji. Korkut Stana, rođena 1924. g. u Kozarcu, k. Vrginmost. U N O V od svibnja 1942. g. Bila je borac u omladinskoj četi u Sjeničaku, u I V . bataljonu I, K P O , u V I I I . i V I I . diviziji, s kojom prolazi Bosnu i Crnu Goru za v r i j e m e I V . i V. ofenzive. K o s i j e r Mila, rođena 1917. g. u Donjem Budačkom, k. Vojnić. Bila je predsjednica kotarskog odbora A F Ž Vojnić. Početkom 1943. g. odlazi u I. bataljon kordunaškog odreda. Kasnije se vraća na rad u A F Ž . U to v r i j e m e pojavili su se na području Vojnića četnici. Na masovnim sastancima u selu, ona je objašnjavala zločinački rad ovih izdajnika. P o s l i j e jednog takvog sastanka 1944. g. sačekali su je četnici u zasjedi i na zvjerski način umorili. Kovačić Stana, rođena 1907. g. u K r i v a j i , k. V o j n i ć . U N O V od 22. V I I I . 1941. g. Bila je kuharica u partizanskom odredu » C r n a l o k v a « i kasnije u I. brigadi V I I I . divizije. Od 1943. g. radi na terenu. Nosilac je Spomenice 1941. K r a n j č e v i ć Slavka, rođena 1925. g. u Perni, k. Vrginmiost. U N O V od 22. V I I I . 1941. g. Bila je kuharica u partizanskom odredu u Perni, bolničarka u v o j n o j bolnici u P e t r o v o j Gori, te politički i prosvjetni radnik na terenu. Nosilac je Spomenice 1941. Krivokuća Milka, iz Trebinja, k. Vojnić. Bila je borac u V I I I . diviziji od 1942. g. Kukić-Bjelobrk Danica, rođena 1926. g. u Kordunskom Ljeskovcu, k. Slunj. U lipnju 1942. g. odlazi u II. brigadu V I I I . divizije. Kukić Dragica, rođena 1924. g. u D. Dubravama, k. Ogulin. U N O V od 1942. g. Bila je desetar, vodnik voda i komandir čete. Kukić Milka, rođena 1922. g. u D. Dubravama, k. Ogulin. 1942. g. bila je u N O V . K a s n i j e radi na terenu kao politički radnik. Bila je član KK K P H Veljun. Laurić-Stanić Micika, rođena 27. X I . 1923. g. u Karlovcu. U N O V od ožujka 1943. g. Bila je borac i omladinski rukovodilac u Kordunaškom odredu. Lončar Milica, rođena 1923. g. u D. Sjeničku, k. Vrginmost. Od 1943. g. bila je borac, a kasnije mlađi vodnik u I. četi I I I . bataljona II. brigade V I I I . divizije. Ranjena 24. V. 1944. kod Čemernice, u borbi s ustašama. �Los Ruža. Kao sestra pomoćnica vodila je trijažnu područja 1944. g. ambulantu kod Komande kordunskog Lukačić-Fumić Zorka, rođena 1916. g. u Turnjui, k. Karlovac. U N O V od 3. X. 1941. g. U odredu »Debela kosa«, i kasnije u V I I I . kordunaškoj diviziji bila je borac, delegat i zamjenik komesara čete. Nosilac je Spomenice 1941. Lulik Katica, iz Duge Rese, k. Karlovac. Bila borac u Karlovačkoj udarnoj brigadi. Macut Dragica. Bila je borac u I I . brigadi V I I I . divizije. Istakla se u borbi na Drenovači u I V . neprijateljskoj ofenzivi i bila pohvaljena od Štaba divizije. Mačešić Milka Božina, rođena 15. X. 1922. g. u Krnjaku, k. Vojnić. Bila je kuharica, a kasnije bolničarka u Štabu grupe Kordunaških partizanskih odreda, zatim u I I . brigadi V I I I . divizije i u bolnici u Skradu. 1943. g. ranjena. Nosilac je Spomenice 1941. Mačešić Stanka, rođena 1923. g. u Budačkoj Rijeci, k. Vojnić. Od svibnja 1942. g. bila je borac u V. brigadi V I I I . divizije. U borbi je bila ranjena. Malić Emilija, rođena 1923. g. u Koranskom Bregu, k. Vojnić. Odlazila je po zadacima u neprijateljska uporišta. Učestvovala je u razoružavanju Brezove Glave, g d j e je zarobljeno preko 500 neprijateljskih vojnika. 1942. g. odlazi u N O V . Bila je borac u omladinskom bataljonu I. brigade V I I I . divizije do 1944. g. kada prelazi u Štab divizije. Nosilac je Spomenice 1941. Malić Radojka, iz Tušilovića, k. Vojnić. Bila je od 1942. g. borac u V I I I . diviziji. Malković Anka, » C r v e n a A n k a « , rođena 24. V I I . 1908. g. u Prekriškom Loviću, k. Karlovac. U partizane odlazi u listopadu 1942. g. Bila je borac u Kordunaškom odredu, Karlovačkom odredu i u Karlovačkoj brigadi. M a l j e v a c L j u b i c a . Bila je borac u I I . bataljonu IV. brigade V I I I . divizije. Ranjena 1944. Mandić Danica, rođena 1923. g. u Utinji, k. V o j n i ć . Od 1942. g. bila je borac u II. četi I I I . bataljona I. brigade V I I I . divizije. Iste godine poginula u Skakavcu. M a r j a n o v i ć Soka, rođena 1927. g. u Maljevcu, k. Slunj. U svibnju 1942. g. zarobljena od neprijatelja u P e t r o v o j Gori. Uspijeva pobjeći, te odlazi u jedinicu N O V . M a l k o v i ć Mara, rođena 1927. g. u Vrsti, k. Bihać. Od 1943. g. bila je borac u pratećoj četi I I I . brigade V I I I . divizije. Ranjena u prosincu 1944. g. u borbi kod Čalopeka. Mataković Ružica, iz Duge Rese, k. Karlovac. U N O V bila je borac i član glumačke grupe X X X I V . divizije. Matešić Ankica, iz Duge Rese, k. Karlovac. Bila je borac u Karlovačkoj udarnoj brigadi. Matić Milena Cica, rođena 1916. g. u Karlovcu. 30. listopada 1941. g. odlaizi u sušački partizanski logor » T u h o b i ć « . Bila je borac u Sušačkoj četi, politički i kulturno-prosvjetni radnik u Gorskom Kotaru i na Kordunu. Radila je u OZN-i X I . korpusa. Nosilac je Spomenice 1941. Mikan Ruža. Bila je r e f e r e n t saniteta u I I I . bataljonu karlovačke udarne brigade. Mikešić Ljubica, rođena u Kuniću, k. Karlovac. Od 1943. g. bila je borac u Karlovačkom odredu. Mikšić-Tabor Dragica, rođena 1923. g. u Turnju, k. Karlovac. U N O V od 1943. g. U V I I I . kordunaškoj diviziji i Karlovačkom odredu, a poslije u brigadi bila je komesar čete, pomoćnik komesara bataljona, omladinski rukovodilac u brigadi i komesar bolnice X X X I V . divizije. Aktivno je radila u kulturno-p rasvjetnom radu bataljona, te je uređivala bataljonski list. Odlikovana Ordenom za hrabrost i Ordenom zasluga za narod I I I . reda. Mileusnić Milka. U N O V od lipnja 1942. g. Bila je bolničarka u I I I . omladinskom bataljonu »Joža V l a h o v i ć « I. brigade V I I I I . divizije. Kod Prekrižja u Žumberku njezin bataljon vodio je više dana teške borbe. U j e d n o j borbi ranjen je komandir, �Milka mu je priskočila u pomoć, iznijela ga i spasila od neprijatelja. Odlikovana Ordenom za hrabrost. M i l i n k o v i ć Anka, rođena 15. I. 1925. g. u Perjasici, k. Vojnić. 1942. g. odlazi u IV. brigadu VIII. divizije. U brigadi je bila borac, politički delegat i komesar čete. Nosilac je Spomenice 1941. Milković-Ščekić Mileva, rođena 1923. g. u Kordunskom Ljeskovcu, k. Slunj. U NOV od lipnja 1942. g. Bila je borac u II. kordunaškom odredu i II. brigadi VIII. divizije. Milnević Mika, rođena 1917. g. u Jamarima, k. Slunj. Od 1941. g. bila je borac u VIII. diviziji. Ima čin starijeg vodnika. Ranjena u napadu kod Čičinog mosta 1942. g. Mirić Danica, rođena 1922. g. u Donjim Dubravama, k. Ogulin. 1941. g. odlazi u NOV. Kasnije radi kao politički radnik na terenu. Mitar Marica, rođena 1926. g. u Dugoj Resi, k. Karlovac. U svibnju 1943. g. odlazi u Karlovački odred. Iste godine bila je ranjena na Zvečaju, zarobljena i strijeljana. Mraović Mara, rođena 1924. g. u Boviću, k. Vrginmost. Od 1943. g. bila je borac u I. brigadi VIII. divizije. M r d a M a r a , rođena 192,3. g. u Birovaču, k. Donji Lapac. Radi u vojnim bolniKada Oreščanin cama u Lici od 1942. g. Početkom 1943. g. odlazi kao higijeničarka u II. brigadu VIII. divizije. Odlikovana Ordenom za hrabrost i Ordenom zasluga za narod II. reda. Ima čin kapetana. Mudrić Ljubica, rođena u Trojvrhu, k. Ogulin. Bila je bolničarka u I. četi I. bataljona II. brigade VIII. divizije. U borbi na Čalopeku spasila je ranjenog komandira svoje čete, i tom je prilikom bila i sama ranjena. Mudrić Milica, rođena 1924. g. u Vojniću, k. Donji Lapac. Bila je omladinski rukovodilac i član Kotarskog Narodnog odbora Slunj. U NOV od 9. V. 1943. g. Bila je borac u II. brigadi VIII. divizije, vodnik u sanitetskom odjelu XI. korpusa i sanitetski referent u školi GŠH. Nosilac je Spomenice 1941. Nikšić-Rafko Dragica, iz Turnja, k. Karlovac. Bila je borac, a zatim zamjenik komesara I. bataljona Karlovačke udarne brigade. Novaković Milka, rođena 2. XI. 1920. g. u Crevarskoj Strani, k. Vrginmost. U svibnju 1942. g. odlazi u NOV. Bila je borac u II. četi I. bataljona kordunaškog partizanskog odreda i u III. brigadi VIII. divizije. Oreščanin dr. Bonka, rođena 1914. g. u Perni k. Vrginmost, liječnik. U naprednom pokretu učestvuje od 1932. g. 1941. g. radi na sakupljanju sanitetskog materijala u Zagrebu. U srpnju 1942. g. odlazi u partizane i radi u vojnom sanitetu u Petrovoj Gori, Zbjegu, Bijelim Potocima i Otočcu. U rujnu 1943. g. postaje šef prve zdravstvene ekipe ZAVNOH-a u Lici i Gorskom Kotaru. Od siječnja 1944. g. radi na organizaciji civilne sanitetske službe u Zagrebačkoj oblasti. Krajem 1944. g. postaje član zdravstvenog odjela ZAVNOH-a, a p^ osnivanju Ministarstva narodnog zdravlja Hrvatske bila je načelnik odjela. Ima čin rezervnog kapetana. Odlikovana Ordenom zasluga za narod II. reda. 15 Žene Hrvatske u N O B 225 �Oreščanin Nada, rođena 6. X I . 1921. g. ui Perni, k. Vrginmost. 22. V I I I . 1941. g. odlazi u N O V . Bila je borac u I I I . četi I. korđumaškog odreda i kordunaškoj udarnoj brigadi, g d j e radi na agitaciji i propagandi. 1942. g. izabrana je za člana Okružnog odbora A F Ž za Kordun. 1944. g. postaje član KK K P H Sjeničak i kasnije sekretar Općinskog komiteta K P H Lasinja i Topusko. K r a j e m 1944. g. bila je nastavnik na partijskim kursevima pri OK K P H za Karlovac. Pajić Anka, iz Perjasice, k. V o j n i ć Medaljom za hrabrost. Bila je borac u N O V . Više puta je ranjena. Odlikovana Paut-Grubor Mira, rođena 14. I V . 1926. g. u Zagrebu. P o s l i j e okupacije radi u srednjoškolskom rukovodstvu ženskih gimnazija i omladinskoj udarnoj grupi u Zagrebu. U partizane odlazi u kolovozu 1942. g. Bila je borac u Karlovačkom i Banijskom odredu, član Kotarskog odbora SMG Karlovac i član Propagandnog odjela Glavnog odbora U S A O H - a . Nosilac je -Spomenice 1941. Pavlović-Brdar Stana, rođena 1924. g. u Kirinu, k. Vrginmost. Bila je borac u I. omladinskoj četi, a zatim u I. brigadi V I I I . divizije. Pavlović Maca, rođena u Kirinu, k. Vrginmost. Odlazi u N O V kao 17-godišnja omladinka. Bila je borac u I I I . bataljonu V I I . brigade. Poginula za v r i j e m e V. ofenzive. Pavlović Mila, iz Mračaja, k. Vojnić. Bila je od 1942. g. borac u V I I I . diviziji. Pelikan Danica, iz Zagreba. Bila je borac u četi za vezu Karlovačke udarne brigade. Petrak Jaga, iz Duge Rese, k. Karlovac. Bila je borac u V I I I . diviziji. Petrović Dara, rođena 1924. g. u Brezovoj Glavi, k. Vojnić. 1941. g. odlazi u I. brigadu V I I I . udarne divizije, g d j e je bila borac, delegat voda, komesar čete i zamjenik komesara bataljona. Ima čin poručnika. Nosilac je Spomenice 1941. Pjevač Ljuba. U N O V bila je bolničarka. Poginula za v r i j e m e V I I . neprijateljske ofenzive u jurišu kod Vrginmosta. Polojac Milica, rođena 1920. g. u Tušiloviću, k. Vojnić. Od 1942. g. bila je bolničarka u bolnici Gornji Skrad - Vojnić, a kasnije borac u I I I . brigadi ( r a n i j e X V . ) V I I I . udarne divizije. Poginula za vrijeime bombardiranja Veljuna. Poštić Milka, rođena 1923. g. u Peckoj, k. Vrginmost. Od 15. I X . 1942. g. bila je bolničarka u I I I . bataljonu II. brigade V I I I . divizije. Predović Jela, rođena 1908. g. u Liješću, k. Karlovac. P r i j e rata bila je radnica u Duga Resi. Aktivno je radila u radničkom pokretu. 1941. g. bila je član OK K P H za Karlovac. 28. V I I I . 1941. g. odlazi u N O V . Bila je borac u I. kordunaškom odredu i pomoćnik komesara I. bataljona Karlovačke brigade. Za v r i j e m e N O B bila je predsjednica A F Ž za Kordun i Baniju, te tajnica Okružnog odbora A F Ž za Kordun. Nosilac je Spomenice 1941. Prodanović Radojka, rođena 1925. g. u Koranskom Bregu, k. Vojnić. Od 2. V I I . 1942. bila je borac u I. bataljonu I I I . brigade V I I I . divizije. Kasnije je bila bolničarka u bolnici u Kestenovoj Gori. Puđa Anka, rođena 1925. g. ui Lipovcu, k. Slunj. Od 1942. g. bila je borac u I I I . četi I I I . bataljona V. brigade V I I I . udarne divizije. Ističe se u borbama za Drenovaču, Babin Potok, Crnu Vlast i Otočac, gdje se j a v l j a dobrovoljno za bombaša. Radanović-iStanić Dragica, rođena 1923. g. u Perni, k. Vrginmost. U N O V od 15. X. 1941. g. Bila je borac u II. četi I I I . bataljona I. K P O u Perni, bolničarka u Centralnoj bolnici u P e t r o v o j Gori i bolnici u Kestenovoj Gori. Nosilac je Spomenice 1941. Radičan Sava. Bila je borac u V I I I . kordunaškoj diviziji. Roknić Milica, rođena 1925. g. u D o n j e m Sjeničaku, k. Vrginmost. Od jeseni 1941. g. bila je borac u I V . bataljonu I. kordunaškog odreda i V. brigadi. Ima čin kapetana. Nosilac je Spomenice 1941. �Roknić-Milković Danica, rođena 1926. g. u Korđunskom L j e s k o v c u , k. Slunj. P o l o v i n o m 1942. g. odlazi u N O V , g d j e je bila borac i omladinski rukovodilac. T r i puta r a n j e n a . V i š e puta p o h v a l j i v a n a . N o s i l a c je Spomenice 1941. Roknić Vasilija Milica, rođena 14. X. 1925. g. u Sjeničaku, k. V r g i n m o s t . 17. X I . 1941. g. odlazi u odred » D e b e l a K o s a « . U N O V bila je borac, r e f e rent saniteta b a t a l j o n a i brigade. N o s i l a c je Spomenice 1941. Salopek Marica, rođena 1922. g. Salopeku, k. Ogulin. Od 1943. g. u N O V . Bila je borac u II. bataljonu I. karlovačke brigade, a k a s n i j e p o l i t d e l e g a t b a t a l j o n a i r e f e r e n t saniteta. I m a čin vodnika. Odlikovana M e d a l j o m za hrabrost i Ordenom zasluga za narod I I I . reda. Sapar Dragica, iz P e r n e , k. V r g i n m o s t . Bila je borac i omladinski rukovodilac u četi V I I I . d i v i z i j e . Sekulić L j u b a , rođena 1923. g. u P o l o j u , k. V o j n i ć . Od kolovoza 1942. g. bila je borac u V I I I . d i v i z i j i . U m r l a od tif u s a 1943. g. Mira Skorupan-Trkidja Skorupan Dragica, iz Lapta, k. Ogulin. Bila je bolničarka u I. kordunaškom udarnom b a t a l j o n u i I I . b r i g a d i V I I I . d i v i z i j e , do s v i b n j a 1943. g. kada se radi bolesti v r a ć a na teren. Skorupan-Dragnić Anka, rođena u Plaškom. Od prvih dana ustanka bila je kurir CK K P H . K a s n i j e odlazi u Plaščanski b a t a l j o n i u jesen 1942. g. p o s t a j e z a m j e n i k komesara v o j n i h bolnica na Kordunu. Za v r i j e m e I V . o f e n z i v e povlači se s r a n j e n i c i m a za Bosnu, g d j e je z a r o b l j e n a od četnika. U s p i j e v a j o j p o b j e ć i i v r a ć a se na Kordun. N o s i l a c je Spomenice 1941. Skorupan Milica, rođena 11. V I I I . 1924. g. u Jezeru, k. Plaški. U N O V od 25. X I . 1941. g. Bila je u odredu » G a j e B u n j e v c a « i bolničarka u V. kordunaškoj b r i g a d i . N o s i l a c je Spomenice 1941. Skorupan-Trkulja Mira, rođena 6. V. 1923. g. u Laptu, k. Ogulin. U N O V od studenoga 1941. g. Bila je borac u partizanskoj grupi u Humu ( P l a š k i ) , tehničar u agitpropu CK K P H i PK SKOJ-a za Hrvatsku. Za v r i j e m e I V . o f e n z i v e odlazi u I V . b a t a l j o n X V . brigade, g d j e , nakon borbe u L a p a č k o j je tada poginuo. K a s n i j e p o s t a j e komesar kotlini, čete u čin poručnika. Odlikovana Ordenom za hrabrost i lac je Spomenice vrši dužnost komesara, I I I . kordunaškoj brigadi. Partizanskom z v i j e z d o m . koji Ima Nosi- 1941. Studen Soka, rođena 1920. g. u Ličkom- P e t r o v o m Selu, k. T. K o r e n i c a . U N O V od 14. I V . 1942. g. Bila je borac u V I I I . d i v i z i j i . R a n j e n a 25. I X . 1943. g. u b o r b i kod Skakavca. Šarac Danica, rođena 1924. g. u P e r j a s i c i , k. V o j n i ć . Bila je borac u četi za vezu I. b r i g a d e V I I I . d i v i z i j e . R a n j e n a u borbi kod O š t a r i j a 1943. g. �Marija Kupresanin, , Naranča Desa Končar Gvozdić, i Branka Zlata Grbić Štumberger, — Šifrantski Lidija Adžija, odsjek GŠH, Franjica na Budali, Kordunu Milica — Masić, ljeti Ruža 1944. g. Šarić dr. Vera, iz Karlovca. Dolaskom ustaša bila je kao aktivistkinja neko v r i j e m e zatvorena u Karlovcu kao taoc. U ožujku 1943. g. odlazi u partizane. Bila je liječnik u vojno-partizaniskoj bolnici u Drežnici, u sanitetskom o d j e l j e n j u Glavnog štaba, 1943. g. upravnik bolnice u Donjem Skradu, a iza V I . ofenzive šef saniteta Kordunskog područja. Za v r i j e m e V I I . ofenzive, kad je neprijatelj nadirao sa svih strana, mnogo je doprinijela da se svi ranjenici spase. L j e t i 1944. g., učestvovala u organiziranju partizanske bolnice i doma za trudne žene u Gravini ( I t a l i j a ) . Iza toga vodi školu za sanitetske kadrove u Grummu. 1945. g. bila je šef vojne oblasti u Valjevu, a za v r i j e m e velikih borbi u .Srijemu šef V o j n e oblasti za Srijem. Odlikovana Ordenom zasluga za narod II. reda i Ordenom bratstva i jedinstva II. reda. Ima čin kapetana. šašić Seka, rođena 1925. g. u Kirinu, k. Vrginmost. Od 1942. g. bila je borac u I. brigadi V I I I . divizije. 1943. g. umrla. Škaljac Mila, rođena 1921. g. u Slavskom. Polju, k. Vrginmost. Od polovine 1942. g. bila je borac u I V . bataljonu I. brigade V I I I . divizije. Istakla se u akciji na Krašić 1942. g. Tada je bila jedina žena borac u bataljonu. Skrgić Mila, iz Vojišnice, k. Vojnić. Od 1943. g. bila je borac u V I I I . diviziji. Šneler-Lulik Milica. Bila je referent saniteta u Karlovačkoj udarnoj brigadi. Tarabić Desanka, rođena 1923. g. u Cerovcu, k. Vojnić. Početkom 1942. g. odlazi sa svojom sestrom u partizane. U V I I I . udarnoj diviziji bila je borac, delegat i komesar čete. Nosilac je Spomenice 1941. Tarbuk Desa, rođena 1919. g. u Tušiloviću, k. Vojnić. U N O V od 1942. g. Bila je borac i bolničarka u I. kordunaškom odredu i II. brigadi. Kasnije radi u sanitetskom o d j e l j e n j u I. kordunaškog područja i bolnici u Kestenovoj Gori. Ima čin potporučnika. Tarbuk Stanka, rođena 1926. g. u Tušiloviću, k. Vojnić. Od 2. I. 1943. g. bila je borac u četi za vezu II. brigade i radio-telegrafist I. brigade V I I I . divizije. Ranjena 1945. �Tepavac Sofija, rođena 1926. g. u Slušnici, k. Slunj. Od 3. III. 1942. g. bolničarka je u V. brigadi VIII. divizije. Istakla se u borbi kod Drenovače 1943. g., kad je pod kišom neprijateljskih metaka, iznijela na svojim leđima osam ranjenih drugova. 1944. g. bila je ranjena. Trninić Bosiljka, rođena 1915. g. u Komogovini, k. Kostajnica. Od 20. IV. 1943. g. bila je borac u I. četi IV. bataljona II. brigade VIII. divizije. Poginula 16. XI. 1943. g. kod Plaškog. Trošić Zdenka, rođena 26. V. 1920. g. u Dugoj Resi, k. Karlovac. Bila je borac u Karlovačkoj brigadi. Velimirović Dragica, bila je borac u II. brigadi VIII. divizije. Vidović Ljubica, rođena 14. I. 1922. g. ui Štipanu, k. Vrginmost. U IV. bataljonu I. kordunaškog odreda bila je kuharica, te borac u četi za vezu III. brigade. Nosilac je Spomenice 1941. Višnjić Stana, rođena 1925. g. Bila je bolničarka u II. brigadi VIII. divizije. Ranjena u borbi kod Oštarija 1943. g. Vojnović Dragica. Bila je borac u I. brigadi VIII. divizije. Istakla se u borbi kod Oštarija, kad je s Milkom Poštić ostala sama na bojnom polju, spašavajući ranjene drugove u neposrednoj blizini neprijatelja. Poginula za vrijeme VII. neprijateljske ofenzive kod Vrginmosta. Vošnig-Bačić Nela, rođena 14. VIII. 1926. g. u Hrvatskom Primorju. U NOV od 3. V. 1943. g. Radi u bolnicama u Drežnici, Petrovoj Gori i Kestenovoj Gori, te u kirurškoj ekipi IV. korpusa. U toku NOB završila je sanitetski kurs u Krbavici (194,3. g.) i sanitetsku podoficirsku školu (1944. g.) Ima čin vodnika. Vujić Dragica, iz Vojišnice, k. Vojnić. Bila je od 1942. g. borac u NOV. Vukelić Mara, rođena 1924. g. Bila je borac u četi za vezu VIII. divizije. ožujku 1944. g. u borbi kod Lasinje. Poginula u Vuković Danica, iz Zagorja, k. Vojnić. Bila je borac u VIII. udarnoj diviziji. Zirić Anđelija, rođena 1922. g. u Svojiću, k. Vojnić. U NOV od rujna 1942. g. Bila je borac u VIII. diviziji i telefonista u Kordunskom području. Nosilac je Spomenice 1941. Zjača-čačić Katica, rođena 1923. g. u Kuitjevu, k. Slav. Požega. Od 1941. g. učestvuje u NOP. Bila je bolničarka u VIII. diviziji do oslobođenja. Zlatar Mileva, rodom: iz Perne, k. Vrginmost. Bila je bolničarka u II. četi II. bataljona II. brigade VIII. divizije. U ožujku 1943. g. na Plavca Dragi, previjajući ranjenika, smrtno je ranjena. Živković Ljuba, rođena 1923. g. u Boviću, k. Vrginmost. Bila je borac u III. bataljonu I. brigade VIII. divizije. Poginula u borbama za Brlog travnja 1943. g. Župčić Rezika, rođena 15. X. 1919. g. Od k r a j a 1942. g. bila je borac u VIII. diviziji. Ima čin starijeg vodnika. Odlikovana Ordenom za hrabrost i Medaljom1 zasluga za narod. Dokument 401 IZVJEŠTAJ ČETE VIII. U D A R N E DIVIZIJE OD 16. X. 1944. ŠTABU DIVIZIJE 0 ŽENAMA BORCIMA Štabu VIII. udarne divizije U vezi traženja toga štaba od 16. X. 1944. izvještavamo, da je u ovoj četi od jeseni 1942. g. do danas 12 drugarica, od kojih je 1 pogiSmrt Politkomesar: (ipotpis nečitljiv) fašizmu — nula od avijonske bombe. Iste drugarice nalaze se: 1 bolničarka, ostale telefonistkinje. Sve su bile borci u brigadama. Sloboda narodu! Komandir: I l i j a Vi.grijević �PRIMORJE Marod oružane Hrvatskog i Gorskog GORSKI Kotara od KOTAR prvih dana narodnog ustanka organizira svoje jedinice. Sušak, Kastavština, Draga, Delnice, mjesta davala 1942. skog Primorja I i Grobinština, Čabarski su g. kraj, prve na brinjskog borce V. operativne zone. fije Gupca«, »Ljubice 12. masovno i imao Gerovac«, i prosinca Ove Hrvatskom je KOV se, četvrtoj brigada u II. Primorja, djelovala su po snijegu U sela brigada, da koje Za obuhvatao bataljona: Odred teške bio borbe jedinica s i Mataija mnoga druga odreda bataljon imao teritorij ogulin- komandom Štaba »Marka je Hrvatske, i pod četiri brigada borbu u koja KOV Lici, je Trbovića«, Ma- bataljona. tada imala 1.009 Hrvatske. Kordunu, Gorskom Kotaru, i XIV. Plješivici je brigada (Lika), brigada još kolonom u od na teritoriju se tada gdje toku preko Korduna neprijateljske 150 i Like. Glavni nalazio štab ofenzive preba- ranjenika, nepokretnih brigada radove. brigada učestvuje u primorsko-goranska 11. XIII. VI. na brigada divizije XIII. su oslobođenju divizija Gacke NOVJ, u doline. koju su ušle VI. i divizije. se hitno prebacivale na sektor Hrvatskog Primorja, okupatorima. formirana su je još i tri treća brigade, brigada XIII. divizije, koje su popunile neprijatelju snagama jeku tih borbi u i ožujka na divizija 1945. Liku, IV. borbi Primorja, Hrvatske štaba ofenzive, premoćnijim U uspješnih ofenzivu koncentraciju I. Primorju Hrvatskog Početkom teljsku VI. Hrvatskom daleko Istre, Glavnog XIV. vodile dugom XIII. snage Italije S je neprijateljske u oslobođen. Kakon nje brigada Drežnici se XIV. Lici, zovu formirane VI. područjem ponovo KO Jelena, i je uspjelo a I. XXXV. i II. ličku popunjene diviziju i su novim druge jedi- Kordunu. vrijeme bođenim su Potoke neprijateljske u talijanskim toga, i tada Italije, kapitulacije Lici kroz formirana od bijeg Pored u se borile Bijele Drežnicu. snagama g. kapitulacije Poslije borcima. u zajednički ranjenika. u probila 1943. onemoguće Iza prepune ostalim travnju također rata ofenzivi obranila Frkašića kiši, s XIV. nice Frkašiću i Zajedno je, konca VI. je Drugi Sv. kotara pokretu. partizanska pet bataljon. formirana koji dva sastavu udarni Grižane, Brinjskog narodno-oslobodilačkom Hrvatskog svom je u kraj Istri. bolnice iz Drežnici do neprijateljskoj i ranjenike u i formirana su i u Hrvatske cila g. brigade Primorju U VI. 1942. dvije g. je I. i Istre, Bribir, Gornji boraca. 8. 1942. Kotara Krmpote, Jasenak, učestvovala područje Odred Ledenice, Drežnice, Gorskog kao Prvi listopada naoružanih i teritoriju kotara, Hrreljin, Prezid, Gorskom Lici 1944. g. ali 1944. je g.), a dobila je još XIII. brigade XIII. oko Korenice, ofenzive na u XI. — 1943. korpus, a divizija g. Gorski sastavljen oslovadila Kotar većinom od Like. dobivši XXXV. čitavim XIII. primorsko-goranska Ljubova kasnije na divizija naziv divizije Bunića, ovlada ofenzivi iste i iz Tita, i Bihać, privremeno je toku se dijelom Maršala su da toj formirao borbe njezine U manjim komandanta izdržale krvave uoči I. Kotara, Vrhovnog g. Kotaru. neprijatelja, (30. Gorskog vodeći JA, i najveće prizna- »Udarna«. (ličke) i posljednju Udbine, Gospić i neprija- osiguravajući potpuno oslobođenje Like. Iza Rijeci. I nastupanju likvidacije na kraju, prema Gospića učestvovala XIII. divizija, Trstu. Njezine u je u sastavu brigade tjeranju IV. neprijatelja jugoslavenske sudjelovale su u prema armije, oslobođenju Otočcu, učestvovala Istre, je Slovenskog Senju, u Ogulinu i pobjedonosnom Primorja i Trsta. �Dokument 402 IZ IZVJEŠTAJA REFERENTA SANITETA XIII. DIVIZIJE OD 22. XI. 1943. REFERENTU SANITETA IV. KORPUSA 0 STANJU SANITETSKE SLUŽBE U DIVIZIJI 1 REFERENT SANITETA 13 D I V I Z I J E N'OVH Izveštaj od 8. XI. do 21. XI. 1943. g. 22. X I . 1943. Referentu saniteta 4 korpusa NOV i Glavnom sanitetu NOVH . . . Civilna zdravstvena služba je kod nas zarazne bolesti«. Dao sam brigadnim refeslabo organizirana. Na cijelom našem- tere- rentima potrebne upute za borbu protiv zaraznih bolesti. (Priložio sam ovo pismo u nu nalazi se samo jedna zdravstvena ekipa (dr. Oreščanin u1 Drežnici). U brinjskom zadnjem izvještaju Glavnom sanitetu NOVH) Higijeničarka I. brigade izdala je letak prokotarui, koji je ogroman, ne postoji civilna zdravstvena služba, unatoč toga da je skoro tiv pjegavog tifusa, koji prilažem. Bataljonu svakom selu ovog kotara po koji slučaj ski higijeničari ne postoje. Brigadni higijetrbušnog ili pjegavog tifusa. Zdravstveni ničari: 1 brigada •— Vera Švabenic je doodbori, (kako sam se imao prilike osvedočiti b r a ; 2 brigada — Lenac ne zadovoljava sam na terenu), još nisu organizirani. Ako (premalo stručno znanje) ; 3 brigada — želimo sprovesti uspješnu kampanju protiv Švarc Jeti zadovoljava; 1 brigada — Marica zaraznih bolesti, mora ići sanitet vojske sa Frlan dobra; 1 i 2 odred još nemaju higisanitetom pozadine usporedo. Nemoguća je jeničara, isto nema higijeničara artiljerijski borba protiv zaraznih bolesti bez dobro ordivizion. ganizirane civilne zdravstvene službe. K Hrana je osrednja, jednolična. Fizička svemu tome dolazi još pasivno držanje naroda, osobito Drežnice, u pogledu izvršava- kondicija je slaba uslijed velikih napora u poslednjih mjesec dana, a ima i priličan nja higijenskih mjera, a i mizerne prilike procenat boraca koji su i prije stupanja u pod kojima žive civili u Drežnici i Gornjem partizane bili fizički slabi (proletarijat inKraju. Ako se uzmu u obzir svi ovi faktori, vidi se da nemamo nikakve garancije, da se dustrijstih predjela Primorja i Istre). Prijavljenih slučajeva zaraznih bolesti do neće pojaviti zarazne bolesti u našim jedisada u našim jedinicama nije bilo . . . nicama. Mislim da moramo dobiti, osobito u pogledu obuće i organizacije civilne zdravstvene službe sa vaše strane više pomoći, Smrt fašizmu — Sloboda narodu! jer ovi neriješeni problemi mogli bi imati Politkomesar, Komandant, pukovnik teških posljedica. V. Kovačcvić Naša borba protiv zaraznih bolesti. SvaReferent saniteta ki bataljon naših jedinica, (osim 1 odreda) Dr. M a r j a n Morelj ima svoje bure za šurenje koje se, ako prilike ikako dozvoljavaju, vrši redovito. Počeli smo sa propagandnim radom, Razmmo1 Zbornik dokumenata sanitetske službe u NO žio sam jedan članak o pjegavcu i »Crijevne ratu jug. naroda, knjiga 2. �Dokument 403 IZ NAREDBE ŠTABA XIII. DIVIZIJE OD 28. XII. 1943. KOJIM SE POHVALJUJU BORCI I RUKOVODIOCI IV. BATALJONA III. BRIGADE • �Dokument 404 IZVJEŠTAJ ŠTABA I. U D A R N E BRIGADE XIIL DIVIZIJE 0 UČEŠĆU ŽENA BORACA U OPERATIVNIM JEDINICAMA ŠTAB I. UDARNE BRIGADE XIII. DIV. XI. KORPUSA NOVJ Broj 753 1. U početku borbe žene su u većem' broju učestvovale u operativnim jedinicama, ali je kasnije razvitkom naše borbe i oslobođenjem većih teritorija t a j broj počeo padati, tako da danas imade u našoj brigadi svega 14 žena što od prilike iznaša 1.5%. Razlog opadanja broja žena u operativnoj jedinici je taj, što danas žene rade u pozadinskim službama i time im se o-lakšava njihova služba, koja je u operativnim jedinicama strahovito teška. 2. U našoj brigadi nema odlikovanih žena-boraca, a niti su predložene za odlikovanje. 3. U zadnjoj godini dana poginule su tri drugarice, a jedna je ranjena. Poginula je drugarica Stojanović Milka, mlada Crnogorka iz Barske Crnice, koja je prvih dana borbe bila u pokretu, pa je uhapšena od talijanskih fašista i internirana u Italiju. Nakon sloma Italije došla je ponovno u naše redove i prihvatila pušku da se osveti za nepravde počinjene na njoj samoj i na cijelom narodu. Prilikom napada na Crikvenicu, dne 27. VI. 1944. g. kad je komandant bataljona tražio dobrovoljce za jurišače, mlađa Milka javila se prva da će jurišati na neprijateljsko gnijezdo. Komandant ju je odvraćao od toga, ali Milka je odgovorila: »Palo je mnogo drugova boljih od mene, pa mogu i ja.« Švapski metci pogodili su drugaricu Milku u sjajnome jurišu prvog bataljona kroz Crikveničke ulice. Drugarica Kukanić Lovorka, pomoćnik komesara I. bataljona iz Sroki-Kastav, rođeđena 30. VIII. 1924., poginula je na slijedeći način: Prilikom napada na Vrbovsko, dne 1. VII. 1944. g., gdje se je ugnjezdila ustaška banda, naša brigada izvršila je sjajan nalet i izbacila neprijatelja iz mjesta. Međutim, neprijatelj je bio nadmoćniji, i povratio se, natrag. Naše jedinice su se morale povući. Pri povlačenju Lovorka je ostala odsječena. Tu ju je banda opkolila. Lovorka je bila vrlo hrabra djevojka. Njezin smajser radio je punom parom. Banditi su padali oko nje, i ona nije ni pomišljala da se preda. Ispraznila je dva velika šaržera na šmajseru, ali onda je ostala bez municije. Pokušala je da umakne, ali nije uspjela. Neprijatelju je uspjelo uhvatiti je živu. Dne 1. XI. 1944. Zvjerstvo neprijatelja je tu došlo do izražaja. Lovorka je poginula mučeničkom smrću. Pronašli smo kasnije njezin izmrcvareni lješ. Grudi su joj bile izrezane, a oči izbodene. Pobješnjela zvijer dala je oduška svome bijesu. U zadnjim borbama poginula je drugarica Nina Krstulović mlada Dalmatinka sa otoka Brača, rođena 1. IX. 1924. g. Drugarica Nina bila je od prvih dana odana našoj borbi i zato je bila uhapšena po Talijanima i odvedena u internaciju, gdje je bila sve do kapitulacije Italije. Nakon kapitulacije Italije Nina je došla do naše brigade i tu se zadržala, želeći da što prije vrati milo za drago neprijatelju. Nina je bila vrlo hrabra drugarica. Nikada nije gubila prisutnost duha i uvijek je bila spremna na borbu. Bila je vrlo voljena od svih drugova i drugarica. U zadnje vrijeme bila je referent saniteta u svom bataljonu i tu je pokazala svu svoju vještinu i pažnju prema bolesnim', a naročito ranjenim drugovima. Nina je konačno za t a j svoj poziv žrtvovala i samu sebe. Prilikom borbi kod Lukovdola, kada je njezin bataljon naletio na neprijateljsku zasjedu, bataljon se malo povukao od ceste, ali Nina je čula da je neko ranjen na cesti zaviknuo. Nije mogla ostati u zaklonu, izjurila je na cestu da spasi ranjenog druga, ali je tu i sama pala izrešetana metcima neprijateljskog »Šarca«. Prošle godine u mjesecu oktobru poginula je u borbama kod Karlovca borac IV. bataljona »Matije Gubca«, drugarica Milica Jakšić. Pobliže podatke o toj drugarici nismo mogli dobiti. Toliko znamo da je došla u naše redove poslije kapitulacije Italije, učestvovala u borbama na Lošinju, gdje se je vrlo dobro pokazala. Među ranjene drugarice spada i drugarica Ivanka Vrbanec, mlada Hrvatica iz Lukovdola, rođena 25. IX. 1926. g., koja je stupila u partizane 10. III. 1943. g. U borbi se je Ivanka snalazila vrlo dobro i naskoro je postala politički delegat, a poslije toga pomoćnik komesara čete. U borbama u Gornjem Kraju, prilikom' napada na Bukovlje, dne 13. IX. 1944. g., Ivanka je zapovijedala vodom svoje čete. Javila se je dobrovoljno na juriš. U sjajnom jurišu Ivanka je bila �na čelu svojih jurišača, prva je bacila ručne bombe u bunker, koji je brzo likvidiran. A l i bilo je više bunkera za likvidirati, i Ivanka sa svojim vodom produžuje svoj po.sao. T r i bunkera padaju jedan za drugim-, ali kod trećeg k r a j Ivanke je palo topovsko zrno, koje ju je pogodilo u nogu. Ona pada, ali je njezini drugovi iznesu sa bojišta, i sada se drugarica Ivanka nalazi u bolnici. Među ostalim drugaricama moramo spomenuti i referente saniteta našeg I I I . bataljona drugaricu Albinu Kauzlarić, Goranku iz Fužina, rođ. 1. I I I . 1920. g. U partizane je stupila 22. V I I . 1942. g. U v i j e k je nasmiješena i -sa velikom- ljubavlju n j e g u j e i liječi -svoje ranj-en-e drugove. U v i j e k u- borbenim redovima. Sa svojim hrabrim držanjem i požrtvovanimradom, olakšavala je tešku službu u našim jedinicama. Neobično je obljubljena m-e-đu svim drugovima i drugaricama, koji ju od milja nazivaju »druže doktore«. Među istaknute drugarice ove brigade spada i drugarica Anka Pađ-en, potporučnik, koja je pred nekoliko mjeseci prekomandovana u brigadu OZN-e, i koja j-e u ovoj brigadi bila zamjenik komandira čete, a isticala s-e- u svim borbama -svojinu hrabrim držanjem-. Bila je ranjena u mjesecu januaru ove godine, prilikom ofenzive na Drežnicu. Nadalj-e spomenut ćemo još i drugaricu Mrkić Anđelu, Crnogorku, političkog delegata u našem; II. udarnom bataljonu, koja je sada prekomanđovana i nalazi se kod Štaba divizije. Općenito možem-o reći da su se sve drugarice pokazale- kao vrlo vrijed-n-e i hrabri borci. T a č n i j e b i o g r a f i j e za navedene drugarice ne možemo dati, j e r sa istima ne raspolažemo. Smrt fašizmu — Sloboda narodu! Politkomesar: Ivo Stipančić BIOGRAFIJA NARODNOG Rođena mašnoj napustiti i je u Crnom, svoju pomoći kotar porodici. radničkoj Vrlo rodnu svoju kuću, Crikvenica, mlada da porodicu, HEROJA bi koja u Kad siro- 1942. kvenice, g., probijajući između patrola, se neprijateljskih édlazi Željela u je Jednog iza zarađivati mogla Ankin vod. Konačno vrlo bijedno g.) izvršeno Trebalo jutra bilo To je što iz okupirane bunkera, Cri- straža i ostale odmah su Kad da puške, smjelo neprijateljskih jednim drugom, cjeni se povući. dvije nije odlazi talijanski kasno se ma jedinicu. fašisti ih šta pištolj straža poduzme. tu i pisaća neprijatelju rafala, Anka je dovima. bila skog i na Hreljina, mirju tu napad ustaško sjećanju svim lično bila i VI. njen Napad i ruke. se, s izvukla još drago- Anka Lici primorsko-goranske borac. Svagdje neprijateljski na uporište borcima, učestvovali, neustrašivi je vlak četnički na ne već samo borac prvim kod re- Ogulin- garnizon u Gori, ostat će što Ravnoj i u brigade, zbog zbog Anka toga toga, što ustaša, Pađen. težak zaslao Vlasti (1943. Anka je bila »Skojevci, je morsa Poljane, je snažno njenog kad oko 50 i Anka Pađ*en je nasmijana, kilometara, kongresu napri- utjecala Kotara. koju je koji na omladini Dugo je je Tada je i na na 20 Slunja noć čelu kao je na ve- Primor- razgovarala i po ovom dugom i Prvom delegat s njoj Primorja o do prijeći kolone, učestvovala borcima tom jednoj drugove. pohvalio pričala od jednu svoje Bihaću Anka doživjela za g. u zarobila domobrane. išla 1942. ju i bataljona je u vodom toranj u bodreći okruga. Titom, svojim trebalo ona USAOJ-a sko-goranskog gom sa crkveni preobučenih dra druposlao i Gorskog susretu i sreći, mučnom putu Pađen sa za Bosnu. Go- je parola: zauzela Prilikom Sertić ma- u Crne četnike. uvijek godine u pozdrave osnivanju Anka zgradu jednoj na i sigurnošću borce. okorjelih pro- je Međutim, pasti u u materijal. Po probila juriš!« sa zauzimanje — na vanredan uvijek jurišem jed, Iste jedinice. hitnije su sve vatrom i njezine ostale šina. borac ranog se zgradi, njima je neki je Njezina partizane. biti leda primijetila, orti izvršiti bataljona borbi u trebalo Štab jurišnik-bombaš. Ljeti Pod je datak, živjela. bili PAĐEN je morala je ANKE Poslije kapitulacije jom jedinicom bori su oko jedinica NOV. s neke se iz obruča. Italije se u Da jedinice dijele Anka dobiva Anka Istri. bi na Nijemci izbjegle manje zadatak da stežu svoobruč opkoljavanje, grupe izvuće i probijaju svoj vod. �Ona se sa ske svojim redove i bor,cima ponovo probija opravdava kroz neprijatelj- povjerenje svojih starješina. U jednoj opkoljen, borbi, a preuzima komandu, neprijateljski U g. Nijemci čiji a je su prilaze komandir položaj. uskoro je jedna Kad joj ruka bolničar podnosila Nakon jer Nijemci pomoć, ali je je bili znala Dok je da čitave odbijeni, da je pucali. strpljivo izdržljivost odbila ruku. nastavila ruku, bol, su što liječničku povezivao za imala zamjenjuje, lijevu je bra- Vukelića onesposo- smjesta drugom strašnu Pađen, u je minobacačima. minobacač ga odlučno drežničku od štitili Anka ranjena krvarila, opasnosti. brigada dolazili je Anka sama držanje nice. je i je smireno njeno je bila Kad razbija na su puškomitraljesca, ali napadaju Sesta bio Anka jedinicom, iz Nijemci svoje bataljon poginuo, bataljon Vukelića. bolnici. najistureniji bio sela njen svojom izvlači 1943. šumu, Četa, sa i iznad prilaz kroz je bataljona obiruč jesen bolnicu nila kada komandant i je jedi- zatražila ostane u bol- nici. Poginula kao 1944. g., oficir junačko držanje, Za zasluge ne je obavještajni u borbi skupštine Anku za FNRJ Pađen na izviđanju kod Bosiljeva, bataljona. samoprijegor oslobođenje, odlikovao Ordenom je Narodnog i izvanredne Prezidijum 20. XII. Narod- 1951. g. heroja. Narodni heroj Anka Pađen Dokument 405 IZVJEŠTAJ ŠTABA III. BRIGADE XIII. DIVIZIJE 0 ŽENAMA BORCIMA U SVOJIM JEDINICAMA ŠTAB III. BRIGADE NAR. DSL. XIII. DIVIZIJE VOJSKE JUG. Broj 108. Dne, 21. X I . 1944. Politkomesaru 13. divizije XI. korpusa N O V J U vezi Vašeg dopisa od 14. učestvovale u N O V , a nalazile su mnoge od pomenutih drugarica od njih su radi teških napora i Imena drugarica su oktobra o. g. šaljemo Vam popis drugarica, koje su se u bataljonima brigade. Podaci nisu potpuni, j e r su bile kraće v r i j e m e u sastavu naših bataljona, a većina posljedica o b o l j e n j a prebačene u pozadinu. slijedeća: 1. Rački Jakova Dragica, bolničarka, rođena 11. I V . 1924. g. u Delnicama u N O V stupila 9. I X . 1943. g. dobrovoljno, po zanimanju1 kućanica, politička pripadnost SKOJevka, narodnosti Hrvatica, dobar borac, te se u više navrata istakla u pružanju pomoći našim ranjenicima kao i izvlačenju istih sa položaja. iSada se nalazi u brigadnom sanitetu. 2. Rajić Rudolfa Elza, bolničarka, rođena 7. X. 1922. u Prozoru. U N O V stupila 4. I. 1944. do tog datuma nalazila se u zatvoru u I t a l i j i , politička pripadnost SKOJ-evka, narodnost Hrvatica, kao borac dobra te tako- �der se istakla u borbama kod Lokava, Fužina pri pružanju pomoći našim ranjenicima kao izvlačenju istih pod vatrom- sa položaja te služila primjerom. Sada na dužnosti u OZN-a brigadi. 3. Mohorić Frane Celestina, rod. 2. V I I . 1926. g. u seju -Srdoć, Kastav, bila je dobar borac i odana N O B . Radi fizičkog iscrpljenja otpuštena kući. 4. Šlezinger Huge Ada, rod. 15. I. 1922. g. u V i r j u , Đurđevac, stanovala u Zagrebu, u partizanima od 20. V I . 1942. g. dobrovoljno. Poginula kod obrane bolnice br. 7 Vukelići 27. L 1944. Bila je vrlo hrabar borac, disciplinovana a po s v o j o j borbenosti bila za primjer ostalim borcima. Naročito se istakla u borbama sa bataljonom L j u b i c e Gerovac ui Brinjskim klancima kao i za vrijeme ofenzive na Gacku dolinu. 5. Maretić Ivana Katica, rođena 10. X. 1925. g. u selu Jurići, općina Žminj, srez Pula, ti partizane stupila 15. V I I I . 1943. g. dobrovoljno. Sada se nalazi u našem 4. baSmrt fašizmu — taljonu. Bila je kao bolničarka u vojno partizanskim bolnicama te se je kod evakuiranja istih pokazala v r i j e d n a i požrtvovna, inače borbena i disciplinovana. 6. Horvat Vilma, rođena u Kostreni, Sušak, datum rođenja nepoznat. Bila je kao bolničarka u bataljonu. U više navrata istakla se kod spašavanja ranjenika te na toj dužnosti zarobljena od N i j e m a c a kod prodora na Gorski Kotar i nakon groznog mučenja obješena o telefonski stup u Fužinama u augustu mjesecu 1944. 7. Halamek Antonija, iz Sušaka, bolničarka, bila je vrijedna, m a r l j i v a drugarica, borbena i prilikom akcija na Grobničkom polju zarobljena od ustaša i sada se nalazi kod svoje kuće. To su u glavnom karakteristike za drugarice, koje su bile u bivšem II. odredu do f o r m i r a n j a naše brigade od kojih se nekoje i danas nalaze u jedinicama. N e k o j e koje su bile kratko v r i j e m e u operativnim jedinicama i dezertirale nismo ih naveli u dopisu. Sloboda narodu! Pomoćnik politkomesa-ra, Dovečar Dokument kapetan Fric 406 IZVJEŠTAJ ŠTABA II. BRIGADE XIII. DIVIZIJE 0 ŽENAMA BORCIMA POLITKOMESAR II. B R I G . 13. DIV. Dne 25. X I . 1944. Politkomesaru 13. divizije Prema telefonskoj depeši od 23. X I . 1944. dostavljam- podatke o ženama borcima: Drugarica Maca Jakšić iz Srpskih Moravica došla je u partizane koncem 1942. g. Kao borac istakla se u borbi kod Pazarišta, g d j e je prva s bombom u ruci pretrčala pol j e i ušla u crkvu koju je držao neprijatelj. U Oš-tarijama, kroz kišu neprijateljskih taneta, izvlači ranjenike. Kod napada na Karlobag u liniji među prvima bacila je bombu u bunker i skočila u njega. Osimi toga sudjelovala je kao borac u mnogo drugih akcija, napada i neprijateljskih ofenziva i uvijek je služila kao primjer u jedinicama. Ista drugarica nalazi -se u Grupi Odreda 13. divizije. Drugarica Kezele Pepica rođena 192-6. g. u Delnicama, borac II. brigade, požrtvovna, disciplinirana, služila je primjerom u jedinici. -Sudjelovala je u više borbi. U borbi na Kapeli kod Carske kuće, neustrašiva, nalazila se je u p r v o j liniji među borcima g d j e je bila i ranjena. Umrla je na putu za bolnicu 7. IV. 1944. g. Drugarica Jelka T r b o v i ć iz Drežnice istakla se kao dobar i i z d r ž l j i v borac. Sudjelovala je u mnogo akcija i borbi. Kod razbij a n j a talijansko-četničke ofenzive, kao dobar i neustrašiv borac, sudjelovala je u nasilnim izviđanjima oko K r i v o g puta. Našla se je više puta u borbi između bunkera, daleko unutar neprijateljske žice. -Sudjelovala �je u svim borbama u Lici, oko Gospića, Otočca i u Gornjem K r a j u , odakle je otišla na rad u pozadinu. Drugarica Pilepić Emilija iz Zameta, Kastav, kao borac neustrašiva, sudjelovala je u I V . neprijateljskoj ofenzivi, u borbama oko Gospića, Otočca i Drežnice. U ofenzivi na Gorski Kotar, kao referent saniteta bataljona, služila je primjerom: svojom- požrtvovno,šću i revno,šću u izvlačenju i pružanju pomoći ranjenicima, g d j e biva i sama ranjena od bacača. Ista se drugarica nalazi u bolnici na liječenju. Drugarica Trbović Anka iz Jo-sipđola, kaö borac čete za vezu II. brigade, služila je primjerom svojom požrtvovnošću, poslušnošću i ponašanjem. Sudjelovala je u svim borbama k o j e je vodila brigada. Kod postavljanja veze između jedinica, prilikom neprijateljskog prodora na Gorski Kotar, poginula je kod Vrbovskog na Stubici, dne 5. VI. 1944. g. Smrt fašizmu — Sloboda narodu! Politkomesa-r, m a j o r : Stjepan L a k i ć Dokument 407 IZVJEŠTAJ ŠTABA XIII. DIVIZIJE 0 ŽENAMA BORCIMA U SVOJIM JEDINICAMA ŠTAB 13. D I V I Z I J E X I . K O R P U S A B r o j 807 NOVJ Štabu XI. korpusa N O V J za Glavni odbor A F Ž - a Hrvatske U samom početku Narodno-o-slobodilačke borbe učestvovao je u istoj dosta veliki b r o j žena, što bi se u postotcima dalo izraziti sa po prilici 10%. Razvitkom borbe, teškoćama samog života u operativnim jedinicama, oslobođenjem većih teritorija, t a j b r o j počeo je opadati, a drugarice su se upućivale na d r u g e dužnosti većinom u pozadini, tako da se je t a j broj smanjio i danas iznaša u našoj d i v i z i j i jedva 1%, Ili, po broju, 40. Ove drugarice, koje su još danas u operativnim jedinicama, zadužene su većim dijelom po bolničarskoj dužnosti, no i u tom zvanju ima ih veliki b r o j koje su sa svojom borbenošću, hrabrošću i odanošću NOB-i toliko istakle, da su tim svojim vrlinama nadmašile mnoge drugove. Odlikovanih drugarica u našoj diviziji nema. Od drugarica koje su učestvovale u N O B , i koje danas u n j o j učestvuju, navodimo podatke : 1. Lipovac Franca — prilikom borbe na Gomirju pokazala se kao dobar borac i neustrašiva. Jurišala je na neprijatelja i u jurišu teže ranjena, te je od tih rana i umrla u bolnici u Drežnici. 1 2. Gostović Dušanka — politdelegat. Poginula je prilikom zauzimanja Crne Vlasti. Dušanka je bila dobar borac i svakom je zgodom, služila primjerom ostalim borcima. 3. Stanić Marija — prilikom borbe na Crnoj Vlasti pokazala se kao dobar borac. U jurišu na jednu kotu bila je smrtno pogođena od četničkog mitraljeza. 4. Šuperina Erika — poginula je prilikom, neprijateljske ofenzive na Gorski Kotar kod. Lukovdola, kad je iznosila ranjenog druga iz borbe. 5. Stachler Sofija — bolničarka, ranjena, je od četnika kod Vrhovina, te je tako ranjena odstupala i od iznemoglosti pala, naštosu je četnici uhvatili, mučili je na n a j z v j e r - skiji način, izvadili j o j ž i v o j crijeva i napokon je ubili. 6. Halamek Neda i Benedetti Ksenija — članice glumačke grupe ove divizije — bile su, prilikom- ispada četničke bande u Stajnici, uhvaćene i zvjerski mučene, te su nakon strašnih m-učenja završile svoj mladi život izgorivši u vatri, u koju su ih žive bacili. 7. Turkalj Anka — prilikom neprijateljske o f e n z i v e na Gorski Kotar vršila je dužnost kod telefona, na položaju. Bila je teže ranjena od neprijateljskog bacača i od zadobivenih rana u bolnici um,ria. Anka je u više borbi pokazala p r i m j e r izdržljivosti i herojstva. 8. Fućak Ružica — istakla se kao dobar borac u borbama kod Pazarišta. U odbrani bolnice kod Drežnice, kada su ustaše napali bolnicu, ona je svojom hrabrošću spasila mnoge ranjene drugove pod kišom ne- �prijateljskih mina. Kad su bolnicu zapalili, ona je iz goruće zgrade izvlačila ranjene drugove i pokazala primjernu hrabrost kod izvlačenja ranjenih drugova sa položaja. 9. Trbović Beba — dobar borac, izdržljiva i neustrašiva. U IV. ofenzivi, na Veljunu, jurišala je na neprijatelja. Istakla se također u borbi kod Gomirja i Karlobaga i u mnogim drugim borbama. Služila je primjerom1 drugim- borcima. 10. Matić Naca — kod zauzeća Gomirja prva je jurišala na četničke bunkere. Istakla Smrt fašizmu se također kod zauzeća Severina na Kupi g d j e je za v r i j e m e borbe uzela puškomitraljez i nemilosrdno kosila neprijatelja. Sudje lovala je više puta kod rušenja pruge. U mnogim se borbama pokazala kao vrlo dobar borac. Postala je rukovodioc i sada je na dužnosti pomoćnika politkomesara. B r o j poginulih boraca žena ne može se tačno ustanoviti. Mislimo da ih je iz naše divizije poginulo 40—50. 0 drugaricama koje su ranije poginule nemamo podataka. — Sloboda narodu/ Politkomesar-potpukovnik: Matić Đuro 1 Lipovac Fanika (Franca), rođena 1922. g. u Tršću, Čabar, stupila je 1942. g. u X I V . brigadu V. operativne zone. U borbi k o d G o m i r j a teško je r a n j e n a i prevezena u bolnicu Drežnica, g d j e je umrla od zadobivenih rana. P r e d smrt je napisala pismo s v o j o j m a j c i , k o j e o v d j e donosimo u p r i j e pisu: I » D r a g a m a j k o , j a v l j a m ti se s nekoliko r i j e č i . M o ž d a znaš g d j e sam i što- se sa mnom dogodilo, ali mislim da se priča m n o g o više nego što jeste. E v o da ti opišem: N a l a z i m se na bolesničkoj postelji u Vukeliićima k o d Drežnice. R a n j e n a sam u nogu. P o l o m l j e n a mi je kost p o d k o l j e n o m u a k c i j i kod G o m i r j a . Sada nemam više p r e v e l i k i h bolova. I d e mi na b o l j e . N e m o j misliti da sam na hladnom, ili da sam gladna. N e , za sve je dobro, samo mi je j a k o dugočasno, ali ipak nisam klonula. Još u meni živo srce kuca za osvetom i j e d v a čekam, ka- Dokument da će opet doći dan da m o g u primiti pušku u ruke. T r e b a se m a j k o svetiti banditima k o j a nam, čine tolika z l o d j e l a . A l i n j i m a je došao k r a j . Propali su oni, za n j i h više spasa nema. Sada će sigurno naša brigada doći tamo, ako još n i j e . Mo-žda će i za Tršće k o j i b a t a l j o n , pa g l e d a j kako ćeš se pokazati prema partizanima. P r u ž i im pomoć čime g o d možeš, j e r danas ti je partizan svetac, spasilac naroda. A k o dođe do tebe A l j o š a , on će ti kazati, kako je bilo, pa te molim, da ga čim ljepše primiš, jer je to dobar drug, k o j i mi je na svakom koraku pomogao. A k o dobiješ u ruke o v a j list, malo se pointeresiraj da mi odgovoriš. K a k o ste doma? Je li se tko vratio iz I t a l i j e ? K a k o ste proveli Božić? Ž a o mi je što ne m o g u u naš kraj, ali što ćemo, kad ovako mora da bude. Borba je borba. Voli te tvoja Fanika.« 408 PRVA GORANKA PARTIZANKA — KOMESAR BATALJONA Iz »Rođoljupke«, glasila AFŽ za Početkom 1942. g., u veljači, iza jedne akcije u Srpskim Mo-ravicama, došla je u Komandu Gomirske čete u Rabatiće 18-godišnja omladinka iz Srpskih Moravica, drugarica Matić Naca, djevojka bez oca i majke koja je do sada sa d v i j e sestre uzorno vodila gospodarstvo. Bila je mirna, radina, a na prvi pogled izgledalo je da ne bi mrava pogazila. Drugovi je rasporediše za četnu kuharicu. Odmah je sa svojim neizmjerno marljivim radom pokazala primjer ljubavi prema borcima i Narodno-oslobodilačkoj borbi. Ona je samo kuhala, te radila i čistila cijelu četu, dočekivala borce kad su dolazili s akcija i njegovala ih kao majka. Radi njenog primjernog rada i njege boraca drugovi su je neizmjerno zavoljeli, cijenili, odnosili se prema n j o j s najvećim poštovanjem:, kao Gorski Kotar, srpanj 1944. g. djeca prema majci ili braća prema sestrama. Radeći ćutljivo i mirno svakodnevni teški posao, nitko nije mogao slutiti da se u tom mirnom, spokojnom stvorenju k r i j e velika tajna, da u n j o j leži vrednota nove ženečovjeka. U n j o j se krila na dnu njene duše visoka svijest, ogorčenje na bezakonje vršeno nad čovječanstvom, a koje bezakonje je ona prilično iskusila na s v o j o j koži. Uvidjevši da se ono može otkloniti samo putem Narodno-oslobodilačke borbe, ona svijesno podređuje svoju mladost i pomisao na ugodni život u interesu borbe. Bila je svijesna da mladenačku snagu treba uložiti u velike ciljeve, za narodnu sreću i slobodu, koja treba da o v j e k o v j e č i i sreću i mladost svih nas. Ona je osjećala da u kuhinji daje malo za Narodno-oslobodilačku borbu. Znala je da �se najvi'še daje, ako se puškom uništava neprijatelja. Nastojala je da dobije što veće političko znanje, te je pomno proučavala, kadgod je imala vremena, narodno-oslobodilacku štampu. Na njeno svakodnevno traženje dozvolila joj je Komanda čete da jednog travanjskog dana ide u akciju s drugovima borcima na prugu kod samog Gomirja, gdje je trebalo sačekati fašističku podoficirsku patrolu i uništiti je. I zaista, svoje svakodnevno traženje za oružanom akcijom već je prvog puta opravdala, pokazavši primjerom hladnokrvnost neustrašivog div-borca, koji neizmjerno mrzi neprijatelja. Pustivši fašističku patrolu do na 4 metra, prva je bacila na njih jednu bombu-kragujevku, i fašistički psi valjali su se u svojoj poganoj krvi. Drugarica Naca skočila je prva s Milošeih/ Rogovićem, tadanjim komandirom, a sadanjim komandantom brigade, na juriš, i hladnokrvno svojom rukom, smiješeći se, dokrajčila nožem život četvorici fašista. Plijen je bio puškomitraljez, puške, pištolji, bombe, odijela i t. d. Toga dana došla je do potpunog izražaja duboka svijest mirne, ćutljive i radine Nace, a drugovi su je još više zavoljeli i ponosili se njome. Ona im je bila snaga, jer su kraj sebe vidjeli ženu divborca. Tada joj je rukovodstvo udovoljilo, te više nije bila u kuhinji. Posvećena joj je puna pažnja, išla je iz akcije u akciju, i svugdje je pokazala herojstvo, tako da je kod Bribira jurišala na kamion i zarobila prvi teški mitraljez • - talijansku bredu, a — fašistima naplatila kao i onima kod Gomirja. Iste je godine svršila omladinski i politički kurs, a pored svakodnevnih borbi radila je politički i organizaciono među omladinom u vojsci. Prošla je tešku zimsku ofenzivu u Lici 1943. g. Zbog oronula zdravlja upućena je nakon toga u pozadinu. Ne oporavivši se dobro, ona se svojevoljno vraća u operativnu jedinicu, gdje neustrašivo nastavlja nemilosrdnom borbom, služeći uvijek kao primjer. Pored svih tih napora i podviga, ne gubeći ženskost, što njeno boračko junaštvo upotpunjava — ona je uvijek prva, kako u bitci, tako isto u tome, da borca opere, da im skuha jelo, zakrpa odijela i rublje i t. d. Kaca Matić Zbog svih tih njenih zasluga, primjernosti i sposobnosti u vojničkom rukovođenju, neobično je cijenjena od boraca, rukovodstva i naroda, te je zaslužno imenovana vojnim rukovodiocem - političkim komesarom' bataljona. Prva Goranka partizanka, koja je kao žena prva od Goranki svojom rukom uništila nekoliko fašističkih lupeža, bila je putokaz i mnogim drugim omladinkama Gorankama, koje su pošle njenim putem i mnoge od njih već položile svoj život na polju časti i slobode. Tajnu mirne, ćutljive i radine partizanke Nace otkrila je Narodno-oslobodilačka borba kao i kod bezbroj drugih žena. Njezin talenat i sposobnost ne će ostati nepoznat i nije nestao kod ovaca, kako je to rekao veliki naš pjesnik Njegoš, nego će poslužiti na općenarodnu dobrobit i sreću. Branko Vukelić �M E Đ U B O R C I M A POJ I N O V H R V A T S K O G P R I M O R J A I GORSKOG K O T A R A N A L A ZILE SU SE I OVE D R U G A R I C E : Ban Olga, rođena u Zarečju, k. Pazin. Početkom 1943. g. odlazi s ocem partizanima u Hrvatsko P r i m o r j e . Nakon kapitulacije I t a l i j e vraća se u Istru i uključuje se kao borac u četu u Novokračinama (Slovensko P r i m o r j e ) . U ofenzivi 1943. g. zarobili su je N i j e m c i i s t r i j e l j a l i sa još 12 boraca. Bavec Julka, rođena u Goračima. Od 1942. g. bila je borac u N O V . Bilčić Marija, rođena 1925. g. u Bogomolju, k. Hvar. Od 2. II. 1945. g. bila je borac u I I I . četi I. bataljona II. brigade X I I I . primorsko-goranske divizije. Ranjena 22. IV. 1945. g. u borbi s N i j e m c i m a kod Klane ( I s t r a ) . Biondić Ana, rođena 16. I I I . 1925. g. u Ljubežni, k. Senj. Od 16. I I I . 1943. g. bila je borac u jedinicama X I I I . divizije. Bonifačić Emilija, iz Punta, k. Krk. Od 1943.g. bila je borac u X I I I . diviziji. Božić Ana, rođena 1925. g. u Rasporu, k. Buzet. 12. I I I . 1943. g. odlazi u I. istarski bataljon. Zarobljena i strijeljana kod napada na I. udarni bataljon II. brigade X X X I I I . divizije. Brozičević Marija i Carkola Ivanka, iz Rijeke. Bile su borci u jedinicama X I I I . divizije. Broznić Marija, rođena 1930. g. u Sušaku ( T r s a t ) . Od 15. I X . 1943. g. bila je borac u X I I I . diviziji. Poginula u napadu N i j e m a c a i ustaša na Perušić, 16. V I . 1944. g. Butković-Buneta Slava, iz Ledenica, k. Crikvenica. 1943. g. bila je borac u bataljoniu » M a t i j a Gubec«. Ranjena u borbi. Butorac Dragica, iz Ledenica, k. Crikvenica. Od 1943. g. bila je borac u bataljonu » M a f i j a Gubec«. Poginula 1943. g. Butorac Marica, rođena 18. V I I I . 1921. g. u Krmpotskoj Luci, k. Crikvenica. 1942. g. bila je higijeničarka u četi X I I I . divizije. Umrla 1944. g. Od 6. V I . Car Jelena, iz Bribira, k. Crikvenica. Od rujna 1943. g. bila je borac u bataljonu » M a t i j a Gubec«. Odlikovana Medaljom za hrabrost. Cindrić-Ivošević g. Bila brigadi zasluga Rezika, rođena 1921. g. u Goračima, k. Delnice. U N O V od 14. I V . 1942. je borac u I. notranjskom odredu Slovenije, X I I I . primorsko - goranskoj i I I . brigadi X I I I . divizije. Odlikovana Ordenom za hrabrost i Ordenom za narod II. reda. Domić Vesela, rođena 1926. g. u Slatini, k. Split. Od 6. X I . 1943. g. bila je borac u X I I I . diviziji. U borbi na Turovcu, 4. I I . 1944. g. zarobljena od N i j e m a c a i zaklana. Domjan Darinka Marija, rođena 1927. g. u Rabu. U N O V od 1943. g. Bila je u sastavu Komande mjesta Rab. Poginula u borbi prilikom napada N i j e m a c a na Lošinj. Drakulić Milica, rođena 1925. g. u Vrelu, k. T. Korenica. Do kapitulacije I t a l i j e bila je u koncentracionom logoru u Italiji. 1943. g. vraća se u zemlju i odmah odlazi u N O V . Poginula u v e l j a č i 1944. g. u borbi s N i j e m c i m a kod K r i v o g Puta, kao borac I V . bataljona I. brigade X I I I . divizije. Dujmović Nevenka, iz Baške, k. Krk. Bila je borac u X I I I . diviziji. Dvorničić Franka, rođena 1924. g. u Garicama, k. Krk. Od ožujka 1943. g. bila je bolničarka u N O V . Umrla 1943. g. Filipović Ruža, iz Ledenica, k. Crikvenica. Od veljače 1942. g. bila je borac u bataljonu » L j u b i c a Gerovac«. Poginula 1942. g. u borbi u Crnoj Vlasti. Frgačić Katica, iz Baške, k. Krk. Bila je borac u X I I . diviziji. Frković-Ban Ruža, rođena 1922. g. U N O V od 1943. g. Bila je bolničarka u partizanskim bolnicama u Frkašiću i Šeganovcu u Lici i kasnije u partizanskoj bolnici u I t a l i j i . �Dokument 409 31. XII. 1943. BILO JE U JEDINICAMA XIII. DIVIZIJE 139 ŽENA BORACA1 Naoružanje 2 Ljudstvo 1 Štab 2 Pri štabu 11 1 3 Kuriri i straža 63 2 4 Glazba 24 11 — — ženskih 11 1 — 57 2 — 2 — 22 9 24 Četa za vezu 74 9 8 Izvid. četa 67 46 — — — 7 — — 31 Bolnica 11 6 197 Sanit. vod 6 muških ženskih — 10 5 na licu u rashodu muških muških Jedinica ženskih po spisku Redni broj — 2 22 8 1 197 23 — 58 9 — 67 — — — 16 ! — 45 36 — 376 53 — 68 9 Vojni of. kurs 10 Dopunski bat. 412 11 Pioner. bat. 121 — 12 I. Brigada 836 18 180 2 656 16 13 II. Brigada 886 21 308 6 578 15 14 III. Brigada 820 22 285 9 535 13 15 IV. Brigada 865 18 144 7 721 11 16 I. odred 365 11 94 5 271 6 17 II. odred 171 — 23 — 148 18 Art. divizion 220 27 — 193 19 Na skladištu 2 1 5220 Politkomesar 139 1184 32 4036 M . P. 1 107 Komandant, potpukovnik A. Turkulin, s. r. 2 — — Svega 1 2 V. Kovačević, s. r. Dokument se nalazi u Vojno-historijskom institutu M'NOJ. N a o r u ž a n j e izostavljeno. F r k o v i ć - B r o z o v i ć Zlata, rođena 1918. g. u Mrkoplju, k. Delnice. Od 20. V. 1942. g. bila je bolničarka u bolnici V. operativne zone i X I I I . d i v i z i j e . I m a čin poručnika. F A o v i ć D r a g i c a , iz Ledenica, k. Crikvenica. Od vodnika. 1943. g. bila je borac u NOV. Ima čin F r i an R a đ o j k a , rođena 13. I I . 1924. g. u Rubeši, k. K a s t a v . Od 9. I X . 1943. g. bila je bolničarka u I I I . brigadi X I I I . d i v i z i j e . P o g i n u l a 1943. g. k r a j H r e l j i n a . Funduk N e d e l j k a , rođena 1924. g. u Kalebovcu, k. T. Korenica. Od 1943. g. bila je borac u X I I I . primorsko-goranskoj d i v i z i j i . P o g i n u l a 1944. g. Funduk-Nova'k Josipa, rođena 24. I I . 1913. g. u Šelovcu, k. V r b o v a c . U N O V od 15. V I . 1942. g. U P r i m o r s k o - g o r a n s k o j udarnoj brigadi bila je borac i r e f e r e n t saniteta. N o s i l a c je Spomenice 1941. Iß Žene Hrvatske u NOB 241 �Funduk Zora, rođena 1928. g. u Kalebovcu, k. T. Korenica. U N O V od 1942. g. Bila je bolničarka u bolnici u Krbavici i kasnije u X I I I . diviziji. Gašparac M a r i j a Zora, iz Čabra, k. Delnice. U N O V od 1942. g. Učestvovala je u borbama V I . brigade kod Brinja i Otočca. Krajem 1 1943. g. umrla. Golik Ilonka, iz Delnica, Poginula u obrani bolnice u Stajnici. Grbac M a r i j a , rođena 18. V I I I . 1917. g. u Čikovićima, k. Kastav. Od 6. VI. 1942. g. bila je borac u Primorsko-goranskom odredu. 1942. g. poginula u borbi s Talijanima u Kastavskoj šumi. Hero-Lučić Zorka, rođena 9. V I I . 1922. g. u Zoretićima, k. Rijeka. Od svibnja 1942. g. bila je borac u Primorskom odredu. K a s n i j e je radila u štampariji » N a p r i j e d « . Nosilac je Spomenice 1941. Hrabar Dinka, rođena 24. I I I . 1923. g. u Trogiru. Od 10. V I I . 1944. g. bila je borac u X I I I . diviziji. Poginula 1945. g. na položaju kod Klana. Melanrja Matrljan Ivošević-Rogović Kosa, bila je borac u bataljonu »Marka T r b o v i ć a « . Poginula 1942. g. Janeš Vera i Mara, rođene u Gerovu. Od početka 1942. g. bile su borci u N O V . Jugo-Nol Fana, rođena 13. II. 1922. g. u Mladenci ma, k. Kastav. Bila je bolničarka i telefonistkinja u jedinicama X I I I . divizije. Nosilac je Spomenice 1941. Jugović Danica, rođena 1924. g. u Sljemenu, k. Delnice. Od 15. I X . 1943. g. bila je borac u četi za vezu X I . korpusa. Jurčić M a r i j a , iz Ledenica, k. Crikvenica. Bila je 1943. g. borac u bataljonu » M a t i j a Gubec«. Karlović Danica, rođena 1924. g. u Krasici, k. Rijeka. Od 26. I X . 1943. g. bila je borac u X I I I . diviziji. Pri prodoru Nijemaca kod Drežnice 1943. g. poginula u borbi. Kauzlarić Dragica, iz Brestove Drage, k. Delnice. Od 1942. g. bila je borac u N O V . Poginula u Bosni 1943. g. Knezić Milica, rođena 27. X I . 1923. g. u Rudopolju, k. Otočac. Od 13. V I . 1944. g. bila je borac u I I I . četi II. bataljona II. brigade X I I I . divizije. Poginula 6. V. 1945. g. na položaju kod Klane u borbi s Nijemcima i ustašama. Kordeš Paula, rođena 2. VI. 1927. g. u Sušaku. U N O V od 8. I X . 1943. g. Bila je bolničarka u brigadi » L j u b o Šercer« X I V . divizije (slovenačke). Poginula 1943. g. prilikom napada Nijemaca na Babino P o l j e . Ema Kruljac-Pleše Kosanović-Bolješić Mica, rođena 1924. g. u Grižanima, k. Crikvenica. 25. V. 1943. g. odlazi u II. brigadu X X X V I . divizije X I I . korpusa vojvođanskog. Bila je bolničarka. Dva puta ranjena. �Žene borci iz Hrvatskog Primorja — delegati na I. konferenciji AfŽ za Hrvatsku — srpanj 1943. g. iz Kupjaka, k. Delnice. U rujnu 1941. g. odlazi u NOV. Ubrzo je bila ranjena i, pošto još nije bilo partizanske bolnice, dolazi kući na liječenje. Međutim Talijani saznaju da je kod kuće i zapale sjenik, gdje je bila sakrivena, te je živa izgorjela. Tada je imala 20 godina. Bila je u drugom stanju i iza sebe ostavila malo dijetć. Kruljac-Čebotar M a r i j a , rođena 11. IV. 1910. g. u Kupjaku, k. Delnice. Bila je kurir za Drežnicu i V. operativnu zonu. Sudjelovala je u mnogim akcijama sa svojom jedinicom. Od proljeća 1948. g. do svibnja 1944. g. radila je kao ilegalac, na terenu sa ženama. Odlikovana Ordenom za hrabrost i Ordenom zasluga za narod II. i III. reda. Kruljac-Pleše Ema, rođena 1914. g. u Tršćui, k. Delnice. U NOV od 28. II. 1942. g. Bila je u partizanskom logoru na Opalenom Vrhu, kod Čabra. Ranjena 1942. g. u borbi s Talijanima. Lauter-Lalić Julka, rođena u Kozjem Vrhu-Prezid. Od 1942. g. bila je borac u NOV. Poginula u IV. ofenzivi. Lauter M a r i j a , rođena 1926. g. u Podhumu, k. Rijeka. 4. VI. 1942. g. odlazi u partizanski logor, te do listopada 1942. g. radi na prenošenju hrane i materijala za II. primorski odred. Zatim prelazi na rad u Komandu mjesta u Podlapac (Lika). Nestala za vrijeme IV. neprijateljske ofenzive u Lici. Linić Zdenka, rođena 6. II. 1927. g. u D. Vežicama, k. Sušak. Od 28. IV. 1943. g. bila je borac u XIII. diviziji. Na položaju kod Grobnika uhvatili su je Nijemci i strijeljali u Preluci 21. IV. 1945. g. Marač Mira Nirvana, �Rata Tomac Bizerova Kada Trbović iz Jurića u Istri. Bila je među prvim borcima u Istri. Kad se u drugoj polovini 1943. g. razbuktao ustanak u Istri i kad su se u svim selima počele formirati partizanske čete, Marija odlazi u jednu od tih četa. Poginula u borbi kod Materije, na granici Slovenije. Maretić Marija, iz Baške, k. Krk. Bila je borac u XIII. diviziji. Martinčić Jovana, iz Bribira, k. Crikvenica. Od 1942. g. bila je borac u bataljonu »Matija Gubec«. Poginula u borbi 1944. g. Maričić Marica, Mataija Zora, iz Ledenica, k. Crikvenica. Od 1943. g. bila je borac u bataljonu »Matija Gubec«. iz Sušaka. Do kapitulacije Italije aktivno radi u NOP u Sušaku, zatim odlazi u partizane. Najprije radi u prihvatnoj bolnici u Crikvenici, a kasnije u apoteci u Otočcu i na raznim ostalim dužnostima u vojnom sanitetu. Početkom 1944. g. odlazi s ranjenicima u Italiju. Tamo postaje delegat, a kasnije komesar bolničke čete. Matrljan Melanija, rođena 1927. g. u Mrkoplju, k. Delnice. U NOV od 25. III. 1942. g. Bila je borac, brijač i omladinski rukovodilac u bataljonu »Matija Gubec« i Komandi primorsko-goranskog područja. Nosilac je Spomenice 1941. Meštrović-Crnković Marinka, Mičetić Berta, rođena 2. XI. 1916. g. u Ponikvama, k. Sušak. liO. II. 1942. g. odlazi u partizanski logor V. operativne zone (Crni Vrh), gdje je bila bolničarka, a zatim vodnik. Nosilac je Spomenice 1941. rođena 1924. g. u Cesarici, k. Gospić. Od veljače 1943. g. bila je borac u II. brigadi XIII. divizije. Ubijena od ustaša 1944. g. kao kurir, na putu za Karlovac. Milinović Anka, rođena 1923. g. na Sušaku. U NOV od 14. IX. 1943. g. Bila je na radu kod Komande mjesta Lošinj. Prilikom povlačenja na otok Rab 1943. g. smrtno ranjena. Mitel Katica, �Naglić Bosiljka, rođena u Gerovu. Od 1942. g. bila je borac u N O V . Nedić-Saršon Marica, rođena 14. I I I . 1921. g. u Saršonima, k. Kastav. 15. I V . 1942. g. odlazi u Primorski partizanski logor. Bila je bolničarka, a kasnije referent saniteta Diviziona. Nosilac je Spomenice 1941. Nekić Ljubica, rođena 1. V I I . 1925. g. u Đenoviću, Boka Kotorska. U 1942. g. odlazi u I I I . bataljon I. brigade X I I I . divizije. 28. I I I . 1943. g. smrtno ranjena na položaju k r a j Brloga. Pađen Dragica, iz Crnog, Ledenice, k. Crikvenica. Bila je borac u X I I I . diviziji od 1943. g. Poginula. Pađen Štefa, iz Ledenica, k. Crikvenica. Od 1943. g. bila je borac Gubec«. Odlikovana Medaljom za hrabrost. u bataljonu »Matija Peruč Anka, rođena 1908. g. U N O V od 25. X I I . 1942. g. Bila je bolničarka u bolnici X I I I . divizije, a kasnije u partizanskoj bolnici u I t a l i j i . Radović-Jurinec Marica, rođena 11. X I . 1923. g. u Jastrebarskom. U partizane odlazi 29. I V . 1942. g. Bila je član KK SKOJ-a Ogulin. U N O V od 1943. g. U I. brigadi X I I I . divizije bila je sekretar SKOJ-a bataljona, član brigadnog komiteta SKOJ-a, delegat voda i pomoćnik komesara čete. Od 1944. g. radi na terenu Zagrebačkog okruga kao član OK SKOJ-a. Nosilac je Spomenice 1941. Odlikovana Ordenom zasluga za narod I I I . reda i Ordenom bratstva i jedinstva I I . reda. Sinobad Nataša, rođena 1920. u Vrlici, k. Sinj. U N O V od 1. I. 1944. g. U I I I . četi II. bataljona I. brigade X I I I . divizije bila je borac. Kasnije je bila š i f r a n t u D i v i z i j i i X I . korpusu. Ima čin starijeg vodnika. Dokument 410 JOŠ JEDNA JUNAKINJA JE P A L A ! Iz »Rodoljupke«, glasila AFŽ za Od prvog dana najezde fašističkih hordi, odlučila se drugarica M a r i j a Lisac za borbu, oštru i nemilosrdnu. Od prvog dana pomagala je borbu, sakupljala materijal za partizane, razbacivala štampu. A l i to j o j nije dosta. M r ž n j a u njezinom 18.godišnjem srcu vuče je dalje. Ona uzima pušku u ruke i polazi u otvorenu borbu. Nikoga nema u VI. brigadi tko je ne bi poznavao. » M i c i k a Slovenka« bila je jedna od n a j o m i l j e l i j i h drugarica u s v o j o j ponosnoj brigadi. Nikada se nije potužila da j o j je teško, ni jednog časa nije kod nje bilo truna sumnje u oslobođenje, u pobjedu nad fašizmom. L j u b a v prema dragom slovenskom narodu i svim- bratskim narodima vodila ju je naprijed. Zbog tjelesne slabosti uzima dužnost bolničarke u brigadi. Bila je u t o j dužnosti neumorna i puna ljubavi za ranjenike. Suze su nam došle na oči, kad se drugarica Micika razboljela. Polazila je u teškoj vatri u bolnicu, a mi smo mislili — »nikada v i š e « . Gorski na Kotar, br. 2, 1943. g. A l i ona se nenadano vratila sa smiješkom usnama: »Došla sam opet k v a m a . « P o s l i j e bolesti dobila je drugarica Micika mjesec dana dopusta. Otišla je u malo selo u Gorskom Kotaru, g d j e su j o j ž i v j e l i roditelji. Baš u to v r i j e m e počeo se tamo formirati novi partizanski odred. N i j e čekala da j o j se svrši dopust. Javila se za bolničarku i preuzela svoju dužnost. Poginula je, kad su gladne zvijeri, žedne naše krvi, bombardirale malo seoce Zagolik u Gorskom Kotaru. Potrčala je da pomogne drugovima, ranjenim od bombe. A l i o v a j put n i j e dospjela da učini ono, što je sa toliko srca činila već mjesecima, nije dospjela da drugovima zavije rane. N j e z i n o j rani nije bilo lijeka. Nakon 19 godina života, i skoro d v i j e godine borbe poginula je jedna od onih divnih žena, kojima nije ništa teško bilo, što je tražila borba za slobodu. Zora Gašparac �Sirnik Smiljka, rođena 25. IV. 1925. g. u Sušaku. U N O V od 6. IV. 1943. g. Bila je bolničarka u I. brigadi X I I I . divizije. Poginula u borbama kod Zlobina 1943. g. Srok Milena, rođena 1921. g. u Sroki, k. Rijeka. U N O V od 7. X. 1942. g. Bila je bolničarka u I. bataljonu I. brigade X I I I . divizije. Poginula 1943. g. kod Zlobina. Stojević Andrina, iz Bribira, k. Crikvenica. Od 1942. g. bila je borac i omladinski rukovodilac. Strižić-Tus Anica, rođena 1914. g. u Bribiru, k. Novi. 29. I X . 1941. g. odlazi u Primorskogoranski odred. Od 1942. g. bila je domaćica, šef kuhinje i ekonom u Glavnom štabu Hrvatske. Nosilac je Spomenice 1941. Šegan Darinka, rođena 1921. g. u Otoku, k. Ogulin. Od 11. I. 1944. g. bila je borac I. primorsko-goramskog odreda. Poginula 10. V I I I . 1944. g. na Gomirskoj cesti. šešarek Alma, rođena 1928. g. u Selcu, k. Crikvenica. Od rujna 1943. g. bila je bolničarka u partizanskoj bolnici. Umrla 1944. g. Švabenic-Zoričić Vera, rođena 1921. g. u Osijeku. U N O V od lipnja 1942. g. Do 1943. g. bil^ je bolničarka u partizanskoj bolnici u Drežnici. Istakla je hrabrim držanjem i požrtvovanjem kod spašavanja bolnice i ranjenika u talijanskoj ofenzivi na Drežnicu u rujnu i listopadu 1942. g. Kasnije radi u sanitetu X I I I . divizije i kao šifrant pri Štabu X I I I . divizije. Ima čin potporučnika. Odlikovana Ordenom i Medaljom za hrabrost i Ordenom zasluga za narod I I I . reda. Tomac Bizerova Kata, rođena 1899. g. u Delnicama. 1942. g. odlazi kao bolničarka u II. bataljon X I I I . divizije. Kasnije nastavlja s političkim radom1 na terenu oko Delnica. Na putu za Beograd zarobljena od ustaša u Lici kao delegat A F Ž . Oslobođena 1945. g. Tomić Marica, rođena 8. X I I . 1925. g. u Mrfcoplju, k. Delnice. Od 9. I X . 1942. g. bila je borac u N O V . P o s l i j e kapitulacije Italije odlazi na politički rad u Kupsku dolinu. Tomić Marija, rođena 10. X I . 1925. g. u Srpskim Moravicama, k. Delnice. Od 1943. g. bila je bolničarka u X I I I . diviziji. Poginula u Jezeranima 1944. g. prilikom napada ustaškog » t r u p a « na bolnicu. T r b o v i ć Bosiljka, rođena 10. I X . 1923. g. u Trbovićima, k. Drežnica. Od 10. X. 1942. g. bila je borac i omladinski rukovodilac u I. udarnom bataljonu V I . brigade. Nosilac je Spomenice 1941. T r b o v i ć Nada, rođena 15. V I I . 1917. g. u Trbovićima, k. Drežnica. U ožujku 1942. g. radi u sanitetu V. operativne zone u Drežnici. Zatim prelazi na rad u kotarski NOO, a kasnije u Okružni odbor A F Ž za Gorski Kotar. 1944. g. upućena je u bolnicu na R a v n o j Gori, g d j e je n a j p r i j e bila zamjenik komesara, a zatim komesar bolnice. U listopadu prelazi na stručni kurs pri 'GŠH. Po završenom kursu odlazi sa svojom jedinicom kao komesar. Nosilac je Spomenice 1941. Turk Darinka, rođena u Malom Lugu, k. Delnice. U N O V od svibnja 1942. g. Bila je zamjenik komandanta bataljona, komesar čete u I I I . bataljonu I I . brigade X I I I . udarne divizije, te pomoćnik komesara I I I . bataljona. U borbama za Gračac nalazila se među bombašima. Pohvaljivana više puta od Štaba brigade i divizije. Odlikovana Ordenom za hrabrost. Turk Micika, rođena u Goračima, k. Delnice. Od 1942. g. bila je borac u N O V . Turk Micika, iz K o z j e g Vrha, Prezid, k. Delnice. Od početka 1942. g. bila je borac u jedinicama X I I I . divizije. Turk Zdenka, rođena u Prezidu, k. Delnice. Bila je borac u jedinicama X I I I , divizije. Vinketa Rina, iz Rijeke, bila je borac u X I I I . diviziji. Vitezić Marija, iz Punta, k. Krk. Od 1943. g. bila je borac u X I I I . diviziji. Vujašković Danica, rođena 9. X I . 1922. g. u Podkilovcu, k. Rijeka. 1942. g. odlazi u N O V . Bila je borac u I. četi I. bataljona I I . primorsko-goranskog odreda i u V I . primorsko-goranskoj brigadi, kao i bolničarka u bolnici u P e t r o v o j Gori. �Vukelić Danica, rođena 1924. g. u Drežnici, k. Ogulin. Od listopada 1941. g. radi kao politički radnik u Drežnici, zatim odlaizi u I. bataljon VI. brigade. Nosilac je Spomenice 1941. Vukelić Zora, rođena 1923. g. u Pašću, k. Sušak. Od kolovoza 1943. g. bila je bolničarka u bolnici X I I I . divizije u Drežnici. Umrla 1943. g. Zenzerović Fumica, rođena u Prodolu, k. Pula. Počinje aktivno raditi za N O P 1943. g. U siječnju 1944. g. odlazi u I. istarsku brigadu i postaje desetar. Jednom prilikom kada je njezina desetina na cesti 'Trst—Rijeka osiguravala prebacivanje stoke za Gorski Kotar, naišla je kolona Nijemaca. U desetini je nastala panika. S povikom » N a j u r i š ! « počela je Fumica pucati iz puškomitraljeza na Nijemce i njezina je desetina rastjerala neprijatelja, a stoka je bila prebačena. Ima oficirski čin. Zorić-Frlan Marica, rođena 1919. g. u Rubešima, k. Kastav. U NOV od svibnja 1942. g. Bila je borac u X I I I . proleterskom bataljonu, bolničarka u bolnici u Drežnici, sanitetski referent u X I I I . diviziji i u jedinicama Narodne obrane. Ima čin kapetana I. klase. Odlikovana Ordenom i Medaljom za hrabrost, Ordenom bratstva i jedinstva i Ordenom zasluga za narod III. reda. Dokument 411 P R I M O R K A I Z Š K R L J E V A PIŠE S V O M S I N U - B O R C U U N O V Iz »Primorke«, glasila AFŽ za Hrvatsko Primorje, br. 12, studeni 1943. g. Dragi Franić! Želim da te ovaj moj list zateče živog i zdravog. Više od mesec dana ne znam: niš o tebi, niti znam ako si živ ili si mrtav. Niki mi ne zna reć neč o tebi. Ne morem ti napisat kakve su boli moje i sve druge patnje, va ovo vrime od kako si ca. A mi se Franić javi, pa makar sa jednun besedun, i to će bit dosta da me utješi. Ti znaš koliko te volim, jedini i najbolji sine. Sve moje! Poslala bin ti čagod, kad bin znala kuda. Ako primiš ovo pismo, reci mi kako je kod vas tamo i kade se nalazite, jer ovi psi, krenuli su na onu stranu. Da znaš kako ih mrzim. Klala bin ih sa mojim rukami, kada bi mi bilo moguće. Isto i ove ustaške hulje na Sušaku. Kod mene dojdu više puta naše partizanke, koje imaju dužnost u okolici. Ja san pak jako zadovoljna kada dojdu. Onda san sigurna, da naša stvar mora pobijedit i možda brzo. Samo je žalosno, da ima u našem mjestu kukavica i sluginih slugu, kao i vavek, koji su se obukli i obuli u partizansku muku, a mi, ki bi imeli najviše pravo, nimamo niš. Ali ja imam više nek oni — svog sina, poštenog i svestnog borca. A sada primi puno lipih pozdrava i poljubaca od tvoje mame ZEMI TRAVEZ K A D NISI Zaista jedinstven slučaj svijesti, ponosa i časti jedne žene, desio se prije nekoliko dana u mjestu P. na otoku Krku. Mladić dvadesetih godina, snažan, zdrav, otišao je s ostalim dobrovoljcima toga mjesta u NOV. Majka — starica poodmaklih godina, ponosna je što je i njezin sin s ostalim drugovima otišao da se bori za slobodu svoga naroda. N i j e potrajalo dugo, kad se pred licem starice pojavi mladić u uniformi i s partizankom na glavi. »Zdravo, m a j k o ! « — » 0 , Bog daj, sinko — ča si već tako brzo avancal, pa su te pušćali na urlab?« — upita ga sva sretna starica. ZA SOLDATA! » N i s ne, m a j k o ! « — počne mladić — » N e g poslalo nas je pucat na Njemcih i počelo čudo od pucnjavi. Ja nis mogal zdurat pa sam se vernul.« »A kade su, sinko, tvoji pajdaši ostali?« — upita starica. »Oni su bili kuražneji, pa su šli napervo« — glasio je odgovor. » U h ! Sine, sine, kukavico! Ča si mi storil sramotu od naše dične kući! Na, evo ti »travez« kad nisi za soldata, pa hod kuhat! Ah, ke san volje, najvolela bin poć ja na tvoje mesto!« — predbaci mu starica. Riječi ove divne starice, kojoj je borba za slobodu najveća čast i ponos, neka služe za primjer mnogim ženama i muškarcima, koji bježe od naše narodne borbe. �BANIJA Borbe protiv okupatora započele su u Baniji već u srpnju 1941. g. Najprije se protiv nasilja okupatora diglo selo Lušćani, a za njim i druga sela. Organizirane akcije započele su u tom kraju napadom na ustale u Grabovcu i Vlahoviću. Prva partizanska grupa u Hrvatskoj formirana j,e u šumi Brezovica (kotar Sisak), 22. lipnja 1941. g. Njoj se priključuje 40 boraca Hrvata iz Siska. Prilikom formiranja u grupi su bile Katica Kušec i Nada Dimić, a početkom srpnja dolaze Jagica Tuškanec i Jagica Hrelec. Uskoro su formirane partizanske grupe na Kalinama, u Šamarici (kotar Petrinja) i na Andelinoj kosi u Šamarici (kotar Glina). Početkom rujna 1941. g. ove se grupe ujedinjuju na Andelinoj kosi u Banijski partizanski odred. Na prve akcije partizana na Baniji ustaše odgovaraju terorom (masovni pokolj u srpskoj crkvi u Glini, u Grabovcu i drugdje). Ustanak u Baniji sve se više širi i prilaze mu sve veće mase naroda. Tokom 1942. g. stvaraju se sve novi i novi odredi. U redove boraca ulaze masovno i žene. U stud-enom 1942. g. formirana je VII. banijska divizija. U njezin sastav ušle su VII. i VIII. bani j ska brigada i XIII. (kasnije XIII. proleterska) brigada. Kad je XIII. otišla u Zumberak, došla je na njezino mjesto novoformirana XVI. brigada. Krajem prosinca 1942. g. imala je VII. divizija oko 4.000 boraca. Kako je u to vrijeme bila čitava Banija, osim gradova Siska, Petrinje, Gline, Kostajnice, Topuskog i Sun je, pod kontrolom NOV, krak glavne balkanske saobraćajne arterije, koji ide od Zagreba preko Siska za Novsku, bio je stalno napadan od boraca VII. divizije. Budući da su i druge saobraćajne linije bile prekidane od drugih jedinica, to je neprijatelju bio gotovo potpuno onemogućen saobraćaj prema jugu i jugoistoku. Borci VII. divizije istakli su se u brojnim bitkama i herojskim podvizima u toku IV. i V. neprijateljske ofenzive. Među najslavnije stranice historije VII. hanijske divizije spada »bitka za ranjenike« na području Bugojna, planine Bitovnja, Prozora i planine Kobile, u toku IV. neprijateljske ofenzive. »Pozadi vas je 4.000 ranjenika i bolesnika naše vojske. Neprijatelj ne smije prodrijeti u Prozor«, — glasila je naredba Vrhovnog štaba Štabu VII. divizije. U tim borbama s daleko nadmoćnijim neprijateljskim snagama, pokazali su borci VII. divizije izvanrednu pozrtvovnost i hrabrost. Kad su Nijemci bili odbačeni iz Gornjeg Vakufa i VII. divizija stigla u dolinu Neretve, njezina je VIII. brigada dobila naređenje da prenosi ranjenike i tifusne bolesnike. Tri noći je brigada prebacivala ranjenike i bolesnike pod napadajima neprijateljske avijacije. Poslije mnogih bitaka i značajnih uspjeha vratila se VII. divizija na Baniju, iako je neprijatelj tvrdio da ona više ne postoji. Njezin povratak i pobjede u borbama oko Generalskog Stola i Karl >vca značile su veliki, moralno-politički uspjeh. �Dokument 412 IZVJEŠTAJ KK KPH GLINA OD 14. X. 1944. 0 ŽENAMA BORCIMA S PODRUČJA KOTARA KK KPH 14. I. 1944. GLINA Popis žena boraca koje se nalaze u N O V i koje su Općina u NOV: Drenovac: Sada s e nalaze Metikoš Kata, Metikoš Zorka, Livun L j u bica, Kovarbašić Miljka, Kačar Ljubica, Petrović Ranka, išteković Ljubica, Livun Milka, Martinović Zorka, Metikoš Ana, Jelić Ranka, Baždar Stana, Mraković Dragica, Mraković Evica, Božić Stoja, Božić M i l j a , Glumac Ljubica, T a r a b i ć Kata, Martinović Dragica, Dabić Evica, Mraković Stana. Općina NOV: Klasnić: Nalaze se do sada poginule u N O V - u O p ć i n a B u č i c a : Nalaze s e u N O V : Jović Dragica i Stanojević Božena. Iz ostalih općina još nemamo podatke, ali ćemo ih naknadno poslati. Računamo da iz općina koje nisu poslale podatke ima još oko 100 drugarica koje se nalaze u N O V , a možda i više. u P©š ut Milka, V u j a k l i j a Milka, Demić Anika, Relić Miljka, Sarapa Anka, Resanović Milja, Anđelić Evica, Podunavac Miljka, Relić Ljuba, Demić Milka, Relić Milka, Šućyra Draginja, Resanović Draga, Milakara Milka, Milakara Mara, Milakara Soka, Zorović Draga, Budić Danica, Ognjenović Milja, Milakara Ljubica, Vučković Ljubica, Birač Miljika, Šikanja Ljubica, Petrović Jelena, Kuka Soka, Zec Stoja, Prodanović Stoja, Vukčević Jeka, Španović Ljubica, Martić Dušanka, Tabak M a r i j a i Viničić Mira. O p ć i n a M. Gradac: Nalaze se NOV: V u j n o v i ć Sava, Tarbuk Mara, Tarbuk Jelica, M i l o j e v i ć Ljubica, K r e ć a Sava, Kreća Desanka, Li'kar Milka, Boromisa Danica, Boromisa S o f i j a . Općina Stankovac: NOV: Ivanišević Mara. Nalaze se u Katica Kušec Do sada poginule u borbi: Općina Drenovac: Erak Mara, Tovarlaža Danica, Branković Stana, Martinović Draga, Lončarević Mara, Jovičić Evica, Kovarbašić Miljka, Todorović Evica i Demonja M i l j a . Općina Klasnić: Radanović Ljubica, M i l j e v i ć Miljka, Kuka Draga, Sarapa Jelena, Milakara Anka, Dragović Duka, Vukelić Ljuba, Vukčević Jeka. O p ć i n a M. G r a d a c : V r g a Milka, Kreća Anka, Davidović L j u bica, Šukunda Evica, Samac Janja, Samac Ljubica, U g l j e š a S o f i j a i T a r b u k Kata. Iz drugih općina nemamo podataka, ali broj poginulih drugarica iznosi sigurno oko 25. Smrt fašizmu — Sloboda narodu! Drugarski pozdrav (Potpis n e č i t l j i v ) �Dokument 413 TAKOVE SU Iz brošure »Zeno, vojnik«, izdanja ŽENE-BORCI Glavnog odbora AFŽ Hrvatske, 194-5. g. Mala Bosa To je junačka djevojčica, 1 negdje iz blizine Knez - polja, mjesta čuvenih junaka. Ustaše su je odvukle iz Kozare s toliko druge djece. Odvojili su je od roditelja i pustili da živi u nekom bilogorskom selu. Nisu fašisti znali koliko se mržnje skupilo u maloj Bosiljki i nisu se sjetili da ta mala pripada junačkoj kozarskoj omladini. Da su to znali ne bi je pustili. Bosa je sada brigadir, borac već gotovo dvije godine. Izrasla je i snažna je, u svojoj brigadi čuven junak, pomoćnik puškomitraljesca. Brigada je trebala da se probije kroz neprijateljski obruč, Noć je i kolona brzo kreće. Cesta je blokirana. Odjednom-, već na cesti, čuje se prasak pušaka. Čelo kolone sukobilo je s neprijateljem iznenada. Na čeku je i mala Bosa, u prethodnici. Neprijatelj se u nekoliko minuta razbježao, ostavivši mrtve i ranjene. Kratko vrijeme iza toga vraća se Bosiljka tjerajući pred sobom deset razoružanih bandita. Bosa još i danas tuče neprijatelja. Ona često govori : »Oj, ustaše, da znate, koga ste pustili!«. * Držali smo položaj u Novom Selu, u predgrađu Capraga. Iznenada se pojavi neprijateljski avion i baci nekoliko bombi. Drugarica Stana Zorić iz čete za vezu, stajala je na pragu svoje kuće. Jedan komad pogodi je u ruku, slomi kost, tako da je ruka ostali viseći. Stisnuvši zube i držeći ljevicom slomljenu desnicu, ona se uputi sama do brigadnog previjališta. Za vrijeme previj a n j a nije ni jauknula, a kada su je kolima prenosili, prolazeći k r a j svojih drugova i drugarica, neke od njih zaplakaše. Stana im pruži lijevu ruku i oprosti se s njima s riječima: »Nije mi žao desnice, već mi je žao što odlazim iz čete za vezu i naše brigade.« Sljepčević L j u b a četa za vezu I. brigade VII. ud. div. * Kad je 16-godišnja Stana Cvetojević izjavila želju pred borcima VII. divizije da i ona želi da se bori u njihovim redovima, pogledali su je s nepovjerenjem, jer su znali da je Stana kćerka čuvenog četnika, zlikovca u Dvoru. »Slali su me ćaći u Dvor — rekla je tada djevojka, — ali meni nije tamo mjesto.« Kroz kratko je vrijeme Stana pokazala koliko mrzi izdajničkog oca. Bila je među prvima u jurišu na neprijatelja. * Stana, seljanka iz Drljače, došla je u štab I. brigade IV. korpusa s riječima: »Evo puška moga muža, on je četnik, a ja želim njegovom puškom, da tamanim zlikovce kakav je on i njemu slični.« Postala je Stana borac, i u jurišu je prva. Noću bi se ona od vremena do vremena prikradala u svoje selo da vidi dječicu koju je ostavila. A jedne noći našla je mjesto doma garište. Djeca su joj bila odvučena s ostalim suseljanima toga kobnog dana. Stana nije kuhala, već su za nju teške akcije bile utjeha. »Na četnike!« vikala bi Stana u jurišu, i ispred sviju letjela i bacala bombe. 1 Bosa je bila partizanka u Banovskoj jedinici. Redakcija j o j n i j e uspjela ustanoviti prezime. �MEĐU ŽENAMA BORCIMA PARTIZANSKIH ODREDA I DRUGIH JEDINICA BANIJE N A L A Z I L E SU SE I OVE DRUGARICE: Adžić-Kotrešan Stana, rođena 1925. g. u Gornjem Hrastovcu, k. Kostajnica. Bila je borac i delegat u XVI. i VII. brigadi VII. divizije. Ima čin zastavnika. Arbutina-Benak Milka, rođena 15. VII. 1923. g. u u partizane. Bila je borac, vodni delegat diviziji i artiljerijskoj brigadi X X X V I I . vana Ordenom i Medaljom za hrabrost i Pakovcu, k. Dvor na Uni. 1942. g. odlazi i zamjenik komesara diviziona u VII. divizije. Četiri puta je ranjena. OdlikoOrdenom zasluga za narod III. reda. Baltic Ljubica, rođena u Donjem- Selištu-, k. Glina. Od 1942. g. bila je borac u VII. diviziji. Poginula 1943. g. u borbi na Zelengori. Baltic Slavka, rođena 1923. g. u Belin-cu, k. Glina. Od 194-3. g. bila je borac u VII. brigadi VII. divizije. Nestala 1944. g. za vrijeme IV. neprijateljske ofenzive u -Crnoj Gori. Banjanin Janja, rođena 15. III. 1916. g. u Hrastelnici, k. Sisak. 26. I. 1942. g. odlazi u partizane. U VIII. brigadi V I I . divizije bila je borac i politički rukovodilac. Od 1944. g. radi u dječjim ustanovama. Nosilac je -Spomenice 1941. Odlikovana Ordenom zasluga za narod II. reda i Ordenom za hrabrost. Begović Ana, rođena 1911. g. u Tremušnjaku, k. Petrinja. 5. V I I I . 1941. g. odlazi u Kalinski odred. Bila je borac, kuharica i bolničarka. Nosilac je Spomenice 1941. Benak Julija, rođena 1928. g. u Pakovcu, k. Dvor na Uni. 8. IX. 1942. g. odlazi sa svojim bratom u partizane, gdje su se već od ranije borila još dva njezina brata i dvije sestre, Milka i -Stoja. Zbog mladosti htjeli su je zadržati kao bolničarku, ali ona je htjela da bu-d-e borac. Upućena je u bataljon. U prvu borbu otišla je bez puške, jer je, kako joj je rekao komandir, u partizanima pušku trebalo »zarobiti«, a iz borbe se vratila sa četiri zarobljene karabine. Za vrijeme IV. neprijateljske ofenzive sudjelovala je u borbama s četnicima na Jablanici, gdje je bila i ranjena, kao i u mnogim drugim borbama. Na Zelengori po peti put je bila teško ranjena. Nakon liječenja u Italiji upućena je u I. artiljerijsku motoriziranu diviziju. Sudjelovala je i u borbama za oslobođenje Zagreba. Bijedić Safija, rodom iz Bihaća. Bila je bolničarka u partizanskoj bolnici u Bihaću, a od 1943. g. u VII. diviziji bataljonski bolničar. Bijuković Draginja, iz Bosanske Dubice. Odlazi u prosincu 1941. g. zajedno sa svojom drugaricom Jelenom Stanislavac, partizanima na Kozari. Bila je borac II. čete I. bataljona II. krajiškog odreda. U svibnju 1942. g. radi kao omladinski rukovodilac na terenu. Umrla. Bobetko-Goldman Jelena, rođena 1924. g. u Majuru, k. Kostajnica. U NOV od travnja 1942. g. U V I I I . i kasnije II. brigadi VII. divizije bila je bataljonska bolničarka i brigadna higijeničarka. Odlikovana Ordenom za hrabrost. Bojanić Jelena, rođena 20. I. 1911. g. u Donjem Hrastovcu, k. Kostajnica. 1942. g. odlazi u I. krajiški odred. Bila je bolničarka u četi i bolnici. Nosilac je Spomenice 1941. Borojević Branka, rođena 1921. g. u Borojevićima, k. Kostajnica. U siječnju 1943. g. odlazi u XVI. brigadu VII. divizije. Bila je borac, zatim delegat i komesar čete za vezu. Odlikovana Ordenom za hrabrost. Ima čin kapetana. • Borojević Dušanka, rođena u Mečenčanima, k. Kostajnica. U NOB od početka 1942. g. Od 1943. g. bila je borac u jedinicama VII. divizije. Brodarec Ankica, rođena 1921. g. u Sisku. 1941. g. je hapšena i do svibnja i-ste godine bila u logoru u Lepoglavi. 22. V. 1941. g. odlazi s prvom grupom Sisčana u partizanski odred u Brezovici. U VII. banijskoj brigadi bila je referent saniteta brigade. Ima čin majora. Nosilac je Spomenice 1941. �Janja Banjanin Milja Bimčić Brodarec Jagica, od 1942. g. bila je borac u NOV. Broz Ankica, rođena 21. XII. 1925. g. u Odri, k. Sisak. U lipnju 1942. g. odlazi u partizane. Bila je borac u VII. banijskoj diviziji i Krajiškoj brigadi. Ima čin potporučnika. Bujić Marija, rođena 10. XI. 1919. g. u Capragu, k. Sisak. banijsku brigadu. Nosilac je Spomenice 1941. 4. VI. 1942. g. odlazi u XVI. Bunčić Mara, rođena 1924. g. u Velikom šušnjaru, k. Glina. Početkom 1943. g. odlazi u NOV. Bila je borac u II. četi III. bataljona XVI. brigade. Istakla se u borbama u Crnoj Gori. 1943. g. postala je delegat voda, zatim zamjenik komesara čete. Bunčić Milja, rođena 15. X. 1923. g. u Velikom šušnjaru, k. Glina. 1942. g. član je Općinskog komiteta KP za šušnjar i Bačugu, kasnije član KK SKOJ-a Glina. U veljači 1943. g. odlazi s grupom omladine u NOV. U VII. diviziji bila je borac u I. četi I. bataljona VII. brigade, omladinski rukovodilac u III. bataljonu XVI. brigade, III. bataljonu VII. brigade, te komesar čete u III. bataljonu II. brigade. U borbi je bila dva puta teže ranjena. Butković Ljuba, rođena 1923. g. u Odri, k. Sisak. Od 18. III. 1942. g. bila je borac u VII. diviziji. Poginula u svibnju 1942. g. Conjar Janja, rođena u Skeli, k. Glina. Od 1942. g. radila je na vezi između oslobođenog i neoslobođenog teritorija. 1943. g. odlazi u NOV. Poginula 1944. g. u borbi kod Bihaća. Crnobrnja Kata, rođena 1926. g. u selu Šakalinski Riječani, k. Dvor na Uni. Od srpnja 1943. g. bila je borac u I. bataljonu I. brigade VII. divizije. Poginula u borbi kod Capraga u travnju 1945. g. �Cvetković Vera, rođena 10. XI. 1924. g. u Sisku. Poslije okupacije radila je na sakupljanju i prenošenju oružja i održavanja veza s prvim- diverzantima Sisačkog odreda. Bila je neko vrijeme u zatvoru. U kolovozu 1941. g. odlazi u Sisački partizanski odred. Kasnije postaje član politodjela VII., XXXV. i XXVIII. divizije, član Kotarskog odbora USAOH-a Dvor, Okružnog odbora USAOH-a Banija i Glavnog odbora U-SAOH-a Nosilac je Spomenice 1941. Čakola Ljubica, rodom iz Trnovca, k. Glina. Od 1943. g. bila je borac u jedinicama VII. divizije. Čavić Ana, rođena 1923. g. u Donjim Javorinama, k. Dvor na Uni. Od 19. X. 1942. g. bila je borac u XVI. brigadi VII. divizije. Poginula 1943. g. u Crnoj Gori. Čizmić Danica, rođena 1925. g. u Mečenčanima, k. Kostajnica. Bila je borac u jedinicama VII. divizije. Ima čin zastavnika. Odlikovana Ordenom i Medaljom za hrabrost. Čolić Draginja, rođena 1928. g. u Donjim Pastušama, k. Petrinja. Bila je borac u jedinicama VII. divizije. Ima čin starijeg vodnika. Odlikovana Medaljom za hrabrost. čučković Ana, rođena 1925. g. u Gornjem Selištu, k. Glina. Od 1943. g. bila je borac u VII. diviziji. Poginula 1943. g. u borbi na Pivi. čučković Anđa, rođena u Balincu, k. Glina. Majka dvoje djece, radila je od početka ustanka za NOP i bila odbornica AFŽ. Krajem 1942. g. odlazi u VII. diviziju. Poginula. čučković Zora, rođena 1927. g. u Balincu, k. Glina. Od 1942. g. bila je bolničarka u V I I I . brigadi VII. divizije. Nestala u Bosni 1943. g. Ćurčija Milka, rođena 10. XII. 1924. g. u Pruscima, k. Bosanski Novi. U partizanima od 7. XII. 1941. g. Bila je zarobljena od Nijemaca na Kozari i otjerana na prisilan rad. Uspijeva joj pobjeći i ponovo je u NOV. Bila je borac u Sunjskom odredu i zamjenik referenta saniteta u Omladinskoj udarnoj brigadi. Ranjena je prilikom napada na uporište Draganić u Žumberku. Dabić Bosiljka, rođena 12. VII. 1924. g. u Komogovini, k. Kostajnica. Od 11. IX. 1942. g. bila je borac u I. četi II. bataljona XVI. brigade VII. divizije. Istakla se u mnogim borbama. Bila je delegat. Poginula 24. I. 1943. g. u borbi s Crnom legijom na Brezovom Polju. Dabić-Durman Nevenka, rođena u Komogovini, k. Kostajnica. Bila je borac u VII. diviziji od 1942. g. Daić Stana, iz Luščana, k. Glina. Bila je borac u četi za vezu VII. brigade VII. divizije. Dmitrović Dragica, rođena 1923. g. u Brnjeuški, k. Glina. Od 1942. g. bila je borac u IV. brigadi VII. divizije. Poginula 1944. g. Dragaš Kata, rođena 1906. g. u Mlinogi, k. Petrinja. Od 1942. g. bila je borac u VII. brigadi VII. divizije. Nestala 1943. g. u Crnoj Gori. Drakulić Stana, rođena 1929. g. u Gornjem Hrastovcu, k. Kostajnica. Bila je borac u VII. diviziji. Ima čin zastavnika. Odlikovana Ordenom» i Medaljom za hrabrost. Dražić Danica, rođena 1925. g. u Velikom šušnjaru, k. Glina. U NOV od 1943. g. Bila je borac u VII. diviziji, vodnik i zamjenik komandira čete u I. proleterskoj diviziji. Poginula. Dražić Zorka, rođena 1925. g. u Majskim Poljanama, k. Glina. Od studenog 1942. g. bila je bolničarka u VII. brigadi VII. divizije. Poginula u svibnju 1943. g. na Zelengori. Durman-Vilus Radojka, rođena 1926. g. u Petkovcu, k. Petrinja. Bila je borac u VIII. brigadi VII. divizije. Ima čin kapetana. Džakula Stana, rodom iz šušnjara, k. Glina. Bila je od 1942. g. borac i omladinski rukovodilac u III. bataljonu VII. brigade VII. divizije. Teže je bila ranjena. Đurić Ankica. Bila je borac u VII. diviziji. Odlikovana Medaljom za hrabrost. Erak Mara, rođena 1922. g. u Bijelim Vodama, k. Glina. Bila je borac u VII. diviziji. Poginula u Sandžaku u V. ofenzivi. �Učesnici vojno-omladinskog kursa na Baniji, 1942. g. rođena 1923. g. u Mečenčanima, k. Kostajnica. Od jeseni 1942. g. bila je borac u VII. brigadi VII. divizije. Nestala u V. ofenzivi. Erent Ljubica, rođena 1922. g. u Gradcu, k. Glina. Bila je borac u VII. diviziji. Ima čin starijeg vodnika. Galjen D r a g i n j a , rodom iz Slavonije. Bila je upravitelj pošte u Pokupskom. Radila je kratko vrijeme na organiziranju AFZ-a u selima općine Mečenčani, a zatim odlazi u NOV. U napadu na Mečenčane i Majur išla je bez puške, ali ju je ubrzo osvojila. Zora je bila prva žena na Baniji, koja se borila puškom u ruci. U kolovozu 1942. g. odlazi s odredom »Nine Marakovića« u Slavoniju i ističe se aktivnim političkim djelovanjem u slavonskim selima. U borbama za Veliku Mlinsku, Grub. Polje, Kloštar i druga neprijateljska uporišta istakla se kao neustrašiv borac. Vrativši se na Baniju, u listopadu 1942. g. Zora postaje zamjenik komesara čete u Odredu, a nešto kasnije, kad je formirana VII. divizija, zamjenik komesara II. bataljona VII. brigade »Vasilija Gaćeše«. Prilikom osnivanja XVI. brigade Zora je bila komesar bataljona iste brigade. Ima čin majora. Nosilac je Spomenice 1941. Glavačević-Zebić Zora, rođena 1921. g. u Komogovini, k. Kostajnica. Od 20. X. 1941. g. bila je borac u Banijskom partizanskom odredu, I. krajiškoj brigadi, vodni delegat u I. proleterskoj brigadi, član kirurške ekipe XXVII. divizije i referent saniteta XX. brigade. Nosilac je Spomenice 1941. Gojsović-Novaković Danica, rođena 1926. g. u Jošavici, k. Petrinja. Od jeseni 1942. g. bila je borac u VII. diviziji. Sredinom 1943. g. poginula u borbi kod Jablanice. Gojsović Ružica, rođena 1921. g. u Nikšiću. Formiranjem prvih partizanskih jedinica stupila je u Nikšićki partizanski odred, u kojemu je bila omladinski rukovodilac. U IV. crnogorskoj proleterskoj brigadi bila je omladinski rukovodilac bataljona i član bataljonskog partijskog komiteta. U studenom 1942. g. upućena je u Hrvatsku, gdje je bila član politodjela V. kordunaške brigade, a kasnije član politodjela VIII. kordunaške divizije. Koncem 1944. g. odlazi u Beograd kao instruktor Centralnog komiteta SKOJ-a. Poginula prilikom oslobođenja Trsta u travnju 1945. g. Golović Olga, �Grbić Dušanka, iz Plitvica. U NOV od 1942. g. Bila je borac u l i . brigadi VII. divizije i bolničarka u aerobazi XI. korpusa. Ranjena 1943. g. Odlikovana Medaljom za hrabrost. Grubić Anđa, rođena 1923. g. u Moštanici, k. Petrinja. Od studenog 1942. g. bila je borac u VII. brigadi VII. divizije. Ima čin vodnika. 8-, II. 1943. g. bila je ranjena u borbi. Grujić Ana, rođena 1927. g. u Mačkovom selu, k. Petrinja. Od- 1943. g. bila je borac u VII. brigadi VII. divizije. Iste godine u V. ofenzivi nestala u Crnoj Gori. Habulin-Kralj Jelka, rođena 25. V I I I . 1916. g. u Poznanovcu, k. Zlatar. U srpnju 1942. g. odlazi u partizane. Bila je upravnik vojno-partizanskih bolnica na Baniji, zatim na Kordunu i Lici. Za vrijeme IV. i V. neprijateljske ofenzive povlačila se s ranjenicima kroz Bosnu i Crnu Goru. Od lipnja 1943. g. bila je upravnik bolnice VII. divizije, a od ožujka 1944. g. rukovodilac sanitetskih kurseva pri IV. korpusu. Ima čin kapetana I. klase i više odlikovanja. Hanzić Barica, rođena 7. I. 1899. g. u Staroj Drenčini, k. Sisak. U NOV odlazi 12. V. 1942. g. Bila je član K P O u Primorsko-goranskom odredu i bolničarka u bolnici VII. udarne divizije. Kasnije je bila član Kotarskog odbora A F Ž Dvor, član Okružnog odbora A F Ž Banije, te referent Kulturno-prosvjetnog odjela ONOO Banija. Nosilac je Spomenice 1941. Janeković Dara, rođena 1924. g. u Stepanovićevu, k. Novi Sad. Po dolasku ustaša radi na okupljanju omladine. Početkom kolovoza 1941. g. odlazi u NOV. Bila je borac u Kalinskom odredu, u XV. kordunaškoj brigadi, rukovodilac omladine u bataljonu, te član politodjela brigade. Kasnije je bila sekretar MK SKOJ-a Glina, član OK SKOJ-a Banija, te član prosvjetnog odjela ZAVNOH-a. Nosilac je Spomenice 1941. Odlikovana Ordenom za hrabrost i Ordenom zasluga za narod II. reda. Janus Milica, rođena 1926. g. u M. Poljanama, k. Glina. Od listopada 1942. g. bila je bolničarka u vojno-partizanskoj bolnici Komande banijskog područja. Umrla 1943. g. Jekić Danica, rođena 1924. g. u Gornjem Grabovcu, k. Glina. Od 1942. g. bila je borac u XVI. brigadi VII. divizije. Smrtno ranjena u siječnju 1943. g. u Bosni. Joka Danica, iz Kosne, k. Dvor. U NOV od 1942. g. Bila je bolničarka u bolnici na Podgrmeču i Krajiškom Korpusu. Jokić Jela, rodom iz Bosne. Od 1943. g. bila je četna, zatim bataljonska bolničarka u VII. diviziji. Poginula na Baniji početkom 1944. g. Jovičić Evica, rođena 1928. g. u Drenovcu, k. Glina. Od kolovoza 1942. g. bila je borac u VII. brigadi VII. divizije. Nestala u siječnju 1943. g. za vrijeme IV. ofenzive. Kačar Ljubica, rođena 1915. g. u Drenovcu, k. Glina. Bila je borac u VII. diviziji. Vodnik. Kajganić Ljubica, rođena 1925. g. u Tremušnjaku, k. Petrinja. Od 1943. g. bila je borac u I. bataljonu VII. brigade VII. divizije. Poginula u IV. ofenzivi. Kale Zora, rodom iz Podgrmeča. Od 1942. g. bila je bataljonska bolničarka u VII. a zatim u V I I I . brigadi. Poginula 1944. g. Karavidić Vuka, rođena u Mečenčanima, k. Kostajnica. Od 1942. g. bila je borac u VII. diviziji. Poginula u V. neprijateljskoj ofenzivi. Karlovčan Stanojka, rođena 1915. g. u Čemernici, k. Vrginmost. Od svibnja 1942. g. aktivno učestvuje u borbi. Početkom 1943. g. odlazi u XVI. brigadu VII. divizije. Bila je borac, kulturno-prosvjetni radnik u četi za vezu i komesar brigadne bolnice. Kasnije je bila na kulturno-prosvjetnom radu u Oblasnom komitetu za Istočnu Bosnu. U V. ofenzivi je ranjena. Kladarin Danica, rođena u Borojevićima, k. Kostajnica. dužnostima u vojnom sanitetu. Od 1941. g. bila je na raznim �Knežević Jela, rođena u Buniću, k. Titova Korenica. U NOV od 5. I. 1943. g. U VII. diviziji bila je omladinski rukovodilac bataljona i član politodjela Divizije. Kasnije je bila član partijskog komiteta IV. korpusa. Ima čin kapetana. Odlikovana Ordenom za hrabrost i Ordenom zasluga za narod III. reda. Kovačević Marija, rođena 1923. g. u Slovincima, k. Kostajnica. Od studenog 1942. g. bila je borac u VII. brigadi VII. divizije. Poginula u IV. ofenzivi na putu za Crnu Goru. Kovarbašić Miljka, rođena 1925. g. u Drenovcu, k. Glina. Od 1942. g. bila je borac u I. četi II. bataljona XVI. brigade VII. divizije. Nestala za vrijeme IV. ofenzive u Crnoj Gori. Krnjaić-Rastovac Marija, rođena 27. V. 1925. g. u Željavi, k. T. Korenica. U NOV od 13. IV. 1942. g. U II. bataljonu III. udarne brigade VII. divizije bila je referent saniteta. 9. XI. 1943. g. ranjena u borbi kod Grabuštana u Baniji, izvlačeći s bojišta ranjene drugove. Kuka Soka, rođena 1924. g. u Buzeti, k. Glina. Bila je borac u VII. diviziji. Ima čin zastavnika. Lalović-Garibović Kaja, rođena 1921. g. u k. Šabac. 1942. g. odlazi u VII. diviziju. Bila je član politodjela brigade i kasnije divizije. No.silac je Spomenice 1941. Lapčević Marica, rođena 1914. g. u Gredi, k. .Sisak. 1941. g. odlazi u Kalinski odred u Šamarici kao borac. Poginula početkom 1942. g. u borbi protiv ustaša u Gredi. Lekić Stoja. Bila je od 1943. g. bolničarka u III. bataljonu I. brigade VII. divizije. Odlikovana Ordenom za hrabrost. Lončar Danica, rođena 1923. g. u M. Poljanama, k. Glina. Od 1942. g. bila je borac u II. četi II. bataljona II. brigade VII. divizije. Poginula 10. VII. 1944. g. u borbi kod Gline. Lončar-Gruborović Ljubica, rođena 1920. g. u Glinskoj Poljani, k. Petrinja. Od 1942. g. bila je bolničarka u bolnici VII. divizije. Nestala u IV. neprijateljskoj ofenzivi u Bosni. Lončarević Julika, rođena 1923. g. u Mečemčanima, k. Kostajnica. Centralnoj bolnici VII. divizije. U travnju 1943. g. umrla. Bila je od 1942. g. u Lončarević Mara, rođena 1925. g. u Vlahoviću, k. Glina. Od siječnja 1942. g. bila je bolničarka u VIII. brigadi VII. divizije. U veljači 1943. g. umrla. Maestro Gracija, iz Zagreba. U proljeće 1943. g. poslije IV. ofenzive bila je bolničarka u vojnoj bolnici u Rudinama nad Neretvom. Istakla se kao jedna od najboljih bolničarki prilikom povlačenja bolnice u planinska sela, u pravcu Crne Gore. Jednog dana, krajem svibnja 1943. g. pri obilasku jedne udaljenije grupe bolesnika, na putu, kojim je bio pod stalnom neprijateljskom vatrom, bila je ranjena. Nešto kasnije bila je kao nepokretni ranjenik zarobljena i otpremljena u logor, odakle se nije vratila. Mamuzić Marija, rođena u Nebojanima, k. Petrinja. Od 1. XI. 1942. g. bila je borac u VII. diviziji. U lipnju 1943. g. poslije prolaza Sutjeske, ranjena je. Manojlović Dragica, rođena 1925. g. u Sibinu, k. Glina. Od 1942. g. bila je borac u II. četi III. bataljona V I I I . brigade VII. divizije. U V. ofenzivi nestala u Bosni i proglašena mrtvom. Maraković Evica, iz Vlahovića, k. Glina. Bila je bolničarka u VII. diviziji. Dobrovoljno je provela trideset noći pored ranjenika i prenijela stotine nepokretnih drugova, spašavajući ih od neprijatelja. Marić Evica, rođena 1925. g. u Martinovićima, k. Glina. Od siječnja 1943. g. bila je borac u III. bataljonu VII. brigade VII. divizije. Poginula za vrijeme V. neprijateljske ofenzive kod rijeke Pive. �BIOGRAFIJA NARODNOG HEROJA Milanka Kljajić je rođena 1924. g. u Starom Selu, kotar Petrinja, u siromašnoj seljačkoj obitelji. Zbog siromaštva svojih roditelja završila je tek četiri razreda osnovne škole, ali se svojom oštroumnošću i smjelim, otvorenim karakterom isticala medu svojim drugaricama. MILANKE KLJAJIĆ čanj 1943. g. Veliki snijeg, zima. Prsti se smrzavaju i lijepe za čelične cijevi pušaka. Nadmoćan neprijatelj bijesno ' navaljuje i nadire, VII, junačka, dočekuje, luče se. Položaji prelaze po nekoliko puta iz ruku u ruhe. Metla, krvavo bojno polje, tia kojemu su uvijek vodene odsudne bitke. Po- Već prvih dana Narodnog ustanka, 1941. g. Milanka, se pridružuje partizanima. Ona je prva seljačka djevojka Banije koja s puškom u ruci odlazi u borbenu jedinicu. U ratu su joj poginuli otac i dva brata, a majka joj je umrla od tifusa. Ti teški udarci nisu pokolebali Milankin moral. Tuga za izgubljenom porodicom dala joj je novu snagu i odlučnost. Smjela i neustrašiva ističe se medu najboljim borcima 1. brigade VII. divizije. U napadu na 369. njemačku diviziju, u borbama kod Gline i Majura, u akcijama kod Blinjskog Kula i Sunje, u jurišima na bunkere u Volinji i kao voda bombaške grupe, Milanka je bila proslavljeni junak medu svojim drugovima. 1942. g. postala je član Komunističke Partije Jugoslavije i, premda još mlada, postala je desetar i kasnije vodnik voda. Poginula je 22. siječnja 1943. g., za vrijeme IV. neprijateljske ofenzive. Njeni drugovi nisu htjeli dozvoliti da mrtvo tijelo omiljelog desetara padne u ruke neprijatelju. Petorica se dobrovoljno javljaju da je pocl najžešćom vatrom izvuku s bojišta. Tom su prilikom svi bili ranjeni. Glas o Banijom. Milankinoj pogibiji tužno Iste godine donosi list »Banovka« ženama borcima Banije«, u koj,em se Kljajić kaže: je odjeknuo članak »0 o Milanki »Cijeli narod Banije pozna je po njenoj hrabrosti, i naša VII. divizija ubrajala ju je medu najbolje svoje junake. Njena neustrašivost, požrtvovnost i samoprijegor bodri i danas borce, bombaše i jurišače I. brigade . . . Milanka sa svojom desetinom juriša, ubija Švabe, u akciji na Majur sama zarobljuje njemačkog oficira i predvodi ga pred svoga komandira. Nastavljaju se akcije na Bjelnik, Mlinogu, Hrastovac, itd. Milanka je uvijek medu prvima, kao bombaš ili jurišač. Mijenja se mišljenje boraca o njoj. Njen ugled raste u cijeloj brigadi. Njena desetina izvršavala je svaki zadatak. Desetar Milanka isticana je uvijek za primjer i pohvaljivana. Dolazi 17 IV. neprijateljska Žene Hrvatske u N O B ofenziva. Mjesec sije- Narodni heroj Milanka Kljajić sljednja noć na Metli ispunjena je žestokim borbama. VII. brigada vrši tri juriša, jedan za drugim. Milanka kao i uvijek, neustrašiva, čvrsta i uporna, s nožem na puški, sa smiješkom na usnama, juriša na čelu svoje desetine. Iste noći, u zadnjem jurišu, s bojnim poklikom: ,Za nvnom, drugovi, Metla mora biti čista', pada dva metra pred neprijateljskim rovom.« Milanka Kljajić, junačka omladinka Banije, ponos svog rodnog kraja, dobila je za svoje herojsko držanje u borbama najveće priznanje: Prezidijum Narodne skupštine FNRJ odlikovao ju je Ukazom od 29. IX. 1953. Ordenom Narodnog heroja. 257 �Metikoš Zora, rođena 1922. g. u Bijelim Vodama, k. Glina. U NOV od 22. VIII. 1942. g. Bila je vodnik u VIII. brigadi VII. divizije. Ranjena u borbi kod Miljevina. Mikulić Anka, rođena 1923. g. u Pastusi, k. Petrinja. Bila je komesar bolnice u Grmeču, komesar čete pri Komandi područja, pomoćnik komesara u partizanskoj bolnici li Italiji i kasnije u iSomiboru. Nosilac je Spomenice 1941. Miletić Dragica, rođena 1920. g. u Detinu, k. Dvor na Uni. Od 1943. g. bila je borac u I. četi III. bataljona IV. brigade VII. divizije. U studenom 1943. g. kod napada na Glinu, bila -je smrtno ranjena. Nišević Milka, rođena 1922. g. u Kepčijama, k. Dvor na Uni. Od 1942. g. bila je borac u VII. brigadi VII. divizije. Poginula 1943. g. u Crnoj Gori. Nišević Pavlija, rođena 1924. g. u Kepčijama, k. Dvor na Uni. Od 10. X. 1942. g. bila je borac u II. četi I. bataljona VIII. brigade VII. divizije. Poginula 1943. g. u Crnoj Gori. Nožinić-Slijepčević Mira, rođena 1926. g. u Suhopolju, k. Virovitica. U jesen 1942. g. odlazi u VII. diviziju. Bila je borac, desetar, zamjenik komesara čete i komesar čete. Odlikovana Ordenom i Medaljom za hrabrost i Ordenom zasluga za narod II. reda. Oljača Ljubica, rođena 1912. g. u Tremušnjaku, k. Petrinja. U NOV od 16. XI. 1941. g. Bila je kuharica u Banijskom području, a kasnije bolničarka u bolnici VII. divizije. Nosilac je Spomenice 1941. Pajić Ljubica. Bila je borac u VII. diviziji. Odlikovana Medaljom' za hrabrost. Papo-Binenfeld Gina, rođena 1924. g. u Sarajevu. Nakon izlaska iz logora u jesen 1943. g. odlazi u VII. diviziju. Bila je bataljonska bolničarka i omladinski rukovodilac. Odlikovana Medaljom za hrabrost i Ordenom zasluga za narod III. reda. OPašica Kata, rođena 1918. g. u Nebojanama, k. Petrinja. Od 1942. g. bila je borac u V I I I . brigadi VII. divizije. Poginula 1943. g. na Zelengori. Pavelić Kaja, rođena u Mošćenici, k. Petrinja. Od početka 1943. g. bila je borac i omladinski rukovodilac u bataljonu VII. divizije. Pavičić Jela, iz Kostajnice. Bila je 1944. g. borac u četi za vezu I. brigade VII. divizije. Pavičić Slava, rođena 1921. g. u Petrinji. 1942. g. bila je rukovodilac AFŽ-a u kotaru Kostajnica i član KK K P H . U VII. diviziju odlazi u veljači 1943. g. Bila je komesar divizijske bolnice. Zarobljena u V., neprijateljskoj ofenzivi. Pešut Ljuba, rođena 1921. g. u Dabini, k. Glina. Od 1942. g. bila je borac u XVI. brigadi VII. divizije. Poginula za vrijeme IV. ofenzive u Bosni. Petrović Branka, rođena 1927. g. u Drenovcu, k. Glina. Od 1. X. 1942. g. bila je borac u I. četi I. bataljona III. brigade VII. divizije. Ranjena 25. XI. 1943. g. u borbi kod Gline. Ima čin zastavnika. Plavljanić Ana, rođena 1924. g. u Mečemčanima, k. Kostajnica. 1942. g. odlazi u Kozarski odred, a kasnije prelazi na teritorij Banije. Za vrijeme V. neprijateljske ofenzive ranjena je u borbi kod Sunje. U NOV je bila komesar čete i komesar bolnice. Jedinog dana kad je u Buzeti (kod Gline) nabavljala mlijeka za ranjenike, četnici je uhvate i ubijaju. Plavšić Stoja. Bila je borac u VII. diviziji. Odlikovana Medaljom, za hrabrost. Pojić Milka, rođena 1925. g. u Drljači, k. Kostajnica. Od 15. XI. 1942. g. bila je borac u I. bataljonu VII. brigade VII. divizije. Poginula u siječnju 1943. g. kod Prozora. Prečanica Ankica, rođena 1924. g. u Gornjoj Bačugi, k. Petrinja. U NOV od 11. XI. 1942. g. Bila je borac, a zatim vodnik IV. čete I. bataljona II. brigade VII. divizije. Ranjena 21. V. 1944. g. u borbi s Nijemcima kod Jablanice. Pustinja Stana, rođena 1924. g. Tremušnjaku, k. Petrinja. Od veljače 1943. g. bila je borac u II. bataljonu VII. brigade VII. divizije. Poginula kod Jablanice 1943. g. 2.58 ' �Dokument 414 PARTIZANKA SUDI Iz »Žene , borbi«, glasila AFŽ Hrvatske, br 1, lipanj 1943. g. u hnrhi« «Insila AF7. Hrvatske, br_ 1. li T i h o i nečujno su se p r i v l a č i l e s j e n e redu gusto z b i j e n i h kuća uz cestu. K r o z noć pronio se pucanj, pa još jedan, pa čitav r a f a l , dok se tiha, z v j e z d a n a noć n i j e p r e t v o r i l a u pakleni urnebes, u jednu od onakvih noći, kad sa svih strana z a v r i j e kao u kotlu. P o č e l a je jedna od onih noći, k o j e će se oni, k o j i je' p r e ž i v e s onu stranu žice, u bunkerima, s jezom sjećati još dugo i dugo. Mukle eksplozije p o t r e s a j u z e m l j u . P a l e se p r v e bombe. P o d čeličnim pritiskom prskaju v a n j s k e odbrane, a n e p r i j a t e l j ,se u panici počeo komešati. P o l a sata iza p r v o g naleta situacija je bila riješena. Po peti put je napadnut M a j u r . Opet j e jedno n e p r i j a t e l j s k o g n i j e z d o uništeno, opet je medu kućama i na cesti ostalo nekoliko desetaka neprijateljskih lješeva. U t o j noći poginuo je v o j n i l i j e č n i k Sanitätsunteroffizier-Feldwebel Martin Aimer iz Beča. Ubila ga je mala partizanka Milanka K l j a j i ć . Stigao ga je metak iz n j e z i n o g mauzera upravo u trenutku, kad je iskočio iz kuće i kad mu je trebalo samo još nekoliko koraka da se pod o k r i l j e m mraka izgubi u noći. M r t a v leži t a j sin bečkog t v o r n i č a r a — svršeni doktor. Čitav ž i v o t n j e g o v v i d i se iz slika k o j e su nađene kod n j e g a . Tu je on kao planinar u nekom luksuznom hotelu, u b i j e l o m o d i j e l u na tenis igralištu, u automobilu, pod sjenom egipatskih piramida, na S i c i l i j i i sunčanoj k r v a v o j Španiji. I m a i slika žena k o j e su ga v o l j e l e i k o j e mu pišu p o s v e t e : » z a uspomenu, v j e č i t o s j e ć a n j e , sretan p o v r a t a k « , ali k o j e ne znaju da je otišao u z e m l j u odakle takvima nema povratka. Mala Milanka ne zna za tenis, vile, automobile, luksuzna p u t o v a n j a . Ne zna ona za sve to. Ona zna samo da su takvi prouzročili p a l j e n j e naših sela, u b i j a n j e naše braće, m a j k i i sestara, p l j a č k a n j e našeg žita. Ona zna samo to i ništa drugo, i s dubokom m r ž n j o m u srcu pritište svaki put na obaraču svoga v j e r n o g mauzera, kad j o j se jedna takva štetočina p o j a v i na nišanu. N a š a mala Milanka, akcija, izriče s v o j sud. junakinja iz svih Vladimir Bakarić • Komandant I I I . bataljona V I I . brigade NOV i POH Radanović Anka, rođena 1923. g. u Brubnju, k. Glina. Od 1941. g. bila je borac u I V . brigadi V I I . d i v i z i j e . P o g i n u l a u prosincu 1943. g. Radanović Ljubica, rođena 1924. g. u Brubnju, k. Glina. Od 1942. g. bila je borac u V I I . b r i g a d i V I I . d i v i z i j e . P o g i n u l a 1943. g. na N e r e t v i . Radić M a r i j a , rođena 1923. g. u Boroviti, k. Glina. Od 1943. g. bila je borac u I I . b a t a l j o n u X V I . b r i g a d e V I I . d i v i z i j e . P o g i n u l a u s r p n j u iste godine na Ščepan P o l j u kod rijeke Pive. Rajić Dragica, rođena 1925. g. u R a j i ć Brdu, k. V o j n i ć . Od s i j e č n j a 194,3. g. bila je borac u I. b a t a l j o n u V I I I . b r i g a d e V I I . d i v i z i j e . P o g i n u l a u I V . n e p r i j a t e l j s k o j o f e n z i v i . Rapić Barica. Od 1941. g. bila je borac i bolničarka u V I I . C r n o j Gori z a v r i j e m e I V . o f e n z i v e . diviziji. U m r l a od t i f u s a u Ratković-Popović L j u b a , iz P e t r i n j e . 1942. g. radila je kao politički radnik na kotaru Pet r i n j a i D v o r . Početkom 1943. g. odlazi u V I I . d i v i z i j u . Bila je komesar čete za vezu, zatim omladinski rukovodilac bataljona i k a s n i j e član Okružnog komiteta iSKOJ-a za Baniju. Rebrača Evica. Bila je borac u V I I . d i v i z i j i . Odlikovana M e d a l j o m za hrabrost. Relić Milka, rođena 1924. g. u Klasniću, k. Glina. Od 1942. g. bila je borac u V I I . b r i g a d i V I I . d i v i z i j e . P o g i n u l a 1943. g. u Crnoj Gori. Roknić Smilja, rođena 1920. g. u Kordunskom L j e s k o v c u , k. Slunj. U jesen 1942. g. odlazi na omladinski v o j n i kurs i u V I I . diviziju. P o g i n u l a u t r a v n j u 1943. g. na povratku iz Crne Gore. �Roksandić Anđelka, rođena 1915. g. Bajincu, k. Glina. Od 1941. g. u NOV. Bila je borac u VIII. brigadi VII. divizije. Poginula u borbi kod rijeke Pive u Crnoj Gori 1943. g. Roksandić Ljubica, rođena 1920. g. u Majskim Poljanama, k. Glina. Od listopada 1942. g. bila je bolničarka u vojno-partizanskoj bolnici na Baniji. U siječnju 1943. g. poginula u borbi na Pivi. Rudić Milka, rođena 1928. g. u D. Klasniću, k. Glina. Od 1941. g. bila je bolničarka u NOV. U IV. neprijateljskoj ofenzivi povukla se u Bosnu zajedno s bolnicom, odakle se nije više vratila. Ruškovac-šarić Milka, rođena 1. VI. 1923. g. u Zagrebu. Od 1938. g. aktivno je radila u URSS-ovim sindikatima. U ožujku 1942. g. odlazi na Baniju, gdje najprije radi s omladinom, a zatim prelazi u III. bataljon PO Banije. U VII. brigadi bila je politički delegat voda, omladinski rukovodilac u bataljonu, zamjenik komesara čete i komesar ešalona ranjenika. 1942. g. je ranjena. Nosilac je Spomenice 1941. Odlikovana sa dva Ordena za hrabrost, Ordenom bratstva i jedinstva II. reda i Ordenom zasluga za narod III. reda. Savie Milka, rođena 1923. g. u Komori, k. Dvor na Uni. 1943. g. odlazi u NOV. Nestala u borbi kod Ključa, u veljači 194,3. g. Selanac Joka Ankica, rođena 1927. g. u Odri, k. Vel. Gorica. Od 27. V. 1942. g. bila je borac u I. četi II. bataljona VIII. brigade VII. divizije. Poginula 1943. g. u borbi s Nijemcima kod Kladnja. Simić Vukosava, rođena 1923. g. u Slabinji, k. Kostajnica. U ožujku 1942. g. odlazi u NOV. Bila je upravnik četne ambulante, zatim bolničarka i tajnik općinskog NOO-a. Nosilac je Spomenice 1941. Sljepčević Ljubica. Bila je borac u VII. diviziji. Odlikovana Medaljom za hrabrost. Sljepčević Milka, rođena 1921. g. u Čavić Brdu, k. Dvor na Uni. 1941. g. radi na terenu kotara Dvor sa ženama i omladinom. 1942. g. bila je sekretar KK SKOJ-a i član KK K P H Dvor. Početkom 1943. g. odlazi u I. brigadu VII. divizije. Bila je borac, zamjenik komesara čete, omladinski rukovodilac bataljona i brigade, i, 1944. g. član politodjela X X X I I . divizije. Ima čin rezervnog kapetana. Nosilac je Spomenice 1941. Sokolović Ljubica, rođena 1925. g. u Perni, k.Vrginmost. Od početka 1943. g. bila je borac u II. brigadi VII. divizije. Nestala za vrijeme borbe u Crnoj Gori. Sonjar Ana, rođena 1921. g. u Skeli, k. Glina. Od 1943. g. bila je borac u mitraljeskoj četi III. bataljona II. brigade VII. divizije. Poginula 25. III. 1945. g. u borbi kod Bunića. Srdar Katica, rođena 1927. g. u Capragu, k. Sisak. U NOV od 4. VI. 1942. g. Bila je delegat voda u III. četi II. bataljona XVI. brigade VII. divizije. Umrla od tifusa pri kraju V. ofenzive. Stanisavac Jelena, rođena 4. X. 1925. g. u Hrvatskoj Dubici, k. Kostajnica. Krajem 1941. g. prelazi s Draginjom Bijuković preko zaleđene Une i probijajući se kroz njemačke i ustaške položaje, dolazi partizanima na Kozaru. U kpzaračkoj ofenzivi bila je ranjena i zarobljena. S ostalim- zarobljenicima, među kojima je bila i njezina majka Darinka, upućena je prema Zagrebu. Majci je uspjelo putem da pobjegne, a Jelena je otpremljena u Zagreb, gdje je nestala. Darinka je nakon dva mjeseca uhvaćena i ubijena. Stanisavac Jovanka, rođena 13. IV. 1923. g. u Hrvatskoj Dubici, k. Kostajnica. 1942. g. sa svojom majkom Darinkom odlazi partizanima u Bosnu. S majkom i sestrom Jelenom učestvovala je 1942. g. u kozaračkoj ofenzivi. Poginula. Stojaković Ljubica, rođena u Indiji (Srijem). Od 1943. g. bila je borac u VII. diviziji. Poginula iste godine u Istočnoj Bosni. Stojković-Aleksić Draga, rođena 22. V i l i . 1925. g. u šašu, k. Kostajnica. Nakon što je završila vojno-politički kurs u Rujevcu 1942. g. odlazi u četu za Vezu XVI. brigade VII. divizije. Ima čin mlađeg vodnika. Odlikovana Ordenom za hrabrost. �Bolnička četa Omladinske brigade na Baniji Šantek Bara, rođena 1902. g. u Dvorištu, k. Glina. Pristupila je NOB-i 1941. g. Njezinom zaslugom cijela se žandarmerijska stanica, u kojoj je bila kuharica, predala partizanima. U štabu VII. divizije bila je kuharica, a za vrijeme IV. i V. ofenzive borac u jedinici. Ima čin starijeg vodnika. Nosilac je Spomenice 1941. Španović Milka, rođena 1923. g. G. Žirovcu, k. Dvor. Od 1942. g. bila je borac u V I I I . brigadi VII. divizije. U srpnju 1943. g. umrla od tifusa. Šteković Ljubica, iz Vlahovića, k. Glina. Od 1942. g. bila je u četi za vezu I. brigade VII. divizije. Ima čin vodnika. šteković-šašić Stojanka, rođena 1927. g. u Grabovcu, k. Glina. 1942. g. bila je u općinskom rukovodstvu SKOJ-a. U siječnju 1943. g. za vrijeme IV. neprijateljske ofenzive, odlazi u VII. brigadu VII. divizije. Bila je delegat voda, omladinski rukovodilac priištabnih jedinica II. brigade i delegat u četi za vezu. Ranjena je u borbi. Odlikovana Ordenom i Medaljom za hrabrost i Ordenom zasluga za narod III. reda. Šubić Danica, iz Borojevića, k. Kostajnica. Bila je borac u VII. diviziji 1942. g. Šukunda Evica, rođena 1924. g. u M. Gradcu, k. Glina. Od siječnja 1943. g. bila je borac u V I I I . brigadi VII. divizije. Poginula u ožujku 1944. g. u borbi na Sutjesci. Šušković-Klepec Tonka, rođena 1923. g. u Andigolama, k. Čazma. 1943. g. odlazi u VII. banijisku brigadu. Kasnije radi na terenu. Tatić Milka, rođena u Hrtiću, k. Dvor. U VIII. brigadu VII. divizije odlazi u ljeto 1942. g. Bila je delegat voda, zatim zamjenik komesara čete. Odlikovana. �Tatić-Nikolić Duka, rođena u Kolašinu. U NOV od 1941. g. Bila je u IV. crnogorskoj brigadi, zatim divizijski apotekar u VII. diviziji i zamjenik sanitetskog referenta u I. brigadi VII. divizije. Tovarlaža Danica, rođena 1919. g. u Drenovcu, k. Glina. Poginula u Crnoj Gori. Bila je borac u VII. diviziji. Trivanović Desanka. Bila je borac u VII. diviziji. Odlikovana Medaljom za hrabrost. Trkuljan Danica, rođena 1921. g. u Mačkovom selu, k. Petrinja. Od svibnja 1942. g. bila je u tehničkom odjelu VII. divizije. Poginula u IV. ofenzivi. Turkalj Mara, rođena 1920. g. u Vurotu, k. Sisak. U travnju 1942. g. odlazi u partizane. Bila je kuharica kod Banijskog područja. Za vrijeme IV. neprijateljske ofenzive, pri povlačenju za Crnu Goru, prelazi u operativnu jedinicu, kao sanitetski referent bataljona. Vilus Marija, rođena 1926. g. u Petkoveu, k. Petrinja. Od 1942. g. bila je sanitetski referent u I. četi II. bataljona II. proleterske brigade. Poginula 3. prosinca 1944. g. kod Martinovaca na Srijemskom frontu. Vinčić Mira, rođena u Dragotini, k. Glina. U veljači 1943. g. odlazi u XVI. brigadu VII. divizije. Vladić Marija, rođena 1. V. 1923. g. u Sisku. U NOV od 1942. g. Bila je borac u I. bataljonu VII. brigade VII. divizije i I. bataljonu PO Banije. Umrla 1944. g. Vladušić Jelena, rođena 5. III. 1914. g. u Donjem Klasniću, k. Glina. U studenom 1941. g. odlazi u NOV. Bila je borac u T. kozarskom partizanskom odredu »Ml. Stojanovića«, politdelegat bolničke - čete XVI. omladinske brigade »Joža Vlahović«, zatim bataljonska bolničarka u IV. bataljonu PO Banije. Vojnović Ana, iz Bačuge, k. Glina. U NOV od 1942. g. Bila je omladinski rukovodilac u I. brigadi VII. divizije, te u jedinici X V I I I . divizije. U borbama na Kupi bila je kao mitraljezac u prvim redovima. Odlikovana Ordenom za hrabrost. Vorkapić-Jerić Nada, rođena 18. V I I I . 1925. g. u Topuskom. Od 12. V I I I . 1942. g. u NOV. Bila je stariji vodnik u II. četi I. bataljona VIII. brigade VII. divizije. Ranjena na pruzi Sarajevo—Višegrad. Vranešević Desanka, rođena 1924. g. u Mađarima, k. Petrinja. Od 28. XII. 1942. g. bila je borac u V I I I . brigadi VII. divizije. Poginula za vrijeme IV. ofenzive. Vrga Miljka, rođena 1925. g. u Malom Gradcu, k. Glina. Od 1942. g. bila je borac u III. bataljonu V I I I . brigade VII. divizije. Poginula u prosincu 1942. g. Vujanić Radojka, rođena 1921. g. u Brđanima, k. Dvor na Uni. 1942. g. bila je član KK SKOJ-a Dvor. U veljači 1943. g. odlazi u V I I I . brigadu VII. divizije. Bila je borac, zatim bolničarka divizijske bolnice. Poginula u V. neprijateljskoj ofenzivi. Vukadinović Ljubica, rođena 1924. g. u D. Mlinovima, k. Petrinja. Od studenog 1942. g. bila je borac u VIII. brigadi VII. divizije. Umrla 1943. g. u Crnoj Gori. Vukotić Milka, rođena 1922. g. u Drljačama, k. Petrinja. Od 1942. g. bila je borac u VII. brigadi VII. divizije. Poginula za vrijeme IV. neprijateljske ofenzive. Weiss Vlatka, rođena u Daruvaru. Poslije izlaska iz rapskog logora, 1943. g. odlazi u VII. brigadu VII. divizije. Bila je brigadni higijeničar. Ima čin kapetana. Weiss Zora, od jeseni 1942. g. bila je apotekar u VII. brigadi VII. divizije. Zorić Stana, iz Komora, k. Dvor na Uni. Od 1942. g. bila je borac u VII. diviziji. puta je ranjena. Dva Zorić Stoja, rođena 1924. g. u Komori, k. Dvor na Uni. Od 15. XI. 1942. g. u NOV. Bila je borac u V I I I . brigadi VII. divizije i II. brigadi XVI. divizije. Ranjena u travnju 1944. g. kod Majevice. Ima čin zastavnika. Žutić Ankica, rođena 25. X I I . 1925. g. u Gređanima, k. Vrginmost. Od 5. X. 1943. g. bila je borac u III. četi I. bataljona II. brigade VII. divizije. Ranjena je u obje noge. �Bolničarka pruža pomoć na položaju Dokument 415 IZ N A R E D B E BR. 19 Š T A B A IV. U D A R N O G K O R P U S A N O V I PO J U G O S L A V I J E OD 26. I. 1945. O P O S T A V L J A N J U I Po potrebi službe postavljaju se: ... za pomoćnika komesara 2. čete III. aero-baze IV. udarnog korpusa drugaricu Pjevač Mariju, do sada v. d. vodnika iste čete, ... za šefa odelenja D O.V.B, postavlja se potporučnik Žigić Mica, dosada šef evakuacionog odelenja, ... za pomoćnika politkomesara III. aerobaze drugarica Tatić Milka, dosadašnji crtač Operativnog odsjeka, . . . dosadašnji pomoćnik komesara III. aero-baze drugarica Tabor Dragica razrješava se dužnosti i stavlja se na raspoloženje Štabu -34. udarne divizije. Proizvođenje i unapređenje podoficira: Na osnovu Naredbe Vrhovnog Štaba NOV i POJ od 1. maja 1943. g. bilten br. 28, a u PROIZVOĐENJU ŽENA BORACA1 vezi naređenja Glavnog Štaba NOV i POH od 13. X. 1943. A broj 256. proizvode se i unapređuju: U čin starijeg vodnika: Komanda banijskog područja: ... 28. Horvat-Čauišević Mate Maca Komanda bihaćkog područja: ... 66. Čućković Drage Milena Komanda karlovačkog područja: ... 69. Balač Steve Mara ... 71. Radojčić Mihajla Zorka Sanitetski odsjek IV. udarnog korpusa: ... 82. Cukić Milena 83. Tomić Maca 84. Salamon Lili U čin vodnika: Komanda banijskog područja: ... 19. Kotur Nikole Višnja �. . . 46. Komanda . .. 62. Komanda . . . 74. Prećanica Luke Ankica pokupsko-turopoljskog područja: Havidić Stjepana LjuDica bihaćkog područja: Ban Ivana Neve ilk a Sanitetski odsjek IV. korpusa: . . . 82. Vcšnik Erasmia Nela . . . 84. Saršon Marica 85. Pentek Marica . . . 88. Raletić Danica 89. Komadina Dragica 90. Bjelivok Dara 91. Maljković Milka 92. Novković Milka 93. išikić Vasilija 94. Bogunović Zorka . . . 96. Kušić Maca 97. Radanović Dragica . . . 102. Katić I. Marica 103. Gračanin Zora 104. Varadi Katica Aeuro-baze IV. udarnog korpusa: . .. 134. Kreća Milana Desanka 135. Milakara Mićana Ljuba 136. Dobrečević Laze Bosiljka 99. Jović Slavka ...104. Vučković Zorka 105. Potkornjak Emilija 106. Koruga Soka 107. Mudrovčić Manda . . . 115. Muhek K. Micika Vojna oblast IV. korpusa: . . . 122. Dimić Maksima Sofija Aero-baze IV. korpusa . . . 141. Bunjevčević Jovana Ljubica U čin desetara: Komanda pokupsko-turopoljskog područja: . . . 16. Cingulin Martina Rezika . . . 28. Vu-neta Franje Milka Sanitetski odsjek IV. udarnog korpusa: . . . 39. Petrović Stanka 40. Kopač Danica . . . 44. Neral J. Zlata 45. Lončarić Marica 46. Petričko Zlata 47. Pavković Marija 48. Pađen J. Katica . . . 50. Puhalo P. Marija 51. Rađaković Anka 52. Vlaisavljević Zorka U čin mlađeg vodnika: Komanda banijskog područja: . . . 5. Trkulja Gene Soka . . . 9. Orlović Bože Marija 10. Srnader Miloša Kaja Komanda pokupsko-turopoljskog područja : . . . 56. Komanda . . . 61. 62. Komanda . . . 69. . . . 72. Krneta Dmitra Vasiljka karlovačkog područja: Laurić Pavia Micika Salopek Milana Marica bihaćkog područja: Radović Petra Anka Vejin Dane Milka Sanitetski odsjek IV. udarnog korpusa: . . . 75. Stanković Milana Danica . . . 79. Rapajić Dušana Soka . . . 81. Sekulić Jovana Soka . . . 83. Cvajgental Edita . . . 85. Ađamović Marija . . . 88. Studen Soka 89. ßuput Marica 90. Kordić Milka 91. Vunjak Smilja 92. Njegovan Milka 93. Izrael Berta 94. Valentić Marica 95. Milošević Milka . . . 97. Prodanović Radojka 98. Krainović Ljuba Štab Aero-baze IV. udarnog korpusa: . . . 66. Basara Mile Draga Smrt fašizmu — Sloboda narodu! Politkomesar, pukovnik Komandant, V. H o l j e v a c , v. r. potpukovnik: M. Šuimonja, v. r. M . P. Dostavljeno : Glavnom Štabu NOV i PO Hrvatske na znanje, Štabu VII. udarne divizije, Štabu VIII. udarne divizije i Štabu 34. udarne divizije i Unske operativne grupe, Štabu haubičkog diviziona, Pontonirskog i tenkovskog bataljona, Vojnoj oblasti IV. udarnog Korpusa, Intendanturi IV. Udarnog korpusa, Sanitetskom odsjeku IV. korpusa, odsjeku za naoružanje IV. udarnog korpusa, Komandi područja 1-7, Štabu Aero-baza 1-4 IV. udarnog korpusa, Auto-četi i četi za vezu IV. udarnog korpusa. Da je otpravak vjeran originalu potvrđuje: Načelnik štaba: potpukovnik: P. Kleut, s. r. 1 Original ovog Vojno-histoirijskog dokumenta instituta nalazi MNOJ. se u arhivi �SLAVONIJA Već u prvoj godini narodnog ustanka nikle su u Slavoniji borbene grupe i partizanski odredi. Formirane su tri čete: Papučko-krndijska, Psunjska i Moslavačka, koje sačinjavaju prvi slavonski bataljon. Krajem zime 1941-42. stvoren je I., a u svibnju 1942. g. II. slavonski odred. 11. listopada 1942. g. formirana je u Slavoniji 1. slavonska brigada, koja je kasnije dobila od Glavnog haba Hrvatske naziv — XII. brigada. Kakon mnogih borbi u Slavoniji, Podravini, Hrvatskom Zagorju i Bosni, XII. brigada proglašena je najboljom brigadom u Hrvatskoj. Nedugo iza toga dobila je od Glavnog štaba častan naziv Proleterske udarne brigade. • : 30. XII. 1942. g. formirane su u Slavoniji XV1. omladinska brigada »Joža Vlahović« i XVII. brigada. XVII. slavonska udarna brigada bila je čuvena po značajnim pobjedama, izvojevanim u borbama protiv neprijatelja. Svim tim pobjedama pridonijele su svoj udio i lene borci. U srpnju 1943. g. brigada je imala oko 1000 ljudi. Od tog broja više od 25% bile su žene. Krajem prosinca 1942. g. formirana je u Slavoniji IV. slavonska divizija NOV i POJ, koja je kasnije dobila naziv XII. divizije NOV Hrvatske. U sastav divizije kao njeno borbeno jezgro, ušla je XII. brigada, XVI. omladinska brigada »Joža Vlahović« i XVII. brigada. Divizija je tada brojila oko 4200 boraca i rukovodilaca. U svibnju 1943. g. formirana je X. slavonska divizija, kasnije nazvana XXVIII. divizija. U njen sastav ušle su XVII. i XXI. brigada, a u studenom novoformirana XXV. brodska i artljerijska brigada. U svibnju 1943. g. formiran je I. slavonski korpus, koji je tada obuhvatao IV. diviziju, X. diviziju, 1. i 2. partizanski odred, Bilogorsku četu, Čehoslovački bataljon, te artiljerijski i minobacački divizion. Polovinom 1943. g. zbog unifikacije naziva svih korpusa i divizija NOVJ, nastupa promjena u nazivima slavonskih jedinica. Od tada se 1. korpus naziva VI. korpus, IV. divizija naziva se XII. divizijom, a X. divizija postaje XXVIII. divizija. Pred kraj rata bile su u Slavoniji tri divizije sa devet brigada, te Istočna i Zapadna grupa partizanskih odreda sa šest odreda. Ukupno je bilo 40 bataljona s brojnim stanjem oko 15.000 boraca. �Dokument 416 XII. DIVIZIJA XII. XVI. XVIII. OSJEČKA I ČEHOSLOVAČKA BRIGADA DOPIS ŠTABA VI. KORPUSA OD 30. V. 1944. REDAKCIJI »ŽENE U BORBI«, GLASILU GLAVNOG ODBORA AFŽ ZA HRVATSKU 0 ISTAKNUTIM ŽENAMA BORCIMA XII. BRIGADE ŠTAB VI. KORPUSA NOV JUGOSLAVIJE Broj 199 Dana 30. V. 1944. U r e d n i š t v u »Žene u borbi« (za Hrvatsku) Dostavljamo Vam podatke o drugaricama iz XII. u. brigade koje su se istakle u borbama : se sada nalazi na Kozari na pozadinskom radu, gdje je upućena radi iznemoglosti od zadobivenih rana i oboljenja na plućima. Radulović Jovanka, rođena 1923. g. u Malim Bastajima, k. Daruvar, Srpkinja. Bila je politički delegat, član KP, u partizanima od 28. II. 1943. g. Poginula u šestoj ofenzivi prilikom; juriša na Čerkeze u Miškovcima, kod Dervente. U narodnoj vojsci služila je kao uzor drugarice i borca svojom odanogću i disciplinom sve do momenta, kada je, prezirući smrt, dala svoj mladi život na oltar domovine. Ista drugarica je bila u II. četi I. bataljona. Lončar Darinka, borac III. čete III. bataljona, rodom iz Bosanske Dubice, Srpkinja, Skojevka. Stupila u NOV mjeseca aprila 1943. Istakla se svojom hrabrošću i neustrašivošću u borbi u Lepoglavi, Našicama, na Kalniku, a naročito u zasjedi kod Pakraca, gdje je pod neprijateljskom' vatrom prilazila mrtvim banditima i sa njih skidala oružje i municiju. Do sada je ranjena tri puta, a posljednju ranu u grudi dobila je u borbi protiv Švaba u Šibokovcu. Od te rane je podlegla. Mara Borčić, borac druge čete II. bataljona, rođ. 1927. u selu Pivnice, srez Virovitica, Srpkinja, SKOJ-evka, istakla se u borbi prilikom prelaska naše brigade preko Save, gdje je bila ranjena. Po ozdravljenju vrača se u jedinicu, i to prije vremena. Herojski je poginula u šestoj ofenzivi, kada su naše jedinice vodile borbu kod Dervente. Ista drugarica Mara istakla se svojom borbenošću i hrabrošću. Milaković Petra, borac III. čete III. bataljona, rođ. 1925. g. u selu Dvorska, sreiz Virovitica, stupila je u partizane 3. III. 1943. g. Član KP. Istakla se u svim dosadašnjim borbama svojom srčanosti, hrabrošću, a naročito u pogledu discipline i morala. Bižić Milica, borac III. čete III. bataljona, rođ. 15. X. 1926. g. u selu Špilja, srez Duibica, Srpkinja, član KP. Stupila u NOV mjeseca augusta 1941. g. Ranjavana 3 puta. Zadobila šest težih rana, istakla se u borbi u Đulavcu, na Dilju i Kalniku, kada je naša brigada tamo bila. Odlikovala se svojom odvažnosti, hrabrosti, radi čega joj je bila povjerena dužnost desetara. Ista drugarica Marić Borka, borac II. čete III. bataljona, rođena 15. IX. 1924. g. u Bračevcima srez Đakovo. Stupila u NOV 14. VIII. 1942. g. Srpkinja, Skojevka, isticala se svojom odvažnošću i hrabrošću u svim borbama koje je vodio njen bataljon. Po nrelazu u Bosnu, u jednoj neravnoj borbi sa Čerkezima, jurišajući među prvima, herojski je pala. Seražin Štefica, borac-bolničarka III. čete IV. bataljona, rođena 5. IV. 1927. u selu Berek, sreiz Garešnica, stupila u NOV 5. XI. 1942. g., Hrvatica. Isticala se u svimi borbama u kojima je učestvovala. Neobično hrabra i odvažna, pala je u VI. ofenzivi u planini Uizlomcu, kada je kao bolničarka priskočila u pomoć ranjenom drugu. Neprijateljsko zrno pogodilo ju je u srce. Svoju dužnost je izvršavala najsavjesnije, u svojoj jedinici služila kao primjer borca i bolničarke. Smrt fašizmu — Sloboda narodu! Politkomesar: Vlado Janić �I PRIJEDLOG ZA PRIZNANJE Dokument 417 RANGA KAPETANA PRVOBORCU MILAKOVIĆPANJKOVIĆ ANI 1 �1 Milaković - Panjković Ana, saradivala N O P do odlaska u partizane 10. X I . je komesar mjesta čačinci i narodne fronte Podrav. Slatina. kom Ana Dokument odbora o p k o l j a v a n j a 'Čačinaca, njena. Milaković-Panjković Nosilac je Spomenice 1944. g. sa 1941. g. Bila Komande skog je član teško KotarPrilije ra- 1941. 418 U XII. UDARNOJ BRIGADI BILO JE NA DAN 29. VIII. 1943. 136 ŽENA 29. V I I I . Brojno stanje 1 I. 23 bataljon 1 — ženskih — i naoružanje 2 X I I . narodne brigade na licu muških ženskih Štab brigade u razhodu muških t muških Jedinica ženskih po spisku 23 1 230 31 71 5 209 26 I', bataljon 246 36 57 9 189 27 111 batalj on 274 33 73 6 201 27 IV. bataljon 264 30 63 3 204 27 Četa za vezu 63 — 11 — 52 — Pioners. četa 57 — 14 — 43 — Bacački v o d 25 — 8 — 17 — — 16 1 — 10 4 — 13 Agit-prop 16 1 Ref. saniteta 13 4 Topovsko 13 odel. — 3 — Ukupno 1 tutu 2 Original se nalazi 1277 u 300 23 Vojno-histori jskom insti- MNOJ. Naoružanje izostavljeno. 136 1943. 977 113 �MEĐU ŽENAMA BORCIMA XII. PROLETERSKE UDARNE BRIGADE BORILE SU SE I OVE DRUGARICE: Ačanski-Madavić Saveta, rođena 10. X. 1924. g. u Suhomlaki, k. Orahovica. U NOV od 1942. g. Bila je borac u XII. brigadi, bolničarka i borac u Podravskom1 odredu. Kasnije je bila predsjednica NOO u Suhomlaki, te član Kotarskog NOO Donji Miholjac. Antonija Ruža »Tetka«, rođena 1910. g. u Letincu, k. Brinje. U NOV od 1942. g. Bila je borac u XII. brigadi i upravnik bolnice u Radnovcu. Kasnije prelazi u civilnu bolnicu Okružnog NOO Nova Gradiška. 1944. g. izabrana je za člana Općinskog komiteta Bektež. Babić Anka, rođena 3. X. 1922. g. u Drakseniću, kraj Bosanske Dubice. Od 3. X. 1943. g. bila je borac u XII. brigadi. U akciji na Veliki, u jesen 1943. g. bila je ranjena. Prilikom akcije na Čaglin, u proljeće 1944. g. otela je od neprijatelja mitraljez. Ima čin mlađeg vodnika. Bencek Mandica, rođena 1925. g. u Orahovici. Bila je borac XII. brigade. Poginula u ožuj ku 1943. g. Berić Betika. Kao 15-godišnja djevojčica bježi zajedno s majkom iz ustaškog logora u Novoj Gradiški. Dugo lutaju do Miklauša, gdje se povezuju s partizanima. Betika je najprije bila bolničarka, a zatim borac u XII. brigadi. U istoj brigadi je njezin otac bio komandant bataljona, a majka mitraljezac, te vodnik i komandir čete. (Poginula u Bosni.) Betika je bila četiri puta ranjena. Po izlasku iz bolnice bila je bolničarka u II. moslavačkoj brigadi. Odlikovana Ordenom za hrabrost. Blanuša Darinka, rođena 1902. g. u Pakracu. U siječnju 1942. g., nakon što joj je drug ubijen u Jasenovcu, odlazi sa šestoro djece u partizane. Njena kćerka: Blanuša-Belić Dobrila, rođena 1923. g. Bila je u N O V : borac u I. slavonskoj četi, bolničarka u bolnici na Kozari, delegat čete u I. bataljonu X I I . brigade, komesar pješadijske čete, komesar mitraljeske čete u X X I . brigadi, komesar bolnice na Dil ju, bolnice IV. armije i hig. epidemiološkog odreda III. armije. Ranjena je 29. VIII. 1943. g. na Krndiji. Odlikovana Ordenom; zasluga za narod III. reda i Ordenom za hrabrost. Druga kćerka: Blanuša Vida, rođena 1925. g. bila je borac u I. slavonskoj četi. Za vrijeme neprijateljske ofenzive na Slavoniju prelazi na Kozaru, gdje je bila zarobljena s majkom i otjerana u logor. Nakon bijega iz logora, Vida postaje član OK SKOJ-a Nova Gradiška. Kasnije odlazi u XII. brigadu, gdje je bila borac i omladinski rukovodilac. 1943. g. bila je ranjena. Odlikovana Ordenom zasluga za narod i Ordenom za hrabrost. Bosanac Soka, rođena 1927. g. u Bedeničkoj, k. Bjelovar. Od listopada 1942. g. bila je borac u I. bataljonu XII. brigade. Vršila je dužnost delegata. Ranjena je u borbi protiv Nijemaca kod Siraća 1943. g. Braj Marija, rođena 28. V I I I . 1924. u Milcleušu, k. Podrav. Slatina. Bila je borac u sanitetskoj četi III. bataljona IV. brigade. Poginula 6. V. 1945. g. u borbi protiv ustaša i Nijemaca na položaju Drenovac kod Varaždina. Brezović Ida, rođena 1917. g. u Murskoj Soboti. U radničkom pokretu sudjeluje g., a 19401—1941. g. radi aktivno za NOP. Na takvo-m je radu izdana i na smrt od pokretnog prijekog suda. Nakon što je pomilovana 1943. g. NOV. Bila je borac u XII. udarnoj brigadi i kasnije bolničarka u VIII. od 1935. osuđena odlazi u korpusu. Buković Marica, rođena 1923. g. u Trnovu, k. Đakovo. Odlazi u NOV 11. XI. 1943. g. gdje je bila sekretar u I. četi II. bataljona Diljskog odreda i komesar čete u XII. slavonskoj brigadi. Ranjena je u borbi kod Drenovaca, 16. V. 1944. g. Cvetković Smilja, rođena 1922. g. u Glogovu, k. Gračac. U NOV od 11. XII. 1942. g. Poginula u svibnju 1943. g. na položaju kod Sirača. �Dobras Saveta, rođena 1924. g. u Malim Bastajima, k. Daruvar. Od 1942. g. bila je borac u XII. brigadi. Poginula u borbi kod Javornika 1943. g. Dovniković Cvijeta, rođena 1920. g. u Čepinu, k. Osijek. U NOV od 1943. g. U jesen iste godine, u borbi kod Kutjeva, nestala i proglašena mrtvom. Gatalica Evica, Kovačević Evica i Milka, iz Grmušine, k. Grubišno Polje. Bile su borci u XII. brigadi. Odlikovane su Ordenom za hrabrost i nekoliko puta pohvaljivane. Sve tri su poginule. Gužvić Milenka, rođena 1924. g. u D. Pištani, k. Orahovica. Bila je borac XII. brigade. Hojdanić Milka, rođena 1923. g. u Peratovici, k. Grubišno Polje. U NOV od 10. VI. 1942. g. Bila je borac u XVIII. brigadi i X I I I . proleterskoj brigadi. llonka Rajdl Japundžić Stana, rođena 1924. g. u Rudopolju. U NOV od 1942. g. Bila je na dužnosti kod Radio-stanice XII. brigade. Poginula u borbi kod Ratkov Dola 13. IV. 1945. g. Karagić Ljubica, rođena 1923. g. u Bršadinu, k. Vukovar. Od 23. VIII. 1943. g. bila je bolničarka u II. četi, II. bat. X I I . brigade. Poginula kod Sesveta 13. IV. 1945. g. Krajnović Vida, rođena 1925. g. u Ciko tama, k. Požega. U NOV od 1942. g. Nestala u toku borbe, te proglašena mrtvom. Lončarević Milka, rođena 5. V. 1928. g. u Poljani, k. Vrginmost. U NOV od 24. IX. 1941. Martinović Ljubica, rođena 1914. g. u Malom Gradcu, k. Glina. U partizanima od 1941. g. Bila je borac u XII. brigadi Ima čin starijeg vodnika. Mijatović Radmila, rođena 1924. g. u Breeiku, k. Podrav. Slatina. Od 1943. g. u NOV. Bila je borac, zatim vodnik i zamjenik referenta saniteta I. bataljona XII. brigade. Poginula 7. V. 1945. g. u borbi kod Velike Glogovice. Ostojić Ljuba, rođena 1922. g. u Lađevcu, k. Nova Gradiška. Bila je borac XII. brigade. Podvorac Ilonka Dika. Bila je borac XII. brigade. Poginula u veljači 1943. g. jurišajući u prvim borbenim redovima na žandarmerijsku stanicu u Garešnici. Priča Marija Mica, rođena 1928. g. u Trnavi, k. Nova Gradiška. Bila je borac u XII. brigadi. Uhvaćena od neprijatelja i obješena u Zapolju 1943. g. Rabić Regina, rođena 31. V. 1922. g. u Zvečevu, k. Podr. Slatina. Od 10. V. 1942. g. bila je borac u III. bataljonu XII. brigade. U borbi ranjena. Radoslavić Katica, rođena 8. IX. 1926. g. u Pagu, k. Rab. 1943. g. odlazi u XII. brigadu. Poginula prilikom napada kod Banove Jaruge, 29. III. 1945. g. Rajdl Ilorika, rođena u Slav. Brodu 1. X. 1919. g. Od 1942. g. bila je borac u X I I . brigadi. Sudjelovala je pri osvajanju mnogih neprijateljskih uporišta i uvijek ise isticala vanrednom hrabrošću. Poginula prigodom osvajanja žandarskog bunkera u Garešnici. Simanić Ljuba, rođena 1925. g. u D. Pištani, k. Orahovica. Bila je borac u XII. brigadi. Poginula u ožujku 1943. g. u borbi na Kolcu. �Dobrila Blanuša-Belić, Darinka Blanuša, Vida Blanuša i Branka Blanuša-]ovanović Srdić Jagoda, iz Pušine, k. Orahovica. 1943. g. odlazi u XII. brigadu. Prilikom napada na Našice 1944. g. teško je ranjena. Stanisavljević Vidosava, rodom iz čačinaca, k. Orahovica. Bila je borac u XII. brigadi. Poginula. Stanivuković Danica, rođena 1922. g. u Vrbovljanima, k. Nova Gradiška. U NOV od 1942. Poginula prigodom juriša na prugu, u kolovozu 1943. g. u borbi s Nijemcima. Šalamunović Eva, iz Glogovice, k. Slav. Brod. Aktivno radi za NOP do 1944. g., kada su je ustaše došli hapsiti i pri hapšenju ubili njenu majku Mariju i ranili Ervačinović Rezu. Najprije je bila kuharica u Općinskom NOO, a zatim borac u Brodskoj brigadi. Šalvari Marica, bila je 1941. g. zajedno sa svojim ocem otjerana u logor u Koprivnicu, odakle zajedno uspijevaju pobjeći. Kasnije ju ustaše ponovo hapse i tjeraju u Njemačku. Nakon 8 mjeseci vraća se teško bolesna kući. U siječnju 1943. g. odlazi u XII. brigadu. Kad su neprijatelji doznali za njezin odlazak, ubili su joj oca, majku i malog brata. U borbi je tri puta teže ranjena. Teodorčević Jela, rođena 15. IX. 1924. g. u Kričkama, k. Pakrac. Od 10. I. 1943. g. bila je borac u II. bataljonu XII. brigade. Ranjena u borbi kod Garešnice 20. IX. 1944. Trubarac Ana, rođena 3. VII. 1925. g. u Demirovcu u Bosni. Zajedno s ostalim narodom sjeverne Bosne prošla je Kozaru i bila ranjena. Poslije toga prebacuje se u Slavoniju i u srpnju 1942. g. odlazi u XII. brigadu, gdje je bila pomoćnik kod mitraljeza, povjerenik za kulturno-prosvjetni rad i bolničarka. U Tomašici, za vrijeme trećeg napada na Hercegovac, bila je opkoljena od neprijatelja. Baca bomibu među ustaše i uspijeva pobjeći <s plijenom. Kao bolničarka bila je uvijek u prvim borbenim redovima. U borbi kod Đakova teško je ranjena.. �XU. slavonska brigada na marsu kroz Požešku dolinu iz Vrbovljana, k. Nova Gradiška. 1942. g. odlazi u XII. brigadu. U borbi je ranjena. Turudić Nada, Prije odlaska u NOV bila je član Kotarskog odbora NF Đakovo. 1943. g. odlazi u XII. brigadu. Vladisavljević Marica. rođena 8. IX. 1924. g. u Rogozi, k. Garešnica. U NOV od 24. II. 1943. g. Bila je borac u XII. brigadi i bolničarka u II. moslavačkoj brigadi. Dva puta je ranjena. Vlahović Milka, iz Ciglenika, k. Slavonski Brod. Od 1942. g. bila je borac i omladinski rukovodilac u I. bataljonu XII. brigade. (Sudjelovala je u mnogim borbama u Bosni i (Slavoniji. Teže je ranjena jurišajući na bunker, u borbi kod Grubišnog Polja. Odlikovana Ordenom za hrabrost. Vranešević Soka, rođena 16. V. 1928. g. u Klekovcima, k. Bosanska Dubica. U NOV od 1941. g. Bila je borac u I. slavonskom odredu i XII. brigadi. Vukas Dušanka, rođena 11. XI. 1922. g. u Donjem Prnjarevcu, k. Čazma. Od 1942. g. bila je borac u III. četi IV. bataljona XII. brigade. Vukelić Katica, rođena 1925. g. u Voćinu, k. Podravska Slatina. U NOV od 1942. g. Bila je borac u III. četi II. bataljona XII. brigade. Poginula u srpnju 1943. g. na položaju Golubovac kod Koprivnice. Vuković Ana, rođena 2. III. 1925. g. u Drežnici, k. Ogulin. Od 1943. g. bila je borac u III. četi II. bataljona XII. brigade. Poginula 18. VII. 1944. g. u borbi na Grubišnom Polju. Zrnić Nedjeljka, iz Milan Luga, k. Slav. Požega. Kao bolničarka u XII. brigadi istakla se pri spasavanju ranjenika. 1942. g. za vrijeme bombardiranja kod Gradišta, sama je previla 35 ranjenika. Kasnije je bila upravnik bolnice. Zubović Antonija, �Borei XII. slavonske brigade Borci I. bataljona XII. brigade — jesen 1943. g. lg ! Žene H r v a t s k e u N O B �Bolnička četa omladinske brigade »Joža Vlahović«, na prihvatnom previjali'stu u Suhopolju za vrijeme oslobađanja Podravske Slatine — krajem ljeta 1944. g. Dokument 419 PRIJEDLOG ZA UNAPREĐENJE JUGOVIĆ Podatci 1 za drugaricu Jugović (Simeuna) Dušanku, koja se predlaže za proizvođenje u čin p-poručnika. 2. Rođena 11. IV. 1925. g. u Pucarima, Moštanica, Bos. Dubica. 3. Srpkinja — pravoslavna. 4. Neudata. -— Brat Mirko star 21 g. Boško star 8 g. — Sestra Milica stara 16. g. Kosa stara 15 g. Zorka stara 9 g. Otac Simeuin star 45 g., majka Simeuna rođena Mataruga stara 45. g. 5. Otac i braća ratari, sada u NOV. — Majka i sestre domaćice sada u NOV. Cijela porodica živela od zemljoradnje u selu Pucarima. U službi neprijatelja nema nikoga. 6. Domaćica. 7. Samouka. — Drugih škola i kurseva nema. 8. Sem NOV nije ni jedne vojske dužila. 9. U NOV stupila 11. IX. 1941. g., dobrovoljno. Od sloma Jugoslavije do stupanja u NOV bavila se domaćinstvom kod svoje kuće u selu Pucarima. Radila na terenu kotarskog NOO-a Dubica i bolničarka V P B na Kozari do 1942. g. — Kuharica partizanske straže Kričke do kraja avgusta 1942. g. — Na Bos. juia selo lije- DUŠANKE BORCA XVI. BRIGADE čenju od tifusa VPB Rogulje do januara 1943. — Borac XVI. brigade do oktobra 1943. — Politdelegat u istoj jedinici do 1. V I I I . 1944. — U novogradiškom području do 13. IX. 1944. U borbi učestvovala na Đulovac, Suhopolje, Pakrac, Lekenik i Draganik 1943. g. -—• Na Zdenčini, Lug, Draganić, Komarevo, Kupinec, Horvati i Jastrebarsko 1944. g. 10. Do sada nije proizvedena. 11. Telefonistkinja Komande mjesta Pakrac od 14. IX. 1944. g. 1. Ranjena u desnu ruku 19. IV. 1944. g. u borbi na selo Draganić-Žumberak. 2. Pohvaljena usmeno pred strojem od politkomesara bataljona druga Gaje Gaćeše, za hrabro držanje u borbi na Suhopolje. Odlikovana nije. 3. Kažnjavana nije. 4. Karaktera čvrstog, vedra vesela, razgovorljiva i brbljava. Odana i povjerljiva. U odnosu prema drugovima dobra, disciplinovana. Ima uslova za razvijanje po telefonskoj službi. P o v j e r e n i k personalnog otsjeka Politkomesar kapetan (potpis 1 Original rijskom dokumenta institutu MNOJ. nečitak) nalazi se u Vojno-histo- �U REDOVIMA BORACA XVI. OMLADINSKE BRIGADE »JOŽA VLAHOVIĆ« BILE SU I OVE DRUGARICE: Bijelić Milja. Bila je borac u I. četi I. bataljona XVI. Brigade. U borbi kod Male Barne, kada su poginuli puškomitraljezac i njegov pomoćnik, postojala je opasnost da puškomitraljez padne u ruke neprijatelja. Milja je pojurila na brisan prostor, kuda je već jurišao neprijatelj i uspjela spasiti puškomitraljez. Tom prigodom je pohvaljena od štaba XVI. brigade. Bjelajac Vukosava, rođena 1926. g. u selu Pakoj, k. Slav. Požega. Od 1943. g. bila je borac u XVI. brigadi. Poginula u Dapčevcima koncem 1943. g. Bobetko Slavica, rođena 1928. g. u Zagrebu. U NOV od 15. II. 1943. g. Bila je borac u Moslavačkom odredu i pomoćnik komesara bataljona u omladinskoj brigadi »Joža Vlahović«. Učestvovala je u mnogim borbama. Ranjena kod napada na uporište Jazbinci, zatim prilikom napada neprijatelja na Štab njezina bataljona. Umrla 2. IX. 1946. g. od posljedica rana. Borojević Nevenka, rođena 19. III. 1923. g. u Svodni, k. Bos. Novi. 3. II. 1943. g. odlazi u XVI. omladinsku brigadu. Na položaju Draganić, prilikom napada gestapovaca i Čerkeza, smrtno je ranjena. Bratić Terezija, rođena 2. II. 1922. g. u Silašu, k. Vukovar. 1943. g. odlazi u NOV. Bila je borac u Mađarskom bataljonu i zamjenik sanitetskog referenta IV. bataljona omladinske brigade »Joža Vlahović«. U borbi je ranjena. Dobrila Jurić Bukarica Marica, rođena 1924. g. u Zrinjskom, k. Grubišno Polje. 7. XII. 1943. g. odlazi u II. četu III. bataljona XVI. omladinske brigade »Joža Vlahović«. Ranjena kod sela Brnjanice 2. II. 1944. g. Ima čin starijeg vodnika. Čupić Vida, rođena 2. XII. 1925. g. u Borovu, k. Vukovar. 20. IX. 1943. g. odlazi u I. četu I. bataljona XVI. omladinske brigade »Joža Vlahović«. Bila je borac, a kasnije na raznim dužnostima u sanitetu brigade. Dejanović Katica, rođena 12. VII. 1927. g. u Sjeničaku, k. Vrginmost. U NOV od 1943. g. Bila je borac i bolničarka u III. banijskoj brigadi i III. bataljonu omladinske brigade »Joža Vlahović«. Đermanović Marija, rođena 30. VIII. 1922. g. u Pirovcu, k. Šibenik. Aktivno radi za NOP od 1941. g. U travnju 1943. g. odlazi u XVI. brigadu »Jože Vlahovića«. Nosilac je Spomenice 1941. Đurđević Danica, rođena 1924. g. u Sokolovcu, k. Koprivnica. 9. II. 1943. g. odlazi u XVI. omladinsku brigadu »Joža Vlahović«. U ožujku 1944. g. u borbi kod sela Glavetić u Žumiberku smrtno je ranjena. Gansberger-Ivančić Marija, rođena 1926. g. u Podgorju, k. Đakovo, Od 1943. g. bila je borac u XVI. omladinskoj brigadi, a zatim u Osječkoj brigadi. Ima čin vodnika. T r i puta je teže i dva puta lakše ranjena. �Gostimir Jela, rođena 1926. g. u Zailu, k. Daruvar. U NOV od 1942. g. XVI. omladinskoj brigadi. Poginula 10. III. 1943. g. Bila je borac u Jež Dragica, rođena 1923. g. u Kalniku, k. Križevci. Od 9. VII. 1943. g. bila je borac i bolničarka u I. četi II. bataljona XVI. omladinske brigade. Umrla u siječnju 1944. g. Jorgić Saveta, rođena 5. VII. 1925. g. u Lisičinama, k. Podr. Slatina. 15. VII. 1942. odlazi u I. četu III. bataljona XVI. omladinske brigade. 13. V I I I . 1943. g. ranjena je u borbi s Nijemcima kod sela Lončarice u Bilogori. Jurić Dobrila Fatima, rođena 1. XII. 1916. g. u Splitu. Od 1935. g. učestvuje u radničkom pokretu. 1941. g. radi ilegalno u Zagrebu. 1. ožujka 1942. g. odlazi u NOV. Bila je borac u Moslavačkoj četi, komesar udarne čete, komesar III. udarne čete II. bataljona brigade »Joža Vlahović«, obavještajni oficir IV. bataljona iste brigade, komesar II. bataljona Splitskog odreda, zatim pomoćnik šefa Ratne obavještajne službe za kotare Viroviticu i Slav. Požegu. U travnju 1944. g. pomoćnik je komesara III. bataljona IV. splitske brigade IX. divizije, a kasnije komesar istog bataljona. Nekoliko puta je bila pohvaljena. Odlikovana Ordenom partizanske zvijezde III. reda, Ordenom bratstva i jedinstva II. reda, Ordenom zasluga za narod II. reda, Ordenom za hrabrost. Nosilac je Spomenice 1941. Ima čin majora. Karavukovac Veseljka, rođena 6. V. 1925. g. u Dalju, k. Osijek. 20. IX. 194,3. g. odlazi u II. četu IV. bataljona omladinske brigade »Joža Vlahović«. U četi je bila borac, omladinski rukovodilac i bolničarka. Karl Katica, rođena 1927. g. u Kozarici, k. Pakrac. Od 1942. g. bila je borac u XVI. brigadi. Umrla 1943. g. Kovačić Marica, rođena u Štefankima, k. Pisarovina. U NOV od 10. II. 1943. g. U Turopoljsko-posavskom odredu, a zatim u XVI. brigadi bila je borac, a kasnije bolničarka. Kozar Milica, rođena 1924. g. u Mihajlijama, k. Slav. Požega. Od 18. I. 1943. g. bila je borac u III. četi I. bataljona XVI. brigade. U ožujku 1943. g. bolesna od tifusa, bila je zarobljena. Ubijena u logoru Stara Gradiška. Kralj Štefica, rođena 1928. g. u Osekovu, k. Kutina. 7. II. 1943. g. odlazi u NOV. Bila je borac i bolničarka u Moslavačkom odredu i u XVI. brigadi. U borbi kod Lončarice, pod teškom neprijateljskom vatrom, izvukla je tri ranjena druga. Bila je ranjena kod Zapolja. Langer Katica, rođena 1924. g. u Daruvaru. 1943. g. odlazi u I. bataljon XVI. brigade. 11. IV. 1944. g. bila je ranjena. Lasić Katica, rođena 20. I. 1920. g. u Maloj Vašici, k. Šid. Od 16. IV. 1943. u NOV. Bila je bolničarka u bolničkoj ekipi omladinske brigade »Joža Vlahović«, a kasnije referent saniteta II. bataljona iste brigade. Lovrić Barica, rođena 27. VI. 1920. g. u Kravarskom, k. Velika Gorica. Od 8. IX. 1943. g. u NOV. Bila je borac u Turopoljskom odredu i II. četi V. bataljona XVI. brigade. Više puta pohvaljena. Milić Milka, rođena 25. VII. 1928. g. u Velikoj Pisanici, k. Bjelovar. Od siječnja 1943. g. u NOV. Bila je borac u Moslavačkom odredu i III. četi I. bataljona omladinske brigade. Završila je vojno-oficirski i sanitetski oficirski kurs. Kasnije je u brigadi vršila dužnost zamjenika referenta saniteta i referenta saniteta u III. bataljonu. Milošević Ljubica, rođena u Ratkovu Dolu, k. Đakovo. U NOV od 1942. g. Bila je vodnik u XVI. omladinskoj brigadi. Mirković Ana, rođena 30. VII. 1927. g. u Brod. Zdencima, k. Slav. Brod. Od 21. IX. 1943. g. bila je borac u I. četi IV. bataljona XVI. omladinske brigade. Poginula 22. II. 1944. g. u borbi s ustašama kod Krašića. Ogrizović Anka, rođena 10. VIII. 1925. g. u Blatu, k. Ogulin. Od 15. X. 1942. g. borac je u XVI. omladinskoj brigadi. Kasnije je bila desetar i vodnik. U borbi kod čačinaca s puškomitraljezom je držala položaj, dok se ostali drugovi nisu povukli ispred jake neprijateljske vatre. �Narod se brine za ishranu svoje vojske rođena 1923. g. u Dišniku, k. Garešnica. 1943. g. odlazi u II. bataljon XVI. omladinske brigade. 8. V. 1943. g. poginula je u borbi kod zauzimanja Voćina. Poljak Jelka, rođena 1920. g. u Popovcu, k. Garešnica. U prosincu 1942. g. odlazi u XVI. omladinsku brigadu. U napadu na Viroviticu, 15. XI. 1943. g. bila je zarobljena i ubijena. Popović Anka, rođena 19. I. 1919. g. u Lonji, k. Čazma. U NOV od 1943. g. Bila je borac u III. četi I. bataljona XVI. omladinske brigade. Poginula 15. lipnja 1944. g. u selu Zajezdi (Hrvatsko Zagorje), u borbi s ustašama i Nijemcima. Presnec Mara, rođena 13. XI. 1926.. g. u Trbovićima, k. Ogulin. 1943. g. odlazi u I. četu I. bataljona XVI. brigade. Bila je delegat bolničkog voda III. bataljona omladinske brigade »Joža Vlahović«. Ranjena prilikom napada na Hercegovac. Trbović Milica, rođena 25. V. 1926. g. u Devetaci, k. Bos. Novi. U početku rata Nijemci su je otjerali u logor Jasenovac. Po izlasku iz logora, 1. I. 1943. g. odlazi u I. bataljon omladinske brigade. Završila je podoficirski kurs. Bila je dva puta ranjena. Vujrović Darinka, Zarić Stana, rođena 1925. g. u Paku, k. Vukovar. 6. IV. 1942. g. odlazi u I. četu I. bataljona XVI. omladinske brigade. 30. IV. 1944. g. ranjena. Ima čin starijeg vodnika. �MEĐU ŽENAMA BORCIMA XVIII. BRIGADE BILE SU I OVE DRUGARICE: rođena 1924. g. u Klokočeviku, k. SI. Brod. 5. X. 1942. g. odlazi u III. četu III. bataljona XVIII. brigade. Ranjena u srpnju 1943. g. na položaju Bilo Gora. Bataić Nada, rođena 10. X. 1928. g. u Međeđi, k. Dubica. U prosincu 1942. g. odlazi u II. četu III. bataljona XVIII. brigade. Ranjena 1943. g. kod Slav. Požege. Bosanae Desanka, rođena 14. VI. 1927. g. u Brđanima, k. Daruvar. U NOV od 14. VII. 1942. g. Bila je borac, kasnije šifrant u XVIII. udarnoj brigadi. Ima čin starijeg vodnika. Brnjevarac Sofija, rođena 1924. g. u Tenji, k. Osijek. U NOV od 9. IX. 1943. g. U borbi kod Voćina 26. IV. 1944. g. poginula. Banda Đurđa, Damjanović Milena. Bila je borac u XVIII. brigadi. Poginula 28. V. 1943. g. u Setovu. rođena 1916. g. u Budincima, k. Našice. U NOV od lipnja 1942. g. Bila je borac u III. četi III. bataljona XVIII. brigade. Dva puta ranjena. Dobozić Anka, « Dobrojević Milka, iz Voćina, k. Podrav. Slatina. Bila je borac u XVIII. brigadi. rođena 1924. g. u Stipanovcima, k. Našice. Od 10. II. 1943. g. bila je borac i bolničarka u XVIII. brigadi. U rujnu iste godine postaje desetar u Omladinskoj brigadi. Bila je ranjena u borbi kod Brezarića u Žumberku, krajem 1943. g. Dološić Marica, Bolnička četa XVIII. brigade u Slavoniji — ljeto 1944. g. �Grupa partizanki XVIII. brigade na Papuku, 1943. g. Gregić Mandica, rođena 1925. g. u Tomašancima, k. Đakovo. Od 1944. g. bila je borac u II. četi X V I I I . brigade. Nestala u lipnju 1944. g. u borbi s Čerkezima na Dilju, te proglašena mrtvom. Gvozdenović Ruža, rođena 1920. g. u Suhoj Mlaki, k. Orahovica. Od 15. X. 1943. g. bila je borac u I. četi III. bataljona XVIII. brigade. U borbi je ranjena. Herceg Štefanija, rođena 1923. g. u G. Jesenju, k. Krapina. 28. VIII. 1943. g. odlazi u X V I I I . brigadu. Poginula 1944. g. u borbi oko Viljeva. Ilić Anka, rođena 1927. g. u Budincima, k. Našice. Od 1943. g. bila je borac u III. četi II. bataljona X V I I I . brigade. Poginula prilikom napada ustaša na čačince 15. XII. 1943. g. �Kaioper Dragica, rođena 1924. g. u Poljanskoj, k. Slav. Požega. U NOV od 1943. g. U X V I I I . brigadi vrši dužnost politđelegata voda. Kasnije je bila šef centrale u VI. korpusu. Odlikovana Ordenom zasluga za narod III. reda. Klašnja Zorka, rođena 24. II. 1920. g. u Korenici. Radila je aktivno za NOP od početka okupacije. 1943. g. bila je član Oblasnog odbora USAOH-a Slavonije, zatim predsjednik okružnog odbora USAOH-a za okrug Viroviticu. U NOV bila je referent saniteta u X V I I I . brigadi XII. divizije, asistent kirurške ekipe XII. divizije i referent saniteta XII. proleterske brigade XII. divizije VI. korpusa. Nosilac je Spomenice 1941. Kočić Danica, iz Topolovica, k. Grub. Polje. Bila je borac X V I I I . brigade. Ordenom za hrabrost i nekoliko puta pohvaljivana. Poginula u borbi. Odlikovana Kujavić Milica, rođena 1924. g. u Pušini, k. Orahovica. 1942. g. odlazi u X V I I I . brigadu. Bila je politički delegat voda. Više puta je bila ranjena. Lalić-Letić Jovanka, rođena 1926. g. u G. Viljevu, k. Podravska Slatina. Od 14. III. 1943. g. bila je borac u II. bataljonu X V I I I . brigade. 1943. g. teško ranjena. Lončar-Vuković Ankica, rođena 12. VIII. 1924. g. u selu Živike, k. Slavonski Brod. U NOV od 1943. g. Bila je borac u Diljskom odredu i X V I I I . udarnoj brigadi, zatim: telefonista u Požeškom području. Lošić Janja, iz Starih Mikanovaca, k. Vinkovci. Od 1942. g. bila je borac u X V I I I . brigadi. Mikelić Milka, rođena 1925. g. u Brđanima, k. Daruvar. 1942. g. odlazi u I. bataljon X V I I I . brigade. Bila je delegat voda, zamjenik komesara čete, zamjenik komesara bataljona, komesar jurišne čete i komandir čete. U akciji na Bizovac, premda je bila ranjena u ruku, ne napušta položaja, nego do kraja akcije rukovodi svojom četom. Mikić Milka. Bila je borac u X V I I I . brigadi. Mileva »Bosanka«. Bila je od 1943. g. borac u III. bataljonu X V I I I . brigade. U borbi kod Dapčević polja u Đakovici njezina je četa vodila borbu protiv tri ustaške satnije. N j o j tada uspijeva da savlada jednog ustašu i da mu otme pušku i tri bombe. U toj istoj borbi, zajedno s još nekoliko drugova, zarobila je ustaškog satnika. Mitrović Zlatica, iz Velikog Nabrđa, k. Đakovo. Od 1942. g. bila je borac i omladinski rukovodilac u X V I I I . brigadi. Ima čin rezervnog poručnika. Mitrović Zora, rođena u Velikom Nabrđu, k. Đakovo. Bila je borac u III. četi III. bataljona X V I I I . brigade. Poginula u borbi u Zrinjskoj. Nenadović Jela, rođena 1928. g. u Donjim Borcima, k. Daruvar. Od 1942. g. bila je borac u X V I I I . brigadi XII. divizije. Poginula 15. XI. 1943. g., prilikom napada ustaša na Viroviticu. Poljak Boja, rođena 1921. g. u D. Pištani, k. Orahovica. Bila je borac u X V I I I . brigadi. Rađosavljević Ljuba, rođena 1923. g. u Dopsinu, k. Osijek. X V I I I . brigadi. Odlikovana Ordenom za hrabrost. Od 1942. g. bila je borac u Runjanin Vidosava, rođena 1921. g. u Gabošu, k. Vinkovci. U NOV od 7. VI. 194,3. g. Bila je stariji vodnik u I. četi II. bataljona X V I I I . udarne brigade. Ranjena je u borbi s Nijemcima 17. ožujka 1944. g. kod Andrijevaca, SI. Brod. Invalid. Sovilj Duka, rođena 25. III. 1923. g. u Orđonji, k. Našice. Bila je borac u juriš,noj četi X V I I I . brigade. U borbi kod Đurđevca, pod jakom mitraljeskom vatrom, iznijela je ranjenog druga i nosila ga pet kilometara do previjališta. Ima čin starijeg vodnika. Stanisavljević Paca, rodom iz kotara Vukovar. 1943. g. bila je komesar čete I. bataljona X V I I I . brigade. U borbama s gestapovcima i Talijanima kod Jakopovca i Đakova smjelo je rukovodila četom protiv nadmoćnog neprijatelja, i kada je već pala ranjena, ne napušta četu. Na jednom od mnogih juriša smrtno je ranjena. �Stanivuković Jela, rođena 1923. g. u Poganoveima, k. Našice. U NOV od 25. XI. 1942. g. Poginula 12. V. 1943. g. u borbi kod Sirača, kao borac I. bataljona X V I I I brigade. Stanivuković Mileva, rođena 1926. g. u Poganovcima, k. Našice. 17. III. 1942. g. odlazi u II. četu I. bataljona X V I I I . brigade. Smrtno je ranjena 27. V. 1943. g. u borbi s ustašama kod Vetova. Starčević Marica, rođena 1922. g. u Gajinama, k. D. Lapac, Dozet Savka i Ljubica, bile su bolničarke u bolničkoj četi X V I I I . brigade. Istakle su se prilikom Viljevačke akcije 1944. g. kada su sprovodile osam teških ranjenika u pozadinu. Ispred neprijateljskih tenkova uspjele su đa sve ranjenike iznesu iz kola i sakriju u grmlje iznad ceste kod Pušine. Ostale su uz ranjenike sve dok se neprijatelj nije povukao. Sve tri su odlikovane Medaljom za hrabrost. Stojaković Živana, rođena 1928. g. u Borovu, k. Vukovar. Od 1. V. 1943. g. bila je borac u X V I I I . brigadi. Poginula u srpnju 1943. g., u borbi u Zrinjskoj. Šećek Anica, rođena 1924. g. u čačincima, Paca Stanisavljević k. Orahovica. U jesen 1943. g. odlazi u IV. četu III. bataljona X V I I I . brigade. Poginula u borbi između Pušine i Humljana, u studenom 1943. g. Segota Kata, rođena 1926. g. Od 23. III. 1943. g. bila je borac u X V I I I . brigadi. Poginula 25. XI. 1943. g. na položaju kod Vinkovaca. Šobačić Slavka, iz Paučja, k. Đakovo. Od 1943. g. bila je borac u X V I I I . brigadi. Poginula 1944. g. na Papuku kao komesar čete. Špeh Reza, rođena 1921. g. u Orahovici. 1944. g. odlazi u IV. bataljon X V I I I . brigade. Poginula u borbi na pruzi Vrpolje— St. Perkovci. �Dokument 420 ŽENE BORCI OSJEČKE BRIGADE XII. UDARNE DIVIZIJE Spisak drugarica I. bataljona Osječke brigade 1 Red. br. PREZIME I IME Rođ ena dan, mjes. god. Mjesto U partizanima od VI. 1944 I Topic Ana 15. V I I . 1906 Korušac 2 Vekić Dragica 23. I V . 1923 Grub. Polje 3 Popović Stojanka 6. X . 1927 Subotska 4 Štula Pava 10. X I . 1923 Kukunjevac 10. X. 1942 5 Štula Petra 3. X. 1926 Kukunjevac i. XI. 1943 6 Štefičić Barica 6. I. 1928 Uljanik 7 Takus Finika 3. I. 1928 Obriež 22. V I I I . 1943 8 Klarić Kata 11. V I I . 1927 Bab. Greda 10. I I I . 1944 9 Kejkliček Jaroslava 27. I V . 1923 Velhota (Č. SI.) 21. V I I I . 1943 IO Mraković Đurđa 6. V I I . 1926 Zagreb 18. I. 1944 li Bogojević Latinka 5. V. 1925 Hum. Varoš 12 Velagić E vica 9. I. 1923 Cremušina 13 Štefičić Ankica 6. I. 1928 Uljanik 14 Bosanac Bosiljka 15 3. 10. X. 1943 18. I. 1943 i. I I I . 1943 15. I. 1943 25. V I I I . 1942 i. V. 1943 3. I X . 1923 Dar. Brestovac I. I I I . 1943 Bučak Reza 3. V I I I . 1925 Trebinje 10. I I I . 1944 i6 Brai Sofija 9. I X . 1924 17 Barjamović Divka 20. I V . 1927 i8 Medved Anica 7. IV. 1924 Miklauš Fatlica Krunosavlje 30. III. 1944! 10. I I I . 1944 29. V I . 1944 �Red. br. PREZIME I IME Rođena dan mj. god. Mjesto V. U partizanima Nabrđe 12. I X . 1942 19 Savić Agica 7. V . 1923 20 Rozman Katica 10. V . 1918 21 M e r c Emica 17. X . 1924 Spišić Bukovica 20. I I . 1943 22 Venus Olga 9. I I . 1915 Dolj. Miholjac 19. I V . 1944 1 12. I X . 1943 Otok Dugarice II. bataljona Osječke brigade: I Štetić Zlata 2 Pavelik Anka 3 Vuković Milenka 4 K a d i ć Jelka 25. V . 1922 Trpinje 14. I X . 1943 5 Mećava Stoja 18. X . 1928 Gradina 30. I X . 1943 6 M a r e t i ć Ruža 20. I X . 1925 Potočani 19. I I I . 1944 7 Pokrajac M a r i j a 18. V I I I . 1929 Graber je 11. I V . 1924 8 Vukičević Kata Klokoćevik 23. X I . 1943 9 Krivokuća L j u b i c a 21. V I I I . 1924 Nurković 8. I I . 1944 3. V I . 1921 Zdenkovac 8. I I . 1944 13. I I I . 1925 Borovik 24. V . 1943 •1 3. V . 1921. 25. V I I . 1928 Cetinja 15. V I I I . 1943 10 Horvat Milka 27. I. 1923 Spišić Bukovica 28. v i : 1943 u M o s t o v i ć Blažica 16. I . 1927 Virovitica 25. V I I I . 1944 12 N j e ž i ć Danica 20. I V . 1923 Krička 13 Babuć Leposava 7. V I I . 1926 14 Kristanić Albina 2. I I . 1928 Gašinci Zagreb 15. X . 1942 15. I I . 1944 7. I- 1944 od �Red. br. PREZIME I IME Rođena dan. mj. god. Mjesto U partizanima od 15 Kosanović Kosana 21. I I I . 1926 Budimci 23. V I I I . 1943 16 Svajhofer Evica 20. V I . 1923 Lafinovac 20. V I I I . 1944 17 N i k o v i ć Mara 21. I X . 1927 Uljanik 8. I X . 1943 18 Švajger Marija 27. X I I . 1923 K u t j evo 16. V I I I . 1944 19 Geltar Zdenka 6. I V . 1924 Pakrac 2. V I I . 1944 20 Barbarić Bertrega 26. I. 1924 Brod n/s 23. V . 1944 21 Ilić N a d a 17. X . 1924 Budimci 22. V I I I . 1943 22 Katić Jelka 20. V . 1922 Trpinje 14. I X . 1943 23 Ostojić Blažana 16. I. 1927 Vinkovci 17. V I I I . 1944 D r u g a r i c e III. bataljona Osječke brigade : I Lekšan Kata 9. V I I I . 1925 Čepin 26. V I I . 1943 2 Kampić Milka 19. V I I . 1922 Kamesarac 12. V i l i . 1943 3 Savić Soka 4 Tešanović Milica 5 F o j t Eia 6 3. V . 1925 Vera i . I V . 1944 31. V I I I . 1927 Ključ 29. I X . 1943 28. I I . 1926 Zenica i . X . 1943 P o p o v i ć Đurđa 5. V . 1922 Beočin 2. I I I . 1944 7 Vorkapić Zorka 2. V I . 1926 8 Vojinić Davorka 23. X I . 1926 Split 8. I V . 1944 9 D e l i ć Milka 8. V I I . 1922 Babin Potok 3. I I . 1942 Hrkanovci 24. X I I . 1943 �Red. br. PREZIME IO IME Žužić Ankica li I Rođena dan. m j . god. Mjesto U partizanima od 10. V I I I . 1925 Klokčević 10. V . 1943 Macković Milka 10. V . 1926 Vel. Bastaji i . V I I I . 1943 12 Voka Milka 24. I I . 1924 Nov. Topolje 7. I I . 1944 13 Bošnjak Velinka 17. V I I . 1923 Budimci 7. X . 1942 14 Božić Marija 26. V I I I . 1926 Cepin 26. V I I . 1943 * 15 Matošević Marija 16. I I I . 1923 Andrijevci 13. I V . 1944 l6 Radivojević M i l e v a 4. V I I . 1925 Treštanovci 4. V I I . 1942 Drugarice IV. bataljona Osječke brigade: I H r g i ć Marica 2. I I I . 1922 Babin D o l 9. V I I . 1944 2 Vračarević Saveta 5. I V . 1928 Kukunjevci 7. I I I . 1944 3 Vujanić Savka 10. V . 1926 Kip 10. V . 1943 4 N o v a k Pavlina 30. I I I . 1929 Treglava 21. V I I I . 1944 5 Ognjenović Natalija 29. I X . 1929 6 Čurić Jelka 7 Čip Evica 8 Berković Dušanka Brod n/s 20. V I I I . 1944 9. X I . 1926 Bos. Dubica 10. I X . 1941 2. X . 1927 Bukovica 27. V I I I . 1944 Dalj i . I X . 1944 15. I . 1926 ! ) O v a j dokumenatj kao i crtice » O najboljim borcima i bolničarkama Osječke brigade« poslao je Štab X I I . divizije G l a v n o m odboru A F Ž Hrvatske p o v o d o m priprema za I. kongres A F Ž Hrvatske. �Dokument 421 0 NAJBOLJIM DRUGARICAMA BORCIMA I BOLNIČARKAMA OSJEČKE BRIGADE I. Evica Vielagić, bataljonska b a t a l j o n : Hilda bolničarka. Kad smo po drugi put nastupali na bunker na K r n d i j i bio je ranjen drug delegat. Ostao je ranjen na brisanom prostoru. Da bi ga izvukla u zaklon, pošla je prva bolničarka Evica, ali kad je stigla do njega bila je pogođena. Za njom je skočila bolničarka Reza, ali i nju je pogodilo neprijateljsko zrno. Ranjena je i drugarica Savka, koja im je pošla u pomoć. Iako ranjene, drugarice su uspjele da izvuku svoga delegata do prv o g zaklona, g d j e je svima pružena prva pomoć. Dio Štaba 11. slavonske KKOJ Majer, borac. Nalazili smo se u zasjedi kod sela Grabarja. Nakon izvjesnog vremena naišlu su na nas Čerkezi. Otvorila se borba. Drugarica Hilda izletjela je iz zaklona i spazivši neprijateljskog mitraljesca uputila se prema njemu. Mitraljezac je, primjetivši nas, otvorio vatru, no usprkos toga Hilda nije legla niti uzela zaklon, već je iz stojećeg stava pucala na njega, pozivajući drugove da što snažnije udare na bandite. Poslije nekoliko ispaljenih hitaca drugarica Hilda b i l a * j e pogođena smrtonosnim neprijateljskim tanetom. brigade na Psunju — veljača 1945. g. �Borci II. slavonske KKOJ brigade na Psunja — veljača 1945. g. Latinka Bogojević, delegat. Nakon likvidacije Podgoraća sačekali smo neprijatelja između Razbojića i Braćevaca. Razvili smo se u streljački stroj. Na čelu svoga voda išla je Latinka prema neprijateljskom sektoru. Oko njih su padale granate, ali su oni jurišem uspjeli da rastjeraju neprijatelja i da zarobe top. Iako je neprijatelj pokušao da pokvari top, nije za to imao vremena, jer ga je spriječila brzina našeg juriša. Finika Takus, borac. Sačekali smo kolonu ustaša koja je dolazila iz Gaja. Razvila se teška borba u kojoj je ranjen zamjenik komandanta, drug Brko, baš na brisanom prostoru. Drugarica Finika pritrčala je k njemu da ga izvuče, ali je primijetila da je već mrtav. Počela je da ga vuče u zaklon, kad je na nju otvo- rena jaka vatra. Ranjena u desno bedro, pala je, ali se opet digla i uspjela, uz krajnje napore, da prenese druga do zaklona, gdje su joj priskočili u pomoć ostali drugovi, jer ni sama nije više mogla da se održi na nogama. Đurđa Mraković, bolničarka. Povlačili smo se iz Krndije. Na povlačenju bio je ranjen jedan drug i u tom momentu nailazio je neprijateljski avion. Ranjenik se sakrio u rov, a u istom času neprijatelj je počeo da juriša. Đurđa je sišla u rov k ranjenom drugu i previla ga. Dotle su se naši već bili povukli, a ona je sa ranjenikom ostala sama u rovu. Neprijatelj se približavao», bio je već sasvim blizu. Ali ona nije ostavila ranjenog druga, nego ga je nosila rovom, dok nije stigla do naših boraca. �lì. bataljon: Barbara Bertreger, bolničarka. U borbi sa (Čerkezima kod Barica, bataljon je bio zauzeo položaj, ali je Barbara izgubila vezu s njim. Čerkezi su jurišali, ali su njihov juriš naši odbili. Ona je za sve to vrijeme bila sakrivena u grmu prema kome je jurio neprijatelj progonjen od našeg bataljona. Nedaleko od grma pao je ranjen jedan drug. Niko nije mogao da ga izvuče. Pod jakom vatrom neprijatelja Barbara je izašla iz zaklona i iznijela ranjenika, te je tom prilikom i sama lakše ranjena. Danica Nježić, borac. U borbi kod Ljevanske Varoši, kad je naš bataljon već bio ušao u uporište, još jedan bunker nije bio likvidiran. Naše dvije čete bile su se povukle, i ostala je samo jedna, koja je još tukla bunker. U toj četi bila je i Danica. Bunker se nije dao likvidirati. Trebalo je da jedan ili dva borca pođu na krov bunkera, da lopatama načine rupe u njemu i ubace bombe. Danica se javila dobrovoljno, uzela lopatu i popela se na bunker, u kome je bilo 14 neprijateljskih vojnika. Napravila je rupu i ubacila bombe. Tri III. ba Mileva Radivojević, vodnik. Jednog dana, u jesen, bila je Mileva u zasjedi, kada je iz Novske krenula jača grupa ustaša. Zbog velike nadmoći neprijatelja naši borci morali su se pod vatrom povući. U toj borbi ranjena su od minobacača dva druga. Mileva, sa još jednom1 drugaricom, priskočila je ranjenima u pomoć. Pod kišom metaka vukle su one ranjenike čitav jedan kilometar. Ustaše su ih opazile i vikale: »Gledaj žene, treba ih sve žive pohvatati!«, ali to im. nije uspjelo. Drugarice su se sretno izvukle s ranjenicima i bile pohvaljene za ovo junačko djelo. Sudjelovala je u borbama na Španovicu, Gojio, Viroviticu, Široko Polje, Čaglin i Koprivnicu, te u mnogim akcijama na rušenju raznih objekata i miniranju željezničkih pruga. U svim borbama istakla se svojom hrabrošću i političkom sviješću. Đurđica Popović, bolničarka. Za vrijeme lipanjske ofenzive koju su vršili Čerkezi, ostala je sa dva ranjena druIV. ba Jelka Hovanjec, borac. Za vrijeme napada na Gromačnik, 24. X I I . 1943. g. padao je snijeg i kiša, a ona je noću, iza borbenih linija, previjala ranjeni- neprijateljska vojnika su poginula, a ostali se predali. U napadu na Ljeskovac borba je trajala 24 .sata. Tada su se naši povukli, a ostala je samo desetina u kojoj je bila Danica da se bori na brisanom: prostoru. Neprijatelj ih je počeo opkoljavati. Danica je preuzela komandu i jurišem se probila sa svojom desetinom kroz neprijateljski obruč, tako da nitko nije bio ni ranjen. Tada je bila pohvaljena. Kosanka Kosanović, borac. U borbi kod Duhova bio je ranjen jedan drug. Odred je nastavio put za Toranj, no ranjenika se nije moglo voditi, pa je komandir zatražio da se javi netko tko će ga čuvati. Javila se dobrovoljno Kosanka. Cijeli dan i cijelu noć skrivala ga je u šumi, prenosila ga tamo-amo da ga skloni od neprijatelja, koji su bili u neposrednoj blizini. Kroz cijelo to vrijeme lijevala je kiša. Tek kad je naišla jurišna četa, prenijela je Kosanka, uz pomoć drugova, ranjenika do prvog previjališta. a1jon: ga iza brigade koja se pod borbom povukla. Đurđici je uspjelo da jednog druga prenese u neposredni zaklon, dok je drugog neprijatelj uhvatio, jer nije mogao da ide. Sakrila se sa ranjenikom u rov sve dok neprijatelj nije otstupio, a tada ga je prenijela zajedno sa dvije puške u svoju jedinicu. U borbi kod Brežanaca bila je teško ranjena u prsa ispod rebara. Zorka Vorkapić, borac. Kada smo se nalazili u zasjedi između Pušina i Drenovaca, naišli su neprijateljski tenkovi. Povukli smo se u šumu, dok je na brisanom prostoru ostala sama drugarica Kata Stanić. Bila je ranjena. Nakon nekoliko neuspjelih pokušaja da ranjenu drugaricu izvuku iz najžešće vatre, priskočila je k njoj Zorka Vorkapić i uspjela da je prenese u zaklon. Zorka Vorkapić bila je odlična bolničarka i hrabar borac. Ona je u ovoj akciji i poginula kao borac. a1jon: ke. Među njima bio je jedan teško ranjen u glavu. Od strašnih bolova je poludio. S teškom mukom uspjelo je Jelki da ga previje. U međuvremenu su se naši borci povu- �kli, a ona je ostala sama sa ranjenikom, koji je urlikao od bolova. Neprijatelj je čuo njegove jauke i počeo da puca u tom pravcu. Ranjenik je nekoliko puta pokušavao da «trgne sa glave zavoj i da bježi u noć. Gurnuo je Jelku u jarak pun vode, tako da se gotovo utopila, ali joj je ipak uspjelo da se izvuče iz jarka i da ga uhvati. Svom snagom je pridržavala i vukla 'ranjenika, jer je neprijatelj sve jače pucao i približavao se. Poslije dva sata teške borbe sa poludjelim čovjekom, dopremila ga je u Glogovicu, gdje je našla ostale drugove. Jelka Čurić, borac. Kada je kolona njemačkih tenkova prolazila pored Daruvara za Mađarsku, njezina četa bila je u zasjedi. Bio je ranjen sekretar SKOJ-a. Zbog jake neprijateljske paljbe naši su se povukli, a ona je ostala sama sa komesarom čete kraj ranjenika. I pored neprijateljske vatre uspjela je da ranjenika previje i da ga uz pomoć komesara spremi na sigurno mjesto. Dokument PRIZNANJE BORCIMA XII. U D A R N E I OSJEČKE BRIGADE ZA 422 BORBENE U S P J E H E U P E R I O D U OD 15. VI. DO 10. IX. 1944. POHVALA I. XII. OSJEČKE UDARNE I BRIGADE . . . »Radi uspješne i brze likvidacije neprijateljskih uporišta u Podgoraču, Grub. Polju, Badljevini, Perkovcima i Vrpolju, radi uspješno vođenih borbi oko Đakova, na Dilju, oko Požege, Daruvara, Pakraca i Siraća i na mnogim drugim sektorima u toku protekla tri mjeseca pohvaljujemo gove : . . . i ističemo za primjer svim borcima i rukovodiocima ove divizije slijedeće drui j - \1 . . . Bojčić Ružu, desetara IV. bataljona, XII. udarne brigade . . . . . . Tulum Milku, borca II. bataljona, XII. udarne brigade . . . Iz Osječke brigade: 1 . . . Horvat Milku, borca III. čete I. bataljona . . . . . . Kadić Jelenu, borca I. čete II. bataljona . . . \ . . . Krivokuća Ljubicu, bolničarku I. čete II. bataljona . . . Iz čehoslovačke brigade: 2 . . . Bastaga Milku, bolničarku-vodnika . . . V. d. komandanta: M i l a n Stanivuković O s j e č k a b r i g a d a b i l a j e u sastavu X I I . s l a v o n divizije. 2 Nacionalne m a n j i n e u S l a v o n i j i , Česi, S l o v a c i , M a đ a r i i N i j e m c i s t v a r a l i su s v o j e n a c i o n a l n e čete, b a t a l j o n e i b r i g a d e , k o j e su se b o r i l e u sklopu sla1 ske 19 Žene Hrvatske u N O B Politkomesar: potpukovnik Otmar Kreačić v o n s k i h j e d i n i c a . T a k o j e 26. l i s t o p a d a 1943. f o r m i rana Č e h o s l o v a c k a b r i g a d a » J a n Ž i š k a « , k o j a j e i z rasla iz Č e h o s l o v a č k o g b a t a l j o n a , sastavljenoig od Čeha i S l o v a k a iz D a r u v a r a i o k o l i n e . 289 �Borei Čehoslovacke brigade »Jan Žiška« M E Đ U B O R C I M A OSJEČKE I ČEHOSLOVACKE OVE BRIGADE »JAN ŽIŠKA« BILE SU I DRUGARICE: Bartoš Marija, rođena 4. XII. 1926. g. u Hercegovcu, k. Garešnica, po narodnosti Čehinja. Od kolovoza 1943. g. bila je bolničarka u Češkoj brigadi »Jan Žiška«. rođena 1923. g. u Daruvarskom Brestovcu, k. Daruvar. Od 1942. g. bila je borac u Osječkoj brigadi XII. udarne divizije. Poginula 8. IX. 1944. g. u borbi s neprijateljem kod Našica. Bosanac Bosiljka, rođena 26. VI. 1923. g. u Dežanovcu, k. Daruvar. Od 24. IX. 1943. g. bila je borac u Češkoj brigadi. Poginula 22. II. 1944. na položaju kod Kaptola. Hosi Anica, rođena 19. II. 1922. g. u Komesarcu, k. Slunj. U NOV od 12. VIII. 1943. g. U diljskom odredu ostaje do svibnja 1944. g. kada s cijelim odredom prelazi u Osječku brigadu. Ima čin starijeg vodnika. Bila je dva puta ranjena. Kampić Milka, Kolaček-Željković Ana, rođena 1923. g. u Daruvaru. 10. X. 1943. g. odlazi u Češki bataljon. Bila je bolničarka. 1944. g. je ranjena. Invalid. Ima čin starijeg vodnika. rođena 1926. g. u Ivanovcima, k. Našice. Od 12. II. 194,3. g. bila je borac u Osječkom odredu. Umrla 27. X. 1944. g. u bolnici u Italiji. Majstorović Anica, Milekić Darinka, rođena 1925. g. u Sapini, k. Slavonska Požega. Od 1943. g. bila je borac u Osječkoj brigadi. rođena 1925. g. u Boboti, k. Daruvar. Od 1943. g. bila je borac u Osječkom odredu. U borbi kod Koritne, 1944. g. smrtno ranjena. Mitrović Ljubinka, rođena 1926. g. u Uljeniku, k. Daruvar. Od 1942. g. bila je borac II. bataljona Osječke brigade. Poginula 15. X. 1944. g. Štefičić Bara, u I. četi �Dokument 423 X. KASNIJE XXVIII. DIVIZIJA XVII. XXI. I XXV. BRODSKA BRIGADA DOPIS ŠTABA VI. KORPUSA OD 22. V. 1944. UREDNIŠTVU »ŽENE U BORBI«, 0 ISTAKNUTIM ŽENAMA BORCIMA XVII. BRIGADE I OSTALIH JEDINICA VI. KORPUSA NOV Dan, 22. V. 1944. STAB VI. KORPUSA NOV JUGOSLAVIJE Broj 199 Uredništvu »Žena u borbi« 1 Dostavljamo Vam podatke o drugaricama koje su se istakle svojom hrabrošću u ovim posljednjim borbama i koje zaslužuju svaku pohvalu radi hrabrosti, i koje služe za primjer u svojoj jedinici u svakom pogledu. Radojka Kuzmanović, rođena 12. VI. 1926. g. u selu Vel. Nab rđu, srez Đakovo, seljakinja, Srpkinja, koju je okupator otjerao na prisilan rad 1942. g. Nakon povratka, 6. VI. 1943. g., stupila je u NOV, i bila borac u XXI. brigadi. Prošla je mnoge borbe. Sada se nalazi u I. bataljonu Osječkog NOP Odreda. Hrabar je borac, čak je sposobna da bude i rukovodilac, što će naskoro i biti. Naročito se istakla u borbi kod Poganovaca na zasjedi, dana 19. III. 1944. g. Vrlo je disciplinovana i služi kao primjer narodnog vojnika. Istakla se prilikom akcije na Čaglin, 23. I. 1944. g., kada je u zajednici sa drugom Dragić Nikolom, drug. Milanom Kolarcem i Maromi Bjelajac ubila 15 bandita. 2. Bjelajac Mara, rođena 25. III. 1921. g. u selu Grabovac Novi, općina i srez Novska, Srpkinja, seljakinja, neudata, član KP, stupila u partizane 22. IV. 1943. g., vrši dužnost politdelegata. U borbi kod sela Bazije istakle su se svojom hrabrošću slijedeće drugarice: Fištek Ana, Velicki Ana, Kurac Ana i Mačko Francika. One su sa poklicima išle naprijed i uvijek bile prve. Imenovane drugarice pohvaljene su naredbom štaba čehoslovačke brigade. 9. II. 1944. g. prilikom zasjede I. bataljona Diljskog NOP Odreda kod sela Selaca, Đakovo, istakla se drugarica Perković Ružica, rođena 1922. g. u selu Topolju, općina Garčin, srez Slav. Brod, Hrvatica. U partizane je stupila 6. IX. 1943. g. Ona je prva jurišala na neprijatelja. U toj borbi neprijatelj je imao oko 50 ubijenih vojnika. Ružica je bila ranjena, i bez ičije pomoći sama se povukla sve do sela Gašinaca. Ona služi primjerom u svakom pogledu svimi drugaricama u svojoj jedinici. Dostavljamo imena i podatke drugarica iz XVII. udarne brigade, koje su se istakle u borbama kao odlični borci i onih koje su kao odlični borci poginule. I. bataljon: 1. Jorgić Mileva, rođena 5. VII. 1924. u selu Kometniku, opć. Voćin, k. Podravska Slatina, Srpkinja, seljakinja, čl. KP, vrši dužnost politdelegata. Stupila u partizane 6. XII. 1942. g. Mileva Jorgić-Miščević (prva lijevo) s drugaricama �Obje ove drugarice istakle su se zajedno, pa opis borbe, u kojoj su se istakle dajemo zajedno. Pred samu likvidaciju Čaglina ustaše su pokušavale da se različitim jarcima izvuku napolje, da bi tako spasili goli život. Tako je 15 ustaša pobjeglo u jedan jarak sa namjerom da tuda pobjegnu. Tada su pošle gore navedene drugarice da ih unište. Svih 15 bandita su pobijeni bombama i iz pušaka, ali je pri tome lakše ranjena Mileva Jorgić, a teže Mara Bjelajac, jer je neprijatelj tukao jakom mitraljeskom vatrom iz ostalih još nelikvidiranih bunkera. Premda je vatra bila tako jaka, pokupljeno je sve oružje sa poubijanih bandita. 3. Korman Dragica, rođena 1927. g. u Gornjoj Stubici, općina i srez Donja Stubica, Hrvatica, radnica, neudata, stupila u partizane 10. V. 1943. g. Istakla se u akcijama na Čaglin, gdje je i poginula. 4. Žakula Mileva, rođena 10. XII. 1922. g. u selu Gor. Trnava, općina Mašić, srez Nova Gradiška, Srpkinja, seljanka, udata, član KP, stupila u partizane 20. I. 1943. g. Prilikom borbe sa neprijateljem koji je nastupao od sela Latinovca prema St. Čaglinu, poginuo je kraj nje mitraljezac. Ona je uzela mitraljez i nastavila da juriša. Poginula je u momentu, kad je mitraljezom tukla neprijatelja. Bilo je to dne 24. II. 1944. g. Mileva se isticala kao dobar borac. 5. Krnjajić Dušanka, rođena 24. III. 1926. g. u selu Međeđe, općina Ravnajsko, srez Bos. Dubica, Srpkinja, seljanka, stupila u partizane HO. III. 1942. g., bolničarka, poginula 24. I. 1944. g. U borbi s neprijateljem koji je nastupao od sela Latinovca prema St. Caglimi, osobito se istakla kao bolničarka. Pod najvećom vatrom prišla je da previje ranjenog druga i da ga izvuče, ali je pri tome poginula. I ranije se ona uvijek isticala kao hrabra i odlična bolničarka. 6. Stanar Milica, rođena 6. II. 1927. g. u selu Rajić, srez Novska, Srpkinja, seljanka, stupila u partizane 6. IV. 1943. g„ bolničarka, poginula 22. I. 1944. U borbi za likvidaciju Čaglina, bio je ranjen jedan drug i ostao ležeći pod najjačom vatrom. Ona mu je prišla i nastojala ga iznijeti da ga previje. Tada je bila smrtno pogođena. 7. Mudrinić Ljubica, rođena 1925. g. u selu Rogolji, općina Čaglić, srez Pakrac, Srpkinja, seljanka, bolničarka. Stupila u partizane 15. III. 1943., a poginula je 22. I. 1944. g. u Čaglinu. III. četa II. bataljona bila se probila u neprijateljsko uporište i čitav jedan dan nalazila se odsječena od ostalih naših jedinica u uporištu. Banda je nekoliko puta pokušavala da ih jurišem izbaci napolje, ali j o j nije uspjelo. Prilikom tih juriša ranjeno je nekoliko drugova. Jednome, koji je bio ranjen, hrabro je prišla Ljubica da ga previje i iznese u zaklon. Pri tome je poginula. 8. Njegovan Bogdanka, rođena 27. I. 1922. g. u selu Međeđa, srez Bosanska Dubica, Srpkinja, seljanka član KP, stupila u partizane 20. I. 1943. g. desetar, ranjena 16. III. 1944. g. kod Pivnica. Uvijek se isticala kao odličan borac i dobar rukovodilac. U napadu na neprijateljske tenkovske kolone, koje su prolazile cestom Daruvar—Pivnice bila je ranjena. Neprijatelj je nastupao, i ona je, vidjevši da ne će moći izmaknuti, pripravila bombu da se ubije, da ne bi živa pala u ruke neprijatelju. Međutim su naišli još neki drugovi i iznijeli je. 9. Kovačević Jula, rođena 1925. g. u Gređanima, općina Okučani, srez Nova Gradiška, Srpkinja, seljanka, član KP. Stupila u partizane 18. IV. 1943. Poginula 22. I. 1944. g. u Čaglinu, kao pomoćnik puškomitraljesca. Pokazala se kao odličan borac u napadu na aerodrom Kurilovac. Kad su naši jurišali i došli do žice, ona je svoj ranac prebacila preko žice, a onda preskočila sama, te dok se mitraljezac prebacio, bacila tri bombe u neprijateljski bunker. Prilikom napada na Čaglin bila je među prvima koji su prišli neprijateljskim bunkerima. U zajednici sa drugaricom Maricom Kovačević prišla je da likvidira i drugi bunker, ali su tom. prilikom' poginule i jedna i druga. 10. Kovačević Marica, rođena 1922. g. u Virovitici, Hrvatica, radnica, stupila u partizane 16. XI. 1943. g., borac, poginula 22. I. 1944. g. Bila je primjerna u pogledu discipline i uvijek odličan borac. U Čaglinu je u jedan bunker ubacila dvije bombe. Prilazeći drugom bunkeru poginula je. 11. Zlokapa Milja, 1 rođena 1924. g. u Slabinju, srez Bosanska Kostajnica, Srpkinja, seljanka član K P , stupila u partizane 15. IV. 1943. g. mitraljezac, po činu ml. vodnik. Poznata je kao jedan od najboljih puškomitraljezaca u brigadi. Prilikom akcije na Čazmu naša se brigada nalazila na zasjedi prema Ivanić gradu. U selu Dabcima, gdje smo vodili borbu, Milja se je odvojila sa još tri borca i tako bila opkoljena od bande. Jednim rafalom iz svoga mitraljeza ubila je trojicu bandita, a odmah zatim bacila bombu. Nakon toga ubila je još jednog i oni odstupe. Četvero partizana neokrznuti su se izvukli. �U Kurilovcu joj je pomoćnik bio ranjen, nakon čega je sama uzela ranac i jurišajući prva stigla do bunkera. Ubacila je dvije bombe u bunker i ubila dvojicu bandita, a ostali su pobjegli. Iz neprijateljskog bunkera nastavila je dalje tući svojim mitraljezom. Drugarica Milja je primjerna i disciplinovana. Član je vojnog suda XVII. udarne brigade. 12. Krajnović Sima, rođena 3. V. 1925. g. u Cikotama, opć. Bučje, srez Pakrac, Srpkinja, seljanka, neudata, stupila u partizane 1. I. 1943. g. bolničarka. Bila je uvijek primjerna, disciplinovana i hrabra bolničarka. Prilikom borbe s neprijateljem na Bučju, kada su naši bili pri- morani da otstupe, ranjena je teško. Nije htjela da padne živa u ruke neprijatelju i ubila se bombom. 13. Bere Tonka, rođena 10. II. 1926. g. u selu Bogovinje, općina i srez Zaječar, Slovenka, radnica, stupila u partizane 21. X. 1943. g . Kao borac vrlo hrabra i disciplinovana. Istakla se 19. XII. 1943. u smjelom jurišu na neprijateljske utvrde u Kurilovcu. Premda je bila lakše ranjena, nije napuštala borbu, već je smjelo i dalje jurišala. Smrt fašizmu — Sloboda narodu! V. 1 1944. Zlokapa g. kod Milja Velikih d. Politkomesara M . B u l o v i ć poginula je krajem svibnja Zdenaca, BIOGRAFIJA NARODNOG HEROJA PERSE BOSANAC Rođena je 1922. g. u Čeralijama, k. Podravska Slatina, u seljačkoj porodici, koja od početka NOB aktivno pomaže narodno-oslobodilački pokret. Otac joj je poginuo od neprijateljske nagazne minePersa početkom 1942. g. odlazi u partizane. Od početka 1943. g. pa do svoje smrti bila je borac i istaknuti jimak XVII. udarne brigade. Brzo je postala desetar, a zatim i vodnik. Učestvovala je u borbama za Voćin, Podravsku Slatinu, Dulovac. Garešnicu, Viroviticu i Veliku, kao i u mnogim manjim akcijama. U ožujku 1943. g. XVII. brigada napala je dvije satnije Nijemaca, ukopane na Javorovici, jednoj od najviših kota planine Psunja. Moralo se jurišati kroz ubitačnu barijeru vatre iz svih vrsta oružja. Persa je jurišala vješto, kao svaki stari iskusni ratnik, koristila zaklone za drtrećem, jer se borba vodila u šumi. Ipak, izlagala se i suviše. »Zar se ne bojiš da ćeš poginuti?«, upitao ju je komesar. »Ja se, druže komesaru, ne znam bojati« — odgovorila je ponosno . . . Borba za Javorovicu trajala je cijeli dan. Pred veče, kad su borci VII. brigade bajonetama i bombama upali u njemačke postave, od dvije satnije Nijemaca nije ostao ni jedan jedini čovjek... Među prvima upala je u rovove Persa sa svojom drugaricom Katicom Hacman, koja je u posljednjim časovima borbe prepolovljena mitraljeskim rafalom. U srpnju 1943. g., u jurišu na neprijateljsko uporište u Siraču, Persa se isto »nije znala bojati«. Podigla se iza zaklona da baci bombu i ustaški ju je metak pogodio u srce. Uporište je zauzeto nakon duge i teške borbe. Svi neprijateljski vojnici ubijeni su ili zarobljeni, ali je i pedeset dobrih boraca brigade izbačeno iz Narodni heroj Persa Bosanac stroja. Među mrtvima bila je Persa Bosanac. Nikada je brigada nije zaboravila, ni prestala spominjati. Za bezgraničnu odanost Narodno-oslobodilačkoj borbi i herojsko držanje dobila je Persa Bosanac najveće priznanje: Prezidijum Narodne skupštine FNRJ proglasio ju je 1952. g. Narodnim herojem. �MEĐU BORCIMA XVII. UDARNE BRIGADE NALAZILE SU SE I OVE DRUGARICE: Batina-Baden Ivka, rođena 1928. g. u Novakovcu, k. Varaždin. 15. VII. 1943. g. odlazi u II. četu II. bataljona XVII. udarne brigade. Poginula u borbi kod Trebuža, prilikom prijelaza preko Save, 20. VIII. 1944. g. Bogdanović Bosa, rodom iz Knežpolja ispod Kozare. Bila je borac XVII. brigade. Predvodila je desetinu i vod u I. četi II. bataljona, najboljoj četi brigade. Jednom se brigada probijala iz neprijateljskog obruča. Kad je prelazila blokiranu cestu Pakrac—Slav. Požega, u namjeri da se probije s Papuka na Psunj, iznenada je Bosin bataljon u selu Branešci naišao na ustašku bojnu. Nakon pola sata borbe većina ustaša je ili poginulo ili bilo ranjeno. Kod prebrojavanja ratnog plijena i poginulih, odjednom se pojavila Bosa, tjerajući pred sobom deset ustaša — svojih zarobljenika. Prema njima je držala pušku »na gotovs«, a preko ramena naprtila 10 njihovih pušaka. Sama ih je zarobila i razoružala. Cvetić Milka, rođena 7. X. 1920. g. u Kantrovcima, k. Slav. Požega. U NOV od 25. XII. 1941. g. Bila je borac i kuharica u Papučkom odredu, a 1943. g. borac u XVII. udarnoj brigadi. Nosilac je Spomenice 1941. Čović Ilinka, rođena 1915. g. u Čeliću, k. Virovitica. Od 19. XI. 1942. g. bila je borac u I. četi I. bataljona XVII. brigade. Ranjena 1943. g. Čulić Dušica, rođena u Ožegovcu, k. Pakrac. Od 1942. g. bila je borac u XVII. brigadi. Poginula 1943. g. na položaju Hruševo. Dobraš Milka, rođena 1922. g. u Malim Bastajima, k. Daruvar. U NOV od 1942. g. Poginula 1943. g. u borbi kod Sirača. Dokument 424 U JEDINICAMA X. DIVIZIJE NARODNO-OSLOBODILAČKE VOJSKE HRVATSKE (XVII. I XXI. BRIGADI) BILE SU NA DAN 20. IX. 1943. 262 ŽENE Brojno stanje i naoružanje jedinica X. divizije Narodno-oslobodilačke vojske Hrvatske 1 Naoružanje 2 Brojno stanj e ženskih na licu 2 10 52 2 1314 143 141 19 1173 124 X X I . Brigada 1135 117 168 28 967 79 2511 262 319 47 2192 205 Štab X- Divizije Ukupno STAB X . D I V I Z I J E NARODNO-OSLOBODILAČKE HRVATSKE muških 62 X V I I . Brigada muških muških u rashodu ženskih ženskih po spisku Jedinica VOJSKE B r o j 131/1943. Komandant dne 20. septembra 1943. Vinko Antić 1 Dokument se nalazi u Vojno-bistorijskom institutu M'NOJ. 2 N a o r u ž a n j e izostavljeno. �Dokument 425 U XVII. BRIGADI N O V BILO JE NA D A N 1. V. 1943. 247 Ž E N A Datum 1. V. 1943. Pregled brojnog stanja X V I I . brigade 1 Muških 19 63 1 23 9 119 8 2 18 — — 282 310 6 3 — — 19 242 270 6 1 14 — — Ukupno u Brigadi S v e g a Borci Štab [ Intendantura I Sanitet 1 Pionerski vod I Prateći vod S v e g a Borci S v e g a Štab Intendantura Pionerski vod Prateći vod 1 Sanitet Štab Intendantura Sanitet Pionerski vod Prateći vod S v e g a Štab Mitraljeska četa Sanitet Pionerski vod Agit — prop. Jedinica III. Bataljon II. Bataljon Borci I. Bataljon Štab brigade 206 227 922 Po spisku Ženskih Muških 2 — 9 — —- — — 2 11 2 — — 14 2 16 88 104 — 57 71 — — — — — — — — 71 73 1 2 — — 1 57 61 — 14 56 70 247 1 23 24 — — 5— — 20 25 170 U rashodu Ženskih Muških 1— 1— — 19 54 1 23 7 104 6 2 18 — 8 8— — — 4 4 37 18 185 209 6 1 9 — 211 2?7 5 1 — — 186 202 752 15 65 80 — 52 66 210 Na licu Ženskih 1— — — 1— — Priraštaj — 14 — — 7 49 63 — — — — 119 — — 19 — 128 55 309 Manjak P o l i t i č k i komesar: Komandant: (SI. otsutan) 1 Dokument se nalazi u R a d o j i c a N e n e z i ć , s. r. Vojno-historijskom institutu MNOJ. Domazet Ana, rođena 1924. g. u Kunskom Brdu, k. Virovitica. 1943. g. odlazi u X V I I . brigadu. U srpnju 1943. g. zarobljena je od Nijemaca i otpremljena u zemunski logor, gdje je nestala. Đurašinović Draga, rođena 3. I. 1924. g. u Borovcu, k. Novska. Bila je borac u X V I I . brigadi. Poginula 10. V I I I . 1942. g. u Našicama. Germovšek-Martić Anđelka, rođena 1. V. 1924. g. u Zagrebu. Do odlaska u partizane, početkom 1943. g., u Zagrebu aktivno radi za N O P . U N O V bila je borac, šef Štaba X V I . brigade, član agitpropa X X I . brigade, ratni dopisnik X X V I I I . divizije, ratni dopisnik I. armije i član redakcije lista » Z a pobedu«. Odlikovana sa dva Ordena zasluga za narod I I I . reda i Ordenom za hrabrost. Grabić Anka, rođena 8. V I I . 1925. g. u Macute, k. Podr. Slatina. Od 27. X I I . 1942. g. bila je borac u X V I I . brigadi. Prilikom raznih akcija otela je od neprijatelja više karabina i radi toga je bila pohvaljena. Ranjena 1944. g. Habeković Ljubica, rođena 1920. g. u Ostrni Maloj, k. Dugo Selo. 1943. g. odlazi u XVII. brigadu. �Ivković Milka, rođena 1922. g. u Poljančanima, k. Bjelovar. U NOV od veljače 1944. g. Bila je borac u I. četi I. bataljona X V I I . brigade. 27. IV. 1944. g. nestala na položaju Hercegovac, u borbi protiv ustaša. Jelić Živka, rođena 1924. g. u Negoslavcima, k. Vukovar. U NOV od 1943. g. Bila je borac u XVII. brigadi. Smrtno je ranjena kod Ćagljina 3. III. 1944. g. Kanišek Marica, rođena 1929. g. u Milanlugu, k. Slav. Požega. U NOV od 17. V I I I . 1942. g. Radila je u partizanskim bolnicama. Odlikovana Medaljom za hrabrost i Ordenom zasluga za narod III. reda. Ima čin vodnika. Karaš Marica, rođena 25. III. 1927. g. u Kozarevcu, k. Đurđevac. Od 8. I. 1944. g. bila je borac u II. četi II. bataljona XVII. brigade. Ranjena kod Zvečeva. Žene borci XVII. brigade Komnenović Mileva, rođena 1922. g. u Latinovcu, k. Slav. Požega. U siječnju 1943. g. odlazi u Diljsko područje. U XVII. brigadi bila je borac i omladinski rukovodilac. Poginula 1943. g. u Doljanovcima, k. Slav. Požega. Kopač-Balenović Anđa »Sitna«, rodom s Korduna. U N O V od 1941. g. Bila je borac i kasnije bolničarka u Banijskoj proleterskoj četi i komesar bolničke čete u XVII. brigadi. Kovač Emilija, rođena 24. III. 1926. g. u Klisi, k. Pakrac. 3. III. 1943. g. odlazi u NOV. Bila je borac i bolničarka u Daruvarskom odredu i X V I I . brigadi. U borbi kod Dežanovca pod neprijateljskom' vatrom, izvukla je svog ranjenog komandanta. Kratofil Ruža, rođena 1921. g. u Virju, k. Đurđevac. Odlazi u NOV zajedno sa svojim mužem Stjepanom u veljači 1944. g. Bili su borci XVII. udarne brigade. U proljeće 1944. g. nestali su na položaju kod Mihovljana. Proglašeni mrtvima s danom 1. IV. 1944. g. Krupa-Begović Ivka, rođena 1925. g. u Pitomači, k. Đurđevac. Od 1943. g. bila je bolničarka u XVII. brigadi. Umrla iste godine. Ljubičić Dušica, rođena 1926. g u Roguljarra, k. Pakrac. Od 1943. g. bila je borac u III. bataljonu XVII. brigade. Poginula 1943. g. u borbi kod Našica. Maksić Anica, rođena u Slav. Brodu 19. VII. 1924. g. 1943. g. odlazi u partizane. Bila je neko vrijeme omladinski rukovodilac, zatim prelazi u X V I I . brigadu. Ima čin poručnika. Odlikovana Ordenom za hrabrost. Miletinac Jovanka iz D. Rašenice, k. Grubišno Polje. Bila je borac X V I I . brigade. Nekoliko puta je pohvaljena. Odlikovana Ordenom za hrabrost. Poginula. Novaković Cvijeta, rođena 1924. g. Od 6. I. 1943. g. bila je borac u II. četi II. bataljona XVII. brigade. Poginula 8. XI. 1944. g. u borbi kod Banje-Koviljače u Srbiji. Pavković Jula, rođena 1924. g. u Bukovčanima, k. Pakrac. U prosincu 1942. g. odlazi u mob. centar Rogulje. Bila je borac i bolničarka u XVI. omladinskoj i XVII. brigadi. Pavlović Ljubica, rođena 1919. g. u Jagmi, k. Pakrac. 1943. g. odlazi kao bolničarka u XVII. brigadu. Poginula 27. VI. 1943. g. kod Voćina. �Potkonjak Smilja, rođena 26. II. 1916. g. u Ornicama, k. Gospić. U NOV odlazi 2. X. 1944. g„ 25. XII. iste godine poginula kao bolničarka XVII. brigade. Preradović Mileva, rođena 1927. g. u Vel. Klisi, k. Virovitica. Od 1942. g. bila je borac u X V I I . brigadi. Poginula. Radmanović Marica, rođena 1928. g. u Božićima, k. Grub. Polje. 8. III. 1942. odlazi u XVII. brigadu. Ranjena svibnja 1942. g. u borbi kod Voćina. Radojčić Draga, rođena 10. VII. 1925. g. u Kusonji, k. Pakrac. U NOV od 6. VI. 1942. g. Prilikom napada XVII. brigade na neprijateljsko uporište Sirač dobrovoljno se javila, sa Dujom Bosiočić, Anom Misiračom i Bogdankom Njegovan, za bombaša. Tada su u jurišu bombama osvojili crkvu, iz koje su ustaše davale jak otpor. U borbama za Voćin likvidirala je jedan neprijateljski bunker. Za vrijeme V. ofenzive savladala je dva Nijemca i otela im mitraljez. Pod neprijateljskom vatrom izvukla je iz borbe ranjenog druga. Neko je vrijeme bila komesar čete. Odlikovana Medaljom za hrabrost. Ima čin poručnika. Anđa Kopač-Balenović, Joco Drača Germovšek-Martić i Anđelka Ratić Milka, rođena 1920. g. u Kantrovcima, k. Slavonska Požega. U NOB od 1941. g. Bila je borac u Papučko-krndijskom odredu i X V I I . brigadi. Nosilac je Spomenice 1941. Odlikovana Ordenom zasluga za narod III. reda. Savić Ljubica, rođena 1923. g. u Bujavici, k. Pakrac. U NOV od 1943, g. Poginula 1944. g. Sekulić Slavka, rođena 1922. g. u Pakoj, k. Slav. Požega. 28. I. 1943. g. odlazi u XVII. brigadu. Poginula 1943. g. u akciji na Bučju kod Kamenske. Stjepanović-Dorontić Mara, rođena 1925. g. u Sekulincima, k. Podravska Slatina. 1942. g. odlazi u partizane. 1943. g. odlazi u X V I I . brigadu, gdje vrši dužnost delegata voda. Kasnije radi u šifrantskom odjeljenju VI. korpusa. Potporučnik. Strnat Marica, rođena 1923. g. u Đakovu, k. Grub. Polje. 1. IV. 1943. g. odlazi u XVII. udarnu brigadu. 1943. g. bila je ranjena. Šmit Anica, rođena 1927. g. u Zagrebu. Od 1943. g. bila je borac u II. bataljonu XVII. brigade. Poginula u rujnu 1943. g., prilikom napada na njemački oklopni vlak. Todorović Anka, rođena 1923. g. u Voćinu, k. Podr. Slatina. 1943. g. odlazi u X V I I . brigadu. Poginula 22. I. 1943. g. u borbi kod Rajića. Tvrdorijeka Milka, iz 'Čremušine, k. Grub. Polje. Od 1943. g. bila je borac u XVII, brigadi. Vučković Cvijeta, iz D. Rašenice, k. Grubišno Polje. Bila je borac u XVII. brigadi. Nekoliko puta pohvaljena. Odlikovana Ordenom za hrabrost. Poginula u borbi. Vuga Anka, rođena 8. X. 1925. g. u N. Grabovcu, k. Novska. Od 24. IV. 1943. g. bila je borac u XVII. brigadi. Ranjena 24. IV. 1943. g. u borbi za Voćin. Vukasović Marija, rođena 15. IX. 1921. g. u Tenju, k. Osijek. Od 8. III. 1943. g. bila je borac u I. bataljonu XVII. brigade. Ranjena u borbi kod Ludbrega, 3. X. 1943. g. Žganjan Danica, rođena 1923. g. u Markušici, k. Osijek. 9. I. 1943. g. odlazi u X V I I . udarnu brigadu. Poginula u borbi kod Mikleuša, 15. XI. 1943. g. �U XXI. SLAVONSKOJ I XXV. BRODSKOJ BRIGADI BORILE SU SE I OVE DRUGARICE: Bobić Milka, rođena 1924. g. u Ordanji, k. Našice. Od prosinca 1942. g. bila je borac u X X V . brodskoj brigadi. Na putu između Ordanje i Bijele Loze zarobljena je od ustaša 1943. g., otjerana u zatvor Našice gdje je ubijena. Derma Evica, rođena 25. X I I . 1926. g. u Slav. Požegi. Od 1943. g. bila je bolničarka u X X I . brigadi. U borbi kod Štefanja, 1944. g., kao teški ranjenik, bila je zarobljena i ubijena. Dražić Milica, rođena 1925. g. u Gornjim Obriježima, k. Pakrac. Od 1943. g. bila je borac i delegat u X X V . brodskoj brigadi. 1 Umrla 1946. g. Jergović Marija, rođena 1. I. 1923. g. u Gromačniku, k. Slav. Brod. Odmah po okupaciji aktivno surađuje s NOP. 6. II. 1942. g. odlazi u I. slavonski odred. Nosilac je Spomenice 1941. Krajnović Milka, rođena 1924. g. u Koški, k. Našice. U NOV od 1. I. 1943. g. Bila je poručnik u X X I . brigadi. Ranjena u borbi za oslobođenje Beograda. Umrla 1948. g. Mirković Zorka, rođena 1927. g. u Skenderevcu, k. Pakrac. Od 1943. g. bila je borac u XXI. udarnoj brigadi. Poginula 1944. g. na položaju Vel. Grđevac. Mitrović Bogdanka, rođena 1927. g. u Bobotama, k. Vukovar. 1944. g. odlazi u XXI. udarnu brigadu. Poginula u borbi kod Bijeline. 19. XII. 1944. g. 1 zvane D v a d e s e t i p r v a Slavonska brigada f o r m i r a n a XXVIII.) slavonske divizije. XXV. Borci 17. V. 1943. g. Ušla je u sastav X. brodska brigada formirana j e 29, I X . 1943. g . II. bataljona XXI. brigade (kasnije na- �Dokument 426 U JEDINICAMA VI. KORPUSA NOV HRVATSKE BILO JE NA DAN 20. LISTOPADA 1943. 929 ŽENA Dne 20. oktobra 1943. Pregled 1 brojnog stanja i naoružanja' VI. korpusa Narodno - oslobodilačke VI. Korpus N O V i PO Jugoslaviji 36 4 36 ženskih na licu muških muških ženskih u rashodu ženskih muških 1 po spisku Hrvatske Naoružanje 2 Brojno stanje Jedinica vojske 4 XXVIII. Divizija 2139 221 316 50 1823 171 XII. Divizija 3692 372 732 64 2960 308 Konačna grupa odreda 1981 218 176 26 1805 192 Zapadna grupa odreda 1813 112 278 12 1535 100 Ukupno 2 136 2 2 39 2 9844 929 1510 8334 777 142 I. Divizion VI. korpusa 1 6 41 Diverzanski batalj. 152 Komandant: Petar Drapšin, s. r. Original se nalazi u Vojno-historijskom instituta M N O J . Naoružanje izostavljeno. Pajalić Hrovat dr. Alenka, rođena 1918. g. u Pragu (čehoslovačka). 21. IV. 1943. g. odlazi u VI. slavonski korpus. U početku radi u bolnicama VI. korpusa, a kasnije postaje u XVII. brigadi referent saniteta. 1944. g. bila je referent saniteta u bolnicama Požeškog područja, a kasnije upravnik poljske bolnice XXXII. divizije X. korpusa. U veljači 1945. g. prebacuje se s bolnicom u Mađarsku, gdje dočekuje oslobođenje. Odlikovana Ordenom zasluga za narod III. reda i Medaljom za hrabrost. Ima čin majora. Praovac Slavica, rođena 1927. g. u Otoku, k. Vinkovci. U NOV od 11. VIII. 1943. g. Bila je vodnik u XXV. brodskoj brigadi. Teško je r a n j e n a 1944. g. Radišić Milka, rođena 1925. g. u Gabrošu, k. Vinkovci. Odlazi 1943. g. u XXV. brodsku brigadu. Poginula 1944. g. u napadu na Podravsku Slatinu. Šegota Julka, rođena 1928. g. u Podgoraču, k. Našice. 8. VIII. 1943. odlazi u XXI. brodsku brigadu. Poginula 15. VII. 1944. g. u napadu na Pakrac. Šimić Soka, rođena 21. XI. 1922. g. u Kokočaku, k. Orahovica. U NOV od 15. XII. 1942. g. Bila je borac u XXI. brigadi. Ima čin vodnika. Ranjena 4. XI. 1943. g. u borbi s Nijemcima kod Vel. Gorice. Tomić-Marković Milka, rođena 1924. g. u Blagorodovcu, k. Daruvar. 16. IV. 1943. g. odlazi u III. četu III. bataljona XXI. brigade. Poginula 17. XI. 1943. g. prilikom neprijateljskog napada na Koprivnicu. Vraneš Marija, rođena 8. IV. 1943. g. u Podravskoj Slatini. U NOV od 1943. g. Bila je borac u II. bataljonu XXI. brigade. Poginula 23. I. 1944. g. u borbi protiv ustaša i Nijemaca kod Čagljina. Vukadinović Anka, rođena 1924. g. u St. Slatiniku, k. Slav. Brod. Od r u j n a 1943. g. bila je borac u II. bataljonu XXV. brodske brigade. Poginula na položaju u Bosni 15. III. 1945. g. �Dokument ŠTAB 427 VI. KORPUSA Narodno-oslo'bodilačke vojske JUGOSLAVIJE P. broj: 2587 Dana 23. X I I . 1944. P O P I S poginulih drugarica-boraca i rukovodioca u jedinicama na području Štaba V I . korpusa N O V J �Red. br. I ZVANJE i čin (jedinica) bolničarka PREZIME I IME Brezanović Sirnica 2 Zivec Vida 4 Kokić 5 R a j i ć Dušanka 6 1921 Hušica Stojanka 3 God. rod. L j i l j a k Dušanka 7 M j e s t o , općina i srez rođenja Voćin, P. Slatina Vranovac Dubica Sveti Juraj Maribor Đurčići Drenovac P. Slatina Saveta Kusonje Dragović Pakrac Rajić Novska K a d a je poginula i u kojoj borbi decembra 1942 god. u borbi u Virovitici 12. februara 1943 u Virovitici Isto 22. februara 1943 u Garešnici Isto Isto 8 Zdjelar Petra 1919 Podgrmeče Požega 19. februara 1943 u borbi u Velikoj Pisanici Bosanac Petra borac 1923 Voćin P. Slatina 23. februara 1943 u borbi u Garešnici Podravac Anka 1919 Brod Isto Kozar 1924 Bučje Pakrac 27. marta 1943 u Vu čjaku Bjelajac Bosiljka 1923 Klisa Virovitica Poginula 22. marta 1943 u borbi u Zailama 9 Polit, delegat 10 bolničarka li borac 12 3 3 A c m a n Kata 1921 13 3 3 Milošević 1925 Poganovci Budimci Našice 14 3 3 Gabić Velinka 1921 Prijedor 15 3 3 Simović L j u b i c a 1925 D . Pištana Orahovica Našice 21. marta 1943 u borbi na Gradini i6 bolničarka Voćin Slatina 23. marta 1943 u borbi na Babjoj G o r i 17 „ Međeđa Dubica Kostajnica 9. aprila 1943 u borbi na Bučju Mileva Milosava Bajanić Boja 1920 Alas Rosa 1921 Severin Gr. Polje 28. I I I . 1943 u Javo rovici na Psunju 23. marta 1943 u Bučju na R a v n o j G o r i 8. aprila 1943 u borbi u Tisovcu Opaska �\ Red. br. ZVANJE i čin (jedinica) PREZIME I IME God. rod. 18 borac 19 5 3 Slivar Barica 5 5 M i j a t o v i ć Jula 1925 21 borac M i l k o v i ć Vidosava 1920 22 5 5 Genzić Katica 23 5 5 ? Jelena 24 5 5 M r a k Marica 25 5 5 Rilić Milka 26 5 5 L o v r i ć Dušanka 27 5 5 H e r o l Danica 28 5 5 P o l Ilonka 29 5 5 30 5 5 3i Subocka Čaglić Pakrac 1927 20 M j e s t o , općina i srez rođenja Hadaković M a r a 1927 K a d a je poginula i u kojoj borbi 8. maja 1943 u borbi u Voćinu Skenderovci Čaglić Pakrac Isto 8. maja 1943 u borbi kod Voćina Sesvete Zagreb Isto Dišnik Garešnica Isto Plemenština Pogledalo Isto D v o r na U n i Isto Lučina Požega Isto M . Brusnica Koprivnica Isto Sisak Damjanović Milanka « Isto Kričke Pakrac Isto Paklenica Novska K r n j a i ć Dušanka 1922 Međeđa Bos. Dubica desetar Bosanac Persa 1922 Ćeralije P. Slatina 32 borac Đaković Milka 1921 Slabinja Kostajnica 33 5 5 Počuč Kata 1925 T u r č e v i ć Polje Grubišno Polje 34 5 3 Ostojić Bosiljka 1 1924 Lađevac Okućani N o v a Gradiška 35 » Đukić M a r a 1927 Bukovica Virovitica Opaska 25. V I I . Drenju 1943 god. u 9. V I I . 1943 između Đulovca i Bastaja 13. juna u borbi kod T u r s k o g grada u Siraču Isto Isto 13. juna u borbi u Ba dl je vini Isto �Red. br. ZVANJE i čin (jedinica) PREZIME I IME God. rod. M j e s t o , općina i srez rođenja 36 « T r i v i ć Vukosava 1921 Međeđa Draksenić Dubica 37 »9 Rusman Ivanka 1922 Zagreb 38 5 5 Turban Ljuba 39 « N e š i ć Jelka 40 Polit, delegat 42 borac 43 bolničarka 46 borac X V I I Grujić Bosiljka Brigade 47 Borac X X I Brigade Treskavica Anka 48 Borac X I I Brigade 10. avgusta 1943 god. u Kukunjevcu 29. V I I I . 1943 god. u borbi kod Gorjana borac M r k o n j i ć Anka 50 » Zaklan Bosiljka 51 borac L u k i ć Nevenka 52 » D e m a g i ć Anka Poginula u borbi u Okučanima u septembru 1943 god. V . Londžica Našice U m r l a od rana bivenih u borbi Sirač Daruvar 1926 Gradina Dubica Kostajnica O g r i z o v i ć Dragica 49 u SI. Vlast L e v . Varoš Đakovo Jurišić Mara Bozičić Ljeposava 8. jula 1943 god. borbi u Jakobovcu Bijelo Brdo Osijek Jasenaš Grubišno P o l j e Drenković Dragica 2 X V I I I . brigada, borac 14. juna 1943 god. u Sirači 14. septembra 1943 g. kod T r o j e g l a v e Jelušić Nada 45 Opaska Sušak 1927 Markus Jaga 44 K a d a je poginula i u kojoj borbi Beograd Jeftenija Draginja 41 • Negoslavci Vukovar zado- Isto U borbi kod Čačinaca U borbi u Hercegovini Ratkovica N . Kapela N . Gradiška U borbi u G l o g o v c u Blato Isto Medari Mašić N . Gradiška Trnava Mašić N . Gradiška N. Gradiška Rajić Novska 13. X. 1944 u borbi u Bujavici Isto 13. X. 1943 u Bujavici 13. X. 1943 u Bujavici �Red. br. ZVANJE i čin (jedinica) PREZIME I IME K a d a je poginula i u kojoj borbi God. rod. M j e s t o , općina i srez rođenja 1908 Maja Petrinja 27. X. 1944 umrla od zadobivenih rana u borbi Opaska 53 Prosvjet. referent 54 borac Margetić L j u b i c a G. Miholjac P. Slatina 12. X. 1943 u borbi u Šeovici 55 3 3 K o v a č e v i ć Jelena Bjelo Brdo Osijek 11. X . kraca 56 3 3 Pavić Marica 57 delegat Dragila Slava Bukovčani Čaglić Pakrac Isto Lužani Brod 2. X. 1943 u borbi u Čačincima Marija Magdalena 12. X. 1943 u napadu na Pakrac Klokočak Orahovica Našice Borojević Sofija 3 Šlopar Marija 58 1943 kod Pa- 2j X. 1943 u borbi u Čačincima 59 Borac XVIII. Brigade 6o borac M r k o n j i ć Anka 1927 Medari Mašić N . Gradiška 6i borac Zaklan Bosiljka 1926 Trnava Mašić N . Gradiška 62 3 3 Bjelić M a r a 1925 Obrež Badljevina Pakrac Isto 63 5 3 L u k i ć Nevenka 1924 Bos. Gradiška Isto 64 3 3 Vuksović Jula 1922 Rović Isto 65 Borac XVI. Brigade Berta Barica 66 Delegat Dilj. Odreda Lončar Kata 67 Borac Bilogor. Odreda Bakić Marija 68 borac Savić M i c a 69 3 3 Janjić Anka Zubić Anda Bjelovar U borbi kod K u k u n j e v ca U borbi u Kukunjevcu U m r l a od rana zadobivenih u borbi Br. Stupnik Brod 6. novembra 1943 borbi u Patjanima D u g o Selo Lukač Virovitica 1923 6. I X . 1943 u borbi u selu Peratovici D. Meljani P. Slatina 1929 Široko Selo % Utopila se u U m r l a kao upale pluća u Savi borac od �Red. br. ZVANJE čin i (jedinica) 70 borac 71 Borac X I I . Udarne Brigade Kaptolić 72 Borac X X I . Udarne Brigade Joka 73 Borac X V I I . Udarne Brigade 74 borac PREZIME Sudić IME Zorka 76 Pol Del. X X I . Ud. Brigade 77 Borac 78 5 3 Politički Delegat 79 Borac X V I I . Ud. Brigade Celović St. T o p o l j e Andrijevci Brod Umrla Zdenkovac Bektež SI. P o ž e g a U borbi u Brod M . Bistrica D . Stubica 1927 Beketinci Vuka Đakovo 1920 Pakrac Ojkić Milka 1924 Voćin Slatina Danilčević Ljuba 1921 Borovo Vukovar Jelušić N a d a 1911 Zagreb Simić Milica K a d a je poginula i u kojoj borbi u Opaska bolnici Smrtićima 7. X I I . 1943 u b o r b i u Podvoznici 7. X I I . 1943 u Gudci u borbi P o g i n u l a 19. X I I . 1943 U m r l a o d rana z a d o b i venih u napadu na D a ruvar 14. X I I . 1943 U borbi u Zdencima 4. V I I I . 1943. u k o d Škrobutnika borbi 28. V I I I . 1943 u b o r b i u Krndiji Poginula u borbi u P o d g o r a č u 27. V I I I . N o v a k o v i ć Bosa 1943 81 Borac X X I . Udarne Brigade Vojnović 82 5 5 Marković 83 3 5 Branežac 84 Borac XVII Brigade Drenković Zene 1928 Milica 5 5 Borac Omladinske Brigade M j e s t o , općina i srez rođenja Desanka 80 85 God. rod. Danica Beneš Jelka 75 20 I Voharević 1925 Bjelo Brdo Osijek 10. X I . 1943 u K a p e l i Milica 1926 Bobota Vukovar P o g i n u l a 7. X I . 1943 u borbi u Koprivnici Milka 1924 Duhovi Daruvar Isto Marica 1929 Ruševo Požega U m r l a u bolnici od za d o b i v e n i h rana SI. Vlast L e v . Varoš Đakovo U m r l a u bolnici od zad o b i v e n i h rana 9 . I X . Verica Dragica Šlapar M a r i j a Hrvatske u N O B 1921 1924 1943 U m r l a u bolnici od zad o b i v e n i h rana 18. X. 1943 305 �Red. br. ZVANJE i čin (jedinica) PREZIME I IME 86 borac 87 Borac XII Brigade 88 Borac Omladinske Brigade 89 Borac I I . Odreda 90 Borac Udarne Brigade Borac XVIII Brigade Mjesto, općina i srez rođenja 1927 Blato Filipović Ilinka 91 God. rod. Jerković Milka 92 Polit, delegat Ogrizović Dragica Bobić Velimirka 1921 Divljak Bosa 1925 M o l j ani ć Piskavica Bosiočić Milka Borac XII Brigade 94 Borac XVIII. Brigade R i j enei Ceralije P. Slatina 95 Polit. del. XVIII. Brigade Subotić Ljubica 5 96 P o l del. X V I . Udar. Brigade Radmilović Jovanka Isto 15. X . 1943 Isto 28. I . 1943 Isto 25. I 1943 Umrla od zadobivenih rana U m r l a 16. V I . 1943 od rana u bolnici Poganci Budimci Našice Rašković N e n a 1 M a r i ć I . Borka Opaska U m r l a 29. I V . 1943 od tifusa Branković Drena 93 K a d a je poginula i u kojoj borbi 1926 Bračevci Đakovo Draksenić Bos. Dubica 1925 Poginula u Šagovini Poginula u borbi u N o voj Vesi 10. X I I . 1943 24. I I . 1944 u borbi u Podgoraču Bračevci Đakovo Vel. Bastaji Daruvar U borbi u Sibovskoj 1943 97 Borac Vuković Jovanka 98 Borac XVII. Brigade Haberin Katica Podgorje M . Bistrica D . Stubica 13. I I I . 1944 u borbi kod K o m a r i c e 99 Borac XXI. Brigade Čuča Jovanka Botinci Đulovac Daruvar 8. I I . 1944 u borbi kod Ožegovca 100 » Budimci Našice 15. I I . 1944 u borbi u Breznici 101 Borac X X I . Udarne Brigade Podgorje D . Stubica Poginula 22. I. 1944 u borbi u K u t j e v u Bojanić Jela Štefanek Katica Čepin Osijek Isto Poginula u Prnjavoru borbi u �Red. br. ZVANJE i čin (jedinica) PREZIME I IME 102 Omladinski sekretar u četi Vraneš Marija 6 IO3 Borac X X E Udarne Brigade Ižar L j u b i c a IO4 Borac X V I I . Ud. Brigade God. rod. Slatina Podgorje M . Dubica D. Stubica K o r m a n F. Dragica IO5 5 5 5 5 desetar K o v a č e v i ć Marica IO7 5 5 borac IO8 G. Stubica D . Stubica Sinković Dragica IO6 M j e s t o , općina i srez rođenja K a d a je poginula i u kojoj borbi 23. I. 25. I. 1944 u K u l i 1944 u Milan Lugu 22. I. 1944 u Čaglinu Zagreb Isto Virovitica Isto K o v a č e v i ć Jula Gređani Okučani N . Gradiška Isto 5 5 T o m i ć Marija Delnice Isto IO9 5 5 bolničarka Žakula M i l e v a Trnava Mašić N . Gradiška Isto no 5 5 Stanar Milica III Bolničarka X V I I . Ud. Brigade Krnjaić Dušanka 112 5 5 Mudrinić Ljubica II3 Borac XVIII. Brigade Brkanić Marica 1926 II4 Borac XXI. Brigade Todorović Mila 1928 Ostrovo Vukovar " 5 5 5 Lončarić Marija 1923 Koprivnica 116 Borac Brodske Brigade Besarić Ana Brod 24. I I I . 1944 u borbi kod Pepelana 117 » V e l f l Marica Trnava Đakovo 16. I I I . 1944 u borbi kod K l i s e 118 Bolničarka X V I I . Ud. Brigade Negoslavci Vukovar 2. I I I . 1944 u borbi kod Kovačevca Jelić Angelina Rajić Novska Međede B. Dubica Rogolji Čaglić Pakrac Ribnica Vel. Gorica Opaska Isto Poginula 24. I. 1944 u borbi kod Čaglina Isto 23. I I I . 1944 u Ruševu nesretnim slučajem 16. I I I . 1944 u borbi kod Klise Isto �Red. br. ZVANJE i čin (jedinica) 119 Borac Bilog. Odreda Smiljanić Katica 120 Bolničarka Daruvar. Odreda Desančić Persa 121 Borac XVIII. Brigade Japundža L j u b a 122 3 3 desetar God. rod. M j e s t o , općina i srez rođenja K a d a je poginula i u kojoj borbi _ St. Gradac Šp. Bukovica Virovitica 5. I V . 1944 u borbi više N o v o g Kerovca Bistrica B. Gradiška 20. I V . 1944 u borbi u Markovcu Budimci Našice Poginula 5. I V . 1944 u borbi kod Čađavice K r u l j i ć Katica SI. Kapela N . Kapela N . Gradiška 5. I V . 1944 u borbi kod Dohovica Stanić Kata Zdenci Podcrkavlje Brod 11. V. 1944 kod Pušine PREZIME I IME 1925 123 Borac Osječke Brigade 124 Sekr. bat. Komiteta Skoja 125 Borac X V I I . Ud. Brigade Čeliković S. Ankica 1925 126 Bolničarka X X I . Ud. Brigade Čarak M i l e v a 1925 127 borac Ficek Štefica 128 Borac Osječke Brigade 129 Paravinja Smilja u borbi Budimci Našice 5. V. 1944 u borbi kod Orahovice Rudnik-Bare Despotovac Pirot 30. I V . 1944 u borbi kod Voćina G . Rajić Novska 11. V. 1944 u kod Tomašice borbi 1924 V . Gašin Vrnovac K o p r i vna 11. V. 1944 u kod Hercegovca borbi M i l e t i ć Matilda 1923 Propatinja Vrgorac Makarska 29. V. 1944 u borbi na Dilju Borac XII. Brigade Petrašević Milica 7 1922 Gušće Bistrica N . Gradiška 24. V. 1944 u borbi na Bilu D i l j a 130 Borac XII. Brigade Smiljanić Milica 131 Bolničarka Osječke Brigade 132 Borac Osječke Brigade 133 Borac X I I . Ud. Brigade Majar L e v . Varoš Đakovo 25. V. 1944 kod Pake 25. V I . 1944 u borbi na K r n d i j u M e ć a v a Stoja 1928 Gradina Draksenić B. Dubica Vranješević Katica 8 1923 D u r danci Vrbica Đakovo Hodak Ankica 1924 Đurđenovac Našice u borbi Isto 19. I V . 1944 u borbi kod Podgorača Opaska �Red. br. ZVANJE i čin (jedinica) 134 borac 135 33 136 137 138 Borac XVII. Brigade 33 3) politički delegat PREZIME I IME God. rod. M j e s t o , općina i srez rođenja K a d a je poginula i u kojoj borbi Medeđa D . Dubica Draksenić 25. V I . 1944. u borbi kod Ivanovca Papuča Radojka 1928 Lučić Ana 1920 Baćin D o l N . Gradiška R a e Zlata 1926 Virovitica 4. V I . 1944 u Dubravi Zlokapa Rosa 1926 Zlobinje Kostajnica B. N o v i 14. V I . 1944 u borbi kod V e l . Zdenaca U z u r Katica 1924 Brusnik Dragović Pakrac Jakopec Francika 1923 Križovljani Martijance 139 Bolničarka X X I . Ud. Brigade 140 Bat. sekretar Skoja Čavrak Katica 1926 141 Borac XXI. Brigade Stošević Milka 1923 Dobrljin Bos. N o v i Kovačević Anđa 1926 G . Daruvar Daruvar Isto 16. V I . kraća Brinje 142 33 Opaska 143 Borac XVIII. Brigade 144 Borac XII. U d . Brigade 145 Borac Osječke Brigade 146 Bolničarka Brodske brigade Lukić 147 Borac X V I I . Ud. Brigade K o v a č i ć Milica 9 1925 148 Borac Brodske Brigade Bogić Zagorka 1928 149 Borac X V I I . Ud. Brigade Badem Joka 1928 1944 kod Pa - 17. V I . 1944 u borbi u Vel. G r đ e v c u Isto 17. V I . 1944 u Grđevcu u borbi Vel. 14. V I . 1944 u borbi kod V e l . Grđevca 1921 Omiš Split Leskovac Veselinka 1927 Bobota Vukovar 14. V I I . 1944 u borb i kod Cerovca M a j e r S. Hilda 1924 Sijekovac B. Brod D e r venta 17. V I I . između Čosinaca i Graharja Jurčić Milka Vranovci Trnjani Brod Mara 18. V I I . šincima 1944 u Ga- 16. V I I . 1944 u borbi kod Severina Brusnik Dragović Pakrac 6. jula u borbi u L u d bregu Banovci Šid 7. V I I I . 1944 u borbi u Batinj anima Novazovac Lejžabet Varaždin 20. V I I I . 1944 u borbi kod T r e b e ž a �Red. br. ZVANJE i čin (jedinica) 150 Borac Osječke Brigade 151 Borac X I I . Ud. Brigade 152 PREZIME I IME Krivokuća L j u b i c a Biletić Anđelka God. rod. 1928 1927 Savić Soka 1925 Mjesto, općina i srez rođenja Kada je poginula i u kojoj borbi Cetinja Krujan 10. V I I I . 1944 u borbi kod Grahovljana Adolfovac Relfala Osijek 9. V I I I . 1944 u borbi kod sela L j u d e v i t Vera Vukovar 14. V I I I . 1944 u D u g o j njivi 153 5 5 Dreković Anka 1928 Bjelajci Bučje Pakrac 154 XL. Divizija desetar Hercog Anđelka 1926 Horvati Sv. Martin Samobor 10. V I I I . 1944 u K o n čanici M i t r o v i ć Anđelka 1921 Zelugrad Ohovac Benkovac Umrla od zadobivenih rana u borbi Drenoković Dragica 1921 Slobodna Đakovo Leskovac Verica 1927 Bobota Vukovar Poginula kod Požege Kata 1924 Đurđenovac Našice Poginula kod Voćina Vlaković D u b i ć Marica 1924 Gor. Kapela Bjelovar Poginula kod Paklaca D e v i ć Bogdana 1926 Karanj B. Kobaš Derventa Isto 1923 Martinci Bizovac Valpovo Poginula kod Pakraca 155 borac 156 Borac XVII. Brigade 157 Borac X I I . Ud. Brigade 158 3 3 159 Bolničarka X I I . Prolet. U d . Brigade 160 Borac 3 3 161 Borac X I I . Prolet. U d . Brigade Bosnić Darinka 162 Borac Omladinske Brigade M a n d i ć Savica 163 3 3 Dakić Koviljka 164 3 5 Kožić 165 5 5 Banjan Rezika Jela Isto Isto Dragović Pakrac Poginula 30. V. 1943 u Čremušini Kapela Viljevo D . Miholjac Poginula kod Zajezde Selan Dobava Brežice Poginula 9. I X . 1943 u Kat. Šagovini Podvinje Brod Poginula 14. X I I . 1943 kod N o v s k e Opaska �Red. br. ZVANJE i čin (jedinica) PREZIME I 166 33 Živković Nada 167 33 Lecković 168 33 Drlić 169 Delegat X V I I I . Ud. Brigade IME God. rod. Mjesto, općina i srez rođenja Poganovci Budimci Našice Trpinja Vukovar Jelica Radojka Dubica Kada je poginula i u kojoj borbi Poginula 18. I. 1944 u borbi za Draganić Isto Poginula 29. V. na Žumberku 1944 Rakasović Jelka 1924 Gaboš Vukovar Poginula 27. V. 1944 na pruzi kod Perkovaca Janžek Marija 1923 Koprivnica Poginula 18. V I I . 1944 u Satnici Popović 1923 Bebrina Brod n/s Poginula 18. V I I . 1944 u Satnici 1927 Orahovica Našice Poginula 14. X I I . 1943 u Đakovu ml. vodnik 170 33 171 Borac X V I I I . Ud. Brigade Mara 172 33 173 33 Dumančić Slavka 1928 Kupres Bugojno Poginula u X I . 1943 u Mikleuši 174 33 Miletić 1925 Gundinci Županja Poginula 14. X I I . 1943 u Đakovu 175 >3 Majstorović Kata 1928 Moslavina D . Miholjac Poginula 5. I. 1944 kod Barovca 176 33 Egić Stana 1926 Virovitica Klisa Poginula 15. I I . 1944 u Podgoraču 177 33 Jelenić 1919 Široko Polje Đakovo 18. V I I . kod Đ a k o vačke Satnice nestala u borbi 178 33 Rapić 1925 Novo Topolje SI. Brod U V I I . m j . 1944 na D i l j u u borbi nestala Stevčić Barica 1928 Uljanik Daruvar Bujić Radojka 1922 Čepin Osijek Ostojić Mladenka 1 0 1921 179 Borac Osječke U d . Brigade 180 Borac Art. Diviziona 181 K o m . čete X I I . U d . Pr. Brigade Matek Jelka Mara Kata Liza Negdje u Dalmaciji Poginula 12. X. kod Đurđevca 1944 Poginula 4. I V . 1944 u Slatini U maju 1943 poginula u zasjedi kod Pleternice Opaska �Red. br. ZVANJE i čin (jedinica) 182 Borac 183 Delegat Osječke Brigade PREZIME I IME God. rođ. Zec Paula 11 Tešanović Milica Mjesto, općina i srez rođenja K r a j Bos. Dubice 1927 Ključ K a d a je poginula i u kojoj borbi Opaska U akciji Našice u maju 1943 ranjena i od rana umrla Poginula u nepr. ofanzivi u proljeće 1944 kod Pušine Polit, komesar pukovnik ; Otmar Kreačić 1 Ostojić Bosiljka, odlazi u partizane 1942 g. i kao borac X I I . udarne brigade, poginula u Badljevini jurišajući na bunker. 2 Drenković Dragica, sarađivala je od 1941 g. sa narodno-oslobodilačkim pokretom. U NOV od 1942 g. Poginula rujna 1943 g. kao sekretar čete u X V I . omladinskoj brigadi, u borbi s N i j e m c i m a i domobranima. 3 Borojević Sofija, 1943 g. odlazi u XVIII. bri- gadu i ubrzo postaje sekretar bataljonskog, a zatim brigadnog komiteta S K O J - a . Istakla se prilikom napada na V o ć i n 1943 g. Prilikom zauzimanja ustaškog bunkera kod Orehovice, dobrovoljno se javlja za akciju i pogiba u posljednjem jurišu, prostrijeljena kroz pluća. i R a š k o v i ć N e n a , učestvovala je u borbama IV. bataljona X I I . brigade kod Vetova, K u t j e v a , Čačinaca i Đakova. Istakla se u borbi kod L o n d i c e , studenoga 1943 g., g d j e je uspjela da savlada ustašu i otme mu pušku. Poginula. 5 Subotić Ljubica, stupila je u NoV 6. rujna 1942 g., kao borac X V I I I . brigade. Poginula 24. I I . 1944 g. kod Podgorača, u borbi s ustaškom zasjedom. 6 V r a n e š M a r i j a , stupila u NOV 1944 g. Bila je borac I I . bataljona X X I . brigade. Postigla je čin poručnika. Poginula 23. I. 1944 g. u borbi na položaju kod Čaglina. 7 P e t r a š e v i ć M i l i c a , nakon ofenzive na Kozaru, g d j e se nalazila među partizanima, prešla je u Slavoniju. U X I I . udarnoj brigadi bila je bombaš i pomoćnik kod mitraljeza. Sudjelovala je u m n o g i m akcijama, ističući se hrabrošću. U borbi na Prnjavoru sama je o d bila neprijateljski napadaj. Za V I . neprijateljske ofenzive p o n o v o je sama, s komandirom Vašom Radićem, na vrhu M o t a j i c e , odbila kolonu Čerkeza, koja je pošla prema partizanskim položajima. Poginula je za vrijeme juriša na Čerkeze i ustaše, koji su nadirali iz Broda i Podvinja u Slavoniji. 8 V r a n j e š e v i ć K a t i c a , bila je ranjena iz mitraljeza u obje noge prilikom napada na K r n đ i j u , u svibnju 1944 g. N i j e m c i su je živu uhvatili i na zvjerski način ubili u šumi kod Josipovca. 9 K o v a č i ć M i l i c a , stupila je 1943 g. u X V I I . brigadu i vršila dužnost četne bolničarke. Poginula je u borbi za oslobođenje L u d b r e g a , pri izvlačenju ranjenih drugova ispod neprijateljske vatre. Bila je neobično požrtvovna i hrabra. 10 O s t o j i ć M l a d e n k a , rođena u P o v l j u na Braču priključila se oslobodilačkom pokretu u kolovozu 1942 g. N a k o n osnutka X I I . slavonske brigade bila je, uz još jednu drugaricu, prva žena u toj brigadi. Postala je doskora delegat. Poslije V. ofenzive, početkom travnja 1943 g., bila je postavljena za komesara čete. Sudjelovala je u svim borbama, najprije kao borac, onda na čelu svoje čete. Za vrijeme druge akcije na V o ć i n , kad je njezin bataljon ležao sedam dana u snijegu opsjedajući uporište, istakla se kao bombaš, jurišajući na neprijateljske bunkere i bacajući u njih b o m b e kroz puškarnice. Za vrijeme V. ofenzive nosila je ranjenog borca do previjališta udaljenog više od jednog kilometra. K a o komesar I I . čete I I . bataljona bila je jedan od najboljih komesara, tako da je još i danas stari borci X I I . udarne brigade spominju s poštovanjem. Poginula je pred Pleternicom, polovicom svibnja 1943 g., zajedno sa 14 drugova. 11 Z e c P a u l a , rođena u selu kraj Bosanske D u b i c e , sudjelovala je već u p r v i m partizanskim akcijama u Bosni. Za vrijeme neprijateljske ofenzive na K o z a r u bila je zarobljena i otjerana u logor N o v a Gradiška. Pretrpjevši u logoru m n o g e patnje i muke uspijeva pobjeći, i koncem 1942 g. dolazi među slavonske partizane. Bila je borac u I I . bataljonu X I I . udarne brigade, te se u svim borbama pokazala kao vrlo hrabra. U svibnju 1943 g., u akciji na Našice, bila je ranjena u jurišu na mlin. M i t r a l j e z joj je presjekao obje noge. Jedva se dovukla do jednog kanala, da se skloni, no tu je dobila otrovanje krvi i umrla drugog dana na putu za bolnicu. �MEĐU MNOGIM BORCIMA PARTIZANSKIH ODREDA I RAZNIH JEDINICA SLAVONIJE BORILE SU SE I OVE DRUGARICE: Arsenić Zlata, iz Osijeka. Radi za NOP, a kasnije odlazi u partizane. Prilikom napada na prugu Zagreb—Beograd, kod sela Rajića, opkoljena s nekoliko drugova, probila se kroz neprijateljski obruč. Babić Rezika, rođena 22. IX. 1926. g. u Vel. Miletincima, k. Daruvar. U NOV od 19. IX. 1943. g. Bila je borac i politdelegat čete u XL. diviziji. Beara Anđa, iz Budimaca, k. Našice. Bila je borac od 1942. g. Bijuk Bosiljka, rođena 15. XII. 1928. g. u Vilaniću, k. Sinj. U NOV od 8. VII. 1943. g. Bila je borac, zastavnik, politdelegat voda II. bataljona XL. divizije. Binelfeld Valerija, rođena 1897. g. u Voćinu, k. Podravska Slatina. U NOV od 1943. g. Bila je bolničarka. Bolmanec Jela, rođena 1919. g. u Poganovcima, k. Našice. Bila je borac u Diljskom odredu. 18. X I I . 1942. g. odlazi na terenski rad s omladinom. 26. III. 1943. g. je uhapšena i otjerana u logor Auschwitz, gdje je iste godine umrla. Borić Mileva, iz Ordanja, k. Našice. U siječnju 1943. g. odlazi u NOV. Poginula 1944. g. Bošnjak Anđa, iz Budimaca, k. Našice. Od 1942. g. bila je borac u NOV. Bošnjak Jela, iz Budimaca, k. Našice. U NOV od 1942. g. Poginula. Bošnjak Mirjana, iz Budimaca, k. Našice. Od 1942. g. bila je borac u NOV. Kada Dragosavljević u partizanskom logoru na Psunju, 1941. g. �Borci Posavskog odreda Bošnjak Radojka, iz Budimaca, k. Našice. Od 1942. g. bila je borac u NOV. rođena 30. IX. 1922. g. u Dubokoj, k. Slav. Požega. Za NOP radi od 1. X. 1941. g. a 25. IX. 1942. g. odlazi u NOV. Bila je bolničarka u partizanskoj bolnici. Nosilac je Spomenice 1941. Branežac Kosana, Branković Radmila, Bursač Jagoda, iz Budimaca, k. Našice. Bila je borac u NOV od 1942. g. iz Budimaca, k. Našice. Od 1942. g. je borac u NOV. rođena 4. IV. 1924. g. u Velikom Pašijanu, k. Garešnica, po narodnosti Mađarica. 10. X. 1943. g. odlazi u Mađarski bataljon. Bila je borac i bolničarka, a zatim vodnik bolničkog voda. Bužaki Marija, rođena 1922. g. u Dugopolju, k. Split. 1943. g. odlazi u NOV u Slavoniji. Bila je komandir voda sa činom starijeg vodnika. Umrla 1945. g. u Zagrebu. Caktaš Slavka, rođena 1921. g. u Trnakovcu, k. Nova Gradiška. Od 1942. g. bila je borac NOV. Umrla 1944. g. Celie Soja, Cvetković Smilja, Draganić Milka, u iz Babjaka, k. Našice. Bila je borac od 1942. g. Poginula 1943. g. iz <Sibinja, k. Slav. Brod. Bila je borac u NOV. rođena 1925. g. B. Brdu, k. Osijek. Bila je borac od 1943. g. Poginula 12. XII. 1944. g. Dragojlović Darinka, �Dragosavljević Nada, rođena 1919. g. u Okučanima, k. Nova Gradiška. Odmah nakon okupacije sudjelovala je u mnogim diverzantskim akcijama. U selima kod Psunja i Papuka prva je radila na organiziranju žena. Poginula 25. IV. 1942. g. u borbi s ustašama na Psunju, kod Gradine. Kao jedna od prvih žena-boraca u Slavoniji, bila je veoma popularna, i narod je poslije njezine smrti spjevao pjesmu : »Žao nam je drugarice Nade, jer od Nade postaše brigade«. Dujmović Ana, iz Brodskog Varoša, k. Slav. Brod. Bila je borac u NOV. Džebić Mara, iz Babjaka, k. Našice. U NOV od 1942. g. Bila je borac, a zatim vodnik. Đaković Ruža, iz Đurđanaca, k. Đakovo. Bila je borac u Podravskom 1943. g. kod Martinaca. odredu. Poginula Đaković Ružica, rođena 8. IX. 1917. g. u Lenajevu. 28. XII. 1941. g. odlazi u Vojno-partizansku bolnicu kod Slunja u Kordunu. Bila je bolničarka u zbjegu u Slavoniji, Ravnoj Gori, na Psunju, zatim radi u odboru A F Ž Đakovo, te u zdravstvenom odjelu ONOO Slav. Brod. Nosilac je Spomenice 1941. Ečimović Milica, rođena 1924. g. u Vrbovljanima, k. Nova Gradiška, Bila je borac u NOV. Odlikovana Ordenom za hrabrost. Ima čin vodnika. Ervačinović Greta, rođena 1928. g. (k. Slav. Brod). 1942. g. bila Krajem 1943. g. odlazi u NOV. Bila je dva puta ranjena. je član KK SKOJ-a. Filipović Z o A a , iz Babjaka, k. Našice. Bila je borac u NOV od 1943. g. Fischer-Sartorius dr. Feda, specijalista za dječje bolesti. Odlazi 1943. g. iz Koprivnice, gdje je bila šef Dječjeg dispanzera i Školske poliklinike, u VI. korpus u Slavoniji. Radila je u civilnim i vojnim bolnicama na Psunju i Papuku i na terenu, gdje je osim neposrednog pružanja pomoći narodu, organizirala higijensko epidemiološku službu i kurseve za higijeničare. Odlikovana. Glazer Anica, iz Đurđevca, k. Našice. U NOV od 1943. g. Poginula. Gregurek Ana, rođena 1910. g. u Koprivnici. Od 11. III. 1943. g. bila je borac u NOV. Poginula 1944. g. na položaju Voćin. Hutić-Orlović Nedjeljka, rođena 1927. g. u Gračacu. 25. VI. 1943. g. odlazi u II. bataljon Diljskog odreda. Ranjena 1943. g. kao bombaš u borbi kod D. Vrbe. Jagar Kata, iz Brodskog Varoša, k. Slav. Brod. Bila je borac u NOV. Jakšić Zora, rođena u Orđanji, k. Našice. Od siječnja 1943. g. bila je borac u NOV. Janković Rosa. Bila je stariji vodnik u jedinici VI. korpusa. Ima čin potporučnika. Janošević Ruža, rođena 1927. g. u D. Borcima, k. Daruvar. U NOV od lipnja 1942. g. Bila je bolničarka u bolnici na Papuku. U srpnju 1943. g. umrla. Jović Ankica, rođena 1. VI. 1922. g. u Slavonskom Brodu. U NOV od 8. IX. 1943. g. Bila je stariji vodnik u sanitetu Virovitičke udarne brigade. Juranić Darinka, rođena 16. I. 1916. g. u Tinjanu, Istra. 26. VI. 1943. g. odlazi za bolničarku u partizansku bolnicu u Krndiji. Jurjević Ana, iz Brodskog Varoša, k. Slav. Brod. Bila je borac u NOV. Kajčić Biserka, iz Budimaca, k. Našice. Od 1942. g. bila je borac u NOV. Karakaš Ana, iz Sibinja, k. Slav. Brod. Bila je borac u NOV. Karan Jelisavka, rođena 1920. g. u Treštanovcima, k. Slav. Požega. U ožujku 1943. g. odlazi u NOV. Bila je u Komandi partizanske straže u Škrabutniku, bolničarka u partizanskoj bolnici na Papuku, te borac u Virovitičkoj brigadi. Katić Julka, iz Sibinja, k. Slav. Brod. Bila je borac u NOV. Kulašinović Jelka, iz Budimaca, k. Našice. Od 1942. g. bila je borac u NOV. �rođena 1908. g. u Zagrebu. Od listopada 1941. g. radi za NOP, a 1942. g. odlazi u Papučki odred. 1943. g. postaje komesar partizanske bolnice. Nosilac je Spomenice 1941. Kulić Nevenka, rođena 5. IX. 1926. g. u Kr. Velikoj, k. Novska. Od 15. V. 1942. g. bila je bolničarka u XL. diviziji. Ima čin starijeg vodnika. Ljubičić Ankica, Majstorović Ana, iz Budimaca, k. Našice. Od 1942. g. bila je borac u NOV. Poginula. iz Širokog Polja, k. Đakovo. 1943. g. odlazi u partizane. Ranjena je u borbi za oslobođenje Beograda. Invalid. Maleševac-Vinkov Danica, iz Budimaca, k. Našice. 1942. g. odlazi u NOV. Marić Velinka Seka, rođena 1927. g. u Zagrebu. Aktivno je radila od 1941. g. za NOP. U travnju 1943. g. odlazi u Podravski partizanski odred u Slavoniji. Bila je u omladinskom rukovodstvu Podravskog, a zatim Osječkog odreda. Kasnije je postala član okružnog odbora USAOH-a Osijek i Krapina. Radila je u šifrantskom odjelu GŠH. Nosilac je Spomenice 1941. Marić Zlata, Dr. Olga Milosevic rođena 1928. g. u Siraču, k. Daruvar. U NOV od 1. VIII. 1943. g. Bila je borac u II. četi II. bataljona daruvarskog odreda. Poginula 1943. g. u Kukunjevcu. Marković Jaga, rođena 21. XII. 1921. g. u Gornjoj Kovačici, k. Grubišno Polje. 1942. g. odlazi u NOV. Bila je borac u Bilogorskom odredu, u XVI. omladinskoj brigadi i Žumberačkoj brigadi. Nekoliko puta je ranjena. Bila je pomoćnik komesara čete. Odlikovana Ordenom za hrabrost i Ordenom zasluga za narod III. reda. Mataković-Cvitanović Mira, rođena 14. I. 1909. g. u Medarima, k. Nova Gradiška. 17. XI. 1941. g. odlazi u prve partizanske grupe na Begovači. Bila je borac, bolničarka i kuharica. 3. IX. 1943. g. odlazi na politički kurs, i po završenom kursu postaje politkomesar vojne bolnice. Nosilac je Spomenice 1941. Mihaljević Sajka, rođena 1924. g. u Pušini, k. Orahovica. 25. XI. 1941. g. odlazi u partizansku grupu Ive Marinkovića. Do prosinca 1941. g. bila je borac, a zatim bolničarka u bolnicama. Kasnije iz evakuacione bolnice Zvečevo odlazi a ranjenicima u Italiju. Nosilac je Spomeice 1941. Milaković Draginja, Miletić Ružica, Milić Ankica, iz Brodskog Varoša, k. Slav. Brod. Bila je u NOV komesar čete. iz Gromačnika, k. Slav. Brod. Bila je borac u NOV. iz Bijelog Brda, k. Osijek. Kao komesar čete istakla se u borbi s Nijemcima u Podravini. Pohvaljena za hrabrost od Štaba Podravskog odreda. Milinković Ljubica, rođena u Budimcima, u borbi. Milošević Ana, k. Našice. Od 1942. g. bila je borac u NOP. Poginula �Milosevic dr. Olga, rođena 6. VI. 1906. g. u Temišvaru. Od 1938. g. sarađuje s radničkim pokretom. U partizane odlazi 1941. g. Bila je u Orjenskom, a zatim u Nikšićkom odredu. U Crnoj Gori organizirala je i vodila partizanske bolnice. U III., IV. i V. ofenzivi bila je liječnik Vrhovnog štaba i njegovog pratećeg bataljona. Poslije V. ofenzive prelazi na rad u ZAVNOH. Radi kao liječnik u Gorskom Kotaru, a od k r a j a 1943. g. u Slavoniji. U travnju 1944. g. birana je u Oblasni NOO za Slavoniju kao pomoćnik za zdravstvo. U t r a v n j u 1945. g. odlazi u Ministarstvo za zdravlje F'NRJ na dužnost načelnika za zaštitu majki i djece. Ranjena je bila u ruku. Nosilac je Spomenice 1941. Odlikovana Ordenom za hrabrost, Ordenom bratstva i jedinstva I. reda i Ordenom zasluga za narod II. reda. Milošević Leposava. Odlazi 5. X. 1942. g. kao borac u II. odred. Poginula 1944. g. Milošević Maca, iz Budimaca, k. Našice. Od 1942. g. bila je borac u NOV. Milješić Anđa, rođena u Ordanji, k. Našice. 1943. g. bila je borac u NOV. Poginula. Milješić Stana, rođena u Ordanji, k. Našice. 1943. g. bila je borac u NOV. Poginula. Mirić Mara, rođena 1927. g. u Kravlju, k. Našice. Od 1942. g. radi u ambulanti Krndijskopapučkog područja. Poginula u travnju 1944. g. u blizini sela Paučja. Miščančuk Marija, iz Sibinja, k. Slav. Brod. Bila je borac u NOV. Modrić Manda, rođena 1925. g. u Orahovici. Bila je borac u NOV. Poginula 1943. g. u Rozmaerovcu na Dilju. Dokument 428 U JEDINICAMA II. OPERATIVNE ZONE BILO JE NA DAN 4. IX. 1943. 128 ŽENA Pregled 1 brojnog stanja i naoružanja jedinica II. Operativne Zone — 1 Napomena ženskih ženskih — Hrvatske na licu muških muških Štab zone ženskih muških Jedinica u rashodu PO Naoružanje 2 Brojno stanje po spisku NOV i 56 Zum beračko-Pokup. Odred Moslavački P. 0. 1 56 1 Po stanju 1. IX. 1943. 826 84 148 6 678 78 Po stanj. 15. VIII. 1943. 428 XIII. Prol. Brigada „R. K." 10 94 1 334 9 Po stanj. 15. VIII. 1943. — — 1000 Kalnički P. O. 431 33 50 II. N. 0. Brigada II. Oper. Zona N. 0. V. i P. O. H. 710 — — Ukupno 3451 128 292 1000 — 5 — 12 — 381 28 710 — 3159 116 Po stanj. 26. VIII. 1943. Po stanju 4. IX. 1943. i 1 aparat za miniranje Po stanju";4. IX. 1943. 1 aparat za miniranje Dne 4. I X . 1943. Politkomcsar M. P. M. Belinić 1 Dokument se nalazi u Vojno-historijskom institutu M N O J . 2 N a o r u ž a n j e izostavljeno. Komandant Vlado Matetić �Mudrinić Ljubica, rođena 15. XII. 1924. g. u Čaprigincima, k. Nova Gradiška. U NOV od 1942. g. Poginula u akciji na Čagljin 1943. g. Mudrinić Sava, iz Babjaka, k. Našice. U NOV od 1942. g. Poginula 1943. g. Muselin Anđa, rođena 1920. g. u Kokočaku, k. Orahovica. U NOV od 1943. g. Poginula 2. X. 1943. g. pri napadu na Čaćince. Nikšić Milka, rođena 1923. g. u Čovcu, k. Nova Gradiška. Od 1942. g. bila je borac u NOV. Poginula 1943. g. Oberhofer-Šik dr. Tea, rođena 1913. g. u Karlovcu. U partizane odlazi 7. XI. 1943. g. iz Koprivnice. U NOV je bila upravnik bolnice Diljskog područja, upravnik poljske divizijske bolnice XII. divizije i referent saniteta XII. divizije. Više puta pohvaljena od Štaba korpusa. Odlikovana Ordenom za hrabrost. Ima čin kapetana. Obradović Ana, rođena 1919. g. u M. Peratovici, k. Grubišno Polje. 1942. g. odlazi u Bilogorski odred. Umrla. Ostojić Milka, iz Babjaka, k. Našice. Od 1943. g. bila je borac u NOV. Poginula 1944. g. Paunović-Miščević Danica, rođena 20. I. 1924. g. u Paklenici, k. Novska. Bila je član Kotarskog komiteta Novska. U NOV odlazi 1943. g. Petiška Marica, rođena 1924. g. u Milanlugu, k. Slav. Požega. U NOV od 1942. g. Bila je upravnik vojno-partizanske bolnice, zatim omladinski rukovodilac u I. bataljonu podravskog odreda, član Kotarskog komiteta SKOJ-a Slatina, Đakovo i Slavonska Požega, sekretar Općinskog komiteta Velika, član Kotarskog komiteta Čaglin, pročelnik prosvjete Kotarskog NO-a Slav. Požega i član KK K P H Slav. Požega. Ima čin potporučnika. Odlikovana Ordenom zasluga za narod III. reda i Ordenom za hrabrost. Poklepović Marija, rođena 16. IV. 1920. g. u Milni na Braču. U NOV od 28. XII. 1943. g. Bila je bolničarka u bolnici X X V I I I . divizije. Poljak Ruža, iz Brodskog Varoša, k. Slav. Brod. Bila je borac u NOV. Radošević Jovanka, iz Sibinja, k. Slav. Brod. Bila je borac u NOV. Rakoševac Marica Strelka, iz Pakraca. U NOV od 1942. g. odredu. Bila je borac u Psunjskom Romanjak Kata, iz Gromačnika, k. Slav. Brod. Bila je borac u NOV. Rudić Anka, rođena 1918. g. u Gakovu, k. Grubišno Ranjena 1944. g. Ima čin zastavnika. Polje. U NOV od 15. III. 1942. g. Savić Anka, rođena 12. VII. 1919. g. u Vasinim Lažima, k. Slav. Požega. U svibnju 1943. g. odlazi u NOV. Bila je borac u Slavonskom odredu i Virovitičkoj brigadi. Koncem 1943. g. uhapšena je i otjerana u logor. Po povratku iz logora, nastavlja aktivno rad u kotarskom odboru AFŽ. Sinjerac Milka, rođena 1924. g. u Koprivničkim Bregima, k. Koprivnica. Od 1943. g. bila je borac u NOV. Poginula 1944. g. kraj Stare Ploščice. Smiljanić Smilja, rođena u Budimcima, k. Našice. Poginula. Od 1942. g. bila je borac u NOV. Sremac Milka, rođena 1925. g. u Svinjicama, k. Vojnić. U NOV od 6. VII. 1943. g. Ranjena 1945. g. na položaju kod Čađavice. Ima čin zastavnika. Stanar Milica, rođena 10. V. 1923. g. u Gornjem Rajiću, k. Novska. U NOV od 1942. g. Poginula 1944. g. u napadu na Voćin. Stojanović Ruža, rođena 1923. g. u Borovu, k. Vukovar. Početkom 1943. g. bila je uhapšena radi aktivnog rada za NOP. Iste godine odlazi u NOV i pogiba u borbi kod Ravne Gore na Papuku. Šelović Cvijeta, rođena 1921. g. u M. Grđevcu, k. Grubišno Polje. Od 1942. g. bila je borac u Bilogorskom bataljonu. Umrla krajem 1943. g. �Šević Radoslava, rođena 24. XI. 1926. g. u Bršadinu, k. Vukovar. U NOV od 24. IV. 1943. g. Svršila je sanitetski kurs III. klase oficirske škole. Bila je bolničarka u Virovitičkoj udarnoj brigadi. Ima čin starijeg vodnika. Šimić Jelena, rođena 1927. g. u Orahovici. U NOV od 1943. g. Bila je bolničarka u bolnici na Papuku. Ranjena u borbi s Nijemcima na položaju Jankovac, 1. IV. 1944. g. Invalid. Škiljan Vikica, rođena 1919. g. u Batinskoj Rijeci, k. Daruvar. U NOV od jeseni 1942. g. Bila je bolničarka u bolnici Ljutoč, a kasnije učiteljica u Slat. Drenovcu. Umrla 1943. g. Šrajber Anđelka. Bila je na dužnosti u Vojnoj oblasti za Slavoniju. Ima čin poručnika. Štambuk Volga, iz Selaca na Braču. Poginula 1943. g. kao borac Slavonske jedinice. Topi jak Julijana, rođena 1927. g. u Vel. Miletincu, k. Daruvar. Od 19. IX. 1943. g. bila je borac u II. četi I. bataljona Virovitičke brigade. Ranjena 1944. g. na položaju kod Suhopolja. Ujić Danica, rođena u Topolovačkim brdima. U NOV od 1942. g. Bila je prva žena borac u Bilogorskoj četi. Kasnije radi kao bolničarka u bolnici na Bilogori. Vargaš Manda, rođena 22. IV. 1920. g. u Malinu, k. Slavonski Brod. U travnju 1941. g. radi u Malinu i ostalim selima na organiziranju omladine. U lipnju i srpnju radi u Zagrebu i učestvuje u udarnim omladinskim grupama. 1942. g. odlazi u NOV. U I. slavonskom odredu bila je omladinski rukovodilac čete. 25. IV. 1942. g. zarobljena je i otjerana u logor. 15. I. 1944. g. izlazi iz logora i ponovo je u partizanima. Postaje član KK K P H i K NOO Brod, član OK K P H i 0 NOO Brod, sekretar OO A F Ž Brod i član Oblasnog odbora A F Ž Slavonije, član Oblasne komisije za pomoć postradalim krajevima, nastavnik politodsjeka VI. udarnog korpusa, šef politodsjeka III. JA. Nosilac je Spomenice 1941. Viljanac Nedeljka, iz Budimaca, k. Našice. Od 1942. g. bila je borac u NOV. Viljanac Radojka, iz Budimaca, k. Našice. Od 1942. g. bila je borac u NOV. Viljanac Vukosava, iz Budimaca, k. Našice. Od 1942. g. bila je borac u NOV. Vučenović Jagoda, iz Kokočaka, k. Orahovica. Bila je 1941. g. borac u Papučkoj grupi. U toku NOB radila je u organizaciji žena i u narodnim odborima. Vučković Ljubica, iz Budimaca, k. Našice. Od 1942. g. bila je borac u NOV. Vujatović Margareta, rođena 1919. g. u Pakracu. 1942. g. odlazi u I. slavonski odred. U borbi kod Bobara na Psunju bila je ranjena. Za vrijeme ofenzive na Kozari nestala, te proglašena mrtvom. Vujnić Radoslava, iz Budimaca, k. Našice. U NOV od 1942. g. Uhvaćena od neprijatelja u Orahovici i obješena. Vujnić Velinka, rođena u Budimcima, k. Našice. Od 1942. g. bila borac u NOV. Vukadinović Mira, iz Budimaca, k. Našice. Od 1942. g. bila je borac u NOV. Vukadin-ović Savka, rođena 1926. g. u Čeralijama, k. Podravska Slatina. U NOV od 1942. g. U ofenzivi na Zvečevo bila je ranjena i prenesena u bolnicu kod Zvečeva. Bolnica je bila izdana neprijatelju i svi ranjenici ubijeni. Vukelić Dragica, iz Gromačnika, k. Slav. Brod. Bila je borac u NOV. Vukelić Ljubica, iz Gromačnika, k. Slav. Brod, Bila je borac u NOV. Živanović Dara, iz Budimaca, k. Našice. Od 1942. g. bila je borac u NOV. Živković Kata, iz Brodskog Varoša, k. Slav. Brod. Od 1942. g. bila je borac u NOV. Živković Ljeposava, rođena 1919. g. u Benkovcu, k. Nova Gradiška. U NOV od 1942. g. Poginula 1944. g. u Podravini, u borbi s ustašama i Nijemcima. �Dokument 429 PRIJEDLOG ZA U N A P R E Đ E N J E ŠRAJBER ANĐELKE U ČIN PORUČNIKA 1 K O M A N D A SLATINS'KOG PODRUČJA VI. KORPUSA N O V Podatci drugarice p. poručnika, Šrajber Stjepana Anđelke, koja se predlaže za unapređenje u čin poručnika 2. 8. X. 1921. g. u Zagrebu. 3. Hrvatica, rimokat. 4. Neudata, otac Stjepan 55. g., majka Julijana Malek (umrla) sestra Mira 24. g. 5. Otac tapetar, majka domaćica, sestra isto žive u Zagrebu od ličnih prihoda. Majka umrla. 6. Student medicine. 7. Veliku maturu 2. semestra. Svršila sanitetski oficirski kurs, br. kursa 8,38 od 7. XI. 1944. g. 9. 24. V. 1943. g. Dobrovoljno. Od kapitulacije Jugoslavije do stupanja u NOV bila u logoru 6 mjeseci u Gospiću, Jaski i Drenju, a ostalo vrijeme do stupanja u NOV bila kod svoje kuće u Zagrebu. Stupila kao medicinar i narkotizer III. Operativne zone VB. br. i bila do 7. X. 1943. g. Od 7. X. 1943. g. do 5. XI. 1943. g. u kirurškoj ekipi na Ljutoču, od 5. XI. 1943. g. do 27. IV. 1944. g. u kirurškoj ekipi XII. divizije, od 27. IV. 1944. do 1. X. 1944. g. u VB VI/2, a. asistent, od 1. X. 1944. g. do 19. XI. 1944. g. na sanitetskom kursu, oficirskom pri GŠH u Baniji, od 19. XI. 1944. g. do danas u VB. VI/2, a. asistent odelenja. 10. Proizvedena u čin p. poručnika Biltenom broj 40-43 st. 2. 19/1155. od maja 1944. godine. Kada je bila predložena u čin p.poručnika vršila dužnost asistenta Odelenja VI/2.a. 11. Od 19. XI. 1944. g. asistent odelenja VI/2.a. II. 1. Srpiskohrvatski i njemački. Liječnik (medicinar). 2. Hapšena od Mačekove zaštite 7. XI. 1940. g. a 1941. g. 15. VII. od strane ustaša kao komunista, puštena na slobodu na intervenciju Cara. 3. U Italiji 1938. g. na maturalnom putovanju. III. 1. Ranjavana nije. 2. Pohvaljena i odlikovana nije. 3. Kažnjavana nije. 4. Dobra, marljiva, vredna, odana, poslušna, fizički slaba, te nesposobna za uporan rad, može se od nje razvijati dobar medicinar, ima iskustva u kirurgiji. Komanda Slatinskog područja IV. korpusa N O V Povjerenik personalnog odseka politkomesar kapetan: Rad. Rajović, s. T. 1 Original dokumenta nalazi se u Vojno-historijskom institutu M N O J . �Partizanska bolnica na Psunju Dokument 430 I Z N A R E Đ E N J A Š T A B A S A N I T E T S K O G O D S J E K A II. K O R P U S A N O V I P O H O D 8. VII. 1943. 0 R A Z M J E Š T A J U Ž E N S K O G S A N I T E T S K O G K A D R A K O D V R Š E N J A BESPLATNE AMBULANTNE STAB 2. KORPUSA NOV I SLUŽBE PO HRVATSKE SANITETSKI Br. OTSJEK 37 8 . VII. 1943. g. Upravama bolnica broj 1, 2, 3, 4, 5, 7, 8, 10 U 19,10 č. Naređuje se: 1. Upravnica 2 ođeljenja vojno-partizanske bolnice Psunjskog područja (dosadašnje bolnice 2) sestra Ksenija Krajnović vršiće ambulantu kao i sve ostale bolnice i svi upravnici subotom. Ambulante će se vršiti po sporazumu sa NOO-om u selu Bobare ili Rogolji... 3. Upravnica infekcioznog ođeljenja bilogorske vojno-partizanske bolnice (dosadašnja bolnica broj .8 na Ravnoj Gori) Dr. Katarina Vevern vršiće besplatnu ordinaciju svake subote u selu Popovci. 6. Upravnik oporavilišta broj l/II, odjeljenje vojno-partizanske bolnice Papučkokrndijskog područja, Dr. Alenka Hrovat-Pajalić vršiće besplatnu ordinaciju u Voćinu svake subote. 2. B o l n i c e . . . Za smještaj djece koja nemaju nigdje da se spreme pristupili srno, u zajednici sa prosvjetnim odborom Oblasnog NOO za Slavoniju i masovnimt antifašističkim organizacijama, formiranju dječjeg doma. Prostorije već imamo, samo ih još treba iznutra namjestiti, organizirati prehranu i t. d. Kao stručnu silu dao sam iz saniteta drugaricu Editu Farner, sestru pomoćnicu, koja je ranije radila sa -djecom. U upravni odbor doma od strane vojske ušao sam ja. Smrt fašizmu — Sloboda narodu! Šef 21 Žene Hrvatske u NOB sanitetskog otsjeka 321 �Dokument 431 IZ N A R E Đ E N J A SANITETSKOG ODSJEKA II. KORPUSA NOV I POH OD 8. VII. 1943. 0 RAZMJEŠTAJU ŽENSKOG SANITETSKOG KADRA U VOJNO-PARTIZANSKE BOLNICE ŠTAB 2. KORPUSA NOV I PO HRVATSKE -SANITETSKI OTSEK 8. III. 1943. g. u 12,45 č. Br. 34 . . . I. Vojno-partizanska bolnica Psunjskog područja . . . Za šefa 2. odjeljenja te bolnice (dosadašnja bolnica broj 2) postavlja se med. sestra Ksenija Krajnovič. . . . Za političkog komesara 1 odjeljenja ove bolnice postavlja se drugarica Vilma Divić-šoštarić. Za šefa 2 odjeljenja postavlja se dr. Katarina Vevern, dosadašnji sekundarni liječnik bolnice broj 7 bolnica Požeškog područja III. Vojno-partizanska (bolnica broj 8) . . . Za političkog komesara postavlja -se Kulić Nevenka, dosadašnji politički komesar bolnice broj 3. IV. Vojno-partizanska bolnica Papučko-krndijskog područja . . . Za upravnika sadašnjeg oporavilišta broj 1 postavlja se dr. Alenka HrovatPajalić. Smrt fašizmu — Sloboda narodu! Politički komesar: Komandant: Šef Sanitetskog otsjeka: Dr. Žarković s. r. Osoblje ambidante u Mikleušu, 1944. g. �Pred partizanskom bolnicom na Papuku, prosinac 1943. g. Dokument 432 IZ IZVJEŠTAJA ŠEFA SANITETSKOG ODSJEKA VI. KORPUSA OD 4. XII. 1943. SANITETSKOM ODSJEKU GLAVNOG ŠTABA HRVATSKE 0 ŽENAMA SANITETSKIM RADNICIMA SANITETSKI OTSJEK ŠTABA 6. KORPUSA NOV I POJ Br. 7-6 Predmet: Izvještaj za mjesec novembar 4. X I I . 1943. Šefu Sanitetskog otsjeka Glavnog Štaba NOV i PO Hrvatske 1. Raspored liječnika u operativnim jedinicama i pozadini. a) Opći pregled U toku mjeseca novembra dobili smo 6 liječnika, 3 studenta medicine, jednu studenticu farmacije, jednu dentisticu i jednu laboratorijsku asistenticu. Novodošli liječnici raspoređeni su ovako : . . . 4. Dr. Feodora Fischer, specijalista za dječje bolesti, raspoređena je na rad u civilnom sanitetu, budući da je ovaj ostao bez kadrova zbog odlaska dr. Koharevića i zbog povećanog broja zaraznih bolesti. 5. Dr. Tea Oberhofer, bolnički liječnik, raspoređena kao (Dilj). Jučer je tek otputovala na svoju d u ž n o s t . . . upravnik VP bolnice 6 Od medicinara mobilizirali smo drugaricu Zoru Hirjanić, stud. X. semestra. Raspoređena na praksu u VP bolnicu II/3 (kirurško odjeljenje dr. Koporca). Klašnja Zorka, stud, med., raspoređena na praksu u VP bolnicu III/I. Kljaić Nikola, stud, med., raspoređen na praksu u VP bolnicu IV/1 (kirurško odjeljenje dr. Polačeka). �Vera Švedova, dentista, dobrovoljno stupila u partizane U novembru. Ne želi raditi zubarski posao i po vlastitom traženju raspoređena na rad kao bolničarka. Vera Duić, laborant, asistentica, raspoređena na rad sa svojim mužem u VP bolnicu 1/2. Sestra pomoćnica Matoničkin Anica, stupila kao dobrovoljac u partizane 2,3. X. 1943. g., raspoređena kao šef odjeljenja VP bolnice III/4 (oporavilište), b) SANITETSKI KADROVI: .. . Politkomesar VP bolnice 5 Nevenka Kulić dobila je tuberkulozu i upućena je na liječenje. Njezinu dužnost preuzeo je Milenko P a l i k u ć a . . . . .. referent saniteta 17. brigade slomio je nogu i nalazi se na liječenju, njegovu dužnost preuzela je doktorica Alenka Hrovat i sasvim- zadovoljava na tom poslu. Smrt fašizmu — Sloboda narodu! i Šef sanitetskog otsjeka, major D r . Žarković, s. r. Dokument 433 IZ NAREDBE ŠEFA SANITETSKOG ODSJEKA VI, KORPUSA NOVJ OD 4. XII. 1943. KOJOM SE POHVALJUJE VEĆI BROJ DRUGARICA U POZADINSKOM SANITETU SANITETSKI ŠTABA 6. OTSJEK KORPUSA NOV I POJ Br. 175 4. XII. 1943. Naredba br. 1 Za osobito vrijedan i požrtvovan rad u sanitetskoj službi pohvaljuju se slijedeći drugovi i drugarice : . . . 3. Drugarice bolničarke VP bolnice I/l za -savjestan i požrtvovan rad u redovno vrijeme, i uzorno držanje za vrijeme neprijateljske ofenzive u ljetu 1943. 4. Drugarice pralje iz 1 kirurškog odjeljenja VP bolnice 1, koje najtočnije i najsav jesni je obavljaju svoje naporne poslove. 5. Drugarica Stoja Buzdum, pomoćna kuharica u VP bolnici I/l, za uzoran i požrtvovan rad kroz 12 mjeseci kao pralja i kuharica. . . . 7. Greta -Skalak, bolničarka-instrumentarka VP bolnice I/l, za uzoran, neumoran i točan rad. 8. Palčec Tonka, bolničarka VP bolnice II/l, za požrtvovan i savjestan rad kroz godinu dana. . . . 11. Drugarica Milka Mikojević i Stojanka Novaković, kuharice VP bolnice II/2, za naporan i požrtvovan rad u kuhinji za vrijeme bolesti ostalog osoblja. 12. Presečan Kata, Gavro Sljubura, Jela Boičić, bolničari u VP bolnici III/l, zbog uzornog i o-sobito pažljivog odnošaja prema ranjenim borcima. 13. Drugarica Danica Miletić, bolničarka VP bolnice III/l, za uzoran i vrlo naporan rad u p-revijali-štu prvog kirurškog odjeljenja. 14. Drugarica Boja Milanković, vešerica VP bolnice III/l i drugarica -Jovanka Lončar, kuharica VP bolnice III/l, za uzoran i požrtvovan rad na dužnosti, koja im- je dodijeljena. . . . 19. Drugarica Majić Jagoda, bolničarka, i drug Anđelić Đuro, bolničar VP bolnice IV/1, za uzoran i požrtvovan rad oko ranjenika. . . . 21. Drug Blagoje Romanic, bolničar i drugarica Katica Furnić, bolničarka VP bolnice I V/2, za požrtvovan i uzoran rad. . . . 23. Drugarica Milka Priča, šef odjeljenja VP bolnice IV/3, za požrtvovan rad. . . . 25. Jelka Foketi, bolničarka VP bolnice IV/4, za požrtvovan rad i lijep postupak prema ranjenicima. Prednju Naredbu pročitati pred strojem na svakom pojedinom bolničkom odjeljenju. Smrt fašizmu — Sloboda narodu! Šef Sanitetskog otsjeka: D r . Zarković, s. r. �U posjeti invalidskom domu VI. korpusa na Ljutoću Dokument P O H V A L A K A T I GOVORUŠIĆ, P O L I T K O M E S A R U VOJNO - P A R T I Z A N S K E NICE ZA NJEN POŽRTVOVAN UPRAVA V.P.B. 434 BOL- RAD1 VI/2 Br. si. Dana 23. XI. 1944. Upravama odjeljenja — svima Od Komande SI. Područja od 21. XI. 1944. g. pod br. 1307, dobili smo slijedeći dopis: »Ovim pohvaljujemo drugaricu Katu Govorušić, pol. komesara V. P. B. VI/2-b, kao najaktivnijeg radnika našeg Područja. Ista drugarica je tako rekuć nemoćna starica, kojoj se ova Komanda divi na njezinome radu i agilnosti, te tako bez sumnje možemo reći da je ista kao najbolji, najradiniji rukovođioc na ovome Području. Ista drugarica može svim našim1 rukovodiocima da posluži kao primjer, jer mnogi naši rukovodioci zanemaruju naš posao i lenčare, a dok naša draga drugarica Kata ne sprovodi niti jednoga dana uzalud nego u radu. Još jednom napominjemo drugovima rukovodiocima da se ugledaju u rad naše drugarice, Kate.« Smrt fašizmu — Sloboda narodu! Politkomesar: (Potpis n e č i t l j i v ) 1 - O r i g i n a l ovo,g dokumenta nalazi se u arhivi H i s t o r i j s k o g U p r a v n i k , kapetan: (Potpis nečitljiv) o d j e l j e n j a CK S K H . �ŽUMBERAK I POKUPLJE Žumberak i Pokuplje obuhvatalo je u toku NOB brdski sklop Žumberka, polje, širu okolicu Zagreba južno od rijeke Save i dio Posavine do Siska. ravno Pokuplje, Turo- Polovinom kolovoza 1941. g. formiran je u šumi blizu sela Đurića 1. žumberački partizanski odred od 37 boraca, većinom radnika i studenata. Odred je otpočeo s akcijama, ali se nije održao. Početkom travnja 1942. g. GŠH je uputio na Žumberak jednu desetinu boraca IV. bataljona I. kordunaškog odreda, da bi pomogla svojim iskustvom razvoju i organiziranju KOB u neposrednoj okolici Zagreba, gdje su za to već postojali svi politički uslovi. Za nekoliko dana, po naređenju GŠH, dolazi u taj kraj Narodni heroj Milka Kufrin-Bulat zajedno s nekoliko članova Partije i SKOJ-a iz kotara Samobor i s vodom od 16 drugova. Odmah je osnovan vod od oko 30 boraca. Akcije voda i politički rad partizana doprinijeli su mobilizaciji novih boraca, koji su sve više stizali iz Zagreba, Okića, Horvata, Donje Kupčine i t. d. Sredinom lipnja vod se već povećao na 90 boraca. Tih dana stigla je na Žumberak još jedna desetina, formirana od dobrovoljaca I. kordunaškog odreda. Krajem lipnja formira se od tih boraca I. žumberačka partizanska četa od tri voda. Za pomoćnika komesara čete postavljena je Milka Kufrin-Bulat. Pred kraj lipnja četa već ima oko 150 boraca i formira se bataljon »Josip Kraš« od tri čete. Za komesara III. čete tog bataljona postavljena je Milka Kufrin-Bulat. Istodobno s upućivanjem desetine u Žumberak, jedan vod 1. čete IV. bataljona 1. kordunaškog partizanskog odreda upućen je u Pokuplje. I on je postepeno jačao, tako da je početkom lipnja 1942. g. već formirana četa »Kljuka« od 60 boraca. Pod konac lipnja četa već broji 110 boraca. Krajem lipnja 1942. g. formira se Žumberačko-pokupski partizanski odred, u koji ulazi jedan novoformirani bataljon od 120 boraca, četa »Kljuka«, koja kasnije prerasta u bataljon »Slavko Klobučar«, i Žumberačka omladinska četa, formirana u kolovozu 1942. g. od omladinaca-dobrovoljaca iz općina Kalje, Radatovići, Sošice, Horvati i Okić. Da pomogne razvoju narodnog ustanka u Žumberku i Pokuplju, GŠH, krajem kolovoza 1942. g. upućuje na taj teren IV. kordivnašku brigadu, a u rujnu 1942. g. I. proleterski udarni bataljon Hrvatske. Početkom listopada formirana je u Žumberku Zagorska četa, koja je krenula ti Hrvatsko Zagorje i spojila se s Kolničkim partizanskim odredom. Većinu boraca u četi sačinjavali su Hrvati iz okolice Zagreba i Hrvatskog Zagorja, a ostalo su bili prvoborci Korduna. Od I. ,proleterskog bataljona Hrvatske i Žumberačko-pokupskog odreda formirana je 7. XI. 1942. g. XIII. KO udarna brigada »Josip Kraš«, koja je kasnije dobila naziv: XIII. udarna KO proleterska brigada »Rade Končar«. Polovinom 1943. g. među borcima brigade bilo je preko 10°/o žena. Brigada je bila sastavljena od boraca iz svih krajeva Hrvatske: Dalmatinaca, Primoraca, Kordunaša, Ličana, Banovaca, Gorana, Zagrepčana, Žumberčana, Zagoraca, Slavonaca i nekoliko Bosanaca. XIII. proleterska brigada imala je ogromno značenje za razvitak narodnog ustanka u Žumberku. Na stotine novih boraca stupalo je u njezine redove. �3. XI. 1943. g. brigada kreće preko oslobođenog teritorija u Bosnu, gdje ulazi u sastav I. proleterske divizije, s kojojm prolazi VI. i VII. neprijateljsku ofenzivu. 23. VIII. 1944. g. brigada je stigla u Srbiju i učestvuje u posljednjim naše zemlje. borbama za oslobođenje Za izvanredne zasluge u borbama, XIII. proleterska brigada je 28. VII. 1944. g. odlikovana Ordenom Narodnog oslobođenja, a 24. XI. 1944. g. Ordenom Partizanske zvijezde I. reda. U toku veljače 1943. g. formiran je u Žumberkii terenski bataljon od 147 boraea, radi osiguranja slobodnog teritorija i djelovanja u pravcu Samobora i Jaske. Prilikom napada neprijatelja, 21. ožujka 1943. g. koji je namjeravao da stegne obruč oko Žumberka i onemogući povlačenje jedinica NOV i bolnice, bataljonu je uspjelo da na 120 kola evakuira 198 ranjenika, te oko 700 ljudi, žena i djece. U dugom i teškom maršu, kolona duga preko 12 kilometara, s ranj,enicima i narodom stiže u Čremušnieu. Ranjenici su smješteni u slovenske bolnice na Rogu, a bataljon i narod vraćaju se u Žumberak. Kroz to vrijeme snažno rastu udarne grupe Žumberka i Pokuplja, tako da se 8. V. 1943. g. formiraju dva nova bataljona sa oko 400 boraca. Polovinom srpnja 1943. g. formiran je Turopoljsko-posavski 30. siječnja 1944. g. formirana brigadu »Joža Vlahović«, Seljinu je brigadu, XXXIV. divizija, Karlovačku odred od koja je imala brigadu, 300 u boraca. svom Turopoljsko-posavski sastavu omladinsku i Žumberački odred. Karlovačkog kotara. 27. kolovoza 1944. g. formirana je. Zumberačka brigada. Karlovačka brigada formirana je 1943. g. na Kordunu, od boraca s terena Brigada je djelovala samostalno sve do ulaska u sastav XXXIV. divizije, 1944. g. �Dokument 4 3 S NAREDBA KOJOM SE MILKA KUFRIN POSTAVLJA ZA POLITKOMESARA III. ČETE BATALJONA »JOŽE KRAŠA« Naredba br. 6 U svrhu j a č a n j a P a r t i z a n s k o g pokreta u dijelu Žumberačko-Pokupskog, kao i organizacije odnosno reorganizacije Žumberačko-Pokupskog N O P Naređujem 1. Da se organizira Štab b a t a l j o n a »Jože K r a š a « i to kako s l i j e d i : Za komandanta b a t a l j o n a imenujem druga B r e b e r i n a Miška, za njegovog zamjenika imenujem druga Simić Milutina. R a z r j e š u j e m dužnosti politkomesara b a t a l j o n a » J o ž e K r a š a « druga F o r š t Milana, a na njegovo mjeato imenujem druga Matu Mejašića, t. j. za politkomesara bataljona »Jože K r a š a « , a n j e g o v i m z a m j e n i k o m i m e n u j e m : d r u g a L o p a j i č M i l a n a . D r u g F o r š t odlazi u četu... . . . Za komandira 3. čete b a t a l j o n a » J o ž e K r a š a « i m e n u j e m druga Gugu, njegovim zamjenikom druga Ivana Videkovića. Za politkomesara imenujem drugaricu Milku Kufrin, a njezinim zamjenikom druga Butkovića. 3 . P r o v o đ e n j e ove Kraša«, drug Breberina naredbe imade i Mejašić. izvesti k o m a n d a n t i politkomesar b a t a l j o n a » J o ž e 4. N a r e đ u j e m da se odmah izvrši primopredaja Smrt fašizmu — Sloboda svih dužnosti prema ovoj naredbi. narodu!- Za štab II. Operativne zone N O P i D Vojske Hrvatske Politkomesar i vršioc dužnosti komandanta II. OZ Marko iStubičanec v. r. 1 N a p o l o ž a j u dne 9 . V I I I . 1 9 4 2 . 1 Narodni heroj Marko Belinić. BIOGRAFIJA NARODNOG HEROJA Rođena je 15. X. 1921. g. u selu Purgariji, Okić, kotar Jastrebarsko, u seljačkoj porodici. Nakon svršene osnovne škole polazi gimnaziju u Zagrebu. Nakcm završetka srednje škole upisuje se na agronOmski fakultet, jer je htjela da svojim stručnim znanjem pomogne izmjeni društvenih odnosa, koji su vladali na nalem selu. Već u gimnaziji, 1938. g., postaje član SKOJ-a. U SKOJ-u izgrađuje svoje poglede na društvo, njene ideje o novom, socijalističkom društvu postaju šire i temeljitije, i ona traži sredstva za njihovo ostvarenje. Neposredno pred okupacijom naše zemlje napušta studij i potpuno se posvećuje političkom radu, naročito u selima Okića (k. Jastrebarsko) i Horvatima (k. Samobor). Početkom okupacije učestvuje u diverzantskim akcijama i pomaže u prihvatu interniranih boraca nakon njihovog bijega iz Kerestinca. Usprkos stalnih progona i potjera, neumorno radi na širenju ideja NOB. Kad su joj ustaše uhapsili MILKE KUFRIN čitavu porodicu, da bi je prisilili na predaju, ona se ne koleba, svijesna da sa fašizmom nema pogodbi, već samo borba na život i smrt. Odlazi u Zagreb, gdje se povezuje sa SKOJ-evskom i partijskom organizacijom. Na prijedlog druga Rade Končara, sekretara CK KPH, u lipnju 1941. g. postaje član KP. Tada izjavljuje: »Spremna sam na sve, idem na svaki zadatak, pa i onaj koji je nemoguć, idem tamo gdje me Partija odredi.« Zatim postaje član MK SKOJ-a Zagreb, organizira i učestvuje u akcijama SKOJ-evskih organizacija, u pisanju parola, trganju ustaških i njemačkih plakata i proglasa, u skupljanju oružja, pripremanju i vršenju diverzantskih akcija, kurseva za prvu pomoć, i u političkom radu na okupljanju omladine protiv okupatora. U Zagrebu radi ilegalno sve do odlaska u partizane, krajem listopada 1941. g. Postaje član OK SKOJ-a za Karlovac i radi na stvaranju omladin- �skih organizacija, na mobilizaciji omladine za NOV, te učestvuje u akcijama partizanskih odreda. Početkom travnja 1942. g. odlazi na Žumberak i Pokuplje zajedno sa desetinom partizana, koju je CK KPH i Glavni štab Karoclno-oslobodilačkih i partizanskih odreda Hrvatske uputio na taj teren sa zadatkom da u neposrednoj okolici Zagreba, u kraj gdje se osjećao jak utjecaj Mačekove izdajničke politike, mobilizira hrvatski narod na oružanu borbu protiv okupatora i domaćih izdajnika. Milka postaje zamjenik komesara 1. žumberačke čete. S jednim vodom te čete i Karodnim herojem Pavlom Videković i Mraović Milanom Simićem vrši prve akcije na pruzi Zagreb-Karlovac, pali ustaške općine i čisti teren od neprijatelja. U Hrvatskom Leskovcu, zajedno s drugom Simićem, razoružava željezničku stražu i zarobljava 9 domobrana i 6 pušaka. Kasnije postaje komesar 111. čete bataljona »Josip Kraš«, s kojim vrši svakodnevne akcije oko samog Zagreba. Sa svojom je četom srušila nekoliko vlakova oko Zdenčine i Horvata, a na jednom vlaku zarobila talijanskog vojnog atašea i dva policijska agenta. Nevjerojatna smionost partizana, iznenadni napadi, brzo manevriranje i napadi na ustaše tamo, gdje su se osjećali potpuno sigurni, stvorilo je kod neprijatelja paniku i prisililo ih da obustave svaki noćni promet na pruzi Zagreb-Karlovac. Karod kotara Jaske i Samobora bio je oduševljen tim akcijama partizana. Omladina odlazi u partizane, a sela oko Okića i Horvata masovno pomažu KOP. Ta sela postaju čvrsta baza III. četi za napade na ustaše. Ona se u njima slobodno kreće i zadržava, iako se u neposrednoj blizini nalazi čitav niz ustaških uporišta. Milka je sredinom 1942. g. postala poznata politička ličnost u okolici Jaske, Samobora, Slovenije, a naročito u Zagrebu, ličnost, koju resi hrabrost i revolucionarna svijest. Ustaše su se bojali tog imena, a narodu je njeno ime bilo simbol pobjede. Nije bio nimalo rijedak slučaj, da su ljudi pričali: »Kad se ova mlada djevojka ne plaši neprijatelja slobode, a nismo ni mi za to da sjedimo na ognjištu, hajd' mo u partizane.« 1 zaista, odlazile su djevojke, mladići, pa i starci iz okolice Jaske i Samobora u partizane, a mnogi radnici iz Zagreba želili su da dođu u Žumberak, jer su znali za njene oružane i političke akcije. Kod formiranja OK KPH za Pokuplje, Milka postaje njegov član. 'U studenom 1942. g. odlazi sa Narodni heroj Milka Kufrin Žumberka i postaje član, a kasnije organizacioni sekretar Pokrajinskog komiteta SKOJ-a za Hrvatsku. 1943. g. postaje predsjednik Saveza Antifašističke omladine Hrvatske. Pod najtežim uslovima često prelazi s jednog kraja Hrvatske na drugi, kroz poluoslobodeni i neoslobođeni teritorij, pruža pomoć organizacijama na terenu i vojsci i uvijek se ističe upornošću i požrtvovanjem. Na prvom zasjedanju ZAVNOH-a, 13. i 14. VI. 1943. g„ izabrana je za vijećnika. Poslije oslobođenja izabrana je za člana CK SKH, za narodnog poslanika Savezne narodrm skupštine i za Sabor Narodne republike Hrvatske. Nosilac je Spomenice 1941. Za izvanredne zasluge u razvitku narodnog ustanka u Hrvatskoj, Milka Kufrin odlikovana je Ordenima: Bratstva i jedinstva I reda, Zasluga za narod I. reda i Ordenom za hrabrost, a Prezidium Narodne skupštine FNRJ, ukazom 23. VII. 1952. g., odlikovao ju je najvećim priznanjem — Ordenom Narodnog heroja. �MEĐU Ž E N A M A BORCIMA ŽUMBERAČKO-POKUPSKIH I TUROPOLJSKO POSAVSKIH JEDINICA BILE SU I OVE DRUGARICE: Babić Ljubica, rođena 1923. g. u Horvatima, k. Samobor. U NOV od početka 1942. g. Bila je borac u bataljonu »Jože Kraša« i XIII. proleterskoj brigadi. Poginula 1943. g. u jurišu na ustaška utvrđenja na Krašiću. Babić Zorka, rođena 1925. g. u Horvatima, k. Samobor. 1942. g. odlazi u III. četu bataljona »Joža Kraš«. Početkom 1943. g. upućena je na politički rad na području Žumberka, a početkom 1944. g. postaje član KK SKOJ-a za Samobor. Badovinac Ana, iz Badovinaca na Žumberku. Poginula kao borac 1944. g. Badovinac Draga, rođena 1923. g. u Šiljcima na Žumberku. 1943. g. odlazi u X I I I . proletersku brigadu. Bila je borac-mitraljezac. Poginula na Žumberku u borbi s ustašama 1944. g. Balent Marica. 1943. g. odlazi u XIII. poletersku brigadu. Bila je borac, bolničarka i sanitetski referent u brigadi. Barbarić Jagica, rođena 1924. g. u Španskom, kraj Vrapca. U NOV od 20. III. 1943. g. Bila je borac i bolničarka I. čete II. bataljona žumberačkog partizanskog odreda. Prilikom borbe na Plješivici, usred najžešće vatre, previla je i izvukla s bojišta sedam ranjenih drugova. U zimi 1943. g. pratila je iz Plješivice u bolnicu u Sošicama petnaest ranjenih drugova. Ostala je tri dana i tri noći sama s ranjenicima u dubokom snijegu tražeći pomoć. Zadatak je izvršila i dovela drugove na određeno mjesto. Bašić Nevenka, rođena 1927. g. u Podgrađu, k. Samobor. Bila je borac Žumberačkog partizanskog odreda. Prilikom napada na Malune zarobljena je od neprijatelja. — Uspijeva j o j da se oslobodi i ponovo odlazi u Žumberačku brigadu. Bašić Slavica, rođena 1924. g. u Podgrađu, k. Samobor. U NOV od rujna 1943. g. Bila je bolničarka u X I I I . proleterskoj brigadi, zatim u bolnici X. koipusa i bolnici I. armije. Benceković Zora, rođena 1927. g. u Horvatima, k. Samobor. U kolovozu 1942. g. odlazi u X I I I . proletersku brigadu. Bertović Dragica, rođena 1928. g. u Sv. Klari, k. Zagreb. Bila je bolničarka u sanitetskom vodu Žumberačkog odreda. Bolf Ljubica, rođena 1921. g. u Pribiću, k. Jastrebarsko. Bila je uhapšena i odvedena u logor Stara Gradiška. Po izlasku iz logora odlazi u X I I I . proletersku brigadu. Brezar Draga, rođena 1926. g. u Gornjoj Purgariji, k. Jaska. U proljeće 1943. g. odlazi u X I I I . proletersku brigadu. Poginula 1943. g. u borbi u Dvorištu kod Lović-Prekrižja na Žumberku. Brezar Milka, rođena 1925. g. u Gornjoj Purgariji, k. Jaska. 1943. g. bila je borac u XIII. proleterskoj brigadi. Broiz Josipa, rođena u Klanjcu. 1943. g. bila je bolničarka u XIII. proleterskoj brigadi. Broz Ljubica, rođena 1919. g. u Ledinama, k. Klanjec. Od 1940. g. aktivno radi u naprednom pokretu. 13. X I I . 1943. g. odlazi u X I I I . proletersku brigadu u kojoj je bila delegat voda i komesar čete. Nosilac je Spomenice 1941. Bubić Ankica, rođena 1921. g. u Kupincu, k. Karlovac. 25. I. 1942. g. odlazi u Tisovački odred. Kasnije je bila bolničarka, referent saniteta bataljona i brigade. Nosilac je Spomenice 1941. Catela Marica, rođena u Vrapču, k. Zagreb. Od 1943. g. bila je bolničarka u XIII. proleterskoj brigadi. �Grupa partizana i partizanki u Pokuplju Geranić Anica, rođena 1920. g. u Ogulinu. Od 1937. g. radi u URS-ovim sindikatima. U prosincu 1942. g. odlazi na Žumberak. Završila je vojni kurs i poslije toga neko je vrijeme politički radila u općini Kalje. U proljeće 1943. g. bila je u II. četi I. bataljona XIII. proleterske brigade. Ima čin starijeg vodnika. Nosilac je Spomenice 1941. Crnčić Anka, rođena u Stajnici, k. Brinje. 1942. g. odlazi u XIII. proletersku brigadu. Bila je borac, a kasnije bolničarka. Nekoliko puta pohvaljivana. Curiš Pepica, rođena 1916. g. u Zagrebu. 7. VII. 1943. g. odlazi u XIII. proletersku brigadu. Bila ie ranjena 1945. g. Ima čin vodnika. Dimitrijević Slavica, rođena 1925. g. u Zagrebu. 3. III. 1943. g. odlazi u II. četu I. bataljona XIII. proleterske brigade. Poginula kod Kupčine 1943. g. Fajfer Marija. Bila je bolničarka u NOV i učestvovala u borbama u Žumberku i Bosni. Iz najžešće vatre izvlačila je ranjene drugove. Poginula. Ferek Štefica, rođena u Zagrebu. Od 1943. g. bila je borac u XIII. proleterskoj brigadi. Ranjena je kod Travnika. U borbi kod Mrkonjića, 1944. g. njezinu su četu opkolili četnici. U borbi je bila ranjena, zarobljena i ubijena. Fiolić Marica, rođena u Maloj Mlaki, k. Velika Gorica. 1943. g. odlazi u XIII. proletersku brigadu kao borac čete za vezu. 1944. g. radi s omladinom. Bila je član KK KPH Velika Gorica. Fučko Jelka, rođena 1921. g. u Pisarovini. U NOV od 20. XII. 1941. g. Bila je borac u IV. bataljonu XIII. proleterske brigade. Goleš Marta, rođena u Goleši-Radatović na Žumberku. U proljeće 1943. g. odlazi u XIII. proletersku brigadu. Poginula. �Grdan Mara, rođena 1927. g. u Modruši, k. Sisak. U NOV od 8. II. 1943. g. Bila je bolničarka u III. četi III. bataljona Seljine brigade. Poginula 7. IV. 1945. g. kod Kurjevca. Gurovič Marica. U NOV od 1943. g. Bila je bolničarka Žumfoeračkog partizanskog odreda i III. bataljona Žumberačke brigade. Harapin Irma. Odlazi kao 15-godišnja djevojčica u X I I I . proletersku brigadu i već se u prvim borbama istakla hrabrošću. U borbi na Pribiću bila je teže ranjena. Po ozdravljenju odlazi u bataljon »Kljuka«. Poginula na žažini. Heraković Jelka, rođena u Cerovici na Žumberku. U jesen 1943. g. odlazi u partizane. Radi na terenu općine Kalje, zatim kao bolničarka i u četi za vezu Žumberačke brigade. Hinić-Viktorovski Darinka, rođena 1924. g. u Radatoviću na Žumberku. Od 1942. g. bila je borac i sanitetski referent u X I I I . proleterskoj brigadi. Poginula u borbi kod Brašljevice. Hlopec Barica, rođena 1925. g. u Novom Čiću, k. Velika Gorica. U NOV od 25. VIII. 1943. g. Ranjena 1944. g. kod Dubravca, kao borac Seljine brigade. Horvatić Ivanka, rođena 1925. g. u Čeglji, k. Jastrebarsko. U NOV od kolovoza 1943. g. Bila je borac u četi za vezu Seljine brigade. U ožujku 1944. g. kod Zdenčine smrtno je ranjena. Horvatić Pavica, rođena 1927. g. u Golom Vrhu, k. Jastrebarsko. 15. X. 1943. g. odlazi u III. bataljon žumberačke brigade. Poginula 1944. g. u borbi na Plješivici. Hotko Ivka. Bila je od 1943. g. bolničarka u X I I I . proleterskoj brigadi. Ima čin vodnika. Hotko Jelka. U NOV od 1943. g. Bila je borac, a kasnije bolničarka u X I I I . proleterskoj brigadi. Poginula na Palisadi. Hrenek-Lučić Katica, rođena 1926. g. u Kućama, k. Velika Gorica. Bila je od jeseni 1943. g. borac u Seljinoj brigadi. Hrestak Marija, rođena 1922. g. u Zagrebu. 1942. g. odlazi u X I I I . proletersku brigadu. Poginula 1943. g. kod Sv. Jane. Jambrek Francika, rođena 1923. g. u Stupniku, kraj Zagreba. U kolovozu 194,3. g. odlazi u Žumberački odred. Bila je borac, a kasnije delegat voda. Dva puta ranjena. Ima čin zastavnika. Odlikovana Ordenom i Medaljom zasluga za narod III. reda. Jordan Ivka. Bila je 1943. g. referent saniteta bataljona »Kljuka«. U najtežim borbama izvlačila je s položaja ranjene drugove. Ima čin zastavnika. Odlikovana Ordenom i Medaljom za hrabrost. Jugović Dušanka, rođena 1925. g. u Kućarima, k. Bosanska Dubica. Od 11. V. 1942. g. bila je borac u Seljinoj brigadi. Ranjena 1944. g. kod Draganića. Juraj Roza. Bila je borac u NOV. Poginula u borbi s ustašama 1944. g. Kamauli Anka. Od 1943. g. bila je borac i bolničarka u XIII. proleterskoj brigadi, te referent saniteta u jedinici I. proleterske divizije. Karlović Zdenka. Bila je borac u I. četi I. bataljona Poginula. žumberačkog partizanskog odreda. Katić Slavica, rođena 1923. g. u Samoboru. 12. I. 1943. g. odlazi u X I I I . proletersku brigadu. Bila je referent saniteta bataljona, higijeničarka i zamjenik referenta saniteta brigade. Nekoliko puta pohvaljivana. Odlikovana Ordenom za hrabrost. Katić-Šantić Katica, rođena 1921. g. u Ogulinu. 1942. g. odlazi u NOV. Bila je borac u odredu, borac i bolničarka u X I I I . proleterskoj brigadi i upravnik bolnice u Žumberku. Invalid. Odlikovana Ordenom za hrabrost i Ordenom zasluga za narod III. reda. �—, P,epica Broz, Milica Pipit, Anka Crnčić, —. Milica —, Kao 12-godišnja djevojčica odlazi u NOV. Bila je borac u bataljonu »Kljuka« i Seljinoj brigadi. U borbi na Brezovači istakla .se hrabrošću. Klanec Zora. rođena 1925. g. u Okiću, k. Jaska. 3. X. 1943. g. odlazi u NOV. Bila je borac u Žumberačkom odredu, u II. četi I. bataljona i bolničarka u sanitetskom vodu Žumberačke brigade. Klemenić Barica, rodom iz Splita. 1943. g. odlazi u XIII. proletersku brigadu. Bila je borac, kasnije prelazi u Centralnu kazališnu družinu. Knapić Etica, rođena 1920. g. u Lekeniku, k. Sisak. 25. IX. 1943. g. odlazi u Seljinu brigadu i postaje politdelegat. 1944. g. smrtno je ranjena. Kokot Bara, bila je delegat čete u Seljinoj brigadi. U borbi oko Dobranca i Bukovčaka bila je teško ranjena kod izvlačenja ranjenih drugova s bojišta. Poginula. Kokot Dragica, rođena 1925. g. u Slav. Brodu. Bila je borac u XIII. proleterskoj brigadi od 194,3. g., a kasnije član glumačke grupe iste brigade. 1944. g. postaje član Centralne kazališne družine ZAVNOH-a. Kolesar Irena, rođena 1921. g. u Oštarijama, k. Ogulin. U NOV od 1943. g. Bila je omladinski rukovodilac, a zatim pomoćnik komesara u četi za vezu Žumberačke brigade. Kolin Lucija, Bila je borac u Turopoljsko-posavskom odredu. U toku jedne borbe u Posavini osvojila je »šarac«. Odlikovana Ordenom za hrabrost. Kos Dragica. rođena u Hraščini, k. Zagreb. 1943. g. odlazi u XIII. proletersku brigadu s grupom omladine iz sela Brdovca. Kod Mrkonjić grada bila je ranjena. 1944. g. upućena je u Zagrebački okrug na rad s omladinom. Postaje član i zatim sekretar KK SKOJ-a i član OK SKOJ-a Zagreb. Kos-Jan,čić Katica, rođena 1923. g. u Tisovcu, k. Kalje. U NOV od početka 1942. g. Bila je borac u Žumberačkom partizanskom odredu. Kovačić Jelka, �Kufrin Draga, rođena 1900. g. u Okiću, k. jaska. Bila je neko vrijeme u zatvoru zajedno sa svojim drugom, koji je 1942. g. ubijen, i dvije kćeri: Ljubom i Zorom. Zatim s kćerima odlazi u bataljon »Josip Kraš«, gdje je bila kuharica. Radi njezine snalažljivosti i brižljivosti borci su je zvali »Naša mamica«. Kufrin-Kožić Ljubica, rođena 1923. g. u Gornjoj Purgariji, k. Jaska. U kolovozu 1942. g. odlazi u NOV. Bila je borac u bataljonu »Josip Kraš«, te borac i omladinski rukovodilac u X I I I . proleterskoj brigadi. 1944. bila je sekretar KK SKOJ-a Jaska. Odlikovana Ordenom za hrabrost, Ordenom bratstva i jedinstva II. reda i Ordenom zasluga za narod III. reda. Kufrin Pava, rođena u Okiću, k. Jaska. U NOV od 1943. g. Bila je borac u XIII. proleterskoj brigadi. Kufrin-Rak Zora, rođena 1926. g. u Gornjoj Purgariji, k. Jaska. Odlazi u NOV u kolovozu 1942. g. zajedno s majkom Dragom i sestrom Ljubicom. Bila je mitraljezac u brigadi, a kasnije delegat voda. U travnju 1944. g. prelazi na rad u ONOO Pokuplje. Latković Ana, iz Mrkoplja, k. Jastrebarsko. U NOV od 1942. g. Bila je politički delegat u Seljinoj brigadi. Poginula 1944. g. u Kraljevcu kod Kupinca. Levak Dragica, rođena 1928. g. u Splitu. Povlačeći se s roditeljima pred terorom fašističkih okupatora u Dalmaciji, stigla je u Pokuplje. U Pisarovini radi u Komandi mjesta, a zatim prelazi kao bolničarka u sanitetski vod Žumberačke brigade. Kasnije je borac u II. bataljonu iste brigade. Lisjak Dragica, rođena 1909. g. u Maloj Rpenji, k. Pregrada. 1942. g. odlazi u I. kordunaški odred, a zatim u XIII. proletersku brigadu. Bila je sedam puta ranjena. 1944. g. radi u organizaciji A F Ž u Pisarovini. Nosilac je Spomenice 1941. Lučić-Hadžiahmetović Barica, rođena 1925. g. u Kućama, k. Velika Gorica. Od sredine 1943. g. bila je borac i bolničarka u X I I I . proleterskoj1 brigadi. Ima čin vodnika. Magovac Ana, iz Kamenica, k. Karlovac. 1943. g. odlazi brigadu. kao borac u XIII. proletersku Mahovec Dragica. Bila je borac u NOV. Poginula u borbi kod Dubranaca u Pokuplju spašavajući mitraljez poginulog mitraljesca. Majdačić Mara, rođena 1916. g. u Stupniku, k. Zagreb. Od 1942. g. bila je borac u XIII. proleterskoj brigadi. Poginula 1943. g. u borbi kod Kupčine. Iza nje je ostalo maloljetno dijete. Majdak Marica, rodom iz Vrapča, k. Zagreb. brigadi. Bila je bolničarka u XIII. proleterskoj Malašić Darinka, rođena 1927. g. u Donjoj Lomnici, k. Velika Gorica. Od lipnja 1943. g. bila je borac u X I I I . proleterskoj brigadi. Dva puta odlikovana. Ima čin zastavnika. Malašić Nada, rođena 1922. g. u Donjoj Lomnici, k. Velika Gorica. U lipnju 1943. g. odlazi u X I I I . proletersku brigadu. Odlikovana. Ima čin kapetana. Maltarić Đurđa. Odlazi u partizane sa cijelom porodicom. Bila je borac, a kasnije radi kod radio-stanice. Menjak Milica. Bila je borac u Seljinoj brigadi, u četi za vezu X X X I V . divizije i u artiljerijskoj brigadi X X X I I . divizije. Mesić Katica, rođena u Gredi, k. Sisak. 1943. g. odlazi u X I I I . proletersku brigadu. U svibnju 1944. g. upućena je na rad s omladinom u kotar Sisak. Mihaljević Ljubica, iz Donje Kupčine, k. Karlovac. U NOV od 1943. g. Bila je bolničarka. Kod napada na žažinu 1944. g. pri povlačenju jedinica, ostao je ranjen jedan borac blizu bunkera. Vratila se da ga izvuče, ali tada pogiba smrtno pogođena. Mikan Jela, rođena 1927. g. u Blatu, k. Zagreb. 28. VII. 1944. g. odlazi u četu za vezu Žumberačke brigade. Ranjena kod Zdenčine. �Dragica Mikšić-Tabor i Rozina-Govetnik sa brigade drugovima — borci Karlovačke Mikša Mara, rodom iz Lučelnika, k. Karlovac. 1943. g. odlazi u XIII. proletersku brigadu. Prilikom napada ustaša 1944. g. na oficirsku školu u Jamničkoj Kiselici, prijetila je opasnost da čitava škola padne u ruke neprijatelja. Iako je bila teško ranjena, Mara baca bombe među ustaše. Ohrabreni njezinim primjerom, borci, koji su se bili počeli povlačiti, vraćaju se i uspijevaju spasiti ostale ranjenike. Mikša Marija. Bila je borac Turopoljsko-posavskog odreda. U borbi kod Kupčine u Pokuplju iznijela je iz najžešće vatre ranjenog druga. Milašinčič Mica, rođena 1923. g. u Pribiću, k. Krašić. Počela je aktivno raditi s naprednom omladinom 1939. g. u Karlovcu, kada postaje član MK SKOJ-a. U NOV od 1941. g. Bila je član KK Slunj i radila s omladinom i ženama. U kolovozu 1942. g. odlazi u Žumberak, gdje radi na istim zadacima. U listopadu 1943. g. odlazi u XIII. protersku brigadu i postaje omladinski rukovodilac. Nosilac je Spomenice 1941. �Mraović-Lešev Savka, iz Bovića, k. Vrginmost. 1943. g. odlazi u X I I I . proletersku brigadu. Bila je bolničarka i sanitetski referent bataljona. Učestvovala je u mnogim borbama. Nekoliko puta pohvaljena. Noršić Ljubica, rođena 1927. g. u Plesu, k. Velika Gorica. 11. XI. 1943. g. odlazi u III. bataljon Seljine brigade. Bila je higijeničarka. Poginula 5. V. 1945. g. kod Draganića. Novosel Anđela. Bila je desetar I. čete III. bataljona Žumberačkog partizanskog odreda. Prva je od žena u svom bataljonu i u cijelom Žumberku proizvedena u čin vojnog rukovodioca. Poginula u borbi na Plješivici, Peti-Dumić Zlata, rođena 1928. g. u Zagrebu. 28. I. 1944. g. odlazi u I. bataljon Turopoljskog odreda. 1945. g. ranjena kod Velike Gorice. Petković Mara, rođena u Lučelnici, k. Jastrebarsko, 1943. g. bila je borac u NOV. »Partizansko bure« na Pokuplju Plantak Marija, rođena 1928. g. u Podevče- Bila je borac u X I I I . proleterskoj brigadi. Žumberku. Proglašena mrtvom. vu, k. Novi Marof. U NOV od 1942. Zarobljena 1943. g. od Nijemaca u Pohle Nina, rođena u Reihenburgu. 1942. g. odlazi u X I I I . proletersku brigadu. Bila je borac, delegat voda, komesar čete i omladinski rukovodilac u brigadi. Ima čin poručnika. Pongrac-Raček Barica. Od 1943. g. bila je borac čete za vezu, kasnije šifrant u X I I I . proleterskoj brigadi. Popović Jela, rođena 1921. g. u Sopotama, k. Jastrebarsko. U kolovozu 1943. g. odlazi u II. bataljon X I I I . proleterske brigade. Poginula 1943. g. na D. Kupčini. Potočki Nada. U NOV od 30. IX. 1943. g. Bila je borac u bataljonu »Kljuka«. Prah Josipa, rođena 1925. g. u Humu na Sutli. 1943. g. odlazi kao borac odred. u Žumberački Predović Danica, rodom iz Žumberka. U NOV od 1943. g. Bila je borac u Žumiberačkom i Turopoljsko-posavskom odredu. U bataljonu » K l j u k a « istakla se u akciji kod Izimlja, kad je, kao pomoćnik komesara, komandirala vodom, koji je u žestokoj borbi upao u uporište i izbacio neprijatelja. U napadu na Hrastovac, kao pomoćnik komesara čete za vezu, učestvovala je u uspostavljanju linije preko pruge, koju su držale ustaše. U Peščenici je sama zarobila trojicu ustaša. U jurišu kod Sv. Jane je ranjena. Prpić Katica, rođena u Banskim Oravcima, k. Karlovac. 1943. g. odlazi u X X X I V . diviziju. Invalid. Prsa Nada, rođena u Zagrebu. Od 1943. g. u NOV. Bila je borac u X I I I . proleterskoj brigadi, bolničarka u četi, a kasnije šifrant u I. armiji. Pučar Ljubica, rođena 1928. g. u Tržiću, k. Jastrebarsko. Odlazi u NOV u proljeće 1943. g. i radi u vojnoj bolnici Sošice i Radatović. �Radić Anka, rođena 1926. g. u Vrhovinama, k. Otočac. 194,3. g. odlazi u II. bataljon XIII. proleterske brigade. Imala je čin vodnika. Poginula 1944. g. u borbi kod Iloka. Rapljenović-Jandriš Katica, rođena 1919. g. u Stojdragi u Žumberku. Od 1936. g. aktivno radi u URS-ovim sindikatima. 1941. g. uhapšena je od žandara, ali joj uspijeva pobjeći. Bila je borac u partizanskom logoru u Tisovcu. U bataljonu »Jože Kraš« u X I I I . proleterskoj brigadi bila je osam mjeseci mitraljezac, a poslije delegat. Krajem 1943. g. upućena je na teren kotara Žumberak, gdje radi u obavještajnoj službi. Nekoliko puta ranjena. Rapljenović Marica, rođena 1926. g. u Kravljaku na Žumberku. 1943. g. bila je sekretar općinskog rukovodstva SKOJ-a u Kalju, član KK SKOJ-a za Žumberak i bolničarka u bolnici. Kad je formirana Žumberačka brigada, odlazi u četu za vezu. Rogić-Devčić Ankica, rođena u Prnjavorcu, k. Čazma. Od ožujka 1943. g. bila je u X I I I . proleterskoj brigadi borac, a kasnije bolničarka. Romanović Jela, iz Tisovca u Žumberku. Sa 14 godina odlazi u jedinicu. Bila je bolničarka. Rušnjak Daisy Vera, rođena 1926. g. u Prelogu. Od listopada 1943. g. bila je bolničarka u vojnoj bolnici X X X I V . divizije u Suhoj Perni. Savatović-Dumić Ankica, od 1943. g.. bila je borac, bolničarka i kasnije sanitetski referent bataljona u X I I I . proleterskoj brigadi. Sečenj-Lacković Marica, rođena 1920. g, u Velikoj Mlaki, k. Velika Gorica. Od 1. III. 1943. g. bila je borac u IV. bataljonu Seljine brigade. Dva puta ranjena. Stanišić Anka. Bila je od 1943. g. borac i bolničarka u četi za vezu X I I I . proleterske brigade. Ima čin kapetana. Stanišić Draga, iz Stanišića u Žumberku. Aktivno je radila Bila je borac u brigadi. u omladinskoj organizaciji. Stijić Anica, rođena 1926. g. u Stijićima, k. Jastrebarsko. U srpnju 1943. g. odlazi u X I I I . proletersku brigadu kao bolničarka. Umrla. Strmac Ankica. Bila je delegat Turopoljsko-posavskog odreda. Sa 17 godina je na čelu svog voda, u borbi u Kupčini, jurišala na neprijatelja. Ranjena. Šabić Franka. 1942. g. bila je neko vrijeme u zatvoru. U NOV od 1943. g. Nakon formiranja Turopoljskog odreda odlazi u vod za vezu kao delegat, a kasnije v. d. komesara čete. Bila je nekoliko puta ranjena. Kasnije radi kao šifrant KNOJ-a. Škrtić Ljubica, rođena u Karlovcu. 1942. g. odlazi u X I I I . proletersku brigadu. Bila je borac, bolničarka i sanitetski referent bataljona. Pohvaljena usmeno i pismeno. šoštarić Vera, rođena 1921. g. u Donjoj Lomnici, k. Velika Gorica. Od travnja 1943. g. u NOV. Bila je borac u X I I I . proleterskoj brigadi i bolničarka u bolnici u Lasinji. Špicer-Čalić Kata, rođena u Čakovcu. 1941. g. bila je internirana u logoru, odakle je 1943. g. zamijenjena, te odlazi u Žumberački odred. Poginula 1943. g. na Kalju. Štulić Marijana, rođena 1922. g. u Hercegnovom (Boka Kotorska). U NOV od 10. II. 1943. g. Ranjena iste godine u borbi s domobranima u Kravarskom, kao borac II. čete III. bataljona X I I I . proleterske brigade. Tkalec Štefica. U ožujku 1943. g. odlazi u XIII. proletersku brigadu. Bila je bolničarka, a kasnije sanitetski referent. Tončić Marija, rođena 1916. g. u Pilatovcima na Žumberku. Od 1942. g. bila je borac u X I I I . proleterskoj brigadi. Poginula u V. neprijateljskoj ofenzivi u Bosni. Vincelj Barica. 1943. g. odlazi u NOV. Tri puta ranjena. Vrban Danica, rođena 1923. g. u Velikoj Gorici. Od srpnja 1943. g. bila je borac u jedinici X X X I V . divizije. 1944. g. ranjena u borbi kod Sv. Jane. Ima čin poručnika. 22 Žene Hrvatske u N O B 337 �Vugrin Dragica, rođena 1924. g. u Cerju k r a j Samobora. U NOV od 8. VIII. 1943. g. Bila je borac u bataljonu »Kljuka« i Žumberačkom partizanskom odredu, bolničarka u Samoborskoj četi, bolnici na Petrovoj Gori i referent saniteta u II. bataljonu Žumberačke brigade. Vuković Jela, rođena 1929. g. u 'Tisovcu, na Žumberku. 1942. g. odlazi u XIII. proletersku brigadu. Istakla se u borbi u Krašiću kad je kao bolničarka spasila ranjenog druga i dva puškomitraljeza. Kasnije radi na terenu Pokupija-Žumberk i kao politički radnik. Vunetić Vera, rođena 1925. g. u Drenju, k. Zagreb. Bila je borac, bolničarka i sanitetski referent u XIII. proleterskoj brigadi. Poginula 1945. g. kod Pleternice. Zamer Slavica, rodom iz Slovenskog Primorja. 1941. g. bježi pred Talijanima u Banja Luku i 3. IV. 1942. g. odlazi u XIV. kozarsku brigadu. Bila je ranjena, zarobljena i otpremljena u logor. 1943. g. uspijeva pobjeći i odlazi u XVIII. brigadu, a 1944. g. prelazi u Liku u XXXV. diviziju XI. korpusa, te u XXXIV. diviziju. Ima čin potporučnika. Odlikovana Medaljom i Ordenom za hrabrost. Zuber Marija. Bila je vodnik u IV. bataljonu XIII. proleterske brigade. Za vrijeme borbe s bugarskim fašistima na Palisadu sama je zarobila pet Bugara. Žmirić Zora, rođena 1907. g. u Zagrebu. U NOV od 13. III. 1943. g. Bila je borac u XIII. proleterskoj brigadi i Žumberačkom odredu. Invalid. Žnidaršić Jela, iz Tisovca na Žumberku. U NOV od lipnja 1942. g. Bila je borac u I. četi bataljona »Jože Kraša«, Žumberačkom odredu, XIII. proleterskoj brigadi i bolničarka u bolnici. Dokument 436 Pregled 1 brojnog s t a n j a i naoružanja 2 jedinica II. Operativne Zone NOV i PO Hrvatske U JEDINICAMA II. OPERATIVNE ZONE BILO JE NA DAN 4. IX. 1943. g. 128 ŽENA Brojno stanje ženskih j — — 56 1 XIII. Prol. B r i g a d a „ R . K . " 826 84 148 Žumberačko-Pokupski Odred 428 10 94 — — Moslavački P. 0. 1000 Kalnički P . 0 . 431 35 50 II. N. 0. B r i g a d a II. Oper. Zona N. 0. V. i P . 0 . H. 710 — — Ukupno 3451 128 292 Naoružanje na licu muških muških Š t a b zone ženskih j muških Jedinica u rashodu Napomena ženskih po spisku 56 1 6 678 78 Po s t a n j . 15.VIII 1943. 1 334 9 Po s t a n j . 15.VI11.1943. 1000 — 5 — 12 — Po s t a n j u 1.IX. 1943. Po s t a n j . 26 VIII.1943. 381 28 710 — Po s t a n j u 4. IX. 1943. 116 1 a p a r a t za m i n i r a n j e 3159 Po s t a n j u 4. IX. 1943. i 1 a p a r a t za m i n i r a n j e Dne 4. I X . 1943. Politkomesar M. P. M. Belinić 1 2 Dokument se nalazi u Vojno-historijskom institutu M N O J . Naoružanje izostavljeno. Komandant Vlado Matetić �ZAGREBAČKA OBLAST Zagrebačka oblast obuhvatala je u toku KOB Hrvatsko Zagorje, Prigorje, Medumurje, Moslavinu, dio Podravine i dio Posavine. Izuzevši nekoliko desetaka srpskih sela na obroncima Kalnika, Garića i Bilogore, te nešto malo Čeha i Mađara oko Bjelovara, u ovoj oblasti Uvi isključivo hrvatsko pučanstvo• Već od prvih dana ustanka borile su se u ovim krajevima partizanske grupe, formirane od radnika i studenata iz obližnjih gradova, kao i nešto seljaka, Srba i Hrvata, iz sela oko Kalnika, Bilogore, Garića i Hrv. Zagorja. Te su grupe napadale na saobraćajne linije, na oružničke postaje i manje neprijateljske posade. One su se održale do polovice 1942. g. kad je formiran Moslavački, a malo kasnije i Kalnički partizanski odred. Osim toga, postojale su i tri partizanske čete u Hrvatskom Zagorju. Kalnički odred (oko 300—400 boraca) operirao je oko Kalnika, u Zagorju i na zapadnom dijelu Bilogore, dok je Moslavački djelovao u Moslavini. Čim su ovi odredi formirani, počeli su u njih dolaziti novi borci, tako da su oni naglo rasli i jačali. Veliku ulogu u dizanju narodnog ustanka ovoga kraja imale su XII. i XXVIII. slavonska divizija, koje su u toku 1943. g., po naređenju GŠ Hrvatske i uputama CK KPH, prodirale u ove krajeve i izvršile niz Uspješnih akcija. Krajem ljeta 1943. g. postoji u ovoj oblasti već pet brojno jakih partizanskih odreda i to: Zagorski u Hrvatskom Zagorju, Zagrebački u Prigorju, Kalnički oko Kalnika, Bjelovarski na zapadnom dijelu Bilogore i Moslavački oko Garić-gore. naziv 12. prosinca 1943. g. formirana je Prva divizija XXXII. divizije KOV Jugoslavije. na teritoriju Zagrebačke oblasti, koja je dobila U sastav XXXII. divizije ušle su: brigada »Braće Radića«, — prva brigada u sjeverozapadnoj Hrvatskoj, formirana 4. rujna 1943. g. i brigada »Matija Gubec« — formirana 22. prosinca 1943. g. 19. siječnja 1944. g. formirana je na području Zagrebačke oblasti XXXIII. divizija KOV Jugoslavije. U njezin sastav ušle su I. moslavačka brigada, formirana 21. rujna 1943. g. i II. moslavačka brigada, formirana 19. siječnja 1944. g. Početkom 1944. g. formirane su dvije grupe partizanskih odreda i to Zapadna grupa, u sastavu koje su bili Zagorski, Zagrebački i Kalnički partizanski odredi, i Istočna grupa, u kojoj su bili Moslavački, Bjelovarski i Posavski partizanski odredi. Pored toga, postojale su Komande Kolničkog, Moslavačkog, Bjelovarskog, Zagorskog i Posavskog područja, a pod njihovom komandom bilo je više područnih četa i partizanskih grupa. 19. 1. 1944. g. formiran je X. korpus zagrebački. 10. svibnja 1944. g. formirana je Zagorska brigada, 25. rujna iste godine — srpska brigada »Kikole Demon je« i 19. studenog 1944. g. — Podravska brigada »Pavleka-Miškine«. �Dokument 43? IZ IZVJEŠTAJA REFERENTA SANITETA II. OPERATIVNE ZONE OD 16. X. 1943. GLAVNOM ŠTABU HRVATSKE O USTAŠKOM NAPADU NA PARTIZANSKU BOLNICU IZNAD OSIJEKA (NA KALNIKU)1 ŠTAB II. OPERATIVNE ZONE NOV I PO HRVATSKE Sanitet 'br. 77 16. X. 1943. g. Glavnom Štabu NOV i PO Hrvatske . . . Prije 10 dana obrazovana je Komanda kalničkog područja, koja ima svoj sanitetski otsjek čiji je šef drugarica Dr. Božidara Herkov. Organizacija sanitetske službe u pozadini kao i vojnopartizanskih bolnica spada pod nadzor sanitetskog otsjeka. Na ovom sektoru postoji osim kirurškog odjeljenja čiji je upravnik drug Dr. Alojzije Ronko i zarazno odjeljenje, koje smo obrazovali u vezi s pojavom trbušnog tifusa i dizenterije. Upravnik zaraznog odjeljenja je drugarica Neda Drenovac. Kirurško odjeljenje smješteno je u novo sagrađenim barakama u šumi, koje su građene tako, da se može u njima zimovati. Brojno stanje tog odjeljenja jeste oko 50 ranjenih drugova, uglavnom lakše ranjenih. Odjeljenje je snabdjeveno potrebnim namještajem, krevetninom i hranom. Zarazno odjeljenje ima 10 bolesnih drugova od kojih 4 sumnjiva na pjegavi tifus dok ostalih 6 boluje od griže. U posljednje vrijeme imali smo 3 smrtna slučaja od trbušnog tifusa. Drugarica Dr. Jelka Vesenjak dosadašnji upravnik bolnice također leži sada kao rekonvalescent posle preboljelog pjegavog tifusa . . . 21. IX. 1943. g.2 neprijatelj je u jačini dviju ustaških satnija šumom prodro do mjesta naše bolnice, koju je djelimično uni1 Iz Zbornika dokumenata NO ratu Jugoslavije, knj. 2. sanitetske službe u 2 Donosimo opis Dr. Jelke Vesenjak-Zmijanec, tada upravnika partizanske bolnice iznad Osijeka (na Kalniku) o ustaškom napadu na bolnicu: Oko 3-4 sata poslije podne, 21. IX. 1943. g. ustaške jedinice, predvođene dvojicom izdajica iz sela Kamišnice, prišuljale ,su se mimo stražarskih mjesta našoj bolnici. Bolnica je imala stalno stražu na tri mjesta, i stražar, koji je stražario na brdu iznad bolnice, primijetio' je jednog ustašu, a t a j je bio zadnji u koloni. Ne podigavši buke, obavijestio' je hitno komandira bolničke straže, a ovaj mene. 'Svi imalo1 pokretljivi ranjenici i bolesnici, kao i osoblje bolnice, smjesta su se povukli prema vrhu brda, g d j e još nije bio zatvoren obruč. Ostali su samo potpuno nepokretni ranjenici u kirurškom odjeljenju bolnice, ispred koje je straža zauzela položaj, da bi zadržala nalet neprijatelja i omogućila povlačenje. štio. Sa moje strane bilo je neprestano upozoravano da sektor Kalnika ne može imati konspirativnu bolnicu, nego da se bolnica može održati samo sa vojnim osiguranjem protiv manjih jedinica, a pravovremenim obavještavanjem o jačim neprijateljskim snagama. To je u teoriji bilo primljeno, dok u praksi slabo sprovedeno. Na dan napada na bolnicu I. bataljon brigade »Braće Radića« nalazio se na položaju otkuda je nastupao neprijatelj. Isti bataljon koji je osjetio nastupanje neprijatelja nije primio borbu, a isto tako nije pravovremeno obavijestio o nastupanju neprijatelja. Bolnička straža koja je primijetila neprijatelja u neposrednoj blizini zapucala je, te tako omogućila većem dijelu ranjenih i osoblja da se spasu (njih 79), dok je 13 drugova, uglavnom teško ranjenih, od neprijatelja uhvaćeno i zaklano. Zbog kratkoće vremena i iznenađenja ranjeni drugovi nisu mogli da se smjeste u pripravljene zemunice. Tom prilikom uništena je i velika količina sanitetskog materijala, koji je upravo prije nekoliko dana stigao iz Novog Marofa. Uništen je i sav bolnički inventar. Naš štab se za vrijeme napada nalazio u Moslavini... Smrt fašizmu — Sloboda narodu! •Sanitetski referent Ustaše su nadirali u dvije grupe. Prvu grupu je straža zadržala 10—15 minuta, a onda se morala povući. Ustaše su nasrnuli na ranjenike, palili im ležaje i na najzvjerskiji način ih mučili i pogubili. Spasio se samo jedan teški ranjenik, kojemu je uspjelo da pod sobom raskopa ležaj, da se spusti ispod njega i zatrpa lišćem. Po njemu je kapala krv druga, 'koga su mučili na gornjem ležaju. Kad je bio zapažen, smatrali su da je već likvidiran, ali za svaki slučaj htjeli su mu ispaliti metak u glavu. Metak je promašio i on je otpuzao do jarka za smeće i tamo se sakrio. 'Ostao je kao jedini očevidac ovog užasnog zvjerstva. Bolnica je bila opljačkana, razorena i spaljena. Veći dio ranjenika i osoblja bio je spašen. Od ukuipno 95 lica, koja su se tada nalazila u bolnici, poginulo je svega 14 osoba, a od toga 12 u samoj bolnici. Među poginulima bila je drugarica Resnec Marija, teški ranjenik iz borbe kod Lepoglave i Leskovar Marija, koju je metak pogodio u šumi, prilikom bijega. �Žene borci brigade »Braće Radića« Dokument IZ IZVJEŠTAJA OD SANITETSKOG ODSJEKA ŠTABA X. ZAGREBAČKOG KORPUSA 1. VIII. 1944. 0 P A R T I Z A N S K O J B O L N I C I U M O S L A V I N I 1 . . . 6. Bolnice Na čitavom našem terenu postoji samo jedna bolnica i to Korpusna oblasna bolnica u Moslavini. .. . Upravnik ove bolnice je drugarica Dr. 1 Iz 438 Zbornika dokumenata sanitetske službe Herkov Božidara sa još jednom liječnicom drugaricom Dr. Hellenbach. 7. Kadrovi Na našem terenu od stručnog imamo 7 sestara pomoćnica. u NO ratu naroda Jugoslavije, knj. 2. osoblja �Dokument 439 DOPIS ŠTABA XXXII. DIVIZIJE OD 28. X. 1944. POLITKOMESARU X. ZAGREBAČKOG KORPUSA S PODACIMA 0 DRUGARICAMA U XXXII. DIVIZIJI ŠTB X X X I I . DIVIZIJE NOV JUGOSLAVIJE K. broj SI. 1944. Politkomesaru X. korpusa »Zagrebačkog« N O V i POJ U vezi s dopisom od 18. oktobra o. g., odnosećeg se na I. Kongres AFŽ* dostavljamo Vam podatke o drugaricama i to : 1. Od osnutka ove Divizije do danas kretao se broj žena u jedinicama od 2—4%, što je odgovarale 95—130 drugarica. 2. Danas u Diviziji imade 126 drugarica, što bi iznašalo 4%, koje se nalaze i to: 2 polit, radnice, 1 pisar u štabu, 18. podoficira, dok se 105 drugarica nalazi na dužnostima bolničarki, zamjenika referenata saniteta i referenti saniteta. Neke drugarice predložene su u oficirske činove, ali bilteni o proizvodstvu još do danas nisu stigli. 3. Odlikovanih žena-boraca u našoj diviziji nema. Dokument Dne 28. oktobra 1944. 4. Poginule su drugarice u diviziji slijedeće: Mirt Marija, politdelegat, Majetić Ankica, politdelegat, Patafta Gita, vodnik, Zora Horvat, referent saniteta, bolničarke Roslek Viktorija, Halužan Rezika, Vuroić Barica, Šantek Danica, Grdak Kata, Višnjić Marija, Picig Zdenka, Bajdak Roza, Holjevac Jelica, Fajtović Milena, Pavlek Dragica, Gajski Marija, Lister Štefanija, Gradečki Nada i borci Rramarić Justa, Stipak Dragica i Kramarić Ivka. 5. Prilažemo primjere herojskog držanja žena boraca; 1 b i o g r a f i j e od poginulih drugarica kao i njihove slike ne prilažemo, jer ih nemamo, odnosno nemamo podatke istih. Smrt fašizmu — Slohoda narodu! Polit'komesar-potpuikovnik Bobetko Janko 1 Redakcija ne posjeduje taj dokument. 440 IZVJEŠTAJ ŠTABA XXXIII. DIVIZIJE OD 31. X. 1944. POLITKOMESARU X. ZAGREBAČKOG KORPUSA 0 DRUGARICAMA U DIVIZIJI ŠTAB X X X I I I . DIVIZIJE NOV JUGOSLAVIJE K. broj 472 Predmet: Izvještaj o stanju drugarica u D i v i z i j i D a n a 31. X. 1944. Politkomesaru X. korpusa Zagrebačkog U našoj diviziji nalazi se danas na licu 107 drugarica boraca, koje su uglavnom najviše na dužnostima u jedinicama pomoćne službe, bolnička četa, četa za vezu, šifrantice i pisarice. Priličan broj drugarica poslali smo na radio-telegrafski kurs. Jedan manji dio drugarica su borci i puškomitralješci i to vrlo dobri. Broj drugarica u našim jedinicama svakodnevno se smanjuje s razloga što ih izvlačimo iz jedinica i šaljemo na lakše službe. Inače drugarice do sada u svima našim jedinicama pokazale su se kao vrlo dobri i požrtvovni borci. Mnoge od njih su po svojim djelima nadmašivale čak i same drugove. Drugarice su se naročito dobro pokazale kao bolničarke, u k o j o j službi su u požrtvovnosti i spremnosti nezamjenjive. 0 ovom pregledu, kojega ćemo dati po brigadama, ne ćemo biti u stanju da obuhvatimo sve drugarice, a i u samim opisima njihovih djela zbog pomanjkanja podataka biti ćemo oskudni. I. B R I G A D A Od formiranja te brigade postotak žena kretao se od 25—30% od ukupnog stanja jedinice. U posljednje vrijeme t a j postotak znatno se je smanjio, tako da danas imade u toj brigadi na licu 31 drugarica, od kojih su 9 drugarica vojno politički rukovodioci. D v i j e drugarice su najbolji puškomitraljesci u brigadi, dok su ostale bolničarke, a imade i nekoliko običnih boraca. D v i j e drugarice od tih drugarica predložene su za odlikovanja. �Drugarice, koje su se često isticale svojom hrabrošću jesu slijedeće: Mađarac Dragica, st. vodnik, borac od 1941. g. nekoliko puta ranjena i sada se nalazi u bolnici na Siciliji. Ista drugarica se u svimi borbama isticala kao jedan od najboljih i najhrabrijih boraca te je radi toga predložena za odlikovanje. Gombkete Vera, obavještajni oficir bataljona. Veoma hrabra drugarica koja se istakla u mnogo juriša i bila je primjer drugarstva. Sada se ista teško ranjena nalazi u bolnici u Siciliji. Vrbanić Marija, slovi kao najbolji puškomitraljezac u svom III. bataljonu. Istakla se u nizu borbi. Inače je vrlo mirna i skromna drugarica. Ložačar Ankica, bolničarka. Istakla se u nizu borbi, neustrašivo se zalažući za izvlačenje ranjenih drugova, često uz najžešću mitraljesku i artiljerijsku vatru. Naročito se istakla kod Podrav. Kloštra, gdje je izvlačila ranjene drugove ispred samoga tenka, kojom prilikom je bila i ranjena. Stanić Jelica, vrlo hrabra drugarica, koja je pohvaljivana skoro poslije svake borbe od svoga štaba. Ista je bila iz II. bataljona. Imade čin mlađeg vodnika. Perković Ankica, iz II. bataljona, neobično hrabar borac, mitraljezac. Ista imade čin vodnika. Poslije svake borbe ista je pohvaljivana i do sada je već dva puta bila ranjena. Štimac Đurđa, ml. vodnik vrlo hrabra i požrtvovna bolničarka. Sada je ranjena i nalazi se na Siciliji. U toj brigadi mnogo je poginulo drugarica za koje momentalno nemamo podatke, pa spominjemo samo one, koje su poginule u posljednjim' borbama i te su: Zaleščak Marija, polit, delegat, Bužić Katica, polit, delegat, Janković Ankica, borac, Koprivnjak Cilika, borac. II. B R I G A D A likom likvidacije neprijateljskog uporišta Podrav. Kloštar. Ona je pod najvećom neprijateljskom vatrom spasavala dvije ranjene drugarice i jednog komandira za koje je prijetila opasnost, da će ih neprijatelj onako ranjene uhvatiti žive. Pohvaljena je od štaba bataljona i predložena za odlikovanje. Dobričić Ankica, borac II. čete III. bataljona istakla se u jurišu na bobanove ustaše 3. rujna 1944. g. Ista je kao borac pohvaljena za hrabrost od štaba brigade prilikom akcije na neprijateljsko uporište Podravski Kloštar. Štriter Ankica, istakla se u borbi protiv bobanovih ustaša 1. i 3. rujna 1944. g. Ona je kao bolničarka prilikom oslobođenja Podrav. Kloštra pod najtežom neprijateljskom vatrom pošla po ranjenog komandira, koji je ležao u neposrednoj blizini neprijateljskog bunkera, i tom prilikom bila je ranjena. Pohvaljena je od štaba bataljona za hrabrost. Križnjak Ankica, borac, bolničarka III. čete III. bataljona. Istakla se kada je kao bolničarka pod najžešćom neprijateljskom vatrom išla da povuče i previje ranjenog komandira kao i ranjenu drugaricu bolničarku, koja je prije nje pošla do komandira i bila ranjena, ostala ležati kraj istoga. Ista je pohvaljena od štaba bataljona za hrabrost. Stana Terezija, bolničarka. Ista je za vrijeme na Podrav. Kloštar pod najžešćom vatrom previjala i odvodila ranjene drugove ispred samih bunkera. Krsnik Ružica, bolničarka istakla se u nizu borbi kao vrlo hrabra i požrtvovna bolničarka zbog čega je u više navrata pohvaljena od štaba bataljona i štaba brigade. U toj brigadi poginule su slijedeće drugarice : 1. Jagić Zora, borac, poginula 1. II. 1944. g. u Carevdaru. 2. Skube Ankica, borac, poginula 29. III. 1944. g. u Oborovu. 3. Mandić Maca, ref. san. bat., poginula 29. III. 1944. g. u Oborovu. 4. šešić Dragica, bolničarka, poginula 29. III. 1944. g. u Oborovu. 5. Miklić Dora, bolničarka, poginula 29. III. 1944. g. u1 Oborovu. 6. Filipaj Maca, borac, poginula 29. III. 1944. g. u Oborovu. Od osnutka brigade kroz istu je prošlo do danas 183 drugarice boraca, što iznaša 30% od sveukupnog brojčanog stanja. Danas u brigadi imade 34 drugarice što znači :3°/o od ukupnog broja. Od tih drugarica dvije su pom. polit, komesara čete, četiri su polit, delegata četiri ml. vodnika, jedna je šifrantica, a dvadeset i tri drugarice su borci. Iz te brigade su se borbama istakle drugarice : 7. Mijaković Slavica, borac, poginula 8. V. 1944. g. u Rovišću. 8. Štefić Ljubica, bolničarka, poginula 26. VI. 1944. g. u Vučanima. Galić Marija, polit, delegat iz I. čete III. bataljona. Ista se hrabro držala u borbi pri- 9. Červenko Jelena, polit, delegat, poginula 22. VI. 1944. g. u Deanovcu. �10. Bradelik Katica, polit, delegat, poginula 24. VI. 1944. g. u Grabovnici. 11. Zagajski Anđela, polit, delegat, poginula 9. X. 1944. g. u Podrav. Kloštru. 12. Albanese Blanka ob. of. bat., poginula 26. VI. 1944., u Vučanima. 13. Karmela Pešo, sek. bat. SKOJ-a, poginula 26. VI. 1944. g. u Vučanima. III. B R I G A D A Ovo je naša najmlađa brigada, koja je, kad je bila formirana imala 27 drugarica, što znači 3% od sveukupnog broja boraca. Sada u toj brigadi imade 26 drugarica na licu, pošto je jedna drugarica sad poginula. Poginula je drugarica Vida Krajnović, vodnik, rođena 1926. g. u Cikotama, Pakrački kotar. Stupila u partizane 1942. g. i istakla se kao neustrašiv borac u mnogim borbama. Sa X I I . udarnom brigadom» sudjelovala je u svim borbama iste brigade u Bosni. U toj brigadi su samo dvije drugarice pom. polit, komesara čete, a jedna je polit, delegat. Ostale drugarice su borci. Dokument Od svih drugarica u toj brigadi se najviše ističe drugarica Jelena Ivanović, pom. polit, komesara čete, a sada zadužena za kulturno-prosvjetni rad u brigadi. Ista je kao borac učestvovala u mnogim borbama sa XVII. udarnom brigadom. Jedinice pri štabu divizije Brojno stanje drugarica u jedinicama pri štabu divizije je 15, što iznaša 10% od sveukupnog broja. Od tih drugarica jedna je polit. kom. čete, jedna je pom. polit, komesara čete, dok je jedna i to šifrantica u diviziji polit. del. Imade i jedna drugarica ml. vodnik, dok je jedna desetar. Drugarice u timi jedinicama niti su pohvaljene, niti su se istakle bilo u čemu. Napominjem da za jedan veliki broj drugarica, koje su se istakle, bile ranjene ili poginule, nisam mogao prikupiti podatke. Smrt fašizmu — Slohoda narodu! Polit, ikonu, potpuklov. Mutak Vlado 441 P I S M O K O M A N D E V O J N O G P O D R U Č J A X. Z A G R E B A Č K O G K O R P U S A OD 5. III. 1945. OKRUŽNOM NARODNOM ODBORU VARAŽDIN ĐURĐICE 0 SMRTI BORCA DANIĆ K O M A N D A K A L N I Č K O G PODRUČJA X . KORPUSA » Z G B « N O V Pers. Broj službeno 1945. Okružnom NOO-u — Varaždin Drugovi! Molimo vas, da na najpogodniji način obavijestite druga Danić Stjepana, mlinara u Martijancu, da je njegova kći, Đurđica Danić, rođena 1922. g. naša drugarica zastavnik-polit. delegat Komande mjesta Vrhovac, dne 3. II. 1945. g. poginula junačkom smrću u borbi protiv ustaških zločinaca u mjestu Vinici u Koprivnici. Isporučite drugu Daniću, da je drugarica Đurđica poginula herojski jurišajući na neprijatelja, da spasi mrtvo tijelo poginulog druga. Komanda područja sa svim borcima, podoficirima i oficirima sačuvala je nezaboravljenu uspomenu svojoj dragoj i miloj drugarici Đurđici. Poduzeti su koraci da se mrtvo tijelo sahrani na njenom voljenom Kalniku. Neka je slava đici. — junačkoj našoj Đur- Smrt fašizmu — Sloboda narodu! Politkomesar-kapetan: Komandant-major: si. odsutan (potpis nečitljiv) �U RAZNIM JEDINICAMA X. KORPUSA BORILE SU SE I OVE DRUGARICE: Aleksić-Morelo Marija, rođena 4. III. 1922. g. u Zagrebu. U NOV od 28. IV. 1943. g. Antić-Gazda Marija, rođena 1928. g. u Zagrebu. Odlazi 8. VI. 1943. g. u I. kalničku brigadu. Poginula u rujnu 194,3. g. na položaju kod Kalnika. Antonie Marija, iz Bribira. U siječnju 1943. g. odlazi u brigadu »Braće Radića«. Bila je delegat i komesar čete. Ima čin poručnika. U borbama je bila pet puta ranjena. Odlikovana Ordenom za hrabrost. Bahortić Katica, rođena 1926. g. u Čakovcu. 5. III. 1943. g. odlazi u I. brigadu divizije. Ima čin zastavnika. 1944. g. bila je ranjena u borbi. XXXII. Bajzić-Maček Kata, rođena 1926. g. u Obedišću, k. Dugo Selo. 1943. g. odlazi u Moslavački odred, a kasnije u I. moslavačku brigadu. Balin Agneza, rođena 1925. g. u Tuku, k. Bjelovar. 1943. g. odlazi u III. bataljon bjelovarskog partijanskog odreda. 1944. g. zarobljena od ustaša i proglašena mrtvom. Balog Ljubica, rođena 26. III. 1928. g. u Borčecu, k. Zagreb. U NOV od 22. X. 1943. g. Bila je bolničarka u I, četi II. bataljona kalničkog odreda. Imala je čin vodnika. Po' ginula u jesen 1944. g. kod Daruvara. Balja Zora, rođena 1925. g. u Brdovcu, k. Zagreb. U NOV od 19. III. 1943. g. Bila je zastavnik u brigadi »Braće Radića« X X X I I . divizije. Ranjena 1944. g. u borbi s Nijemcima kod Krapine. Barac Marija, rođena 3. V I I I . 1921. g. u Barcima, k. Crikvenica. Od 1942. g. bila je borac Zagrebačkog odreda. Poginula 1944. g. u borbi kod Varaždinskih Toplica. Barber Marica, rođena 1915. g. u Vel. Korenovu, k. Bjelovar. 28. XI. 1943. g. odlazi u II. četu I. bataljona II. moslavačke brigade. Invalid. Biskup Micika, rođena 1927. g. u Zagrebu. 1943. g. odlazi u NOV. Bila je borac u četi za vezu Posavskog odreda, u brigadi »Matija Gubec« i moslavačkim brigadama. Odlikovana Ordenom za hrabrost. Bituh Milica, rođena 1929. g. u Kustošiji-Zagreb. U NOV odlazi 10. V. 1944. g. Umrla krajem iste godine. Bižić Dragica, rođena 26. X I I . 1926. g. u Rogoži, k. Garešnica. 6. V. 1943. g. odlazi u III. četu I. bataljona III. brigade X X X I I I . divizije. U borbi je ranjena. Ima čin potporučnika. Blagec Đurđa, iz Gornje Stub ice. 1944. g. odlazi u NOV. Blanuša Anka, rođena 1921. g. u Osekovu, k. Kutina. U NOV od 5. V I I . 1943. g. Bila je komesar u II. četi II. bataljona moslavačkog odreda. 1944. g. ranjena, a nešto kasnije zarobljena. Bježi iz zatvora i odlazi u partizane, gdje vrši dužnost komesara odjeljenja bolnice u Pođgariću. Odlikovana Medaljom za hrabrost i Ordenom zasluga za narod III. reda. Invalid. Blau-Francetić dr. Ruža, rođena 1914. g. u Bačkoj Topoli. Od 1935. g. aktivno učestvuje u naprednom pokretu. 1941. g. uhapšena je od mađarskih fašista s partijskim arhivom, PK Vojvodine i osuđena na smrt. Pomilovana radi poroda i ponovo u zatvoru od jeseni 1941. g. do ljeta 1942. g. 1943. g. živi ilegalno u Budimpešti, odakle početkom 1944. g. s grupom liječnika i omladinaca odlazi u partizane. U NOV je bila referent saniteta Zagorskog odreda, te Kalničkog i Bjelovarskog područja. Ima čin majora. Bogdanović Anka, rođena 1923. g. u Srpskoj Kapeli, k. Vrbovec. Od 1. V I I I . 1943. g. bila je politdelegat u II. moslavačkoj brigadi. Poginula 1944. g. u borbi kod iSedlarice. Bonačić Neda, rođena 1924. g. u Milni na Braču. U rujnu 1944. g. odlazi u Bjelovarsko vojno područje. Poginula u VII. ofenzivi. �Bugarin Slavica, rođena 1929. g. u Ježevu, k. Dugo Selo. Od 1943. g. u NOV. Bila je borac u Moslavačkoj brigadi i brigadi »Matija Gubec«. Teško ranjena 1944. g. Carek Mara, rođena 1917. g. u Virju, k. Đurđevac. Odlazi 12. X. 1943. g. u Bjelovarski odred. Poginula 31. III. 1944. g. kao borac brigade »Braće Radića« kod Mučne Rijeke. Cenić Marija, rođena 1925. g. u Prnjavoru, k. Koprivnica. 15. II. 1943. g. odlazi u III. četu III. bataljona brigade »Matija Gubec«. 1944. g. ranjena. Ima čin vodnika. Cetušić Mileva, rođena 14. XII. 1907. g. u Osijeku Vojakovac, k. Križevci. 2. VII. 1941. g. odlazi u NOV. Bila je borac u I. kalničkoj četi, desetar u I. kalničkom bataljonu i komandir čete u X V I I I . brigadi. Nosilac je Spomenice 1941. Cimaš Ana, rođena 1928. g. u Obedišću, k. Dugo Selo. U NOV od 1943. g. Bila je borac u Moslavačkom odredu i I. moslavačkoj brigadi. Cumin Jozefina, rođena 1928. g. u Slavonskoj Požegi. Od 1. I. 1944. g. borac je u I. četi II. bataljona II. brigade X X X I I I . divizije. 1944. g. bila je ranjena. Čanadi Jelka, rođena 1927. g. u Palinovcu, k. Prelog. Odlazi u studenom 1943. g. u brigadu »Matija Gubec«. Ima čin starijeg vodnika. Čorba Roza, rođena 3. IX. 1892. g. u Sesvetama Podravskim, k. Đurđevac. .23. V I I I . 1942. g. odlazi u partizane u Moslavinu. Bila je borac u XIII. proleterskoj brigadi i bolničarka u brigadi »Braće Radića«. Tri puta ranjena. Nosilac je Spomenice 1941. čurčić Vasilija, rođena 1919. g. u Bjelopolju, k. T. Korenica. U NOV od 16. XII. 1943. g. Ranjena 1944. g. na položaju u Šekovićima kao borac komande Bjelovarskog vojnog područja. Delija Dragica, rođena 1927. g. u Gračanici, k. Kutina. Od kolovoza 1943. g. bila je borac u I. četi III. bataljona moslavačke brigade. U siječnju 1945. g. smrtno ranjena na položaju Mali Grđevci u borbi s Čerkezima. Dobrinić Maca, rođena 1924. g. u Budaševu, k. Sisak. Od 1944. g. bila je borac u II. bataljonu posavskog odreda. Poginula 1944. g. u selu Svinjički. Doložić Marica, rođena 6. XI. 1924. g. u Stipanovcima, k. Našice. Od 1942. g. bila je borac u Zagrebačkoj brigadi Narodne obrane. Poginula 1945. g. kod Bastaja. Drenovac dr. Neda, rođena 1900. g. Od 1942. g. sarađuje s NOP-om. U kolovozu 1943. g. odlazi u Kalnik, gdje je najprije liječnik ambulante kalničkog područja, a zatim liječnik bolnice za ranjenike. Kasnije je bila referent zdravstvenog odjela kotara Garešnica i referent zdravstva Okružnog NO za Moslavinu. Odlikovana Ordenom zasluga za narod III. reda. Dugorepec Marija, rođena 1923. g. u Deanovcu, odred. Bila je tri puta ranjena. k. Čazma. 1943. g. odlazi u Moslavački Dvorščak Dragica, rođena 18. II. 1918. g. u Varaždinu. 1941. g. učestvovala je sa svojim drugom u paljenju padobranskog materijala u Tvornici svile u Zagrebu. Bila je uhapšena i odvedena u logor, a zatim zamijenjena. 1943. g. odlazi u Kalnički odred. Poginula 14. IV. 1944. g. kod Leskovca kraj Varaždinskih Toplica. Njezin drug Milan strijeljan je od ustaša 1943. g. Iza njih je ostalo maloljetno dijete. Džimoti Katica, rođena 1923. g. u G. Ljeskovici, k. Slav. Požega. 1943. g. odlazi u II. moslavačku brigadu. U borbi s ustašama i Nijemcima 1943. g. smrtno ranjena. Đunđek Slava, rođena 1924. g. u Prgomelju, k.. Bjelovar. 1942. g. odlazi u I. moslavačku brigadu. Poginula u borbi kod Dubrave 1944. g. Đurašin Katica. U NOV od 1943. g. Bila je borac u udarnoj grupi » C e r j e « i bolničarka u Posavskom odredu i Seljinoj brigadi. Đurec-Harambaša Mara, rođena 1926. g. u Prečnu-, k. Dugo Selo. Krajem 1943. g. odlazi u II. moslavačku brigadu. ! Ferlić Terezija, vođena 7. X. 1925. g. u Klenovcu, k. Pregrada. Od 1. I. 1944. g. bila je borac u brigadi »Matija Gubec«. Poginula 16. V. 1944. g. kod Ivanca. �kadio-telegrafski kurs u Grabovnìci kraj Čazme — ljeto 1944. rođena 1927. g. u Kostel-Bregu, k. Pregrada. 16. II. 1944. g. bila je borac u I. udarnoj brigadi XXXII. divizije. Poginula 1945. g. u borbi s Čerkezima kod Koprivnice. Fleger Emilija, rođena 1924. g. U NOV od 1942. g. Bila je borac u Kalničkom odredu i komesar bolnice na Kalniku. 1943. g. radi u agitpropu, a zatim u X. korpusu. Fras Ružica, Frgec Jaga. 1942. g. odlazi u Moslavački odred. Uhapšena je u Zagrebu 1941. g. i do 1943. g. bila u koncentracionim logorima. 1943. g. zamijenjena i odlazi u NOV. Radi neko vrijeme u AFŽ u Moslavini, a zatim odlazi kao borac u operativnu jedinicu. Bila je komesar čete. Frgec-Pezelj Kata. Frigo Natalija, rođena 1927. g. u Žabnjaku, k. Vrbovec. 1944. g. odlazi u I. bataljon brigade »Braće Radića«. Zarobljena 1944. g. kod Đurđevca i ubijena. Golub-Rogač Marija, rođena 26. III. 1921. g. 1,3. III. 1944. g. odlazi u diverzantsku četu XXXIII. divizije. Nestala prilikom probijanja obruča u G. Rijeci na Kalniku 1944. Grgurić Blanka, K o đ e n a 1925. g. u Zagrebu. Od kolovoza 1944. g. bila je borac u III. bataljonu posavskog partizanskog odreda. Zarobljena od Čerkeza na položaju Velješac 1944. g i strijeljana. rođena 1919. g. u Đelekovcu, k. Koprivnica. U NOV od 1943. g. Bila je borac u Kalničkom odredu i bolničarka u ambulantama na Kalniku i Bilogori. Ima čin starijeg vodnika. Odlikovana Medaljom za hrabrost i Medaljom zasluga za narod. Habijanec-Sokač Dragica, �Haleuš Marica, rođena 1926. g. u Ježevu, k. Dugo Selo. U NOV od borbi. 1944. g. Hanić Eva, rođena 1925. g. u Turčišću, k. Prelog. 1943. g. odred. Poginula kod Leskovca 1944. g. Kalnički partizanski odlazi u Ranjena u Harabajs Marica, rođena 1918. g. u Novakima, k. Dugo Selo. Od početka 1944. g. bila je borac u Posavskom partizanskom odredu. Harambaša Slava, rođena 1926. g. u Ostrni Velikoj, k. Dugo Selo. U NOV od listopada 1943. g Bila je borac i četna bolničarka u II. brigadi X X X I I . divizije, a zatim borac i šef apoteke u I. moslavačkoj brigadi. U borbi je ranjena. Odlikovana Medaljom za hrabrost. Haramija Franciska. Bila je u Budimpešti kad je izbio rat. Zbog svog rada je uhapšena i zatvarana po raznim logorima. Nakon oslobođenja Budimpešte u veljači 1945. g. dolazi u Jugoslaviju u III. moslavačku brigadu. Hasanec Anđelka, rođena 1920. g. u Kapeli, k. Bjelovar. 2. II. 1942. g. odlazi u brigadu »Matija Gubec«. Ranjena 1944. g. u napadu na Koprivnicu. Herceg Milka, rođena 9. V I I I . 1927. g. u G. Jesenju, k. Krapina. Od rujna 1942. g. bila je borac u I. moslavačkoj brigadi. Poginula 1943. g. u borbi kod Vojnog Križa. Hmelina Mira, rođena u Škavićevu, k. Krapina. Od 1943. g. bila je borac u NOV. Hohnjec Dragica, iz Zagorja. 1942. g. odlazi u NOV na Kalnik, gdje je postala desetar. Horvat Katarina, rođena 1927. g. u Palinovcu, k. Prelog. Od 1943. g. bila je borac u Kalničkom partizanskom odredu. Ima čin starijeg vodnika. Horvat Zora, rođena 1925. g. u Zagrebu. 1943. g. odlazi u II. brigadu X X X I I . divizije. Poginula 1944. g. kod Lepoglave. Hrenović Danica, rođena 1928. g. u Vrapcu, k. Zagreb. Od 1943. g. bila je borac u I. bataljonu Zagrebačkog partizanskog odreda. 1944. g. u borbi s ustašama u .selu Vel. Planina teško je ranjena, zarobljena i ubijena. Hrešć Ljubica, rođena 1924. g. u Rakovcu, k. Ludbreg. U NOB od 1942. g., a 1943. g. odlazi u I. četu III. bataljona II. moslavačke brigade. Kasnije radi u četi za vezu i u sanitetu X X X I I . divizije. Bila je dva puta ranjena. Ivančić Katica, rođena 1926. g. u Kapeli, k. Bjelovar. 16. V. 1943. g. odlazi u II. četu brigade »Braće Radića«. Poginula 1944. g. u borbi za Šamaricu. Jakopčin Milica, rođena 14. V I I I . 1925. g. u Malom Bukovcu, k. Ludbreg. 18. IX. 1943. g. bila je bolničarka u III. bataljonu1 brigade »Braće Radića«. Dva puta ranjena. Jakšić Anka, rođena 8. IX. 1930. g. u Kunovcu, k. Koprivnica. Od 1. XII. 1943. g. bila je borac u brigadi »Braće Radića«. Ranjena 1944. g. na položaju kod Zlatara. Invalid. Jambrečec Marica, rođena 1924. g. u Rugvici, k. Dugo Selo. U NOV od 1943. g. borac u Moslavačkoj brigadi, a kasnije u brigadi »Matija Gubec«. Bila je Jambrek-Čor Milka, rođena 1924. g. u Prečmu, k. Dugo Selo. Od 1943. g. bila je borac u II. moslavačkoj brigadi. Jurec Amalija, rođena 1902. g. u Bedekovčini, k. Zlatar. Od 20. II. 1944. g. bila je borac u Zagorskom partizanskom: odredu. U travnju 1944. g. zarobljena je od ustaša i otjerana u logor odakle se nije više vratila. Juršić-Galenić Anica, rođena 1924. g. u Rugvici, k. Dugo Selo. U N O V od 1943. g. Bila je borac u Posavskom partizanskom odredu brigade »Matija Gubec« i kuharica u Okružnom NOO Zagreb. Uhvaćena od ustaša i zaklana u Prevlaki. Juršić Katica, rođena 1924. g. u Rugvici, k. Dugo Selo. 1943. g. odlazi u Posavski partizanski odred. �JuŠić Ljubica, rođena 1923. g. u Popovači, k. Kutina. Öd 23. IX. 1943. g. bila je bolničarka u IV. bataljonu I. moslavačke brigade. Smrtno je ranjena 1944. g. kod Poganca. rođena 1924. g. u Ludbregu. 14. II. 1943. g. odlazi u Kalnički partizanski odred. Bila je omladinski rukovodilac za okrug Varaždin. 1943. g. umrla. Kancijan Dragica, Kapusta Marija. Bila je borac u I. bjelovarskoj grupi. rođena 1922. g. u Leprovici, k. Dugo Selo. Od početka 1943. g. bila je borac u Moslavačkoj brigadi. Karaš Marica, Kerep Justina, rođena 1925. g. u Klokovcu, k. Pregrada. Od 2. II. 1943. g. bila je borac u jurišnom bataljonu XXXII. divizije. Poginula 1945. g. na položaju kod Severina, kraj Bjelovara. iz Deanovca, k. Čazma. Sredinom 1943. g. odlazi u I. moslavačku brigadu. Odlikovana Medaljom za hrabrost. Kezerić Maca, i Kukec Štefica. Početkom 1942. g. bile su uhapšene, te su iz zatvora pobjegle u partizane. Bile su borci u Kalničkom odredu. U lipnju 1943. g. Klas Ruža je uhvaćena od ustaša i strijeljana kao taoc. Klas Ruža Kljak Kata, rođena 1920. g. u Čemernici, k. Čazma. Od 7. VII. 1943. g. bila je bolničarka u bolnici X. korpusa u Podgariću. 1944. g. zarobljena od ustaša i zatvorena u Jasenovcu, odakle se nije više vratila. Knok Milka, rođena 10. XI. 1924. g. u Petrovoj Gori, k. Zlatar. U NOV od rujna 1943. g. Bila je stariji vodnik u brigadi »Matija Gubec«. 1944. g. -smrtno ranjena u borbi kod Koprivnice. rodom iz okolice Klanjca. Sa 14 godina odlazi u I. moslavačku brigadu. Bila je bolničarka, zamjenik referenta saniteta i referent saniteta u bataljonu. Odlikovana Medaljom za hrabrost. Kodrnja Milica, Kolar Marženka, rođena 1927. g. u Jertovcu, k. Zelina. Sudjelovala je u NOB-i s čitavom svojom porodicom od lipnja 1942. g. Bila je član KK .SKOJ-a. 1944. g. odlazi u Zagrebački odred, gdje je bila politički delegat čete i pomoćnik komesara čete, a kasnije je na istoj dužnosti u III. brigadi Narodne obrane. Odlikovana Ordenom za hrabrost i Ordenom zasluga za narod III. reda. rođena 28. II. 1928. g. u Ljudovčini, k. Ludbreg. U NOV od 1. I. 1942. g. Bila je borac u III. četi II. bataljona brigade »Braće Radića«. Poginula u borbi kraj Bjelovara 1944. g. Kolarić Katica, rođena 1914. g. u Plaškom, k. Ogulin. U NOV od 1942. g. Bila je u Kalničkom odredu sanitetski referent. Kasnije radi u bolnici. Odlikovana Ordenom zasluga za narod III. reda i Medaljom za hrabrost. Komarek Milka Matilda, rođena 1915. g. u Rogozu, k. Garešnica. U NOV od 1942. g. Zarobljena od ustaša kao kurir I. moslavačkog odreda 6. IX. iste godine i odvedena u Jasenovac, gdje je ubijena. Korica-Lalić Milka, Korošec Ana, rodèna 1927. g. u Zagrebu. U kolovozu 1944. g. odlazi u I. moslavačku brigadu. Poginula u listopadu iste godine kod Vojnog Križa u Moslavini. Kos-Čalić Micika, rođena 2,3. I. 1907. g. svibnju 1942. g. otjerana je u tara Varaždin, a 26. III. 1944. Bila je politdelegat i pomoćnik u Varaždinu. Od 1941. g. sarađuje s NOP-om. U logor i 1943. g. zamijenjena. Radi na terenu kog. odlazi kao borac u Kalnički partizanski odred. politkomesara čete. Nosilac je Spomenice 1941. Kos Milka, iz Krapine. 1943. g. odlazi u Zagorski partizanski odred. Kod Apatovca 1944. g. zarobljena od ustaša i nakon zvjerskog mučenja, ubijena. Kosovac Ljubica, rođena 7. VII. 1925. g. u Konjščini, k. Zlatar. U NOV od 15. X. 1943. g. Bila je radio-telegrafist pri Štabu brigade »Pavleka Miškine«. Ranjena 1944. g. kod Podravskog Kloštra. �Kovačić Verona, rođena 13. I. 1927. g. u Karivarošu, k. Donja Stubica. U NOV od siječnja 1944. g. Bila je borac u II. bataljonu Zagrebačkog odreda. Nestala, te proglašena mrtvom. Kozina Štefica, rođena 1918. g. u Staroj Vesi, k. Krapina. 20. III. 1944. g. odlazi u brigadu »Matija Gubec«. U travnju iste godine je uhapšena u Zrinjskom Topolovcu zajedno sa svojom sestrom Ankicom i otjerana u logor Jasenovac, gdje su obje ubijene. Kralj Štefica, rođena 1926. g. u Maturovcu, k. Pregrada. 13. I. 1944. g. odlazi u II. bataljon Zagorskog odreda. Zarobljena od ustaša i otjerana u Lepoglavu, gdje je nestala. Kukec Ana i Magda, sestre iz Palinovca, k. Prelog. U N O V od 1943. g. Bile su u Kalničkom1 odredu. Magda, stariji vodnik, poginula na položaju kod Velike Rijeke 1944. g., a Ana, poručnik, koja je kasnije prešla u X. zagrebački korpus, poginula je u borbi kod Križevaca 1944. g. Njihova je majka bila, poslije njihovog odlaska u NOV, internirana u logoru Dahau, gdje je poginula. Kukolja Jelka, rođena 6. IV. 1926. g. u Vrapču Gornjem', k. Zagreb. U NOV od 20. VIII. 1943. g. Bila je borac u II. bataljonu posavskog partizanskog odreda. 1945. g. ranjena. Ima čin zastavnika. Kuzmić Marica, rođena 1927. g. u Imbrijovcu, k. Koprivnica. 1943. g. odlazi u I. bataljon kalničkog odreda. Istog mjeseca poginula u borbi s ustašama kod Vojakovca. Labaš Zlatica, rođena 27. II. 1926. g. u Sub otići, k. Ludbreg. Od 1942. g. bila je borac u II. moslavačkoj brigadi. Dva puta ranjena. Ima čin starijeg vodnika. Odlikovana Ordenom za hrabrost. Lehki-Vujić Marija, rođena 1911. g. u Prelogu. U NOV od 1942. g. Poginula 1943. g. zajedno sa svojim drugom Petrom u borbi kod Gline. Iza njih je ostalo maloljetno dijete. Leskovar Dragica, rođena 24. IV. 1924. g. u Zagrebu. 1944. g. bila je borac u II. moslavačkoj brigadi. U ožujku 1944. g. ranjena i zarobljena u Crncu kod Oborova, te ubijena u Jasenovačkom logoru. Leskovar Marija, iz Zagreba. U NOV od 1943. g. Bila je borac i bolničarka. Poginula na Kalniku u listopadu 1943. g. Lesnjak Pepiea, rođena u Jesenju, k. Krapina. 1943. g. odlazi u partizane s bratom i sestrom. Bila je borac u brigadi »Braće Radića«. 1944. g. teško ranjena. Levaković Tereza, rođena 9. X. 1920. g. u Virju, k. Đurđevac. Od 1943. g. bila je borac u Bjelovarskom! odredu. Nosilac je Spomenice 1941. Lončar Katica, rođena 1925. g. u Đelekovcu, k. Koprivnica. Od 19. X. 1943. g. bila je borac u brigadi »Braće Radića«. 20. XII. 1944. g. poginula kod Kalinovca. Lončarić Ivka, rođena 192.8. g. u Rijeci, k. Koprivnica. Od 1942. g. u NOV. Bila je borac u Kalničkom odredu i brigadi »Braće Radića«. 1944. g. smrtno ranjena u borbi s ustašama kod Večeslavca. Lukaček Barica, rođena 1922. g. u Novakima, k. Vrbovec. 11. IX. 1943. g. odlazi u II. bataljon II. moslavačke brigade. Poginula 1943. g. u borbi za oslobođenje Čazme. Magoš Ankica, rođena 1928. g. u Obreški Gornjoj, k. Čazma. Od 1943. g. bila je borac u omladinskom bataljonu Moslavačkog odreda. Poginula 1943. g. u borbi. Majetić Mara, rođena 1922. g. u Podurnu, k. Otočac. U N O V od 1942. g. Bila je borac u bataljonu »Matija Gubec«. 8. XI. iste godine smrtno ranjena kod Babina Potoka. Manojlović Dušanka, iz Samobora. Odlazi u partizane početkom 1943. g., a sredinom iste godine zarobljena i otjerana u logor, odakle bježi u NOV. Bila je bolničarka u X X X I I . diviziji. Manojlović Soka, iz Sokolovca. U NOV od 1943. g. Bila je bolničarka. �Maranić Štefica, rođena 1920. g. u Zagrebu. U NOV od 1943. g. Bila je borac u terenskoj četi »Ivančica«. Ranjena 1943. g. Markuš Nada i Lesičar Dragica. Od 1. II. 1942. g. bile su borci u brigadi »Braće Radića«. Postale su pomoćnici mitraljesca u istoj četi. Dragica je dva puta teško ranjena. Istakla se u Velikom Grđevcu kad joj je uspjelo u borbi savladati ustašu, zarobiti ga i dovesti u štab bataljona. Odlikovana Medaljom za hrabrost. Nada je poginula 1943. g. kod probijanja obruča preko Bednje. Dragica je mrtvo tijelo svoje drugarice iznijela i sahranila. Matijević Anđela, rođena 1919. g. u Starigradu, k. Senj. U NOV od 17. II. 1943. g. Poginula u studenom iste godine u borbi protiv ustaša kod Šamarice. Nada Markuš i Dragica Lesičan — borci Mikulec Stanka. Čitava je njezina obitelj XXXII. divizije ubijena u Jasenovcu. Stanka odlazi u NOV 12. VI. 1942. g. Bila je borac u Crnogorskoj brigadi i III. brigadi X X X I I . divizije. Prva je u svom bataljonu bila odlikovana Ordenom Za hrabrost. Miljević-Rob Jelka, rođena 22. IV. 1922. g. u Dišniku, k. Garešnica. U NOV od 10. IX. 1942. g. Bila je u Moslavačkom odredu i XVI. omladinskoj brigadi. Iste godine je zarobljena od ustaša u Srpskom Selištu. 1944. g. uspijeva joj pobjeći i odlazi u Komandu mjesta Garešnica. Modrić Barica, rođena 7. IX. 1926. g. u Zagrebu. U NOV od 1943. g. Bila je u agitpropu brigade »Braće Radića«. U borbama kod Svibovca 1944. g. teško je ranjena i zarobljena od ustaša. Otjerana u logor Jasenovac, odakle se nije vratila. Modrinić Milica, rođena 1910. g. u Sočanici, k. Dvor na Uni. 7. V I I I . 1943. g. odlazi u I. moslavačku brigadu. 1944. g. ranjena u borbi kod Volodera. Ima čin vodnika. Mraović Marica, rođena 1925. g. u Čremušnici, k. Vrginmost. Od 2. III. 1943. g. bila je borac u brigadi »Braće Radića«. Poginula 1944. g. u borbi kod Radoboja. Mrkonja Anka, rođena 1928. g. u Medarima, k. Nova Gradiška. Početkom 1943. g. odlazi u II. četu II. bataljona posavskog odreda. Poginula 1943. g. Muhek Micika, iz Bistričkog Podgorja. Od 1943. g. bila je borac u Zagrebačkom odredu. Nobergaj-Mrkoci Ivanka, rođena 1926. g. u Vipavi, Slovensko Primorje. U NOV od 28. XI. 1942. g. Bila je borac u II. kalničkom bataljonu, bolničarka u X V I I . brigadi i radio telegrafist u II. korpusu. Odlikovana Ordenom za hrabrost i Ordenom zasluga za narod III. reda. Novak Anđela, rođena 1928. g. 1943. g. odlazi u NOV. Bila je u Zagrebačkom odredu i II. moslavačkoj brigadi omladinski rukovodilac čete, politički delegat voda i komesar čete. Novak Marija, rođena 1913. g. u Novakima, k. Zagreb. U NOV od 1943. g. Bila je borac ü Žumberačkoj jedinici i X X X I I . diviziji. Ubijena na putu između Dugog Sela i Sesvetskog Kraljevca. Novak Slavica, rođena u Pretkovcu, k. Krapina. Od 1943. g. bila je borac i bolničarka u brigadi »Braće Radića«. Ima čin poručnika. �Novko-Dabić Slavica. Od 1943. g. radi u omladinskoj organizaciji u Varaždinu. Zatim odlazi na Kalnik, gdje radi u Kotarskom komitetu SKOJ-a. U rujnu 1944. g. borac je u Kalničkom odredu. Iste godine je teško ranjena. Invalid. Odlikovana Ordenom i Medaljom za hrabrost i Ordenom zasluga za narod III. reda. Obran Marija, rođena 1928. g. u Varaždinu. U NOV od 1943. g. Umrla 1944. g. Odavić Vera. Bila je borac u VII. vojvođanskoj brigadi, mitraljezac u X I I . proleterskoj brigadi i bolničarka u X X X I I . diviziji. Odlikovana Medaljom za hrabrost. Patafta Brigita, rođena 1926. g. u Hrženici, k. Ludbreg. 1943. g. odlazi u brigadu »Matija Gubec«. Imala je čin starijeg vodnika. Poginula 1944. g. u borbi kod Koprivnice. Patafta Milica, rođena 1924. g. u Hrženici, k. Ludbreg. 1943. g. odlazi u brigadu »Braće Radića«. 1944. g. na položaju kod Ljubeščice bila je teško ranjena i zarobljena od ustaša. Ubijena u Lepoglavi u travnju 1945. g. Pavlek-Miškina Dragica, iz Đelekovea, kćerka seljačkog pisca Pavleka Miški ne, poginula je kao borac Kalničkog odreda. Perković Zlata, rođena 16. XI. 1920. g. u Stržcu, k. Kutina. U NOV od 13. V. 1942. g. Bila je borac u Moslavačkom odredu, zatim bolničarka, sanitetski referent III. bataljona MO, šef dječje bolnice i podoficir bolničke čete u Bačkoj. Nosilac je Spomenice 1941. g. Persi Anđela, rođena 1927. g. u D. Kućanima, k. Varaždin. 10. III. 1943. g. odlazi u III. četu kalničkog odreda. Poginula 1944. g. u borbi s ustašama kod Sredica. Pobor Marija, rođena 1922. g. u Selcima. Od 1943. g. bila je borac u brigadi »Braće Radića«. Poginula kod Koprivnice početkom 1945. g. Polak. dr. Vera, rođena 24. V I I I . 1902. g. u Orahovici. 1941. g. radi kao liječnik u Popovači. U proljeće 1942. g. sarađuje s partizanima i kasnije, kad su veze bile bolje, prima u ambulantu preobučene bolesne partizane i odlazi u udaljenija sela da ih liječi. 10. listopada 1943. g. odlazi u partizane u Moslavačku goru i radi u sanitetu. U ožujku 1945. g. kada je počela zadnja i najteža ofenziva na Moslavinu, povlači se s bolnicom u Slavoniju. U svibnju 1945. g. odlazi u Varaždin na dužnost upravnika vojne bolnice. Koncem kolovoza 1945. g. premještena je u zaraznu vojnu bolnicu u Zagrebu. Odlikovana Ordenom zasluga za narod III. reda i Ordenom rada II. reda. Polandak Jula, rođena 1910. g. u Podbrestu, k. Čakovec. 1944. g. odlazi u jedinicu X. zagrebačkog korpusa. Umrla u prosincu 1944. g. Popović Jelka, rođena 2. II. 1923. g. u Sv. Ivanu Zelini. Od 9. V I I I . 1944. g. bila je član umjetničke ekipe X. zagrebačkog korpusa. Ubijena od ustaša 28. XI. 1944. g. u Novom Mjestu. Poslek-Plevnik Branka, rođena 1926. g. u Desinić Gori, k. Pregrada. 12. III. 1944. g. odlazi u II. četu III. bataljona zagorskog odreda. Bila je rajnena 14. IV. 1944. g. kod Golubovca. Potre Slavica, iz Velike Gorice. U NOV od 1943. g. Bila je bolničarka u Kalničkom odredu, a kasnije u X X X I I . diviziji. Prugovečki Zlatica. Od 9. IX. 1943. g. borac je u Zagorskom odredu. Bila je teško ranjena. U borbi kod Sv. Ivana Zeline branila je šmajserom u ruci odstupnicu ranjenim drugovima. Tada je zarobljena i otpremljena u logor u Žitomiru. Jedne noći partizani napadnu logor i ona uspijeva pobjeći. Ima čin zastavnika. Pumper Kata, rođena 1924. g. u Orlovcu, k. Bjelovar. U NOV od 1942. g. Poginula 1944. g. na Kalniku. Iza nje je ostalo maloljetno dijete. Pušić Milka, rođena 1928. g. u Zagrebu. Od 27. VII. 1944. g. bila je borac u Omladinskom bataljonu, a kasnije u Zagorskoj brigadi. Poginula 1945. g. kod Oštrice. Pužek Marica, rođena 1921. g. u Leprovici, k. Dugo selo. Početkom 1943. g. odlazi u Zagrebački partizanski oded, gdje je doskora postala referent saniteta. Poginula 1943. g. u svom rodnom mjestu Leprovici. �Paula Špiček, Milica Hrenović i Zlatica Prugovečki — borci XXXII. divizije Rajačić Jula, rođena 1924. g. u Rajačićima, k. Okućani. 28. XII. 1942. g. odlazi u I. vod II. čete I. bataljona Posavskog odreda. Poginula 1943. g. u borbi kod Snjegavice. Raletić Darinka, rođena 1926. g. u Borovljanima, k. Koprivnica. Od 1943. g. bila je borac u brigadi »Braće Radića«. Poginula na Kalniku 1943. g. Rostuha Micika. Bila je borac u jedinici NOV. Rupčić Anka, rođena 1927. g. u Kutini. U NOV od 1943. g. Bila je kurir vojno obavještajne službe X. zagrebačkog korpusa. U lipnju 1944. g. uhvaćena je i 1945. g. ubijena u Lepoglavi. Sakal-Kovačićek Rozika, rođena 24. IV. 1925.g. u Zdencu, k. Garešnica. Od 1943. g. bila je borac u Moslavačkoj brigadi. Ima čin vodnika. Santo Elina Mira, rođena 2. VII. 1922. g. u Hreljinu, k. Rijeka. 1942. g. radi u omladinskoj organizaciji u Zagrebu. U partizane odlazi 1943. g. i radi u Okružnom odboru AFŽ, a zatim u NOV u agitpropu I. bataljona kalničkog odreda i kao š i f r a n t u obavještajnom odsjeku ištaba X. korpusa. 23 Žene H r v a t s k e u N O B 353 �Sedmak Ljubica, rođena 1906. g. u Karlovcu. Bila je borac u Zagrebačkom odredu, te U kancelariji raznih jedinica i ustanova. Nosilac je Spomenice 1941. Sekel Anđela, rođena 1923. g. u Dubravi, k. Vrbovo. U NOV od 11. V I I I . 1943. g. Bila je pomoćnik komesara I. čete III. bataljona II. m-oslavačke brigade. Prilikom napada na Oborovo, smrtno ranjena. Sekulić Jovanka, rođena 1926. g. u Vlaislavu, k. Koprivnica. U NOV od listopada 1942. g. Bila je borac u Bjelovarskom partizanskom odredu. 1944. g. smrtno ranjena prilikom napada na Drenovicu. Sitar Marija, rođena 1924. g. u Bartolovcu, k. Varaždin. Od 1943. g. bila je borac u brigadi »Braće Radića«. Poginula 1945. g. u borbi za oslobođenje Zagreba. Sivoš Danica. Bila je 1943. g. upravnik zaraznog odjela pri sanitetskom odsjeku Kalničkog područja. Slukan Božica, rođena 24. XII. 1925. g. u Varaždinu. Isticala se prije rata u radničkom sindikalnom pokretu kao omladinski rukovodilac. Odmah po okupaciji aktivno je učestvovala u svim akcijama SKOJ-evske grupe u gradu Varaždinu. 20. II. 1943. g. odlazi u Kalnički partizanski odred. Poginula iste godine na Riječkim Krčima. Slukan Ruža i Ljubica, sestre. 1943. g. sa čitavom obitelji odlaze u Kalnički odred. U istom odredu poginula je njihova mlađa sestra Božica i brat Stjepan. Smolčić Marija, rođena 1926. g. u Dabru, k. Otočac. U NOV od svibnja 1944. g. Pi ginula iste godine kod čačinaca kao borac Podravskog odreda. Sobotnjak Maca, iz Sv. Ivana Zeline. 1943. g. odlazi u Moslavački odred. Odlikovana, Ordenom za hrabrost. Stanković Marija, rođena 1925. g. u Velikoj Mučni, k. Koprivnica. 20. VIII. 1943. g. odlazi u II. četu II. bataljona III. brigade X X X I I I . divizije. Ranjena u borbi. Ima čin potporučnika. Starman Dragica, rođena 1922. g. u Jakovlju, D. iStubica. Od 6. XII. 1943. g. bila je borac u I. bataljonu zagrebačkog odreda. Koncem 1944. g. zarobljena od ustaša i ubijena. Steiner-Goldšmit dr. Zora, rođena 1902. g. u Novigradu - podravskom, k. Koprivnica. U NOV odlazi 8. srpnja 1942. g. Bila je liječnik u I. proleterskoj brigadi,, šef raznih kirurških odjeljenja Centralne bolnice Vrhovnog štaba, -šef kirurških ukipa VII. divizije i X. korpusa »Zagrebačkog«. Pri kraju ratu bila je referent . aniteta I. gardijske brigade. Odlikovana Ordenom zasluga za narod II. reda, Ordenom bratstva i jedinstva II. reda i Ordenom za hrabrost. Svat Betika, rođena 12. V. 1925. g. u Grubišnom Polju. Od 10. II. 1944. g. bila je borae u I. četi II. bataljona moslavačkog odreda. 3. IV. 1944. g. ranjena. Šeić Ljubica, rođena 1929. g. u Kutini. 5. II. 1942. g. odlazi u I. bataljon moslavačkog odreda. 1945. g. ranjena. Invalid. Šekerović Marija, rođena 1,3. VII. 1926. g. u Novoselcima, k. Bosanska Dubica. Od lipnja 1942. g. bila je borac u Moslavačkom odredu i Omladinskoj brigadi. U borbi za Pakrac ranjena. Škaretci Ivka, rođena 1922. g. u Popovači, k. Kutina. 13. VIII. 1943. g. odlazi kao borac u Moslavački odred. 1943. g. poginula u napadu na Čazmu. Šnjarić Marija, bila je u prosincu 1943. g. pomoćnik rukovodioca kursa za bolničko osoblje pri sanitetskom odsjeku Kalničkog područja. Šobak Ankica, rođena 1927. g. u Obedišču, k. Čazma. U NOV od 8. III. 1944. g. Bila je politički komesar u II. četi II. bataljona II. moslavačke brigade. 1945. g. zarobljena i ubijena od ustaša. Špiljak Slavica, rođena 1924. g. u Rusnicama, k. Pregrada. Od 27. X I I . 1943. g. bila je borac u brigadi »Matija Gubec«. Imala je čin starijeg vodnika. Poginula 1944. g. kod Starog Golubovca. �Špoljar Štefica, rođena 1927. g. u Lovreća Selu, k. Pregrada. Od 28. XII. 1943. g. bila je borac u III. zagorskom odredu. 1944. g. uhapšena je od ustaša i otjerana u Lepoglavu, odakle se više nije vratila. Štampar Ljerka, iz Zagreba. Od 1944. g. bila je borac u brigadi »Braće Radića«. Stefanie Dragica, rođena 9. X. 1923. g. u Zagori, k. Krapina. U NOV od 8. I. 1944. g. Ranjena iste godine u borbi s ustašama. Štibrić Marica, rođena 1922. g. u D. Jelenskoj, k. Kutina. 6. IX. 1943. g. odlazi u XXXIII. diviziju. Poginula 10. XII. 1944. g. kod Velike Pisanice. Švigir Ludmila, rođena 1925. g. u Zagrebu. 4. IV. 1944. g. odlazi u II. četu II. bataljona zagrebačkog odreda. 8. VII. 1944. g. za vrijeme borbe kod Trgovišta, uhvaćena od ustaša i obješena u Pušćoj Bistri. Takač Vera, iz Rasinje, k. Ludbreg. Bila je bolničarka u XXXII. diviziji. Tepeš Štefica, rođena 1928. g. u Čurlovu Trojstvu, k. Bjelovar. U veljači 1943. g. odlazi u NOV. Bila je borac u Omladinskoj četi i Bjelovarskom odredu. Vajnhart Katica. Do 194,3. g. radi ilegalno i održava vezu s partizanima na Kalniku. 1943. g. odlazi u NOV. Bila je bolničarka u Kalničkom odredu i I. četi I. bataljona II. brigade XXXII. divizije. U prosincu 1944. g. u napadu na Kovačicu, previla je 28 drugova, a u ožujku 1945. g. u borbi kod Oštrog Zida, pružila je pomoć 30torici ranjenika. Odlikovana Ordenom za hrabrost. Vedrina Micika. U NOV od 1943. g. U Zagrebačkom odredu bila je borac i omladinski rukovodilac. Vesenjak-Zmijanac dr. Jelka, iz Maribora. Surađuje s NOP-om od 1941. g. u Zagrebu. 1943. g. radi u Varaždinu i nekoliko puta odlazi na poluoslobođeni teritorij Kalnika da vrši operacije. U srpnju 1943. g. odlazi u partizane na Kalnik. Bila je prvi liječnik na tom terenu i upravnik partizanske bolnice, referent O'NOO Varaždin, liječnik XXXII. divizije, sanitetski referent i liječnik Oblasnog NOO. Odlikovana Ordenom zasluga za narod II. reda i Medaljom za hrabrost. Ima čin rezervnog kapetana. Vidović Dragica, rođena 1926. g. u Radoboju, k. Krapina. U NOV od 1943. g. Poginula 1944. g. u borbi protiv ustaša kod Varaždinskih Toplica, kao borac II. čete, II. bataljona zagorske brigade. Vidrač Ružica, rođena 18. II. 1926. g. u Koprivnici. Bila je borac u brigadi »Braće Radića«. Ima čin starijeg vodnika. Vlaisavljević Draginja, rođena 1922. g. u Medovini, k. Okućani. U NOV od proljeća 1943. g. Bila je borac u II. četi II. bataljona posavskog odreda. U jesen 1943. g. u napadu na neprijateljsko uporište Pakrac, bila je ranjena i zarobljena od Nijemaca. Ubijena u Jasenovcu. Vranić Katica, rođena 1919. g. u Virju, k. Đurđevac. Polovinom 1943. g. odlazi u Bjelovarski odred. 1944. g. ubijena od ustaša u svom selu, gdje je ležala bolesna. Iste je godine poginuo i njezin drug Stjepan kao borac NOV. Iza njih je ostalo dvoje maloljetne djece. Vrućina Štefanica, rođena 192,3. g. u Slanju, k. Ludbreg. Bila je od svibnja 1943. g. borac u I. četi II. bataljona kalničkog odreda. Poginula 1943. g. u borbi kod Vojakovca. Vuger Katica, rođena 1923. g. u Vugerselu, k. Zagreb. Bila je borac u Zagrebačkom odredu. 1945. g. zarobljena je od ustaša i ubijena. Vujanović Branka, rođena 2. IV. 1922. g. u Damankušu, k. Bjelovar. U NOV od 1943. g. Ranjena 1945. g. u borbi kod Križevaca. Vukelić Sara, rođena 6. VIII. 1910. g. u -Stupovači, k. Garešnica. Od 1935. g. učestvovala je u naprednom pokretu. Bila je nekoliko puta zatvarana. U NOV od polovine 1942. g. Bila je borac u Moslavačkom bataljonu, u Omladinskoj brigadi »Jože Vlahović« i kuharica u štabu Moslavačkog odreda. �Vukošić Katica, r o đ e n a 1923. g. u Š u p n j a r u , k. Č a z m a . 8. I. 1943. g. odlazi u I. b r i g a d u X X X I I I . d i v i z i j e . B i l a j e v o d n i k . P o g i n u l a 6 . I X . 1944. g . kod Sv. I v a n a Žabna. Vukotić N e d e l j k a , r o đ e n a 1923. g. u Srbu, k. D. L a p a c . Od 28. V I I I . 1943. g. b i l a je u četi za vezu X X X I I I . divizije. Invalid. Vuković Milica, rođena 1917. g. u S u h o j M l a k i , k. O r e h o v i c a . 1943. g. odlazi u I. četu I. b a t a l j o n a p o d r a v s k o g odreda. 1944. g. u b i j e n a od ustaša u Cačincima. V u l j a k Julka, rođena u M u č n o j R i j e c i , k. K o p r i v n i c a . Od l i p n j a 1944. g. b i l a je u I I . moslav a č k o j b r i g a d i . Z a r o b l j e n a u K o p r i v n i c i od ustaša i u b i j e n a . Z a u h a r N a d a , r o đ e n a 1925. g. u D e l n i c a m a . Od 1943. g. b i l a je b o r a c u K a l n i č k o m odredu. 1944. g. u b o r b i kod C a r e v d a r a , smrtno r a n j e n a . Žanić Kata, r o đ e n a 2. X. 1918. g. u D e a n o v c u , k. Čazma. S a r a đ u j e s N O P - o m od 1941. g., a 1943. g. p r e l a z i na oslobođeni t e r i t o r i j . U l i p n j u 1944. g. odlazi u I I . moslavačku brigadu. ž e ž e l j Anđela, r o d o m iz K o n j š č i n e , k. Z l a t a r . U N O V od 1943. g. Bila je b o r a c i t e l e f o n i stica u b r i g a d i » B r a ć e R a d i ć a « . R a n j e n a . Žirović Maca, r o đ e n a 1918. g. u P o t r k a č u , k. Sisak. U č e s t v o v a l a je u N O P z a j e d n o s m a j k o m i d v i j e sestre. U N O V od s i j e č n j a 1943. g. B i l a je b o r a c i b o l n i č a r k a u 1 M o s l a v a č k o m odredu i I I . m o s l a v a č k o j b r i g a d i . U v e l j a č i 1944. g. u b o r b i kod O b o r o v a , p r e n i j e l a j e p r e k o L o n j e š e s n a e s t r a n j e n i h boraca, ali kod t o g a j e bila zajedno s ranjenicima zarobljena i ubijena. BIOGRAFIJA NARODNOG HEROJA MARIJE Marija Vidović rodila se 6. II. 1924. g. u Novskoj, u siromašnoj porodici seljaka, doseljenika iz Hrvatskog Zagorja. Osnoxmu je školu završila u Novskoj, a nešto kasnije stupila kao naučnica u trgovinu. Tu je vrlo remo osjetila svu surovost i nepravdu bogatog i škrtog gazde i gramzljivo iskorištavanje radne snage. Kad više nije mogla izdržati napore, a često i uvrede i šamare, napustila je zanat i zaposlila se kao radnica. Naprednom radničkom pokretu pristupila je 1939. g. u svojoj petnaestoj godini, kada je u Novskoj stvorena i prva partijska organizacija i kada je rad među tamošnjom omladinom dobio šireg zamaha. Njezina braća su već tada stavila svoju kuću na raspolaganje pokretu i ona je sve do rata bila centar za okupljanje naprednih elemenata. U to su vrijeme u Novskoj i okolici progresivne snage, pod rukovodstvom partijske organizacije, već uzimale vidnog učešća u pružanju otpora profašističkim elementima, koji su se nalazili u tadašnjoj vladi i opoziciji, i koji su sve otvorenije sabotirali rad na obrani zemlje pred nastupajućom agresijom. Od tada, pa sve do napuštanja Novske, u jesen 1941. g., Marija je aktivno učestvovala s ostalom omladinom u svim akcijama: dijeljenju i raspačavanju letaka, sakupljanju dobrovoljnih priloga, organiziranju kružoka, radu među omladinom i širenju napredne literature. VIDOVIĆ ABESINKE Nakon okupacije i uspostave zloglasne NDH. uprkos masovnim hapšenjima i teroru, koji je bio vrlo jak, Marija je nastavila s aktivnim radom. Partija joj je tada dala zadatak da uspostavi prekinute veze s organizacijom u Posavini. Više puta je odlazila kao kurir na razne punktove i veze, noseći upute i materijal. 'U početku nitko od tadašnjih organa vlasti nije sumnjao, da bi ta sitna, okretna djevojčica mogla nositi letke i proglase CK, u kojima se narod pozivao na oružani otpor protiv okupatora. Tih dana, po naređenju Partije, ona je čak i u mjesni zatvor unijela pištolj i bombe nekim zatvorenim drugovima. Svoju mržnju prema okupatorima i domaćim izdajnicima ustašama nije znala, a ni htjela sakrivati. Izazovno je nosila na glavi crvenu maramu, iako su je zbog toga nekoliko puta batinali u ustaškom stanu, a u jesen 1941. g. i uhapsili. U zatvoru je bila podvrgnuta mučenju, ali nikoga od drugova, koji su još bili na slobodi, nije odala. Jedne su je noći ustaše dugo tukli i mučili pred bratom, koji je zajedno s njom bio uhapšen, ali ona nikoga nije odala. Kada su vidjeli da od nje ne će ništa doznati, a jer je bila gotovo još dijete, pustili su je na slobodu poslije nekoliko dana zatvora i zlostavljanja. Kada joj se brat spremao u partizane, Marija je uporno tražila da pođe s njime. Tek nakon dugog nagovaranja i uvjeravanja da je to nemoguće obzi- �rom na predstojeću zimu i velike napore, koje ona onako slaba ne bi mogla podnijeti, pristala je da se privremeno smjesti kod rođaka u Varaždinu, ali uz uslov da joj se rano u proljeće 1942. g. omogući odlazak u partizane. Po odlasku u Varaždin odmah se povezuje s partijskom organizacijom i sudjeluje u mnogim akcijama. Nije, međutim, htjela čekati na obećanu vezu i krajem ožujka 1942. g. odlazi na Kalnik i stupa u I. kalnićku četu. Četa je tokom travnja svakog dana vršila akcije na prugu i žandarmerijske stanice i u svim je akcijama učestvovala i Marija. Polovinom travnja 1942. g. neprijatelj je vršio ofenzivu na Kalnik. Tri dana i tri noći, po kiši i snijegu, borila se četa od 56 partizana neizmjernim junaštvom protiv 3.000 neprijateljskih vojnika. I u toj je borbi učestvovala Marija. trodnevne borbe četa probija Nakon neprekidne neprijateljski obruč. Marija se s još četvoricom drugova prebacuje preko Bednje prema Varaždinu. Umorni, gladni i prozebli sklonili su se na jedan štagalj, u neposrednoj blizini Varaždina, da se malo odmore i da se zatim prebace preko pruge prema Vimici. Ali su bili primijećeni i izdani. Ustaše oko 3 sata u jutro opkole kuću i pozovu ih na predaju. vatrom iz puškomitraljeza. Partizani odgovore Borba je trajala puna tri sata. Opkoljeni partizani borili su se do posljed- Narodni heroj Marija Vidović Abesinka njeg metka. Kroz zaglušni prasak pušaka iz kuće je neprekidno njihovoj pjesmi odjekivala pjesma. — Internacionali, 1 u čuo posljednjoj se Marijin glas. Posljednji metak Marija je sačuvala za sebe. On ju je spasio da živa ne padne u ruke neprijatelju. t Za pokazano junaštvo i beskrajnu odanost Partiji i svom narodu, Marija Vidović Abesinka je, ukazom Prezidijuma Narodne skupštine FNRJ od 29. XI. 1953. g., odlikovana Ordenom Narodnog heroja. �DJECA OP'TUŽU/U... �. . . Velike su to bile patnje i zato se ini nikad ne možemo otrgnuti od tih dana. Lika, Banija, Kordun, Istočna Bosna uvijek ce nam se vraćati u mislima na te dane. Ja vas savjetujem da to nikad ne zaboravite, ali ne zato da to bude vaša strašna prošlost, već samo zato da bi bolje znali cijeniti ovu slobodu i ono što smo danas postigli. Mi, draga djeco, mnogo polažemo na vas. Ka vama će ostati naša nova Jugoslavija. Ka vama će ostati djelo koje smo mi započeli. Suviše su velike naše rane i razorenost naše zemlje, da bi na ovo bili kadri da zaboravimo i zato će na vama biti da doprinesete svoj dio. Vi već prelazite u omladinske redove, a omladina kod nas predstavlja jedan snažan faktor na koga se mi oslanjamo. Budite uvijek, kaß, vam bude najteže, u mislima na ona vremena kad je bilo još mnogo, mnogo gore. Vi mnogi nemate roditelja. Vaši roditelji su ili pali pod nožem krvnika, ili su pali u ofanzivama. Vi ste djeca nove Federativne Karodne Republike Jugoslavije, vi ste naša djeca, vi ste naš najdragocjeniji kapital, vi ste najdragocjenije što naša zemlja ima. Mi ćemo se truditi da vam osiguramo dostojan život, ali vi treba da učite, tako da kad bude trebalo da iziđete iz doma, da ćete moći izići kao ljudi koji su stekli znanje i mnogo više koriste našoj zemlji... Tito pionirima Dječjeg doma u Kovom Sadu, 20. siječnja 1946. / �Dokument 442 NEKOLIKO IZJAVA DJECE, KOJA SU PREŽIVJELA USTAŠKI TEROR U BANIJI, LICI I KORDUNU Danica Knežević, rođ. 1927. u selu Buniću, kot. Titova K o r e n i c a : »U proljeće 1941. g. masovno su ustaše odvodili ljude iz općine i sela, ubijali ih i bacali žive u jame. No 10. V I I . 1941. g. t. j. oko Ilin-dana, počeli su klati i paliti u našim selima. U mom selu Buniću t a j dan pobiše i spališe u stajama oko 70 osoba-ljudi, žena i djece i tako pohvataše i moju f a m i l i j u , g d j e sam i ja bila s njima. Stariju moju sestru -odveđoše, jednog rođaka ubiše, a nas ostale postrojiše za strijeljanje. V i d j e v š i što će biti, raspršimo se svak na «svoj kraj, ali jednoga dječaka rane, a mi ostali pobjegosmo . . . « Jaga Osik: Mileusnić, iz Kule, općina Lički »U proljeće 1941. g. dođoše ustaše u naše selo da naprave pokafl. Uhvate mene, moga tatu, majku i troje moje braće. Odvedoše nas u selo i zatvore s ostalim narodom u našu crkvu. Osam dana smo bili zatvoreni. N i j e s u nam davali ništa jesti. Puškama su pucali u staklene svećnjake, i nama je staklo padalo po glavama. Moga tatu su odveli u jednu konobu i tamo ga tukli. U crkvu su dovezli dva voza slame i htjedoše nas zapaliti. U tome ih netko spriječi, i mi se vratismo kućama. Oca izvukosmo k r v a v o g iz jedne gomile. K o d kuće ostadosmo nekoliko dana, ali ustaše ponovno navale, i mi pobjegosmo na Ljubovo, iz L j u b o v a gonjeni bježasmo u Podlapaču, g d j e je otac ostao, a nas djecu smjestiše u selo Debelo Brdo. Oca nisam nikada više v i d j e l a . . . « L j u b a Miedić, rođena 1932. g. iz Rudenice: »Godine 1941. oca su mi odvele ustaše i zaklali. Drugi dan su došli u naše selo i poklali mnogo naroda. Ja i moja sestra gonili smo toga dana blago na pašu. K a d smo vidili ustaše, mi pobjegnemo. T a d a su odveli mnogo djece, pokupili naše blago i od druge djece i odveli sa sobom. Ja i moja sestra preplivamo rijeku Koranu i došli smo kod ujaka u Kordunski Leskovac. Kad su ustaše navalili u Leskovac, mi smo pobjegli u šumu. Tu smo bili tri dana. Kad su ustaše zauzeli šumu Mašvinu, u k o j o j smo se i mi nalazili, poklali su mnogo naroda, također i moju mamu. Mi smo -se razbježali i pobjegli, te dospjeli do jedne pećine. U n j o j smo bili 8 dana gladni i izmoreni. P r i s i l j e n i glađu opet smo lutali dalje i došli blizu K a r l o v c a . . . « Stojan Roknić, rođen 1934. g. iz Kordunskog Leskovca: » B j e ž a l i smo pred ustašama i dospjeli u šumu. Još smo se dublje sakrili u jednu dolinu. Tu -su bacili nekoliko bomba i stali vikati da izlazimo iz doline. Mi nismo htjeli, a oni su došli i izvadili moju majku, sestru i mlađeg brata. Mama je držala brata na desnoj ruci i ustaše su j o j otsjekli desnu ruku. Mlađa je sestra na licu mjesta umrla. Jedan je čovjek odvezao mamu u prvo selo u bolnicu. Onda -se vratila kući i išla opet u šumu, i tamo ju je jedan ustaša ubio . . . « Smilja Cvjetičanin, rođena 1933. g. u selu Melinovac, kotar D o n j i L a p a c : »Godine 1941. došli su ustaše u naše selo i upali ran-o u zoru na našu kuću. Otac je spavao, i nitko nije znao što će se dogoditi. Počeli su vikati na oca da treba da ide na rad. M o j otac je rekao da on ne ide, j e r da ima četvero djece i ženu i da može ž i v j e t i kod svoje kuće. Ustaše su ga odveli. Pokupili su još i druge i tjerali ih jedan kilometar dalje od sela. Mi smo ih gledali sa jednoga brijega. Tu su ih počeli klati velikim noževima. Neki su počeli bježati, i ustaše su za njima pucali. Spasilo ih se samo 6, a druge su pobili i bacili u jame. Ustaše su se vratili u selo i pobrali blago i sve što je bilo v r e d n i j e i-z kuća. Mi smo svi pobjegli u šume. Drugi dan su ustaše zapalili selo . . . « Milka Mlađan: » B j e ž a l i smo pred ustašama. Bio je veliki snijeg i kiša. Došli smo u jednu kuću, g d j e sam- stala u zapećku i izgorila nogu. Baka mi je zavijala, j e r mi je majka poginula. Ustaše su je ubile dok smo bježali. M o j tata je uhvaćen u Karlovcu, kad je vozio kola. Odveli su ga u jednu kuću i tu ga u b i l i . . . « Sara Lacković, rođena god. 1935.: »U Slavskom P o l j u imali smo kuću. Bio je tata, mama i nas četvero djece. Tatu odvedoše ustaše 1941. g. Kad su ustaše došle u selo, mi pobjegosmo u šumu, a oni zapale čitavo selo, osim tri kuće, u k o j e smo se smjestili sa ostalim narodom. T a m o je došla jedna žena, koja je bolovala od tifusa. Ona je umrla, a moja majka, k o j a je spavala s njom umre i ona. Bilo mi je teško. Na grob me nisu pustili da idem. Odnijeli su je u b i j e l o j plahti, j e r nije bilo škrinje. Mali brat Đuro, koji je imao pola godine, kako n i j e imao �smo bježali, i grane su me bole. Nismo ništa jeli. Onda smo išli kroz polje. Noge su me jako boljele. Nisam imala cipela. Bili su mi žuljevi, a otac je psovao.« šta jesti, umro je i on. Od gladi su umrli još brat Milan od 9 godina i sestra Nevenka od 3 godine. Poslije mi umre od bolesti tetka, a mene i sestru Maru odvede jedna drugarica u dječji dom' u Grabovac. Stariji brat Stojan ostao je čuvati blago u selu Lacković, i nikad mi se nije javio . ..« Milica Basta iz Starog sela: »Moje selo zove se Staro selo. Jednog dana dođu ustaše u naše selo, a ja sa svojom sestrom pobjegnem u obližnju šumu Orlovu. Ustaše dođu za nama, a ja i sestra sakrijemo se za jedan kamen. Tu uhvatiše jednu ženu i njeno dvoje djece. Jedno dijete dignu na bajonetu i privežu ga na stablo, drugo starije bace u potok. Kad su djecu tako ubili, počnu majku udarati kundakom, zatim je svu izbodu noževima, odvuku i bace u jamu. Ja i sestra smo se od straha zavukle u neku jamu, potrpale sa granjem i zemljom i tako ostale, sve dok ustaše nisu otišle.« Pero Vuinović iz Kuzmovače, općina Lički Osik: »Ustaše su upali u moje selo, palili kuće i ubijali narod. Uz selo su napravili jamu kao bezdan, dovodili ljude do jame i bacali ih unutra. Kad su narod našli u šumi, bacali su ljude u vatru i klali. I mi smo se sakrivali u šumi. Bacali su malu djecu u vatru i tjerali nas iz šume u šumu ...« Branko Paskas iz Široke Kule, rođen g. 1939. : »Ja sam bio u kući. Došle su ustaše, i mi smo utekli u šumu, a prije sam skočio sa krova. Imao sam majku, imao sam Bogdu, Milu, Jovu i Milku. Bio sam u škrapi, a ustaše su bili u gaju i pucali iz mitraljeza. Sve po škrapama su prporili metci i kidali lišće i grane. A u daljini su bile vatre, i grmilo je. Odjedanput čuo sam vruće, bolilo me je i plakao sam. Ranili su me, biće iz mitraljeza u glavu. Trčao sam i pao u jednu duboku jamu. Bilo je crno. Noć. Moj me je tetak izvadio iz jame ...« Vojim Trivanović, rođ. 1938. g. u Donjoj Komori na Baniji: »Kad su došli ustaše u naše selo, uhvatili su moga tatu i mamu, ubili ih i bacili u jednu duboku vodu. Moj brat me poslije odveo u Rujevac u dom. U Rujevcu je bilo puno velikih krušaka i jabuka, pa smo ih tresli i jeli. Jednog malog Dušana je jako bolilo oko i dugo, dugo nije vidio. Jedanput kad je išao, pao je i umro. Iz Rujevca sam išao sa drugom djecom u Buzetu.« Gospava Petković, rođ. 1938. u Poljicama, Udbina -— Lika: »Bježali smo u drugo selo po snijegu i upala sam u snijegu, pa me je tata izvukao. Ustaše su bombardirali naše selo, pa smo pobjegli u šumu. Tada je poginuo moj tata i moja mama, a ja sam bila ranjena u ruku. S narodom sam se vratila kući. Kuća nam je bila malo srušena. U kući je ostao samo djed.«1 Ljuba Dakić iz Kordunaškog Ljeskovca, rođ. 1938. g.: »Bila je zima i bilo je mnogo snijega. Po noći su došli ustaše. Kuće su nam palili. Bježali smo pred njima. Bježao mi je tata Rade i majka Danica kroz šumu. Ustaše su trčali za nama i psovali. Jedan ustaša je otšarafio bombu i bacio je. Bomba je puno dimila i pukla. Mamu su pogodili u nogu. Ona je vikala i umrla. Ja sam pala. Mi smo utekli. Bježali smo kroz šumu, bosi. Tri dana Dokument 1 I z j a v e su prikupljene 1944. g. od d j e c e u partizanskim d j e č j i m d o m o v i m a na oslobođenom teritoriju. 443 POD VIDOM POKRSTA, A UZ SURADNJU KATOLIČKOG KLERA, USTAŠE SU VRŠILI MASOVAN POKOLJ SRPSKOG NARODA Iskazi djece, koja Đuro Vojnović, rođen 1934. g. u Vojniću: »Ljude su zvali na pokrst. Kad su ljudi došli, misleći da će se pokrstiti, trpali su ih u kamione i odvezli u crkvu, gdje su ih klali. One, koje nisu ubijali, odveli bi u polje, bacali u jamu i polijevali živim vapnom. su f preživjela »pokrst«1 Djecu i žene odveli su u logor Stare Gradiške. Tko je htio od nas djece, koja nisu imala nikoga, mogao je ići da služi kod ustaških porodica. Tako i ja u osmoj godini pošao da služim kod jedne porodice. Moju majku, dva brata i tetku istjerali su u drugi logor. Tata �mi je — kad su pozivali na pokrst — pobjegao k partizanima. Moju baku i ostale stare žene zatvorili su u općinu, gdje su ih tukli i trgali im nokte s prstiju.« Nikola Sučević, rođen 1933. g. : '»Živio sam u Kordunu. Ustaše dolaze sa kamionima u naše selo. Mi smo bježali u šumu. Ustaše su zvali ljude na pokrst. Ako se pokrste, da će spasiti svoje obitelji. Nekoji su povjerovali i pošli, a oni su ih odveli u šumu i ubili. Nakon 6 dana evo ti opet ustaša u selo. Pohvatali sve muškarce i pobili, te naredili ženama da ih idu pokopati u jednu jamu. Ja sam pobjegao u šumu, ali su me uhvatili i tukli. Svi moji izginuli su u pokrstu.« Ljuba Bubalo, rođena 1934. g. u Ličkom Petrovom Selu: »Poslije pada Jugoslavije, ustaše dođu u naše selo i odvedu moga i oca i majku. Oca ubiju, a majku odvedu u logor, i ona ostane živa. Nedavno mi se javila iz Srbije. Kad su moje roditelje odveli ustaše, ja pobjegnem mojoj tetki u selo Lipovaču na Kordunu. Cesto sam bježala i lutala šumama s narodom, koji je bježao ispred ustaša. Kad ustaše odu, mi bi se vratili natrag u selo. Tako jednog dana dođu ustaše u selo Sadilovac, koje je blizu Lipovače. Tu pokolju mnogo naroda, samo malo ih se spasilo. Kad su tamo narod poklali, dođu u naše selo Lipovaču, pokupe omladinu i natjeraju je, da ide žeti žito poklanih. S omladinom bilo je dotjerano i nas male djece. Vidjela sam po jarugama poklane. Neki su čak bili još živi. Oko njih bile su lokve krvi. Narod su pozvali pred crkvu, nešto im govorili, a onda ih utjerali u crkvu. Na krov su metnuli slame i s nečim polili i zapalili crkvu s narodom, koji je pošao na pokrst. Vidjeli su se ostaci izgorjelih, i još se je pušilo. Nitko nije smio zakopati mrtve, a ni onima, koji su umirali, pomoći. Mene je bilo strah kao i drugu djecu. Ustaše su još sa krvavim noževima sjekli i jeli jabuke. Jedna im omladinka kaže: »Kako vam se ne gadi«, a oni kažu, da im je tako slađe. To je bilo u ljetu 1942. g. U zimi sam s tetkom i s narodom is Korduna utekla u Liku, i tu smo od ustaša i četnika i drugih bandi pobjegli u Velebit. Tetka se razboli, a mene partizani dadu u partizanski dječji dom.« M n o g o b r o j n a su d j e c a bila s v j e d o c i nasilnog pokrštavanja srpskog stanovništva u H r v a t s k o j , k o j e su vršili ustaše, a k o j e je ustvari "bilo masovno ubij a n j e srpskog stanovništva. 1 Svetozar Sekulić, rođen 1934. g. u Kordunskom Ljeskovcu: »Jednog proljetnog dana 1942. g. podiže me iz kreveta moja tetka i reče da se dižem, jer dolaze ustaše. Djed opremi nas troje djece, natovari na nas kukuruza i pošalje nas da otjeramo prasce u šumu. U to već dođoše i ostali seljani, i svi smo se sklonili u neku dolinu. Najedanput začujemo glasove da pozivaju narod, da izađe iz šume, da im ne će biti ništa, ako se pokrste. Mnogi povjeravaše i pođoše, a da nisu znali ni ko ih to zove. Prestrašili su se, kada pred sobom ugledaše do zubiju naoružane ustaše. Nastaje opet bježanje, pucanje i klanje. Jauk matera izmiješao se je sa vriskom male djece, i za čas je ta dolina proprimila izgled ljudske klaonice. Moj brat nije uspio, da se s nama povuče, i njega je krvnik pogubio. Tu noć smo se, naime, htjeli povući za selo Močila, ali nam nije uspjelo, jer su ustaše stalno napadali. Tako smo se sklonili u jednu dolinu i tu prenoćili. Sutra dan ustaše opkole tu dolinu, i tada se ja u bježaniji izgubim od svog oca i majke. Ja sam preletio preko puteljka u namjeri da pođem za njima, ali se u tom ustaše pomiješaše među nas, i nastade užasan metež. Ja sam dozivao majku, a ustaša mi se odazivao ... Utekao sam1 i probdio noć u šumi pod vedrim nebom. Kiša je padala, bilo mi je studeno, i bio sam jako gladan. U ranu zoru izašao sam na jednu čistinu. S jedne i druge strane vodio je put, a ja sam se sklonio iza jednog kamena i gotovo cijeli dan promatrao kako Turci gone naše blago. Pred večer osmjelim se i odem u jedno brdo nazvan Čardak. Putem sam nailazio na žrtve strašnog ustaškog pokolja. Srce mi se kidalo od užasa i straha, ali ja sam išao dalje. Ne znajući puta, upao sam pred same ustaše. Nisam već imao kuda, i oni me zarobiše. Odveli me u njihovo selo i ispitivali gdje je narod izbjegao i gdje su partizani, a ja sam samo šutio, koliko od straha, toliko i od mržnje. Odveli su me onda u Cazin, gdje sam našao i svog brata. Iz Cazina nas odvedoše u Krupu, i tu sam bio 6 mjeseci s drugom zarobljenom djecom. Stalno su nam se prijetili i držali nas gladne. Spasio sam se kada su partizani napadali Krupu, i pomiješavši se s narodom, pobjegnem. Za oca i majku još ni danas ne znam ništa. Partizani me smjeste u dječji dom u Grabovcu na Kordunu.«1 Smrt falizmu — Sloboda narodu! G o r n j e iskaze o » p o k r s t u « dala su 1944. g. djeca, k o j a su se tada nalazila u d j e č j o j k o l o n i j i u oslobođenom Splitu. �Dokument 444 IZVADAK IZ POPISA DJECE SELA ČEMERNICE U v r i j e m e , k a d su se p r e d očima d j e c e o d i g r a v a l i o v i p o k o l j i , ni j e d n o d i j e t e n i j e još bilo navršilo deset godina. R e d a k c i j a p o s j e d u j e popise iz g o t o v o svih d o m o v a u H r v a t s k o j , k o j i su izvršeni p r i l i k o m e v a k u a c i j e d j e c e u I t a l i j u , u srpnju 1944. g., kao i u s i j e č n j u 1945. g. za v r i j e m e e v a k u a c i j e d j e c e u V o j v o d i n u . Iz svih popisa se v i d i , da su, kao i d j e c a 1 KOJIMA SU USTAŠE POUBIJALI RODITELJE iz Cemernice, tisuće i tisuće d j e c e naše z e m l j e izgubili r o d i t e l j e — j e d n i na klerofašističkom ustaškom pokrstu, zdama njemačkih i talijanskih fašista, a treći u p o k o l j i m a , k o j e su vršili četnici u irne » k r a l j a i otadžbine«. drugi u odma- �Dokument 445 LOBOR-GRAD, LOGOR ZA ŽENE I DJECU OSNOVAN U RUJNU 1941. Iz dokumenata Državne komisije za utvrđivanje zločina okupatora i njegovih pomagača, br. 16141, o logoru Lobor-grad J e d i n i logor u NDH, koji su Nijemci zadržali direktno pod svojom upravom, bio je logor za židovske žene i djecu u Loborg r a d u . Zapovjednik i s t r a ž a r i bili su u tom logoru — K u l t u r b u n d o v c i ( V o l k s d e u t s c h e n ) . U dvorcu Lobor-grad, koji je do 1941. g. služio kao- s t a r a č k i dom za šezdeset staraca, bilo je m j e s t a n a j v i š e za 300 ljudi. N i j e m c i su u t a j logor strpali 1600 židovskih i 300 srpskih žena iz H r v a t s k e i Bosne, te preko stotinu n j i h o v e djece ispod 14 godina. Logor je osnovan u m j e s e c u r u j n u 1941. g., a likvidiran u jesen 1942. g. U n j e m u su, pod n a j s t r a š n i j i m uslovima, mučene na posve n j e m a č k o - f a š i s t i č k i način, proživjele godinu d a n a zatočene žene i djeca. Te židovske, kao i srpske žene i djeca, s p a d a j u među prve uhapšenike u NDH. Oni su zatvoreni već u m j e s e c u junu, 1941. g. j e d a n dio u Zagrebu, a drugi u S a r a j e v u . P r i j e n e g o što su zatočeni u Lobor-gradu, prošli su strahovito mučeničko p u t o v a n j e po čitavoj NDH. Gonili su ih od logora do logora, od s t r a t i š t a do s t r a t i š t a . Iz Zagreba o t j e r a l i su ih već u j u n u u Gospić. Odatle, nakon k r a t k o g z a d r ž a v a n j a , prebačeni su n a j p r i j e u Karlobag, a zatim brodićima u logor Slano na otoku P a g u , g d j e su 20 d a n a ležali pod vedrim nebom na s r p a n j s k o j žezi, s k a p a v a j u ć i od žeđi i gladi. Već u Gospiću bilo je u t a j t r a n s p o r t ubačeno i desetak srpskih žena i djece iz Like i K o r d u n a . U logoru Slano na otoku P a g u izvršili su ustaše nečuvena z v j e r s t v a k l a n j e m i ubijan j e m zatočenica i n j i h o v e djece. Ovi zločini Dokument po svojoj svireposti prelazili su k a t k a d a i o n a u J a s e n o v c u . Tu je poginulo oko 50 zatočenika. Nakon dvadeset d a n a boravka u Slanom, prebačen je preživjeli dio zatočenica i djece ponovno u Gospić, g d j e su utovareni u plomb i r a n e vagone, te su nakon 4 d a n a vožnje, bez h r a n e i vode, ne z n a j u ć i k u d a ih ustaše vode, č e t v r t o g d a n a stigli u Slavonski Brod, odakle su prebačene u Bos. Brod, a odatle u logor Krušćicu k r a j T r a v n i k a . Tu je istovremeno stigao iz S a r a j e v a t r a n s p o r t bosansanskih Židova, g d j e su odijelili m u š k a r c e i ostavili samo žene i djecu. U toj g r u p i je preko 250 srpskih žena i d j e c e iz Bosne i Hercegovine. 'Tu su, pod s t r a š n i m uslovima giada i nereda, proboravili dva mjeseca, i tu je poginuo veliki b r o j djece. Koncem kolovoza 1941. g. ponovno su u t o v a r e n i u plomb i r a n e vagone i o t p r e m l j e n i u Zagreb, g d j e ih je na zagrebačkom kolodvoru od u s t a š a preuzela straža K u l t u r b u n d a . Zatim su ih Nijemci odpremili u Lobor-grad. Od t r b u š n o g t i f u s a umrlo je oko 200 žena i djece, koji su sve bez lijesa, potpuno goli, s a h r a n j e n i uz ogradu logora. Direktor toga logora bio je Karlo Heger, k u l t u r b u n d o v a c , u r a r iz Zagreba. Mlađe S r p k i n j e o t p r e m l j e n e su u N j e m a čku na prisilni rad, a ostale prebačene u S r b i j u . Židovske žene i d j e c a s t r p a n e su u posebne t r a n s p o r t e i o t p r e m l j e n e preko Zagreba u koncentracioni logor u Auschwitz u Poljskoj, g d j e su sve zaglavile. 446 STRAHOTE LOGORA ĐAKOVO Iz dokumenata Državne komisije za utvrđivanje zločina okupatora i njegovih pomagača, br. 16142, od 11. IV. 1946. . .. Koncem s t u d e n o g 1941. g. stigla su u logor 2 t r a n s p o r t a zatočenica i t o : oko 18310 židovskih žena i djece i 50 srpskih djevo1jaka. Do 29. ožujka 1942., u p r a v u logora vodila je Židovska bogoštovna općina iz Osij e k a pod nadzorom Župske r e d a r s t v e n e oblasti iz Osijeka, a pod stražom đakovačkih r e d a r a , te je postupak, život i i s h r a n a , za koju se je u to v r i j e m e b r i n u l a židovska bogoštovna općina iz Osijeka, bio r a z m j e r n o p r e m a postupku, životu i i s h r a n i u drugim logorima, donekle snošljiv. Početkom m j e s e c a veljače 1942. g. dobiva Židovska bogoštovna općina iz Osijeka, koja vodi u p r a v u logora Đakovo, obavijest od Židovske bogoštovne općine iz Zagreba, da u logoru S t a r a Gradiška imade oko 1200 židovskih žena i djece, k o j a se nalaze u stra- �snom stanju, te koje bi trebaio smjestiti također u logor Đakovo. Odmah su poduzeti koraci da se i te žene i djeca izvuku iz logora Stara Gradiška i smjeste u Đakovo, te je konačno 18. II. 1942. g. Maks Luburić dao odobrenje za prebacivanje zatočenica iz logora Stara Gradiška u logor Đakovo-, no zašto je to učinio, vidjelo se je tek kasnije kada se je ustanovilo, da su sve zatočenice iz logora -Stara Gradiška ušljive i zaražene velikim dijelom od pjegavca i trbušnog tifusa. Konačno dana 24. veljače 1942. g oko 10 sati na večer, stiže po strašnoj zimi 1200 bijednih, polugolih žena i djece iz iStare Gradiške u Đakovo. Pred upravu logora u Đakovu postavlja se pitanje smještaja tih zatočenica, i oni se obraćaju molbom na đakovačkog biskupa Antuna Akšamovića i mole ga, da im stavi na raspolaganje prazan magazin, koji se nalazi k r a j mlina »Cereale«. Delegaciju uprave logora, koja je biskupu predočila teško stanje, u kojem se nalaze zatočenice i djeca, užasne p a t n j e koje su ove nevine žrtve pretrpile, te svu bijedu i iznurenost njihova života, biskup je primio u prisutnosti kanonika Rogića, te ravnatelja biskupskih dobara logornika ustaškog logora Đakovo ing. Asančajića, no molbu konačno odbio, sprečivši da razluče zdrave od bolesnih, i time izravno pridonio širenju zaraza u logoru i mortaliletu zatočenica. Radi toga su zatočenice iz Stare Gradiške morale da budu smještene u štale. Dana 29. ožujka 1942. g. upravu logora preuzeli su ustaše. Toga dana došao je iz logora Jasenovac jedan odred ustaša na čelu sa poznatim krvnikom Ljubom Milo-šem u Đakovo, zbacili tadanju upravu, preuzeli upravu u svoje ruke, zabranivši ujedno pristup liječnicima u logor. Sada nastaje u logoru vrlo teško stanje i strahoviti teror. Pomor od pjegavca i trbušnog t i f u s a iznosio je dnevno 5—7 osoba. Pomrlo je 569 zatočenica, što od bolesti, a što pobijeno mučenjem. Sve su bez lijesa, gole, sahranjene na logorskom groblju, jedinom takve vrste u Jugoslaviji, — u đubrišnoj jami iza štale mlina »Cereale«. Prema podacima, kojima raspolaže ova komisija, u logoru Đakovo bilo je 3080 zatočenica i to oko 28010 Židovki i 280 Srpkinja od toga znatan broj djece u dobi od nekoliko dana do 14 godina. Koncem proljeća 1942. g. započela je likvidacija logora Đakovo, i to na t a j način, da su preostale preživjele zatočenice, njih oko 2400 na broju, u tri transporta — u svakom oko -800 zatočenica — odvedene iz Đakova u nepoznatom pravcu. Nije se moglo ustanoviti, da li su transportirane u Jasenovac 1 i tamo masovno likvidirane, ili -su izručene fašističkim krvolocima u Njemačkoj. Logorske zgrade i inventar logora na traženje đakovačkog biskupa Akšamovića predani su Đakovačkoj biskupiji. Mučenje i smrt židovske i srpske djece Sebi »za zabavu« ustaše bi među izgladnjelu djecu bacali komade kruha. Kada bi djeca poletila, na sa zemlje uzmu kruh, na- huckali bi ustaše na njih gladnog psa vučjaka. Kada je jednom pas otkinuo djetetu s tijela komad mesa, na očigled bespomoćne majke, zatvorili -su dijete sa psom u jedan magazin. I dok se po dvorištu orilo zapomaganje bespomoćnog djeteta, izloženog razbješnjeloj zvijeri, ustaše su svirali harmoniku. 1 O likvidaciji ovog transporta žena i djece u Jasenov-cu govori izjava F r a n j e Solaka iz Zagreba, koju je 4. VI. 1945. g. dao Ministarstvu socijalne politike NR Hrvatske: »Za vrijeme moga zatočen ja u logoru Jasenov-cu g. 1942/43. vidio sam između svemogućih zvjerstava ustaških koljača nad muških zatočenicima još i ovo: Kako sam kao t-ekstilac preko dana radio kod tekstilnog magazina izvan logora, ali u mjestu J a senovac i -Gradini, kamo je stizala sva odjeća i sve vrsti tekstila, skinute sa poklanih zatočenika, to sam jednom zgodom, kada smo se vraćali u 9 sati na večer sa rada, vidio, kako oko 3000 žena i djece, Židovki i Srpkinja, koje je neki poručnik Matijević doveo iz logora Đakovo na likvidaciju u Jasenovac — vode na skelu za prijevoz u Gradinu na ubijanje. Ove žene i djeca trebali su biti u samom. Đakovu likvidirani, ali, prema dnevnom stanju zatočenih žena i djece u Đakovu, koje mi j-e slučajno medu njihovom prtljagom došlo u ruke, išlo je to tamo presporo, pa su dovedeni u Jasenovac na jednokratno likvidiranje. Te večeri, (ljeto 1942.) prolazeći mimo skele, kojom su kandidate smrti prevozili preko Save u Gradinu, vidio sam svojim očima, kako su koljači djecu grabili i sa obale bacali na skelu, gdje su ova polomila pojedine udove. To su činili zato, jer im je presporo išao silazak djece na skelu. S nama j-e išao drug Hiršberger rodom iz Vinkovaca. N a j e d a n p u t mu se izobličilo lice, trznuo se i u prestavljenom šapatu rekao: »Joj, moja kćerka« — pokazavši prstom na 5—6 godišnju curicu. Zgrabili smo druga Hiršb'ergera ispod ruke i poveli u logor, da ne bi koljači možda primijetili ovo, jer inače u ovakovome slučaju bio bi i on, a možda i svi mi u našoj grupi, povedeni prijeko u Gradinu na likvidaci ju . . . Isto tako sam ljeti i jeseni 1942. godine vidio, kada su u roku od 10—14 dana likvidirali 70.000 Uz strašna stradanja i patnje matera i djece u logoru Đakovo, kojim je upravljao jedan od najsvirepijih ustaških koljača i krvnika Ljubo Miloš, mučilo se djecu 1 na očigled majki i na -ovaj naročit način: �Cigana, m e d u k o j i m a je bilo n a j m a n j e 40.000 žena i djeca. U g o r n j e m r a z d o b l j u v i d i o sam također m n o g e žene i djecu, k o j e su ustaše i žandari iz raznih kraj e v a , a n a j v i š e iz Bosne i Korduna, u masama sa kolima i svom p r t l j a g o m dopremili pol km daleko od logora, u ograđeni prostor, g d j e sc nalazi I. četa (satnija) Luburićevaca. To sam v i d i o tako, jer sam sa rada se vraćao kasno u logor. Sve žrtve imale su ruke vezane žicom na leđima, kada su ih cestom v o d i l i prema skeli, ili kada su već bili pripravni za v o đ e n j e na l i k v i d a c i j u . Čitao sam u » V j e s n i k u « , da su ih i do 1.000 najedanput v o d i l i na l i k v i d a c i j u . Nažalost, m o r a m g o r n j e ispraviti, jer ja sam vidio, da ih je po k o j i Dokument put bilo i do 7.000 u grupi, k o j u su v o d i l i na l i k v i d a c i j u u G r a d i n u . . .« I z j a v u F r a n j e Solaka p o t v r đ u j e i slijedeći p o d a tak, utvrđen od Drž. K o m i s i j e za u t v r đ i v a n j e zločina okupatora i n j i h o v i h pomagača, k o j i glasi: » Z e m a l j ska komisija po sucu istražitelju svoga istražnog otsjeka preslušala je zločinca F i l i p o v i ć - M a j s t o r o v i ć M i r o s l a v a , fratra, kad je nakon oslobođenja z e m l j e pao u ruke pravde, pa iz n j e g o v o g iskaza donosimo: » . . . Posebno ističem, da je u početku l j e t a izvršena u Jasenovcu l i k v i d a c i j a logora Đ a k o v o . T o m je l i k v i d a c i j o m rukovodio M a t i j e v i ć Joso, ustaški poručnik. K o d te l i k v i d a c i j e logora Đ a k o v o računam, da je bilo p o b i j e n o oko 2—3 h i l j a d e Ž i d o v k i i n j i hove d j e c e . . . « I 447 POKOLJ DJECE U LOGORU JASENOVAC Iz dokumenata Dri. komisije za utvrđivanje zločina okupatora i njegovih pomagača1 Kroz čitavu 1942. g. vrvio je logor III-C od djece, koja su dovedena u Jasenovac2 zajedno sa svojim roditeljima. Prilikom likvidacije mnogo je dijete zalutalo i izgubilo svoje roditelje, pa su zatočenici prigrlili tu djecu. Mnogi je tako logoraš sakrio kod sebe u baraki siroče bez oca i majke, hraneći ga s onim, što je otkidao sebi od usta. Oni zatočenici, koji su primali pošiljke s hranom od kuće, dijelili su toj djeci sve, što su dobili. Koncem ljeta 1942. g. opazio je Luburić, da se mnogo djece nalazi na tavanima radio- nica i po zatočeničkim barakama, te je naložio ustašama, da pregledaju cijeli logor i pokupe svu djecu. Tako se otkrilo, da se u logoru nalazi preko 400 djece muške i ženske, u dobi od 4—14 godina. Luburić se posavjetovao sa svojim »oficirima« te je — na veliko čudo svih zatočenika — dao svu tu djecu registrirati i smjestiti u posebne prostorije. Našao je među zatočenicima nekoliko učitelja i učiteljica, pa ih je zadužio, da uče djecu čitanju, pisanju i pjevanju. Poklana djeca u Jasenovcu �Tako je taj mali »dječji dom« postao jedina radost svih zatočenika. Njihovo veselje nije dugo trajalo. Matković Ivica, Kapetanović i Slišković Ivan nisu bili zadovoljni rezultatima u odgoju djece; činilo im se da odgoj ne napreduje dovoljno u ustaškom duhu, a osim toga ustanovili su, da su ta djeca većinom» srpska ili židovska. Kad je Luburić stigao u jasenovac, prijavili su mu stvar, pa je odredio, da se sva ta djeca, koja su i onako bila na teret opskrbnog budžeta, pobiju. Ustaše su tu djecu odveli u grupama od 60—80 u Gradinu, gdje su ih zaklali i zakopali.3 1 Državna k o m i s i j a za u t v r đ i v a n j e z l o č i n a okupatora i n j e g o v i h pomagača utvrdila je ovo zločinstvo n a t e m e l j u iskaza, k o j e j e d a l o više zatočenika, n a r o č i t o Josip Stazić iz Z a g r e b a i S v e t o z a r J o v a n o v i ć iz O s i j e k a . b a c i l i u Savu. V i d i o sam d r u g o m z g o d o m , k a d j e v j e š a n o 35 zatočenika, a m e đ u n j i m a i j e d n a žena, koja je imala u logoru četvero male djece. D j e c a su prilikom n j e n o g v j e š a n j a plakala za n j o m i h v a tala j o j s e z a suknju, ali j e P i c i l l i jedinu 6 - g o d i š n j u d j e v o j č i c u u d a r i o n o g o m tako snažno, d a j o j j e pukla l u b a n j a . « i A n d r i j a Katalinić: » . . . J e d n o m sam p r i l i k o m čuo, kako se j e d a n ustaški stražar, s t a r i j i č o v j e k , i m e n o m Jozo, h v a l i o p r e d svima, kako j e n j e m u p r a v i užitak k a d k o l j e partizansku d j e c u , i k a k o on za z a b a v u p o k o l j e svaku večer 10—20 d j e c e . « U Jasenovcu p o s t o j a o j e k r e m a t o r i j p o d i m e n o m »Picillijeva peć«. T a j e peć g u t a l a s v o j e ž r t v e o d konca m j e s e c a v e l j a č e 1942. pa do s v i b n j a iste g o d i n e , k a d su je ustaše dali srušiti iz n e p o z n a t i h r a z l o g a , tako da o d n j e n i j e ostalo n i t r a g a . 2 P r v i transporti z a t o č e n i k a d o v e d e n i su u l j e t u 1941. ;g. u selo K r a p j e , 12 km z a p a d n o od Jasenovca, g d j e s u sami m o r a l i s a g r a d i t i l o g o r , k o j i j e d o b i o službeni n a z i v J a s e n o v a c — l o g o r b r . 1. K a k o je b r o j i n t e r n i r a c a rastao, o s n o v a n j e i z m e đ u J a s e n o v c a i K r a p j a n a r i j e c i Strugi d r u g i l o g o r , k o j i j e d o b i o službeni n a z i v l o g o r br. I I . S r e d i n o m studenog 1641. g. l i k v i d i r a n i su l o g o r i br. I. i I I . , a o s n o v a n j e n o v i l o g o r , k o j i j e d o b i o službeni n a z i v l o g o r br. I I I . 3 Kao svjedoci ustaških zločina počinjenih u Jasenovcu n a d ž e n a m a i d j e c o m , i z j a v i l i su p r e d D r ž a v n o m komisijom za ispitivanje zločina okupatora i n j e g o v i h p o m a g a č a F r a n j o K o s i n a : » P r e d B o ž i ć 1944., i to j e d n e n e d e l j e , v i d i o sam k a d je o k o 11 sati t j e r a n o o k o 40 g o l i h žena i d j e c e i z l o g o r a G r a n i k n a Savu, g d j e i m j e Lu'burić n o ž e m p r e s j e k a o v r a t , a P r p i ć r a s p o r i o trbuh, te ih Dokument U s t a š e su u t o j peći n a j p r i j e s p a l j i v a l i ž e n e i d j e c u , k o j u su d o v o d i l i iz Stare G r a d i š k e i d r u g i h logora. 448 NASELJE I LOGOR TENJE Iz dokumenata Državne komisije za utvrđivanje 14. kolovoza 1942. g. stigao je u Tenje1 jedan SS oficir iz Zagreba, pa je u roku od 24 sata sastavljen prvi transport, koji se sastojao od nekih 1000 lica. U ovaj su transport ušli skoro svi Jevreji, dotjerani u logor Tenje iz provincije, te veliki broj djece. Vagoniranje počelo je 15. kolovoza 1942. poslije podne. Jevreji su nastojali da spriječe otpremu djece. Kad je to primijetio SS oficir, izdao je nalog, da se dignu bezuvjetno sva djeca i ubace u transport. Prema iskazu 24 Žene Hrvatske u NOB OSNOVAN zločina okupatora 1941. i njegovih pomagača, svjedoka Grünbaum Vlade, u transport je ubačeno oko TOO djece. 0 sudbini ovog transporta nikad se nije ništa točno saznalo. Iz okolnosti, da je otpremu vršio SS oficir, može se zaključiti, da su sve ove žrtve otpremljene izravno u njemačke logore, gdje su pobijene. Ovo izlazi i iz iskaza svjedoka Kohn Arnolda, koji je po svom dolasku u Auschwitz vidio tamo neke svoje znance iz ovog transporta. 1 Ovaj je l o g o r o s n o v a n 1941. g. 369 �Dokument 449 (neprijateljski) PUTNI NALOG DRAGICI HABAZIN IZDAN OD HRV. CRV. KRIŽA ZA PREUZIMANJE I PRIJEVOZ DJECE IZ SABIRNIH LOGORA JASENOVAC, MLAKA I UŠTICA HRVATSKI CRVENI KRI2 Središnjica CROIX - ROUGE CROATE B u r e a u Central Broj S.4557/42. Zagreb, 2 8 . s r p n j a 1942. Predmet: Putni nalog Derenčinova ul. 38 Brzoglas 3 1 - 1 3 Čekovni račun 3 6 - 8 4 5 Sestri Dragici Habazin, 1 dobrovoljnoj bolničarki Hrvatskog Crvenog križa u Zagrebu Prema saopćenju Ministarstva udružbe broj 58030-1-2 od 27. srpnja o. g. ima se organizirati preuzimanje i prijevoz djece iz sabirnih logora2 Jasenovac, Mlaka i Ustica, koje dužnosti ima izvršiti posebna komisija, na čelu sa g. Franjom Perše, nadzornikom Ministarstva udružbe. Na traženje spomenutog ministarstva izvolite s navedenom komisijom odputovati u spomenute sabirne logore u svrhu pružanja pomoći kod preuzimanja i prijevoza djece. Kad na licu mjesta upoznate prilike, izvolite najbržim putem saopćiti koliko bi još sestara trebalo odaslati tamo, da budu od pomoći kod preuzimanja prijevoza djece. Za Dom spremni. Tajnik: Nikola Zec, v. r. Predsjednik: Dr. Hiihn. v. r. Stampilja: Hrvatski Crveni Križ Središnjica 1 Zagrebačka p a r t i j s k a o r g a n i z a c i j a već od p r vih dana okupacije o k u p l j a širok kru,g aktivista, k o j i uz masovnu podršku stanovništva, rade na spašav a n j u d j e c e iz fašističkih koncentracionih logora. T a j r a d naročito dolazi do i z r a ž a j a u drugoj polovini 1942. g. Na prihvatnim p o s t a j a m a Crvenog križa na zagrebačkim kolodvorima, k o j e su fašisti osnovali kao raskužoe stanice za transporte civilnog stanovništva, zaustavljani su gotovo svi vlakovi k o j i m a su fašisti odvlačili narod u logore, internacije, na prisilan rad u N j e m a č k u , i prisilno iseljavali. Zbog toga P a r t i j a stvara na t i m stanicama svoja uporišta, i one od 1941. g. p o s t a j u mjesta, otkuda antifašisti i m a j u mogućnost da k o n t r o l i r a j u transporte, uspostave kontakt sa zatočenicima i pruže im pomoć. Ove su .prihvatne stanice odigrale naročito važnu ulogu u a k c i j a m a na spasavanju djece iz fašističkih logora, j e r su se gotovo svi transporti djece zau s t a v l j a l i na zagrebačkom kolodvoru i odatle raspoređivali po logorima. U prvim antifašističkim grupama, k o j e su radile na spasavanju djece, 'bile su drugarice, k o j e su već r a n i j e prošle t e č a j e v e za dobrovoljne bolničarke Crvenog križa. Medu n j i m a su bile: V e r a J u r i ć , J a n a Koch, A n k a Meleš, N a t a š a i A n a V o d o p i j a , J a n a l l i a n i ć (uhapšena 1944. g. i u listopadu iste godine obješena u Sv. Ivanu Zelini), i druge. Ope su na tom Tadu aktivizirale velik b r o j dobrovoljnih sestara Crvenog križa. Tu su bile: D r a g i c a H a b a zin, glavna sestra Crvenog križa, k o j a je od 1941. g. rukovodila prihvatnom stanicom na kolodvoru, K a t i c a J a m b r e š a k , V e r a Dekomati, J o ž i c a B a k i , V e r a Cerne, A n k a Šepić, B r a n k a Neferović, V a n d a Koroša, Ivka V r l j a n , Z o r a Školić, Nevelika Kuštera, T e r e z i j a Pintarić, H e l e n a Breslav, L a l a Markieti, T e r e z i j a Homota, V a l p u r g a Augustin i dr. Aktivno su radile i D i a n a Budisavljević, J e l e n a L o b o d a Z r i n j s k a , K a t i n k a F a b i j a n i ć , E r n a K r a j a č (uhapšena 1943. ,g. u Zagrebu i u b i j e n a u Lepoglavi), M a n j a H a n i e v a č k i (ubijena od ustaša 1944. g.) i druge. Od prvih dana okupacije, u s a r a d n j i s ovim grupama, radile su na spasavanju d j e c e : Staša J e l i ć , dr. Desanka Štampar, V e r a Luketić, T a t j a n a M a r i nić ( k o j a je bila j e d n a od organizatora ovih a k c i j a ) , dr. Miler, dr. Olga B o š n j a k o v i ć i niz drugih. Postepeno se na ovom radu okuplja sve širi krug antifašista i antifašističke se grupe stvaraju u svim ustanovama i mjestima, 'kuda fašisti masovno dovlače narod. T a k v e se grupe organiziraju u t. zv. »prihvatnim stanicama za izbjeglice« (koje su ustvari trijažne stanice za narod, d o t j e r a n od kaznenih ekspedicija, kao na pr. u Sisku), u t. zv. d j e č j i m »prihvatilištima« i »sabiralištima« (koji su bili logori za djecu, kao u Zagrebu, Jastrebarskom, Sisku), kao i u svim ustanovama, k o j e su po s v o j o j funkc i j i ustaše uklopili u r a d oko z a t v a r a n j a , internir a n j a i u b i j a n j a djece, kao Glavni odbor Crvenog križa, Centri za kolonizaciju djece, ministarstvo udružbe, H i g i j e n s k i zavod, Središte medicinskih sestara, Z a r a z n a i druge bolnice i t. d. Naročito su se na poslu p o m a g a n j a i spasavanja djece okupljali liječnici, medicinske sestre, bolničarke, pedagozi te �Užasi logora u Staroj Gradiški široki krug g r a đ a n a , pa i c i j e l e ustanove, kao što j e t o bio slučaj Š k o l e z a o d g a j a t e l j i c e u R u d a m a . 2 Stalno p r o š i r i v a n j e oslobođenog teritorija, pris i l j a v a l o j e ustaše d a o r g a n i z i r a j u l o g o r e u b l i z i n i većih mjesta. T i m e su ustaško-njemačka zvjerstva u t i m l o g o r i m a p o s t a l a o p ć e n i t o poznata. To je t a k o đ e r bio j e d a n od r a z l o g a , da su fašisti » p r e s e l j a v a l i « d j e c u iz » s a b i r n i h i k o n c e n t r a c i o n i h l o g o r a za odrasle«, u specijalne l o g o r e za djecu. Ovim logorima dali su nazive » p r i h v a t i l i š t a « ili »sabirališta« za djecu » i z b j e g l i c a « , a da kamuflaža bude p o t p u n i j a , k o r i s t i l i su z a t o » M i n i s t a r s t v o u d r u ž b e « i C r v e n i križ. U s t a š e su h t j e l i s t v o r i t i utisak, da se u tim specijalnim » d j e č j i m ustanovama« vodi i specijalna briga o djeci. Dokument 450 DJECA U KONCENTRACIONIM LOGORIMA STARA GRADIŠKA I MLAKA Izjava Dragice Habazin — Iz arhiva Držaxme komisije za utwàivanje zločina okupatora i njegovih pomagača U srpnju 1942. g. odredilo me »ministarstvo udružbe« da budem delegat za preuzimanje djece iz logora Stara Gradiška. Bilo mi je odobreno da uzmem sa sobom potreban broj sestara Crvenog križa. S nama je išla i komisija, na čelu sa g. Štefancem, koju je imenovalo to ministarstvo. U logor Stara Gradiška stigli smo 9. VII. 1942. g. oko pet sati popodne. Tražili smo zapovjednika logora Vjekoslava Luburića. Predstavila sam mu se kao sestra Crvenog križa i delegat za preuzimanje djece. Tog su dana ustaše imali banket u čast njemačkog generala, koji je došao sa svojom ekipom da odvode žene na prisilni rad u Njemačku. Sve do večere s nama nitko nije razgovarao, niti su nas puštali iz logora. Tek oko 8 sati naveče jedan nam je njemački oficir iz »ekipe za radnu snagu« poručio preko dežurnog ustaškog oficira da dođemo sutra u jutro, pa će nas uputiti u sve glede preuzimanja djece. Slijedećeg dana oko 7 sati ujutro (samnom je bilo oko 15 sestara) stavljen nam �je na raspoloženje jedan liječnik logoraš, Židov,1 koji nas je imao u sve točno uputiti. Ja sam odmah odredila sestre, koje će vršiti popis djece i transportirati ih do Okućana, u vlak za Zagreb. Djeca, koju smo preuzimali, potjecala su od roditelja Srba, većinom sa Kozare. Za popisivanje čekala su na dvorištu, gdje su istovremeno Nijemci i ustaše vršili »vizitaciju« žena za Njemačku. Toj su komisiji prisustvovale i neke žene u uniformi »Crvenog križa«. One su nam predavale djecu žena, koje su bile određene za Njemačku. U međuvremenu gospođu Dijanu Budisavljević i mene spomenuti liječnik, logoraš, odveo je najprije u t. zv. »dječju bolnicu«. To je prva zgrada od ulaza na desno. Pod je bio čist i oriban, ali djeca su ležala na golim daskama. U uglovima su bile noćne posude, na svakoj noćnoj posudi sjedilo je po jedno dijete, više slično priviđenju ili mrtvacu, nego živom biću. Vidjele smo jedna vrata u toj »bolnici« i upitale liječnika, kuda ta vrata vode. On još nije dorekao: »na tavan«, a jedna je od nas otvorila vrata. U taj su se čas počeli kotrljati i padati u salu »bolnice« - kosturiIješinice umrle djece. Tu su, navodno, smještali mrtvu djecu iz ove »bolnice«. Mrtvu — pokraj teško bolesne djece. Rekli su nam, da ustaše i samoj toj bolesnoj djeci, koja su u punom smislu riječi izgledala kao živi kosturi, nalažu, da iznose svoje mrtve drugove na to stubište. Na moje pitanje, upućeno liječniku, da li bi ja i tu djecu iz »bolnice« smjela prevesti u Zagreb, odgovorio je: »Ako možete, i ako vam uspije, ja bih vas molio, da se vani sazna za sve ovo.« Mi smo tu djecu popisale bez znanja Luburića i najprije njih utovarile za prijevoz u Okućane. Znale smo da se toj djeci više ne može pomoći, ali smo htjele, da ljudi vide što ustaše rade od djece. Liječnik-logoraš pokazao nam je još i podrum, koji je bio natrpan ženama i djecom. Pokazao nam je i jednu kulu u logoru, u kojoj smo vidjele oko ,300 dječaka od 7—14 godina. Bili su dobrog izgleda i obučeni u crna odijela sa ustaškim »U« na kaputima i kapama. To su bila isto partizanska djeca. Ja sam zatražila, da nam se i ovi dadui, da ih ne zadesi ista sudbina kao djecu u »bolnici«. Odgovoreno nam je: »To su poglavnikovi pitomci i oni ostaju tu.« Ipak je uspjelo, ne znam više, da li u prvom ili drugom transportu, izvući oko stotinu tih dječaka. Liječnik, koji nam je sve to kazao, bio je ubijen. U Okućanima nije bilo ništa priređeno za transport, tako, da smo morali smjestiti djecu na goli pod vagona. Tek nakon par sati uspjelo nam je iz nekog domobranskog magazina dobiti slame. Pri tome smo, kao i inače kod transportiranja djece iz logora, imali najveću pomoć od željezničara. Oni su imali propusnice za kretanje izvan »redarstvenog sata«, pa su noću dovlačili hranu, slamu, što nam je hitno trebalo. U tom transportu, prvom po redu, bilo je oko 1000 (hiljadu) djece — teških bolesnika. Nakon pet dana pustili su nas još jednom u logor Stara Gradiška. Tada su nam dali samo 700 teško bolesne djece. ,Sva su ta djeca otpremljena u Jasku, a najbolesnija u bolnice u Zagrebu. Taj je put u Staru Gradišku išla gospođa Budisavljević, a ja sam čekala i preuzimala djecu u Okućanima. Kasnije su ustaše sami dopremili još dva transporta djece iz tog najstrašnijeg logora: jednim transportom dopremljeno je u logor Sisak oko 700 samo dojenčadi, a drugim — u Jeronimsku dvoranu u Zagrebu preko tisuću djece, čije su majke odvukli u Njemačku na prisilni rad. Tako je po mom računu »izašlo« iz logora u Staroj Gradiški jedva oko tri i pol hiljade djece, a tamo ih je bilo više od deset tisuća. Tri puta sam odlazila po djecu u logor Crna Mlaka i jedamput u Jablanac kraj Jasenovca. Prva dva transporta sa oko 2000 djece iz Mlake dopremili smo u Zagreb, a otuda su ih naše drugarice otpremile u »dječje sabiralište« u Jasku. U Mlaki je bilo osim djece, preko 5000 žena. Liječnik-ustaša Karađole i četiri učenice iz škole Sestara pomoćnica vršile su cijepljenje protiv pjegavca. Kada smo se interesirale, što tu ljudi jedu, odgovorili su nam: zdravu hranu i kruh. Međutim, kasnije sam ustanovila, da pasu travu i dobivaju samo pregršt kukuruza na 5 članova obitelji. U prvom transportu iz Mlake dne 29. VII. 1942. g. bilo je preko 1000 djece. Tu smo djecu do Jasenovca prevozili na kolima. U Jasenovcu nam je Maks Luburić, zapovjednik logora, morao dati dozvolu da sa transportom pređemo preko teritorija logora. On je izjavio, da će djecu pobacati u Savu, jer da su to neprijatelji, s kojima treba nakratko obračunati. Nakon dužeg objašnjavanja, transport je propušten : na svakim kolima sjedio je ustaša s nabijenom puškom i bajunetom, a naprijed na kolima bila je zastavica Crvenog križa. Ovaj je transport djece po »ustaškom naređenju« otpremljen u Sisak, gdje je djecu trebala dočekati i za njih sve prirediti »Žen- �ska loza ustaškog pokreta«, koju sam telegrafski obavijestila o dolasku transporta. Kad smo stigli, dočekale su nas predstavnice »Ženske ustaške loze«, ali ništa nije bilo pripremljeno. Transport je dočekao i prof. Kamilo Bresler, od »ministarstva udružbe«, pa su uz njegovu pomoć djeca smještena pod krov, na goli pod u Teslićevom ku- palištu i staklani, gdje je prije bio logor za odrasle zatočenike. Za drugi transport nije tu više bilo mjesta, pa su djeca smještena i u druge razne zgrade. Nisam se tada zadržavala u Sisku, jer smo se odmah vraćali po drugu djecu u Mlaku i Jablanac. 1 Dr. Buki Kunorti. D o k u m e n t 451 (neprijateljski) SABIRNI LOGORI ZA ŽENE I DJECU S KOZARE Iz izvještaja Mihajla Komunickog »ministarstvu udružbe KDII«, od 9. VIII. 1942. Izvještaj Iskoristivši priliku svog službenog puta u Zagreb, kuda sam došao, nakon što sam dopratio dne 7. VIII. djecu bez roditelja iz sabirnog logora Prijedor u Sisak — da bih u Zagrebu iznio nadstojnicama pojedinih odsjeka ovoga ministarstva svoje primjedbe iz područja djelokruga ministarstva udružbe na terenu podvrgnutom Obće opunomoćenom ministru u Banja Luci, — podnosim ovaj izvještaj .. . Dana 25. VII. obišao sam kao član pratnje opunomoćenog ministra dr. Turine sabirne logore u Novskoj, Jasenovcu, Uštici, te Bos. Gradiški. Toga dana je bilo stanje u tim i ostalim logorima sliedeće: Logor : Mlaka Jablanac Novska Prijedor Ustica Ukupno : br. žena i djece 9.176 logoraša je obavljen uz potrebne opreze u dobro zatvorenim vagonima, te su u Lipiku poduzete sve mjere, da se ne bi sporadični slučajevi pjegavog tifusa razširili na građansko stanovništvo. Logor u Bos. Gradiški je malen, a u jednom njegovom dijelu su smješteni pripadnici Državne časne radne službe, koji rade na spremanju žetve do crte odobrene od njemačkih vojničkih vlasti, takozvane Sperlinie Ost. Do te crte je žetva imala biti dovršena do 28. VII., dok su tamošnja napuštena imanja predana u istom cilju povjerljivom hrvatskom stanovništvu na obradu uz polovicu .. . muškarci stoke Primjedba 393 1.406 djece 5.531 2.592 4.090 204 120 1.150 23.858 717 2.556 8.000 Na prvi pogled već se vidi, da je taj pregled tek približno točan. Logor u Novskoj1 se nalazi u jednoj ciglani, gdje su ljudi pod krovom. O zdravstvenom stanju i prehrani vodi računa uprava sabirnih logora u Jasenovcu, te su ta pitanja u logorima čak bolje riješena, nego li za hrvatske izbjeglice. Logor u Uštici, koje mjesto se nalazi do Jasenovca, na drugoj strani Save, nalazi se pod vedrim nebom. Taj logor je sada likvidiran, tako da su ljudi prebačeni u Lipik. Stoka je tom prilikom podijeljena okolnim seljacima na držanje uz potvrdu, jer je stoka vlastništvo države uz neka ograničenja prema prijašnjim vlasnicima. Transport tih .. . Važno pitanje je smještanja djece bez roditelja. Tu su u prvom redu hrvatska djeca, a zatim i djeca pravoslavnog žiteljstva. Za one prve ugovorio sam s nekim tamošnjim katoličkim samostanima, da ih smjeste, dok ću ostale ovih dana prevesti u Zagreb. Dne 7. VIII. predao sam 68 pravoslavne djece iz logora Prijedor, koji se sada raspušta, dječjem skloništu u Sisak. . . . O ostalim važnijim događajima izvještavat ču prigodice ministarstvo. 1 Mihajlo Komunicki bio je u tom periodu činovnik »ministarstva udružbe N D H « , d o d i j e l j e n u kolovozu 1942. g. na rad ustaškom ministru Oskaru T u r i n i u B a n j a Luku. 25. V I . 1942. g. obišao je, prateći T u r i n u , p r i vremene sabirne l o g o r e za narod Kozare, o čemu je 10. X. 1945. dao i z j a v u , k o j u donosimo u izvodu: Zagreb, dne 9. VIII. 1942. Z a D o m spremni! (Mihajlo Komunicki) �» N a j p r i j e sam v i d i o l o g o r u N o v s k o j . U š l i smo u p r o s t o r c i g l a n e i g o t o v o da n i s m o n i k o g v i d j e l i . Od n e k u d se p o j a v i o j e d a n ustaški p o d o f i c i r i p r i šao T u r i n i i p o z d r a v i o g a . T e k k a d a smo prišli bliže konstrukcijama ciglane, usko nat'krovljenim s p r e m n i c a m a za c i g l u , naše oči su m o g l e l j u d e , ž e n e i d j e c u r a z l i k o v a t i od i l o v a č e , na k o j o j su oni l e ž a l i , p r i l j u b l j e n i uz h l a d k r o v o v a , i sami b o j e i l o v a č e , crno smedi, m r š a v i , muškarci zarasli d u g i m b r a d a m a i o t v r d n u l o g , č e k i n j a v o g lica, žene, i z g l a d n j e l e i j a d n o zapuštene. N e k i su bili p r i s l o n j e n i uz b a l v a n e spremnica isprane o d n e v r e m e n a , b l i j e d o b i j e l e i crne b o j e , a istu b o j u su d a v a l a g o l a , smeda t j e lesa t i h l j u d i , p r e k r i v e n a g d j e g d j e k o m a n d o m p o crnjelog rublja. N i t k o se od zatočenika n i j e g o t o v o ni micao. S a m o su im oči l a g a n o i u p o r n o s l i j e d i l e n e z v a n e goste. I z a j e d n e spremnice n e k o l i k o ustaša j e kuhalo ručak. G r a h . V e ć j e b i l o b l i z u d v a sata p o p o d n e , a j e l o još n i j e b i l o p o d i j e l j e n o . T u r i n a j e p r i š a o kotlu, p o g l e d a o unutra i p o h v a l i o u p r a v l j a č e iza t o l i k u brigu. Iz g r u p e l o g o r a š a d i g n e se t a d a j e d n a žena i rekne: — Od deset sati ga k u h a j u . I ne d a j u . A d j e c a s k a p a j u i ne p r e s t a j u v i r i t i p r e m a kotlu. J a v i o s e j o š j e d a n muškarac: — A jučer topla voda. — P r e k j u č e r m a l o kukuruzne j o š j e d a n glas. čorbe — dodao je N e k o l i k o ih se s a g i b a l o i m r m l j a l o u stranu. Bilo je jasno, za o v u p o s j e t u . da je ovaj grah spremljen samo . . . U o v o j c i g l a n i č a m i l o j e o k o 2800 l j u d i , žeina i d j e c e . Od t o g a je j e d n a č e t v r t i n a b i l o d j e c e i o k o 200 muškaraca. Č a m i l o j e v e ć t u k o j i m j e s e c . U d a rani kišom, z a p r a v o bez k r o v a . M u č e n i g l a đ u , l a g a no, n e č o v j e č n o . I z l o ž e n i n e v r e m e n u , bez r u b l j a , bez ležaja. Izloženi kundacima zločinaca, k o j i i m a j u toga svega u izobilju. . . . N e d a l e k o k r a j S a v e i u dubinu r a v n i c e sve do šumskih p r o p l a n a k a v i d e se žene, d j e c a , k o l a s k o n j i m a , k r a v e . M u š k a r a c a g o t o v o i n e m a . D a nisu same ž e n e tu, rekao b i : stočni s a j a m . A l i b r z o v i d i š da k o n j i n e m a j u s i j e n a i da j e d v a s t o j e na n o g a m a , o s l a b l j e n i m o d žestine sunca, k r a v e p r e v r ć u o č i m a kao da ih n e t k o d a v i , i l j u d s t v o a p a t i č n o g l e d a p r e m a šumi s l o b o d e ili u v a l o v e S a v e . Dokument O v d j e s e nisu n i k a k v a p i t a n j a s t a v l j a l a n a z a t v o r e n i k e . A oni sami se nisu tužili ni na što. G o s t i su lagano prolazili k r a j p r v o g reda kola. T a d j e j e d n a m a l a sestra p o m o ć n i c a , k o j u j e tko zna k a k v a ruka i l i strah o d z a r a z e p j e g a v c a proturila među te bijednike, izazvala incident. Kada je »ministar«, lagano koračajući, zapazio j e dno n a p a d n o l i j e p o i isto tako slabašno mlado žensko lice, z a v a l j e n o u s i j e n o kola, p r i š a o je i p o k a z a o interes: — Bolesna? Žena se — upitao nije micala, T a d se ta kola i r e k l a : sestra je. ni odgovarala. pomoćnica p o j a v i l a iza drugih — Sirotu su s i l o v a l i . O n a i j o š n e k o l i k o drugih, pet, šest, p o l u d j e l o j e o d t o g a . I o č i t o ne misleći, k a k v e to p o s l j e d i c e m o ž e za n j u imati, k a o d a g o v o r i o s v o j o j l i č n o j p a t n j i , užurbano je i bez daha g o v o r i l a o tom, k a k o je žena p o s l i j e s i l o v a n j a teško j e c a l a , kako se b a c a l a n o ć i m a i r i d a l a , i k a k o ju je t a j u d a r a c iza p o g i b i j e m u ž a i j e d n o g d j e t e t a p o t p u n o dotukao, i l u d i l o ju je zahvatilo. . . . O v d j e u U š t i c i n i s m o v i d j e l i n i k a k v o g kotla z a hranu. V j e r o j a t n o j e s v a t k o i m a o j e s t i o n o što j e i m a o , a ako n i j e i m a o u g i b a o b i o d g l a d i . T k o se b r i n e za to. A k r a j p r o p l a n k a šume b i l o je m n o g o g r o b o v a , n a j v i š e d j e č j i h , k a k o n a m j e Tekla j e d n a starica, p o k a z u j u ć i d r h t a v o m r u k o m u p r a v c u šume... P r i odlasku » m i n i s t a r « s e z a n i m a o k o d p r e d s t a v n i k a nekih v e t e r i n a r s k i h i k o l o n i z a c i o n i h ustanova, k a k o p r o t j e č e o d u z i m a n j e i d i j e l j e n j e stoke z a t o č e nika. O d g o v o r e n o m u j e : — S t o k a i k o l a se d i j e l e » p o u z d a n i m « i » n a c i o n a l n o i s p r a v n i m « l j u d i m a o k o l n i h sela. K a s n i j e sam čuo k a k o j e d a n o d tih č i n o v n i k a optužuje drugoga, da je krave p o d i j e l i o ovako: naz n a č i o j e u z i m e s e l j a k a , k o j i k r a v e ima, samo j o š b r o j n j e m u predanih krava. N i t i potpisa primatelja, a niti i k a k v o g opisa k r a v e , n i t i p r o c j e n e v r i j e d n o s t i , niti i m e n a d o s a d a š n j e g v l a s n i k a . I r e k a o je t a j čin o v n i k s m j e š k a j u ć i se: — Z a r a d i l j e on, b o g a m u . . . T a k o j e o v d j e ž i v i l o i u m i r a l o , o k o 8.000 žena i d j e c e , č e k a j u ć i na n e o d r e đ e n u g o r k u sudbinu, d o ž i v l j a v a j u ć i da ih se v r i j e đ a u n a j t a j n i j e strane duše . . . « 452 LOGOR ZA DJECU S KOZARE U GORNJOJ RECI U Izjava prof. Kamila Breslera pred Državnom i komisijom njegovih pomagača Nije prošlo ni 14 dana iza posjete ministra »dječjem domu« Gornja Reka1 kad dobijem dopis: »Preuzmite smjesta djecu, jer se zdravstveno stanje pogoršava«. Još nisam stigao ni da organiziram najnužnije za trans^port i preuzimanje djece, kad mi poslije podne stigne brzojav: »Preuzimajte bezuvjetno sutra djecu, jer zapovjedništvo napušta Gornju Reku. za HRVATSKOM ZAGORJU utvrđivanje zločina okupatora Sutradan, sa Dragicom Habazin, glavnom sestrom i još nekoliko sestara Crvenog križa otišli smo bolničkim kolima Crvenog križa i sa dva kamiona u Gornju Reku, da preuzmemo- djecu. Pretpostavljao sam, da je zavladao pjegavac ili kakova druga zarazna bolest, jer sam znao za Gornju Reku kao zloglasni logor, u kojem su do pred kratko vrijeme bili zatočeni Židovi. Osim toga, već �sam preuzeo nekoliko grupa po 800—1000 kozaračke djece iz raznih logora, i sva su bila zaražena najmanje dizenterijom. Ipak nisam pretpostavljao, da ustaše i mladež aktivno učestvuju u zločinima nad nedužnom djecom. Zapovjednik logora bio je jedan student tehnike, rodom iz Petrinje, a njegov zamjenik neki mladić, za kojeg su mi kasnije rekli, da je poznati ustaški koljač. Odgajatelji — bile su elegantno uniformirane članice »ustaške mladeži«. Kao »pomoćno osoblje« bile su pozvane na obaveznu praksu »časne radne službe« studentice zagrebačkog sveučilišta — desetak djevojaka, od kojih smo neke našli u sličnom zdravstvenom stanju kao i djecu. Bilo je rano jutro, kad sam stigao u Gornju Reku, a sva djeca već su bila na dvorištu. Nemoćno su i apatično ležala, drhtala i šutila. Imala su na sebi samo crna cicana odjelca bez rublja — ali na glavi kapu s ustaškom oznakom. Brzo sam od jedne studentice zatražio popis djece, ali mi ona reče, da ta djeca nisu uopće popisivana. Kad smo pozvali djecu da se dignu, da ih barem mi popišemo i smjestimo u kamione, dizala su se, ali mnoga nisu mogla ni da se drže na nogama, a kamoli da se popnu u kamion. Otpremili smo ih i utovarili u vagone, koje smo još jučer isposlovali u Zagrebu za prevoz djece. Dali smo svakom po šalicu toplog mlijeka, koje nam je dopremio moj prijatelj šef liječnik sanatorijuma za tuberkulozne u Novom Marofu. Na stanici se okupilo oko vlaka tridesetak seljaka i seljakinja iz okoline, koji su donijeli nešto hrane za djecu. Kad su vidjeli djecu i saznali da su sva zaražena tifusom, rekli su, da se »tome nije čuditi«, jer su ih strpali u »dvorac« odmah iza Židova, koji su umirali od tifusa. Pitali smo ih, da li znaju, gdje su pokopana djeca koja su umrla. Rekli su, da su ustaše to radili tajno i da za to »ne bu nikad nitko saznal«. Nakon što je došao 1 26. V I . i 2. V I I . 1942. g. pripadnici »ustaške zadnji kamion, upitao sam, da li su preuzeta sva djeca. Jedna od sestara odgovorila je: »Svu koju su nam dali, jer bolesnici su ostali«. »Bolesnici«? Nisam u prvi čas shvatio, jer sva ova djeca bili su teški bolesnici. Sa par sestara vratim se 40 km natrag. Sad nas je dočekao »zapovjednik«, jer je slutio da sam možda otkrio tajnu »preodgoja« u »dječjem domu« ustaške mladeži. Bez riječi uđemo ravno u zgradu i prolazeći kroz nekoliko prostorija, u kojima su kao jasle u štali, jedan iznad drugoga bila prikovana uz zid tri reda »kreveta«, konačno nađemo bolesnike. U dvije sobe u veličini 3X4 m, na tim trokatnim uskim policama, na golim daskama, zbijeni jedni uz druge, ležali su bolesnici •— goli, pokriveni nekim dronjcima. Potpuno sama djeca, u svim stadijima pjegavca i agonije. Na vratima iza nas stajali su »zapovjednik« i njegov »zamjenik«. Smiješeći se rekli su mi: »Pa valjda ne ćete to vući sobom. Samo vi to ostavite nama, do na večer mi ćemo »to urediti«. Imao sam osjećaj, da govore s mnogo rutine. Nisu htjeli pristati da nam dadu bolesnike, ali kad nismo popustili, pristali su, uz uvjet da potpišem, da sam djecu »u redu« preuzeo. Zahtijevali su da idemo u kancelariju i da najprije potpišem potvrdu. Potpisao sam, što su tražili. To je bilo brzo gotovo. Kad smo izašli, rekoše nam, da su »bolesnici« već u kamionu. Pogledam u kamion. Skoro sam se srušio. Dva su kamiona bila do ruba puna dječjih kostura. Potpuno golu djecu, koja se više nisu mogla ni micati, nabacali su u kola kao cjepanice. Umrla su sva do jednoga u zaraznoj bolnici u Zagrebu, kuda mi je uspjelo da ih smjestim. Ostalu stotinu nije se moglo smjestiti u zagrebačke bolnice — prepune djece iz logora. Prevezli smo ih u Jasku, gdje su ih, i pored gotovo beznadnog stanja, u kojem su se nalazili, doktor Dragišić, Davila, Glumac i Weissmann, te ostalo medicinsko osoblje, uspjeli u većini spasiti. tenciju kao m l a d e ž i « izabrali su u logoru Ušti-ca k r a j Jasenovca Reka dvije »dječji dom« s tim, da će se Gornja mladeži. stotine, a 13. VII. u logoru Stara Gradiška opet d v i j e stotine n a j l j e p š i h i n a j z d r a v i j i h dječaka među kozaračkom djecom, dina, i ih u otpremili u starosti od 7—14 go- l o g o r G o r n j a Reka u H r v . Zagorju, navodno s namjerom, da ih »preodgoje«. N a k o n nekoliko dana t a j je l o g o r obišao ministar udružbe L o v r o Sušić i preuzeo ( ga u s v o j u kompe- »urediti« Već Bresler, 13. koji kao uzoran kolovoza hitno je u to dječji dom je p o z v a n prof. vrijeme bio šef ustaške Kamilo odsjeka »za zaštitu i skrb o b i t e l j i i d j e c e u ustaškom ministarstvu udružbe«, da preuzme djecu iz G o r n j e Reke. O tom preuzimanju g o v o r i g o r n j a i z j a v a . �» . . . Jula partizanskih mjeseca, uporišta u bila je Krajini. dnevno bombardirali količina artiljerije, kojom je očajnom bijesu, okupator sreza odvedeno u svom Prijedorskog koje bjesomučno planinske ubijaju, je ili posljednja Nekoliko klance, i neprijatelj se skoro ih velika desetina mnogo dejstvovao, okomio 100"!o. zvjerski na Računa ofenziva hiljada ustaša vojnika, tenkova, •—• se bodljikava sve narod u da prepuštaju gladi, to. nije pozadini. su i i odveli bolestima Nijemaca preko žica Novskog, su tom Ali, Gradiškog djece i logorima II. velika Kozari... Dubičkog, žena, od svako- strujom, na koncentracionim »Zbornik«, jedno koji električnom partizane 70—SO.OOO po Kozaru, aviona, sa uništilo Iz na 20 str. i staraca, . . .« ISO—181. �D o k u m e n t 453 (neprijateljski) UREDBA USTAŠKOG »MINISTARSTVA UDRUŽBE« OD 23. VIII. 1942. 0 RAZMJEŠTAJU IZBJEGLIČKE DJECE NEZAVISNA DRŽAVA Ministarstvo udružbe, HRVATSKA ZagTeb B r o j : 66621-1-2-1942. Predmet: R a z m j e š t a j i z b j e g l i č k e Zagreb, dne 2,3. VIII. 1942. djece MINISTARSTVU UDRUŽBE Odjelu za društvovno osiguranje, zaštitu i skrb — Zagreb U skladu sa smjernicama određenim po Županstvu pri Poglavniku, a prema sporazumu s Uredbom III. Ustaške nadzorne službe ODREĐUJEM da naslovni odjel ovog ministarstva žurno poduzme sve potrebne mjere za razmještaj izbjegličke djece, koju je Ministarstvo po nalogu Poglavnika preuzelo iz sabirnih logora u dječja prihvatilišta. Pomenuta djeca imaju se u koliko su zdrava odmah, a u koliko su bolesna nakon provednoga zdravstveno-zaštitnog roka u dječjim prihvatilištima predati na odgoj i to : 1. Roditeljima, u koliko ne postoje politički razlozi protiv ove predaje. 2. Hrvatskim i katoličkim,, seljačkim i građanskim obiteljima. Državnim i posebničkim dječjim domovima i odgojnim zavodima, ako to zahtijevaju posebni razlozi. Dojenčad i mala dj eca, za. koju ne postoje potrebni podatci, imadu se proglasiti nahodima i s njima postupati prema postojećim zakonima. U koliko se pokaže potrebno može Odjel hraniteljima takove djece odrediti uobičajeni redovni uzgojni doprinos. U gore spomenutom radu surađivat će Odjel s hrvatskim i katoličkim, crkvenim i dobrotvornim ustanovama i društvima, te osobito s »Charitasom«1 i Hrvatskim Crvenim Križem.2 Radi što žurnijeg obavljanja gore navedenih poslova ovlašćujem nadstojnika Odsjeka brige za. obitelji i djecu g. profesora Kamila Breslera, odsječnog savjetnika, da podpisuje sve žurne dopise u savezu s gornjom odredbom, te određujem da u toku i razvitku poslova redovno podnosi izvješće Pročelniku naslovnog odjela g. dr. Salihu Kuloviću, odnosno neposredno meni. 0 svoj preuzetoj i razmještenoj djeci treba voditi što točniji očeviđnik s potrebnim podatcima. Sva gore navedena djeca smatraju se pitomcima Državne dječje zaštite ministarstva udružbe. Ministar udružbe D r . L o v r o Sušić 1 U isto v r i j e m e i nadbiskup Stepinac i z d a j e odredbu o k o l o n i z a c i j i djece, k o j a je o b j a v l j e n a u Godišnjaku Karitasa od 1942. g., igdje piše: » O d r e d b o m Preuzvišenog Nadbiskupa D r . A l o j z i j a Stepinca, H r v a t s k o g Metropolite, u sporazumu s Ministarstvom udružbe, preuzeo je » K a r i t a s « N a d biskupije Zagrebačke smještavanje po selima i g r a d o v i m a djece, k o j a su u s l i j e d sadašnjih ratnih prilika većim d i j e l o m ostala bez r o d i t e l j a i bez dom o v a . . . Preuzvišeni Gospodin Nadbiskup zagrebački uputio je poslanicu svim župnim uredima, da pomognu »Karitas« Nadbiskupije Zagrebačke u ovome radu.« O radu » K a r i t a s a « dao je p o s l i j e oslobođenja i z j a v u S t j e p a n Đumić, r a v n a t e l j te ustanove, k o j u o v d j e donosimo u izvodu: » K a r i t a s je m o l j a k a o p r i l o g e za djecu i d o b i v a o ih, a d j e c a su dobila samo otpatke. Od p r i l o g a k o j i su sakupljali g r a đ a n i za djecu, kupili su kanonik Borić i D r . Ciko žita. Za djecu krumpira, k o j i je n j e su zaklane ništa. u L u đ b r e g u 12 s v i n j a i 5 v a g o n a su dali samo v a g o n pokvarenog m o r a o biti bačen svinjama. Svina Kaptolu. D j e c a nisu dobila Nadbiskup je imao na svom i m a n j u u Brezovici 110 krava, a d j e c a nisu dobivala ni kapi m l i j e k a . Za bolesnu djecu u » N a d b i s k u p o v o m c v j e t n j a k u « k o j i je bio smješten uz ogradu ulice R i b n j a k , sakup l j a l i su g r a đ a n i iste ulice m l i j e k o i d a v a l i kradomice d j e c i preko plota. Isto tako donosili su razni dobrotvori za djecu pokrivače i sve što im je trebalo, a K a p t o l n i j e davao sasvim ništa. K a d a su građani jednom dali za djecu ispeći b i j e l o p e c i v o i d o n i j e l i nešto voća, odredio je Stepinac, da se to djeci p o d i j e l i u n j e g o v o ime, premda on zato n i j e dao ni jedne kune. Opatice, f r a n j e v k e sa Širokog b r i j e g a iz H e r c e govine, k o j e je nadbiskup namjestio u » K a r i t a s u « , �kada su v o d i l e djecu u p o j e d i n e župe, obilazile su sela i sakupljale živežne namirnice za partizansku djecu. D o b i v a l e su od naroda dosta, ali to d j e c i n i j e davano. D i o p r i l o g a zadržavale su za sebe, a ostalo slale svom samostanu u Mostar. G l a v n a od tih časnih sestara b i l a je zagrebačkim g r a đ a n i m a dobro poznata L a u r e n c i j a Čurić, k o j a je na z g r a ž a n j e svih prisutnih l j u d i na zagrebačkom kolodvoru, kad su došla teško bolesna d j e c a iz l o gora Stara Gradiška, v i k a l a : » T u djecu treba svu p o u b i j a t i , to su partizanska djeca. N j i h sve treba poklati, pa uzeti našu ustašku d j e c u . « Tu istu časnu sestru ustaškinju poslao je kasnije nadbiskup da o d g a j a partizansku djecu u d j e č j e m domu u P o dravskoj Slatini. 0 nadbiskupu Stepincu pisala je ustaška štampa na v e l i k o kao » d o b r o t v o r u « djece, k o j u je on p r i hvatio k a o » d j e l o m i l o s r đ a « . M e đ u t i m on se n i j e brinuo ni kako žive d j e c a k o j a su bila smještena u n j e g o v o m c v j e t n j a k u , premda j e bilo opće poznato da su tu izložena g o t o v o smrtnoj opasnosti radi nehigijenskih uslova, nikakve n j e g e i v e o m a slabe prehrane. N a r e đ i v a o mi je da djecu šaljem u sela, premda je znao, da su gola i bosa, a v e ć je bila kasna jesen. K a d bi se na n j i h g l e d a l o zaista kao na » d j e l o m i l o s r đ a « , K a p t o l , k o j i je dosta bogat, pa i sam » K a r i t a s « , m o g a o je tu djecu i obući i obuti i nahraniti i l i j e č i t i . U » K a r i t a s u « je postojao d j e č j i f o n d . M e đ u t i m kanonik B o r i ć i doktor C i k o p o d i zali su i trošili t a j n o v a c u druge svrhe, premda su to bili milodari, k o j e su d a v a l i dobrotvori za djecu. » K a r i t a s « j e m o r a o držati menzu z a v j e r o u č i t e l j e i razne svećenike u Zagrebu. Ta menza izdržav a l a se iz d j e č j e g fonda. O v i su doduše nešto i plaćali. Posebno je p i t a n j e dječji dom u Brezovici. 1944. g. k a d je nadbiskup osjetio da bi u Brezovicu m o g l i doći partizani, na brzu ruku ga je pretvorio u d j e č j i dom. To je bilo u v e l i k o j h i t n j i . U srijedu je dvorac zamišljen kao d j e č j i dom, a u subotu su d j e c a morala da budu tamo. P o s l i j e je polovicu dvorca nadbiskup dao t r o j i c i dominikanaca. U d v o rac je došlo i deset opatica, i to radi djece, a d j e c e je bilo u čitavom dvorcu šestero. K a s n i j e je došlo još d v o j e . Na račun te d j e c e hranili su se dominikanci i časne sestre, a sredstva su išla iz d j e č j e g fonda, što znači od p r i l o g a , k o j e su davali razni dobrotvori za djecu. P r e m d a je u B r e z o v i c i bilo 110 krava, tom domu nisu dobivala ni kapi m l i j e k a . D o k u m e n t 454 djeca u K a d su partizani b i l i u Brezovici, z a p l i j e n i l i su krave. T a d a su z a m o l j e n i da ostave 10 krava, jer da će u dom doći veći b r o j djece, pa da za n j i h ima m l i j e k a . Partizani su ostavili 10 krava. P o oslobođenju trebalo j e predati p o v j e r e n i k u narodne vlasti svu imovinu » K a r i t a s a « , pa su tada l j u d i sa K a p t o l a energično tražili od mene da drž a v i ništa ne predam. K a d a sam ja to ipak učinio, K a p t o l me je otpustio iz službe.« N a j v e ć u pomoć u radu na z b r i n j a v a n j u d j e c e pružio je sam hrvatski narod, bez obzira na poteškoće i na opasnosti, k o j i m a se tim s v o j i m postupkom izlagao p r e d ustaškim vlastima. N a r o d i grada i sela davao je sve od sebe, kada se g o d to od n j e g a tražilo. 26. V. 1945. g. izvršena je p r i m o p r e d a j a imovine »Karitasa« Ministarstvu socijalne politike NRH. P o d a c i iz zapisnika p r i m o p r e d a j e pokazuju, da je » K a r i t a s « , p o s l i j e svih tih a k c i j a oko djece, imao na raspolaganju, u uložnim bankovnim knjižicama, samo u b l a g a j n i » D j e č j e g f o n d a « 10,920.982.41 kunu ukupno. N a drugim f o n d o v i m a b i l o j e još preko 1.000,000.000 kuna. Zapisnik d a l j e kaže: » I z b l a g a j n i č k e k n j i g e d j e č j e g f o n d a v i d i se da su v e ć e svote izdavane za živežne namirnice, za k o j e se, p r e g l e d o m j e l o v n i k a djece, n i j e m o g l o utvrditi da su te namirnice bile z b i l j a n a m i j e n j e n e za djecu. T a k o je između ostalog, izdato 165.000 kuna za jednu svinju, tešku 159 kg, za k o j e se izdatke n i j e našla potvrda, a iz d j e č j e g se jelovnika v i d i da d j e c a kroz mjesece V i l i , I X , X , X I i X I I uopće nisu dobivala s v i n j skog mesa ni m a s t i . ( ! ) To meso i mast dobila je svećenička menza, k o j a se nalazi u istoj zgradi, g d j e su i prostorije » K a r i t a s a « . . . iSlično je bilo i sa drugim ž i v e ž n i m namirnicama, k o j e su se nabavljale iz dječjeg fonda.« Što se tiče tekstila, zapisnik tvrdi, n i j e m o g l o utvrditi p r a v o stanje. da se tada N a l a z K o m i s i j e za u t v r đ i v a n j e zločina okupatora i n j e g o v i h pomagača u p o t p u n j u j e i p o t v r đ u j e i z j a v u r a v n a t e l j a Dumića, a sve to skupa govori, da su i z v j e š t a j i » K a r i t a s a « bili lažno p o l a g a n j e r a čuna javnosti o n j i h o v o m radu, p r i k r i v a n j e pravih c i l j e v a c i j e l e o v e akcije, f a l s i f i k a t p r a v o g stanja stvari sračunat na to da se zavedu u b l u d n j u svi oni, k o j i su se iskreno i pošteno ž r t v o v a l i za spašavanje partizanske djece. U samoj stvari, to je bila zakamuflirana stara klerofašistička suradnja, p r o v o đena, o v a j put, na račun života, z d r a v l j a i o d g o j a postradale djece. (neprijateljski) IZ IZVJEŠTAJA USTAŠKOG »MINISTARSTVA ZDRAVSTVA« O KARANTENI U SISKU . . . Samom podizanju baraka za karantenu nije se moglo odmah pristupiti s razzloga, što ministarstvo zdravstva nije imalo u svom proračunu slobodnih navjera, a osim toga i vlasnici posebničkog zemljišta nisu još dali konačni pristanak za potpisivanje ugovora za privremeno uzimanje njihovog zemljišta u zakup. Pošto su u međuvremenu počeli pristizati veliki transporti izbjegličke djece u Si- sak, za koje nije bilo mogućnosti smještaja, zatražilo je ministarstvo zdravstva 6. VIII. o. g. pod br. 50148/42 od ministarstva udružbe, da za žurno uređenje karantene, u koju bi se privremeno smjestila djeca, odobri navjeru od Kn. 3,300.000.-—, što je bilo i prihvaćeno, te je 8. IX. o. g. doznačena svota od Kn. 1,000.000.— kao prvi predujam. Nakon toga morao je biti proveden izvlastbeni postupak posebničkog zemljišta, te se je 1. �X. — još u toku samog izvlastbenog postup- se ostalih 6 baraka podiže na prostoru, pred- ka — pristupilo radovima na podizanju baraka. Stanje radova jest sliedeće: Jedna velika baraka vel. 12,5X45 m postavljena je neposredno kod raskužne postaje (bivše Teslićevo kupalište) kao t. zv. baraka za čiste, a koja sada privremeno služi kao prihvatilište1 za izbjegličku djecu, dok viđenom za karatenu. Izgrađeni su temelji za 4 barake, a postavljanje prve karantenske barake doseglo je do polovice. Ovaj se posao izvodi sa mogućom brzinom-, jer prema stiglim obaviestima imade doskora stići u Sisak više transporta sa 3—400 izbjegličke djece,2 koja bi se privremeno prihvatila u karanteni .. 1 Logor za djecu u Sisku nosio je n a z i v » P r i hvatilište za djecu i z b j e g l i c a « , a bio je u sastavu » p r e l a z n o g l o g o r a za i z b j e g l i c e « , t. j. sabirnog l o gora, u k o j i su kaznene ekspedicije N i j e m a c a i ustaša sve do 1944. g. dovlačili s c i j e l o g t e r i t o r i j a N D H čitave o b i t e l j i s djecom. K a o i u logoru Stara Gradiška i tu su m a j k a m a , k o j e su slali na prisilni r a d u N j e m a č k u , otimali djecu, pa i dojenčad i trpali ih u » p r i h v a t i l i š t e « , što je za djecu značilo sigurnu smrt. 2 Koliko se do danas m o g l o utvrditi, bilo je u specijalnom logoru za djecu u Sisku 1942. g. zatočeno oko 7000 djece. 29. V I I . 1942. g. dovedeno je iz l o g o r a Crna M l a k a u l o g o r Sisak oko 1200 djece, a 3. V I I I . oko 800 djece. Tu su djecu dopremile D r a g i c a H a b a z i n i Diana Budisavljević. 8. V I I I . 1942. g. dopremili su sami ustaše iz l o g o r a Stara G r a d i š k a oko 650 dojenčadi. 8. V I I I . 1942. g. dopremio je M i h a j l o Komunicki iz l o g o r a u P r i j e d o r u 72 d j e c e . U k o l o v o z u i rujnu 1942. g. oteto je od matera u »sabirnom l o g o r u « Sisak i smješteno u » d j e č j e p r i h v a t i l i š t e « oko 2000 djece. iSvega je bilo zatočeno do k r a j a rujna u logoru oko 4.722 djece. Od te d j e c e oslobodio je narod iz logora do 26. I X . 1942. g. oko 1702 djece. Od 17.—26. I X . o t p r e m l j e n o u Z a g r e b 420 djece. P o g i n u l o u logoru do 26. I X . 1942. g. oko 1600 djece. jalnu politiku N R H . P r o v j e r e n e su i sređene odmah p o s l i j e oslobođenja 1945. i početkom 1946. g. 3 O strahotama logora u Sisku dao je dr. V e l i mir D e ž e l i ć 3. I X . 1945. g. i z j a v u D r ž a v n o j k o m i siji za u t v r đ i v a n j e zločina okupatora i n j e g o v i h pomagača, k o j u o v d j e u izvatku donosimo: . . . » N a j z l o g l a s n i j i j e bio l o g o r u Sisku. T u j e osnovana t. zv. »prelazna stanica« i »prihvatilište za djecu i z b j e g l i c a « , k o j u je n a v o d n o trebalo preseliti iz Bosne u Podravinu. Na oko v r l o humana ustanova, ali za čas se pročulo, da je » p r e l a z n a stanica« — sabirni logor, a »prihvatilište za d j e c u i z b j e g l i c a « — d j e č j e stratište i grobnica. U tom logoru djecu su silom o d v a j a l i od m a j k i , k o j e su slali na prisilni r a d u N j e m a č k u , a n i i h o v u djecu o s t a v l j a l i u » d j e č j e m prihvatilištu«. D j e c u su tu zatvarali u prostorije zaražene p j e g a v c e m i svim drugim zaraznim bolestima i o s t a v l j a l i ih tu danima bez hrane i v o d e , da o v a k o pomru. G o v o rilo se čak, da neki » l i j e č n i k « uštrcava p r a v o s l a v n o j d j e c i nekakve i n j e k c i j e , i da n a j z d r a v i j e d i j e t e sat iza takve i n j e k c i j e umre. Dočuvši to, smjesta sam se uputio u Sisak, ali tu mi nisu dopustili niti da se približim tom » p r i h v a t i l i š t u « . U z a l u d sam se legitimirao legitimacijama ministarstva, Crvenog Križa, pa i zelenom n j e m a č k o m l e g i t i m a c i j o m . I z j a v i l i su, da je to čisto ustaška ustanova, i da civilna lica n e m a j u s tim nikakva posla. T e l e f o n i r a o sam, t e l e g r a f i r a o i ekspresno p r i j a v i o u Zagreb, neka se neodložno nešto poduzme na spasavanju d j e c e iz sisačkog » p r i h v a t i l i š t a « , jer je u g r a d u notorno poznato, da je pomor d j e c e katastrofalan. N i g d a nisam saznao, kuda je dospjela m o j a p r i j a v a , tek kada sam bio u ustaškom zatvoru, m o j izvidni sudac mi je spočitnuo i u zlo upisao tu » d e n u n c i j a c i j u « . U s p j e l o mi je da f o t o g r a f i r a m neke strašne l j e š i n i c e djece, i da se d o g o v o r i m o d a l j n j e m (dakako i l e g a l n o m ) skupljanju dokaznog materijala o tom » p r i h v a t i l i š t u « . Sve što sam na s v o j u ruku m o g a o učiniti b i l o je, da » i z b j e g l i c e « , do k o j i h sam još mogao, ne upućujem u P o d r a v i n u preko S u n j e i Siska, nego u S l a v o n i j u preko Okućana i Bosanskog Broda. I još nešto. U č i t e l j D u m b o v i ć bio je p o s t a v l j e n od ministarstva udružbe da v o d i e v i d e n c i j u i k o l o n i z a c i j u djece, i da svakom djetetu oko vrata objesi kartončić s natpisom n j e g o v a imena i mjesta odakle je. R a d i e v i d e n c i j e d j e c e i sastava kartoteke, po k o j i m a će r o d i t e l j i p o s l i j e moći pronaći svoju djecu, to se činilo opravdanim, pa i neophodno potrebnim. Mi smo međutim bili p r i s i l j e n i da p o t a j n o skidamo d j e c i te »uputnice u smrt«. U listopadu 1942. g. p o n o v o je oteto od matera u »sabirnom l o g o r u « Sisak i smješteno u » d j e č j e prihvatilište«, oko 2000 djece. Od te d j e c e : 11. X. 1942. 16. X . „ 17. X . 26. X . „ „ dopremljeno „ ' „ „ je „ u „ „ „ „ „ Zagreb „ „ „ 550 566 djece 400 350 „ „ O v e transporte dopremile su u Z a g r e b medic, sestra K a t i n k a F a b i j a n i ć i još neke drugarice. U listopadu 1942. g. umrlo je u logoru 105 nov o r o đ e n č a d i i dojenčadi. 8. I I . 1943. g. dopremila Jana K o c h desetoro d j e c e (da li je bilo više d j e c e zatočeno i što se s n j i m a d o g o d i l o u periodu od 26. X. 1942. do 8. I Ì . 1943. n i j e poznato). O v e podatke utvrdila je D r ž a v n a komisija za u t v r đ i v a n j e zločina okupatora i n j i h o v i h pomagača, premda su oni sigurno još m n o g o veći. U č i t e l j Ante Dumbović vodio je evidenciju djece u logoru. On je sačuvao 755 f o t o g r a f i j a m r t v e d j e c e — v e ć i n o m dojenčadi i n a j m a n j i h mališana, k o j i su u koncentracionom logoru u Sisku umrli od g l a d i , nereda, bolesti i tuge. ( N a r o d je g o v o r i o da je tu djecu upravnik prihvatilišta ustaški l i j e č n i k N a j žar p o t r o v a o kao štakore.) Te f o t o g r a f i j e i kartoteke predao je D u m b o v i ć u svibnju 1945. g. t a d a n j e m Ministarstvu socijalne politike. Kartoteke iz Siska kao i sve druge, v o đ e n e ilegalno ili po ustaškim ustanovama, nalaze se danas u arhivu S a v j e t a za narodno z d r a v l j e i soci- O č a j n o l j u t i t jednoga dana, što mi u Sisku n i i e uspjelo ništa i z v i d j e t i , otpješačio sam izvan g r a d a •oosve sam cestom i tu naišao p r e d nekom v e ć o m kućom na nekoliko pripitih ustaša. Zaustavili me, legitimirali, a kako sam bio srdit, z a p r i j e t i o sam im, da ću se doskora vratiti i službeno ispitati, što se radi u n j i h o v o j » p r e l a z n o j stanici«. Jedan me je p i j a n i ustaša na to cinički uputio neka se popnetn pod krovište zgrade, pa ću v i d j e t i » m a l u podružnicu prihvatne stanice« . . . Tu sam na pregTŠtima strugotina ili slame razasute po tlu, v i d i o petnaestak p o sve nagih, obeščašćenih lešina d j e v o j č i c a , k o j e su se jedva zadjevojčile« . . . �Dokument 455 »PRIHVATILIŠTE ZA DJECU IZBJEGLICA« U SISKU — NAJSTRAŠNIJI KONCENTRACIONI LOGOR Iz zapisaka Rujan 1942. Prvi put bila sam u Sisku sa Verom Luketić početkom rujna 1942. g., kada smo od sestara Crvenog križa, koje su par dana prije otišle da tamo rade, bili obaviješteni, da u »dječjem prihvatilištu« u Sisku djeca umiru u velikom broju. Krenule smo s putnim nalozima Crvenog Križa, j e r smo tako imali pristup u »dječje prihvatilište«. Prof. Bresler upozorio me je, da je jedini čovjek, na kojeg se možemo obratiti u Sisku, da saznamo istinu, učitelj Dumbović, koji je tamo postavljen od »ministarstva udružbe«, i radi na kolonizaciji i evidenciji djece u kancelariji zgrade Špiler. Inače, da je taj logor, t. j. »prihvatilište za djecu izbjeglica«, potpuno u rukama ustaša, da se samo formalno nalazi u kompetenciji »ministarstva udružbe«, a inače je u sastavu »sabirnog logora«. Obje ove ustanove imale su istu upravu njemačko-ustaškog zapovjednika. Neposredno upravljanje »dječjim prihvatilištem« bilo je u rukama ustaše liječnika Najžara. On je raspolagao inventarom, novčanim sredstvima, upravljao zdravstvenom službom i osobljem. Logor je bio pod pokroviteljstvom »Ženske loze ustaškog pokreta« i »ustaške nadzorne službe« na čelu s logornikom Fagetom. Odmah po dolasku u -Sisak slučajno smo naišle na Najžara. On nam je rekao: »Djece baš i nema. Ima nekoliko bolesnih u »Školskoj poliklinici«, a desetak u »Solani«. Oni u »Solani« potpuno su zdravi. Ne vjerujem da ćete ih danas zateći, j e r nedeljom djeca odilaze na raskuživanje i šetnju uz obalu Kupe.« Zaustavljamo se pred »Školskom poliklinikom«. »Školska poliklinika« je nekakva stara zgrada, u kojoj je improvizirana »bolnica« za djecu iz »prihvatilišta«. Zgrada u žici, a pred zgradom ustaška karaula. Na zgradi zastava Crvenog Križa. »Nekoliko bolesnih«, kako nam je rekao Najžar, bilo je, ništa manje, nego sto i šezdeset bolesne djece, koja su sva ležala u visokoj temperaturi na golome podu, na izmetinama, u mokraći i truležu, zavučena pod smrdljive dronjke, kojima su se htjeli zaštititi od muha, kojih je bilo na tisuće. Bila su to u većini mala djeca i nešto dojenčadi. Ispod prnja, djeca su osjetila, da je netko ušao, ali se nisu razotkrila, već su ona veća, tužno zacviljela: »Hljeba . . . donesi vode . . . « Jane Koc/i1 a dojenčad je ležala nemoćna i gotovo bez glasa jecala . . . Dali smo se odmah na posao. Sa ženama zatočenicama oribali smo podove u toj »bolnici«, unijeli svježu slamu, prekrili je plahtama i gunjevima, kojih je bilo prepuno skladište, baš kao i suda i žlica. Sve su to donijeli roditelji, kad su ih s djecom dotjerali iz njihovih kuća, ali je Najžar sve ono, što nisu pokrali ustaše, držao u magazinu. Djecu, pa i dojenčad, »smještao« je čak i u ovoj »bolnici« na goli pod. iSestra Dragica Habazin ostala je uz djecu u bolnici, a mi ostale pošle smo u logor. Pri povratku, iza mosta, sastali smo se sa učiteljem Dumbovićem. Zajedno smo produžili do logora u Solani. Ušli smo u dvorište. Odmah do ulaza nalazi se mala zgrada, u kojoj je smještena kancelarija evidencije. Na ulazu — ustaška straža. Duboko u dnu dvorišta stoji velika zidana baraka, slična velikoj zidanoj staji ili magazinu — bivša solana. Inače samo dvorište služi gradu Sisku za navažanje smeća. Oko Solane, a posred dvorišta, teče otvoreni kanal zelene gnojnice, koja se slijeva iz velike staje nedaleko solane. Cijelo je dvorište otvoreno sa sviju strana, samo uz Solanu protegnuta je žica. Još iz daleka čuli smo vrisak, kuknjavu, dječji plač. Oko 250 male djece, najviše od 3—5 godina stare, napola gole, bježeći u strahu ispred ustaša — vraćalo se sa »šetnje« uz obale Kupe. Sakupili smo djecu i odveli ih u Solanu. Solana, gola goleata zgrada, sva od betona, neugodno hladna. Na podu ni krpe ni slame. Zidovi, godinama zasićeni solju, isparuju tešku vlagu, koja grize oči i peče u grlu. U toj hladnoći apatično sjede četiri postarije zatočenice. Premda je već davno- prošlo tri sata poslije podne, djeca još toga dana nisu ništa jela. Bila su puna gnojnih rana i krasta, a svakom djetetu curio je iz uha gnoj, po kojem su milili crvi. Jadna su djeca neopisivo zaudarala. Njihove oči bile su upaljene i gusto suzile. Plač djece jezivo je odjekivao u tim hladnim zidinama. U logoru našle smo nešto preko četiri stotine djece od oko četiri tisuće, koliko ih je moralo biti prema informacijama, koje smo dobile u Zagrebu. Nismo u prvi čas pitale za onu djecu, koje nema, jer smo se �Dj.eca samrtnici iz logora u Jasenovcu �morale hitno pobrinuti za onu, koju smo još zatekle u životu. Bilo nam je jasno, da djecu treba što prije odvesti iz Siska. Započele smo pregovarati s Najžarom. Tražile smo, da se odmah otpremi najteže bolesnu djecu i dojenčad, a zatim i ostalu. Najžar je odmah pristao. On je najbolje znao, da poslije »boravka« kod njega, ni ta djeca ne će preživjeti, pa otpremili ih kuda bilo. Tako se i dogodilo. Otpremili smo djecu u tri transporta u Zagreb. Dojenčad i mala djeca bila su smještena u dom za majke i dojenčad, koji je upravo u to vrijeme preuzeo Crveni Križ. Od te djece ostao je mali broj na životu, djelimično i radi potpuno nesređenih uslova, koji su vladali u tom domu. Listopad 1942. Po drugi put sam otišla u sisački logor listopada 1942. g. sa još četiri drugarice. To je bilo povodom poziva uprave »sabirnog logora« središnjici Crvenog Križa u Zagrebu, da preuzme rukovođenje ambulantom logora za žene. Sada smo u Sisku naišli na posve novu situaciju. Nakon što smo 26. IX. 1942. g. odveli zadnji transport djece u Zagreb, logor za odrasle i djecu u Sisku premješten je iz grada i reorganiziran. Sada je uz poseban logor za djecu osnovan i poseban logor za žene, u koji su ih, odmah po dolasku, odvajali od muškaraca. Taj je logor bio smješten u barakama pod imenom »karantena«. Pristup »karanteni«, t. j. »zaraznim bolesnicima«, bio je sada dvostruko zabranjen. Nakon prijavljivanja u kancelariji, krenule smo u pratnji ustaša prema novim logorima. Poljskim putem presijecale smo livade i polja i teško izvlačile cipele iz ljepljivog blata. Negdje na kraju svih tih livada, daleko od grada, ugledale smo nove barake. Odmah smo se uputile u t. zv. »ambulantu«, koja je bila smještena u praznoj i prljavoj baraci punoj smolastog vonja, što se i spariva» iz novih dasaka. Na golome podu ležale su žene. Sve su od reda imale temperaturu. Dan prije, ujutro, oduzeta su im djeca, i one su se tužile na boli u prsima. Među ovim ženama bilo je i visoko gravidnih i nekoliko žena s pjegavcem. Barake su bile povezane hodnicima, na kojima su stražarili ustaše. Sva vrata iz soba izlazila su na te hodnike, i nitko se nije mogao nikuda maknuti, da ga ustaše ne vide. Prozori bili su ugrađeni samo na vratima soba, i to u visini očiju čovjeka. Jedino, što su kroz njih mogli vidjeti djeca i žene, bila su iscerena lica ustaša, ili njihove bajunete. Podalje od ambulante, iz neke druge barake, čuo se tužni plač djece. Tu je bilo smješteno na golom podu četiri stotine djece: novorođenčadi, djece od nekoliko nedelja i mjeseci, do deset godina starosti. Koliko je djece dolazilo, i kuda su ih otpremali, nije se više u ovoj »novoj« organizaciji logora Sisak moglo saznati. Djeca u dječjoj baraci neutješivo su plakala i dozivala matere, koje su bile samo nekoliko koračaja udaljene od djece, ali koje do njih ne propušta fašistički zločinac. Dok su tri drugarice ostale, da s ustašama rješavaju pitanje ambulante, mi ostale smo pokušale da dođemo u baraku s djecom. Veća djeca pričaju nam kroz suze, kako ne mogu umiriti malene, jer su gladni, nema ih tko previti... i kako se boje, da će svi pomrijeti. Ta djeca, koja još nisu navršila ni deset godina, zaklinju nas: »Ajde, sestro, dovedi nam matere, dovedi barem majke ovim malenima. Vidjet ćeš, ako im ne dovedeš matere, ugušit će se, već od samih suza. Ajde, ajde, dovedi ih odmah ...« Dovesti matere ovoj djeci nije za nas bilo jednostavno, jer ih ustaše »iz principa« odvajaju i ne puštaju k njihovoj djeci. Osim toga, mi smo imale pristup samo k ženama u ambulanti. U barake »zdravih« žena nismo smjele ulaziti, a nismo se mogle pored ustaških straža niti prikrasti, a kamoli izvesti žene u barake k djeci. A ipak nam je uspjelo i to izvesti, iako je izgledalo nemoguće. Bilo je to u noći od 10. na 11. listopada, kada smo sve pripremili, da taj transport djece još iste noći otpremimo u Zagreb. Trebalo je da majke zadnji put nadoje svoje dijete i da ga tim umire, a onda da ga možda zauvijek ostave, kako bi mi iza toga mogle što lakše djecu otpremiti. Tko da opiše radost djece, kad su ugledala majke. Njihove male ručice ovile su se oko majčinog vrata, a teški jecaji još dugo i dugo bili su jeka pređašnje tuge. Iz tih malih, uzbuđenih grudi izlazili su duboki i teški uzdasi. Njihova pohlepna usta pripila su se uz majčina prsa, a na kosicu djece kapale su krupne suze matera, koje su šutjele. Bile su to majke — heroji. Kada je i posljednje dijete, premoreno tugom, zaspalo, ostavile su matere svoju djecu i tiho nestale u suprotnoj baraci. Na vratima svaka se još jednom okrenula, toplo nam se zagledala u oči i prošaptala: »Čuvaj nam djecu, čuvaj ih rođena ...« Transport sa 590 djece otpremili smo u Zagreb, i jedino, što smo mogli kao utjehu reći tim materama, bila je adresa, gdje da potraže djecu kad se vrate iz tuđine ... Njih su sve još iste noći otpremili u Njemačku. Ali, barake su se punile novim materama i njihovom djecom. 16. X. otpremili smo za �Zagreb daljnji transport sa 566 djece, 17. X. transport sa 400 djece, 26. X. sa 350 djece. Sve su to bila mala djeca, najstarija 10 godina. Nisu to više bila djeca sa Kozare, nego sa Korduna, Banije, iz Slavonije, iz hrvatskih i srpskih —• partizanskih porodica. 2 Od k r a j a listopada 1942. g. Sisak ustašama nije više bio pogodno mjesto za »raspored« uhapšenika. 1943. g. bilo je ukinuto »dječje prihvatilište«. Sabirni je logor ostao i dalje, a djecu su putem »Karitasa nadbiskupije zagrebačke« predavali na smještaj u obitelji. U okolici Siska narod se masovno dizao na borbu. Jedinice Narodno-oslobodilačke vojske zauzimale su pojedina sela i oslobađale čitave krajeve u neposrednoj blizini Siska, i više se nije moglo nesmetano ubijati djecu ni u posebnim, od grada udaljenim barakama. 1 J a n a Koch vršila je u ovom razdoblju dužnost jednog od tajnika Hrvatskog Crvenog križa (na kojoj je dužnosti bila i prije okupacije), te je imala mogućnost da sama sudjeluje u transportiranju partizanske djece iz logora u logor. 2 U logoru Sisak radile su medicinske sestre Vera Lipovča'k-Čegec i Neva Šiler do kolovoza 1942. g. i Katinka Fabijanić — do raspuštanja logora, koje su kao antifašistkinje radile na spasavanju djece. Dokument 456 DJECA IZ KOLONE SMRTI Iskaz očevidaca Jane Koch i Jednog dana u jesen 1942. g. opet se skuplja svijet oko zatvora Gestapoa, pred zgradom gimnazije u Križanićevoj ulici u Zagrebu. Opet otpremaju Nijemci transport zagrebačkih Židova, koje su noćas pohapsili, u Njemačku. Okružuju ih rodbina, znanci i prijatelji, da ih još jednom vide. Oko njih se okuplja sve više svijeta. Zgradu i ulicu pred ulazom cernirali su ustaše. Dolazi kolona kamiona. Izlazi kolona smrti — žene i djeca —• zatočenici iz logora Lobor-grada. Otpremaju ih u Auschwitz, otkuda se više nikad nisu vratili. Mirno kao janjci penju se te žene, sivih, ispaćenih lica, obučene u dronjke. Snagom, koju još imaju, matere bojažljivo miluju djecu i pomažu im da se tiho popnu, kako ne bi bilo ustaške i n t e r v e n c i j e . . . Čuje se usklik zaprepaštenja među narodom. Kroz špalir naoružanih ustaša, kolona smrti počinje da se kreće. Okupljeni svijet probija se do kamiona, čuju se povici: »Dajte nam djecu — bacite ih . . . I brže nego što je ustašama doprlo do mozgova, što se događa, žene su iz kamiona stale bacati djecu među zbijeni svijet, da se onima, koji su ih uhvatili u ruke, u času zametne trag. Tako je oteto desetak djece iz te kolone smrti. 2 1 Anka Meleš, medicinska sestra. Već od prvih dana okupacije narod je spontano spasavao progonjenu djecu Srba i antifašista. Tako su građani Siska i seljaci iz okoline dnevno dolazili u logor i tražili, da se n j i m a preda bar m a n j a i bolesna djeca. Ustaše i doktor N a j ž a r davali su im 'međutim, samo zdraviju, veću djecu. Građani i seljaci uzimali su djecu i potajno, premda su uz sve zgrade, gdje su bila djeca, naoružani ustaše držali stražu. Oko nekih zgrada bila je doduše žica, ali kroz n j u su se mogla provući djeca, da ih ustaše ne vide. Kad su ustaše vozili transport od oko 500 djece iz Crkvenog boka za Sisak, narod iz okolnih sela išao je kolima uz transport. Putem je rasla kolona kola, jer je narod iz sela uz prugu uprezao konje i išao za vlakom, te je već putem izvlačio djecu iz vagona i odvozio. 2 Narod je otimao ... Anke Meies1 �. . . i spasavao djecu iz Dokument kolone smrti 457 0 ZDRAVSTVENOM STANJU DJE CE U LOGORU JASTREBARSKO Trema za dječje izjavama bolesti. — prof. Iz dr. Branka dokumenata Dri. a r. Dragisića, komisije Nine Dragišić za utvrđivanje Logor1 za djecu u Jastrebarskom osnovan je 12. VII. i postojao je do kraja listopada 1942. g. Sastojao se od tri dijela i bolnice. Bolnica je bila smještena u zgradi dječjeg doma — u bivšem dvorcu grofa Erdödya, i u njoj je ležalo 300 bolesnika. Radila je do oslobođenja. Uz dvorac, u jednoj bivšoj talijanskoj baraki za konje, bilo je smješteno 250 djevojčica. Drugi dio logora nalazio se u tri barake — bivše talijanske štale za konje, uz franjevački samostan. Tu je bilo smješteno 400 dječaka. 14. VIII. 1942. g. uređena je u franjevačkom samostanu karantena za 100 dječaka oboljelih od tifusa, koje je ovamo dopremio prof. Kamilo Bresler iz logora Gornja Reka. U samoj Jaski bilo je oko 800—1000 djece, dok je oko 2000 ostale djece bilo strpano i zločina dr. Glumca okupatora — i specijalista njegovih pomagača u poseban logor u selu Reka, 3 km udaljenom od Jaske, (prema Plješivici). Taj je logor bio smješten u bivšoj ciglani i talijanskim konju,šnicama. Nalazio se u žici i bio pod stražom ustaške posade, a kasnije pod stražom »ustaške nadzorne službe.« Upravu logora u Jaski ustaše su povjerili časnoj sestri Pulheriji Barta, koja je bila svastika Mile Budaka, poznatog ustaše i srboždera. Zato nije čudo, da su ustaše dozvolili, da se upravo u taj logor dopreme prvi transporti »oslobođene« djece iz logora Stara Gradiška. Ukupan broj djece u logoru Jaska (dvorac, baraka i karantena u franjevačkom samostanu) i Reka iznosio je 3.336 djece od 6 mjeseci pa do 14 godina. To su bila uglav- �Tako su živjela i umirala djeca u logoru u Jaski nom djeca Kozare i veći broj djece iz Korduna, Banije, Like i Slavonije, koja su gotovo sva bila iz srpskih, većinom partizanskih porodica. Djeca su dopremljena u grupama: 12. VII. — 850 djece, 13. VII. — 36 djece, a 14. VII. — 750 djece — sve iz logora Stara Gradiška; 31. VII. dopremljeno je 850 djece iz sabirnih logora Jablanac i Cerovljani ; 5. VIII. — iz sabirnog logora Crna Mlaka i Slavonije — 800 djece, a 15. VIII. — 100 dječaka iz logora za djecu u Gornjoj Reci. Djeca su većinom stigla potpuno gola, pa i dječaci i djevojčice iznad 12 godina. U najboljem slučaju bila su zaogrnuta kojekakvim dronjcima. Izgledali su kao kosturi, naročito djeca iz prve tri grupe. Mnoga su imala otekline zbog gladi, dok su im lica bila mršava, boje cementa, usta razvučena, a oči potpuno upale. Svi su od reda imali teške proljeve, koji su bili krvavi i odgovarali slici jedne teške dizenterije. Crijeva su im po nekoliko centimetara visjela izvan tijela. Istovremeno su gotovo svi bolovali od nekoliko zaraznih bolesti, kombinacija tifusa i dizenterije, hripavca, ospica i upale pluća, šarlaha, difterije nosa i ždrijela; ulcerozne stomatitide najtežeg stepena, mnogo edema na nogama i t. d. Bilo je djece, koja su kod najmanjeg 25 Žene Hrvatske u N O B napora, kao na pr. kod ustajanja sa kreveta da obave nuždu, naglo umirala. Padala su kao snoplje od opće tjelesne slabosti i iscrpljenosti. Liječnici, prof. dr. Branko Dragišić i dr. Nina Dragišić uz pomoć sestara pomoćnica počeli su odmah s davanjem subkutanih infuzija fiziološke otopine, da djecu povrate u život. Davanjem injekcija šećera i »coramina« održavali im srce, jer su manje ili više sva djeca bila moribundna. Da bi se dobila samo približna slika o stanju te djece uopće, navađaju se slijedeći podaci: dizenterije je bilo oko 400 slučajeva, i to najteže vrste; ospica s upalama pluća ili bez njih oko 300; abdominalnih (trbušnih) tifusa oko 200; skorbuta neobično mnogo i to najtežeg stepena s ispadanjem zubi i sekvestriranjem vilica. Drugih avitaminoza također velik broj. Na stotine ulceroznih stomatitida s potpunom destrukcijom obraza; difterija nosa i ždrijela oko 200; varicela i zaušnjaka (parotitis epidemica) oko 100; šarlaha je bilo malo, a tuberkuloze, koliko se moglo ustanoviti bez rentgenskog pregleda, nije bilo mnogo ; svraba i raznih gnojnih infekcija na koži gotovo kod sve djece. Cjelokupnu kliničku simptomatologiju označuje prof. dr. Branko Dragišić kao pa385 �toìogiju kod atrofične i izgladnjele djece, gdje takav organizam nije imao dovoljno sposobnosti za stvaranje antitijela. Zato se događalo, da su se kod jednog te istog djeteta, na uzglavnoj cedulji, nalazile po redu sve moguće infekciozne bolesti. Isto to vrijedi i za atrofije, naročito iz prvog transporta oko T O djece. To nisu bila O djeca, nego isušeni skeleti prevučeni kožom, s velikim očima, duboko upalim, bez izraza. To su bili živi leševi, koji su jedva pokazivali znakove života. Premda su liječnici od jutra do mraka, a i noću u bolničkoj ambulanti davali špricom 20 ccm subkutane infuzije i sredstva za srce, teško je uspijevalo da se djecu iz prvog transporta vrati životu. Predzadnja grupa djece (logor Mlaka i Slavonija), kad su došla, na oko izgledala su prilično dobro. Ali već sutradan pojavili su se teški proljevi tako, da se posumnjalo na grizu. Međutim, višekratni pregled stolice pokazao je da nema klica. Stvar je ostala nejasna, to više, što su sluznice usta, mekanog nepca kao i ždrijela pokazivale napadno crvenilo, koje svojom slikom podsjeća na egzantem kod šarlaha, no osip na tijelu djece nije se mogao ustanoviti. Tek kasnije, prigođom seciranja nekih lješinica umrle djece, kada su pronađeni i čirevi u tankom crijevu, kao i promjene na sluznici želuca, ustanovljeno je, da su ta djeca u prijašnjim logorima i trovana. Smrt djece bila je golema u početku, jer su ta djeca bila potpuno izgladnjela i atrofična. Kasnije je uspjelo organizacijom' bolnice, pružanjem- liječničke pomoći, strogim odvajanjem zdrave od bolesne djece i najvećom njegom, koju je bilo moguće dati djeci u uslovima tako strašnog logora, da se taj mortalitet smanji. Prema statističkim, podacima umrlo je u logoru Jaska 449 djece i to: od 12. VII. 1942. do 1. VIII. 1942. umrlo je 153 djece, od 1. VIII. 1942. do 1. IX. 1942. umrlo je 216 djece, od 1. IX. 1942. do 1. X. 1942. umrlo je 67 djece, od 1. X. 1942. do 1. XI. 1942. umrlo je 8 djece. Iza raspuštanja logora umrlo je u bolnici logora još 5 djece. Tu bolnicu organizirao je Epidemiološki zavod u Zagrebu (dr. Arkša Černozubov) kao epidemijsku bolnicu za djecu. 1 Jedini logor, za k o j i je ustaško »ministarstvo udružbe« direktno preuzimalo i raspoređivalo djecu, bio je l o g o r u Jasenovcu. R a d i t o g a je bilo moguće da se pomoću antifašista, k o j i su radili u tom » m i nistarstvu« (prof. K a m i l o Bresler, dr. V e l i m i r D e želić), ubaci u t a j l o g o r organizirana grupa od 26 antifašista, zdravstvenih i pedagoških radnika. Bili su to l i j e č n i c i : p r o f dr. Branko Dragišić i n j e g o v a drugarica dr. N i n a Dragišić, medicinske sestre: V i n ka Šoljan, M i r a Šlehta i sestra Anica, pedagozi: T a t j a n a M a r i n i ć , L i n a P a d o v a n i učenice Škole za o d g o j i t e l j i c e iz Ruda: R e g i n a Drame, A n k i c a Čegec, Danica Čendak, M i r a D e b e l j a k , A n i c a H o i v a t , A n k a Korošec, M a r i j a I v a n k o v i ć , Dubravka D o l e n t e , Ruža H e r c e g , D r a g i c a V i t k o , Julka Marinić, M a n j a Ratković, I v a n k a G l a v a n , Z i t a Pušić, Blarika K o l a r , O l g a D u p a l o , Blarika T a k a č , I v k a Strmac (uhapšena 1944. g. u Rudama, i ubijena u Jasenovcu) i druge. P r v e dane radili su svi u Jaski. K a d je logor proširen i na Reku, u bolnici su ostale, uz liječnike i medicinske sestre — učiteljica L i n a P a d o v a n i svega četiri učenice, k o j e su d v o r i l e preko 3:>0 na smrt bolesne d j e c e . Po tri učenice ostale su u barakama u Jaski, a n j i h osam, s T a t j a n o m M a r i n i ć , m e d i cinskom sestrom A n i c o m i k n j i ž e v n i c o m V e r o m L u ketić ( k o j a je p r v i dan došla s ovom ekipom u Jasku), prešle su u Reku, g d j e je bilo oko 20010 djece. S d j e c o m bilo je d o p r e m l j e n o oko 25 bolesnih žena, k o j e je uspjelo prokrijumčariti iz logora Stara Gradiška, j e r su b i l e p r o g l a š ; n e nesposobnim za rad u Njemačku. šena i ubijena 1945. g. u L e p o g l a v i ) . Sa zdravstvenom ekipom u Jaski o s t a j e i L i n a P a d o v a n . U tom periodu znatan dio antifašista, k o j i rade na o v i m poslovima, angažiran je na ilegalnom smještaju d j e c e u porodice i s u d j e l o v a n j e u l e g a l n o j kolonizaciji, koju provodi ustaško »ministarstvo udružbe«, a kasnije » K a r i t a s « nadbiskupije zagrebačke. R a d i t o g a v e ć k r a j e m kolovoza prelaze u Z a g r e b prof. dr. Branko Drajgišić i dr. N i n a D r a gišić. U Jasku m j e s t o n j e g a dolazi dr. W e i s m a n n i medicinska sestra N e v a Šiler. Iz Reke se povlači i T a t j a n a Marinić, k o j a tada radi na k o l o n i z a c i j i d j e c e i o r g a n i z i r a n j u spasavanja d j e c e u svim l o g o rima. N a n j e n o m mjestu dolazi Jelena 'Černozubov (zarobljena u V I I . o f e n z i v i na P l i t v i č k i m Jezerima i ubijena u logoru Auschwitz), te medicinske sestre: P a v i c a D e f i l i p i s , S o f i j a Vlašić i A n a Papailiopulos, k o j e rade u tom logoru do n j e g o v o g raspuštanja. Ostale medicinske sestre i učenice O d g o j i t e l j s k e škole prelaze na r a d u Centar za kolonizaciju d j e c e u Z a g r e b u . U rujnu 1944. g. većina ovih učenica, s upravnikom škole T a t j a n o m M a r i n i ć i nastavnicima: L i n o m P a d o v a n , dr. Josipom Rasuhinom i P a v i c o m D e f i l i p i s , odlaze u partizane. S n j i m e odlazi i grupa omladine iz Ruda i okolice. N a k o n nekoliko dana, kad je oro ; d j e c e u logoru v e ć p r e l a z i o 3000, došle su na rad u Reku liječnica dr. Glumac i medicinska sestra M a c a T o m i ć . U 1o v r i j e m e dolaze u Jasku, na p o z i v upravnice logora P u l h e r i j e Barta, sestre milosrdnice iz Zagreba. T a d a sve učenice O d g o j i t e l j s k e škole iz Ruda p-elaze na r a d u Reku, a u bolnici i barakama u Jaski ostaje zdravstvena ekipa, k o j o j se pridružuju medicinske sestre: T a n j a Černozubov i M i c a Škaberna (uhap- Grupa antifašista u logoru Jaski (i R e k i ) oslan j a l a se na ilegalne antifašističke o r g a n i z a c i j e u Jastrebarskom (dr. Branko D a v i l a , kotarski liječnik i član ilegalnog N O - a za Jasku, M i r k o M e r l e iz sela Reka i dr.), na antifašističke grupe iz sela Ruda (Stasa Jelić i D e l k a Prosoli, o d g a j a t e l j i c a na M a l o j školi u Rudama, uhapšena 1944. g. i ubijena u Jasenovcu), na antifašiste sa epidemiološkog zavoda u Z a g r e b u (dr. N i k š a Černozubov, k o j i je za rad u o v o m logoru angažirao antifašistkinje — svršene učenice škole medicinskih sestara i medicinske sestre). Antifašisti k o j i su radili u Jaski i u Reki bili su povezani sa grupama na p r i h v a t n o j p o s t a j i C r v e n o g križa na kolodvoru u Zagrebu i svim antifašističkim grupama na prihvatnim stanicama i bolnicama. �Dokument 4Ö8 PRVI SMIJEH1 ìz zapisaka Tatjane Marinié i Prema izjavi jedne odgojiteljice: » . . . N a j t e ž e n a m j e bilo savladati strah kod djece i u sebi. D j e c a su nam umir a l a na rukama, na krevetima, u bolnici i na podu u barakama, a bile smo same u bolnici . . . i same u barakama . . .« Dvije tisuće djece, dvije tisuće djece na jednom malom prostoru, a ne čuje se običajni žamor, ne čuje se dječji smijeh . . . Preko dana djeca su vani, pred barakama, sjede jedno do drugoga, apatično, nijemo. Iz očiju im viri strah, a jedino oči odaju život. Za ništa ne pokazuju interesa. Ni hrana ne privlači. Nema osjećaja sigurnosti, samo nepovjerenje i strah, do užasa doživljen strah. Tek uzrast odaje da je to dijete. Kako steći povjerenje te djece, kako pokrenuti to mrtvilo duše, kako opet izazvati smiješak na dječje usne. Mlade odgojiteljice također još djeca sa 16—17 godina, nastojale su da sakriju svoj užas pred djecom, ali, kad bi se jedna s drugom samo na čas sastale, suze su im same od sebe počele teći i nisu ih mogle zaustaviti. Svakog dana umiralo je koje dijete, umiralo stisnutih usana, bez riječi, kao da mu Stase Jelić o logoru u Jaski-2 je od te beskrajne tuge puklo malo srce. Što se sve nije pokušalo! Ovdje, gdje nema ničega — smiješno je pomišljati na igračke, a kako bi bile potrebne. Odgojiteljice su na najraznovrsnije načine pokušavale pokrenuti djecu na bilo kakovu aktivnost. One su im pjevale, pričale i pokazivale, kako se pletu stolčići iz trave, koje su nabrale uz rub logora. No dječje bi ruke uzele travu u ruke, a onda đpet klonule, i ostale nepomične. S onim manjima pokušale su graditi iz pijeska, kojeg je bilo dovoljno na ciglani, iz ostataka opeka i kamenja. No sve uzalud. A navečer, kad se spustio mrak, kad su djeca stisnuta jedno uz drugo ležala na podovima baraka, započeo bi otegnuti vapaj, otegnuti zov, koji se prenašao od jednog djeteta na drugo, iz jedne barake na drugu i pretvorio u val. »Nano moja, dođ' ovamo, nano moja dođ ovamoooo . . . « ječala su djeca. Sakrivena od svakog pogleda i ohrabrena mrakom, ona su izricala svoju bol. »Moj P erica je umro«, »Moja Milka izdiše«, »Onaj mali s madežom na obrazu ne će dočekati jutro« — Saputale su učenice, obi- Štala u Jaski — logor za djecu �lazìle djecu, gladile im ruke i obraze, i na sve načine nastojale ublažiti bol. Ništa im nije bilo teško. Iz noći na noć, od jutra do sutra djevojke su njegovale djecu. Ali ono najteže, bila ta strašna apatija djece, užas koji je virio iz hiljade pari očiju. S tim užasom one su se uhvatile u koštac. Htjele su vratiti djecu u život. Jedne noći, kad su stariji, okupljeni sjedili pred barakom, planule su ospice s upalom pluća. Svakog je časa trebalo nešto izdati, svakog časa moglo se opet nešto nova pojaviti. Svi su na nogama. U svakoj baraci po dvije učenice. Malo pomalo stišao se zov djece, presahle su suze, usahnula grla. Kad najednom oko dva sata u noći začuo se iz jedne barake krik, krik kakav se još nije čuo u logoru. Svi su potrčali, da vide što je. U baraci djeca sjede i stoje u krugu, a u sredini kruga, Regina i Julka, okićene lišćem, izvode dječje igre i predstavljaju. Nisu nas opazile. One nastavljaju, zbijaju šale, djeca se ponovno, ponovno počinju smijati... Sad nas je opazila Regina. Sva uzbuđena nam dobacuje: »Oni se smiju, oni se smi- ju . ..«, i brzo nastavlja s Julkom igrokaz. Mi smo se brzo povukli, da nas djeca ne primijete, a kasnije, prema jutru, došle su Regina i Julka, sretne, nimalo umorne i ispričale nam svoj veliki uspjeh. Vrlo polagano išla je ta psihička rehabilitacija djece, a koliko ih je samo umrlo stisnutih usnica. Malo pomalo djevojke su predobijale djecu, malo pomalo djeca su se počela uključivati u igru, slušati priču, dok se jednog sutona nisu sva uhvatila u kolo, tako veliko kolo, kakvog još nitko nije vidio, i zapjevala pjesme svojih krajeva, pjesme s njihovih toplih ognjišta. Oči su zablistale, usta su progovorila, ruke su oživjele, a i bolesti počele jenjavati. Vjetar je nosio pjesmu na vrhove Plješivice, i još dalje, do tamo, odkuda su se čuli topovi, do vrhova Žumberka, gdje su se borile brigade, koje su nosile slobodu. Kroz noć, pjesma im je nosila pozdrave s patničkih usana onih najmanjih, koji su ih zvali: O v a ortica odnosi se na 1942. g. P u l h e r i j a Barta, opatica, u p r a v i t e l j logora u Jaski, g o v o r i l a je za d j e c u da je to »komunistička gamad, k o j u treba potamaniti«. Iznosimo neke d i j e l o v e iz i z j a v a , k o j e su dale pred K o m i s i j o m za u t v r đ i v a n j e zločina okupatora i n j e g o v i h pomagača, učenice i nastavnice škole za o d g o j i t e l j i c e iz Ruda: » Z d r a v s t v e n a situacija d j e c e u barakama n i j e se m n o g o razlikovala od one u bolnici. Ipak, za tu djecu d o b i v a l e smo živežne namirnice samo za n a j g r u b l j u kazansku hranu, premda je bilo d o v o l j n o zaliha b o l j e hrane. A l i tu je hranu slala P u l h e r i j a samostanima u B e o g r a d i L j u b l j a n u . . .« » . . . uz puna skladišta tekstila, plahta, pokrivača, o d j e ć e kao i posuđa, sapuna i drugog za djecu, morale smo p r o v a l j i v a t i u skladišta i otimati što se moglo, barem za n a j b o l e s n i j u djecu . . .« d i j e l u logora već smo imali preko 2.000 djece, od k o j i h je 420 bilo m l a d e od g o d i n e dana. T r e b a l o je barem tu n a j m a n j u d j e c u dići sa poda, nabaviti krevete. K a d a su zatraženi kreveti od P u l h e r i j e , pravila se kao da ne čuje, i g l e d a jući malu djecu, golu na slami, g o v o r i l a j e : » T o je krasno, to me potsjeća na 'muke m a l o g Isusa u Betlehemskoj štalici«. D o p r e m i l i smo naše krevete iz Ruda, i po šestero d j e c e smjestili na j e d a n krevet. T a d a je došla P u l h e r i j a da uzme te krevete, jer da ih ona treba za časne sestre iz Zagreba, k o j e su došle da rade u bolnici. T r e b a l o je dobro manevrirati, dok je odustala od svog strašnog zaht jeva .. .« 1 2 » . . . K a d smo stigle svega nas d v i j e u Reku sa transportom od 70'0 djece, među k o j o m je bilo 120 d j e c e od 6 mjeseci do godine dana, bila je noć i p a d a l a je kiša. N i s m o imale ni svijeće. Dočekala nas je ustaška posada i pokazala nam barake za djecu. Bile su to štale za konje, još pune đubreta. P o s t o j a l a je još samo jedna baraka za ljude. Ostale su ustaše već srušili. Jedva su nam dopustili da u tu baraku sklonimo djecu, da ne ostanu cijelu noć na kiši. . . . ÌSamo ta noć pokosila je živote nekolicine djece. Baraka je bila za 120 l j u d i , a u n j u smo strpali 700 d j e c e . . .« »Anđele moj, jablane moj«? ». . . Da bi onemogućila koliko toliko normalnu prehranu djece, P u l h e r i j a je odredila mljekarima, da m l i j e k o za Reku dovoze u 11 sati p r i j e podne, umjesto u 6 sati ujutro. K a k o je bio mjesec srpanj, m l i j e k o bi svaki dan došlo pokvareno. T a d a smo organizirali sakupljanje m l i j e k a u selima. Žene su svako jutro besplatno donosile m l i j e k o za n a j m a n j u djecu. Od m l i j e k a , k o j e je slala uprava logora, -po nalogu prof. dr. Dragišića, p r a v i o se sir, k o j i je bio l i j e k d j e c i s p r o l j e v i m a , a sa sirutkom kuhali su se Sganci . . . « ». . . 'Osim golih ruku i 700 d j e c e nismo imali doslovce n i š t a . . . T r i dana jela su d j e c a samo prežganu juhu. B i l a su gola, dani kišoviti, a oko nas duboko ciglasto blato. B i l o nam je jasno da d j e c i m o ž e m o pomoći samo uz p o m o ć naroda iz Reke i o b l i ž n j i h sela. Oni su nam p o m o g l i očistiti štale, okrečiti ih i nasuti pijeskom. N a v e z l i su toliko slame, da smo m o g l i spaliti staru slamu i provesti dezinsekciju. No za t a j posao trebalo je osam dana. » . . . U našoj j e d i n o j baraki za l j u d e , u k o j o j smo imali smještenu n a j m a n j u djecu, morala se hitno urediti bolnica, jer su z a v l a d a l e ospice. O'd uprave logora n i j e se m o g l o dobiti ni krevete, ni p o s t e l j i n e . Otišle smo u Z a g r e b , i uz pomoć tamošnjih drugova nabavile i dopremile kr-evete i sve što je bilo potrebno za opremu j e d n e improvizirane bolnice. Sa većim d j e v o j č i c a m a i z d r a v i j i m ženama, u roku od 24 sata, uredilo smo bolnicu. Imena većine djece nisu nam bila poznata. Da bi im mogle davati l i j e k o v e , p r i l i j e p i l e smo svakom djetetu kvadratić iflastera sa b r o j k o m na čelo. D r u g doktor Dragišić p o h v a l i o je našu s n a l a ž l j i v o s t . . .« D j e c a su g o l a ležala na slami, pokrivena g u n j e vima. Za nekoliko dana poslali su nam drugovi iz Zagreba odjeću, sakupljenu za djecu. Međutim, sve je to b i l o premalo, j e r za 14 dana u ovom » . . . D a n i c a Čendak v o d i l a je d v i j e sobe u koju su bila smještena d j e c a na umoru. I m a l a je 16 g o dina. N o ć u j u j e b i l o strah. T o doduše n i j e htjela priznati, ali je tražila od upravnice logora, da se �požuri sa u v o đ e n j e m električnog svijetla, barem u tu baraku. K a d to n i j e uspjelo, pomogao je drug M i r k o M e r l e . On je angažirao drugove, k o j i su uveli s v i j e t l o . . .« ». . . K a d smo od ustaša izmamile i počele uz pomoć seljaka graditi zahode za djecu, došle su P u l h e r i j a i G a u d e n ć i j a (ekonom l o g o r a ) s kolima, da odvezu m a t e r i j a l . D o k se jedna grupa s n j i m a svađala, druge su odvukle i sakrile sav m a t e r i j a l u obližnji vinograd. T o k o m noći majstori, k o j e je poslao ilegalni NO Jaska, napravili su zahode i uveli električno s v i j e t l o . . .« ». . . Medicinska sestra A n i c a morala je vršiti dužnost mrtvozornika. Jednoga dana došla i i z j a vila, da više ne može o b a v l j a t i t a j posao, j e r ne može gledati, kako se po nalogu P u l h e r i j e Barta po nekoliko lešinica d j e c e » t r p a « u sanduke od šećera, tako, da im se m r t v i m a lome kosti. T e k na naš pritisak počelo se za djecu praviti posebne mrtvačke sanduke, nekoliko djece. pa su to bili sanduci za po 3 Kada je 26. V I I I . 1942. g. jedna četa X I I I . proleterske b r i g a d e sa Žumberka p r o v a l i l a u Jasku i posjetila logor, p o v e l a je sa sobom n a j v e ć e d j e čake i ulila o s j e ć a j sigurnosti onima k o j i su ostali. Iza toga nestalo je »ustaške nadzorne službe« iz Reke i p o j a č a n je r a d na r a z m j e š t a j u d j e c e u porodice. Od 3.336 d j e c e iz logora za djecu u Jastrebarskom: do k r a j a rujna 1942. ilegalno je predano u porodice 1.637 d j e c e 26. V I I I . 1942. oslobodile su jedinice N O V 450 d j e c e 7 X. 1942. transportirano u Z a g r e b i kolonizirano po » K a r i t a s - u « Ostalo u e p i d e m i j s k o j bolnici u Jaski U m r l o u logoru 500 d j e c e 300' d j e c e 449 d j e c e Ukupno D o k u m e n t 459 3.336 d j e c e (neprijateljski) IZVJEŠTAJ DRŽAVNOG DOMA ZA MALU DJECU NA JOSIPOVCU OD 13. X. 1942. HRVATSKOM CRVENOM KRIŽU O OČAJNIM ZDRAVSTVENIM PRILIKAMA U DOMU1 NEZAVISNA DRŽAVA HRVATSKA D r ž a v n i dom za malu djecu kod ministarstva zdravstva u Z a g r e b u B r o j : 1207/42. Predmet: I z v j e š ć e o zdravstvenim prilikama kod bosanske d j e c e Pretsjedničtvu Hrvatskog Crvenog Križa Zagreb Kao nadstojniku za zdravstvenu zaštitu dojenčadi i male djece čast mi je i dužnost podnieti naslovu sliedeće izvješće. Prilike, u kojima se nalaze bosanska djeca u Dječjem domu na Josipovcu su u zdravstvenom pogledu očajne. Sada se nalazi ovdje u dvije srednje velike sobe smješteno 150 djece i to djeca od 8 dana do 3 godine starosti, zdrava i bolesna zajedno. Pošto nam manjka potrebni prostor za razvrstavanje i razmještaj djece, to smo silom prilika primorani imati na jednom krevetu 4 do 8 djece, a to je stanje u obim sobama isto. Među bolestnima imade griže, hripavca, šarlaha, ospica, a bilo je i slučajeva dječje paralize i difterije, a da se ne govori o gripoznim obolenjima i upalama pluća, koje haraju kod djece uslied nedostatka potrebnog rublja i odjeće. Na jedno dojenče dolazi jedna ili dvije pelenice na dan. U tim se pelenicama djeca nalaze cieli dan onečišćena tako, da osim prehlada, koje radi toga dobivaju ta djeca, može da se svaki čas jedno diete od drugoga zarazi sa fekalijama. Što se tiče zdravstvenog pomoćnog osoblja kod ove jadne djece, moram primjetiti, da na 150 djece dolazi 8 sestara, koje do sada nisu nikada ili vrlo malo poznavale njegu dojenčeta. Iako se žrtvuju za tu djecu, ipak ne mogu uslied malog broja njih, da udovolje najpotrebnijem ... U Zagrebu, dne 13. listopada 1942. N a d s t o j n i k odsjeka za zaštitu m a j k i i Dr. 1 Dr. O l g a B o š n j a k o v i ć dala je 1945. g. pred D r ž a v n o m k o m i s i j o m za u t v r đ i v a n j e zločina okupatora i n j e g o v i h pomagača i z j a v u o užasnim p r i l i - Luka kama, u k o j i m a su bila hvatilištu na Josipovcu. cijelosti: djece: Bezić partizanska Donosimo d j e c a u pritu izjavu u �» D o j e n č a d , k o j u su ustaše u » n e z a v i s n o j državi H r v a t s k o j « zatočili z a j e d n o s m a j k a m a u logore, i kasnije, ikada je započela a k c i j a na spasavanju djece, dopremali u Z a g r e b , bili su smješteni u današnjoj zgradi D o m a za m a j k e i d o j e n č a d u Zagrebu. U srpnju 1942. g. kada su počeli dolaziti p r v i transporti d o j e n č a d i i male djece, bilo je u t o j zgradi: Prihvatilište državnih d j e č j i h k o l o n i j a , kojlim sam ja rukovodila, sa oko 60 kreveta. Tu smo r e d o v n o primali djecu od 3 mjeseca do 14 godina, i otuda ih kolonizirali u o b i t e l j i . D o m za m a j k e i dojenčad, k o j i m je r u k o v o d i o dr. Bezić, sa 40 raspoloživih kreveta. To su bila sva raspoloživa mjesta za d o j e n č a d u Zagrebu. Sve je b i l o u v i j e k p o p u n j e n o i daleko premalo prema potrebama. P r i j e okupacije zadržav a l a se u tim ustanovama samo z d r a v a djeca, a bolesna bi se smještala u bolnice. P r v i transport dojenčadi iz logora Stara G r a d i ška stigao je bez ikakovih prethodnih priprema 3. V I I . 1942. ig. oko 6 sati izjutra sa 30'—35 djece u starosti od par dana do 3 godine i par d j e c e od 4 — 5 godina. B i l a su to d j e c a fizički potpuno iznurena. Ekstremiteti su im b i l i otečeni, edematozni, lica b l i j e d a i mršava, oči potpuno upale, p o g l e d zabrinut. Došla su g o t o v o sva gola, u zapuštenom stanju, i davala su sliku teško bolesne i i z g l a d n j e l e djece. Sva ta djeca, g o t o v o bez izuzetka, došla su sa teškim p r o l i e v i m a , k o j i su svi skoro bili k r v a v i i o d g o v a r a l i slici jedne teške dizenterije. Sva su bila krastava s g n o j n i m upalama kože. D v a dana iza t o g a n a j a v l j e n i su n o v i transporti djece, a u prihvatilištu n i j e b i l o više ni jednog praznog mjesta. P r i p r e m i l i smo za n j i h d v i j e v e l i k e sobe u staroj zgradi na Josipovcu. U drugom transportu došla su, ponovno iz logora Stara Gradiška, bolesna d j e c a o d 2—8 godina. K o d o v e d j e c e bilo je još d i f t e r i j e , tifusa, nekoliko slučajeva šarlaha, poliomielitisa i hripavca. D o j e n č a d , k o j a je v e ć bila u teškoj a t r o f i j i , o d bila je svaku hranu i u n a j k r a ć e v r i j e m e , v e ć i n o m za dan-dva, umirala. S t a r i j a su se d j e c a lakše odhrvala bolesti. N j i h se je m o g l o izliječiti, i ona su pretežno, ostala na životu. Sitnu su djecu ustaše dovozili vlakom, k o j i je putovao po nekoliko dana. N a t r p a n i , zatvoreni u marvinskim v a g o n i m a , puzali su za v r i j e m e putov a n j a po podu i jeli izmetine. Putem nisu dobivali niti v o d e . I m a l i su tek m a l o kruha, k o j i bi im ubacili l j u d i duž pruge, k o j o m je transport prolazio. U srpnju i kolovozu 1942. g. stigla su još tri transporta: dva iz logora Stara Gradiška, a j e d a n iz logora M l a k a — svaki sa po 80—100 i više djece. Tu je d j e c u preuzeo D o m za m a j k e i d o j e n čad. N j e g u d j e c e preuzele su stručne medicinske sestre i d j e č j e n j e g o v a t e l j i c e , a nadzor dr. Bezić. P r v i od ova tri transporta bio je isti kao ona d v a , k o j a smo p r v i put primili u prihvatilište, pa su i rezultati bili jednaki — u m i r a n j e d o j e n č a d i za dan-dva. D j e c a iz druga dva transporta davala su utisak dobre tjelesne k o n d i c i j e . No već drugi dan i kod o v e su d j e c e započeli teški p r o l j e v i i p o v r a ć a n j e . P r o l j e v i su tako naglo napredovali, da su djeca v r l o brzo b i l a u toksičnom stanju. Usprkos davan j a potkožnih fizioloških i n f u z i j a , dubokih klizmi, te i n j e k c i j a za o d r ž a v a n j e srca, n i j e se m o g a o zaustaviti n a g l i tok bolesti, i ta su djeca, osim v r l o r i j e t k i h iznimaka, umirala, tako da su od transporta do transporta g o t o v o svi krevetići bili prazni. — (Transporti od 11. V I I . , 14. V I I . i 3. V I I I . 1942. g . ) Ta su d j e c a davala utisak, kao da se radi o trovanju. Međutim, Patološko-anatomski institut, od k o j e g a smo tražili obdukciju lješinica neke djece, o d g o v o r i o nam je, da obdukcija d a j e sliku kao k o d ostalih p r o l j e v a . Za nas, k o j i smo bili uz djecu, takav rezultat obdukcije n i j e izgledao v j e r o j a t a n , j e r su iste p o j a v e bile k o d sve d j e c e iz obe grupe (transporta) dojenčadi, g d j e n i j e bilo zaraznih bolesti. Osim toga, čim su se pokazala ta » o b o l j e n j a « , naše n a j b o l j e i n a j i s k u s n i j e medicinske sestre preuzele su djecu i kod n j i h bile neprestano dan i noć, ali ništa n i j e p o m o g l o . N o v i transporti d o j e n č a d i i male d j e c e u rujnu i listopadu iste godine, k o j i su stizali iz logora Sisak, dolazili su brzo jedan iza drugog i bili su još brojniji nego raniji. Te transporte, kao i n j e g u te djece, preuzimao je Crveni K r i ž i smještavao u prostorijama D o m a za m a j k e i dojenčad. Pošto n i j e b i l o mjesta za s m j e š t a j nove djece, s t a v l j a l i su ih po četvero i više na jedan krevet. 'Ova d j e c a iz sisačkog l o g o r a bila su zaražena morbilama kombiniranim s teškim upalama pluća, često d i f t e r i j o m i hripavcem. Sva su ta d j e c a bila fizički potpuno shrvana, b l i j e d a i neishranjena. M e đ u n j i m a bilo je svih vrsta kožnih upala, kao i avitaminoze i gingivitisa. O k o 30 d j e c e preuzela je U d r u g a učiteljica u s v o j dom. B i l a su odabrana z d r a v i j a djeca, ali i ta su umirala, kao i ona na Josipovcu. D j e c u , k o j a su p r e ž i v j e l a , kolonizirali smo u porodicama u Zagrebu. N a s t o j a l i smo da što više d j e c e direktno iz p o j e d i n o g transporta damo g r a đanima, k o j i su tražili i uzimali djecu. Od te su d j e c e samo neka umrla, dok su se ostala, nakon duž^g b o l o v a n j a , ipak spasila. Z a d n j i je transport došao 1. X I I . 1942. g. To su bila d j e c a iz Spanovice u S l a v o n i j i , stara 5-10 (rodina. M e đ u tom d j e c o m bilo je slučajeva tuberkuloze. Ukupno, od 3. V I I . do k r a j a 1942. g. došlo je na Josipovac oko 800 djece, od k o j e je 530 umrlo, i to uglavnom dojenčad. Imena d j e c e nismo znali. N e k a od n j i h bila su označena b r o j k o m ili ced u l j i c o m oko vrata, na k o j o j je pisalo ime, ali često su te c e d u l j i c e kod p r e u z i m a n j a nestajale, jer su ih djeca p o j e l a . Ona su pokopana kao bezimene žrtve. P o s l i j e rata dolazile su m a j k e i tražile djecu, ali mi im nismo m o g l i reći, da li su n j i h o v a d j e c a bila kod nas.« �PREGLED I STATISTIČKI PODACI BOLESTI I SMRTNIH SLUČAJEVA U PRIHVATILIŠTU ZA DJECU S KOZARE U ZAVODU ZA GLUHONIJEME U ZAGREBU �D o k u m e n t 461 (neprijateljski) U PROSINCU 1942. BILO JE U TALIJANSKOM LOGORU NA RABU 1.000 DJECE IZ HRVATSKE Izvještaj »ministarstva vanjskih poslova HDH«, od 7. I. 1943. hrvatskom Crvenom križu o zatoienju hrvatske djece na Rabu NEZAVISNA DRŽAVA HRVATSKA M I N I S T A R S T V O VANJSKIH POSLOVA ZAGREB Broj: I 31/43. Predmet: Rab — zatočenje hrv. djece, prelaz u Hrvatsku Zagreb, 7. siečnja 1943. H r v a t s k o m Crvenom K r i ž u na ruke predsjednika Z a g r e b P r e m a viestima, k o j e je ovo ministarstvo primilo oko 10. prosinca 1942. g. u sabirnom logoru na otoku Rabu nalazilo se oko 1.000 djece, većinom hrvatske narodnosti i većim d i j e l o m iz anektiranih k r a j e v a . D j e c a su uglavnom bila bez roditelja, k o j i su za v r i e m e raznih djelatnosti poginuli ili se inače izgubili. S t a n j e d j e c e u logoru na Rabu bilo je v r l o težko radi p o m a n j k a n j a hrane, obuće i liekova i radi p o m a n j k a n j a prikladnih nastamba. 1 Da bi se t o j našoj djeci pomoglo, ovo je ministarstvo odmah zamolilo b r z o j a v n o Poslanstvo u Rimu kao i naše Obće upravno z a p o v j e d n i č t v o na Sušaku, radi posredovanja u pravcu, da se saobći t a l i j a n s k i m vlastima, da je hrvatska vlada v o l j n a primiti svu djecu, k o j a se nalaze u logoru na Rabu. Od strane t a l i j a n s k o g ministarstva v a n j s k i h poslova obećano je, da će se sve poduzeti, da se ovo p i t a n j e odmah rieši, dok je Obće upravno p o v j e r e n i č t v o obaviestilo, da je od strane Z a p o v j e d n i č t v a iSupersloda saobćeno, da su zatočenici iz Raba p r e m j e š t e n i u Gonars 2 ( i z g l e d a kod T r e v i s a ) , a da je na Rabu — radi bolesti — ostalo samo j o š 13 d j e c e s r o d i t e l j i m a te da će i ovi kad ozdrave biti upućeni u Gonars. Osim toga na t a m o š n j e t r a ž e n j e j a v l j e n o je ovom ministarstvu iz L j u b l j a n e , iz pouzdanog i z v o r a i s l i e d e ć e : P o t v r đ e n e su viesti, da se na Rabu nalazilo oko 1.000 naše d j e c e te da su isti premješteni iz Raba u Gonars, T r e v i s o i d r u g d j e . S našom, d j e c o m bilo je nešto slovenske djece, ali postotak naše djece prema Slovencima iznosi 75%. 3 Stanje djece p r i j e na otoku Rabu i sada u novim logorima v r l o je slabo radi pom a n j k a n j a hrane, o d j e ć e i liekova tako, da djeca dnevno umiru što od bolesti, što od s l a b o s t i . . ,4 Za Dom spremni Po naredbi 'ministra: Pročelnik političkog odjela Dr. V. Bačić 1 U s r p n j u 1942. g. talijanski su okupatori na Rabu, u selu Kamporu osnovali koncentracioni lo.gor. 29. listopada u noći, zbog d u g o t r a j n i h jesenskih kiša, koje neporozno tlo logora n i j e moglo upiti, nastala je poplava. Voda je odnijela šatore, i mnogo se djece te noći utopilo. Saznavši za te grozote, žene Raba uputile su se odmah predstavnicima talijanskih vlasti i energično tražile, da se djeca oslobode i dadu obiteljima otoka na uzdržavanje. N j i h o v e su molbe bile odbijene i žene sa djecom iz »logora smrti« bile su brzo prebačene u unutrašnjost Italije. U studenom 1942. g. bilo je u logoru 13.000 H r v a t a , Slovenaca i Židova. Dnevno je umiralo po t r o j e do četvero, a k a s n i j e 4—5 djece. U ovo vrijeme većina ljudi, zbog izgladnjelosti, n i j e mogla više da hoda. Nastupile su bolesti, naročito dizenterija. Nečistoća je bila očajna. Nepomični i izgladnjeli bolesnici ležali su pod pokrivačima puni ušiju. Za pola godine umrlo je oko 4400 ljudi. T a l i j a n i su u sanduke stavljali po tri leša, a interrarci, premda su bili sami od gladi iscrpljeni, nisu to ni primjećivali. Z a p o v j e d n i k tog »logora smrti« 'bio je fašistički pukovnik Cuiuli, koji je poslije kapitulacije I t a l i j e bio z a r o b l j e n od partizana i u zatvoru izvršio sa- �Dolazak transporta djece s Kozare moubistvo. O'n je sadistički p r a v i o m n o g o b r o j n e albume povećanih f o t o g r a f i j a leševa žena i djece, k o j i su u n j e g o v o m logoru pomrli od g l a d i i bolesti. 2 Krajem 1942. g. otpremili su T a l i j a n i zatvorenike H r v a t e i jedan dio Slovenaca u l o g o r e u Italiju. L j e t i iste g o d i n e d o p r e m l j e n o je u logor oko 2650 J e v r e j a , tako da su sve do kapitulacije I t a l i j e na Rabu b i l a dva l o g o r a : jevrejski i slovenski, u k o j e m je bilo 1800 zatočenika. Ti su logori bili potpuno o d i j e l j e n i jedan od drugoga. 3 U m n o g o b r o j n i m logorima i u internaciji u I t a l i j i bilo je u toku 1943. g. oko 30—40.000 zatočenika H r v a t a , od toga 10—15.000 djece i n o v o rođenčadi. T a k o je u samom logoru Gonarsu u v e l j a č i 1943. g. bilo 4.000 zatočenika iz Gorskog Kotara, i to većinom žena i djece. Stanje djece u logoru bilo je naročito teško, i dnevno je umiralo u Zavod za gluhonijeme u Zagrebu 5-6 djece, dok je dnevni prosjek; pomora — o d r a slih i d j e c e — iznosio redovno deset osoba. 4 U M e t a j n i , na otoku Pagu, p o s t o j a o je poseban logor za žene i djecu. U l o g o r i m a Slano i M e t a j n a ustaše su u p o t r e b l j a v a l i iste metode mučen j a d j e c e kao i talijanski fašisti na Rabu — m o r i l i su ih g l a đ u i žeđo'm i u b i j a l i kao i odrasle. Ustaša bi donio k o m a d kruha, razrezao ga na m a l e komadiće i bacao među djecu, u ž i v a j u ć i kako se d j e c a tuku za svaku mrvicu kruha. N e k i mornar, k o j i je p r e v o z i o ustaše na Slano, pokušao je, da djetetu neke zatočenice pruži čašu vode, ali ustaša, k o j i je to p r i m i j e t i o , n a v a l i o je na n j e g a puškom i v o d u prolio. B i l o je slučajeva, da su u jamu bacali p o u b i j a n e žene sa sitnom djecom, vezane leđa uz leđa, pa se pretpostavlja da su to bile matere sa s v o j o m rođenom djecom. Dokument 462 OKRUŽNICA OKRUŽNOG ODBORA AFŽ ZA KORDUN OD 12. I. 1943. KOTARSKIM ODBORIMA AFŽ O UREĐENJU DJEČJEG DOMA OKRUŽNI ODBOR ZA KORDUN AFŽ 12. I. 1943. Kotarski odbor Budući da u roku od 14 dana možemo urediti dječji dom,1 molimo Vas da odmah u Vašem kotaru popišete djecu do 7 godina, kojima je najpotrebnije da budu smještena u domu. U prvom redu dolaze u obzir djeca palih boraca, zatim djeca bez roditelja i djeca političkih radnica, kojima će time biti omogućeno da se potpuno posvete radu na terenu. �Ujedno nam dostavite popis djece izbjeglica, pa u koliko će biti moguće, uzet će se i oni u naš dječji dom. Molimo vas da stvar shvatite vrlo savjesno i da nam popis pošaljete što prije. S drugarskim pozdravom. Smrt fašizmu — Sloboda narodu! Za odbor »Dječjeg doma« Marijana2 1 Dok početkom 1943. g. na okupiranim teritorijalna još bijesni fašistički teror n a d djecom i rad je antifašističkih organizacija usmjeren na spašavanje djece iz koncentracionih logora, na oslobođenim područjima već tada, u toku IV. ofenzive, pod najtežim uslovima oružane boAe, započinju pripreme za osnivanje dječjih domova. Do k r a j a 1943. g. postoji na oslobođenom teritoriju čitava Dokument 463 mreža dječjih domova (Kordun, Lika, Banija, Primorje, Pokuplje). Ovi domovi koje, uz smještaj djece u porodice, organiziraju narodni odbori oslanjajući se na organizaciju ÄF'2-a i štabove NOV, postaju temelj nove organizacije zaštite djece u duhu NÖB-e. 2 M a r i j a n a Novosel. (neprijateljski) IZVJEŠTAJ OD 31. I. 1943. 0 TEŠKIM ZDRAVSTVENIM PRILIKAMA PRIHVATILIŠTA ZA DJECU S KOZARE U ZAVODU ZA GLUHONIJEME U ZAGREBU 1 Izvještaj o zdravstvenim prilikama doma odnosno zavoda u 1942. g. i poduzetim mjerama kao i priedloga o poboljšanju stanja. U ovo prihvatilište upućivana su djeca i majke izravno iz raznih sabirnih logora, u kojima uslied prenatrpanosti, slabe izhrane, nemogućnosti izolacije i t. d. su sve vrsti bolesti naišle na pogodno tlo za svoje razorno djelovanje. Naravno da kod svih tih ljudi u prvom redu bilo je potrebno da ih se temeljito očisti od raznih insekata, po mogućnosti od jene, a zatim da se pristupi njihovom liečenju. Unatoč svih nastojanja gg. liečnika i ostalog pomoćnog osoblja, nije se moglo spriečiti širenje nekih zaraznih bolesti (difterije, tifusa, morbila), jer su djeca s tim zarazama dolazila u ovo prihvatilište većinom u noćno doba, kada je njihovo odjeljivanje uslied umora i gladi bilo nemoguće. Te pojave su naravno imale i svoje žalosne posljedice, što se vidi iz broja smrtnih slučajeva u domu, koji se nisu mogli unatoč velikih napora liečnika i pomoćnog osoblja spriečiti. Zavod je i danas pun bolesnika, odnosno oporavljenika. Predloži za poboljšanje toga stanja ne mogu se podastrieti, jer t a j zavod kao prihvatilište prihvaća svu bolesnu djecu sa sela, gdje su bila kolonizirana, pa je tako ovaj zavod izgubio obiležje doma te se pretvorio u neku vrstu podružnice svih bolnica s obzirom na vrste oboljenja koje se vide iz izvještaja pod c. Prestankom izvanrednog stanja, u kome se t a j zavod nalazi, moći će se dom privesti onoj svrsi za koju je i osnovan, pa će se tada moći davati priedlozi za poboljšanje zdravstvenih prilika. 2 Liečnik: Dr. Permuš Franjo, v. r. Upravitelj: Ljudevit Šafarić, v. r. Zavod za gluhonijeme Zagreb 1 'Ovaj dokument prilog je godišnjem izvještaju za 1942. g. — Zavoda za gluhonijemu djecu u Z a grebu — poslanog ustaškom ministarstvu za udružbu i društvovnu skrb u Zagrebu. 2 Vera Cerne dala je 19. V. 1945. g. Državnoj komisiji za utvrđivanje zločina okupatora i njegovih pomagača slijedeće podatke o prihvatilištu u Jeronimskoj dvorani i Domu za gluhonijemu djecu, koju dajemo u izvodu: »Kao dobrovoljna sestra Crvenog Križa u Zagrebu, za cijelo vrijeme okupacije radila sam na prihvatnoj stanici i pomagala ljudima, koji su bili transportirani u razne logore i internaciju, kao i na prihvaćanju, smještavanju i brizi o djeci i ženama, dopremljenim tokom 1942. g. iz logora Jasenovac, Stara Gradiška i drugih, u Zavod za gluhonijemu djecu. Djeca, koju smo primali, bila su svrabljiva, puna ušiju i krastava. Djeca se nisu nikada prala. Koža im je bila smežurana, smeđa, bez vlažnosti, kao u mrtve materije i mumije. Događale su se neobične fiziološke pojave. Dijete još živo, dobilo bi po tijelu mrtvačke mrlje, koje dobiva čovjek tek nekoliko dana poslije smrti, a umiralo bi više sati kasnije. Gotovo sve njegove fiziološke funkcije zastale su već prije. Kod djece nisu više djelovali ni instinkti, na pr. glad. Mlijeko, koje im se stavljalo u usta, dijete bi ispljunulo. Djeca su bila smještena u Jeronimskoj dvorani. Tamo je izgledalo upravo užasno. U jednom uglu dvorane, sve do polovice prostorije, ležala je slama. Djeca su bila utonula u tu slamu, da ih se jedva vidjelo. Zahodi su bili začepljeni, pa se nečist razlila po dvorani i pomiješala sa slamom, na k o j o j su djeca ležala. Sve je užasno zaudaralo: dvorana, �d j e c a i slama. N i s a m z n a l a što da u č i n i m : k o n a č n o sam se o d l u č i l a da r u k o m p r o b i j e m z a h o d e . D o l a z i l i su g r a đ a n i i u z i m a l i tu d j e c u na p r e hranu. U v j e r e n a sam, d a j e v i š e o d p o l o v i n e d j e c e , od ukupnog broja, k o j i je d o p r e m l j e n iz logora, uskoro našao, u o p i s a n i m p r i l i k a m a , smrt. N a j v e ć i b r o j spašenih o t p a d a na onu d j e c u , k o j u su preuzeli g r a đ a n i . S v a ta d o p r e m l j e n a d j e c a b i l a su od srpskih r o d i t e l j a , a j e d a n sasvim m a l i p o s t o t a k b i l a su d j e c a m u s l i m a n a . V e ć i n a d j e c e p o t j e c a l a je |Sa K o z a r e , a b i l o ih je i iz L i k e , V l a s e n i c e i d r u g i h krajeva. P r i l i k e u Z a v o d u za g l u h o n i j e m u d j e c u nisu b i l e n i m a l o b o l j e o d onih u J e r o n i m s k o j d v o r a n i . H i g i j e n a u p r a v o n i k a k v a . B i l o j e s v e g a 2 0 noćnih posuda. D j e c a su v r š i l a nuždu i i z v a n n j i h , j e r ih je b i l o p r e m a l o . S l a m a je b i l a p o t p u n o m o k r a , a n i j e je b i l o -dosta, da ju se m i j e n j a . R e z u l t a t i : u p a l e pluća u m a s a m a . R u b l j a z a d j e c u n i j e b i l o , p a smo d j e c u o s t a v l j a l e g o l u , j e r j e b i l o t o p l o . Ja sam u G l u h o n i j e m o m z a v o d u v o d i l a apoteku. O s i m m e n e b i l e su j o š t r i sestre, a d j e c e 400—500. N i k a k o s e n i j e m o g l o s v l a d a t i posao. U magazinu za cipele Zavoda za gluhonijemu djecu bila je mrtvačnica. T a m o su bila naslagana gola mrtva djeca.« Između antifašistkinja, k o j e su r a d i l e u G l u h o n i j e m o m z a v o d u , uhapšene su i u b i j e n e 1'943. g. u l o g o r u J a s e n o v a c : u č i t e l j i c a Sara A b i g a m i N a d a Kaufman. Dokument 464 IZVJEŠTAJ DJEČJEG DOMA U VRELU MREŽNICE OD 8. V. 1943. OKRUŽNOM ODBORU AFŽ KARLOVAC 0 STANJU U DOMU Okružnom odboru A F Ž — Kordun Stanje u dječjem domu1 se poboljšalo. Djece je bilo 27, ali smo sad starije poslali u selo da čuvaju blago, a bolesne u bolnicu, tako da nam je lakše sa ishranom ostale djece. Sa dolaskom drugarice Sande2 bilo je mnogo bolje u samom- domu, ali ona je također sad obolila izgleda od tifusa, i danas ju kanim prevesti u jednu karantenu radi opa-s^ nosti po djecu. Ponovno smo dobili neke živežne namirnice od NO AFŽ Plaškog. Primili smo paket sa igračkama, soli.. ,3 Dobili smo još jednu kravu od Komande područja, tako da će sad sva djeca imati jedan obrok sa mlekom, jer su do sada dobi- vala samo manja djeca, a ostala su jeli samo nezačinjenu palentu i grah.4 Sad je poteškoća sa pašom, pa ću tražiti preko kotarskog NOO, da nam dodijeli, ako ima, koji vakantan posjed, pa da se tamo pase, jer bi djeci bilo lakše. Da li bi se tu mogao naći jedan šparhet radi podgrijavanja jela manjoj djeci? Ja sam pokušala i preko Plaškog, da dobijem, ali nisam uspjela. Od samog kotara ne crpemo nikakovu korist, jer su svi odbori neaktivni uslijed bolesti. 1 U toku i iza Č e t v r t e n e p r i j a t e l j s k e o f e n z i v e ( o ž u j a k — ' t r a v a n j 1943. g . ) n a k o n strašne e p i d e m i j e tifusa, k a d se n a r o d K o r d u n a iz B o s n e i L i k e p o č e o v r a ć a t i kućama, p o p r i m i o j-e p r o b l e m d j e c e , k o j a su izgubila roditelje, v r l o ozbiljne razmjere. T o j j e d j e c i t r e b a l o hitno p o m o ć i . V e ć k r a j e m v e l j a č e u selu Z b j e g (kotar S l u n j ) o r g a n i z i r a j u M i l e v a B o žić i R u ž i c a S-ekulić p r v o p r i v r e m e n o sabiralište za djecu. N a konferenciji Okružnog odbora A F Ž K a r l o v a c o d l u č e n o je da se o r g a n i z i r a d o m za n e z b r i nutu d j e c u . O r g a n i z a c i j a A F Ž p r o n a š l a j e u selu V r e l o M r e ž n i c e , u o ž u j k u 1943. g., kuću, u k o j o j su b i l a s m j e š t e n a nezbrinuta d j e c a K o r d u n a . S a b i ralištem je rukovodila Nada Drakulić (umrla 1944. g . ) cija, osniva sabiralište za nezbrinutu djecu p o d Petrovom Gorom kod Radonje. S djecom u tom domu u početku b a v i l e su se d v i j e d r u g a r i c e , k o j e su b i l e stalno u domu, a d v i j e d r u g a r i c e iz sela pomagale su prati rublje. P r v a drugarica, k o j a je o d v e l j a č e d o t r a v n j a 1943. g . b i l a u o v o m sabiralištu, a k o j u s p o m i n j u d j e c a k a o j a k o dobru i n j e žnu, b i l a j e L i d i j a Š o l j a n . O n a j e u t r a v n j u 1943. g. umrla od tifusa. D r u g o d j e č j e sabiralište b i l o j e u T o č k u . Okružni komitet Komunističke p a r t i j e Karlovac, 15, o ž u j k a 1943. g., uz p o m o ć m a s o v n i h o r g a n i z a - 5 N a k o n što se S a n d a N o v a k o v i ć -razboljela, pov j e r i o j e Okružni odbor A F Ž upravu doma N a d i Drakulić. Smrt fašizmu — Sloboda • narodu! Drugarski pozdrav N a d a D r a k u l i ć , v . r. 6 2 Sanda 3 Riječ Novaković. u rukopisu nečitljiva. Za prehranu d j e č j i h domova u to v r i j e m e brinula se N O V i m a s o v n e o r g a n i z a c i j e , a n a r o č i t o AFŽ. 4 �Dokument 465 PISMO ŠTABA I. ODREDA V. OPERATIVNE ZONE OD 22, V. 1943, KOTARSKOM ODBORU AFŽ CRIKVENICA 0 BRIZI ZA DJECU BORACA ŠTAB III. V. BATALJONA I. OPERATIVNE ODREDA ZONE 22. V. 1943. Drugarskom AFŽ za kotar Crikvenica Od KNOO za kotar Crikvenicu primili smo dopis, da se druga T i č a c Slavka, partizana ovog bataljona, pusti u tamošnji civilni logor, kako bi mogao povest računa o svoje dvoje djece, j e r je njegova drugarica nedavno zatvorena. Drug Tičac Slavko je iz Grižana. Drage drugarice! Iz pomenutih razloga mi ne možemo imenovanog druga pustiti kući, baš danas kada je došlo ono željeno vrijeme, da imamo oružja, a da nemamo dovoljno ljudi. Vama je poznato, da su svi naši partizani ostavili kod svojih kuća ženu i djecu i starce i obično pod vrlo teškim okolnostima, o čemu mora naša pozadina voditi najviše računa. Bila bi naša slabost, slabost naše pozadine, kada bi naše borce morali iz pomenutih razloga pustiti svojim kućama. Tu bi našu slabost dobro izrabio naš neprijatelj, kojemu moramo da zadamo smrtnosni udarac. Kada bi prilike u našem bataljonu dozvoljavale, mi bi vrlo rado pomenutom drugu izašli u susret, o čemu ćemo voditi računa. Mi vas drugarski molimo, da se pobrinete za djecu imenovanog druga, kako ista ne bi bila prepuštena sama sebi, i kako se njihov otac ne bi mučio mišlju, kako su njegova djeca prepuštena slučaju. Molimo Vas, da nas što prije obavijestite, što ste po ovom pitanju poduzeli, kako bi druga T i č a c mogli obavijestiti, da se za njegovu djecu neko stara. 1 Drugarskim pozdravom! Smrt fašizmu — Politkomesar: (potpis nečitljiv) 1 U B r i b i r s k o j šumi iznad V i n o d o l a osnovan je 1943. g. d j e č j i dom. O 1 životu d j e c e u tom domu u toku 1943. g. do k a p i t u l a c i j e I t a l i j e , donosimo izvatke iz č l a n k a D a n i c e Š v a l b a , o b j a v l j e n o g u č a sopisu » P r e t š k o l s k o dete« br. 3 - 5 , 1951. g. » I z n a d V i n o d o l a , u B r i b i r s k o j šumi, uz s p a l j e n o n a s e l j e L u k o v o , n a l a z i s e m a l e n o p o l j e Okruglo. O p k o l j e n o b r e ž u l j c i m a p o l j e j e sasvim okruglo, a šuma je oko n j e g a gusta i p u n a stanovnika, k o j e g r a d s k a d j e c a z n a j u tek i z slika. S a m o j e p o l j e bilo čas sasvim plavo od r a s c v a l o g a e n c i j a n a , čas l j u b i často od p l a n i n s k i h o r h i d e j a , čas žuto, dok ga nisu o b r a d i l i za naš vrt i p o s i j a l i prosom. Tu je bio naš dom. B a r a k a je uza sam rub šume, m a l e n a , od b r v a n a j e l v i . M a h o v i n o m su z a t v o r e n e pukotine, krov je visok, p o k r i v e n cinkom sa s p a l j e n i h kuća. U l a z n a p r o s t o r i j a i m a d v i j e p o s t e l j e , j e d n a n a d drugom, a soba v e l i č i n e 4 X 4 m, četiri p o s t e l j e . Na sredini je peć od benzinskog bureta, stol, d v i j e klupe, stolica i koševi za m a l u d j e c u . U b a r a k i smo smjestili pet m a j k i i 21 d i j e t e . . . V o d e je bilo dosta u c i s t e r n a m a uz s p a l j e n e kuće, a i m n o g o p r e m a p r i l i k a m a u ostalim l o g o r i m a . T o j e značilo, d a j e r i j e š e n j e d a n o d n a j v e ć i h p r o b l e m a . O d m a h smo dobili j e d n u kravu, a k a s n i j e j o š tri. H r a n a je bila p a l e n t a i grah, a počeli smo m i j e š a t i i m l a d u koprivu. M a l a z a l i h a d i j e t n e h r a n e za s l u č a j bolesti, p r v a p o š i l j k a l i m u n a i v i t a m i n s k i h p r e p a r a t a iz Sušaka, č e k a l a je u p r i p r e m l j e n o m domu. Sloboda narodu! Komandant: (potpis nečitljiv) N a š a j e b a r a k a dobila izgled i n t i m n o g doma. R a d o s t d j e č j e g u p o z n a v a n j a zbližila j e odmah i m a j k e . S e l j a c i l e d e n i č k o g k r a j a k o m e n t i r a l i s u naše j u t a r n j e p j e v a n j e , n a š e v j e ž b e u j u t a r n j o j rosi, naše u m i v a n j e na o t v o r e n o m i za kiše, naš drveni top, d j e č j e z a s j e d e , k o j e s u d j e c a sama o r g a n i z i r a l a , i straže, k o j e su vrlo o z b i l j n o s h v a ć a l a . I n a š a škola n a suncu, .nasred p o l j a , n a o b o r e n o j j e l v i , i m a l a j e s v o j i h specifičnosti, j e r nas j e kasno, hladno, p l a ninsko l j e t o t j e r a l o , d a s j e d i m o n a suncu. P o l o ž a j i kod s j e d e n j a b i l i su n a j r a z l i č i t i j i , j e r naši daći nisu imali školske klupe, ali su v o l j e l i učiti. S m a j k a m a je t r e b a l o mnogo raditi. N e d o s t a j a l a im je svijest, kad se r a d i l o o p r o f i l a k t i č n i m m j e r a ma. N a j t r a g i č n i j i m o m e n a t bio je, kad j e j e d n a m a j k a izvela d j e c u ocu ususret, k o j i se v r a ć a o iz Drežnice. N j e n o dijete od dvije godine oboljelo je drugi dan, a m a l a od četiri g o d i n e dan k a s n i j e . Da li su se z a r a z i l a u susretu s ocem i da li je on donio zarazu, ne znam, ali nekoliko d a n a iza t o g a o b o l j e l o je postepeno sedmoro l j u d i u logoru, i sva s e d m o r i c a su u m r l a . Mi smo u domu bili brži. Č i m je o b o l j e l a i druga d j e v o j č i c a n a k o n s a s t a n k a s ocem, j a sam s e o d l u č i l a d a c i j e p i m d j e c u o d tifusa. S r e ć a što n a š e g b o l n i č a r a iz n e d a l e k e a m b u l a n t e n i j e trebalo mnogo uvjeravati. Međutim zajedno sa m n o m zastao je j e d i n o p r e d p r o b l e m o m : kako c i j e p i t i d v o j e n a j m l a đ i h ? M a l o g a T i t a o d tri m j e seca, r o đ e n o g u p a r t i z a n i m a , i m a l o g G o r a n a , tri t j e d n a starog, č i j a j e m a j k a b o l o v a l a . D j e c a s u b i l a zdrava, ali c i j e p i t i ih, nismo se usudili. N i k a k v a �Za vrijeme školske obuke u dječjem domu u Novom iskustva nismo imali i čekali smo o d g o v o r od l i j e č nika iz grada. O d g o v o r je stigao prekasno. O b o j e n a j m a n j i h r a z b o l j e l o se. Prestali su jesti, teško su disali. O d g o v o r l i j e č n i k a bio je neodređen. T e š k o je njemu s malom d j e c o m i u gradu! N a š o s j e ć a j samoće i nemoći bio je težak. Na brzu su nam ruku g r a d i l i malenu baraku za ambulantu. D j e c a su kupila čavle po zgarištima. Jedne noći, p r i j e svih priprema, tiho je izdahnuo mali G o r a n . . . jela sam je sama, c i j e l o g puta n i j e drugom prelazila u ruke. S nama su išle i logorske krave, koze, neke žene i ranjenici. Zastali smo na rubu šume p r e d j e d n o m čistinom. T e š k o je bilo zbog aviona uvesti kolonu na čistinu uz brdo. Dvoje, koje se z d r a v o . K a d je stigao Komitet, razveselilo nas je p r v o pitanje: G d j e j e d j e č j i dom? M o g l i smo d a i z v i j e stimo, da smo zdravi, i da je sve u redu. N a r o d se sa stadima povlačio pred pljačkašima. I B i t o r a j oživi, kao da to n i j e ona planina, k o j a mrko nosi svoju kapu od magle. smo smjestili u ambulantu vratilo •Ledeničani su doveli d v o j e siročadi. M a l a Jana, stara tri godine, b i l a je od teškog rahitisa sasvim d i v l j a . N i j e stajala na nogama i n i j e g o v o r i l a . G l a sovi su j o j bili kao u d i v l j e mačke, f r k a l a je čim j o j se netko približio i sjedila c i j e l i dan u košu. A n e , p e t o g o d i š n j a n j e n a sestra, istakla se s v o j o m gracioznošću, talentom za r e c i t i r a n j e i bistrinom. S k l a n j a l a bi nečist ispod sestre i n j e g o v a l a je sama, skrivajući to od drugih. M e đ u t i m vitamini i n j e g a učinili su da je Jana za nepunu sedmicu stala na noge. D j e c a su učinila drugo. P o v e l i su je i radovali se svakoj riječi, k o j u bi naučila. A l i je obolila, baš pred ofenzivu. P r v i znak o f e n z i v e bili su avioni. I ranije, oko jedanaest sati stalno je našu obuku nasred p o l j a prekidao izviđač. Počeo je da bombardira n a j p r i j e Lukovsko p o l j e , p o s l i j e i kosce na Okruglom i naš put do L u k o v a . . . . U tri sata noću su nas d i g l i ; spremili smo sve bez žurbe. U svitanje smo dobili obavijest da krenemo. Jana je međutim počela pištati, kad ju je ponio j e d a n drug, koga n i j e poznavala. P o n i - Tišina je bila gluha. A l i kad smo izbili na polovicu kose, p o j a v i o se kobac avion. Z a m i j e t i l i smo ga p r i j e zvuka. Kratka komanda: č u č n i ! — N i t k o n i j e ni p r o g o v o r i o . N a s su poslali u baraku na vrh, u k o j o j je O d r e d zimovao. N i t k o n i j e znao, da su p r o l j e t n i s n j e g o v i urušili prostranu baraku. B i l i smo umorni, smjestili smo djecu na l e ž a j e na stranama pod krovom, kad je počela oluja. P o k r i l i smo ih šatorskim krilima i c i j e l e noći s n j i h posudama grabili vodu. D j e c i n i j e bilo ništa teško. Ona su uz nas bila prožeta o s j e ć a j e m sigurnosti. Septembar je donio slom I t a l i j e . N a s su o tom zaboravili obavijestiti. Čuli smo p u c a n j e i povukli djecu u šumu. Tu d o z n a j e m o da je kapitulirala I t a l i j a , da naši razoružavaju v o j n i k e okupatore i da, doduše, rat n i j e sasvim g o t o v , ali da smo mi slobodni. P r v o p i t a n j e d j e c e bilo je, hoće li oni sad kući, i da li je tat g o t o v , a poslije, kuda će oni bez kuće. T r e b a l o je čekati na o d g o v o r . Smještena su u obit e l j i naših drugova. N a š d j e č j i dom j e završio s v o j zadatak.« �Dokument 466 PARTIZANI SU N A S SPASILI Noć je tamna, tako tamna da ne vidiš ni ogromna lička brda. Sve je tiho. Tišinu prekida bolno jaukanje male djece. Grupice za grupicom, žene i djeca, prolazili su i gubili se u noćnoj tišini. S njima je i moja majka s nas četvero. Savila se jadna mati noseći topli teret, htjela bi naprijed, ali pada. Najmlađa sestra prilazi k njoj i govori: »Digni se, majo, sada ćemo u selo«. Digne se majka, i nas četvero brzo priskočimo k njoj i sa žilavim rukama čvrsto se prihvatimo za njene roklje. Idemo pomalo sve dalje i dalje. Sve se više tamna noć rasvjetljavala, sve su teži i teži koraci padali na smrznutu zemlju, sve su više noge klecale: »Majko, zašto je to sve tako mrtvo. Zašto se ne čuje vesela pjesma momaka i djevojaka, kada se vraćaju s prela, zašto se ne razliježe kukurikanje ponositog pijetla, zašto se ne čuje lavež pasa?« »E, ćerce, možda ćemo nekada i čuti,« blago mi odgovori mama. I tek što je to mama rekla, začu se muklo rezanje psa i brzo prestade: »Zašto je ovaj pas brzo prestao lajati,« začuđeno upita moj brat. »Pa i on se boji Nijemaca«, bojažljivo smiješeći se odgovori mama. »Evo jedne kućice« veselo reče mala seka, koja je cijelu noć buljila u pustoš, i jedina briga joj bila, hoće li gdje vidjeti kakovu bajtu, da otopli male smrznute noge, koje su izgledale kao dva mlada krompira. Ušli smo svi zajedno u podrum i srušili se jedno na drugo ne pazeći je li blato, je li mrtvo tijelo. Za kratko vrijeme svi su zaspali, a meni nije dolazio san na oči. Prokleti fašisti. Što smo im krivi, što im je krivo ovo mlado dijete, koje ne zna što je život, koje treba da svoje djetinjstvo sprovodi na toplom majčinom krilu, u miru i zadovoljstvu. Dokument Na blatu je nešto zapištalo . . . Dignem glavu iz blata i vidim da gori kuća. Veliki komadi žive vatre padali su na nas. Probudim majku i braću i polagano iziđemo van. Pred kućom, su stajali Nijemci, ustaše i četnici. Sa istoka rudila je zora, iz kuće buktio je žarki plamen, a naše noge crvenile su se kao krv. Ne znam što je bilo crvenije. Crvenile su se i krvave njemačke oči. Oni su nas prezirno gledali, i izgledalo je kao da će nas očima probosti. Kada se je najbolje vatra razbuktala, zapovjedi nam jedan četnik da skočimo u nju. Čvrsto smo se držali za majčine roklje pred zajedničku smrt. Ustaša gurne majku u snijeg i reče: »Čekaj ti stara svinjo, najprije će krmčići goriti.« Uze moju malu seku i dovede je do vatre. Mutne, izbuljene dječje oči uprla je u maju. Majka skoči iz snijega, zgrabi seku i stisne je na krilo. Ali opet krvnički kundak pada joj na leđa, i ona sa sekom zatetura k vatri. Mi vrisnemo i poletimo k m a j c i . . . U t a j čas sa brda zapucaše partizani, banda nas ostavi i pobježe, a nama ko da se rodi sunce«. Hajdemo, majko, otišli su »oni«. Lagano je tekla Una, lagano su se vraćale kolone naroda iz Like na Kordun. Zvao nas naš popaljeni i opustošeni Kordun. Čekali su nas novi putevi, novi napori i nova bježanja. Ali ništa zato. Zadnji će bježati fašisti, ali oni ne će imati kuda. Njih ćemo mi suditi za njihova krvava zlodjela. 1 Darinka Sekulić 1 O v o je bio samostalni sastavak Darinke Sekulić, učenice II. razreda partizanske gimnazije u Rujevcu, 1943. g., napisan k a o školska zadaća. 467 PISMO OKRUŽNOG ODBORA AFŽ KARLOVAC OD 17. VI. 1943. KOJIM SE UPUĆUJE JEDNO DIJETE U DJEČJI DOM U VOJNIČKI GRABOVAC 00 AFŽ KARLOVAC 17. VII. 1943. Draga mamice! 1 Šaljemo Ti jedno dijete od drugarice Anke Bjeloš, koja je ostala bez igdje ičega, 1 Katica Puškarić, upravnica d j e č j e g doma u Vojničkom Graibovcu. 2 D j e č j i dom u Vojničkom 'Grabovcu osnovan je nakon Četvrte neDrijateljske ofenzive. Na konferen- te ga nije u stanju uzdržavati. godina. 2 Smrt fašizmu — Sloboda Staro je 6 narodu! Tajnica: Draga3 ciji Okružnog komiteta K P H i N O O Karlovac odlučeno je, da se organizira stalan d j e č j i dom i da ga se snabdije sa svime, što je n a j n u ž n i j e . Briga o zgradi, u r e đ e n j u prostorija za dom, n a m j e š t a j u , �Partizanski dječji dom u Grabov,cu na Kordunu preseljenju i nabavi hrane, preuzela je na sebe Komanda područja, a upravu doma i brigu o djeci preuzeo je Okružni odbor Karlovac. Komanda područja dodijelila je za t a j d j e č j i dom bivšu zgradu osnovne škole u Vojničkom G r a bovcu, k o j a je u z a d n j o j ofenzivi bila oštećena. Z a počelo se odmah popravkom čitave kuće i dogradn j a m a prostorija, k o j e su bile najnužnije. Komanda područja dala je potreban građevni i ostali mater i j a l za g r a d n j u kao: cigle, daske, čavle, k o j e je trebalo kovati iz debelih žica, jedan po jedan, a trebalo je pronaći i žicu. V o j n e radionice, kovačnice stolarije i dr. stalno su radile za dom. Kada je drugi put oslobođen Slunj, Komanda područja dala je dopremiti d v i j e kade i d v i j e peći i uredila kupaonicu u domu, dala je izraditi i n a j potrebniji namještaj za dom, a naročito krevetiće za djecu, dopremila posuđe i branu. S v o g ekonoma, Miloša Gvozdenovića, svoju kuharicu, Baricu Bruj i ć i pralju L j u b i c u P a j i ć prepustila je d j e č j e m domu, k o j i su z a j e d n o s Katicom Puškarić sve pripremali za p r i j e m djece. O prvim danima života doma u V o j n i č k o m G r a bovcu donosimo izvadak iz zapisaka upravnice doma, Katice Puškarić, koji je ona napisala na oslobođenom teritoriju. »23. V. 1943. g. j a v l j e n o nam je da djeca dolaze. Došla su kolima. Bilo ih je 46. P r i m i j e t i l i smo, da sva imaju otečena lica. L i j e č n i k v o j n e bolnice, k o j i je v o d i o nadzor i nad z d r a v l j e m djece u domu, ustanovio je, da je to skorbut, k o j i su djeca dobila od g l a d o v a n j a . Drugarica P a j i ć i ja kupale smo djecu, drugarica Barica brisala je i oblačila curice, drug Lošo dječake. M o r a l i smo im pjevati i svačim nasmijavati, da bi mogla da izdrže bez plača, dok im operemo ranjena tjelešca. No upravo dok smo kupali djecu, drugovi iz radionice počeli su donositi d j e č j e krevetiće, na k o j e su drugarice prostirale svježu slamu i pokrivale ih čistim plahtama. K a d su djeca v i d j e l a krevetiće, nastala je prava galama. Ispitivala su za koga su kreveti, pa kada smo im objasnili, da su za njih, išlo je i kupanje bez plača. Rekli smo im, da će svaki, koji se okupa i dopusti, da ga namažemo protiv svraba, leći u krevetić. Svako dijete počelo nas je uvjeravati kako se »baš ni zerice« ne b o j i vode, i svako je sada željelo, da bude p r v o okupano, pa da legne u krevet. Hranili smo djecu prema tadanjim prilikama razmjerno dobro. Komanda područja dala nam je i d v i j e krave, ali mlijeka ipak nismo imali d o v o l j n o . Obratili smo se mjesnom N O O - u , da u tom pomogne. O d a z i v je bio lijep. Svako jutro donosile su nam žene toliko mlijeka, da je u prvo v r i j e m e bilo dosta za svu djecu. Drugi dan nakon smještaja djece, došla je iz v o j n e bolnice liječnica, drugarica V e r a Šarić, da, koliko je to bilo moguće, t e m e l j i t o pregleda djecu. M e d u djecom, k o j a su došla, a i kasnije, kada su dolazila nova djeca, v l a d a l a je u domu i dizenterija, malarija, bripavac, ospice, zaušnjaci i druge zarazne bolesti. Od sve djece n j i h 43 je imalo skorbut, 23 male djece teški rahitis, d v o j e slabo srce, a d v o j e teški nazeb. Sva djeca imala su svrab, i to već onaj u drugom i trećem stadiju, koji se neprekidno gnoji. S l i j e č e n j e m djece bilo je dosta poteškoća, jer potrebnih l i j e k o v a u prvo v r i j e m e n i j e bilo. Radilo se što je bilo moguće, da djeca ozdrave. Da bi se lakše rješavalo pitanje z d r a v l j a djece, posebno smo uredili d j e č j e jaslice. Tu smo smjestili 22 male djece od nekoliko mjeseci do 3 godine. N j e g u djece u jaslicama preuzele su drugarice Marica Mirić, k o j a je u zagrebačkom rodilištu radila 5 godina, i M a r i j a Cizelin, koja je r a n i j e radila u jednom zagrebačkom d j e č j e m domu. To su bile požrtvovne drugarice, radile su same s t o m djecom dan i noć. B r o j djece u domu svaki dan je rastao, tako da je ubrzo u jaslicama bilo 35, ali većinom bolesne djece. U dom je dolazilo sve više djece, i za nepunih mjesec dana imali smo ih već 64. Upućivale su ih drugarice iz AFŽ. Primalo se djecu, č i j i su r o d i t e l j i poginuli u borbi ili su bili zaklani, spaljeni, ubijeni, onih čiju su sudbinu djeca kratko obilježila u s v o j i m i z j a vama: »Otišli na pokrst«. M e đ u djecom bilo j e i �priličan 'broj nahočadi, k o j o j nismo znali ime. T a k o su naši borci našli u šumi već potpuno d i v l j e dijete, hodalo je četveronoške, a j a v l j a l o se čudnim ž i v o tinjskim glasom. Bio je to v r l o l i j e p dječak. O n d a tri seke Dugoreščanke, č i j i su r o d i t e l j i bili u borbi. N a k o n V I . o f e n z i v e nađen je krasan dječak star oko 18 mjeseci s c e d u l j i c o m — Singer; našlo se i po k o j e d i j e t e naših n e p r i j a t e l j a , no naši borci d o v o dili su ih u dom kao i drugu djecu. S n j i m e se, r a z u m l j i v o , postupalo kao i sa ostalom djecom. N a k o n mjesec dana p o s t o j a n j a doma prosvjetni o d j e l Okružnog N O - a poslao je 35 pločica, kutiju pisaljki i učiteljicu drugaricu Cicu Drakulić. O n a je došla da otvori školu za svu djecu iz Grabovca i okolice. Dobili smo tada i j e d n o g omladinca srednjoškolca N i k i c u Jakšića kao o d g a j a t e l j a , k o j i je s d j e c o m vršio i gimnastičke v j e ž b e . Za n j i h je to bilo novo, ali su to veoma v o l j e l a . Dr. V e r a Šarić dolazila je često da pregleda djecu, i kod n o v o g sistematskog pregleda ustanovila je, da se zdravstveno stanje d j e c e m n o g o popravilo. K a d a je p r e g l e d a v a l a m a l o g 7 - g o d i š n j e g I li— jicu Ralić rekla mu je: » T i si z d r a v . « V i d j e h , da Dokument hoće nešto da mi Šapne, a ja mu rekoh, da treba da se obrati liječnici. On stade pred n j u i kaže j o j : » D r u g a r i c e ja bih te l i j e p o molio, da mi produljiš ovu nogu, što mi je kraća.« Drugarica mu je objasnila da će mu pomoći, čim dođe sloboda. K a s n i j e me je više puta pitao: » M a m i c e , šta misliš, ne će li drugarica doktorica zaboraviti na mene, kad dođe sloboda, da mi dade načiniti onu cipelu.« N a k o n 3 mjeseca imali smo već 87 djece. P o d jesen dostavio j e Z A V N O H d j e č j i m dom o v i m a velike količine tekstila da se d j e c i sašije odjeća. D o b i l i smo flanela, gradla, štofova, platna i otvorili krojačku radionu, da se što brže sašije sve što je d j e c i trebalo. Okružni N O O poslao nam je 2 krojača i jednu k r o j a č k u . V r l o brzo iza toga dobili smo od G l a v n o g Štaba Hrvatske uputnicu za v o j n u kožaru u Jarčevcu, da izradi opančiće, pa smo zimu od 1943. na 1944. g. unatoč svih teškoća, dočekali obučeni i obuveni i u sređenim prilikama. Bilo je b j e ž a n j a ispred n e p r i j a t e l j a , ali je sve uglavnom dobro prošlo.« 3 Draga Bakiš. 468 DOPIS OKRUŽNOG ODBORA AFŽ KARLOVAC OD 19. VII. 1943. UREDNIŠTVU »VIJESTI« O DJEČJEM DOMU OKRUŽNI ODBOR AFŽ KARLOVAC 19. VII. 1943. Uredništvu » V i j e s t i « Dragi drugovi! Molimo Vas da slijedeće uvrstite u idući broj »Vijesti«: »Dječji dom« Raznim ofenzivama i upadima gleda okupator da osujeti našu NOB, no sve mu je uzaludno. Najviše time stradaju majke i djeca povlačeći se pred neprijateljem, te su mnoga djeca ostala sama, bez roditelja. Naša organizacija AFŽ osnovala je »Dječji donu«, gdje će djeca palih boraca, djeca bez majki, naći sklonište. Drugarice, mi moramo toj djeci da nadomjestimo majke, ne smijemo dozvoliti da djeca gladuju, da budu neopskrbljena. Treba da se odužimo njihovim očevima, koji nisu žalili dati život, da brane svoj narod od fašista. Ugledajmo se u drugarice iz .Svinjarice, Poljane i Grabovca, koje skoro svaki dan posjećuju naše mališane, te im donose mlijeka, dok je drugarica Anđa Todorović donijela 5 kg graška, također iz Grabovca. Iz kotara Vrginmost, selo Štipan, Trepča i Šljivovca, također su drugarice AFŽ sakupile za dom: 1 košaru šljiva, 1 košaru jabuka, 2 kg kapule, oko 15 kg graha i graška i 5 vreća krumpira.1 I Banija ne zaboravlja naše male . . . Evo i drugarice iz udaljenijih mjesta misle na našu djecu, svijesne dužnosti, da mi svi zajednički moramo pomoći i nadomjestiti gubitak toj siročadi. Tako su ovih dana poslale drugarice AFŽ-a kostajničkog kotara za »Dječji dom« slijedeće : 5 pari opanaka, 2 kape, 7 rokalja, 4 para šlapa, 4 i pol vagana kukuruznog brašna, 50 kg soli, 16 kaputića, 20 kg masti, 103 košuljice, 10 kom. gaća, 13 hlača, 1 rubac, 5 kg pšeničnog brašna, 11 bluza i 7 fertuna. �Djeca su bila neobično razdragana ovom pošiljkom, videći da još ima majki, koje razumiju, što znači biti siroče bez roditelja. Smrt fašizmu — Sloboda narodu! Drugarski pozdrav! Okružni 1 A F Ž g r a d a i k o t a r a K a r l o v a c p r u ž a l i su v e l i k u p o m o ć d j e č j i m d o m o v i m a , k o j i s u bili o s n o v a n i n a oslobođenom teritoriju Korduna. A k c i j a za pomoć d j e c i u d o m o v i m a , k o j u je sebi p o s t a v i o za z a d a t a k I n i c i j a t i v n i odbor A F Ž za K a r l o v a c , naišla je na v e l i k o o d o b r a v a n j e žena, i p r e m d a je s i t u a c i j a u odbor AFŽ K a r l o v c u (naročito za v r i j e m e Četvrte o f e n z i v e ) bila v r l o teška, ipak j e o r g a n i z a c i j a , u z s u d j e l o v a n j e širokog kri^ga žena, d o s p j e l a sakupiti v e ć e k o l i č i n e vune, o d k o j e s u žene p l e l e o d j e v n e p r e d m e t e z a d j e c u , a sakupile su i m n o g o r u b l j a , obuće, hrane, igračaka i drugog. Dokument 469 DOPIS ZAVNOH-a OD 2. IX. 1943. UPRAVI DJEČJEG DOMA U VOJNIČKOM GRABO VCU KOJIM SE ŠALJE JEDAN PADOBRAN ZA IZRADU DJEČJEG RUBLJA ZEMALJSKO NARODNOG ANTIFAŠISTIČKO OSLOBOĐENJA E. VIJEĆE HRVATSKE 0. B r o j : službeno 2. IX. 1943. Upravi dječjeg doma Kordun Šaljemo jedan kompletni padobran za izradu dječjih košuljica, za prispjelu djecu od Doma iz Farkašića.1 Molimo da nam potvrdite primitak padobrana. Smrt (pečat: fašizmu — Zemaljsko Narodnog Sloboda narodu! Antifašističko oslobođenja Vijeće Hrvatske) Dr. P a v l e Gregorić, v, r, 1 Pitanje snabdijevanja djece u d j e č j i m domov i m a o d j e ć o m b i l o j e v r l o teško, n a r o č i t o u p r v o v r i j e m e p o s l i j e o f e n z i v e , pa su o d j e ć u za d j e c u sakupljale masovne organizacije. Kasnije, osloboden j e m v e ć i h m j e s t a , n a pr. O t o č c a , bio j e t a j p r o b l e m m a n j i , jer su se u g r a d o v i m a i v e ć i m m j e s t i m a n a l a z i l i m a g a z i n i s r o b o m , k o j o m su se d j e l o m i č n o 26 Hrvatüke a NOB o p s k r b l j i v a l i d j e č j i d o m o v i . Z b o g tih poteškoća u o d i j e v a n j u d j e c e p o s l a o j e Z A V N O H d j e č j e m domu u G r a b o v c u p a d o b r a n , jer se od n j e g o v o g p l a t n a m o g l o izraditi mnogo d j e č j e g rublja. Iz padobranskih s e k o n o p a c a p r a v i o konac, k o j i j e služio z a š i v a n j e i k r p l j e n j e d j e č j e o d j e ć e , j e r konca n i j e bilo. 401 �Dokument 470 IZVJEŠTAJ OKRUŽNOG ODBORA A F ž KARLOVAC OD 4. IX. 1943. GLAVNOM ODBORU A F ž HRVATSKE O ORGANIZACIJI DJEČJEG DOMA U VOJNIČKOM GRABOVCU OKRUŽNI ODBOR AFŽ KARLOVAC 4. IX. 1943. Glavnom odboru AFŽ Hrvatske Drage drugarice! Ukratko ćemo Vam opisati kako i na koji način je organiziran Dječji dom. Još prije zimske ofenzive osjećala se kod nas potreba za Dječjim domom, te smo onda još prikupile nešto plahta, peškira i šarenica te uredili zgradu. Ofenziva nam je sprečila, da te planove sprovedemo u život, no nakon našeg povratka iz Like potreba je bila još veća, te smo odmah osnovale Dječji dom. u Petrovoj Gori, u kojem je prvih dana bilo sedmero djece. Istovremeno vraćanjem izbjeglica iz Like i Bosne pojavila se potreba za jednim domom i u kotaru Slunju, pa je tamo naš kotarski odbor organizirao drugi Dječji dom, u kojem je odmah bilo oko 20 izmučene i bolesne djece. Za vrijeme lokalne ofenzive na Petrovu Goru preseljen je i t a j dom u kotar Slunj, te se našlo oko 35 djece u vrlo malim prostorijama u najtežim danima prehrane. Snabdijevanje hranomi preuzeo je kotarski NOO, no uslijed teških prilika često su djeca vrlo slabo jela, te je i priskočila u pomoć Komanda područja, a mi smo povele kampanju preko organizacije u kotaru Plaškom, pa su otada žene jedan put na tjedan dovozile hranu u Dječji dom. Najteže pitanje bila je odjeća djece, te smo povele kampanju za skupljanje odjeće, hrane, te posuđa u gradu Karlovcu i kotaru Karlovcu. Ove kampanje smo uvijek popularizirale preko naših radio Vijesti i preko lista »Riječ žene« te smo u kratko vrijeme uspjele bar donekle riješiti pitanje odjeće. U samom domu bila je jedna drugarica iz AFŽ-a kao upraviteljica doma, a Kotarski odbor AFŽ Slunj, imao je neposrednu brigu i kontrolu nad domom. U Okružnom odboru bila je stalno jedna drugarica zadužena za Dječji dom. Kako je svakim danom rastao broj djece, a one prostorije nisu ih mogle primiti, to smo preselili Dječji dom u Grabovac. Samu zgradu i sav potreban namještaj unutra uredila je Komanda područja i ona preuzela ishranu Dječjeg doma do žetve. Okružni NOO stavio je na raspolaganje jednu baštu, i tako su djeca dobila ono što je bilo za njih » najvažnije, a to je zelenje, jer se već pojavljivao u mnogo slučajeva skorbut. Organizacija iz Karlovca šalje nam vitamiinske preparate, te gris, šećer i rižu. Upravu doma preuzima odbor u koji ulazi jedan predstavnik NOO, jedan predstavnik Komande područja, jedna predstavnica Okružnog AFŽ te upraviteljica doma. Od mjeseca juna upraviteljica doma je drugarica Puškarić, koja sa ogromnom ljubavi i razumijevanjem vodi čitav dom i odgaja djecu. 1 Pred mjesec dana broj djece narastao je na 80, te .smo morali podijeliti na dva doma. Podjelu smo izvršili prema starosti djece i to : u domu »malih« djeca do 7 godina, a u domu »velikih« djeca od 7—12 godina. Djeca iz doma »velikih« polaze u školu, gimnasticiraju i imaju svoj pjevački zbor te diletantsku grupu. Cijelim tim radom upravlja uz pomoć »mamice« 2 pionirska organicija u domu, kojoj je predsjednica Darinka Sekulić, stara 11 godina. U domu »velikih« ima do danas 65 djece, a u domu »malih« 42 djece. Među djecom vlada veliko drugarstvo i oni su naučeni da sva svoja pitanja rješavaju na zajedničkom sastanku svih pionira. U samom domu nalazi se i švelja, koja stalno prepravlja i šije za djecu. Bar jedanput tjedno dolazi u dom liječnica i pregleda svu djecu tako da odmah u zametku sprečavamo širenje epidemije, kao što su bile bijele kozice, hripavac i mums, koje .su sve donesene u Dječji dom. Poslije žetve, ishranu Dječjeg doma preuzeo je Okružni NOO, a naša organizacija stalno vodi kampanju za donošenje mlijeka, sira, voća i t. d. Popularnost doma je velika te ne samo da bi mnoga djeca htjela da dođu u Dječji dom, nego je i masa žena pokrenuta u pomoć Dječjem domu. Kotar Karlovac stalno snabdijeva Dječji dom sa soli, plahtama, sapunom i drugom, odjećom. Na I. konferenciji AFŽ-a Hrvatske govorile smo drugaricama iz Banije o našem Dječjem domu i o teškim prilikama na Kordunu. Drugarice su obećale pomoć, i dobile smo baš u danima, kada su kod nas zapo- �čele žeti, veliku pošiljku i hrane i odjeće (prilažemo popis tih stvari), koje su izašle u našim »Vijestima«. U zadnje vrijeme dolaze u posjet i pionirske organizacije sa sela donoseći sa sobom darove. Ta djeca obično ostaju po čitavo popodne u Dječjem domu, zajedno se igraju, pjevaju, te obično djeca sa sela, kako sama kažu, mnogo toga nauče od djece u Dječjem- domu. Na sve zborove zovu danas pionire iz Dječjeg doma tako da ćemo stvoriti dvije diletantske grupe i dva pjevačka zbora, kako bi mogla što više masovnih sastanaka posjetiti djeca iz Dječjeg doma. Danas je stiglo u dom i 29 djece iz Dječjeg doma Frkašić,3 a ujedno smo primili od ZAVNOH-a jedan padobran, da se za tu djecu iz Frkašića sašiju košuljice. U Izvršnom Okružnom odboru zadužena je za Dječji dom drugarica Draga Bakiš, koja odlazi bar jedanput tjedno u Dječji dom. Sada imamo najviše poteškoća oko samoga personala koji je preopterećen poslom, a teško nalazimo drugarice koje znaju obavljati poslove oko djece. Smrt fašizmu — Sloboda narodu! Drugarski p o z d r a v : D r a g a 4 1 O školskom radu i o d g o j u d j e c e u d j e č j e m domu u V o j n i č k o m Grabövcu donosimo izvatke iz zapisaka upravnice doma K a t i c e Puškarić. » D r u g o v i iz K o m a n d e područja u Slunju z a p l i j e nili su instrumente za pleh muziku i darovali ih djeci. Z a m o l i l i su druga N i k i c u Diklića, muzičara, k o j i je došao u naš dom, da radi s d j e c o m , da organizira d j e č j i orkestar. M e đ u t i m instrumenti su bili pokvareni, a n i j e ih bilo moguće popraviti, j e r takovih stručnjaka u pozadini nismo imali. Drug Diklić, k o j i je ostao kod nas sa s v o j o m drugaricom, počeo je organizirati p j e v a č k i zbor i razne stvari za priredbe. Stvorio je tako od tridesetak djece » p r o s v j e t n u d j e č j u družinu«, k o j a je i daleko van našega doma davala priredbe. Svako p r i j e podne bila je školska obuka. D j e c a su m a r l j i v o učila i v e ć do jeseni 1943. godine nekoliko o d n j i h završilo j e I V . razred osnovne škole. T a d a nam stiže v i j e s t od Okružnog N O O - a , da se u R u j e v c u na B a n i j i otvara partizanska g i m n a z i j a , i da svu d j e c u k o j a treba da d a l j e p o l a z e školu, tamo pošaljemo. T a k o nam je 13 d j e c e otišlo u gimnaziju. V e l i k u p a ž n j u posvećivali smo radu pionirske o r g a n i z a c i j e , u okviru k o j e se o d v i j a o kulturnop r o s v j e t n i rad, razne d j e č j e igre i zabave, kao r a d u vrtu, u domu, šivanje, p l e t e n j e i drugo. D r u g N i k i c a Diklić, k o j i j e b i o muzički stručnjak, u v j e ž b a o je djecu, tako da su priredbe bile umjetnički n a visini. N a j p r i j e j e u v j e ž b a o nekoliko borbenih pjesama i recitacija, a i neki igrokaz. D j e c a su t a j rad veoma v o l j e l a . P r v u su priredbu d j e c a dala 28. V I I I . 1943. na I I . K o n f e r e n c i j i žena Korduna. B i l a je to velika senzacija. Bilo je m n o g o naroda, boraca i žena. Prosvjetna grupa pionira dječjeg doma u Graboucu V e l i k a dvorana bila je dupkom puna. P o s l i j e programa drugarice iz A F Ž došle su i čestitale d j e c i . D j e c a su sada u v i d j e l a da je program uspio, i da n i j e bio uzaludan trud, k o j i su uložili v j e ž b a j u ć i pjesme i igrokaz .. . D j e c a su davala priredbe j e d i n i c a m a N O V , nastupala na k o n f e r e n c i j a m a Okružnog N O O - a , odlazila u bolnicu ranjenicima, a j e d n o m bila su od Z A V N O H - a pozvana u O t o č a c i Senj. B i l o je to 4. prosinca 1.943. g. O k o pola noći zaustavio se neki kamion p r e d domom. N e t k o dolazi k nama. Jedan drug putuje iz Otočca i donosi našoj p r o s v j e t n o j grupi poziv od Z A V N O H - a , da budemo spremni za put, j e r će kamion doći već sutra. O d v e z l i smo se v o j n i m sanitetskim autobusom u Otočac, kuda smo stigli oko podne. Na večer d j e c a su večerala s d r u g o v i m a iz Z A V N O H - a i dobila razne darove. D r u g i dan bila je priredba, koj o j j e prisustvovao drug V l a d i m i r N a z o r , p r e d s j e d nik i drugi članovi Z A V N O H - a . Priredba je uspjela iznad očekivanja, i svi smo bili sretni. K a d a smo se već spremali na povratak, pozovu nas u Senj. T o j e bio velik d o ž i v l j a j , j e r d j e c a nisu nikada v i d j e l a more, pa je r a z u m l j i v o , da im j e , kad smo stigli, p r v i korak bio na pristanište. P r o v o z a l i su ih neki mornari na j e d n o m brodiću po moru i upoznali sa svim, što ih je zanimalo. Priredba je t r e bala da se održi drugi dan .poslije podne, pa je bilo d o v o l j n o vremena za odmor i r a z g l e d a v a n j e Senja. Za prehranu b i l i smo određeni u nekom samostanu. K a d a smo došli pred samostan, i v r a t a nam otvorila časna sestra, neka d j e c a ustuknu natrag, i z b i j u se kao ovčice, — ne će da uđu. Z o v e m o ih, guramo, naopako, plaše se oni časnih sestara. B i l a su to d j e c a k o j a su bila zatočena u logoru u Jastrebarskom, otkuda su ih oslobodili partizani. D j e c a su nam već pričala o tim opaticama, kako su ih mučile. D o k a z u j e m djeci, da su one sada pod vlašću naših partizana, i da ne treba da ih se b o j e . �T a k o uspijemo da udu u kuću. 'Opatice su priprem i l e dobar ručak, ali djecu se n i j e m o g l o natjerati da jedu, j e r su se b o j a l a opatica. M o r a l i su nas drugovi iz S e n j a premjestiti na drugo m j e s t o na prehranu, a djeca, k o j a su 'bila u Jaski, pričala su drugovima o t o m i drugim logorima, kroz k o j e su prošli i g d j e su izgubili, tko majku, tko braću. Ipak t a j neugodni d o ž i v l j a j n i j e smeo d j e c u — priredba je uspjela, i mi smo se sretno v r a t i l i u Otočac. Tu saznam, da je na Kordunu ofenziva, no nitko mi n i j e znao reći što je s našim d j e č j i m domom. U t o j neizvjesnosti p r o ž i v j e l i smo skoro 10 dana, kada su nam dopustili da se v r a t i m o natrag na naš Kordun. S a s t a j e m o jedinice V I I I . kordunaške d i v i z i j e , k o j e nas o b a v j e š t a v a j u , da je u d j e č j e m domu sve u redu, da je bilo b j e ž a n j a , ali da je sve dobro prošlo.« 2 Katica Puškarić. D j e č j i dom nice, osnovan je 3 Dokument u Frkašiću, selu nedaleko K o r e za v r i j e m e Četvrte n e p r i j a t e l j s k e ofenzive. P o l o v i n o m ožujka 1943. g. upućeno je U t a j dom nekoliko drugarica iz v o j n e bolnice u 'Bijelim Potocima da o r g a n i z i r a j u dom, budući da je e p i d e m i j a tifusa zahvatila c i j e l i k r a j , pa tako i d j e č j i dom. D j e c a (u to v r i j e m e ih je bilo 124 u domu), kao i sve o s o b l j e doma, b o l o v a l i su od tifusa. J e n j a v a n j e m tifusa, o s l o b o đ e n j e m G a c k e doline i Otočca, i uz pomoć v o j s k e i antifašističkih organizacija, stanje u domu znatno se popravilo. N a b a v l j e n i su l i j e k o v i , vitamini, r i b l j e u l j e i hrana i čim su se d j e c a oporavila, dom iz Frkašića preseljen je u R u j e v a c na Baniju. U p r a v n i k doma u Frkašiću bila je Dragica V u k o v i ć , a upravnik doma u R u jevcu — M i l k a B a l jak. U o v o m e domu n a j v i š e je b i l o d j e c e iz Bosne, B a n i j e i K o r d u n a , a nekoliko ih je bilo iz Gorskog Kotara i P r i m o r j a . V e ć i n a d j e c e bila su bez oca i majke. 4 Draga Bakiš. 471 DOPIS OKRUŽNOG ODBORA AFŽ KARLOVAC OD 6. IX. 1943. AGITPROPU CK KPH 0 PRILOZIMA ZA DJEČJI DOM OKRUŽNI ODBOR AFŽ KARLOVAC 6. IX. 1943. Agitpropu CK KPH Za »Vijesti« Dragi drugovi! Prilozi za dječji dom: U vremenu od 20. pr. mj. do 5 o. mj. mnoge organizacije i članice AFŽ-a te USAOH-a posjetili su i darovali naš Dječji dom. Ima tu pošiljaka iz oslobođenih teritorija, a isto tako i iz neoslobođenog, od hrvatskih majki, koje se rado sjećaju dječice u Domu. Prilozi su slijedeći: Bović: 209 kg krumpira, 17 kg paradajza, 48 kg jabuka, 14 kg luka, 9 kg graha, 6 kg pšenice, 8 kg mahuna, 7 kg sira, 3 pogače i 2 jaja. Vojnić kolodvor (USAOH) : 15 kg paradajza, 28 smotaka duhana, (predano vojsci), 2 vagona krumpira, 40 kg graha, 13.5 1. mlijeka i 1 pogača. Perić Selo : 3 drugarice članice AFŽ-a donijele su slijedeće: 3 1 mlijeka, 2 sira, 2 poviče, 1 pogaču i košaru šljiva. Sjeničak (AFŽ) : 40 kg paradajza. Krnjak (USAOH) : 4 1 mlijeka, 2 pogače, 1 košara šljiva, 1 košara jabuka i paradajza. Kotar i mjesto Karlovac: 5 paketića griza, 1 roklje, 1 ručnik, 2 krpe, 6 haljinica, 4 m platna, 3 kom. sapuna, 65 jaja, 4 »ženske hvale«, 1 dječje hlače, 7 gaćica, 2 para cipelica, 1 milje, 3 ženske košulje, 1 dječji kombine, 13 košuljica, 1 prslučić dječji, 1 dječja kapica, 1 maramica, 1, podbradnjak, 3 para dječjih soknica, 1 dječje rukavice, 1 dječja kišna kabanica, '2 para muških čarapa, 6 jastučnica, 1 plahta, 2 gaće i 1 čarape. Smrt fašizmu — Sloboda narodu! Drugarski pozdrav. Okružni odbor A F Ž — K a r l o v a c �Dokument 472 PISMO OKRUŽNOG ODBORA SPŽZ BELE KRAJINE OKRUŽNOM ODBORU A F ž KARLOVAC KOJIM SE ŠALJU DAROVI ZA DJEČJI DOM NA KORDUNU OKROŽNI ODBOR SPŽZ — B E L O K R A J I N A 29. I X . 1943. Okrožnome odboru Antifašistične fronte žena Karlovac Drage tovarišice! Pošiljamo Vam darove za Vaše drage otroke v Dječjem 1 domu in ob tej priliki izročamo Vam- in vsem malčkom sesterske in materinske pozdrave tovarišic, ki so z veseljem- sprejele poziv naše protifašistične organizacije za zbiranje darov, namjenjenih Dečjem domu na Kordunu. 1 To so bile tovarišice iz rajona Vinice in Črnomlja z okolico (Belokrajina). Za vse nas je bilo to nenavadno, sveto delo. Me ljubimo Kordun, o katerem smo slišale pripovedovati samo kordunske borce, o katerem smo čitale v Vašem listu »Riječ žene«, imamo ga tako rade, da nam je mil in drag vsagdo, ki prihaja od tam in nam govori o borbi kordunskega naroda. Sedaj smo imele priložnost to ljubezen potrditi in dati joj duška. Neka stara mamica se je na mitingu s solznimi očmi in naglo, da je ne prehiti katera druga, ponudila: »Pri meni n a j se zberejo stvari, jaz bom pa poskrbela, da se vse odpelje naprej. Če bi morala na hrptu nositi, bi vse napravila za naše otroke.« Ko je pripeljala zbrane stvari, je objela tovarišico, kateri jih je izročila. Naše tovarišice so skrb no zborale in se pri tem veselile veselju otrok, spominjale so se pri tem svojih sinov in hčera, ki so daleč od njih, mislile so pa tudi na vse borce iz Hrvatske, ki so tolikrat skupaj z našimi slovenskimi partizani bili fašiste na slovenskih ti eh. Tovarišice, mi se zavedamo dolžnosti, ki ih do otrok imate ve, kajti vaše obveze so tudi naše obveze. Antifašistična fronta žen Hrvatske in Slovenska protifašistična ženska zveza so vzrastle iz naše skupne borbe in se zđružujejo v vseh naporih in ciljih. Ena zraven druge smo šle skozi vse težave in zbližale smo se. Naša želja je, da še bolj suđelujemo v naši skupni borbi in da bo naše delo trdno povezano tudi potem, ko bomo v slobodni in demokratični Jugoslaviji gradile srećo naroda in naših otrok. N a j Antifašistična fronta žena Hrvatske in Slovenska protifašistična ženska sveza postanejo nepretrgljiva vez med hrvatskim, srpskim in slovenskim narodom! 1 Tom prilikom poslale su žene Bele Krajine dječjem domu u Vojničkom Grabovcu: 1.166 kg jabuka, 129 kg brašna, 89 kg oraha, 100 kg kupusa, 12 kg riže i makarona, 738 k|g krumpira, 5 kg meda, 3 kg marmelade, 5 kg suhe slanine, 36 kom. j a j a i 3 sanduka odjevnih predmeta u težini od 137 kg. Smrt fašizmu — Svobodo narodu! Okrožni odbor 1SPŽZ — Belokrajina Dokument DOPIS ZAVNOH-A OD 15. II. 1944. KOTARSKOM NOO KORENICA 0 473 PRESE- LJENJU DJEČJEG DOMA IZ ŠEGANOVCA U BANIJU ZEMALTSKO ANTIFAŠISTIČKO VIJEĆE N A R O D N O G OSLOBOĐENJA HRVATSKE Socijalni odio 1 Š/E broj 515 Dječji dom Dne 15. februara 1944. Kotarskom NOO Korenica Primili smo dopis od Okružnog NOO-a za Liku, da je u Korenici, prije mjesec dana osnovan dječji dom, u kojem je smješteno 150 djece. Nadalje nam javlja, da je t a j dom osnovan pod uslovom, da se preseli u Baniju. Mi ranije nismo bili o tome obaviješteni, a odmah poslije primitka toga dopisa obratili smo se na ONOO Baniju, da pronađe odgo- �varajuće prostorije, u koje bi bilo moguće preseliti taj dom. U koliko se te prostorije budu pronašle, mi ćemo Vas odmah o tome obavijestiti. Tako dugo dok ne dobijete nalog za preselenje doma od Okružnog NOO-a, Vi nemojte nikuda kretati, jer bi se moglo dogoditi da Vi krenete na put, a prostorija ne bi imali za useliti.2 Molimo Vas za slijedeće podatke: 1. koliko imade sada djece u domu, te od koliko do koliko godina se kreće starost djece. 2. Kakve i koliko imadete sada prostorije, da li su djeca smještena u jednoj ili više zgrada. Kako je sa prehranom:, s odijelom i ostalim potrebama. Da li postoji uprava doma; Mi smo tražili hranu za dječje domove od GŠH, te nam je obećana, samo dok će biti da se Vam dostavi. Po primitku dopisa obavijestite nas o gore traženom i pošaljite opširan izvještaj. Smrt fašizmu — Sloboda narodu! S o c i j a l n i odio Stjepan 1 Početak 1943. g. je p e r i o d iza V I . n e p r i j a t e l j ske o f e n z i v e , kad je L i k a bila sva porušena i pop a l j e n a i kad su ustaško-četničke i fašističke jedinice vršile užasan teror na teritoriju L i k e ( V i d i I. knji ( gu dok. 273, str. 450). D o m , o kome je r i j e č u o v o m dopisu, bio je osnovan u selu Šeganovcu. Doliument Šalamun 2 12. I V . 1944. g. poslao je Okružni N O O B a n i j a Z A V N O H - u dopis, da su pronađene prostorije za d j e č j i dom iz Šeganovca, i da se dom sa 135 d j e c e može odmah preseliti, time da se prethodno javi Općinskom N O O - u Z i r o v a c . 474 IZ IZVJEŠTAJA TATJANE MARINIć OD 9, I V . 19-14, S O C I J A L N O M O D J E L U ZAVNOH-A 0 DJEČJEM D O M U U ŠEGANOVCU Socijalnom odjelu ZAVNOH-a1 Po nalogu toga odjela br. 920 od 19. III. 1944. pregledala sam dječji dom u Šeganovcu, o čemu podnosim slijedeći izvještaj: Brojno stanje djece: Predškolske djece od navršenih 2—6 godina ima 55 Školske djece od navršenih 7—13 godina ima 76 Svega ima 131 dijete Po godinama i spolu ima: Oodina 2 3 4 5 6 7 8 9 1 0 1 1 1 2 1 3 Svega dječaka 1 8 1 0 8 5 7 1 4 12 1 0 1 2 1 dječaka 79 3 6 3 1 1 8 5 4 5 4 3 1 1 1 6 1 1 1 6 1 5 1 9 1 6 1 5 5 5 djevojčica — Ukupno po godinama: i Socijalni sastav: Djece Djece Djece Djece bez roditelja ima 38 koja imaju samo majku ima 77 koja imaju oca ima 1 koja imaju žive roditelje ima 15 Svega 131 406 i djevojčica 52 1 Ukupan br. djece 1 1 3 Djeca su većinom iz kotara Korenice, a ima ih još iz ovih kotareva: Lapac, Gospić, Gračac, Bihać, Petrinja i troje djece iz Crne Gore. Zdravlje djece: Oko 40 djece bolesno je (stomatitis 15, proljev 20, a 5 druge bolesti). Točan pregled �zdravlja djece nisam mogla dobiti, jer nije bilo pri ruci liječnika, koji bi djecu pregledao. Petoro djece imalo je vrućinu. Jedno dijete uzela je majka taj dan iz doma, jer je imalo hripavac i po liječničkom nalazu obolilo je i na plućima (TBC). Inače gotovo sva djeca veoma su slabog izgleda (blijeda i slaba). Zdravstveni nadzor uz kontrolu liječnika (dr. Ivan Košić) vodi higijeničarka Desa Grahovac, koja ulaže sve, da se bolesnoj djeci pruži potrebnu njegu i pomoć, te da ostalu djecu drži u redu i čistoći. Higijeničarka dodijeljena je domu pred par dana, pa je 60 djece već izliječila od svraba, ošišala ih, i tu djeca nemaju uši. Prehrana: Kotarski NOO Korenica opskrbljuje dom živežnim namirnicama i daje za djecu sve s čim raspolaže. Ove zime, kada je bilo pomanjkanje hrane, cijeli kotarski NOO odricao se je po koji dan hrane, samo da djeca ne gledaju. Unatoč svih odricanja, skrbi i brige < a strane kot. NOO-a dom oskudijeva s na najpotrebnijim živež. namirnicama, pa prema tomu i djeca na ishrani. Glavne živežne namirnice, koje dom dobiva jesu : meso, krumpir i kruh i koji put nešto kukuruznog brašna. Ovakove živežne namirnice dobiva dom već peti mjesec. Samo 2 puta kuhan je grah i 2 puta kiseli kupus. Bez razlike na dob i zdravlje sva djeca dobivaju dnevno tri obroka i to dvaput toplu hranu, a večerom kruh ... . .. Trebalo bi upravi doma dati nešto novaca, da kupuje uz redovito sledovanje, barem luka, krumpira, graha, jaja, mlijeka, što se može kupiti, pa makar i u manjim količinama, da se hrana izmjenjuje. Pred kratko vrijeme dobio je dom dodatak na hranu i to 50 kg šećera i 50 kg riže. Dok je bilo riže, nisu dobivali krumpir, tako da riža nije bila nikakav dodatak hrani, a šećer nemaju s čim davati djeci, jer nemaju niti čaja, niti ječma za crnu kavu. Davali smo ga samo bolesnoj djeci. Upravo kada sam bila u domu stigla je za djecu pošiljka živežnih namirnica, koju je sakupio Okružni AFŽ za Liku prigodom 8. marta. Primljeno je oko 300 komada jaja, 2 kg. maslaca, oko 200 kg mješanog brašna (ječam, raž, pšenica), 14 kg graha i par kg ječma za prženje, pa sam u dogovoru s upravom, napravila s drugaricama, koje kuhaju, raspored te hrane na nekoliko jelovnika, da se prehranu malo upotpuni i promjeni. Isto tako posavjetovale smo se o poboljašnju hrane za bolesnu djecu. Kakovim se oni poteškoćama bore neka ilustrira ovaj primjer. Dom je udaljen od Korenice 6 km, pa je veoma opasno za sniježnih mećava odlaziti u Korenicu. Sljedovanje dobiva se samo od danas na sutra i nema nikakovih rezervi. Jednoga dana otišle su 3 drugarice po sniježnoj mećavi u Korenicu. Dobile su svega tri torbe kruha. Put je bio tako opasan, da su zapale u snijegu i pukim slučajem spasili su ih drugovi iz Šeganovca. Cijelu zimu same su te drugarice sa upravnikom doma rušile stabla, pilile i cjepale drva, da djeci bude toplo. Može se reći da se je taj dom održao samo nadčovječnim naporima sviju, koji za njega i u njemu rade. Prostorije: U četiri mjeseca svoga opstanka dom' je tri puta premješten. Sada se nalazi u jednoj nedovršenoj baraci bolnice, koja je 11 m duga i 7 m široka.2 U velikoj sobi napravljeni su drveni ležaji, t. zv. palače. Prozori imaju tek po koje staklo, a drugo je obijeno daskama, pa je u sobama uvijek polumrak. U sobe se ulazi s dvije strane i to izravno, nema nikakvog natkrovlja, pa snijeg pada u sobu, kad se vrata otvore. Stijene su od dasaka, koje nisu zabušene. Baraka je podignuta na balvane, pod je jednostruk. Potkrovlje je nedovršeno, pa je i strop i pod nezabušen. Vjetar piri u prostorije sa svih strana, a kad je sniježna mećava, snijeg zapuhuje u dječje sobe. Peći su improvizirane od limenih kanti, puše se, a ako je vjetar, uopće ne gore. Na dječjim ležajima nema slame. U velikoj sobi leže djeca na tim- palačama, a u ostale dvije sobe na podu. Pod djecu se prostiru krpare, a pokrivaju se neki krparama, a neki biljcima. Na začelju je trijem, na kojemu je dograđena privremena kuhinja. Tu ima još 2 sobe. U jednoj je smještena kancelarija i magazin, a u njoj spavaju upravnik, higijeničarka i ekonomka. Druga soba je bez prozora, pa služi kao komora za odlaganje suđa i ostalih predmeta (rublja, sanduka i t. d.) Ostalo osoblje spava u hladnim i nedovršenim1 prostorijama u potkrovlju. Zahodi se grade malo podalje od kuće. Polugola sitna djeca izlaze na zahod izvan kuće. O d g o j n i rad s d j e c o m : S djecom! se bavi 10 drugarica i to 5 omlađinki (sestre djece) i 5 majki (majke djece). Sve ove drugarice nepismene su. Uopće sve osoblje doma osim upravnika, ekonomke, higijeničarke i kuharice nepismeno je. S dje- �com se u pravom smislu riječi nitko ne bavi. Veoma mali broj, i to najveće djece, pomaže u kućanstvu, a sva ostala djeca nezaposlena su. U domu nema školskih knjiga nego djeca uče čitati iz štampe. Jedna djevojčica, koja je skoro došla u dom i znade čitati i pisati, nabavlja pionirski list »Lički kurir«, i to je štampa, koju tu djecu povezuje sa školom i pionirskom organizacijom. 76 djece su školski obvezanici. Velik broj ih je već polazio I. ili II. razred, ali su već zaboravili čitati i pisati. Jedini je Pero Kosijer svršio IV. razr. osnovne škole, ali on je invalid. Bomba mu je od'nijela lijevu šaku, ranila desnu ruku i uništila oči, jer je ranjen u glavu. Bio je kurir i stradao je u borbi. On i mala Desa Rapaić, koja ima 10 godina i svršila je II. razred osnovne škole, pomoć su higijeničarki u radu s djecom. Pero ih uči pjevati i priča imi priče, a Desa nastoji, da nabavi štampu i da im čita. Dobavila je i jednu olovku i nešto papira, pa je odlučila da drugove uči čitati i pisati. »Obećali su nam da ćemo dobiti učitelja, i već smo u prijašnoj baraki uredili i školu, ali onda je zapao snijeg, i valjda učitelj nije mogao od smetova do nas, pa tako još nam nije počela škola...« kažu djeca. Kotarski i okružni NOO imali su namjeru u dom poslati učitelja, ali radi toga, što se je kanilo dom premjestiti, nije u dom dodijeljen učitelj. Djeca u rasporedu: U domu stalno pridolaze nova djeca, pa kad se nakupi veći broj djece iznad 10 godina, razašilju se ta djeca na raspored po selima. Sada ima na rasporedu oko 40 djece. 0 s o bije; Od osnutka doma do 29. III. o. g. vodio je upravu doma drug Dmitar Pražić iz Šala1 Koncem prosinca 1943. g. osnovan, je S o c i j a l ni odjel ' Z A V N O H - a . Medu njegovim najvažnijim zadacima, bili su: briga za invalide, za nezbrinutu djecu, za i z b j e g l i c e , za siromašno stanovništvo, za l j u d e Ito i i se nalaze u zatvorima i logorima, za prikupljanje statističkih podataka o fašističkom uništavanju. S o c i j a l n i o d j e l i f o r m i r a n i su i kod Kotarskih N O O - a . S o c i j a l n i o d j e l Z A V N O H - a postavio j e zadatak oblasnim i okružnim N ' O O - i m a da o r g a n i z i r a j u d j e č j e domove na mjestima, k o j a su n a j m a n j e izlo- munića opć. Bunić. Drug Pražić premješten je na drugi posao, pa je upravu doma povjerio Kotarski NOO drugu Jovanu Vukmiroviću iz Bunića. Drug Vukmirović bio je na dužnosti u domu tek drugi dan, ali poznaje rad doma, jer je bio u Kotarskom NOO-u. On je sa svoje strane sve poduzeo, da se dom privremeno uredi. Drugaricu ekonomku i higijeničarku izaslao je također Kotarski NOO. Kuhinju vodi drugarica Danica Babić, partizanka, koja je bila kuharica u Kotarskom NOO-u Njoj pomažu Soka Pužić izbjeglica, koja ima u domu dvoje djece i Dušanka Studen omladinka (isto izbjeglica). Sve ostale drugarice su izbjeglice. One obavljaju sve poslove, i povjereni im rad sa djecom. Zlata Rebić 40 g. ima 2 djece Julka Priča 34 g. ima ,3 djece Ljuba Priča 29 g. ima 3 djece Kaja Babić 32 g. ima 4 djece Anka Cvetičanin 29 g. ima 2 djece u u u u u domu domu domu domu domu Omladinke Mileva Hrnjak, Jelka Leka, Dara Perić, Mika Cvijanović i Mika Cvetičanin. Svaka ima sobom braću u domu. Nadzor i brigu o domu vodi Kot. NOO, a naročito se za dom zauzima drug predsjednik Kotarskog NOO-a i drugarica Neda Drakulić, sekretar NOO-a. Zdravstveni nadzor djece vodi drug dr. Ivan Košić, zdravstveni referent Okružnog NOO-a... U sjedištu ZAVNOH-a 9. IV. 1944. Smrt fašizmu — Sloboda narodu! Marinič Tatjana žena n e p r i j a t e l j s k i m napadima. Dužnost N O O - a je bila da se brinu o sigurnom smještaju djece u slučaju n e p r i j a t e l j s k o g upada, o i z g r a d n j i zemunica za djecu, o n j i h o v o m r a s p o d j e l j i v a n j u po u d a l j e n i m m a n j e izloženim selima, te o prehrani, o d j e ć i i obući. Oni su također vršili stalni nadzor n a d n j i hovom naobrazbom i školovanjem. 2 To je bila privremena konspirativna baraka bolnice XXXV. d i v i z i j e . Još u toku t r a v n j a dom je preseljen u R u j e v a c i Buzetu ina Bani ju. �Dokument 475 PISMO ŠTABA I. U D A R N E BRIGADE VIII. DIVIZIJE OD 18. III. 1944. DJEČJEM DOMU U VOJNIČKOM GRABOVCU Dječjem domu Grabovac Dragi naši najmlađi! U ovim velikim danima naše oslobodilačke borbe, kada naša vojska bije krvavi boj za oslobođenje naše domovine, vi, naši najmlađi, uvijek ste nam pred očima. Mislimo na vas često, ponosimo se vašom bistrinom, vašim divnim odgojem. Znademo da ste patili da ste i vi svjedoci patnje naših naroda. Slušali smo vaše pjesme, gledali smo marljive ručice, koje stišću knjigu i pletaču iglu, i vaš dječji podvig sve za front. I vi mali se borite. Vaša borba daje i nama snage i novog poleta. Nastavite samo tako dalje. Ponosimo se s vama, u vama gledamo sliku budućeg sretnog novog naraštaja. Sada vam šaljemo nešto od zarobljene vune, koju ćete vi korisno upotrebiti. Za sada ovoliko, draga dječice. Primite mnogo toplih pozdrava od boraca i starješina I. udarne brigade VIII. divizije.« 1 1 N a j m i l i j i i najbliži djeci bili su borci N a r o d no-oslobodilačke vojske ili kako bi oni uvijek govorili: »'Od svega n a j v i š e volimo naše partizane i druga Tita.«' To su bili njihovi očevi, braća, rođaci i poznanici i o n j i m a su oni uvijek govorili i stalno pratili n j i h o v u borbu. Strepili su n a d njihovim životima i veselili se svakom n j i h o v o m uspjehu. Kad se jednog dana pročulo, da će kroz Grabovac proći V I I I . kordunaška divizija, kod djece je zavladala bura oduševljenja, jer tko je od ove djece imao nekog živog, t a j je sigurno bio u V I I I . diviziji. Čim su partizani stigli u selo, d j e c a su n a p u stila obuku i brže nego bi okom trenuo, našla su se među borcima. Mnogi partizani našli su tu svoju djecu i djecu svojih rođaka i suseljana. D j e c a su kasnije još dugo pričala o prolazu Divizije kroz Grabovac. D i r l j i v je bio i susret djece s borcima pri prolazu I. u d a r n e b r i g a d e VIII. divizije kroz Vojnićki Grabovac. D j e c a su i'h zaustavila i dala n j i m a u čast priredbu, k o j a je t r a j a l a puna dva sata, a na svršetku priredbe n i j e se znalo tko je više sretan — borci ili djeca. Borci su se kasnije dopisivali s djecom o čemu svjedoči gornje pismo. Dokument 476 MASOVNI POKOLJ ŽENA I DJECE U SELIMA SINJSKE KRAJINE Iz članka »Zločin izvršen od »Vražje divizije« u selima Sinjske »Slobodna Dalmacija«, od 16—17. X. 1946. . . . 28. III. 1944. g. požar je uništio malo rodoljubivo selo Podi, zavučeno duboko u Kamešnicu. Progutao je 76 staraca, žena, majki, djece i novorođenčadi. Fašistički banditi i njihove sluge stigli su nenadano. Nitko nije očekivao ono, što se nekoliko časaka poslije dogodilo. Najprije su otjerali stoku, skromne zalihe hrane — sve što je planinski seljak kroz dugi niz godina stekao svojim radom, svojim žuljevima i znojem.. Onda ustaše stjeraše narod u dvije potleušice. Sve, što god je bilo u selu živo, moralo je ići. ».Starce su nosili mlađi, a bolesnike pridržavale djevojke«. Tako priča) dvadeset-godišnja djevojka Pera Ratković Filipova, koja je uspjela pobjeći kroz vatru, i tako spasila sebe, 14-godišnju sestru Anu i 5-godišnju Anđu Josipovu. »Zatim počeše svoje strašno krvavo djelo. Kao pomahnitale zvijeri srnuli su među nas, s noževima i s bombama. Žene su padale kao snoplje, a polumrtva novorođenčad grčevito se stiskala krajine« uz sise mrtvih m a j k i . .. Kad je sve utihlo udaljili su s e . . . No to im je bilo malo. Opet su se navratili i stali prisluškivati zadnje hropce umirućih žrtava, a na svaki hropac počeli bi iznova svoj zločin. I sve tako redom, dok je u grobnici nastala potpuna tišina. Onda su u kuću dovukli kukuruzovine, potakli među leševe i zapalili, kako bi izbrisali svaki trag svog strašnog zločina.« 14-godišnja Ana, Perina sestra i 5-godišnja Ana Josina koje su se sa Perom spasile bijegom kroz vatru stoje pred nama kao dvije optužbe, dva živa svjedoka nevjerovatnog zločina, koji su mogli počiniti samo zvijeri u ljudskoj koži, ljudi bez savjesti, bez morala, bez ičega čovječanskog u s e b i . . . Ruda je veće planinsko selo od nekoliko susjedstava, koja su raštrkana po padinama planine. I Ruda je doživjela istu sudbinu. Krvoloci su zaklali sve što su zatekli živo u selu. 73 djeteta i majki palo je žrtvom zlo- �čina — zločina, koji su organizirali dva fratra — dva zločinca sa svojim sukrivcima. »Kao i drugdje, otjerali su najprije blago, pokupili odjeću i onu šaku škrte hrane, a onda je započeo pokolj« — kaže mlinarica Šime Botica iz Rude, koja se spasila, jer je pala ranjena medu prvima i bila pokrita leševima. »Dođoše i pozvaše nas na gumno. Niko nije očekivao da je to zadnji put što odlazi iz svoga doma. 73 žene, staraca i djece stajalo je mirno na gumnu i čekalo što će biti... I tada započe zločin. Najprije prasnuše bombe, onda »šmajseri«, a najzad mitraljeski rafali. Mirno, sabrano, svijesno, promišljeno, kao da se ne radi o živim ljudima, o djeci, koju su sigurno imali i ti razbojnici i njihovi pomagači. Kad je i zadnje dijete palo pogođeno rafalom, nastao je tajac... tišina, a zatim, kad bi se prolomio hropac koje umiruće žene, zločin je ponovo počimao . . . « Pored Šime spasilo se još od strašne smrti 12 mališana, koje su njihove majke zaštitile svojim tjelesima. Hrabrost tih majka bila je tolika da su polumrtve, teško ranjene, skrivale pod svoja tijela nevinu dječicu, kako bi bar njih spasile, kad one ne mogu više živjeti. Mali Božo Crljen Franjin od 4 godine spasio se, jer ga je teško ranjena baka zaštitila svojim truplom. Božo je ranjen puščanim metkom u prsa. Nije nam ništa znao da kaže, samo je podigao svoju košuljicu i pokazao ožiljak. Isti udes stigao je i stanovništvo Male Rude. Poklano je dvadesetak žena i djece. Dokument Zaselak Milanović-Litre pao je prvi žrtvom pokolja. Rano u zoru nahrupili su banditi u selo, stjerali sve živo u dvije staje, raznijeli bombama i onda zapalili. Od svih koji su bili u staji, spasilo se njih dvadesetčetvero. To je djelo hrabre 14-godišnje djevojke, Luce Milanović, koja je sama, bez ičije pomoći, ugasila vatru i tako spasila 24 ljudska života. Jakov Milanović iz Gornjeg Otoka, star 56 godina, kaže nam-: »Dan prije pokolja kurir je došao u naš zaselak i donio poruku od fra Stanka iz Sinja, da, kad mimo našeg zaselka prođe vojska, ne bježimo, jer nam okupatori ne će ništa na žao učiniti. Kad tamo — pokolj, smrt, krv . . . « »Tko, tko nam pokla našu djecu?« — kao za sebe zapita ovaj starac, i onda jedva čujno doda: »Fra Stanko Litre, fra Jakov Lulica, ustaški pukovnik i njihovi sukrivci, jer nam oni poslaše koljače, oni prokazaše naša sela.« No fra Stanku i fra Jakovu Lulici i njihovim sukrivcima nije bio dovoljan zločin, oni su svojim očima htjeli vidjeti učinak, uvjeriti se o njegovoj veličini. Zato sutradan stigoše u naš zaselak i fra Stanko i fra Jakov u društvu dušobrižnika Ivana Vukušića i odrediše, kao za izliku, da se žrtve sahrane. Devet punih seljačkih kola leševa djece, žena kretalo se u žalobnoj povorci prema groblju, na vječni počinak, praćeno molitvama farizeja, molitvama onih, koji im oduzeše život, radost, koji radi »viših ciljeva« odrediše, da oni više ne žive. 477 IZVJEŠTAJ DANICE CAZI OD 20. IV. 1944. ZDRAVSTVENOM ODJELU OBLASNOG NOO ZA SLAVONIJU 0 DJEČJEM DOMU U ZVEČEVU DJEČJI DOM 20. IV. 1944. Zdravstveni odjel Oblasnog NOO-a za Slavoniju Izvještaj o političkom, kulturno-prosvjetnom radu kao i općem stanju Dječjeg doma1 od 1. III. do 20. IV. 1944. U toku mjeseca marta kao i prvom- polovinom aprila glavni rad uprave doma bio je sređivanje prilika u samom domu. Najvažniji zadatak bio je da se odmah počne sa gradnjom bunkera za djecu u slučaju neprijateljske ofenzive, te da se izvrši unutrašnje uređenje samoga doma: izrada namještaja i posteljine, te izrada kućnog reda radi uređivanja odnosa između osoblja i uprave doma. Uprava doma održala je dvije sjednice, na kojima su se raspravljali problemi osoblja i odnos uprave prema osoblju. Donesena je odluka da se smijeni kuharica Radojka Prodanović, koja je po svom' držanju bila paničarka, zatim zaključeno je da se traži nova vešerica, jer dosadanja uslijed bolesti ne odgovara. Pošto bunker, koji je napravljen, ne odgovara zbog svoje velike blizine samome domu, odlučeno je da se ubrza izgradnja podesnijeg bunkera. �Partizanska osnovna škola Na drugoj sjednici uprave doma, koja je održana koncem marta mjeseca, raspravljalo se o kažnjavanju djece, koje se u domu uvriježilo. Zaključeno je, da se zabrani fizičko kažnjavanje djece, jer to ne odgovara principima naše ideologije, a niti ideji moderne pedagogije. Zaključeno je da se pristupi još izgradnji jednog bunkera za najmanju djecu. Održano je ukupno 9 sastanaka sa osobljem doma; od toga su 5 bila u vezi sa unutrašnjim prilikama. Na tim sastancima rješavalo se pitanje međusobnog odnosa samog osoblja. 0 dužnostima u radu. 0 potrebnoj disciplini koja treba i mora da se u domu provodi. Raspravljalo ®e o odnosima osoblja prema djeci. O načinu saobraćaja sa djecom i postupcima prema djeci. Pored toga održana su četiri sastanka, na kojima je čitan politički materijal »Naprijed«, »Vjesnik« i »Glas Slavonije«. Kulturnog rada za sada nema. Zidne novine ne postoje, a ni djeca do sada još nisu kulturno djelovala, kao recitiranje pjesama ili neki igrokaz. Taj će se nedostatak morati otkloniti. Škola je počela sa radom početkom marta. Ishrana djece je uglavnom dobra — djeca nisu gladna, ali pored svega toga osjeća se veliki nedostatak u mlijeku, koji se mora otkloniti. Isto tako osjeća se nedostatak po- u Vučjaku — 1944. vrća i voća, naročito mrkve i jabuka, što bi nam trebalo i kao lijek u slučajevima proljeva, koji se kod neke djece često pojavljuje. Što se tiče obuće, ono je sada zadovoljeno, ali sa odjećom stojimo loše. Većina djece ili nema nikakvih kaputića ili pak ono što irnade strahovito je izderano, a odnikuda ne dobijemo štofa za odijelo. Higijenske prilike takođe ne zadovoljavaju. Potrebno je odvojiti dojenčad od predškolske djece. U tu svrhu bit će potrebno izgraditi još jednu bajtu. U toku mjeseca marta bilo je bolesnih od gripe 5 djece, koje smo odmah izolovali u posebnu prostoriju, tako da se gripa nije dalje širila. Izvršen je liječnički pregled sve djece po drugarici dr. Feđi Fišer. Tom1 prilikom konstatirano je, da je jedan mali broj djece fizički zaostao zbog loše ishrane (još prije nego što su došli u dom) ; njima će se morati posvetiti posebna pažnja, a troje djece imadu srčanu manu. Inače zdravstveno stanje djece je prilično zadovoljavajuće. Zbog pregleda uz izvještaj šaljemo vam i popis djece. Smrt fašizmu — Sloboda narodu! Politkomesar: Danica Cazi �U domu je uposleno: tri dadilje, jedna vešerica, dvije kuharice, jedan kočijaš i kurir dva druga za pilenje drva i vučenje vode, jedna upravnica i jedna komesarica. Ukupno 12 odraslih osoba, od toga 9 drugarica i tri druga. 1 Oblasni N O O z a S l a v o n i j u osnovao j e k r a j e m 1943. g. d j e č j i dom u Z v e č e v u , j e r je u to doba već bilo dosta nezbrinute d j e c e j k o j i m a su r o d i t e l j i poginuli, ili su se nalazili u partizanima. D o m je bio smješten na teško pristupačnom m j e stu ispod R a v n e Gore, između Z v e č e v a i V u č j a k a . U j e d n o j ibajti bila je smještena kuhinja, učionica i soba za osoblje. U d r u g o j zgradi nalazile su se d v i j e d j e č j e spavaonice, j e d n a za malu, druga za veću školsku djecu, zatim k a n c e l a r i j a za upraviteljicu, a u t r e ć o j z g r a d i — prostorije za i z o l i r a n j e bolesne djece. U p r a v n i c a doma bila je medicinska sestra Edita M a g l a j l i ć , k o j a je izvršila veliki dio posla oko o r g a n i z i r a n j a i n a b a v l j a n j a stvari potrebnih za r a d doma, a u j e d n o je vršila sve poslove medicinske sestre. D o m je u početku određen bio samo za p r e d školsku djecu, ali budući je došlo više d j e c e od 7 Dokument do 12 godina, prišlo se o r g a n i z i r a n j u nastave i za n j i h . N a s t a v u j e vršila M a c a Brkić, učiteljica. Školski m a t e r i j a l i pet novih pločica s kamenčićima poslali su drugovi iz borbenih a k c i j a . U domu je 'bilo i posve male d j e c e — dojenčadi, k o j e su drugarice n j e g o v a l e s velikom p a ž n j o m i ljubavi. Početkom ožujka bila je politički komesar u domu Danica Gazi. T e š k e dane p r o ž i v j e l a su d j e c a i o s o b l j e za v r i j e m e n e p r i j a t e l j s k e zračne o f e n z i v e početkom t r a v n j a 1944. g., a k o j a je t r a j a l a punih 14 dana. Kuharice su noću kuhale hranu za djecu, k o j a su se po danu skrivala u bunkeru. Za v r i j e m e te o f e n zive, šuma, a i sam dom, bili su izrešetani mitraljeskim r a f a l i m a i bombama. D v i j e velike bombe pale su u neposrednu blizinu doma. Ni j e d n o m se djetetu n i j e -ništa desilo, a k r a j e m prosinca 1944. g. i početkom s i j e č n j a 1945. g. d j e c a su prebačena preko M a đ a r s k e u oslobođenu Bačku. Za dom se brinuo referent za socijalno staranje Simo Lukić, a brigu oko z d r a v l j a d j e c e v o d i l a je drugarica dr. O l g a M i l o š e v i ć , kao zdravstveni r e f e rent O b l a s n o g N O O - a . L i j e č n i č k e p r e g l e d e i neposrednu brigu oko z d r a v l j a d j e c e vršila je dr. F e d a Sartorius-Fišer. 478 IZVJEŠTAJ SOCIJALNOG ODJELA ZAVNOH-A OD 28. IV. 1944. O DJEČJIM DOMOVIMA NA OSLOBOĐENOM TERITORIJU HRVATSKE ZEMALJSKO NARODNOG ANTIFAŠISTIČKO OSLOBOĐENJA Socijalni Br. VIJEĆE HRVATSKE odio Dne, 28. IV. 1944. 57 Izvršnom odboru ZAVNOH-a Predmet: Izvještaj o radu Socijalnog odjela. Dječji domovi. Na cijelom oslobođenom teritoriju nalazi se 9 dječjih domova, u kojima imade 565 djece. Domovi se nalaze i to: u Slavoniji jedan, Moslavina jedan, Banija tri, Pokuplje jedan, Gorski Kotar jedan i Kordun dva dječja doma. U Slavoniji imade još dva dječja doma, ali nismo primili izvještaje o broju djece. Prigodom oslobađanja Fužina tamo je nađen dječji dom sa 87 djece; od toga je 78 djece muslimanske iz Bihaća i Ključa, sa devet iz Gorskog Kotara. Roditelji te djece većinom su poklani od strane četnika, dok se jedan mali dio nalazi u Njemačkoj na radu. Nakon preuzimanja dječjeg doma izmijenjen je upravitelj doma. Dom se nalazi u prostorijama prijašnjeg dječjeg doma, koji je prije postojao. U domu se vrši školska obuka, sa kojom rukovodi jedna učiteljica. D j e č j i dom V o j n i č k i G r a b o v a c. U Grabovcu nalazi se 75 djece, od toga 39 dječaka i 35 djevojčica u starosti od 7 do 13 godina. Dom se sastoji od 5 prostorija: dvije sobe za djecu, dvije za pomoćno osoblje i kuhinja. Prostorije su premalene za toliki broj djece, a zbog prilika, u kojima se nalazimo, nije moguće stanje izmijeniti. Prehrana djece je slaba, koja se sastoji od graha, krumpira, kukuruznog kruha i povremeno mesa (tri puta nedjeljno). Djeca su relativno zdrava, bilo je 19 slučajeva trbušnog tifusa, no smrtnih slučajeva nije bilo. D j e č j i dom V e l i k a C r i k v e n a . U ovome domu nalazi se 59 djece, od toga imade 34 dječaka i 25 djevojčica u starosti od jedne do devet godina. Dom se nalazi u jednoj staroj kući, bivšoj parohiji, koja nikako ne odgovara za dječji dom, ali silom prilika zbog pomanjkanja prostorija, dom je smješten u te prostorije. Zdravstve- �no stanje djece nije zadovoljavajuće, uslijed slabe ishrane, koja je ista kao i u Grabovcu. Nešto je bolja, što povremeno djeca dobivaju iz sela mlijeka. Bilo je poduzeto sve, da se dom preseli u pogodnije prostorije ali ih nije bilo moguće pronaći. Dječji domovi na Baniji. Na Baniji je postojao jedan dječji dom1 sa 65 djece od 1-13 godina. Međutim u Šeganovcu2 bio je organiziran dječji dom privremeno s time, da se isti preseli na Baniju. U drugoj polovici mjeseca travnja dom je preseljen na Baniju sa 140 djece. Pošto sva djeca nisu mogla stati u dječji dom u Rujevcu, to su organizirana još dva dječja doma. Djeca su raspoređena tako, da djeca od 1—7 godina budu u jednom domu,3 a djeca od 7—12 godina, koja idu u školu u drugom domu, a u treći dom smjestit će se djeca koja nisu mogla stati u ova dva doma."1 Kod školske djece organizovat će se škola sa jednom učiteljicom. Zdravstveno stanje djece, koja su bila prije u domu nije bilo zadovoljavajuće uslijed slabe ishrane, kao i u svim ostalim domovima. 0 prehrani dječjih domova data su uputstva okružnim NOO-ima da organiziraju bolju prehranu dječjih domova, tako da preko NOO-a sprovedu sabirnu akciju za dječje domove kod naroda i da objasne narodu potrebu prehra- Djeica izbjeglice iza VI. neprijateljske ofenzive ne dječjih domova. Zadnje vrijeme prema izvještaju okružnog NOO-a, stanje se je nešto popravilo. Tražila sam od Ekonomskog odjeljenja GŠ riže, šećera i ostale hrane za dječje domove, ali na žalost dobilo se vrlo malo, nešto šećera i riže, dočim makarona i ostalog više nije bilo. D j e č j i dom n a P o k u p l j u . 5 Na Pokuplju organiziran je dječji dom, u kojem se nalazi 21 dijete, a druge podatke o samom domu nismo primili. D j e č j i dom u M o s l a v i n i . U Moslavini nalazi se dječji domi u maloj Bršljanici, u kojem se nalazi 60-tero djece; drugih podataka o tom domu nismo primili. D j e č j i dom u S l a v o n i j i . U Zvečevu nalazi se dječji dom sa 50tero djece, te jedan u Brodskom i Našičkom okružnog NOO-u, ali nismo primili nikakvih izvještaja o tim domovima, iako smo izvještaj tražili. U svim dječjim domovima najteže je pitanje obuće i odjeće za djecu. Do sada nam nije bilo moguće nabaviti potrebnog platna za rublje, odijela i obuću, te su djeca vrlo slabo obučena. Stavljeno je u dužnost Okr. NOO-ima da po mogućnosti nabave potrebno sabrana u KK KPH Sjeničak - 1944. g. �za djecu, ali je vrlo teško zbog toga, što je narod u krajevima Like, Korduna i Banije opljačkan od neprijatelja, i nemoguće je nabaviti potrebnu odjeću. U Slavoniji je u tom pitanju mnogo bolje, jer se može ipak kod naroda dobiti odjevne predmete. Pošto nije bilo moguće popraviti zgrade za dječje domove, a na pogodnom mjestu ih nema, to je iz općine Rakovica, kotar Slunj, preseljeno 200 djece u kotar Sjeničak i Vrgin Most, gdje su raspoređena u porodice, koje su ih mogle primiti. Isto tako je u planu da se do 200 djece preseli iz onih sela, koja su po neprijatelju uništena i popaljena, u okolicu Velike Kladuše ... Zbjeg. Nakon izlaska Italije iz rata bila je privremeno oslobođena cijela dalmatinska obala sa otocima. No kasnije je neprijatelj sa jačim snagama uspio zauzeti cijelu dalmatinsku obalu i jedan dio otoka. U povlačenju pred neprijateljem tražilo se dozvolu od strane Saveznika za slobodno preseljenje u Italiju. Nakon odobrenja preseljeno je u Italiju 25.776 osoba, od kojih je jedan dio smješten u Egiptu (oko 12.000),6 a ostalo još zasada u Italiji... U Rujevcu, kotar D v o r na U n i . U Šeganovcu, kotar Korenica. 3 U Buzeti, kotar G l i n a . 4 U Gvozdanskom, kotar D v o r na U n i . 6 Prvi d j e č j i dom u P o k u p l j u u mjestu G r a d a c osnovala je k r a j e m 1943. g. T a t j a n a M a r i n i ć . U tom domu nalazila su se djeca u dobi od 8—16 godina, k o j a su do tada bila kuriri u štabovima i brigadama. U domu su bila 52 dječaka i jedna d j e - v o j č i c a . K a d a je u Pisarovini osnovana gimnazija i đački internat, k o j i je v o d i o prof. Busija, dio djece, k o j i je bio p r i p r e m l j e n za gimnaziju, poslan je u t a j internat. U L a s i n j i osnovana su, 1944. g. tri doma: za školsku i predškolsku djecu (187 djece), i za majke s dojenčadi (27 d j e c e ) . D o m o v i su radili do oslobođenja. 6 U Ell Shattu. 1 2 Dokument 479 O ORGANIZACIJI DJEČJIH DOMOVA NA BANIJI Zapisnik sastavljen 4. maja 1944. g. u Buzeti radi organizacije i smještaja d j e č j i h domova na području Okružnog N O O u Baniji Prisutni: Božo Panjković član ONOO za Baniju po zdravstvu, dr. Gustav Jungvirt, rukovodilac dječ. dispanzera, Tatjana Marinić, izaslanica ZAVNOH-a, Socijalni odjel. Nakon pregleda dječjih domova i organizacije istih u Rujevcu, Gvozdanskom i Buzeti ustanovljeno je slijedeće: 1. D j e č j i dom u R u j e v c u : u domu ima 62 djece, od toga ima 27 predškolske i 35 školske, od kojih je 15 za raspored. Prema činjenicama, koje su poznate u domu ONOO, potrebno je izvršiti potpunu reorganizaciju toga doma kako u pogledu smještaja djece, tako i razmještaja osoblja.1 2. D j e č j i dom u G v o z d a n s k o m još u organizaciji. U domu ima sada 86 djece. Od toga ima: predškolske djece 20 školske djece 66 za raspored 32 3. D j e č j i dom u B u z e t i (u organizaciji). U domu imade sada 80 djece. Od toga imade 53 predškolske 27 školske Od toga 5 za raspored. Ukupno u sva 3 dječja doma nalazi se 22,8 djece, i to 100 predškolske, 128 školske, od toga 52 za raspored. Prema prijedlogu Okružnoga NOO da se sva djeca od 8 g. na više dadu na raspored, smatra se da su djeca još od 8 godina preslaba, pa je predviđeno da se djeca daju u raspored od 9 godina na više. Djeca i iznad 9 g. treba da ostanu u domu, ako su slabog zdravlja. O tome će se podnijeti posebni iskaz. Prema tomu ostalo bi u sva tri doma 100 predškolske i 76 školske, dok bi 52 otišlo na raspored. Za organizaciju dječjih domova predlažemo : 1. Da se sva školska djeca (njih 76) smjesti u sadanji dječji dom u Rujevcu i da se dom organizira sa dvije učiteljice (Milka Baljak, upraviteljica i Blanka Majerić, učiteljica) kao dom samo za školsku djecu, koji bi bio lakše pokretan. �2. Da se dom u Gvozdanskom uredi privremeno kao prihvatilište za djecu, koju se šalje za raspored (sada njih 52). 3. Da se u Buzeti obzirom na veliki broj i na loše zdravstveno stanje predškolske djece osnuju 2 doma za predškolsku djecu. To je potrebno s razloga, što je dom sa više od 50 male djece nepokretan, a teško ga je i pedagoški voditi. Predlažemo da se oba doma organiziraju u Buizeti, jer će biti za to dovoljno prostorija, a inače Buzeta je sigurnija od naglih upada neprijatelja. 4. Obzirom na točku 3, t. j. na veliki broj slabe i bolesne predškolske djece bezuvjetno bi bilo potrebno, da se u Buzetu premjesti dispanzer iz Rujevca i da se ovdje osnuje dječja bolnica za bolesnu djecu iz dječjih domova (Korduna, Pokuplja i Banije). Drug Panjković član ONOO-a predlaže da se dr. Jungvirta kao jedinog specijalistu za dječje bolesti dodijeli samo na rad sa bolesnom djecom i zamoli ZAVNOH da se za ekipu br. 10 odredi drugi liječnik. Drugarica Marinić predlaže, da se premještanje dječjeg dispanzera, a time i dr. Jungvirta ubrza, jer su djeca u dosta teškom stanju, i potreban im je stalan liječnik, nadzor, odnosno liječenje. Sadašnje stanje zdravlja male djece takvo je, da ih se ne smije ostaviti bez liječnika, jer kao što je pokazao pregled ima slučaja hripavca, već sada mnogo proljeva, mnogo je djece zakržIjalo i sa plućnim oboljenjima. Dr. Jungvirt predlaže, da se u slučaju premještanja dječjeg dispanzera iz Rujevca u Buzetu premjesti i drugarica Mika Drakulić, primalja, kao jedina pomoćna stručna sila. Kako u Rujevcu ostaju veća i zdrava školska djeca i gimnazijalci, njihovu zdrav- stvenu kontrolu vršio bi dr. Jungvirt i nadalje povremeno i prema potrebi. 5. Obzirom na potrebe domova predlaže se da ONOO poradi na tomu, da se drugarice predložene za rad po drugarici Marinić, i koje su stručne obrazovane za taj rad, povuku sa svojih dosadašnjih mjesta i upute na rad u dječje domove. U Buzetu: Miru Debeljak, sada učiteljica na osnovnoj školi Cerovski Vrh u Pokuplju za odgojiteljicu, a Ankicu Čegec, sada učiteljicu na osnovnoj školi Kašt u Žumberku za upraviteljicu domova. Nadalje, da se pozove Olgu Dupalo, sada na radu u glumačkoj družini za Pokuplje, Marija Horvat sada na radu u vojnoj bolnici Žumberak, Danica Čendak, sada u brigadi »Ivana Ogulinca«, Blanka Takač, sada na radu u voj. sudskom odsjeku Žumberak. 6. Predlaže se da se djecu raspoređenu po selima, dalje kontrolira, i da se u tu svrhu dadu sugestije NOO-ima i masovnim organizacijama, na koji će se način djeca nadzirati. Potrebno je paziti na zdravlje djece, higijenske prilike i polazak škole.2 7. Tečaj za dječje njegovateljice (bolničarke) održat će se pri dječjem dispanzeru nakon reorganizacije i organizacije dječjih domova po naprijed iznesenim prijedlozima, a isto tako i pedagoški tečaj za nestručno osoblje, koje sada po sili prilika radi s djecom. 8. Najprije je potrebno urediti dječji dom u Buzeti, a tek onda izvršiti reorganizaciju ostalih domova i premještenje djece. 1 U Dječjem domu u R u j e v c u radile su: M i l k a Bal jak, kao upravnica, D r a g i c a Vuković, Mane Dražić, K a j a Dražić, M i l k a Kukić, Sava Božić, M i lica Bi,gić, S l a v a Brodarac, L j u b a M i l j k o v i ć , M a r a Leka, K a t a 'Čavić, Ruža Fumić, M i l a n k a i Blanka M a j e r i ć , N a d a Sašić, Soka Pužić, Jelka Priča, Jelka L e k a i M i k a Cvetičanin. a političke o r g a n i z a c i j e , naročito A F Ž , 'bili su im na tom poslu g l a v n i oslonac. Popis tako zaštićene djece, izvršen 1945. ,g., p o kazao je, da je naš n a r o d za v r i j e m e N O B - e , samo n a t e r i t o r i j u N R Hrvatske, n a o v a j način zbrinuo preko '70.000 djece. M a t e r i j a l o v o g a popisa nalazi se u S a v j e t u za narodno z d r a v l j e i socijalnu p o l i tiku N R H . Većina ove d j e c e vratila se iza O s l o b o đ e n j a s v o j i m r o d i t e l j i m a ili rođacima. Ipak su još tisuće djece bez r o d i t e l j a ostala kod obitelji, k o j e su ih za v r i j e m e N O B prihvatile i o d g o j i l e kao svoju vlastitu djecu. 2 Raspored je n a z i v za r a z m j e š t a j porodice, koji je usvojen tada bio osnovni i u d j e c e u tuđe toku N O B , najrašireniji a koji oblik zaštite je djece i na oslobođenom i na okupiranom teritoriju. S m j e štaj i e v i d e n c i j u o t o j d j e c i vršili su m j e s n i N O O - i , Smrt fašizmu — Sloboda narodu! Potpisi: Božo Panjković D r . Gustav Jungvirt Tatjana Marinić �Dokument 480 ODGOVOR SOCIJALNOG ODJELA ZAVNOH-A OD 10. VI. 1944. RADETIĆ STEVI BORCU NOV O SMJEŠTAJU NEZBRINUTE DJECE NJEGOVOG BRATA U DOM ZEMALJSKO NARODNOG ANTIFAŠISTIČKO VIJEĆE OSLOBOĐENJA HRVATSKE Socijalni odio Broj 75 Dne 10. lipnja 1944. Radetić Stevi — položaj Potvrđujemo prijem Vaše molbe u pitanju smještaja djece u dječji dom.1 Prigodom neprijateljskog upada na oslobođeni teritorij, prošlog mjeseca, spaljen je dječji dom u Voj. Grabovcu, 2 te se jedino djeca mogu poslati u dječji dom na Baniju, koji se nalazi u Buzeti. U prilogu šaljemo Vam uputnicu za dječji dom u Buzeti, te nastojte, da navedenu djecu pošaljete u t a j dječji dom. Smrt fašizmu — Sloboda narodu! Za socijalni odio S t j e p a n Šalamun 1 Radetić Stevo borac N O V , zatražio je od Z A V N O H - a (redakcija p o s j e d u j e tu molbu), da se djeca n j e g o v o g poginulog brata smjeste u dom u Vojnićkom Grabovcu, jer on n i j e u mogućnosti da se za n j i h brine. U svom odgovoru Socijalni odjel Z A V N O H - a predlaže, da se djeca smjeste u dom u Buzeti. 2 D j e c a iz d j e č j i h domova preživjela su mnoge n e p r i j a t e l j s k e ofenzive i često su morala napuštati svoje domove i sakrivati se pred n e p r i j a t e l j e m . O djeci iz d j e č j e g doma u Vojničkom Grabovcu za vrijeme ofenzive donosimo ulomak iz zapisa'ka Katice Puškarić, upravnice doma u Vojnićkom G r a bovcu, koja ovako opisuje doživljaje iz VI. i V I I . n e p r i j a t e l j s k e ofenzive: »Već nakon tri mjeseca p o s t o j a n j a našega doma bio je prvi u p a d n e p r i j a t e l j a na Kordun. Djeca, k o j a su znala, što znače ofenzive, nisu se uplašila. Bila su zdrava, a uz nas su se osjećala sigurna. Pomogla su nam sve spremiti u zemunice, uredila su se i pripremila za »pokret«. U j u t r o r a n o drug ekonom dovede j e d n a kola iz sela. P o d r u č j e n a m dade također j e d n a kola i kon j e , a drugoga k o n j a nađemo na putu, i tako u j u t r o krenuše d v o j a kola ,puna male djece sa drugaricama. T e k što su kola otišla, poče padati strašna kiša. Dva d a n a je lijevala neprekidno. N a ; i mališani su na p u t u dan i noć. T e k drugi dan su stigli na mjesto, mokri i prehlađeni. Smjestili su ih u neke stare b a r a k e p r i j a š n j e bolnice, u kojima n i j e bilo ni peći. Poslali smo s n j i m a krave i suhu hranu. Međutim stiže telefonsko n a r e đ e n j e Komande područja, da se d j e c a prime na bolničku hranu, i dà se postavi peć, te da se izvrši liječnički pregled djece i otpočne sa njihovim liječenjem. Sa odraslijom djecom ušli smo samo u šumu i tu čekali, što će biti. Čitav d a n čula se žestoka ipaljba, a pod večer je malo j e n j a l a . Još uvijek mokri stojimo u šumi. D j e c a su se n a s l a n j a l a j e d n o na drugo da bi se odmorila. Z e m l j a je bila suviše mokra, da bi mogli sjesti, a situacija je bila vrlo nesigurna, da bi se usudili da s n j i m a odemo u dom, koji nam je bio posve blizu. Ovakvo stanje t r a j a l o je tri dana, a tada je počela ofenziva naših jedinica. N e p r i j a t e l j je bio potisnut u svoje uporište, i mi se vratimo u dom s većom djecom. Osmi dan vrate se i naši maleni, ali još uvijek bolesni, a mnogi i sa temperaturom. Koliko su se u p o s l j e d n j e vrijeme popravili, toliko su sada opet oslabili i razboljeli se, pa smo ih morali liječiti. Inače prostorije smo opet namjestili, i red sa zdravom djecom odvijao se sasvim normalno, kao da n i j e ni bilo n e p r i j a t e l j s k e ofenzive. Već nakon šest dana dobivamo ponovno depešu: » N e p r i j a t e l j n a d i r e prema Vukmaniću«. Još noću sve smo spremili u zemunicu, osim d j e č j e krevetnine. O v a j puta bili smo u nešto boljem položaju. U Liščaku osigurali n a m drugovi j e d n u baraku, da imamo g d j e djecu skloniti u slučaju pokreta. Osim toga od P o d r u č j a dobili smo za stalno j e d n a kola i konje. D j e c a su spremna za pokret. Na mjesto dolazimo noću u 11 sati umorni i blatni. Kuća je bila duboko u šumi. Imala je tri prostorije, a pok r a j n j e bila je i štala, pa smo u n j u smjestili naše tri krave i konje. Tu smo proživjeli tri dana. Front je postao nešto stabilniji, pa smo se opet vratili, ali n a j m a n j a dječica se nisu vratila više u dom u Grabovac. Okružni NO ostavio ih je i d a l j e u Liščaku, da se u slučaju n a s r t a n j a ili ofenzive ne m o r a j u evakuirati. U kolovozu 1943. g. poče ofenziva u Lici, g d j e je također postojao d j e č j i dom u selu Frkašiću, kotar Korenica. T a j dom morao je biti hitno likvidiran, i nama je javljeno, da sve pripremimo za prihvat djece. Dođoše prvi bjegunci — 34 djece. Izgledala su slabo. Četvero je bilo teško r a n j e n o od bombe. Pričala su nam o teškoćama doma u Frkašiću. Milica Mandić, 11 godina i M a n e Vuković, 10 godina, pričali su: »Bilo nas je u domu 330 djece. Bježanje svaki čas. N i k a d nismo mogli da se sredimo. H r a n u smo dobivali u bježaniji, ali se više prosipalo nego potrošilo. Zbog toga smo često bili bez hrane. Onda je zavladao tifus, i djeca su umirala. U večer su još bila živa, a ujutro, kada smo se probudili, drugovi su ih već pokopali. Ostalo nas je živih 210. Mi smo došli ovamo, a ostali će otići za Baniju. T a m o će se za n j i h osnovati domovi, jer je tamo m i r n i j e i ima više hrane nego u Lici. Samo ako živi stignu, jer se povlače uz stalno bom- �bardiranje neprijatelja. Vide oni iz aviona da su to djeca, ali svejedno »šišaju«. Ósam dana kasnije j a v i l a nam je drugarica D r a g a iBakiš, t a j n i c a Okružnog odbora A F 2 - a , da iz L i k e dolaze i ostala djeca, da im drugarice prip r e m a j u doček i da će biti smještena po selima, dok se m a l o oporave. N a r o d p o p a l j e n o g i p o p l j a č kanog Korduna upire sve s v o j e snage da pomogne t o j djeci. 2ene sa c i j e l o g Korduna nosile su hranu u one kuće, g d j e su znale da ukućani, k o j i su sklonili djecu, i m a j u premalo. U z v r a ć a l e su l j u b a v m a terama Like, k o j e su isto tako sklanjale n j i h o v u d j e c u z a v r i j e m e I V . i V . ofenzive, kada j e narod Korduna b j e ž a o u L i k u . N a k o n osam dana d j e c a su krenula za B a n i j u u d j e č j i d o m R u j e v a c i G v o zdansko u kotar D v o r na U n i . V I . o f e n z i v a n a K o r d u n započela j e 7 . X I I . 1943. N e p r i j a t e l j je krenuo baš prema V o j n i ć u u brzom maršu. B i o je zatvoren put prema P e t r o v o j Gori, pa su d j e c a krenula prema selu Dunjaku, g d j e je bio dom za malu djecu. Tu su drugovi iz M j e s n o g odbora rasporedili veću djecu u nekoliko o b l i ž n j i h sela, a malu djecu p r i m i o je i zaštitio narod u D u n j aku. K a k o j e pokret i z G r a b o v c a bio iznenadan, n i j e bilo vremena, da se hranu spremi u zemunice, n e g o se samo posakrivalo oko doma, kao i d j e č j e krevetiće i ostale stvari. Još u toku o f e n z i v e odu drugarice D i m i ć i Zinaić, prokradu se do doma i svu hranu spreme u zemunice. O f e n z i v a j e t r a j a l a deset dana. N e p r i j a t e l j j e bio u našem domu i pokušao ga zapaliti, ali žene iz G r a b o v c a spasile su ga, i n i j e b i l o naročite štete. Za nekoliko dana počeo je opet normalan rad. U p r o l j e ć e 1944. g., kada se naša bašća zazelen j e l a , a d j e c a se tome veselila, j e r su je sama obrađivala, naiđe nova n e v o l j a , k o j a je omela naš normalan ž i v o t i rad. P o č i n j e dnevno bombardiran j e čitavog K o r d u n a . U s t a j a l i smo u p o l a pet svako jutro. Kuharice su v e ć p r i j e d o g o t o v i l e doručak, pa bi d j e c a na brzo p o j e l a , i onako sneni išli bi svaki dan u veću dosta udaljenu šumu i tu ostajali po c i j e l i dan. B o m b a r d i r a n j e je t r a j a l o tri puna t j e d n a . P r v i h dana bio je strahovito bombardiran D u n j a k . T a d a je srušena zgrada, g d j e su bili naši mališani, pa je t a j dom preseljen u Skrad. I tu ih je zadesilo isto, pa je dom preseljen u V e l i k u Cri'kvenu, g d j e j e ostao d o V I I . ofenzive. V I I . o f e n z i v a započela j e k r a j e m svibnja 1944. g. U 3 sata noću j a v i l a nam je K o m a n d a iz V o j nića da budemo spremni za pokret. O f e n z i v a dolazi, ali se ne zna u k o j e m pravcu, j a v i t će nam, čim saznaju. Mi odrasli ustajemo i z a p o č i n j e m o odmah s p a k o v a n j e m robe u zemunicu. D j e c a su se probudila, oprala i nahranila, pa smo odmah iznosili u zemunicu deke, jastuke i plahte. D o b i l i smo naređ e n j e da krenemo za T r u p in j a k i M r a č a j , i da djecu rasporedimo po kućama. Četvrti dan borba j e j e n j a v a l a . D j e c i j e bilo kod seljaka u g l a v n o m dobro. U p o n e d j e l j a k ujutro odem na Okružni N O O , da saznam što je s domovima. D r u g t a j n i k N o v a k o v i ć m e obavijesti, d a j e ekonom iz V e l . Crikvene bio kod n j i h i kazao, da je n j i h o v dom čitav, a o G r a b o v c u , da ne zna ništa. Otišla sam p r i j e k i m putem za Grabovac, g d j e sam obišla d j e c u na rasporedu. P o s l i j e podne našla sam i druge drugove i drugarice na zgarištu našeg d j e č j e g doma. Od klupa, stolova i kreveta, k o j e smo sakrili u okolišna žita, nismo našli više nego četvrtinu. Z e munica n i j e bila otkrivena. T a j put j e V o j n i č k i G r a b o v a c čitav izgorio. Spasili su i naš dom,. U c i j e l o m selu bile su donekle sačuvane samo d v i j e kućice. Otišli smo tražiti, u k o j e m selu imade čitavih kuća, i tako smo našli jednu kućicu u selu R a d o n j i blizu P e t r o v e Gore. P o l o ž a j j e bio dobar, samo što su prostorije bile malene. Tu smo preselili mali d j e č j i dom iz Crikvene, a školska d j e c a iz doma u V o j n i č k o m Grabovcu premještena su u više domova. P r o s v j e t n a grupa, n j i h 30, otišlo je s drugom i drugaricom D i k l i ć u Topusko, a kasnije u d j e č j i dom u Glinu, a za ostale osnovan je dom u J o v i č i ćima. Još se nismo ni smjestili, kad početkom jula započne evakuacija d j e c e u I t a l i j u . « Dokument 481 IZVJEŠTAJ SOCIJALNOG ODJELA ZAVNOH-A 0 EVAKUACIJI DJECE U ITALIJU 2. I 3. VII. 1944. SOCIJALNI ODJEL ZAVNOH-a Tajništvu ZAVNOH-a Izvještaj o izvršenoj evakuaciji djece 2. i 3. VII. 1944. Prema primljenim direktivama izvršeno je: 1. Organizirana je prihvatna evakuaciona stanica u ičemernici, pri kojoj se okupljaju djeca za transport.1 Ta stanica organizirana je ovako: a) uređeni su privremeni .ležaj i za 150 djece s pokrivačima b) uređena je kuhinja sa 1 kotlom od 60 1., nešto posuđa te zdjelice i žlice. Pomažu 4 drugarice. c) uređeno je knjigovodstvo i to: evakuaciona knjiga, u koju se uvađaju tekućim brojevima sva lica, koja se evakuiraju, d) umnožene su evakuacione liste (posebne za odrasle, a posebne za djecu), e) za komandu aero-baze vodi se lista s popisom svih osoba, koje se evakuiraju, f) uređena je ambulanta za pregled djece i odraslih, koji se evakuiraju. 27 Žene Hrvatske u NOB 417 �Evakuaciona stanica ima svoja staina kola i kočijaša. Upravu evakuacione stanice sačinjavaju: Zlatarić Saša, Mira Debeljak, Katica Puškarić, Anica Kirac i dr. Jungwirt. Drugarica Zlatarić vodi organizaciju. Drugarica Puškarić vodi ekonomiju. Drug Jungwirt vodi ambulantu. Drugarica Debeljak radi s djecom. Drugarice Zlatarić, Kirac i dr. Jungwirt vode i popise i odpremaju djecu. U ZAVNOH-u rukovodi poslom Tatjana Marinić, a transporte vodi Draga Kajfeš.2 Delegat ZAVNOH-a za smještaj i brigu o djeci u Italiji je Dara Janeković. Na terenu organizirane su : prihvatne stanice u dječjim domovima i to : u Buzetu za ONO'O Banija, Radonja i Vorkapić za Kordun. U tim prihvatilištima okupljaju se djeca, raskužuju, šišaju i čiste, te čista dopremaju u evakuacionu prihvatnu stanicu. Poslane su ONOO-ima za Liku i Pokuplje upute za evakuaciju djece. Pratioci 2. VII. bili su: 1. Vraneš Mara, 26 g. seljanka iz Smiljana, Gospić, bila na radu u dječjem domu u Buzeti. 2. Laura Ast, 31. g., švelja, rođena Samokovlija iz Sarajeva, svršila III. raz. građanske škole, bila na radu u dječjem domu u Buzeti. 3. Matilda Papo, 43 g. rođena Salom iz Mostara, svršila IV. razreda građanske škole, bila ekonom u dječjem domu u Buzeti. 4. Slava Ogrizović, rođena Vrinjanin iz Zagreba, upravnica dječjeg doma u Buzeti. Otišla kao pratnja s tim da se odmah vrati natrag po naređenju druga Paje. �Djeca pred evakuacionom stanicom u Čemernici Evakuacija 3. VII. Taj dan prebačeno je 291 dijete i to : dječji dom Radonja 44 djece, Buzeta 46, Grabovac (kulturna grupa Diklić) 29, Gvozdansko 76, Gimnazija 78, Ličke izbjeglice djece 18 . .. svega 291 dijete. Od odraslih kao pratnja djeci otišle su ove osobe: a) za sve domove: 1. Anica Horvat, nastavnica za dječje vrtove iz Buzete, stara 17 godina. 2. Boja Babić, 19. g. iz dječjeg doma u Buzeti. 3. Zlata Rebić, 31 g. iz dječjeg doma u Buzeti. 4. Janja Banjanin, upravnica dječjeg doma iz Gvozdanskog. 5. Draga Šukunda, iz dječjeg doma, Gvozdansko. Smrt fašizmu — Sloboda narodu! Za soc. 1 Slične evakuacione stanice p o s t a v l j e n e su u L i c i i S l a v o n i j i . Sa evakuacione stanice u Čemernici evakuirano je 2. i 3. V I I . 1944. g. ukupno 775 d j e c e i to: 18 dojenčadi, 280 d j e c e od 2—7 godina, 358 d j e c e od 7—11, 80 djece, k o j a su tada polazila g i m n a z i j u i 39 d j e c e u dobi iznad 10 godina, k o j a su tada bila ili bolesna, ili bez r o d i t e l j a . Iz d j e č j i h domova evakuirano je 413 djece, i to iz Crikvene — 45, Buzete — 112, R a d o n j e — 68, G r a b o v c a — 33, G v o z d a n s k o g — 79, iz g i m n a z i j e — 75 djece. Ostala d j e c a bila su u većini iz ličkog, odjel: a 33 iz j e v r e j s k o g z b j e g a . Od te d j e c e 48% je bilo bolesno. D j e c e bez r o d i t e l j a bilo je — 199, d j e c e bez oca — 201, bez m a j k e — 51, sa ž i v i m r o d i t e l j i m a — 194, nahočadi — 12, d j e c e o k o j o j n i j e bilo podataka — 98. P r e m a broju, b i l o j e : iz L i k e — 301 dijete, sa Korduna — 269, iz B a n i j e — 19, Bosne — 78, P o k u p l j a — 3, iz drugih k r a j e v a — 16, bez podataka — 89. 2 Draga K a j f e š poginula je u avionskoj nesreći na aerodromu u Čemernici, kad se vraćala iz I t a l i j e , noseći i z v j e š t a j o smještaju d j e c e u z b j e g u . �Dokument 48Ž EVAKUACIJA NEZBRINUTE DJECE S OSLOBOĐENOG PODRUČJA U ITALIJU Članak iz »Ž.ene u borbi«, glasila Glavnog odbora AFŽ Hrvatske, br. 9, kolovoz 1944. g. VRATIT ČE SE U SLOBODNU D O M O V I N U . . . Kad je naš Dječji dom dobio obavijest, da spremimo djecu za odlazak, nastalo je uzbuđenje. U p r o s t r a n o j kući Dječjeg doma svuda žurba. Vide se ozbiljna i zabrinuta lica drugarica. Mnoga od njih ima dijete, od koga će se za koji čas rastati, a samo m a j k a zna da to nije lako. Prozivamo djecu i popisujemo. G r a j a i g u r a n j e . Djeca su iskoristila našu užurbanost, pa nesmetano p r e s k a k u j u stolove, natežu se, ispisujući jedno drugome po licu čudnovate šare prstima crnim od dudova. Žurimo, da popišemo svu djecu. Više stotina životopisa : kratkih ali krutih životopisa koji s a č i n j a v a j u jedan dio naše krvlju pisane stvarnosti. Ana, 6 godina. Prezimena nema. Nađena u slunjskim šumama. Mala djevojčica, finih uskih obraza i koso smještenih očiju, ne sjeća se roditelja. U njezinoj d j e t i n j o j uobrazilji ostala je samo j a s n a predodžba o »buli«, kod koje je živjela. Mara, 4 godine. Crnooka djevojčica, bucmastih obraza, ima svoju jezovitu povijest. Neke hladne f e b r u a r s k e noći, kad su vukovi zavijali kroz tamnu noć, našli su partizani napola smrznuto dijete negdje u snijegom z a t r p a n o j Kapeli, koja će vječno čuvati t a j n u o Marinom porijeklu. Stevo, 6 godina. N a š mali filozof. I on je nađen negdje u podgrmečkim šumama. Podivljalo dijete, hodalo je četveronoške. Dugo je trebalo, dok je dijete opet došlo k sebi. A sada blijedi dječak, pametna, starački umorna pogleda pripovijeda: »Ustaše su odveli puno ljudi iz našeg sela. I ćakana, strica i djecu. Bilo je mnogo djece i žena. Zatvorili nas u s t a j u , a gore, na sjeniku, nad nama bili su ljudi. I moj ćakan. Po noći su došli ustaše i počeli klati one gore na sjeniku. K r v je tekla po nama . . . « i mali se Stevo uhvati za ruku, kao da je napipao vrelu krv koja je kapala s tavana . . . »Cijelu noć su klali. Čulo se k r k l j a n j e . Mi smo vikali, a m a j a je plakala. Htjeli su i nas . . . ali smo p o b j e g l i . . . Poslije je m a j a umrla u šumi, a ja sam ostao sam . . . « Prolaze djeca i govore : » . . . oca zaklali ustaše . . . « , »majka umrla u t i f u s u . . . . « , »otac poginuo u borbi na Šijanovom klancu . . . « , » . . . cijela porodica poginula od aviona . ..« Plitvice, Prijeboj, Jadovno, Gospić, Udbina — ta prokleta ustaška s t r a t i š t a — pojela su ovoj djeci hranitelje. Popaljeni su njihovi domovi, strašni plamen progutao je sestru, brata, majku u p o s l j e d n j o j ofenzivi na Liku . . . Automatski bilježimo podatke, a u ušima bruji: » . . . krv j e kapala s t a v a n a . . . « , » . . . plamen je progutao i djeda i babu i jedinu h r a n i t e l j k u , kravu Rumenku, koju je mali. Jovo vodio na pašu . . . « Djeca govore, a pred očima odvija se krvava drama naših dana. Narod-div uhvatio se u nejednaki koštac sa surovom nemani. Odvija se junačka velepjesma divne naše domovine, borbe naše mučeničke, pregažene, ali nepobijeđene Like. Nježna d j e t i n j a usta govore o užasima, klanju, paležu, o domovima porušenim od aviona. Djeca govore i optužuju. I brojke govore i o p t u ž u j u . U prvom t r a n s p o r t u bilo j e : bez roditelja 195 djece, bez oca 207 djece, bez m a j k e 49 djece. Ustaše poklali 242 oca, 46 majki. U borbi poginuo 51 otac i 5 majki. Od t i f u s a umrlo 45 otaca i 81 m a j k a . Prvi t r a n s p o r t otišao je što kamionima, što kolima. Kola za kolima k r c a t a djecom kreću iz sabirališta. O p r a š t a j u se m a j k e od svoje djece. Ličke gorštakinje, očeličene u trogodišnjem ratu, ponosno k r i j u suze, koje ih zalijevaju. Otkidaju se bez riječi, r a n j e n a srca, i ostaju nijeme u svom bolu na p r a š n j a v o j cesti, koja im je odnijela njihova čeda. Samo jedna visoka, mlada žena iz Kosinja dugo je trčala za kolima. Dok bi uz b r i j e g kola išla polagano, govorila bi : »Da znaš, k r a s n a moja, kako mi je. Moj mali L j u b a n mi je sve na svijetu. Nikoga ja više nemam. Moj je Jovan poginuo na Pogledalu još u prvim borbama s Talijanima. Sve mi je izgorjelo. Braća mi zaklana. Bježala sam poput nijeme zvijeri s nejakim djetetom u šumu, na konopcu se spuštala u bezdan, da spasim sebe i dijete od krvoloka. Patila sam, gladovala, trpila. Vidiš, nisam stara. L j u b a n mi je prvo dijete, a p a t n j a i čemer popiše mi mladost. Ne r a s t a j e m se laka srca od djeteta, ne r a s t a j e m se zato, j e r se bojim briga i p a t n j a . Ne! Šaljem ga tamo preko mora, da sačuvam jedino svoje blago od smrti, da mi se nakon r a t a vrati, i kad naraste, da opet �Partizanska škola u zaore djedovsku brazdu .. . Sine, zjenico moja!«, zagrca žena, uhvati se za kola, čvrsto stisne usne, naglo se okrenu i pojuri niz strminu. Na aero-bazi. Sipi blaga ljetna kišica. Žurimo svaki svojim poslom. Posla ima dosta, jer sve su kuće prepune djece. Na plast sijena naslonila se četiri mališana od 4 do 5 godina, zagrlila se i pjevaju : Pavelicu Sto su ne bilo te ziva, tebi mala djeca kliva. Krijemo jedan od drugoga suze i bježimo nekud za poslom. Samo plećata Ličanka, opaljena suncem, što je jučer stigla iz velebitskih strana, stala na sred dvorišta, otvorila usta, a suza suzu dostiže po umornom obrazu. iSjećanje je dovodi na njeno malo srpsko seoce pod Velebitom, na grozne bezdanke, gdje joj završiše njezina četiri cvijeta, koja prije toga padoše pod krvničkim nožem kao trava u otkosu ... Lovskoj, kotar Novska »Ocu li se, dlugalice«, pita sitni četverogodišnji glasić, koji je prije toga zavodio pjesmu, »ako budem dobal, voziti u avionu visoko, visoko sve do mjeseca?« »Hoćeš, hoćeš, Rade, samo sada treba da ideš spavati. Vidiš, kiša pada«. Nerado odlazi Rade na spavanje. Kad smo ga slijedeće večeri metali u avion, šapnuo mi je u uho : »A ako Ti budeš dobla, onda cu ti donijeti jednu zvijezdu. Uklast cu je mjesecu i poslati je iz Italije.« Sva tri aviona su puna. Jedan se već diže. Iz ostalih čuje se pjesma. Znaju, da ostavljaju rođeni zavičaj, svoju dragu okrvavljenu zemlju, da u tuđoj zemlji, pod zaštitom Saveznika, nađu zbjegove. Već su se davno digli avioni, a u ušima nam odzvanjaju posljednji pozdravi malih Ličana svojoj dragoj junačkoj Lici: Aoj Liko i te tvoje Ja odlazim na Jadransko gore, More. �Dokument 483 IZVJEŠTAJ SOCIJALNOG ODJELA OBLASNOG NOO ZA SLAVONIJU OD 15. VII. 1944. ZAVNOH-u 0 DJEČJEM DOMU U ZVEČEVU OBLASNI NOO ZA SLAVONIJU Socijalni odjel Br. 37/15. VII. 1944. Predmet: I z v j e š t a j socijalnog odjela Zemaljskom antifašističkom vije ću narodnog oslobođenja Hrvatske Socijalnom odjelu . . . U dječjem domu (Zvečevo) imamo 3'0-tero djece, koja su sa svim potrebnim snabdjevena. Sva djeca pohađaju školu. Na terenu još ima dosta djece, koja bi trebala dječji dom, ali momentano nam nije moguće da to pitanje na ovaj način riješimo, jer nam je iskustvo pokazalo velike teškoće u posljednjoj ofenzivi, naročito sa malom, djecom ispod 6 godina. U ovom domu sva su djeca između 6 i 10 godina starosti. Djeca na terenu, odnosno po selima su kod svoje rodbine, u koliko nemaju roditelja, i o njima vode brigu NOO-i, iako ta briga nije svagdje potpuna. Pored gore navedenih potreba naroda popaljenih i opljačkanih sela među prve postavlja se gradnja kuća, ali momentano zbog Dokument sezone žetve istom poslu u potpunosti nije moguće pristupiti, nego se samo obavljaju pripremni radovi, t. j. popis materijalnih sredstava, alata i radne snage (stručnjaka). Čim se dovrši žetva, momentano će se pristupiti izgradnji kuća i najnužnijih gospodarskih z g r a d a . . . U zadnje vrijeme sve više upućujemo dječake na zanat u vojne i privatne radionice. Dječaci sa voljom idu na nauk, jer je postupak u većini s njima dobar, a gdje se pojavi nepravilan odnos majstora prema naučniku, mi ga ispravljamo, t. j. niži NOO-i. Smrt fašizmu Sloboda narodu! Pretsjednik: Za socijalni odio: u z. Lukić Simo Teocer Alojz 484 BRIGA SOCIJALNOG ODJELA ZAVNOH-a ZA SMJEŠTAJ DJECE, TRUDNICA I MAJKI S DOJENČADI Zapisnik s konferencije o smještaju djece, trudnica, majki s dojenčadi i bolesne djece održane u odjelu socijalne politike Prisutni: predstojnik odjela soc. politike drug Stjepan Šalamun, predstojnik zdravstva dr. tšilović Srećko, predstojnik odjela prehrane drug Uzelac Đuro, te Tatjana Marinić i Saša Zlatarić iz odjela soc. politike. Drug Šalamun obavješćuje prisutne, da je po nalogu Vrhovnog Štaba obustavljeno daljnje evakuiranje djece i civilnog pučanstva. Na sabiralištima sakupljeno je oko 1660 djece, i t o : Evakuaciona stanica Čemernica 206 djece, Vorkapić 130 djece, Radonja 1,31 dijete, Sjeničak 230 djece, Cvitković 150 djece, Buzeta 110 i Gvozdanski 100 djece. Koliko djece ima sabrano u Pokuplju nije poznato. Trudnica ima 16, majki s djecom na prsima 21, dojenčadi bez majki 2, te da je potrebno poduzeti korake da se djeca i majke smjeste. Nakon savjetovanja z a k l j u č u j e s e : 1. Da se za trudnice i majke s djecom na prsima otvore dva doma, jedan uz drugi i to u blizini Gline tako, da bolnički liječnik bude pri ruci. Upravu doma da preuzme jedna stručna sestra pomoćnica i da se namjesti jedna babica. U dom bi se primale trudnice u 9 mjesecu trudnoće i majke s dojenčadi, koje se nikako nemaju gdje skloniti. Organizaciju doma preuzima dr. Ivan Košić iz zdravstv. odjela ZAVNOH-a u sporazumu sa ONOO za Baniju. U tu svrhu da se odmah izašalje druga dra Košića na ONOO za Baniju. 2. Za bolesnu djecu, da se odmah uredi već projektirana bolnica u Buzeti, pa da se u tu svrhu izašalje druga dra Jungwirta da to uredi. �Osoblje partizanskog doma u St. Cesarei ONOO za Baniju da se odmah izašalje drugove dra Košića i dra Jungwirta da tamo dogovore sve što je potrebno za uređenje tih ustanova. Drug Jungwirt da zatraži od ONOO-a da uredi zgradu, u kojoj je bila gimnazija u Klasniću za dječji dom i da ONOO-a odmah preseli dječji dom iz Buzete u Klasnić, jer je sada smješten u zgradi, koja je predviđena za bolnicu. 3. Drugarica Marinić i Zlatarić, da djecu sa evakuacione stanice na Čemernici, koja su za raspored, predaju NOO-ima, a ostalu sklone u dječji dom u Klasniću. Da organiziraju dječje domove od sadašnjih dječ. sabirališta: Buzeta, Gvozdansko, Vorkapić i Radonje. 4. Da se djecu i;z Pokuplja vrati u dječji dom u Lasinji. 5. Radi opskrbe hranom dječ. domova i doma za trudnice i majke s dojenčadi pre- uzima brigu drug Đuro Uzelac predstojnik odjela za prehranu s tim da uredi tako, da glavne živežne namirnice daju ONOO-i dodatak na hranu da se kupuje. Pitanje novca za domove urediti sa financijskim odjelom. 6. Da se zamoli tajništvo ZAVNOH-a, da od sanitetskog odjela GŠ zatraži da sestru pomoćnicu, drugaricu Veru Cegec-Lipovčak, koja je sada upravnica prihvatne bolnice 34 divizije, ustupi kao stručnjaka za organizaciju nadzora nad djecom na rasporedu (smještenu u tuđim porodicama). 7. Da se zamoli tajništvo ZAVNOH-a, da od VŠ zatraži odobrenje, da se uz ranjenike prebace i bolesna djeca, koja trebaju specijalno liječenje. Završeno ! Dana, 27. VII. 1944. Za odjel soc. politike: Marinić T a t j a n a �Dokument 485 IZVJEŠTAJ PROSVJETNOM ODJELU ZAVNOH-A 0 RADU OSNOVNE I SREDN J E ŠKOLE DJEČJE KOLONIJE U SANTA CESAREI Izvještaj Radi učestalih ofenziva na oslobođeni teritorij i čestih prepada trupova počela je 1. VII. 1944. evakuacija djece sa Banije, KorRed. broj 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 Razred I* lb I» % Id le If le Ih F li Ik II* IIb Ile III IV B r oi di ec e B ro i di ece dječ. 38 35 40 djev. svega 22 7 37 35 31 39 35 25 29 26 30 33 33 35 25 35 21 27 24 272 616 520 — — 47 — 36 35 33 — — — — 26 26 34 26 40 30 — — 5 — 10 — 30 28 24 334 Srba Hrvat. 38 35 40 47 36 35 33 26 31 34 36 40 30 44 30 50 31 — 44 — Danas imademo u osnovnoj školi 17 odjeljenja sa 8 stručnih nastavnika i 4 pomoćna, kako se vidi iz priložene skrižaljke: svega 1 — — 8 8 1 10 4 — 1. musi. — — — — — — 1 1 3 5 5 9 9 23 1 1. jevr. 94 Nastavnica Soi'ć Sofija Tadić M i r j a n a Jović Anka Jović Anka Magdić Lepa Kugler Herta Kugler Herta Jovičević Dušan Potkonjak Ljubica Gašparović Anka Magdić Lepa Rajčević Gina Jokanović T a t j a n a Jokanović T a t j a n a Potkonjak Ljubica Soić Sofija Gašparović Anka 2 duna, Like, te Slavonije. 1 Ponajprije su prebačena najmanja djeca, a već 3. VII. počelo se otpremanjem djece, koja prema starosti treba da pohađaju školu. Poslije 6-dnevnog boravka u karanteni u Carbonari-u, otpremljena su djeca u St. Cesarei Terme na jugu Italije. Budući da su iz zdravstvenih razloga morala djeca primiti više vrsti injekcija, a i topla klima izazivala je prvih dana reakciju, nismo otvorili školu 14 dana, dok se djeca nisu aklimatizirala i odmorila. 2 Dne 26. VII. izvršeno je grupiranje djece po odjeljenjima, te formiranje razreda. Do danas je osnovnom školom obuhvaćeno 616 djece. Budući da je većina djece bilo nepismeno, otvoreno je najviše I-vih razreda. Od učenika, koji su navršili 110 godina, a nepismeni su, formirali smo 2 t. zv. napredna I. razreda, u kojima se radi veće apercetivne sposobnosti te starije djece preuzima gradivo bržim tempom. Praksa pokazuje da je to pitanje pravilno riješeno, djeca će za kratko vrijeme svladati propisano gradivo za I. razred i odmah preći u II. razred. — — — — — — — — Obuka se vrši u dvije školske zgrade sa 7 prostorija te u 2 šatora. Radi velikog pomanjkanja prostorija nastava se vrši dvokratno, a da se svi razredi mogu pravilno izmijeniti, ima svako odjeljenje obuku 5 dana u sedmici. U doba, dok se djeca zadržavaju u dječjim domovima, ponavlja se sa njima i utvrđuje pređeno gradivo. . . . Materijalno stanje. Potrebni materijal za školu nabavlja se i ovdje vrlo teško, jer vlada velika nestašica teka i olovaka, te potpuno pomanjkanje knjiga. Poduzimamo sve, da se škole pravodobno snabdiju potrebnim stvarima. Sva djeca gimnazije su u organizaciji UtSAOJ, te se s njima drže redovni sastanci. Ostali prosvjetni rad. Za nepismene drugove i drugarice otvoren je analfabetski tečaj. U početku je polazilo tečaj 21 učenica. Radi karantene u �nekim domovima spao je broj redovnih polaznika na 14. Čim se dovrši karantena po domovima, otvorit će se opće obrazovni tečaj. Plan i program rada za taj tečaj već je učinjen. Predavači će biti profesori gimnazije. U mjesnom NOO-u zadužena je u školstvo Anina Tompa. Obuća i odjeća djece je potpuno manjkava. Veliki dio djece nema što presvući, a obuće nema nitko, pa je laglja prehlada vrlo česta pojava. Poduzimamo sve, da se djeci što prije nabave potrebne stvari. Zdravstveno stanje manje i odrasle djece u posljednje dane naglo se pogoršalo.3 Dosada ima 200 slučajeva ospica i mumsa, a danas su se pojavila 5 slučaja difterije i 2 slučaja šarlaha. Smjesta su poduzete sve preventivne mjere, da se zaraza dalje ne širi. Škola je zatvorena. Provedena je stroga izolacija po domovima. Porcije, iz kojih djeca jedu, iskuhavaju se. Odraslim drugaricama dr. Karanfilovićeva održala je predavanje o pitanju zdravstva. Isto tako će se održati predavanja i djeci po domovima. 1 O b r o j n o m stanju i starosti naših d r ž a v l j a n a u z b j e g u u I t a l i j i 1944. donosimo o v d j e podatke iz i z v j e š t a j a , k o j i je Centralni odbor z b j e g a iz Jugos l a v i j e u I t a l i j i uputio Z A V N O H - u 30. I X . 1944. bez u r e đ a j a i pokućstva, a p i t a n j e o d i j e v a n j a i prehrane d j e c e n i j e bilo nikako organizirano. M e đutim drugarice, k o j e su pratile transporte djece, a k o j e su p r i j e toga radile u d j e č j i m d o m o v i m a na L o g o r ili b o l n i c a od 0-1 god od 1-8 god. od 8-16 god. Preko 16 god. Ukupno djece Uku p n o M. Ukupno svega 2. S. M. di B a g n o 47 511 849 1234 1407 1096 1545 2641 S. M. di Lauca 119 435 510 1075 1064 1810 1329 Opaska 2139 10 426 687 206 1123 674 655 1329 Aversa 7 114 102 203 223 187 239 426 Carbonara 1 18 19 56 38 44 50 94 — — 16 — 10 6 16 — 37 4 33 8 41 S. C e s a r e a Bari kane. — Radna cela Maglie Radna Lecce ceta 1 3 bolnica Poggiardo Boln. Bari i okolici Ukupno: 12 — 2 190 — — 12 — 12 — 71 42 81 116 96 101 197 — —- Centr. bol. M a g l i e 3 2 59 2 59 2 61 11 2 51 15 36 30 66 3965 7022 1589 2213 2 Kulturno-prosvjetni odsjek C e n t r a l n o g odbora zbjega u Italiji uputio je Prosvjetnom odjelu Z À V N O H - a i z v j e š t a j 6 . X . 1944. g . o kulturnop r o s v j e t n o m radu u zbjegu, a k o j i obuhvaća p i t a n j e o r g a n i z a c i j e kulturno-prosvjetno.g odbora z b j e g a p i t a n j e političkih prilika i n j i h o v o g odraza na p r o s v j e t n i rad, organizaciono stanje škole i t e č a j e v a i ostali prosvjetni rad. Osnovne škole z b j e g a bile su organizirane u S-ta M a r i a di B a g n o (2), St-a Cesarei (1), St-a M a ria di Leuca (2), A v e r s a (2), a g i m n a z i j e u St-a M a r i a di B a g n o i u St-a Cesarei. U tim školama bilo je 1.683 polaznika. (Partizanska g i m n a z i j a , osnovana 1944. g. u G l i n i na B a n i j i , bila je također evakuirana u I t a l i j u , g d j e je, upotpunjena i proširena, nastavila radom). N a d a l j e su održavani mnogi analfabetski tečaj e v i , kod k o j i h su n a j b o l j i uspjeh pokazale L i č a n k e u St-a M a r i a de Leuca, zatim kazališne grupe u St-a M a r i a di Bagno, St-a Cesarea i St-a Maria di Leuca i pučka sveučilišta s p r e d a v a n j i m a u svim logorima. 3 Uslovi, k o j e je z b j e g d j e c e u I t a l i j i našao p r i g o d o m svog dolaska, b i l i su v r l o teški. Z g r a d e , k o j e su bile određene za d j e č j e domove, bile su 3030 3992 3057 Osoblje 58 oslobođenom teritoriju, pokazale su izvanrednu snal a ž l j i v o s t i požrtvovnost. Primjenjujući iskustva svog rada u partizanskim d o m o v i m a u domovini, one su u n a j k r a ć e v r i j e m e i g o t o v o ni sa k a k v i m sredstvima uredile uzorne d o m o v e . N a k o n 14 dana započeo je r e d o v a n školski rad u z b j e g u . U organiziranju d j e č j i h d o m o v a u I t a l i j i istakla se naročito M a t i l d a P a p o i Z l a t a Rebić. U d j e č j i m d o m o v i m a z b j e g a v l a d a o j e isti duh, k o j i j e v l a d a o u partizanskim d j e č j i m d o m o v i m a u domovini. O tome, koliko su se ova d j e c a brinula i bila vezana uz ome k o j i su ostali u d o m o v i m a u z e m l j i , s v j e d o č i pismo S o c i j a l n o g o d j e l a Z A V N O H - a d j e č j i m dom o v i m a u Klasniću, R a d o n j i , Jovičićima, Preki, D a brini i G l i n i i d j e č j o j bolnici u Buzeti od 10. X I I . 1944., k o j e donosimo u izvodu: » P r e m a priloženom popisu d o s t a v l j a j u se razne konzerve, čokolada, bonboni, sapun i t. d. Te živežne namirnice i ostalo sakupila su naša djeca, k o j a su o v o g l j e t a otišla u I t a l i j u . Ona su otkidala od svojih usti ju i štedila da mogu poslati dar s v o j i m d r i l o v i m a i drugaricama u d j e č j i m d o m o v i m a u domovini. I a k o je svega malo, ipak to p r e d s t a v l j a skupocjenu pomoć v a š o j svakodnevnoj ishrani. R a z u m l j i v o je, da se mora nastojati, da se sa mater i j a l o m postupa što š t e d l j i v i j e i što svrsishodnije.« �Narod Dokument iz okolice Knina u zbjegu St. Maria di Bagno u Italiji — 1943. g. 486 PET MJESECI ŽIVOTA I ŠKOLSKOG RADA U PUSTINJI Članak iz »Našeg lista«, logorskih »KAKO novina SMO Navršilo se pet mjeseci našeg rada u školi. Prvo polugodište u El-Shattu. Poboljšale su se prilike i uslovi pod kojima mi danas radimo. Nad nama je sjena platnenog krova. Dječica sjede pred drvenim klupicama. Slova se nižu pred njima na crnim limenim pločama, a ilustracije raznih El-Shattskih događaja veselo se šarene u dječjim crtankama. »Pionirski list«, »Glas pobjede« i druga štampa hitro prelazi iz ruke u ruku. Nove geografske karte, zidne novine i reklamne slike savezničkih aviona i brodova osvježuju monotonu boju šatorskog zida. Rad, veselje i pjesma u svakoj platnenoj učionici. Započeli smo drukčije. Pod toplim februarskim suncem, na žutom pijesku. Svako je jutro odlazilo s pjesmom oko 450 djece iz prvog rejona tamo, gdje su se danas podigli šatori III. logora. Neobičan je to bio prizor Svaka četa sa svojim, drugom učiteljem stupala je i razmještala se na pustinjskoj širini kao mala vojska. Svaki je zauzeo svoje mjesto. Iskopao sjedalo u pijesku. Onda je počinjala obuka. prvog logora, br. 181, 1944. g. 1 NAPREDOVALI« Prvi razredi su imali u početku maleno drvce i beskrajnu žutu pustinjsku ploču. Po njoj su iskrsavali nesigurni crteži kamiona, brodova i aviona. Radost je bila velika. Prostoru ploče i crtežima nikad kraja. Nije trebala stara krpa za čišćenje školske ploče. Pod vještim rukama djece II. razreda čarobno su nicale iz pijeska i naše vrletne planine, klanci, otoci, luke i bunkeri. Sjećanje na borbu u domovini djeca su živo prenašala na pustinjski pijesak. Fašisti su tih dana grdno stradali. Sve se rušilo na njih. Ostali su zauvijek pod pustinjskim pijeskom. Najstariji su označavali u arima i hektarima veličine svojih ostavljenih vinograda, vrtova i maslinjaka, i tako su naša djeca, u topla jutra, osvajali i oživljavali azijsku pustinju. A pri kraju su oni najmlađi zavitlali kolo. Sve je šire i šire bivalo, dok se na kraju ne bi slilo u jedno ogromno šareno i raspjevano kolo. I jedno jutro, kad je aprilsko sunce ozbiljno zapeklo, a sitna dječja lica pokisla u znoju, ušli smo prvi put u školske šatore. Podigao se čitav mali platneni gradić. Bilo �ih je 19 na broju (prvi rejon prvog logora). Jutarnja se slika promijenila. Malene, brze i bose nožice hitro i vješto preskaču preko šatorskih konopaca. Kroz platnene rešetkaste prozorčiće proviruju nestašne glavice nasmijanih očiju. Veselo dovikivanje: »Hej, trećaši, nakrivio vam se krov«, »Drugaši, zategnite konopce. Odnijet će vas gibli2 lipo u Primorje.« Oni najmanji hrabro vuku svoje male bančiće,® vlastitu rukotvorinu, sjednu na njih, karton naslone na koljena, klupica je gotova. To je sav namještaj. A ipak se radi, mnogo radi, nema neprijateljskih topova, minobacača ni aviona. Osiguran je miran život i rad u El-Shattu. Najteže je bilo s papirom. Nije ga bilo dovoljno, a svi hoće da pišu za »Zidne novine«, za »Pionir«. Pitanje su riješili brzo sama djeca. Ko mišići zavukli se svugdje, gdje su bile ostavljene prazne cementne vrećice, pa i torbe. Olovka je najdragocjenija. Ljubomorno se čuva. Ali drugarstvo uvijek pobjeđuje. Lomi se ona u potrebi na dva tri dijela. Svi treba da pišu, svi žele da uče. Svaka izgovorena i napisana riječ izaziva dnevno sjećanje na dragu domovinu, borce, druga Tita. U tim malim drugovima odražava se borbeni duh Dalmacije i cijele naše domovine. Pjesme niču. Mali Ivo poručuje: »Druže 'Tito, oslobodi nas još ovo lito«. Velika je ljubav i vjera u njega. Mali Vinko sprema sliku druga Tita, nosi je u šator. »Znaš, drugarice, svi ga vole, pa se bojim da nam ga netko noću ne bi odnio. Ovako ja svaki dan. Noću ga čuvam u mome šatoru, a ujutro donosim«. šestgodišnja me Ljubica tiho moli: »Pokaži mi po dva slova dnevno. Jedva čekam da pišem ocu u Biokovo«. Jutrom se okupljaju oko geografskih karata. S uzbuđenjem prate po karti velike pobjede naše NOV i velikih saveznika. »Vidiš, drugarice, da ćeš jesti s nama još ove zime suhe smokve u Podgori«. Odgovorila sam im s osmjehom: »Nije ih imao tko sušiti«. Ali oni me zapljusnuše s povicima: »Partizanske radne čete, zar ti to ne znaš, drugarice?« I tako jedno jutro osvanule su pred njima drvene klupe. Čak i prava crna ploča. Uzbuđenje je bilo veliko. Kroz sve šatore prostrujalo je radosno dječje cvrkutanje. Natjecanje tko će bolje urediti svoj šator bilo je udarničko. I za čas očišćeni, natopljeni vodom, zasuti, ukrašeni slikama, lelujali su se veselo školski šatori na čvrsto zategnutim konopcima. Trećaši odnose pobjedu. Ali što onda? »Eh, da mi je sada imati makar ključ«, smije se mala Olja. A šator, kao za inat, ima dvoja vrata bez ključa i Obuka u Ell Shßttu �U Ell Shattu Stranica iz »Početnice« �Djeca prozore bez stakala. Stariji se đaci snašli. Izmišljaju bezbrojne načine kako će ga poslije obuke zatvoriti. Tajnu ljubomorno čuvaju. Jednu sam otkrila. Zatvaraju iznutra, pa kao mačići preko »tavana« izlete napolje. Oni najmanji dežuraju. Samo često dežuraju u društvu, zaigraju se, pa trčeći oko šatora rastvore sva vrata i zaborave na svoju dužnost. Ujutro, naravno, plač. Nestale šarene lijepe slike. Najveselije je u gimnastičkom šatoru. Zvuči harmonike razliježu se često jutrom uče na pijesku i večerom. To male pionirke igraju i pjevaju. Pored njih natječe se u vježbanju mnogo djece. Čak i oni najmanji. Veselje, radost, život. Naokolo mnogo zahvalne publike. Majke u naručju s djecom i naši starci. Djed Ivan veli: »Da mi je skinuti jedno četrdeset godina, vala bi i ja zabalao.« Naša je škola okupila roditelje i djecu. Zahvatila je duboko u srž našeg naroda u zbjegu. Večerom se razliježe po svim- šatorima popularna pjesma pionirskog kola »Zavitla se kolo usred Dalmacije«. 429 pw �1 Nakon p o v l a č e n j a od preko šest mjeseci, _oko 28.000 jugoslavenskih izbjeglica, većinom iz D a l m a cije, smjestilo se u pustinjskim logorima Egipta — u E l i Shattu, Katatbi i Tolumbatu. ( V i d i dok. br. 28«, str. 473 k n j . I.) Ž i v o t je u logorima započeo odmah. L o g o r i su bili puni djeoe. T r e b a l o ih je okupiti i otvoriti za n j i h osnovnu školu. Uskrsnuo je odmah i problem smještaja. H i l j a d e je djece, a ne'ma ni zgrada, ni šatora, ni krede, ni pisaljke, ni papira, ni k n j i g a . Ipak je na prostranim pustinjskim uvalama i huincima 22. I I . 1944. g., devetnaest dana nakon dolaska, započela radom osnovna škola u p r v o m logoru E l l Shatta. T o g a dana, nakon svečanog o t v o r e n j a , desetak g r u p a d j e c e sa s v o j i m nastavnicima razišlo se prostranom pustinjom, da potraže na pješčanim humeima s v o j e » r a z r e d e « i da u pijesku iskopaju s v o j a prva sjedala. T a k o je započela obuka u EU Shattu, zatim u Katatbi i Tolumbatu, g d j e je 5.766 učenika bilo o'buhvaćeno u 174 školskih o d j e l j e n j a . D v a mjeseca nakon o t v a r a n j a osnovne škole, o t v o rene su d v i j e niže g i m n a z i j e , u k o j i m a je r a d i l o 1.194 učenika u 32 o d j e l j e n j a . P r o b l e m i su se nizali: kako nadoknaditi školov a n j e djeci, kako sastaviti nastavni plan i p r o g r a m i t. d. Odlučeno je da starija djeca, k o j i m a je rat omeo školovanje, kroz jednu godinu završe dva razreda. O d m a h se prišlo izradbi nastavnog plana i prog r a m a za osnovne škole. Međutim, sastavljanje p r o g r a m a p r e d s t a v l j a l o je poseban problem, j e r n i j e bilo ni k n j i g a , ni slika, a okolina, u k o j o j su ž i v j e l i , davala je oskudne p o j m o v e i mogućnosti rada. Ž i v a r i j e č učitelja, i nekoliko crteža, morala je pomoći kod stvaranja predočaba i p o j m o v a za sve ostalo. D r a g o c j e n a j e bila međutim pomoć dnevnih l i stova, k o j i su j e d n o m sedmično donosili » P i o n i r s k i p r i l o g « . 18. I I . 1944. g. počeo je izlaziti na šapirog r a f u i d j e č j i list » N a š p i o n i r « , k o j i donosi p r v e štampane tekstove za djecu i originalne dječje radove. P r v e početnice sastavljao je svaki učitelj za svoj razred u obliku » Z i d n i h početnica«, a štampana slova izrezivali su sa natpisa konzervi, sanduka hrane i t. d. V e l i k i je uspjeh bio u izdavačkoj d j e latnosti štampanja »'Početnice«, na f i n o m bijelom papiru u četiri b o j e . Ilustrirani tekstovi u n j o j govore jasno o životu naše d j e c e u logorima. P o r e d škola otvoreni su u logoru d j e č j i vrtići za n a j m a n j e , d j e č j i domovi, stručne zanatske škole za o b r a z o v a n j e mladih radnika i radnica iz logorskih radionica. R a d s pionirima u vanškolsko v r i j e m e bio je bujan i raznolik. O tome s v j e d o č e m n o g o b r o j n e literarne grupe, k o j e su u svim logorima i rajonima uređivali s v o j e zidne novine, a n a j b o l j e priloge slali su u » N a š p i o n i r « . R a d u pionirskim radionicama o k u p l j a o je m n o g o pionira. R a d o v i su bili raznoliki,, rađeni n a j r a z l i č i t i j o m tehnikom i mater i j a l o m , k o j e im je davala pustinja i Sueski kanal (glina, lim, žica, komad drva i t. d.), a posebnu v r i j e d n o s t imali su d j e č j i r a d o v i ji linorezu. N a j z n a č a j n i j i uspjesi vanškolskog rada bile su folklorne, dramske grupe i pionirski p j e v a č k i zborovi. Do zavidne umjetničke visine r a z v i o se t a j rad kod pionira u p r v o m logoru, g d j e je bilo osnov a n o P r v o pionirsko kazalište l o g o r a Ell-Shatt. P r v i počeci" rada pionirskog kazališta bili su veoma teški. T r e b a l o je sve stvarati: pisati, režirati, koreografirati — i to sve bez ikakvih stručnjaka. S a v t a j posao preuzeli su p r o s v j e t n i radnici. Od obojenih vreća, šatorskog platna i konopaca izrađivale su članice A F ' Ž kostime, cipelice i kulise. V e ć u rujnu 1944. g. na s v o j o j d r u g o j priredbi pred preko 10 tisuća g l e d a l a c a iz naših logora, kao i savezničke komande tih logora, to kazalište i z v o d i l o je po .prvi put originalno d j e l o » B i r a n j « — narodni o b i č a j i iz Kaštela, izraženi p j e s m o m i plesom ( d j e l o je doživ j e l o preko stotinu izvedbi na turneji toga kazališta po Egiptu, J u g o s l a v i j i i č e h o s l o v a č k o j ) . 2 3 Pustinjski Klupice. vjetar. D o k u m e n t 487 IZVJEŠTAJ SOCIJALNOG ODJELA OBLASNOG NOO ZAGREBAČKE OBLASTI OD 4. VIII. 1944. SOCIJALNOM ODJELU ZAVNOH-a 0 BRIZI ZA DJECU, ŽENE, INVALIDE I IZBJEGLICE OBLASNI NOO ZAGREBAČKE Socijalni OBLASTI odjel B r o j 1/44 Predmet: Izvještaj o radu u mjesecu srpnju 1944. Dne 4. kolovoza 1944. Zemaljskom Antifašističkom V i j e ć u Narodnog Oslobođenja Hrvatske — Socijalni odjel Prilike za rad na području ove oblasti bile su nepovoljne za rad uslijed čestih neprijateljskih prepada, a naročito u okruzima Krapini, Varaždinu i Zagrebu. U tim okruzima je svaki rad gotovo posve onemogućen, jer neprijatelj stalno kontrolira cijeli teren. iNa području Okruga Bjelovar nalaze se 2 dječja doma i to u Koprivnici i Kloštru Podravskom. Kontrola nad radom u tim domovima sada je nemoguća, jer se u tim mjestima nalazi neprijateljska vojska. Na području okruga Moslavina nalazi se jedan dječji dom i obdanište. U dječjem domu imademo smješteno 18 djece, koja polaze školu. 19 je otpremljeno iz doma za Siciliju. �Dom za majke i djecu u Hercegovcu — 1944. g. U obdaništu su smještene žene i djeca naših boraca. Djece imade 15 u starosti do 3 godine. Opskrba sa svim potrebnim, je osigurana. Sa Moslavačkog okruga odaslani su nepokretni invalidi — pred kratko vrijeme — u Slavoniju, odakle su odpremljeni za Siciliju. Točan broj invalida sa tog okruga nismo još primili, ali su radovi oko okupljanja podataka u toku. 0 invalidima iz ostalih okruga nemamo još nikakovih podataka. Na području ove Oblasti imademo preko 700 izbjeglica, koji su smješteni u tri logora i to: dva logora na bjelovarskom okrugu, a jedan na moslavačkom okrugu. Sve su te izbjeglice opskrbljivane preko odnosnih Okružnih NOO-a. Poduzete su mjere, da su se svi za borbu sposobni prijavili u NOV i to sa bjelovarskog okruga oko 60, dok nam nije poznat točan broj mobiliziranih sa moslavačkog okruga. Veliki broj izbjeglica razvrstan je na rad — prvenstveno na rad oko žetve, — dok su u logoru sada ostale većinom žene sa djecom i stariji ljudi, koji nisu za poljski rad sposobni. U izbjegličkim logorima redovito se održavaju sastanci, na kojima se čita naša štampa, i na kojima se izbjeglicama tumače važnija politička pitanja. Pomoć obiteljima naših boraca — u koliko je bilo moguće — pružena je na svim okruzima. Smrt fašizmu — Sloboda narodu! Pročelnik socijalnog Takač1 1 Đuro Takač. odjela: �Dokument 488 IZVJEŠTAJ I Z A S L A N I K A Z A V N O H - A MIRE DEBELJAK I SAšE 15. VIII. 1944. S O C I J A L N O M O D J E L U Z A V N O H - A 0 DJEČJIM ZLATARlć DOMOVIMA OD U R A D O N J I I JOVIČIĆIMA Izvještaj o organizaciji dječjih domova na Kordunu. Okružni NOO za Kordun organizirao je dva dječja doma i to : 1. u Radonji, kotar Vojnić za predškolsku djecu, 2. u Jovičićima, kotar Vrginmost za školsku djecu. Pregledali smo danas te domove i podnosimo slijedeći izvještaj : D j e č j i dom u R a d o n j i . Smještaj doma. Radonja se nalazi u kotlini ispod Petrove Gore, pa ni klimatski ne odgovara za smještanje dječjeg doma (magle, veoma hladne noći i t. d.), ali kako je to dom za malu djecu, koja su teško pokretna, za današnje prilike je u tom pogledu smještaj doma u Radonji dobar. Dom se nalazi uz samu seosku cestu i nema dovoljno dvorište za djecu. Tik uz zgradu, u kojoj spavaju djeca, nalaze se staje za krave i konje, a uz nju đubrište, a uz đubrište zahodi, koji se vežu na dječju privremenu blagovaonu. Zgrade. Dom je smješten u jednoj zgradi i nekoliko baraka. Zgrada ima 3 sobice. U većoj sobi, koja ima pod, smješteno je 18 krevetića, u kojima spava po 2 djece od 5—7 g. U krevetićima su slamarice, presvučeni jastuci, plahte i deke (veoma lagane). U manjoj sobi uređen je ležaj po duljini sobe za manju djecu od 2—4 godine. Na ležaju je slama pokrivena plahtom. Djeca su pokrivena samo dekama, koje su vrlo slabe, jastuka presvučenih ima samo 2—3, a u toj sobi leži oko 30 djece. Za dnevni boravak i za spavanje osoblju prenesena je jedna zgrada tako, da će za djecu biti uređena soba 5X6 m. Kuhinja je sada smještena u jednoj privremenoj baraki pod sušom. Djeca sada jedu pod sušom na stolu. Osoblje spava isto u toj suši i pod vedrim nebom. Unatoč toga što nema prostorija, sve je u domu čisto i uredno. Broj djece. Sada iznosi 60, što je preveliki broj za smještaj. Mišljenja smo, da se u domu u Radonji ne smije smjestiti više od 50 djece, jer ako bude veći broj, prijeti opasnost od bolesti. U dom u Radonji ne bi se smjelo upućivati djecu ispod 3 godine, jer se ta djeca u prilikama (klimatskim i stambenim), kakove su u Radonji, ne će održati zdrava. Upravu doma vodi sada drug Miloš Gvozdenović, koji je veoma agilan, ali nema spreme za vođenje dječjeg doma, a pogotovo doma za malu djecu, koja zahtijevaju naročitu njegu i skrb i pedagoško rukovodstvo. On ujedno vrši i rad ekonoma, za koji je veoma sposoban, jer je okretan, a što je još važnije ima mnogo ljubavi i razumijevanja za djecu. D j e č j i dom u J o v i č i ć i m a . Smještaj doma. Zgrada, u kojoj je smješten dječji domi, veoma je prikladna za dječji dom i na dobrom je mjestu (na brežuljku, dalje od ceste u blizini potoka i šuma), samo je nezgodna za slučaj pokreta, pa je zato u njoj smješten dom za školsku djecu, koja su lako pokretna. Nedostatak je što nema kuhinje, pa će se kuhinja i stan za osoblje morati organizirati u kući, koja je oko 20'0 m udaljena od dječje nastambe. Taj dom još nije organiziran. Djeca spavaju na podu na slamaricama. Nemaju dosta pokrivača, plahti, slamarica, niti jastuka. Još nisu napravljeni ni ležaji, ni stolovi, ni klupe. Za kuhinju manjkaju ploče na štednjaku. Nema nikakvog pokućtva. Radi toga posebno prilažemo popis stvari, koje dom treba, i koje valja čim prije nabaviti. Broj djece iznaša sada 45, a kada se dom uredi, moći će se smjestiti 60 djece. Ima 2 spavaonice (1 za dječake a 1 za djevojčice) bolesnička soba, i velika soba za učionicu, koja će ujedno biti i blagovaona. Posebno ima soba za kancelariju i stan upravnice. Djeca su prilično ospkrbljena odjećom, a ima i 1 padobran, od kojega se može sašiti nešto rublja. �Djeca uče ručni rad pred dječjim domom u Radonji Školski materijal upotrijebit će se od dječjeg doma u Grabovcu . . . Okružni NOO za Kordun imenovao je za upravnicu doma drugaricu Smilju Dojčinović, stručnu učiteljicu, koja će voditi i obuku u osnovnoj školi doma. U domu ima sada samo ekonom i 1 drugarica za p r a n j e rublja. Prema potrebama domova na Kordunu predlažemo da se nađe i namjesti ovo osoblje : U Radonji: 1. Za pedagoški rad s djecom Olgu Dupalo, koja je ranije polazila školu odgojiteljice u Rudama, 1 osoba 2. Za pomoćnu nastavnicu Bosiljku Đerić 1 osoba 3. Za higijeničarku treba naći, 1 osoba 4. Za k u h i n j u : 1 kuharica ima; 2 pomoćnice treba naći, 2 osobe 5. Za praonicu ima 2 drugarice, 2 osobe 6. Za čišćenje prostorija i njegu bolesne djece (danju), 1 osoba 7. Za šivaonu ima jedna švelja, potrebno je naći još jednu švelju kao pomoćnicu, 1 osoba 28 Žene Hrvatske u N O B 8. Za ekonomat sada vodi brigu drug Gvozdanović, 1 osoba Svega 12 osoba. Za J o v i č i ć e : Za upravnicu i učiteljicu Smilja Dojčinović, 1 osoba Za pomoćnu nastavnicu Reginu Kamhi, 1 osoba Za higijeničarku i administraciju drugaricu Zlatu Šestić, 1 osoba Za kuharice : Anku Velimirović i drugaricu Ljubicu iz Radonje, 2 osobe Za p r a n j e rublja i čišćenje prostorija popotrebne su 3 drugarice, 3 osobe Za ekonomat Bogdana Dobrosavljevića, 1 osoba Za šivanje i krpanje 1 švelju, 1 osoba Svega 10 osoba. Potrebno je naći 2 drugarice za p r a n j e i čišćenje i jednu švelju. Prema tomu bilo bi u domu 10 osoba, i to za rad s djecom 3 osobe, a za rad u domu 7 osoba. Na oko možda izgleda, da je broj predloženog osoblja prevelik. Međutim ako se ima u vidu, da će naši dječji domovi biti uređeni tako, da će u stvari obuhvatiti dvije ustanove, i to dom1 i školu, onda broj predloženog osoblja jedva pokriva potrebe. 433 �Naši dječji domovi prešli su fazu, kada su bili samo skloništa za djecu, i moraju se, prema općem razvoju NOB, i oni razvijati. Oni moraju osim krova i kruha našoj djeci dati potpunu zdravstvenu njegu, odgoj i obrazovanje prema dobi djece. Zato među osobljem1 predlažemo pedagoge, koji će voditi i odgoj djece i nastavu, higijeničarku, koja će bdjeti nad njihovim zdravljem, te potrebno osoblje za obavljanje redovitih poslova oko reda u kući i životnih potreba djece, (ekonomat, kuhinja, praonica, čišćenje prostorija, šivaona i t. d-) Popis inventara Napominjemo da je neophodno potrebno da Okružni NOO Kordun postavi centralni ekonomat, koji će voditi drugarica Puškarić, jer se domovi moraju hitno snabdjeti i urediti, kako bi u njima započeo redovan život. Ova privremenost u našim domovima jako se odražava u svakom pogledu na djeci. Naročito je potrebno pomoći uređenju doma u Jovičićima ... Izaslanici Mira ZAVNOH-a Molnar-Debeljak, Šaša Zlatarić d j e č j e g doma u Radonji 1 (prilog Posteljina 20 čebadi 20 slamarica 52 jastučnice 43 plahte 7 raznih pokrivača 36 jastuka 21 ručnik 9 madraca za tri kreveta D j e č j a obuća 7 pari papučica Dječje rublje i odijela 14 crnih gaćica (spielhosen) bez rukava (padobran) 16 zelenih gaćica (spielhosen) sa rukavima (padobran) 11 zelenih muških košulja sa rukavima (padobran) 7 muških košulja bijelih (domaće platno) 19 ženskih žutih haljina kratkih rukava (padobran) 11 ženskih haljina zimskih (barhet, polovne) 4 ženskih haljina bijelih (žutica, padobran) 12 malih gaća bijelih (domaće platno polovne) 17 malih prsluka bez rukava 2 mala kaputića 6 ženskih spavaćica (stare haljine, domaće platno) 3 suknje za djevojčice 4 šarene haljine za djevojčice (nove, 2 od flanela) 5 muških hlačica (starijih) 2 ženske bluze (starije) 3 vunene spielhose 2 gaćice ženske 11 pari sokna izvještaju) 35 pari čarapa dugih (novih) 16 pari čarapa dugih (starijih) 30 pari čarapa pamučnih bijelih (starih) Higijensko 9 pljuvačnica 2 noćne posude 1 zahod-stolac posuđe Razni m a t e r i j a l i odijela 8 trbušnih povoja 14 džempera crnih talijanskih (odrasle) 12 pari šarenih čarapa 1 kutija bijele krede 1 kutija pera školskih 3 kutije plastela drv. 1 kutija vodenih boja 2 kista 1 bočica tuša 2 bočice tinte 1 mala bala pak-papira 10 komada crtanka 6 komada bilježnica (22 lista) 1 lutka »Pionir Veseljko« za kazalište 1 lopta 1 mala vrećica krpica za bebe 1 domino u bojama 1 tuba lysola (kruto stanje) 1 tuba ichtyol vaselina 2 kutije seruma proti difterije 15 gr alkohola 60«/o 5 gr kale. hypermangana 1 kutija Novalgin-Cinin tablete 2 tube Plurasola 6 kutija adexolina 1 bočica jod tincture 1 bočica valeriane kapi 1 tuba Flogacida 12 komada hydrophilne gaze 2 komada zavoja �Partizanski dječji dom u Radonji na Kordunu Partizanski dječji dom u Jovičićima na Kordunu �1 kutija catanina 2 kutije masti za kraste 1 toplomjer 1 kutija sulfamic! tablete 2 paketa vate 1 kutija atebrina 1 Iz o v o g popisa inventara v i d i se kako su bila skromna m a t e r i j a l n a sredstva, s k o j i m a su raspolagali d j e č j i domovi. U domu u R a d o n j i bilo je 60 djece, a samo 20 slamarica i 9 madraca. D j e č j e rublje i h a l j i n i c e bile su p o n a j v i š e sašiveni od padobranskog platna, a cipela uopće n i j e bilo. U inventaru l j e k a r n e n i j e bilo ni n a j p o t r e b n i j i h l i j e k o v a , Dokument pa ipak je osoblje d o m o v a i s tim sredstvima i l i j e k o v i m a uspjelo da spasi i sačuva z d r a v l j e velikom broju djece. N a r o č i t o , ako se uzme u obzir, da su u d j e č j i m domovima na oslobođenom teritoriju radile p o n a j v i š e žene, seljanke, k o j e dotada nisu imale nikakvog iskustva u tom radu. 409 DOPIS OBLASNOG NOO ZA SLAVONIJU OD 23, XII 1944, OKRUŽNOM NOO ZA VIROVITICU OBLASNI NOO ZA Prosvjetni Br. SLAVONIJU odio 1030, 1032, 23. X I I . 1944. Okružnom NOO Virovitica Prosvjetni odio Dostavljamo vam ove dvije molbe sa strane Štaba VI. korpusa za prijem srednjoškolske djece u internat. Ako je moguće ukopčati ovu djecu u odjeljenja u srednjim školama na vašem okrugu t. j. ako ima novoformiranih odjeljenja i ako je moguće primiti tu djecu u internatu, vi odlučite u koje bi se škole mogla upisati (i u koji internat).1 O riješenju ovih molba potrebno je obavijestiti Štab VI. korpusa i ovaj odio. Smrt fašizmu — Sloboda narodu! Pretsjednik: Pročelnik: u z. v. r. T a d i j a n o v i ć v. r. Jović Paralelno s oslobođenjem t e r i t o r i j a narodna je vlast otvarala škole i g i m n a z i j e . P r v a g i m n a z i j a k o j a je počela raditi 1943. g. na oslobođenom teritoriju Hrvatske bila je g i m n a z i j a 1 Obuka 4> ?6 u osnovnoj školi a Otočcu. G i m n a z i j a u R u j e v c u otvorena je 1943. g. 1944. g. otvorene su g i m n a z i j e u Pisarovini, Glini, Bršljanici, Pakracu i Požegi, u Otočcu — 1943. g. �Tečaj za upravitelje U dječjih sredini: domova Tatjana u Marinić, Splitu — upravitelj veljače 1945. g. tečaja Dokument DOPIS SOCIJALNOG ODJELA ZAVNOH-A OD 5. II. 1945. 490 PREDSJEDNIŠTVU ZAVNOH-a 0 ORGANIZACIJI DJEČJE KOLONIJE U SPLITU ZEMALJSKO NARODNOG ANTIFAŠISTIČKO OSLOBOĐENJA Odjel Broj VIJEĆE HRVATSKE socijalne politike 128, dne 5. v e l j a č e 1945. Predmet: Organizacija skrbi za nezbrinutu djecu. Predsjedništvu ZAVNOH-a Savezno s nalogom Predsjedništva od 7. I. 1945. broj 22 dostavlja se nacrt organizacije dječje kolonije u Splitu. Nacrt je sastavljen na temelju savjetovanja delegata odjela socijalne politike, odjela narodne prosvjete, narodnog zdravlja i predstojnika socijalne politike. Nacrt je predan zainteresiranim odjelima S tim, da odmah pristupe provedbi reorganizacije dječje kolonije u Splitu,1 jer to nalažu teške prilike, u kojima se nalaze djeca i mladež u toj koloniji. Delegati odjela, koji će provoditi tu reorganizaciju, pregledat će i sve ustanove so- cijalne zaštite i skrbi za majke, djecu i mladež u Splitu i Srednjoj Dalmaciji. Po svom povratku u sjedište ZAVNOH-a nastavit će radom na izradbi zajedničkog plana o organizaciji zbrinjavanja djece i mladeži na teritoriju Hrvatske s delegatima ostalih odjela ZAVNOH-a, koji se bave tim pitanjima. Ujedno se prilaže program i plan tečaja za organizaciju i rukovođenje dječjim domovima. Prvi tečaj, koji je ujedno i prvi takav tečaj u Hrvatskoj, održat će osoblje odjela socijalne politike, odsjeka socijalne skrbi i �Kulturno-prosvjetni rad u dječjoj bolnici u Splitu — 1945. g. zaštite u Splitu prema traženju Oblasnog NOO-a za Dalmaciju. Praksa će se vršiti u dječjoj koloniji u Splitu. Po završetku tog tečaja organizirat će se novi takovi tečajevi sa svrhom da se osposobe rukovodioci za vođenje takovih teča- jeva za cijelu Hrvatsku, a s tim i potrebno osoblje za rukovođenje i rad u dječjim domovima. ' 1 16. X I I . 1944. g., v r a ć a j u se u domovinu d j e c a iz z b j e g a u St. Cesarei. Smješteni su u d j e č j o j kolon i j i u Splitu, u zgradi bivšeg hotela » Š i l e r « . .Sa isku- stvima stečenim u tim domovima, bili su, p o s l i j e Oslobođenja, organizirani svi d j e č j i domovi u Jugoslaviji. Smrt fašizmu - Sloboda narodu! V. D. O d j e l n i predstojnik: u z. Jerko Radmilović D o k u m e n t 491 IZVJEŠTAJ VLATKE BABIĆ IZ BAJMOKA POČETKOM 1945. 0 PREBACIVANJU IZBJEGLICA SA TERITORIJA ZAGREBAČKE OBLASTI U VOJVODINU Glavnom odboru izbjeglica zagrebačke oblasti — D r a v a f o k Otkako1 smo 20. I. pošli na put, javili smo vam se iz Okoraka i proslijedili put do Pećuha. Tu smo, kako je bilo dogovoreno, ostavili Rauša2 i Dragu Horvat. Pokazalo se, da se u Batasegu mora večerati i noćiti, pa su tu ostali Novak3 i drugarica Francika, a Valiđija4 je krenuo s nama do Baje, gdje smo ga ostavili zajedno sa Brabecom.5 Sve do Baje mogli smo uspostavljati veze s mjesnim vlastima (našima i ruskima). Ali je ovo još i sada najbolnija točka našega prebacivanja i to s razloga: a) što su ovdje samo ruske vlasti, koje su i odviše okupirane prevozom vojske, ratne tehnike, municije i ranjenika, što je sva Baja puna vojske, i što je vrlo teško pronaći mjesto za odrna- �Našem transportu priključilo se u Pećuhu onih 25 majki sa dojenčadi, s kojima je krenula još ranije drugarica Marica (Zastavniković). Njih je onaj bugarski šofer jednostvano iskrcao 3 km- pred jednim selom blizu Dunava i ostavio ih da se dalje probijaju kako znaju. zumijevanje i saosjećanje. Drugarice iz AFŽ-a organizirale su na pr. svečan, korporativan doček djece i bio je upravo do suza ganutljiv sam prijem, ma da je on zbog množine djece, koja su u vlaku prozebla, i množine žena stvorio u sumraku priličnu zbrku. Seljani su se otimali za našu djecu i svaka je kuća htjela da ih što ljepše primi i utopli. Budući da su se djeca putem prilično razboljela, (prehlade, bronhitis, upale pluća, čak i 2 slučaja tifusa), privoljeli smo da djeca ostanu par dana po kućama, gdje su ih domaćice prale, razušivale, krpale njihove pohabane haljinice, popunjavale im garderobu i si. Mnogu našu djecu ne možemo ni prepoznati koliko su se izmijenili u novim haljinicama. Drugarica Marica smjestila ih je onda u Vilany-u i pošla dalje sama da otvara put. Kako je prva direktiva Štaba III. Armije bila Sombor, drugarica Marica je pronašla u njegovoj okolici nekoliko sela i organizirala tamo prihvatnu stanicu u selu Kolut. Ali jer se do Subotice lakše putovalo nego do Sombora, mi smo pošli do Subotice, stavili se u vezu s ovdašnjom Vojnom upravom u Novom Sadu, koja nam je dodijelila Bajmok kao prvo mjesto gdje da se smjestimo. U tom je selu 400 napuštenih njemačkih kuća. Drug Habdija i ja pregledali smo jedan dio tih kuća i dali ih odmah uređivati za našu djecu. Iako uređivanje prostorija sporo napreduje, moramo reći da smo od prvog dana naišli ovdje kod svih drugova na veliko ra- Pripremajući Bajmok na dolazak djece sretala sam ljude, koji su mi sasvim ozbiljno pristupali u brizi kako će ta djeca u internatu i nagovarali nas da djecu raspodjelimo po kućama, koje će ih primiti kao svoje i »dati im sigurno više no što mogu imati u zajedničkom domu.« Jedna mala djevojčica — Ruža Patarčić, stara 8 godina, govorila je sasvim ozbiljno svojoj majci : »Otići ću u Opštinu i reći ću komandantu: »Druže Đeno, komandante, ako nam ne date ovu decu, mi imamo pravo da vas izbacimo«. Ili drugo neko (dijete). »Primit ćemo četvoro, petoro i sedmoro (djece). Mama i baćo (otac) neka spavaju u ladnom, a njih ćemo staviti ovdje u toplom« i si.... Vlatka Babić ranje u kako tako toplim prostorijama kao i hranu dok se ne krene dalje za Suboticu, U Subotici nas je dočekao drug Valent.6 Moramo naglasiti da smo tu osjetili ponovno da smo među svojima, na našem tlu, gdje su nas dočekali s kolačima, toplim i slatkim čajem i za našu djecu onako premrzlu i izmorenu od puta — bratskim srcem i osjećajima. 1 štaja, Ovaj koji dokument je rukom pisani koncept i z v j e je pisala V l a t k a Babić, tada referent i juhe), to se putem pokazao m a n j a k na osoblju. Što je z b j e g bio bliže Dunavu, to je i zima bila jača. P r o s v j e t n o g o d j e l a Oblasnog N O O Zagrebačke obla- Preko sti, u B a j m o k u , k r a j e m s i j e č n j a ili početkom v e l j a č e mrznut. D j e c a su bila bosa, pa su ih veća d j e c a p r e - 1945. ,g. T r e b a o je da obuhvati čitav p r v i dio pre- nosila, j e r n i j e bilo odraslih, k o j i bi to činili. P r i j e - bacivanja Zagrebačke oblasti išlo pješice, jer je sav bio za- laz preko zamrznutog Dunava, k o d minus 15 stupnje- Mađarske u V o j v o d i n u , g d j e su d j e c a razmještena. va, koliko je bilo p r v o g dana, i s bosom d j e c o m od N i j e poznato d a l i j e o v a j i z v j e š t a j bio dovršen. 5—10 g o d i n a — bio kod iz se preko Problem izbjeglica Dunava p r e b a c i v a n j a transporta bio j e p i - tanje rukovodećih kadrova. P r i j e svega je sa samom d j e c o m b i o potreban v e l i k i b r o j problem je v r l o rukovodećih težak. kadrova Z b o g toga je i prilikom n j a bio važan. odraslih. U tu svr- 2 hu koristili su se svi p r o s v j e t n i radnici, k o j i su p o - 3 Stjepan N o v a k , z v a n Š t j e f , učitelj. šli sa z b j e g o m . A kako nisu bile predviđene poteškoće 4 Franjo oko eventualnih zastoja, pa noćenja, a time i d a l j i h 5 I v o Brabec, novih obroka hrane 6 Valent (naročito tople hrane kao č a j a I v o Rauš, učitelj. Validžija, učitelj. profesor. Horvat, učitelj. prebaciva- �Dokument 492 I Z V J E Š T A J OD 17. II. 1945. Z A V N O H - U 0 E V A K U A C I J I I S M J E Š T A J U Ž E N A I DJECE ODBOR ZA EVAKUACIJU IZ IZ HRVATSKE U VOJVODINU DJECE Subotica, 17. II. 1945. HRVATSKE Zemaljskom antifašističkom vijeću narednog oslobođenja Hrvatske1 Dragi drugovi2 potkraj kidno su napadati okrug pustili gli smo došlo lovara, pa i i narod Oblasni rovitica. borbe Nismo oko velikim već smo se naredba noć divizijom, a prebacimo prosinca u ta nam preko neki od da ostavila moram cilo i se ići s nama internati i com. tako da naših oko je u osoba, mali od veliko mogli imali smo kod Koste Nagy-a, u a cestu u Pošla U (bez sam u prihvatišta Vratila sam i je Glavno i 20 tici, sva ušivanja bilo Najviše Dravi, Tamo Drave, svu ali narod uz bilo je sa dogovorila podrobno, sa- kreta- smjestimo djece stalni da ne smetamo Odredio to v r i j e m e natrag. Uredili a pre- je smjer 700 je onda preko djece S a po tom majkama). će sa koravaju koman- odredili smještaj Komandant smo djece. armije da se jedinim nečistoću ne slažu ih djece, nema redovan kada idu u vozovi sa vojmogu djecom, Baji čekati djecu još pa i po malu djecu raznim djecom rastaju u gimnazije Frida te otposlan Malu dobro materama i obuku Novi djeca vrlo sa naše Godler kurs u u Bajmoku. — školsku i raz- dan odredišta. Hajfeld-Mastort. su stanicu, Nakon na Učiteljski Suboih raz- koji smješteno smještavamo Tamo u odmah ušiju. Babić za smo i raskužnu — Horvat. djecu Sad nou smje- smješta- selima. je sa najteže. djecom odredbama, domovima, i djecu organiziraju Vlatka Tise odredili otpremamo škole Tu dom. štena, vamo Suboti- Transportira- puna imamo sve Valent vorođenu dječji je u smo dolaze djece su drugarice drug je koja jer vagoni svu zadržavamo Bili generala mi- sve 1.800 toliko. djeca prihvatište djeca Subotici prema i ovdje preko ranjenički naši gdje primamo vrstavamo. jer i domovini jedino već moraju Prvi dana. dalje. da za nekoliko pri- armije, ne sela se dje- toga slavonske. da i sa narodom, priključiti uslijed još ili djece. bandom, već dobro moguće djece. u imamo Som- prevoz- bilo tolike za prešla U Subotici 370 polagano, transporti već — sve se Sada promet, sam tamo nije pred najmanje vezu prebacila pogoršavala, bježalo strašno smo predložio, kraj Sombor ide ostati, III. seljačke područja nje u događaji se Vojvodini će tamo Vojvodinu. Sombor. nas stići su oko se krvava. odnosno vrijeme to djecu — a a su naroda strašno kasnije slavonski Hranu u više je za na- primili Subotice. čas smještaj situacija krenemo da on selima vojske oko je je preba- za koji tim sam bilo dobiti nema prvi brojao Međutim jenjali, ci u prirediti nički još vrlo stanovalo vojske narodom namjeru Dunava puta dom sa državnu nju naše čas krcata sve transport do Djecu samo refe- zaključeno ali sredstava. jer je vlakom Dunav, se noć, s Ipak dobro mogli na pre- u smo gdje vrlo nekim odvezla za putu pa neprilika. selo, nikako moglo, na motoru su se nije željeznički sam pa seljanke su domaćih. Budući Ja naši i kućama komandanta ostavimo ko osim vojske. smo mu nekim kretanje nismo domovi, sa se negdje jedno otale kamion prvim transportom. imali sam i i neki naroda, D r a v e bila su Horvat prvi svi 30. Dravu. Nismo Baje, nih u s na drugovi Onda primili, Tu Iveković, te ali U je Još narod prešli Valent 2.000 da dr. Vranić, redom dječji Sela grada. kolona odjeljenja.8 oko sa bila vojvođanskom NOO-a narodom. počeli su stizavati stigli Madžarsku. domovinu, s vode Suhopolja. Cetušić, I. se smo naša Babić, socijalnog nerado bor do u prva Mileva Vlatka Vi- da i Pečuha, sve savjetovala Oblasnog Zastavniković kao je djecu. dalje. do ostavio defekt smjestila vojske, je XVI. Drave je članova put še je Virovitice, sa česa Božić žene Krenulo evakuaciji vezu prešla renti o a izišla iz Bje- kada do nastavili izbjeglicama: M. pa izbje- je veliki sam transportom sam informirani, naroda stavili prvim puta bila smjer Pitomače, istu smo nas nastao kod bježati. — bili brojem izdana Od počeo NOO, jedan Šofer uslijed Na panike, jer je banda je Krenula jer je ustanova, NOO-a, nepokretni. nam djece. da Sav taj naših voz na- tako, Kalnik u okrug. oko Oblasnog do bespre- Moslavinu, pa preselili se postali je i bjelovarski oko banda Varaždin, okupio mi je našim krajevima, teritorij na narod najviše po počela Krapina, svoj odnosno odredio prosinca koje već nervozno a su Žene se utvrđene uvode stanje. nikako same svuda Po sa stanovnicima, p r a v e po- u po- nered, kućama uslove ne ne se u po- �Dječji dom iz Zveoeva evakuiran gledu hrane i slično. S njima ćemo imati vrlo mnogo posla. Da je njih malo, moglo ih se smjestiti u jedno selo i držati pod stalnom kontrolom, ali tih žena je mnogo i još će ih nadoći a nikoga ne slušaju. Neke imadu dojenče i još troje ili četvero djece i to velike djece za školu pa i ako uređujemo škole u istom selu gdje su one, ne dozvoljavaju da se školska djeca rastave od njih. I kod raskuživanja je teško. Žene ne dadu svoje stvari razušivati, ne dozvoljavaju šišanje djece, osobito ženske i t. d. Tisuću zapreka mora se dnevno prebroditi. Zdravstveno stanje djece je očajno. Ta su djeca na putu većim dijelom od Božića, sva su prehlađena. Čim koji transport stigne, dadem ih (nakon razušivanja) odmah liječnički pregledati. Rezultati tih pregleda su porazni. Ima do 80% bolesne djece. iSve prehlade, bronhitisi, upale pluća, a ima i sušice. Najveću nepriliku sam imala sa internatima male djece iz Slavonije. Internat iz Suhopolja bio je zaražen trahonom. Na to nije nitko bio upozoren, nego je naš doktor na to sasma slučajno naišao putem. Djecu smo odvojili od ostale djece, ali je zaraza bila već proširena, tako da je prvi čas bilo preko 30 teže zaražene djece, a veliki broj na početku zaraze. Najteže slučajeve smjestila sam u Novi Sad u očnu bolnicu, a ostale ovdje u Subotici, samo je liječenje teško, jer je dugotrajno, a nema prostora za sve bolesne. 1944. g. u Vojvodinu Druga je neprilika sa internatom iz Lipika. U tom je internatu sveukupno 193 osobe. Sva su djeca zaražena isto trahonom i nekom kožnom bolešću na glavi. Tu smo djecu sveukupno smjestili u Bačku, gdje imadu liječnički nadzor i gdje će se nastojati da ih se izliječi. Mi smo otvorili vlastitu ambulantu u Bajmoku. Imamo odjeljenje za zarazne i unutarnje bolesti. U toj je ambulanti naš liječnik dr. Martinec i jedna sestra nudilja. Slavonska oblast, iako ima više djece nego mi, nije nam poslala niti jednog doktora, a> niti jedan lijek. U Subotici imamo uređenu vlastitu ambulantu, u kojoj imamo stručnu bolničarku, a mjesni doktor (dr. Špirta) dnevno pregledava bolesnu djecu i pruža im svu potrebnu pomoć. Mnogo je gore sa djecom, koju moramo smjestiti u bolnicu. To su u prvom redu trahomaši i teži slučajevi. Tu djeca nemaju dovoljno njege i ne postupa se s njima kako treba. Ja sam ih posjetila nekoliko puta, pa djeca od mene traže da ih uzmem napolje, bolničarka ih kažnjava šibom i stavlja u kut klečati. To našu partizansku djecu! Naravno da je revolt, kada im ja govorim o tome da se ne smije šibati — to ovdje ne shvaćaju, a naša djeca se čude odakle najednom šibe! I hrana u bolnici je slaba. Imam nekoliko žena rodilja isto ovdje u bolnici. I te se strašno žale na slabu hranu i malene obroke. Tu sam već pokušala sve što sam mogla, ali nema po- �moći. Sada šaljem iz vana hranu, jer mi imamo mnogo svega •— upravo nas obasipaju hranom.4 Samo je to teško, jer je bolnica daleko a mi imamo ovdje vrlo ograničen broj radnih snaga. Od zaraznih bolesti imala sam 2 slučaja difterije i nekoliko slučaja trbušnog tifusa. Ta su sva djeca sada izvan pogibelji. Imam 3 slučaja ludila i to dvoje djece i jedne žene. Slučaj difterije liječio je doktor u gradskoj bolnici 3 dana i poslao onda djecu natrag k meni, pa ih sada imam u posebnoj sobi naše ambulante. Uopće ne polažu nikakovu pažnju na tu djecu. Umrlo mi je do sada 14 djece. Sve dojenčadi. Sva ta djeca umrla su od zapalenja pluća a ima još nekoliko djece koja ne će ostati na životu. Napominjem', da su to sve mala djeca sa majkama, dakle nije na nama nikakova krivnja niti je govora o propustu. To su posljedice teškog puta i velike studeni. Veća djeca, čim dođu ovamo, dobiju sva proljev radi promjene vode i hrane. Tu su ljudi navikli da kuhaju strašno masno, a zaludu mi njima govorimo o preteškoj hrani — ne razumiju to. Misle dobro, a čine slabo. Dnevno svinjsko meso. Jedva sam uspjela uvesti za navečer tijesto — i sada je bolje. Inače djecu hrane odlično. U jutro dobivaju čaj ili mlijeko — kruha koliko tko hoće, i svako dijete marmelade. Ako ima drugih jela — obično kobasica ili suhe slanine, daju im to za doručak. U podne najmanje 3 jela a isto i navečer... R e d a k c i j i n i j e uspjelo pronaći k r a j o v o g i z v j e - imali i bolnicu, pa obdanište i k o l i j e v k u za n a j m a nju djecu. B a j m o k je p r i m i o preko <300 djece, k o j a su imala i d o m o v e i osnovnu školu i g i m n a z i j u i dr. U St. V r b a s bilo je poslano 108 d j e c e i 52 m a j k e , u Kulu 95 d j e c e i 4,3 m a j k e , u Bačko P e t r o v o Selo 42 djece, u N o v i S a d pet m a j k i sa dojenčadi, u H a j f e l d - M a s t o r t poslali smo učiteljski kurs sa oko 70 l j u d i — učenika, nastavnika i ostalog osoblja. N a d a l j e , d j e c a su b i l a smještena u Pacir, Čurug, Svetozar M i l e t i ć , Stare M o r a v i c e , Stari B e č e j , St. i N o v e Sove, Ž a b a l j i t. d. — o čemu nemamo točnih podataka. 1 štaja. 2 0 z b j e g u u M a đ a r s k o j i V o j v o d i n i donosimo podatke V l a t k e Babić, tada referenta P r o s v j e t n o g o d j e l a 'Oblasnog N O O Zagrebačke oblasti. » R a č u n a se da je prosinca 1944. g. i s i j e č n j a 1945. g. prešlo D r a v u oko 19.000 u g l a v n o m žena, staraca i d j e c e iz zagrebačke i slavonske oblasti. P r e l a z preko D r a v e , k o j i je svakim danom teži zbog stalnog dnevnog b o m b a r d i r a n j a prelaza kao i uslijed smrzavanja r i j e k e , vršio se uglavnom noću. K a d su nadošle sante leda onemogućile prelaz šlepom, g r a d i o se na brzinu ledeni put, tako da su se kukuruzne stabljike slagale jedna do druge, pa polij e v a l e , preko n j i h se unakrsno p o l a g a o drugi red stabljika, opet p o l i j e v a o i tako r e d o m nekoliko puta, da bi se smrzavanje r i j e k e na tom mjestu ubrzalo i omogućio prelaz pješice. Preko tog ledenog puta prelazila su d j e c a noću na oko 20 m r a z d a l j i n e j e d n o od drugoga. N j i h o v e nožice još u v i j e k su na nekim mjestima, naročito prema sredini r i j e k e , propadale u vodu. P r a t i l a nas je naša stara partizanska sreća uz isto takvu o d važnost, tako da nam ni j e d n o dijete, čak predškolskog uzrasta, prelazeći noću svo saneno i samo, n i j e skrenulo s tog zaista l e d e n o g puta i potonulo u b r z o j i m u t n o j D r a v i . Sta više, jedna grupa školske d j e c e gradeći put, o p j e v a l a ga je u desetercu. S m j e š t a j i s n a b d i j e v a n j e preko D r a v e bilo je ovisno od dozvola sovjetskih v o j n i h vlasti. Poteškoće smo oko d o b i v a n j a tih dozvola tumačili sve do 1948. g. potrebama v o j n i h o p e r a c i j a i n j i h o v i h nužnih posljedica — ratnih surovosti. Slavonci su D u n a v prešli kod Batine Skele i smjestili se u Somborn i južno od n j e g a , dok je zagrebački z b j e g iz B a j e krenuo do Subotice, k o j a je bila drugi veliki prihvatni centar i z b j e g l i c a iz H r vatske. N a š dolazak u V o j v o d i n u p r i m l j e n je v r l o srdačno, drugarski i s puno l j u b a v i prema djeci, k o j a su putem bosa i n a j v i š e nikako obučena došla sva izmučena i iscrpljena. Ne mogu se zaboraviti kolektivni dočeci građana onih m j e s t a uz prugu, k o j o m smo dolazili, a u k o j i m a su odbori A F Ž v o d i l i g l a v nu brigu. U tom je Subotica prednjačila, j e r su preko n j e prošle h i l j a d e naše djece. Ona j e r e d o v n o primala do 700 djece, z b r i n j a v a l a ih, osiguravala i o d j e ć u i obuću. Uz pomoć i podršku svih V o j v o đana mi smo ubrzo uspjeli da djecu r a z m j e s t i m o po č i t a v o j V o j v o d i n i , da ih udomimo i smjestimo u škole. U Subotici smo p o k r a j prihvatne stanice M e đ u djecom, koju srno spasavali pred velikim v o j n i m o p e r a c i j a m a na t e r i t o r i j u Hrvatske, bila su i d j e c a spašena iz ustaških d j e č j i h domova: iz L i pika 201, te 100 d j e c e iz Suhopolja. Ta su d j e c a d o n i j e l a trahom i neku bolest na koži glave, pa je b i l o muke da nam se sva d j e c a ne zaraze. U s l i j e d napora b i l o je m n o g o upala pluća, teškog kašlja, d i f t e r i j e i tifusa. V e l i k o m b r i g o m tamošnjih drugova, drugarica, rukovodilaca i svih l j u d i iz z b j e g a , uspjelo je bolesti lokalizirati i smrtne slučajeve svesti na minimum. N a j g o r e su prošla d o j e n čad do godine dana, među k o j o m je bilo oko 14 smrtnih slučajeva od upale pluća.« 3 P o r e d nabrojenih, u rukovodsvu z b j e g a bili su: M a j a Veseli, tada pročelnik P r o s v j e t n o g o d j e l a i V i e n c e s l a v Rohan, tada pročelnik S o c i j a l n o g o d j e l a N O O Zagrebačke oblasti. Z b j e g slavonskih i z b j e g lica v o d i l i su: dr. O l g a M i l o š e v i ć , pročelnik Z d r a v stveno-socijalnog o d j e l a N O O z a S l a v o n i j u i M i r k o Ha'bdija. 4 Na pr. u općini N o v i Vrbas uspostavljen je, na inicijativu Bosiljke Trboiević, predsjednice Okružnog odbora A F Ž V i r o v i t i c a , kontakt sa ženama N o v o g Vrbasa. U stalnom političkom radu uspjelo se u veoma kratkom vremenu masovno zainteresirati i pokrenuti žene za sve a k c i j e oko z b r i n j a v a n j a i z b j e g l i c a i o r g a n i z a c i j e rada žena. V e ć peti dan nakon dolaska izbjeglica žene N. Vrbasa odlučile su da pronađu prostorije i osiguraju sva sredstva, k o j a su potrebna za d j e č j i dom, u k o j e m bi bila smještena djeca, k o j a su se tada nalazila u N o v o m i Starom Vrbasu. O s i m toga d o b r o v o l j n o su se j a v l j a l e žene intelektualke kao učiteljice osnovnih škola i nastavnice viših razreda, za p o d u č a v a n j e djece. K a s n i j e j e održana k o n f e r e n c i j a žena, n a k o j o j su one preuzele obavezu da se pobrinu za oblačen j e d j e c e u domovima, kao i m a j k i , k o j e su ostale i bez n a j o s n o v n i j i h sredstava. �»Kad idu domovini, od u dvanaest, nadčovječanski buduća borbu onda je ljudi, vojska, to dužnost četrnaest, petnaest heroizam pokoljenja bila koju svakog i mladih je šesnaest ljudi, država građana godina koji stvorila, i odrasli rodoljuba. idu žrtvuju ljudi, Ali u borbu, sebe, iako kad znajuć još onda bez da zapravo je to dužnost mobilizacije, će nisu oni ni i poginuti, stupili prema dobrovoljno, u onda život, svojoj djeca je to da bi sretna.« Iz k n j i g e » T i t o p i o n i r i m a « , N o v o P o k o l e n j e — B e o g r a d 1946. �Dokument 493 DJECA BOKCI U NARODNO-OSLOBODILACKOJ Nekoliko biografija Raul Pollak, rođen 1. V I I I . 1929. g. u Zagrebu. Otac mi je po ustašama bio ubijen 1941. g. Mati i sestra su mi bile odvedene u logor 1943. g. Ja sam u travnju 1943. g. bio uhapšen, ali sam pobjegao. Tada sam otišao u partizane (6. V. 1943.). Bio sam po vezi prebačen u Slavoniju, gdje sam se javio u X V I I . udarnu brigadu. Učestvovao sam u akciji na Sirač ( l i p a n j 1943.). Za v r i j e m e proljetne ofenzive 1943. g. u Slavoniji učestvovao sam u probijanju za Baniju (borbe kod prelaza ceste za Lipik, borba u šumi Borovik kod Crkvenog Boka, borba u K r a p j u za prelaz preko S a v e ) . Kad sam bio u Daruvarskom odredu, učestvovao sam u mnogim manjim akcijama diverzantskog karaktera. K a s n i j e sam bio u štabu VI. udarnog korpusa. djece VOJSCI boraca Išli smo u napad na jednu postaju, gdje je bilo 180 N i j e m a c a sa priličnim naoružanjem. Tamno je bilo, noć je bila kišovita i hladna. Došli smo do same bodljikave žice pred bunkerom, kad odjednom N i j e m c i otvore paklensku paljbu na nas. A l i već je sve bilo kasno, naši bombaši, među kojima sam bio i ja, bili smo već prošli žicu, koju smo p r i j e iskidali i počeli bacati bombe u bunker kroz puškarnice. Nijemci, prestrašeni tim naglim napadom, počeli su bježati kroz zadnja vrata, ali ih i tamo dočekaju drugovi iz naše grupe i uhvate žive. Tu smo našli jedan potpuno ispravni puškomitraljez. Za nas nije bilo veće sreće, nego sada, kad imamo automatsko oružje. Svi od reda, od borca, pa do komandanta i komesara, grlili smo ga i ljubili. Tu je nastala pjesma, kolo i takvo veselje, da mu nismo znali kraja. Anđela Car, Nataša, rođena 21. I I I . 1928. g. u selu Širincu, općina Križ, kotar Čazma. U partizane otišla sam 1942. g. dobrovoljno. U borbi sam bila 2 i pol godine. Kroz to Dolaskom okupatora u našu zemlju t. j. v r i j e m e proživjela sam mnogo teških, ali i 1941. g. ustaše su mi ubili oca i dva brata, lijepih časova. U v i d j e l a sam što je pravo, i kao i što su napravili mnogo drugih zlodjela upoznala život. u našoj zemlji. Videći sve to, odlučio sam Prošla sam mnoge borbe po Moslavini, da krenem u borbu, da osvetim pale žrtve, Kalniku, Bilogori, Zagorju, Slavoniji i Korkao i da se borim za bolju budućnost sviju nas. i dunu. Za v r i j e m e neprijateljskih ofenziva gladovali smo često po 3 do 4 dana, ali nikad Odmah 1941. g. po zadatku naših drugo.. se nismo požalili, što smo stupili u borbu, va, išao sam u gradove, uzimao podatke od znajući protiv čega i zašto se borimo. Uvijek ustaškog naoružanja, brojnog stanja i t. d. ' s m o se međusobno drugarski pomagali i žii pomagao u raznim stvarima. U početku v j e l i u slozi i ljubavi, j e r su nas čvrsto ve1942. g. stupio sam aktivno u borbenu jedizali zajednički ideali. Kad bi četa prisjela nicu, g d j e sam nakon kratkog vremena bio na odmor u neko selo, niti ovdje, iako smo zarobljen od strane neprijatelja, odakle sam bili umorni, nismo prestajali da radimo i da bio pušten radi mladosti. učimo. N a j p r i j e bi iskopali za svaku sigurnost rovove iza kuća, kao obranu u slučaju 1943. g. pisale su o meni Pavelićeve nonapada. Postavili bi straže i patrole, a onda vine, kao o komunisti i partizanskom koljaču, održavali v o j n e i političke časove, pisali a ja sam imao tek 14 godina i požrtvovno zidne i četne novine i tako učili. sam radio u oslobodilačkoj borbi. Marijan Staničić, rođen 27. V I I . 1929. g. u selu Staničići, općina K a l j e , kotar Žumberak. Moga oca i tri brata ubili su fašisti, dok mi se još jedan brat i sestra nalaze u Jugoslavenskoj armiji. Odlikovan sam Ordenom za hrabrost radi svog držanja i rada za vrijeme Narodno-oslobodilačke borbe. Stjepan Horvatić, rođen 14. XI. 1928. u Slavonskom Brodu. Bilo je to 1942. g., kad su naše partizanske grupe, koje su bile jako slabo naoružane, zarobile od N i j e m a c a prvi puškomitraljez. Naše veselje ne može se zamisliti. Za v r i j e m e borbi nije bilo milosti prema neprijateljima. Mi smo jurišali na njega svom žestinom, samo da ga što p r i j e uništimo i učinimo k r a j tim patnjama. Tada smo se međusobno, ili sa drugim brigadama natjecali tko će više učiniti i dati od sebe za slobodu. Pod k r a j 1944. i početkom 1945. g. vodile su se najteže i najžešće borbe. Izgubili smo u borbi mnogo starih i dobrih drugova, ali su ih stalno nadomještavali novi borci, i mi smo bez predaha i odmora jurišali pravcem Zagreba, u koji smo i stigli 7. V. 1945. g, �Đuro Laić, rođen 16. studenog 1928. g. u Šeovici, kotar Pakrac. U partizane sam stupio svojom odlukom 1942. g. Još 1941. g. počelo je po mome kraju ubijanje, klanje, tjeranje po logorima i ja sam prestao ići u školu, još dok sam bio kod kuće. Bježao sam ispred ustaša i Nijemaca, ali su me uhvatili i otjerali sa čitavom porodicom u logor Staru Gradišku, zatim u logor Sisak. Odatle sam uspio pobjeći i prebacio sam se za Slavoniju. Došao sam u moje selo. Bilo je sve popaljeno, porušeno i opljačkano, pa sam odmah stupio u NOV, 1942. g. Prošao sam Šestu i Sedmu ofenzivu u borbama oko Banove Jaruge, Poljane, Slav. Požege i drugih mjesta. Bio sam još za vrijeme borbe poslan od Komande u gimnaziju u Pakracu, ali i tu sam prekinuo školu radi ofenziva. Sada, kada je sva zemlja oslobođena, polazim III. razred gimnazije. Ivo Lončar, rođen 10. VI. 1929. u Koprivničkom Ivancu. Odlučio sam ce u partizane zato, jer su mi bila 2 brata i sestra u NOB. U borbi sam proživio sve doživljaje, koje je doživjela brigada »Braće Radića« od 10, IX. 1943. g., pa do oslobođenja. Bio sam teško ranjen u desnu nogu, te sam imao prelom kosti sa skraćenjem noge. Sada idem u II. razred gimnazije. Pero Kosijer, rođen 1930. g. u Kosijerskom Selu na Kordunu. Bio sam kurir u selu Kurjak. Jednog dana, kad sam nosio poštu za selo1 Barilović, napali su me ustaše i ranili u usta. Ja nisam stao, već sam se borio sa svojim pištoljem tako, da mi nisu mogli pristupiti i živa me uhvatiti. Bježao sam do šume i spasio se. Drugovi su me uputili u bolnicu, i kada sam ozdravio, opet sam radio kao kurir. Jednog dana napadoše ustaše i Talijani na naše selo, i borba se vodila žestoka, u kojoj sam i ja stradao. Jedna granata pala je u blizini, druga pokraj mene, a treća me pogodila. Odbila mi ruku niže lakta i ranila me po čitavom tijelu tako, da sam zadobio 37 rana. Nije mi žao što sam izgubio ruku, nego mi je žao što sam izgubio oči. Jedno mi je odmah iscurilo, čim sam bio ranjen, drugo oko imam, ali na njega ništa ne vidim. Ništa mi nije tako žao kao očiju. Četnici su mi ubili oca u početku, brat mi je bio ranjen 1941. g., kad je bio na straži. Moja majka za vojsku je plela čarape i na položaj nosila hranu. Veselim se što smo pobijedili, samo mi je žao što ne vidim. Ali kad se promislim Borac-učenik partizanske gimnazije na naše pale borce, onda mi nije tako teško, jer znam da bi mnogi bili sretni da su dočekali slobodu, pa makar i be;z očiju. U domu za djecu invalide učim zanat. Vida Grbić, rođena 19. VI. 1927. u Crnoj Vlasti, kotar Otočac. Kada je kralj Petar izdao Jugoslaviju i svoj narod, i otišao u London, a narod je predat njemačkim i talijanskim fašistima i Paveliću, koji je poslao ustaše da kolju prvo srpski, pa hrvatski narod, i ja sam morala bježati i kriti se po raznim gudurama, da me ustaše ne uhvate. Kada sam čula, da se diže ustanak, ja sam se propitkivala da uhvatim vezu tko je to i tko se diže na ustanak. Kada se pročulo da su to neki partizani narodni borci, bila sam sva radosna i počela sam da �i ja pomažem, da budem kurir i da im nosim hranu u šumu. Ali ustaše i četnici saznali su da ja pomažem partizane i počnu da me traže. Govorili su da će me zaklati i da će mi majku ubiti. Ja se nisam uplašila, nego sam i dalje pomagala i išla na sastanke. Jednoga dana dođu četnici da me traže. Ja pobjegnem. biti napad na našu bolnicu. Mi smo bili slabo spremljeni. Imali smo samo sedam drugova i 6 pušaka. U noći jedan ustaša privuče se do stražara i baci bombu. Stražar, jedan drug iz Bosne Mile Štrbac, ispali pušku. Ustaše viču, »juriš«. Naši otvorili vatru na njih. Ja sam bila u jednoj maloj sobi gdje su mi metci padali oko glave. Naša drugarica komesar bolnice reče da sam poginula. Ustaše opet i po drugi put viču »juriš«. Naši drugovi opet pucaju. Mi uzmemo svaki jednu bombu i držimo u ruci, pa jer nismo imali metaka, branili smo se bombama. Svanulo je jutro, a ustaše još uvijek jurišaju, ali ne mogu ništa. Jedna naša drugarica zapjeva pjesmu, »puška puca, Titova se vojska ne predaje«. U partizanima sam bila bolničarka. Bilo je to 1943. g. Jednoga dana u ranu zoru dobijemo jedno malo pismo, da udara ofenziva na našu bolnicu, koja je bila u Otočcu. Mi krenemo sa ranjenim drugovima. Morali smo ih nositi na nosilima na našim ramenima. Bilo je dosta daleko, ali mi smo ih nosili sa pjesmom i nismo klonuli. Donijeli smo naše ranjene borce na mjesto koje se odredilo. Tu smo bili jedan mjesec dana, a onda smo krenuli za Kordun iz Like, ali ofenziva udari sa sviju strana i opkoli nas. Mi smo preko noći u tišini nosili ranjene borce na našim ramenima. Naše je putovanje trajalo 14 dana po Lici bez odmora, a fašistički tenkovi su nas pratili i njihove, puške i mitraljezi, ali mi smo se čvrsto držali. U jednoj velikoj šumi ostavimo naše najteže ranjenike u jednoj dubokoj pećini, a mi sa pet stotina ranjenika krenemo dalje na put i donesemo ih na Kordun, a kasnije i one iz pećine. Ustaše su morali uzmaknuti. Imali su gubitaka dosta. Mi smo samo jednog druga izgubili. Tako su nas metnuli u listove, i čitalo se po raznim jedinicama. Tako sam bila po raznim mjestima i šumama kao bolničarka : u Lici, Kordunu, Dalmaciji i Bosni. Od rukovodilaca više puta sam pohvaljena, a za njegu naših drugova dobila sam odlikovanje i čin desetara. Iza toga bila sam u Bosni u jednoj bolnici. Jednoga dana i tu dođe vijest, da će Đaci « partizanske gimnazije 1 O v e b i o g r a f i j e pisala su d j e c a borci 1945. u T i t o v o j partizanskoj g i m n a z i j i u Zagrebu. u Glini za vrijeme učenja g. �BIOGRAFIJE A h m e t o v i ć Z o r a , r. 1939. radila SBOTIČ. AFŽ u nog u U 1916. u V a t o v l j u u S l o v e n i j i . sekciji jesen Zagrebu. 1942. bila trgovačkih 1941. p o s t a j e Od travnja kurir član odbora konca do Gradskog pomoćnika stude- komiteta KPH A n d e l f i n g e r - M e s i ć K a t i c a , r. 1908. u S t a j n i c i , k. B r i n j e , r a d n i c a , H r v a t i c a . 1941. p o č i n j e a k t i v n o r a d i t i z a N O P u O r a h o v i c i . 1942. o d l a z i u N O P i radi kao bolničarka, a zatim u vojnoj kro- r. u M. Brajinskoj, k. radi za NOP. je jačkoj radioni. Zagreb. Z a t i m odlazi u partizane na Žumberak. Na terenu 00 AFŽ, okruga tajnica Pokuplje 00 kuplje. Od dila radila i 1944. član do kao OK član Po- Koprivnica. oslobođenja ra- član NOP od f o r m i r a n i s u opć. 1941. Njenim zalaganjem odbori žena na kotaru, g d j e s u u s l o v i r a d a b i l i j a k o t e š k i . 1943. r u k o v o d i l a kursom AFŽ. Bila birana u 00 NF i NOO Dubrovnik. seljanka, Hrvatica. nje ilegalni njen za Od prvih rad: partizane, organizira u neprijateljska vještenja o kretanju 1942. h a p š e n a dana ' N O B proturuje materijal dr. 1941. NOO Sokolovac. Zaklana Bila od ustaša A n i ć L e n k a , r . 1910. u S t a r i g r a d u , d o m a ć i c a , H r vatica. 1936. Učestvuje Bila član formiranja. gomolje u radničkom Kot. odb. pokretu AFŽ od O r g a n i z i r a l a k u r s A F Ž u opć. i Sučurju. Učestvovala u od njegovog Bo- demonstra- cijama žena u Starigradu za v r i j e m e talijanske A l e š k o v i ć K a j a , r . 1918. u P r v a n selu, k . P e r u š i ć , pomoć opć. Nada, Od k o d g r o b l j a u K o p r i v n i c i 9. I I . 1944. A k r a p Elodija, iz Janjine, k. Pelješac, Hrvatica. Pomaže Andrašić-Barberić za ZAVNOH-u. u prosinca AFŽ i materijalnu propagandni uporišta, snagama poči- daje oba- neprijatelja i od u s t a š a . okupacije 1942. i nastavlja Anić u odlazi organizaciji u proslave partizanski logor 1. na maja. Hvaru i radom. Ruža, iz Medinaea, k. Podravska Slatina, s e l j a n k a , S r p k i n j a . Od 1942. o r g a n i z i r a ž e n e u selu Pčelicu za NOP. 1943. morala napustiti k u ć u i p o v u ć i se na o s l o b o đ e n i t e r i t o r i j sa t r o - A l j i n o v i ć Pavenka, iz Žrnovnice, k. Omiš, seljank a . O d 1941. r a d i n a o r g a n i z i r a n j u ž e n a u s v o m je male djece. B i l a član Kot. odb. A F Ž Viro- vitica. 1 o b l i ž n j i m s e l i m a . 1943. b i l a t a j n i c a Opć. odb. AFŽ Poljica i član KO izabrana z a člana 0 0 AFŽ AFŽ Omiš. Kasnije Srednja Dalmacija. A n i š i ć Marica, iz Osijeka. P r i j e rata bila aktivna u URSS. 1936. bila jedna od organizatora š t r a j k a u » S v i l a n i « u Osijeku, g d j e je bila zaAmbriović-Vulević nju, k. Draga Karlovac, Balja, r. namještenik, početka okupacije radi u udarnoj vezi Po između direktivi Karlovca NOP i 1942. 1919. u Tur- Hrvatica. Od Od početka namještenik domaćica, Hrvatica. prednom pokretu. datke i AFŽ. 1943. odlazi na oslobođeni t e r i t o r i j , j e r je bila ugrožena. hapšenje Bila tajnica Kot. drugova. odb. u u p r a v n o m odb. N O O K a r l o v a c . menice 1941. radila za NOP. A n t i č e v i ć L e n k a , r. 1917. u P o t o m j u , k. P e l j e š a c , župskog redarstva u K a r l o v c u , odakle d a j e pospriječava ustanka 1942. u h a p š e n a i s t r i j e l j a n a . grupi, te na oslobođenog teritorija. postaje poslena. AFŽ 15. V. i radila Nosilac Spo- Kasnije Od 1938. učestvuje 1941. p o m a ž e N O P postaje tajnik Kot. i u naradi u odb. AFŽ i iste godine prelazi u ilegalnost. R a d i na M l j e t u i K o r č u l i . B i l a član I z v r š n o g o d b o r a K N O O i član O Pelješac. NOO Nosilac Dubrovnik, Spomenice te član 1941. KK KPH �Antcnić-Robić Gorica, Slavica, NOP od kraja AFŽ za Buševac 1944. r. 1921. namještenik, 1942. i u Buševcu, Hrvatica. 1943. član bila Opć. član K K K P H V . k. V. Učestvuje u predsjednica odb. Gorica i V. Gorica, član 00 AFŽ t i z a n s k i odred. 1943. p r e l a z i u Ž u m b e r a k i radi kao polit, radnik. Bila predsjednica AFŽ potpredsjednica Radatović, Žumberak i član KK KPH Opć. odb. Kot. Žumberak j NOO i Pisa- ] rovina. Pokuplje. Balciš S t a n a , r. Aralica Marta, Srpkinja. žena u 1944. iz k. toku U Škara, rata radi selima bila opć. Škare prosvjetni Otočac, na i učiteljica, prosvjećivanju brinjskom kotaru. referent O NOO Gorski 1903. u K r n j a k u , k. V o j n i ć , se- l j a n k a . O d 1941. r a d i z a N O P skupa s a svojim mužem i četiri sina. Bila predsjednica A F Ž u s v o m selu i j e d n a od n a j a k t i v n i j i h ž e n a . Mnogo b r i g e je p o s v e t i l a b o l n i c i i d j e c i p a l i h boraca. ; K o t a r , n a s t a v n i k učit. k u r s a u V . K l a d u š i , g d j e j e r a n j e n a p r i l i k o m n a p a d a ustaša n a k u r s i s t e . Kasnije rukovodi Gospiću. silac učit. kursom B i l a član K o t . odb. u oslobođenom AFŽ Otočac. No- S p o m e n i c e 1941. O d l i k o v a n a O r d e n o m za- sluga za narod II. reda. aktivna radi dini u radnik, profesor. Od lipnja 1641. član KK KPH. A F Ž za Liku. 00 borbi«. Nosilac dinstva 1942. Inic. odb. oslobođenja tajnica iSpomenice reda je na Otočac B i l a član r e d a k c i j e » Ž e n a u za hrabrost, II. kotara član 1943. d o A F Ž za Liku. Ordenom II. Od omla- učestvuje organiziranju N O P na području kao P r i j e rata u napredno-srednjoškolskoj Gospiću. i 1941. Ordenom Ordenom Odlikovana bratstva i zasluga za je- narod reda. B a b i ć P e r i c a , r . 1921. (k. G r a č a c ) , seljanka, Srp- k i n j a . U t o k u N O B a k t i v n o r a d i l a u K o t . odb. AFŽ. Babić Bila član K o t . Vlatka, r. odb. 1901. u NOP, n j u ž e n a , a 21. I I I . gora na Crnom r. 1917. Srpkinja. ca Kot. odb. AFŽ NOO AFŽ Vojnić, Karlovac. Kordun u u K r n j a k u , k. 1941. p r v i o d b o r ž e n a u s v o m selu. zatim Koncem socijalnom izabrana u 1942. bila tajnipostaje 1944. radi odjelu. član u 0 Isticala se u r a d u o k o o r g a n i z a c i j e d j e č j i h d o m o v a . Nosilac Spomenice 1941. B a k o v i ć Z d e n k a , r. s e v r a ć a 1921. 1917. u B o l i v i j i . U domovinu Kao kroj. pomoćnica u Zagre- bu a k t i v n o r a d i u U R S S , u » Ž e n s k o m p o k r e t u « 1 sudjeljuje u svim akcijama, koje su vođene u Z a g r e b u . O d 1941. v o d i t r a f i k u , k o j a p o s t a j e v e z a z a r a z n e a k c i j e K P J . 20. X I I . 1941. uhapšena. Poslije teških mučenja, ubijena. (Vidi k n j . I., dok. 46, str. 6 6 ) . Balaš Roza, ždin. r. 1936. 1904. u Kućan-marofu, učestvuje formiranja. Crikvenici, rasturanju Draga, domaćica, u velikom k. V a r a - »Tivarovom« š t r a j k u . B i l a p o v j e r e n i k U R S S d o n j e g o v o g ras- Gračac. učiteljica, H r v a t i c a . O d 22. V I . 1941. r a d i n a s a k u p l j a n j u pomoći Vojnić, 00 A r a l i c a S t o j a n k a , r. 1921. u Š k a r a m a , k. O t o č a c , Srpkinja, politički Bakiš-Stefanović štampe, organizira- 1941. u h a p š e n a sa senovac, djece aktivno radi svojim drugom gdje su poginulo oboje u i za ' N O P . 1942. o d v e d e n a u Ja- ubijeni. Njeno dvoje NOV. 1942. g. o d l a z i u četu lo- Vrhu povrh Grobničkog P o l j a B a l e n o v i ć M a r a , r. 1915. u K r u š č i c i , k. seljanka, z a t i m r u k o v o d i l a c c i v i l n i h l o g o r a u šumi, p o l i t , raditi radnik k u p l j a n j u o d j e ć e i obuće za p a r t i z a n e i protu- KPH OK na terenu Sušak KPH i za siječnja KPH Primorje sjednik Inic. odb. do KK 1943., Kastav, do član KK šef a g i t p r o p a ožujka 1943., pred- odb. A F Ž z a H r v a t s k u , član I n i c . ZAVNOH, kasnije član za N O P u na Od za 1942. svom propagandni uporište. selu. počinje ilegalno U č e s t v u j e n a sa- materijal u neprijateljsko O s l o b o đ e n j e m n j e n o g s e l a 1943. bira- sekretara odbora, nicu Opć. 1945. p o s t a j e šena od Izvršnog zadužena za p r o s v j e t u . U v e l j a č i ruje Hrvatica. Perušić, u H r v . P r i m o r j u . B i l a b o r a c d o k o l o v o z a 1942., SKOJ, odbora ustaša. i kasnije za p r e d s j e d - AFŽ Pazarište. 1944. Iako p r o s v j e t n i r e f e r e n t Obi. N O O , a o d t r a v n j a 1945. priznala." Nakon što načelnik stavlja radom u su mučili, Spomenice prosvjete DFJ. Nosilac oslobođena, ništa na- 1941. Ban-Dolenec Babić bila uhap- nije AFŽ. Ministarstva je je Zorka, iz Zaostroga, k. Makarska, seljan- k a . Z a N O P r a d i o d 1942. B i l a t a j n i c a M j e s . i di Mira, suradnje s iz Koprivnice, partizanima, učiteljica. uhapšena od Rausta- ša i s t r i j e l j a n a 1944. u K o p r i v n i c i . 1 Opć. odb. A F Ž , član Opć. N O O , a z a t i m član Opć. kom. K P H i K o t . odb. A F Ž . U z b j e g u u Africi u radila je Badovinae-Đurašević nima, k. Karlovac, organizaciji Dragica, r. AFŽ. 1914. namještenik, B a r a č - D a k i ć R u ž a , r. 1922. u K o k i r i m a , k. V o j - nić, s e l j a n k a , S r p k i n j a . O d p r v i h dana ustanka u Kunča- Hrvatica. 26. V I . 1942. o d l a z i u S l o v e n s k i b e l o k r a j i n s k i p a r - radi za NOP. Bila predsjednica Opć. NOO V o j n i ć , član Opć. k o m . K P H , k a s n i j e član K K K P H V o j n i ć . N o s i l a c S p o m e n i c e 1941. �Barhača Neda 1941. Dunja, radi u iz sekretar Grad. kom. u partizane, SKOJ i i 1942. član postaje Hrvatica. Od organizaciji. Bila S K O J sve do s v o g odlaska rujna Šibenik Kasnije Šibenika, omladinskoj Radila Kot. član odb. Kot. sekretar propodjela član AFŽ odb. NOO O kao KK Šibenik. AFŽ partizane, spić, Kaja, radnica, r. 1916. Hrvatica. kroz selo na putu član Opć. odb. AFŽ D v o r , član K o t . odb. A F Ž D v o r , član Opć. k o m . i NOO-a. Nosilac Benac-Vukonić Ledeniku, NOP prolazili Spomenice 1941. Kistanje Šibenik. u U su A F Ž u Kotaranima, zatim Sušak, Barić-Miletić koji za Bosnu. U toku N O B bila član p r v o g odbora k. Go- učestvuje od Marija, domaćica, r. 1900. Hrvatica. u Od Hrelinju, 1941. radi k. za N O P , a 9 . X I . 1941. o d l a z i u p a r t i z a n e u l o g o r Tuhobić. Bila kuharica u četi u Drežnici, zatim 1941. U t o k u 1942. b i l a n e k o v r i j e m e u h a p š e n a . u Po s t a j e član K o t . N O O K r a l j e v i c a , član K o t . N O O izlasku ritorij i iz radi kom. K P H KPH zatvora u odlazi AFŽ. na 1944. oslobođeni bila sekretar te- Opć. i kasnije na radu u propodjelu OK Banija. Barišić Đona, AFŽ. Sušak i 1941. Vrlike, omladinski đak. Za vrijeme NOB rukovodilac u Vrlici tajnica Kot. Bila prva Barišić-Janković odb. od Zora, odb. i u AFŽ. r. Našice, Podravska u Đurđenovcu. U NOB 00 Slatina AFŽ i Našice, član Obi. KK odb. KPH AFŽ raždin. Prije velikom Branka, r. na Rabu, Rabu. počinje organizirati Uhapšena Poslije 1943. kapitulacije g d j e radi u i raznim na odvedena Italije vraća Hrva- 1942. p r v a AFŽ otoku u na Po Rab, dolasku N i j e m a c a 1944. p o n o v o h a p š e n a , a l i b j e ž i i p r e bacuje se zasluga na za otok narod Olib. III. Odlikovana u Nakon NOP. Jelisava, Ordenom reda. okupacije 1942. tvorima u Vrativši 1941. Talijani Italiji, se na A F Ž . 18. I I I . teritorij. rodom Rab, iz Raba, počinje i ostaje Hrvatica. surađivati odvode po s za- Kalnički član Od brovniku. ranju Slavica, r. 1908. odb. u oku- teritoriju odbora A F Ž . gdje Luce, 1941. 8. brovniku. djeluje iz 1944. kao Dubrovnika, ilegalno radi m a r t a 1943. na odlazi politički radnica, Hr- NOP Du- za učestvuje u žena Kapitulacijom Benzon u u organizi- okupiranom Italije odlazi u DuNOV. Mileva, r. u Vranjicu, k. Split. Za vri- jeme studija u Beogradu učestvovala u naprednom studentskom goslavije vraća NOO. pokretu. se u Kapitulacijom rodno mjesto i Ju- počinje U toku predsjednicu kretar NOB okruga za Rab. Veleškovcu, k. bila Sred. KK narice, 1943. kom. za i preba- uhapšena od radnik tajnica Solin, član KPH OK KPH Sred. za Istru, Dalmaciju politički Dalmacije, KPH član Obi. Zlatar, sakupljanje za partizane. Talijana. U s p i j e v a pobjeći i odlazi u partizane. kapitulacije. AFŽ Organizirala civanje hrane KPH Bašić i demonstracija za birana Kot. NOO Učestvuje Nakon neoslobođenom odred, šojka do 1945., p r e b a c u j e s e n a o s l o b o đ e n i Bila na URSS. štrajku. aktivno raditi za N O P . Bila tajnica p r v o g M j e - je hapse gdje aktivna u radnik. snog Bastijančić Orde- zatvor. se odborima A F Ž . rata organiziranju vatica. tica. N a k o n okupacije radi za N O P . Spomeriice reda. »Tivarovom« radi Benussi Basti jančić-Batistić Nosilac za hrabrost i za Slavoniju. žena Sušak. B e n č e k B a r a , r . 1915. u K u č a n u G o r n j e m , k . V a u 1943. U t o k u N O B b i l a č l a n O p ć . AFŽ od KPH Odlikovana Ordenom pacije učestvuje KK G u p c a « . K a s n i j e po- nom zasluga za narod II. iz radila kao Štabu b a t a l j o n a » M a t i j e član Izvr. za terenu AFŽ, politodjela se- mor- Dalmacija, Dalmaciju, i kasnije na 00 član odb. član Obi. Obi. kom. NOO za Mihalovcu, k. Istru. r a d n i c a . P r i j e r a t a a k t i v n a u U R S S . 1941. r a d i u organizaciji član RK bođenja AFŽ. KPH. polumrtva stavljanja i Bila 1945. predsjednica u uhapšena prevezena mučenja u i na kući, NOO, dan oslo- nakon zlo- zatvoru. Bermanec Rezika, Čakovec, je za 1901. u G. Hrvatica. radničkim među radi r. domaćica, ženama NOP, brine se Prije Marija, nja. Od prvih Bila član r. 1897. u Rausovcu, k. dana ustanka učestvuje u Mjes. odb. AFŽ, zatim Petri- Zagrebu. NOP. tim predsjednica O p ć . odb. A F Ž , t e član K o t . odb. A F Ž P e t r i n j a . Begović Anđa, seljanka, dana ustanka. bila je baza 29 r. 1912. Srpkinja. u Javorniku, Učestvuje u Njena kuća za m n o g e Žene Hrvatske u NOB u selu ranjene k. Dvor, N O P od prvih Kotaranima borce, kurire i Bila radila kao rešnica, CK u Nosilac u Savskoj Moslavačkog politička ekonom KPH. četi 1941. snabdijevanje g o v a z a t v o r e n i h u kaznioni na Batnožić djelu- Zagrebu. u za rata radnica ZAVNOH-u Spomenice dru- cesti u odreda, za- u kotaru Ga- i kuharica u 1941. B e r t i ć S a r a , r . 1918. u Č e m i n c u , k . B e l i M a n a s t i r , student Osijek. agronom. 1941. S t r i j e l j a n a 26. V I I . bila 1941. član OK KPH (Vidi knji. I. d o k . 16, s t r . 2 9 . ) 449 �Bićanić Jela, iz Banja Luke, učiteljica, Hrva- Blanuša Jelka, r, 1922. u Pavlovcu, k. Prelog, t i c a . J o š u u č i t e l j s k o j š k o l i u B a n j a L u c i uče- r a d n i c a , H r v a t i c a . O d 1941. r a d i z a N O P . A k t i - stvuje vna u 1940. naprednom učiteljica u srednjoškolskom Bos. Grahovu. pokretu. Prvih dana je na ustanka odlazi u Liku. Bila kurir između Bosne dinici i dužnosti štampariji redove. Beogradu. Like, te smjelo U Zagreba se jesen i probija 1941. Like. kroz Na toj neprijateljske izabrana za tajnicu Inic. AFŽ za 1943. i z a b r a n a za t a j n i c u Hrvatsku. skog Kotara, Tada odlazi S l a v o n i j e i dr. rata prateće ličke i Lapac (u Lici) v r i j e m e bila u jedivizije, štampariji Spomenice zatim u CK KPJ u 1941. radi teren Gor- biroa i pomaže organi- u ileg. Domaće vrijeme u r. 1900. u pokretu. tvornice rata više Zagrebu. P r i j e rata sekretar partijskog Bila rublja puta u Zagrebu. hapšena. 1944. Za odlazi partizane. profesor. Bobetko K a t a , Bijelić-Sinobad rata KPH Nosilac D. Neko čete V I . CK štefanija, odb. z a c i j a m a A F Ž u r a d u . N o s i l a c S p o m e n i c e 1941. Poslije Bobek Glav. na kotara odb. A F Ž z a L i k u . 1942. p o s t a j e u r e d n i k l i s t a » Ž e n a u borbi«. terenu g d j e radi sa ženama. Irena, aktivno učiteljica, radila u r. 1890. Prije maćica, Hrvatica. društvima. aktivno surađivati Hrvatica. naprednim u Stupnu, k. Poslije u Sisak, do- okupacije NOP zajedno počinje sa svojim N a k o n kapitulacije bivše Jugoslavije učestvuje s i n o v i m a i m u ž e m . 1941. o d l a z e j o j č e t i r i sina u antifašističkom pokretu, okuplja učitelje, pre- u NOV, n o s i š t a m p u i m a t e r i j a l e za p a r t i z a n e . 1942. po- oslobođeni s t a j e č l a n i l e g . M j e s . odb. A F Ž u S p l i t u . K a s n i j e N O B r a d i l a j e u p a r t i z a n s k i m b o l n i c a m a i po- rukovodi zadinskim pododborom Italije, Mjes. postaje tajnica član M j e s . NP, odborom Mjes. NOO a odb. iza kapitulacije Split. NP Tonka, iz AFŽ Split i, 1944. k. Pelješac, Hrvatica. B o r a c u N O V od 1942. 1943. o d l a z i na t e r e n i radi kao nailazi član K o t . na jemcima odb. AFŽ neprijateljsku u ruke, ali Pelješac. zasjedu joj i uspijeva 1944. pada Ni- pobjeći iz zatvora. Bistričić s aktivno Mjes. Bodi Za Paga, Hrvatica. NOP od siječnja AFŽ za Pag. odb. Francesca, 1943. Rujna Surađuje Bila 1943. član postaje nakon što je teško prebacuje Oliba, gdje NOO vrši se bolesna na puštena oslobođeni dužnost načelnika iz NOB aktivno AFŽ na toku Otočac. odb. 1913. Istakla Mussolinija, »Fascio« se na u u Rovinju, radi u krojačica, demonstracijama kad zgradi je odb. AFŽ te razlupala stranke fašističkih odlazi u partizane. Kot. prilikom čekićem fašističke skidanje 1943. sjednica i time emblema po P o s t a j e pred- član K K KPH Ro- v i n j . K a s n i j e b i l a član G r a d . k o m . K P i G r a d . odb. A F Ž . 31. V I I I . ljena u Kot. r. pada NOO P a g . U s t a š e su je u dva navrata hapsili vrijeme NOP. sku tvora, U Talijanka. Među prvima u Rovinju sarađuje s član K o t . odb. A F Ž z a P a g , a 1944. član u K o t . i čitavo Bila član K o t . gradu. iz prelazi 1942. jedinicama. dala znak za Fumica, mužem početkom Bobić Ružica, iz D a b r a , k. O t o č a c , s e l j a n k a , Srpkinja. Split. Lovišta, teritorij Istovremeno AFŽ. Bilčić a ona sa s v o j i m zasjedu. 1944. u p a l a u n e p r i j a t e l j - Nakon zloglasnoj zvjerskog »rižijeri« mučenja, u spa- Trstu. za- teritorij propodjela B o g a t e c Josipa, t e t a P e p a , r. 1878. u R i j e c i , H r vatica, majka aktivno Pag. radila 9-ero djece. za N O P , a Sva su joj s i n o v i se djeca nalazili u r e d o v i m a N O V . O d 1941. i l e g a l n o r a d i z a N O P B j e l a j a c M i r a , r . 1919. u M a j s k i m P o l j a n a m a , k . Glina, namještenik, Srpkinja. Od 1939. uče- u Rijeci. 1943. sama sina u p a r t i z a n e . šalje Skoro svog najmlađeg svakodnevno je m i m o s t v u j e u N O P . 1940. t a j n i k j e D r u š t v a z a p r o - neprijateljskih straža svjetu pu Martinčica—Sušak—Trsat. žena u Petrinji. Do rujna 1941. bila na relaciji prenosila ilegalnu štam- sekr. Opć. kom. K P H Glinski T r t n i k , a k r a j e m iste godine postaje Glina. član, te sekretar K K K P H 1942. n a I . p a r t , k o n f e r e n c i j i b i r a n a z a Nosilac Spomenice 1941. od Odlikovana logor, a Ordenom zasluga za narod I I . reda. počela raditi za NOP. Đurđevac. uhapšena i iz logora formirane OK pri KPH NOP Đuruče- zatvorena radi AFŽ, U drugoj Bogdanović-Pavlina u NOO u i član k o m i s i j e za okrug Bje- Ćana, r. 1920. u Kestenku, k . P e r j a s i c a , s e l j a n k a , S r p k i n j a . O d 1941. r a d i za AFŽ izlasku U odb. A F Ž i u D. odb. po Bila Š e m o v c i m a , k. Bila član K o t . član Kot. 1941. u Hrvatica. AFŽ. p o l o v i c i 1943. f o r m i r a l a u selu o d b o r A F Ž . B i l a prvog 1919. lovar. B l a g a E v i c a , r . 1919. u Đ u r đ e v c u , d o m a ć i c a , H r 1942. r. namještenik, stvuje O r d e n o m bratstva i jedinstva I I . reda i 2 puta vatica. đevac, sa člana O K K P H Banija, t e zadužena z a rad ženama. Bogdan Marica, NOP. Bila predsjednica P e r j a s i c i i član NOO. prvog odb. U toku N O B AFŽ bila �član, te predsjednica Kot. član K o t . NOO, Karlovac, predsjednica odb. AFŽ Veljun član, t e p r e d s j e d n i c a član Kot. odb. AFŽ odb. AFŽ Sombor, Kot. odb. Slunj, član 00 AFŽ Plaški, predsjednica KK KPH i AFŽ Borčić N i n a , iz Podšpilja, k. Vis, domaćica, H r - v a t i c a . O r g a n i z i r a ž e n e u s v o m m j e s t u , i 1942. p o s t a j e član K o t . odb. AFŽ. Kot. Plaški, Ve- Borić-Martinović Ljeposava, r. 1922. u Podgori, l j u n , S l u n j i S o m b o r . 1944. z a v r š i l a 4 - m j e s e č n i k . M a k a r s k a , d o m a ć i c a , H r v a t i c a . Z a N O P ak- općeobrazovni kurs t i v n o r a d i o d 1941. B i l a član O p ć . i K o t . odb. menice Odlikovana u Topuskom. Nosilac Spoi AFŽ, narod III. KPH. B o g d a n o v i ć - P j e v a č M i l k a , r. u O r n i c a m a , k. Go- 1941. jedinstva i Ordenom Ordenom zasluga bratstva za član Opć. i Nosilac Kot. NOO Spomenice i NF i član KK 1941. reda. Borić-Popić Jana, r. 1896. u M a l o j Solni, k. G l i - na, s e l j a n k a , S r p k i n j a . P r i j e r a t a a k t i v n o učepokretu. Poslije D i v o s e l u . 1942. p o s t a j e član Opć. odb. A F Ž z a nastavlja radom. Uspostavlja veze općinu galcima, prenosi materijal, spić. 1941. učestvuje u o r g a n i z a c i j i ustanka u Gospić, a 1943. član Kot. odb. AFŽ stvuje u radničkom kurira. Gospić. 1943. neprijatelj Bogdanović Sava, r. 1923. Vrginmost, seljanka, AFŽ u Vorkapić u Vorkapić selu, a selu, k. ne član zasjede, član odb. Gupca«. 1943. Opć. da U sva ona o se tome IV. A F Ž P e r n a i k a s n i j e č l a n K o t . odb. i K o t . suda nije Vrginmost. vrši ofenzive, hrvatska noću odlazi gdje uhvaćena krac. u r. S NOP okolna 1922. u G. K r i č k a m a , k. Pa- s a r a đ u j e o d 1942. R a z n o s i p o š t u sela, učestvuje u održavanju straža, je s je opći- kroz četu ofenzivi Bosnu, kada sela probija obavijesti ile- dužnost sve »Matije narodom od Ba- telja i ubijena. Bogičević Jula, u početka zaposjeo Stankovac, 1942. b i l a Srpkinja. prije te okupacije među neprija- B o r j a n L u c i j a , r. 1903. u P u l i , e k o n o m i s t , H r v a tica. Od 1927. kretu, zatim a k t i v n a u stud, u SBOTIČ, naprednom po- URSS i Seljačkom radi na s a k u p l j a n j u h r a n e i dr. za v o j s k u . Iste kolu, g d j e radi u ženskim sekcijama, te u ko- godine birana za člana N O O u T r n a k o v c u i za m i s i j i z a š p a n j o l s k e d o b r o v o l j c e . 1941. u h a p š e - tajnicu na ostala odbora sela na izvršavanju AFŽ. U kotaru, toku gdje zadataka za NOB odlazi okuplja žene u na NOP. i nakon član 00 zamjene AFŽ za odlazi u Krapinu partizane. i politički Bila radnik u Z a g o r s k o m odredu X X X I I . divizije, kao i na raznim B o g n a r - K u n s t i ć Zlata, r. 1923. u B. B r o d u . 1942. r a d i za N O P , a 1943. o d l a z i u p a r t i z a n e u O b o - NOO dužnostima u Krapini u i vojnom Oblasnom sanitetu. NOO za U O Zagreb radila je na pitanjima zdravstva i financija. rovo, na dužnost u OK K P H Bjelovar. Poginula 29. III. 1944. Borošak B o g u n o v i ć M i l k a , r. 1920. u B a č i n i , k. M e t k o v i ć , domaćica, Hrvatica. 1941. mlade Od Radi seljanke aktivno vrlo za brzo u dobrog političkog rukovodioca. NOP se od uzdiže U toku NOB b i l a član M j e s . odb. A F Ž , član M O O , č l a n K o t . odb. A F Ž , č l a n K o t . N O O , č l a n K o t . član K K K P H , t a j n i k član ciju 00 i NF, član član Obi. 00 Obi. odb. AFŽ, kom. NF i član KPH odb. N F , OK KPH, za AFŽ. Dalma- Organizator Josipa. NOP u 1945. Za Zagrebu. vrijeme okupacije radi Bila j e član R K K P H . 5. za II. odlazi u partizane. Borović J a g a , rađuje s iz N o v a l j e , k. NOP još prije Bila predsjednica K o t . Borović Marija, Prenosila je iz P a g , H r v a t i c a . Sukapitulacije odb. Novalje, poštu, dijelila AFŽ k. za Pag, letke i Italije. Pag. Hrvatica. radila na j e I . o k r . k o n f e r e n c i j e A F Ž u D a l m a c i j i , 1942. o r g a n i z i r a n j u ž e n a u A F Ž . B i l a č l a n K o t . odb. N o s i l a c S p o m e n i c e 1941. P o s l i j e r a t a u č i t e l j i c a . AFŽ Pag. Aktivno radila na prosvjećivanju žena. Boljanić Milja, r. u Krčevu, k. Kostajnica, se- ljanka, Srpkinja. Iako već stara žena, sarađuje s NOP nja od AFŽ prvih u Krčevu, organizacije. organizira teritorij dana Za ustanka, aktivno cijelo od sarađuje vrijeme prebacivanje a boraca rata na u osnivau radu Krčevu Borovnjak-Sruk rac u terenu KPH Kata, Moslavačkom s (kotar Kutina). odredu. omladinom i 1942. bo- K a s n i j e radi na ženama. Bila član KK Kutina. oslobođeni i sakupljanje pomoći za partizane. Bošković M a g d a , r. 1914. u O s i j e k u . K a o s t u d e n t r a d i u n a p r e d n o m p o k r e t u u Z a g r e b u . Od 1934. Bonmarčić A m a l i j a , r . u M a l i n s k o j , o t o k K r k , d o maćica, Hrvatica. Dubašnica. Bila A k t i v n o radi u je član K o t . odb. AFŽ AFŽ i NOO i član član omladinske sek- cije »Ženskog pokreta«. A k t i v n o radila u dru- štvu SKOJ. »Svjetlost«, K o t . N O O K r k . N i j e m c i s u j o j ubili sina, k o j i žene, je »ženski bio sekretar SKOJ-a. Bila je u SBOTIČ i svijet«. odboru KUSP, URSS. Istakla Društvu za prosvjetu Bila je član se u redakcije publicističkom �radu. Autor je pjesme »Ženska himna«. Bila Brajčić-čušković Terica, 1922. r. v i š e p u t a h a p š e n a , a 1941. o d v e d e n a po r a z n i m Slav. Brod, namještenik. l o g o r i m a i 1942. u J a s e n o v c u u b i j e n a . NOP. U svibnju Brod. sela IX. 1942. s prvom nakon toku odb. nekoliko NOB bila mjeseci član, A F Ž Đakovo i grupom 1943. a član bila 00 član K K K P H svog odlazi na kotar Županja, iz uspijeva zatim NOB AFŽ, zarobljena, pobjeći. tajnica AFŽ Slav. Kot. i u narodnoj sluga za član odlazi Slav. u K l o k o č e v i k u , k. odlazi u partizane. ali U 22. 1922. bila 1943. toku B o š n j a k Julka, r. jedinstva II. P o d v i n j u , k. Kot. odb. Brod. AFŽ, član Krajem 00 1943. g d j e radi sa ženama Odlikovana III. sarađuje s u partizane. U Slav. vlasti. narod u Od 1941. reda, Ordenom Ordenom za- bratstva i reda. Brod. B r a j č i ć Tonka, r. u D u č i ć i m a , R a d a t o v i ć , k. K a r - Božičković Mandica, r. 1908. Bri- lovac. Učestvuje 1941. b i l a k u r i r i z m e đ u nje, radnica, Hrvatica. u S t a j n i c i , k. prvog odbora A F Ž u Orahovice i Gradskog kom. K P H Osijek. 1942. Opć. odb. AFŽ u NOP od svom 1942. Bila član Kasnije selu. član Radatović. r a d i u A F Ž i k a s n i j e u K o t . odb. A F Ž O r a h o v i c a . 1944. u h a p š e n a i o t j e r a n a u l o g o r V i n k o v ci, odakle člana bježi Kot. partizanima. NOO Bila birana za Našice. Brcković breg, Kata, r. 1920. seljanka, u Križevljanu, Hrvatica. Radi k. za Lud- NOP od 1941. B i l a k u r i r i z m e đ u p r v e p a r t i z a n s k e g r u p e na K a l n i k u i V a r a ž d i n a . 1943. član j e , a z a t i m Božić Dušanka, r. u Dragotini, k. Glina. Uče- s t v u j e u N O P o d 1941. B i l a član s e o s k o g N O O u Dragotini, član O p ć . KPH NOO Klasnić i Klasnić, Opć. kom. prva Kot. odb. A F Ž G l i n a . N o s i l a c sekretar predsjednica S p o m e n i c e 1941. Božić J a g o d a . S a r a đ u j e s N O P od 1942. U p a r t i zane odlazi niziranju i OK 1943. žena. KPH gdje Bila aktivno član KK radi na KPH orga- Pregrada Krapina. Kršlja, 1941. dilac k. Slunj, aktivno Opć. seljanka, učestvuje odb. Kordunskom AFŽ u Srpkinja. NOP. Bila Od rukovo- za N o v u Kršlju, zatim u Ljeskovcu. Za vrijeme neprija- teljske ofenzive, dok se nalazila na kursu A F Ž , ustaše kuću su j o j spalili. zaklali U toku majku NOB i dvoje bila djece, član K o t . te odb. A F Ž S l u n j , O p ć . N O O R a k o v i c a , a k a s n i j e član Kot. NOO, na dužnosti pročelnika Nosilac Spomenice zasluga 1941. zdravstva. za narod I I I . reda. Odlikovana Ordenom Kot. odb. bila član 0 0 AFŽ Ludbreg. A F Ž Varaždin. neprijateljske partizane. ofenzive 1945. na postaje U toku NOB Z a v r i j e m e velike Kalnik, član KK odlazi KPH u Lud- breg. B r e k a Jela, i z Z r m a n j e , k . G r a č a c , s e l j a n k a , Srpkinja. Od 1941. aktivno radi u AFŽ. U toku N O B b i l a član O p ć . odb. A F Ž . Brkić B o ž i ć - M a r j a n o v i ć M i l e v a , r. 1905. u J a m a r j u N o va tajnica Maca, partizane Polje), r. 1914. u o d l a z i 1942. gdje je Zagrebu, iz tada učiteljica. Gakova bila (k. U Grubišno učiteljica. 1941—42. u n j e n o j se k u ć i i l e g a l n o s a s t a j u p o l i t i č k i r a d nici, koji radi u OK KPH čevu, rade na tom terenu. U toku Štabu B i l o g o r s k o g b a t a l j o n a , i Virovitica, u u štampariji dječjem Obi. NOB agitpropu domu na komiteta Zve- KPH za Slavoniju. B r k l j a č i ć Jelka, r. 1916. u M o š č e n i c i , k u ć n a po- moćnica, H r v a t i c a . Od p r i j e rata radi u U R S S . 17. X. 1941. u h a p š e n a i n a k o n m u č e n j a , 24. 1942. prebačena u logor, gdje je I. umrla od tifusa. B o ž i ć M i l k a , r. 1919. u G r đ e v i c i , k. Pakrac, se- l j a n k a , S r p k i n j a . S N O P s a r a đ u j e o d 1942. I s t e godine član je t a j n i c a Opć. Mjes. NOO ileg. odb. u odb. AFŽ. AFŽ u svom selu i U t o k u N O B b i l a član B r m b o t a D a r i n k a , r. seljanka, odbor AFŽ Božikov Jozica, i z M u r t e r a , k . Š i b e n i k , s e l j a n k a , H r v a t i c a . O d 1941. r a d i z a N O P . B i l a p r e d s j e d nica A F Ž u Murteru. u neprijateljskoj Bračulj Pera, iz Poginula početkom 1943. zasjedi. Bitelića, AFŽ Brnčić A n k a , k. Sinj, seljanka, Hr- stvuje u održavanju Dalmacija. veza s Nosilac jedinicama. 00 AFŽ i Spomenice 1904. prvi bila vrlo član K o t . odb. u Kunčanima, seljanka. 1942. bila Radatović, predsjednica Radatović . Hrvatica. 1904. u Žabnu, k. Već naprednom Bila član Kot. između Obi. odb. AFŽ održavala 1941. NOB toku sa ž e n a m a kao B r o d a r e c Jagica, r. hrane i ostalog m a t e r i j a l a za partizane, te na S i n j , član U Gračac, organizira s e o s k o g o d b o r a A F Ž K u n č a n i , a 1943. član Opć. ljanka, AFŽ Štikadi. r. Karlovac, odb. N O O k. Ilegalno Gračac. vatica. Od početka ustanka radi na sakupljanju odb. u aktivna u radu Koprivni. 1915. u Š t i k a d i , k. Srpkinja. KK KPH vezu prije pokretu. Sisak za l i j e v e i desne strane rata i prenos OK Sisak, se- aktivno 1941. KPH bila učekurir Sisak, materijala te između S a v e . 1942. o d l a z i u p a r - �tizane i radi Spomenice u AFŽ do oslobođenja. Nosilac Bukvić Katica, r. 1905. u D. V a r o š u , k. St. G r a diška, namještenik, H r v a t i c a . P r i j e rata aktiv- 1941. no s u d j e l u j e u r a d n i č k o m p o k r e t u . R a d i u p a r Brozičević Anka Crikvenica. r. Rikica, 1941. 1923. aktivno u Bribiru, surađuje s k. NOP, a t i j s k o j tehnici i n j e n stan se koristi za održavanje ileg. sastanaka i skrivanje 27. V I I . 1942. o d l a z i u p a r t i z a n e i do 1943. r a - funkcionera. 1942. odlazi u dila u omi. o r g a n i z a c i j a m a . aparatu KPH i Kot. kom. Bila tajnica Kot. odb. zatim član 00 Novi, 1943. r a d i u A F Ž . AFŽ i AFŽ član za KK KPH Hrvatsko Pri- te Opć. B r o z o v i ć Danica, r. u P l e v l j u , Crna Gora. 1941. aktivno radi za N O P u Nebljusima, k. D. 1942. b i l a član M j e s . godine izabrana za odb. člana La- Nebljusi i iste Kot. odb. AFŽ D. L a p a c . 1943. član j e Opć. k o m . K P H D . L a p a c . B r u s i ć M a r i j a , r. 1911. u P u n t u , o t o k K r k , r a d - i referent silac morje. pac. član CK pri Bukvić Milosava AVNOJ, Obi. Spomenice KPH NOO Radi u kasnije Nova za postaje Gradiška, Slavoniju. No- 1941. Misa, Brinje, seljanka, ustanka aktivno r. 1920. Srpkinja. radi u u Vodoteču, Od NOP. prvih Bila k. dana član Kot. A F Ž Lika. Nosilac odb. A F Ž B r i n j e i 0 0 menice partijskih partizane. Spo- 1941. B u l a t - P a v l o v i ć Danica, r. 1922. u K i r i n u , k. V r - n i c a , H r v a t i c a . O d 1941. r a d i z a N O P , o d r ž a v a ginmost, vezu početka ustanka, z a t i m odlazi u I V . bat. K o r d , s Krkom i organizira AFŽ u Puntu. seljanka, Srpkinja. 1942. p o s t a j e s e k r e t a r M j . k o m . P u n a t , t a j n i c a o d r e d a . 1942. r a d i u A F Ž . A F Ž , član K o t . odb. A F Ž i č l a n K o t . N O O K r k . staje Odlikovana nice Ordenom bratstva i jedinstva 1920. Splitu. II. član 00 AFŽ Pomaže NOP od P o č e t k o m 1943. p o - Karlovac. Nosilac Spome- 1941. reda. Bubalo-Šijan Milena, r. u Aktivna u r a d n i č k o m p o k r e t u o d 1938. 1940. č l a n j e C K S K O J - a z a D a l m a c i j u . 1942. b i l a u t a l i j a n s k o m zatvoru, a u 1943. z a m i j e n j e n a . R a d i sa ž e n a m a kotarevima Omiš i Sinj, postaje član Obi. B u l j M e l a n i j a , r. 1925. u V r l i c i , k. S i n j . U l i s t o p a d u 1942. o d l a z i u D i n a r s k o - p a r t i z a n s k i o d r e d . Početkom 1944. odb. AFŽ. AFŽ Vrlika izabrana Kasnije i 00 za predsjednicu postaje AFŽ tajnica Opć. Kot. odb. Knin. N O O i O b i . A F Ž z a D a l m a c i j u , a k r a j e m 1943. član Obi. k o m . KPH. Nosilac Anka, Mravinaca, Spomenice 1941. Bunčić D r a g i c a , r. 1913. u M a r t i n o v i ć i m a , k. G l i na, Bučan Hrvatica. iz Od 1941. aktivno kovodi g r u p a m a žena u galce, učestvuje 1942. član Opć. NOO. je u za seljanka, NOP, ru- s v o m k r a j u , k r i j e ile- odb. toku Split, radi rušenju Opć. U k. pruge AFŽ NOB Sinj—Split. Solin bila član je Srpkinja. odbora 1942. Od AFŽ prosinca u svom osnovala niz nizirala 1941. selu. seoskih prenošenje sanit. predsjednica U toku odbora mat. 1941. AFŽ, iz i orga- Petrinje na oslob. t e r . k a o i s p r e m a n j e h r a n e z a p a r t i z a n e . tajnica i 1942. b i r a n a j e z a p r e d s j e d n i c u O p ć . odb. A F Ž KPH, š u š n j a r , a k o n c e m 1943. p o s t a l a član K o t . odb. KK K o t . N O O i K o t . odb. A F Ž Solin, član 0 0 A F Ž AFŽ Glina i član 00 AFŽ Banija. i t a j n i c a O b i . odb. A F Ž D a l m a c i j e . B u n j e v a c Liza, r. 1913. u G o r j a n i m a , k. Đ a k o v o , Budak Franjica, Hrvatica. kretu. NF. r. Prije Radi Iza 1895. rata na na aktivna održavanju okupacije Cresu, u radničkom veza s po- logorima P r i j e rata aktivna u U R S S . 1941. i l e g . r a d i u O s i j e k u . tizane gdje je bila 1942. o d l a z i u p a r - upravnik Vojno-part. bol- n i c e . 1944. p r e l a z i na p o l i t , r a d , o d l a z i u oku- 18. V . 1943. u h a p š e n a . N a k o n š t o j e o s l o b o đ e - pirani Osijek, g d j e radi na stvaranju ilegalnih na, organizacija. šifrant, te siječnju šifr. odjeljenja OZN za Hrvatsku. Nosilac student. je godine Spomenice Anka Od Seka, okupacije MK SKOJ odlazi omladinom u na u r. GŠH SI. član i daruvarskom »Udarnice«. AFŽ s Brodu. partizane i urednik u Poruč- sekretar KK Na SI. Brodu, NOP. U sa kotaru, SKOJ. Obi. za Sloveniju izabrana je OK K P H Virovitica. 1942. jesen radi za iste ženama gdje 1943. Nosilac Spomenice 1941. i B u r s a č M a r i j a , r. 1922. u Pavlovcu, k. G o s p i ć . 1941. b i l a član p r v o g o d b o r a A F Ž u s v o m selu. Kasnije 1921. sarađuje staje 1944. u Bila 1941. član K K K P H ciji 1944. načelnik Bujak-Fumić i u O d l i k o v a n a O r d e n o m zasluga za narod II. reda. član partizane dužnosti u na istoj nik. u aktivnim i radnica, Hrvatica. radom. odlazi nastavlja učiteljica, član a radi Opć. 1944. u omladinskoj kom. SKOJ postaje član za OK organizaciji. Medak SKOJ i KK Lika. Bila SKOJ, 15. IV. 1945. p o g i n u l a n a t e r e n u L i č k o g P e t r o v o g s e l a u neprijateljskoj zasjedi. je po- konferentajnicu. B u s i j a Katica, r . rica, 1942. seljanka, Bila AFŽ u 1914. u Hrvatica. kurir svom i selu. 1943. P o k u p s k o m , k. V. U N O P učestvuje postaje Good predsjednica �Butković k. Ivanka Sušak, svibnja AFŽ Desa, 1941. U r. Lujevo partizane. ljetu Sušak. 1910. u Sarađuje Hrvatica. s 1942. Orehovici, NOP postaje Početkom od član 1943. odb. odlazi pokretu. šena Od i 1941. odvedena radi u za NOP. logor 1944. Jasenovac, uhap- gdje je ubijena. u Bila bolničarka u bolnici u Drežnici Cetina M i l k a , r. u J a r d a s i , k. ozdravljenju Opć. odb. A F Ž i O p ć . N O O K a s t a v , č e s t o od- ilegalnim kom i radom se u na drugim Sušak i boraca Ordenom na za narod zasluga za nastavlja održavanju veze s centrima, novomobiliziranih ljom gdje u Rije- prebacivanju NOV. III. Odlikovana reda i lazi na 1944. radi razne NOP. terenske uhapšena rana za Od p r v i h dana vraća ustanka Rijeka. p r o s i n c a 1943. k a d a s e r a z b o l j e l a o d t i f u s a . P o od 1942. akcije. talijanskih u n j e m a č k i konc. bila U kolovozu fašista logor, član i otje- g d j e je ubijena. MedaCindrić-Ivošević hrabrost. Rezika, r. u Gorači, k. Čabar. Z a N O P r a d i o d p o č e t k a 1942. I s t e g o d . o d l a z i C a j l e r - P o k u p i ć A n k a , r. 1919. u L o z a n u , k. V i r o vitica, s seljanka, NOP. kotara Radi Hrvatica. sa ženama Virovitice Podr. i OK K P H , sekretar član KK KPH nom zasluga Medaljom Carević radi odb. Kot. kom. narod dijelu odb. KPH Našice, te Odlikovana III. reda, AFŽ žena pri Orde- Ordenom i za hrabrost. Milica, 1941. neoslob. u Miholjac. za sarađuje član je k o m i s i j e Opć. D. na kasnije 1944. Slatina. 1942. Od iz za AFŽ, Kot. Bila k. Vrginmost. član seoskog i Od Opć. odb. A F Ž i O p ć . N O O . 1932. sudjeluje štrajk organizira u u tekstilnoj Zagrebu. Saveza ind. za siječnju 1943. rad sa te Gori i uprave a pri 1940. CK je polit, član KPH. Radi u komesar domova u U 00 bol- Ravnoj Daruvaru. Cecić-Randić Šolti, »Gaon« partizane. dječjih 1934. tvornici radnika, u zatim upravitelj pokretu. Centralne član ženama odlazi Virovitica, nice, bila zanatskih Komisije AFŽ u 1937. radnič. radnica, radničkom r. 1917. Hrvatica. pokretu. u Prije 1940. Grohotama rata na aktivna organizira u štrajk u t v o r n i c i t j e s t e n i n a u Splitu. 1941. p o s t a j e č l a n P o k r a j , k o m i s i j e ž e n a z a D a l m a c i j u . 1942. član j e i l e g . M K K P H S p l i t i k a s n i j e član M j . N O O Split. Iste lazi iz kao god. zatvora član KK uhapšena, i a slijedeće god. iz- odlazi u partizane, g d j e radi KPH Brač-Šolta, član O NOO zive, radi kao NOO i KK rata učestvuje II. Spomenice bratstva i 1941. jedinstva reda. u šaku učestvuje u radnič. pokretu u Zagrebu. Kroz nekoliko sa U proljeće 1941. u tara Novi i bila 1943. sekr. nakon partizane. Sušak. vrijeme radničkom Radi Su- terenu na ko- Poslije kapitulacije Italije, njemačke ofenzive pala je stanove i je oslobođena. na Sušak i r a d i u g r a d . radi za kao član okruga. lac prije stopostotni Odlikovana r. u u radi u Sušaku. i raspačava RK invalid. Ordenom Sakuplja domaćica, pokretu okupacije materijal partizansku u Sušak, u za Corva Erminia, seljanka, r. i u Crnković žena kotara JNOF. Matija mještenik, radi od Buje. akcijama. 1944. Dade, Hrvatica. 1918. student, učestvuje Hrvatica. u Kao naprednom ga za u r. 1943. na Učestvovala Bila član Kot. od zarobljena 1918. Od ilegalnim NOV. kom. Kloštar aktivno a organizaciji Nije- strijeljana. Opć. r. je Italiji, G r o ž n j a n u , k. B u j e , Aktivno borbenim AFŽ i 1922. Talijanka. mnogim odb. Gorici i dr. Ema, partiBila AFŽ. odlazi u srednjoškolka još ilegalno štampu. radila za- hrabrost. Kraljevici, naprednom dana Nosi- bratstva za z a t v a r a n a po l o g o r i m a u povratku KPH Ordenom Medaljom prvih zane po i 1885. Od uhapšena i reda, reda Surađuje rata. sekr. se Kasnije primorsko-goranskog rata II. Vinka, Hrvatica. AFŽ, 1941. III. vraća SKOJ. Štabu narod jedinstva Partije kom. odb. u Poslije za direktivi Kot. Spomenice sluga i Po Grobinštinu, m a g a z i n e , o d l a z i n a oslob. t e r i t o r i j u V u k o v o j Cekurić Njem- c i m a u r u k e i b i l a osuđena na s t r i j e l j a n j e , ali u Gospiću, početka U KPH narod II. i Čazmanskom i Ivaniću. jedinstva NOO rata 1944. b i l a član t e s e k r e t a r R K K P H . ileg. kom. u rijala pronalazi Prije pokretu Grad. Zagrebu partizane, 1943. provale cijelo v r i j e m e N O B radi na sakupljanju mateza svojom Sušaku, H r v a t i c a . napred. Sušaku. odlazi maca C e j Barica, r . 1907. r a d n i c a , H r v a t i c a . P r i j e r a t a te Čabar. u štrajkovima. SKOJ u Nosilac Ordenom radnik. Cindrić M i r a , r. 1922. u druga Dalmaciju. Nakon Hrvatsku, polit, organiziranju za u KPH z a S r e d n j e - d a l m . o t o č j e i član Odb. z e m l j . z a Odlikovana jedinice. se b i r a n a z a č l a n a N O O Č a b a r . 1945. član j e K o t . Cindrić Marija, part, vraća jedinicom odlazi U Liku, gdje, u toku I V . ofen- za Cazi Danica, r. 1914. u R i j e c i , r a d n i c a , H r v a t i c a . Od slovenske mjeseci i Sjeničaka, NOP. u III. reda. u AFŽ Odlikovana reda i matičnom a radi u zatim u Ordenom Ordenom u odb. Iste god. okrugu Čazma, na- radi zaslu- bratstva i �Crnković-Štimčeva Micika, iz V. Lešnice, k. Del- snije je član prehramb. k o m i s i j e za okrug V i r o - nice. O d p o č e t k a u s t a n k a r a d i z a N O P , a 1943. viticu, zatim p o s t a j e član K o t . odb. A F Ž . B i l a j e d n a o d n a j - vojne cenzure aktivnijih bila se žena centar u gdje svom selu. su navraćali sakupljao materijal za Njena je partizani upravnik u gdje NOV. Početkom U SKOJ Pačetina, Kot. toku počinje bila KK sarađivati sekretar KPH Opć. Vukovar, s kom. tajnica odb. A F Ž i K o t . N O O V u k o v a r . » Crnojevac Štefica, učestvuje više puta gdje odbora u u 1944. i 1936. radi Zagrebu. odlazi u na Bila zagrebačke 1941. Odlikovana i II. reda. Ordenom Orde- za hrabrost reda. Od Radila kao član K o t . nuti NOO Za N O P radi vanju r. od štampe, u Cukarićima, 1943. k a o u k. kurir na borbenim dana izviđač i u Voćinu. daljom aktivna. za šef ustanka pomaže obavještajac. Iako cijelo Odlikovana Bila se m o r a l a brivrijeme N O B Ordenom i Me- hrabrost. Ljubica, iz k. K r a p i n a . Poznanovca, U r a d n i č k o m p o k r e t u s u d j e l u j e od 1939. 1943. odlazi s NOO kćerkom u partizane. Bila član Kot. Zlatar. Čović Jovanka, r . u S a r a j e v u , r a d n i c a . P r i j e r a t a aktivna u U R S S . rajevo. Do Pula. raspača- akcijama i dr. radi Odlazi OK D. na Kozaru dužnostima zarobljena u KPH 1939. b i l a član M K K P H ofenzive partijskim bolesnik Marija, prvih za dvoje male djece, bila vrlo Slavoniju. Cukarić i partizane, odboru jedinstva za narod Od 1942. u Spomenice bratstva zasluga AFŽ radnica. Čleković Krapini. Narodnom Nosilac Ordenom nom 1908. hapšena. radi oblasti. r. u radničkom pokretu. organiziranju II. 1943. NOB Pivnici području. Čevizović Savka, r. 1916. u V o ć i n u , k. P o d r . Slatina, C r n o g o r a c Soka, r. 1920. u P a č e t i n u , k. V u k o v a r , Srpkinja. u kuća i NOP. NOP. pošte Somborskom u od Bosni, 1943. Miholjac. je na kao i otjerana na Bilogoru postaje 1944. Sa- bila kada Nijemaca partizanima KPH. 1942. bila sekretar član OK u i KK KPH Našice. 1944. b i l a član K o t . odb. A F Ž i K K K P H P u l a . Čudić-Vujnović D a r a , r. 1920. u B a b i n o m P o t o k u , I s t i c a l a se b o r b e n o š ć u i h r a b r o š ć u . seljanka, Cvetičanin Anka, ljun, k. dana r. Vojnić, ustanka 1919. u seljanka, radi za Opć. odb. odb. AFŽ, 00 Srpkinja. NOP. A F Ž Veljun. Kot. Vođević 1941. Od Ve- prvih birana u ničkom Srpkinja. pokretu. organizaciji i N O B b i l a član NOO predsjednica za i NOO Od Od u 1938. 1941. AFŽ. sudjeluje u rad- radi u Bila omladinskoj prva tajnica Kot. odb. A F Ž K o r e n i C a . K a s n i j e b i l a član, a z a t i m Veljun U toku AFŽ, Brdu, Liku 00 AFŽ za Liku, 1943. i član OK KPH član za 0 NOO Liku. Nosilac Spomenice Iste C v e t k o v i ć K s e n i j a , r. godine bila uhapšena 1941. 1922. u od u s t a š a i n a k o n č e t i r i mjeseca Krnjaja. Nosilac zamijenjena. Spomenice 1941. Sisku, đ a k , H r v a - t i c a . 1941. o d l a z i u S i s a č k i o d r e d , s k o j i m p r e - čurčić Grozda, r. 1925. u J e s e n a š u , k. V i r o v i t i c a , l a z i u B a n i j u . 1942. r a d i u t e h n i c i i a g i t p r o p u . seljanka. Poslije o r g a n i z a c i j i . 1943. član j e M j . N O O , č l a n O p ć . IV. brigadu ofenzive »Jože prelazi Vlahovića«. u U Slavoniju, jesen u 1943. po- kom. Od početka SKOJ u s t a j e t a j n i c a K o t . odb. A F Ž D a r u v a r . 1944. se- Grub. SKOJ, član sekr. K P H Garešnica. odb. Đakovu Polje. kretar je Opć. kom. K P H Berek i kasnije org. Cvjetičanin ka, Sofija, Srpkinja. odb. AFŽ aktivno u S p o m e n i c e 1941. iz Visuća, k. Bila Udbina, p r v a predsjednic seljan- Mjesnog čurčić prvog JNOF odbora u Cvrtila-Novoselec k. Gospić. svom selu Bila 1941. član 1942. NOB b i l a član O p ć . odb. A F Ž M e d a k . Z a č i t a v o v r i - 1944. jeme Katica, r. u Novigradu. Za NOB aktivno 1941. NOO U veljači Bjelovar, kolovozu 1944. 1943. član radi 00 u odlazi AFŽ vojnoj Bjepošti. radila sa ženama. Č u k - B o j a n i ć Jela, r. 1919. u Z r m a n j i , k. G r a č a c , K P H Gračac. U AFŽ. Umrla odjelu lovar. Obi. čitave učestvuje O KK član toku učiteljica, od 00 USAOH sekretar žena. p a r t i z a n e . U t o k u N O B b i l a na d u ž n o s t i u soc. radi i u odb. Virovitica, Vrepca, AFŽ Kot. omladinskoj U selu. u NOP iz u postaje NOO Slavonija Mileva, i Kasnije Kot. radi organizaciji svom radi Nosilac rata Srpkinja. u NOB. Od Bila prvih član dana KK ustanka SKOJ i KK N a I I I . Okr. konf. K P H z a Liku i z a b r a n a z a člana O K K P H . B i l a č l a n 0 0 A F Ž za Liku. Nosilac S p o m e n i c e 1941. Čalić-Subašić L j u b i c a , r. 1924. u Š i b o v c u , k. D a r u v a r , d o m a ć i c a . 1942. o d l a z i u N O V . 1943. završava kurs AFŽ, radi sa ženama Kot. NOO Daruvar. U toku zive kratko vrijeme je u V. XVII. i član neprij. brigadi. je ofenKa- ćulumović M a r i c a , r. 1917. u B u k o v c u , k. Peru- šić, s e l j a n k a , H r v a t i c a . O d p r v i h d a n a u s t a n k a ilegalno hrane za radi na sakupljanju partizane i odjeće, prenošenju obuće i sanitetskog �m a t e r i j a l a iz neprijateljskih uporišta. Pošto je bila kompromitirana, bođeni teritorij. 1943. p o v l a č i Bila član se na oslo- Kot. odb. AFŽ Dimić T o n k a Bibinica, r. 1890. u Splitu, radnica, Hrvatica. Prije održavaju Perušić. domaćica, 1912. u R o g o z i , k. G a r e š n i c a , Srpkinja. Od 1941. svom Bila predsjednica A F Ž u radi za selu, NOP. član K o t . u 00 AFŽ, Dejanović 00 Sava, r. domaćica, radila član NF NOP Garešnica). 0 1908. u Srpkinja. za i na Bila Za u rad- KPH. na 14. IX. fašističke 1941. karabi- nirana bori u Italiji. se za U zatvoru poboljšanje oslobođena se u organizira uvjeta žene života. intervencijom i Krajem C r v e n o g križa. Split i nastavlja radom. Sašu, k. K o s t a j n i c a , vrijeme terenu član učestvuje n j e r e u S p l i t u . K r a j e m g o d . u h a p š e n a i inter- 1943. NOO. MK napadu Vraća i aktivno sastanci učestvovala Danović N a j k a , r. rata n i č k o m p o k r e t u . U t o k u 1941. u n j e n o j se kući NOB općine 00 AFŽ aktivno Vukovje (k. D i v j a k Cvijeta, ka, iz M e k i n j a r a , k. Udbina, seljan- Srpkinja. Od radi u A F Ž . Bjelovar. Nosilac prvih dana Bila član K o t . Spomenice ustanka odb. aktivno A F Ž Udbina. 1941. Delibašić Jula, r. 1902. u č o v c u , k. N o v a G r a d i ška. Sarađuje s Čaprgincima i diška. NOP od član K o t . 1941. odb. Nosilac Spomenice Bila AFŽ kurir Nova u Gra- Janja Divjak seljanka, učestvuje 1941. vodilac, Jagoda, iz Srpkinja. u NOB. zatim T u r j a n s k o g k. Od prvih Radi kao član KK kao dana Otočac, ustanka omladinski KPH ruko- Otočac. Delić B o g d a n k a , r . 1923. u B j e l o p o l j u , k . T . K o aktivna D i v j a k Jelka, r. 1902. u D. L a p c u , d o m a ć i c a . Od u naprednom pokretu. U početku ustanka radi 1941. r a d i a k t i v n o z a N O P . 1943. b i l a i z a b r a n a u z a č l a n a K o t . odb. A F Ž . renica, seljanka, odborima AFŽ. Srpkinja. NP i AFŽ. Prije Bila T. Korenica. Nosilac rata član Kot. odb. S p o m e n i c e 1941. Dobrilović Delić-Grković S m i l j a , r. 1922 u B j e l o p o l j u , k. T. Korenica, seljanka, Srpkinja. Od 1941. uče- Mara, 1942. i l e g a l n o iz Lučelnice, pruža pomoć z i n sin je p r v i iz t o g sela k. Pisarovina. partizanima. Nje- otišao u N O V , i u s t v u j e u N O P . B i l a član O p ć . k o m . K P H B j e l o - borbi poginuo. K r o z čitavo v r i j e m e rata, aktiv- polje, no radi za N O P . član KK KPH T. Korenica, član Opć. odb. A F Ž , t a j n i c a K o t . odb. A F Ž i član K o t a r skog NOO Korenica. Delić-Modrić Hrvatica. zira U skim odb. u r. NOP sabotaže sturanju Radi Neva, u i 1925. školi, U s Sinj. u učenica, 1941. Organi- od r a d i na omladinom. član Nosilac 1941. Sinju, vezama i ra- partizane rukovodstvima, AFŽ Spomenice učestvuje štampe. AFŽ Nosilac odlazi Bila Kot. u 1942. omladin- NOO Spomenice i Kot. 1941. domaćica, kom. SKOJ AFŽ, a 1943. Spomenice Srpkinja. Srb, 1942. u Kot. 1941. radi izabrana NOO D. u u Opć. Kot. Lapac. odb. Nosilac 1941. Despot N a d a , r. Glina, rad- n i c a , S r p k i n j a . O d 1937. b i l a č l a n U R S S . 1941. r a d i i l e g a l n o u G l i n i . 1941. B i l a član K o t . NOO KPH, tajnica O kasnije NOO za od radi u šena na Deša, 00 u AFŽ Belaju, o d l a z i na opć. k. Karlovac, sarađuje oslob. Iste u i Belaju s NOP teritorij, Barilović. sastanku Dobrinić-Šagi SBOTIČ, puta Ljubica, i URSS i hapšena. zatvarana 23. XII. godine na gdje uhap- najzvjerskiji r. 1899. u Zagrebu, na- Stranci r a d n o g naroda. Više 31. po IV. i ponovo logorima odlazi Ekonom, isljednik, 1941. raznim 1942. kancelarije u partizane. odsjeka sekretar uhapšena odakle izlazi Bila šef GŠH, vojno-sud- suda Goranskog vojnog p o d r u č j a i š e f k a n c e l a r i j e v o j n o g suda X I . k o r pusa. AFŽ Banije i član Nosilac Spomenice Dojčinović-Đerić radi u A F Ž . 00 1913. 1943. u Aktivno 1941. odlazi u partizane. Glina, s e k r e t a r Opć. kom. Baniju. r. 1901. način z a j e d n o s k ć e r k o m ubijena. AFŽ AFŽ. Devčić r. Hrvatica. 1942. ski 1920. u B a l i n c u , k. Dora, domaćica, m j e š t e n i k , H r v a t i c a . 1932. r a d i u p a r t , tehnici, Desnica D r a g i c a , r. 1920. u P o d u r l j a j u , k. D. L a pac, Dohrinić Zagrebu, profesor. Od Karlovac U toku svjetnom Smilja (k. Vojnić). Bila tajnica K o t . NOB i predavač isticala se odb. Od 1941. AFŽ, član na kursevima radom na pro- polju. 1935. r a d i u n a p r e d n i m ž e n s k i m i s t u d e n t s k i m organizacijama. Od kratko v r i j e m e kurir. početka 1942. rana po r a z n i m logorima. okupacije uhapšena i 16. I . bila zatva- 1944. z a m i j e - D o k i ć - B r k l j a č i ć Jelica, r. 1895. H r v a t i c a . U t o k u NOB radi na za partizane. sakupljanju Aktivna na i oružja mobiliziranju materijala dobro- njena odlazi u partizane, g d j e radi na organi- voljaca za N O V . N j e n o m zaslugom veći je broj ziranju talijanskih vana školstva Medaljom i u AFŽ zasluga za na Baniji. narod. Odliko- vojnika i oficira prešao partiza- n i m a . Č e t i r i sina s u j o j b i l a u N O V , o d k o j i h �su dvojica poginula. sluga za narod Odlikovana III. Ordenom za- nih sastanaka, mnogi reda. niziranju Domitrović R e z a , r. aktivno odb. radi AFŽ za 1899. u B r đ a n i m a . Od 1942. NOP. Čazma i kod odbora oslobođeni nje su NP. U teritorij, organizaciji AFŽ na orga- 1941. g d j e radi formiranju dječjih domova. stanovali Radila prosincu Kot. odlazi u A F Ž i na 1943. izabrana na često rukovodioci. u 1943. radi na i partijski U m r l a u listopadu u kotaru. Drakulić Neđa, Dončević-Kvadranti namještenik, NOP 1942. ilegalno, staje Smilja, Hrvatica. Do rujna KK 1922. Počela 1943. organizirala član r. Rabu, Iste s boru za selu. 1942. Rab-Pag i godine radi u poAFŽ. morje. da, Odlikovana u Ordenom Odjel imf. zasluga za ZAVNOH. narod III. je član i Seka, iz Rizvanuše, k. Gospić, Hrvatica. 1941. i 1942. i l e g a l n o r a d i u s v o m selu, a k a d je bila kompromitirana, t e r i t o r i j . B i l a član 0 0 odlazi na u K a l e b o v c u , k. predsjednica je Opć. Kot. Opć. Karlovac, odbora r. 1919. seljanka, AFŽ u u Ladešić Hrvatica. svom selu. Dragi, 1943. 1944. KPH NOO u svom Korenica. Kot. 1943. Korenica, kao Krajem instruktor 1941. Ordenom reda i Ordenom Korenica, za Liku. Spomenice hrabrost, KPH tajnik rad i 00 1944. r a d i za bratstva su- član Odlikovana NOO. Ordenom jedinstva zasluga za narod Drakulić nja. II. II. reda. Zaga, r. u Mostaru, Srpki- Od p r v i h sudjeluje u N O P . Jedan j e o d n a j a k t i v n i j i h f u n k c i o n e r a N P , č l a n Opć., član je k. K o t . i O k r . o d b o r a N P . 1942. č l a n j e K o t . odb. Kot. bila član učiteljica, 1941. b i l a u č i t e l j i c a u K r b a v i c i . dana ustanka aktivno Anka, AFŽ Korenica, oslobođeni A F Ž za Liku. Dva nje- na sina od p r v i h dana u s t a n k a b i l i su u N O V . Draganjac je AFŽ NOO kom. kom. ZAVNOH-u za T. K o - S r p k i n j a . 1941. r a d i u od- Korenica, predsjednik K o t . nar. Okr. Nosilac Došem i član NOO AFŽ u reda. NP sekretar Kot. odlazi 1912. odb. A F Ž i t a j n i c a Opć. 1944. b i l a u a g i t p r o p u O K K P H H r v a t s k o P r i Zatim r. renica, namještenik, Rabu surađivati radila je na AFŽ. KPH na AFŽ. Nosilac Spomenice 1941. odb. A F Ž K a r l o v a c . U t o k u N O B z a v r š i l a k u r s AFŽ i općeobrazovni, Odlikovana Ordenom te za poljoprivredni kurs. hrabrost. Dronjak-Prodanović IR rir, Dragaš Ana, iz Sinja, domaćica, Hrvatica. Od 1942. a k t i v n a u N O P . 1943. o d l a z i u p a r t i z a n e i radi kao član Opć. kom. SKOJ, Opć. KPH Sinj. ćica, Hrvatica. istodobno 1942. Talijani joj odlazi Zadar, doma- u odnose ilegalnost, malo dijete a iz kuće u Z a d a r , g d j e s e n a l a z i l o d o k a p i t u l a c i j e I t a l i j e . U ilegalnosti radila na na opć. B o ž a v a , bila žava, Kot. odb. KPH AFŽ član odb. davala Opć. Dudić namještenik, obavještenja odb. AFŽ Slavica, stava Cerovcima, o kretanju neprija- Otrić. r. od narod u Brdima 1943. Čepić, k. Pazin. Za R o đ e n a u k r a j u , k o j e na- rumunjskog porijekla, mnogo do- prinijela r a z v o j u N O P u tim selima, u k o j i m a je uživala veliki KPH Opć. kom. i Kot. ugled. 1944. AFŽ Buje. odb. postaje član KK D v o r š č a k D r a g i c a , r. 1917. u V a r a ž d i n u . Od p r i je r a t a a k t i v n a u radničkom pokretu. kao radnica Zagrebu D r a g o j e v i ć - D u b o š Katica, r. aktivno radi član A F Ž Bo- Božava. Garešnica, i u o r g a n i z a c i j i že- Opć. Preko 1919. t e l j a , r a d i l a u A F Ž i dr. U t o k u N O B b i l a član N O P radi D r a g i ć E v i c a , r. 1920. u S a v r u , k. r. kom. K P H i K o t . odb. U S A O H . 1945. b i l a o r g . sekr. KK Jela, k . G r a č a c . O d 1941. u č e s t v u j e u N O P . B i l a k u - 1921. u K a p e l i c i , k. Hrvatica. Od 1943. sa ženama na terenu kotara. brane, u Zagrebačkoj učestvuje zatim kasnije u odlazi u zamijenjena. Poginula na 1941-42. industriji palenju svile ilegalnost. Bila je svile za u pado- Uhapšena, borac u a NOV. Kalniku. D r a k u l i ć D r a g a , r. 1913. u K o n č a r e v o m k r a j u , k. T. od Korenica, 1941. seljanka, Srpkinja. Bila predsjednica Za Mjesnog N O P radi odb. AFŽ Đerđa-Dorčić k. Dugo u D r a k u l i ć R i j e c i , član M j e s n o g N O O , č l a n Opć. sudjeluje i Kot. prednim i član odb. A F Ž Korenica, Opć. kom. KPH. član 00 Nosilac A F Ž Lika Spomenice 1941. u radničkom pokretu. u K a r l o v c u bio je centar za N j e z i n dom održavanje ilegal- u r. radničkom bila 1908. nastavnik, ženskim stanu 1941. Drakulić N a d a , r. u Glini. P r i j e rata aktivno je učestvovala je Marija, Selo, 1942. Brckovljanima, pokretu i organizacijama. smještena radi na vezi između terenu. u Hrvatica. Od radi U ilegalna i org. na Bila član 00 A F Ž Lika, tajnica 0 0 A F Ž Pokuplje i 0 0 Zagrebačke oblasti. na- njezinom štamparija. CK K P H odlazi u partizane. 1934. u AFŽ �Đukić Milka, .Srpkinja. iz Kurjaka, Iako starija k. N O B aktivno radi u A F Ž . AFŽ Udbina, žena za seljanka, cijelo vrijeme B i l a član K o t . Udbina. Visoku patriotsku odb. svijest majke- tivno u radničkom pokretu. Radi u ilegalnoj p a r t i j s k o j tehnici i naprednim o r g a n i z a c i j a m a : Ženskom i t. pokretu, SBOTIČ, d. k a o i u k o m i s i j i brov. Bila član Seljačkom kolu za p o m o ć š p a n j . d o - redakcije »Ženskog svijeta«. b o r c a p o k a z a l a j e 1943., p r i l i k o m s a h r a n e s v o g 1941. r a d i k a o k u r i r i u p a r t i j s k o j t e h n i c i CK sina KPJ borca, kad je poginuo, poginuo na grobu rekla: »Neka si a si za domovinu.« i CK 1942. KPH. Uhapšena zamijenjena. u Bila Zagrebu tajnica 1941. Obi. AFŽ S l a v o n i j e i č l a n O b i . k o m . K P H S l a v o n i j e . 1943. Đuranović-Zlatarić pravnik, Saša, Srpkinja. studentskom r. 1916. Titogradu, O d 1936. r a d i u n a p r e d n o m pokretu i Ženskom Beogradu. Radila je aktivno u grebu, Stranci u u SBOTIČ u je član r e d a k c i j e menice AFŽ Glavnog u okrugu odbora Krapina. AFŽ »Žena u borbi«. Hrvatske Nosilac Spo- 1941. Za- za p r o s v j e t u žene, u omladinskoj sekciji Udru- štenik, H r v a t i c a . Za v r i j e m e r a t a radi ilegalno obrazovanih u i organizaciji član F a b i j a n i ć V e r a , r . 1918. u O k l a j u , k . K n i n , n a m j e - univerzitetski naroda, u na 1944. Društvu ženja radnog pokretu radi žena, te sa- r a đ u j e u » Ž e n s k o m s v i j e t u « i t. d. 1942. o d l a z i u p a r t i z a n e , g d j e r a d i u A F Ž , u v o j n o m i ci- u Zagrebu u A F Ž , a NOO 1944. p o s t a j e član M j e s . i MK K P H za grad Zagreb. 1. V I . 1944. u h a p š e n a n a s a s t a n k u M N O i o b j e š e n a 28. X I I . iste godine. v i l n o m s a n i t e t u , na z a š t i t i d j e c e i u P r a v n o m o d j e l u Z A V N O H . 1944. član j e r e d a k c i j e » Ž e n a u borbi«. Odlikovana dinstva II. Ordenom bratstva i je- kovodstva Od p r v i h dana ustanka aktivno radi u A F Ž . B i l a član K o t . odb. A F Ž U d b i n a , član i k a s n i j e p r e d s j e d n i c a 0 0 A F Ž z a L i k u , t e povjerenik za Nosilac staranje Spomenice Ervačinović Brod, soc. Ruža, počinje aktivno raditi među studentskom omladinom u Zagrebu. reda. E g i ć B o j a , r . 1920. u Jošanu, k . U d b i n a , s e l j a n k a , Srpkinja. F e d e l Fumica, r. 1918. u L i ž n j a n u , k. P u l a . 1941. r. 0 NOO za svibnju SKOJ 1943. član AFŽ za Od Lužanima, k. SI. okupacije aktivna je u U morju i pod prve uslovima radi na formiranju S K O J - e v s k i h g r u p a u selima. U toku N O B bila sekretar KK član Obi. S K O J , član i kom. SKOJ. sekr. 1944. OK ilegalno SKOJ i radila u omlad. Bina, r. 1920. organizaciji. u 1942. Splitu. 1941. uhapšena i radi u osuđena na 10 g o d i n a . I n t e r n i r a n a u I t a l i j u . N a k o n k a pitulacije Italije vraća Istri. Radi 1944. bila sa se i ženama u sekretar K K o s t a j e na r a d u u kotaru KPH Puli. Krajem svojoj sekretar KK K P H NOO Pula, predsjedP u l a i član Obi. r. 1912. u domovini naprednom Kladnu, sudjelovala pokretu. Pred prvim partizanskim logorima u Gorskom Kotaru partizanske sa ženama ra A F Ž . 1942. Ogulin, radi štampe, Drežnice na na a oslobođenjem osnivanju postaje član K o t . zatim prelazi u 00 Pri- izdavanju prvih odb. AFŽ odbo- AFŽ Gorski za Ko- t a r . 1943. r a d i u p r o p o d j e l u O N O O z a G o r s k i Kotar, Zagrebu. Eskenazi O Zdenka, U studentskom tizane. teškim U r a t , d o l a z i u J u g o s l a v i j u i 1941. o d l a z i u p a r - u N O P . 1942. f o r m i r a p r v i o d b o r A F Ž , k a s n i j e vrlo Zagreb. Istru. čehoslovačka. student, H r v a t i c a . i odb. A F Ž , 0 0 A F Ž Fekeža-Kamaradova u SKOJ Liku. 1941. 1922. MK B i l a član, t e OK K P H nica K o t . s e k r e t a r j e sveuč. r u - član odlazi u partizane u Moslavinu, zatim u Istru. Pula, 1943. i a 1944. na partizanskim gimnazijama. Felanda Bartula, iz K o m i ž e , k. V i s , radnica, H r vatica. Od odbora AFŽ ziranju 1941. za radi demonstracija rata i fašizma. za Komižu. NOP. Član Učestvuje 1941. protiv Bila uhapšena i je u prvog organi- Talijana, internirana u Italiji . Rovinj. F i l a j d i ć R u ž a , r. u G. B e b r i n i , k. SI. B r o d . P r i j e E š l e n g e r A n k i c a , r. 1913. u I v a n k o v u , k. V i n k o v ci, seljanka. odlazi u Od 1942. partizane i g d j e j e bila član K o t . sarađuje radi na s NOP. kotaru 1943. Županji, odb. A F Ž . rata namještenik, Srpkinja. Od 1932. s u d j e l u j e ak- a godine zamijenjena. KPH 1913. u Z a g r e b u , Aktivno pokretu, radi 1941. u naprednom pomaže NOP. stuU o ž u j k u 1943. u h a p š e n a i o t j e r a n a u l o g o r . I s t e Kot. E v i ć - K r a j a č i ć B o s i l j k a B e b a , r. student. dentskom Podcrkavlje NOO. Nakon i 1944. b i l a č l a n Opć. k o m . radi u s t a j e član M j e s . k o m . K P H radi u AFŽ. Upravnom oslobođenja SI. odjelu Broda po- SI. B r o d i a k t i v n o �Filipac A n đ e l a , r. 1913. u K a r l o v c u , r a d n i c a , H r - F r n t i ć B e š k a , r . 1913. u K o t o r i b i , k . P r e l o g , H r - v a t i c a . P r i j e r a t a č l a n U R S S . P o č e t k o m ustan- vatica. ka ske radi za tifusni NOP. bolesnik 1944. odlazi čarka u uhapšena otpuštena u Kot. Bila iz partizane. NO 1942. i logora. Radila kao 28. kao X. tehni- rata, svile, kao namještenik rano se veže Varaždin- uz radnički pokret i aktivno radi u radničkim sindikatima. 1936. ku. Karlovac. Prije tvornice učestvuje 1939. u član velikom je Grad. »Tivarovom« kom. KPH štraj- Varaždin, a 1941. č l a n Opć. k o m . Do 1942. o s t a j e u V a Filipović Lenka, iz Brela, k. Makarska, seljanka. Za NOP odb. radi AFŽ, od 1942. član Opć. Bila i član Kot. Opć. NOO i i Kot. član KK raždinu je zatvora. oslob. KPH. na godine Nakon N O P u neprijateljskom nosi štampu, za NOP. od uporištu Desinić. sakuplja pomoć i Radi s v o g rada Raz- aktivizira žene bila 1945. ustaša. nja i NOB radu, i dvije teritoriju U toku Fiolić š t e f i c a . O d p r o l j e ć a 1943. a k t i v n o r a d i z a ilegalnom uhapšena a godine izabrana 0 NOO svibnju na tri iste godine zamijenjena. za tajnicu bila p o v j e r e n i k zdravstva u osuđena 00 socijalnog Varaždin i Na AFŽ. stara- član OK K P H . N o s i l a c S p o m e n i c e 1941. P o s l i j e r a t a č l a n CK KPH. uhapšena F u č e k - Z d j e l a r A n k i c a , r. 1922. u O r o v c u , k. B j e lovar, seljanka, Hrvatica. Od početka okupacije F i š e r A d a , r . 1900. u B a k r u , n a m j e š t e n i k , H r v a tica. Prije Bila tehničar u NP i rata radi u naprednom pokretu. Pokrajinskog kom. kurir bila KPH. kaznionice CK KPH za Radila i i n o s t r a n s t v o . 1941. u h a p š e n a i u b i j e n a u j e d n o m od ustaških Franičević ćica, logora. Ivka, r. Hrvatica. Vrsniku, Prije KK KPH za Hvar, u radničČlan j e njegovog Hvar doma- aktivna u N O P . 1941. od menice k. rata učestvuje Kot. AFŽ i formiranja, Hvar-Vis. član Nosilac Spo- 1941. Hrvatica. Prije rata radi u naprednom pokretu na kotaru K r k . Od prvih dana okupacije učestvuje u N O P , a zane. U kolovozu đena u na 13 Italiju. na Krk. iste godina Poslije 1942. godine robije i odlazi u partizarobljena, odvedena kapitulacije Italije Bila sekretar K K K P H u osulogor vraća Krk, se član O K K P H z a H r v a t s k o P r i m o r j e , član K N O O K r k , član O Kot. NOO odb. Primorje ske. za Primorje, tajnica Glavnog Spomenice bratstva zasluga Hrvatsko Krk, član Nosilac denom za AFŽ i odb. NOO Fulgosi II. AFŽ odbora 1941. i jedinstva narod 00 reda za AFŽ Hrv. Hrvat- Odlikovana II. i tajnica reda, Or- Ordenom Ordenom zasluga za narod I I I . reda. Severin, K o t . odb. AFŽ i član Bjelovar. Bosiljka, učenica iz stručne Po Šibenika. škole, dolasku stavlja radom. Prije učestvuje rata, u okupatora kao naprednom još življe na- U d e m o n s t r a c i j a m a za povišicu k r u h a 1942. b i l a u h a p š e n a o d T a l i j a n a . Nakon n e k o l i k o m j e s e c i p u š t e n a iz z a t v o r a i o d l a z i u partizane. Radi u org. S K O J i A F Ž na kotaru Šibenik. K o d p r e b a c i v a n j a l a đ o m n a o t o k M u r ter, u borbi s Talijanima, bila ranjena, zaro- F u š t a r L j u b a , r. 1921. u O k i ć i m a , k. V o j n i ć , seljanka, Urša, iz kon na Korčuli, seljanka, završenog Opć. Od prvih dana ustanka radi odb. kursa AFŽ, AFŽ zatim izabrana postaje za člana predsjednica i s t o g o d b o r a , t e član 0 0 A F Ž . Gabrić Danica, r. most, 1912. u S l a v . P o l j u , k . V r g i n - seljanka, Srpkinja. Od kolovoza 1941. radi za N O P . Iste godine izabrana za predsjednicu odb. AFŽ u Slav. Polju i člana prvog N O O u n j e n o m selu. 1943. b i l a član O p ć . odb. i član K o t . Gaćeša Od Blata Srpkinja. z a N O P . B i l a član odb. A F Ž u s v o m selu. N a - s Franulović AFŽ bljena i krišom ubijena u šibenskoj bolnici. F r a n o l i ć Antica, r. 1907. u P u n t u , o t o k K r k , r a d nica, Opć. Kot. pokretu. u kom pokretu, a odb. radi sa ženama. Bila član odbora A F Ž Orovac, te Boja prvog odb. i kćer dana Soja, ustanka garnizonom, pomažu A F Ž Vrginmost. prebacuju kod iz Vrace, rade k. materijal prebacivanja Gračac. uporno na i vezi štampu, partizana iz Za- H r v a t i c a . O d 1941. r a d i z a N O P . 1942. p o s t a j e greba rukovodilac t a k v o g r a d a č e t n i c i i h h a p s e i n a z v j e r s k i na- odlazi u SKOJ u partizane kovsko-neretvanskom F r i g a n M a r i j a , r. seljanka. NOP. Od 1942. svom mjestu. kao borac. kraju Iste godine Kasnije radi u u AFŽ. bila dana okupacije predsjednica prvog Selo, radi za odbora A F Ž u J e ž e v u . 1943. t a j n i c a K o t . odb. A F Ž z a Dugo Selo Ordenom i član 0 0 zasluga za AFŽ narod Zagreb. III. Odlikovana reda. čin . ž i v e Gračaca bacaju u na oslob. zapaljenu teritorij. baraku Radi na cesti i z n a d n j i h o v e kuće. 1921. u J e ž e v u , k . D u g o prvih Bio- preko G a l e k o v i ć S l o b o d a M a r a , r. 1903. u S i n j u , p r o f e s o r , H r v a t i c a . 1942. o r g a n i z i r a o d b o r A F Ž I I , u Bakru, gdje je stanu s a b i r a o čavala štampa bila profesor. materijal i za održavali U njenom partizane, sastanci. se raspaPo na- r e đ e n j u P a r t i j e o s t a j e u B a k r u d o s r p n j a 1943., �kada 0 odlazi NOO u i partizane. agitpropu Radi OK pri KPH propodjelu za Hrvatsko n a r o d n o g ustanka u ta 1941., P r i m o r j e . B i l a u r e d n i k » P r i m o r k e « , član r e d a k - kući cije »Primorskog vjesnika« i prozor Hrvatsko Primorje. sluga za narod član Odlikovana 00 AFŽ za Ordenom za- I I I . reda. u kad od iz Raba, prvih lijekove lije dana i odlazi za partizane. postaje član predsjednica za Hrvatica. Surađuje s NOP Nakon Kot. Mjes. kapitulacije A F Ž Rab, odb. AFŽ 1944. Rab i i Ita- bila član je žandari da na je privukli njenoj skače kroz teritorij. oslob. hapse, Bila jedna od n a j o m i l j e n i j i h r u k o v o d i l a c a i b o r a c a u G o r njoj okupacije sakupljajući hranu svom kotaru. K r a j e m lje- se Jezeranima, Lici. Poginula Galli M a r a , su Bila 16. sekretar IV. 1942. u KK KPH borbama Brinje. za oslobo- đenje svog rodnog mjesta Jezerana. U spomen na svog Lici omiljenog prozvao rukovodioca, se bat. »Ljubice jedan bat. Gerovac«. u (Vidi k n j . I , d o k . 61, str. 8 6 . ) NF Rab. Gilić Cvita, i z D . M u č a , k . S i n j , s e l j a n k a , H r v a tica, politički radnik. P o č i n j e sarađivati s N O P Galović Soka, r. 1919. u V i t u n j u , k. O g u l i n . Od početka ustanka radi Ogulin, uhvaćena od jeljana za NOP. Kao osuđena i 1941. U toku AFŽ za Dalmaciju Gledić Danica, r. 1921. 1941. s u d j e l u j e u d i v e r z i j i k o d d i z a n j a t e l e f o n - radnica, ske c e n t r a l e u Z a g r e b u . I z a t o g a o d l a z i u p a r - odreda. Bila tizane. 1942. kancelarije u Glavnom štabu H r v a t s k e d o k r a j a 1942. Z a t i m b i l a član KK KPH Žumberak KK K P H kovana Slunj. i Slunj. Nosilac Ordenom za 1943. sekretar Spomenice hrabrost sluga za narod I I . reda. i 1941. je Odli- Ordenom domaćica, r. 1917. Srpkinja. u o d l a z i u I. b a t . K o r d , Kot. u O odb. NOO AFŽ bila k. član Pakrac, ileg. Gloc Z o r a J u l a , r. 1914. u H r v . D u b i c i . Od 1936. odb. žena aktivno kod od ustaša, 1941. odlazi Iste u Fužine, član Kot. odb. A F Ž P a k r a c . K a s n i j e b i r a n a u O p ć . N O O i opć. kom. se K P H , u kome isticala u je bila Sekretar. širenju bratstva i Naročito akcijama, koje ile- organizira Učestvuje u Partija. 1943. odlazi na oslobođeni t e r i t o r i j k a o politički radnik. Bila član Kot. kom, K P H , tajnik jedinstva. optu- gdje g a l n o r a d i i o d r ž a v a v e z u s p a r t i z a n i m a . 1942. svim postaje U NOB godine p r e l a z i na i l e g a l n i r a d u D e l n i c e . 1943. toku n a m a . O d r ž a v a l a k u r s e v e A F Ž i t e č a j e v e z a ne- selima, da U p i s m e n e . P o g i n u l a 1943. u V o j n i ć u . A F Ž u Golobrdcu. Osniva odbore i u susjednim tako Vrginmost. Karlovac. radi u naprednom radničkom pokretu. Grđevcu, 1942. B o v i ć u , k. V r g i n m o s t , N O B isticala se u p r o s v j e t n o m radu među že- učestvuje Jeka, Sinj. u član izabrana i KK K P H za- ( V i d i k n j . I . d o k . 27. str. 41. i dok. 206. str. 336.) Gazibarić seoskog 1941. Srpkinja. šef član č l a n O O A F Ž z a S r e d n j u D a l m a c i j u , član Obi. odb. kao bila stri- G a l j e r - H o l j e v a c N a d a , r. 1920. u Z a g r e b u . 14. I X . Radi NOB odb. A F Ž , č l a n K o t . N O O i K K K P H M u ć , 1943. 1942. Talijana, krajem za kurir i na drugim odb. Opć. AFŽ, sekretar Opć. N O O , radi u K K K P H političkim dužnostima. Gazić M a r i j a , r. 1898. u V i n k o v c i m a , k. K r i ž e v c i , radnica. P r i j e rata aktivna u radničkom pokre- Glodić Savka, r. 1906. u K i p u , k. Daruvar, se- tu. 1941. r a d i na s a k u p l j a n j u s a n i t e t s k o g i dru- ljanka, g o g m a t e r i j a l a z a N O V . U h a p š e n a 1942. i s t r i - u Bijeloj, sakuplja hranu i obavještenja o kre- j e l j a n a 6 . X I . 1942. tanju ( V i d i k n j . I , dok. 114, str. 161.). Srpkinja. 1942. neprijatelja, aktivno organizira radi žene za za NOP sakup- l j a n j e vune i pletenja čarapa za N O V , te vrši sve zadatke za pomoć partizanima. Gerovac Lojze Anka, Brinje, ka domaćica, radi član aktivno Mjes. Brinje. 1896. Hrvatica. za NOO, Nosilac r. i U toku član Spomenice J e z e r a n i m a , k. O d p o č e t k a ustan- NOP. AFŽ u NOB bila Kot. odb. AFŽ 1941. Gluhak Jelka, r. 1912. u Oporovcu, k. Prelog, radnica, Hrvatica. P r i j e rata radi u naprednom radničkom povezuje pokretu. se s Od NOP. prvih 1943. dana odlazi okupacije u partizane i r a d i n a o r g a n i z i r a n j u ž e n a . 1944. član j e N O Gerovac L j u b i c a , r. 1920. u J e z e r a n i m a , k. B r i - n j e , student, H r v a t i c a . prednoj radi Od srednjoškolskoj svog rada omladini. uhapšena, Garešnica i radi na terenu AFŽ. 1935. p r i p a d a l a naa 1937. 1936. bila izbačena iz Glumičić-Pribić M a r i j a , Perušić, seljanka, r. 1920. u M l a k v a m a , k. Srpkinja. U NOB od 1941. T r g . akad. u Zagrebu. Š k o l o v a n j e m , kao i svo- U početku radi na sakupljanju m a t e r i j a l n e po- jim m o ć i za p a r t i z a n e , a od 1942. u A F Ž . 1943. član Za u aktivnim vrijeme Zagrebu kultetu. vih dana radom, studija nastavlja na u bila je s e k r e t a r part, Ponovo hapšena ustanka Banja Ekonomskom 1939. i Luci. fakultetu K o t . odb. A F Ž P e r u š i ć . ćelije na f a 1940. Od p r - aktivno učestvuje u dizanju G o b a c Z o r a , r. počinje 1916. u Z a g r e b u , H r v a t i c a . 1942. ilegalno raditi za NOP u kotaru Pe- �rušić, g d j e j e t a d a ž i v j e l a . K r a j e m i s t e g o d i n e odb. p o v l a č i se na o s l o b o đ e n i t e r i t o r i j i r a d i u A F Ž . Jesenje. U veljači A F Ž K r a p i n a i član s e o s k o g od u s t a š a Gojak Ana Janja, vac, radnica, NOP, 1910. i odašilje u T u r n j u , k. 1941. Hrvatica. prima Karlovca i r. ilegalno kurire i Karloradi između Radi takvog Grbić r a d a u h a p š e n a i b i l a u l o g o r u t o k o m 1942. K a - radi Bila OK šena i 1945. s radom. 1944. ponovo uhap- ubijena. NOP. Njezin materijala, stan koji bio slao sklonište na oslobođ. raznog teritorij. 1941. u predsjednica i odb. 00 Kot. AFŽ gdje AFŽ Gradiška. odlazi odb. Nova je u AFŽ, Za partizane. zatim Gradiška, te član član Slavonija. G r b i ć Z o r a , r. 1922. u D. Srbu, k. D. L a p a c , s e l j a n k a , S r p k i n j a . O d 1941. r a d i z a N O P . 1942. izabrana za člana K o t . KP 1943. logor, iz k o j e g a se kasnije vraća, te s mužem Srb. Srb. Nosilac odb. izabrana AFŽ za Spomenice i Opć. kom. člana Opć. NOO 1941. odlazi u partizane. G r g i ć Boja, r. Gojković A n k a , i z V . P o g a n c a , s e l j a n k a . R a d i z a 1915. u V a g a n c u , k . T . K o r e n i c a , s e l j a n k a , S r p k i n j a . M a j k a d v o j e d j e c e . O d 1941. N O P s c i j e l o m p o r o d i c o m . 1943. b i l a č l a n K o t . radi odb. Vaganac-Drežnik, AFŽ Lepoglavu, 1942. T e š k o bolesnu, u s t a š e je u h a p s e i z a t v a r a j u u i troje djece se je Ratkovca, k. N o v a od KPH Obi. Gojak Maca. Od p r v i h dana ustanka radi aktivno za odvedena iz Anka, NOP snije nastavlja i ubijena. za poštu Kordunskog područja. odbora A F Ž 1945. u h v a ć e n a u L u ž a n i m a Koprivnica, a 1944. odlazi u zbjeg u Vojvodinu. za N O P . P r e l a z i na neoslobođeni teritorij prenosi letke i vrši propa- g a n d u . B i l a član K o t . odb. A F Ž K o r e n i c a . 1944. u h a p š e n a od u s t a š a u Z a k l o p a ć i i n a k o n z v j e r - G o j m e r a c T e r k a , r. 1901. u Z a g r e b u , n a m j e š t e n i k , Hrvatica. kretu. skog mučenja, ubijena. Od 1934. u č e s t v u j e u r a d n i č k o m po- Iste godine aparatu CK KPJ Krajem 1934. radi i u Beču, prenaša aktivna je u tehničkom G r g i ć - K a t i ć M i l i c a , r. 1897. u S l u š n i c i , k. S l u n j . ilegalnu K o n c e m 1941. p o č i n j e r a d i t i z a N O P . 1942. p o - Zagrebu u štampu. u hađa k u r s NP i S B O T I Č i kasnije u Stranci r a d n o g naroda. Sve 00 AFŽ AFŽ. U toku NOB radila kao član Karlovac. d o 1941. k o r i s t i o s e n j e z i n stan z a s t a n o v a n j e ilegalaca i održavanje ilegalnih sastanaka. Grozdanić Marija, U h a p š e n a 16. V I I . 1941. i z a t v a r a n a po r a z n i m ka, logorima. u tada u sluga Zamijenjena partizanima. za narod Gostović-Grubor u listopadu Odlikovana 1943. i od Ordenom za- II. reda. r. 1917. u Gostovu svom selu U za toku 1942. aktivna NOB 1943. p r e l a z i Jedna od Brinje. KPH 00 naprednom organizatora Od 1941. Brinje. AFŽ za ustanka član, Vrlo Liku. studentskom a na zatim aktivna u Nosilac pokretu. k. terenu sekretar AFŽ. Bila Spomenice radnica. 1941. tvornice bila centar revolucionarne jevu. Član je Pokr. duhana. kom. Njezina aktivnosti je kuća u birana u Opć. aktivno radila na u omladinskom oslob. teritorij. Sara- »Crvene pomoći« za Hrvatica. omladine. ka. U U njenoj 1941. radi na o d r e d u je j i m a su se sklanjali partizani, kad na t a j teren. Tu je bio i punkt n j e pošte za Split i iz uhapšena od Splita. Nijemaca, ali pokretu u Zagrebu. španskim 1937-38. borcima. u odboru Poslije je član Z b o g svog rada vatica. tizane komesar Prenosila nice, organizator ženama. Nosilac gdje je invalidskog Spomenice bila doma, i bol- radi sa 1941. za N O P od 1943. U toku NOB Dalmacija. Nosilac Od uslijedila Radi b i l a član K o t . početka hranu NOB preko pomagala Kozjaka za partizane. NOV. Kod j e d n e a k c i j e S o l i n s k o g o d r e d a n a T a l i j a n e , 1942, s G r a b a r Veronika, r. u Jesenji, k. K r a p i n a . Sred. 1941. Grubišić Milka, iz Solina, k. Split, domaćica, H r - odlazi u par- Slavoniju, SKOJ pobjeći K r a j e m rata za okupacije r a d i za N O P , a u s v i b n j u 1943. u OK Spomenice su dolazili za prebaciva- uspijeva bila izdržava u Požarev- i bolničar- k u ć i b i l o je v i š e b u n k e r a , u k o - na cu. Po i z l a s k u s r o b i j e u č e s t v u j e u r a d n i č k o m pomoć sekretar Split. okupljanju žena prigodom bombardiranja Zemuna. godina robije, koju AFŽ. pokretu. Bila bila kurir B o s n u i H e r c e g o v i n u . 1929. u h a p š e n a i osuđena 5 odb. G r u b i š i ć I v a n k a , r. 1922. u S o l i n u , k. S p l i t , r a d nica, 1906. u č e s t v u j e u g e n e r a l n o m š t r a j k u radnica partiza- KK član 1885. u F o j n i c i , k. , S a r a j e v o , kao pomoći Opć. kom. K P H i član K K K P H i Govorušić K a t a , r. organiziranje Grubić Desa, iz V r a n j i c a , k. Split, đak, H r v a t i c a . polju, k. Brinje, agronom, Srpkinja. P r i j e rata u Komića, k. Udbina, seljan- nima, posjeta ranjenicima, borcima na p o l o ž a j 1 dr. Dušanka, iz Srpkinja. Bila jedna od najaktivnijih žena drugim je talijanska ilegalcima na K o z j a k u . Talijani blokada. povukla su ih u Ona se tada jednu pronašli, p a l j b e i z p e ć i n e nisu i m m o g l i p r i ć i . pećinu ali zbog Predveče �kad im je ponestalo municije, a pošto nisu h t j e l i pasti ž i v i u ruke n e p r i j a t e l j u , istrčali su iz pećine. Milka toku borbe je bila ubila je smrtno tri pogođena. U Talijana. Hanzić-Barić Barica Teta, r. 1899. u Staroj D r e n č i n i , k . Sisak, u č i t e l j i c a , H r v a t i c a . O d travnja 1941. ploziva, radi na p r i k u p l j a n j u m u n i c i j e , eks- sanitetskog materijala i dr. za NOV 12. V. 1942. o d l a z i u P r i m . - g o r . odred. Za vriSplit, đak, j e m e I V . o f e n z i v e b i l a b o l n i č a r k a u bolnici V I I . H r v a t i c a . P r i j e rata aktivno učestvuje u omla- d i v i z i j e , k a s n i j e b i l a č l a n K o t . odb. A F Ž Dvor, dinskom član Grubišić-Poljak Palmina, iz učit. pokretu, škole. teškim Za radi Solina, k. čega bila izbačena cijelo vrijeme rata, radi ilegalno u uslovima, iz pod vrlo Solinu. MK teritorij. KPH Opć. Za vrijeme N O B Solin, kom. tajnica KPH, AFŽ Banija Banija. i prosvjetni referent u Spomenice Nosilac 1941. H a s H e r t a , r. 1914. u M a r i b o r u , e k o n o m i s t , Slo- Opć bila sekretar v e n k a . Od 1934. r a d i a k t i v n o u s t u d e n t s k o m na- NOO, Mjes. tajnica 00 NOO Bila na vezi za prebacivanje materijala iz Splita na oslob. O sekretar prednom odb. AFŽ, član, odb. pokretu omi. na podr. zagreb. Ženskog fak. i pokreta. kao član Za vrijeme k a s n i j e t a j n i c a K o t . odb. A F Ž , č l a n Kot. N O O o k u p a c i j e a k t i v n o r a d i za N O P , a 1942. uhap- Solin, šena. član 00 AFŽ i Obi. odb. AFŽ Dalma- cija. Nakon zamjene odlazi u partizane. Bila č l a n O K K P H z a B e l u K r a j i n u i n a č e l n i k odjeljenja u Glavnom štabu za Sloveniju. G r u b i š i ć S e j a , r. 1924. u V. P o p i n i , k. G r a č a c , seljanka, Srpkinja. P o d v r l o t e š k i m uslovima ile- g a l n o r a d i u selu, u k o m e su č e t n i c i i m a l i v r l o jak utjecaj. Bila član Opć. i Kot. komiteta S K O J i član Opć. odb. A F Ž . Gušić S o f i j a , i z K r s t i n j e , k . V o j n i ć . U t o k u N O B bila predsjednica prvog odbora AF^, zatim p r e d s j e d n i c a Opć. odb. K r s t i n j a , član K o t . i 0 0 A F Ž , t e član Opć. N O O K r s t i n j a . H a b e k A n a , r. član K o t . odlazi Za NOP radi odb. A F Ž Đ u r đ e v a c . u zbjeg u na od 1942. Bila za p a r t i z a n e . tar. Marija, Od r. a P o z n a n o v c u , k. k r e t u i b i l a č l a n G l a v n o g o d b o r a S B O T I Č u Zagrebu. 1941. 1941. učestvuje u odlazi u Beč, španjolskom potoku 11. IX. kod u Srpkinja. Bila svom član selu 1941. strijeljana u Zagreba. i član predsjednica član i odb. AFŽ i kasnije za Mjes. Opć. član K K odb. odb. sekretar KP, KPH od pomoć partizanima AFŽ. AFŽ Kasnije D. D. Lapac. Kot. Nosilac o b j e s i l a se u z a t v o r u . ( V i d i k n j . I, d o k . 10, str. rijal za radi na uslovima veze, vojsku NOP od i radi 1942. za potrebni propagirajući Savka, 1941. ilegalnosti sakupljajući oslobođenom Haluza-Teslić 1941. počela Herceg s Kata, NOP iz ci. Jesenja, od p r v i h Radi za k. NOP. Krapina. okupacije. partizanskoj 1942. Sarađuje Organizira i grupi na Trahinšči- rada aktivnog bila ugrožena p r e d u s t a š a m a i o d l a z i u p a r t i z a n e . 1943. član j e s e o s k o g N O O J e s e n j e i K o t . odb. A F Ž K r a pina. Hercog radi Mila, od r. 1933. 1915. u u Zagrebu. radničkom Kao pokretu student i kasnije štampu. NOP mate1944. teritoriju. r. u Sisku. i osuđena na r o b i j u , k o j u i z d r ž a l a u P o ž a r e v c u . kurir 1938-39. radi u U R S S , u Više puta Sarađuje s Hinić-Trtica Milica, ustanka aktivno 1943. kom. KPH Banija. i proganjana. 1941. uhap- od u s t a š k i h l o g o r a . K P H B l i n j a . B i l a član K o t . odb. A F Ž P e t r i n j a . OK uhapšena S t r a n c i r a d n o g n a r o d a i t. d. hapšena t o r i j k o t a r a P e t r i n j e i p o s t a j e č l a n Opć. k o m . agitpropu 1935. šena u S B O T I Č , odvedena u Jadovno i ubijena u jednom odlazi na oslobođeni teri- CK K P J . seljanka, u dana svog Otočac, radi raditi član i p r e d s j . K o t . odb. A F Ž . kao teškim U srp- iscrpljenosti u Centralnoj p a r t i j s k o j tehnici. Odlazila u Beč 1941. održavajući Zagreb. krajnoj Lapac, presjednica H a l u z a Jelka, r. u P r a č n u , k. P e t r i n j e . Od 1941. pod u 22.) pruža pomoć Za N O P počinje raditi Odbora bila Spomenice i ratu. H a j d i n o v i ć - K o s a n o v i ć Soka, r. 1916. u D. L a p c u , 1941. član je MK K P H uhapšena dom na kotaru K r i ž e v c i . Bila član M j e s . N O O , robiju. domaćica, Zagrebu, namješte- nik, H r v a t i c a . P r i j e r a t a r a d i u n a p r e d n o m po- u h a p š e n a . P o p o v r a t k u i z z a t v o r a n a s t a v l j a ra- V r a ć a se u d o m o v i n u 1939. B i l a h a p š e n a i odRakovom materijala strijeljana. Zla- 1937. v e d e n a na u i H e r c e g H e d v i g a , r. 1903. u D. L a d a n j i , d o m a ć i c a , Po n a l o g u P a r t i j e u j e s e n 1934. Pariz, 1942. 1911. a k t i v n o radila ostalog učestvuje u radničkom pokretu. 1932. u Uhapšena r. 1941. i P o č e t k o m 1945. Vojvodinu. 1912. Od lijekova Heiligstein N a d a , Hrvatica. Habulin Osijeka. prikupljanju nju 1910. u Š e m o v c i m a , k. Đ u r đ e v a c , seljanka-primalja. H a s Štefica, i z KPH. r. 1912. Srpkinja. radi za u Turjanskom, Od NOP. prvih Bila član k. dana Opć. �Hlača Slava, r. 1906. u Grobniku, Hrvatica. Od zane. N j e n a je kuća bila punkt za p r i h v a t a n j e 1941. p o č e l a s a r a đ i v a t i s N O P . I s t e g o d . u h a p - i šena i odvedena u zatvor u z a t i m po l j a n j e hrane, odjevnih predmeta i dr. za N O V . raznim logorima Italiji. kapitulacije K o d n j e se održavali sastanci i stvarali planovi u Italije odlazi u N O V . Rijeku, Poslije Odlikovana Ordenom za- otpremanje za a k c i j e . ali dr. Erna, r. 1906., liječnica. Učestvovala u n a p r e d n o m p o k r e t u u g r a d u B j e l o v a r u . 1940. kod osnivanja bila je »Društva prva uhapšena za predsjednica od ustaša i U svibnju prosvjetu 1941. i dalje 1943. gestapovci su i z v r - tog odvedena u logor, ali Ivančić-Milenić sa aktivno svojim raditi. drugom Početi dvoje odb. na smrt. Strije- l j a n a na V o j n i ć u u B j e l o v a r u . Eraa, r. 1922. u B r g u c u , k. Bu- z e t , d o m a ć i c a , H r v a t i c a . 1942. s a r a đ u j e s N O P . Početkom osuđena uspijeva odlazi djece u partizane. grupom i 1944. z a sakup- žene« društva. ona kom u b r z o p u š t e n a . 1942. p o n o v o u h a p š e n a s v e ć o m rodoljuba za partizane, šili p r e t r e s u n j e n o j k u ć i i u h a p s i l i j o j d r u g a , sluga za narod I I I . reda. Holik drugova 1943. USAOH postaje i član predsjednica odb. AFŽ. seoskog Jedna je od p r v i h ž e n a - o r g a n i z a t o r a A F Ž u I s t r i . B i l a član KK H o r v a t i ć - B o s i l j e v a c M a r a , r. 1920. u D u g a R e s i , k. KPH Kras, KK KPH Buzet i KK KPH Rovinj. Karlovac, radnica, Hrvatica. P r i j e rata aktivna u URSS i SBOTIČ. Od 1941. r a d i n a p r e b a c i - vanju ljudi i materijala za partizane. Početkom 1942. b i l a AFŽ za delegat s v i b n j u 1942. u AFŽ. do i U ilegalno radi 1943. i bila 1940. Zagrebu. strijeljana u Od Savezu postaje u Adela, član MK 1941. 1937. s namje- SKOJ i uhapšena, Rakovom radi privatnih I. RK zlostavljana Potoku. r. 1911. u Zagrebu, namješte- n i k , H r v a t i c a . O d 1937. a k t i v n o r a d i u S B O T I Č te kasnije u Stranci radnog naroda. Nakon o k u p a c i j e u č e s t v u j e u r a d u A F Ž i č l a n j e odb. za pomoć drugovima u odlazi početkom menice namještenik. zatim štenika. i Novsku konferenciji uhapšena. uhapšena k r a j e m KPH u na toga zamjene. Dragica, omladinom, Rese Nakon odlazi u Ponovo u logoru Hotko Duga Karlovac. Ivanković logorima. listopada U 1943. partizane Nosilac Spo- 1941. Ivanović Staža, r. 1910. u G o r j a n i m a , k. Đ a k o v o , namještenik. Od Održava veze 1941. sa ileg. selima, radi u organizira Osijeku. prikuplja- n j e hrane, r a z n o g m a t e r i j a l a i lijekova za partizane. 1944. uhapšena i iste godine ubijena. Hrelec J a g a , r. 1913. u S t a r o m P r a č n u , k. Sisak, d o m a ć i c a , H r v a t i c a . 10. V I I . 1941. o d l a z i u p r v u Iveković Micika, Glina. U jesen odjel O NOO 1944. terenu kot. Bos. Novi i o d l a z i na r a d u s o c i j a l n i Banija. Nosilac Spomenice 1941. vrlo aktivna, iako je u selu Od kasnije i s ostalim selima općine Pivnica. Bila na ženama Hrvatica. radi ženama sa Virovitica), 1942. sa radila (k. partizansku g r u p u u šumi k o d Žabna. K a s n i j e imala Trapinska, dvoje a male djece. U t o k u N O B r a d i l a k a o č l a n Opć. odb. P i v n i c e i član Kot. odb. AFŽ Virovitica. H u i s C v i j e t a L j u b i c a , r. 1921. u Z a b o k u , k. K r a pina. Od prvih dana U toku N O B O od NOO i ustaša svojim OO i okupacije radi bila član K K K P H AFŽ Krapina. strijeljana u za NOP. K r a p i n a , član 1943. Zaboku uhapšena zajedno sa drugom. Ivković D a r i n k a , r. 1909. u N e g o s l a v c i m a , k. V u kovar, seljanka, Srpkinja. 1942. počinje sara- đ i v a t i s p a r t i z a n i m a . 1943. f o r m i r a o d b o r A F Ž u svom selu. oslobođenom Nakon svršenog teritoriju, vraća kursa se u AFŽ na svoje selo i nastavlja s ilegalnim radom u A F Ž . H u m e k P a u l a , r . 1919. u Z a g r e b u , r a d n i c a , H r v a t i c a . Od 1940. r a d i za N O P . 1942. o d l a z i u p a r tizane n a Baniju. Bila član K K K P H Bos. N o v i , sekretar Bos. komiteta Gradiška, odbora Bos. OK Krupa, KPH član Banja KK KPH L u k a i član AFŽ. Ivošević-Janjanin D u š a n k a , r. 1917. u D o n j i m D u bravama, k. Ogulin. 1941., 1942. Ilakovac M a r i j a , r. Prije đuje od rata 1942. 1899. u B e r a v c i m a , k. Đ a k o - aktivna 1943. u bila HSS. puta hapšena od S NOP predsjednica odbornica N O O u Beravcima. tri od Pomaže partizane već radi u AFŽ saraAFŽ i Za vrijeme N O B ustaša. l j a n k a . P o č e t k o m 1942. p o č i n j e r a d i t i z a p a r t i - od predsjed- kotara Ogulin, gdje Gomirje, postaje a ka- član Kot. odb. A F Ž . 1944. p o s t a j e član O O A F Ž z a G o r ski K o t a r i član Opć. i K o t . odb. N O F O g u l i n . Jacmenović Jana, r. vac, Ilin Ruža, r. 1907. u B r o đ a n c i m a , k. V a l p o v o , se- kao n i c a o d b o r a O k l i n a k . O d 1943. a k t i v n a n a osniv a n j u o r g a n i z a c i j e A F Ž u opć. snije vo. a seljanka, 1919. Hrvatica. u L u p n i k u , k. 1943. bila Karlo- predsjed- n i c a s e o s k o g odb. A F Ž . Z a c i j e l o v r i j e m e r a t a ilegalno radi na oslobođenom teritoriju. �Jadranić Milica, KPH za iz Zameta. Rijeku, 1943. prenosi bila kurir poštu OK štampu, pre- i b a c u j e d r u g o v e u p a r t i z a n e i dr. N a t o m p o s l u Jančić-Starc Jelena, r. 1914. u P r i m i š l j u , k. Slunj, agronom, Srpkinja. Kao student agronomije s u d j e l u j e u n a p r e d n o m s t u d e n t s k o m p o k r e t u od dnevno je prelazila granicu R i j e k e po nekoliko 1933., puta. r e d a k c i j i l i s t a » Ž e n s k i s v i j e t « i t. d. 1941. radi U drugoj da, n a i š l a polovini na 1944., zasjedu. U i z l a z e ć i iz riječkom gra- zatvoru u Ženskom pokretu, u NP u Zagrebu. uspijeva pobjeći r a n a u k o n c . l o g o r u N j e m a č k u . K r a j e m 1945., radi na organiziranju oslobođena, taru i zvjerski nakon mučena, ali vraća mjesec ništa se u dana ne priznaje. domovinu, od Otje- ali posljedica umire mučenja i iscrpljenosti. kao Drežnici. AFŽ dopisnik Kotar r. 1914. u Trnavcu, k. T. Kore- nica, s e l j a n k a , S r p k i n j a . Z a N O P r a d i o d 1941. Bila predsjednica Opć. odb. AFŽ gdje Krajem radi kao i gdje Gorskom Kou bolnice tajnica urednik prelazi agronom. zasluga za narod II. u »Borbe«, 1943. ali j o j partizane, partizanske Gorski za u žena komesar kolu, u bila uhapšena, odlazi Bila Ijupka«. Jagnjić Milka, 1942. i Seljačkom lista u 00 »Rodo- ZAVNOH, Odlikovana Ordenom reda. Korenica, član K o t . odb. A F Ž i član Opć. k o m . K P H . Jandrić N e r a n đ a , i z D o n j e S t u p n i c e , k . D v o r , učit e l j i c a , S r p k i n j a . Od 1941. a k t i v n o u č e s t v u j e u Jakšić A n a , r. 1915. u I m s o v c u , k. D a r u v a r , seljanka. Od 1942. sarađuje s NOP. 1943. od- lazi u partizane, g d j e je izabrana za predsjed- NOP i radi prosvjetni na okupljanju referent otvaranjem škola kod i žena. Kot. Kasnije NOO tečajeva za i bila rukovodi nepismene. nicu K o t . odb. A F Ž . B i l a a k t i v n a u f o r m i r a n j u odjela A F Ž po svim selima kotara. J a n k e z - K o m a r I v a M a j a , r. 1920. u G o s p i ć u , a g r o nom, Jakšić K l a r a , r. 1907. u St. M i k a n o v c i m a , k. V i n kovci. u Od 1942. partizane. sarađuje s N O P . Bila predsjednica 1943. Kot. odlazi odb. AFŽ Od Bjelovar i Virovitica. zamijenjena. Pavka, r. 1912. Vinkovci, seljanka, rađivati s stvuje u u St. partizanima. mnogim Mikanovcima, Srpkinja. Skriva sabirnim laska u partizane, t r a v n j a k. 1941. p o č i n j e sailegalce akcijama. i uče- Do kao Slavonije, član 1942. Postaje Gradiška, kasnije Jakšić 1939. student radi u odlazi u p a r t i z a n e u S l a v o n i j u . P o s t a j e član O K K P H te Vinkovci. Hrvatica. r a d n i č k o m i s t u d e n t s k o m p o k r e t u . 1941. bila zarobljena, OK KPH član predsjednica Obi. NOO za Inic. Nova odb. Slavoniju. ponovno je uhapšena te z a m i j e n j e n a . AFŽ 1943. Od svib- n j a 1944. na l i j e č e n j u u I t a l i j i . od- 1943. b i l a d v a p u t a Jardas Slavica, r. Od 1919. u Matuljama, Hrvatica. AFŽ u s a k u p l j a n j u odjeće i hrane za partizane, raspa- Birana za predsjed- č a v a n j u i l e g a l n e š t a m p e i d r . U t r a v n j u 1942. Hrvatske u Otočcu. Po org. A F Ž u kot. Vinkovci. nicu prvog niju. Bila Oblasnog pročelnik povratku, odbora soc. AFŽ odjela radi za Obi. Slavo- NOO za 1944. vraća Kot. KPH. Matulji, 1944. kom II. odlazi žena kao Srbije odlikovana delegat u Hrvatske Beograd Ordenom i bratstva tom i na prili- jedinstva Učestvuje u u h a p š e n a i osuđena na 16 g o d . r o b i j e . P o č e t k o m S l a v o n i j u i r u k o v o d i l a c s e k c i j e ž e n a Obi. k o m . skupštinu 1941. r a d i z a N O P . radnica, h a p š e n a o d u s t a š a . 1943. d e l e g a t j e n a I . k o n f . odb. NOO se kući AFŽ za tajnica Buzet Opatija i i i radi u AFŽ. Opatiju, tajnica Kot. NOO Rijeka, te Bila Opć. Opatija, sekretar član NOO član KK 0 KPH Lovran. reda. Jarčov Stana, r. u V o r k a p i ć selu, k. V r g i n m o s t , Jakuljić K a t j a , i z O r e b i ć a n a P e l j e š c u , H r v a t i c a . Od prvih dana ustanka kao organizator žena i stu. Bila nica 00 ilegalno radi Crvenog NOP omladine u svom mje- komesar bolnice na Visu, Okružnog za križa, član 00 zatim NF taj- i seljanka, Srpkinja. 1942. p o s t a j e član s e o s k o g odb. A F Ž , a k a s n i j e Opć. odb. A F Ž z a općinu Perna. se Iako među je bila najboljim bez jedne ruke, isticala odbornicama. član suda. Jarić Anđelka, r. u Bihaću, Srpkinja. Od 1941. u č e s t v u j e u N O P i u A F Ž n a k o t a r u D v o r . 1942. Jančić Ljubica Slunj, prednom kretu. radi 1941. je 1916. Od za je MK Kom. i Primišlju, te i Spomenice lista član po- Zagrebu, te »Put zamijenjna za k. u na- studentskom SKOJ u SKOJ Hrvatsku Nosilac u 1934. r a d i omladinskog uhapšena, Obi. SKOJ prijed«. član redakciji Bila član PK r. Srpkinja. srednjoškolskom 1940. u vot«. Buba, student, u nice. Za kotar 00 vrijeme Dvor, AFŽ za član NOB bila član KK Kot. odb. AFŽ Dvor Baniju. Nosilac KPH i Spomenice za član 1941. ži- 1943. Slavoniju, član redakcije »Na- 1941. rukovodi kursom za žene kotara D v o r i Kostaj- Jarić J a n j a , r. 1911. u J a v o r n j u , k. D v o r , seljanka, Srpkinja. Od prvih dana ustanka radi u A F Ž n a općini D v o r i N O O . B i r a n a u p r v i K o t . odb. A F Ž Dvor 1942. Nosilac Spomenice 1941. �Jauk Štefanija, r. u K u t i , k. B r o d M o r a v i c e , k r o - Jovanović j a č i c a . O d 1942. r a d i z a N O P i i s t e g o d i n e p o - prije staje član grebu. sjednica Mjes. Kot. odb. odb. AFŽ, zatim član i pred- A F Ž Vrbovsko. Milka rata Dunja, radnica. Početkom sekretar KPH KK r. 1917. 1941. 1942. KPH u Bos. Krupi, radila u Za- ilegalno odlazi u partizane. Grub. Polje, te Bila član OK Virovitica. Jelenić M i r a , r . u P o d r . N o v i g r a d u , k . K o p r i v n i c a . Od početka ustanka radi osuđen s grupom Bjelovaru i 1941., odvedena vratila. u U a majka logor rujnu za NOP. komunista je u uhapšena Jasenovac, 1941., Otac j o j strijeljan i po Sava, ma na dizanje nije KK KPH se Partije, od- teren Lovran. Bila je bila r a n j e n a , 1944. svibnju 1942. Jeličić M a r i j a , r . 1922. u B i o g r a d u n/m, k . Z a d a r , Hrvatica. latu, Od 1942. odakle Italije. se U toku u dar kotaru je vratila NOB dinom povjerenik i bila internirana poslije radila Zadar, u kapitulacije sa ž e n a m a i bila član prosvjete Mo- Kot. KK omla- KPH NOO Za- Zadar. r. 1919. u K n i n u , t r g . p o m . , S r p - k i n j a . Od početka ustanka radi za N O P u okup. Kninu, neumorno omladinom i djelujući ženama. zatvoru zlostavljana, naročito Bila te je uhapšena otpremljena u odakle j o j d r u g o v i omogućuju bijeg. renciji AFŽ bila okrug Knin. birana Umrla za među člana i u Zagreb, Na konfe- 00 AFŽ za 1949. za namještenik, NOP. član MK 1942. U veljači Narodne ubijena u 1941. logora logoru u lipnju NOP pomaže ske jedinice. AFŽ od žena, kao Jurčić I r m a , Sinj. Bila 1941. prva Kasnije Vrlo aktivna u u za partizan- predsjednica izabrana Kot. 00 AFŽ odb. Sred. Dalmacija. tu Od početka ustanka sarađuje s NOP i radi u A F Ž . Hrvatica. u su član Opć. je se- AFŽ. uhapsili NOO odlazi naišla zasjedu 1909. na u Bribir. partizane. neprijatelja u L o k v a m a , k. uhapšena i Delnice. organizirano od Talijana 1944. i z l a z i i z AFŽ Darinka, od 1932. i Od pomaže u zatvoru zatvora i nastavlja NF. r. 1896. u Učestvuje Kastvu, u Istra, radničkom 1941. r a d i u N P i n a rad- pokre- zbrinjavanju odlazi u partizane, gdje radi kao kuharica i bolničarka. Jurić Vera, r. 1917. Od u 1935. omladine, u Travniku, radi u namještenik, organizaciji napred- SBOTIČ, te po direktivama KP u o r g a n i z a c i j a m a H S S . K r a j e m 1941. b i l a k u r i r između CK Tribunja, Poslije k. Šibenik, okupacije Bila član radi Opć. sa seljanka, ženama odb. AFŽ, i Opć. KPH, u KPH odredu, a ujedno i Glavnog štaba Hrvatske. je do prelaza početka KK Informacija Vodice i 00 AFŽ. zatim radi u tehnici na terenu agitpropa sa ženama. CK Za v r i j e m e I V . o f e n z i v e odlazi u vojsku, g d j e osta- k o m . K P H z a V o d i c e , K o t . odb. A F Ž , K o t . k o m . KPH Talijani u P o č e t k o m 1942. o d l a z i u p a r t i z a n e . B i l a j e n a j - iz omladinom,. radi Nijemaca Hrvatica. prije Mitra, Crikvenica, i l e g a l a c a . 1943. u h a p š e n a . P o i z l a s k u i z z a t v o r a ne Jerkin k. i Jaska. P o s l i j e k a p i t u l a c i j e v r a ć a se okupacije 1942. Hrvatica. Jeričević Ljubica, iz Žrnova, k. Korčula, učiteljica, Hrvatica. r. dana Jurdana Gradiški. i materijala žene kotara 1942. Od najtežim svibnju Jelinčić L u j z a , i z G l a v i c a , k . S i n j , s e l j a n k a , H r v a okupljanju Od postaje 1944. radom Staroj Bribiru, u Jaska. pod organizira terenu VIII. i bila ubijena. nica, tica. i kao U rada, r. zlostavljana. Zagreb. na KPH 18. k. 1943. na dolaska uhapšena bila KK strijeljana. Purgariji, aktivnosti radi Od član odlazi mučenja, AFŽ njene 1940. Srpkinja. k. seli- postaje član Rijeke, NOP. Hrvatica. Nakon U Matej, 1943. postaje u u i otjerali u logor. iz Uskoro nakon ilegalnog Dragica, Zbog Sv. kastavskim krajem blizu 1923. odbor prvih Pomoći r. uslovima stvara NOP. Jelić V e r a , i učestvuje ljanka, Jelić D u š a n k a , a gdje Škrinju Vera, Jurčić radi po 1944. u L o v r a n š t i n i n a i š l a n a z a s j e d u . u 1942. Mladenići, ustanka. Kastav, zarobljena Juraj u aktivno Lovrana, iste godine žandari je hapse u D. V e l i k o j , g d j e strijeljaju u 1916. 1941. lazi na rad u OK K P H Bjelovar, a u studenom i r. Rijeka. god. iste odakle odluci Jugo u 1944. redakciju do »Žene oslobođenja ZAVNOH. u borbi«. radi Nosilac u Od odjelu Spomenice 1941. Jolić Bosa, seljanka, 1943. je odlazi referent ren i 1920. u u II. su bat. član je Đevrskama, Od saniteta postaje 1944. u b i l i 30 r. Srpkinja. do II. ličke 1944. Kot. četnici Žene Hrvatske u NOB 1942. odb. iz k. radi Šibenik, za NOP. brigade, Vraća AFŽ zasjede. se gdje na te- Kistanje. Jurin-Mrkoci Od na Tonka, prvih dana okupljanju žena sjednica 00 Krapina. 1944. Lepoglavu, iz Poznanovca, ustanka AFŽ gdje u Hrv. NOP Krapina uhapšena je u i i k. Zlatar. Zagorju radi AFŽ. i Bila član OK KPH u logor odvedena pred- ubijena. 465 �Jurković ske Nevenka, iz Šibenika. Kao škole p r i j e rata učestvuje đak učitelj- u omladinskom pokretu. Bila sekretar Grad. kom. S K O J u Ši- K a r a n D r a g i c a , r. 1915. u K u p l e n s k o m , k. V o j n i ć , seljanka. Poslije rata završila b e n i k u . D v a p u t a h a p š e n a i b i l a u z a t v o r u do s j e d n i c a A F Ž u selu J u r g a . kapitulacije Kot. tizane. U Italije, toku nakon NOB Šibenik, Obi. kom. 0 Šibenik čega bila je odlazi član u par- OK SKOJ S K O J z a D a l m a c i j u i član odb. A F Ž Vojnić za Kordun. O NOO Kasnije (povjerenik prosvjetnog i soc. Jurković Savinka, NOP 1941. od iz Šibenika, 1942. radnica. učestvuje jama protiv gladi u Šibeniku. drugova, koji iz Šibenika su Radi za u demonstraciBila sprovodnik odlazili u NOV. Centr. odb. školu. 1942. p r e d s j e d n i c a predsjednica 00 Kot. 1942. NOO izabrana Karas-Perić Vojnić, Jugoslavije Desanka, seljanka, r. na AFŽ Vojnić za i člana Petrovcu. Bos. AFŽ i član Karlovac. u NOO odjela). babičku R a d i z a N O P o d 1941. U t o k u N O B b i l a p r e d - 1923. u Srpkinja. konferenciji Burićima, 1941. k. izabrana u o d b o r A F Ž s v o g sela. B i l a član O p ć . odb. A F Ž K r n j a k , K o t . odb. A F Ž V o j n i ć i O O A F Ž K a r - 1943. o d l a z i u p a r t i z a n e i p o s t a j e član 0 0 A F Ž lovac. Šibenik. P o č e t k o m p r e d s j e d n i c a O p ć . odb. A F Ž . I s t i c a l a s e r a d o m nika. što 1944. b i l a o p k o l j e n a o d čet- B o m b a m a je ubila nekoliko njih, je bila izolirana, a municije a l i po- nestalo, Kasnije radi u Bosiljevu, sa ž e n a m a u h r v a t s k i m gdje je bila selima. čet- n i c i s u z a p a l i l i kuću, u k o j o j j e ž i v a i z g o r j e l a . Kasum Dara, iz Očestova, k. Knin, seljanka, S r p k i n j a . Od k r a j a 1941. r a d i u o m i . o r g . 1942. K a j f e š - Jančić Slunj, Draga, profesor, r. 1910. Srpkinja. u Kao Primišlju, student č i l a se u n a p r e d n i s t u d e n t s k i p o k r e t . k. uklju- Od 1941. p o s t a j e u s v o m selu j e d n a o d n a j a k t i v n i j i h ž e na. Bila član K K nica K o t . odb. SKOJ, AFŽ KK KPH i predsjed- Knin. r a d i u NP u Z a g r e b u . U p a r t i z a n e o d l a z i 1943. g d j e radi u redakciji propu CK KPH. »žene 1944. u borbi« i agit- sprovodila Italiju transport djece s avionom u oslobođenog teritorija Katalenić M i l k a , i z J e s e n j a , k . K r a p i n a . A k t i v n o sarađuje s NOP od 1941. U toku NOB član j e K o t . odb. A F Ž K r a p i n a , č l a n K o t . N O O K r a - i na p o v r a t k u p o g i n u l a u a v i o n s k o j n e s r e ć i k o d pina, i Topuskog. 1945. bila kasnije sekretar uhapšena KK KPH ustaša od i Krapina. u zatvoru zlostavljana. K a j f e š M a r i c a , i z P o d l u ž a n a , k . V r b o v e c . O d 1943. aktivno radi na o r g a n i z a c i j i sabirnih akcija, u nabavljanju i lijekova i sanitetskog materijala dr. Katić Kata, Za N O P Kozica, od k. 1942. Makarska, Bila član seljanka. Opć. i Kot. A F Ž , član Opć. i K o t . N O O , sekretar Opć. i KK KPH, K a l i m i ć S a v k a , r. 1921. u Srbu, k. D. L a p a c , đak, Srpkinja. 1941. radi u Opć. odb. SKOJ 1944. b i l a p r o s v j e t n i r e f e r e n t u K o t . N O O . N o Spomenice tajnica Oblas. odb. AFŽ Dalmacija i član O b i . odb. N F . Srb. 1942. p o s t a j e t a j n i c a K o t . odb. A F Ž D . L a p a c . silac iz radi 1941. Katić-Kuprešanin Marija, iz Smiljana, k. Gospić, H r v a t i c a . Od prvih dana ustanka radi za N O P . 1942. postaje član 00 AFŽ za Liku. Radi sa ž e n a m a u k o t a r u G o s p i ć , a 1943. u k o t a r u B r i Kapetanović Olga iz Splita. u organizaciji A F Ž u 1942. g a l n o g G r a d s k o g odbora A F Ž jonskog kuću komiteta partizansku aktivno radi S p l i t u . 1943. član je ile- KPH. Gorskog Kotara. Nosilac Spomenice 1941. Split i član R a - Primala štampu, nje. Do oslobođenja radi sa ženama na terenu koja je je u svoju dolazila sa Katić M a r i c a , r . oslobođenog teritorija, kao i oružje i materijal odb. za v r š e n j e s a b o t a ž e u magala Splitu. 1893. (k. Slunj), primalja. Od j e s e n i 1941. r a d i z a N O P . B i l a član Opć. i K o t . AFŽ Slunj. narodu Kao i zdravstveni borcima na radnik terenu po- općine Primišlje. K a r a đ o l e - T r e š n j i ć Mila, r. 1911. u Šibeniku, r a d - nica, H r v a t i c a . P r i j e r a t a aktivno radi u U R S S . 1941. postaje na u Šibeniku. za grad. cijama član p r v o g 1942. -bila č l a n Organizira protiv gladi 00 u i fašizma. Postaje AFŽ za za KPH. nu kot. Nosilac že- ilegalnog N O O učestvuje 1943. č l a n j e M K Kistanje. aktiva i s j e d n i c a p r v o g i l e g . odb. predsjednica ilegalnog demonstrapred- K a t i ć R o z a , r. 1910. u Solinu, k. iz Splita se sakrivali bila okrug. rijala. Početkom radi na tere- Spomenice 1941. u Solin i obratno prenosila ilegalni m a t e r i j a l . Stalno je kuhala za ilegalce, koji su Šibenik, a k a s n i j e Kasnije Split, s e l j a n k a , H r v a t i c a . 1941. k a o m l j e k a r i c a s v a k o g j e dana centar pod za Kozjakom sastajanje Pomagala je i i njena je sakupljanje organizirati kuća mate- karavane i vršila stražu za v r i j e m e akcija po Rupotinama. Nosilac Spomenice 1941. �K a v a j G r e t a , r . 1910. u A u s t r i j i , r a d n i c a . A k t i v na u U R S S p r i j e rata. vodjelskih radnika u šena i otjerana u 1932. b i l a s e k r e t a r d r - Slav. Brodu. logor St. 1941. u h a p - Gradiška. Odlikovana ka, Srpkinja. Za radi u A F Ž . čitavo Bila vrijeme član K o t . NOB aktivno AFŽ Otočac. odb. Nakon što je z a m i j e n j e n a , otišla u partizane. S p o m e n i c e 1941. Kmezić Mileva, iz D u g o g Dola, k. Otočac, seljan- Nosilac Ordenom bratstva K n e ž e v i ć M i l k a , r . 1912. u J a b l a n i c i , k . S e n j , H r vatica. 1941. bila uhapšena, ali joj uspijeva i jedinstva I I . reda, Ordenom zasluga za narod pobjeći. U srpnju iste godine odlazi u Srp. M o - II. r a v i c e , g d j e r a d i s a ž e n a m a . O d p o č e t k a 1943. reda i Ordenom rada. bila Kekanović D r a g a , r. 1920. u V e l j u n s k o j G l i n i , k. .Slunj, s e l j a n k a , S r p k i n j a . Od 1941. a k t i v n o sar a đ u j e s N O P u L u č i n c i m a , k . S l a v . B r o d . 1942. izabrana u odbor AFŽ rata kao tajnica tog u svom selu. odbora vrlo d i l a n a o s n i v a n j u odb. U predsjednica Jesenicu. Plaški i borbi AFŽ i član Kasnije postaje član protiv 00 AFŽ NOO za Kot. odb. AFŽ Isticala se u član Karlovac. Ličku četnika. toku aktivna. Ra- A F Ž u okolnim selima. Knifić Jelka, (k. Senj), Hrvatica. Sarađuje s N O P v e ć o d p r v i h dana o k u p a c i j e . 1942. o d l a z i u partizane, g d j e radi na organizaciji A F Ž . Po- K e p č i j a D r a g i c a , r. 1924. u s e l u K e p č i j e , k. D v o r , đak, .Srpkinja. omladine i kom. 00 Od žena. 1941. U na toku ' N O B KP Javoranj, USAOH radi Kot. odb. B a n i j a i član okupljanju bila član Dvor, AFŽ 0 NOO Opć. član Banija. Prije studentskom KPH Split. rata sudjeluje pokretu. Hapšena 1942. od u bila naprednom sekretar Talijana. U o d l a z i r u j n a 1942. B i l a član Obi. RK partizane odb. A F Ž z a D a l m a c i j u , član, t e org. sekr. O K K P H S r e d n j e Dalmacije. na Nosilac Ordenom Spomenice za hrabrost, 1941. Odlikova- Ordenom bratstva i jedinstva I I . reda i Ordenom zasluga za narod II. reda. NOO Hrv. sekciji Pepica, r. 1918. u Prigorju, k. Krapina. Kot. Kot. NOO odb. Senj. AFŽ Od Senj i 1944. član O Primorje. Justa, Slovenka. r. u Bila Kočevju član kućnih u Sloveniji, URSS i 1943. radnica, aktivno pomoćnica. aktivna u N O P . Od radila početka u rata odlazi u partizane, g d j e r a d i u A F Ž . P o g i n u l a 24. I. 1944. na Ž u m b e r k u . K o h n - M i s s o n i Elena, r. rata aktivno 1908. u V a r a ž d i n u . učestvuje u radničkom Prije pokretu. Od početka okupacije radi na okupljanju žena u NOP. gdje je rušić, P o č e t k o m 1943. a k t i v n o r a d i z a N O P . B i l a č l a n no K o t . N O O i 0 0 A F Ž K r a p i n a . U p r o l j e ć e 1944. 1944. uhapšena i odvedena u logor, ubijena. Kokotović Klasić odjela predsjednica je Kočiš Kesić-Senjanović Juga, r. 1918. u Splitu, student, Hrvatica. slije kapitulacije I t a l i j e vrši dužnost pročelnika prosvjetnog Danica, r. seljanka, 1921. u Srpkinja. M l a k v a m a , k. 1941. Pe- počinje ilegal- šić. upala je u ustašku zasjedu i nakon raditi Koledić Lucija, radnica, Od 1941. aktivna radi je odb. 1943. bila član 00 protiv za kao predsjednica Opć. r. 1902. seljanka, NOP, a odbornica seoskog u odb. Hrvatica veljači AFŽ. AFŽ 1942. Kasnije Kunić, je član A F Ž Kunić i Kot. odb. A F Ž P l a š k i . predsjednica odb. AFŽ četnika. Kot. Karlovac. Isticala Nosilac Spomenice AFŽ se aktivno u NOP. U studenom odvedena u v r a t k a iz logora nastavlja zacijama logor. s borbi 1941. iste dikatu po- AFŽ. organi- kao zane. Završava Hrvatica. kurs 1942. AFŽ u odlazi SKOJ Peru- r. 1916. u Drežniku, Prije radnica rata drvne k. Slunj, aktivna industrije u u sin- Đurđe- o d l a z i u p a r t i z a n e . B i l a član i sekr. Opć. k o m . KPH Feričanci, član O NOO Našice. Odliko- vana. K o m l e n a c Ruža, iz S r p s k o g S e l i š t a , k. K u t i n a . U učestvuje član K o t . Komozec u parti- Zvečevu. Iste od oslob. odb. Janja, prvih teritorij AFŽ iz dana i Kutina Komozeca, ustanka. radi u i 00 k. 1943. AFŽ. AFŽ Bila Čazma. Benkovac, se- l j a n k a , S r p k i n j a . U č e s t v u j e u p o k r e t u od 1942. Radila odb. Kmecik K a t a , r . 1923. u B a n o v o j J a r u g i , k . N o v ska, d o m a ć i c a , KK n o v c u . D o 1943. i l e g . r a d i u Đ u r đ e n o v c u , k a d a NOP godine Nakon radom u član Plaški, u K l o b u č a r Zorica, r. 1923. Od v e l j a č e 1943. s u d j e bila uhapšena i Bila Hrvatica. p r e l a z i na luje NOP. mučenja obješena u Zaboku. Klipa M a r i j a Điđa, za na organizaciji AFŽ i bila član Kot. AFŽ. Kontak Ana, iz Adolfovca, ljanka. B i l a č l a n odb. nje održavaju se k. AFŽ u ilegal. D. Miholjac, svom sastanci i selu. seKod njena je g o d i n e p o s t a j e t a j n i c a K o t . odb. A F Ž . 1943. i z a - kuća bila baza za o d s j e d a n j e aktivista. U toku brana za čitave člana O NOO Nova Gradiška. NOB aktivno radi za N O P . �K o n j o v i c A n a , r. Kao grafička radničkom Ì912. u Slav. Brodu, H r v a t i c a . radnica sudjeluje pokretu. 1941. radi K o r d i ć - B a s t a j i ć M a r i c a , r. 1923. u K a r l o v c u . R a - u d i z a N O P o d 1942. Z a v r i j e m e N O B b i l a p r e d - ilegalnim s j e d n i c a o d b o r a A F Ž u C v i j e t i š t i m a , član Opć. prije u rata po odb. AFŽ Radatović, izlasku iz z a t v o r a odlazi u partizane. K a d i na bora AFŽ Hrvatske, B a n i j i u bolnici, zatim u rak skom Drežnici štamparijama u odredu. Zagrebu. U Bila II. uhapšena primorsko-goran- osniva i pokreće list » D r u g a r i c a « . i U odbore lipnju i član 00 1943. član Glavnog član K K K P H AFŽ od- z a Žumbe- Pokuplje. AFŽ 1942. za- Korenić Rožina, r. 1919. u Korenići, k. Poreč. r o b l j e n a od č e t n i k a i osuđena na d o ž i v o t n u r o - Od 1943. r a d i a k t i v n o u o m i . o r g a n i z a c i j i . P o - biju. staje Zatvorena u Italiji. Nakon kapitulacije v r a ć a se u domovinu, te rukovodi š t a m p a r i j o m u Moslavini i sarađuje u partizanskoj Nosilac Spomenice odb. član Korporić K o p i t a r M a r i j a , r . 1899. u P a z i n u , u č i t e l j i c a , H r v a t i c a . K a o u č i t e l j i c a u Sv. P e t r u u Šumi m n o je doprinijela cionalne svijesti odgajanju kod i djece i razvijanju čitavog na- sela. U o ž u j k u 1942. p o v e z u j e se s p a r t i z a n i m a . U n j e noj se kući kolovozu u o d r ž a v a j u sastanci, 1943. zajedno partizane. Kao sa veze i dr. Galja, od r. 1903. 1932. kurir između u kćeri, Istre prisustvovala Partije 17. VII. 1941. odlazi K o s a n o v i ć - K u k i ć Z o r k a , r. ljanka, Srpkinja. logora. Nakon Kopitar Silva, r. 1924. u strahote oslobođenja, Petru u Šumi, k. Pazin, učiteljica, Hrvatica. S m a j k o m i sestrom počinje prve aktivno odbore 1943. za i NOP žena 1942. Stvara kotaru u Pazin. o d l a z i u p a r t i z a n e i p o s t a j e član o m l a d . rukovod. AFŽ raditi omladine za za Istru, 1944. izabrana u Obi. od 00 1941. AFŽ Karlovac. se u domovinu. Sv. odb. Istru. 1921. u V i s u ć u , k. Srpkinja. dila organiziranju na KK Od prvih omladine. ljanka, Dvor, član odb. član A F Ž Visuć. i u NOP. Nosilac Od 1939. Bila Od Opć. 1941. u č e s t v u j e u N O P i odb. 00 AFŽ, AFŽ odlazi se radom Bila član Opć. Kot. Spomenice s sa Kot. odb. Banija i na AFŽ član Gl. S p o m e n i c e 1941. oslobođeni Gospić, teritorij. na neoslobođenom oslobođeni teri- i radi u A F Ž u koreničkom kotaru. kao 1941. Bila odb. na na Gospić i isticala se požr- neoslobođenom teritoriju. Kosović Ivka, iz Zaostroga, k. Makarska, seljanka. Radi aktivno M j e s . , Opć. Kot. za i Kot. NOO, te NOP od 1942. odb. A F Ž , član član KK Bila član M j e s . , Opć. KPH. K o v a č e v i ć D e s a , r. 1922. u V r l i c i , k. S i n j , s e l j a n ka, Srpkinja. Jedna od p r v i h žena u t o m k r a j u koja Kot. okuplja KPH i literaturu. odlazi AFŽ tvovnim radom i komunisti- Hrvatica predsjednica čita naprednu ženama Kosović D r a g i c a , r . u L i č k o m N o v o m , k . G o s p i ć . g a l n o g m a t e r i j a l a i ilegalne sastanke. V e ć tada kojima KPH r. u L i č k o m N o v o m , k. 1942. m a . N j e n a k u ć a b i l a p u n k t z a r a z a š i l j a n j e iležene, OK 1941. sekretar U d b i n a , član predsjednica sarađuje SKOJ član te OK t e r i t o r i j u . B i l a član K o t . odb. A F Ž Gospić. K o r a č Z o r k a , r. 1900. u Jošanu, k. U d b i n a , s e l j a n ka, S r p k i n j a . D. član Ističe 1919. u V i s u ć u , k. U d - kasnije Liku, organi- SKOJ se- 1941. sudjeluje omi. ra- b i n a , s e l j a n k a , S r p k i n j a . O d p r v i h dana ustanKPH, Gospić. Udbina, član K o t . aktivno za Kotar, predsjednica 1942. kom. u Kot. kom. odbora A F Ž Hrvatske. Nosilac torij ka radi član Spomenice Srpkinja. tijevici, silac K o r a č - D r a k u l i ć Z o r k a , r. logor u A F Ž . Bila član i l e g a l n o g odbora A F Ž u M a - O K S K O J z a L i k u i član 0 0 A F Ž z a Liku. N o Spomenice u ustanka dana S K O J Udbina, član K K K P H Mno- K o š i ć A n a , r. 1920. u D. J a v o r n j u , k. D v o r , se- Hrvatica. ljanka, Bila Nosilac Kosović Ankica, K o r a č B o r k a , r. Beču. 1920. u D. L a p c u , se- Aktivno Gorski njemačkih CK K P J u otpremljena i mnogih SuBila Ubijena. OK K P H narušenog zdravlja, vraća (Letonija). na 2 g o d i n e r o b i j e , k o j u i z d r ž a v a u P o ž a r e v c u . Lapac, član sve u Rigi i zarobljena Prošla Kot. go p u t a h a p š e n a i p r o g a n j a n a , a 1934. suđena zaciji Nijemaca. i naprednom pokretu. p r v o m z a s j e d a n j u Z A V N O H . 27. X . i s t e g o d i n e od omladine U dvije delegat rukovodstva Poreč. štampi. 1941. djeluje go Kot. AFŽ je počela Vrlika sarađivati član s NOP. AFŽ, član OK KPH i org. Sjev. Bila sekr. prva KK Dalmacija. 1941. b i l a j e d n a od n a j a k t i v n i j i h ž e n a u k o t a r u . Kao i Kovačević K a t a , r. 1897. u S a m a t o v c i m a , k. V a l - član Inic. 0 0 A F Ž z a Liku. U toku čitave N O B takva p o v o , s e l j a n k a . O d 1941. s a r a đ u j e s N O P , s k r i - radila u A F Ž i organima narodne vlasti. Cijela va partizane, sakuplja hranu, te njena z i r a o d b o r A F Ž u s v o m selu. obitelj postaje član KK b i l a je u b o r b i . KPH Udbina J e d a n sin bio u 1942. N O V , a jedan ubijen kao komunista u logoru. obitelji Nosilac kao kuharica u raznim ustanovama. Spomenice 1941. odlazi u partizane, organi- 1943. s a c i j e l o m g d j e radi u A F Ž i �K o v a č e v i ć Manda Bila, kinja. Od odlazi u dilac u 1942. iz radi partizane. Lukara, k. ilegalno U omladinskim toku Srp- NOP. NOB hapšenja 1943. materijal Knin, za bila organizacijama rukovo- i i ustaša. pronađen njene Hrabro Novoj AFŽ. 1942. se Gradiški i je kod pjesme nje protiv držala u Lepoglavi. partijski Pavelića logorima Ubijena i u 1945. Sinj, K r a j a č i ć - M i l i d r a g M i l e n a , r. 1918. u O š t r e l j u , B o - Srpkinja. Radi njenog aktivnog rada sna, n a m j e š t e n i k . Od 1940. a k t i v n a u S B O T I Č . K o v a č e v i ć M a r i j a , r . 1915. u K o l j a n i m a , k . seljanka, četnici ,su j o j z a p a l i l i kuću i t a d a je ž i v j e l a u Za kolibi Zagreb, pod Vještić-gorom. Uspostavljala vezu vrijeme u okupacije Kot. odb. radi NP u i Raj. kao odb. član AFŽ RK K P H . sa srpskim s t a n o v n i š t v o m u L i v a n j s k o m polju. 1944. u h a p š e n a . N a k o n z a m j e n e u s r p n j u 1944. U l i p n j u 1943. č e t n i c i radi su je z a k l a l i . u Upravi državne bezbjednosti za Hrvat- sku. K o v a č e v i ć Vinka, iz T r o g i r a , domaćica, Hrvatica. Za u vrijeme NOB ilegalnom jedna radu. od 1943. najaktivnijih odlazi na žena K r a j a č i ć S o k a , r. 1917. u S a d i l o v c u , k. S l u n j , S r p - oslobođeni kinja, pol. t e r i t o r i j . B i l a član K K K P H T r o g i r i K o t . odb. gradu učestvuje AFŽ. Početkom radnik. Za v r i j e m e u stud, travnja studija u naprednom 1941. vraća se Beo- pokretu. na Kordun i p o v e z u j e se s p a r t i z a n s k i m o d r e d o m u K o n Go- čarevu K r a j u . U listopadu odlazi u part, odred r i c a , H r v a t i c a . P o m a ž e N O P o d 1941. S a k u p l j a u selu B u g a r u i r a d i na o r g a n i z i r a n j u o m l a d i n e i šalje i ž e n a . P o č e t k o m 1942. član j e K K K P H Kovačić Barica, r. u Mraclinu, sanitetski m a t e r i j a l , te partizanima. V. 1905. Gorica. teritorij 1943. Iste izabrana godine Žumberka i u O V. održava veze Opć. prelazi u k. odb. na NOO s AFŽ oslobođeni vrši dužnost U drugoj održava AFŽ. objesili ga. org. Kovačić Ljubica, r. 1916. u 1943. o d l a z i u p a r t i z a n e , g d j e r a d i sa ž e n a m a Dugo sjednica Inic. Zagreb, član vatsku i povratku Selo. 00 AFŽ Obi. član U toku AFŽ zasjedanja selu Suša k r a j NOB Zagreb, odb. ZAVNOH. sa radi U za Za- domaćica, kotaru 1941. k. greb, u Hrvatica. Sesvetama, bila član za NOP. OK proljeće KPH Hr- 1944. bila na je, u S a v e , u h v a ć e n a od u s t a š a i od- vedena u z a t v o r Sisak, gdje Slunj. Opć. kom. odb. AFŽ kurseve 1944. te polit, Obi. kom. AFŽ. AFŽ član je za 1941. Oblasnom odboru Podrav. Slatina, KPH sekretar KPH Poslije rata menice pri KK OK KPH Slavoniju član C K i Našice, član član odb. Nosilac SKH. Obi. Spo- Odlikovana. pred- Sjevernu ZAVNOH sekretar je K o r e n i c a . K r a j e m 1943. o d l a z i u S l a v o n i j u , g d j e sina i 1942. K P H K o r e n i c a i B u n i ć , t e član K o t . referenta za zdravstvo. N i j e m c i su j o j uhvatili omladinca-kurira polovini je ubijena. Krajnović Milena Nena, ljanka, Srpkinja. Do organizaciji i iz Škara, k. 1942. 1943. AFŽ. bila O t o č a c , se- radi u omladinskoj sekretar Opć. k o m . P r i m i š l j e i član K o t . odb. A F Ž S l u n j . P o g i n u l a 16. V I I . 1943. p r i l i k o m da na KK K P H Slunj. četničkog napa- (Vidi knj. I , dok. 206, str. 339.) K o v a č i ć M i r a , r. Istra, 1936. 1920. u Z g r a b l j i ć i m a , k . namještenik, 1943. Hrvatica, postaje član, član Poreč, od sekretar kasnije URSS KK Krašić Nevenka, 1941. Po iz Gline. dolasku u K P H K u s t o š i j a - L j u b l j a n i c a . 1944. o d l a z i u N O V omlad. o r g a n i z a c i j i , g d j e vrši dužnost sekretara 1943. S K O J u brigadi. grada, radnica. 1942. o d l a z i u p a r t i z a n e . U t o - NOP zatim učestvuje radi sa Našice i 1944. bila član ženama. član O K K P H 00 u Ljeti odb. AFŽ, Našice, od najprije o d r ž a v a k u r s e v e A F Ž pri Obi. Slavonija. K o v a č i ć R e z i k a , r . 1919. u Z b i l j u D o n j e m , k . P r e - U partizane AFŽ KK KPH sekretar Grad. kom. Pakrac i tajnica Grad. N O O . Iste godine k u N O B b i l a član 0 0 A F Ž V i r o v i t i c a , 0 0 A F Ž b i r a n a z a člana O b l a s n e k o m i s i j e A F Ž Našice, Kot. voniju. Podrav. Slatina i pol. k o m e s a r partizanske bol- odb. nice virovitičkog nom zasluga AFŽ za D. Miholjac, područja. narod III. KK Odlikovana KPH Orde- reda. Kravar Rajna, Hrvatica. skom Kozar Bosiljka, r. 1920. Požega, namještenik, u S t r i j e ž e v i c i , k. Srpkinja. Od 1942. te predsjednica Opć. Kot. odb. odb. AFŽ AFŽ 1918. rata pokretu. Bila u Drnišu, aktivno prvi namještenik, radi spiker u na Jugoslavija« studentilegalnoj Slav. radio-stanici bu. 1941. o d l a z i u p a r t i z a n e , g d j e se t e š k o r a z boljela »Slobodna Sla- sara- đ u j e s N O P . U t o k u N O B b i l a član Opć. k o m . K P H , predsjednica r. Prije za u Zagre- i umrla. Striževica, Slav. Požega. Kreačić-Kovačić Olga Žoga, r. 1913. u Zagrebu, e k o n o m i s t , H r v a t i c a . Od 1934. u č e s t v u j e u naKrajač Erna, r. 1886. u Zagrebu, književnica. prednim stud, ženske i ženskim komisije CK organizacijama. KPH i član Bila Za v r i j e m e N O B u č e s t v u j e u ileg. radu, propa- član redak- gandi i raspačavanju ilegalnog materijala. K o d cije »Ženski s v i j e t « . Po okupaciji radi za N O P . �1941. i njena u 1942. nekoliko rujnu Centralni puta 1942. hapšena. Iste godine odb. A F Ž J u g o s l a v i j e . Kruljac-Čebotar Zamije- birana 1943. Marija, iz Kupjaka, k. Delnice. O t i š l a u r u j n u 1941. u p a r t i z a n e k a o b o r a c . U u borbama radi na bila ranjena i vratila s e kući. Kako o r g a n i z i r a n j u A F Ž u H r v a t s k o j i na p r v o j kon- . su T a l i j a n i za to d o z n a l i i u n j e n o j kući v r š i l i ferenciji premetačinu, AFŽ Hrvatske birana za člana. Ure- Nosilac Spomenice ona Krunić-Maraković NOO. Hrvatica. 1943. sakrila u plastu sijena, 1941. 1942. aktivno tajnica je ilegal. radi u Grad. AFŽ odb. Vera, r. 1921. u Petrinji. U p a r t i z a n e d o l a z i 1942. i r a d i u A F Ž na k o t a r u K r i š k o v i ć S l a v a V j e r a , r . 1908. u Sušaku, n a m j e štenik, se k o j e g a s u isti z a p a l i l i , i t a m o j e ž i v a i z g o r j e l a . đivala »Ženu danas« i kasnije »Ženu u borbi«. G l i n a . B i l a s e k r e t a r Opć. k o m . K P H S t a n k o v a c , i član K K AFŽ KPH Glina i tajnik 00 AFŽ za Ba- niju. S u š a k . 1943. o d l a z i u p a r t i z a n e , ali se, po nal o g u P a r t i j e , v r a ć a u g r a d na dužnost o r g . sekr. Grad. kom. Sušak. U svibnju 1944. odlazi Kučar Marica, u domaćica, P u l u , g d j e j e član G r a d . k o m . K P H . činje K r i z m a n i ć - M u f i ć F r a n k a , r. k. Delnice. nizaciji i O d 1942. r a d i u o m l a d i n s k o j AFŽ. 1943. 1944. č l a n K o t . svjetnom 1921. u N a d v u č n i k u , orga- p o s t a j e član N O O , a o d N O O Vrbovsko i radi na pro- r. raditi za NOP. 1942, Talijani zapalili kuću, teritorij. na 1943. birana nakon prelazi za Pelješcu, okupatora što na po- su joj oslobođeni predsjednicu Kot. odb. A F Ž P e l j e š a c i p o s t a j e č l a n M j e s n o g N O O Janjina. Nosilac Kučinac Ivka, agronom., OK u iSreseru Dolaskom Spomenice 1941. sektoru. K r i ž a n M i l i c a , r . 1918. u D o p s i n u , k . O s i j e k , stud, i 1896. Hrvatica. Srpkinja. SKOJ 1941. Osijek. bila r. 1895. u seljanka. Od B r o đ a n c i m a , k. V a l p o - početka okupacije sarađuje OK 22. KPH s p a r t i z a n i m a . I a k o j e selo b i l o o k u p i r a n o , ona X. član Strijeljana vo, 1941. uspijeva da srpnju ( V i d i k n j . I , d o k . 16, s t r . 2 9 . ) organizira 1943. niz izvršena je akcija u selu za NOV. velika s a k u p l j a n j a h r a n e z a p a r t i z a n s k u bolnicu. K r l e ž a A n t o n i j a , r. 1903. u K r a p i n i . O d t r a v n j a lima je b o l n i c e . 13. X I . partijska štamparija. Čitavo vrijeme Sve j e s a k u p l j e n o u n j e n o j kući, o d a k l e j e ona k o - 1941. r a d i k a o k u r i r . 1942. u n j e n o m s t a n u b i l a ileg. U akcija prenijela kroz neprijateljske redove do 1943. n e p r i j a t e l j j e u h a p s i o u N O B radila na prenošenju i raspačavanju ileg. selu p e t e r o l j u d i , m e đ u k o j i m a i n j e n o g d r u g a , štampe i materijala k o j i je odmah ubijen. Jednom, kad je prijetila NOP. i na d r u g i m z a d a c i m a Nosilac Spomenice za opasnost 1941. su Krnčević Dinka, iz Šibenika, domaćica, H r v a t i c a . Od 1941. r a d i za N O P , a 1943. zane. Bila član Grad. denom predsjednica odb. za AFŽ odlazi u parti- rajonskog Šibenik. odb. AFŽ Odlikovana i da ilegalno k r i l a na kolima, sela. U radu dva pokrila su j o j druga, Ivka đubretom pomagale i ih koja j e sa- izvela njene kćerke iz i sin. K u č i n a c Z l a t a , r. 1923. u B r o đ a n c i m a , k. V a l p o v o , seljanka. Petrinja, uhapšena u t o m selu, Or- hrabrost. K r n j a i ć - C v i t k o v i ć D r a g a , r. 1913. u S t a r o m selu, k. budu radila seljanka, Srpkinja. S NOP sara- zaciji. 1942. 1943. aktivno odlazi u radi u omlad. partizane. organi- Bila član KK S K O J Valpovo i org. sekretar K K K P H Osijek. đ u j e o d 1941. z a j e d n o s a s v o j i m d r u g o m , o d r - 1945. žavajući s j e d u p r e d B r o đ a n c i m a . S t u p a j u u b o r b u , u ko- vezu teškim i skrivajući ilegalnim oslobođeni uslovima. pod vrlo 1944. odlazi na u Stranci iz S p l i t a . P r i j e r a t a sa- radnog naroda. dana ustanka radi u A F Ž . 1942. Od prvog odlazi u par- tizane. D u g o radi na sinjskom kotaru, g d j e se istakla NOB Krtinić u radu bila u Boja, ljanka, sa r. 1912. Srpkinja. AFŽ. Udbina. Nosilac Milka, Srpkinja. ženama. rukovodstvima radila u Krtinić joj s g r u p o m d r u g o v a n a i đ e na u s t a š k u za- Zlata pogiba. teritorij. Krstulović-Bogdan Kita, rađivala ilegalce Od Za cijelo čitave Udbina, NOB Bila član p r v o g K o t . iz Spomenice Bruvna, 1941. k. aktivno č l a n O p ć . odb. A F Ž M a z i n . se- aktivno odb. 1941. NOP, na sakupljanju oružja i pomoći te na okupljanju rukovodi kome ileg. je bio žena. lazi na oslob. b i l a član M j e s . 1941. u seljanka, AFŽ. domobranske otpremanje oružja. teritorij vojske, domobrana u N e k o l i k o p u t a od- kao odb. A F Ž Kukoč-čulić Desa, iz Gračac, Iza kapitulacije Italije komitetom zadatak za delegat. Od 1942. Split. AFŽ 1941. radi P r i j e rata aktivna u radničkom pokretu. radi N O V i prikupljanje u V i s u ć u , k. U toku vrijeme AFŽ. K u d r i ć M i l k a , r. 1910. u Splitu, r a d n i c a H r v a t i c a . Bila Bila omlad. Splita. Sarađuje u N O P od rukovodilac, kurir PK K P H z a D a l m a c i j u , t e član u d a r n e g r u p e . U h a p š e n a od Talijana 1942. U najboljih rukovodilaca. zatvoru Iz bila jedna od internacije po kapi- �tulaciji Italije član teta KPH odlazi KK K P H u Solin, partizane član GNO i i radi Grad. kao komi- K u z m i ć Julka, Polje, na Split. r. 1920. Hrvatica. vezi za u V. B a r n i , k. Od 1942. radi prebacivanje za Grubišno NOP. drugova iz Bila Zagreba z a N O V . 1943. i z a b r a n a z a č l a n a K o t . odb. A F Ž Kukoč-Debeljak mještenik, splitskoj vala Dobrila, Hrvatica. 1942. odlazi za Muć i oružje, u u 1941. Prenosila partizane. je i Bila član Omišu, i U član lipnju Obi. Kot. odb. Grubišno Polje. ileg. raspača- dr. Spomenice Nosilac na- aktivna u municiju Dalmaciju, Sinj. 1917. Od organizaciji. štampu, AFŽ r. odb. AFŽ za Lakuš-Plašč Vera, r. 1920. u S e s v e t a m a , k. Za- greb. Od početka ustanka radi aktivno u N O P . 1943. odlazi u partizane. Bila tajnica 00 AFŽ Zagreb. 1941. L a l i ć K a t a , r. 1910. u S e v e r i n u , k. B j e l o v a r , se- Kunjašić Marija, radnik kod na iz terenu proturanja rišta i kod u NOB Istre. iz Hrv. Istakla se Primorja. štampe u polit, ljanka, Hrvatica. Za 1942. Bila hrabra tajnica Opć. A F Ž , predsjednica Kot. odb. kao Bila neprijateljska prebacivanja ruskih upo- zarobljenika AFŽ, Katica, r. 1921. Hrvatica. nica, predsjednica odbora AFŽ u žabnu kod 1935. aktivno Siska, rad- radi u omladin. Milka, pokretu radi Društvu ženskom VI. aktivu, studentskom 1941. iz Siska je grupu, koja srpnja 1941. se povezuje omladinom odlazi toga je te u dana na- Sisku. u prvu s 22. partizansku formirana. uhapšena. Nakon Krajem izlaska iz 1942. u AFŽ Moslavinu, gdje je bila član OK odKPH Čazma, 0 N O O , 00 J N O F , te tajnica, a kasnije matinske potpredsjednica menice 00 AFŽ Čazma. Nosilac i U član Glavnog profesor, Hrva- brigade tada a lipnja odlazi Obi. odb. politodjela III. dal- član NOO u OK KPH, Zadar. borbi«. Odlikovana i u Do član (1943.), O uni- pokretu, dr. bila član »Dalmatinke 1941. i Šibeniku, NOB Ordenom bratstva zagrebačkom Ženskom žene u toku potpredsjednik menice i ilegalno i u prosvjetu Dalmaciju, urednica u i Splitu, učestvuje za za KK K P H Petrinja i P o č e t k o m 1943. u beogradskom te radi NF lazi AFŽ od Hrvatsku. 1914. partizane. z a t v o r a ponovno u partizanima i radi kao član Sisak. r. na verzitetu, prednom 00 radi t i c a . Od 1935. u č e s t v u j e u n a p r e d n o m student, o r g a n i z a c i j i u s e l i m a O d r a i Žabno. L j e t i 1939. u za NOP garnizona Hreljin. Lasić Kušec odb. Nosilac Ordenom jedinstva 00 Prva je Spo- za hrabrost II. reda. Spo- 1941. L a s n i b a t A n k a , i z M a k a r s k e , d o m a ć i c a . O d 1941. ilegalno Kuzmanić-Franičević T a s j a , iz Kaštela, k. Split, Mjes. radi za odbora NOP AFŽ i u Makarskoj. član NOO u Bila član Makarskoj. H r v a t i c a . K a o đak učestovala u naprednom omi. pokretu. Od početka N O B radi za N O P . 1944. b i l a s e k r e t a r O K S K O J - a i član O K K P H Sred. Lavrnja-Vezmar k. Slunj, D a l m a c i j a . 1945. b i r a n a z a s e k r e t a r a O b i . k o m . 1942. SKOJ torija Dalmacija. Milosava, seljanka. Održava i Za veze r. 1922. NOP između neprijateljskog u radi Grabovcu, od travnja oslobođenog uporišta u teri- Rakovici. P o s t a j e član o d b o r a A F Ž z a R a k o v i c u , a 1943. Kuzmanić-Hajduković Mara, radnica, Hrvatica. Prije i u r. radnog 1938. Stranci 1918. rata u aktivna naroda. Splitu, član Kot. odb. AFŽ Slunj. u URSS U vrijeme Lazić Bosiljka, r. 1915. u Srpkinja. nošenju o r u ž j a iz skladišta mornaričke stanice svom u r i j a l a z a N O V i n a r a s p a č a v a n j u š t a m p e . 1943. Splitu NP, do pripremljenih raspačavanju 1941. p o s t a j e 1942. član uhapšena skrovišta. i, Radi štampe, ilegalne krajem udarne nakon grupe. mučenja, a U u srpnju prebačena kad selu je počinje ilegalno bila teritorij. odb. 1942. B o r o v i , k. V i r o v i t i c a , kapitulacije bivše Jugoslavije učestvuje u pre- na toku NOB s NOP. sakupljanju kompromitirana, U AFŽ radi sarađivati bila odlazi na U mateoslob. predsjednica Kot. Virovitica. u logor u Italiju. Intervencijom Crvenog križa, u prosincu nastavlja 1943. vraća radom. Nosilac se u domovinu, Spomenice gdje Lelas-Ljubić Hrvatica. 1941. Sonja, Prije ženskom pokretu. K u z m a n i ć M a r a Bileta, r. 1902. u M i l n i , k. B r a č , r. rata 1921. u Omišu, učestvovala Za vrijeme u radnica, naprednom okupacije ilegal- no r a d i u O m i š u . K r a j e m 1942. o d l a z i u p a r t i - domaćica, H r v a t i c a . P r i j e rata aktivno učestvu- z a n e . B i l a č l a n K o t . odb. A F Ž O m i š i Opć. k o m . je u naprednom pokretu u K P H Poljica. okupacije kući nastavlja nalazi ileg. ileg. Splitu. radom. štamparija, U Za v r i j e m e njenoj izrađuju se se gir. Nosilac Lelas-Polić M e r i , r. n j e n o m j e dućanu s k l a d i š t e o r u ž j a , h r a n e i s a - vatica. nitetskog materijala. stvuje Spomenice 1941. pro- pusnice, l e g i t i m a c i j e , p e č a t i i dr. za N O P , a u Nosilac 1943. r a d i u A F Ž u k o t a r u T r o Spomenice 1941. Od u 1936. mnogim 1913. u u Splitu, radnica, H r - radničkom pokretu. demonstracijama i Uče- radi na �o k u p l j a n j u ž e n a . 1941. n a s t a v l j a r a d o m u O m i - L o n č a r M i l i c a , r. 1918. u D. S j e n i č a k u , k. V r g i n - šu i M o s t a r u . U r u j n u 1943. o d l a z i u p a r t i z a n e . most, Bila član K o t . radi NOO odb. AFŽ Omiš i tajnica Mjes. seljanka, za 1943. Milka, r. 1909. Od Hrvatica. pokretu. 1942. 1937. 1942. u Krapinskim Toplicama, učestvuje bila u predsjednica u ulazi KK u KPH Kot. Od početka aktivna s n i j e p r e d s j e d n i c a Opć. Omiš. Lemić Srpkinja. NOP. je član, odb. A F Ž u odb. AFŽ ustanka kao za ka- Sjeničaku. Vrginmost i Vrginmost. naprednom matičnog od- Lončarić Katica, iz Senja, Hrvatica. Za N O P radi b o r a u Z a g r e b u i član K o t . odb. A F Ž . 1944. od- od 1942. B i l a n e k o l i k o p u t a h a p š e n a i m u č e n a . lazi u partizane, g d j e radi kao član Opć. kom. Kao K P H Lasinja, organizira žene za pomoć N O P . AFŽ Kot. odb. AFŽ Pisarovina i 00 Pokuplje. seljanka, Hrvatica. O d 1943. Jedna je seljanki od prvih koja 1944. s tada jednoj ovog dijela partizane. i male dvoje teritorij. U djece Završava i radi kao član K o t . u sarađuje s N O P . pomaže mužem oslobođeni Gradskog partizane, ali i d a l j e L e s i ć K a t a , r . 1919. u B a b i n o j G r e d i , k . Ž u p a n j a , nije, predsjednica Slavotravnju Lovrenčak Mica, r. odbora AFŽ održava v e z u sa 1908. u Senj 1943. o d l a z i u Krapini, Senjom. učiteljica. Od 1935. s a r a đ u j e s r a d n i č k i m p o k r e t o m . 1940. član je OK sumnjiva KPH i Krapina. ustašama 1941. bila nepoćudna je kao premještena na za učiteljicu u Bosnu, g d j e se odmah p o v e z u j e kurs s N O P i 1941. o d l a z i u p a r t i z a n e . R a d i l a je na odlazi politički odb. A F Ž . P o g i n u l a 1952. terenu kao politički radnik. Razboljela se od t i f u s a i b i l a na l i j e č e n j u u selu n e d a l e k o T r a v - nesreći. nika. L i c u l I r m a , r . 1914. u Š u m b e r u , k . L a b i n . A k t i v - Tu je bila izdana, zarobljena od ustaša i o t j e r a n a u l o g o r St. G r a d i š k a , g d j e j e u m r l a . n o r a d i z a N O P o d 1941. P o č e t k o m 1943. o r g a nizira prvi staje odb. AFŽ u Opć. član odb. AFŽ, svom predsjednica je Kot. član K o t . i KK K P H NOO odb. selu, a u AFŽ zatim svibnju za po- 1944. Labin. Bila Lozica Andrina, Hrvatica. Bila jedna Agica Delnice. Renka, r. O d 1942. 1920. u Ravnoj ona prelazi radi kao u civilni kuharica, Gora vraća AFŽ Vrbovsko. se R a v n o j Gori. Gori, k. radi za N O P . K a d je nepri- j a t e l j ponovo upao u M r k o p a l j logor čim tamo i i R a v n u Goru, kod je bila Bribira, oslobođena postaje 1944. član član Selaca, početka od gdje Ravna Kot. Opć. u šena i k. njemačke Brač, ustanka najaktivnijih n o m o d b o r u . 8. I I I . Labin. letke Liker iz Od domaćica, radi za članova u NOP. Narod- 1944. o r g a n i z i r a l a i b a c a l a bunkere, p o s l i j e č e g a uhap- o d v e d e n a u l o g o r u N j e m a č k u , g d j e je ubijena. Lozo Marija, iz Poljica, seljanka. Za N O P radi o d 1941. B i l a član M j e s . i K o t . odb. A F Ž i N F . odb. NOO u Zatim odlazi u N O V kao šifrant. Lujak Marija, iz Dubrovnika, student, Hrvatica. P r i j e r a t a p r i p a d a l a j e p o k r e t u n a p r e d n i h studenata. P o č e t k o m ustanka aktivno radi na K o r - Lilić-Medić Kata, iz Siverića, k. Drniš, domaćica. Počela raditi za NOP 1942. 1943. prelazi na oslob. t e r i t o r i j , g d j e j e b i l a č l a n K o t . odb. A F Ž Drniš, član člana O 00 NOO AFŽ Knin, a 1944. Knin — povjerenik birana za za socijalno staranje. čuli, a kao Bila odlazi je u rukovodilac na rad zbjegu AFŽ i u u Srednju Africi, član CO gdje Dalradi zbjega. L u k a s T o n k a , r. 1911. u S p l i t u , d o m a ć i c a , H r v a tica. 1941. član j e 1942. L o k m e r S l a v a , r . 1907. u š p i š i ć B u k o v i c i , k . V i r o - kasnije maciju. aktivno radi za Mjes. odb. AFŽ ileg. internirana izdavanju ileg. u NOP. Italiju, lista Iste godine Split. gdje »Naša U travnju učestvuje borba«. u Krajem vitica. U početku ustanka okuplja žene i omla- 1943. v r a ć a se iz i n t e r n a c i j e i r a d i u I s t r i k a o dinu pol. r a d n i k . sela Skriva Korije partizane, i organizira koji ilegalno pomoć dolaze NOV. u o d l a z i u o s t a l a sela k o t a r a , r a d i na s a k u p l j a n j u hrane i dr. lom Pred opasnošću hapšenja, sa cije- obitelji prelazi na Nosilac oslobođeni t e r i t o r i j . Lukić Katarina k. Kostajnica, Maša, Anka, seljanka. r. Od organizaciji. pohađa Opć. kurs kom. 1923. početka 1943. AFŽ. KPH u Paklenici, ustanka odlazi u U toku Novska, radi bila KK organizator Novska, u omlad. partizane, NOB član k. gdje i NOO O r. 1916. učiteljica, v i m a pri Lončar S p o m e n i c e 1941. selo, predavač na Banija u D. Hrvatica. do rujna AFŽ Nova kada iz referent Istre NOO i radi Pokuplje. kao prosvjetni Nosilac Spomenice pri 0 1941. sekretar KPH i KK Lukić Ljubica, r. 1918. u B. Brdu, brana za predsjednicu seoskog 00 1944. 1945. v r a ć a se u član kao tečaje- o d l a z i u I s t r u na i s t i z a d a t a k . Srpkinja. i Radi učiteljskim S K O J N o v s k a , komesar administrativnog kursa Đulovcu Hrastovcu, Gradiška. Od 1941. aktivna u N O B . odb. k. Osijek, 1942. i z a AFŽ u B, �B r d u . I s t e g o d i n e u h a p š e n a o d u s t a š a , osuđena na smrt nicu. i kasnije Prilikom pomilovana jednog na tešku tansporta tam- 1945. skače iz v o z a i o d l a z i u p a r t i z a n e , g d j e r a d i u A F Ž . M a đ a r i ć Štefica, r. nik, s Hrvatica. NOP. 1908. u L u d b r e g u , n a m j e š t e - Od Aktivna prvih na dana okupacije okupljanju ziranju t e č a j e v a za prvu žena, pomoć i radi organi- sakupljanju hrane z a N O V . U toku N O B bila član K K K P H Lukić M a r a , r. 1918. u K r b a v i c i , k . T . K o r e n i c a , s e l j a n k a , S r p k i n j a . Z a N O P r a d i o d 1941. B i l a član Opć. odb. odb. AFŽ Korenica AFŽ silac Spomenice Bunić, i član predsjednica 00 AFŽ Ludbreg, 00 No- iz NOO Maglica Anta, iz Zlarina, Pučišća, k. Brač, Hrvatica. na organiziranju postaje sekretar Sudjeluje u N O P od početka ustanka. Bila pr- član benik i tajnica K o t . KPH za KK KPH Kot. Brač. AFŽ za odb. bardiranja AFŽ za 1943. Visa postaje Brač, član otočje, Srednjo-dalmatinsko Dalmaciju. Obi. odb. prigodom bom- 1944. domaćica, raditi terijala i na na Hrvatica. Magovac Mara Od bora na zatim odb. Marijana, Hrvatica. svom selu. KPH član 1944. Jadrtovac, KK KPH Ši- Crvenog križa. iz Magovaca, odb. odb. A F Ž organiziranju k. Kar- A F Ž u Ma- Sošice. A k t i v n o žena i stvaranju od- AFŽ. 1938. poma- M a j s t o r o v i ć D a n i c a B e l a , r . 1919. u G o r n j o j V e - Radi z i c i , k . Sušak. P o č e l a j e r a d i t i z a N O P u l i p n j u zadacima za NOP. 1941. Aktivno odbora A F Ž sa AFŽ, u kom. l o v a c . U t o k u N O B b i l a član s v o g a k t i v n o g r a d a u t o k u 1942. b i l a h a p š e n a . radila Šibenik, propagandnog rasturanju drugim odb. AFŽ g o v c i m a i član Opć. L u s t i g - č a č a l o v i ć K a t a , r . 1904. u K a n i š k o j I v i , k . Garešnica, tajnica 1941. član član Poginula Kot. radila činje i Spomenice k. Opć. va predsjednica OK Ludbreg Nosilac U p o k r e t u u č e s t v u j e od 1941. 1942. r a d i i l e g a l - 1941. Draga, Kot. Varaždin. Kot. Lika. no Lukinović član AFŽ ženama na terenu općine V u k e v j e k a o č l a n O p ć . odb. A F Ž . Bila član Mjes. na i RK Sušaku, SKOJ, kasnije kom. K P H , član K K K P H član p r v o g član Mjesnog Sušak, č l a n N F , K o t . odb. A F Ž , č l a n 0 N O O . L j e p a v a B o s i l j k a , p r o f e s o r . B i l a j e d v a p u t a uhapšena k a o t a o c u S a r a j e v u . U j e s e n 1942. o d l a z i u Koprivnicu, gdje 7. XI.. 1943. p o s t a j e član Grad. N O O . K a s n i j e radi u p r o s v j e t n o m odjelu 0 NOO Bjelovar. 1944. u srpnju odlazi 1943. b j e ž i i z t a l i j a n - skog i zatvora Nosilac u Krasici Spomenice za hrabrost, Ordenom bratstva l o v a c . U N O P u č e s t v u j e o d 1942. A k t i v n o r a d i i odjeće za partizane, u o r g a n i z i r a n j u ž e n a i d r . B i l a č l a n Opć. odb. Radatović. namještenik, aktivna u URSS. Jugoslavije radi 1941. odlazi tehničarka čarka, ž d i n , r a d n i c a u T v o r n i c i s v i l e . Od 1942. a k t i v n o r a d i z a N O P . 1943. b i l a u h a p š e n a i n a k o n m u č e n j a o d v e d e n a u l o g o r St. G r a d i š k a , a k a s n i j e Jasenovac, gdje je ubijena. na u u zamj. brig. V I I I . L j u b e k D r a g i c a , r . 1918. u T e d e l j a n c u , k . V a r a - u jedinstva II. reda i Ordenom zasluga za narod I I I . reda. Karlovac, hrane i radom. Ordenom M a j s t o r o v i ć M a c a M a r i j a , r . 1913. u M o s t a n j i , k . L j u b a n o v i ć Julika, i z Š i l j a k a , R a d a t o v i ć , k . K a r sakupljanja s Odlikovana u Z A V N O H kao referent za prosvjetu. kod nastavlja 1941. rata stare za Hrvatica. N O P u Karlovcu, partizane. Štabu U toku Korduna komesara i III., tajnica 0 NOO te propodjela). Korduna Maksić-Božičević 00 Marica I. u bolni- bat. uprav., Iskra, r. II. i i član socijal., 1941. 1925. 1941. X. bila Drežnici Spomenice Hrvatica. 8. Banije, Karlovac (pročelnik Nosilac učiteljica, AFŽ a NOB zatim div., k o m e s a r bolnice Kordunu, hovici, Prije Odmah po kapitulaciji u bila Ora- omlad. rukovodilac u Orahovici. N j e n a grupa omladine Ljubetić Ecija, iz Šuti v a n a , k. Brač, Hrvatica. O d 1941. v r l o a k t i v n o r a d i n a o k u p l j a n j u ž e n a 1 omladine. član Srednje-dalmatinsko KK i na 1943. b i l a član, a k a s n i j e s e k r e t a r K K S K O J , član, a z a - za bila službi t i m s e k r e t a r O K S K O J N a š i c e i član O K K P H . NOO NOB obavještajnoj KPH, OK toku na sakupljanju m a t e r i j a l a za partizane. K o t . odb. A F Ž i K o t . N O O z a B r a č , z a t i m član O U aktivno je radila otočje i član KPH. 1945. b i l a č l a n O b i . k o m . vrijeme N O B L j u b i ć A l e k s a n d r a — M a l a p l a v a , r. 1912. u D e - ljanka, u radničkom pokretu u Zagrebu. u svom na i l e g a l n i r a d . 1942. u h a p š e n a i n a k o n t e š k o g Opć. m r c v a r e n j a n a p o l i c i j i , s t r i j e l j a n a 9 . X I . 1942. Vojnić, u Maksimiru. te 162.) ( V i d i k n j . I., d o k . 115, str. 1 6 1 — Slavonije. Za M a l i ć M i l k a , r . 1922. u B a r i l o v i ć u , k . V o j n i ć , se- siniću, r a d n i c a , H r v a t i c a . O d 1940. a k t i v n o r a d i 1941. p r e l a z i SKOJ aktivno radila u A F Ž . S r p k i n j a . O d 1941. r a d i u o d b o r u A F Ž selu. odb. član 1 Kot. U AFŽ 00 toku NOB Tušilović, A F Ž Karlovac, Opć suda bila predsjednica član K o t . odb. AFŽ sekretar Opć. kom. NOO Tušilović, Vojnić. Nosilac KK KPH Spomenice član 1941. �Malie Nevenka, la je u Ljeti nastavnica, naprednom 1941. Hrvatica. pokretu počinje raditi još Sudjelova- Marčetić Soja, p r i j e rata. Srpkinja. na u od ilegalno Sušaku iz Zrmanje, svom selu. Organizira i 1942. r a d i u A F Ž . S r e d i n o m 1943. b i l a h a p š e - sakuplja odjeću, n a i p o s l i j e n e k o g v r e m e n a p u š t e n a n a slobodu. B i l a član Opć. Iste godine radi u AFŽ u Praputnjaku. kao 19. X I . pročelnik prosvjete i propodjela. 1944. o d l a z i u p a r t i z a n e . seljanka, posjete partizanima, obuću i h r a n u za b o r c e i dr. odb. A F Ž . M a r e č i ć M a r i j a , iz M a r e č i ć i , k. P a z i n . Sa cijelom o b i t e l j i u č e s t v u j e u N O P o d 1942. N j e n a kuća bila je prvo M a l i n a A n i c a , r. 1920. u B u d a š e v u , k. Gračac, 1944. u l a z i u i l e g a l n i G r a d s k i odb. A F Ž i G r a d . N O O Sušak k. O d p r v i h dana u s t a n k a i l e g a l n o radi Sisak, se- l j a n k a , H r v a t i c a . 1941. o d l a z i u p r v u p a r t i z a n - prva baza vrijeme i t. d. je partizana kurir, u tom raznosi kraju. poštu, U štampu a k a s n i j e r a d i na o r g a n i z i r a n j u žena i omladine. s k u g r u p u u B r e z o v i c i , g d j e o s t a j e d o 1942. k a d p r e l a z i na r a d u bolnicu. P o g i n u l a 1943. u G r meču za vrijeme Malivuk-Basrak kinja. IV. Sava, Aktivno neprijateljske k. radi u AFŽ B i l a član Opć. i K o t . NOB organizirala Dvor, seljanka, Srp- početka 1942. od odb. ofenzive. A F Ž Dvor. nošenje hrane U toku borcima na p o l o ž a j e i posjete b r i g a d a m a i bolnicama. M a l j k o v i ć M a r a , r. seljanka, 1912. u V o d o t e č u , k . Srpkinja. Član prvog Nar. p o m . u k o t a r u i N O O u s v o m selu. 1942. član K o t . odb. A F Ž B r i n j e , a k a s n i j e 0 0 A F Ž L i k a . Nosilac Spomenice Mance Tonica, r. 1941. 1921. je stupila u lazi na rad u Kot. Od Gubavčeva jedinicu. polja, U toku N O B k. Gračac, a k t i v n o radi- l a s a ž e n a m a . B i l a član Opć. i K o t . odb. A F Ž Gračac. Marić-Grubić đak, Čedna Beba, r. 1924. u Kninu, S r p k i n j a . Od 1941. a k t i v n o r a d i u omlad. Knina. odvedena logor u U lipnju u 1942. uhapšena i Italiju i nakon kapitula- c i j e i s t e v r a ć a s e n a t e r e n k o t a r a V r l i k e , zatim Drvara K P H , OK i Knina, SKOJ i gdje 00 radi AFŽ kao član Knin. 'Neko OK vrije- m e b i l a p r e d s j e d n i c a 0 0 A F Ž , a p o s l i j e tajnica, (pročelnik prosvjete). 1941. odlazi u partizane, g d j e operativnu iz Srpkinja. član O N O O K n i n u Delnicama. r a d i z a N O P , a 1942. Jelica, seljanka, organizaciji Brinje, odbora Maričić Kasnije pre- odb. A F Ž n a t e r e n u k o t a r a Delnice. Marijan Katica, r. u Javorovcu, 1941. r a d i za N O P . 5. I I I . tizane. K o d Voćina Od i zatvorena. sin k o d L u d b r e g a . 1942. p o g i b a j o j je seljanka. 1943. o d l a z i u par- zarobljena P o povrat- k u i z z a t v o r a v r a ć a s e u s v o j e selo, g d j e naManojlov rane Jelena, Bugarka, mladosti radi kom u Zagreb radi u ska radnja u r. u napred. Bugarskoj. pokretu. Od Dolas- r a d n o g naroda. u Hercegovačkoj N j e n a povrćarulici u Zagrebu bila je jedan od centara za raspačavanje ileg. gdje je i bila štampe. 1943. odlazi u partizane bolničarka. Manola-Trkulja Poslije SRZ Javorovac. 1941. kupljanju pomoći provale u teritorij. 1942. 00 AFŽ za za Liku. r. 1922. sarađuje za radi Nosilac u i u u rata bila prva pred- odlazi Lici član u na Iste na pri- godine oslobođeni AFŽ. agitpropa Spomenice r. u Velom Ižu, k. Zadar, Hrva- tica. U č e s t v u j e u radničkom pokretu Za vrijeme kotar NOP Preko. AFŽ bila Osim u od rukovodstvu toga bila član 1940. AFŽ za OK K P H i Zadar. Karlovcu, Karlovcu partizane. Karlovcu Liku Marijan Meri, 00 Nevenka, Srpkinja. zbog radom. sjednica 1937. n a s t a v l j a r a d o m . A k t i v n o Stranci materijala stavlja Bila član OK KPH 1941. Marinić Tatjana, tica. r. Učiteljica djece. Od 1919. i Slav. P o ž e g i , Hrva- radnik aktivno kretu. Jedna je prirode« 1897. u i na radi zaštiti i odgoju u r a d n i č k o m po- od osnivača društva » P r i j a t e l j »Društva za prosvjetu žene«. Od 1941. r a d i u H r v a t s k o j na s p a s a v a n j u d j e c e iz u s t a š k i h l o g o r a . 1943. o d l a z i u p a r t i z a n e s ve- Maravić Danica, pokret od seoskog r. 1941. odbora 1914. u Početkom AFŽ. Zatim Drežnici. 1942. ulazi Pomaže postaje u član Općinski, K o t a r s k i i k o n c e m 1942. u 0 0 A F Ž z a G o r s k i Kotar. ćinom učenica i nastavnica škole za odgojite- l j e u R u d a m a . Do k r a j a 1943. b i l a u č i t e l j i c a u selu Radatović odjelu 0 NOO na Žumberku Pokuplje. i Od u prosvjetnom početka 1944. u O d j e l u z a soc. p o l i t i k u Z A V N O H r a d i n a zbri- Marčetić Milka, iz Zrmanje, k. Gračac, seljanka, Srpkinja. Od 1941. akcijama za pomoć aktivno učestvuje partizanima. 1942. u svim izabra- n j a v a n j u d j e c e oslob. t e r i t o r i j a , o r g a n i z i r a dječje domove n a j e z a č l a n a K o t . odb. A F Ž G r a č a c , a k a s n i j e za člana z a člana vana. 00 A F Ž z a Liku. i prihvatilišta, te otprema velike t r a n s p o r t e d j e c e u I t a l i j u . U t o k u N O B birana Glavnog odb. AFŽ Hrvatske. Odliko- �Marinković Vinka, Hrvatica. iz Aktivno Komiže, k. učestvuje u Vis, NOP ciju, sekretar O K K P H z a Biokovo-Neretvu, t e radnica, od član 1941. OK SKOJ. Nosilac Spomenice 1941. B i l a p r v a p r e d s j e d n i c a K o t . odb. A F Ž z a k o t a r Vis. Organizirala i rukovodila svim akcijama M a r t i n o v i ć A n i c a , r . 1916. u K a m e n s k o m , k . K a r - žena na otoku V i s u za čitavo v r i j e m e okupacije. lovac, Jedna 1941. je od organizatora sardina u K o m i ž i . 1943. Srednjo-dalmatinsko V i s i član K o t . sabotaža u Tvornici bila član 00 otočje, član učiteljica, 1942. Hrvatica. odlazi Za NOP u partizane. radi od Bila član Opć. AFŽ za i K o t . odb. A F Ž , a n e k o v r i j e m e član K K K P H KPH KK za Vrginmost. Nosilac Spomenice 1941. NOO. M a r u š i ć M a r i j a , r . 1913. u O m i š u , r a d n i c a , H r v a - M a r k a č K a t a , r . 1922. u Đ u r đ e v c u , s e l j a n k a , H r vatica. Od 1942. radi za NOP. 1943. tica. P r i j e r a t a aktivno učestvuje u radničkom odlazi u pokretu. p a r t i z a n e . B i l a b o l n i č a r k a , z a t i m r a d i k a o član Kot. Bila Za v r i j e m e Omišu, odb. A F Ž k. Đurđevac. z i v e 1944. Za vrijeme ofen- odlazi u z b j e g u Vojvodinu. član Ružica. nekoliko Za puta vrijeme hapšena stare radi Jugoslavije ileg. rada. p o s t a j e član P o k r . ženske komisije ciju, Mjes. a 1940. član kom. za 1939. Dalma- KPH Split. ra. je bila Po zamijenjena, prošla nekoliko dolasku u partizane A F Ž za Dalmaciju. je predsjednica 1944. Centr. član je odb. AFŽ logo- Obi. odb. zbjeg, odlazi u odb. gdje zbjega. AFŽ Omiš, i član K K 1941. KPH Odlikovana Omiš. zasluga za štenik, Hrvatica. uhapšena i izdržala u Kao osuđena Požarevcu. U P o s t a j e č l a n K o t . odb. je AFŽ Garešnica i Bjelovar. Početkom i odb. domaćica, radi povratku iz 1937. je izlazi za NOP. zatvora od- 1938. p o n o v o u h a p - za p o m o ć p a r t i z a n i m a . partizane, g d j e radi na ustanka po 1935. koji 1940/41. r a d i u p a r t i j s k o j t e h n i c i i č l a n AFŽ uhapšena bila Stranke radnog naroda, Vukovje, 1942, jedin- M j e s n o g odbora za štampu, te radi na pomoći V. Hrvatica. i zatvor, svibnju 00 Brač, SKOJ strogi član k. Spomenice bratstva član na KPH Postira, AFŽ M a r u š i ć - š t r o s e r Z l a t a , r . 1914. u Z a g r e b u , n a m j e - šena. iz 00 narod. španjolskim dobrovoljcima. Marković Katica, u stva II reda, zasluga za narod II. reda i Med. za N O P . Bila član i k a s n i j e sekretar Opć. kom. KPH radi teritorij. član Nosilac Ordenima: k . G a r e š n i c a , s e l j a n k a , S r p k i n j a . O d 1942. r a d i KK oslob. iz z a t v o r a i a k t i v n o r a d i u S a v e z u p r i v . n a m j . M a r k o v i ć - D e j a n o v i ć J e l k a , r . 1921. u V . V u k o v j u , član ilegalno na U v e l j a č i 1941. p o n o v o h a p š e n a i do s i j e č n j a 1943, kad Kot. okupacije prelazi z a S r e d . D a l m a c i j u , č l a n Obi. odb. A F Ž D a l m a cije Markotić a kasnije i SMG. 1942. osnivanju odlazi u organizacije Bila predsjednica Kot. odb. AFŽ G a r e š n i c a , č l a n K o t . odb. A F Ž O t o č a c , član, t e sekretar KK Karlovac. KPH Bosiljevo Nosilac i Spomenice član KK KPH 1941. l a z i u p a r t i z a n e . B i l a član K o t . odb. A F Ž B r a č . M-arlović-Perković k. V e l . Gorica. stvuje u AFŽ u Rezika, r. 1910. u O d p o č e t k a 1942. NOP. 1943. Petrovini, a k t i v n o uče- bila predsjednica odbora početka AFŽ i ustanka. sudjeluje u 1942. postaje sabirnim odbornica akcijama za zatvora, đeni Olib, u srpnju gdje iz Sinja, učiteljica. Od početka član a kasnije tajnica Kot. odb. AFŽ Omiš i 1944. prelazi na član K o t . N O O . 1944. j e član, a z a t i m t a j n i c a Dalmacija. AFŽ Sred. Bila » G l a s b o r b e « . Birana u Obi. urednik odb. lista A F Ž Dalma- cija. par- tizane. R a d i s v o g rada uhapšena. N a k o n izlaska iz Vjeka, N O B r a d i n a t e r e n u o m i š k o g k o t a r a . 1942. b i l a 00 Lukovcu. M a r o k i n i J o s i p a , r . 1902. n a R a b u . R a d i z a N O P od Marušić oslobo- nastavlja radom. Masleša-Grubor I v a n k a , r. u Cavtatu, k. Dubrovn i k , d o m a ć i c a . O d 1941. r a d i z a N O P u T r ž i č k i m Raštelima, k. Cazin. Sarađuje s partizan- skim odredom u Kordunskom Ljeskovcu, kome Marović-Bobanac seljanka. Za rukovodilac partizane. Anđelka, NOP AFŽ Bila radi u iz Kule, aktivno svom selu. predsjednica k. od Metković, 1941. 1942. Opć. Bila odlazi u odb. AFŽ M e t k o v i ć , t a j n i c a K o t . odb. A F Ž , č l a n K o t . odb. NF nice i član K K K P H Metković. Nosilac Spome- 1941. Marović-Stefanović mještenik, Neda, Hrvatica. Od r. 1920. 1934. u Splitu, na- s u d j e l u j e u na- daje podatke lja. je 1942. bila tehničarka i Mašić za Dalma- KK Milica, Srpkinja. Otočac. SKOJ u odredu Bila sekretar K P kuharica postaje član i na i snagama neprijate- oslobođeni bolnici, teritorij, zatim prelazi gdje da r a d i s a ž e n a m a n a t e r e n u opć. D r e ž n i k . P o s l i j e prednom omlad. pokretu. Za v r i j e m e N O B bila KP K P H o kretanju odlazi član KPH iz u II. kord. Poduma, k. Otočac, Za čitavo vrijeme N O B Opć. partizanskom Slunj. kom. KPH i seljanka, radi u A F Ž . Kot. odb. AFŽ �M a t a i j a A n a , r. 1908. u M a t a i j a D r a z i , k . N o v i , Matković Draga, r. odb. u Poljicima, k. Hvar. Bila seljanka, Hrvatica. V e ć prije okupacije radi za član O p ć . A F Ž J e l s a i član M j e s n o g od- N O P . 1942. o d l a z i u p a r t i z a n e . B i l a p r e d s j e d n i - b o r a P o l j i c a . N j e n a k u ć a j e b i l a p u n k t z a pre- c a Opć. i K o t . odb. A F Ž , član K o t . N O O , član c i v a n j e p a r t i z a n a p r e k o m o r a z a B i o k o v o . Stal- KK no radila na vezama kao kurir. KPH silac i član 00 AFŽ Hrv. Primorje. No- S p o m e n i c e 1941. Matošević-Raos Matetić Sava Rezika, Među prvim aktivno KPH i sela ženama raditi Kastavštine za N O P . Kot. odb. 1942. AFŽ i krivim se legitimacijama. i Više puta 1943. Zatim prelazi Čoba, Korčula, seljanka, N O P od 1941. r. 1920. se iznenađena Hrvatica. u M a t r i j a n D r a g i c a . Od nom pokretu potpuno Račišću, k. aktivno za Radi Postaje član Kot. odb. A F Ž , z a t i m t a j n i c a t o g odbora i član 0 0 rovnik. KK 1944. KPH, bila zatim 1945. b i r a n a u Spomenice je 00 AFŽ organizacioni član OK AFŽ KPH a Dub- sekretar Dubrovnik za Dalmaciju. i Nosilac skom 1941. Hrvatica. grupom 1941. Đoke sarađuje Patkovića, sa partizan- skuplja oružje, m u n i c i j u i h r a n u z a N O V . 26. V I I . 1941. u h a p šena str. je i Pag i radi kao 1939. u č e s t v u j e u napred- na za radu .Sušaku. NOP, 1941. p o s v e ć u j e se sakupljajući novac i z a p a r t i z a n e . Koncem 1942. u l a z i u o d b o r A F Ž i r a d i na o r g a n i z a c i j i ž e n a . 1944. b i l a č l a n i l e g a l n o g N O O i N F . Matulić Vinka, iz Bola, k. Brač, H r v a t i c a . Aktivno radi Kot. za NOP odb. nik za AFŽ, od 1941. zatim socijalna 1942. član pitanja. postaje Kot. NO Nosilac član povjere- Spomenice 1941. M a t i ć S l a v k a , r. 1922. u B o b o t i , k. V u k o v a r , domaćica, na član K K K P H i č l a n 0 0 A F Ž z a H r v . P r i m o r j e . razni potrebni materijal Ana Hrvatica. Od obilazi služeći od n e p r i j a t e l j a , ali u v i j e k u s p i j e v a pobjeći. Matić-Pecotić Krka, Krk član K K Stalno krijući iz 1942. a k t i v n o r a d i z a N O P . B i l a član K K K P H počinje 1941. postaje Kastav. organizira žene Nevenka, Kastav. r. u R o n j g i m a , k. strijeljana. (Vidi knj. I, dok. 16, 30.) M e r l e - T u r k M a r i c a , r. u P o ž a n i c i , k. D e l n i c e , seljanka. U Lukovcu N O P učestvuje od 1942. u selu G. ( k . V . G o r i c a ) , g d j e j e ž i v j e l a . Uhap- šena u s t u d e n o m 1942. N a k o n m u č e n j a osuđena na 20 godina robije i o d v e d e n a u l o g o r Jase- novac odakle j o j u s p i j e v a pobjeći. V r a ć a se u Pokuplje, gdje nastavlja s aktivnim radom u NOP. M a t i j a š i ć - š a n t i ć Š t e f i c a S a n d a , r. 1912. u Z a g r e bu, r a d n i c a , H r v a t i c a . 1940. a k t i v n o r a d i u naprednom pokretu. 1941. bila uhapšena u času k a d s e u n j e n o m stanu o d r ž a v a o s a s t a n a k I n i c . odb. AFŽ nastavlja za s Hrvatsku. Po ilegalnim izlasku radom. iz Pri zatvora ponovnom M e s a r o v i ć - V i t a s o v i ć I v a n k a , r. 1913. u S r e m . Mitrovici, NP i u (Vidi nja. knj. smrt iz dok. 110, str.156.) osuđena na AFŽ. 1943. h a p š e n j u , 1942. n a k o n z v j e r s k o g m u č e n j a I, student. 1938. radi s o m l a d i n o m i že- n a m a u Z a g r e b u , a od p o č e t k a r a t a a k t i v n a u Bila uhapšena u u m r l a od listopadu teških posljedica 1942. i zlostavlja- ( 2 4 s a t a p r e d s m r t , p o l u m r t v a , otpuštena zatvora.) t e p o m i l o v a n a n a 2 0 g o d . r o b i j e . 1944. k o d p r e b a c i v a n j a i s k a č e iz v l a k a i o d l a z i u p a r t i z a n e . M e s i ć M i l e v a , r. 1917. u O r a h o v i c i , s e l j a n k a , Srpkinja. Matijević Zora, r. 1903. u Sušaku, nastavnica, H r v a t i c a . Od 1941. u č e s t v u j e u N O P . 1942. r a di na organiziranju A F Ž i postaje član p r v o g ilegalnog Grad. odb. A F Ž . za Sušak. Bila je h a p š e n a i z a t v a r a n a po r a z n i m l o g o r i m a , a poslije kapitulacije Italije 1943. v r a ć a s e u Pri- m o r j e , odakle više puta odlazi po zadacima JA u Italiju. radi na 1944. član prosvjeti. uhapšena i U zatvorena je Obi. NOO listopadu u za 1944. Istru i ponovo Rawensbrücku, gdje p r o ž i v l j a v a sve strahote t o g logora. Iznemogla nakon oslobođenja, vraća se u domovinu. 1919. u Lopatincu, u Od 1941. partizane Kot. odb. Ana, rođena Selo, seljanka. Dugo Radi za NOP od sarađuje radi u A F Ž za Našice i Metikoš Draginja r. 1913., radi s ilegalno Ogulinom, rijala za kao kao kurir i oko Gomirski U svibnju Bila te član 1942. Kot. AFŽ za Zagreb. r a z n o g materadi sa že- član 0 0 o d l a z i na o s l o b o đ e n i t e r i t o r i j . odb. AFŽ Italije odlazi baterije AFŽ, KK u brigadu 1941. Kasnije, na poziv Z A V N O H , hrabrost, reda i KPH Gorski Kotar. mesara 00 stu- o d r ž a v a n j e veze 1942. kotar te Od U prvo vrijeme n a m a u s v o m selu i na p o d r u č j u k o t a r a Ogulin. IV. brigade za AFŽ, učiteljica. za logor. za prosvjetnog referenta. odb. odlazi predsjednica O r a h o v i c u , t e radi prenosa Z a v r i j e m e N O B b i l a p r e d s j e d n i c a s e o s k o g odb. član K o t . 1942. Bila d e n o g 1941. s u d j e l u j e u N O P . AFŽ u Lopatincu, s NOP. AFŽ. na p o l u o s l o b o đ e n o m i n e o s l o b o đ e n o m t e r i t o r i j u . lacije Matker i Ordenom Vrbovsko, P o s l i j e kapituna d u ž n o s t ko- XIII. divizije. odlazi na Baniju O d l i k o v a n a Ordenom zasluga Ordenom rada I I . reda. za narod III. �Mezic j o z k a Marijana, r. 1924. u M a l o m I ž u , k . s v j e t u ž e n e . 1941. s n j e n o g j e t e l e f o n a i z a z v a - Z a d a r , H r v a t i c a . U č e s t v u j e u N O P o d 1941., a na eksplozija na z a g r e b a č k o j pošti 26. VII. 1942. rukovodilac odlazi AFŽ u u kotaru radi kao dok. 1943. ilegalnost po- 1942. u b i j e n a u l o g o r u i Biograd. (Vidi knj. I, 27, str. 4 2 . ) T i m j e p o v o d o m u h a p š e n a i Stara Gradiška. ginula. Milde Mihaljević Danica, iz Ostrvice, k. Split, seljan- Slavica, r. k a . Od 1941. u č e s t v u j e u - N O B . R a d i l a na t r o - i girskom vala Kot. kotaru u AFŽ, gdje je odb. A F Ž i č l a n K K K P H bila tajnica od p o č e t k a vezu štenja Trogir. 1919. u U l j a n i k u , k. Daruvar, Čehinja. Za v r i j e m e rata živjela u Golubinjaku 1942. s o sarađivala Daruvarom i neprijateljskim s NOP. Održa- prikupljala snagama, obavje- radila na sakupljanju materijala za N O V , na otpremanju Mihelčić Marica, seljanka, r. u Hrvatica. Polju-Dobrinj, U NOP otok Krk, od 1942. sarađuje boraca u partizane. U toku NOB bila vrlo aktivna. A k t i v n o r a d i u 0 0 A F Ž , član j e K K K P H D o b r i n j , č l a n K K K P H K r k , K o t . odb. A F Ž i član Mjes. odb. M i l e n i ć M i l k a , r . 1918. u Z a m e t u , k . R i j e k a , r a d nica, Polje. Hrvatica. 1941. i p r v o g odb. ž e n a . M i k a c R u ž i c a , r. 1919. u B r e s t u , I s t r a , n a m j e š t e nik, H r v a t i c a . prebacivanju na 1941. drugova falsificiranju 1942. 1944. u partizane, legitimacija uhapšena. svibnja aktivno radi za N O P , na Bila kada u je i u dr. raznim tehnici, U veljači logorima oslobođena, te do odlazi u partizane. M i k š a - S u m r a k Jana, iz Lučelnice, k. Pisarovina. A k t i v n o u č e s t v u j e u N O P o d 1942, noseći h r a nu partizanima na položaj, skupljajući pomoć, i aktivirajući žene na t i m zadacima. Mikulić M a r i j a , r. o d b o r a A F Ž u s v o m selu. Kupe u G. siječnju 1943. 1942. član j e odlazila preko Sjeničak, g d j e je radila u A F Ž . 1945. bila uhapšena uprkos mučenju nije od ustaša, ništa priznavala. U P a r t i j e , odlazi u Istru i osniva p r v e organizacije AFŽ. raznim Ponovo OK U je ški logor radi oslobođena i no legat na I. zatim KPH u 1945. član Opatija i seljanka. U Milešine, k. od Učestvovala kao de- A F Ž Jugoslavije u Bos. Pe- konf. 1941. Za v r i j e m e N O B Sinj, bila u r u k o v o d s t v i m a p a c , d o m a ć i c a , S r p k i n j a . O d 1941. a k t i v n o r a d i u A F Ž . 1942. i z a b r a n a u K o t . odb. A F Ž D . L a pac. N o s i l a c Spomenice 1941. Danica, r. 1917. Aktivna u od Zminju, 1941. Istra, radnica, Bila kurir za Za- Oraho- 1942. o t j e r a n a u usta- m j e n e , 27. I I I . 1944., b i l a j e u l o g o r u . U p u ć e n a 1925. u P u š i n i , k. saradnje iz Kastav, KK Bila travnju g r e b — S a r a j e v o . 12. I. 1942. u h a p š e n a i do z a - s NOP. odlazi u partizane. Vinka, KPH sekr. u M i l e u s n i ć M i l k a , r. 1917. u O s r e d c i m a , k. D. L a - Milić Iste godine Z a v r š a v a bol- Blata na na r a d u I s t r u . 8. I I . p o n o v o u h a p š e n a i i n t e r nirana u Njemačkoj Spomenice n i č a r s k i k u r s i r a d i u b o l n i c i na P a p u k u . Milat-Cetinić iz sarađuje trovcu. zarobljena. odb. A F Ž z a I s t r u . Stana, NOP KK Rijeka, član O b i . 1943. odakle bježi član KPH Miletić jesen logorima Hrvatica. vica, radnica, Srpkinja. Su- š a k i 0 0 A F Ž H r v . P r i m o r j e . 1943., p o n a l o g u Kasnije z a m i j e n j e n a . U toku N O B član K o t . N O O . M i l a k o v i ć D r a g i n j a , r. Kastav AFŽ. 1914. u D . K u p č i n i , k . K a r l o - l o v a . U č e s t v u j e u N O P o d 1941. član j e K K K P H 1942. č l a n j e K K K P H Korčuli, doma- do oslobođenja. Nosilac 1941. Milić Fanica, r. u Kuličima-Sroki, k. K a s t a v . Od ćica, H r v a t i c a . O d p o č e t k a 1942. r a d i z a N O P . 1941. r a d i z a N O P s a c i j e l o m s v o j o m U t o k u N O B b i l a član p r v o g M j e s n o g odb. A F Ž , N j i h o v a je kuća jedna od n a j g l a v n i j i h v e z a za z a t i m član K o t . prebacivanje član KK AFŽ i KPH, OK odb. član A F Ž , sekretar KK KNOO Korčula, SKOJ, član 00 Poginula SKOJ. M i l a t Jakica, i z B l a t a n a K o r č u l i , r a d n i c a , H r v a tica. 1941. Bila član prvog Kot. odb. AFŽ, sekr. radi stavštini. aktivno Mjes. član S K O J , t e član odb. KK OK na KPH novomobiliziranih član Kot. bila 1942. postaje org. član Kot. odb. A F Ž Vrginmost. jeme bila član seoskog i Ci- KaAFŽ. Milić Milka, r. u Blatuši, k. V r g i n m o s t , seljanka. 1941. S K O J Dubrovnik. u odb. 1944. član zatim Korčula i postaje žena. okupljanju AFŽ, hrane 1943. obitelji. predsjednica član Opć. prvog odbora odb. NOO AFŽ Za i AFŽ. kasnije cijelo vri- Blatuša. jelo v r i j e m e aktivno radi u A F Ž . M i l i n k o v i ć D a r i n k a , r. Milčinović Olga, iz Zagreba, profesor muz. aka- 1903. u B. B r d u , k. Osi- j e k , s e l j a n k a , S r p k i n j a . O d 1941. a k t i v n a u N O B . d e m i j e . Od 1934. a k t i v n a u r a d n i č k o m p o k r e t u . K r a j e m iste godine uhapšena od ustaša i 1935. i z a b r a n a z a p r e d s j e d n i c u D r u š t v a z a p r o - đena na 10 g o d . r o b i j e . 1943. i z l a z i iz z a t v o r a osu- �i nastavlja radom. 1944. ponovo uhapšena i 1941. Bila član AFŽ Banija, NOO strijeljana. Petrinje. Kot. Opć. odb. AFŽ NOO Nosilac Petrinje, Jabukovac, Spomenice 00 te Kot. 1941. Milinković J a n j a , i z D . S t u p n i c e , k . D v o r , s e l j a n ka, .Srpkinja. Birana u p r v i odbor' A F Ž za D. M i m i c a B l a ž e n k a , r. 1920. u M i m i c a m a , k. student, Stupnicu. U t o k u N O B a k t i v n o r a d i s a ž e n a m a . Na prvom kotarskom zboru, 8. ožujka • đuje u i Ljuba, s (k. NOP. 1943. Mirkovcima. na Vinkovci). bila Radila prebacivanju je u Od obavještajnoj u AFŽ AFŽ menice Mioković Beba Marija, maćica, r. 1923. k. 1941. Hrvatica. Solinu, sprema hranu člana K o t . N O O po- i kojem 00 SKOJ u KPH pripremanja a ujedno radi sa ž e n a m a k o d karavana. 1942. internirana. M o g o r i ć a , k. čka, Srpkinja. Sudjeluje 1942. č l a n 0 0 A F Ž za Liku. od redakcije, borbi«. zatim Nosilac Spo- r. bila za 1921. za N O P . i Kot. Doljani. 1944. Nosilac D. Lapcu. Od izabrana za odb. A F Ž D . L a p a c , u predsjednica. Liku. u 1942. 1943. bila bila član Spomenice tajnica Opć. kom. 1941. Mioković Jana, i z J a m n i č k e G o r i c e , k . J a s t r e b a r - Gospić, k r o j a - u NOP je AFŽ sko. iz član u Po- slije kapitulacije I t a l i j e odlazi u partizane. Milojević Mileva, Jelka, aktivno radi do- Split, m a ž e s k r i v a t i p a r t i z a n e . B i l a član r u k o v o d s t v a Solinu, »Dalmatinke službi partizane. u i 1941. 1941. Milišić Split, napred. 1941. u č e s t v u j e u o r g a - Dalmacija urednik predsjednica drugova pristupa l a z i u p a r t i z a n e . B i l a član K K K P H O m i š , član sara- 1941. rata n i z i r a n j u u s t a n k a u o m i š k o m k o t a r u . 1942. odObi. Milinović Prije omladinskom pokretu. 1942. j a v n o i s t u p a i p o z i v a ž e n e u b o r b u p r o t i v neprijatelja. Hrvatica. 1941. Od Poginula u jesen O d p o č e t k a 1943. učestvuje u p r e d s j e d n i c a odb. A F Ž u selu i na pomoći NOV. 1944. NOP. Bila aktivno radila uhapšena od Nijemaca 1 ustaša, ali u s p i j e v a pobjeći. 1942. o d n e p r i j a t e l j s k e b o m b e , d o k j e u o k o l i c i Lovinica p r e d a n o radila na organiziranju žena. M i r i ć D a n i c a , r . 1922. u D . D u b r a v a m a , k . O g u lin, M i l u n Ružica, na iz Sinja, Hrvatica. okupiranom Gradskom području teritoriju. odboru bila AFŽ jedna Sinj. od Do Bila 1944. u Na radi ilegalnom oslobođenom rukovodioca AFŽ u okrugu. seljanka. r: 1924. u Subotskoj, k. Pakrac, Od početka okupacije aktivno radi u Livađanima (k. Pakrac) z a N O P . K r a j e m 1942. o d l a z i u p a r t i z a n e . U t o k u N O B b i l a član K o t . odb. AFŽ i odb. AFŽ za KK 1941. odlazi u N O V k a o bo- radi kao politički radnik. 1943. aktivna je u A F Ž na teritoriju Korduna. Mirić Sonja, iz P i j a v i č i n e , na Pelješcu, H r v a t i c a . O d p r v i h d a n a u s t a n k a r a d i z a N O P . 1942. b i l a Miljanić Mica, i namještenik. rac, a kasnije prelazi na teren G. Dubrave, g d j e KK KPH KPH Slav. Slavoniju, Požega, član član K K K P H Pakrac. 1943. izabrana Glavnog odb. AFŽ Hrvatske. završila kurs AFŽ i niži Za Obi. Đakovo za člana vrijeme partijski rata kurs. predsjednica A F Ž u svom selu i NOO. KK član, 1943. zatim Dubrovnik Desa, Srpkinja. r. Prije 1920. rata u učestvovala u naprednom sekretar i član OK Obi. član M j e s n o g SKOJ SKOJ, kom. Pelješac, član O K K P H SKOJ za Dalma- M i r k o v i ć M a r i j a , r. 1901. u P u n t e r i , k. P u l a , seljanka. Za postaje predsjednica svom Delnicama, pravnik, član ciju. NOP selu. zarobili Miljenović postaje aktivno Nakon muža, što odlazi član Kot. odb. org. sekr. radi odb. KK K P H su u AFŽ. od AFŽ 1943. i član joj Nijemci partizane Kasnije i 1944. NOO radi postaje u 1944. kao član te Žminj. o m i . p o k r e t u . U s v i b n j u 1942. u t o k u b o r b e r a dila u AFŽ na Kordunu, brigade bila bataljonu V. VIII. agitpropu OK K P H Karlovac i dopisnik divizije, u IV. radila CK K P H . u 1943. u r e đ i v a l a l i s t 35. l i č k e div., a 1944. u r e d n i k je n o v i n a 34. d i v i z i j e . K a s n i j e b i l a n a p r o p a g a n d nom radu u I V . korpusu, šef odsjeka za štampu GŠH i urednik »Narodnog vojnika«. Ima čin k a p e t a n a . O d l i k o v a n a O r d e n o m z a h r a b r o s t , Ordenom bratstva nom zasluga i jedinstva za narod II. reda, Orde- I I . i I I I . reda. Mirković-Ostović krojačica, radi u A F Ž . član 00 Mara, iz Srpkinja. AFŽ Bila i O Zalužnice, Za čitavo član K o t . NOO za k. Otočac, vrijeme odb. AFŽ NOB Otočac, Liku. Mirošiević J a k i c a , r. 1921. u V e l a L u c i , k. K o r č u l a , domaćica, Hrvatica. Od početka ustanka po- m a ž e ' N O P . 1942. p o s t a j e t a j n i c a M j e s . o d b o r a AFŽ odb. i član AFŽ, Mjes. član 00 NOO. AFŽ i 1943. član je član KK KPH Kot. Kor- čula. 1945. član j e O K K P H D u b r o v n i k , t e t a j M i l j i e v i ć Danica, r. 1918. u D r a g o t i n c i m a , k. P e trinja, seljanka, Srpkinja. U N O P učestvuje od nica 0 0 AFŽ za Dalmaciju. Dubrovnik i Nosilac član Obi. Spomenice odb. 1941. AFŽ �MiŠčević Štaka, Srpkinja. Bila član p r v o g odbora A F Ž u s v o m selu. K a s n i j e b i l a član odb. za Medak i predsjednica K o t . Nosilac Spomenice AFŽ za AFŽ Gospić. šena i osuđena na 2 g o d . r o b i j e , k o j u i z d r ž a v a u Požarevcu. Beograd. 1941. 1935. nastavlja aktivno s ilegal- n i m r a d o m u Z a g r e b u . 1941. p r e l a z i na r a d u U rujnu 1941. g e s t a p o v c i je h a p s e i o d v o d e u z a t v o r u B e o g r a d , o d a k l e je u s i j e č M i š e t i ć A n đ e l k a , i z Selaca, k . B r a č , H r v a t i c a . O d 1941. r a d i a k t i v n o z a N O P . 1942. p o s t a j e član K o t . odb. A F Ž z a B r a č . 1944. b i l a s e k r e t a r Opć. kom. KPH KPH za i KNO sektor Selce, zatim član nju 1942. drugovi Prije Munižaba član r. Zagrebu, rad. odb. AFŽ 1941. KK Sisak. KPH Nosilac bila Zagreb. odlazi u partizane. Žumberak, sekr. K K K P H Hrvatica. pokretu. 1942. KPH u u Grad. ilegalnog cem lipnja KK 1912. aktivna Mara, đenom član i org. Spomenice iz Makarske, domaćica. U r. 1924. toku odb. (k. NOB teritoriju član K o t . 1941. Münk Zdenka, kustos, na Gračac) radila na seljanka, poluoslobo- organiziranju AFŽ žena kao Gračac. Za N O P r. 1912. Hrvatica. u Od G r a d c u , k. 1931. radi u Makarska, naprednim stud, i r a d n i č k i m u d r u ž e n j i m a . P o č e t k o m 1942. radi Montana Blaga, 1942.. Kon- Bila Jaska srpnju KK Brač. Ankica, rata U je u h a p š e n a i u z a t v o r u u b i j e n a . Srpkinja. Mokosek oslobađaju. d o l a z i u Z a g r e b , da se p r e b a c i u p a r t i z a n e , a l i ilegalno u A F Ž , u iNOO. Zagrebu 1944. u Matičnom odboru odlazi na oslobođeni teri- r a d i od 1941. B i l a član M j e s . Opć. i K o t . odb. torij, g d j e radi u kulturno-umjetničkom odjelu AFŽ. 1943. gdje ZAVNOH. radi aktivno u organizaciji Jelka, r. 1921. odlazi sa zbjegom u Afriku, u u partizanskoj štampi. žena. Murat Možina Sarađivala Kamniku, Slovenija. Ana Mati, r. Hrvatica. 1942. njena u Turnašici, je kuća k. bila Virovitica, stanica za O d l i p n j a 1941. a k t i v n o s u r a đ u j e s N O P . U č e - kurire i političke radnike t o g terena. stvuje c i j e l o m porodicom odlazi u partizane. K a o H r - u svim grupa na zane. Bila ilegalnim Sušaku. član akcijama 5. V. KK omladinskih 1943. o d l a z i SKOJ za u Kastav. partiPoslije na stvaranju bratstva i srpskog jedinstva član šak, a z a t i m upućena u X I I I . p r i m o r s k o - g o r a n - Kot. odb. hrvatskog Opć. I t a l i j e p o s t a j e član K K SKOJ sa vatica isticala se radom Su- kapitulacije 1943. odb. i AFŽ naroda. Bila Bukovica, i špišić član A F Ž Virovitica. sku d i v i z i j u , u k o j o j o d r ž a v a p o l i t i č k e k u r s e v e za Nosilac M u s e l i n A n a , r. 1921. u S l a v . D r e n o v c u , k. O r a - S p o m e n i c e 1941. O d l i k o v a n a M e d a l j o m z a h r a - omladinu. h o v i c a , s e l j a n k a . 1942. o d l a z i u p a r t i z a n e , g d j e brost j e b i l a b o l n i č a r k a . 1943. r a d i u A F Ž k a o p r e d - i Ima Ordenom čin potporučnika. zasluga za narod III. reda. sjednica Možina Slavica, r. 1913. u Rihembergu, k r o j a č i c a . K a o član o m i . o r g . u p a r t i z a n e o d l a z i u s v i b n j u 1943. K r a t k o v r i j e m e j e r a d i l a u 0 0 AFŽ za Liku, Primorje, gdje radi nakon u Kot. toga odb. poslana Otočac Mjes. odb. AFŽ. Slav. Drenovac. Gorica, i je u Plaški. Narančić-Ružić Otočac, Štaka, seljanka, omladinskoj r. 1923. u Srpkinja. Doljanima, Od 1941. k. radi u o r g a n i z c i j i . U t o k u N O B b i l a član K o t . odb. A F Ž . N o s i l a c S p o m e n i c e 1:941. Za v r i j e m e V I I . o f e n z i v e , bila bolničarka u bolnici VIII. Odlikovana korpusa. Nosilac Ordenom Spomenice zasluga za 1941. narod III. reda. Negulić Danica, Učestvovala iz u Vlašića, k. Pag, Hrvatica. radu, pozadinskom sabirnim akcijama za N O V i radila na organiziranju žen a u A F Ž . B i l a član K o t . odb. A F Ž P a g . M r k o c i A n a , i z P o z n a n o v a c a , k . Z l a t a r . 1939. a k t i v n o r a d i u r a d n i č k o m p o k r e t u . 1942. u č e s t v u je u dizanju kraju. AFŽ Bila narodnog član KK ustanka KPH u zlatarskom Zlatar i član 00 M r s a M i l k a , iz Zatona, k. Šibenik, seljanka, H r Od 1941. učestvuje u NOP. B i l a učes- nik I. z e m a l j s k e k o n f e r e n c i j e A F Ž u Petrovcu. Kasnije postaje član 00 AFŽ nula o d b o m b a r d i r a n j a u moštena Josipa, Šibenik. Loznicama, kod r. 1913. u Selcima, k. Buzet. Od p o č e t k a 1943. a k t i v n o r a d i z a N O P . O r g a n i z i r a odbore AFŽ član O p ć . Krapina. vatica. Nežić u NOO svom i i Kot. obližnjim odb. selima. Bila AFŽ. N i k o l a E n a , r . 1916. u A m e r i c i , o d a k l e s e v r a t i l a u Lukovdol 1920. Od 1942. radi za NOP kao k r o j a č i c a . U j e s e n i s t e g o d i n e p o s t a j e član M j . Pogi- odb. AFŽ, Pri- AFŽ za Lukovdol a uskoro i i predsjednica član Kot. Opć. odb. NOO. 1943. N i k o l i ć M a r a , r . 1901. u P s i k o v c i m a , k . S l a v . P o - Muačević-Nikoliš Za Ivanka, vrijeme studija r. 1911. u Vukovaru. (medic, fak.) aktivno radi u s t u d e n t s k o m n a p r e d n o m p o k r e t u . 1933. uhap- žega, domaćica, 1941. član Srpkinja. U partizane Kot. odb. odlazi AFŽ, 00 S N O P sarađuje 15. VIII. AFŽ 1942. Slav. od Bila Brod i �predsjednica silac Obi. odb. AFŽ za Slavoniju. No- Nikoliš Ranka Danica, r. 1920. k. Vrginmost, seljanka, di za 1942. N O P od Sjeničak, Kot. u KPH Sjeničaku, Aktivno ra- seljanka, r. 1912. Srpkinja. Nada, AFŽ srednjoškolskom, AFŽ kretu. odb. A F Ž i član Bačkovici, k. NOP od Za t o k u N O B b i l a č l a n Opć. radi Bjelovar, 1942. U odb. A F Ž , član O p ć . odb. N F , č l a n O p ć . N O O i član K o t . odb. A F Ž . Ninčević-Pleština Ivanka, r. 1915. u Splitu, rad- i pomoćnik Poginula r. 1917. komesara 1943. Zagrebu, u 9. V I I . agro- n o m , H r v a t i c a . Od 1933. s u d j e l u j e u n a p r e d n o m Od studentskom 1941. partizane. radi Bila Primorje, u borac brigadi. 00 Vrginmost, Vrginmost. Sava, Bila XXI. Novosel-Brnčić član 0 Nikšić 1948. u odb. član Opć. AFŽ za Kordun, predsjednica K o t . KK G. Srpkinja. Bila odb. otišla čete S p o m e n i c e 1941. NOO Hrv. za tajnica KK 00 ženskom 1942. AFŽ KPH Primorje, i NOP. za Senj po- odlazi u Hrvatsko i Rab, sekretar K K član KPH Pi- s a r o v i n a , a o d 1944. t a j n i c a C r v e n o g k r i ž a H r vatske. Nosilac Spomenice 1941. Odlikovana Ordenom zasluga za narod I I . reda i bratstva i jedinstva II. ordenom reda. N o v o s e l D r a g i c a , r . 1912. u H r a š ć u , k . K a r l o v a c , nica, H r v a t i c a . P r i j e rata aktivna u r a d n i č k o m s e l j a n k a , H r v a t i c a . P o č e t k o m 1943. p o č i n j e r a - pokretu. diti za N O P , a u jesen iste g o d i n e p o s t a j e ru- 1940. član je ženske radne komisije. U n j e n o j se k u ć i o d r ž a v a , 8. o ž u j k a 1941., i l e g . kovodilac pokr. konferencija za Dalmaciju. Iza okupacije sjednica A F Ž z a kot. r a d i na p r i k u p l j a n j u o r u ž j a i m u n i c i j e i p o s t a j e AFŽ. član udarne i mučena. miteta. grupe. veljači 1942. u svom selu. 1944. bila pred- K a r l o v a c , z a t i m član 0 0 uhapšena zatvoru bila član z a t v o r s k o g ko- N o v o s e l V a n d a , r . 1915. u Z a g r e b u , n a m j e š t e n i k , zamijenjena. U 1943. Nosilac U AFŽ Odlazi u partizane. H r v a t i c a . O d 1933. član S K O J . P r i j e r a t a r a d i Spomenice u 1941. omladinskoj kao Novak-Tomaseo Marija, r. 1919. u Omišu, liječ- tajnica grebu, i u ženskog za redakciji »ženskog u svijeta«. poduzeća i knjižare » K u l t u r a « u Zagrebu, g d j e KUSP. U travnju 1941. p o s t a j e član M K K P H Šibenik i član O K S K O J aktivno za štampe. Sjev. Dalmaciju. Rukovodi tehnikom OK K P H , č i j i u s k o r o p o s t a j e član. U v e l j a č i 1942. odlazi u partizane Šibenik. za 1943. Šibenik, član KPH. radi postaje Dalmaciju, kom. i Obi. 1944. NOO za u AFŽ izlazi OK KPH maljskoj Obi. izabrana Dalmaciju Spomenice i 1941. izdavanju postaje izdavačkog legalne tajnica partijske Inicijativnog odbora za H r v a t s k u . Bila uhapšena i odvedena KPH odb. sekretar na 1941. OK član sekretar Obi. zatim Nosilac kao radi vlasnik Za- 1940. po i postaje zatim žena radi »Svjetlosti« Partije pokreta, prosvjetu nik, H r v a t i c a . P r i j e r a t a , k a o s t u d e n t m e d i c i n e , u nalogu sekciji Društva logor Stara iz Gradiška, zatvora. U konferenciji za AFŽ sekretara Jugoslavije. zatim prosincu Na toj zamijenjena 1942. u na Bos. Centralnog I. Ze- Petrovcu odbora AFŽ dužnosti ostaje do oslobo- 1913. u H a b j a n o v c i m a , k. đenja. N o v a k V l a t k a , r . 1901. u V u k o v a r u , n a m j e š t e n i k . P r i j e rata aktivna u radničkom pokretu. radi u partijskoj dine uhapšena. tehnici Bila u u Zagrebu. raznim 1941. Iste logorima. go- 1945. o d l a z i u N O V i r a d i u V o j n o m sudu u P o k u p l j u . Novaković-ćirić Gina, r. 1920. u Pačetinu, k. Novoselić Manda, r. V a l p o v o , d o m a ć i c a , H r v a t i c a . 1943. i z a b r a n a z a predsjednicu radila kao seoskog kurir N j e g o m i r Anđa, i iz odb. AFŽ. U toku NOB obavještajac. Zavoda, k. Gospić. B i l a član V u k o v a r , d o m a ć i c a , S r p k i n j a . 1943. p o č i n j e sa- Opć. odb. A F Ž z a M e d a k 1942. i j e d n a o d n a j - rađivati a k t i v n i j i h ž e n a u s v o m selu. Z a č i t a v o v r i j e m e s NOP. Aktivno radi u omi. org. a k a s n i j e u A F Ž . N e k o je v r i j e m e bila u brigadi. 1944. r a d i u A F Ž u NOB aktivno Njegovan N o v a k o v i ć M i l j a , r. na, Srpkinja. ustanka. Do Vlahovićima, uški. 1943. 1921. u V l a h o v i ć i m a , k . G l i - Pomaže 1942. bila zatim NOP član od prvih dana ilegalnog N O O predsjednica AFŽ u u Brno- i z a b r a n a z a p r e d s j e d n i c u K o t . odb. A F Ž z a G l i n u i člana O O A F Ž B a n i j a . Novaković-Radelić Gradcu, prvih k. dana Požega i Trešnja Makarska. ustanka. tajnica radi u AFŽ. Srijemu. Rahela, Bila Kot. član odb. KK AFŽ. 1917. s N O P od KPH U r. Prije n o g naroda, rata prenosi 1909. u Splitu, učestvuje ileg. u štampu domaćica, Stranci iz rad- Splita za Z a g r e b , r a d i u i l e g . k u h i n j i i o d b o r u za p o m o ć španskim dobrovoljcima. 1941. internirana na Liparskim otocima. Kapitulacijom I t a l i j e vraća se u d o m o v i n u i o d l a z i u p a r t i z a n e . r. Sarađivala Fedora, Hrvatica. u Slav. partizane Njegovan Karla, vatica. r. 1902, u P r i j e rata bila nika, član Inic. član ženske kot. odb. Splitu, radnica, član Odbora graf. Hrrad- Stranke radnog naroda i komisije. 1940. postaje član �PK KPH radi te za na Dalmaciju. postaje Split. Od organiziranju član 1942. prvog ileg. i U radi Nosilac AFŽ, odb. zatvorena, partizanima agitpropu. okupacije grupa, Mjes. bila uhapšena i zamijenjena. sanitetu početka partizan, AFŽ a po 1943. AFŽ, Spomenice u 1941. O p a l a M i l i c a , r . 1922. u D . L a p c u , S r p k i n j a . K a o tekstilna radnica učestvuje u kretu od 1938. partizane odlazi 1941. kao za član Hrvatsku. Vojnić, U OK Pokrajinskog U toku Mara Korduša, Krajem 1942. počinje bornica Mjes. odbora iz Kašta, raditi za AFŽ k. Karlovac. NOP. u Bila Kaštu, a od- 1943. ćena na komiteta SKOJ bila član K K član OK ofenzive bataljonu V I I . liječenje u SKOJ SKOJ Ba- omladinski ru- divizije. Italiju. po- prosincu Kordun, SKOJ kovodilac u u NOB nija, te za v r i j e m e IV. Obradović radničkom 1944. Nosilac upu- Spomenice 1941. član j e Opć. odb. A F Ž . A k t i v n o r a d i l a n a o r g a nizaciji AFŽ u općini Sošice. Opsenica Jovanka, renica, Obradović M a r i j a , iz čitluka, k. Gospić, učiteljica. Bila prva predsjednica Mjes. odb. AFŽ i član N O O u s v o m s e l u . 1942. i z a b r a n a z a č l a n a K o t . odb. AFŽ Gospić, za Liku. za nepismene. U pri Kot. a kasnije toku NOB 1944. NOO za člana 00 organiziranju 1924. u L j u b o v u , k . Srpkinja. omladine radi za nima tečajeve prosvjetni referent Gospić. Korenica. Nosilac Opsenica Milica, seljanka, r. osniva prvi Kot. održava stalnu vezu s n a b d i j e v a ih h r a n o m odb. odbor A F Ž u i s Mjes. bila 1943. Brodu i p o s t a j e član s niz radničkim pokretom: poslova. Mjes. i Kot. NOO. Ogrizović-Vrinjanin Bosni, vno sakriva partijske sakuplja podatke o neprijatelju ilegalnih u Društva U Slava, r. i vrši bila član S p o m e n i c e 1941. 1907. u Z v o r n i k u u 1938. prosvjetu je kod n j e u NOB Hrvatica. SBOTIČ. za toku Nosilac namještenik, radi Prije bila žene. akti- predsjednica U Zagrebu prihvatna rata 1941. bila stanica za ku- rire. U jesen iste g o d i n e postala član Inic. AFŽ za gdje radi Hrvatsku. ma. 1945. na lac partizane i referent socijalne Spomenice hrabrost i U socijalnim bila vjereništva 1941. odlazi prosvjetnim socijalnog politike odjela Po- Nosi- Ordenom Ordenom zasluga za narod 1941. počinje aktivno NOV. na Bila 1941. Ćukovcu, radi k. kao Gospić, kurir partizanima. NOO i Kot U odb. na toku AFŽ T. Korenica. Orlandini Tina, iz Pučišća, raditi k. Brač, domaćica, Hrvatica. Radila je na o r g a n i z a c i j i žena i omlaradi na Z a t i m kao član K o t . okupljanju žena u odb. kotaru. O r š a n i ć Z l a t a , r . 1913. u K a r l o v c u , n a m j e š t e n i c a , Hrvatica. Od 1938. radi u naprednom pokretu, a od početka okupacija za N O P . Bila član Ileg. odb. A F Ž K a r l o v a c . R a d i l a n a p r i k u p l j a n j u N P , osnivanju pododbora A F Ž i dr. Ostank Pina, radi r. namještena. Član Vrh. U njenoj u 1909. u Puli, za N O P u tvornici podrumu i dr. je radnica. »Opifici«, odb. AFŽ sklonište Bila član Grad. za odb. je bila rajonu u se kući o d r ž a v a j u ima Aktivno gdje Veli ileg. sastanci, ranjene drugove AFŽ. 1944. pitanji- ZAVNOH. Odlikovana odb. za II. reda. O p a č i ć K a t a , r . 1911. u B a l i n c u , k . G l i n a , r a d n i c a , Srpkinja. među dine, u s v o m m j e s t u . AFŽ. renica, seljanka, Srpkinja. V e ć p r i j e rata vezuse u T. K o radi partiza- odjećom. O g n j e n o v i ć M i k a , r . 1895. u B j e l o p o l j u , k . T . K o - radnike, član u 1941. veza AFŽ je žena Spomenice 1921. Srpkinja. uspostavljanju 1902. u B r o d u n a K u p i . O d 1941. NOP, i 1941. č l a n O p ć . odb. A F Ž Bunić, član K K S K O J i K o t . NOO NOB O f a k D r a g a , r. i Od AFŽ organizirala bila r. seljanka, za NOP Ostojić Dušanka. Za v r i j e m e ofenzive na Kozaru došla iz Bosne terenu okruga u Slavoniju, Nova gdje Gradiška je radila na na stvaranju o r g a n i z a c i j e A F Ž . K r a j e m 1943. n a z a h t j e v p a r tijske organizacije, vraća se u Bosnu na rad. Ošpuh A n k a , r. u Poljancu, k. L u d b r e g , seljanka. Od 1941. sarađuje s NOP. i vrši dužnost kurira. 1943. odlazi u partizane A F Ž Gornje i Novi Marof član je bolnici Opačić skih AFŽ u Glini. Seja, ustanka zane. 00 iz radi Često Banije. Nosilac Plavna, za Spomenice radi u Drž. Knin. Od prvih a 1943. odlazi u dana parti- se i uporno p r o b i j a l a do p a r t i z a n - jedinica, noseći Žene Hrvatske u N O B obavijesti o kretanju ne- radi 1944. i 1941. k. NOP, prijatelja. 31 Kasnije 1944. u kotarevima bila nakon uhapšena mučenja od žene ustaša u NOP. 1943. i omladinu Ludbreg. selu Jalševcu strijeljana. O v a n i n M a r a , r . 1902. u L o n j i . s i diver- r i š t a . O d p o č e t k a 1942. r a d i k a o č l a n O p ć . o d b . 1942. d o okuplja u zantskim Selište, a od rujna akcijama, Učestvuje iznoseći razni m a t e r i j a l iz n e p r i j a t e l j s k o g upo- izabrana za S a r a đ u j e o d 1942. predsjednicu AFŽ u s v o m s e l u . U p a r t i z a n e o d l a z i p o č e t k o m 1944. i radi vojnim u Kot. odb. krojačkim AFŽ, a kasnije u raznim radionama. 481 �Ozretić Neda, radničkom Bila iz Splita. pokretu. član 00 Prije 1942. AFŽ za rata učestvuje odlazi Srednju u u partizane. seoskog na. Dalmaciju. odbora Bila vrlo u zasluga Sekulincima, odb. zadataka. za a 1943. Podrav. AFŽ Slati- s n a l a ž l j i v a , odlučna i h r a b r a pri izvršavanju P a č e n o v s k i D r a g i c a Lasta, iz D. Stubice, radnica. AFŽ za predsjednicu Kot. narod Odlikovana III. Ordenom reda. P r i j e rata kao tvornička radnica bila više puta b i r a n a z a r a d n i č k o g p o v j e r e n i k a . O d . 1941. p o - P a n k a r i ć M a g i c a , r . u V i r j u , k . Đ u r đ e v a c , seljan- m a ž e N O P , a 1942. u l a z i u o d b o r A F Ž i N O O k a , H r v a t i c a . O d s r p n j a 1943. a k t i v n o r a d i z a u Z a g r e b u . B i l a član I I I . K o t . odb. A F Ž . P o l o - NOP. vinom U kolovozu birana je za tajnicu ilegalnog Kot. 1944. odlazi u partizane. Do oslobođe- n j a radi u Opć. kom. K P H Š t e f a n j e , k. Čazma. odb. vatica. Bila jedna od n a j a k t i v n i j i h žena u svom godine osniva odbor A F Ž za k o t a r Đurđevac. KK P a d r e Dinka, iz Čare, k. Korčula, domaćica, H r - Iste KPJ i član Odlikovana 00 NOF Ordenom AFŽ U za u 1944. okrug zasluga za Virju. član j e Bjelovar. narod III. reda. m j e s t u i o d m a h u p o č e t k u p o s t a j e t a j n i c a ilegalnog Mjes. nje ilegalna organizacija u mjestu održavala vezu s parti- zanskim terenu. odb. odbora odredom AFŽ i AFŽ. na član 0 0 Preko Bila član Kot. AFŽ. ka, Srpkinja. 1941. a k t i v n a u i l e g a l n o m p o k r e t u u Z a - Aktivna i na ž j a i t. d. U o ž u j k u 1942. o d l a z i u M o s l a v i n u , lasku ali uskoro je bila uhapšena i nakon z v j e r s k o g novo hapšena m u č e n j a osuđena skoj lovana i 1944. kadrovik OK ponovo KPH mesara bolnice u partizanima. Virovitica, III. pomi- i Bila zamjenik ko- robiju, koju ljanka. sarađuje 1936. uhapšena i u osuđena Požarevcu. Po 1941. prelazi u 1942. odlazi Delnice, u u uspijeva da pobjegne na Zagreb zlostavljana ali »Glavnjači«, i izPo- ilegalni rad. partizane. član OK Bila KPH beograd- sekretar za i Početkom Gorski KK Kotar 1942. b i l a u r e d n i k l i s t a » D r u - P a k r a c , se- g a r i c a « u Drežnici, sarađuje u »Ženi u borbi« omlad. organizaciji. i o s t a l o j p a r t i z a n s k o j š t a m p i . K a o t e š k i boles- 1920. u B u j a r i c i , k. 1941. a izdržava i član 00 A F Ž . P a đ e n V u k a , r. Ističe s robije nastavlja ilegalnim radom. KPH armije. 1942. K a o s t u d e n t i c a u B e o g r a d u b i l a a k t i v n a u naprednom pokretu, Amnestijom od P a p M a r i j a V a l i k a , r. 1912. u L e s k o v c u u Srbiji. i l e g a l a c a , na o d r ž a v a n j u v e z a , prenošenju oru- smrt. NOP strijeljana. grebu. Radi na raspačavanju štampe, skrivanju na u se u r a d u sa ž e n a m a . 1944. u h a p š e n a od ustaša Pađen Lilika, iz Ivanić Kloštra, k. Čazma, H r v a tica. P a n t e l i n a c C v j e t a , i z B . B r d a , k . O s i j e k , seljan- u K a s n i j e p o s t a j e član K K S K O J i K o t . odb. A F Ž nik prebačena, u Novska. je, nakon nekoliko mjeseci, umrla. Učestvuje u akcijama rušenja pruga, srpnju 1944. u Italiju, gdje napadu na v l a k o v e i dr. Završava partijski kurs i kurs A F Ž i prelazi na rad sa ženama. Bila P a p a r e l a - M a r i n k o v i ć O l g a , r. 1909. u Splitu, rad- d e l e g a t na I. k o n f . A F Ž za H r v a t s k u u Otočcu. n i c a , H r v a t i c a . Od 1937. u č e s t v u j e u r a d n i č k o m Po pokretu. povratku izabrana u 00 AFŽ i 0 NOO. za Paić-Roje Neva, r. 1921. u Splitu, radnica, Hr- 1940. b i l a č l a n p o k r . ž e n s k e k o m i s i j e Dalmaciju i član vatica. P r i j e r a t a aktivna u U R S S , radi na po- član moći kretar RK K P H sa za španjolske zatvorenicima dobrovoljce, Lepoglavi u održava dr. i vezu Krajem Mjes. odb. NP Split. Za c i j e l o v r i j e m e N O B i l e g a l n o r a d i u Splitu. Bila i Raj. odb. dr. N o s i l a c NOP i AFŽ Manuš-Lučac, Lučac, član R a j . Spomenice 1941. NOO se- Manuš O d l i k o v a n a Or- 1941. član je u d a r n e g r u p e u S p l i t u i u č e s t v u j e d e n o m z a s l u g a z a n a r o d I I . i I I I . r e d a i Orde- u n j e n i m a k c i j a m a . U t r a v n j u 1942. u h a p š e n a . nom bratstva N a k o n nekoliko partizane. Obi. Član NOO za za Hrvatsku nice mjeseci i Obi. oslobođena odb. Dalmaciju, član AFŽ za Glavnog ZAVNOH. i Dalmaciju, odb. Nosilac AFŽ Spome- 1941. Paprica ka, i z B a b i n o g P o l j a , k . M l j e t , se- ljanka, Hrvatica. Od 1941. r a d i z a N O P . Bila Dragica, Srpkinja. u s v o m selu. na Palunčić M a r i j a , terenu vatica. je uhapšena oslobođena. 1944. od- iz II. 1939. reda. u k. Dvor, prvi seljan- odbor AFŽ Rujevac. 1915. u Z a g r e b u , student, H r radi u ilegalnoj i je K a s n i j e a k t i v n o r a d i s a ženama 1937. u Grmušana, Izabrana općine Od a Italije jedinstva P a t a k i M a r i c a , r. j e h a p š e n a i T a l i j a n i s u j e osudili n a s m r t , a l i kapitulacijom i odlazi u osuđena s t u d e n t s k o m pokretu, partijskoj na robiju, tehnici. koju Bila izdržava lazi u partizane, g d j e p o s t a j e omladinski ruko- u P o ž a r e v c u . 1941. b j e ž i s r o b i j e i d o l a z i u Za- vodilac greb, g d j e nastavlja s ilegalnim radom. K r a j e m i aktivno radi u A F Ž . 1941. Panić Vida, Slatina, r. 1918. seljanka. u Sekulincima, 1942. izabrana ponovo k. Podrav. logor Stara uhapšena za tajnicu bođenje, ubijena je u L e p o g l a v i . Gradiška. i 1942. 1945., otpremljena u pred samo oslo- �Paulié Bara, ljanka, r. 1910. Hrvatica. u Cvitoviću, Od 1941. k. radi Slunj, za se- NOP. U Pavlek Anđela, seljanka. t r a v n j u 1942. o d l a z i na oslob. t e r i t o r i j . U t o k u omi. NOB partizane. bila Kot. član Opć. odb. AFŽ, predsjednica org. AFŽ odb. A F Ž i član K K K P H S l u n j . Marica, Hrvatica. ranja iz Bila Vrbanja, u odbora. k. Hvar. organizaciji 1943. su od je formi- uhapsili i odveli u internaciju. Po povratku nastavlja radom kao član K o t . odb. AFŽ. Od okupiranim vih 1941. aktivno Delnicama. partizanskih Sudjeluje u partizane odlazi radi Bila logora, osnivanju za kurir prvih NOP između Delnica početkom i CK odbora 1942. Bila u pr- KPH. AFŽ. član U KK K P H D e l n i c e , K o t . odb. A F Ž , 0 0 A F Ž z a G o r ski Kotar, NOO i tajnica Kot. KPH Gorski OK menice 1941. NOO (1943.), Kotar. Odlikovana Pavlić OK član Nosilac Ordenom O Spo- bratstva U Pavić Danica, iz D r a g o š e v a c a , Radatović, k. K a r 1942. organizaciji Bila član nić, odbora Opć Pavić-Đurić učestvuje AFŽ odb. NOP. u Radila općini na Radatović. Milica ziranju 1917. u Srpkinja. P r i s j e k i , k. V o j - 1941. izabrana u prvi seoski odb. A F Ž , a u j e d n o j e b i l a k u r i r . U t o k u N O B p o s t a j e č l a n O p ć . odb. A F Ž K r s t i n j a , K o t . odb. A F Ž , K K K P H i N O O V o j n i ć , t e č l a n 0 0 AFŽ Kordun. 1944. aktivna u raskrinkavanju četničkih elemenata na Kordunu, k o j i su je za osvetu dva godine bila Nosilac puta sačekali pročelnik Spomenice i k. početka na Grub. 1942. Bilogori. Grubišno Polje, U toku r. Kot. NOO. na NOB član 1921. u V . D a p - radnica, učestvuje Polje, u Iste 1941. Pavić-Tencer Jovanka Tanja, čevici, isprebijali. zdravstva Srpkinja. dizanju bila OK član KPH Od ustanka KK Kata. u zapreke U kod kobu s u komesar u odbora i član NOB ujedno bila radi Ludbreg sekretar na i aktivi- formiranju zadataka Poginula agentima u 1943. pred ne- u su- tvornicom nica, H r v a t i c a . O d 1942. r a d i u A F Ž . P o l o v i n o m 1943., među prvim aktivistkinjama, odlazi na r a d u I s t r u . B i l a član K K K P H Ž m i n j i r a d i l a u AFŽ. P a v l o v i ć Jula, r. 1913. u V r b o v l j a n i m a , k. N o v a domaćica, Srpkinja. 1942. izabrana j e z a p r e d s j e d n i c u i l e g . odb. A F Ž u s v o m selu. 1943. odlazi u predsjednica član 00 NOO partizane. Kot. AFŽ, odb. Obi. U toku AFŽ odb. AFŽ i KK K P H Nova NOB Nova bila Gradiška, Slavonija, član Gradiška. P e j n o v i ć L j u b a , r . 1920. u M . J a s n o v a č i , k . G r u b . Polje, seljanka, Srpkinja. O d 1941. s a r a đ u j e s N O P . 1942. p r e d s j e d n i c a j e A F Ž u G r u b . P o l j u . K r a j e m 1942., n a k o n što j e b i l a u h a p š e n a i p o bjegla toku iz ruku NOB Izvrš. ustaša, bila je 0 NOO odb. NOO Slavonija. brost i odlazi partizane. 00 AFŽ, Virovitica, te član Odlikovana Ordenom u predsjednica zasluge Ordenom za nariod za III. U član Obi. hra- reda. Pekić Zorka, r. u V e l o m Ižu, k. Zadar, Hrvatica. U č e s t v u j e u r a d n i č k o m p o k r e t u od 1940. U t o k u N O B b i l a č l a n K o t . odb. A F Ž i M j e s . NOO. KPH Virovitica Polje, toku a P a v l i ć R u ž i c a , r . 1925. u L i č u , G o r s k i K o t a r , r a d - i P e l c l - T u r k o v i ć B e š k a , r. 1911. u Z a g r e b u , n a m j e sekciji, te Kot. Varaždinu. Hrvatica. Osijek, u odlazi Varaždin izvršavanja ustaškim »Tivar« ženskoj KPH Aktivna 1943. član AFŽ prijateljskim uporištima. štenik, Grub. 00 Koprivnica, odbora A F Ž . H r a b r a i požrtvovna, nije pozna- Slavonija, KK bila kotaru N o v a G r a d i š k a , član O b i . odb. A F Ž i Obi. N O O sekretar ožujku NOB član žena Kot. AFŽ. Stanka, r. seljanka, u toku U k. NOP. Ludbreg. Gradiška, Od AFŽ. za i jedinstva I I . reda i O r d e n o m zasluga za narod. lovac. u SKOJ Varaždin, vala P a v i č i ć P a v i c a , r . 1918. u V r b a n j u , k . H v a r , namještenik. Đelekovcu, radi domaćica, AFŽ Talijani i KPH u 1942. Ludbreg, KK Pavičić r. Od član MK vojno-partizanske 1935/36. šena bolnice. i bila Aktivno kao i u na r o b i j i . otpremljena u radi u ilegalnoj U ožujku logor, SBOTIČ u štampariji. 1941. odakle se uhapvraća 1943. O d l a z i u p a r t i z a n e , g d j e j e k a o b o l n i č a r Pavišević Natalija Mara, iz Ostrova, k. Vinkov- ka prošla I V . Kasnije radi ofenzivu s tifusnim bolesnicima. u AFŽ na Pelješcu. 1944 odlazi ci. 1942. b i l a j e t a j n i c a odb. A F Ž u s v o m selu. u z b j e g u A f r i k u , i tamo vrši dužnost tajnice A k t i v n o r a d i l a s v e d o h a p š e n j a u v e l j a č i 1945. Crvenog Uspijeva pobjeći i dolazi na oslobođeni Križa. teri- torij. Penezić Mara, iz Bregane, s t v u j e u N O P od Pavković Draga, nica. Radi iz Velikog Poganca, k. Kopriv- za N O P od 1942. na organiziranju ž e n a . 1944. o d l a z i sa z b j e g o m u V o j v o d i n u . selu. Krijući partizanima se 1943. pred hranu na k. Pisarovina. Uče- i radi u A F Ž u svom neprijateljem, položaje ih o k r e t a n j u n e p r i j a t e l j a . i nosila je izvještavala �Piplović-Drača rata u 1941. Ana Daša ženskom Član partizane. maciju, je iz pokretu. MK KPH B i l a član Splita. Radi Split. OK K P H P o d u n a v a c T r n i n k a , r . u S t a r o m Selu, k . P e t r i n j a u namještenik, odlazi u stare Jugoslavije bježi pred ustašama i skriva Srednju Dal- se u s r p s k i m s e l i m a B a n i j e . U i s t o v r i j e m e p o - 1942. za zatim komesar vojne prije žena Organizator bolnice na Visu. Srpkinja. Odmah po kapitulaciji č i n j e s a r a đ i v a t i s N O P . U t o k u N O B b i l a član Kot. odb. A F Ž i K K K P H z a Glinu. P i ž i r - B u č i Z o r a , r. 1920. u Sv. I v a n u Z e l i n i . 1943. aktivno radi za N O P . Sakuplja pomoć za par- Pokrajac Anka, seljanka, tizane, prenosi poštu i radi u A F Ž . s v o m selu. P l a v e c Jela, početka r. 1908. u radi za 1942. U toku N O B bila s k. Gračac, omladinom u omladinski ruko- N O O Gračac i rukovodilac polit, kursa. N o s i l a c Spomenice 1941. odb. A F Ž . Pokrovac radi Bruvnu, radi vodilac i radi ujedno sa ženama. Bila član K o t . P l a z i b a t A n a , r. 1911. u D. A n d r i j e v c i m a , k. SI. Brod, u 1941. Od seljanka. Bila od u s t a š a , k o j i su j o j i kuću s p a l i l i . 1943. član je Kot. 1924. zlostavljana Strigovcu, NOP. r. Srpkinja. radnica. za N O P . Od Do okupacije odlaska u zemlje aktivno partizane, ožujka Manda, Hrvatica. četkom mini. iz 1942. Puljena-Promine, počinje raditi k. Knin, za N O P , a po- 1943. p o s t a j e a k t i v i s t k i n j a A F Ž u P r o - Bila član Kot. odb. AFŽ Drniš i Knin. kroj. radnica. 1943. d v a p u t a h a p š e n a . U t o k u N O B b i l a član Kot. odb. AFŽ Slav. Brod. 2. X. 1943. z a r o b - Polak Laura, r. 1908. u Bijelini, ljena od ustaša. P o s l i j e nekoliko mjeseci b j e ž i P r i j e rata aktivna u radničkom pokretu i Stran- i ci r a d n o g n a r o d a . odlazi u partizane. održavali Plečaš Sofija, tivno radi k. u G o s p i ć , student. P r i j e r a t a ak- studentskom pokretu. Za v r i j e m e i su se povremeno U njenom sastanci boravili stanu u CK K P H partijski Zagrebu i MK KPH funkcioneri. 1941. a k t i v n a u N O P . 1943. o d l a z i u p a r t i z a n e N O B b i l a član 0 0 A F Ž i O N O O z a L i k u . N o - i silac Ordenom zasluga za narod I I I . reda. Spomenice Plečko Marija, 1941. (k. K l a n j e c ) . S N O P sarađuje od 1941. i a k t i v n o r a d i na o r g a n i z i r a n j u ž e n a . B i l a član 00 AFŽ Krapina. P l e š e - J u r a s K a t i c a , r. ćica, H r v a t i c a . prvom zane Od ilegalnom odlazi nizaciji žena Delnice. P l e š e K a t i c a , r. 1908. AFŽ gdje aktivno kao član Kot. Spomenice tizane, aktivno gdje 1942. U parti- u orga- KK KPH radi odb. i Bila u za je, pokretu, NOP. a 1942. nesretnim od p o č e t k a odlazi slučajem, u par- poginula. Srpkinja. Majka troje pozadinskim Ljubica djece. Od po- Naša, r. ustanovama. 1921. Od 1942. r a d i za N O P . ne. Bila član Kot. u Odlikovana Sušaku, radnica. 1943. o d l a z i u p a r t i z a - odb. Primorje, KK K P H AFŽ Sušak, Crikvenica. 00 AFŽ 1943. od- lazi u Istru, g d j e j e birana z a člana O K K P H P a z i n i Obi. odb. A F Ž z a I s t r u . Polovina Stana, r. 1904. u D o b r o s e l u , k. D. La- p a c , s e l j a n k a , S r p k i n j a . 1941. b i l a p r e d s j e d n i c a AFŽ u odb. NOB svom selu, AFŽ a 1943. Lapac. radi aktivno D. na izabrana Kroz za člana čitavo v r i j e m e organiziranju žena u NOP. P o l j i č a n i n K a t a , r . 1887. u D . Segetu, k. T r o g i r , seljanka, Hrvatica. Muž strijeljan od Talijana. Od P o č u ć a M i l i c a S i m i n a , i z D i v o s e l a , k . G o s p i ć , seljanka, u Kot. 1941. 1908. u D e l n i c a m a . Još od p r i j e rata radi u naprednom ustanka u Delnicama, domapomaže N O P . odboru Nosilac Polić Hrv. 1941. 1943., radi 1941. jama sakriva partizane, pilenja telef. stupova, učestvuje u rušenju akci- putova i dr. B i l a u odb. A F Ž . P r i g o d o m k a p i t u l a c i j e I t a - č e t k a u s t a n k a r a d i n a o r g a n i z i r a n j u ž e n a . Član lije, ušla p r v o g o d b o r a A F Ž u D i v o s e l u i K o t . odb. A F Ž vala talijanske vojnike. Gospić. Isticala v a t s k i m selima, galnim u se ile- uslovima. požrtvovnim 1944. umrla radom partizanima u Trogir i razoruža- hr- g d j e je radila pod teškim s od tifusa. P o p a d i ć D a r i n k a , r . 1906. u M . U l j a n i k u , k . P a krac, seljanka. Od početka 1942. sarađuje s N O P . I s t e godine bila član N O O i predsjednica Počuča-Pejnović Gospić, Milica, Srpkinja. r. U 1924. prvim u k. A F Ž u G r a h o v l j a n i m a . 1943. član j e , a k a s n i j e ustanka p r e d s j e d n i c a K o t . A F Ž P a k r a c , član O p ć . k o m . Smiljanu, danima radi kao kurir na terenu kotara Gospić, zatim K P H Branešci i radi likovana Ordenom bratstva i jedinstva II. reda s omladinom i ženama u k o t a r e v i m a Go- spić i D. L a p a c . 1942. b i l a b o l n i č a r k a u b o l n i c i i 1944., K o t . Ordenom zasluga za narod NOO Pakrac. Od- I I I . reda. u K r b a v i c i . 1943. o d l a z i u M o s l a v i n u , g d j e r a d i k a o č l a n K K S K O J i M K K P H . 1945. član Opć. kom. KPH. Nosilac Spomenice 1941. P o p o v i ć - M i r i ć Borka, r. Vojnić, učiteljica. 1916. u U t i n j i V r e l u , k . Aktivno radi za NOP od �1941. B i l a član K o t . odb. A P Ž z a k o t a r V e l j u n , n j e z i n u su kuću p r o l a z i l i p a r t i z a n i , k o j i su pre- tajnica Kot. A F Ž i prosvjetni r e f e r e n t za kot. l a z i l i n a t e r e n Ž u m b e r k a . U j e d n o r a d i n a akti- S l u n j , k a s n i j e z a V e l j u n . U t o k u r a t a k a o uči- v i z a c i j i ž e n a u A F Ž . 1943. p r e d h a p š e n j e m , od- teljica lazi održavala tečajeve za nepismene i po- u 00 Popović Sava, r. 1900. u svom selu, a 1943. K o t . odb. A F Ž D . L a p a c . NOB aktivno radi Radi sa ženama na terenu AFŽ, Pokuplje. u N e b l j u s i m a , k. D. L a - p a c , s e l j a n k a , S r p k i n j a . 1941. b i l a p r e d s j e d n i c a AFŽ partizane. k o t a r a S a m o b o r i o p ć i n e Sv. M a r t i n . B i l a član litičke t e č a j e v e , na k o j i m a je bila predavač. na izabrana za člana K r o z čitavo v r i j e m e organiziranju žena u P r i c a - D o b r i n i ć A d a , r. ca, H r v a t i c a . 1907. u Z a g r e b u , u č i t e l j i - K a o učiteljica skloništa z a malu d j e c u u Z a g r e b u , b o r i s e p r o t i v b i j e d n i h uslova života djece u domu. R a s p i s u j e ankete i vodi b o r b u u U d r u ž e n j u u č i t e l j i c a . A k t i v n a j e u rad- NOP. ničkom Popović Smilja, (k. D. L a p a c ) seljanka, Srpkinja. ga, pokretu. Ognjena Nakon Price, pogibije 1941. O d 1941. r a d i a k t i v n o z a N O P . 1942. član K o t . nastavlja ilegalnim radom. odb. A F Ž D. tizane. nica istog L a p a c , a 1943. p o s t a j e ' p r e d s j e d - odbora. Te godine postaje i Opć. k o m . K P D o l j a n i . 1944. r a n j e n a o d četni1941. Spomenice poginula dru- Split, gdje 1942. o d l a z i u p a r - za v r i j e m e V. ofenzive. član ka. Nosilac 1943. njenog odlazi u P r o d a n i ć K a t a , r . 1912. u Sr. L a z a m a , k . V i n k o v ci. Krajem Bila član 1942. odb. počinje AFŽ u sarađivati s NOP. u B o b o t i , k. Vuko- Ostrovu. P o p o v i ć Zorka, iz Gračaca, seljanka, Srpkinja. U toku ' N O B aktivno radi u A F Ž . odb. U m r l a o d t i f u s a B i l a član O p ć . Prodanović var, 1943. Slavica, domaćica, r. 1905. Srpkinja. Nakon što je njen d r u g b i o s t r i j e l j a n 1941. p o č i n j e a k t i v n o saraP o s a v e c - T e s l i ć M a r a , i z S i s k a . O d 1941. u č e s t v u j e đ i v a t i s p a r t i z a n i m a . U s v o m selu b i l a t a j n i c a u N O P radeći pod v r l o teškim uslovima ilegal- i l e g . odb. A F Ž i član M j e s . N O O . O d l a z i u obli- n o s t i u o k u p i r a n o m g r a d u . 1944. o d l a z i na oslo- žnja sela i bođeni odb. A F Ž Vukovar. teritorij. Radi kao politički radnik na organizira žene. B i r a n a je u Kot. terenu, a zatim kao učiteljica. Pruginić P o s t i K a t i c a , r . 1895. u O r l o v c u , k . B j e l o v a r , domaćica, Hrvatica. pokretu. Njen P r i j e r a t a aktivna u radnič. je stan ilegalnih sastanaka, je boravio ilegalno drug radila Tito. u služio za održavanje a u više navrata kod nje Za cijelo Zagrebu. vrijeme Nosilac NOB Spomenice 1941. Poščić iz Veprinca, k. Rijeka. Krajem 1942. r a d i l a k a o o m l a d . r u k o v o d i o c u s v o m selu. Kasnije postaje prinac, AFŽ član za član Kot. Opć. NOO, kom. KK KPH KPH i za Kot. Veodb. Opatiju. P o z n o v i j a L j u b i c a , r. 1914. u D a r u v a r u . Od 1942. sarađuje u Čazmi predsjednicu član radi Opć. i s Mjes. NOP. odb. 1943. AFŽ. izabrana Kasnije predsjednica K o t . odb. za postala AFŽ. r. seljanka, za N O P . u Las. Sjeničaku, Srpkinja. Bila član Od k. Vrgin- p o č e t k a ustanka Opć. odb. A F Ž Sjeni- č a k i s e o s k o g odb. A F Ž . Z a c i j e l o v r i j e m e N O B isticala Puhalović se u je r. 1916. naprednom upraviteljstvu uhapšena 1944. Okr. aktivnošću. u Splitu. P r i j e rata studentskom pokretu. s još nekoliko d r u g o v a , osniva N O O pri rizničkom 1944. svojom Ljubica, sudjeluje 1942. Ivanka, Marta, most, i zamijenjena. komisiji za u Zagrebu. otpremljena Radi utvrđivanje u zatim U veljači logor u ratnih odakle Splitu u zločinaca, te u Z A V N O H . Puklek Sanda, Organizira radnica. Prije štrajk u Tvornici rata član URSS. čarapa u Zagre- bu, g d j e j e b i l a z a p o s l e n a . P o o k u p a c i j i nastav l j a r a d o m . 1942. o d l a z i u V a r a ž d i n i k a o r a d nica t v o r n i c e » T i v a r « radi n a v e z i i z m e đ u Pod r a v i n e i Z a g r e b a . 1943. u h a p š e n a i n a k o n mu- P o ž e g Fanika, r. u Adlešiću, k. č r n o m e l j , radnica, Hrvatica. sarađuje s Prije s rata NOP čitavom teritorij. radnik na vana ljom terenu KK za za u URSS. 9 članova aktivno KPH i narod odlazi na kao jedinstva OdlikoII. reda oslo- politički Karlovac. III. čenja strijeljana. 1942. 1943. siječnju bratstva zasluga zasluga u od Radi Ordenom Ordenom i obitelji bođeni aktivna i P u š t a j B a r a , r . 1920. u K o z l i k o v c u , k . J a s t r e b a r sko. U N O P u č e s t v u j e o d 1943. B i l a č l a n Opć. NOO OO Klinča AFŽ selo, član Kot. odb. AFŽ i član za Pokuplje. reda, Meda- narod. P u š k a r i ć D a r i n k a , r. 1922. u Z a g r e b u , H r v a t i c a . Od 1938. a k t i v n a u n a p r e d n o m s r e d n j o š k o l s k o m pokretu. R a d i s omladinom u Gorskom Kotaru. Prevendar Ženka k. Samobor, Blaženka, seljanka. r. 1906. Od početka u Drežniku, 1942. k r o z U t r a v n j u 1942. o d l a z i u p a r t i z a n e . B i l a b o r a c Goransko-primorskog odreda. U jesen 1942. �radi u PK S K O J za H r v a t s k u kao predavač na omi. kursu Koncem i urednik 1942. je urednik »Omladinskog borca«. je »Omladinske borbe«. R a d e l j e v i ć Kata, iz K o n a v l j a , k. Dubrovnik, radnica, H r v a t i c a . Još p r i j e rata radi u naprednom pokretu. 1941., sa svojim kćerkama, ilegalno 1943. r a d i u V r h o v n o m štabu N O V k a o š i f r a n t , radi za N O P . Bila jedna od prvih organizatora te žena u rukovodilac toga odjeljenja u Generalštabu J A . I m a čin kapetana J N A . N o s i l a c 1941. II. Odlikovana i III. reda Ordenom i Ordenom Spomenice zasluga za narod i Dubrovniku. Korčulu, 1942. prelazi na nastavlja gdje radom. Dvije za hrabrost. R a č k i E m a , r . 1923. u M r k o p l j u , k . D e l n i c e , r a d 1942. a koncem bovsko. Kotar odlazi u civilni M r k o p a l j s k i 1942. u l a z i u K o t . 1943-1944. radi u logor, odb. A F Ž z a V r - 00 AFŽ za član KK Gorski jedno vrijeme kao KPH Delnice. R a d a k o v i ć D a n i c a , r. 1920. u M o g o r i ć u , k. G o s p i ć , učiteljica. Još priključuje u se učiteljskoj pokretu toku rata radi kao Otočac. 1943. dana izabrana stvaranju Radaković za Moslavinu i AFŽ organizacije r. u Garešnica. Gospić 1922. i dana u Ploči, ustanka ženama. Bila Nosilac Radaković-Žegarac Udbina, i 1942. radi k. na r. akcio- P l o č i , te član K K s SKOJ i K u Jošanu, Poslije rata k. zavr- šila u č i t e l j s k u školu. O d 1941. u č e s t v u j e u N O B . Bila član i sekretar KK kom. Udbina, KPH 1944. r a d i u AFŽ SKOJ i član kao OK član sekretar Opć. SKOJ 00 AFŽ za Liku. za Liku. 1945. p o s t a j e č l a n O K K P H i O N O O z a L i k u . Spomenice Radanović radnica, NOP. uslovima pirani često Danica, r. Srpkinja. Odlazi u 1941. u Selištu, 1941. jedinicu radi i uskoro k. Glina, aktivno za se v r a ć a na namještenik, sa prelazi Bila ženama. s Hrvatica. Pod teškim oslobođenog zarobljena na od oku- ustaša, i dok su je sprovodili k r o z Sinj, h r a b r o se držažala, pjevajući NOB bila AFŽ 00 partizanske član KK KPH, pjesme. Kot. U toku AFŽ odb. Sinj Sinj. R a d i č e v i ć M a r i j a , r . 1909. u M . K o p a n i c i , k . Đ a kovo, seljanka. S a r a đ u j e s N O P o d 1942. N j e - nom inicijativom žene i d j e v o j k e M. Kopanice, zlatom i svilom su izvezle zastavu za NOV. U s t a š e su saznali za to i pretukli M a r i j u zahtij e v a j u ć i d a i z d a one, k o j e s u i z r a d i l e z a s t a v u , ona n i j e ništa priznala. Radić Duka, iz Radušića, k. Knin, seljanka, Srpkinja. Počela raditi početkom 1942. na okup- l j a n j u ž e n a k a o član s e o s k o g o d b o r a A F Ž . K a odb. A F Ž K n i n . R a d i ć Milica, iz Radučića, k. K n i n , seljanka, Srpkinja. 1942. birana za rukovodioca seoskog o d b o r a A F Ž . 1944. o d l a z i u z b j e g u A f r i k u , g d j e radi kao zbjega. Radin član Olga, r. rajonskog 1926. u i selu Centralnog odbora Radinu, Umag. k. R a d i od 1943. na o r g a n i z i r a n j u o m l a d i n e i ž e n a u svom kraju. U prosincu odvedena u zatvor u T r s t , vo radi kao član K o t . 1944. zarobljena i odakle bježi. Pono- odb. A F Ž . Radišić Ina, iz Visa, domaćica, Hrvatica. A k t i v n o radi 1919. Od Splita, teritorij. AFŽ 1941. 1926. Srpkinja. Gračac, radila u Spomenice Mika, seljanka, Nosilac u radu s n i j e b i l a član K o t . za p o m o ć p a r t i z a n i m a u Gračac. Od pr- AFŽ. nom omladinom i oslobo- NOB. Prvih odb. Gospić Gospić. radi Srpkinja. NOO iz aktivna ali aktivno odb. Marija, U 1941. Mogorića, k. Kot. Gospiću do sekretar KK K P H ustanka u u omladine. član K K K P H Spomenice Radaković Deva, iz vih školi napredne odlazi u đ e n j a b i l a član i Nosilac Tonka, Vrlo i i kćeri su j o j p o g i n u l e u t o k u r a t a . Radica nica. Pelješac za N O P od 1941. Koncem 1942. ulazi u K o t . odb. A F Ž V i s . 1943. p o s t a j e član 0 0 A F Ž za Srednjo-dalmatinsko otočje, zatim član O NOO. terenski rad kao politički radnik. Bila predsjedn i c a K o t . odb. A F Ž , č l a n I z v r š n o g odb. J N O F , član, t e t a j n i c a K o t . Spomenice NOO Sjeničak. Nosilac Radonjić-Miranović Uhapšena 1941. Stranke R a d a n o v i ć Jelena, NOP od početka iz Kapelne. ustanka. Aktivno 1943. bila radi za u prvom Mara Crnogorka, na Hvaru radnog kao naroda. agitator Dobiva di u ileg. štampariji u Splitu nakon i od T a l i j a n a , z v j e r s k i m u č e n a i toku je odlazi Kapelna s bila cijelim spaljena selom u N O B bila član K K K P H , član K o t , n a r . suda i 0 0 AFŽ. od nepri- partizane. U član K o t . N O O , izbore iz Dal- v r a ć a u D a l m a c i j u i n a s t a v l j a r a d o m . 1941. r a sekr. što za izgon m a c i j e za Crnu G o r u na 5 godina. I l e g a l n o se i l e g a l n o m o d b o r u A F Ž u s v o m selu. 13. I. 1944. jatelja, radnica. 1940. i z a b r a n a z a č l a n a P K K P H z a D a l m a c i j u . MK KPH god. robije. pitulacije, u U zatvoru kad partizane. Split. se 16. IV. u Italiji vraća u postaje 1942. org. uhapšena o s u đ e n a na 18 o s t a j e do ka- domovinu i odlazi �Radošević-Matković Delnice, Katica, seljanka. U kući formira zira sakupljanje hrane selu, koje prvi je r. jesen seoski bilo 1914. u 1941. odbor Liču, k. njenoj u se Rajić Mileva, Srpkinja. iz Ostrova, Od 1942. k. radi Vinkovci, za seljanka, NOP. Početkom čvrsto AFŽ. Organi- 1943. o s n i v a i l e g . odb. A F Ž u selu i o r g a n i z i r a partizanski za logor u žene za pomoć N O V . Bila član K o t . talijansko uporište. odb. A F Ž Vinkovci. I s t e g o d i n e o d l a z i u Sušak, g d j e n a s t a v l j a i l e g . radom. Polovinom radi kao u član Mjes. 1942. vraća s e o s k o g odb. se u AFŽ. Lič, gdje 1943. b i r a n a NOO. R a k a r - M a g a š i ć A n i c a , r. 1914. u Z a g r e b u , p r o f e sor, H r v a t i c a . Društvu Radulović Danica, r. nica. Tokom 1918. u P a d a l i š t u , k. D r e ž - čitave NOB radila kao politički radnik na teritoriju G o r s k o g K o t a r a , a najviše u kotaru Na Ogulin. Od 1943. bila član 00 AFŽ za Gorski K o t a r . M n o g o se z a l a g a l a u radu na za p r o s v j e t u španjolske borce. pomoć logorima zane na radi u R a d u l o v i ć Z o r k a , r. 1913. u V r u č c u , k. D r e ž n i c a . član M j e s . Iako majka najaktivnijih djece i Opć. petoro žena odb. djece, Drežnice. od u s t a š a , u AFŽ bila Drež- jedna Ubijena s od Mira, u Sušaku, Od 1939. radi za Pokrajinskog odb. NP za a odatle na Kordun. Bila član OK gdje 1942. KPH i 00 odje- Odlikovana Ordenom bratstva i jedinstva II. reda i III. Podgrmeč, Polovinom 1944. r a d i u p r o s v j e t n o m ljenju Z A V N O H . rod na AFŽ. Ordenom zasluga za na- reda. dvoje Rakić-Galić o f e n z i v i 1944. r. kod Baniju, seljanka. Raduna-Ban žene. 1941. p o s t a j e član o d b o r a z a organizacijama A F Ž Karlovac, nica. sudjeluje H r v a t s k u . K r a j e m o ž u j k a 1942. o d l a z i u p a r t i - odlazi suzbijanju epidemije tifusa u Drežnici. Radila kao sveučilištu aktivno u naprednom studenskom pokretu, a kasnije u Hrvatica. 1942. o d l a z i u p a r t i z a n e . B i l a član O K S K O J z a H r v . Marinka, iz Od aktivno 1942. predsjednica Mjes. Vrgorca, odb. k. radi AFŽ, Metković, u AFŽ. Bila član Opć. zatim i K o t . odb. A F Ž , član O p ć . odb. N F i O p ć . N O O . P r i m o r j e . P o č e t k o m 1943. o d l a z i u I s t r u i r a d i kao član Obi. kom. SKOJ. Ona je prva žena Raner Katja, r. 1900. p a r t i z a n , k o j a je došla u I s t r u . U s i j e č n j u 1944. vrijeme talijanske p r i upadu cionalni borac. poginula Nijemaca u od Gajanu, gdje je noćila, neprijateljskih metaka. telji r a d i o d 1941. B i l a član M j e s . i K o t . odb. A F Ž . domaćica, raditi rali za teta Mima, Hrvatica. NOP. r. 1887. grad u namjeri su u 1941. Početkom Kada počela je 1943. T a l i j a n i b l o k i - je uspjelo teta na stotine ilegalnih Mima pred kućom Za s e k a o na- sarađuje s N O P . Član j e je Inic. odb. Početkom AFŽ no radila kao prosvjetni za 1944. p r e d - Istru. Neumor- radnik u kotaru K r a s Labin. R a n e r L e a , r. 1921. u P a z i n u , đak. 1941. p o č i n j e raditi na organiziranju omladine i žena. Član j e O b i . odb. A F Ž z a I s t r u . 1944. o d l a z i n a te- obavi- da ih or- ren kotara B u j e i U m a g , g d j e radi sa ženama. j e s t i i t a k o spasi od z a t v o r a . U n j e n o j je k u ć i održano učiteljica. Rijeci, da uhapse na desetke ganiziranih ljudi, n j o j 1942. odlazi u partizane. sjednica i Marija, Pazinu, p r v o g odb. ž e n a u P a z i n u . 1943. sa c i j e l o m obi- Rafanelli Marica, iz Makarske, domaćica. Za N O P Rahelić u okupacije ističe Kasnije postaje sekr. KK KPH Buje. sastanaka, dok je držala stražu. Odliko- vana Ordenom zasluga za narod I I I . reda. R a n e r N a d a , r. 1919. u P a z i n u , u č i t e l j i c a . Poči- n j e a k t i v n o r a d i t i z a N O P 1942. N a O b i . k o n f e r e n c i j i A F Ž z a I s t r u 1944. i z a b r a n a z a t a j n i c u Obi. odbora. Bila član B r i n j e , r a d n i c a , S r p k i n j a . O d p r v i h dana u s t a n - KPH Poreč. Jedna je ka Istre. Rajačić-Vukelić Julka, aktivna u N O P . r. 1918. Bila u član Lučanima, KK KPH k. i Kot. OK od KPH Buzet najistaknutijih i OK žena N O O B r i n j e , p r e d s j e d n i c a p r v o g K o t . odb. A F Ž Brinje Nosilac i 1943. član Spomenice OK KPH Gorski Kotar. 1941. R a o s Jaka, r. 1912. u V r g o r c u , k. M e t k o v i ć , r a d nica, H r v a t i c a . P r i j e r a t a a k t i v n o r a d i u U R i S S u V r g o r c u . O d 1941. r a d i z a N O P . Z a v r i j e m e R a j č e v i ć G i n a , r. 1912. u G o s p i ć u , u č i t e l j i c a , S r p - rata bila k i n j a . B i l a učit. u G r a č a c u . U t o k u N O B član član 00 ciju, član i sekretar Kot. odb. AFŽ analfabetskim bardiranja Gračac. tečajevima. Aktivno radila Ranjena kod na bom- član Opć. Obi. i Kot. odb. odb. AFŽ za Opć. kom., član AFŽ, DalmaGlavnog odb. A F Ž z a H r v a t s k u , član Obi. N O O z a D a l maciju, Bruvna. predsjednica AFŽ, Nosilac član KK Spomenice KPH Vrgorac i Metković. 1941. R a j č e v i ć S o f i j a (k. G o s p i ć ) . Od p r v i h dana ustank a r a d i u A F Ž . B i l a član K o t . odb. A F Ž G o s p i ć i član 1941. 00 AFŽ za Liku. Nosilac Spomenice R a p a j i ć S o f i j a , r. 1924. u B r l o g u , k. O t o č a c , sel j a n k a , S r p k i n j a . O d 1941. a k t i v n o r a d i z a N O P . Bila omladinski rukovodilac, član 00 USAOH �L i k a , član K o t . Nosilac NOO Spomenice i Kot. odb. AFŽ Otočac. 1938. bila Kroz 1941. predsjednica sve v r i j e m e 1944. uhapšena. prve ženske N O P radila Uspijeva sekcije. ilegalno. pobjeći i 3. III. odlazi na R a s , p o r - M i o k u š Đ u r đ a , r. 1919. u J e l e n j u , k. R i - oslobođeni t e r i t o r i j u K a r l o v a č k o područje. Bila j e k a , r a d n i c a , H r v a t i c a . P o č e t k o m 1942. p o č e l a član K o t . odb. A F Ž K a r l o v a c i član O p ć . N O O raditi D u g a R e s a . N o s i l a c S p o m e n i c e 1941. O d l i k o v a n a za NOP. Bila mnogo puta hapšena od T a l i j a n a . N a k o n š t o j e o s l o b o đ e n a , 1944. o d l a z i Ordenom u p a r t i z a n e i r a d i a k t i v n o k a o član K o t . ljom AFŽ Sdšak. narod III. Odlikovana Ordenom odb. zasluga zasluga Milka Ličanka, r. 1925. u Sr- bu, k . D . L a p a c , s e l j a n k a , S r p k i n j a . U D . L a p c u Brač, radi na reda teren okruga Nosilac Knin Spomenice i postaje 1941. Od početka ustanka radi N O P . K o n c e m 1942. u l a z i u K o t . k a o o m l a d i n s k i r u k o v o d i l a c r a d i z a N O P . 1944. AFŽ. III. i Meda- Restović R a j k a , iz Nerežišća, k. Brač, domaćica, Hrvatica. odlazi narod za reda. RastoviC-Jaramaz 00 za za hrabrost. a 1944. na bila poslana organiziranju u žena u aktivno za odb. A F Ž z a Afriku, gdje zbjegu. član Odlikovana Rismondo Ersilia, iz Rovinja, učiteljica, Talijan- Ordenom zasluga za narod I I . reda i Ordenom k a . Z a N O P r a d i o d 1943. B i l a č l a n G r a d . odb. bratstva AFŽ i jedinstva II. reda. u odlazi R a š e t a S m i l j a , r. 1923. u O r a v c u , k. D. L a p a c , seljanka, Srpkinja. niziranju žena Kot. odb. žena u KPH D. 1941. p o č i n j e r a d i t i n a o r g a - i omladine. AFŽ, a 1943. Glinskom Lapac. 1942. postaje Nosilac 1945. bila Spomenice 1944. partizane. nakon pogibije Postaje muža, potpredsjednica Obi. A F Ž I s t r a . ' N e u m o r n o r a d i l a n a s t v a r a n j u bratstva j jedinstva Talijana i Hrvata. član radi na o r g a n i z i r a n j u kotaru. Rovinju. u član KK 1941. Rivoseki Melanka, Sudjelovala Od 1942. u do iz Senja, profesor, naprednom 1943. u pokretu Senju Hrvatica. prije ilegalno rata. radi na okupljanju omladine, a z a t i m na o r g a n i z i r a n j u R a š k o v i ć Jul,a, r. 1909. u L j e š t a n i m a , k. P a k r a c , seljanka. 1942. bila predsjednica A F Ž u Kričkama. 1943. seoskog odb. Otočac, Obi. za odb. AFŽ Poslije kapitulacije Italije odlazi u par- član j e K K K P H N o v - ska. I s t e g o d . o d l a z i n a p r v u k o n f e r e n c i j u A F Ž za H r v a t s k u u žena. tizane i dalje radi u A F Ž . Rnjak-Oluić Soka, iz B u k o v i ć a , k . B e n k o v a c , se- a po povratku ulazi u ljanka, Slavoniju. Organizira razne o d 1942. B i l a član N O O i a k t i v n o r a d i l a u A F Ž . Srpkinja. Počela je sarađivati s NOP akcije pod Papukom i žetvu žita u Zdencima i okolici radi pod kao vrlo član teškim KK okolnostima. KPH Novska i Kasnije Podravska Slatina. Rodica Ljubomira srednjoškolka pokretu. stanu Raušević Marija, r. 1899. u Doropolju, pomoćnica UR,SS. Učestvovala u demonstraci- ileg. ma. hapšena kurir radi i poginuo svog na Baniji. tifusa 1943. u dok revolucionarnog bolnici je na ležala teško Vučjaku od sastanci, 1941. U Kao omlad. njenom se raspodjeljuje u MK K P H . postaje član U ožujku MK KPH K a s n i j e bila 1944. Pula obavještajni i odlazi radi u sa Pulu žena- oficir. Često rada. N O V bila je borac u M o s l a v a č k o j brigadi. četkom Rijeci. š t a m p a i si. U s i j e č n j u 1943. u h a p š e n a . P o s l i - U i l e g a l n o m r a d u p o m a ž e j o j m a l i sin, k o j i j e bio radi ileg. održavaju u naprednom j e k a p i t u l a c i j e v r a ć a s e u R i j e k u i p o s t a j e član i NOV NOP 1917. u Bre- jama i ostalim akcijama, k o j e je provodila K P . u r. Saveza kućnih žice. P r i j e r a t a bila rukovodilac k. Za Neđa, učestvuje U Po- bolesna Slavoniji, od Ni- jemci su je zaklali. R o d i ć - K o t u r A n g e l i n a , r . 1916. u V a g a n c u , k . T . Korenica, NOP. seljanka. Sakuplja jela, hranu, Od prosinca 1941. radi oružje, municiju, vojnička lijekove i bila t a j n i c a Opć. N O O dr. za p a r t i z a n e . za odi- 1943. Drežnik. Ravnić š t e f a n i j a , r. u Lupoglavu, k. Buzet. K a o profesor Istri. u Trstu Početkom sarađivala 1943. s napušta partizanima službu i u odlazi R o j č e v i ć M a r i j a , i z P l a v š i n c a , s e l j a n k a . O d 1941. radi za N O P . 1943. p o s t a j e p r e d s j e d n i c a M j e s . u p a r t i z a n e . B i l a član 0 0 A F Ž B u z e t , član Obi. N O O P l a v š i n a c . 1944. u h v a ć e n a od u s t a š a i na- odb. A F Ž kon Istra i Obi. N O O stavštinu 1944. p r o č e l n i k z a p r o s v j e t u za Istru. K r a j e m god. i na jednom sastanku u Zametu pada neprijatelju odlazi u K a s u ruke. teških Odvedena R o k o v - B a r a n i ć M a r i j a , r. Zadar, Hrvatica. uhapšena Julka, r. 1893. u strijeljana na Ciglani u učiteljima u Trst i ubijena. Rendulić mučenja Koprivnici. M o d r u š u , k. Ogulin, radnica, Hrvatica. P r i j e rata aktivna u U R S S . i Radi odvedena 1923. u M a l o m I z u , k . za ' N O P u od internaciju 1941. u Bila Italiju, o d a k l e s e v r a ć a p o k a p i t u l a c i j i i r a d i k a o član K o t . odb. A F Ž i K o t . N O O P r e k o . �Rokov-Lukin Marija, r. 1921. u Malom Ižu, k. Ružić-Kruljac Katica, iz Starog Laza, Ravna Zadar, H r v a t i c a . U radničkom pokretu učestvu- 'Gora, k . D e l n i c e . O d p r v i h dana u s t a n k a a k t i v - je no od 1939. 1941. bila omladinski rukovodilac radi i pomaže NOP. 1942. s mužem i u s v o m selu. U h a p š e n a od T a l i j a n a i o d v e d e n a t r o j e djece odlazi u partizane. Za v r i j e m e nje- u l o g o r . 1944. v r a ć a se iz i n t e r n a c i j e i r a d i k a o mačke sekretar ranjena u obje noge i, kako nije m o g l a pobjeći, Opć. kom. KPH i član Opć. NOO Iž R o m a c Z o r a , r. 1915. u B r e s t u , k. P a z i n , s e l j a n Od 1943. sjednica jeme Ružić N e v a , i z diti u 1944. omi. organizaciji, Za vri- Kot. AFŽ AFŽ svom selu, a početkom i K o t . odb. A F Ž K r a s . ofenzive zarobljena na Planiku i 1. Viševica bila teško za NOP. r. 1914. u Z a d v a r j u , k. Omiš, radnica, radničkom Hrvatica. pokretu. Šestanovac, P r i j e rata aktivna 1940. postaje član Ž e n s k e r a d n e k o m i s i j e i r a d i sa ž e n a m a . Splitu učestvuje u delegaciji, 1941 koja je listopadu a 1942. p o č e l a ra- iste zatim u godine AFŽ. radi Bila u član Pag. Sachs M i r a , Hrvatica. Rosandić Zora, U V. 1944. s t r i j e l j a n a . u logor Paga, Hrvatica. aktivno radi za N O P . Bila pred- član K o t . N O O u na N i j e m c i su je zarobili i ubili. Veli. ka. ofenzive od tadanjih političkih obrane 1900. u rata Karlovcu, učestvuje namještenik, aktivno u rad. p o k r e t u . 1938. i z l a z i i z k a z n e n o g z a v o d a u P o žarevcu nakon izdržane kazne robije od 2 go- dine. 1941. p o n o v o u h a p š e n a r a d i k o m u n i s t i č k e propagande i internirana u Lepoglavu, zatim u l o g o r Gospić. U b i j e n a . građanskih stranaka tražila saradnju r. Prije na bazi zemlje i saveza sa Salaj M a r i j a , r. 1912. u Đ a k o v u . P r i j e r a t a ak- S S S R . T a l i j a n i j e hapse. Imala herojsko drža- t i v n a u r a d . p o k r e t u . 1929. osuđena na 2 g o d i n e nje je robije. na policiji, najzvjerskiji gdje način. su Nakon fašisti mučili kapitulacije na Italije U NOP. toku 1944. NOB ileg. uhapšena i radi u Osijeku za strijeljana. v r a ć a se u d o m o v i n u i o d l a z i u p a r t i z a n e . B i l a član Obi. odb. Spomenice AFŽ za Dalmaciju. Nosilac 1941. Samboliček Slavica, r. 1914. Marica, Počela raditi iz za Vlašića, k. Pag, Hrvatica. N O P poslije kapitulacije Ita- radnica. Od ničkom Rumora Krško, pokretu. Prije na. 1939. u 1936. Auguštinama, učestvuje rata više bila u konc. logoru. p a r t i z a n e . B i l a član K o t . u k. rad- puta hapše- 1942. odlazi u odb. A F Ž i K K K P H l i j e . P r e n o s i l a p o š t u z a p a r t i z a n e i v r š i l a oba- Virovitica. Odlikovana Ordenom i M e d a l j o m za- vještajnu sluga za narod i službu. 17. siječnja 1945. uhapšena Medaljom za hrabrost. i strijeljana. Rupčić E v a , iz L i č k o g Lešča, k. Otočac, seljanka, H r v a t i c a . I l e g a l n o r a d i o d 1941. n a o k u p l j a n j u žena u svog kotara. svom selu i neoslobođenom teritoriju d o m a ć i c a . Od 1938. r a d i u n a p r e d n o m p o k r e t u . U p r v o j p o l o v i n i 1943. b i l a č l a n i l e g a l n o g N O O u s v o m mjestu, a kratko iza t o g a osniva odbor A F Ž , k o j e m u j e bila zatim član Bila je tajnica čitavo prvog predsjednica. Kot. odb. Iste AFŽ godine Đurđevac, odlazi u z b j e g u Vojvodinu. Rušec Danica, r. član odbora Kot. odb. u Kot. NOP u AFŽ NOO Velika 1922. u L e p š i ć u , k. D u g o Sekulić A n i c a , Slav. Požega, Ružić J o s i p a , r. 1908. u H r e l j i n u , k. Sušak, d o - m a ć i c a , H r v a t i c a . 1941. p o v e z u j e se s d r u g o v i ilegalnom za AFŽ. radu, pomaže partizane, 1943. jeljuje svu ilegalnu u Mjes. 1943. štampu p r o v a l e , k r a j e m 1944. član K o t . Za NOP. štampe odb. AFŽ i 1944. r a s p o d i - za Sušak. Nakon odlazi u partizane. Bila odb. A F Ž K r a l j e v i c a . Kasnije tajnica povjerenik prosvjete seljanka. Aktivno učestvuje u sekretar Gradiška i pri OK U partizane član otišla od 1942. u 1943. U toku KK K P H i Kot. OK K P H i OO rukovodilac odb. AFŽ AFŽ Nova nižeg p a r t i j s k o g kursa KPH. sakupljanju raspačavanju ulazi Sušak k a o p r e d s j e d n i c a . na i student. Za N O P radi bila u selu. za Selo. NOB 1943. Tuževiću. Brinje Gorica, s a ž e n a m a . B i l a član K o t . odb. A F Ž D u g o Selo. radi svom radila S e d m a k - M i h a l i n č i ć S l a v a , r. 1917. u G. L u k o v c u , Požegi. i u Brinje. .Slav. u AFŽ aktivno teljica, Srpkinja. U p r v i m 'danima ustanka bila v r a ć a se na t e r e n i radi terenu kotara. materijala NOB N O P o d p o č e t k a 1942. B i l a član K o t . odb. A F Ž . 1942. o d l a z i k a o b o r a c u p a r t i z a n s k u g r u p u na ma odbora vrijeme S a v i e M a r i c a , r. 1909. u P o d u m u , k. O t o č a c , uči- Ru,pec K a t a , r. 1903. u M i h o l j a n c u , k. Đ u r đ e v a c , postaje Saplaić Katica, iz Budimaca, k. Našice, seljanka. S e k u l i ć - P o p o v i ć R u ž i c a , r. 1922. u K o r d . L j e s k o v cu, k . S l u n j , s e l j a n k a , S r p k i n j a . O d 1941. r a d i za NOP. Početkom 1942. postaje predsjednica O p ć . odb. A F Ž . a u l j e t u i s t e g o d i n e p r e d s j e d nica Slunj. Kot. U odb. IV. AFŽ ofenzivi Slunj i član odlazi u V I . KK KPH primorsko- �goransku brigadu. p o s t a j e član silac 00 1943. AFŽ Spomenice vraća za se na teren okrug Karlovac. i No- K o t . odb. A F Ž S l u n j , a 1943. o d l a z i u b r i g a d u . Kao teško bolesna vraća se kući i, po ozdra- v l j e n j u , r a d i k a o t a j n i c a K o t . odb. A F Ž P l a š k i . 1941. Nosilac Spomenice 1941. S e r d a r š t e f i c a , r. 1920. u S i b i n j u , k. S l a v . B r o d , student, Hrvatica. prednom stud, Prije rata pokretu. Kot. odb. KPH Brod, AFŽ silac Spomenice te Nova član U na- aktivna Slabinjac je u NOB ljanka, član toku Gradiška, sekretar KK OZN-e. No- Mara, r. u Srpkinja. stvuje u NOP. k. Predsjednica 1941. selu. Radi Petrinja, se- d a n a u s t a n k a učeje svoje prvog odbora AFŽ u vrlo opunomoćstva svom Petkovcu, Od prvih aktivnosti obljubljena. Bila predsjednica Opć. i član bila K o t . odbora A F Ž , te se isticala kao o r g a n i z a t o r Sertić M a r i j a seljanka, svom Kovačeva, Hrvatica. selu. iz Od Početkom Kamenice, k. 1941. Brinje, ilegalno radi 1942.. u h a p š e n a , mučenja, internirana povratku, nastavlja u Italiju 1943. radom aktivnim B i l a član Opć. i K o t . i nakon do u žena. 1944. u m r l a od t i f u s a . u Po NOP. odb. A F Ž B r i n j e . S l e z a k R u ž a , r. 1923. u G u d o v c u , k. B j e l o v a r . Od 1942. aktivno odb., tajnica Inic. Se vero vić-Mi jačino vie k. Ludbreg, Milka, domaćica, iz Belanovog Srpkinja. sela, Za N O P AFŽ Varaždin. ca, H r v a t i c a . 1941. o d l a z i u p a r t i z a n e . Š i l a član odb. Opć. kom. AFŽ, član KPH 00 AFŽ Kapela. Bjelovar Nosilac i član Spomenice 1941. član 00 Kata Pučinica, r. 1880. u Hvaru, do- maćica, H r v a t i c a . P r i j e rata učestvovala u mnoradničkim akcijama i demonstracijama. Aktivno radila na otpremanju Španiju. Više puta hapšena. pacije ilegalno djece bilo Skendžić radila u dobrovoljaca Za Splitu. vrijeme Četvoro za okujoj je u partizanima. Julika, Srpkinja. iz Majka prvog za Kot. kotar U toku NOB bila Severin, t a j n i c a Opć. odb. Bjelovar, Bjelovar, član 00 član AFŽ i NF. S l i v k a P a v i c a , r. 1909. u V r a t i m a , k. D e l n i c e . Od odb. Škara, dvoje ma u k. borbi. Od početka ustanka prvog odbora A F Ž u Otočac, Sin pomaže svom selu. seljanka, od 1941. NOP. 1942. okupiranom istakla Hrvatica. đuje u se u svim akcija- selu. S l u k a n - J u r e c J e l k a , r. 1920. u V a r a ž d i n u , r a d n i - P r i j e rata kao radničkom pokretu. član U R S S saraIste godine luje u velikom » T i v a r o v o m « štrajku. sudje- Od prvih dana o k u p a c i j e r a d i z a N O P . U h a p š e n a i o d v e dena u l o g o r Stara Gradiška, a kasnije zami- jenjena. Odlazi na oslobođeni t e r i t o r i j K a l n i k a , g d j e r a d i k a o član K o t . AFŽ i djece. A F Ž , a ubrzo i tajnica Mjes. N O O . K r o z čitavo v r i j e m e N O B ca, Siriščević gim NOO NOP. odb. 1941. r a d i z a N O P . 1943. p o s t a j e t a j n i c a M j e s . S i m i ć I d a , r. 1913. u K a p e l i k, B j e l o v a r , u č i t e l j i Kot. za radi o d 1941. B i l a član K o t . o d b o r a A F Ž L u d b r e g i 00 radi tajnica prvog Mjes. i Kot. tajnica NOO Grad. Spomenice odb. J N O F , K o t . Varaždin, odb. AFŽ član Grad. Varaždin. odb. NOO Nosilac 1941. u Član birana S m o l č i ć M a r i c a , r. 1913. u S t a j n i c i , k. B r i n j e , seljanka, Hrvatica. 1938. a k t i v n o r a d i u n a p r e d - z a člana 0 0 A F Ž z a Liku. Četnici s u j e uhva- n o m p o k r e t u u B u d a š e v u ( k . S i s a k ) . 1941. uče- t i l i i na n a j z v j e r s k i j i n a č i n u b i l i . stvuje kod gande za narodni ustanak. Skendžić Štaka, Srpkinja. iz Škara, Od prvih k. Otočac, dana u s t a n k a stvuje u ilegalnom radu kao seljanka, a k t i v n o uče- omladinski ruko- v o d i l a c i u r a d u sa ž e n a m a . U h a p š e n a od č e t nika i Skorup s t r i j e l j a n a zajedno sa s v o j i m bratom. Ika, r. 1919. u Ričici, k. Gračac. Bila ko sakrivanja navrata bila oružja hapšena 1942. o d l a z i u p a r t i z a n e , terena kotara i širenja Pošto od propa- je u nekoli- ustaša, svibnja g d j e r a d i u A F Ž na Sisak. K a s n i j e o d l a z i u Slavoni- j u i M o s l a v i n u . U t o k u N O B b i l a član 0 0 A F Ž Moslavina, predsjednica Kot. te org. menice sekr. KK K P H odb. A F Ž Dubrava. Čazma, Nosilac Spo- 1941. p r v a žena, k o j a je radila na o r g a n i z i r a n j u žena za N O P na neoslobođenom teritoriju lovinačke općine. Gračac U i toku 00 NOB AFŽ bila je član Kot. odb. S m o l i ć L i z a , r. Gradskog Lika. sarađuje odb. AFŽ III. Dragica, namještenik, r. 1918. u Laptu, k. Plaški, S r p k i n j a . P o l o v i n o m 1941. b i l a j e 27. kao član K o t . lazi godine OK KPH Slav KK KPH Vinkovci. Po izlasku iz zatvora ustanka radi u u AFŽ. Plaškom. Bila član NOP. u izabrana za Brod. 1942. Slav. odlazi odb. A F Ž stvovala organiziranju s na k o t a r Đ a k o v o u h a p š e n a o d u s t a š a k a o p r v a ž e n a k o j a j e učeu S l a v . B r o d u . Od p o č e t k a 1943. KPH. Skorupan 1914. u okupacije i član je Brodu u i ileg. član partizane. Slav. Brod, zatim radi tajnicu Kasnije sa 00 ženama. AFŽ birana MK Radi odIste i člana za člana �Soldo Luca, iz D. Muća, k. Sinj, seljanka. A k t i v - S t a n i ć L j u b a , r. n a u N O B o d 1942. B i l a član seoskog- odb. A F Ž nica, Muć, prosvjetnom Kot. NOO Muć i 00 AFŽ Srednja Dal- lju, S p l i v a l o P e r k a , i z Jelse, k . H v a r , H r v a t i c a . B i l a je tajnica prvog Kot. za kotar H v a r i odb. A F Ž , član K K K P H član r e d a k c i j e l i s t a žena«. Odlazi u zbjeg u Afriku mesar kazališta logora i »Hvarska po Marija, AFŽ. T. r. 1910. borbe. Bila Dišniku, k. Garešnica. s j e d n i c a A F Ž u s v o m selu. LT t o k u r a t a n e k o puta hapšena. svog »Se- prvih o p o l o ž a j u žene dana ustanka predsjednica Nosilac Kot. Spomenice radi odb. i u AFŽ 1941. 1941., s cijelom kada je zanska grupa. ustaša. u Cijelo tvovnim svojom Bila dva vrijeme radom. obitelji od srpnja došla prva parti- Žumberak U puta rata toku zatvarana isticala od požr- izgubila NOB se muža i d v a sina. Srdić M i k a , iz V r h o v i n a , k. Otočac, seljanka, SrpBila predsjednica K P H Vrhovine. prva preko g o v o r i n a K r b a v s k o m poPartije, Od Korenica. Bjèlopolje Kore- kulturno- S t a n i š i ć Jela, r. 1889. u D a n i m a , k. J a s k a . U N O P II. u opć. 1939. T. aktivna u p o s t a j e ko- 1941. p o č i n j e s a r a đ i v a t i s N O P . 1943. b i l a p r e d - kinja. radu uputstvima potrebi sarađuje liko P r i j e rata ljačkog kola«. macija. Srbić 1919. u B j e l o p o l j u , k. Srpkinja. Opć. odb. AFŽ i član U b i j e n a o d četnika pred očima djeteta. Stanojević Jelica, r. 1893. ginmost, domaćica, NOP. Bila u predsjednica Čremušnici, zatim Č r e m u š n i c i , k. Srpkinja. Od prvog član Opć. odbora i Vr- 1941. r a d i z a Kot. AFŽ odb. u AFŽ Vrginmost. Čitavo v r i j e m e N O B radila ilegalno Sremec Nada, r. 1898. u Vinkovcima, profesor, na vezi. Nosilac Spomenice 1941. Srpkinja. Od rane mladosti sarađuje u napred. p o k r e t u . 1939. i z d a j e k n j i g u » N i s m o m i k r i v e « . U NOP 1943. sudjeluje odlazi teritorij. U ZAVNOH i sa stanci od prvih cijelom obitelji listopadu 1943. član A V N O J . AVNOJ i dana godine postaje urednik »Žene knjigu uspomene partizanskog iz oslobođeni na puta postaje u NOB vijećnik dnevnika«. štampi, a u borbi«. pod Katica, radnica, 1944. r a d i n a r a d i o - sarađuje Stanša okupacije. iste r. hapšena. Anka, iz radnik. »Iz Odlikovana. Bila je domaćica. U svibnju psunjski Stoja, 1941. 1942. bolnice, i polit, član 1925. u pred partizanski bolničarka odb. N F . r. radi Popoveu, odred. U AFŽ odlazi toku u NOB partizanske 'Nova k. organizaciji. hapšenjem komesar 00 u omlad. I. bila vojne Gradiška, ofenzive, odbora krajem izbjeglica za 1944., radila Slavoniju na kao član evakuaciji d j e č j i h d o m o v a i naroda za Mađarsku. St. 00 AFŽ i član 0 NOO 1920. u Gomirju. prvih odbora Kao prva 1942. AFŽ u radi na gomirskim postaje član KK K P H za Ogulin i član NOO. Stojaković Draga, Srpkinja. selu. iz Ljubine, k. Dvor, seljanka, Bila član p r v o g odbora A F Ž u svom K a s n i j e p o s t a j e član Opć. odb. A F Ž Ru- j e v a c , član Opć. k o m . K P H R u j e v a c i p r e d s j e d nica K o t . odb. AFŽ Dvor. član O b i . odb. A F Ž S l a v o n i j a i član O N O O . Z a v r i jeme Više logoru s e l i m a , i s t e g o d i n e p o s t a j e član K o t . odb. A F Ž . 1944. Od Bjelovar, URSS. u o d ž e n a p r i k l j u č u j e s e N P 1941. Kot. Novska. zatvorena član Stipanović Milka, r. AFŽ i Stambolija-Prpić 1941. član Bjelovar. Z a N O P r a d i o d 1941. B i l a član Opć. i K o t . odb. član Opć. i K o t . G r g i n c u , k. 1930. Izdala naslovom: Makarske, u Od G r a d i š k a . 1943. z a m i j e n j e n a . R a d i k a o p o l i t i č k i odganiziranju Srzić-Dragičević 1899. Hrvatica. Odliko- Stramčević ljanka. Jaga, r. u Jelkovcu, k. Zagreb, se- Od prvih dana okupacije p o m a ž e N O P . Njena kuća svega 2 kraj šume, kilometra od koja je bila udaljena neprijateljskog uporišta vana Ordenom za hrabrost i M e d a l j o m zasluga Sesvete, bila je u v i j e k puna partizana, k o j i su za narod I I . reda. iz Z a g r e b a u t o m p r a v c u o d l a z i l i u N O V . 1942. i 1943. u n j e n o j j e k u ć i b i l o s j e d i š t e O K K P H . Stanić Bojana, iz Bračevaca, k. Đakovo. Odlazi u p a r t i z a n e 12. I X . 1942. U t o k u N O B b i l a član Kot. odb. Đ a k o v o šila n i ž i kurs i 00 A F Ž Brod. 1943. zavr- AFŽ. KK KPH jeme U i radila toku Kot. na NOB odb. u NOP. rovina. ( k . P i s a r o v i n a ) . O d 1943. u č e s t v u j e U toku N O B bila član K K K P H Aktivno radila sa ženama na Pisaterenu k o t a r a i općine Pokupsko. Stanić Jovanka, iz Mutilića, k. Udbina, seljanka, Srpkinja. Strnić M a r a , bila AFŽ član Udbina. terenu Velike Opć. kom., Neko Gorice. vri- Stupar-Sužnjević stovcu, 1941. k. Ana, r. Kostajnica, aktivno radi 1920. u seljanka, za N O P . Donjem Hra- Srpkinja. U toku NOB predsjednica A F Ž u D o n j e m Hrastovcu, Od bila sekre- �tar Opć. niju i kom. član menice KPH, tajnica NOO O za 00 AFŽ Baniju. za Ba- Nosilac Spo- u s v i m d e m o n s t r a c i j a m a i m i t i n z i m a u Šibeniku. Za vrijeme ističe 1941. se u kapitulacije sakupljanju stare i Jugoslavije skrivanju oružja. K o n c e m 1941. u h a p š e n a i z a t v o r e n a u l o g o r u Supanc A n k a , r . 1895. u C i g l a n i , k . B j e l o v a r , H r vatica. S u d j e l u j e u r a d n i č k o m p o k r e t u od 1918. Italiju. nik, Kapitulacijom gdje nastavlja I t a l i j e vraća se u s radom. 1944. Šibe- uhapšena 1921. u h a p š e n a i osuđena na i z g o n iz Z a g r e b a . j e o d č e t n i k a i n a k o n z v j e r s k o g m u č e n j a , ubi- Odlazi u L j u b l j a n u i radi u sindikatu i partij. jena. tehnici 1929. do 1927., uhapšena z a t i m sa ž e n a m a u i osuđena na 2 koju izdržava u Požarevcu. odb. Zagorju. godine robije, 1936. r a d i u M j e s . Stranke r a d n o g naroda, zaini u sindikatu i NP. Od okupacije organizira A F Ž . 1942. po- Šarin A n đ a , iz Široka, k. Šibenik, seljanka, Hr- v a t i c a . Z a N O P r a d i o d 1941. 1943. p o s t a j e član Opć. odb. Šibenik. AFŽ Bila Primošten, među zatim Kot. najaktivnijim AFŽ ženama u staje predsjednica K o t . A F Ž i radi u K o t . N O O kotaru. Učestvovala u velikim akcijama preba- u Z a g r e b u . 2. I I . 1944. o d l a z i u p a r t i z a n e . civanja hrane S u š a n j B o s i l j k a , r. 1919. u O g u l i n u . Od 1941. r a d i maćica, naciju, odakle se vraća poslije kapitulacije Ita- odb. l i j e i o d l a z i u D r e ž n i c u i D e l n i c e . B i l a na r a z - Nova i dno organizaciji radi u pozadinskim funkcijama, a Srpkinja. AFŽ. Sava, r. Gradiška Šegota Grabovnici, k. bila predsjednica ileg. postaje i član član Kot. odb. AFŽ seoskog N O O . uje- AFŽ. 1915. u NOV. 1942. 1943. Mira, r. namještenik, Svilar za Š e a t o v i ć S t o j a , r. 1899. u R a j č i ć u , k. N o v s k a , do- za N O P . 1942. u h a p š e n a i o t p r e m l j e n a u i n t e r - nim v o j n i m s Visa Čazma. 1911. u Karlobagu, Hrvatica. Prije naprednim ženskim društvima. 1941. Gradski i Kot. odb. A F Ž i v e z a j e i z m e đ u O K KPH i odb. AFŽ Čazma za i za predsjednicu člana 00 Kot. AFŽ za Mo- KK Sušaku. KPH Formira Sušak, prvi Rijeka, Ka- s t a v i t . d . 1942. član j e M K K P H Sušak U h a p - slavinu. šena Šaban Primorje na u 1936. u h a p š e n a . dine birana radi Gospić, aktivna P o č e t k o m 1943. a k t i v n o r a d i z a N O P . I s t e g o bila ilegalno k. rata Pepica, iz Ličkog Novog, k. Gospić, se- i z a t v a r a n a po r a z n i m l o g o r i m a u I t a l i j i i u o ž u j k u 1943. osuđena na 20 g o d . r o b i j e . Po l j a n k a , H r v a t i c a . O d 1941. i l e g a l n o r a d i z a p a r - izlasku iz t i z a n e u s v o m selu. 1942. k a d j o j j e z a p r i j e t i l a radom. Bila opasnost od hapšenja, odlazi na oslobođeni te- tar KK K P H ritorij. AFŽ morje. hra- Ordenom zasluga za narod I I . reda i Ordenom Iste godine Gospić bro i 00 AFŽ poginula u izabrana u za Liku. Širokoj Kot. Krajem Kuli odb. 1943. prilikom napada zatvora i prosincu 1943. Pag. nastavlja član i sekre- S e n j i član 0 0 A F Ž z a H r v . P r i - Nosilac bratstva u član K K K P H Spomenice jedinstva II. 1941. Odlikovana reda. ustaša. Šegović-Bartolac Šandrić Antica, Hrvatica. iz Od Betine, početka k. Šibenik, okupacije NOP. Odlazi u partizane k r a j e m je organizaciji u AFŽ u Kot. odb. AFŽ i učestvuje 1942. svom b i l a član O p ć . k o m . K P H seljanka, selu. Radila Kasnije T i j e s n o , član član K o t . u opć. i mještenica, SBOTIČ. r. 1941. 1917. u Prije rata sudjeluje u Karlovcu, na- aktivna udarnim u grupama u K a r l o v c u . 1943. b i l a u h a p š e n a i po p o v r a t k u iz zatvora davač član NOO. Ivka, Hrvatica. na Kot. odlazi na oslob. političkim NOO prosvjetnog teritorij. kursevima, Karlovac, odjela. Nosilac Bila pre- član 00 AFŽ, pročelnik prop, Spomenice 1941. i Š a r i ć A n k a V i š n j a , r. 1921. u Šibeniku, d o m a ć i c a , H r v a t i c a . O d 1939. r a d i u n a p r e d n o m p o k r e t u . 1940. u č e s t v u j e n a k o n f e r e n c i j i Dalmaciju, Dalmaciju a 1941. u Mjes. kom. Splitu. SKOJ i na savjetovanju Iste član S K O J za godine prvog Sjev. žena postaje Šibenik i član RK KPH. član aktiva žena u Šibeniku. K a s n i j e j e č l a n i l e g a l n o g G r a d . AFŽ za Početkom odb. 1943. š e g v i ć V e s e l a , r . 1910. u P r e k u , k . Z a d a r , n a m j e š t e n i k , H r v a t i c a . Od 1934. a k t i v n a u r a d n i č k o m pokretu. d o b r o v o l j a c a iz odlazi Birana odlazi u partizane. Bila član 0 0 A F Ž z a okrug Nosilac odb. zatim AFŽ član KK KPH i tajnica vrijeme španjolskog građanskog Splita. Aktivna u Stranci rad- n o g n a r o d a i D r u š t v u z a p r o s v j e t u ž e n e . 1942. postaje sekretar Grad. kom. K P H , nakon čega Šibenik, U rata sudjeluje u prihvatu i otpremi španjolskih u partizane. za člana Radi Obi. Spomenice kao odb. politički AFŽ radnik. za Dalmaciju. 1941. Kot. Šibenik. šelendić Jela, iz Markuševca — grad Zagreb. Sarađuje s N O P od prvih dana ustanka. 1942. Srpkinja. ustaše j e hapse. Bila p o r a z n i m l o g o r i m a . N a - Od 1938. r a d i u n a p r e d n o m p o k r e t u . U č e s t v u j e k o n i z l a s k a i z l o g o r a o d l a z i u p a r t i z a n e . 1943. u postaje Šarić Leposava, svim iz Šibenika, štrajkovima radnica, tekstilnih radnica, kao i predsjednica 00 AFŽ Zagreb. �š i l o v i ć B l a n k a , r. 1900. u C r i k v e n i c i , n a m j e š t e n i k , Hrvatica. kretu. P r i j e rata aktivna u radničkom po- S k r i v a l a i l e g a l c e , r a d i l a n a p o m o ć i špa- njolskim dobrovoljcima, na sakupljanju NP i Š o b o t Z o r a , r. 1918. u Buniću, k. T. K o r e n i c a , seljanka, Srpkinja. rodne pomoći žena. Bila 1941. na radi u odborima organiziranju predsjednica Opć. Na- omladine odb. AFŽ i Bunić, d r . 1942. u h a p š e n a i i n t e r n i r a n a u I t a l i j u . N a - č l a n K o t . odb. A F Ž T . K o r e n i c a i č l a n 0 0 A F Ž kon k a p i t u l a c i j e I t a l i j e v r a ć a se i n a s t a v l j a ile- za Liku. Nosilac Spomenice 1941. g a l n i m r a d o m n a Sušaku. 1944. o d l a z i u p a r t i zane, g d j e j e bila potpredsjednica Hrv. Primorje i član za Šolaja »Primorskog 00 redakcije AFŽ nik, vjesnika«. L j u b i c a , i z K n i n a , d o m a ć i c a , s a d a službeSrpkinja. Počela u Italiju, Š i m i č i ć A n t i c a , r. 1906. u B a r b a t u na R a b u . P o - č i n j e s a r a đ i v a t i s N O P p o č e t k o m 1943. ljajući hranu i m a t e r i j a l za N O V . pitulacije Italije odb. Barbat. AFŽ se ilegalni izabrana Preko materijal i sakup- Poslije ka- za predsjednicu njene pošta kuće sjednica K o t . odb. ' A F Ž Šimić-Duvnjak Milka, r. na Mj. Olib, g d j e je Rab. i ilegalno 1944. odlazi rata aktivna 1922., r a d n i c a , H r v a t i c a . u Dolaskom Splitu na URSS i Stranci okupatora sa nastavlja svoja okupljanju postala Šolaja Milka, renica, r. 1904. seljanka, radi lazi u partizane, dionicom, radi g a t prateće fašističkim na čete IV. oper. te oddele- Nosilac Spo- 1941. 1942. u URSS. uhapšena Jeka, domaćica, radi s i Od 1941. aktivna u r. 1920. u Srpkinja. N O B član j e K o t . 1941. i k. u odb. Korenica, član j e N P . ženama. Bila svom AFŽ Spomenice T. i Ujedno među selu. vatica. boru 1942. a k t i v n o odb. Hrvatica. žena u AFŽ, za za AFŽ član u AFŽ Nosilac Liku. 00 Spo- ožujku u 1942. Zagrebu. radi Bila u Matičnom član, te od- sekretar V . R K K P H . 3 . V I I . 1943. u h a p š e n a i u z a t v o r u zlostavljana. Izmrcvarenu bacili su je ustaše k r o z p r o z o r u Z v o n i m i r o v o j ulici, g d j e j e o s t a 336.) Prije sekcije iz Bobovišća, Aktivno radi B i l a č l a n seo- 1943. k. na kroja- Kot. odb. A F Ž , a 1944. r a d i n a V i s u , u k o m i s i j i z a z b j e g , član K o t . odb. NF i KK KPH za Brač. Šnidarsić-Pavlinić Anđela, rukovodilac odb. NP u ženske Zagre- odlazi sekretar za 25. KK te XII. KPH šef Sjeničak personalnog Spomenice hrabrost, 1941. 1941. Ordenom Ordenom zasluga Bila i šef kancela- KK KPH odsjeka Odlikovana bratstva za narod II i Žum- ZAVNOH. Ordenom jedinstva i reda. r. 1920. u Od 1941. aktivno V. Gorici, k . K o p r i v n i c a , H r v a t i c a . O d 1941. r a d i z a N O P . U svibnju na nica 1943. odlazi u partizane, terenu kao politički radnik. Kot. tajnica odb. Kot. AFŽ, NOO član 0 Koprivnica i g d j e radi Bila predsjed- NOO Bjelovar, član KK K P H Senj, Hrvatica. Koprivnica. Špalj Anka, iz Krivog Puta, k. radi Sarađuje s N O P od prvih dana okupacije. N j e - za N O P u Odboru za pomoć logorašima, zatim na d j e c a , pa i ono n a j m a n j e od 5 g o d i n a , s l u ž e u kao Odboru Hrvatica. kao š o š t a r i ć K a t a B r a n k a , r . 1913. u G a b a j e v o j g r e d i , Brač, u radi član M j e s . odb., t a j - organiziranju ulazi SBOTIČ, bu, č l a n k o m i s i j e z a ž e n e p r i C K K P H . U p a r - berak, Opć. 1913. u H v a r u , p r a v n i k , H r v a - rata r i j e u Štabu g r u p e Ličkih partiz. odreda i G Š H , i član 0 0 A F Ž . svom mjestu. namještenik, materijala odbora tizane KK K P H Kore- radi za N O P . AFŽ Marica, čica, postaje NOO Kodana naj- 1941. s k o g o d b o r a A F Ž , k a s n i j e član te U AFŽ Nosilac Škrometa 0 odb. T. toku U š k r i v a n e k M a r i c a , r. 1920. u C a g i n c u , k. Č a z m a . nica K o t . predsjednica k. prvih 1941. Šoljan M a r i j a , r. Kaštu, omladinkama nica. ' N o s i l a c Od Od NOP. strijeljana. omladinom aktivnijim Šeganovcu, S o l a r V e r a , r . 1923. u Z a g r e b u , n a m j e š t e n i k , H r - tica. Škorić na l a n a m j e s t u m r t v a . ( V i d i k n j . I., d o k . 205, str. Šimić Slavica, iz O s i j e k a , radnica. P r i j e r a t a bila aktivna Početkom drugom oružja, vodni zone. u član K o t . z a L i k u i član agentima, bolničarka, i sakupljanju s v o m selu, menice u g d j e rukovodi k r o j a č k o m ra- kao sina Srpkinja. Bila radi žena, prenošenju sumnjiva radom. dva Knin. radnog ilegalno u d i v e r z a n t s k i m a k c i j a m a . U v e l j a č i 1943., k a d menice NOP oslob. t e r i t o r i j , g d j e j e b i l a član K o t . odb. A F Ž ustanka s a n i t e t s k o g m a t e r i j a l a i dr. z a N O V i u č e s t v u j e je za odakle se poslije kapitulacije I t a l i j e vraća partizane. Prije raditi odašiljao bilo sjedište K K K P H z a R a b i P a g . Bila pred- naroda. aktivno 1942. I s t e g o d i n e u h a p š e n a i o d v e d e n a u l o g o r privatnih namještenica. U kolovozu obavještajci i prenose vijesti partizanima. 1944. o d l a z i u p a r t i z a n e u S l a v o n i j u , g d j e r a d i I n a k o n što s u j o j u s t a š e o t j e r a l i j e d i n u k ć e r - kao ku u l o g o r , ona i d a l j e n a s t a v l j a r a d o m u o r g a - službenik Gradiška. u Nosilac KK, a kasnije Spomenice u 1941. OK Nova nizaciji AFŽ. �šperac K a t j a iz Omiša, domaćica. P r i j e rata ak- Štefanac-Pintarić Anica, r. 1919. u Zagrebu. Od tivno učestvuje u radničkom pokretu. Od prvih 1941. r a d i z a N O P . 29. I . 1942. u h a p š e n a r a d i dana ustanka radi na o r g a n i z i r a n j u žena. Bila ilegalnog rada. č l a n K o t . odb. A F Ž i član Obi. lazi macija. Poginula u jesen odb. A F Ž D a l - 1943. kod u Po Štengl-Milasinčić Fanika, Hrvatica. ilegalno radi u skladištarka član Danka, i 1905. Splitu AFŽ sekr. r. za ileg. za u Puli. NOP. rejon 1941. 1943. od- područje. bila Od naroda jedan i 1938. španjolskim je r. u Pribiću, domaćica, aktivna od u Stranci organizatora dobrovoljcima. radnog za Prije pomoć okupacije kasnije Dobri, a odb. b i l a č l a n M K K P H K a r l o v a c . L j e t i 1942. p r e l a - Split. z i n a oslob. t e r i t o r i j , g d j e n a s t a v l j a r a d o m n a AFŽ Gradskog l o g o r a 1944. Moslavačko prebaci- vanja iz Visa na Hvar. Špero-ženžerović izlasku iz partizane u 1944. p o s t a j e član r e j . N O O , t e č l a n R K K P H . organizaciji AFŽ. Odlikovana Ordenom zasluga za narod II. reda. KPH Umrla Slunj. 1943. od postaje tifusa sekretar poslije V. KK ofen- zive. .špiljak š t e f a , r. u tivno učestvuje Sisku, r a d n i c a . u naprednom Od 1938. pokretu. ak- U par- Š t e n g l V e r a , r. 1900. u R e p i š ć u , k . J a s k a . Radi t i z a n e o d l a z i s v i b n j a 1942. K r a t k o v r i j e m e r a d i z a N O P o d p o č e t k a 1942. P o d s t r o g i m u s l o v i m a u ilegalnosti Posavini, Opć. zatim kom. SKOJ Slavoniju, gdje odlazi u Baniju. Rujevac. ostaje Bila Kasnije na član odlazi u radu do političkom Špirić A n t i c a , iz V o d i c a , k. Šibenik, seljanka, H r vatica. Prije kretu. jala rata učestvuje u naprednom po- Od prvih dana ustanka ilegalno radi na održavanju za veza, borce prikupljanju i dr. raznog Bila član Opć. materi- odb. AFŽ, Opć. k o m . K P H z a V o d i c e , K o t . odb. A F Ž i K o t . NOO Vodice. terenu sa uspijeva lazi O Oslobođenja. 12. još III. 1943. desetoricom spasiti uhvaćena drugova. bijegom sa je na Jedina samog se mjesta strijeljanja. aktivno radi na okupljanju žena i o r g a n i z i r a n j u o d b o r a A F Ž . P o č e t k o m 1944. odna oslob. NOO teritorij Žumberka. Bila član Pokuplje. Š t i m a c - Z m a j i ć S m i l j a , r . 1917. u S r e m . M i t r o v i c i , student. Od 1935. aktivna u omi. pokretu. U l i s t o p a d u 1942. o d l a z i u p a r t i z a n e . U t o k u N O B b i l a č l a n K K K P H N o v s k a , č l a n O b i . odb. A F Ž Slavonija, član OK KPH Slav. Brod, član ka- d r o v s k o g o d j e l j e n j a Obi. k o m . K P H i polit, rukovodilac obrazovnog i partijskog kursa. Š t r b a c J o k a , r. 1924. u č u č e v u , k. K n i n , s e l j a n k a , Srpkinja. NOP. O d p r v i h d a n a 1941. a k t i v n o r a d i z a Bila kurir i kao takva naučila čitati i p i s a t i . 1942. o d l a z i u p a r t i z a n e i r a d i na t e r e n u seljanka. B u k o v i c e u A F Ž i o m i . o r g . 1943. p o s t a j e č l a n P r i j e rata učestvuje u naprednom rad. pokretu. K K i S K O J i član K o t . odb. A F Ž K i s t a n j e . 1944. Poslije šprljan Ilinka, iz Vodica, k. okupacije član Opć. AFŽ za kom aktivno KPH i Šibenik, radi NOP. za Bila b i r a n a u O b i . odb. A F Ž z a D a l m a c i j u i p o s t a j e Opć odb. član K P H predsjednica općinu V o d i c e . 1942., k a d bio o s u đ e n na s m r t , h r a b r o joj je se d r ž a l a i n a s t a - vila aktivnim radom. Bila delegat na I. zemaljskoj od konferenciji fašista herojski i u Bos. ubijena. Petrovcu. Pred Kistanje. muž Uhapšena neprijateljem se Štrbac M a r a , kinja. žena u raditi Bukovici za koja Knin, NOP je u zatvoru seljanka, 1941. Bila organizirano raditi na sakupljanju žena. jana, držala. iz čučeva, k. Počela Srpprva počela Uhapšena od Tali- zlostavljana i otpremljena u internaciju u Italiju, iz k o j e se vraća po kapiŠprohar Stanka štenik, Mira, Hrvatica. S r. 1909. NOP u Trstu, aktivno namje- sarađuje od 1941. R a d i n a o r g a n i z a c i j i ž e n a i član j e M j e s . odb. AFŽ Karlovac. 6. X. 1943. prelazi na oslob. t e r i t o r i j g d j e r a d i k a o t e h n i č a r k a u Štab u I V . u d a r n o g korpusa, I V . v o j n e oblasti, K K K P H S l u n j i O K K P H K a r l o v a c . B i l a član Opć. kom. KPH Slunj. Odlikovana Ordenom Nosilac Spomenice bratstva i 1941. jedinstva II. reda i Ordenom zasluga za narod I I I . reda. Š r a j e r M a r i c a , r. domaćica, u -St. Mikanovcima. AFŽ St. Mikanovci, AFŽ Osijek. Nosilac Aktivno Bila član radila tajnica O NOO Spomenice za NOP Mjes. i 1941. član Radila odb. 00 je u Istri u kotaru Motovun odb. A F Ž . v r a ć a ,se iz i Crvenom križu. Istre u Kistanje Nosilac radi Spomenice 1945. u AFŽ 1941. i t š t r b a c M i l e v a , r. 1916. u I v a n c u , k. K r i ž e v c i , seljanka, Srpkinja. Kao saradniku NOP ustaše s u j o j ubili m a j k u i d j e c u , t e s e o d t o g d a n a nalazila ževci, u ilegalnosti. radila stvaranju 1907. u I v a n k o v u , k . V i n k o v c i , Hrvatica. tulaciji. kao član K K K P H i član K o t . na odbora Šubinski-Palfi Obilazila aktiviziranju sela kot. žena u Kri- NOP i AFŽ. Ankica, r. 1914. u Čakovcu, rad- nica, H r v a t i c a . O d 1941. r a d i z a N O P . U t o k u NOB član bila 00 tajnica AFŽ ževci. Nosilac OO Bjelovar AFŽ i Kot. S p o m e n i c e 1941. Nova odb. Gradiška, AFŽ Kri- �Šučur K a t a , i z Z m i j e v a c a , s e l j a n k a . Z a N O P r a d i aktivno i od 1942. tajnica Kot. Kot. NOO, Bila odb. te predsjednica A F Ž , član K o t . član KK KPH i Mjesnog odb. član NF 00 i AFŽ Dalmacije. T e p a v e c N e v e n k a , r. namještenik. naprednom cima. radi kotara sekretar Od 1935. učestvuje u srednjoškolskom pokretu u Vinkov- 1941. terenu 1917. KK s omladinom Županja. SKOJ Bila Županja, i ženama član KK t e član na Sušak, među čla- Za vrijeme španjolskog ilegalan rad. čiji je Vlasnik je organizator izdaje i raspačava knjige 9. 1943. II. zvjerskog uhapšena, mučenja knjižare i po a »Nova rukovodilac, direktivama 13. IV. 1943. te KP. nakon ubijena. Tintor Julika, iz D. Žirovca, k. Dvor, seljanka, Srpkinja. Bila je jedna od n a j a k t i v n i j i h odbornica Šupica Draginja, nice, r. seljanka, za 1910. majka NOP. nizira žene neprijateljske kova i Bila Jezeru, 9-tero za pomoć za u Sakuplja kroz ke. aktivno KPH, OK K P H Brod. radi radi r a t a r a d i u O d b o r u za Š p a n j o l c e . 1938. p r e l a z i knjiga«, r. 1908. u M e j a m a , k. 1925. novima H r v . kazališta. na Šumanovac Mica, Od Od 1941. odjeću, i radi ofenzive AFŽ u Žirovcu. Jeseorga- bolnici, p r o b i j a redove vrijeme djece. hranu part, Ličke nabavke se lije- prebacuje ranjeni- član r u k o v o d s t v a A F Ž . Tišma Vaja, r. seljanka, 1917. u Đevrskama, Srpkinja. Od k. Šibenik, dana prvih pomaže N O P . U s i j e č n j u 1942. o d l a z i u p a r t i z a n e i r a d i sa ženama član na terenu odb. Kot. AFŽ, Bukovice. član 1943. KK KPH postaje Kistanje, č l a n Obi. odb. A F Ž z a D a l m a c i j u i k a s n i j e član 0 N O O Š i b e n i k . U l i s t o p a d u 1944. o d l a z i u I t a - Šuran Antica, r. 1922. u Tivtu, Boka Kotorska. l i j u k a o član C e n t r . odb. z b j e g a . K r a j e m 1942. o d l a z i u I s t r u , g d j e s e p o v e z u j e s NOP. P o s t a j e č l a n Obi. omlad. rukovodstva. Tkalčec Regina, r. 1894. u Kotoribi, k. Prelog, 1943. član j e O K K P H B u z e t i sekr. O K S K O J . domaćica, Zatim radi na okruzima Pazin, P o r e č i Rijeka, p r e d n o m p o k r e t u . Od 1936. u n j e n o m stanu sta- te bila član 00 AFŽ tih okruga. Hrvatica. Ernesta, iz Šibenika, domaćica, Hrvatica. u AFŽ, 1942. zatim O d 1941. r a d i z a N O P . 1942. p o s t a j e č l a n G r a d . odb. A F Ž Šibenik. 1944. u h v a ć e n a o d ' N i j e m a c a Spomenice u č e s t v u j e u nasastanci odlazi u partizane, kuharica v o j n e pošte u i 1935. nuju ilegalci i održavaju se 1 CK K P J . Šurić Od u Cetingradu GŠH, i CK K P H g d j e radi kao upravnik Josipdolu. Nosilac 1941. odvedena u l o g o r . N a k o n p o v r a t k a iz l o g o r a radi u AFŽ i predsjednica šutić Silva, Crvenom križu. 00 za Gradca, iz AFŽ k. Kasnije postaje Dalmaciju. Metković, domaćica. odb. A F Ž i M j e s N O O , p r e d s j e d n i c a Opć. i K o t . odb. A F Ž , č l a n O p ć i K o t . N O O , član K o t . odb. NF i član KK KPH. Tambača Ljuba, Hrvatica. r. Od od 14 AFŽ 1907. početka na s a k u p l j a n j u partizana. Po u AFŽ u odlazi Bila u član Šibenik. N o s i l a c u zbjeg, Ell-Shattu. Šibeniku, okupacije o r u ž j a , na v e z i 1943. godina. odlasku organizaciji domaćica, ilegalno radi i prebacivanju partizane prvog sa sinom ilegalnog Spomenice odb. seljanka, 1938. 8. Gaćeše« Srpkinja. VIII. u 1941. Šamarici. Sarađuje odlazi u r. 1914. u Puli. paciji sarađuje s N O P . KPH Slav. NOP od Brod. partizane. tajnica U Kot. odlazi u U toku 1933. prilazi rad. 1942. član j e i l e g . M K siječnju NOB odb. A F Ž i član O b i . 1943. bila AFŽ član Slav. Brod, odb. A F Ž z a Zagorje i radi odlazi KK član Slavoniju. kao u KPH, član KK 00 1944. KPH Ivanec. T o d o r i ć S o f i j a , r. 1921. u Z a v o d u , k. G o s p i ć . B i l a član prvog odbora AFŽ u svom selu. 1943. član j e K o t . A F Ž G o s p i ć , k a s n i j e č l a n K o t . odb. A F Ž O t o č a c i s e k r e t a r Opć. k o m . K P H D a b a r . Nosilac 1941. T a r a b i ć M i l k a , r . 1907. u D o n j e m Selištu, k . G l i na, Zora, p o k r e t u . R a d i s v o g r a d a b i l a h a p š e n a . P o oku- A k t i v n o r a d i z a N O P o d 1942. B i l a član M j e s . aktivno radi u Tkalec Todorović Spomenice Marica, 1941. r. Gradiška, seljanka, od 1941. u Kleniku, k. Nova odred »Vasilija S radi u u Aktivno NOP 1907. Srpkinja. A k t i v n o sarađuje organiza- i A F Ž u s v o m selu. N o s i l a c S p o m e n i c e 1941. U toku NOB bila član NOO c i j a m a NF i u A F Ž . Za v r i j e m e I V . nepr. ofenzive bila u V I I . Kot. lište. diviziji. K a s n i j e p o s t a j e član Nosilac Spomenice Tomac-Benić Donje Se- Barka, r. 1915. u G. 1941. Karlovac, namještenik, Hrvatica. okupacije odb. A F Ž z a D v o r , t e č l a n N O ilegalno u radi Mekušju, Od Karlovcu. k. početka Bila taj- n i c a M j e s . odb. A F Ž K a r l o v a c . U s v i b n j u 1943. Tepavac Manda, U prosincu kasnije toku član čitave iz Visuća, k. 1941. bila prvog NOB član Kot. aktivno odb. Udbina, Mj. AFŽ radila seljanka. NOO u Visuć, Udbina. AFŽ. U odlazi na oslob. teritorij, i nosi svotu novaca za postradali narod dok. org. 191, str. 314.) Na oslob. sobom veću (Vidi knj. I, teritoriju bila i p o l i t , s e k r e t a r K K K P H K a r l o v a c i član �OK KPH Karlovac. Odlikovana reda i Nosilac Ordenom Ordenom Spomenice bratstva zasluga i 1941. jedinstva za narod II. II. Topuzović 1942. reda. sa Tomac K a t a Bizerova, r. maćica, Hrvatica. a odlazi 1942. 1896., u D e l n i c a m a , d o - 1941. u j e m e bila bolničarka i tim kao aktivno radi za je jedno partizane, g d j e bolesna borac X I I I . upućena na NOP, u iz Slobodne Vlasti, k. Aktivno sarađuje s 'NOP od Krajem dvoje Opć. male kom. za- pozadinu. Polje, bođenja upućena uhapšena na tara. Nosilac kao delegat Spomenice drugu žena Titu Gorskog s Ko- 1941. člana 00 aktivno AFŽ radi selu. Medak. u AFŽ. 1942. Čitavo birana te vić, seljanka. Julija, Bila iz član vrijeme NOB 1941. Bačine, Mjes. k. odb. u početka partizane NOB bila član Kot. odb AFŽ u član ali predsjednica odb. 00 U AFŽ AFŽ godina pobjeći radom partizane. NOO Iste uspijeva ilegalnim Kot. ilegalnog Topolovici. ustaša, Nastavlja odlazi Sirnica, Trbović domaćica, 1941. Tomašević-Bošković u i toku Grub. u iz lipnju NOB bila Polje, član, Virovitica. za Spomenice Nosilac toku bila AFŽ od zatvora. 1943. T o m a š Sava, iz P a v l o v c a , k. Gospić. B i l a član prsvom U predsjednica 1942. predsjednica predsjednica v o g odbora A F Ž u i radnica. pozivom je djece. KPH odlazi T r b o j e v i ć B o s i l j k a , r . 1920. u T o p o l o v i c i , k . G r u b . i konferenciju godine Đakovo. K a s n i j e p o s t a j e član K o t . odb. A F Ž . P r i j e osloI. iste Đakovo, vri- divizije, rad Kata, seljanka. Metko- AFŽ, taj- r. Početkom AFŽ, a odb. 1907. Srpkinja. iste AFŽ u U Drežnici, pokretu 1942. b i r a n a j e u godine postaje Drežnice. k. Ogulin, sudjeluje seoski predsjednica Nosilac Spomenice od odbor Opć. 1941. nica Opć. i K o t . odb. A F Ž i član K o t . odb. N F . Nosilac Spomenice 1941. Trinaestić-Dubajić 1940. Tomašević-Dragović Ljubica, r. 1913. k. Metković, seljanka, Hrvatica. vno radi za N O P . U toku Bačini, Krajem 1941. beniku, do N O B bila član M j e s . Opć. odb. 00 NF. Tomić AFŽ, član K o t . N O O , z a t i m član Nosilac Danica, r. NOO, Obi. Spomenice 1911. u N O O , tajnica član odb. 00 AFŽ AFŽ, i radi u naprednom pokretu, a od p r v i h dana okupacije aktivno učestvuje u N O P . štajnoj službi, 1 matičnim rukovodi odborima 1942. r a d i u o b a v j e - raznim u član je odlaska odborima Zagrebu. Bila delegat na I. benik i KPH OK Tomić stići, k. ljanka, Hrvatica. nizira A F Ž . za više Crikvenica, član Anka, iz s između O NOO odbornica A F Ž i za i od Hrv. NOO Senj, Hrkao 1943. Sudjeluje u NOP Primorje i od 1942. član KK Krivi Član je KPH za odlazi u Od Srpkinja. na član Obi. u dana selu Put. odb. u NOV 1941. U toku NOB bila AFŽ Perna, AFŽ Vrginmost i sekretar 1942. član član i Kot. Opć. kom. Iva, za iz NOP AFŽ, Ravča, k. od član 1941. Opć. i Metković, Bila seljanka. predsjednica Kot. odb. AFŽ, Radi Mj. član odb. Mjes., 00 AFŽ Opć. i za Crikvenicu. odb. AFŽ za Kot. N O O , t e član K K K P H . Vikica, r. 1912. u Drvaru. aktivna u radničkom pokretu. a od 1939. u pronalaženju na Jaski organizaciji smještaja dopremi i hrane Jasenovcu Crvene za dr. rata SBOTIČ, pomoći, španjolske za i Prije Radi u na dobro- drugove u logoriU prosincu 1941. odlazi na teren s m u ž e m i m a l i m d j e t e t o m . P o č e t k o m 1942. v r a ć a s e u Z a g r e b , g d j e Topuzović Jula, seljanka. Od niži ferenciji iz 1943. kurs AFŽ Slobodne AFŽ. Žene Hrvatske u NOB Vlasti, aktivno izabrana 1945. 32 sara- Perna. Tu-čkorić Istru. vršila Trinaj- ustanka odb. Opć. KPH ma i 1914. Odlazi teren. predsjednica voljce, Buzet r. prvih partizane. se OK za u Ši- T r k u l j a Vasilija, r. u K a t i n o v c i m a , k. V r g i n m o s t , K o n c e m 1943. p r e l a z i u I s t r u g d j e p o s t a j e č l a n KPH AFŽ bila T o n k o v i ć N a d a , r . 1924. u B r i b i r u , k . C r i k v e n i c a . Hrv. 00 Pri- radeći Od konferenciji tajnica đ u j e s N O P . U s v i b n j u 1942. s m a l i m d j e t e t o m Trlin 1941. partizana. član M j e s . AFŽ borbi. K r i v o g Puta, k. NOP sela se- radi za N O P , orga- je poginuo u Sarađuje vatica. veza O d 1941. 1944. Sin j o j Tomljanović B r i b i r u , k. 1943. p o s t a j e p r e d s j e d n i c a 0 0 Primorje, morje. u Ši- 1942. Šibenik. Ivanka, Rijeka. seljanka, r. u krajem AFŽ je hapšena. Genoveva, student. organizaciji. aktiva žena zemaljskoj Postaje član omi. partizane Petrovcu. vraća puta Šibenika, ilegal. u Bos. Trinajstić-Širola 1929. iz član 1941. Gomirju. Bila Vjera, srednjoškolskoj O d 1941. a k t i - odb. A F Ž , M j e s . N O O , član Opć. član O u radi u Na za radi prvoj za k. Đakovo, NOP. okružnoj predsjednicu. Zakon- Umrla dana uhapšena. logora i Poslije godinu radi kao kurir MK dana KPH. je istog izlazi 1944. u ilegalnost i p o s t a j e član, a p o s l i j e o r g . MK KPH ustaša i Zagreb. obješena 28. u X. Sv. 1944. iz odlazi sekr. uhapšena od Nedelji. 497 �Turčinović A n đ e l k a , r. 1915. u S v . P e t r u u Šumi, k. Pazin. 1941. bila član Mjes. AFŽ odb. Za- Udier Marina, r. 1922. u greb. Iste god. uhapšena i bila u raznim logo- p o k r e t u , a od 1941. r i m a do k r a j a bila i kuplje, zatim okružnih 1943. u NOO Odlazi u partizane u Po- Istru. Poreč, Radila Pazin, u propodjelima Pula, te u prop- o d j e l u Obi. N O O z a I s t r u . B i l a č l a n Obi. odb. A F Ž I s t r a . O b i l a z i i s t a r s k a sela, r a d i s a žena- Žakanju, k. Karlovac, u č e n i c a , H r v a t i c a . Od 1939. r a d i u o m l a d i n s k o m uhapšena vraća koncem za N O P . odvedena godine v l j a radom kao u KPH svibnju logor, Karlovac, 1942. odakle gdje se nasta- član M K K P H K a r l o v a c . o d l a z i na oslob. t e r i t o r i j kom. U u 1944. i r a d i k a o član Opć. Rakovica. ma i p i š e u » G l a s u I s t r e « , i » H r v a t s k o m l i s t u « , u čijoj redakciji radi do oslobođenja. U g a r k o v i ć Anica, iz Komića, k. Udbina, seljanka, Srpkinja. T u r i ć K a t a , r. 1901. u P e r u š i ć u , s e l j a n k a , H r v a tica. Prije kretom. rata povezuje Poslije se s kapitulacije radničkim stare po- se nalazila u neposrednoj t e l j s k e posade. V r l o Kot. član kom. KPH. 1941. aktivno odb. AFŽ Nosilac učestvuje Udbina Spomenice i u NOB. član Opć. 1941. Jugoslavije, u n j e z i n o j s e kući o d r ž a v a j u p a r t i j s k i sastanci, iako Od Bila blizini neprija- aktivno radi na sakuplja- n j u m a t e r i j a l n e p o m o ć i z a p a r t i z a n e , d a j e oba- Ujević ka. Antica, Za iz Krivodola, N O P radi od k. 1941. Imotski, Bila seljan- predsjednica M j e s . odb. A F Ž , t a j n i c a i p r e d s j e d n i c a K o t . odb. A F Ž , član K o t . odb. NF i Kot. NOO. v j e š t e n j a o k r e t a n j u n e p r i j a t e l j a i radi na mobilizaciji omladine predsjednicu za Opć. NOV. odb. 1943. AFŽ i birana člana za NOO. 1944. p o v l a č i s e n a oslob. t e r i t o r i j , g d j e j e i z a brana za predsjednicu Kot. odb. AFŽ Perušić. U l e m e k L j u b a , r . 1920. u V . P e c k i , k . V r g i n m o s t , seljanka (danas izabrana za predsjednicu selu Pecka. Opć. Turković D r a g i c a , r. 1920. u I v a n j s k o j , k. B j e l o var. Za Mjes. NOP odb. radi AFŽ od 1942. kao član prvog Ivanjska. odb. namještenik), U AFŽ predsjednica toku NOB Perna, Kot. Srpkinja. seoskog odb. bila u predsjednica član Opć. AFŽ odb. 1941. AFŽ Vojnić, kom. KPH, predsjed- n i c a K o t . odb. A F Ž V r g i n m o s t , p r o č e l n i k z d r a v , odjela O N O O K a r l o v a c , član 0 0 A F Ž i J N O F Karlovac. Nosilac Spomenice 1941. T u r k o v i ć K a t a , r. 1911. u P a v l i ć a n i m a , k. Č a z m a . Radi od 1942. na organizaciji odbora AFŽ u Umičević Mileva, kotaru, na r a z n i m sabirnim a k c i j a m a i dr. Bila seljanka, član O p ć . i K o t . odb. A F Ž . NOP. iz Suhomlake, k. Srpkinja. Bila 1942. D. počinje predsjednica Miholjac, sarađivati s odb. seoskog i AFŽ član K o t . odb. A F Ž D . M i h o l j a c . I s t i č e s e s v o T u r k o v i ć Ružica, r. 1913. u Z a g r e b u , r a d n i c a , H r vatica. Od pokretu. pri Član CK pri 1932. KPH, MK Komisije je radi za Komisije KPH MK K P H aktivno za Zagreb, Zagreb. u rad rad član sa u RK Polovicom ženama sindikatima KPH 1941. N P z a H r v a t s k u . U o ž u j k u 1942. Trnje, sekretar je član OK K P H OK K P H Pokuplje i Spomenice za OK K P H Uroić Roza, iz Brlekova sela, k. Zlatar. Sara- đ u j e s N O P o d 1941. S a k r i v a i l e g a l c e , s a k u p l j a hranu i materijal u A F Ž i t. za partizane, okuplja žene d. odlazi u par- t i z a n e u Gorski K o t a r . Osnivač je i urednik lista »Primorka«, j i m radom na stvaranju bratstva i jedinstva. radničkom Hrv. Primorje, Zagreb. Nosilac 1941. Usorac-Ljubišić Zorka Ruža, Koprivnica, namještenik. r. u Plavšincu, O d p o č e t k a 1942. k. ra- d i k a o p o l i t i č k i r a d n i k . B i l a član K K K P H K o p r i v n i c a , član O N O O B j e l o v a r , K o t . odb. A F Ž i N O O kotara Koprivnica. Turza Herta, rodom iz Rume, kroj. pomoćnica, H r v a t i c a . ( V i d i k n j . I , d o k . 11, str. 2 5 . ) Utvić Milka, r. 1911. kinja. U toku N O B Tuškanec J a g a , r. 1911. u maćica. S r p n j a 1941. odred kod član K o t . Gračacu, seljanka, Srp- odb. A F Ž G r a č a c . odlazi u prvi partizanski Kalinski U v o d i ć K a r m e l a , iz K l i s a , k. Split, domaćica, H r - odred na Šamarici. A k t i v n o radi na organizira- v a t i c a . O d 1941. r a d i n a o r g a n i z a c i j i o m l a d i n e , nju učestvuje AFŽ terenu Žabna. S e l i m a , k. S i s a k , do- u aktivno radila u A F Ž kao u Iza toga prelazi u sisačkom Sanskog Mosta kotaru, i u te u kotaru Bosni Čazma na u Moslavini. U radu v r l o agilna. u karavanama, K a s n i j e bila Solin i Učkar M a r i j a , iz Vodnjana. Bila tajnica K o t . N O O Vodnjan. i dr. OK član sakupljanju Opć. kom. i pomoći KK KPH SKOJ. U z e l a c D a n i c a , r. 1913. u Ondiću, k. U d b i n a , dom a ć i c a , S r p k i n j a . Još p r i j e r a t a s a r a đ u j e s k o - �munistiina. U njenoj se kući o d r ž a v a j u p a r t i j - Vejnović Milica, kinja. Od A F Ž , z a t i m član opć. N O O , član K o t . odb. A F Ž godine i ženama iz M o k r o g Polja, k. odlazi ski sastanci. Kot. 1942. NOO predsjednica Udbina. Nosilac je Mjes. odb. Spomenice 1941. često Uzelac-Filipović Ljubica, r. 1913. u Kasnije naprednom radi U siječnju u pokretu ilegalnoj u tehnici Zagrebu. MK Zagreb. 1942. u h a p š e n a i o t p r e m l j e n a u l o - g o r Stara Gradiška, a zatim u Jasenovac, odak l e je 15. I. 1945. z a m i j e n j e n a . U p a r t i z a n i m a radi na organiziranju Spomenice poljoprivrede. Nosilac 1941. AFŽ. nim Od U početka toku na okupiranom kroz NOB ustanka bila radi oslobođeni Knin, za NOP teritorij. Srp- i iste Radi sa probijajući terenu, neprijateljske V e k i ć V u k a , r. 1917. u ljanka, u Srpkinja. se redove. svom odb. selu, a A F Ž D. Vernic-Török aktivno učiteljica u radi u oslobođe- S u v a j i , k. D. L a p a c , se- 1941. 1942. bila predsjednica izabrana za AFŽ člana Kot. Sarajevu, pro- Lapac. Magda, r. 1911. u f e s o r , H r v a t i c a . 1935. k a o s t u d e n t u č e s t v u j e u naprednom pokretu. Radi u omladinskoj sekciji Ženskog U z e l a c K a t i c a Z i t a , r. 1900. u G o s p i ć u , u č i t e l j i c a , Hrvatica. na aktivno Dubravama, k . B r č k o , a g r o n o m . P r i j e r a t a u č e s t v u j e u studentskom 1943. pokreta, žene, U R S S , te u Krajem u Društvu u za Stranci prosvjetu radnog naroda. 1941. b i l a u h a p š e n a i l i p n j a 1942. ot- p r e m l j e n a u l o g o r ,Stara G r a d i š k a , z a t i m 1944. u Lepoglavu, g d j e je zaklana. selima kotara. V e s a n o v i ć M i l e n a , r. 1914. u Splitu, n a m j e š t e n i k , V a l č i ć - J a k u l i ć K s e n i j a , r. 1919. u B r n u , č e h o s l o - Hrvatica. P r i j e rata aktivna u v a č k a , n a m j e š t e n i c a , H r v a t i c a . O d 1941. i l e g a l - naroda Odboru no v o l j c i m a . 1942. o d l a z i u p a r t i z a n e i r a d i u A F Ž . radi za N O P u Karlovcu, prikuplja pomoć i za partizane i brine se za partizanske obitelji, Bila r a d i na p r o p a g a n d i i d r . 18. X I I . 1944. p r e l a z i Spomenice n a oslob. teritorij Karlovačkog područja, radi kao tehničarka, a kasnije kao komesar Veseli Po Grad. iz Raba. Počinje N O P k o n c e m 1942. B i l a ra AFŽ Italije u svom bila 1944. sili zatvor otpremili Trst, te u u logor s Nijemci u i NOO odb. korpusa. Sarađuje grebačke Koprivnica. oblasti član za s Koprivnice član bila Obi. zatim u Ravensbriick, oslobođena, v r a ć a se u Nevenka, za iz NOP Banjola od na 1942. tajnica NOO Za- evakuaciju djece i član Gl. odb. V e š e r a - P o p e l a r J o s i p a , r. 1909. u S e v n i c i , k. B r e žice, radnica, Slovenka. Prije rata domo- Rabu, Iste Hrva- godine aktivna u radničkom pokretu. Radila u odborima NP i na zbrinjavanju ilegalaca. U B i l a je u omladinskoj zatim Radi od član (pročelnik za p r o s v j e t u ) , član u partizane. tica. NOP s u j e uhap- vinu. Valovičić Nosilac postaje Kasnije A F Ž Koprivnica, Odbora i g d j e je p r e ž i v j e l a sve strahote tih logora smrti. Svršetkom rata, dobro- zbjega u Vojvodini. Rijeci, Auschwitz Kot profesor. kapitulacije odb. VIII. oslobođenju AFŽ Poslije Kot. K o t . N O O . 22. I I I . i sarađivati o d b o r n i c a p r v o g odbo- mjestu. blagajnica bolnice Stranci r a d n o g španskim 1941. Maja, 1943. Anica, pomoć gdje šef kance- larije. Valovičić za radila kao svibnju kuharica 1943. u odlazi brigadi, a pozadinskim ustanovama. po- s t a j e č l a n M j e s . odb. A F Ž u B a n j o l u . I l e g a l n o Vidović Jerka, iz Sevida, k. Split, seljanka. Ra- radi na sabirnim akcijama za N O V i na orga- dila n a p r i k u p l j a n j u m a t e r i j a l a z a p a r t i z a n e niziranju stalno u č e s t v o v a l a u k a r a v a n a m a z a p r e b a c i v a - žena. i nje oružja i municije vojnim jedinicama. UhapV a r a d y K a t i c a , i z C v e t k o v i ć a , k . J a s k a . O d 1941. učestvuje u N O P . Bila je jedna od prvih žena, koja je primala partizane, donosila obavještenja. teritorij i radi kao sakupljala pomoć 1943. prelazi politički radnik i na oslob. i bolni- čarka. šena o d N i j e m a c a , n e p r i z n a j e , g d j e s e n a l a z e skladišta oružja, iako podvrgnuta strašnom m u č e n j u . O b j e š e n a 1944. Viđak-Krstulović maćica, radu, Marica, Hrvatica. u svojoj r. Od 1900. u Splitu, 1926. skriva kući učestvuje ilegalce, u doileg. održava razne partijske veze, radi na prenošenju pošte Vasić-Tomić Marija, r. 1917. u Karlovcu, učite- i dr. Za vrijeme ljica, Hrvatica. K a o učiteljica u Korenić Poto- žena ku vih zadataka. (k. Bosiljevo), okuplja omladinu i radi ž e n a m a . P o s t a l a j e član I n i c . bila uhapšena u i nakon izlaska obavještajnoj službi odb. A F Ž . iz sa Nosilac aktivna na okupljanju najrazličitijih povjerljiSpomenice 1941. 1944. zatvora radi Karlovačkog NOB i na i z v r š a v a n j u područja. Vignjević Radi na Tonka. Od sakupljanju 1941. učestvuje hrane i ostalo u NOP. za NOV, �te u A P Ž na Sušaku. 1944. u h a p š e n a od s t r a n e V l a h F r a n i c a , r. 1882. u L j u b l j a n i . Od 1897. ž i v i N i j e m a c a i o d v e d e n a u l o g o r R a v e n s b r i i c k , oda- u k l e s e v r a t i l a 16. V I I I . 1945. u Sušak, g d j e na- zila često u sukob s t a l i j a n s k i m vlastima, jer Puli. Majka 7-mero djece. Prije rata dola- se u v i j e k isticala kao borac za nacionalna pra- stavlja radom. va. V i l i D a r i n k a , r . 1916. u A m e r i c i , r a d n i c a , S r p k i - Već 1941. bila je prva žena-kurir u Puli. 1944 j e u h a p š e n a o d N i j e m a c a , ali u s k o r o pu- nja. P r i j e rata aktivna u U R S S u Zagrebu. Iza štena okupacije ma i borbi za priključenje Istre Jugoslaviji. odlazi u V. Barnu i povezuje partizanima. K r a j e m 1942. odlazi na ni U bila teritorij. kom. KPH Kot. odb. toku NOB Drenovac, AFŽ član Podrav. KK se KPH i Opć. tajnica član K K K P H i K o t . odb. A F Ž S l a v . P o ž e g a . Z a v r i j e m e N O B završila kurs kurs. AFŽ, te niži i iz zatvora. Isticala se u demonstracija- oslobođe- sekretar Slatina, s srednji partijski O d l i k o v a n a s a t r i O r d e n a z a s l u g a z a na- Vlah Marija, S NOP prvog r. 1910. sarađuje odbora u od AFŽ Puli, 1942. u zubarski Radi Puli na asistent. osnivanju početkom 1943. u kome je postala predsjednica, a kasnije tajnica. Isticala se u borbi za p r i k l j u č e n j e I s t r e Jugoslaviji. r o d i M e d a l j o m za hrabrost. Vlasta Ana, V i l j a n a c R a d o j k a , r . 1927. u B u d i m c i m a , k . N a šice, s e l j a n k a . 1943. b i l a j e p r e d s j e d n i c a M j e s . NOO selu. u maca svom je odlazila U toku većina kotareva Valpovo, NOB ljudi preko u Budi- partizane Osijek i Vukovar. s Događalo se da je u t o k u n o ć i d o l a z i l o u s e l u i do 100 p a r t i z a n a , k o j e j e R a d o j k a r a z m j e š t a l a p o kućama, brinula se za guravala kurire, koji ma. njihovu su prehranu i osi- ih v o d i l i k p a r t i z a n i - 1943. b i l a u h a p š e n a od N i j e m a c a , a 1944. oslobođena. r. 1903. u U N O P sarađuje od Puli, radnica, Talijanka. 1942. R a d i n a organizira- n j u r a d n i c a T v o r n i c e d u h a n a i s a k u p l j a n j u pomoći za partizane. Član I s t i c a l a se u b o r b i je Grad. odb. APŽ. za s t v a r a n j e b r a t s t v a i j e - dinstva između H r v a t a i T a l i j a n a i za priključenje Istre Vojinović Jugoslaviji. Joka, r. 1902. u Bruvnu, k. Gračac, d o m a ć i c a , S r p k i n j a . O d 1941. u č e s t v u j e u N O B . K r a j e m 1941. b i l a p r e d s j e d n i c a A F Ž u M a z i n u , a 1942. član N O O , i k a s n i j e č l a n K o t . odb. A F Ž G r a č a c . J e d n a od n a j a k t i v n i j i h ž e n a u k o t a r u . Nosilac Spomenice 1941. V i n c e k V e r a , i z M a r k o v o g p o l j a , k . S e s v e t e . 1942. radi u ilegalnoj štampariji OK KPH Zagreb, Vostrel Ana, r. 1904. u Brestovcu, k. Daruvar, b r i n e se za i l e g a l c e , k o j i su o d s j e d a l i u n j e n o j Č e h i n j a . O d 1941. i l e g a l n o r a d i z a N O P u selu kući Čemernici i dr. U lipnju 1943. odlazi sa s v o j a tri (k. Virovitica). sina n a p o l u o s l o b o đ e n i t e r i t o r i j M o s l a v i n e , g d j e nije radi v r i j e m e radila aktivno na kulturno-prosvjetnom polju kao član postojao odbor k a z a l i š n e d r u ž i n e . 1944. č l a n j e Opć. k o m . K P H pomoć partizanima. u žavali AFŽ Ivanić Kloštru. Poginula u borbi s usta- šama. ileg. Iako u na toku kroz okupljanju U njenoj sastanci, u selu, dolazili kući NOB čitavo žena su politički se za odr- radnici, o d r ž a v a l e r a z n e v e z e i d r . 1944. b i l a član N O O grada Virovitice. Z a v r i j e m e V I I . o f e n z i v e pre- Vinovrški Mara, r. 1919. u V . E r j a v c u , k. K a r - šla s narodom u Mađarsku. l o v a c , H r v a t i c a . O d 1943. a k t i v n o r a d i n a osnivanju NOO opć. Jaškovo. 1944. član je odb. V r a č a r Milka, iz M e k i n j a r a , k. Udbina, seljanka, i 00 AFŽ za Srpkinja. okrug Karlovac. V i n t e r š t a j g e r L j u b i c a , iz Jaske. U N O P učestvuje od zira 1941. Prima prebacivanje teritorij. kurire raznog i ilegalce materijala Radi pod vrlo teškim i organi- na oslob. i l e g a l n i m uslo- U KK NF Udbina KPH toku NOB i bila 1944. član KK sekretar SKOJ, KK KPH Žumberak. Vraneš Milija, seljanka, AFŽ. r. 1906. Srpkinja. Bila u Vodoteču, Od član K o t . 1941. odb. k. Brinje, aktivno radi u AFŽ Brinje. v i m a , j e r j e u J a s k i bio s m j e š t e n j a k u s t a š k o talijanski garnizon. V r a n e š M i l k a Rabatina, r. u Vodoteču, k. Brinje, seljanka. Viskić Polda, iz Gradca, k. Metković, seljanka. Z a N O P r a d i a k t i v n o o d 1942. B i l a t a j n i c a M j . odb. A F Ž , t a j n i c a M j e s . N O i član Opć. i K o t . AFŽ. Od 1941. radi aktivno u odboru NP i sa ž e n a m a . U t o k u N O B b i l a član Opć. i K o t . odb. AFŽ Brinje. Vranešević Janja, Brod, seljanka r. 1920. u C i g l e n i k u , k. Slav. ( s a d a u č i t e l j i c a ) . O d 1941. radi z a N O P . U t o k u N O B b i l a član K o t . A F Ž i O O Višek Alojzija, Hrvatica. P r i j e rata učestvuje u AFŽ r a d n i č k o m p o k r e t u u Z a g r e b u . 1941. r a d i u ile- član galnoj kurs A F Ž štampariji. Slav. KK Brod, KPH i sekretar Slav. Brod. Opć. 1943. kom. KPH završila srednji partijski kurs u i viši Slavoniji. �V r a n e š e v i ć M i l k a , r . 1921. u N o v i m D v o r i m a , k . Klanjec, student, organiziranju kotaru. Srpkinja. narodnog Listopada 1941. ustanka 1941. (k. vraća radi na teren, Od Baniju, a gdje kraja 1943. na odlazi grupu na Čerkezovcu dinom. učestvuje u Dvor) 1942. sa izabrana ali uskoro je za gladnjelu djecu u zbjeg. Nosilac i OK se omla- KPH tajnicu Vučković radi pripremanju 1941. narodnog odlazi 1941. borac, a zatim na osnivanju u (k. Našice). Od NOP. U proljeće 1943, neprijateljske odbora predsjednica četu. AFŽ. Opć. silac Spomenice u prosincu je kotaru radi toku je odlazila u raznih Vuga Kata, trinja, od r. 1941. zaciji U u Velikoj Srpkinja. toku N O B član Našice. N o - 1941. Vujaklija Kata, Srpkinja. iz Čavlovice, AFŽ, a na p r v o j B r i n j u , H r v a t i c a . O d 1941. i l e g a l n o r a d i u B r i - 1942. za člana u Ogulinu, na NOP k. Pe- učestvuje radi u organi- učiteljica Baniju k. Dvor, Okružnoj konferenciji 1942. izabrana Zem. Centr. seljanka, od n a j a k t i v n i h žena u općini Ž i r o v a c . N a p r v o j 1895. uporišta Gradusi, U aktivno Bila je jedna u r. neprijateljska AFŽ. za Anča, S l a v o n i j u ona j e i z zadataka. 1904. seljanka, AFŽ Vučetić vrijeme NOB Orahovica, O p ć . k o m . K P H i član K o t . N O O aktivno za Ora- Najprije U NOO ofenzive na 1941. v e z l a p a r t i z a n i m a puna kola r a z n o g m a t e r i j a l a . Često U našičkom sprema u sela Budimaca, kroz neprijateljske redove, pre- sudjeluje ustanka. u partizansku bila bila Srpkinja. ih AFŽ 00 1915. u K o k o č a k u , k. domaćica, ili Zorica, za izvršavanje hovica, dom za z a B a n i j u . N o s i l a c S p o m e n i c e 1941. V u č e n o v i ć J a g o d a , r. dječji S p o m e n i c e 1941. dvorskom partizansku ženama član u konf. odb. za u člana Bos. 00 Petrovcu A F Ž Jugoslavije. n j u . U s t a š e j e h a p s e i o t p r e m a j u u l o g o r , odakle zamijenjena 1942. Tada radi na oslobođe- V u j a k o v i ć M i l k a , r . 1919. u P o d b r đ a n i m a , k . K o stajnica, učiteljica, Srpkinja. Učestvuje u N O O nom teritoriju kao učiteljica i u A F Ž . i a k t i v n o r a d i u A F Ž od 1942. Vučković Ana, r. 1917. u Srpskim Moravicama. Od 1941. a k t i v n o u č e s t v u j e u N O P . 1942. o d l a z i Vujanić-Slavić A n k a , r. u K r č e v u , k. K o s t a j n i c a , u p a r t i z a n e . B i l a član k o t . odb. A F Ž V r b o v s k o seljanka, i 00 A F Ž za Gorski Kotar. i r a d i u A F Ž od 1941. Vučković Angelina, r. 1910. u Cvijanović Brdu, k . S l u n j , s e l j a n k a . O d p r v i h dana u s t a n k a radi za N O P . Aktivna kao bila zarobljena od član N O O ustaša i i AFŽ. zvjerski 1944. mučena, Vujanović-Zdelar đuje u s NOP. ma. sekretar Ordenom bratstva i je- Živka, r. učestvuje 1914. u u NOP Kapelni, k. 1943. osniva ilegalni odbor A F Ž S u h o m l a c i , a a k t i v n o r a d i i u o k o l n i m seli- ali j o j u s p i j e v a k a s n i j e pobjeći. N o s i l a c SpomeOdlikovana Aktivno D . M i h o l j a c , s e l j a n k a , S r p k i n j a . O d 1942. s a r a - nice 1941. Srpkinja. U toku NOB bila kom. KPH Opć član u Kot. i 00 AFŽ, Crncu. dinstva I I . reda i M e d a l j o m za hrabrost. V u j č i ć A n k a , r . 1918. u V e l j u n u , k . V o j n i ć , stuV u č k o v i ć M a r t a , r . 1887. u S r p s k i m M o r a v i c a m a . Od 1941. luje u zajedno NOP. zane, gdje četiri sina sin p o g i n u o . ski l o g o r , radi sa vraća se već jedna Kad i djecom 1942. nalazila kćerka, prelazi u od Jasenak Poslije u svoje selo i sudje- odlazi u parti- su T a l i j a n i ženama. se mužem U proljeće su i s njezina kojih napali i djeca, je jedan partizan- Drežnicu, kapitulacije nastavlja s gdje Italije aktivnim dent, S r p k i n j a . 1940. a k t i v n a u n a p r e d n o m studentskom pokretu. dunu, na Od okupacije radi prikupljanju oružja i na Kor- organiziranju b o r b e n i h d e s e t i n a . U r u j n u 1941. o d l a z i u o d r e d » Š l i v n j a k « na Kordunu. KK KPH, OK KPH U t o k u N O B b i l a član Karlovac, OK KPH Hrv. Primorje, O K K P H Pokuplje, O K K P H Zagreb, u istim AF.?- okruzima Nosilac član okružnih Spomenice organizacija 1941. radom. V u j n o v a c R e z a , r. Vučković-Polović Mila, Vojnić, je seljanka, seoskog odb. r. 1906. u Srpkinja. AFŽ Velika i povo, 1941. Krajem A F Ž na sakupljanju hrane i Mala U toku N O B bila predsjednica Opć. član Crkvina. odb. A F Ž , seljanka. gestapovaca mučenju, predsjednica liko Veljun, predsjednica KK K P H i neprijat. ofenzive nje i šte. odb. Kot. NOO AFŽ, 00 AFŽ Vojnić. svojim ramenima KK KPH Karlovac, Za organizira žene n j e g u ranjenika kao Na član član vrijeme za promrzlu i aktivna u bila najzvjerskijem priznala. oslobođena. Radi u 1944. u h a p š e n a od podvrgnuta ali ništa n i j e mjeseci stavlja i NOP. odjeće, na raspa- Vraća N a k o n nekose kući i na- radom. IV. spašava- i dječje prihvatilinosi 1943. č a v a n j u š t a m p e i d r . 1. V. č l a n O p ć . N O O , član O p ć . k o m . K P H G . S k r a d , Kot. 1908. u P e t r i j e v c i m a , k . V a l - S k r a d u , k. G. iz- Vujnović-Milković Hrvatica. 1942. i član postaje Luca, iz odlazi Kot. na odb. Smiljana, k. oslobođeni AFŽ za Gospić, teritorij Gospić. Za �vrijeme na čitavog N O B neoslobođenom aktivno radi sa ženama teritoriju. ljeta 1941. do jeseni 1942. bila kurir između H r v a t s k o g P r i m o r j a i Z a g r e b a . O d v e l j a č e 1942. bila član K K K P H z a N o v i V i n o d o l i K K K P H Vukadin Za a Manda, iz Vrbnika, N O P počela raditi u 1943. odlazi u k. Knin, drugoj partizane, seljanka. polovici gdje je 1942., bila član za C r i k v e n i c u , a od k o l o v o z a do p r o s i n c a 1943. član O K K P H , t a j n i c a 00 A F Ž Hrv. Primorje i K o t . odb. A F Ž . N o s i l a c S p o m e n i c e 1941. O d l i - K o t . odb. A F Ž K n i n , a k a s n i j e t a j n i c a 0 0 A F Ž kovana z a o k r u g K n i n i član K o t . N O O K n i n . I s t i c a l a Ordenom bratstva i jedinstva II. reda i Orde- se u r a d u sa ž e n a m a P r o m i n e i B u k o v i c e . nom zasluga za narod I I I . reda. Vukasović Koviljka, r. 1913. u J a s e n a š u , k . V i - r o v i t i c a . 1941. r a d i z a N O P u K u s o n j i m a . 1942. odlazi u mesara partizane. i kurs polit, ko- radi u požeškom kotaru u A F Ž . Vukelić-Lipovska kotar Završava Milka. Pisarovinu. kurseve za kurseve Krajem Radi sa aktivistkinje 1943. i u održava analfabetske za žene. zasluga za narod II. reda, Z a g o r a c V e d a , r . 1914. u š i š i n c u k r a j S i s k a , e k o n o m i s t , H r v a t i c a . Od 1934. a k t i v n o r a d i u naprednom napose odlazi ženama, AFŽ Ordenom studentskom pokretu naprednim ženskim u redakcije »ženskog u Zagrebu, a Bila član 1938-1939. svijeta«. org. član j e ž e n s k e k o m i s i j e p r i C K K P H . 1941. r a d i ilegalno na Sušaku, a sarađuje u 1943. 00 g d j e j e b i l a član AFŽ redakciji odlazi u partizane, za Hrv. Primorje i »Primorke« i »Žene u borbi. Vukelić Mara, vatica. iz Od Alama, k. 1942. radi Senj, domaćica, H r - na organiziranju žena. U s t a š e je hapse i o t j e r a j u u logor. Po kapitulaciji Italije ženama do vraća se u svoje selo i radi sa Zahtila Anđelka, b i l a član K o t . oslobođenja. kasnije Vukić Filka Iako su one i Mara, ustaše iz Koritnje, svakog su uspješno r. dana k. u Sv. Bartolu-Vinež, član odb. A F Ž i K o t . N O O L a b i n , a KK KPH. Karlovac. upadale održavale vezu 1923. k . L a b i n . A k t i v n o r a d i z a N O P o d 1943. 1944. u selo, s Karlovcem, prebacivale drugove u partizane i davale oba- vještenja o neprijatelju za cijelo v r i j e m e N O B . Z a s t a v n i k o v i ć K r u n k a , r. 1920. u Z a g r e b u , n a m j e štenik, Bila Hrvatica. član Od 1941. rajonskog učestvuje odbora NP u u NOP. Zagrebu. U h a p š e n a u s r p n j u 1942. i p o s l i j e d v a m j e s e c a z a m i j e n j e n a . U p a r t i z a n i m a b i l a član K o t . odb. Vukmirović Dragica, iz renica, seljanka, Bijele Rijeke, k. T. Srpkinja. Za NOP Ko- radi od 1941. B i l a č l a n K o t . odb. A F Ž K o r e n i c a i član Opć. kom. KPH Plit. Ljeskovac. U radu A F Ž z a S l u n j i O t o č a c . O d l j e t a 1943. t a j n i c a 0 0 A F Ž B j e l o v a r . U r u j n u 1944. r a d i u U p r a v nom odjelu ZAVNOH. vrlo požrtvovna. Zastavniković Vukmirović Štaka, r. 1923. u G. Babin Potoku, k. O t o č a c . Od 1930. ž i v i u š u š n j e v c i m a , k. Brod, seljanka. svojoj kući 1941. hrani povezuje i liječi se bolesne s SI. NOP. U partizane, Marica, predni radnički nju ilegalne ma u član j e K o t . odb. A F Ž z a u Hrvatskoj. S l a v . B r o d . 10. I V . i s t e g o d i n e p r e d h a p š e n j e m hovnog skače kroz prozor i bježi u partizane. za omladinom kao član KK r. 1914. Radi s SKOJ. pokret štampe. zamijenjena 1943. 1896. u Rumi, namje- i radila na raspačava- 1941. k a o k u r i r CK K P H održavala vezu s Beogradom i mnogim mjesti- o k u p l j a ž e n e , t e 1942. f o r m i r a p r v i o d b o r A F Ž s v o m selu. r. š t e n i k , H r v a t i c a . P r i j e r a t a b i l a v e z a n a u z na- štaba vrijeme smještaj Uhapšena 1942. NOV IV. koncem 1941., a Jedno v r i j e m e radi kod V r i POJ. ofenzive U Hrvatskoj organizira 1943. ishranu i z a s t o t i n e i z b j e g l i c a i t i f u s n i h boles- nika. B i l a v i j e ć n i k Z A V N O H i član G l . o d b o r a Vukobradović Jela, rešnica, seljanka, radi NOP. za u .Srpkinja. B i l a član Popovcu, Od ' 1942. Opć., K o t . k. Ga- aktivno i 00 AFŽ. A F Ž H r v a t s k e . 1944. p o s t a j e član N O O z a b j e lovarski okrug, a koncem iste g o d i n e rukovodi prebacivanjem ranjenika V u k o v i ć J a n j a , r . 1909. u B e r a v c i m a , k . Đ a k o v o , s e l j a n k a . O d 1942. s a r a đ u j e s N O P . B i l a p r e d sjednica AFŽ su AFŽ u Đakovo. V. Kopanici Njezin se sastajali salaš i je 5000—6000 Mađarske Spomenice 1941. za djece Vojvodinu. Odlikovana i No- Ordenom bratstva i jedinstva I I . reda, Ordenom zasluga član K o t . odb. za bio gdje hrabrost. baza, narod II. reda, Ordenom i Medaljom za aktivisti N O P . V u k o v i ć M a r i j a D u n j a , r . 1912. u V i š n j i c i , k . P o d r a v s k a (Slatina, silac transporta prekò vrtni tehničar, Hrvatica. Od 1937. r a d i l a u l o z n o m r a s a d n i k u u N o v o m . Od Zebić M a r a , učestvuje iz u A F Ž u svom Bregane, k. NOP selu. od Pisarovina. 1943. Bila Aktivno predsjednica �Z e c M i l e v a , r. 1923. u M a š v i n i , k. S l u n j , s e l j a n k a . Počela aktivno raditi za N O P od veljače 1942. 1943. p o s t a j e r u k o v o d i l a c Opć. odb. A F Ž u R a - Žanić K a t a , r. tivno radi NOP odbore A F Ž u 1943. k o v i c i , k a s n i j e član K o t . odb. A F Ž . 1914. u D e a n o v c u , k. Č a z m a . A k - za odlazi od u radnik. K a o đak aktivno učestvuje u radničkom p o k r e t u . 1934. u h a p š e n a i b i l a 9 m j e s e c i u z a tvoru. Nakon toga puta. Aktivno bila radila hapšena još nekoliko SBOTIČ, u odborima u N P i n a p o m o ć i š p a n j o l s k i m b o r c i m a . 1941. odlazi u partizane. proleterskoj Hrv. Primorje, stav. Bila brigadi. 1943. u IV. 1942. crnogorskoj upućena i I. rad na u g d j e j e b i l a član K K K P H K a - odlazi u Istru, gdje postaje član Obi. k o m . K P H i O b i . N O O z a I s t r u , p r e d s j e d nica Obi. odb. A F Ž , t e član Križ i K NOO Žarković-Čorić skom k. rođena Glina, počinje Prenosi izvještaje, 1942. diviziju raditi Gline, za NOP pisaći tada 1944. 1901. seljanka, borac. u za Glin- rujnu odb. 1941. lijekove neprijateljskog izabrana u Srpkinja. materijal, bila predsjednica Opć. Trtnik. kao odb. A F Ž , član O p ć . N O O Anđelija, Aktivno iz je Čazma. Trtniku, drugo Organizirala selima u svom kotaru. XXXIII. 1944. b i l a član K o t . Z l a t i ć D i n a , r. 1914. u P o l j i c a m a na K r k u , p o l i t , 1941. mnogim i uporišta. AFŽ Glinski predsjednicu Kot. odb. A F Ž z a Glinu. K a s n i j e u p r a v n i c a d j e č j e g d o m a u G v o z d a n s k o m . N o s i l a c S p o m e n i c e 1941. Slavensko-talijan- ske a n t i f a š i s t i č k e u n i j e z a I s t r u i R i j e k u . N o s i l a c S p o m e n i c e 1941. P o s l i j e r a t a član C K K P H . ž e ž e l j S m i l j a , r . 1923. u D . L a p c u , d o m a ć i c a , S r p kinja. Od 1941. aktivno radi za NOP. 1943. b i r a n a u K o t . odb. A F Ž D . L a p a c . I s t e g o d i n e Zoričić-Lopaić učestvuje Mira, u (k. NOP. V. Gorica). 1942/ odlazi » K l j u k a « i u Žumberački Od u 1941. bataljon odred. K o n c e m 1943. prelazi na politički rad na teren k o t a r e v a Žumberka i Jaske. Glavni odbor AFŽ za Hrvatsku, šalje je u Žumberak da radi na s t v a r a n j u o r g a n i z a c i j a AFŽ. Nosilac S p o m e n i c e 1941. Ž i l i ć - Č i k a r a K a t a , r . u P e t k o v c u , k . P e t r i n j a , domaćica, Srpkinja. U NOP učestvuje od 1941. U toku N O B aktivno je radila sa ženama. Bila Z o r i ć M i l k a , r. 1917. u B o s . K r u p i , n a m j e š t e n i k . Učestvuje dila u Odboru pomoć 1936. član Kot. odb. AFŽ Petrinje. RaŽ i v k o v i ć D a r i n k a S o n j a , r . 1908. u O r e š c u , k . V i r o v i t i c a , r a d n i c a . O d 1941. r a d i z a N O P . 1942. Grubišno za od partizanima. KPH u pokretu 1942. o d l a z i u p a r t i z a n e u B i l o g o r u . B i l a član KK 1941. radničkom Polje. odlazi u NOV. Kasnije aktivna radnik na kotaru P o d r a v . Zorić Milka Mika, kinja. U toku iz D. K o m o r a , k. NOB aktivno Dvor, učestvuje u Živković Gospava, Bila član Opć. i đuje S e o č a n i m a , k. D r e ž n i c a . Mjes. odbora A F Ž . Umrla u o f e n z i v i 1944. Zrnić-Vučković ma, Srpske Srpkinja. ilegalno vezu r. 1912. u sa u r. Moravice, 1941. 1913. k. u D. Vučkovići- Vrbovsko, domaćica, aktivno pomaže N O P i organi- (k. Vinkovci). Od Vinkovcima NOP. susjednim selima, s 1941. s a r a - preko Održava kojih šalje razni materijal partizanima. Bila zatvorena od ustaša 1944. Živković Mara, Smilja, politički SrpNOP i A F Ž . B i l a č l a n K o t . odb. A F Ž z a D v o r . Zrnić M i l i j a , kao Slatina i Daruvar. u borbenoj iz Slav. Broda, H r v a t i c a . jedinici i u jednom Bila je jurišu teško r a n j e n a u pluća. K r a j e m 1943. d o l a z i n a t e r e n k o t a r a D . M i h o l j a c , g d j e r a d i k a o č l a n K o t . odb. AFŽ D. Miholjac. zira pomoć partizanskom logoru. Radi na organ i z i r a n j u ž e n a i o m l a d i n e , a 1942. p o s t a j e član Mjes. kao odb. AFŽ bolničarka, u Drežnici. lesnika u u Moravicama. te 1944. komesar Kasnije odjeljenja radi bolnice s u d j e l u j e u p r e b a c i v a n j u bo- Italiju i postaje komesar škole u Grumu ( I t a l i j a ) , z a t i m komesar bolnice u Crikvenici. Nosilac Spomenice 1941. 1922. u Zagrebu. ž i ž i ć M a r i j a , r. tica. Božena, r. Solinu, d o m a ć i c a , H r v a obitelji pomaže partiza- ne. U č e s t v u j e u k a r a v a n i i r a d i na s a k u p l j a n j u pomoći za NOV. i Opć. kom. Bila član Solinski teren i bataljon. radi MK SKOJ Solin Solin. Z a v r i j e m e k a p i t u l a c i j e I t a - lije pomaže razoružavati u SKOJ Žakman 1922. u sa c i j e l o m 1941. kao Talijane. Z b o g bolesti član K K KPH T a d a odlazi vraća se na sekretar i KK Solin. 1941. r a d i ilegalno kao glavni tehničar u zagrebačkoj or- ž i ž i ć M i l k a , r. 1908. u Solinu, k. S p l i t , d o m a ć i c a , g a n i z a c i j i A F Ž . 19. I V . 1944. u h a p š e n a i o t p r e - Hrvatica. P r i j e rata radi u naprednom pokretu mljena u l o g o r Stara Gradiška, a zatim u Za- žena. g r e b na nosi šena. S a v s k u cestu. U siječnju 1945. obje- 1941. pomaže partizane borcima materijal. 1942. i s karavanom Talijani joj za- p a l e kuću, n a k o n š t o nisu u s p j e l i d a j e u h a p s e . �Otada s radi kćerkom ciju. i živi od Nosilac 13 ilegalno. god. i Kasnije otjerana uhapšena u interna- S p o m e n i c e 1941. organiziranju Gradskog je hapse da Žunić M a r a , r. 1920. u D. L a p c u , d o m a ć i c a , Srpkinja. a 1941. 1942. bila član predsjednica Kot. ođb. AFŽ D. A F Ž Lapac. Lapac, Poginula je žena odbora i u muče u bolesnu AFŽ. AFŽ Bila Sušak. zatvoru. premjeste u predsjednica 1943. Kasnije bolnicu, Talijani prisiljeni odakle ju p a r t i z a n i s p a š a v a j u i o d v o d e na oslob. t e r i t o r i j , gdje postaje tajnica 00 AFŽ m o r j e . N a putu z a Obi. k o n f . za Hrv. Pri- A F Ž za Dalma- ciju, prelazeći preko otoka K r k a , pogiba 5. I I I . 1944. u K o z j o j D r a ž i k o d U d b i n e . 1945. u n e p r i j a t e l j s k o j z a s j e d i . Žunić M a r a , i z V l a š i ć a , k . P a g , H r v a t i c a . R a d i l a aktivno u A F Ž jama. Bila član i sudjelovala u Kot. odb. AFŽ sabirnim Pag i akciMjes. NOO. Ž u v i ć M a r i j a , r. 1921. u L u c i , k. Z a d a r , student, Hrvatica. 1942. lasku iz zatvora 1909. u Sušaku, H r - Kot. odb. AFŽ v a t i c a . 1942. r a d i v r l o a k t i v n o i p o ž r t v o v n o na NOO Ž u r g a I z i d o r a M a r ž e n k a , r. Zadar. uhapšena od Talijana. odlazi u partizane. Preko, član 00 AFŽ Po iz- B i l a član i član 0 �D ruga knjiga dokumenata i podataka o učešću iena Hrvatske u KOB ima tri dijela i jedan dodatak, koji zajedno predstavljaju jedinstvenu ejelinu i prikazuju razne vidove učešća žena Hrvatske u KOB. U prvom dijelu II. knjige daje se nastavak dokumenata o radu Antifašističke fronte lena Hrvatske u KOB do kraja rata, a zamšava se s I. kongresom AFŽ-a Hrvatske, održanim u oslobođenom Zagrebu 12. i 13. srpnja 1945. g. Drugi dio II. knjige uvodi nas u poglavlje o učešću žena u Karodno-oslobodilačkoj vojsci. U Karodno-oslobodilačkoj borbi jedan od najznačajnijih i u historiji rijetkih načina aktiviziranja žena jest njihovo učestvovanje u vojsci. Ogromnim naporima, hrabrim držanjem i jurišima na jaka neprijateljska utvrđenja, u borbama s daleko nadmoćnijim neprijateljem, iene dokazuju da sa u svemu ramie svojim drugovima. Ovi materijali zahtijevali su posebnu obradu. Dok je redakcija uspjela prikupiti prilično velik broj dokumenata o Antifašističkoj fronti žena, dokumenti o ženi-vojniku bili su vrlo rijetki i oskudni. Za vrijeme KOB nisu se posebno davali izvještaji o ženama, tako da su se tek u vojnim izvještajima mogli naći neki podaci o njima. Srećom, sačuvao se mali broj dokumenata o ženama-borcima, koje je prikupio Glavni odbor AFŽ Hrvatske kiajem 1944. i početkom 1945. g. pripremajući Prvi kongres AFŽ. Da bi ipak 'mogli dati potpuniju sliku o ženama u vojsci, pristupili smo sabiranju kratkih podataka o ženama vojnicima, i to većinom o onima, koje su ušle u KOV prvih godina rata, i smatrali smo, da će nekoliko hiljada imena s kratkim biografijama i podacima moći upotpuniti materijale dokumenata. U ovakvoj postavci, sami dokumenti s nizom opisa herojskih podviga ženaboraca, djeluju kao neka vrsta okvira svim onim mnogobrojnim, ali podacima oskudnim kratkim biografijama. •Ovaj je dio razdijeljen prema krajevima, u kojima su nicale pojedine jedinice (na pr. Lika, Dalmacija i t. d.), te smo dali i kratke podatke o razvoju vojnih jedinica na odnosnom terena, da èitaoeima bude jasniji put i borba onih žena-vojnika, koje su se u njima borile i o kojima govorimo. Time smo ujedno postigli, da mnoge od ovih podataka nismo morali unositi uz tekstove pojedinih biografija. Kod biografija smo se ograničili na podatke o datumu i mjestu rođenja, o odlasku u KOV, dužnostima u KOV i nekim odlikovanjima i činovima ukoliko smo ih uspjeli saznati. Mnoge su žene bile na odgovornim dužnostima kao desetari, vodnici, komandiri i komesari u jedinicama i vojnom sanitetu i iznoseći neke od ovih podataka, htjeli smo podvući ogromno povjerenje, koje su postigle svojom hrabrošću, i njihov razvoj kao vojnika-rukovodioca. Velik je dio žena-boraca prije odlaska u KOV aktivno radio u pozadini, u okviru omladinskih organizacija, AFŽ, u organima narodne vlasti i t. d., ali niti te podatke nismo sve saznali. Kismo unijeli niti borbe, u kojima su one učestvovale, niti smo isticali hrabrost pojedinih žena. Sve su one bile hrabre, sve su sudjelovale u mnogobrojnim borbama i jurišima, sve su podnosile nadčovječanske napore i često bile izdržljivije od svojih drugova. Kaglašavamo, da redakciji nije bio cilj, a niti zadatak, da iznese i zabilježi sve žene učesnike u KOV, pa niti sve one, koje su ušle u KOV prvih godina rata (iako smo kod prikupljanja podataka nastojali da unesemo većinu istaknutih žena-boraca). Opseg knjige je tu nužno postavio svoje granice. Za jedan dio žena imali smo veoma oskudne podatke, tako da nismo mogli utvrditi u kojim su se jedinicama borile. Mi smo podatke o tim drugaricama unijeli pod jedan zajednički naslov »Razne jedinice« (kao na pr. u Slavoniji i Dalmaciji). Materijale iz Slavonije i Dalmacije, koji su opširniji od ostalih, razdijelili smo, radi boljeg pregleda, prema jedinicama, koje su se razvile na tim terenima. �Nastojali u vojnom smo kovodstvom dr. skoj, čemu i da sanitetu. o s nizom, Posebno Slave dokumenata i se smo na Očko-četković, navi je ona zadržali započelo sama dala mnogim s podacima sanitetu gdje organiziranjem dragocjene osvijetlimo Like, se i učešće najprije, sanitetske službe iena pod u ru- Hrvat- podatke. U trećem dijelu II. knjige nalazi se poglavlje o fašističkim zvjerstvima nad djecom u zloglasnoj KDH, i o zbrinjavanju djece na oslobođenom teritoriju. Ka prvim stranicama ovog poglavlja govore djeca o pokoljima, koje su vidjeli i doživjeli, i u kojima su zaklani njihovi roditelji, braća, sestre i susjedi. Kižu se dokumenti o hiljadama djece u koncentracionim logorima i specijalnim logorima za djecu, o zvjerskom odvajanju djece od njihovih majki, o vagonima punim dojenčadi, koja doduše stižu u logor — ali mrtva o opaticama-zvij,erima u dječjim logorima, o hiljadama i hiljadama ubijene djece. Čitamo dalje o masovnom pokretu antifašista širom naše zemlje za spasavanje te djece iz fašističkih kanda. Dokumenti nam pokazuju koliko se brige, za vrijeme teških i krvavih borbi za slobodu, posvećivalo djeci i na oslobođenom teritoriju. U ovom ustaških stvima u zločinaca iz niz neprijateljskih dokumente poslužili iz KOB. smo se dokumenata, U koje nedostatku bogatom arhivom smo dobili dokumenata Komisije o iz zaplijenjenih fašističkim za zvjer- utvrđivanje ratnih pažljivo odabi- Hrvatskoj. ovom dijelu dokumenata poznati ima uz logorima, u Ka ranje dijelu arhiva, socijalni fašističkih i knjige, koji podataka, radnik, koja kandža, i je radila je od nastavila zahtijevao je, s prvih radom poznavanje grupom dana na situacije drugarica, okupacije zbrinjavanju i Tatjana djece na naš spašavanje organizirala Marimić, djece oslobođenom teritoriju. Ka kraju, u dodatku, redakcija je smatrala potrebnim, da za jedan broj istaknutijih aktivistkinja objavi kratke podatke o njihovu radu za vrijeme KOB. Mnoge su, naime, drugarice, rukovodioci i organizatori AFŽ, u dokumentima i napomenama obiju knjiga samo spomenute, jer nije bilo tehničkih mogućnosti da se u samim tekstovima daju opširniji podaci o njihovu radu. Mislili smo, da ćemo lu prazninu popuniti objavljivanjem kratkih biografija od oko 900 aktivistkinja AFŽ u Hrvatskoj. Ke smatramo, da smo ovim popisom obuhvatili sve rukovodioce AFŽ-a u Hrvatskoj, jer je njih bilo znatno više. Međutim, mislimo, da je bilo potrebno uza sve manjkavosti, i ove materijale objaviti, jer mnoge su radnice, seljanke i intelektualke za vrijeme KOB vršile naporan, težak i odgovoran rad, kako u AFŽ, tako i u partijskim i drugim organizacijama, a ove biografije, barem za ovaj dio aktivistkinja, daju sliku njihova rada i razvoja za vrijeme KOB. Žao nam je, što u ovom dijelu nismo objavili i odlikovanja svih drugarica, jer su skoro sve odlikovane, ali, uza sav trud, nismo uspjeli da sve te podatke saberemo. Želimo napomenuti, omladinskih đutim, bila u rukovodioca. poglavlju osnotmi Knjiga kadar o da Meke objavljujemo biografije od su ušle nalaze vojsci, naše njih se većinom Karodmo-oslobodilačke je dokumentirana sa 147 u samo ovaj žena spisak, biografije aktivistkinja jer su omladinki, AFŽ, radile jer je u a ne AFŽ. Me- omladina i vojske. originalnih fotografija i faksimila. Molimo čitatelje, da nas upozore na sve griješke i propuste u dokumentima i podacima prve i druge knjige, kako bi ispravke mogli unijeti u naše materijale. Ka kraju, želimo još jednom da zahvalimo svim partijskim i antifašističkim organizacijama, hiljadama drugarica i drugova, te brojnim pojedincima, koji su svojom suradnjom doprinijeli, da povodom 10-godišnjice naše Karodne revolucije, objavimo ove dvije knjige dokumenata i podataka o učešću žena Hrvatske u KOB, koje predstavljaju i prilog historiji naše Karodno-oslobodilačke borbe i priznanje hiljadama i hiljadama žena, herojima rata i borcima za našu slobodnu, socijalističku domovinu. REDAKCI/A �INDEKS A A b i g a m S a r a — 395 A b r a m o v i ć L u c i j a — 151 A c m a n K a t a — 301 A č a n s k i - M a d a v i ć S a v e t a — 269 A č i m o v i ć A n đ a -— 157 A d a m o v i ć M a r i j a — 179, 264 A d ž i ć - K o t r e š a n S t a n a — 251 A d ž i ć L j u b i c a — 179 Adžić-Majstorović Smilja — 179 A d ž i j a L i d i j a — 74, 94, 228 A h m e t o v i ć Z o r a — 447 A k i k J u l i k a — 29 A k r a p E l o d i j a — 44, 447 A k r a p P e r i c a — 157 A l a s R o z a — 301 A l b a n e s e B l a n k a — 344 A l b u n i ć K l e m i c a — 106 A l e k s i ć - M o r e l o M a r i j a — 345 A l e š k o v i ć K a j a — • 447 A l u j e v i ć B o s i l j k a — 152 A l u j e v i ć Ž a r k o —• 32 A l j i n o v i ć P a v e n k a — 447 A m b r i o v i ć - V u l e t i ć D r a g a — 13 447 A m i ž i ć A n a — 115 A m i ž i ć A n d r i c a — 115 A m i ž i ć M a r i j a — 115 Andelfinger-Mesić Katica 447 — A n d r a š i ć - B a r b e r i ć N a d a — 447 A n d r i j a š e v i ć P a u l i n a — 115 A n d r o m a k A n k a — 128 A n đ e l i ć B o š k a — 128 A n đ e l i ć Đ u r o — 324 A n đ e l i ć E v i c a — 249 A n đ e l i ć L u c e — 142 A n đ e l i ć M a r i j a — 106 A n đ e l i ć N e d a — 142 A n i ć L e n k a — 447 A n i ć R u ž a — 447 A n i š i ć M a r i c a — 447 A n t i č e v i ć L e n k a —• 44, 447 A n t i ć - G a z d a M a r i j a — 345 A n t i ć M a r i c a — 115 A n t i ć V i n k o — 294 A n t o n i ć M a r i j a •— 345 A n t o n i ć - R o b i ć S l a v i c a — 448 A n t o n i j a R o ž a T e t a — 269 A n t u l o v L j u b i c a — 115 A n t u l o v R u ž a — 138 A n t u n o v i ć I v a — 157 A n t u n o v i ć L e n k a — 157 A n z u l o v i ć Z o r a — 135 A p a t D a n i c a -—• 65 A r a l i c a M a r t a — 448 A r a l i c a S t o j a n k a — 21, 24, 92 93, 448 Arambašić Ika — 9 A r a m b a š i ć L j u b i c a —- 218 IMENA A r a s B i s e r k a — 142 A r a s V i c a — 106 A r b u n i ć K l e m i c a — 157 A r b u t i n a - B e n a k M i l k a — 251 A r i ć F i l a — 133 A r s e n i ć Z l a t a — 313 A r ž i ć J a g o d a — 142 A s t L a u r a — 418 A u g u s t i n V a l p u r g a — 370 B B a b i ć A n k a — 269 B a b i ć B o j a — 419 B a b i ć D a n i c a — 408 B a b i ć K a j a — 408 B a b i ć K u z m a — 172 B a b i ć L j u b a — 330 B a b i ć M a r i j a — 151, 218 B a b i ć M i l k a — 138 B a b i ć P e r i c a — 448 B a b i ć R e z i k a — 313 B a b i ć V l a t k a — 94, 438, 439, 440, 442, 448 B a b i ć V u j a n a — 28 B a b i ć Z o r k a — 330, 448 B a b o v i ć C a n a — 72, 74, 78 B a b u ć L e p o s a v a — 283 B a č i ć R u ž a — 153 B a ć e - D u j m i ć L j u b i c a — 128 B a d e m J o k a — 309 B a d l o v i ć S t a n a — 218 B a d o v i n a c A n a — 330 B a d o v i n a c D r a g a — 330 Badovinac-Đurašević D r a g i c a — 448 B a g a t E t a — 176 B a g a t J e l i c a — 128 B a g a t V j e r a — 176 Bahorić K a t i c a —• 345, B a i c a M i l e n a — 142 B a j a n i ć B o j a — 301 B a j d a k R o z a — 342 B a j z i ć - M a č e k K a t a — 345 B a k a r i ć d r . V l a d i m i r — 62, 72, 76, 95, 259 B a k i J o ž i c a — 370 B a k i ć M a r i j a — 304 B a k i ć M i l k a — 179 B a k i š S t a n a — 448 B a k i š - S t e f a n o v i ć D r a g a — 13, 400, 403, 404, 417, 448 B a k o t a V e r a — 142 B a k o v i ć Z d e n k a — 448 B a l a č - B a s t a M i l i c a — 179 B a l a ć D a n i c a — 179 B a l a č M a r a — 218, 263 B a l a č S a v a — 179 B a l a č S a v k a — 19, 179 B a l a š R o z a — 448 B a l e n o v i ć K a t a — 179 B a l e n o v i ć M a r a — 448 B a l e n t M a r i c a — 330 B a l i ć A n a — 147 B a l i n A g n e z a — 345 B a l o g L j u b i c a — 345 B a l t i ć L j u b i c a — 251 B a l t i ć S l a v k a — 2,51 B a l j a Z o r a — 345 Baljak-Podboj M i l k a — 404, 414, 415 B a n - D o l e n e c M i r a — 448 B a n M a r i c a — 157 B a n N e v e n k a — 212, 264 B a n O l g a — 240 B a n d a Đ u r đ a — 278 B a n f i ć R u ž a — 157 B a n g o l e t i M a r i j a — 157 B a n i n a - D u n a t o v E v a -— 157 B a n o v a c A n k i c a — 148 B a n j a n J e l a — 310 B a n j a n i n J a n j a — 251, 252, 419 B a n j a n i n Z o r k a — 179 B a n j e g l a v - Š t u l i ć M i c a — 179 B a n j e g l a v Z o r k a — 191 B a n j e g l a v i ć M i k a — 212 B a r a c M a r i j a — 345 B a r a č - D a k i ć R u ž a — 448 B a r a č K a t a — 17 B a r b a č a N e d a D u n j a — 449 B a r b a r i ć B e r t r e g a — 284 B a r b a r i ć J a g i c a — 330 B a r b a r i ć M i l k a — 128 B a r b e r M a r i c a — 345 B a r b i r D r a g a n — 364 B a r b i r i J o k a — 107 B a r e š i ć A n t u l a — 157 B a r e t a N e d a — 125 B a r i ć M a r i j a — 179 B a r i ć - M i l e t a K a j a — 93, 449 B a r i š i ć Đ e n a — 449 B a r i š i ć - J a n k o v i ć Z o r a — 449 Barišić-škerović Ljubica — 1 1 0 B a r j a m o v i ć D i v k a — 282 B a r t o l a c I v k a — 13 B a r t o l i ć R u ž i c a — 94 B a r t o š M a r i j a — 290 B a r t u l i c a D a r i n k a — 142 B a r t u l o v i ć D r a g i c a — 32 B a r t u l o v i ć T e r e z a , — 115 B a s a r a D r a g a — 264 B a s a r a M i l a — 218 B a s a r i ć K o k a , — 179 B a s a r i ć S m i l j a — 179 B a s a r i ć S t a n a — 154 B a s t a A n k a — 179 B a s t a D a n i c a — 179 B a s t a D r a g i c a — 179 B a s t a M i l i c a — 362 B a s t a M i l k a — 179 B a s t a S a v a — 179 B a s t a Z o r k a — 180 B a s t a g a M i l k a — 289 �B a s t i j a n č i ć B r a n k a — 449 B a s t i j a n č i ć J e l i s a v a — 449 B a š i ć M a r i j a — 157 B a š i ć M a r i j a —• 157 B a š i ć N e v e n k a — 330 B a š i ć S l a v i c a — 16 B a š i ć S l a v i c a — 330, 449 B a š i ć V i c e — 157 B a t a i ć N a d a — 278 B a t e l i ć F o š k a — 59 B a t e l i ć M a r i j a — 59 B a t i n a - B a d e n I v k a — 294 B a t i n i c a D a r a — 180 B a t i n i c a Z o r k a — 180 B a t n o ž i ć M a r i j a •— 449 B a t u r i n a J a k a — 157 B a u č i ć I v k a — 157 B a u č i ć O l g a — 157 B a u k V e s e l a — 157 B a u s M a r i j a — 105 B a v e c J u l k a — 240 B a ž d a r S t a n a — 249 B e a r a A n đ a — 313 B e b i ć A n đ a — 128 B e b i ć N e d a — 128 B e č i c a S l a v i c a — 115 B e č i ć V u k i c a — 106 B e c k e r Z o r a — 158 B e d a l o v S l a v k a — 128 B e g o v i ć A n a — 251 B e g o v i ć A n đ a — 449 B e g o v i ć A n t i c a — 158 B e g o v i ć B o ž e n a — 94 B e l a m a r i ć - B a r b a r i j a A n k a — 8, 115 B e l a m a r i ć K a t i c a — 158 B e l a v a A n k a — 105 B e l a v i ć K a t a — 13 B e l i n i ć M a r k o — 317, 328, 338 B e l u š i ć M a r i j a — 59 B e n a c - V u k o n i ć M a r i j a — 449 B e n a k J u l i j a — 251 B e n c a n M i c i k a — 218 B e n c e k M a n d i c a — 269 B e n c e k o v i ć Z o r a — 330 B e n č e k B a r a — 14, 449 B e n č i ć M a r i j a — 59 B e n e d e t t i K s e n i j a — 237 B e n e š J e l k a — 305 B e n e š i ć M a r i j a — 106 B e n u s i - Š o j k a L u c a — 449 B e n z o n M i l e v a —• 449. B e r e T o n k a — 293 B e r i ć B e t i k a — 269 B e r i s l a v i ć - K l a n j e c A n k a — 93 B e r k o v i ć D u š a n k a — 285 B e r m a n e c R e z i k a — 449 B e r o š A n k a — 153 B e r š i ć M i r a — 218 B e r t a B a r i c a — 304 B e r t i ć S a v a — 449 B e r t o v i ć D r a g i c a —- 330 B e r t r e g e r B a r b a r a — 288 B e r u s A n k a — 33, 62, 74, 84, 92, 94, 95 B e s a r i ć A n a — 307 B e s l a č M i k a — 19 B e š i ć M a r i c a — 180 B e z b r a d i c a J e k a — 158 B e z b r a d i c a S t e v k a — 9, B i ć a n i ć J e l a — 450 B i d o v e c — 96 B i g a N a d a — 180 B i g i ć M i l i c a — 415 B i j e d i ć S a f i j a — 251 115 B i j e l i ć M i l j a — 275 B i j e l i ć - S i n o b a d I r e n a — 450 B i j u k A n k a — 128 B i j u k B o s i l j k a — 313 B i j u k o v i ć D r a g i n j a — 251 B i l a n Z o r k a — 138 B i l č i ć M a r i j a — 240 B i l č i ć T o n k a — 44, 450 B i l e t i ć A n đ e l k a — 310 B i l u š i ć F i n k a — 142 B i n e n f e l d V a l e r i j a — 313 B i o n d i ć A n a — 240 B i r a č D r a g i n j a — 180 B i r a č M i l j k a — 249 B i s t r i č i ć F u m i c a — 450 B i š k u p M i c i k a — 345 B i t u h M i l i c a — 345 B i ž i ć D r a g i c a — 345 B i ž i ć M i l i c a — 266 B j a ž e v i ć - J a d r i j e v i ć K a t i c a •— 115 B j e g o v i ć Š t a k a — 180 B j e l a j a c B o s i l j k a — 301 B j e l a j a c M a r a — 291, 292 B j e l a j a c M i r a — 27, 450 B j e l a j a c V u k o s a v a — 275 Bjelanović Marta — 9 B j e l i ć M a r a — 304 B j e l i v o k D a r a — 264 B j e l o b a b a M i k a — 180 B j e l o b a b a M i l i c a — 180, 182 B j e l o b r k M a r i c a — 218 B j e l o š A n k a — 398 B l a g a E v i c a — 450 B l a g a i ć - K a l e b i ć M e l a n i j a — 142 B l a g e c Đ u r đ a — 345 B l a n u š a A n k a — 345 B l a n u š a D a r i n k a — 269, 271 B l a n u š a D o b r i l a — 269, 271 B l a n u š a J e l k a — 450 Blanuša-Jovanović Branka — 271 B l a n u š a M a r a — 17 B l a n u š a V i d a — 269, 271 B l a u - F r a n c e t i ć d r . R u ž a — 345 B l a ž e v i ć B i s e r k a — 138 B l a ž e v i ć I v a n k a — 207 B l a ž e v i ć dr. S l a v a — 180, 207, 210 B l a ž i n a M a r a — 13 B l a ž i n a L u c a — 59 B l e č i ć Z o r a — 59 B o b a n A n k a — 158 B o b a n A n t u l a — 158 B o b a n - P o l j a k L j u b i c a — 110 B o b a n J e l a — 158 B o b a n - K a č u n k o M a r i j a — 143 B o b a n K a r m e l a —- 158 B o b a n a c A n đ e l k a — 158 B o b a n o v i ć J e l k a — 143 B o b e k S t e f a n i j a — 450 B o b e t k o - G o l d m a n J e l e n a — 251 B o b e t k o J a n k o — 342 B o b e t k o K a t a — 450 B o b e t k o S l a v i c a — 275 B o b i ć I v k a — 14 B o b i ć M i l k a — 298 B o b i ć R u ž i c a •— 450 B o b i ć V e l i m i r k a — 306 B o d i F r a n c e s c a — 450 B o d r o ž i ć J a k a — 158 B o g a t e c J o s i p a — 450 B o g d a n J e l a — 180 B o g d a n M a r i c a •— 450 B o g d a n i ć M a r i j a — 110 B o g d a n o v i ć A n k a — 345 B o g d a n o v i ć B o g d a n k a — 218 B o g d a n o v i ć B o s a — 294 B o g d a n o v i ć - O s t o j i ć B o j a — 218 B o g d a n o v i ć - P a v l i n a C a n a — 13, 450 B o g d a n o v i ć - P j e v a č M i l k a — 451 B o g d a n o v i ć S a v a — 451 B o g d a n o v i ć Z d e n k a — 158 B o g i č e v i ć Jula — 451 B o g i ć A n t e — 172 B o g i ć D i n k a —- 104 B o g i ć Z a g o r k a — 309 B o g n a r - K u n s t i ć Z l a t a — 451 B o g o j e v i ć L a t i n k a — 282, 287 B o g u n o v i ć D r a g i c a — 115 B o g u n o v i ć M a r a — 115 B o g u n o v i ć M a t i j a — 158 B o g u n o v i ć M i l k a — 94, 451 B o g u n o v i ć Z o r k a — 180, 264 B o i č i ć J e l a — 324 B o j a n i ć M a r i j a — 158 B o j a n i ć J e l a — 306 B o j a n i ć J e l e n a — 251 B o j a n i ć Z l a t a — 124 B o j č i ć R u ž a — 289 B o k a n - V j e š t i c a M a t i j a — 115 Bolanča Bepa — 9 Bolanča V a n a — 7 B o l d i ć K a t i c a — 143 B o l f L j u b i c a — 330 B o l i ć D a n i c a — 218 B o l i ć Z o r k a — 158 B o l m a n e c J e l k a — 313 B o l j a n i ć M i l j a — 451 B o l j a t - B e l i ć V j e r a — 143 B o m b u l o v i ć M i l k a — 180 B o n a č i ć N e d a — 34,5 B o n a č i ć S o n j a — 115 B o n i f a č i ć E m i l i j a — 240 B o n k o v i ć K a r m e l a — 147 B o n m a r č i ć A m a l i j a — 451 B o r a s k a D a v o r k a — 154 B o r č i ć M a r a — 266 B o r č i ć N i n a — 451 B o r d i n i S a l v a t o r — 232 Borić-Martinović Ljeposava — 45, 451 B o r i ć M i l e v a — 313 B o r i ć M i l k a — 115 B o r i ć - P o p i ć J a n a — 451 B o r i ć T o n č a —• 158 B o r j a n D r a g a — 180 B o r j a n L u c i j a — 451 B o r k o v i ć B o r k a — 180 B o r o j e v i ć B r a n k a — 251 B o r o j e v i ć D u š a n k a — 251 B o r o j e v i ć N e v e n k a — 275 B o r o j e v i ć S o f i j a — 304, 312 B o r o m i s a D a n i c a — 249 B o r o m i s a S o f i j a — 249 B o r o š a k J o s i p a — 16, 451 B o r o v i ć J a g a — 451 B o r o v i ć M a r i j a — 451 B o r o v i ć O l g a — 104 B o r o v n j a k - S t r u k K a t a 451 B o s a n a c B o s i l j k a — 282, 290 B o s a n a c D e s a n k a — 278 B o s a n a c P e r s a — 293, 302 B o s a n a c P e t r a — 301 B o s a n a c S o k a — 269 B o s i ć M i k a — 180 B o s i ć S t a n a —• 138 B i o s i ć Đ u j a — 297 B o s i o č i ć M i l k a — 306 �B o s n a O l g a — 138 B o s n i ć D a r i n k a — 310 B o s n i ć J a k i c a — 147 B o š k o v i ć M a g d a — 451 B o š k o v i ć U č a — 108 B o š k o v i ć Z o r k a — 158 B o š n j a k A n đ a — 313 B o š n j a k J e l a — 313 B o š n j a k J u l k a — 452 B o š n j a k M i r j a n a — 313 B o š n j a k R a d o j k a — 314 B o š n j a k V e l i n k a — 285 B o š n j a k o v i ć d r . O l g a — 370, 389 B o t i c a Šima — 410 B o t i ć D a n a — 154 B o ž i č i ć L j e p o s a v a — 303 B o ž a c L j u d m i l a — 65 B o ž a n i ć J a k i c a — 158 B o ž a n i ć K a t i c a — 158 B o ž a n i ć L u k r i j a — 158 B o ž a n i ć N a d a — 158 B o ž i č k o v i ć M a n d i c a — 452 B o ž i ć A n a — 240 B o ž i ć B o s a — 18 B o ž i ć D u š a n k a — 452 B o ž i ć J a g o d a — 452 B o ž i ć K a t a r i n a — 59, 65 B o ž i ć M a r i j a — 59 B o ž i ć - M a r j a n o v i ć M i l e v a — 10, 13, 395, 452 B o ž i ć M i l k a — 59, 452 B o ž i ć M i l j a — 294 B o ž i ć M i r j a n a — 138 B o ž i ć N a d a — 180 B o ž i ć N e đ a — 180 B o ž i ć R u ž a — 158 B o ž i ć S a r a — 180 B o ž i ć S a v a — 415 B o ž i ć S t o j a — 249 B o ž i k o v J o z i c a — 452 B o ž i n A n k a — 138 B o ž i n M a r g a r i t a — 158 B o ž i n M a r i j a — 150, 285 B o ž i t k o v i ć A n đ e l a —• 116 B o ž o v i ć dr. B o r o — 213 B r a b e c I v o — 439 B r a č u l j M i l i c a — 158 B r a č u l j P e r a —• 452 B r a d e l i k K a t i c a •— 344 B r a i S o f i j a — 282 B r a j M a r i j a — 269 B r a j č i ć - č u š k o v i ć T e r i c a — 452 B r a j č i ć T o n k a — 452 B r a j k o v i ć K a t a — 138 B r a k u s A n a — 154 B r a k u s M i k a — 180 B r a l a M a r i j a — 158 B r a l i ć M a r i c a — 110 B r a l i n i C v i t a — 110 B r a n e ž a c K o s a n a — 314 B r a n e ž a c M a r i c a —• 305 B r a n k o v i ć D r e n a — 306 B r a n k o v i ć R a d m i l a — 314 B r a n k o v i ć S t a n a — 249 B r a š k i ć N e d a — 154 B r a t i ć T e r e z i j a — 275 B r c k o v i ć K a t a — 14, 452 B r e k a J e l a — 452 B r e s l a v H e l e n a — 370 B r e s l e r K a m i l o — 373, 374, 375, 377, 380, 384, 386 B r e z a n o v i ć Sirnica — 301 B r e z a r D r a g a — 330 B r e z a r M i l k a — 330 B r e z o v i ć I d a — 269 B r i t v i ć L e n k a — 159 B r k a n i ć M a r i c a — 307, B r k a r i ć S t e f a n i ja — 65 B r k i ć D u š a n — 62 B r k i ć M a c a — 412, 452 B r k i ć T u g o m i l a — 93 B r k l j a č S p a s e n i j a — 181 B r k l j a č i ć J e l k a — 452 Brković Cvita — 7 B r k o v i ć D r a g a — 218 B r k o v i ć L j u b a — 13, 218 B r k u š i ć K a r m e l a — 151 B r m b o t a D a r i n k a — 452 B r m b o t a M a r i c a — 181 B r n č i ć A n i c a — 452 B r n i ć - B o r o z a n N a d a — 181 B r n j e v a r a c S o f i j a — 2:78 B r o d a r a c S l a v a — 415 B r o d a r e e A n k i c a — 251 B r o d a r e c J a g i c a — 252, 452 B r o n z o v i ć I v k a — 181 B r o z A n k i c a — 252 Broz-Budisavljević Jovanka — 181 B r o z J o s i p T i t o — 13, 21, 22, 23, 33, 39, 42, 52, 53, 54, 57, 64, 65, 67, 73, 74, 79, 88, 91, 99, 101, 360, 443 B r o z J o s i p a — 330, 333 B r o z L j u b i c a — 330 B r o z i č e v i ć A n k a R i k i c a — 453 B r o z i č e v i ć M a r i j a — 240 B r o z n i ć M a r i j a — 240 B r o z o v i ć D a n i c a — 453 B r u j i ć B a r i c a — 399 B r u s i ć M a r i j a — 453 B r ž e n d a A n a — 59 B u b a l o - Š i j a n M i l e n a — 453 B u č a n A n k a — 453 B u b a l o A n k a — 218 B u b a l o D a r a — 181, 213 B u b a l o K a t a — 181, 189 B u b a l o L j u b a — 363 B u b a l o M a r a — 181, 213 B u b a l o S o k a — 181 B u b a n C v i t a — 135 B u b a š - R a d a k o v i ć A n k a — 182 B u b i ć A n k i c a — 330 B u b i ć J e l a — 128 B u b i ć M l a d e n k a — 159 B u b i ć - S t a n i č i ć L j u b i c a — 128 B u b n j a j a B o s i l j k a — 182 B u č a k R e z a — 282 B u č a n A n k a — 94 B u č e v i ć N e d a — 154 Bučić Jelka S m i l j a — 8 B u d a k F r a n j i c a — 228, 453 Budak-Tomičić-Morović dr. A n k a — 218 B u d e n A n k i c a "Vesela — 16 B u d i ć D a n i c a — 249 B u d i s a v l j e v i ć - D r l j a n D a r a -— 182 B u d i s a v l j e v i ć D i a n a — 370, 379 B u d i s a v l j e v i ć S m i l j a — 182 B u d i s a v l j e v i ć S o k a — 182 B u g a r i n S l a v i c a — 346 B u j a k - F u m i ć A n k a ,Seka — 453 B u j a š M a r i j a — 116 B u j a š S l a v e n k a — 116 Bujaš Suzana — 9 B u j i ć J e l k a — 182 B u j i ć M a r i j a — 252 B u j i ć R a d o j k a — 311 B u k a r i c a M a r i c a — 275 B u k i ć B i s e r k a — 116 B u k l j a š N a d a — 45, 48, B u k o v i ć M a r i c a — 269! B u k v i ć K a t i c a — 453 B u k v i ć M i l o s a v a M i s a — 453 B u k v i ć Z o r k a — 212 B u l a t A n k a — 216, 218, 219 B u l a t D r a g i c a — 216, 218 B u l a t K a t a — 219 B u l a t L j u b a — 219 B u l a t - P a v l o v i ć D a n i c a — 453 B u l a t S a v k a Seka — 216, 219 B u l i ć A n k i c a — 219 B u l i ć D r a g i c a — 219 B u l i ć V e s n a — 143 B u l o v i ć A n đ a — 116 B u l o v i ć M. — 293 B u l o v i ć : V e s e l i c a B o j a — 159 B u l j M a r i j a — 159 B u l j M e l a n i j a — 453 B u l j a n A n đ e l k a — 128 B u l j an M a r a — 143 B u l j a n V i c e — 53 B u l j e v i ć F i l o m e n a — 159 B u n č i ć D r a g i c a — 453 B u n č i ć M a r a — 252 B u n č i ć M i l j a — 252 B u n j e v a c L i z a — 453 B u n j e v č e v i ć L j u b i c a — 264 B u o v i ć K a t i c a — 159 B u r a M i l k a — 104 B u r a Z o r k a — 105 B u r s a š J a g o d a — 314 B u r s a č M a r i j a — 453 B u s i j a p r o f . — 414 B u s i j a K a t i c a — 453 B u t k o v i ć - B u n e t a S l a v a —• 240 B u t k o v i ć I v a n k a — 454 B u t k o v i ć L j u b a — 252 B u t o r a c D r a g i c a — 240 B u t o r a c M a r i c a — 240 B u v a M a r i j a — 159 B u z d u m S t o j a — 324 B u ž a k i M a r i j a — 314 B u ž a n č i ć A n t e — 172 B u ž i ć K a t i c a — 343 C C a j l e r - P o k u p i ć I v a n k a — 454 C a k t a š - P r p a V e s e l a — 128 C a k t a š S l a v k a — 314 C a r A n đ e l a — 444 C a r B a r a — 41 C a r J e l e n a — 240 C a r e k M a r a — 346 C a r e v i ć M i c a — 13 C a r e v i ć M i l i c a -— 454 C a r k o l a I v a n k a — 240 C a t e l a M a r i c a — 330 C a z i D a n i c a — 410, 411, 412, 454 C e č i ć M a r i j a — 32, 454 C e j B a r i c a — 454 C e k u r i ć E m a 16, 454 C e l i ć S o j a — 314 C e l o v i ć M i l i c a — 305 C e n i ć M a r i j a — 346 C e r a n i ć A n k i c a -— 331 C e r j a k J e l e n a — 13 C e t i n a M i l k a — 454 C e t i n i ć ž u v a — 176 C e t u š i ć M i l e v a S o j k a — 94, 346, 440 �C i g a n o v i ć A n đ a •— 197 Ciganović Smilja Petrova — 182 C i g a n o v i ć S m i l j a — 182 O i k a č M i l k a — 14, 94 C i k a t i ć N e d a — 125 C i m a š A n a — 346 C i n d r i ć - I v o š e v i ć R e z i k a — 240, 454 C i n d r i ć M i r a — 454 C i n d r i ć V i n k a — 454 C i n g u l i n R e z i k a — 264 C i z e l i n M a r i j a — 399 C o n j a r J a n j a — 252 C o r a z z a M a r i a — 65 C o r v a E r m i n i a — 454 C r l j e n B o ž o — 410 C r l j e n i e a B o s i l j k a — 30 C r n č i ć A n k a — 331, 333 C r n k o v i ć M a t i j a — 16, 454 C r n k o v i ć R u ž a — 16 Crnković-Štimčeva Micika — 455 C r n o b r n j a K a t a — 252 C r n o g o r a c S o k a — 455 C r n o j e v a c Š t e f i c a — 455 C r n o k r a k M i c a — 182 C r n o š i j a D a n i c a — 105 C u k a r i ć M a r i j a — 455 C u k r o v A n k a — 128 C u m i n J o z e f i n a — 346 C u r a č A g a t a — 148 C u r a č A n k a — 124 C u r i š P e p i c a — 331 C v a j g e n t a l E d i t a — 264 C v e t i č a n i n A n k a — 408, 455 C v e t i č a n i n M i k a — 408, 415 C v e t i ć M i l k a — 294 C v e t k o v i ć K s e n i j a — 455 C v e t k o v i ć S m i l j a — 314 C v e t k o v i ć S m i l j a — 269 C v e t k o v i ć V e r a — 16, 253 C v e t o j e v i ć S t a n a — 250 C v i j a n o v i ć A n k a — 182, 219 C v i j a n o v i ć K a t a — 183 ' C v i j a n o v i ć L j u b a — 219 C v i j a n o v i ć M i l k a — 138 C v i j a n o v i ć M i k a — 408 C v i j a n o v i ć N a d a — 219 C v i j e t i č a n i n A n a — 13 C v i t a n A l e k s a n d r a — 7, 9 C v i t a n F r a n a — 116 C v i t a n K a r m e l a — 116 C v i t a n M i l k a — 138 C v i t a n ž i v k a — 116 C v i t a n i ć L e n i t a — 159 C v j e t i č a n i n M i l k a — 20 C v j e t i č a n i n S m i l j a — 361 C v j e t i č a n i n S o f i j a — 455 C v r t i l a - N o v o s e l e c K a t i c a — 455 č Čabo D a n i c a —- 159 č a č i ć L j u b a — 219 Čakić V u k o s a v a — 183 Č a k o l a L j u b i c a — 253 Č a l e t a - C a r M a r a — 159 Č a l e t a D a n i c a — 160 Č a l e t a J a n j a — 160 Č a l e t a M i l k a — 104 Č a l e t a Z i t a —- 6 Čalić D a r a — 138 Čalić D u š a n — 62 Čalić-šubašić L j u b i c a — 455 Č a n a d i J e l k a — 346 Č a n a k D a r a — 183 Č a n k o v i ć J e k a — 20, 183 Č a n k o v i ć N a d a — 183, 199 Č a n k o v i ć Stana — 183 Č a n k o v i ć S t o j a — 183 Č a r a k M i l e v a — 308 Č a t l a k M a r i j a — 160 Č a v i ć A n a — 253 Č a v i ć K a t a — 415 Č a v i ć S a v k a — 183 Č a v i ć S t a n k a — 183 Č a v r a k K a t i c a — 309 Čebo M a r i c a — 160 Č e g e c A n k i c a — 386, 415 Č e l i k o v i ć S. A n k i c a — 308 Č e n d a k D a n i c a — 386, 388, 415 Č e r k o v s k i Đ u s t a -— 29 Č e r n e V e r a — 370, 394 Č e r n i J o s i p — 64 Č e r n o z u b o v d r . N i k š a — 386 Č e r n o z u b o v J e l e n a — 386 Č e r n o z u b o v T a n j a — 386 Č e r n j u l K a t i c a — 59 Č e r v e n k o J e l e n a — 343 Č e t k o v i ć - O ć k o dr. S l a v a — 74, 94, 180, 183, 208, 209, 210, 212 Č e t k o v i ć V l a d o — 174, 220 Č e v i z o v i ć S a v k a — 455 Čika L e c a — 13 Č i k o v i ć T o m o -— 62 Čip E v i c a — 285 Č i z m i ć D a n i c a — 253 Č l e k o v i ć L j u b i c a — 455 Č o g e l j a I v a n k a -— 160 Čolić D r a g i n j a — 253 Č o l o v i ć - K r u ž i ć e v i ć N i k i c a —• 160 č o l o v i ć M i l k a — 160 Čolović-Smiljanić Desanka — 129 Č o r b a R o z a — 346 Č o r t a n J e k a — 183 Čosić D r a g i c a — 183 Č o v i ć I l i n k a — 294 Č o v i ć J o v a n k a — 455 Č o z i I v k a — 94 Č u b r i l o A n k a — 19 č u č a J o v a n k a — 306 č u č k o v i ć A n a — 253 č u č k o v i ć A n đ a — 253 č u č k o v i ć M i l e n a — 263 č u č k o v i ć Z o r a — 253 Č u d i ć - V u j n o v i ć D a r a — 21, 455 Č u j i ć D u š a n k a — 183 Č u j i ć L a t a •— 184 Č u j i ć M i l i c a — 184 Č u j i ć S o k a — 184 Č u j i ć S t o j a — 184 Čukić M i l e n a — 263 čulić-Bakotić Ivanka —-143 Čulić D u š i c a — 294 Č u l i ć - J u r j e v i ć J u g a n a — 160 Č u l i ć - K u k o ć D e s a — 32, 36, 470 Čulić M a r i j a P a v i c a — 143 Č u l i ć - M i t r o v i ć M a r i j a — 160 Č u l i ć - P a r u n o v C v i t a — 129 Čulić Z d e n k a — 110 Č u l i n - M a r i n o v i ć M i l i c a — 109 Čupić V i d a — 275 č u r č i ć G r o z d a — 455 č u r č i ć M i l e v a — 18, 20, 455 č u r č i ć V a s i l i j a — 346 Ć u r č i j a M i l k a — 253 Ćurčin Ž i v a n — 232 Čurić J e l k a — 285, 289 Č u r k o v i ć - V u j i ć i ć M a r i c a — 160 Č u t u r i l o - M o h a r A n k a — 219 Č v r t l j a k A n a — 160 ć Č u k - B o j a n i ć J e l a — 21, 455 Ćuk L j u b i c a — 184 ć u l u m o v i ć M a r i c a — 455 D D a b i ć B o s i l j k a — 253 D a b i ć - D u r m a n N e v e n k a — 253 D a b i ć E v i c a — 249 D a b o M a r i j a — 150 D a i ć S t a n a — 253 D a j i ć D r a g i c a — 184 D a j i ć M i c a — 184 D a k i ć K o v i l j k a — 310 D a k i ć L j u b a — 362 D a m j a n o v i ć D u k a — 184 D a m j a n o v i ć M a r a — 94 Damjanović-Midenjak Mila — 184 D a m j a n o v i ć M i l a n k a — 302 D a m j a n o v i ć M i l e n a — 278 D a m j a n o v i ć Z o r k a — 184 D a n i ć Đ u r đ i c a — 344 D a n i ć S t j e p a n — 344 D a n i l č e v i ć L j u b a •— 305 D a n o n B l a n k a — 152 D a n o v i ć N a j k a — 456 D a p i ć - R a d e K a t i c a — 110, 175 D a v i d o v i ć L j u b i c a — 249 D a v i l a dr. B r a n k o — 375, 386 D e b e l j a k M i r a — 386, 415, 418, 432, 434 D e f i l i p i s P a v i c a — 386 Definis-Ožegović Marija — 160 D e j a n o v i ć K a t i c a — 275 D e j a n o v i ć M a r a — 219 D e j a n o v i ć M i c a — 13 D e j a n o v i ć S a v a — 456 D e l i b a š i ć Jula — 456 D e l i ć - Đ a k o v i ć M a r i j a — 160 D e l i ć B o g d a n k a — 456 D e l i ć E v i c a — 184 D e l i ć - G r k o v i ć S m i l j a -— 456 D e l i ć J e l a — 184 D e l i ć M i l k a — 284 D e l i ć M i l k a — 184 D e l i ć - M o d r i ć N e v a — 456 D e l i ć R i t a — 148 D e l i j a D r a g i c a — 346 D e l t r e p o F o š k a — 65 D e l u š i ć I v a n k a — 59 D e m a g i ć A n k a — 303 D e m i ć A n k i c a — 249 D e m i ć M i l k a — 249 D e m o n j a M i l j a — 249 D e r m a E v i c a — 298 D e r o s i E m a — 59 D e s a n č i ć P e r s a — 308 D e s n i c a D r a g i c a •— 456 D e s n i c a S m i l j a — 184 D e s n i c a S r e t a n a — 138 D e s p o t A n k i c a — 138 D e s p o t N a d a — 93, 456 D e š i ć M a r i j a — 184 D e š k o v i ć K a t i c a — 126 D e v a l e t i s M a r i j a — 65 D e v č i ć D e š a — 93, 456 �D e v i ć B o g d a n k a — 310 D e v i ć L j u b a — 219 D e v i c M a r i j a -— 110 D e ž e l i ć dr. V e l i m i r — 379, 386 D i j a n D a n i c a — 138 D i k i ć N i k i c a — 403 D i m i ć - C i g a n o v i ć L j u b i c a — 184 D i m i ć J a g a — 184 D i m i ć - M a t i ć A n k a —• 184 D i m i ć M i l i c a — 184 D i m i ć N a d a — 184, 248 D i m i ć R u ž i c a — 184 D i m i ć S o f i j a — 264 D i m i ć S o k a — 185 D i m i ć T o n k a B i b i n i c a •— 456 D i m i t r i j e v i ć M i t o — 212 D i m i t r i j e v i ć S l a v i c a -— 331 D i v i ć - š o š t a r i ć V i l m a — 322 D i v j a k C v i j e t a — 456 D i v j a k J a n j a J a g o d a 456 D i v j a k J e l k a — 456 D i v l j a k B o s a — 306 D i v l j a k D a n i c a —• 185 D j e v i ć M a r a — 185 D m i t r a š i n o v i ć M i l e v a — 185 D m i t r a š i n o v i ć S o k a — 185 D m i t r o v i ć D r a g i c a -— 253 D m i t r o v i ć Z o r a — 138 D o b o z i ć A n k a — 278 D o b r a s M i l k a — 294 D o b r a s S a v e t a — 270 D o b r e č e v i ć B o s i l j k a — 264 D o b r i č i ć A n k i c a — 343 D o b r i ć L j u b i c a — 218 D o b r i ć M a r a — 138, 220 Dobrijević Simeuna — 9 D o b r i l o v i ć M a r a — 456 D o b r i n i ć D o r a — 456 D o b r i n i ć M a c a — 346 D o b r i n i ć - Š a g i L j u b i c a — 456 D o b r o j e v i ć M i l k a — 278 D o b r o s a v l j e v i ć B o g d a n a — 433 D o d i g - B e č i r A n a — 143 D o j č i n o v i ć - Đ e r i ć S m i l j a — 433, 456 D o k i ć - B r k l j a č i ć J e l i c a — 456 D o k m a n o v i ć A n k a — 13 D o l e n e c D u b r a v k a -— 386 D o l o ž i ć M a r i c a — 278, 346 D o m a n d ž i ć M a n d a — 116 D o m a n d ž i ć - R e i ć M a r i j a — 110 D o m a z e t A n a —• 295 D o m i ć V e s e l a — 210 D o m i n i k o v i ć D a n i c a — 129 D o m i t r o v i ć R e z a — 457 D o m j a n D a r i n k a M a r i j a — • 240 Dončević-Kvadranti Smilja — 457 D o r o t i ć J a k i c a — 160 D o š e n J e l a — 138 D o š e n S e k a — 457 D o t l i ć M i l k a — 220 D o v e č a r F r i c — 236 D o v n i k o v i ć C v i j e t a -— 270 D o z e t L j u b a — 185 D o z e t S a v k a — 185 D o z e t S m i l j a — 185 Draga Milica — 9 D r a g a n i ć M i l k a — 314 D r a g a n j a c A n k a — 457 D r a g a i A n a — 457 D r a g a š K a t a — 253 D r a g i č e v i ć A n k a — 160 Dragičević-Dumanić Marija — 154 D r a g i č e v i ć T o n k a — 124 D r a g i ć E v i c a — 457 D r a g i ć M i l k a — 13 D r a g i ć N i k o l a — 291 D r a g i l a S l a v a — 304 D r a g i š i ć dr. B r a n k o —- 375, 384, 385, 386, 388 D r a g i š i ć dr. N i n a — 384, 385, 386 Dragojević-Duboš Katica — 457 D r a g o j e v i ć S u z a n a — 150 D r a g o j l o v i ć D a r i n k a — 314 D r a g o s a v a c S a v a — 185 D r a g o s a v a c S o k a — 185 D r a g o s a v l j e v i ć N a d a —• 313, 315 D r a g o v i ć D u k a — 249 D r a g u l j e v i ć I v k a — 150 D r a k u l i ć A n đ a — 185 D r a k u l i ć D r a g a — 457 D r a k u l i ć J e l e n a — 63 D r a k u l i ć L j u b a — 185 D r a k u l i ć L j u b i c a — 185, 212 D r a k u l i ć M a r i j a — 220 D r a k u l i ć - M a t i ć C i c a — 400 D r a k u l i ć M i k a — 415 D r a k u l i ć M i l i c a — 240 D r a k u l i ć M i l k a — 220 D r a k u l i ć N a d a — 395, 457 D r a k u l i ć N e đ a — 94, 408, 457 D r a k u l i ć S m i l j a — 185 D r a k u l i ć Š t a k a — 185 D r a k u l i ć S t a n a — 253 D r a k u l i ć Z a g a — 457 D r a k u l i ć Z o r a — 185 D r a k u l i ć Z o r k a — 185 D r a m e R e g i n a — 386 D r a p š i n P e t a r — 32, 64, 299 D r a š k o v i ć M a r i j a •— 160 D r a u š n i k J u r i c a — 62 D r a ž i ć D a n i c a — 253 D r a ž i ć D r a g a —• 185 D r a ž i ć K a j a — 415 D r a ž i ć M a n e — 415 D r a ž i ć M i l i c a — 298 D r a ž i ć M i l k a — 185 Dražić Zorka —253 D r a ž i n i ć M a r i j a — 149 D r č a D r a g a — 185 D r e k o v i ć A n k a — 310 D r e n k o v i ć D r a g i c a —• 303, 305 D r e n o k o v i ć D r a g i c a — 310, 312 D r e n o v a c dr. N e d a — 340, 346 D r l i ć R a d o j k a — 311 D r i j an M i l a n k a — 185 D r o b n j a k M a r k o — 364 D r o n j a k - P r o d a n o v i ć J e l a — 457 Dropuljić^tjepanović Sofija — 220 D r p i ć F r a n k a — 160 D u b i ć M a r i c a — 310 D u b i ć S l a v i c a — 457 D u g a n d ž i ć J e l a — 160 D u g o r e p e c M a r i j a — 346 D u i ć V e r a — 324 D u j m o v i ć A n a — 315 D u j m o v i ć M a r i c a — 153 D u j m o v i ć N e v e n k a — 240 D u j m o v i ć O l i v e r a — 147 D u j i l o B l a ž e n k a — 134, 135, 141 D u j š i n K a t i c a — 110 D u k i ć A n k a — 185 D u k i ć L j u b i c a — 7, 9 D u k i ć M a r a — 185, 205 D u k i ć S a v k a — 186 D u k i ć Z o r k a — 186 D u l č i ć K e t i — 160 D u l č i ć M a r i c a — 148 D u l č i ć M i l k a — 110, 174 D u l i b i ć J a n j a — 161 D u l i b i ć M a r i c a — 161 D u l i b i ć M i l k a — 161 D u m a n č i ć S l a v k a — 311 D u m a n i ć N e d j e l j k a — 124 D u m a n i ć S e k a — 33 D u m a n i ć - T a d i n L j u b i c a — 116 D u m b o v i ć A n t e — 379, 380 D u m i ć A n č i c a — 121 D u m i ć V e s e l a — 124 D u n a t o v J a k i c a — 116 D u n a t o v S l a v a -— 117 D u n a t o v V i l m a — 117 D u p a l o O l g a — 386, 415, 433 D u p l a n č i ć - D u l č i ć D r a g a — 143 D u p l a n č i ć V e s e l a — 133 D u r a k o v i ć D r a g i c a -— 186 D u r b a b a A n đ e l k a — 129 D u r b a b a D u š a n k a —- 117 Durbaba-Traživuk Ljubica — 125, 134 D u r m a n - V i l u s R a d o j k a — 253 D v o r n i č i ć F r a n k a — 240 D v o r n i k L e n k a — 147 D v o r n i k V e s e l a — 151 D v o r š č a k D r a g i c a •— 346, 457 Dž D ž a j a N e d e l j k a — 117 D ž a k u l a S t a n a — 253 D ž e b i ć M a r a — 315 D ž i m o t i K a t i c a — 346 Đ D a k i ć D u k a — 125, 134 Đ a k o v i ć M i l k a — 302 Đ a k o v i ć R u ž a — 315 Đ a k o v i ć R u ž i c a — 315 Đ a p i ć - K r a n j a c M i l i c a — 129 Đ o k i ć A n a —• 161 Đ e k o m a t i V e r a — 370 Đ e l a l i j a M i l k a — 104 Đ e r đ a - D o r č i ć M a r i j a — 94, 457 Đ e r i ć B o s i l j k a — 433 Đ e r i ć E v i c a — 18 Đerić-Milanović Jovanka — 186 Đ e r i ć - Š o b a j i ć M i r a — 186 Đ e r m a n o v i ć M a r i j a — 275 Đ i p a l o K a t a — 220 Đ i p a l o M i r j a n a — 22:1 Đ u k i ć B o s i l j k a — 186 Đ u k i ć M a n d a — 17 Đ u k i ć M a r a — 302 Đ u k i ć M i l k a — 19, 458 Đukin Luka — 7 Đ u n d e k S l a v a — 346 Đ u r a n o v i ć - Z l a t a r i ć Saša — 458 Đ u r a š i n K a t i c a — 346 Đ u r a š i n o v i ć D r a g a —- 295 Đ u r đ e v i ć D a n i c a — 275 Đ u r đ e v i ć V e r a —• 93 Đ u r e c : H a r a m b a š a M a r a — 346 Đ u r i ć A n k i c a — 283 Đ u r i ć J o k a — 31 �Đ u r i ć M i c a — 216 Đ u r m e z M i l k a — 161 Đ u r m e z M i l i c a — 161 Đ u r o v i ć B o s i l j k a — 53 E E č i m o v i ć M i l i c a — 315 E f e n d i ć J a k i c a — 110 E g i ć B o j a — 18, 458 E g i ć S t a n a — 311 E k e r Š t e f a n i j a — 94 E r a k M a r a — 249, 253 E r e e g A n đ a — 161 E r c e g D o m i n a — 107 E r c e g o v i ć A n k a — 153 E r c e g o v i ć P a v i c a — 104 E r e n t L j u b i c a — 254 E r g i ć Joka — 9 E r v a č i n o v i ć G r e t a — 315 E r v a č i n o v i ć R u ž a — 458 E s k e n a z i B i n a — 458 E š k i n j a M a r i j a — 139 E š l e n g e r A n k i c a — 458 E t e r o v i ć M a r g a r i t a — 154 E v i ć - K r a j a č i ć B o s i l j k a — 458 F F a b i j a n č i ć M a r i j a —• 94 F a b i j a n i ć K a t i n k a — 370, 379, 383 F a b i j a n i ć V e r a — 16, 458 F a b j a n o v i ć M a r i j a — 153 F a b j a n o v i ć V i n k a — 161 F a j f e r M a r i j a — 331 F a j t o v i ć M i l e n a — 342 F a k Z o r k a — 221 F a r a g u n a R o ž a —• 59 F a r n e r E d i t a — 321 F e d e l F u m i c a — 458 Fekeža-Kamaradova Zdenka — 458 F e l a n d a B a r t u l a — 458 F e r d e r b a r R u ž a — 13 F e r e k Š t e f i c a — 331 F e r l a n - P u l j a s A n t i c a — 129 F e r l i ć T e r e z i j a — 346 F i a m e n g o J e r k a — 110 F i c e k š t e f i c a - — 308, F i č u r i n I v a n k a — 22:1 F i č u r i n M i c i k a — 221 F i l a j d i ć R u ž a — 458 F i l i p a c A n đ e l a — 221, 459 F i l i p a j M a c a — 343 F i l i p i D o r a — 117 F i l i p i ć M a r i j a — 59 F i l i p o v i ć d r . D o r a -— 94, 186, 210 F i l i p o v i ć I l i n k a — 306 F i l i p o v i ć L e n k a — 459 F i l i p o v i ć M i l a n — 232 F i l i p o v i ć R u ž a — 240 F i l i p o v i ć Z o r k a — 315 F i o l i ć M a r i c a — 331 F i o l i ć Š t e f i c a — 459 Fischer-Sartorius dr. Feodora 315, 323, 411, 412 F i s t a n i ć A n k a —• 106 F i š e r A d a — 459 F i š t e k A n a — 291 F l e g e r E m i l i j a — 347 F o j t E i a — 284 F o k e t i J e l k a — 324 F o r š t M i l a n — 328 F r a n S l a v i c a — 59 F r a n c e t i ć I k a — 17 F r a n č e s k i N e v e n k a — 153 F r a n i č e v i ć B o r k a — 161 F r a n i č e v i ć I v k a — 459 F r a n i ć I v a n k a — 186 F r a n i ć - K o s t a n i ć N e d a — 111 F r a n k o M i l e n a —- 59 F r a n k o v i ć M a r a —• 148 F r a n o l i ć A n t i c a — 93, 459 F r a n u l o v i ć U r š a — 459 F r a s R u ž i c a — 347 F r e d o t o v i ć A n a — 36 F r g a č i ć K a t i c a — 240 F r g e c J a g a — 347 F r g e c - P e z e l j K a t a — 347 F r i g a n M a r i j a —• 94, 459 F r i g o N a t a l i j a — • 347 F r k o v i ć - B a n R u ž a — 240 F r k o v i ć - B r o z o v i ć Z l a t a — 241 F r k o v i ć D r a g i c a — 241 F r l a j a M i l k a — 143 F r i an M a r i c a — 231, 247 F r l a n R a d o j k a — 241 F r l j a n A n t i c a — 126 F r n t i ć B e š k a — 69, 94, 459 F u c e k B l a n k a — 193 F u č a k R u ž i c a —• 237 F u č e k - Z d j e l a r A n k i c a — 459 F u č k o J e l k a — 331 F u d u r i ć A n k a — 221 F u d u r i ć B a r k a — 221 F u l g o s i B o s i l j k a — 8, 459 F u m i ć K a t i c a —• 324 F u m i ć R u ž a — 415 F u n d u k B o g d a n k a — 63 F u n d u k J a n j a — 186 F u n d u k Mirna — 63 Funduk N e d e l j k a Beba — 2 4 1 F u n d u k - N o v a k J o s i p a — 241 F u n d u k S o k a — 63 F u n d u k Z o r a — 242 F u n k M a r i j a — 29 F u r l a n L j u b i c a — 221 F u š t a r L j u b a — 13, 459 G G a b i ć V e l i n k a — 301 G a b r i ć D a n i c a — 13, 459 G a b r i ć D r a g i c a — 12 G a b r i ć - J a r š u l i ć M a r i j a — 221 G a ć e š a B o j a —• 459 G a ć e š a S o j a — 459 G a č i n a M i l a — 111 G a č i n a S k o l a s t i k a — 151 G a i ć R u ž a — 207 G a j i ć Z o r k a — 186, 193 G a j ski M a r i j a — 342 G a l e k o v i ć S l o b o d a M a r a — 459 G a l i ć - A n đ e l o v s k i Š i m a — 129 G a l i ć M a r i j a — 343 G a l l i M a r a — 460 G a l o v i ć N e v e n a -— 20 G a l o v i ć R e z i k a — 221 G a l o v i ć S o k a — 460 G a l j e n D r a g i n j a — 254 G a l j e r - H o l j e v a c N a d a — 93, 460 Gansberger-Ivančić Marija — 275 G a š k o r i ć K a t a — 28 Gašparac M a r i j a Zora 245 — G a š p a r a c V e r a D i k a — 39, 94 G a š p a r o v i ć A n k a — 424 - 242, 53 G a š p a r o v i ć M i r a — 13 G a š p i ć M a r i j a — 129 G a t a l i c a E v i c a — 270 G a v r a n i ć M a r i j a — 150 Gavranić-Šiun M a r a — 154 G a v r a n o v i ć R u ž a — 106 G a z z a r i T a t j a n a — 152 G a z d o L j u b i c a — 148 G a z i b a r i ć J e k a — 460 G a z i ć M a r i j a — 460 G a ž i F r a n j o — 33, 62 G e l t a r Z d e n k a — 284 G e n e r V e r a — 221 G e n z i ć K a t i c a — 302 G e r a l i ć F i l e — 154 Germovšek-Martić Anđelka — 295, 297 G e r o v a c A n k a — 94, 460 G e r o v a c L j u b i c a — 460 G i b i ć L j u b i c a —• 135 G i g i ć M a r i j a — 124 G i l i ć C v i t a — 46, 460 G i l j e v i ć K a t a — 161 G i l j e v i ć M i l k a — 117 G i o r g i M a r i a — 59 G i z d i ć B o ž i c a — 106 G i z d i ć D r a g o — 32 G i z d i ć J e l a — 161 G i z d i ć K a r m e l a — 139 G i z d i ć M a r i j a — 129 G i z d i ć N e d j e l j k a — 161 G l a m o č I v a — 135, 136 G l a v a č e v i ć - Z e b i ć Z o r a — 254 G l a v a n I v a n k a — 386 G l a v a n M i l k a — 105 G l a v a n S l a v k a — 186 G l a z e r A n i c a — 315 G l e d i ć D a n i c a — 460 G l e d i ć M a r a — 13 GÌ oc Z o r a Jula — 460 G l o d i ć S a v k a — 460 G l u č i n a N e d a — 129 G l u h a k J e l k a — 94, 460 G l u m a c d r . — 375, 384, 386 G l u m a c L j u b i c a — 249 G l u m a c M i l i c a — 186 G l u m a c M i l k a — 222 Glumičić-Pribić M a r i j a — 18, 460 G n j a t o v i ć A n k a •— 222 G o b a c Z o r a — 460 G o d l e r F r i d a — 440 G o j a k A n a J a n j a — - 461 G o j a k B a r k a — 222 G o j a k D e s a n k a — 129 G o j a k M a c a — 13, 461 G o j k o v i ć A n k a — 461 G o j m e r a c T e r k a — 461 Gojsović-Novaković Danica — 254 G o j s o v i ć R u ž i c a — 254 G o l e š M a r t a — 331 G o l e š V i n k a — 107 G o l i k I l o n k a — 242 G o l o v i ć O l g a — 254 G o l u b - R o g a č M a r i j a — 347 G o m b k e t e V e r a — 343 G o r t a n — 96 G o s p o d n e t i ć L u c i j a — 148 G o s t i m i r J e l a — 276 G o s t o v i ć Đ u r o — 232 Gostović-Grubor Dušanka — 237, 461 G o s t o v i ć Seka — 19 G o s t o v i ć Z o r k a — 186 �G o s t o v i ć Ž i v k a — 186 G o š o v i ć B l a g a — 186 G o v e t n i k R o z i n a — 222, 335 Gović K a r m e l a — 9 G o v o r u š i ć K a t a — 74, 93, 325, 461 G r a b a r V e r o n i k a — 461 G r a b i ć A n k a — 295 G r a č a n i n Z o r a — 264 G r a d e č k i N a d a — 342 G r a d i š k a M a r i j a — 134, 136 G r a h o A n i c a -—• 222 G r a h o v a c D e s a — 407 G r a h o v a c M i l k a — 19 G r b a D a r a — 13 G r b a M a r a — 13, 94 G r b a S o k a — 13 G r b a c L j u b i c a — 134 G r b a c M a r i j a — 242 G r b i ć A n k a — 186, 461 G r b i ć B o j a — 161 G r b i ć B r a n k a — 228 G r b i ć D r a g a — 186 G r b i ć D u š a n k a — 255 G r b i ć J o v a n k a — 186 G r b i ć K o s a — 187 G r b i ć L j u b i c a — 136, 1 3 7 , 1 4 1 G r b i ć M i l k a — 105 G r b i ć N e v e n k a — 187 G r b i ć V i d a — 445 G r b i ć Z o r a — 461 G r č i ć J o v a n k a — 9, 135, 176 G r č i ć - V r d o l j a k V o l g a — 143 G r d a k K a t a — 342 G r d a n M a r a — 332 G r e b I v i c a — 106 G r g i ć B o j a — 461 G r g i ć - K a t i ć M i l i c a — 461 G r e g i ć M a n d i c a — 279 G r e g o I v i c a — 109 G r e g o r i ć d r . P a v l e P a j o — 401 G r e g u r e k A n a — 315 G r g a s o v i ć M a r g a r i t a — 152 G r g i n o v i ć M a r i j a - — 161 G r g u r e v i ć T o n k a — 161 G r g u r i ć B l a n k a — 347 G r i v i č i ć E m a — 213 G r k o v i ć M i l k a — 187 G r o z d a n i ć M a r i j a — 461 G r u b e l i ć K a r m e l a — 139 G r u b e l i ć M a r i j a — 139 G r u b e l i ć V e r a — 139 Grubešić T a d a — 9 G r u b i ć A n đ a — 255 G r u b i ć D e s a — 461 G r u b i ć M i l e v a — 154 G r u b i š i ć A n k a — 161 G r u b i š i ć B i s e r k a — 139 G r u b i š i ć I v a n k a — 461 G r u b i š i ć M a r i j a — 161 G r u b i š i ć M a r i j a — 111 G r u b i š i ć M i l k a — 461 G r u b i š i ć M i r o s l a v a — 117 G r u b i š i ć - P o l j a k P a l m i n a — 462 G r u b i š i ć S e j a — 462 G r u b i š i ć V i c a — 46 G r u j i č i ć V o j k a — 187 G r u j i ć A n a — 255 G r u j i ć B o s i l j k a — 303 G r ü n b a u m V l a d o — 369 G r ž e t i ć M a c a — 39, 72, 74, 89, 93, 94 G u b e r i n a D r a g i c a — 222 G u b e r i n a M i c a — 13 G u d e l j T e r a — 129 33 2ene Hrvatske u NOB G u d e l j - Z e c N e d a — 129 G u j i n a - Š p i k a T o n k a — 117 Gulin Luca — 9 G u l i n Z o r k a — 117 G u r o v i ć M a r i c a — 332 G u š i ć S o f i j a — 13, 462 G u ž v i ć M i l e n k a — 270 G v e r i n D i n a — 121 G v o z d e n o v i ć M i l o š — 399, 432 G v o z d e n o v i ć R u ž a — 279 G v o z d i ć D e s a — 228 H H a b a z i n D r a g i c a — 370, 371, 374, 379, 380 H a b d i j a M i r k o — 439, 442 H a b e k A n a — 462 H a b e k o v i ć L j u b i c a — 295 H a b e r i n K a t i c a — 306 H a b i j a n e c - S o k a č D r a g i c a — 347 H a b u l i n M a r i j a — 462 H a d a k o v i ć M a r a — 302 H a f f n e r V e r a — 139 H a j d i n o v i ć - K o s a n o v i ć S o k a —• 20, 462 H a l a m e k A n t o n i j a — 236 H a l a m e k N e d a — 237 H a l e r I v a n a — 151 H a l e u š M a r i c a — 348 H a l o v a n i ć M a c a — 222 H a l u z a J e l k a — 462 H a l u z a S a v k a — 27, 462 H a l u ž a n R e z i k a — 342 H a m z i š a H a i š a — 124 H a n i ć E v a — 348 H a n z i ć B a r i c a — 255, 462 H a n ž e v a č k i M a r i j a — 370 H a r a b a j s M a r i c a — 348 H a r a m b a š a S l a v a — 348 H a r a m i j a F r a n c i s k a — 348 H a r a p i n I r m a — 332 H a r a š i ć N e l i — 161 H a s H e r t a — 462 H a s Š t e f i c a — 462 H a s a n e c A n đ e l k a — 348 H a v i d i ć L j u b i c a — 264 H a v o j i ć A n đ e l k a — 193 H e b e l O l g a — 13 H e č i m o v i ć J a g a — 20 Hečimović-Kučišec Manda —187 H e g e d u š B a r k a — 222 H e i l i g s t e i n N a d a — 462 H e l l e n b a c h d r . — 341 H e r a k o v i ć J e l k a — 332 H e r c e g H e d v i g a — 462 H e r c e g K a t a — 462 H e r c e g M i l k a — 348 H e r c e g R u ž a — 386 H e r c e g Š t e f a n i j a — 279 H e r c o g A n đ e l k a — 310 H e r c o g M i l a — 462 H e r k o v dr. B o ž i d a r a — 341 H i r j a n i ć Z o r a — 323 H i r š b e r g e r — 367 H l a č a S l a v a — 463 H l o p e c B a r i c a — 332 H m e l i n a M i r a — 348 H o d a k A n k i c a — 308 H o h n j e c D r a g i c a — 348 H o j d a n i ć M i l k a — 270 H o l i k d r . E r n a — 463 H o l j e v a c J e l i c a — 342 H o l j e v a c V e ć e s l a v — 69, 264 H o m o t a T e r e z i j a — 370 H o r v a t A n i c a — 386, 419 H o r v a t - Č a u š e v i ć M a c a — 263 H o r v a t D r a g a — 438 H o r v a t K a t a r i n a — 348 H o r v a t M a r i j a — 415 H o r v a t M i l k a — 283, 289 H o r v a t V a l e n t — 439, 440 H o r v a t V i l m a — 236 H o r v a t Z o r a — 342, 348 Horvatić-Bosiljevac Mara —463 H o r v a t i ć I v a n k a — 332 H o r v a t i ć P a v i c a — 332 H o r v a t i ć S t j e p a n — 444 H o s i A n i c a — 290 H o t k o D r a g i c a — 463 H o t k o I v k a — 332 H o t k o J e l k a — 332 H o v a n j e c J e l k a — 288 H r a b a r D i n k a — 242 H r e l e c J a g i c a — 248, 463 H r e n e k - L u č i ć K a t i c a -— 332 H r e n o v i ć D a n i c a — 348 H r e n o v i ć M i l i c a — 353 H r e s t a k M a r i j a — 332 H r e š č L j u b i c a — 348 H r g i ć M a r i c a — 285 H r k a l o v i ć L j u b a — 1-87 H r n j a k D a n i c a — 187 H r n j a k - Đ u k i ć J e l e n a — 187 H r n j a k J e l k a — 188 H r n j a k M i l e v a — 408 H r n j a k S t o j a — 188 H r v a t i c a A n k a — 19 H r ž e n j a k J a n j a — 188, 207, 210, 213 H r ž i ć P e r i c a — 161 H u i s C v i j e t a L j u b i c a — 463 H u m e k P a u l a — 463 H u š i c a S t o j a n k a — 301 H u t i ć - O r l o v i ć N e d j e l j k a — 315 I 340, H e r o - L u č i ć Z o r k a — 242 H e r o l D a n i c a — 302 H i d ž a k - P o š t i ć D e s a n k a — 222 H i n i ć N a c a — 19 H i n i ć M a r a — 19 H i n i ć R u ž a — 187 H i n i ć - T r t i c a M i l i c a — 462 Hinić-Viktorovski Darinka — 332 H i r e r A n i c a — 94 I l a k o v a c M a r i j a — 463 I l i a n i ć J a n a — 16, 370 I l i ć A n k a — 279 I l i ć J e l i c a — 147 I l i ć M i l i c a — 191 I l i ć N a d a — 284 I l i j i ć M a r i j a — 129 H i n R u ž a — 463 I l i n i ć D e s a n k a — 33 I n s e l t M e l a n k a — 152 I v a n a c A n k a — 111 I v a n č i ć Jela — 59 I v a n č i ć J o z i c a — 150 I v a n č i ć K a t a — 74 I v a n č i ć K a t i c a — 94, 348 I v a n č i ć - M i l e n i ć E m a — 463 I v a n i š e v i ć M a r a — 249 I v a n i š e v i ć S l a v i c a — 117 I v a n i š e v i ć V e r a — 108 I v a n k o v M i l k a — 161 513 �I v a n k o v i ć A d e l a — 463 I v a n k o v i ć M a r i j a — 386 I v a n o v i ć D r a g i š a -— 64 I v a n o v i ć J e l e n a — 344 I v a n o v i ć M i l e v a — 13 I v a n o v i ć S t a ž a — 463 I v a s K a r m e l a — 117 I v a s R o s a — 139 I v č e v i ć M a r i j a — 149 I v e k o v i ć L j u b a — 94 I v e k o v i ć dr. M l a d e n — 62, 440 I v e k o v i ć M i c i k a — 463 I v i c a M a š a — 154 I v k o v i ć D a r i n k a — 463 I v k o v i ć I v a n k a — 161 I v k o v i ć L j u b a — 222 I v k o v i ć M a r i j a — 111 I v k o v i ć M i l k a — 296 Ivošević-Janjanin Dušanka — 463 Ivošević-Rogović Kosa — I v o š e v i ć M i l i c a — 216 I z r a e l B e r t a — 264 I ž a r L j u b i c a — 307 242 J J a c m e n o v i ć J a n a — 13, 463 J a d r a n i ć M i l i c a •— 464 J a d r e š i ć L u c a — 9, 161 J a d r e t i ć M i l i c a — 59 J a d r i ć - Š p i k a T o n a — 161 J a g a r K a t a — 315 J a g i ć L j u b i c a — 14, 94 J a g i ć Z o r a — 343 J a g n j i ć M i l k a — 464 J a j i ć A n k a — 188 J a k i ć M i l k a — 135 J a k o p č i n M i l i c a — 348 J a k o p e c F r a n c i k a — 309 J a k o p o v i ć K a t a — 94 J a k o v l j e v i ć J e l a — 111 J a k š i ć A n a — 464 J a k š i ć A n k a — 348 J a k š i ć K l a r a — 464 J a k š i ć M a c a — 236 J a k š i ć M a r i j o l a — 162 J a k š i ć M i l i c a — 233 J a k š i ć M i l k a — 108 J a k š i ć N i k i c a — 400 J a k š i ć P a v a o — 64 J a k š i ć P a v k a — 38, 74, 93, 464 J a k š i ć Z o r a — 9, 315 J a k u l j i ć K a t j a — 42, 464 J a m a n M a r i j a — 105 J a m a n - U v o d i ć N e v e n k a — 139 J a m b r e č e c M a r i c a — 348 J a m b r e k - Č o r M i l k a — 348 J a m b r e k F r a n c i k a — 332 J a m b r e š a k K a t i c a — 370 J a n č i ć L j u b i c a B u b a — 464 J a n č i ć N e v e n k a — 222 J a n č i ć - S t a r c J e l e n a — 94, 464 J a n d r i ć N e r a n đ a — 464 J a n e k o v i ć - Š k a r i ć D a r a — 255, 418 J a n e š M a r a — 242 J a n e š V e r a — 242 J a n i ć V l a d o C a p o — 266 J a n k e z - K o m a r I v a M a j a — 464 J a n k o v i ć A n k i c a — 343 J a n k o v i ć R o s a — 315 J a n o š e v i ć R u ž a — 315 J a n u s M i l i c a — 255 J a n ž e k M a r i j a — 311 J a n j a n i n M i l i c a — 222 J a n j i ć A n k a — 304 J a p u n d ž a L j u b a — 308 J a p u n d ž i ć S t a n a — 270 J a p u n d ž i ć Z o r k a — 188 J a r a m a s M i l i c a — 139 J a r č o v S t a n a — 464 J a r i ć A n đ e l k a •— 464 J a r i ć J a n j a — 464 J a r d a s S l a v i c a — 464 J a r o m a s D r a g i c a — 139, 172 J a v o r i n a M i l i c a — 188 J a u k Š t e f a n i j a — 465 J e č i m o v i ć M a r i j a — 117 J e f t e n i j a D r a g i n j a — 303 Jek M a r a — 129 J e k M a t i j a — 162 J e k i ć D a n i c a — 255 J e l a č a A n k a — 188 J e l a s k a A n k a — 32, 143 J e l a v i ć - M a r i n o v i ć A n k a — 154 J e l č i ć D o b r i l a — 117 J e l č i ć K a t a — 149 J e l e n i ć K a t a — 311 J e l e n i ć M i r a — 465 J e l i č i ć B e p i c a — 162 J e l i č i ć F l o r a U č i — 162 J e l i č i ć M a r i j a — 465 J e l i ć A n g e l i n a — 307 J e l i ć D u š a n k a — 45, 465 J e l i ć - G a č i n a M a r i j a — 117 J e l i ć K a t a — 111 J e l i ć M i l a — 117 J e l i ć R a n k a — 249 J e l i ć S t a š a — 370, 386, 387 J e l i ć V e r a — 465 J e l i ć Z o r k a — 117 J e l i ć Ž i v k a — 296 J e l i n č i ć L u j z a — 465 J e l i n e k Z o r a — 39 J e l o v a c S o k a — 188 J e l o v i ć T a t j a n a — 162 J e l u š i ć N a d a — 303, 304 J e r g o v i ć M a r i j a — 298 J e r i č e v i ć L j u b i c a — 465 Jerkin Antica — 9 J e r k i n M i t r a — 465 J e r k o v i ć - B u r s a č L j u b a — 188 J e r k o v i ć J a g a — 188 J e r k o v i ć M i k a — 188 J e r k o v i ć M i l k a — 306 J e r k o v i ć R o s a — 152 J e r k o v i ć S a v k a — 188 J e v č i ć A n k a — 143 J e ž D r a g i c a — 276 Ježina Vesna — 9 J o b C v i j e t a — 162 J o g o v i ć A n k a — 188 J o k a D a n i c a — 255 J o k a D e s a n k a — 305 J o k a n o v i ć T a t j a n a -— 424 J o k i ć J a n j a — 188 J o k i ć J e l a — 255 J o k i ć M i l k a — 188 J o l i ć B o s a — 465 J o r d a n I v k a — 332 J o r g i ć - M i š č e v i ć M i l e v a — 291, 292 J o r g i ć S a v e t a -— 276 J o v a n i ć Đ. — 207 J o v a n i ć S l a v a — 213 J o v a n o v a L e n č a — 84 J o v a n o v i ć L i d i j a — 84 Jovanović Milka Dunja — J o v a n o v i ć N e v e n k a — 124 465 J o v a n o v i ć S v e t o z a r — 369 J o v i č e v i ć D u š a n — 424 J o v i č i ć E v i c a — 249, 255 J o v i ć A n k a — 315, 424 J o v i ć D r a g i c a — 249 J o v i ć D u k a — 436 J o v i ć J a n j a — 188 J o v i ć N e n a — 93 J o v i ć S l a v k a — 264 J o z e f č e k Z d e n k a — 222 J u g o S a v a — 465 J u g o v i ć D a n i c a — 242 J u g o v i ć D u š a n k a — 274, 332 J u j n o v i ć I v k a — 147 J u k i ć I v a — 111 J u k i ć M a r i j a — 143 J u k i ć Š i m a -— 162 J u n a k o v i ć A n k a — 108 J u n g w i r t dr. G u s t a v — 414, 415, 418, 422, 423 J u r a g a B o g d a n a — 149 J u r a j R o z a — 332 J u r a j V e r a — 465 J u r a n S o f i j a — 222 J u r a n i ć D a r i n k a — 315 J u r a s J a n j a — 154 J u r a s L o v o r k a — 162 J u r a s M a r i j a — 162 J u r a s M i h o v i l k a — 150 J u r a s Z o r k a — 9, 143 J u r a š i ć S r e ć k a A n k a — 162 J u r a š i n - M a n d i ć A n k a — 162 J u r č e v i ć K o s a — 162 J u r č e v i ć L j u b a — 162 J u r č e v i ć M a r i j a — 162 J u r č i ć A n a — 188 J u r č i ć D r a g i c a — 465 J u r č i ć I r m a — 465 J u r č i ć K a t i c a — 188, 232 J u r č i ć M a r i j a — 59, 242 J u r č i ć M i l k a — 309 J u r d a n a D a r i n k a — 465 J u r e c A m a l i j a — 348 J u r e c J e l k a — 14 J u r e t i ć S l a v a — 143 J u r i č e v B i s e r k a — 141 J u r i ć D o b r i l a — 275, 276 J u r i ć L j u b o — 46 J u r i ć M i r a — 174 J u r i ć S m i l j a — 162 J u r i ć V e r a — 94, 215, 370, 465 J u r i ć V e s e l a — 124 J u r i l j K a t a — 117 Jurin Milica — 7 J u r i n S v e t i n k a — 143 J u r i n - M r k o c i T o n k a — 94, 465 J u r i š i ć M a r a — 303 J u r j e v i ć A n a — 315 J u r k o v i ć N e v e n k a — 5, 9, 466 J u r k o v i ć S a v i n k a — 162, 466 J u r š i ć - G a l e n i ć A n i c a — 348 J u r š i ć K a t i c a — 348 Jušić L j u b i c a — 349 K K a b a l i n i - K o v a č i ć A n k i c a — 16 K a č a r L j u b i c a — 249, 255 K a d e n i ć - A r a l i c a J e l e n a — 222 K a d i ć J e l k a — 283, 289 K a d i j e v i ć A n a — 117 K a d i j e v i ć A n a — 162 K a d i j e v i ć M a n d a —• 162 K a j č i ć B i s e r k a — 315 K a j f e š D r a g a — 418, 419, 466 �K a j f e š M a r i c a — 466 K a j g a n i ć L j u b i c a — 255 K a j g a n i ć M a c a — 222 K a l a f a t i ć N i k o l a — 232 K a l a u z P e r i n a — 125, 134 K a l a u z T o n a — 162 K a l e Z o r a — 255 K a l e b i ć A n i c a — 162 K a l e b i ć M a r i c a — 129 K a l e m b e r A n đ a — 188 K a l i ć A n i c a — 133 K a l i n i ć B o j a — 163 K a l i n i ć D r a g a — 188 K a l i n i ć M i l k a — 188 K a l i n i ć S a v k a — 466 Kaliterna-Šore Marija — 111 32, K a l o đ e r a R u ž a — 163 K a l o p e r D r a g i c a — 280 K a l p i ć Z đ r a v k a — 143 K a m a u l i A n k a — 332 K a m h i R e g i n a — 433 K a m p i ć M i l k a — 284, 290 K a n c i j a n D r a g i c a — 349 K a n i š e k M a r i c a — 296 K a n t a r M i r a — 189 Kapetanović-Cemović Perina — 111 K a p e t a n o v i ć O l g a — 32, 466 K a p o r M a r i j a — 149 K a p t o l i ć D a n i c a — 305 K a p u s t a M a r i j a —• 349 Karađole-Trešnjić Mila — 9, 45, 46, 94, 466 K a r a đ o l e Z d e n k a — 163 K a r a g i ć L j u b i c a — 270 K a r a k a š A n a — 315 K a r a m a r k o v i ć M i l k a — 222 Karamatić Neda —-118 K a r a n D e s a n k a — 223 K a r a n D r a g i c a — 13, 466 K a r a n D u k a — 20 K a r a n J e l i s a v k a — 315 K a r a n S a v a — 223 K a r a n f i l o v i ć dr. —• 425 K a r a n u š i ć N e d a — 144 K a r a r a - J e l i ć K a r m e l a — 129 K a r a š M a r i c a — 296 K a r a š M a r i c a — 349 K a r a s - P e r i ć D e s a n k a — 13, 466 K a r a v i d a K a t a — 189 K a r a v i d i ć V u k a — 255 K a r a v u k o v a c V e s e l j k a —• 276 K a r d e l j E d u a r d — 98, 99 Kardum Ika — 9 K a r l K a t i c a — 276 K a r l o v č a n S t a n o j k a — 255 K a r l o v i ć D a n i c a — 242 K a r l o v i ć Z d e n k a — 332 K a r u z a J e r i n a — 163 K a s u m A n i c a — 163 K a s u m D a r a — 466 K a s u m M i l i c a — 163 K a s u n i ć M a g d a — 223 K a t a l e n i ć M i l k a — 94, 466 K a t a l i n i ć A n d r i j a — 369 K a t a l i n i ć G o r k a — 172 K a t a v i ć A n a — 172 K a t i ć A l e m k a — 130 K a t i ć A n k a — 118 K a t i ć B l a ž e n k a — 107 K a t i ć D a r i n k a — 163 K a t i ć F r a n c i k a — 13 K a t i ć J. M a r i c a — 264 K a t i ć J e l k a — 284 K a t i ć J u l k a — 315 K a t i ć K a t a — 466 K a t i ć M a r i c a — 466 K a t i ć M a r i j a — 163 K a t i ć - K u p r e š a n i n M a r i j a — 466 K a t i ć N e d j e l j k a — 163 K a t i ć R a d o j k a — 163 K a t i ć R o z a — 466 K a t i ć S l a v i c a — 332 K a t i ć S l a v k a — 118 K a t i ć - Š a n t i ć K a t i c a — 332 Katunarić-Miliškov Ivanka — 163 K a u f m a n N a d a — 395 K a u z l a r i ć A l b i n a — 234 K a u z l a r i ć D r a g i c a — 242 K a v a j G r e t a — 466 K a z a n o v a M a r i j a — 111 K e ć a S o k a — 189 K e j k l i č e k J a r o s l a v a — 282 K e k a n o v i ć D r a g a — 467 K e k i ć - č u r č i j a M i l k a — 223 K e p č i j a D r a g i c a — 467 K e r e p J u s t i n a — 349 K e s e r - P o š t i ć M i l k a — 223 K e s i ć J u g a — 53, 467 K e v r a A n i c a — 163 K e z e l e Pepa Ordinančeva — 236 K e z e r i ć M a c a — 349 K i r a c A n i c a —• 418 K i u k L j i l j a n a — 31 K l a d a r i n D a n i c a — 255 K l a i ć A n đ a — 104 K l a n e c Z o r a — 333 K l a r i ć K a t a — 282 K l a r i ć M a r i j a — 118 K l a r i ć M i l k a — 223 K l a r i ć - V u k m a n J e l i c a — 163 K l a s R u ž i c a — 349 K l a s i ć P e p i c a — 467 K l a š n j a B o j a — 189 K l a š n j a P e r a — 189 K l a š n j a Z o r k a — 280, 323 K l e m e n i ć B a r i c a — 333 K l e n D a n i c a — 189 K l e u t P e t a r — 264 K l i p a M a r i j a Đ i đ a — 13, 467 K l i š m a n i ć K a t i c a — 118 K l o b u č a r J e l k a — 189 K l o b u č a r Z o r i c a — 13, 467 K l j a i ć M i l k a — 189 K l j a i ć M i l a n k a — 257, 259 K l j a i ć N i k o l a — 323 K l j a k K a t a — 349 K l j u n a k N i k o — 46 K m e c i k K a t a — 467 K m e z i ć M i l e v a — 467 K n a p i ć A n đ e l a — 223 K n a p i ć E t i c a — 333 K n a p i ć M a r i j a — 59 K n e z i ć M i l i c a — 242 K n e ž e v i ć A n k a — 190 K n e ž e v i ć D a n i c a — 361 K n e ž e v i ć D r a g i c a — 190 K n e ž e v i ć D u k a — 190 K n e ž e v i ć J e l a — 256 K n e ž e v i ć J e k a — 190 K n e ž e v i ć K a t a — 190 K n e ž e v i ć M a r i j a •— 118 K n e ž e v i ć M a r i j a -— 190 K n e ž e v i ć M i l i c a — 118 K n e ž e v i ć M i l i c a — 190 K n e ž e v i ć M i l i c a — 190 K n e ž e v i ć M i l k a — 467 K n e ž e v i ć N a d a — 190 K n e ž e v i ć N e d a •— 139 K n e ž e v i ć S a v a — 190, 212 K n e ž e v i ć Š t a k a — 190 K n e ž e v i ć S t a n a — 190 K n i f i ć J e l k a — 467 K n o k M i l k a — 349 Knježić Zorka — 9 K o c h J a n a — 370, 379, 380, 383 K o č i š J u s t a — 467 K o c j a n č i ć V a l e r i j a — 82 K o č i ć D a n i c a — 280 K o d r n j a M i l i c a — 349 K o h a r e v i ć dr. A l e k s a n d a r — 62, 323 K o h a r o v i ć S o n j a — 94 K o h n A r n o l d — 369 K o h n - M i s s o n i E l e n a — 467 K o k a n A n a L u g a — 111 K o k e z a - T r a n f i ć R u ž a — 144 K o k i ć D r a g i c a — 111 K o k i ć L j u b i c a — 127 K o k i ć S a v e t a — 301 K o k i r D r a g i c a — 223 K o k o t B a r a — 333 K o k o t D r a g i c a — 333 K o k o t o v i ć D a n i c a — 467 K o k o t o v i ć M i l k a — 190 K o l a č e k - Ž e l j k o v i ć A n a — 290 K o l a r B l a n k a — 386 K o l a r M a r ž e n k a — 349 K o l a r e c M i l a n — 291 K o l a r i ć K a t i c a — 349 K o l e d i ć L u c i j a — 467 K o l e s a r I r e n a — 333 K o l i n L u c i j a — 333 K o l u n đ i ć S o k a L o l a — 190 K o m a d i n a D r a g i c a — 264 K o m a r e k M i l k a M a t i l d a — 349 K o m l e n a c R u ž a — 467 K o m n e n o v i ć M i l e v a — 296 K o m o z e c J a n j a — 467 K o m u n i e k i M i h a j l o — 373, 379 K o n č a r D a n i c a — 190 K o n č a r D r a g a — 190 K o n č a r D u š a n k a — 190 K o n č a r Jela — 190, 193 K o n č a r L j u b i c a — 190 K o n č a r R a d e — 328 K o n č a r - R o d i ć N a r a n č a — 190, 228 K o n č a r S o k a — 191 K o n t a k A n a — 467 K o n j e v o d a M a r a — 163 K o n j o v i ć A n a — 468 K o p a č - B a l e n o v i ć A n đ a — 296, 297 K o p a č D a n i c a — 264 K o p i t a r M à r i j a — 468 K o p i t a r S i l v a — 468 K o p r i v n j a k C i l i k a — 343 K o r a č B o r k a — 468 K o r a č - D r a k u l i ć Z o r k a — 468 K o r a č M a r a — 191 K o r a č N a d a — 49 K o r a č S o f i j a K o k a — 191 K o r a č Š t a k a — 181, 213 K o r a č Z o r k a — 94, 468 Korda Ruža — 9 K o r d e š P a u l a — 242 K o r d i ć A n k a — 94 K o r d i ć - B a s t a j i ć M a r i c a —• 468 K o r d i ć M a š a — 163 �K o r d i ć M i l k a — 264 K o r e n i ć E o z i n a — 468 K o r i c a K o k a — 191 K o r i c a - L a l i ć M i l k a — 349 K o r i c a M i l i c a — 191 K o r i c a S o k a — 191 K o r k u t S t a n a — 223 K o r l a t Stana — 9 K o r m a n D r a g i c a — 292, 307 Korolija Ružica — 9 K o r o š a V a n d a — 370 K o r o š e c A n a •— 349 K o r o š e c A n k a — 386 K o r p o r i ć G a l j a — 468 K o r u g a S o k a — 264 K o s - Č a l i ć M i c i k a — 349 K o s D r a g i c a — 333 K o s - J a n č i ć K a t i c a — 333 K o s M i l k a — 349 K o s a n o v i ć A n k a — 191 K o s a n o v i ć - B o l j e š i ć M i c a — 242 K o s a n o v i ć K o s a — 284, 288 K o s a n o v i ć M a r i c a — 13 K o s a n o v i ć M i l k a — 13 K o s a n o v i ć M i l k a — 191 K o s a n o v i ć N a d a — 191 K o s a n o v i ć Z o r k a — 3 9 , 468 K o š i ć A n a — 93, 468 K o š i ć d r . I v a n — 407, 408, 422, 423 K o s i j e r M i l a — 223 K o s i j e r P e r o — 408, 445 K o s i n a F r a n j o — 369 K o s o v a c D a n i c a — 191 K o s o v a c I v a n — 232 K o s o v a c L j u b i c a — 349 K o s o v a c M i l k a — 19, 41 K o s o v i ć A n k i c a — 468 K o s o v i ć D r a g i c a — 468 K o s o v i ć I v k a — 468 K o š t a J e l a — 148 K o s t a n i ć J e l k a — 147 K o s t a n i ć M a r i j a — 111 K o s t o v i ć B o ž i c a — 163 K o s t o v i ć N i k e — 144 K o š a r a A n a — 59 K o š č a k A n t i c a — 163 Koštan Frana — 9 K o t u r V i š n j a — 263 K o v a č A n k a — 163 K o v a č E m i l i j a — 296 K o v a č S a v a — 20 K o v a č V i n k a — 163 K o v a č Z o r k a — 118 K o v a č e v - P e š i ć V i n k a — 111 K o v a č e v i ć A n d r o — 126 K o v a č e v i ć A n đ a — 309 K o v a č e v i ć B o j a — 191 K o v a č e v i ć D e s a n k a — 212, 468 K o v a č e v i ć E v i c a — 270 K o v a č e v i ć J e l e n a — 304 K o v a č e v i ć J u l a — 292, 307 K o v a č e v i ć K a t a — 468 K o v a č e v i ć L j u b i c a — 105 K o v a č e v i ć M a n d a B i l a — 469 K o v a č e v i ć M a r i c a — 292, 307 K o v a č e v i ć M a r i j a — 469 K o v a č e v i ć M a r i j a — 256 K o v a č e v i ć M i l e v a — 191 K o v a č e v i ć M i l k a — 270 K o v a č e v i ć - P e j n o v i ć S o k i c a —• 191 K o v a č e v i ć V e l j k o —- 231, 232, 241 K o v a č e v i ć V e s n a — 111 K o v a č e v i ć V i n k a — 469 K o v a č i ć B a r i c a — 469 K o v a č i ć D o r k a — 13 K o v a č i ć J e l e n a — 151 K o v a č i ć J e l k a — 333 K o v a č i ć - J o k i ć J a g o d a — 154 K o v a č i ć K a r m e l a — 163 K o v a č i ć L j u b i c a — 468 K o v a č i ć M a r i c a — 276 K o v a č i ć M a r i j a — 144 K o v a č i ć M i l i c a — 309, 312 K o v a č i ć M i r a V o l g a — 16, 469 K o v a č i ć O l g a — 94 K o v a č i ć - R a d e l i ć K s e n i j a — 150, 154 K o v a č i ć R e z i k a — 469 K o v a č i ć S t a n a — 223 K o v a č i ć V e r o n a — 350 K o v a r b a š i ć M i l j k a — 249, 256 K o z a r B o s i l j k a — 469 K o z a r M i l e v a — 301 K o z a r M i l i c a — 276 K o z i n a Š t e f i c a — 350 K o z l i a n D o r i n a — 65 K o ž i ć R e z i k a — 310 K r a g i ć - B a č i n a I v k a — 112 K r a g i ć - J e l a v i ć J e l a — 163 K r a g u l j a c M i l k a — 12, 94 K r a j a č E r n a — 370, 469 Krajačić-Milidrag Milena — 469 K r a j a č i ć S o k a — 469 K r a j i n o v i ć L j u b a -— 191, 264 K r a j i n o v i ć N a d a — 191 K r a j i n o v i ć D u š a n k a — 191 K r a j n o v i ć K s e n i j a — 213, 321, 322 K r a j n o v i ć M i l e n a -— 469 K r a j n o v i ć M i l k a — 298 K r a j n o v i ć S i m a — 293 K r a j n o v i ć V i d a — 270, 344 K r a l j - H a b u l i n J e l k a — 210, 255 K r a l j M a r i j a — 94 K r a l j š t e f i c a — 350 K r a l j Š t e f i c a — 276 K r a m a r i ć I v k a — 342 K r a m a r i ć J u s t a — 342 K r a n j a c J o s i p a — 164 K r a n j a c M a r i j a — 65 K r a n j č e v i ć S l a v k a — 223 Krašić-Crnobrnja Nevenka — 94, 469 K r a t m a j e r - S e s a r d i ć L i n a — 144 K r a t o f i l R u ž a — 296 K r a v a n j a Z l a t a — 213 K r a v a r R a j n a — 469 Kreačić-Kovačić Olga Žoga — 469 K r e a č i ć O t m a r — 212, 289, 312 K r e č a A n k a — 249 K r e č a D e s a n k a — 249 K r e č a D e s a n k a M i l a n a — 264 K r e č a S a v a — 249 K r e š t a l i c a K a t a — 28 K r i č k o v i ć M i l i c a — 191 K r i č k o v i ć M i l k a — 191 K r i j e s o v i ć M a r a — 13 K r i l i ć I v k a — 48, 112 K r i s t a n i ć A l b i n a — 283 K r i š k o v i ć S l a v a V j e r a — 470 K r i v i ć M a t i j a — 164 K r i v o M i l i c a — 124 K r i v o k u ć a B o j a — 191 K r i v o k u ć a L j u b i c a — 283, 289, 310 K r i v o k u ć a M i k a — 191 K r i v o k u ć a M i l k a — 223 K r i v o š i ć D u š a n k a — 112 K r i z m a n i ć - M u f i ć F r a n k a — 470 K r i z m a n i ć N. — 65 K r i ž a n M i l i c a — 470 K r i ž a n a c S l a v i c a — 152 K r i ž n j a k A n k i c a — 343 K r l e ž a A n t o n i j a — 470 K r n č e v i ć D i n k a — 470 K r n e t a V a s i l j k a — 264 K r n j a č i ć M a r i j a —- 46 K r n j a i ć - C v i t k o v i ć D r a g a — 470 K r n j a i ć M a r i j a — 36 K r n j a i ć - R a s t o v a c M a r i j a — 256 K r n j a i ć D u š a n k a — 292, 302, 307 d r . K r o n j a ( — 212 K r s n i k R u ž i c a — 343 K r s t u l o v i ć K i t a — 32, 470 K r s t u l o v i ć L u c i j a — 130 K r s t u l o v i ć M i l j e n k a — 130 K r s t u l o v i ć N i n a — 233 K r s t u l o v i ć N i n a — 164 K r s t u l o v i ć V i c k o — 53, 62 K r s t u l o v i ć V i n k a — 130 K r t i n i ć B o j a — 470 K r t i n i ć M i l k a — 470 K r u h a n T e r e z i j a — 94 K r u l j a c - č e b o t a r M a r i j a — 243, 470 K r u l j a c D a n i c a — 191 K r u l j a c - P l e š e E m a — 39, 242, 243 K r u l j i ć K a t i c a — 308 K r u n i ć - M a r a k o v i ć V e r a — 470 K r u p a - B e g o v i ć I v k a — 296 Kružičević-Katušić M a t i j a —• 112 K r u ž i č e v i ć P i l e — 164 K r ž e l j J e l a — 164 K u č a r M a r i c a — 44, 470 K u č i ć D i n k a — 164 K u č i n a c I v k a — 470 K u č i n a c Z l a t a 470 K u d r i ć M i l k a — 32, 470 K u f r i n D r a g a — 334 K u f r i n - K o ž i ć L j u b i c a — 334 K u f r i n M i l k a — 326, 328, 329 K u f r i n P a v a — 334 K u f r i n - R a k Z o r a — 334 K u g a D a n i c a — 191 K u g l e r H e r t a — 424 K u j a v i ć M i l i c a — 280 K u k a D r a g a — 249 K u k a S o k a — 249, 256 K u k a n i ć L o v o r k a — 233 K u k e c A n a — 350 K u k e c M a g d a — 350 K u k e c Š t e f i c a — 349 K u k i ć - B j e l o b r k D a n i c a — 223 K u k i ć D r a g i c a — 223 K u k i ć M i l k a — 33, 223, 415 K u k o č - D e b e l j a k D o b r i l a — 471 K u k o l j a J e l k a — 350 K u k u l j a n M i l k a — 181, 213 K u l a š i n o v i ć J e l k a — 315 K u l i ć N e v e n k a — 316, 322, 324 K u l o v i ć d r . S a l i h — 377 K u l u n d ž i ć B o s a — 192, 207 K u l j a k D a n i c a — 181, 213 K u m i c R u ž a — 74, 94 K u n a c Z r e n k a — 105 K u n o r t i B u k i — 373 �K u n j a š i ć M a r i j a — 471 K u p r e š a n i n K a t a — 192 K u p r e š a n i n M a r i j a — 228 K u r t o v i ć D r a g i c a — 112 K u r u c A n a — 291 K u š č e v i ć D a n i c a -— 105, K u š e c K a t i c a — 248, 249, 471 K u š i ć M a c a — 264 K u š t e r a N e v e n k a — 370 K u v a č i ć - S t a n i ć M a r a — 118 Kuzmanić-Franičević Tasja — 471 Kuzmanić-Hajduković Mara — 471 K u z m a n i ć J o z i c a —• 112 K u z m a n i ć M a r i j a —- 164 K u z m a n i ć M a r a B i l e t a — 471 K u z m a n i ć M a r i j a — 135 K u z m a n i ć S o n j a •— 164 K u z m a n i ć - V e i ć A n k a — 144 K u z m a n o v i ć R a d o j k a — 291 K u z m i ć - D m i t r o v i ć Z o r a — 118 K u z m i ć J u l k a — 471 K u z m i ć M a r i c a — 350 K u ž i n a M i r a — 139 K v a r a n t a n B o r i s — 176 L L a b a š Z l a t i c a — 350 L a c i ć K a j a — 164 L a c k o v i ć S a r a — 361 L a i ć Đ u r o — 445 L a j i ć S m i l j a — 192 L a k i ć S t j e p a n — 237 L a k u š - P l a š č V e r a — 471 L a l i ć D r a g i c a — 118 L a l i ć - J a k o p o v i ć K a t a — 471 L a l i ć J o v a n k a — 192, 208 L a l i ć - L e t i ć J o v a n k a — 280 L a l i ć L j u b a — 63 Lalić Milica — 9 L a l o v i ć - G a r i b o v i ć K a j a — 256 L a m b a š a F r a n k a — 107 L a n g e r K a t i c a — 276 L a p č e v i ć M a r i c a — 256 L a s i ć K a t i c a — 276 L a s i ć - K o s m a t M a r i j a — 112 L a s i ć - Š e a t M i l k a — 69, 94, 471 L a s n i b a t A n k a — 471 L a s t a v i c a D e s a — 192 L a s t a v i c a M a r a •—- 192 L a t k o v i ć A n a — 334 Laurić-Stanić Micika — 264 223, L a u s A n a — 106 L a u t e r - L a l i ć J u l k a — 243 L a u t e r M a r i j a — 243 L a v r n i ć D a n i c a — 192 Lavrnja-Vezmar Milosava — 13, 471 L a z a r i ć C e l e s t i n a — 59* L a z i ć A n k i c a — 192 L a z i ć B o s i l j k a — 471 L a z i ć L j u b a — 192 L a z i ć N e d e l j k a — 192 L a z i ć S o k a — 20 L e c k o v i ć J e l i c a — 311 L e h k i - V u j i ć M a r i j a — 350 L e k a J e l a — 192 L e k a J e l k a — 408, 415 L e k a M a r a —• 164, 415 L e k i ć S t o j a — 256 L e k š a n K a t a — 284 L e l a n o v i ć V i n k a —• 148 L e l a s A n i t a •— 16 L e l a s - L j u b i ć S o n j a — 471 L e l a s - P o l i ć M e r i — 471 L e m i ć M i l k a — 472 L e s i č a r D r a g i c a — 351 L e s i ć K a t a — 472 L e s k o v a c V e r i c a — 310 L e s k o v a c V e s e l i n k a — 309 L e s k o v a r D r a g i c a — 350 L e s k o v a r M a r i j a — 340, 350 L e s k o v š e k M a r i j a — 84 L e s n j a k P e p i c a •— 350 L e t i n i ć L j i l j a n a — 152 L e v a k D r a g i c a — 334 L e v a k o v i ć T e r e z a — 350 L e v i č n i k K a r o l -— 64 L i c u l I r m a — 472 L i k a r M i l k a — 249 L i k e r A g i c a R e n k a •— 472 L i l i ć - M e d i ć K a t a — 472 L i n i ć Z d e n k a — 243 L i p o v a c F r a n c a — 237, 238 L i p o v č a k V e r a — 213, 383, 423 L i s a c M a r i j a M i c i k a — 245 L i s j a k - J a k o p l i ć D r a g i c a — 334 L i s t e r Š t e f a n i j a — 342 L i s t e š N e d e l j k a — 164 L i v u n L j u b i c a — 249 L i v u n M i l k a — 249 L o b o d a - Z r i n j s k a J e l e n a — 370 L o k m e r S l a v a — 472 L o m b a r d i ć J e l a — 164 Lončar A n k a — " 4 7 2 L o n č a r D a n e — 232 L o n č a r D a n i c a — 256 L o n č a r D a r i n k a — 266 Lončar-Gruborović Ljubica — 256 L o n č a r I v o — 445 L o n č a r J e l a — 150 L o n č a r J o v a n k a — 324 L o n č a r K a t a — 350 L o n č a r K a t a — 304 L o n č a r M i l i c a — 223, 472 L o n č a r M i m i c a — 41 L o n č a r S o k i c a — 192 L o n č a r Š t a k a — 192 L o n č a r - V u k o v i ć A n k i c a — 280 L o n č a r e v i ć J u l i k a — 256 L o n č a r e v i ć M a r a — 249, 256 L o n č a r e v i ć M i l k a — 270 L o n č a r i ć I v k a — 350 L o n č a r i ć K a t i c a — 472 L o n č a r i ć M a r i j a — 264, 307 L o n g i n Z d e n k a — 164 L o p a j i ć M i l a n — 328 L o s R u ž i c a — 213, 224 L o š i ć J a n j a — 280 L o v r e n č a k M i c a M a r i j a — 472 L o v r i ć B a r i c a — 276 L o v r i ć D u š a n k a —- 302 L o v r i n J o l a n d a — 118 L o z i c a A n d r i n a —• 472 L o z o A n a — 164 L o z o M a r i j a — 472 L o z o v i n a A n k a — 164 L o z o v i n a I v a n k a — 124 L o ž a č a r A n k i c a —• 343 L u č i ć A n a — 309 L u č e v L j u b o s a v a — 164 L u č i ć E s t e r a — 59 Lučić-Hadžiahmetović Barica — 334 L u č i ć M a r i j a — 105 L u č i ć M i l e n a — 59 L u č i ć D a n i c a — 144 L u č i n T o m i c a — 164 L u č i n T o n k a — 155 L u č i n - Ž i v a l j i ć S l a v i c a — 164 L u j a k A n a — 164 L u j a k M a r i j a — 472 L u k a č e k B a r i c a — 350 L u k a č i ć - F u m i ć Z o r k a — 224 L u k a s T o n k a — 472 L u k e t i ć V e r a — 370, 380, 386 L u k i ć K a t a r i n a M a š a — 472 L u k i ć L j u b i c a — 472 L u k i ć M a r a — 309, 473 L u k i ć M i l k a — 192 L u k i ć N e v e n k a — 303, 304 L u k i ć O l g a — 192 L u k i ć S i m o — 412, 422 L u k i n B a z i l i j a — 118 L u k i n F a b i j a n a — 112 L u k i n J a n j a — 119 L u k i n M a r i j a — 119 L u k i n M i l k a — 119 L u k i n - M u t o v L j u b i c a — 144 L u k i n N e v e n k a — 119 L u k i n Z o r k a — 112 L u k i n o v i ć D r a g a — 473 L u l i k K a t i c a — 224 L u s t i g - č a č a l o v i ć K a t a — 473 LJ L j e p a v a B o s i l j k a — 473 L j e p o v i ć D a n i c a — 216 L j i l j a k D u š a n k a — 301 L j i l j a k M i l k a — 23 L j u b a n o v i ć J u l i k a — 473 L j u b e k D r a g i c a — 473 L j u b e t i ć E ci ja — 36, 473 L j u b e t i ć J e r k a — 165 L j u b i č i ć A n k i c a — 316 L j u b i č i ć D u š i c a — 296 Ljubić Aleksandra Mala Plava — 473 L j u b o i ć V e s e l j k a — 139 L j u b o v i ć S o k a — 192 M M a č k o F r a n c i k a — 291 M a c k o v i ć M i l k a 285 M a c u r a M i l a — 50 M a c u t D r a g i c a — 224 M a č e š i ć M i l k a — 224 M a č e š i ć S t a n k a — 224 M a đ a r a c D r a g a — 69, 79, 93, 343 M a đ a r i ć Š t e f i c a — 14, 473 M a e s t r o G r a z i a — 256 M a g a š M a r i j a — 139 M a g d i ć L e p a — 424 M a g l a j l i ć E d i t a — 412 M a g l i c a A n t a — 6, 9, 46, 473 M a g o š A n k i c a — 350 M a g o v a c A n a — 334 M a g o v a c M a r a M a r i j a n a — 473 M a h o v e e D r a g i c a — 334 M a j d a č i ć M a r a — 334 M a j d a k M a r i c a — 334 M a j e r H i l d a — 286, 309 M a j e r i ć B l a n k a — 414, 415 M a j e r i ć M i l a n k a — 415 M a j e t i ć A n k i c a — 342 M a j e t i ć M a r a — 350 M a j i ć J a g o d a — 324 �M a j i ć M a t i j a — 165 M a j i ć N e d a — 144 M a j s t o r o v i ć A n k a — 316 M a j s t o r o v i ć A n i c a — 290 M a j s t o r o v i ć Danica Bela — 473 M a j s t o r o v i ć J a n j a — 192 M a j s t o r o v i ć K a t a — 311 M a j s t o r o v i ć M a c a — 12, 13, 473 M a j s t o r o v i ć M a r i j a — 20 M a k s i ć A n i c a — 296 Maksić-Božičević Marica Iskra — 473 M a l a š i ć D a r i n k a — 334 M a l a š i ć N a d a — 334 Maleševac-Vinkov Danica — 316 M a l i ć E m i l i j a — 224 M a l i ć M i l k a — 473 M a l i ć N e v e n k a 474 M a l i ć R a d o j k a — 224 M a l i n a A n i c a — 474 M a l i v u k - B a s r a k S a v a — 28, 474 M a l l y - M o c h L e n k a — 155 M a l k o v i ć A n k a — 224 M a l t a r i ć Đ u r đ a — 334 M a l j e v a c L j u b i c a — 224 M a l j k o v i ć M a r a — 474 M a l j k o v i ć M i l k a — 192, 264 Maljković-Popović Karmela — 112 M a l j k o v i ć Z o r k a — 192 Mamić Zorka — 9 M a m u z i ć M a r i j a — 256 M a n c e T o n i c a — 474 M a n d a r i ć J o v a n k a — 192 M a n d a r i ć M i l k a — 192 M a n d a r i ć S a v a — 204 M a n d i ć A n i c a •—• 9 M a n d i ć B o s a — 20 M a n d i ć D a n i c a — 224 M a n d i ć L e l a — 192 Mandić Ljubica — 9 M a n d i ć M a c a — 343 M a n d i ć M a r a — 147, 165 M a n d i ć M i l i c a — 416 M a n d i ć S a v i c a — 310 M a n d i ć S m i l j a — 193 M a n d i ć Z o r k a — 134 Manić Zorka — 8 M a n o j l o v J e l e n a — 474 M a n o j l o v i ć D r a g i c a — 256 M a n o j l o v i ć D u š a n k a — 350 Manojlović Mika — 9 M a n o j l o v i ć S o k a — 350 Manola-Trkulja Nevenka — 474 M a n o l a S r e ć k o — 32 M a r a č M i r a N i r v a n a — 243 M a r a k o v i ć E v i c a — 256 M a r a k o v i ć - K r u n i ć V e r a — 27 M a r a n i ć Š t e f i c a — 351 M a r a s A n k i c a — 193 M a r a s M a r i c a — 193 M a r a s M i l i c a — 165 M a r a v i ć D a n i c a — 474 M a r a v i ć D u š a n — 232 M a r a v i ć M i l i c a — 139 M a r a v i ć Ž i v k o — 232 M a r č e t i ć B o s i l j k a — 193 M a r č e t i ć M i l k a — 474 M a r č e t i ć S o j a — 474 M a r č e t i ć Z o r k a — 119 M a r e č i ć M a r i j a — 474 M a r e l i ć M a r i j a — 119 M a r e l i ć M i l e n a — 119 M a r e t i ć K a t i c a — 236 M a r e t i ć M a r i j a — 244 M a r e t i ć R u ž a — 238 M a r g e t i ć L j u b i c a — 304 M a r i č i ć J e l i c a -— 474 M a r i č i ć M a r i c a — 244 M a r i č i ć M a r i j a — 155 M a r i č i ć S m i l j a — 139 M a r i č i ć S o f i j a K o k a — 193 M a r i ć B o r k a — 266, 306 M a r i ć D a n i c a — 119 M a r i ć E v i c a — 193 M a r i ć E v i c a — 256 Marić-Grubić Čedna Beba — 474 M a r i ć M a r i j a — 193 M a r i ć V e l i n k a S e k a — 316 M a r i ć V e s e l a — 153 M a r i ć Z l a t a — 316 M a r i j a n K a t i c a — 474 M a r i j a n M a r i c a — 152 M a r i j a n M e r i — 474 M a r i j a n M i l i c a — 193 M a r i j a n i N e d a — 33 M a r i n č i ć M a r i j a — 36 M a r i n e l i ć L e n a — 112 M a r i n i ć J u l k a — 386 M a r i n i ć T a t j a n a — 94. 370, 386, 387, 406, 408, 414, 415, 418, 422, 423, 437, 474 M a r i n k o v i ć B o s i l j k a —• 149 M a r i n k o v i ć D a n i c a — 165 M a r i n k o v i ć D r a g a — 193 M a r i n k o v i ć - J u r i ć N e d a — 155 M a r i n k o v i ć L j u b a — 19,' 194 Marinković-Mandić Milka — 194 M a r i n k o v i ć M i l a M i r a — 165 M a r i n k o v i ć O l i v a — 151 M a r i n k o v i ć V i n k a — 94, 475 M a r i n k o v i ć Z o r k a — 148 M a r i n o v i ć A n a — 119 M a r j a n o v i ć S o k a — 224 M a r k a č K a t a — 475 M a r k i ć J a n k o — 212 M a r k i e t i L a l a — 370 M a r k o č I d a — 141 M a r k o t i ć I v k a — 119 M a r k o t i ć M i l a — 48 M a r k o t i ć R u ž i c a — 52, 475 Marković-Dejanović Jelka — 475 M a r k o v i ć - D u p a l o S e k a — 27 M a r k o v i ć J a g a — 316 M a r k o v i ć K a t i c a —• 475 M a r k o v i ć L j u b i c a -— 130 M a r k o v i ć M a r a — 224 M a r k o v i ć M i l k a — 305 M a r k o v i ć M i l e n a — 194 M a r k u l i n B a r a — 41 M a r k u s J a g a — 303 M a r k u š N a d a — 351 Marlović-Perković Rezika — 475 M a r m u n M a š a — 125, 134 M a r o k i n i J o s i p a — 475 M a r o v J u r k a — 107 Marović-Bobanac Anđelka — 475 M a r o v i ć M i š a M i l e n a — 165 Marović-Stefanović Neda — 475 M a r š i ć N e d a — 150 M a r t i ć A n đ a — 148 M a r t i ć A n i c a — 119 M a r t i ć D u š a n k a — 249 M a r t i ć J o k a — 119 M a r t i ć M a r t a — 119 Martić Mila — 9 M a r t i ć M i l i c a — 119 M a r t i n a c K a t a — 165 M a r t i n č i ć J o v a n a — 244 Martinčić-Rakamarić Seka Paul a — 16 d r . M a r t i n e c — 441 M a r t i n e l i J e l e n a — 130 M a r t i n i ć A n a — 165 M a r t i n i ć - C e z a r L j u b i c a — 165 M a r t i n i ć Z o r k a — 155 M a r t i n k o v i ć E v a — 14 M a r t i n o v R u ž a — 152 M a r t i n o v i ć A n i c a — 475 M a r t i n o v i ć D r a g i c a — 249 M a r t i n o v i ć D r a g i c a — 147 M a r t i n o v i ć L j u b i c a — 270 M a r t i n o v i ć M i l e v a — 165 M a r t i n o v i ć O l g a — 130 M a r t i n o v i ć Z o r k a — 249 M a r u n i ć D e s a n k a — 194, 211, 212 M a r u š i ć — 96 M a r u š i ć M a r i j a M a r i n a — 140, 475 M a r u š i ć N e d a — 144 M a r u š i ć - š t r o s e r Z l a t a — 475 M a r u š i ć V j e k a — 475 M a s a r i E l e n a — 94 M a s c i l o n g o I v a n — 232 M a s l e š a - G r u b o r I v a n k a — 475 M a š č e R o z a — 165 M a š i ć M i l i c a — 228, 475 M a š i n a J e l k a — 140 M a š k o v i ć D o b r i l a — 155 165 Maštrović-Marinković Ida — M a t a i j a A n a — 476 M a t a i j a Z o r a — 244 Mataković-Cvit'anović Mira — 316 M a t a k o v i ć R u ž i c a — 224 M a t a n a N a t a l i j a — 155 M a t a s L j u b a — 165 M a t a s N e v a — 153 M a t e k J e l k a — 311 M a t e n d a A n đ a — 165 M a t e š i ć A n k i c a — 224 M a t e t i ć S l a v a R e z i k a — 476 M a t e t i ć V l a d o — 317, 338 M a t i ć d r . — 172, 174 M a t i ć A n k a — 194, 212, 213 M a t i ć Đ u r o — 238 M a t i ć M i l e n a C i c a — 224 M a t i ć M i l k a — 205 M a t i ć - P e c o t i ć A n a Ćoba — 476 M a t i ć S l a v k a — 476 M a t i ć - ' V u k e l i ć N a c a — 238, 239 M a t i ć Z o r k a — 194 M a t i j a š T o m i c a — 112 M a t i j a š e v i ć Ž e l j k a — 152 M a t i j a š i ć - š a n t i ć Š t e f i c a Sanda — 476 M a t i j e v i ć A n đ e l k a — 351 M a t i j e v i ć M i k a — 194 M a t i j e v i ć M i l i c a — 165 M a t i j e v i ć M i l k a — 165 M a t i j e v i ć S t o j a n k a — 194 M a t i j e v i ć Z o r a — 476 �M a t k e r A n a — 476 M a t k o v i ć D r a g a — 476 M a t o n i č k i n A n i c a — 324 M a t o š e v i ć M a r i j a — 285 M a t o š e v i ć - R a o s N e v e n k a — 476 M a t o š i ć B r a n k a — 112 M a t o š i ć V i c a — 32, 33 M a t r l j a n D r a g i c a — 476 M a t r i j an M e l a n i j a — 242, 244 M a t u l i ć V i n k a — 476 Mažibrada Stana — 9 M e ć a v a S t o j a — 283, 308 M e d a n i ć A n k a — 120 M e d a n i ć B e b a — 112 M e d a n i ć M a r i j a — 135, 165 M e d a n i ć - R o k o v M a r i j a — 165 M e d i ć L j u b a — 361 M e d o r i ć T i n a — 112 M e d v e d A n i c a — 282 M e j a š i ć M a t o — 328 M e l a d a M i l k a — 149 M e i e s A n k a — 370, 383 M e n j a k M i l i c a — 334 M e r e E m i c a — 283 M e r l e M i r k o — 386, 389 M e r l e - T u r k M a r i c a — 476 Mesarović-Vitasović Ivanka — 476 M e s i ć K a t i c a — 334 M e s i ć M i l e v a — 476 Meštrović-Crnković Marinka — 244 M e š t r o v i ć D e s a n k a — 32, 113 M e š t r o v i ć V e r a — 165 M e t i k o š A n a — 249 M e t i k o š D r a g i n j a — 93, 476 M e t i k o š K a t a — 249 M e t i k o š Z o r k a — 249, 258 M e t l i č i ć D a n i c a — 165 M e t l i č i ć E c i j a — 165 M e z i ć A n k a — 119 M e z i ć J a k o m a — 119 M e z i ć J a n j a — 119 M e z i ć J o z i c a M a r i j a n a — 477 M e z i ć M i l a — 125 M i c e t i ć V i l m a — 212 M i č e t i ć B e r t a — 244 M i h a j l o v i ć D e s a n k a — 13 M i h a l i ć R u ž a — 13 M i h a l j e v i ć D a n i c a — 477 M i h a l j e v i ć L j u b i c a — 334 M i h a l j e v i ć S a j k a — 316 M i h a n o v i ć - Š a r i ć F i l a — 120 M i h a n o v i ć T o n k a -— 151 M i h a r i j a I v a n — 232 M i h e l č i ć M a r i c a — 477 M i h o v i l o v i ć M a n d a — 113 M i h o v i l o v i ć M a r g i t a — 155 M i h o v i l o v i ć M a r i j a -— 165 M i j a k o v i ć S l a v i c a — 343 M i j a n K a r m e l a — 155 M i j a t o v i ć Jula — 302 M i j a t o v i ć R a d m i l a — 270 M i j i ć - Č e r i n a M i l e n k a — 165 M i k a c R u ž i c a — 477 M i k a č i ć N i k o l i n a — 165 M i k a č i ć dr. S m i l j a n a — 172, 173, 174, 175 M i k a n J e l a — 334 M i k a n R u ž a — 224 M i k e l i ć L u c i j a — 165 M i k e l i ć M i l k a — 280 M i k e š i ć L j u b i c a — 224 M i k i ć M i c a — 194 M i k i ć M i l k a — 280 M i k l i ć D o r a — 343 M i k o j e v i ć M i l k a — 324 M i k o v i ć S o k a — 13 M i k š a M a r a — 335 M i k š a M a r i j a — 335 M i k š a - S u m r a k J a n a — 477 M i k š i ć - T a b o r D r a g i c a — 224, 263, 335 Mikulandra-Gašpar Janja — 106 M i k u l a n d r a M i l k a — 105, 166 Mikulandra Rosa — 6 M i k u l e e S t a n k a — 351 M i k u l i ć A n k a — 258 M i k u l i ć M a r i j a — 477 M i k u l i ć R o ž a — 65 M i k u l j a n M i l k a — 59 M i l a k a r a A n k a — 249 M i l a k a r a L j u b i c a — 249, 264 M i l a k a r a M a r a — 249 M i l a k a r a M i l k a — 249 M i l a k a r a S o k a — 249 M i l a k o v i ć D o b r i l a — 194 M i l a k o v i ć D r a g i n j a — 316, 477 Milaković-Panjković Ana — 267, 268 M i l a k o v i ć P e t r a — 266 M i l a n k o P e r a — 166 M i l a n k o v i ć B o j a — 324 M i l a n k o v i ć A n k a — 124 M i l a n o v i ć J a k o v —• 410 M i l a n o v i ć L u c a — 410 M i l a n o v i ć M a r a •—• 140 M i l a š i n č i ć M i c a — 335 M i l a t - C e t i n i ć V i n k a — 477 M i l a t J a k i c a — 477 M i l a t i ć M a r i c a — 108 M i l č i n o v i ć O l g a — 477 M i l d e S l a v i c a — 477 M i l e k i ć D a r i n k a — 290 M i l e n i ć M i l k a — 477, M i l e r d r . — 370 M i l e t a - K a t i ć V i c a — 130 M i l e t i ć D a n i c a — 324 M i l e t i ć D r a g i c a — 258 M i l e t i ć M a r a — 311 M i l e t i ć M a r i j a — 194 M i l e t i ć M a r i j a — 166 M i l e t i ć M a t i l d a — 308 M i l e t i ć R u ž i c a — 316 M i l e t i ć S i l v a S o n j a — 16 M i l e t i ć S t a n a — 46, 477 M i l e t i n a c J o v a n k a — 296 M i l e u s n i ć B o s i l j k a — 194 M i l e u s n i ć D r a g i c a — 194 M i l e u s n i ć J a g a — 361 M i l e u s n i ć M i l k a — 477 M i l e u s n i ć M i l k a — 194, 224 M i l e v a B o s a n k a — 280 M i l i č i ć L j i l j a n a — 104 M i l i ć A n k i c a — 316 M i l i ć D a n i c a — 477 M i l i ć F a n i c a — 477 M i l i ć M i l k a — 276, 477 M i l i n k o v i ć A n k i c a — 225 M i l i n k o v i ć D a r i n k a — 477 M i l i n k o v i ć J a n j a — 478 M i l i n k o v i ć L j u b i c a — 316 M i l i n o v i ć A n k a — 244 M i l i n o v i ć B a j i c a —- 13 M i l i n o v i ć L j u b a — 478 M i l i š i ć M a r i j a — 107, 478 M i l i š i ć Z l a t a — 145 M i l k o v i ć - B e n z o n S o n j a — 130 M i l k o v i ć L u c a — 194 M i l k o v i ć - Š č e k i ć M i l e v a — 225 M i l k o v i ć V i d o s a v a — 302 M i l n e v i ć M i k a — 225 M i l o j e v i ć L j u b i c a — 249 M i l o j e v i ć M i l e v a — 478 M i l o š — 96 M i l o š N e d a — 120 M i l o š e v i ć A n a — 316 M i l o š e v i ć K a r m e l a — 120 M i l o š e v i ć K a t i c a — 46 M i l o š e v i ć L e p o s a v a — 317 M i l o š e v i ć L j u b i c a — 276 M i l o š e v i ć M a c a — 317 M i l o š e v i ć M i l k a — 264 M i l o š e v i ć M i l o s a v a — 301 M i l o š e v i ć dr. O l g a — 316, 317, 412, 442 M i l o š e v i ć - P r v i n i ć M i l a — 120 M i l o v i ć B r a n k o — 364 M i l o v i ć M a c a — 364 M i l o v i ć M a r k o — 364 M i l o v i ć M i l e — 364 M i l o v i ć M i l k a — 137 M i l o v i ć S t a n i c a — 364 M i l u n R u ž i c a — 478 M i l j a n i ć M i c a — 478 M i l j e n o v i ć D e s a n k a — 74, 93, 478 M i l j e š i ć A n đ a — 317 M i l j e š i ć S t a n a — 317 M i l j e v i ć D a n i c a — 478 M i l j e v i ć M i l j k a — 249 M i l j e v i ć - R o b J e l k a — 351 M i l j k o v i ć L j u b a — 415 M i l j u š D a r a — 194 M i l j u š D r a g a — 194 M i l j u š M i l e v a — 194 M i m i c a B l a ž e n k a — 32, 478 M i o d r a g o v i ć N e d a — 130 M i o d r a g o v i ć P e t r i c a — 130 M i o k o v i ć B e b a J e l k a — 478 M i o k o v i ć J a n a — 478 M i o k o v i ć J a n j a — 22, 94 M i o k o v i ć N e đ a — 194 Mioković-Tomljenović Jelka — 195 M i o š i ć B o s i l j k a — 166 M i r i ć B o j a — 195 M i r i ć D a n i c a — 195, 225, 478 M i r i ć L j u b i c a — 19, 195 M i r i ć M a r a — 317 M i r i ć M a r a — 195 M i r i ć M a r i c a — 399 M i r i ć M i k a — 195 M i r i ć N a d a — 195 M i r i ć S m i l j a — 195 M i r i ć S o n j a —- 44, 478 M i r i ć S t o j a — 195 M i r k o v i ć A n a — 276 M i r k o v i ć B u d e — 211 M i r k o v i ć M a r i j a — 478 M i r k o v i ć N e v e n k a — 130 M i r k o v i ć - O s t o v i ć M a r a — 478 M i r k o v i ć Z o r k a — 298 M i r o š e v i ć J a k i c a — 94, 478 M i r t M a r i j a — 342 M i s i r a č a A n a — 297 M i š a k M i c a — 14 M i š č a n č u k M a r i j a —• 317 M i š č e v i ć Š t a k a — 479 M i š e t i ć A n đ e l k a — 479 M i š u r a c M i l a — 135, 136 M i t a r M a r i c a — 225 M i t e l K a t i c a — 244 M i t r o v i ć A n đ e l k a — 310 �M i t r o v i ć B o g d a n a — 298 M i t r o v i ć L j u b i n k a — 290 M i t r o v i ć S l a v i c a — 120 M i t r o v i ć Z l a t i c a — 280 M i t r o v i ć Z o r a — 280 M l a č i ć D a r a — 130 M l a č i ć M a r a J e r k o v a — 166 M l a č i ć N e d a — 145 M l a d i n i ć N i k o l i n a — 166 M l a d i n o v M i l e v a — 105 M l a đ a n M i l k a — 361 M o d r i ć B a r i c a — 351 M o d r i ć M a n d a — 317 M o d r i n i ć M i l i c a — 351 M o d r u š a n F o š k a — 59 M o h o r i ć C e l e s t i n a — 236 M o h o r o v i ć P i j e r i n a — 59 M o k o s e k A n k i c a — 479 M o m č i l o v i ć M i l k a — 13 M o m č i l o v i ć M i l i c a — 195 M o m č i l o v i ć Z o r k a — 20 M o n t a n a B l a g a — 479 M o n t i d r . A n t o n i e t a — 130 M o r e l j d r . M a r i j a n — 231 Morpurgo-Mladinov Silvana — 166 M o s i ć - D e l i ć A n đ e l k a — 130 M o s t o v i ć B l a ž i c a -— 283 M o š k u n J e l k a — 13 M o ž i n a J e l k a — 479 M o ž i n a S l a v i c a — 479 M r a č i ć M i l k a — 109 M r a k M a r i c a — 302 M r a k o v i ć D r a g i c a — 249 M r a k o v i ć Đ u r đ a — 282, 287 M r a k o v i ć E v i c a — 249 M r a k o v i ć S t a n a — 249 M r a o v i ć - L e š e v S a v k a — 336, M r a o v i ć M a r a — 225, 351 M r a o v i ć M i l a n S i m i ć — 329 M r a o v i ć M i l k a — 13 M r d u l j a š A n t e — 32 M r d a M a r i c a — 225 M r d a S a v k a — 195 M r k i ć A n đ e l a — 234 M r k o b r a d a M i l k a — 195 M r k o c i A n a — 94, 479 M r k o n j a A n k a — 351 M r k o n j i ć A n k a — 303, 304 M r š a D a r i n k a — 141 M r š a M i l k a — 7, 479 M u a č e v i ć - N i k o l i š I v a n k a •— 479 M u d r i ć L j u b i c a — 225 M u d r i ć M i l i c a — 225 M u d r i n i ć L j u b i c a — 292, 307 M u d r i n i ć L j u b i c a •— 318 M u d r i n i ć S a v a — 318 M u d r o v č i ć M a n d a — 264 M u h e k M i c i k a — 351 M u h e k M i c i k a K . — 264 M u n i t i ć - R o j i ć S p a s e n i j a — 120 M u n i ž a b a M a r a — 479 M ü n k Z d e n k a — 479 M u r a t A n a M a t i — 479 M u s e l i n A n a — 479 M u s e l i n A n đ a — 318 M u s i n o v B e n k a — 145 M u š i c a J e l k a — 32 M u t a k V l a d o — 344 M u ž i n i ć L u c i j a — 145 N N a d i l o F r a n i c a — 125 N a đ K o š t a — 440 N a g l i ć B o s i l j k a — 245 N a k a r a d a S o f i j a — 212 N a r a n č i ć M a š a — 195 N a r a n č i ć - R u ž i ć Š t a k a — 479 N a r a n č i ć - S t o j i ć D a n i c a — 195 N a r a n d ž a A n a — 130 N a r a n d ž i ć M i l i c a — 195 N a z o r V l a d i m i r — 33, 62, 72, 75, 403 N e d i ć J o k a — 195 N e d i ć - S a r š o n M a r i c a — 245 N e f e r o v i ć B r a n k a — 370 N e g o t i ć L o r e n c a — 166 N e g u l i ć D a n i c a — 479 N e k i ć L j u b i c a — 245 N e k i ć M a n d a — 195 N e n a d o v i ć J e l a — 280 N e n e z i ć R a d o j i c a — 295 N e r a l Z l a t a — 264 N e š i ć J e l k a — 303 N e ž i ć J o s i p a — 479 N i k o l a E n a — 479 N i k o l i ć M a r a — 284, 479 N i k o l i š R a n k a D a n i c a — 4801 N i k š i ć M i l k a — 318 N i k š i ć - R a f k o D r a g i c a — 225 N i k š i ć S a v a — 480 N i n č e v i ć - P l e š t i n a I v a n k a — 480 N i n k o v i ć D r a g a — 195, 197 N i š e v i ć M i l k a — 258 N i š e v i ć P a v l i j a — 258 N i ž e t i ć M a r i j a — 166 N o b e r g a j - M r k o c i I v a n k a — 351 N o b i l e M i l k a — 106 N o d i l o N i k e — 149 N o g i ć T o n k i c a — 22 N o l a L i l i — 130 N o l a - P u r i š i ć K r a s n a — 94, 107, 109 N o r š i ć L j u b i c a — 336 N o v a k A n đ e l a — 351 N o v a k D a n k a — 133 N o v a k M a r i j a — 131, 351 N o v a k P a v l i n a — 285 N o v a k S l a v i c a — 351 N o v a k S t j e p a n — 439 N o v a k - T o m a s e o M a r i j a — 5, 9, 53, 93, 480 N o v a k V l a t k a — 480 N o v a k o v i ć B o s a -— 305 N o v a k o v i ć , Č i r i ć G i n a — 480 N o v a k o v i ć C v i j e t a — 296 N o v a k o v i ć M i l k a — 225 N o v a k o v i ć M i l j a — 480 Novaković-Radelić Trešnja Rah e l a — 480 N o v a k o v i ć S a n d a — 395 N o v a k o v i ć S t o j a n k a — 324 N o v i ć Z o r a — 131 N o v k o - D a b i ć S l a v i c a — 352 N o v k o v i ć M i l k a — 264 N o v o s e l A n đ e l a — 336 N o v o s e l - B r n č i ć N a d a — 94, 480 N o v o s e l D r a g i c a — 13, 480 N o v o s e l M a r i j a n a — 394 N o v o s e l V a n d a — 480 N o v o s e l i ć M a n d a — 480 N o ž i n i ć - S l i j e p č e v i ć M i r a — 258 NJ Njegomir Njegovan 297 Njegovan Njegovan A n đ a — 480 Bogdanka — F e d o r a — 480 K a r l a — 480 292, N j e g o v a n M i l k a — 264 N j e g o v a n Š t a k a — 195 N j e ž i ć D a n i c a — 283, 288 O O b a j d i n M i l k a — 13 O b e r h o f e r - Š i k d r . T e a — 318, 323 O b r a d o v i ć A n a — 318 O b r a d o v i ć A n đ a — 196 O b r a d o v i ć B o s i l j k a •— 196 O b r a d o v i ć D e s a n k a — 196 205 O b r a d o v i ć D u k a — 196 O b r a d o v i ć D r a g a n —• 364 O b r a d o v i ć J a g a — 196 O b r a d o v i ć J a n j a — 196 O b r a d o v i ć J e k a — 196, 199 O b r a d o v i ć K o v i l j k a —• 196 O b r a d o v i ć M a r a — 481 O b r a d o v i ć M a r i j a — 481 Obradović-Milošević Milica — 196 O b r a d o v i ć N e đ a — 196, 199 O b r a d o v i ć S m i l j a — 196 O b r a d o v i ć S o f i j a — 140 O b r a d o v i ć S t e v o -— 364 Obradović-Vlatković Boja — 196 O b r a n M a r i j a — 352 O d a v i ć V e r a — 352 O d o v i ć R u ž a — 166 O f a k D r a g a — 481 O g a r M a r i j a — 140 O g n j e n o v i ć M i k a — 481 O g n j e n o v i ć M i l j a — 249 O g n j e n o v i ć N a t a l i j a — 285 O g r i z o v i ć A n k a — 276 O g r i z o v i ć D r a g i c a — 303, 306 Ogrizović-Vrinjanin Slava — 418, 481 O j k i ć M i l k a — 305 O k l o p d ž i j a M i r k o — 207 O l u i ć J a n j a — 166 O l u i ć P e r a — 166 O l u j i ć M i l k a — 140 O l j a č a L j u b i c a — 258 O p a č i ć A n k a •— 196 O p a č i ć Čanica S t a n k o — 62 O p a č i ć D r a g i c a — 13 O p a č i ć K a t a — 31, 481 O p a č i ć S a v a — 140, 481 O p a č i ć V i n k a — 113 O p a l a M a c a — 196 O p a l a M i l i c a — 481 Opara M a r i j a — 7 O p s e n i c a J o v a n k a — 481 O p s e n i c a M i l i c a — 481 O r e š č a n i n d r . B o n k a — 22, 94, 225, 231 O r e š č a n i n N a d a — 13, 225, 226 O r e š k o v i ć M a r k o •— 80 O r e š n j a k M a r i j a — 108 O r l a n d i n i T i n a — 481 O r l i ć B o s i l j k a — 196 O r l i ć D a n i c a — 196 O r l i ć J e l a — 63 O r l i ć M i l k a — 196 Orlović Dinka — 9 O r l o v i ć D r a g i c a — 196, 213 O r l o v i ć M a r i j a — 196, 264 O r o v i ć A n k a — 113 O r o v i ć B e t a — 120 O r o v i ć M i l a — 120 �tsj O r š a n i ć Z l a t a — 94, 481 , O s e n i č k i L u c a — 120 O s t a n k P i n a — 481 O s t o i ć B l a ž a n a — 284 O s t o j i ć A n i c a — 166 O s t o j i ć D u š a n k a — 481 O s t o j i ć B o s i l j k a — 302, 312 Ostojić K a t a — 148 O s t o j i ć L j u b a — 270 O s t o j i ć M i l k a — 318 O s t o j i ć M l a d e n k a — 311, 312 O s t o j i ć V e s n a — 166 O s t o j i ć V i c a — 166 O š p u h A n k a — 481 O v a n i n M a r a — 481 O z b o l j t F r a n j o — 232 O z r e t i ć N e d a — 482 O ž e g o v i ć D r a g a — 364 O ž e g o v i ć M i l a n — 364 O ž e g o v i ć N e d a — 131 O ž e g o v i ć Z o r k a — 364 O ž e g o v i ć Ž a r k o — 364 P P a c i n o t i T i n a — 84 P a č e n o v s k i D r a g i c a — 482 P a č i ć M i l a — 166 P a d o v a n L i n a — 386 P a d o v a n L j e p o s a v a -— 150 P a d o v a n M a r i j a — 124 P a d o v a n N e v e n k a — 150 P a d o v a n i M a r i c a — 108 P a d r e D i n k a — 482 P a đ e n A n k a — 234, 235 P a đ e n D r a g i c a — 245 P a đ e n K a t i c a — 264 P a đ e n L i l i k a — 482 P a đ e n Š t e f a — 245 P a đ e n V u k a — 482 P a i ć - A d ž i ć - R o d i n L e n k a — 145 P a i ć - R o j e N e v a — 482 P a j a l i ć - H r o v a t dr. A l e n k a — 299, 321, 322, 324 P a j i ć A n k a — 13, 226 P a j i ć D a n i c a — 196 P a j i ć L j u b i c a 258, 399 P a j i ć M i k a — 196 P a j i ć R u ž a — 13 Pajić Vesela 145 P a k u š i ć d r . Z. — 176 P a l a d a A n k a — 107 P a l a v e r s a M a r i j a — 120 P a l č e c T o n k a — 324 P a l i k u ć a M i l e n k o — 324 P a l u n č i ć M a r i j a — 44, 482 P a n i ć V i d a — 482 P a n k a r i ć M a g i c a — 94, 482 P a n o v i ć M a r i j a — 120 P a n o v i ć M i l e n a — 140 P a n t e l i n a c C v j e t a — 482 P a n j k o t a L j u b i c a — 113 P a n j k o v i ć B o ž o — 414, 415 P a p M a r i j a V a l i k a — 482 P a p a i l i o p u l o s A n a — 386 Paparela-Marinković Olga — 482 P a p i ć D r a g i c a — 28 P a p i ć K a t i c a — 166 P a p o - B i n e n f e l d G i n a — 258 P a p o M a t i l d a — 418, 425 P a p r i c a D r a g i c a — 482 P a p u č a R a d o j k a — 309 P a r a v i n j a S m i l j a — 308 P a s k a š B r a n k o — 362 P a š i c a K a t a •— 258 Paškov-Vujošević Marija — 131 P a š k v a n I v a n k a — 193 P a š k v a n - T u r k B r a n k a — 197 P a t a f t a B r i g i t a — 352 P a t a f t a G i t a — 342 P a t a f t a M i l i c a — 352 P a t a k i M a r i c a — 482 P a t a r č i ć R u ž a — 439 P a u k M i l k a — 46 P a u l i ć B a r a — 483 P a u l i ć M a r a — 13 Paunović-Miščević Danica — 318 P a u t - G r u b o r M i r a — 226 P a v a c a S l o b o d n a — 166 P a v e t i ć K a j a — 258 P a v e l i k A n k a — 283 P a v e l i n - B o ž i ć K a t a — 145 P a v i č i ć J e l a — 258 P a v i č i ć M a r i c a — 483 P a v i č i ć P a v i c a — 483 P a v i č i ć S l a v a — 258 P a v i ć D a n i c a — 483 P a v i ć D r a g i c a — 13 P a v i ć - Đ u r i ć S t a n k a — 10, 13, 94, 483 P a v i ć J e r k a — 166 P a v i ć M a r i c a — 304 Pavić-Tencer Jovanka Tanja — 93, 483 P a v i š e v i ć N a t a l i j a M a r a — 483 P a v i š i ć A n k a — 166 P a v k o v i ć D r a g a — 483 P a v k o v i ć - E m e r M i l a — 120 P a v k o v i ć J u l a — 296 P a v k o v i ć M a r i j a — 197, 264 P a v l e k A n đ e l a — 14, 483 P a v l e k - M i š k i n a D r a g i c a — 342, 352 P a v l i č e v i ć M a r i j a — 107 P a v l i ć M i l i c a K a t a — 483 P a v l i ć - P a v e š k o v i ć S t o š a — 131 P a v l i ć R u ž i c a — 483 P a v l o v M a r i c a — 155 P a v l o v i ć - B r d a r Stana — 226 P a v l o v i ć D a n i c a — 13 P a v l o v i ć J u l a — 483 P a v l o v i ć L j u b i c a — 296 P a v l o v i ć M a c a — 226 P a v l o v i ć M i l a — 226 P a v l o v i ć - P a p i ć F i l a — 145 Pavlović-Paripović Marija — 197 P a ž a n i n M a r a — 145 P e c o t i ć I l d a — 166 P e c o t i ć M a r i n k a — 124 P e c o t i ć N e d j e l j k a — 148 P e č a r R u ž a — 151 P e č a r e v i ć M a r i j a — 108 P e i ć M a r i j a — 108 P e j i ć M i r a — 197 P e j k o v i ć M a r i j a — 166 P e j n o v i ć K a t a — 42, 53, 74, 93 P e j n o v i ć L j u b a — 93, 483 P e j n o v i ć P e r a — 18 P e j n o v i ć V u k a — 197 P e k i ć J e l a — 149 P e k i ć Z o r k a — 483 P e l a i ć Z d e n k a — 135, 137, 141 P e l c l - T u r k o v i ć B e š k a — 483 P e l i k a n D a n i c a — 226 P e n e z i ć M a r a — 483 P e n t e k M a r i c a — 264 P e r a n A n k a — 131 P e r č i ć A n k a — 120 P e r č i ć Z o r k a — 120 P e r e ž a M a r i j a — 120 P e r i c a A n k i c a — 107 P e r i ć A n a — 131 P e r i ć A n đ a — 484 P e r i ć B o j k a — 197 P e r i ć D a r a — 408 P e r i ć J e l i c a — 148 P e r i ć J e l k a — 94 P e r i ć K a t a — 484 P e r i ć - L e v a n t i n S l a v a — 131 P e r i ć M a r i j a — 13 P e r i ć M i l e v a L e c a — 484 P e r i ć M i l i c a — 197 P e r i ć M i l k a — 197 P e r i ć - P o p o v i ć A n k a — 197 P e r i ć R u ž a — 140 P e r i ć T o n k a — 113 P e r i ć Z o r k a — 145 P e r i š a A n k i c a — 145 P e r i š a M a r i j a — 120 P e r i š i ć A n a — 145 P e r k o v A l b e r t a — 9, 120 Perkov Anđa — 9 P e r k o v i ć A n k i c a — 343 Perković Milka — 9 P e r k o v i ć R u ž i c a — 291 P e r k o v i ć Z l a t a — 352 P e r l a i n - J u r i ć N e v e n k a — 166 P e r o v i ć L e p a — 80, 484 P e r š i A n đ e l a — 352 P e r u č A n k a — 245 P e š č i c a M i l k a — 484 Pešić Jere — 9 P e š i ć L u c i j a -— 131 Peškir-Stambolija Ljubica — 484 P e š o K a r m e l a — 344 P e š u t L j u b a — 258 P e š u t M i l i c a — 13 P e š u t M i l k a — 249 P e t e r n a c J a n a — 484 P e t i - D u m i ć Z l a t a — 336 P e t i š k a - F u m i ć M a r i c a — 318 P e t k o v i ć A n t u l a — 167 P e t k o v i ć - D r o b a c D r a g i c a — 197 P e t k o v i ć F r a n k a — 108 P e t k o v i ć G o s p a v a — 362 P e t k o v i ć J a n j a — 197 P e t k o v i ć K a t a — 14, 74, 484 P e t k o v i ć M a r a — 336 P e t k o v i ć M a r i j a — 176 P e t r a k J a g a — 226 P e t r a n o v i ć F r a n c i k a — 484 P e t r a š e v i ć M i l i c a — 308, 312 P e t r i č e v i ć M a r i j a — 131 P e t r i č i ć A n k a — 120 P e t r i č i ć B e r t a — 484 P e t r i č i ć D a n i c a — 197 P e t r i č i ć M a r i j a — 121 P e t r i č i ć M i l e v a — 140 P e t r i č i ć N a d a — 121 P e t r i č i ć R a j k a — 167 P e t r i č i ć T i n a — 121 P e t r i ć A n k a — 484 P e t r i ć M a n d a — 197 P e t r i č k o Z l a t a — 264 P e t r i n o v i ć M a r i j a — 151 P e t r o v i ć - A n t o n o v i ć Stana — 198, 264 P e t r o v i ć B r a n k a — 258 P e t r o v i ć D a r i n k a —• 13, 226 P e t r o v i ć J e l e n a — 249 �P e t r o v i ć L u c a — 167 P e t r o v i ć N e v e n k a — 167 P e t r o v i ć R a n k a — 249 P e t r o v i ć R a z u m e n k a — 84 P e t r o v i ć R o ž a — 84, 93 P e t r o v i ć - T o d o r o v i ć E v a — 848 P i c i g Z d e n k a — 342 P i h l e r D r a g i c a — 484 P i j a n o v i ć A n a — 167 P i j a n o v i ć M i l i c a —- 121 P i k u n i ć A l m a — 484 P i l e p i ć E m i l i j a — 237 P i l e p i ć K a t a C r n a — 484 P i l i n g e r J o z e f i n a •— 167 P i n t a r i ć T e r e z i j a — 370 P i p i ć M a r i c a — 484 P i p i ć M i l i c a — 333 P i p l o v i ć - D r a č a A n a — 485 P i v č e v i ć K o s o v k a — 172 P i ž i r - B u ć i Z o r a •— 485 P j e v a č L j u b a — 226 P j e v a č M a r i j a — 263 P l a n t a k M a r i j a — 336 P l a t i š a M a r a - — 198 P l a v e c J e l a — 485 P l a v l j a n i ć A n a — 258 P l a v š i ć i S t o j a n k a — 258 P l a z i b a t A n a — 485 P l e č a š D a n i c a — 198 P l e č a š S o f i j a — 485 P l e č a š J a g a -— 198 P l e č a š L j u b i c a — 198 P l e ć k o M a r i j a — 485 P l e n č a F r a n a — 106 Plenča M a r a — 5 P l e n č a Z o r k a — 113 P l e š e - J u r a s K a t i c a — 485 P l e š e K a t i c a — 485 P l e t i k o s i ć M i l i c a — 124 P o b o r M a r i j a — 352 P o č u č a K a t a — 302 Počuča Milica — 4Q5 P o č u č a - P e j n o v i ć M i l i c a — 485 P o č u č a Zortca — 198 P o d g o r s k a V i k a — 94 P o d r a v a c A n k a — 301 P o d u n a v a c M i l j k a - - 249 P o d u n a v a c T r n i n k a — 485 P o d v o r a c I l o n k a D i k a — 270 Pohle Nina - 336 P o j i ć M i l k a — 258 P o k l e p o v i ć M a r i j a — 318 P o k r a j a c A n k a — 485 P o k r a j a c M a r i j a — 283 P o k r a j a c M i l k a — 198, 208 P o k r o v a c M a n d a — 485 P o l I l o n k a — 302 P o l a d i ć L u j a — 94 P o l a k L a u r a — 485 P o l a k d r . V e r a — 352 P o l a n d a k J u l a — 352 P o l i ć L j u b i c a N a š a — 485 P o l l a k R a u l — 444 P o l o j a c M i l i c a — 226 P o l o v i n a M a r a — 198 P o l o v i n a M i l k a — 198 P o l o v i n a M i r a — 198 P o l o v i n a S a j a — 198 Polovina Sofija - 198 P o l o v i n a S o k a — 198 P o l o v i n a S t a n a — 4S5 P o l j a k B o j a — 280 P o l j a k J e l k a — 277 P o l j a k R u ž a — 318 P o l j a k V j e r a — 121 P o l j i č a k Š i m k a — 167 P o l j i č a n i n J o z i c a — 124, 126 P o l j i č a n i n K a t a — 485 P o m a n J a n j a — 167 P o n i g r a c - R a č e k B a r i c a — 336 P o p a d i ć A n a — 131 P o p a d i ć D a r i n k a — 94, 485 P o p a d i ć M i l a — 167 P o p a d i ć M i l i c a J o v i n a — 167 P o p a d i ć M i l i c a S t e v i n a — 167 P o p a r i ć L i l j a n a -— 113 P o p o v Z o r a — 13 P o p o v i ć A n k a •— 277 P o p o v i ć B o j a — 113, 167, 198 P o p o v i ć C v i t a — 167 P o p o v i ć D a r i n k a — 198 P o p o v i ć D u š a n k a — 198 P o p o v i ć Đ u r đ a — 284, 288 P o p o v i ć J e l a — 198 P o p o v i ć J e l a — 336 P o p o v i ć J e l k a — 352 P o p o v i ć M a r a — 311 P o p o v i ć M i k a — 198 P o p o v i ć M i l i c a — 18, 198 P o p o v i ć M i l i c a — 198 P o p o v i ć - M i r i ć B o r k a — 485 P o p o v i ć S a v a — 486 P o p o v i ć S m i l j a — 20, 198, 486 P o p o v i ć S o k a — 198 P o p o v i ć S t o j a n k a — 282 P o p o v i ć Z o r k a — 486 P o r o p a t M a r i j a — 59 P o s a v e c - T e s l i ć M a r a — 486 P o s l e k - P l e v n i k B r a n k a — 352 P o s t i K a t i c a — 486 P o š č i ć A n a — 59 P o š č i ć I v a n k a — 486 P o š t i ć M i l k a — 226 P o t k o n j a k L j u b i c a — 424 P o t k o n j a k S m i l j a — 297 P o t k o r n j a k E m i l i j a — 264 P o t o č k i N a d a — 336 P o t r č S l a v i c a — 352 P o z d r i j a n D u k a — 42 P o z n o v i j a L j u b i c a — 486 P o ž e g F a n i k a — 486 P r a h J o s i p a •— 336 P r a o v a c S l a v i c a — 299 P r a r M a r i j a — 167 P r a r P e r a — 113 P r a ž i ć D m i t a r — 408 P r d i ć I v k a — 125 P r e č a n i c a A n k i c a — 258, 264 P r e d o v i ć D a n i c a — 336 P r e d o v i ć J e l a — 13. 226 P r e r a d o v i ć M i l e v a — 297 P r e s e č a n K a t a — 324 P r e s n e c M a r a — - 277 P r e v e n d a r Ž e n k a — 94, 486 P r i b i č e v i ć d r . R a d e — 62 P r i b i s a l i ć M i l k a — 104 P r i c a - B l a n u š a A n k a — 198 P r i č a D r a g i c a — 140 P r i c a - D o b r i n i ć A d a — 486 P r i č a J e l k a — 415 P r i č a J u l k a — 408 P r i č a L j u b a — 408 P r i č a K a t a — 199 P r i č a M a r a — 199 P r i č a M a r i j a — 270 P r i č a M i l e n a — 199 P r i č a M i l i c a — 199 P r i č a M i l k a — 324 P r i č a S m i l j a — 200 P r i č a S o k a — 200 P r i č a V u k a — 200 P r i j i ć O l g a — 200 P r i j i ć S o k a — 200 P r i m o r a c D a n i c a — 150 P r i ž m i ć M a r i j a — 124 P r n i ć M a t i j a — 152 P r n i ć M i l k a — 167 P r o d a n Z o r k a — 167 P r o d a n i ć K a t a — 486 P r o d a n o v i ć R a d o j k a — 410 P r o d a n o v i ć R a d o j k a — 226, 264 P r o d a n o v i ć S l a v i c a — 486 P r o d a n o v i ć S t o j a — 249 P r o s o l i D e l k a — 386 P r o t e g a J a n j a — 167 P r o t e g a K a t a — 167 P r o t i ć M a r i j a — 108 P r p i ć A n a — 200 P r p i ć K a t i c a — 336 P r p i ć M a r i j a — 200 P r š a N a d a — 336 P r u g i n i ć M a r t a — 13, 486 P r u g o v e č k i Z l a t i c a — 352, 353 Pšeničnjak-Turković Edita — 155 P u c - A n t u n o v i ć D r a g i c a — 167 P u č a r L j u b i c a — 336 P u đ a A n k a — 226 P u h a l o M a r i j a — 264 P u h a l o v i ć L j u b i c a — 486 P u h a r - P r a v i č e v a M a r i j a — 59, 60 P u h a r i ć F i l e — 167 P u h a r i ć M a r a — 167 P u h a r i ć D o b r i c a — 147 P u k l e k S a n d a — 486 Pulić M a r a — 9 P u m p e r K a t a — 352 P u r i ć A n đ a — 168 P u š t a j B a r a — 486 P u s t i n j a S t a n a — 258 P u š i ć M i l k a — 352 P u š i ć Z i t a — 386 P u š k a r i ć D a r i n k a — 486 P u š k a r i ć K a t i c a — 398, 403, Pužić Pužić Pužek 399, 404, 416, 418 S o k a — 408, 415 V u k a — 200 M a r i c a — 352 R . R a b a d o v D a n i c a — 145 R a b i ć R e g i n a — 270 R a e Z l a t a — 309 R a č k i D r a g i c a — 235 R a č k i E m i c a — 93, 487 R a d a k o v i ć A n k a — 264 Radaković D a n i c a — 487 R a d a k o v i ć D e v a — 487 R a d a k o v i ć D u š a n k a — 200 R a d a k o v i ć J e k a — 200 R a d a k o v i ć M a r i j a — 487 R a d a k o v i ć M a r i c a — 200 R a d a k o v i ć M i l k a — 168 R a d a k o v i ć - P r i c a K a t a — 200 R a d a k o v i ć - Ž e g a r a c M i k a — 487 R a d a n o v i ć A n k a — 259 R a d a n o v i ć D a n i c a — 13, 487 R a d a n o v i ć J e l e n a — 487 R a d a n o v i ć L j u b i c a — 249, 259 R a d a n o v i ć P e r i c a — 46 Radanović-Stanić Dragica — 226, 264 Radečić M a r i j a — 9 R a d e l i ć A n đ e l k a — 168 �R a d e l j e v i ć A n u š k a — 168 R a d e l j e v i ć K a t a — 487 R a d e l j e v i ć M a r i j a — 168 R a d e š i ć R u ž a — 149 R a d e t i ć S t e v o — 416 R a d i c a T o n k a — 487 R a d i č a n S a v a — 226 R a d i č e v i ć M a r i j a — 487 R a d i ć A n k a — 337 R a d i ć D u k a — 487 R a d i ć I v a n k a — 152, 155 R a d i ć J e l a — 113, 145 R a d i ć M a r i j a I v a n o v a — 145 R a d i ć M a r i j a J o s i p o v a — 145 R a d i ć M a r i j a — 259 R a d i ć M i l i c a — 168, 487 R a d i ć M i l k a — 168 R a d i ć - Š e r i ć T o m i c a — 113 R a d i n O l g a — 487 R a d i š i ć I n a — 487 R a d i š i ć M i l k a — 299 R a d i v o j e v i ć M i l e v a — 285, 288 R a d i v o j š a S e k a — 205 R a d m a n o v i ć M a r i c a — 297 Radmanović-Rašeta Smilja — 2-00 R a d m i l o v i ć J e r k o — 438 R a d m i l o v i ć J o v a n k a — 306 R a d o č i ć M a r t a — 13 R a đ o j č i ć D r a g a — 297 R a đ o j č i ć Z o r k a — 263 R a d o j k o v i ć M i c a — 19 R a d o j k o v i ć J e k a — 207 R a d o l o v i ć N e l a — 65 Radonić-Bracanović Neda — 107 R a d o n i ć S e n k a — 121 Radonjić-Miranović M a r a Crnog o r k a — 487 R a d o s a v l j e v i ć L j u b a — 280 R a d o s l a v i ć K a t i c a — 270' R a d o š M i l k a — 132 R a d o š e v i ć B o ž i c a — 20 R a d o š e v i ć J o v a n k a — 318 Radošević-Matković Katica — 488 R a d o v a n e c M i l i c a — 18 R a d o v č i ć N e d a — 168 R a d o v i ć A n k a — 168, 264 R a d o v i ć D a n i c a — 200 R a d o v i ć - J u r i n e c M a r i c a — 245 R a d o v i ć M i l k a — 200 R a d o v i ć S a v a — 29 R a d o v i ć S o f i j a — 200 R a d u l o v i ć D a n i c a — 488 R a d u l o v i ć J o v a n k a — 266 R a d u l o v i ć N i k o l a — 232 R a d u l o v i ć Z o r k a — 488 R a d u l j M a r i j a — 150 R a d u n a - B a n M i r a — 488 R a đ e n o v i ć M a r a — 200 R a f a n e l l i M a r i c a — 168, 488 R a f a n e l l i V o j n a — 113 R a h e l i ć M a r i j a — 488 R a j a č i ć J u l a — 353 R a j a č i ć P e t a r — 232 R a j a č i ć - V u k e l i ć Julka — 39, 488 R a j č e v i ć G i n a — 424,488 R a j č e v i ć S o f i j a — 488 R a j đ l I l o n k a — 270 R a j i ć D r a g i c a — 259 R a j i ć D u š a n k a - — 301 R a j i ć E I z a — 235 Rajić Karmela — 9 R a j i ć K o v i l j k a — 207 R a j i ć M i l e v a — 488 R a j o v i ć R a d . — 320 R a j š i ć M a r a — 200 Rak Kata — 9 R a k S t a n a — 168 R a k V e s e l a — 168 R a k Z o r k a — 145, 168 R a k a r - M a g a š i ć A n i c a — 488 R a k a s D r a g a n — 364 R a k a s o v i ć J e l k a — 311 R a k i ć A n k a — 9, 200 R a k i ć D a n i c a — 201 R a k i ć - G a l i ć M a r i n k a — 488 R a k i ć M i l k a — 201 R a k i ć S m i l j a — 135, 201 Rakoševac Marica Strelka — 318 R a k o v a c Z v a n a M a m i c a — 59 R a l e t i ć D a n i c a — 264 R a l e t i ć D a r i n k a — 353 R a l i ć I l i j i c a — 400 R a l i ć M i l j k a — 364 R a m i ć S m i l j a — 168 R a n e r K a t j a — 488 R a n e r L e a — 94, 488 R a n e r N a d a — • 488 R a o s D a n i c a — 121 R a o s D r a g a — 121 R a o s J a k a — 488 R a p a i ć A n đ a — 201 R a p a i ć D e s a — 408 R a p a j i ć D e s a — 201 R a p a j i ć E v i c a — 201 R a p a j i ć M a r a — 201 R a p a j i ć M a r a — 201 R a p a j i ć N i k i c a — 33 R a p a j i ć S o f i j a — 201, 488 R a p a j i ć S o k i c a — 201 R a p a j i ć S o k a —- 201, 264 R a p a j i ć V u k i c a — 201 R a p i ć B a r i c a — 259 R a p i ć L i z a — 311 Rapljenović-Jandriš Katica — 337 R a p l j e n o v i ć M a r i c a — 337 R a s p a r - M i o k u š Đ u r đ a — 489 R a s t o v a c M i l k a — 104 R a s t o v i ć - J a r a m a z M i l k a — 489 R a s u h i n dr. Josip — 386 R a š e t a L j u b a — 201 R a š e t a M a r a —- 201 R a š e t a M a r i c a — 201 R a š e t a K i k i n j a — 211 R a š e t a M i l i c a — 20 R a š e t a S a j k a — 201 R a š e t a S m i l j a — 489 R a š e t a S o k a — 201 R a š k o v i ć Jula — 489 R a š k o v i ć N e n a — 306, 312 R a t i ć M i l k a — 297 R a t k o v i ć A n a — 409 R a t k o v i ć A n đ a — 409 R a t k o v i ć M a r i j a — 386 R a t k o v i ć P e r a —• 409 Ratković-Popović Ljubica — 259 R a u l M a t i j a — 168 R a u š I v o — 439 R a u š e v i ć M a r i j a — 489 R a v k i n M i l j e n k a — 121 R a v k i n T o m i c a — 112 R a v n i ć Š t e f a n i j a — 489 R e b i ć Z l a t a — 408, 419, 425 R e b r a č a E v i c a — 259 R e i ć - A l f i r e v i ć A n t o n j e t a — 155 R e l i ć L j u b a — 249 R e l i ć M i l k a — 249, 259 R e l i ć M i l j k a — 249 R e n d u l i ć J u l k a — 93, 489 R e p a c D u š a n k a — 201 R e s a n o v i ć D r a g a — 249 R e s i ć K a t i c a — 168 R e s n e c M a r i j a — 340 R e s t o v i ć B o s i l j k a — 168 R e s t o v i ć K a t i c a — 155 R e s t o v i ć M i l k a — 105 R e s t o v i ć R a j k a — 489 Ribarović-Josipović Jušta — 168 R i l i ć M i l k a — 302 R i s m o n d o E r s i l i a — 69, 74, 84, 94, 489 R i v o s e k i M e l a n k a — 489 R n j a k - O l u i ć S o k a — 94, 489 R o c a M a t i j a — 168 R o d i c a L j u b o m i r a N e đ a — 489 R o d i ć B o s a — 201 R o d i ć D u š a n k a — 201 R o d i ć - K o t u r A n g e l i n a — 489 R o d i ć M i l k a — 201 R o d i ć S t e v a n — 364 R o g i ć - D e v č i ć A n k i c a — 337 R o g o v i ć M i l o š — 239 R o g u l i ć M a r i j a — 155 R o h a n V j e n c e s l a v — 442 R o j č e v i ć M a r i j a — 489 R o j e A n i c a — 32 R o j e - B r o n z i ć T o n k a — 152, 155 R o j e P e t r i c a — 133 R o k i ć M a r i j a — 145 R o k n i ć M i l i c a — 227 R o k n i ć M i l i c a — 226 R o k n i ć - M i l k o v i ć D a n i c a — 13, 227 R o k n i ć S m i l j a — 259 R o k n i ć S t o j a n — 361 R o k o v - B a r a n i ć M a r i j a — 489 R o k o v - D u d e V i n k a — 168 R o k o v - L u k i n M a r i j a — 490 R o k o v M i l k a — 105, 109 R o k o v Z o r k a — 121 R o k s a n d i ć A n đ e l k a — 260 R o k s a n d i ć L j u b i c a — 260 R o m a c K a t a — 145 R o m a c L j u b i c a — 113 R o m a c Z o r a — 490 R o m a n i ć B l a g o j e — 324 R o m a n o v i ć J e l a — 337 R o m a n j a k K a t a — 318 R o m a u s M a r i n k a — 168 R o n k o dr. A l o j z i j e — 340 R o s a n d i ć Z o r a — 52, 490 R o s a n o v i ć M i l j a — 249 R o s l e k V i k t o r i j a — 342 R o s s i B r u n o — 232 R o s s i d r . I v a n a — 94 R o s t u h a M i c i k a — 353 R o z m a n K a t i c a — 283 R u b č i ć V j e k a — 16 R u d i ć A n k a — 318 R u d i ć M i l k a — 260 Ruić Anica — 1 5 5 R u k a v i n a M i l k a — 94 R u m o r a M a r i c a — 490 R u n j a n i n V i d o s a v a •— 280 R u p č i ć A n k a — 353 R u p č i ć E v a — 490 R u p e e K a t a — 490 R u p i ć M a r i j a — 168 �R u s m a n I v a n k a — 303 R u š e c D a n i c a — 490 R u š k o v a c - š a r i ć M i l k a — 260 R u š n j a k D a i s y V e r a — 337 R u ž i ć J o s i p a — 490 R u ž i ć - K r u l j a c K a t i c a — 490 R u ž i ć N e v a — 490 S S a b i ć K a t a — 153 S a b l j a k D a n i c a — 13 Sachs M i r a — 490 Sačer K a t a -— 14 S a i l i D r a g u t i n — 69 S a k a l - K o v a č i č e k R o z i k a — 353 S a l a j M a r i j a — 490 S a l a m o n L i l i — 263 S a l o p e k M a r i c a — 227, 264 S a m a c J a n j a — 249 S a m a c L j u b i c a — 249 S a m a r d ž i ć M a r a — 169 S a m a r d ž i j a M a r t a — 121 S a m a r đ i ć L j u b i c a — 169 S a m b o l i č e k S l a v i c a — 490 S a m o h o d F i l a — 169 S a m o h o d J e l a — 169 S a n d r i ć V o j n a •— 140 S a n t i ć T o n k a — 149 S a n t i n i - D u p l a n č i ć J e l k a — 156 S a n t o - E l i n a M i r a — 353 S a p a r D r a g i c a — 227 S a p l a i ć K a t i c a — 490 S a r a p a A n k a — 249 S a r a p a J e l e n a — 249 S a r d e l i ć F r a n k a — 147 S a r d e l i ć M a r i j a — 124, 126 S a r š o n M a r i c a — 264 Sašić N a d a — 415 S a š i ć S e j a — 201 S a v a t o v i ć - D u m i ć A n k i c a — 337 S a v i ć A g i c a — 283 S a v i ć A n k a — 318 S a v i ć L j u b i c a — 297 S a v i ć M a r i c a — 490 S a v i ć M i c a — 304 S a v i ć M i l k a — 260 S a v i ć S o k a — 284, 310 S c a g l i e r L u i g i — 96 S e č e n j - L a c k o v i ć M a r i c a — 337 S e d m a k L j u b i c a •— 354 S e d m a k - M i h a l i n č i ć S l a v a — 490 S e g e d i n M a r a — 149 S e k e l A n đ e l a — S54 S e k s o N e d a — 146 S e k u l i ć A n i c a — 490 S e k u l i ć D a r i n k a — 398 S e k u l i ć J o v a n k a — 354 S e k u l i ć L j u b a — 227 S e k u l i ć M i l i c a — 13 S e k u l i ć - P o p o v i ć R u ž a — 12, 13, 93, 395, 490 S e k u l i ć S l a v k a — 297 S e k u l i ć S o k a — 264 S e k u l i ć S v e t o z a r — 363 S e k u l o v i ć M i l i c a — 169 S e k u l o v i ć M i l i c a J o v i n a — 169 S e l a n a c J o k a A n k i c a — 260 S e l e k L j u b i c a — 13 S e n j a n o v i ć M i n k a — 132 S e r a ž i n Š t e f i c a — 266 S e r d a r A n đ a — 201 S e r d a r A n k a — 193 S e r d a r Š t e f i c a — 491 S e r t i ć M a r i j a K o v a č e v a — 491 S e s a r t i ć - C e c i ć T o n k a — 156 S e s a r t i ć V i n k a — 121 S e v e r G a b r i j e l a - E l a — 202 Severović-Mijačinović Milka — 14, 491 S i b i n o v i ć A n đ e l k a — 202 S i m a n i ć L j u b a — 270 S i m i č i ć M a r i j a — 151 S i m i ć I d a — 491 S i m i ć M i l i c a — 305 S i m i ć M i l u t i n — 328 S i m i ć V u k o s a v a — 260 S i m o v i ć L j u b i c a — 301 S i n d i k M a r a — 169 S i n k o v i ć D r a g i c a — 307 S i n o b a d I r e n a — 32 S i n o b a d N a t a š a — 245 S i n o v č i ć Z o r k a — 169 S i n j e r a c M i l k a — 318 Siriščević-Demarki Dinka — 132 S i r i š č e v i ć K a t a P u č i n i c a — 491 S i r n i k S m i l j k a — 246 S i t a r M a r i j a — 354 S i v o š D a n i c a — 354 S k a l a k G r e t a — 324 S k e n d e r A n a — 169 S k e n d e r M i l k a — 169 S k e n d e r Z a n a — 169 S k e n d e r Z o r k a — 169 S k e n d ž i ć J u l i k a — 491 S k e n d ž i ć Š t a k a — 491 S k o č i ć D a n i c a — 169 S k o č i l i ć D i n a — 93 S k o r i n M a r i j a — 46 S k o r u p I k a — 491 S k o r u p a n A n k a — 94 S k o r u p a n D r a g a — 10, 13, 227, 491 S k o r u p a n - D r a g n i ć A n k a — 227 S k o r u p a n M i l i c a — 227 S k o r u p a n - T r k u l j a M i r a — 227 Š k o t i M a r i j a — 146 S k r a č i ć M a r i c a —• 169 Skube A n k i c a — 343 S l a b i n j a c M a r a — 491 S l a v i c a J a n j a — 146 S l a v i c a V e s e l a — 169 S l e z a k R u ž a — 491 S l i v a r B a r i c a — 302 S l i v k a P a v i c a — 491 S l u k a n B o ž i c a — 354 S l u k a n - J u r e c J e l k a — 491 S l u k a n L j u b i c a —• 354 S l u k a n R u ž a — 354 S l j e p č e v i ć L j u b i c a — 250, 260 S l j e p č e v i ć M i l k a — 260 S l j u b u r a G a v r o — 324 S m i l j a n i ć K a t i c a — 308 S m i l j a n i ć M i l i c a — 308 S m i l j a n i ć S m i l j a — 318 S m o k o v i ć N e v e n k a — 65 S m o l č i ć M a r i c a — 93, 491 S m o l č i ć M a r i j a — 354 S m o l i ć L i z a — 491 S m o l j a n o v i ć A n k a — 176 S m o l j e v i ć M i l e n a •— 13 S o b o t n j a k M a c a — 354 Soić S o f i j a — 424 S o k o l o v i ć L j u b i c a — 260 S o k o l o v i ć - N a g l i ć E s m a — 202 S o l a k F r a n j o — 367, 368 S o l d o A n a — 169 S o l d o L u c a — 492 S o n j a r A n a — 260 S o r i ć - R o g u l j J o v a n a — 146 S o r i ć V j e k o s l a v a — 169 S o v i l j D r a g i c a — 19 S o v i l j D u k a — 280 S o v i l j S o k a — 19 S p a j a A n a — 149 S p a j a M a r i j a — 149 S p l i v a l o P e r k a — 492 S r b i ć M a r i j a — 492 S r b l j a n B o j a — 14 S r d a r K a t i c a — 260 S r d i ć J a g o d a — 271 S r d i ć M i k a — 19, 492 S r e m a c M i l k a — 318 S r e m e c N a d a — 25, 28, 74, 94, 492 S r n a d e r K a j a — 264 S r o k M i l e n a — 246 S r z i ć - D r a g i č e v i ć A n k a — 492 S r z i ć M a r i c a — 132 S r z i ć N a d a — 113 S t a c h l e r S o f i j a — 237 S t a m b o l i j a - P r p i ć S t o j a — 492 Stana ' T e r e z i j a — 343 S t a n a r M i l i c a — 292, 307 S t a n a r M i l i c a — 318 S t a n g e r d r . U l i k s — 62 S t a n i č i ć M a r i j a n — 444 S t a n i ć A n đ a — 169 S t a n i ć A n i c a — 169 S t a n i ć B o j a n a — 492 S t a n i ć D u k a — 20 S t a n i ć J e l a — 169 S t a n i ć J e l i c a — 343 S t a n i ć J o v a n k a — 492 S t a n i ć K a t a — 308 S t a n i ć K o v i l j k a — 202 S t a n i ć L j u b a — 492 S t a n i ć M a r a — 132 S t a n i ć M a r i j a — 237 S t a n i ć M i l a J u r i n a — 169 S t a n i ć M i l a M a r k o v a — 169 S t a n i ć P e t a r — 232 S t a n i ć T e r e z a -— 146 S t a n i ć Z o r k a — 212 S t a n i s a v a c J e l e n a — 260 S t a n i s a v a c J o v a n k a — 260 S t a n i s a v l j e v i ć J e j a — 94 S t a n i s a v l j e v i ć P a c a — 280, 281 S t a n i s a v l j e v i ć V i d o s a v a — 271 S t a n i š i ć A n k a — 337 S t a n i š i ć D r a g a — 337 S t a n i š i ć J e l a — 492 S t a n i v u k o v i ć D a n i c a — 271 • S t a n i v u k o v i ć Jela — 281 S t a n i v u k o v i ć M i l a n — 289 S t a n i v u k o v i ć M i l e v a — 281 S t a n k o v i ć D a n i c a — 264 S t a n k o v i ć M a r i j a — 354 S t a n k o v i ć S m i l j a — 202 S t a n o j e v i ć B o ž e n a — 249 S t a n o j e v i ć J e l i c a — 12. 25, 492 S t a n o j e v i ć K a t i c a — 169 Stanša K a t i c a — 492. S t a r č e v i ć M a r i c a — 281 S t a r m a n D r a g i c a — 354 S t a z i ć J o s i p — 369 Steiner-Goldšmit dr. Zora — 354 S t e r n D r a g a n — 418 S t e v č i ć B a r i c a — 311 S t i j a k D r a g a — 202 S t i j i ć A n i c a — 337 S t i p a k D r a g i c a — 342 Stipaničev-Babun Cvita — S t i p a n i č e v M a r i j a — 169 140 �S t i p a n i č i ć I v o — 234 S t i p a n o v i ć M i l k a — 492 Stjepanović-Dorontić Mara — 297 S t j e p a n o v i ć S o f i j a — 213 S t o j a k o v i ć D r a g a — 492 S t o j a k o v i ć L j u b i c a —• 260 S t o j a k o v i ć Ž i v a n a — 281 S t o j a n a c C v i t a — 132 S t o j a n a c S a v a — 202 S t o j a n o v i ć M i l k a — 233 S t o j a n o v i ć R u ž a — 318 S t o j e v i ć A n d r i n a — 246 S t o j i ć D e s a n k a — 202 S t o j k o v i ć - A l e k s i ć D r a g a — 260 S t o š e v i ć M i l k a — 309 S t o š i ć N e d a — 107 Stošić Z o r k a — 9 S t r a m č e v i ć J a g a — 492 S t r a ž i m a n e c E lz a —• 15 S t r i ž i ć - T u s A n i c a — 246 S t r m a c A n k i c a — 337 S t r m a c I v k a 386 S t r n a t M a r i c a — 297 S t r n i ć M a r a — 492 S t r u j i ć O l g a — 170 S t r u k a n - V e t m a T o n k a — 132 Studen D e s a n k a — 202 Studen D u š a n k a — 408 Studen J e k a — 202 Studen S o k a — 227, 264 S t u p a r - J u r j e v i ć S m i l j a — 113 S t u p a r - S u ž n j e v i ć A n a — 492 Subotić L j u b i c a — 306, 312 S u č e v i ć N i k o l a — 363 Sučić Z o r k a — 53 Sučur D r i n a — 108 Sudar M a r a — 20 Sudić Z o r a — 305 S u đ u k o v i ć N e v e n k a — 202, 212 Suhelić J a g a — 41 Suknaić K a j a — 202 Sumić I v a n k a — 121 S u n a j k o J e l a — 202 Supanc A n k a — 493 Suša D r a g i c a •— 202 Suša M i l i c a — 202 S u š a n j B o s i l j k a — 493 S u v i n d r . — 174 S v a t B e t i k a — 354 S v i l a r B o j a — 202 S v i l a r J e l k a — 202 S v i l a r S a v a — 22, 493 S v i l a r S m i l j a — 202 S v i t i ć V l a s t a — 65 S v r d l i n A n đ e l k a — 132 S v r d l i n A n k a — 170 S v r d l i n M i l i c a — 147 š Šaban P e p i c a — 493 Šabić F r a n k a — 337 Šaćir K o s o — 127 Šain L u c a — 170 Š a j i n o v i ć L j u b a — 202 Š a j i n o v i ć M a r i c a — 202 Šajinović-Ristanović Danica - - 202 Šajinović-Stojanović Milica — 202 Šakić B o s a — 140, 203 Š a l a m u n S t j e p a n — 406, 416, 422 Š a l a m u n o v i ć E v a — 271 Š a l v a r i M a r i c a — 271 Š a n d r i ć A n t i c a — 8, 9, 493 Šantek B a r a 261 Š a n t e k D a n i c a — 342 Š a n t i ć I v a n i ć a — 170 Š a r a c D a n i c a — 227 Š a r i ć A n k i c a V i š n j a — 5, 6, 8, 9, 493 Šarić Cvita — 9 Š a r i ć L e p o s a v a — 493 Š a r i ć M a r a — 48 Š a r i ć M a r i j a — 121 Š a r i ć M a r k o — 176 Šarić T o n a — 9 Š a r i ć d r . V e r a — 228, 399, 400 Š a r i ć Z o r k a — 132 Š a r i n A n đ a — 9, 493 Š a r o v i ć A n k a — 170 š a š i ć S e k a — 228 Š a t e l i ć D e s a n k a •— 170 Š e a t o v i ć S t o j a — 493 Š e č e g A n i c a — 281 Š e g a n D a r i n k a — 246 Š e g i ć M a r i j a — 122 Š e g o t a J u l k a — 299 Š e g o t a K a t a — 281 Š e g o t a M i r a — 493 Š e g o v i ć - B a r t o l a c I v k a — 493 Š e g v i ć V e s e l a — 493 Š e g v i ć Z d e n k a — 140, 141 Š e g v i ć Z e j n a — 151 Šeić L j u b i c a — 354 Š e k e r o v i ć M a r i c a — 354 Šelendić J e l a — 493 Š e l o v i ć C v i j e t a — 318 Š e p a r o v i ć - C i c o M a r i j a -— 146 Š e p a r o v i ć F r a n k a — 108 Š e p a r o v i ć I v i c a — 104, 109 Š e p a r o v i ć L j u b i c a — 209 Šepić A n k a — 370 Š e r i ć B l a ž e n k a — 126 Š e s t a n M a r i j a — 59 Šestić Z l a t a — 433 š e š a r e k A l m a — 246 š e š i ć D r a g i c a — 343 Š e v i ć R a d o s l a v a — 319 Š e v o M a r i j a — 146 Š i b e r P i r i k a — 53 Š i j a n D a r i n k a — 203 Š i j a n S a r a — 203 Š i k a n j a L j u b i c a — 249 Šikić V a s i l i j a — 264 Š i l e r N e v a — 383, 386 Š i l o v i ć B l a n k a — 494 Š i l o v i ć I r e n a — 94 Š i l o v i ć d r . S r e ć k o — 422 Š i l j e g o v i ć B o š k o — 174 Š i m a c S t j e p a n —- 40 Š i m i č i ć A n t i c a — 494 Š i m i ć - D u v n j a k M i l k a — 170, 494 Š i m i ć J e l e n a — 319 Š i m i ć S l a v i c a — 494 Š i m i ć S o k a — 299 Šindik M a r a — 147 Š i n k o v i ć M a r i j a — 156 Š k a l a b r i n D a r a — 170 Š k a l j a c M i l a — 228 Š k a b e r n a M i c a — 386 Š k a r e t c i I v k a — 354 Š k a r i c a K s e n i j a — 153 Š k a r i c a M a r i j a — 170 Škarica M i l k a — 9 Š k a r i ć D m i t r a — 170 Š k a t e r E u f e m i j a — 65 Š k i l j a n V i k i c a — 319 Školić Z o r a — 370 Š k o r i ć D a r a — 203 Š k o r i ć J e k a — 17, 494 Š k o r i ć L j u b a — 203 Š k o r i ć M i l k a — 203 Š k o r i ć S o k a — 203 Š k o r i ć Z o r k a — 203 Š k o r i n M a r i j a — 7, 9 Š k r g i ć M i l a — 228 Š k r i v a n e k M a r i c a — 94, 494 Š k r o m e t a M a r i c a — 494 Š k r t i ć L j u b i c a — 337 Š k u n d r i ć D e s a n k a — 175 Škundrić M a r i c a — 203 Š k u r i ć M i k a — 18 Š l a p a r M a r i j a — 304, 305 Š l e h t a M i r a — 386 Š l e z i n g e r A d a — 236 Š m i t A n i c a — 297 Š n e l e r - L u l i k M i m i c a — 228 Šnidaršić-Pavlinić A n đ e l a — 494 Š n j a r i ć M a r i j a — 354 Šobačić S l a v k o — 281 Š o b a k A n k i c a — 354 Š o b o t Z o r a — 18, 494 Š o l a j a L j u b i c a — 494 Š o l a j a M i l k a — 69, 94, 494 Š o l a j a R a d o j k a — 122 Š o l a r V e r a — 494 Š o l j a n L i d i j a — 395 Š o l j a n M a r i j a — 94, 181, 494 Š o l j a n V i n k a — 386 šoštarić K a t a — 494 š o š t a r i ć V e r a — 337 Š p a l j A n k a — 494 Š p a n o v i ć D r a g i c a — 13 Š p a n o v i ć L j u b i c a — 249 Š p a n o v i ć M i l k a — 261 Špeh R e z a — 281 Š p e r a c K a t j a — 495 Š p e r o - ž e n ž e r o v i ć D a n k a — 495 Š p i c e r - Č a l i ć K a t a — 337 Špiček P a u l a — 353 Š p i k a - Š e v o M a t i j a — 146 Š p i k a Z o r k a — 122 Š p i l j a k M i k a — 69 Š p i l j a k S l a v i c a — 354 Š p i l j a k Š t e f a — 495 Š p i r i ć A n t i c a — 5, 9, 495 Š p i r t a d r . — 441 Š p o l j a r Š t e f i c a — 355 Š p r l j a n I l i n k a — 495 Š p r o h a r S t a n k a M i r a — 495 Š r a j b e r A n đ e l a — 319, 320 Š r a j e r M a r i c a — 495 Š t a j n e r d r . Z o r a — 113 Š t a m b u k B o s i l j k a — 151 Š t a m b u k B o s i l j k a — 170 Š t a m b u k E s t e r a — 153 Š t a m b u k J a k i c a — 170 Š t a m b u k O l g a — 170 Š t a m b u k V o l g a — 319 Š t a m p a r dr. D e s a n k a — 370 Š t a m p a r L j e r k a — 355 Š t e f a n a c M a r a — 13 Š t e f a n a c - P i n t a r i ć A n i c a — 495 Š t e f a n e k K a t i c a — 306 Š t e f a n i ć D r a g i c a — 355 Š t e f i č i ć A n k i c a — 282 Š t e f i č i ć B a r i c a — 282, 290 Š t e f i ć L j u b i c a — 343 Š t e k o v i ć L j u b i c a — 249,261 š t e k o v i ć - š a š i ć S t o j a n k a — 261 S t e n g l - M i l a š i n č i ć F a n i k a — 495 �Š t e n g l V e r a — 94, 495 Š t e t a M i r a — 18 Š t e t i ć Z l a t a — 283 Š t i b r i ć M a r i c a — 355 Š t i m a c Đ u r đ a — 343 Š t i m a c Z l a t a — 107 Štimac-Zmajić S m i l j a — 495 Š r b a c D a r i n k a — 203 Š r b a c J o k a — 9, 495 Š t r b a c M a r i j a — 9, 495 Š t r b a c M i l e v a — 495 Š t r i t e r A n k i c a — 343 Š t r k a l j D e s a n k a — 104 Š t r u m b e r g e r K a t j a — 94 Š t r u m b e r g e r Z l a t a — 228 Štula P a v a — 282 Š t u l a P e t r a — 282 Štulić L j u b i c a — 203 Štulić M a r i j a n a — 337 Š t u m f o l D r a g i c a •— 132 Šubić D a n i c a — 261 Šubić J a k o m i n a — 122 Šubinski A n k i c a — 495 Šučur k a t a — 496 Šučura D r a g i n j a — 249 Šukunda D r a g a — 419 Šukunda E v i c a — 249, 261 Š u m a n o v a c M i c a — 496 Š u n j a r a V o j n a — 170 Šupe S t a n a — 171 Šupe Š i m i c a — 9 Š u p e r i n a E r i k a — 237 Šupica D r a g i n j a — 496 Šuput M a r i c a — 264 Šuran A n t i c a — 4 9 6 Šurić E r n e s t a — 9, 496 Š u S k o v i ć - K l e p e c T o n k a — 261 Š u S n j a r - B u b a l o M i l e v a — 203 š u š n j a r Z o r a — 13 Šutić F a n i k a — 203 Šutić S i l v a — 496 Š v a b e n i c - Z o r i č i ć V e r a — 231 246 Š v a j g e r M a r i j a — 284 Š v a j h o f e r E v i c a — 284 Š v a l b a D a n i c a — 59, 396 Š v a r c J e t i — 231 Š v e d o v a V e r a •— 324 Š v e l j o S a v a — 203 Š v i g i r L u d m i l a — 355 T T a b a k M a r i j a — 249 T a d i ć Đ u l k a — 203 T a d i ć M i r j a n a — 424 T a d i j a n o v i ć M i š a — 436 T a k a č B l a n k a — 386, 415 T a k a č Đ u r o — 431 T a k a č V e r a — 355 T a k u s P i n i k a — 282, 287 T a m b a č a B i s e r k a — 146 T a m b a č a L j u b a — 6, 9, 50, 146, 496 T a r a b e n e K a t i c a — 171 T a r a b i ć D e s a n k a — 228 T a r a b i ć K a t a — 249 T a r a b i ć M i l k a — 496 T a r b u k D a r a — 13, 203 T a r b u k D e s a — 228 T a r b u k J e l i c a — 249 T a r b u k K a t a — 249 T a r b u k M a r a — 249 T a r b u k S t a n k a — 228 T a k i ć M i l k a — 261, 263 T a t i ć - N i k o l i ć D u k a — 262 T e n c e r A l o j z — 422 T e o d o r č e v i ć J e l a 271 T e p a v a c D a n i c a — 203 T e p a v a c M a n d a — 496 T e p a v a c S o f i j a — 229 T e p a v e c N e v e n k a — 496 T e p e š Š t e f i c a — 355 T e p š i ć S t a n a — 218 T e r z i j a A n a — 147, 171 T e s l i ć M a r i c a — 203 T e š a n o v i ć M i l i c a — 284, 312 Tešilov Ruža — 6 T i č a c S l a v k o — 396 Tikulin Zora — 9 T i n t o r J u l i k a — 496 T i š m a B o j a — 203, 210, 211, 213 T i š m a I l i n k a — 204 T i š m a V a j a — 9, 496 T i z i e B o s a — 204 T k a l č e c R e g i n a — 496 T k a l e c Š t e f i c a — 337 T k a l e c Z o r a — 496 T o d o r i ć S o f i j a — 496 T o d o r o v i ć A n đ a — 400 T o d o r o v i ć A n k a — 297 T o d o r o v i ć E v i c a — 249 Todorović Jerka — 9 T o d o r o v i ć M a r i c a — 496 T o d o r o v i ć M i l a — 307 T o l e n t i n o R o z i n a — 151 T o l j a g a K o s o v k a — 124 T o m a c - B e n i ć B a r k a — 13, 496 T o m a c K a t a B i z e r o v a — 39, 244, 497, 246 T o m a s e o dr. V a n j a — 174 T o m a š J e l a — 122 T o m a š S a v a — 497 Tomašević-Bošković Julija — 497 Tomašević-Dragović Ljubica — 45, 48, 49, 497 T o m a š i ć D i n k a — 149 T o m a š i ć - Đ u j i ć Z l a t a — 122 T o m a š i ć M a r i j a — 108 T o m i č i ć A n k a — 19, 153 ' T o m i ć D a n i c a — 497 T o m i ć G e n o v e v a — 69, 93, 497 T o m i ć I v a n k a — 146 T o m i ć M a c a — 263, 386 T o m i ć M a r a — 212 T o m i ć M a r i c a — 246 T o m i ć M a r i j a — 307 T o m i ć M a r i j a — 246 Tomić-Marković Milka — 299 T o m i ć M i l j a — 30 T o m i ć - P e r i ć D r a g i c a —• 114 T o m i ć Z l a t a — 114 T o m l j a n o v i ć A n k a — 497 T o m p a A n i n a — 93, 425 T o m p a - K r e a č i ć V a n d a — 27 T o n č i ć M a r i j a — 337 T o n k o v i ć N a d a — 497 T o p i ć A n a — 282 T o p i ć A n đ e l k a — 171 T o p i ć C v i t a — 104 T o p i ć M a r a — 146 T o p l j a k J u l i j a n a — 319 T o p u z o v i ć J u l a — 497 T o p u z o v i ć K a t a — 497 T o r b a r i n a A n k i c a — 114 T o r i ć S o f i j a — 204 T o v a r l a ž a D a n i c a — 249, 262 T r a ž i v u k M a r i c a — 114 T r a ž i v u k R u ž a — 122 T r b o j e v i ć B o s i l j k a — 71, 442, 497 T r b o v i ć A n k a — 237 T r b o v i ć B e b a — 238 T r b o v i ć B o s i l j k a — 246 T r b o v i ć J e l k a — 236 T r b o v i ć M i l i c a — 277 T r b o v i ć N a d a — 244, 246 T r b o v i ć Sirnica — 39, 94, 497 T r b u h o v i ć K a r m e l a — 106 T r e s k a v i c a A n k a — 303 T r i n a e s t i ć - D u b a j i ć V j e r a — 8, 9, 497 T r i n a j s t i ć - Š i r o l a I v a n k a — 497 T r i p a l o M i k o — 53 T r i v a n o v i ć D e s a n k a — 262 T r i v a n o v i ć V o j i n — 262 T r i v i ć V i d a — 172 T r i v i ć V u k o s a v a — 303 T r k u l j a A n k a — 204 T r k u l j a M i r a — 204 T r k u l j a S o k a — 264 T r k u l j a V a s i l i j a — 497 T r k u l j a n D a n i c a — 262 T r l i n I v a — 497 T r n i n i ć B o s i l j k a — 229 T r o h a r I v a n k a — 40 T r o š i ć M a t i l d a — 156 T r o š i ć Z d e n k a — 229 T r u b a r a c A n a — 271 Trumbić-Alfirević Nevenka — 131, 132 T r u m b i ć - R a i ć N e d a — 146 T r u m b i ć S m i l j a n a — 171 T u č k o r i ć V i k i c a — 15, 16, 497 T u l i ć I v i c a — 150 T u l u m M i l k a — 289 T u m o r a A n k a — 13 T u r b a n L j u b a — 303 T u r č i n o v V i d o s l a v a — 171 T u r č i n o v A n đ e l a — 59, 498 T u r i ć K a t a — 94, 498 T u r k D a r i n k a — 246 T u r k M i c i k a — 246 T u r k M i c i k a — 246 T u r k Z d e n k a 246 T u r k a l j A n k a — 237 T u r k a l j M a r a — 262 T u r k a l j M a š a — 18 T u r k o v i ć D r a g i c a — 498 T u r k o v i ć K a t a — 498 T u r k o v i ć R u ž i c a — 74, 94, 498 T u r k u l i n A r t u r — 220, 232, 241 T u r u d i ć N a d a — 272 T u r z a H e r t a — 498 T u š k a n e c J a g i c a — 248, 498 T v r d o r i j e k a M i l k a — 279 U U č k a r M a r i j a — 498 U č k a r M i c i — 94 U d i e r M a r i n a — 13, 93, 498 U g a r a k M i l j a — 204 U g a r k o v i ć A n i c a — 498 U g a r k o v i ć D a n i c a — 204 U g a r k o v i ć M a r a — 204 U g a r k o v i ć S o f i j a — 204 U g l j e š a S o f i j a — 249 U j e v i ć A n a — 171 U j e v i ć A n t i c a — 498 U j e v i ć M a r a — 171 U j e v i ć M i l a — 171 U j e v i ć N e d a — 171 �U j i ć D a n i c a — 319 U l e m e k L j u b a — 13, 498 U l e m e k M a r i j a — 216 U m i č e v i ć M i l e v a — 498 U r l i ć N e d a — 108, 156 U r o i ć R o z a — 498 U s o r a c - L j u b i š i ć Z o r k a — 498 U t v i ć M i l k a — 19, 94, 498 U v o d i ć L u c a — 171 U v o d i ć K a r m e l a — 498 U v o d i ć M a r i j a — 114, 124 U v o d i ć M a t i j a — 171 U v o d i ć V e r o n i k a — 132 U v o d i ć Z o r k a — 122 U z e l a c D a n i c a — 498 U z e l a c D a r a — 204 U z e l a c D e s a — 141 U z e l a c Đ u r o — 422, 423 U z e l a c - F i l i p o v i ć L j u b i c a — 499 U z e l a c J e l a — 204 U z e l a c K a t i c a Z i t a — 499 U z e l a c M i l k a — 204 U z e l a c S t o j a n k a — 204 U z u r K a t i c a — 309 V V a j n h a r t K a t i c a — 355 V a l č i ć - J a k u l i ć K s e n i j a — 499 V a l e n č i ć — 96 V a l e n t i ć M a r i c a — 264 Validžija Franjo — 439 V a l o v i č i ć A n i c a — 499 V a l o v i č i ć N e v e n k a — 499 V a l p o t i ć E v i c a — 94 V a r a d y K a t i c a — 264, 499 V a r d a D a r a — 181, 213 V a r g a š M a n d a — 319 V a s i ć - T o m i ć M a r i j a — 499 V e d r i n a M i c i k a — 355 V e i n o v i ć M a š a — 204 V e j i n M i l k a — 204 V e j i n M i l k a — 204 V e j i n M i l k a — 264 V e j i n o v i ć N e n a — 204 V e j n o v i ć M a š a — 205 V e j n o v i ć M i l i c a — 204, 499 V e j n o v i ć M i l i c a — 204 V e j n o v i ć M i l k a — 204 V e j n o v i ć N e d a — 204 V e k i ć D r a g i c a — 282 V e k i ć V u k a — 18, 499 V e l a g i ć E v i c a — 282, 286 V e l f l M a r i c a — 307 V e l i c k i A n a — 291 V e l i m i r o v i ć A n k a — 433 V e l i m i r o v i ć D r a g i c a — 229 V e n u s O l g a 283 V e r n i ć D e š a — 31 V e r n i ć - T o r o k M a g d a — 499 V e s a n o v i ć M i l e n a — 499 V e s e l i M a j a — 442, 499 V e š e r a - P o p e l a r J o s i p a — 499 V e s e n j a k - Z m i j a n a c dr. Jelka — 340, 355 V e v e r n dr. K a t a r i n a — 322 V e ž a I v i c a — 171 V i c i ć J e r i c a — 171 V i c u l i n M a n d i n a — 124, V i d e k a L u c a — 122 V i d e k a V i n k a — 114 V i d e k o v i ć I v a n — 328 V i d e k o v i ć P a v a o — 329 321, 125 V i d o š J a n j a — 156 V i d o š e v i ć V j e r a — 171 V i d o v i ć D r a g i c a — 355 V i d o v i ć J e r k a — 499 V i d o v i ć K a t a — 114 V i d o v i ć L j u b i c a — 229 V i d o v i ć M a r i j a — 114, 146 Vidović Marija Abesinka — 356, 357 V i d o v i ć N e d j e l j k a — 171 V i d r a č R u ž i c a — 355 V i d u l i ć L u c i j a — 171 V i đ a k - K r s t u l o v i ć M a r i c a — 499 V i g n j e v i ć I l i j a — 229 V i g n j e v i ć T o n k a — 499 V i l i D a r i n k a — 500 V i l o v i ć T a m a r a •— 171 V i l u s M a r i j a — 262 V i l j a n a c N e d e l j k a — 319 V i l j a n a c R a d o j k a — 319, 500 V i l j a n a c V u k o s a v a — 319 V i n c e l j B a r i c a — 337 V i n c e k V e r a — 500 V i n č i ć M i r a — 249, 262 V i n i ć M a r a — 13 V i n k e t a R i n a — 246 V i n o v r š k i M a r a — 13, 500 V i n t e r š t a j g e r L j u b i c a — 500 V i s k i ć P o l d a — 500 V i s k o v i ć B o s i l j k a — 114 V i š e k A l o j z i j a — 500 V i š n j i ć M a r i j a — 342 V i š n j i ć S t a n a — 229 V i t a s L j u b i c a -— 205 V i t a s o v i ć B o r k a — 171 V i t a s o v i ć D r a g a — 12-5, 134 V i t e z i c a Z o r k a — 171 V i t e z i ć M a r i j a — 246 V i t k o D r a g i c a — 386 V j e š t i c a V u k o s a v a — 205 V l a d i ć M a r i j a — 262 V l a d i s a v l j e v i ć M a r i c a — 272 V l a d u š i ć J e l e n a — 262 V l a h F r a n j i c a — 500 V l a h M a r i j a — 65, 500 V l a h o v i ć M i l k a — 272 V l a i s a v l j e v i ć D r a g i c a — 212 V l a i s a v l j e v i ć D r a g i n j a — 355 V l a i s a v l j e v i ć M i k a — 181, 231 Vlaisavljević-Šobot Mara — 205 V l a i s a v l j e v i ć Z o r k a — 264 V l a j č i ć M a r i j a — 122 Vlajić Maša — 9 V l a k o v i ć K a t a — 310 V l a s t a A n a — 500 V l a š i ć S o f i j a 386 V l a t k o v i ć S m i l j a — 205 V o d a n o v i ć M a r i j a — 36 V o d o p i j a A n a — 370 V o d o p i j a K l a r a — 36 V o d o p i j a N a t a š a — 370 V o h a r e v i ć V e r i c a — 305 V o j a č e k T e r i n k a — 94 V o j i n i ć D a v o r k a — 284 V o j i n o v i ć J o k a — 500 V o j i n o v i ć M a r i j a — 205 V o j n o v i ć A n a — 262 V o j n o v i ć D r a g i c a — 229 V o j n o v i ć Đ u r o — 362 V o j n o v i ć M i l i c a — 305 V o j v o d i ć K o k a — 205 V o k a M i l k a — 285 V o r k a p i ć A n a — 16 V o r k a p i ć - J e r i ć N a d a — 262 V o r k a p i ć M a r i c a — 218 V o r k a p i ć Z o r k a — 284, 288 V o s t r e l A n a — 500 V o š n i g - B a č i ć N e l a — 229, 264 V r a č a r M i l k a — 500 V r a č a r e v i ć S a v e t a — 285 V r a n e A n k a — 20 V r a n e š M a r i j a — 299, 307, 312, 418 V r a n e š M i l i j a — 500 V r a n e š M i l k a — 500 V r a n e š e v i ć B o g d a n — 364 V r a n e š e v i ć D e s a n k a — 262 V r a n e š e v i ć J a n j a — 500 V r a n e š e v i ć M a c a — 364 V r a n e š e v i ć M a r i j a — 364 V r a n e š e v i ć M i l k a — 28, 501 V r a n e š e v i ć S o k a — 272 V r a n i ć I. — 440 V r a n i ć K a t i c a — 355 V r a n j e š R u ž a — 171 V r a n j e š e v i ć J a n j a — 94 V r a n j e š e v i ć K a t i c a — 308, 312 V r b a n D a n i c a — 337 V r b a n e c I v a n k a — 233 V r b a n i ć M a r i j a — 343 V r c e l j M i l k a — 141 V r d o l j a k - J a n j i ć S o n j a — 114 V r g a M i l j k a — 249, 262 V r k l j a n A n t e — 62 V r k l j a n I v k a — 370 V r n j a k L j u b i c a — 212 V r s a l o v i ć A n k a — 156 V r š i ć M a r i j a •— 69 V r t l a r I v a n k a — 122 V r u ć i n a Š t e f i c a — 355 V u č e n o v i ć J a g o d a — 319, 501 V u č e t i ć A n č a — 501 V u č k o v i ć A n đ e l k a — 135 V u č k o v i ć A n a — 69, 93, 501 V u č k o v i ć A n g e l i n a — 13, 501 V u č k o v i ć C v i j e t a — 297 V u č k o v i ć L u c a — 205 V u č k o v i ć L j u b i c a — 319 V u č k o v i ć L j u b i c a — 249 V u č k o v i ć M a r t a — 501 V u č k o v i ć P e t a r — 176 V u č k o v i ć - P o l o v i ć M i l a — 10, 12, 13, 74, 501 V u č k o v i ć Z o r i c a — 501 V u č k o v i ć Z o r k a -— 171 V u č k o v i ć Z o r k a — 264 V u d r a g Stana — 9 V u g a A n k a — 297 V u g a K a t a — 28, 74, 92, 93, 501 V u g e r K a t i c a — 355 V u g r i n D r a g i c a — 338 V u i n o v i ć P e r o — 362 V u j a k l i j a K a t a — 94, 501 V u j a k l i j a M i l k a — 249 V u j a k o v i ć M i l k a — 501 V u j a n i ć R a d o j k a — 262 V u j a n i ć S a v k a — 285 V u j a n i ć - S l a v i ć A n k a — 501 V u j a n o v i ć B r a n k a — 355 V u j a n o v i ć D u š a n — 364 V u j a n o v i ć I l i j a — 364 V u j a n o v i ć - Z d e l a r Ž i v k a — 501 V u j a s i n o v i ć D a r i n k a — 94 V u j a š k o v i ć D a n i c a — 246 V u j a t o v i ć M a r a — 141 V u j a t o v i ć M a r g a r e t a — 319 V u j č i ć A n k a — 13, 69, 501 V u j č i ć J e l e n a — 18 �V u j e v i ć J a g a — 134 V u j i č i ć A n đ a — 205 V u j i č i ć B o s a —• 205 V u j i č i ć D u š a n k a — 205 V u j i č i ć D u š a n k a — 205 V u j i č i ć J o v a n k a — 205 V u j i č i ć M i l i c a — 205 V u j i č i ć Z a g o r k a — 205 V u j i ć D r a g i c a — 229 V u j n i ć R a d o s l a v a — 319 V u j n i ć V e l i n k a — 319 V u j n o v a c R e z a — 501 V u j n o v i ć J a g a — 205 V u j n o v i ć K l a r a — 49 V u j n o v i ć M i l i c a — 206 V u j n o v i ć - M i l k o v i ć L u c a — 501 V u j n o v i ć S a v a — 249 V u j r o v i ć D a r i n k a — 277 V u k a č e v i ć - P r i c a S o f i j a — 206 V u k a d i n M a n d a — 94, 502 V u k a d i n M a r i j a — 171 V u k a d i n o v i ć A n k a — 63, 299 V u k a d i n o v i ć L j u b i c a — 262 V u k a d i n o v i ć M i l k a — 63 V u k a d i n o v i ć M i r a — 319 V u k a d i n o v i ć S a v k a — 319 V u k a d i n o v i ć - Š a k i ć N e n a — 206 V u k a l o v i ć M a r i j a — 141 V u k a s D u š a n k a — 272 V u k a s o v i ć K o v i l j k a — 502 V u k a s o v i ć M a r i j a — 297 V u k a s o v i ć M i l i c a — 124, 134 V u k č e v i ć J e k a — 249 V u k e l i ć B r a n k o — 239 V u k e l i ć D a n i c a — 247 V u k e l i ć D r a g i c a — 319 V u k e l i ć K a t i c a — 272 V u k e l i ć - L i p o v s k a M i l k a — 502 V u k e l i ć L j u b a — 249 V u k e l i ć L j u b i c a — 319 V u k e l i ć M a r a — 229, 502 V u k e l i ć S a r a — 355 V u k e l i ć Z o r a — 247 V u k i č e v i ć K a t a — 283 V u k i ć F i l k a — 502 V u k i ć M a r a — 502 V u k i ć S o k a — 29 V u k m a n A n k a — 146 V u k m a n M a r a — 156 V u k m a n R u ž a — 8, 122 V u k m i r o v i ć A n đ a -— 206 V u k m i r o v i ć B o s a — 206 V u k m i r o v i ć D r a g i c a — 502 V u k m i r o v i ć J o v a n — 408 V u k m i r o v i ć L j u b i c a — 206 V u k m i r o v i ć M a r a — 17, 18 V u k m i r o v i ć Š t a k a •— 502 V u k o b r a d o v i ć J e l a — 502 V u k o b r a t o v i ć D r a g a •— 206 V u k o b r a t o v i ć M a r i j a — 19 V u k o b r a t o v i ć M a r i j a — 206 V u k o b r a t o v i ć M i l k a — 206 V u k o j e v i ć I v k a — 124, 125, 134 Vukojević 134 Slavka — 124, 125, V u k o š i ć K a t i c a — 356 V u k o t i ć M i l k a — 262 V u k o t i ć N e d e l j k a — 356 V u k o v - C o l i ć E m a — 146 V u k o v i ć A n a — 272 V u k o v i ć B o j a — 171 V u k o v i ć D a n i c a — 229 V u k o v i ć D r a g i c a — 404, 415 V u k o v i ć J a n j a — 502 V u k o v i ć Jasna — 45 V u k o v i ć J e l a — 338 V u k o v i ć J o v a n k a — 306 V u k o v i ć L j u b i c a — 171, 356 V u k o v i ć M a n e — 416 V u k o v i ć M a r i j a D u n j a — 502 V u k o v i ć M i l e n k a — 283 V u k s o v i ć J u l a —- 304 V u k š a M a r i j a — 5, 45 V u k š i ć B o s i l j k a — 132 V u k š i ć - G r č i ć N e v e n k a — 206 Vukšić Janja — 9 V u k š i ć M a r i j a — 171 V u l e t i ć M a r i j a — 132 V u l j a k J u l k a — 356 V u n e t a M i l k a — 264 V u n e t i ć V e r a — 338 Vunić Ika — 9 V u n j a k B o j a — 206 V u n j a k D a n i c a — 206 V u n j a k L j u b i c a — 206 V u n j a k S m i l j a — 264 V u r o i ć B a r i c a — 342 W W e i s V l a t k a — 262 W e i s s Z o r a — 262 W e i s s m a n n dr. — 375, 386 Z Z a g a j s k i A n đ e l a —• 344 Z a g o r a c D a n i c a -— 206 Z a g o r a c M a r t a — 172 Z a g o r a c V e d a — 94, 502 Z a h t i l a A n đ e l k a — 502 Z a k l a n B o s i l j k a — 303, 304 Z a k l a n M a r a — 206 Z a l e š č a k M a r i j a — 343 Z a m e r S l a v i c a — 338 Z a n i n o v i ć F r a n a — 122 Z a n i n o v i ć F r a n a — 172 Z a n i n o v i ć N a d a — 146 Z a n i n o v i ć Š i m a -— 9 Z a r i ć S t a n a — 277 Z a s t a v n i k o v i ć K r u n k a — 502 Z a s t a v n i k o v i ć M a r i c a -— 69, 93, 439, 440, 502 Z a u h a r N a d a — 356 Z a v a d a Đ o k o — 213 Z d j e l a r - F u č e k A n k i c a — 94 Z d j e l a r P e t r a — 301 Z d r o b l j i ć I v a n — 232 Z e b i ć M a r a — 502 Z e c M i l a — 13 Z e c M i l e v a — 503 Z e c P a u l a — 312 Z e c S t o j a — 249 Z e l e n i ć M a r a — 93 Z e l i ć L e n k a — 172 Z e n z e r o v i ć F u m i c a — 94, 247 Z i r i ć A n đ e l i j a — 229 Z i v e c V i d a — 301 Z j a č a - č a č i ć K a t i c a — 229 Z l a t a r M i l e v a — 229 Z l a t a r i ć S a š a — 418, 422, 423, 432, 434 Z l a t i ć D i n a — 74, 82, 93, 503 Z l o k a p a M i l j a — 292, 293 Z l o k a p a R o s a — 309 Z m i j a r e v i ć M i l i c a — 132 Z o r i č i ć A n k a — 152 Z o r i č i ć - L o p a j i ć M i r a — 503 Z o r i ć M i c a — 13 Z o r i ć M a r a — 206 Z o r i ć M i l k a — 503 Z o r i ć M i l k a M i k a — 503 Z o r i ć S t a n a — 250, 262 Z o r i ć S t o j a — 262 Z o r o M a n d a — 172 Z o r o M a t i j a — 172 Zorotović-Štambuk Domina — 172 Z o r o v i ć D r a g a — 249 Z r n č e v i ć S l a v k a — 104 Z r n i ć M i l i j a — 503 Z r n i ć N e d e l j k a — 272 Z r n i ć - V u č k o v i ć S m i l j a — 503 Z u a n i ć - B a c k o v i ć M a r i j a — 122 Z u a n i ć M a r i j a — 122 Z u b e r M a r i j a — 338 Z u b i ć A n đ a — 304 Z u b o v i ć A n t o n i j a —• 272 Z u b o v i ć M a r i c a — 206 Z u l a n j a k A n d r e n a — 132 ž Ž a g i N a d a — 49 Ž a j a J a n j a — 172 Ž a k m a n B o ž e n a — 16, 503 Ž a k n i ć A n đ e l a — 106 Ž a k u l a M i l e v a — 292, 307 Ž a k u l a S m i l j a — 206 Ž a n i ć K a t a — 356 Ž a n k o v i ć S t o j a — 206 Ž a r k o v i ć dr. G r u j i c a — 322, 324 Ž d e r i ć A n k a — 122 Ž e n d i ć M a r i j a n a — 59 ž e ž e l j A n đ e l a — 356 ž e ž e l j Jeka — 9 Ž g a n j a n D a n i c a — 297 Ž i g i ć A n đ a — 206 Ž i g i ć D r a g i c a — 206 Ž i g i ć E v i c a — 207 Ž i g i ć M i c a — 207, 211, 212, 213, 263 Ž i g i ć M i c a — 207 Ž i g i ć R a d e — 72, 207 Ž i l k o v i ć V i n c e n c a — 107 Ž i l j a k A n i c a — 94 Ž i r o v i ć M a c a — 356 Ž i v a n o v i ć D a r a — 319 Ž i v k o v i ć D a r i n k a — 13 Ž i v k o v i ć K a t a — 319 Ž i v k o v i ć L j e p o s a v a — 319 Ž i v k o v i ć L j u b a — 229 Ž i v k o v i ć N a d a — 311 ž i ž i ć K a t i n a — 172 ž m i r i ć Z o r a — 338 Ž n i d a r š i ć J e l a — 338 Ž u g a j M a r a — 23 Ž u l j a n A n đ a — 122 Žunić A n đ a — 42 Ž u n i ć M a r a — 504 Žunić M a r a — 504 Župčić R e z i k a — 229 Ž u p i ć I v k a — 124 Ž u r g a I z i d o r a M a r ž e n k a — 504 Žutić A n k a — 207 Žutić A n k i c a — 262 Ž u t i ć S t a n a — 207 Ž u v e l a M a r a — 148 Ž u v e l a - P i č u l i n M a r i j a — 114 Ž u v i ć A n k a — 114 Ž u v i ć M a r i j a — 504 ž u ž i ć A n k i c a — 285 ž u ž i ć S t a n k a — 212 �POPIS slikà Strana Strana Ljuba Tambuca i Anka Šarić Mila Karađole-Trešnjić Sa konferencije u Kunića 26. XI. 1944. Izložba ručnih radova na Kordunu . . . Vikica Tučkorić Mira Bjelajac, Seka Marković-Dupalo, Vanda Tompa-Kreačić, Vera Marković-Krunić i Savka Haluza Domaćinski tečaj pri ZAVKOH-u u Glini Žene Orljevca peru za partizane . . . Narod Slavonije prebacio je 14 vagona žita za Liku Ivanka Trokar Cvita Gilić, Slana Miletić i Perica Radanović — članovi Kotarskog odbora AFŽ Muć — siječanj 1944. g. . . . II. okružna konferencija AFŽ Dalmacije 38 40 u Sinju 1945 Predkongresni miting u Splitu 7. III. 1945 Radno predsjedništvo I. oblasne konferencije AFŽ-a u Splitu Žene Pule šiju za vrijeme njemačke okupacije zastave za doček Jugoslavenske armije Žene glasaju na izborima za NOO u oslobođenom Splitu Doček međunarodne komisije u Pazinu . Katica Černjul Bunker u kojem se nalazila štamparija OK KPH Rijeka. Marija Puhar daje hranu svojoj kćerki Julki Prva Narodna vlada Hrvatske . . . . Proslava oslobođenja u Rijeci . . . . Žene Hrvatske u posjeti kod Maršala Tita u Beogradu 19. III. 1945. . . . S izložbe radova za I. kongres AFŽ-a Hrvatske u Zagrebu — srpnja 1945. Izložba darova Okružnog odbora AFŽ Virovitica Prvi kongres antifašističkog fronta Hrvatske 47 Žene dolaze na Kongres Dolazak žena na Kongres Delegati kotara Slav. Požega Žene Julijske Krajine na svom Prvom kongresu odlučno traže priključenje Jugoslaviji 34 6 9 11 11 16 Žane Hrvatske u NOB Narod Istre traži priključenje Jugoslaviji Doček međunarodne komisije u Pazinu . Narod je na svim kućama ispisao zahtjeve za priključenje Jugoslaviji . . . . Sa dočeka međunarodne komisije u Labinu 1946. g 96 97 98 99 Prva partizanska mornarica 27 34 37 46. 51 53 54 56 58 59 60 62 64 67 70 109 Marija Lasić-Kosmat Vinka Videka Ljubica Dumanić-Tadin Marija Klarić Vjera Poljak Proslava 1. maja 1944. g. na Visu . . . Nevenka Trumbić-Alfirević i Marija Novak Zorka Mandić Blaženka Dujilo Iva Glamoč Mila Mišurac Zdenka Šegvić . . Borci XX. divizije - Velika Popina u Lici, 1944. g Prve odlikovane drugarice XX. divizije — Trst 1945. g Omladinke sa Iža odlaze u partizane na terenu Vodica 1942. g 112 114 116 118 121 123 131 134 135 136 136 140 142 144 159 Dalmatinke na bolničarskom kursu 1944. g. u Bari-u 170 Partizanska iskaznica dr. Smilje Mikačić od 1. I. 1944. g 173 Omladinka-bolničarka Marija Šoljan, kao komesar partizanske bolnice na Bijelim Potocima u Lici 1943. g 174 181 Na previjalištu . . 187 Anđa Ciganović i Draga Ninković . . . 197 Jeka Obradović, Neda Obradović i Nada Čanković 199 71 Seka Radivojša, Desa Obradomć, Milka Matić, Maša Vejnović i Mara Dukić . 72 Faksimile pisma dr. Slave Četković-Ocko 208 75 79 81 Dr. Slava Četković-Očko . . . . . . . Narod hrani svoju vojsku Anka Bulat Bolnica na Kordunu u Petrovoj Gori . . Nada Oreščanin Mira Skorupan-Trkulja 85 205 209 216 219 221 225 227 529 �Strana Strana Nada Dragosavljević u partizanskom logoru na Psunju, 1941. g Borci Posavskog odreda Dr. Olga Milošević Partizanska bolnica na Psunju . . . . Marija Kuprešanin, Desa Gvozdić, Zlata Štrumberger, Lidija Adžija, Franjica Budak, Milica Mašić, Ruža — -, Naranča Končar i Branka Grbić - - šifrantski odsjek GŠH, na Kordunu ljeti 1944. g Narodni heroj Anka Pađen Naca Matić 2'28 235 239 242 242 Melanija M atrij an Ema Kruljac-Pleše Ž,ene borci iz Hrvatskog Primorja - delegati na 1. konferenciji AFŽ za Hrvatsku: - srpanj 1943. g Kata Tomac Bizerova Nada Trbović Katica Kušec Janja Banjanin Milja Bunčić Učesnici vojno-omladinskog kursa na Baniji, 1942. g Narodni heroj Milanka Kljajić . . . . Bolnička četa Omladinske brigade na Baniji Bolničarka pruža pomoć na položaju . . Ana Milaković-Panjković llonka Rajdl Dobrila Blanuša-Belić, Darinka Blanuša, Vida Blanuša i Branka Blanuša-Jovanović XII. slavonska brigada na maršu kroz Požešku dolinu Borci XII. slavonske brigade Borci I. bataljona XII. brigade - jesen 1943. g Bolnička četa omladinske brigade »Joža Vlahović«, na prihvatnom previjalištu u Suhopolju za vrijeme oslobađanja Podravske Slatine - krajem ljeta 1944. 243 244 244 249 252 252 254 257 261 263 270 271 272 273 273 274 275 277 Borci 290 čehoslovačke brigade »Jan Žiška« (prva 278 279 281 286 287 lijevo) 291 Narodni heroj Persa Bosanac 293 Žene borei XVII. brigade . . . . . . . . 29'6 Anđa Iiopač-Balenović, Joco Drača i Anđelka Germovšek-Martić Borci II. bataljona XXI. brigade . . . »Partizansko bure« na Pokuplju . Žene borci brigade »Braće Radića« Radio-lele graf ski kurs u Grabovnici Čazme - ljeto 1944 Nada Markuš i Dragica Lesičar - . . . . . . kraj 322 323 325 329 331 333 335 336 341 347 borci XXXII. divizije Paula Špiček, Milica Hrenović i Zlatica Prugoveiki - borci XXXlI. divizije . Narodni heroj Marija Vidović Abesinka Djeca optužuju Poklana djeca u Jasenovcu Užasi logora u Staroj Gradiški . . . . Zbjeg s Kozare u Slavoniji Djeca samrtnici iz logora u Jasenovcu . Narod je otimao spasavao djecu iz kolone smrti . . Tako su živjela i umirala djeca u logoru u jaski 351 353 357 359 3i68 371 376 381 383 384 3.85 Štala u Jaski - logor za djecu . . . . . 387 Dolazak transporta djece s Kozare u Zavod za gluhonijeme u Zagrebu . . . 393 godine Dobrila Jurić Narod se brine za ishranu svoje vojske Bolnička četa XVIII. brigade u Slavoniji - ljeto 1944. g Grupa partizanki XVIII. brigade na Papuku, 1943. g Paca Stanisavljević Dio Štaba II. slavonske KNOJ brigade na Psunju - veljača 1945. g Borci II. slavonske KNOJ brigade na Psunju - veljača 1945. g Mileva J orgić-Miščević s drugaricama Osoblje ambulante u Mikleušu, 1944. g. Pred partizanskom bolnicom na Papuku, prosinac 1943. g U posjeti invalidskom domu VI. korpusa ina Ljutoću Narodni heroj Milka Kufrin Grupa partizana i partizanki u Pokuplju Pepica Broz, Milka Pipić, Anka Crnčić Dragica Mikšić - Tabor i Rozina Govetnik s drugovima — borci Karlovačke • brigade 313 314 316 321 297 298 Za vrijeme školske obuke u dječjem domu u Novom Partizanski dječji dom u Grabovcu na Kordunu Prosvjetna grupa pionira dječjeg doma u Grabovcu Partizanska osnovna škola u Vučjaku 1944, g Djeca izbjeglice iza VI. neprijateljske ofenzive sabrana u KK KPH Sjeničak . 2944. g 397 399 403 411 413 Faksimile evakuacionoe lista Djeca pred evakuacionom stanicom u če' \ . mernici 418 Partizanska škola u Lovskoj, kot. Novska 421 ... 419 Osoblje partizanskog doma u St. Cesarei 423 Narod iz okolice Knina u zbjegu St. Maria di Bagno u Italiji - 1943. g. . . . 42i6 Obuka u Eli Shattu 427 U Eli Shattu 428 Stranica iz »Početnice« 428 �Strana Djeca uče na pijesku Dom za majke i djecu u Her.cegov.cu 1944. g Djeca uče ručni rad pred dječjim domom u Radonji Partizanski dječji dom u Radonji na Kordunu Partizanski dječji dom u fovičićima na Kordunu Obuka u osnovnoj školi u Otočcu - 1943. g. 429 431 433 435 435 436 Strana Tečaj za upravitelje dječjih domova u Splitu - veljače 1945. g. - U sredini: Tatjana Marinić upravitelj tečaja . . . Kulturno-prosvjetni rad u dječjoj bolnici u Splitu - 1945. g Dječji dom iz Zvečeva evakuiran 1944. u Vojvodinu Borac-učenik partizanske gimnazije . . Daći partizanske gimnazije u Glini za vrijeme učenja 437 438 441 445 446 �SADRŽAJ Strana P r v a k o n f e r e n c i j a A F Ž za o k r u g Š i b e n i k o d r ž a n a 22. i 23. X. 1944. u S t a n k o v c i m a Biranje Okružnog Treća okružna odbora AFŽ konferencija za okrug Antifašističkog fronta žena za okrug Karlovac odr- ž a n a 29. X. 1944. u V o j n i ć u 10 Organizaciono stanje A F Ž za okrug Karlovac u vrijeme održavanja III. okružne konferencije Brzojavni 14 pozdrav žena Varaždinskog okruga od 29. X. 1944. Prvom kongresu žena H r v a t s k e povodom njihove P r v e konferencije O 5 9 Šibenik daktilografskim Članak iz studeni 14 kursevima »Žene 1944 u borbi«, glasila Glavnog odbora AFŽ Hrvatske, br. 11, 15 O g l a s G l a v n o g r a v n a t e l j s t v a za j a v n i r e d i s i g u r n o s t od 4. X I . 1944. o v j e š a n j u Vikice Tučkorić i o s t a l i h (neprijateljski 15 dokument) O I I I . O k r u ž n o j k o n f e r e n c i j i A F Ž L i k e o d r ž a n o j u S r e d n j o j G o r i 4. i 5. X I . 1944. Iz brošure »Žene Like bore se, Pozdrav delegata sa III. rade i Okružne govore« 16 konferencije AFŽ za Liku od 4. X I I . 1944. M a r š a l u Josipu B r o z u Titu 21 Žene u obnovi i i z g r a d n j i z e m l j e Članak rujan iz »Žene u borbi«, glasila Glavnog odbora AFŽ Hrvatske, br. 10, 21 1944 Izvještaj Okružnog odbora A F Ž za L i k u o d 9 . X I . 1944. Glavnom odboru A F Ž Hrvaske o rezultatima predkongresnog takmičenja 24 O izgradnji popaljenih krajeva Članak Kade Sremec br. studeni 1944 11, iz »Žene u borbi«, glasila Glavnog odbora AFŽ Hrvatske, 25 I I I . O k r u ž n a k o n f e r e n c i j a A F Ž B a n i j e o d r ž a n a u G l i n i 11. i 12. X I . 1944 26 K o n f e r e n c i j a A n t i f a š i s t i č k o g f r o n t a žena u oslobođenom Splitu Iz »Slobodne Dalmacije«, glasila JKOF Domaćinski tečajevi na oslobođenom Članak Letak »Banijskih Okružnog studenog O iz vijesti«, odbora AFŽ glasila Dalmacije, br. 82, od 20. XI. 1944. . . . 32 teritoriju Okružnog Varaždin odbora ženama JKOF Banije, varaždinskog 25. XI. okruga 1944. 33 krajem 1944 34 Okružnim konferencijama A F Ž u Dalmaciji Iz »Dalmatinke u borbi«, glasila AFŽ Dalmacije, br. 8, studeni 1944 35 I z v j e š t a j O b l a s n o g o d b o r a A F Ž z a S l a v o n i j u o d 4 . X I I . 1944. G l a v n o m o d b o r u A F Ž H r v a t s k e o p r i p r e m a m a za P r v i k o n g r e s 36 �Pismo Maci Gržetić — predsjednici Glavnog odbora AFŽ za Hrvatsku o pred- k o n g r e s n o m n a t j e c a n j u ž e n a G o r s k o g K o t a r a k r a j e m 1944 39 Biografija Narodnog heroja Ivanke Trohar 40 Izbjeglice Like i Gorskog Kotara u Pokuplju Članak iz l~'sta »Naprijed«, glasila KPH br. 95-96, od 8. 111. 41 1945 Predkongresna izložba darova žena Moslavine Dopis iz »Žene prosinac u borbi«, glasila Glavnog odbora AFŽ Hrvatske, br. 12-13, 42 1944 Izvještaj O k r u ž n o g odbora A F Ž Dubrovnik Oblasnom odboru A F Ž z a D a l m a c i j u o žena radu 43 K o n f e r e n c i j a A n t i f a š i s t i č k o g fronta žena u oslobođenoj Članak iz Izvještaj »Dalmatinke u borbi«, glasila AFŽ Dalmacije, Dopisi Dalmaciji 1-2, 45 1945 O k r u ž n o g o d b o r a A F Ž B i o k o v s k o - N e r e t v a n s k o g o k r u g a o d 19. I . Oblasnom odboru A F Ž D a l m a c i j e o I I . okružnoj za od 5. I I . br. štampu o predkongresnom radu 1945. konferenciji žena grada 48 i kotara Virovitice 1945 49 I z v j e š t a j M j e s n o g o d b o r a A F Ž Š i b e n i k o d 20. I I . 1945. O b l a s n o m o d b o r u A F Ž z a Dalmaciju o predkongresnom takmičenju Izvještaj Gradskog odbora A F Ž Sušak 49 od 21. I I . 1945. Propagandnom odjelu O k r u ž n o g N O O z a H r v a t s k o P r i m o r j e o radu o r g a n i z a c i j e A F Ž o d p o č e t k a N O B II. oblasna konferencija AFŽ Dalmacije održana u oslobođenom Splitu 50 od 7.-10. I I I . 1945. Članak iz »Dalmatinke u borbi«, glasila AFŽ Dalmacije, br. 3-4, 52 ožujak-travanj 1945. P r o s l a v a 8. m a r t a 1945. u I s t r i Iz »Hrvatskog lista«, glasila I z b o r i za br. 69, od 11. ožujka 1945. 54 1945 55 Narodno-oslobodilačke odbore u Dalmaciji Članak iz Izvještaj Okružnog odbora KOF Pula, »Dalmatinke u borbi«, ilegalnog Mjesnog glasila odbora AFŽ br. 3-4, Sušak od AFŽ Dalmacije, ožujak-travanj 19. ožujka 1945. Okružnom odboru A F Ž za H r v a t s k o P r i m o r j e o predkongresnom radu žena P o m o ć naroda Članak iz Istre Narodno-oslobodilačkoj »Hrvatskog lista«, glasila 57 vojsci Okružnog odbora KOF Pule, br. 71, od 58 25. III. 1945 U S p l i t u j e 14. I V . 1945. f o r m i r a n a P r v a n a r o d n a v l a d a H r v a t s k e 61 J u n a č k a I V . A r m i j a d o n i j e l a j e slobodu n a p a ć e n o m n a r o d u L i k e Članak iz »Srpske riječi«, glasila Srpskog kluba vijećnika ZAVKOH-a, od 63 15. IV. 1945 Z a h v a l a V r h o v n o g k o m a n d a n t a j e d i n i c a m a I V . A r m i j e i m o r n a r i c e o d 3 . V . 1945. povodom oslobođenja Istre i Slovenskog P r i m o r j a 64 I z g o v o r a M a r š a l a T i t a p r e d s t a v n i c a m a A F Ž I s t r e o d 20. l i p n j a 1945 65 Okružnica Glavnog odbora AFŽ Hrvatske od 27. V I . 1945. s v i m Oblasnim i Okružnim odborima A F Ž povodom saziva P r v o g kongresa A F Ž Hrvatske . . . . 66 I z l o ž b a ručnih r a d o v a u Č a z m i Iz »Žene u borbi«, glasila AFŽ Hrvatske, br. 12-13, 1945 68 Z b o r ž e n a u Z a g r e b u 21. V I I . 1945. uoči P r v o g k o n g r e s a A F Ž H r v a t s k e Prvi kongres i 23. V I I . 1945 Antifašističkog fronta žena Hrvatske održan u Zagrebu 69 21. 22. 72 �T e l e g r a m M a r s a l a J u g o s l a v i j e Josipa B r o z a T i t a I . kongresu A F Ž H r v a t s k e . . . 74 Govor predsjednika Z A V N O H - a Vladimira Nazora 75 G o v o r predsjednika vlade N R H r v a t s k e dra V l a d i m i r a Bakarića 76 Govor Cane Babović predsjednice A F Ž - a Jugoslavije 78 G o v o r borca D r a g i c e M a đ a r a c u ime žena boraca Jugoslavenske a r m i j e 79 G o v o r L e p o s a v e P e r o v i ć predsjednice žena Bosne i H e r c e g o v i n e 80 G o v o r V a l e r i j e Kocjančić u ime slovenki Trsta 82 G o v o r Dine Zlatić u ime žena Istre 82 Politički referat 84 A n k e Berus Iz organizacionog referata Mace Gržetić 89 Govor K a t e V u g e iz Banije 92 Govor Stojanke Aralice iz Like 92 Glavni odbor A F Ž - a Hrvatske izabran na I. kongresu 93 B i o g r a f i j a Narodnog heroja A n k e Berus 95 Rezolucija Prvog kongresa Slavensko-talijanskog antifašističkog saveza žena J u l i j s k e K r a j i n e o d r ž a n o g u R i j e c i 17. v e l j a č e 1946. 96 Iz »Glasa Istre«, glasila KOF Istre, od 18. II. 1946 I z p i s m a J u g o s l a v e n s k e d e l e g a c i j e n a čelu s d r u g o m Edvardom Kardeljem Kon- f e r e n c i j i za m i r u P a r i z u 16. X. 1946 98 Dalmacija 102 Žene borci I. dalmatinske proleterske brigade 104 M e đ u ženama borcima I. dalmatinske proleterske brigade bile su i ove d r u g a r i c e 110 M e đ u ženama borcima I I . dalmatinske proleterske b r i g a d e bile su i o v e drugarice 115 I z v j e š t a j štaba I X . d i v i z i j e N O V J u g o s l a v i j e o d 27. X . 1944. o ž e n a m a b o r c i m a 123 . I V , s p l i t s k a u d a r n a b r i g a d a - s p j e s m o m se b o r i , s p j e s m o m u m i r e 127 Među ženama borcima I X . d i v i z i j e bile su i o v e drugarice 128 U j e d i n i c a m a X I X . d i v i z i j e b i l e su na d a n 31. X. 1943. 292 ž e n e 133 D o p i s X I X . d i v i z i j e G l a v n o m o d b o r u A F Ž H r v a t s k e k r a j e m 1944. u k o m e j e i s t a k nuto nekoliko likova žena Dopis političkog komesara boraca XIX. divizije X I X . divizije Glavnom i drugih dalmatinskih odboru A F Ž Hrvatske, jedinica 133 o ženi vojniku Iz brošure »Žena vojnik«, glasila Glavnog odbora AFŽ Hrvatske, 1945 136 Nekoliko primjera iz života i borbe najboljih drugarica X I X . divizije Iz »Dalmatinke u borbi«, glasila AFŽ Dalmacije, br. 8, str. 9. 1944 Među ženama borcima Iz naših XIX. divizije bile s u i o v e d r u g a r i c e 137 138 brigada Iz »Dalmatinke u borbi«, glasila AFŽ Dalmacije, br. 8, 1944 141 M e đ u ž e n a m a borcima X X . d i v i z i j e bile su i o v e d r u g a r i c e 142 Žene borci X I . dalmatinske brigade X X V I . d i v i z i j e 147 M e đ u ž e n a m a b o r c i m a X X V I . d i v i z i j e bile s u i o v e d r u g a r i c e 154 �Herojstvo omladinke Marije Šinković 156 M e đ u ž e n a m a b o r c i m a d a l m a t i n . o d r e d a i d r u g i h j e d i n i c a b i l e su i o v e d r u g a r i c e Iz izvještaja Sanitetskog odsjeka V I I I . korpusa od 5. ožujka 1944. 157 Sanitetskom o d s j e k u V r h o v n o g Štaba o d r u g a r i c a m a u s a n i t e t s k o j službi 172 I z i z v j e š t a j a š e f a S a n i t e t s k o g o d s j e k a V I I I . k o r p u s a o d 30. o ž u j k a 1944. S a n i t e t s k o m o d s j e k u V r h o v n o g Štaba o p o s t a v l j a n j u M i l k e D u l č i ć u p r i h v a t n i c i . . . . 174 I z i z v j e š t a j a S a n i t e t s k o g o d s j e k a V I I I . k o r p u s a o d 4 . t r a v n j a 1944. o p o s t a v l j a n j u K a t i c e R a d e za r e f e r e n t a saniteta b r i g a d e Iz pisma 175 S a n i t e t s k o g o d s j e k a V r h o v n o g Štaba o d za u n a p r e đ e n j e d r . S m i l j e M i k a č i ć 7. t r a v n j a 1944. o prijedlogu » 175 Iz č l a n k a o p o h v a l a m a s a n i t e t s k o g o s o b l j a od s r p n j a 1944 175 Z a h v a l a p r e v i j a l i š t a I . dalmatinske p r o l e t e r s k e b r i g a d e A F ž - u Šibenik z a d a r o v e ranjenicima 176 I z m j e s e č n o g i z v j e š t a j a u p r a v n i k a m o r n a r i č k e b o l n i c e o d 30. X I . 1944. o r a z m j e štaju drugarica u sanitetu 176 Lika 177 M e đ u ž e n a m a b o r c i m a l i č k i h p a r t i z a n s k i h j e d i n i c a b o r i l e su se i o v e d r u g a r i c e Partizanka . 179 priča Iz »Ličke žene u borbi«, glasila AFŽ za Liku, br. 182 7-8, studeni 1942 N a j v e ć i dar Iz »Ličke iene u borbi«, glasila AFŽ za Liku, br. 14-15, svibanj-lipanj 1943. . . . 189 K a k o se bore ličke partizanke Iz »Ličke žene u Naredba borbi«, glasila AFŽ za Liku, br. 9, 193 prosinac 1942 štaba V I . divizije N O V Hrvatske 207 Iz »Žene u borbi«, glasila AFŽ za Liku, br. 12-13, 1943 Politdelegat Milka Pokrajac 208 Iz brošure »Žena vojnik«, izdanje Glavnog odbora AFŽ Hrvatske, 1945 P i s m o d r . S l a v e C e t k o v i ć - O č k o o d 1 . V . 1942. K o m i t e t u z a p o m a g a n j e p a r t i z a n s k i h odreda u Zagrebu, k o j i m poziva liječnike u N O V i traži pomoć u sanitetskom materijalu 208 ž e n e u D o n j e m L a p c u brinu s e z a s v o j e r a n j e n i k e 211 Članak iz »Žene u borbi«, glasila AFŽ za Liku, br. 2, svibanj 1942 Izvještaj B o j e Tišma upravnika partizanske bolnice na Bijelim Potocima od 15. I X . 1942. o s m r t i j e d n o g d r u g a u b o l n i c i 211 Žene pomažu ranjenicima za v r i j e m e napada na M o g o r i ć Članak ii »Žene u borbi«, glasila AFŽ za Liku, br. 3, srpanj 1942 212 P r i j e d l o g u p r a v n i k a v o j n o - p a r t i z a n s k e b o l n i c e u K r b a v i c i o d 23. I I I . 1943, O t m a r u K r e a č i ć u da se u »Dnevnim vijestima« pohvali osoblje bolnice u Krbavici . . 212 S p i s a k s e s t a r a p o m o ć n i c a i b a b i c a u s a n i t e t u H r v a t s k e od 8. I X . 1943 213 Kordun 214 Kroz ofenzivu Iz »Žene u borbi«, glasila AFŽ Hrvatske, br. 1, 215 lipanj 1943. Žene borci Iz brošure »Žena vojnik«, izdanje Glavnog odbora AFŽ Hrvatske, 1945 216 �U j e d i n i c a m a I. k o r p u s a N O V H r v a t s k e bilo je na d a n 19. I I I . 1943 571 ž e n a . 217 K a r l o v a č k a b r i g a d a - to je naš ponos Iz »Žene u borbi«, glasila AFŽ Hrvatske, br. 10, rujan 1944 217 M e đ u b o r c i m a k o r d u n a š k i h j e d i n i c a b i l e su i o v e d r u g a r i c e 218 U V I I I . k o r d u n a š k o j d i v i z i j i b i l e su na d a n 28. I I I . 1943. 194 ž e n e 220 I z v j e š t a j č e t e V I I I . u d a r n e d i v i z i j e o d 16. X . 1944. š t a b u d i v i z i j e o ž e n a m a b o r c i m a 229 P r i m o r j e i Gorski K o t a r 230 I z i z v j e š t a j a r e f e r e n t a s a n i t e t a X I I I . d i v i z i j e o d 22. X I . 1943. r e f e r e n t u s a n i t e t a I V . korpusa o stanju sanitetske službe u d i v i z i j i Iz naredbe Štaba XIII. divizije o d 28. XII. 231. 1943. kojim se pohvaljuju borci i rukovodioci I V . bataljona I I I . brigade Izvještaj tivnim 232 Štaba I . u d a r n e b r i g a d e X I I I . d i v i z i j e o učešću ž e n a b o r a c a u o p e r a - jedinicama 233 B i o g r a f i j a Narodnog heroja A n k e Pađen 234 I z v j e š t a j Štaba I I I . b r i g a d e X I I I . d i v i z i j e o ž e n a m a b o r c i m a u s v o j i m j e d i n i c a m a 235 I z v j e š t a j Štaba I I . b r i g a d e X I I I . d i v i z i j e o ž e n a m a b o r c i m a 236 I z v j e š t a j Štaba X I I I . d i v i z i j e o ž e n a m a b o r c i m a u s v o j i m j e d i n i c a m a 237 Prva Goranka partizanka - komesar bataljona 238 Iz »Rodoljupke«, glasila AFŽ za Gorski Kotar, srpanj 1944 Među borcima POJ i NOV Hrvatskog Primorja i Gorskog Kotara nalazile su se i o v e d r u g a r i c e 240 31. X I I . 1943. b i l o j e u j e d i n i c a m a X I I I . d i v i z i j e 139 ž e n a b o r a c a 241 Još jedna junakinja je p a l a ! 24.5 Iz »Rodoljupke«, glasila AFŽ za Gorski Kotar, br. 2, 1943 P r i m o r k a i z Š k r l j e v a p i š e s v o m sinu b o r c u u N O V 247 Iz »Primorke«, glasila AFŽ za Hrvatsko Primorje, br. 12, studeni 1943 Z e m i t r a v e z k a d nisi z a s o l d a t a ! 247 Banija 248 I z v j e š t a j K K K P H G l i n a o d 14. X . 1944. o ž e n a m a b o r c i m a s p o d r u č j a k o t a r a . 249 T a k o v e su žene borci Iz brošure »Žena vojnik«, izdanje Glavnog odbora AFŽ Hrvatske, 1945. Mala Bosa 250 M e đ u ženama borcima partizanskih odreda i drugih jedinica B a n i j e nalazile su se i o v e d r u g a r i c e Biografija Partizanka 251 Narodnog heroja Milanke Kljajić 257 sudi lz »Žene u borbi«, glasila AFŽ Hrvatske, lipanj 1943 Iz N a r e d b e br. 19 259 Štaba I V . u d a r n o g k o r p u s a N O V i P O J u g o s l a v i j e o d 26. I . 1945. o p o s t a v l j a n j u i p r o i z v o đ e n j u ž e n a b o r a c a 263 Slavonija 265 D o p i s Štaba V I . k o r p u s a o d 30. V . 1944. r e d a k c i j i » Ž e n e u b o r b i « , g l a s i l u G l a v n o g odbora A F Ž za Hrvatsku o istaknutim ženama borcima X I I . brigade 266 �P r i j e d l o g za p r i z n a n j e r a n g a k a p e t a n a p r v o b o r c u M i l a k o v i ć - P a n j k o v i ć A n i . . . 267 U X I I . u d a r n o j b r i g a d i b i l o je na d a n 29. V I I I . 1943. 136 ž e n a 268 Među ženama borcima X I I . prolet. udarne brigade borile su se i o v e drugarice 269 P r i j e d l o g z a p r o i z v o đ e n j e u čin p - p o r u č n i k a J u g o v i ć D u š a n k e b o r c a X V I . o m l a dinske b r i g a d e » J o ž a V l a h o v i ć « U redovima boraca XVI. 274 omladinske brigade »Joža Vlahović« bile su i ove drugarice 275 M e đ u ž e n a m a b o r c i m a X V I I I . b r i g a d e bile s u i o v e d r u g a r i c e 278 Žene borci Osječke b r i g a d e X I I . udarne d i v i z i j e Spisak drugarica I. bataljona Osječke b r i g a d e 282 Drugarice I I . bataljona Osječke brigade 283 Drugarice I I I . bataljona Osječke brigade 284 Drugarice IV. bataljona Osječke brigade 285 O n a j b o l j i m drugaricama borcima i bolničarkama Osječke brigade 286 P r i z n a n j e borcima X I I . udarne i Osječke b r i g a d e za borbene uspjehe u periodu o d 15. V I . d o 10. I X . 1944 289 M e đ u borcima O s j e č k e i č e h o s l o v a č k e b r i g a d e » J a n Ž i š k a « bile su i o v e drugarice 290 D o p i s Štaba V I . k o r p u s a od 22. V. 1944. u r e d n i š t v u » Ž e n e u b o r b i « , o i s t a k n u t i m ž e n a m a borcima X V I I . b r i g a d e i ostalih jedinica V I . korpusa N O V 291 B i o g r a f i j a N a r o d n o g heroja Perse Bosanac 293 Među borcima X V I I . udarne brigade nalazile su se i ove drugarice 294 U jedinicama X. divizije Narodno-oslobodilačke vojske Hrvatske (XVII. i XXI. b r i g a d i ) b i l e su na d a n 20. I X . 1943. 262 ž e n e 294 U X V I I . b r i g a d i N O V b i l o j e n a d a n 1 . V . 1943. 247 ž e n a 295 U X X I . slavonskoj i X X V . brodskoj b r i g a d i borile su se i o v e d r u g a r i c e 298 U jedinicama V I . korpusa N O V Hrvatske bilo je na dan 20. l i s t o p a d a 1943. 929 ž e n a 299 P o p i s poginulih d r u g a r i c a boraca i rukovodioca u jedinicama na području Štaba V I . korpusa N O V J 301 Među m n o g i m borcima partizanskih odreda i raznih jedinica Slavonije borile su se i o v e d r u g a r i c e 313 U j e d i n k a m a I I . o p e r a t i v n e z o n e bilo je na d a n 4. I X . 1943. 128 ž e n a 317 P r i j e d l o g za unapređenje Š r a j b e r A n đ e l k e u čin poručnika 320 I z n a r e đ e n j a š t a b a s a n i t e t s k o g o d s j e k a I I . k o r p u s a N O V i P O H o d 8 . V I I . 1943. o razmještaju ženskog sanitetskog kadra kod vršenja besplatne ambulantne službe 321 I z n a r e đ e n j a s a n i t e t s k o g o d s j e k a I I . k o r p u s a N O V i P O H o d 8 . V I I . 1943. o r a z m j e š t a j u ženskog sanitetskog kadra u vojno-partizanske bolnice Iz i z v j e š t a j a šefa sanitetskog odsjeka V I . korpusa od 4. X I I . 322 1943. s a n i t e t s k o m o d s j e k u G l a v n o g štaba H r v a t s k e o ž e n a m a s a n i t e t s k i m r a d n i c i m a 323 I z n a r e d b e š e f a s a n i t e t s k o g o d s j e k a V I . k o r p u s a N O V J o d 4 . X I I . 1943. k o j o m s e p o h v a l j u j e veći b r o j drugarica u pozadinskom sanitetu Pohvala Kati požrtvovan rad Govorušić, politkomesaru 324 vojno-partizanske , , . bolnice za njen 325 �Žumberak i Pokuplje 326 Naredba kojom se Milka K u f r i n postavlja z a politkom-esara III. čete bataljona »Jože Krasa« 328 Biografija Narodnog heroja Milke Kufrin 328 Među bile ženama su i Pregled borcima ove žumberaČko-pokupskih i turopoljsko-posavskih brojnog stanja 330 i naoružanja jedinica II. operativne zone NOV Hrvatske Iz i PO * Zagrebačka 338 oblast izvještaja štabu jedinica drugarice 339 referenta Hrvatske o saniteta ustaškom II. operativne napadu na zone od 16. partizansku X. bolnicu 1943. Glavnom iznad Osijeka (na Kalniku) 340 I z i z v j e š t a j a s a n i t e t s k o g o d s j e k a Štaba X . z a g r e b a č k o g k o r p u s a o d 1 . V I I I . 1944. o p a r t i z a n s k o j bolnici u M o s l a v i n i 341 D o p i s Š t a b a X X X I I . d i v i z i j e o d 28. X . 1944. p o l i t k o m e s a r u X . z a g r e b a č k o g k o r pusa s p o d a c i m a o d r u g a r i c a m a u X X X I I . d i v i z i j i Izvještaj Štaba X X X I I I . d i v i z i j e o d 31. X . 342 1944. p o l i t k o m e s a r u X . z a g r e b a č k o g korpusa o drugaricama u diviziji 342 P i s m o K o m a n d e v o j n o g p o d r u č j a X . z a g r e b a č k o g k o r p u s a o d 5 . I I I . 1945. O k r u ž nom narodnom odboru V a r a ž d i n o smrti Đurđice Danić 344 U r a z n i m j e d i n i c a m a X. k o r p u s a b o r i l e su se i o v e d r u g a r i c e 345 B i o g r a f i j a Narodnog heroja M a r i j e Vidović Abesinke 356 N e k o l i k o i z j a v a djece, k o j a su p r e ž i v j e l a ustaški teror u Baniji, Lici i Kordunu 361 Pod vidom pokrsta, a uz suradnju katoličkog klera, ustaše su vršili masovan pokolj srpskog naroda 362 Iskazi djeee, koja su preživjela »pokrst« I z v a d a k i z p o p i s a d j e c e sela Č e m e r n i c e č i j e s u r o d i t e l j e p o b i l i ustaše . . . . 364-365 L o b o r - g r a d , l o g o r za ž e n e i d j e c u o s n o v a n u r u j n u 1941. Iz dokumenata Državne komisije za utvrđivanje zločina okupatora i njegovih po366 magača, br. 16141 o logorìi Lobor-grad Strahote Iz logora Đakovo dokumenata magača, br. Državne komisije 16142 od 11. IV. za utvrđivanje zločina okupatora i njegovih po366 . 1946 P o k o l j djece u logoru Jasenovac lz dokumenata Drž. komisije za utvrđivanje zločina okupatora i njegovih pomagača 368 zločina okupatora i njegovih pomagača 369 N a s e l j e i l o g o r T e n j e o s n o v a n 1941. Iz dokumenata Drž. komisije za utvrđivanje Putni n a l o g D r a g i c i Habazin izdan od H r v . Crv. križa za preuzimanje i prijevoz djece iz sabirnih l o g o r a Jasenovac, Mlaka i Ustica (neprijateljski 370 dokument) Djeca u koncentracionim logorima Stara Gradiška i Mlaka Izjava Dragice patora i njegovih Habazin - pomagača lz arhiva Državne komisije : za utvrđivanje zločina oku371 �S a b i r n i l o g o r i za ž e n e i d j e c u s K o z a r e Iz izvještaja Mihajla Komunickog »ministarstvu L o g o r za djecu s K o z a r e u G o r n j o j Izjava prof Kamila okupatora i njegovih Breslera udružbe KDH«, od 9. VIII. 1942. 373 Reci u Hrvatskom Zagorju pred Državnom komisijom za utvrđivanje zločina 374 pomagača U r e d b a u s t a š k o g » m i n i s t a r s t v a u d r u ž b e « o d 23. V I I I . 1942. o r a z m j e š t a j u i z b j e gličke djece (neprijateljski 377 dokument) Iz i z v j e š t a j a ustaškog » m i n i s t a r s t v a zdravstva« o karanteni u Sisku 378 » P r i h v a t i l i š t e z a d j e c u i z b j e g l i c a « u Sisku - n a j s t r a š n i j i k o n c e n t r a c i o n i l o g o r lz zapisaka Jane Koch 380 Djeca iz kolone smrti Iskaz očevidaca Jane Kock i Anke 383 Meleš • O zdravstvenom stanju djece u logoru Jastrebarsko Prema za i izjavama prof. dječje bolesti. njegovih Branka — Iz Dragišića, dokumenata dr. Drž. Kine Dragišić komisije i za dr. Glumca utvrđivanje - specijalisti zločina okupatora 384 pomagača Prvi smijeh 387 Iz zapisaka Tatjane Marinić i Staše Jelić o logoru u Jaski I z v j e š t a j D r ž a v n o g d o m a z a m a l u d j e c u n a J o s i p o v c u o d 13. X . 1942. H r v a t s k o m Crvenom križu o očajnim zdravstvenim prilikama u domu (neprijateljski Pregled i statistički podaci bolesti i s K o z a r e u Z a v o d u za (neprijateljski U prosincu Izvještaj 389 dokument) smrtnih slučajeva i prihvatilištu za djecu gluhonijeme u Zagrebu 391 dokument) 1942. b i l o j e u t a l i j a n s k o m l o g o r u n a R a b u »ministarstva vanjskih poslova KDH«, 7. od I. 1000 d j e c e i z H r v a t s k e 1943. hrvatskom Crvenom 392 . križu o zatočenju hrvatske djece na Rabu (neprijateljski dokument) Okružnica okružnog rima o AFŽ odbora uređenju AFŽ dječjeg za Kordun od 12. I. 1943. Kotarskim odbo- doma 393 I z v j e š t a j o d 31. I . 1943. o t e š k i m z d r a v s t v e n i m p r i l i k a m a p r i h v a t i l i š t a z a d j e c u s K o z a r e u Z a v o d u za g l u h o n i j e m e u Z a g r e b u (neprijateljski 394 dokument) I z v j e š t a j d j e č j e g d o m a u v r e l u M r e ž n i c e o d ,8. V . 1943. O k r u ž n o m o d b o r u A F Ž K a r l o v a c o stanju u domu Pismo Štaba I. 385 odreda V. operativne zone od 22. V. 1943. Kotarskom odboru A F Ž Crikvenica o brizi za djecu boraca 396 P a r t i z a n i su n a s s p a s i l i 398 Pismo Okružnog odbora A F Ž K a r l o v a c od 17. V I . 1943. k o j i m s e u p u ć u j e j e d n o dijete u dječji dom u Vojnički Grabovac Dopis Okružnog odbora AFŽ Karlovac 398 od 19. VII. 1943. uredništvu »Vijesti« o d j e č j e m domu Dopis Z A V N O H - a od 2. 400 IX. 1943. u p r a v i d j e č j e g d o m a u Vojničkom Grabovcu k o j i m se šalje jedan padobran za izradu d j e č j e g rublja 401 I z v j e š t a j O k r u ž n o g o d b o r a A F Ž K a r l o v a c o d 4 . I X . 1943. G l a v n o m o d b o r u A F Ž Hrvatske o organizaciji d j e č j e g doma u Vojničkom Grabovcu 402 �Dopis Okružnog prilozima Pismo odbora za d j e č j i Okružnog AFŽ Karlovac od 6. IX. 1943. agitpropu CK KPH o dom odbora 404 SPŽZ Bele Krajine Okružnom odboru AFŽ Karlovac k o j i m se šalju darovi za d j e č j i dom na Kordunu 405 D o p i s Z A V N O H - a o d 15. I I . 1944. K o t a r s k o m N O O K o r e n i c a o p r e s e l j e n j u d j e č j e g d o m a iz Š e g a n o v c a u B a n i j u Iz izvještaja Tatjane Marinić 405 od 9. IV. 1944. socijalnom odjelu Z A V N O H - a o d j e č j e m domu u Šeganovcu 406 P i s m o Š t a b a I . u d a r n e b r i g a d e V I I I . d i v i z i j e o d 18. I I I . Vojničkom 1944. d j e č j e m d o m u u Grabovcu 409 M a s o v n i pokolj žena i djece u selima Sinjske K r a j i n e lz članka- »Zločin izvršen od „Vražje divizije" u selima Sinjske krajine«, »Slobodna 409 Dalmacija«, od 16-17. X. 1946 Izvještaj D a n i c e C a z i o d 20. I V . 1944. z d r a v s t v e n o m odjelu Oblasnog N O O za Slavoniju o d j e č j e m domu u Zvečevu Izvještaj 410 s o c i j a l n o g o d j e l a Z A V N O H - a o d 28. I V . 1944. o d j e č j i m d o m o v i m a n a oslobođenom teritoriju Hrvatske 412 O o r g a n i z a c i j i d j e č j i h d o m o v a na B a n i j i 414 O d g o v o r s o c i j a l n o g o d j e l a Z A V N O H - a o d 10. V I . 1944. R a d e t i ć S t e v i b o r c u N O V o s m j e š t a j u nezbrinute d j e c e n j e g o v o g brata u domu 416 I z v j e š t a j soc. o d j e l a Z A V N O H - a o e v a k u a c i j i d j e c e u I t a l i j u 2. i 3. V I I . 1944. . . 417 Članak iz »Žene u borbi«, glasila Glav. odbora AFŽ Hrvatske, br. 9, kolovoz 1944. 420 Evakuacija nezbrinute djece s oslobođenog područja u Italiju Izvještaj soc. o d j e l a O b l a s n o g N O O z a S l a v o n i j u o d 15. V I I . 1944. Z A V N O H - u o d j e č j e m domu u Zvečevu Briga soc. odjela ZAVNOH-a 422 za smještaj djece, trudnica i majki s dojenčadi 422 I z v j e š t a j p r o s v j e t n o m odjelu Z A V N O H - a o radu osnovne i srednje škole d j e č j e k o l o n i j e u Santa Cesarei 424 Pet mjeseci života i školskog rada u pustinji 426 Članak iz »Našeg lista«, logorskih novina prvog logora, br. 1,81, 1944 I z v j e š t a j s o c i j a l n o g o d j e l a O b l a s n o g N O O - a Z a g r e b a č k e o b l a s t i o d 4 . V I I I . 1944. soc. o d j e l u Z A V N O H - a o b r i z i za d j e c u , žene, i n v a l i d e i i z b j e g l i c e 430 I z v j e š t a j i z a s l a n i k a Z A V N O H - a M i r e D e b e l j a k i S a š e Z l a t a r i ć o d 15. V I I I . 1944. soc. o d j e l u Z A V N O H - a o d j e č j i m d o m o v i m a u R a d o n j i i J o v i č i ć i m a Dopis Oblasnog N O O za Dopis socijalnog odjela Slavoniju od ZAVNOH-a 23. od 5. XII. II. 1944. 1945. Okr. NOO 432 za predsjedništvu Viroviticu 436 ZAVNOH-a o o r g a n i z a c i j i d j e č j e kolonije u Splitu 437 I z v j e š t a j V l a t k e B a b i ć i z B a j m o k a p o č e t k o m 1945. u p r e b a c i v a n j u i z b j e g l i c a s a teritorija Z a g r e b a č k e oblasti u V o j v o d i n u Izvještaj 438 od 17. I I . 1945. Z A V N O H - u o e v a k u a c i j i i s m j e š t a j u ž e n a i d j e c e iz Hrvatske u Vojvodinu 440 Djeca borci u Narodno-oslobodilačkoj vojsci Nekoliko Biografije biografija djece boraca 443 447 �KRATICE NOV NOP NOB PO KP CK FNRJ FNRH KPJ KPH AFŽ AOŽ URS SKOJ SMG SBOTIČ SDS SPŽZ HSS CK KPJ CK K P H CK SKH OK K P H NP NOO OK KK NOF CKS MK 0 0 AFŽ SSSR USAOH AVNOJ ZAVNOH JNOF PK RK = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = — = = = Narodno-oslobodilačka vojska Narodno-oslobodilački pokret Narodno-oslobodilačka borba Partizanski odredi Komunistička partija Centralni komitet Federativna Narodna Republika Jugoslavija Federativna Narodna Republika Hrvatska Komunistička partija Jugoslavije Komunistička partija Hrvatske A n t i f a š i s t i č k a f r o n t a žena A n t i f a š i s t i č k i odbor žena U j e d i n j e n i radnički sindikati Savez komunističke omladine Jugoslavije Savez mlade generacije Savez bankovnih, osiguravajućih, trgovačkih, industrijskih činovnika Samostalna demokratska stranka Slovenske protifašistične ženske z v e z e H r v a t s k a seljačka stranka Centralni komitet Komunističke partije Jugoslavije Centralni komitet Komunističke partije Hrvatske Centralni komitet Saveza komunista H r v a t s k e Okružni komitet Komunističke partije Hrvatske Narodna pomoć Narodno-oslobodilački odbor Okružni komitet Kotarski komitet Narodno-oslobodilačka fronta Centralni komitet Slovenije Mjesni komitet Okružni odbor A n t i f a š i s t i č k e f r o n t e žena Savez Socijalističkih Sovjetskih Republika Ujedinjeni savez antifašističke omladine H r v a t s k e Antifašističko v i j e ć e narodnog oslobođenja Jugoslavije Zemaljsko antifašističko vijeće narodnog oslobođenja Hrvatske Jedinstvena narodno-oslobodilačka f r o n t a Pokrajinski komitet Rajonski komitet �ISPRAVCI U toku štampanja II. knjige »Žene Hrvatske u NOB«, stigli su neki ispravci na m a t e r i j a l e iz I. k n j i g e , k o j e niže donosimo: str. 281. Potpisi pod slikama — Tonka su izmijenjeni. Na p r v o j slici je A n a M r k o c i , na d r u g o j Mrkoci-Jurijj. str. 420. l i j e v i stupac", 10 red odozgo: U i z v j e š t a j u stoji da su u C r n o j G o r i ( P e l j e šac) sve žene nepismene. - Drugarice sa terena su nas izvijestile, da su v e ć p r i j e rata sve žene do 50. g o d i n a u tom k r a j u bile pismene. str. 420. U istom pasusu piše, da je M a r i j a R a d e l j e v i ć poginula u zatonskoj T a j podatak n i j e . točan. M. R. općini. je poginula u Vrućici na Pelješcu, o čemu piše dokument na str. 328, z a d n j i pasus desno. T a k o đ e r n i j e točan podatak, da je postojala zatonska općina. Drugarica, k o j a je davala izvještaj, sa tog terena, te su se tako potkrale greške. str. 421. Ad Obi. odb. A F 2 za D a l m a c i j u , t. 5: stoji: Bučišće, treba: Pučišće. str. 487. fus. 1. red 5. odozgo: stoji: R a d m a n o v i ć J., treba: R a d a n o v i ć J. str. 551. stoji: R a d m a n o v i ć J., treba: Radanović J. M o h m o , da se i d a l j e šalju ispravci na m a t e r i j a l e I. i I I . k n j i g e . R e d a k c i j a nije �Tehnička redakcija i grafička oprem ä ČUČA SMOKVINA-BORANIĆ Crtež na naslovnoj strani izradio HUBERT KRULJAC za prvi broj » Ž E N E U BORBI«, — lipanj 1943. Lektura i korektura ANKA OSZELDA Štampano u tiskari GRAFIČKI ZAVOD HRVATSKE Strojni slog M. ORŠIĆ Cinkografija M. PODHRAŠKI, I. PETEK, V. BALAŠ Prelom F. L U Ž A R i M. K O S štampao I. D R O B N I Č , A. M E R T , D. PEVEC, Z. O P R E Š N I K , S. S M E R D E L , R. C R N I Ć Uvezano u knjigovežnici GRAFIČKOG ZAVODA HRVATSKE � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Knjige Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context M Knjiga Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Žene Hrvatske u Narodnooslobodilačkoj borbi: knjiga druga Subject The topic of the resource Narodnooslobodilačka borba Creator An entity primarily responsible for making the resource Marija Šoljan Source A related resource from which the described resource is derived Historijski muzej Bosne i Hercegovine Publisher An entity responsible for making the resource available Glavni odbor Saveza ženskih društava Hrvatske Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1955 Rights Information about rights held in and over the resource Glavni odbor Saveza ženskih društava Hrvatske Language A language of the resource SH Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context 30-M Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 544 str. AFŽ Hrvatska narodna herojka Narodnooslobodilačka borba NOB žene borci ženski pokreti http://afzarhiv.org/files/original/9b44349e0dd0a74c7fc870c0e6c6392b.pdf 6a2cae5ea77079af2f1f60cb0a3d5400 PDF Text Text IzdavaC Novinsko preduzeCe ,,RADNICKA STAMPA" Beograd, Trg Marksa i Engelsa 5/V :i< )j • Direktor :Z.IVOTA KAMPBRELIC • Glavni i odgovorni urednik CEDO MALES • TehniClti urednik Antologija marksistickih tekstova DIMITRIJE DUDV:ARSKI • Naslovna snrana STEVAN VUJKOV Priredio predgovor napisao dr Jovan flordevic • Lektor MIROSLAV NIKOLIC • - Korektor TANJA SRNIC. • Stampa ,SLOBODAN JOVIC." Beograd, Stojana ProtiCa 52 ~ radni¢ka Atampa I.:) �BIBLIOTEKA .,IDEJE" III KOLO MARKSIZAM I :ZENE Urediva.Cki odbor Dr JOVAN DORDEVIC Dr STANISLAV GROZDANIC Dr VOJISLAV STANOVCIC Promene u istorijskoj epohi uvek se mogu odrediti napretkom Zena prema slobodi". S. Fu.rie 11 ,,Stepen emancipacije Zene mote da posluZi kao merilo opSte emancipacije". K. Mwks I lzdavanje I, II i III kola biblioteke .,IDE.TE" pomogao je svojim sredstvima Fond za nauCno..istrativaCki VeCa SaveLa sind.i.kata Jugoslavije BEOGRAD, 1975. I. Nema nijednog znaeajnog .prol>Iema savremenog sveta ·koji se moZe nauCno definisati, i.dejno i politiCki re5avati bez uticaja i uloge maa-ksizma. To se u .punoj meri odnosi na rtzv. Zensko pitanje, lkoje je, ne sarmo u ovoj godini Zena vee i uopSte, od izvaocednog_ inte.resa za re.S.avanje ne samo dugo potiskivanog i ,uglavnom nedavoljno ,resenog ,pitanja yavnopravnosti drustvene situacije i ,polozaja zene vee i od neposrednog 1Jllacaja za prelazak iz relativnog varvarstva u stvaJrniju civiltizaciju koja se ocekuje u rtreeem milenijumu nase posthristovske ere. Odnos maJJksizma. prema piffinjima · polozaja i, uloge Zene uopSte, a naJroCito u socijihlistiCkom druStvu, je visedimenzionalan. U svojoj opstoj teoriji o drustvu i drustvenim preobraiajima marksizam je, u tradiciji ;, •radikalne demdkrart:ske misli i premarksistiOkog soci~ jalizma, definisao i osnovni problem zene, koja je shva- �Dr JOVAN 6 OORDEVI~ cena ikao ljudsko biee cija je emancipacija uslov i merilo drustvene i ljud&ke emancipacije. Pored toga, u radovima Marksa, Engelsa i Lenjina, kao i docnijih marksistickih teoreticara, nalazi se znacajan bo:oj ideja i stavova kojima se ne samo u istorijskom veC i u savremenom svetu definiSe ,Zensko pitmje", odnosno problemat>ka oslobodenja zena. Najzad, marksizam je teorija koja obja8njava svet da ga menjala i •t>me kao teocija predstavlja inspiraciJU i animiranost za drustvene, politicke i kulturne akcije i to za akcije kako zena kao takvih tako i svih ugnjetavanih dr.ustveni11 klasa i grupa, odnosno progresivnih i demokratskih sn,.ga sW~Temenog drustva. · To sve obja8njava sirolm i znacajnu obnovu marksizma i njegovo prihvatanje kaiko u razvijanju savremene misli o Zeni tako i u organizovanju, akcijama, i programima raznih pokreta za oslobodenje zena, na.roCito sav.remenih. Kao sto nema nauenog i modernog postavljanja problematike zooa van marksizma, tako je i pokretanje ove problematike potvrdilo njegov znaeaj i dalo mu nova osve:Zenja, uz potrebu da se i sam preispita u odnosu na savremene tel<ovine drustvenih i .prirodnih naUika i na osnovi kolektivnog i Iicnog iskustva u istoriji i u sadaSnjici Zena. 2. Ova opsta razn1atranja nalaze svoju potvrdu i u kontkretnim po javama .u ol>Iasti savremene misli i ~Iiticke pmkse. U mnogobrojnim studijama i Jmjigama posvecenim zenskom pitanju marksizam je metod analize i misljenja iii u najmanjoj meri sluiikao sistem referencija.') Nema nijedne ozbiljnije ?i t) La Femme dans la societe, ed. Centre national de la Recherche scienrtifique Paris, 1%9; Female Liberation, New Yoflk, A. Knopf, 1472; The unifinchued revolution. New American Library, 1975. 2ENSKO PITANJE 7 zbirke studija o zeni i zenskom p]tanju, :koje objavljuju velike izdavai:lke kuce u svetu iii su izdanja samih Zena i Zenslkih orgatnizacija, u kojima se ne nalaze tekstovi Marksa, Engelsa, Lenjina i drugih maa-ksista koji se odnose na zenu iii u ·kojima se tekstovi i ne komentarisu, sluzeei cesto l<ao polazna tai:lka analize i misljenja.2) · Ozbiljnost i uticaj niza grupa i organizacija, koji pripadaju sirokom pokretu iii akciji oslobodenja rena proizllazi iz Cinjenice da se oni u svoj-im programima i akcijama vezuju za ;revoluciju, socijaJizam i druge premise za Ijudsko oslobodenje l<oje su nauooo utv;dili ;prvenstveno Marks, Engels i Lenjin. Ali uprkos oZivljavanju mamksizma i njegovom aktualizovanju u studijama i a'kcijama raznih pravaca pokreta oslobodenja zena, danas jos nije objavljena antologija osnovnih mariksistiCkih tekstova o zeni i ienSkom pitanju. Odsustvo ovih tekstova utice izmedu ostaJog i na to da "" cesto ma.'ksistiCika misao 0 zeni predstavlja iii iz ,druge .ruke,, rili u krivom svetlu, bez obzira na to da Ii se to cini tendenciozno Hi iz neznanja. Odsustvo jedne ovakve antologije Cini jednu nedopustiv.u idejno-politiCku gres'ku i iutelektualnu prazruinu u socijalistickim zemljama i u onima u kojima se prihvata socijalistiCiki program iii priprema njegovo ostvarivanje, a on se JJJigde, i !}(ad se neposredno ne poziva na marksizam, l!le moZe od njega oStrije odvajati. U nizu ranijib prilika pojedini marksisti, naueoi radnici i napred, ni !judi ukazivali su, a i danas ukazuju, na potrebu da !) Marxism and the Liberation of Women, N. Y. ed. Union of Women for Liberation, 1969; Womens Liberation and Revolution, ed. .,Falling World ~ress", London, 1971; Les communistes et la condition de Ia Femme, ed. Sociales, Paris, 1975. �8 Dr JOVAN OORllEVI6: ZENSKO PITANJE ' se sredeno i autentiCno pr.irkaZu osnovni stavovi marksizma 0 zenskom pitanju, kao sto je to u neklm zemljama uCinjeno u pogledu literature, umetnosti, ikulture, nacionaJnog pita.nja, politike i morala. U Jugoslavdji je potreba za ovaikvom antologijom zapaZena i ana proizilazi iz dva osnovna zahteva sadasnjeg politickog i idejnog ,momenta": a) obnova interesa i uticaja marksizma, posle jednag perioda ,relaJtivne ravnodusnosti prema njemu; b) problematika zene je relativno odgurnuta u stranu (ne prvenstveno stoga sto je promena u stvarnom polozaju i ulozi zene zapostavljena) i pored saznanja..,da je swki korak dalje u ostvarivanju samoupravnog i, humanistiCkog, demoklratskog i civilizovanog projekta socijaLizma neodvojiv od teorije i prakse oslobodenja zene. Ovo saznanje je kritika postojeeeg stanja i •kategoriCki imperativ ostvarivanja samoupravnog socijalizma. 3. Sastavljanje i objavljivamje jedne antologije mall"iksistickih tekstova 0 zeni obuhvaceno je opstim programom biblioteke Ideje i odgovara njenoj kulturnoj i idejnoj misiji. Ova, 1975. godina, ,godina Zene" omogucila je i olaksala shvatanje i ostvarivanje ovog zadatka. Nije prvi put u istoriji marksizma da se pmblematika Zene Sltarvlja na njegove osnove, ·ali to se najCeSCe CinHo (a i dwnas cini) prigodno i improvizovano. To ne znaci da se svaka nova pu:blikacija te vrste moze lir.f; iskustava koj a proizilaze !kako iz otkrivenih slabosti tako i na osnovu pozitivnih strana prethodnih. Od tog se poslo i u sastwvljanju ove knjige. Ali, za razli!ku od poznatih i pristupaenih antologija i kolekcija mwrksistickih ideja i stavova 0 zeni, !knjiga koju predajemo nasoj javnosti polazi od arnbicije da bude viSe pregledna 9 i sistematsika i vennija -trajnosrti i aktuelnosti mar·ksis- ' tiC.k.e misli. To opet ne zmaCi da ona, u ovom svom prvom izdanju, mo.Ze biti potpuna i zavrSena,· a sasvim je izvesno da nije savtrSena. Ka.o i sva!ka teorija, ona je i istorija. Pored predgovora, ona sadrzi strukturu Cija je logika ne toliko istorijsika, koliko teorijska. Prvi deo obuhvata osnovne tekstove tvoraca marksizma i docnijih teoretiCara i pisaca \koji su Ill svom izlaganju prihvatili osnovne misli tvoraca marksizma i nastojali da lh mzvijaju, potwduju i, po potrebi, pros>ruju i aktualizuju. To nije sve sto je anariksizam dao u teoriji o Zeni i neizbeZno su izostali mnogobrojni mamksisticki pisci, pa i dakumenm, koji su se ovim problemima bavili uzgredno iii prigodno. Ovaj deo je podeljen na dva odeljka. U prvom su poznarti iii manje poznati tekstovi Marksa, Engelsa, Lenjina, z. Geda,S} P. Lafarga,4) A. Bebela, K. Cetkin, S. Markovica, E. Marks-Eveling, E. Eveling, L. Kaucki•) L. Lafarg.•) Tekstovi koje sadr:Zi ovaj odeljak preuzeti su iz srpskohrvatskog prevoda deJa Marksa i Engelsa, a ostali tekstovi su prevedeni sa originala, ruskog odnosno fran..: cuskog. U drugom odeljku se nalm;e stavovi o zeni koji razraduju i dopunjuju marksisticke misli o zeni ciji su autori Zene marksisti i to prvenstveno manje poznati tekstovi Marksovih kceri Eleonore i Laure, kao i oni ciji je autor Edvard Eveling, drug Eleonore Marks, poznati engleski radnicki i socijalisticki borac i pisac. •) za, Ged, jedan od prvih teoretifura i boraca f.rancusk.og rndniCkog pokreta. ') Pol LafaTg, muZ Marksove kCeri Laure Marks, osnirvaC franO\liSJke ll'adniCke partije i istaknuti prvobOII'ac fi"ancuskog i meelunarodnQg radD.iC- kog poloreta, pisac poznatog rada :tensk_o pitanje (1904). '. ") Lujza Kaiuoki, austrijSJka socijalistkinja, prva Zena KaTla Kauckog i dugogodiSnjeg sekretara Fridrih Engelsa. S) Laura Marks-Lafal,g, Zena P, Lafauga, aktivnl uCesnik u ra<lliiikom poktretu Fmcuske. �10 Dr JOVAN OORDEVIC: Svi tekstovi iz ovog drugog odeljka o zeni, nepoznati l>U na8oj javnosti i ovde se prvi put objavljuju na na- '! I' I sem jeziku. Uostalom, oni se tek u ovoj godini prvi put predaju siroj javno•ti, jer su dugo vremena bili zatvoreni iskljuOivo u okviru engleske, odnosno nemacke i francuske marksistic'ke i socijailisticke Uteratwe. U drugom delu se nalaze izvesni tekstovi koji imaju aktuelni znacaj i donekle prosiruju marksisticke ideje o zeni Hi uopste saznanja u njenoj istoriji iii sadasnjici.7) Otuda su oni shvaceni kao prilog, dodatak, i predstavljaju akt dzbora ad-hoc; to znaei da oni nisu jedino moguCi kao tekstovi ove vrste. Ne ulazeci ovde u pitanje da li su (i u kojoj su meri) marksisti, razgovor koji su Simon de Bovuar i Sartr vodiii o problemima .Zene izral!ava jedno stanje napredne francuske misli koja pokueee neka aktuelna pitanja i to u teznji da sluzi interesima socijalizma i stvarnoj jednaikosti i emancipaciji zene, ne samo u Francuskoj vee i uopste. Na kraju ovog priloga dwta je, manje iii vise iscrpna, bibliogmfija znaeajnih iii ·savremenih knjiga i radova posvecenih zenskom pitanju. · 4. Tekstovi Marksa, Engelsa i LenjJna su preuzeti ·iz _njihovih mdova koji su objavljeni na nasem jeziku, a IZuzetno na jeziku originala. To se odnosi i na Bebelove tekstove koji se nalaze u njegovoj Jmjizi Socijalizam i f.ene, a ·koja je objavljena na nasem jeziku 1!Mie rata; poznato je da ova knjiga u svom posleratnom izdanju ne predstavlja nov i bolji prevod u odnosu na prvo izdanje, objavljeno pre crata. U s.ravnji7 ) T!l.~o prilozi sadrle, najpr~, ptsmo J. B. Tita upuCeno Svetskoj k onferenCIJl za zped:unarodnru godinu zena (Meksiko jruni 1975) kao i tekstove ~klaraClje o~e konferencije i pr:ve dek.laracije sa prve i~torijske konferenCl)e za prava zena. ZENSKO PITANJE 11 vanju sa originalom vrSene su na pojedini,m mesHma u svim ovim tekstovima ispra1>ke, ukolrko je to bilo nuzno, radi utwdivanja arutenticnosti misli kakva je bila iz·raZena u originalu. Tekstovi Eleonore Marks, E. Evelinga, Lujze Kaucki i Lame Lafurg .su prevedeni sa francuskog jezika, na 1kome su objavljeni u novom maJiksiostiOkom CaN sopisu ,Dealictiques" (JIJ'• 8), a tekstovi P. La:fa"ga i 2:. Geda su preuzeti i prevedeni iz njihovih radova posveCenih Zeni. Antologija marksistiC:kih tekstova 1koje obuhvata ova Jmjiga delimicno je ogranicena prostorom kao i samom namenom ove knjige. Polazeci od shvatanja da oslobodenje zene moze biti sarno kolektivni akt i da bez masovnog ucestvovanja zena •i dlrugih socijalistickih ljudi i gradana taj akt nije ni moguc ni efikasan, dat je pretel!no selektivan ~bor marksistickih tekstova, i to u dva smisla: a) odnosi se samo na ne,posredno izjaSnjavanje autora o Zeni i zenskom pitanJu, i b) iz;bor se odnosi na jasne ideje i na inspirativne starvove za misao i alkciju. Nesumnjivo je da ova antologija prvenstveno moze da poslul!i "za podizanje i prosirivanje kolell'tivne i pojedinacne svesti nasih :lena o sebi, o svojim :pravi- · rna, problemima i mogucnostima. Ali ona istowemeno sadrZi i elemente za promenu d Sirenje svesti i drugog pola. Jednakost i oslobodenje zene je drustveno i opSte pitamje socijalizma. Ako nema oslobodenja ilene bez njihove svesti i akcije, sigurno je da stvarnost tog oslobodenja zavisi od svesti, ponaoonja i >kulture celokupne socijalistioke zajednice, odnosno svih njenih ak' tivnih c]anova koji prihvataju istinu maDksizma da ,· nema oslobodenja pojedinaca i pojedinacnih grupa bez �[ I I' !' 12 13 :tENSKO PITANJE Dr JOVAN DORBEVIC 1: opsteg i ljudskog osloboaenja. Osloboaenje i socijalistioloi status zene je merilo civilizacije i op§teg drustvenog osloboaenja, kao sto je isticao Marks posle Furijea, a nema tog opsteg i :kompleksnog osloboaenja bez promene Zivota, kao S.to je pevao fmnouski pesnik Rembo a potvraivao Lenjin. II .\ i :J I I I I ;J il :1 ii II II j, II II I' !' i! 1. Generalna skupstina Organizacije ujedinjenih nacija je jeciJloglasnom odlukom svojih clanova (donetom 18. decembra 1972) ;proglasila godinu 1975. "'a ~~metfuparodnu godinu Zena". Inicijativa za donoSenje ovakve odluke je potekJa od samih zena i njihcvih organizacija, a neposredno od s1lrane Meaunarodne demokratSike federncije zena. Ova odluka nije bila demonstrativna i slucajna, ni poCetak sannanja o zna.Caju Zena u d.ruS.tvu, o Cinjenici :njihove aktivne uloge i o nuinosti njihovog ~rav­ nopmvnog polozaja (sa muskarcima) i u ,svim sfemma naciona.:lnog i med:unarodnog Zivota savtremenog sveta~ Ona je znacila potvrdu duge istorije teske i slozene borbe zena, i demo:kmtskih grupa i pojedinaca, u jos nezavrSenom p.rocesu okoji se uop.Steno naziva ,.oslobodenje zene". u toku ove istorije, a posebno u penodu koji se po:klapa ,sa krajem XIX i prvom polovinom XX veka, Zene su skoro u celom svetu, ru razll:eftbm stepenu i sa vise iii manje uspeha, pokazale volju i s.posobnost za uCeS6e ,u svim sferarna naciOillalnog, drustvenog, politiOkog i Lkulturnog zivota u meauna~rodni.m zbi'Vanjima. Jedna od zakonitoslli sawemenog perioda istorije drustva jeste ,stalni porast broja zena u odnosu na broj j l mu§karaca. Od poeetka XX veka njihov broj je stalno mstao. Vee nekoHko decenija, a naroei1o darJ.as, one predstavljaju veeu polovlnu stanovni&tva i to 'radnog stanovniS.tva u svetu, a ne samo u pojedinim zemljama. Zene S:u znaCajna polovina .,radnih 1ljudi" skoro svuda u svetu, ako se shvati da Zene koje nisu ,.zaposlene" (a ~rade u ikuCi, u doma6instvu i u porodici) jesu isto tako deo aMivnog i ,radnog stanovnistva. zena je danas masovno uSia u pirOi1.vodnju; od ,fabdke i ,administracije" do zadruge i seoske privred.e. :lena je ne samo ne1i3ffierrljiva potpora veC i aktivni ucesnlk svih revo1uoija, oslobodiJa6kih ,pokreta, kao i antlfaSistiOklh otpora savremenog doba. Ona je u sredistu klasnih, naciona!n;h, dmstveno,politickih i Jmlturnih akcija i organizaoija. Ona je poznati i priznati graditelj socijalistiCkog drustva i modernizacije zema' lja u razvoju. Svoju individualnu sposobnost za izuzetni heroizam i Zrtvovanje za dtrugog (a ne samo za svog) :Zene su u toku prvog i drugog svetskog rata i posle njih pretvorHe u kolelktivni cln i u masovnu pojavu. One su se pokazale nenadmasnim, a eesto i nezamenljivim, ne sa:mo ,,fll ~radu :zJa front" veC i na sam.om frontu, kome su one dale posebnu dubinu u takozvanoj pozadini. Nenapisanu epopeju licnog junas<va, samoodricanja i samoZrtvovanja napi sale su, skoro u svim zemljama SaiVTemene epohe, pojedine Zene hero· ji, najcesce iz reda seljanki, radnica i d~rugih ,obicnih Zena". Od pocetka XX veka zena ima znacajnu i aktivnu ulogu na svetskoj, drustvenoj i politickoj pozornici, koja je pozoriSte ako je bez nje. ' Podrucje uloge i uticaja zena danas se paklapa ~ko· ro sa celom zemaljskom kuglom, a posebno obuhvata zemlje u kojima se zivot bori protiv nemastine i gladi, 1 �J- j: i r l 14 Dr JOVAN DORDEVIC u kojima postoji sukob izmedu snaga socijalizma i ,starog reZima", demokratije i reakcije7 slobode i nasilja 7 razuma i iracionalnosti, znanja i ignoratizma, izmedu humanosti i varvarstva, napretka i nazadnjaStva, mo.dernizacije i status quo-a. Iz najnovij:ih poprista ov:ih suUmba i ovih borbi za izlamk h zaostalosti i ugnjetavanja (Spanija, Portugalija, Vijetnam, Ka:mbo&a, GrCka, Laos, Angola itd.) Zene ne samo da nisu izostale vee su i na:stavile, Cesto u tezim uslovima, svoju dragocenu ulogu kako saradnika i pomagaca taka i ravnopravnog druga borcu - muskarcu. Milioni zena su doprineli da se obezbede i da se mzvijaju medu narodima i dciavama aka ne prijateljski, a 'ono sigurno snosljiviji odnosi, koji su nedovoljna (ali jos uvek realna) osnova, kao sto stoji u Rezo!u, ciji Organizacije ujedinjenih nacija, ,uspostavljanja mira .u svetu". 2. Medunauodna go dina zena daje univerzalnu dimenziju jednom procesu koji, uprkos sv-im teskoeama i zakonima, ieee naroCito posle drugog svetskog rata i koji danas obuhvata ne samo sve zemlje vee i sve vitalne sfere zivota i akcije •svake od mjih. Ali ova univer~alnost ne znaCi izjednaCenost i uniformnost. _Postavlj.anje i {['eSavanje ,Zenskog pitanja" nije u svim krajevima sveta isto, ne pokazuje iste rezilltate niti otvara istovremeno probleme. S druge strane, nije potrebno rposebno dokazivati ~edunarodna godina zena ni po v;remenu ni prema projel<!tu nije dovoljna. Ni u jednoj zemlji, ni u onim u kojima postoje najpovoljnije okolnosti za pre'Vazilazenje svih oblika otudenosti, nejednakosti i nepravde, ona ne maze sama po sebi da resi sva pi1anja koja se odnose na dugo zapostavljenu i mitologizovanu 15 ;2:ENSKO PITANJB situaciju zene .u svetu. Ali, nijedna pojedinaena zemlja ne maze ozbiljno pretendovati na to da se nalazi u stanju da sama moZe TeSHi ova pitanja, i to ·bez obzi: m na njen objektivni ,raz:vatak" i mace napredni ,sistem". Ova resenja jos manje mogu dwti deklamtivni dokumenti, pa i tzv. ,,aJkcioni programi" 1koJi su doneti u nizu zemalja sveta, a ne maze ih dati ni Medunarodna deklaracija o pravima zena (prog!asena od strane Medunarodne konferencije zena odrfane juna meseca 1975godine u Meksiku).B) Iako je opravdano biti obazriv i budan prema normativiSttiC.koin 1luzionizmu koji izaziva:ju i podr:Zavaju donosioci i izvrsioci deklarativnih akata, broj, sadciina i domasaj svih ovih deklaracija i normativnih akata programs'kog iii organizacionog karaJktera :koji ~u. ~ toku ave godim.e doneti, bili bi pre ·toga nezam~sl;v• uopSte, a naroCito u pojedinim zemljama sa vekovnH~ i opstim ugnjetavanjem zena koje se shvatalo kao pnrodno i ,normaln6". Doneti i Sire prihvaCeni od demokratskih grupa, ovi akti su oruda bo11be, a negde i ,!kamen medaS" u boroi zena za oslobodenje iii bar za promenu njihovog rpotCinjenog i ugrozenog po!ozaja u 1 <trustv.u. . Suprotno od ovoga je misljenje, lroje za&tupaJU pojedini i!'adikalni pokreti za oslobodenje zena (narocito u SAD, Fmncuskoj, Svedslkoj), po kame su progla.Senje ,medunar?dne .godine :lena" ~ sye a!k:cije_ koje se vode u tom okv.ru ,lukavost viadaJUClh 'klasa 1 drua) Na univerzalizaciju, narWto ekonqns~ po:ava Zena, posebni uticaj je imala i danas lma Mettunarodna orga.ruzaoJa :rada, a. posepno roedun!lrodne konvencije: o jednakosti nagradivanj.a; o zapoSlJaVan}u Z:ena koJe imaju porodiCne obaveze; o zaS.titi materms~: o noCnom radu ~a (Organisation intemationale du travail, Conventi~ns et Recommandatians 19119-19616, Geneve, Bureau internatiOIJAL.~ travail, 1966). ' "~v o<''~ (/ . ~ B!BlfDTF,fCJ ~. ? f SrAMP,J '" , A ~ �16 Dr JOVAN OORBEVI~ stvenih grupa" (n>Wocito mu§karaca) i da su 10 nove bizarne igracke (,gadgets") koje se nude zenama da bi i dalje ostale Hi ,lutke", iii ,sluskinje" muskaraca (prerna £rancuskim izrazima ,;Ia femme potiche et Ia fem1me bonniche"). Ovo miSljenje nije uvek i u svemu bez povoda; apsolutizovano, ono je pre izraz vevbalnog pseudoradtkalizma ikoj[ se uvek jav.lja u periodima kriza, preobraZaja i meSanja realizma i marksizma. Sve to ponovo pokre6e pitanje odnosa formalizma · i ·realizma u odnosu na !judska prava, a posebno na prava Zena. ~3. U period proglasenja i univerzalizovanja, jednako;;ti i drugih prava i Sloboda zena utisnuta je i borba zena za svoje sopstveno osloboaenje i za preuzimanje odgovomosti i odgovarajuceg mesta u drustvenoj misli i prruksi. U oblasti prava (u subjektivnom i objektivnom znacenju ovog pojma) zene su u XX veku postigle u nacelu ravnopravan status sa ostalim gradanima; one su cekale skoro dva veka da ideja jednakosti postane zaista ,;ljudsko pravo". Nije ni izvesno ni dokazano da Ce ova ,formalna prava" svuda i brro biti i stv,.rna prava koja ce u:Zivati svaka :l:ena. Meautim, potcenjivanje formaWh prava i suprotstav1janje tih prava nstvarnim pravima" je ostatak apstral<tnog (J"acionalizma i pozitivizma, koji se cesto predstavljaju kao naueni i cruk marksisticki nacin miS~ja. U istorijs!kom ·smisLu, i u s!kladu sa naukom, ne- osnovano je i neopravdano suprotstavljati formalna i stvarna prava. Sve doik prava caveka ne budu utisnuta u struMuru ct..ustva i duh ljudske zajednice, borba za pojedinacna prava podrazumeva osvajamje formalnih i stvarnih prava. StvaJ1no, tj. doZivljeno, prihvaCeno i 17 :tENSKO PITANJE ostvarivano pravo je i jedno i ·dnlgo: forunaln'? i stv~r­ no pravo. Formalna prava nisu niikakav forii_I~bzam, JeT u pravu je forma izraz, mera i gaJrantiJa ·stvarne situacije. . . . . U odreaenim uslovima dvosm1slenosti, hcemerJa, dominaoije i nemoci odreaenog drustva sve m~e P<?s; tati formalizam, rpodr=mevajuCi rtu da sve ":':"z~ b1ti izigrano, zloupotreb!jeno i u sferi manipulaCIJ". 1 pr_evare. Drustvo, koje je spremno za lborbu :pro~:IV o':ih strana dosadaSnje CivHizacije", narlazi u . form~·~ pravima sredstvo za otkJanj~j~ Iicem"':ja 1 pr~:>tivrec­ nosti svih v·rsta. To se odnos1 1 na post1gnuta 1 danas proglasena prava zene. . . Meaunaroclna godina zena ima i dru~1 dom.S_aJ, koji •sam po sebi ne mora pasti u formah~, a J?S manje u ,rekuperaciju"•) siroko produbl~eni!' 1 retkih energija mi!ionskog tkolektiva savremen1h z~a: C!n~ svojim univerzalizmom prevaziiazi dos~da~nJ1 mdiv1; dualisticki i paJrcijalni odnos prema p1tan]u prava. 1 uloge zena kao talkvih. Univerzalizam, isto ta~o,. moze postati formrulizam u savremen<?ID. sve~ k~Jl _Je podeljen u osnovnim stru~turama ~ t1;me, 1 ~. Qkvrru pojedinih nacionalmih grupa, na P?Je_dine so71JaJine grupe zena. Kao sto jedinstvo forunalnah 1 stvarmh prava zahteva borbu, i to borbu za egrulitarne i humane odnose me<tu Ijudima, tako i univerzalizam ovog borbenog pokreta zena pretpostavlja rpxomenn sveta u skladu sa ·navedenim projek1om drustva. . Taka se danas, viSe nego ·ranije i na novoj osnov1, uspostavlja organski odmos izmeau socij~a i oslobodenja zena. Jednog nema bez drugog; .1 to _pod us, !ovom da socijalizam postane rpxaiksa drustvem~>: ?dn;>sa u tkojoj se ostvaruju, prevazHaze i stailno kntiikuju 11 •) Lukavo :integrisanje u postojeCi sistem. �18 / Dr JOVAN DORDEVIC ne samo nasledeni odnosi nejednakosti veC i novi, oni lkoji ·se zasnivaju na naCelno Jednakim pravima Zena . (sa musl<arcima). . . SooijalistiOka ,misao i prak.sa moraju.. se z_asntvati na stalnom ~spitivanju, na nov1m sa:znanJIIDa 1 na sa~ mokritici. ,SocijalistiCka revolucija", pisao je Mar~~, ,razlikuje se od burzoaske po tome st~ se stain~ knt1k.uje". To se odnosi ti na sve oblasti stvaral~st~a u dr1UStvu a -time ,i na misao i praiksu oslobodenJa zena i to utoiiko vise, ukoliko u odnosu na zene postoje ~ve cesce pojave da se one idealizuju i fetisizuju (,veC!to zensko"). 4. Iza svih deklaracija, institucija, pisanja i govora koje je pokrenula ; omogucila ,JIIIeit~~~na godink zena" nalazi se jedan drustveno,pohtiCk1 1 kultur· no-momlni kompleks koji odreduje domasaj i daje smisao svim ovim a:kJtima li poduhvarti·ma. :l:ene su danas (danas ...,... lkoje moze i .t~eba da traje) jedan od osnovnih problema sve:a i ist~~i)•skog dinMD.izma koji je altemMiva uporednOJ ne~oc1 _1 blokilranosti tog sveta u celini i skoro svih nJego"!;h. -~e: !ova. Stupajuci u sve lj.udske odnose sve v~m11 1 osnovniji Cinilac i pa,rtner, one Sill pros1~~~e SVOJU u~?" gu koja se vekovima zasnivala na ·funkc1p _cprokreaCije i reprodukcije toveka i time drustva. Al~. 1 ova :~talna i uglavnom nezMD.enljiva -prirodna funkc1Ja dob1Ja da· nas novi, vise dru§tveni ,; politiOki smisao. U sklopu sveg <oga zene su pokazale, i sve vise pokazuju, ne ~amo ,svest po sebi" ifi7go i. .,sv.c:st z. a, sebe~'- Tf,me su . one svojom snagom, volJom 1 aktivnoscu pocele d~ menjaju sliku <radicionalnog sve1la i da postaju nov1 zna· Cajan Cinilac sav.remene istorij~~e epohe. ..,. Tu epohu, izmecliu ostaJog, cme: a) stain;? prosJr:nje mesta i znacaja uJoge zene U prOJZVOdnJI, U drUS· k3:<'. :I ,j I I ZENSKO PITANJE r 19 tvenom radu i u svim sfeJJallla javnog zivota !judi; b) stioanje svesti Zene o njenim pravima i odgovomosti· ma; c) odbacivanje ropstva, tj. odbacivanje svih oblika ugnjetavanja, poniZavanja i nepravde u odnosima medu ljudima, a pre svega u odnosu na same zene; d) skidanje vekoWlih taJbua i zl>brana, narobto brisanje iz mentaliteta same .Zene principa kirivice i srama u odnosu na njen liCni Zivot, a pre svega na odnos izmedu zene i muSk~ca i(ili seksualna revolucija u njenom ·kulturnom i momlnom znacenju koje se suproostavlja njenoj divljoj i pornogralfskoj primeni ·koja se i da,nas komercijalizuje i zloupotrebljava); e) os!obodenje i sukobljavanje traznih potlacenih manjina i margtnaJnih grupa; oslobodenje koje nikad nema kraja; f) isticanje Jjudskih potreba, zclja i uopste prirodnih i potiskiva· nih pulsacija ,Jjudskog tela kao kategoricnog impera· tiva individualnog i dru§tvenog zivota nasupmt odr· zavanju frustracija i 'kompleksa kao ,;faJtalnosti" Ijud· skog bica; g) nova uloga i znaeaj Ijubavi u njenom totalnom, tj. u njenom lbioloskom, socijalnom i moralnom 21naCenju, uz Sirenje svesti o znaCaju ljudske meduzavisnosti, solidarnosti, bratstva i ,sestrinstva" .kao derivata ,te ljubavi i to u jednom svetu koji Zivi •sve viSe u ~mrZnji, 2!avisti i ljubomori, pretvarajiUCi Zenu u veCiti mit i fetis starih i obnovljenih robno-noveanih odnosa; h) prodiranje nauke i naucnih istina u s¥est najsirih n~odnlh masa; popularisanje Fmjda i ,psi· hoanl>lize i seksualne psihologije, uz ostv~ivanje njihove o~biljne naucne <loritike; i) sirenje i produbljivanje irevolucionarnog optimizma i oslobodilaCkog romantizma l utopizma u odnosu na ljudsko bice i njegove poznate i prikriiVene ·moguCnos1ti, nasuprot pe-·· simizmu nemoenih klasa, d<Jkadentnosti <kultumih ,eli· ta", hriSCanskom asketizmu i laZnom momlizatorstvu ' �20 / Dr JOVAN DORDEVIC drustvenoprivilegisanih, i po pravilu, muskih grupa i pirokratije kao njihovih savremenih obliJoa; j) utica;i socijalistickih zemalja, sa njihovim postojecim razllkama !i nedovrsenostima u stavovima i resenjima drustvenih i ljudskih dHema, gde dolazi do i>Jrataja naroCito .relattivna zatvorenost u pravcima i idejama za re~ savamje situacije Zene i u samom socij-alizmu; k) sirenje i prihvatanje marksizma kao nauke i saedstva za akciju, uz uporedno njegovo vitalh:ovanje, osvetljen? na osnovu novih rezultata iklasne boi'be i nezadovolJ· ne, uznemirene, dspitivaCke j :istraZivaCke misli .savremenog ooveka, podrazumevajuCi tu i praksu borbe zena za oslobodenje i rezult!llte njdhove misli koja se ne -~aljuje od mOJrksizma, vee u njemu se aktualizuje i produiuje; 1) poeetaik procesa vraeanja ljudskog otudenja na osnovi postepenog prewaziiaZenja otudenog ·rada u skladu sa razv>tkom nauke i tehnologije, uspostavljauja samoupravljanja u proizvodntm i dru~­ tverto-potitickim odnosima, .uz njihova opste humaruzovanje i demokratizovanje, Upl'kos pritisdma iklasa, grupa i ideologija koje i da!je nameeu drustveni status quo zasnovan na otudenom mdu i ugnjetavanju ljudske lienos-ti, a time i Jh'lnosti zene. . Ova epoha objektivno .predstavlja pocetOJk i nastavljanje jedne nove faze u ,promociji" i os1obodenju zene, odnosno u potvrdi !i iNIZVi1lku njene uloge i znacaja u savremenom i buducem ·dlustvu i za njega. Ta A'va faza je neodvojiva od podizanja i sirenj': svesti :lena o njihovoj ulozi i identitetu. Sve to dovod1 do zakljucka da je ova faza sve vise .projekcija i delo s:'mih Zena, ttko1ilro su one istovrerneno svesne da .Je ona uslovlj-ena o.pstlm promenama u drustvenim i .poHtiCkim, ikulturnim i moralnim odoosima; i da je nodzvonilo" laznoj svesti, koja j•e hila (i jos uvek jeste) ne :ZENSKO PITANJE 21 samo podrS.ka zatvoreni'm dru§tvenim sdstemima zasnovanim na hijerarhijama, vladanju jednih ljudi od strane drugih, vee i pothranjivac mentaliteta stral1a i samQPOtcinjavanja, krivice i okuHizma u odnosu na ljudski zivot i posebno na situaciju i snclbinu zene. 5. U OVOID pogledu, odnos izmeau zene (pO pravi]u udate iz sirromaSnijih slojeva) i muSkarca (.po pravilu pijanice i .£rustrkamog nasi!nika) niJe se mnogo rr~­ menio od srednjeg veka do danas. U odredbi obiCaJ· nog prava u Brizu (XIV vek) je n.ormirano: ,1Mu:l moz: da tuce i Irani svoju zenu, da je reze od gore do dole 1 da grej'e noge .u 'll!jenoj lkrvi. On ne Cini nikakvo kaznjivo delo aka je poveze i ako ana nad:livi". ProvansaJsko pravo (i rnsko i ·kinesko tog doba) jos je kategoricnije kad odreduje: ,Le femo noun soun gen" (zene nisu ljudska bl6a, Ijudi). U nizu zemalja (i Evrope) muZevi, oCevi i bra:Ca imaju ,pravo na smrt" devoja'ka i zena njlhove porodice. U illjima se smatra da je izraz ,poznavanja Zene" arapska izreka: ,Tuci Zenu stalno. A:ko ti ne 2lnaS za:Sto, ona ~to zna". U nekim zemljama za .ubistvo zene zbog ,,neverstva" .(i zamiS!jenog) muZ se oslobada, ali i nedavno doneti zakoni (u ItaJiji) predvidaju m8Jle ikazne za ovakvo ubistvo. Ovaj oblik varvarstva jos uvek se obavija jednom ideologijom u kojoj se spajaju elementi prava svojine, ,muSke Casti" i vlasti, i praCen je ravnoduSnoSC.u · (drugih i drustva), tr.pljenjem (zene) i gospodarskom agresivnoseu i cinizmom (muskarca). Ovi drustveni oblici nejednakosti izmedu zene i muskarca su .posledica preovladujuceg mentaliteta drustva i .polozaja zene (koja se teze oslobada, narocito zbog dece i ,onog Sto Ce se kazati"): pre svega, oni su prOizvod drustva u kome se zllavo odmZavaju odnosi nejednakosti, Tepresije, mrZnje, ·sebiCnosti i nehumanos- �22 / Dr JOVAN OORDEVIC ti. I u ovom fiziCkom odnosu izmedu muSk81I'ca i Zene uslov oslobodenja zene je radikalna promena postojeceg drustva represije svih i svakoga. Na moralno psihiCkom planu, oslobodenje coveka od paniike i straha i ovde je uslov .v,racanja sigurnosti, realizma i dostojanstva zeni. Sve dotle ostaje za mase zena B<Jbelova misao ,,Najjadniji proleter ima kod kuce nekog lko je jos jadniji od njega: zenu". 6. Zena je danas u mnogim odnosima ravnopravna: ona glasa i moZe ,biti birana, iako je izuzetno tbirana na vodece polozaje; otvorene su joj sve skole, ali ne i sve profesije; ona moze da sklapa ugovore i otvara ban· karsjd moun, i>iko je ranije morala da trafi odobrenje {qca iii muia); ona moze samostalno da otuduje svoju imovinu (kad je ima); 0111a moze biirati mesto bracnog stanovanja; ona odlucuje (a u poslednje vreme i u katolickim zemljama - ne ·svim) i o prekidu trud· noce (o pobacaju). Ona je jos uvek zarobljen]k dvostrukog radnog vremena (na radnom mestu i u kuci). U odredenim si· tuacijama ona mofe sve, ali mnoge od njih ne mogu nista kad su materijalno i por<>di0no zavisne, a na· rocito ne rmogu niSta protiv batina i grubosti (supruga i muskarca). Nekad je to bilo ,musko pravo" (trpljeno i Ca!k odobravooo), a i danas se srece ta pojava (i u ,civilizovanom svetu") koja je poslednjih meseci ove godine zena izazvala vise radoznalosti nego gnusanje i osudu. ~Pre Cetiri godine Je :Erin iPizi, majlka viSe dece, trideset dve godine stara, osnovala u jednom london· skom Jovantu ,Centar za socija1nu pomoe zenama". Od tog wemena orvoreno je ovih institucija u viSe mesta u Bngleskoj, i nedavno u Irskoj. NajveCi broj IZena koje su prosle !<Jroz ove centre iii su u njima danas (oko :tENSKO PITANJB o~novni f I t I I J 23 10 000) jesu .tucene zene; obicno zene sa decom, zene koje .su muievi ~po pmvilu) fizicki zlostavljali, nano· seCi im cesto teske udarce po svim delovima tela. Ove zene ·su tra.Zlle pomoe i utoeiSte ne samo da se Ieee od povreda vee da bi izbegle nova _i dalj_a ~u.cen~a. _Nii· hova svedoCanstva su porazna, ah ibolnl krtcr ovih zena nisu ,specijalnost" engleskih muZeva i nisu odjekiv~li u celom svetu samo u prol>losti. Za raz!lku od drugib zena, 'koje sil. 6utale i danas eute, pojedlne od njib iz lnstitucije Erin Pizi pocele su da govore.l•) One govore i za sebe i ~a ·sve tu<:ene Zene iii one .koje .neCe biti u stanju da savladajru .,muSku vlas.t" i .,silu". u ovoj godlni zena (pred ulazom covecanstva u treCi milenijum) ·Zene su tuCene, a neke od njih su razoruzane pred udardma muskarca (jaceg). Nisu ·samo proleteri koji tuku i ugnjetavaju zene (po mnogim istra.Zivanjima) oni to cine danas manje nego ranije i manje u odnosu na druge klase. To su Cinili i aristokrati,11) a danas Cine ,gazde" i ,gospoda" .1'2) U dugoj pisanoj i1i poznatoj istoriji Jjudskog drus· tva jedna ,dobra" lkazna za Zenu shvaCena je kao opravdana i nuZna; i ,niSta ruZno" da bi se ,u kuCi uspostavio mk i red". Kazma se primenjivala i skoro uvek prema zeni; zeni koja je od pojave patrijarhata smatrana kao ,mutivoda", ·nosilac skandala i greha. Takvoj krea1turi se u srednjem veku stavljao zakljucani ,)pojas nevinosti", a prema opStim shvatanjima i navikama, ne samo rblaziranih i cinika, ·danas joj pripada ,lanac oko vrata''. to) v. E. Pizev, Ne viCi .tol_iko, s~edi 6e te Cut~., knjiga koja ·se uskorci. objavljuje i na francuskom Jeziku u 1z.d. _,Femmes . . . 11) Fcrancuski pisac Kontesa de Segt'l" {S~) opiSUJ~ kako gener~. Dur<llkin ,.tuCe po s~injici" gos:podu Popovskt uz nasmeJano rndovanJe prisutnog otmenog drmstva. . . 12) Savremena humodstiCka ~ ,,porno"-literatura Je puna ~vakvili s~a. TuCi Zene je joS uvek znak Iaine snage ,jakQg pola", zadQVOlJstvo bednika i mraCnjaka. jl' -l �24 Dr JOVAN DORDEVI(j Tragedij•a bOI1be zena za oslobodenje od batina pokazuje da, i pored sv;h njenih nesumnji~h .uspeha u boDbi za jednakost i oslobodenje, ona u znatnom delu ostaje ne samo ugnj:etavana vee i poni.Zavana, ikako u svom ljudskom, moralnom tl>ko i u neposrednom fiziOkom bicu; u onom !Ito je u njoj najdragocenije i najspecificnije, u njenom telu. Bez ovog dostoj31!lstva sva prava postaju iluzorna, a bor<ba za njih besciljna. Kao i uop&te, tako je i ovde ljudsko dostojanstvo istovremeno najva'Znije pravo coveka i time .poCetak i najviSi izraz emancipacije Zena. Mnogi progresivni civilizovani !judi .u svetu na !t'eCim~Cesto vrednuju to dO.Srtojanstvo, ali •se .skoro u svim zem]Jama i sredinMIJ{ za1Varraju oCi i uSi pred kricima koji proizilaze iz bola i patnje zene. Niko nema vise pra¥a dra ravnoduSnO p;rolazi pored zatvorenih v.rata koja prigusuju krik i urlik tucene zene. Taka ponasanje nije :iz.raz ,,zaStite pr]vartnosti" i ,,nemeSanja u tude stvari", vee je primer ljudske mvnodusnosti i sebicnosti; .ko se talko ponasa gubi svoj ljuds.ki •lik i svoje dostojans-tvo. 7. Bez pojave i jacanja socijalizma, bez akcije, parola i uspeha borbe Crnaca, bez nezadovoljne i odgovorne omladine i uopste hez oslobodilackih pok.reta ugnjetavanih naroda, g.rupa i ,;manjina", i u :krajnjoj Hniji, bez potencijala i strategije ·klasne bo~be udilllZene sa barborn ·masa i naroda za novi i holji Zivot, situacija .Zena ~ ostala i dalje bez izlaza a pravci u kojima se- ti izlazi tra2:e i nalaze ostali hi blokirani i ogradeni bodljikavom zicom neznanja, nametnutog i pDihvacenog porobljavanja i potcinjavanja. To se posebno odnosi na oslohode.nje zene koja je od svih drustovenih gnupa najduze .([pela zatvorooost i vremen-ski najduze bila predmet dominacije i eksploatacije. Proces oslo- :!!:ENSKO PITANJE 25 bodenja iz ov~kvog polozaja i odnosa prolazi :kroz isto toliko duge i •teS.ke periode .kroz koje je prolazio i proces uspostavljanja zene kao objekta istorije i drus1ve.no-politi6kih, a pre svega muskih odnosa. Pxoces ,,vraCanja otudenja", isticao je Marks, ima isto t,rajanje i prolazi kroz iste ograniCenosti i dvosmislenosti, zabune i samozablude, kao i sam proces otndivanja. To je opomena ;protiv nervoze i uobraZenosti, ali ne i poruka za odlaganje i cekanje. S obzirom na sve to, medunarodni ZlnaCaj Zenskog pHanja se mora shvatiti ne samo ·Jcao ujedinjavanje svih zena 20a oslobodenje iz statnsa potCinjavanja i ponifuvanja, rvee i :kao meduSdbni odnos njihove oslobodilacke svesti i akcije i opstih drustvenih, poli1i6kih, kulturnih i moralnih poklreta za prevazilazenje diskrimi.nacije i dominacije u sa'Vremenom druStvu. Bez uzajamnosti, saradnje i koordinacije opsteg oslobodenja eoveka i specificnog oslobodenja zene, prvi pokret je ogranicen, a drugi pada u izolovanost . .Praksa hijerarhijskih odnosa medu njima {neko mora ,uvek biti glavni i centralni") slabi ih pojedinaeno i u celini. Geto je akvir za oddavanje zaostalosti i podelu druStvenih .grupa, a .u njemu i i}JOmoC:u njega ne maZe se voditi oslobodila6ka 8Jkcija ni postavljati drustvena i specifiOna sveSit IZena, a joS II11anje se ona moZe razvijati i akotivi-rati. Oslobodena izolacije i svesna svoje osobenosti, sposobna da je manifestuje u 'Svojoj i u opstoj oslobodilaCkoj akciji i misli, zena je danas znacajan, iako ne iskljuCivi kvasac revolucionarne atmosfere, ·kao sto je njen rpolozaj merilo iskrenosti sn:>ga koje hoce da menjaju drustvo. Dubljih i stvarnijih drustve, nih promena Jiema alko se ne odnose na sve i svakoga~ jer inaCe revolucionarna misao postaje apstralli:cija~ a �26 Dr JOVAN OORDEVIC akcija :lcretanje u Iorugu koji obeleiavaju proslost i zaDstaiost. 8. Ne postoji identicnost izmedu zenii i i.ene, kao Sto nema :Unifornmosti u poloZaju Zena ni u svetu, ni u svakoj pojedinaenoj zemlji. Klasna struktura, istorijske okolnDsti, drustveni, ekonomski i kulturni determinizam i o'l'de v-rse svoj uticaj. PolDiaj i problemi :lena i njihovog oslobodenja menjaju se u odnosu na druStvene klase i druStveni sistem u kame one Zive; u odnosu na stupanj ilrulturnog ·razv>tka i odgovarajuce kodekse normi koje regulisu shvatanja, osecanja i pona!§anja pojedinaca i wupa. .Uslovljenost poloiaja zene stanjem jednog istorijski 'kDnsistuis•anog druStva i postojeCim objektivnim drustvenim strukturama i Jdasnim odnosima - clanas je radna hipoteza svih istraiivanja drustvenih nauka. Sve ozbiljnije socioloSke ankete, objavljene u toku poslednjih godina, lllk:azuju da ·se l!lijedan od problema poloiaja, uloge i znaeaja iene, od porodice do poUdke, ne postavlja u istom vidu i znaCaju u sistemima koji se drusuveno i politiC<ki bitno razli:kuju, Hi nezavisno Dd nivoa njrhovog materijalnog i •kulturnog razvitka, od preovladujucih ideoloskih i moralnih shvatanja. Uzmimo kao primer, problem eksploata,cije zene u braku i u domaCinst'l'll. Pojedini zapadni sociolozi, zas· nirvajud svoJe zakljuCke ;rua Si.~o~om empirijskom istraZivamju, smatraj-u da gradanka, Zena burZuja, pre eks~ ~1ise svog mu§lmg par·tnera nego sto je eksploatisana od njega. Neki od istraiivaca skoro dni6w doda· ju da je u smremenom burioaskom bralou i sama dominacija .izvrnuta, taikQ da je preteZno muSkaorac njen objekat i to i kad brak ne znaCi zarobljavanje slobode mru.Za, kad ne postoji veSto jskodSCa-vanje afiSirane neslobode zene u korist njenog sle>bodnog povre- I 2ENSKO PITANJ-E 27 menog iz.las:ka iz hrak.a i manipulisanje sredstvi·ma ,za~ jednice", n.e samo onim lk.oJe je iZena unela u brak. Ovo ,izvr.tanje odnosa" bi se zasnivalo na neradu i dokolici (lenstvovanju) iene (sto podrzava cela ideologija ,uspeSnog" lburrZoaskog 1braka) i na javnom i liCnom rnoralu, 1koji ;podrZavaju .istowemeno sliku ·Zene ,lut~ ke" i fetisa, i koriscenje rte .,slike" za konkretni parazitizam i preokretanje svih zvanicnih, od dnustva proglasenih formi .,nerazlucive braene zajednice". Cnk:va (narocito katoliaka), odr:Zavajuci princip .,nerazluCivosti" bra!ka, pod~Zava i stvar.ne odnose dominacije i eksploatacije u kojima se objeMi i subjekti menjaju i to CeS·Ce na Stertu. muSkarca . Twkva situacija ne postoji ni u it'adnickim porodicama i brakovima (gde je rena u osnovi objeM viSestmke ek~ploatacije i .ctominacije, rtJ. gde iena ne moie biti parazit ·kome se svi ,dive), ni u malogradanskim institucijama ovog karaktera (nkoliko malogradanski parovi i ·porodice :p.e imi tiT aju pona:Sanja odnosno moral :burZoazije, Sto je IDaCe sve ·CeSCe ne sarno u razvijenim kap1talistiokim zemljama). Pored svega tog (cije saznanje kao takvo moie smanjiti uticaj u~e>pizma i pojave preterivanja tkoje nalazimD u opsrtim rasprawama o iemnna), pos.toje zajednicki problemi zene kao .twkve koji prevazilaze pojedinaCne probleme iZena. Oni Cine ono ·Sto se naziva specificnost problematike zene. DijalekHCka logika odnosa izmeitu opsteg {univerzalnog), pojedinaenog i po· sebnog (specifienog), spasava istrazivaee i studiju ves-, taekih problema, misao i akciju zena, kako od pragmatiz.ma i 'f:ragmentarnosrti 1tako .i od apstraktnos1i i: frazeoloSkog uopstavanja. · 9. Od svih savremenih drustvenih problema onaj tkoji •se odnosi na zene (na coveka uopS!e) je najslo· !I �28 Dr JOVAN BORDEVIC Zeniji i joS uvek otvoren za stvarnije razumevanje i . resavanje u teoriji i rpraksi. Razlog je jedriostavan: to je prdblem drustvenih i ljudskih odriosa. U odnosu Zene prema druStJVu. i dmgom, a ~poseibno muSk:arcu, nalazi se rezime svih medusobnih osnovnih drustvenih i prirodriih odnosa !judi. U tom odnosu se interizuju istorijski, savremeni i buduci drustveni odnosi i izlrazavaju odnosi izmedu dva pal'tnera razlicitog pola cije jedins·tvo je osnovni uslov drustvene Teprodukcije i obnove ·coveka. U konkretnom odnosu izme· du Zene i muSkarca se strvaraju, ostvaruju, p-roveravaju, oplemenjuju iii izoblicavaju instinkti i potrebe koji ciu,e sustinu ljudske i socijalne ene~gije; uslovi za Jjudsko. individual-izovanje i samoostvarivanje, a to su seksualno zadovoljenje, ljubav, prijateljstvo, uzajamnost i uopste sublimiranje i eksteriorizovanje ljudskog, u prirodnom i humanom znacenju ovog pojma_ Bez isticanja i obuhvManja ovih slozenih odnosa zensko pitanje gubi istowremeno svoju opstost i specifienost i postaje arpstraktno hli politi6ko .u vulgarnom znaeenju ovog pojma. Bez zadovoljenja zene u svakoj konkretnoj i pojedirnaenoj zeni nema njenog punijeg osloboc:tenja, tacnije ostvarenja. Mera postignutog osloboc:tenja je .u ostvarenom bi6u zene. Psihologija, i naroC~to psihoanaliza, u znatnoj rmeri su uticalc na to da se otkrije i uva:Zi ovaj individualni vid zenskog pitanja. To se i danas Cini cesto primenom jednostranog psihickog determinizma, kao sto se i soci""':lrogija zene i danas sl>tbo razvija, preopterecena jednostranim -sociologizmom. Nema podrucja istra:Zivanja u ikome jednostrani i pravol>nijski determinizam ne proizvodi u toj meri poluistine kao sto je to studija zene. Naklonost pojedinih intelektualnih i politiokih krugova da svoje ori- :tENSKO PITANJE 29 jentacije i <>kcije zasnuju na jednoj super~eterminis­ tickoj ideji maze objasniti, ali ne i opravdatt, popula~­ nost koja se sfu:'i u ilwrist povrsnih i jednostranih teonja socio-psihoa~alize: a naroci~o 'teo~ja. bizarnog bivseg marksiste 1 fro]dovca Ra]ha, KO]l JC poreklo fasizma svodio na seksualni problem. ObnavljajuCi stare i odavno napuStene koncepcije o biorasistiCkom tumacenju istorije, Rajh je nneo izvesne devijacije u sa· vremenu praksu t:zJv. seksua1ne revolucije. Aka se problemi zena ne mogu svesti na problem Zene kao takve, oni se ne mogu ni oStro odvajati. Oni cine jedinstvo i to jedlnstvo u razilicitosti: jedins1vo u kome se vidovi stvarnosti · suprotstavljaju i dopunj.uju, ispreplecu i odvaj<>ju. Nema punog os!obo~enja zene bez oslobodenja Zena i vice versa. OstvarenJe zene negira i prevazilazi odnose i situacije ikoji tr~i i izrazava ovaj dvostruki proces njenog oslobodenJa. Ostva· renje zene sledi put ostvarivanja lju'bavi u njenom kolektivnom i indiv:idualnom znacenju. Ljubavni odnos pretpos1avlja slobodu i jednakost, ali i :'esto. vi~e, .tj. slobodu i jednakost koje se ne mere, vee se JZaziva]U, dopunjuju i prelaze u nove ljudske kvalitete. U neme· renoj i neizmerljivoj reci.proCnosti Zene i muSkarca, li6nost koja voli postaje svoja i stvara ljub.w (,ljubav izazilva ljubav", ka:Ze Marks); a ukoliko to ~~~ stvar: nije i vise, i ona postaje bolja, odnosno bol]l JC o':'aJ koji to cini. (,Voli me vise da bih i ja hila dosto]na tvoje Ijubavi" - glasi jedan od najlepsih stihova en· gleske i svetske ljubavne i misaone poezije). U tl>kvom odnosu nastaje istinitost i ostvarivanje Ijudskog biea, a ~ime i zene, zene ·koja nije neprijatelj i suprotnost drugom (muskarcu), vcee su zajedno, kao ,paT" (dvojstvo, a ne neizbeino i br::ik), nova plurahs· �30 Dr JOVAN llORBEVIC ticka i individualna stvarnost (dvoje su prava stvarnost", piSe Ogist Kont). 10. Borba pojedinacne zene protiv pojedinaenog muSkarca i -u mikroorganizmima druMva (porodica, susedstvo i okolina) nije istovetna sa kolektivnom borbom Zena; ove iborbe ;nisu podvrgnute istim zak.onitos~ tima nirti .radaju iste probleme. J>rva je u svim istorijsk;m epohama, i danas je, individualni odnos koji se ogleda ne samo u .pojedinacnosti subjekta i problema veC i u tome Sto on sadrZi neSto Sto Cesto prevazilazi kolektivne okvire i s;tuacije, obuhvatajuci razlike u strukturi i menta:lhetu liCnosti, u .s,premnosti da se koristi drugim i da se protiv njega iskoriscavaju pred· noll"ti i slabosti angatovanih partnera. U drugoj borbi postbji kolektivni odnos zena prema vladajncim drus· tvenim i politiOkim, kuJtumim i moralnim stru~ktura­ ma i vrednostima. Ove dve sfere zenskog pitanja nisu jednake, ali se dodiruju i preplicu. One se moraju razlikovati, ali ne i izdvajati i suprotstavljati. U drustvu u kome su sve zene ugnjetene, odnosno u kome je zena kao takva ugnjetena, svaka Zena u mik·roorganiz·mima druStva (porodica, brak i uopste oclnos 'Zene i muskarca) nije i ne mora biti u ropskom pol&aju. ,Volja za moe" i za potcinja· vanje drugog u polltiCkom smislu je ekonomski i drustv<mo uslovljena, ali ona lma izvor i u individualnoj pslhi coveka. U njenom is,poljawanju pol moze imati samo posrednioku i sekundarnu u1ogu. To znaci da je '"'1'muCno neosnovana uobitajena podela na ,jruk" i "slab" pol; na muS·karca, kao ,uroa:enog osvaJaCa" i ,gospodara", i na Zenu, kao ,,pasivnu" i samo sebiCno ,posesivnu liCnost". U ovim tkonvencionalnim i v.ulgarizovanim ocenama, koje is.punjavajU ne samo pomodnu savremenu publicistiku veC i u nizu radova sa nauC- tENSKO PITANJE 31 nim pretenzijama, nalazi se miSljenje koje se zasni<va na empiriopsihizmu i empir.iokriticizmu. Pri tome, nema znaka da se prelazi granica ovakvog mi&ljenja u pojedinim modernim shvatanj1ma prerna kojfuna se izvesne negativnosti u pona.Sanju i mentalitetu i savremenih zena objasnjavaju, a kasnije i opravdavaju, time sto su one bile {i jos uvek su) ugnjetene. Na planu psihologije i ideologije nejednakost, · potCinjavanje, a naroCito ugnjetavanje proizvode i pQzirtivne i negativne ooobine i posledke, Ciju ocenu vrednosti jedino moZemo zasnivati na kriterijumu slobode, istine i borbe za ,Jjudsku autentii5nost i novi zivot. Niko ne maZe tra.Ziti za sebe nova p.rava zato Sto je bio .ugnjetavan; nova ljudska prava proizilaze iz ukidanja i prevazila.Zenja, a ne iz Cinjenice same ugnjetenosti .. Novi Zi!Vot se ne p1·avi na osnovu rezidiuma pro.Slog stanja nejednakosti i ugrozavanja jednih od strane drugih.'•) Mehanisticko je, a time i idealisticko, miSljenje (koje izmedu ostalih. zastupa Sartr)'•) da je zenski pokret zbir akcija i stavova pojedinih zena. Taj odnos nije >.biran, vee dijalektiean: uzaJamno us1ovljen, kontradiktoran i :komplementaran. Pojedinaena zena i zene nije ista stvarrnost. 'Pored o,pstih i zajedniokih crta, one i ona su specifiCna stvarnost, posebne mani'festacije ljud~kih odnosa i coveka. U pojedinim ljudskim odnosima, narocito u ljubavi, postoji odredena ljudska potreba ne za jedna&o.SCu, veC za ujedinjenjem; viSe za davanjem nego za primanjem. Pomato je da je snaga ljubavi (:tie samo zene) u predavanju i divljenju druH) V. r~ovor Simon de Bov:uar i Sartra o ,Zenskom pitanju.''~ st·r. 248 ave knjrge. H) bto. �32 Dr JOVAN OOWBVIC gom. Drugi nije uvek ,pakao", on mo.Ze biti najbo.lje ,ja". Pravo oslobodenje zene (coveka uopste) jeste u zadovoljenju i ostvarivanju slozene licnosH, koja se ne meri proseCnim meriHma, jer je svaka Zena i posebna JiCnost po sebi; a joS m~nje se moZe medti merilima koja vaie u polHiokoj akciji i politickom pokretu, jer #>i u s:-oiim zabtevima neizbeino prelaze pojedinac;f~gst i te.Ze unriformnosti. · ,. ~ ·. 11. Svaka zena ne mora biti naklonjena da se ukljuc) u politioki, odnosno u opsti masomi zenski pokret, niti je ona uvek u njemu pozitivna i korisna snaga. S dr.~e strane, zajednicki pok.ret :lena (revolucionarni ili reformisticki), iako moze ogranicavati ili zbuniti ze· nu ri njenoj tkonkretnoj zivotnoj situaciji i poziciji, nosi u .sebi i nove •moguCnosti za podizanje njene svesti i reSavanja odnosa ,ja" i ,,mi" (tako da ,mi" ne bude f viSe ,one" iii ,oni'J, kao Sto to joS uvek tvrdi ne mali broj zena, i kad nisu feministl<:inje). Poli:ticki pokret daje pojedinacnoj zeni nove snage i perspektive, kf>ko u opstoj bOI'bi za njeno oslobodenje tako i za njeno licno zadovoljenje i osl!varivanje, U zavisnosti od ·karatktera i 'l.'rednosti ovog projekta, zena postaje ,drugarica" i ,.sestra", razume bolje i do.Zivljava ravnopravnost tako da se oslobada teznje :<a nejednakoscu i za iskoristavanjem drugog, sto je cesto izraz_ teinje za osvetom ili zadrzanog kompleksa ranije ugnjetenosti. Ovakvu funkciju nema i ne moze imati svaki po· kret. To je iskustvo mnoglh :lena; ovo iskustvo goni pojedine i borbene grope zena da ovakvu fumkciju tra· ze samo u cisto zenskom i partikularistickom (feminnisti6kom) pokretu. Pozivanje na revoluciju i na izvesni for·ma•lni ;revolucionarni ·dinamizam ne menja pri- 1ENSKO PITANJB 33 rodu ovakvog pokreta, tj. ne podize .pokret do sposobnosti da razresi postojece i cesto obnovljene .dileme izmedu individualnog i kolektivnog, izmed:u ,ja" i ,mi". Istorija i savremena praksa :lena pokazuju da ovu funkciju moze imati samo drustveno-politicki pokret, -sa odgovarajneom strukturom i organizacijom, koji je nosi!ac istinske oslobodilacke i humanisticke ideologije i akcije i ciju slobodu akcije omogucuju demokratske i oslobodila6ke snage, sto u savremenom drustvu zna· Ci ujedinjene i svesne grupe radnih i sve viSe emancipovanih ljudi, odnosno zena. To je onaj isti pokret koji je osposobljen i usmeren da nosi ne samo projekt komunizma vee i da stvara zajednice slobodnih i bratskih ljndl i naroda, i to sve viSe na planetarnom planu. III L Isticanje specilicnosti >Situacije i bica zene nije nova pojava u istoriji misli: od Platona do danas zena je, u ovom pogledu, predmet i sadrzina velikog broja filozofskih i umetniokih .deJa, i to medu najsnaznijim. Nova i savremena .pojava je sve veei interes drustvenih nautka za zenu i njene probleme i time podizanje problematike zene na nivo opstih drustvenih i teorijskih pitanja. P.roblemom zene se bave danas skoro •sve drus1vene nauke, od sociologije, politikologije i antropologije do socijalne psihologije i pmva. Ali ni prirodne nauke ne izostaju u tom pogledu: dugo vremena prisvajana kao predmet biologije, :lena danas nalazi sve znacajnije mesto u radovima psihologa, a narocito u oblasti psihoanalize. . U toku poslednjih godina, a narocito u 1975, napisano je u svetu vise J<njiga i studija o problemu zena �34 Dr JOVAN OORDEVIC nego u celokupnom prethodnom periodu. Nema skoro 'l!ijedne zemlje u kojoj za vreme meaunarodne godine zena nisu objavljeni istral:ivaoki radovi i teorijske refleksije o zenskom pitanju. Na engleskom, francuskom, svedskom, spanskom (izuzetno na ruskom i kineskom jeziku, a sasvim izuzetno u socijalisti&im zemljama) objavljeno je neko!iko stotlna knjiga koje su iskljucivo ili pretdno posvecene zeni. Nema skoro nijednog easopisa iz oblastj drustvenih nauka, politl!ce i lmlture koji u ovom periodu nisu objavili najmanje jednu ·studiju, pr;kaz iii osvrt o ovim problemima. ~Do tog vremena svedena na polozaj Citaoca uglavnom • ,zenskih" i modnih publikacija, zena je postala opsti i aktuelni problem filozofske refleksije, naucnog istral:ivanja i drugih ozbiljnih studija i proucavanja. U tome se moze naCi i pomodnost iii refleks jedne mectunarodno progla~ene ,Zenske godine", ali ova mnogobrojna literatura, pored svestranosti i razliCitosti u posta¥kama i naucnoj i idejnoj vreclnosti, pokazuje kako jednu novu orijentaciju, prvenstveno drustvenih nauka, taka i spremnost i sposobnost niza pi•saca i nauC.nika, od kojih su mnogi i Zene, da se proSi.ri problematika drustva i horizon! znanja na jednu neopravdano zaboravljenu i potcenjenu oblast. Pojedine zene i krlticari dosadasnjeg razvitka drustvene Bvesti i naucne misli .pripisuju tu zaostalost uglavnom ,mahiz"1Mi" i1i cak ,falokratiji". Ali, ne moze se sporiti to da su i mnoge Zene, nauC.nici i filozofi, pisci i umetnici, radije obraCiivali probleme koji nisu bili tesno vezani za Zenu i uopSte za interese Zena i njihove naCine gledanja na sebe i druge. MaZe se reCi da su se Zene vise bavi!e rnuskim prob}emima, kao sto •SU se robovi ZENSKO PITANJB 35 viSe bavili gozbom gospodara (Aristofan) i Crnci Zivotom l kucom belaca (Fokner). 2. Pored obimnosti ove literature koja govori sama po sebi, nuino je i.1staCi njen izuzetan znaCaj koji proizilazi iz sadrzine i kvaliteta znatnog broja mdova posvecenih zeni. :lena je proucavana (sro ne znaci da je potpuno i svestrano prouCena) u svim raznovrsnim situacijama i odnosima u kojima se od .poeetka drustvene istorije nalazila, a .naroCirto u anima pod kojima danas Zivi, dela i rnisli. Ona je ispitivana od ekonomskog, drustvenog, politickog i ·kulturnog polozaja do odnosa u porodici, prema muskarcu, drugim zenama i prema sebi. Sve do ovog perioda, ·koji na inte!ektualnom i moralnom planu znaCi renesansu Zene i Zenskog pitanja uopSte, svetska literatura o Zeni se svodila najCeSCe na knjiZevnost o idealizovanom iii degradiranom Zenskmn biCu, na pravne .rasprave o formalnim odnosima Zene u braku i na njene obaveze prema deci, kao i na mnogobrojne radove koji su ponavljali pozitivne ili negativne misli o Zeni kao mitu i o njoj kao ,,dragom", ali - ,po prirodi" niZem bi.Cu. Izuzetak u ovom pogledu predstavlja .poznato delo Fridriha Engelsa Poreklo porodice, Bebelova knjiga zene i socijalizam, i Lalargova studija Problemi iene u kojima su razradene neke osnovne Marksove misli o Zeni, njenom .poloZaju u :kapitalizmu i u buduCem komunistickom drustvu. Posle ovih pionirskih radova, ma11ksistiCka .misao je hila samo izuzetno okrenuta prema zeni i njenoj prob!ematici. Medutim, bez deJa Marksa, Engel~a i Bebela, a docnije i Lenjina, savremena literatura o Zeni ne bi ·pokazivala nove rezultate. i novi kvalitet; hez njih ne bi bilo ni znacajnih prlloga ovim pitanjima od mavksisti6ki inspirisanih teoretiCa- �36 / Dr JOVAN OORDBVIC ra i pisaca. I u ovoj oblasti teorijske misli i naucnog isp.itivanja konzervativna i rearkcionarna misao se uCu. tala, ukoliko nije jalova. Stvara!acka misao je ona koja polazi od marksizma i inspirisana je njime. Ona danas nastoji (i veCinom uspeva) da prosiri i obogati naucni studij zene. Ako je akt tkompetentnih i darovitih pisaca, ona postize ujedno da prosiri predmet i vidike kako marksizma tako i savremene drustvene nauke. Zdru:lena sa revolucionarnim preobra:lajima i tendencijama u savremenom druStvu, marksistiCka nauCna misao je omogucila i doprinela da se zensko pitanje postavi kao totalno i visedimenzlonalno pitanje i da se pojedine nedoslednosti, povrsnosti i formalizmi u savr(!"menom (i marksisticki usmerenom) naCinu rnisljenja,' kao i u primeni manksistiCkih stavova o zeni (narocito ponegde u socijalistickoj praksi) stave pod ostrinu sopstvene Jcrit&ke i modernizovane nauCne misli, 1osvetlj ene novi,m is.k.ustvima i pogledima i novom kritikom. Determinisanost iii ,superdeterminisanost" mark.sizma u odnosu na postavljanje i resavanje problema zene ne moze znaciti i ne znaCi (za mavksiste i uopste) njihov monapolizam u ovoj oblasti drustvene prakse, akcije i misli. Ne moze se danas potcenjivati ozbiljan doprinos niza istoricara, ·sociologa, politikologa i kritiokih psiJwanaliticara i psihologa za konstitnisanje ako ne ,jedne nauke o Zeni", a ono izvesno jed.nog kompleksnog studija o zeni kao svestranom i viiiedi· .._enzionalnom subjektu drustva i sadasnjice narocito. Iz ove ocene ne •maZe se izostav:ilti ni Cinjenica da su same zene dale s¥oj nezamenljivi ulog i u ovoj oblasti saznanja. Ako predvidena ,nova nauka 0 zeni" (iii, skrom-. nije, kompletni studij zene) lima izvesnu buducnost, ZENSKO PITANJE n 37 najveca zasluga za to pripada nizu :lena sociologa, antropologa i psihoanaliticara, kao i zena koje su preuzele ulogu aktivnih i misaonih boraca u savremenom pokre~ tu za osloboaenje zena u ciju spontanost one nastoje da unesu misao o Zeni, o njenim problemima i potreba~ rna, moguCnostima i teZnjama: u savremenom druStvu, a naroCito u novom, socijalistiOkom druStvu, za koje se one, u veCini, zalarZu. 3. Za ocenu dalekose:lnosti promena u nacinu miSIjenja o pojedinim .pitanjima polofaja, osecajnosti i ·teinji Zene, naroCito u odnosu na muSkarca, moZe po~ slu:liti novo tumacenje Molijerovog Don :luana kao istorijske licnosti i kao knjizevnog deJa. Na jednom nedavno odrZanom nauCnom simpozi~ jumu,16) na kome su glavnu rec imali knjizevnici, istoriCari, politikolozi, i sociolozi marksisti (i to preteZno zene), najpre je postavljena razlika izmeau jednog ,seksistiokog" mita (donzuanstva) i Don :luana kao stvarne istorijske lienosti u Molijerovoj komediji, a zatim je na osnovu dublje i originalne naucnoistorijske i sociolo§ke analize pokazano da je u Don :tuanovoj liCnosti sadrZana kritika muSkeg ,seksizma"; da je u tom delu, u stvari, ismejan i opovrgnut mit o uobraZe~ nom i nadmoCnom ,osvajaCu Zena" i data osuda dru~ stva koje je lj.uc>ske odnose podredilo raznim religioz' no-monarhlstickim i pa~djarhatskim hijerarhijama. Niz nauCno zasnovanih i kritiCkih radova savre~ ·mene literature o Zeni ristiCe se veC time Sto postavlja grn:nice izmectu mita i stvarnosti i uspeva da demistrlf.i.:. kuje kako pojam zene tako i muSkarca. To nije moglo U) Ovaj simpozijwn Je oddan u Internacionalnoro kultmnoro centro ~ francuskom mestu Serizl-la.Sal (juna 1975) pod P.redsednHtvom poznatog filozofa Kirkegara. Simpozijum je obuhvatio vehki broj priJoga mladih i stanJlh istraiivaCa i nauCnih radnika oba pola. �38 / Dr JOVAN OORDEVI~ biti ucinjeno bez istovremenog demistifikovanja niza .pojava, instdtucija i vrednosti koje su Cinile osnovu dosadasnje ,civilizacije". To se, najpre, ogledalo u raz· nim pokusajima i teznjama da se razotkrije mit don· Zuanstva ·koji prema konvencionalnim shvatanjima izraZava ideju o nadmoCi muSkarca, toboZnjeg osvajaCa, a objektivno pllikriva vladajucu ideologiju feudalnog riterstva i hurZoaske privatne svojine o Zeni kao ,.ple.nu" i time kao -predmetu sa kojim se "poigrava" ,viSa rasa". Taka je jedan mladi knjizevni istoricar (R. MiSa) istakao dubokd pad doniuanskog mita, cija je krajnja inliarnacija epilepticki i impotentni knez Miskin iz Idiota F. M. Dostojevskog. Sa vi§e naucne ozbiljnosti i ·socio!osko istorijske verodostojnosti, ne napuSt?ajuCi .pri tom analizu samog dela Don Z.uan i muzike mnogih poznatih opera koje su stvarane po tom tekstu, pojedini mladi naucni rad· nici, ne samo marksisti i ne samo Zene, istiCu sledeCe cinjenice na kojima zasnivaju jedno mdikalno novo objasnjenje Don :l:uana i rtime kritiku donzuanstva. Dr.uStvo u ikome je nastao Don Zuan je zatvoreno -mu§ko drustvo ciju strukturu cini kruta hijerarhija: bog - kralj - otac - muz. :l:ena, zarobljenik religi· oznih i rnoralnih zabrana i normi, a politicki obespravljena, nema izbora izvan ,pJ"edodredenog", utabanog drustvenog i ljudskog puta. Taj put cini: porodica pod ...ld,aSCu oca, koji Zenu, svoju kCi, upuCuje muZu iii bogu. -o'na koja ne nade mu.Za i ne uda se za boga (ne ude· u manastir), nema drugi izbor nego da bude opsta stvar iii prostitutka. U ovom drugom slucaju ana ne pripada sebi, vee opel muskarcu: muskarcima •kao kolektivu iii, kao sto je glasila vladajuca ldeologija (ne samo verska), ona je ,nevesta davola". U tim uslovima, don1 39 ------------------------------ tENSKO P!TANJB zuanstvo je konsumirano, a u licnosti Don :l:uana je izra.Zen antidonZuanizam. Ova istorijska liCnost, prema Molijeru, izrazava osvetnicki akt svih potcinjenih i uvredenih zena i kompenzaciju za njihov ponizavajuci drustveno-politicki polozaj. Don :l:uan nije nastao van vremena i prostora. Njegova pojava uslovlje, na je odredenom drustveno.politiCkom i kulturnom situacijom d u tome .le:Zi veliCina i 'Smisao ovog umetniCkog dela i snaga i inspirisanost njegovog tvorca, genijalnog protivnika i kriticara reZima koji predstavlja ,kralj - sunce, (,L'Etat, c'est moi,). To jedino ~maZe objasrriti stalni i raznovJ"sni interes istorfCara, nauCnika i umetni:ka za ovo delo ov.u liCnost, a ne zelja da se odrzava jedna vulgarna istorija o pojedinim muSkarcima kao ,neodoljivim" i ,.veCitim osvajaCirna" ,Zenskog •srca". C~St·o ,,Zensko srce" tog doba je kucalo samo r;:a osvetu i oslobodenje, a ne za ,·predavanje" spojeno sa poniienjern. Genijalni umetnik i mis!Hac Molijer je morao osetiti da je avo srce poCelo da k.uca ;,ulevo". Dublji smisao !iionosti i ponasanja Don Zuana leZi u nameri da rusi ,vrednost" starog, hijerarMjskog i feudalno-monarhismckog zatvorenog drustva: autoritet bo-. ga, kralja, oca i muia. On bogu uzima kaludericu, ocu kcer, muiu zenu, a kTalju njegove zakone i obicaje. u jos dubljem 'Smislu Don :l:uan izvodi zenu i;z robno-novcane cirkulacije i uvodi je u svet prirode. Pod manmlom ,,spontanog osvajaca", on je vesnik slobode i prirodnog prava d oslobada zenu statusa rroba i objekta. On je prvi covek u svetskoj literaturi koji se u tome ne koristi privilegijama ( oeinskim, bracnim i politioko-verskim). P;ema zeni on uspostavlja odnose jednak<>sm: najprirodnije jednakosti dva seksa koji se slobodno opredeljuju i koji se traie, odnose zasnovane na spontanoj �40 .ZENSKO PITANJE Dr JOVAN flORllEVIC zelji i potrebi ljudskog tela i duha da postigne zadovoljstvo i sebe. Don Zuan je u tim uslovima oslobodilac, a ne osvajac: on oslobada zenu (muskih) nametnutih zakona da bi je uveo u carstvo prirodnih zakona. U nasem veku Don Zuan, ni kao simbol ni kao drustveno-politicka uloga, nije moguc. Ali, ne postize se njegovo razumevanje i kritika, jer nije kompenzacija za zenu, time sto se on danas cesto predstavlja kao osta. rela, nemocna i smesna figura. Pored toga, on je kao problem jos uvek predmet razliOitih knjizevnih, umetniokih i filozofskih tumacenja i deJa, ·koja su se narocito pojavila uporedo sa novom literaturom o zeni. Ovaj nepresjlsni interes proizllazi iz otkriea prave ostine o smislu o-:e licnosti i dela 0 njemu. On, istina je, viSe ne moze biti simbol ,vet.lte superiorne muSkosti". On ostaje o jeste znak i putokaz otvaranja znatnog deJa savremenog drustva prema stvarnosti koja tra2i i obezbeduje jednake>st, dostojanstvo licnosti i ljubav kao odnos uzajamnog ostvarivanja dva bica koja hoce sebe i drugog, bez nametanja, pretnji, zabrana, potcinjavanja i sankcija. 4. Simpozijum o Don Zuanu, koji je mogao biti, da je ranije organizovan, muska odmazda i revans za go· dinu zena, samo je p<>vecao i ojacao poverenje zene u sebe i u borbu za novo i bolje drustvo. Ovo samopovere· nje i samopouzdanje je praceno nizom novih pojava od IDteresa za Zene. U celom svetu osnovani ·Su ramovrsni vladini i nevladini 'centri i organi za proueavanje situa~ i problema zena. U francuskoj vladi je u pocetku 1975. godine osnovan ,drZavni sekretar1jat" ( jedna vrsta manjeg ministarskog resora) za ,uslove zene" (na ci· jem celu je jedna zena). Glas zena u njima i izvan njih je sve glasniji i ubedljiviji. Zena viSe ne grca kad govori. Njen je glas sve kristalniji i odlucniji. 41 Uporedo s t;.;,, one same, iii u zajednici sa drugima i muskim saradniaima uopste, organizovrue su desetine naucnih simpozijuma i drugih sastanaka posveceniih raznov·rsnim problemima zene. Broj casopisa koje su zene pokrenule i u kojima incijativno i slobodno raspravljaju svoja pitanja (i ona koja se njih ticu) je sve veci. U pojedinim zemljama zene imaju svoje izdavacke kuce koje, ako su nekad sektaske u izboru deJa koje objavljuju, nisu bez uticaja na razvijanje znanja, isticanje novih istina o ulozi •i problemu zena u drustvu, kao i na budenje svesti zena i na masovnost njihove akcije. Sve ove institucije i akcije uticale su na resavanje nekih aktuelnih pitanja od interesa za lienost i polozaj zena (kontracepcija, dozvoljeni abortus, liberalizacija razvoda, neka prava- privilegije za majke i trudnice) kao i na budenje svesti zena u zemljama u razvoju, narocito u onim u kojima tradicija, vera i odrzavand opskurantizam drze jos uvek zenu u p<>dredenom i pasivnom polozaju, ne samo prema muskaraima vee i u odnosu na celo drustvo. · U celini uzevsi, u sHuacijama koje se stvaraju, drustvene nauke se oslobadaju niza opstih mesta, dogmatsk.ih i tradicionalistickih misljenja o zeni (i ne samo o njoj ). Savremena naucna misao oslobada se i posJednjih oblika etnocentrizma, biocentrizma i najzilavijih ostataka nacizma. Bez poznavanja zene i njene nove svesti o sebi, ova promena od dalekosel:nog znacaja za razvitak drustva i nauke ne bi se mogla ostvarivati, sto ne znaci da je vee i ostvarena. 5. Polje ispitivanja zene je beskrajno i neiscrpno. Ono tra2i makroskopske i mikroske>pske metode, jer svako saznanje je u celmi, kao sto je naglasavao Heraklit, all d u delu koje je pokazatelj celine, kao sto je isticao Hegel. Saznanje je istinitije ukollko ima za predmet •. / �42 Dr JOVAN 00Rl)EVIC vertikalne i horizontalne linije jedne stvarnosti. Misao ,koja ovo ne obuhvata prelazi preko stvarnog predmeta i zato se moZe nazvati dogmatskom i konvencionalnom. Pored toga, studija o jednom drustvenom subjektu (konkretno o zeni) nije naucna ako nije deo istorije i teorije druStva i ako ne otvara u njima nove horizonte. Bez istine o zeni nema pune i prave istine o drustvu a coveku, kao sto se bez njenog oslobodenja i ostvSJrivanja opsta drustvena i ljudska emancipacija ne mogu privesti kraju. Jedna emancipovana zena je pre pateticna i izolovana pojava, nego sto je vesnik oslobodenja zerra. Fmgm~ntarno saznanje o Zeni kao izolovanom pitanju dovodi samo do parcijelne i paroijalne istine i sadrzi u sebi viSe ekstravagantrrosti .nego novih istina i ideja. Sve sto je do danas napisano o zenama (i ono najbolje) ima znacaj aka i ukoliko predstavlja prilog buducoj zaokruzenoj i svestranoj stu<tijoi 0 zeni; ti prilozi su utoliko podsticajniji i konstruktivniji ukoliko su akt rnisli i iskustva Zena koje sene izoluju u Zenu (pasivno Zenstvenu iii pobunjenu) i koje se ne odvajaju od opstih procesa drustvenih, ·kulturnih i misaonih borbi i preobra'Zaja. Ovi radovi znaCe i doprinos borbi Zena za emancipaciju SJko osvetljavaju put i angafuju p<>IG'et u borbi za jedno demokratsko ·clrustvo u kome ce zene, organizovane i pojedinacno, udruzene sa svim osloboclilackim i stvSJralackim pokretima savremenog drustva, hteti da uspostave novi Zivot, i:stovremeno slobodan, odgovoran ~prozraCan, najzad, autentiCan ljudski Zivot. Zivot s onu stranu hijerarhije ,; dorninac.ije, mitologije i okultovanosti; zivot ad coveka i za coveka. Zivot o kome je imaginativno pevao inspirisani komunar i veliki pesnik Rembo, a cije je puteve i mogucnosti nastupanja teorijski utvrdio veliki naucnik i vizionar Karl Marks. .ZBNSKO PITANJE l J 43 6. i:ena je vitalni i osnovni uslov postojanja i Zlvota coveka. Ona je, kao sto je pokazao Engels, pocetak Coveka 1i druStva sa sv;im njihovim protiv£eCn0stima i lutanjima. Ona je, kao sto peva Aragon, buducnost coveka sa svim njegovim mogucnostima i · izgledima koje sadde nezadrzive mutaaije drustva, kulture i miosli, di. namizirane borbom klasa pre svega. To je sve uslovilo ne samo problematiku vee [ semantiCnu sloZenost, dvosmislenost i ambivalentnost samih definicija, pojmova i reCi u odnosu na Zenu. Na svim jezicima reC i pojam Zena imaju viSe i .faznih znacenja u koja su utisnuti interesi i shvatanja razlicitih klasa, kulturnih struktura, moralnih rezima i drustveno·politickih sistema. To se odnosi i na jugoslovenske nacionalne jezike. Na srpskohrvatskom jeziku rec zena se upotrebljava da oznaci: 1) lice odredenog (zenskog) pola; 2) suprugu (bez obzira na to da li je iii nije u bracnom odnosu); 3) onu koja je bila udata; 4) ,kuenu pomocnicu" (uopste onu koja je u kucnoj iii hotelskoj ~luzbi); 5) opsti naziv za sve zene; 6) simbol (zenskosti iJi zenstvenosti); 7) javnu Zenu; 8) opSti naziv za sve uzraste, od zenskog deteta do starice; 9) pezorativni iii idealizovani odnos prema odredenom Ucu suprotnog pola ( u muSkom reCniku ,ta Zena"; ,kakva Zena"); 10) peZorativni odnos prema muSkarcu ·kame se osporava muSkost (,on je prava Zena"); 11) ,obiCna" Zena, ,,.prosta" Zena, ,dobra" Zena i ista reC i.ena sa nizom ~rugih prideva, kojima se obicno kvalifikuje omedena licnost zenskog pola. Pored toga, u govornom jeziku, naroCito muSkom, u samom naglaSavanju pojedinih prideva, upotrebljava se rec zena da bi se pojedioa od njili l<valifikovala iii da bi se odredio odnos prema njoj (na} cesce u pogledu na zeruski dzgled iii telo). u politickom i pravnom ·reCniku kad se govori, na primer, o zaStiti i �ZENSKO PITANJE Dr JOVAN BORDEVIC 44 pravima :!ene, cesto se podrazumeva i majka sa decom ili bez dece. U razvijenijim jezicima rec :!ena ima znatno vise znacenja. (U teorijskom casopisu KP Francuske' 6 ) utvrlleno je da rec zena ima najmanje deset znacenja.) u engleskom, francuskom i nelcim drugim jezicima za pojam :!ene se upotrebljava i ree ,gospolla" (madame). u _engleskom jeziku, pored toga, u izvesnom odnosu pravt se razlika izmellu ,gospoda" (ledies) i ,zena" (wome":): t~; ko da se ovaj drugi termin rezerviSe samo za ,ob1cne :!ene, dok bi ,ledi" hila zena dz otmenih krugova. Za ovu razliku u jeziku ironicno je primetio ostroumni engleski pisac Oskar Vajld da vodi u jednu vrstu deseksualizovanja· pojedinih grupa zena (,visih krugova") koje kao :!ene nestaju u korist jedne klasne kategorije. Od posebnog teorijskog i drustveno-politickog (pored ideoloskog, estetskog i intelektualnog) znacaja je utvrllivanje i razlikovanje znacenja izvesnih pojava koje Cine sadrZinu ne samo mnogih rasprava o Zenama veC i u znatnoj meri sadr.Zinu same problematike o Zeni. To su sledeci pojmovi: :!enskost i zenstvenost, a donekle i zenskarstvo i zenstvo. U objektivnom smislu, zenskost je izraz za skup osobenosti koje ne samo odlikuju zenu vee je razlikuju od muskosti, odnosno muskarca; otuda se pod ,ze~ nom" Cesto podrazumeva Zenskost. U tom smislu Zen~ skost je izraz za specificnost i identifikovanje zene i ..J.iw.e za njeno razlikovanje od bica drugog pola, odnosno od muskarca. Zenskost ne uspostavlja razliku izmellu :!ene i muskarca kao ljudskih bica. Ta razlika je specifiena karakteristika izmellu ljudskih bica razlicitog pola. S obzirom na to, neosnovano je terminolosko ") Nouvelle critique, br. 82 za l!nS. godinu. 45 razlikovanje izmellu :!ene i coveka koje preovlalluje ne samo u Iiteraturi XIX veka vee i danas. u antropoloskom i drustveno-politickom znacenju :!ena je covek u istoj meri kao i muskarac, sto ne znaci da mellu njima ne postoje biolosko-psihicke i socijalno-kultume razlike uslovljene prirodnim razvitkom vrste i drustvenim razvitkom ljudskih individua. PolazeCi od ovog saznanja, pojam i jezicki kriterijum razlikovanja Ijudskih grupa na ovoj osnovi jeste razlika izmedu :!ene i muSkarca, a ne izmedu uCoveka" i ,Zene", jer je Zena u osnovi isto ljudsko bice kao i muskarac.17) :Zenskost se cesto pojmovno i jezicki izjednacava sa ,,Zenstvenoscu". Ovom drugom pojmu se pripisuju pretezno psihicko-emotivne karakteristike u kojima se, u zavisnosti od ideologije i drustvene strukture epohe, utvrlluje cas osecajnost sa potcinjavanjem i poslusnoscu, cas emocionalnost puna misterija i nepredvidljivosti. Najpoznatiji metafizicki izraz zenstvenosti sadr:!i romantizam XIX veka, a njegov filozofsko-poetski izraz dat je u delu J. W. Getea, koji je ujedno iskovao poznati termin ,veCito Zensko" (evich veiblih). Pod Zenskarstvom se podrazumeva pe.Zorativno i mizogensko znaCenje Zenskosti iii Zenstvenosti, ili samo negativna strana psihe i ponasanja :lena. u nizu radova 0 zeni, narocito od radika!nih feminista Zena, svi ovi pojmovi se odbacuju kao tendenw ciozni, a ove reCi kao izrazi muskog (Cak falokratskog) ,govora". Bez obzira na to, zadatak je dru.Stvene nauke da ih odredi, a nauCni studij o Zeni ne mo.Ze ih zaobiCi da ne bi pao u idejno sektastvo i problemsko siromastvo. 11) U francuskom jeziku upr:avo se, u odnosu na. razlikov~e ~e~a Zeni, muSkarac oznaCava kao Covek (l'homme), Sto JC posledica uticaJa ,,mahistiCkog'' govora. �46 Dr JOVAN DOR.DEVIC ,1:enstvo" (izraz za tesko prevodivu francusku rec ,teminitude") je prihvacen po analogiji sa pojmom ',crnstvo" (,negritude") koji je prvi upotrebio i pustio u promet senegalski predsednik, pesnik Sengor. Ova ko· vanica nije do danas sire prihvacena (utoliko pre sto tezi da oznaci posebni rasnopsiho!oski supstrat revandi· kacije i pokreta zena koji bi bili izvan opstih zakona o drustvu i njegovom razvitku). Ovaj pojam nije dobio siru primenu ni u zemljama u kojima je nastao (Fran· cuska, SAD) i samo se izuzetno, od strane manjinskih grupa zenskog pokreta u zapadnom svetu, prihvata kao izraz osobenosti ideologije os!obodilackog pokreta zena. Nema teorijskih i politickih razloga da se traze biolosko·psJholoski koreni savremenih oslobodilackih ideologija i svllki pokusaj u ovom pravcu slabi uticaj naprednih i demokratskih pokreta i smeta ostvarivanju interesa zena (danas i uopste) i vraca naucnu misao 0 drustvu na biologizam, a time i na idealizam. / 7. Sve Sto se odnosi na Zenu izra.Zeno je zamenomy meSanjem mitova i istine, mitologije i realnosti. Zena je suviSe dugo bila (i danas je) u robnoj cirkulaciji da ne bi bila mistifikovana i fetiSizovana. Naucna studija o Zeni nuZno mora razlikovati Zenu kao mit i Zenu kao socijalno, ljudsko i svojstveno bice. Sve je u odnosu na Zenu joS uvek istovremeno mistifikovano i realno, Sto je jedan vid dvostrukosti birokratskih i realnih pojmova koja, preilla Marksovom miSljenju, karakteriSe savremena misao klasnog i birokratizovanog dru.Stva. ~ U pojmovima ,.Zenskost'' i ,Zenstvenost" (i drugim koji se izvode iz termina Zena) ima nesumnjivo elemenata mitskog i cak mistifikatorskog. Odbacivanje ovih pojmova a priori, pod izgovorima da su u njima natalozena znacenja odredenih klasa, ideologija i ljudskih grupa (muskih), sprecava da se oni kriticki shvate ZENSKO PITANJE 47 i da se problematika zene postavi u svim njenim vidovima i dimenzijama. Saznanje Zene i o Zeni gubi svoj autoritet a misao oStrinu ako se zasniva na neomanihejskom naCinu mi.Sljenja, koje se sastoji u tome da se sve ono Sto smeta odredenoj koncepciji o Zeni, i pokretu koji je zastupa, proglasi za tude, ,mu.Sko" i ,,crno"-, a sve Sto se sla.Ze sa tom koncepcijom za jedino ,,pravilno", ,,Zensko" i ,belo". U takvom naCinu mi.Sljenja koji se nalazi u nizu programa i shvatanja, narocito radikalnih feministickih grupa, cesto se iza zenskih pojmova kriju mu.Ski i iza prisutne muSke misaone dominacije nastojanje da se ona produfi u korist zene i njenih shvatanja. 8. Ovakav manihejski nacin misljenja je proizveo izvesne nove pojmove i termine (kao Sto su seksizam, malrizam, falokratizam, falokratocentrizam) kojim obiluje savremena literatura krajnjeg i poluideo!oskog feministickog radikalizma (koji cesto nije daleko od lezbejstva). nSeksizam" je termin koji oznaCava mu.Sku psihologiju i ideologiju; a danas se primenjuje na svaki oblik misljenja koji je iskljucivo naklonjen interesima jednog iii drugog seksa. ,Mahizam" (rec spanskog porekla) je rec kojom se oznacava shvatanje o muskoj superiornosti, stavove i ponaSanja koji iz njega proizilaze iii ga potvrduju. ,Falokratizam" (od grcke reci sa znaCenjem ,seksistiCkog znaCaja") oznaCava re:lim dominacije i vladavine muskarca, odnosno muskog pola. Termin se siroko upotrebljava u radovima i proklamacijama radikalnih feminista i pisaca koji su naklonjeni brzim i op.Stim ocenama. ,Falokratocentrizam" (sliCno ,etnocentrizmu" i ,sociocentrizmu") je pojam kojim : se karakteriSu ideje iii praksa koje po!aze od isticanja postojanja iii nuZnosti jednog centra izvora misli, tumacenja i uticaja koji podvrgava sve druge doktrine �Dr JOVAN OORDEVIC 48 i idejne prakse svojoj superiornoj centralnoj, konkretno muskoj moci. Svi ovi izrazi, a narocito dva poslednja koji su preuzeti iz grckog jezika, kriju jednu odredenu ideologiju · koja proizilazi iz opravdane osude vekovne dominacije i prevlasti muskaraca u istoriji i njihovog neopravdanog izjednacavanja sa polom. Ali, ovakav antropomorfizam nije sredstvo za nalafenje pravih korena nejednakosti (i uopste ugnjetavanja) zene danas. Jake reci ne kriju ni jake misli, ni jake karaktere, kao sto je to isticao francuski moralista Vovnarg. IV l. 0 odnosu marksizma, posebno drustvene teorije Marksa, Engelsa i Lenjina, prema zenskom pitanju postoje razlicita mBijenja ne samo medu nemarksistima vee i marksistima. Medu prvima nisu retka tvrden ja da teoreticari socijalizma i ljudske emancipacije nisu pokazali poseban interes za zene i njihove probleme. Pored poznate teZnje konzervativnih i reakcionarnih pisaca da se delu ovih teoreticara (odnosno marksizmu uopste) oduzme ono sto stvarno ima, a pripise ono sto u njemu nema, avo tvrdenje se zasniva na ovim osnovnim slabostima koje karakterBu savremenu analizu i kritiku marksizma: a) ocene se daju na osnovu vise iii manje istrgnutih fragmenata iz Marksovih i uopste marksistickih radova, -~ ocigledno malo poznavanje njihove celine; b) sa marksizmom se izjednacavaju pojedini stavovi izneti u programima i deklaracijama odredenih komunistickih partija, miSijenja o stvarnom polozaju zene u odgovarajuCim radnickim pokretima iii stanje u praksi pojedine socijalisticke zemlje danas; II 2ENSKO PITANJE 49 c) ideoloska otudenost, cak i zaslepljenost. Ocena doprinosa marksizma u postavljanju, definisanju i resavanju zenskog pitanja je neodvojiva od poznavanja celokupnog dela Marksa, Engelsa, Lenjina i drugih marksistickih teoreticara i ne moze imati autorite! naucnog saznanja i objektivne istine ako se ova znacajna teorija o drustvu i njenom razvitku ne stavi u opstu misaonu i stvarnu istoriju drustva i coveka. Sve do sredine XIX veka miS!jenje o zeni je ostalo na planu sentimentalnosti i romantizma, kao i ociglednih gluposti i legendi o zeni .,koja je stvorena od rebra muskarca" (Adama) iii o zeni kao .,po prirodi" nizem i potcinjenom ljudskom bicu. Biologizam je osnova drustvene misli uopste. Biologizam je i prva .,naucna" osnova svih ranijih i tadaSnjih ,teorija" o fundamentalnoj i vecitoj nejednakosti zene prema muskarcu veC i o njenoj ,,inferiomosti On je izraZen u poznatoj formuli Sv. Pavia i Avgustina (.,tota mulion in ·utero, totas vir in ejaculatio") koja je vodeca ideja svih docnijih psihologija o zeni i uopste, svih ne samo ,mahistiCkih" i ,falokratskih" veC i elitistiCkih i birokratskih ideologija o .,zenskosti" kao pasivnoj funkciji (katolicki filozofi Vinterstajn, niceizam, frojdizam i aparatska ideologija); kao i siroko rasprostranjenih .,popularnih" (muskih) misljenja o vecitoj inferiornosti zene. Promena ovih teorija nastaje pod uticajem radikalnog romantizma, a naroCito socijalistiCkih ideja i radniCkog pokreta. To se desava oko 1840-1845. godine u poznatoj revolucionarnoj situaciji koja stavlja u pitanje sve dotle vafece vrednosti i tradicionalne teorije o drzavi, vlasti, Coveku i njegovim pravima; to je epoha -U' kojoj sazreva jedna nova revolucionarna misao. U to vreme Marks postavlja temelje jednoj novoj i smeloj nauci koja otkriva klasnu borbu kao motor 11 • �so Dr JOVAN BORDBVIC istorije i istice ulogu radnicke klase u konacnom ukidanju kapitalizma i stvaranju jednog novog drustva u 'kame Ce se razre.Savati mnoge zamrSene protivreCnosti postojece civilizacije. Njegovo delo, koje je sazrevalo i razvijalo se (u saradnji sa Engelsom) do kraja XIX veka, izvrsice duboku kritiku i reviziju dotle opsteprihvacenih shvatanja 0 drustvu i coveku, a time i 0 zeni. 2. MiS!jenje o zeni kao nizem bicu, formirano na osnovu bioloskih i seksualnih zabluda, ispunjava jednu viSevekovnu ,mahistiCku'' ideologiju i ukrivu svest'' koje su izraZene ne samo u, za Zenu potcenjujuCim, narodnim izrekama i pesmicama vee i u koncepcijama niza filozofa, psihologa i dr.Zavnika; u pisanim tekstovima i usmeniih ponaSanjima; u tradiciji i u savremenosti. U tom pogledu se Cesto navode ,.teorije" i izreke ne samo poznatog Zenomrsca Sopenhauera veC i Kanta, NiCea i Frojda. Napoleon je svoj stav o zeni kao nizem bicu u odnosu na muSkarca ozakonio za Citav jedan vek u Code Civilu, najvecem spomeniku bur2oaskog prava i kodeksu 0 nejednakosti zene. Nice, pesnik-filozof, koji je inace za citavu glavu iznad mislilaca i pesnika svog vremena, Zenu shvata kao tajanstveno bice koje se izrazava u funkciji ridanja i materinskom instinktu: ,.Zena je puna misterija, ali ona nosi i njihovo resenje: trudnocu". Frojdizam (i psihoanaliza) nastoje da modernizuju i ,profine" bioloski apriorizam. PolazeCi od Niceovog tvrdenj a o misterioznosti ze"""'!m, Frojd razvija citavu psihoanaliticku teoriju ciji je cilj da objasni, tacnije da opravda, potcinjen i nizi poloZaj Zene na svim planovima (porodiCnom, socijalnom, intelektualnom, seksualnom), zasnivajuCi tu teoriju na ,,anatomskom siromaStvu Zene". DefiniSuCi Zenskost kao nedostatak, Frojd shvata zenu kao ,kastriranog muskar- 51 :zBNSKO PITANJE ca". Opsednut seksom kao resenjem svih tajni, ne samo coveka vee i drustva, on celokupnu istoriju nejednakosti zene svodi na seksualne razlike izmedu Zene i muSkarca: :lena je niza jer je seksualno izvrnuta i bioloski nedovrsena. i':ena je puna stida sto nije muskarac; ona je pod stalnom potrebom famozne frojdovske ,zelje za penisom" .18) Zena se moZe osloboditi anatomskih nedostataka i psihiCkih muka ako postane ,normalna", a to ce biti, zakljucuje Frojd, ako postane ,sto je moguce vise slicna vecitom predmetu zelje - muskarcu". Oduzimajuci zeni svaku seksualnu vrednost (ona je bice sa ,supljim seksom", a to znaci aseksualno. bice), ~~oj~ osporava Zeni svaku sposobnost za naw;;ta o~knca. I doprlnos civilizaciji: Ijubomorna i zavadlJiv.a, Iise:'a Je i oseCanja praviC.nosti; ona se ne interesu]e za Javne poslove; ona je u tridesetoj godini ,,svr.Sena", itd: Pod izgovorom naucnosti i misaone suptilnosti, FroJdova teorija o zeni ne donosi nista novo, vee ponavlja vekovne predrasude o odnosu medu polovima,19) ne prelazeCi niski nivo biologizma20) i psihologizma i time, u krajnjoj Iiniji, idealizma (u filozofskom znacenju reci). 3. Biologizam i psihologizam predstavljaju uvek jednu ideologiju jer polaze ad teznje da opravdaju drustve1&) Suprotno ovom Frojdo"??m ,?~riCu", .J>I?jedin; savre~~ni soc;:ioloz.i j socijalni psiho!ozi vde sa VISe onnmlanostt mvern1u fro]dizma 1 kod muSkarca nalaze ,strah od kast~acije (H. R. Hans, TheyDa~?erous Sex, London Pocket Book" 1%5) j lJubomoru na ,moC za~eCa zene (M. Mead, Male aDd Famale" NY, 1966 i B. Betleheim, Symbolic Woup.ds, NY, 1970). " to) Kao mlad zaljubljen, Frojd ...neino" J?i!ie S':'ojoj verenit:i: ,Drago blago, dok ti ufivaS ~ svojim domaCim .~slovtma, J~ se predaJem zado· voljstvu da re§avam ta]ne strukture duha {V. C. Davtd, Freud Superm4te, Paris, ed ...Minuit", 1975). !D) Mnogi biolozi, i sami pristalice psihoanalize, podvr~vaju FrojdO:Vl!teoriju o Zeni i celokupnu psihoanalizu. (i po~e"t!no Fro.Jd~) svestar_t:OJ: analizi i kritici: od tih radova se posebno 1St1~ piSC! markststt (pod~glJY';? i ironiCno delo Luce lrigaray, Speculum de l antre fePJ!me, 6d. ,Minwt , Paris, 1975) i donekle knjiga, u nizll: pitanja sm~l~ i onginalna, ame_riCkog teoretiCara Zenskog porekla Kate Millet, La Polzttque du Mdle, Pans, ed. Stocek, 1974). i �52 I I Dr JOVAN OORDEVIC n~ "':ejednakosti i osujete oslobodilacke pokrete potci, n]enib grupa, uz opravdanje opresija i vladavine jednib od strane drugib. . P?_red r~a~~ionarnog karaktera svih ovih ,teorija", n.~~veci broJ. ll]ih, u odnosu na Zene, spadaju u grupu CI]l su anton otvoreno ill prikriveno mahisti i otvoreni protivnici jednakosti zene i muskarca i time emancipacije Zena; ovi pisci su poznati i kao antifeministi. Ali biologizam i naturalizam slu:le kao osnova izves':'ih novib teorijskih pokusaja koji za nejednakost zen~ 1 mu~karca nalaze objasnjenje iii opravdanje u nu:lnim razhkama medu polovima i u izvesnim vrednostima koJe proizilaze iz ,prirode biCa" predstavnika ova dva pol~. pokazujuci pri tome iii ,.razumevanje" (i cak simpat!je~ za po!o:!aj zene (prihvatljiv iii neprihvatljiv), iii trazeC!. r~~enJe z~ postojecu nejednakost u novoj nejednakosti 1 1zvrtan]u vrednosti - :lena se oslobada time sto se ponovo postavlja na vrh drustvene piramide, tamo gde je nekad bila i gde je opravdano da se nalazi s obzirom na svoje bioloske funkcije. Prvi je pravac neomahisticki (Dz. S. Mil, Vilar, A. Breton, Mead i dr.), a drugi je ,.proto·feministicki".21) . Ovi pi.sci, narocito A. Lek!er, preuzimaju na nov na~m trad1cionalne biologisticke premise o podeli Jjudskih. grupa, navodeCi tvrdenje o imanentnosti (,.tako je to bllo ad pocetka i ne maze biti drugacije") polozaja Zene. Zene i muSkarci kakvi su danas su ,date" i prirod~e kat~gorije. Hijerarhija medu njima nastaje posle ~ nezav1sno od ovih pode!a i njibovog sadrzaja. Podela 1zmedu poslova (du:lnosti), nuzna za zene, izvrsena je p:ema m~rilima koja ~su merila socijahlog ugnjetavanJa. Kad Je ova podela Jednom izvrsena i priznata, !judi !t) Najpoznatija varijanta ovog pravca data je u knjizi jedne Zene: A. Lekierc, Parole de femme. :tENSKO PITANJE 53 su sve ucinili da ova podela bude shvacena kao dobra i opravdana (ana je izvrsena racionahlo i opravdano). Prerna tome, potcenjivanje i obezvrednjivanje Zene i njen nizi polozaj proizilaze iz obezvrednjivanja, potcenjivanja, prezira i neinteresantnosti onog Sto joj je ,.tradicionalno iii prirodno pripalo i dodeljeno". Iza ovog statickog biologizma, koji mesa drustveni fenomen (podelu rada) i prirodne razlike (razlike prema polu), krije se poznata ,.seksualisticka" ideologija koja opravdava drustveni odnos (ugnjetenost zene) razlikom medu subjektima kojima se odrice drustvena uslovljenost. Svaki biologizam vodi u idealizam i mesa uzroke i posledice, pripisujuci posledici karakter uzroka; to jos jednom potvrduje ocenu starih kineskih filozofa da su biologizam i idealizam reakcionarna misljenja. Ovakva misao ne objaSiljava niSta; ona je tautoloska: devalviranje zene ima uzrok u obezvredenosti b i t i zena. Zena je podredena jer ima (ili je preuzimala) nize i podredenije funkcije i poslove (ne samo kueno·domaee vee i bioloske, u vezi sa radanjem) kojima su muskarci (neopravdano) pripisali niZu vrednost, a ona ne vrsi subalterne poslove zato sto je raspadom matrijarhata, sirenjem privatne svojine i klasne borbe postala objekt dominacije i eksploatacije. Engels se ,.ispravlja" tamo gde se potvrduje i podrzava nauka i istorijsko istrazivanje do danas. zena je zrtva svoje sudbine, a ne drustva nejednakosti, oskudice i dominacije. Za razliku od grubog biologizma i antifeminizma, ova shvatanja ukljucuju i ucesce same zene u igri uspostavljene inferiornosti. Po ,prirodi" smerna, pasivna i ZaJIVaJna, zena pribvata SVOjU U[Ogu, i cak U njoj uZiVa; jer joj to omogucuje da se razlikuje, da bude .,druga"; da uJepsava zivot (ne kaie se ciji), posto je ona jedini i pravi proizvod zivota kao takvog. �54 Dr JOVAN DORDEVIC Zahvalnost kao psihicki odnos prati svaki sistem potcinjavanja; to su zapazili i opisali mnogi pisci22) i · istrazivali moderni sociolozi,23) ali objasnjenja se gube iza cesto tacnih analiza i opisa. Zahvalnost nije ni osobenost zene, ni izraz potcinjenosti. Moralno-psiholoski, ona, kao ponasanje robova (potcinjenih), moze sadriavati ~Jemen;e ~oji proizilaze iz konkretnog boljeg iii hu~aniJeg drzanJa (gospodara) i koji odgovaraju potrebi IJudskog bica da smanji otullenost, da pril!e sredini u ~oi<:i mo~e ispoljiti svoju Jjudsku potrebu za toplinom 1 pn]ateljstvom sto nastaju kad su mrinje sankcionisan~, pe~spe~tive oslobol!enja daleke, a kultura i svest potcmJ<_mih ~s~e. Na planu Iicnih odnosa ona je rekompenz';~Ja za 1st~ stav drugog za stav izvan granica mazo~ h1zma, ona Je odnos slobodnog osecanja koje vapi za jednakoscu i dobrotom. Kao kolektivni fenomen u izrazavanju i ponizenju potcinjenih (robova, slugu itd.), zahvalnost se hrani vrednostima i uopste ideologijom vladajuCih klasa (cija je namena i uloga da uvek integriSu sve, a naroCito potCinjene grope u ,sistem"). Svim moguCim kanalima vlasti i ideologije, od bica do kulture, ova politika mora da utice na kolektivnu i individualnu psihu izrazenu u zahv~Ino.~ti i dn!gim prihvatljivim i ,olaksavajucim" ponasanJima. • To se sve odn_osi. na polozaj, odnose i ponasanje zene. Neosnovano Je, Jer Je nenaucno, antipsiholoski i apolitickl tvrditi (kao sto cine ne samo pisci sa ideo--teske ,desnice" vee i Marlo, Sartr, S. de Bovuar i dr.) da je zahvalnost i ceo kompleks onog sto se naziva zenstvenost .P?sl~dica i_!zraz njenog ugrozenog i podrel!enog polozaJa 1 opreS1Je. 7 ·r li j ") F!aubert, Trois Contes; Jack London, PriCe sa juinih mora. ~) Penon, La sociologie de la rivolution, Paris, ed. ,Maspero", 1967, 55 ZENSKO PITANJE Zahvalnost je psihologizovanje jednog vladajuceg sistema vrednosti politike u drustvu koje proizvodi i odriava odnose eksploatacije i dominacije. Ona nije stabilna vrednost jer je subjekt osecanja, a ono je, kao nametnuto, nu.Zno; ona je vrednost kritike koja je, kao takva, na ivici svog pretvaranja u nezadovoljstvo i pobunu. Kao zahvalnost za trpljenje, i za prihvacenu potcinjenost, ona je elemenat vladajuce ideologije i sredstvo odriavanja potcinjenosti zene; ukoliko nije posledica radikalnog negiranja drustvenih odnosa s onu stranu hijerarhije i iskoriscavanja drugog, iii na individualnom planu, svest o krivoj svesti Ciji su materijalni, drustveni i politicki osnovi ugrozeni iii se menjaju. Teorija o zahvalnosti kao privilegiji i ,.preimuCstvu" zene je sastavni deo biolosko-psiholosklh doktrina koje isticu da je potCinjeni polozaj zene psiholoski odnos, a svaki drugi odnos dominacije i eksploatacije materijalno-politicki odnos. U sociolosko-politickom smislu nema ni osnova, ni razloga da se pravi ovak.va diferencijacija, sto bi vodilo u seksisticku ideologiju i u ilu: ziju da oslobodenje zena nije prvenstveno drustveno 1 politicko pitanje i stvar snaga koje su pozvane da drustvenim i politickim sredstvima menjaju drustvo (a time i psihologiju coveka), vee obicnih ubeilivanja i manipulisanja. 4. Kao i u momentu kad su stvorene, taka i docnije (i danas), Marksove ideje o zeni predstavljaju diskontinuitet sa ovom literaturom zasnovanom na predrasudama, poluistinama i patrijarhatskoj ideologiji. Marks nije smatrao zenu kao bitan elemenat revoJucionarnog preobraZaja drustva. Ali ona ima znacajno mesto u njegovoj opstoj revolucionarnoj teoriji, i to ne samo usled njenog polozaja drustvene grupe koja je, pod uticajem klasnog drus . · "~ .~vrgnuta svestranom, c) vo , ~ 1\; ::> 2, ' ~ 4$, ( :. l.;:: f<W;A C::1 ~I '/1t~'~IJ ~ •< '-1 ,...'-./.: '\. 1 ... 0,: .• �56 Dr JOVAN BORDEVIC a ne samo ekonomskom ugnjetavanju. Pored toga, Marks je u vise mahova dao analizu ne samo politickog polozaja zene u uslovima drustva u kome je ziveo vee je utvrdio niz pogleda i istina koje su izmenile celokupnu dotadasnju teorijsku i politicku raspravu o prirodi "ropstva'~4) Zena i o moguCnostima njihove emancipacije i koje cine osnovu savremene drustvene nauke u odnosu na zensko pitanje. Marks je prvi veliki mislilac koji je zensko pitanje shvatio kao totalno i specificno pitanje, izraZavajuCi svoje stavove ne samo o nejednakosti, domi· I I naciji, eksploataciji i uopste potcinjavanju i unizavanju Zena u klasniril druStvima, veC i o suStini odnosa izme· du !flUSkaraca i zene i o dubini i znacaju ljubavi. ."1'1arks nije ,izmislio" novu teoriju o Zeni i njenoj emancipaciji, ali je on utvrdio osnove i dao sadrzaj takvoj teoriji. U toj teoriji nalaze odjeka promene i tekovine u drustvu i ljudskoj misli koje su rezultat drustvene, politicke i intelektualne borbe u periodu od velike francuske revolucije do sredine XIX veka i docnije. U tom periodu bio je ostvaren veliki napredak ne samo u kritici postojeceg drulitva i njegove ideologije vee i u pogledu poznavanja prethodnih istorijskih formacija. Pored novih istorijskih i sociololikih otkrica, uspostavljaju se i daju prve rezultate takve nauke kao sto su antropologija i seksualna psihologija. Uporedo s tim, radnicki pokret podize sve viSe radnicku klasu i radne mase na rang odlucujueeg drustvenog cinioca, koji je sposo~ 1 ~) Pojedini nauCniCii (i marksisti) ospOTavaju tae::nost ovog izraza, ~!i&.Cl .s. pravom ~a Zene nisu klasa i clii. se njihov polofaj ne mo:Ze lZJednaCiti .s poloZ~Jem robov~ ..&!"~ks, a naroCito Engels, pojmu ropstvo Zen~ n~ daJU znaCaJ nauCne ~efiUICIJe. ctrWtveno-ekonomskog poloiaja Zene u kapt~zmu, vee ~e sluie JednOm figurom da bi istakli kako vBestranu p~tC!DJt:nost ~ko 1 «?tud:t;nost .Zene od njenog lju~~kog biCa. Neosnovano je !IliUJ.~DJe da Je ova] po]am tzazVaO po]avu teon]e a .,bocbi polova" kao J.StonJs~om zak.onu: ~vaka revolucija XX veka preuzima iz marksizma svoj govor 1 verbahzam 1 ne osporava, vee potvrduje ulogu i znaCaj kJasne borbe kao motornu snagu istor.ije. 2ENSKO PITANJE 57 ban ne samo da rulii rezim represije vee i da ukaze na nove drustvene alternative. Takav pokret je neizbezno morao imati svoje poglede na drustveni i ljudski razvitak i svoje odgovore za zivotna pitanja drulitva i coveka. Kao i svaki stvarni politicko·idejni pokret jedne klase iii ljudske grupe koja hoce da menja svet i sebe u njemu, pokret radnicke klase je imao potrebu da odredi svoja resenja za ova pitanja, suprotstavljajuei se shvatanjima i idejama vladajuce burlioazije, i da, preduzimajuCi njen izazov nastoji da ga zameni svojim novim i radikalnim izazovom. U takvim uslovima i odgovarajucim zahtevima radnicke klase celokupnog socijalistickog pokreta njihovi su vodeCi teoreticari, i originalni i odgovorni ideolozi, Marks i Engels formulisali kako svoju oplitu teoriju 0 oslobodenju radnicke klase i coveka tako u njenom okviru, a delimicno i preko toga, teoriju o zeni i njenoj emancipaciji. Oni nisu filozofirali o Zeni, veC su je uveli u proces promene stvarnosti i njenog sopstvenog oslobodenja; a pre svega su dali teorijske elemente da se shvati zena po onom lito je bila, lito danas jeste i sto moze biti na putu opSte i svoje emancipacije. Pri tome su neosporne tri cinjenice: a) ova teorija izraliava drustvenu i idejnu situaciju u kojoj je stvarana, tako da osnovni problemi i resenja koja ona, u radovima Marksa i Engelsa obuhvata, proizilaze iz posebnog iskustva kapitalizma XIX veka i njegovih efekatana zene svih klasa; b) marksisticka teorija o emancipaciji zena je neodvojiva od njegove oplite drulitven~ -politicke teorije, odnosno od celine i jedinstva teorije Marksa i Engelsa; c) ova teorija o zenama po mnogim. svojim idejama predstavlja nastavak, ali i prevazila- ·. zenje prvih originalnih i velikih ideja o zeni i njenom oslobodenju koje su nastale u revoluciji XVIII i XIX �58 / Dr JOVAN DORDEVIC veka, u ideologiji romantizma i narocito u delima utopij, skog socijalizma. U nekim pitanjima ona nasi tragove ovih prihvacenih ideja, narocito onih koje je izrazio jedan od najinventivnijih ,femiriistiCkih" filozofa, raspevani i ponekad konfuzni $arl Furije- istovremeno moderni dijalektiCar i vizionar, sa Hegelom, NiCeom i naravno, Marksom, kreator modernosti savremenog doba. Sve avo Cini prirodnom i realnom osnovnu Cinjenicu da su Marks i Engels postavili sociolosko-idejnu osnovu, teorijsku cvrstinu i politicku usmerenost teoriji o zeni u celini, a narocito u pogledu uslova i oblika represije koju trpi i puteva njene moguce emancipacije. ~ Od tog vremena je revolucionarna i teorijska rasprava· o Zeni uSia u nauCnu raspravu o saznatim i pravim pitanjima; raspravu koja se oslobada ne samo tradicoinalistickih i zaostalih shvatanja vladajucih klasa i ,mahizma" veC i romantiCarske retorike utopijskog socijalizma i blafene naivnosti verskih pridika o jednakosti .,boZijih stvorenja". 5. Marks i Engels su smatrali da je zensko pitanje izuzetno sloZeno i znaCajno i zato su ga postavljali i nastojali da re.Se pod svim, u to vreme moguCim, uglovima posmatranja istorije i prakse, i pokazali su, i na ovom polju znanja i istrafivanja, svoju spremnost da dopune i isprave svoja ranija gledista kad su ostvarena nova otkriCa i utvrdene nove Cinjenice. U tome se oni razlikuju ne samo od niza nauC.nika tog vremena veC i od "'11'bjedinih docnijih .,marksista" (zbog kojih je Marks bio prinuden da se ograduje da ,,nije marksist"). U pogledu na teorijsko raspravljanje o zenama, Marks i Engels su hili ispred tog (svog) vremena, obuhvatajuCi teorijski smisao i vid ove stvarnosti koji su pripadali aktuelnom i buducem. 59 2ENSKO PITANJE Njihovi stavovi i zakljucci nisu iscrpm 1 definitivni i kad bi se taka shvatili, oni bi se stavljali izvan okvira svoje epohe, Sto oni izriCito nisu ni hteli, ni mogli. Ne smanjuje se neiscrpna i nezamenljiva vrednost njiM hovih ideja, njihovih doprinosa definisanju i resavanju zenskog pitanja kad se utvrdi da su njihove misli neodvojive od vremena u kome su Ziveli i mislili, kao i od njihovog socijalnog i muskog statusa. To ne znaci da bi drugi, pa ni Zene, u tim uslovima mogli iCi dalje i dublje u teorijskom doprinosu. Oni su ti koji su omogucili da se danas i sutra ide dalje i postavljaju i resavaju problemi zena i da se stvara jedna teorija 0 Zeni. Ta teorija je joS uvek istorija i sveZanj usmerenih i usmeravajucih ideja, sto je osobenost svake teorije koja nas priblizava istini i stvarnosti. Niko do danas nije otiSao dalje od Marksa u definisanju sustine zenskog pitanja. Osnovne postavke ove teorije su sledece. Covek je deo prirode i prirodno biCe, a istovremeno i ,.predstavnik svoje vrste". Ljudska priroda nije nesto sto je usadeno u coveku; on ima prirodne apetite i teznje, ali nacin na koji ih zado· voljava je uslovljen druStvenom i ekonomskom revolucijom koja ukljucuje umerenost i moral. Kad covek smatra zenu kao roba, iii iskljucivo kao licnost koja treba da mu sprema hranu, on se odrice jednog dela svojih sposobnosti da ostvaruje svoju prirodu kao drustveno bice. Privlacnost medu polvima nije nesto -sto je ·data po prirodi. Licna svest o drugom polu je jedno istorijsko ostvarivanje, prilog coveka u stvaranjti sopstvene prirode. Shvatajuci zenu kao ljudsko bice koja ima razlicitu svest, covek cini korak napred prema jednoj potrebi koja .,nije prirodna".odnosno bioloska; vee prirodna .,ljudskoj prirodi".25) 25 ) K. Marks, Ekonomsko-filozofski rukopisi, Rani Zagreb, 1961, str. 241. ~radovi, ,.Naprijed", �Dr JOVAN 60 / BORDEVI~ 2ENSKO PITANJB \ 61 ' SledeCi poznatu Furijeovu misao, Marks je, isto tako, u drustvenom statusu zene nalazio istorijsko merilo sposobnosti ljudskih bica da postanu svesni svoje okoline i da je savladuju; meru drustvenog pokreta koji vodi iz nufnosti u slobodu. Ali, za razliku od FurijeaJ on istice da su postojeCi odnosi medu ljudskim bicima jedna vrsta ,odstupanja" u odnosu na prirodu i na druge. Ljudski sastav coveka je postao animalan, a njegov animalni sastav se humanizovao. covek je po· stao uglavnom ,stomak i apstraktna aktivnost". Njegove prirodne funkcije (kao sto je produzenje vrste, prokreacije) su animalne, a ne ljudske. Polozaj zene odr,azava ovu deformaciju ljudskih bica.••) · ¥arks je isticao naCin na koji !judi mogu da pre· vazidu otudenje u drustvenim odnosima. Tradicionalna filozofija tu ne poma:le, jer se moze pristupiti filozofiranju samo polazeCi od perspektive otudenja. U skladu s tim, koncepcija o zeni u takvoj filozofiji nije niSta drugo do projekcija unutrasnje podele filozofa. Sposobnost poimanja, upravljanja i stvaranja mora se izraziti prakticnom aktivnoscu sa ciljem da se svet promeni. Ako toga nema, covek se ograniCava na komentarisanje svoje sopstvene nesposobno~ sti da shvati. Situacija radnika je opsti izraz ljudskog otudenja, dok je odnos izmedu zene i muskarca u najopstijem vidu prostitucija, koja je opet poseban oblik univerzalne prostitucije radnika. Jedno komunisticko drustvo moze da ucini kraj ovome stanju.27) - - Razvijajuci ove opste filozofsko-antropoloske ideje, Marks ne odvaja zenu od svoje definicije ljudskog bica. Ali je ona - u ovom periodu razvitka njegove teorije o ") Ekonomsko-filozO<fski rukopi\Si, Rani radovi, ,Naprijed", Zagreb, 1961, sbr. 240. H) lsto. zeni - jos uvek onaj ,drugi", elemenat spoljnog sveta kakvog poima i kontrolise covek, tacnije muskarac. Zena jos uvek nije drustvena grupa u pokretu u kome stice i koristi svest o sebi; ona je pre reprezentativni simbol coveka (tacnije muskog ljudskog bica) u njegovom odnosu sa prirodom. Ali, zena je u mogucnosti da postane autonomno i svojstveno ljudsko bice u komunizmu, kada ce, oslobadajuCi se svih otudenosti koje je podnosila, uspeti da prisvoji autenticnu ljudsku prirodu. To je u skladu sa Marksovim glediStem po kome oslobodenje zene od ekonomske zavisnosti, od koje ona pati u reZimu privatne svojine, otvara vrata za istorijske ljudske odnose. Ali, suprotno ,vulgarnom komunizmu", Marks je ostro odbacio tzv. ,ideju" o zeni ,kao zajedniC.koj svojini". U sluCaju ,.kornunizma", kaZe Marks, javna svojina bi zamenila privatnu svojinu, a u jednoj i drugoj situaciji zena bi se nasla iskljucena iz ljudskog razvitka. Engels je tu ideju jos naglasenije izrazio u svom radu Principi koinunizma (koji je poslufio kao prva sldca ,Komunistickog manifesta" od 1847. godine), na· vodeci da ,komunisticko drustvo, umesto da uvodi zajedniCku svojinu Zena, ukida je". U istom radu Engels polemise sa tvrdenjem tadasnjih i docnijih (danasnjih) ,kriticara", odnosno neprijatelja komunizma, po kome komunizam vodi u ,zajedniCku svojinu Zena". Sa njemu svojstvenom logikom, on objaSnjava poreklo ovog tobo.Znjeg i licemernog 11 uZa~ savanja" dobromisleCih" duhova, U.Zasavanja" koje u periodima misaonog mraka i lazi (kao sto je to nedavno predstavljao nacional-socijalizam) ispunjava svu ,kri· tiku" marksizma i socijalizma. Bur.Zuj nalazi u Zeni obiC~, no sredstvo za proizvOdnju. On je 0bave.Sten" da sred~ stva za proizvodnju treba da budu koriscena zajednicki 11 11 11 �62 Dr JOVAN BORDEVIC od proizvodaca i dolazi do logicnog zakljucka da ee ova zajednicka svojina neizbezno pogoditi zene. Ali, zakljucuje Engels, stvarni cilj komunizma je ukidanje statusa zene koji od nje cini obicno sredstvo za proizvodnju.28) Prihvatajuei ovu misao, Marks i Engels su u KomunistiCkom manifestu izneli joS neke argumente o odnosu novog drustva (komunizma), prema zeni koji danas cine osnovne pojmove i elemente u analizi Zenskog pitanja. Oni isticu da se u postojeeem budoaskom drustvu muskarac sluzi svim zenama kao objektima i smatra zenu kao svoju svojinu. Od posebnog su interesa za svestrano poimanje zensk'!1>: pitanja i drustvene i licne situacije zene karakteristicne' Marksove analize Pariskih misterija, poznatog populistickog pisca tog vremena Evzen Sia (u Svetoj porodici). On istiCe jos uvek rasirenu pojavu poznate hipokrizije onih koji hoee da pojedinu zenu .,spasavaju" i da se prema njoj odnose ,plemenito", au stvari podrZavaju (iii su nesposobni da shvate) mehanizam pomoeu kojeg se zena eksploatiSe. Pojedinacna humanost, koja ne dira u opstu nehumanost, nije radikalan akt, vee povremena ,sentimentalnost" ill traZenje alibija za stvarno ucestvovanje U nehumanosti. U OVOID pogJedu ima viSe radikalizma i realizma odgovor koji daje jedna javna Zena nplemenit01n gospodinu" koji joj savetl\je da postane ,poStena Zena" (i koji u istom radu pominje Marks): .,Postena, prema kome hoeete da budem po~na?" 6. Ovu teoriju (ideje) o zeni razvijaju Marks i Engels u Nemackoj ideologiji (1845-1846. godiiie). Na sirem planu nego ranije, oni utvrduju druStveni status Zene i uopste drustveni polozaj zene, i to prvenstveno u 28) Principes du Communisme, Paris., ed. Socialis, 1:%2. tENSKO PITANJB ( 63 funkciji materijalnih preobraiaja osnove drustva i promena u druStvenim odnosima, ukljuCujuCi tu i seksualne, moraine i duhovne odnose. S druge strane, oni razvijaju vee poznatu Marksovu naucnu hipotezu (do danas ne· oborivu) da odnos ljudskih bica sa prirodom ne utice samo na njihovu sopstvenu prirodu vee ina prirodu njihovih medusobnih odnosa. Iz tog proizilazi da se sirina promene sto je covek moze u toku istorije ostvariti u odnosu na prirodu odra.Zava u naCinu na koji on ima svest o drugim ljudskim biCima. Iz ove svesti se rada .,udruiivanje" (asocijacija) koja rada podelu rada, koja opet u pocetku nije nista drugo do .,podela rada u polnom aktu". Ovde se uvodi razlikovanje koje ce doc, nije predstavljati teorijsku kicmu Engelsovog Porekla porodice, svojine i drzave i njegove podele rada koja se zasniva na polu i prirodnim dispozicijama, s jedne strane i na svojini s druge strane. Dalji zakljucak iz ovog razlikovanja, koje izriCito Cine oba pisca, jeste da je za proucavanje drustvenih odnosa i shvatanje polozaja coveka, a time i zene, znacajna reprodukcija koliko i produkcija.29) 7. Dva su jos istaknuta marksisticka teoreticara po· kazivala interes za zensko pitanje, dajuCi svoj doprinos potvrdi, razvijanju i konkretizovanju Marksovih osnov· nih postavki o zeni, njenom statusu i oslobodenju. To su, i na odredenom nivou, Lenjin i Bebel. (Ali, i drugi marksistiCki teoretiCari, od E. Marksa, Lafarga, Geda, Kauckog i Roze Luksemburg do Gramsija i Mao Ce Tunga, nisu zapostavljali i Zenu i njene probleme, na~ rocito u okviru svojih drustveno-politickih shvatanja i pogleda). 2 ~) NemaCka ideologija, ,Kultura", Beograd, 1964. �,,, j······· 64 Dr JOVAN OORDEVIC Lenjin piSe o zenskom problemu uglavnom posle , pobedonosne oktobarske revolucije, kad se ono pojavljuje kao konkretno zivotno pitanje novog drustva koje proizilazi iz utrobe jednog zaostalog i patrijarhalnog, pretezno seljackog i patrijarhatskog drustva ukrucenog u poznatu strukturu zasnovanu na principu muske hije· rarhije: bog, car, otac, muZ. Kao i u drugim oblastima u kojima je mislio i stvarao, Lenjin je u odnosu na Zenu ostao verni i samostalni ucenik Marksa i Engelsa, ali i originalni i smeli nastavljac njihovih ideja i shvatanja. S obzirom na vre· me i uslove u kojima je mislio i stvarao, i odgovarajuCi na. drustvena pitanja koje je postavljalo novo drustvo kGjf je nastajalo iz starog, Lenjin se posebno interesovao za postojeci i mognci oanos izmedu stanja proizvod.nih snaga i novih oblika svojine i polozaja zene, za problem mesta i uloge zene u partijskoj organizaciji i politickom zivotu, a pre svega za oslobodenje zene-radnice , . od dosade i trivijalnosti rutinskog, domaCinskog i ku· Cevnog rada, najzad, i za nevi odnos izmed:u muSkarca i zene, ukljucujuCi i problem ljubavi. U svim ovim shvatanjima Lenjin se ne udaljuje od poznatih Marksovih, a narocito Engelsovih postavki (iznetih u Poreklu porodice i Polozaju radnicke klase u Engleskoj, delu koje sadrti izvesne stavove za drustveno i prakticno resavanje problema i potreba zene-radnice kao domaCice i majke). Vise od Engelsa, on pokazuje _Eosebnu osetljivost za oslobodenje zene od ponizavaju~eg tereta sitnih, banalnih i zaglupljujucih poslova oko odrtavanja domacinstva i porodice. U kritici ovog dra· sticnog oblika iskoriscavanja i odgovarajuceg ponizavanja zene Lenjin je pokazao posebnu osetljivost za zivotna i svakodnevna pitanja, predvidajuci i preporucujuci drustevnu akciju u pravcu pomoci zeni da smanji ,.~ ZENSKO PITANJE 65 teret pod kojim stenje, narocito u materijalno i kulturno nerazvijenom druStvu, druStvu optereCenom svim vrstama zabluda i fanatizma u pogledu odnosa muska· rac-zena. On je marksist koji je, kao vod prve socijalisticke dr:lave, najviSe ucinio za konkretno oslobodenje zene i za podizanje svesti sovjetskih zena (i zena uopste), o njihovom ljudskom bicu, drustvenom znacaju i o njihovoj politickoj ulozi. Ostvarivanje velikih ideja je akt njihovog stvaranja i ima ne samo prakticno-kriticku vee i teorijsku vrednost. To cini da je Lenjin ogromno zaduZio savremeni socijalisticki pokret oslobodenja :lena i da je znatno obogatio marksizam i u odnosu na zensko pitanje. Lenjin je poznati protivnik tzv. slobodne ljubavi, koja je cesto pratilac prve faze posle svake revolucije, ukoliko praksa slobodne ljubavi nije prethodila pripre· mi same revolucije (sto je Engels tacno zapazio da je to skoro zakonitost). Iako je po sopstvenom tvrdenju bio u svom Zivotu i shvatanju ,asket'', Lenjin je izrazio dve misli koje sui danas poruka svakom pokretu za istinsko oslobodenje zene, kad se taj pokret razlikuje ad anarhizma i kad je svestan opasnosti skretanja u avanturizam i preteranost (ekscese). Na pitanje sta misli a lju· bavi, koje mu je postavio stari francuski marksista i njegov licni prijatelj sari Rapapor, Lenjin je odgovorio: ,To je privatna stvar koje covek ne moze da se lisava".SO) Na drugom mestu, poznata Lenjinova formula o casi vade (izrecena u razgovoru sa Klarom Cetkin) sadr:li stav o ljubavi kao a duboko dozivljenom i osnovnom odnosu Zene i muSkarca. 10) Na franouskom jez:i:ku Lenjin je to izrazio i~m :reCi: ,S'est une· chose privee dont on ne doit pas se privoc". Ovaj c1tat je autor dobio od Rapapora u jednom usmenom razgovoru s njim. �Dr JOVAN fJORDEVIC 66 8. Bebelovo delo Zena i socijalizam imalo je veliki odjek na socijalisticki feministicki pokret, doprinoseci ·da se iz zabarava izvuCe ,Zensko pitanje" i da se Cak u program nemacke socijalisticke partije krajem XIX veka unese zahtev o jednakim pravima muSkarca i Zene. Zabtev koji je narocito isticao Engels i poddavale Marksove kceri, Eleonora i Laura Marks (posebno poli. ticki angazovane). Bebel je istakao dva osnovna shvatanja koja ce i danas imati odjek u socijalistickom pokretu za oslobodenje zena: a) oslobodenje zena je neodvojivo od oslobodenja svih ljudskih bica od .,ugnjetavanja, eksploatacij~, nuZnasti i bede" u svim oblastima; b) Zenska pitanje· nije niSta drugo do vid socijalnog pitanja i oba su nera.ZluCiva povezana i samo zajedno mogu naCi konaCno reSenje. PalazeCi ad toga, istiCe da se neophodni uslovi za oslobodenje Zene nalaze u tzv. ,komunalizaciji"31) damacih poslova, tj. u osnivanju ustanova za cuvanje dece i pomoC domaCinstvu; a sve to je nemoguCe obezbediti van ,socijalistiCkog re.Zima". Ista taka, aslobodenje Zene od eksploatacije i dominacije je u zavisnosti od osnovnog preobra:Zaja drustvene strukture (kapitalisticke). Bebel je smatrao, kao i Engels, da potcinjenost Zene ne poCinje sa kapitalizmom, jer je oseCanje inferiornosti dubaka usadeno u Zensku duSu'' i da se ono izra.Zava na podruCjima u kajima se navike i priroda mesaju do tog stepena da se izjednacavaju... zena je bi· 'Tlf, pise on, robinja pre no sto je ropstvo pronadeno".••) Kao i Engels, on je smatrao da se oslobodenje zene 11 11) Izraz koji su socijalisti, naroC:ito posle Pariske komune, upotrebljavali za proces koji danas oznaCavamo terminom .,podru?itvljenje". a~) Bebel, Socijaliz.am i tene, ,Rad"~ Beogmd, 1909, str. 1. ZBNSKa PITANJB 67 ne maZe izvrSiti samo putem revolucije: ona je tek pocetak jednog dugog procesa emancipacije. Pored ovih teorijskih stavova, Bebel nije otklanjao moguCnost promena i u kraCem raku i nije izbegavao da prizna mogucnost konkretnih sukoba izmedu .,zena i ljudi" (kaa i svi pisci tog vremena, a i danas, on upotrebljava rec .,covek" za muski pol), ne samo u kapitalizmu veC i u socijalizmu. On je istovremeno otvoreno naglasavao da je zena dvostruko eksploatisana: od stra· ne kapitalizma i jedne specificne situacije podredenosti koju je uslovio istorijski i moralni razvitak drustva. u svim prethodnim etapama. On ujedno prihvata radikal· nu tradiciju, pozivajuci potcinjene zene da neumorno rade na svom sopstvenom oslobodenju, jer ,kaa Sto se ne mogu interesi radnika izjednaCiti sa interesima gazda", taka ni ,Jnteresi Zene ne mogu se potpuno ukljuCiti u interese muSkaraca". Ali za razliku od niza radikalnih i socijalistiCkih mislilaca, ukljuCujuCi i Zene-revolucionare (kao sto su Meri Volkokraft i fantasticna i umna francuskinja Flora Tristan)38) koje su smatrale da zene treba da Cekaju da se muSkarci odluCe da pokrenu njihova oslobodenje, Bebel je ocenjivao da ima malo izgleda da se muskarci, kao drustvena grupa, jednog dana odluce da usvoje ideje .,emancipacije zene". Zasto bi oni to uCinili, zakljuCuje ovaj skromni i jednostavni mislilac, kad im zavisnost i podredenost zene u drustvu i porodici neposredno koristi. Bebelova knjiga nema sjaj smelih i originalnih idejnih varnica Marksa, Engelsa i Lenjina (pa cak i nekih docnijih marksista i socijalista), ali ona je prva monografija posvecena zeni od jednog socijalistickog borca i pisca koji nastoji - najvise pod uticajem Engelsa ....; 93) Bebel, Socijalizam i Zene, ,Rad", Beograd, 1909, str. 1. �I I t 68 Dr JOVAN OORDBVIC 69 .tENSKO PITANJE da misli marksisticki, realno i jednostavno. To nije obicna vulgarizacija marksistickih i socijalistickih ideja (pre svega Furijea i F. Tristan), vee pristupacna i sistematizovana obrada problema koji su se postavljali pred zene, narocito pred zenu radnicu pri · kraju XIX veka. Inspirisan marksiimom, Bebel je nedvosmisleno potvrdio dve postavke na kojima se zasniva revolucionarni pokret Zena. Nikakav mecena ili ,lju~itelj .Zena" neC~, i nije u stanju, da se angazuje u borb1 za oslobodenJe zene. To oslobodenje mora obuhvatiti svest, angafovanost i borbenost samih zena. Revolucija je put za ostvarivanje tog oslobodenja, a to pretpostavlja postojanje ne_samo odusevljenosti zene vee i socijalisticke vlasti kofa je spremna i sposobna da zapocne i vodi duboke drustvene, duhovne i moraine promene. Iako je napadan i vredan od strane burzoaskog feminizma, Bebel je otvoreno i neposredno u svoje delo uneo izvesne probleme i zahteve radikalnog feminizma, vezujuCi ih za socijalisticki pokret. Analize, opisi, poruke i osude koje saddi ovo delo ulaze u antologiju socijalisticke i pretezno marksisticke misli o problemu zena i nisu izgubili svoju aktuelnost ni danas. Iako pod uticajem ideja utopijskog socijalizma, Bebel i nije nikad napustio kontakt sa proble_mima. svog vremena i brizljivo se cuvao svakog dogmatiZma 1 ~a~ je cesto prihvatao i razradivao narocito Engelsove n;t•sh. Engels je s pravom cenio i isticao ove Bebelove kvaht7~e licnosti i deJa, koje jos uvek ostaje jedina monografi~a 7i-Zenskom pitanju u socijalizmu, iako je u nizu pitanja zastarela i prevazid:ena docnijim razvitkom znanja i istorije. . . 9. Jedno od najznacajnijih otkriea ljudske m1sh jeste osnovni teorijski koncept marksizma - borba klasa (mada je postojanje klasa i borbe u drustvu utvrdeno znatno pre Marksa). Ovaj koncept, jos uvek predmet raznih i razliCitih shvatanja i tumaCenja, doprineo je da se konstituise istorijska i moderna nauka o drustvu i Coveku; da se nauCno zasnuje svest Coveka o zakonima koji vladaju nastankom, evolucijom i protivreCnostima u istoriji i druStvu, kao i o nosiocima tih procesa, i o predstavama (ideje, teorije) koje se stvaraju u njima i pod njihovim uticajem. Borba klasa je danas skoro opsteprihvaceno sredstvo saznanja o drustvenom dinamizmu i borbenoj svesti druStva i Coveka o sebi. To ne znaCi da nije uvek bilo klasno i ideoloski motivisanih pokusaja da se klasna borba, kao koncept i materijalni princip istorije, ospori i da joj se nad:e zamena. Najpoznatiji od tih pokusaja su oni koji, prihvatajuci postojanje iii samu nuZnost borbe za saznanje druStva i njegove nuZne mutacije, uspostavljaju njene posebne nosioce, kao sto su rase, nacije, religije, politiCke institucije, pa Cak i kontinenti. Taka istorija politickih i drustvenih teorija poznaje ideje o ,borbi rasa ,borbi nacija", ,borbi de· mokratije i totaliiarizma", o ,borbi kontinenata" itd. Biologizam i socijalni darvinizarn su najCeSCe ,nauCna" osnova ovih shvatanja. Jedna od novih teorija, koje su stvorene na istom planu, je ona koja se zasniva na konceptu borbe polova; ova teorija ima pretenzije da proces .emancipacije Zena, i uopste resavanje slozenih pitanja polozaja i uloge zene u istoriji i savremenom druStvu, zasnuje na borbi izme· du zena i muskaraca, da ih time objasni, iii uopste da ideju o seksualnoj revoluciji izjednaci sa pojmom sa-, vremene revolucije i da razlike, nejednakosti i sukobe. medu polovima proglasi za osnovni princip objasnjenja i pravca promene u drustvu. Teorija o borbi polova ima, svoje poreklo u platonizmu i svim oblicima misli koji ljudske odnose svode na biologiju i psihu coveka, a 11 , !11 �70 Dr JOVAN DORDEVIC docnije je hranjena narocito idejama Kanta i neokantizma. U svom savremenom vidu teorija o borbi polova se naslanja na psihoanalizu i sve viSe na jednu vrstu teorijske simbioze koja se naziva frojdo-marksizam. Svodeci ljudske (i time drustvene) odnose na seksualne odnose, psihoanaliza je prt1Zila osnovu za dva simplicisticka zakljucka: a) sama iii samo seksualna situacija odreduje situaciju Zene ili muSkarca; b) ,uslov" iii polozaj zene se svodi na njen seksualni us!ov. . Teorijska uprostenost i ocigledna apstraktnost ovih postavki psihoanalize nisu mogle odol~t! _pod priti~kom teorijske ozbiljnosti i drustv'7'o-pohtiCkog realiZ~~· mGrrksizma i pod uticajem razv1tka savrernenog knttckog nerva u okviru same psih_oanalize: !zlaz i~ kriz: hoanalize i potreba da se odrze klasnr 1nteres1 burzoazije u oblasti teorije i politike doveli su do onog po:natog intelektualno·politickog postupka na osnovu kojeg se jedna nedovoljna i osporena misao pokuSava ,spasti", odnosno odrzati naslanjanjem na teoriju koju nastoji da kritikuje, pa cak i da menja. Tako je nastao kao savremeni teorijski i ideoloSki ,model": frojdo-m~rk­ sizam. u odnosu na problematiku zene, frojdo-marksizam pretenduje da dokaie da je (za neke pisce u socijalizmu, a za druge i u postojecem kapitalistickom drustvu) seksualna revolucija moguca i da ona sama po sebi, i cak jedino ana, maze dovesti do punog oslobodenja zene. .....Jil:ojdo-marksizam pozajmljuje pojmove i terminologiju Diarksizma, dajuCi im Cesto drukCiji smisao, taCnije prazneci njihov autenticni idejni i politicki saddaj i zamenjujuCi ga pretezno verbalnim i psihofeministickim sadrzajem. On govori o revoluciji, ali pretezno pod njom podrazumeva seksualnu revoluciju. On meSa privatnu svojinu sredstava za proizvodnju sa privatnom svoji- ps!- :lBNSKO fiTANJE 71 nom polova. On zamenjuje klasnu borbu borbom polova iii smatra borbu polova kao neophodni us]ov borbe klasa. Frojdo-marksizam istice da je zena eksploatisana ad strane muskog pola kao sto je radnik od kapitaliste. u usloVima savremenog dmStva, Zenski pol se konstituiSe u autonomnu ugnjetenu klasu koja se mora osloboditi od ,muske v!asti". Borba klasa je gigantska i vecita borba u druStvu koje se ne moZe izraziti u svakodnevnom Zivotu, a pre svega u seksualnom i porodiCnom Zivotu. Borba polova je princip koji je u ovim situacijama jedino primenljiv. Borba polova dovodi i do solidarnosti polova i uspeva da preovlada nad drustvenim klasama, naroCito u stvarnosti kapitalizma. Frojdo-marksizam je spoj jednog oblika rasizma i seksizma sa pseudorevolucionarnim verbalizmom. Njegov program o borbi po!ova klizi od gubitka zdravog razuma do b!azenog simplicizma preobucenog u marksistiCku frazeologiju, zbunjujuCi meSavinom imitacije i parodije revoluciona;rnih tekstova,34) kao i Cesto komiCnom naivnoscu.3•) Na teorijskom planu osnovne greske frojdo-marksizma se sastoje u sledecem: u posebnom redukcionizmu Zenskog pitanja na seksualni odnos; u neprirodnom opsesionistickom shvatanju seksualne funkcije; u neobrazlozenoj konfuziji izmedu jedne socioloske kategorije (klase) i jedne bioloske kategorije (pola); u neadekvatnoj (naucno i politickoj) upotrebi jednog nauc14 •• ) U jedp.oj ,stu?-iji !~sP:irisanoj frojdo-marksizmom stoji: ,.Cela lstoma d? dan3;s )e ,bt~a tstO!J.Ja ~ borba polova, iskorBCeni, podvlaSCeni, ospo:av~t potCmJent 1 • ugnJetem pol moZ~ se osloboditi od pola koji ga tskonSCava ako u 1sto vreme oslobodt druStvo od ugnjetavanja kapital-fal~sa. Jedan sp~ktar opseda Evropu; spektar feminizma sa falusom u zubnna, u _pratnJl onog Sto ga podri:ava - ,lezbejstva" Les Temps modernes, maJ 1974. - les femmes sentetent. · 15 ) U tefnji da se stvori kulturni ambijent koji se razlikuje od jeCeg, muSk~g, . predlaZe se promena gramatike: reCi ,muSkeg" roda ( . l'rancuskom. Jeztku_ kao Sto su krevet, tela, friZider itd.) postaju Zensk roda;, a pn tom zene treba da se ,oslob()de" .,seksistiCkoa: marksizma" (Na tstom mestu). pasty ~ �72 L1: ~ ! .! II \ '! i !. I .I' Dr JOVAN :BORBBVI~ ZENSKO PITANJE nog (marksistickog) koncepta - klasne borbe; na svodenja saznanja o kapitalizma, i njegovoj negaciji na probleme sitaacije i oslobodenja zena. Marksizam ne spori postojanje i mogucnost raznih oblika borbi (nacionalne, etnicke, kaltame i idejne) i ne pretendaje da klasna borba konsamira iii zamenjaje sve istorijske i savremene borbe. To se odnosi i na ,.borbu polova". Sve ove borbe ljadskih grupa imaja svoje osobenosti i u toku istorije nisu se izra.Zavale na isti naCin. One nisa bile podredene klasnoj borbi niti sa joj smanjivale istorijski znacaj i politicka efikasnost. Klasna borba je strukturalna pojava: ona proizilazi iz razlicitog polol;aja pojedinih grupa a proizvodnim odnosima i protivrecnosti izmeda otadenog rada proizvodaca i kontrole i prisvajanja aslova i rezaltata njihovog rada od strane sopstvenika sredstava proizvodnje i rada. Ona je nosilac promene drustvenih struktara i asmerena je na aspostavljanje drustva bez klasne struktare. Klasna borba je univerzalni princip; proizilazeCi iz druStveno-ekonomskih, odnosno proizvodnih odnosa koji odgovaraja odredenom istorijskom nacina proizvodnje, ona obahvata sve sfere saperstrukture drustva: od politike do naake, ideologije i kalture aopste. Ona je istorijski princip koji prati i karakteriSe celokapna istorija k!asnog drustva, !ito znaci da joj je poznat pocetak i da joj je predvidljiv kraj. Sve druge borbe grupa sa funkcionalne, partikalarne i aslovljene klasnom borbom. To se odnosi i na ,borbu polova" koja je u figurativnom smislu borba, i ne moze se izjednaciti (i pored nastojanja naake i teoreticara ,borbe polova" da ovaj pojam izjednace) sa marksistickim znacenjem pojma borba klasa. U svom realnom i naacnom znacenju borba polova je funkcionalna 73 jer se odnosi na preraspodela mesta a organizaclJl drustva; ona je partikalama posto ima a vida promena pojedinih sfera drustvenih odnosa. Klasna borba se odnosi na sve druStvene sfere. ,Borba polova" je druStveno-politicki proces: ona je aslovljena nejednakosca i potcinjenosca jednog pola (zene) i probadenjem svesti te grape o tom polozaja i mogucnosti da se on promeni. Ona se ne poklapa sa celokapnom istorijom drustva i pre je posledica nego azrok drustvenih struktara. Ona ne resava promene oblika svojine, politicke vlasti i druga centralna pitanja istorije, kao sto je to funkcija klasne borbe. Ali borba polova nije ni fiktivna, ni apstraktna, ona je koncept koji izrazava potrebe jedne ljadske grape (zena) da se oslobodi podredenosti i poniZenosti celog ljadskog drustva i da ga acini sto je moguce vise jednakim, solidarnim, humanim i civilizovanim. Onda kad je akljacena a pokret snaga koje sa sposobne i pozvane da menjaja stare struktare i kad je, vodena projektom revolacionisanja postojecih drustvenih i ljadskih odnosa radi aspostavljanja novih odnosa, lisenih hijerarhije i vladanja jednih ljadskih bica drugim, ova borba moze prosiriti, jacati i hamanizovati klasna borba, dodajaci joj po jedna specificna dimenzija. To akljacaje polozaj, i alogu zene a istorija klasne borbe, a ova uloga zavisi ad naCina proizvodnje odnosno od klase kojoj pripada, a ne od odnosa sa maskim delorn stanovnistva. Ovaj odnos je odreden stapnjem razvitka proizvodnih snaga i ostrinom klasne borbe. Ako postoji oskadica a proizvodnji osnovnih sredstava za zivot i (proizvodnja rada mala), i time ostra klasmi borba, zene iz vladajuCih klasa istovremeno oslobadajti svoja prokreativnu funkcija (produtenje vrste, odnosno klase) i ogranicavaja je (radi jedinstva domena i ka' I �74 I l. l I Dr JOVAN £10RDEVIC pitala uopste), a zene iz potlacenih klasa su prinudene da je suzbijaju, pojacavajuci svoj servilni polozaj u porodici i domaeinstvu. u obe situacije zena postaje zrtva novog imperativa: demografskog. Polozaj zene je slozen ne samo zbog njene ekonomske vee i demografske uloge. Ona nije samo radna snaga, veC ona mora ida rada. Ona je istovremeno produktivna i reproduktivna snaga. Proizvodni odnosi odreduju octnose reprodukcije. Seksualni odnosi su podredeni u logici klasnih odnosa. Ne samo odnosi vee i seksualno ponasanje se razlikuje prema klasama i u krajnjoj liniji su klasni odnosi i ponaSanja. ~ Usled ove dvostruko dvostruke funkcije (produktivne ·-;- reproduktivne i autogeneticke, odnosno duplog radnog vremena) istorija zene bi bila neumoljiva bez dinamike klasne borbe. Bez klasne borbe ova dvostrana funkcija bi delovala kao fatalnost i oslobodenje zene bi bilo blokirano~ kao Sto se i deSavalo u re.Zimima ,klasnog mira", rasizma i patrijarhalnog militarizma. U re.Zimima u kojima je vladala ideologija tzv. tri ,K" i prema kojoj zena pripada samo crkvi (Kirche), kujni (Kiiche) i radanju (Kinder). Ne samo marksizam veC i savremena kritiCka druStvena nauka odbacuje ideju da ce borba klasa da se zameni borbom polova. Iza ove ideje nalazi se uticaj burzoaske ideologije i kult volontarizma i idealizma (filozofskog) koji karakteriSu srednje klase. Istovremeno marksisticka kritika prosiruje svoje teorijsko polj~ '1\'lfpste i u odnosu na zene, prevazilazeci izvesna miS!jenja koja se u ime marksizma sire. Suprotno je marksizmu jer ne odgovara iskustvu i razvitku nauke tvrditi: da je ljubav ekonomskl determinisana i da se subjektivnost podreduje objektivnosti, da seksualni odnosi nemaju svoju istoriju, da zene svoje oslobodenje treba da oce- ZENSKO PITANJE 75 kuju od muskaraca i od vladajuCih ideologija iii driave, da borba zena za sopstveno oslobodenje treba da se podredi klasnoj borbi i da one u njoj nemaju svoje ravnopravno, ali i nezavisno mesto k~·e im omoguCuje da njihovo oslobodenje bude i postane njihova sopstvena stvar, da nema bitne razlike izmed \ polova i da se zena uspostavlja kao ljudsko i drustveno bice kad zauzme muske polozaje. Sve ove postavke uslovljavaju da se ide dalje u teorijskoj refleksiji o problemu zene koji prevazilazi cinjenicku osnovu od koje polaze. 2ene povlascenih klasa, pod uticajem ,druStva blagostanja", sve su viSe udaljene od proizvodnje i - zastupajuCi ideologiju svoje klase - sve viSe primenjuju maltuzianizam, tj. ukontroliSu" radanje, Sto znaCi da one sve viSe napuStaju svoju pri· rodnu funkciju. To je situacija koja istovremeno odvaja Zenu i od sveta proizvodnje, i sveta reprodukcije. Ni rad, ni deca. Ako je ona jos i naklonjena neradu (u kuCi) i luksuzu, ona je i nosilac eksploatacije (prema bracnom drugu koji radi). Ovako ,oslobodena", ona gubi interes za stvarne ljudske vrednosti i, u uslovima potro~ SaCkog druStva, postaje nuZna komponenta trivijalnosti i ,lakog Zivota" (dolCe vita). Tako se proces ,oslobocie~ nja" pretvara u novi vid eksploatacije. Zena je danas u protivreCnoj situaciji. Svaki korak u njenom oslobod.enju moZe se zavrSiti sa njenim novim otudenjem. Ukoliko je viSe u situaciji da bude jednaka kao clan zajednice, utoliko je vise udaljena od pravog proizvodnog rada i svoje prirodne funkcije. Ovde kultura ima viSestranu funkciju. Ona otvara Zeni nove moguCnosti da uCestvuje i da se ostvaruje; ona je brani od manipulacija i antikulture. Kultura i slo, boda su uslovi da zene oslobodenje ne dozivljavaju kao novo porobljavanje i da same ne porobljavaju drugog. �1:? i: tj q II t n ·1 ; l II I I I I I \ :tBNSKO PITANJB Dr JOVAN BORDBVIC 76 Frojdovih) i nametnutih ,falokratskih" zabrana i kompleksa. Marksisticka politicka misao i pokreti koji su marksistiCki inspirisani istiCu jednostranost abe alternative. Prva dovodi do toga da se zene pozivaju da napuste svaku potrebu i zahtev za stvaranjem i usvajanjem specificne svesti i da zapostave cinjenicu postojanja posebne represivnosti u odnosu na Zene. U drugoj alternativi Zene pretenduju da same mogu osvojiti ,sve i odmah'', prihvatajuCi da se odvoje od svih oslobodilackib pokreta, naroCito onog koji im je najblizi, od politickog pokreta radnicke klase, svesno okrecuCi leda cinjenicama da u danasnjem svetu i covek jos nije slobodan, upravo da nisu samo one pod represijom i dominacijom. Pored jednostr~· ova alternativa osti izraiava odsustvo politicke zrel ti ne samo zenskih vee i drugih revolucionarnih p kreta. Nezrelost se uvek izraiava u zapostavljanju efika osti u korist ideo-· loskog sektastva i verbalnog ,radikalizma". N eefikasnost jednog revolucionarnog pokreta, koji definisu i vode jedino muskarci, je isto toliko ocigledna kao i neefikasnost onog pokreta koji revoluciji daje iskljucivo karakter oslobodenja zena. u oba slucaja misao je parcijalna, i time netacna, a ideologija politicke prakse zarobljenik .,specifiCnosti", i time otud:ujuCa. Oceniti i shvatiti ogranicenost ovih aJternativa je uslov da se prevazid:u teSkoCe i zabune u savremenom procesu borbe Zena za oslobocienje, i u naporima napred· nih demokratskih snaga da se oslobode fetisisticke misli i zbunjujuce prakse koja ih je zarobljavala i de' formisaJa. Ako su zene danas stekle svest o sebi i o svojim pravima, to su postigle zahvaljujuci opstim borbama i idejama druStva u kome Zive i koje je neizbeZno ,muSko" Ovi pojmovi se reprodukuju i u odnosu na zene ~oje, pod uticajem robne proizvodnje i postojece sociJalne diferencijacije, imaju povlasceni polozaj. . . Frojd.o-mar~s~zam i sve druge koncepcije voluntanstickog 1 utopiStickog feminizma o ,borbi polova" kao nov~j ~akonitosti ljudskog drustva su nesposobni da otknvaJu svu slozenost i protivrecnost procesa oslobodenja zene. To jos jec!nom potvrduje da je istorija i savremenost zene neodvojiva od shvatanja i uticaja osnovnog razvitka klasa, i klasne borbe.") 10. Sve ?ve teorije iii tendencije za oslobodenje zene se svode na Jednostavno pitanje koje se izraiava u alter~atirvi_ koja je joS uvek od uticaja ne samo na savremeni zenslj:I pokret, vee i na politicku praksu, narocito radnickih partija i organizacija. Prva alternativ~ je: prihvatiti ,mu8ku" definiciju ~og~ zena u revolucwnarnom pokretu i, u ime jedinstva I ~eh~e. po_kre!~~ zahtevati integraciju Zena, uz prihvata~ nJe cmjemce Iii shvatanja da se ne koristi i ne razvija inicijativa zena i njihova oslobodena masta. . ~uprotno ovoj ,integracionistickoj", druga alterna~Iva 3e a~ton.o:nisticka. Ona proklamuje da oslobodenje zena ~~~e bit~. samo ~~t .samih Zena koje nemaju ,Sta da tra~e u ,njihovom (tj. muskom) pokretu i da obezbed~';Je svo~ socijalnog i ljudskog ,ja" zene mogu obezbed.Iti same I autonomno. U krajnjoj varijanti ove alternativ~, sa nervoz?m i ubecienjem, pojedine Zene-pisci ..JiiQdaJU da se ovaJ autonomni dinamizam ima zasnivati na osporavanju i rusenju mahistickih tabua (pre svega k ae~~ufno je naglasiti nerazorivu vezu izmed:u situacije Zene kao Ijud- va 77 . s Gg b1 1. Cl~na druStva i privatne svojine. Na taj ~ seLendejs.ohdariSe~o s . burZoaskim pokretom u korist naCin sigurni smo oslobodenja Zene", mova m1sao. Je o~~ova z~ ocenu sawemenih polcreta za oslo-b(Leode~Je Zene, k~ L. ra:mJth (,s1fraZetskih" i uopSte feministiCkih). nJm, 0 emanczpacm terze, Moskva 11954). ) �Dr JOVAN DORDEVIC 78 druStvo. Aka su one revolucionarne to sve ne bi bilo .moguce bez proslih i sadasnjib revo!ucija. To sve uslovljava i sadasnje, i buduce borbe zene za emancipaciju. One ispadaju iz istorije aka se izdvajaju i ne shvate celinu revolucionarnog preobra.Zaja savremenog druStva. Ali i ovaj preobraiiaj ne maze biti celovit i efikasan aka se zene guraju u drugi plan, a jos manje u ,zadnje dvoriSte" istorije i revolucije koja se priprema za stvaranje jedne nove civilizacije, civilizacije koja jedino maZe biti socijalisticka i komunisticka. 11. Jedan ad osnovnib problema situacije i uloge zene jeste zenskost; zenskost je opredeljenje njenog biJ;a. zenskost je preteino (u oCima muskarca) prosla kr-oz tri etape: zenskost shvacena i podneta .kao hendikep! Zenskost osakaCena u muSkom .,modelu" - u ime · jednakosti; Zenskost kao osobenost zahtevana i kao Zenstvd u ime specifiCnosti .zene. Ove tri etape izraZavaju osnovne faze u razvitku zenskog pokreta i u filozofiji feminizma. Prva je najdu:Za i ana uopsteno traje od prve svesti o diferencijaciji bica razlidtog pola do danas; u pojedinacnom smislu ana se zavrsava kad pocinje opstepoliticka konfrontacija zena u odnosu na drustveni i politiCki monopol muskaraca. Ali, u drustveno·politickom znacaju, zenskost u ovoj etapi, tj. i kad je shvacena kao izraz inferiornosti iii hendikep, drustvo istiCe zenu kao subjekat, kao kvali· tet Zivota; ona je osnova rad:anja i razvitka svake Zene kao osnovnog ljudskog bica. Ova svest otvara period ~vremene borbe za :Zenska prava i Zensko oslobodenje koje nasi protivrecnosti i apstraktnosti. Definisanje zenskog pitanja i zene u odnosu na ono i onog Sto je osporava, tj. u odnosu na muSkost i muskarca, nastaje u ovoj etapi i ima razlidte oblike u docnijim. 1 :tENSKO PITANJE 79 U ovoj prvoj etapi postoji pobuna iii samozadovoljstvo Zene Sto nije muSkarac, iii u muSkoj situaciji. U drugoj etapi zenskost se negira da bi se izjednacila sa situacijom muSkarca. Ovu etapu karakteriSe: muSkobanjost kao oblik zenskosti, uz seksualnu neutralnost iii heteronomnost. Zena tra.Zi svoj identitet u izjednaCavanju sa muskarcem. Ona vidi mogucnost f~kosti u izjednacenju sa drugim polorn. Treca faza (u nacelu) polazi od principa: je akost ali razlicitost. U savrernenoj ideologij( zenskog pokreta ana podrazumeva dva pravca. Prema jednom, jednakost se ne odvaja od specificnosti i vodi u okviru istog pola u negiranje drugog pola i naglasavanje prava na ljubav sa is tim (istom); u Iezbijanstvo u kame se manifestuje jednakost i specifiCnost. Dru.gi pravac se izra.Zava u stavu Zene: "o mojoj Zenstvenosti nemam ,kompleksa11 • Ni superiornosti ni inferiornosti. Ni jednakosti. Ono do cega ddim je: razlicitost. Ove dve poslednje teze u shvatanju Zenstvenosti, odnosno Zene, obuhvataju osnovna pitanja savremene problematike Zene: One su elemenat ideologije radikalnog zenskog pokreta (na Za· padu) i cine idejni supstrat realne svesti 0 zenskom pitanju. Teorijsko preirnucstvo drugog pravca trece etape lezi u odstranjivanju vestacke i apstraktne podele izmedu pojma Zene, Zenskosti i Zenstva, i u potvrdi Zene kao ljudskog bica koje je proizvod sopstvene istovremene bioloske i socijalne evolucije. On je i prilog dija· lektickom marksistickom pojmu 0 zeni i njenorn znacajnorn mestu u istoriji i danas. On pretpostavlja kritiku tradicionalnih i preteZno "mahistiCkih" predstava i simbolizma o Zeni i Zenskosti koji se nameCu .Zeni i koji je : vracaju u nejednakost i podredenost u mekanoj vodi , razumevanja i simpatija. On obuhvata jedan novi zabtev �Dr JOVAN DORDBVIC 80 ? I I l da Zena prevazide svako podra.Zavanje, svaki mimizis, odbacujuCi ga kao zensku apaticnost; i potrebu da ~ena stvori svoj stil narocito u misli i govoru kao doprm?~ jednoj sveobubvatnoj misli koja ce la~se obuhvat1ti ,sve", Sta viSe celu istinu. To sve dovodt .~o osn.ovnog postulata: oslobodenje zene se ne sasto)l u nJen~m oslobodenju od Zenskosti, veC u njenom. ostvare:r:J~, tj. u uslovima da ona postaneJ svestrano ljuds~o biC_e, a time da bude zena, zensko i zenstveno bez 1kakvib kompleksa i osecanja krivice. . Problem oslobodenja zene se ne resava ~erbalm'? radikalizmom ill humanistickim protestima, a JOS manJe njenom depersonalizacijom i defeminizacijom. Ov~ oslo~ctenje podrazumeva ~ako r:;>dikalno osp_oravanJe. poIozaja zene i drustva koJe odrzava prak~u 1 shva~anJe ~ • ze m· kao niZem i ,,ropskom biC.u, taka 1 revoluctonarrn . ., . pokret koji ukljucuje zenu kao jednako b1ce, spremno 1 sposobno da stvara ne samo Zi.~ot veC i ~?vi Zi~ot, kao svojstveno i jednako Ijudsko biCe. Unosec1 ~ l~J pokret uspomenu na ugnjetavanje koje jos uve~ t;aJe 1 potrebu da voli i stvara novi Zivot, uloga Zena Je 1 per se revolucionarna. . .. Bez shvatanja ovib faza u odnosu na poJarn ze~stve­ nosti i odnos Zene prema sebi i d~gima, ~e maze se pratiti i oceniti duga borba zen_a za IJudska 1 _gractans~a prava i za njihovo oslobodenJe: Ta b'?rba .'~a s~OJU istoriju koja je kao svaka drustvena 1 polltlc~a 1Storija ispunjena uspesima i porazima: napretko~ 1 vr:'canl.ima unazad · ogranicavana i podsticana u zav1snost1 od ' . druStvenog sistema i vremena u kame Je. vod ena, k ~o i u funkciji odnosa izmedu demokratskih, revoluciOnarnib, konzervativnih i reakcionarnib_ k~asa i_ grupa. Ta istorija je istakla mnoge zene k~o m1shoce. 1_ v_ode pokreta, ali i niz muskaraca, kOJ1 SU shvat1h 1 danas 11 .ZENSKO PITANJE 81 shvataju da je oslobodenje zene uslov i njihovog oslobodenja, a narocito njibovog dostojanstva. Niko se ne moze pozivati na licno dostojanstvo dok postoje grupe i pojedinci koji su podredeni i poniZeni. To su istak!i narocito Furije, Marks i Lenjin. 12. Marks i Engels nemaju svoju razvijenu teoriju o seksualnim odnosima i o ljubavi uopste. To je dovelo do tvrdenja da je ovim zivotnim problemima zene, i coveka uopSte, marksizam ostao na pozicijama tradiciona~ Jistiokib miS!jenja i pdmarne psibologije iii da ih je podredio ekonomskim iii socijalnim problemima. Ne moze se sporiti da su u Marksovom i Engelsovom delu sadrZane neke od osnovnih ideja i o ,prirodnim" od~ nosima izmedu Zene i muSkarca, podrazumevajuCi tu stav!janje ljubavi u centar tib odnosa. U ovim pitanjima, kao i u drugim konkretnim, oni su bill vrlo obazrivi u predvidanju i izbegavali su da predla2:u utopijske seme. Ali, istovremeno se u njihovim tekstovima nalaze izri~ cite napomene i primedbe 0 seksualnim odnosima i ljubavi, kako u kapitalizmu i pre njega tako i u odnosu na projektovano socijalisticko drustvo i na komunizam. Marks i Engels su, u ime jednog viSeg i stvarnijeg ljudskog koncepta o odnosima izmedu ljudskih bica, smatrali da se u njibovo vreme brak (i uopste seksualni i ljudski odnosi) podreduju vladajucim drustveno-ekonomskim odnosima, a u prvom redu tipu svojine, orga~ nizaciji rada i robno~novCanim odnosi,ma. IstiCuCi da u ovim odnosima ekonomske i politicke institucije imaju presudniji wticaj od spontanih ljudskib osecanja, oni su dolazili do zakljucka o degradiranju, pa Cak i prostitu; isanju ovih odnosa, posebno ljubavi, i narocito u kapitalizmu. Pored toga, oni su pisali u mladosti i ljubavne poeme obojene romanticarskim zanosom. Marks je, ,pre �82 Dr JOVAN BORDEVI~ bralka ,sa fleni, slao SVOJOJ voljenoj knjige ljubavne · poezije, a pisao joj docnije pasionirana ljubavna pisma, od kojih je jedno sacuvano (i danas objavljeno na mnogim jezicima i u nas.3') Engels je bio pun divljenja za engleskog romanticnog pesnika selija, a namcito za njegove Jjubavne pesme. Njihov licni zivot je bio po formi razlicit. Marks je imao -solidan brak, ali je imao i va.nbracnog sina Frederika. Engels je ziveo u slobodnoj zajednioi 'Sa Meri Berns, a zaJtim, posle njene smrti, sa njenom sestrom. Obe su bile irske mdnice i ubedene republikanke, dok je Marl<sova zena iz imucne plemiCke porodice. ~ Ma~ksov i Engelsov teorijski ,stav u odnosu na ljuba'l' odgovara grckoj koncepciji i praksi ljubavi. Sustinu te antibudoaske koncepcije predstavlja shvatanje o mogucnosti potpunog i slobodnog ostvarivanja i manifestovanja ljudskog bica, ukljuoujuCi i zadovoljenje svih njegovih potreba i zelja. Oni nisu zapostavljali sel<sualne odnose i ljubav iz ovih zelja i potreba, ali su posebno isticali druStveno i idejno-<IIloralno stanje drustva koje je pretposta,ka da se ove potrebe osete i ove zelje izraze. U skladu s tim, oni su se vise bavili pitanjem kad i pod kojim uslovima seksualni odnosi postaju izraz bogatstva ljudske licnosti, a ljubav njihov osnov i vrhovni izraz, nego u Cemu Ce se oni sastojati i kako ispoljavati u jednom drustvu koje ce biti oslobodeno ekonomskih prinuda i -svih oblika otudenja ljud-skih odnosa. Ali, Marks i Engels su istovremeno odbacivali svodenje ljubavi na ekonomizam i socijalnu uslovljenost, kao sto su se protivili idealizaciji i kultu zene (sa prateCim sentimentalnostima i mmantizmom iii izjednaar) V. .,Prllog" u ovoj knjizj, str . .245. I<' ZBNSKO PITANJE. 83 cavanjem seksualnih odnosa s fiziokim aktom). U Svetoj porodici Marl<s predstavlja ljubav kao bitan elemenat ispoljavanja i ostvarivanja Ijudske licnosti. Preva~ilazeCi s~e ranije i savremene 1teorije o ljubavi, Mwks IZraZava 1 sl_edeCu misao: ,Ljubav je prvo iskustvo koje omogucava coveku da veruje o postojanju objektivno~ sveta izvan njega.SS) Moderno je i njegovo osporavanJe tvrdenja svih onih ·koji u svojim filozofskim Hi ·knjiZevnim delima ispoljavaju ,suvereni intelektu· alisti6ki prezir" prema ljubavi, posto time, pise Marks, ,odbacuju ·sve Sto Zivi, sve Sto je neposredno, celokup~ no culno iskustvo, celokupno istinsko iskustvo 0 kome se u pocetku ne zna odakle polazi i kuda vodi".39) M~r":_s i, posle njega, Engels su [s,ticali daje oslobodenJe zene proces na dva plana: oslobodenje od ekonomske eksploatacije i otudujuCih drustvenih odnosa, s jedne, i od Culne otudenosti, s druge strane. Sav·remene socioloske ankete potvrdu ju Engelsovu opasku da je pravo stupiti u brak sa izabranom liOnoSCu mnogo viSe po.Stovano u ,,potCinjenim klasama" nego u vladajucim ,klasama koje se, i u pogledu bralka licnih __odn_osa, kr~cu _,pod teretom svoj-ih privilegija 1 matenJalmh klasmh mteresa. Ovu slobodu pokazuje danas ornladina u celini. AH Engels je istovremeno smatrao da, istorijski govoreCi, monogamija stvara nu.Zne uslove za oslobodenje Zene; to je zasnovano na posto~ jecoj burzoaskoj teoriji, po kojoj je brak iz ljubavi t_stovremeno pravo muS·karca i pravo Zene. Pri tome je on ·S pravom tvr.dio da i u braku, i uop.Ste p-rava dva bi6a koja se vole ·su nejednaka jer su podredena · pravu svojine (ali i pravo izbora je cesto nejednako pravo i monogamija ga ne menja). To odgovara mis- ! 33 ) 59 ) V. ,.Prilog" u ovoj tknjizi, str. 1125, Isto. �84 ~­ i I I I 'I i•! IJ il :) i .•·\ . 'I 1'I Dr JOVAN DORBEVIC Jjenju, koje je izrazio mladi Manks 1840. godine, da i posesivna Jjubav, iako proizilazi iz drustva privatne svojine, stvara istov,remeno neravnopravnost i nove adnose potcinjenosti (cija zrtva nije uvek zena): posesiv· na ljubav izratava zelju da se ima za partnera ne ljudska licnost, vee robinja, odnosno rob. U svakom slueaju, marksisticka teorija ne definise ljubav kao javni, veC kao privatni domen. ,Komunizam ce - istice Marks - preobraziti odnose medu polovinla u strogo privatnu stvar ·koja se ti.Ce samo lica koja uspostavljaju taj odnos i u koji drustvo nece imati nikakvu priliku da se up lice" .••) Nigde u svetu (ni u razwjenijem socijalizmu) ovaj zahtev nije ostvaren, pa ni prjhvacen. Suprotno izvesnim povrSnim shvatanjima, i isto takvim ,,zvaniCnim" tumacenjima, koja su naklonjena da Marksova i Engelsova shvatanja o Jjubavi pokrivaju se Cesto Iicememim plaStom ,.asketizma" i druStvene ,.zaStite", odnosno ograniCenja, Marks i Engels ·SU isticali nuZnost, moguCnost i ·druStvenu potrebu da se sve osobine, osobenosti i vrednosti zene, kao ijudskog bi· ca, ostvare u punoj slobodi izbora i potrebi Jjudske licnosti da bude •svoja u svome. U sveobuhvatnom i sintetiokom korpusu marksizma teorija o ovoj strani zenskog pitanja je najmanje zavrsena i zatvorena. Ona je omogucila da se mavksis· ticka studija 0 zeni, a narocito 0 seksualnim odnosima _ i ljubavi, upotpuni i dovede do modernog oblika, pri-hvatajuCi mz novih saznanja d ideja klasicnih i savre· J:nenih drustvenih nauka, od sociologije i antropolitije do psihologije i seksologije. UvodeCi ono sto Marks naziva ,privatni domen ljudskih. odnosa u strukturi dru' 1) Ekonomsko-filo'lJ)jski ru.kopisi. Rani cadovi, ,Naprijed", Zagreb, 1961. str. 245. tENSKO PITANJB 85 Stva", savremena kriti,Cna (,neinstituciona:lizovana'') marksistioka teorija 0 drustvu i coveku vraca Jjubav u osnovni odnos 6oveka prema drugom i druStvenih odnos~ uopste. U postavke Marl<sa, Engelsa i docnijih marks1sta da nema prave Jjubavi bez revolucije (socijalisticke) i revolucionarnih preobraiaja kojima se konstituise novo drustvo slobodnih individualnosti, postepeno se unosi novo shvatooje po kome je Jjubav istovremeno revolucionarna .snaga .po sebi i znak i ·svojstvo pravog revolucionara.<I) To je ljubav koja nije ni intelektuaJ!sti_Cki romantizam, ni fizicki erotizam, koja je osecanJe 1 odnos sto sve to prevazilazi i, crpeci svoju snagu u seksualnom odnosu, istov-remeno ga boga<ti i sublimiSe. Ova sublimisuca strana ljubavi menja animaine" i ,ljudske sastoj.ke" liCnosti: prvi postajd' hu~ mani (i time slobodni), t,raieCi ravnopravnost i sreCu ,drugog", a drugi je spasavaju grubog karaktera obic· ne igre i sam?obmanjujuee varke. U skladu ·s tim nije strano marks1zmu -tvrdenje ameriCke revolucionarke i feministkinje Erne Goldman da je jednwkost zene i mu· skarca ,pit.anj~ socijalne pr~vde i lojalnosti", a da je ,osnovno 1 v1talno pravo :rene da voli i da bude voljena".42) Ovako deflnisana i shvacena ljubav je istovremeno snaga pokreta .druStva prema ·promenama i osnov sve vise ljudskih, i to ·istinskih Jjudskih odnosa oslobod~nih animalnih rezidiuma i socijalnog fo~alizma. LJuba': .koju zena sve do danas daje i prima je obezlicena lJubav. Svesne, borbene i prave zene traze da se · taokva ljubav mora osvojiti svim oblioima revolucije, . a da je svaki od .tih ohlika defigurisan ako nije voden nuinoscu da se prava Jjubav ostcvari, da pravo i ljubav • _,. 4 ~) _<?vu mis~ Je _iz;riCito form-ulisao i znalajni francuski pisac Stendal m;:u.;e u zxvotru veliki IJubavnik. ' u) E. Golcbnan, Anarchisam l1.11d other Essays, N. Y., 1910, stt. 223, l i· •i. : . l" il �86 I ' I I Dr JOVAN OORDBVIC postanu sustlna odnosa izmedu ljudsJdh bica. Ona je ujedno i osnovni akt zenske emanoipacije. Os!obodena :lena, sposobna da daje i prima ljubav, postaje nova re· voluclonarna sila. U ovakvim uslovima ljubav nije samo a:kt i osecanje, vee ljudski odnos koji detetu, preko majke, otkriva prvu sliku drustvenosti, a docnije, zrelom cove· ku, slozenost i viSedimenzionalnost drustvene stvarnosti. Ona je drustvena revoluoionarna energija bez koje se ne moZe bitn<> menj.a~ti stvari i stvarati novi Zivot i Covek. Takva ljubav, potvrdena u drustvu, je prva stvar~acka snaga coveka. Ona stvara drustvo, a naroOito nje"govu osnovnu, a teorijski slabo shvaCenu i osvet· ljenu stvarnost, par, jedinstvo dvoje nJlh koje vezuje i cije jedinstvo ostvaruje ljubav. Par (couple) je stvarnost koju nisu zapazili samo romantiC:ari, ,klasiCni filozofi i sociolozi pre Marksa. Ali marksisticki koncept ljubavi konstituiSe novi pojam para. Par je stvarala6ka snaga istorije. Par se stvara u istoriji, u obliku koji je drustveno determinlsan. Ali par koji je liSen istinskog odnosa ljubavi izmedu dvoje koji se udruzuju bez sjedinjavanja nije stvarnost, vee je apstrakoija (kao i mnoge stvarnosti u drustvu nejednakih klasa i ·robne proizvodnje). Ispunjen ljubavlju (1 potvrdujuei je), par je nova drustvena i ljudska stvarnost; on je graditelj ljudskih ._ajednica i njihovih promena. To cini da je ljubav ne samo nuZni uslov prave ·revolucionaTnosti veC i istinskog drustvenog stvaranja i drustvenih promena. Na ovoj <Jsnovi polotaj ·i uloga zene u drustvenim stvaranjima i ·prornenama, u tkanju druStvenosti, prevazilazi porodicu, hrak i slicne odnose i postaje stvaralaoka snaga drustva d istorije kao celine. Stvoren od ~ENSKO PITANJE 87 prirode, kao jedinstvo dvoje njih lwje vezuje ljubav, par baca nove zmke na celo drustvo, ali j<Js nigde nije postao svoj, nova stvarnost. On jos nije ona stvaralacka snaga dru.Stva koje sve viSe traZi nove i" pasionirane snage za izvla.Cenje iz savremene nemoCi i blokiranosti. To- idejno i druStveno, kulturno i moralno osiroma~ senje podrzavaju dr:Zave i robno-novcano pravo, pretvarajum odnos ostvarenja i stvaranja roveka u reguli, sani reZim, u instituciju. 13. Marks i Engels su ostavili znaeajne teorij&ke poglede 0 oslobodenju zene kao ljudskog bica i 0 posledici tog oslobodenja za komunizam. Om su, kao i Lenjin i docniji marksisti, doprineli da se ne samo priroda eksploatacije i potcinjenosti :lena u toku istorije bolje i potpunije otkrije vee i da se upozna sama priroda i osobenost Zene i 1kao individue, i u odnosu na muSkaxca. Ne moZe se osporaviti da ova teorija -ne zauzima .centralno mesto u delu ovih mislilaca i revolucionara, a.H pro1Jlemi Zene nisu zapostavljeni u marksizmu i njegova proovladujuca ideja o oslobodenju radnioke klase iskljuCile .; taj koncept u proces oslobodenja zena. Marks i Engels nisu dali odgovore na sva pitanja koja se postavljaju u ovoj oblasti istra:Zivanja drustvene prakse i Ijudskih <Jdnosa, niti su moglii da formuliSu pitanja i odgovore koji se da· nas postavljaju i traze. Medutim ka]l'italna piotanja, koja podrazumeva stutlija o Zeni, ne mogu. ·se ni danas shvatiti i reSavati mimo misli i otkrica Marksa, Engelsa i Lenjina. Stoga se to mo:Ze u6lniti pod ovlm uslovima: a) ·da se napusti verbalni komentar tekstova; b) da se pravi ra:zJika izmedu izvornih misli i docnijih tumacenja, ode nosno da se napusti svaki dogmatski pristup tekstovima o zeni; c) da ·se prosiri marksistiOka teorija, kaoko �88 i I I I I j ' I Dr JOVAN OORBEVI~ na osnovu novih istra2ivanja i teorijskih zakljucaka ,tako i na osnovu iskustva i prakse oslobodenih zena i pokreta za njihovo oslobodenje. Sve je :to utollko neophodnije, ukoliko ostaju (od· nosno nastaju) izvesna Jmpitalna pitanja koja tra2e naucne ma,rksisti6ke odgovore ciji znacaj prevazilazi teorije o Zeni. Ali, ova teorija ih .postavlja i ona su, uglavnom, sledeca: 1) Da li samo ukidanje privatne svojine dovodi do bitnih preobrazaja u organizaciji proizvodnje i time do promene u polo:Zaju i zivotu zena? 2) Buduci da je pot6injenost i porobljav&nje zene prethodilo kapitalizmu, da li se moze o6ekivati (nadati)" cia ce revolucionarni preobTaZaj ekonomskih odnO· sa drustva u socija1wmu omoguCiti novu ulogu zeni? 3) Da li je nuzno, sa glediSta •interesa ·revolucije i oslobodenja zene, da se zene organizuju u fuukciji sops:tvenog ;skustva u a:evolucionarnoj borbi protiv ka· pit&lizma i birokratskog etatizma? 4) Kakav oblik evolutivne revolucionarne organizacije zena moze (ili bi trebalo) da ima i kakvo mesto u opstoj strategiji revoluciona,rnih klasa i kad je ta strategija efikasna? 5) Do kojeg stepena iskreni revolucionari mogu biti, ili jesu, ba:anioci jednakosti muskaraca i zene u drustvu, po!Hioi, kulturi i porodici? 6) Da li je jediustvo ideja •i 6ina u odnosu na zene ~phodan uslov svoj'Stva mwksiste i revolucion&ra? - 7) Da li biti revoludonar 6ini IDIUskarca umornim od falokratizma i jedne wste .potcenjivanja zene; ako ne, zasto?43) ~•) DrastiCni primer za ocenu ovog ~ -prufiti odgovor Majkla Karmaskla, pomatog lidera jedne od radikalnih struja crnaCkog pokreta u SAD, na pitanje ¥ma k~av Je njihov polofal u borbi za ,crnu vlast" (black power): .,PoloZaJ fena JC JS znam samo ]edan: leZeCi". ZENSKO PITANJB 89 8) Da li se na zeni mo:Ze primeniti kon<:ept klase u .mai1ks1stiCkom znaCenju, imajuCi u vidu Engelsovo poredenje zene s proleterom, a muskarca s buriujem? Odgovori na ova pitanja se mogu danas skicirati na osnovu iskustva socijalisti6kih zemalja i savremenog revolucionarnog zenskog poka:e:ta, kao i po!ozaja .izvesnih pojedinaca u okviru revolucioname organizacije i socij&!isti6ke prakse. Ak.o marksizam ne sackZi ,rgotove" odgovore na ova pitanja, osnovne Marksove, Engelsove i Lenjinove misli su nezamenljivi prilog ·savremenoj teoriji o poloZaju Zene i njenom oslobodenju 1i merilo za ocenu stanja ne samo u k&pitalizmu ·vee i u socijalizrnu. To se u odredenom stepenu odnooi i na samouprav.ne ideje, ukol>ko je samoupravljanje otelotvorenje i razvit£~k marksizma. Marks i Engels, a posle njih ; Lenjin, su isticali da Ce Zene uCestvovati, kao i muSkarci, u borbi za preobrazaj drustva, jako njihov polozaj u drustvu nije jednak muskarcima. Oni su, teoretski i licno prihvatili uCeSCe Zena u revolucionarnom delu .i akciji na osnovu potpune jednakosti. Marks je bio branila<: zenske sekcije u Intemacionarli i naglasio je izriCitu ulogu Zena za vreme Pariske ·komune, oduSevljavajuCi se njihovim heroizmom. On je brizno podsticao i pratio intelektualni razvitak svojih kceri i njihova angawvanje u socijalistickom pokretu. Engels je hvalio revolucionami duh svojih zena (Meri i Li2>i) i nije se kolebao da se .,uci u njihovoj skoli". Lenjin je cenio zensku posto, janost i mudrost Krupskaje i podrzavao emancipatorske ideje i stavove A. M. Kolontaj. Ali, u unutrasnjoj strukturi revoludonarne organi· zacije, pa:e i posle Oktobra, zene su tDpele iii podno· sile (nekad i bez negodovanja) isti polozaj koji su imale �'~~>·, ... · y~* ..• 90 i ~/ l i Dr JOVAN DORDBVI~ ...•..•... ,·.,l 91 1:ENSKO PITANJ<E ' i u proslosti. Mnogi revolucionari su se pokazali, postajuCi socijalisti (a ne uvek samozvani), nesposobnim da se oslobode natalo:Zenog ,;kompleksa superiornostf' u odnosu na Zene. Sva ova ,saznanja i ove dHeme nisu nepoznate u revolucionarnom radniOkom pokretu i one .ctobijaju sta:ri i novi znaCaj u svim istorij.skim situacijama i uvek kad se na opstem planu poS<tavljaju stalno aktuelni problemi jednaJwsti i oslobodenja zene. Tako je i danas. v _ 1. ,Prema materijalisti.ckoj koncepciji - piSe Engels - odlu6ujuCi faktor istorije je, u krajnjoj analizi, ~proizvodnja i reprodukcija neposredno nu.Znog".44) Razvijaju6i ovu misao, Engels tvrdi da je u proucava· nju druStvenih institucija potrebno uzimati u.obzir dva vida stvarnosti: proizvodnju sredstava za Zivot i proizvodnju samih Ijudskih bica, odnosno odriavanje vrste. ZasnivajuCi svoja dalja istrazivanja na ovoj teoriji, Engels prelazi na sistemalsko istrazivanje porekla porodice i privatne svojine i dr:Zave; u tom dlju on ispituje stupnjeve u razvitku drustva koji odgovaraju >eazliC.itim nacinima produkcije i ,reprodukoije. On vezuje promene u obliku porodice sa promenama u svojini sredstava za proizvodnju i otkriva odnos izmedu svojine sredstava za proizvodnjn i polozaja zene u od· 1msu na muSkarca. On sa noV'im argumentima potvrctu~ je ranije ostvarena otkrica prema ,kojima je Ijudsko druStvo u odredenim fazama svog razvitka Zivelo u matrijarhatu, U kome je zena imaJa preov]adujUCU u!O· gn i vladajuci polozaj •koje nikada docnije nije povra· ~~) Les principes du communisme i u Antidiringu. tila. Naprotiv, udasna drustva, ,koja. ~_u usi;>vila _si~tem dominacije zasnovan na eksploataCIJ1 drustvenih grupa lise~ sv?jine s~edstava" z~ proizvodnju, uglavn~ su uCrvstlla 1 zao.S.tnla polozaJ zene kao novog "roba iii ,porobljenog radnika - prolete;a". .. . . Istorijski znacaj Engelsovog pr>loga ma.tenJ_ahst~~­ lroj teori}i o Zeni IeZi u t:ome Sto rn;. u .sVOJI~ mstrazivanjima o poreklu i razv1tku porod1ce (1 uopste o. o~­ nosu izmedu .mu.Skarca i Zene), postepeno zamenJu]e teorijsku xefleksiju i ideolosku dedua<ciju novim istraiivackim metodima Jwj<i obnavljaju znacaj analize stvarnog i sinteze pojedinih zaklju~~a zas.nova~il: n? utv;: denoj empirij.i i time primenJUJe naC.in rni~IJ~nJa k?J' se u stvaranju teorijskih ·sinteza ne udalJUJe od mdukcije. Na osnovu istih metoda s<voreno je poznato delo americkog etnologa i antropologa Luisa Morgana, koje je pod naslo"om Arhaicno drustvo (Ancien Society) ?bjavljeno 1877. godine i koje ima podnaslov_ ,Veliko ispitivanje procesa Jjudskog progresa od diVlJastva: 11 preko varvarstva do civilizaci~~ •• l! ovom :adu, koJI znaCi poCetak _. moderne ma1en]ahsti0~·: naucne ~tro~ pologije, Morgan je, na osnovu ep1p1mcko~ :J?roucava~ nja americkih Indijanaca oortao uzlaznu !miJU antropoloske evolucije coveka. . Engels se posebno interesovao za ovu vrstu I&trazivanja pasta su on i Manks uvek traZili istorijske pod.rtke naucne dokaze za potvrdu ili ko:itiku njihove hipoteze o medusobnim odnosima izmedu ljudskih _biCa i prirode u toku istorij.ske ere, pa, prema tome, 1 u njenim pocecima, sto znaci i pre nje. Posle Morgana, antropoloske studije su prosirile, nijansirale i .donekle ispravile Cinjenice a, naroCirto, zakljuOke do ,kojih je dosao americki antropolog. Na v i �ZBNSKO PITANJB 92 Dr JOVAN f>ORDEVI~ osnovu toga su pojedi.ni antropolozi (i .,protomaTkslsti") utvrdili da je Engelsova teorija zasnovana na nedovoljnom cinjenicnom tkivu i da nema opravdanja njegov pokusaj da se ocena arhaienog drustva izvodi na osnovu inace nedovoljnog poznavanja postojecih primitivnih zajednica.•• Prela.ze6i na bitni doprinos Engelsove teorije, da· nas se maze utv.rditi, bez preterivanja i politickih obzira, da je on dao, istina na osnovu antropoloskih i istorijskih podat»ka i cinjenka ~vog vremena, sintezu od interesa za otkrivanje polo:!aja i uloge zene u istoriji, kao i za mogucnost njenog oslobodenja u drust~ ko~ ce biti u stanju da, snagom svoje strukture, voljom i sveSCu svojih sve slobodnijih ,.udruZenih uCesnika", vraca sve oblike covekovog otudenja, a time i otudenosti zene od ljudskog statusa i ljudske prirode. Savremene studije o zeni potvrduju Engelsovu hipotezu .i zakljuoke, nasuprot jednom pomodnom i pseudolevicarskom miSljenju da je antropoloska osnova (a time i teorijska zgrada) Engelsovog deJa .,prevazidena".") Odbacivati Engelsovu antropologiju i zakljucke o nastanku, ob!icima i razvitku braJ<a i porodice kao ,zastarele" je isto toliko arogantan i tendenciozan .postupak kao onaj tkoji bi osporavao Darvinovo delo pod izgovorom da se danas viSe zna o •istoriji i transformaciji Zivotinjskog carstva i vrsta u njemu. Ge~ n1jalnost jednog naucnog deJa sastoji se u sposobnosti -oojegovog tvorca da podigne na nivo teorijskih sinteza utvrdeni empirijski materijal, koji je neizbezno vremenski i prostorno ogranken i nikad sa~nat do kraja 65 ) Claude Alzon La femme potiche et f!d femme bonoviche Cd Maspero"! Cahier, libres 248. ' · " 4e) Greer G., La femme eunuque, fir. prevOO ,,La,ffont, Kat~ Millet La politique du mAle, fir. prevod, 6d. Stock. ' 93 d definitivno. To ~e posebno odnosi na proucavanje ,makrosistema", koji Cine ne samo druStvo i priroda veC i Zivot i Covek. NauCna vrednost ovih sinteza se ogleda u plodnosti i efikasnosti primenjenih metoda istra:Zivanja, kao i onda kad hipoteze postanu elementi jedne teorije koju potvrduju dopunska i na:knadna otkriCa, rezuHati istraiivanja i misli. Engelsova 'koncepcija o poreklu, sustini i obliku, odnosno funkciji porodice, svojine J. v~lasti, zasniva se na metodima koji su danas potvrdeni i prihvaeeni ne samo u antropologiji vee i svim drustvenim naukama i sadr:Zi hipoteze koje vade otkrieu novih vidova ovih institucija, a time i postavaJ<a ideja bez kojih se ne hi mogla ni zamisliti jedna na:ucna studija o zeni. Neizbezni sematizam, koji se nalazi u svim prvim ,pokusajima da se primene ovi pos-tupci, ne umanjuje idejnu ulogu i teorijsku vrednost ovako proverenih i podsticajnih koncepcija. S druge strane, iatko je izvesno da je Engels proveravao i klasifikovao originaine Marksave misli o Zeni· i njenom poloZaju i njenoj prirodi, ne maze se umanjiti kapitalni znacaj Engelsovih postavki i zakljuCaka kojima se ne samo zasniva savremena stu~ dija o zeni vee i prosiruje opsta marksisticka teorija o drustvu i revoluciji. To se posehno odnosi na isticanje pojma i clrustveoo-politickog znacaja reprodukci· je, bez cega S>!Udija 0 zeni (ali i 0 porodici, drustvu, socijalizmu i kormu:Uzmu) ne prelazi granice sernatskog, jednostranog ekonomizma. 2. Tradicionalna i nekriticna drustvena nauka je zapostavljala probleme medusobnih odnosa izmedu razlicitih obllka produkcije i rep.rodukcije, i to danas nastavljaju pojedini, caJ< i ozbiljni antropolozi, ne sa· mo u zapadnim zemljama. S obzirom na to sto sva ta shvatanja ne 110apa:Zaju posledice koje iz reprodukcije �94 Dr JOVAN OORE>BVI~ i produkcije proizilaze za polozaj zene i transformacije makroorganizacije druStva ·i mikroorganizaana u nje~ inu, tradicionalistiOk.e, i u osnovi nemarksistiCke, antropoloSke i drustvene teorije nisu u stanju da pruze nauCnu osnovu studiji o Zeni. Mnogi marksisti :koji se bave ovim pitanjima drustva, ili problemima porodice, braka i zene, nisu dovoljno shvatili i usvajali Engelsov istraiivai\ki metod i aparat misljenja, jer .su zapostavili uticaj reprodukcije kao konstitutivni elemenat materijalnog sveta i determinatimii istorijski faktor. Tek u poslednje vreme proucavanje polozaja deteta u porodici je dalo povoda da se stvara marksisticka psihologija sposobna da objasni prvo budenje individualne ~svesti o drustvu i porodici. U tom pogledu pooebni teortjski znaCaj imaju: a) istraZ.ivanja i svatanja koja ne polaze od pojamnog JCazlikovanja i odvajanja izme. du proizvodnog rada i reproduktivne aktivnosti radanja i porodice; b) savladivanje poznate naklonosti mnogih marksista da preuveHcavaju znacaj radnih odnosa i da zapostavljaju odnose u porodici. Jos uvek se u drustvenim anketama i teorijama o drustvu zastupa misljenje da se radni6ka svest jedino razvija u kontaktu sa proizvodnjom, ,.radom11 ; zaboravlja se da sva· ki covek, a time i radni, pr<>izilazi iz jedne odredene porodice. Covek dobiva predstave o svetu ne samo iz ideologije i uticaja makrostrukture i vladajucih politiCkih i moralnih ideja veC i u porodici i na osnovu odnosa koji postoje u njoj. On se najcesce izrazava, a -'!l'l!.jveci broj to cini stalno, jezikom koji je naucio u porodici i ocenjuje !jude i odnose ocima koje .su mu otvorene, u odnosu na i preko ljudskih bica u okviru porodice. Rezultati proucavanja drustvenih odnosa u porodici imaju odlucujuCi znacaj za stvaranje ne samo jed- tENSKO PITANJ.B 95 ne teorije o Zenskom pi:tanju i oslobodenju Zena veC i nove nauene teorije o drustvu. Znatan broj pitanja koje su pokrenuli Marks i Engels u Nemackoj ideologiji i Engels u Poreklu porodice, privatne svojine i drZave ostalo je bez odgovora u nauCnim Tadovima marksista. Ona .danas traie nekad novo formulisanj e i •savremenije odgovore, zasnovane na saznanju d. ·iskustvu ikoja su tokom XX veka akumulirana u novim drustveilim naukama, od decje i ·socijalne psihologije, seksologije, semiologije i -kritioke antropologije do sociologije ·i po· litikologije. SavJ"emena maDksisticka studija 0 zeni se stvara i razvija ako sadrZi nova reSenja za otvorena pitanja i ako ne prihvata dogmatske odgovore na osnovu stavova i pitanja izTa.Zenih u samim klasiCnim mwksistiClcim radov·i·ma. Citati, inaCe vrednih misli, i ponavljanje starih pitanja bez odgovora ne predstavlja nikakav doprinos uspostavljanju i razvijanju jedne marksi&ticke studije o zeni. Suprotno tome, pojedine nedavno objavljene studije 0 zeni, koje proizilaze iz revolucionarnog Zensk.og pokreta preteino inspirisanog marksizn1o1n, pokazuju svest i ikritiCnost u pogledu nu.Znosti obnove pojedinih pitanja i ideja koje je postmarksisticka teorija zapootavila. To je ujedno potvrda vitalnosti marksizma i njegove sposobnosti da se obnavlja, ispravlja i prevazilazi. 3. Marks (mnogo manje) i Engels (sistematski i metodski) su postavljali problem zene u okviru prouCavanja i isti.Canja znaCaja porodice. To nije bilo ni sluCajno, ni neapravdano. U vrerne ·kad oni stvaraju svo: je teorije, a to je viktorijanski period u Engleskoj 1 vreme druStveno.,politi&e krize u Francuskoj, deSavaju se dramatiCne promene u odnosu medu polovi-ma, u odnosima izmedu roditelja i dece [ uopste u oblasti !icnih i ,rodbinskih" odnosa medu ljudima. To je, u �96 Dr JOVAN OORDEVIC f~~a P':"obitne akumulacije, proizveo kapitalizam; ah n]egovim drustveno-politickim interesima nije od, govm:alo da se porodica raspada. Otuda pojava idea:lizov~nja burzoaske porodice. On sredine XIX veka porodica se proglasava za .,poslednje uporiste" ljudskih osobina koje se viSe nisu mogle naCi i izraziti u jav~ nom zivotu ·kapitalistickog sveta . .,Toplota ognjista" i ,mir koliba" su izazvali seCanje na mirnoCu prirode i na ljudska osecanja iz vremena pre kapitalizma. Porodica se velica kao -sredina u .kojoj se covek vraca svojoj pravoj prirodi, ostavljajuci pred kucnim pragom maske koje nosi u javnom zivotu i oruda koji~a ·se sl'llZi na radu. U njoj je covek odbranjen od raJ;araCkih posledica zlvotne borbe i takmicenja, neosetljivosti, zavisnosti i priti1s·ka svih vr.sta od drZave i ,,javnog mnjenja" do ,drugog".47) U ovakvoj porodici rena dobija i nove funkcije. Ona nije smno primorana da stalno fizi6ki i duhovno Zivi ,izmedu Cetiri Z'ida" veC ima i ,svetu duZnost" da podda~~. musk~_rca i podize decu. Ona nema prava na SVOJ z1vot; ruJe pozvana da ima inicijative i slobodu odlucivanja. Ona treba da se u celini usredsredi da obezbedi mir i prijatnost, socijalnu sigurnost i moralnu podrsku muskarcu (muzu, ocu) koji je istrosen i ogrubeo u teskom radu za Jnterese porodice i zene; muska:mc ima duZnost da zenu odstrani od svakog kontakta sa tim .,neumoljivim i grubim zivotom." Ova i ovakva porodica ne osporava postojeci pore"'"'!tak konkurencije i sebicnosti, nego ga, u stvari, podrzava. Pripremajuci ooveka (muta) da se otporniji vrati u zivot takvog drustva, zena je ta koja celici coveka . ~1) PC?z.nati ll).a~sko-sovjetski eko~OIJ?.iS~ Varga pripisuje iste osobine l vrednosti porod!CJ. 1 savremenom sOCIJalistiCkom (uglavnom sovjetskom) druStvu (1;1 radlu nazvanom Testameru:t, s.toga Sto je objavljen posle autorove smrtl). ZENSKO PITANJE 97 da se oddi u jednom nebumanon:t drustWI koje ne stavlja pod pitanje. Ona je to pri:morana da cini po cenu podredivanja novoj nehumanosti koja gusi njen licni zivot. Ovaj njen polozaj je i posebno ponizavajuci jer ga velicaju pesnici (Raskin) i ovekovecuju slikari i fotograri (prikazujuCi ,.sreCnu" porodicu oko ,nasmejane" Zene sumornog lica). U ovakvom shvatanju budoaske porodice izra:Zeni su interesi vladajucih grupa da se istovremeno odr:li i prikrije kapitalisticki nacin proizvodnje i zivota sa njegovim slobodnim trZiStem i socijalnim darvinizmom, ali i strah radnika da ne gube posao usled konkurencije zenskog jeftinijeg rada. Mar·ks i Engels su 1smeja<vali ovakvu ·koncepciju porodice (Komunisticki manifest i Sveta porodica), a Engels je uspeo da relativi2luje i vremensk.i ogranici u okvoru svog koncepta o menjanju oblika porodice i braka u funkciji materijalnog razvi1lka i l<lasne strukture u drustvu. Oni su u tipu burzoaske porodice i njene drustvene funkcije dobili nove dokaze za svoju opstu tezu da se dnuiltvene promene u oblasti proiz¥odnje neposredno odra:Zavaju na porodicu. Za razliku od burzoaske ideologije i radikalnog feminizma XIX veka, Ma1>ks i Engels nisu ni idealizovali, ni osporavali porodicu. Docnija marksisticka misao se deli u dva pravca; s jedne strane, idealizovanju porodice suprotsta-vlja njenu opstu i uslovljenu kritiku, i u obliku burZoaske porodice, i njenu negaciju; s druge strane, uz osude porodice istice se koncept slobodne i Jjudske zajednice eoveka i rene koji se vole i u tom odnosu preuzimaju slobodno i po svojim zeljama funkciju reprodukoije eoveka. Ova dva pravca dosla su posebno do izraZaja u periodima IDrize bur.Zoas-ke porodice i celog burl:oaskog sistema vrednosti, iii u periodima �98 Dr JOVAN OORDEVIC pripreme socijalisticke revolucije i u prvim fazama posle njene politicke pobede. U odno~u na ovu dru~u situaciju, karaktristicne su slobodne 1 6Ve~e diskus1Je i iskustva o pitanjuna seksualruh s!oboda 1 ,slobodne ljubavi" i u Sovjetskom savezu u prvoj de<:eniji posle oktobarske revolucije. Sliku ovih karakteristicnih strujanja i priloga marksistiCkoj teoriji o zeni i njenim ljudskim, soci· jalnim i priroclriim pravima sadr.Ze radovi r~dikalne boljsevicke feministkinje Aleksandre KolontaJ.••) Radovi Kolontajeve vise se odlikuju sme!oscu da se raspravlja o nekim u to vreme, taou:pitanjJma. o lj.ubavi, odnosu Zene i muS·karca i ,p:lOVOJ" parodiC!, nego po noVini reSenja i sve:Zini ideja i anal1za. · 4. Normativni koncept i politicka teorija u savremenim socijalistickim zemljama pre se oslanjaju na poglede, tradicije i navike porodice iz perioda ~~e _so~i­ jalisticke revo!ucije, odnosno pre uvodenJa socJJalistuo: kih institucija u te zemlje. Porod1ca se ne idea!izuJe,_ ali se i ne traie takvi oblici koji bi odgovarali emanc1pa· ciji ljudske licnosti, a posebno zene. Nema jos ~ve~ ozbi!Jnih radova koji bi nastavili, iii bar potvrd1~ali, ideje Marksa-Engelsa i drugih istaknutib marks1sta (Lenjina i Bebela). Nema ni kritike burzoaske porodJCe, ni ispitivanja uzajamnog odnosa izmedu zadr.Zane, u osnovi, stare porodice i novib oblika i funkcija produkcije i reprodukcije koji odgovaraju socijalistiCkim produkcionim, drustvenim i moralnim odnosima. Poro.-eica se kao takva, tj. kao institucija u kojoj se marufe· stuju patrijarhalnost i emancipovanost, cak i ,modernizam", podrZava i "potvrGuje" (u pravno-politiCkim do46) Slobodna ljubav; Borba tena !~nica za .niiha.:'!- prava; Porodica i komunistiCka drt.ava; Radnu=ka opoztczfa; Autobrograf9a .seksualno osloboitenog radnika - sve ove k~jige, pi?ted. ruskog, objavl]ene su na engles.kom, a pojedine i na drogxm jeZicrma sveta. :ZENSKO PITANJE 99 kumentima). Ona se ujedno menja, a delimicno i raskida - u praksi. U ovakvoj situaciji Enge!sovo tvrdenje ,da su od samog pocetka dva pola stavljena u pogresan polozaj", nije u novom drustvu nasla svoj demanti ni u misli, ni u praksi. Industrijalizacija, napustanje poljoprivrede i prvi efekti vise ill manje· sramezljive ,sek· sualne revolucije" su izmenili ekonomske osnove porodice i njenu tradicionalnu strukturu. U nizu slucajeva licni odnosi u braku i izvan braka su promenjeni (i Cak izokrenuti), a u isto vreme u ,makrodruStvu" su druStveni odnosi, moraine norme i ljudska ponasamja ostali vise-manje isti. Pored ustavnog i pravnog proglasavanja principa 0 zastiti porodice, polozaj zene i majke jos nije bitno izmenjen. Nije bitno postignuto da zena koja radi, tacnije koja je ,u radnom odnosu", odrti svoju samostalnost i slobodu u licnim odnosima, a da Zena koja ostaje u domaCinstvu, tu stvarno radi, stekne jedno svoje novo ljudsko dostojanstvo i drustveno uvazavanje. Istovremeno se javljaju i situacije da :!ena-radnica saCuva, odnosno dobije 1radno mesto, a da je muZ bacen u nezaposlenost, kao ·i to da jedan b.roj mu!lkara. ca, naroCito mladih muZeva, preuzima na sebe kuCne i domace pos!ove, ,funkcije" koje ne vrsi sa odusevljenjem i retko efikasrno i korisno. Engels je smatrao da ova ,izmena uloga" izmedu braCnih partnera ,deg.radka porodicu" (muskarca),••) dok pojedini savremeni so· ciolozi tvrde da je jaCa i da to ima uticaja na izmenjeni polozaj zene.5•) U svakom slucaju, sve ove promene ukazuju na to da je u socijalisrtiCkom svetu i nova porodica u 4') Engels, Polotaj radniCke klase u Engleskoj. so) Firestone Q., La Dialectique du Sexs, (francuski prevod) ed. Stock. �100 lli' JOV AN OORDEVIC nastajanju, ali da jos nije ni osmisljena, ni uoblicena. Pored toga, u socija!istickom drustvu se uspostavlja jedna stara protivrecnost na koju je ukazao Marks u Kapitalu, smatrajuci je elementom raspada porodice u ·kapitalizmu. U ·svim ~avremenim drustvima, osim u najmanje materija!no i ekonomski razvijern1m i u seljackoj privredi, porodica je pr~tala da bude jed!inica proizvodnje i postala je isrldjucivo jedinica potrosnje. U potrosaokim odnosima svuda, i u porodici,. pre;>V'!aduje fetiSizam ;robe i novca, a ne potrebe ostvariVanJJa !icnos·ti i humanizovanja sredine. t.ena najvise trpi pod pril;iskom potrosaokih odnosa i psiholo~i_ie;. ut<;>Iiko p~e iii vi~e ukoliko u ,makrodrustvu" ona mJe ISklJucena IZ robne cirkulacije (ne samo kupovina Zene i .,miraz" veC i t>rkanicenje, novae i ,veze"). Potrosacki odnooi podstiCu razlike, deobu, akvizitivnost i posesivnost uCesndJk.a, naroCito onog ko ne unosi ·sredstva i novae; oni se Sire i nadimaju pod uticajem kako neimvljenosti i malogradanskog mentaliteta znrntnog broja zena tako i na!klonosti zene za !uksuzom i trosenjem mdi trosenja. Oni su suprotni so!idamosti i jedinstvu grupe, Idubavi meoo njima i autonomiji <i dostojanstvu Iicnosti. Izolo<vaina potrosacka porodica crada m.Ue pseudozadovoljne celdje, ,atome" koji Tazbijaju sire drustvene veze. U takvoj sredini ponovo se rada privatna svojdna i naklonost prerna njoj, iz cega se i dalje sire odnosi konkurencije, ,vikendicizma", prestiZa, divljeg individualizma i go~ ' spodarenja. fuotivrecnosti izmedu proizvodnje d porodice kao - potroSa<Ske jedinice, u savremenom druStvu industrijalizacije, nauCne i tehniCke II'evoluoije, ne mo.Ze se reSavati vraCarujem istorije unazad, tj. "obnovom" naturalnQ-IkuCM ne ;proizvodnje. TeoJJijski, ova :resenje se moze postavd- .tBNSKO PITANJE I 101 ti samo na planu isticanja :z.nacaja fu!l1kcije repTodukcije i uspostavljanja i sirenja kulture i kultume revolucije. Promena odnosa dzmedu socijalizma i .kulture, a time i · porodice i kulture, je krupno pitanje uloge, smisla i ,jacanja" (humanizovanja) porodice u savremenim uslovima. Ona je jos uvek bitno potrosac kulture, a ne i njen proizvodac. Proizvodnja nije samo a!kt stvarnnja metarujalme VTednosti kao robe VeC i stvaranja CoVeka i drustva (Ljudskih odnosa). Covek se ne stvara hioloskirrn aktom - rodenjem, vee loroz odnose i svoj rast (Zd<vot) individua postaje covekom. To se isto tako odnosi i na zenu: ona se, radajuCi se kao odredeni pol, stvara zenom u pra~i odnosa sa muskarcem kao i sa drugima, u porodici i u Sirirm druStvenim sredinama. Porodica koja .proizvodi eoveka i reprodukuje vrstu .istov:remeno ostvaruje ekonomsku, sooijalnu, kulM tumu i politi6ku m·isiju. Ona tu ,misiju" ne maZe 1zvr~ siti ako nije jedinica proizvodnje i stvaranja. Ona ne moze biti proizvodna jedinica ako nije kulturna jedini~ ca i jedinica kulture, a to se ne stvara krvnim vezama, vee zajednickim :radom u akcijama svih njenih Olanova, a posebno zene; promenom njenog kvaliteta i oblika. 5. Kulturna porodica, u uslovima socijalizma, je ona zajednica u kojoj individua stalno menja odnos izmedu, kako to naziva Marks, ,animalni i humani sastav !judske licnosti" u korist drugog. Individua se tada podize do svesti o ,porodiCnim" odnosima kao ljudskim i priprema se za njihova sta!no oplemenjivanje i menjanje pod uticajem i radi ostvarivanja novog socijalistickog drustva. Nema kulturne porodice ako to nije drustvo u celini, tj. ako nije spremno i sposobno da potiskuje animalnosti i razvija humanost, tacnije, ako ostaje u �102 I I I I I ,I I il Dr JOVAN OORDEVIC praksi i po konceptu nekulturno i cak antikulturno. Te drustvene promene preteino moze obezbediti kulturna porodica. Kul turna ne •samo po mani~ima i ponasanju, po oplemenjivanju nasledenih iii urodenih grubosDi (sto je prvi uslov i mera), vee i po priJ?a:emi! ¥aspitanj'! coveka da bude covek u punom smislu, lJ. aktivno l stv8Jl'alacko bice koje je sposobno da vo1i, da se udruZuje, da se bori za novi mvot i za bolje i svesni.je ,ja". Kulturna porodica je vee po tome i.~dinka. k.ultw-e, ali ona je to u punom smislu ako u svOJim okvmma ne stvara, prisvaja, cuva i potvrduje nove kulturne w~­ nosti koje nicu iz tla socijalistickog dJ:ustva, bez koJih on"' ne moze prese6i pupcanu vrpcu sa starim drustvom i stl11!'om porodicom. Jedna od jos uvek nedovoljno shvacenih i nedefinisanrl.h wednosti jeste zena; zena u svim njenim funkcijama, od .radnika, nosioca prokreacije do majke i domaCice, .do ljubavnice, druga, prijatelja i vaspitaca. Takvu zenu, oslobodellJU cinjenice i kompleksa represije, oseCanja ,ikrivice" i potiskivanih nagana i zelje, .takvu slobodnu i stalno oslobodllacku konkretnu licnost tra:li raclnicki pokret i socijalisticko drustvo. Ona je konstitutivni elemenat •kulture i porodice kao fabrike kulture. Takva licnost nije ujedno proizvod iii privezak nekakvog ,drugog", pa ni oca i mui:a (muSkarca). Ona je sopstvena licnost koja se sama stvara u kulturnim sredinama i u kulturnoj praksi. Ona nije fu. vaa nikakvog, pa ni ,;kucnog mira", jer ona mora hnati ..JI..Sebi stalnu uznemirenost da ucestvuje u sopstvenoj i ojistoj kulturi zajedllice. Sa ovim u vezi, koncept kul· turue revolucije prelazi sa cisto politickog plana, na ko· me se ;danas shvarta i delimiCno ostvaruje, na druStveni i ljudski plan. Oslobodenje zene i kulturna porodica su snage i merila kulturne revolucije u njenom novom, istorijskom i ljudskom znacenju. 103 :2:ENSKO PITANJE 6. Marksisticka misao i socijalisticki koncept uop5te izvrSili su u celom svetu najsnaZnij:i uticruj na postavljanje prohlematike o zeni i o njenom oslobodenju. To je posebno taCna u odnosu na one zemlje u kojdma se gradi socijalistic5ko drustvo. Ne moze se tw·diti da se u svim socija:listickim zemljama na isti nacin postavljaju i sa istim uspehom ~esavaju sva pitanja od in1eresa za polozaj i ulogu zena. Ne postoji medu njima istovetnost ni u teoriji i programima, ni u zakonodavstvu i praksi. To se ne moze ni oeekivati, jer socijalizam nije uniformni i spolja dirigovani proces, iako je u osnovi jedinstven, naroCito :kad je voden i inspirisan ma:rksistiCkim projektom drustvenih, kultmnih i moraJnih preohra:laja. Unitarizam vodi u uniformnost, a plUJ:alizam pmti i snazi jeclinstvo. Ali, uprkos tome, postoje izvesne zajednicke orijentacije, ohlici i tekovine u pogledu resavanja situacije Zena, i to prete.Zno ekonomskih, socijalnih, kulturnih i pravnih wdova te situacije. :tena nije jednostavno pre. neta iz kapitalizrria u socija!Iizam i tu ostala nepromenjena (stone znaci da je postala potupno nova). To ujedno istice neopravdanost izvesnih gledista, koja izrazavaju pojedini ~adlkalni d .,krajnje !evicarski" pisci u mzvijenim zapadnlm zemljama, da socijalizam u praksi nije nista uci:nJo za promenu polozaja zene i da izmedu kapitalistickog d socijaJistickog drustva nema hitnije raz. Hke u njenom podredenom i neravmopravnom polozaju u odnosu na muskarce.Sl) Ova hi kvaziprogresivisticka aroganaija hila zame. njena prikJ:ivenom i neskJ:ivenom intelektualnom aTogantnoscu kad h<i se twdilo da je socijalizam, cak j u zemljama u kojima duie traje, .uspeo da postavi i resi 0 11) V. Mi~Jjenje S. Bovruar, str. 248, ove knjige. �! 104 Dr JOVAN OORDBVIC ZBNSKO PITANJ.E 105 '\ / I I ! I i I I I ' II u sva pitanja i slozenost kompleksa oslobadenja zena iz nejednakog, neravnopravnog i patclnjenog polazaja u kame su se vekovlma nalazile, jos pre kapitalizma, a nalaze se i daoas kad se ova j prevazilazi. Vee je istruknuto da drustvena nauka, i kad je zasnavana na maDks]stickom nacinu misljenja, nije proizvela ni u jednoj socijalistickoj zemlji (ni izvoo njih) dela iJi ozbHjnije studije o zeni i a zenskom pitanju uopste. Istovremeno, nema bitne razlike izmedu pasta· jeeih socijalistickih zemalja u pogledu obezbedenja ze. nama mesta u javnam zivotu i organizaciji drustva koje im pripada po njdhavom braju, ~adu i znacaju u proizvodnji i drugim sferama drustvene aktivnosti. ·J14isli Marksa, Engelsa i Lenjina o zeookom pitao~u cesto se tumace pragmatistioki, pa i arbitrarno. !rna sklonosti u svim sacijalistickim zernljama da se prede preko istorijskih wroka i cinjenice podredenosti zena, a time i preko jos uvek postajeee drustvene, politicke i ku1turne supremacije muskarca. Pr.i tome se svuda podrzava i utopistiCka ideja o tome, da je socijalisticka revolucija otvorila sve Sanse i za promenu starog naCina zivota zena i da je zensko pitaoje u osnoVli reseno, odnosno skoro da se automatski resruva sa odrlavaJnjem i -razvitkom socijaJistickog poretka. A1i to ne smaojuje pozitivni odnos oslobodenja zene i socijalizma. Sve ova ne maze da ospori ni Cinjenice da je socijalizam u praksi, a naroeito u sferi zakonodavstva i prava, neopoziw i definitivno postavio i obezbedia ni>: ne 'S'na prava vee i uslova da zena (posebno kao gradaoin) u:i;iva j ednakost u odnosu na muske gradaoe i da vraca njeno otudeno ljudsko dostojaostvo i slobodu akcije. Zab.rana svake diskriminacije, na osnovu pola, u uZivanju politiokih i gradaoskih prava je jedan od osnovnih principa pravnog poretka i pravne prakse u ·so- cijalistiokim zemljarrna. Ali, to ne znaci da je veCina Zena, na osnovu ovih pra-va, doSla u si:tuadju da Tavnopravno odlucuje o •svim pitanjima od kojih zavisi -realnos! tih prava i da je obezbedena da ta prava ne budu ograniCavana •i oduzimana pod uticajem ineraije, zaos-taIosti i, jos uve:k prisutnog, ne toliko ,mahistickog" koIiko primitivno-birokratskog ponasanja i mentaliteta (birokratizam je i antifeministicki koncept i praksa). U socijalistickim zemljama postoje i ostvaruju se neka specificna ,prava" iii ,privilegije" zena, kao sto su slobodni izbor zene da rodi iii prekine trudnoeu, upotreba kontraceptivnih sredstava, moguenost sporarzumnog razvoda b.raka, a ta se prava ostvaruju i u ·slucaju psihickog i moralnog terora od strane muskarca. Zalronodavstvo sodjallstiokih zemalja poznaje postajooje odgavarajucih ,prava - privilegija" u korist (buduce) majke (pre radenja deteta i posle rodenja). Porodieno pravo sadr:ti niz humanitamih odredaba u ·korist zastite majke i deteta, za Cije usvajooje se jos uvek b<tte zene u drugim kmjevima sveta, ukljuoujuci i one koje su na visem stupnju materijaloog i ekonomskog razvitka.'") Pravo ne maze potpuno [ u svemu da oslobodi zenu i reSi sva njena vitaJna pitanja, ali ono je macajno sredstvo u tom procesu. Socijalisticko pravo je bllo i ostalo podrska u osvajooju prava zena u svetu. 7. U skoro svim sodjalisticloim zemoJjarrna postoji viSe Hi manje razvijena i osposob1jena m.reZa institucija za cuvanje dece zaposlenih ~oditelja, za vaspitanje i zabavljanje dece pre polaska u redovnu osnovnu skolu, servisi za pomoC domaCinst:Wma i sliCne institucije o · kojirna su pisali Engels, Lenjin i Bebel. Ali, problemi GZ) Komunis~~ka partija Francuske je (krajem 19'14. godine) podnela Parlamentu nekohko predloga zakona u kojima se preuzima ska.Ia socijalnib i ljudskih prava ~ne u socijf!JistiCkim zemljama. (.,La France Nouvelle", br. 1556, od :26. maJa 1975. godine). �106 Dr JOVAN DORDEVIC dru§tvenog polozaja i uloge zene koja ostaje u domacin' stvu i uopste tekuceg domacinstva koje cine zaposleni braeni drugovi ostaju otvoreni, mada se ond ne mol§U resavati samim shvatanjem i pr·ihvatanjem ideje o oslabodenju zene. Iako, po pravilu, zena uglavnom nije neposredna htva religioznih i zastarelih drustvenih ogranicenja i zabrana, u braku, porodiai i izvan njih, i uopste u odnosima sa muSkarcima d ,,drugim", ana nije svuda i uvek u mogucnosti da se iskljuci iz robne cirkulacije i iz moguCnosti ugnjetavanja i poniZavanja. Ona je nekad u neravnopravnom poloZaju u pogledu smcanja dohotka za isti. rad kao i ·muskarac, i njoj stvarno nisu dostupna sva me~ta i funkcije u ekonomskoj, prosvetnoj, ktrltlli1110j i politickoj organizadji drustva. Jos uvek ima :fimkDija na koje po ,nepisanim zakonima", Zena ne maZe da utice, rezervisana su za pojedince muskog pola. Da bi se spustila zavesa na ovakvo stanje, koje je za socijalizam i za veCinu Zena i za manJinu muSkaraca neprih· vatljivo, prll:nenjuje se cesto praksa .,zene-alibija", nj. na visoke i uticajne javne polozaje i funikcije (alrl ne sve) upucuju se pojedine zene da bi se time pokazalo da je odnos druS!va prema zeni u skladu sa socijadistickim nacelima o otklanjanju diksriminacije med:u ljudskim licnostll:na na osnovu rase, pola i ispovesti. Neke zene se i zadovoljavaju da iz tog izvedu zakljucke: .,Niko vise ne moze da nam osporava sposobnost i za tako znacajne drustvene :fimkcije". - - 8. Za maPksizam i socijalizam, i njihov odnos prerna zeni, od posebnog je zacaja danas odgovarati na pitanje za!\to se domace dufuosti (poslovi oko odrzavanja i ured:enja doma6instva) jos uvek shvataju kao neinteresantni i cak ponizavajuci. Prvo, sam naziv za ave poslove, odnosno za ovu ulogu zene, je neosnovan i pogre- ZENSKO PITANJE 107 san; to je pre izraz jedne gospodske ideologije nego pojmovne preciznosti. Drugo, pojmovno ovi poslovi pretpostavljaju iii prave rascep izmedu tehni6ke i socijalne podele rada. Trece, sustinu ovih duznosti i poslova zene cini rad kao drustveni odnos: odnos tela i uma zene prema drugim (muiu, deci, porodici i drustvu). To nije odnos p.rema stvari, koji inaCe proizilazi iz reCi ,,domaCi i kucni pos!ovi". Prema tome, odgovori na postavljeno pitanje koji se svode na ideologizam i subjel<tivizam, tj. na ocenu interesa koji pojedina ·grupa prlpisuje kvalitetu i wacaj.u odredenog rada iii poslova, istovremeno su uobieajeni u nekritienoj misli i, kao takvi, pogre8ni i drust'Venostetni, naroeito u socijalizmu. Tvrditi da su domaci poslovi suStinski ,neinteresantni i zaglupljujud", to je elitisticka misao koja se suprotstavlja manks1stickoj politickoj ekonomiji i iskustvu. Niko ne moze twditi da ima rada koji se vrsi u vidu posla, a da nije cesto neinteresantan i subalteran. Isto taka je neosnovana i pogre8na koncepcija po kojoj su domaci poslovi lskljuCicvo repetitivni, a drugi (u fabrici, institutu ili birou) stvaralacki. Nema rada koji hi bio iskljuCivo ii. ,.Ci,sto" stvaralaCki. Takav rad ne postoji, cak i kad je u pitanju nau6no otkrice i visoki teorijski md. Stvaucalastvo je u kvalitetu i rezultatu, a ne u obliku i u dru.Stvenom statusu rada. u stvari, u domacinstvu nisu potcellJjeni poslovi zec ne kao takvi i njihova vrednovanje p.rema interesu je ne samo subjektivisticko vee se suprotstavlja drustvenoj korisnosti tih radova kao objektivnaj kategoriji. Potcenjivanje domaCih i kucnih poslova zene, to je waz i posledica potcenjivanja i vekovnog devalviranja .rada zene uopste. Odgovor na pitanje okarakteru toga rada mo- · ra poci od ocene: .za koga zene rade i .u kaikvim pxodukcionim i drustvenim odnoslma, kao i na kojoj materijal- �Dr JOVAN OORDBVIC 108 no-tehnickoj bazi drustva. One rade prvenstveno za druge (iako ,svoje") u hijerarhijskom drustvu. Ovaj odgovor predstavlja sastavrn deo problema drustvenog rada i sltuacije u kojoj je zena ugnjetavana i vezuje se za oslobodenje :lena kao oblik i elemenat socijalnih i kulturnih preobra:laja na putu u drustvo bez oskudice, nejednakosti i mistifikacije. To sve pokazuje bespredmetnost miSiljenja da Je potcinjeni polozaj :lena vezan za karakter njihovih poslova68) iii da se taj polofuj (u misli iii u buducem drustvu) prevazilazi isticanjem velicine zenime funkcije da proizvodi zivot.") Na istom planu se ima ocenjivati i da· n~ eesto ponavljano mis1jenje mnogih borbenih zena, narlqonjenih istoricizmu i ,staroj slavi", da su one u pocetku istorije vrSile opstekorisne poslove, i to ne samo u oblasti proizvodnje (poljoprivreda) i kulture (uredi· vanje kuce i priprema za brak). Ovaj raniji drustveno koristan polozaj danas bi bio opravdanje i osnova za jednu nu:lnu inverziju drustvenih situacija, tkoja bi narocito sutra bila opravdana i moguca. Na osnovu toga one imaju pravo da u drustvenoj hljerarhiji preuzmu najvisa mesta, iskljucivo iii eventualno pored pojedinih muskaraca.••) Oduzimanje Hi smanjivanje vrednosti domacih i kucevnih poslova zene nije tehnii\ko, vee socijaino-po!Hdcko i ldejno pitanje. Ovo degradiranje je izraz i posledica inferiornog polozaja zene u drustvu, a time i potcenjivanja njenog rada uopste. Odjeci .tog potcenjivanja prate ~lokupnu istoriju borbe Zena za ravnopravnost, odnosno za jednaka ekonomska, socijalna i kultuma prava. Tako su zene tek od poslednjih decenija posle drugog 54 ) S. D. Bovuar, Le Deuxieme sex, .,Seuil", Paris, 1955. A. Leclerc, Parole du Femme, ,Seui1", Paris, 19SS. 05) G. Davis, The first sex, N.Y. 1%7. Q) ZENSKO PITANJ.E 109 svetskog rata izjednaCene u pravu na ,istu platu za isti rad". One su, iako je skoro univerzalno naglasen prlncip prava Zene da pod istim ruslovima zauzme iste polo~ zaje i funkcije u drustvu, jos uvek udaljene od niza ,posebno odgovornih" i navodno u~kreativnih funkcija". Pravo na skolovanje samo u razvijenijim zemljama stavlja u i!sti polozaj zensku i musku decu. Kao sto je devalvacija domaCdh i kucnih pos!ova posledica ,postojeceg obe7lvTednjivanja zeninog rada uopste, taka je i ocena vrednosti ovog rada posledica njenog drustvenog i politickog polozaja. Polazeei od ovih saznanja, zena ,se ne moze i!sk.ljuciti iz jednrukih, drustvenih i politi6kih prava na osnovu karaktera i ,toboze manjih vrednos,ti domacih a kucnih poslova. Ti su poslovi, u stvari, samo spoljni i tehnicki izraz j ednog proizvodnog i drustveno korisnog rada koji se ni sustinski, ni po obliku ne razllkuje od slicnog rada, odnosno slicnih poslova koji se obavljaju van domacinstva i od strane muskih radnika. ,DomaCica" ima mesto u druStvenoj podeli rada. N)en polozaj ne p_roizilazi iz tehnickog znacenja njenih poslova; on J" pre posledica polozaja zene u drustvu. Ne postoje prirodne vrednosti: sve su vrednosti stvorene i ostvarene u drustvu i za dru8tvo. To se odnosi i na drustvenu vrednost rada zene u kuCi i doma6instvu i van tog kruga. Izvodenje i podrzavanje nizeg i potcinjenog polozaja zene iz tehnickog vida njenog rada u kuci, izraz je tradicionalisti6ke, pretezno muske, ideologije. Ono je protivno nauci, a u prvom redu, markslstiC!koj politiC.., koj ekonomiji. Nije u skladu sa socijalizmom i samoupravnim drustvom zasnivanje polozaja i ,uloge zene i ogranicavanje izvesnih njenih politickih prava na osnovu ovakve nesocijalistiCke ocene i nenauenog koncepta �110 i :i Ii II ll i Dr JOVAN OORDBVIC njenoga rada. Opsti polozaj zene u drustvu - to je uz. rok ocene niZe vrednosti njenog rada i razlik.ovanja izmeilu ,Zenskih" i ,muSkih" poslova. Iz toga proizila!li jasan zakljucak da je teorijska ocena zenskog rada ne.. ophodan uslov •kaiko za otklanjanje izvesnog manihejskog misljenja tako i za savladivanje idejnih i socijaino-politickih predrasuda u svakom drustvu, a posebno u socijalistickom. 9. U Jugoslaviji postoji jedno opste stanje i posebni problemi u odnosu na shvatanje rada zene u domaCinstvu i prava koja iz toga treba da proisteknu. I u ovoj zemlji, kao i u svim drugim socijalistii\kim, nije izme.. njl)na konstatacija Engelsa, Lenjina, Bebela i drugih mar,ksistickih mislilaca da je zaposlena zena podvrgnuta jednoj specificnoj eksploataciji. Ona radi dvostruko radno vreme i dvostruko trosi svoje p&ihicke i fiziCke energije. Van rkuCe, na radnom mestu, i na · isorpljujucem i neiscrpnom radu u kuci i domacinstvu. 0 samom domacinstvu postoje zaostala (ne samo muska) shvatanja da je to ,prirodna" i skoro fatalna du:Znost zene da ga dr:Zi i oddava i da je to skoro privatan, drustveno-ravnodusan i nelnteresantan rad. Zena koja iskljucivo radi u domaCinstvu nema status radnog Coveka i naziva se ,domacicom" (rec koja ima pezorativan prizvuk). U takvim uslovima znatan broj zeua nosi peeat jedne nove krivice: krivice da nije uopste, iii dovoljuo, drustvenokorisna. Nerazvijena i zapustena psihologija i u soci--.ralistickim zemljama nije posvetila patnju pirob!emu nametnutih i oseCanih ,krivica" Zene, koje imaju .razliCito poreklo (od bioloskog do socijalnog). Kompleks krivice proizvodi nove i dovodi do stalnih frustacija kod mnogih zena i predstavlja smetnje za seksualno, psihicko i socijalno oslo- ZENSKO PITANm 111 bodenje zena. Osobenost li<onosti zene ogleda se u specificnosti i kompleksnosti njenog otudenja i procesa vracanja tog otudenja. To je navelo pojedine zene-pisce i psihoanaliticare da bez rezignacije, ali sa oseeanjem zebnje i bola, govme da zena prenosi ,!l<olektivno zlo" u drustvo. Nije u skladu sa marksistickim · shvatanjima i teorijom Marksa i Engelsa o funkciji produkcije i reprodukcije, kao jedinstvenom procesu stvaranja drustvene reprodukcije, iz koncepta drustvene podele rada, drustvene i mdno-ekonomske organizacije, iskljuciti domaCinstvo i poroatcu. U SOCIJatlstiC.kom ·ctru.Stvu to nisu samo potrosacke vee i proizvodacke i vaspitno-kulturne jedinice. U nekim za.padnim zemljama (fingleska, Svedska itd.) :rad zene u domacinstvu se smatra kao osnovna i skoro najznaCaJnija .,naciona\lna indiustrija". Sarno krajnje formalisticko i ekonomistioko miS!je.. nje dovodi do oduzimanja karaktera rada zeni koja svoj rad unosi u domacinstvo i u upravljanje njime. Ona se iskljucuje iz tzv. ·,radnog odnosa", koji se idei)tifikuje sa radom u privrednim i drugim radnim organizacijama. Ovde se ujedno podr:Zava i odvajanje radnih odnosa i reprodukcionih odnosa; odvajanje i protivstavljanje koje su s prav<>m krihkovali Marks i Engels. PolazeCi ad istovetnog drustvenog znacaja obe sfere ovih odnosa, u nekim zemljama napredni krugovi (ne samo socijalisti) dosledno predlafu da zeni koja ostaje na radu u domacinstvu pripada odredeni dohodak (plata), ukljucujuci i ,starosnu" penziju i druge obli!ke socijalnog os-iguranja, i to iz druStvenih sredstava. Ako je avo tacno, a tacno je utoliko viSe sto su i sami ,domaCi poslovi" proizvodan rad, postavlja se pi~ tanje opravdanosti iskljucenja ove grupe stvarnih proizvodaca i radnih !judi iz koncepta samoupravnog, iz- �112 .r Dr JOVAN OORDEVIC borno-delegatSikog sistema. Nema nikakvog nacelnog ntz. loga da se kolektivu zena koje su iskljuCivo zaposlene u domaC.instvu i porodici ne ,.priznaju" i ne obezbede isla izborno-delegatska prava koja imaju radni ljudi zaposleni u materijalnoj i duhovnoj proizvodnji. Neoprav· dano je pretvoriti vvaj siroki krug oradnih zena u tkaJte· goriju tzv. ,gradana", odnosno lica koja nemaju aktiv· ni radni status i proizvodnu funkciju. Rad zena u doma. cinstvu i u porodici je socijalna funkci1a i specificna i odgovorna drustvena sluZba. To niko u socijalizmu teQoo rijski ne spori i nemoguce je osporavati. :Zene koje su nosioci te dru&tvene funkcije i ndnici u •tim slnZbama ~maju vee .j na onsovu toga isto pravo kao radni !judi u fu.stitucionalizovanim druStvenim slu~bama. ' Shvatanja i odgovarajuca resenja ovih specificnih pitanja imaju sirok politicki znacaj u socijalistickom sa· moupravnom drustvu: a) znacajan deo danas potlsimtih energija ukljucilo bi se u politicki zivot i samoupravmo odiucivanje; b) sni1hlljila bi se sve ociglednija pasiviza. cija zena u javnom i politiCikom zivotu; c) prosirlla bi se primena principa jednakosti gradana pred zalwnom; d) pojam proizvodaca bi se oslobodio izvesnog demo· diranog ekonomizma i prisutnog voluntarizma; e) sma· njili bi se izvori frustracije, nezadovoljstva i nepravde. 10. Kao i u svim prethodnim drustvenQooekonornslkim formacijama taka i u socijalistickom drustvu postoji odgovarajuci raskorak, jaz i protivrecnost izmedu onog sto se proklamuje i onog sto se dozivljava, izmedu ,no· ~rmativnog i stvarnog"; iiZIIleUu govora i Cina; izmeciu formalnog i Zivog ustava i za,kona. U socijalistickom drustvu ovo rastojrurje (i cesto sukob) iru1edu sfere proklaanovanog i ostvaorenog utollko je veci i karakteris· tieniji ukoliko grupe koje predstavljaju socijalistiCtku politiku dozvoljavaju sebi voluntaristicko ponasanje, ne· ZENSKO PITANJ£ 113 maju u svom izjasrrjavanju protivtefu i samokrit;ku, iii se cesto i dobronamerno smatraju obaveznim da obeea· ni socijalisticki program stave sto pre i ,odmah", a ce· sto i u svemu, u neposrednu primenu. S druge strane, ovi rascepi i sukobi, koji cesto vade u gubitak perspekti· ve i razoCarenje masa i same radniCke klase, imaju i dublju drustvenu uslovljenost. U vecini zemalja socijali· rem je poceo da se ostvaruje ne samo bez sopstvene materijalne, politicke i ·kulturne osnove, vee na tlu jednog nerazvijenog, istorijski zaostalog druStva, u kame su preovladivali ne samo skomastvo vee i oslkudice, lisava· nja, predrasude i neotpornosti svih vrsta. Na ovoj opstoj socioloskoj osnovi ravnopravnost i druga proklamovana prava u l<:arist zena nalaze razlicit~ ogranicenja iii se prazne, pretvarajuci se u for~.al';'u 51· mulakriju. Svuda i u samom savremenom SOCIJahzmu. :Zena se oseea nezadovoljnom, jer je stval'l!lo padre· dena na radu iscrpljena u trivijalnim domacim i ku6. nim poslovim~ i obeshrahrena netolerantnom i sve viSe neopravdanom prakson;t hijerarhije i Ia?>og '?ll:sko¥ eli· tizma za ,koji je sve VISe uverena ·da Je IZm'lSlJen 1 na~ metnut. Ona nema vremena i snage, a nekad n1 volje i uslova, da se bori za ostvarenje prava koja joj inace pripadaju. Ali, to ne znaci da ne postoje mnoga prava koja su joj obezbedena: ana se neposredno ostva· ruju ili ih je danas zena u socijalistiokim zem}jama vee ostvarila. Ona cine nova neotudiva ljudsika prava. Socijalizam je li(\na, politicka, socijalno-ekonomSika i uopste gradanska .prava definitivno podigao na rang ustavnog principa i opstih 1judskih prava; vrsio je (i danas vrsi) pritisak da se ana univerzalizuju unosenjem u meduna· • wdne deklaracije i konvencije kao i u nacionaJna ookonodavstva. 1 �i 1 11, I 114 Dr JOVAN OORBEVIC Pored toga, u svim .socijalistickim zemJjama postoje mnogobrojne i raznovrsne objektivne i subjek•tivne situacije i okolnosti usled kojib su praksa jednakosti Zene i muSkarca i ·ritam ostvarivanja prava u =korist zena danas blokirani i, u najboljem slucaju, odlozeni za ,,povoljnije" vreme i uslove. Iako su objektivno vrata svib skola i celog sistema obrazovanja otvorena za omladinu, bez obzira na razliku u polu, i mada ima citavib skola i fakulteta cija je redovna studentska populacija zenskog pola, za -sve zene ne postoji ista moguenost, ista sa,nsa u oblasti Skolovanja i obrazovanja. U ovom pogledu ogranicenje vrsi broj i sastav porodice, njen socijalni_polozaj i finansijska moe. Na ovoj osnovi, koja viSe nije klasna u klasicnom smislu, ali koja je jos uvek diferencirana prema drustvenim slojevima u politicko-kulturnoj sredini ili, Cak, prema snala.Zljivosti, Zenska deca i zena uopste spadaju u red drugorazrednib kandidMa za skolovanje i obrazovanje. To se posebno odnosi na seoske i radniCke porodice koje su ne samo 2rtve jednag specifiCnog ,bur.Zoasko-selekcionog" obrazovnog me- hanizma vee su jos uvek prinudene da, pred nuznoscu izbora usled ogranicenib mogucnosti i ·<1rugib interesa porodice, odreduju za skolovanje cak i ,,obucavanje" prvenstveno muSku .decu, ostavljajuCi devojke ,kod kuCe" iii ,za udaju", koja je cesto viSe lli manje problematiOna. U svi·m dru.Stvenim sistemima siromaSrtvo .i ·oskudica, uz -d.ru.Stvenu diferencijaciju, neizbeZno stvaraju ne- "'"jednakosti medu gradanima, a te nejednalwsti u zaostalom drustvu najviSe pogadaju zene. Pored potlacenih klasa, zene su uopste (ne samo kao pripadnik tib klasa) najvise pogodene oskudicom .; hijerarhijom u drustvu. Otuda su one posebno osetljive za napredak, opste bla" gostanje i jednakost (i pored njihove izraiene zelje za ZENSK.O PITANJE 115 bogatstvom, modom i isticanjem u odnosu na ,drugu", sto je druga strana ove osnovne osetljivosti). Na sve ove razlike izmed:u muSkarca i Zene, i na nesumnjivu podeljenost izmedu njih ( u svim oblastima dru.Stvenog Zivota), utiCu ukorenjene navike i tradicije; ,aveti proslosti" i stare generacije, -koje jos traju i z_ilav? se naaneCu i odrZavaju tradicionalne skale vrednost1; all, ,to su i navike Zena na pos:luSnost i Zr:tvovanje u korist -drugoga, najcesce brata lli uopste mus.karca. Ne samo starije, vee i mlade zene poddavaju i brane ovaj paseisticki i pasivni mentalitet i ovu psibologiju trpljenja, malog otpora i odricanja od borbe pred fatalnoseu ,,sudbine". Pod uticajem ovib stvarnib stanja i e!emenata, koji cine svakodnevni zivot i koji je, u krajnjoj Iiniji, merilo svih reainih situacija i ponasanja ]judi, zena je u socijalistickom drustvu neposredno i posredno, na otvoreni ili prikriveni, na grub ili ,fini" naCin, ne samo u poloZaju nejednakosti veC i podredenosti i poniZenosti, i to u svim dosadasnjim fazama razvitka socijalizma u svetu. NajdilZe shvatana kao mitsko biee, ona danas ima najviSe razloga da oddava sve pokrete i doktrine koje demistifikuju drustvene odnose i predstave !judi. Osnovni nosilac reprodukcije i kreator kulture, :lena je u znatnoj meri gurnuta u ,zadnje dvoriSte" politike i kulture. Ona to zna i sve je svesnija da je takvo stanje nametnuto (a ne ,prirodno") i da ono ne moze dugo trajati (u socijalizmu). 11. Iako je socijalizam osvojio niz tradicionalnih oaza nepismenosti i apolitiCnosti, Zenski deo stanovni.St~ va predstavlja jos uvek veci procenat u skladu nepismenosti i apoliticnosti. Iako su usled vekovne potcinjenosti i po mentalitetu radoznale i otvorene, Zene su najmanje aktivne i najslabiji korisnici u drustvenim i kulturnim �i ~1. 116 Dr JOVAN OORBBVIC komunikacijama. To ih vraca na status grauana drugog reda i podr:i:ava svesne iii nesvesne tendencije drustva, odnosno njegovog muskog deJa, da se ovakva situacija odr:i:i i potvrdi. .Zene imaju interes i sve izrazitiju volju da izauu iz cirkulacije roba i da zauzmu aktivno mesto u komunikaciji ideja i kulturnih vrednosti. To traje od v.remena budenja njihove ·svesti do savremenog druStva u kome sve vise imaju i u kome osecaju da su se individualizovale i da postaju snaga po sebi koja prisvaja svest za sebe. 12. U svakom postojecem i poznatom socijalistickom drustvu status, prava i oslobouenje :i:ene se u praksi i u duliovnoj sferi ostvaruju u funkciji drustvene grupe Hi druswenog sloja u kojem je ona rouena i primorana da Zivi, da ostane. Pored onog sto je zajednicko za sve zene, sto cirri ,.Zensko pitanje" i Sto je u socijalizmu po pravilu Sire nego u prethodnim dru.Stvenim uredenjima, ne mo.Ze se osporavati cinjenica da postoje i razliciti ,problemi Zena", tj. da sve Zene nemaju isti polo.Zaj i Sanse, iako su ,socijalisticke zene", tj. grauani socijalisticke zemlje. Prema tome, razlike u situaciji medu Zenama i ovde je pos!edica ekonomske, socijalne i kulturne diferencijacije koju nosi i delimicno reprodukuje socijalisticko drustvo u svojoj stvarnosti nedovoljno materijalno, kulturno i duhovno ujednacene i razvijene zajednice. U ovim uslovima socijalisticko drustvo reprodukuje grupe "'1.'!!ha koje po svom polo:i:aju, interesima, ponasanju i mentalitetu prenose iii prihvataju poznate kategorije budoaskog drustva: :i:ena-bur:i:ujka, malograuanka i radnica. Ovaj specificni transfer klasne i grupne strukture iz stare u novu drustvenu formaciju nedovoljno je prouCavan, ali bez svesti o njemu nema znanja o istoriji \I 1 :Z.ENSKO PITANJE 117 zene i diferenciranosti njenog polozaja i njene svestranosti. Mada su pojedine, u socijalistickim zemljama inace retke, socioloSke ankete orijentisane da u istraZivanju polozaja zene potvrde iii zapostave drustvenu i kulturnu diferencijaciju, marksisticki metod i marksisticka misao istiCu diferencioni pristup; i stvarno stanje, i istinu traZe u konkretnoj igri izmeuu principa identifikacije i diferencijacije. To se posebno odnosi na marksisticku naucnu studiju uopste, i 0 zeni u socijalizmu posebno. Vladajuca politicka misao u socijalistlckim zemljama naeelno ne napusta marksistlcke (narocito Engelsove i Lenjinove) ideje 0 zenskom pitanju, ali ih cesto u programima, a narocito u praksi, tumaci viSe iii manje arbitrarno i pragmatski, odnosno prema oceni odnosa snaga, pod pritiscima ,drzavnog razloga" i demografske politike i tradicionalizma. Svi veliki marksisticki mislioci su isticali visestruku eksp!oataciju i dominaciju ciji je objekt zena, ukljucujuCi i dominaciju i eksploataciju uglavnom od strane muskarca. Mesto i znacaj tzv. ,mu.S.ke vlasrtiu u sistema vlasti koja .potCinjava Zenu, cesto se izostavlja iz politickih programa i mera, teorijskih koncepata i iz ideoloske i politicke borbe.••) Ovo se ujedno povezuje sa izvesnim manihejskim shvatanjima koja na apsolutan, odnosno istorijski nacin suprotstavljaju kapitalizam i socijalizam; a kapitalizmu stavljaju na teret celokupno prodcienje varvarstva i sve nehumanosti i nepravde koje je on povecao, ali ih nije stvorio, jer je sve to nesumnjivo poznato u pretkapitalistickoj istoriji drustva. Tako se, eksp!oataciji i ugnjetavanju zene opisuje pakao u kapitalizmu, a u so1'8) Skora svi, i najnoviji, programi socijalistiCkih (i komunistiCkih) partija i ne pontinju Zensko .pitanje. �t 118 :ZENSKO PITANJ-E Dr JOVAN OORDBVIC ,··) cijalizmu pripisuje kraj. Iz toga se, manihejskom logikom, izvlaci primamljiv i uspavljujuci zakljucak, da socijalizam samim svojim otvaranjem i postojanjem automatski sadrzi resenje svih ,istorijskih zagonetki", a time i ,Zenske zagonetke". Stvara se iluzija da samim ukidanjem kapitalizma nastaje drustvo jednakosti, blagostanja, pravde i dobrote. Zene su danas sve vise kriti· eari ove i svake druge mitologije. Socijalisticka svest se uspavljuje ako je zene ne dele i ako u njihovom svakodnevnom zivotu ne utvrduju da su ga drustveni odnosi bitno promenili. To je od posebnog interesa za pobedu socijalizma, jer su zene or~ski borci za socijalizam, u kame vide osnovni uslov za sv,oju ljudsku emancipaciju. Zena je ne samo kulturno veC i egzistencijalno socijalistiCki Covek u potenciji. 13. Marksisticka nauka prufa osnovu za odredene idejne orijentacije, jer ona, kao dijalekticka i lstorijska, zasniva politiku na znanju, a znanje na konkretnoj istini. Ta konkretna istina, u odnosu na polozaj zene uopste i u socijalizmu posebno, data je i u samom marksizmu. Taka je Engels pokazao i dokazao da situacija zene i pre kapitalizma nije bila ni covecna, ni tolerantna a da je kapitalizam, iako je narocito pogorsao situaciju zene na radu, istovremeno, bez prethodne namere, poboljSao izvesne okolnosti u Zenskoj situaciji i doprineo naroCito seksualnom oslobodenju iene.57) Uporedo s tim, jedna vrsta uvrijerizma, kojim je, s vremena na vreme, proSarana vladajuCa ideologija u ~edinim socijalistickim zemljama, dovodi do preuveliCavanja situacije radnika u nradnom odnosu" i u privredi, sto ima za posledicu neuvafavanje jos teie i nezahvalnije situacije u kojoj se nalazi zena koja radi i zena uopste. Ovu protivrecnost izmeuu ideoloskog sta· va i stvarnog stanja istakli su rnnogi marksistiCki istrazivaci, a narocito Lafarg.SS) Obicno se istice da je prostitucija najstariji zanat Zene. Ali, mnogo stariji i dugotrajniji zanat rnuSkarca jeste politika. Politika je istovremeno uslovila i odrZala stanje u kome se Zena nalazi i ona je, istovremeno, ogranicenje i sredstvo u borbi za oslobodenje od takvog stanja i uopSte za emallcipaciju Zene. Zena je skoro u celom svetu, a na prvom mestu u socijalizmu (i zahvaljujuCi njemu), osvojila pravo da od predmeta postane subjekt politike. Ali, ona u punom smislu nije osvojila politiku, jer nigde jos politika nije, suprotno onom sto je Dekart tvrdio za razum, postala ,jednaka stvar svih". Pored toga zena se jos uvek drzi u celom svetu izvan centara u kojima se planira politilca i donose kapitalne odluke od znacaja za upravlja· nje poslovima od zajednickog interesa za gradane i na· erode. Politicka strategija je van uticaja zena, jer je ivan uticaja !judi, masa. Oslobodenje rada i S1L'110Upra¥lja· nje su istorijska alternativa u vekovnoj praksi politike,, To cini samoupravni socijalizam jednim od novih uslo· va za oslobode:b.je Zene. Politika je odbijala zenu, a od nje se odbijala zbog toga sto je vekovno bila ,musk~ profesija': ~a k_oju s~ se traZile izvesne sposobnosti koJe se u pohtrckoJ naucr nazivaju makijavelizmom, a za koje je sam Makijaveli tvrdio da predstavljaju jedino ,musku vrlinu". U tom smislu jezik zene nije politicki i ona se jos uvek usteze da ga govori i kad ima mogucnosti da bude saslusana, i kad ro pravi dru~tveni interesi i traZe. &a) P. LafargUe, La Question Paris, 1904. n) Engels, Poreklo porodice, privatne svojine i drl.ave, Beograd, ,.Kultura", 1964, str. 70. ,j' 1 119 de la femme, ed. l'Ere nouvelle, �120 '! I 1: r l 'I I ~j ·.i. ll[:,, ' Dr JOVAN OORDEVIC tENSKO PITANJE S obzirom na sve to, Zena izbegava da dr.Zi .,mu~ke" govore (smatrajuci ih vlasnickim i oportunistickim) i da · pravi politiku (narocito ,svoju"). Ona tako postupa utoliko pre ullmliko je sigurna da joj nije lako doCi do glasova vecine, u kojima preovladuju vladajuce ideje vremena koje zene ocenjuju kao jos uvek pretezno konzervativno i pod vlaSCu ,muSkarca". Sve ovo utiCe na to da su zenski pokreti najcesce neirrlstitucionalizovani i da je govor zene 0 po!itici CaS emotivan, cas utopijski, a njena politicka misao nekoherentna.59) Opravdano je kad se uzrok ovakvog odnosa izmedu zene i politike nalazi iskljucivo u opstoj represijf volje i interesa zene. Zensko pitanje u socijalizmu nije potpuno reseno, nit'i se ono maZe reSiti automatski i spontano. To su veC izricrto istakli Engels i Bebe!. Ali, zahvaljujuci marksizmu i dosadasnjem skromnom iskustvu socijalistickih zemalja, problem polozaja, prava i oslobodenja zene je dobio svoju svestraniju i potpuniju definiciju i nove moguCnosti za realno reSavanje. Marksizam je podigao cesto sentimentalne izjave i utopijske teznje u pogledu oslobodenja zene na nivo moderne nauke, koja je istovremeno i sredstvo jedne usmerene i masovne oslobodilacke akcije. Socijalizam je, svojim idejnim projektom i praksom (bez obzira na njen ogranicen domasaj), ukazao na uslove i puteve resavanja zenskog pitanja. Individualisticka i liberalis· ticka misao gube sve vise privlacnost i uticaj na shvatanje i resavanje zivotnih pitanja danasnjice. Jedinu alter--..tivu u ovoj filozofskoj i pol1tickoj dekadenciji predstavljaju marksizam i socijalizam. Marksisticke ideje i trojstvo principa socijalizacije, humanizacije i slobode (koje sadrzi socijalizam) sastavni su deo savremene 121 studije 0 zeni i projekta promene njene stvarnosti preobraZajem opstih drustvenih odnosa koji tu stvarnost uslovljavaju. To je uticalo na to da borba zena dobije opsti politicki (a ne samo grupni, lokalni) znacaj i istorijski (a ne samo pomodni) smisao. Praksa socijalistickog drustva nije ni pocetak, ni kraj u procesu oslobodenja zena, jer nije ni u procesu vraeanja svih otudenja ljudskoj lienosti. Takvo vremensko i prostorno ogranicenje bilo bi neteorijski i antiistorijski koncept. Ali, u toj praksi se, na otvoren naCin postavljaju i postepeno resavaju osnovni problem! otudenja zene i njene moguce ljudske i drustvene emancipacije. Ali, ta praksa smanjuje svoj uticaj. a njena teorija svoju efikasnost i moralni prestiz, ako ova ne kritikuje praksu, i to kako onom sto ona neuspesno iii ograniceno obezbeduje tako i onom sto zanemaruje i prikriva. 14. Marksisticka teorija o zenskom pitanju nije ni potpuna, ni zavrsena. Ona je skicirana u okviru Marksovih i Enge!sov·ih ·tekstova koji sadrle opstu teoriju o drustvu i drustvenim preobrazajima i filozofsko-antropoloski koncept coveka kao ljudskog bica. Sve je to proZeta principom, humanizma, ito aktivnog i revolucionar~ nog humanizma koji predvida mogucnost uspostavljanja drustva bez otudenja i nuinosti: drustva slobodnih proizvodaca i ljudskih bica koja ne hrle prema sticanju trivijalnog ,blagostanja", vee u uslovima prevazilaZenja oskudice i nemaStine, i:noralne tuposti i bezizlaznosti, na~ laze mogucnost slobodnog zivota coveka u jednakosti, slobodi, bratstvu i ljudskom prijateljstvu. U ovakvom drustvu, tj. u ovakvom projektu komunizma koji znaci humanizam, zena se oslobada socijalnih i politickih diferenciranosti, ali cuva i ostvaruje svoju specificnost zenskosti i zenstvenosti. Njena uloga u takvom drustvu 61 ) To se odnosi na istoriju (sifraZetske grrupe) i na danaSnjicu (he· terogeni ,pokreti oslobollenja Una"), ! �122 Dr JOVAN fJORBEVIC unosi dimenziju sestrinstva u odnose jednakosti i bratstva a dimenziju zadovoljstva i ljubavi u ljudske odnose. Teoreticari i borci za ovakvo drustvo, koji su posle Marksa i Engelsa mislili i vodili akciju naroda i !judi, klasa i grupa, a narocito Lenjin i niz drugib pojedinaca koji su se bavili teorijom zenskog pitanja i praksom borbe za oslobodenje zene, uneli su u opstu teoriju o zenskom pitanju niz novih elemenata koje je izneo razvitak drustva na osnovi klasne borbe i borbe zena, kao i razviotak nauke koji je omogu6io, pre svega marksizam. Kao i marksizam u celini tako se i marksisticka teorija o zenskom pitanju razvija kako iz sebe tako i iz stalno no,qh saznanja nauke i iskustva politike i prakse borbe Zena.za oslobodenje. Ova teorija se ne moZe izjednaCiti sa politikom i kad je usmerena na stvamu promenu postojeceg polozaja zena. PreimuCstvo marksizma nad drugim teorijama je i u tome lito on definise odnos izmedu politike i nauke, odredujuCi ujedno njihovu ulogu i domasaj. Politika se uvek osporava i stoga treba da se zasniva na neosporivoj nauci koja osvetljava njeno polje, ne ukljucujuCi se potpuno u njega. Tako politika moze biti naucna (marksisticka), a nauka slobodna i kritika politike. Ovo je od posebnog znacaja za dalje, potpunije i stvarnije shvatanje i resavanje zenskog pitanja uopste, a posebno u socijalizmu. IZABRANI TEKSTOVI MARKSA, ENGELSA, LENJINA. I DRUGIH MARKSISTA I �K. Marks (1818-1883) COVEK I ZENA') - Neposredan, prirodan i nuian odnos coveka prema coveku je odnos muskarca prema zeni. u tom prirodnom urodenom odnosu, odnos coveka prema prirodi neposredno je njegov odnos prema coveku, kao sto je odnos prema coveku neposredno njegov odnos prema prirodi, njegovo vlastito prirodno odredenje. U tom odnosu pokazuje se, ·dakle, na culan nacin, svedeno na ociglednu cinjenicu, to koliko je ljuclska sustina postala, covaku priroda lli JwHko je priroda postala eovekova ljudska sustina. Iz .tog odnosa maze se, dakle, prosuctivati celokupan stupanj eovekovog obrawvanja. Iz karaktera tog odnosa sledi koliko je covek postao za sebe i koliko je sebe shvatio kao urodeno bice, kao coveka; odnos muSkarca prema zeni je najprirodniji odnos coveka prema ooveku. U .njemu se, -dakle, pokazuje, koliko je prirodno odnosenje coveka ljudsko, Hi koliko je ljudska sustina njemu postala prirodnim bicem, koliko je njegova ljudska priroda postala njemu prirodom. U tom se odnosu takode poka2Uje koliko je covekova potreba postala ljudskom potrebom, 1koliko je on u svom ') Podnaslove dao priredivaC. �.. 126 Dr JOV AN OORDBVIC najindividualnijem postojanju istovremeno i ljudsko · bice. (K. Marks- F. Engels: Dela, tom III, ,Prosveta", Beograd, 1972, str. 236). KAPITALIZAM I PORODICA Ukoliko fabricko zakonodavstvo regulise rad u fa· brikama, manufakturaina itd., to se isprva ispoljava samo kao mesanje u eksploatatorska prava kapitala. Na· protiv, svako regulisanje takozvanog kucnog rada poka· zuje se odmab kao neposredno zadiranje u patria pot~tas (ocinsku vlast), to jest, modemo receno, u roditeij,ski autoritet, a to je. korak od koga se bole~ivi en-. gleski Parlament dugo hcemerno ustrucavao. Ah snaga cinjenica nagnala je da se najzad prizna da krupna .industrija, razarajuCi ekonomsku osnovicu stare porodice i porodiCni rad koji njoj odgovara, razara i same stare porodicne odnose. Pravo dece rnoralo je biti proglaSeno. U zavr.Snom izveStaju ,Childrens Employment" komisije od 1866. stoji: ,Iz iskaza svih svedoka izlazi, na zalost, da deci oba pola ni od koga ne treba toliko zastite koliko od njihovih roditelja". Sistem bezrneme eksploatacije decjeg rada uopste, a kucnog rada posebno, odrZava se taka ,,Sto roditelji vrSe nad svojim mladim neZnim izdancima samovoljno i opako nasilje bez uzde iii kontrole ... Roditelji ne smeju imati apso~utnu vlast da od svoje dece prave proste masine kako bi iz njih isterivali svake nedelje toliko i toliko najarnni· ne . .. Deca i omladina imaju pravo na zaStitu zakonodavstva od zloupotrebe roditeljske vlasti koja pre vremena lomi njihovu telesnu snagu, a njih rnoralno i intelektualno srozava na ni.Za biCa". Medutim, nije zlo- ZENSKO PITANJ£ 127 upotreba roditeljske vlasti stvorila neposrednu i posrednu eksploataciju nezrele radne snage od strane kapitala, vee je obmuto, kapitalisticki nacin eksploatacije, ukidajuci ekonornsku podlogu koja odgovara roditeljskoj vlasti, ovu pretvorio u zloupotrebu. Uostalorn, zar fabricko zakonodavstvo nije javno priznanje da kapital pomocu krupne industrije eksploatiSe zene i decu, da radikalno razara nekadasnju radniCku porodicu, Sto je ekonomska neizbeZnost, priznanje da je on preobrazio roditeljsku vlast u aparat drustvenog mehanizma, namenjen da posredno iii neposredno preda kapitalisti decu proletera, koji pod pretnjorn srnrtne kazne treba da odigra svoju ulogu posrednika i trgovca robova. Zar svi napori ovog zakonodavstva nisu takode usrnereni na sprecavanje ispada tog porobljivackog sistema. No, rna kako strabovito i gnusno izgledalo rasulo stare porodice u kapitalistiCkom sistemu, ipak krupna industrija, dodeljujuci izvan oblasti domacinstva, u druStvenoorganizoVanim procesima proizvodnje, odluCnu ulogu Zenama, omladini i deci oba pola, stvara novu ekonornsku podlogu za visi oblik porodice i odnosa oba pola. Razume se da je podjednako Judo smatrati hriScansko-germanski oblik porodice apsolutnirn, kao i smatrati takvim starorirnski oblik, iii starogrcki, iii orijentalski, koji, uostalom, cine jedan niz u istorijskorn razvitku. Isto je tako jasno i to da se sastavljanje kombinovanog radnog osoblja od individua oba pola i najrazlicitijeg doba, mada se ono u svom spontanom, brutalnom ob-:' liku, gde radnik postoji za proces proizvodnje, a ne proces proizvodnje za radnika, predstavlja kliZnim vrelorn propadanja i ropstva, mora pod odgovarajuCim odnosima, naprotiv, preokrenuti u izvor humanog razvitka. (Kapital, tom I, knj. I, ,Kultura", Beograd, 1964). �- .. 128 D.- lOVAN OORDEVIC r····· EKSPLOATACIJA UDATIH :I:ENA Gospodin E ... , fabrikant, obavestio me je da kod njega za mehanickim razbojima rade iskljucivo zene; prvenstvo daje udatim zenama, narocito ako imaju porodicu koja od njih Zivi; one su mnogo paltljivije i radije uce nego neudate, a prinudene su da do krajnosti napregnu snagu kako bi mogle nabaviti potrebne namirnice. Tako se vrline, i to one svojstvene zenskom karakteru, izvrsuju njemu na ustrb - tako se sve sto je moralno i nezno u njihovoj prirodi pretvara u sredstvo za njihova ropstvo i njihove patnje. (Kapital, tom I, knj. I, primedba 102, .,Kultura", Beograd, 1964, str. 99). - F. Engels (1820-1895) FURIJE I EMANCIPACIJA :I:ENA Furije hvata za rec burzoaziju, njene odusevljene proroke pre ervolucije i njene zainteresovane slavopojce posle revolucije. On nemilosrdno razgolicuje rna· terijalnu i morainu mizeriju budoaskog sveta; on stavlja pored nje kako blistava obecanja prosvetitelja o drustvu u kome ce vladati samo razum, 0 civilizaciji koja svima donosi sreC.u, o bezgraniCnoj sposobnosti CoveCanstva da se usav.r.Sava, taka i optimistiCke fraze savremenih mu budoaskih ideologija; onda pokazuje kako svuda najrecitijoj frazi odgovara najbednija stvarnost, i taj bezizlazan fijasko fraze zasipa zajedljivom porugom. Furije nije samo kriticar; njegova uvek vedra priroda cini ga satiricarom, i to jednim od najvecih sati· ricara svih vremena. Spekulantske podvale koje su evetale posle propasti revolucije, a isto tako i onaj sitnicarski duh koji je zavladao u tadasnjoj francuskoj trgovini, opisuje on koliko majstorski toliko i zabavno. Jos je majstorskija njegova kritika budoaskog oblika polnih odnosa i po]Oz[tja zene u .bufoaskom drustvu. On prvi kalte da je u jednom drustvu stepen zenske emanci- . pacije prirodna mera opste emancipacije (Antidiring, ' .,Kultura", Beograd, .1953, str. 308). �130 Dr JOVAN OORDEVIC PRELAZ MATRIJARHATA U PATRIJARHAT U periodu varvarstva na nizem stupnju 1judska radna snaga jos ne daje nikakav viSak, vredan paZnje, iz. nad troskova svog izdrzavanja. Stanje se izmenilo sa uvodenjem gajenja stoke, obradivanjem metala, tkanja i, najzad, zemljoradnje. Kao sto su supruge, do kojih je pre bilo taka !aka doci, dobile sad prometnu vrednost i bile kupovane, taka se dogodilo i s radnom snagom, narocito ad kad su stada konacno presla u porodicnu svojinu. Porodica se nije taka brzo mnozila kao stoka. Bilo je potrebno vise !judi za nadzor nad njom; u tu svrhu mogao se upotrebiti u ratu zarobljeni neprijatelj, koji se-, osim toga, mogao rasplodavati isto taka dobra kao i 'stoka. Cim su takva bogatstva jednom presla u privatnu svojinu porodica i tamo brzo rasla, ona su zadala snaZan udarac drustvu koje se osnivalo na sindijazmickom braJm i matrijarhalnom gensu. Sindijazmicki brak je uneo nov elemenat u porodicu. On je .stavio pored rodene majke utvrdenog rodenog oca, koji je joS uz to verova~­ no bio bolje utvrden nego li mnogi ,ocevi" danas. Po tadasnjoj podeli rada u porodici, muzu je pad.,lo u deo pribavljanje hrane i potrebnih oruda za rad, pa _prema tome njemu je pripadala i svojina nad poslednjtma; u slucaju razvoda, on ih je uzimao sa sobm;n, kao sto je zena zadrzavala svoje kucno crude i posude. Po obicaju ondasnjeg drustva, dakle, muz je takode bio sopstvenik .....-sJ.ovog izvora hrane, stoke, a docnije i novog oruda za rad, robova. Ali, po obicaju istog drustva, njega ~isu mogla naslediti njegova deca, jer u pogledu nasledtvanja situacija je bila ovakva. Po matrijarhatu, dakle, dok god se poreklo racunalo samo po zenskoj lozi i po prvobitnom obieaju nasledi- .ZENSKO PITANJE 131 vanja u gensu, gentilni srodnici su u pocetku nasledivali svog umrlog gentilnog druga. Imanje je moralo ostati u gensu. S obzirom na beznacajnost predmeta, ono je u praksi verovatno oduvek prelazilo na najblize gentilne srodnike, dakle na krvne srodnike s majCine strane. Deca umrlog muskarca, medutim, nisu pripadala njegovom gensu, veC gensu svoje majke; ona su nasledivala majku, u poCetku sa ostalim majCinim krvnim srodnicima, docnije, maZda, na prvom mestu; ali svoga oca nisu mogli nasledivati, jer nisu pripadala njegovom gensu, a njegovo imanje je morale ostati u gensu. Dakle, prilikom smrti sopstvenika stada, stada bi prelazila najpre na njegovu bracu i sestre i na decu njegovih sestara, iii na potomke sestara njegove majke. Ali njegova rodena deca bila su iskljucena iz nasledstva. DaJkle, U'koliko su bogatstva rasla, ana su, s jedne strane, dava[a muskarcu VaZniji po]ozaj U porodici nego[i zeni, a, s druge strane, podsticala su da se taj pojacani polozaj iskoristi take sto ce se tradicionalni red nasleda izmeniti n korist dece. Ali, to nije bilo moguce dok god je vazilo poreklo po matrijarhatu. Trebalo je dakle njega ukinuti, i ono je ukinuto. To nije ni bile taka tesko kao sto nam danas izgleda. Jer ova revolucija - jedna od najradikalnijih koju su !judi doziveli- nije pogodila nijednog od zivih clanova gensa. Svi njegovi pripadnici mogli su i dalje ostati ono sto su i pre bili. Dovoljno je bilo jednostavno resenje da ce ubuduce potomci muSkih Cla.nova ostati u gensu, a. da Ce potomci zenskih clanova biti iskljuceni prelaskom u gens svoga oca. Time su bili ukinuti poreklo po zenskoj Iozi i matri- · jarhalno nasledno pravo, a ustanov!jeni muska loza porekla i patrijarhalno nas!edno pravo. Mi niSta ne znamo o tome na koji je naCin i u koje vreme izvrSena ova re~ volucija medu kulturnim narodima. Ona pada sasvim u �132 Dr JOVAN OORDBVIC 133 2:ENSKO PITANJE i I~ X preistorijsko doba. Ali da je ona izvrsena, dokazano je viSe nego sto je nuino, narocito onim obilnim tragovima matrijarhata koje je sakupio Bahofen; kako se ono lako izvodi vidimo na primeru citavog niza indijanskih plemena, gde je tek nedavno izvedena, i jos se ~odi, delimicno pod uticajem porasta bogastva i izmenJenog nacina zivota (preseljenja iz sume u prerije), a delimicno usled moralnog uticaja civilizacije i misionara. Od osam plemena oko Misurija, sest imaju musku lozu pore~la i naslednog reda, a dva jos zensku. Meilu plememma soni Mijami i Delavar ukorenio se obicaj da se ded daje 'jedno od gentilnih imena oceva gensa da bi presli u lliega kako bi mogli da naslede oca. ,Kazuistika, uroi!eria coveku, da menja stvari menjajuci im imena! I da proriai!e nacin da u okviru tradicija skrsi tradiciju kad je neki neposredni interes dao dovoljno podstreka! (Marks). Time je nastala nepopravljiva zbrka koja se mogla otkloniti, a delimicno se i otklanja, samo prelazom na patrijarhat. ,To je, izgleda, uopste najprirodniji prelaz" (Marks). 0 tome sta nam mogu kazati strucnjaci uporednog p.rava u pogledu naCina kroko se ovaj prelaz odigrao mei!u kulturnim narodima Staroga sveta - naravno skoro same hipoteze- up. M. Kovalevski, Tableau des origin et de l' evolution de la famille et de la propriete, Stockholm, 1890. Ukidanje ma,trijarhata bHo je svetskoistorijski poraz zenskog pola. Muskarac je prigrabio krmu i u kuci, zena je hila lisena svog dostojanstva, podjarmljena, pre"""'tVorena u robinju njegove pohote i prosto oruile za rai!anje dece. Ovaj poniZeni polozaj zena,_ koji se nar?c!to otvoreno pokazuje mei!u Grcima hero]skog doba 1 JOS vise klasicnog doba, postepeno je ulepsavan i licemerno prikrivan, a mestimicno ispoljavan u ~laZem _obliku, ali nikako nije uklonjen. (Poreklo porodzce, pnvatne svo- jine i drzave, sveska 4, ,Popularna politicka biblioteka", Novi Sad, 1974, str. 42). POREKLO MONOGAMIJE Kao sto smo pokazali, ona se razvija iz sindijazmicke porodice u prelazno doba izmeilu srednjeg i viSeg stupnja varvarstva; njena krajnja pobeda je jedno od obelezja pocetka civilizacije. Ona se zasniva na vladavini muSkarca, sa izriCitim ciljem radanja dece s neospo~ rivim oCinstvom, a to se oCinstvo zahteva, jer ta deca, kao rod:eni naslednici, imaju da naslede jednog dana ocevo imanje. Monogamska porodica razlikuje se od sindijazmiCke mnogo veCom Cvrstinom braCne veze, koja se sada vise ne moze raskidati po volji obe strane. Sada po pravilu moze samo jos mllZ da je rasklne i da otera svoju Zenu. Pravo na braCno neverstvo dopuSteno mu je i sada, jos na osnovu obicaja (Code Napoleon izricito daje to pravo muiu dok god ne dovede sulofuicu u brae· ni dam), te se onO, sa sve veCim druStvenim razvojem, sve vise praktikuj e; ako se zena seti stare polne prakse i po:Zeli da je obnovi, kaZnjava se strafe nego ikad ranije. Taj novi oblik porodice nalazimo u svoj njegovoj surovosti kod Grka ... Grcka zena herojskog doba je, doduse, postovanija nego :lena u periodu civilizacije, ali ana je na kraju kra~ jeva ipak za muza samo mati njegove bracne dece- naslednika, njegova vrhovna upraviteljica kuce i staresina robinja, koje on moze po volji uciniti svojim konkubinama, sto on i cini. Postojanje ropstva pored monogamije, prisustvo mladih lepih robinja koje pripadaju potpuno mutu, dalo je od pocetka mnogamiji svoje specificnd obeleZje - monogamija samo za Zenu1 ali ne i za mu.Za; A to obelezje ona ima jos i danas. �Dr JOVAN OORDBVIC 134 Monogamija nikako nije bila plod individualne polne ljubavi, s kojom nije imala niceg zajednickog, jer su brakovi, kao i ranije, bill brakovi iz imovinskib obzira. Ona je bila prvi oblik porodice koji se zasnivao ne na prirodnim, veC na ekonomskim uslovima, naime na pobedi privatne svojine nad prvobitnom, iskonskom zajednickom svojinom. Vladavina m11Za u porodici i radanje dece koja su mogla biti samo njegova i koja su bila odredena za naslednika njegovog bogatstva - to su bili jedini i iskljucivi ciljevi monogamije koje su Grci bez okolisenja izra.Zavali. Inace im je monogamija bila teret, duZnost prema bogovima, drZavi i sopstvenim pre.s;ima koju su prosto morali izvrsiti. U Atini je zakon pritiqdivao ne samo na :Zenidbu nego i na ispunjavanje minimuma takozvanih braCnih duZnosti od strane. muZa. (Poreklo porodice, privatne svojine i drzave, sveska 4, ,Popularna politicka biblioteka", Novi Sad, 1974, str. 47-50). KARAKTER MONOGAMIJE Na taj nacin monogamija se nikako ne javlja u istor,iji kao izmirenje muS·karca i Zene, a j.oS daleko manje kao njegov najvisi obllk. Naprotiv. Monogamija se javlja kao podja:rmljivanje jednog pola od strane dru· gog, kao proklamacija suprotnosti polova koja je dotle nepoznata u celoj preistoriji. U jednom starom nestam· -'J!lllllOm rukopisu,') koji smo 1846. napisali Marks i ja, nalazim ovo: Prva podela rada je ona ljz.meciu muSkarca i Zene radi radanja dece". A d&nas mogu da dodam: Prva klasna suprotnost koja se javlja u istoriji poklapa se 11 1) Misli se na Nema.Cku ideolagiju. :lENSKO PITANJE 135 s razvojem antagonizma izmedu muZa i Zene u monogamiji, a prvo klasno ugnjetav<>nje - s ugnjetavanjem zenskog pola od strane muskog. Monogamija je bila veliki istorijski napredak. Ali ona istovremeno, po•red ropstva ·i privatne ·svojine, otvara epohu koja traje do danas, u •kojoj je svaki napredak istovremeno reIativno nazadak, u kojoj se blagostanje i razvoj jednih ostvaruje stmdanjem i potis·kivanjem dru~h. Ona je Ce!ijsld obJik civiiizovanog drustva, na kome vee IDO· Zemo prouCavati .prirodu suprotnosti i ·protivreCnosti koje se u punoj mel1i razvijaju u tom drustvu. Stara relativna s!aboda .polnih odnosa nije, nika· ko iScezla podelom sindijazmickog, niti pak monogam· skog braka. ,Stari bracni sistem, sveden na uze granice postepenim izumiranjem grupa panalua, okruzavao je jos uvek porodicu, koja se dalje razvijala, i pravici ju je •sve do svitanja civilizacije ... On se najzad izgubio u novom obliku heterizma koji prati !jude i u periodu civHizacije kao mtaCna senka koja leZi na porodici". Pod heterizmom Morgan razume postojanje, pored monogamskog braka, vanbracnih polnih odnosa muskarca .sa neudatim zenama, koji, kao sto je poznato, za vreme celog perioda civHizacije cveta-ju u na} razlicitijim oblicima i .sve vise .prelaze u otvorenu pros· tituciju ... Heterizam je ni manje ni vise drustvena u,;tanova kao svaka druga: on nastavlja staru polnu slobodu u korist mu.S.karca. U stvari, ne samo Sto ga trpe veC u · njemu veselo ueestvuju, naroOito ·vladajuce klase, dok • ga na reCima osuduju. Ali, 'Stvarno, ta osuda nikako ne · pogada muskarce koji u njemu ucestvuju, nego samo zene, one su Zigosane i isterane iz drustva, da bi se jos �136 Dr JOV AN OORDEVIC jednom proklamovala, kao osnmmi drustveni zakon, neograniCena vladaviiJla muSkaraca nad ZenS'kim ·polom. Medutlm, time se razvija dmga protivrecnost u okviru same monogamije. Pored supruga, koji heterizmom ulepSava svoj Zivot, nalazi se zanemarena su~ pruga. A nemoguce je ima1Ji jednu •stranu protivrecnosti bez druge, •kao sto se ne moze imati jo8 cela j abuka u ruci posto je polovina pojedena. Uprkos tome, izgleda da je to bllo misljenje muskaraca dok im nisu otvorile oci njihove zene. s monogamijorn se pojavljuju dva 5talna dmstvena karakteristicna lika .koji su ranije bili nepoznati: zenin stalni Jjubavnik i rogonja. M>1skarci su odneli pobedu nad zenama, ali •krunisanje su velikodui§no preuzele pobedene. Uz monogamiju i heterizam, preljuba je postala neizbe:lna drustvena us-tanova - zabranjivana, ·strogo ka.Znjavana, aU nesavla- diva. Izvesnost u pogledu ocinstva dece pocivala je kao i ranije, u najboljem ·slucaju, na moralnom ubedenju, te da hi ·resio neresivu protivrecnost, Code Napoleon je propisivao u ·CI. 312: ,L'enfant concu pendant le mariage a pour pere le mari" - detetu zaCetom za v.r~­ me braka otac je suprug. To je krajnji rezultat tri ht1jade godina monogamije. Uostalom, 1nokosna porodica nije se n1kako svuda i uvek javljala u klasieno-oMrom obliku koji je imala u Grka. Kod Rimljana, Jwji su, kao buduCi osvajaci sveta, imali sire, iako manje istancane poglede od Grka, :lena _...J,e bila slobodnija i postovanija. _RJmlj";nin je .smat:~o da mu je braona vernost dovcl]ono zaJamcena vlascu nad mvotom i smrcu ·svoje zene. Ali najveCi napredak u razvoju monogamije nesumnjivo je izraZen ulaskom Nemaca u istoriju, ·i to stoga sto se tada kod njih, verova:tno usled njihovog siromaStva, monogamija joS nije, izgleda, potpuno razvila ;rz sim:lijazmi6kog bmka. i:ENSKO PITANJ.E 137 Ovo zakljueujemo na osnovu .tri oko1nostJi ·koje Tacit pominje: ,Prvo, iako je hrak smatran za ve1llm svetinju - oni se zadovoljavaju ·S jednom Zenom, Zene Zive ogradene cednoscu" - poligamija je ipak vladala medu uglednim clanovima i poglavicauna plemena, dakle stanje slieno onom kod Amer1kanaca, kod kojlh je va:lio sindijazmicki brak. Drugo, prelaz iz matrijarhata u .patmjarhat mogao je biti izvrsen tek nedavno, jer je jos majcin brat - najblizi mu§Jci genitalni srodnik po matrijarhatu - vazio kao skoro blizi srodnik od ;rodenog oca, sto takode odgovara glediStu ameriCkih Indijanaca, kod ·kojih je Marlos, kao sto je cesto govorio, nasao kJjuc za Tazumevanje naseg sopstvenog drevnog doba. Najzad, trece, zene su kod Nemaca hi·le veoma cenjene i vrlo uticajne i '11 javnim poslovima, sto je u neposrednoj protivrecnosti s monogamskom vlascu muSkaraca. To sru sve stvard kojima se Nemci skoro podudaraju sa Spartancima, •kod ·kojih, kao sto smo videli, sindijazmi6ki bTak isto tako jos nije bio potpuno prevaziden. S Nemcima je, dakle, i u ovom pogledu dosao -do svetske prevlasti jedan sasvim nov element. Nova monogamija, ·koja se ~sad razvijala iz meSarvine naroda na ruSevinama rimskog sveta, davala je vla:sti muskaraca blaze ob1ike i dopustala zenama, bar spolja, daleko postovaniji i slobodniji polozaj nego sto su ga ikad imale u ·klasicnom starom veku. Tek .time je stvorena mogucnost da se iz monogamije - u njoj, pored nje, a nasuprot njoj, Jmko kad - mogao dostici najveei mora1ni napredak za koji joj dugujemo: danasnju indiv<dualnu polnu ljubav, koja je bila nepoznata celom ranijem svetu. (Poreklo porodice, privatne svojine i drzave, sveska 4, ,Popularna politicka biblioteka"; Beograd, 1974, str. 50-52). �Dr JOVAN 138 OORDEVI~ RAZVITAK BRAKA Prema tome, imamo tri glavna oblika braka, •koji uglavnom odgovaraju trlma glavnim .periodima ljudskog razvoja. Divljastvu odgov:.ra grupni brak, varvarstvu - sindijazmicki brak, civilizaciji - monogamija dopunjena preljubom i prostitucijom. Na v.iSem stupnju varvarstva, izmed:u s1ndijazmi0kog bra.ka i monogamije uklopljeno je gospodarenje muzeva nad robinjama i poligamija (Poreklo porodice privatne svojine i driave, sveska 4, ~~Popularna politiC.ka biblioteka"; Novi Sad, 1974, str. 56). BUR:WASKI BRAK Burzoasko sklapanje :bmka u nase vreme je dvojako. U katoliokim zemljama roditelji, koo i pre, naiaze mladom burzoaskom sinu prikladnu zenu, a posledica toga je, naravno, najpuniji .razvoj protivreCnosti koji s:.drzi monogamija: obilan heterizam od strane muza, obilna preljuba od strane zene. Kamolicka cl'kva je svakako samo stoga i ukinula .-azvod b;aka, jer se uverila da protiv preljube, -kao ni protiv smrti, nema leka. Naprotiv, u protestantskim zemljama je pravilo da se burzoaskom sinu dopusta da s viSe i1i manje slobode naa:e zenu iz svo je klase, pa se prema tome s·klapanje braka moZe zasnivati na izvesnom stepenu lju-mi, sto se pristojnosti radi uvek i pretpoS>tavlja, kao sto prilici protestantskom !icemerstvu. Ovde se mu:Zevljev heterizam slabije pmktikuje, a :Zenina preljuba je re<la. Ali kako u braku rna ·koje ·vrste !judi ostaju onakvi kakvd su bili pre braka, a burzuji protestantskih zemalja su filistri, 10 ova protestantska monogamija, r ,·s ZENSKO PITANJE 139 prosecno uzevsi najbolje slucajeve, daje bracnu zajednicu 1spunjenu uZasnom dosadom, koju nazivaju porodicnom sTecom. Najbolje ogledalo obe metode sklapanja braka je roman; za •katolioki manir - francuski, a za protestantski - nema6ki. U oba ,on dobija"; u nemackom - mladi covek devojku, u faancuskom - suprug rogove. Ko je pri tome od obojice gore prosao, nije uvek jasno. Stoga dosada nemackog ·romana i izaziva u francuskom -burZuju onu istu jezu kao ,nemoral" frwcuskog Tomana u nemaOkom filistru. Uostalom, u poslednje vreme, otkako ,Berlln postaje ·svetskJ grad", nemaOki roman .poCinje da opisuje manje bojai!:Ijivo heterizam i preljubu u njemu, koji su tamo bili vee odavno valo dobra poznati. Medutlm, u oba slucaja bmk je uslovljen klasnim polozajem ucesnika, i utoliko je uvek - brak konvenijencije. Ovaj brak se u oba slucaja dosta cesto pretvara u najotvoreniju prostituciju - ponekad obeju strana, a mnogo cesce u prostituciju zene, koja se od obiene kurtizane razlikuje samo time sto ona svoje telo ne ilonajmljuje <kao najamna radnica za <rad na parce, nego ga jednom za svagda prodaje u ropstvo. I za sve brakove kon;venijencije vaZe F-urijeove J-eCi: ,Kao Sto u gJramatici dve negacije Cine afirmaciju, t.ako se u braCnom moralu -dve prostitucije smatraju za vrlinu". Polna ljubav postaje i moze postati istinsko pravilo u odnosu prema zeni jedino medu potlacenim kalasama, sto .danas znaci u proletarijatu - ;pa bio taj odnos sluzbeno priznat iii ne. Ali ovde su uklonjene i sve osnove kla&iCne monogamije. Ovde nema ni~ kakve svojine radi Cijeg su oeuvanja i nasledivanja bail stvorene i rnonogamija, i vladavina muSkaraca; ovde, prema tome, nema ni·kakve pobude za ustanovljavanje vladavine muskamca. Cak nedostaju i -sredstva, gra- �140 Dr JOVAN OORDEVIC <lansko pravo, koje zasticuje .tu vladavinu, postoji sarno za imu6ne i za njiliove odnose s proleterima; ono staje novaca i stoga, usled siromastva radnika, nema ni:kakvog :zmacaja za odnos radnika prema svoj.oj zeni. Tu odlueuju sasviun druge licne i drustvene okolnosti. A otkako je krupna industrija premestila zenu iz ·kluce na trliSte rada i u bbriku, i naei<nila je dosta cesto hraniteljem porodice, potpuno je uklonjen u proleterskom stanu .paslednji ostatak vladaV'ine muSkaraca osim mazda nesto brutalnosti prema zeni, koja je uzeIa maha otkako je uvedena monogamija. Na taj naein proleterska porodica nije V'ise monogamska porodica u Sltrogom smislu, fuk i pored naj.strasnije ljubavi i na,hx>stoj:mije vernosti abe str:me i uprkos svim mogucim duhovnim i svetovnim blagoslovima. Stoga ovde veciti pratioci monogarrnije, heterizam i preljuba, imaju ·sasvim beznacajnu ulogu; zena je u stvaJri ponovo stekla pravo na razvod braka, •i ako se dvoje ne mogu sloziti, ani •se mdije razilaze. Uklratko, brak proletera je monogarns-ki u etimoloskom smislu reci, ali ni u ·kom slucaju u njenom istorijskom smislu. (Poreklo porodice, privatne svojine i drZave, sveska 4, ,Popularna politicka bibli<>teka"; Novi Sad, 1974, str. 53-55). - PRAVNIPOLOZAJzENE I USLOVI NJENOG OSLOBODENJA Nasi pravnici svruka;ko nalaze da napredak zakonodavstva oduzima :1enarna u sve vecoj meri razlog da se Zale. Savremeni civ.i.Jirovami zaikonski sdstemi sve viSe pri:zmaju: pravo, da bi brak bio punova:1an, ugovm mora biti sklopljen dobrovoljno od obe strane, i drugo, da i xa vreme bra-ka obe strane, jedna prema drugoj, r I tENSKO PITANJE 141 moraju imati ista prava i du.Znosti. Kad bi se ova dva zahteva konsekventno sprovela, onda bi zene imale sve sto mogu zahtevati. Ova cisto pravniCka argumentacija potpuno se podudara sa onom Jwju upotrebljava radikalni republikanski burzuj da bi odbio proletera i pozvao ga da ne remebi mir ... Ugavor o radu treba da bude dabrovolj· no sklapljen od abe :strane. Smatra se da je dobrovoljna sklapljen cim zrukon na hartiji izjednaCi abe strane. Moe •kloju jednoj strani daje razlicit klasni polozaj, priti5ak -koji on vrsi na drugu stranu - stvarni ekonomski poloZaj obe stra:ne - to se zakona niSta ne tiCe. I za v-reme trajanja ugovora o ra.du 1rebalo bi, opet, da abe strane budu ravnopravne dak god jeclna iii druga •strana izlricno ne odu5tane. Sto ekonomski po· lozaj primorava radnoka da se odrekne cak i poslednje prividnasti ravnopraV'!losti, zato opet nije kriv zakon. U odnosu na brak, zakon, cak i najnapredniji, pot· puno je zadovoljan Cim su uCesnici formalno ·izjavHi u zapisniku svoj dobrovoljni prist31Ilak. Sta se dogada iza pravnih ;kulisa, gde se odi!§I'aVa stvarni Zivot, kako se dolazi do dobrovoljnog pristanka, a ;tome sene mogu brinuti zakon i pravmk. A ipak bi ovde najprootije uporedenje prava trebala -da ;poka:1e pravniku sta u stvari znaci dobrovoljni pristanak. U zemljama gde je deci zakonom obezbeden zrukonski cleo roditelj.ske imovine, gde ana, d"kle, ne magu potpuno bibi Iisena nasled· stva - u NemaCkaj, u zemljama £ra:ncuskog prava itd., - deca moraju imati, pri sklapanju braka, roditeljski pristanak. U zemljama engleskog prava, gde zakan ne trazi roditeljslci pristanak pri ·sklapanju braka, rodite- , lji imaju punu ·slobodu ~estamenta1nog ras,palaganja svojoon imovinom i mogu po volji lisiti nasleda svaju �;[ ' 142 i I ) i I I :i tENSKO PITANJE Dr JOVAN OORDEVIC decu. Jasno je da uprkos tome, i bas stoga, sloboda sklapanja braka u Bngles>koj a Americi, u klasama gde ima sta da se nasledi, u stvari nije ni za dlaku veca nego u Francuskoj i Nemackoj. Nije bolje ni s pravnarn ravnopravnoscu muza i zene u braku. Njihova pravna nejednakost, ·koju smo nasledili od ranijih drustvenih odnosa, nije uzrok, vee posledica ekonomskog ugnjetavanja zena. U starr-om ikomunistickom domacinstvu, koje je obubvatalo mnogo bracnih p»rova i njihovu decu i gde je zenama pave· reno voaenje domaCinstva, hila je isto toliko javna, drustvenonuzna radimost koliko i rad muskaraca na pril:>avljanju zivotnih narrnknica. Ovo se izmenilo s patrjjarhalnom porodicom i, jos viSe, s monogamskom inokosnom porodioom. Vodenje domaCinstva izguhilo je svoj javni ka<rakter. Ono se viSe nije ticalo drustva. Ono je postalo privatna sluzha; zena je postala prava sluzavika, iskljucena iz ucesca u drustvenoj proizvodnj.i. Tek joj je krupna industrija naseg doba - i to samo proleterki - opet otvorila put u clrustvenu proi:wod· nj.u, no s tim da os<taje iskljucena iz javne proizvodnje i da ne mo.Ze niSta privJ"ectivati ako ispunjava svoje duznosti u privatnoj ,sJuzhl porodice; i da nije u stanju da ispThlljava svoje porodicne ·duznosti ako ze]i da UZ· me udela u javnoj <radinosti i da samostalno p<rivreduje. A k"kav je polofaj zene u fahrici takav joj je poJozaj u svim poslovnim granama, sve do lekarstva i "dvokature. Modema imokosna porodica osnovana je na "'6\vorenom ili prik.rivenom domaCem ropstvu Zene, a moderno drustvo je masa koja se sastoji ad inokosnih porodica .kao svojih molekula. Danas u velikoj vecini slucajeva, bar u imuenim klasama, muf mora da bude onaj •kaj·i privreauje, hranilac porodice, a to mu daje polozaj gaspodara \k(Xllle .nije po<trehno nikakvo poseb· .l . I 143 no pravna pov·l..S6ivanje. On je u porodici burfuj, a fena J?redstavlja_ proletarijat. U industrijskom svetu, medut1m, spec1fican karakter ekonomskag ugnjetavanja ~~je podnosi proletarijat istakao se u svojoj punoj o~tr!:';I tek ~ad_ S';! uklonjene sve zakanske posehne priVIlegiJe kapitalistiCke klase i kad je uspostavljena puna pravna ravnopravnast ohe kl»se; demokratska repuhJ.ika ne uklda suprotnast ohe klase; ona, naprotiv, tek pruza tie na k=e ce se borhom resiti suprotnast. A isto taka ce specificni karakter vladavine muza nad ze~QID u modernoj poro4ici, nuZnost i naC.in njihovog is~ tinskog drustvenog izjednacenja izaci na punu svetlost dana tek onda kad abe strane huclu pravno potpuna ravnopravne. . Onda ce se pokazati da je za oslobodenje zena P":I predusl<;>V ponovno uvodenje celog zenskag roda u J:'vnu radmost, a da_ ovo opet iziskuje uklanjanje Sl:'a!stva mokosne poro'!ice ·ka'! drustvene privredne jed1m.ce. (Poreklo porodzce, przvatne svojine i drZave, sveska 4, ,Popularna politioka hihlioteka"; Novi Sad, 1974, str. 55-56). ' KOMUNISTICKO DRUSTVO I OORODICA 21. pitanje: Kakav ce uticaj izvrsiti komunisti6ko drustvo na pOTodicu? Odgovor: Ono ce oclnas aba pola uciniti cistim privatnim ad, nosom kojti ··se •ti.Ce -samo zadnteresovanih osoba i u. koje se drustva ne treba mesati. Ono to moie jer uklanja privatnu svojimu i decu zajedni6ki odgaja, a ,time �144 Dr JOVAN OORDEVIC unistava abe osnove dosadasnjeg br~a: zavisnost Ilene od muskarca 1 zavisnost dece od roditelja ~koju uzrokuje privatna svojina. Ovde leii i odgovor na dreku visokomoralnih malogradana protiv komunisti6ke zajednice zena. Zajednica zena je pojava koja· sasvim pripada gradanskom drustvu, a danas potpuno postoji u prostituciji. Prostitucija se zasniva na privatnoj svojini i nestaje zajedno s njom. Dakle, komunisllicko drustvo umesto da uvodi · zajedndou zena, ono je, naprotiv, ukida. (Principi komunizma, na francuskom). -- V. I. Lenjin (1870-1924) LJCEMERSTVO VLADAJUCIH KLASA Ca:k <i obicno pozmavanje zakonodavstva burioaskih zemalja -koje se odnosi na brak, ra.zvod i vanbracnu decu, kao ,; tamosnje prillke, pokazaee svakom koga interesuju ta pitanja da danasnja burioaska demokratija, cak i u najdemokratskijim burioaskim ;epubllkama, ima zaista feuda:listiClci stav .prema ieni i ·vanbraC~ noj deci . .1\,ko se devedeset dva •razvoda na deset hiljada brakava Cine gospoddnu Sorokinu kao ogromna brojka, ostaje nam anda jedino da pretpostavimo da je autor Ziveo i bio vaspitan u nekom manastiru, toliko izolovan od zivota da je tesko poverovati da takav manastir i postoji, iii pak da autor izoblicuje istinu da bi uCinio uslugu reakoiji i burZoaziji. Ko god, rna i naj· manje, poznaje dnustvem; prHike u bur:Zoaskim zemljama, zna da je .stvaran broj razvoda (nepotvrdenih, naravno, od crkve d zakona) u stvari svuda daleko veei. U tom pogledu, Rusija se razlikuje od drugih zemalja po Cinjenici Sto njeni zakoni umesto da sankcioniSu licemerstvo .i obespravljenost Zene i njenog deteta, ob· javljuju otvoreno i u dme drZave sistematski rat sva~· kom licemerstvu d svakoj nepravdi. (Dela, tom XXVIII, str. 189, na ruskom). �146 Dr JOVAN DORDEVIC RADNICKA KLASA I NEOMALTUZIJANIZAM i\ I ' Na kongresu !ek8Jra u Pirogovu pitanje abortusa, odnosno nasilno izvrSenih poba1Caja, izazvalo je veliko interesovanje i pokrenulo mnoge rasprave. Izvestilac Lickus izneo je podatke o vrlo velikom broju abortusa u drZavama koje se danas smatraju civilizovani,m. U Njujorku je registrovano 80 000 abortusa za godinu dana; u Francuskoj 36 000 svakog meseca. U Sen-Petersburgu procenat abortusa se viSe nego udvostrucio u toku 5 goruna. Kongres !ekam u Pirogovu je misljenja da abortu~ ne bi trebalo da pov!aci sudsko gonjenje za majku, kao•i da lekar ne bi trebao -da bude sudski proganjan, izuzev u sluCaju da je intervenciju izvorSio iz ,koristoljub!ja". Ve6ina lekara koji s-u se izjasni!i protiv kal:njavanja abortusa dotakli -su se, prirodno, tokom ·diskusije takode i takozvanog neoonaltuzijanizma (odnosno, kontraceptivnih sredstava) i -tom prilikom se istovremeno o-svrnuli na drustvenu stranu tog problema. Taka je, na primer, -po .pisanju Jista Ruskoje slovo, gos.podin VJgdorcik rekao, .,da treba pozdravi•ti kontraceptivna sredstva", dok je gospodin Astrahan uzviknuo pozdrav!jen burom aplauza: ,.Prisiljavaju nas da ubedimo majke da donesu na svet decu da bi hila sakacena u zavodima za Slwlovanje, da hi hila izrucena na nrilost i -milost sudbine, da bi hila doterana do samoubistva!" Ako je taeno da je ovakva ti,-ada go-spodina Astrahana izazvala buru odobravanja, to me ni malo ne cudi. Slusaoci su hili iz redava srednje i sitne burzoazije sa burzoaskom psihologijom. Zar se ad njih mog!o ocekivati nesto vise od takvog bljutavog liberali.Z!lna? ZENSKO PITANJE 147 MeaUJ!!im, posmatrano sa tacke g!ediSta radnioke klase, skoro je nemoguce naCi jasniji pdkaz reakcionarne suStine i potpune budalaStine "druStvenog maltuzijanrizma" nego Sto je reCenica gospodina Astrahana. "Doneti na svet decu da bi btla ~sakaCena". Zar same zato? A zasto, najzad, ne zato da bi se bo!je borila, da bi bila brojnija, sa viSe svesti i snage od nas da se suprotstave uslovima Zivota koji sa:kate i upropascuju nasu generaciju? · Erto, ru tome se ·Sastoji glavna razHka izmed:u psihologije zem!joradnika, zanatlije, inte!ektualca, u stvari sitnog burzuja i psJho!ogije jednog proletera. Sitni burZuj vidi i oseCa da tone, da Zivot st~lno postaje sve teZi, da je bor:ba za egzistenciju sve nemi!osrdnija, da njegov polozaj i polozaj njegove porod!ce postaje sve bezizlazniji. A to d. jeste neosporna CInjenica. I protiv toga protestuje sitan burzuj. Ali kako protestuje? Protestuje kao pripadnik klase •lwja nepovratno propada, koja je izgubila veru u budu6nost, :klase , koja je potucena i .trula. Tru nema pomoci: dakle, neka. bude sto manje dece koja trpe nase patnje i nasa stradanja, nasu bedu i nasa ponizenja, eto to je vapaj sitnag buriuja. Svestan ·radnl:k je beskonacno daleko od ovakvog g!edista. On ne dozvoljaiVa da mu avakve jadi:kavke, rna koliko one bile iskrene i potresne, zamra.Cuju svest. Da takode i mi, radnici i masa sitnih posednika Xivimo pritisnum patnjom i povijeni pod nepodnosljivim teretom. NaSa generadja trpi viSe nedaCa nego generacij a naSih oCeva. Ali, ,g druge strane m'i s-mo mogo sre6niji nego Sto su ·hili naSi oCevi. Mi sm.o nauCili li brzo uCimo da se borimo - i to da se borimo ne usam· Jjeno kao StO ®U tO Cini)i najboJji me<tu ·nasfun oCevi- �148 Dr JOVAN f>ORBEVIC :2:ENSKO PITANJE rna, ne u ime parola burl:oaskih frazera, tkoje su nam potpuno strane, vee za nase parole, .parole nase klase. Mi se borimo uspesnije od nasih oceva. A nasa deca ee je i dovrsiti. Eto zbog cega smo - i eto jedino zbog cega smo - odlueni neprijateJj,j naomaltuzijanizma, ove teznje svojstvene uskom [ egoisticnom braenom paru sitnoburzoaskom koji prestravljeno mrmlja: .,Gospode, daj nam da se odrZimo, pa bilo na koji naCin; a .Sto se tiCe dece bolje da ih i nema". Prirodno, ovo nas ne sprecava da zahtevamo potpunu izmenu svih zakona •kojima se zabranjuje abortus i objavljivanJe medicinske Iitemture o tkontracep· tivni'm sredstvima i sl. Ovi zakoni su jedno od IicemerstVa vladajuCih klwsa. Ovi zwkoni ne Ieee bolesti kapitalizma, vee su izuzetno kobni i teski za potlacene mase. Sloboda mediclnske propagande i zastita osnovnih graitanskih prava gradana i gradanki je jedna stvar. A drustvena teorija neomaltuzijanizma je nesto sasvim drugo. Svesni radnici ce uvek voditi nepostednu borbu protiv nastojanja da se ova reakcionarna <i podia teorija ubacuje u najnapredniju Jdasu danasnjeg clrustva, onu koja je najjaca i najbolje pripremljena na veIike promene. (Dela, tom XVI, str. 497-499, na ruskom). BORBA ZA PRAVO GLASA 0 pitanju zenskog prava glasa rezolucija je twkode prlmljena jednog!a,sno. Sa,mo jedna Engleskinja jz poluburzoaskog .,Fabijanskog drustva" se zalagala za to da se dopusti borba ne za potpuno zensko pravo glasa, vee za ograniceno u tkorist imuenih. Kongres j e prihvatio glediSte da je u kampanji za zensko pravo glasa neop- i I I I I 149 hodno u potpunosti hraniti principe socijalizma i ravnopravnosti muSkaraca i Zena, ne k:rnjeCi te prinoipe ni zhog k1>kvih !l"azloga oportuniteta. U Komisij,j je izbila zanimljiva nesuglasica povodom toga. Austrijanci (Viktor Adler, Adelhajn Pop) su pravdali svoju taktlku u borhi za sveopste izborno pravo muSkaraca: radi izvojevanja toga prava oni su smatrali za pogodno da u agitaciji ne istiou u prvi plan zahtev o izbornim pravima i za Zene. NemaCki socijaldemokrati, naroeito Klara Cetkin, protestovali su protiv toga jos onda kada su Austrijanoi vodi1i svoju kampanju za sveopste izbomo pravo. Cetkin je u st!>mpi izjavljivala da nikako nije trebalo ostavljati u senci zahtev za izbornim pravi,ma Zene, da su Austrijanci o.por-tunis~ tioki zrtvovali prtncip iz razloga udobnosti, da oni ne bi oslabili, vee bi pojacali silinu agitacije i snagu narodnog pokreta da ·su isto tako energicno branili i pravo glasa zena. U KOIIllisiji se Klari Cetkin :u potpunosti prikljucila i druga istaknuta nemaCka socijademokratkinja, Cic. Alderova poprav,ka koja je posredno hranila austrijsku taktiku (u toj popravci se govori samo o tome dane bude prekida u horbi za izborno p.ravo stvarano za -sve gradane, a ne o tome da se borba za :izlborno pravo vocLi uvek sa zah!tevom za jednakost prava muSkarca i Zena) -hila je odbacena sa 12 glasova protiv 9. Glediste Komisije i Kongresa moze biti najtacnije izv,rseno sledeCim recima napred pomenute Cic iz njenog govora na Meitunarodnoj konferenoiji socijalistkinja (ta Konferencija je odrzana u Stutgartu u isto v.reme s ·kongresom): .,Mi treba da prindpijeLno tmzimo sve ono sto smatramo da je pravilno - govorila je Cic - i samo u slucaju kad nam nedostaje snage za bo~bru. mi prihvatamo ono Mo mozemo ostvariti. Takva je uvek hila taktika socijaldemokratije. Sto skromnij.i budu nasi zahtevi, utoliko ee �'·. ' ~ '~ ~ 'ii!l I ISO Dr JOVAN OORDEVI~ skromniji biti i ustupci ¥ladi" ... Iz ovog spora austrij· skih i nemackih socija!demokmtija citalac maze videti kako se najbol}i marksisti strogo odnose prema najmanjim odstupanjima od isprobane, principijelne revolucionarne takHke. (Izabrana dela, knj. 6, ,Kultura", Beowad, 1960, str. 23-24). PRAVO NA RAZVOD ·Primer razvoda ooigledno pokazuje da se ne maze biti demokrat i socijalist a da se odmah ne zahteva potpuna sloboda .razvoda, jer nepostojanje te s!obode jeste najgpre t!acenje ugnjetenog pola zene, .iako nije nimalo tesko ,dokuoiti da priznanje slobode odlaska od mu2:eva nije poziv svim Zenama da odlaze . . . . U kapitalizmu su obicni, ne kao pojedini sluoajevi, nego kao tipiena pojava, takvi uslovi kad je ugnjetenim klasama necrnoguCe ,reaLizovati" njihova demokratska prava. Pravo razvoda ostaCe u ve6ini .sluCajeva neostvarljivo u ·kapitaJizmu, jer je ugnjeteni pol prignjecen ekonoms•ki, jer zena pri kakvoj hocete demokratiji ostaje u kapitalizmu ,,kuCna robinja", robinja zatvorena u spavaCu •sobu, deCju sobu, ku.hinju. Pra'Vo biranja ,svojili" narodnih sudija, 6inovnika, uCitelja, porotnika itd. takode je U vecini •S]ucajeva U kapitaJizmu neostvarJjivo upravo zbog ekonomske prignjecenosti radn>ka i seljaka. To isto vazi i za demokratsku republiku: nas pro· gr\2"' je ,1proglasava" kao ,samodrzavlje naroda", iako sv1 sooijaldemol<rati odlicno znaju da u kapitalizmu nai· demokratskij a republika vodi samo k potkupljivanju Cinovni1ka od strane burZoazije i k savezu ;berze s vladom. Sarno !judi koji su sasvim nesposobni da misle iii su sasvim neupoznati s marksizmom zakljucuju otuda: znaCi, od republika nikakve koristi, ·od s!(>bode razvoda ZENSKO PITANJB !51 nikakve koristi, od demokratije nikakve koristi, od samoopredeljenja nikakve koristi! A marksisti znaju da demokratija ne odstranjuje klasno u~jetavanje, nego samo Cini klasnu borbu Cistijom, Skom, otvorenijom, oStrijom; to nam je Lpotrebno. Sto je sloboda razvoda potpunija, to je jasnije zeni da je izvor njenog ,,kucnog ropstva" kapitalizao:n, a ne .bespravnost. Sto je drZavno uredenje demokratskije, to je jasnije radnicima da je koren zla kapitaJizam, a ne bespravnost. Sto je nacionalna ravnopravnost potpunija \ana nije potpuna bez slobode odvojenja), to je jasnije radnicima ugnjetene nacije da je stvar u kapitalizrnu, a ne u bespravnosti i taka dalje. •.. P.ravo razvoda, kao ·i sva demokratska prava bez izuzetka, u kapitalizmu je tes,ko ostvarljivo, i uslovno je, ograniceno, formalno usko, ali ,; pored toga one koje odricu to pravo nijedan cestiti socijaldemokrat ne samo sto nece smatrati socijalistima nego ni demol<ratima. A l1 tome je sva suS:tina. Sva ,demok·ratija" se sastoji u proglasavanju i ostvarivanju prava koja su ostvarljiva vrlo malo i vrlo us!ovno u k&pitalizmu, a bez rtakvog proglasavanja, bez borbe za prava odmah i neodlozno, bez odgajanja 'masa u duhu takve boPbe socijalizam nije moguc. (Izabrana dela, knJlga 10, ,Kultura", BeQgrad, 1960, str. 225-227). P.OTPUNA JEDNAKOST ZA ZENE G!avno, osnovno u boljsevizmu i ruskoj oktobar· skoj orevoluciji jeste uvlacem.je u poUtiku upravo onih koji su najviSe hili ugnjetavani pod kapitalizmom. Njih su kapitalisti u~jetavali, obmanjivali, p!ja6kali i pod rnonarhijom i demokratsko-bur2:oaskim republikama. �152 Dr JOVAN DORDEVIC To ugnjetavanje, to obmoojivanje, ta pljacka na.rodnog rada od strane kap;talista bili su neizbezni dok je vladala privatna svojina na zemlju, fabrike, zavode. Sustina boljsevizma, sustina sovjetske vlasti sastoji se u tome da se - razgolicujuCi la2 i licemernost burzoaskog demokratizma, ukidaju6i privatnu svojinu na zemlju, fabdke, za:vode - sva dr.Zavna vlast koncentrise u rukama radnih i eksploatisanih masa. One same, te mase, uzimaju u svoje ruke politiku, tj. stvar izgradnje novoga drustva. Zadatak je teza;k, mase izmucene i prignjeeene kapitalizmom, ali drugog izlaza iz najamnog ropstva, iz robovanja kapitalizma nema i ne jnoZe biti. A uvuCi mase u ,politiku nije moguce aka se u politiku ne uvuku zene. Jer je zen&ka polovina ljudskog roda pod ·kapitalhmom dvostruko ugnjetena. Radnicu i seljanku ugnjetava kapital, a povrh toga one cak i u naJdemokratskijim burioaskim republikama ostaju, prvo, nepunopravne, jer ih zakon ne izjednacuje s muskarcem; drugo - i to je glavno - one ostaju u ,kucnom ropstvu" ,)cuCne :robinje", jer ih davi najpipaviji, najgrublji, najtegobniji nd u ikuhinji i uopste u pojedinaenom ·kucnom gazdinstvu i porodici, koji coveka najvise zaglupljuje. Boljsevicka, sovjetska revolucija podseca korene ugnjetavanja i nejednakosti zena tako duboko kako se we usudivala da ih podsece nijedna partija ; nijedna revolucija na svetu. Od zakonske nejednakosti zene s muskarcem nije kod n:>s, u Sovjets·koj Rusiji, ostalo ni traga. Sovjetska vlast je potpuno unistHa narocito odvratnu, padlu, licemernu nejednakost u bracnom i porodicnom pravu, nejednakost u odnasu prema detetu. 153 ZENSKO PITANJE To je tek prvi korak •ka oslobodenju zene. Ali nijedna od burwaskih, pa i najdemokratskijih republika nije se usudila da uCini ni taj prvi ·korak. Nije se usudila iz straha pred SVetom .privatnom svojinom". Drugi i glavni korak jeste ukidanje privatne svojine na zemlju, fabri:ke, zavode. Time, i jedino time, otvara se ,put ka potpunom i stvarnom oslobodenju zene, njenom os1obodenju od ,Jmenog ropstva" putem prelaza od simog pojedinaenog kuenog gazdinstva na krupno podrustvljeno gazdinstvo. Taj prelaz je tezak, jer se ovde radi o preobrazaju najukorenjenijeg, najuobicajenijeg, najukocenijeg, okostalog ,poretka" (istinu reCi, nagosti i divljaStva, a ne ,,poretka"). Ali je taj prelaz zapoceo, stvar je pokrenuta, posli smo novim putem. (l zabrana dela, Sveska 14, ,Kultura", Beograd, 1960, str. 216---218). 11 NEMA DEMOKRATIJE BEZ ZENA Ne maZe se osigurati istinska sloboda, ne ·maZe se graditi demokratija- a da se i ne govori o socijalizmu - ako se ne ukljuce zene u javnu sluibu, sluibu milicije, u politi6ki zivot, ako se ne otr.gnu iz zagluplju· juce atmosfere domaCinstva i kuhinje. (Dela, tom XX, str. 38, na ruskom). ZENA I JAVNI ZIVOT Bez pridobijanja zena za samosta1no ucesee ne samo u po!itiokom zivo>tu uopste nego i za stalnu, opstu javnu sluZbu ne moZe biti ni govora ne -samo o socija~ lizmu nego ni o potpunoj i cvrstoj demokratiji. A funk, �154 Dr JOVAN OORDEVIC cij_e ,,policije", kao S.to su staranje o holesnicima, o bes~ pnzornoj deci, o zdravoj ishrani itd., ne mogu biti na zadovoljavaju6i na-Cin ostvarene bez ravnopravnosti zene na delu, a ne samo na papiru. Mi nismo utopisti. Mi znamo da svak;i polukvalifikovani radntk i svaka Jruvarica nisu sposobni da odmab pocnu da upravljaju drZavom. U tom se mi slazemo s kade.tima, s BreskoV1skim i s Ceterelijem. Ali mi se razlikujemo od svih ovih gradana time sto trazimo da se smes ta prekine s predrasudom da su tobme samo bogatasi iii cinovnici koji ipoticu iz bogatih porodica u stanju da upravljaju ddavom, da obavljaju tekuCi, svakodnevni posao upravljanja (lzabrana dela, knj. XI,~ ,Kultura", Beograd, 1960, str. 344). Ali, to je nedovoljno. Jednakost pred zakonom jos ne :maci i jednakost u Zivotu. Mi ocekujemo da ce radnica steCi svoju jednakost sa radnikom, ne samo pred zakonom veC isto taka i u zivotu. Zbog toga je potrebno da radnice sve znacajni, je ucestvuju u rukovodenju javnim poslovima i ddavnoj administraciji. UCestvujuCi u javnom Zivotu, ·Zene Ce se ibrzo :iz· graditi i dosti6i !jude. Izaberite drukle sto veci broj radnica 'kornunista Hi vanpartijki u Sovjet! Nije vazno ako jedna poMena radnica, pametna i savesna u svom poslu, ne pripada Partiji: izaberite je u Moskov•ki sovjet! Neka bude sto viSe radnica u Moskovskom sovje' tu! Neka n:loskovski proletarijat poka:le da je spreman da sve ucini, da ce uciniti sve da bi se borio do pobede protiv stare nejednakosti, protiv starog budoaskog poniZavanja Zene. · Proletarijat nece postici potpuno oslobodenje Ukoliko ne izvojuje potpunu ,s]obodu za zene. (Dela, tom XXV, str. 40-41, na mskom). . POTPUNA RAVNOPRAVNOST ZA :ZENE Radnici najveCim delom treba da ucestvuju u izbordma. Sovjetska vlast je prva, i jedi.na na svetu, ukinula stare burZoaske zalrone, sraanne zak.one koji su utvrdivali zakonsku po>tCinjenost zene i privilegije coveka, posebno u hraku i u odnosu na decu. Sovjetska vlast je, kao prva i jedina vlast radnika na svetu, ukinula sve privilegije koje su. ·vezane za vlasniStvo, pos~ tojale u korist coveka, u porodienom pravu i najdemokratskijih burzoaskih 1repubUka. Tamo gde postoj e zemljoposednici, kapitaliste i tr~ci, tamo ne moze biti jednakos.ti izmedu coveka i zene, cak ni pred zakonom. Tamo gde nema zemljoradnika, kapHali9la i trgovaca, tamo gde vlas,t radnika gradi novi zivot bez svojih ugnjetaca, tamo irma jednaikosti ,izmedu eoveka i zene pred zakonorn. 155 :ZENSKO PITANJB ,[ l ;·; :ZENA I REVOLUCIJA Uzmite polozaj zene. Nijecina demokratska partija na svetu ni u jednoj od najnaprednijih budoas•kih republika u toku decenije nije uradila, u tOi!Il pogledu, · ni stoti deo onaga sto smo mi uradili vee u toku prve godine nase vlasti. Mi u pravorn smislu reei nismo ostavili ni karnen na kamenu od podlih zakona o neravnopravnosti zene, o ogranicenjirn~~PEL"'"'vodu braka, o ,::tc~~ ~;·!' ::;~\:"',. :;;: / . '0 r-\·, ! ~- '"%:. -:-\. cji .. "· '\ \ ~ --;---;, c-.;· 0'- -~~._/ �[II· ,, ' 156 I I I I 11;·,11 II 1 i I I I :i I ' ' II' I 'I !. il' I I Dr JOVAN OORDEVIC ZENSKO PITANJE odvratmm formalnostima za koje je mzvod vezan, o nepriznavanju vanbracne dece, o trazenju nJihovih oceva itd. - zakona Ciji su ostaci mnogobrojni u svim civilizovani·m zemljama, na sramouu· burZoazije i kapitalizma. Mi imamo hiljadu puta pravo da se ponosimo onim sto smo uCinili u toj oblasti. Ali sto smo cistije Cistili tlo ad krsa starih, bur:!oaskih ZaJkona i ustanova, to nam je postajalo jasnije da je .to ciScenje •terena na groblju, ali j<>S ne i sama gradnja. :lena je i dalje kucna robinja, i pored svih oslobodi!ackih zakona, jer nju pritiska, davi, zaglupljuje, ponizava sitno kucno gazdinstvo, prikivajuCi je za kuh4Jju ·i decju sobu, rasipajuci njen rad na strahovito neproduktivan, sitan, razdrafujuci, zatupljujuCi, zaglupljujuci posao. Pdvo osloboaenje zene, pravi komu· nizam ce poceti tek tamo i tada, gde i kada bude poce!a masovna borba (kojom mkovodi proletarijat koji pooeduje ddavnu vlast) protiv tog sitnog kucnog gazdinstva Hi, tacnije, kad bude poceo njegov masovni preobrazaj u krupno socijalisti6ko gazdinstvo. Da li u praksi posve6ujemo dovoljno pafuje tom pitanju koje je teoretski za svakog komunistu van diskusije? Razume se, ne. Da li se dovoljno patljivo odnosimo prema klicama komunizma koje vee sada postoje u .toj oblasti? Ne, i jos jedanput ne. Menze, jasle, deciji vrtovi - to su pdmeri tih klica, to su ana jednostavna, svakidasnja sredstva koja ne zahtevaju nis. - pompezno, visokoparno, svecano, ali koja mogu da fakticki oslobode zenu, mogu da fakticki smanje i uniste njenu nejednakost s musk:ucem sto se tice njene uloge u drustvenoj proizvodnji i u javnom zivotu. Ta sredstva nisu nova, njih je stvorio (kao i uopste sve materijalne preduslove socijalizma) krupni kapitalizam, 157 ali su ona pod lkapitalizmom ostala, prvo, il"etkost, dru· go - sto je narocito vazno - iii trgovacka preduzeca, sa svim najgorim stramama Spekulacije, profiterstva, prevare, falsifikata, iii ,akrobatstvo budoaske dobrotvornosti", kojru su najbolji radnici s pravom mrzeli i prezirali. Nema sumnje da sada ima ikod nas mnogo vise tih ustanova i da one pocinju menjati svoj karakteir. Nema sumnje da medu radnicama i seljankama ima, mnogostruko viSe nego Sto mi znamo, organizatorskih talenata !judi koji umeju da organizuju prakticnu stvar u kojoj ucestvuje veJ.iiki broj radnika i jos veci broj potrosaca, a bez onog obilja fraza, vr:mnanja tamo-amo, svada, brbljanja 0 planovima, sistemima itd., od cega stalno ,boluje" ,inteligencija", ·koja .ima o sebi vrlo visoko miSljenje, ili nedopeCeni ,;komunisti". A mi te kJ.ice novoga ne negujemo kako treba. I 1 Pogledajte hurzoaziju. Kako ona divno ume reklamirati ono Sto je njoj potrebno! Kak.o -se ,uzorna"J u ocima .kapitalista, preduzeea hvale u milionima primeraka njihovih novina, kako se od ,uzornih" burZoaskih ustanova stvara predmet nacionalnog ponosa! Nasa stampa ~e ne brine, iii se gotovo niSta ne brine, o tome da se opisuju 111ajbolje menze iii jasle, da bi se svaJkodnevnim nastojanj.ima borila za pretvaranje ne· kih medu njima u urorne, da bi ih reklamirala, detaljno opisivala kakva se usteda ljudskog rada, kakva se udobnost za po1Jrosace, kakva se usteda proizvoda, kakvo se oslobodenje zene od kucnog ropstva, l<akvo se poboljsanje sanitarnih uslova pri uzornom komunistickom radu postize, mote da postigne, moze da .pro~ siri na Citavo drustvo, na sve trudbenike. (lzabrana dela, tom XIII, ,Kultura", Beograd 1960, str. 204--206). �158 Dr JOVAN OORBEVIC USPEH REVOLUCIJE ZAVISI OD STEPENA (MASOVNOG) UCESCA ZENA Drugovi, kongres zenskog pokreta armije proletau odredenom pog!edu ima vrlo veliiki znacaj zbog Cinjenice Sto se u svim zemljama Zene ukljuCuju u pokret sa mnogo poteskoca. Socijalisticka revolucija se ne moZe osrtvariti bez Sirokog uCeSCa organizovanog dela radnih zena. u svim civilizovanim zemljama, pa cak i u najnaprednijim, polozaj zena je takav da se, ne bez razloga, nazivaju domacim robovima. Ni u jednoj kapitalistick~j zemlji, pa bila ona i najliberalnija republika, zene ne u.Zivaju potpunu zakonsku ravnopravnost. ' DilZnost Sovjetske Repub!ike je da pre svega unisti sva ogranicenja pravl' zena. V!ast sovjeta je potpuno uniStila onaj ·izvor burZoaske sTamote, poniZenja i nehumanosti - proces razvoda. Uskoro ce biti godinu dana kako postoji zakon o potpunoj s!obodi razvoda. Mi smo obnarodovali dekret kojim se ukida razlika u polofuju izmedu zakonite i vanbraene dece i otklanja citav niz politii\k:ih nepravdi; nigde u svetu nije tako potpuno ostvarena jednakost i sloboda radnih zena. Mi znamo da sav teret zastarelih propisa pada na :Zenu i na oradnicku klasu. Prvi put u istoriji naS zakon je zbrisao sve ono Sto je zenu pretvaralo u obespravljeno bice. Ali ne mdi se --.gamo o zakonu. Kod nas je ovaj zakon o potpunoj slobodi braka lako prihvacen u gradovima i industrijskim centrima, aH u selu on Cesto ostaje samo ffi\rtvo slovo na hartiji. Tamo i danas preovladuje crkveni brak. To je zbog uticaja svestenstva, a to zlo je tete savladati nego staro zrukonodavstvo. ~ijata r .ZBNSKO PITANJB 159 Protiv verskih predrasuda se mora v.r!o oprezno boriti: oni koji u ovoj borbi vredajn verska osecanja, mnogo grese. Treba se boriti putem propagande ·i ·razjasnjavanjem. Zaostravanjem ove borbe mozemo razjariti mase. Takav nacin borbe produbljnje ra:odor masa u oblasti religije, a naSa snaga leZi u jedinstvu. Najdublji izvor verskih predrasuda su beda i mracnjastvo: eto, to su zla koja treba savladati. Do sada je polozaj zene twkav kako ga je odredilo njeno robovanje; :lena je potCinjena svom domaCinstvu ·i samo socijalizam moZe da je izbavi iz te situacije prelaskom sa sitnog na ,J<rupno gazdinstvo sa ko!ektivnom obradom zemljista. Tada ce tek oslobodenje i emancipacija zene biti potpuni. To je tezak zadatwk; ali vee su stvoreni komiteti siromasnih seljaka, a bli~i se vreme kada ce ,se i revolucija ucvrstiti. Sada se udruZuje sarmo najsir.omaSniji deo stanovniStva na selu, i sa tim organizacijama siromaSnih socijalizam je dobia· Cvrstu osnovu. u proslosti su poznati cesti slucajevi da je prvo grad postajao ·revolucionaran, a selo se pokretwlo tek kasnije. Sadasnja -revolucija se oslanja na selo i na tome se i zasniva njena vrednost i snaga. Iskustvo svih oslobodilackih pokreta potvrduje da uspeh jedne revolucije zavisi od stepena uCeSCa Zena. Sovjetska vlast Cini sve da bi zena, potpuno nezavisna, mogla da ispuni svoj proleterski i socijalisticki zadatak. (Dela, tom XXIII, str. 285-286, na ruskom). �ZENSKO PITANJE z. Ged (1845-1922) OMOGUCITI zENI DA ziVI OD SVOGA RADA 'I I I. Med:u jednoglasno prihvacenim ,rezolucijama na I<Qngresu sindikata u Renu ima jedna, ona Komisije ~ za Jad Zena, 1koja se mora osuditi u ime francuske radnice. Bez Jzricitog zahteva da zena bude iskljucena iz preduzeca, fabrika i Tadionica svih vrsta, da joj bude zabranjen rad u drustvenoj proizvodn}i - sto bi u danasnjim uslovima zadalo smrtni udarac industriji - Kongres ocekuje da se ovaj rad ogranid na ,1devojku ili udovku, prema tome zenu prisiljenu da sama podmiruje svoje potrebe" i dodaje: ,~i treba da se potrudimo da u svima sredinama propaglramo ideju da muz treiJa. da izdrzava f.enu". Tako se govorilo i 1876. na prvom kongresu ;radnika u sali Arasa, gde su delegati - posto su zakljucili da ,covek ,kao snal:niji i jaci treba da zarad:uje sredstva za podmirenje troskova domaCinstva" - jedno~uSno ocenili da je ,,za Zaljenje" rad Zena u proizvod~ nji i ponovili, prema Prudonu, da je ,.pravo mesto Zene u dorna6nstvu''. Ali, ukoliko se tada, kada je radnicki pokret bio tek u zacetku i kada je nas poburzoazeni pro!etarijat trebalo tek da otkrije uzroke duboke bede i naC:in da se 161 ona ot!<loni, takva gre&ka mogla objasniti, ali ne i opravd.ati, u~ohi~o ct:mas, kad socijalizam vee 22 godine plov1 pumm . Jedrrma, moramo da budemo zapanjeni zbog ponov!Jene greske, koja bi smela biti samo slucajna. . Ne, nekakva nadmoc koja se pripisuje coveku i n!e?ova :ad_na sposobnost ne mogu biti razlog za potCinJaV~Je z~~e Co_veku. Radnici, tkojima njihova graa-:nska 1 pohti~ka Izgradenost omogucuje da sag!edaju lazna ostvarenJa potpune emancipacije zene bez nje· nog ekonomskog osamostaljivanja, manje nego iko zele da se ovekoveci ekonoms1ko poteinjavanje jednog pola drugom, Sto znaCi u_Ciniti od Zene Covekovog proletera, a posebno &to se time oduzima ljudsko dostojanstvo seksualnim odnosima bez slobode. s;:sti~a _iarma, koji guSi radniCku klasu i koga ona sve VlS~ zeli da -s~ oslo~odi, nalazi se u Cinjenici da sredstv1ma za prmzvodn]u - a time i proizvodima :?'da . - raspolaze jedan manji deo drustva, a takode i ZlVDtima drugog dela. Zbog monopolizaoije ekonomskih dobar~ i bD?at7tava, veci:na onih ;Iwii to nemaju, podv.rgnut.'. su .~ud1o:na ';'anpne vlasmka, bez kojih i protiV koJih mJe moguca egzistenciJa. Medutim, ukoliko samo eovek treba da proizvodi ~ ukoli~? je on. taj koji treba da podmiruje potrebe zen~,. ~Cigleci;no Je da Ce ,mu onda ona bi,ti potCi•njena i zavisiti od IIlJega kao sto danasnji radnlk zavisi od kapi· ta1iste? . Njena egzistencija ce tada biti us!ovljena time ko· hko ona odgovara eoveku iii, bolje, ,kollko mu se ona · dopada. ,Ljul;>avnica. tli domaCica" - glediSte ciju oprav· danost msta bolJe ne potvrduje od cinjenice da je ova· �162 I I I H I I. I !. 1: !! '' I• 11··...•.·. In I Dr JOVAN OORDEVIC kvu cudovisnu, sofistioku dilemu postavio sam covek, P. J. Prudon. Radnik ne moze da ogranicava, bilo u cemu, prava koja pripadaju zeni kao Jjudskom bicu da zivi_ 0~ svog rada, ne zaviseci ni od koga, a da ne bude oknvlJen od polovine coveeanstva za nepravicnost za koju, sa raz· logom, okr.fvljuje bur:Zoaziju. . .• Ne, mesto zene nije <vezano za domace ognJI~te vise nego li za ma koje drugo. Ono je svurla gde nJen rad moze i hoce da se koristi. Zasto i s kojim je pravom ogranicavarti, zatva,rati u njen pol, pretvoren - hteli to iii ne- u zanimanje, da se ne kaze u zanat? Cevek ima takode du'Znosti koje odgovaraju njegovom polu: on je mu2 ·i otac, sto ga ne sprecava . da bude ~ lekar, umetnik, fizicki iii intelektualni radnik. Zasto 1 kojim pravom zena, bila supruga iii majka - a da se ne govori o onima koje nisu ni jedno ni drugo - ne bi mogla takode da se drustveno angafuje na mestu koje joj odgovara? Zlo nije u radu, cak ni u industrijskom radu, nego u zloup<>trebi i placanju kap;talistiokog danka, cemu je danas vise izlozen zeMki nego muski ."ad. A_ t.a:~ode jos i u smetnjama koje postavljaju kollko obicaJI to· liko i zakoni. teni, kao i 6oveku, treba obezbediti svestrani -raz· voj i slobodno koriscenje mogucnosti. S dr.uge st_ra~e: radnicima nezavisno od pola treba takode obezoed1t1 .....pk.upan proizvod njihovog rada. U tome je po~puno re· senje - i sa,mo u tome. (La femme el son drozt an travail, u casopiS!U ,Socija!list" od 9. oktobra 1898, na francu~kom). Pol Lafarg (1842-1911) PITANJE tENE Burzuj je smatrao, i jos smatra, da zena treba da ostane u kuci, da se posveti nadziravanju i upravljanju doma6instvom, brizi o muZu, i da rada i hrani decu. Vee je Ksenofon, dakle u vreme kad se radaia i pocela da ostvaruje burtoazija u antickom drustvu, postavio ove osnovne poglede o savrsenoj zeni. No, ukoliko je u toku vekova ovakav ideal mogao da bude opravdan, s obzirom na to da je odgovarao naprednim ekonomskim uslovima, kada su ovi prestali da budu takvi, on je postao ideoloski preziveo. Vezivanje zene za domaCinstvo pretpostavlja da ona u domacinstvU. obavlja mnoge poslove koji iscrpljuju svu njenu snagu; ali najva:Zniji i najtezi domaci poslovi: predenje vune, tkanje lanenog platna, strikanje, krojenje i sivenje odece, pranje rublja, mesenje hleba i sl. danas se obavljaju u kapitaiistickoj industriji. To pretpostavlja takode da covek svojim doprinosima i zaradama podmiruje materijalne potrebe porodice, no, kod imucne bur-Zoazije brak je isto toliko udruzivanje kapi.tala -kao i udruzivanje licnosti, i cesto je miraz supruge veci od miraza supruga. Katkada su deca - devojke kao i decaci - prinudeni da zaraduju svoja sredstva za zivot u trgovini, upravi zeljeznice, bankama, prosveti, pos-, ti itd., a cesto se desava da mlada udata zena produzava da radi izvan kuce da bi dopunila sredstva za domacinstvo, posto priliod muZa ne moze da pokrije izdatke. �r i Dr JOVAN OORDEVIC 164 Kceri i zene sitnih buduja, kao i onih iz radnicke klase, postaju konkurenti svojih oceva, brace i muieva. Taj privredni antagonizam, cije je ispoljavanje budoazija uspela da spreci zatvaranjem zene u porodicno prebivaliste, uopstava se i pojacava sa razvitkom kapi· t,alisticke proizvodnje; on zahvata oblast slobodnih zanimanja: medicinu, advokaturu, knji.Zevnost, novinarstvo, nauku itd. u kojima je covek rezervisao monopol, uobraiavajuCi da ce on ostati vecit. Radnici su prvi, kao i uvek, izvukli Iogicne zakljucke iz ucesca zene u drustvenoj proizvodnji i zamenili ideal zanatlija: zena iskljuCivo domaCica, novim idealom: Zena saborac u njihovoj ekenomskoj i politickoj borbi za podizanje plata i oslobo'denje rada. Kad su kceri i zene sitne burzoazije, prinudene da zaraduju za svoje izdriavanje i uvecavanje porodicnih prihoda, pocele da preplavljuju radnje, administraciju, poste i slobodne profesije, burfuji su se zabrinuli za svoje izvore prihoda, i inaCe veC umanjene; konkurencija zena umanjivala ih je jos vise. Intelektualci, koji su preuzeli odbranu muskog pola, verovali su da nije pametno ponovo poceti sa moralistickim zakletvama koje su zalosno propale pred bogatom burzoazijom; oni su se obratili nauci, dokazujuci nepobitnim razlozima i uzviSeno nauCno, da Zena ne maZe da se odvoji od domacih poslova a da ne povredi prirodne i istorijske zakonitosti. Oni dokazuju, na svoje potpuno zadovoljstvo, da je _Ana niZe bice, nesposobno da ovlada visokom intelektualnom kulturom i da joj posveti punu paznju, energiju i ennuzijazam, i da konkurise mu&karcima. Njen mozak manji po zapremini, .manje teZa!k i manje sloZen nego u Coveka, je mozak deteta"; njeni slabije razvijeni miSiCi nemaju snagu napada i otpora; kosti njenih ruku, kar· licne duplje, vrata, butne kosti, najzad ceo njen sistem 11 ZBNSKO PITANJE 165 kostiju, miSica i zivaca omogucuje joj samo obavljanje poslova u kuci. Ona je osudena po prirodi, po svim svojim organima da bude sluskinja coveka, kao sto je nemilosrdni bog Jevreja i hriscana svojim prokletstvom osudio rasu Hama na ropstvo. Istorija je dala svoju sjajnu potvrdu ovim ultranaucnirn istinama; filozofi i istorieari tvrde da ona pokazuje da je zena, uvek i svuda, potcinjena coveku, za. tvorena u kuci, u zenskom odeljenju; ako je takva bila u proslosti, takva treba da ostane njena sudbina i u buducnosti, tvrdio je najdublji burioaski filozof Ogist Kont. Cuveni lakrdija5 Lombrozo produiava svojom kukavickom osvetom, ozbiljno tvrdeci da drustvena statistika utvrduje manju vrednost zene posto je broj tenskih kriminalaca manji od broja muskih kriminalaca; buduCi da je bio zaljubljen u proucavanje brojki, mogao je dodati da statistika ludila pokazuje da je takode bilo manje Zena-ludaka. Prema tome, moral, anatomija, psihologija, drustvena sta1listika i istorija prikivaju zauvek Zenu za domaCinsko robovanje. KapitalistiCka proizvodnja, koja se bavi vecinom poslova namenjenih Zeni u porodiCnom domaCinstvu, obuhvata u svojoj armiji najaJIUrlka u fabrici, trgovini, kancelariji i nastavi zene i kceri iz radnicke klase i slojeva: sitne budoazije da bi tako pribavila jeftiniji rad. Ona je zbog velike potrebe za intelektualnim snagama - zanemarivsi dostojan postovanja i postovan osnovni zakon muskog morala: celokupno znanje zene treba da obuhvati citanje, pisanje i racunanje - zahtevala da se devojke i deCaci obuCavaju u osnovnim znanjima iz Cetiri nauke. Prvi korak je ucinjen, nije im se mogao zabraniti ulaz na univerzitet. One su dokazale da je zenski mozak, koji' su intelektualci nazvali ,mozak deteta", bio u stanju, kao i muski, da primi svu naucnu nastavu. Apstraktne �166 i !i Dr JOVAN OORDEVIC ~auke (matematika, geometrija, mehanika i dr.), cije je IZUcavanje prvo posta!o pristupacno zenama, bile SU takode prve na kojima su mogle dokazati svoje intelektualne sposobnosti; one se zatim bacaju na eksperimentalne nauke (fiziologija, fizika, hemija, primenjena me~ka itd.) i u Americi i Evropi navire Iegija zena koje 1du u korak s ljudima, uprkos slabijim uslovima fi". zickog i moralnog razvoja u kojima zive od svoje prve mladosti. · . . K~pitalizam nije otrgao zenu od domaceg ognjiSta 1 uputw u drustvenu proizvodnju radi njenog oslobodenja, vee da bi je iskoristio jos bezobzirnije nego .cove$; pri tome se dobro pazilo da se ne naruse ekonomske, pravne, politicke i moraine prepreke podignute da bi je prikovale za muzevljevo prebivaliste. :tena, eksploatisana od kapitala, podnosi bedu slobodnog radnika i · · zato nosi svoje okove proslosti. Njena ekonomska beda je pogorsana: umesto da bude izdrzavana od oca iii mul\a, cije gospodstvo nastavlja da trpi, ona mora da zaraduje sredstva za svoju egzistenciju i, pod izgovorom da su njene potrebe manje od covekovih, rad joj je manje nagraden; a kad se zavrSi njen svakodnevni rad u radionici, kancelariji iii skoli, pocinje posao u domacinstvu. Materinstvo, sveta du~n<;>st i najuzviseniji drustveni poziv, postaje u kapitahstrckom drustvu razlog stra!Iovite ekonomske i psihoIoske bede. Nepodnosljiv .polozaj zene je opasnost za ...!i!fOdul\enje vrste. Ali, ovo porazno i bolno stanje nagovestava kraj ropstva koje pocinje sa uspostavljanjem privatne svojine i koje moze iSceznuti samo njegovim ukidanjem. (La question de Ia femme, ,L'ocuvre nouvelle", Paris 1904). ' A. Bebel (1840-1913) ISTORIJA :tENE JE ISTORIJA NJENOG UGNJETAVANJA :tena i radnik imaju zajednicko to sto su ugnjeteni. Oblici ovog ugnjetavanja menjali su se tokom vremena i u razlicitim zemljama, ali je ugnjetavanje ostalo. U toku istorijs-kog razvitka ugnjeteni su cesce postajali svesni toga, i to je vodilo izmenama i ubla:Zavanju njihovog stanja, ali pravilno shvatanje uzroka ovog ugnjetavanja i kod zene kao i •kod radnika rezultat je tek nasih dana. Trebalo je najpre saznruti sustinu .drustva i zakone po kojima se ono razvija, pa tek onda da se javi poklet koji ce imati izgleda da ove odnose uoei kao nepravedne. Obim .; dubina jednog takvog pokreta zavisi od stepena uvidavnosti i slobode kretanja kojom raspolazu zapostavljeni redovi. I u jednom i u drugom pogledu zena za-. ostaje iza radnlka, kako po naravi i vaspitanju tako i po datoj joj slobodi. Pored toga: prilike koje se protezu na dug niz generacija postaju najzad nav·lka, a naslede i va' spitmje Cine da to izgleda ,prirodno". Otuda, naroCito; zena jos i danas smatra svoj potcinjeni polozaj kao nesto razumljivo samo po sebi i nije joj Iako objasniti da je taj polozaj nedostojan nje i da ona mora teiiti tome da postane sa covekom ravnopravan i u svakoni pogledu jednak clan drustva. �168 Dr JOVAN f>ORDBVIC Ali rna koliko bilo slicnosti izmedu polozaja zene i polozaja radnika, zena ima prema radniku jedno preimucstvo: ana je prvo ljudsko bice koje je zapalo u ropstvo. :Zena je postala robinja pre nego sto je i postojao rob. Svaka drustvena zavisnost i ugnjetavanje poticu iz ekonomske zavisnosti ugnjetenog od ugnjetaca. U ovom se polozaju nalazi i zena od starine, sto nam pokazuje istorija razvitka ljudskog drustva. (:lena i socijalizam, str. 13-14, ,Rad", Beograd, 1956). POD GVOZDENOM PETOM l I' ~U nizim klasama novcani brak je nepoznat. Radnik se pd pravilu Zeni iz naklonosti, ali razorni uzroci prate i njegov brak. Nesignrnost je obelezje njegova zivota. Takvi udari sudbine izazivaju neraspolo:!:enje iii ogorcenost, a to se pre svega prenosi u domaCi zivot kad se svakog dana i svakog sata javljaju osnovne potrebe koje ne mogu da se podrnire i izazivaju razdor i svade. Kao posledica toga nastupa rusenje braka i porodice. Iii oboje, i mu:!: i zena, idu na rad. Deca su ostavljena sarna sebi ili nadzoru starije braCe i sestara, ko· jima je takode potrebno da se neko stara o njima i neguje ih. Na podne se u najvecoj zurbi proguta ono malo bednog jela, i to ako roditelji uopste imaju vremena da dotrce kuCi, sto u hiljadama slueajeva nije moguce zbog "'tl!!laljenosti radnog mesta od stana i zbog kratke pauze. Umorni i malaksali, vracaju se roditelji uvece kuci. Urnes to prijatne, vesele kuCice, doCekuje ih tesan, nezdrav stan, koji cesto nema ni svetlosti ni vazduha i kome nedostaju i najpotrebnije ugodnosti. Sve veca oskudica u ugodnim stanovima i u:!:asne posledice koje poticu otu- :ZENSKO PITANJB 169 da cine jednu od najmracnijih strana naseg drustvenog poretka koji vodi mnogobrojnim nesrecama, porocima i zlocinima. I ta oskudica u stanovima postaje, uprkos svim pokusajima ubla:Zenja, sve veca u gradovima i industrijskim centrima. Ona zahvata sve sire slojeve: sitne proizvodaCe, Cinovnike, uCitelje, sitne trgovce itd. :Zena radnikova, kad se vrati uvece kuci umorna i iznurena, ima opet pune ruke posla: na brzinu mora da se stara da dovede u red bar ono sto je najnu:!:nije. Deca se odmah smestaju u postelju, zena seda i sije i krpi duboko u noc. Ona ne zna za odmor i okrepljenje koji su joj toliko potrebni. Muz je cesto neuk, zena zna jos manje, i ono malo sto inace imaju da ka:Zu jedno drugom, ka:Ze se vrlo brzo. Mu:!: odlazi u krcmu da tamo nade prijatnosti koje nema kod ~ce, pije, ali rna kako malo pio, trosi mnogo za svoje prilike. Ponekad se oda kockanju, koje staje velikih zrtava i vise drustvene krugove, i izgubi u kockanju jos vise nego sto popije. Za to vreme zena sedi kod kuce i ljuti se: ona mora da radi kao stoka u jarmu, za nju nema predaha i odmora. Mu:!: iskoriscuje sto bolje moze slobodu koju mu je doneo slucaj sto se rodio kao musko. Tako pocinje neslaganje. Jos ako je zena manje predana, ako uvece, vrativsi se kuC.i s posla umorna, potra.Zi opravdanu razonodu, kuCa pode unatrag i beda se udvostruci. Ali mi ipak zivimo u ,najboljem od svih svetova". (:lena i socijalizam, ,Rad", Beograd, 1956). :ZENSKO PITANJE JE JEDNA STRANA DRUsTVENOG PITANJA Mi zivimo u vremenu jednog velikog socijalnog preobra:Zaja koji svakim danom cini nove napretke. Sve jaci pokret i nemir duhova oseca se u svima slojevima �170 Dr JOVAN DORDEVI~ drustvenim i goni dubokim promenama. Svi osecaju da se koleba zemljiste na kame stoji. Na povrsinu je izbila mnozina pitanja koja sve sire krugove zanimaju, oko cijih se resenja pristalice i protivnici bore. Jedno od najvaZnijih medu njima, koje se sve viSe napred istice, jeste takozvano zensko pitanje. To je pitanje po!oZaja koji :lena u nasem drustvenom otganizmu treba da zauzme, nacina na koji ce svoje snage i sposobnosti svestrano moci razviti da bi postaIa potpun, ravnopravan i sto je moguce vise koristan clan ljudskog drustva. Ovo se pitanje, prema naseni gledistu, poklapa sa pitanjem: koji se oblik i organizacija mora dati ljudskom drustvu da na mesto ugnjetavanja, eksploatisanja, bede i nevolje .dade .fizicko i drustveno ozdravljenje pojedinca i drustva. :l:ensko pitanje je, dakle, za nas samo jedna strana opsteg socijalnog pitanja, koje ispunjava danas sve glave koje misle i pokrece sve duhove; ono se, prema tome; maZe konaCno reSiti samo unistenjem drustvenih suprotnosti i otklanjanjem zla koje iz njih istice. (:lena i socijalizam, ,Savremena knjiga", Sveska 6, Beograd-Sarajevo, 1923). - ·.'.·.'.)1 {:' { l Li I I Kld.ra Cetkin (1857-'-1933) RAZGOVOR V. I. LENJINA I KLARE CETKIN I •I I • . Drug Lenjin mi je cesto govorio o zenskom pitanju. On je pridavao veliku vaZnost zenskom pokretu ne samo zbog njegovog sopstvenog znaeaja vee, u izvesnom smislu, kao odlucujuceg cinioca u borbi masa. Jas". no je, daje podrazumevao potpunu drustvenu jedn~ost zene kao neosporan princip komunizma. Nas prv1 raz" govor o tom predmetu vodili smo u jesen 1920. godine u njegovom prostranom radnom kabinetu u Kremlju .. Lenjin je sedeo za: svojim pisaCim stolom, prekrivenim knjigama i hartijama, sto je pokazivalo cime se bavi i sta radi, ali bez ,nereda uobicajenog kod genija". ,Mi treba obavezno da stvorimo snaZan med:unarod~ ni zenski pokret, zasnovan na jasnoj i preciznoj teori} skoj osnovi, otpoceo je odmah posle pozdrava. Ocigledno je da do njegovog uspesnog ostvarenja ne maze doci bez marksisticke teorije. Mi komunisti moramo, u pog!edu ovog pitanja, da sagledamo nase princip~ potJ?~O cisto i jasno. Moramo potpuno otvoreno da se !ZdVOJlffiO od svih drugih partija. Na zalost, na nasem II medunarodnom kongresu, mada je pitanje zenskog pokreta bilo pokrenuto, nije bilo dovoljno vremena ni da se pretrese, i zauzme konacan stav o tom pitanju. To je greska ko· misije koja je .dozvolila da se razvlace stvari. Ona mora �172 Dr JOVAN DORDBVIC da sacini rezoluciju, obradi teze i jasno oznaci osnovnu liniju. Treba da im u tome pomognete". Posto sam vee ranije cula o ovome sto mi je sada Lenjin rekao, izrazila sam mu svoje cudenje. Ja sam hila odusevljena svim onim sto su ru&ke zene ucinile za vreme revolucije, osim onim sto one jos uvek cine da je zastite i da joj pomognu da se razvija. U pogledu polollaja i aktivnosti zena u partiji boljsevika, smatrala sam da je Partija s te strane bila potpuno na visini svog zadatka. Boljsevicka partija je jedina dala medunarodnom pokretu zena-komunista proverene i obucene kadrove, a istovremeno sluti kao veliki istorij ski primer. -.r,To je taCna, sasvim taCna, primetio je Lenjin os· mehrjuvsi se. U Petrogradu, ovde u Moskvi, u ostalim gradovima, kao i u udaljenim centrima, Zene-proleteri su se izvanredno drzale u revoluciji. Bez njih, najverovatnije, ne bismo ni uspe!i da pobedimo. Tako ja mislim. Kakvu su samo hrabrost pokazale i koliko je imaju jos i danas! Zamislite kakve su patnje i samoodricanja pretrpele- .. One se odlicno dr2e, one se ne povijaju, jer brane Sovjetsku vlast, jer zele slobodu i komunizam. Da, naSe radnice su izvanredne, one su istinski borci svoje klase. One zasluzuju nase divljenje i nasu ljubav. Mi imamo u redovima na~e partije Zene osvedoCene komuniste, inteligentne i neumorno vredne. One bi mogle uspesno da zauzmu vatna mesta u Sovjetima, izvrsnim komitetima, narodnim komesarijatima i administra<jjj. Mnoge od njih rade danonocno u Partiji iii medu masama proletarijata i seljaka, pa cak i u Crvenoj armiji. To je za nas dragoceno. A to je vatno i za zene celog sveta, jer dokazuje sposobnost zena i visoku vrednost njihovog drustvenog rada. Prva diktatura proletarijata krci put ka potpunoj drustvenoj jednakosti zene. Ona efikasnije iskorenjuje :ZENSKO PITANJB 173 predrasude nego sto to mogu da ucine hrpe napisanih knjiga o jednakosti zene. Ali, uprkos tome, mi jos nemamo medunarodni pokret zena-komunista. Dakle, treba nastojati po svaku cenu da se on obrazuje. Moramo bez odugovlacenja da pristupimo njegovom organizovanju. Bez tog pokreta ce rad nase Internacionale i njenih sekcija biti nepotpun i takav i ostati. Nas revolucionarni rad mora da bude doveden do kraja. Recite mi, sta je sa aktivnoscu komunista u inostranstvu?'' Iznela sam mu podatke koje sam mogla da prikupim, no ta obave.Stenja su bila skromna, s obzirom na slabu i neredovnu vezu sa partijama, pripadnicama komunisticke Internacionale. Lenjin, malo pognut, saslusao me je patljivo, bez ikakvog znaka dosade, nestrpljenja iii umora. On se interesovao vrlo Zivo Cak i za manje vatne detalje. Nisam poznavala jos nikog ko je umeo bolje da slusa nego on, da tako brzo sredi cinjenice i medusobno ih poveze. To se videlo po kratkim pitanjima, ali uvek preciznim, koja mi je postavljao s vremena na vreme tokom razgovora i na svoj naCin se kasnije osvrtao na pojedine detalje naseg razgovora. Lenjin je nacinio nekoliko kratkih belezaka. Razumljivo je da sam mu govorila uglavnom o situaciji u Nemackoj. Rekla sam mu da Roza smatra da je on najvise doprineo borbi za pobunu zenskih revolucionarnih masa. Kada je bila formirana Komunisticka partija, Roza je insistirala na objavljivanju jednog lista koji bi se bavio zenskim pokretom. Kada je Leo Zogise, pvilikom naseg zadnjeg susreta, 36 casova pre nego sto su ga ubili, razmatrao sa mnom plan rada Partije, poverio mi je izvesne zadatke, podrazumevajuci tu takode i plan organizovanog rada medu radnicama. �174 Dr JOVAN OORBEVIC To pitanje je bilo razmatrano pocev od prve ilegalne konferencije Partije. Obuceni i iskusni propagatori i rukovodioci, koji su se istakli pre i za vreme rata, ostali su skoro svi u socijaldemokratskim partijama oba prav· ca, vrseci veliki uticaj na uskomesanu masu radnika. U svakom slucaju, medu nama je takode obrazovano jezgro energicnih drugarica, spremnih na puno odricanje, koje su se anga.Zovale u svim poslovima i u borbi nase partije. One su preduzele metodicnu akciju medu radnicama. Doduse, to je bio samo poeetak, ali dobro pokrenut pocetak. .,To nije bilo lose, nije bilo uopste lose, rece Lenjin.. ~~rgija, spremnost na samoodircanje i odusevljenje zena;komunista, njihova hrabrost i njihova inteligencija u periodu ilegalnosti i poluilegaloosti stvaraju lepu perspektivu za razvijanje takvog rada. Privuci mase i organizovati njihove akcije, to je dragoceni elemenat za razvitak Partije i njene snage. No, kako stoji sa osnovnim shvatanjima i izgradenoscu drugarica i drugova? Ovo je od najvece va.Znosti za uspesan rad u masama. To je ono sto ostvaruje ogroman uticaj koji prodire neposredno u dusu masa, to je ono sto ih privlaci nama i raspaljuje. Trenutno ne mogu da se setim ko je rekao ova: nista veliko ne maze se ostvariti bez strasti. A mi, i radnici celog sveta, imamo da obavimo jos mnoge zadatke. Sta zaokuplja vase drugarice, zene·proletere Nemac· ~? Kakva je njihova svest o proleterskoj klasi? K"kvi sti njihovi interesi, njihova aktivnost, uocavaju li politicke zahte1(e svog vremena? Na sta su usmerene njihove ideje? . U vezi s tim, cuo sam od ruskih i nemackih drugova cudne stvari. To moram da vam ispricam. Receno rni je da je jedna istaknuta komunistkinja izdavala u ZENSKO PITANJE 175 Hamburgu novine za prostitutke, s namerom da ih organizuje za revolucionamu borbu. Roza je, kao istaknuti komunista, radila i postavila se humano, pisuci jedan clanak u kome je branila izvesnu prostitutku uhapsenu zbog krsenja nekih policijskih propisa iz oblasti ovog tu:lnog zanata. Prostitutke treba zaliti kao dvostruke zrtve bur:loaskog drustva. One su htve najpre prokletog sistema vlasnistva, zatim odvratne hipokrizije morala. To je jasno. Sarno okrutni i kratkovidi mogu da predu preko toga. Ali, zar u Nemackoj nema industrijskih radnica koje treba or.ganizovati; za ~koje treba izdavati novine; koje treba povuci u borbu? Tu postoji nezdravo skretanje. To me veoma podseca na modu u Iiteraturi, da se sve prostitutke predstavljaju kao blagorodne svetice; taCno je, medutim, -da ov-de postoji zdrav ;k.Oren": druStveno sa.Zaljenje i prezir licemerstva uva:Zene budoazije. Ali taj zdrav koren, burzoaski okuzen poclnje da izumire. Opste uzev, prostitucija ce u nasoj zemlji, t"kode, predstruvljati brojne probleme 1eS.ke za resavanje. Prostitutke treba wkljuCiti u proizvodni rad i obezbediti im mesto u drustvenoj proizvodnji,. sto je s obzirom na stanje nase privrede i sadasnje uslove vrlo kotnplikovano i tes•ko. Evo, dakle, jedne oblasti zenskog pitanja koja se posle osvajanja vlasti od strane proletarijata postavlja pred nas svom svojom ozbilj· noseu i zahteva da bude reseno. U Sovjetskoj Rusiji ce nam taj problem priCinjavati jos dosta poteskoca. No, vratimo se na vaSe speci.fiCne prilike u NemaCkoj. Partija ni u kom slucaju nece trpeti takve neodgovor~ ne pomupke svojih clanova. To zamagljuje stvari i ras'. plinjava nase snage. A vi? Sta ste preduzeli da to' 1 spreCite?" Ne cekajuoi moj odgovor, Lenjin mistavi: �176 IN JOVAN OORBEVIC .,Klara, Jista vas.ih .grehova ·jos nije isorpljena. Moram da Va!Ill ka.Zem da se na vasim vecernjim casovima i diskusijama sa radnicima bavi poglavito pitanjima seksa i braka. Ovaj sadrZaj je bio u centru vasih interesovanja, politicke nastave i vaspitnog rada. Nisam mogao da verujem sopstvenim usima. Prva dr.'!:ava dlktature proletarijaJta se bori protiv svih kontrarevolucionara sveta. Situacija u NemaCkoj eak zahteva najvece jedinstvo svih proleterskih revoluoionarnih snaga da bi odbila sve jace napade kontra:revolucije. Medutim, u to vreme aktivne kornunistkinje razmatraju pitanje seksa i obllka bmka u proslosti, S'!dasnjosti i buducnosti. One smatraju da je njihov osi)ovni zadata:k da se radnice uzdizu u tom pogledu. Ka.Zu da je brosura jedne bei\ke komunistkinje iz oblasti seksa vrlo rasprostranjena. A kakva besmislena brosura. Radnicama je ono maJ!o tacnih cinjenica iz njenog sadr:Zaja vee bilo poznato od Bebela, i .to ne u vidu sture i dosadne seme, kao sto je .to slucaj u toj brosuri, nego u smislu propagande koja moze da ponese, propagande pune napada protiv burzoaskog drustva. FroJdove hipoteze, navedene u ovoj brosuri, treba samo da joj obezbede, kako se pretenduje, .,naucni k.aralct:er", u suStini je to samo pdmitivno &krabanje. Sama Frojdova teorija je, u stvari, danas samo .kap<ris mode. Ja nemam uopste poverenja u te teorije o seksu izloZene u tlancirna, prikazima, broSurama i &I., ukrat~ -ko u toj specificnoj literaturi ·koja bujno cveta na duorevitom tlu bur:loaskog drustva. Ja zazirem od =ih koji su stalno i uporno obu.zeti pita.nJima seksa kao neki induski fakir razmiS!janjem o vlastitom pupku. Cini mi se da to obilje teorija o seksu, koje su najveeim delom cesto PJ'Oizvoljne pretpostavke, nastaje iz cisto Jicnih pobuda, odnosno potrebe da se pred :ZENSKO PITANJE 177 buri!oaskim moralom opravda v Jasti ti nenormalan zivot iii neobuzdani seksualni instinkti i da im se obezbedi pravo gradanstva. Taj zamas·kirani strah pred gradans·kim moralom mi je odvratan isto kao i naklono'st prema seksualnim pitanjima. Uzaludno je sto se 011a oblaei u prev.ratniCke i revolucionarne fONile, ona je u svojoj sustini iskljucivo burzoaska. Time se bave intelektualci i slojevi drustva koji su im bliski. Za aktivnost .takve vrste nema mesta u partiji i borbi proletarijata svesnog duha svoje klase. Skrecem pa:Znju da u poretku sa privatnom svojinom pitanja seksa i braka izazivaj.u brojne pr9" bleme i da su bas ta pitanja razlog za sukobe i patnje zena svih klasa i drustvenih slojeva. Rat i njegove rposledice, rekao bih, otezavaju zeni do krajnosti sukobe i patnje koje su nekada postojale u odnosima medu polovima. Do sada prikriveni problemi razobliceni su pred oCima Zena, i to u abmosferi revolucije koja nastupa. Svest starih oseCanja, strah pojmova, na svim stranama se raspada. Nekadasnje drustvene stege slabe i pucaju. Pojavljuju se klice novih ideoloSkih osnova koje jos nisu :uoblicene u odno&ima medu ljudima. lnteresovanje koje pobuduju ova pitanja ukazuje na potrebu jedne nove orijentacije. Otuda police, takode, revolt prema deformacijama i la:Zi burzoaskog drustva. Promena oblika bmka i .porodice tokom istorije zbog svoje ekonomske zavisnosti stvara dobru moguenost da se iz svesti radnica is-koreni uverenje o veCitosti hurZoaskog drustva. Istorijska .kritika ovog druStva treba da doprinese raspadanju budoaskog poretka (razgolicavanjem njegove sustine i posledica) i, izmedu ostalog, zigosanju la:Znog seksualnog morala. Svi putevi vode u Rim. Svaka mar ksisticka analiza nekog vaznog deJa ide' oloske nadgradnje druStva iii neke upadljive pojave tre- �178 ,j, r I Dr JOVAN OORDEVIC ba da dovede do amalize budoas·kog poretka i njegove osnove - privatne svojine; a svaka od tih analiza treba da ukaie na zakljucaJk: ,Ka<r.taginu treba razoriti". Lenjin se nasmeja i ·klimnu glavom. ,Odlicno. LiC.ite mi na advokMa koji brani svoje drugove i svoju partiju. Ovo sto ste sada rekli je tacno. Ali strogo uzevsi, .to moze da poslu:Zi samo kao izvinjenje za gres•ku pocinjenu u Nemackoj, a ue i kao opravdanje. Ucinjena greska ostaje gre§ka. Mozete li mi garantovati da su pitanja seksa i braka razmatrana na vaSim sastancima :samo sa stanoviSta isrtorijsk:og m&terijalizma? To zahteva siroka znanja, produbljena, jasna i precizna znanja mru<ksiste, sa obiljem dokaznog mater;1jala. Raspolazete li, u ovom trenutku takvlm potrebnim • snagama. Da je tako, ne bi se moglo desiti da brosura kao sto je ova o kojoj smo malopre govorili bude koriscena ·kao mMerijal na vasim veeernjim casovima i .diskusijama. Ova broSura se preporuCuje i rastura umesto da se podvngne ·kritici. sta se postize, na kraju krajeva, ovakvim nepotpunim i nemarksistic· kim tretimnjem ovog .pitanja? Znaci, pitanja seksa i braka nisu shvacena kao sastavni deo glavnih drustvenih pitanja, nego obratno, krupna drustvena pi1anja se pojavljuju kao deo, kao neki dodatak problemu seksa. Najvainije je potisnuto u drugi plan, kao nes.to sporedno. To ne samo da zamagljuje jasnocu problema vee zamracuje misli uopste i ·klasnu svest u-adnik:a. . - Drugo zapa:Zanje •koje moze biti korisno, Mudrac Solomon je vee rekao: sv,ka stvar u svoje vreme. Recite mi, molim vas, da li je ova pravi trenutak da se radnice u proteklim mesecima anga:luju da bi im se govorilo kako vole i kako su voljene, m kako se udvara i prima udvaranje kod raznih ·naroda, razumljivo, u 179 :z:BNSKO PITANJE proslosti, danas u buducnosti. I da je to ono sto se ?o: nosno naziva istorijski materijalizam! Danas sve m.1~h radnica moraju birti usmerene na proletersku revoluCIJU. Ona je ta koja stvara osnovu novih uslova za brak ; novih odnosa medu polov.ima. Za sada, zaista treb~ istaknuti u prvi plan druge probleme, a ne ta;kv~. k~J~ se odnose na oblike braka ·kod crnaca AustrahJe 1h brakova sklopljenih izmedu krvnih srodnika u sta<rom veku. . Istorija postavlja, po zahtevu _dana, pred ne'!'a";l<I proletarijat pitanje sovjeta, Versajskog ugo':ora '. nJ_e· govog uticaja na :Hvot zenskih masa, besposhce, msk1_h plata, poreza i dosta drugih ·J?~?blem_a. U~ratko, moJe je miS!jenje da ova moda pohtlokog : drus.tveno~ obu· cavanja radnica nije ni u kom. slucaJu ono _sto Je po· trebno. Kako ste mogli da cutlte? Trebalo Je da upo· trebite svoj autoritet!" .. . . Objasnila sam svOI!Il dragom. pn~ate!Ju. da 0::1~am nikada propustlla mogucnost da Izraz>m svoJn knl!ku, da prigovorlm ruko¥odeeim drugovima i da podign~ svoj glas na razninl mesTI;_na; a:li ~a on zna ~a mk? nije prorok u svojoj zem]JI, ~ak m medu sv~pm naJ· blizim. Zbog moje kritike b!la sam osumnJICena da sam ostala jos verna prezi<'elom iz socijalne demokra· tije i staroj igri malogradanskog duha. No u sv.ako:U slucaju moja ikritika je ipak donela pl~dove. P1tan]a seksa i braka nisu viSe smatrana glavn1m temama u ;naSim kruZodma i na veCernjim diskusijama. Lenjin nastavi ·da razvija S'Voju misao: .. . ,,Znam, znam, rekao je, mene takode opt~uJ~ zbog sitnicarenja. Ali to me ne uzbuduje .. i:utok!Jun?J, .koji su se tek ixlegli iz jajeta bu:zo~~k1h shva1anJa: uobraZavaju da su straSno .p~metni. Njih treba tako I gledati. Pokret mladih je takode zahvacen modernom 1 �r ' ;:j ! 180 Dr JOVAN WRDEVIC strujom i preteranim odusevljenjem za seksulane probleme". Lenjin je ironiCno naglasio reC ,moderrun,, sa izrazom neodobravanja. ,Rekli su mi da su seksualni problemi takode omiljen predmet izucavanja u vas>m omladinskim organizacijama. Za ovu materiju uvek se nadu predavad. To je sramno, a posebno .; opasno za pokret mladih. Takvi saddaji !aka doprinose odobravanju i podsticanju seksualnog zivota izvesnih pojedinaca i podrivanju snage i zdravlja omladine. Vi !reba, takode, da se barite protiv te pojave. U stva<ri, zenski i omladinski pokret im01iu mnogo dodirnih ~acaka. Nasi drugovi - zene komp.nisti, treba svuda u zajednici sa mladima sistematski da deluju ... To ce ih uzdiCi, preneti iz sveta individualnog u oblast drustvenog materinstva. Vaino je doprineti potpunom budenju drustvenog zivota i aktivnosti zene, da joj se omoguCi da se uzdigne iznad uskih shvatanja individualiste domaceg i porodicnog Zivota. Kod nas, takode, veliki deo omladine revnosno radi na reviziji bur:Zoaskih pogleda na ,,mom!" u oblasti seksualniJJ. problema. A to je, !reba da kaiem, eli ta nase omladine, koja zaista mnogo obecava. Kao Sto ,;te malopre napomenuli, u po~leratnoj atmosferi i na pocetku revolucije stare ideoloske vredno~ti se ruse, gubeci snagu koja ih podrzava. Nave vrednosti se uspostavljaju polako i borbom. . - Shvatanja o odnosima izmedu !judi i zena su poremeCena, isto kao i oseCanje ,j ideje. Ponvvo se razgraniCavaju prava (pojedinca u odnosu .na zajednicu i, prerna tome, i duznosti pojedinaca. To je dug proces i cesto bolan zbog odumiranja i radanja. Isto je tako u oblasti seksua!nih odnosa, braka i porodice. Deka- ~· ..· ..•·· ..· .. •. ·.·.·•• i • .ZENSKO PITANJE 181 dencija, truljenje i razv>tak budoaskog braka sa svojim teSkoCama razvoda, sa -slobodom za mu:Za i ropstvom za Zenu, sraan.na laZ o seksualnom moralu i seksualnim odnosima, ispunjava:ju vecinu !judi osecanjem odvratnosti. Jaram kojim zakoni burzoaske ddave prltiskuju brak i porodicu joS viSe pogorSava zlo i zaoStrava sukob. To je jaram neprikosnavenosti privatnog vlasnistva koji sankcioniSe podmitljivost, niskost, prljavstinu, na koju se nadovezuje uobieajena u bUTzoaskom drustvu !ai: ,oomme i1 faut". Ljudi se bune zbog izopacava:nja morala. I u vreme ckada se ruse snaine dr· Zave, ·kada iS·Cezavaju stari ob:lici vladav.ine, kada strada citav drustveni svet, oseeanja izolovanog pojedinca se brzo menjaju. Za:rcka zed za raznovrsnim zadovoljstvima lako stice neodoljivu snagu. Oblici braka i odnosi izmedu seksa u burZoaskom smislu viSe ne zadovoljavaju. I ovoj oblasti se priblizava revolucija, 'koja ide ruku pod ruku s proleterskom revolucijom. Razum!Jivo je da je ceo taj splet eudno izmesanih pitanja duboko zaokupio ka:ko zene taJko i omladinu. I jedni i drugi trpe posebno zbog 'ove konfuzije u seksualnim odnosima. Omladina se buni protiv takvog stanja stvari bucnim Zarom koji je svojstven njenim godinama. To je razumljivo. Bilo bi vrlo .pogresno propovedati omladini neki ·manastirski asketizam i svetost burZoaske prljavstine. Po mom shvatanju, nije dobro da seksua!ni problemi, stavljeni u prvi plan zbog prirodnih <razloga, postanu u o"im godinama glavna briga omladine. Posledice toga su ponekad fatalne. Omladina je, u svom novom stavu u pogledu pita, nja koja se odnose na seksualan zivot, spremna da se u princlpu pozove na teorijn. Mnogi na:zivaju svoje �r I r i .) 'i ) ,::: ,.::'.' ..·.··· •..··.·.·.·.• 182 Dr JOVAN I>ORBEVIC pozicije ,revolucionarnim" Hi ,;komunistiC.kim". Oni iokreno i veruju da je taka. Ja sam suvise star da bi mogli da to mi nametnu. Iako sam ja .samo sumoran asket, ovaj n1i novi seksualni Zivot mladih, a Cesto Cak [ odraslih, izgleda kao da je burzoaski, kao nastavak burioaskog bardela. To sve nema niceg zajedni6kog sa ,slobodnom ljuba<V·i", onakvom kakvom je ·mi komunisti shvatamo. Vi bez sumnje, ZJnate onu famoznu teoriju prema kojoj je u ·komunistickom drustvu zadovoljenje sekoualnih 1nteresa i ljubavnih potreba taka prosto i tako beznaeajno kao gasenje zedi casom vade. Zbog te teorije ,case vade" nasa omladina je razja· rella, doslovno, razjarena. : Ona je po•tala fatalna za mnoge mladice i devojke. Njene pristalice tvrde da je to marksioticka teorija. Hvala za taj •martksizam, po kome se sve pojave i sve promene koje nastaju u ideoloskoj nadgradnji drustva svode neposredno, u pravoj Iiniji i bez ikakve •rezerve iskljucivo na ekonomsku bazu. Stvar nije tako jedno· stavna kao sto izgleda. Fridrih Engels je, vee odavno, utvrdio ovu .istinu istor-ijskog materijalizma. Ja smrutram rfamoznu teoriju ,CaSe vode" kao nemarksisticku i preko svake mere antisocijalnu. U sek· sualnom Zivotu se .manifes.tuje ne samo ono Sto je priroda dala vee.; ono sto nam je donela tkultura, bez obzira na to da li viSe iii manj.e razvijena. Engels u svom Poreklu porodice ukazuje na vainost toga da se seksualna ·ljubav razvija i postaje fin.i--,r. Odnosi izmedu polova nisu, jednostavno, iskljucivi izraz medusobnog uticaja drustvene proizvodnje i telesne potrebe. Marksizam ne bi bio vise shv:>tljiv ako bi promene u tim odnosima posmatrao odvojeno od svake ideologije i izvodio ih neposredno iz ekonomskih osnova drustva. .tENSKO PITANJE 183 Teznja da se promene ovih odnosa svedu na ekonomsku osnovu drustva nezavisno od cele ideologije bila bi ne marksisticka, vee racionalisticka. Sigurno je da zed mora biti ugasena. No, da H ce se jedan normalan covek, u takode norm.,lnim pri.Ji.kama, pruciti stomakom na ulicu da bi se napio vode iz prljave bare? IIi da ceka da se napije vode iz case ciJi su rubovi umrljani desetinarna tudih usana? No, najvainija je drustvena strana. Gasenje zedi je licna stvar pojedinca. Ali, u ljubavi ima dvoje zainteresovanih i dolazi i treCi, jedno novo bice. U •tome se krije drustveni znacaj, koji rada obaveze prema zajednici. PoSta sam ·komunist, nemam nika:kvih simpatija za ,teorij.u CaSe vode", iako ona nosi etiketu ,slobodne -ljubavi". StaviSe, ta .teorija komunista nije nova. Vi se seeate, pretpostavljam, da je ona bila propovedana u literaturj polovinom 'Proslog veka kao ,emancipacija srca". Za burioasku praksu ona je promenjena u emanoipaciju mesa..Propovedalo se, dakle, sa viSe talenta nego danas. Sto se tice prakse, ja ne mogu da je ocenjujem. Ne mislim ni najmanje .da .svojom ikritikom na;meeem neki asketiza:m. Daleko od toga. Komunizam treba da danese ne asketizam, vee mdost zivljenja i utehu, pruzajuCi takode potpunu ljubav. Po mom miSijenju, neumerenost koja se danas zapaZa u .seksualnom Zivotu .ne donosi ni .radost :Z·ivljenja ni utehu, ,veC obratno, ona ih umanjuje. Ali:, za vreme revolucije to ne vredi niSta. Ono sto ,treba mladosti, to je radost zivrjenja i uteha. Sport, .girrnnastika, izleti, sve vrste .fiziokih vezbanja, razna intelektualna -interesovanja, studije, analize~ istraZivanja, sve to istovremeno i primenjeno, pruza mladosti mnogo vise nego odnosi i beskrajne disku- �I I 184 ~· I l Dr JOVAN 90RDEVIC r sije o seks.ualnim pitanjima, o naCinu kf>ko da se ,ufiva" Zivot prema 1tekuC-im shrvatanj:ima. ,U zdravom .telu zdrav duh!". Ni kaluder, ni don zuan, a jos manje nesto srednje kao sto je nema&i filistar. (Zapisi iz moje belef.nice, Lenjin onakav kakav je bio, 00. ,Bureau d'editions", .Paris, 1934~ na Han~ cuskom). S. Markovic (1846-1875) OSLOOODENJE zENSKINJA ,Dugo vremena - upravo otkako postoji ljudsko drustvo - ljudi su tezilli da urede svoje odno5aje, narodne i medunarodne. Pisano je i govoreno mnogo o raznim ,vaZnim pttanjima"; govoreno je o raznim drZavnim formama, o lfaznim g.radanskim ustanovama..; pretresano je i uredenje vojske, uredenje policije, uredenje sudova i hapsana; tra.Zena je ,.ravnoteZa" drZavnim uredenjem i podelom ·vlas.ti, traZena je ravnoteZa medu narodima o'timanjem tudih zemalja i zaokrugljavanjem svojih granica - jednom reCi: .pretresani su, i suviSe, svi spo!jaS!Jji odnosaji ljudski. Ali dugo weme !judi ne znadose da iz osecanja, misljenja i radnje sviju pojedioih u jednom drustvu, bilo ono rna gde, istiCu svi oni odno.Saji Sto ih 1mi ,reguliSemo" u naSi·m ,gradanS~kim" i ,;kriviCnim", i na.Sim druStvenim i drZavnim ustanovama; da isti uzroci stvaraju: politiCke stranke, gradanske, vojne i medunarodne ratove. Tek u poslednje vreme poeese !judi da imcavaju samoga coveka, njegove najblize potrebe i njegove odnosaje. Tada se pokaza da su ona nekada ,vazna" pitanja, kao pitanje o ,ravnoteZi medunarodnoj", o ~,podeli vlasti'\ o ,,drzavnoj formi", itd., koja su toliko zabavljala !jude, iii sasvim nistavna, iii samo uzgredna. Namesto njih do- �186 Dr JOVAN OORDEVIC dose pitanja: kako da se uredi drustvena radnja i ujamci •covekova zarada (koje pitanje celu Evropu danas potresa)? Kako da se vaspitava svaki clan drustva? Kako da se cela polovina covecanstva, zenski pol izvuce iz neznalackog mraka, iz potcinjenosti i prazne sujete, a zadobije za nauku i ljudski napredak? - Od resenja ovih pitanja ocevidno zavisi kakve ce biti sve drustvene i drZavne us.tanove, gradanski i ,kriviCni zakon, drZa¥ni oblik i medumurodni mir. Ova pitanja moraju najpre da se rese, pa tek onda ona sporedna: ovo su pitanja opsta, eovecanska,') ona se ticu sviju !judi i sviju naroda, rna na kom stupnju razvitka oni bilL Bas oni narodi koji su manje razvijeni tim vise treba da izucavafu ova pitanja, te da se -koriste naukom sto su je drugi narodi izradili dugim tei!kim opitom. Ljudi su se s pocetka svadali i tukli, pa su uvideli da im .treba suda, policije, da im raspravljaju sporove i da ih cuvaju od nasilja. Ali docnije pocese ljudi da uvidaju da im to nije dovoljno, da od valjanosti policije ne zavisi ·broj razbijenih glava itd., vee od koliCine hleba i njegove ravnopravne podele u narodu, od obrazovanja i moralnosti narodne. Zato su !judi tek naposletlw poeeli da misle <J svome ob.razovanju, moralnosti i svima uslovima .Sto utiCu na obrazovanje i moralnost sviju clanova u drustvu. Tek od •toga doba uvida se sve vise od kal<ve je vaznosti po ceo coveeanski napredak odnosaj izmedu coveka i zene u porodici i u drustvu. U porodici pocinje dete da se vaspita, ·tu ono do~a prve pojmove 0 svima predmetima a narocito 0 svojim odnosajima spram drugih !judi i o moraJu koji 1 ) Pionir osloboc.tenja Zene u Srbiji bio je poznati racionalista Dositej Obradovi6. 0 borbi fena za sticanje obrazovanja on kaZe: ,Nek se neuzd.a jedan ~arod nikad do veka k prosv~eniju razuma doCi, u kojemu Zene u prostou i varvarstvu os-taju . .. " (lzvor: Boiidar KovaCevi6: Dositej Obra· doviC, knj. III o knjiievnosti, .,Rad", Beograd, 1961). 187 ZENSKO PITANJE u tim odnoSaji,ma postoji: svoje i tude, rod i ne-rod, pravo i ne-pravo, istina i laZ, sloboda i nasilje itd.l sve to dete izu6i svojim opitom u svojoj porodici iii u bliskom krugu drugih porodica. U ovom ,domacem vaspitanju" ma.1Ji igra veoma Zalosnu ulogu. Ona nema veCinom nikaJkva obrazovanja, pa -i ondel gde je ona obraz-ovana kao ,Zenska" nna nije kadra deci "prva znanja" da saopsti, a kamoli da razvije decu svoju u !jude, clanove drustvene - graaane. 2ena nije gradanin; ona ne z•na ni za gractanska prava ni za gradanske ~ Covecanske du:Znosti i vrline. Koltko god sam .primera video u nasoj .porodici da mati uci dete kako ce se ponasati spram drugih !judi, vazda sam video kako ga sprema za podlaca u drustvu. Nije ni cudo kad rob vaspitava buduceg ,gradanina". Pa jos viSe: u ovom ne,posrednom odnoSaju sa svojom porodicom vaspitava se Covek celoga zivota. Licnim saobracanjem i zajedniCkim Zivotom Coveka i Zene vaspitavaju se oni uzajmice; uzajamnim utkajem razvijaju se u njih mnoge mane i mnoge vrline: si1ila su:jeta i prljavo slavoljublje, zelja za vlaSCu i gramZenje za novcem - ovi i mnogi drugi CoveCiji pokretaCi koj.i izazivaju niske strasti u Oovekul. .koji stvaraju 6itave intrigantske - ,politiOke" - stranke, sve se to. veoma Cesto prilepi Coveku :Zeninim uticajem. Svaki to moze videti iz svakodanjeg posmatranja. Zena Cim ne Zivi u sirotinJi i ne mora jednako o nasuSmom hlebu" da misH veC "stupi u druStvo" tj. pocinje da se bavi bespos!lcenje.m - postaje sujetna, gramezljivija, [praznija, uopste gora nego sto je coveJk iz istoga staleza u drnstvu. To je prirodna posledica njene potCinjenosti, neobrazovanosti i bespo~ slenosti. 2ena .dobra od prirode, dobra gazdarica, ce' stita u svojoj porodici u svllikom .pogledu -kadra je da spreci svaki plemeniti rad eovekov (mi to govorimo 1 11 1 1 �r ... 188 Dr JOVAN OORBEVI~ I o veCini Zena; razume se da ima i plemenitih izuzeta~ ka), da ugusi svaku plemenitu teznju s"mo "ko je ona upravljena na ·k,kvu opstu cilj - van porodicnog kruga. Ona j e cesto kadra da to nazove nemarnoscu za porodicom, nepostenjem i svalkojakim irrnenom i time da zagorci zivot coveku i porodici, koje ona voli i za koje sama Zivi; ·jer ona nema nikakvog CoveCanslrog obrazovanja pa, dosledno, ni uzviSenijeg, covec&nskog osec,nja. Ona nema nikakvih prava kao covek i clan druStveni,· -nije za to vaspitana, pa .veCinom ne razume najplemenitije tetnje i najplemenitiji ·rad eovekov. Eto takva je zenina uloga u porodici i u drustvu u mgralnom pogledu. : u ekonomskim odnosajima zenina uloga je ta>ko isto ·s-tetna po drustvo kao god i u moralnom odno!laju. Njezin je rad daleko neproizvodniji od covekovog, jer ona nije obrazovana za md ·kao covek. Pa posle: kad se samo pogleda na odelo Zenina, na njene Sarene ·boje Sto dreCe, razne ,traCice i krpice, na njene ukrase itd., vidi se koliko je stetno za narodnu privredu sto je zena navikla da se kiti radi Iepote i dopadanja coveku. Koliko se ruku upotrebljavaju na proizvodnju ovih trica? Koliko glava rnoraju da se zanimaju izmi!lljanjem raznih moda? Naposletku, sa:mo usavrsavanje industrije, razvitak mehanioke i hemij~ke tehnike mora da se povija za modom i ras·kosem, i to usled toga Sto zena ne shvata svoje limo i covecansko dostojanstvo, sto _..J; ona ·potcinjena eoveku - sredstvo za njegovo ufivanje, a ne ravnopravna liCnost. J a narocito obracam citaocu pafnju na ovu stranu .,zenskog pit=ja". Dz. S. Mil govori u ovoj knjizi viSe kao zastupnik zenskih prava - kao advokat zenskinja: on govori o patnji same zene, koja ima u druStvu samo duznosti, a nikakvih prava; on ukazuje na oce- tENSKO PITANIE 189 vidnu nepravdu po kojoj svaka najbolja, najobrazovanija i najplemenitija zena ima manje prava nego najgori, najgluplji i najpodliji covek. Protiv ove nepravde u drustvu .ustaje Mil. On pokazuje da zena irma i pravo i sposobnost da zauzrne pmvo jednak polofuj u dru!ltvu kao i covek. Mil, kazujuCi kakva se nepravda nanosi zenskinju u drustvu, pobuduje nas nehotice da mislimo na drugu stranu zenskog pitanja, tj. da mislimo na to: kwko se nepravda nanesena Zeni sveti celom Coveeanstv.u. Pitanje o zensokom oslobodenju nerazdvojno je svezano sa celim dn1Stvenim preobraZajem, sa oslobodenjem covecanstva od sviju zala, poroka, tiranija i robovanja - uZensko pitanje" nije za nas prerano, vee da je ono prvo koje treba g,taviti na dnevni red". (Sabrani spisi, knj. II, .,Kultura", Beograd, 1960, stT. 399-402). �tENSKO PITANJE II Edvard Eveling (1851-1898) Eleonora Marks-Eveling (1855-1898) ZENSKO PITANJEt) -: Sa Bebelovog stanoviSta2) i, slobodno mozemo reci u e1vom slucaju i sa stanovista socijaJista uopste, druStvo se nalazi u stanju nemira i prevkanja. To je nemir raspadanja ·i previ.ranja 1mlezi. Raspad je na dohvMu ruke u oba smisla te .reci. Kapitalisticki nacin proizvodnje, pa prema .tome i drustvo ciju osnovu on predstavlja, dozivece svoj kraj u roku koji se, po nasem mHljenju, pre moze meriti godinama no vekovima. A taj kraj znaci pretapanje drustva u prostije oblike, pa cak i u sastavne delove, a obriovljene dmstvene strwkture stvorice novi i bolji poredt>k. Dmstvo doZivljuje moralni stecaj koji se sa 1 ) Ovaj odeljak saclrZi i::Ianke tri Zene istaknute u socijalistiCkom pokretu.. i u ~irenju ma-rksiztna u toku. poslednjih decenija XIX veka (od k<lJih su dve Cerke K. Marksa, s um Sto je Eleonora o Zenskom pitanju ' pisala zajedno sa svojim drugom Evelingom. Uz Klar-:.i Cetkin ~e su prethodnica na frontu Zensko~ socijalistiCkog pokreta koji dana$ Obuhvl!-ta ~~at~ b!Oj Zena misl~aca 1 pisaca: - ma.rk~ista i koJe se ne samo mspmSu tdeJama Marksovih neposrednih sledberuka ve(; ih i proSiruju i produbljuju. ' ~ t) Ovaj ~Janak je prvi put objavljen 188-7. godine u obJi.ku broSure stampane u 4.000 primeraka. Ponovo $.a je objavio Casop-is ,Marxism Today", marta l?J2. U knjizi Zena i soczjalizam, objavljenoj prvi put 1879, J3ebelovo delo Dte Frau und der Socialusmus dofivelo je pedeset izdanja jOO za Zivota autora. Delo je bil<l prevedeno na veCinu evropskih jezika (pet· ·naest prevoda vet uoC1 prvog svetskog rata). U Jugoslaviji postoje dva izdanja (pre rata i posle .rata). J 191 najodvmtnijom jasnocom odrazava kroz odnos izmedu muska.rca i zena. Besm1sleni su napori da se taj slom od!0Zi ."gledanjem u bob". Cinjenicama valja gledati u oC.. u O'azmatranju odnosa izmedu muskarca i zene ·~ ~u uvek prenebregavali i prenebregavaju jednu ci"leru~u od prvorazrednog znacaja. Nju cak nisu shvatHi m om natpr.osecni !judi i zene koji su borbu za oslobodenje Zene shvatili kao osnoV'Ili zadatak svog Zivota. Ta osnovna 6n!enica je sledeca: to pitanje spada u do· men ekonomsk1h struktu.ra. Kao i sve ostalo u nasem sloZenom savremenom dru.Stvu, poloZaj Zene se zasni~ va. na ekon~ms~im cinj~nicama. Da je Bebel samo pod~.ao to pi1anje, •to bi vee bilo dovoljno da njegova ~n]lga bude delo od vrednosti. :lensko pltanje ima neceg srodnog sa organizacijom druS!va u celini. Za one koji nisu shvatili taj .pojam, mozemo da navedemo Bekona koji u prvoj .knjizi Napredak saznanja pise: ,Druga s~ .greska ·sastoji u tome sto su, posle podele umetnostl 1 nauke na grane, Ijudi napustiili univerzal~ nost . .. Sto maZe samo da zaustavi i prekine svako napredovanje... Nije takode moguce otkriti najbolje i najskrivenije delove bilo koje nauke ako se covek zadr:li, ne uzdiZuCi se, samo na nivou te iste nauke" U stvari ta greska, koja je uCinjena kada su ,!judi (i Zene) napustili univerzalnost", nije odraz nekakve mrzovolje. To je holes! >iii, slikovito reeeno - kao sto nam kazuju navedeni pasus i reCenica, ' - oni koji okr.ivljuju naCin na koji se danas postupa sa Zenama ne traZeCi uzrok tome u e'konoms•koj organizaciji naseg savremenog d.rustva, lice na lekare koji Ieee loka' Iizovano oboljenje bez pregleda opsteg stanja bolesnika. Ova se kdtika ne odnosi s8Jmo na sve one koji okre6u na salu svaku diskusiju o seksualnoS>ti. Ona se �-~ 192 1 I Dr JOVAN OORDEVIC odnosi i na one bmjne, uxv.iSene, ozbiljne i promisljene prirode koje uvidaju da je sudbina namenjena zenama bedna i kojima je veoma stalo do toga da se ucini nesto za poboljsanje njihovog polozaja. To je hrabra i divna masa koja se bori za pravo glasa zena, taj savrseno pravedan zahtev; za ukidanje zakona o zaraznim ·bolestima•), te nakaznosti nastale iz muskog kukavicluka i grubosti; za mogucnost da zena stekne vise obrazovanje kako bi joj hili dostupni svi univerziteti, sve slobodne profesije i svi zanati, od profesora do tr· govackog putnika. U Citavoj toj potpuno pravednoj akciji posebno belezimo <tri stvari. Prvo, po pravilu, u pjtanju su lica koja pripadaju imuCnijim slojevima. sa.jedinim i ogranicenim izuzetkom pokreta protiv zakona o zaraznim bolestima, samo mali broj zena koje igraju znacajnu ulogu u raznim pokretima pripada radnickoj klasi. Ocekujemo primedbu da se, sto se Engleske tice, gotovo isto moie reci 0 sirem pokretu kome ·smo posvetili sve naSe napore. Doista, socijalizam u toj zemlji nije niSta znacajniji od nekog knjizevnog pokreta. On obuhvata samo malo radnika. Na •to mozemo da odgovortmo da u Nemaokoj to nije slucaj i da c"'k i ovde socijalizam poeinje da se siri medu. radnicima. Druga tacka jeste da se sve ideje zena iz .,avangarde" zasnivaju .bilo na vlasniStvu, bilo na sentimentalnim iii profesionalnim pitanjima. Ni jedna od njih nije prevazisla ·ta tri pitanja da bi usia u sustinu ne ~samo svarkog od njih, veC i :U suStinu samog druStva:u odlucujucu ulogu ekonomskog faktora. Ova cinjenica ne zacuduje kad se zna koliko veeina onih .koji se •) Tako su ponekad nazvani (C. D. Acts) ,.Contagious Diseases Prevention Acts", Uglasani radi suzbijanja veneriCnih oboljenja .,ukljuCivSi gonoreju" putem Iekar.skog pregleda i pritvaranja prostitutki. ZBNSKO PITANJE 193 zalaZu za emancipaciju Zene malo poznaje ekonomske podatke. Ako treba suditi po njihovim napisima i govodma, vt;:Cina branttelja Zena nije pridala nikaJkvu paznju razvoju druStva. l2>gleda da oni, u opste uzev, nisu savladali ni prostu :politicku ekonomiju, •koja je po n"sem miS!jenju laina u svojim postavkama i pogreSna u svojim zakljuCci.ma. T.reea taCka proistice iz druge. Oni o kojima govorimo ne cine nikakav predlog •koji hi prevazilazio okvire danasnjeg drustva. Stoga, po nasem misljenju, njjhov rad nema neku vecu vrednost. Mi cemo podriavatj pravo glasa za sve Zene, a ne samo za one koje neSto poseduju; podTzavacemo ukidanje z~ona o zaraznim bolestima i dostupnost oba pola svim zanimanjima. Pravi poloZaj Zene u odnosu na Coveka neCe se dublje izmeniti (ne govorimo ovde o .razvoju konkurencije ni o pogorsanju zivotnih uslova), jer ni&ta od svega toga ne menja u njenu korist odnose izmedu .polova, sa izuzetkom zakona o zaraznim bolestima koji to Cini posredno. Ne :poricemo takode da bi svest o ovim trima taokama ol"ksala put ka korenitoj promeni do koje mora doCi. Osnovno je, medutim, j,mati na umu da Ce do konacne promene doei .te<k posle jos korenitije pro· mene cija je ona posledica. Bez te drustvene promene zene nikada nece bilti slobodne. lstina, koju u potpunosti ne priznaju c"k ni oni koji zele da pozitivno rade u 'korist zene, jeste da je zena, poput radnicke klase, predmet ugnjetavanja i da se njen polozaj, kao i polozaj radnika, neumitno pogorsava. zene su podv.rgnute organizovanoj muSkoj tiraniji kao sto su radnici podvrgnuti organizovanoj ti- . raoJji neradnika. Cak i kada se to shvMi, ~reba uvek uporno objaS.njavati d.a za Zene, ·kao i za Tadnike, nema u danasnjem drustvu stvarnog resenja za njihqve tes· �194 Dr JOVAN OORJ)BVIC ikoee i probleme. Sve sto se cini, bez obzira na to kojim se trubama najavljuje, nije resenje vee samo prividan izlaz. Ugnjeteni slojevi, zene i neposredni proizvonaiti, treba da shvate da ee njihova oslobodenje biti plod njihove akcije. :Z.ene ee naei saveznike menu najsvesnijim ljudima, kao sto radnici nalaze saveznike menu filozofima, umetnicima i pesnicima; ali Zene nemaju sta da oeekuju od muskaraca uopste, a radnici od srednjeg stalcia u celini. Istine radi potrebno je, ,pre no sto prenemo na izueavanje polofaja zene, reei par reei upozorenja. Za mnoge ee ono sto cemo reci 0 sadasnjosti izgledati preterano, o buducnosti nestvarno, a sve skupa mozda opasno. U obrazovanom svetu javno mnenje stvara coveK, a ono sto je uobicajeno usvaja se kao moral. Vecina i dalje podvlaci slucajne slabosti ,zenskosti" da bi se suprotstavila jednakosti zene sa covekom. Zaboravlja se da su u izvesnim pri!ikama zenske sl,.bosti znatno pogors,.ne, ako ne i potpuno uslovljene, nezdra· vim uslovima naseg saVTemenog zivota. Dovoljno je da se •ti uslovi racionalizuju pa da takvo staoje u veli· koj meri, pa i potpuno, nestai!le. Zaboravlja se takone da se sve ono o cemu smo taka •reeiti u diskusijama o slobodi zene lako precutkuje kada se radi o njeno.i potcinjenosti. Zaboravlja se da za -kapitalisticke poslodavce slabost zene dolazi u obzir samo kao povod za snizavanje opste stope nadnica. Osim toga, nema ,prirodnih poziva" :z:a Zenu, kao Sto nema ,,.prirodnog" ~akona ka:pita!isticke proizvodnje, kao god sto nije ,pri· rodno" ogranicena suma koju radnik proizvede i koja predstavlja za njega sredstvo za zivot. Zaboravlja se takode da, u prvom sluCaju, ,poziv" Zene •koji se na· vodno sastoji u podizanju dece, vonenju domacinstva i poslusnosti prema svom gospodaru, u drugom slu· 2:ENSKO PITANJB 195 caju proizvodnja viSka vrednosti, koja je navodno neop· hodan uslov za proizvodnju kapitala i, u trecem slu· caju, suma koju prima radnuk i koja .treba da mu omoguci opstanak jedva iznad kriticne tacke gladi, - da sve to nisu prirodni zakoni u onom smislu u ·kome postoje zakoni kretanja. To su samo privremeni druStveni sporazumi, :kao ·Sto je francuski s;p-orazumno diplomatski jezik. Raspravljajuci detaljno o polozaju zene znaci da· nas ponavljati vee hlljadu puta isprieanu pricu. No, uprkos svemu, mi zbog na.Se stvari moramo podvuCi neke opste poznate tacke i navesti moZda jednu ili dve manje poznate. Podvucimo najpre jednu Qpstu misao koja se odnosi na sve zene; :Z.ivot zene se ne podudara sa Zivotom muSkarca, a u mnogim sluCajevima se ta dva zivota cak i ne sretnu. Otuda atrofija porodiCnog Zivota. Prema Kantu: ,Covek i Zena Cine, kada su sjedinjeni, jedno celovito i dovrseno bice, jedan pol upot· punjuje drugi". Ali kada su oba pola nepotpuna, kada je nepotpuniji pol do krajnje granice nepotptm i kada, opste uzev, ni jedan od polova ne uspe da sa drugim uspostaviti <redovan, slobodan, istinski, dub<Yk i pot· puno usklanen, odnos, onda biCe nikada nije ni celo· virto ni dovr.Seno. A sada jos jedna misao ,koja se odnosi samo na izvestan, mada ZinaCajan broj Zena. Svi znamo uticaj nekih zanata iii nacina zivota na fizicki izgled iii lice onih iko j i se tim zan a tima bave ili vode takav nacin zivota. Jahaca iii pijanca prepoznajemo po hodu. No, ko je od nas, makar i na trenutak, razmiS!jao o za~ brinjavajucoj cinjenici da na ulici, na javnim mestima, menu prijateljima, mozemo odmah prepoznati neuda• te Zene Cim su pre.Sle one ,neodredene" .godine, kako to sa uronenom ironicnOI!U finocom u zanosu kal\u iknji- �196 Dr JOVAN OORDBVIC .Zevnici. Medutim, ne mo.Zemo prepoznati neo.Zenjenog od ozenjenog eoveka. Pre no Srl:o postavimo pitanje koje iz toga proistiCe, ;podsetimo na strahoviti postotak neudatih zena. U Engleskoj je, na primer, taj postotak iz· nosio 1870. godine 42•/o zena. Sve to navodi na jednostavno i opravdano pitanje, koje je neprijatno vee i zbog odgovora koji na njega :mozemo dati. Od!kuda to da naSe sesrt:re nose na Celu obeleZje uniStenog nagona, ugusenih neznosti, delimicno ubijenih prirodnih svojstava, a da njihova .,sreCna braCa" takve tragove ne nose? Tu svakako nikakav- ,prirodni" zakon ne va.Zi. Ta sloboda za coveka, ta zabrana u pogledu broja uzv~enih i zakonitih veza koja ga ne pogada, ali za1o te5]j:o pogada zenu, to su neizbezne posledice mcseg ekonomskog poretka. Nasi brakovi, ·kao i nasi obicaji, zasnovani su na meDkantilizmu. Ne biti u stanju odgovoriti svojim trgovaCkim obavezama predstavlja te:lu greSku od klevetanja prijatelja, a nasi su brakovi poslovni sporazumi. Posmatramo li Zenu u celini, iH pak samo onu Zalosnu zajednicu koja na Celu nosi obeleZja veCite nevinosti, uvek nailazimo na potrebu ideja i ideala. Razlog tome je i ekonomsika zavisnost od muS:karca. 2ene su, poput radnika, bile liSene svojih ljudskih, kao sto su radnici bili liSeni svoJih proizvodaCkih prava. U oba slucaja upotrebljen je jedini metod koji omogu6uje izvlascenje u bilo kom trenutku i bilo kojoj prilici, a to je sila . . - U Nemackoj je danas zena u podredenom polozaju u odnosu na muSkarca. MuZ ,niskog poloZaja" moZe da kainjava svoju zenu. Sve odluke u vezi sa decom za· vise od njega; on cak moze da od!uci 0 tome kada ce se dete odbiti od sise. On ,raspolaie ceHm imetkom, bez obziTa na eventualno bogatstvo svoje zene. Ona ZENSKO PITANJE 197 bez njegovog odobrenja ne moze da sklopi ugovor niti da bude clan neke politicke organizacije. Nepotrebno je da podvucemo koliko se stvar u Engleskoj poboljsala poslednjih godina, niti da podsecamo nase cHaoce da sa svim Hm gradanskim pravima engleska Zena, udata ili ne, moralno zavisi od Coveka koji je zlostavlja. Situacija nije niSta bolja u drugim civilizovanim zemljama, sa Cudnim izuzetkom Rusije, gde su Zene druStveno slobodnije nego u bilo kom drugom delu Evrope. U Francuskoj su zene iz visih slojeva srednjeg staleia u gorem polozaju nego u Engleskoj, a zene .iz mdnicke klase su u povoljnije:m polozaju u Engleskoj iii u Nemackoj, ali dva mastopna paragrafa Gradanskog zakonika (340 i 341) dokazuju da nepravda prema zenama nije samo delo Germa'lla: ,Istra.Zivanje oCins1tva je zabranjeno" i ,IstraZivanje materinstva je dozvoljeno''. Svi oni koji gledaju is-tini u oci znaju da ono sto je Demosten govorio o Atinjanima i danas vaZi za srednje i viSe druStvene slojeve: ,Stupamo u brak sa Zenom da bismo imali zakonitu decu i vernu Cuvark.u naSeg ognjiSta, izdr:lavamo na!loZnice za naSe sva!lcodnevne usluge i potrebe, ali za ljubavna uZiva:nja imamo hetere". Ze. na je uvek ta •koja se bavi decom, Cuvarka ognjiSta. Muz zivi i voli kako mu se hoce. Cak i oni koji to priz. naju, upustice se maida u diSikusiju kada budemo rekli da je za zenu isto tako lose sto po strogim drustvenim pravilima ljubavna inicijativa, tj. braCna ,ponuda, mora da potekne samo od coveka. Mozda se tu radi o prlncipu kompenzacije. Pos!e sklapanja braka, uglav~ nom je :lena ta koja preduzirna ljubavnu inicijativu;. dok muskarac cini rezerve. sekspir je Jepo pokazao da to nije prirodni zakon. Mkanda se, oslobodena drustve.. nih stega, nudi Ferdinandu: Hocete li se ozeniti mno- �j I I I' 198 Dr JOVAN OORDEVIC me, evo me. U protivnom umreCu ~kao tENSKO PITANJB vaSa ropkinja"4), cak ni uzasni kapitalisticki sistem nije uspeo da smrvi jednu prirodnu i opravdanu teznju. Ali -kod onog drustvenog sloja koji se nalazi izmedu ona dva prva, brak se po pravilu ne sklapa pre no sto ,prode cvet mladosti i strast ne bude na izmaku. Sve ovo viSe govori o zeni no o coveku. Muskarcima drustvo priznaje i ozakonjuje nacine na koje oni zadovoljavaju svoj seksualni nagon. No, u ocima tog istog drustva, aka neudata zena prihvati uobicajeno ponasanje svoje neozenjene hrace, :muskaraca koji sa njom plesu na balovima iii sa njom rade u ducanu, onda se ana smatra parijom. Cak i u radnickoj klasi, gde se brak skllapa u normalni:m godinama, zivot zene je u sadasnjem sistemu te:li i nezahvalniJi od zivota muskaraca. Stara formula iz legende ,radaces u bolu"•) je ne sa:mo ostvarena vee i rasprostranjena. Zena treba da odgaja decu godinama, bez odmora koji bi joj pru:Zio olaksanje, bez nade koja bi je razvedrila, neprestano u istoj atmosferi crada i tuge. Muskarac, pak, koliiko god da je -istrosen radom, ima vece za odmor. 2ena je zaposJena sve do casa leganja. Ces1o se, sa malom decom, njena muka produiava do kasno u noe pa i cele noci. Posle sklapanja bralka, sve ide u prilog jednom a na stetu drugog supruinika. Neki se cude da je Dzon Stjuart Mil (John Stuart Mill) napisao: ,Braik je jedini stvami oblik ropstva koji zakon priznaje". Mi se opet cudimo da je on to ropstvo postav-io kao pitanje oseeanja a ne kao pitanje elronomskih struktura, kao rezultat n»seg kapitalistiokog sistema. Posle kao i pre braka, zena trpi cO<Vekovu .prinudu. Sa njene strane je a Helena, u drami ,Sve je dobra Sto se dobro svr.S-i'', zaljubljena je u Bertrama pa zbog toga iz Rusiljona dolazi u Pariz i Firencu; ona po reCima Coleridt-a, predstavlja Sekspirov ,,najdra.Zesniji Ilk". Rekli smo da je osnova braka merkantilne prirode. U mnogi:m se slucajevima radi o obienoj razmeni, a ako se uzme u obzir sadaSnje stanje stvari, u svim sluCajevima problem ,puteva i naCina" nuZno ig.ra veliku ulogu. U viSim drustvenim slojevima posao se sklapa bez iikakvog stida. Crtezi ser Gorgiusa Midasa u ,Punch"-u svedoce o tome. Priroda Usta koji ih objav· lju_ podseca nas da se sve strahote prikazane na crtezima smatraju slabostima a ne greskama. Kod siromasnijili slojeva srednjeg staleza mnogi muskarci sebi uskmcuju sreeu porodicnog zivota sve dok ih ta zarka zelja ne mine, a mnoge Zene zatvaraju knj.igu svog Zivota upravo kod najlepsih stranioo lz straha ad ,rerum angustarum domi.''•) Drugi dokaz o merkantilnoj prirodi naseg sistema braka jesu razlicita cloba iivota u kojima se obicno sklapa braik u il"aznim drustvenim slojevima. Ni u kom slucaju taj -trenutak nije, kao Sto bi trebalo, odreden godinama zivota. Neki povlasceni pojedinci, kraljevi, -prinCevi, aristokrate, Zene se ili ih oZene u godinama ikoje se prirodno smatraju najpovoljnijim. Mnogi se radnici zene mladi, tj. u normalnim godinama. Vrli ·kapitalista, koji u tim godinama redovno pribegava "iiTostitutkama, licemerno raspreda o lakoumnosti fizickog radnika. Onaj koji proucava fiziologiju i politicku ekonomiju naci ce tu zanimljiv dokaz 0 <tome da 4) Bura. III, 5) Usko zatvoreni krug domaCeg Zivota. 1. 199 ') Uporediti sa ,Genezom", IlL 16. ,Zatim on (Yahweh) rete ~eni: udvostui!iCu patnju tvojih trudnoCa: radaCeS sinove u bolu; tvoja Zelja Ce te pri¥la.C1ti mufu koji Ce gospodariti tobom", �200 Dr JOVAN DORDEVIC preljub zlocin, sa njegove pak manji prestup. Na osnovu preljube on maze da dobije razvod, ona ne. Ona treba da za razvod podnese dokaze da je hila zrtva ,surovosti" (fizicke prirode). Taka zamiMjeni i ostvareni brakovi su, Cini narn se - i kad to JraZemo od~ meravamo svaku ree - gori od prostitucije. Skrnavljenje je nazivati ih svetim iii moralnim. • U vezi sa pitanjem razvoda napomm]erno jedan slui;aj obmane cije su zrtve ne samo drustvo i njegove klas~ vee i pojedinci. Svestenstvo je veoma sklono da sjedini bilo koga sa hila kim, starost sa mladoscu, razvrat sa cednoscu, i .to ,,ne postavljajuci nikakva pitanja" ·kako se to kaze u izvesnim oglasima. Svestenstvo se, medutim, zestoko suprotstavlja razvodu. Ustati protiv tollko neskladnih veza kao sto su one koje svestenstvo stalno potvrduje, znacilo bi ,mesanje u licnu slobodu", ali suprotstaviti se bilo cemu sto olaksava razvod znaCi jos ozbiljnije mesanje upereno protiv licne slobode. Citavo pi1anje razvoda, koje je i inace slozeno, postaje jos slozenije zbog toga sto ga valja najpre prouciti u okviru sadasnjih uslova, a zatlm u odnosu na buduce socijalisticke uslove. Mnogi se napredni duhovi zalazu za veeu slobodu razvoda vee sada. Oni tvrde da bi dobijanje razvoda trebalo da hu-?e isto tako jednostavno kao s.to je sklapanje braka, da obaveza koju su preuzeli !judi koji su imali malo iii n;kako pri:lilke da se medusobno upoznaju, ne hi smela da bude neopoziva, niti cak da predstavlja taka strogu vezu; da bi neslaganje naravi, neostvarivanje duboko ukorenjenih nada i stvarna nesloga trebalo da tENSKO PITANJB 201 predstavljaju dovoljne razloge za rastavu. Oni, najzad, tvrde, a to je i najvaZnije, da bi uslovi za razvod trebalo da budu isti za oba pola. Sve je to odlicno i bilo bi ne Sarno moguce vee i pravedno kada bi, podvlacimo, ekonomski polozaj oba pola bio isti. On je medutim razlicit. Prema .tome, mada se teorijski sla:lemo sa svim ovim idejama, verujemo da bi njihova ostva~ rivanje u naSem sadaSnjem sistemu du-velo u praksi, u vecini slucajeva, do jos vece nepravde prema zeni. Covek bi, a ne Zena, iz toga mogao da izvuCe korist, osim u retkim slucajevima kada ana poseduje licna dobra ili neka sredstva za Zivot. Raskid braCne veze znaCio bi slobodu za njega a glad za nju i njenu decu. Maze nam se postaviti pitanje hoce li ti isti principi u vezi sa bmkom va:llti i u socijalistickom poretku. Nas je odgovor sledeCi: ·veza izmedu coveka i zene bice takva da ce potpuno otkloniti potrebu za razvodom. • Ocekujemo da ce se sa vise neprija<eljstva oceniti nacin na koji smo, uzimajuci u obzir buducnost, postavili ova dva poslednja .pitanja, nego sve ono sto smo prethodno izneli. Ta dva pitanja smo vee .pomenuli. Prvo se odnosi na seksualni nagon. Po nasem miS!jenju, metod koji je drustvo po tom pitanju usvojilo je u celini nemlnovno los. On je vee na startu los. Nasa se deca sistematski ucu1kuju kad postave pitanje nastanka iii raaanja dece. Na to pitanje treba odgovOriti isto taka lako i jasno kao i na ostala pitanja. Mo' guce je da kod sasvim male dece postoji jedan period tkada fizirnlosko objasnjenje data .kao odgovor na postavljeno .pltanje ne maze da bude shvaceno - a mi ne �202 D< JOVAN OORDEVIC bismo zeleli da taj trenUJta.k odredujemo - ali ne sme nikada biti pogodnih trenuta.ka da se o bilo kojoj telesnoj funkciji deca uce pogresnim stvarima. Kako nasi decaci i devojcice rastu, taka se sve sto se odnosi na seksualne acinose prikazuje tajanstvenim i sram· nim, sto pobuduje nezdravu radoznalost. Duh se preterano usredsreduje na 1aj predmet, dugo os1aje nezadovoljen iii nepotpuno zadovoljen i najzad postaje morbidan. Nase je glediSte da bi roditelji i deca trebado da o polnim organima razgovaraju sa istom iskrenoscu i slobodom kao o organima za varenje. Suprotstavljanje tome jeste odraz proste predrasude protiv nastave iz fiziologije, predrasude CiJi najoCitiji primer nal..Zimo u nedavnom pismu jednog rodi1elja jednoj nastaVnici: ,.Molim vas da mojoj kceri niMa ne predajete o njenim organima jer to za nju nije dobra i neposteno je". Kollko li je nas propatilo ~bog ,.suggestio falsi" iii ,sup~pressio ueri" po tom pitanju, greSkom roditelja, nastavnika, pa ca.k i posluge? Pitamo li posteno sa cijih smo usana i u kojoj prilici saznali istinu o radanju dece, a tacna je medutim da ne mozemo pogresiti ·kad govorimo o svetoj stvari jer se radi o radanju beba. U koliko slucajeva nas je majka naucila, ana cije je to najsvetije pravo steeeno kroz bol? Isto se taka ne mozemo sloiiti s tlm da je za decu i!tetno govoriti im iskreno o tim temama. Navedimo Bebela, koji i sam navodi Gdu Isabellu Beecher Hooker, ,.Da bi odgovorila na stadna zapitkivanja svog osmogo"'ti!'Snjeg sina koji je zeleo da zna ·kako je dosao na svet, a ne zele6i da mu prica .bajike &to je sma>trala nemoralnim, ona mu je rekla celu istinu. Dete je najpa.Zljivije saslusalo i ad dana kada je saznalo kakvu je muku i brigu zadao majci, pokazao je u svajaj privrzenosti njoj drugu neznost i postovanje. Isto takvo postova- 203 ZENSKO PITANJE nje ukazivado je kasnije i drugim zenama." Sto se nas tice, znamo da je bar jedna zena rekla celu istinu svojoj deci i da ana gaje prema njoj drugacije i dublje postovanje i lju.bav no ranije. Uz latni sram i lafuu tajnu, protiv kojih dizemo svoj glas, ide i nezdravo razdvajanje polova, koje pocinje cim se deca odvoje od dadilje a zavrsava se tek kad coveka iii zenu sahrane u zajednicku zemlju. U ,.Istoriji jedne africke farme" jedna devojka, LindaU, uzvikuje: ,.Ravnopravnos1 smo upoznaH jednom, :kao novorocten.Cad, na kolenima nasih dadilja. Jos jednom cemo je upoznati kada nam .budu zaklopili oci za poslednji san". To se razdvajanje nastavlja u skolama pa taj sistem, sa svim onim Sto podrazumeva, vaZi i u nekim veroispovestima. Naravno, najgori njegov oblik nalazimo u onim neljudskim ustanovama zvanim manastiri ili samostani. Svi ti ca.k i najbliZi oblici jednog istog zla su neljudski; pitanje je samo u kom je stepenu. Cak i u obicnom drustvu su ogranicenja koja se ticu odnosa izn1edu poIova, kao Sto su na primer kaznene mere protiv uCenlka, izvor mnogih zala. Ta su ogranieenja posebno Stetna kada se radi a predmetima razgovora. Svakome su, cak i kad im ne vidi uzrok, jasne posledice razgovora koji se vade u pu5acklm salonima srednjih i viSih drustvenih slojeva. Nade za resenje ce biti tek onog dana kada !judi i zene cistog duha, zeleei da izbegnu svaiku prevaru, b.udu raspravljali o seksualnosti kao slobodni !Judi, gledajuci se iskreno u oei. Kao sto neprekidno ponavljamo, to treba da bude praceno svescu da se osnova citavog pitanja nalazi u ekonomskim struk: turama. Ma·ry Wollstonecraft se u ,,Pravima Zene iz~ medu ostalog 2alagala za to da oba pola budu zajedno a ne odvojeni celog svog zivota. Ona je trazila da zena uziva iste prednosti kao i mu~karac na polju obra11 �li l !I ii il 11 204 Dr JOVAN OORDEVIC zova.nja, da se skoluje u istim Skolama i koledzima i da se od rane mladosti do zrelog doba oba pola vaspitavaju zajedno. Taj zahtev predstavlja bolan trn u peti G. J. C. Jeaffresom-a povodom njegove poslednje kompilacije. Dva ·krajnja vida razlikovanja po!ova kao posledice njihove diskriminacije jesu feminizirani muskarac i muskobanjasta zena. To su dva tipa protiv kojih se buni i obiCan Covek sa .onim sasvim prirodnim gnusanjem prema nep.rkodnom. Iz vee viSe puta navedenih razloga, prvi je tip cesci od drugog. Ta dva tipa nisu medutim poslednji na listi poremecaja koji su posiedica naseg prilaza odnosima izmedu polova. Morbidh<> devicanstvo o ·kame smo govorili jeste treCi tip poremecaja. Ludtlo je cetvrti, sa.moubistvo peti. Povodom ludila i samoubistva eva nekollko bvoJki. VeCina samoubistava zena se dogada izmedu 16-te i 21 godine. Jedan broj samoubistava je, naravno, posledica trudnoce koju nas drustveni poredak spusta na nivo zlocina. Ali druga samoubis•tva poticu od nezadovoljenog seksualnog nagana, Cesrto Slkrivenog iza eufemizma ,,nesrecna ljuba'l'". Evo nekoli.ko brojki o slueajevima !udila, uzetih na strani 47 engleskog prevoda Bebela. Hanover: jedan slucaj ludila na 457 neudatih i jedan na 1.316 udatih zena. Saksonija: 260 slucajeva na milion neudatih zena. Pruska, 1882. god·ine, na 10 000 stanovnika 32,2 neozenjenih i 9,5 ozenjenih !judi, 29,5 neuda.J.i,Q i 9,5 udatih zena. Dosao je .trenutak da !judi i zene priznaju da je potiskivanje seksa uvek praceno pogubnim posledicama. Ako je preterana strast bolest, obratna krajnost, onda je to i zrtvovanje zdravog i privodnog nagana. Reci: .,Oni koji preteruju u jednom iii drugom su 2ENSKO PITANJE 205 cudoviSta"7) isto Wilko vaze u nasem •kontekstu koliko va<e za .setu iii radost koje Rosalinda kune u Ardenskoj sumi. A ipak su hiljade zena, uz muke koje samo one znaju, h.tvovane Molohu naseg drustvenog poretka. Hiljadama Zena se iz .meseca u mesec, iz godine u godinu uskraeuje njihova ,,zauvek prohujala mladost". Stoga mi i veCina socijalista tvrdimo da deviC3Jllstvo nije sveta veC nezdrava stvar. PodrazumevajuC.i uvek pod devicanstvom ukidanje svih nagona radanja mi ga smatramo zloCinom. Kao i kod svih zloCina, zloCinac nije toliko ono lice lli:oje ga .izvrsava, koliko drustvo koje ga nagoni na zloCin i patnju. Ovde se slazemo sa Selijem (Shelley). U njegovhn Bele!!kama kraljici Mab ;>alazimo sledeci pasus: .,Devicanstvo je jevandelijska I kaluderska predrasuda, ona je neprijatelj prirodne ~merenosti Cak .i veC.i od intelektualne senzualnosti, ]er razara ·korene svake domaC.e radosti i drZi u patnji viSe od polovine ljudskog roda na koju nekolicina moze da stavi svoj monopol n skladu sa zakonom". Pomenimo n~jzad, u ()kviru ovih veoma vaZnih .postavki, niz lekarskih svedocanstava koji pokazuju da zena pruti vise no covek od tih prinuda. Dosli smo i do naiieg poslednjeg pitanja. Sta mi socijalisti zelimo? Sta predvidamo? U s-ta smo isto toliko ubedeni kao u sutrasnje radanje sunca? Koje su to drustvene promene ,koje su, po nasem miS!jenju, vee sada na ·d.ohvatu :ruke? Koje posledice ocekujemo od tih promena u pogledu menjanja polozaja zene? Nije nam namera da prorokujemo. Nije prorok onaj !koji na osnovu razmiSljanja o nizu opaZenih pojava vi eli neizbemi dogadaj. Covek nema pravo da proro' kuje, .kao lito nema pravo da se kladi na slgurno. Na") Kako vam drago-, IV. 1. �I l ! ' 206 Dr JOVAN DORDEVIC rna je jasno da je, •kao u Engleskoj, osnova nemaCkog drustva, tj. slobodna svojoina nad zemljom, ustupila mesto feudalizmu, koji je opet ustupio svoje .kapitalizmu. Jasno n"m je takode ·da ce kapitalisticki poredak, isto taka prolazan kao i prethodni, ustupiti mestD socija!izmu. Posle ropstva doslo je kmetstvo, zatim sadasnja naJamnicka zavdsnost, posle koje ee doei novi poredak u kame sredstva za proizvodnju nece pripadati ni robowasniku, ni feudalcu niti gospodaru najamnih rohova, kapitalisti, vee cita<Voj zajednici. Makar se izloziii opasnosti da izazovemo uobicajene osmehe i sarkazme, priznajemo da nismo u niSta boljoj mogucnosti da damo sve pojedinosti o socijalistickom funkciohi.sanju drustva no sto S>U to bili prvi kapitalisti 0 poretku koji su osnovali. NiSta nije prostije i nepravednije, nista toliko ne ukazuje na nedostatak rasudivanja, od bucnih pitanja o svakoj i najmanjoj pojedinosti druStvenog sistema u Cijem se pravcu, po na.Sem misljenju, svet razvija. Ni onaj koji iznosi jednu novu, veliku istinu, ni njegovi sledbenici, ne mogu oeekivati da ce predvideti sve njene pravce razvoja. sta bismo mislili o anima koji bi odbacivali otkrice zakona gravitacije zato stD Njutn nije tom prilikom otkrio i Nep-· tun, iii pak o anima ·koji bi odbacili Darvinovu teoriju zato sto je nagon postavljao izvesne •teskoee. To, mec:iutim, cine, uvek sa spokojnim nera2lmiSJjanjem, proseeni protivnici socijalizma kada nece da priznaju Ci_,.Wenicu da su sve poteS.koee i nedace koje oni oeekuju sa podrustvljavanjem sredstava za proizvodnju daleko brojnije u na5.em sadasnjem druStvu sklonom ras:padanju. U kakve smo nastupajuce promene taka ubedeni? Mi smo se, razvijajuci na5u misao, toliko udaljili od Bebela - cije se polazne tacke uglavuom nalaze u nje- 1:.ENSKO PITANJB 207 govoj zanivmljivoj knjizi - da se sa radoscu i zahva:Jn?scu vracamo njemu da bismo odgovorili na to pitanJe. U ,Drustvo u kame su sva sredstva za proizvodnju ~Jasnistvo z~jednice; d_rustvo koje priznaje potpunu jedna~ost svih bez obZ!ra na pol; koje daje sredstva za pnmenu svakog napretka iii tehnickih i naucnih otkriea: koje ·kao radnika zaposljava sve one koji su danas neproduktivni iii one ciji je nacin Zivota sablatnjiv, Jenstine i parazHe; drustvo koje, svodeei na minimum vreme potrebno za zadO<Voljavanje svojih potreba, takvo - drustvo uzdize telesno i intelektualno sve svoje clanove na najvisi moguci stepen". Ne krijemo ni od svojih pro!Jivn>ka da prvi korak u tom pravcu jeste eksproprijacija svakog vlasniStva nad zemljom iii drugim sredstvhna za proizvodnju. To bi dovelo do ukidanja ddave u njenom sadasnjem obliku. Nijedna zabuna u pogledu nasih ciljeva nije toliko rasprostranjena kao sto je ona koja navodi tupoglavce na pomisao da se promene koje zelimo i drustveni uslovi koji iz toga proisticu mogu postiCi u okviru ddave kakva je nasa. Drzava je danas organizacija prinude u sluzbi ocuvanja sadasnjih uslova vlasniStva i drustvenih pravila. Njeni predstavnici jesu nekolicina !judi iz srednjih i visih klasa, koji se svadaju oko previsoko p!acenih polofuja. Drlava ce u socijalizmu - ukoliko uopste budemo zadrZali taj naziv vezan za to!iko groznih is.torijskih secanja - biti orgooizovana sposobnost zajednice radnika. Njeni slutbenici neee biti ni bogatiji ni siromasniji od svojih drugova. Raskid izmedu umetnosti i rada koji zalosti srca umetnika a da pritom oni u ve6ini slucajeva i ne znaju ekonomski razlog svoje muke, takode ce nestati. . �208 [ De JOVAN OORDEVIC A sada dolazimo na deo koji se odnosi na posledice svega toga u odnosu na Zenu, pa prema tome i na porodicu. M<>Zemo biti sigurni u .dve stvari. Osta}e ce reSiti sam razvoj druS.tva, mada svalki od nas moze da ima svoje licno miSljenje o svakom posebnom pitanju. Ono sto je jasno, to je da ce zavladati ravnopravnos! za sve, bez obzira na pol. Na taj na.Cin Ce Zene postat1 nezavisne. Njeno vaspitanje i sve ostale njene moguC~ nosti bice iste kao i za coveka. Kao i on, i pod uslovom da je zdrava telom i duhom, ona ce morati (a broj tih zena ce se i te kako povecati!) da daje od sebe jedan, dva ili .tri casa drustvenog rada da bi zadovoljila potrebe-.:ajednice, pa samim tim i svoje. Posle toga ce moei da · se posveti -umetnosti ili nauci, nastavi iii ,pisanju, ili :pak nekoj razonodi. Prostituoija ce nestati zajedno sa svojim uzrocima koji je danas cine neizbeznom. Da li ce u socijalizmu preovladati monogamija ili poligamija, to je detalj 0 kome svako moze da govori u svoje licno ime. Pitanje je suvise znacajno da hi se moglo resiti u sikarama i ·kufnim isparenjima naseg kapi1alistiCkog sistema. sto se nas tice, smatramo da ce preovladati monogamija. Ima otprilike isto tol~o muskaraca koliko i :lena, a najlepsi ideal je, izgleda, skladno i trajno ujedinjenje dva ljudska zivota. Takav ideal, ko ji se dan as gotovo ne moze dostici, zahteva bar cetiri stvari: ljubav, postovanje, intelektuainu sa~asnost i savladivanje zivotnih potreba. Svaka od ovih tacaka je mnogo ostvarljivija u okviru poretka kome teZimo nego li u >Onome u 1kome danas ,Zivimo". Poslednja taoka je apsolutno zagarantovana svakome. Kao sto je Ibzen preko Helmera porucivao Nori: ,Neka vtSta ropstva i ruznoce uvlaci se u dom koji je zasno- T l ZENSKO PITANJE 209 van na dugovima i pozajmicama",S) Ali do pozajmica i dugova moze doei kada je 6ovek usamljen pojedinac koji brani sopstvene interese a ne kada je clan jedne zajednice. Intelekltualna saglasnost: bice mnogo bolje osigurana podjednakim vaspitanjem eoveka i zene, njihovim obrazovanjem rarrne uz rame do njihovog sjedinjavanja. Nedopustivi plod kapitalizma, devoj•kla iz Tenisonovog (Tennyson) ,In Memoriam", i njeno ,,Ne mogu da raz:umem, volim", pos•ta-Ce mit. Svako Ce vee nauciti da ne moze biti ljubavi .bez razumevanja. A ljubav i postovanje, kojih danas nema iii su izgubljeni zbog nedostataka i nesavrsenstva merkantilnog drustva, lako ce se ponovo pojaviti i takoreei nikada viSe nece nestati. Ugovor ~medu coveka i zene bice cisto privatne prirode, bez uplitanja predstavnika vJasti. :l:ena nece vise biti robinja coveka vee njemu ravna. Razvod viSe nece biti potreban. I bilo da smo u pravu iii ne smatrajuC.i monoga· miju kao najbolji bracni sistem za drustvo, mozemo biti sigurni da ce najbolji sistem biti od:.bran i to od strane zrelijih i plodnijih umova no sto su nasi. Takode moZemo biti sasvim sigumi da taj izbor neCe iCi u prilog braku-razmeni (sa njegovim V·idom :poligamije) iz naseg zalosnog doba. Posebno mozemo biti sigurni da ce isceznuti dva Velika zla Iwja uz ostalo doprinose razaranju odnosa izmedu ljudi i Zena. Ta zla su shvatanje da su eovek i zena razlicita .bica. Nece viSe bi-ti jednog zakona za Zene, a drugog za Cove'ka. Ako buduce drustvo, .po uzoru na danasnje evropsko drustvo, bude smatralo .pravom covekla da ima ljubavnice po istom osnovu kao i Zenu, onda moZemo bi~i sigurni da ce slicna sloboda biti d"ta zenama. Bice go&) Lutkina kuCa. cSn L �210 Dr JOVAN BORDBVIC tovo sa sramnom dvoJ.icnoscu, sa stalnom Ia.Zi zbog kojih je porodicni zivot ve6ine naslh engleskih domova jedno sistema>tsko licemerstvo. Ono &to slobodno i Tazumno miSijenje zajednice bude ocenilo kao najpravilnije sprovodiCe se otvoreno i javno. MuZ i Zena Ce mo6i da cine ono &to vrlo malo njih to vee sada maze: da se pogledaju jasno u oCi, u dubinu srca. Sto se nas tiCe, verujemo da Ce privrZenost Coveka Zeni biti naj~ bolje za oboje i da ce svako od njih na6i u srcu onog drugog ono Sto im je u oCima, svoju sopstvenu sliku''. Eleonora Marks (1855-1898) KAKO TREBA DA SE ORGANIZUJEMO') Na poslednjoj sednici Kongresa socijatlis1icke Internaci=ale u Briselu2) 400 delegata je prihvatilo sledeeu rezoJuciju: ,Podsticati socijalisticke pa~tije svih zemalja da u svojim programima jasno postave zahtev za jednakoSOu polova, a na prvom mestu da posebno za Zenu zahtevaju iS1a pmva na planu gradanskog i politickog prava". Ova rezolucija i ova jednodusnost postaju tim znacajnije kada se zna da je na prvoj sednici Kongresa potvrdeno da jedan Kongres socijrulis-tickih radnika nema niceg zajedniCkog sa burwaskim pokretom sifrazetkinja~ Kao sto je .po pitrunju rata Kongres podvukao - t) Ovaj i dva sledeCa Clanka {Eleonore Marks-, Laure LafaTg, Lujze Kaucki) daju podatke o polofaju i PJ:Oblemima fena proleterki u Engleskoj i Francuskoj devedesetih godina proUog veka. Svi ovi Cianci objavljeni su u .,BeCkim radniCkim novinama' , austrijskom socijal-demokratskorn listu, na Cijem su ureaivanju saradivali Lujza Kaucki, Laura Lafarg i Eleonora Marks-Eveling. Cianak ,Kako treba da se organizujemo?" objavljen _1e u bll"Oju od 3. do 5. februara 1892, a osta1a dva Clank:a, ,,Pozdrnv iz Francuske" i ,Pozdrav iz Engleske" u broju 1 od 1. januara 1892. Ova tri Clanka su posle drugog svetskog rata objavllena u delu ,Die Fmuen-Frage" (u zbirci ,Archiv-Drucke", izdanja V. S. A.). 1 ) U pitanju je Kongres Druge socilalistiCke Internacionale odrian u Briselu od 16. do 22. avgusta 1891. godine. Kongres je, izmedu ostalog, tra.Zio da se poddi zahtev za jednakost Una na gradanskom i politiiSlrom planu. �r 212 Dr JOVAN DORDEVIC T / razliku izmedu tradidonalne burzoaske lige koja vice ,,rnir, mir'' ali u kojoj nikakvog mira nema, i partije ekonomskog mira - socijalisticke partije - koja hoce da otkloni uzroke rata, sa istom jasnocom je Kongres u vezi sa zenskim pitanjem stavio naglasak na razlici izmedu partije ,sifraietkinja" koje ne priznaju klasnu borbu vee samo borbu polova .; svojim pripadniStvom vladajucoj klasi zahtevaju prava ·koja znace nepravdu za njihove sestre iz radnicke klase, - i prave partije zene, socija!listicke partije, koja temeljito razmatra elwnomske razloge sadasnje, za radnice nepovoljne situ- . acije i podstice ih da se bore rame uz rame sa ljudima iz< svoje klase protiv zajedni&og neprijatelja: !judi i zena iz kapitalistiCke klase. Briselska rezolucija je dosla kao potvrda principa, ali sta je sa njihovom primenom u praksi? Kako zene treba da steknu gradanska prava koja zahtevaju? Dokle god ne budemo hladnokrvno i prakticno razmatrali ono sto treba da se dogodi, niSta od onoga sto bi trebalo da postoji nece proizaci iz nasih teoretskih proklamacija. Nije dovoljno utvrditi cinjenicuda postoji klasna borba. Radnici treba da znaju i koje oruZje da upotrebe i kako, koje stavove da zauzmu i koje stecene prednosti da sacuvaju. Stoga radnici vee sada treba da nauce kada i gde organiwvmi strajkove i bojkote, kako se izboriti za zakone 0 zastiti rada i sta uciniti da vee postignuti zakoni ne ostanu mrtvo slovo na hartiji. ..-,!l sada, sta mi zene treba da uradimo? Nesta svakako moramo: organizovaCemo se ne .kao ,,Zene" vee kao proleterke; ne kao zenski takmaci nasih muzeva radnika vee kao nj ihove drugarice u borbi. Osnovno pitanje koje se ovde postavlja je sledece: kako treba da se organizujemo? cini mi se da bi sada trebalo da pocnemo da se organizujemo kao sin- I 1ENSKO PITANJI! 213 dikalci, koji koriste svoj savez kao sredstvo za postizanje krajnjeg cilja: oslobodenje nase klase. To nee<; biti Jak posao. U stvarnosti, radni uslovi zene su takv.I da je cesto ocajno tesko -ici napred. No, zadatak ce iz' dana u dan biti laksi i, ako zene a jos vise !judi budu sticali svest o snazi koja lezi u ujedinjenju svih radnika, on ce izgledati manje naporan. Austrijske radnice znaju da zene treba i mogn da se organizuju; one su to dokazale. Nai·me, one su ima le svoje predstavnice na Kongresu u Briselu, a njihov list je dokaz da su, uprkos svim teskocama, uspele da ucine prvi, naj.tezi korak u pravcu organizacije. Njihova hrabrost i pozrtvovanje bice pomoe svima nama. No, s druge strane, one bi takode morale znati sta njihove sestre po radu pokusavaju da ucine u drugim zemljama, na primer u Bngleskoj, koja je vise od ostalih zemlja ,sindikalna". Moze, medutim, biti od koristi saznanje sta Stl engJeske -radnice dosad uciniJe i Sta danas cine. Nameravam stoga da u nizu clanaka dam kratak pregled o nasim raznim savezima zena, njihovom osnivanju, statu.tima, broju Olanica. Na osnovu tih podMaka moei cemo ozvuci tri zakljucka: 1. Kad god se zene organizuju njihov se polozaj poboljsava (veea nadnica, lkraee ;radno vreme, bolji radni uslovi). 2. Za zene je, bar isto ·toli.ko kao i za !jude, od koristi da se organizuju i · da se njihova zarada smatra nadnicom za ostvareni rad, a ne neznatnim doprinosom .domacem budZetu. 3. Od osnovne je va>:nosti da, osim kod specijalizovanih profesija, a narocito kod nekvalifi, kovanih radnika, Ijudi i zene budu Clanovi jednog te istog sindikata, kao sto su clanovi jedne iste radnicke partije. 4 �h---· ZBNSKO PITANJB Lujza Kaucki (1860-1950) POZDRAV IZ ENGLESKE :Zivimo u doba Kongresa. Svet kao da se deli na dva deJa Nasi tk:ongresi jasno dokazuju koliko su nasi slidaSnji odnosi neodrZ1rvi i zabDinjawajuCi, a isrtina o tof situaciji toliko pada u oCi burioazije da cma orga· niziuje protiv·Jmngrese k"ko bi se odbranila od razor· nib posledica virusa zabninutosti. Na sednioi odrianoj u utorak 2. decembra pod predsednistvom G. Mundella, najznacajnije je hila svedocanstvo advok"ta G. Eduarda Shorth-a. On se pojavio u drustvu G·de Bevan, G-ee Morley i drugih zena .koje se interesuju za radne uslove kelnerica. On je izneo tvrdnju da se dobrim firmama mogu smatrati one u :kojima Zeme rade ,samo" .sto Casova nedeljno. U val\nij.im firmama, kao sto je Bertrans, one rade samo 70 casova. On je posebno naveo slucaj jedne mla.de zene koja .pocinje sa radom u 7,30 easova a za· vrsava pola sata posle ponoei, raounajuci tu i pauze ~d dvadeset minuta za dorucak, rucak i veceru. Zdrav· stveni uslo-vi su, is.kreno govoreCi, u veCini sluCajeva 11Zasni. Spava~e sobe su ne samo nezdrave vee i smrtonosne. Na jednoj .Zeljeznickoj stanici (nal\alost nepo· znatoj}, na primer, devojtk:e spavaju u prostoriji koja neverovatno lii;i na kanalizaciju, Sto se tice moralnog 215 vida tog pitanja, on je mogao da na zahtev naved~ imena tih jadnib devojaka Jwje su morale da bkaju izmedu otpul\tanja sa posla i potCinjavanja v:Iasniku iii njegovom zakupcu. Ne radi li se tu o svodnicima? Veliki broj devojaka se i!lade na ulici, druge pmpadaju u pijanstvu. Priblirni broj kelnerica u Engleskoj i Velsu dostize 80 000. Nadnica ~nasi najvise 10 silinga nedeljno sa hranom i smeStajem, ali sa .tom svotom kelnerica mora i da se pristojno odeva. Ona takode maze da bude otpustena na lieu mesta. Po mi&ljenju svedoka, savez kelnerica ne maze da bude naroeito uspesan. On je zahtevao da kreme potpadnu pod uredbu o radnom vremenu u kancelarijama i fabrikama, kao i da se naimenuju inspektor·ke. Tek bi .tada bilo moguce saznati celu istinu. Tek bi tada hila moguce potpuno i uspesno .spreciti stetne posledice dugog stajanja na nogama i otravnog uticaja alkohola. Cinjenice govore i ne moZemo prebaciti svedoku da pripada loSim i nemoralnim socijalistima, tim ~az­ bijacima porodica. G. Scott nije ni crven ni ruzicast. Medu · ostalim svedoeanstvima n8!.lazi se i svedocanstvo dr Tathoms·a, sluzbenika zdrav&tvene sluzbe Mancestera, koji je pruvio statisticki dokaz o prosec· noj stopi smrtnosti dece - 126 smrtna s!ucaja na 1000 rodenja, dok je u industrijskim cen1rima ta stopa jos veca - u Blackburn-u 220, Salford-u 283, Mancesteru 178 i Old-Ham-u 171. Twko visoku stopu smrtno&ti .ctece on pripisuje Cinjenici da se mlade ma}ke isuviSe rano posle porodaj a vracaju u fabdku ci mora ju da poveravaju svoju decu tudoj brizi. U za.kljucku, evo nekoliko brojki ke>je su navele radnice najrazlicitijih struka. G-ca Meers je predsta'l'ljala ,.Upholstresses Society" iz Londona (izrada namestaja i tapeta). Ona je ob1 �216 Dr JOVAN DORDEVIC jasnila da proseena nadnica jedne radnice dostize IS silinga nedeljno i da se, uprlros zakona o fabri.kama, radi prekovremeno. J edino strah od otpus.tanja sprecava zene da u Savezu budu brojnije no sada. G-da Hids, generalni sekretar Saveza zena proizvodaea uiarije, objasnila je da industrija uiadi zaposljava ukup· no 1500 devojaka, od kojih su samo 280 clanice Sa· veza. Ostale se boje da bi svojim uclanjivanjem izgu· bile posao. U vecini slucajeva je ·taj strah opravdan. Jedan industrijalac je objasnlo da bi radije zatvorio preduzeee no sto bi dozvolio svojim radnicama da se uclane u Savez. Na papiru, radno vreme je 56 casova. U styari, radno vreme je du.Ze, a na dnevnom redu je njegoyo produienje. Nedeljna nadnica se krece od 7,6 do 10,6 silinga. Radni us[ovi su losi, vazduh je doslov· no pun praSine, a .zdravstveni uslovi su u veCini slu· cajeva nezadovoljavajuci. Jedino najstariji radnici pam· te da su jednom videli inspektora rada. G<ta James, sekretar Saveza Zena zaposlenih u is· tocno-Jondonskim preduzeCima za izradu bombona, biskv1ta i suvog voCa, otpuStena zbog Olanstva u Savezu, i>:nela je zanimljive pojedinosti. 2-3000 devojaka zaposleno je u toj proizvodnji u istoenom delu Londona. Samo ih je 500 uclanjeno u Savez. I ovde je strah od otpustanja glavni razlog koji sprecava zene da se uclane. Niske nadnice, ogromne kazne, ·Otpustanja bez otkaznog roka, to su radosti koje se <pruiaju jadnim ~ojkama. Zdravstveni uslovi su strasni i uglavnom izazivaju tifus. G-da James nikad nije videla inspektora rada. To pakazuje koliko je nedovoljan broj inspektora u odnosu na broj fabrika gde treba vrsiti inspekciju. G. Laokemann, Jondonski inspektor rada, priznat je kao jedan oct najboljih i najsavesnijih inspektora. ZENSKO PITANJE 217 Naravno, bilo je jos mnogo svedoeanstava industri· j"Jaca i njihovih pomoenika. Posle tih svedoeans.tava sam, ·kao potpuno nepristrasan posm<>trac, nesposobna da shvatim kwko eovek moze imati nesto protiv da do smrti radi u tim .,rajskim" fabrikama. Jednodusni glas koji je zahtevao inspektorke fabrika bice, nadam se, uzet u obzir. Do sada je engleaka vlada, uvek •kada je to iSla u prilog njenih interesa, znala da zadovolji opravdane zahteve radnika. �:tENSKO PITANJB Laura Lafarg (1845-1891) POZDRAV IZ FRANCUSKE Sa zadovoljstvom pozdravljam vest da su zene austrijskih raclnika stekle mogucnost da karu svoju rei; svakih petnaest dana. I veliko hvala drugovima za n]ihoou volju da pomognu zenama u .toon teskom poslu, u pripremama za borbu i u oorbi protiv onih koji ne dozvoljavaju da se neko protiv njih bori. Priznajem, naime, da ne shvatam potrebu da se, pored novina za ljude, osnivaju i novine za Zene. Ukoliko se uzimaju ru obzir, Zene se -danas smatraju obitnom robom iii proizvoaacima viSka vrednosti. Radnici su u istom poloiaju. Kada ·kapitalizam, - .koji uikida svaku ;razliku po rasi, godinarrna starosti i polu i izjednaca;ya sve, !jude_ i zene, mlade i stare, slabe i jake, - kad taj kapitaliza.m, dakle, ne pravi nikakvu raziiku izmedu polova u svojoj borbi protiv raclnika, zasto bi onda radnici Cinili ·drugacije u svojoj borbi protiv kapitala? Radi li se o eksploataciji, onda je prinuda ista, a ugnjetavanje robova najamnog odnosa postoji za oba pola. Ne taka davno su ovde, u maju ooe godine, vojnici i zandacrmi u Fourmies-u') bez milosti ubili devojku 1 ) l! Fo~es-u, P."adu l'!a severu Francuske, jedan je vojnik pucao na uCesnike manifestaCIJe, maJa 1&91. Oni su se pobunili protiv hapSenja 219 sa kitom cveca u ruci i mladica 1koji je bio sa njom. A kada su ver.sajci pobili branioce Komune, jesu li makar za trenutak zastali da se zapitaju da li proli· vena krv teee iz vena zene illi coveka. A to je, medutim, samo detalj. Najvaznije pita" nje jeste organizacija zena za borbu, njihova ucesce u boju, i da zene, koje su taiko dugo samo patile, najzad poenu da ·se brane, da deluju, nije vazno kada, kako i1i gde; Zahtevajuci da se bore rame uz ra.me sa ljudima, zene samo traie da radnici shvate svoje sopstvene klas· ne interese. Jer, ako zene ostanu po strani borbe protiv kapita· !a, onda se !judi bore takoreci samo jednom Tukom, recimo desnom umeStto obema. Leva ruka, iak:o oslabljena i paralizovana dugom neakti'Vnoscu, a1eophodna je u borbi, jer je ona ta koja bodri ·srce boraca dok desna napada nepr.ijatelja. U borbi je stlt isto toliko oct koristi kao i mac. U Franouskoj, ako ne i drugde, jos ima medu socijalistima onih koji tvrde da je mesto zene u .kuCi. Ta osuda zenskog pola na dozivotan prisilan -rad u >kuCi, na ulogu d'ange du foyer,2) i to kada je ikapitalizam vee odavno zapoceo razaranje tog ognjiSta i .kada socijalizam tezi da to ugaseno 0ga1j-iste zameni neCim vecim i boljim, - predstavlja vrhunac besmislenosti. I sto pre zene, koje su protiv svoje volje osudene na tu ulogu andela, budu izasle iz 1og odavno uvelog raja, tim ce bolje b1ti za njih i za njihove jadne mu· zeve. Jer, ako poblize pogledamo, ti andeli su najcesce nekih roanifestanata pred zgradom op§tine. Na man:Ifestante je bez upozorenja otvorena vatra: biio je 30 ranjenih i 10 mrtvih, medu kojima Zene i deca. ~) Na francuskom u tekstu, Sto zn~Ci :oaodela ognjBta«, �T 220 it li ,, 1\ 11 '1:I i[l ii! II ,!, .II "I II', II !' 1.11 ! ~II ~I ir; 1'.'1 ~~ . di i.l [l\1 I hi i Dr .tOVAN OORf>BVI~ nepopravljive guje, rana i trepet svojih m11Zeva, dece i sebe samih; veliki broj izabranica su potpuno nesposobne da izvrse nametnute im zadatke. Nije priroda, koju !judi <ako cesto navode kao izgovor za ugnjetavanje zena, vee je upravo prevlast lroju su !judi stekli nad zenama - koje su nekada bile ra'llnopravne sa muskarcima- ta koja je baci!a zenski pol U ropstvo i ·lO to!iko vee dugo da vecina zena, zbog tog naslednog ropstva, ne samo da nl" oseea viSe svoje lance, vee ne moze vise ni da ih izbegne. Sve je to u tolilroj meri da nas mnoga nasa braca, kojima nedostaje brabrosti i koji nas pritiskuju svojom ljubaznom brigom, .pitaju sa senkom razuma: jesu Ii iene sposobne da misle, sposobne da deluju? Ne, mislim da i !judi treba da se bace u vodu da bi nauci!i da p!ivaju. Briselski Kongres je zahtevao jednaka prava za muskarce i za zene, a mi ne tral:imo nista vise od toga. Kada bi se organizovala trka s tim da pos!ednji budu prok!eti, to svakako ne bi uvek bile zene. Jedina potreba radnika s·vih zemailja jeste da se organizuju i ujedine. Budimo za !jude primer so!idarnosti i jedinstva. Oni su nekada mnogo bili nauoHi od zena, koje su im pokazale sa •k&kvom cvrstinom i so!idarnoscu socij alisticke zene svih zemalja mogu da .se akupe. - PRILOZI j �l J . PRVA DEKLARACIJA 0 PRAVIMA :lENA DONETA 1848. GODINE U SENEKA FOLSU UZ·DEKLARACIJU 0 PRAVIMA t.BNA OD 1848. Najpoznatije i prve opste deklaracije o ljudskim i gradanskim pravima su nacelno podrazumevale zene pod pojmom »Slobode i prava coveka i gral1anina«. To je ocigledno u Deklaraciji prava coveka i gral1anina Francuske revolucije od 1789, a jos vise u Deklaraciji o nezavisnosti kojom je pocela americka revolucija od 1776. U ovoj drugoj deklaraciji nalaze se sledeea tvr11enja? »Smatramo ove istine da su same po sebi oCigledne: svi ljudi su stvoreni jednaki; ani su nosioci odredenih neotut!ivih prava«. Kao takva prava se iz.riCito podra- - zumevaju: slaboda ljudske licnosti i njihova jednakost. Medutim, odmah je bilo ocigledno da su zene bile otu/1ene Od OVih »OCiglednih istina«. U praksi je postalo sve aciglednije da one nemaju i, da im drustvo ne priznaje, ta prava. U nizu razvijenih zemalja tada5njeg sveta, a pre svega u onim u kojima su donoSene deklaraci- je 0 ljudskim pravima, zene su postajale sve svesnije u odnosu na ovo stvarno stanje nejednakosti �2ENSKO PITANJE 224 Dr JOVAN DORDEVI~ ta«, 225 (na kojima su neizbezno preovladivali muskar- i potCinjenosti, Cak i u odnosu i na same zakone, ci) da obezbede »pravocc da prisustvuju, a naroCi· i tu su svest u pocetku izrazavale kako u literaturi koju su pisale (Sto ne znaci da nisu imale i podrsku prosveeenih i naprednih muskaraca tog vreme- ovakvim prilikama je ocenjivano kao »nepoZeljno<<, na), taka i u demonstracijama, manifestima, or· ganizovanim grupama i u prvim »Zenskim« poli· l I I i I : 11 ~ II!i i.' it !' I' i,,l tickim pokretima. Kraj XVIII i prva polovina XIX veka su karakteristicni po ovim manifestacijama i pokretima (iako se to cesto zaboravlja u udzbenicima iz istorije i politike). Odjeci deklaracija o ljudskim i gradanskim pravima ispunjavaju ovaj istorijski period, i to narocito zbog reakcije nezadovoljnih, odnosno potcinjenih i ugnjetavanih drustvenih grupa. Pored siromasnih slojeva i robova (Crnaca), tu su spadale i zene. Nezadovoljne opstim deklaracijama o ljudskim pravima, one su pocele da pripremaju svoje deklaracije koje ce same doneti i u kojima 6e izraziti slobode i prava kojih su bile lisene. Prva od tih deklaracija je doneta 20. jula 1848. godine u jednom manjem gradu drzave Njujork (Seneca Falls); u stilu i jeziku tog vremena, ona je nazvana »Deklaracija o osecanjima« i dopunjena je, kao predznak koncepta docnijih deklaracija o pravima, nizom rezolucija, odnosno energiCnih stavo· va o pravcu akcije za ostvarivanje novih principa. Prvi oblici aktivizacije zena za osvajanje ljudskih i gradanskih prava u SAD nalazili su se u opstem drustvenom pokretu za ukidanje ropstva. Mellutim, ameriCke Zene nisu uspele da se u okviru ovih pokreta cuje njihov kolektivni glas. Pre donosenja »Deklaracije o osecanjima« one su jedva uspevale na sastancima »abolicionistickog pokre- to da uzmu rec u diskusiji. Njihova prisustvo u Ovakvo stanje je ne samo ogorcilo aktivne i osecajne zene tog vremena, vee je dovelo i do odluke da se sazove jedan cisto zenski kongres (konvencija) na kame bi se pretresla i donela deklaracija posve6ena iskljuCivo pravima Zene. Ali, ni to nije bilo lako, jer su, uoci dana zakazivanja ovog kongresa, »nezadovoljni« muSkarci zatvorili vrata i pro- zore na zgradi u kojoj je zakazano odrzavanje kongresa. Pravo svojine na zgradi je odricano Zenama. Nekomptomisne i energiCne, okupljene Zene su razlupale prozore i provalile vrata na zgradi »muske svojine«, tako da su masovno uSle u zgradu i odrzale svoj kongres na kome je doneta prva deklaracija u istoriji 0 slobodama i pravima zena. Istorija ovog dogadaja pokazuje ave cinjenice od interesa za oslobodilacki pokret zena i za proucavanje zenskog pitanja uopste: a) oslobodilacki pokret zena je uslovljen i omogucen postojanjem pokreta i akcija za opste oslobodenje, odnosno za ukidanjem ugnjetavanja znaCajnih grupa, a naroCito ve6ine; b) osvajanje novih ljudskih prava je prvenstveno ne samo »stvar« ve6 i akt onih koji ne podnose stanje nejednakosti Cija su Z.rtva, ito se ostvaruje, ako nema drugih izlaza, '>razbijanjem vrata i prozora«, odnosno i revolucionarnim putem; c) >>Zensko pitanje« se nikad nije svodilo na:~ biraCka prava, pa ni samo na politiCku jednakost; samo »burZoaski uslov« deli ga na >>sifraZetsku« i �226 Dr JOVAN OORDEVI~ oslobodilacku fazu i politicke revandikacije zena odvaja od drustvenih, totalnih. Ova deklaracija je, skoro u svemu, ukljucujuCi i strukturu i jezik, imitacija »Deklaracija o ne- zavisnosti« od 1776, kojom je progla5ena nezavisnost bivsih engleskih kolonija u Severnoj Americi. Kralj Dorile III iz ave Deklaracije je zamenjen »MuSkarcem« u Deklaraciji o pravima Zena. To ~ je posledica cinjenice da je ideja vladajucih i vladajuci govor pola a ne kakvog zenskog minetizma (koji je inace jednak za oba pola).l) Tekst ave deklaracije je objavljen u prvom tomu »Istorije borbe za pravo glasa zena« (History od Woman Suffrage u SAD, objavljena je u sest tomava i predstavlja najpotpuniju istoriju politic. kog pokreta zena do savremenog doba; sa tog teksta je prevedena na nas jezik). ,U jednorri trenutku istorije pokazala se neophodnost da 1edan veliki deo ljuds·ke porodice zauzme drugacije poziclje od onih koje je do tada lmao ito pozioije koje su mu priToda i Tvorac namen>li i da, imajuci duzno postovanje prema ljudskom rodu, otkrije uzroke koje su do toga doveli. Mi smatramo da su sledeee istine oeigledne: da su svd !judi i zene stvoreni jednaki; da im 1e Tvorac poda.-io neka neotudiva prava; da su ta prava zivot, sloboda i temja ka sreei; da postoje v<ladajuce institucije koje omogucuju da se ta prava ostvaruju i koje su za to dobile dobrovoljni pristanak onilr kojima vladaju. Kal) I>Sva:ko podraZava..: (Aragon). :!Jo!nsti'kt imitkanja i odsustvo hrab· rosti vladaja droStvom kao u gomili«. :2:ENSKO PITANJE 227 d~ god, na ~ilo k_oji n~?in, vlast ne odgovori tim ciljevl!Ila p~avo Je onih koJr pate da se od nje odvoje i da zahtevaju novu vladu, koja bi se zasnivala na navedenim neotudivim pravima i koja bi svoju vlast organizoval~ .tako da ': najvecoj _mogucoj meri obezbedi sigurnost 1 sreeu. Istma, obaznvost nam govori da vlada koja d~g? postoji ne t~eba da se menja zbog sitnih i bezlll!l~aJnilr. r~oga, a 1skustvo nam pokazuje da je !judskr rod c:sce spreman da pati, dok 2llo gospodari, nego da se bon za svoja prava time sto bi unistio ono na sta se. n~~:vikao. Ali, kad se zloupotrebe i nasilniStvo nagomilaJU 1 dovedu do apsolutnog despotlzma, neminovno je da se t"!<ya vla.da ~baci i da se uspostavi nova koja ce obezbedrtr ono sto Je neophodno- sigurnost i srecu. Tako su zene strpljivo patile i .trpele nepravdu i sada su sh':'~J:!le da m?raju da se bore i da zahtevaju status ko]I nn po pnrodi pripada. . ~stori)a _ljudskog roda je istorija nepre&tanilr nep•ravdr ~ ~~s>~n:s:va ~uskaraca nad zenama koji su za svoj n~JVISI cliJ n:n~h ·uspostav1jenje apsolutne tiranije. Da biSID? to dokaza!e iz!ozicemo clnjenice pravednom ,i nepnstrasnom sudu sveta. On joj nikada nije dozvolio da koristi svoja neotudiva gradans<ka prava. On je naterao da se podredi zakonima u cijem stvaranju ona nlje imala pravo glasa. ?~ joj je o~~eo ~k i ona prava koja imaju najbed' niJI 1 naJneukiJI muskarci - domaCi i stranci . Lisava~uc_i je osnovno_~ gradan_skog prava- izbornog prava, on JU Je onemoguc10 na svtm ostalim planovima. On je ucinio da ona, ukoliko je udata, u ocima Za' kona bude mrtva. On 'joj je oduzeo sva prava na imovinu i sve moguc' nosti zarade. .. �ii I'~ I n II II 228 Dr JOVAN OORBEVIt . On Ju je u moralnom pogledu uCinio neodgovornim bicem, sposobnim za kriminal koji ostaje nekaZr1jen samo ukoliko je pocinjen uz prisustvo njenog supruga. Po braenom ugovoru ona je duma da se pakorava suprugu koji u svemu postaje njen gospodar a !Zalkon mu daje pravo da joj oduzme svaku •slobodu i da je za nepokoravanje isiba. On je taJko oblikovao zakon o razvodu da <azlozi za razvod, briga oko dece, materijalna be2lbednost i sve os· talo ide u njegovu korist i to samo zato S<to se poziva na laznu rpreopostavku 0 superiornosti muskarca, oime automatski dobija apsolutno sva prava. On se nije zadovoljio da lisi samo udatu zenu svih praVa, vee je ri imovinu neudate Zene oporezivao tako da oria moze da postoji samo ukoliko ddava moze da iz toga izvuCe neku kodst. On je monopolisao sva moguea zaposlenja ·i njoj ostavio ona koja pruiaju najbedniju zaradu. On joj zatvara sve puteve •ka bogatstvu i ugledu, a istovremeno kad je on u pitanju to smatra najdragocenljim. Kao ucitelj teologije, medicine i prava ona nije poznata. On je za nju zatvorio sve skole i ona nema nacina da se obrazuje. On joj i u crkvi i u ddavi daje podredene uloge, a pozivajuCi se na Apostolski autoritet, onemoguCio joj je bilo kakvo ucesce u javnim posloviana i poslovima crkve. On .je !S•tvorio laZna javna oseCanja Hme Sto je stvorio -.mlicita moralna nacela za zene i muskarce, tako da je anoralna delinkvenoija zene osudena na progon iz drustva dok je za istu stvar muskarac opravdan. On je na sebe preuzeo i ulogu samog J ehove, tvrded da ima pravo da u njeno ime odlucuje, iako to pravo pripada samo njenoj savesti i njenom bogu. 2ENSKO PITANJE 229 On je uspeo da, u svakom mogucem sinislu, uniSti veru u njene sposobnosti, da uniSti njeno samopostovanje i da je natera da dragovoljno prihvati zavisnost i poni.Zav.anje. S obzkom da je jedna polovina stanovniStva ove zemlje lisena svih prava, da je ·sodjalno i religiozno degradirana i, s obzirom da su Zene sas:vim svesne da su ponizene, pritisnute i prevarom obe51pravljene, zahtevamo da im se odmah povrate sva prava koja im pripadaju kao mvnopravnim gradanima SAD. P,re nego sto se ~atimo ovog ozbil jnog zadatka upozoravamo da Cemo .neminovno nailazHi na nerazumeva~ nje, potcenjivanje i ismejavanje; ·medutim .moramo upotrebiti sve moguce naCine ,; sredstva koja su u nasoj moci da blsmo oope!e. Mi cemo ak·tivirati !jude, deliti brosure, pisati peticije Dr:Zavi2) i Nacionalnom zakonodavstvu,s) nastojeCi da za sebe pridobijemo i stampu i propovedaonicu. Nadamo se da ce ovu Deklaraciju pratiti Cita"a seri:ja deklaracija koje ce obuhvatiti sve krajeve nase zemlje.•) Rezolucije - odluke: Zlatnim pravilom prirode smatra se ,.da je Covekov cilj da traZi istinsku sreCu". Blekson u svojim Komentarima zapaza da je ovo veliko pravilo 1\rirode u skladu sa ljudskim radom i potice od Boga, te 'je svakako znacajnije i vainije od bilo kog drugog. Ono vaii u svim t) U danaSnjem znaCenju: Predsedni,Jru SAD i1i VIadi. U danaSnjem znaCenju: Kongresu. To se i desilo i vee u toku iste, 1848. godine, mnoge drlave SAD donele su svoje deklaracije o Zenskim pravima. 3) 4) �230 Dr JOVAN l>ORDEVI~ zemljama sveta i u svim "l'rememm:a; ni jedan ljudski zakon ikoji se ovome suprotstavlja nema niikakvu vrednost nHi pravo na postojanje; ukoliko pojeilini zakon ima neku vrednost, snagu, znaeaj i autori<et, mora poticati od ovog prvobitnog, zato: odlucujemo da svi zakoni, koji se na bilo koji nacin suprotstav,]jaju osnovnoj sre6i zene, ,stoje nasuprot zlatnom pravilu prirode koje ,mora da se postuje doslednije nego bilo sta drugo"; odlucujemo da svi zakoni kojima se onemogucuje da zena zauzme svoju ulogu u druS<vu onako kako joj savest~nalaze, i oni kojima se potvrduje da je rena inferiorilija od muskarca nemaju nikaikvu moe i autoritet; odlucujemo da su zene i muskarci jednaki, a to je hteo sam Tvorac; te u ime dobrobiti coveeanstva zahtevamo da se ona tako i shvati; odlucujemo da zene ove zemlje treba da istupe protiv degmdacije, da ne smeju da se zadovolje postoje6im stanjem i da u svom neznanju poveruju u laZ da one imaju nekakva prava; odlucujemo da se vdine, finoea i pristojnost koje se zahtevaju od zene zahtevaju i od muskarca i da se skrnavljenje tih principa podjednako kafnjava; odlucujemo da nedolicne i neprihvatljive primedbe koje se upucuju zeni u slucaju kada se ona mesa u "]!!1ni zivot, potiou od istih onih kojima se njeno prisustvo na koncertima ili u cirkusu, veoma dopada; odlucujemo da je zena suvise dugo bila zadovoljna ogranicenjima koja su kvarila obicaje i Wlrtala sama nacela Blblije, te da je krajnje vreme da se ona pokrene iz mrtvila i dobije ono sto joj je Tvorac dodelio; ZENSKO PITANJE 231 ocllucujemo da jednakost ljudskih prava neizbezno proizilazi iz cinjenice da je citav ljudski rod istovetan u svojim sposobnostima i odgovorima; odlueujemo, najzad, da •time sto joj ,je Tvorac poda. rio iste sposobnosti i istu svest o odgovornosti, Zena ima pravo da se bori za svaku pravednu stvar pravednim sredstvima i da bhlo ,kakav obicaj iii vlast koji se tome suprotstavljaju, svejedno da li su savremeni iii optereceni starim, treba da se smatraju ociglednom neistinom i pravim razlogom za objavu rata muskom rodu." �''· ' !.;,} I II II '' i PORUKA JOSIPA BROZA TITA SVETSKOJ KONFERENCIJI MEDUNARODNE GODINE :lENA .,Velika mi je east i 'licno zadovoljstvo da pozdravim ucesnike Svjetske lkonferencije Medunarodoe godine ~ena. Dozvolite mi da i ovom prilikom posebno pozdravim C~?.jenicu Sto je inicijativa za sazhranje ave Konferenc!Je potekla od OUN i sto se ona oddava u prijateljskom Me'ksiku, miToljubivoj, nesvrstanoj zemlji, ~oja je veC viSe purta, na razliCite naCine, dokazala svoJU spremnost za resavanje svjetskih problema rputem siroke medunarodne saradnje i ·sporazumijevanja. U ime SFRJ i u svoje Jicno ime zelilm pun uspjeh mdu Konferencije. Smatram da je veoma va'"no sto se problemu poloiaja iene posvecuje u ovom momentu posebna painja u svjetskoj zajednici i u svjetskoj organizaciji. Gledam 1 u tome porast uloge OUN i izraz jacanja snaga mira i progresa u svijetu i uspjeha borbe koju vode za .....o;;jesavanje gorudh problema medunarodnih odnosa, posebno ekonomskih, da bi eovjecanstvo, svaka zemlja i Covjek - pojedinac, joS snainije zakoratCili u svijet mira, slobode, ravnopravnosti naroda i socijalne pravde . Duboko sam uvjeren da su drustvena uloga i poloiaj zene veoma indikativni za opci i!"azvoj svakog drustva i da svaka akcija, usmjerena ka rjesavanju problema posv~ I I.I I II .. I II II ! ·.I I I f li i L ''I .I . I it i i ! ZENSKO PITANJE 233 loiaja zene znaCi doprinos opcem procvatu citavog drustva, a preko toga i napretku citave svjetske zajednice, i obrnuto. Bo~ba za drustveni prowes, za prava eovjeka - Cij.i je dio ravnopraf\111ost Zene - ·SU nerazdvojnL Duboka svijest nasih naroda o ovoj oinjenici izrazila se u oslobodilackoj borbi protiv fasistiCkog okupatora koja je ujedno bila borba za nove drustvene odnose u Jugoslaviji, a i sire u •svijetu kao dio borbe, - u II svjetskom ratu i cijelom poslijeratnom rperiodu protiv korjena iz kojih je ni.kao fasizam, a koji i danas oilizavaju i radaju razne oblike potcinjavanja naroda i ugnjetavanja Covjeka, a time i diskriminacije .Zena~ Ucestvujud masovno i a:kotivno u nasoj oslobodilaCkoj borbi, iena Jugoslavije je sebi izborila pravo da i u vrijeme mira bude jedan od odluoujucih faktora za stvaranje i razvijanje rrwvih socijalistickih samoupravnih od:'osa u. d~stvu, koji ukljucuju ravnopravan polozaj zene. T>me Je ona postala akter stvaranja drustveno·ekonomskih pretpostavki koje su omoguci!e da danas kao gr~ulanin, radnik i upraJVljaC ravnopravno uCes•tvuje u sv1m sferama di!"ustvenog, politiCkog i ekonomskog iivota u zemlji, ,kao i u borbi koju u svijetu vodi socijalistiCka, ne.Svrstana Jugoslavija za ~mir, zasnovan na ravnopravnosti svih naroda i n}ihovom pravu da sami odlucuju o svojoj sudbini." �:tENSKO PITANJE MEDUNARODNA DEKLARACIJA 0 RAVNOPRAVNOSTI ZENA I NJIHOVOM DOPRINOSU RAZVOJU I MIRU OD 1975. · • Ova Deklaracija je akt Svetske konferencije Mel1unarodne godine zena, odrf.ane u Meksiku od 19. juna do 2. jula 1975. godine. ,Svesna da su problemi zena, koje erne polovinu svetskog stanovrustva, problemi drustva u celini i da promene sadasnjeg ekonomskog, politickog i drustvenog polozaja zena moraju postati integralni deo napora za transformaciju struktura i stavova koji ometaju istinsko zadovoljavanje njihovih potreba, Uvil1ajuci da medunarodna saradnja zasnovana na princlpirna Povelje Ujedinjenih nacija treba dalje da se razvija i ucvrscuje u cilju nalazenja resenja svetskih problema i izgradnje medunarodne zajednice zasnovane n-vnopravnosti i pravdi, Podsecajuci da su potpisivanjem Povelje narodi Ujedinjenih nacija preuzeli specificne obaveze: ,da buduce generacije spasu od strahota rata ... da ·reafirmisu veru u osnovna ~judska prava, u dostojanstvo i vrednost ljudske lienosti, u jednaka prava muskaraca i zena i 235 nacija vellkih i malih i da unaprede socijalni progres i bolji zivotni standard u siroj slobodi", Imajuci u vidu da su od osnivanja Ujedinjenih nacija usvojeni veoma znaeajni instrumenti medu kojima su sledeci najbitniji: Univerzalna deklaracija o Jjudskim pravima, Deklaxacija o davanju nezavisnosti kolonijalnim zemljama i narodima i Del<laracija i Akcioni program za uspostavljanje novog medunarodnog ekonomskog poretka ~asnovani na Povelji o ekonomskim pravima i du:Znostima ddava, da je Deklaracija Ujedinjenih nacija o ukidanju diskriminacije u odnosu na zene usvojila stav da je udi,skdminacija u odnosu na Zene nespojiva sa ljudskim dostojanstvom i blagostanjem porodice i druStva, da spreCava uCeSCe Zena - na ravno- pmvnoj osnov·i sa muskaroima - u politickom, drustvenom, ekonomskom i ku1turnom zivotu svojih zemalja i da je rprepreka potpunom razvoju zenine lienosti radi sluZenja njihovim zemljama i CoveCanstvu", Podsecajuci da je Generalna skupstina proklamovala 1975. Medunarodnom godinom zena i da bi Godina trebalo da bude posvecena tnten,iv.\ranoj akciji s ciljem da se: unapredi <ravnopravnost ·izmedu muskaraca i zena; obezbedi integraci.ia Zena u ukupne napore razvoja; poveCa doprinos Zena u uCvrSCenju 1svetskog mira, Podsecaju6i, dalje, da je Ekonomsko-socijalni savet svojom rezolucijom 1849 (LVI) usvojio Program Medunarodne godine zena i .da je Generalna skupstina SVO· jom rezolucijom 3275 (XXIX) pozvala na potpunu primenu Programa, I majuci u vidu ulogu koju su zene odigrale u istoriji CoveCanstva, posebno u borbi za nacionalno oslobodenje, ucvrscenje svetskog mira i uklanjanju imperij:a- �2ENSKO PITANJE I r 236 teva podelu odgovornosti .izmedu Zena, muSkaraca i druStva u celini, lizma, okolonijalizma, neokolonijalizma, strane okupacije, cionizma, strane dominacije, rasizma i a p a r the j d a, Naglasavajuci da ce vece i ravnopravno ucesce zena u .odluCivanju na svim nivoima odluCujuCe uticarti na br.Ze ostvarivanje crazvoja i oCuvanje mira, I. 1\ II d " i ]i II li IIi! H " i1 ii :: i' li f1 !; ii i! i! 237 Dr JOVAN OORDEVIC Nagla$avajuci, takode, da zene i muskarci svih zemalja treba da imaju jednaka prava i obaveze i da je zadat"k svih drl':ava da stvore potrebne uslove za sticanje i koriscenje tih prava, Priznajuci da zene celog sveta, bez obzira na razlike koje izmeilu njih postoje, dele tesko iskustvo sto lmaju il,i su imale ner.avnopravan tretman, i da Ce parastom- !\Vesti Zena o tom fenomenu one postati prirodni saveznici borbe protiv svih oblika ugnjetavanja koji se vrse pod kolonijalizmom, neokolonijalizmom, cionizmom, rasnom diskriminacijom i a p art he j d om, predstavljajuci na taj nacin ogroman revolucionarni potencijal ekonomskih i socijalnih promena u danasnjem svetu, PriznajuCi da promene u socijalnoj i ekonomskoj strukturi druStva - iako predstavljaju nul':ne pretposta'"ke - ne mogu same po sebi obezbediti trenutno unapred:enje polozaja jedne grupe koja je dugo bila zapostavljena i da je, stoga, neophodno hitno razmotriti potpuno, neodloZno i rano ukljuCivanje Zena u nacionalni i medunarodni Zivot, ~ NaglaSavaju6i da nerazvijenost Zenama nameCe dvO'struki teret eksploatacije koju treba hitno ukinuti i da je potpuna primena nacionalne politike u ovom dLju ozbiljno oteZana postQjeClm nepravednim sistemom mectunarodnih ekonomskih odnosa, Svesna da funkcija materinstva ne sme biti razlog nejednakosti i dt>kriminacije .; .da podizanje deteta zab- .l Priznajuci, takocte, hitnost unaprectenja polozaja zena i nalazenja efikasnijih metoda i strategija koje ce im obe~bediti jednake mogucnosti kao i mu&karcima da aktivno ucestvuju u razvoju svoje zemlje .i daju svoj doprinos 1postizanju svetskog mira, Uverena da zene moraju odigrati znacajnu ulogu u unaprectenju, postizanju i ocuvanju mectunarodnog mira i da je nul':no :podsticati njihove napore za mir putem potpunog ucesca u ;n;acionalnim i medunarodnim organizaoijama koje u tom cilju postoje, SmatrajuCi da je nuino unaprediti nacionalnu, regionalnu ii mectunarodnu akciju - ciji znacajan doprinos treba da hude Svetski plan akcije usvojen na Svetskoj konferenciji Medunarodne .godine zena - u cilju postizanja ravnopravnosti, razvoja i mi.ra, Odlucuje da se proklamuju sledeCi principi: 1. Ravnopravnost -izmedu muSkaraca i Zena zn:ac1 mvnopravnost u njihovom do&tojanstvu i vrednosti kao ljudskih bica, kao i •ravnopra¥nost u pravima, mogucnoS>Hma i odgovornostima; 2. Sve prepreke koje -stoje na :putu koriscenja jednrukih prava zena i muskaraca moraju biti otklonjene kako bi se obezbedila potpuna integracija zena u nacionalni razvaj i njihova uCeSCe u obezbedivanju -i oCuva· nju medunarodnog mira; 3. Drzava je odgovoma za stvaranje potrebnih sluzbi kako bi zene mogle b\ti inte.grisane u drustvo dok -njihova deca u.Zivaju odgovarajuCu zaStitu; 4. Nacionalne nevladine organizacije treba da doprinose unapredenju drustvenog polozaja zena putem po- �238 / il 'I II I II \! II\i II Dr JOVAN OORBEVIC moci zenama da koriste svoje mogucnosti, sirenja obrazovanja i illformisanja o pravima Zena, i kroz saTadnju sa svojim vladama; 5. zene d muskarci imaju jednaka prava i odgovornosti u porodici i u dru§tvu. Ravnopravnost izmeitu muskaraca i zena treba da bude zagarantovana u porodici koja je osnovna zajednica drustva i u kojoj se neguju humarni odnosi. MuSkarci treba da aktivnije, kreativnije i odgovornije ucestvuju u zivotu porodice u cilju njenog zdravog razvoja, sto bi omogucilo da zene budu intenzivnije ukljucene u aktivnooti svaje zajednice i posti«anje efikasnijeg usklaitivanja porodicnih i rad.Bih obaveza oba roditelja; 6 . .Zene, kao i muSkarci, moraju i;mati moguCnosti za maksimalni razvoj svojih intelektualnih potencijala. Stoga bi nacionalna politika i programi mora!Lzenama obezbediti potpunu i ravnopravnu dostupnost obrazovanju i s(truCnom osposobljavanju na svim nivoima, uz istovremeno obezbeitivanje da ti prog·rami i politika svesno or-ijentiSu Zene na nova zanimanja i nove uloge u skladu sa njihovom potrebom za licnim ispoljavanjem i sa potrebama nacionalnog razvoja; 7. SnaZi!lo se reafirmisu prava zena na rad, na jednruku platu za rad iste vrednosti, pravo na koriscenje jednakih uslova i :mogucnosti za napredovanje na ~adu, kao i sva druga prava zena na potpunu i zadovoljavajucu ekonomsku aktivnost. Sadasnje razmatranje ovih 1'"'!nolpa u cilju njihove efikasne primene neophodno je potrebno, s obzirom na nuZnost prestrUiktuiranja svetskih ekonomskih odnosa. To prestruktuiranje otvara veCe moguCnosti za Zene da budu integrisane u tokove naclonaJnog ekonomskog, socijalnog, politickog i kulturnog zivota; J ZBNSKO PITANJB 239 8. Sva sredstva komunlkacija i informisanja kao i kulturni mediji treba da daju visok prioritet svojoj odgovornosti u potpomaganju da se otkJone sva shvatanja i kulturni faktori koji jos uvek spreeavaju unapreitenje pololiaja zena i da bi se na pozitivan nacin tumacio znacaj koji za drustvo ima usvajanje izmenjenih i prosirenih uloga zena; 9. Potrebno je uciniti dostupnim neophodne izvore kako bi zene mogle aktivno ueestvovati u politickom zivotu svoje zemlje i meitunarodne zajednice, jer je njihovo aktivno ucesce u odlucivarnju 0 nacionalnim i meitunarodnim pitanji:ma i na d.rugim nivoima politickog zivota pretpostavka za potpuno koriscenje jednrukih prava Zena, za njihov dalji Tazvoj i nacionad.no biagostanje; . 10. Jednakost u prav·ima nosi sa sobom odgovaraJUCe odgovornosti. Stoga je du:Znost zena da se koriste svim mogucnostima koje im se pruzaju i da fspunjav:aju svoje duZnosti prema porodici, zemlji i CoveCanstvu; · 11. Jedan od glavnih ciljeva drustvenog ob.razovanja trebalo bi da bude ucenje o poMovanju fE<iCkog lntegriteta i njegovog pravog znacaja u ~judskom zivotu. C:ovecije telo, bilo da se mdi o zeni iii muskarcu, je neprlkosnoveno i njegovo postovaillje Je osnovni element ljudskog dostojanstva i slobode; 12. Svaki par ·i pojedinac lmaju pravo da slobodno odlucuju da li ce imati dece ili ne i da odreltuju njihov broj i mzma~ %<menu roitenja, kao i na infor:misanje, obrazownje 1 sredstva da bi to pravo mogli koristiti; 13. Postovanje ljudskog dostojanstva podrazumeva pravo svake zene da slobodno i sama odlu6uje da li ee stupiti u brak .iii ne; �240 / i II' '· Dr JOV AN OORDBVIC 14. Pltanje neravnopravnosti, koje pogada ogromnu veCinu Zen:a u svetu, tesno je povezano sa problemom nerazvijenosti, 1koja je rezultat ne samo nepovoljne unutrasnje snrukture nego i duboko nepravednog svetskog ekonomskog sistema; 15. Potpun i sveopsti razvoj jedne zemlje zahteva maksima1no uCeSCe i Zena i muS:karaca u svim oblasti~ rna; nedovoljno .koriscenje potencijala skoro polovine svetskog stanovniStva predstavlja o~billjnu prepreku socijalnom i ekonomskom T~vo.ju; 16. Krajnji cilj razvoja je da se postigne boljoi kvalitet Z-ivota za sve, Sto znaCi ne samo razvoj ekonomskih i dragih materij:alnih resmsa nego i fiziCki, rnoralni, in~ telektualni i kultumi razvoj ljudske licnosti; 17. Da bi se zene integrisale u razvoj, drzave treba da ·izvrse odgovarajuce promene u svojoj ekonomskoj i sooijalnoj politici, jer zene imaju pravo da ucestvuju i doprinose ukupnim naporima ·razvoja; 18. Sadasnje stanje medunarodnlh ekonomskih odnosa namece ozblljne prepreke efik'"'snijem koriscen.ju svih ljudskih i materij,lnih potencijala za ubrzani r~ voj i za poboljsanje ~ivotnog standarda u zemljama u razvoju s dljem da se otklone glad, smvtnost dece, ne.. zaposlenost, nepismenost, neznanje i zaostalost, koji se tiC.u Citavog CoveCanstva, a posebno Zena. Stoga je osnovno da ~se ustanovi i hitno primeni novi medunarodni ekonomski poredak - ciju osnovu predstavlja ~elja o ekonomsklm !pl'avima i dmnostima drzava zasnovan na praviCnosti, suverenoj .ravnopravnosti, meduzavisnosti, zajedniCkim interesima, saradnji medu drzavama bez obzira na njihove drustvene i ekonomske ,;isteme na principima miroljubive koegzistencije i na unapredenju ekonomskog i socijalnog progresa svih ze- l I :tENSKO PITANJB 241 malja, posebno zemal~a u razvoju i na progresu ddava koje cine medunarodnu zajednicu; 19. Princip potpunog i trajnog suvereniteta svake zemlje nad vlastiltim prirodnim resurslma, bogats·tvima i svim ekonomskim aktivnostima, ikao i njenog neotudivog prava na nacionalizaciju kao izraz tog suvereniteta, predstawjaju osnovne pretpostavke u procesu ekonomskog i drustvenog razvoja; 20. Medutim, postizanje ekonomskih i socijalnih ciljeva, osnovnih i za posti.zanje prava Zena, neCe samo po sebi dovesti do potpune integracije zena u razvoj na bazi ravnopravnosti s:a muskarcima ukoliko se ne preduzmu posebne mere namenjene potpunom Uikldanju svih oblika diskrimlnacije u odnosu na zene. Stoga je v~o da se formulisu i prlmene modeli razvoja koji ce unaprediti ucesce i unapredenje iena u svim oblas· tima rada, obezbediti jednake mogucnosti za obrazova. nje i servise koji bi olaksali poslove u kuci; 21. Modernizacija poljoprivrednog sektora u ogromnim regionima sveta je neodvojiv element.razvoja, p(}o sebno zbog toga sto stvara mogu6nosti za milione seoskih zena da ucestvuju u razvoju. Vlade, Ujedinjene na· cije, njihove specijalizovane agencije i druge kompe· tentne regionalne i medunarodne organlzacije ·treba da podrze rprojekte namenjene koriscenju maksimailnih potencijala i :cazvijanju 'samopowdanja seoskih zena; 22. Treba naglasiti da ce - pod uslovom da •SU obe.. zbedeni neophodni ekonomski, socijaini i zakons·ki US· lovi kao i odgovarajuCi stavovi u odnosu na potpuno i ravnopravno uCeSCe Zena u druStvu - napori i mere namenjeni intenzivnijoj integraoiji zena u Tazvoj biti . uspe5ni jedino a:ko cine integralni deo ukupnog socijal· nog i ekonomskog napretka. Potpuno ucellce zena u ra- . �242 / II "' II II Dr JOVAN OORDEVIC zlicitim ekonomskim, socijalnim, politickim [ lkulturnim sektorima znacajan je indikator dinamicnog progresa naroda i njihovog razvoja. Individualna ljudska ;prava mogu se ostvariti jedino u okviru ukupnog razvoja; 23. Ci1jevi ;postavljeni u ovoj DeklaTaciji mogu se postiCi jedino u svetu u kame u odnosima izmedu drfuva vladaju, i z me d u o s t a I i h, slede6i principi: suverene ravnopravnosti drZava; slobodnog samoopredeljenja naroda; neprihvatanja prisvajanja Hi pokusaja da ~e teritorije prisvajaju rputem sile i zabrane priznavanja takvog prisvajanja; teritorijalnog integriteta i rpmva na njegovu odbranu; i nemesanja u unutra5nje stvari drugih zemalja; a isto tako, da u odnos)ma medu ljudima .treba da vladaju najviSi principi ra\rnopravnosti :lena i muSkaraca; 24. Medunarodna saradnja i mir zahtevaju ;postizanje nacionalnog oslobodenja i nezavisnosti, ukidanje kolonijalizma i neokolonijalizma, strane okupacije, ciOnizma, apart he j d a, svih vidova rasne disk.riminaoije, kao i priznavanje dostojanstva naToda i njihovog prava na samoopredeljenje; 25. zene dmaju vitalnu ulogu u unapredenju mira u svim oblastima zivota: u porodici, zajednici, naciji i u svetu. Otuda, Zene ravnopravno sa mu&karcima moraju ucestvovati u procesima ocllucivanja koji potpomaZu unapred:enje ·mira na sv.im nivoima; 26. zene i mu5karci treba zajednicki da ukinu kolo'1'1'ljalizarn, neokolonijalizam, imperijalizam, stranu dotninaciju, i okupaciju, cionizam, :a p a .r ,t he j d, rasnu diskriminaciju, prisvajanje zemlje putem sile ·i priznavanja takvog prisvajanja, Jer takva praksa uzrokuje neopisive patnje Zen:a, rnuSkaraca i dece; I ZENSKO PITANJE 243 27. T•eba podrzati solidarnost zena svih zemalja sveta u njihovom protestu protiv povrede ljudskih prava koju osuduju i Ujedinjene nacije. Svi oblici ugnjeta· vanja i nehumanog tretmana Zena, muS:k:araca i dece, ukljucujuCi i hapsenje, mucenje, masakre, kolektivno kaZnjavanje, razaranJe domova, prinudno proterivanje i zabr.anu kretanja smatraCe se ~oCinima protiv Covecanstva i povredom Univerzalne deklaracije o Ijudskim pravima i drugih medunarodnih ins,trumenata; 28. zene celog sveta treba da se ujedine u cilju otklanjanja povrede ljudskih prava koje se vrse nad zenama ·i devojkama, kao Sto su: silovanje, prostitucija, fizii\ki napadi, mentalne svkeposti, zakljuCivanje decjih bra.kova, prinudno skl:apanje braka i sklapanje braka kao komercijalne transakoije; 29. Mir zahteva da zene kao i muskarci odbijaju bilo kakvo mesanje u unutrasnje stvari drlava bez obzim da li se ono vrsi otvoreno m pril<riveno od strane drugih zemalja iii preko transnacionailnih korporaoija. Mir, takode, zahteva d:a zene i muskarci mde na unapredenju postovanja suverenih prava svake zemlje da izgraduje vlasHti ekonom&ki, drustveni i politioki sistem bez politickih i ekonomskih pritisaka i prinude bilo kakve vrste; 30. I zene i muskarci bi trebailo da dop,rinose postizanju st"arnog opsteg i potpunog razoruzanja pod efikasnom medunarodnom kontrolom, pocev od nuklearnog razorul':anja. Dok se ne postigne opste razorul':anje, Zene i mu&karci Citavog sveta moraju ostati predostn:i,Zni i uloZiti sve .svoje snage da se postigne i oCuva me:duna.rodni m~i.r; �F 244 ,- Dr JOVAN llORflEVIC STOGA, Sve,tska konferencija rodne godine len~ Meduna- L Potvrduje svoju vera u ciljeve Mednnarodne godine Zena koji 1SU ravnopravnost, .razvoj i mir; 2. Pml<lamuje svoju privrlenost ostvarivanju tih ciljeva; 3. Energicno zahteva od vlada, citavog sistema Ujedinjellih nacija, regionalnih i medunarodnih organizacija i medunarodne zajednice u celini, da se posvete stvaranju pravednog dn!Stva u kome ce lene, muSka<"ci i deca moCi ziveti u dostojanstvu, ·slobodi, pravdi ·i prosperifetu". -- MARKSOVO PISMO zENJt) Evo pisem ti ponovo jer sam sam a neprijatno mi je da imam sa tobom samo imaginarne dijaloge a da ti o tome niSta ne znaS; niti me CujeS a niti mi maZeS odgovoriti. Tvoja slika, iako losa, mnogo mi znaci. Tek sad razumem zaSto su ,erne madone", najsramniji por~ treti device Marije, naiSle na veliki broj obo.Zavalaca, vise nego dobri portreti. Bez obzira na to, nikada ni jedna slika madone nije bila toliko ljubljena, posmatrana i obolavana kao tvoje fotografije; iako he crna niSta manje nije nepraviCna, jer ne otkriva tvoj sjaj, tvoj Sarm, tvoju ,dolCe", zavodljivi ton tvoga lica. Ali ja ispravljam zrake sunca koji su slikani netacno i utvrdujem da moje oci, iako ostecene svetloscu lampe i upotrebom duvana, jos uvek znaju da slikaju i to ne sarno u snu nego i za vreme bdenja. Ti si preda niDOIIll ziva i drllm te u svoj.im TU· kama. Ljubim te od glave do pete i padam na kolena pred ·tobom uzdiSuCi ,Gospodo volim vas". Ja vas zaista volim viSe nego sto je Mor ikada voleo. Pogresno svet 1) Marks je poznat ne samo kao veliki nauCnik i il"evolu?onar, v_eC i kao duboko zaljubljen u svoju Zenu. Ovo pismo je Marks naptsao 21. JUiDS 1856. godi.ne svojoJ feni, dok je borarvio kod_ Engelsa 1!- ManCesteru, kOJ~ ~ sa svoje ,tri kC~n. ~ maj.a meseqt t~ gocline, n~az~l.'!- u Tr~y,u. neguJuCt svoju maJku. Pismo Je prW. put obJaVlJenO u pub~ClJl ,.AJ?.al~ na ne:ma.Ckom jezilru, a francriski marksolog Rubel ga Je pm P)-lt C?hl!lv_IO u frat_lcUSkoj ve:r:zi.ji 1970. godine. One je objavljeno i na drugim Jezicrma, uklJu~u­ juCi i ruski jez:ik. �Dr JOVAN BORDEVIC ~--------------------------------~ 247 246 ZENSKO PITANJE ceni !jude od karaktera. Koji je od mojih mnogobrojnih kriticara i zatrovanih neprijatelja cenio moju ulogu ,velikog ljubavnika" u jednom pozoristu drugog reda? Medutim, ana je istinita. Da su svi oni imali i najmanju dozu duha slikali bi sa jedne strane ,odnose proizvodnje i razmene" a sa druge mene kako kleCim pred tvojim nogama. Ispod ove slike oni bi napisali ,Look to this picture and do it".2) Ali oni su glupi i takvi Ce ostati ,in saecula saeculorum". Momentano odvajanje ima i svoje dobre strane, jer prisustvo Cini stvari jednoobraznim i ne dozvoljava da se prave razlike. Gledane iz blizine i najvise kule se cine lilip1ltanskim. Ali, svakodnevne i sitne pojave posmatrane iz blizine dobijaju ogromne razmere. To se isto odnosi i na strast. Male navike se pretvaraju u proidirace strasti kad nas neposredno zahvate, a za razliku ad toga one isCezavaju cim se neposredni objekt gubi sa naseg vidika. Velike strasti koje bHskost objekta pretvara u male navike koje rastu do svoje prirodne mere pod uticajem magijskog dejstva udaljenosti. Tako je i sa mojom ljubavlju. Dovoljno je da te prostor otme mom pogledu da bi odmah bio svestan da ga je vreme jos ojacalo, kao sto sunce i kisa pomazu biljkama da rastu. Kad si ti daleko od mene moja se ljubav prema tebi javlja onakva kakva jeste; dZinovska, jer ujedinjuje svu energiju mog duha i svu zar moga srca. Ja postajem cojer oseCam velik.u strast. Rastrzanost koju izaziva uCenje i moderna kultura, skepticizarn koji nas primorava da potiskujemo sve subjektivne i objektivne predstave, Cine da postajemo sitnicavi i slabi, samoljubci i neodlucni. Suprotno od toga, ljubav, ne ljubav a la Fo- jerbah za coveka kao takvog, ne ~i kao m~rabol~am Mo!Sota cak ni ljubav za proletariJat, vee lJubav lJubljene, Ij~bav za tebe omogucuje da covek postaje covek. Ti ces se nasmejati drago srce i zapitaces se odakle mi odjednom tolika retorik:'. Izvesno _ie, -~ad ~i s~o mogao da prislonim na svoJe srce tvoJe, crsto 1 nezno, ja bih cutao, ne bih progovorio ni jednu rec. U nemogucnosti da te ljubim svojim usnama ja to cinim recima. Ja bih mogao isto tako da piSem stihove, da podraZavam rimove iz Ovidijevih ,.Lib~~ tristium" na teftonskom: Bucher des Jammers ~knJage tugovanja). Izgnan Ovidije je bio odvojen s~mo od cara Av~­ sta a ja sam u izgnanstvu koje me Mava tebe; to Ovrdije ne bi mogao da razume. Postoje mnoge zene i medu njima i vrlo lepe,. ali gde bih nasao lice cija svak:' crt~, ~ak s.v~~~ bora Jzaziva u meni secanje na naJdublJe 1 naJfmrJe u mom zivotu. Moje beskrajne bolove, moje nenadokn~dive gu: bitke citarn U blagosti tvojih crta i zaboravljam SVOJ bol kad poljubim tvoje blago lice. ,Izgubljen u njeno~ narucju probuden njenim poljupcima" u meni to govon pesnik. Ostavljam bramancima i Pitagori n~ihove doktrine o reinkarnaciji, a hriSCanstvu verovanJa u vaskr~ senje. / '* ~) Pogledajte ovu sliku i poredite. �.tENSKO PITANJE RAZGOVOR SIMON DE BOVUAR I ZAN POL SARTRA 0 zENSKOM PITANJUt) Simon de Bovuar: - Sartr, htela bih da Vas pitam o prol;>lemu zena, jer se Vi nikad niste izjasnili o ovom pitanju i to je prva stvar o kojoj Vas pitam. Kako se desilo da ste Vi govorili o svim potlacenim: o radnicima, o crncima u Crnom Orfeju, o Jevrejima u RazmiS!janju o jevrejskom pitanju, a nikad se niste izjasnili o zenama. Sartr: - Mislim da to dolazi od moje mladosti. Od svog detinjstva sam bio okruien zenama; moja baba i majka su se mnogo bav·He sa mnom, zatim, stalno sam bio okrenut devojcicama. To znaci da sam u devojkama i zenama imao takoreci svoju prirodnu sredinu i uvek sam mislio da u meni ima jedna vrsta Zene. Simon de Bovuar:- Cinjenica da ste bill uvek okru· zeni zenama nije srnetnja da ste rnogli zapaziti kao znacajnu pojavu ugnjetavanja koje podnose. . . . - - 1 ) Ovaj trazgovor je objavljen u f·ranouskom Casopisu Luk. (L'Arc), br. 61 iz 1975. g. i predstavlja ne samo skira.Ceni izraz shvatanja pisca poznatog dela ,.D.J:Uooi :pol" koje je uticalo na savremenu ideologiju zenskog pokreta, veC i prw. put javno izraZeno miSljenje Sartra o jednom od. aktuelnih problema danaSnjice. Pored toga, u ovom razgovoru, zapaia se odjek ideja franouske intelektualne levice o problemu Zene; ideja izrafenih jednostavno, leierno i nedoreCeno s obZirom na pretenzije poznatog braCnog pa.ra, angaZovanih super intelektualaca: jednog pisca lidera Zenskog pokreta i jednog saV'ren;tenog oStroumnog filozofa, - koji je uvek teiio da bude moderan ali i odgovoran mislilac i horae napred!ne misl,i i orijentacije, bliske mm-ksizmu i socijalizmu. \ 249 Sartr:- Ja sam osecao da moj deda ugnjetava moju babu, ali to nisam do kraja shvatio. Moja rnajka, kao udovica, hila je potcinjena svojim roditeljirna, ne samo ocu vee i majci. Simon de Bovuar: - Ali, Vi ste postali odrasli. Zasto niste shvaJtili ugnjetenost zena? Sartr - U celini uzevsi, nisarn bio svestan toga. Video sam sarmo pojedinaCne sluCajeve; naravno, video sam ih mnoge. Ali, u svakom sluCaju, smatrao sam da je irnperijalizarn pojedinacni nedostatak rnuskarca, a da je jedna vrsta potcinjenosti karakteristicna crta zene. Simon de Bovuar - Zar ne bisrno rnogli reci da u odnosu na zene kod rnnogih !judi pa cak, i kod zena, jer sam i ja takva bila prilicno dugo - postoji jedna zaslepljujuca mrlja. Odnosi muskarac-zena uzimaju se kao nesto tako utvrdeno da izgleda prirodno, i uopSte, i odnosi se ne zapaZaju. To me podseCa na ono sto se nekad zapaialo u grckoj demokratiji, gde ropstvo nisu zapazali ni oni koji su inace zastupali ideje jednakosti. Izgleda mi da ce se u buducnosti gledati sa istim Cudenjem na naCin kojim su Zene danas tretirane u naSern druStvu, kao Sto rni gledamo na ropstvo u atinskoj demokratiji. Sartr - Mislirn da imate pravo. Kao mlad covek verovao sam u superiornosrt Coveka,2) Sto ne iskljuCuje izmedu njega i zene postojanje izvesne jednakosti sa muSkarcima. U izvesnim sluCajevima muSkarac je bio gord, autoritativan i prividno superioran u odnosu na' Zenu. Na primer, moj oCuh, ali smatrao sam tada da je to samo crta karaktera. z) Sartr, kao i mnogi pre i posle nj~a, izjednaCava pojam (i reCi) Covek i muSkarac; uticaj mahizrna se oseCa 1 kod onih koji inaCe ne osporavaju da je i Zena Covek (l'homrne) ljuds.ko biCe, �250 Dr JOV AN DOR:DEVI~ Simon de Bovuar - Ali Vi sad bas rekoste da ste :Zene u svoj1im mnogobrojnim odnosima sa njima smat~ rali za jednake Hi za nejednake. Da li time horete da kazete ono sto ste mi vee jedanput naglasili da su one jednake s obzirom na njihovu potcinjenost, c~k i ako to stvarno nisu. Hocu to da kazem s obzirom da je za jednu zenu teze da ima isto toliko kulture, znanja i slobode, kao Sto maZe da je ima muSkarac. Jedna Zena mo.Ze izgledati jedna:ka sa muSkarcem, cak i ako ne poseduje isti nivo kulture, slobode i druge osobine. ~Sartr - Ima nesto od toga. Smatrao sam da ona ima j"edan tip osecanja i nacin ponasanja koje sam ja nalazio i u sebi. OseCao sam se, dakle, sposobnim da vodhn razgovor sa Zenama mnogo >bolje nego sa muSkarcima. Sa muSkarcima se :razgovor uvek pretvara u pitanja profesije. Uvek se taj razgovor zavrsaJVa sa ekonomskim pitanjima trenutka iii sa grCkom gramatikom, u zavisnosti od toga da li je partner tr.govac iii profesor. Ali je redak slucaj, na primer, da na terasi jednog kafea govorite o v-remenu, o ljudlma ikoji prolaze, o izgledu ulice, o svim stvarima sa kojima sam to uvek Cinio sa zenama i sto je davalo utisak da sam jednak sa njima. I tada kad sam ja vodio razgovor, ja sam ga vodio zato sto .sam to hteo. Simon de Bovuar - Ali bas ta cinjenica da ste Vi vod:Hi razgovor, Sto je inaCe normalno Sto ste to bili Vi, ne ulazi li u mahizam. Uostalom, moram reCi da se u celokupnom Vasem delu, kad se ponovo procita, nalaze tragovi mahizma i cak falokratije. Sartr - Vi malo preterujete. Ali najzad hocu i da verujem da je to taiko. ZENSKO PITANJE 251 Simon de Bovuar - Ali i Vi ste sami sebe osecali mahistom, zar ne? Sartr - U izvesnom smislu jesam. Posto sam postavljao odnose na ovaj iii onaj plan, ako je :lena bila saglasna, naravno. Ali ja sam cinio prve pokusaje a ne smatram mahizam kao nesto sto dolazi od polozaja muskarca. Shvatam ga kao posebnu karakteristiku moje Iicnosti. Simon de Bovuar - To je interesantno, jer ste Vi prvi kazali da psihologija i osecajnost nije niSta drugo vee interiorizacija jedne situacije. Sartr - Da. Imao sam pred sobom opstu situaciju Coveka naSe epohe u odnosu sa Zenam.a. Ja sam je uzi~ mao za individualnu superiornost. Ne treba zaboraviti, i to priznajem, da sam sebi pripisivao mnoge superior~ nosti u odnosu na svoje vrsnjake i svoj pol. To znaci u odnosu na mnoge !jude. Simon de Bovuar- To znaci da ideja superiomosti u odnosu na zene proizlazi iz toga sto je Vi imate u odnosu prema svakom. Sartr - Mozda. Meautim, ona je imala nesto posebno, posto je bila vezana za osecanje. Potrebno je proucavati superiornost koja prolazi kroz osecanje. Sta znaCi voleti nekoga i u isto vreme se oseCati superiornim i u kojoj meri ima u tome protivureCnosti? Simon de Bovuar - Ono sto mi se cini najinteresantniJim u ovom svemu, to je da, mada rado govorite da ste Vi isti kao ma ko drugi, Vi niste osetili Vas mahizam kao rna ko drugi. Sartr - Kao posebni mahizam jedne licnosti. Potrebno je da vam ka.Zem, da ja sebe nisam smatrao celog zivota da sam ma ko. To mi se desilo kad sam imao cetrdeset godina i od tog momenta tako sam i pisao i tako i danas mislim. �I r I ,I I II I' II ,, I.' i! li ,,J 'II II L II 'I .II H. I' I. I ,11 ZENSKO PITANJE 252 253 Dr JOVAN DORDEVIC: Simon de Bovuar - Vratimo se mahizmu koji treba nijansirati. Vi ste hili taj 'koji me je podsticao da piSem .,Drugi pol". I kad je knjiga bila objavljena Vi ste prihvatili sve njene teze, dok mi je Kami, na primer, skoro bacia knjigu u lice. Od tog trenutka, uostalom, otkrHa sam mahizam jednog broja Jjudi za koje sam verovala da su istinski demokrati, ne samo u odnosu na pol vee i u odnosu na celo drustvo. Sartr - Da. Odmah da istaknem da sam Vas, sto se tice nasih odnosa uvek smatrao za jednaku. Simon de Bovuar - Moram reci. da me Vi nikad niste ugnjetavali i da nikad niste isticali svoju nadmoc. Da bismo nijansirali Vas mahizam, znacajno je istaCi" d.a u naSim odnosima nikad nije bilo ,superiornosti - inferiornosti" kao Sto to obiCno imaju Zena i muSkarac. Sartr - U tom pogledu naucio sam i shvatio da u odnosima izmedu Coveka i Zene ima neCeg Sto ukazuje na duboku jednakost dva pola. Ja ne shvatam sebe da sam superiorniji u odnosu na Vas iii da sam inteligentniji iii aktivniji, znaci ja nas stavljam na isti plan. Mi smo bili jednaki. Pri tome mislim da je to pojacalo moj mahizam, jer mi je omogucilo da ga nailem u odnosu sa drugim zenama. Meilutim, jednakost koju smo mi imali izgleda mi da nije samo pojedinacna jednakost dva bica; ona otkriva duboku jednakost dva pola. Simon de Bovuar - Vi ste, izvesno je, prihvatili ~gi pol. On vas nije uopste izmenio, uostalom ni mene, jer mislim da smo imali iste stavove u tom trenutku. Sartr - Oboje smo verovali da ce socijalisticka revolucija nuZno povuCi i emancipaciju Zene. Mi smo se i zajedno razocarali, jer smo otkrili da ni u Sovjetskom Savezu, ni u Cehoslovackoj, ni u jednoj drugoj zemlji koja se naziva socijalistickom, koju poznajemo, zena nije istinski jednaka muskarcu. To me je, uostalom, i podstakao da od 1970. definitivno zauzmem feministick" stavove. Hocu da kaiem, da otkrijem i priznam specificnost borbe zena. Simon de Bovuar - Vi ste me sledili na tom putu, ali htela bih da sad istaknem i do koje mere. sta Vi sad mislite o borbi zena za svoju emancipaciju? Na primer, kako se ona usklailuje sa borbom klasa? Sartr - Mislim da su to borbe razlicitog vida i razlicitog smisla koje se uvek ne ujedinjuju. Borba klasa do danas se odnosila na borbu !judi izmeilu sebe. U sustini tice se odnosa koji se izraiavaju u pogledu vlasti i ekonomije. Odnosi izmedu Zena i muSkaraca su znatno drugacljoi. Van sumnje je da s ekonomskog gledista ima meilu ovim pojavama meilusobnih implikacija ali :lena nije klasa i muSkarac u odnosu na Zenu nije to isto taka. Druga stvar je odnos meilu polovima. Prema tome, u osnovi postoje dva pravca borbe za ugnjetene: borba klasa i borba polova. Ova dva pravca, naravno, cesto se dodiruju i udruiuju. Taka je to danas, kad se klasna borba i borba polova, po tendenciji, ujedinjuju. Ja isticem .,po tendenciji" posto principi i artikulacije nisu isti. Gradanska Zena i radniCka Zena nisu protivstavljene kao klase. Klasna podela izmeilu burioazije i radnika tek posredno pogai!a zene, taka da, na primer, eesto nailazimo na odnose izmeilu jedne gradanke i njene kucne pomocnice koji su nezamislivi izmeilu sopstvenika jedne fabrike iii inzenjera u njoj i jednog fizickog radnika u istoj fabrici. Simon de Bovuar - Na koju vrstu odnosa sad mislite. Sartr - Na odnose kad grailanka govori o svom . muZu, o svojim odnosima sa njim i o svojoj ku6i, naila~ zimo Cesto na sauCesniStvo izmedu dve Zene razliCitih �254 Dr JOVAN DORDEVIC klasa. Mislim da jedna gradanka, osim u slucaju kad je, na primer~ rukovodilac preduzeCa, ne pripada burZoaziji. Ona je gradanka preko svog muia. Simon de Bovuar - Vi mislite na tradicionalnu burzoaziju. Sartr- Da, u kojoj, najpre, mlada devojka zivi kod svojih roditelja pod vlascu svoga oca, zatim se udaje za coveka koji preuzima, malo ih ubla:lujuCi, iste principe koje je imao njen otac. Ona nema prilike da se potvrdi kao pripadnik muske klase, burzoazije. u mnogim sluCajevima, naravno, ana prihvata bur.Zoaske principe. Isto tako je normalno da jedna zena burzuja ima sve osobine koje ima bur.Zujka. Ona Cesto, i sa veCom oStrinom, izrai:!fva ista misljenja kao njen mui. Ona podrazava ponaSa:l'lje svog ·mu.Za, nanJCito u odnosiJma sa ,ni:Zima". Navedimo primere: Ona je dvosmislena prema svojoj kucnoj pomocnici, ima prema njoj dvostruki stav. Postoji izvesno sauCesniStvo pola, Sto predstavlja Cisto zenski odnos u ime koga se gospoda poverava poverenju gospode u odredenim odnosima, a zatim, postoji vlast buduj1ke, odnosno gospode, a to je vlast koju je ona stekla svojim odnosima sa mui.em. Simon de Bovuar - Drugim recima, vi prihvatate tezu izvesnih zena ,Pokreta za oslobodenje zena" (M. L. F. - na francuskom) prema kojoj je bur:lujka to na osnovu predstavljanja. Sartr - Izvesno je, poSto ona odnos sa ekonomskim i druStvenim Zivotom ima samo preko Coveka, da ~ ima preko posrednika. Jedna ·burzujka vrlo retko ima odnos sa kapitalom. Ona je seksualno vezana sa covekom koji ima taj odnos. Simon de Bovuar- To je ocigledno. Jer ako je bur· Zujku izdrZavao muZ, i nema oca koji Ce je prihvatiti, u slucaju razvoda braka, primorana je da traii zaposle· J ZENSKO PITANJE 255 nje; vrlo cesto to ce biti slabo p!aceno zaposlenje, koje je nece mnogo uzdici iz situacije proletera. Sartr - Secam se odnosa moje majke prema novcu; ona je najpre dobijala novae od svoga muia, pa kao udovica od oca, zatim u novom braku, od drugog muskarca, koji je izdr:lavao do smrti. Na kraju svog zivota, ona je delimicno zivela od novca koji joj je ostavio njen drugi mu:l a delimicno od onog koji sam joj ja davao. Od pocetka do kraja zivota nju su izdr:lavali muSkarci i nije imala neposredni odnos sa kapitalom~ Simon de Bovuar - Drugim recima, Vi priznajete specifiCnost borbe Zena. Sartr - Potpuno. J a ne mislim da ona proizilazi iz borbe klasa. Simon de Bovuar - Po mom misljenju feminizam predstavlja borbu koja se vodi izvan klasne borbe sa kojom je na izvesni nacin vezana. Uvek ima i drugih borbi: na primer, danas borba Bretonaca i Oksitanaca koje se ne podudaraju sa borbom klasa. Sartr - One S)l ipak tesno vezane. Simon de Bovuar - Buna mladih vojnika je nesto drugo nego borba klasa. Smatram da danas ima mnogo pokreta koji su istovremeno u odnosu sa borbom k!asa i koji su nezavisni, ili su u svakom sluCaju nesvodljivi na tu borbu. Sartr - Potrebno je ispitati jedno za drugim, Smatram da specificnost borbe zena protiv muskaraca nije uopste ·borba ugnjetenih ·klasa protiv ugnjetaca. To je nesto drugo. Ali ostaje cinjenica da je borba zena protiv musik:araca borba protiv ugnjetavooja, posto covek poku5ava da zadrzi zenu u podredenom polozaju. Simon de Bovuar - Kakav znacaj pripisujete ovoj , feministickoj borbi koju priznajete kao takvu. Da li se. pridr.Zavate starog razliko~~Je. izmed:u primarne i se- :/~~Y~ :t \\\ . ~-~ ~ Ci<' --~'Jf." ·o~ :·J,~· -:;..~/ �256 / Dr JOV AN BORDEVI~ kundame protivrecnosti i smatrate li borbu zena kao sekundarnu. Sartr - Ne, za mene je borba zena primama. U to· ku vekova ova se borba ispoljavala u licnim odnosima, u svakoj porodici. Skup ovih posebnih borbi pretvara se u opstu. Ona ne obubvata svakog. Izgleda mi da vecina zena ne smatra korisnim da pride toj borbi, da pojedinacne borbe ukljucuje u opstu borbu svih zena protiv svih muskaraca. Ova opsta borba jos nije poprimila ovakvu Sirinu. Simon de Bovuar - Ima domena u kojima, iako nisu sasvim svesne toga, Zene smatraju da su posebno zainteresovane. Bitka oko abortusa u pocetku je vodena od~ strane jedne grupe intelektualki. Kada smo potpisaie •poznati manifest od 343, nismo bile ni tada mnogobrojne, ali to je imalo takav odjek na sve zene, da smo konacno postigle da od vlade otrgnemo zakon o abortusu, zakon koji nije potpuno zadovoljavajuCi, ali predstavlja jednu nasu nesumnjivu pobedu. Sartr - Da. Ali i mnogi !judi su bili pristalice priznanja abortusa. Cesto muskarac placa abortus. Muskarac koji je ozenjen i koji ima prijateljicu, nema nikada .:Zelju da od nje dobije dete: . . ·~ .Simon de B ovuar - Cmt mt se da ste suVIse opttmista u pogledu brige muskaraca za zene ':' dru_gom stanju. U mnogim slucajevima muskarac se 1zvlact, ne daje moralnu podrsku. Bitka za abortus je zenska stvar i one su je dobile. ~ Sartr - Danas, u izvesnoj meri, to je taCno. Ali, uprkos svemu, skupstina sastavljena od muskaraca usvojila je zakon. Ima u tome jedno saucesnistvo polova. Simon de Bovuar - Pri tome istaknimo da mnoge .Zene nisu potpuno svesne da su ugnjetene, i da smatraju da je prirodno sto su u takvom polozaju, da je prirodno :lENSKO PITANJE 257 sto one same treba da se bave domacim poslovima i da se staraju o deci. Sta mislite o problemu koji se postavlja pred zenama koje rade, na primer, u fab~ci gde s':' eksploatisane i koje su, s druge strane, u kuct eksploattsane od mu.:Za. Smatrate li da je potrebno, iii ne, otvoriti im oci o ovoj domaeoj eksploataciji? Sartr- Izvesno. Ali, ocigledno je, danas postoji raz: lika izmedu zene iz burzoazije i radnica. One u osnov1 imaju iste interese i mogu medu sobom da se kao zene shvate i povezuju. To one cine kao zene, ali isto tako one su i podeljene medu sobom i to najvecim delom usled klasne podele koja protivstavlja njihove mu.:Zeve, kao i time sto su obe primorane da izra:lavaju drustvene ideje svojih mu.:Zeva. Burliujku od radnice narocito razlikuje nacin zivota, gazdovanje u domaCinstvu i podizanje dece. To ih, u razlicitom stepenu, stavlja na dve strane. Simon de Bovuar - Da. Ali zena radnica je dvostruko ugnjetavana. Polazeci od tog, postavlja~ y~ jedno praktieno pirtanje. Da 1i je opravdano podic1 zenu pro· tiv mu.:Za, iako je on cesto i izgleda jedino njeno utociste protiv ugnjetavanja kapitalist~? . . Sartr - U tome ima jedna prottvrecnost. Ali ona Je drukcija od onog sto se obicno misli. Osnovna protivrecnost je borba polova, a dopunska je borba kla~a. . U meri u kojoj zena trpi dvostruko ugnJetavanJe, borba polova je prioritetna. Ali, mislim da zena radnica treba da pronade sintezu, koja je razlicita prema sluCajevima, izmedu radniCke borbe i ~or?~ Zena, s~nte­ zu u kojoj ni jedna ni druga borba nece btti potcenJene. Ne smatram da je to lako. Ali, u tom pravcu treba da se. razvija napredak. . . Simon de Bovuar - Da, ali secam se diskusije, koju smo imali posle pojave Karmicevog filma U darac na · �! Dr JOVAN OORDEVIC 258 / !\ . :I '1'·. uda.rac.3) ~·ri~":ivanju ovog filma prisustvovao je znatan broJ radmca 1 zena boraca u Pokretu zena za oslobodenje (M. L. F.). Kada smo posle predstave govorili o tome da su one ugnjetene i od &tirane svojih mmeva, one su odlucno stavile do znanja da su one nmogo blize muZu radniku nego zeni burfujki. Sartr - To mi izgleda ocigledno u izvesnom smislu. Ali, osnovno je pitanje da li su problemi pred kojima stoji .z~na _burzoazije is~i ill nisu isti kao oni koji se postavlJaJU zenama radniCama. Kao sto smo vee istakli ~ ~lucaj~ da je napustena od mufu ili je udovica, bur: ZUJk~ se cesto sp~sta na nivo radnice iii sitne burloazije, ako_ Je posao koJrm se mora baviti da bi opstala slabo placen. Simon de Bovuar - Postoji uzajanmost izmedu ~orbe klasa i. ~orbe pol<;>va, narocito u slueajevima kad zene postavlJaJU profeswnalne zabteve. Poznajem dva prim~ra. Uz~imo sluc~j strajka u gradu TRUA od pre ?-~ko~ko go.dina. Radn1ce koje su rukovodile strajkom IZJavile su zenama borcima pokreta za oslobodenje na otvoren i energican nacin: ,Sad kad sam shvatila sta znaci buniti se, jasno mi je sta treba da radim kod kuce moj muZ ce morati postati samo mali sef". Drugi pri: mer: zaposlene Zene u ,Novim galerijama" u TION-villu su vodile vrlo tezak strajk i drzale krajnje feministicke govore u kojima su obja5njavaJe da su sad svesne dvostruke eksploatacije i da ih obe odbacuju. Znaci li to prema vasem misljenju, da je opravdano pomoci zenam~ oft otvore oci i kad je to po cenu stvaranja niza teskoca i trzavica za same njih. . S:'rtr - Ocigledno. Izgleda mi da je nemoguce ukinuti Jednu od bitnih borbi medu ljudskim bicima za 1) Poznati film sa feministiCkorn tendencijom. ·.!·. :ZENSKO PITANJE 259 jedan deo stanovnistva. Posto su zene zrtve, nuzno je da toga budu svesne. Simon de Bovuar - SlaZem se. Potrebno je da postanu svesne i da nactu naCine borbe i da se ne osete izolovane u svojoj borbi. A sad postavljam jedno vrlo znacajno pitanje koje se raspravlja u okviru pokreta za oslobodenje zena. Ono se odnosi na postojanje veze izmedu jednakosti i onog sto se nazicva otvaranje mogucnosti za unapredenje zene (promocija). S jedne strane, mi smo za drustvo jednakih u kome ce biti ukinuti ne samo eksploatacija coveka od strane coveka vee i sve hijerarhije, privilegije i tome slicno. S druge strane, mi hocemo da sticemo iste kvalifikacije kao muSkarci, da imamo iste poCetne Sanse, iste plate, iste mogucnosti u karijeri i u postizanju najvisih stupnjeva u odredenoj hijerarhiji. U tome ima izvesne protivrecnosti. Sartr - Prva je protivrecnost u tome sto postoje hijerarhije. Ako pretpostavimo pokret, koji ja zelim, i koji ih, hijerarhije, ukida, protivrecnost bi prestala, tj. Zene Ce biti t;retirane isto kao muSkarci. Tada Ce se uspostaviti duboka jednakost izmedu muskaraca i zene u radu, i time cvise nece biti problema koji postavljate. Ali, uzmimo stvari kak.ve su danas. Danas su mu., skarci i zene u nacelu jednaki u sporednijim zanimanjima i zanatima koji su malo placeni i ne traze nmogo znanja. Ali, postoje i dobro placena zaninianja koja daju i vlast onima koji ih vrse i zabtevaju od njih odredeno znanje . Izgleda mi opracvdano da se vecina zena ujedini za postizanje apsolutne jednakosti muskarca i zene u oblastima koje ne podrazumecvaju hijerarhije u radu; s druge strane, u danasnjem drustvu, da pokazu, kroz �260 Dr JOVAN DORDEVIC primer odredenog broja medu njima, da su jednake muskarcima i u najelitnijim zaposlenjima. Smatram, dakle, da pojedine zene, pod uslovom da pripadaju istom egalitarnom i feministickom pokretu, zato sto to mogu, treba da idu do najvisih stepena na drustvenim lestvicama, da bi pokazale da nisu ·lli najmanje lisene inteligencije kad su u pitanju razne nauke, Sto inaCe rnnogi ljudi osporavaju; i uop.Ste da su sposobne da vrse iste poslove i profesije kao i muSkarci. Prema tome, danas postoje ave dve kategorije zena i one su neophodne. Pri tome istaknimo da je elitisticka kategorija delegirana u izvesnom smislu od mase Zena i to u cilju da u ovom druStvu, zasnovanom na elitama i nepravdi, pokaiu da zene mogu biti elita kao i mui!karci. To mi izgleda nuinim da bi se jedan deo !judi razoruiao u shvatanju da su zene nize u intelektualnom i svakom drugom pogledu. Simon de Bovuar- Verovatno bi ih to razoruialo, ali ih to ne bi ubedilo. Oni zele da zene budu nize, jer traze za sebe najbolja mesta. Ali, da li time ne postoji rizik da ove zene sluze kao alrbi? Navedimo slueaj gospodice Sopine4) o kome postoje razliCite ocene u pokretu za oslobodenje zena. J edne zene su Slffiatrale da je to uspeh za zenu, jer je ova devojka dokazala svoje sposobnosti, druge pak zene su na to odgovarale da ce se time muskarci sluziti kao alibijem, navodeCi ,Vi imate iste Sanse i mo.Zete, ako ste sposobne da postignete i sve ono sto i mi muskarci '!lmzemo. Prema tome, ne ponavljajte stalno da ste odr:Zavane u podredenom polozaju". Sta mislite o ovoj opasnosti? ') SluCaj jedne mlade devojke koja je, pni put u univerzitetskoj praks.i F;ranCU!Ske, uCestvovala na konktl!rsu poznate elitistiCke PoLitehniCke Skole, dotle iskljil.Civo rezervisane za muSkarce, jedtnoglasno primljena kao .,prva u rangu". 2ENSKO PITANJB 261 Sartr - Mislim da ona postoji, mada je odgovor tim ljudima lak. Vi ste ga dovoljno dali u posebnom broju Modernih vremena koji je posvecen zenama. Medutim, opasnost i dalje postoji. Usled toga zena -alibi, o kojoj Vi govorite, je dvosmislena kreacija. Ona moze opravdati nejednakost i postoji u izvesnom smislu kao delegatkinja zena koje hoce jednakost. Ali, vee u savremenom druStvu je nemoguCe zanemariti Cinjenicu da ima zena koje obavljaju tzv. muske poslove i profesije i u tome su vrlo uspe.Sne. Simon de Bovuar - Moze se reci da covek uvek zapada u opasnost da sluii kao alibi. To se svodi na poznato ,igrati neCiju igru". Ne moZe se niSta preduzeti a da se, na ovaj iii onaj nacin, ne igra za drugog. Ali, slaiemo se da je korisno da zena ima najvise kvalifikacije. Medutim, ja razlikujem dve stvari: kvalifikacije i polozaj. Da li ce jedna kvalifikovana zena uvek prihvatiti polozaje kojima se odr:Zavaju hijerarhije koje ona ne prihvata? Sartr - Mislim da je danas nemoguce zamisliti kvalifikaciju koja ne bi vodila do odredenih polozaja. Na tim poloZajima Zene mogu uticati na promene. Simon de Bovuar - Ali ima polozaja koje bi, isto tako, i !judi trebalo da odbijaju. Ako zena treba da odbije da bude visoki funkcioner iii ministar rna koje viade, to bi trebalo da ucini i muskarac. u osnovi postoje iste mogucnosti za jedne i za druge. :lena pri tom cesce pada u klopku, jer njoj pripada vlast na osnovu njene kvalifikacije u sistemu u kome muskarci dr:Ze skoro celokupnu vlast. Na primer, moze se ocekivati da jedna zena naucnik rukovodi istraiivanjem 0 zenskim problemima, kao sto su menstruacija, kontracepcija itd. Ona ce vrsHi te opite u okviJ:,ima lkoji su vee postavljeni od strane muskarca. Mislim da je njen polozaj vrlo deli- �262 \ 1 :.:' 'I :li Dr JOVAN OORI>BVIC ~-------------------------- katan, i neopravdano je da ona sluii samo muskim interesima. Sartr - To nas dovodi do drugog pitanja koje je isto tako predmet spora u pokretu za zensko oslobodenje. Da 1i zene treba da odbace illllllski svet, itli da u njemu tr3Ze svoje mesto? Da li one •treba da preuzmu sredstvo iU da ga promene? Kad to kaiem mislim na nauku, jezik, Uiffietnost. Sve vrednosti su pod pecatom muSkaraca. Da li, usled ~oga, one treba da sve potpuno odbace i naswje da se p011vvo, iznova stvara nesto radikalno novo? IIi je potrebno pvihvatiti sve vrednosti, osvojiti ih i njima se sluziti u ciljevinla feminizma? sta..o •tome mislite? ·Simon de Bovuar - Vi, u stvari, postavljate drugo pitanje koje se odnosi na t,;kozvanu ,zenskost (,feminitude"). Medu nama nilro ne prihvata idejru o zenskoj prirodi; aJJi da u; u kuLturnom pogledu, polozaj ugrrjetavanja nije kod nje, Zene, l!"azvio izveS'lle nedostatke, kao i vrline po kojima ,se razlikuje od mu~karaca. Sartr - Izvesno je, ali rto ne znaCi da, u viSe Hi manje bliskoj buducnosti, aiko feminizam pobedi, ovi principi i ave oseeajnosti numo treba da ostanu. Simon de Bovuar - Ako mi smatramo da imamo izvesne pozitlvne kvalitete, zar ne bi bilo bolje uticati da ih usvoje muskarci, umesto da ih guse zene. Sartr - Moguee je, zaista, da izvesno bolje poznavanje sebe, viSe unutraSnje i taCnije poznavanje, pripa'""l'nP naroCito Zeni, a manje Coveku. Simon de Bovuar - Kad ste istakli da vise volite da poseeujete zene nego muskarce, nije li •to zbog toga sto one, usled ugnjetavanja kojem su podredene, izbegavaj.u izvesne muske nedost.,tke. Cesto ste govori'li da su one manje ,komiCne" od muSkaraca. 263 2.ENSKO PITANJE Sartr - Izvesno je da ugnjetavanje znaci i i1 OVOID pogledu mnogo. Tirrne sto sam istakao da su manje ,1komicne" nego ltllUSkaroi, to je zMO sto on, ikad postoji kao srednji cavek, naHazi na spoljne okolnosti koje ga cine baS komicnim. Na primer, kada sam napred pripisao svoj mahizam jednom svom Uenom svojstvu, a ne uticaju dru.Stvenog sveta na mene, ·bio sam komican. Simon de Bovuar - Hoeete time da kaiete da je oovek bice koje se laikse vara. Sartr - Lakse je ;prevareno i lakse komicno. Musko druStvo je komieno druMvo. Simon de Bovuar - U;prosceno reeeno, -to je usled toga sto svaki muskarac igra uloge i potpuno je ukrucen u tim ulogama. Sartr - Da. zena, kao pmcinjeno i iskoriscavano bice, u jzvesnom smislu je slobodnija od muskarca. Ona ima manje obaveznih ;pravila prema tkojima se ponasa. Ona je sposobna i da ih. ne ;postuje. Simon de Biwuar - To znaCi da vi podrd;avate borbu zene. Sartr - U svakom s'lucaju. Isto tako sm-am nonmalnim S.to feministkinje nisu uvek saglasne u izvesnlm pltanjlma i da medu njima ima otrzav.ica, podela. To je normalno m jednru grupu koja je na srtJupnju razvitk.a na :lrome smo danas. Sma<tram isto tako, da zene u svom pokretu nemaju masovnu osnovu. Njihov je zadatak, oini mi se, da je osvoje. Pod ovim uslovom, feministiCka borba bi mogla da uzdrma drustvo tkoje ce se i potpuno :razdrmaJti; pod ruslovom, isto tako da se borba :lena udruii sa borbom ·klasa. 7 �! 1 ,, :i !i I BIBLIOGRAFIJA 0 ZENSKOM PITANJU 1) 1. ANTOLOGIJE - Adams Elise and Mary Louise Briscoe (eds.), Up Against the Wall Mother ... , On Women's Liberation, Beverly Hills, Cal., Glencoe Press, 1971. Belkin Madeline, Liberation Now! New York, Dell, 1971. Cade Toni (ed.), The Black Woman, New York, Signet, 1970. Come Out! Selections from the Radical Gay Liberation Newpaper, New Yoiik, Thimes Cha!llge Press, 1971. Communistes et la condition de la femme, Paris, Ed. Sociales, 1975. Cooke Joanne, Charlotte Buch-Weeks, and Robin Morgan (eds.) The New Women, New York, Fawcett, 1971. Femme du XX Siecle. Paris, Ed. P.U.F., 1965. Fuchs Cyuthia 'and Wiliam J. Goode (ed.) The Other Half: Roads to Women's Englewood Cliffs, N. Y., Prentice·hall, Spectrum Books, 1971. Garskof Michele Hoffoung (ed.), Role Women Play, Readings Toward Women's Liberation, Belmont, Cal., Brookd(Cole, 1971. Gornick Vivian and Barbara Moran (eds.), Woman in Sexist Society; Studies in Power and Powerlessness, New Yark, Basic Books, 1971. Kraditor Aileen (ed.). Up From the Pedestal: Selected Documents from the History of American Feminism, Chicago, Quadrangle, 1968. 1 ) Odabrana a ne potpuna; ova dxu~a je izuzetna ( osim za liter::tturu na engleskom jeziku u radovima: L. C1cler, Woman i A. Bibliography;: R. Morgan, Sisterhood is Powerful. �BIBUOGRAFIJA 266 Morgan Robin (ed.), Sisterhood is Powerful: An Anthology of Writings from the Women's Liberation Movement, New York, Vintage, 1970. O'Neill William L, (ed.), The Woman's Movement: Feminism in the United Sta1es and England, New Yo11k, Barnes and Noble, 1969. Robins Joan (ed.), Handbook of Women's Liberation, Cal., Now Library ·Press, 1971. Ross; Alice (ed.), John Stuart Mill ad Harriet Taylor Mill, Essays on Sex Equality (with long introductory essay by Rossi), Chicago, University of Chicago Press, 1971. Roszak Betty and Theodore (eds.), MasculinejFeminine, New Yo11k, Harper Colophon, !970. Salper R., Female Liberation, N.Y., Ed. A. Knopf, 1971. Scott. Anne Firor (ed), The American Woman: Who Was She? Englewood Cliffs, N. J., Prentice-Hall, Spectrum B<>oks, 1971. Shulman Alix (ed.) The Traffic in Women and Other Essays on Feminisam by Emma Goldman, New York, Times Change Press, 1971. Stambler Sookie -(ed.), Women's LiberatiO!It: Blueprint for the Future, New York, Ace Books, 1970. Tanner Leslie B. (ed.), Voices from Women's Liberation, New York, Signet Books, 1970. Thomson Mary LOu (ed.), Voices of the New Feminism, Boston, Beacon, Press, 1970. 2. ii! J. I j ' ~\IJIGE 0 OPSTIM PITANJIMA zBNA Allen Pamela, Free Space: A Perspective on the Small Group in Women's Liberation, New York, Trimes Change. Albala Lebbl P., Razvoj univerzitetskog obrazovanja nasih :lena, Beograd, 1930. Alzon Cl., La Femme potche et la femme boniche, Paris, Ed. Maspero, 1974. Baby I., Un monde meilleur, Paris, Maspero, 1964. Bardwick Judith, Psychology of Women, A Study of Bio· Cultural Conflicts, New York, Harper and Row, 1971. llebel A., tena i socijalizam, Beograd, Rad, 1964. Bird Caroline, Born Female: The High Cost of Keeping Women Down, New York, McKay, 1968. . Campe de Alange, Habla Ia mujer, Madrid, Edicusa, 1967. BIBLIOGRAFIJA 267 Capmamy Maria, La dona a Catalunya, Barcelona, Editorial 62, 1966. Chombart de M. J. et Lauwe P., La Femme dans la Societe Paris, Ed. CNRS, 1971. ' Cotti, La femme an seuil de l'an 200, Paris Ed. Casterman, 1974. Colon Clara, Enter Fighting, Today's Woman, A Marxist-Leninst View, New York, New Outlook Publishers, 1970. Cudlipp Edytthe, Understanding Women's Liberation, New York, Paperback, 1971. (This is written from the point of view of the mass media and shows J?recisely that Cudlipp does not understand Women's L1beratrl.on.) Discriunlnation Against Women. 2 vols. Svedoi'enja pred Odborom Kongresa SAD o polofuju zena u oblasti obrazovanja i rrada. Ellis Julie, Revolt of the Second Sex, New York, Lancer Books, 1971. Engels Fridrih, Poreklo porodicet privatne svojine i drZave, Beograd, Kultura, 1961; Polozaj radnicke klilse u Engleskoj, Beograd, Kultura, 1961. Epstein Cyntlria Fuchs, Woman's Place: Options and Limits in Professional CM"ee"s. Berkeley, University of California Press, 1970. Figes Eva, Patriarchal Attitudes: The Case for Women in Revolt, New Yoi1k: Fawcett, 1971. Firestone Shulamith, The lJialectic of Sex: The Case for a FemWst Revolution, New York, Morrow, 1970. Flexner Eleanor, Centry of Struggle, Cambridge, Mass, Harvard Umversity Press, 1959. Gallion Jane, Woman as Nigger, Canoga Pal1k, Cal. Weiss, Day and LoDd, 1970 Greer G., La femme envique, Paris, (franooolci prevod) Ed. LaffoDt, 1971. KomisaT Lucy, The New Feminism, New York, Franklin Watts, 197!. Kraditor Aileen, Ideas of the Woman Suffrage Movement, 1890-!920, New Yol1k, Colwnbia Universi1y Press, 1965. Lafargue P., La question de Ia femme, Paris, Ed. L'Oeuvre []()Velle, 1904. Lenjin, Dela, tom XXIII-XXIV, Moskva, 1947. Lerner Gerda, The Woman in American History, New York, Addison-Wesley, 1971. �268 BIBLIOGRAFIJA BIBLIOGRAFIJA Marks Krurl, Sveta porodica, Beograd, Kultura, 1964; Ekonomsko-filozofski rukopisi Rani radovi 7o.-..-.,b Napri' ' ...,..,..~ ' jed, 1961. Marls:s K Engels F., Nemai!ka ideologija, Beograd, IWItura, 1964. M!chel A., Sociologie de Ia famille, Paris, Ed. Mouton, 1970. Millet Kate, Sex~ Politics, New Yo~k. Doubleday, 1970. Moody Anne, Commg of Age in Mississippi, New YoM, Dell, 1970. Negrin Su. A., Graphic Notebook on Feminism New York Times Chaa:tge llress, 1971. ' ' O'Neill, William L., Divorce in the Progressive Era New Haven, Yale University Press, 1967. ' Everyone Was Brave: The Rise and Fall of Fe11Unism in America, Chicago, Quadrangle, 1969. Reea.d Evel)'Il, Problems of Women's Liberation New Yo~k Pa1hfinder Press, 1971. ' ' Reeve~ Nancy, Womankind -Beyond the Stereotypes New York, 1971. ' Reich, La Revolution Sexuelle, Paris, Ed. 10(-18, 1970. Rocheblave Speme, Les roles masculins et feminis, Paris, Ed. P.U.F., 1964. Schudler Diane, and Florynce Kennedy Abortion Rap New Yo<k, McGraw-HHl, 1971. ' ' Scott Anne, The Southern Lady: From Pedes<ta1 to Politics Chicago, University of Chicago Press, 1971. ' Schowalter Elaine, Women's Liberation: A Sourcebook of Feminism and Literature, New York, Hrurcourt :&ace Jovanovich, 1971. Sinclair Andrew, The Emancipation of the American Woman, New York, Harper Colophon, 1965. Solanis Valerie, SCUM Manifesto, New York, Olympia Press, 1%9. Strauss. Levi, Les structures ezementaires de la parente, .-Pans, MOirlton, 1967. SneW.e Marijean, What Every Woman Should Know About the Women's Liberation Movement Cal., Amazon Gra· phics, 1971. ' Snlleroz, La vie des femmes, Paris, Ed. Gonthier 1965. La femme dans la societe moderne, Paris, Ed. Gonthier, 1974. Demain les femmes, Paris, Ed. Laffo!llt 1965. Vallabreque C., La Condition masculine, Paris, Payo1, 1968. 269 Watre Cellestine, Woman Power, The Movement for Women's Liberation, New York, Tower Books, 1970. Wilson J., Logic and Sexual morality, London, Pluguin Book 1965. ' 3. CASOPISI') Socialist Woman, 21 W!>tcombe Cirot>S, Carrin!lton, Nottingham, England. Cuadernos pera el Dialogo (Specijalni broj posveeen zeni u l ( Spallliji, Madrid 1, Spain (Decemner 1965). Choisir, Ed. Les femmes, Paris. Espirit, Paris, Mart 1961 (broj o zeni). Les_ femps modernes, posebni broj Les femmes s'entetent, Paris, mart, 1975. Partisans, Pads, 1971 (posveeeni zenama). Quarto Mondo (Organo del F""""te Italiano di Liberazione Femminile), Piazza SS Apostoli 49, Rome, Italy. 2 ) Pored povremenih pubUkacija iskljuCivo posveCenih Zenskom pita·: nju, ili tasopisa koji su tome posvetili posebne brojeve, broj J?O:Vremenih : publikacija o Zeni je znatno veCi ako se uzmu u obzk razni Casop1si i bil1eni pokreta za oslobodenje Zena (narolito u SAD); znatan je i b-roj tlanaka o :Zenskom pitanju koje u toku poslednjih godina objavljujru Casopisi od. knjii:evnih i opSte-kulturnih do socioloSkih i filozofskih. �REGISTAR POJMOVA, IMENA I NASLOVA Aparthejd, - 236, 242 Atinska demokratija, Avangarda, - 192 Adam,- 49 Aragon,- 43 Aristofan, - 35 Avgustin, - 49 ,,Antidiring", - 129 ,,ArhaiCno druStvo", - - Blekston, - 229 249 Bovuar de Simon, - 10, 54 248 Breton A., - 52 Broz Josip Tito, - 239 91 Bespravnost, - 15.1 Biologizam, - 49, 51, 69 Birokratija, - 20 Bog,- 38, 64 Borac, - 14 Borba grupa, - 72 Borba klasa, - 69, 74, 253, 263 Borba polova, - 69, 71, 72, 73, 212, 253, 257 Borba zena, - 253, 255 Brak, - 26, 138, 139, 168, 177, 197 Burzoazija, - 129 Bebel A., - 9, 10, 35, 63, 66, 67, 98, 105, 110, 120, 176, 190, 191, 202, 204 Bekon,- 191 Berns Meri, - 83 Car,- 64 Givilizacija, - 78 Crkva,- 27 Cetkin K., - 9, 65, 149, 172 Covek, - 20, 28, 59, 60, 67, 77, 94, 96, 101, 154, 161, 186, 195, 199, 201, 205, 217, 254, 263 Darvinizam, - 69, 204. Deca, - 95, 105, 109, 126, 131, 163, 202 Degradacija, - 230 Demokratija, - 151, 153 Demokratska prava, - 150 Despotizam, - 227 Devojka, - 21 Diskriminacija Zena, - 25, 233 Dogmatizam, - 68 Domicica, 109, 161, 164 Domacinstvo, - 26, 74 Dominacija, - 25, 27, 236 �272 REG ISTAR Fem;nizam, - 68, 78, 262 Frojdo-marksizam, - 70, 71, 76 Fojerbah, - 247 Folkner, - 35 DruStveni sistem, - 26 Drustvo, - 55, 85, 93, 111, Frojd, 19, 50, 51, 77, 176 Furije, - 12, 58, 60, 68, 81, 186, 190, 209, 244 129 Driava, - 207, 208, 237 Darvin, - 92, 206 Dekart, - 119 Gospodar, - 30, 72, 231 Demosten, - 197 Godina l:ena,- 8, 18, 40, 235 Don :Zuan, - 37, 38 Gradanin, - 233 Dostojevski, - 38 Deklaracija o nezavisnosti~ Gradanska prava, - 212, 227 - od 1776., - 223 Ged :Z.,- 9, 63, 160 Deklaracija o oseCanjima, Gete J. W., - 45 -"- 224 Deklaracija o pravima Cove.. Goldman Ema, - 85 ka i gradanina, - od 1789. Gramsi,- 63 - 223 Dostojanstvo, - 24, 234 Drustvena grupa, - 25, 67 Drustvene klase, - 26 Drustveni progres, 233 Deklaraaija o ravnopravnosti Heterizam, - 139 l:ena od 1975., - 234 ,DeJa", (Lenjin),- 126, 145, Hijerarhija, - 21, 52, 259, 261 148, 153, 155, 159 Human;zam, - 121 Hegel,- 58 Eksploatacija, - 26, 66, 75, Heraklit, - 41 83, 128, 259 Emancipacija, - 6, 24, 42, Inferiornost, - 66, 79 Institucije, - 69, 93 57, 86, 118, 129 67, Internadonala, - 173 Emancipacija Zena, ,Idiot", (Dostojevski), 38 129, 161 ,Izabrana dela", (Marks), E tatizam, - 88 150, 151, 153, 157 Etnocenrtrizam, - 47 ....li,!lgels F., 6, 7, 9, 10, 35, 43, -49, 53, 57, 58, 61, 62, 64, 65, 67, 81, 82, 87, 90, 91, 92, 95, Javna Zena, - 62 98, 104, 105, 110, 120 122, Javni zivot, - 153, 155 Jednakost, - 79, 85, 154, 155, 129, 182 259, 261 Eveling E., - 9, 11, 190 Jednakost polova, - 211 EvZen Sije, - 62 Jednakost za Zene, - 151 Falokratizam, - 47, 88 Kapitalizam, = 66, 88, ISO, 151, 166; 209 kaZuistika, ~ 132 Klasa., ~ 23, 212, 143 K!asna boroa, ~ 71, 7.2; 73 Klasna podela, - 257 klasna sttiiktuta, ~ 26 Klasni odnos:i, - 74 Kdrtmnizrun, ~ 61, 81, 84, 87, 93, 171, 183 KomunistJiCko druStvO, ~ 143 !(ultuta, - 11, 75 Kucrta robinja, ~ 156 Kami, ~ 252 Kant, - SO, 70, 195. Kauclci L., ~ 9, 11, 63, 214 Kolontaj A. M., ~ 89, 98 Kovalevski M~, _,_ 132 Krupskaja, - 89, ,Kapital", (Marks), ~ 100, 127, 128 ,Komuni~tiCki -61, 97 i I mafidfest", Lafarg Laura, ~ 9, 11, 66, 218 Lafarg P.,- 9, 11, 35, 63, !19, 163 Lenjin, - 6, 7, 9, JO, 12, 35, 49, 63, 64, 65, 67, . 67, . 98, 104, 110, 122, 145, 172, 174, 177 Leo :Zogis, ~ 173 Lickus, ~ 146 i.uksemburg Roza, - 63, 73 ,,La femme el sOh droit an travail" (clanak), = 162 ,La que~~iOn de _ia fertulie" (clanak), ~ 166 . ,Le prindpes d.ti communisme" . .;:..__ 61; 144 Ljtibav, ~ 19, .28. 56, 65, 83, 84, 100, 208, 209, 246 Ljubavn:ica, :"'"'" 161 Ljudi, ~ 186, 204, 218 Ljudska licnost, - 234, 240 Ljudska priroda, ~ 59, 125 Ljudski odnosi, 28, 37, 122 Ljudskl ~bd, ~ 157, 226 Ljudsko biee, ~ 6, 19, 29, 49, 61, 63, 65, 66, 79, 87, 90, 121, 162, 168, 237 Ljudsko pravo, - 16, 223, 225, 234, 243 Marksiiam, - 6, 11, 20, 48, 72, 81, 95, 118, 120, 122, 182 Matrija:rhlrt, ~ 90, 130, 131, 137, 179 'Matecijalna bezbediloSt, ~ 228 Mazohizam, - 47, 54, 251, 252 Mir ~ 243 Mot,- 141 Moral, ~ 8, 59 Monoga.inija, ~ 133, 134, 135, 208, 209 Monogamska porodica, . - 133, 135 Muska cast, ~ 21 Muskarac, ~ 14, 16, 21, 27, 44, 51, 60, 65, 69, 88, 96, 104 114, 125, 131, 199, 208, 230, 234, 238, 242, 249, 250, 256, 259 Musko pravo, - 22 �REGIS TAR 274 / \i l !I tl !I I 1.! Muf, - 21, 23, 38, 64, 133, 162, 168, 196, 197, 209 Malcijaveli, - 119 Mao Ce Tung, - 63 Marlo,- 54 Markovic s., - 9, 186 Marks, - 6, 7, 9, 10, 12, 18, 25, 29, 35, 46, 48, 49, 55, 67, 81, 82, 84, 86, 91, 95, 98, 100, 104, 105, 122, 125, 132, 137, 246 Marks Djeni, - 82 Marks - Eveling Eleonora, - 9, 11, 66, 89, 190, 212 Med,- 52 MiL S. DZ., - 52, 188, 189, .199 Mi~a R.,- 38 Miskin,- 38 Molijer, - 37 Morgan Lwis, - 91, 135.. Nacija,- 69 Nacionalno blagostanie, -239 Nacionalno oslobodenje~ 242 Nacionalno pitanje - 8 Nacionalna ravnopravnost, - 151 Naturalizam, - 52 Neomaltuzijanizam, - 146 Nepravda, - 19 Napoleon, - 50 ..-Niee, - 50, 58 -;,Napredak saznanja", - !91 l REGISTAR ' Omladina, - 24, 181 Omladiinski pokret, - 180 Organie.acija ujedinjenih na~ cija, - 12, 14, 231, 232, 241 Oslobodilacki pokret, - 24. 225 Oslobodenje, - 29, 77, 83, 258 Oslobodenje zena, - 11, 12, 20, 55, 68, 70, 118, 156, 157, 259 Oslobodenje zenskinja, 185 Otac, - 22, 38, 64, 162, 254 Otudenje, - 25, 60 Ogist Kont, - 165, Oskar Vajld, - 44 Ovidije, 247 Par,- 29, 86 Patrijarhat, - 23, 130 Pesimizam, - 19 Pdtanje Zene, - 164 Platonizam, - 103 Podredenost, - 73 ,.Pojas nevinosti", - 23 Pokret mladih, - 179 Pokret zena, - 258 Poligamija, - 208 Politicka prava, - 211 Politicki pokret, - 32, 77 Politika, - 8, 119 Polna ljubav, - 139 Polozaj zena, - 232 PoniZavanje, - 19, 73 ,,NemaCka ideolog~.ja", - 62, Porodica - 67, 74, 90, 93, 95, 96, 98, 101, 114, 126, 128, 130, 95 134, 143, 152, 168, 177, 186, 238 Obrazovanje, - 114, 125, 238 Oktobarska revolucija, - 64, PoStena Zena, 62 Pragmatizam, - 27 98 I Ptava coveka, - 16, 192 Pravni polozaj zene, - 140 Pravo, - 151, 237 Pravo glasa, - 148, 192, 227 Pravo na razvod, - 150 Preljuba, - 139 Prijateljstvo, - 28 Privatna svojina, - 90, 166 Prirodno bice, - 125 Privlaenost, - 59 Problem rena, - 34, 234, 248 Produkcija, - 63, 93 Produfenje vrste, - 73 Proizvodni odnosi, - 74 Proizvodnja, - 18, 61, 75 Proleter, - 23, 91, 147 Proletarijat, - 160, 175 Prospemtet, - 244 ProstJitucija, - 60, 119 Prudon, - 160 Pizn Erin, - 22 ,Polo.Zaj radniCke klase u Engleskoj, - 64. ,Poreklo porodice, privatne svojine i drlave" _ 35 63 64, 95, 132, 134, 137, 138 '140' 143, 182 ' ' ,Problemi zene" - 35 ' Rad, - 94, 96, 107, 111, 126, 188 Radnik, - 60, 71, 162, 233 Radni odnos, - 111 Radnica, - 13, 152, 172, 257 Radnicka klasa, - 57, 77, 113, 146, 158, 161 Radnicksi pokret, - 56, 90, 160 Rasa,- 69 Rasna diskriminacija, 242 275 Ravnopravnost,- 32, 58, 143, 203, 208, 232, 242 RazliCitost, - 79 Razvod, - 200, 209 Religija, - 69 Reprodukcija, - 18, 63, 93, 98, 116 Revolucija, - 7, 64, 68, 75, 85, 129, 155 Rob, - 84, 168 Roba,-59 Robinja, - 66, 84 Robna proizvodnja, - 58, 76 Roditelj, - 95, !OS, 126, 202 Ropstvo, - 84, 168 Rajh, 29 Rembo, - 12, 42 Rapapor S., - 65 Raskin,- 97 Savez :lena, - 213 Samoupravni socijalizam, 8, 235, 236. . SamoupravlJanJe, 20, 235 Saucesnistvo polova, - 234, 256 Seks, - 178, 254 .. Seksualna revoluciJa, - 19, 29, 145, 172 Seksualna sloboda, - 98, 235 Seksualni odnosi, - 74 82 Seljanka, - 13, 152 ' Sloboda, - 75, 226, 232, 239 Sloboda razvoda, - 158 S!obodna ljubav, - 98, 178 235 . . Socijal-demokratija, - 149 SocijalistiCka revolucija, 18, 158 Socija1istiCka zajednica, 11, 18 �27(> Socij~tic]!:p ~tv<!. 1&, ~1. 102 SPcijalrizam, ~ 11, 20. 24, s8, 67, !03, us. 21)7 Sociocentriz@:l, ~ 47 SoJjda!'llost, ~ 220 Sreca,- 227 Sre<!stv'l pro4v<JAAin, 90, 161, 206 Stanovnistvg, - 229 Superiornost, ~ 25, 93, 251 Svest, - 20, 63, 95 Svojina, ~ 93. 235, 248 Sartr, ~ 10, 31, 54, 248 Solomon, - 178 Sorokin, - 145 Sv. Pavle, - 49 ,Sabrani spisi'', ~ 18f) .,Sveta ;I?Oi'Odi~'~, - 97 ,.Socijalizam i :rene~', - 10, 186 u. m. z" Vla@j\lC;;l kl'IS!I-, ~ 135, 145 Vlast, ~ ~. 93 Vilar. ~52 VU)terstl'in, ~ 49 Volkonraf Merd, ~ 67 Vovnarg.- 48 Zahv~ost, - 54, 55 Zajednicka svoj.ina,- 61, 243 Zajednica zep11, - \44, 186 Zak!'JI!, ~ 23Q, 256 Z,.koJ:!o9ltvstvo, = 127 Zemlje u razvoju, = 41, 232 ,Zapisi iz moje ·beleZnice", -184 :l:ena, - 13, 15, 22, 25, 28, 35, 43, 51, 60, 65, 69, 102, 110, 114, 118, 125, 139, 154, 156, Strajk, - 258 162, 167, 193, 199, 201, 208, Sekspir, - 197, 198 209, 218, 227, 232, 237, 242, Se!i, -· 205 250, 259, 261 Sopenhauer, .,..... -50 zenski pokret, - 95 :l:ens!<o pit'l!!je, - 6, 8, 14, TristaJ! Flora, - 67, 68 32, 36, 56, 66, 79, 95, 117, 169, 171, 189, 191, 225 Ugnjetavanje, - 19, 24, 31, ~eB(tfz"i; i i43, 44, 45, 78, 79, 66; 168, 233, 255 9 Upravljac, = 233 :l:enstvenost, ~ 43, 44, 121 Upravljanje, 154, 232 ~topijski socijalizam, - 58, :l:enstvo, - 46, 79 ,1:ena i socijalizam'!, - 35, 68 66, 169, 170 Uzajamnost, - 28 SADR2AJ MARKSIZAM I :tENE - 5 IZABRANI TBKSTOVI MARKSA, ENGELSA, LENJINA I DRUGIH MARKSISTA K. Marks (1818-1883) COVEK I 2ENA - - 123 KAPITALIZAM I PORODICA __ ..,. 125 126 EKSPLOATACIJA UDATIH 1BNA - 128 F. (11!20-189~;) FURIJE I EMANCIPACIJA mNA PRELAZ MATRIJARHATA U POREKLO MONOGAMIJE PATRIJ~T - KARAKTBR MONOGAMIJB - - RAZVITAK BRAKA - - BURZOASKI BRAK - - - - PRAVNI POLOZAJ :tENB I USLOVI 129 130 - 133 - - NJBNOG OSLOBODENJA KOMUNISTICKO DRUSTVO I PORODICA V.I. Lenjin (1870-1924) LICBMERSTVO VLADAJUCIH KLASA - . . - .. . PRAVO NA RAZVOD - POTPUNA RAVNOPRAVNQ§'f M ~ r-:- 1"* 140 143 i48 - - - POTPU~4 JED~AKOST ~ 2;E;NE """": N~ DEMOKRAT!JE ~E~ :t~A, :lENA I JAVNI ZIVOT - - - - ~~~ 145 146 - RADNICKA KLASA I NEOMALTUZIJANIZAM BORBA ZA PRAVO GLASA- - 1¥ lStl -:- ~ ~ ~- !!!! 15.3 !~1 1~ :tENA I REVOLUCUA - - - - - USPEH RBVOLUCIJB ZAVIS! OD STBPBNA (MASOVNOG) 155 UCBSCA:tllNA~~-=~=-----..:. 158 �2:i1 Ged {1~1o922) OMOGUCITI 2:ENI DA 2.1VI OD SVOGA RADA Pol Lafarg {1842-1911) PITANJE 2:ENE - - - - - - A. Bebel (184()....1913) ISTORIJA ZENE JE ISTORIJA NJENOG UGNJETAVANJAPOD GVOZDENOM PETOM - - - - - - 2:BNSKO PITANJE IE JEDNA STRANA DRUSTVENOG PITANJA Klara Cetldn (1857-.1931!) RAZGOVOR V. I. LENJINA I KlARE CETKIN S. MarkoviC (1846-1875) OSLOBOBEN.m 2:ENSK1NJA - - - - - 160 163 167 168 169 171 155 II Edvard Eveling (1.851-1898) i ~nora Marks-Bveling (1855-tS98) 2:BNSKO PITANJE - - - Eleo~ora Marks (1855-1898) KAKO TRBBA DA SE ORGANIZUJEMO Lujza K>uoki (1060-1950) POWRAV IZ BNGUESK£ Lama Lafarg (1845-1Bil1) POZDRAV i!Z FRANCUSKE - PRILOZI - - - 190 211 214 218 - 221 PRVA. DEKLARACIJA 0 PRAVIMA 2ENA DONETA 1848. GODINE U SENEKA FOLSU. Uz Deklamc.iju o pn.vima Zena od 1848. - - - - PORUKA JOSIPA BROZA TITA SVETSKOJ KONFERENCIJI MEI>U· NARODNE GODINE tENA - - - - - - - - - - 223 232 MBDUNARODNA DEKLARACIJA 0 RAVNOPRAVNOSTI :ZENA I NJI· HOVOM DOPRINOSU RAZVOJU I MIRU OD 1975. - - - 234 MARKSOVO 245 tENI - - - - - - ~OR SIMON DE BOVUAR. I ZAN POL SARTRA 0 tENSKOM PIT.ANJU---------- 248 BIBLIOGRAFIJA 0 :ll!NSKOM PITANJU REGISTAR IMENA, NASLOVA I POJMOVA - 265 Z>l PISMO · _TiraZ 3.l00 primeraka � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Knjige Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context M Knjiga Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Žensko pitanje : antologija marksističkih tekstova Subject The topic of the resource Žensko pitanje Creator An entity primarily responsible for making the resource priredio i predgovor napisao Jovan Đorđević Source A related resource from which the described resource is derived Historijski muzej Bosne i Hercegovine Publisher An entity responsible for making the resource available Radnička štampa, Beograd Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1975 Rights Information about rights held in and over the resource Radnička štampa, Beograd Language A language of the resource SH Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context 34-M Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 278 str. Jugoslavija marksizam socijalizam žensko pitanje http://afzarhiv.org/files/original/d18ce627eaf6764d571be209d6c0f74d.pdf ffff6919a89c1b311eddd2503ef665ce PDF Text Text �Детаљ са споменика палим борцима на Иришком венцу у Фрушкој гори Рад ваЈара Сретена СтоЈановића �Ж Е Н Е С Р Б И Ј Е У Н О Б Ову књигу заједнички издају Републичка конференција Социјалистичког савеза радног народа Србије и Издавачко предузеће „Нолит” на иницијативу Конференције за друштвени положај и активност жена Републичке конференције ССРНС поводом 30-годишњице победе над фагиизмом, 30-годишњице одржавања Прве конференције Антифашистичког фронта жена Србије и Првог конгреса Комунистичке партије Србије, као и Међународне године жена. Издање су подржали и финансијски помогли: Централни комитет Савеза комуниста Србије, Републички одбор Савеза удружења бораца народноослободилачког рата Србије, Републичко веће Савеза синдиката Србије, Републичка конференција Савеза социјалистичке омладине Србије и Извршно веће Скупштине Социјалистичке Републике Србије. �БОСА ЦВЕТИЋ, главни и одговорни уредник Редакција РАДА ВУЈАЧИЋ САВКА ЂАКОВИЋ. ВИКТОРИЈА ЈАНКОВИЋ-РАДОВИЋ СРБИСЛАВА КОВАЧЕВИЋ ДАНИЦА МИЛОСАВЉЕВИЋ МИЛКА ПЕРИШИЋ ОЛГА ТИМОТИЈЕВИЋ БОСА ЦВЕТИЋ АУТОРИ РАДА ВУЈАЧИЋ групе), САВКА синдикатима и (Аранђеловац, ЂАКОВИЋ учешће у Крагујевац, (Санџак, Учитељице Топлица, штрајковима и Ниш, припаднице Лесковац, Косово, III учитељске Рад жена у демонстрацијама), ВИКТОРИЈА ЈАНКОВИЋ- -РАДОВИЋ (27. март и 6. април 1941, Припреме и позив на устанак, Београд, Београдски округ, Ваљево, Краљево), СРБИСЛАВА КОВАЧЕВИЋ (Војводина, Женски покрет у унутрашњости, Омладинска секција Женског покрета у Београду, Набав- љачка задруга младих девојака, Жене у затворима предратне Југославије), ЗАГОРКА ЛИЛИЋ-МИХАИЛОВИЋ (Поморавље, Пожаревац), МИЛКА ПЕРИШИЋ (Чачак, Ужи- це, Крушевац, Зајечар, Рад жена у синдикатима и учешће у штрајковима и демонстрацијама, Акциони киња), ника Савез банкарских, одбор ОЛГА државних осигуравајућих, и самоуправних ТИМОТИЈЕВИЋ Југославије, Удружење (Шабац, ПТТ трговачких и службеника, Пожаревац службеника, 1941, Акција за у акцији за помоћ Шпанији и жене шпански борци, „Жена данас”). Главни уредник ДАНИЦА МИЛОСАВЉЕВИЋ Одговорни уредник и секретар редакције ВИКТОРИЈА ЈАНКОВИЋ-РАДОВИЋ Ликовна опрема МИЛЕНА БАЛАБАНИЋ, академски сликар Рецензент Др ДУШАН ЖИВКОВИЋ, научни саветник Института за савремену историју у Београду индустријских Удружење и чиновника, Дом Савез приватних право гласа, студентнамеште- Жене Србије �Цртеж Ђорђа Андрејевића-Куна нолит БЕОГРАД 1975 �(ЈЛиш& & жекалга . . . Жене Југославије показале су свој хероизам још у оно вријеме кад се тек зачињао антифашистички покрет жена, 1936. године, тежећи да буду у првим редовима борбе за угњетене и израбљиване народе Југославије. . . . Кћери наших народа стале су у прве редове Народноослободилачке војске и партизанских одреда Југославије. Наша позадина је, више него ишта друго, доказ колико су оне свијесне овог хисторијског момента, кад се одлучује судбина читавог човјечанства, кад се одлучује судбина жена. . . . Ја се поносим што стојим на челу армије у којој има огроман број жена. Ја могу казати да су жене у овој борби по свом хероизму, по својој издржљивости биле и јесу на првом мјесту и у првим редовима, и нашим народима Југославије чини част што имају такве кћери. . . . Наше жене нису ушлг у ову борбу случајно, несвијесно, спонтано, већ свијесно, свијесне хисторијског збивања, свијесне да борба која се води за ослобођење нашег народа, јесте борба за срећнију будућност наших народа и срећнију будућност самих жена. . . . Можда неко на страни сања да ће у Југославији послије рата почети опет по оном старом, па ће жене пријећи у кухињу и неће одлучивати ни о чему. Али, жене су, другови и другарице, положиле испит зрелости; оне су показале да су способне не само да раде код кућанства, него и да се боре с пушком у руци, да могу и да владају и да држе власт у рукама. . . . Жене Југославије, које су у овој борби, са таквим самопријегором, дале такве жртве, оне што тако упорно стоје у првим редовима народноослободилачке борбе, имају право да овдје, данас, једанпут заувијек, утврде једну чињеницу: да ова борба мора донијети плода и за жене народа Југославије, да никада више нико неће моћи истргнути те скупо плаћене плодове из њихових руку! За ову ствар наших жена стајаће наша Народноослободилачка војска и све жене које се налазе у првим редовима велике борбе.1) . . . Српске мајке и сестре, које сте овој тешкој и крвавој борби дале најбоље своје синове, захваљујем вам на ономе што сте до данас допринијеле натчовјечанској које сте борби поднијеле за наших спас народа. своје Захваљујем отаџбине, за вам спас на огромним наших слободе и независности.2) Ј) — Говори и чланци, Загреб 1959, књ. I, стр. 112—114. Из говора друга Тита на Нрвој земаљској конференцији Антифашистичког фронта жена у Босанском Петровцу, 6. XII 1942. 2) — Говори и чланци, Загреб 1959, књ. I, стр. 259. Из говора Друга Тита на митингу жена Србије у Београду, 28. I, 1945. жртвама народа, наше ��фег; редсисци&е Иницијатива да се сачува од заборова и прикаже значај и обим учешћа жена Србије је у револуционарном 1956. године од радничком групе покрету и другарица-учесника народноослободилачкој предратног борби револуционарног потекла радничког покрета и НОБ. Ову иницијативу прихватио је Савез женских друштава СР Србије и, по одлуци Централног комитета Комунистичке партије Србије, половином исте године формирао редакцију за издавање публикације „Жене Србије у НОБ”. Зада- так редакције био је да прикупља документа и грађу и да кроз њихову обраду прикаже значај учешћа жена и њихову масовност у револуционарном радничком покрету пре рата и за време народноослободилачке борбе, као и велики утицај КПЈ на опредељење жена за револуционарни раднички покрет. У реализовању овог пионирског рада било је много тешкоћа које су произилазиле из веома сложеног и својеврсног посла, а и због тога што је редакција тек 1961. године кадровски комплетирана. С обзиром на то да материјал није нигде постојао систематизован и сређен, него растурен по архивима, институтима и музејима у Београду и другим местима Србије, то је требало из обиља докумената и разне архивске и мемоарске грађе тражити оскудна документа о борби жена или из општих докумената вадити податке који се односе на учешће жена у предратном радничком покрету и народној револуцији. Упоредо су прикупљана и сећања за допуне и објашњења по- јединих докумената. За поједине крајеве нису сачувана никаква документа, па и тамо где је учешће жена у народноослободилачкој борби било велико. У таквим случајевима редакција је прикупљала сећања преживелих учесника, а затим радом у групама и упоређивањем података, проверавала њихову тачност. У прибављању материјала са терена, редакцији су помагали срески комитети КПС, срески одбори Савеза женских друштава и Савеза бораца, као и појединци који су добровољно и савесно прикупљали грађу и обрађивали поједина места и догађаје. На тај начин прикупљен је изванредан материјал и из најзабаченијих крајева, који је допуњаван подацима из хроника, хронологија догађаја и места и друге литературе. Подаци о раду и држању жена прикупљани су не само из партијских него и из непријатељских докумената — разних саслушања, извештаја Управе града, затим Специјалне полиције и Гестапоа. У току прикупљања грађе редакција је наишла и на обимну документацију која се односи на рад жена социјалдемократског периода. Тако је редакција комплетирала документацију о учешћу жена Србије у револуционарном радничком покрету од 1903. до 1945. године. �Период револуционарне борбе жена од 1903. до 1914. и од 1919. до 1941. издала је Конференција за друштвену активност жена РК ССРН Србије као кратак приказ поводом 50-годишњице оснивања КПЈ (Београд, 1969.), под називом „Жена у борби”, а поглавље о учешћу жена Србије у НОБ у едицији „Борбени пут жена Југославије” (Београд, 1972.). Опширно обрађени материјал за књигу „Жене Србије у НОБ”, у којој се помиње преко 10.000 имена жена, припремила је за штампу редакција поводом њице победе над фашизмом, 30-годишњице одржавања Прве конференције 30-годишАнтифа- шистичког фронта жена Србије и Првог конгреса Комунистичке партије Србије, као и Међународне године жена на позив Конференције за друштвени положај и активност жена РК ССРН Србије. Задатак књиге „Жене Србије у НОБ” је да прикаже масовно учешће жена Србије у народноослободилачком рату и народној револуцији, као и учешће жена Србије у напредном радничком покрету и у свим револуционарним акцијама и манифестацијама којима је руководила Комунистичка партија Југославије на челу с другом Титом, у годинама пред II светски рат, нарочито у периоду стварања Народног фронта. У уводу књиге дати су ставови КПЈ из резолуција и других партијских докумената из којих се види колики је значај придаван раду међу женама и њиховом укључивању у револуционарни раднички покрет и народноослободилачку борбу. Предратни период је тематски подељен на активности и акције којима је руководила КПЈ, претежно у оквиру легалних или полулегалних радничких и друштве- них организација, установа или предузећа: рад жена у УРСС-овим синдикатима, учешће у штрајковима; у струковним организацијама; у студентском покрету; у акцији за право гласа; у прикупљању Црвене помоћиидр. У ратном периоду, због специфичности развоја и облика рада жена у народноослободилачком рату у разним крајевима Србије, материјал је обрађен по бившним ратним окрузима, а унутар те основне поделе, делимично је извршена хронолошка и тематска подела: жене у КПЈ и СКОЈ-у; активи и одбори Антифашистичког фронта жена; жене у илегалним и легалним народноослободилачким одборилш; у техници; курири; жене у одредима, бригадама и санитету; рад жена у позадини; жене у чијим су кућама биле базе, склоништа, скривнице, бункери; терор, логори итд. Књига садржи бројна документа цитирана у тексту или дата као факсимили, која сведоче о организованом раду КПЈ и масовном учешћу жена у НОБ, затим фотографије и биографије жена учесника НОП. Обим материјала и бројност фотографија и биографија нису омогућавали да текст паралелно прате фотографије и биогра- фије. Дате су не само фотографије и биографије жена организатора устанка и народних хероја, већ и погинулих жена бораца и припадника НОП, носилаца Спо- менице 1941, појединих жена које су обављале важније задатке на терену, углавном оних чије је податке и фотографије редакција поседовала у документацији или их у самој припреми књиге накнадно добавила. Поједине биографије нису употпуњене, што је зависило од података којима је редакција располагала. У књизи се помињу имена оних жена које су се у току НОБ бориле на територији Србије или су са територије Србије отишле у штима широм Југославије. друге партизанске јединице и бориле се на боји- Из презентираних докумената и материјала читалац може сам закључити колико је КПЈ придавала важности учешћу жена у свим активностима и акцијама које је водила кроз све периоде револуционарне борбе радничке класе а нарочито у току НОБ. Документа и наведени подаци о појединцима говоре о високом моралу и јасном идејно-политичком опредељењу жена за револуцију и о њиховој спремности и способности да се прихвате врло значајних задатака, жртвујући се несебично и стојички, свесне да је и начин на који се живи и умире убојито оружје против класног и народног непријатеља. Догађаји које књига бележи говоре и о великом уг- �леду који је КПЈ имала у народу и врло смишљеним активностима и акцијама које је она водила против ненародних режима пре рата и против фашистичких окупатора и њихових слугу за време НОБ. У књизи је посебно приказан страховити терор окупаторских власти и домаћих издајника, чији се бес сручио на сламање не само традиционалног слободарског духа и одлучне опредељености народа да се бори и жртвује за слободу, већ и на тотално уништавање револуционарног радничког покрета на челу са КПЈ и свих оних који су следили њене прогресивне идеје. Најбројнија су управо она документа која говоре о стојичком и херојском држању жена пред народним и класним непријатељем. Намера редакције била је да се у књизи помене што више жена учесника НОП, нарочито жена чланова КПЈ, СКОЈ, жена бораца с пушком у руци и истакнутих активиста на терену, као и жена које су због своје активности или припадништва НОП убијене или прогањане. И поред труда који је у то уложен, многа имена и догађаји остали су непознати због тешких услова илегалног рада и непостојања података или због неравномерног прилива грађе с терена. Намена књиге је да упозна ширу јавност о масовном учешћу и великом доприносу жена у НОБ, о чему до сада није целовитије писано. Она може да на херојским примерима борбе жена поучи, нарочито младе генерације, како треба чувати тековине$,револуције и како се треба борити за даље остваривање циљева радничке класе и самоуправне социјалистичке Југославије. Она је својеврсно сведочанство о учешћу жена Србије у НОБ и документована историјска грађа за овај тешки али и херојски период историје народа Југославије. Њена намена је и да подстакне научну обраду сложене проблематике учешћа жена у НОБ. Књига ,,Жене Србије у НОБ” је признање свима женама, знаним и незнаним, поменутим и непоменутим, радницама и сељанкама, интелектуалкама и домаћицама, онима које су обављале и најодговорније партијске дужности илегалног рада у окупираним местима, девојкама-диверзантима и куририма, деци-борцима, женама које су остајале да на кућном прагу дочекују непријатеља док су у склоништима криле организаторе борбе, партијске раднике, партизане и рањенике и које су херојски гинуле, свесне да својим радом и борбом доприносе циљевима НОБ — свим женама које су својим учешћем допринеле да наша земља крене новим путем у социјалистичку епоху. * * * У току рада редакција је изгубила своја два врсна члана. Пре две године умрла је другарица Олга Тимотијевић, новинар, један од уредника књиге, а у току завршног рада на припремама књиге редакција је била тешко погођена губитком главног и одговорног уредника другарице Босе Цветић, истакнутог друштвено-политичког радни- ка. Чланови редакције се на овом месту с великом захвалношћу и дужним поштовањем сећају плодне заједничке сарадње и драгоцене помоћи коју су им пружали главни и одговорни уредник Боса Цветић и уредник Олга Тимотијевић. У прикупљању материјала, у његовој обради и у припреми књиге за штампу учествовао је велики број другарица и другова чија имена због бројности редакција није у могућности да наведе, па им се на овом месту посебно захваљује. �КПЈ И РАД МЕЂУ ЖЕНАМА орба жена Србије за еманципацију и равноправност почиње крајем XIX века, са развојем индустрије и већим запошљавањем жена као јефтиније радне снаге. Већ тада се поставља тзв. женско питање — проблем економске и политичке равноправности жена. Први поборници те равноправности били су српски социјалисти, са Светозаром Марковићем на челу, који је још тада истицао да су економска и политичка права жена једна од основних потреба друштва. Женски раднички покрет развијао се упоредо са развојем организованог радничког покрета и стварањем Српске социјалдемократске партије, основане 20. јула 1903. године. Већ 10. августа исте године основано је, прво у Србији, Женско радничко друштво „Свест”, са задатком да окупља раднице и да их политички васпитава и образује. За непуне две године Друштво је окупило велики број радница. Оне су и после престанка његовог рада активно сарађивале у партијским и синдикалним организацијама Српске социјалдемократске партије, која је у свом програму постављала и женско питање, али се њиме није комплексно бавила. Иницијативу да Српска социјалдемократска партија организованије и свеобухватније окупи жене у раднички покрет дао је Димитрије Туцовић, после повратка са Међународне конференције жена социјалдемократа, одржане у Копенхагену, августа 1910. године. На великом социјалистичком збору жена у Београду, 12. септембра 1910. године, усвојена је резолуција и програм рада на спровођењу систематске агитације и пропаганде у духу социјалне демократије. У резолуцији је истакнуто да је жена . својим положајем и као пол и као пролетерка упућена да узме најживљег учешћа у борбама социјалне демократије .. Б 9 „... једине партије која се пачелно бори против свих приватно-правних и јавпо-правних закона који стављају жену у зависан и потлачен положај ...” Збор је закључио да жене треба обавезно да се укључују у синдикалне и партијске организације Српске социјалдемократске партије. На збору је изабран и Секретаријат жена социјалдемократа, који је покренуо свој лист „Једнакост” и повезао се са Међународном организацијом жена социјалдемократа. Плодна активност Секретаријата прекинута је избијањем I светског рата, а настављена је крајем 1918. године. Пред Конгрес уједињења радничких, социј алистичких и комунистичких организација, Секретаријат жена је, 14. априла 1919. године, одржао партијску конференцију жена социјалиста на којој је израђен предлог статута жена социјалиста (комуниста). Конгрес уједињења, одржан у Београду 21, 22. и 23. априла 1919. године, усвојио је овај предлог као Статут жена социјалиста (комуниста) Југославије: „Жене социјалисти (комунисти) усвајају максимални и минимални програм партије комуниста Југославије и сматрају себе као део партијске целине. У исто доба оне искључују сваку засебну организацију жена, а себе сматрају техничким — извршним одбором у агитацији и организовању жена. У томе смислу Конференција жена комуниста Југославије доноси свој статут по коме ће се обављати целокупан практичан део рада женског социјалистичког (комунистичког) покрета... ” О организованој повезаности са Партијом говори члан 5. овог статута: „Ове ће инстанце (месна повереништва) бити, у непосредној вези међу собом и са Централним секретарнјатом, који ће према инструкцијама Партијског већа давати директиву за целокупан рад”. �Овим документом одређено је место и значај политичког рада са женама. То потврђује чињеницу да је КПЈ, од почетка свога деловања, придавала велики значај привлачењу жена у своје редове и у раднички покрет. У Статуту КПЈ усвојеном на II (Вуковарском) конгресу, одржаном од 20. до 25. јуна 1920. године у поглављу XIII, чл. 40, став 2, стоји: „Централно партијско вијеће овлашћује се: Да израдн правилник мјесних организација, које улазе у састав Партије као гито су: Секретаријат жена и разне омладинске организације’’. На III конгресу одржаном у Бечу од 17. до 22.. маја 1926. године, нису донети неки посебни документи о раду жена, већ се у општим партијским документима говори о правима и обавезама свих чланова Партије. У Резолуцији о женском питању, која је донета на IV конгресу КПЈ одржаном 6. новембра 1928. године у Дрездену, каже се, између осталог, да раду међу радницама и сељанкама треба посветити већу пажњу и да га не треба сматрати искључиво дужношћу жена. Разрађује се и организациони приступ илегалном и легалном раду како би се придобиле што шире женске масе за циљеве и програм Партије. „Да би се рад међу радницама и сељанкама и,ентрализовао и систематски снроводио, мора се изградити одозго до доле партијски апарат за рад међу женама и у њега се морају привући ради активног учествовања раднице из предузећа. Потребио је да се при централи КПЈ образг/је Комисија за рад међу женама, која ће под руководством ЦК организовати рад на придобијању радница и сељанки за приступ у масовне оргапизације радничке класе и у Партију. У почетку треба да се рад ограничи на индустријске центре, где су раднице у великом броју концентрисане и на она села где постоји партијски апарат. Нелегални рад са симпатизерима треба да се своди на организовање женских кружока са што сталнијим саставом и одређеним програмом, који треба да је у најужој вези са дневним догађајима и дневним захтевима радница. Требо да се предузму мере да се мрежа кружока прошири, јер оне представљају резервоар из кога Партија црпи женске снаге за своје редове. Најважнија легална форма рада јесте рад у синдикатима. Његову основу чини Резолуција IV конгреса Црвене синдикалне интернационале за рад међу женама. Најважнији моменти рада женских комисија у синдикатима јесу: разрађивање ове резолуције, израда плана конкретних захтева и његово пропагирање међу радницама као захтева црвених синдиката. Синдикати и њихове женске комисије као помоћни органи треба да поведу специјалну кампању међу радницама за њихово придобијање користећи се интернационалним искуством у том раду, као нпр. летеће митинге, конференције организованих радница, скупштине неорганизованих с циљем њиховог упознавања с нашим конкретним захтевима, организовање кружока за ликвидирање иналфабетизма, за подучавање у шивењу и кројењу, за упознавање са основним принципима хигијене итд. У сврху изградње активног женског синдикалног кадра треба за организоване раднице држати легалне, кратке, основне синдикалне курсеве. С обзиром на појачану активност сељанки која између осталог долази до изражаја и у њиховом учествовању у национално-револуционарном и сељачком покрету, треба партија да отпочне са одржавањем конференција сељанки и то у првом реду у оним местима где је утицај партије највећи. Иако партија посвећује највећу пажњу раду међу радницама у предузећима и међу радним сељанкама, она ради и у непријатељским женским организацијама које обухватају масе радница и сељанки, с једним задатком да разголити ове уста- нове и да одвоји из њих женске масе и да их придобије за револуционарни радничко-сељачки покрет. У исту сврху партија предузима мере да рад тих организација прикаже у правом светлу, да поједине чињенице искористи за разголићавање и дискредитовање тих организација у очима радних маса. За рад партије међу женама је од нарочите важности масовна женска литература која треба да води рачуна о локалним приликама, а у првом реду издавање легалног женског листа. Најважнији задатак на том пољу јесте придобијање и изграђивање кадра женских радничких и сељачких дописница. Поред тога треба да се сва питања у вези с радом међу женама темељито обрађују како у легалној тако и у илегалној штампи.”1) После завођења шестојануарске диктатуре 1929. године, Партија се пред терором и због губитка масовне базе после забране синдиката и других радничких организација, повукла у дубоку илегалност. Настао је застој у целокупном партијском раду, па и у раду међу женама. „.. .Тек под конац 1932. године почињу се обнављати, партијске организације у већим центрима Југославије. Али већ 1933. почињу се нашироко обнављати илегалне ћелије КП с мјесним комитетима, а до 1934. године обновљени су покрајински комитети као највиши руководећи органи.”2) Оријентација Партије у ово време на продирање у легалне радничке организације имала је утицаја и на међу женама. Све више жена примано је у Партију и више жена учествује у акцијама радничке класе, а чињу да дејствују и самостално. све рад све по- Почетком 1934. године Централни комитет КПЈ дао је свим партијским организацијама „Упуте за рад међу женама”. У овом партијском материјалу обрађена је улога жена у револуционарном покрету и разрађене су организационе и политичке мере рада. „Непосредне задаће у раду међу женама” овако су формулисане: „1. У вези са одржавањем Интернационалног конгреса радних жена у Паризу од 28—30. јуна проширити агитацију међу пролетерским и осталим радним женама за популаризацију тога конгреса, који има за циљ активизацију радних жена за борбу против империјџлистичког рата. Настојати што више легализовати бирање и слање жена на овај конгрес. 2. У антиратну акцију партије поводом 20-годишњице светског империјалистичког рата настојати увући широке масе радница и радничких жена. 3. ПК и МК треба у своме дјелокругу да концентришу рад међу радницима у првом реду на велика текстилна, живежарска и монополна предузећа у којима су у већини упослене раднице. 4. Повећање броја жена у Партији и омладини, увлачењем радница, радничких жена и студенткиња које су се истакле у борбама или које треба одгојити и оспособити за масовни рад међу женама. Давање одговорних функција другарицама у партији, омладини и осталим револуционарним организацијама... За масовпо придобијање радница за борбу морамо приступити радницама, објашњавајући узроке њиховог тешког положаја, указујући на једини могући излаз из тог положаја: организовану борбу, заједно с радницима. Даље треба излагати захтјеве посве јасно и Разумљиво за раднице, при томе објашњавати како да се овај или онај захтјев оствари и организује борба за његово остварење, убједити раднице да и оне морају активно учествовати у борбама, па ако је потреба и одговара условима и водити њима. Једном ријечи, треба радити тако, да раднице и пролетерске жене стекну убјеђење, ‘) Из Резолуције по женском питању усвојеке на IV конгресу КПЈ. ’ ) Тито, V Конгрес КПЈ, јун 1948, стр. 43. 10 �да је нагаа партија једпни озбиљан борац за њихове интересе и да једино борећи се под њеним руководством могу побољшати свој економски, политички и друштвени положај. А то су и задаће наше партије према радним женама.”1) У периоду који следи оријентација Партије усмерена је на појачано коришћење легалних форми рада, што проширује утицај Партије на много већи круг жена него што је то било могућно док је рад био строго илегалан. На то указује и Извештај Шмита2) из 1935. године, у коме се, у одељку V, говори како организовати рад међу женама: „1. Тежиште рада међу женама поставити на агитацију и пропаганду за конкретне женске захтјеве. Томе потчинити и сву дјелатност рада у масовним женским организацијама уколико постоје. 2. Мјесто женске комисије створити један шири одбор који под неком фирмом легализовати. 3. Стварати посебан женски покрет у оквиру УРСС-а (можда проширење оне Топаловићкине филијале на све крајеве). 4. Наставити с радом. на стварању нове легалне женске организације, коју су наше почеле. 5. Покренути специјалну женску агитациону литературу, гато популарнију и женску у правом смислу ријечи. При том специјално разрадити таква питања, као: а) услови рада жена у предузећу (не копију Бебела, него конкретно данашње услове); б) избацивање удатих из предузећа и службе, в) живот и положај домаћица; г) живот и положај дјеце; д) женско право гласа и изједначавање са мушкарцима итд. 6. Нистојати створити један заједнички акциони одбор свих женских организан,ија за право гласа и сличне опће захтјеве, који би сазивао скупштине, манифестаи,ије итд.” Раздобље од 1937. године па до избијања II светског рата карактеристично је по наглом развијању демократских снага у земљи, под руководством Комунистичке партије Југославије и друга Тита. Народни фронт, масовни покрет за независност земље и њену демократизацију, већ је захватио широке народне масе и имао снажног одраза и на жене и њихову активизацију у покрету. Непосредна опасност од избијања II светског рата, утиче на одлуку Партије да посвети још већу пажњу раду међу женама. На Земаљском саветовању КП маја 1939. године подвучено је да због сталне опасности од рата и мобилизације треба радити на изграђивању кадрова непознатих непријатељу — нарочито жена. То је означено као најважнији организациони задатак: НАРОДНИ ХЕРОЈ СПАСЕНИЈА - ЦАНА БАБОВИЋ рођена је 25. марта 1907. године у Лазаревцу, у породици сиромашног занатлије Васе Ћуковића, који се доселио из Санџака. У родном месту завршила је основну школу и три разреда женске занатско-индустријске школе, коју је морала напустити да би почела зарађивати за свакодневни живот. „Организационо питање је скоро најкрупније питање овог часа. У вези с ратом и све већим прогонима пред нас се поставља важна задаћа: осигурати спретним организационим мерама континуитет руководства и чврсту повезаност свих делова партије. Већ данас треба обезбедити све форме од мобилизације и хапшења. Зато морамо што хитније подићи и изградити нове, класном непријатељу непознате кадрове. а нарочито ЖЕНЕ. Не сме бити ни једног форума без женских чланова. Ако су већина кадрова до сада подцјењивала чажност увлачења жена у КП — онда сада морају постати свесни чињении,е ДА ЈЕ ДАНАС СТВАРАЊЕ ЖЕНСКИХ ПАРТИЈСКИХ КАДРОВА НАШ НАЈВАЖНИЈИ ОРГАНИЗАЦИОНИ ЗАДАТАК.”3) Још у раној младости повезује се с радничким покретом у Лазаревцу у окаиру класних независних радничких синдиката. Преласком у Београд 1926. године запошљава се у текстилној индустрији. Ради у синдикату текстилних радника и у Културно-уметничком друштву „Абрашевић”. У СКОЈ је примљена 1927. године. Тада постаје члан Месног комитета СКОЈ-а за Београд и Покрајинског комитета СКОЈ за Србију. Члан Комунистичке партије постала је почетком 1928. године. После завођења шестојануарске диктатуре 1929. године на~ ставља с револуционарним радом у тешким условима због учесталих хапшења комуниста. Средином године њен муж Ибрахим Бабовић, по позиву Отокара Кершованија, тадашњег секретара ПК Партије за Србију, дошао је из Пожаревца у Београд да преузме дужност секретара МК Партије Београда. Спасенија Бабовић тада ради на формирању и сређивању нових партијских организација у граду. Петој земаљској конференцији КПЈ, одржаној од 19. до 23. октобра 1940. године у Дубрави, предграђу Загреба, претходиле су конференције покрајинских комитета КПЈ ') Упуте ЦК КПЈ за рад међу женама. ) Влагоје Паровмћ. ’) мПролетер”, бр. 1—2, јануар—фебруар 1940., стр. В. 11 �Та делатност је поново пресечена већим хапшењем комуниста фебруара 1930. године (провала А. Коцнура, члана ЦК СКОЈ-а). Тада је ухапшена и Цана Бабовић заједно с мужем, сестром и братом. На судском процесу сви су осуђени на вишегодишњу робију и затвор, а Цана је, због наводно „недостатка доказа” и због тога што се налазила пред порођајем, ослобођена оптужбе. У току вишемесечног полицијског затвора држала се храбро. Средином 1932. године поново је ухапшена и после краћег задржавања у затвору протерана у родно место. Међутим, одмах се вратила у Београд и наставила револуционарни рад. У томе је имала посебну помоћ др Веље Косановића, који је био значајан партијски пункт у Београду, а кога је одраније познавала. Преко њега је долазила у контакт с највишим партијским руководиоцима, које је ЦК КПЈ у то време слао у Београд — Месудом Мујкићем и Благојем Паровићем. Под илегалним именом „Мара” постаје члан Месног комитета Партије за Београд, који је Паровић формирао јануара 1934. године и још више ради на обнављању партијских организација. Јуна 1934. године упућена је на партијски курс при Међународној Лењинској школи у Москви, где је провела шест месеци. Из СССР-а вратила се у јесен 1935. године. У многим крајевима земље у то време вршена су масовна хапшења комуниста. С обзиром да је била компромитована и добро позната београдској полицији, и да је било потребно да обезбеди легализацију свога рада, морала је да се запосли и активира у синдикату. Због тога је отишла у Крушевац где се запослила у једној текстилној радионици и постала активни члан УРСС-ових синдиката. Убрзо је изабрана и за председника Секције синдиката текстилних радника. Један је од организатора штрајка у фабрици сапуна „Мерима” јануара 1936. године, као и неколико успелих акција за побољшање положаја занатских радника. Била је и један од организатора великог збора Фронта народне слободе у Крушевцу 24. маја 1936. године. Знатно је допринела развијању партијских организација и формирању Месног комитета Партије у Крушевцу. У западној Србији, Поморављу, Нишу, Крагујевцу у ово време се развијао интензивни партијски рад, радило се на оснивању Народног фронта, водиле се акције и штрајкови. Покрет је био у полету. Због тога се указала потреба формирања Обласног комитета за ова подручја. По одлуци члана Политбироа ЦК КПЈ Сретена Жујовића, Цана Бабовић одлази у Крагујевац где је био формиран Обласни комитет. Средином јануара 1937. године прелази у Ниш и као члан Обласног комитета ради на развијању партијске организације у Нишу, који се у то време нагло индустријски развио. Али, и ту брзо пада полицији у очи, па је већ крајем фебруара 1937. године ухапшена. Успела је да побегне у Светозарево, а затим у Крагујевац. Почетком маја 1937. године ухапшени су поједини чланови Партије у Крагујевцу, а затим су настала шира хапшења и у другим местима. Откривени су неки чланови Обласног комитета. Због овакве ситуације Цана Бабовић је морала да оде са овог подручја. У договору с Обласним комитетом и чланом ЦК отишла је у Сарајево на рад. После месец дана, 13. јула 1937. године ухапшена је под илегалним именом Злата Досковић. Спасенија Бабовић је мучена још у сарајевском затвору, а затим спроведена у војни затвор у Крагујевац, где је подвргнута још тежим тортурама. Насилно су јој убацивали у грло велике количине соли. „То је страшно” — причала је касније Цана. „Човек се осећа беспомоћан. Жеђ ме је мучила до бесвести. Почињало је да ми зуји у глави. Падала сам у кому. Трпали су ми со у уста, а кад би ме спопала жеђ, точили би воду пред ћелијом да би ми отежали муке... То је у ствари личило на почетак умирања на један ужасан начин”. Али Спасенија-Цана Бабовић је свему томе одолела. Херојско држање пред полицијом чланова Обласног комитета Спасеније-Цане Бабовић и Крсте Попиводе постало је пример генерацијама младих комуниста у годинама до рата како се треба држати пред класним непријатељем. Спасенија-Цана Бабовић осуђена је на две године затвора, које је издржала у Казненом заводу у Пожаревцу. После изласка с робије, средином 1939. године, опет је на револуционарном раду у Београду. Кооптирана је у Покрајински комитет КПЈ за Србију. Маја 1940. године поново је ухапшена. Док је била у затвору, на V покрајинској партијској конференцији за Србију, која је у међувремену одржана за Србију, за Војводину и за Црну Гору, Боку, Санџак, Косово и Метохију. У резолуцијама донетим на овим конференцијама посебно поглавље посвећено је раду међу женама. У резолуцији донетој на V конференцији ПК КПЈ за Србију,1) маја 1940. године, изложена је у поглављу VI концепција рада међу женама: „Партијске организације морају приступити много озбиљнијем раду међу радним женама. Једино уз помоћ Партије могу се избећи скретања која се своде на феминизам и одвајају Партију од радница и сељанки. У свим акцијама треба истицати и привлачити жене, водећи неуморно борбу за остварење начела „за једнак рад, једнака плата”, постављајући увек и специфичне захтеве жена. Али то никако не значи да не треба водити и акције свих жена за општа женска права (право гласа, равноправност пред законима и сл.)”. Од другарица из Србије биле су делегати на конференцији ПК КПЈ за Србију: Вукица Митровић, Лепа Стаменковић и Љубинка Милосављевић. Спасенија - Цана Бабовић и Мара Нацева нису присуствовале конференцији зато што су се у то време налазиле у затвору, али су изабране за делегате за V земаљску конференцту ЦК КПЈ. У извештају са VI покрајинске конференције КПЈ за Војводину, одржане септембра 1940. године, посвећено је VII поглавље проблемима рада међу женама:2) „Један од важних сектора партијског рада јесте васпитање и оспособљавање гито већег броја жена радница и радних жена уопгите за активан рад у Партији, а исто тако и за масован широки рад специјално међу женама. И онако тежак положај жене, с обзиром на избијање империјалистичког рата, знатно се погоршао, како у земљама које су директно увууене у рат, тако и у онима које не учетвују у њему. Данас се жена све вигие отпушта из службе и предузећа. У недостатку мушке радне снаге, жена радница се упошљава у ратној индустрији, где су услови рада врло тегики. Скупоћа која је тако страховито погодила читав радни народ, погађа нарочито радну жену, утолико више гито је њена надница много мања него мушка, а како јој је муж, брат или отац на фронту и у војсци, она сама мора да издржава целу породицу. Дакле, незапосленост, скупоћа, запошљавање у тешкој ратној индустрији и самостално издржавање породице уз велике патње —• ето то је донео жени данашњи крвав империјалистички рат и његове последице. Због свега овога данас је лакгие него икада окупити гиироке слојеве жена и организовати их у борби за њихове специјалне захтеве (веће наднице и плате, против скупоће, против отпугитања жена из службе или предузећа, за давање веће потпоре породицама итд.). Данас видимо да у земљама у којима бесни ратни пожар жена остаје сама у позадини, на њу мора да падне руковођење, организација и извођење аки,ија против империјалистичког рата и свих осталих који одговарају политиг^и радничке класе у датом тренутку. Та се појава, само у несразмерно мањем обиму, опазила и код нас кад је доста велики број наших добрих другова позван у војску. У Војводини данас постоји мали број жена способних да руководе појединим партијским организацијама и секторима. За овај двогодишњи период активног партијског рада мало се на томе учинило. Данас се пред партијску организацију у Војводини поставља важан задатак васпитања и оспособљавања жена за рад у Партији, с обзиром на њену тако важну улогу уопште, а специјално у ратној ситуацији.” ‘) „Пролетер”, бр. 3—4, април—мај 1940. 2) ИА ПКВ, бр. 3369. �у њеном одсуству, изабрана је у Покрајински комитет и у Секретаријат Покрајинског комитета КПЈ за Србију. На истој Конференцији изабрана је за делегата за V конференцију КПЈ, на којој је, откобра 1940. године изабрана за члана ЦК КПЈ. На саветовању партијског актива за Србију, у јесен 1940. године, на коме је учествовао и Јосип Броз Тито, у име ПК Партије за Србију, извештај о организациојом стању у Партији Србије поднела је Спасенија-Цана Бабовић. Са члановима Месног комитета КПЈ за Београд и члановима Секретаријата Покрајинског комитета КПЈ за Србију учествовала је у организовању штрајкова, демонстрација и манифестација београдске омладине, радника и грађана против политике владајућег режима. Двадесет седмог марта 1941. године говорила је окупљеном народу код Вуковог споменика, позивајући на одбрану слободе и на отпор фашистичким агресорима. Као члан Покрајинског комитета један је од организатора устанка у Србији, члан је Војног комитета ПК КПЈ за Србију. Учествује у организовању ударних група и акција против окупатора, нарочито у Београду. Учествовала је на Мајском саветовању КПЈ 1941. године у Загребу. На ослобођену територију отишла је октобра 1941. године, делујући као члан ПК КПЈ за Србију. Са главнином партизанских снага и Врховним штабом повукла се из Србије за Санџак. Пошто су отпале могућности да се руководство Партије и Главног штаба Србије децембра 1941. године и почетком 1942. године врате у Србију, Цана Бабовић је крајем фебруара са преосталим одредима српских партизана прешла Лим. Затим је постала заменик политичког комесара и партијски руководилац II пролетерске бригаде која је формирана 1. марта 1942. године у Чајничу. Прошла је тежак пут првих пола године Друге пролетерске бригаде, доприносећи развијању њене партијске организације, међуљудских односа и подизању свести њених бораца. Живела је с „бригама и невољама” бригаде, а њено учешће на партијским састанцима и саветовањима комуниста било је нарочито запажено. У јесен 1942. године, Тито јој је поверио нови задатак: да у ЦК КПЈ буде одговорна за рад Антифашистичког фронта жена. Спасенија-Цана Бабовић је иницијатор и организатор Конференције Антифашистичког фронта жена Југославије, која је одржана од 6. до 8. децембра 1942. године у Босанском Петровцу и на којој је изабрана у Извршни одбор АФЖ-а Југославије. Као већник учествује на I и II заседању АВНОЈ-а. На II заседању изабрана је за члана Председништва АВНОЈ-а. После ослобођења земље Спасенија-Цана Бабовић била је министар у влади НР Србије и члан Извршног већа Народне скупштине Србије. За посланика Савезне и Републичке скупштине бирана је у свим сазивима до 1963. године. На I конгресу АФЖ-а Југославије, одржаном у Београду јула 1945. године, изабрана је за председника Централног одбора АФЖ-а Југославије. У ЦК КПЈ бирана је од V конгреса, а у ЦК СК Србије непрекидно од I конгреса. Била је члан Извршног комитета ЦК СКС. Бирана је за члана Председништва Главног одбора Социјалистичког савеза радног народа Србије и члана Председништва Савезног одбора ССРН Југославије. Била је члан Председништва Савезног одбора СУБНОР-а Југославије и члан Савета федерације. Сада је члан Председништва СР Србије и члан Савезног одбора СУБНОР-а Југославије. Одликована је Орденом народног хероја 5. јула 1953. године. У тачки 7. резолуције постављени су задаци у раду са женама: „Да би се уклонио недостатак рада на женском сектору увлачити што веКи број жена у Партију, оспособљавати их за акцију, васпитавати их као кадрове и на тај начин осигурати њихово руководство у датој ситуацији у случају потребе потпуно преузимање рада на свим секторима.”1) Од жена су на конференцији Покрајинског комитета КПЈ за Војводину биле делегати: Соња Маринковић и Јудита Аларгић. У резолуцији Осме покрајинске конференције Црне Горе, Боке, Санџака, Косова и Метохије,2) на више места је констатовано да је рад Партије међу женама био занемарен и да партијске организације треба да му посвете више пажње. У поглављу VIII „Рад међу женама”, постављени су задаци: ,,а) Мора се приступити озбиљном раду међу радним женама у вароши и на селу. б) У свим акцијама треба истицати и привлачити и жене, водећи неуморно борбу за остваривање начела „за једнак рад, једнака плата”, постављајући и специфичне захтеве жена. в) У исто вријеме треба водити и акције свих жена за општа женска права, —• право гласа, равноправност пред законом и томе слично”. Делегат на овој конференцији била је Милева Вуковић. На V земаљској конференцији КПЈ, одржаној од 19. до 23. октобра 1940. године у Дубрави, предграђу Загреба, посебна пажња је посвећена раду КПЈ међу женама. У исцрпном реферату су приказани борба и активност жена за њихова права и истакнути методи и облици рада Партије на политичком уздизању жена. Уједно су прихваћени принципи рада на окупљању жена свих друштвених слојева око револуционарног пролетаријата. Најкарактеристичнији делови овог значајног документа су потврда ставова, оријентација и напора Партије да, не само масовно активира жене у борби за њихове захтеве, да их сврста у чврст и јединствени антифашистички фронт, већ и да им повери врло одговорне дужности у време избијања II светског рата. Реферат је поднела другарица Вида Томшич. Другарице и другови! Рад међу женама постаје за нас све важнији сектор рада. Империјалистички рат, мобилизација, несташица животних намирница, беспослица и скупоћа појаве су које дубоко задиру у живот већине жен.а,. од радница па све до грађанских жена. Ове појаве које доноси са собом рат буде жене из летаргије, из пасивности и мобилишу их у борбу револуционарног пролетаријата. Појавом империјалистичког рата рад међу зкенским масама постаје, дакле, све важнији... III. Да видимо који су то женски захтеви које пролетаријат мора да уврсти у свој програм. 1) Пре свега, то су захтеви који се тичу материнства, и то: потпуна заштита мајке, нарочито раднице и сељанке, пре и после порођаја; домови за мајке и трудне жене, породилишта, болнице, примаљска и лекарска помоћ, дечја јасла, дечји домови, законска заштита деце, укидање свих разлика међу брачном и ванбрачном децом, дозвола абортуса — све док не буду створ&ни сви услови да мајка може без бриге да рађа. 2) Даљи захтеви тичу се двојног морала у нашем јавном и 'чриватном животу: потпуна равноправност жене пред зако‘) ИА ПКБ, бр. 3369. ИРПС, бр. 12099/131. !) 13 �ном, и ефикасна борба против проституције, с тим да се младим девојкама омогући одговарајуће и пристојно плаћено упослење, а да се кажњавају заводници и купопродаја жена. Крај двојног морала у нагием праву и целокупном јавном животу, који кажњава и избацује жену за исто дело за које мушкарац не подноси никакве последице, већ му чак расте углед (проституција, ванбрачна деца, забрана тражења оца и т. сл.). Увођење грађанског брака и могућност развода брака. 3) Треће су захтеви економске природе: једиатса плата за једнак рад; укидање разлика између плата и услова за запослење удатих и неудатих жена; укидање ноћног рада за жене; одређивање радног времена за кућне помоћнице; ефикасна заштита фабричких и других радница од штетних последица рада; заштита младих радница од шиканирања и сексуалног искоришћавања од стране гиефова; плаћено одсуство за запослене жене пре и после порођаја, са законским осигурањем да ће после тога одсуства бити поново примљена на посао и да ће им бити плаћено време за дојење деце; дечје јаслице при фабрикама и установама; приступ свим звањима која одговарају женама; приступ у све гиколе стручног образовања жена. 4) Најзад и политички захтеви: признање свих политичких права женама; потпуно активно и пасивно право гласа. Тим, специфичним женским захтевима прикључују се у свакој конкретној ситуацији нови захтеви, који нису само женски, али који на нарочити начин погађају баги жене. Данас. на пример, у време другог империјалистичког рата и растуће скупоће, ми повезујемо опгите женске захтеве са садагињом ситуацијом и дајемо им нов садржај. Правилна борба за женске захтеве могућна је само на бази правилног разумевања и постављања женског питања, онако како смо га већ приказали. Те захтеве, које класно друштво уопште не може потпуно решити, морамо у пракси повезати са борбом пролетаријата; пролетаријат мора водити масу жена у борбу за њихове захтеве, с тим да им непрекидно 1/казује на класни значај равноправности и подређености жена... НАРОДНИ ХЕРОЈ ВИДА ТОМШИЧ, ЧЛАН ЦК КП СЛОВЕНИЈЕ НАРОДНИ ХЕРОЈ У доба када је било потребно удружити све народне снаге у јединствени фронт против навале фашизма у међународном, и националном опсегу, у тој борби су снажно сарађивале и жене. ВУКИЦА МИТРОВИЕ, ТЕКСТИЛНА РАДНИЦА, ЧЛАН ПК КПЈ ЗА СРБИЈУ Масовно антифашистичко васпитање жена вргиено је усмено и преко наше штампе. То је било време шгсроке сарадње са свима женама, доба масобног- рада у грађанским женским организацијама (Женски покрет у Србији и у Хрватској, разне женске организације у Словенији). Иако је целом том раду недостајало принципијелне јасноће, он је ипак био успешан. Сврстао је масу жена у заиста јединствен и чврст антифагиистички фронт. У то доба већ су искоришћаване легалне могућности рада. Наше жене радиле су у низу женских удружења. Оснивале су и саме разна удружења и подружнице и у њима окупљале жене. Наше жене у Загребу и Београду почеле су у то време да издају легалне женске часописе и ревије „Женски свијет” и „Жену данас”, који су огромно допринели просвећивању и окупљању жена (на пример, „Жена данас” у акцији за право гласа)... У гитрајковима који су се водили у прошлој години, преко 50% учесника биле су жене. Примери борбе за економске захтеве у Србији: код Владе Илића, Београд, штрајк текстилаца у Земуну, нарочито акција радница и радничких жена поводом, штрајка аеронаутичких фабрика у Београду и Земуну, њихова демонстрација пред Министарством, штрајк текстилних радника у Лесковцу, у Ваљеву у фабрици бомби, штрајк монополских радница у Велесу у Македонији, чипкарских радница у Сарајеву и у фабрици хартије у Чачку. Даље, низ штрајкова у Хрватској, у којима је активно сарађивало врло много радница (на пример, предузеће Требич, Гаон, Контакт, Холцнер, Хан и Нетел у Загребу, акција радничких жена у штрајку у Гардуну код Сиња, сплитски штрајк), учегиће жена у свим акцијама против скупоће које су вођене, 14 �нарочито у Црној Гори и Словенији, где је било преко 1/3 ■учесника жена. Али не само то. Жене данас у огромном броју учествују и У политичким акцијама. На пример, акција за право гласа жена (Србија и Словенија); демонстрације 14. децембра у Београду; у овогодишњој првосептембарској акцији у Београду, Загребу, у Далмацији и осталој Хрватској, у Кошутњаку 8. септембра, где је било 50°/о жена и где су се жене одлично показале и у борби са полицијом и у спасавању рањеника. Од јесени 1939. године, са оштријом диференцијацијом међу женама, морао се променити и наш рад у удружењима. Дошло је до прелома свуда где је наш рад био правилан (на пример, Омладинска секција Женског покрета у Београду, а и у другим местима прелом је очит). У женским удружењима где смо ми имали одлучујући утицај осећа се баш сада прилив нових жена које траже од нас одговор на сва отворена питања данашњице (на пример, Друштво за просвјету жене у Хрватској, које се све више развија). Тако видимо да је покрет радних жена од пре неколико година у сталном порасту. Нарочито је пак порасла борбена свест и активност жена у овој години после почетка империјалистичког рата. На хиљаде жена радница, домаћица, намештеница и других жена учествује у најразличитијим борбама које води радничка класа и радни народ Југославије. у овим борбама расте један кадар жена на који ће Партија моћи да се ослони у свом раду међу женама и у активизирању радних жена. Морамо ту нарочито подвући да сви ови покрети нису само последица погоршања положаја радних жена и последица општег процеса активизирања радних маса. На овај пораст радних жена у покрету одлучујуће је утицала Партија појачаним радом међу женама. КРЈ је увек правилно оцењивала важност рада међу женама. Партија је увек сматрала тај рад као сектор рада за који треба у сваком комитету и у свакој ћелији да буде неко одговоран. У свим партијским важнијим документима, резолуцијама, директивним брошурама и партијским органима било је говора о томе сектору рада. На скоро свим конференцијама био је рад међу женама посгављен као посебна тачка дневног реда. У неким покрајинама постојале су већ одавно женске комисије. Но, поред свега тога наш рад међу женама све до пре 2—3 године био је слаб... Наше партијске организације нису увек спретно проналазиле најзгоднија питања и захтјеве на којима би се могле окупити и покренути жене, а нису налазиле ни најбоље форме за такво активизирање радних жена. Зато је број жена у Партији, иако у овој години јако порастао, још увек тако низак ... Поред неразумевања и занемаривања женског сектора рада, важан узрок за још увек слаб рад међу женама, припада идеолошким скретањима у женском питању... ЛЕПОСАВА СТАМЕНКОВИБ, ТЕКСТИЛНА РАДНИЦА, ЧЛАН МК КПЈ ЗА БЕОГРАД НАРОДНИ ХЕРОЈ МАРА НАЦЕВА, РАДНИЦА У НИШУ, ОРГАНИЗАТОР И УЧЕСНИК ШТРАЈКОВА, ЧЛАН ОК КПЈ ЗА НИШ. ХАПШЕНА ПРЕ РАТА. ОДМАХ НОСЛЕ НАПАДА НЕМАЦА НА ЈУГОСЛАВИЈУ ОТИШЛА ЈЕ У РОДНО КУМАНОВО И НАСТАВИЛЛ РАД. ОТКРИВЕНА ЈЕ И УХАПШЕНА У ЛЕТО 1942. ИЗ ЗАТВОРА У СКОПЛјУ ПРЕБАЧЕНА је у СОФИЈУ, А ЗАТИМ У ЛОГОР НА ТУРСКОЈ ГРАНИЦИ. ОСЛОБОБЕНА ЈЕ КРАЈЕМ 1943. ГОДИНЕ, ВРАТИЛА СЕ У МАКЕДОННЈУ И СТУПИЛА У ОДРЕД. ПРОГЛАШЕНА ЗА НАРОДНОГ ХЕРОЈА 27. НОВЕМБРА 1953. ГОДИНЕ Феминизам у нашим редовима треба да означимо као десничарску опортунистичку помоћ грађанском женском покрету код ширења илузија да се тобоже може ријешити женско питање у оквиру класног другитва помоћу неких реформи. На тај начин одвајају се жене од револуционарног пролетаријата и његове партије. Према томе је то покугиај ликвидирања водеће улоге наше Партије у борби за једнакост жене... V. Према томе, поставља се пред нас питање какав треба да оуде наш рад међу женама да бисмо их на основу њихових захтева активизирали у револуционарној борби под руко8одст8см1 наше КП. а) Садржај нагиег рада мора пре свега бити широко пропагандгсстичко просвећивање жена, да постану свесне свог положаја у капитализму, као и свог места у борби радног народа. Свим женама мора постати јасно у каквој је вези питање њихове равноправности са системом класног друштва. Друго, морамо на основу њихових захтева повести агг^тацију за разне акције у којима треба повезати о/сенске захтеве са борбом радног народа против капитализма. Да бисмо то постигли, наш рад мора бити широк и еластичан. Захтеви око којих хоћемо да окупимо и покренемо жене морају бити уско повезани са моменталном конкретном си- 15 �пропаганде међу женама и њиховом окупљању и просвећивању на основним питањима која се тичу њиховог положаја... На селу има такође много организација у којима се окупља велики број жена. Досад смо препуштале сељанке саме себи и утицајима разних грађанских организација (разне задруге у Србији, Женске гране ХСС, Сељачка жена и друштва кмечких фантов ин деклет —- сељачких момака и девојака — у Словенији). Све су то организације где постоје могућности за успешан рад. Истина је додуше, да је рад на селу тежи г; да тражи више стрпљења и истрајности него икоји други рад, али баш зато му морамо поклонити посебну пажњу, нарочито зато што је рад на селу једна од наших најболнијих тачака, а уједно један од наших најважнијих задатака. У целом раду преко легалних организација морамо настојати да привучемо нове масе жена, оне које су досад биле потпуно пасивне. У ту сврху је потребно да се тим женама пружи некаква практична корист, а да се истовремено и васпитавају. Зато у овим организацијама често приређујемо и течајеве за шивење, кројење, здравствене течајеве, васпитне и сличне течајеве. Али морамо још једанпут подвући да такви курсеви, као и женске секције, не смеју постати сами себи циљ, већ морају само послужити за гито лакше окупљање и просвећивање жена. туацијом. Зато и не постављамо никакве посебне захтеве жена у капитализму, него их повезујемо са данашњим захтевима у доба другог империјалистачког рата, растуће скупоће и новог напида на права радног народа, а нарочито на права жена, као што смо, на пример, захтеве за женско право гласа прошле јесени повезали са борбом против империјалистичког рата, и у исто време с тим захтевом раскринкали Владу споразума, која је обећала демократију ... Најшири рад међу женама можемо развити поводом питања скупоће као последице империјалистичког рата од које прети глад већини народа. Морамо приказати рад владе, која помаже животним намирницама немачке и италијанске империјалисте, да би и даље истрајали у пљачкашком рату, док истовремено баца народе Југославије у нечувену беду и глад. Све мере против шпекуланата само су бацање песка у очи и не могу ништа променити, јер је очигледна чињеница да скупоћа упркос томе непрекидно расте. Питање скупоће значи за жену питање могућности исхране њене породице, њене деце. Жене саме траже начина којим би се бориле против скупоће... Не само што жене нису добиле обеНана политичка права од нове владе, него је у припреми читав низ нових мера против жена. Незапосленост ће се опет решавати на рачун жена, жена ће и даље морати да се бори за основна права на рад и мораћс да брани своја права. Мере које доприносе јачању капиталистичке експлоатације и реакције већ дижу вал протеста међу радним масама, особито међу радним женама. Наш је задатак да водимо овај масовни отпор против капиталистичке реакције и против владе, да појачамо борбу жена за политичка права и да је повежемо са борбом радног народа за нову народну владу, владу радника и сељака, која једино може дати ова права... б) Прелазимо сада на питање какав облик може имати наги рад међу женама. Облици тога рада зависе од тренутне ситуације и од наших снага. Наш принцип мора бити: ми морамо радити свуда где се скупљају жене; сваком приликом, где год је то могуће, морамо мобилисати и активисати све жене за борбу. бб) Други врло важан облик рада међу женама јесте лист. Добар женски лист врши широку пропаганду међу женама, с. истовремено врши и улогу организатора жена у њиховим борбама. Колпортажни одбори, одбори дописника, одбори читатељки могу се оснивати око листа и да тако постану средишта за рад међу женама, нарочито тамо где немамо других могућности. Код листа је важно да има правилну линију, али да је при том што популарнији и приступачнији женама; мора да одговара њиховим захтевима а истовремено им мора указивати пут напред. Као пример једног уистину доброг листа нека нам буде „Жена данас”... вв) Поред коришћења свих легалних могућности, прилике нас све више присиљавају да пређемо на полулегалне облике рада међу женама. Где нема легалних могућности, васпитање широких слојева жена вршићемо преко полулегалних састанака. Ту не смемо бити ускогруди, јер искуство показује да се на такве састанке, на такве васпитне групе, могу окупљати ширг. слојеви жена. А и ови посебни женски састанци, посебне женске васпитне груп&ј~жогу бити само пут за увлачење жена у заједничку борбу са мушкарцима. То су углавном облици нашег пропагандистичког рада међу женама. Али не смемо мислити да је могућ и потребан само овај рад. Искуства, нарочито искуства из претходних година, показују да се и жене најбоље окупљају у акцијама. А најбоље се васпитавају у току акција на властитим искуствима. Такве жене које су се показале добре у акцијама треба онда увлачити у систематичнији васпитни рад, а најбоље и У Партију... Најзад, сматрам за неопходно да подвучем потребу да се радо.м међу женама морају бавити све наше партијске јединице, без изузетка. Не сме се више догађати да се овај сектор нашег партијског рада препусти неколицини другарица, без помоћи и без контроле. Свака наша јединица, па и где нема ни једне другарице, мора имати једног члана који ће одговарати за рад међу женама. То важи већ за ћелије, а нарочито за наше комитете. То важи и за оне ћелије, које, на пример, раде у творницама где нема ни једне жене. Зар нису акције радничких жена, односно жена радника који су били у покрету, само упозориле на то да мора таква ћелија у предузећу радити и међу женама у својој околини. Погрешан је и став да само жене треба да раде по женској линији... У већим местима, где ће и рад међу женама бити обиман, добро је да се оснивају женске комисије које ће бити од помоћг'. комитету у раду са женама. Али нема смисла оснивати таквс комисије из чисте формалности тамо где нема услово, да. таква комисија стварно помогне комитету, као што јс то био случај код неких окружних комитета. Нарочито ће бити потребно да се при покрајинским и националним пар- аа) ЛЕГАЛНЕ ЖЕНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ Због посебног рада међу женама, због велике заосталости жена, због лакшег окупљања и просвећивања жена, и ми помажемо оснивање и стварање поеебних легалних женских организација. Такве организације пружају нам велике могућности рада. У њима можемо окупљати најзаосталије жене, те их преко њихових уских, личних интереса постепено преваспитавати у свесне жене са широким погледима. Правилно и позитивно је стварати посебне женске организације само онда када се својим радом укључују у општу борбу пролетаријата под вођством КП. У свим организацијама, културним, просветним, сталешким и разним женским секцијама, где год се налазе жене, такође постоји могућност пропагандистичког и агитационог рада међу женама... Морамо нагласити да је могућност легалног рада још и данас врло велика и да ову чињеницу не смемо нипошто заборавити и занемарити. У Србији имамо уместо Омладинске секције Задругу младих девојака, а уз њу могућ је рад у најразличитијим сталешким организацијама где има много жена (на пример, поштарке, учитељице, железничарке, државне чиновнице итд.). У унутрашњости остала је још могућност рада у Женском покрету. Велике могућности рада имамо, на пример, у Црвеном крсту, где има приличан број жена и где морамо водити живу антиратну пропаганду. Али ни оне жене које се данас окупљају у сасвим реакционарним организацијама и где их има велики број, не смемо препустити туђем утицају... Посебне женске секције оснивамо зато што се показало да жене у почетку теже прилазе мешовитим организацијама, где се не могу снаћи, а да их много лакше окупљамо и придобијамо за женске састанке. Код женских секција морамо пазити на то да оне остану у свом делокругу, тј. у оквиру 16 �тијским комитетима створе такве комисије за рад међу женама. А биће потребно да се таква комисија створи и при ЦК КПЈ, која досада није постојала... ” међу радника и класне борбе... ” На основу оцене ске конференције Од другарица из Србије биле су делегати на V земаљској конференцији КПЈ: Спасенија - Цана Бабовић, Вукица Митровић, Лепа Стаменковић и Мара Нацева. За чланове ЦК КПЈ су изабране другарице Спасенија Цана Бабовић и Вида Томшич. дате у реферату и резолуцији V земаљпостављени су задаци за будући РАД МЕЂУ ЖЕНАМА:1) V. Конференција КПЈ констатира да је у неким партијским организацијама систематски рад међу женама још увек занемарен, да другови не посвећују озбиљну пажњу томе важном раду, да тај рад препуштају само току или иницијативи самих другарица, другарицама дапаче одбијају помоћ која се од њих тражи. Стога је потребно: а) да све партијске организације посвете највећу пажњу раду међу женама, особито у синдикатима и другим масовним организацијама; б) за тај рад организације треба да одреде не само другарице него и другове; в) да партијске организације посвећују чим више пажње женама из радничких и сиромашних рејона и пружају могућу помоћ разним савјетима итд.; г) водећи борбу зо опћа женска грађанска права, за једнаки рад и једнака плата у предузећима, разним уредима итд., потребно је у исто време сузбијати бурокоаски феминизам, који ствара јаз из') „Пролетер”, јануар 1941. ИСМЕТ МУЈЕЗИНОВИП: ФАШИСТИ ДОДАЗЕ! радница и има за циљ да отупи оштрицу Ови ставови су током времена прилагођавани економским и политичким приликама пред II светски рат, у време општег снажења утицаја КПЈ на масе и још одлучнијег залагања Партије за учешће жена у свим областима партијског рада, довели до масовног ангажовања жена у акцијама које је Партија водила против непосредне ратне опасности и фашизације земље. Они јасно указују да је у разним временским периодима, на својим конгресима, конференцијама и саветовањима, КПЈ вршила анализу рада међу женама и критички се на њега освртала, упућујући своје чланство на одређене методе и садржај овог рада значајног за Партију. �ПИВО КАРАМАТИЈЕВИБ: ФАШИСТИ ДОЛАЗЕ! 18 �У БОРБИ ЗА РАВНОПРАВНОСТ ЗА МИР И СЛОБОДУ �Прве странице ове књиге, посвећене учешћу жена Србије у народноослободилачкој борби, односе се на рад жена у периоду непосредно пред II светски рат. То доба је обиловало политичким и активностима, економским у којима акцијама, су масе демонстрацијама, жена имале штрајковима значајног удела и, и другим захваљујући Партије, израстале у активне политичке борце и руководиоце, оспособљене догађајима које су наметнули окупација земље и развитак народноослободилачке борбе. 20 да многобројним оријентацији учествују ц �РАД ЖЕНА у СИНДИКАТИМА И УЧЕШЋЕ у ШТРАЈКОВИМА осле забране рада Независним синдикатима, трећег дана после завођења војномонархистичке диктатуре 1929. године, радничка класа Југославије је остала без своје масовне легалне организације. Да би потпуно онемогућила сваки отпор напредног радништва, влада је већ 1. фебруара 1929. године одобрила рад УРСС-овим синдикатима, на чијем се челу налазило опортунистичко социјал-демократско руководство, које се спрегло с владајућом буржоазијом и није заступало интересе радничке класе. Напредно радништво није се укључивало у ове синдикате и остало је по страни. Оживљивање партијског рада у условима полицијског терора и спровођење у живот партијске линије да се преко радничких и других организација које се боре за економска и политичка права радника непосредно делује на масе, захтевало је да се комунисти и напредни радници активиШУ У УРСС-овим синдикатима. Тај процес укључивања комуниста у УРСС почео је већ 1933. године и развијао се постепено, са доста тешкоћа, али успешно, те је од 1937. до 1941. Г0дине кроз Уједињени раднички синдикални савез Југославије (УРССЈ) П КПЈ могла развити врло живу делатност у борби за економска и политичка права радника и постепено заузимати позиције у појединим струковним савезима, ангажујући се на склапању колективних уговора и у свим другим радничким акцијама. Партија је освајала позиције и у радничком друштву „Абрашевић”, спортским друштвима, есперанто и шаховским клубовима и у другим организацијама у којима се окупљала радничка класа. На основу директива за рад са женама и дугогодишње праксе коју је и V земаљска конференција КПЈ позитивно оценила, у оквиру синдиката је организован посебан рад међу женама. Раднице су окупљане и укључиване у читалачке групе, активе, секције, марксистичке кружоке, одборе — према могућностима за рад и снагама које су тај рад спроводиле, али увек са истим задатком: да се жене активишу и укључе у борбу радничке класе. На овим су пословима најчешће радиле жене, чланови Партије, мада то није био искључиво њихов задатак. Поред својих партијских задужења и рада у синдикату, оне су биле врло активне и у раду са женама. Тако је Лепа Стаменковић формирала одбор жена за Карабурму, који је активно радио све до избијања рата, априла 21 НАРОДНИ ХЕРОЈ ЉУБИЦА ОДАЏИБ, ТЕКСТИЛНА ПРЕДРАТНИ ЧЛАН КПЈ РАДНИЦА, �НАРОДНИ ХЕРОЈ АНЂА ЈОВАНОВИЋ-РАНКОВИЋ, рођена је 24. априла 1909. године у Избишту код Вршца, где је завршила четири разразреда гимназије и где се укључила у напредни раднички покрет. Била је и полазник једног курса есперанта, што је у оно време полиција сматрала као могући знак левичарства, с обзиром на то да је ове курсеве похађао велики број напредних младих људи. Анђа је 1927. године примљена у СКОЈ и исте године је ухапшена због учешћа у неким скојевским акцијама. Године 1928, прешла је у Београд, где се запослила у фабрици тепиха и завеса на Душановцу. Исте године примљена је у чланство КПЈ. Због учешћа у једном неуспелом штрајку, 1929. отпуштена је с посла, ухапшена и протерана у место рођења, где је две године живела под присмотром полиције. Но она је и у то време била партијски активна и повезана са радничким покретом у Вршцу. Године 1933. вратила се у Београд и радила је у текстилним фабрикама Моравија, Елка и у Земуну. На сваком месту била ј;е активан партијски и синдикални радник. Касније је са Вукицом Митровић и Лепом Стаменковић била у руководству синдикалног актива текстилаца; била је члан Женске секције међуструковног одбора у Управи синдиката у Београду; организовала је рад група жена у текстилним фабрикама. 1937—1938. године била је члан Комисије за рад међу женама при ПК КПЈ за Србију. Хапшена је 1936. и 1939. Тада је са већом групом другова и другарица била неколико месеци на Ади Циганлији. У затвору се држала ванредно храбро. Пуштена је због недостатка доказа. После тога је живела полуилегално и била члан једног рејонског комитета Партије. Под окупацијом је учествовала у организовању и извођењу разних диверзантских акција у Београду. У јесен 1941. пребацила се на ослобођену територију у Ужицу где се ангажовала у организовању партизанских радионица и у раду међу женама. Крајем године је са главнином партизанских снага прешла у Санџак. Кад је формирана Друга пролетерска бригада, именована је за заменика политичког комесара 2. чете 4. батаљона. Била је врло храбра и у опхођењу са друговима непосредна. Због ових, а и других својих особина била је омиљена међу борцима. Погинула је 11. јуна 1942. године, у тешкој борби са четницима, коју је водила цела II пролетерска и делови I пролетерске бригаде. И у овој последњој, врло оштрој и крвавој борби у којој је IV батаљон десеткован, јуначки се борила. Пала је крај митраљеза којим је штитила одступницу борцима. За народног хероја јула 1953. године. проглашена је 6. • 1941. године. Овакви су одбори формирани и на Дорћолу, Чукарици и у другим крајевима града, где је било радничких насеља или фабрика у којима су радиле жене. У Београду су овај рад покретале или су се на разне начине у њега укључивале: Цана Бабовић, Рашела-Шела Барух, Аница Буловић, Илонка Валгони, Љубица Велебит, Анђа Галовић, Иванка Главашки, Маријана Грегоран, Јулија Делере, Кристина Ковачевић, Вукица Митровић, Милица Михајлица, Станица Начевић, Љубица Новаков, Љубица Одаџић, Јулка Орешчанин, Фатима Пејовић, Нева Петровић, Радмила Рајковић, Љубица РакићЂорђевић, Анђа Ранковић, Марија Рачки, Јулишка Салај, Стана Симић, Лепа Стаменковић, Јелисавета Старчевић-Павловић, Љубинка Стричевић, Јелена Топалов, Јелена Ћетковић, Аница Цента и многе друге. У своме раду оне су користиле сваку прилику да истакну потребу активисања жена у радничком покрету, а исто тако и потребу њиховог пуног учешћа у свим акцијама које су биле од великог значаја за друштво уопште. Као један од доказа за то може да послужи предавање ,,0 радници у друштву и држави”,1) одржаном 8. марта 1938. године у Радничкој комори у Београду. Значај овог предавања је у томе што су жене чланови Партије успеле да га одрже баш у Радничкој комори, где је рад са женама држала Милица Топаловић. Доносимо одломак предавања: „Ми не смемо и нећемо никад заборавити до као раднице имамо нарочите тешкоће у борби, ми нећемо заборавити да је наше место првенствено у радничком покрету, да је наша борба —- борба наше ‘) „Жена данас", бр. 11—12, март—април 1938. 22 класе. Али ми данас не смемо заборавити и на задатке који свом тежином падају на нас, баш зато што смо раднице. Ми морамо прихватити сваку борбу жена за мир и слободу, а таква борба жена из дана у дан буја. Нека се наш пут уједини са путем свих жена које полазе у борбу за одбрану мира, које траже за једнак рад једнаку награду, које се залажу за бољи живот људи. Ми не смемо заборавити да смо позване да будемо пионири слободе, напретка и новог живота. Ми то не смемо заборавити поготову данас, на дан 8. марта, кад се жене целог света групишу око једпе идеје која ће им загарантовати бољи живот. Данас у целом свету жене прослављају свој дан, негде у знаку борбе, негде у знаку победе. У будућности ће нам припасти место које смо заслужиле, али зато ми жене које проводимо дан поред захукталих стројева, ми које одгајамо бледуњаву децу, ми које волимо сву децу, ми које стварамо богатства, ми које се челичном снагом пробијамо кроз живот, ми не смемо заборавити да се данас жене и,елог света боре за мир.“1) За рад са женама формирана је и комисија при ПК КПЈ за Србију у којој су, у периоду између 1937. и 1941. године, према непотпуним подацима, повремено биле: Спасенија-Цана Бабовић, Вукица Митровић, Анђа Ранковић, Лепа Стаменковић, Јулија Делере, Рашела Барух, Митра Митровић, Лепа Перовић, Добрила Карапанџић и Милада Рајтер. Нема сумње да је било још жена којима је Партија поверавала овај рад, али њихова имена нису могла бити утврђена. ПК КПЈ за Војводину поверио је организовање женских секција међу радницама у Новом Саду и другим градовима у Војводини Соњи Маринковић и одредио је да руководи њиховим радом. Она је женске секције организовала по струковним савезима (текстилаца, кројача, графичара итд.). У спровођењу ове акције радиле су с њом: Ирма Амбрустер, Вида Каћански-Лучић, Радосава и Софија Скандарски, Јудита Аларгић, Марија Бача, Милица-Беба Бурсаћ, Савета Дејанов, Аница Зурковић, Деса МиладиновићАбисинка, Јелица Мирилов-Ђерић, Зора Потипарска и др. У Суботици се у Женској радничкој секцији, уочи II светског рата окупљало 250 до 300 жена. Углед и утицај ове радничке секције жена био је тако велик да су јој приступиле и неке интелектуалке и напредне грађанке. При секцији је била организована „летећа библиотека” за жене. Свака чланица је уплаћивала по 5 динара 1) Предавање је требало да одржи Вукица Митровић, али је полиција забранила њено иступање, па га је прочитала Мила, кројачка радница. (Прим. ред.). �месечно за библиотеку. Од прикупљеног новца купована је напредна белетристика и добављана пропагандна литература која је давана чланицама на читање, а једанпут недељно се на заједничком састанку дискутовало о прочитаним књигама. у Крушевцу су у Фабрици сапуна „Мерима” 1940. године формирале женски актив Радмила Обрадовић-Медан, кројачица и Милка Минић, која је у то време радила као наставница Женске занатске школе. У Ужицу је руководилац рада са радницама била Цвета Дабић, текстилна радница, у Чачку Косара Радосављевић, радница Фабрике хартије, у Сремској Митровици Елвира-Бела Ђајић. Окружни комитет КПЈ у Ваљеву оформио је почетком 1940. године комисију за рад међу женама, у којој су од другарица радиле Љубинка Марић и Софија Станишић, а испред Окружног комитета Филип Кљајић, Обрад Стефановић и Риста Михајловић. Крајем године у комисији за рад међу женама биле су: Милка Минић као руководилац, Ђука Динић, Анка Даус и Софија Станишић. Готово у свим местима у Србији: у Нишу, Крагујевцу, Новом Саду, Панчеву, Вршцу, Краљеву, Крушевцу, Лесковцу, Ужицу, Чачку, Ваљеву, Обреновцу, Пожаревцу, Пећи и другим, поред рада у женским секцијама и активима, раднице су биле активне и у друштву „Абрашевић”, које је одиграло велику улогу у укључивању радница, жена радника и омладинки у раднички покрет и у њиховом културном и политичком васпитавању. ТКАЧНИЦА У УЖИЦУ. ПРВА СЛЕВА ЦВЕГА ДАБИК, ЧЛАН ОК КПЈ ЗА УЖИЦЕ, ПРЕ РАТА ГРУПА ШТРАЈКАЧА У ФАБРИЦИ САПУНА „МЕРИМА" У КРУШЕВЦУ, ЈУНА 1936. У свим фабрикама, већим предузећима и радионицама где је КП имала утицаја, раднице су, као и већина њихових другова, организовано учествовале у раду и свим акцијама које је водио синдикат: бориле се за закључивање колективних уговора, биле у штрајкачким одборима, штрајкачким стражама, организовале штрајкачке кухиње, бринуле о породицама штрајкача итд. Карактеристика положаја жене-раднице из тог времена дата је у реферату о синдикалном питању на V земаљској конференцији КПЈ, у поглављу „Жене и омладина”:1) „Најексплоатисанији део радничке класе јесу жене и омладина. Капиталистичка класа, у тежњи за што већим профитом, увек радије запошљава женску и младу радну снагу. Мање отпорни, жене и омладина су увек погоднији за експлот) Ирп, бр. 12624, V земаљска конференција КПЈ 1940. Фотокопија, књ. 5, стр. 23. • тацију. Да би капиталистичка класа што више одржавала у покорности жене и омладину, она је измислила теорију по којој су жене мање вредна радна снага, иако су у многим привредним гранама важнији продуценти од мушкараца. Уредбом о решавању радничких спорова, реакционарна влада и буржоазија одузела је право омладини до 24 године живота да одлучује о продаји своје радне снаге. Како је већи део жена и младих радника испод 24 године живота у производњи, то се тиме већи део радничке класс потпуно обесправљује. 23 За омладину воде битку сва грађанска друштва и установе, ради стављања омладине под свој утицај. Стога су наши задаци: у свакој акцији, у сваком гитрајку постављати захтеве за жене и младе раднике — ученике. Наш захтев мора бити: за једнак рад — једнака плата! Са продором Партије у УРСС Југославије и активизацијом комуниста у борби за економска и политичка права радника, шири се покрет штрајкова, који захвата и жене, нарочито у предузећима где оне чине већину. То �дини штрајковали су текстилни радници Петровграда и ткачке раднице у Бачкој Тополи; 1938. године шивачки радници Чачка и радници трикотаже „Шумадија” у Београду. Карактеристичан је штрајкачки вал пољопривредних радника од 1935. до 1938. године, који је обухватио велики број лсена у Војводини. Један од највећих штрајкова у историји радничког покрета Лесковца и радника текстилне индустрије Југославије био је штрајк текстилних радника у Лесковцу, који је почео 25. јула 1937. године у предузећу „Глигорије Петровић и комп. и у фабрици „Мика Станковић”. У штрајку је учествовало око 1000 радника и радница, међу којима је било и деце од 10 година, чије су наднице износиле 6—8 динара. У штрајкачком одбору су међу друговима биле раднице Марија Лукнер, Ружа Сандић и Јелена-Лена СтојановићЧекичка. Организована је колективна штрајкачка кухиња, у којој су радиле раднице и жене радника, која је припремала и делила штрајкачима више од 800 оброка дневно. ГРУПА ШТРАЈКАЧА У ФАБРИЦИ ХАРТИЈЕ V ЧАЧКУ, ОКТОБРА 1936. ГРУПА ШТРАЈКАЧА У ФАБРИЦИ МИКЕ СТАНКОВИИА У ЛЕСКОВЦУ 1937. • је, пре свега, текстилна индустрија, мада њих има у великом броју и у индустрији дувана, цигарет-папира, на пољопривредним имањима, у дрвној индустрији, конфекцији итд. Поменућемо само оне штрајкове који се истичу по учешћу радница: штрајк у Фабрици чарапа и трикотаже ,,Фако” у Суботици, јул& 1935; штрајк у Фабрици свиле Драгомира Ристића у Новом Саду, јула 1936; у Фабрици шамија Хранта Мумџијана у Нишу, јула 1936; у Фабрици тепиха „Мека” у Суботици, августа 1936; у Менчиковој платнари у Суботици, који је тра- јао 11 недеља, а учествовало је више од 300 жена; у штрајку дрводељаца у Суботици, маја 1936, учествовало је око 150 радница политирерки; у Фабрици сапуна „Мерима” у Крушевцу, јуна 1936; у Фабрици цигле и црепа у Великој Кикинди, јуна 1936 (од 5.000 штрајкача 2.000 жена); у Фабрици хартије Пантић и друг у Чачку, октобра 1936 (у току штрајка, који је трајао 57 дана, жене су спречавале покушај убацивања штрајкбрехера у фабрику на тај начин што су легале на шине испред фургона којима су довожени штрајкбрехери). У 1937. го- Жене су све до једне учествовале у штрајку. У штрајку није било ниједшог штрајкбрехера. Штрајкачке страже испред фабрике смењивале су се и дању и ноћу. Штрајк је успешно завршен 21. августа, после 24 дана борбе. Склопљен је колективни уговор којим су наднице повишене за 5—10°/о. Грађани и сељаци су масовно подржали штрајк. Жене из околних села су прикупиле велике количине намирница као помоћ радницима и њиховим породицама и колима их довозиле у град. У 1939. и 1940. години штрајкови су све чешћи и масовнији и све више имају политички карактер. На Карабурми, радничком предграђу Београда, једно време је партијска организација развила најживљу активност међу текстилним радницима. Услови рада у штофари Владе Илића, а и у другим предузећима, били су све тежи, те је незадовољство међу радницима из дана у дан расло. На збору радника у штофари Владе Илића у јесен 1939. године, састављени су захтеви које је радница Маријана Грегоран поднела власнику фабрике. Осетивши јаку радничку организацију, власник је обећао да ће удовољити захтевима. Међутим, после два дана почео је са репресалијама. Маријана Грегоран је добила моментални отказ, мотивисан грешком у раду. У знак протеста цело њено одељење обуставило је рад, а њему су се придружила и друга одељења. Отказ је повучен, 24 Ј �али је приликом прве исплате поново дошло до сукоба, који су се и касније понављали. Током лета и јесени 1940. године услови рада су се још погоршали, што је довело до великог штрајка 9. децембра 1940. године у штофари Владе Илића, где је радило 1000 радника — већина жене. Непосредни повод догађајима од 9. децембра био је отпушташе старијих радника из штофаре, како би запошљавањем младих власник повећао експлоатацију и ослабио отпор радника. Тада су радници извршили протестну обуставу и припремили своје захтеве. Као одговор на то, власник је самовољно продужио радно време за два сата. Радници су ово сложно одбили. У жељи да разбије слогу радника директор фабрике је предао полицији списак људи које треба ухапсити. У летку који је тим поводом издат догађај је овако описан: „РАДНИЦИМА, РАДНИЦАМА, ОМЛАДИНИ И СВОЈ ПОШТЕНОЈ ЈАВНОСТИ Јуче, 9. децембра о. г. у пола једанаест сатн изјутра, наоружане банде полицијских агената и жандарма извршиле су крвави злочин над нама, радницима и радницама запосленим у штофари Владе Илића на Карабурми. На позив Владе Илића, познатог агента фашистичке Немачке још из доба Стојадиновића, упали су као дивљи чопор у фабрику жандарми са кацигама на глави и исуканим ножевима и стали као крволочне звери тући, газити и касапити голоруке раднике, без обзира жене и мугикарн,е, без обзира децу и одрасле. Одједанпут штофара Владе Илића претворила се у полицијску мучионицу и касапницу, одакле су извирали јауци људи, жена и омладине .. стовало над зверствима извргаеним мад радницима који траже веће парче хлеба... Београд 10. XII 1940. РАДНИЦИ И РАДНИЦЕ ШТОФАРЕ ВЛАДЕ ИЛИЋА"1) У току ове акције образован је штрајкачки одбор, у који су ушли: Петар Бубало, Љубица Велебит, Димитрије Вељковић, Маријана Грегоран, Бошко Дабић, Павле Николић, Васа Орао, Фатима Пејовић, Радивоје Ружић, Драги Стаменковић, Андрија Хабуш, Петар Црнковић, Стефан Червењак, и Зденка Шегвић, студенткиња (по партијском задатку радила са текстилним радницама). У знак солидарности са штрајком у штофари Владе Илића, ступили су у штрајк и радници Београдске текстилане А. Д., којих је било око 1000. У самом почетку штрајка организоване су штрајкачке страже, које су спречавале штрајкбрехерима приступ у фабрику. У овом штрајку су се истакле својом одлучношћу и борбеношћу раднице: Иванка Главашки, Станица Начевић, Мара Живковић, Боса Милосављевић, Гина Пурић, Живка Петровић и др. Обустављале су погоне и агитовале по одељењима. У штрајкачком одбору су, поред другова, биле Љубица Одаџић, Аница Буловић, Милена Вуковић и Марија Ханг. На преговоре са послодавцима отишло је 16 радника, од којих 13 жена; групу је предводио Стеван Дукић. Преговори су вођени у присуству полицијских ') Историјски архив Београда, бр. 1969, Д 11-95. У истом летку радници су поставили следеће захтеве: „1) Тражимо да управа фабрике врати У нашу средину све наше другове које је дала похапсити; 2) Тражимо да се ни један радник не сме отпустити без кривице; 3) Додатак на скупоћу један динар на сат свима без разлике; V Да се обезбеди сваком ткачу из дунавског одељења разбој и да се сви ноћни ткачи мењају с дневним; 5) Ако је предузећу потребно да се ради прековремено, претходно да се упитају радници, а ако већина од њих на то пристане онда да се сваки прековремени Рад плати 50°/о више и на сатнину и на акордну недељу. Читаво грађанство које је посматрало овај крвави напад гнушало се и проте- 25 ФАТИМА ПЕЈОВИН, ТЕКСТИАНА ПРЕДРАТНИ ЧААН КПЈ РАДНИЦА, © ГРУПА ТЕКСТИАНИХ РАДНИКА У БЕОГРАДУ. СТОЈЕ: ДРУГА САЕВА ЈУЛИШКА САЛАЈ, ШЕСТА СЛЕВА ЈУЛИЈА ДЕЛЕРЕ, ПРЕДРАТНИ ЧЛАНОВИ КПЈ �агената, тако да је у току самих преговора долазило до инцидената и до злостављања. СТАНИЦА НАЧЕВИК, ТЕКСТИАНА РАДНИЦА, ПРЕДРАТНИ ЧЛАН КПЈ, ЈЕДАН ОД ОРГАНИЗАТОРА ШТРАЈКОВА У БЕОГРАДСКОЈ ТЕКСТИЛНОЈ А.Д. МИЛИЦА РАДУЛАШКИ, МЕТАЛСКА РАДНИЦА, ЧЛАН КПЈ ОД 1941. Активи жена су организовали прикупљање помоћи за штрајкаче, неколико кухиња и снабдевање штрајкача и њихових породица храном, а пружале су и другу помоћ. Полицијски терор за време штрајка био је оштар. Ухапшен је део штрајкачког одбора (Димитрије Вељковић, Бошко Дабић, Радивоје Ружић, Драги Стаменковић, Андрија Хабуш и Зденка Шегвић) и више десетина радника са Карабурме, али се штрајк наставио. Неколико стотина радника је отпуштено са посла. Само из Београдске текстилне А. Д., од 80 отпуштених радника било је 70 жена. Колико се могло утврдити међу отпуштенима су биле и: Љубица Одаџић, Аница Буловић, Милена Вуковић, Јелена Катић, Станица Начевић, и Божица Буловић. На њиховим књижицама ударени су печати који су упозоравали власнике других предузећа да их не треба примати на посао. Штрајк је огромно допринео револуционисању радничких маса, учвршћивању њиховог политичког јединства и солидарности а и омасовљавању Партије, мада захтеви радника нису испуњени. Истакнути борци напредног радничког покрета, искусни организатори штрајкова и неустрашиви учесници у разним акцијама у време које је непосредно претходило избијању II светског рата биле су: Рашела-Шела БарухСимић, Аница Буловић, Љубица Велебит, Анђа Галовић, Иванка Главашки, Маријана Грегоран, Јулија Делере, Јулијана Дограјић, Видосава Кахриман, Љубица Мерло, Милица Михајлица, Станица Начевић, Љубица Новаков, Љубица Одаџић, Јулка Орешчанин, Милка Остојић, Фатима Пејовић, Милица Радулашки, Љубица Ракић-Ђорђевић, Марија Рачки, Милена Ристић, Јулишка Салај, Стана Симић, Јелисавета Старчевић-Павловић, Љубинка, Стричевић, Јелена Топалов, Драгица Ћорковић, Евица Ћурчић, Ана Узелац, Аница Цента, Ангелина Динић, Мара Живковић, Јелена Катић, Стана Лилић, Боса Милосављевић, Живка Петровић, Ангелина Пурић, а имена још великог броја жена, које су такође активно радиле остала су непозната. Све су оне биле чланови појединих секција текстилаца, секција жена и синдикалних актива, неуморне у раду, дисциплиноване и поуздане, без разлике да ли су биле чланови КПЈ или СКОЈ-а или Партији одани и блиски симпатизери. 26 У фабрици обуће „Бостон” (данас „Пролетер”) у Београду штрајк је избио 2. септембра 1940. године, због тога што су власници почели да укидају права која су радници себи извојевали штрајком у априлу исте године, а и због тога што су почели да отпуштају напредне, политички активне раднике. Образован је штрајкачки одбор од 15 радника, међу којима су биле Ангелина Ковачевић и Илонка Нађ-Пухалак. Предузете су све мере да би се обезбедио успешан исход штрајка. Образоване су штрајкачке страже које су чувале улаз у фабрику и организовано је прикупљање помоћи за штрајкаче готово у целој земљи. У току штрајка прикупљено је 95.000 динара добровољних прилога. Чланови фабричке ћелије КПЈ и други активисти обилазили су радничке породице и старали се о томе да им се пружи помоћ. Отворено је шест штрајкачких кухиња, које су све биле у становима радница и радника фабрике „Бостон” (код Лепе Бановић у Кладовској ул. 5, код Марице Андрејевић у Шибеничкој ул. 3, код Руже Петровић, код Ковинке и Марка Филиповића у Видовданској 24, код Катице и Стевана Лајтмана у Хаџи Мустафиној ] 9, а нема података у чијем је стану радила шеста кухиња). Све ове кухиње су добро функционисале, упркос сталних сметњи. Полиција није успела да их открије, а агенти су, у потрази за штрајкачким кухињама, у целој околини фабрике претресали жене које су са пијаце носиле веће количине намирница. Није откривен ни штрајкачки магацин хране, у стану Ангелине Ковачевић, у Мариборској ул. бр. 12. Штрајкачи су имали подршку грађана. Пекар код кога је узиман хлеб знао је за кога се узима, али је ћутао. Почетком девете недеље штрајка послодавци су попустили и позвали штрајкачки одбор на преговоре. Одбор је поставио два услова: повећање плата свим радницима и враћање на посао ухапшених штрајкача. После дужих преговора раднички захтеви су прихваћени. Тако је штрајк после девет недеља завршен потпуном победом радника. Међу многим штрајковима које су водили кројачки радници Београда и Земуна,1) по значају се истиче штрајк који је почео 10. октобра 1940. године, а завршен после месец дана пуном победом радника: повишене су надни*) У 1937. години штрајковали су кројачки радници и раднице Београда и Земуна, Краљева, Крагујевца, Новог Сада (конфекционари), Сремске Митровице, Панчева, Лознице, Руме, Бачког Петровца и др.; у 1938. конфекционари Београда, Земуна и Петровграда, кројачки радници Краљева и др.; у 1939. години кројачки радници Смедерева, итд. �НДОНКА НАБ-ПУХАЛАК И АНГЕАННА ВИН, РАДНИЦЕ У ФАБРИЦИ ОБУКЕ У БЕОГРАДУ и побољшан положај шегрта. У саопштењу које је издавао штрајкачки одбор посвећена је нарочита пажња борби кројачких радница. У саопштеЊу бр. 1 од 13. октобра 1940. године, стоји: це КОВАЧЕ „БОСТОН" Исто тако тежак положај другарица кројачких радница нагнао је и њих да збију своје редове и да одлучно пођу у борбу за побољшање свога положаја. У тој одбрани својих права радница пружаћемо им своју пуну другарску подршку. ■ ■“ а у Саопштењу бр. 13, од 22. октобра, после покушаја послодаваца да разним махинацијама и уз помоћ полиције разбију јединство радника, упућен је позив свим радницима, а посебно радницама, да истрају: „Другарице, кројачке раднице, наша борба штити ваша права. Можете бити сигурни да ћете своја права извојевати само у заједници са нама, јер здружени ми представљамо силу којој се ништа не може одупрети. На сваком кораку своје борбе пратиће вас наша другарска солидарност, сваки ваш захтев бранићемо и ми.“ ЗАПИСНИК ПОЛИЦИЈИ ЛАК После десетак дана Управа града је забранила штрајк, прогласила га противзаконитим и почела да хапси штрајкаче. Упркос томе, после 15 дана у штрајку се налазила већина кројачких радника Београда (цивилних, војних и шегрта у државним предузећима и приватним радионицама), а преко синдиката организован је и штрајк солидарности кројача Земуна. У обавештењу радника штрајкача текстилне индустрије у Лесковцу, од 5. јула 1940. године, каже се: „РАДНИЦИ И РАДНИЦЕ! 1 ) Ми смо пре штрајка видели, а видимо и сада после 18 дана штрајковања, да послодавци имају добро смишљен план да разбију штрајк и да униште синдикалну организацију. Да би остварили тај свој план, фабриканти су покушали да нађу издајнике из редова штрајкача. Али ниједан радник није хтео да постане штрајкбрехер и издајник својих другова у борби. Фабриканти су онда покушали да са стране доведу штрајкбрехере у фабрику. И када су радници чули да фабриканти доводе камионима раднике у фабрику Глигорија Петровића и Комп. зо тренутак су се окупиле стотине радника око фабрике. Спречавајући да штрајкбрехери уђу у фабрику, раднице су полегале испред камиона који је ишао према капији и викнуле: „СТОЈ! СВОЈЕ ЖИВОТЕ ЋЕМО ДАТИ! САМО ПРЕКО НАС МРТВИХ МОЖЕТЕ ПРОЋИ!“ ') ИРП, бр. 127ЛШ, 5—4 (40). 27 О У САСЛУШАЊУ У СПЕЦИЈАЛНОЈ БЕОГРАДУ ИЛОНКЕ НАБ-ПУХА- �У текстилном предузећу „Коста Илић и синови” у Лесковцу, у одељењу платнаре, почео је штрајк 5. априла, а завршен је 2. маја 1939. године победом радника. Међу најборбенијим и најактивнијим штрајкачима биле су жене. Са вођама штрајка ухапшене су од жена Ружа Сандић и Лепосава Вукосављевић. Штрајкови су избијали један за другим. Тринаестог јуна 1940. године поново је избио штрајк у фабрикама Глигорије Петровић и Комп. (данас „Коста Стаменковић”) и Мика Станковић (данас „Црвена звезда”), са захтевом да се наднице повећају за 15% и да се склопи колективни угогор. У штрајку је учествовало око 1200 радника и радница. Власници су покушали да сломе отпор штрајкача и да помоћу жандармерије доведу штрајкбрехере из других градова и са села. Штрајкачке страже чувале су све прилазе и улазе у фабрику. Жандарми су покушали да раднике испред фабрике растерају шмрковима, али они нису напуштали своја места. Раднице су направиле ланац и легле на друм испред камиона којима су довезени штрајкбрехери. Камион је морао да стане. Један полицајац је викао и претио: „Пуцаћу у сваког ко се успротиви да камион уђе унутра!” Његове претње нису заплашиле раднице, ниједна се није склонила. Жандарми су почели да их туку, потегли су и бајонете. Тада је радница Перса Симоновић устала, пришла полицајцу и испрсивши се узвикнула: „На, пуцај!” У тучи и рвању које је настало између наоружаних жандарма и радница, жандарми су морали да се повуку. Међу најодлучнијим и најхрабријим у овом сукобу са полицијом биле су Марија Лукнер, Љубица Митић, Перса Симоновић и Јелена Стојановић-Чекичка. Штрајк је завршен 15. јула 1940. године победом радника. Споразум између радника и послодавца потписало је 11 радника, међу којима од жена Лена Стојановић и Луција Бабић. РЕФЕРАТ ПОАИЦИЈСКОГ АГЕНТА ПРОТИВ ИЛОНКЕ НАБ ПУХАЛАК ГРУПА ШТРАЈКАЧА КОНФЕКЦИОНАРА У БЕОГРАДУ За штрајкове у Лесковцу и за све акције које је Партија у то време водила, а које су захтевале много самопрегора и личне храбрости, везана су имена сестара Јелице и Маре Стефановић-Ђорђевић-Ћућулике, Лепосаве К. Стаменковић - Слободанке, Трајке Ђермановић, Руже Сандић, Милке, Аранђеловић-Ћеркинке, Радмиле Живковић, Даре Јовановић, Лепосаве Јовановић, Живке Марјановић-Садуловић, Раде и Роске Милошевић, Раде Пауновић, Виде Пешић, Милеве 28 �Сандић, Виде Стаменковић и многих других радница. Организатори генералног штрајка 1940. године, који су повели радници Новог Сада, били су МК КПЈ Новог Сада и партијске ћелије текстилаца. Поред захтева за повећање надница за 30%, тражено је плаћање рада на чишћењу машина (који је обављан после радног времена), слободна прослава Првог маја и др. Нацрт колективног уговора послат је власницима свих седам текстилних предузећа и инспекцији рада. Власници су одбили преговоре. У највећој текстилној фабрици (Драгомира Ристића, данас „Соња Маринковић”), где су радили најборбенији радници и где је утацај КПЈ И УРСС-а био најјачи, стале су машине 17. децембра 1940. године. После дан-два ступили су у штрајк и радници осталих фабрика. У акцијама против штрајкбрехера и у штрајкачким стражама су, поред текстилаца, учествовали металци, графичари, обућари, студенти и омладина. Овај штрајк, због нарочито јаког притиска режима, забраном УРСС-а, није донео очекиване резултате, али је значио велику моралну победу неколико хиљада новосадских текстилаца, мада је око 250 радника остало без посла. Међу многим радницама које су учествовале у штрајку истакле су се активношћу: Вида Каћански, Милица-Беба Бурсаћ, Аница Зурковић, Јудита Аларгић, Мара Бобан и друге. У Нишу је, такође 1940. године, успешно завршен штрајк кожараца, коме су радници других струка пружили пуну моралну и материјалну помоћ. Овим су штрајком непосредно руководили истакнути партијски- и синдикални радници: Филип Кљајић, Ђука Динић, Кристина Ковачевић која је у то време живела у илегалности и посветила се искључиво партијском раду, и Конрад Жилник.1) У фабрици „Вистад” је било запослено доста жена које су примане као неквалификована, јефтина радна снага. Поступак према њима, као и према свим радницима, био је крајње понижавајући, нарочито приликом претреса при изласку из фабрике, што је изазвало оправдани протест. ПОЗИВ НА ШТРАЈК УПУПЕН КРОЈАЧКИМ РАДНИЦИМА 1940. ГРУПА ШТРАЈКАЧА У ДЕСКОВЦУ I. МАЈА 1939. ГОДИНЕ Партијска организација Ваљева је дуже времена покушавала да политичким радом обухвати и раднице у фабрици. Ти покушаји нису имали много успеха, јер је режим у фабрици био врло строг, а послодавци веома ) Кожарски радници су штрајковали 1937. у Лесковцу, Лозници, Лазаревцу, Сенти и другим местима, а 1939. већи штрајковп били су У Лесковцу и Крагујевцу. 29 �СЕСТРЕ ЈЕЛИЦА И МАРА БОРБЕВИК-СТЕФАНОВИН-НУБУЛИКЕ, ТЕКСТИЛНЕ РАДНИЦЕ ИЗ ЛЕСКОВЦА, ПРЕДРАТНИ ЧЛАНОВИ КПЈ опрезни радника. приликом примања нових Ипак је, 1940. године, партијска организација успела да у фабрику убаци неколико другова и другарица, чланова и симпатизера КПЈ, међу њима ЈБубинку Марић и Анку Даус, које су најзад успеле да окупе тридесетак радница и да с њима организују рад по групама, а касније су најактивније радиле и ван предузећа. Када је у јесен 1940. године избио штрајк грађевинских радника Ваљева који је трајао месец дана, раднице из „Вистада” и све политички активне жене су се окупиле на разним задацима око помоћи штрајкачима. Организовале су кухињу за штрајкаче и летовање деце штрајкача на Дивчибарама. У току штрајка полиција је убила два радника. Њихов погреб се претворио у демонстрацију у којој су масовно учествовале и раднице „Висстада”. После демонстрација отпуштено је из предузећа неколико радника, а од жена Вилма Даус, једна од најактивнијих радница у предузећу. САХРАНА РАДОЈА МАРИНА, РАДНИКА ФАБРИКЕ ОРУЖЈА И МУНИЦИЈЕ У УЖИЦУ, УБИЈЕНОГ ОД ПОЛИЦИЈЕ У ДЕМОНСТРАЦИЈАМА ПОВОДОМ ЗАБРАНЕ РАДА УРСС-а 1. ЈАНУАРА 1941. У току „Недеље борбе против скупоће” жене су протестовале у радњама, пекарама, месарама, а једна делегација од седам жена отишла је код среског начелника и председника општине и захтевала да се снизе цене најпотребнијим намирницама. У овој су делегације биле, поред две раднице из „Вистада” чија имена нису утврђена: Љубица Николић, Каја Савић, Анка Ускоковић, Зора Ристивојевић и Ката Чалић. ГРУПА ШТРАЈКАЧА ТЕКСТИЛНИХ РАДНИКА С ДЕЦОМ У ЛЕСКОВЦУ 1939. ГОДИНЕ Смрт Олге Миливојевић болно је одјекнула међу радницима и радницама „Вистада”. Поводом њене погибије је организован протестни митинг, на коме су учествовале све раднице. „СВИМ РАДНИЦИМА У ФАВРИЦИ ВИСТАД1) И РАДНИЦАМА Трагична смрт наше другарице Олге Миливојевић очигледно нам је показала колико се мало води рачуна о нашим животима у фабрици Вистад. Она пре свега као млада радница испод 18 година није смела бити употребљена на тако опасном послу, где је потребно стручно знање и велика опрезност. Управа фабрике је крива за њену смрт; она је хтела да уштеди, па је њу поставила на посао зо, који се плаћа надница 120 динара. За својих бедних 28 динара она је жртвовала свој млади живот. •) ИРП, бр. 129/VII, 6—6 (40) — Летак из 1940. поводом погибије једне раднице у фабрици Вистад (Војно-индустријско предузеће за производњу муниције у Ваљеву). 30 �Али овај трагичан случај није усамљен. два дана после тога друг Карић настрадао је на послу, јер су му дали неисправан компресор да ради с њим. Он сада лежи у болници и живот му је у опасности. Поред тога, скоро сваког дана се дешава да по неком раднику или радници машина откине или згњечи прсте или целу руку. Велики број жена и мушкараца осакатили су своје лице због отровних испарењи у појединим одељењима. За ову годину дана има већ доста доживотних инвалида који су изашли из Вистада. Ако овако стање у фабрици остане и даље, ко зна колико ће јоги страдати младих живота ради профита господина Станковића и његових акционара. Управа фабрике Вистад досада није ништа озбиљно предузела да спречи смртне случајеве, да заштити здравље свога радништва, да смањи опасности које нам на послу прете .... ГРУПА ГРАФИЧКИХ РАДНИКА ЛЕСКОВЦА ДРУГОВИ И ДРУГАРИЦЕ, у питању су наши животи, наше здравље. Зар можемо мирно гледати како нам другови и другирице страдају, зар да очекујемо без отпора исту судбину? Докле ћемо трпети шиканирање, казне, шпијунажу? Крајње је време да предузмемо све што лшжемо да заштитимо наше животе и наше здравље. Ми морамо тражити човечно поступање са нама, веће наднице, боље услове при раду. ДА БИСМО ТО ПОСТИГЛИ, МОРАМО СЕ ОРГАНИЗОВАТИ У ШТО ВЕЋЕМ ВРОЈУ У НАШЕ СЛОВОДНЕ, КЛАСНЕ СИНДИКАЛНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ УРС-а, јер само тако можемо стати на пут даљем нашем пропадању Ми класно свесни, организовани радници истичемо ове захтеве и позивамо целокупно радништво „Вистада“ да се за њих бори. НАРОДНИ ХЕРОЈ БУРБЕЛЕНА БУКА ДИНИК, КОЖАРСКА РАДНИ ЦА, ИРЕДРАТИИ ЧЛАН КПЈ 1. Тражимо пуну огитету породици покојне Олге Миливојевић. 2. Тражимо да се казне одговорни за њену смрт. 3. Тражимо да се у фабрици установи амбуланта, да постоји у фабрици стални лекар, да се уведу потребне вентилације у свим зградама, и да се зграде довољно загревају. Тражимо маске и гумена одела зо оне раднике који су изложени штетном дејству отровних испаривања. ГРУПА КОЖАРСКИХ РАДНИКА ИЗ НИША Тражимо довољну количину млека за раднике и раднице који удишу и гутају гасове и прашину. 4. Тражимо да се укину новчане казне, које иду у цеп послодавца и да се уклоие из радионице шпијуни и непријатељи радника. 5. Тражимо слободу синдикалног организовања за раднике „Вистада". 6. Тражимо изборе за радничке поверенике. 7. Тражимо да се уклони садашњи вратар, пензионисани жандарм и да се про1'ив њега поведе истрага због изнуђивања мита од радника. Тражимо повишење надница у висини иоскупљења животних намирница. 31 �КРИСТИНА КОВАЧЕВИЋ рођена је у Ужицу 15. фебруара 1893. године. Заинтересовала се после I светског рата за напредни раднички покрет и Комунистичку партију, која је тада основана, и активно радила у њој. Дошла је 1919. године у Београд да учи херихтерски занат и одмах се укључила у рад синдиката. У најранијем периоду своје активности била је везана за Симу Марковића, првака радничког покрета у оно доба, који ју је и увео у Партију. Она је, у свим трзавицама и фракцијским борбама којих је у оно време било унутар Партије, остала верна напредном радничком покрету, и остала је до краја свога живота бескомпромисан, одважан, истрајан и храбар раднички борац. Почетком 1934. године обновљено је њено чланство у КПЈ и отада стално ради не само у синдикалном покрету већ и у партијској организацији. Учествовала је у штампању летака против петомајских избора 1935. године и ухапшена је у провали која је тада настала. После изласка из затвора изабрана је за члана МК КПЈ Веограда, а касније је била на разним другим партијским дужностима. ОД 1936. до 1940. године била је члан Централне управе кожарских и прерађивачких радника. По директиви КПЈ радила је 1939. године у Савезу кућних помоћница, итд. Поново је ухапшена 1937. године и предата Суду за заштиту државе, осуђена је на девет и по месеци затвора, које је издржала у истражном затвору. Приликом сваког хапшења злостављана је на разне начине, али се увек добро држала и никад никога није открила, иако је знала многе људе. После изласка из затвора 1937. године, протерана је у Ужице, своје место рођења. Но, она се убрзо вратила у Београд и наставила је да ради у легалним радничким организацијама: међу кожарцима, текстилцима, у „Абрашевићу“, са радницима и радничким женама, као и на илегалним партијским задацима. Упркос полицијским прогонима и честим хапшењима, увек тежећи да се легализује у средини у којој живи и ради, Кристина је и 1939. године узела видно и значајно учешће у акцији за женско право гласа, коју је водила „Жена данас“. Крајем 1939. године, сутрадан после демонстрација 14. децембра, поново је ухапшена и оптужена да је учествовала у њиховом организовању. Месец дана је провела у београдској „главњачи“ и још једном протерана да живи, под присмотром полиције, у свом родном месту Ужицу. И овог пута вратила се у Београд и отада па до краја живота живела је под лажним именом и радила илегално, скривајући се код другова и пријатеља, чланова Партије и симпатизера покрета, без свог имена, далеко од породице и дома у коме је имала стару мајку и мужа. То је није омело да 1940. године буде у Београду један од организатора демонстрација жена чији су мужеви насилно мобилисани као штрајкачи. Целог живота и за све време свог револуционарног рада зарађивала је хлеб за себе и своју породицу. Вољена од радни!ка, цењена и поштована од послодаваца као добар човек и вредан радник, догађало се да је поново примана на места са којих је пре тога била отпуштана. У окупираном Београду наставила је рад све до децембра 1941. године, када је одлуком Партије послата у Прокупље, где је као члан МК КПЈ одговарала за рад технике. Ухапшена је почетком марта 1942. године, под именом Милице Јовановић, избеглице из Скопља. На саслушању није рекла ни своје право име све док истрагу није преузела београдска Специјална полиција чији су је агенти препознали. Пребачена је у Ниш, па у Специјалну полицију у Београду, а оданде 8. маја у догор на Бањици. О своме раду није ништа признала, мада су је многе околноности тешко теретиле — сва мучења поднела је храбро и ћутке, о чему сведочи записник Специјалне полиције о њечом саслушању. На стрељање је изведена тек после годину дана 14. маја 1943. ,'одине. Кристина Ковачевић је између два рата несумњиво била једна од најпознатијих и највољенијих жена активиста у синдикалном покрету Србије. Другови и другарице, ступите у синдикалне организације УРС-а, борите се за горње захтеве. АНКА ДАУС, РАДНИЦА У ФАБРИЦИ „ВИСТАД" У ВААзЕВУ, ПРЕДРАТНИ ЧААН КПЈ РАДНИЦИМА И НАМЕШТЕНИЦИМА, МЛАДИМ РАДНИЦИМА И ЖЕНАМА СРБИЈЕ') Присталице слободних класних радничких синдиката Учешће жена у штрајку рудара Трепче, јула 1939, заслужује нарочиту пажњу. Рудари су ступили у штрајк кад су власници рудника Трепче одбили да испуне њихове захтеве. Штрајк је трајао педесет дана. Радници су били изложени нечувеном терору и свакодневним хапшењема. Трговцима и пекарима било је забрањено да продају животне намирнице, па чак и хлеб радницима и њиховим породицама. Да би разбили штрајк и деморалисали штрајкаче, послодавци су уз помоћ полиције окупили око 500 лумпенпролетера и чланова Југораса с којима су намеравали да наставе рад у руднику. Штрајкачи су тада сазвали збор и одлучили да се физички обрачунају са штрајкбрехерима. Жене рудара су их гађале каменицама, поливале врелом водом и тако их растерале, мада су их штитили жандарми. За све време штрајка жене су мотриле на кретање полиције и о томе обавештавале штрајкачки одбор, јављале чим би неко од штрајкача био ухапшен и сл. Међу члановима и симпатизерима Партије који су учествовали у организовању помоћи штрајкачима биле су нарочито активне: Ковиљка Тојага, Смиља Бојић, Милка Узелац и Мара Чалић. Положај радничке класе и свих радних људи постао је тежак и неиздржљив услед империјалистичког рата и терора. Нагли пораст цена утицао је на смањење реалне радничке наднии,е до те мере, да се не могу подмирити ни најосновније потребе радника и њихових породиг1,а ... Упркос уједињеном и добро организованом непријатељу, упркос гитрајкбрехерској политици сои,ијалдемократских вођа, радничка класа последњих дана изводи своје веома успешне и врло значајне акције. Једнодушност, одлучност и решеност на борбу до победе показали су сви радници. Херојска борба 380 радника фабрике „Востон“ у тродневном штрајку донела им је повишицу надница за 20—30°/о, признање радничких повереника, повратак отпуштених и по') ИРПС — Летак присталица клаено-борбеиих еиндиката пздат уочп II светског ратп. 32 �бољшање услова рада и живота. Око 1000 радника и радпица фабрике Владе Нлића у Београду, обуством рада од 4 сата, успели су да сваки радник и радница добије 1 динар повтиии,е по радном сату■ Радници фабрике „Рогожарски“, њих око 950 обуставг^лг^ су посао и поставилг!, захтеве: превоз на рачун предузећа од Београда до Земуна изјутра и увечс, повратак на посао отпуштених другова и регулисање радног времена. Радници аеронаутичких предузећа „Микрон“, „Нестор", „Раковица“ из солидарности са борбом својих другова из срабрике „Рогожарски", извргиили су обуставу рада. После четири сата, упркос свим покушајима угушивања ове борбе, радници су извојевали своје захтеве ... ПРИСТАЛИЦЕ КЛАСНО БОРБЕНИХ СИНДИКАТА“ У низу штрајкова вођеним крајем 1939. и у току 1940, године, један од најзначајнијих био је штрајк радника аеронаутичке индустрије у Београду и Земуну који је почео априла 1940. године и трајао скоро три месеца. Штрајк, започет као акција за побољшање животних услова радника, убрзо се претворио у изразито политичку акцију против режима и профашистичке политичке владе. Из саопштења бр. 10, које је издао 20. VI 1940, штрајкачки одбор радника аеронаутичке индустрије, види се колико је велико и значајно било ангажовање жена у овом штрајку. ... У среду (19. јуна) преко 200 жена и још мноштво деце штрајкачких незбринутих породица дошло је пред Министарство социјалне политике да протестује против поступка власти према штрајкачима. Указујући на то да су сви поступци власти игили искључгшо у одбрану послодаваца, а против интереса радника и то чак до употребе ватреног оружја, жене штрајкача са својом децом отишле су потом у Министарство војске. Тамо им је речено да не могу бити саслушане нити могу предати своје захтеве. Жене наших похапшених и мобилисаних другова протестовале су на то узвицима „ТКивео штрајк”, „Вратите нам мужеве и очеве, тражимо хлеба и рада”. На захтев жена и деце да им се врате похапшени и мобилисани хранитељи, полиција је насрнула и немилосрдно ударајућгс кундацима жене и деи,у успела да направгс ред пред Министарством војске « морнарице. Али грдно се варају они који мисле да такви поступци са женама и децом радника гитрајкача могу да нас уплаше и поколебају. СвакгI такав ударац чини нагиу борбу само јачом. На свакгс такав ударац радничка класа одговара са још већом солидарногићу са борбом нас штрајкача аеронаутичких предузећа ... Штрајкачки одбор" 20. јуна 1940. г. Београд „ ТЕЛЕГРАМ СРЕСКОГ НАЧЕЛНИКА У ВАЉЕВУ БАНСКОЈ УПРАВИ У САРАЈЕВУ О ИЗБИЈАЊУ ШТРАЈКА У ФАБРИЦИ „ВИСТАД” У ВАЉЕВУ. Ј1ЕПА ПЕРОВИЋ рођена 29. августа 1911. године у Бањој Луци, укључила се у напредан покрет 1932. године као сврчгена ученица учитељске школе. Исте године постављена је за учитељицу у босанско-дубичком срезу. У пролеће 1933. године дошла је у Београд на курс и ту је наставила рад. У њеном стану штампан је партијски материјал. Ухапшена је у провали маја 1933. године, али је пуштена због недостатака доказа. У јесен исте године добила је место учитељице у колубарском срезу, где се одмах укључила у рад и већ 1934. године примљена у Партију. Као учитељица радила је са сељанкама и сељацима на њиховом политичком и 33 �културном уздизању. Због таквог рада премештена је после годину дана у друго село у ваљевском крају, а затим у сјенички срез, па у Босну. Године 1937. отпуштена је из учитељске службе, по дискреционом праву министра просвете. Вратила се у Београд и ступила у фабрику трикотаже ЕЈ1КА. Ту је са Шелом Барух крајем године организовала штрајк против лоших услова рада. Године 1939. била је секретар једног рејонског комитета КПЈ, секретар Месног одбора Странке радног народа и тада је ушла у МК КПЈ за Београд. По партијском правилу у том периоду да сви функционери буду чланови партијске ћелије, Лепа је била члан ћелије аеронаутичара, у којој је радила на припреми штрајка 1940. године; исте године руководила је припремама штрајка текстилних радника и била је један од организатора велике демонстрације жена чији су мужеви били позвани у војску. Ухапшена је јануара 1941. и пуштена 5. априла исте године, уочи бомбардоваша Београда. После капитулације бивше југословенске војске отишла је у Сарајево, где је била секретар МК КПЈ Сарајева и члан ПК КПЈ за БиХ. Ухапшена је августа 1941. године. Успела је да по&егне из усташког затвора и да се фебруара 1942. године пребаци у партизанске одреде у Херцеговини, а затим у источној Босни, као члан ПК КПЈ за БиХ. У јесен 1942. године прешла је на партијски рад у Загреб где ради као члан Повереништва ЦК Хрватске. У Загребу је остала до краја 1943. године, када је прешла у северну Хрватску на дужност организационог секретара Обласног комитета за северну Хрватску, а од јула 1944. године била је организациони секретар Обласног комитета за источну Босну. После ослобођеша Сарајева била је члан Извршног комитета ПК КПЈ БиХ. Крајем 1945. године прешла је у Београд и обављала многе значајне државне и партијске дужности. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. ЈУДИТА АААРГИН, ТЕКСТИАНА РАДНИЦА ИЗ НОВОГ САДА, ПРЕДРАТНИ ЧААН КПЈ ГРУПА РАДНИКА „ТЕАЕОПТИКА" ИЗ ЗЕМУНА УОЧИ ШТРАЈКА 1940. 34 Да би се сломио штрајк, позвани су на „војну вежбу на неодређено време” сви штрајкачи војни обвезници. Ноћу између 29. и 30. маја покупљено је и послато у војне радне логоре око 1.500 радника штрајкача; а њихове породице остале су незбринуте. Ово је огорчило цео пролетаријат Београда и сву поштену јавност. Из солидарности са штрајкачима и у знак протеста против мера владе и полиције избили су штрајкови или је обустављен рад и у предузећима других струка (кожарци, монтери, текстилци). Вукица Митровић, Анђа Ранковић, Кристина Ковачевић, Јелена Ћетковић, Јулија Делере, Лепа Перовић, Олга Алкалај, Мира Јовановић-Јаза, Анка Шкорић, Милада Рајтер, Маргита Вук, Добринка Чонкин, и друге жене, чланови КП, добиле су задатак да организују отпор против нових позива на вежбе. Припремиле су демонстрацију жена штрајкача, радница и намештеница предузећа која су била у штрајку и из других предузећа, студенткиња и свих напредних жена и омладинки. Штрајком је руководио Месни комитет КПЈ за Београд преко међуфабричког штрајкачког одбора. Међуфабрички штрајкачки одбор водио је од самог почетка штрајка бригу о снабдевању штрајкача и о помоћи њиховим породицама. При београдским рејонским комитетима КПЈ образовани су посебни одбори за сабирање новчаних прилога за учеснике у штрајку. Обилну помоћ је пружало грађанство нарочито у местима где су били отворени радни логори у које су отерани штрајкачи (у Белој Цркви и Доњој Трнави код Ниша). Партијске организације и одбори Црвене помоћи били су организатори ових акција. Новац за штрајкаче прикупљан је не само преко синдиката, већ и преко СБОТИЧ-а, СПНЈ, ПТТ, студентских удружења и других организација. Формиран је заједнички фонд. Из средстава овог фонда је организовано неколико кухиња (на Хаџи-Поповцу, у Земуну, на Дорћолу, у Раковици, на Чукарици). Успех штрајка није био само у томе што је обухватио око 3.000 радника и намештеника, а са породицама преко 10.000 људи, а трајао готово три месеца — већ пре свега у томе што је целукупну јавност у земљи мобилисао против режима и владе Цветковић-Мачек. Пред таласом све ширих и одлучнијих акција радника, режим је извршио нови напад на радничку класу и обрачун са њом забраном УРССЈ. Поли- �ција је 30. децембра 1940. године запечатила улазе у просторије радничких организација у Београду и свим градовима широм Југославије, запленила имовину и архиву и предала их функционерима режимских синдиката. Појачани су прогони комуниста, похапшени су многи истакнути синдикални борци и други припадници револуционарног радничког покрета. у тој ситуацији жене су пружиле значајан допринос у спасавању синдикалне имовине, склањању документације, налажењу склоништа синдикалним активистима и познатим комунистима које је полиција гонила. Поводом забране УРССЈ, ЦК КПЈ је јануара 1941. године издао проглас у коме је позвао све раднике и раднице да збију своје редове у један чврст борбени фронт и да под вођством КПЈ наставе борбу за извојевање својих права. КПЈ је стварањем одбора радничког јединства у предузећима и синдикалних комисија при партијским комитетима, преузела непосредно организовање делатности забрањених синдиката и наставила још снажнију борбу радничке класе за њена економска и политичка права. Васпитаване и очеличене у непрекидним борбама, жене су се истрајно и до краја бориле за своје захтеве и за захтеве свих радника, а 1941. године велики број њих се укључио у народноослободилачку борбу. ДЕО ШТРАЈКАЧКОГ ОДБОРА УТИЧКЕ ИНДУСТРИЈЕ 1940. РАДНИКА АЕРОНА- АКТ СРЕСКОГ НАЧЕАНИКА У УЖИЦУ КРАА.ЕВСКОЈ БАНСКОЈ УПРАВИ У САРАЈЕВУ О ДЕМОН СТРАЦИЈАМА У УЖИЦУ ПОВОДОМ ЗАБРАНЕ УРССА 35 ��САВЕЗ БАН КАРСКИХ, ОСИГУРАВА ЈУЋИХ, ТРГОВАЧКИ X И ИНДУСТРИЈ СКИХ ЧИНОВНИКА рганизација банкарских, осигуравајућих, трговачких и индустријских чиновника, повезана у јединствен савез Југославије — СБОТИЧ — имала је богату традицију синдикалног рада и борбе још од 1919. године. Београдска подружница СБОТОЧ-а нарочито је развијала богат и свестран рад од 1938. године, када је управа подружнице прешла у руке комуниста. Све до априла 1941. године СБОТИЧ је, под непосредним руководством Партије, развијао активност преко разних легалних и илегалних форми које је Партије спроводила свуда где је имала своја упоришта. О активностпма чланица београдске подружнице говори следећи чланак:1 О а којој би био циљ окупљање свих жена запослених при разним предузећима како би тако уједињене боље и сигурније одбраниле своја права: У ту сврху изабран је акицони одбор који ће даље радити на окупљању и активизирању чланица. На тим првим састанцима дат је костур секције. Та секција треба да научи члании,е раду, кроз њу ће се оне васпитаги на искуствима из прошлих година како се бране досадашња и стичу нова права, како ће најбоље побољшати своје услове рада и живота. Кроз рад у секцији оне ће долазити до више свести и научити да су равноправни чланови друштва у коме имају како дужности тако и права исто као и њихови другови и неће дозволити да их поново баце у некадагигбе окове зависности. ЧЛАНИЦЕ АКЦИОНОГОДБОРА” „Београдска подружница СБОТИЧ-а до данас није забележила неке веће акције жена. Ових дана, на иницијативу управе Подружнице живо се ради на прикупљању жена, чиновница, на њином гито ширем окупљању око Савеза како би заједнички и ефикасније могле да заступају своје интересе и да се боре за побољгиање свога положаја ... Данас, када са свих страна разни реакционари лансирају разне теорије о жениној „светој дузкности" — домаћинству, о њеном избацивању из привреде како би дала места незапосленим мушкарцима, жене су осетиле потребу, већу него икада, да се боре да би сачувале та своја стечена права заједно са друговима, кроз толико година борбе и са толико жртава, а која су све вигие угрожена, утолико пре, гито непријатељи настоје да поцепају и разбију јединство свих намештеника, да би их лакгие подвели под утицај послодаваца. Зато су све једнодушне у томе да треба да се окупе око свога Савеза, да раде упоредо са својим друговима за очување заједничких права а и посебно својих специфичних. Оне су једнодугине у томе да треба да оснују женску секцију која до сада при Савезу није постојала, ‘) ,,Гласник”, орган СБОТИЧ-а, бр. 9, од 15. септембра 1939. СБОТИЧ је преко својих секција и чланова учествовао у свим политичким акцијама које су тада вођене. Рад се развијао у веома тешким условима. Полицијски агенти су често упадали у просторије СБОТИЧ-а, вршили преметачине, хапсили руководиоце и активисте или их прогонили из Београда. Послодавци су отпуштали из службе чланове СБОТИЧ-а које су сматрали најопаснијим. Али, без обзира на све тешкоће, рад се настављао, број чланова је растао, тако да је крајем 1940. године било 11.000, према 2.000 крајем 1930. године. Солидарност и колективни дух међу члановима нарочито су долазили до изражаја приликом штрајка у неком од предузећа, која су била организована у СБОТИЧ-у, као и у радничким штрајковима када су штрајкачима чланови СБОТИЧ-а упућивали многобројне пакете. То се норочито показало приликом штрајка аеронаутичара (април-јун 1940), када су из солидарности са радницима штрајковали и намештеници аеронаутичке индустрије. 37 Све акције које је СБОТИЧ водио од 1938. до 1941. године утицале су на развијање и подизање револуционарне свести чланова. Носилац интензивног идеолошко-политичког и културно-просветног рада била је културнопросветна секција. Тај рад се развијао не само у просторијама Савеза, већ и у предузећима и на излетима, који су често приређивани. Велику васпитну улогу вршио је и Савезов месечни лист „Гласник”. Женска секција при београдској подружници СБОТИЧ-а основана 1939. године, окупљала је службенице из разних предузећа и установа организованих у СБОТИЧ-у, и радила на њиховом политичком уздизању и васпитивању у напредном духу. Секција је организовала више предавања о положају жене, усмених новина, другарских вечери, излета. У овом раду нарочито се истицала Олга Т. Јовановић, чиновник Народне банке. Њеним залагањем у СБОТИЧ се учланио велики број чиновница које су радиле у Народној банци и Заводу за израду новчаница. Преко женске секције у Народној банци је организована веома успела конференција за женско право гласа. Поред рада у својој секцији, чланице су учествовале у раду Савеза и у општим акцијама и манифестацијама које је водила КПЈ. Секција је мобилисала своје чланице за економску борбу на њиховом радном месту и за солидарност са свим видовима борбе радничке класе. Чланице секције су прикупљале Црвену помоћ, припремале и носиле пакете политичким затвореницима. Борба жена за опстанак на радном месту није била лака. Акција коју су водиле жене — службеници Државне хипотекарне банке имала је широку подршку свих банчиних службеника. Акција је поведена против банчине прагматике. О томе „Жена данас” пише у бр. 23 за 1939. годину: �ОЛГА Т. ЈОВАНОВИН, ЧИНОВНИК НАРОЛНЕ БАНКЕ У БЕОГРАДУ НАРОДНИ ХЕРОЈ РАДОЈКА ВРАЊЕШЕВИН, ЧИНОВНИК САВЕЗА НАБАВЉАЧКИХ ЗАДРУГА ДРЖАВНИХ СЛУЖБЕНИКА У БЕОГРАДУ, ПРЕДРАТНИ ЧЛАН КПЈ. ПОСЛЕ ОКУПАЦИЈЕ ЗЕМЉЕ ОТИШЛА ЈЕ ПО ЗАДАТКУ У РОДНУ БАЊА ЛУКУ. ЗАРОБЉЕНА ЈЕ ОД НЕМАЦА У ДЕСАНТУ НА ДРВАР 25. МАЈА 1944. ГОДИНЕ И ПОСЛЕ ОСМОЧАСОВНОГ МУЧЕЊА УБИЈЕНА ПРИ ПОКУШАЈУ БЕКСТВА. ПРОГЛАШЕНА ЈЕ ЗА НАРОДНОГ ХЕРОЈА 5. ЈУЛА 1951. ГОДИНЕ ,,У Државној хипотекарној банци до фебруара ове године положај банчиног особља био је регулисан Законом о чиновницима. Параграф 22 тога Закона гласи: „Удата жена државни службеник има право на лични доходак на скупоћу ако месечно бруто доходак мужа не износи више од 500 динара месечно. У случају да месечни бруто доходак мужа износи више од 500 динара месечно, лични доходак жене смањује се за онолико, колико износи половина оне суме која остаје кад се од месечног бруто дохотка мужа одбије 500 динара. Одредбе става 2. не важе кад муж и жена станују у разним местима, кад је жена надлежно разведена и кад жена живи од мужа одвојено услед брачних размирица. Под бруто дохотком имају се разумети: а) сва редовна примања у новцу ако је муж у слободном односу ма које врсте; б) доходак који по Закону о непосредним порезима служи као пореска основица, ако муж има имање или се бави самосталним радом. Фебруара је ступила на снагу Прагматика, чији чл. 23. гласи: (4) Удате жене-службении,е не добијају додатак на скупоћу. Жене су молбом тражиле да се и по Прагматици учине исте ограде као и у Закону о чиновницима. Управни одбор Банчин одбио је ову молбу.” „Жена данас” у броју 30 за 1940. годину доноси писмо једне чиновнице Државне хипотекарне банке: „ . . . Можда ће многима изгледати невероватно, али је ипак истинито да у великом броју тих предузећа, по прагматици, жена удајом губи намештење. Прагматика Хипотекарне банке је мало напреднија и по њој жена удајом губи само 25°/о од своје плате. А одузети 25°/о од плате једној чиновници, која је у већини случајева и чиновничка жена; значи за 25°/о отежати њен труд око склапања краја с крајем на овој скупоћи, значи рђавији стан, мање млека и меса за чиновничку деиу, и много, много брига. Због свега тога су жене у Хипотекарној банци и устале против те тачке прагматике а у одбрану својих права. Оне су тражиле да се та одредба укине и да им се врати тих 25°/о, тако да за једнак рад с мушкарцима добију и једнаку плату, а као хитну меру тражиле су: 1) да се тих 25°/о врати удатим женама у случајевима када живе одвојено од мужа или кад муж не привређује, и 2) да се женама чџји су мужеви позвани на вежбу, мобилисани, или у рату, исплаћују пуне принадлежности. Да су то заиста животне потребе жена сведочи и то што се са том акцијом солидарисало целокупно банчино особље, тако да је представку потписало неколико стотина службеника оба пола.“ Једна од врло значајних акција београдске подружнице СБОТИЧ-а била 38 је штрајк службеника Савеза набављачких задруга државних службеника, који је избио 17. децембра 1940. године, после неуспелих тромесечних преговора са управом Савеза за повећање плата. У штрајкачки одбор су ушле Рада Врањешевић и Ники Искјупи, а у штрајку су учествовале: Миланка Коруновић, Дана Максимовић, Љубица Марковић, Вукосава Поповић Јелка Радак, Наталија Сарван, Милка Жицина-Шакић, Маријана Милојевић, Мирјана Кротић, Оливера Јовановић, Савка Петровић, Бранислава Поповић-Ивовић, Радмила Стојадиновић, Ана Адић, Даринка Мирковић, Достана Радошевић и Слободанка Гајић. У једном саопштењу штрајкача стоји: „Невероватно је да једна задружна организација, у чијој управи не седе ни банкари ни финансијери ни индустријалци, него бивши или садашњи државни службенкци, нема ни основног разумевања за животне потребе приватних намештеника. Што је још поразније, што је управо жалосно, та је управа представник 150.000 државних службеника — чланова задруге, учлањених у Савез набављачких задруга државних службеника — да је она, према томе, такав став према својим намештеницима заузела у име 150.000 државних службеника”. И овај штрајк који је трајао пуних месец дана, показао је високу свест и борбеност намештеника према окрутним мерама полиције. О томе најбоље говори шести летак штрајкачког одбора, издан 30. децембра 1940. у коме, поред осталог, пише: „Четрнаест дана налазимо се у борби, четрнаест дана наш послодавац користи сва средства да сломи нашу борбу. Четрнаест дана примењује се над нама крвави систем главњаче у циљу да се угуши наша оправдана борба. Али све им је остало безуспешно. Напротив, наша је борба данас јача, јер смо добили у њој подршку приватних намегитеника, целе радничке класе, поштене јавности, свег радничког света, не само Београда већ читаве земље". И заиста, редови намештеника-штрајкача остали су до краја чврсти и јединствени, мада је управа Савеза позвала полицију да силом доведе штрајкаче у предузеће или да их хапси, а јавност је обмањивана да штрајкује само мали број намештеника. Помоћ штрајкачима пружили су и државни службеници и радници других предузећа изјавама солидарности, интервенцијама и пружањем материјалне помоћи. Делегације намештеника �државних службеника протестовале против поступка према штрајкачима. И поред свега тога, штрајк је завршен неуспехом. Реакционарна управа Савеза обратила се Управи града Београда”... да изволи издати уверење о томе да је овзј штрзјк илвгсЈлзНј пошто пре објаве штрајка нису исцрпена сва законска средства . . П о л и ц и ј а је ово једва дочекала да би отпочела са прогонима и хапшењем штрајкача. Међу ухапшенима су биле и Рада Врањешевић, Даринка Мирковић и Оливера Јовановић. После неуспелог штрајка, из Савеза су отпуштена 43 службеника (од нешто више од стотину, колико је свега било запослено) међу којима и 14 жена. Поред поменутих отпуштене су Слободанка Гајић, Милка ЖицинаШакић, Ники Искјупи, Миланка Коруновић, Мирјана Кротић, Маријана, Милојевић, Савка Петровић, Бранислава Поповић-Ивовић, Вукосава Поповић, Достана Радошевић и Радмила Стојадиновић. И су У управном одбору подружнице СБОТИЧ 1940. године биле су од другарица Драгица Срзентић, и Милица Сарић, обе чиновнице „Призада”, а у разним одборима и секцијама подружнице: Реа Ароновић, из Привилеговане аграрне банке, Олга Т. Јовановић из Народне банке, Вукосава-Вуја Ољача-Цегледи из ПАБ-а, Драгослава Гавровић из ПАБ-а, Драгица Марц из „Призада”, Славка Порубовић из ПАБ-а, Брана Димитријевић из Бановинске задруге за пољопривредни кредит и Амалија Слобођанац-Жигић из ПАБ-а. Међу активисткињама у Београдској подружници СБОТИЧ-а биле су, поред наведених: — из ПАБ-а Олга М. Јовановић, Катарина Ракић, Боса Милошевић, Миланка Јевтовић, Вера Ђокић-Радосављевић, Слободанка Савић, Даница Војводић-Перић, Олга Поповић, Милица Обрадовић, Марија Гајић, Гордана Груловић, Тонка Аћимовић, Милица Милановић, Ружица Стевановић-Гузина, Љубица Божић, Нада Радовић; —• из Народне банке: Лепосава Обрадовић, Гордана Борисављевић; — из Хипотекарне банке: Милена Рајковић, Радмила (Зора) Миливојевић, Вера Спасић-Смилевска, Зора Спасић, Дара Павловић; — из Завода за израду новчаница: Нада Марковић, Викторија Волф, Анка Поповић; — из „Призада”: Милица Шуваковић, Веселинка Малинска, Јелица Јерко- вић, Слободанка-Боба Ђорђевић, Вера Зоговић; — из Прашке банке: Ирма Ерцеговић, Нада Димитријевић; — из Дирекције трамваја и осветљења: Вера Јанићијевић, Олга Кршул, Јелена Николајевић-Васиљевић. — из других установа и предузећа: Мира Јовановић-Јаза и Маргита Вук из предузећа „Змај”, Добрила Арсенијевић из Техничке дирекције Београдске општине, Реа Алмузлино из Београдске општине, Катица Ћирић из Стандард вакум комп. и Шела, Вера Винцетић, из „Путника”, Марија Јакшић-Бекавац из Осигуравајућег друштва „Југославија”, Рахела Челеби-Меламед из Удружења банака, Естера Челеби-Демајо, из Фабрике Соненфелд у Земуну, Загорка Маливук из предузећа „Рогожарски”, Сока Аранђеловић, Марија Кош, Љубица Срзентић, Милица Милутиновић, Зорка Ћирић, Вукосава Спирић, Миланка Радојичић, Фина Хофман, Шека Алмули, из „Времена” и др. Сем у Београду постојала је женска секција и при подружници СБОТИЧ у Новом Саду, која је развијала велику активност. У њеном су руководству биле: Ливија-Лили Бем, Вида Јовановић (обе су 1940. године биле у управном одбору новосадске подружнице СБОТИЧ-а), Едита Комлош, Шацика Бергер, Ана Фараго, Мила Бркић и Наталија Старчев-Дивљан. Међу многим активистима нарочито су се истицале: др Ружа Блау-Францетић, Клара Кадош, Катица Хладни, Марија Чаленић, Софија Танкосић, Анкица Секулић, Олга Требишник и Хана Шимерлинг. Са женском секцијом СБОТИЧ-а и другим напредним организацијама у Новом Саду сарађивале су чланице Омладинске секције Женског покрета из Београда: Катарина-Кети ШерМиндеровић, Јелисавета-Бешка и Пирика Бебмаса, Валерија Карио-Пап и Вера Гуцуња-Вребалов. У НОБ су као теренски партијски радници или као борци партизанских одреда погинуле или убијене чланице СБОТИЧ-а: Реа Ароновић, Добрила Арсенијевић, Ливија-Лили Бем, Рада Врањешевић, (народни херој), Вера Ђокић-Радосављевић, Вера Јанићијевић, Миланка Јевтовић, Мира Јовановић-Јаза, Олга Т. и Олга М. Јовановић, Олга Кршул, Загорка Маливук, (народни херој), Радмила Зора Миливојевић, Вукосава-Вуја Ољача-Цегледи, Милена Рајковић, Слободанка Савић, Љубица Срзентић, Катица Ћирић, Рахела Челеби-Меламед и Милица Шуваковић. 39 МИДИЦА САРИД-ВУКМАНОВИБ, ЧИНОВНИК „ИРИЗАДА” У БЕОГРАДУ, ПРЕДРАТНИ ЧААН КПЈ РЕА АРОНОВИП, ЧИНОВНИК ПРИВИАЕГОВАНЕ АГРАРНЕ БАНКЕ У БЕОГРАДУ, АКТИВИСТА САВЕЗА БАНКАРСКИХ, ОСИГУРАВАЈУНИХ, ТРГОВАЧКИХ И ИНДУСТРИЈСКИХ ЧИНОВНИКА (СБОТИЧ), АИРИАА 1941. НАПУСТИАА ЈЕ БЕОГРАД И ОТИШАА У СПАИТ, ГДЕ СЕ АКТИВНО УКЉУЧИАА У РАД ЗА НОП. СЕПТЕМБРА 1943. ГОДИНЕ СТУПИАА ЈЕ У ОДРЕД И КРАЈЕМ ГОДИНЕ ПРИМЉЕНА У КПЈ. ЗАРОБИЛИ СУ ЈЕ УСТАШЕ ФЕБРУАРА 1944. ГОДИНЕ И УБИЛИ ЈЕ ПОСЛЕ ЗВЕРСКОГ МУЧЕЊА �ОЛГА М. ЈОВАНОВИБ, ЧИНОВНИК ПРИВИЛЕГОВАНЕ АГРАРНЕ БАНКЕ V БЕОГРАДУ СОКА АРАНБЕЛОВИБ, АКТИВИСТА САВЕЗА БАНКАРСКИХ, ОСИГУРАВАЈУБИХ, ТРГОВИНСКИХ И ИНДУСТРИЈСКИХ ЧИНОВНИКА (СБОТИЧ), ХАПШЕНЛ ЈЕ ПРЕ РАТА САВЕЗ ПРИВАТНИХ НАМЕШТЕНИКА ЈУГОСЛАВИЈЕ авез приватних намештеника Југославије (СПНЈ) деловао је у склопу УРСС-а и обухватао је својом организацијом: трговачке попоћнике, намештенике приватних предузећа, дрогеристе, фотографе, сајџије, зуботехничаре и болничко особље. Социјалдемократска управа СПЈ тежила је да раднике ових струка представи као ,,радничку буржоазију” да би их одвојила од других категорија радника и изоловала. Године 1937. КПЈ је, у оквиру опште прекретнице у раду, почела да делује и у овом Савазу. Успостављена је тесна сарадња са СБОТИЧ-ем, чији је састав чланства био врло сличан, а у коме је Партија још одраније имала организовани утицај. Уз помоћ другова из СБОТИЧ-а, група напредних и борбених чланова СПНЈ успела је да активише постојеће струковне секције и да формира неке нове. Тако је формирана женска и омладинска секција и обновљен рад библиотеке и радничког спортског друштва „Полет”. Рад женске и омладинске секције уклапао се у рад организације и у опште задатке. На састанцима је нарочито објашњаван став Партије у пи- С тању економске борбе радница и борбе жена за равноправност. Обрађиване су теме из историје радничког покрета и читани чланци из ,,Жене данас”. Предавачи су биле: Рена Арбаванел, Милада Рајтер, Фрида Бергман, Агнес Сас, Ружа Ољача, Саша Јаворина и још неке другарице и другови. Руководилац ове секције била је Милада Рајтер, а у одбору је још била и Фрида Бергман. Омладинке су учествовале и у раду других секција: у културној, у фолклорној и драмској групи, у спортској секцији итд. Чланице СКОЈ-а и кандидати Партије учествовале су на заједничким омладинским састанцима, који су се одржавали по приватним становима, пошто су састанци били илегални, док су легални састанци женске секције одржавани у просторијама „Полета”, у Бранковој улици број 12. Културна секција је припремала програме за излете и приредбе. За 8. март 1939. године десетак омладинаца и омладинки извело је драматизацију романа „Виринеја” од Лидије Сејфулине. Певане су радничке и руске револуционарне песме, извођене хорске рецитације, наступао је фолклор итд. Интересовање за приредбу било је 40 МИЛАДА РАЈТЕР, ЗУБОТЕХНИЧАР, РУКОВОДИЛАЦ ЖЕНСКЕ СЕКЦИЈЕ И СЕКРЕТАР ПАРТИЈСКЕ ПЕЛИЈЕ САВЕЗА ПРИВАТНИХ НАМЕШТЕНИКА ЈУГОСЛАВИЈЕ �тако велико, да није било довољно места за све посетиоце у просторијама „Полета”, па су приредбе одржаване у салама Лекарске коморе, Радничког дома или „Цвијете Зузорић”. Приход од приредби био је увек толики да се од њега плаћала кирија за просторије клуба, а сав остатак је даван за Црвену помоћ, за ухапшене другове и другарице. У програмима на приредбама учествовале су чланице драмске и фолклорне групе: Ратка Леви, Бела и Сока Барух, Јулијана Рајтер, Вера Црвенчанин, Стојанка Перишић, Љубица Јовичић-Цига, Алинка Стојаковић и многе друге. Политички рад био је веома развијен и у спортској секцији, у којој се широко окупљала омладина. На гостовања по унутрашњости полазили би и многи чланови као навијачи, који су после утакмице давали културни програм са политичком тенденцијом. На масовне излете долазило је у великом броју чланство СПНЈ, „Полета” СБОТИЧ-а, спортског клуба „Раднички”, синдиката графичара, болничког особља, гвожђара итд. На појединим излетима било је и по 1500 до 2000 људи. Излети су коришћени и за разне политичке састанке. СПНЈ је успео да продре у веће робне куће и радње (код Та-Те, Владе Митића, Ђуре Јаношевића итд.) где је радио велики број жена и да синдикално организује приличан број намештеника. Када је робна кућа Та-Та отворена, Бешка Бембаса, дипломирани правник, упослила се као продавачица да би политички радила са женама. Режим за продавачице био је нарочито строг и понижавајући: на посао се није смело доћи ни са динаром личног новца, а на крају радног времена продавачице су пре одласка строго „визитиране”, претресане су им торбе и џепови да би се спречила евентуална крађа ситне робе. Радно време им је продужавано радом на сређивању магацина, без икакве додатне новчане награде. Због овако тешких околности и понижавања почетком 1940. године избио је штрајк продавачица Та-Те. Штрајк је откривен у самом почетку и ухапшени су организатори: Дара Поповић-Тадић, Љубица Јовичић, Даница Рожанић и још неколико жена које су биле најактивније у организовању штрајка. Поводом забране УРССЈ, Савез приватних намештеника Југославије издао је проглас „Свима приватним намештеницима”,1) у коме се, између осталог каже: ') ИРПС, бр. 8570/139. Летак је издат у Беофебруара 1941. године. ГРЗДУ, „ . . . Као резултат припредне политике коју води владајућа буржоазија на челу са издајпичком владом Цветковић-Мачек, као резултат све већег извоза најосновнијих животних намирница за осовинске силе, инфлације и шпекулације крупних капиталиста, наше реалне плате смањиле су се бар за 50°/о. Оскудица, беда и глад ушли су у наше домове. И МИ ДАНАС ЈАСНО УВИЂАМО ДА СМО ДЕО РАДНИЧКЕ КЛАСЕ И ДА РАДИ ОДБРАНЕ СВОЈИХ ИНТЕРЕСА МОРАМО ПОЋИ ОНИМ ПУТЕМ КОЈИМ ИДЕ ЧИТАВА РАДНИЧКА КЛАСА НАШЕ ЗЕМЉЕ. ... Послодавци, удружени са полицијом, чине све да онемогуће нашу праведну борбу. Премештају, отпуштају и хапсе наше активне другове и другарице. Из Привилеговане играрне банке отпуштено је преко 40 наших другова и другарица. Ту се ишло тако далеко да су отпуштени и за/кокски повереници. У Државној хипотекарној банци премештено је у унутрашњост неколико синдикално организованих намештеника, а затим је забрањено синдикално организовање. Код „Та-Те“ послодавац отпушта и уручује полицији активне другове и другарице. Али све то не може да заустави нашу борбу; напротив, то нам јоги више отвара очи и ми увиђамо да без тешке и упорне борбе нећемо извојевати веће парче хлеба ... ДРУГАРИЦЕ И ДРУГОВИ ПРИВАТНИ НАМЕШТЕНИЦИ Ових дана је забрањен сваки рад слободним радничким синдикалним организацијама УРССЈ. Противнародна влада Цветковић-Мачек овим ХОЋЕ ДА ОНЕМОГУЋИ СВАКУ БОРВУ ЗА БОЉИ ЖИВОТ, ЗА ВЕЋИ КОМАД ХЛЕБА! ОНА СЕ ПЛАШИ СВЕ ШИРЕГ ОКУПЉАЊА РАДНИХ МАСА У ТОЈ БОРБИ! ОНА. ХОЋЕ ДА ПО СВАКУ ЦЕНУ САЧУВА СВОЈ РЕЖИМ СКУПОЋЕ И ТЕРОРА! РАДНИЧКА КЛАСА, ПОД РУКОВОДСТВОМ СВОЈЕ АВАНГАРДЕ, НАСТАВЉА СВОЈУ БОРБУ ДО ПОБЕДЕ! МИ, ПРИВАТНИ НАМЕШТЕНИЦИ, КАО САСТАВНИ ДЕО РАДНИЧКЕ 41 ЧЛАНОВИ САВЕЗА ПРИВАТНИХ НАМЕШТЕ НИКА ЈУГОСЛАВИЈЕ И СПОРТСКОГ ДРУШТВА „ПОЛЕТ" НА ИЗЛЕТУ НА АДН У ЛЕТО 1940. БЕЛА БАРУХ, ПРВА СЛЕВА И СОКА БАРУХ СА ЧЛАНОВИМА ОМЛАДИНСКЕ СЕКЦИЈЕ СПОРТСКОГ ДРУШТВА „ПОЛЕТ” �КЛАСЕ, НАСТАВЉАМО ТАКОЂЕ НАШУ БОРБУ ЗА ЦОДАТАК НА СКУПОЋУ, ЗА КРАЋЕ РАДНО ВРЕМЕ, ЗА БОЉЕ УСЛОВЕ РАДА! ТИМЕ ИСТОВРЕМЕНО БРАНИМО НАШУ СИНДИКАЛНУ ОРГАНИЗАЦШУ ОД НАПАДА ИЗБЕЗУМЉЕНЕ РЕАКЦИЈЕ, ТИМЕ СЕ ЗАЈЕДНО СА СВИМ НАЈАМНИЦИМА БОРИМО ЗА СЛОБОДУ СИНДИКАЛНОГ ОРГАНИЗОВАЊА И ЕКОНОМСКЕ БОРБЕГ рад у оквиру радничког спортског друштва „Полет”, које је било пријав.љено код полиције као самостално спортско друштво. Све напредно чланство СПНЈ прешло је у „Полет”. Користећи искуство из ранијег рада, СПНЈ је у оквиру „Полета” формирао нове секције за рад са чланством: секцију за идеолошко-политички рад, за теоретски и за културно-забавни рад, затим секцију за организовање излета, која је у СПНЈ још од 1938. године радила са много успеха. Основана је и женска омладинска секција, која је окупила велики број чланица. Чланство СПНЈ и „Полета” је испо- л>авало велику приврженост и љубав према својој организацији. Свакодневно у току дана, а нарочито предвече, људи су навраћали у своје удружење. да се нађу, да поразговарају, да одиграју партију шаха. Међу њима су владали присни другарски односи, а после неке акције долазили су да се преброје, да виде није ли неко можда ухапшен. Кроз овакав рад изникли су до априла 1941. године нови чланови Партије, преко 30 чланова СКОЈ-а и велики број симпатизера, који су на позив КПЈ ступили и активно учествовали у НОБ. кциони одбор државних и самоуправних службеника обједињавао је акције највећег броја чиновничких сталешких организација. Формиран је 1939. године, а после коначног размимоилажења са реакционарним управама удружења железничара, учитеља, професора и судија у јуну 1940. године, у њему су остале само организације које су биле под утицајем КПЈ. Такав Акциони одбор успео је да консолидује рад и обједини сталешка удружења и месне акционе одборе у унутрашњости. Тада је у Акционом одбору било 20 професионалних организација са око 200.000 чланова. Удружења ложача државних железница и бродова, Удружења пореских чиновника, Друштва инжењера Београда, Стручног удружења возно-маневарског особља државних железница, Удружења судијских приправника, Удружења пореских извршилаца, Удружења прегледача кола државних железница, Удружења ПТТ званичника и служитеља, Удружења радника државних саобраћајних установа, Удружења прометника југословенских државних железница, као и представници месних акционих одбора: из Сарајева, Бање Луке, Нигиа, Суботице, Ћуприје, Новог Сада, Загреба и Цетиња, пошто су свестрано размотрили материјални и правни положај јавних службеника у вези са данашњом ситуацијом, једнодушно су констатовали следеће: фактори оглугиили о све захтеве и предлоге Акционог одбора. На овом месту доносимо резолуцију пленарне седнице Акционог одбора организација државних и самоуправних службеника: 1. Да од септембра месеца прошле године — када је почео рат — скупоћа непрекидно и несметано расте тако да данас, баш због погрешно вођене политике, улазимо у период несташице основних животних намирница. Паралелно с тим, материјални положај јавних службеника све више се погоршава, и сада они доживљавају да авет глади почиње да се увлачи у њихове домове. После забране УРССЈ, забрањен је, међу осталима, и рад Савеза приватних намештеника Југославије (СПНЈ). Партијска ћелија СПНЈ донела је тада одлуку да организација настави АКЦИОНИ ОДБОР ДРЖАВНИХ И САМОУПРАВНИХ СЛУЖБЕНИКА А Акциони одбор организација државних и самоуправних службеника, на пленарној седници од 22. септембра 1940. године, којој су присуствовали представници организација: Савеза агрономских друштава, Удружења чиновника ПТТ струке, Савеза стручних организација у ресору Министарства саобраћаја, Удружења рачунских чиновника, Удружења лекара стажера и волонтера, Удружења железничких чиновника, Удружења геометара и геодета, Удружења машиновођа државних железница, Југословенског лекарског синдиката, Савеза техничара, 2. Да се додељеним додатком на скупоћу није помогло државним службеницима, јер он износи свега 5—15% принадлежности, а цене су скочиле од 50—100°/о, па и више. 3. Да је Акциони одбор благовремено указао на праве узроке скупоће и у свим приликама предлагао мере за њено ефикасно сузбијање, а да су се меродавни 42 4. Да су све мере које је Краљевоса влада предузимала против скупоће и шпекулације путем разних уредаба, с обзиром да су и поред ових цене скочиле за преко 100°/о, у ствари значиле фаворизовање картела, крупне индустрије, велетрговине и осталог крупног капитала. 5. Да је борба државних и самоуправних службеника као и осталих сиромашних народних слојева против скупоће и шпекулације безразложно категорисана као анационална и интидржавна и да је све чињено да се ова борба онемогући и угугии. 6. Да оваква политика доводи до таквих аномалија гс супротности да један малобројан друштвени слој, шпекулишући на разне начине и несметано пљачкајући широке потрошачке масе, преконоћ долази до огромних богатстава, доводи на тај начин до беде и формалног гладовања огромну већину народа. 7. Да се чак и данас — на прагу зиме — када авет глади почиње да се увлачи у наше домове и када се досадашњом погрешном политиком дошло у ћорсокак — не дозвољава народу пуна слобода, као ефикасно средство за успешну борбу против скупоће, шпекулације и ратних профита. Стога се данас неминовно намеће закључак да су све досада предузете мере против скупоће представљале само тактизирање и бежање од правилног решења овог крупног народног проблема, а да се сада папуштају, како изгледа, и методе тактизирања да би се прешло на отворе- �но прогањање свих оних који против скупоће и њених узрочника устају. Полицијске мере, које се у последње време предзимају против појединих шпекуланата у виду новчаних казни или принудног боравка у пасивним крајевима, представљају демагошку обману народа и бежање од политичких и економских мера којим се скупоћа и шпекулација могу једино сузбијати. Ово се најбоље огледа у томе, што се место обећаних слобода и демократије покушава на један бруталан начин, против воље свих народа Југославије, увођење корпоративног-фашистичког система, на коме питању се и режим Стојадиновића скрхао. Уместо обећане слободе штампе и слободе организовања, гуши се свака поштена реч, не дозвољавају се конгреси професионалних организација, забрањују се њихови листови и лист „Реч истине“, орган Акционог одбора, иза кога стоје сви државни и самуоправни службеници у земљи. С друге стране, пак, ничу субвенционисани листови озлоглашених клика још из доба ранијих ненародних режима, којима је једини циљ да путем хушкања и провокација припреме терен за атак на организације државних и самоуправних службеника, на слободне радничке синдикате, на аутономију Универзитета, као и на све оне народне снаге које одишу слободарским и демократским духом, да би се на тај начин ослабио отпор народних маса против скупоће и шпекулације и против завођења наговештеног корпоративног система На основу свега изложеног пленум Акционог одбора организација државних и самоуправних службеника изјављује: 1. Да ће упркос свим лажима и подметањгсма јоги енергичније наставити борбу зо праведну повишицу, борбу против скупоће и шпекулације, као и против фаворизовања горњег друштвеног слоја: картела, велетрговаи,а и осталих ратних ггрофитера и шпекуланата — јер је то једини пут да се јавни службеници као и остали сиромашни друштвени слојеви спасу од смрзавања и глади које их у наступајућој зими очекују. 2. Да ће се исто тако борити за слободу штампе, слободу збора и договора, без чега би јавни службеници и цели радни народ били и иадаље предмет све веће ггљачке и експлоатације. 3. Да сматрају народним непријатељима све оне, који гпроповедају насилно завођење корпоративног система, желе да народ још јаче окују у циљу очувања позиција ггривилегованог горњег другитвеног слоја. Борба ггротив оваквих елемената намеће се утолико пре, што игра оваквом политиком угрожава националку независност, о чему најбоље сведочгг пример суседне нам Румуније. Пленарна седница Акционог одбора, у и.«е свих државних службеника, најенергичније ггротестује против забране ггоследњег броја „Реч истине”, против гу- шења професионалне фаворизовања штампе, фашистичких протггв клика и њихове провокаторске штамгге гг против свих отрцаних фраза, којима се акција јавних службеника жели ггредставитгг као анационална и антидржавна. Борба за изложена начела представља борбу за бољи живот ■— хлеб и слободу — свих јавних службеника гг њихових ггородица — за бољи живот свег радног народа и очување његове националне независности. Зато Аки,иони одбор позива све државне службенике у земљи, да се јоги чвршће повежу и збију своје редове, да не дозволе да се овога пута, као што је то било у прошлости одвоје од народа и ггостану противнародно оружје, радећи на тај начин за туђе а против својих интереса. Данас, када се буде све реакционарне клике и када се чине последњи напори да се оне међусобно гговежу, свима јавним службеницима намеће се дужност да своје организоване снаге још јаче сједине и повежу их са моћним и напредним снагама народа. Само тако државни и самоуправни службеници ће истински ггослужити и својим и народним и државним интересима“. Акциони одбор се борио против схватања да жени није место у државној служби, за већа права жена, и сл. У свом листу „Реч истине” доносио је у сваком броју по неки чланак о положају жене службенице. Заједно са професионалним организацијама, Ак- циони одбор је стално постављао захтеве да се државним службеницима врате принадлежности које су имали пре доношења Уредбе о смањењу личних и породичних додатака, која је нарочито погађала жене — државне службенике. За акције жена које су се спроводиле преко Акционог одбора биле су задужене Нада Пурић, Дана Цветковић и Неда Божиновић. Активом жена руководила је Нада Пурић. Влада је забранила рад Акционом одбору лист (крајем 1940. године), укинула „Реч истине”, а једну групу службеника, преместила ста у унутрашњости и у разна мемноге похап- сила. Акциони одбор је тада прешао на илегални рад и даље водио борбу против режима, издавао летке, саопштења и сл. 43 НАРОДНИ ХЕРОЈ НАДА ПУРИБ, ЧИНОВНИК, РУКОВОДИААЦ АКТИВА ЖЕНА ДРЖАВНИХ СЛУЖБЕНИКА �УДРУЖЕЊЕ ПТТ СЛУЖБЕНИКА Удружење поштанско-трлеграфских и телефонских службеника било је једно 10Д најактивнијих сталешких удружења укључених у Акциони одбор. Оно је упорно ; захтевало укидање Уредбе о смањењу личних и породичних додатака и најодлучније тражило „нумерус-клаузуса”1) укидање за жене службенике ПТТ. Борбом Удружења осујећен је покушај владе да донесе уредбу којом би жене службеници ПТТ ступањем у брак изгубиле службу. Чланак „Глас поштарки на Конгресу у дашњи Нишу”2) положај верно жене илуструје у ПТТ та- струци у коме се између осталог каже: „Удружење чиновника ПТТ струке по- НАРОДНИ ХЕРОЈ знато је у нашој јавности по своме ис- РАДОЈКА ААКИН, СТУДЕНТ ФИАОЗОФИЈЕ, РАДИЛА ЈЕ ПРЕД РАТ КАО ДНЕВНИЧАР У ГЛЛВНОЈ ПОШТИ У БЕОГРАДУ И УЧЕСТВОВАЛА У СВИМ АКЦИЈАМА БЕОГРАДСКЕ СТУДЕНТСКЕ ОМЛАДИНЕ. ПРИМЉЕНА ЈЕ У КПЈ ПРЕД САМ РАТ. ПОСЛЕ 6. АПРИЛА 1941. ГОДИНЕ ОТИШЛА ЈЕ ПО ОДЛУЦИ ПАРТИЈЕ У САРАЈЕВО И ТАМО СЕ УКЉУЧИЛА У РАД НА ОРГЛНИЗОВАЊУ УСТАНКА У БИХ. УХВАГ.ЕНЛ ЈЕ ИЗДАЈОМ И СТРЕЉАНА ОКТОБРА 1941. НА ВРАЦУ КОД САРАЈЕВА. ПРОГЛАШЕНА ЈЕ ЗА НАРОДНОГ ХЕРОЈА 8. ЈУНА 1945. ГОДИНЕ. правном ставу који заузима према сви- • ЛЕНЧЕ АРСОВА, СТУДЕНТ ФИЛОЗОФИЈЕ, ДА БИ МОГЛА ДА ЗАВРШИ СТУДИЈЕ ЗАПОСЛИЛА СЕ У ГЛАВНОЈ ПОШТИ У БЕОГРАДУ И АКТИВНО УЧЕСТВОВАЛА У СВИМ СТУДЕНТСКИМ АКЦИЈАМА. ПРИМЉЕНА ЈЕ У КПЈ 1940. ГОДИНЕ. ЈУНА 1941. ОТИШЛА ЈЕ НА ПАРТИЈСКИ РАД У МАКЕДОНИЈУ. НОСИЛАЦ ЈЕ СПОМЕНИЦЕ 1941. ма питањима данашњице уопште, а нарочито о питањима која тангирају све државне и самоуправне службенике. НЕДА БОЖИНОВИЋ рођена је 1917. у Тополу код Дубровника. Студирала је права на Београдском универзитету и уједно радила као службеник 1 ПТТ секције. На Универзитету је била врло активна у Удружењу правника и у Дому и Удружењу студенткиња. Члан КПЈ је од новембра 1939. До марта 1940. године радила је у партијској штампарији, а затим у партијској организацији на Београдском универзитету. Од септембра 1940. до априла 1941. била је члан партијске јединице ПТТ службеника. После бомбардовања Београда отишла је у Црну Гору, у никшићки срез, где је по налогу ОК КПЈ за Никшић формирала партијску организацију у рудинско-трепачкој општини, била њен секретар и учествовала у припремама за устанак. Од новембра 1941. до марта 1942. године била је члан ОК КПЈ за Никшић у коме је одговарала за рад са женама. Од марта 1942. била је заменик политкомесара III никшићког батаљона, затим је била руководилац Политодјела V козарачке и III крајишке бригаде, а од јуна 1944. руководилац Политодјела I пролетерске дивизије. Од фебруара 1945. била је организациони секретар МК КПЈ за Београд, затим инструктор у ЦК КПС и судија Уставног суда Југославије. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања, резервни је мајор ЈНА. 44 На Конгресу погитанских чиновника у Нишу узеле су видног учешћа и жене. Кроз говоре многих говорница био је изнесен положај жена, како у ПТТ струци тако и уопште. Другарин,е поштарке су говориле о социјалној неправди која је нанета удатој жени државној службеници одузимањем додатка на скупоћу. Из резолуције се види, да су се са овим захтевима поштанских чиновница сложили и њихови другови. Друга тачка резолуције гласи: „Да се поврати додатак удатим женама-државним службеницама и додатак на жену, и да се жени у ПТТ струг^и признају сва права према њезиним способностима као и мушкарцу“ ... У Удружењу ПТТ постојала је још од 1935. године женска разним облицима већину службеница ружења. Међу секција, рада на првим која је активисала задацима Уд- руководиоцима ■) Уредбом о организацији службе у Министарству ПТТ из 1934. и 1935. наметнут је „нумерус-клаузус” којим се улазак жена у ПТТ службу ограничавао одређеним процентом. 2) „Жена данас”, 1940, бр. 29. �секције била је Надежда-Наца Јаковљевић. Поред сталешких и опште политичких питања, третирано је и питање положаја жена у Југославији и указано на путеве борбе за равноправност. Запажени су реферати о овим питањима које су одржале Олга Јојић, Неда Божиновић и Ленче Арсова. Жене су биле активне у свим легалним и полулегалним формама рада. Организовале су полулегалне конференције са групама од 30—50 жена. Радојка Лакић и Невенка Каракашевић биле су руководиоци читалачких група, које су постојале у пошти Београд 2, у Главном телефону, у ПТТ секцији, у аутогаражи и у радионици. Поштари су организовали и одмаралишта за децу и одрасле, која су служила и за међусобно упознава- ње и политички рад; имали су мензу у седишту свога удружења, у Молеровој улици, ту су се окупљали и ту склањали илегални материјал. У истим просторијама било је и седиште Акционог одбора државних и самоуправних службеника. У другој половини 1940. године дошле су у партијску организацију поштара у Београду Радојка Лакић и Неда Божиновић (после провале и хапшења секретара партијске ћелије, вршила је дужност секретара једне од две ћелије које су тада формиране). Године 1940. примљена је у Партију Ленче Арсова, а 1941. Стојанка Михаиловић-Прњат, Теодора Лончаревић и Вера Петровић; кандидоване су Вида Павловић, Евка Поповић, Персида-Сека Арсенијевић и Невенка Каракашевић, а све су оне одавно биле врло активне у раду организације. Жене су годинама масовно давале прилоге за Партију и Црвену помоћ, које је прикупљала Барбара Керекеш, симпатизер КПЈ и члан надзорног одбора Удружења ПТТ службеника. У Удружењу ПТТ, у женској секцији, у читалачким групама, у пододборима и на свим задацима Удружења такође су предано радиле: Милка Танасковић-Паскаш, Даница Бајић Дмитрашиновић, Десанка ДавидовићВулетић- Радмила Илић-Стефановић, Христина Јанати, Анђа Јовановић, Зорка Королија, Лена Лукић, Анђелка Марковић, Славка Миљевић, Рада Савић, Богданка-Бонка Стојиљковић и још многе друге поштанске службенице. ЖЕНЕ У РЕСОРУ МИНИСТАРСТВА САОБРАЋАЈА ПАРАГРАФ ПЕТИ1) Жене у Министарству саобраћаја носе посебан терет жена у јавној служби. Носе део терета опште борбе жена за добијање и одржавање својих права на рад, зараду, хлеб. Законом о државном саобраћајном особљу од 1931. године донета је одредба у § 5. који гласи: „Женски службеници могу се примати у службу државних саобраћајних установа као: телефонисткиње и телеграфисте у централи, као благајнице билета и дактилографкиње“ ... Жене су у више махова протестовале против одредаба § 5, молиле, жалиле се, тражиле да се реакционарни § 5. укине, али је увек остајало само на лепим обећањима. И не само да се обећања нису испунила, него се отишло још даље: тј. скоро је у Мин. саобраћаја донета одлука: да се службении,е, постављене по § 5, иако сада раде неки други, стручни посао, пребаце на рад дактилографкиња и телефонисткиња у и,ентрали, ако постоји потреба на тим пословима. Ако не постоји потреба — онда да се те чиновнице предложе за отпуст. Оне које буду задржане и додељене на наведене послове, има да за кратко време изуче нов посао (нпр. рачунска чиновнииџ, правник, инжењер има да у одређеном року, ако за то места има, постане телефониста или дактилографкин>а) или — отпуст. ') ,.Жена данас”, 1940, бр. 29. Ова одлука значи затварање врата Мин. саобраћаја пред женама тога ресора. Значи отпуштање великог броја жена постављених на основу § 5, јер нема потребе за толиким бројем дактилографкиња у централи, а на благајни билета већ одавно се систематски уклањају жене, па их према томе тамо неће ни враћати. И напослетку, значи отпустити и све жене које у предвиђеном року не науче посао који дотле никад нису радиле, јер су годинама искоришћаване на другим стручним пословима. Јасно је да наредба има само једну тенденцију: избацити што већи број жена из Министарства саобраћаја, а касније можда уклонити их на згодан иачин све .. Параграф пети Закона о државном саобраћајном особљу у ресору Министарства саобраћаја имао је за циљ да ограничи улажење жена у саобраћајне установе. Међутим, жене су ипак улазиле у службу Министарства саобраћаја, па је Министарство јула 1940. године донело нову одлуку, којом се обуставља пријем жена у службу. Акциони одбор државних и самоуправних службеника оштро је реаговао на све ове мере. У чланку „Запостављеност жене” речено је, између осталог: 45 „Решењу питања давања жени њених основних права, мора се приступити најхитније, и без одлагања усвојити следеће: 1. да се повуче наређење у Министарству саобраћаја којим би био отпуштен велики број жена службеница као антисоцијално и које се противи основним правима човека; 2. да се укине нараграф 5. Закона о државном саобраћајном особљу; 3. да се удата жена државни службеник третира подједнако са осталим државним службеницима, а по принципу за једнак рад, једнака награда; 4. да се укине „нумерус клаузус“ за жене у Министарству ПТТ; 5. да се престане са ограничавањем права жена у државној служби ствараних на основу или мимо параграфа“. Под утицајем Партије пред рат је у Савезу стручних организација у ресору Министарства саобраћаја појачан политички рад уопште, а нарочито рад са женама. Секретар партијске ћелије у Министарству саобраћаја била је Олга Јојић, а у партијској ћелији железничара радила је Деса Бркић. Жене службенице су и преко других сталешких удружења постављале захтеве за побољшање свога положаја. �У Министарству финансија су активно на томе радиле Нада Пурић и Зора Илић-Обрадовић, у Удружењу агронома Добрила-Боба Матејић, Невенка Кутлача, Јулија МартиновићЦимер, Нада Димитријевић и др. Из резолуције коју је донело Југословенско удружење инжењера и техничара, на својој Главној годишњој скупштини у лето 1939. наводимо онај део који говори о захтевима Удружења у односу на жене-инжењере: „1. да се укину све уредбе које не дозвољавају пријем у државну службу женама инжењерима; 2. да се приликом постављања и пријема инжењера у службу, било државну, самоуправну или приватну, не прави никаква разлика у томе да ли је у питању жена или мушкарац, већ да се узима у обзир једино њихова стручна спрема и квалификација; 3. да се приликом одређивања принадлежности, као и приликом напредовања у служби, исто тако не прави никаква разлика; 4. да се укину законске одредбе о смањењу принадлежности удатих жена, јер стојимо на гледишту да за једнак рад припада и једнака награда. Како су и раније на конгресима у Сарајеву и Сплиту доногиене сличне резолугџ1је, а досада није ништа предузето да се оне спроведу у дело, тражимо да се оне спроведу у дело, тражимо да се управа Ј У Н А најенергичније заузме код надлежних фактора, да се нашим захтевима изађе у сусрет."1) ‘) „Жена данас”, 1939, бр. 25 — „Жене ннжењери залажу се за своја права”. 46 �УЧИТЕЉИЦЕ ПРИПАДНИЦЕ III УЧИТЕЉСКЕ ГРУПЕ МИЛА БАЈАЛИЦА, ЧЛАН КПЈ Масовни рад Партије међу учитељима датира од 1934. године. Са општим јачањем прогресивних снага у друштву јачале су и напредне снаге у редовима југословенског учитељства. Низом организованих акција, међу које спада преузимање руководства у Учитељском удружењу, радило се на учвршћењу утицаја Партије у редовима учитеља. Крајем 1937. године, да би се чвршће међусобно повезали у раду, учитељи комунисти су основали културно-просветну издавачку задругу „Вук Караџић” као легалну организацију преко које ће деловати Партија. Задруга је издавала напредну литературу и часопис „Учитељска стража”. За председника задруге је изабран Милисав Мијушковић, а за секретара Мила Бајалица. Око задруге су се окупили млади учитељи комунисти и симпатизери, који су се називали „трећа учитељска група” — учитељска левица.1) УЧИТЕЛ>ИЦА, ПРЕДРАТНИ ПРВА СТРАНА ЧЛАНКА КЕТЕ ШЕР-МИНДЕРОВИИ, КОЈА ЈЕ ПИСАЛА ПОД ИМЕНОМ КАТА КОСАЦ Да би се обухватио што већи број учитељица радом на стручном усавршавању и политичком образовању и оспособио за културно-просветну и политичку делатност у народу, основани су женски одсеци при Југословенском учитељском удружењу. У реферату који је одржала на учитељској скупштини, на којој је основана задруга „Вук Караџић”, Мила Бајалица је образложила њихову потребу. Свуда су напредни учитељи организовали и водили аналфабетске течајеве, оснивали књижнице и читаонице, формирали драмске и хорске секције, омладинске групе, били носиоци активности организације „Задружна омладина”, организатори разних предавања. Учитељице су се нарочито ангажовале у раду на здравственом, ЧАСОПИС „НАША КЊИЖИЦА” НАМЕЊЕН СЕЛУ, ИЗДАВАЛИ СУ И УРЕБИВАЛИ КЕТА ШЕР-МИНДЕРОВИВ И ЧЕДА МИНДЕРОВИК, КРАЈЕМ 1937. ГОДИНЕ ПОЛИЦИЈА ЈЕ ЗАБРАНИЛА ИЗДАВАЊЕ ЧАСОПИСА, АЛИ ЈЕ ОН УБРЗО ПОНОВО ПОКРЕНУТ ПОД ИМЕНОМ „НАРОДНА ЧИТАНКА” ЧАСОПИС СУ И ДАЉЕ УРЕБИВАЛИ КЕТА И ЧЕДА, А ИЗДАВАЧ ЈЕ САДА БИО ОМЛАДИНСКИ КУЛТУРНО-ПРИВРЕДНИ ПОКРЕТ (ОМПОК) У НОВОМ САДУ. И „НАША КЊИЖИЦА” И „НАРОДНА ЧИТАНКА” СЛУЖИЛЕ СУ КАО ВРЛО ПОПУЛАРНО ШТИВО ЗА ПОЛИТИЧКИ И ПРОСВЕТНИ РАД СА СЕЉАНКАМА. ') У учитељским редовима постојало је некогрупација: учитељи наклоњени тадашњем режиму чинили су прву групу; учитељи социјалдемократи другу групу; учитељи чланови КП и симпатизери радничког покрета иступали су као левица према првима и другима и називали се трећом групом. ЛИКО 47 �ДРИНКА ПАВЛОВИН, УЧИТЕЉИЦА, ПРЕДРАТНИ ЧЛАН КПЈ, КАО УЧЕНИЦА V РАЗРЕДА УЧИГЕЉСКЕ ШКОЛЕ 1938. ГОДИНЕ У УЖИЦУ просветном и политичком просвећивању жена на селу, организовале су домаћичке течајеве и ђачке кухиње. Учитељице су у селима формирале читалачке групе жена и девојака и с њима читале „Жену данас”, „Нашу књижицу”, касније „Народну читанку” и упознавале их са политичким збивањима у земљи и у свету. Уз помоћ лекара, медицинских сестара или саме одржавале су и предавања о чувању здравља, о нези и васпитању деце. Оне су видно учествовале у разним акцијама које је водила Партија: прикупљале су потписе за побољшање услова живота политичких затвореника, скупљале помоћ за шпанске борце, биле врло активне у акцији за право гласа жена итд. О томе се врло конкретно говори у чланку Дринке Павловић: „Рад учитељица ван школе”.1) У окупљању младих учитељица и учитеља и у формирању напредног језгра одиграла су значајну улогу летовања која је организовала задруга „Вук Караџић”: 1938. године у Ивањици, 1939. године у Асаматима на Преспанском језеру и 1940. године у Сијаринској бањи. За време ових летовања одржани су партијски курсеви за з'читеље комунисте, а за оне који нису били члнови КПЈ организована су предавања о актуелним политичким збивањима, о културнопросветном и политичком раду ван школе и о другим проблемима. НЛПРЕДНЕ УЧИТЕЉИЦЕ НА ЛЕТОВАЊУ У АСАМАТИМА КОД ПРЕСПАНСКОГ ЈЕЗЕРА, 1939. Велики број учитељица, које су пре рата неуморно радиле на просвећивању народа, одазвао се позиву Партије и храбро се борио у НОВ: Милица Вучетић, Рада Миљковић, Дринка Павловић, Олга Радишић-Петров2) Зора Адамовић, Лепа Аксентијевић, Радмила Багар-Терзић, Мила Бајалица, Богиња Бајовић, Катарина-Каја Бастић, Велика Бенић, Јелена Благојевић, Вука Божић-Николић, Цаја Боројевић, Христина Бошковић, Милена Велимировић-Илић, Рада Вујачић, Лепа Вујичић, Јелена Главашки, Загорка Драговић, Станица-Цајка Дугалић, Наталија Дугошевић, Зора Дудић, Нада Ђокић-Матијевић, Живка Ђурђевић, Живка Жиропађа, Ковиљка Ивановић, Славка Ивановић, Иванка Ивачковић-Лупшић, Роса Игњатовић-Димитријевић, Томанија Јанковић, Ана Јевтовић, Љубица Јовановић-Радосављевић, НадеждаКока Калезић, Милева Косовац, Ракила Котарев, Савка Кукаљ, Боса ГРУПА ЧЛАНОВА УЧИТЕЉСКЕ ЗАДРУГЕ „ВУК КАРАЏИК” НА ЛЕТОВАЊУ У СИЈЕРИНСКОЈ БАЊИ, АВГУСТА 1940. ГОДИНЕ. СЛЕВА НА ДЕСНО: АНКА ОБУНИНА, МИЛЕНАКУЉАНЧИН, ВЕЛА БЕНИК И ВЕРА ЕРДЕЉАН ‘) „Учитељска стража”, јануар-фебруар 1940. Све четири су проглашене за народне хероје. 2, ј 48 �Лалић, Нада Луковић, Вера Мандић, Мара Мандић, Надежда МариновићРанковић, Александра-Цана Марјановић, Христина-Тина Маркишић, Мира Медић, Вера Милетић, Анђа Милићевић, Драгица Милићевић-Ристић, Јелида Миловановић, Ранђа Милојковић, Радмила Мирчић, Богиња Михаиловић, Славка Недић-Милојевић, Лепа Перовић, Љубица Петровић-Павловић, Николија-Кока Петровић, Јелена-Лела Поповић-Тривунац, Нада Прица, Бојана Ракић, Драгиња Савковић, Бисенија Симић, Добрила Стамболић, Душанка Станисављевић, Спасенија Степановић, Јелена-Лела Субић-Гмизовић, Вера Тимотијевић, Гојка Томашевић, Зора Топаловић-Ракановић, Милена Царевић и многе широм земље чија су нам имена остала непозната. Велики број учитељица пао је у борби. НАТАДИЈА ДУГОШЕВИК, УЧИТЕЉИЦА УДРУЖЕЊЕ И ДОМ СТУДЕНТКИЊА дружење студенткиња Београдског универзитета основано је 1921. године на иницијативу групе жена чланова Партије и напредних студенткиња и окупљало је око себе све студенткиње. Мада су чланови Партије и прогресивне студенткиње настојале да управа Удружења буде у њиховим рукама, како би што боље спроводиле утицај Партије, нису у томе увек успевале, па су повремено у управи преовладавале студенткиње које је у раду подржавао режим. Оне су Удружењу давале своје обележје, одређивале његов правац и његове задатке. О раду и активности Удружења студенткиња сведочи говор представника Удружења на општем студентском збоРУ, јануара 1940. године. У „ДРУГОВИ И ДРУГАРИЦЕ1) Када смо се пре неколико година појављивале на зборовима, ми студенткиње представљале смо мали број девојака на тешком и неутртом путу борбе за бољи живот, за боље услове студирања, за више права и слободе. Тада смо још плашљиве и несигурне тражиле путеве да побољшамо свој положај, да саме створимо могућност за боље и успешније студира‘) ИРП, бр. 4596, XIII, 3—3/40. ње. Многе смо у себи носиле отиске средине из које смо догиле, отиске живота наших мајки, сестара, вршњакиња и њихово смирено чекање да наше проблеме реши судбина. Зато смо се још у првим данима студентске борбе за заједничке захтеве, који се постављају пред све нас, подједнако бориле у великом студентском покрету као равноправни и слободни чланови. Студенткиње активно раде по свим стручним, културпим и економским студентским организацијама. Из године у годину, а нарочито данас, наш културни рад добија све већи обим и студенткиње га преносе у све делове наше земље. Број студенткиња се сваке године повећава. Сваке године у нашем удружењу и са овог места поздрављамо стотине младих девојака жељних рада и слободе. Са свих страна, из свих покрајина, из свих народних слојева, долазе девојке да студирају, да уче, да се спремају зо самосталан живот. Број студенткиња које долазе без довољних средстава за живот сваким даном је све већи, према ономе што ми можемо да учинимо за њихово збрињавање. И поред изграђеног Дома, који је подигнут напорима наших старијих другарица уз помоћ читавог студентског покрета, још уоек наше другарице станују по хлидним и влажним становима, слабо хр^љене и обучене, губећи здравље и радну способност. Кондиције, послуживање по славама, разношење хране по нашим мензама и у Дому, све нам то одузима много времена које бисмо могле да уложимо на 49 студије и културни рад. Велики део студенткиња проводи по цео дан по канцеларија.ма да би на тај начин омогућиле минимум за живот и студирање. 100 збринутих девојака према 2.000 студенткиња на Универзитету показује да је наги Дом постао претесан за све оне које би требало да прими. Улози од 500—700 динара, колики су потребни за ступање у Дом, великим делом искључују наше најсиромагиније другарице да жгше у Дому, искључују оне чија егзистенција зависи од несигурне кондиције, од послуживања по славама, која су такође врло ретка. Осећа се најхитнија потреба за добијањем већих субвенција за прогиирење нашег Дома, да бисмо могле примити већи број студенткиња, а према томе и већи број њих запослити око разношења хране. За изградњу Дома удружење је направило дуг који и данас отплаћује, па не може мислити на дограђивање Дома властитим средствима. Премда смо у раду и борби студентског покрета изједначене са нагиим друговима, ипак нас нека г.г. професори третирају као мање вредне и неспособне. Ми са овога места, у име свих студенткиња нашег Универзитета, енергично протестујемо против таквог поступања према нама, јер то својим радом и способностима не заслужујемо. Данас — када се пред нас поставља укидање аутономије Универзитета, а с тим у вези и укидање наших стручних, културних и економских организација, и положај нас студенткиња доводи се у пи- �тање. Реакционарне снаге у земљи, које свим силама пастоје да угугие сваки слободарски покрет, а првенствено раднички покрет, истовремено ударају и на Универзитет. Реакционарни део професора, на челу са Универзитетским сенатом, спроводи без устезања наређења спољних власти. Свим средстпима хоће да нам укину аутономију, да отму наш Дом, наше Удружење и онемогуће остварење наших захтева, који јоги увек чекају на решење. У данима када се пред сву омладину и народ постављају питања борбе за опстанак, за бољи живот, мир, рад и слободу, ми као део женске омладине, као део жена без икаквих права, боримо се за очување стечених права која имамо у студентском покрету и за њихово проширење. Овим својим захтевима ми се налазимо заједно са захтевима остале женске, радничке и сељачке омладине, која тражи излаз из свог тегиког положаја, коју више не могу задовољити приче о мирном огњишту, која је већ давно изгубила изгледе да без борбе дође до својих права. Ми се налазимо са својим захтевима заједно са свим радним женама, са нагиим мајкама и сестрама, које у данагињим судбоносним данима када се одлучује о рату или миру, када се одлучује о судбини наших народа, траже да учествују у том одлучивању. Када смо ове године пошле на студије, наша села и градови остали су узнемирени империјалистичким ратом који је почео у свету. Опет се у свету пролива крв за интересе гиачице банкара, фабриканата и ратних гипекуланата и пљачкаша сваке врсте да би се богатили на рачун милионских радних маса читавога света. Опет су нечији мужеви, браћа, очеви, синови и другови послани на кланицу, а жене у творнице, да кују убилачко оружје за своје мужеве, очеве, синове и браћу и другове, против своје воље. Опет је омладина послата пред топове, гранате и бајонете да губи своје младе животе за интересе аиглофранцуског империјализма. Данас, када је нагиа реакција одлучила да и нашу земљу преда немани империјалистичког рата и да пошаље наше народе у ратни покољ, на страни империјализма, и нашу земљу ће да заору гранате и да се нролије крв наших народа. Наше мајке су преживеле један империјалистички рат, изгубиле у њему своје најмилије, гладовале су и патиле и од њих смо научиле да га мрзимо. Наш први поглед пао је на њихова измучена лица, први осећај који смо упознале била је глад, прва реч коју смо чуле била је рат. Ми хоћемо да данашња и будућа покољења погитедимо таквих патњи и болова. Ми хоћемо да помогнемо женама читавог света да спасу своју браћу, синове и другове пред ужасним покољем овога рата, баш због тога што је уперен против интереса народа и омладине. Жене читавог света, херојске жене Шпаније, показале су своју спремност да даду своје животе у једном рату који је водио читав народ за одбрану светих интереса радног народа и омладине. У овом праведном и узвишеном рату, који је вођен од читавог шпанског народа, нашле су шпанске жене топлу, великодушну, несебичну потпору стотине милиона жена читавог света. И ми ћемо сутра, по примеру наших другарица из Шпаније, Кине, по примеру енглеских жена, које су ових дана у великим масама пролазиле кроз лондонске улице и дизале свој глас против рата, сакупити своје снаге и дати животе ако то устреба за интересе радног народа и омладине. Хиљаде отисака прстију наших неписмених мајки, утиснутих уместо потписа на апел за право гласа, оптужују , траже, захтевају своје право да одлучују о судбини своје деце. Ми смо деца тих жена, ми дижемо свој глас и хоћемо да кажемо своју реч када се ради о судбини нагиој и наших народа. Ми смо својом омладинском борбом као делом опште народне борбе за мир и слободу, помагале свој народ и бориле се скупа с њим за извојевање његових и наших захтева. Данас, ми студенткиње Београдског универзитета, као део женске омладине нећемо дозволити да нас обмањују тиме гито ће на овим изборима жене моћи бити само председници бирачких одбора, и то само судске чиновнице. Реакција нам није дала право гласа, јер је била сигурна да би хиљаде и хиљаде жена својим учегићем на изборима дигле свој глас против овог империјалистичког рата, против свих терета у вези са ратним припремама наше владе на рачун радних маса читаве земље. Али нам баш то налаже да јоги јаче збијемо нагие редове и да заједно са нагиим друговима помогнемо борбу коју је наш народ повео против увлачења нагие земље у рат, а за своја права и слободе. Ми студенткињс Беог}ждског универзитета, које смо увек заједно са нагиим друговима V. свом. осталом омладином помлгале борбу радног народа, и данас више него икада стојимо непоколебљиво и чврсто решене да у тој одлучној борби далш све од себе. Када је 14-ог децембра радни народ Београда изашао на улицу и дигао свој глас против рата, против ратног терора и скупоће, за хлеб и слободу, ми смо те крваве вечери, раме уз раме са радничком и осталом омладином, стале на страну радног народа, проливале своју крв, не жалећи своје животе када су у питању његови интереси. Те вечери херојски се борила наша другарица Боса Милићевић. Налазећи се у ватри куршума, погођена дум-дум метком, пала је размрсканих ногу. Обливена крвљу, измучена страшним боловима, опа није клонула. Из њених груди није се отео ниједан јаук, и не жалећи себе она је тешко рањена храбрила другове и другарице око себе. Херојско држање наше другарице Босе улази у ред светлих примера из борбе жена целога света за сгвар слободе радног народа. Наша другарица Боса доказала је како умеју жене да се боре, како могу да даду и свој живот ка- 50 да је у питању срећнији и бољи живот омладине и радног народа. Поносне на нашу другарицу Босу, ми ћемо и даље раме уз раме с нашим друговима и читавим народом, кроз ватру куршума и локве крви, корачати напред уздигнута чела, у борби за своја народна и омладинска права. У тој борби ми ћемо успети. Наше јединство, нагиа одлучност и наша непоколебљива вера у праведност наше борбе, чврста је гаранција нашега успеха. ДА ЖИВИ БОРБА ОМЛАДИНЕ ЗА НАРОДНА И ОМЛАДИНСКА ПРАВА! ДА ЖИВИ ЈЕДИНСТВО ОМЛАДИНЕ У БОРБИ ПРОТИВ ИМПЕРИЈАЛИСТИЧКОГ РАТА!” Један од најважнијих задатака Удружења студенткиња био је борба за добијање Дома студенткиња и на томе су се ангажовале све чланице. Прве просторије за Дом студенткиња добијене су из завештања Универзитета 1927. године у Кнеза Милоша улици. Кућа је била мала, па је преко Задужбинског одсека Министарства просвете у замену за ту кућу добијен један спрат у кући Томе Вучића-Перишића, у Узун Мирковој улици бр. 7. И ова је зграда била нехигијенска и тесна да прими све студенткиње које су биле заинтересоване да стаНУЈУ У Дому. Због тога је Удружење студенткиња повело акцију за подизање нове зграде. Дом студенткиња је од Задужбинског одсека Министарства просвете још раније био добио једно имање у Хомољу, па је то имање замењено за плац у Улици Краљице Марије бр. 48, где је подигнута нова зграда. Дом је подигнут од: добровољних прилога добијених од установа и подјединаца, прихода од разних корисница, предавања и уписнине. Борба за освајање управе Удружења студенткиња између напредних и режимски оријентисаних студенткиња трајала је од оснивања удружења, а појачала се у време оријентације Партије за улажење комуниста у све легалне масовне организације. Окончана је крајем 1935. године када су напредне студенткиње преузеле управу у Удружењу. Од тада су Удружење и Дом студенткиња постали масовна база преко које је КПЈ спроводила утицај на студенткиње и одиграли значајну улогу у политичком васпитању студенткиња и њиховом укључивању у напредни студентски покрет. Рад Удружења се развијао преко актива при стручним студентским удружењима појединих факултета, преко женских секција и преко Дома, �чија је нова зграда, уз велике напоре и залагања Удружења, довршена 1936. године. Удружење је такође радило на решавању правног положаја Дома студенткиња, јер је то било врло важно за целокупни рад и Дома и Удружења студенткиња. На овоме су задатку радиле до избијања рата чланице управе и активисти: Лепосава Михаиловић-Опи, Лепа Лалош-Вујошевић, Драгица Петров, Злата Шегвић, Јелена Поповић, Ната Хаџић, Деса Поповић, Олга Марасовић, Стојанка Радошевић, Вера Перишић-Додић, Радмила-Лала Ивковић, Мирјана Моцић и Љубица Албулов. Председница Удружења студенткиња била је Вера Димић, потпредседница Олга Перић, секретар Радмила Шубакић. Дом студенткиња је био самосталан, али по тадашњим прописима надзор над његовим радом требало је да врши Министарство просвете. Удружење је одбијало да прихвати такво решење и тражило је да буде под надзором Универзитета. Крајем 1940. и почетком 1941. године ограничава се аутономија Универзитета и универзитетске власти врше цензуру, дозвољавају полицији да упада у студентске мензе и просторије студентских организација. Удружење студенткиња користи тада свој назив „Краљица Марија”. Управница Дома Мила Димић спречава покушај полиције 'да уђе у Дом ради хапшења неких другарица на тај начин што саопштава да је Дом под покровитељством краљице и да ће их пустити унутра само када јој покажу одобрење двора да могу ући у Дом. Још неколико покушаја полиције спречила је на тај начин. Тако је почетком 1941. године Дом заиста био једино место где полиција није имала приступа. Тамо је тада пренета архива Акционог одбора студентских стручних удружења, Мировног одбора, студентских друштава, секција и др., да би била склоњена и заштићена од упада полиције која је вршила преметачине у просторијама студентских организација на Универзитету. Посебно треба истаћи да је у организовању рада и читавог живота у Дому врло активно учествовала управница Дома Мила Димић. Универзитетске власти су покушавале да забране развијање било какве самосталне активности у Дому, што се види из записника са XVIII редовне седнице Акционог одбора стручних студентских удружења, одржане 2. марта 1941. године:1) ‘) ИРП, бр. 18952, VI, 3—2 (41). ЛЕПОСАВА ЛАЛОШ-ВУЈОШЕВИП, ПРОФЕСОР, ПРЕДРАТНИ ЧЛАН КПЈ, БИЛА ЈЕ ЧЛАН УПРАВЕ УДРУЖЕЊА СТУДЕНТКИЊА КАДА СУ УПРАВУ ПРЕУЗЕЛЕ НАПРЕДНЕ СТУДЕНТКИЊЕ ЛЕПОСАВА-ОПИ МИХАИЛОВИБ, ИНЖЕЊЕР ХЕМИЈЕ, ПРЕДРАТНИ ЧЛАН КПЈ, БИЛА ЈЕ ПРВА ПРЕДСЕДНИЦА УДРУЖЕЊА СТУДЕНТКИЊА БЕОГРАДСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА КАДА СУ УП РАВУ ПРЕУЗЕЛЕ НАПРЕДНЕ СТУДЕНТКИЊЕ ЗЛАТА ШЕГВИН, ПРОФЕСОР, ПРЕДРАТНИ ЧЛАН КПЈ, ИСТАКЛА СЕ У БОРБИ НАПРЕДНЕ СТУДЕНТСКЕ ОМЛАДИНЕ У БЕОГРАДУ, УХВАНЕНА ЈЕ КАО ПАРТИЈСКИ РАДНИК У ХРВАТСКОЈ И ДЕЦЕМБРА 1942. ГОДИНЕ УБИЈЕНА У УСТАШКОМ ЗАТВОРУ У ГРАДИШКИ ЗДЕНКА ШЕГВИН, СТУДЕНТ ФИЛОЗОФИЈЕ, ПРЕДРАТНИ ЧЛАН КПЈ, ИСТАКНУТИ АКТИВИСТА НАПРЕДНОГ РАДНИЧКОГ ПОКРЕТА У БЕОГРАДУ. ПОСЛЕ ОКУПАЦИЈЕ ЗЕМЉЕ ДОШЛА ЈЕ У СПЛИТ И УЧЕСТВОВАЛА У ОРГАНИЗОВАЊУ ПРВИХ ПАРТИЗАНСКИХ ОДРЕДА. НОСИЛАЦ ЈЕ СПОМЕНИЦЕ 1941. �„Ректор је позвао члана управе Удружења студенткиња и том приликом рекао да је обавештен да се у Дому одржавају матинеа са програмом политичког карактера и зато захтева да се убудуће приредбе које се одржавају у Дому пријаве било ректорату, било Управи града. Када је речено да је Дом под аутономијом, одговорено је да чим прима субвенцију од Министарства, он има право да вргии контролу над њим. Ако се ове приредбе буду и даље одржавале без пријаве, биће приморани да или поставе у Дому комесара или да пошаљу полицију”. ГРУПЕ СТУДЕНТКИЊА У ДОМУ МИЛА ДИМИВ, ПОЗОРИШНА УМЕТНИЦА II ПИСАЦ, БИЛА ЈЕ ВИШЕ ГОДИНА УПРАВНИЦА ДОМА СТУДЕНТКИЊА МИРОВНОГ ОДБОРА НА БЕОГРАДСКОМ УНИВЕРЗИГАВНИКОМ СВЕТСКЕ МИРОВНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ, ПАТЕРОМ ЖОЗЕФОМ ЖОЗЕ™0М( рАИУСРЕДИНИ). СЛЕВА СЕДИ ИВО ЛОЛА РИБАР, ЗДЕСНА ЛЕЛА МАТИБ. СТОЈЕ, НА ДЕСНО: ПОТПУКОВНИК РАДОМИР ПЕТКОВИК, БОГДАН ПЕШИК, БОСА ЦВЕТИК, МИЛОВАН МАТИК, САВА ДРАГОЈЕВИК И ОЛИВЕР МИНИК. Требало је много умешности и рада да би се Дом студенткиња могао одржати као центар напредних стремљења, а да се уједно очува његова аутономија. У тешким финансијским приликама, с великим дуговима, управа Дома је морала да води рачуна о томе да не дође у ситуацију да јој се обустави дотација јер би то довело до затварања Дома и материјално погодило студенткиње у Дому и оне које су рачунале на смештај у њему. Један број студенткиња је за разне услуге вршене у Дому добијао бесплатан стан и храну. Управе Дома и Удружења налазиле су и друге могућности зараде сиромашним студенткињама (кондиција, дактилографски послови, послуживање у студентској мензи и на славама по имућнијим београдским кућама и сл.). Око Дома су се стално окупљале и друге напредне студенткиње које нису становале у Дому. Да би се интензивније развијао политички рад у Удружењу и Дому студенткиња и обезбедио пун утицај и помоћ Партије, формиран је актив у коме су од 1938. до 1940. године, биле студенткиње, чланови Партије: Милева Вуковић, Соња Маринковић, Дика Мариновић, Љубинка Милосављевић, Милка Минић, Милица Павловић-Мике и Зденка Шегвић, а постојао је и шири актив којим су биле обухваћене и друге студенткиње. На тај начин велики број студенткиња укључен је у организовани политички живот. Удружење је одржавало приредбе и на Универзитету: књижевне вечери, прославе Осмог марта, академију посвећену женском праву гласа 1939. године, итд. Удружење је своју активност преносило и на унутрашњост преко студентских удружења и других омладинских друштава и на тај начин доприносило мобилисању младих у борби против стања у земљи. Удружење студенткиња је било за- 52 �>ено у Акционом одбору струч:тудентских удружења. Чланови оног одбора 1939. године биле су: I Шегвић, Олга Јовичић-Рита, 1ца Крижан, Јелена Поповић, Касапић, Ружица Јовановић, ојка Арсикић и Јелка Милићов, а у 1940: Драгица Правица, ■иња Никшић, Драгица Мркоњић, зка Морић и Сокола Жепина. Пре:војих представника Удружење је зтвовало и у раду других студентх одбора: мировном, економском, (турном и осталим. /денткиње су биле активне и у зужењима својих група на свим култетима Београдског униберзи,’а. Међу активисткињама стручних ружења биле су: Радојка Лакић, ллева Лајовић, Драгица Правица, илева Вуковић, Ката Бубало, Дафјанка Пауновић, Ерна Данон, Милца Крижан, Слобода Трајковић, [ирослава Мирчевић, Божана Милеић, Злата Шегвић, Јелена Поповић, 'рагиња Радовановић-Маринковић, !ера Павловић, Зденка Шегвић, Зора 'еренчевић, Разуменка Петровић, ^ужица Радовановић, Неда Божинозић, Даница-Дика Мариновић, Стагта Сучевић, Тодорка Оровчанац, Милева Бензон, Пера Јапунџић, Видосава Јауковић, Ксенија-Цица Стевовић-Бећирић, ЈБубица Станимировић, Иванка Тупањанин, Милева Планојевић, Слободанка-Данка Савић, Дринка Милекић, Олга Нинчић, Радмила Шубакић, Марија Јојкић, Олга Накић, Зора Бегенишић, Анђелка Лучић, Милка Вучићевић-Перишић, Љубица Камберовић-Тописировић, Душица Илић, Дора Фрајденфелд, Даница Трипковић, Лукреција Анкуцић, Соња Маринковић, Сокола Жепина, Добрила-Боба Матејић, Стефанија Михаиловић, Драгиња-Дада Константиновић, Ранка Стефановић, Беба Паљић-Живановић, Слобода ЈефтићСелић, Ина Данон-Кушић, Мира Курилић-Марек, Ева Самоковлија, Душанка Старчевић, Љерка Дурбешић (Јелена Хамовић), Брана Перовић, Олга-Рита Јовичић, Наталија Бајић, Ружица Рип, Вера Гуцуња-Вребалов, Деса Марковић, Нада ВилимановићЈанковић, Олга Милутиновић, Ангелина Недељковић-Милосављевић, Даринка Несторовић, Зага Јовановић, Радмила-Лала Ивковић, Деса Коштан, Смиља Тузлић, Душанка Цветић, Јетика Шварц-Мамула, Нада Чалић, Вукосава Гавриловић, Радмила Трифуновић (била је руководилац скојевског актива и марксистичке групе на Медицинском факултету) ЉУБИНКА МИЛОСАВЉЕВИЋ рођена је 1917. године у Багрдану. Њен први додир с напредним покретом датира од процеса Георги Димитрову у Лајпцигу, о чему је „Политика“ доносила врло опширне извештаје. У VI разреду гимназије у Београду изабрана је за библиотекара школе и тада јој је била доступна обимна и разноврсна литература, која ју је определила да се укључи у активну борбу за правду и достојанство човека. Преко школске другарице Виде Манојловић добијала је марксистичку литературу, која је дефинитивно определила да свој живот посвети револуционарној борби. Примљена је у СКОЈ у гимназији 1935. године. Године 1936. радила је у скојевској организацији на Техничком факултету. Децембра исте године примљена је у Партију. Прекинула је студије технике, јер су издаци били велики за њену породицу, оптерећену са више деце. Прешла је на Пољопривредно-шумарски факултет и упоредо студирала и привређивала како би помогла школовање браћи и сестри. Но, то јој није сметало да се у пуној мери ангажује у партијском раду. Почетком 1939. године, када је формиран ПК СКОЈ-а за Србију, по одлуци Партије обављала је дужност секретара. На тој дужности ју је затекао рат. И у устанку је била секретар ПК СКОЈ-а и члан ПК КПЈ за Србију. Новембра 1941. године отишла је на слободну територију у Ужице, одакле је са главнином партизанских снага прешла у Санџак. У току рата била је члан Политдјела II пролетерске бригаде, затим члан ЦК СКОЈ-а. После V офанзиве, 1943. године, прешла је преко Срема у Србију и одлуком Партије постала члан ПК КПЈ за Србију. После ослобођења била је на разним дужностима: секретар ОК КПЈ за поморавски округ, члан Политбироа ЦК КП Србије, посланик Антифашистичког већа народног ослобођења Србије, члан Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије, савезни посланик и др. На V конгресу КПЈ изабрана је за кандидата за члана ЦК КПЈ. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. 53 УНИБЕРЗИТЕТСКОМ СЕНАТУ БЕОГРАДСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА1) У БЕОГРАДУ Окупљени на сво.јој конференцији студенти Филозофског факултета енергично протестују против досадашњег става универзитетских власти, које одобравају рад фалсификаторима и студентским убицама из Југословенско-бугарске лиге и удружења Св. Саве, и нерешавању наших питања изнесених у резолуцији са Општег студентског збора и траже што хитније решење ових питања: 1) Снижење лабораторијских такса на цену утрошеног материјала; 2) Повећање броја стручног особља и проширење просторија; 3) Издавање уџбеника, на предлог стручног удружења, из фонда који постоји при Универзитету, а по цени приступачној студентима; 4) Измене факултетских уредби у смислу студентских предлога; 5) Примање статута за Централну Академску Трпгзу којега су поднели претставкици студената; 6) Реорганизацију Здравственог фонда у смислу досадашњих студентских захтева; 7) Пуну слободу културног и научног рада; 8) Предавање Дома студената у руке Универзитета и учешће студената у управи истога; 9) Неограничавање рада правне заштите. (М.П.) Секретар Пауновић Даворјанка, ст. фил. Председник Драгица Мркоњић, ст. фил. 3. априла 1940. године Београд ‘) ИРП �МИЛКА ЈАНКОВИЕ-МИНИБ, ПРОФЕСОР, ПРЕДРАТНИ ЧААН КПЈ. ГОДИНЕ 1939. БИЛА ЈЕ ПРЕДСЕДНИК ЦЕНТРАЛНОГ ОДБОРА СТРУЧНИХ СТУДЕНТСКИХ УДРУЖЕЊА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА Вукосава Кричковић, Радмила Милосављевић, Радмила Пејић, ЈБубинка Рашић, Босанка Станковић, Стака Диклић, Олга Мартић, Богиња Динић и још многе друге. У Централном одбору стручних студентских удружеша Филозофског факултета (ЦОФФ) студенткиње су биле најбројније и најактивније, па су зато биране у управне одборе разних стручних удружења. Године 1939. председник ЦОФФ-а била је Милка Минић, а чланови управе Даворјанка Пауновић, Мира Карановић и друге. Године 1940. председник ЦОФФ-а је Драгица Мркоњић, а секретар Даворјанка Пауновић. Руководилац Дебатног клуба Филозофског факултета била је Дора Фрајденфелд. Секретар партијске ћелије на Филозофском факултету била је 1940. године Зденка Шегвић, а Даворјанка Пауновић секретар Партијског бироа. ЗАХТЕВИ УДРУЖЕЊА СТУДЕНАТА ФИЗИКЕ И СТУДЕНАТА ЕНГЛЕСКОГ ЈЕЗИКА ДА УНИВЕРЗИТЕТСКЕ ВЛАСТИ ПОШТУЈУ СЛОБОДУ И АУТОНОМИЈУ УНИВЕРЗИТЕТА 54 �ЦЈколске 1938/39. године, председница Удружења студенткиња била је Наталија Бајић, студент технике, потпредседница Драгица Петров, студент филозофије, секретар Мирјана Моцић, студент медицине; 1940/41. школске године биле су у управи УдружеСлавка Морић, председница и ња Брана Перовић, потпредседница, а секретар Вера Милетић. Удружење студенткиња је сарађивало са Удружењем универзитетски образованих жена, Удружењем студенткиња Загребачког свеучилишта, а пре свега са Женским покретом, пошто су напредне студенткиње у великом броју биле активисти Омладинске секције Женског покрета. Оне су биле врло активне у акцији за право гласа жена, у јесен 1939. и целе 1940. Осим тога, студенткиње су масовно учествовале у свим акцијама и манифестацијама напредне студентске и радничке омладине; укључиле су се у акцију за одбрану земље и посећивале санитетске, стрељачке, шоферске и сл. курсеве. Учешће студенткиња у народној револуцији дошло је као природан наставак дотадашње њихове борбе и рада. На том су путу многе пале — једне као борци са пушком у рукама, друге на стрелиштима или вешалима која је непријатељ подигао широм земље. СПОМЕН-БИСТА НАРОДНОГ ХЕРОЈА ВЕРЕ БААГОЈЕВИБ У ДОМУ СТУДЕНТКИЊА, ЧИЈЕ ИМЕ НОСИ ДОМ. СПОМЕН-ПЛОЧА У ДОМУ СТУДЕНТКИЊА „ВЕРА БЛАГОЈЕВИП” СА ИМЕНИМА ИЗГИНУЛИХ ИЗ ДОМА. СПОМЕН-ПЛОЧА НА ЗИДУ ДОМА СТУДЕНТКИЊА „ВЕРА БЛАГОЈЕВИН” �ОМЛАДИНСКА СЕКЦИЈА ЖЕНСКОГ ПОКРЕТА МИТРА МИТРОВИЋ рођена је 1912. године у Ужичкој Пожеги. У напредни омладински покрет укључила се 1931, на Београдском универзитету и била у групи најактивнијих студената. Учествовала је у свим акцијама и демонстрацијама које је Партија организовала на Универзитету. У КПЈ је примљена 1933. године на Филозофском факултету. Свршавала је разне партијске задатке, ишла је као курир у унутрашњост и преносила партијски и илегални пропагандни материјал. Дипломирала је 1935. године и запослила се у Скупштини у Београду. Служила је у то време као веза за чланове ЦК и инструкторе из иностранства. Године 1935. по задатку Партије, са групом омладинки продрла је у Женски покрет, формирала Омладинску секцију Женског покрета и била његова прва председница. Била је такође у групи која је основала „Жену данас“ и члан редакције листа. Поред тога учествовала је у свим акцијама и демонстрацијама које је Партија организовала. Године 1939. послата је као инструктор у партијску организацију у фабрици Владе Илића и у том својству учествовала у организовању штрајкова у овој а и у другим фабрикама. У овим последњим годинама пред рат била је члан РК на Дорћолу и била је члан Комисије за рад међу женама при ПК КПЈ. Шестоаприлски рат ју је затекао у Београду, где је у рејонском комитету на Дорћолу вршила припреме за борбу против окупатора. Ухапшена је јула 1941. на улици, и отерана у логор на Бањици, одакле је после меоец дана пребачена у болницу у Видинској улици. Уз помоћ стражара успела је да оданде побегне, заједно са Вером Вребалов и Натом Хаџић. Октобра 1941. пребацила се у Мачвански одред а затим у Ужице, где је радила у Агитпропу и постала члан ПК КПЈ за Србију и члан Главног народноослободилачког одбора, који је формиран новембра 1941. године, у коме је радила на питањима просвете и школства. Истога месеца повукла се с партизанским одредима из Ужица у Санџак, и за све време рата била је на руководећим партијским дужностима у НОВ. Поред тога једно време била је члан редакције „Борбе“, учествовала је у организовању антифашистичког фронта жена, и на Земаљској конференцији у Босанском Петровцу, децембра 1942. изабрана је за члана Централног одбора АФЖ Југославије. На другом заседању АВНОЈ-а у Бихаћу изабрана је за члана АВНОЈ-а. Октобра 1944. прешла је са одредима у Србију; радила је као члан ПК КПЈ за Србију, била први министар просвете НР Србије, а затим руководилац Агитпропа ЦК КП Србије. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. БИЛТЕН ОМЛАДИНСКЕ СЕКЦИЈЕ ЖЕНСКОГ ПОКРЕТА ЗАШТО СМО УШЛЕ У ЖЕНСКИ ПОКРЕТ1) У јесен 1935. године велика група женске омладине из канцеларија, универзитета, радионица, девојака тек изашлих из средњих школа, организовала се у Женском покрету у Београду. Шта нас је руководило да уђемо у Женски покрет? Са каквим тежњама, задацима и перспективама смо ушле у њега? Диктатура и њене реакционарне снаге, поред насилничких и назадних мера предузетих против народа, спровеле су и према женама своје назадне мере и запретиле им новим одузимањем и оно мало стечених права. Фашизам је у неколико земаља Европе бруталним методама одузимао права народу и насртао на права жена, одузимајући им зараду, могућност за живот и гушећи у њима свако достојанство човека. Тим истим мерама служио се и ненародни режим Југославије. Одузимање додатка женама државним службеницима, избацивање из служби, очајно ниске наднице радница, претње нумерус-клаузусом, све је то говорило да жене, као и читав народ, преживљавају тешке дане и да им прете још тежим условима за живот. Нас младе чекала је тешка борба за хлеб, сваког дана је пред нама било све више затворених врата радионица, концеларија и школа, ту и тамо чули су се претећи и онеспокојавајући гласови о новим реакционарним и противнародним мерама. Нас жене су, дакле, чекале још теже неправде и још безизлазнија судбина од оне коју су доживеле наше мајке. Једне, осетивши борбени и слободарски дух на универзитету, а све као жене погођене неправдама већ на првом кораку у животу, чврсто везане за народ притиснут кризом и одузимањем слобода, схватиле смо да је једини пут изласка из тог стања — пут борбе. Фашизму и реакцији могло се стати на пут само чврстом и одлучном борбом. Жене у нашој земљи, као и данас, имале су минимална 1) Билтен „Женски покрет кроз омладинску извештај бр. 2. јануар 1940. Женски покрет (раније Друштво за просвећивање жене и заштиту њених права) основан је априла 1919. године у Београду. еекцију”, 56 I �права, требало их је пробудити и окупити у борбу за очување тих минималних права и за освајање иових. То се иогло постићи само организоваиом борбо,« и ми смо схватиле значај оргаиизовања жена, буђење њихове свести о правима која им припадају, о правима која народу морају припасти, о борби против фашизма, за хлеб, мир и праву демократију■ Зато смо ушле у Женски покрет, као у организацију у чијем је програму стајала јасно наглашена девиза борбе жена за њихова права и окупљање свих жена без обзира на расу, веру, народност и политичка схватања. Јасно наглашена начела борбе за демократију и мир везале су нас за програм Женског покрета, у који смо ушле са тежњом да наше другарице, неспремне за живот, не остану усамљене под тим налетом реакције на њих већ да, окупљене, станемо у редове бораца за права жена и народа, појачамо ту борбу која је за време диктатуре само тињала и створимо од Покрета МАСОВНУ ОРГАНИЗАЦИЈУ ЖЕНА .. Прелазећи на масовне облике рада, Партија је тражила могућност да и рад међу женама и женском омладином постави на ширу основу преко легалних организација. Од свих женских грађанских друштава која су тада постојала у Београду и у унутрашности Србије, Женски покрет је, по оцени КПЈ, представљао најпогоднију легалну организацију за широко окупљање жена разних слојева. Преко групе антифашисткиња, у коју су по задатку Партије биле укључене Митра Митровић и Добрила Карапанџић у то време чланови Комисије за рад међу женама при ПК КПЈ за Србију, поведени су преговори са управом Женског покрета у Београду за оснивање омладинске секције. Управа Женског покрета је прихватила предлог, јер је сматрала да ће на тај начин створити подмладак који ће оживети њихову организацију. Тако је Омладинска секција Женског покрета у Београду почела рад у јесен 1935. године, у периоду јачања борбе против фашизма и стварања Народног фронта. СПОМЕН-ПЛОЧА НА ЗГРАДИ У УЛИЦИ ЦАРА ЛАЗАРА БР. 11 У БЕОГРАДУ ЈЕЛИСАВЕТА-БЕШКА, БЕМБАСА-ЦВЕТИН, ДИПЛОМИРАНИ ПРАВНИК, ПДРЕДРАТНИ ЧЛАН КПЈ, БИЛА ЈЕ СЕКРЕТАР ПАРТИЈСКЕ НЕЛИЈЕ ОМЛАДИНСКЕ СЕКЦИЈЕ ЖЕНСКОГ ПОКРЕТА II РУКОВОДИЛАЦ ИДЕОЛОШКО-ВАСПИТНОГ РАДА ЧЛАНАК СА ФОТОГРАФИЈОМ АНАЛФАБЕТСКОГ ТЕЧАЈА НА ЧУКАРИЦИ ОБЈАВЛ.ЕН У „ЖЕНИ ДАНАС", БРОЈ 23, ОД ЈУЛА 1939. Аналфабетски теча| на Чукарици Прва заједничка акција Женског покрета и Омладинске секције била је припрема зборова за право гласа жена октобра 1935. године, првих ширих јавних скупова после завођења шестојануарске диктатуре. Зборови су одржани 20. октобра, на дан почетка рада новоизабране Народне скупштине. Акциони одбор за припрему збора У Београду издао је проглас којим се позивају жене и омладинке свих слојева и свих занимања да присус- 57 �твују збору. У осталог, каже: прогласу се, између „Нећемо више да подносимо само дужности, ми тражимо и права да можемо и ми жене рећи своју реч када се у општини и скупштини доносе судбоносне одлуке за живот наше деце, када се решавају најважнија питања за наш народ. Мушкарац и жена у нашој земљи морају постати равноправни и слободни грађани”. Већ у припремама за овај збор ангажовао се већи број омладинки. Многима је од њих то била прва јавна акција у којој су учествовале. „Све своје снаге које смо тада имале окупљене употребиле смо на пропаганду, да речи на збору које позивају окене у борбу чује што већи број жена свих слојева и пође за њима. Наши транспаренти ОЛГА ЈОЈИН, ЧИНОВНИК МИНИСТАРСТВА САОБРАНАЈА, ПРЕДРАТНИ ЧЛАН КПЈ, БИЛА ЈЕ ЈЕДНА ОД НАЈАКТИВНИЈИХ ЧЛАНИЦА ОМЛАДИНСКЕ СЕКЦИЈЕ ЖЕНСКОГ ПОКРЕТА и наше пароле на збору показале су и то да борбу жена не сматрамо изолованом од борбе народа и у паролама смо истицале да су и жене за све захтеве народа за слободу .. .“*) РАДМИЛА МИЛАНОВИН-ШНАЈДЕР, ДОМАНИЦА ИЗ БЕОГРАДА, АКТИВИСТА ОМЛАДИНСКЕ СЕКЦИЈЕ ЖЕНСКОГ ПОКРЕТА И ЗАДРУГЕ МЛАДИХ ДЕВОЈАКА На дан отварања збора велика дворана Инжењерског дома, као и друге сале и ходници, били су мали да приме око 2.500 људи и жена. Највише је било омладинки, које су својим револуционарним држањем дале збору борбени карактер. Међу присутнима било је и сељанки које су са учитељицама дошле из околине Београда. На збору је иступило шест говорница: Милена Атанацковић у име Женског покрета у Београду, Алојзија Штеби у име Алијансе женских покрета, Лепосава Петковић у име Југословенског женског савеза; раднице је представљала Драга Стефановић, графичка радница, Удружење универзитетски образованих жена Зорка Каснар-Караџић, а женску омладину студенткиња Славка Ђурђевић. На крају је једногласно усвојена резолуција којом се тражи да се у нови изборни закон унесе опште, тајно, активно и пасивно право гласа за жене. Ова резолуција је упућена скупштини и влади. После овога збора Омладинска секција је и формално основана. Њен је задатак био: „Окупити најшире слојеве женске омладине у борби за права жена и омладине; васпитавати је у духу борбе против фашизма и рата, за праву демократију и мир”.2) Мада *) Билтен „Женски покрет секцију”, извештај број 2, 1940. *) Билтен ,,Женски покрет секцију”, извештај број 2, 1940. 58 кроз омладинску кроз омладинску је била везана за Женски покрет, Секција је у ствари радила као засебно тело и имала своју управу. Прва председница Омладинске секције Женског покрета била је Митра Митровић, дипломирани студент филозофије, а после ње је дошла Слободанка-Боба Ђорђевић, дипломирани правник. Рад се развијао у просторијама Клуба Женског покрета, најпре у Кнез Михајловој бр. 50, а од 1936. па до престанка рада Секције, у Цара Лазара бр. 11. Активност Омладинске секције Женског покрета се развијала под непосредним руководством Партије. За рад у Секцији је одговарала партијска ћелија, чији се састав мењао. Чланови ћелије су биле: Јелисавета Бешка-Бембаса, Милица Шуваковић Олга Јојић, Олга Алкалај, Митра Митровић, Боса Цветић, Добрила Карапанџић и Слободанка-Боба Ђорђевић. Омладинска секција је постала стециште антифашисткиња и симпатизерки КПЈ из свих друштвених слојева: радница, чиновница, домаћица, приватних намештеница, студенткиња. Секција је организовала многобројне акције и деловала разним формама политичког и идеолошко-васпитног рада. За најшире чланство одржавани су састанци једанпут недељно. На дневном реду састанака били су реферати из разних области: политике, привреде, просвете, културе и уметности. Нарочита пажња је посвећивана рефератима о положају жена разних друштвених слојева у нас и у другим земљама. И предавања и дискусије били су права школа за чланице Секције, које су се ту навикавале да говоре и училе да слободно износе своја мишљења. Идеолошко-васпитни рад за комунисткиње и блиске симпатизерке Партије организован је преко полулегалних васпитних група. Постојале су групе: за изучавање политичке економије, за историју Партије и радничког покрета, за изучавање положаја жена, за питања културе и друга савремена збивања. Другарице обухваћене овим групама добијале су на читање партијске и скојевске материјале. Оне су извршавале сваки задатак добијен од Партије и представљале шири актив у спровођењу акција које је Секција предузимала. Омладинке окупљене у Секцији организовале су и друге облике политичког и културно-просветног рада. Формирале су неколико одбора и подсекција: за зидне новине, за предавања, за разне курсеве, за приредбе и сл. �ЈОВАНКА РАДАКОВИН, ПРОФЕСОР У ВРШЦУ И ГОРЊЕМ МИЛАНОВЦУ, ПРЕДРАТНИ ЧЛАН КПЈ Да би успоставила контакт са женама из оних крајева Београда у којима претежно живе радници, Секција је ангажовала напредне лекаре, међу којима су били: др Петар Драговић (стрељан), др Драгослав Сандић (умро пред рат), др Драгољуб Сретеновић (стрељан), др Веља Косановић (стрељан), др Јулка Мештеровић, др Душанка Вељковић, др Марија ВајсГајић и други, да држе предавања за жене на Чукарици и Карабурми. Сваке недеље, група другарица обилазила је од раног јутра раднице и жене радника, упознавала се са њиховим проблемима и позивала их да дођу на предавање које би по подне одржао лекар. На Чукарици су другарице организовале и аналфабетске течајеве за жене, а организовано је и саветовалиште за жене радника. Једна група другарица је, заједно са радницима, синдикалним активистима, испитивала услове живота и рада женских шегрта и политички радила с њима, припремајући их да се укључе у борбу радничке класе. Омладинска секција је организовала и разне течајеве: кројачки, за негу болесника, за учење француског језика и стенографије. Постојао је одбор за проналажење запослења незапосленим другарицама; организована је позајмна гардероба. У плану је било отварање мензе и оснивање задруге за узајамно економско помагање. Припреман је материјал за изложбу о животу омладине и њеној борби за боље животне услове.1) Ове форме рада биле су врло привлачне за младе жене и девојке, које су у све већем броју пуниле просторије Женског покрета. На тај начин оне су се неосетно укључивале и у све политичке акције у којима је Секција учествовала заједно са другим напредним организацијама у акцијама за популарисање борбе демократске Шпаније и за помоћ шпанској деци, против окупације Чехословачке, за одбрану земље од надирућег фашизма, за мир а против империјалистичког рата, итд. Омладинска секција се у свом раду повезивала са другим напредним организацијама: са Уједињеном студентском омладином, са Студентским мировним одбором, Омладинским одбором за одбрану земље и другима. Њени су чланови активно радили у тим организацијама. На тај начин Секција се укључивала у јединствене акције напредне омладине и На‘) Рад Омладинске секције приказан је у Извештају бр. 1 билтена „Женски покрет кроз омладинску секцију”. ЧЛСОПИС НАМЕЊЕН СЕЛУ КОЈИ СУ УРЕБИВАЛИ КЕТА ШЕР И ЧЕДА МИНДЕРОВИБ КАТАРИНА-КЕТА ШЕР-МИНДЕРОВИБ, ЈЕДНА ОД НАЈАКТИВНИЈИХ ЧЛАНИЦА ОМЛАДИНСКЕ СЕКЦИЈЕ ЖЕНСКОГ ПОКРЕТА У БЕОГРАДУ СЛАВКА БУРБЕВИБ-БУРИЧИБ, АДВОКАТСКИ ПРИПРАВНИК, ПРЕДРАТНИ ЧЛАН КПЈ, ЈЕДАН ОД ОСНИВАЧА ЖЕНСКОГ ПОКРЕТА У ЈАГОДИНИ И ОРГАНИЗАТОР СВИХ АКТИВНОСТИ МЕБУ ЖЕНАМА И ОМЛАДИНОМ У ПОМОРАВЉУ 59 �родног фронта. Када је после аншлуса и срамног Минхенског споразума Партија истакла паролу одбране земље од фашистичких агресора, Омладинска секција је била врло активна у Омладинском одбору за одбрану земље. Чланице Секције уписивале су се на санитетске течајеве који су организовани у Црвеном крсту, а завршавале су и друге курсеве: стрељачке, шоферске и сл. ЛУКРЕЦИЈА АНКУЦИВ, СТУДЕНТ ШУМАРСТВА, ПРЕДРАТНИ ЧЛАН КПЈ, БИЛА ЈЕ МЕБУ НАЈАКТИВНИЈИМ ОМЛАДИНКАМА У ОМЛАДИНСКОЈ СЕКЦИЈИ ЖЕНСКОГ ПОКРЕТА У ВРШЦУ Круг чланица Секције стално се ширио. Од тридесетак омладинки, колико их је било на оснивачком састанку, број је непрекидно растао, тако да је у 1939. години било неколико стотина младих активисткиња које су примале и извршавале све постављене задатке, а број омладинки које су повремено долазиле у Секцију био је много већи. Може се рећи да су кроз Омладинску секцију, у целом периоду њеног постојања и рада, од 1935. до краја 1939. године, прошле готово све напредне жене и омладинке Београда, а и многе омладинке које су у то време биле на школовању у Београду. Оне су у Секцији стекле прве појмове о потреби борбе за бољи живот. Неке су касније своју активност везале за своје стручне или сталешке организације, а друге су, после завршеног школовања, отишле у разна места у унутрашњости, где су наставиле рад са женама користећи искуства стечена у Омладинској секцији. Управа Женског покрета оценила је позитивно овакву свестрану активност омладинки, што се види из извештаја председнице на годишњој скупштини, јула 1939. године: МИЛОРАНКА ЧВОРОВИВ, СЕКРЕТАР ЖЕНСКОГ ПОКРЈЕТА У ЧАЧКУ „Омладинска секција у Београду ... представља центар феминистичке омладине. Она учествује, поред тога, у свим акцијама које носе обележје одбране слободе и права грађана, које буде њену одговорност за неокрњено очување националног достојанства, а које организује омладина оба пола. Тако је успостављена веза између нашег Покрета и напредних струјања данашњице ...“ Омладинска секција је учествовала у свим акцијама које је Женски покрет водио на општем плану борбе за право жена, односно, против кршења њихових права — марта 1937. акција Алијансе женских покрета против целибата за учитељице, исте године акција за враћање додатка на скупоћу удатим женама државним и самоуправним службеницима и др. Она је сарађивала и са другим женским организацијама и утицала на њихов рад: Удружење универзитетски образова- 60 них жена, Југословенски женски савез, Лига жена за мир и слободу1) и др. Својим радом је стекла такав углед међу омладином и женама, да су у саставу југословенске делегације Алијансе женских покрета на XIII конгресу Интернационалне алијансе2) за право гласа и грађанска права жена, јула 1939. године у Копенхагену, биле делегати из Београда Јованка Радаковић и Ела Алмули и Ерна Мусер из Љубљане. Председница Женског покрета у Београду, подносећи извештај са Конгреса, рекла је, између осталог: „Нагие омладинке су, према изјави свих присутних, оставиле незабораван утисак својом убедљивошћу, својим жаром — којим се залажу за идеје које им на срцу леже и вољом да се заложе за победу напредних схватања у свету". Сарадња између Омладинске секције и старијих чланица Женског покрета трајала је све до јесени 1939. године. Међутим, због све оштријег курса режима и полиције и развоја догађаја у земљи и у свету, управа Женског покрета заузима став да Женски покрет треба да остане строго неутралан у погледу партијско-политичке активности с обзиром да је она и сама идејно била на другим позицијама и још раније стављала примедбе на поједине сувише „смеле” и „комунистички” обојене акције, као и на уношење „политике” у феминистички покрет. Размимоилажења између управе Женског покрета и Омладинске секције, која су се јасније испољила први пут приликом спровођења акције за женско право гласа, постајала су све оштрија. На годишњој скупштини Женског покрета, јануара 1940. године, чланице Омладинске секције су изнеле своје ставове. После скупштине Омладинска секција је прекинула рад и формално престала да постоји, а њене чланице су наставиле делатност у другим напредним организацијама.3) Велика већина активисткиња Омладинске секције одазвала се 1941. го*) Председница Лиге жена за мир и слободу пред рат била је Даница Зечевић а секретар Лела Матић. У Лиги су активне биле: Јелена Демајо, Ружа Леви, Булка Јосифовић Жујовић, др Јулка Мештеровић, Боса Цветић као представник Омладинске секције Женског покрета и Милица Сарић као представник студентске омладине. 2) Интернационална алијанса жена — организација за женско право гласа и равноправност жена с мушкарцима — основана је 1904. Алијанса женских покрета Југославије учланила се у ову организацију 1920. године. 3) Узроци неслагања и прекида сарадње са управом Женског покрета изнесени су у билтену „Женски покрет кроз Омладинску секцију”, Извештај бр. 2. �дине позиву Комунистичке партије Југославије и укључила у народноослободилачку борбу. Многе су од њих погинуле у НОБ или су убијене у фашистичким затворима и логорима. јуЈеђу активисткињама Омладинске секције Женског покрета у Београду биле су: Јелисавета Алексић, Олга Алкалај, Ела Алмули, Шека Алмули, Славка Анаф, Мила Бајалица, Вера Бакотић, Рашела-Шела Барух, Јелисавета-Бешка Бембаса, Пирика Бембаса, Неда Божиновић, Оливера Вањек, Даница Војводић, Деса Вуњак, Мира Вучковић, Јулија Делере, Војка Демајо, Благородна Димитријевић, инг. Нада Димитријевић, Анкица Димовић, Вера Додић, Слободанка-Боба Ђорђевић, Саша Ђурановић, Славка Ђурђевић, Милица Живковић, Милица Илић, Саша Јаворина, Љубомирка Јанковић, Наташа Јеремић, Јелица Јерковић, Брана Јовановић, Ружица Јовановић-Куртовић, Милица Јововић-Зековић, Олга Јојић, Добрила Карапанџић, Валерија Карио, Вера Касапић, Лепа Кнежевић, Србислава Ковачевић, Луна Коен, Петруша Кочовић, Мира Коштан, Анка Кумануди, Нада Кун, Милева Лајовић, Лепосава Лалош, Зојица Леви, Зага Лилић, Јованка Лилић, Цита Ловренчић, Ленка Лонгиновић, Бранислава Лукић, Веселинка Малинска, Вида Манојловић, Олга Марасовић, Соња Маринковић, Даница-Дика Мариновић, др Јулија Марић, др Драгица Марковић, Нада Марковић, Надежда-Нака Марковић, Ната Марковић, Вукосава Масникоса, Добрила-Боба Матејић, др Јулка Мештеровић, Анђа Милићевић, Вида Милојевић, Милка Минић, Вукица Митровић, Митра Митровић, Лепосава-Опи Михаиловић, Стојанка Михаиловић, др Славка Морић, Паула Музер, Зага Недић, Иванка Недић, Радмила-Мима Недић, Јелена Ненадовић, Олга Нинчић, Драгана Обрадовић, Отилија Орешковић, Зага Павловић, Милица Павловић, др Естер Перера, Ружа Перера, Лепа Перовић, Боса Петровић, Јованка Петровић, Разуменка Петровић, Амалија Подгоршек, Фани Политео, Јелена Поповић, Јованка-Буба Поповић, Марга Поповић, Алма Премеру, Нада Пурић, Јања Радаковић, Јованка Радаковић, Смиља Радаковић, Стојанка Радошевић, Милада Рајтер, Анђа Ранковић, Бранка Савић, Милица Сарић, Нада Сенић, Драгица Срзентић, Деса Станић, Нада Станић, Настасија-Наца Станковић, Дара Стефановић, КсениЈа-Цица Стевовић, др Душица Стефановић, Слобода Трајковић, Анка-Беба Ћирић, др Клара Фирст, Боса Цветић, МИЛУШКА МАТЕЈИН, ПРЕДСЕДНИЦА ЖЕНСКОГ ПОКРЕТА У ВРШЦУ ВУКА ПОПОВИН, ПРЕДСЕДНИЦА ПОКРЕТА У ШАПЦУ ЖЕНСКОГ ЧЛАНИЦЕ ОМЛАДИНСКЕ СЕКЦИЈЕ ЖЕНСКОГ ПОКРЕТА ИЗ ВРШЦА СА ДРУГОВИМА НА ЈЕДНОЈ ИРИРЕДБИ. СЕДИ АМАЛИЈА ПОДГОРШЕКЈАКШИБ, СТОЈЕ, СЛЕВА НА ДЕСНО: ЈЕЛЕНА МИЛИЕЕВИБ, КАРОЛИНА ПАНИН, Л.УБИНА ПОПОВ И МИЛА МАТЕЈИК 61 �др Душанка Цветић, Милица Цветић, Јулија Цимер, Жаклина Шаморел, Зденка Шегвић, Злата Шегвић, Зора Шер, Кета Шер-Миндеровић, Ђурђица Штимац, Радмила Шнајдер, Милица Шуваковић. ИЗЈАВА ОМЛАДИНСКЕ СЕКЦИЈЕ ЖЕНСКОГ ПОКРЕТА1) прочитана на годишњој скупштиии 19. I 1940. године. Пуне су четири године прошле откако је о/сенска омладина пришла Женском покрету у великом броју, откако је организовапа Омладинска секција. Пришле смо у убеђењу да ћемо помоћи његов развој у прави покрет који ће умети и моћи да окупи велике масе жена, да извојујс и одбрани њихове заједничке интересе. АМАЛИЈА-МЛЛЧИ, ПОДГОРШЕК-ЈАКШИН, СЕСТРА НУДИЛ.А, ПРЕДРАТНИ ЧЛАН КПЈ, БИЛА ЈЕ МЕБУ НАЈАКТИВИЈИМ ЧЛАНИЦАМА ОМЛАДИНСКЕ СЕКЦИЈЕ ЖЕНСКОГ ПОКРЕТА У ВРШЦУ ЗОРКА ЈАНКОВИБ, ПРОФЕСОР У ПЕНЗИЈИ, ПРЕДСЕДНИЦА ЖЕНСКОГ ПОКРЕТА У ЧАЧКУ Наш рад се одвијао еластично и живо у тежњи да сс најефикасније делује не само на окупљање женске омладине, већ V, огромног броја других жена које стоје по страни. На жалост, при томе је долазило до прећутног отпора од стране управе Женског покрета. Међутим, Омладинска секцијс. се успешно развијала у један млад и способан организам који јс све више испуњавао своје задатке. У политичком периоду обележеном грозничавом активношћу фагиизма, који је ругиио као поплава, ми смо, познавајући његову улогу и став ггрема народним масама, на нашим многобројним састанцгиш, путем исцпрног проучавања и раскринкавагба његових тежњи и метода и путем, јавних приредаба стварале чврсте бори,е против ове историјске немани. У том раду били смо у сарадњг1 са управом Женског покрета, мада смо увек сматрале да је одмереност у њиховом ставу била праћена недовољном активношћу. Није то било размимоилажење око једне форме рада, није то било размимоилажење хоће ли се држати зборови или не, радило се о томе хоће ли се мобилг1сати широки слојеви жена у борби за своја права или не. Наша одлучна критика и одбијање да се задржимо на парцијалних, мерама изазвала је управу Женског покрета да нам пребаци увођење некакве одређене политике у организацију, мада су хиљаде жена на зборовима у Београду и унутрашњости и својим интересовањем показале које је за њих горуће питање. Ми смо правилпо оцениле тренутак. То су доказали догађаји и у међународном опсегу. Рат је избио између три велике силе Европе; за какве циљеве, ‘) „Жена данас”, број 26, 1940. 62 нама је то јасно као што нам је јасно да народи морају у овим тренуцима бити веома будни да не би били увучени у тај рат. У таквој ситуацији, они који се осећају заиста са народом и стоје на челу ма које њихове категорије, морају енергичније него икада гсступати за оно гито најбоље одговара народним интересима. За феминистичке организације одлуке у Копенхагену1) представљају сада нужност, те одлуке се морају продубити и конкретизовати. Тако остварене оне значе борбу. Праве представнице жена би морале ту борбу да унесу у масе радних жена и да је воде у њихову корист. Данас бити за деполитизацију Женског покрета значи битгс против његовог програма, значи изјаснити се против жена. А неактивност данас значи остављати жене да лутају без оријентаг<,ије у вртлогу догађаја. И Омладинска секција је заузела свој став, заузела га је онако како је морала да би Женски покрет био поштеђен тога да служи противницима прогреса. Прихватилс смо и прошириле одлуке из Копенхагена, као што су то учиниле и жене Енглескс, изјашњавајући се против рата какав данас води њихова влада и залажућг. се за правилан, народни мгср. Биле смо спремне да дамо све у тој борби. И изгубилс. смо много. Изгубиле смо своју драгу Омладинску секцију захваљујући управг'. Женског покрета, која је сматралс, дс, ћс данас најбоље одговарати својим дужностима ако се повуче са рада. То повлачење не значи демократско уступања већини, него само акт демонстрације према Омладинској секцији и њеном ставу. То је у исто време значило и уступање оним снагама којима Омладинска секција неће никада дати ни сат своје активности. Наша борба (је) увек била у интересу широких слојева радних жена гс женске омладине. Наше место је и данас тамо. За нас ликвидација Женског покрета не значи ликвидацију рада. Отићи ћемо и наставити своју борбу за добро читавог народа." ЖЕНСКИ ПОКРЕТ У УНУТРАШЊОСТИ РАД ЖЕНСКОГ ПОКРЕТА У Ј АГОДИНИ2) Октобра прошле године основан је Женски покрет у Јагодини, а почетком ове године почео је са радом. Два пута месечно, првог и петнаестог, окупљају се члангсце Покрета. То су уједно и седнице управе, а сваки састанак посети преко тридесет жена. Има ту жена и девојака ') На XII конгресу Интернационалне алијансе за право гласа и грађанска права жена изгласана је тзв. Декларација начела, у којој столи да се феминистичке организације не смеју више ограничити на борбу за добијање политичких права за жене, већ се морају укључити у широке демократске покрете народа. !) „Жена данас”, бр. 22, мај—Јун 1939. �из разних друштвених слојева: домаКице, мајке, раднице, чиновнице, студенткиње —• па, ипак, све су оне блиске. Сва одржана предавања су из области које највише интересују жене и осветљавају њихов положај: „О положају жене у савременом друштву“ (Мијовић), „Улога жене у одбрани земље“ (Аћимо”вић). Недавно је г-ца Милена Атанацковић, председнии,а београдског Женског покрета, одржала једно предавање о „Појави и циљу Женског покрета“, које је било добро посећено и допринело да рад Покрета ојача. Истина чланство још није тако многобројно, али оно сваким даном расте, везује се за свој покрет и са симпатијама помиње тетка Драгу,1) која се искрено заложила у првим најтежим корацима и била прва председница Покрета. Разуме се, треба још много више труда, много више рада и самопрегора, да би Покрет испунио оно што се од њега очекује и што му је циљ: да окупи све жене и да оне у њему нађу могућност и за игру, песму, забаву и излете; да им пружи могућност да заједничким снагама остваре оно гито појединачно никад не би могле; да се оспособе за борбу за себе, половину народа, за и,ео народ. Али, резултати које је Покрет у Јагодини до сада постигао најбољи су доказ да се свуда може радити и да су жене свуда жељне знања." Иницијатори оснивања женских покрета у унутрашњости биле су комунисткиње и напредне омладинке, често студенткиње, које су из Омладинске секције Женског покрета у Београду преносиле искуства и форме рада и прилагођавале их могућностима краја у коме су деловале. Тај задатак су добиле да обаве: у Чачку Милка Минић, Милица-Мики Павловић, Разуменка Петровић и друге; у Крагујевцу Лепосава-Опи Михаиловић, Лепосава Лалош-Вујошевић, Зора Јовановић; у Нишу Боса Цветић из Београда са групом напредних омладинки из Ниша: Натом Јоцић, Надом Марковић, професором, Добрилом Трајковић и Здравком Вучковић; у Јагодини Славка Ђурђевић; у Шапцу Вера Благојевић; у Новом Саду Соња Маринковић; у Вршцу Јелисавета-Беба Петров и Лукреција АнкуЦић, итд. Оне се често нису ни појављивале у иницијативним одборима, да не би компромитовале читаву акЧИЈУ као комунистичку, али су организовале све припреме и покретале рад, као акцију КПЈ у оквиру стварања Народног фронта и проширења базе за рад међу масама. ПОЗИВ ЖЕНСКОГ ПОКРЕТА У ЧАЧКУ НА ПРЕДАВАЊЕ: „ЗАШТИТА МАЈКЕ И ДЕТЕТА” ЧЛАНИЦЕ ЖЕНСКОГ ПОКРЕТА И НАПРЕДНЕ ОМЛАДИНКЕ ИЗ ЧАЧКА НА ГРОБУ ДР ДРАГИШЕ МИШОВИВА 8. МАРТА 1939 ГОДИНЕ. ГРОБ РЕВОЛУЦИОНАРА ДР МИШОВИНА, УБИЈЕНОГ У БЕОГРАДСКОЈ „ГЛАВЊАЧИ", БИО ЈЕ САСТАЈАЛИШТЕ НАПРЕДНЕ ОМЛАДИНЕ ПОЛАЗНИЦЕ АНАЛФАБЕТСКОГ ТЕЧАЈА У КРАГУЈЕВЦУ, КОЈИ СУ ВОДИЛЕ НЕЗАПОСЛЕНЕ УЧИТЕЛјИЦЕ БРАНКА БУРБЕВИЕ (ЛЕВО ПОРЕД ПРВЕ КЛУПЕ) и РАДОЈКА ВУЈАЧИБ (У дну ДЕСНО). Од 1936. до 1940. године основани су женски покрети у Чачку и Крагујев‘) Драга Ћорић. 63 �тар суда. Председница Женског покрета у Крагујевцу била је Боса Ђорђевић, професор; у Јагодини Драга Ћорић, затим Дара Ковачевић; у Приштини Рада Поповић, секретар Окружног суда; у Шапцу Вукосава Поповић; у Вршцу Милушка Матејић, касније Јелена Бокур, архитекта, а секретар Анђа Милићевић, учитељица. У Вршцу је истовремено основана и Омладинска секција Женског покрета. У извештају од 1. јула 1939. године о почетку рада Омладинске секције каже се: „Агилне и вредне омладинке неуморно су скупљале нове чланице и указивале на потребу ступања у нагие друштво. Почеле су да долазе девојке свих занимања и ускоро нас је било већ око тридесет." У раду Омладинске секције најактивније су биле омладинке чланови КПЈ и СКОЈ-а: Јелисавета Петров и Драгица Петров, Каћа Матејић, Лукреција Анкуцић, Јованка Радаковић, Амалија Подгоршек-Јакшић и Олга Радишић-Петров. „ЗАПИСНИК са четврте седнице Женског покрета 7. VII 1939. године1) Пошто је отпевана женска химна, читао се реферат „Улога з/сеие у рату“. Реферат нам је изнео улогу жене у данашњем рату, која је већа и одговорнија од удела жене у ранијим ратовима. Данас када се војује најмодернијим техничким оружјем, тенковима, када се бацају отровни гасови и бомбардују отворени градови и насеља, жена треба да се нађе на сваком месту где треба указати помоћ. цу, у Нишу и Јагодини, у Новом Саду и Сомбору, у Приштини и Шапцу. У Руми, Шиду и Сенти основане су секције Женског покрета које су биле везане за Женски покрет у Новом Саду. У Петрограду (Зрењанин), Лесковцу, Косовској Митровици и Пљевљима женски покрети су основани после успелих зборова за право гласа жена. Оснивачким скупштинама женских покрета присуствовало је и по више стотина жена и омладинки из градова и околних села. Да би се привукао и активисао што шири круг жена и омладинки из свих друштвених слојева, иницијатори за оснивање женских покрета су насто- јали да у управе уђу образоване, угледне жене које су са симпатијама гледале на активност напредних омладинки и биле спремне да с њима сарађују. У Чачку је прва председница била Мица Обрадовић, пензионисана учитељица; после ње је дошла Радмила Радовановић, зубни лекар, а од 1939. године па све до забране рада Женског покрета, председница је била Зорка Јанковић, професор у пензији, која се, заједно са секретаром Милоранком Чворовић, пожртвовано борила против забране организације. У Нишу је за цело време постојања и рада Женског покрета била председница Душица Ђукић, секре- 64 Од ње се очекује да буде болничарка, функционер на свим радовима привреде у позадини, пожртвовани борац на фронту. Имајући у виду светле (примере) пожртвованости кинеске и шпанске жене, сећајући се хероја жена из светског рата, наше жене ће одговарати свима задацима који јој се у будућем рату наметну. Другарица Д. Петрова наводи две жене из светског рата као пример храбрости. Г-ђа А. Милићевић говори о конкретним предспремама за оспособљавање наше жене у будућем рату и предлаже отварање још једног течаја за болничарке и евентуални стрељачки курс." Сачувани документи показују да су женски покрети, поред редовног политичко-васпитног рада, расправљали Ј) Одломак из записника са седнице Омладинске секције Женског покрета у Вршцу — Народни музеј у Вршцу. �1 о важним питањима, која су се налетала целом друштву. Они су орга-шзовали и јавна предавања, приред5е и усмене новине, које су обично 5иле везане за значајне догађаје и цатуме и редовно почињале женском химном. На програму су биле хорске рецитације и револуционарне песме, које су омладинке припремале заједно са Удружењем студената и радничким друштвом „Абрашевић”. Чланице Женског покрета у Чачку излазиле су на гроб др Драгише Мишовића, кога је полиција убила 1938. године и на тај су начин демонстрирале против крвавих обрачуна полиције и режима са истакнутим револуционарима. У Јагодини је 30. марта 1940. године Женски покрет одржао концерт у корист шпанских бораца, који су се у то време налазили у концентрационим логорима у Француској. Женски покрет у Крагујевцу је организовао течајеве за неписмене раднице Војно-техничког завода, а водиле су их учитељице које су остале без запослења због закона о целибату и других мера које су тада доношене против жена у државној служби. Женски покрет у Приштини усредсредио је највећу пажњу просвећивању жена и одржавању аналфабетских течајева. У ту сврху обраћао се разним просветним друштвима за помоћ у акцији описмењавања. У писму „Сељачком колу” у Загребу, од 16. јануара 1940. године, управа Женског покрета тражи извесну количину буквара за одрасле аналфабете и поткрепљује свој захтев: „Отпочевши рад на остварењу својих циљева, Женски покрет је на првом месту уочио велику непросвећеност жена на Косову. Само у једној опгитини среза вучитрнског, приликом скупљања потписа за право гласа жена, у два села је од 101 жене било 96 неписмених (у оних пет писмених треба урачунати сеоску учитељицу)." Женски покрет у Приштини је припремио усмене новине, како је забележено у записнику са седнице „одржане 20. маја 1939. г. у 5 ч. по подне, у канцеларији Женске занатске школе”. „Присутне чланице г-ђе: Рада Поповић, Мица Аритоновић, Варвара Ковач, Деса Станишић, Зора Печеновић, Јелица Настић, Бојана Милетић; г-це: Милева Арсенијевић, ринка вић... Пандора Гавриловић и Јордановић, Рада Да- Атанацко- Седницу је отворила председница г-ђа Поповић овим дневним редом: 1) Читање записника 2) Извештај чланова управе 3) Питања и предлози На прошлој седници је решено да први број „Усмених новина” буде 21. маја. На овој седници је решено да улазна цена буде 2 (два) динара од особе. Решено је да се и плакати штампају. У случају да штампање плаката буде скупље од 25 (двадесет пет) динара, да ми чланице саме напишемо плакате. На прошлој седници од 20. априла је решено да се на „Усменим новинама“ иступи са овим тачкама: 1) Предавање о феминизму 2) Рецитација 3) Читање чланка од Свет. Марковића 4) Једна репортажа. На овој, пак, седници региено је да се уметне и женска химна, коју је послао Женски покрет из Скопља. За хор, реферише г-ђа Поповић, прикупљено је око 14 чланица. Да хором управља, умољен је г. Виријевић, који је на то пристао. После овога ггриступило се читању чланка од Свет. Марковића. За исти се примила г-ђа Јелиг^а Настић, с тим да пре почетка читања каже нешто и о самом писцу. За рецитацију песме „Жено, јуначе рада“ и „Сељакињи“ примила се г-ца Пандора Јордановић. МИДЕНКА-МИША ЦВИЈОВИП, ПРЕДРАТНИ ЧААН КПЈ, ЈЕДНА ОД НАЈАКТИВНИЈИХ ОМААДИНКИ ПРИЈЕПОЉА За изасланицу на ужој конференцији у Београду Одбор је одредио г-ђу Поповић ... Затим управа овлагићује г-ђу Поповић да се сложи са новим програмом за одбрану акције људских права, који ће бити изнесен на скупштини. Пошто је на прошлој седници од 20. априла региено да се у месецу јуну одржи једна гиира конференција за све чланице, то је на овој седници одређен и дан одржавања конференције, која ће бити 15. јуна у 4 ч. по подне. Прво би се одржало једно предавање... Затим, да се прочита неки чланак из „Жене данас". Даље, да се обавесте чланице да је на прошлој седници решено да се оснује један фонд за оснивање клуба“ ... Седница је завргиена у 19,30 ч. Секретар Дар. Гавриловић, с. р. Председница Рад. Поповић, с. р.“‘) План рада Женског покрета у Приштини за 1940. годину обухватао је следеће активности: „1. Рад на просвећивању сеоске жене (аналфабетски течајеви, популарна предавања, саветовалишта, растурање брошура); 2. Прославе (Дан мајке, Дечји дан); 3. Организовање Женског покрета у Урошевцу и Вучитрну; 4. У самој вароши (Приштини) — рад на просветЈ) Кшига записника Женског покрета у Приштини налази се у редакцији ове књиге. 65 МИАЕВА ВУКОВИБ, АДВОКАТСКИ ПРИПРАВНИК ИЗ ПЕПИ, ЧААН ОБДАСНОГ КОМИТЕТА КПЈ ЗА КОСМЕТ СА ЧААНОВИМА КОМИТЕТА �забрањивала рад неким организацијама Женског покрета. У Крагујевцу је, на пример, Женски покрет забрањен још јуна 1937. године. Рад је обновљен октобра 1939. године, али је почетком 1940. године дефинитивно забрањен. У Нишу је рад Женског покрета забрањен 1938. године, уочи прославе 8. марта. Као одговор на ову забрану жене су на 8. март организовале нему демонстрацију: ишле су градом закићене црвеним цвећем, а ништа нису говориле изражавајући на тај начин свој протест. Упорним залагањем напредних омладинки, чланица Женског покрета, које су стално утицале на управу да издејствују дозволу код власти, рад је поново одобрен фебруара 1939. године. Другарице су после тога организовале једну приредбу да би повратиле свој утицај, који је забраном рада био умањен. Фебруара 1940. године председница Женског покрета у Чачку известила је Алијансу женских покрета да је Женски покрет у Чачку забрањен: Чачак, 26. II 1940. ЖЕНСКОМ ПОКРЕТУ НОВИ САД1) Саопштавам Ж. покрету Н. С. као вршиоцу Алијансе Ж. покрета, да је покрет у Чачку на основу Краљ. Б.(анске) управе Дринске бановине у Сарајеву, Пов. д. 3. бр. 405/40 од 26. I 1940. г. забрањен. Разлози за распуштање не виде се из одлуке Б. управе, само се напомиње, да је Ж. Покрет у Чачку пришао једној „политичкој концепцији". Из којих чињеница се то закључује и која је то концепција, не каже се, те сам у жалби тражила да нам се то саопшти. Ако не добијемо одговор који ће бити обзразложен чињеницама и доказима, сматраћемо да смо жртве нечије самовоље, нечијег денунцирања, нечије провокације. Тражиле смо да се отвори поступак, ради проверавања целокупног рада Женског покрета. ЗАПИСНИК О САСЛУШАЊУ РАДМИЛЕ ШНАЈДЕР У СПЕЦИЈАЛНОЈ ПОЛИЦИЈИ У БЕОГРАДУ ном и феминистичком пољу путем предавања, конференција, приређивања културних вечери као и организација разних течајева”. Поред рада у својим местима, чланице Женског покрета су преносиле активност и у околна места и села, где су одржавале приредбе, предавања или су организовале аналфабетске и друге течајеве. Резултати таквог рада нарочито су дошли до изра- жаја у време акције за право гласа жена, у јесен 1939. године. Активност организација Женског покрета трајала је углавном до почетка 1940. године, када је полиција пооштрила курс и забрањивала рад свима организацијама — женским, омладинским, културним, синдикалним и другим — које су имале напредан карактер. Међутим, полиција је и пре тога у више махова ометала и 66 Уз то сам ја као предс.(едница) кажњена са 500 д. по неком 74 чл. итд., што сам дозволила зидне новине, где су били прилепљени исечци разних листова који говоре за неутралност, за мир, против рата и то баш оних дана када су балканске земље то исто преко својих представника у Београду изјављивале —■ а ти исти исечци прошли су већ кроз цензуру. У име управе председница, Зорка Јанковић, с. р. проф. у пензији“ ■) ИРП �је председница у жалби тражила да се наведу одређени разлози растурање организације, Банска за управа доноси нову одлуку о растурању Женског покрета у Чачку са мотивацијом да је друштво „прешло на Пошто чисто ље политичко види из ције XIII алијансе женска да улазе што се најбо- одлуке и резолу- конгреса за врђују крета поље, прилога сва у Интернационалне права, друштва политичку које пот- Женског по- борбу и Борба за одобрење рада трајала је све до септембра 1940. године, када је Министарство унутрашњих послова оснажило одлуку Банске управе и коначно забранило рад Женском покрету у Чачку. желе нов поредак”. Почетком 1940. године забрањен је такође рад и Женском покрету у Шапцу, а исте године и рад Женском покрету у Вршцу, тиме је дефинитивно забрањен рад свих женских покрета у унутрашњости. У местима где није било услова за оснивање Женског покрета, напредне жене и омладинке улазиле су у женске грађанске организације, настојећи да у рад тих организација унесу исте идеје и исте форме рада као и у Женском покрету. У Пријепољу је 1939. године основана Омладинска секција при „Женској подружини”, у чијој су управи биле: Љуба Радичевић, домаћица и младе раднице Сафа Лотрић, Душана Миодраговић и Милена Стојановић. На курсевима кројења и шивења које је Секција организовала окупљала се и српска и муслиманска женска омладина. Часови су коришћени и за политички рад. Ученице Миша Цвијовић и Зорица Борисављевић и радница Сафа Лотрић организовале су усмене новине и издавале сваке недеље по један број зидних новина. Заједно са „Гајретом” и спортским друштвом „Полимље”, у чијим је драмским секцијама радио и известан број омладинки, Секција је организовала приредбе у граду и у околним селима. Полиција је јануара 1941. године забранила рад Омладинске секције „Женске подружине” и ухапсила Мишу Цвијовић. — У Пећи је рад са женама организован преко Кола српских сестара, у Србобрану преко Девојачког кола итд. У Прокупљу су напредне професорке основале секцију Удружења универзитетски обраваних жена. У Нишу, нарочито док је трајала забрана Женског покрета, од 1938. до 1939. године, другарице су радиле у оквиру друштва Књегиња НДСТАВАК ЗАПИСНИКА О САСАУШАЊУ РАДМИЛЕ ШНАЈДЕР Зорка и женске секције Фидака.1) Слично се радило и у другим местима. У свим овим организацијама покретачи рада и носиоци активности биле су жене чланови Партије, СКОЈ-а и симпатизери, које су међу окупљене жене и омладинке уносиле марксистичке идеје и доприносиле порасту утицаја Партије на женске масе. Када је због забране женских покрета онемогућено шире окупљање жена и њихово политичко просвећивање, оне су се почеле окупљати по кућама, радиле су у васпитним и читалачким групама, упознавале се са ставовима Партије према актуелним догађајима и укључивале се у све акције које је КПЈ организовала. У једном таквом активу жена у Призрену биле су Анђа Кустудић, суплент и домаћице Милева Лалић, Деса Лековић-Ђурић, Милева Дикић и Јања Зоњић. Групе 0 Интернационална светског рата. Митровици, у Пећи и околним сели- федерација 67 бораца из I жена су такође постојале у Косовској �24. августа 1940. поднео шефу одсека IV одељења опште полиције полицијски агент Радан Грујичић: ПД8ДћЛ,ДЧ*,Д ГРУПА ЧЛАНИЦА ЗАДРУГЕ МЛАДИХ ДЕВОЈАКА ПОСЛЕ КЕРМЕСА, КОЈИ ЈЕ ОДРЖАН 17. АВГУСТА 1940. ГОДИНЕ У ПАВИЉОНУ „ЦВИЈЕТА ЗУЗОРИП" НА КАЛЕМЕГДАНУ. С ЛЕВА НА ДЕСНО: РАДМИЛА МИЛАНОВИП-ШНАЈДЕР, СЛОБОДАНКА-БОБА БОРБЕВИП, ЛИЛИКА ВАРГА, ВЕРА ДОДИН И СРБИСЛАВА КОВАЧЕВИЕ ма. Организатор ових група и рада међу женама била је Милева Вуковић, адвокатски приправник, члан Обласног комитета КПЈ за Косово и Метохију. На сличан се начин развијао рад преко васпитних група и актива жена у Ћуприји, Јагодини, Зајечару, Ужицу, Љигу, Великој Кикинди и у многим другим местима. Радом Женског покрета и других лелагних женских организација биле су обухваћене хиљаде жена и девојака. Већина је у самом почетку народноослбодилачке борбе ступила у партизанске редове или се укључила у илегални рад у окупираној земљи. ЗАДРУГА МЈ1АДИХ ДЕВОЈАКА Када је крајем 1939. године Омладинској секцији Женског покрета у Београду онемогућен рад, омладинке су основале Задругу младих девојака, пошто се задругарство још одраније показало као погодна легална форма за окупљање и активисање напредне омладине. Припреме за оснивање Зацруге извршила је једна група чланица Омладинске секције, међу којима су биле: Олга Јојић, Валерија Карио-Пап, Србислава Ковачевић и друге. ЧЛАНИЦЕ ЗАДРУГЕ МЛАДИХ ДЕВОЈАКА СА ГРУПОМ НАПРЕДНИХ ОМЛАДИНАЦА У ВРЊАЧКОЈ БАЊИ, ПО ПОВРАТКУ СА ЛЕТОВАЊА НА ГОЧУ 1940. О оснивању Задруге и о њеној активности речито говори извештај који је 68 „Позпата је ствар да комунисти, нарочито у последње време, настојавају свим силама да своју илегалну пропаганду и пропагандну акцију на неки начин легализују, те да јој на тај на.чин даду шири замах и нови примамљивији облик. То они раде на тај начин што оснивају разна спортска, културна, економска на чак и хумана удружења која редовним, путем пријављивају надлежним властима и из чијих се правила и програма у први мах не може назрети ништа протузаконитог и илегалног. Њихови су програми врло привлачни за широке омладинске и радничке масе, које на тај начин, увлачећи их у та на први поглед наивна и безазлена удружења, увлаче постепено преко њих и у комунистичке конспиративне организације. Најбољи пример за то имали смо у случају „Задружне омладине“, јер је познато, да су већина водећих чланова ове организације били организовани па чак и осуђивани комунисти. У истом циљу, а по инструкцијама несумњиво добијених од комунистичке централе, основала је почетком ове године једна група млађих комунисткиња и „Набављачку задругу младих девојака", са седиштем у Београду. Оснивачка скупштина ове задруге била је 28. јануара 1940. у просторијама „Задружне омладине", које су тада биле у Васиној улици. И ова чињеница најбоље показује повезаност и истоветност циљева ова два легализована комунистичка удружења. Скупштини је председавала Олга Јојић ... а записник је водила Јелена Мацанко... Управни одбор изабран на оснивачкој скупштини, који се и данас налази на челу задруге, сачињавају: Србислава Ковачевић, Ксенија Стевовић, Радмила Недић, Јелена Мацанко, Јанковић Љубомирка. Заменици: Перера Естера и др Зора Илић... Чланице су махом младе девојке, студенткиње, раднице, сестре нудиље, државне и приватне чиновнице, у првом реду познате комунисткиње или бар симпатизерке комунизма, и до данас их има око 150, али је из дана у дан придолазак све већи и већи. Задруга има своје канцеларије и продавницу у Његошевој улици бр. 11 где се могу добити све најнужније потребе за женску одећу и тоалету уз специјални попуст чланицама. Управа задруге је, поред тога, издејствовала за своје чланице специјални попуст код многих београдских радњи, па чак и попуст у фризерским салонима, код лекара и апотекара, у књижарама и биоскопима итд. Њене чланице неуморно растурају сву илегалну марксистичку литературу, као што је „Народна читанка“, „Наша књига“, „Савремена књига“, „Књижевне свеске“, „Жена и свет“, као и све могуће публикације које су се у последње време појавиле у Совјетској Русији. Ова задруга је у прошлу суботу, �ј7. о. м. приредила кермес у уметничком павиљону „Цвијете Зузорић”, који је у ствари био скуп и манифестација свих комуниста Београда ... 7) Имајући у виду све ово напред изложено, као и несумњиву претпоставку да ће ова задруга, легализована и одобрена од стране надлежних власти, а а како је њен рад сада узео необично широк замах, паставити и даље са ширењем разорне комунистичке пропаганде међу, У првом реду, женском омладином, мишљења смо да би требало наћи пута и начина и предложити надлежним државним властима да се њен рад забрани. ■ ■“ Језгро Задруге сачињавале су активисткиње Омладинске секције Женског покрета. Око њих су се убрзо окупиле омладинке које су до тада радиле у другим организацијама, а и један број девојака које су се први пут овде укључиле у рад. Навешћемо само њихова имена: др Зора Илић-Обрадовић, Деса Жарић, Илонка Голик, Јулијана и Катарина Балножан, Анђелка Букумировић, Ема Гривичић, Загорка Дрљевић, Вукица Ђукић, Деса Јовановић, Љубица Јововић, Нада Ковачевић, Душанка Коларовић-Ђоковић, Бранка Лукић, Радмила Ми- тић, Нада Пантић, Љубица-Луша Поповић, Ксенија Радошевић, Анђелка Ребрача, Марија Стефановић-Лукач, Алинка Стојаковић, Марија Чоловић и Маргита-Манци Шпајдл. Током 1940. године у Задрузи је било укључено преко 150 напредних омладинки и младих жена. Облици рада са чланицама Задруге били су слични раду у Омладинској секцији Женског покрета. Наставило се и са радом полулегалних група и кружока у којима се прорађивао партијски материјал. У оквиру Задруге организовано је око 20 таквих група. У циљу популарисања Задруге организован је 17. августа 1940. године кермес у павиљону „Цвијете Зузорић” на Малом Калемегдану. У припремама је учествовало, заједно са чланицама Задруге, неколико десетина скојеваца и скојевки и напредних омладинаца из других организација, а на самом кермесу се окупило преко 1.000 омладинаца и омладинки. Програм који је полиција одобрила допуњен је на самој приредби рецитацијама, скечевима и револуционарним песмама које је цела сала прихватила и певала заједно са извођачима. Баш зато што је имала толико успеха, ова је „ЖЕНА ДАНАС” „Жена данас” је почела да излази у јесен 1936. године. Покренута је као независан женски лист са задатком да политички и васпитно утиче на жене, да у њима пробуди свест о њиховим правима, да им помогне да се организују у борби за та права. Уз пуну помоћ и сталну подршку КПЈ, „Жена данас” је тај задатак испунила и одиграла историјску улогу у буђењу свести жена свих друштвених слојева и њиховом укључивању у општу борбу радничке класе. У првом броју „Жене данас”, у уводној речи, објашњен је задатак листа: „ . . . Да би наше жене биле обавештене о свим догађајима који се дешавају у свету, да би имале где да изнесу своја мишљења и, најзад, да би се упознале са борбама и успесима својих другарица У другим земљама, ми покрећемо овај лист. Наша је жеља да се око њега окупи што већи б рој жена из свих крајева нагие земље, без обзира на веру, народност и политичко убеђење, како би се у њему и кроз њега нашле уједињене и повезане заједничким интересима и тежњама. Жене, мајке, домаћице, раднице, чиновнице и интелектуалке, све ви које сте вековима третиране као мање вредне и ниже од мушкараца, позивамо вас да најискреније и најпреданије приступите сарадњи у нашем заједничком листу, који треба да буде највернији тумач нашега расположења и прави израз наших заједничКих тежњи.” Партија је покретање листа поверила групи младих комунисткиња из Омладинске секције Женског покрета: У првој редакцији „Жене данас” биле су: Олга Алкалај, Ела Алмули, Наташа Јеремић, Митра Митровић, др Душица Стефановић, Зора Шер и Милица Шуваковић. Нешто касније у редакцију су ушле Јелисавета-Бешка Бембаса, Олга Јојић и Боса Цве- 69 приредба привукла пажњу полиције на рад Задруге. Задруга је у јулу 1940. године организовала логоровање на планини Гочу, где је једна група чланица Задруге провела месец дана, са задатком да организује политички рад и забавни живот за учеснике логоровања и да, повезујући се са омладином околних села, врши политички утицај на њу. Полиција је непрестано пратила рад Задруге, правила јој разне сметње, хапсила председницу Србиславу Ковачевић и неке чланице, но упркос свему Задруга је радила до 6. априла 1941. године. После капитулације Југославије већина чланица Задруге нашла се на окупу да би се договорила о даљем раду. По директиви КПЈ, чланице Задруге прешле су на рад тамо где су становале, са задатком да формирају уличне активе, у којима су се окупљале оне и друге жене и омладинке. Похађале су и организовале санитетске течајеве, организовале помоћ заробљеним југословенским војницима које су Немци држали у привременим логорима у Београду, а када је почео устанак, велика већина чланица укључила се у НОП. �ОЛГА ААКАЛАЈ, АДВОКАТСКИ ПРИПРАВНИК, ПРЕДРАТНИ ЧЛАН КПЈ, ЧЛАН ПРВЕ РЕДАКЦИЈЕ ЧАСОПИСА „ЖЕНА ДАНАС” НАТАЛИЈА-НАТАША ЈЕРЕМИБ, ДИПЛОМИРАНИ ПРАВНИК, ЧЛАН ПРВЕ РЕДАКЦИЈЕ ЧАСОПИСА „ЖЕНА ДАНАС“ тић. После извесног времена осетила се потреба да се редакција поново прошири новим члановима, и тада су ушле: Војка Демајо, Милка Жицина Шакић, Зојица Леви, Ела Ненадовић, Драгана Павловић и Фани Политео Вучковић.1) Велики број чланица Омладинске секције Женског покрета сарађивао је у листу, пропагирао га, долазио на саветовања и дискусије, помагао у администрацији и експедицији и растурао лист међу симпатизерима. Није претерано рећи да је цела Омладинска секција била активни сарадник листа. Чланке су писале не само чланице редакције, већ и широк круг другарица и другова који, као и већина чланица редакције, нису могли да се потпишу својим именом јер су били познати полицији као комунисти. Зато су често чланци остајали непотписани, или су потписивани псеудонимима, те је за већину чланака данас тешко утврдити ко их је писао. Са редакцијом су тесно сарађивале и многе жене ван Омладинске секције — афирмисане друштвене и јавне раднице, лекарке, правнице, педагози, сликарке итд. На позив „Жене данас” на сарадњу одазвали су се прилозима и познати слободоумни публицисти, политичари, јавни радници и научници тога времена: Живојин Балугџић, Павле Бихаљи, др Милан Костић, Веселин Маслеша, Јован Поповић, Јаша Продановић, др Иван Рибар, Владимир Симић, др Синиша Станковић и др. Посебан проблем био је кога наћи за одговорног уредника и власника листа. Ваљало је наћи неку некомпромитовану, угледну и образовану жену напредних схватања, симпатизера Партије, која би пристала да потписује лист и да сноси сву одговорност пред властима. Ову дужност је од почетка излажења листа вршила Радмила Димитријевић, крајем 1937. године заменила ју је Олга Тимотијевић, а од почетка 1940. године па до забране листа у другој половини исте године, уреднице су биле Мира Вучковић и Љерка Бабић. Редакција листа била је смештена у Пашићевој (сада Нушићевој) улици бр. 6, у мезанину, у једном собичку на крају дугачког дворишног балкона. Сав рад у „Жени данас” обављан је добровољно и са великим залагањем. ‘) Од чланова редакције ,,Жена данас” погинуле су у НОР: Олга Алкалај, Бешка Бембаса, Наташа Јеремић, Олга Јојић, Фани Политео-Вучковић, др Душица Стефановић, Зора Шер и Милица Шуваковић. Погинуле су и многе блиске и врло активне сараднице, међу њима: Мила Димић, Олга Михајловић, Дара Стефановић и Паулина Сударски. Улаган је велики напор да лист изађе на време. То се и постизало уколико полиција не би спречила излажење листа. Лист се издржавао од претплата и борио се са сталним финансијским тешкоћама. Због тога је штампан у штампаријама које су биле вољне да причекају на наплату рачуна. Као сва штампа у Југославији у оно време, тако је и сваки број „Жене данас” ишао на званичну цензуру. Да би се предухитрила евентуална заплена листа, експедиција је била врло брижљиво организована, те је лист, уз помоћ другова у штампарији и великог броја неуморних омладинки, још влажан пакован и изношен из штампарије на станицу, а један део на скровито место, пре него што би јавни тужилац стигао да прегледа свој примерак. У сваком броју „Жене данас” штампан је чланак о најактуелнијем политичком проблему — на пример, аншлус Аустрије, рат у Шпанији, револуција у Кини, окупација Чехословачке, одбрана земље, скупоћа која је све више расла, затим чланци о положају жене у разним професијама, о условима под којима раде, о подређеном положају жене пред законом и на раду и о њеној политичкој обесправљености. У оквиру систематског рада на политичком васпитању жена, у листу су штампани и неки прикази историјске борбе жена. Такви су, на пример, чланци „Светозар Марковић и сестре Нинковић” („Жена данас” бр. 20, 1939) и „Сва права жени” („Жена данас” бр. 18, 1938). Осим тога, лист је доносио чланке о горућим социјалним проблемима, чланке из области педагогике, критичке осврте на филмове и позоришне представе, чланке из хигијене, из разних грана уметности. Тако је испуњавао свој општеваспитни, а не само политички задатак. У рубрици „Саме о себи”, која је била „пошта листа” редакција се обраћала женама свих слојева и професија које је требало извући из њихове изолованости и утицати на њих да се укључе у активан политички живот. Одлучан антифашистички и антиимперијалистички став листа изражаван је у вешто стилизованим чланцима и поткрепљиван одабраним фотографијама и уметничким прилозима. Пре свега и у свакој прилици истицан је и подвлачен марксистички став у питању права жена и начина њихове борбе. 70 . �Како је „Жена данас” писала о проблемима за које су биле животно заинтересоване све жене, то је она могла да продре и у најудаљеније крајеве наше земље и да придобије многе сталне читаоце и сараднике. Сваки број „Жене данас” коришћен је не само као актуелни материјал, од броја до браја како је лист излазио, него још и дуго после тога. У јеку народноослободилачког рата Окружни комитет КПЈ за Пожаревац писмом од 16. јануара 1943. године обраћа се Окружном повереништву КПЈ за Младеновац: „Драги другови, Обавештени смо да располажете комплетом „Жене данас“ и да сте према чланцима отуд спремили 12 реферата пригодних сада за рад међу женама. Ми бисмо вас молили да нам, ако сте урадили ове реферате, доставите по један примерак од њих, или да нам доставите сам комплет „Жене данас", који бисмо вам одмах по виђењу материјала вратили." Крајем 1940. године фашистички режим Цветковић-Мачек почео је систематски забрањивати излажење легалних листова преко којих је Партија са успехом спроводила свој утицај. Полицијском запленом 30. броја који је управо био припремљен за штампу уследила је дефинитивна забрана „Жене данас”1). С обзиром на све напоре које је чинила и све успехе које је остварила спроводећи линију КПЈ, за „Жену данас” је заслужено на V земаљској конференцији речено: „ ... Добар женски лист врши широку пропаганду међу женама а истовремено врши и улогу организатора жена у њиховим борбама. Колпортажни одбори, одбори дописника, одбори читатељки могу се оснивати око листа и тако сачињавати средиште за рад међу женама нарочито тамо где немамо других могућности. Код листа је важно, да има правилну линију, али да је код тога гито популарнији и приступачнији женама, одговарати мора њиховим захтевима, а истовремено мора им казати пут напред. ') Следећи 31. број „Жене данас” појавио се јануара 1943. године на ослобођеној територији, штампан у босанском селу Дринићима. Затим су изашла још два ратна броја „Жене данас”. Број 32. штампан је новембра 1943. године у Хрватској, у штампарнји „Напријед”, на ослобођеној територији, а број 33. штампан је септембра 1944. у Барију, у Италнјн. Тада еу уреднице листа биле Митра Митровић и Олга Ковачић. После ослобођења, „Жена данас” је наставила да излази као орган Централног одбора Антифашистичког фронта жена Југославије, затим као издање Савеза женских друштава Југославије. Послератне уреднице су биле: Митра Митровић, Олга Ковачић, Блаженка Мимица, Мара Радић, Мара Галековић и Ната Хаџић. Као примјер једног у истини доброг листа нека нам буде „Жена данас“.*) АКЦИЈА ЗА ПРАВО ГЛАСА ЖЕНА 1939. Комунистичка партија Југославије је акцијом за женско право гласа, покренутом у време опште изборне кампање преко „Жене данас”, у одређеном политичком моменту водила легалну организовану борбу за један од захтева из свога програма, који је истицан још од његовог оснивања. „Жена данас“ — лист свих жена, који се од почетка свога излажења одлучно залагао за пуну равноправност жена и био тумач њихових потреба и тежњи за бољим животом и миром —- доследна својим принципима, осећа се позваном и одговорном да у овом моменту значајних промена у нашој земљи упути СВИМ СВОЈИМ ЧИТАОЦИМА, СВИМ ЖЕНАМА, СВИМ ЖЕНСКИМ ОРГАНИЗАЦИЈАМА, ФЕМИНИСТИЧКИМ, МИРОВНИМ, ПРОСВЕТНИМ И ХУМАНИМ, СВИМ СТАЛЕШКИМ И СТРУЧНИМ ОРГАНИЗАЦИЈАМА И СИНДИКАТИМА, ОМЛАДИНИ, СВИМ ЈАВНИМ РАДНИЦИМА, ПОЛИТИЧКИМ ЛИЧНОСТИМА, СВИМ БОРЦИМА ЗА ПРАВА 40ВЕКА. ДР ДУШИЦА СТЕФАНОВИН, ДОКТОР БИОАОШКНХ НАУКА, ПРЕДРАТНИ ЧЛАН КПЈ. ЧЛЛН ПРВЕ РЕДАКЦИЈЕ ЧАСОПИСА „ЖЕНА ДАНАС" АПЕЛ — зо право гласа жена Влада Споразума, као први корак ка опгитој демократизацији земље, ставила је у свој програм доношење слободних политичких закона. Оншта демократија биће општа тек онда ако она загарантује свим грађанима земље у ггрвом реду слободно изражавање мисли. Према томе, у општој демократији и жене морају добити право да изразе своје захтеве и потребе, морају добити ОПШТЕ, АКТИВНО И ПАСИВНО ПРАВО ГЛАСА, КАО ПРВИ ПРЕДУСЛОВ ЗА РАВНОПРАВНОСТ. Учествовање у слободним и тајним изборима значило би за жене, као и за читав народ, право на одлучивање у свим важним питањима народног живота, омогућило би успешнију борбу за боље услове рада и живота, пружило би им више могућности да наставе своју борбу за пуну равноправност. Осим тога, догађаји ван наше земље говоре још више за то колико је у овом моменту важно да половина народа, жене и мајке, добију једно од средстава борбе за мир. Јер, ако се од жена очекује да у рату приме на себе многе одговорне и тешке дужности, нужно је да оне пре рата добију право одлучивања о свим судбоносним питањима своје земље и свога народа. Зато се обраћамо женама свих другитвених слојева, које су кроз своје живот!) Из реферата Виде Томшич на V земаљској конференцији КПЈ 1940. године. 71 МИЛИЦА ШУВАКОВИН, СТУДЕНТ, ПРЕДРАТНИ ЧЛАН КПЈ, ЧЛАН ПРВЕ РЕДАКЦИЈЕ ЧАСОПИСА „ЖЕНА ДАНАС” �БОСА ЦВЕТИЋ рођена је 1. фебруара 1912. године у Гучи код Чачка. Гимназију је завршила у Крушевцу, где се укључила у напредни омладински покрет кроз литерарну дружину. Студирала је на Филозофском факултету у Београду и учествовала је у свим акцијама студентског револуционарног покрета. Дипломирала је фебруара 1935. године и истога месеца и године примљена у Партију. Радила је на разним партијским задацима: путовала је као курир у Беч и у унутрашњост земље, преносила пошту и разни материјал, а учествовала је и у припремама за штампање „Комуниста“. Ухапшена је новембра 1935. године приликом откривања штампарије и августа 1936. године изведена пред Суд за заштиту државе и осуђена на шест месеци затвора. Али, она је целу казну и још три месеца више била одлежала у истражном затвору. Поново је ухапшена децембра 1936. и пуштена априла 1937. Још је неколико пута била хапшена, а последњи пут децембра 1939. када је остала у затвору до јануара 1940. године. Боса је истовремено предано радила и у Омладинској секцији Женског покрета и у часопису „Жена данас“, коју су по директиви Партије, 1936. године покренуле комунисткиње — активисткиње Омладинске секције. Била је ангажована и у одбору Црвене помоћи и учествовала у свим акцијама које су вођене за побољшање живота политичких затвореника; била је у разним делегацијама које су ишле у министарства и бориле се за сношљивији режим по робијашницама. После окупације земље дошла је у Ужице и као прва жена ступила у Пожешку чету Ужичког партизанског одреда. После краћег времена прешла је у Баљевски партизански одред, у коме је била борац и болничарка. Одмах се истакла храброшћу и пожртвовањем. Била је међу најхрабријим борцима у чети. У маршу је често ишла на челу колоне, а још чешће на зачељу ако је требало да помогне неком рањеном борцу. Издржала је све тешкоће којима је Ваљевски партизански одред био изложен у зиму 1941/42. када је био једина организована партизанска јединица у западној Србији. И у том најтежем периоду била је најбољи саветник и помагач у свим људским невољама и патњама. Са Ваљевским партизанским одредом је 6. марта 1942. године прешла Дрину, последњим чамцем, којим су се превезли митраљесци који су осигуравали прелаз од евентуалног четничког напада. После преласка у Босну ступила је у II пролетерску бригаду и ту постала најпопуларнија болничарка. За свој пожртвовани рад и јуначко држање похваљена је од Врховног команданта друга Тита. У јесен 1942. године упућена је у Политодјел VI крајишке бригаде. Неуморно је партијски и политички радила на учвршћивању бригаде, батаљона и чета, одабирала и изграђивала кадрове, учвршћивала партијске организације и учествовала у припремама свих акција бригаде. Била је стално у покрету. Посебном љубављу и бригом окруживала је младе девојке, сеоске чобанице које су ступале у бригаду. Знале су је и све сељанке активисткиње и све мајке бораца. Све су је оне заволеле због њене непосредности и човечности. Код народа Козаре и Подгрмеча била је и остала најпопуларнији политички руководилац и жена-борац у крајишким јединицама. У пролеће 1944. године упућена је за руководиоца Политодјела XI крајишке дивизије, са којом је прешла у Србију и учествовала у борбама за ослобођење Београда. Са дивизијом је отишла на Сремски фронт и дошла до Сремске Митровице, одакле је новембра 1944. године повучена из дивизије на дужност секретара Окружног комитета КПЈ за Крушевац. Учествовала је на Оснивачком конгресу КП Србије, маја 1945. године, и од тада је члан ЦК КПЈ за Србију. Из рата је изашла као потпуковник ЈНА. Била је на одговорним партијским и политичким дужностима после рата. Била је носилац Споменице 1941. и више ратних и послератних одликовања. Умрла је 11. јануара 1975. године као члан Савета федерације. 72 но искуство схватиле потребу борбе, свим женским, а нарочито феминистичким организацијама, које се годинама боре за право жена, да у овом значајном моменту поведу јединствену акцију за право гласа. Први корак у тој акцији нека буде скупљање потписа, преко којих ће хиљаде и хиљаде жена изразити своју спремност и захтев за учешћем у политичком животу. Позивамо све сталешке и стручне организације да у својој борби за општу демократизацију постављају свуда и захтев за равноправност жена на раду: да даду подршку захтевима својих другарица са посла и помогну њихову борбу за право гласа, прихватањем ове јединствене акције. Позивамо омладину, која је код нас одувек била поборник напредних и слободоумних стремљења, да прихвати и ову акцију и помогне својим мајкама и сестрама у њиховој борби за право које ће употребити за бољи живот свих. У циљу што шире и јединственије акције стварајмо одборе за право гласа жена, који ће водити организовану акцију скупљања потписа, вршити најширу пропаганду међу женама и водити акцију путем представки, конференција, зборова и митинга. СВЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ КОЈЕ СТОЈЕ НА ПРИНЦИПУ СЛОБОДЕ НЕКА СЕ ПРЕКО СВОЈИХ ПРЕДСТАВНИКА, КОЈЕ Ђ.Е ПОСЛАТИ У ОДБОР, ИЗЈАСНЕ ЗА ПРАВО ГЛАСА ЖЕНА И ТИМЕ ПРУЖЕ ПОДРШКУ ОВОМ ОПРАВДАНОМ ЗАХТЕВУ. Јавни радници, политичари, књижевници, у својој борби за права човека помозите својим изјавама, својим потписима и јавним иступима акцију жена за њихова права, као један од услова демократије. Грађанке и сељанке, раднице, чиновнице, домаћице, мајке, женска омладино, све жене —- у јединствену акцију за право гласа жена! Писмене, прочитајте неписменима! „ЖЕНА ДАНАС”1) Да би се постигла ширина и јединство акције стварани су одбори у које су улазиле представнице разних друштвених организација, чак и оних које су биле под потпуним утицајем режима, као и оних које су имале карактер добротворних удружења и наглашену жељу да се ограде од сваке политике. У Јагодини су, на пример, у одбор за право гласа жене ушле представнице Женског покрета, Женске подружнице, Кола српских сестара, Српске мајке и Милосрђа. У Вршцу су у овој акцији чланице Омладинске секције Женског покрета тесно сарађивале са Добротворном задругом Српкиња и Колом српских сестара. У Лесковцу и Нишу ушле су у одбор и представнице женске секх) „Жена данас”, бр. 25, октобар 1939. �ције ФИДАК.1) У разним местима у Војводини, у Петровграду (Зрењанину), У одбор су поред представница разних женских организација ушле и представнице националних мањина. Акцијом за право гласа жена руководиле су свуда најнапредније жене, чланови Партије и СКОЈ-а, напредне раднице у синдикалном покрету, чланице Омладинске секције Женског покрета и омладинке из других организација, нарочито Удружења студенткиња. Потписи су прикупљани широм земље, у градовима, варошицама и селима, у установама, радионицама и фабрикама, школама и банкама, на састанцима и зборовима жена. Активисткиње Женског покрета из Јагодине, прикупиле су у Јагодини и околним местима 741 потпис; У Приштини и околини прикупљено је око 700, у Шапцу око 4.000 потписа итд. Чланови Партије у предузећама или најактивније чланице синдиката (кожарска радница Кристина Ковачевић, кројачке раднице Јелена Ћетковић, Добрила Трајковић, Радмила Обрадовић-Медан, текстилне раднице Лепа Стаменковић, Љубинка Стричевић, Маријана Грегоран, Марија Рачки, Ружа Сандић, Станица Начевић и десетине других) одржале су велики број конференција и састанака међу радницама и организовале међу њима сакупљање потписа. У струковним организацијама су велику активност развиле чланице женске секције службеника ПТТ, СБОТИЧ, Савеза приватних намештеника и др. Напредне учитељице биле су носиоци акција у селима и мањим местима у Топлици, у Поморављу, у пожаревачком округу, у селима Поцерине, Мачве и Космаја, у зајечарском округу итд. У многим местима су напредне правнице, лекари и жене других професија, студенткиње и професорке руководиле акцијом за право гласа и припремама за зборове у Шапцу, у Јагодини, у Чачку, на Косову, у Вршцу, у Петровграду, у Лесковцу итд. Организовано се радило и на скупљању потписа на петиционим дописницама које су упућиване председнику владе. Ових дописница послат је велики број из свих места Југославије. Само из Војводине послато је преко 2.500 из градова и села. Одбор за припрему конференције за право гласа у Београду састао се 14. новембра 1939. године, у малој сали павиљона „Цвијета Зузорић”. Поред чланица редакције „Жене данас”, на састанку су биле: председница Али1) Интернационална светског рата. федерација бораца из јансе женских покрета, председница Женског покрета у Београду, председница Југословенског женског савеза, председница Лиге жена за мир и слободу. Као представница радница састанку је присуствовала Кристина Ковачевић, херихтерка, затим представнице Удружења универзитетски образованих жена, Омладинске секције Женског покрета, Удружења студенткиња, Удружења службеника ПТТ, Јеврејског женског друштва и још неких сталешких и добротворних организација. Председнице Алијансе женских покрета и Женског покрета у Београду и представнице Југословенског женског савеза, Универзитетски образованих жена и Женски покрет Новог Сада заступали су гледиште да због затегнуте међународне политичке ситуације није погодан тренутак за вођење овакве широке акције и за јавна иступања. Жеља им је била да акцију сведу само на слање петиција и прикупљање потписа. Сматрајући једино тај метод оправданим и корисним, поднели су заједнички још 3. октобра представку министру правде са захтевом да се приликом доношења новог изборног закона да пуна равноправност женама. Уз то женски покрет у Новом Саду је у сагласности са акцијом Алијансе женских покрета поднео меморандум потпредседнику владе др Мачеку, министру правде и министру пољопривреде, а у оквиру акције ограничио се на слање петиционих дописница председнику владе, али се оградио од акције у целини, бојећи се нежељених политичких последица. Међутим, и поред тога што су се ове организације оградиле, већина присутних дошла је са овлашћењем од својих организација да сарађују са редакцијом „Жена данас” и свесрдно је прихватила да у свом кругу не само организује прикупљање потписа за право гласа жена, већ и да учествује у припремама за предстојећу конференцију и у свим предвиђеним акцијама и манифестацијама. Прва јавна манифестација у оквиру ове акције за право гласа жена у Београду била је приредба Удружења студенткиња Београдског универзитета, одржана 22. новембра 1939. године у физичкој сали Универзитета.1) Сутрадан, 23. новембра 1939. године одржана је конференција „Жене данас” у Инжењерском дому. Сала и ходници, искићени паролама, били су препуни, те је полиција тобоже да би одржала ред, затворила врата Инже- I ‘) ИРПС, 8392/119 — Програм приредбе. 73 ОЛГА ТИМОТИЈЕВИЋ рођена је 3. августа 1903. године у Београду. Завршила је Филозофски факултет 1925. године. Учествовала је у средњошколским штрајковима, који су вођени одмах после I светског рата, а на факултету је била активна у Удружењу студенткиња. После завршетка студија преводила је антифашистичку белетристику за напредне листове и часописе. Учествовала је у раду Омладинске секције Женског покрета. Од фебруара 1938. до краја 1939. године била је уредник, а пред властима и власник часописа „Жена данас“ и ту је дала велики допринос. Готово две године била је одговорни уредник часописа и пред ондашњим профашистички оријентисаним режимом одговарала за његову садржину. Није била само уредник часописа, него га је, као новинар, и обогатила многим успелим чланцима. Активно је учествовала у акцији за право гласа жена у јесен 1939. године и у име редакције часописа „Жена данас” говорила на конференцијама за право гласа жена у Београду, Чачку и Сремској Митровици. За време окупације прихватала је у стан илегалце из Београда и унутрашњости и помагала НОБ. Ухапшена је 1943. године и неко време провела у затвору Гестапоа у Београду. После ослобођења изабрана је за члана Градског одбора АФЖ Београда. Запослила се у Главном одбору АФЖ за Србију, затим је радила у библиотеци ЦК КПЈ, Министарству просвете Србије, издавачком предузећу „Дечја књига“ и као уредник књиге „Жене Србије у НОБ“. Пензионисана је 1966. године, али је наставила да ради на уређењу књиге „Жене Србије у НОБ“. Умрла је 21. новембра 1973. године. �ПАУЛИНА СУДАРСКИ, АКАДЕМСКИ СЛИКАР, САРАБИВАЛА ЈЕ У ЧАСОПИСУ „ЖЕНА ДАНАС" И МНОГЕ ЧЛАНКЕ И КЊИЖЕВНЕ ПРИЛОГЕ ДОПУНИЛА СВОЈИМ ЦРТЕЖИМА, УПРОШБЕНОГ А ПРИТОМ МЕКОГ И ТОПЛОГ ПОТЕЗА. ПО ЗАВРШЕНИМ СТУДИЈАМА ОТИШЛА ЈЕ НА ЦЕТИЊЕ. У УСТАНКУ НАРОДА ЦРНЕ ГОРЕ ОТИШЛА ЈЕ НА ДУРМИТОР У ПАРТИЗАНЕ. РАДИЛА ЈЕ У ПАРТИЗАНСКОЈ БОЛНИЦИ СВЕ ДО СВОЈЕ ПОГИБИЈЕ, 13. ЈУНА 1943. У ДВОРИШТУ БИТОЛ.СКЕ 12 (ДАНАС УЛ. ГЕОРГИ ДИМИТРОВА), У СТАНУ ПАУЛЕ МУЗЕР БИЛО ЈЕ СКРОВИШТЕ У КОЈЕ СУ ИЗ ОБЛИЖЊЕ ШТАМПАРИЈЕ НА УГЛУ УЛИЦЕ СТЕВАНА СРЕМЦА И ЏОРЏА ВАШИНГТОНА ДОНОШЕНИ И СКЛАН.АНИ БРОЈЕВИ „ЖЕНЕ ДАНАС” КОЈИ НИСУ МОГЛИ ОДМАХ ДА БУДУ ЕКСПЕДОВАНИ. њерског дома и растерала више хиљада грађана који су покушавали да уђу у зграду. На конференцији коју је отворила уредница „Жене данас” Олга Тимотијевић, говорило је 17 жена и то: Милена Атанацковић, председница Женског покрета у Београду, др Ана Божић као делегат Удружења универзитетски образованих жена, Даница Зечевић, председница Лиге жена за мир и слободу; Милка Жицина је прочитала поздрав Главног радничког савеза и организација УРСС, Јелена Ћетковић у име радница, Љубица Божић у име СБОТИЧ, учитељица Зора Радовановић у име Учитељског удружења, Надежда Јаковљевић у име поштанских чиновница, Фрида Бергман у име приватних намештеница, Софија Алмули у име Јеврејскох женског друштва, Даринка Павловић у име друштва „Незаштићена мајка и дете”, др Зора Илић у име лекара стажера, Олга Алкалај у име адвокатских приправника. Говориле су и студент права Неда Божиновић, др Марија Гајић, лекар Општине града Београда и медицинска сестра Никица Благојевић. Из говора Јелене Ћетковић на конференцији 23. новембра, сачуван је одломак који је објављен у „Жени данас” бр. 26, 1940 године: „Нама радницама ова борба за права жена није туђа нити од другостепене важности. Она нам је блиска, она је део наше борбе. Радници и раднице су увек први истицали као један од основних захтева равноправност жена на раду и у политичком животу. Ту равноправност ми већ спроводимо у нашим организацијалиг џ синдикатима. Наш захтев за праео гласа односи се само на опште, једна- 74 ко активно и пасивно право гласа у слободним и тајним изборима. Јер на основу чега нас лишавају да преко слободно изабраних представника учествујемо у одређивању спољне и унутрашње политике“. Одушевљеним узвицима миру и слободи био је пропраћен говор председнице Лиге жена за мир и слободу, Данице Зечевић, која је између осталог рекла: „Цогађаји огромног значаја јуре поред нас вртоглавом брзином. Они нас збуњују изазивајући бојазан и зебњу. Највећи и најкултурнији народи су у крвавом сукобу. Нестаје вековних тековина народа. Слобода се гуши, а крвави ратови прождиру најбоље синове народа. Светле идеале човека, мир и слободу, обавија сумрак. Ова страдања, ове стрепње доводе нас до сазнања да, ако хоћемо да избегнемо крваве сукобе и ратове, свет се мора поставити на темеље правде, једнакости и слободе. Не може се даље трпети <3а су неки народи, класе и друштвене групе повлашћени, а неки поробљени . ..“ На конференцији резолуција: је донета следећа „1. Непобитна је чињении,а да жене учествују у свим гранама привредног живота. И сваки покушај да се, ма на који начин спречи и ограничи њихово учешће, назадан је и штетан по живот и напредак не само жена, већ и читавог народа. Зато сматрамо неопходним укидање и спречавање сваке неједнакости жене у раду, давање неједнаких плата и надница за једнак рад, стварну заштиту жене на раду и пуну заштиту материнства. Бројно учешће жена у привредном животу и њихова друштвена улога као радника и мајке нужно захтева да им припадну и сва грађанска и политичка права. 2. Једно од права које би било први корак ка равноправности жене јесте опште активно и пасивно право гласа за све жене за сва законодавна и самоуправна тела. Никакве разлоге који би говорили против учешћа жена у политичком животу не сматрамо оправданим ни убедљивим. Јер, жене које раде, мајке које рађају, морају имати права да региавају о свим питањима која се тичу читавог народа. Ускраћивање тог права женама значи укидање једног од права народа. Данас нарочито, ми жене, мајке и сестре наглашавамо ту потребу, јер су нам драги животи нагиих мужева, браће и синова, јер су нам драги животи наше деце и омладине и хоћемо да се боримо за њихово очување. 3. Тражимо од данагиње владе, која је дошла после толико реакционарних влада, да изврши обећање дато народу о демократизацији земље. То само по себи подразумева и давање права женама, које чине половину народа. Зато тражимо да се новим изборним законом за �ОЛГА-ЖОГА, КОВАЧИН-КРЕАЧИК, ДИПЛОМИРАНИ ЕКОНОМИСТА, ПРЕДРАТНИ ЧЛАН КПЈ, ЈЕДАН ЈЕ ОД УРЕДННКА „ЖЕНЕ ДАНАС" ЗА ВРЕМЕ РАТА. НОСИЛАЦ ЈЕ СПОМЕНИЦЕ 1941. Цародну скутитину да опште, активно и пасивно право гласа свим женама у слободним и тајним изборима." Велико интересовање којим је јавност од почетка пратила акцију жена за право гласа, одушевљено и масовно учешће жена у тој акцији, велики успех конференција и зборова широм земље, а нарочито огроман успех конференције коју је организовала „Жена данас” у Београду — утицало је да и Алијанса женских покрета, под притиском напредних снага и јавног мњеша, такође припреми збор за женско право гласа и да га одржи 26. новембра, три дана после конференције „Жене данас”. И овај збор су поздравиле многе женске и омладинске организације из целе земље. Женски покрет из Чачка послао је телеграм у коме се, између осталог, каже: ЦИРКУЛАРНО ПИСМО „ЖЕНЕ ДАНАС” ЖЕНСКИМ ПОКРЕТИМА О ПОКРЕТАЊУ АКЦИЈЕ ЗА ПРАВО ГЛАСА ЖЕНА „ . . . Придружујемо наше гласове, дкеље и захтеве вагиим, да би са данагињег збора далеко одјекнуле хиљаде гласова жена и мајки, грађанки и сељанки: Тражимо право гласа за све жене! Хоћемо да равноправно учествујемо у целокупном политичком и друштвеном животу! Захтевамо и боримо се да и ми жене слободно одлучујемо о слободи и будућности наших народа, нарочито данас мда озбиљна опасност прети да у крваво коло рата, убијања и рушења будемо увучени и ми, када се морају све снаге упрегнути за одбрану мира, живота и стварања,“1) Збор су поздравиле сличним телеграмима: Удружење студената пожаревачког краја, пожаревачке средњошколке, Удружење студенткиња Београдског универзитета, Клуб жена задругарки, Женски покрет из Вршца, Женски покрет и жене Поморавља. У току припрема за конференцију „Жене данас” одржано је више зборова у унутрашњости посвећених женском праву гласа. На првом таквом збору у Србобрану, још половином октобра 1939, окупио се велики број напредних жена, омладинки и грађана. Сваке недеље до краја године и још почетком 1940. одржано је по неколико зборова по разним местима. На збору у Јагодини, који је био први збор те врсте у Србији, одржан 29. октобра 1939. године, учествовале су и жене из Ћуприје, Параћина, Свилајнца, Деспотовца и околних села те је то постао збор свих жена Поморавља и Ресаве. У Вршцу се на збору окупило око 1000 жена, највише омладинки, а запажено је и присуство великог броја мушкараца. ‘) ИРП, 25. XI 1939. године. 75 �У Ваљеву је акциони одбор за право гласа жена издао летак у коме се дају упутства за припрему конференције, а у извештају Начелства среза ваљевског, пов. бр. 1803/39 управном одељењу Краљевске банске управе у Сарајеву, заменик среског начелника је до детаља изнео како је протекла јавна конференција жена у Ваљеву: „У везм акта овог Начелства пов. бр. 1803 од 4. о. м. и телеграма од 10. о. л. број исти, Начелству је част доставити следећи извештај: Јуче, 10. о. м.1) у 10,30 часова у сали хотела „Бранковине” у Ваљеву, одржана је јавна конференција жена, на којој су, пошто је г-ђа Тадић Мара, апотекар из Ваљева, у име жена интелектуалки У Ваљеву поздравила присутне, говориле следеће говорнице: 1) Г-ђа Радовановић Љубица, професор, из Ваљева, која је говорила о положају жене кроз историју, истичући да је после периода матријархата променом привредних прилика дошло до периода патријархата, када је муж глава породице а жена обична ствар, створена за уживање и да рађа децу. Положај жена био је тежак и у старом веку, а нарочито је био отежан доласком хришћанства и феудализма у средњем веку. Проналаском Америке и појавом француске револуи,ије положај жене се поправља, ипак у Француској жене немају права гласа док имају у Енглеској, у свим нордијским земљама и неким словенским. У нашој историји жене су често пута играле велику улогу. Први почеци на побољшању њеног положаја јављају се у Војводини и Хрватској, касније и у другим покрајинама, па и у Србији. Устав од 1931. године предвиђа да ће се нарочитим законом решити о женском праву гласа, жене траже да се данас то обећање испуни. 2) Г-и,а Јеличић Олга, учитељица, говорила је о великој и одговорној улози жене учитељице на просветном и културном пољу ПОТПИСИ ЗА ПРАВО ГЛАСА ЖЕНА. ПОТПИСИ СУ ПРИКУПЉЕНИ ШИРОМ ЗЕМЉЕ. НА ИСТОМ ЛИСТУ ХАРТИЈЕ РЕБАЈУ СЕ НМЕНА РАДНИЦА И СЕЉАНКИ, ИНТЕЛЕКТУАЛКИ И ОТИСЦИ ПРСТИЈУ НЕПИСМЕНИХ ЖЕНА 3) Г-ца Обреновић Викторија, радница из Ваљева, говорила је о тешком положају жене као раднице. 4) Г-и,а Илић Бранка, студ. права из Ваљева, говорила је о тешком положају студенткиња, које учећи под најтежим условима, када завргие школу не могу да добију службу. 5) Г-ца Тодорић Даница, домаћица из Петнице, говорила је о тешком готово ропском положају жене на селу, која се сатире радећи од зоре до мрака. 6) Г-ђа Миливојевић Ирена, суплент из Ваљева, говорила је о положају жена чиновника, које су за свој рад много мање награђене од мушкараца а извесна звања су им недостижна, иако би жена била за многа од њих погоднија од мушкараца. Зато жене траже учешће у јавЉУБИНКА СТРИЧЕВИВ, ТЕКСТИЛНА РАДНИЦА, ПРЕДРАТНИ ЧЛАН КПЈ ‘) 10. децембар 1939. године. 76 �ИАРИЈА РАЧКИ, ТЕКСТИЛНА РАДНИЦА, ПРЕДРАТНИ ЧЛАН КПЈ ном и политичком животу како 6и побољшале свој положај. 7) Г-ђа Пантић др Јулка, лекар из Ваљева износи случајеве где жене живе под најтежим условима, рађају децу, издржавају кућу, а мужеви се опијају и коцкају, зато тражи заштиту и побољгиање положаја жена. 8) Г-ђа Барјактаревић Мила, чиновница из Ваљева, говорила је о истој теми као и говорница под тач. 6). 9) Г-ђа Станишић Софија, домаћица нз Ваљева, говорила је о бедном положају жена у селу и граду, нарочито у селу, где жена проведе цео свој живот у тами и незнању. На крају је Г-ђа Живановић Јелена, адв. приправник из Ваљева, прочитала резолуцију, којом се констатује да жена данас учествује у свим позивима и да је дорасла мушкарцима, зато жеце данас траже да Кр. влада приликом доношења политичких закона призна женама опште активно и пасивно право гласа. Конференција је завршена у 12 часова. Протекла је у реду и миру. Присутно око 200 лица, које женских које мушких. Министарство унутрашњих послова извештено. ГРУПА ЖЕНА ПЗ СЕЛА ПАРЦАНА ДОШЛА ЈЕ У БЕОГРАД НА ЗБОР ЗА ПРАВО ГЛАСА ЖЕНА СА СВОЈИМ УЧИТЕЛјИЦАМА МИЛОМ БАЈАЛИЦОМ (ТРЕБА СЛЕВА, СЕДИ) И ВЕЛОМ БЕНИН (СТОЈИ, ДРУГА СЛЕВА) (М. П.) Замењује среског начелника пом. секретар, М. Давидовић, с. р.“ У Сремској Митровици збор је припремио акциони одбор радница, а говориле су Катица Дуцанић, радница и Добрила Нићковић, студенткиња, затим делегат „Жене данас”, делегат Омладинске секције Женског покрета из Београда и делегат Женског покрета из Новог Сада. — Збор у Приштини отворила је председница Женског покрета Радмила Поповић, секретар Окружног суда, затим су говориле Бојана Милетић, домаћица и Деса Протић, дипломирани студент филозофије. — У Нишу је збор отворила учитељица 70-годишња Христина Бошковић, која се педесет година борила за равноправност жена. Као говорнице су иступиле Душица Ђукић, секретар Окружног суда и председница Женског покрета, професор Дара Јанићијевић у име Удружења универзитетски образованих жена, представница приватних чиновница и председница друштва Српска мајка, омладинка Здравка Вучковић и сељанка Петка Илић, из Грабовца. -—- Збор у ЛесковЦу био је уједно и оснивачка скупштина Женског покрета. Збор је отворила Дара Крџалић, председница Друштва „Књегиња Љубица”. У име жена са села говорила је Стана Живић из Оровца, у име радница Ружа Сандић, ЗАХТЕВ ЗА ПЕТИЦИОНЕ ДОПИСНИЦЕ ЗА ПРАВО ГЛАСА ЖЕНА % лчЧ - '(.Ц. јО. / | 7 ----------27 новембра 1939 г. Алијанси женскИх покрета - Београд 77 ' : �НА КОНФЕРЕНЦИЈИ „ЖЕИЕ ДАНАС” У ИМЕ РАДНИЦА ИСТУПИЛА ЈЕ ЈЕЛЕНА БЕТКОВИБ, КРОЈАЧКА РАДНИЦА, ПРЕДРАТНИ ЧЛАН КПЈ НА КОНФЕРЕНЦНЈИ ЗА ПРАВО ГЛАСА ЖЕНА, НАРОД КОЈИ НИЈЕ МОГАО ДА УБЕ У ПРЕПУНУ ДВОРАНУ ТИСКАО СЕ И У ХОДНИЦИМА ИНЖЕЊЕРСКОГ ДОМА ЕМИЛИЈА КОЛАРОВ, ОТВОРИЛА ЈЕ КОНФЕРЕНЦИЈУ ЗА ПРАВО ГЛАСА ЖЕНА У ИЕТРОВГРАДУ (ЗРЕЊАНИНУ) 78 у име чиновница Десанка Анастасијевић, у име младих интелектуалки студенткиња Вера Димитријевић, у име просветних радница Даница Златковић, учитељица и Љубица Костић, професорка. — У Чачку је одбор за Женско право гласа почетком октобра 1939. године одржао шири састанак Женског покрета посвећен праву гласа жена, а 20. новембра је приредио велики концерт у хотелу „Крен” на коме је у име управе Женског покрета говорила Мица Обрадовић, учитељица, у име мајки и домаћица Паулина Манестер, у име жена чиновница Александра Главинић, затим Анка Томић, радница и Бранка Гајовић, сељанка из Мрчајеваца. На крају су чланице омладинске секције извеле неколико концертних тачака. — У акцији за право гласа жена у Крушевцу истакле су се Радмила Обрадовић-Медан, радница, Милка Минић, суплент, Дивна Гавриловић, службеник у „Обилићеву” и друге. — У Обреновцу је прикупљала потписе на петиционим картама Радмила-Кека Јовановић, домаћица. — У Пријепољу су жене одржале митинг у просторијама културно-просветног друштва „Гајрет”. Као говорнице су иступиле Љуба Богадновић-Радичевић, Стоја Борисављевић и Борка Вукосављевић, домаћица. — Десетог децембра одржани су зборови у Пећи, Косовској Митровици, Књажевцу и Петровграду (Зрењанину). — На збору у Пећи, осим Стане Јојић, председнице Кола српских сестара, говориле су Анђелија Станковић, учитељица у пензији, Периша Голубовић, Милица Арсовић, учитељица, Марија Рандић, пензионерка, др Радован Булатовић, лекар, Ружа Рајичевић, учитељица и сељанка Видра Ковачевић. На овај су збор у великом броју дошле жене са села из ближе и даље околине Пећи и Ђаковице. Поред овога збора одржан је и збор жена у селу Витомирици крај Пећи, који је организован преко Кола Српских сестара. — На конференцији жена у Косовској Митровици говориле су Рада Поповић, председница Женског покрета у Приштини, Драгица Буђевац, судски приправник и Бојана Милетић, домаћица из Приштине, па је конференција претворена у збор на коме је изабрана управа Женског покрета, а Стана Михаиловић за председницу. — На организовању жена у Књажевцу радила је Радмила-Сека Ковачевић, студент агрономије, са групом жена. Конференцију је отворила Латинка Станисављевић, учитељица. Затим су говориле професор Драгица Аранђеловић, Љубинка Савић у име студенткиња, �Марија Шеваљевић у име радница и председница Женског покрета у Нишу. — Акцију за право гласа жена у Зајечару водиле су ЈБубица Јовановић-Радосављевић, учитељица и раднице Драгица Нешић и Љубица Лазић. — На припремању велике конференције жена у Петровграду (Зрешанину) уложиле су много напора и активисткиње из околних села, нарочито из Меленаца и Кумана. Конференцију је отворила Емилија Коларов, а говориле су: Зора Крџалић, суплент, у име словачких жена Богомила Салбергер и Марија Јурањи учитељице, у име сеоских жена Љубинка Вуков из Петровграда и Ковица Михајлов из Елемира; у име радница Кунигунда Биндер, у име омладинки Ружа Шулман. — У Великој Кикинди је организовање акције за право гласа жена Партија поверила омладинки Слободанки Ациган-Средојев, која је заједно радила са Олгом Надашки, Меланијом Гранфил и учитељицом Ракилом Марковић. Одржано је неколико припремних састанака са представницима женских друштава, а до наредног састанка који је био заказан за 8. фебруар 1940. године са представницама женских мањинских друштава није дошло због интервенције полиције. Организатори су окривљени што су одржавали договоре без претходне пријаве полицијским властима и без њиховог одобрења. Кажњене су да плате новчану казну од 2500 динара свака. Ову казну по пресуди Градског полицијског казненог судије1) платила је само Ракила Марковић, а остале три одбиле у знак протеста, решене да је претворе у казну затвора. Овакав њихов поступак изазвао је жељено реаговање у јавности, те је под притиском јавног мњења казна смањена и оне су само неколико дана биле у затвору. Дневни лист „Време” у броју од 26. новембра 1939. године, објавио је кратак приказ акције за право гласа жена у Приштини: „Акција за право гласа жена са одушевљењем је прихваћена и од жена на Косову. Већ неколико дана у Приштини се прикупљају потписи на дописним картама које су адресоване председнику владе г. Цветковићу. Јутрос рано све улице, излози и сва истакнута места осванула су преплављена плакатама Женског покрета, у којима се апелује на хумане, сталешке и стручне организације, јавне раднике, омладину и политичке борце за права човека да свесрдно помогну изједначење жена са мушкарцима." ‘) ИРПС — Пресуда Предстојништва полиције од 10. фебруара 1940. градске �Акција за право гласа жена 1939. године, свакако је један од веома крупних успеха КПЈ у мобилисању и револуционисању широких маса жена у целој земљи. Мада овом акцијом жене нису извојевале право гласа, оне су се овом акцијом ујединиле у борби свих напредних снага против рата и фашизације земље. Обухватила је жене свих друштвених слојева и професија, интелектуалке, раднице, домаћице и сељанке. Пренела се на унутрашњост и продрла и до најудаљенијих села. Талас зборова жена захватио је целу земљу. Акција је поведена у време растуће фашистичке агресије и значајних промена у земљи, када је влада Цветковић — Мачек, обећавајући демократске слободе, припремала нови изборни закон. Масовно учешће жена на зборовима, велики број потписа и отисака прстију неписмених жена, сведочи о ширини и снази утицаја КПЈ и радничке класе на расположење жена и целог народа да их помогне да истрају у борби за своје захтеве. На V конгресу КПЈ, у реферату „О организационим питањима” акција за право гласа жена је оцењена као једна „ ... од најуспелијих акција коју су водиле руководством значај шистичке напредне КПЈ масовне жене ... антиратне демонстрације пре рата која под је и имала антифа- против винске политике владе”. „ОМЛАДПНКА" — ЦРТЕЖ ПАУЛИНЕ СУДАРСКИ 80 осо- �МАРКИЦА ЗА ПОМОП ШПАНСКОЈ ДЕЦИ ЖЕНЕ СРБИЈЕ У АКЦИЈИ ЗА ПОМОЋ ШПАНИЈИ И ЖЕНЕ ШПАНСКИ БОРЦИ време (избијања грађанског рата у Шпанији акције КПЈ и Црвене помоћи прерастају у масовни народни покрет за помоћ шпанском народу у борби против фашизма и борби против све очигледније опасности од његове инвазије у Европи. Црвена помоћ је дуго година у нашој земљи развијала активност на помоћи и заштити прогоњених комуниста, политичких затвореника и њихових по- У родица. Она је деловала у градовима и селима, у предузећима и установама, на универзитету, у стручним удружењима и друштвеним организацијама, спортским друштвима и међу грађанима. У „Пролетеру” бр. 23 од 1937. године формулисани су циљеви и задаци Црвене помоћи: „.. мора При се стално изградњи имати у ба да буде широка, масовна ванпартијска 81 Црвене виду да помоћи она тре- �организација. Она потпомаже и води бригу не само о ухапшеним комунистима и њиховим породицама, него и о свш1 жртвама фашистичке диктатуре. Али она није само организаи,ија која дели помоћ, него активна борбена организација која води у борбу против фашистичке диктатуре широке масе радног народа града и села.“ ДР НАДА ДИМИТРИЈЕВИК-НЕШКОВИВ, АЕКАР, ПРЕДРАТНИ ЧААН КПЈ. У ШПАНИЈУ ЈЕ ДОШЛА 1937. ГОДИНЕ ПО ОДЛУЦИ ПАРТИЈЕ. РАДИЛА ЈЕ У БОЛНИЦИ ИНТЕРБРИГАДА У АЛБАСЕТИ, ЗАТИМ У КАТАЛОНИЈИ ЗА СВЕ ВРЕМЕ БОРАВКА У ШПАНИЈИ ПОРЕД СТРУЧНОГ ЛЕКАРСКОГ РАДА БНЛА ЈЕ И ПОЛИТИЧКИ АКТИВНА. ПОСЛЕ ПОВЛАЧЕЊА У ФРАНЦУСКУ БИЛА ЈЕ ОКО ДВЕ ГОДИНЕ У ЛОГОРУ СЕН ЗАХАРИ. КРАЈЕМ 1940. ГОДИНЕ ДОШЛА ЈЕ У ЈУГОСЛАВИЈУ И ОДМАХ СЕ УКЉУЧИЛА У ПОЛИТИЧКИ РАД. ПОГИНУЛА ЈЕ 6. АПРИЛА 1941. ГОДИНЕ ПРИЛИКОМ БОМБАРДОВАЊА БЕОГРАДА ТОНИЦА РИБАР СА СИНОМ ЛОЛОМ, БИЛА ЈЕ АКТИВАН ЧЛАН РОДИТЕЉСКОГ ОДБОРА У ОКВИРУ ЦРВЕНЕ ПОМОНИ, А ЊЕНА КУНА ЈЕДАН ОД ЦЕНТАРА У КОМЕ СУ СЕ ОКУПЉАЛИ ЧЛАНОВИ ПОРОДИЦА УХАПШЕНИХ КОМУНИСТА ЗА ПОМОЋ НАШИМ ШПАНСКИМ ЈУНАЦИМА Неколико стотина најбољих синова наших народа налази се у концентрационим логорима у Француској под неподношљивим условима окивота. Они из дана у дан очекују да им се дозволи повратак у нашу земљу. Али реакционарни београдски властодршци покушавају на све начине да спријече повратаак борцима за независност шпањолске републике, борцима за независност Југославије и слободу њених народа. Њихова ствар је ствар свију нас. Спасити њих и њихове животе значи спасити најбоље синове наших народа, одважне борце за нашу независност, за живот у миру и слободи. Сви радници, сви сељаци, сва омладина, сви поборници мира и демокрације, сви људи у којима није утрнула жица хуманости и људског достојанства, морају се заложити: —- да се дозволи слободан повратак свим нагиим шпанским добровољцима; — да се скупља новчана помоћ за њих; — лиције њима. да се које спријече све шиканације поби спроводио режим над Помоћ нашим шпанским борцима мора бити хитна и ефикасна. Учинимо све да та помоћ што прије дође.1) ПОВ. бр. 6010/39 М. И. п. КОРНЕЛИЈА-НЕЛИ СЕНДЕ-ПОПОВИН, СТУДЕНТ МЕДИЦИНЕ, ПРЕДРАТНИ ЧЛАН КПЈ, БОРАЦ ИНТЕРНАЦИОНАЛНИХ БРИГАДА У РЕПУБЛИКАНСКОЈ ШПАНИЈИ И БЕЛЕШКА ПОЛИЦИЈЕ У ђачкој колонији у Сен Захари2 (департман Вара) налазе се наше лекарке које су биле као добровољци у републиканској Шпанији и то: др Нада Димитријевић, лекар из Београда, Олга Беловић, медицинар из Београда, Марија Хабулин, студенткиња из Загреба, др Добрила Шиљак-Мезић и Лујза Пихлер из Јајца (Борка Демић-Пихлер). У интернационалним бригадама није било много жена из Србије, али су оне, и поред своје малобројности, имале значајну улогу не само међу борцима него и међу шпанским народом. У многобројним дописима добровољаца са другарским симпатијама и признањем говори се о другарицама које су ') „Пролетер”, маја 1939. године. ВИИ, бр. 51/2—1, к. 11. !) 82 �их са пуно самопрегора неговале по болницама. Сваки од њих је памтио несебично залагање др Наде Димитријевић-Нешковић, др Добриле ШиљакМезић, др Аделе Бохуњицке-Поце, Корнелије Сенде-Поповић, Борке Демић-Пихлер, Олге Драгић-БеловићМилице, Лизе Гаврић, Марије Хабулин као и свих другарица које су дошле у Шпанију да дају свој допринос борби против фашизма. РАНЕ И УСПОМЕНЕ1) Од М. Сп.2) Хоспитал „Пасионарија" Прво познанство — друг Миоч, кршни Далматинаи,, обућарски радник. Он је рањен дана још у јануару. изненади ме Кроз неколико посјетом другарица Милица,3) са којом смо пошли из Прага, али смо је морали оставити у Паризу. — Ипак си стигла? Дуги, разговори, прашке успомене, на студијама, на заједничко путовање до Париза. Другови, којима су се ране заа,ијељавале, посјећивали су ме сваки дан: Фрањо, Мато, Срећко, Милош, Мирко, Антон и многи други. Милица ми је стално доносила црвене руже, колаче и ГРУПА РАЊЕНИКА-ЈУГОСЛОВЕНА У ШПАНИЈИ СА ЛЕКАРКОМ ДР АДЕЛОМ БОХУЊИЦКИ-ПОЦОМ И БОЛНИЧЛРКАМА БОРКОМ ДЕМИП ПИХЛЕР И ОЛГОМ БЕЛОВИК ДРАГИИ утјеху. Долазиле су и друге наше дјевојке: доктор Анка (наша ,,Поца“У), Босанка Борка,5) којој је муж погинуо још у првим бојевима код Мадрида. Њеној бризи и енергији имам све да захвалим. И њеној п свију других, који су ми помагали, опет на други начин — једнако потребан рањенику —• писмима и посјетама. Другу Вељку Влаховићу, кога је живот ломио као никог, али сломио није и неће. Старом познанику и пријатељу земљаку Стефановићу. Ј1изи,е) коју назива цом“... у Аустријанки њена 7-годигиња писмима ,,драгом другарици ћеркица другари- Тек сто гиездесет и први дан одлазим заједно с Брацом у Аликанте. Последњи поглед на болницу „Пасионарија“. Асоцијацгсја мисли: боље је умријети стојећи, него живјети на кољенима. Последњи АЛИЈАНСИ ЖЕНСКИХ ПОКРЕТА НОВИ САД стисак руке Анки и Лизи. Последњи Миличин пријатељски пољубац. — Да будеш здрав!“ ') ,,Крв и живот за слободу!” Слике из живота и борбе студената из Југославије у Шпанији. Издање Федералне уније шпањолских студената (У.Ф.Е.Х.), Барцелона 1938. “) Марко Спајић, студ. архитектуре у Прагу. ) Олга Драгић - Веловић. ‘) Др Адела Вохуњицка. ‘) Борка Демић - Пихлер. 6) Лиза Гаврић. У прилогу Вам гиаљемо молбу др Чолић и В. Димитријевић, којом се у име породгсца бивиших добровољаца из Републике Шпаније обраћају овоме Покрету ради интервенције код надлежних власти да се добровољцима нашим држављанима дозволи повратак у отаџбину. 83 Председнигитво овога Покрета на својој седници одржаној 26. јуна о. г. закључило је да се молиоцима изађе у сусрет, с тим да се молба упути Алијанси као представнику свих покрета у нашој земљи, са молбом да Алијанса предузме све потребно како би се добровољци, наши синови, браћа и сестре и мужеви, могли вратити у своју земљу, свјим породицама, да би ако потребно буде могли послужити и својој отагј-бипи. Они ће зато бити способни, јер су се знали борити и �зо ствар француске демократије као и за ПОШТАНСКА ПРИЗНАНИЦА НА ПАКЕТ КОЈИ ЈЕ ИЗ ПРИЗРЕНА ПОСААТ ШПАНСКОМ БОРЦУ ДАНИАУ АЕКИБУ слободу друшх народа. Уколико сматрате да је згодније да овај Покрет самостално у своје име поднесе надлежнима молбу, молимо да се приложена молба нама врати са упутством како да поступимо. зо У Сомбору, 3. јула 1940. За тајника (потпис нечитак) Прилог: 1 молба ПОТПИСИ ЧЛАНОВЛ ПОРОДИЦА ОСУБЕНИКА НА АПЕЛУ УПУНЕНОМ ЛЕКАРСКОЈ КОМОРИ ЗА ПОБОЉШАЊЕ УСЛОВА ЖИВОТА ПОЛИТИЧКИХ ОСУБЕНИКА И МОГУННОСТ ЊИХОВОГ ЛЕЧЕЊА У БОЛНИЦИ Са поштовањем председница Иванка уд. Маглић с. р.‘) П. н. ЖЕНСКОМ ПОКРЕТУ СОМБОР Шеснаест месеци се у концентрационим логорима у Француској налази 250 наших држављана, а више од 80 је одведено у радне компаније. Сви су они добровљци бивше Шпанске републиканскс војске. Седамнаест синова наше земље налази се више од две године у заробљеништву код генерала Фрнака. Када је 1936. год. букнуо рат у Шпанији, наша деца, браћа, сестре и мужеви отигили су тамо, верни традицијама својих народа, који су сваку борбу за слободу, напредак и мир осећали као своју. Њихово учешће у борби шпанског народа поздрављено је и праћено са дивљењем и симпатијама од читавог нашег народа. Борба у Шпанији није била само борба шпанског народа за своја права, већ и ствар читавог напредног човечанства. То је била борба шпанског народа за слободу а против унутрашњих и иностраних завојевача, борба против поробљавања малих народа, борба за демократију и културу. Наши добровољци борили су се за мир у Европи, за мир на Балкану а против тадашњих подстрекача рата. Борећи се у Шпапији, шпански народ и добровољци међународних бригада бранили су и трећу границу Франп,уске од тадашњих нападача и борили сс 84 слободу и мир француског народа. Пре свршетка рата, када се говорило у Друштву народа о повратку добровољаца, француска влада се обавезала да ће дозволити добровољцима из међународних бригада прелаз преко француске територије; а наша влада, са низом других влада, да ће их примити натраг. По свршетку рата, наши су добровољци прешли у Француску, где их није чекала слобода него концентрациони логор, а југословенска влада није одобрила повратак у земљу. Временом, већина добровољаца других народности повраћена је у своје земље. Наши синови, браћа и мужеви, међутим, по вољи југословенске владе морали су остати у концентрационом логору у Гирсу, где је поступак према њима био гори него у злогласним немачким концентрационим логорима.... Нашс. деца, браћа, сестре и мужеви нећс нигита друго него да се врате у своју земљу, својим породицама и то им право не може и не сме нико одузети. А разлог да им се то право одузме, не можс ни у ком случају бити тај што су се доследно борили за мир у свету и за обезбеђење мира нашим породицама, којима јс и данас мир главни циљ. Ми вас стогс. молимо да протестима, представкама и петицијама тражите: 1) Од француске владе (преко њеног посланика): да се престане са злостаављањем, наших добровољаи,а, са насилним сврставањем, у радне компаније, да им се загарантује живот и да не праве сметње њиховом повратку у земљу. 2) Од југословенске владе: да нашим добровољцима одмах дозволи и омогући (давањем потребних исправа) несметан повратак у земљу. Очекујемо од вас да ћете схватити тежак положај у коме се налазе наши добровољци и ми, њихове породице, и да ћете учинити све што можете да се врате наши најближи, који су несумњиво заслужили да се за њих залажу они којима слобода, мир и човечанство нису празне речи. За породице бивших добровољаца из Републике Шпаније: Др Чолић, с. р. В. Димитријевић, с. р.1) Врига о југословенским добровољцима који су се борили у Шпанији у редовима интернационалних бригада, била је једна од великих акција КПЈ. Партија је у својим напорима да организује помоћ шпанским борцима и њиховим породицама наишла на потпуну спремност женске омладине да се до максимума заложи у овој акцији. Девојке су писале непознатим борцима, слале им пакете и новац, стављале се на располагање њиховим породицама и пружале им потребну помоћ. Активност омладинки није престала ‘) ИРП, бр. 8825/ХП, 8—5. — Циркуларно писмо Одбора за помоћ Југословенима добровољцима из шпанског грађанског рата. �ни после повлачења интернационалних бригада из Шпаније. Напротив, она се још више појачала и представљала је у то време врхунац масовног одзива женске омладине за помоћ шпанским борцима. Снага ове акције била је у томе што се женска омладина масовно прикључила општем одзиву за помоћ шпанским борцима, који су после повлачења били конфинирани у логорима на југу Француске. На пример, Омладинска секција Женског покрета је у целости деловала као један актив за помоћ шпанском народу и Југословенима, борцима републиканске Шпаније. у Паризу је деловао преко разних пунктова југословенски комитет за помоћ шпанским борцима, који је ангажовао на курирским и разним другим пословима један број другарица, углавном из Београда, које су повремено долазиле или су се дуже задржавале у Паризу. Међу њима су биле: Бранка Савић, Слобода Трајковић, Вера Бакотић, Криста Ђорђевић, Даница-Даца Јовачевић, Милица ЗорићЧолаковић, Мира Вучковић, Злата Увалић и Лула Вучо. У Београду је 1939. године, после повлачења интернационалних бригада из Шпаније, на иницијативу Партије, од- носно Црвене помоћи формиран одбор за помоћ шпанским борцима. Да се овом одбору не би приписао искључиво политички карактер, у њега су ушли чланови породица шпанских добровољаца: Драгица Чолић — мајка Славка Чолића, Вера Димитријевић — сестра др Наде Димитријевић-Нешковић, била је секретар овог одбора, затим Илија Драпшин — отац Петра Драпшина, Елза Манола-Цоловић — сестра Срећка Маноле, Јован Максимовић — отац ЈБубе Максимовића, Радмила Беговић —• сестра Вељка Беговића, Јулијана Поповић — сестра Стеве Поповића-Милића, ЈБубица Тодоровић Виталић — сестра Јелисија Поповског и др. Овај је одбор развио исте године врло широку делатност у јавности и код власти да се Југословенима — шпанским борцима дозволи повратак у земљу. Упућен је апел свим друштвеним и сталешким организацијама да подрже и помогну ову иницијативу. Властима су подношене петиције које су стизале из свих крајева с потписима истакнутих јавних радника, угледних грађана, радника, сељака, студената, радница и домаћица. Док су власти оклевале да дозволе повратак шпанским добровољцима у земљу, Партија је организовала њихов илегални повратак. У малим групама и појединачно, многи су успели да се пребаце преко границе, а прихватили су их специјално организовани пунктови, породице, пријатељи и другови. У једном од пунктова у Београду 1940. године радила је Елза Метерли, курир ЦК КПЈ. Под притиском јавног мњења, власти су најзад дозволиле нашим добровољцима из Шпаније да се врате у земљу. Организован је скупни транспорт бродом, који је у сплитском пристаништу дочекала полиција и готово све повратнике при искрцавању похапсила а затим спровела у логор у Билећи. Мали је број успео да умакне полицији, а од жена др Нада Димитријевић-Нешковић и Борка Демић-Пихлер. После повлачења интернационалних бригада из Шпаније, шпански борци настављају борбу у другим условима. Они су учесници покрета отпора у земљама поробљене Европе. А у нашој земљи — где се дугогодишња борба против фашизма претвара у оружани устанак — они међу првима 1941. године ступају у рат за одбрану земље и националне независности. политички ШТРАЈКОВИ, ДЕМОНСТРАЦИЈЕ И АКЦИЈЕ ЗА ОДБРАНУ ЗЕМЉЕ ушење политичких слобода, све бруталнији полицијски режим и све јаснија оријентација владе према „силама осовине”, а истовремено све тежи економски положај широких радничких и сељачких маса, изазвали су револт против владајуће политике и режима. У борби против таквог стања КПЈ је, преко радничких, студентских и других организација, водила низ политичких штрајкова, демонстрација и акција у свим крајевима земље. Позивајући и жене у борбу против ненародне владе Цветковић-Мачек, у једном од летака се, између осталог, каже: Г „Радне жене! Мајке, сестре и кћери! оорбо против вагиег ропства, за света материнска права, за животе вагиих милих, неодвојива је од борбе радног народа. Не патите ћутке, већ устаните заједно са радним народом против оних који вас и вашу деи,у бацају у беду, а ваше шле хоће да баце у ратни пожар."1) Демонстрацијама од 14. децембра 1939. године претходиле су забране радничких и студентских скупова у Београду и другим местима. Цепосредни повод била је забрана студентског збора у Београду, који је био заказан за 14. децембар пре подне. Демонстрације су организовали Покрајински комитет КПЈ за Србију и Месни комитет КПЈ ') ИАБ 85 за Београд, а у њима је учествовало око 5.000 људи. Међу демонстрантима је био и велики број радница, студенткиња, намештеница и др. Оне су дошле организовано, укључене у групе по предузећима, струкама или организацијама. У демонстрацијама је на разним местима у Београду рањено више радника и студената. Убијени су Мирко Луковић, студент медицине, члан Акционог одбора стручних студентских удружења, Рајко Лалић, столарски радник, Голубовић, радник. Тешко су рањени и умрли у болници Боса Милићевић, студент Више комерцијалне школе и Живан Седлан, студент технике. �Полиција је поводом ових демонстрација похапсила велики број људи. Кристина Ковачевић, кожарска радница и Боса Цветић, дипломирани студент филозофије ухапшене су под оптужбом да су учествовале у организовању демонстрација, а као учесници су, поред других, ухапшене студенткиње: Мирослава Ацовић, Вера Врбанац, Ранка Марковић и Олга Иинчић. И поред свих мера, полиција није успела да спречи да се сахрана четрнаестодецембарских жртава претвори у општенародну жалост и израз солидарности са борбом коју је водила радничка класа. УЧЕСНИЦИ ДЕМОНСТРАЦИЈА 14. ДЕЦЕМБРА 1939. ГОДИНЕ V БЕОГРАДУ У ЧЕТРНАЕСТОДЕЦЕМБАРСКИМ ДЕМОНСТРАЦИЈАМА У БЕОГРАДУ ТЕШКО ЈЕ РАЊЕНА БОСА МИЛИЕЕВИЕ, СТУДЕНТ ЕКОНОМСКО-КОМЕРЦИЈАЛНЕ ВИСОКЕ ШКОЛЕ. ПОДЛЕГЛА ЈЕ РАНАМА 19. ФЕБРУАРА 1940. Мирко Луковић је сахрањен у свом родном месту Краљеву. Акциони одбор стручних студентских удружења одредио је делегацију која је требало да присуствује његовој сахрани. Међутим, на београдској железничкој станици ухапшен је један део делегације, а од другарица: Драгица Правица, Брана Перовић, Зора Бегенишић, Милка Јовановић, Вера Црвенчанин, Наталија и Милица Џигурски. Приликом сахране, којој је присуствовао велики број грађана Краљева и околине, а највише омладине, дошло је до интервенције полиције. На путу за гробље жандармерија је зауставила поворку захтевајући да крене споредним улицама. Жандарми су били спремни да пуцају, али су устукнули пред одлучним држањем грађана, а нарочито жена. Кринка Благојевић,1) мајка троје деце, жена угледног краљевачког лекара, иступила је из поворке и рекла: ,,Жене и мајке, станимо напред, нека у нас пуцају”. Рањеним демонстрантима Боси Милићевић и Живану Седлану стизала су писма и телеграми радничке, студентске и средњошколске омладине. У писму које им је упутила омладина Краљева и околине каже се, између осталог: „Ми, омладина Краљева и околине, хоћемо. . . да изразимо своје дивљење вагиој храбрости. Ми се поносимо вама и ценимо вашу борбу ... Уверавамо вас да ћемо предано прихватити борбу коју сте ви започели, желимо да и вас што пре видимо у својим редовима, да нас својим примером храбрите и подсећате колико велика и узвигиена треба да буде борба која се води за светле интересе народа и омладине .. “2) А у писму омладине Чачка и околине стоји: <) Изгубила два сина у НОБ. ИАБ !) 86 , �„Мк се дивимо свим друговима и другарицама рањеним крвавог четвртка 14. децембра, дивимо се држању другарице Босе Милићевић, која је, тешко рањена, стојички и херојски подносила најтеже болове не пустивши ни сузе ни јаука."1 Ова писма је потписало преко стотину радника, студената и средњошколаца. Тешко рањена у обе ноге дум-дум мецима, Боса Милићевић је лежала у Општој државној болници. И поред свесрдног залагања чланова болничког партијског актива, лекара, сестара нудиља и свег болничког особља, подлегла је ранама 19. фебруара 1940. године. Сахрањена је 21. фебруара у Жеднику. Акциони одбор стручних студентских удружења организовао је испраћај њених посмртних остатака из Београда, коме је поред студената присуствовало много грађана и напредне омладине. „У поворци је узело учешћа преко 800 људи. Одржано је 11 говора, а на гроб је положено 18 венаца”.2) Између осталих говорника, у име омладине Жедника над гробом су се од Босе опростили Анка Дубајић-Кмезић и студенти Бранко Поповић и Ђока Ивановић. У прогласу који је МК КПЈ за Београд издао на годишњицу догођаја, 14. децембра 1940. године, каже се: „Четрнаести децембар је дан када је пролетаријат Београда, на позив своје Партије, изашао на улице да манифестује своју готовост за нове и олучне борбе за велике акције. Тога дана радници и раднице, радничка омладина и сви радни људи, сврстани у густе редове са радним студентима, демонстрирали су против империјалистичког рата, против скупоће и шпекулације, за мир и слободу. Тога дана одјекнуо је улицама Београда протест свих радних људи против ненародне владе Цветковић—Мачек и њених намера за увлачење нагие земље у табор зараћених империјалистичких завојевача.“3) ПОТПИСН ПОДРШКЕ И ДИВЉЕЊА НА ПИСМУ НАПРЕДНЕ ОМААДИНЕ КРАЉЕВА И ОКОЛИНЕ РАДНИЦИМА И СТУДЕНТИМА РАЊЕНИМ У ДЕМОНСТРАЦИЈАМА 14. ДЕЦЕМБРА 1939. ГОДИНЕ У БЕОГРАДУ • ДЕМОНСТРАЦИЈЕ У ПЕЋИ Велики одјек у јавности имале су крваве демонстрације у Пећи 11. маја 1940. године, против рата, скупоће и незапослености, које је организовао ‘) ИАВ !) ИАВ Из књиге записника Акционог одбора струч них студентских удружења. 3) ИАБ МК КПЈ. У демонстрацијама су учествовали не само комунисти и народ Пећи, већ и много сељака из околних села, као и комунисти и већи број симпатизера из ђаковичког и источког среза. Из пећке гимназије је учествовало много ђака, а нарочито је било велико учешће омладинки и жена. Како је као непосредни повод истакнута скупоћа, демонстрације су почеле на пијаци паролама: „Доле скупоћа!”, „Живела слобода!”, „Хоћемо савез са СССР-ом!”, „Хоћемо мир, нећемо рат!” „Слобода и права народа Југославије 87 најбоља су гаранција за одбрану земље!” и др. Дошло је до сукоба са жандармима, рањено је неколико демонстраната, а од жена Катица Брајовић и Милуша Поповић. Ухапшено је више од 40 демонстраната. У сакривању демонстраната које је гонила полиција учествовао је велики број жена и целе породице, међу којима су биле породице Иване Ћиповић из Пећи и Стругар из Витомирице. Обе породице су са свим својим члановима учествовале у акцијама КПЈ пре рата и у НОБ. �са Совјетском Унијом! партија Југославије! Живјела Ком. МЈЕСНИ КОМИТЕТ КОМУНИСТИЧКЕ ПАРТИЈЕ ПЕЋ” ДЕМОНСТРАЦИЈЕ У СРЕМСКОЈ МИТРОВИЦИ У Сремској Митровици је 11. децембра, дошло до великих демонстрација, у којима су учествовали радници из предузећа: „Митрошпера”, „Жунтера” и Пиваре, затим занатски радници и много грађана, жена и омладине. Демонстрације су биле уперене против реакционарне политике владе, а нарочито против скупоће и тешког положаја радника. Организатор демонстрација био је Окружни комитет КПЈ за Срем. Истога дана је напредна омладина Сремске Митровице издала летак у коме, између осталог, стоји: „Радници и раднице, сељаци и сељанке и поштена јавности, Б9РБЕ АНДРЕЈЕВИП-КУН: „ЧЕТРНАЕСТИ ДЕЦЕМБАР ковни одбор. У Кошутњак је изашао крваве догађаје 8 . септембра 1940. МК КПЈ за Пећ издао је исте ноћи проглас који је растурен у граду и околним селима: „РАДНОМ НАРОДУ МЕТОХИЈЕ') РАДНИЦИ, СЕЉАЦИ, ГРАЂАНИ, ОМЈ1АДИНО, ЖЕНЕ, ви сте свједоци крвавог 11. маја у Пећи, када је побјеснела жандармерија проливала крв радника, сељака, грађана, омладине и жена, крв која се не смије и не може заборавити. РАДНИЦИ, 11. маја проливена је ваша крв зато што сте се борили против увлачења народа Југославије у рат, против скупоће, незапослености, глади, биједе, прогона, концентрационих логора, а зо осмочасовни радни дан, за већу надницу, за социјално осигурање, за право штрајка и политичког организовања радничке класе. Збијте још чвршће своје редове под вођством Комунистичке партије за остварење својих захтјева. СЕЉАЦИ, и ваша је крв проливена зато што сте се борили против увлачења у рат а за повратак мобилисаних војника кућама... зато што сте устали противу глади и биједе, скупоће и шпекулације, пореза, трошарина и осталих намета. Заједнички са радничком класом продужите започету борбу до коначног испуњења ваших захтјева. Ситни ТРГОВЦИ И ЗАНАТЛИЈЕ, 11. маја вођена је борба и за ваше захтјеве, против картела и крупних трговаца који ') ирпс, вас гуше а за добијање кредита и побољгиање вашег положаја. ВОЈНИЦИ, синови радног народа, ви сте мобилисани против ваше воље с намеромда вас гурну у противнародни рат, а у исто вријеме убијају вам оне које сте оставили код куће, зато што су тражили да им се вратите. Помозите борбу ваших породица за ваше неодложно враћање куаћма. ЖЕНЕ, МАЈКЕ, СЕСТРЕ, ПРОЛИВЕНА је крв ваших синова и кћери, мужево и браће. Не бришити кришом сузе већ храбро устаните у одбрану живота еаших најмилијих и тражите да се похапшени одмах пусте на слободу. ОМЛАДИНО, твоја је крв залила блатњаве улице Пећи. Нека ти та крв буде завјет да још чвршће збијеш своје редове и окупиш сву радну омладину против рата а за мир, хљеб и слободу . . . РАДНИ НАРОДЕ МЕТОХИЈЕ, нека еи 11. мај буде путоказ и подстрек да заједно са читавим народом Југославије наставиш отпочету борбу за мир, против рата и ратних припрема ненародне Цветковић—Мачекове владе, за народну владу радника и сељака, која ће се у спољној политици ослањати на Совјетски Савез а у унутрагињој на слободне народе Југославије. Живио 11-ти мај. Живјела борбарадног народа за хљеб, мир и слободу! Доле империјалистички рат! Доле крвава влада Цветковић—Мачек! Доле концентрациони логори! Доле Закон о заштити државе! Доле Уредба о преком војном суду! Живио СССР! Живио савез 88 Око 600 радника и радница заједно са својим старијим друговима изашли су 11. децембра протестујући ... против ПЕТОКОЛОНАШКЕ ПОЛИТИКЕ ВЛАДЕ ЦВЕТКОВИЋ—МАЧЕК, ВЛАДЕ БЕСПРАВЉА, ТЕРОРА И ШПЕКУЛАЦИЈЕ, а захтевајући . . . да се представницима радника и сељака предају одбори зо сузбијање скупоће и шпекулације. Место испуњења захтева, млади радници н раднице добили су полицијске и жандармеријске кундаке у груди и леђа, хладну воду на децембарском поподневу. ТАКО ДОЧЕКУЈЕ РАДНИЧКУ ОМЛАДИНУ НЕНАРОДНИ РЕЖИМ, РЕЖИМ БЕЛОГ ТЕРОРА. ДРУГОВИ И ДРУГАРИЦЕ, После ове акције за очување живота хапсе се омладински и народни борци. На оправдану борбу радничке класе и омладине одговара се још већим притиском како би се ова сломила и тако обезбедила несметана пљачка омладине и радног народа. Али одлучним захтевом радника да се сви похапшени ослободе, морали су сви другови и другарии,е бити пуштени на слободу, што показује да је радничка класа и омладина увидела којим путем треба ићи у одбрани својих права и слобода, а тај ПУТ, ТО ЈЕ ПУТ СПАСА, ПУТ БУДУЋНОСТИ, ПУТ БОРБЕ РАДНИЧКЕ ОМЛАДИНЕ И СВИХ УГЊЕТЕНИХ НА СТРАНИ РАДНИКЕ КЛАСЕ И ПОД ЊЕНИМ ВОЂСТВОМ ПРОТИВ ОВОГ РЕЖИМА РОПСТВА, РАТА, ПЉАЧКЕ И КРВИ, ЗА ПРАВУ НАРОДНУ ВЛАДУ". После демонстрација је дошло до хапшења. Полиција је целе ноћи купила раднике и раднице и одводила их у �затвор. Међу прогоњенима су биле: раднице — активисти синдиката Јела и Мира Пеовић, Лиза и Сока Ајхингер и Дана Љубинковић. Делегације радника и грађана захтевале су да се ухапшени пусте на слободу, претећи генералним штрајком. Под овим притиском ухапшени су пуштени. 8. СЕПТЕМБАР 1940. Полицијски терор над но је дошао до излета у Кошутњак, масама отворе- изражаја приликом 8. септембра 1940. године. Организатор излета био је Месни комитет КПЈ, односно Месни међуструковни одбор. У Кошутњак је изашао цео партијски и скојевски актив Београда, много студената, средњошколаца и радничке омладине, велики број женске омладине, а како је дан био сунчан, изашло је и много радничких породица са децом. Овакви скупови су увек имали одређени политички, културни и спортски програм. Полиција је изненада оружјем напала излетнике: убијени су Димитрије Димовић-Димче, текстилни радник, Славко Диновић, ученик средњотехничке школе и Бранд Петрушевић, ученик VII разреда гимназије; рањених је било неколико десетина а око стотину је одведено у Главњачу.1) Једна сала другарица2) учесник излета опије неке детаље овога окршаја: „И ја сам потрчала према прузи и ту ми се један дечак ухватио за руку, плачући, јер се био изгубио од оца. Ухватила сам малог — било му је пет гаест година, и са њим сам потрчала, али тамо су пуцали и ја сам се вратила. Видела сам како је Лепу Стаменковић један човек у цивилу, ваљда неки агент, покушао да савлада, али Лепа се гушала са њим... Успела је да се отргне од агента али јој је он сву хаљину раздерао ... Потрчала сам натраг V. видела да су једног рањеног друга двојица носила на рукама, а њему је из врата ишла крв и сливала се преко рамена и леђа. Када сам претрчала пољану да се докопам шуме, видела сам Веру Лазовић како се рве са једним жандармом. Он ју је ударао кундаком, а Вера онако висока, снажна, ухватила је за кундак и нагло повукла себи, затим га је одгурнула и жандарм, који није очекивао отпор, посрнуо је и пао ...“ Деветог септембра 1940. године, Месни комитет Комунистичке партије Југославије за Београд, издао је Саоп') Годишњак града стр. 399. ^ Катица Хладни. Београда, књ. VI, ПОЗИВ НА СТРЕЉАЧКИ КУРС МНОГЕ СУ СЕ СТУДЕНТКИЊЕ ВЕЖБААЕ У РУКОВАЊУ ОРУЖЈЕМ И У ТОКУ НОР ПРИМЕНИЛЕ ЗНАЊЕ СТЕЧЕНО НА СТРЕЉАЧКИМ КУРСЕВИМА 1959, 89 �штење о догађајима у Кошутњаку које се завршава речима: „ . . . Радни људи и радна омладино! Збијте своје редове, сједињујте борбу за ваша животна права с борбом за политичке слободе радничке класе и радног народа. Протестујте против насиља владе и њених слугу. Слава осмосептембарским жртвама! Доле бели терор! Живело борбено јединсГво радничке класе и радног народа за бољи живот и слободу!“ АПЕЛ СТУДЕНТСКОГ ОДБОРА ЗА ОДБРЛНУ ЗЕМЛјЕ У АКЦИЈИ ЗА ОДБРАНУ ЗЕМЛјЕ ОД РАТА И ФАШИЗМА ПРЕДЊАЧИЛЕ СУ НАПРЕДНЕ ОМЛАДИНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ, У КОЈИМА СУ СЕ ОМЛАДИНКЕ ИСТИЦАЛЕ СВОЈОМ АКТИВНОШНУ, ПРЕ СВЕГА У РАДУ ТЕЧАЈЕВА ПРВЕ ПОМОНИ То је био одговор београдског пролетаријата и слободарског Београда на крваве догађаје 8. септембра 1940. године. АКЦИЈА ЗА ОДБРАНУ ЗЕМЉЕ Акција за одбрану земл.е 1939. године била је врло широко постављена и разграната. Разним курсевима били су обухваћени чланови и кандидати Партије и сва напредна радничка, студентска и средњошколска омладина. Женска омладина је највише била оријентисана на курсеве прве помоћи, а да би ови били што успешнији, коришћене су за рад све легалне могућности, пре свега организације Црвеног крста, а затим и друге грађанске организације. У Београду и у свим местима у унутрашњости организовани су курсеви прве помоћи најчешће у оквиру рада Црвеног крста. У организовању течајева прве помоћи ангажовале су се свуда партијске и скојевске организације, а у Београду су биле нарочито активне и посебно за тај рад задужене партијске организације удружења медицинског особља: Удружење лекара, стажера и волонтера, Удружење медицинских сестара и Удружење болничара. Активи лекара, медицинских сестара и другог болничког особља организовали су велики број илегалних санитетских курсева, на којима су се младе раднице, студенткиње и друге омладинке оспособљавале за пружање прве помоћи у случају потребе. Поред тога, они су обезбеђивали предаваче и за многе друге курсеве у Београду на којима се омладина, пре свега женска, припремала за одбрану земље.1) ‘) Др Нада Димитријевић - Нешковић и Ворка Демић - Пихлер, после повратка из Шпаније, много су допринеле организовању овог рада. Оне су учествовале и у раду партијске ћелије средње медицинског особља, која је формирана 1940; секретар је била Саша Јаворина, а чланови: Амалија - Малчи Подгоршек Јакшић, Ђурђица Штимац, Деса Станић и Илонка Голик. 90 �У Нишу, после забране рада Женског покрета,1) готово све омладинке су се уписале на курс прве помоћи; у Призрену је, непосредно пред рат, Црвени крст уз помоћ женских друштава организовао тромесечни санитетски курс на коме је било 25 полазница; у Приштини је Женски покрет образовао одбор за одбрану земл>е, у који су ушле представнице свих женских друштава, а Црвени крст је, опет на предлог Женског покрета, покренуо санитетске течајеве који су били спојени са течајевима за одбрану од напада из ваздуха. У Зрењанину је Партија имала своје упориште у самом Црвеном крсту још од 1936. па све до 1941. године. За то време у Црвеном крсту су организовани курсеви на којима је оспособљено за указивање прве помоћи око 400 жена из града и околних села. У Меленцима је крајем 1940. године Партија организовала болничарски течај, на коме је оспоеобљено 30 жена; у Краљеву је пред рат одржан санитетски течај којим је руководила др Милева Карајовић; у Чачку је 1940. године одржан шестомесечни курс прве помоћи. И у Куршумлији је пред рат одржан курс прве помоћи. У Косовској Митровици је актив жена 1940. године организовао санитетске курсеве. У Врању је непосредно пред избијање рата организован санитетски крус са око 40 полазника, омладинаца и омладинки. У Јагодини су пред рат организована два курса за прву помоћ. У Крагујевцу је организовано више болничарских течајева, а и у многим другим местима у Србији. На овим курсевима припремане су и прве болничарке за партизанске одреде. Значај и улогу коју су оне имале за време НОБ истакао је друг Тито у интервјуу „Жени данас”: ГРУПА УЧЕНИЦА XVIII КААСЕ ШКОАЕ ЗА СЕСТРЕ НУДИЉЕ. ШКОАА ЗА СЕСТРЕ НУДИЉЕ ДААА ЈЕ НИЗ АКТИВИСТА КОЈЕ СУ КАО МЕДИЦИНСКЕ СЕСТРЕ БИЛЕ ПОЛИТИЧКИ РАДНИЦИ И ОРГАНИЗАТОРИ МНОГИХ АКЦИЈА НА СВОМ ТЕРЕНУ, А У ТОКУ НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОГ РАТА ПОЖРТВОВАНЕ БОЛНИЧАРКЕ, ХРАБРН БОРЦИ И ОДЛУЧНИ ПАРТИЈСКИ РУКОВОДИОЦИ. МЕБУ ЊИМА СУ БИЛЕ: АМАЛИЈА-МАЛЧИ ПОДГОРШЕК-ЈАКШИК, ЉУБИНКА ВОРБЕВИП, ПАУЛА ЛЕВСТЕК, ИЛОНКА ГОЛИК, ДЕСА СТАНИН, АНБЕЛКА КОСАНОВИК, САША ЈАВОРИНА, БУРБИЦА ШТИМАЦ, ЕСТЕР ПЕРЕРА, ЦИТА ЛОВРЕНЧИЧ-БОЛЕ, МАРТА ХОЧЕВАР, БЛАГОРОДНА ЏИДРОВА ТЕЧАЈ ДОБРОВОЉНИХ БОЛНИЧАРКИ УОЧИ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА У УЖИЦУ „... Жене су уносиле хуманост у нагиу борбу и она се преносила и на наше борце. Тако је у току рата чување и спасавање рањеника представљало моралну обавезу сваког нашег борца. А њу су бага жене унијеле међу нас. Тај хумани елеменат одиграо је огромну улогу у јачању борбеног морала, јер су наши људг1 знали да ће, ако буду рањени, бити учињено све да се спасу .. ,“2) Пракса стечена у овим условима коришћена је током НОБ, на ослобођеној и неослобођеној територији, као својеврсна форма рада са женском омладином. ') ИРПС, бр. 12067. „Борба”, бр. 108, 10. мај 1959. 2) 91 �ДПЕД ЈУГОСЛОВЕНСКОГ ЖЕНСКОГ САВЕЗА СВИМ ЖЕНАМА ЈУГОСЛАВНЈЕ ДА СЕ ОРГАНИ ЗОВАНО ПРИПРЕМАЈУ ЗА ОДБРАНУ ЗЕМЉЕ. У ОВАЈ САВЕЗ БИЛА СУ УЧЛАЊЕНА СВЛ ЖЕНСКА ДРУШТВЛ II ОРГАНИЗАЦИЈЕ. НАРОДНИ ХЕРОЈ СПАСЕНИЈА-ЦАНА БАБОВИП ОСУБЕНА ЈЕ 1937. НА ДВЕ ГОДИНЕ РОБИЈЕ ЗБОГ ПОЛИТИЧКОГ И ПАРТИЈСКОГ РАДА. КАЗНУ ЈЕ ИЗДРЖАЛА У ЖЕНСКОМ КАЗНЕНОМ ЗАВОДУ У ПОЖАРЕВЦУ У ЗАТВОРИМА ПРЕДРАТНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ роз затворе и робијашнице предратне Југославије прошло је и много жена суђених и осумњичених за политичке преступе. Нарочито су велика хапшења настала после завођења војномонархистичке диктатуре 6. јануара 1929. године, када се Комунистичка партија Југославије нашла под још жешћим ударцем режима и полиције него ранијих година. К Оптуженима је суђено по Закону о заштити државе, који је био донет после доношења „Обзнане”, а после завођена диктатуре установљен је и Суд за заштиту државе. Пресуде овога Суда биле су драконске, изрицане су дугогодишње казне често и за незнатне „кривице”. У примени метода мучења полиција није правила разлику између мушкараца и жена. Упркос пблицијској тор- 92 тури, другарице су својим држањем пред класним непријатељем оправдале поверење које им је Партија указала. Оне нису одавале свој рад нити су теретиле оне са којима су сарађивале. „Из извјештаја који су подношени У комунистичким ћелијама, видио сам да су другарице у оно доба невјероватно савјесно испуњавале обавезе које су доби- �јале од своје организације, без обзира на сву опасност која им је пријетила. Када су падале полицији у руке, апсолутно се није могло ни посумњати да се нису достојно држале. У илегалном раду оне су се добро сналазиле, али када би пале у руке полицији, за њих је било важно да што часније из ње изађу.”1) Тито“ Од завођења шестојануарске диктатуре 1929. па до 1941. године кроз Женски казнени завод у Пожаревцу прошло је преко 40 жена политичких осуђеника из разних крајева Југославије, пошто је то био једини затвор у коме су издржавале казну женеполитички осуђеници. То су биле: Савка Тасић и Роза Мартон (осуђене на по 10 година робије), Ката Говорушић (5 година), Евица Нускерн и Марија Брезник (обе на по 3 године) и Паула Кастрин (1 година). Све су оне осуђене 1929. године. Барбара Селеши (2 године), Анка Михота-Супанц (2 године) и Марица Матошић (1 година) осуђене су 1930. године; Иванка Ивић (2 године) и Шарлота Фридфелд (1 година) — 1932. године; Јелисавета Бешка-Бембаса, Иванка Муачевић и Лидија Шентјурц (све три осуђене 1933. на по 2 године); 1935. године су осуђене: Ленка Маестро (18 месеци), Валерија Карио Пап (14 месеци), Зора Бочкај (1 година), Леа Краус (10 месеци); 1936. године —• Зора Потипарски (3 године), Мира Сакс, Глинка ГаљаКорпорић, Анка Берус и Бојана Поповић (све четири на по 2 године); Злата Штросер-Марушић (18 месеци), Лидија Херцог-Златић (14 месеци), Марија Марчеља-Зовко, Мира Антолић, Тонка Марић, Мила Херцог и Мира Ледерер-Кајзер (све на по 1 годину), Елизабета-Бешка Турковић (10 месеци); 1937. године —• СпасенијаЦана Бабовић (2 године), Јелена Михаиловић-Тепавчевић (18 месеци); 1938. — Анка Гржетић (2 године) и Зора Николић (6 година); 1940. — Агнес Сас и Марица Патаки на по 18 месеци, Марија Хабулин (14 мес.) а Ната Јоцић и Анкица Сертић2) на по 1 годину.3) Поред ових другарица велики број жена је суђен на мање временске каз- СПИСКОВИ ПОДИТИЧКИХ ОСУБЕНИКА ') Из интервјуа главиом уреднику ,,Жене данас”, бр. 157, 1959. године. -‘) Године 1941. постала агент усташке полиције и денунцирала комунисте. ‘) Од другарица које су прошле кроз женски казнени завод у Пожаревцу погинуле су за време народноослободилачког рата: Јелисавега-Бешка Бембаса, Валерија-Карио Пап, Глинка-Гаља Корпорић и Мира Сакс (обе убијене јула 1941. у усташком логору у Госпићу), Иванка Муачевић-Николиш, Марица Патаки (убијена 1945. пред ослобођење у усташком логору у Градишки), Барбара Селеши, Марија Хабулин (стрељана септембра 1941. у Загребу), Мила Херцог (убијена 1941. у усташком логоРУ Јадовно). Савка Тасић, Ката Говорушић и Ната Јоцић су умрле после ослобођења. 93 �не и издржао казну у истражном и другим затворима широм земље. Године 1929. ухапшене су у Београду и биле под истрагом неколико месеци Перса Крстић и Стана Ковић, раднице, Сока Аранђеловић и Лепа Нешић (пуштене из затвора после месец дана). У периоду између 1933. и 1935. ухапшене су: Спасенија-Цана Бабовић, Анка Ћирић (као малолетна осуђена на 6 месеци затвора), Анђа Ранковић, Лепа Перовић, Ружа Ољача, Кристина Ковачевић, Загорка Павловић, Пирика Бембаса, Нада Кун и друге. Године 1935. и 1936. дошло је до неколико продора полиције у партијске организације. Осим у Београду и Србији, провала се проширила и на друге центре у Југославији. Почетком 1935. ухапшене су у Београду: Вукица Митровић, Милица Шуваковић, Душица Стефановић и Војка Демајо. Крајем 1935. ухапшене су: Брана Димитријевић, Боса Цветић (осуђене на по 10 месеци), Зора НиколићЛела (осуђена на 4 месеца), Сока Аранђеловић, Рахела Челеби-Меламед, Естер Демајо, Рада Галева, Даница-Дика Мариновић, Радојка Лазаревић, Милица Павловић и Ленка Војиновић, стара преко 70 година. Крајем 1936. ухапшене су у великој провали у Београду: Кристина Ковачевић, Лепа Стаменковић, Боса Цветић, Радмила Поповић, Рада Ђулић, а у омладинској провали: Милица Сарић, Радмила-Лала Ивковић, Луна Коен, Добрила-Сека Поповић, Радмила Распоповић, Јованка-Буба Поповић и Стефанија Врцељ. ■—• Исте је године ухапшена у Великом Бечкереку Терезија Серво. Крајем 1937. биле су кратко време у истражном затвору: Благородна Димитријевић, Амалија-Малчи Подгоршек, Деса Станић, Савка-Саша Јаворина, Естер Перера и Ђурђица Штимац — језгро омладинског актива у школи за сестре нудиље. Почетком 1938. ухапшене су у Белој Цркви Станка Мунћан-Веселинов и Драгиња Савковић, које су због недостатка доказа ослобођене на суђењу у Окружном суду. Исте су године ухапшене у Београду Вукица Митровић и Анђа Ранковић, а у Нишу Ђука Динић; 1939. ухапшена је у Крагујевцу Ангелина-Анга Недељковић, секретар МК СКОЈ-а; априла 1940. ухапшене су у Н. Саду Соња Маринковић и Мила Бркић, а у Вршцу: Јелисавета-Беба Петров, Олга Радишић, Лукреција Анкуцић и радница Љубица Харшањи; у Вел. Бечке- ЗГРАДА ЖЕНСКОГ КАЗНЕНОГ ЗАВОДА У ПОЖАРЕВЦУ КРОЗ КОЈИ ЈЕ ОД 1929. ДО 1941. ГОДИНЕ ПРОШДО ПРЕКО 40 ЖЕНА — ПОАИТИЧКИХ ОСУБЕНИКА ИЗ РАЗНИХ КРАЈЕВА ЈУГОСААВИЈЕ, ОСУБЕНИХ ОД СУДА ЗА ЗАШТИТУ ДРЖАВЕ НА КРАНЕ ИАИ ДУЖЕ ВРЕМЕНСКЕ КАЗНЕ НАРОДНИ ХЕРОЈ ЛИДИЈА ШЕНТЈУРЦ, ОСУБЕНА ЈЕ 1933. ГОДИНЕ НА ДВЕ ГОДИНЕ РОБИЈЕ ЗБОГ ПОЛИТИЧКОГ И ПАРТИЈСКОГ РАДА И УПУБЕНА НА ИЗДРЖАВАЊЕ КАЗНЕ У ЖЕНСКИ КАЗНЕНИ ЗАВОД У ПОЖАРЕВЦУ. ПО ИЗЛАСКУ СА РОБИЈЕ ВРАТИЛА СЕ У СЛОВЕНИЈУ. ЗА ВРЕМЕ НОБ БИЛА ЈЕ НА РУКОВОДЕБИМ ДУЖНОСТИМА У ОСВОБОДИЛНОЈ ФРОНТИ И У ПАРТИЈИ 94 �реку ухапшена је у исто време Ружа Шулман. Крајем 1940. ухапшене су у великој провали у Београду: др Душица Стефановић, Корнелија Сенде, Добрила Карапанџић, Србислава Ковачевић, Загорка Недић, Дара Стефановић и многе друге. У Нишу је исте године ухапшена Мара Нацева. Почетком 1941. ухапшене су у Новом Саду Олга Радишић-Петров, Ливија-Лилика Бем и Наталија Цигурски. Првих година шестојануарске диктатуре режим у Женском казненом заводу у Пожаревцу, као и у другим казненим заводима, био је за жене — политичке осуђенике врло строг и крајње нечовечан. Оне су радиле тешке физичке послове заједно са криминалкама. Добијале су слабу храну, нису имале право на шетњу нити им је било допуштено читање не само дневне штампе већ ни књига. Због оваквог тешког положаја, политичке затворенице су двапут штрајковале глађу. Овим штрајковима постигнуте су извесне олакшице — одвојене су од криминалки, нису више морале радити у ћилимарској радионици, где је рад био крајње исцрпљујући, допуштена им је шетња и примање пакета. Доласком другарице Иванке Муачевић, Бешке Бембаса и Лидије Шентјурц 1933. године почело је организовање колектива. Оне су добијале редовно пакете, па су услови живота донекле побољшани, а створиле су се и могућности за организовање заједничког рада, јер их је сада било више. Активност ових другарица била је усмерена на то да организују колективни рад у циљу личног уздизања политичких затвореница. Организовано је заједничко и систематско проучавање марксистичке литературе, која је, и поред строге цензуре, ипак долазила до затвореница; дневну штампу су им кришом набављали кажњеници-слободњаци. О животу политичких осуђеница у једној изјави Лидије Шентјурц стоји: „Могу го мирно тежим дали у Митровици, казнионици школу казати условима за ганизовале у нага да је упркос од оних који и робија у Пожаревцу будући рад су вла- Женској колико-толико да смо ор- подношљив живот."1) Од године 1935, под притиском јавног мњења, режим у казненом заводу почео се мењати и био је нешто сношљивији. То је дошло као резултат све организованије помоћи КПЈ, која је ‘) „Комунист”, бр. 130, 20. X 1959. године. АНКА-БЕБА ВИРИН, АКТИВИСТА РАДНИЧКОГ ПОКРЕТА СТАРА ЗГРАДА УПРАВЕ ГРАДА БЕОГРАДА, ЗЛОГЛАСНА „ГЛАВЊАЧА" ВЕЛНКИ БРОЈ ЖЕНА КОМУНИСТА ИЗ СВИХ КРАЈЕВА ЈУГОСЛАВИЈЕ КРОЗ КОЈУ ЈЕ ПРОШАО мно- представљала и НАРОДНИ ХЕРОЈ АНКА БЕРУС, УХАПШЕНА ЈЕ У ПРОВААИ ОКТОБРА 1935. ГОДИНЕ У СПАИТУ И ОСУБЕНА НА ДВЕ ГОДИНЕ РОБИЈЕ, КОЈУ ЈЕ ИЗДРЖАДА У ПОЖАРЕВЦУ. ВРЕМЕ НА РОБИЈИ ПРОВЕАА ЈЕ У БОРБИ ЗА ПОБОЉШАЊЕ УСЛОВА ЖИВОТА ПОЛИТИЧКИХ ЗАТВОРЕНИЦА II У ПОЛИТИЧКОМ РАДУ. ЗА ВРЕМЕ НОБ БИЛА ЈЕ ЈЕДАН ОД ОРГАНИЗАТОРА БОРБЕ ПРОТИВ ОКУПАТОРА У ЗАГРЕБУ И У РАЗНИМ КРАЈЕВИМА ХРВАТСКЕ водила непрекидне широке акције за побољшање положаја политичких осуђеника. Истовремено упорна борба самих осуђеница и њихов организовани рад у казниони такође су допринели да се тај положај поправи. Редовнија и чвршћа веза с Партијом и сношљивији услови живота у казненом заводу омогућили су појачани идеолошко-политички рад на теоретском изграђивању другарица. Управа је покушавала да препадима одузме извојеване олакшице. У таквим су моментима иступале другарице 95 изабране од колектива да преговарају са управом, те су својим одлучним ставом успевале да то спрече. Уколико би управа остајала упорна, другарице су се бориле до штрајка глађу, да им се не укине ниједна од извојеваних олакшица: право на књиге, на дневну штампу, на дужу шетњу, на куповање додатне хране и др. На покушаје да се погорша њихов положај, оне су преко веза обавештавале Партију да би им помогла у свакој њиховој акцији. Током времена већини другарица је �истекла казна, тако да се марта 1941. године у пожаревачком казненом заводу затекло само пет жена: Зора Николић, Марица Патаки, Ната Јоцић, Агнес Сас и Анкица Сертић. чека, па су настојале да се на сваки начин ослободе. Затражиле су састанак са управником или његовим замеником да би преговарале о пуштању, али ни један од њих није дошао. је било неколико стотина, неће у томе успети, па су почеле да их врбују за свој план. Комунисткиње су уживале велики углед међу њима, а како је те Из изјава Зоре Николић и Агнес Сас добија се реална слика о ситуацији ко- ским начелником или неким представ- ноћи владала страшна паника због детонација у оближњој барутани, коју је при повлачењу запалила југосло- ја је тих дана владала у казниони. ником власти у Пожаревцу, али се ни венска војска, криминалке су спремно После 27. марта осуђенице нису имале они нису одазвали њиховој молби. Пошто у том моменту нису имале ве- прихватиле идеју о бекству. За ову су акцију придобиле и неке од жена зу са партијском организацијом у По- које су их чувале, а од чуварке Анђелке Гргуровић, зване Анђа Црно- везу са спољним светом, сем онолико колико су преко чуварки сазнавале. Сутрадан су тражиле састанак са сре- За бомбардовање Београда, 6 . априла 1941. године, чуле су тек 9. априла, а жаревцу, одлучиле организују бекство. тога су дана, са прозора казнионе, ви- Извођење акције планирале су за ноћ деле војнике југословенске војске у одступању. Одмах су схватиле шта их између 10. и 11. априла. Биле су свес- студенткињу, и од раније им била наклоњена и чинила им разне услуге, не да без учешћа криминалки, којих добиле су кључ од врата који је делио КАЗНЕНИ ЛИСТ БАРБАРЕ СЕЛЕШИ су да неодложно горка, која је имала ћерку напредну њихове просторије од просторија криминалки. То им је пружило велику могућност за успешно извођење бекства. Око пола ноћи су отвориле врата од дела зграде у коме су се налазиле криминалке, редом отварале врата њихових затворских соба и позивале их да разбију излазна врата затвора. Жене су извукле из својих кревета дебеле храстове даске, а политичке осуђенице су им дале секиру, коју су у своје време добиле да би цепале дрва пошто су саме кувале, а тих дана, на срећу, никоме није пало на памет да им ту секиру одузме. Под снажним ударцима секире и дебелих дасака попустила су тешка храстова врата и све су се жене нашле у дворишту, одвојене од слободе само затворским зидом. Стражари су били запрепашћени. Иако су држали пушке „на готовс”, нису пуцали, нити су шта друго предузимали, али их нису хтели пустити да изађу. Тада су жене на исти начин провалиле и дворишну капију и изашле ван зидова — слободне. У демолираном и празном казненом заводу остало је само неколико италијанских, мађарских и немачких шпијунки, које су спремале заставе за дочек хитлеровске војске. После изласка из казнионе жене су се разишле на све стране, а политичке осуђенице су кренуле према Београду. У селу Поповићу код Раље нашле су партијску везу Цану Бабовић и Мому Марковића који су их упутили да свака иде у свој крај и да се тамо повеже са партијском организацијом. 96 �ДВАДЕСЕТСЕДМИ МАРТ И ШЕСТИ АПРИЈТ 1941. ГОДИНЕ очетком 1941. године, када се у земљи већ осећало приближавање рата, КПЈ је убрзано спроводила одлуке V земаљске конференције. Фебруара 1941. године ПК КПЈ за Србију одржао је саветовање у Београду, у Новој улици на Чукарици, у стану Петруше и Лазара Кочовића, на коме су конкретизоване одлуке V земаљске конференције на територији Србије. Саветовању су присуствовали: друг Тито, сви чланови ЦК КПЈ који су се налазили у Београду, сви чланови ПК КПЈ за Србију, секретари и поједини чланови окружних комитета и чланови МК КПЈ за Београд. После тога су одржана саветовања у окружним комитетима по Србији и покренуте су разне акције и демонстрације. Поводом потписивања споразума о приступању Југославије Тројном пакту, организоване су демонстрације. Београдска партијска организација извела је демонстрације 26. марта 1941. године. У овим је демонстрацијама, по сагласности Партије, први пут организовано учествовало око 800 чланова СКОЈ-а из средњих школа. До тада је Партија изричито забрањивала да средњошколци иду на демонстрације. Демонстрације заказане за 27. март претвориле су се после војног пуча, који је извршен те ноћи, у огромне народне манифестације. Београђани су изишли на улице и демонстрирали против приступања Југославије силама Осовине и одушевљено изражавали спремност да се боре за независност и слободу земље. На челу демонстрација против фашизма и манифестација за одбрану независности земље, убрзо су избили комунисти, скојевци и активисти из разних легалних масовних организација: радничких, студентских, женских и др. На зборовима, који су преко целог дана одржавани на разним местима у граду, говорили су многи руководиоци и чланови Партије: Спасенија-Цана Бабовић, која је дуже време живела у П 27. МАРТА 1941. ГОДИНЕ МАСЕ ДЕМОНСТРАНАТА ИШАЕ СУ БЕОГРАДСКНМ УАИЦАМА ЗАХТЕВАЈУЕИ НАРОДНУ ВААДУ, ДЕМОКРАТСКЕ САОБОДЕ, НАЦИОНАДНУ РАВНОПРАВНОСТ И САВЕЗ СА СССР У МАНИФЕСТАЦИЈАМА 27. МАРТА 1941. У КРАГУЈЕВЦУ УЧЕСТВОВАО ЈЕ ВЕАИКИ БРОЈ РАДНИКА, СТУДЕНАТА, ОМААДИНЕ И ДРУГИХ НАПРЕДНИХ ГРАБАНА 97 �УЧЕНИЦЕ УЧИТЕЉСКЕ ШКОЛЕ У КРЛГУЈЕВЦУ П. МАРТД 1941. У МАИИФЕСТАЦИЈАМА илегалству, тада је први пут јавно говорила, Раде Кончар, Светозар Вукмановић-Темпо, Иво Лола Рибар, др Сима Милошевић, Милош МатијевићМрша, Вукица Митровић, Рифат Бурџевић, Бора Марковић, Ђуро Стругар, Митра Митровић, Неда Божиновић, Зденка Шегвић, Милада Рајтер, Веселинка Малинска, Мелахат Хоџић, Слободанка-Боба Ђорђевић и др. Партијске прогласе и летке растурали су омладинци и омладинке. Демонстрације и манифестације 27. марта организоване су у свим градовима широм земље и у многим селима. У Петровцу на Млави демонстрације су потекле из Народне читаонице. Њима су се одмах прикључили професори и учитељи и извели ђаке на улицу. Трговци су позатварали радње и придружили се осталом становништву Петровца. У Неготину и Зајечару учествовале су у демонстрацијама све напредне жене и омладинке. У Ужицу је у демонстрацијама учествовао велики број средњошколске и радничке женске омладине. У знак спремности за одбрану земље омладина је одмах приступила копању ровова, марширала кроз град у строју уз песме корачнице. На Пори изнад Ужица одржан је омладински митинг. У Крагујевцу је цео град био на ногама. У демонстрацијама и манифестацијама је учествовао велики број жена и омладинки, међу којима су биле готово све ученице Учитељске школе. У Чачку су у манифестацијама учествовали радници Војно-техничког завода, Фабрике хартије, ученици гимназије и већи број грађана. Манифестанти су истакли пароле: „Боље рат него пакт”, „Боље гроб него роб”, „Хоћемо савез с Русијом” и др. У организовању демонстрација у Панчеву учествовале су Лидија Алдан, Елза Задравец и Марија Фучек. У Кикинди је поворка демонстраната кренула од куће Даде Липованов ка центру града, где се искупило око 10.000 грађана. На митингу који је одржан говориле су Дада Липованов и Олга Удицки, а Мила Радак и друге жене делиле су летке. Демонстрације су одржане у целом Срему: Сремској Митровици, Руми, Старој Пазови, Иригу, Вогњу и др. У великим демонстрацијама у Новом Саду учествовале су школе, фабрике, предузећа, читава скојевска и партијска организација. У Суботици је велика група комуниста и симпатизера Партије демонстрирала пред затвором, у коме су се налазили раније ухапшени партијски и скојевски руководиоци. Талас манифестација и демонстрација захватио је сва места и насеља у косовскомитровачком срезу. У демонстрацијама је учествовао велики број жена из места и околних села. У Вучитрну је демонстрације организовала група комуниста. После подне 27. марта ПК КПЈ за Србију издао је проглас, који је написан за време трајања демонстрација: „РАДНИЦИ, СЕЉАЦИ, ГРАЂАНИ И ОМЛАДИНО ВОЈНИЦИ, ПОДОФИЦИРИ И ОФИЦИРИ!1) У овом судбоносном моменту удружите све снаге да се обезбеди мир и национална независност наших народа. Нају*) ИРПЈ — Проглае ПК КПЈ за Србију који је 27. III 1941. написан у стану народног хероја Радојке врашешевић, у Баба Вишшиној улици у Београду. 98 ривање издајника Павла и Цветковића јесте последица народне борбе за мир и независност, али агенти другог зараћеног блока — Енглеске — већ сад чине све да то искористе за своје себичне интересе. Радници и омладина Београда су већ у ноћи уочи преврата устали против издаје и показали пут којим читав народ креће у данашњим данима. Учинимо све да народ у својој борби за мир, националну независност, хлеб и слободу не буде изигран. Сада је главно: очувати нашој земљи мир, што је једино могуће ослањајући се на Совјетски Савез. Свако одгађање пакта о узајамној помоћи са Совјетским Савезом значи да ће нас немачки империјалисти напасти, значи омогућење роварења енглеским агентима да нас увуку у рат за интересе енглеског империјализма, значи пустошење наше земље. Нова влада није учинила још ниједан корак да земљи обезбеди мир и независност наслањајући се на Совјетски Савез, нити да испуни политичке и економске захтеве радних маса: укидање концентрационих логора и Суда и Закона о заштити државе, општу амнестију, повратак шпанских добровољаца, слободу штампе, организовања и штрајка, укидање реакционарних уредаба које погађају радне масе, чишћење државног апарата од свих који су окрвавили руке народном крвљу итд. Напротив, већ је штампи забрањено да ма шта донесе о томе како су манифестанти тражили пакт о узајамној помоћи са СССР-ом, а управник града Београда је забранио скупове радних маса. Мобилишите све своје снаге да се испуне народни захтеви и земљи очува мир и независност. РАДНИЦИ, СТВАРАЈТЕ ЧВРСТО ЈЕДИНСТВО СВИХ РАДНИКА У БОРБИ ЗА ВАША ПРАВА! СЕЉАЦИ, ГРАЂАНИ, ОМЛАДИНО, УДРУЖИТЕ СЕ С РАДНИЦИМА У БОРБИ ЗА ВАШУ ЗАЈЕДНЧКУ СТВАР! �ВОЈНИЦИ, ПОДОФИЦИРИ И ОФИЦИРИ, ПРИДРУЖУЈТЕ СЕ НАРОДУ! НЕК НЕ ПРЕСТАНЕ ВАША БОРБА ДОК СЕ НЕ ОСТВАРИ ОНО ЗА ШТО СЕ ЧИТАВ НАРОД БОРИО И БОРИ! ПАКТ О УЗАЈАМНОЈ ПОМОЋИ СА СОВЈЕТСКИМ САВЕЗОМ, којим се једино може обезбедити мир и независност нашој земљи, ДЕМОКРАТСКЕ СЛОБОДЕ ЗА РАДНЕ МАСЕ, НАЦИОНАЛНА РАВНОПРАВНОСТ ЗА МАКЕДОНСКИ И ЦРНОГОРСКИ НАРОД И ОСТАЛЕ НАРОДЕЈУГОСЛАВИЈЕ, Остварење Народне владе која ће пактом о узајамној помоћи са Совјетским Савезом обезбедити мир и независност, и својом демократском политиком подиНи сав народ да чуеа тај мир и независност. ДОЛЕ АГЕНТИ ЕНГЛЕСКОГ И НЕМАЧКОГ ИМПЕРИЈАЛИЗМА! ДОЛЕ ИМПЕРИЈАЛИСТИЧКИ РАТ! ЖИВЕО МИР И НЕЗАВИСНОСТ НАШИХ НАРОДА! ЖИВЕО СОВЈЕТСКИ САВЕЗ, ЈЕДИНА НАША НАДА, ТВРЂАВА МИРА И НЕЗАВИСНОСТИ МАЛИХ НАРОДА! ЖИВЕЛО БОРБЕНО ЈЕДИНСТВО РАДНИЧКЕ КЛАСЕ! ЖИВЕО САВЕЗ РАДНИКА И СЕЉАКА, САВЕЗ ЧИТАВОГ РАДНОГ НАРОДА У БОРБИ ЗА ХЛЕБ, МИР И СЛОБОДУ! ЖИВЕЛА КОМУНИСТИЧКА П А Р Т И Ј А Ј У Г О С Л А В И Ј Е , НАЈОДЛУЧНИЈИ БОРАЦ ЗА МИР, РАВНОПРАВНОСТ И НЕЗАВИСНОСТ СВИХ НАРОДА ЈУГОСЛАВИЈЕ! ПОКРАЈИНСКИ КОМИТЕТ КОМУНИСТИЧКЕ П АРТИЈЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ“ сак да ради по жељи народа — Комунистичке партије, која је једина заступала интерес народа. Наглашено је да је рат неизбежан и да се треба спремати за пружање што јачег отпора. Комунисти треба још више да појачају антифашистички фронт активне одбране земље, да се одазивају мобилизацији, да у војсци раде на подизању борбеног духа отпора, да се боре против „пете колоне”, против нагињања капитулацији, која би водила издаји земље. Свим снагама настојати да се нападачу пружи што већи отпор, јер је рат одбрамбен и праведан. Наглашено је и то да у позадини треба створити нова руководства углавном од жена и оних мушкараца чланова Партије који не подлежу мобилизацији. БЕОГРАД ПОСАЕ НАПАДА НЕМАЧКЕ АВИЈАЦИЈЕ АПРИАА 1941. ГОДИНЕ. РУШЕВШ1Е СУ БИЛЕ У СВИМ КРАЈЕВИМА ГРАДА Истога дана ПК КПЈ за Србију донео је одлуку да поведе преговоре са владом генерала Симовића. На владу су вршиле притисак и масе народа. Када су 28. марта представници Партије пошли на преговоре, пред зградом владе демонстрирала је група од 200— 300 жена, захтевајући да се пусте на слободу политички затвореници. Увече 27. морта послат је у Загреб извештај секретару ЦК КПЈ Јосипу Брозу Титу о успешним масовним демонстрацијама и манифестацијама у Београду. Извештај је однела Митра Митровић. Друг Тито је 29. марта стигао у Београд, где је истога дана приеустовао саветовању ПК КПЈ за Србију. На овом саветовању, на основу поднетих извештаја, друг Тито је дао критичку анализу новонастале ситуације у земљи и тада су одређени задаци за акције партијских организаЦија у Србији. Истакнуто је да на владу генерала Симовића треба стално вршити прити- 99 �гвић, Веселинка Малинска, Рајтер, Вукашин Антић и др. Милада Централни комитет Комунистичке партије Југославије одмах је реаговао на насталу ситуацију проузроковану варварским фашистичким упадом у нашу земљу и 15. априла 1941. године упутио је проглас народима Југославије: „Страшна катастрофа,1) коју смо ми комунисти већ одавна сигнализирали, задесила је народе Југославије. Освајачке армије осовинских сила провалиле су у нашу земљу изненада, и свуда куд пролазе сију смрт и пустошење. Београд је сравњен са земљом. Невина дјеца, жене и старци, који су се у паничном бијегу хтјели спасити из горућих рушевина били су подвргнути стројопушчаној ватри из авиона барбарских нападача ... Народи ЈугославијеД) није, Црне Горе, Босне Македоније и Војводине! Србије, Словеи Херцеговине, Ви који се борите и гинете у борби за своју независност знајте да ће та борба бити окруњена успјехом, па ма ви сада са надмоћним непријатељем и подлегли у тој борби. Не клоните духом, збијте чвршће своје редове, дочекујте уздигнуте главе и најтеже ударце. Комунисти и читава радничка класа Југославије устрајат ће до коначне побједе у првим редовима народне борбе против освајача. Не клоните духом ни онда ако у тој борби временом и подлегнете, јер ће из овог крвавог империјалистичког покоља рађати нови свијет, збрисат ће се заувијек коријени империјалистичких ратова и националног поробљавања. Створит ће се на истинској независности свих народа Југославије слободна, братска заједница. Радници и раднице Југославије! Над радничком класом Југославије, надвише се црни облаци. Најгори непријатељи радничке класе провалили су у нашу земљу и заводе најцрњу реакцију. Ти исти, који држе у свирепом капиталистичком ропсту њемачку и талијанску радничку класу, који поробише многе народе и пролише море крви, како свога ОВАЈ БРОЈ „ПРОЛЕТЕРА" ОДШТАМПАН ЈЕ У ШТАМПАРИЈИ ПК У ШУМАДИЈСКОЈ УЛИЦИ БРОЈ 187, У СТАНУ ЉУБИЦЕ И ЦИРИЛА ЖУЖЕКА КПЈ је свакодневно вршила притисак на владу генерала Симовића да хитно предузме мере за јачање одбрамбене снаге Југославије, јер је правилно предвиђала напад фашистичке Немачке. Пошто је влада у томе оклевала, Партија је за 6. април 1941. године заказала демонстрације у Београду. Демонстрације је омео изненадни напад немачких бомбардера. Истог дана после подне, одржан је на периферији града, код циглане Шиђанског, састанак партијских руководилаца ради договора о раду у новонасталој ситу- КПЈ ЗА СРБИЈУ У БЕОГРАДУ, тако исто и других радних народа. Пред лицем ацији. Одлуке су биле у духу саветовања ПК КПЈ за Србију, одржаног 29. марта 1941. године. Према сећању преживелих учесника, овом састанку су присуствовали чланови ПК КПЈ за Србију: Спасенија-Цана Бабовић, Милош Матијевић-Мрша, Вукица Митровић, Светозар Вукмановић-Темпо, Љубинка Милосављевић, секретар ПК СКОЈ, и чланови ЦК КПЈ Раде Кончар, Влада Поповић, Сретен Жујовић и секретар ПК КПЈ за Војводину Жарко Зрењанин-Уча. Били су присутни и Митра Митровић, Зденка Ше- 100 класа ових динствена се тешких Југославије и плашити часова треба да радничка се нађе збијених редова. Не никаквог терора и је- треба прогона. Ми смо на то навикли, — прогонили су нас сви режими у току ових 20 година, — али радничка класа, на челу са сво- јом авангардом, јом, постала је Комунистичком још јача. Наша партије дуж- ност да у овим судбоносним данима са<) Архива ЦК СК Хрватеке, Проглас ЦК КПЈ, 15. IV 1941, одломак. !) У овоме прогласу, писаном у Загребу, упућени еу претходни пасуси хрватском народу, те се он стога у текету даље не помиње. ГПр. рел.). �чувамо своју хладнокрвност, да још одлучније учвршћујемо своје редове, да радимо упорно на освајању и окупљању радничких маса — водећи их у борбу за њихове свакодневне интересе, у борбу зо бољу и сретнију будућност. Живило братство и слога народа Југославије у борби за своју слободу и националну независност! Живило братство и слога свих народа на Балкану у борби против империјалистичких освајача и националних угњетача! Живио Совјетски Савез, нада свих угњетених и поробљених! Живила Комунистичка партија Југославије! 15. травња 1941. ЦЕНТРАЛНИ КОМИТЕТ Комунистичке партије Југославије“ Одмах после уласка немачких трупа у Југославију априла 1941. године територија данашње Србије подељена је на више административних делова између четири окупатора. Највећи део Србије остао је директно под немачком окупацијом, укључујући и Баиат, који је имао посебан статус: Бачка је препуштена Мађарској; Срем усташкој НДХ; највећи део Косова и Санџака добила је Италија, а југоисточни део Србије и мали део Косова Бугарска. ПРИПРЕМЕ ЗА УСТАНАК У овако раскомаданој Србији Комунистичка партија Југославије отпочела је припреме за устанак одмах после априлског рата. „РАДНИ НАРОДЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ Срби, Хрвати, Словенци, Црногорци, Босанци и други — освајачка чизма гази вашу земљу, вашу независност и хоће да вас избрише са лица земље. Све је вас задесила ужасна несрећа, постали сте жртвом многогодишње злочиначке политике властодржаца у Београду, којм су водили бригу, док су били на власти, само о својим капиталистичким интересима. Водили су само рачуна о томе како ће се више обогатити. Због тих интереса угњетавали су преко двадесет година разне народе Југославије, због тих интереса злочиначки су занемарили одбрану земље, због тих интереса забранили су авангарду радничке класе Комунистичку партију Југославије, увели закоц о заштити држане и кроз 20 година пунили тамнице Југославије најбољим борцима радничке класе. Због тих интереса повезали су се с осовинским Рчзбојницима (Стојадиновић и други) и на тај начин омогућили данашњу трагедију. Због тих интереса оглушили су се и силом одупирали неодољивој вољи свих нарсда Југославије да се у интересу мира V, независности народа Југославије створи на вријеме пакт о узајамној помоћи са великом и моћном земљом, са Совјетским Савезом. Кроз све то вријеме Авангарда радничке класе Комунистичка Партија Југославије, иако прогањана, стајала је досљедно у борби за права израбљиваних и национално угњетених упорно је указивала на пут којим треба да се иде, да би се спасио мир и независност народа Југославије. И као што је Ком. Партија до сада стајала у првим редовима народне борбе, тако ће од сада још упорније организирати и водити борбу народа против окупатора и њихових слугу у земљи, против распиривања националне мржње, а за братство народа Југославије и свих народа на Балкану, против израбљивања радних народа, за бољу и сретнију будућност. окупирали твоју родну груду, који газе твоју националну независност и нонос. Омладино, Комунистичка Партија те позива да будеш у првим редовима народнс борбе нротив империјалистичких освајача у борби за сретну и бољу будућност младе генерације. ДА ЖИВИ МЕЂУНАРОДНИ ПРОЛЕТЕРСКИ ПРАЗНИК 1. МАЈ! ДА ЖИВИ ВЕЛИКА, СРЕТНА И НЕПОБЈЕДИВА ЗЕМЉА СОЦИЈАЛИЗМА! СОВЈЕТСКИ САВЕЗ! ДА ЖИВИ БРАТСТВО И СЛОГА НАРОДА НА БАЛКАНУ! ДА ЖИВИ ЈЕДИНСТВО РАДНИЧКЕ КЛАСЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ! ДА ЖИВИ КОМУНИСТИЧКА ИНТЕРНАЦИОНАЛА! ДА ЖИВИ КОМУНИСТИЧКА ПАРТИЈА ЈУГОСЛОВИЈЕ! ДОЉЕ ИМПЕРИЈАЛИСТИЧКИ ОКУПАТОРИ — ЖИВЈЕЛА НЕЗАВИСНОСТ НАРОДА ЈУГОСЛАВИЈЕ! ДОЉЕ ИМПЕРИЈАЛИСТИЧКИ РАТ! ЦЕНТРАЛНИ КОМИТЕТ КОМУНИСТИЧКЕ ПАРТИЈЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ РАДНИЦИ И РАДНИЦЕ! Стварајте упорно ваше борбено јединство, које је најсигурније оружје у данашњим судбоносним данима. Повезујте се са вагиом браћом на селу, стварајте борбени савез радника и сељака. РАДНИЦИ, СЕЉАЦИ, ГРАЂАНИ — СВИ РОДОЉУБНИ ЕЛЕМЕНТИ! На окуп! У ови.« судбоносним данима потребно је ујединити све ваше снаге У борби за ваш опстанак. Ваги онстанак и ваше нагџмналне тековине угрожени су од вагиих вјековних непријатеља. Они теже да вас збригиу са лица земље, да вас однароде, да вам одузму право на наи,ионални и културни живот. У Словенијг. V Далмацији непријатељи уклањају сва вагиа национална обиљежја. Вигие него икада потребна је народна слоги У тим тешким часовима. Не клоните духом, устрајте у борби у коју вас позива и коју води авангарда радничке класе — Комунистичка Партија Југославије. ОМЛАДИНО ЈУГОСЛАВИЈЕ! Теби пријети велика опасност, у твоју земљу је дошао најгори непријатељ омладине. Непријатељ који омладину на најперфиднији начин претвара у своју ратну — освајачку м.ашину. Непријатељ који потог^има пролијева младу крв, да би продужио живот оному гито је преживјело, што смета развитку човјечанства — капиталистички друштвени систем. — Омладино не дај се завести, нарочито ти омладино у Хрватској, теби пријети особита опасност, јер те наметнути властодржци хоће претворити не само у своје слијепо оруђе, него и у оруђе оних туђинских освајача који су 101 Мајско саветовање у Загребу 1941. године одредило је курс борбе КПЈ и свих родољуба против окупатора. У закључцима је истакнуто: „Због нооонастале ситуације услед окупације, Партија мора да проналази нове методе рада, нове методе у ширењу пропаганде и агитације. Потребно је још вигие проширити мрежу партијских организаг^ија .. . Треба обухватити у партијске организације најбоље елементе радника и сељака и погитене интелигенције, све оне који су се показали или се показују у овим условима као неустрашиви и дисциплинирани борци . . ,’п) Саветовању је као делегат присуствовала Спасенија-Цана Бабовић, члан ПК КПЈ за Србију. После овог саветовања ПК КПЈ за Србију, међу чијим су члановима поред Цане Бабовић, од жена биле Вукица Митровић и Љубинка Милосављевић, као секретар ПК СКОЈ-а, извршио је допуну и распоред кадрова ради јачања партијских и скојевских организација на терену. Из Београда су упућени у округе инструктори ПК са задатком да учврсте и прошире партијске организације на терену, да организују рад технике, да изврше припреме за оружану борбу и да формирају партизанске одреде. Са овим је задацима Лепа Стаменковић упућена као инструктор у ОК КПЈ за Лесковац, а Разуменка-Зума Петровић у Ниш. Ј) Зборник ВИИ, том II, књ. 2, стр. 7—23. �ПОЗИВ НА УСТАНАК И ОРУЖАНА БОРБА Позиве на устанак упутили су народу ПК КПЈ за Србију, ПК КПЈ за Војводину и ПК КПЈ за Црну Гору, Боку, Санџак, Косово и Метохију. звршивши непосредне припреме за оружану борбу, Партија је спремно дочекала догађаје. После напада Немаца на Советски Савез, ЦК КПЈ је 12. јула 1941. године издао проглас народима Јушславије с позивом на оружани устанак против окупатора. Овом је прогласу претходио састанак Политбироа ЦК КПЈ на коме је донета одлука о дизању устанка, одржаном 4. јула у кући Владе и Јаре Рибникар, у Ботићевој улици бр. 5, једном од три илегална стана друга Тита у Београду. И „НАРОДИ ЈУГОСЛАВИЈЕ: СРБИ ХРВАТИ, СЛОВЕНЦИ, ЦРНОГОРЦИ, МАКЕДОНЦИ И ДРУГИ!1) Ваша је земља поробљена и опљачкана о д . . . истих злочинаца који се дрзнуше да дигну своје окрвављене канџе на Совјетски Савез. Ви сте били побеђени у рату, али нисте покорени. Славне традиције борби за правду и слободу ваших дедова не смеју бити заборављене. Сада је време да покажете да сте достојни потомци својих славних предака. САДА ЈЕ ВРЕМЕ, САДА ЈЕ КУЦНУО ЧАС ДА СЕ ДИГНЕТЕ СВИ КАО ЈЕДАН У БОЈ ПРОТИВ ОКУПАТОРА И ЊИХОВИХ ДОМАЋИХ СЛУГУ, КРВНИКА НАШИХ НАРОДА, Не презајте ни пред каквим терором непријатеља. На терор одговарајте масовним ударом по најосетљивијим тачкама фагиистичких окупаторских бандита. Уншитавајте све —• све гито користи фашистичким освајачима. Не дозволимо да наше железнице превозе ратни материјал и друга средства која служе фашистичким хордама у њиховој борби против Совјетског Савеза. Створимо од наше земље опседнуту тврђаву за фагиистичке освајаче. рима на челу с крвником Аћимовићем, они су ту потпору нашли у шачици полицијских паса као што су: Драги Јовановић, Вујковић, Бећаревић, Космајац и други. Ти изроди српства хватају по улицама и кућама комунисте и друге народне борце који се боре за твоју слободу и предају их у руке фашистичких освајача који поробише и опљачкагие твоју земљу. Српски народе, шта су заслужили ти изроди? Заслужили су не само твој презир, него и срамну смрт издајица која их мора пре или касније стићи. Срби, онемогућите те изроде да спроводе у дело наредбе својих окупаторских фашистичких господара. Сав српски народ мора дати најжегићи отпор тим слугама освајача. КОМУНИСТИ ХРВАТСКЕ, СЛОВЕНИЈЕ, ДАЛМАЦИЈЕ, МАКЕДОНИЈЕ ИТД! Не оклевајте ни часа, већ хитно организујте партизанске одреде. Станите на чело ослободилачке народне борбе против окупатора као гито то већ чине ваши српски и црногорски другови. Искористите сада у овој тегикој ситуацији вагие годинама стечено гсскуство. Не презајте ни пред каквим жртвама сада кад је у питању ослобођење народа, кад фашистички крволоци прете да истребе све што је напредно и слободољубиво. У бој другови! У бој противу фашистичких злотвора, непријатеља слободе и напретка, у бој за слободу и националну независност, у бој за збаи,ивање фагиистичког окупаторског јарма! Комунисти, на вама лежи тежак, али частан задатак организације извођења тегике борбе са крволочним фашистичким злочинцима. РАДНИЦИ, СЕЉАЦИ, ГРАЂАНИ, ОМЛАДИНО ЈУГОСЛАВИЈЕ! С Р Б И! Ваши најбољи синови већ се боре по брдима против фашистичких угњетача. Но то није довољно, читав српски народ мора да помаже те борце и њихову борбу. Сви они који могу и који су способни нека ступају у партизанске одреде. Фашистички окупатори осећају тај снажан отпор српског народа и зато настоје да по сваку цену створе од домаћих изрода своје оружје, своју потпору. Они су ту потпору нашли у презреном издајици Љотићу, у такозваним комеса‘) Зборник ВИИ, I, стр. 18—21. ЦК КПЈ, 12. VII 1941., ОДЛОМак. — Проглас У бој! У бој против фашистичке окупаторске банде која тежи да истреби не само највеће борце народа, већ и Словене на Балкану, која тежи да подјарми читав свет, која тежи да заведе најстрашнију владавину над народима коју памти историја. У бој, јер је сад куцнуо час да збацимо окупаторски фашистички јарам. 12. јула 1941. ЦЕНТРАЛНИ КОМИТЕТ КОМУНИСТИЧКЕ ПАРТИЈЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ 102 И народи су се одазвали овим позивима, јер је КПЈ уживала велики углед у широким захваљујући својој народним масама дугогодишњој од- лучној борби коју је водила за основна права радничке класе и радног народа. Жене су се масовно укључиле у народноослободилачку борбу као никада до тада у историји наших народа. Такав одзив уследио је као резултат циљева КПЈ и револуционарног радничког покрета у погледу мењања друштвених односа и положаја жене у њему. Он је исто тако и природна последица дугогодишњег учешћа жена у акцијама КПЈ и револуционарног радничког покрета. Армија жена бораца и активиста сваким даном је све више расла, о чему говори Резолуција донета 1942. године на Првој земаљској конференцији Антифашистичког фронта жена Југославије у Босанском Петровцу, у време тешке борбе за освајање сваке стопе слободне територије, у време када је већим делом наше земље осионо газила окупаторска чизма: ,,... 2) У 8 еликом1) ослободилачком рату који су повели народи Југославије под руководством Комунистичке партије Југославије против окупатора и свих његових помагача, узеле су активног учешћа и жене свих народности, вере, свих друштвених слојева, старе и младе у истом размеру као и мушкарци. Антифашистички покрет жена, који се развио и оснажио у току народно-ослободилачке борбе, постао је моћан ослонац борбе родољубивих народа Југославије, а тиме пружио помоћ и борби за уншитење фашизма, коју воде велике савезничке земље, на челу са Совјетским Савезом и његовом херојском Црвеном Армијом. Жене учествују у свим облицима борбе; оне се налазе као борци с пушком у руци и као болничарке у редовима народноослободилачке војске и партизанских одреда Југославије, у позадини оне организују свестрану помоћ војсци и учествују у изградњи народне власти. У борби против окупатора, усташа и четника, у помоћи војсци и свим акцијама у позадини, дошао је до изражаја масовни хероизам и неизмерно самоодрицање, које су показале хиљаде и хиљаде жена свих народа Југославије, а међу 4) „Жена данас”, бр. 31, јануар 1943. �њима масе сељачких жена. Жене су постале активна снага народно-ослободилачког рата, без које се народно — ослободилачка борба и победа над фашизмом не дају замислити. 3) Захваљујући политици братства нагиих поробљених народа, коју спроводи Комунистичка партија Југославије, постигнуто је борбено јединство жена свих народности и вера. То јединство жена свих народности и вера Југославије једна је од снажних гаранција да ме ђу наше народе нико вигие неће моћи, за рачун окупатора и својих себгсчних и,иљева, да унесе раздор и да ће жене постати још снажнија полуга једгшства и братства народа Југославије. 4) У току ослободилачког рата догодио се крупан, историјски преокрет. Ступајући активно у борбу за ослобођење свога народа жене истовремено добијају и потпуну равноправност с мушкарцем. У редовима народно-ослободилачке војске и на ослобођеној територији жене су стекле потпуну равноправност у војсци, оне заузимају све политичке и војне фупкгџсје према заслузи и способностима; на ослобођеној територији добиле су право бирања и право да буду изабране, те су постале чланови народно-ослободилачких одбора и Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије. Тако се кроз данагињу народно-ослободилачку борбу укида она вековна неравноправност жена, чиме се јача гс буди ослободилачка снага народа. Та равноправност јесте једна од највећих и пајлепших тековина светог и праведног рата наших народа. Све даље проширивање права жена и њихово све гиире учешће у свим облицима народног живота и народне борбе, јоги више ће појачати ослободилачку борбу, примаћи час коначне победе над фашизмом и осигурати нашим народима и нашим женама лепшу будућност. Равноправност коју су жене добиле даће им јоги више снаге да појачају бедем одбране свих тековина и плодова народно-ослободилачке борбе од свих који би хтели да их пргирабе за себе. БЕЛА ЦРКВА — СЕЛО У РАБЕВИНИ У КОМЕ ЈЕ 7. ЈУЛА 1941. ГОДИНЕ ПУКЛА ПРВА УСТАНИЧКА ПУШКА У СРБИЈИ 5) У току борбе никла је и масовна организаиџја —- Антифашистички фронт жена Југославије — која је постала стожер око кога се окупљају жене свих народности и вера и значајан фактор у народно-ослободилачкој борби. Циљ АФЖ јесте да организационо повеже најшире масе жена, да још вигие учврсти јединство међу њима, да организује ]ош већу и систематску помоћ народно-ослободилачкој војсци, да их јоги више активира у изградњи народне власти и да развгсје политичку свест жена о циљевима народно-ослободгслачке борбе...“ О томе како су се жене бориле и умирале за циљеве народноослободилачке борбе, документовано говоре и следеће странице ове књиге. 103 �104 �ИЗ ОРГАНИЗАЦИОНОГ РЕФЕРАТА ЦАНЕ БАБОВИЋ1) ... Када је Комунистичка партија позвала народ на устанак против окупатора, у великој мери су се том позиву одазвала и жене. У самом почетку формирања партизанских одреда многе жене полазиле су у борбу са пушком у руци и као болничарке. Оне су приступиле, јер су веровале у праведност народноослободилачке борбе и њену победу. Жене које су остајале код својих кућа помагале су свестрано народноослободилачку борбу. Скупљале су топлу одећу за партизане, плеле су чарапе и цемпере, скупљале санитетски материјал, служиле као курири и вршиле обавехитајну службу. Све су то жене радиле под врло тегиким околностима. Имајући у виду градове: Београд итд., када је окупатор уз помоћ својих крвавих слугу блокирао кварт по кварт и на тај начин истребљивао наш народ, а међу њима и велики број жена, жене су показале велику пожртвованост и самопрегор, јер су радиле под условима, где их је сваког момента вребала смрт. Оне су и под тако тешким условима помагале народноослободилачку борбу. Како видимо наша организација Антифашистичког Фронта Жена је извојевана упорном борбом жена Југославије и темељи се на проливеној крви, коју су жене до сада дале у народноослободилачкој борби. Она је добила свој пун облик, и ми данас овде на стотине седимо на нашој првој, историјској конференг^ији АФЖ, говоримо о резултатима нашег досадашњег рада и постављамо задатке пред нашу организацију. наших жена, наше организације, резултате нашег рада с нашим успесима, као и тешкоћама, о јунаштву жена. Само онда ће лист бити одраз наше организаг^ије, ако буду у њему сарађивале све нагие организације. Организација Антифагиистичког фронта жена треба да обезбеди пуну сарадњу са омладинским организацијама на терену. До сад су се дешавали неспоразуми као и неразумевања задатака једне и друге организације. Сматрало се да у Антифагиистичком фронту жена треба да се окупљају само старије жене, док су се омладинке окупљале само у омладинским оргаиизацијама. АФЖ је организација свих жена независно од тога колико је ко стар. Према томе омладинке, и поред тога што су чланице омладинских организација, треба да буду и чланиг^е АФЖ-а. Ако тако поставимо, онда неће долазити до неспоразума између нагис организаг^ије и омладинских. Другарице делегати из наше народноослободилачке војске дале су нам слику о учегићу жена с пушком у руци, о херојствима наших другарица, о славној смрти стотина нагиих бораца-жена, о њиховој издржљивости, из које видимо да наше другарице у народнослободилачкој војсци не заостају за друговима. Али из њихових излагања нисмо могли видети како другарице борг/,и раде по линији АФЖ. Иако претпостављамо да другарице раде по тој линији, ипак је потребно нагласити неопходност везивања другарица из војске са организацијама АФЖ на терену, где се њихове јединице налазе. А ако организације тамо још нема, другарице су дужне да раде међу женама и да успостављају организацију АФЖ према могуНностима. Уколико њихове јединице бораве на једном терену дуже, њихов рад треба да буде плоднији и да да видније резултатс. Политички рад са женама, објашњавање политичке ситуације, обј ашњавање циљева народноослободилачке борбе итд., одржавање течајева за неписмене. Рад нагиих другарица из војске са женама на терену, помоН коју ће оне пружати организаг^ијама АФЖ јесте једна гаранција за чвргиНе повезивање позадине и фронта. Какву улогу треба да има нагиа организација АФЖ у народноослободилачкој борби. — Наша организација мора бити масовна, она мора окупити све жене антифашисткиње око себе. Антифашистички фронт жена треба да оствари пуну и свестрану помоћ фронту. Жене треба да дају пуну помоћ у организацији позадине и да учествују активно у народној власти. Један од задатака прве земаљске конферени,ије јесте да поставимо чврсте темеље нагие орШнизације за читаву земљу. Шта карактерише данагиње организационо стање АФЖ Југослаеије? У нагиој земљи је огроман број жена, које дају све од себе, које испуњавају све задатке и указују пуну помоћ нашем фронту, па ипак снага наше организаи,ијс, број њених чланова, њена организаг^иона чврстина пе одговарају још расположењу жена против фагиизма и њиховој спремности за борбу... Један од најважнијих задатака за учвршНивање наше организације јесте јединство свих жена без обзира на њихову наи,ионалну и верску припадност. Може се реНи да наша организација АФЖ није још успела да окупи све жене. Ван наше организације налази се још велики број Хрватица и Муслиманки. Тим женама морамо ми одјаснити политику распиривања наг^ионалне мржње прошлих ненародних режима и наставак те политике од стране окупатора и његових слугу усташа и четника. Наши непријатељи настоје да распире братоубилачки рат у нашој земљи за своје мрачне циљеве. Упорним радом наше организације створиНемо борбено јединство свих жена Југославије. Наше активисткиње морају познавати све жене: у градовима по улицама, а у селима по засеоцима. Ми морамо знати како свака жена дигие, како је расположена, какав има политички став. Према томе следи наше стално објагињавање и привлачење жена у народноослободилачку борбу. Услови за наш рад су повољни, кад видимо колико су жене спремне за борбу. Жене ће бити још спремније за борбу кад узмемо у обзир спољно политичку ситуагџгју, напредовање Црвене Армије и почетак распадања фашизма као и унутарњу сггтуацију — напредовање нагие народноослободилачке војске, стално проширивање наше ослобођене територије и зато се поставља као пајважније пред нас учвршћење наше организације како би у моменту огромног прилива жена могли те жене организационо обухватити... Централни одбор АФЖ, који ће се изабрати, имаће за задатак да обезбеди издавање једног централног листа АФЖ за целу земљу. Тај лист Не омогуНити да преко њега преносимо искуство нашег рада, координирамо рад, укажемо другарицама помоН у организационом погледу и да преко листа дајемо линију рада АФЖ-а. Лист ће изаћи за пеколико дана и зваће се „Жена данас”. То Не бити заправо наставак издавања листа „Жена данас” који су младе антифашисткиње издавале пре рата у Београду... Као важан задатак поставља се пред организацију АФЖ политичко уздизање жена. Маса жена које учествују^ у народноослободилачкој борби мора знати циљеве те борбе, како данас тако и у будуНности. Да бисмо то постигли, као најважније, а важи за све крајеве наше земље, јесте ликвидација неписмених. Одбори АФЖ од најнижих до највигиих треба да поставе одмах и неодложно организовање течајева за неписмене. За оспособљавање наших другарица активисткиња, које Не правилно спроводити линију АФЖ у живот, морамо оснивати курсеве ниже и више. Виши се могу држати по појединим покрајинама и окрузима, а нижи по срезовима, могу касније и по општинама. На курсевима се мора објаснити женама који су циљеви народноослободилачке борбе, улога жена у тој борби и њени задаци и каква је улога АФЖ у народноослободилачкој Да би омогућили да наш лист излази редовно, наше организације АФЖ-а треба да обезбеде пуну сарадњу у листу. У лист требо слати дописе из организације од највиших до најнижих који треба да садрже слику живота ‘) Организациони реферат којп је поднела Спасенија-Цана Баоовић на I земаљској конференцији АФЖ у Босанском Петровцу, децембра 1942. 105 �борбм. Проучити с њима организационо питање АФЖ, те га конкретно примењивати и на њихов терен, на њихове услове. љих синова свога народа, она је себи извојевала од пугике до топа. Она штити нашу слободу, она нам је гаранција за коначно уништење окупатора и домаћих издајника. А ми жене у позадини морамо учинити све да нашој војсци дамо оно гито њој недостаје, а што ми можемо дати. Ми немамо фабрика, али ако ми организујемо плетење чарапа, г^емпера и ткање сукна итд., нашим радом надокнадићемо оно чега још сада немамо. Учешће жена у радним бригадама, прекопавање путева и томе слично, треба да развијемо још интензивније. — Одборгс од највшиих до најнижих морају водити рачуна да ли су наше њиве пооране, засејане, и коме је потребна помоћ у том послу. Како видимо, жене се већином налазе у позадини, и на њих спада већи део учешћа у организаи,ији власти, те организацији живота и позадине. Издавање листова како покрајинских, тако и од окружних одбора АФЖ, сарадња у њима, све то ће придонети политичком уздизању жена. У нижим одборима, среским, општинским и месним, треба настојати да се издају редовно или повремено зидне новине, које би биле одраз рада и живота тих организација. Нагиа организација на ослобођеној територији има да се позабави једним важним питањем, а то је питање учегића у изградњи наше народне власти. Морамо обезбедити да нагиа власт функционише, онако, како захтевају интереси народноослободилачке борбе, ми морамо водити рачуна да у народноослободилачке одборе улазе они, који то заслужују. Ми смо те, које треба да бирамо и да будемо изабране, па какву власт створимо, таква ће нам и бити. Данас је у позадини највише жена, то треба да се одрази у нагием учегићу на изборима за народноослободилачке одборе. Нагиим учешћем треба да покажемо високу свест. Нашим радом на изградњи народне власти, а она треба да буде много већа него до сада, — треба да покажемо да смо спремни и сутра борити се портив свих реаки,ионарних сила, које су нас до сада угњетавале. Ми морамо данас учврстити нагиу народну власт, да оно, зашто се данас пролива крв наших мужева, синова и другарица, не приграбе сутра други и употребе против народа. Наша војска сваким даном постаје све већа, и фронт нам се све више шири, а пред нагиу организаг^ију ноставља се питање болничарки. Ми морамо да радимо како на слободном, тако и на неослобођеном делу територије на окупљању другариг1,а, које би завршиле болничке течајеве, а ноготово оних другарии,а са окуниране територије, које већ гсмају болничке течајеве. Ми морамо водити бригу о томе, у каквим условима наши рањеници живе, да ли су добро снабдевеии и да ли су добро неговани. Пред нас жене поставља се велика одговорност, а то је збрињавање деце, мајки и очева наших бораг^а... Потребно је да се организују предавања женама из разних области науке: здравствене, из географије, историје итд. То су, другарице, наши главни задаи,и. Наша данашња конференцг<,ја је одраз нагие чврстине, нагиег јединства и она нам даје гаранције да ово све што смо поставили- на конферени,ији буде спроведено у живот. Најважнији задатак, који постављамо пред нашу организаг^ију, јесте питање потпуног обезбеђења наше војске. Нагии мужеви, браћа и синови боре се на положају против крвавог окупатора и њихових слугу усташа и четника, нагиа војска је извојевала себи оружје лијући крв најбо- Само у чврстом јединству ми жене, организоване у нашем Антифагиистичком фронту жена, свестрано помажући народноослободилачку борбу, доћи ћемо до наше победе. 106 �БЕОГРАД Рељеф са споменика стрељаних бораца за слободу у Јајинцима Рад вајара Стевана Боднарова �Број 1, 20. VIII 1941. г. ЦИРКУЛАР ПК-а КПЈ — ЗА СРБИЈУ1) Целокупном чланству Партије н СКОЈ-а у Србији Другови, Мучки напад хитлеровске Немачке на СССР треба схватити као напад не само на совјетски народ, већ на све поробљене народе, на читав културни свет, а нарочито на радничку класу и њену авангарду... Крвави окупатори и њихове још крвавије слуге на кукавички начин изводе из подрума „Главњаче” на десетке најбољих синова српског народа на губилиште. Они се обрачунавају у првом реду са комунистима: робијашима, шпанцима итд. ... Они то чине зато што су схватили опасност која им лебди над главом, што су схватили да им откуцавају последњи дани, што мисле да ће свој гадни живот продужити истребљењем својих нолитичких противника, и најзад, што су коначно дошли до уверења да је сада моменат ко ће кога пре!... ... Ни једног часа не смемо чекати, сваки минут за нас и за читав српски народ је питање живота, питање бити или не бити. Ко друкчије мисли и ко није спреман да сме ступити у отворен бој — нека чисти редове наше Партије што пре — то боље... Данас, више него икада досада, Партији су потребни одани, храбри, на сваки корак смели кадрови.... ... Ми морамо учинити све да непријатеља опседнемо, да се у нашој земљи осети као у опседнутој тврћави. Не непријатељ нас, већ ми њега, морамо, нашим акцијама деморалисати и бацити у панику... Стога пред све партијске организације постављамо следеће задатке који су за Партију од судбоносног значаја: — Неодложно отпочети с акцијама, све јачим и јачим акцијама, у духу већ датих директива. Акције морају бити добро припремљене н изведене. Свака наша акција мора имати за последицу и материјалну и моралну штету за непријатеља. — До максимума развити самоиницијативу код организација и свакога појединца Само онај који и дан и ноћ буде размишљао о задацима који данас стоје пред Пар тијом, само онај коме овн задаци прећу У крв и месо, извршиће успешно своју дужност и сигурно нанети непријатељу ударце... — Завести челичну дисциплину у партијским организацијама и по цену преполовљења чланства... Сваки наш човек мора се осећати мобилисаним војникомратником... — У акције увлачити широке масе радника, сељака и друге борбене ванпартијске људе. Треба стварати национално-ослободилачки народни покрет у борби против огавних фашистичких тлачитеља и њихових слугу — Љотића и (Недића и Пећанца). — Сваке недеље слати ПК-у писмене извештаје о спроведеним акцијама и њиховом успеху. То је потребно и зато да би се обезбедило преношење искустава. Другови и другарице, Кад будете размишљали о овоме огромном послу који ми комунисти — чланови Партије морамо савладати, оживите у своме сећању наше минуле борбе. У тим борбама падали су животи наших најбољих другова, али то нас није спречило да и даље водимо још одлучније борбе... Наша Партија израстала је и јачала се у ватри борбе, њени чланови излазили су из сваке борбе још прекаљенији... На посао, другови! На посао одмах! С другарским поздравом ПК ‘) Зборник ВИИ, I, 2, стр. 29 (изводи). „ПК-у КПЈ ЗА СРБИЈУ1) 14. 12. 1941. г. Драги другови, Пред нашом партијском организацијом у Србији налазе се сада ванредно важни задаци од чијих извршења зависи читав развитак политичких прилика не само у Србији него великим делом и у свим земљама Југославије, па чак и читавом Балкану. ... Повлачење партизанских јединица из Ужица и неких других места не претставља неки осетљивији војнички пораз. Партизанске јединице сачувале су своју живу снагу, док су истовремено задале јаке ударце непријатељу, — а то је и главни циљ партизанског ратовања. Ни у политичком погледу повлачење не значи за нашу Партију пораз. Насупрот, масе знају ценити народну власт која је месецима постојала на ослобођеној територији. Насилничка власт Недићевих бандита само ће још више убедити српске масе у праведност борбе коју воде партизанске јединице. Према томе, повлачење из неких градова и рејона никако не значи да је непријатељу успело да угуши ослободилачки устанак српског народа, него је тај устанак прешао само на нови систем свога развитка. Да ствари стоје тако најбољи је доказ чињеница да Недић наилази на највеће тешкоће при покушају да на освојеној територији организује своју власт и спроведе мобилизацију... ... Треба најодлучније политички раскринкавати и разбијати све покушаје прибирања великосрпских реакцнонарних елемената на којој било бази. У првом реду то важи за разне четничке фракције. Упоредо са таквом оживљеном политичком акцијом треба да се развије и војна акција партизанских јединица, против реакционарних Недићевих н четничких банди... — Партија мора руководити диференцијацијом која је почела оштрије да се манифестује у масама. Реакционарни буржоаски елементи — бранећи своје класне интересе — отворено издају свој народ, а тиме се изолирају од радних маса, које се окупљају око нашег партизанског покрета и наше Партије, бранећи природан и нужан прогрес. Задаћа наше партијске организације јесте да учвршћује радничко-сељачко језгро у националноослободилачком фронту, које ће једино спречнти да реакционарни буржоаски елементи искористе плодове народне борбе у своје противнародне сврхе... — Посветити сву пажњу формирању народноослободилачких одбора... Њих треба формирати како на ослобоћеној тако и на неослобођеној територији, у њима треба да се налазе борбени представници свих оних политичких струја у народу које су за одлучно продужење ослободилачке борбе, а нарочито радници и ситни сељаци. У неослобођеним крајевима народноослободилачки одбори треба да су органи политичке борбе народа против окупатора и њихових слугу. У ослобођеним крајевима они морају истовремено бити органи демократске народне власти... — Треба ојачати борбу за слободу и јединство народа Југославије против окупатора. Треба оштро иступити против покоља муслимана и Хрвата од стране великосрпских елемената и открити српском народу коме користе такви покољи. Исто тако треба раскринкавати Недићево издајничко трговање са окупатором на рачун народних маса у Босни, Санџаку, Хрватској, Војводини итд. — Развити партизанску делатност у читавој Србији... — Треба популарисати нашу Партију у масама, објашњавајући њен став по појединим питањима и мобилишући масе у спровођењу партијске линије... Ти задаци су несумњиво тешки, али наша партијска организација у Србији може их са успехом решити и мора их решити. Од брзине и еластичности зависи успех наше борбе у идућој етапи ... С другарским поздравом ЦК КПЈ ‘) зборник ВИИ, I, 2, стр. 250—256 (изводи). �еоград је био центар организовања свих акција које је водила КПЈ. У њему је скоро до краја рата било седиште ПК КПЈ за Србију. Он је одиграо велику улогу не само у револуционарној активности пре рата, него и у припремама за устанак. У њему је донета и одлука о дизању устанка. И за све време рата Београд је био и остао жариште отпора, и поред тога што је истовремено био и центар окупационих снага и власти, шпијуна и полиције. О томе шта је Београд значио у току НОБ друг Тито је поводом десетогодишњице ослобођења Београда изјавио: Б „Београд*) је одиграо огромну улогу у непосредној припреми народног устинка. По снази комунистичког и радничког покрета, као и по развијености партијских организација, ми смо тада имали више јаких центара, међу којима су билинајзначајнији Београд, Загреб и Љубљана. Припреме за устанак одвијале су се, углавном у овим градовима. Али пошто су кадрови били оно основно, Београд је, не због тога што се ту налазило руководство већ због великог броја кадрова, био, такорећи, онај центар одакле су даване директиве и слати људи на терен да раде на организацији устанка. Београд је У погледу кадрова дао врло много нашој ') Јосип Броз Тито, Говори и чланци, књ. IX, Загреб 1955, стр. 303—304. Војни заповедник Србије Управни штаб Београд, 22. јуна 1941. Поверљиво КОМЕСАРСКОМ МИНИСТРУ УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА Г. АЋИМОВИЋУ — БЕОГРАД На основу последњих ратних догађаја, молим да се одмах изврше, према ранијем споразуму с Вама, хапшења свих водећих комуниста и да се нареди шефу полиције у Београду да још ноћас изврши хапшење њему познатих комуниста града Београда. Ове особе треба затворити на Ади Циганлији. Доцније, треба како ове, тако и остале у земљи ухапшене злочиначке елементе и комунисте спровести у концентрациони логор који Ви према наређењу има да органџзујете. Истовремено постарајте се да се још током ове ноћи похапсе сви борци црвене Шпаније. Сем тога, молим да се шефу полиције одмах нареди ово: 1. Полиција има да уведе пооштрену уличну службу. Као што је раније наређено, има се одмах организовати и ноћна полицијска служба. 2. Шеф полиције треба да изда потребна упутства за нарочито чување јавних зграда, мостова и осталих важних постројења. Ради лакшег извршења ових задатака, постараћу се да се из ратног плена одмах стави на расположење српској полицији потребно оружје. Истоеремено о овим мерама биће обавештене и немачке трупе с молбом, да у случају потребе, помогне око извршења задатака полиције. На крају желим да Вам скренем нарочиту пажњу на вароши: Ниш, Крагујевац, Ужице, Чачак и руднике: Ртањ, Трепча и Бор. Умољава се за извештај о извршењу. За војног заповедника Србије, пачелник управног штаба ТУРНЕР1), с. р. државни саветник” Немачки државни саветник др Турнер руководио је цивилном окупационом службом у Србији и организовао квислиншки апарат. — Прим. ред. 109 �Ослободилачкој борби. Друга важна чињеница је да је Београд као град, иако, додуше, страховито пострадао, дао од самог почетка најјачи отпор окупатору. Његови грађани, чланови и симпатизери Партије, родољуби и омладина пружили су жесток отпор непријатељу, што је, разумије се, у политичком погледу имало велики одјек и ван Београда. Тако је Београд био за нас онај центар из кога је, као што то обично бива у таквим великим моментима и револуционарним периодима, зрачио нов дух, нова идеја покрета. То је био Београд. И Београд је за нас то увијек остао, за вријеме читаве народноослободилачке борбе, иако се она, послије повлачења наших јединица, није одвијала више у таквим размјерама на ужој територији Србије као у Босни, Хрватској, Лии,и, Далмацији, Словенији и Црној Гори. Али Београд нам је ипак остао најважнији центар у који смо увијек гледали и сматрали га кључем за даље развијање нагае револуционарне стратегије...“ У овако важној улози Београда значајно место имале су жене. Оне су активно учествовале у свим акцијама Партије упркос тешким условима које је наметнула окупација и посебно организован полицијски терор. Партијски рад се несметано развијао јер је Партија припремила нове, непријатељу непознате кадрове — жене које преузимају не само многе одговорне партијске дужности, већ учествују и у диверзантским акцијама, организују партијску технику, обављају курирске дужности и многе друге деликатне задатке веома значајне за револуцију. НАРОДНИ ХЕРОЈ ВУКИЦА МИТРОВИЋ — ШУЊА, текстилна радница, рођена је 1912. године у Светом Стефану, на Црногорском приморју. Завршила је нижу гимназију у Котору: Пошла је у Учитељску школу на Цетињу, али је због тешких материјалних прилика у породици морала да напусти школовање. Године 1932. преселила се са породицом у Београд и запослила као текстилна радница. Одмах је приступила радничком покрету и убрзо постала један од шегових најактивнијих бораца. Године 1933. примљена је у Партију. Конспиративна и сталожена, упорна, тиха и нечујна у своме раду, Вукица је од својих најбољих другова добила партијски надимак „Шуња“. Њој су поверавани најопаснији задаци, на којима се сваки пут полагао револуционарни испит. У великој провали 1935. године ухапшено је много комуниста, готово читав МК Партије и МК СКОЈ-а, с њима и Вукица, која је тада радила у партијској техници. У затвору је била толико мучена да су о томе писале и стране новине. Напредна међународна јавност осуђивала је ове бруталне поступке београдске полиције над једном младом девојком. Ништа је није сломило, ништа није признала, мада ју је мучеше много исцрпло. Изведена је пред Суд за заштиту државе и ослобођена, пошто јој кривица није могла бити доказана. После изласка из затвора, крајем 1935. године, послата је на партијски курс у М^оскву, одакле се вратила у Београд у пролеће 1936. Исте године постала је члан МК КПЈ за Београд и члан Управе синдиката текстилаца. Није било никакве значајније акције да у њој Вукица није учествовала као руководилац и организатор. У јесен 1936. године полиција је поново открила рад готово читаве партијске организације у Београду. Вукица је била међу оним малобројним које полиција није ухапсила и који су наставили да развијају и учвршћују партијске организације и обнављају оне које је провала десетковала. Ускоро је постала и члан ПК КПЈ за Србију. Поново се нашла у затвору 1938. године, али како је и овом приликом у полицији упорно ћутала, пуштена је због недостатка доказа, јер је никада нису ухватили на делу. Бескрајно одана Партији и народу, Вукица је неуморно окупљала у партиј- 110 РАД ЖЕНА ЧЛАНОВА ПАРТИЈЕ И СКОЈ-а У БЕОГРАДУ На руководмећим партијским дужностима у београдској партијској организацији 1941. године биле су од жена: Вукица Митровић као члан МК КПЈ за Београд до 1. октобра 1941. године, секретар београдске партијске мирани привремени МК КПЈ ушла је и Олга Алкалај (пре тога секретар V рејонског комитета), која је ухапшена већ крајем октобра. Од јануара 1942. па до свога пада марта исте године, секретар београдске партијске организације била је Јелена Ћетковић (пре тога секретар III рејонског комитета). У седам рејонских комитета у Београду био је још известан број другарица, међу њима: Олга Т. Јовановић, Кета Шер-Миндеровић, до одласка у Посавски одред октобра 1941, Љубинка Стричевић, Ђука Динић, краће време почетком 1942. године, �Милада Рајтер, до одласка за курира ЦК КПЈ почетком лета 1941, Марија Рачки, Славка Морић, до доласка на рад у технику ПК КПЈ септембра 1941, Станица Начевић, до хапшења августа 1941, Анка Кумануди, до хапшења фебруара 1942, Мирослава Поповић (илегално име једне избеглице чији идентитет редакција није могла да утврди) и друге. Међу секретарима теренских и предузетних партијских ћелија биле су: Олга М. Јовановић, др Зора Илић-Обрадовић (стељана 11. IX 1944), Лепосава Лалош-Вујошевић (стрељана 25. V 1943), Фатима Пејовић, Љубица Велебит и Јулишка Салај (све три ухапшене крајем лета 1941. године и стрељане у првој групи жена, 19. септембра исте године), Лепосава Михаиловић-Опи (стрељана 14. V 1943), Корнелија Сенде-Поповић, Мара Удицки (крајем 1941. прешла на партијски рад у Банат, где је 1942. ухваћена и стрељана), Јелена-Ленче Хаџиниколић, Анка Шкорић (до 1944. партијски радник у Београду, затим ступила у Космајски одред; умрла после рата), Иванка Ћуковић-Ковачевић (ухапшена децембра 1941, на интервенцију пуштена априла 1942), Нада Димитријевић, Теодора Лончаревић, Пирошка Хоџић, Фрида Бергман и др. У току месеца маја примљен је у Партију већи број чланова, нарочито жена, од којих су затим многе постале партијски руководиоци. Није могућно утврдити ни тачан број ни имена свих другарица чланова Партије и СКОЈ-а у Београду (било их је преко 100, од укупно 500 чланова КПЈ, а од 1.500 чланова СКОЈ-а и 2.000 омладинаца активиста, половину су чиниле омладинке) које су у данима устанка под најтежим околностима извршавале задатке које је Партија постављала. Оне су учествовале у организовању и извођењу диверзантских акција, радиле су у партијској техници и одржавале везе с одредима, биле су курири и обавештајци, обезбеђивале су станове и скровишта за технику и партијске раднике, организовале су прикупљање прилога за НОФ, санитетског и другог материјала за одреде, организовале су и водиле санитетске курсеве, смештале У болницу илегалце којима је била потребна лекарска помоћ и сл. На тим задацима радиле су све док им полиција не би ушла у траг, а тек онда ИМ је Партија дозвољавала да оду у одред, где су настављале свој многоструки рад на терену којим се одред кретао, а уз то биле борци и и болничарке. Међутим, многе нису успеле да ске редове најбоље и најборбеније синове и кћери радничке класе, васпитавала их и челичила у непрекидној борби за предстојеће велике задатке. После доласка окупатора, Вукица се сва предала организационом и политичком раду Партије у борби против окупатора у Београду. Али није могла дуго да се одржи. Првог октобра 1941. године пресрели су је агенти Специјалне полиције када је ишла да састанак Месног комитета. Покушала је да побегне, али није успела — рањена је и ухваћена. Рањена је одведена у затвор и два и по месеца подвргавана најтежим мукама. Али ни тада полиција није успела да ишчупа из ње ниједну реч. Записник 111 спремљен за њено саслушање остао је празан. Увидевши да од ње не може ништа сазнати, полиција ју је 16. децембра на носилима пребацила у логор на Бањици, пошто је била толико испребијана и измучена да није могла да хода. Стрељана је сутрадан, 17. децембра 1941. године. За свој рад и своје херојско држање пред непријатељем, Вукица Митровић је 9. маја 1945. године проглашена за народног хероја. ЛАЖНА ЛИЧНА КАРТА ВУКИЦЕ МНТРОВНН НА ИМЕ ЉУБИЦЕ МАТКОВИК И ПОЛИЦИЈСКИ КАРТОН �умакну Гестапоу и Специјалној полицији, хапшене су, мучене и одвођене у логоре смрти, из којих се велики број није вратио. У том најбурнијем времену у БеограДУ СУ радиле или из њега одлазиле у партизанске одреде, поред већ наведених чланова Партије: Добрила Арсенијевић до октобра 1941. када је отишла у Космајски партизански одред, Босиљка Бачић, Дубравка-Аша Бијелић, Десанка Бркић (ухапшена септембра 1941), Илонка Валгони (ухапшена августа 1941), Оливера Вањек до краја септембра 1941. када је отишла у Космајски партизански одред Адела Вранић-Шинко, Анђелија Галовић, Александра-Цаца Голубовић, Маријана Грегоран (ухапшена августа 1941), Стака Диклић, Мила Димић, Добрана Ђилас до одласка у Јабланички партизански одред октобра 1941), Миленка Ђурковић, Љубица Илић, Анка Јандријевић, Миланка Јевтовић, Наташа Јеремић, Мира Јовановић-Јаза, Ружа Јовановић, Олга Јојић до октобра 1941. када је отишла у Космајски партизански одред, Нада Ковачев, Анђелка Косановић, Олга Кршул, Веселинка Лазовић, Цвијета Милошевић (ухапшена почетком септембра 1941), Драгиња Недељковић, Љубица Новаков, Вуја Ољача до октобра 1941. када је отишла у Космајски одред, Јулка Орешчанин, Дара Павловић до августа 1941. када је отишла у Ваљевски партизански одред, Марија Пајић (ухапшена почетком септембра 1941), Невенка Петровић, Олга Петровић (ухапшена октобра 1941), Фани Политео, Амалија Потхрашки, Јованка Радаковић (ухапшена августа 1941), Драгиња Радовановић-Маринковић, Милица Радулашки, Радмила Рајковић (ухапшена почетком септембра 1941), Љубица Ракић-Ђорђевић до одласка у Космајски партизански одред августа 1941), Слободанка Савић, Данијела Сикимић, Катица Ћирић, Драгица Ћорковић (ухапшена августа 1941), Дора Фрајденфелд, Зора Чаленић до одласка у Космајски партизански одред августа 1941, Радмила Шнајдер, Милица Шуваковић до августа 1941. каца је отишла у Топлички одред, Вера Петровић-Винчић, Софија Гавриловић, Иванка Главашки, Јулијана, Дограјић, Вера Додић, Љубомирка Јанковић до одласка у Чачак септембра 1941, Тереза Јанковић, Боса Јаношевић, Јелица Јерковић, ухапшена октобра 1941, Добрила Јовичић, Ангелина Ковачевић, Десанка Ковачевић, Србислава Ковачевић до одласка на партијски рад у Срем крајем 1941, ПРВА СТРАНА ПОАИЦИЈСКОГ КАРТОНА ВУКИЦЕ јМИТРОВИЕ 112 �Петруша Кочовић-Зорић, Мира Крнетић, Мира Кротић до септембра 1941. када је ухапшена и после пуштања из затвора пребачена у Шид, Милица Лукић, Анка Лучић, Веселинка Малинска до повлачења за курира ПК КПЈ за Србију, Љубица Мерло, Ирена Мијатовић-Барш, Каћа Михаиловић, Олга Павловић, Стојанка Перишић, Лепа Пијаде, Јелена Поповић, Јулијана Рајтер, Радмила Станковић, Живана Станојевић, Оливера Ћуковић, Евица Ћурчић, Маргита Хладни, Жаклина Шаморел и др. Јануара 1942. године примљена је у Партију Даница Каришић, а фебруара 1942. Драгиња-Дада Констатиновић. Истог месеца укључена је у једну ћелију Зора Бегенишић, која је била у Мачванском одреду и после повлачења главнине партизанских снага у Санџак и Босну послата у Београд. Године 1942. примљене су у Партију Марија Стефановић и Зора Селаковић. Кандидати за чланове Партије биле су: Персида-Сека Арсенијевић, Викторија Волф, Лепа Ђорђевић, Невенка Каракашевић-Стаменковић, Нада Марковић, Селена Миленковић, Евка Поповић, Мирјана Чаленић-Јанков, Вера Лазовић, Зора ЈовановићРаковић, Анка Поповић. У припрема за устанак је и организација СКОЈ-а развила широку активност. Међу организаторима омладинских и скојевских акција биле су Маријана Грегоран, члан ПК СКОЈ-а, и Марија Рачки, члан МК СКОЈ-а за Београд, обе текстилне раднице. Један од руководилаца омладинског покрета у Београду била је и Миленка Ђурковић, студенткиња. Скојевска организација Београда је имала шест рејонских теренских актива, затим средњошколски актив и студентски актив на Универзитету, који је постојао кратко време, а у устанку је расформиран. У руководству СКОЈ-а по рејонима су, поред других биле: Драгиња-Дада Констатиновић, Жаклина Шаморел-Јованка Лукић, Боса Јаношевић, студент из Београда, Весна Бутјер, студент ЕКВШ, Миланка Јевтовић, Смиља Тузлић, Ружица Шојић, студент медицине, Анђелка Христина Катић, ученица гимназије, Иванка Копарац, ученица I женске гимназије, Радмила Богдановић, свршена матуранткиња, Живка-Жана Јанковић, ученица гимназије, и др. У средњошколском руководству СКОЈ-а су се, поред других истицале Лепосава Митровић, Ружица Васикић, матуранткиња, Емилија Цуца Јакшић-Никезић, Славка Петровић, Јелица Недић и друге. Рађено 10. фебруара 1942. године у Одељење специјалне полиције УГБ ЗАПИСНИК1) о саслушању ХАЏИ-НИКОЛИЋ ЈЕЈ1ЕНЕ, раднице из Београда, са станом у Сењанина Иве ул. бр. 10. ЗОВЕМ СЕ: Хаџи-Николић Јела, по занимању сам радница, рођена сам 15. јануара 1915. године у Буфу — Грчка, завичајна у Битољу, од оца Панте и мајке Теодоре, рођ. Васиљевић, неудата, Српкиња сам, вере православне, иеосуђивана, полицијски некажњавана, писмена, на постављена питања дајем следећи одговор: Пошто ми је отац, који је по занимању часовничар, доста сиромашан човек, да му не бих била на терету, ја сам се одлучила да из Битоља дођем у Београд са намером да се негде запослим. То је било августа месеца 1933. године. Одмах по доласку у Београд, ја сам се запослила у једној посластичарници, коју је држао неки Македонац. У тој посластичарници радила сам свега три дана, па сам добила за продавачицу код фирме ,,Тата”. Код ове фирме радила сам од 21. септембра 1939. године па до 30. априла 1941. године. Пошто после капитулације Југославије при овој фирми није било посла, они су ме као и остале намештенице отпустили. Половином јуна месеца запослила сам се у млекари, коју је држала моја земљакиња и познаница из Скопља МАЛИНСКА ВЕСЕЛИНКА. Млекару је имала у Француској улици бр. 5. Код ње сам била запослена 3—4 месеца. Становала сам у Француској бр. 49. Из разговора са њом никада нисам запазила, да је она била комунистички оријентисана, али сам приметила да је често траже нека лица са којима је она разговарала. Мени су говорили да је траже због намирница. Малинска је после 3—4 месеца рада предала млекару некој Милешевић Анђелки, јер је слабо ишао посао, а осим тога тешко је било добављати намирнице. После предаје млекаре Малинска ме је упознала са породицом Илић Радомира, обућара, који ради код своје куће у Сењанина Иве улици бр. 10. Жена и ћерка Илић Радомира и раније су навраћале у млекару ради куповине намирница, али их ја тада лично нисам познавала. Малинска ми је казала, да се код њих могу костирати и како ја нисам могла наћи моментално запослење ја сам на то пристала. Ја сам одмах дала 500 динара за храну и отпочела сам код њих да се костирам. 1. јануара 1942. године ја сам се код њих и преселила. Са Малинском се уопште, од познанства са Илићевима, нисам виђала и непознато ми је где се ') РСУПС, IV дос. бр. 73/128. 113 она сада налази. Код Илпћевих, још док сам била само на косту, упознала сам ПЕТКОВИЋ НИКОЛУ, радника Д.Т.О. Он је раније становао код њих, а доцније је само долазио на ручак п вечеру. Са њим сам ргтко кад разговарала. Наш разговор сводио се на то, што смо говорили да је тешко стање настало после рата, да је скупоћа велика, а мале наднице и да је тешко изаћи на крај. Никада нисмо водили политичке разговоре, нити разговарали о Совјетској Русији, јер ме политичка питања нису много интересовала. На дан 17. о.м. када сам ухапшена Перовић је после вечере оставио на столу једну савијену хартију, али мени није било познато да је то комунистички летак, иити сам чула, да ми је казао, да тај летак прочитам. Приликом мога хапшења полицијски органи су тај летак нашли у џепу мога капута. Како је овај летак доспео тамо мени је непознато. Летак носи наслов: „Обавештење” бр. 45 од 1. II 1942. годиие. Овај летак нисам читала, али сад пред влашћу кад ми је прочитан, видим да описује борбу на источном фронту, да говори о губитку, који Немачка има на овом фронту, да говори о ослободилачкој борби у нашој земљи, Хрсатској и другим крајевима у Европи и да критикује рад садање владе и претседника Милана Недића. Као што сам већ напоменула политичким проблемима никада сг нисам бавила, нити сам припадала или сад припадам Комунистичкој партији. Због чега је Перовић овај летак мени оставио, то ми је непознато. До сада ми никада није давао летке, нити ми је било познато, да их он има. Осим жене, Илић Радомир, обућар има две удате ћерке, од којих једна са мужем Јенецков Миланом, коњушаром, станује заједно са њима, и два сина Илију, обућарског радника који болује на плућима и МИХАИЛА, дечака од 15 година, који нема сталног занимања. Трећег његовог сина ИЛИЋ. ВОЈИбившег чиновника Винер банке не знам, али сам чула од њих да постоји. Где се он налази мени је нзпознато. Пре месец дана јавио се картом из Ниша. СЛАВА, То је све што имам да изјавим. Прочитано ми је и за своје признајем. ХАЏИ-НИКОЛИЋ ЈЕЛЕНА, с. р. Саслушао и оверавају, Записничар, Потпис нечитак По наредби Шефа одсека специјалне полиције шеф Одсека IV, Бећаревић, с. р. �ЖЕНЕ У ОДБОРИМА НО ФОНДА ОЈ1ГА АЈ1КАЛАЈ, адвокатски приправник из Београда, предратни активиста напредног радничког покрета и члан КПЈ од 1937. године, била је једна од најактивнијих чланица Омладинске секције Женског покрета и члан редакције „Жена данас". Године 1941, под окупацијом, била је секретар V рејонског комитета КПЈ, а почетком октобра члан привременог МК КПЈ за Београд. На тој дужности је ухапшена 27. октобра 1941. године. Претучена је у полицији и одведена на лечење у јеврејску болницу, одакле је, приликом ликвидације болнице у пролеће 1942. године, изведена и угушена у гасним колима. О њеном лику комунисте, о њеној чврстини и неустрашивости сведочи записник о саслушању у Специјалној полицији, у коме је непријатељу изрекла свој дубоки презир. ЗАПИСНИК О САСЛУШАЊУ, НАЛОГ ЗА ХАПШЕЊЕ И РЕШЕЊЕ О УПУКЕЊУ У ЛОГОР ОЛГЕ АЛКДЛАЈ У устанку и за све време народноослободилачког рата Партија је обраћала велику пажњу организацији Народноослободилачког фонда — НОФ (као продужетка Народне — Црвене помоћи, до 1938). То је била широка организација помоћи члановима Партије који су као хранитељи одлазили у партизанске одреде и ухапшеним припадницима НОП. Члан Покрајинског одбора НОФ-а за Србију била је на почетку окупације Милица Сарић, а у Месном су одбору НОФ-а биле Веселинка Малинска, благајник и Саша Јаворина, медицинска сестра, а после одласка ове две другарице у одбор је ушла Јулијана-Цура Рајтер. У рејонским одборима НОФ-а су поред других, биле: Радмила Милановић-Шнајдер, домаћица, Наташа Јеремић, дипломирани правник, Петруша Зорић-Кочовић, чиновник у Београду, а од марта 1942. године и Зора Бегенешић студент. Међу многим женама, члановима Партије и симпатизерима, које су прикупљале прилоге за НОФ у својим партијским јединицама, улицама, предузећима и установама биле су: Мира Јовановић-Јаза, геометар из Београда, Љубица Стокић, студент прва из Смедерева, Радмила Галева-Јовановић (1941. одговарала за НОФ у својој партијској организацији до децембра исте године, када је ту дужност од ње преузела Олга Т. Јовановић), Зора Чаркшилијевић, чиновник Катастра, Наталија Јовановић, радница у Цигар-папиру, Зора Селаковић, кројачица, Вера Јанићијевић, чиновник Електричне централе, Маргита Хладни, кројачка радница, Зорка Живадиновић, радница, Јелена Сергијевић, књиговезачка радница, графичка радница Госпава-Пава Младеновић, графичка радница Анка Милићевић, Драгица Ерцег, бројачица у Заводу за израду новчаница; у Заводу су такође радиле за НОФ Даница Јовичић и бројачица Анка Поповић. Међу активистима женске секције при Удружењу ПТТ чиновника које су под окупацијом скупљале прилоге за НОФ биле су Невенка КаракашевићСтаменковић и Персида-Сека Арсенијевић. Поред других активиста у Министарству финансија, прилоге за НОФ је од јуна 1941. скупљала Бранислава Лукић, Нада Дедић, чиновник Дирекције за спољну трговину, била је под окупацијом у одбору НОФ-а у Мини- 114 �старству финансија. У Државној хипотекарној банци је прикупљала прилоге за НОФ Лепосава-Сека Орловић до јесени 1943. године када је похапшен један број банкарских службеника. Међу многим омладинкама и женама које су биле ангажоване у раду за НОФ, биле су: Лела Огњановић, ученица гимназије, Наталија Шојић, Радојка-Сека Божић (набављала је пропуснице за прелаз у Земун, ухапшена октобра 1942, пред полицијом се одлично држала), Катарина-Каћа Балножан, Славица Симић и још велики број жена било да су радиле и на другим пословима, било да су се на овај начин везивале за покрет. АКТИВИ ЖЕНА Ради спровођења припрема за устанак, поједине партијске ћелије организовале су активе жена-чланова Партије и поузданих симпатизера. Свака чланица ових актива радила је с групом од 4—5 жена. На састанцима, који су одржавани по становима, преношене су директиве Партије, саопштаване су политичке новости и дељен пропагандни материјал; једанпут месечно чланице су предавале руководиоцу актива прилоге које су прикупљале за Народноослободилачки фонд — НОФ. Оваквих актива било је међу службеницима ПТТ, међу бившим чланицама СПНЈ, Омладинске секције Женског покрета и др. Неки активи су имали посебне задатке. Актив бивших чланица СБОТИЧ-а, у коме су биле Олга Кршул, Вуја Ољача, Душанка Коларевић-ТБоковић (августа 1941. отишла на рад у Лесковцу као кандидат за члана КПЈ), Јелена Николајевић, имала је задатак да проналази станове за одржавање партијских састанака и за прикривање илегалаца; мешовитом активу у пекари „Соко” (чија је виша веза била Кета Шер-Миндеровић) био је задатак да извлачи хлеб за илегалне партијске раднике у Београду. У III партијском рејону било је обухваћено у активима 70 жена, а ове су окЈ^пљале још неколико стотина жена. САНИТЕТСКИ КУРСЕВИ У оквиру припрема за устанак партијске организације су поклониле велику пажњу организовању санитетских курсева. Почетком маја 1941. године одржан је у окупираном Бео- �НАРОДНИ ХЕРОЈ ЈЕЈ1ЕНА ЋЕТКОВИЋ, кројачка радница, рођена је 9. августа 1916. године на Цетишу. Активно је учествовала у напредном радничком покрету пре рата и више пута хапшена. У Партију је примљена 1936. године у Подгорици (Титоград). Од 1937. године живела је у Веограду. На почетку окупације била је члан III рејонског комитета. Новембра 1941. године повучена је на партијски рад у Чачак, одакле је почетком децембра враћена у Београд да руководи радом III рејонског комитета. Јануара 1942. године постала је секретар Месног комитета КПЈ за Београд. Била је организатор великог броја акција против непријатеља, а једна од најзначајнијих била је атентат на злогласне агенте специјалне полиције Ђорђа Космајца и Обрада Залада. За извршење акције одредила је шести март 1942. године. Међутим, Јелена је 3. марта ухапшена на састанку рејонског комитета, који се одржавао у Улици Жоржа Клемансоа (данас улица Лоле Рибара). У полицији је страховито мучена, јер се сазнало да је она руководила београдском партијском организацијом. Обесили би је везаних руку између столова и тукли корбачима и ланцима. Ни под најтежим мукама није одала свој рад и сараднике. У свом немоћном бесу агенти су јој повредили кичму и потпуно одвојили кожу са табана, али нису успели да извуку никакво признање. Јелена је непрекидно мислила о 6. марту, да ли ће ударна група, коју је она формирала успети да изврши задатак. Желела је само да доживи то јутро. И заиста, 6. мартз је сазнала да су комунисти извршили постављени задатак и да су најкрволочнији агенти београдске полиције, Космајац и Залад, заслужено кажњени. Сва паралисана од силних батина Јелена је 11. априла 1942. пребачена у логор на Бањици, где је провела више од годину дана. Изванредним јунаштвом којим је одолевала мукама и својим бескомпромисним држањем, служила је за пример свима другарицама које су се заједно с њом налазиле у соби смрти. Изведена је са групом другарица и другова 14. маја 1943. и стрељана у Јајинцима. До последњег даха веровала је у победу и јуначки је дочекала смрт. За народног хероја је проглашена 5. јула 1952. године. 116 граду први санитетски курс. Водила га је Иванка Муачевић-Николиш, која је у пролеће 1941. године дошла у Београд и одмах укл>учена у актив предавача. Поред ње су такође ушле у актив Оливера Вањек, студент медицине, Анка-Беба Ћирић и Мара Кумануди, студент медицине, члан скојевског актива медицинара. Полазнице овога курса биле су активисткиње Омладинске секције Женског покрета и Задруге младих девојака: Деса Јовановић, Србислава Ковачевић, Љубомирка Јанковић, Анка Кумануди, Марија Стефановић-Лукач и друге. Свака од ових другарица је на својој територији организовала санитетске курсеве, за групе од по 10 жена. Курсеви су коришћени и за политички рад, а с формирањем одреда организовано је преко њих прикупљање санитетског материјала и других прилога за одреде. Крајем маја је организован санитетски курс при партијској ћелији службеника ПТТ, којим је руководила Вера Винчић, а полазнице су биле: Загорка Застријановић (у њеном стану, у Копаоничкој ул. бр. 11 одржан је курс), Даница Дмитрашиновић-Бајић, Радмила Панчован-Детичек и др. У исто време водила је један курс Рада ЂулићМладеновић за полазнице са територије око Црвеног крста, међу којима су биле: Марица Медак-Илић (ступила у Топлички партизански одред 1941), Љубица Јованчић, члан СКОЈ-а (ухапшена у јесен 1942. и отерана у Завод за принудно васпитавање омладине у Смедеревској Паланци), Јулијана Дограјић, члан КПЈ (ухапшена октобра 1942, отерана на Бањицу, затим у Аушвиц) и још неколико другарица чијих имена преживеле учеснице курса не могу да се сете. На овој територији организовала је више санитетских течајева Ружа Јовановић, чиновница Централног хигијенског завода, а Борка Милојковић, чиновник истог Завода организовала је прикуговање санитетског материјала за партизанске одреде. На терену око Цветкове механе, по налогу своје партијске ћелије, Анка Кумануди је организовала више курсева. На Дорћолу су организатори курсева биле: Олга Петровић, радница, члан КПЈ (ухапшена октобра 1941, страховито мучена, стрељана 25. V 1943. године) и Олга .. . Јеврејка. Међу полазницима је била Марица Милекић, радница. Стручну наставу је водила Дара Несторовић, чиновник Централног хигијенског завода, а политичка предавања је држала Кета-Шер Миндеровић. На Пашином брду је курсе- �ве водила Тодорка Митић-Николић, студент филозофије. На Чукарици је крајем августа 1941. Петруша Кочовић-Зорић организовала санитетски курс. На Сењаку је курс водила Олга Хицлова, чиновник, предратни активиста СБОТИЧ-а. На Чубури је курсеве водила Јелена Мацанко-Гајић, а неколико курсева је организовала Анђелка Ребрача-Радуновић. На Јужном булевару је три курса организовала Анкица Јандријевић, руководилац актива жена чије су све чланице полазиле курс; међу њима су биле: Десанка Ковачевић, служитељ у Централном хигијенском заводу и Драгиња Недељковић, домаћица. Партијска организација у Општој државној болници украла је септембра 1941. године цео један хируршки инструментариј и послала га у Космајски партизански одред. Инструментариј је однела др Лота Ејдус, која је као лекар остала у одреду (почетком новембра 1941. четници је стрељали у Брајићима са групом од 33 друга и другарице). СКОЈ је такође организовао више санитетских курсева, нарочито међу средњошколцима. Одзив је био врло велики и они су се непрестано одржавали, све до марта 1942, када су у великој провали откривени и већина полазница ухапшена. ОЈ1ГА Т. ЈОВАНОВИЋ, чиновник Привилеговане аграрне банке из Веограда рођена је 7. децембра 1911. године у Тополи. Пре рата била је врло активан политички радник у СБОТИЧ-у. Наставила је политички рад и под окупацијом, и у лето 1941. примљена у Партију. У партијској организацији је одговарала за технику. Августа 1941. постала је секретар једне партијске јединице у III рејону, затим члан рејонског одбора НОФ, а крајем исте године члан III рејонског комитета. Ухапшена је 31. јануара 1942. године на улици. У затвору Специјалне полиције су је претукли и нису је одвели ни у једну собу, већ су је једно време држали на тавану, у једном ћошку. Имала је херојско држање. И у логору на Бањици, где је из полиције пребачена, држала се храбро и била је један од организатора и покретача разних акција. Стрељана је у Јајинцима 14. маја 1943. с великом групом логораша, међу којима је било много другарица. ЗАПИСНИК О САСАУШАЊУ ОАГЕ Т. ЈОВАНОВИБ Када је 4. јула 1941. ЦК КПЈ донео одлуку о оружаном устанку, у многим местима су већ биле формиране ударне групе и десетине, које су одмах почеле са акцијама саботаже, како у Београду, тако и у унутрашњости. Директива је била: рушити и уништавати све што служи окупатору, убијати агенте и денунцијанте, ослобађати и спасавати ухапшене другове из затвора итд. Већ 4. јула у Београду је поведена акција цепања и паљења окупаторских прогласа, а у току месеца је организовано неколико акција паљења окупаторске штампе. Прво је извршено 12. јула код Карађорђевог парка, а једно од најуспелијих је изведено 27. јула. Ова акција није била толико значајна по причињеној штети окупатору, колико по томе што је била добро организована и што је у њој у исто време, на разним крајевима града, учествовало неколико десетина скојеваца и скојевки. „Паљевина новина из киоска у Таковској1) улици 11 на дан 27. јула 1941. године 1) ИРП, Извештај кварта IV бр. 4780 од 27. јула 1941, IV. бр. IV—44/1У. 117 �Ружа Павелић. продавац новина и монополских производа, са станом у Мајке Јевросиме број 1 пријавила је полицији да су на дан 27. јула 1941. године у 7 часова изјутра, два непозната омладинца отела из њеног киоска, Таковска 11 новине и часописе, полили бензином и запалили, па се затим удаљили у непознатом правцу. Уништено је 20 примерака „Новог времена“, 10 примерака „Донауцајтунга" и 14 примерака разних немачких илустрација. Као и у другим крајевима, полицијске мере овога дана нису дале скоро никакве резултате, јер је акција изведена у свим крајевима Београда једновремено и изненада." Новине су спаљиване у целом Београду и акција је свуда почела у тачно одређено време. Скојевска тројка би пришла продавници, извукла новине на тротоар, полила их бензином и запалила. У целој овој акцији била су свега два хапшења: Василија-Цица Стаменковић, кројачка радница и Панта Путник, столарски радник. Превод Београд, 27. VII 1941. год. И З В Е Ш Т АЈ1) Предводи се од стране војне силе ученица Зорка Б о ж о в ић рођена 13. V I I I 1925. године у Београду, са станом у Београду, Задарска 8, оптужена ради саботаже, покушаја паљевине једних кола одбрамбене силе поливањем бензином и запаљењем. Божовићева изјављује 1. Особени подаци Ја сам ученица Музичке школе и свршила сам четири семестра Музичке школе Станковић — Београд, Фердинандова, сада имам ферије, почињем нови семестар септембра 1941. год. У слободном времену водим свом оцу домазлук, који већ 10 година живи растављено од моје мајке. У кући мога оца живе још две сестре (моје) једна од 17, друга од 19 година, обадве су свршиле вишу школу. Мој отац био је стенограф у Парламенту у Београду, и сада је пензионисан. Име мога оца је Гојко Божовић. 2. Предмет ЗАПИСНИК О САСАУШАЊУ ЉУБИНКЕ СТРИЧЕВИБ ЉУБИНКА СТРИЧЕВИЋ, текстилна рад ница, рођена 17. I 1915. године у Ковину, ступила је са 14 година на рад у фабрику Владе Илића. Рано се укључила у напредни раднички покрет и учествовала у многим акцијама обуставе рада и затим у организовашу радничких штрајкова. Године 1938. учлањена је у КПЈ у пар- тијској ћелији у Платнари у Београду а затим је постала члан рејонског комитета на Карабурми. Ухапшена је септембра 1941, на саслушању у Специјалној полицији није ништа признала, пребачена је 3. октобра на Бањицу и стрељана сутрадан, 4. октобра 1941. године. 118 Истина је да сам 26. VII 1941. године око 17. часова у Симиној улици бензином полила једна кола немачке војне силе. Ја сам то учинила зато, јер је овога лета у Мађарској и то у Сомбору убијен мој ујак Станко Видић... Ја сам немачка кола запалила из освете, јер се ниједна мађарска не налазе овде у Београду. Као што рекох, дело сам учинила из освете ‘) РСУПС, IV Дос. бр. 690/41. �и нисам се надала да ћу бити за то ухапгиена. Дело сам учинила из властите побуде без наговора неке треће особе. Божовић Зорка, с. р.” Две ученице V разреда Друге женске гимназије, Зорица Божовић и Нада Анастасијевић, покушале су 26. јула 1941. године да запале један немачки аутомобил у Симиној улици. Приметили су их неки немачки војници и одмах истрчали на улицу да их ухвате. Зорицу су ухватили и предали полицији, а Нада је успела да побегне. Студенткиња ЕКВШ Дара Павловић била је један од оганизатора омладинских диверзантских група. У паљењу аутомобила, камиона, гаража, складишта, радионица — свега што је служило окупатору, учествовале су: Милица Радулашки, радница, Мира Радовановић-Мира-Ра (сама запалила седам камиона), Зора Сучић, ученица, Славка Петровић, ученица, Неда Дивљан, ученица I женске гимназије, Гроздана Бизјак матурант I женске гимназије и многе друге омладинке и активисткиње чија имена нису могла да буду установљена. ЗАПИСНИК О САСДУШЛН.У ОЛГЕ М. ЈОВАНОВИБ „Покушај паљевине аутомобила1) Ђорђа Бељковића, на дан 29. августа 1941. у Бенизелосовој улици пред кућом бр. 28. На дан 29. августа око 14 часова, пред кућом бр. 28 у Венизелосовој улици стајао је аутомобил Ђорђа Вељковића, марке „форд“, за време док је власник био на ручку. У то време наишле су две девојке и покушале да запале аутомобил, али су у томе спречене, јер су биле примећене од власника те су побегле у правцу Смедеревске улице. Полиција није успела да их иденти- фикује. Штете на колима није било.“ Дана 16. јула 1941. године запаљена је гаража „Форд” у Гробљанској улици, у којој је том приликом изгорело око 80 возила и већа количина горива. Ову је акцију организовао МК КПЈ за Београд. У организовању су учествовале Марија Рачки, члан МК СКОЈ-а и Илонка Валгони, члан КПЈ, а у самом паљењу је, поред других, учествовала Радмила Миљковић-Рајковић, радница у фабрици ,,Моравија”. Цвијета Милошевић, члан КПЈ од 1941. године, запалила је 1. августа столарску радионицу у Земунској у') ИРП — Извештај IV кварта пов. бр. службено од 29. VIII 1941. Доспје IV, бр. 44/1У. 119 ОЈ1ГА М. ЈОВАНОВИЋ, чиновник Хипотекарне банке из Београда, рођена је 14. децембра 1914. године у Барама Шумановића, Даниловград. Пре рата је врло активно радила у СБОТИЧ-у, па је због своје активности 1940. године отпуштена из Хипотекарне банке. Запослила се као радница у Апотекарској задрузи у Далматинској улици и одмах отпочела политички рад међу радницама. Под окупацијом је организовала раднице да из задруге износе сантетски материјал и лекове. Примљена је у Партију у лето 1941. и у јединици одговарала за НОФ. Ухапшена је исте године, на улици, али пошто јој никаква кривица није могла бити доказана, пуштена је после месец дана. Продужила је рад. Била је техничар своје партијске јединице, а затим њен секретар и члан одбора НОФ III рејона. Ухапшена је марта 1942. године и подвргнута страховитом мучењу. Изванредно се држала, ништа није признала и никог није одала. Пребачена је у логор на Бањици, где се одмах укључила у све логорске акције. Била је скромна и непосредна, због чега је била једна од најомиљенијих другарица. Стрељана је у Јајинцима 14. маја 1943. с већом групом затвореника. �лици бр. 12, на Звездари, која је радила за Немце. Тада је успела да побегне, али је ухваћена 5. септембра, када се спремала да пође у одред. Заједно са Цвијетом Милошевић ухапшена је и Марија Пајић, студенткиња медицине. „Рађено 15. октобра 1941. године у одељењу Специјалне полиције, Управе града Београда. ЗАПИСНИК1) КОРНЕЛИЈА-НЕЛИ СЕНДЕ-НОПОВИЋ, студент медицине, рођена је 29. августа 1914. године у Бачалмаши (Мађарска). Основну школу и нижу гимназију завршила је у Апатину, а више разреде гимназије у Сомбору. Уписала се на Медицински факултет у Загребу 1932, а 1934. је прешла на Београдски универзитет. Укључила се у напредни студентски покрет у Загребу и наставила је рад и по преласку у Београд. Примљена је у Партију 1937. а крајем новембра исте године отишла је, заједно са својим другом Владетом Поповићем, преко Париза у Шпанију. Радила је као болничарка у разним местима. После повлачења из Шпаније била је кратко време у логору Сен Захари. Тамо се разболела и захваљујући интервенцији пуштена је из логора. Вратила се у Југославију крајем септембра 1939. и ухапшена је на граници. Спроведена је у Београд и остала у затвору месец дана. Одмах је наставила партијски рад. Ухапшена је јануара 1940. и пуштена после два месеца, а затим је поново ухапшена јула исте године. У полицији је страховито мучена. Нокти су јој још дуго после пуштања испод суђења, крајем децембра 1940, били модри. Почетком 1941. опет је ухапшена и пуштена је тек око 27. марта и протерана у Апатин. Вратила се илегално у Београд и наставила рад. Била је секретар једне уличне партијске ћелије. Ухапшена је половином августа 1941. и 28. августа упућена у логор на Бањици, стрељана је у првој групи жена 19. септембра исте године. О саслушању РАЈКОВИЋ РАДМИЈ1Е, раднице у фабрици „МОРАВИЈА“, рођене 3. новембра 1918. године у Белици, срез белички, кћи Милана Миљковића и Живке Лазаревић, удата, без деце, некажњавана, неосуђивана, Српкиња, вере православне. Са станом у Димитрија Туцовића 65. У Београду живим од 1939. године, заједно са мужем Владимиром, молером из Београда. Он је родом са Цетиња, рођен је фебруара 1918. од оца Душана и мајке Милице. Упослен је код Димитрија Хриштофовића, а радио је неке послове на масонској ложи. Радим као проста радница у фабрици чарапа „Моравија". Нисам никада била комуниста нити сам, ма шта урадила на пољу комунистичке пропаганде. Нико на мене није утицао да ступим у комунистичке редове. Нису тачни наводи ПАВЛОВИЋ АЛЕКСАНДРА, ЛЕНАРДА ДРАГУТИНА, МИЉКОВИЋ ДРАГОСЛАВА и осталих да сам ја са њима узела учегића у паљењу аутомобила гараже „Форд” у Гробљанској улици, нити ми је познато ко је ову гаражу запалио. Павловић Александра, штрикера, по имену не знам, али уколико ради у фабрици „Моравија“ ја га вероватно знам. Ленарда Драгутина, фирмописца, не познајем. Чула сам, када су ми ова лица у очи тврдила да сам са њима учествовала у паљењу гараже, али сада поново изјављујем. да нису истину говорила. Писмена Рајковић Радмила, с, р. Саслушао и оверава, По наредби гиефа оделења Спец. полиције, референт Бећаревић, с. р.“ „Рађено 11. септембра 1941. године у одељењу Специјалне полиције Управе града Београда ЗАПИСНИК*) о саслушању МИЛОШЕВИЋ ЦВИЈЕТЕ, бившег званичника дневничара Министарства социјалне политике и народног здравља из Београда. ») РСУПС, Дос. IV. бр. 28/66—3. !) РСУПС, Дос. IV, бр. 32/7. 120 1 Зовем се Милошевић Цвијета, по занимању сам бивгии званичник дневничар Министарства социјалне политике и народног здравља, рођена сам 31. марта 1921. године у Цетињу од оца Ђорђа и мајке Марије, нисам удата, вере православне, по народности Српкиња, кажњавана једанпут са седам дана затвора, нисам, осуђивана. Живим у Београду од јуна месеца 1940. године, сада са станом у Улици кнегиње Персиде број 88, код Марине Осењине. II У току месеца марта ове године била сам у затвору Управе града Београда због тога што је полицији дошло до руку једно писмо које сам била упутила Гасиму Нумићу, студенту права из Мостара, а у коме сам говорила о сукобу између студената љотићеваца и осталих студената. Поред тога узимана сам на одговорност због тога, што је у моме стану — тадашњем —- Јужни булевар бр. 30 нађена једна студенткиња, Радмила Поповић, која је потраживана од стране полиције. Тада је са мном становала Олга Милутиновић и Марија Пајић, обе студенткиње, које су Радмилу и довеле овде у стан. Ја сам пуштена као невина, јер се установило да са овом Маријом нисам имала никакве везе. Сада сам* ухапшена у стану браће Ленард у Улици војводе Бране број 10. Браћу Ленард упознала сам за време бежања после бомбардовања Београда. После повратка у Београд видела сам њихову мајку једном на пијаци и питала сам је где станује, којом приликом ме позвала да навратим код ње. Уочи хапшења навратила сам код њих у стан ради тога што сам, враћајући се од тетке из Далматинске улице, закаснила и нисам, могла за време док је слободно кретање стићи кући, те сам остала овде да преноћим. Није тачно да сам у недељу 31. августа т. г. била у стану код браће Ленард и да сам тога јутра превијала неког човека, који је рањен приликом напада на масонску ложу. О овоме ништа не знам и ако је ко тако тврдио изјављујем да је лагао. Нисам комуниста, па чак ни симпатизер и према томе није ми ни познато да ли су браћа Ленард учествовала у било каквој комунистичкој терористичкој акцији. Никакво оружје у њиховој кући нисам видела. Нисам видела да је Ленард Драгутин читао какав билтен комунистичког садржаја. Марија Пајић, која је такође затечена у овом стану, дошла је после мене и ту преноћила због тога што је као и ја закаснила. Ништа друго немам да изјавим. Писмена сам, Цвијета Милошевић, с. р. Саслушао и оверава: шеф Одељења IV — Комесар, Бећаревић с. р.“ �паљењу манастирског жита у Раковици, 5. августа 1941. коју је извела скојевска организација Раковице, учествовала је и Милева ЈовичићДрагица, Белка, радница у Индустрији мотора и члан руководства СКОЈ-а у овој фабрици. У „Сечење телефонског стуба на дан‘) 20. јула 1941. године у атару села Миријева. РЕШЕЊЕ О УПУЕЕЊУ У ЛОГОР, КОРНЕЛИЈЕ-НЕЛИ СЕНДЕ-ПОПОВИН 20. јула 1941. године дању, у атару села Миријева, пресечен је један телефонско-телеграфски стуб. Починиоци овог дела нису у току акције ухваћени, већ су случај доставили полицији неки грађани. Напомена: Упореди овај случај са оним о коме је било већ речи, тј. сечење стубова код опсерваторије, што је извршила скојевска група Драгутина Стојнића, Жике Бежановића и Душана Рајкова, јер има изгледа да се ради о истој ствари. Овај податак узет је из сумарног месечног извештаја V полиц. кварта.” У току лета и јесени 1941. године у Београду су у више махова сечени телефонски стубови и каблбви, а у тим акцијама су учествовале многе омладинке. Оне су на разне начине скривале алат за извођење диверзије: маказе за сечење каблова су често доносиле у букету цвећа, тестере за тестерисање бандера обично су раније скривале у близини места одређеног за акцију. Телефонски стубови и каблови су сечени у мање прометним улицама, где је било више могућности да акција успе а да нико не буде ухваћен. Међу омладинкама које су изводиле ове саботаже истицала се Радмила Јовић-Малецка, ученица гимназије, а много су храбрости и сналажљивости показали у овим и другим акцијама: Лепосава Митровић, матуранткиња, затим, Даница Каришић, матуранткиња, Радмила Богдановић, ученица VIII разреда гимназије, Даница-Данка Милошевић, Ранка Божовић (за време мартовске провале пребацила се у Земун и наставила рад као члан СК СКОЈ-а за земунски срез), Оливера Ћуковић, члан КПЈ и њена сестра Мирјана, члан СКОЈ-а од 1940. године, Марија Никезић, Зора Кулиџан-Божовић, радница, Јелица Недић, Мира Митровић (касније отишла у одред и била у хируршкој екипи Врховног штаба НОВ и ПОЈ), Злата Дабиновић, Вера Ешкенази, Неда Дивљан, Живка-Жана Јанковић, Милена Брежанин, Стела Шкреблин, Драгиња Јовановић, ученица III женске гимназије, Босиљка ') ИРП, IV. Бр. 44/V. Извештај V полицијског кварта пов. бр. 11 од 22. августа 1941. године. 121 �АЛЕКСАНДРА-ЦАЦА ГОЛУБОВИЋ, студенткиња фармације, примљена је у СКОЈ и у КПЈ 1941. године и била је у ћелији чији је секретар био Мирко Букумировић. Руководила је једним рејонским активом СКОЈ-а и радила у омладинској групи на умножавању партијског материјала, растурању и лепљењу плаката. Кад је ухапсила Специјална полиција, добро се држала на саслушањима, мада је мучена. Имала је добро држање и у логору на Бањици, где је учествовала у припремању приредаба. Стрељана је 25. маја 1943. године. » Бачић, кројачка радница, ДубравкаАша Бијелић, студенткиња, Борислава Мастиловић, студенткиња медицине, Јелица Пурић-Стаменковић, ученица I женске гимназије, Слободанка Луковић-Дијана, ученица I женске гимназије, Зора Поповић, студент медицине и многе друге. „Бацање специјалних гвоздених направа за бушење аутомобилских гума на дан 5. августа 1941. године’) Око 10,30 часова на дан 5. августа 1941. године на друму Београд — Обреновац, крај макишког насеља, један немачки аутомобил с немачким подофицирима, који су вргиили контролну перифериску службу, наишао је на разбацане пирамидасте направе за огитећење аутогума и од тога су оштећене предње гуме тако да је ауто морао стати. Тога дана ове направе разбацане су на више места у Београду, особито на улицама на којима је јак саобраћај, затим, испред немачких гаража и Ха-Ка-Пе станице. Ове направе су тако подегиене да како год се баце увек се поставе у такав положај да један зуб остане у вертикалном положају и мора да оштети гуму. Напомена: у извегитају полицијског кварта стоји мигиљење да је ово реакција грађана са Макиша који су тих дана принудно исељени са тог терена из хигијенских разлога, док је у ствари ово дело комунистичке саботаже, како је Специјална полиција после утврдила, поготову што је на више места било ових направа." МИЛЕНКА ЛИБ БУРКОВИБ И ГРОЗДАНА-ЗИНА БЕ- У овој су саботажи учествовале многе жене и омладинке, бацајући по улицама ексере „јежеве”, направљене у облику пирамиде. „Истицање антифашистичких парола2) на дан 14. јула 1941. у Улици Книћаниновој. ЂУРКОВИЋ, студент ЕКВШ из Београда, рођена 21. јула 1919. године У Дубровском (Шавник), укључила се у напредни средњошколски покрет као ученица гимназије. На студијама је била међу најистакнутијим активистима у Удружењу студената ЕКВШ. Примљена је у Партију 1940. године. Организовала је и рад међу женама. Ухапшена је у мартовској провали 1942. године и отерана у логор на Бањици. Имала је добро држање у полицији и касније у логору. Била је пожртвовани комуниста, карактеран и добар друг. На комадићима платна извезла је причу о другарицама ухапшеним у мартовској провали, причу о животу и смрти у женској соби смрти у логору на Бањици. Изведена је из логора са већом групом другарица и стрељана у Јајинцима 25. маја 1943. године. МИЛЕНКА Антифагиистички омладини,и истакли су на дан 14. јула 1941. године у Книћаниновој улици две пароле, приковавши их на бандере, са натписом „Нигита окупатори.иа“ и „Живео друг Стаљин Акција је успела и поред тога што је у току протекле ноћи и тога дана била појачана полицијска слуо/сба, у очекивању да ће комунисти предузети какве акције поводом дана француске републике. Полицијске мере нису дале никакве резултате у погледу трагања за ударницима." „Истицање антифашистичких натписа на дан 15. августа 1941. на Чукарици3) 1) ИРП — Архива Специјалне полиције IV, Бр. 44/Х^П. !) ИРП — бр. 11 од Извештај старешине III кварта, пов. 23. августа 1941. Досије IV — Бр. 44/Ш. 3) ИРП Бр. 44/Х1У. — Архива Специјалне полиције IV, �Према извештају полицијске станице XIV кварта Пов. бр. 6 од 25. августа 1941, тога дана у 9 часова изјутра полицијски стражари нашли су исписане антифашистичке пароле по зидовима кућа и то „Доле са фашизмом'1, „Живела Совјетска Русија“ итд. Пароле су исписане у неколико улица на Чукарици и на Бановом брду, а у Љешкој улици истакнуте су на телефонским стубовима. Починиоци нису ухваћени, али је касније утврђено да је ову акцију извела скојевска група Милана Маузера." ДРАГИЊА-ДАДА КОНСТАНТИНОВИЋ, студент технике, рођена 6. марта 1920. године у Сарајеву, у напредни омладински покрет се укључила у Београду 1938. године. У СКОЈ је примљена пре рата. Под окупацијом је била руководилац једног рејонског актива СКОЈ-а. Састанци тога актива, а и неки састанци МК СКОЈ-а, одржавани су у њеном стану у Чолак-Антиној улици бр. 15. Радила је и на пребацивању илегалаца из Београда у Земун и преносила оружје за акције од једног партијског рејона до другог. У Партију је учлањена фебруара 1942. године и истог месеца ухапшена на партијском састанку у једној посластичарници. У затвору Специјалне полиције страховито је мучена, мада је била бременита. Херојски се држала и ништа лије признала. Пребачена је у логор на Бањици, где је родила кћерку. Стрељана је 25. маја 1943. године. ЗАПИСНИК О САСЛУШАЊУ ДРАГИЊЕ-ДАДЕ КОНСТАНТИНОВИБ У растурању летака и прогласа и писању парола учествовао је и велики број жена. Многе су у тим акцијама ухваћене, међу њима: Илонка Валгони, кућна помоћница, Евица Дикић, угоститељска радница, Милица Михајлица, текстилна радница, Мирослава Мирчевић, студенткиња филозофије, Александра-Цаца Голубовић, студенткиња фармације, Фанула Папазоглу, студент из Београда, ученица Бранка Митић, и многе друге. Дана 29. јула 1941. године извршена је отмица Александра Ранковића из притворничког одељења болнице у Видинској улици. С обзиром на то да је био секретар ПК КПЈ за Србију и члан Политбироа ЦК КПЈ, овој је акцији придата велика важност и организација је поверена Цани Бабовић, члану ПК КПЈ и Ђури Стругару, члану МК КПЈ. У извођењу акције учествовао је велики број чланова КП, омладинаца, омладинки и жена, њих око 50, свако са одређеним задатком, који су сви извршени савршено тачно и дисциплиновано. По сложености и беспрекорности којом је изведена, ова је акција оцењена као једна од најбоље организованих акција у окупираном Београду. У припремама за устанак у Београду се приступило изради експлозива и бомби, потребних за извођење диверзија. Експлозив је израђиван у становима чланова Партије, код Данице Цветковић у Драгачевској улици бр. 17, у илегалном стану Шеле и Лазе Симића у Хаџи Милентијевој улици 68 и још неким становима. У стану Данице Цветковић су на том послу радили Милица Шуваковић и шпански борац Мате Видаковић. Почетком августа дошло је до експлозије, у којој је тешко рањен Мате Видаковић, а Мица је лакше рањена и успела је да побегне. Полиција је тада ухапсила Мата Видаковића, Даницу Цветковић и Данину мајку Јелену. Мате и Даница су убрзо стрељани, а мајка Јелена је после две године проведене на Бањици стрељана 14. маја 1943. године. 123 �Ј1ЕПОСАВА МИТРОВИЋ, матуранткиња (сестра Вукице Митровић), рођена је 21. III 1922. године у Светом Стефану, на Црногорском приморју. Укључила се врло млада у напредни средњошколски покрет у Београду и 1939. године била члан првог језгра СКОЈ-а у II женској гимназији. Исте године је искључена из VII разреда гимназије, па је прешла у Крагујевац и тамо завршила разред. Учествовала је у свим акцијама и манифестацијама које су напредна радничка и средњошколска омладина изводиле уочи рата. На почетку окупације била је члан Ценрталног средњошколског скојевског актива и руководилац једне половине средњошколског руководства СКОЈ-а. Ухапшена је у пролеће 1942. године и почетком јуна пребачена у логор на Бањици. И у полицији и у логору имала је храбро и поносно држање. Била је ретко скромна и ненаметљива. Мада је много бринула о својој породици, која је била изложена најгрубљим прогонима полиције, она баш због такве ситуације у кући није слала никакве поруке, чак ни пред своје погубљење, да не би никоме створила неприлике. Стрељана је 25. маја 1943. године. У Хаџи-Милентијевој улици 68 бомбе и мине су израђивали инжењер Лаза Симић и његова жена Шела Барух. Августа месеца, у току рада, експлодирао је лако запаљиви материјал и они су обоје тешко рањени и у бесвесном стању пренети у притвореничко одељење Државне болнице. Упркос тешким условима за илегални рад, диверзантске акције су настављене и у 1942. години. Поједине ударне групе извршиле су неколико крупнијих акција. Једна од најзначајнијих била је отмица Иванке Муачевић-Николиш, са Гинеколошког одељења Опште државне болнице, која је изведена 25. јануара 1942. године. При повратку са слободне територије, Иванка је крајем октобра 1941. године пала у руке Гестапоу у Крагујевцу, са приличном количином илегалног материјала. С обзиром на то да је била пред порођајем, преведена је у затвореничко одељење Војне болнице у Београду, с тим да после порођаја буде саслушана. МК КПЈ за Београд добио је задатак да Иванку спасе из затвора. Међутим, напад на затвореничко одељење не би успео, јер је ту била јака стража, па је Иванку требало пребацити на гинеколошко. Тај задатак добила је партијска организација у болници. Лекари Олга Поповић-Дедијер, Тоша Бороцки и Анђелко Анђелковић успели су да придобију главног лекара гинеколога, који је прегледао Иванку и изјавио да ће порођај бити тежак и да би га требало извршити на гинеколошком одељењу. Немци су на ово пристали и Иванка је на један дан пре порођаја пренета на ово одељење. О Иванкином стању здравља обавештавали су партијску организацију др Олга Поповић-Дедијер и бабице Ружа Мамула и Александра Орлић. Сутрадан по Иванкином порођају 25. јануара 1942. године, био је дан посете болесницима и то је био згодан моменат да се изведе акција. Два друга, наоружана револверима, ушла су у одељење као посетиоци. Разоружали су жандарма и закључали га, а затим покидали телефонске везе и извели Иванку заједно са дететом. Око болничке капије стајали су другови са бомбама, а напољу је чекао аутомобил. Иванка је са дететом села поред шофера, а ударници позади. Дете је предато на чување Тонки Сикимић, која је у то време имала бебу, а Иванка је после опоравка по партијском задатку отишла у Загреб, где је откривена и убијена у усташком затвору. • РУЖИЦА ВАСИКИЋ, матуранткиња, рођена 1922. године у Београду, укључила се у напредни средњошколски покрет као ученица гимназије. Била је члан првог скојевског актива у I женској гимназији; 1940. је руководилац СКОЈ-а у гимназији, а под окупацијом 1941, члан централног средњошколског актива СКОЈ-а. Крајем исте године отишла је у партизане. Била је борац III крагујевачког батаљона I пролетерске бригаде и ту је примљена у Партију маја 1942. године. Погинула је 5. јула 1943. године у Зворнику. • ЕМИЛИЈА — ЦУЦА ЈАКШИЋ-НИКЕЗИЋ, рођена је у Београду 29. априла 1924. године. У напредни покрет укључила се још као ученица гимназије; члан СКОЈ-а постала је у својој шеснаестој години, а од августа 1941, већ као активан учесник НОП, ушла је у школско руководство СКОЈ-а у Београду. Као омладински руководилац учествовала је у организовању и извођењу разних акција диверзије и саботаже. Ухапшена је у зиму 1941. године и приликом спровођења, мада су јој руке биле у лисицама, успела да побегне. Члан КПЈ постала ,}е јануара 1342. Одлуком МК СКОЈ-а за Београд убрзо је послата на рад у Земун за члана МК СКОЈ-а. За време свог пожртвованог рада у земунској организацији била је трипут хапшена, али је својом сналажљивошћу и уз помоћ Партије успела да се извуче. Новембра 1942. године постала је секретар СК СКОЈ-а и члан СК КПЈ за земунски срез. Октобра 1943. ПК КПЈ за Србију послао ју је на рад у Шумадију као инструктора ПК СКОЈ-а. Године 1944. постала је члан ПК СКОЈ-а за Србију. После ослобођења обављала је разне дужности у СКОЈ-у и КПЈ. Због своје несебичности, искрених другарских односа и упорности у раду била је врло омиљена међу омладином уопште и у средини у којој је радила. Погинула је у саобраћајној несрећи код Обреновца 29. новембра 1949. године. Била је носилац Споменице 1941. и више одликовања. 124 �На сваку изведену акцију, окупатор и његове слуге одговарали су још већим прогонима, зверским мучењима и стрељањем затвореника из Управе града и логора на Бањици, верујући да ће тако угушити организовани отпор. Међутим, ни прогони, ни мучења, ни стрељања нису могли да застраше борце против окупатора. Готово свакога дана вршене су нове акције. Београдски диверзанти су почетком јануара 1942. пресрели на Дедињу једног истакнутог официра СС-трупа, извукли су га из кола заједно са његовим шофером и обојицу их ликвидирали. У овој су акцији од жена учествовале Амалија Потхрашки, књиговезачка радница и „Вера”, студеткиња филозофије (чији идентитет није установљен — прим. ред.). Амалија је тада рањена, али је успела да се склони и наставила је илегални рад. Ухваћена је у једној рацији априла 1942, са гомилом илегалног материјала који је разносила. Умрла је под батинама на саслушању у Специјалној полицији. Дана 6. марта 1942. године извршен је атентат на Ђорђа Космајца, једног од најкрволочнијих агената Специјалне полиције. Атентат је организовао МК КПЈ за Београд, чији је секретар тада била Јелена Ћетковић. Она је крајем фебруара почела са припремама за атентат, али јој је полиција већ била ушла у траг и ухапсила је 3. марта. Међутим, припреме и цела организација акције биле су тако добро и солидно замишљене и постављене, да је атентат и без надзора руководиоца савршено успео. Извела га је ударна група од пет чланова — једна другарица и четири друга. Космајац је становао у улици Цара Уроша бр. 17. Сваког јутра око 8 часова, на путу до Специјалне полиције, пролазио је улицом Змаја од Ноћаја, у пратњи агента Обрада Залада. Одлучено је да се постави засеДа и убију обојица. Два друга су одређена за обезбеђење, а друга двојица за извршење атентата; другарица, прерушена у Словакињу, млекарку, имала је задатак да мотри на Космајчеву кућу. Када је Космајац изишао из куће, она је лупањем у канте за млеко дала знак друговима, који су чекали у заседи у једној капији. Тако су убијени Космајац и Залад. (Другарица „Словакиња-млекарица” остала је неидентификована. — Пр. ред.). Четрнаестог марта 1942. убијен је пред својим станом у улици Кнеза Павла (сада улица 29. новембра) бр. 47 Драгољуб Штерић, старешина УПРАВНИК ГРАДА БЕОГРАДА1) II број 12676-1У 20. септембар 1942. Београд ЛИЧНО УПРАВНИКУ ОПШТЕ ДРЖАВНЕ БОЛНИЦЕ БЕОГРАД Још пре окупације Југославије, Управи града стизале су свакодневно пријаве о вршљању комуниста и њиховим отвореним пропагандним акцијама у повереним вам надлештвима. Ту акцију, како се из пријава могло утврдити, спроводили су не само студенти који су били на стажу, појединих клиника и одељења, већ и државни намештеници поменутих установа, па чак и лекари. Тако, на пример, поред тога што се у болничким зградама јавно агитовало за комунизам, јавно радило на скупљању прилога за уханшене комунисте и јавно делио пропагандни материјал, утврђено је да су болничке зграде служиле као скровиште многих важних комунистичких функционера, који су потпуно здрави лежали на појединим одељењима, као тобоже болесници, само да би се склонили од државне власти, која их је прогањала ради комунистичког деловања. После окупације нагие земље комунистичка акција у подређеним вам установама узела је јоги шире размере, тако да је само досадашњим истрагама откривено и несумњиво утврђено следеће: 1) да су 13 наоружаних комуниста усред дана 25-ог јануара т.г. упали у Гинеколошко одељење, разоружали полицијског стражара и извршили отмицу притворенице МУАЧЕВИЋ ИВАНКЕ, иначе на две године осуђиване комунисткиње, коју су затим ставили у полутеретни камион, држан за време извођења акције у Гинеколошком одељењу пред главним улазом ОДБ. Истрагом је утврђено да су ову акцију потпомогли и болнички службеници ПАРНИЦКИ СВЕТИСЛАВ, вратар, иначе шпански добровољац, ВУЧИНИЋ ВЛАДИМИР. ветеринар, АНЂЕЛКОВИЋ др АНЂЕЛКО, лекар, ДЕДИЈЕР-ПОПОВИЋ ОЛГА, Др БОРОЦКИ и други. У вези са овим утврђено је комунистичко деловање ДИВЈАКА БОГДАНА, чиновника, БОЖОВИЋ МИЛУНА, кувара, НОВАКОВИЋ НИКОЛЕ, кувара, ЧУПИЋ МОМЧИЛА и др. који су у болници формирали комунистичке агитационе групе. Даље, утврђено је да су лекари са Гинеколошког одељења омогућили Др МУАЧЕВИЋУ, оцу отете притворенице Иванке, састанак са овом на тај начин, што су му дали бели лекарски мантил и као болничког лекара увели га у Одељење поред полицијског стражара. 2) Да је др Бороцки формирао једну комунистичку групу у Општој државној болници и пошто је од стране органа Управе града затражен ради хапшења, напустио је дужност и око 20 дана скривао се по разним одељењима ОДБ код болничких службеника. 3) Да је УСКОКОВИЋ УРОШ, службеник Заразног одељења преко три месеца у својој болничкој снаваћој соби скривао пет београдских комуниста, који су овде становали наизменично и хранили се из болничке кујне на тај начин што је болесницима смањивана порција. У његовој соби нађена је већа количина комунистичког пропагандног материјала. 4) Да је СТАНИМИРОВИЋ ЈОВАН, званичннк Заразног одељења скривао у својој соби тројицу комуниста, који су као и код Ускоковића овде пронађени и ухапшени, а поред њих држао је, разуме се омогућен од стране лекара и другог болничког особља, дуже времена као тобожњу болесницу на заразном одељењу своју рођену сестру СТАНИМИРОВИЋ МИРОСЛАВУ, учесницу у партизанском покрету и познату комунисткињу. Станимировић је даље успео да својој сестри изда лажну легитимацију као службеници Централног хигијенског завода. 5) Да је на једном од одељења ОДБ без стварне потребе држана као болесна МАРКОВИЋ ДЕСАНКА, студенткиња медицине, иначе суду два пута оптуживана комунисткиња, за све време од фебруара до 5-ог августа ове године. Утврђено је даље, да је болничко особље њу познавало као комунисткињу и да ју је једном приликом када се тамо појавио полицијски орган ово особље скривало по својим собама. 6) Да је др Бороцки преко особља ОДБ успео да прикупи већу количину санитетског материјала, разних ампула и лекарских справа и да све то пошаље комунистима — вођама партизанске акције, оштетивши на тај начин државну имовину. 7) Утврђено је да су два болничара у рововима намењеним за заштиту од напада из ваздуха скривали месец дана тројицу важнијих комуниста, доносили им овде храну из болничке кујне и давали им болничку постељину на услугу. 8 ) На тавану једне зграде нађена је већа количина комунистичког пропагандног материјала и левичарских књига, које су поседовали службеници болнице. Поред извесних примера комунистичког вршљања у подручним вам установама, Управа града располаже са још тежим примерима таквог дело‘) РСУПС, IV, Дос. 73/80. 125 �вања у Општој државној болници који се у интересу истраге за сада не могу саопштавати, али који несумњиво као и сви овде изнети случајеви сведоче да је комунистичка акција у вашем надлештву узела широке размере, благодарећи само недостатку било какве ефикасне противакције од стране Управе болнице и шефова одељења, а користећи широку толеранцију свих оних који су позвани да раде на сузбијању комунизма. Износећи предње налазим за потребно саопштити вам следеће: 1) Законском Уредбом Српске владе прописана је смртна казна за комунистичко деловање било које форме и за лица која и ако нису организовани чланови Комунистичке партије потпомажу акцију комуниста, прикривајући ове или им чине било какве друге услуге. 2) Издао сам најстрожије наређење одељењу Специјалне полиције, да предузме пајстрожије мере у циљу угушивања комунистичке акције У Општој државној болници и да спроводећи то подвргава најстрожијој законској мери не само она лица за која се утврди да су комунистички деловала, већ да конфинира и све шефове оних одељења у којима се открије било каква комунистичка акција. Исто тако биће конфинирана и друга лица са дотичних одељења, која су по своме позиву дужна да воде рачуна о спречавању комунистичке акције. 3) Предузео сам кораке на надлежном месту код Српске владе, да се из државне службе отпуштају не само лица која су комунистички деловала, већ и одговорни шефови одељења и друго особље које буде конфинирано због недовољног обраћања пажње на ову ствар. Молимо Вас. господине управниче, да изволите хитно извршити потребно саопгитење свим подређеним вам службеницима и издате сходна наређења, те предузмете мере за спречавање даљег ширења комунизма У подређеним вам установама, а позивом на горњи број овога акта доставите ми најхитније списак свога подручног особља, који ће бити у дупликату, а садржавати следеће рубрике: 1) редни број, 2) презиме и име са почетним словом очевог имена, 3) датум и место рођења, 4) звање, 5) од када се налази у служби, 6) адреса стана, и 7) примедба. У ову последњу рубрику молим да ставите своје примедбе само у негативгном смислу, уколико таквих буде. У спроводном писму за овај списак, који треба да буде најдаље до 1-ог октобра тек. године достављен мени лично, молим да ставите своје примедбе и евентуалне предлоге по овој ствари. УПРАВНИК ГРАДА БЕОГРАДА Д. Ј., с. р. (Овоме акту приложен је списак ухапшених и сумњивих службеника ОДБ и подручних установа): 1) ДАРИНКА НЕСТОРОВИЋ, бивши чиновник Завода за производњу лекова. Установљено је да је преко ДЕСАНКЕ КОВАЧЕВИЋ, служитеља Завода издавала из магацина серуме и лекове, члановима комунистичке организације у Београду, намењене партизанској акцији. 2) ДЕСАНКА КОВАЧЕВИЋ, служитељ Завода, за њу је установљено да је била члан Комунистичке партије и да је у сарадњи са Даринком Несторовић, износила из Завода серуме и лекове, намењене партизанима. 3) БОРКА МИЈ1ИЈКОВИЋ,1 архивски чиновник Централног хигијенског завода, за њу је установљено да је као члан техничког апарата комунистичке партије у Београду набављала веће количине санитетског материјала, намењене за партизанску аки,ију и налазила станове за скривање комунистима илегалцима у Београду. 4) РУЖА ЈОВАНОВИЋ, 2 бивши званичник дневничар Цептралног хигијенског завода, живела под лажним именима, организовала болничарске курсеве ради указивања прве помоћи партизанима, одржавала везе са комунистима у унутрашњости. 5) МИЉА ЖИВКОВИЋ - СТОЈАДИНОВИЋ, вршила курирску службу између Београда и Ужичке Совјетске Републике. Снабдевала преко комунистичког комесара др Левија партизане са лековима и санитетским материјалом из дечјег опоравилишта на Тари. Све ове налазе се у логору. 6) ДРАГИЦА АНТИЋ, дипломирани филозоф, чиновник Завода, позната са Универзитета као левичарка, привођена и саслушавана од стране Управе. 7) ДРАГА СТЕФАНОВИЋ, жена комунистичког посланика Лазе Стефановића, који је сада у Москви, и сама склона комунизму, као типограф Заводске штампарије, радила по синдикалној линији. Г. — Грујичићу, хитно за потпис 1. Шеф Одсека IV — Комесар, Бећаревић, с. р. ‘) Борка Милојковић, стрељана је 5. марта 1942. године. 2) Ружа Јовановић је стрељана у Јајинцима 7. јуна 1943. 126 I кварта, када је изјутра полазио на ској крвави посао. Итд., итд. У пролеће 1942. године партијска организација Београда претрпела је веома тежак ударац. У такозваној „мартовској провали” полицији је пошло за руком да открије месно партијско и месно скојевско руководство као и нека рејонска партијска руководства и да ухапси велики број чланова Партије, СКОЈ-а и активиста НОП. „ . . . Пре провале је полиција у току два месеца предузимала опсежне мере за хватање наших људи (ревизије, рације, блокаде итд.) У исто време када је отпочела провала у Београду већина нагиих одреда (Сувоборски, Пожаревачки и одреди на југу) су били разбијени или пред распадом, а по читавој Србији страховити терор. Није било могуће ма где послати проваљене људе из Београда. У томе је узрок за тако велике губитке, који су иначе могли бити мањи и поред провала. Провала у Београду се продужује у току месеца априла и маја . . .“*) Упркос тешкој ситуацији чињени су покушаји да се обнови партијски рад у Београду. Члан МК КПЈ за Београд Стева Јовичић који је, мада откривен, успео да избегне хапшење, предао је везе са неоткривеним организацијама Блажи Радуновићу, који је у току маја и јуна покушао да успостави месно партијско и месно скојевско руководство. На успоставл>ању веза и обнављању организација радиле су, поред других, Лепосава Лалош-Вујошевић, Лепосава-Опи Михаиловић и др Зора Илић-Обрадовић.2) Али сви покушаји да се обнови партијска организација нису дали резултате. Чланови Партије који су остали на слободи изгубили су везу са руководством и нису могли брзо да буду обухваћени. У таквој је ситуацији ПК КПЈ за Србију одлучио крајем јуна 1942. године да формира нови МК КПЈ за Београд. 1) ИРПС, бр. 2476 — Одломак извештаја ПК КПЈ за Србију ЦК КПЈ из 1943. голине. Др Зора Илић-Обрадовић, доктор права и дипломирани филозоф из Београда, предратни активиста напредног радничког покрета. Примљена је у Партију јуна 1941. и убрзо је постала секретар партијске јединице у Министарству финансија, где је била запослена. После мартовске провале 1942. помагала је у раду привременом МК КПЈ за Београд. Повезивала је преостале чланове Партије у Ш партијском рејону и организовала је рад III РК којим је после сређивања и руководила до јула 1942. када је послата на партијски рад у Краљево. 2) �„Драги другови,1) ПК за Србију донео је одлуку да вас троје, које је ПК одредио за сређивање прилика у Београдској месној организацији, будете Месни комитет за Београд. ПК сматра да сте својим досадашњим радом као чланови нагие Партије и садашњим радом око сређивања овдашње месне организације то заслужили. ПК сматра да ћете часно испунити све задатке и доследно наставити традиције београдске месне организације која је увек била нагиа најбоља партијска организација и да ћете имати пред очима увек само интересе Партије, као што су то имали наши најбољи борци које нам је непријатељ отргао, као што су другови Мрша2), Ћура Стругар, Дака,3) ШуњаД) Јеша,°) Дукин,6), КовачевиК’) и др., као и они другови који се и сада боре у нашим редовима у позадини и партизанским редовима. За секретара МК одређујем друга Павла8), а за заменика другарицу Раду.9) Расподела посла и веза већ вам је јављена, а са сређивањем СКОЈ-а, НОФ-а и др. извршили би потребне реорганизације. Ви ћете ваше свакодневне извештаје упућене нама, потписивати са „П”, а коверат адресирати са „М“, а ми ћемо се потписивати са „М“, а коверат упућен вама адресирати са „П“. пре рата се укључила у напредни раднички покрет и била активиста Омладинске секције Женског покрета и Задруге младих девојака. Под окупацијом је учествовала у многим акцијама, паљешу непријатељске штампе, растурању летака, организовала је болничарске курсеве, прикупљала прилоге за НОФ, скривала илегалце итд. Ухапшена је априла 1942. и упућена у логор на Бањици, али је на интервенцију брзо пуштена и одмах наставила рад. Половином 1942. године држала је везу са партијским активом у пекари „Соко“. Поново је ухапшена 27. октобра исте године, и тада је у полицији страховито батинана. Одлично се држала, ништа није признала и никога није одала. Трећег децембра 1942. године упућена је у логор на Бањици као кривац I категорије. У логору је била готово две године. РАДМИЛА МИЛАНОВИЋ-ШНАЈДЕР рођена је 12. марта 1916. у Београду, Када је схватила да неће жива изићи из овог мучилишта, договорила се с једном групом другарица да нападну агенте кад их буду повели на губилиште. Другарице су договор оствариле: када су 11. септембра 1944. године дошли по њих да их поведу на стрељање, напале су агенте. Неколико њих су у тучи пале мртве, док их агенти и стражари нису савладали. Тако је, борећи се до краја, у 28. години завршила свој живот Радмила Шнајдер, храбар и доследан борац за бољи живот целога народа. ЗАПИСНИК О САСЛУШАЊУ РАДМИЛЕ МИЛАНОВИЕ-ШНАЈДЕР 26. VI 1942“ За секретара МК КПЈ за Београд ПК КПЈ за Србију је одредио Јанка Лисјака, дотадашњег секретара СК КПЈ за земунски срез, а за чланове Ђурђелену-Ђуку Динић, дотадашњег члана II РК и Разуменку-Зуму Петровић, дотадашњег члана ОК КПЈ Лесковац. Заједно са Јанком Лисјаком прешла је на партијски рад у београдску партијску организацију Десанка Лежајић-Цура. Нови Месни комитет је одмах приступио повезивању са неоткривеним члановима Партије и за релативно кратко време је успео да обнови старе и створи нове партијске организације и поново успостави рејонске комитете. С обзиром на то да је „мартовском провалом” похапшен велики број чланова Партије, Београд је сада био подељен на четири партијска рејона. У том су периоду примљени у Партију многи активисти који су упркос великим хапшењима наставили рад за НОП. Једна од карактеристика рада партијских организација у лето и јесен ') ИРПС !) Милош Матијевић-Мрша. а) Давид Пајић. *) Вукица Митропнћ. *) Тодор Дукин. 7) Мија Ковачевић. *) Јанко Лисјак. ') Ђурђелин-Ђука Динић. 127 �РЕШЕЊЕ О УПУБЕЊУ У ЛОГОР РАДМИЛЕ МИЛАНОВИБ-ШНАЈДЕР И БЕЛЕШКА ПОЛИЦИЈЕ О РАЗЛОГУ ЗА ЊЕНО ХАПШЕЊЕ 1942. године састојала се у стварању такозваних агитроп група, које су формирали поједини чланови Партије и СКОЈ-а. Са групама су редовно одржавани састанци на којима се читао партијски материјал, вођени разговори о политичкој и војној ситуацији у земљи и свету и прикупљани прилози за НОФ. Организатори и руководиоци таквих група биле су, поред других: Олга Вучковић, Вера Перишић-Додић, Даница Каришић, Зора Јовановић-Раковић, Јулијана Мијатовић, Драгица Пешић, Зора Благојевић, Олга Хицлова и Анка Шкорић. Међу члановима ових група биле су: Даница Бајић, Зора Мацура, Стана Убавић и др., а чланови агитпроп групе у Маркарници: Дана Ивановић, Милица Ковачевић, Деса Косанчић, Магдалена Муњић, Ружа Николић, Милица Петровић и још неки радници из Маркарнице. Мада под тешким условима, партијско-политички рад се развијао до септембра 1942. године када је поново дошло до провале у београдској парлијској организацији. Тада је ухапшено око 50 чланова Партије и већи број активиста. Међу ухапшенима је била и Ђука Динић, члан МК КПЈ за Београд. Провала се све више ширила и полиција је новим хапшењима октобра, новембра и децембра 1942. године и јануара-фебруара 1943. године потпуно разбила партијску органзацију у Београду. У том су периоду ухапшене, поред других: Марија Бачић, Јулијана Дограјић, Зора ЈовановићРаковић, Даница-Данка Каришић, Марија Стефановић, Наталија-Нада Ћурчић, Вера Спасић-Смилевска, Јулијана Мијатовић, Јелена Милић, Милица Петровић, Тереза Девалд, Мила Димић, Фани Политео-Вучковић, Јованка Стојановић-Бека, Десанка Лежајић, Лепосава-Опи Михаиловић, Лепа Лалош-Вујошевић, Радмила МилановићШнајдер, Милица Дачић, Лидија Шупут, Слободанка-Данка Савић и Нада Димитријевић. После овога хапшења, у Београду је мали број чланова Партије остао на слободи. С њима су одржавали везу чланови ПК КПЈ за Србију који су били у Београду преко чланова Партије и активиста који су и раније радили за ПК. То су били: Јелена Поповић, Вера Перишић-Додић, Анка Шкорић, Десанка Жарић, Дара Поповић-Стефановић, Нада Сенић и др. Мада је партијска организација била разбијена и преживљавала најтеже дане, у Београду су радиле агитпроп групе које су поред чланова КП и СКОЈ-а формирали и активисти НОП. �УПРАВА ГРАДА БЕОГРАДА1) Одељење специјалне полиције Пов. II, бр. 675/1У 3. марта 1943. године Београд КОМЕСАРУ ЗА ИЗБЕГЛИЦЕ И ПРЕСЕЉЕНИКЕ БЕОГРАД ЛАЖНА ЛИЧНА КАРТА ДЕСАНКЕ ЛЕЖАЈИК НА ИМЕ ЉУБИЦЕ ЧОБАНОВИВ Код једне важне комунистичке функционерке пронађена је легитимација за избеглице под бр. 114455, гласећа на име „Чобановић Љубица, кројачица, рођена 6. јула 1921. године у Бјеловару, стално настањена У Београду”, мада ово није њено право име. Молите се за хитан извегитај на који је начин издата ова легитимација, те да доставите цео досије овој Управи ради вођења потребне истраге противу одговорних лица. Напомиње се, да је до сада било већ много случајева да се у Комесаријату за избеглице комунисти и други деструктивни елементи снабдевају лажним личним исправама, па молим да се једном предузму ефикасна средства и мере да се ово убудуће онемогући. По наредби Управника града Београда Шеф Одељења спец. полиције, Инспектор, Илија Паранос, с. р. М.П. Државни архив СРС, К. Комисија за ратне злочине — Председништво Министарског савета; а) Комесаријат за избеглице; б) Одел>ење државне пропаганде; в) Логорска преписка. К О М Е С А Р И Ј А Т 1) ЗА ИЗБЕГЛИЦЕ И ПРЕСЕЉЕНИКЕ Бр. 23 Пов. 9. марта 1943. год. Београд ДЕСАНКА-ЦУРА ЛЕЖАЈИЋ, радница из Земуна, рођена 1921. године, врло млада се укључила у напредни раднички покрет. Примљена је у СКОЈ 1940, а у Партију 1941. године после окупације. Учествовала је у многим акцијама против окупатора. Крајем 1941. године постала је члан СК СКОЈ-а за земунски срез, који је у исто време био и МК СКОЈ-а Земуна. Радила је на организовашу омладине у граду, а од пролећа 1942. у селима земунског среза. Као омладински руководилац била је врло омиљена. У јесен 1942. послата је на партијски рад у Београд. Кретала се са лажном личном картом на име Љубице Чобановић, избеглице из Петровчића, Срем. Ухапшена је фебруара 1943. године. У полицији је подвргнута страшном мучешу, али њени мучитељи нису од ње извукли ни речи признања. „ . . . Херојски су се држали од познатих вама: Ђуро Стругар, Шуња,1) Јанко Лисјак (Пушка) и његова другарица омладинка Десанка, Трајко Стаменковић и Фићина другарица.2) Они су без мрље, ни слова нису рекли, ни своја права имена.. ,“3) Из полиције је пребачена у логор на Бањици 6. марта 1943, стрељана је 7. јуна исте године са већом групом затвореника под именом Љубице Чобановић. ‘) Вукица Митровић. ') Ђурђелена - Ћука Динић. Ј) ИРПС, бр. 2476. Одломак извештаја ПК КПЈ за Србију ЦК КПЈ из 1943. године. УПРАВИ ГРАДА БЕОГРАДА Одељење спец. полиције БЕОГРАД У вези са Вашим тражењем пов. II број 685 — /V. од 3. марта године достављамо Вам прилог регистарски картон 114455 на коме је стровано 22-Х-1942. године Чобановић Љубица кћерка Николе и Зоре Сретковић рођена 6-У11-1921. год. у Беловару а избегла из Петровчића Земун 22-Х-1942. године на граничном месту Земун. 1943. регирођ. срез Регистровао је чин. овог Комесаријата Ђуро Стојић, а на основу личне карте издане по Опчинском поглаварству у Петровчићу 23-41-1942. године под бројем 543. Именована се легитимирала са овом личном картом и чиновник је поверовао у исправност овог документа и на основу тога издао јој је избегличку лег. Лична карта број 543 задржана је и прилаже се заједно са картоном овом извештају ради увиђаја и коришћења овим подацима приликом провађања даље истраге. По употреби молимо да нам се картон са прилогом врати натраг за нашу евиденцију. ЗА ИЗВАНРЕДНОГ КОМЕСАРА ШЕФ АДМ. ОДЕЉЕЊА (потпис нечитак) ‘) Државни архив СРС — Комисија за ратне злочине, К. Председништво министарског савета; а) Комесаријат за избеглице; б) Одељење државне пропаганде; в) Логорска преписка. 129 �МИРА ЈОВАНОВИЋ-ЈАЗА, геометар из Београда, рођена је 4. јануара 1917. године, предратни активиста напредног омладинског покрета, радила је под окупацијом у Београду и у Пожаревцу. У Београду је била везана за одбор НОФ-а у Министарству финансија, а у Пожаревцу је била члан једне женске тројке која је припремала храну и прикупљала новац и друге прилоге за одред. Ухапшена је у Београду 1. септембра 1943; упркос зверском мучењу у Специјалној полицији ништа није признала нити је кога одала. У логору на Бањици је учествовала у свим акцијама свог колектива; урадила је и неколико портрета затвореница и овековечила је малога Кокана. Стрељана је у последњој групи жена, 11. септембра 1944, а приликом извођења са осталим другарицама напала је гестаповце и агенте. ОЛГА КРШУЛ, чиновник Хипотекарне банке у Београду, рођена је 20. јула 1915. године у Отоци, код Босанске Крупе. Као предратни члан КПЈ била је међу првим члановима актива жена који је формиран од бивших чланица СБОТИЧ-а. Осим тога је радила с једном групом жена од којих је прикупљала прилоге за НОФ. Проналазила је станове за илегалце и за одржавање партијских састанака, растурала је летке и учествовала у разним акцијама. Ухапшена је 3. марта 1942, 11. априла је пребачена у логор на Бањици и стрељана 14. маја 1943. године. Била је храбар и одан комуниста, скроман и искрен друг, ведра и дружељубива. На саслушањима у полицији и у логору имала је беспрекорно држање. Рађено 3. марта 1942. године у одељењу Специјалне полиције УГБ. ЗАПИСНИК1) о саслушању Кршул Олге, домаћице из Београда, са станом у Иванковачкој улици бр. 12. I Зовем се Олга Кршул, рођена сам 27. јула 1915. године у Отоци, среза босанеко-крупског, од оца Јосипа и мајке Ане, рођене Тркуља, Српкиња, православне вере, неудата, неосуђивана, нисам под истрагом, полицијски некажњавана. Физички и душевно здрава. II На предочену ми чињеницу, да сам од стране власти откривена као члан јединице комунистичке организације чији је секретар Јоко Стругар, приватни намештеник, дајем следећу изјаву: Политиком се никада нисам бавила, нити сам припадник било које организације, а најмање илегалне. Комуниста такође нисам. Не знам шта је руководило Стругара Јока и Ђорђевића Владимира да изјаве, да сам члан њихове комунистичке ћелије, пошто ово тврђење не одговара стварности. Ово тврдим и након суочења са њима пред влашћу. То је све што имам да кажем по предњој ствари. Испит ми је прочитан и моје су речи верно записане. Саслушао и оверава: По наредби шефа одељења Спец. полиције, шеф IV одсека — полиц. комесар, Бећаревић, с. р. Записничар, Потпис нечитак ‘) РСУПС, IV, бр. 73/59. 130 У лето 1943. године ПК КПЈ за Србију успоставио је везу са овим групама. Међу руководиоцима и члановима ових група у овом периоду биле су: Светислава Бојанић, члан руководства омладине на Вождовцу, Драгица Драговић, Дара Максимовић, члан руководства НОП на Вождовцу, Даринка Радовановић, Вера МитровићСоколов (водила је једну омладинску групу, а састанке је одржавала у стану своје мајке ЈБубице Митровић), Добрила Стаменић, Душанка Теофановић, Анка Тешић, Олга Накић и др. Један број другарица радио је на везама са партизанским одредима. Трафика у Вука Караџића улици коју је држала Милица Парошки била је главна веза са Космајским одредом од половине 1942. па до септембра 1944. године. Током 1943. године везу са овим одредом одржавала је и Добрила Благојевић, а Радмила Ивановић одржавала је везу с Копаоничким одредом. На успостављању веза с појединим партијским организацијама и члановима Партије радиле су Вера Андрић и Даница Вучетин. Дана Милеуснић и Хермина Бихнер-Цветићанин пребацивале су компромитоване људе у Космајски одред; Дивна Градић и Анђелка Вуковић-Живановић до везе у Бежанији, а Даница Шевић у Фрушкогорски одред. Поред тога, Даница је за Пожаревачки одред набавила гештетнер за одредску технику, а Валерија Тишма набављала је пропуснице за Земун. Мада партијско руководство није постојало, рад за НОП се развијао и постепено проширивао. Да би обезбедио тај рад ПК КПЈ за Србију је августа 1943. године поново покушао да обнови партијску организацију у Београду. На партијски рад у Београд послата је Вера Милетић, члан ОК КПЈ за Пожаревачки округ са задатком да руководи обнављањем партијске организације и да што пре формира месно партијско руководство. Вера је током септембра, уз помоћ чланова Партије и активиста, успела да успостави везу са неколико чланова Партије, а преузела је и неке агитпроп групе. Исто тако преузела је и везу са Јанком Јанковићем, шефом картотеке Специјалне полиције, који је од 1941. године сарађивао са НОП. Сређивање партијских организација и група активиста било је још у току кад је полиција поново извршила нови талас хапшења и прекинула рад на обнављању партијске организације у Београду. Вера Милетић је ухапшена 4. октобра 1943. године. Код ње је приликом хапшења нађен и је- �БОРКА МИЛОЈКОВИЋ, чиновник Централног хигијенског завода из Београда, рођена је 16. јуна 1914. године у Обрежу, темнићки срез. Због тешких материјалних прилика у породици напустила је школовање у Ћуприји после завршеног седмог разреда гимназије и запослила се као чиновника у Хигијенском заводу у Бањој Луци и тамо се укључила у напредни покрет. После напада Немаца на Југославију, дошла је у Београд и наставила рад. Организовала је прикупљање и изношење санитетског материјала из Централног хигијенског завода за партизанске одреде. Ухапшена је почетком фебруара 1942. године. Полиција је приликом хапшења једног члана рејонског комитета пронашла више јавки, па је полицијски агент дошао код ње с лозинком и она му је, не слутећи да је то замка, дала санитетски материјал. Из затвора је после неколико дана пребачена у логор на Бањици, одакле је 9. марта 1942. године одведена на стрељање. дан део партијске архиве, а и сама Вера мучена у полицији рђаво се држала, тако да је полиција на основу заплењених докумената и њеног признања ухапсила велики број људи и открила један број партијских склоништа. После ове провале НОП у Београду поново је доведен у тешку ситуацију. И поред тога рад је настављен, мада у много мањем обиму, да би током 1944. године, када су веће партизанске снаге прешле на територију Србије, поново оживео. У то време илегалне групе активиста и симпатизера одржавале су непосредне везе с партизанским јединицама и послале су у одреде већи број људи. Крајем лета 1944. године ПК КПЈ за Србију упутио је групу партијских активиста у Београд као партијско поверенство са задатком да се повежу са разним ослободилачким групама и предузму мере за организовање помоћи војним снагама кад ове буду ступале на улице града. За секретара поверенства одређена је Олга Врабич-Нада. Задатак групе био је и да окупи већи број грађана и симпатизера, да формира Иницијативни одбор НОФ и да предузме припреме за организацију борбених група грађана, које би ступиле у акцију у тренутку кад ослободилачке снаге буду напале град. Партијско поверенство се повезало са овим групама у којима је било обухваћено око 600 људи и жена и дало им одређене задатке, а отпочело је и са стварањем Народноослободилачког фронта. Формиран је привремени градски одбор Народноослободилачког фронта и неки рејонски одбори. У то време у Београду се интензивно радило и на организовању жена и њиховом оспособљавању за пружање санитетске помоћи борцима. Формиран је низ санитетских пунктова за прву помоћ који је радио и у току самих борби за ослобођење града. У ослобођеном Београду одмах се отпочело са успостављањем власти и стварањем организација које би преузеле бригу о организовању живота У тек ослобођеном граду. И људи су се одазивали. Велики број омладинаца и омладинки пријавио се у јединице Народноослободилачке војске и учествовао у завршним операцијама за ослобођење земље. Велики број омладинки који је остао у граду одмах је приступио крчењу улица и рашчишћавању рушевина, како би се У гРаду што пре успоставио нормални живот. • ВАСИЛИЈА-ЦИЦА СТАМЕНКОВИЋ, кројачка радница из Београда, рођена 1924. године, врло млада се укључила У напредни раднички покрет и пре рата је примљена у СКОЈ, а 1941. у Партију. Под окупацијом је учествовала у акцијама саботаже, а 27. јула је по сваку цену хтела да учествује у паљењу непријатељске штампе, мада се још није била опоравила после операције слепог црева. Другови су је одвраћали, али она није хтела да неко посумња да је из кукавичлука изостала од акције. То ју је стало главе. После извршене акције није могла брзо да побегне. Ухваћена је и у полицији страховито тучена. Доведена је у логор на Бањици са модрицама по целом телу, али је упркос патњама била увек ведра и весела. Стрељана је већ у првој групи жена, 19. септембра 1941. године. • ЗОРИЦА БОЖОВИЋ, рођена 13. VIII 1925. у Београду, учила је, поред гимназије и музичку школу. Врло млада укључила се у напредни средњошколски покрет; У СКОЈ је примљена 1940. године; у пролеће 1941. била је члан језгра скојевског актива у Другој женској гимназији. Под окупацијом је учествовала у разним диверзантским акцијама. Ухваћена је 26. јула, приликом паљења немачког аутомобила и одведена у затвор Гестапоа. На саслушањима је страховито мучена. Пребачена је у логор на Бањици, а 17. октобра 1941. године стрељана. Држала се храбро у полицији и на Бањици. НАДА БОЖОВИЋ-ЂОРЂЕВИЋ, свршена ученица трговачке академије, рођена 6 . II 1922. године, од 1938. године била је члан школског актива СКОЈ-а, а од маја 1941. члан средњошколског руководства СКОЈ-а. Новембра 1941. године ухваћена је као курир МК СКОЈ-а, из полиције је пребачена на Бањицу, а стрељана је 14. маја 1943. године. ЗОРИЦА БОЖОВИБ СА СЕСТРОМ ЗЕТОМ ИРЕДРАГОМ БОРБЕВИКЕМ 131 НАДОМ И ПРЕДРАГ ЂОРЂЕВИЋ, чиновник Хипотекарне банке, предратни члан КПЈ и секретар једне партијске ћелије, ухапшен 1941. године и убијен исте године. �МИРА РАДОВАНОВИЋ — Мира Ра, матурант из Београда, рођена је 28. VII 1922. у Чачку, у радничкој породици, школовала се у Београду, рано се укључила у напредни средњошколски покрет, примљена је у СКОЈ 1939. године, а затим била руководилац актива СКОЈ-а у III женској гимназији. Из окупираног Београда, где је била члан једне диверзантске групе, изишла је новембра 1941. и дошла на Рудник. Радила је у партизанској болници а за време I непријатељске офанзиве повлачила се с рањеницима до Радоиње у Санџаку. Затим је с једном групом прешла у Нову Варош и радила у женском колективу на умножавању материјала за партизанске јецинице. Једно време се кретала са групом Стеве Сингера, а у пролеће 1942. ступила у V батаљон I пролетерске бригаде и учествовала у свим борбама које је батаљон водио. Погинула је као борац 11. VI 1942. године на Гату у Херцеговини. Била је ретко добар човек и друг, истицала се посебном топлином према људима, и зато је била омиљена у чети. Већ 27. октобра 1944. године у Београду је формиран Одбор јединственог народноослободилачког фронта, у који је ушла и Славка Морић, а истога дана и Извршни одбор Народног одбора града Београда у који је ушла и Боса Ђорђевић, домаћица. У МК КПЈ за Београд, који је формиран још 18. октобра 1944. године, била је Милена Бубало, а нешто касније кооптирана је и Неда Божиновић. Нови МК КПЈ за Београд формиран је 4. фебруара 1945. године и у њега су ушле Љубинка Милосављевић и Неда Божиновић. ИЛЕГАЛНИ СТАНОВИ • НАДА АНАСТАСИЈЕВИЋ, ученица II женске гимназије из Београда, рођена је 1. октобра 1925. године. Врло млада се укључила у напредни средњошколски покрет и била је међу најактивнијим скојевцима у својој гимназији уочи рата. У пролеће 1941. године била је члан језгра СКОЈ-а. Под окупацијом је учествовала у диверзантским акцијама. Двадесет шестог јула 1941. године заједно са Зорицом Божовић покушала је да запали немачки аутомобил у Симиној улици. Акција није успела, јер су их Немци приметили. Нада је успела да побегне и отишла је у Космајски одред, а затим са рањеницима дошла на слободну територију. Повукла се из Ужица са јединицама. Заробљена је од недићеваца на Увцу јануара 1942. године. Дотерана је у затвор у Ужице и после четири месеца пребачена у логор у Шапцу, одакле је пуштена за новац. Вратила се у Београд и наставила рад. Препозната је на улици од једног агента, отргла се од њега и побегла. После тога је напустила Београд и ступила у Јабланички одред у јесен 1942. године. Погинула је у борби са четницима код Стубле у Јабланици 26. јуна 1943. године. РАДМИЈ1А РАЈКОВИЋ, радница, рођена 3. XI 1918. у Белици, предратни члан КПЈ, ухапшена је 5. септембра 1941. године у истрази поводом паљења гараже „Форд“ у Гробљанској улици, које је извршено још јула и у коме је она учествовала. Мада је била бременита, подвргавана је четрдесет дана нечовечном мучењу у затвору Специјалне полиције. Петнаестог октобра упућена је у логор на Бањици, упркос томе што ништа није признала. Радмила се у логору и породила и пуне три године свакодневно очекивала да буде убијена. Једног септембра 1944, када је стрељана последња група жена из логора на Бањици, прозвана је и Радмила. Заједно са целом групом другарица учествовала је у нападу на гестаповце и агенте ко.ји су дошли да их поведу на губилиште, и који су оружјем савладали голоруке жене. Није могло да буде утврђено које су другарице погинуле у овој неравној борби још у логорском ходнику а колико је њих изведено на стрељање. Поуздано се зна само да је тога дана, у последњем стрељању жена, погинуло њих двадесет пет, међу њима и Радмила Рајковић. 132 Да би се илегални рад могао организовати и да би се обезбедило склањање другова испред полицијских прогона, било је неопходно наћи довољан број станова. Станови су обично обезбеђивани код симпатизера НОП или код чланова Партије који нису били познати полицији, а било је случајева да су чланови Партије под лажним именима закупљивали поједине станове у којима су затим прављена специјална склоништа. Најчешће су другарице добијале задатак да проналазе погодне станове и да их узимају у закуп на своје име. За друга Тита који Ге дошао у Београд 9. маја 1941. године, била су обезбеђена три стана: у Звечанској бр. 44, код Светозара Савићевића, у Новој улици на Дедињу, у вили Вере и Мирка Ненадовића, и у Ботићевој ул. бр. 5, у вили Јаре и Владислава Рибникара, У овим становима друг је Тито боравио до половине септембра 1941. године, када је прешао на ослобођену територију у западној Србији. За поједине чланове Политбироа ЦК КПЈ који су били у Београду, станове су обезбеђивале Милева Планојевић-Лула, Гроздана Белић-Зина и Милада Рајтер. Станови су били обезбеђени у Господара Вучића бр. 53 и на крајњој периферији Београда, у Кумодрашкој бр. 222, где су у две кућице били смештени неки чланови Политбироа ЦК КПЈ. У једној кућици је становао Иван Милутиновић и ту су се одржавали састанци Политбироа на које је повремено долазио и друг Тито. Везу између чланова Политбироа одржавала је Милада Рајтер. После бомбардовања Београда, априла 1941. године, ПК КПЈ за Србију ко- �ристио је за своје састанке до 22. јуна 1941. године стан породице Парента у Сазоновој улици бр. 70 (сада Улица Филипа Филиповића), који је и пре рата коришћен за партијске потребе. О стану су водиле бригу Зорка Парента и њене ћерке Олга, Гордана и Татјана. У то време седиште ПК КПЈ за Србију било је у Шуматовачкој улици бр. 130, у стану Лепе КршулСтрадал. Ту су боравили СпасенијаЦана Бабовић, Љубинка Милосављевић, Благоје Нешковић и др. После 22. јуна 1941. године ПК КПЈ за Србију користио је стан Славке и Марка Анафа у Улици Краљевића Томислава бр. 73 (сада Интернационалних бригада). Стан је и пре рата служио за састанке ПК, а за време рата направљено је на тавану склониште, које полиција није успела да открије мада је 1943. године месец дана запоседала кућу. Ту су се склањали на дуже или краће време: Цана Бабовић, Вера и Бошко Вребалов, ЈБубинка Милосављевић, Иванка Маучевић, Митра Митровић, Благоје Нешковић, др Иван Рибар, Мирко Букумировић, др Тоша Бороцки, Србијанка Букумировић, Славка Морић и др. ПК КПЈ за Србију имао је своје седиште и у Шумадијској улици бр. 187, у кући Љубице и Цирила Жужек, где је до јесени 1941. године била штампарија ПК. Почетком 1942. године пред властима се појавио као закупац стана инж. Мирослав Павловић са женом Љубицом и њеним сестрама Даном Лончар и Невенком Дабић. Овај је стан полиција открила 8. октобра 1943. године. Две сестре Дабић, Дана и Невенка и Љубица Жужек су ухапшене и стрељане 7. септембра 1944. године. У Улици Косте Миловановића бр. 20, у кући која се водила на име Радмиле Беговић и њене мајке, направљено је склониште за илегалце по нацрту Ђорђа Андрејевића-Куна, који је у овој кући живео до одласка у одред, а једно време је ту био и др Иван Рибар. Стан Љубице Мартиновић, домаћице у Улици миријевски пут 85 био је курирски пункт 1941. и сигурно скровиште појединим члановима МК КПЈ за Београд и МО НОФ за Београд. Међу многим женама члановима Партије које су имале задатак да проналазе станове за илегалце или да их скривају у својим становима, биле су такође Милена-Мила Рајковић, чиновник Хипотекарне банке и Катица Ћирић-Ћира, приватни чиновник. РЕШЕНјЕ о упубењу у догор радмиле миљковик-рајковик �ЦВИЈЕТА МИЛОШЕВИЋ, службеник Министарства социјалне политике из Београда, рођена 31. марта 1921. на Цетињу, пре рата се укључила у напредни раднички покрет. Под окупацијом је наставила рад. Радила је на територији VI рејонског комитета прво са женама а затим са омладином. Примљена је у Партију 1941. године. Учествовала је у многим акцијама. Ухапшена је у ноћи између 4. и 5. септембра 1941. године, у стану браће Ленард пред одлазак у одред. Приликом хапшења страховито је мучена, а затим и у полицији. Одлично се држала. Пребачена је у логор на Бањици. Стрељана је у првој групи жена, 19. септембра 1941. године. АКТ СПЕЦИЈААНЕ ПОАИЦИЈЕ ШЕФУ КОНЦЕНТРАЦИОНОГ АОГОРА НА БАЊИЦИ У КОМЕ СЕ ТРАЖЕ ФОТОГРАФИЈЕ ЦВИЈЕТЕ МИАОШЕВИВ И МАРНЈЕ ПАЈИП И ОБАВЕШТЕЊЕ О ЊИМА И ОДГОВОР ШЕФА АОГОРА НА ОВАЈ АКТ ЗАПИСНИК О САСАУШАЊУ МАРИЈЕ ПАЈИК 134 �; напада Немаца на Совјетски ^вез стан Злате и Ивана Сертића у [бановачкој ул. бр. 5 на Вождовцу, .стао је илегални стан за многе ком>омитоване чланове Партије који су ) задатку остали на раду у Београт. Ту су се углавном крили чланови П из ћелије ПТТ службеника. стану Зорице Вељковић, у Кнеза [илоша бр. 18, крили су се партијски адници од почетка устанка па до оричиног хапшења 24. октобра 1942. текетилна радница из Београда, дошла је 1941. године као скојевка у Раковицу. Учествовала је у свим акцијама које је омладинска организација водила у првим месецима устанка. Преко ње су преношене директиве за писање парола, растурање летака у Раковици, Кијеву, Кнежевцу и др. Учествовала је у паљењу окупаторске штампе у Београду. После паљења манастирског жита у Раковици морала је да се крије код симпатизера НОП-а у Кијову: Јелене Летић, Ангелине Миленковић и Анђе Којић. Септембра 1941. године ступила је у Космајски одред, а затим се истакла као борац I пролетерске бригаде. Једно време била је члан ОК СКОЈ-а за источни Срем. У нервном растројству је извршила самоубиство у Бугарској, где је била на дужности. Јдине. току 1941. године партијски радни;и су се крили у становима: Лепе зорђевић, кројачице, кандидата за шана КПЈ, у Господара Вучића бр. '4; Маре Јанковић, херихтерске радшце, у Цвијићевој улици; Босе Јонтећ, учитељице; Савке Кривокућа, раднице, у Стишкој улици бр. 26; Лене Лукић у Ул. 29. новембра (напустила је Београд као Јеврјека у јесен 1941. године и отишла у Сплит, где је наставила рад за НОП); Јелене-Бебе Сорокин у Максима Горког ул. бр. 30. У овом се стану спремала и храна за логор на Бањици. За време мартовске провале 1942. године, Беба је прешла у Земун, а стан је преузела Вида Павловић. И стан Ђурђевке и Милоша Јованова из Стајићева (Банат), служио је за партијске потребе. Они су били борци партизанског одреда у Банату, а крајем 1941. године су дошли у Београд са лажним легитимациј ама на име Маца и Милован Радин, и на периферији града закупили кућу за партијске потребе. У подруму су направили склониште у које се улазило из кухиње. Овај је стан служио као пункт за везу са партијском организацијом Баната. Откривен је 19. децембра 1942, Ђурђевка и Милош су ухапшени и из Београда пребачени у Зрењанин, где су 1943. године стрељани. т Илегалци су се такође склањали у становима: Вере Илић, професора: Кате и Руже Рацков, текстилних радница, Миријевски пут (Ружа је касније отишла у партизане и погинула је у борби) и многих других. Стан Маре Пековић у Улици Војводе Степе бр. 21 служио је као склониште партијским радницама, а гостионица ,,Новосађанка”, коју је држала заједно са својим мужем, била је складиште намирница за ухапшене активисте и њихове породице; у њој су се одржавали и разни састанци. У стану Анке Симовић, у Цетињској ул. бр. 4, било је складиште илегалног материјала. Једно склониште за оружје и санитетски материјал, које је служило и за скривање илегалаца, налазило се ЦРТЕЖ ЕКСЕРА НАПРАВЉЕНОГ У ОБАИКУ ПИ РАМИДЕ КОЈИМ СУ БУШЕНЕ АУТОМОБИАСКЕ ГУМЕ, ПОПУААРИО НАЗВАН „ЈЕЖ” РАДМИЈ1А ЈОВИЋ-Малецка, ученица V разреда гимназије, рођена је 13. јула 1925. године у Лесковцу. У напредни средњошколски покрет укључила се пред рат и убрзо се истакла својом активношћу. Године 1941. била је члан средњошколског руководства СКОЈ-а у IV женској гимназији у Београду, а исте године под окупацијом члан IV РК СКОЈ-а (на Карабурми). Поред учешћа у разним диверзантским акцијама против окупатора, Малецка је септембра 1941. запалила шталу и магацин фабрике Милишић на Дунаву, где су Немци држали коње и опрему. Сем тога, пресекла је каблове војне телефонске линије преко Карабурме и Панчевачког моста, а затим их повезала канапом тако 135 да се није ништа видело. Немци су имали муке да пронађу место где је контакт прекинут. Малецка је ухапшена 8 . јануара 1942. године, на скојевском састанку на Карабурми. У Специјалној полицији је страховито мучена и батинана, али ништа није признала. После неколико дана пребачена је у логор на Бањици. У логору је сазнала да јој је мајка, Десанка Стаменковић-Јовић, стрељана заједно са ујаком Божом Стаменковићем. Петог марта 1942, тек што су јој се залечиле ране и могла да стане на ноге, Малецка је одведена на стрељање. Опраштајући се од другарица, последња јој је молба била да оне које остану живе кажу да се добро држала. Живела је само 16 година. �ДАНИЦА ЦВЕТКОВИЋ, секретар Окружног суда, рођена је 1907. године у Београду. У напредни раднички покрег се укључила као студенткиња, у КПЈ је учлањена пре рата. Њен стан у Драгачевској улици број 17 био је сигуран партијски пункт. У њему су у време устанка илегалци Милица Шуваковић и Мате Видаковић израђивали експлозив за потребе партизанских одреда који су почели да се формирају и за диверзантске акције у граду. Августа 1941. дошло је до експлозије приликом вршења неких огледа. Мица Шуваковић је лакше рањена и успела је да побегне пре доласка полиције. Мате Видаковић је теже рањен и ухапшен је заједно са Даницом и њеном мајком Јеленом и све троје су пребачени на Бањицу. Мате је одмах стрељан; а Даница је 28. августа одведена из логора и од тада јој се губи сваки траг. Највероватније је да је стрељана у првој групи жена, 19. септембра 1941. године. Мајка Јелена је стрељана маја 1043. године. ЕВИЦЛ ДИКИЋ, угоститељска радница, рођена 21. IX 1919. године у Јаску, у Фрушкој гори, била је од ране младости симпатизер Партије. Доласком у Београд, 1940. године, укључила се у рад синдиката. У Партију је примљена јуна 1941. године. Радила је по директивама које је добијала од Јулишке Салај и Фатиме Пејовић. Ухапшена је у заседи која је била постављена у њиховом стану, с пакетом летака које је требало да им преда. Успела је да се ослободи летака и да „чиста“ оде у полицију. Добро се држала, а како је ни Фатима ни Јулишка нису теретиле, пуштена је после 18 дана. Наставила је да ради, али је била под присмотром полиције и поново је ухапшена крајем августа, пошто су у њеном стану пронашли летке. Страховито је тучена, нарочито по табанима, да није могла да стане на-вгоге. После 26 дана истраге, пошто ништа није признала, пребачена је у логор на Бањици, а стрељана 4. октобра 1941. године. За кратко време које је провела у логору, она је својим бескомпромисним држањем и чврстом вером у победу борбе за слободу и социјалну правду дизала морал осталим затвореницама. РАШЕЛА-ШЕЛА БАРУХ-СИМИЋ, текстилна радница из Београда, рођена је 1917. године у напредној породици Барух, која је у народноослободилачкој борби дала шест жртава. У КПЈ је учлањена 1936. године. Била је организатор многих акција међу радницима и често била у штрајкачким одборима. Године 1938. изабрана је за члана Комисије за рад међу женама при ПК КПЈ. Пре рата је више пута хапшена. У окупираном Београду је кратко време била секретар једне партијске јединице, а затим одређена да са својим другом, инжењером Лазом Симићем, израђује експлозив за диверзије. Обоје су тешко рањени августа 1941. у експлозији материјала с којим су радили. Полиција их је у бесвесном стању пренела у болницу на лечење, а кад су се опоравили, обоје су стрељани. 136 у кући Перке Богдановић у Улици Луке Миловановића. Јула 1942. године Милица Дачић је, по налогу Партије, закупила вилу на Дедињу у Улици Младена Стојановића бр. 26, за смештај илегалаца. Ту су становали чланови МК КПЈ за Београд. У стану је испод патоса направљено склониште, за случај упада полиције. Храну је набављала Нега Јовановић, а доносила је свакодневно њена ћерка Љубица, члан СКОЈ-а. Обе су врло савесно и дисциплиновано извршавале задатак. Кућа је проваљена јануара 1943. године. Том приликом је ухапшена само Милица Дачић, која је 7. јуна 1943. стрељана у логору на Бањици. Чланови МК КПЈ за Београд Станислав Сремчевић и Ђура Гајић користили су у току 1942. године и стан који је држала Мила Зркић са ћерком Биљаном и сином Богданом, у Торлачкој бр. 18. Кућа је откривена октобра 1943. године, али су сви станари благовремено из ње изишли. Мила Зркић је са децом отишла у Срем у партизане. Син јој је херојски погинуо као илегалац у околини Шапца 1944. године. У партијском стану Лепе Жујовић, који се водио на Татјану Алдаловић у Дојчиновићевој бр. 32, било је једно време седиште ПК СКОЈ-а. Када су марта 1943. године чланови ПК СКОЈ-а отишли из Београда, склониште је затрпано, а Лепа Жујовић је прешла у партијски стан у Ластиној улици бр. 9 који су држали Оливера и Мирољуб Парезановић. У овоме су се стану повремено крили Јелена Поповић, Василије Буха и Вера Милетић. Стан је откривен 5. октобра 1943. године, а закупци су ухапшени и стрељани. Склониште за илегалце направљено је и у стану Јозефине Грундл, у Великоморавској улици бр. 7. Стан је откривен јула 1944. године. Јозефина ухапшена и стрељана августа исте године. Половином 1942. године, Љубица Јовановић је за партијске потребе закупила стан у 38. улици бр. 9, иза Опсерваторије, према Миријеву. Стан је проваљен јануара 1943. године, али је Љубица успела да побегне. У стану Данице Трипковић, у Господара Вучића улици бр. 117, крили су се током априла 1942. године Војин Николић, секретар МО НОФ за Београд и његова другарица Тодорка. Даница је, поред тога што им је дала склониште, одржавала више пута везу уместо Војина и набавила му је личну карту на лажно име. Сви су �ухапшени крајем априла 1942. године. Даница је пуштена из логора на Бањици крајем августа 1943. Јелена Богдановић, домаћица из Београда, скривала је у своме стану, у Улици Краљице Марије 107 (данас Улица 27. марта), од јуна 1942. до марта 1943. године новинара Предрага Удицког, илегалног партијског радника. После његовог одласка у Шумадијски одред, она је за технику одреда набављала папир и матрице, затим санитетски материјал и оружје. Осим тога, у своме стану је умножавала партијски материјал. Ухапшена је 9. септембра 1943. године и после завршене истраге спроведена у логор на Бањици. Стрељана је 7. септембра 1944. године. Иза себе је оставила троје мале деце. Половином 1943. године сестре Букумировић, Србијанка, Јованка и Ружица, закупиле су стан у Мокролушкој улици бр. 7 за потребе Партије. У кухињи и једној споредној просториш ископано је склониште које је директно водило у поток који је протицао испод саме куће, тако да се њиме могло побећи на други крај. Склониште је служило за скривање партијског материјала и појединих партијских радника. У стану су се одржавали и састанци ПК. Октобра 1943. године полиција је открила стан, сестре Букумировић су ухапшене, Срба и Јованка су стрељане, а Ружица је остала у логору до његовог расформирања 3. октобра 1944. године. И стан Цује Дракулић је 1943. године коришћен за склањање илегалаца. Ту је доведен лекар да прегледа друга Петра Стамболића који је рањен дошао у Београд. Ленка Павловић, трафиканткиња, скривала је крајем 1943. године у своме стану, у Сарајевској улици бр. 74, рањену партизанку Наду Чалић. Обе су ухапшене 18. децембра 1943. године. У стану Олге Јовановић, у Улици Стојана Новаковића, скривано је током 1943, године оружје и илегални материј ал. Многи активисти и симпатизери НОП стављали су на располагање своје станове за одржавање разних састанака и они су се одржавали код: Зоре Буљановић, наставнице гимназије у Цариградској ул. бр. 26; Десанке Динић, чиновника Министарства просвете, затим код чиновница ПТТ Надежде-Наце Јаковљевић и Зорке Королија; Велинке Петровић у Иванковачкој улици бр. 12; Васе Тановић у Приштинској улици бр. 18 (данас УлиЦа 14. децембра); Ружице Јовановић- ИВАНКА МУАЧЕВИЋ-НИКОЛИШ, апсолвент медицине, рођена је 11. маја 1911. године у Вуковару. Школовање је отпочела у Карловцу, а матуру завршила у Осијеку, 1929. године. У Прагу је студирала славистику, и тамо се укључила у напредни студентски покрет. Децембра 1930. године, о семестралном распусту, дошла је из Прага у Југославију са великом количином илегалног материјала, који је откривен у Осијеку. Тада је ухапшена. Била је у истражном затвору до 24. фебруара 1931. и затим изведена пред Суд за заштиту државе у Београду и осуђена на 6 месеци строгог затвора, условно на три године. После пресуде наставила је студије у Београду, а убрзо затим прешла у Љубљану и тамо радила у Универзитетском комитету. Поново је ухапшена априла 1933. због илегалног материјала који је нађен у њеном стану. Тада је, због дела у повратку, осуђена на две године робије и пет година губитка часних права, а имала је да издржи и остатак казне по пресуди из 1931. године. Казну је издржала у Пожаревачком казненом заводу. После изласка са робије, 1935. године, уписала се на Медицински факултет у Загребу и тамо наставила партијски рад. Кад је избио рат, јуна 1941. дошла је у Београд и укључила се у партијску организацију на Медицинском факултету. Била је предавач на курсевима прве помоћи. Осим тога била је курир између Београда и слободне територије. На тој дужности је ухваћена крајем октобра 1941. у Крагујевцу. До порођаја, крајем јануара 1942. била је у затвореничком одељењу Војне болнице у Београду. После отмице из болнице, Иванка је по партијском задатку отишла у Загреб, али је тамо откривена и убијена у усташком затвору у лето 1942. године. Др ОЛГА ПОПОВИЋ-ДЕДИЈЕР, лекар из Земуна, учествовала је у напредном студентском покрету; била је у активу предавача на санитетским курсевима који су, по партијској директиви, пре рата одржавани у оквиру акције за одбрану земље. Ухапшена је крајем јануара 1942. године, после отмице Иванке Муачевић из болнице. Исте године замењена је за немачке заробљенике и пуштена на слоободу. Првог септембра 1942. године ступила је у партизанске јединице, била је шеф хируршке екипе 2 . пролетерске дивизије. Тешко је рањена у V офанзиви на Милинкладама, подлегла је ранама 2 0 . јуна 1943. године. Месец дана пре своје погибије произведена је у чин мајора.1) ') Зборник вии, II, стр. 259. Билтен ног штаба НОВ и ПОЈ, бр. 28, мај 1943. 137 Врхов- �ЛЕПОСАВА ЛАЛОШ-ВУЈОШЕВИЋ, професор из Београда, рођена је 15. фебруара 1912. године у Пакрацу. Укључила се у напредни покрет као студенткиња Београдског универзитета. Учествовала је у свим студентским акцијама и примљена у СКОЈ 1934. године, а нешто касније и у Партију. Била је један од иницијатора за оснивање Женског покрета у Крагујевцу 1936. године. Уочи рата је радила са женама у Алексинцу. Под окупацијом је наставила рад у Београду као секретар уличне партијске ћелије на Чукарици. После мартовске провале 1942. године радила је на обнављању партијских ћелија и повезивању чланова Партије који су избегли хапшење. Била је веза између привременог МК КПЈ за Београд и секретара II рејонског комитета КПЈ. Током 1942. године по задатку ПК КПЈ за Србију ишла је у Параћин ради успостављања везе са партизанима из Поморавља који се нису повукли са II шумадијским одредом, него су се скривали на Буковику и обнове партијске организације око Параћина. Ухапшена је у Београду 11. децембра 1942. године. У полицији је толико била претучена да јој је месо отпадало, а на ноге уопште није могла да стане. Сва је мучења храбро издржала, ништа није признала и никог није одала. Из полиције је пребачена на лечење у притвореничку болницу, одакле је незалечена пребачена у логор на Бањици 6 . марта 1943. године. Стрељана је у Јајинцима с већом групом 25. маја исте године. • ЛЕПОСАВА МИХАИЛОВИЋ-ОПИКА, инжењер технологије из Београда, рођена 6 . априла 1912. године у Крагујевцу. Укључила се у напредни покрет као студенткиња Београдског универзитета и учествовала у свим студентским акцијама. Истакла се у борби за освајање Удружења студенткиња из руку реакционарне управе и у борби за завршавање Дома студенткиња. Године 1935. била је прва председница реоганизационог Удружења студенткиња. Била је међу организаторима Женског покрета у Крагујевцу 1936. године. Због своје активности пре рата је примљена у Партију. После завршених студија радила је као инжењер у Фабрици шећера на Чукарици, где је била секретар партијске ћелије. Под окупацијом је наставила рад на истој дужности. После мартовске провале 1942. године радила је на обнављању партијских ћелија и повезивању чланова Партије који су избегли хапшења у провали. Ухапшена је октобра 1942. на уличном састанку. У полицији је подвргнута страховитом мучењу. Доводила је до беса агенте својом упорношћу. Ништа није признала. Испребијана је пребачена у логор на Бањици, где је непомично лежала седам месеци и неопорављена изведена на стрељање 14. маја 1943. године. Била је врло скромна и ненаметљива, пожртвована и одан члан Партије, изванредно добар и искрен друг. Имала је непоколебљив и чврст став према непријатељу. Поносно и гордо је пошла на стрелиште свесна величине борбе за коју даје живот. Кад је излазила из собе, погледала је другарице које су остајале и као да је тим погледом хтела да им каже: „Нека све буде у реду док се јане вратим." 138 Куртовић; Јулијане Боднаров, Босиљке Бојиновић, Алинке Стојаковић, Бланке Алкалај-Карић, Бранке Шпољарић и многих других. Састанци чланова МК КПЈ за Београд са члановима рејонских комитета одржавани су и у стану скојевке Светлане-ЈБаље Крстић, ученице гимназије, у Улици Жоржа Клемансоа (данас Улица Иве Лоле Рибара). У овом стану је 3. марта 1942. године ухваћена Јелена Ћетковић, секретар МК КПЈ за Београд: Тада су ухапшене и ЈБаља и њена мајка. Љаља је априла 1942. године пребачена у логор на Бањици и пуштена је јуна-јула исте године. Осим наведених станова, у Београду је било још врло много станова у којима су се склањали илегалци и одржавани партијски састанци. КУРИРИ У Београду, као центру припрема за организацију ослободилачке борбе био је изграђен читав систем пунктова за пријем курира из Србије и из целе Југославије, као и посебна курирска мрежа у самоме граду. Од маја 1941. године специјални курир Политбироа ЦК КПЈ биле су: Даворјанка Пауновић-Зденка, Љубинка Ђурђевић-Буба, Милева Планојевић-Лула и Гроздана Белић-Зина. Као курир ЦК КПЈ, Елза Метерли је ишла на поједина путовања с другом Титом и другим члановима ЦК КПЈ да би њихово кретање било што неупадљивије. Везу с куририма ЦК КПЈ одржавала је Милада Рајтер. Курирски пункт за везу са другом Титом, док је боравио у Новој улици на Дедињу, био је у Румунској улици 6, у вили породице Ђурђевић. Везу су одржавале Даворјанка Пауновић-Зденка и Љубинка ЂурђевићБуба. Оне су свакодневно одлазиле на разне пунктове по граду и доносиле извештаје и пошту. ПК КПЈ за Србију имао је екипу курира који су одлазили у округе с поштом и партијским материјалом, а отуда доносили извештаје. За курирску службу одабиране су најчешће другарице чланови КП и СКОЈ-а. Међу куририма ПК КПЈ за Србију биле су и Веселинка Малинска и Вера Димитри ј евић-Херман. Многе су жене обављале курирску службу за поједине партизанске одреде или места у унутрашњости. Међу тим куририма биле су: Миља Живковић-Стојадиновић, чиновник Хигијенског завода, Јулијана Манић, кројачка радница, курир Космајског �РЕШЕЊЕ О УПУБЕЊУ У ЛОГОР И ЗАПИСНИК О САСЛУШАЊУ У СПЕЦИЈАЛНОЈ ПОЛИЦИЈИ БУРБЕЛЕНЕ-БУКЕ ДИНИБ ПОД ИМЕНОМ МИРЈАНЕ ОБРАДОВИВ НАРОДНИ ХЕРОЈ ЂУРЂЕЛЕНА-ЂУКА ДИНИЋ, кожарска радница, рођена 1913. године у Доњем Коњувцу код Лесковца у напредној сељачкој породици, није учила основну школу. Кад је одрасла, похађала је домаћичку школу у Лесковцу, где је на учила да чита и пише. После годину дана је отишла у Ниш да научи штрикерски занат. Године 1937. запослила се као радница у фабрици коже и тада се укључила у напредни раднички покрет. Борбена и истрајна, врло брзо се сврстала међу најактивније радничке борце у Нишу. Примљена је у Партију 1939. године. Хапшена је више пута и увек је имала добро држање. Крајем 1940. године напустила је Ниш због провале. Тада је, заједно са својим другом Филипом-Фићом Кљајићем прешла у Ваљево, где је одмах ушла у Комисију за рад међу женама при ОК КПЈ за Ваљево. Априла 1941. је упућена на партијски рад у Београд. У почетку је била члан једне партијске ћелије на Сењаку, а затим њен секретар. Организовала је диверзантске акције, а и сама је у њима учествовала. Почетком 1942. године била је једно време члан II рејонског комитета КПЈ. После мартовске провале радила је на повезивању чланова КП који су избегли хапшење и на учвршћивању рејонских комитета. Јула 1942. ушла је у МК КПЈ за Београд, први МК после мартовске провале. Одржавала је везу са секретарима I и II РК и са ПК КПЈ за Србију. Везу са ПК КПЈ за Србију је одржавала преко Славке Морић, с којом се свакога дана два пута састајала: ујутро јој је предавала пошту за ПК, а после подне узимала одговоре. Ухапшена је у провали 20. септембра 1942. године са лажном легитимацијом на име Мирјане Обрадовић. У полицији је зверски мучена. Према сећању једне другарице која је с њом била у истој ћелији, Ђуки су при саслушавању изломили и ноге и руке. Тукли су је жилом по устима више часова, затим јој стављали главу између ногу, а руке и ноге везивали ланцима и тако обешену тукли. Била је потпуно дефор- 139 мисана. Ништа није признала и никог није одала. Својим држањем је доводила до беса иследника. У њеном досијеу у Специјалној полицији пише: „ . . . И поред свих средстава, није хтела да призна ни своје право име. Водимо је као Мирјану Обрадовић. Али ко је она у ствари? На суочењима са другим ухапшеницима, говорила је само: „Ја их не познајем!" То је све што је пристала да каже на саслушањима.“ Из полиције је послата у притвореничку болницу да је тамо залече. Партија је покушала да је одавде извуче, али у томе није успела и Ђука је другом половином марта 1943. године враћена у Специјалну полицију, а 28. марта одведена у логор на Бањици. Изведена је из логора с већом групом затвореника и стрељана у Јајинцима 25. маја 1943. године. Убијена је под туђим именом и полиција до краја није сазнала да је убила једног члана МК ПКЈ за Београд. Проглашена је за народног хероја 6 . јула 1945. године. �ЛЕЛЕНА ПОПОВИЋ, професор из Београда, рођена је 1914. године у Крушевцу. Укључила се у напредни покрет као студенткиња Београдског универзитета. Била је председник Удружења студената српскохрватског језика и књижевности, затим члан Акционог одбора студената и члан управе Удружења студенткиња. Дипломирала је 1938. али је остала да ради у студентском покрету, јер није добила службу. Године 1939. добила је место суплента у Ћуприји, где је исте године кандидована за члана Партије. Следећу школску годину је провела као суплент у Горњем Милановцу и постала члан партијске организације, која је тада и формирана. Ова је организација у исто време вршила и улогу СК КПЈ за таковски срез. У Милановцу је дочекала окупацију. Учествовала је у припремама за устанак. Пошто је била позната као комуниста не само у Милановцу, него и у околним селима, јула је дошла у Београд и ту се партијски повезала. Била је члан партијске јединице на Сењаку. Имала је задатак да проналази станове за смештај илегалаца. После мартовске провале 1942. године радила је на повезивању чланова Партије који су избегли хапшење, а после поновне провале септембра 1942. године држала је на вези неколико група активиста и симпатизера. Одржавала је састанке са руководиоцима тих група и преносила им директиве. У пролеће 1943. године повезала је групу партијских радника из Раковице са ПК КПЈ за Србију, а затим је добила задатак од ПК да ради на прикупљању свих чланова Партије и група активиста који су се јавили на везу и да на тај начин створи упоришта и обнови партијску организацију. Поред тога Јелена је држала везу и са техником ПК КПЈ за Србију, а имала је и везу с Космајским одредом У који је слала компромитоване другове. Провала у октобру 1943. године прекинула је њен рад у Београду, а она је тада прешла у Срем, где је остала до немачке офанзиве на Фрушку гору, маја 1944. године, када се поново вратила у Београд. Одржавала је везу са техником ПК до откривања штампарије ЦК јула 1944. године, а тада се пребацила у Космајски одред. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. партизанског одреда, Радмила Станковић-Хура, студент из Чачка и многе друге. Један број другарица имао је задатак да ради на пребацивању бораца у партизанске одреде. Међу многим знаним и незнаним на овом су задатку радиле Веселинка-Вера Лазовић, студент медицине и Нада Јакшић (водила је групе људи до везе у Малој Иванчи на путу за Космајски одред). Веза ПК КПЈ за Србију са Јанком Јанковићем, шефом картотеке Специјалне полиције, сарадником НОП, ишла је преко Босе Ђорђевић; у њеном се стану у Веле Нигринове улици секретар ПК КПЈ за Србију састајао са Јанком Јанковићем и добијао потребна обавештења. УЧЕШЋЕ ЖЕНА У РАДУ ТЕХНИКЕ Пред други светски рат, од септембра 1940. до марта 1941. године штампарија ЦК КПЈ била је смештена у Улици Краља Звонимира бр. 4, у стану Дане и Бранка Максимовића. У стан се доселила Загорка Јовановић са задатком да штампа разни илегални материјал и да га затим односи на одређено место. У томе јој је помагала Дана, која је заједно с њом доносила хартију за штампарију. Како зграда није била подесна за овај посао, штампарска машина је размонтирана, пренесена и закопана у Шуматовачкој улици бр. 130, и тамо остала до јуна 1941. године. У овој су штампарији радили Брана Перовић и Нико Вукчевић. У међувремену су, по налогу Партије, Дана и Бранко Максимовић почели да граде кућу на Бањичком венцу бр. 12, са специјалним сколништем за штампарију. Заједно са грађевинским материјалом доношен је и материјал за штампарију. У првим данима окупације, пре него што су прорадиле партијске штампарије, материјал је умножаван у становима неких чланова Партије. Првомајски проглас ЦК КПЈ умножен је ноћу уочи 1. маја 1941, у стану Станице Начевић, текстилне раднице, у Карловачкој улици бр. 1. Проглас су умножавали Митра Митровић и Милан Мијалковић. Међу становима који су коришћени у ту сврху био је и стан Пауле Музер, у Битољској улици бр. 12. Соба у којој је шапирограф био сакривен испод кревета, реквирирали су Немци; чим би ујутро војници отишли на дужност, долазили су другови и радили на шапирографу. Кућа на Бањичком венцу бр. 12 водила се као власништво Дане и Бран- 140 ка Максимовића, а они су је тобоже издали у закуп своме пријатељу др Милу Бошковићу за ординацију и становање. У специјално склониште су унете штампарска машина и мала тигл-машина. Ту су радили др Мило Бошковић, лекар, Зага Јовановић, студент медицине, штампарски радници Бранко Ђоновић и Слободан Јовић, а нешто косније и Љубица, сестра Бранка Ђоновића. Да би се у штампарији могло несметано да ради и да рад остане незапажен, одлучено је да легални станари куће, др Мило Бошковић и Зага Јовановић, склопе фиктивни брак. Материјал су штампали Бранко Ђоновић и Слободан Јовић, који су били илегални станари, а Зага је доносила рукописе и односила одштампани матергаал. Дана и Бранко Максимовић су становали у суседству. Нису били предвиђени за рад у штампарији, већ је њихова дужност била да осматрају околину и сазнају мишљење суседа о станарима куће и да брину о њиховој исхрани. Сви су чинили једну партијску ћелију, чији је секретар била Зага Јовановић. Од краја септембра 1941. године па до лета 1943, веза између штампарије и ЦК КПЈ ишла је преко Миладе Рајтер и Бране Перовић. Десетог августа 1941. године изишао је први број Билтена Главног штаба, одштампан у овој штампарији (касније, до јесени 1943. овде су прештампавани билтени Врховног штаба НОВ и ПОЈ и готово сав партијски материјал за потребе Србије који је излазио на ослобођеној територији). До средине септембра 1941. у Београду је издато укупно 5 бројева Билтена; све је ове бројеве саставио друг Тито, који је у то време становао у Новој улици на Дедињу, у вили Вере и Мирка Ненадовиђа. Даворјанка Пауновић-Зденка и Љубинка Ђурђевић-Буба су за сваки број Билтена прекуцавале рукописни материјал у једном примерку. Материјал за први број Билтена однео је у штампарију Иван Милутиновић, а материјал за остале бројеве су Даворјанка и Буба достављале Милади Рајтер, а она га је, на уговореном месту, предавала Заги Јовановић. Одштампане Билтене је Зага предавала Милади. Тај је материјал обично износила у корпама за пијацу или на дну дечјих колица, а одозго је било наслагано поврће. У почетку је готов материјал преносила сама Зага, а касније јој је помагала Љубица Ђоновић. Да би се избегао сусрет са полицијом, ишао је као извидница Бранко Максимовић и на сваком завијутку неприметно �авао знак да је улица слободна. Каа су препади полиције постали ошрији и чешћи, пратили су их Бран;о Ђоновић и Слободан Јовић, снаб(евени лажним легитимацијама и решлверима. ^кладиште штампарског материјала !а штампарију ЦК КПЈ налазило се ? Крајинској улици 24 (сада Улица УГилутина Благојевића бр. 36), у сталу Ратке и Милутина Благојевића, али то нико у штампарији није знао. Зага Јовановић се на улици налазила са другом одговорним за хартију и уговарала време када и место где је требало да довезе хартију. Хартија је пакована у џакове и товарена на кола заједно са дрвима и угљем. У уговореној улици Зага се пела на кола којима је кочијашио друг који је руководио складиштем, и возила се с њим до неке суседне улице, обично Чубурске, у којој је чекао Слободан Јовић. Ту је друг из складишта силазио с кола, тобоже ради неког посла, а после неколико тренутака у кола се пео Слободан и довозио кола до штампарије. Празна кола су на исти начин враћана натраг. Милада Рајтер је са Елзом Метерли, курирком ЦК КПЈ, организовала преношење одштампаног материјала у Улицу Светозара Томића бр. 5, где је била централна експедиција. Из овога стана један део материјала је предаван техници МК КПЈ за Београд — Нади Пурић, а други део техници ПК КПЈ за Србију — Заги Маливук и Славки Морић. Експедиција материјала МК КПЈ за Београд налазила се у Његошевој улици 73, у стану Наде Пурић, која је била веза између штампарије и експедиције. Нада је примљени материјал предавала рејонским техничарима, а ови су га делили ћелијским техничарима. Међу рејонским техничарима била је и Дора Фрајденфелд, студент филозофије. Материјал је обично предаван на улици, у пролазу. Чланови ћелија су примљени материјал растурали по граду, убацивали у дворишта и сандучиће за писма, лепили по зидовима кућа и непосредно делили на улици пролазницима. АНКА ШКОРИЋ, радница из Београда, рођена је 1914. године у Кореници, Лика. Учествовала је у многим радничким акцијама које је организовала Партија у годинама пред II светски рат. Због своје активности, одлучности и оданости радничком покрету пре рата је примљена у Партију. Под окупацијом је наставила рад. Била је члан теренске партијске ћелије на Сењаку и Мостару, чији је секретар била Шела Барух, а затим Ђука Динић; у ћелији је одговарала за партијску технику. Гестапо је ухапсио 31. јануара 1942. године са још неколико активиста. Није било доказа о њеном раду, па је у затвору подвргнута мучењу. Пошто и поред мучења ништа није признала, а нико је од ухапшених није теретио, пребачена је у логор на Бањици, одакле је пуштена новембра 1942. године. После изласка из логора наставила је везу са Партијом. Организовала је пребацивање у партизанске одреде чланова Партије и активиста, који су били откривени у провали у јесен 1942. године. Била је повезана са ПК КПЈ за Србију преко Василија Бухе од кога је и добијала задатак. У провали октобра 1943. године била је откривена, али је успела да избегне хапшење и да се склони код поузданих људи у Ки.јеву и Кнежевцу. Покушала је да настави рад и једно кратко време слала људе у Космајски одред у који је и сама убрзо отишла. Из одреда је у неколико наврата долазила на Чукарицу да из једног склоништа узме материјал, који је био раније прикупљен. Била је носилац Споменице 1941. Умрла је после рата. Техником у штампарији МК КПЈ је руководила од марта 1941. Адела Вранић-Шинко, рукавичарска радница. Штампарија је чешће морала да се сели; једно време била је у стану Живке Станојевић, текстилне раднице, у Улици Димитрија Туцовића бр. 157. Складиште материјала ове технике налазило се у радњи Љубице и Радована Рајића (обоје ухапшени и 141 РИБНИКАР, из Београда, укључила се у напредни раднички покрет 1939. године, када је повремено извршавала неке задатке за Партију, а 1940. годиНе била је укључена у рад једне женске групе. У лето 1941. године радила је, заједно са својим мужем Владом Рибникаром, на Информативном билтену. Обављала је и курирску службу за време боравка друга Тита у њиховој кући и док се одржавао састанак Политбироа ЦК КПЈ 4. јула 1941. године. Маја 1943. године напустила је Београд с једном групом илегалних радника и пребацила се на слободну територију. После доласка у Јајце, где се тада налазио Врховни штаб, радила је на Билтену Врховног штаба, а затим у редакцији Танјуга. Августа 1944. године је постављена за секретара Југословенског црвеног крста и на тој је дужности била до ослобођења земље. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. ЈАРА �одведени на Бањицу јануара 1942; Љубица је пуштена из логора августа исте године). Један део партијског материјала доношен је и у антикварницу у Катанићевој улици бр. 2, К0ЈУ Је држала Радинка Грујичић (1942. учлањена у КПЈ) са својим мужем, и одатле је растуран. На растурању материјала је радила и Даница Михаиловић, професор. ОЛГА ПАРЕНТА, чиновник у Министарству грађевина, рођена у Бискупији код Книна 28. фебруара 1894. године, одрасла у Задру, где је завршила гимназију. Дошла је у Београд 1927, а 1932. године запослила се у Министарству грађевина. Била је непосредна и племенита и због тих оссбина најомиљенија службеница Министарства грађевина. Пре рата се укључила у напредни покрет са целом својом породицом. У њиховом стану су се пре рата и на почетку окупације одржавали партијски састанци. Све до своје смрти Олга је извршавала све задатке који су јој били поверавани. Ухапшена је 5. јула 1944. године и зверски мучена у затвору Специјалне полиције у Ђушиној улици. Ништа није признала. Из затвора је одведена на стрељање 28. августа 1944. године. Везу са куририма окружних комитетета и штабова одреда одржавале су Зага Маливук и Славка Морић и предавале им материјал. Пошто је Зага ухапшена, почетком децембра 1941. године њен је задатак преузела Драгиња-Гина Радовановић-Маринковић, а када је и она ухапшена, марта 1942, заменила ју је Слободанка-Данка Савић, у чијем је стану, у Цветковој улици бр. 15, била експедиција ПК КПЈ. Везу са куририма из Војводине је одржавала Милада Рајтер, а везу између ПК и курира техничара ПК одржавала је Брана Перовић; њој је предаван материјал који је примљен из округа, а она га је преносила до седишта ПК. Састанци су се одржавали сваког дана двапут: пре подне је предаван материјал који су курири донели, а после подне су се по истим куририма слали одговори и пропагандни материјал. Поред ових другарица, у техници ПК КПЈ за Србију су такође радиле: од фебруара 1942. године Марика Котевић-Стојановић, од априла 1942. Дана Дабић-Лончар; од септембра 1942. године Србијанка Букумировић, Милена-Лидија Шупут и још неколико њих којима нису могла да буду утврђена имена; укупно их је било 13. Од октобра 1943. године радиле су у техници ПК КПЈ Мила Пауновић и Вера Андрић до провале крајем јула 1944. године. Избегле су хапшење на тај начин што су успеле да се пребаце у Космајски одред. Штампарија ПК КПЈ за Србију била је почетком јуна 1941. године у кући Љубице и Цирила Жужека у Шумадијској улици бр. 187. На спрату су становали власници, а у партеру је била смештена штампарија. Испод степеништа направљено је склониште за ону машину која је априла 1941. године била закопана у дворишту куће у Шуматовачкој улици бр. 130. Закупац стана био је др Радомир Герић, а Брана Перовић је фиктивно била његова жена. Поред др Герића и Бране Перовић за рад у штампарији одређен је Владета Поповић-Пинецки, шпански борац, који је ту живео илегално. Љубица и Ци- ГОРДАНА ПАРЕНТА, чиновник Аграрне банке, рођена је 4. септембра 1913. године у Задру. Године 1927. породица Парента дошла је у Београд, где је Гордана завршила гимназију и уписала се на архитектуру. Студије је касније прекинула. Пре рата се укључила у напредни покрет заједно са целом својом породицом. У њиховом стану су се пре рата и на почетку окупације одржавали партијски састанци. Наставила је рад и под окупацијом. Ухапшена је 10. маја 1944. године и умрла под батинама 1 1 . маја, без речи признања. 142 �рил Жужек нису имали задатак да раде у штампарији. Први рад ове штампарије био је проглас ЦК КПЈ намешен немачким и италијанским војницима. Проглас је био штампан на немачком и италијанском језику. Други рад био је први број „Пролетера” после слома старе Југославије. Међутим, већ 23. јуна 1941. године у штампарији је дошло до промена. Полиција је почела да хапси комунисте и да врши претресе по кућама. Једна група агената упала је и у кућу у Шумадијској ул. бр. 187 у моменту кад је штампан један летак. Брана Перовић је једва успела да текст чланка сакрије. Кутију с металним плочицама које су правиле размак између редова спретно је ставила у ноћни сточић у спаваћој соби. У стан су упали Космајац и Грујичић, који су познали Владету Поповића и почели да претресају стан. Претрес је извршен површно, па штампарија није откривена. Том приликом су осим Владете Поповића ухапшени Цирил Жужек и др Радомир Герић. У кући су остале Брана Перовић и Љубица Жужек и њих две су наставиле рад. Док је Брана штампала, Љубица је чувала стражу. То је трајало до августа 1941. године, када је штампарија престала да ради а стан постао седиште ПК КПЈ за Србију. Почетком 1942. године направљено је склониште за технику ПК у кући у којој је становала Данка Савић, у Цветковој улици бр. 15. Склониште је направљено у подруму и било је добро уређено; унета су два гештетнера и спроведено је осветљење. Техником је руководио Светислав Каначки, а техничари су биле Данка Савић и Славка Морић. У овој је техници августа 1942. одштампан први број „Гласа”, органа Народног фронта Србије у 700 примерака а ту је одштампан и Проглас народу среза грочанског. Радило се ноћу. Материјал за штампање је добијан преко Бране Перовић, а одштампани материјал је изношен на разне начине: у кутијама од конзерви, у порцијама, кантама са дуплим дном и сл. Куририма окружних комитета материјал је предаван на одређену јавку. Са куририма из Србије су одржавале везу Данка Савић и Славка Морић. После хапшења Данке Савић, на њено је место у технику ПК дошла Србијанка Букумировић, а њена је сестра Јованка Богдановић служила као извидница. Мада се Данка Савић на саслушањима у Специјалној полицији тако држала да је склониште технике у РУЧНИ РАД ЉУБНЦЕ МАРТИНОБИП РАБЕН У ЛОГОРУ НА БАЊИЦИ ЉУБИЦА МАРТИНОВИЋ, домаћица из Београда, рођена 1908. године у Надаљу, у Бачкој, дошла је у Београд 1927. године и убрзо се удала. Мада је бринула о своје четворо деце и старој мајци, укључила се у напредни покрет. Била је активиста Омладинске акције Женског покрета и Задруге младих девојака. Под окупацијом је наставила рад. Њена кућа у Улици Миријевски пут бр. 85 била је 1941. курирски пункт. У кући су илегално живели поједини чланови МК КПЈ за Београд и чланови МО НОФ за Београд. После мартовске провале 1942. године ту се крило више другова, који су чекали да напусте Београд. Између осталих ту су боравиле др Зора Илић-Обрадовић до одласка на партијски рад У Краљево јула 1942. године и Љубица Илић до одласка на партијски рад на Космај. Ухапшена је у провали септембра 1942. У полицији је подвргнута зверском мучењу да ода људе који су се скривали у њеном стану. Херојски је све издржала и ништа није признала. И у логору на Бањици се одлично држала. Када су је прозвали на стрељање, поздравила се са другарицама, а Анђелку-Ребрачу Радуновић загрлила је и рекла јој: „Поздрави ми децу, моје сирочиће и чувај их! Кажи им да је њихова мајка дала свој живот не жалећи га да би они боље и лепше живели. Реци им моју последњу жељу да буду људи, а не кукавице“. Стрељана је 7. VI 1943. у Јајинцима. МИЛЕНА-МИЛА РАЈКОВИЋ, чиновник Хипотекарне банке, рођена 10. марта 1915. године у Лесковцу, пре рата се укључила у напредни покрет и врло активно радила у СБОТИЧ-у. Наставила је рад и под окупацијом. У свом стану, у Крунској улици 22 (данас Улица пролетерских бригада) скривала је илегалце који су јој упућивани лозинком. Ухапшена је почетком фебруара 1942. на основу забележака нађених код једног ухапшеног члана рејонског комитета. Пребачена је у логор на Бањици и стрељана 9. марта 1942. године. �КАТИЦА ЋИРИЋ-ЋИРА, приватни чиновник, рођена је 20. августа 1916. у Синсинати, САД, где су јој родитељи живели као исељеници. Пре рата се укључила у напредни раднички покрет. После капитулације, априла 1941. била је члан једне предузетне партијске ћелије, а затим је прешла на рад у рејону. У њеном су се стану скривали илегалци и одржавали састанци комитета. Ухапшена је 11. марта 1942. године. У полицији се добро држала: ништа није признала и никога није одала. После месец дана пребачена је у логор на Бањици. Стрељана је с већом групом логораша 14. маја 1943. у Јајинцима. ВИДОСАВА ПАВЛОВИЋ, чиновник ПТТ из Београда, рођена је 20. XI 1906. у Америци. Пре рата се укључила у напредни раднички покрет и активно је радила у Удружењу ПТТ службеника. Почетком 1941. била је кандидат за члана КПЈ. Марта исте године је ухапшена заједно са својим мужем Ђоком и још неколико чланова Партије и активиста. Цела група је пуштена из затвора 3. априла. За време бомбардовања Београда, 6 . априла, кућа у којој је становала била је погођена, а она тако повређена да јој је нога ампутирана. То јој није сметало да се активно укључи у НОП. Поред тога што је у стан примала илегалце и скривала партијски и санитетски материјал, успоставила је и везу са члановима Партије и симпатизерима, поштанским службеницима, који су били у заробљеништу, слала им пакете и вести и примала од њих новац, који је коришћен не само за слање пакета заробљеницима у Немачкој, него и за слање пакета у логор на Бањици и помагање породицама партизана и илегалаца. Повезивала је с партијским руководством партијске раднике који су изгубили везу. Половином априла 1943. у њен стан је дошао, пред полицијски час, Веселин Османагић, партијски радник, да би се склонио од полиције. Није успео да уђе незапажено. Полиција је на доставу блокирала зграду, пронашла у стану Османагића и повела га у затвор заједно са Видом. Он је на улици покушао да побегне и убијен је, а Виду су после три месеца истраге у Специјалној полицији пребацили у логор на Бањици, а затим јула 1944. у концентрациони логор Аушвиц, где је остала до краја рата. После повратка из логора примљена је у Партију. Била је носилац Споменице 1941. Умрла је. Њен муж је у првим данима устанка отишао у партизане. Четници су га ухватили у Горњем Милановцу. Стрељан је на Крушику код Ваљева, крајем новембра 1941. године. МИЛИЦА ДАЧИЋ, кројачица из Београда, рођена је 24. октобра 1908. године у Чачку. Пре рата се укључила у напредни раднички покрет. Под окупацијом је наставила рад. Половином 1942. године, по налогу Партије, закупила је кућу на Дедињу, у Улици Младена Стојановића, где су се скривали партијски радници. Ухапшена је 18. јануара 1943. године на улици, где је имала договорен састанак са активистима из пекаре „Соко“ да узме хлеб за илегалце. У полицији је страшно мучена, али ништа није признала. После завршене истраге је пребачена у логор на Бањици. Стрељана је 7. јуна 1943. године. И у полицији и у логору је имала одлично држање. Била је чврста и борбена до краја. 144 њеној кући остало неоткривено, техника је ипак привремено пребачена у стан Славке и др Марка Анафа, у садашњој Улици Интернационалних бригада бр. 73, а затим је пресељена у стан Анђе и Стевана Стефановића, у Гарибалдијеву бр. 4. Стеван Стефановић је направио склониште испод једног камина, који је био тако уграђен да се могао покретати. Ово је склониште служило и за прикривање партијских радника. Из ове технике материјал је преношен у Улицу Стевана Прововенчанога бр. 103, у стан Ане и Јана Добеша, одакле је растуран. У току 1943. године дошло је до промене у животу другова који су радили у штампарији ЦК. Први је, још средином 1942. године, штампарију морао да напусти др Мило Бошковић. Затим су, маја 1943, са једном групом другова и другарица, отишле на ослобођену територију Зага Јовановић и Љубица Ђоновић. У штампарији су остали илегалци Бранко Ђоновић и Слободан Јовић са власницима зграде, Даном и Бранком Максимовићем. Изненада, 31. августа 1943. Немци су наредили свим становницима овога краја да се иселе у року од три дана. То је био крај штампарије на Бањичком венцу. Бранко Ђоновић и Слободан Јовић су изнели из штампарије резервну малу штампарску машину, штампарска слова и нешто алата, а склониште са великом машином зазидали. Привремено су се склонили у други илегални стан, а такође су прешли у илегалност Дана и Бранко Максимовић, који су убрзо затим отишли у партизане. Крајем октобра 1943. године штампарија ЦК КПЈ је смештена у стану Ратке и Милутина Благојевића, у Крајинског улици бр. 24, где је на почетку окупације направљено склониште за материјал. У једној од соба био је изграђен улаз у тајну просторију. Све док није било нужно, у склоништу није нико становао, него је оно служило искључиво као смештај технике. Сада су се ту уселили Бранко Ђоновић и Слободан Јовић да шгампарија не би престала да ради. У овој штампарији радила је и Анђа Поповић-Седлар. Штампарија је радила непрекидно до краја јула 1944, када је откривена и уништена. Жандарми, гестаповци и агенти су блокирали читав крај и опколили кућу. Полиција је упала у стан и почела да туче Ратку и Милутина. Ратку су кундацима угурали у полицијска кола, нису јој дали чак ни да се опрости од свог четворогодишњег �сина. Милутина су задржали у стану, да им открије улаз у склониште. Док су полицајци куцали по зиду и поду тражећи тајни улаз, Бранко и Слободан су у склоништу палили архиву и материјал који се тамо налазио. Када су полицајци открили улаз и пошли према њему, Бранко Ђоновић и Слободан Јовић су бацили бомбе на њих, а затим су се убили. Читава је архива уништена. Сутрадан је у истом стану ухапшена Анђа Седлар-Поповић, која је не знајући за упад полиције дошла у штампарију на свој редовни задатак. У овој је провали полицији пошло за руком да ухапси преко 20 лица која су радила у техници или око ње. Тада су, поред Ратке и Милутина Благојевића и Анђе Седлар Поповић, ухапшени Анђа и Стеван Стефановић, Ана и Јан Добеш са ћерком Олгом, Јозефина Грундл и др. Они су сви, после зверског мучења стрељани сем 14-годишње Олге Добеш, која је после неколико дана пуштена из затвора. ЈОВАНКА НОВИЋ, БУКУМИРОВИЋ БОГДА- стручна учитељица из Београда, рођена је 1910. године у селу Шетоњу код Петровца на Млави. До 1940. године службовала је у Јелси на Хвару, а тада је премештена у Београд. Пре рата није била политички активна^После окупације се одмах укључила у рад за НОП. Прикупљала је санитетски материјал, новац, одећу и обућу за партизанске одреде. Од јесени 1942. године служила је као извидница куририма ПК КПЈ за Србију. Ухапшена 7. октобра 1943. године. У полицији јф страховито мучена. Добро се држала, ништа није признала. Пребачена је у затвореничку болницу на лечење, а затим у логор на Бањици. Била је ведра, дружељубива и увек насмејана. Чврсто је веровала у победу. Из логора је послала писмо у коме је описала јуначку смрт сестре Србијанке. Четири дана касније, 11. септембра 1944. године, дошла је и сама на ред. Када су -јегса осталим другарицама повели на губилиште, голорука Јованка је са осталима јурнула на агенте који су их водили у смрт. 8. септ. 1944. Драга ,«а.ло и сви остали, Сипоћ изненада, када смо се најмање надали, дођогие да изводе за стрељање. Прозвали су 12, а међу њима и нагие Српче. Ја сам очекивала да ће и мене после ње и дигнем се да се спремим. Међутим, он престаде и рече овима да излазе. Тог момента ми је било страгино. Она се обуче и рече „здраво”. Пољубисмо се на брзину. Погила је гордо дигнуте главе, као и увек гито иде. Ја сам несвесно ишла за њом до пола собе, а онда, када се затворигие врата иза последње, прислоних ухо. У ходнику где су им везивали руке на леђа проломи се Србин глас: „Живела Комунистичка партија”. Добила је батине. Напољу при уласку у „Марицу” опет је викала, неке су је прихватиле. Отишле су за три до пет минута из собе. Ми смо остале — у тишини и мраку, да ослушкујемо одлазак „Марице”. После тога смо очекивале да се врате и за нас, јер су њих одвели у 10 и по часова, а рачунале смо да ће нас ове ноћи све стрељати. Међутим, они су нас оставили за данас, што значи 24 часа да их очекујемо. Да није Срба отигила пре мене можда би ми теже било. Овако, скоро и чезнем да одем за њом. Ето тако синоћ и данас проводимо време. Ружу сам видела, она је чула из њене собе и знаги како јој је, плакала је. Шта јој могу, вечерас ће јој бити јоги теже ако и ја одем. А свакако ћу отићи, јер су сад почели жене да стрељају. Ако си остала читава после ове среде, ниси срећна ни мало. Али свеједно и други су децу изгубили па и ти ћеш поднети колико можеги. Све много поздрави, а нарочито моју дечггцу која ће нас сигурно чекати, као и ујку што чекају. Ми тако морамо, а и ви исто тако. Главно да је све друго добро. Све вас много, много воли вагиа Јока Ако остане жив мој Флауер и њему гиаљем много поздрава... 145 �ког партијског повереништа у Пожаревцу, задужена за рад међу женама и активан члан Удружења студената Пожаревљана, а у Београду члан Међуфакултетског женског актива СКОЈ-а и члан управног одбора Дома студенткиња. Од јуна 1940. године била је члан новоформираног ОК СКОЈ-а за Пожаревац, а од јесени исте године секретар партијског бироа на Филозофском факултету и секретар Удружења студената Филозофског факултета. На почетку окупације била је веза између ПК КПЈ за Србију и ЦК КПЈ за Хрватску, а затим специјални курир Политбироа ЦК КПЈ. Половином септембра 1941. године пратила је друга Тита до слободне територије у западној Србији. Крајем године, заједно са Врховним штабом и партизанским јединицама повукла се за Санџак и за све време рата била секретар друга Тита. После ослобођења била је његов лични секретар. Исцрпљена ратним напорима умрла је 1. маја 1946. године. МИЛЕВА-ЛУЛА ПЛАНОЈЕВИЋ рођена је 12. септембра 1919. године у Гучи (Чачак), укључила се у напредни омладински пократ као ученица гимназије у Чачку. Наставила је рад и на Филозофском факултету и активно учествовала у студентским акцијама уочи рата. Примљена је у Партију августа 1940. године. Била је члан комисије градског комитета СКОЈ-а за рад са средњошколском омладином у Београду. Почетком 1941. године била је кратко време секретар партијске ћелије у Гучи. Вратила се у Београд и од маја 1941. године била је специјални курир Политбироа ЦК КПЈ. Имала је задатак да прати поједине чланове Политбироа када би одлазили на састанке по граду, да им доноси пошту и да брине о становима које су они користили. Кретала се под именом Вера Станковић. Септембра 1941. године прешла је са ЦК КПЈ на слободну теритоРИЈУ У Ужице, одакле се повукла са главнином партизанских снага за Санџак и Босну. У току рата била је члан Политодјела 1 пролетерске бригаде и VI пролетерске дивизије. После ослобођења била је секретар једног рејонског комитета Партије у Веограду, члан ЦК СКС, члан Републичког одбора ССРН Србије и секретар Централног већа Савеза синдиката Југославије. Бирана је за посланика Савезне Скупштине и Скупштине СР Србије. Била је и члан Извршног већа СР Србије. Сада је делегат Друштвено-политичког већа Скупштине СР Србије. Резервни је капетан I класе; носилац је Споменице 1941. и више одликовања. • ДАВОРЈАНКА ПАУНОВИЋ-ЗДЕНКА, студент филозофије, рођена 19. јануара 1921. године у Пожаревцу, врло млада се укључила у напредни средњошколски покрет и већ је 1936. године у групи најнапредније омладине Пожаревачке гимназије. После доласка у Београд на студије укључила се у рад и истицала се у свим партијским акцијама на Универзитету, а није прекидала ни рад у Пожаревцу. Године 1939. била је члан Срес- драг-Миџа, а као таоци били су у затвору Специјалне полиције и на Бањици родитељи Станојка и Тихомир Ђурђевић, браћа Петар и Слободан и снаха Борјанка. ЉУБИНКА-БУБА ЂУРЂЕВИЋ, архитекта из Београда, рођена септембра 1909. године, своје политичко убеђење први пут је јавно манифестовала учешћем у демонстрацијама 27. марта 1941. Под утицајем своје браће, она се, заједно са сетром Вером Ненадовић, од почетка окупације укључила у НОП. Доласком друга Тита у Верину кућу, у Новој улици на Дедињу, она постаје један од специјалних курира Политбироа ЦК КПЈ: преноси Титове поруке, доноси му пошту и материјале итд. Почетком октобра 1941. отишла је на ослобођену територију и са главнином партизанских снага прешла у Санџак. Исцрпљена гладовањем и напорима игманског марша, умрла је 1. фебруара 1942. године у Фочи и ту сахрањена. Из породице Ђурђевића су, поред Бубе, били у партизанима: њена сестра Вера Ненадовић и браћа Предраг-Гага и Мио- 146 ГРОЗДАНА-ЗИНА БЕЛИЋ-ПЕНЕЗИЋ рођена је 9. марта 1920. године у Сарајеву. Укључила се у напредни покрет као ученица. Студирала је у Београду на Економско-комерцијалној високој школи и учествовала у студентским акцијама у то време. Примљена је у Партију 1940. године. Под окупацијом је наставила рад у Београду и била је специјални курир Политбироа ЦК КПЈ. Имала је задатак да прати поједине чланове Политбироа кад би одлазили на састанке по граду, да им доноси пошту и да брине �ЉУБИЦА ЖУЖЕК, кроЈачица из Јзеограда, рођена је 12. I 1895. У Петровцу на Млави. Укључила се у рад за НОП одмах после окупације. Маја 1941. у њеној је кући, у Шумадијској ул. бр. 187, смештена штампарија ПК КПЈ за Србију. Августа месеца је штампарија престала да ради, а кућа је постала седиште ПК КПЈ за Србију. Кроз кућу је прошло више партијских функционера. Љубица се бринула о њиховој исхрани и помагала им је у раду. Служила је као курир. Ухапшена је октобра 1943. У полицији се добро држала, никог није одала. Пребачена је у логор на Бањици 25. IV 1944. као кривац I категорије, а 7. септембра је изведена и стрељана на Јеврејском гробљу. о становима у којима су живели. Кретала се под именом Марија Станковић, Септембра 1941. године напустила је Београд са ЦК КПЈ и дошла на слободну територију у Ужице, одакле се с партизанским јединицама повукла за Санџак и Босну. До краја 1942. године обављала је разне дужности при Врховном штабу. Од краја 1942. до краја 1943. године била јс члан Политодјела II пролетерске бригаде, затим члан ЦК СКОЈ-а до 1948. године. Од тада до 1953. године била је у Међународном одељењу ЦК СКЈ, затим у радио-Југославији и Секретаријату за информације у СИВ-у до 1967. године када је отишла у пензију. Резервни је мајор ЈНА; носилац је Споменице 1941. и више одликовања. ВЕСЕЛИНКА МАЛИНСКА, чиновник Призада из Београда, активиста СБОТИЧ-а, била је пре рата сакретар градског одбора Народне помоћи. Примљена је у Партију у другој половини 1940. године. На почетку окупације учествовала је у саботажама. Заједно са Слободанком-Бобом Ђорђевић купила је млекару у Француској улици број 5, која је била партијски пунк. Затим је постала курир ПК КПЈ за Србију. Путовала је у Ниш, Лесковац и Крушевац. Водила је борце у партизанске одреде и носила поруке. Одржавала је везу са штабом Посавског одреда и често тамо одлазила бициклом. Септембра 1941. заједно са Давојанком Пауновић-Зденком и Јашом Рајтером пратила је друга Тита из Београда до слободне територије у западној Србији. Крајем истог месеца извела је из Београда друга Кардеља, који је дошао из Словеније да присуствује саветовању у Столицама. У неколико махова путовала је у Ужице с материјалом за Врховни штаб. Крајем октобра је откривен њен рад па је повучена у Чачак где је радила У Агитропу. Из Чачка се крајем новембра повукла у Ужице, а затим у Радоињу, одакле је са фолксдојчерском легитимацијом упућена за Београд а одавде У Македонију, где је наставила партијски рад. Носилац је Споменице 1941. ВЕСЕЛИНКА-ВЕРА ЛАЗОВИЋ, студент медицине из Београда, рођена 1920. године, укључила се у напредни средњошколски покрет као ученица гимназије и 1938. године примљена је у СКОЈ. Учествовала је у свим акцијама уочи рата. Под окупацијом је наставила рад и примљена у Партију 1941. године. Поред рада на пребацивању бораца у одреде, Вера је организовала и прикупљање санитетског и другог материјала и оружја. Полиција је открила почетком фебруара 1942. године, али је успела да избегне хапшење и да настави рад под именом Вера Петровић. Одлазила је по задатку у Александровац и помагала у тамошњој партијској и скојевској организацији. У Београду је била повезана с чланом ПК КПЈ за Србију Василијем Бухом. Кад је он почетком октобра 1943. године ухапшен, открио је и њен рад. Мада је полиција за њом трагала Вера је успела да обавести о провали партијске организације с којима је држала везу. Наставила је са слањем компромитованих људи у Кијево и Кнежевац, где су били партијски пунктови. Ухапшена је 31. децембра 1943. године и тек је у полицији откривено њено право име. Страховито је м}'чена, али се добро држала.1) Пребачена је у логор на Бањици 17. априла 1944. године и стрељана у последњој групи жена 1 1 . септембра. ') ИРПС, бр. 6268, IV, 1—11/44 — Извештај члана ПК КПЈ за Србију ПК КПЈ за Србију. АНА ДОБЕШ, домаћица из Београда, укључила се у НОП на почетку окупације. Скривала илегалце у свом стану, у Улици Стевана Првовенчаног бр. 103, а крајем 1942. године стан је постао пункт за материјал ПК КПЈ за Србију. Ухапшена је у провали крајем јула 1944. године и убрзо стрељана у Маринковој бари. 147 �ЗАГОРКА-ЗАГА ЈОВАНОВИЋ рођена је 17. априла 1920. године у Крагујевцу. У СКОЈ је примљена у гимназији, а затим је на Медицинском факултету у Београду била врло активна у студентском покрету. Учествовала је у свим акцијама које је омладина, под руководством КПЈ, изводила уочи рата. Ухапшена је у демонстрацијама 14. децембра 1939. Маја 1940. године је учлањена у КПЈ. Од септембра исте године радила је у штампарији ЦК КПЈ у Београду, а повремено и на екепедицији материјала, све до априла 1941. После капитулације Југославије отишла је у Крагујевац, где је као члан МК СКОЈ-а организовала санитетске курсеве. У јуну је позвана да се врати у Београд, да би наставила рад у штампарији ЦК КПЈ. На томе је послу била до маја 1943, када је с једном групом партијских радника напустила Београд и преко Срема се пребацила у Босну. У јесен исте године је завршила партијски курс при ЦК КПЈ, а затим је упућена у Политодјел X крајишке дивизије. Фебруара 1944. прешла је у Политодјел XIX далматинске дивизије, а маја повучена да ради у администрацији ЦК КПЈ у Дрвару. Фебруара 1945. прешла је на рад у београдску партијску организацију као секретар IV рејонског комитета КПЈ. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. • ПАРТИЈСКИ РАДНИЦИ У ШТАМПАРИЈИ ЦК КПЈ НА БАЊИЧКОМ ВЕНЦУ БР. 12, РАДИЛИ СУ II НА СВОМ ПОЛИТИЧКОМ УЗДИЗАЊУ. О ТО.МЕ СВЕДОЧИ И ОВАЈ РАСПОРЕД ЧАСОВА КОЈИ ЈЕ НАПИСАО БРАНКО БОНОВИБ ЛАЖНА ЛИЧНА КАРТА ЗАГОРКЕ-ЗАГЕ ЈОВАНОВИБ НА ИМЕ РАДМИЛЕ БОШКОВИБ И КАРТА ЗА ОГРЕВ НА ИСТО ИМЕ 148 �ЛИЧНА КАРТА ЉУБИЦЕ БОНОВИБ НАРОДНИ ХЕРОЈ НАДЕЖДА ПУРИЋ, чиновник Министарства финансија, рођена је 22. марта 1903. године у Ваљеву. Пет разреда гимназије завршила је у Ваљеву, а затим је прешла у Београд и уписала се у Трговачку академију. После завршене школе запослила се у Државном монополу, а затим у Министарству финансија. У напредни покрет укључила се неколико година пред рат. Активно је радила у 149 Женском покрету, Задрузи младих девојака и Акционом одбору државних службеника. Примљена је у Партију одмах после окупације земље, априла 1941. године. На почетку окупације била је члан одбора НОФ-а у Министарству финансија, а од јуна 1941. године секретар партијске ћелије. Ухапшена је 18. XI 1941. године у канцеларији у Министарству финанисја. Кад је полиција дошла по њу, Наду је о томе обавестио један члан Партије, те је покушала да побегне, али ју је на излазу легитимисао други агент и ухапсио. У њеном стану, који је све до њеног хапшења био експедиција материјала МК КПЈ, пронађена је велика количина партијског материјала (око 5.000 примерака Билтена Врховног штаба и летака) који је требало да буде растурен у Београду. На саслушању у полицији Нада се херојски држала, ништа није признала мада је страховито мучена. У њеном досијеу не постоји никакав записник о саслушању. Нада није издржала мучења. Умрла је у канцеларији иследника специјалне полиције, не изустивши ни речи признања. Агент специјалне полиције који је добио предмет Наде Пурић на обраду пише у свом извештају: ... „Истрагом... није могла бити расветљена улога ухапшене Пурић Надежде у илегалном комунистичком покрету, али је без сумње да она има једну од важнијих улога, обзиром да је свој стан уступила за складиште ..Извеш1гај се завршава речима: „Предмет сам примио у рад 20. новембра 1941. године, без кривца Пурић Надежде, чиновника Министарства финансије из Београда.”1) из чега се може закључити да је Нада Пурић тада већ била мртва. За своје херојско држање пред непријатељем проглашена је за народног хероја, 6. јула 1953. године. ') РСУПС, IV, Дос. 118. �ПРЕДМЕТ: Надежда Пурић, чиновница1) Министарства финансија, привођење. ОДЕЉЕЊУ СПЕЦР1ЈАЛНЕ ПОЛИЦИЈЕ УПРАВЕ ГРАДА БЕОГРАДА Дана 18. XI 1941. године, привео сам овом одељењу госпођицу НАДЕЖДУ — НАДУ ПУРИЋ, чиновницу Министарства финансија, Одељеше државних дугова, рођена 9. III 1903. године у Ваљеву, од оца Васе и мајке Даринке, рођене Тодоровић, вере православне, неудата, поданица б. Краљевине Југославије. Именована је пронађена у Одељењу Министаретва финансија где је била на раду дотле, а затим извршен претрес стана у Његошевој улици бр. 73-Ш, и том приликом пронађено је много комунистичког материјала, тј. нађено је билтена најновијих — партизана — Главног штаба и то: бројеви 6, 7 и 8 запакованих у 7 великих пакета који су одштампани ћирилицом у илегалној комунистичкој штампарији на формату трговачког папира. Одштампани на два-и по табака са обе стране, који почињу са речима „Саветовање представника штабова и команданата Кародноослободилачких партизанских одреда Југославије”, а завршава се „Смрт фашизму — Слобода народу”. Оваквих летака и других забрањених књига, само летака било је око 5.000 и књига издања „Космоса”, ,,Нолита” и ,,Минерве”. Именована је још одраније позната да је активно сарађивала са комунистима, а у последње време се прикривала у стану своје сестре удате Спасић, рођене Пурић, у колонији Министарства саобраћаја, кућни број 7. За то време она је свој стан из улице Његошеве бр. 73 ставила на расположење Централном комитету комунистичке партије за складиште комунистичког материјала. Сем тога она је свој кључ од стана предала Папакочи Слободану, чиновнику Државне хипотекарне банке и Мандићу Михајлу, трговачком помоћнику, рођеном из Горњег Милановца, пошто су оба чланови партије и имали су важну функцију око набавке, израде и дељења материјала осталим функционерима партије. Предњи извештај част вити Одељењу на даљи ступак. ми је достазаконски по- Полицијски агент, (потпис нечитак) 20. новембра 1941. године НАСЛОВНА СТРАНА ПРВОГ БРОЈА БИЛТЕНА ГЛАВНОГ ШТАБА НОП ОДРЕДА ЈУГОСЛАВИЈЕ, КОЈИ ЈЕ ОДШТАМПАН 10. АВГУСТА 1941. У БЕОГРАДУ, У ШТАМПАРИЈИ ЦК КПЈ НА БАЊИЧКОМ ВЕНЦУ БРОЈ 12. РСУПС, Дос. 118. 150 �© ДРАГИЊА-ГИНА, РАДОВАНОВИЋ-МАРИНКОВИЋ, студент филозофије, рођена 6. јула 1921. године у Жабарима, припадала је генерацији београдске омладине која се у годинама пред II светски рат васпитавала под непосредним утицајем КПЈ. Била је члан скојевског актива у III женској гимназији школске 1938/39. године. Године 1939. је истерана из гимназије као једна од најодлучнијих средњошколки у акцији за укидање забране са средњошколског часописа „Зора”. Под окупацијом је наставила рад. Била је члан једне теренске партијске ћелије на Сењаку и једно време члан I рејонског актива СКОЈ-а. Крајем 1941. године, после хапшења Заге Маливук, повучена је за курира ПК КПЈ за Србију и одржавала је везу са куририма ОК КПЈ за Ниш. Ухапшена је 31. марта 1942. године. У полицији је зверски мучена. Толико су је тукли да су после морали да је оперишу. Секли су је без икакве наркозе, а она није ни јаукнула. Доведена је у логор на Бањици 27. априла 1942. године. И у логору је имала изванредно држање. И поред страховитих болова које је подносила (рана на глави јој је цурила), увек је била добро расположена и тражила да у соби влада ведра атмосфера и да се пева. Изведена је из логора и стрељана маја 1943. године. 151 �1 НАРОДНИ ХЕРОЈ МАЈ1ИВУК, техничар, рођена је 27. II 1919. године у Вршцу. У родном месту завршила је три разреда гимназије. Школовање је наставила у Београду, пошто се 1932. године са породицом преселила у Крњачу. Сваког дана је ишла у школу пешице из Крњаче у Београд. После завршене мале матуре уписала се у средњотехничку школу, и ту се укључила у напредни средњошколски покрет. Школске 1938/39. године била је члан скојевског актива СТШ. Са дипломом СТШ запослила се у фабрици „Рогожарски“ и ту дошла у директан контакт с радницима једног већег колектива. Васпитавала се у оној предратној генерацији која је свесно ступала у бескомпромисну борбу против режима и ширења фашизма. Партија је запазила њен рад и примила је у своје редове. После окупације земље, Зага је спалила планове авиона који су се налазили у фабрици „Рогожарски", напустила је посао и потпуно се посветила партијском раду. Радила је у техници ПК КПЈ за Србију. Као курир била је необично смела и довитљива. По задатку ПК путоваЗАГОРКА ПИСМА ИАБЕНА У ТАШНИ ЗАГЕ МАЛИВУК ПРИЛИКОМ ХАПШЕЊА 152 ла је у Вршац и Ниш и одржавала везу са куририма тих окружних комитета. Ухапшена је 9. децембра 1941. године. Приликом хапшења код ње је пронађена извесна количина санитетског материјала. У полицији је зверски мучена. Знала је многе партијске везе и многе чланове Партије и активисте у Београду. Ниједна веза и ниједан човек нису откривени после њеног хапшења. Херојски је подносила мучења и ништа није признавала. О њеном држању у полицији најбоље сведочи акт Специјалне полиције упућен Гестапо-у 3. јануара 1942. године у коме, између осталог, пише:... „Мада је Ма- ливук Загорка два пута подвргнута специјалном поступку, ипак је одбила ма шта да призна, те се према томе противу ње ништа конкретно није могло утврдити . . ,”1) И поред тога што јој се „кривица“ није могла доказати спроведена је у логор на Бањици и стрељана 7. јула 1942. године. Проглашена је за народног хероја 27. новембра 1953. године. >) РСУПС, Дос. IV, бр. 55. �ЗАПИСНИК О САСДУ ШАЊУ У СПЕЦИЈААНОЈ ПОАИЦИЈИ ЗАГЕ МАЛИВУК АКТ СПЕЦИЈААНЕ ПОШЦИЈЕ ГЕСТАПОУ о РЕЗУЛТАТУ ИСТРАГЕ НАД ЗАГОМ МАЛИВУК НА НЕМАЧКОМ И СРПСКОХРВАТСКОМ ЈЕЗИКУ ПРЕДМЕТ: Хапшење Загорке Маливук,1) из Вршца, наводног инжењера. Прилог 5 писама и легитимациЈе. 10. XII 1941. године ухапшена је горе наведена Маливук у Београду, Пољска улица број 35. Код хапшења био је присутан полицијски чиновник Бојан Ристановић. Маливук стоји под сумњом да је радила на политичком пољу. Код претреса њене ташне пронађена је једна комунистичка брошура, осим тога слика једног познатог комунистичког функционера. Маливук је више пута одржавала везу између Вршца, Београда и Ниша. Код себе је увек имала медикаменте и лекарске инструменте. Са једног непознатог места у Београду примала је осим тога новчане износе до 30.000 динара, према наводима једне поверљиве личности, је ове новце и медикаменте увек слала мајци и рођацима у Вршац. Даље је имала Маливук комунистичку литературу (Анти-Диринг од Енгелса), који је раздавала по Београду. Према наводима поверљиве особе, има Маливук још један илегалан стан у близини Пољске улице. Маливук је имала две лажне легитимације. Због даљег ислеђивања Маливук се доставља тамошњој управи. ■) рсупс, дос. ГУ, бр. 55. 153 �Милада Рајтер је везу са куририма из Војводине извесно време одржавала преко Неве Петровић, текстилне раднице. 1) „Везу са ЦК КПЈ у Београду одржавали су учитељи Милаи Станчић (већ ухапшен и сада се налази на присилном раду у Немачкој) и Љубица Одагј-ић, радница из Кумана —• Банат (стрељана) и то тако да су одлазили у Београд у Улицу Краљии,е Наталије, у фризерскп салон Живе Мијатовог и тамо питали за Неву Петровић, која је затим дала даљу везу са ЦК. —■ Нева Петровић станује наводно у Приморској улици к. бр. 17. МИДАДА РАЈТЕР ЈЕ ИМААА КАРТУ ЗА СНАБДЕВАЊЕ II ДРУГЕ ИСИРАВЕ НА ИМЕ МАГДААЕНЕ МЕТЕРАИ, ВАСПИТАЧИЦЕ, ПРИПАПДНИЦЕ НЕ.МАЧКЕ НАРОДНОСНЕ ГРУПЕ, КАО ТОБОЖЊА ПОДСВОЈКИЊА ФОАКСДОЈЧЕРКЕ ЕАЗЕ МЕТЕРАИ, КУРИРА ЦК КПЈ РАЈТЕР, зуботехничар, рођена је 28. новембра 1910. године у Винковцима. Рано се укључила у напредни раднички покрет, била је врло активна у Савезу приватних намештеника, организатор рада његове женске секције. Године 1939. примљена је у КПЈ, а почетком 1941. била је секретар ћелије КПЈ у Савезу приватних намештеника. Под окупацијом је, до напада Немаца на СССР, била члан III рејонског комитета, а тада је пребачена на дужност курира и техничара ЦК КПЈ. Организовала је преношење штампаног материјала из штампарије ЦК КПЈ и проналазила станове за смештај. Ти станови су често служили и као склониште за чланове ЦК и ПК КПЈ. Маја 1943. напустила је Београд са групом илегалних радника и пребацила се преко Срема у Јајце, где се тада налазио Врховни штаб. Била је на дужности у Политодјелу XXVI дивизије. Крајем октобра 1944. била је члан ЈНОФ-а Београда. Носилац је Споменице 1941. и више одликовња. МИЛАДА (Мијатов Жива, фризер, б.УП 1905. Кумане, отац Милан, мајка Ленка, Аница жена, Миле син — Приморска 17, код Милошевића Радосав а. Петровић Невенка, фабр. радница, 24.11/ 1908. Кумани, Срез петровградски, отац Милан, мајка Даница, Приморска 17 код Живковића Ивана од 23.17111 41). (Ово је додато оловком што је у загради). (Бећаревићу, ово је она веза са ЦК или ПК). 17/12 (потпис нечитак) ‘) ИРПС, арх. бр. 1790, К. „Недићева власт", Б, фасц. Спец. пол.”. БРАНА ПЕРОВИЋ, доктор наука у Винчи, рођена 1920. године у Бањој Луци, врло се рано укључила у напредни средњошколски покрет и већ у V разреду гимназије била члан СКОЈ-а. Те школске године искључена је из школе због растурања једног летка о Александру Карађорђевићу, после његове погибије, па је разред завршила у Београду, а затим се вратила у Бања Луку и наставила школовање. Године 1938. дошла је у Београд на студије. Становала је у Дому студенткиња и изабрана за члана управе Дома. Учествовала је у свим акцијама које су пре рата извођене. Крајем 1939. примљена је у Партију. Године 1940. одређена је да ради у штампарији ПК КПЈ за Србију, и тада је прешла у илегалност. У зиму 154 1940—41. године радила је на експедицији материјала из штампарије и набавци хартије. После окупације земље, крајем априла 1941. године, отишла је по директиви, која је важила за све студенте, у своје родно место, да тамо ради на припремама устанка. Убрзо је позвана да се врати у Београд и настави рад у штампарији, Брана је одржавала везу између ПК и курира ПК и ЦК. Маја 1943. године прешла је у Срем, а затим у Јајце, где је радила при Врховном штабу. Била је члан ЦК СКОЈ-а, члан Секретаријата УСАОЈ-а и уредник „Омладине“, омладинског листа за Југославију. Носилац је Споменице 1941, и више одликовања. �10.У1 1944. Драга мамо, Ружа није више са нама у соби. Премештена је цела друга категорија. Овде је остала само прва, нас 34 на броју. Прекјуче ј е почело стрељање. У четвртак предвече је изведено 10 другова из I к. Јуче у исто време, исто толико. Не знам када ће да дођу и по нас. Ако буду решили да ликвидирају прво мушкарце, ми ћемо живети можда још осам дана. А може да нам с е деси да одемо и данас. Немој да се завараваш и верујеш онима који су те до сада лагали и који ће те лагати и даље. Знам да ће ти бити тешко да примиги све то, али ипак покушај да будеш храбра и да издржиш. Имај увек на уму да ми нисмо једине и да је пре нас отишло тако много њих. То исто важи за Виду, Раду и Десу. Могу да вас преваре да смо отишле на рад, али у то никако не верујте. (Не верујем да ћеш моћи, али ипак покушај преко ујка Милутина, ако је ту, или неког другог, да нам се стави забрана на стрељање, уколико не будемо ликвидиране пре него што добијеш ово писмо). Ако не успете ништа, останите нам здраво и радујте се скорој слободи. Тебе и остале много, много воле и љубе Срба и Јока Моју дечурлију много поздравите и реците да буду добри. Све гито можемо од ствари оставићелм Ружи ако остане читава. Много поздрава моме Флауеру воли све Јока СРБИЈАНКА БУКУМИРОВИЋ, студент лрава, рођена је 20. августа 1920. године у селу Шетоњу, код Петровца на Млави, у учитељској породици. Под утицајем свога брата Мирослава Букумировића „Букума", народног хероја, рано се укључила у напредни раднички покрет и била врло активна на Универзитету. Под окупацијом је наставила рад; с једном групом другарица је умножавала и растурала разни пропагандни материјал. После погибије брата, она је с још више смелости извршавала задатке. Половином 1942. ушла је у технику ПК КПЈ за Србију, примала је на везу курире из окружних комитета. У лето 1943. заједно са својим сестрама Јованком Богдановић и Ружицом Ђуровић, закупила је стан у Мокролушкој улици бр. 7, који је служио за потребе ПК КПЈ: ту су одржавани састанци и саветовања, а у склоништу, ископаном у кухињи и једној споредној просторији, смештан је партијски материјал. По потреби су се ту крили и партијски радници, јер је склониште било врло сигурно, водило је у поток испод саме куће. Седмог октобра 1943. Специјална полиција је блокирала кућу и ухапсила обе њене сестре, а њу су сутрадан открили у склоништу. Покушала је да побегне када су је спроводили у полицију, али се спотакла и пала и тако су је агенти стигли и угурали у аутомобил. У полицији је зверски мучена, али ништа није признала; на њој се зауставила провала у београдској партијској организацији. Претучена, пребачена је у логор на Бањици, где је очекивала смрт, мирно, како то наводи у свом опроштајном писму. Стрељана је 7. септембра 1944. године на Јеврејском гробљу, са још 13 другарица. Приликом извођења из логора извикивала је пароле, а у „марици" је покушала да зубима одреши везе с Руку једног друга, па је због тога још пред смрт претучена. РАТКА БЛАГОЈЕВИЋ, домаћица из Београда, предратни активиста напредног радничког покрета, постала је члан Партије 1941. године. У њеном стану, у Крајинској улици бр. 24, било је складиште материјала за штампарију ЦК КПЈ, затим експедиција штампаног материјала, а од краја октобра 1943. године штампарија ЦК КПЈ. Стан је откривен крајем јула 1944. године. Ратка и њен муж Милутин су ухапшени и после зверског мучења стрељани почетком септембра 1944. године. ДАНА МАКСИМОВИЋ, службеник, рођена 1907. године у Београду, пришла је напредном радничком покрету 1933. године, а од 1937. се укључила у рад СБОТИЧ-а. Сарађивала је са својим мужем и пратила га неколико пута када је са илегалним материјалом путовао у Скопље. Примљена је у Партију 1. XI 1940. године. После прекида рада штампарије ЦК КПЈ, у јесен 1943. године, прешла је у Срем и под лажним именом живела у селу Карловчићу, у строгој илегалности; био јој је забрањен сваки рад, да се не би накнадно открила штампарија у њеној кући на Бањичком венцу. Септембра 1944. године пребачена је у Бари, а затим на острво Вис. Почетком новембра вратила се у Београд; радила је у ЦК КПС. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. 155 �ЛИДИЈА ШУПУТ, рођена Милена Живановић, банкарски чиновник из Београда, предратни активиста напредног радничког покрета, као курир технике ПК КПЈ за Србију, набављала је под окупацијом формуларе за личне карте и путне објаве за илегалце. Ухапшена је 19. фебруара 1943. године. На саслушањима није ништа признала, мада је суочавана с лицима с којима је раније била у вези, а која су је теретила. У полицији је премлаћена, затим послата у болницу на лечење, али је после неколико дана неизлечена враћена на даље ислеђивање. Ни тада ништа није признала. Крајем марта 1943. године послата је у логор на Бањици као кривац II категорије. После месец дана одведена је на принудни рад у Банатски Брестовац, где је нашла свога мужа. Враћена је у логор крајем децембра исте године, а затим више пута слата у болницу на лечење. Ту се и породила. Последњи је пут била у болници у августу 1944. године, а у септембру је одведена незнано куд. Дете је предато њеним родитељима. Рађено 11. марта 1943. одељењу Специјалне Управе града Београда Извод из Решења Управе града Београда, а које се односи на Шупут Милену1) 25. марта 1943. год. Београд ШУПУТ МИЛЕНА, банкарска чиновница, како је истрагом над Максимовић Љубивојем несумњиво утврђено, примила је од овога, пре годину дана, око стотину формулара за личне карте, које је даље предавала комунистима — илегалцима, на употребу. Максимовићу, кога је одраније познавала, представила се као један од важнијих функционера београдске организације КП, а да је то казала потврдио је и ухапшени члан КП Грбић Миленко. Крајше упорним и циничним држањем именоване није се могло тачно установити њена одређена функција у КП и са којим лицима је у раду била повезана, али и оно што је истрагом несумњиво утврђено показује да је опасна и убеђена комунисткиња, коју треба елиминисати из друштва за дужи временски рок. ') РСУПС, Дос. IV, бр. 33/44. године у полиције ЗАПИСНИК о суочењу ШУПУТ ЛИДИЈЕ и МАКСИМОВИЋ ЉУБИВОЈА Максимовић Љубивоје, радник, лицем окренут Лидији, рече овој у очи: књиговезачки лицу Шупут Ја сам теби Лидија 1941. године у јесен, у неколико махова дао око шест празних блокова за личне карте и око сто празних бланкета за објаве за путовање, које си ми ти тражила за неке другове комунисте. Није ми познато шта си ти даље урадила са овим бланкетима. Око 13. пр. мес. ја сам долазио код тебе кући и молио те ако можеш да ми извадиш у кварту објаву за На талинце. Рекао сам ти тад да је ухапшен мој један друг из радионице, па да се плашим због тога да и ја не будем ухапшен и да ћу стога да бежим из Београда. Рекао сам ти и то да ћу се тамо, ако ми буде згодно прикључити партизанима. Тражио сам тада истовремено од тебе неку везу за партизане, пошто сам чуо да они без упута не примају никога, а веровао сам да ти имаш везу са њима, али си ми ти рекла да немаш никакве везе са њима и да морам поступити онако како сам нађем за сходно. Ти си ми казала да си изгубила везу, пошто су они са којима си имала везу похапшени раније. Да ти имаш везу са неким од партијских функционера, мислио сам по томе што си ми тражила поменуте бланкете, јер сам претпостављао да их мораш дати некоме од чланова вишег партијског форума. Тако је било и то ти као истину кажем у очи. Потписујем, Љубивоје С. Максимовић, с. р. На ово Лидија одговара: 156 То није истина. Све ово лажеш. Теретиш ме овако само из освете, због тога што ниси могао добити објаву. Потписујем, Милена Шупут, с. р. Записничар — чиновник, (Потпис нечитак) Рађено 21. марта 1943. године у одељењу Специјалне полиције Управе града Београда ЗАПИСНИК О ИЗВРШЕНОМ СУОЧЕЊУ ГРБИЋ МИЛЕНКА, словослагачког радника и ШУПУТ ЛИДИЈЕ - МИЛЕНЕ, банкарског чиновника. Окренут -Лидији, лицем Грбић према Шупут МилениМиленко изјави сле- деће: Прошле године у пролеће, Максимовић Љубивоје, са којим сам као партијски функционер био повезан, рекао је како му једна познаница тражи да 1ој уручи извесну количину личних карата из Државне штампариЈе. На то сам му одговорио да се такве ствари чине редовним путем, а не дају се било коме, при томе не знајући да ли се у дотичну особу има поверења. Неколико дана касније срео сам код Аграрне банке ту особу, о којој ми је Љубивоје говорио. И њој сам рекао исто као и Љубивоју. (Она је тада била у друштву са њиме, па ме је он тада и упознао). На шта ми је она одговорила да хитна потреба Партије и природа ствари не гледају на редовне везе и путеве, већ се мора иступати хитно и непосредно. Како рекох, ту девојку видео сам само кратко време и у пролазу, али мислим да је то управо ова, са којом сам сада суочен. Прочитано ми је и признајем за своје. Писмен, Грбић Миленко, с. р. Окренута лицем према Грбићу Миленку, Шупут Лидија-Милена, изјави следеће: Овога човека не познајем, никада га нисам видела, не одговара истини ни оно што он изјављује, као ни наводи Максимовића у томе смислу. Прочитано ми је и признајем за своје. Писмена, Милена Шупут, с. р. Записничар — чиновник, Душан Јовановић, с. р. Као што се види из докумената Шупут Лидија није ништа признала мада је полиција имала тачне податке. Приликом суочења такође ништа не признаје. Послата је у логор у II категорију 25. марта 1943. године. Предата Гестапоу и послата на рад од 29. IV до 20. XII 1943. године, затим поново враћена у логор. Неколико пута послата у болницу (из логора). Последњи пут послата у болницу 21. VIII 1944. године. �ЗАПИСНИК О САСЛУШАЊУ СЛОБОДАНКЕ САВИЋ У ОДЕЉЕЊУ СПЕЦИЈАЛНЕ ПОЛИЦИЈЕ УПРАВЕ ГРАДА БЕОГРАДА, од 25. XI 19421) Рађено 25. новембра 1942. године у одељењу Специјалне полиције Управе града Београда. ЗАПИСНИК о саслушању Слободанке Савић - Стефановић, домаћице из Београда I Ја сам Слободанка, разведена жена др Бранислава Стефановића, лекара из Пожаревца, сада домаћица, са станом у Улици Цветковој бр. 15 у Београду. Од својих родитеља Савића Петра, ветеринарског саветника и Ане, рођене Трпковић, рођена сам 20. јуна 1914. године у Свилајнцу, удата, вере православне, неосуђивана, некажњавана, нити одговара због чега. СЛОБОДАНКА-ДАНКА САВИЋ-СТЕФАНОВИЋ, банкарски чиновник и студент права, рођена 20. јуна 1914. године у Свилајнцу, у напредни раднички покрет укључила се пре рата, а 1941. године је примљена у Партију. Под окупацијом је била курир ПК КПЈ за Србију, путовала је по задатку у Пожаревац и Зајечар. У складишту технике у њеној кући било је доста партијског материјала и одеће за другове који су одлазили у партизане. Ухапшена је ноћу између 26. и 27. септембра 1942. године. Пре него што је отворила врата полицији, успела је да уништи неколико писама и да сакрије у склониште Славку Морић. У полицији су је страховито мучили да би јој изнудили признање, али упркос томе ,није ништа признала и никога није одала. Тридесетог децембра 1942. године пребачена је из Специјалне полиције у логор на Бањици, као кривац I категорије, а 7. јуна 1943. године изведена на губилиште у Јајинцима и стрељана. II Нисам комунисткиња, немам никакве везе са комунистима, не познајем никога од комуниста, нити ми је што познато о њиховој акцији. Није истина према томе да сам се ја у Златиборској улици ма када састајала са Мутић Катарином, приватном чиновницом из Ваљева, ни да ми је она као курир Месног комитета из Ваљева предавала некаква писма од Бјелице Миливоја, ученика Пољопривредне школе из Ваљева и секретара овога Комитета. Према томе, није истина ни да сам ја на те састанке са Мутићевом доводила још неко лице и њих двоје повезала за какав партијски-комунистички рад. Ову Мутићеву, која ми је приликом суочења потврдила да се овако састајала са мном и да је од мене примала неколико комунистичких листова „Пролетера”, ја не познајем уопште, нити знам да сам кад до сада ову видела или што о њој чула. Бјелицу Миливоја такође не познајем, о њему нисам никада ништа чула до сада. Ја од школе имам велику матуру, абитуријенски курс и две године проведене на правном факултету, са положеним испитима. Од 1939. године до 1940. била сам привремено службеник у Аграрној банци. Као таква била сам члан ,,БОТИЧА”, али није истина да сам тада узимала учешћа ма у каквој политичкој акцији. Вулића Божина, банкарског чиновника, познајем из ,,БОТИЧА”, јер је био секретар ,,БОТИЧА”, али не знам ништа о његовом политичком раду јер с њим нисам имала никакве политичке односе. Манојловић Николу, келнера, не познајем уопште. Није истина, према свему овоме да сам ја имала какав политички рад са келнерима, нити ма са ким другим. То је одбрану. све што знам рећи у своју Мој испит ми је верно записан. Потписујем, Слободанка Савић-Стефановић, с. р. САСЛУШАО И ОВЕРАВА: Записничар — чиновник, (Потпис нечитак) По наредби шефа одељења Специјалне полиције, шеф IV одсека - полиц. комесар, Бећаревић, с. р. ') РСУПС, Дос. IV • МИЛА ПАУНОВИЋ, кројачка радница, рођена 1920. године у Радовишту, Македонија, определила се за раднички покрет 1939. године удајом за напредног учитеља, који ју је и увео у покрет. Године 1940. дошла је с мужем у Београд и запослила се у једном кројачком салону и одмах се укључила у рад синдиката, а радила је активно и у Задрузи младих девојака, која је основана одмах после престанка рада Омладинске секције Женског покрета. Окупацију земље дочекала је у свом родном месту и од првих дана устанка укључила се у рад за НОП. Примљена је у Партију 1942. године и обављала је дужност секретара партијског повереништва у Радовишту. Ухапшена је јуна 157 1943. године и интернирана, а августа месеца протерана стражарно за Србију. Дошла је у Београд и већ септембра 1943. године постала је курир ПК КПЈ за Србију. Примала је курире из окружних комитета и из Срема. Када је крајем јула 1944. године откривена штампарија, отишла је у Космајски одред, где је убрзо постала члан Среског повереништва КПЈ за космајски срез, затим секретар СК КПЈ Смедерева и Градског комитета КПЈ Ваљева. Била је и посланик Социјално-здравственог већа Савезне скупштине. Сада је председник Друштвено-политичког већа СО Звездара, члан Градске конференције СК Београда и члан Статутарне комисије ЦК СКС. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. �ВЕРА АНДГИЋ, учитељица, активно је радила за НОП у околини Београда, где је била учитељица. Године 1943. укључила се у рад у Београду и много је допринела да се настави рад после великих хапшења октобра 1943. Радила је као курир технике ПК КПЈ за Србију и кретала се с лажном личном картом на име Душанке Марковић. Када је крајем јула 1944. године проваљена техника ПК, пребацила се у Космајски одред. ЛАЖНА АЕГИТИМАЦША ВЕРЕ АНДРИП НА ИМЕ ДУШАНКЕ МАРКОВИВ. ГРУПА ПАРТИЈСКИХ РАДНИКА ИЗ БЕОГРАДА, У ЛЕТО 1943. ГОДИНЕ, НА ПУТУ ЗА ЈАЈЦЕ, У ВРХОВНИ ШТАБ НОВ И ПОЈ НАПРЕД, У СРЕДННИ, ЛЕЖИ НАЛАКБЕН БОРБЕ БОШКОВИБ-БАТА, ЧЛАН ОК КПЈ ЗА СРЕМ, ВОБА ГРУПЕ; СЕДЕ, СЛЕВА НА ДЕСНО: ЛјУБИЦА БОНОВИБ, ЈАРА РИБНИКАР, СЛАВКА МОРИБ, БРАИА ПЕРОВИН, ЗАГА ЈОВАНОВИБ, 30РИЦА МИЛОСАВЉЕВИБ, ЛЕПА ЖУЈОВИБ И НАДЛ АНДРЕЈЕВИБ-КУН; У ЗАДЊЕМ СУ РЕДУ: МИЛАДА РАЈТЕР, ЈЕДНА ОМЛАДИНКА ИЗ МИХАЉЕВЦА, НИКОЛА ПОПОВИБ, ВЛАДА, РИБНИКАР И БОРБЕ АНДРЕЈЕВИБ-КУН. АНЂА СЕДЛАР-ПОПОВИЋ, кројачка радница, рођена је 7. марта 1917. године у Латину, Огулин, у сиромашној сељачкој породици, оптерећеној бројном децом. Још у раном детињству осетила је сву тежину немаштине и сиромаштва. После завршене основне школе напустила је родитељску кућу и дошла у Београд да потражи запослење. До 1937. године радила је домаће послове у кући једног свог рођака, изучила кројачки занат и завршила занатску кројачку школу. Године 1937. запослила се у једном кројачком салону и ту је дошла у додир с напредним радницима и врло брзо се и сама укључила у напредни покрет. Примљена је у Партију 1938. године и од тада се углавном посветила партијском раду. Добила је задатак да ради у техничком апарату ЦК КПЈ. Анђа је врло савесно и дисциплиновано радила на овом веома тешком и одговорном послу који јој је био поверен. Она је била добар, племенит и осећајан човек и због ових особина цењена и вољена од својих другова. Јула 1941. године одређена је да ради у складишту хартије за штампарију ЦК КПЈ која се налазила у Крајинској улици бр. 24, у стану Ратке и Милутина Благојевића. Није овде становала и морала је често да мења станове. Августа 1943. године у стану Ратке и Милутина Благојевића смештена је штампарија ЦК КПЈ у чији је рад укључена и Анђа. Крајем јула 1944. године дошло је до велике провале у партијској орга- 158 низацији Београда. Том приликом откривене су партијска техника и штампарија. Анђа је у то време становала као илегалац у Церској улици бр. 36. Не знајући да је штампарија откривена, дошла је на свој редовни посао и упала у полицијску заседу. Одведена је у затвор Специјалне полиције у Ђушиној улици и 8. септембра 1944. године стрељана у Маринковој бари. Запис о њеном хапшењу и стрељању није нађен у непријатељским документима. Датум смрти утврђен је на основу исказа преживелих другова који су с њом радили и чланова породице. И у полицији и на стрелишту Анђа се држала храбро. Њен рад је увек био конспиративан, тако да је и њена смрт скоро остала анонимна. �СЛАВКА МОРИК И ДР НЕНАД ПАРЕНТА СЈ1АВКА МОРИЋ, лекар у Београду, укључила се у напредни омладински покрет још у гимназији у Шибенику. После доласка у Београд на студије, била је врло активна на Универзитету: у Удружењу медицинара, у којем је 1939. године руководила женском секцијом на Медицинском факултету. Исте године је изабрана за члана управе Дома студенткиња, а уочи рата за председницу Удружења студенткиња. Године 1940. кандидована је за члана Партије, а почетком 1941. укључена у болничку партијску ћелију. Одмах после априлских догађаја 1941. године успоставила је, преко Злате Шегвић, прву везу између партијских организација у Загребу и Београду, а свој стан у Улици Јована Рајића ставила је на располагање ПК КПЈ за Србију. У устанку 1941. је као курир одлазила у Ваљево, Крагујевац, Чачак, Ужице, водећи борце у партизанске одреде и носећи поруке. После хапшеша и стрељања њеног мужа др Ненада Паренте, септембра 1941. године, постала је члан II рејонског комитета КПЈ. Убрзо је повучена у технику ПК КПЈ за Србију. Маја 1943. године напустила је Београд с једном групом партијских радника и пребацила се у Срем, а затим у Јајце, где се налазио Врховни штаб. У јесен 1943. завршила је партијски курс при ЦК КПЈ и упућена је у политодјел једне далматинске бригаде. Маја 1944. прешла је с јединицама НОВ у Јабланицу, а октобра је дошла у Београд и постала члан ЈНОФ Београда. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. Др ДОСТАВА ШТАБА СРПСКЕ ДОБРОВОЉАЧКЕ КО МАНДЕ ПРОТИВ СААВКЕ МОРИН 159 �Међу многим надгрооним плочама на Спомен-гробљу у ослобођеном Београду усађене су у трави и цвеђу плоче са именима неустрашивих партијских радника и скромних, до у смрт Партији оданих бораца. �ЛОГОР НА БАЊИЦИ По наређењу немачких окупационих власти, касарна 18. пешадијског пука претворена је 5. јула 1941. у концентрациони логор. Логор је био окружен зидом високим до 6 метара. Имао је 5 стражарских кула, које су биле тако распоређене да је свака могла да обухвати прозоре свих соба. Зграда је имала сутурен, приземље, један спрат и амбуланту. Затвореници Специјалне полиције, Гестапоа и других затвора и логора широм Србије довођени су у овај логор, који се од самог почетка прочуо као логор смрти. Из њега су готово свакодневно одабирани људи и одвођени на губилиште. Од формирања логора па до његовог расформирања 3. октобра 1944. кроз логор је прошло око 3.000 жена, од којих је према званичним подацима, стрељано више од 500. Међутим, не постоје ни потпуни спискови логораша, ни тачна евиденција о извршеним стрељањима. Често се дешавало да се у току ноћи доведе у логор група затвореника и сутрадан одведе на стрељање, а да се то нигде не забележи. Осим тога, један део логора био је под управом Гестапоа, а други под управом Специјалне полиције који су водили засебне евденције. Сем на Бањици, у окупираној Србији је било и других концентрационих логора, међу којима су највећи били логор на Сајмишту, на левој обали Саве код Београда; логор на Црвеном крсту у Нишу, привремени логор у Шапцу, затим логори у Великом Бечкереку и у Бачкој Тополи, а било је још неких мањих логора. Одмах после напада Немачке на Совјетски Савез КПЈ је издала дирек- тиву да се чланови КП, нарочито они који су били познати полицији поВУКУ У илегалност. Велики број комуниста избегао је хапшење, али је мањи број ухапшен, међу њима и неке другарице. Прва група другарица ухапшених после 22. јуна 1941. године пребачена је из затвора Управе града у логор на Бањици 17. јула 1941. године. У тој групи су биле: Митра Митровић, Стојанка Михаиловић, СлободанкаБоба Ђорђевић, Јелена Матић1) из Београда и Здравка Вучковић из Ниша. Другарице су смештене у једну собу у сутурену. С обзиром на чињеницу да је то био логор смрти, другарице су настојале да из логора буду пребачене у болницу, где је постојала могућност за бекство. То је успело Митри Митровић и нешто касније Слободанки-Боби Ђорђевиђ. У затвореничкој болници у Видинској улици оне су затекле још неки ухапшене другарице доведене на лечење из Управе града. Међу тим другарицама биле су: Вера Гуцуња-Вребалов, Љубица Срзентић, Вера Лазовић, Ната Хаџић, др Јулија Марић и Иванка Недић. Одмах је успостављена веза с Партијом и отпочете су припреме за бекство. Из болнице су успеле да побегну Митра Митровић, Вера Гуцуња-Вребалов и Ната Хаџић. После њиховог бекства све затворенице које су се налазиле у затвореничкој болници пребачене су у логор на Бањици, где је иначе строг режим још више пооштрен. Ј) Свесно се ставила на страну непријатеља и нанела велику штету Партији и НОП. Убијена је у јесен 1942. године по одлуци партијског руководства. 161 У току лета и јесени многе жене су доведене у логор на Бањици, међу њима: Даринка и Милева Бандић, борци Космајског партизанског одреда, Зорица Божовић, члан СКОЈ-а, Илонка Валгони, члан КПЈ, ЈБубица Велебит, члан КПЈ, члан КПЈ Зорица Дамњановић, Евица Дикић, члан КПЈ, Маријана Грегоран, члан ПК СКОЈ-а, Невенка Зековић, Анђа Кустудић-Живановић, члан КПЈ, Вера Лазовић, кандидат за члана КПЈ, др Јулија Марић, Љубица Марковић члан СКОЈ-а, Негосава Мијатовић, Цвијета Милошевић, члан КПЈ, Радмила Миљковић-Рајковић, члан КПЈ, Милица Михајлица, члан КПЈ, Мирјана Моцић-Симовић, Станица Начевић, члан РК КПЈ на Карабурми, Марија Пајић, члан КПЈ, Фатима Пејовић, члан КПЈ, Јованка Радаковић, члан КПЈ, Стана Радишић, Даринка Плеша, Корнелија Сенде-Поповић, члан КПЈ, Јулишка Салај, члан КПЈ, Лепосава Смиљанић, Љубица Срзентић, члан КПЈ, Василија-Цица Стаменковић, члан СКОЈ-а, Вера Ценић, члан СКОЈ-а, Катарина Чорданов и многе друге. Године 1941, 19. септембра стрељана је прва група од 20 жена: текстилне раднице Рашела Барух-Симић, Љубица Велебит, Маријана Грегоран, Фатима Пејовић и Јулишка Салај; кројачке раднице Милица Михајлица и Василија-Цица Стаменковић; раднице других струка Невенка Зековић, Стана Радишић и Лепосава Смиљанић; студенткиње медицине Марија Пајић и Нели Сенде-Поповић; супленти Анђа Кустудић-Живановић и Јованка Радаковић; чиновнице Цви- �ПЕТИ МАРТ ХИЉАДУ ДЕВЕТСТО ЧЕТРДЕСЕТ И ДРУГЕ ГОДИНЕ Чланак шгампан у „Билтену”, органу Централног одбора УСАОЈ-а од 20. априла 1945. Тужно је сећање на 5. март 1942. године преживљен на Бањици у Београду. Пети март никада нећемо заборавити, јер убијени људи, жене и деца траже освету. Још раније се је почело причати о томе да ће петога марта водити из логора најтеже криви,е у Немачку на рад или да ће познатије партизане и партизаике водити у Берлин. Знали смо да су то све нагађања. Сви смо се надали стрељању. И нисмо се преварили... Освануо је леп, пролетњи дан. Биле смо гладне и нервозне смо се шетале по соби. Време нам је пролазило споро, сат по сат, отегло се У бескрајиосг. Чинило нам се да никада дан није био тако дуг као тај злокобни пети март. Био је петак — дан када се примају пакети у логору. Гледале смо кроз решетке како жандарми и агенти уносе пакете у зграду. Хоће ли нам делити пакете данас? —• питале смо се, јер већ два пута када су нам стигли пакети, Вујковић нам је говорио: „Данас нећете примити пакете, јер у граду нема хране”. Али тога дана смо добили пакете. Соба је постала веселија. Свако се радовао хлебу, храни, папиру са пакета, јер је то било у рукама наших најмилијих. Сву храну смо спојили уједно тако да је имао и опај коме није имао ко да донесе. Заједнички смо подносили муке у Управи града, заједпички смо подносили малтретирања и зло у логору и зоједнички смо делили оно мало радости које смо имали. Но, радост тога дана била нам је кратка. Пакете смо добили око пет часова, а већ У пола шест нас је утеривао у собу пијани кључар Лала. — Улази, улази ... дошли су Немци. Брже ... иде шеф. Улазимо у собу у нереду. Чуле смо ларму по ходницима, —- изгледа испуниће се оно нагађање о петом марту, — каже ми другарица Цана Марјановић. Није ни помислила да ће и она можда овог дана морати да умре. Собом је завладала тешка, суморна атмосфера. Гледале смо се немо са иапрегнутим ишчекивањем. _ — Кога ли ће извести? — морила нас је мисао, али нико није ни помишљао да гласно запита. Осмехивале смо се болно једна на другу ни саме не знајући разлога томе осмеху, који је био сличан осмеху болесника који је свестан своје болести и неизбежне смрти, док му други говоре да ће ускоро оздравити. Кроз такве осмехе као да би хтеле рећи једна другој: „Ко зна, можда ће нас заједно извести на стрељање?” Ту нему тигиину прекидоше кораци Јунга и Крауса као и Вујковића и Петера. Излазили су из шеснаестице и приближавали су се, споро корачајући, нагиој соби — тринаестици. Већ смо чуле јасно Јунга како нешто говори. Зашкрипила је гвоздена полуга са катанцем на вратима, коју је са треском скидао Лала. У соби наста још већа тишина која је личила на гробну. Све смо стајале као и раније, но лице је било блеђе, са напрегнутим живцима. Немци су нас разгледали и запиткивали, али одговора није било, правиле смо се да ништа не разумемо. Вујковић је почео са прозивањем: — Ната Дугошевић, то је она позната партизанка која је заједно са својим мужем Вељком Дугошевићем организовала одред партизана у Хомољу —- објагињавао је Вујковић Јунгу и Краусу преко тумача. —- Цана Марјановић, Рада и Смиља Јањић, Деса Петровић, стара Недељковић из Крагузевца... — Нана .. а .. а? —• пронесе се кроз собу глас чуђења. Па зар ће и старицу од својих 59 година стрељати? Јунг се заинтересова која је та Нана, те му Вујковић рече да је то мајка сина и кћери комуниста и да је и она сама партизанка и комуниста. Вујковић је продужавао хладнокрвним гласом прозивати, са циничним осмехом на лицу, који га је стално пратио. — Радмила Јовић, то је она мала што пали аутомобиле по Београду, иначе је из познате комунистичке фамилије Трајка Стаменковића... — Јулија Нешић, Деса Бркић... но дакле девет женских и једна У ћелији значи тачно десет — улизним гласом рече Вујковић Јунгу, који га задовољно тапкагие по рамену. — Све ваше ствари узмите и одмах излазите напоље.., Опраштала сам се са свима. Рада и Смиља Јањић, сестре из Крагујевца, које су на зов Комунистичке партије одмах кренуле у одред 1941. год. оставивши стару мајку саму, загрливши ме рекоше ми — Јави мами да су нас стрељали! —- дрхтавим рукама скидаху ручни сат да им га Немци не узму. Старица Нана Недељковић је све љубила говорећи: — Збогом, децо моја. Загрливши ме, притисну ме на своје груди као своје дете и пољубивши ме, рече ми кроз сузе: — Држи се добро, дете моје, ако останеш жива поздрави ми Ангу и Рају и реци им нека ми чувају дете. — Здраво, драга Зорице, поздрави све другове и реци им да сам се добро држала — опраштала сам се од Радмиле — Малецке — Јовић. Цана Марјановић је прибрано и без трунке страха свлачила добре ципеле да их Немци, пошто би је стрељали, не би узели. А Ната Дугошевић је тихо певушила неку песму облачећи на себе неку исцепану блузу. Пошто је Лала поново улетео у собу и као животиња почео се дерати, оне су морале напустити собу. Изашле су из собе одлучним, чврстил кора- 162 јета Милошевић, Љубица Срзентић и секретар суда Дана Цветковић; домаћице Зорка Стокић (жена шпанског борца Петра Стокића), Смиља Вишњевац и Зора Дуријанов. „МЕРЕ ОДМАЗДЕ ЗА НАПАДЕ ИЗ ЗАСЕДЕ1) Београд, 18. октобра (ДНБ) Са меродавних места се саопштава: Као мере одмазде за напад из заседе на два припадника немачке оружане силе у улицама Београда, 17. октобра 1941. стрељано је 200 комуниста и Јевреја.“ За ово су стрељање са Бањице од жена изведене: Зорица Божовић, ученица из Београда, Загорка Драговић, учитељица у Зеокама, Марија Ђермановић, учитељица у Обреновцу, Мирослава Мирчевић, студент филозофије из Београда; Христина Нинковић, домаћица из Обреновца, др Душица Стефановић-Живковић, еколог из Београда, Видосава Танасић, домаћица из Земуна. Међу 700 логораша који су у рано пролеће 1942. године у групама одвођени у Јајинце, 5. марта су стрељане: Радмила Јовић-Малецка,2) ученица из Београда, Милка Јовановић3) текстилна радница из Београда, Десанка Бркић, чиновник из Крушевца, Ружица Војновић, домаћица из Рашанца (Петровац на Млави), Наталија Дугошевић, учитељица у Турији (Пожаревац), Радмила Јанић, студент права из Крагујевца и њена сестра Смиља Јанић, свршени матурант, Александра-Цана Марјановић, учитељица у Поповићу (Космај), Ружица Милановић, студент медицине из Јагодине, Даница Минић, свршени матурант из Чачка, Наталија-Нана Недељковић, сељанка из Грошнице (Крагујевац), Деса Петровић, свршени матурант из Крагујевца, Ружица Шојић,4) студент медицине из Београда. Другарице, прозване у соби број 13, утеране су у ћелију у којој је већ десет дана, у самици, чамила Ружица Милановић. Ту су провеле ноћ, чекајући да по њих дођу блиндирана кола која ће их одвести у Јајинце. Из ћелије се сву ноћ орила песма. Кола су по њих дошла тек пред зору, стрељане су у последњој партији. Сутрадан се у логору сазнало да су Ружица Милановић и Малецка певале и време” бр. 144, октобра 1941. РСУПС, Дос. бр. IV, бр. 56/2—34. *) РСУПС, Дос. IV, бр. 109/3. Решење о упућењу у логор Ружице Шојић. 4) „Ново 2)—3) �на губилишту, да су Цана и Ната избацивале пароле и да је Нана проклела крвнике.1) Упркос крајњој суровости логорског режима и минималним могућностима за рад, другарице су ипак успевале да у својим собама организују живот у колективу и да кроз разне форме рада одржавају дух отпора и веру у победу и да то преносе на све логорашице. Завеле су просте гимнастичке вжбе које су, уз музику на чешљу, могле да изводе у скученом простору; одржавале су повремено часове страних језика, наравно само усмено; препричавале су романе, приповетке, филмове; свако друго-треће вече изводиле су позоришне комаде, по сећању а уз ове представе спреман је обавезно и врабац. Једна другарица је добила у амбуланти на поклон игле за плетење, и тада је почело прештрикавање џемпера и израда малих украсних предмета и играчака од вуне, које су логорашице слале за успомену својој деци и родител>има. На марамицама и пешкирима, искројеним из комада рубља, везене су симболичне шаре, пароле, поруке и имена својих најмилијих. Од крпица од одела прављене су лутке, од извучених влакана везени су уметнички гоблени. Међу првим и најуспелијим приредбама у логору био је максенбал приређен уочи Нове 1942. године у две женске собе. У једној је соби припремама руководила Зага Маливук. Соба је била украшена плакатима и маскама које је она израдила, а представљале су карикатуре њихових мучитеља и сцене из логорашког живота. На једном је плакату била нацртана „марица” и пред њом полицијски агент који каваљерски пружа руку затвореници да уђе у кола. У другој соби је организатор дочека била Ната Дугошевић. Соба је била украшена папирићима и крпицама уместо гирландама, а затворенице су имале дијадеме, гривне и огрлице од коре од јабука, лимуна и поморанџе. „Костими” су биле хаљине и блузе окренуте на наличје и закопчане на леђима уместо спреда, све то допуњено и украшено неком крпицом или чарапом уместо машне. Маскенбал је почео после поноћи, пошто је управник логора отишао у град. Но песма и игра је привукла кључара, који је упао у једну и другу собу и прекинуо весеље, а сутрадан су организатори но‘) Вилтен ЦО УСАОЈ од 20. IV 1945. Подаци Узети из сећања Зорице Милосављевић „Пети март хиљаду деветсто четрдесет и друге године”. ком. Утерали су их у ћелију, где је већ десет дана била другарица Ружица Милановић... Пала је ноћ... језива ноћ. Аутомобили (блиндирани) су стално одвозили партије људи у Јајинце на стрељање. И наше другарице су очекивале час када ће их извести. Из њихове ћелије орила се песма која је допирала у ходнике. Песма, коју смо ми примили са љубављу, допирала је у наша срца. Али допирала је песма и у канцеларије Вујковића, Петера, чуо је њу Јунг и Краус и Бећаревић и Штерић и ледила им се крв у жилама од животињског страха, који им нигде мира није давао. Пред зору догиао је и на њих ред. Извели су их у Јајини,е у задњој партији и пострељали. Сутрадан смо дознали да су Ружица и Малецка певале, да су Цана и Ната бацале пароле, а да их је наша Нана проклела. Могу ли се заборавити ти хероји? Може ли се заборавити старица Нана, која пуна љубави према својој деци — како је она називала партизане, —• полази у смрт храбро и одважно? Може ли се заборавити Цана Марјановић која више година ради за добро свога народа и сада даје свој живот без колебања, увек смела и тиха? Може ли се заборавити другаригча Ружица Милановић, студент из Јагодине, која је до задњег трзаја певала песме о борби и победи, — Малецка која у последњим тренуцима свог животс. шаље поздраве друговима на слободи. Не. Никада их не можемо и нећемо заборавити! Ми памтимо све! И куће попаљене и очеве поби.јене и невино погушену децу, стрељане другове и другарице. Ми их знамо и њихова нас имена позивају у борбу, на освету. Они су свети пример како се живи, ради и умире за свој народ и слободу. Зорица Милосављевић Године 1938. постављена је за суплента гимназије у Вршцу. Ту се одмах укључила у рад Женског покрета; а по упутствима Жарка Зрењанина, помагала је месном партијском руководству у раду и руководила гимназијским активом СКОЈ-а. Због своје политичке активности премештена је почетком 1941. године у Горњи Милановац. После непуних шест месеци отпуштена је као комуниста. Остала је у Милановцу, да као члан СК КПЈ за таковски срез учествује у организовању устанка. Да би избегла хапшење, напустила је Милановац августа 1941. и прешла у Београд. Вукица Митровић је распоредила да ради у једној партијској ћелији у центру. Прикупљала је и прилоге за НОФ на Универзитету. Ухапшена је на улици већ крајем августа. Из Специјалне полиције пребачена је на Бањицу и стрељана 19. септембра, у првој групи жена. Била је међу првима који су на стрелилишту извикивали пароле у славу Партије и револуције. ЈОВАНКА РАДАКОВИЋ, суплент, рођена је 12. септембра 1912. године у Саут Бенду, у држави Индијани (САД). Њени родитељи су се после првог светског рата вратили у Југославију и настанили се у Шапцу, где је завршила средњу школу. Године 1936. дипломирала је на Филозофском факултету у Београду, на групи за српскохрватски језик и књижевност. Затим је, као добар лингвиста, две године била асистент шефа катедре. На Универзитету се укључила у напредни омладински покрет; била је активиста Омладинске секције Женског покрета и убрзо се истакла срчаношћу и неустрашивошћу у разним акцијама и демонстрацијаима. Због бескомпромисног, одлучног става у политичким питањима и способности да језгровито и убедљиво излаже своју мисао, изабрана је да, као члан делегације Алијансе женских покрета Југославије, на Међународном конгресу жена у Копенхагену поднесе реферат у име напредне женске омладине Југославије. 163 НЕВЕНКА-ЛЕНКА КАРАКАШЕВИЋ-СТАМЕНКОВИЋ, службеник ПТТ у Београду, рођена 8 . јануара 1908. године у Молу (Бачка), од 1938. године активно је учествовала у раду Удружења ПТТ службеника. Била је руководилац женске секције при Удружењу. Под окупацијом је наставила рад. Имала је задатак да ради са женама на Пашином брду. Преко ових жена организовала је прикупљање санитетског материјала и материјалних прилога за НОП, растурала летке и др. Ухапшена је 25. априла 1942. године и пребачена у логор на Бањици. Маја 1943. године одведена је са групом жена на принудни рад у Банатски Брестовац. Покушала је да побегне два пута и успела је тек трећи пут. Добила је везу и пребачена у Срем преко Белегиша. Била је у XII крајишкој бригади до демобилизације априла 1945. године. Члан КПЈ је од 1945. године Носилац је Споменице 1941. �КОПАРАЦ, ученица I женске гимназије, рођена 19. јануара 1923. године, била је члан руководства СКОЈ-а на Вождовцу. Ухапшена је 31. августа 1942, а сутрадан, 1. септембра, умрла је под батинама на саслушању у затвору Специјалне полиције у Ђушиној улици. Није рекла ни једну једину реч признања. ИВАНКА МИРЧЕВИЋ, студенткиња филозофије, рођена 20. маја 1920. у Београду; 1941. године била је техничар СКОЈ-а за V рејон; ухапшена је и доведена на Бањицу 11. октобра 1941. На саслушањима је страховито мучена, тако да није могла да стане на ноге, а како је била туберкулозна, почела је да избацује крв. Стрељана је већ 17. октобра исте године. МИРОСЛАВА РЕШЕЊЕ О УПУКЕЊУ У ЛОГОР ЈОБАНКЕ РАДАКОВИК вогодишње прославе, Зага Маливук и Ната Дугошевић, позване на саслушање и претучене. Затим су извршени претреси соба, одузете су све оловке, игле и још неке личне ствари логорашица. Укинуто је за извесно време примање пакета и слање прљавог рубља напоље и заведен је још строжи режим. Полицајци нису могли да схвате морал затвореница. Измишљали су казне и мучења којима би сломили њихов отпор и натерали их да скрушено и са страхом чекају стрељање. Међутим, скрушености и страха није никада било. До последњег дана постојања логора и до последњег стрељања, жене су одлазиле на губилиште поносите, пркосне, са песмом и извикујући пароле. Преживели логораши их се сећају са дивљењем. Остала је незаборавна једна група девојака које су све за овај свој последњи пут везале црвене пантљике у косу. У одмазду за убиство агената Управе града Космајца и Залада, стрељано је 9. марта 1942. године 150 другова и другарица, међу њима текстилна радница Јулка Орешчанин, кројачка радница Софија Буловић-Букумировић, угоститељска радница Тереза Донић, и чиновнице Борка Милојковић, Мила Рајковић и Јулијана Нешић.1) Атентат на полицијске агенте Ђорђа Космајца и Обрада Залада организовао је МК КПЈ за Београд, чији је секретар била Јелена Ћетковић, кројачка радница. Јелена је ухапшена 3. марта 1942. године, о чему Специјална полиција обавештава своје наредбодавце: „Пратећи кретање и рад појединих сумњивих лица, одељење Специјалне полиције Управе града Београда-) ухапсило је на дан 3. марта 1942. године ЋЕТКОВИЋ ЈЕЈ1ЕНУ, кројачку радницу из Београда, рођену 9. V I I I 1916. године на Цетињу и ЈАНКОВИЋА МАРКА, приватног намештеника из Београда, рођеног 24. X 1919. године у Годљеву, среза црногорског. Истрагом над њима утврђено је да су организовани и активни чланови Комунистичке партије и да као такви имају везе са више организованих и неорганизованих комунистички оријентисаних лица, који активно учеетвују у разним разорним акцијама. Даљом истрагом откривена је потпуна партијска организација комуниста у Београду, па је известан део чланова и сарадника ових похапшен и код неких пронађен ') РСУПС, Дос. IV, бр. 109/3. — Решење о упућењу у логор. Јулијана Нешић, рођена 11. IV 1920. године у Београду, дневничар-званичник Управе града Београда, ухапшена је заједно са братом Стеваном Нешићем, чланом СКОЈ-а, издавала је за потребе илегалаца бланко личне карте и пријаве за стан, са печатима и потписима. !) РСУПС, Дос. IV, бр. 73 — Одломак извештаја о откривању партијске организације Београда у тзв. мартовској провали. 164 �разни компромитујући материјал, оружје и мупиција. Известан део је откривен, али је успео да побегне од власти, а један део није могао бити откривен до сада услед строге конспирације, која је основно правило комуниста у њиховим акцијама. У међувремену комунисти су извршили и два атентата на полицијске службенике и то 6. марта на Космајца Ђорђа, поднадзорника полицијских агената и Залада Обрада, полицијског агента, а 14. марта на Штерића Драгољуба, старешину кварта. Истрагом, која је упоредо вођена по општем комунистичком раду и овим атентатима, откривени су и похватани сви атентатори у ова два атентата. На основу тога откривени су атентатори и саучесници и у неким ранијим атентатима, који су своје акције вргиили по налогу Месног комитета, или осталих подређених организација. Утврђено је да су Месни комитети КПЈ из Београда сачињавали: поменута Ћетковић Јелеиа, кројачка радница, РИСТИЋ ПЕТАР, приватни чиновник и прецизни механичар, рођен 24-1Х-1914. године у Баточини, ЈОВИЧИЋ СТЕВАН, трговачки помоћник из Београда. Ћетковић и Ристпћ су ухапшени, а Јовичић се налази у бекству. Београд је подељен на 7 рејона који имају укупно око 50 јединица, са око 200 чланова. Поред ових постоје при појединим јединицама ударне групе, одређене за теже акције, нарочито атентате, са по неколико ударника. Сем ових постоје „техникери", одређени за растурање илегалног материјала, који сачињавају посебну групу и подељени су по рејонима и јединицама. Сваки рејон има по једног рејонског техникера и свака јединица свога техникера. Сви чланови јединице прикупљали су новчане прилоге „за партију“ и за „Народноослободилачки фронт“ — НОФ. Прилози за „партију“ предавани су секретарима јединица, а ови их предавали одређеним члановима рејона, који су сав новац предавали Месном комитету КПЈ. Прилоге за НОФ прикупљали су такође сви чланови јединица и предавали их нарочито одређеним члановима за то из својих јединица, а ови их предавали даље члановима реонског одбора НОФ-а, који су сав новац предавали месном одбору НОФ-а. Месни одбор НОФ-а сачињавали су 5 чланова, од којих су четворица ухваћени, а пети, који је идентификован, налази се у бекству. По НОФ-у Београд је такође подељен на 7 рејона и сваки рејон има по 4 члана, који углавном дејствују зосебио од самих партијских форума. Прилози „за партију“ употребљавају се за чисто партијске пропагандне сврхе и за издржавање самих чланова партије, који су беспослени или живе илегално. Прилози за НОФ употребљавају се за финансирање акција, за издржавање чланова породица похапшених, одбеглих и болесних партијскјх чланова .. ИЗВЕШТАЈ ИОАИЦИЈСКОГ АГЕНТА О ХАПШЕЊУ ЈОВАНКЕ РАДАКОВИВ ЈУЛИШКА САЛАЈ, текстилна радница из Београда, пре рата се укључила у напредни раднички покрет и активно учествовала у свим радничким акцијама. Хапшена је због учешћа у штрајковима. Примљена је у Партију 1940. године. Под окупацијом је наставила рад у Београду мада је била позната полицији. Била је секретар једне теренске партијске ћелије. Ухапшена је крајем лета 1941. године. У полицији је подвргнута зверском мучењу. Ништа није признала и никог није одала. Стрељана је у првој групи жена 19. септембра 1941. године. ФАТИМА ПЕЈОВИЋ, текстилна радница из Београда, предратни активиста напредног радничког покрета и учесник у свим акцијама и штрајковима. Примљена је у Партију 1940. године. Под окупацијом је наставила рад. Била је секретар једне теренске партијске ћелије. Ухваћена је на улици крајем лета 1941. године. У затвору је страховито мучена, али ништа није признала. Предата је Гестапоу; стрељана је у првој групи жена 19. септембра 1941. године. 165 �РЕШЕЊЕ О УПУПЕЊУ У СТЕФЛНОВИВ ЖИВКОВИИ ЛОГОР ДР ДУШИЦЕ Др ДУШИЦА СТЕФАНОВИЋ, чиновник Министарства пољопривреде, рођена је у Београду 4. априла 1913. године. Као ћерка истакнутих радничких бораца и комуниста Драге и Лазара Стефановића, она је одрасла у тадашњем средишту напредног радничког покрета и врло рано се свесно укључила у ту борбу. По упису на Филозофски факултет, 1932. године, учествовала је у свим студентским акцијама и манифестацијама, била је активиста Омладинске секције Женског покрета и члан прве редакције „Жене данас“. Хапшена је три пута пре рата: први пут 1935. године, када је била шест месеци под истрагом и предата Суду за заштиту државе. Пуштена је испод суђења због недовољних доказа. Поново је ухапшена 1938. године и кажњена са десет дана затвора због учешћа у манифестацијама приликом Бенешовог доласка у Београд. Трећи пут је ухапшена у провали јуна 1940. године; тада је била четири месеца под истрагом, поново је предата Суду за заштиту државе и поново пуштена испод суђења, овог пута са већином окривљених у процесу. Поред активног политичког рада, Душица је била врло марљив студент. Дипломирала је 1936. године са одличним успехом на биолошкој групи Филозофског факултета, а затим је самостално наставила научна истраживања. Објавила је три научна рада, од којих је трећи: „Расна и еколошка испитивања са охридским салмонидама", био њена докторска дисертација, после чије одбране је 1940. промовисана за доктора биологије. Рат и окупација су прекинули њен научни рад. Знајући да је полиција води на списку предратних комуниста, спремала се да напусти Београд и ступи у партизански одред, али ју је полиција предухитрила. Ухапшена је септембра 1941. отерана у логор на Бањици и стрељана 17. октобра 1941. године. ДРАГИЊА ЈОВАНОВИЋ, ученица III женске гимназије из Београда, рођена 20. маја 1923. у Београду, пре рата се укључила у напредни средњошколски покрет. Од јесени 1941. године била је члан руководства СКОЈ-а на Дорћолу. Ухапшена је крајем 1941. године и пуштена после три дана јер ништа није признала. Наставила је рад. Поново је ухапшена марта 1942. године и одведена у логор на Бањици. Пуштена је из логора после годину дана као тежак плућни болесник. Умрла је 1944. године. 166 АНЂЕЈ1ИЈА ГАЛОВИЋ, текстилна радница, рођена 16. фебруара 1916. године у Добрици (Лика), радила је у Београду као текстилна радница и учествовала активно у свим радничким акцијама пре рата. Под окупацијом је наставила рад. Прикупљала је материјалну помоћ за Космајски одред са којим је одржавала везу. Ухапшена је 14. фебруара 1943. године и отерана у логор на Бањици, где је стрељана 25. маја 1943. године. �СПОМЕН-ПЛОЧА НА ГРОБЉУ СТРЕЉАНИХ У БЕОГРАДУ ЈЕДИНИ ЈЕ ДОКУМЕНТ О ВИДОСАВИ ТАНАСИП Решењем Управе града Београда, одељења Специјалне полиције II бр. 3420 од 11. априла 1942, у логор на Бањици су упућене другарице ухваћене у мартовској провали: Јелена Ћетковић, Олга Т. Јовановић, Олга М. Јовановић, Драгица Ћорковић, Олга Кршул, Миленка Ђурковић, Катица Ћирић, Маргита Хладни, Пирошка Хоџић, Милица Радулашки, ЈБубица Мерло, Десанка Динић, Дора Фрајденфелд, Јелена Хаџи-Николић, Светлана Крстић, Нада Станић,1) Радмила Мокрањац,2) Илонка Харнош,3) Добрила Растовац и Верослава Репац.4) Већина другарица из ове групе стрељана је маја или јуна 1943. године. ДЕСАНКУ ЈОВИЋ је октобра 1941. године ухапсила Специјална полицијакао члана породице Стаменковић, која је цела учествовала у предратном радничком покрету, а у народној револуцији је седам чланова дало своје животе, међу њима Лепа Стаменковић, инструктор ПК КПЈ за Србију, 16-годишња Василија Цица Стаменковић скојевка-диверзант, Десина ћерка Радмила Јовић — Малецка, ученица V разреда гимназије, скојевка-диверзант и браћа Трајко, народни херој, стрељан на Бањици и Пера, погинуо као борац НОР. Деса је стрељана 17. децембра 1941. године, заједно са својим братом Божом Стаменковић, чланом МК СКОЈ-а, коме је носила пакете у притвореничку болницу, где се лечио од ране задобијене у једној акцији. У истој групи стрељане су раднице: Вукица Митровић и Марија Рачки, домаћица ЈБубинка Манојловић1), лекарка др Светислава Маринковић,2) учитељица Јелица Миловановић и сељанка Радојка Стаменић. Деветог маја 1942. године угушено је у гасном аутомобилу 220 затвореника из логора на Бањици. Поред 25 Јеврејки са децом, тада су уморене и другарице из вршачке групе: Малчика Подгоршек, Олга и Драгица Петров, Ковиљка Ивановић, Иванка и Смиља Стојадинов и Јелена Варјашки; из ужичке су групе убијене: Марија Бобић-Леви, Петра Јањушевић, Олга Савић, Јелена Тадић (пре удаје Хела Фрајденфелд); Бранка Данић, из Сокобање, домаћица, рођена 1901, ухапшена од Гестапоа, у логору од 24. III 1942. године, из Београда цела породица Трајковић: апотекар Светолик Трајковић, његова жена Милена, син Мирослав, кћери Вера и Слобода. „ ... Међу5) хиљадама нагиих жртава у Беог. налази се и моја добра другарица.°) Она је, као што знаги, од зимус била у логору. 9. маја су је они крвници уморили са читавом њеном породицом: родитељима, братом и млађом сестром, V, то на звјерски начин који су почели у задње вријеме да практикују масовно ‘) Нада Станић, професор, рођена 10. VII 1910. у Дувну. Избеглица из Босне. По доласку у Београд одмах се повезала и организовала рад са женама у Вишеградској улици и околини. Била на принудном раду у Банатском Брестовцу, враћена је и остала у логору до његовог расформирања. г) Радмила Мокрањац, рођена 1923. у Београду, свршени матурант, била је у групи Наде Станић. Пуштена је из логора крајем 1942. године. СОФИЈА БУЛОВИЋ, активиста НОП-а, рођена 1913. године у Доњем Петровцу, доведена је у логор на Бањици из Специјалне полиције 16. фебруара 1942. године и стрељана 9. марта исте године. 3) Илонка Харнош, кројачка радница, рођена 26. VIII 1922. у Сенти. Активиста при партијској ћелији Карла Лукача. Са Бањице је маја 1943. одведена на принудни рад у Банатски Брестовац. Побегла је у партизански одред и погинула. 0 Верослава Репац, домаћица из Београда, рођена 6. V 1917, ухапшена је као талац за мужа Душана; пуштена је после 3 месеца, а поново ухапшена XI. 1942. и остала у логору до његовог расформирања. 5) Зборник ВИИ П/5, стр. 189—207. из извештаја Лоле Рибара другу Титу од 3. VIII 1942. 6) Слобода Трајковић. Одломак • ЈЕЛЕНА НИКОЛАЈЕВИЋ рођена 1913, члан КПЈ; поред задатака које је имала као члан актива, руководила је једном групом жена, радила политички и прикупљала прилоге за НОФ. Ухапшена је 14. августа 1942. године на улици. Из Специјалне полиције је пребачена на Бањицу, а 23. јуна 1944. транспортована за Аушвиц, одакле се вратила после рата. 167 ‘) Љубинка Манојловић је рођена 1902. у Ваљеву, живела је у Београду; на Бањицу је доведена 16. XI 1941. !) Др Светислава Маринковић, рођена 2. I 1900. у Заграђу код Зајечара. Студирала је медицину у Прагу. Тамо се и удала и заједно с мужем и 3-годишн.им дететом отишла у СССР; одакле ._е после 4 године вратила у Југославију. Две године је била под присмотром полиције, а затим је постала лекар Београдске општине. У логор на Бањици доведена је 6. XII 1941. �карус“. Гестапо је ухапсио 17. августа 1942. године по потерници Специјалне полиције. Мада је приликом хапшења код ње пронађен материјал који је умножавала, ништа није хтела да призна. Из Земуна је пребачена у немачки затвор у Београду, а затим у логор на Баници, одакле је 11. децембра доведена у Специјалну полицију на ислеђење. Добро се држала: никога није одала. Поново је враћена у логор на Бањици 6. марта 1943, а 14. маја исте године са већом групом затвореника стрељана у Јајинцима. тамо доље —• усмртили су их отровним гасовима. — Имала је свега 24 године и добро смо се слагали. Фишер“>) „ГОСПОДИНУ МИНИСТРУ УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА МИЛАНУ АЋИМОВИЋУ2 Према наређењу Министарства унутрашњих послова од 6. августа 1942. године I Бр. 23739, потписани председник и чланови комисије, обишли смо данас концентрациони Београда, у циљу логор Управе утврђивања града која би лица требало задржати у логору, а која би требало пустити на слободу, па по заМИЛИЦА РАДУЛАШКИ, рођена је 18. јануара 1897. године у Гају код Загреба, у сиромашној сеоској породици. Још врло млада отишла је у град, у Загреб и затим у Београд, и радила као служавка по туђим кућама. Године 1937. запослила се у фабрици сита Глише Јосиповића и тада се укључила у напредни раднички покрет. Ступила је у синдикат металских радника и постала врло активан раднички борац, учествовала је у разним акцијама, а нарочито се истакла у штрајку солидарности са текстилним радницима 1940. године, када је окривљена као један од вођа штрајка и ухапшена са још неким радницима. Радници који су тада ухапшени штрајковали су глађу зато што им је било забрањено да примају пакете од куће. Милица је организовала штрајк глађу међу ухапшеним женама. Имала је примерно држање, а због недостатка доказа убрзо је пуштена. За доказану чврстину и непоколебљивост пред класним непријатељем, за активно учешће у штрајку и у свим акцијама напредног радничког покрета, Милица је маја 1941. примљена у чланство КПЈ. После изласка из затвора, Милица се вратила на рад у фабрику и радила је политички са групом жена на Дорћолу. Под окупацијом је учествовала у разним акцијама. У њеном су стану одржавани партијски састанци. Ухапшена је у мартовској провали 1942. године. У Специјалној полицији је страховито батинана и мучена да призна свој рад, али агенти нису могли да јој изнуде ни речи признјања. Једанаестог априла су је пребацили у логор на Бањици, где је Вујковић преузео даље мучење, све до стрељања, 25. маја 1943. године. вршеном послу част нам је поднети извештај у следећем: Под предметима таоца, које је уступио комисији на оцену господин помоћник министра, нашли смо да треба и даље да остану у логору следећи таоци: РАДМИЛА АТАНАЦКОВИЋ, кројачка радница, члан СКОЈ-а. Ухапшена је 8. јануара 1942. године на скојевском састанку на Карабурми и решењем од 24. јануара упућена у логор на Бањицу. Исте године пуштена је из логора и наставила рад. Поново је ухапшена и враћена у логор на Бањици. Стрељана је 7. септембра 1944. године на Јеврејском гробљу. 1) ЈАНКОВИЋ ЗОРКА, професор у пензији из Чачка, стара 59 година, удова, мајка троје деце, због тога што је њена ћерка МИНИЋ МИЛКА, наставница грађанске школе у Ваљеву, у прошлој години била у одреду културне секције Ваљевског партизанског одреда као водећа личност. Она је као таква била ухваћена у Ваљевском затвору одакле је побегла и више се није вратила. Хапшење Зорке уследило је по наређењу Гестапо-а у Ужицу. 2) ЋУРИЧИЋ ЈАКОВ, председник суда у пензији, стар 62 године и његова жена СОФИЈА, стара 56 године и ћерка РАДМИЛА, домаћица стара 22 год., зато што је његов син БОШКО ЋУРИЧИЋ, адвокатски приправник познат као комуниста у гиуми где се налази као важан функционер и сада је у пиртизанским редовима, и 3) ЋУРЂЕВИЋ ЋОРЂЕ, трговац из ЈАГОДИНЕ, стар 53 год. и његова жена МИЛЕВА, домаћица стара 52 године, зато што је њихова ћерка СЛАВКА, студенткиња права жена БОШКА ЋУРИЧИЋА, адвокатског приправника позната комунисткиња, која је ухваћена и сада се налази у концентрационом логору у Београду. Пошто је Славка недавно ухваћена, а у шуми се налази само њен муж Бошко, син Јакова Ђуричића, то је потребно поново затражити мишљење од окружног начелника у Јагодини, да ли обадве породице треба задржати као таоце обзиром на његов ранији и садашњи рад као комунистичког вође. • ДАНИЈЕЛА СИКИМИЋ, приватни намештеник из Београда, рођена је 15. априла 1920. године у Толмину, Словеначко Приморје. У НОП се укључила на почетку устанка и примљена у Партију у јесен 1941. године. У партијској ћелији је одговарала за рад са женама, а имала је и задатак да прикупља прилоге за НОФ. Њен је рад откривен у мартовској провали 1942. године, али је успела да избегне хапшење и пређе у Земун, где је наставила рад у партијској организацији у фабрици „И- ') Лола Рибар. РСУПС, Дос. IV. — Из извештаја Комисије за испитивање стања у концентрационом логору Управе града Београда. г) 168 �4) СТЕФАНИЈА ДУДИЋ и њена ћерка ЗОРКА, учитељица у селу Златарићу, зато што је њен муж ДУДИЋ ДРАГОЈЛО, важан партизански функционер и одметник од власти. Срески и окружни начелник мишљења су да би исте требало пустити кући. Комисија налази да би по том питању требало поново тражити документовапи извештај и предлог, потом донети потребну одлуку. 5) ЈОВАНОВИЋ РАДМИЈ1А, жена Јовановића Здравка, наредника водника, познатог комунистичког вође, стара око 35 године. Срески и окружни начелник у Ваљеву мишљењи су да би исту требало пустити ради неговања детета. Комисија налази да би по том питању требало поново тражити документовани извештај, потом донети потребну одлуку. 6) Из логора би требало пустити ове та оце 2) БАЈАЗИТ МИЈ1ИЦУ, жену Ивана Бајазита из Паланке, стара 24 године, мајка једног детета, чији је муж пришао партизанима. За њеног мужа нема тачних података какву је функцију имао и верује се да је ухваћен и стрељан у Ваљеву. Срески начелник у акту бр.9211 предлаже да се може пустити на слободу. 3) ОВЧАРЕВИЋ МАРИЈА, из Горњег Милановца, стара 55 година, удова, мајка троје деце, чији је син ДРАГОСЈ1АВ узимао активног учешћа у редовима партизана за време трајања акције. Срески начелник је мишљења да је треба из логора пустити, јер има података да је Драгослав стрељан од стране немачких војних власти у Ваљеву, што се види из акта Начелства бр. 9729. Београд 8. августа 1942. год. р. 1 На основу члана 12 Закона о заштити јавне безбедности и поретка у држави, параграф 2 Уредбе о измени и допуни овог Закона од 15. децембра 1939. године М. С. бр. 1640 и параграф 12 Уредбе о устројству и делокругу рада Управе града Београда, Одељење специјалне полиције Управе града Београда, као надлежно, РЕШАВА Да се ставе у концентрациони логор, као опасни по јавну безбедност, мир и ред у земљи, с тим да у логору остану до даље наредбе следећа лица: 1. — ШИП ФРАЊА, дрејер из Београда, рођен 27. XII 1924. голине, у Великим Треснама у Чешкој, син Фрање и Амалије. 2. — НЕШИЋ ДОБРОСАВ, трговачки помоћник из Београда, рођен 19. I 1924. годрше у Ритопеку, срез грочански, син Драгутина и Борке, рођене Ђорђевић. 3. — НОВАКОВИЋ МИОДРАГ, трговачки помоћник из Београда, рођен 26. X 1924. године у Београду, син Војислава и Ангелине рођене Стојковић. 4. — АТАНАЦКОВИЋ РАДМИЛА, кројачка радница из Београда, рођена 1. IX 1921. године у Београду, кћи Ђуре и Стане, рођене Ацковић. Саопштити им ово решење и одмах га извршити. ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ШИП, НЕДИЋ и АТАНАЦКОВИЋЕВА су били чланови СКОЈ-а — Савеза комунистичке омладине Југославије и као такви одржали су од летос до сада више комунистичких састанака, на којима се пропагирао комунизам и препоручиване разне саботаже, читани комунистички леци и прикупљан прилог у новцу за СКОЈ, Народну помоћ и комунистичке одметнике од власти — партизане. Атанацковићева је била и члан актива, који је имао за задатак вршење саботаже, као што је било цепање пропагандних плаката немачких и српских власти, паљење новина, због тога што нису писале повољно о Совјетској Русији и партизанима и др. Све ово њих троје и признају. Новаковић Миодраг је био на два жура, која су комунистички омладинци на Карабурми приређивали у циљу комунистичке пропаганде и прикупљања „Народне помоћи” за партизане. На једном од ових журева дао је прилог за народну помоћ 10 динара. Као комунистички омладинац учествовао је једном приликом у паљењу новина. Признаје све друго сем учешћа у спаљивању новина. Међутим, Поповић Душан, сапунџијски радник, који признаје своју кривицу каже да је новине спаљивао заједно са Новаковићем, још летос. На основу тога доказано је да је и Новаковић био члан СКОЈ-а још од раније. На основу свега изложеног именованима се не сме дозволити даље сло* бодно кретање, већ се морају онемогућити у свим акцијама. Решено 24. јануара 1942. године у Одељењу специјалне полиције Управе града Београда, II, бр. 169. По наредби управника града Београда шеф Одељења специјалне полициј е Инспектор (Потпис нечитак) Записничар, (Потпис нечитак) ‘) Оригинал материјала се налази у ДСУП-у СР Србије, регистрован под Дос. IV, бр. 56/2—34. ЈЕЛЕНА РАКИЋ, кројачица, рођена 8. фебруара 1906. у Бечу, била је удата за учитеља-комунисту Бранка Ракића. Сама се није ангажовала у раду напредног радничког покрета, али је своје четворо деце васпитавала по назорима свога мужа. Кад је отпочео устанак, њен муж је са два сина ступио у партизански одред. Тада се и она укључила у НОП. Напустила је Београд и дошла на слободну територију, у село Луњевицу, где је прикупљала храну и одећу за партизане. За време I непријатељске офанзиве повлачила се до Чачка, одакле је одмах упућена у Београд да је не би ухватили четници. У Београду је наставила рад. Шила је рубље и плела потребне ствари за партизане. Ухапшена је у „мартовској провали“ 1942. године. Из Специјалне полиције пребачена је у логор на Бањици 4. маја исте године. Стрељана је 14. маја 1943. У НОБ погинула су јој оба сина; млађи син Јова, као водник 1942. у Добром Долу у Црној Гори, а старији Милан, као командант II батаљона II пролетерске бригаде, децембра 1943. у Пријепољу. Председник комисије начелник одељења за државну заштиту (потпис нечитак) Чланови: Жив. А. Јованчић, с. р. саветник Дим. Симоновић, с. р. саветник" Осамнаестога новембра 1942. године стрељана је, са групом логораша, текстилна радница Софија Леви, стари раднички борац. Рођена је 28. марта 1887. године у Београду. Била је међу првим радницама организованим члановима социјалдемократске стране и члан секретаријата жена социјалдемократа од његовог оснивања. Учествовала је у формирању радничких синдиката у Србији и била дугогодишњи функционер Савеза фабричких и текстилних радника Србије. Осим тога, била је прва жена члан Суда добрих људи. 169 ��„УПРАВА ГРАДА БЕОГРАДА1) Одељење специјалне полиције Пов. II, бр. 2598/1У 20. децембра 1942. године Београд П. На основу чл. 12 Закона о заштити јавне безбедности и поретка у земљи, § 2 Уредбе о измени и допуни овог Закона М. С. бр. 1640/39 и § 12 Уредбе о устројству и делокругу Управе града Београда, Одељење специјалне полиције грала Београда РЕШАВА Да се КРАУС ЛЕОНТИНА, учитељица у пензији из Београда, рођена 16. априла 1881. године у Бишкупцу, среза новомарофског, од оца Јосипа — Јеврејина и мајке Хенријете рођ. Ерлевајн, наводно Српкиња, без припадности било којој вероисповести, неудата, наводно неосуђивана, стави у концентрациони логор на Бањици као кривац I (прве) категорије, с тим, да у логору остане до даље одлуке власти. Решење ово саопштити Леонтини и одмах извршити. ОБРАЗЛОЖЕЊЕ Краус Леонтина је идејна и потпуно изграђена комунисткиња која своје комунистичко убеђење јавно излаже и себе представља као бескомпромисног комунистичког приврженика. У комунизму види једини спас и срећнију будућност човечанства и сматра да је комунизам као идеја и практична организација од највеће вредности за људство. Као непомирљиви комуниста, Леонтина је под својим пуним потписом упућивала претседнику српске владе неколико писама у којима отворено захтева демисију српске владе и предају власти комунистима, за које тврди да су једино способни и научно одређени за завођење свога режима у свету. С обзиром да Леонтина својим ставом према комунизму и нашим животлим интересима претставља велику опасност за ред и безбедност у земљи, одлучено је као што диспозитив ргшења гласи. Кривица и одговорност Краус Леонтине потпуно је утврђена њеним слободним и отвореним признањем и осталим доказним материјалом, те је у смислу моје одлуке Стр. Пов. II, бр. 176/42 одређена у I категорију, пошто нема уопште изгледа да жели да се поправи и одрекне комунистичког схватања. Решено у Одељењу специјалне полиције Управе града Београда на дан 20. децембра 1942. године. Деловођа-записничар, (параф нечитак) По наредби управника града Београда шеф Одељења специјалне полиције Инспектор Илија Параноса, с. р.” ») РСУПС, Дос. IV. 171 �СЛОБОДА-БОДА ТРАЈКОВИЋ, студент хемије, активиста напредног студентског покрета, рођена је 7. октобра 1918. године у Брњачкој Бањи. Под окупацијом се активно укључује у НОП, са целом својом породицом. Њен отац, угледни београдски апотекар Светолик Трајковић, давао је велике количине лекова и санитетског материјала за партизане, а њен брат Мирослав је служио као веза у Београду. Сви су ухапшени половином јануара 1942, када је полицији пало у руке једно писмо Ј1оле Рибара које је он упутио својој вереници Боди. У Специјалној полицији су покушавали да је присиле да напише Лоли одговор којим би га намамила да дође. Она је то одлучно одбила. Пребачена је почетком фебруара у логор на Бањици, заједно са осталим члановима своје породице, и заједно је с њима 9. маја 1942. угушена у гасним колима. СЛОБОДА-БОДА ТРАЈКОВИБ (СТОЈИ) МИРОСЛАВОМ И СЕСТРОМ ВЕРОМ С БРАТОМ ОВО ЈЕДИНСТВЕНО ЉУБАВНО ПИСМО НИЈЕ НИКАДА ДОСПЕЛО V РУКЕ ОНОЈ КОЈОЈ ЈЕ БИЛО НАМЕН.ЕНО. СУДЕНИ ПО НЕКИМ РЕЧИМА, ЛОЛА РИБАР ЈОЈ ГА НИЈЕ НИ ПОСЛАО, НЕГО ЈЕ ОНО НАБЕНО У ЊЕГОВОЈ ЗАОСТАВШТИНИ Седамнаестога децембра 1942. године ухапшена је Леонтина Краус, учитељица у пензији. За напредни раднички покрет се заинтересовала на Београдском универзитету, где се после пензионисања уписала на педагошку групу. Постала је поклоник марксизма и пригрлила је свим својим бићем неустрашиве младе комунисте, бескомпромисне народне борце, којима, у свом опроштајном писму, посвећује своја „последња сећања”. Упућена је у логор 20. децембра 1942, а стрељана 7. јуна 1943. године. У пролеће 1943, од 14. маја до 7. јуна, стрељано је у три групе, поред великог броја мушкараца, и 70 жена. У првој групи, 14. маја, стрељани су истакнути партијски радници Дринка Павловић, Јелена Ћетковић, Кристина Ковачевић, Јулија Делере, Славка Ђурђевић-Ђуричић, Олга Т. и Олга М. Јовановић, Ружа Јовановић, Катица Ћирић, Олга Кршул, Нада Божовић-Ђорђевић, Лепосава-Опи Михаиловић, Данијела Сикимић, Вера Ђокић-Радосављевић, студ. права и Нада Ђокић-Матијевић, учитељица из Чачка, Лепосава Переги-Цвејић, радница из Пожаревца; затим Јелена Ракић, кројачица, Јелена Цветковић,1) и домаћица Симка Ђорђевић и Персида Станојевић из Доњег Милановца и Зорка и Цвета Николић из Масне.2) У групи од 700 логораша стрељане су 25. маја 1943: Ђука Динић под именом Мирјана Обрадовић, Лепа Лалош-Вујошевић, Милица Радулашки, Дара Павловић, студент, Драгиња-Гина Радовановић-Маринковић, студент филозофије, Драгиња-Дада Константиновић, студент технике, Александра-Цаца Голубовић, студент фармације, Ангелина-Анга Недељковић-Милосављевић, студент медицине, Миленка Ђурковић, студент ЕКВШ, Олга Петровић, радница, Јелена-Ленче Хаџи-Николић, приватни намештеник, Драгица Ћорковић, радница Босиљка Бачић, кројачка радница, Анђелија Галовић, радница, Лепосава Митровић, матурант, Зора Селаковић, кројачица, Вера Јанићијевић, чиновник, ДТО, Теодора Лончаревић, чиновик ПТТ, Наталија Синадиновић приватни чиновник, Јелена Сарић, чиновник из Краљева, Милка Милошевић, ученица из Ваљева, Милица Катић, домаћица из Грабовца код 06реновца; затим, Вида Малешевић, МИЈ1А ДИМИЋ, глумица, активно је помагала напредни покрет пре рата. Бавила се и књижевним и преводилачким радом. Отпуштена је из Народног позоришта 1935. где је била дугогодишњи члан, као политички сумњива. Од 1936. до 1941. била је управница Дома студенткиња, који је био база преко које је КПЈ вршила утицај на студенткиње. За такав рад студенткиња у Дому имала је много разумевања и пружала му подршку. За време окупације наставила је рад. Била је члан теренске партијске јединице на Чукарици. Ухапшена је децембра 1942. и умрла под батинама исте ноћи у Специјалној полицији. Посмртно је одликована ОЗН II реда. ‘) Мајка Дане Цветковић; у њиховом стану у Драгачевској улици експлодирала бомба. *) Све четири доведене су на Бањицу 26. III 1943. године. 172 �пензионер и Анка Будимир, домаћица из Београда,1) ЈБубина Митић,2) домаћица из Великог Села и Вера Стојишић,3) домаћица из Бора. Седмог јуна 1943. године, у групи од 300 логораша, стрел>ане су: Слободанка-Данка Савић, чиновник, Десанка Лежајић, радница, стрељана под именом ЈБубице Чобановић, Леонтина Краус, пензионер, ЈБубица Мартиновић, домаћица, Злата Сертић, домаћица, Милица Дачип, кројачица, Адела Вранић-Шинко, радница све из Београда; затим из Чачка, Милена Властељица-Јевтовић, студент права, Надежда Вилимановић-Јанковић, студент медицине, Душанка Богићевић, кројачица, Милена Лазаревић, домаћица, Ружица Станишић, студент агрономије, Добрила Клисарић, радница, Наталија Николић, радница, Цмиљка-Цица Кујунџић, домаћица; из Ваљева: Олга Пиргић и СтаницаЦака Миливојевић, ученица из Крушевца: Бранислава Јанковић-Јовановић, чиновник, из Краљева: ЈБубинка Шутић, домаћица. У овој групи су такође стрељане: Магда Османлић (Османовић?),4) Зорка Недељковић5) и Стана Симоновић,6) све три домаћице из Београда и радница Јулија Ђорђевић.7) Последње групе жена стрељане су 7. и 11. септембра 1944. године на Јеврејском гробљу. Међу стрељаним 7. септембра биле су: Добрила Арсенијевић, чиновник, Радмила Атанацковић, радница, Дубравка Бијелић-Аша и Србијанка Букумировић, студенти, Дана Лончар, професор, затим домаћице Јелена Богдановић, Невенка Дабић, ЈБубица Жужек и чиновница ЈБубица Илић, све из Београда, Олга Милутиновић, студент медицине из Краљева и Вера Митровић-Соколов, професор из Шапца. ДРУгарице у групи која је стрељана 11. септембра, напале су, по договору, ‘) Вида Малешевић, предратни члан КПЈ Анка Будимир доведене су у логор 6. марта 1943. године. г) 8) и Доведена у логор 10. маја 1943. године. Доведена у логор 17. априла 1943. године. ‘) Ухапшена 19. јануара 1943. и стрељана као талац за свога мужа, члана КП; рођена 15. VII 1915. у Прелогу (Словенија). Сав. јавно тужилаштво, рег. бр. 11311/10536). '') Рођена 22. III 1912. у н. Бечеју. доведена на Бањицу 6. III 1943. године. 6) Рођена 24. III 1904. у Београду, доведена у логор 3. VI 1943. године. 7) Радница из Граца, рођена 10. V 1915. у Тивилтеру (?) у Немачкој, доведена у логор 15. V 1943. године. после прозивке стражаре и агенте који су дошли да их поведу. Настало је страшно гушање и кркљање у ходнику, док један од нападнутих стражара није успео да ослободи руку и опали из револвера. Тада су дојурили други стражари и у ходнику су се разлегли пуцњи. Није могло да буде утврђено које су другарице у тој тучи убијене; зна се само да је организатор овог напада била Радмила Милановић-Шнајдер. У камион су убачене и живе и мртве жене, и на Јеврејском гробљу су неке стрељане а неке дотучене и бачене у заједничку раку. У тој су групи биле: Јованка Букумировић-Богдановић, учитељица, Олга Вучковић, домаћица, Дивна Градић, домаћица, Десанка Жарић, чиновник, Анка Јандријевић, домаћица, Паула Јурак*) домаћица, Веселинка Лазовић, студент, Јелица Летић, домаћица, Мирослава ЈовановићЈаза, геометар, Зора Илић-Обрадовић, чиновник, Славка Петровић, радница, Даринка Радовановић, домаћица, Радмила Рајковић, радница, Даринка Чупић-Руман, домаћица**) ЈБубица Стокић, студент, Анка Тешић, учитељица, Радмила Шнајдер, домаћица и Лидија Шупут, чиновник, све из Београда; Надежда Мајсторовић, матурант и Војинка Опанчина, студент из Чачка; из Крагујевца: Вера Милутиновић, домаћица, Јованка Невајдић, радница, Милијана Прокић, радница и Радојка Симић, кафеџика; др Ракила Леви-Мићић, лекар у Крупњу, Видосава Обрадовић-Радојковић, професор из Аранђеловца и Стана Михаиловић,***). Једна од прозваних другарица Милка Томајић****) домаћица *) ПАУЈ1А ЈУРАК, рођена 26. VI 1906. у Бечу, радила је са својим другом, Душаном Николишем, на помоћи југословенским добровољцима у Шпанији. После погибије свога мужа била је неко време на Космету; при повратку у Београд пала је у руке Специјалној полицији и страховито је малтретирана на саслушањима. Пребачена је на Бањицу 17. VI 1942. Бојала се батина и сваки пут кад је требало да иде на саслушање, молила је другарице за моралну подршку, да не би проговорила под батинама. Међутим, увек се добро држала и никога и ништа није одала. Радила је врло лепе ручне радове, била је уметница у том послу, давала је другима идеје за рад и показивала им како да раде. Очекујући да буде стрељана, седела је до дубоко у ноћ и правила лутке и дечје играчке. ♦*) ДАРИНКА ЧУПИЋ - РУМАН, домаћица из Београда, рођена 1924. године у Црној Гори, члан КПЈ, била је активиста НОП-а од 1941, преносила је оружје и санитетски материјал за Пожаревачки партизански одред. У полицији се одлично држала, упркос томе што је зверски мучена. На Бањицу је пребачена 12. IV 1944. Приликом извођења на стрељање учествовала је у нападу на агенте. ***) СТАНА МИХАИЛОВИЋ, из Сенаје (Младеновац), сарадник НОП-а, четници је ухватили јуна 1943. године, предата Специјалној полицији. **♦*) МИЛКА ТОМАЈИЋ, рођена 1898. у Сењу, ухапшена је 21. II 1944. као активиста НОП-а; 12. VI је пребачена у логор као кривац I категорије. 173 ФАНИ ПОЛИТЕО-ВУЧКОВИЋ завршила је историју уметности на Београдском универзитету. Врло активно је радила у Омладинској секцији Женског покрета и часопису „Жена данас“. Радила је на културном просвећивању омладине. Била је сарадник свога друга Воје Вучковића. Под окупацијом живела је илегално у Београду. Откривена је и ухапшена децембра 1942. и умрла под батинама у затвору Специјалне полиције 25. децембра исте године. ОЈ1ГА ВУЧКОВИЋ, домаћица из Београда, рођена је 1922. године у Херцег-Новом. Као дете је прешла с родитељима у Сенту, где је живела до априла 1941. године. Врло се млада укључила у напредни омладински покрет. После капитулације прешла је са породицом у Београд и ту се укључила у рад за НОП. Имала је једну групу симпатизера с којом је радила. Прикупљала је прилоге за НОФ, оружје и муницију и пребацивала људе у партизанске одреде у Срем. Откривена је и ухапшена марта 1944. године (по очевим подацима марта 1943. године). После завршене истраге пребачена је у логор на Бањици 12. априла. Стрељана је у последњој групи жена 11. септембра 1944. године. Учествовала је у нападу на гестаповце и агенте који су је водили на губилиште. Вероватно је била члан Партије. �ЦРТЕЖИ МИРЕ БАЊИЦИ: ЈОВАНОВИК-ЈАЗЕ У ЛОГОРУ НА МАЛИ КОКАН И РАДМИЛА ШНАЈДЕР ПОСВЕТА РАДМИЛЕ ШНАЈДЕР НА ПОРТРЕТУ МАЛОГ КОКАНА, КОЈИ ЈЕ СТРЕЛ>АН ЗАЈЕДНО С МАЈКОМ. 174 �из Београда искористила је гужву која је настала у ходнику и сакрила се у клозету. Но, проказале су је криминалке, те је она посебно стрељана сутрадан, 12. септембра. Имена извесног броја жена које су са Бањице стрељане забележило је Савезно јавно тужилаштво; нека од њих су после ослобођења објављена у „Гласу”. Међу стрељаним 1942. године налазе се: Јелица Марјановић, домаћица из Божевца, рођена у Калишту, доведена на Бањицу 18. јула 1942. стрељана 3. августа исте године („Глас” бр. 33, 15. V 1945); Даница Недељко, домаћица из Баваништа (Банат), стара 22 године, у логору од 21. IV 1942. стрељана 20. VIII 1942. („Глас”, бр. 34, 22. V 1945); Олга Божовић, кројачица из Аранђеловца, рођена 1920, у логору од 30. IX 1942. стрељана 3. X 1942. (ИАБ, картотека бањичка); Олгица Вучковић, чиновник из Београда, рођена 7. III 1921. у Новом Саду, у логору од 12. X 1942. стрељана 30. XI 1942. („Глас”, бр. 34, 22. V 1945; Савезно јавно тужилаштво, Зл. бр. 14405, Рег. зл. 5435); Христина Милетић, домаћица из Руишта (Сокобања), рођена 1927. у Руднику, на Бањици од 24. X 1942, стрељана 17. XII 1942. („Глас” бр. 34, 22. X 1945.). Међу стрељаним родољубима 1943. године биле су: Милијана Смиљанић, кафеџика из Такова, рођена 1893. у Бранетићу, у логору од 2. XII 1942, стрељана 25. I 1943 („Глас” бр. 35, 29. V 1945); Мирослава Атанацковић, домаћица из Жагубице, рођена 26. III 1926, у логору од 4. XII 1942. стрељана 2. IV 1943 („Глас”, бр. 36, 3. VI 1945; Савезно јавно тужилаштво, Зл. бр. 14893); Милева Обрадовић, домаћица из Панчева, рођена 1889, у Торину, у логору 19. VI 1943, стрељана 17. VIII 1943. („Глас” бр. 39, 26. VI 1945); Милева Доброта, домаћица из Крушевца, рођена 7. IV 1923. у Сенти, у логору од 8. XII 1942, стрељана 21. IX 1943. („Глас”, бр. 39, 26. VI 1945); Милева Аврамовић, поштанска чиновница из Жабара, рођена 16. XI 1914, у логору од 3. VII 1943, стрељана 1. X 1943. („Глас” бр. 41, 10. VII 1945); Љубица Кубјеш, фабричка радница из Чачка, рођена 1908. у Горажду, у логору од 26. VIII 1943, стрељана 1. X 1943. („Глас” бр. 41, 10. VII 1945); Маша Ничкевић, домаћица из Београда, рођена 1906. у Никшићу, члан КПЈ, ухапшена II 1943, РАДМИЛД МИЉКОВИВ-РАЈКОВИВ (ЦРТЕЖ МИРЕ ЈОВАНОВИП-ЈАЗЕ) Ј1ЕПА НЕШИЋ-ПИЈАДЕ укључена је у КПЈ 1920. године на Београдском универзитету. Била је активна у напредном студентском покерту као члан Клуба марксиста и члан управе Фонда за помоћ студентима. Радила је у Секретаријату жена комуниста у оквиру Партије и са женама у партијским ћелијама у фабрикама. После Обзнане, 1921. године, наставила је рад у партијској ћелији на терену. Заједно са својим другом Владимиром Нешићем радила је на партијској техници, од 1921. до августа 1929. године, када су обоје ухапшени и њен друг убијен у полицији. По налогу Партије отишла је 1932. године у СССР, где је посећивала партијску школу у Москви. Године 1937. вратила се у земљу, укључила се у рад Женског покрета у Београду и била члан Удружења незапослених професора. Године 1941. била је члан партијске ћелије у Министарству пољопривреде. После избијања рата организовала је прикупљање хране за логор на Бањици и прикупљала је санитетски материјал и одећу за партизанске одреде. Јуна 1943. отишла је из Београда преко Срема у источну Босну и прикључила се парти- 175 занским јединицама; била је политички инструктор у Пратећем батаљону Првог корпуса. У јесен исте године отишла је у Јајце и почела да ради у техници Танјуга. Почетком 1944. била је технички секретар једног дела АВНОЈ-а. Августа 1944. вратила се у Србију. До доласка у ослобођени Београд, радила у Пропагандном одељењу Главног штаба Србије. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. • ЈЕЛИЦА ЈЕРКОВИЋ, рођена 1912. у Кикинди, активиста Омладинске секције Женског покрета и СБОТИЧ-а, септембра 1941. примљена је у Партију. Радила је на Дорћолу са Јеврејкама и скупљала прилоге за НОФ. Ухапшена је октобра 1941. На саслушању у полицији није ништа признала. Пребачена је на Бањицу, а затим одведена на рад у Банатски Брестовац, одакле је покушала да побегне с већом групом жена. Ухваћена је, враћена на Бањицу, а затим транспортована у Равенсбрик, где је остала до краја рата. �У „МУЗЕЈУ УСТАНКА 1941. ГОДИНЕ" У ТИТОВОМ УЖИЦУ НАЛАЗИ СЕ И 1ЕДНО ПОТРЕСНО ПИСМО СВЕДОЧАНСТВО О БАЈИНОБАШТАНЦИМА СТРЕЉАНИМ НА БАЊИЦИ. ТО ЈЕ МАЛА ЖЕНСКА МАРАМИЦА КОЈУ ЈЕ ПАРТИЗАНКА РАДА НИКОЛИК ВЕЗЛА ДО ПРЕД САМО СТРЕЉАЊЕ И ОСТАВИЛА ЗА УСПОМЕНУ СВОЈОЈ МАЈЦИ МИЛКИ. НА СРЕДИНИ МАРАМИЦЕ ИЗВЕЗЕНЕ СУ ЦРНИМ КОНЦЕМ РЕШЕТКЕ И СИЛУЕТА ДЕВОЈКЕ. ДЕСНО — „СТАЛНО МИСЛИМ НА ВАС И ЧЕКАМ ДА МЕ ИЗВЕДУ". ИСПОД РЕШЕТАКА И СИЛУЕТЕ ИЗВЕЗЕНО ЈЕ „РАДА НИКОЛИБ, Б. БАШТА, РОБЕНА 28. VII 1922. ГОДИНЕ, УХАПШЕНА 1. I, ОСУБЕНА 24. I, СТРЕЉАНА. . . ПОЗДРАВ СВИМА МИЛИМ И ДРАГИМ ВАША РАДА. 25. VII. . . НЕ ТУГУЈТЕ НИСАМ ЈЕДИНА, МНОГИ ПОШТЕНИ И НЕВИНИ СУ НАСТРАДАЛИ. . .”. У ВРХУ МАРАМИЦЕ ИЗВЕЗЕНО ЈЕ: „ЗА УСПОМЕНУ МОЈОЈ ДРАГОЈ МАМИЦИ — ОД ЊЕНЕ БЕРКЕ РАДЕ”. А МАЛО ДАЉЕ: „ПОЗДРАВ МАМИЦИ, ЦАКИ, САВИ, ТОМИ 20. VII ИЗИАД НАТПИСА „ЗА УСПОМЕНУ МОЈОЈ ДРА- ГОЈ МАМИЦИ — ОД ЊЕНЕ БЕРКЕ РАДЕ” ИЗВЕЗЕНА СУ ИМЕНА И ПОЧЕТНА СЛОВА ПРЕЗИМЕНА И ДАТУМИ СТРЕЉАЊА РАДИНИХ ДРУГОВА И ДРУГАРИЦА, КОЈИ СУ ПРЕ ЊЕ ИЛИ КАСНИ1Е ДОВЕДЕНИ У ЛОГОР НА БАЊИЦИ. НА ОВОЈ НЕОБИЧНОЈ МАРАМИЦИ КОЈУ ЈЕ РАДА ВЕЗЛА У ПРЕДАХУ ИЗМЕБУ БАТИНА И ИШЧЕКИВАЊА ДА ЈЕ „ПОЗОВУ” И ИЗВЕДУ ПРЕД ЦЕВИ ПУШАКА МОЖЕ СЕ НА СИТНОМ ВЕЗУ ОВЕ МЛАДЕ РАДНИЦЕ, ВЕРКЕ ПРАЉЕ, ПРОЧИТАТИ ТЕКСТ КОЈИ РЕЧИТИЈЕ ОД СВАКОГ ДОКУМЕНТА ГОВОРИ О СТРАДАЊИМА И ХЕРОЈСТВУ ЊЕНОМ И ДРУГИХ СУЖЊЕВА. 9. V ПЕТРА Ј. (ЈАЊУШЕВИК), ЈЕЛЕНА Т. (ТАДИВ), АДАМ Т. (ТАДИБ), МИКО М. (МАЛИНИВ), ЈОВО Ш. (ШЕБЕРИНОВИБ), МИЛОСАВ Т. (ТРИШИБ), ЗОРКО Д. (ДАКИБ), ЉУБИША Н. (НИНЧИБ), ЦВЕТКО Ј. (ЈЕЛИСАВЧИБ), ЛАЗАР Ј. (ЈУГОВИБ), БЕДО Ј. (ЈОКСИМОВИБ), НЕША (ЈОВАНОВИВ МИШО), ЖАРКО Ј. (ЈЕЛИСАВЧИВ), СЛАВОМИР Б. (БОРБЕВИБ), КИКАН Б. (БЕНИБ), РАЈКО Т. (ТАДИБ). 176 20. VII ДРАГИ Т. (ТРИШИБ) 22. VII ЈОВАНОВИВ ЉУБИНКО АЦА С. (СТАМЕНИБ) 24. VII МИЛЕНКО-МИЛЕ (ТОПАЛОВИБ) 26. VII МИКОШ С. (СТОЈИБЕВИБ) 27. VII МИЛУТИН Л. (ЛУКИБ) 29. VII РАЈАК П. (ПАВИБЕВИВ) 31. VII БРАНКО Ј. (ЈОВАНОВИБ) ЈУГОВИБ МИЛОЈЕ) 1. VIII ДРАГОМИР Ч. (ЧУЧКОВИВ) И ВЕЉКОВИВ М. (МИОДРАГ) 2. VIII НА МАРАМИЦИ ЈЕ ОСТАО НЕИЗВЕЗЕН САМО ЈЕДАН ДАТУМ, ПОСЛЕДЊИ У ЊЕНОМ ЖИВОТУ, ДАТУМ ЊЕНОГ СТРЕЉАЊА: 20. VIII 1942. ГОДИНЕ ЏЕЛАТИ СУ ЈЕ СА МНОГИМ ОДВЕЛИ НА СТРЕЛИШТЕ. НА РАСТАНКУ СА СВОЈИМ ДРУГАРИЦАМА ОНА ЈЕ ЈЕДВА УСПЕЛА ДА НЕДОВРШЕНУ МАРАМИЦУ УРУЧИ СВОЈОЈ ДРУГАРИЦИ МИРИ ЈОВАНОВИВ, КОЈА БЕ ЈЕ КАО ПОРУКУ И ПОСЛЕДЊИ ПОЗДРАВ ПРЕДАТИ РАДИНОЈ МАЈЦИ �на Бањици од 12. VI, стрељана 1. X 1943. У затвору је зверски мучена („Глас”, бр. 41, 10. VII 1945); Олга Лазар, домаћица из Вреоца, рођена 1905. у Јарку, у логору од 10. VII 1943, стрељана 21. X 1943. („Глас”, бр. 42, 17. VII 1945); Ружа Вучетић из Београда, ухапшена 9. IX 1944. (Савезно јавно тужилаштзо, Зл. бр. 14405, Рег. зл. 16544 и 14903). У логору на Бањици је 1944. године стрељана Милица Кудра, из Београда (Савезно јавно тужилаштво, Зл. бр. 14405, Рег. зл. 16359). Пред ослобођење, у јесен 1944, ухваћена је Олга Миливојевић из Баћевца, рођена 19. X 1919, врло храбар теренски радник, предата је Гестапоу и стрељана на гробљу. Септембра 1944. године стрељана је и Милица Натијало, радница, рођена 1905. године у Бос. Дубици. Врло млада укључила се у напредни раднички покрет Загреба и учествовала у свим акцијама. Године 1941. долази као избеглица у Београд, одмах се овде укључује у НОП, скупља прилоге у радионици где се запослила, проширује рад, набавља санитетски материјал и шаље га у одред; затим организује пребацивање компромитованих другова из Београда у партизане. Ухапшена је крајем августа, премлаћена на саслушању и руку су јој сломили, тако да су је морали упутити у болницу. Чим је мало прездравила, враћена је у полицију и поново подвргнута мучењу. Стрељана је. Ништа није признала ни одала. На Гробљу стрељаних родољуба, на Новом гробљу у Београду, записана су још и ова имена жена, без икаквих ближих података: Милка Вуковајац, Бојка Дабић, Милка Денић, Славка Димитријевић, Радојка Ђуричић, Милица Илић, Радмила Лалић, Дикосава Миленковић, Даница Младеновић, Јагода Новаковић, Ружа Петровић, Даница Привежић, Божана Радовановић, Зорка Арсенијевић и четири неидентификована женска леша. Многе жене су као симпатизери или сарадници НОП-а, и многе као таоци за мужа, брата или своју децу у партизанима, хапшене и теране у логор на Бањици. Године 1941. ухапшене су: Косара Дрињаковић, професор, под сумњом да је левичарски настројена, и оптуштена из службе, и Мира Кротић, члан партијске ћелије у Заводу за израду новчаница, која је убрзо затим пуштена јер јој кривица није могла да буде доказана. Она се затим преко везе пребацила у Загреб и тамо наставила рад. СТАНИЦА НАЧЕВИЋ, рођена 1905. у Кулиновцима, код Чачка; одрасла је као подсвојкиња професорке Милеве Петковић, једне од првих жена комуниста у Србији. Године 1924. дошла је у Београд да учи кројачки занат; одмах се укључила у раднички покрет, ступила је у „Абрашевић", затим у синдикат текстилних радника; учествовала је у штрајковима и осталим акцијама напредног радничког покрета. После штрајка солидарности са радницима штофаре Владе Илића, априла 1940. отпуштена је из службе, из Текстилне А.Д. Исте године примљена је у чланство КПЈ и постала секретар партијске ћелије у Текстилној А.Д. Под окупацијом, је учествовала у саботажи и другим акцијама диверзије против окупатора; у њеном је стану била смештена емисиона радио-станица и умножавани су неки партијски прогласи. Ухапшена је августа 1941. у групи са Илонком Валгони, Маријаном Грегоран и другим текстилним радницима; из Специјалне полиције пребачена је на Бањицу, одакле је због недостатка доказа пуштена 1942. Сада је пензионер. МИЈ1ИЦА МИХАЈЈ1ИЦА, текстилна радница у штофари Владе Илића, рођена 12. априла 1922. године у Стабанџи (Босанска Крупа), као напредна омладинка и радница примљена је у Партију уочи рата. Под окупацијом је наставила рад. Ухапшена је септембра 1941. године на денунцијацију једне раднице. У полицији је претучена, али је издржала сва мучења и ништа није одала. Пребачена је у логор на Бањици 11. септембра 1941. године. Стрељана је у првој групи жена 19. септембра исте године. Пркосила је непријатељу и приликом стрељања узвикујући пароле. • ЗОРА СЕЈ1АКОВИЋ, кројачка радница, рођена 28. марта 1913. године у Голубинцима, Рума, предратни активиста напредног радничког покрета и члан КПЈ. Под окупацијом је наставила рад и од септембра 1941. до марта 1942. године била је секретар једне партијске ћелије. Наставила је рад и после „мартовске провале" 1942. године. Ухапшена је 23. септембра 1942. године. У полицији је страховито тучена, ноге су јој биле у ранама. Издржала је сва мучења и никог није одала нити теретила. Пребачена је у логор на Бањици 26. октобра 1942. Стрељана је 25. маја 1943. године. • ДРАГИЦА ЋОРКОВИЋ, текстилна радница, рођена 5. маја 1909. године у Старом Петровом Селу, предратни активиста напредног радничког покрета. Радила је у Београдској текстилној АД и активно учествовала у раду синдиката и акцијама које је организовала Партија уочи рата. Примљена је у КПЈ фебруара 1941. Под окупацијом је наставила рад; прикупљала прилоге за НОФ, проналазила станове за скривање илегалаца и одржавање састанака, растурала летке и обухватала радом за НОП нове људе. Ухапшена је у „мартовској провали“ 1942. године. У полицији је страховито мучена, али ништа није признала. Пребачена је у логор на Бањици. Стрељана је 1943. године. 177 ЈВУБИЦА СТОКИЋ, студент права, предратни активиста напредног радничког покрета. Под окупацијом је наставила рад. Као члан КПЈ прикупљала је прилоге за НОФ на територији своје партијске ћелије. После „мартовске провале“ 1942. повезивала је неке чланове Партије. Половином 1942. године запослила се као кућна помоћница код једног педикира да би могла слободно да обавља своје задатке. Учествовала је у растурању летака уочи 7. новембра 1942. Ухапшена је почетком 1943. на доставу газде. У полицији је претучена и послата на лечење у притвореничку болницу, а затим у логор на Бањици, одакле је изведена и стрељана у последњој групи жена 11. септембра 1944. године. • АНЂЕЛКА РЕБРАЧА—РАДУНОВИЋ, чиновник Министарства финансија, рођена је 1915. године у Мајским Пољанама код Глине. Пре рата била активиста Омладинске секције Женског покрета и Задруге младих девојака. Кандидована је за члана КПЈ у партијекој ћелији у Министарству финансија. Учествовала у свим акцијама које су у почетку устанка извођене у Београду; осим што је организовала болничке курсеве, прикупљала је и преносила санитетски материјал, проналазила станове за илегалце итд. Ухапшена је септембра 1942. године; после 6 недеља пребачена у логор на Бањици; маја 1943. отерана је са групом затвореница на принудни рад у Банатски Брестовац. После покушаја бекства поново је враћена у логор, децембра исте године, и у њему остала до његовог расформирања. ф ДАНИЦА МИХАИЛОВИЋ, професор, рођена је 1901. године у Селевцу (Смедерево) у учитељској породици. Гимназију и Филозофски факултет завршила у Београду издржавајући се од давања часова. Као студенткиња је пришла напредној омладини, а као професор ширила напредне идеје међу средњошколском омладином у местима у којима је службовала.. Десет година је са пуно одговорности радила и на Црвеној помоћи. У устанку се нашла у Лозници, где је премештена као избеглица из Кикинде, и ту се одмах укључила у припреме за устанак са групом напредних професора. За време прве непријатељске офанзиве повукла се у Ужице, где је радила као коректор „Борбе“. Због наглог надирања Немаца изгубила је везу с јединицама, али је успела да дође до Београда децембра 1941. године. Одмах је успоставила везу с партијским радницима који су радили у техници МК КПЈ за Београд и укључила се у рад. Ухапшена је у провали јануара 1943. У полицији се добро држала. Никога није открила нити теретила, а ни свој рад није признала. После завршене истраге пребачена је у логор на Бањици, где је остала до расформирања 3. октобра 1944. године. Примљена је у Партију 1945. године. Носилац је Споменице 1941. Ф ДОРА ФРАЈДЕНФЕЛД, студент филозофије, рођена 19. априла 1919. године у Београду, укључила се у напредни средњошколски покрет као ученица гимназије. Још активније је наставила �дад по доласку на студије. Примљена је у Партију на Универзитету. Под окупацијом је била најпре рејонски .техничар СКОЈ-а, а затим рејонски партијски техничар. Ухапшена је у мартовској провали 1942. године под именом Марте Чупић. Пребачена је у логор на Еањици и стрељана. • ЈЕЛЕНА - ЛЕНЧЕ ХАЦИ - НИКОЛИЋ, радница из Београда, предратни активиста напредног радничког покрета и члан КПЈ. Под окупацијом је радила у млекари у Француској ул. бр. 5, која је била партијски пункт. Била је секретар_ једне партајске-ћелије у IV рејону. Ухапшена је 17. фебруара 1942. године, пребачена у логор на Бањици 11. априла исте године, стрељана у Јајинцима 25. маја 1943. године. Имала је добро држање и у полицији и у логору. • МАРИЈАНА ГРЕГОРАН, текстилна радница, рођена је 24. јануара 1921. године у Хадешану, Међумурје. Дошла је у Београд неколико година пред рат и, још врло млада, запослила се у штофари Владе Илића. Одмах се укључила у напредни раднички покрет, те је 1938. учлањена у КПЈ. Узела је видног учешћа у организовању радника и активно учествовала у свим акцијама које је водила Партија. Године 1940. ушла је у МК СКОЈ-а и исте године постала члан ПК СКОЈ-а за Србију. По окуиацији радила је са омладином на Карабурми. Ухапшена је 25. августа 1941. на уличном састанку. После страховитог мучења у Специјалној полицији пребачена је у логор на Бањици и стрељана у првој групи жена, 19. септембра 1941. године. ЉУБИЦА НОВАКОВ, текстилна радница из Београда, рођена 1920. године у Мокрину, радила је у текстилној фабрици „Елка“. Била је члан КПЈ. Под окупацијом је наставила рад. Ухапшена је септембра 1942. године и убрзо пуштена, јер јој кривица није могла бити доказана После изласка из затвора отишла је у Космајски одред. Почетком априла 1943. године Космајски одред водио је борбу са љотићевцима и Немцима код села Лисовића и у тој борби претрпео тешке губитке. У борби је заробљена и одведена на Бањицу. 14. јула 1943. године. Стрељана је 1. октобра исте године. Кад су је изводили на стрељање, није хтела да скине своју црвену хаљину, због чега су је много тукли. И у Специјалној полицији и приликом извођења на стрељање имала је добро држање. • ДУБРАВКА-АША БИЈЕЛИЋ, студенткиња из Београда, рођена 1918. године у Бихаћу, пре рата се укључила у напредни средњошколски покрет. Под окупацијом је наставила рад. Била је члан једне партијске ћелије на Сењаку и члан руководства СКОЈ-а I рејона. У њеном су се стану у Сувоборској улици одржавали састанци МК СКОЈ-а. Учествовала је у разним акцијама и преносила оружје за њихово извршавање. Откривена је марта 1942. године и склонила се у околину Београда. Требало је да оде у партизане, али је крајем 1943. године ухваћена и 12. априла 1944. године одведена у логор на Бањици. Стрељана је 7. септембра исте године. ВЕРА ЈАНИЋИЈЕВИЋ, службеник Електричне централе, активни учесник у напредном покрету од пре рата. Рођена је 18. априла 1915. године у Смедереву. Под окупацијом је наставила рад, али је већ 1941. године ухапшена. У полицији се одлично држала, ништа није признала, па је пуштена на слободу. Наставила је рад. Поново је ухапшена у пролеће 1942. године и претучена у полицији, па је послата у болницу на лечење и још неизлечена пребачена у логор на Бањици. Никога није одала, држала се херојски. Стрељана је 25. маја 1943. године. • РЕА АЛМУЗЛИНО-РОТ, апотекар, рођена 13. октобра 1919. године у Београду, укључила се у напредни средњошколски покрет као ученица IV женске гимназије и ту примљена у СКОЈ. По директиви Партије радила је у организацији скау.та и гутемплера. После завршене гимназије запослила се као чиновник Београдске општине и тада се укључила у рад СБОТИЧа. Учествовала је у свим акцијама уочи рата. Кандидована је за члана КПЈ 1941. године. Јула 1941. је са целом породицом напустила Београд и прикључила се партизанима. Била је четна болничарка у II пролетерској бригади. У Дрнићима је завршила апотекарски курс и послата у III дивизију, у којој је остала до V офанзиве, када је постала референт санитета у X херцеговачкој бригади и обављала ту дужност до децембра 1944. Јануара 1945. године радила је као фармацеут при КНОЈ-у у Београду. Уписала се на факултет и завршила фармацију. Сада ради као војни апотекар. Носилац је Споменице 1941. У НОП су јој погинула два брата и мајка Тереза, која је радила у Централној болници и страдала заједно с болницом у V офанзиви. • ВЕРА СПАСИЋ-СМИЛЕВСКА, банкарски чиновник из Београда, рођена 1917. године, пре рата се укључила у напредни раднички покрет. Активно је радила у Омладинској секцији Женског покрета и Задрузи младих девојака. Под окупацијом је наставила рад. Била је кандидат за члана КПЈ у партијској ћелији Државне хипотекарне банке. Ухапшена је децембра 1941. године због своје предратне активности. Како полиција није имала података о њеном раду, а она ништа није признала, после извесног времена је пуштена. Наставила је рад. Поново је ухапшена у провали септембра 1942. године. Овога пута полиција је имала доказа о њеном раду, па ју је подвргла страховитом мучењу. Упркос зверском терору, Вера се херојски држала и ништа није признала. Пребачена је у логор на Бањици 18. децембра 1942. Маја 1943. одведена је на принудни рад у Банатски Брестовац, а децембра исте године поново враћена у логор, где је остала до његовог расформирања 3. октобра 1944. године. И у логору и на принудном раду имала је добро држање. Активно је учествовала у свим логорским акцијама и увек о свим питањима имала правилан став. Скромна и једноставна била је блиска другарицама и оне су је волеле и цениле. Носилац је Споменице 1941. 178 Почетком 1942. године ухапшене су: Јелена Билбија-Лапчевић, спикер Радио-Београда, Владислава Вучковић (ухапшена 2. фебруара, а пуштена 8. маја 1943), мајка Светлане Крстић (у чијем је стану у улици Жоржа Клемансоа ухваћена Јелена Ћетковић), Спаса Лапчевић, Божидарка Максимовић, професор (пуштена после краћег времена и отад живела у илегалности), Вера Марковић, ЈБуба Митровић, Александра Стајић, чистачица Задужбинског одсека Министарства просвете, Радмила Стефановић, Душанка и Милица Цветић. Многе другарице, ухапшене 1941. или 1942. године пребачене су затим у логор на Бањици. Међу њима су биле: Јелица Васић, домаћица (у логору од 2. децембра 1941, пуштена 3. јуна 1943), Дарослава Вијоровић, вајарка (ухапшена у јесен 1941, пуштена из логора 1942), Мерима Вулић (доведена у логор 9. октобра 1941, пуштена 10. X 1942), Клавдија Жухина, новинар (у логору од краја 1941, до јесени 1942), Јелена Милин (ухапшена као талац за мужа 31. X 1941, пуштена из логора 16. V 1943); Јованка ПоповићБуба, студенткиња, кандидат за члана КПЈ (крајем септембра 1941. доведена на Бањицу, пуштена новембра 1942), Тумин Зоја, професор из Прокупља (на Бањици септембра 1941), Ангелина Аврамовић (у логору од 10. V 1942, до 8. XI 1942), Слобода Алимпијевић, настојница (у логору од 26. X 1942. до 28. IX 1943), Јулка Васиљевић, кројачица (у логору од 26. X 1942. до 23. XII 1943), Милева Веселинов, домаћица (у логору од 22. X 1942. до 20. XII 1943), Вида Милојевић, правник, члан КПЈ (ухапшена марта 1942, на Бањици од 30. IV 1942, остала у логору до расформирања), Вишња Никезић, домаћица, талац за сина (хапшена 9. I 1942, у логору до 9. IX 1942, други пут од 13. III 1943. до 25. VI 1943), Даница Радовић (ухатиена октобра 1942, задржана годину дана у логору на Бањици), Снежана Рајков, кројачка радница, члан КПЈ (ухапшена крајем јануара 1942, пуштена из логора 23. XI 1943), Катарина-Каја Ракић, чиновник Аграрне банке (ухапшена јануара 1942, из логора пуштена маја 1942). Године 1943. упућене су у логор на Бањици: Зорица Андрић, домаћица (од 29. IX 1943. до 8. VII 1944), Јелена Антић, радница (ухапшена 23. I 1943. у логору 4. III 1943. до 12. IV 1944), Милена Атанацковић, начелник Министарства социјалне политике (ухапшена маја 1943, у логору 12. VIII 1943, �вођена на принудни рад фебруара 1944, враћена 16. III 1944), Иванка Банковић, домаћица (од 16. IX 1943. до 29. VI 1944), Надежда Васиљевић, матурант (од 29. XII 1943. до расформирања логора), Вукосава Вучковић (ухапшена 22. X 1943. у логору до расформирања), Војислава и Драгослава Гавровић (у логору до расформирања), Нада Димитријевић, адвокатски приправник (од 6. III 1943. до 1. VII 1944), извршила самоубиство у лето 1945, Стана Јаковљевић, ухапшена као талац за мужа (у логору 28. III 1943. до расформирања), Вука Кумар (у логору кад и сестре Букумировић, преко једног кључара слала поруке и писма Србијанкина и Јокина из логора), Сузана Мамужић, домаћица (ухапшена 9. IX 1943. у логору до расформирања), Јела Николић (ухапшена јуна 1943, у логору до расформирања), Добрила Тодоровић, апотекар (ухапшена 22. X 1943, у логору до 12. IV 1944), Славка Томић (ухапшена 13. IX 1943, у логору до расформирања), Ковиљка Урошевић, адвокатски приправник (ухапшена 19. III 1943. у логору од 22. IV 1943. до 7. II 1944). Године 1944. доведене су у логор: Анђелка Аврамовић, ученица (у логору од 16. VI 1944), Десанка Бабић, домаћица (у логору од 17. IV 1944), Милка Бубало, матуранткиња (у логору од 19. I 1944), Зорка Буловић (у логору од 12. IV 1944), Милена Васиљевић, професор (у логору од 17. IV 1944), Јованка Вељковић, из Миријева (у логору од 21. VI 1944), Божица Веселиновић, бројачица (у логору од 12. IV 1944), Катарина Вилић, домаћица из Кијева (у логору од 21. VI 1944), Божана и Олга Јосимовић, учитељице у пензији (у логору до расформирања као таоци за своје синове), Радмила Михаиловић (ухапшена маја 1944, у логору до расформирања). V скојевским провалама ухапшене су, поред других: Милица Голубовић, члан актива којим је руководила Радмила Јовић-Малецка и Мара Остојић, кројачка радница, члан истог актива, уханшене јануара 1942. година на скојевском састанку (у логору од 18. I 1942, пуштена јула исте године), ЈБубица Чанковић-Сека, ученица гимназије, члан актива којим је руководила Ружица Шојић (у логору од 18. I 1942, касније у Заводу У Смедеревској Паланци). У средњошколској провали СКОЈ-а половином 1942. године ухапшена је поред других и Ђина Вукчевић, ученица II женске гимназије (са Бањице пребачена у Сме- РУЖА ЈОВАНОВИЋ рођена 18. децембра 1904. године у Бајмоку, предратни активиста напредног радничког покрета, у устанку износила лекове и санитетски материјал из завода и слала у одреде; одржавала везу са унутрашношћу. Откривена је у мартовској провали, али је успела да избегне хапшење и да настави рад под лажним именом. Поново је ухапшена у лето 1942, у блокади болнице; у полицији је страховито мучена, али ништа није признала. Августа исте године је пребачена на Бањицу. Стрељана је 14. маја 1943. Била је скромна, тиха и повучена, али врло упорна и енергична када је имала да изврши задатак. • МАРИКА КОТЕВИЋ-СТОЈАНОВИЋ, студент теологије из Београда, рођена је 1917. године у Титовом Велесу. У Београд је дошла 1928. и после завршене гимназије отпочела је да студира математику, али је због тешке материјалне ситуације у породици прешла на Теолошки факултет. Припадала је напредном студентском покрету и учествовала у разним акцијама које је Партија изводила уочи рата. Под окупацијом је наставила рад. Била је курир ОК КПЈ за Аранђеловац. Од фебруара 1942. године била је курир између ОК КПЈ за Аранђеловац и ПК КПЈ за Србију, а затим курир између ПК КПЈ за Србију и више окружних комитета. У лето 1943. године одвела је из Београда на терен Аранђеловца Благоја Нешковића. Вршила је дужност курира све до краја јуна 1944. године када је, заједно са мајком, ухапшена и отерана у логор на Бањици, где је остала до расформирања логора. Полиција није имала податке о њеном раду и ухапсила ју је као таоца. Носилац је Споменице 1941. • БРАНКА САВИЋ рођена 19. X 1914. у Књажевцу, дипломирала је на Филозофском факултету у Београду. У Паризу се 1936. године повезала са групом напредних југословенских студената и укључила у рад Југословенског комитета за помоћ Републиканској Шпанији. После повратка у Југославију, 1939. године, била је једно време члан Одбора за помоћ бившим борцима интернационалних бригада, који су после одлуке о повлачењу интернационалних бригада са бојишта Шпаније били конфинирани у логорима на југу Француске. Била је врло активна у Омладинској секцији Женског покрета. Године 1940. учлањена је у КПЈ и ушла у Централни одбор Народне помоћи. У устанку 1941. организовала је политички рад на курсевима прве помоћи. У јулу исте године отишла је по задатку из Београда, радила на радио-вестима, била у ослобођеном Ужицу секретар партијске ћелије текстилаца, радила са женама у околним селима и у агитропу Врховног штаба. За све време рата била је шифрант на радио-вези. Од формирања Пратећег батаљона при Врховном штабу била је секретар партијске ћелије и до лета 1943. заменик политичког комесара Пратећег батаљона. У селима којима се кретао Врховни штаб формирала је партијске ћелије, народноослободилачке одборе и одборе жена. Има чин резервног мајора, носилац је Споменице 1941. и више одликовања. 179 ОЛГА ХИЦЛОВА, приватни намештеник из Београда, рођена 1. марта 1914. године у Ђуприји, Чехиња по народности. Пре рата се укључила у напредни раднички покрет и врло • активно радила у СБОТИЧ-у. Одмах после окупације земље била је члан женског актива, који је формиран од бивших чланица СБОТИЧ-а. Имала и задатак да проналази станове за одржавање састанака и прикривање илегалаца. Као и остале чланице актива, водила је једну групу жена с којом је политички радила и од које је прикупљала прилоге за НОФ. За исту је групу организовала предавања и практичну наставу за болничарски курс. Учествовала је и у разним акцијама саботаже, које су извођене 1941. године и касније. Актив је радио организовано све до јесени 1942. године када се распао због хапшења. Олга је том приликом избегла хапшење и наставила рад са својом групом. Успела је да се одржи до 10. септембра 1943. године када је ухапшена. У полицији се одлично држала: ништа није признала и никога није одала. После завршене истраге спроведена је у Гестапо, а затим у логор на Бањици, одакле је јуна 1944. транспортована за Аушвиц, где је остала до краја рата. • ПИРОШКА ХОЏИЋ, домаћица из Београда, рођена 4. јуна 1910. године у Новом Бечеју, укључила се у напредни раднички покрет 1939. године. Била је задужена да ради са домаћицама и учествовала је у свим акцијама које су извођене уочи рата. Наставила је рад и под окупацијом. Учествовала је у организовању санитетских курсева, примала је и растурала летке, прикупљала прилоге за НОФ и обухватала радом нове жене. Примљена је у Партију 1941. године, а почетком 1942. године била је секретар једне теренске партијске ћелије. Ухапшена је почетком марта 1942. године и после истраге пребачена у логор на Бањици. Касније је пуштена. Имала је добро држање у полицији, никог није теретила. • ЈУЛИЈА ДЕЛЕРЕ-НАДА, текстилна радница, предратни раднички борац и члан Партије, рођена је 8. децембра 1917. у Славонском Броду. Године 1939. по партијском задатку радила је у Савезу кућних помоћница, затим се истакла у организовању демонстрација жена чији су Мужеви, учесници у штрајку аеронаутичких радника, позвани на војну вежбу. Године 1940. била је секретар међупредузетне партијске јединице текстилаца и руководила акцијама око организовања штрајка текстилних радника. Хапшена је у више наврата. Била је инвалид у једну ногу и стога није могла да оде у одред, него је крајем 1941. упућена на партијски рад у Прокупље Била је секретар МК КПЈ и руководила Градским одбором Народноослободилачког фонда. Кретала се под именом Косаре Попадић. Ухапшена је почетком марта 1942. године, пребачена у Специјалну полицију у Нишу и у Нишки логор, затим у Београд, у логор на Бањици, одакле је 14. маја 1943. године изведена на стрељање. Имала је примерно држање и у полицији и у логору. �РУЧНИ РАДОВИ ЗАТОЧЕНИЦА НА БАЊИЦИ: БУКЕ ДИИИЕ, АЕПЕ СТАМЕНКОВИБ, ЛЕПЕ МИХАЈЛОВИБ-ОПИКЕ, ЛЕПОСАВЕ МИТРОВИБ, НАТАЛИЈЕ ЈЕРЕМИБ, РАДМИЛЕ МИЛ>КОВИБРАЈКОВИБ, ДАЦЕ ЈОВАНЧЕВИБ И ПЕТРАНЕ ЛУКОВИБ 180 �181 �РУЖИЦА ШОЈИЋ студент медицине, рођена 5. јуна 1920. у Београду, укључила се у напредни средњошколски покрет као ученица IV женске гимназије. Примљена је у СКОЈ пре рата а у КПЈ 1941. године. Била је члан руководства СКОЈ-а на Универзитету, а затим члан рејонског руководства СКОЈ-а. Била је један од организатора атентата на групу белогардејаца; прикупљала је прилоге за НОФ на територији своје партијске организације, а новембра 1941. године, као члан рејонског актива СКОЈ-а преносила је оружје за извођење акција. Ухапшена је у заседи 8 . јануара 1942. године, претучена у полицији и после десет дана пребачена на Бањицу. Лечена је у логорској болници и неизлечена враћена у собу смрти. Петог марта 1942. када је прозвана на стрељање, другарице су је понеле јер није могла да стане на ноге. Имала је увек беспрекорно држање — у полицији и у логору. • МАРИЈА РАЧКИ, кројачка радница из Београда, рођена 21. марта 1922. године у Ајбегу (Словенија), врло млада се укључила у напредни раднички покрет. Запослила се у трикотажи „Елка“ 1939. године. Радила је у УРС-овим синдикатима. Учествовала је у свим акцијама и штрајковима уочи рата. Радила је са омладином и 1940. године формирала један ужи актив. Под окупацијом је наставила рад. Јуна 1941. године ушла је у новоформирани МК СКОЈ-а. Организовала је атентате на полицијске агенте и била међу ороганизаторима паљења гараже „Форд“. Ухапшена је крајем 1941. године, и у полицији страховито мучена. Пребачена је у логор на Бањици 16. децембра 1941. године и сутрадан стрељана с већом групом другарица и другова. • ПЕРСА БЈ1АГОЈЕВИЋ, графичка радница из Београда, рођена 1. октобра 1907. у Брлогу (Оточац), пре рата се укључила у напредни раднички покрет. Децембра 1939. године била је члан партијске ћелије на терену Маркарнице и Цигар-папира. Под окупацијом је наставила рад. У лето 1941. године напустила је Београд и отишла у партизане. Ухваћена је крајем године као партизанка код Горњег Милановца и била под истрагом до априла 1942. године, када је пребачена у логор на Бањици, одакле је пуштена 15. јуна исте године. После изласка из логора запослила се као графичка радница и наставила рад. Поново је ухапшена у провали графичара у јесен 1942. и остала у затвору Специјалне полиције два месеца. После затвора запослила се у Савезу графичара. Одлазила је из Београда у село на неколико месеци из опрезности од новог хапшења. Јуна 1944. отишла је у Космајски одред, а касније се пребацила у I шумадијски одред, где је остала до 1945. године. Другарица је народног хероја Милана Благојевића. • ДЕСАНКА ЖАРИЋ, стручна учитељица из Београда, рођена 24. октобра 1913. године у Краљеву, после завршене ниже женске стручне школе у родном месту, дошла је у Београд, где је завршила вишу женску занатску школу са учитељским течајем. Пошто није могла да се запосли, радила је као волонтер у Управи државне болнице. Почетком 1935. године запослила се у Домаћој банци и тада се укључила у напредни раднички покрет. Врло је активно радила у Омладинској секцији Женског покрета и СБОТИЧ-у. Пре рата примљена је у Партију. Под окупацијом је наставила рад. Организовала је прикупљање прилога за НОФ и све прикупљене прилоге и новац смештала у своме стану, одакле је преко везе слала одредима. Од јесени 1943. године вршила је курирску службу за ПК КПЈ за Србију. У раду је била повезана са Вером Перишић-Додић, коЈа ју је после провале у октобру 1943. године повезала са чланом ПК КПЈ за Србију Светиславом Каначким од кога је добијала задатке и партијски материјал. У овој се провали одлично држала.1) Радила је са пуно елана. Састајала се по разним улицама са лицима која су јој прилазила са одређеном јавком и доводила их на састанке Каначком. На једном састанку је и ухапшена, 28. фебруара 1944. године, у Невесињској улици. Из затвора Специјалне полиције пребачена је у логор на Бањици 24. априла као кривац I категорије. Стрељана је у последњој групи жена 1 1 . септембра 1944. године. Заједно са осталим прозваним другарицама учествовала је у нападу на гестаповце и агенте који су их водили на губилиште. ОИРП, бр. 6268, IV, 1—11/1944. — Одломак вештаја ПК КПЈ за Србију од 15. IV 1944. год. из- • ЈУЛИЈАНА ДОГРАЈИЋ, текстилна радница из Београда, рођена 8 . јануара 1920. у селу Лазе, Славонска Пожега, укључила се у напредни раднички покрет 1937. године преко синдиката у Београду. Активно је учествовала у свим радничким акцијама, због чега је у два маха била хапшена и протеривана у родно место. После сваког протеривања враћала се у Београд и настављала рад. Маја 1941. године завршила је болничарски курс, а затим је и сама организовала курсеве. Примљена је у Партију јула 1941. године. У ћелији је одговарала за партијску технику. Наставила је рад и после мартовске провале 1942. као техничар једног рејонског комитета. Ухапшена је у провали 6 . октобра 1942. године, а 5. децембра је пребачена у логор на Бањици као кривац II категорије. Са Бањице је јуна 1943. године транспортована за Аушвиц, где је остала до краја рата. • МАРИЈА ПАЈИЋ, студент медицине из Београда, рођена 1920. у Драгутинову. Школовала се у родном месту и Кикинди, а 1939. године уписала се на Медицински факултет у Београду. Укључила се у напредни средњошколски покрет у гимназији у Кикинди, где је примљена у СКОЈ. Наставила је рад и на студијама. Године 1941. била је члан КПЈ; радила је у Војној болници, одакле је узимала санитетски материјал и слала за одред. Кад је откривена, склонила се у стан браће Ленард, одакле је требало да оде у одред, али је исте ноћи, између 4. и 5. септембра 1941. године, ухапшена и одведена у Специјалну полицију, где је страховито мучена. Ништа није признала. Пребачена је у логор на Бањици 12. септембра, а 19. је стрељана у првој групи жена. 182 деревску Паланку). У I женској гимназији ухапшене су: Драгојла Глишић, Драгиња Јањић (Јанчић?), Вера Милосављевић, Анка Михаиловић и Даница Николић. Из актива СКОЈ-а на Чубури ухапшена је Васиљка Петричевић (пуштена после 3 недеље). АНТИФАШИСТИЧКИ ФРОНТ ЖЕНА Одмах после ослобођења Београда нарочиту активност развиле су жене-активисти Народног фронта. Оне су се ангажовале у прикупљању помоћи за НОВ, нарочито за рањене борце у болницама. На многобројним конференцијама жена које су организовале активисткиње АФЖ, у граду је убрзо у свим рејонима основана организација АФЖ. Градски одбор АФЖ Београда формиран је децембра 1944. године и у њега су ушле: Ана Савић, домаћица, Вера Бркић, чиновник, Војка Јаковљевић, домаћица, Славка ПарентаМорић, студент медицине, Татјана Калајић, професор, Живана Станојевић, радница, Вукица Кнежевић, домаћица, Јелена Косановић, лекар, Стевка Лазовић, домаћица, Мерима Вулић, радница, Наталија Шојић, чиновник Хипотекарне банке, Милица Кићевац-Дедијер, домаћица, Криста Ђорђевић, председник, Јелена Поповић, суплент-секретар, Бранка Савић, професор, Радмила Бунушевац, новинар, Славка Анаф, домаћица, Ангелина Ковачевић, радница, Даница Михаиловић, професор, Анка Кумануди, домаћица, Лепа Жујовић, домаћица, Јованка Андријашевић, радница, Марија Дујмовић, чиновник ПТТ, Јулка Лазаревић, кројачица, Вера Смиљевић, чиновник Хипотекарне банке, Неда Оклобџија, професор, Зага Застријановић, чиновник ПТТ, Милица Парошки, трговац, Даринка Чукулић, домаћица, Катарина Божанић, чиновник, Олга Врабич, фармацеуткиња, Даринка Мародић, Лепа Нешић, професор, Вера Андрић, учитељица, Боса Ђорђевић, домаћица, др Марија Лазић, лекар, Оливера Марковић, радница, Вида Милојевић, правник, Даница Чупић, радница, Нада Кун, професор, Марга Поповић, домаћица, Спаса Вујасиновић, учитељица, Катарина Пејић, домаћица, Драга Ћертић, радница из Маркарнице, Петруша Зорић-Кочовић, радница, Милада Рајтер, прив. намештеник, Олга Тимотијевић, домаћица, Милица Стругар-Сарић, дипломирани правник, Ђелинео, професор, Јела Милић. �Двадесет осмог јануара 1945. године одржан је у Београду митинг жена Србије на коме је изабран Главни одбор АФЖ за Србију. На митингу је друг Тито у поздравној речи одао признање женама Србије за њихово учешће у народноослободилачкој борби, за све жртве и напоре које су поднеле у току народноослободилачког рата. У Главни одбор1) АФЖ за Србију изабране су: Спасенија-Цана Бабовић, члан Председништва АВНОЈ-а; Митра Митровић, повереник за просвету; Милица Дедијер, начелник Одељења за заштиту матера и деце; Ружа Прибићевић, члан Извршног одбора ЈНОФ-а Србије; Дана Станишић, чиновник Народне банке; Милева Планојевић, студент из Гуче; Милица Сарић, дипломирани правник; Лепа Жујовић, помоћник управника болнице; Боса Ђорђевић, члан Градског народноослободилачког одбора; Исидора Секулић, књижевник; Јелена Поповић, професор; Милева Бубало, домаћица; потпуковник др Јулка Мештеровић, лекар; Славка Морић, студент, Разуменка Петровић, професор; Марга Поповић, домаћица; Радмила Бунушевац, новинар; капетан Бранка Савић; мајор Савка Јаворина; Фрида Филиповић-Тасић, књижевник; потпоручник Даница Милосављевић; мајор Саша Божовић; Мара Таборска, чланица Народног позоришта; Вида Чубриловић-Копривица, шеф Одељења за пољопривредну наставу; Мина Петровић, радница из Крагујевца; Душанка Симовић, сељанка из Дреновца; Нада Матејић, сељанка из Сипића; Радојка Савић, сељанка из Доње Шаторње; Ђурђица Војиновић, професор из Аранђеловца; Бранислава Нешић, учитељица из Тополе; Оливера Марковић, домаћица из Крагујевца; Гроздана Стошић, домаћица из Врања; Драгица Јовановић, сељанка из Бунушеваца; Николија Петровић из Аранђеловца; Ратка Петровић из Црне Траве; Анкица Вацић, радница из Пирота; Ната Павловић, сељанка из Студена; Мара Миљковић, сељанка из Лапотинца; Јованка Миљанић, сељанка из Пусте Реке; Параскева Стојановић из Лесковца; Зора Стевановић, професор из Лесковца; Драга Диманић, домаћица из Власотинаца; Милина Ракић из Црне Траве; Милена Ускоковић, домаћица из Прокупља; Стана Динић, сељанка из Доње Речице; Рада Дедијер, радница из Прокупља; Наранџа Марковић из Драгуше; Боса Цветић, посланик из ‘) „Политика”, 30. јануара 1945. ПЕТРУША КОЧОВИЋ-ЗОРИЋ, службеник из Београда, рођена 12. јула 1912. године у Никшићу, укључила се у напредни покрет у Београду 1937. године. Активно је радила у Женском покрету и организовала рад жена на Чукарици и у Жаркову. Организовала је активе жена у Маркарници, Цигар-папиру и Заводу за израду новчаница. Одржавала је везе с тим активима и давала им задатке. Учествовала је у свим акцијама које је Партија изводила у то време. Примљена је у Партију децембра 1939. године. У њеном су се стану, од 1936. године, одржавали илегални састанци и скривали компромитовани другови. Ту је 29. марта 1941. године одржано саветовање ПК КПЈ за Србију, коме је присуствовао друг Тито. Одмах после капитулације Југославије у њен стан су почели да долазе илегалци. Кад је почео устанак, имала је задатак да ради у Београду. Једно време одржавала је везу с Космајским одредом. Носила је у одред санитетски материјал и водила људе из Београда — борце, а из одреда носила писма секретару своје јединице. Затим је добила задатак да организује курсеве за прву помоћ. Била је члан теренске партијске ћелије чији је секретар била Лепа Лалош-Вујошевић. Почетком 1942. године постала је секретар Рејонског одбора НОФ у коме је остала до хапшења 19. маја 1942. године. После неколико дана пребачена је у логор на Бањици, где је остала до његовог расформирања 3. октобра 1944. године. Носилац је споменице 1941. • ВЕРА НЕНАДОВИЋ из Београда, рођена је 15. маја 1915. године у Горњем Милановцу. Пре рата је постала симпатизер Партије под утицајем своја три брата, који су активно радили у напредном радничком покрету. Од 1937. године у њеној су се кући скривали комунисти које је полиција прогонила. Септембра 1940. године, са својим мужем инжењером Мирком Ненадовићем, сазидала је малу кућу у Новој улици на Дедињу, у којој је већ крајем децембра одржано саветовање ПК КПЈ за Србију. Марта 1941. године на мансарди је монтирана илегална пријемна и отпремна радио-станица. Тридесетог маја у кућу је дошао друг Тито и остао ту све до 10. септембра, неколико дана пред свој одлазак у западну Србију. Пратила је друга Тита приликом његових излазака из куће, да би били што мање упадљиви. После одласка друга Тита, кроз њену кућу су прошли многи илегалци. Ту је половином 1942. године дошао Мирко Томић, члан Главног штаба за Србију. Ишла је с њим као извидница. Јануара 1943. године, пратећи Мирка, наишла је на заседу полиције и ухапшена је. Пуштена је истог дана, али више није смела да остане у својој кући. Септембра 1943. године се пребацила у Срем, одакле је упућена у Босну, у I бригаду XVI дивизије. Радила је на техници у Штабу дивизије. Почетком априла 1944. године рањена је у ногу у борби са Немцима код села Бирча и упућена је на лечење у болницу. Четници су је заробили у лето 1944. године при покушају да се чамцем пребаци преко Саве у Срем. Предата је Немцима у Бијељини, одакле је одведена у затвор у Брчком. Другом половином августа је транспортована за Београд, у 183 партизански заробљенички логор на цигл&ни Милишића, на Звездари, где се водила под именом Данице Гајић, родом из Сурчина. Из овога логора у септембру је одведена у Немачку у неке бараке испред концентрационог логора Бухенвалд, где је остала до краја рата. Носилац је Споменице 1941. • МИЉА ЖИВКОВИЋ-СТОЈАДИНОВИЋ, чиновник Хигијенског завода, активиста НОП. Уочи рата и на почетку окупације била је партијско упориште у својој установи и курир између Београда и Ужица. Узимала је лекове и санитетски материјал из Дечјег опоравилишта на Тари и носила партизанима. Ухваћена је крајем 1941. године. У полицији је страховито тучена. Била је сва у ранама кад је дотерана у логор на Бањици. Из логора је одведена на принудни рад у Банатски Брестовац, одакле је побегла и прикључила се партизанима. Носилац је Споменице 1941. • НАТАЛИЈА-НАТАША ЈЕРЕМИЋ, дипломирани правник, рођена 3. новембра 1913. године у Москви. Укључила се у напредни покрет као ученица гимназије у Сремским Карловцима. Године 1932. уписала се на Правни факултет Београдског универзитета и одмах се укључила у рад напредне студентске омладине. Учествовала је у студентским демонстрацијама 1936. године, због чега је ухапшена и кажњена са десет дана затвора. Активно је радила у Омладинској секцији Женског покрета и била члан редакција часописа „Жена данас“. Под окупацијом је наставила рад. Примљена је у Партију у јесен 1941. године. Била је члан одбора Народноослободилачког фонда (НОФ) VII рејона. Ухапшена је 5. маја 1942. године и после ислеђења у затвору Специјалне полиције упућена у логор на Бањици. Стрељана је у Јајинцима 9. марта 1943. године. ДАНИЦА ДАБИЋ-ЛОНЧАР, професор, рођена 1. XI 1910. године у селу Рујевцу, Хрватска. Укључила се у напредни раднички покрет пре рата као професор у Пакрацу, где је примљена у Партију. Почетком 1942. године избегла је из Хрватске у Београд и одмах се укључила у рад. Априла 1942. је постала курир ПК КПЈ за Србију, а нешто је касније прешла у партијски стан у Шумадијској ул. бр. 187, који је био седиште ПК. Стан се водио на име њеног зета инж. Мирослава Павловића. И после преласка у овај стан, наставила је курирску дужност. Ухапшена је 8. X 1943. У полицији је страховито мучена, добро се држала. После завршене истраге пребачена је крајем године у логор на Бањици, као кривац I категорије. Кад је стигла у логор, Вујковић ју је питао да ли је и сада комуниста, а она му је одговорила: „Сад и увијек, и кад бих се хиљаду пута родила, увијек бих жељела да будем само комуниста." Стрељана је са сестром Невенком Дабић 7. IX 1944. године. �ВЕРА ДИМИТРИЈЕВИЋ, кројачица из Београда, рођена је 1906. године у Сарајеву, дошла је у Београд 1938. године и од тада почиње њен активни рад у антифашистичком покрету. Радила је на организовању помоћи шпанским борцима и била је члан Одбора за помоћ шпанским борцима. У њеном су се стану одржавали састанци ПК КПЈ за Србију, а коришћен је и за везу и као склониште курира и илегалаца. Примљена је у Партију у лето 1941. године и од тада је курир ПК КПЈ за Србију. Кретала се с немачким „аусвајсом“ под именом свога мужа Немца Хермана. Преко ње је ишла и веза са ЦК КПЈ за Хрватску. Новембра 1941. године отпратила је до Рудника Цану Бабовић и Љубинку Милосављевић. Путовала је и у Косовску Митровицу с поштом за Светозара Вукмановића-Темпа. Повезивала је са ПК КПЈ за Србију чланове Партије који су као избеглице прелазили у Србију. Октобра 1943. године, после провале у Београду, пребацила се с једном групом партијских радника у Срем, одакле је прешла у источну Босну, где је почетком 1944. године похађала партијски курс, који је држала Милка Минић. После завршеног курса пребачена је с целом групом у Мачву. Одавде је послата да успостави везу са ПК КПЈ за Србију, али пошто није могла да се пробије код Шапца, препливала је Дрину, а затим Саву и у Босутским шумама успоставила везу са Главним штабом Војводине. Маја 1944. године вратила се у Београд и успоставила везу с јединим чланом ПК КПЈ за Србију који је остао у Београду. Међутим, крајем јула тај члан ПК је ухапшен и у Београду је настала провала. Тада је Вера отишла у Космајски одред, одакле је упућена на рад у Белановицу. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. • АНКА-БЕБА ЋИРИЋ. рођена у селу Павлишу крај Вршца, 3. априла 1915. године, ухапшена је као ученица другог разреда Учитељске школе због комунистичке пропаганде и предата Суду за заштиту државе. Пуштена је испод суђења због недостатка доказа, али је избачена из школе. Прешла је у Београд и сва се предала раду у напредном радничком покрету; радила је и у техници МК, односно ОК КПЈ за Београд. Хапшена је неколико пута, а 1935. године је као старији малолетник осуђена на шест месеци строгог затвора. После издржане казне протерана је у Бијељину. У јесен исте године отишла је у Загреб и повезала се са напредном студентском омладином. Године 1937. вратила се у Београд, укључила се у рад Синдиката приватних намештеника и Омладинске секције Женског покрета и била члан једне марксистичке групе. Уочи рата политички је радила у Војвођанској мензи и у Женској секцији Удружења Војвођана. Била је запослена у Управи клиничке болнице као дневничар у вешерају. Партијски је била повезана у ћелији болничког особља и била у групи која је организовала илегалне санитетске курсеве. Јула 1941. године отишла је у Крагујевачки одред, у коме је октобра 1941. године примљена у КПЈ. Са одредом је пошла у Санџак и Босну. За све време НОР била је на разним дужностима у санитету: четна болничарка Крагујевачког партизанског одреда, начелник санитета Главног штаба Војводине, шеф Персоналног одсека за санитетски кадар у III армији и заменик управника Армијске болнице. На овој дужности је остала до краја рата. Има чин капетана I класе, носилац је Споменице 1941. и више одликовања. • МИЛИЦА САРИЋ-ВУКМАНОВИЋ, рођена 1915. године у Београду. У напредни омладински покрет укључила се 1933. године, као студент Правног факултета. Године 1935. примљена је у Партију, а по задатку је радила у скаутској организацији. Ухапшена је крајем 1936. године, у групи Радована Вуковића, али је због недостатака доказа пуштена после три месеца. Дипломирала је на Правном факултету 1938; исте године била је члан Омладинске секције месног одбора Странке радног народа. Године 1940. била је члан управног одбора Београдске подружнице СБОТИЧ-а. За време окупације, до новембра 1941, била је члан Покрајинског одбора НОФ-а. Тада је прешла у Страгаре, укључила се у рад партијске организације и радила политички с једном групом. Године 1943. одређена је од ПК КПЈ да прати Светозара Вукмановића-Темпа у Македонију. У Скопљу је радила на припремању једне радио-станице, а затим при Главном штабу Македоније на радио-везама, као шифрант. Фебруара 1944. ушла је у ОК КПЈ за Врање, а у лето исте године прешла је у ОК КПЈ за Прокупље. После прелаза јединица НОВ из Босне у Србију ушла је у ПК КПЈ за Србију, и с њим дошла у Бзоград у време борби за ослобођење Београда. После ослобођења радила је у ЦК КП Србије и у Институту за изучавање радничког покрета. Резервни је капетан I класе, носилац је Споменице 1941. и више одликовања. • ТОДОРКА МИТИЋ, студент филозофије из Београда, рођена је 2. новембра 1914. године у Приштини. Укључила се у напредни средњошколски покрет као ученица гимназије. Дошла је у Београд на студије 1936. године као члан СКОЈ-а. Учествовала је у свим студентским акцијама; била је члан УОФФ, повереник правне заштите за Филозофски факултет и члан правне заштите студената Београдског универзитета. Под окупацијом је наставила рад у Београду. Била је у руководству НОФ на Филозофском факултету, на групи математичара и физичара, а од јесени 1941. године прешла је на рејонски рад. Радила је са женама и омладинкама на Пашином брду и у Маринковој бари. Организовала је санитетске курсеве и прикупљање санитетског и другог материјала, проналазила станове за скривање партијских радника и за одржавање састанака. Ухапшена је 30. априла 1942. године. У полицији се добро држала. После завршене истраге пребачена је у логор на Бањици. И у логору је имала добро држање, учествовала је у свим логорским акцијама. Маја 1943. одведена је на принудни рад у Банатски Брестовац. Била је један од организатора првог бекства из овог логора. Са још осам другарица враћена је на Бањицу, где је остала до расформирања логора 3. октобра 1944. године. После 184 Крушевца; Милка Ћосић, сељанка из Велике Дренове; Милосија Јанковић, сељанка из Ломнице; Персида Петровић, сељанка из Рлице, Вера Марјановић, из Неготина; Наталија Васиљевић, студент из Зајечара, Ката Ранковић, сељанка из Рајца; Боса Недељковић, радница из Неготина, Душанка Пајкић из Шљивара; Цвета Раденковић, сел.анка из Белановице; Божидарка Дамјановић-Кика из Младеновца; Јелка Живановић, сељанка из Дучине; Косара Дамјановић, домаћица из Смедерева; Вида Мартиновић, из села Брајковца; Велика Бенић, учитељица из Парцана; Видосава Голубовић, учитељица из Смедеревске Паланке; Вука Поповић, наставница из Шапца; Бранка Милинковић, радница из Шапца; ЈБубица Делић, радница из Мачве; Милица Ерић, домаћица из Добрића; Олга Трифуновић, студент из Владимироваца; Милада Зебић, из Београда; Велика Томић, студент са Уба; Вида Обућина, учитељица из Ваљева; Радојка Максимовић, студент из Мургаша; Вида Милосављевић из Јагодине; Радмила Јовановић из Обреновца; Миљула Петковић, сељанка из Пожешке Каменице; ЈБубинка Милосављевић, из Јагодине, Олга Живковић, студент из Ариља; Зора Милановић, домаћица из Бајине Баште; Винка Радовић, учитељица из Ужица; Раденка Миловановић, сељанка из Доброг Дола; Милеса Јовановић, радница из Ужица; Милка Минић, професор из Чачка; Косана Новаковић, сељанка из Озрема; Милка Петровић, домаћица из Ивањице; Живка Војновић, из Рашке; ЈБубица Никодијевић, учитељица из Краљева; Радмила Недић, инжењер из Чачка; Ната Јоцић-Јеремић из Ниша; Зора Игњатовић, професор из Ниша; Мика Јоцић из Каменице; Горица Јовановић из Врмџе; Л. Качаревић, домаћица из Алексинца; Бранка Стојановић из Малог Црнића; Даринка Трифуновић, домаћица из Александровца; Радмила Томић, професор из Крушевца; Христина Поповић, учитељица из Голе Воде; Загорка Стојиловић, члан Главног одбора УСАОС-а, Каја Лаловић, члан Главног одбора УСАОС-а из Мачве. У време одржавања I митинга жена Србије, у Београду је поред Градског одбора АФЖ, постојало већ 14 рејонских одбора, а у целом граду, разним формама рада било је окупљено 25.000 жена. �ослобођења била је члан првог ГО АФЖ, који је формиран новембра 1944. Из Београда је отишла у Приштину. Примљена је у Партију априла 1945. године. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања, ратни је војни инвалид. • ДАНИЦА — ДАНКА КАРИШИЋ-БАЈИЋ, свршена матуранткиња из Београд, рођена је 26. децембра 1921. у Бијелом Пољу. Пре рата се укључила у напредни средњошколски покрет као ученица гимназије у Београду. Школске 1938/39. године била је члан напредног средњошколског актива у II женској гимназији, а 1940. је примљена у СКОЈ. Под окупацијом је наставила рад. Учествовала је у многим акцијама скојевске организације у првим месецима устанка. Крајем 1941. године запослила се по директиви у пекари „Соко“ и тамо обновила рад актива симпатизера, који је у септембру откривен и растурен. За кратко време је актив обновљен и проширен новим људима, који су свакога дана износили веће количине хлеба, кекса и брашна за илегалце у Београду и одреде. Примљена је у Партију јануара 1942. године. После мартовске провале повукла се у илегалност. Ухапшена је августа 1942. на уличном састанку у Станоја Главаша улици. Успела је да опомене друга с којим је требало да се састане и он је побегао. Данка је у полицији страховиго мучена да ода везе. Ништа није признала и никога није одала. Пошто је премлаћена, послата је у притвореничку болницу на лечење. После месец и по дана, још незалечена, враћена је у Специјалну полицију на поновно ислеђење. Опет је тучена и малтретирана, али и овог пута полиција није добила никакво признање. Упућена је у логор на Бањици крајем децембра 1942. као кривац II категорије. Са Бањице је одведена на принудни рад у Банатски Брестовац 29. априла 1943. и поново враћена у логор 2 0 . децембра исте године. Из логора је изашла приликом његовог расформирања 3. октобра 1944. године. • ТЕОДОРА ЛОНЧАРЕВИЋ, чиновник Поштанске штедионице из Београда, рођена 16. јануара 1921. године у Босанском Петровцу, пре рата се укључила у напредни раднички покрет и учествовала у многим акцијама. Под окупацијом је наставила рад и 1941. године је примљена за члана КПЈ у партијској ћелији поштара. Почетком 1942. године била је техничар једне теренске партијске ћелије у III рејону, а затим њен секретар. Откривена је у мартовској провали 1942, али је тада успела да избегне хапшење и наставила рад живећи илегално. Ухапшена је септембра 1942. године и после завршене истраге пребачена у логор на Бањици 26. октобра исте године. Стрељана је 25. маја 1943. године. Све до свога стрељања исправно се држала и учествовала је у свим логорским акцијама. • ИЛОНКА ВАЈ1ГОНИ, кућна помоћница, рођена 25. XII 1909. године у ВировитиЦи; од 1927. године живела у Београду где се укључила у напредни раднички покрет. Ухапшена је 1940. због учешћа у јулским демонстрацијама жена пред Министарством социјалне политике; пуштена је после месец дана и протерана у место рођења. Одмах се вратила у Београд и наставила да живи илегално. Ушла је у одбор жена на Карабурми, који је формирала Лепа Стаменковић и радила међу радницима фабрике Владе Илића. Под окупацијом, јула 1941, била је један од организатора паљења гараже „Форд“ у Гробљанској улици. Ухваћена је на уличном састанку у Цвијићевој улици, 24. августа 1941. године, с пакетом летака које је требало да раздели радницима. У полицији је страховито мучена. Пребачена је у логор на Бањици 23. септембра и већ 29. септембра 1941. стрељана. • ЉУБИЦА ВЕЛЕБИХ, текстилна радница из Београда, рођена 10. маја 1912. године у Пастуши (Петриња), пре рата се укључила у напредни раднички покрет и учествовала у свим радничким акцијама вођеним уочи рата. Примљена је у Партију 1940. године и исте године била члан одбора жена на Карабурми, који је формирала Лепа Стаменковић. Под окупацијом је била секретар једне партијске ћелије. Ухапшена је крајем лета 1941. године. У полицији је зверски мучена, али никог није открила и ништа није признала. Пребачена је у логор на Бањици 11. септембра 1941. а 19. септембра је изведена и стрељана у првој групи жена. • АНЋА СТЕФАНОВИЋ, из Београда, предратни активиста напредног радничког покрета, наставила рад и под окупацијом. У њеном стану, у Гарибалдијевој улици бр. 4, крајем 1942. године смештена је техника ПК КПЈ за Србију. У кући је направљено склониште испод каљеве пећи, где су се склањали и чланови ПК и други функционери. Стан је откривен августа 1944. године. Анђа и њен муж Стеван су ухапшени и стрељани. Храбро су се држали. • АНКА КУМАНУДИ, службеник из Београда, рођена 27. фебруара 1920. године, пре рата се укључила у напредни раднички покрет. Активно је радила у Омладинској секцији женског покрета, Задружној омладини и Задрузи младих девојака. Под окупацијом је наставила рад. Први јој је задатак био организовање помоћи за ратне заробљенике, који су радили на раскрчивању рушевина. Примљена је у Партију јуна 1941, а у августу је постала члан VI рејонског комитета КПЈ. Ухапшена је на састанку комитета 13. фебруара 1942. године. Мада је била бременита, мучена је у полицији да би открила своје везе. После завршене истраге пребачена је у логор на Бањици, одакле је маја 1942 године послата у притвореничку болницу да се породи. Враћена је у логор после 4,5 месеца. Вођена је као кривац I категорије и није стрељана захваљујући интервенцији стрица њеног мужа. Остала је у логору до ресформирања, 3. октобра 1944. године. 185 БОСИЉКА БАЧИЋ, кројачка радница, рођена 10. II 1919. у Сјенковцу крај Дервенте; у Београд је дошла 1938, укључила се у напредни раднички покрет и учествовала у свим акцијама којима је руководила Партија. Почетком 1941. учлањена је у КПЈ. Под окупацијом била је члан једне ударне десетине која је изводила диверзије; ухапшена је 1942. и послата у Завод у Смедеревској Паланци, одакле је због свог непомирљивог става враћена на Бањицу и стрељана. • ЕТЕЛКА ТРАЈКОВИЋ-КЕВА, радница, рођена 6 . септембра 1889. године у Петроварадину, прикључила се напредном радничком покрету поред свога сина Јовице Трајковића, који је као комуниста врло млад осуђен на дугогодишњу робију. Она је ведро подносила тегобу свога живота. Радила је по туђим кућама да би се издржавала и пружила неку помоћ сину, а свесрдно је помагала сваку акцију његових другова. Године 1937. ухапшена је због активног учешћа у радничком покрету. Више година је служила као веза између политичких затвореника у Сремској Митровици и разних партијских форума. Увек ведра и храбра, увек пуна полета и пожртвовања, била је омиљена и врло популарна међу друговима. Радила је повремено у дечјим летовалиштима и студентским мензама и својим живим духом и материнским односом освајала омладину. Тако је стекла назив „Кева“. Сви људи који су се борили за слободу били су јој деца. То је био њен став и кад је избио рат. Неустрашиво је прихватала и крила илегалце, одржавала везе и била поуздан курир. Ухапшена је у провали у јесен 1941, после бекства политичких затвореника са робије из Сремске Митровице, међу којима је био и њен син Јовица. У Специјалној полицији није ниједном речју признала свој рад, ни под батинама, ни када су је ставили на муке. Трећег октобра 1941. пребацили су је у бањички логор и стрељали 4. октобра1). Изашла је на стрелиште горда што гине за победу револуције за коју се од ране младости борио и њен син. „Глас", 23. I 1945. бр. 17, стр. 5, Списак жртава Бањичког логора. �САХРАНА СТРЕљАНИХ РОДОЉУБА У ОСЛОБОБЕНОМ БЕОГРАДУ 24. XI 1944. 186 �ОКРУГ БЕОГРАД Споменик палим борцпма Космајско-посавског одреда на Космају Рад вајара Војина Стојића �д 1937. године партијске организације у Посавини поставиле су рад са женама као један од важних задатака. За рад на политичком и просветном уздизању жена коришћене су легалне и полулегане организације, првенствено здравствене задруге и одељци Задружне омладине. Партијске организације су постојале у низу села — Грабовцу, Стублинама, Забрежју, Драговцу, Љубинићу, Скели, Конатицама, Дражевцу, Баћевцу и др., и све су поклањале велику пажњу раду са женама. То је допринело да се велики број жена укључио у НОП од првих дана устанка. Жене су биле ангажоване у групама за прикупљање оружја после капитулације југословенске војске. На томе послу истакла се партијска организација у Забрежју, чији је члан била и Живанка-Сека Вићентијевић. Маја 1941. године упућена је Дара Поповић-Тадић, приватни намештеник из Београда, на партијски рад у Обреновац, са задатком да организује рад са женама и омладином. У Обреновцу је формирано неколико актива СКОЈ-а и тада су примљене у СКОЈ омладинке Зора и Јела Благојевић, Лепа Грујић, Вера Коцевић и Мила Ранђић. Оне су пружиле пуну помоћ Дари Поповић-Тадић, која је организовала курсеве прве помоћи у Обреновцу и Забрежју. Полазнице курса у Обреновцу биле су: Братислава Адамовић, Јела Благојевић, Јелка Блажевић, Лепа Грујић, Нада Павловић, Мила Ранђић, Дана Станојчић, Динка Станимирсв, Слободанка Николић, Мира Пенчић и др., а у Забрежју: Лепосава и Нада Бабић, O РАДНИЦИМА, СЕЉАЦИМА, ГРАЂАНИМА, ОМЛАДИНИ И СВИМ РОДОЉУБИМА ПОСАВИНЕ1) Са својим плодним пољима, Посавина је за све поробљиваче нашгга народа била привлачан плен. Зато се у својој славној историји народ Посавинс, са Ваљевском нахијом, увек међу првим дизао на устанак против освајача. Ни овога пута Посавина није могла. да изостане и није изостала из опште народне борбе. У нади да ће угугиити растући народни устанак, фагиистички окупатори стрељали су 15. јула у Обреновн,у десеторин,у борагг,а за слободу. Али ова проливена крв није застрашила синове Посавине, него је, напротив, изазвала још, већу мржњу и огорчење против окупатора и његових слуга. . . Дању и ноћу, на сваком кораку, партизанске чете Посавине свуда успегино наваљују на окупатора и његове слуге. Неустрашиво, не уступајући ни пред каквом опасношћу, партизани спроводе систематску дезорганизацију окупаторске власти штитећи народна богатства од нљачке и бранећи сам народ од петоколонагиког терора. . . РАДНИЦИ, СЕЉАЦИ, ОМЛАДИНО, МАЈКЕ, ЖЕНЕ И СЕСТРЕ! СРБИ И СРПКИЊЕ! СВАКО ЧЕКАЊЕ И ОДЛАГАЊЕ БИЛО БИ ЗЛОЧИН ПРЕМА НАРОДУ И ЊЕГОВОЈ СВЕТЛОЈ БОРБИ. Не слушајте оне који вам говоре: „јоги није време!” Они нису само подле кукавигг,е, него и издајнии,и народне борбе. ДРУГОВИ И БРАЋО! Налазили се у партизанским четама или изван њих, са оружјем или без њега, наш задатак је јасан: не дајмо окупатору да однесе ишта што би могло да послужи његовим мрачним циљевима — а подржавајмо и помажимо све гато доприноси његовом што бржем поразу. Ни зрно жита, ни грло стоке не сме да оде крвавом немачком целату. СЕЉАЦИ! Заједно са партизангсма не дајте да и један претставник окупаторске власти, био он Немац, жандарм или егзекутор својом ногом погани тле наших села! Посавина треба да се дигне као један човек, треба да се слије у ОПШТИ БОРБЕНИ ФРОНТ СРПСКОГ НАРОДА... СРЕСКИ КОМИТЕТ КОМУНИСТИЧКЕ ПАРТИЈЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ 5. августа 1941. год. Обреновац ‘) ИРПС, арх. бр. 8459. 189 �28. VIII 1941. ИЗВЕШТАЈ ШТАБА ПОСАВСКОГ ОДРЕДА1) Бројно стање: I чета 28. VIII: партизана 155; пораст од 14. VIII: II чета 23. VIII: партизана 80; пораст од 17. VIII: III чета 27. VIII: партизана 141; пораст од 14. VIII: 52 3 49 Опште стање у четама: I. Главне акције: Сукоб са немачким камионима у близини Лончаника 11. августа. Појавила су се и борна кола. Учествовала два вода I чете, независно један од другога, одељење сељака из Стублина и Трстенице. Жртава на страни партизана нема уопште. Број жртава код непријатеља неустановљен, али извесно да их има. 25. августа борба са Немцима и жандармима између Грабовца, Стублина и Орашца. Учествовала цела прва чета. Немаца и жандарма учествовало најмање 200. Борба је трајала преко целог дана, с затишјима, од 5 часова до 19 ч. Код Орашца прихваћена борба са Немцима и жандармима који су, после узалудног покушаја пробоја, били приморани да се повуку. Тек после тога повукли су се и партизански водови. Жртава никаквих нема код партизана. Код непријатеља утврђено да их је било, али неизвесно колико. Приликом повратка у Шабац исти немачки камиони дочекани у заседи од III чете на друму Бањани—■ Дебрц, у близини Сувог Села. Учествовало 13 партизана, једна десетина уништила претходно два дрвена моста код села Власенице, на друму Бањани—■ Дебрц. На поменуту заседу наишло 6 камиона у 22 часа. По сазнању, два су камиона тегико оштећена, нису могли кренути даље. 4 камиона остала на лицу места до 25. августа. По сазнању, у Бањане довучено у прва два камиона 15—16 легиева и два тегика рањеника који су у Бањанима и здахнули. 19. августа 1 вод од 43 партизана поставио заседу код Дубоког на Умци. Дочекана два камиона из Обреновг^а и 1 путнички ауто из Београда. Сва возила огитећеца и заустављена са жртвама чији је број неизвестан. Партизани су се затим повукли и у пролазу преко железничке пруге поставили 4 пакета екразита на 4 разна места; 1 није експлодирао. На остала 3 места пруга је озбиљно оштећена, гито је изазвало вишедневни прекид саобраћаја. У потеру за партиз. водом послато је 7 авиона који су тукли из митраљеза и запаљивим бомбама шуму звану Јасеново, у близини Јасенка. У гиуми се налазила једна група четника, која се разбежала, — четника, а не партизана. У току борбе код Дубоког вештим маневром постигнуто је да Немци отворе ватру једни на друге. То пугикарање између њих трајало је око пола сата. Код партизана није било никаквих жртава. Код непријатеља број жртава неустановљен. Говори се — обавештење са Умке —- да је тамо довезено 7 мртвих Немаца. Утицај акције свуда врло велики. IV. Објективни услови за општу мобилизацију и за устанак постоје У цслој Посавини. Питање опортуности и тренутка зависи једино од општег плана, од реда предвиђеног у њему. Али за то недостају још увек поједини субјективни услови, или би бар било пожељно да се они побољгиају. Ту у првом реду долази потреба за војнички искусним и способним руководиоцима. Било би добро када бисте нам могли послати неколико поштених и способних официра који би могли да преузму команду чете и водова. Већина садагињих војних кадрова већ нису дорасли новим задацима. Тим пре што је то нотребно што се упоредо са развијањем наших снага и сазрееањем догађаја, водови све више осамостаљују и морају се даље осамосталити. Јасно је да се њиховим остамостаљењем и оспособљавањем повећавају и могућности прегледног и планског командовања од стране четног руководства које је досада било претрпано ситнијим пословима. БОРА и ПЕРА, СРБА2) Број 5 Драгица Вићентијевић, Живанка-Сека Вићентијевић, Перка Вићентијевић, Лепа Марковић, Нада Марковић, и још неколико скојевки чија имена нису утврђена. Састанку СК КПЈ за Обреновац, одржаном 27. VI 1941. на обреновачком гробљу, на коме су постављени непосредни задаци у припремама за устанак и изабрани делегати за договор са СК КПЈ за Космај о формирању заједничког партизанског одреда, присуствовала је од жена Љубинка Дикић, текстилна радница са Умке. Космајско-посавски партизански одред формиран је 7. јула 1941, од две космајске и две посавске чете. Већ у првој половини јула ступиле су у посавске чете Дара Поповић-Тадић, Љубинка Дикић, шпански борац Борка Пихлер-Демић из Београда, Јудита Аларгић, текстилна радница из Београда (одржавала је везу између партијског руководства одреда и ПК КПЈ за Србију), Нада Марковић, радница из Београда (до одласка у одред одржавала везу између забрешке партијске организације и СК КПЈ за Обреновац) и Перка Вићентијевић, сељанка из Забрежја. Све су биле чланови Партије, сем Перке Вићентијевић, која је била кандидат и у одреду је примљена у Партију. Крајем месеца ступила је у одред Радмила-Кека Јовановић, домаћица из Обреновца, и августа 1941. године постала члан КПЈ. Крајем јула 1941. године формиран је посебан Посавски одред, чије су чете оперисале у непосредној околини Београда. Преко њега су ишли многи канали за пребацивање бораца из Београда у партизанске одреде. Септембра 1941. године у I посавску чету ступила је Боса Ратковић, радница из Београда, члан СКОЈ-а и у октобру Кета Шер-Миндеровић, која је одређена за рад у културној екипи. У II посавску чету ступиле су: Живанка-Сека Вићентијевић, Драгица Вићентијевић, Лепа Марковић и Нада Бабић из Забрежја, Милица Николић, радница из Баћевца, Вера Црвенчанин, студент из Београда, која је до тада била у Космајском одреду, а у октобру Ружа Живановић, радница из Београда.1) Посавски партизански одред широко је развио политички рад на терену. За рад са женама биле су задужене Ј) Крајем октобра послата је с већом групом другарица и другова на слободну територију да отпрати рањенике. "У Љигу се одвојила од групе и са четири рањеника пошла у болницу у Горњем Милановцу. Није стигла до болнице. Четници су је заједно с рањеницима отерали на Равну гору, где су се спремали да је стрељају. Међутим, она је успела да побегне и да се крајем године пребаци у Срем и прикључи Сремском одреду. ') Зборник ВИИ, ТОМ I, стр. 92—100. Бора Марковић, Коча Поповић, Србољуб Јосиповић. г) 190 �храни. Четници су у селу злоставдругарице из одреда. Августа 1941. године, на конференцији у Грабовцу, којој је присуствовало око 100 жена, Нада Марковић и Радмила-Кека Јовановић оформиле су одбор жена за помоћ фронту. На овом скупу говорила је Нада Марковић. На збору жена у Кожуару говориле су Јудита Аларгић и Перка Вићентијевић, а на конференцијама жена у Баљевцу и Пољанама говориле су Живанка-Сека Вићентијевић и Вера Црвенчанин. Одбори жена за помоћ фронту формирани су и у: Трстеници, Дрену, Орашцу, Звечки, Баљевцу, Конатицама, Пољанама и још неким селима. Жене окупљене око ових одбора организовале су прикупљање одеће и обуће за одред; прикупљале су вуну и на прелима преле и плеле; организовале су колективно кување и ношење хране партизанима; биле су обавештајци и курири одреда, итд. У Забрежју је међу женама које су се највише залагале и истицале у раду била Живана-Тејка Марковић. Она је скривала оружје које су чланови Партије и СКОЈ-а прикупљали и односила га до одређених пунктова. Она је била веза између месне партијске организације и II посавске (Београдске) чете; за све време док се Посавски одред налазио на својој територији, она је била веза за слање бораца у одред. Мирка Вићентијевић је растурала летке у Баричу, Великој Моштаници, Грабовцу и другим селима и помагала све акције које су изводиле омладинке и жене. Милица Богдановић је прикупљала санитетски материјал и носила прикупљену храну првим групама партизана, а Даринка Маркезанова је преносила оружје и санитетски материјал из села у одред. Једном приликом кад је носила две пушке умотане у шаторско крило, зауставио ју је војник обучен у немачку униформу (вероватно фолксдојчер) и упитао шта носи. Она му је мирно одговорила да носи брдо за разбој и немачки војник ју је пустио. Поред ових жена радиле су још Софија Јовановић и Вукосава Крсмановић. У Грабовцу су се истицале радом Обренија Лазић, кандидат за члана Партије (одржавала је везу између Посавског одреда и Обреновца), Циганка Милица Катић (била је поуздани обавештајац одреда) и Радојка Филимоновић (организовала је прикупљање одеће и обуће и ношење хране у одред), а од омладинки Вида и Љубина Филимоновић (обе су примљене у КПЈ почетком 1945). У селу 4. X 41. Број 5 Недељни извештај II батаљона1) од 28. септ. до 4. окт. КОМАНДИ ПОСАВСКОГ НАРОДНО-ОСЛОБОДИЛАЧКОГ ПАРТИЗАНСКОГОДРЕДА Стање у батаљону од 28. септ. до 4. окт. је следеће: II по политичкој линији Погито све чете одн. водови станују по сеоским кућама, партизани су стално у додиру са грађанима. Митинзи се држе стално нарочито где се чешће н алазимо. У току ове седмице одржани су следећи митинзи — зборови: 28. IX одржан је збор на коме је присуствовало 50 сељака. Митинг је успео. Одржан је у В. Могатаници. 28. IX одржан је митинг у Бождаревцу. Присутно је било око 100 грађана. Исто тако и у Гунцатима истог дана. И у Гунцатима присуствовало је око 100 сељака. Митинзи су успели. 29. IX одржан је митинг у Остружници. Присутних било 60 грађана. Митинг успео. 1. X одржан митинг у Шиљаковцу на коме је било присутно 120 грађ. међу којима 40 жена. Овој команди су на крају ове седмице предложепи одбори у Дражевцу, Јасенку и Шиљаковцу. Ова команда ће одмах, још данас да шаље делегате за постављање истих. У Конатицама је постављен одбор од 8 лица. Одбори — народни — скупљају прилоге у новцу за Народни фронт. Досада су народни одбори достављали те прилоге нама а отсада ће те прилоге чувати уз нашу честу контролу сами одбори, одакле ће се давати нама по потреби одн. сиротињи и избеглицама уколико их буде, ако се ви слажете са тим. Одбори такође стално прикупљају животне намирнице које остављају у своје магацине. Наше финансије износе око 70 хиљада дин. Стално трагамо за материјалом за одећу, јер нам је људство голо, па ће та сума уколико будемо пронашли тог материјала, брзо нестати. Нарочито оскудевамо у вешу ради чега имамо муку за одржавање чистоће. Команда II батаљона Посавског Народно-ослободилачког партизанског одреда Миладин, Љуба, Добривоје'г) ЈУДИТА АААРГПП КА МЕШТЕРОВИК. (ПРВА ЗДЕСНА) И ДР ЈУЛ- ЈУДИТА АЈ1АРГИЋ, текстилна радница, рођена 10. августа 1917. године у ') Зборник ВИИ, том I, стр. 168—171. *) Миладин Ивановић, Љубомир вић-Љупче Шпанац, Добривоје Цекић. 191 Илић-Живко- Новом Саду, активно је учествовала у напредном радничком покрету пре рата. Примљена је у Партију 1939. године. Била је делегат на VI покрајинској конференцији КПЈ за Војводину 1940. године. Окупација Југославије затеклаЈУ је у Београду, одакле је послата на партијски рад у Обреновац, где је постала члан СК КПЈ. Од формирања Посавског одреда била је и курир између одреда и ПК КПЈ за Србију. После I непријатељске офанзиве учествовала је у организовању болнице у Радоињи. Почетком 1942. године била је политкомесар болнице у Новој Вароши, одакле је са групом рањеника отишла у Црну Гору. Била је политкомесар Централне болнице у Фочи и члан Политодјела II пролетерске бригаде. Учествовала је као делегат у раду I конференције АФЖ децембра 1942. године у Босанском Петровцу и изабрана је у Извршни одбор. Почетком 1943. године послата је као инструктор ЦК КПЈ на партијски рад у околину Бихаћа, а крајем исте године за члана Политодела XIII пролетерске бригаде. Септембра 1944. године упућена је на партијски рад у Војводину. Резервни је мајор ЈНА. Носилац је Споменице 1941. �КАТАРИНА-КЕТИ ШЕР, рођена 1908. у Србобрану, у напредни раднички покрет укључила се 1933. године у Београду. У Омладинскај секцији Женског покрета била је једна од најактивнијих чланица. Истовремено је радила с рад- ницима, са кућним помоћницама и другим синдикалним групама. Од 1935. до 1937. године издавала је, заједно са својим другом књижевником Чедом Миндеровићем, „Нашу књижицу“ (касније „Народну читанку"), публикацију намењену селу, око које су се окупили: сељаци-књижевници, учитељице, лекари, агрономи. Писала је под псеудонимом „Ката Косац“. Имала је широк круг пријатеља — припадника напредног радничког покрета, међу којима је била врло омиљена због своје несебичности и човечности. Већи део своје зараде коју је имала као пословођа једне продавнице перја уступала је организацији Црвене помоћи и појединцима, а њен стан и радња служили су као склониште друговима и другарицама које је гонила полиција, а ту је скривала и илегални партијски материјал. Учествовала је у илегалним акцијама Партије и радила у организацијама на које је Партија имала утицаја (ОМПОК и др). У НОП се укључила од самог почетка. Најпре је радила у Београду, на Дорћолу (учествовала у паљењу новина, дочекивала курире из унутрашњости, примала и слала поруке у одред). Када је полиција открила њен стан, отишла је у партизане (половином октобра 1941). Новембра се повукла са нашим јединицама из Ужица у Санџак, одакле је враћена на рад у Србију. У пролеће 1942. ухваћена је у околини Ваљева. Стрељана је у Ваљеву или Шапцу, после страховитог мучења, не откривши непријатељу ни своје име. ПЕРКА ВИЋЕНТИЈЕВИЋ-БОГДАНОВИЋ, из Забрежја, припадала је оној генерацији омладине која је стасала пргд II светски рат и с младалачким жаром и полетом прихватила идеје КПЈ. Године 1940. у селу је формиран женски омладински актив, чији је члан и Перка. Истрајно је радила на свом политичком уздизању и у време припрема за устанак постала кандидат за члана КПЈ. Половином јула 1941. године ступила је у Посавски партизански одред, у коме је убрзо примљена за члана КПЈ. Много је допринела ширењу напредних идеја међу женама и омладином у селима којима се одред кретао. Динамична и непосредна, умела је да приђе сеоским девојкама и да им на приступачан начин објасни циљеве НОБ. И као борац показала је неустрашивост у свим оружаним акцијама у којима је учествовала. За време I непријатељске офанзиве повлачила се с одредом до Нове Вароши, одакле је, по одлуци Партије, враћена у Србију на политички рад. На путу с}' је ухватили четници код Ариља и приморали да остане у једној кући као служавка. Кад је у пролеће 1944. године II пролетерска дошла у Србију, Перка се одмах сврстала у њене редове и наставила прекинуту борбу. Није стигла до краја, погинула је исте године, далеко од родне Посавине. је 1941. године формирана скојевска група, у којој су од омладинки биле: Добринка Чолић, Верица Ђокић, Гроздана Танкосић, Станија Вукосављевић, Милица Матић. Све су ухапшене после повлачења одреда и страховито тучене, али су се све добро држале. Гроздана Танкосић, која је имала само 14 година, разболела се од батина и умрла пре ослобођења. Верица Ђокић се 1944. прикључила НОВ и погинула 1945. године, а Добринка Чолић и Станија Вукосављевић су почетком 1945. године примљене у Партију. У селу Звечки су од првих дана устанка активно радиле омладинке: Живка Јоксић (почетком 1945. примљена у КПЈ), Вука Вуковић, Живанка, Олга и Ружица Поповић, Нада Поповић,1) Гина и Спаса Матић (обе су наставиле рад и после повлачења партизана, а Гина је 1941. године била и обавештајац одреда) и Продана Поповић, студент филозофије. члан СКОЈ-а од 1940. (одржавала везу са Посавским одредом до његовог повлачења). Све ове омладинке су пре рата биле обухваћене радом у напредном покрету преко одељка Задружне омладине. У Трстеници су се истицале омладинке Олга2) и Лепа Карић, Ангелина и Десанка Калинчевић (Ангелина је почетком 1945. примљена у Партију, а Десанку су 1944. заклали четници); у Стублинама Радојка Стаменић-Ранковић (прикључила се Посавском одреду приликом повлачења), Наталија Дробњак (крајем 1944. секретар МО АФЖ, примљена у Партију почетком 1945), Видосава Јелић.3) Хапшене су и мучене због сина или мужа у партизанима: Ангелина Рафаиловић, Станија Ранковић, Видосава Стаменић и Даница Сујић; у Дражевцу је Дара Ранковић била у логору на Бањици као талац за сина, а Лепосаву Петровић прогањали су четници због мужа првоборца. Ћерка Славка јој је стрељана у логору на Бањици као активиста НОП. У Пећанима је Ивана Бабић прихватала партизане и бринула о њиховој исхрани. Четници су у селу злостављали жене и мајке партизана: Ми!) Наставила је рад и после повлачеша одреда, а нарочито је била активна 1943—1944. године. Примљена је у СКОЈ 1944, а у Партију почетком 1945. 2) Олга је примљена у Партију 1941. године и исте године постала секретар партијске ћелије. После повлачења одреда малтретирали су је четници. Свакога дана је морала да се пријављује четничком штабу. Пошто је повлачењем одреда партијска ћелија расформирана, то је поново примљена у КПЈ 1944. године. Њена сестра Лепа је такође малтретирана после повлачеша одреда. 3) Ухапшена је после повлачења одреда као талац за мужа партизана и отерана у логор у Шапцу, где је провела три месеца. 192 �МИЛИЦА НИКОЛИЋ, радница у Београду, рођена у Баћевцима, укључила се у напредни раднички покрет уочи рата и активно је учествовала у радничким акцијама. После окупације земље, вратила се у своје село и политички радила са женама и омладином. Септембра 1941. године ступила је у Посавски партизански одред са којим се за време I непријатељске офанзиве повлачила према Ужицу. Тешко је рањена у борбама око Ужица и евакуисана у болницу на Златибору где су је Немци заклали са осталим тешким рањеницима. На фотографији је с оцем Владисавом, који је као борац Посавског одреда такође погинуо 1941. године. Њена мајка Селена била је активиста НОП, четници су је заклали крајем 1943. године. рославу Гајић (била у логору), Загорку Милосављевић (син отишао 1941. у партизане и погинуо), Бојану Пешић (умрла после рата) и Мирославу Ранковић. У Баћевцу су се истицале радом за НОП: Миленија Ивановић, Олга Миливојевић, Селена, Мирослава и Јана Николић и Добринка Николић-Костић, и све су за време рата убијене због своје активности; у Вранићу су активисти биле Драга Јелић (два сина погинула у партизанима, муж убијен а она била у логору на Бањици), затим све жене из породице Ђоинчевић и Пантић и још многе друге; у Гунцатима се истицала Марија Јовановић, којој су четници ударили 200 батина због њеног рада и сина партизана; у Остружници су међу најактивнијим женама биле: Даница и Милица Јекић, Милица и Цана Лазаревић, Јулка Миловановић, Ната Ранковић и све су прогањане, Златија Станковић је била у логору на Бањици као талац за брата партизана, а Тању, Рускињу, чије презиме није могло да буде утврђено, заклали су четници. У Обреновцу је било доста жена које су омогућавале извођење акција и пружале пуну помоћ друговима који су из одреда долазили по задатку у окупирани град. Кућа Кристе Гаћарић-Нинковић била је партијски пункт у Обреновцу. Анка Манић је била курир, носила је прикупљено оружје и санитетски материјал у одред; омладинке Емилија и Братислава Адамовић и Мира Пенчић биле су курири и обавештајци одреда. У ра&турању летака и прикупљању санитетског материјала и материјалне помоћи за Посавски одред истицале су се: Дана Благојевић, Зора Ђурић, Смиља Игњић, Евица-Бела Селенић, Дана и Загорка Станојчић. Омладинке Зора и Јела Благојевић су организовале рад са омладином. У њиховој кући су се окупљали сарадници НОП. Септембра 1941. године ухапшена је Зора са сестром Олгом, и обе су пуштене после два дана, јер им се кривица није могла доказати. Зора је тада по договору са друговима из Посавског одреда отишла у Београд и запослила се у једној апотеци, одакле је узимала санитетски материјал и слала га преко курира у одред. На Умци су се истакле у раду на помоћи одреду многе жене и омладинке, међу њима: Радмила Јовановић-Станојловић,1) херихтерска рад- МИЛИЦА НИКОЛИГ. С ОЦЕМ ВЛАДИСАВОМ НАДА МАРКОВИЋ, радница из Београда, рођена је 15. новембра 1914. године у Александровцу код Ниша. У напредни раднички покрет се укључила пре рата и постала члан Партије 1940. године. После окупације земље упућена је на партијски рад у Забрежје код Обреновца. До одласка у Посавски партизански одред јула 1941. године одржавала је везу између партијске организације у Забрежју и СК КПЈ за Обреновац. Била је руководилац болнице Посавског одреда на Пашиној Равни. Са болницом је прешла у Рогатицу, затим у Ужице, где је одређена да заједно са др Јулком Мештеровић организује болницу на Златибору. После повлачења из Србије била је борац Београдског батаљона I пролетерске бригаде и са бригадом је учествовала у игманском маршу. До IV непријатељске офанзиве била је члан Градског комитета КПЈ у Бугојну, затим члан Политодјела при централној болници на Грмечу. За време IV непријатељске офанзиве, као члан ЦО АФЖ (изабрана на I конференцији децембра 1942. године у Босанском Петровцу), организовала је болницу у једном селу између Ливна и Дувна. Од V непријатељске офанзиве па до ослобођења Ваљева септембра 1944. године била је помоћник политкома пратеће чете I пролетерске дивизије. После ослобођења Ваљева била је члан ОК КПЈ за Ваљево, а касније организациони секретар СК КПЈ за Ваљево. Резервни је капетан ЈНА. Сада је пензионер. Носилац је Споменице 1941. ') Предратки активиста радничког покрета; страховито су је мучили четници због активности и мужа првоборца. Одлично се држала пред непријатељима. Одмах после ослобођеша умрла је од последица мучења. 193 �МИЈ1ИЦА КАТИЋ из Грабовца определила се за НОП на почетку устанка. Од формирања Посавског партизанског одреда, била је један од његових поузданих обавештајаца. Њени подаци о кретању непријатеља били су најтачнији. Била је врло храбра и лично је водила партизанске патроле да им покаже где се налази непријатељ. Њен син, који је тада имао 13 година, био је курир команданта одреда. Милица је предано радила све до одласка одреда с којим је и сама пошла, али је уз пут изгубила везу и вратила се у село кријући се у пријатељским кућама. Откривена је и ухапшена фебруара 1942. године. Спроведена је у Београд у Специјалну полицију, где је подвргнута страховитом мучењу да ода своје везе. Ништа није признала и никог није одала. Послата је у логор на Бањици и стрељана 25. маја 1943. године са већом групом затвореника. РАДМИЛА-КЕКА ЈОВАНОВИЋ, домаћица из Обреновца, рођена је 1914. године у Грабовцу, у напредни покрет се укључила пре рата преко свога друга члана Партије. Учествовала је у свим акцијама, које је Партија организовала пре рата. Под окупацијом је наставила рад. Прикупљала је санитетски материјал, разносила пошту и друго. Крајем јула 1941. године ступила је у Посавски одред, где је августа месеца примљена у Партију. У одреду је била болничарка, а после повлачења из Србије политички комесар болнице у Чајничу. Године 1942. је завршила виши политички курс у Бихаћу и апотекарски курс и водила апотеку у Бихаћу и у II босанском корпусу. У III и IV офанзиви била је комесар ешелона тифусара. Учествовала је у борбама на Сутјесци у V офанзиви, затим је отишла на терен, где ]е била члан СК КПЈ и секретар АФЖ за срез Прњавор. Пред полазак за Србију била је партијски руководилац инжењерске чете при штабу I пролетерске дивизије, и на тој дужности остала до ослобођења Ваљева, септембра 1944. године. У ослобођеном Ваљеву била је члан ОК КПЈ и члан ОО АФЖ за Ваљево, а после ослобођења ОбренОвца члан СК КПЈ и секретар СО АФЖ за посавски срез и члан Главног одбора АФЖ за Србију. Сада је пензионер. Носилац је Споменице 1941. КРИСТА ГАЋАРИЋ-НИНКОВИЋ, домаћица из Обреновца, рођена 1906. године, мајка троје деце, предратни активиста напредног радничког покрета, учествовала је у акцијама које је водила Партија; у њеном стану су одржавани партијски састанци. Под окупацијом је наставила рад. Њена кућа је постала партијски пункт, а она је одржавала везу с партијском организацијом у селу Звечка, преко које је ишла веза за Посавски партизански одред. Њен рад није остао непримећен. Полиција је већ држала њену кућу под присмотром и пратила њено кретање. Ухапшена је септембра 1941, у моменту кад је куриру предавала извештај за штаб Посавског одреда. У затвоРУ У Обреновцу подвргнута је зверском мучењу, али ништа и никог није одала. После три дана спроведена је у Специјалну полицију у Београду, а затим у логор на Бањици и стрељана 17. октобра 1941. године. ница, затим Драгосава, Ленка, Мирослава и Радојка Живковић, Златија Милуновић и Марија Ћурчић (све малтретиране и прогањане од четника), Нада Јевремовић, Милица Илић (претучена од четника, умрла је одмах после рата од последица мучења), Ковиљка Димитријевић (била у логору на Бањици као сарадник НОП), Јелена Јанковић (заклали је четници заједно с мужем у јесен 1943) и омладинка Иконија Живковић-Ристић.1) Септембра 1941. године, пошто се број бораца у Посавском одреду повећао, формирани су батаљони: I посавски, II београдски и III тамнавски. У III тамнавском батаљону било је 15 другарица, од којих су, као активни чланови УРСС-а, биле примљене пре рата у СКОЈ кројачке раднице: Милена Ситарица, Драгица Милићевић, Љубица Мазињанин, Милица Ребавка, Дана Милићевић, Вера Лошић и Софија Мушицки. Остале другарице у батаљону биле су: Марија Бајић, Нада Урошевић, Драгана Миловановић, Негослава Милошевић, Софија Алексић, Вера Ранковић-Селенић, Милка и Љубица Кусуровић. Половином септембра 1941. формирана је кројачка радионица у Бањанима и у њу су повучене на рад све другарице из III тамнавског батаљона. Руководилац ове радионице била је Љубица Мазињанин. Радионица је имала око 20 шиваћих машина и доста материјала. Живот и рад у радионици били су организовани као у одреду. Поред преданог рада за машинама другарице су радиле и на свом политичком образовању и учесвовале у поселима и приредбама које је културна екипа одреда давала за народ. Половином октобра радионица је због надирања непријатеља премештена у Кожуар, а затим у Туларе и Оглађеновац, па у Драгодол, Дебело Брдо, Љубовију и на крају у Ужице. Ту је радионица расформирана а другарице распоређене по јединицама као болничарке. Почетком децембра 1941, после прелаза главнине партизанских снага у Санџак, Тамнавски батаљон се задржао у селу Шљивовици, где је одржано саветовање чланова Партије и ‘) У њеној су се кући одржавали политички састанци и прорађивао материјал у време устанка, а после I непријатељске офанзиве кућа је постала пункт за везу са Космајским одредом. Ту је везу држао њен отац Драгомир до 1943. године, када су га четници заклали, а она је помагала оцу у раду. Хапшена је два пута у 1943. После изласка из затвора морала је да се склони са Умке да је четници не би заклали. Побегла је у Београд, а затим се пребацила у Горњи Милановац, где се септембра 1944. прикључила IX крајишкој бригади. 194 �донета одлука да се батаљон врати у Тамнаву. Али пре него што је извршен покрет, Немци, обавештени од четника, изненада су опколили Тамнавце у шљивовичкој школи. Од 300 бораца спасло се само 100. Остали су изгинули, заробљени или су изгубили везу с батаљоном. Немци су зверски побили заробљене партизане. Четвртог децембра 1941. немачки војници су везали за дрво пред школом, Милицу Ребавку, Драгицу Милићевић, Веру Лошић и учитељицу из Шљивовице, посули их бензином и живе запалили. Из ове групе успела је да се спасе само партизанка Софија Мушицки, побегавши боса и неодевена кроз прозор; ухватили су је четници и спровели у затвор на Убу, одакле је као малолетна пуштена. До Нове Вароши стигле су: Милена Ситарица, Марија Бајић, ЈБубица Мазињанин и Дана Милићевић, а остале другарице из батаљона заробљене су у борбама с четницима. Из Нове Вароши су враћене на свој терен Лзубица Мазињанин и Дана Милићевић. На повратку су Лзубица Мазињанин ухватили четници и зверски убили, а Дана Милићевић је успела да се врати у Тамнаву и прикључи тамнавској јединици која је остала на терену. Она је 28. фебруара 1942. године у борби с четницима рањена и заробљена. Била је у затвору на Убу, а као врло млада пуштена је на интервенцију грађана. Милена Ситарица и Марија Бајић биле су борци II пролетерске бригаде. Марија Бајић је погинула у V офанзиви, а Милена Ситарица у пролеће 1944, у Кушићима код Ивањице, при прелазу јединица у Србију. Крајем новембра 1941. I батаљон Посавског одреда учествовао је у борби на Кадињачи. После ове борбе, преостале чете I батаљона повлачиле су се према Санџаку и стигле у Нову Варош почетком децембра. Ту је одлучено да се једна група другарица врати на свој терен. У тој групи су биле Катарина-Кета Шер-Мидеровић, Перка Вићентијевић и Радмила-Кека Јовановић. Кета Шер је успела да се врати у Србију, али су је у пролеће 1942. ухватили четници у околини Ваљева и после страшног мучења стрељали као безимену партизанку, па јој се не зна гроб. Перку Вићентијевић су заробили четници у селу Брезови. Године 1944. поново се прикључила НОВ и исте године погинула. Радмила-Кека Јовановић, пошто није успела да се пробије у Србију, вратила се крајем децембра У Нову Варош, у свој батаљон. ОБРЕНИЈА ЛАЗИЋ из Грабовца определила се за напредни покрет пре рата и са успехом је извршавала све задатке и на почетку окупације постала је кандидат за члана КПЈ. Мада је имала дете од четири године, активно се укључила у припреме за устанак. Кад је формиран Посавски партизански одред, добила је задатак да одржава везу између одреда и партијског руководства у Обреновцу. Увек је успевала да изврши задатак. Њен рад био је прекинут повлачењем одреда са територије Посавине. Обренија је остала у селу у које су дошли четници Косте Пећанца. Сазнавши за њен рад, четници су је подвргли страховитом мучењу да ода свој рад и везе. Кад то није помогло, довели су је на обреновачко гробље заједно с мужем и малим дететом и претили јој да ће убити дете ако не ода своје везе. И на ту претњу Обренија је остала нема. Кад никакве муке и претње нису помогле, четници су заклали и њу и њеног мужа на гробљу, а дете су поштедели. љена је у СКОЈ. Септембра 1941. године ступила је у III тамнавски батаљон Посавског одреда и радила у кројачкој радионици у Бањанима. После расформирања радионице, прикључила се батаљону. Заробили су је Немци у селу Шљивовици 4. децембра 1941. године, везали је за дрво, полили бензином и живу спалили. • ЉУБИЦА МАЗИЊАНИН рођена на Убу 1920, као кројачка радница била је активан учесник радничког покрета, члан синдиката и Културно-уметничког друштва „Абрашевић". Пред сам рат удала се за Андрију Мазињанина, који је 1941. био комесар Тамнавског партизанског одреда. Ступила је у одред у данима његовог формирања. У КПЈ примљена је у одреду. Обављала је дужност руководиоца кројачке радионице у Бањанима. Повлачила се с радионицом до Ужица, где је радионица расформирана, а затим до Нове Вароши, одакле је враћена на свој терен. На повратку четници су је ухватили и убили 19. децембра 1941. године на Катићимау селу Брезови. • МИЈ1ИЦА РЕБАВКА рођена 16. новембра 1924. на Убу, са сестром Љубицом Мазињанин ангажовала се у акцијама напредног радничког и омладинског покрета. Као кројачка радница била је члан синдиката и Културно-уметничког друштва „Абрашевић". Уочи рата прим- 195 ДРАГИЦА МИЛИЋЕВИЋ рођена 1. новембра 1924. на Убу, постала је члан СКОЈ-а као кројачка радница и запажен активиста напредног радничког и омладинског покрета. Била је члан УРСС-ових синдиката и Културно-уметничког друштва „Абрашевић". У Партију је примљена по доласку у одред, септембра 1941. године. Распоређена је да ради у кројачкој радионици у Бањанима. После расформирања радионице прикључила се Тамнавском батаљону. Заробили су је Немци 4. децембра 1941. године, везали је за дрво, полили бензином и живу спалили. �Приликом формирања I пролетерске бригаде њени су борци постале Нада Марковић и Боса Ратковић, а Јудита Аларгић и Радмила-Кека Јовановић су повучене на рад у Централну болницу. Други, Београдски батаљон Посавског одреда дејствовао је у непосредној близини Београда. Крајем октобра 1941. је пред немачком казненом експедицијом прешао на Космај. У Космајском одреду је тада било око двадесет другарица, углавном из Београда, које су већ биле познате полицији као партијски радници и пошто нису даље могле да се одрже на илегалном раду, то су упућене на слободну територију на разне дужности. Њима су придодате другарице из II батаљона и формирана је група од укупно осамнаест другарица која је требало да отпрати рањенике. Групу су заробили четници ДМ и одвели у Брајиће, у Дражин главни штаб. Од њих осамнаест четници су одвојили четири које су им изгледале као сељанке, а четрнаест другарица су после зверског мучења стрељали 6. новембра 1941. Из групе стрељаних спасла се једино Лепосава Лукић, текстилна радница из Вреоца, болничарка II шумадијског одреда, која је била рањена и притајила се, а кад су четници отишли, извукла се и прикључила партизанима. Њена изјава о стрељању у Брајићима објављена је у „Борби” од 27. XI 1941. године. Тридесет и три друга и другарице свирепо убијени крај Брајића ОДЛОМАК ПИСМА МИЛЕНЕ СИТАРИЦЕ ПИСМО ЈЕ НАПИСАНО 31. ДЕЦЕМБРА 1942. ГОДИНЕ, ПОСЛЕ ОСЛОБОБЕЊА ЛИВНА, ДАНИЦИ МИЛОСАВЛзЕВИВ КОЈА ЈЕ ЛЕЖАЛА РАЊЕНЛ У БОСАНСКОМ ПЕТРОВЦУ. У ПИСМУ ЈЕ ОБАВЕШТАВА О ДОГАБАЈИМА У IV БАТАЛ.ОНУ И АКЦИЈЛМА II ПРОЛЕТЕРСКЕ БРИГАДЕ И БОДРИ ЈЕ ДА ИЗДРЖИ, А ОНДА БЕ ОПЕТ ЗАЈЕДНО У НОВЕ ПОБЕДЕ, У СОЦИЈАЛИЗАМ. НИЈЕ ДОЧЕКАЛЛ ПОБЕДУ, ПОГИНУЛА ЈЕ У РАНО ПРОЛЕБЕ 1944 ГОДИНЕ. ЊЕНИМ ЖЕЛзАМА ПРИДРУЖИЛА СЕ И НАДА МАТИП, КОЈА ИСТО ТАКО НИЈЕ ДОЧЕКАЛА СЛОБОДУ. ПАЛА ЈЕ ПРИ КРАЈУ ПРОЛЕБА 1944. ГОДИНЕ ДЛЛЕКО ОД РОДНОГ УЖИЦА. ПИСМО СЕ НАЛАЗИ У МУЗЕЈУ РЕВОЛУЦИЈЕ У БЕОГРАДУ 196 У околини села Брајића стрељано је 17 другарица, лекарки и болничарки, као и 16 другова, махом рањеника. Из те групе се спасла једино радница Лепосава Лукић. Она је рањена у руку и ових дана је стигла у један град на ослобођеној територији, У невезаном разговору ова девојка каже: — С друговима и другарицама из Посавског и Космајског одреда били смо упућени на ослобођену територију. Било нас је 33. Цругови су били већином рањеници и лекарски препоручени за болницу. До Љига смо догили камионом. Ту нас дочекују четници ватром из пушака. Затим су се извинили објашњавајући да је неспоразум. Пустили су нас да ту одржимо митинг и преноћимо. Затим смо кренули преко Мионице за Горњи Милановац. У Мионицу смо стигли увече. Ту су нам одузели оружје, извршили претрес и привели равногорском штабу. У штабу су нас дочекали непријатељски и грубо. Одмах су нам саопштили да ће девојке пустити а другове стрељати. Ми смо одбили да се одвојимо од другова, те су нас све заједно �повели за Равну Гору. Пошли смо за Брајиће, често су нас гонили да трчимо. Стално су нас кињили, често ударали кундацима. У Брајићима нас дочекује ађутант Драже Михаиловића и каже: — Шта то гробље водите са собом, што их нисте побили! Затим нас воде у село Теочин. Ту смо преноћили у једној кафани. При том су извршили претрес —• отимачину. Скинули су нам све топлије одело, обућу, сатове и одвели нас у село, мислим да се зове Клаоница. Ту су нас стрпали у једну јаругу са шипражјем — другарице су поседале. Четници су почели да се договарају звиждањем. Једна група иза нас почела је да пуца. На то су и остали припуцали на нас без икакве претходне припреме. Многе су другарице певале, држећи се храбро. Ја сам рањена у руку и одмах сам легла. Направила сам се <3а сам мртва. Када је пао мрак, извукла сам се из јаруге и побегла. Колико знам у тој групи биле су ове другарице и другови: Вуја Ољача, Олга Јојић, нека Боба, докторка Лоти Ебл, нека докторка Оља, висока плава, затим командант космајског одреда Тодоровић с другарицом. Остале другове и другарице не знам, јер су били из других одреда. Четири другарице које су четници издвојили као сељанке предате су Немцима, који су их затворили у Ваљеву. Те су биле: Драгица Вићентијевић и Нада Бабић, болничарке II батаљона Посавског одреда и Добрила Арсенијевић и Љубица Јовичић-Цига, болничарке Космајског одреда, које су касније пуштене из затвора. По изласку из затвора, Добрила Арсенијевић је својој партијској организацији дала изјаву о стрељању у Брајићима: ”Када сам стигла у село Миросавце нашла сам на окупу цео Космајски народноослободилачки партизански одред „Раде Јовановић“. Одред је био састављен из 3 чете. Друг командант одреда доделио ме је I чети за болничарку. Примила сам нешто санитетског материјала и тако постала партизанка. Остали смо 3 дана у том селу. Било је још другарица и ми смо организовале прање веша друговима и прикупљање чарапа по селу. На збору је говорила и једна другарица у име жена. Другови су ишли у разне акције, а као болничарка ишла је увек само једна другарица. Те акције нису имале рањеника тако да није било више потребно болничарки. Отишли смо затим у друго село. Ту смо ми жене разговарале са сељанкама и вршиле прикупљање чарапа. МИЛЕНА СИТАРИЦА, кројачка радница, рођена 1922. године на Убу, врло се рано укључила у раднички покрет и примљена је у СКОЈ 1939. године, а у Партију априла 1941. године. Под окупацијом је радила са омладином на Убу и околини до септембра 1941. године, када је ступила у Тамнавски батаљон Посавског одреда. Кад је формирана партизанска радионица у Бањанима, повучена је на рад у радионицу. За време I непријатељске офанзиве повлачила се са радионицом до Ужица, а затим се прикључила јединици као борац и болничарка и повукла се за Санџак. Радила је једно време у партијској техници у Новој Вароши, а марта 1942. године је ступила у II пролетерску бригаду. Учествовала је у свим борбама, које је бригада водила. Нарочито се истакла у извлачењу и превијању рањеника са положаја. Од половине 1942. па до почетка 1944. године била је руководилац СКОЈ-а II ужичког батаљона II пролетерске бригаде. Почетком 1944. године премештена је у културну екипу исте бригаде. Погинула је у борби са Бугарима марта 1944. године у Кушићима код Ивањице при прелазу јединица у Србију. СТУПАМО У ПРОЛЕТЕРСКУ Чланак Милене Ситарице, штампан у листу II пролетерске бригаде „Без предаха” После снажне зиме, коју смо провели борећи се по Синџаку, носле кише, глади и свих оних тешких дана одлазимо у Источну Босну. Стижемо на Бољанић, а затим на Метаљку. У овој ваздушној Бањи некад су господа проводила дане. А дапас смо ми ту. Разговор. Песма. Са наших ногу топи се снег и прави барице на паркету. Ујутру за Чајниче... Спуштамо се брзо. Клизаво је, падамо, али шта мари — идемо у град. Веселимо се, јер ступамо у Другу пролетерску бригаду. Много смо слушали о Првој пролетерској. Сада ето, ми ћемо имати нашу Пролетерску бригаду. Успут сретамо сељаке са натовареним коњима. Радознали смо — распитујемо, колико има до Чајнича. Стари Босанац, задовољан, хита да нам одговори. Најзад први врхови џамија. Око града густа борова шума. — Песма, песма! преноси се са зачеља. Стој!... Поправљамо капуте, мало се уозбиљимо и улазимо са снажном „Буђоновком”. Весео дочек, станови осветљени електричним светлом. „Замисли, друже, партизани седе у оваквој соби. А пре неколико дана” ... Ујутру спремање, парење веша, крпљење одела. Правимо знаке пролетерске: срп и чекић. Одлазимо у строј. Није то обичан строј ужичког батаљона. Не, то је велики строј... пред Домом културе: Шумадинаца, Чачана, Ужичана. Ариљаца, Пожежана... Насмејана лица одједном се уозбиљише. Пада команда: — Мирно! Поздрав на десно! Долази друг Тито. Смеје се, у очима му пуно љубави за сваког борца. Затим нам говори. Тито говори пролетерима... Сви смо се осећали поносним, већим. А кад смо кренули, кад је партизански шофер нестрпљиво засвирао, са камиона се заорило: „Кренула је црвена машина... ” И целим путем песма. Овај покрет нам је кратак — еео камион већ шкрипи на мосту брзе Дрине, која проноси журно своје валове и са њима поздрав пролетера својим мајкама и сестрама у Србију... МИЛЕНА СИТАРИЦА Сада долази напад целог Космајског одреда на базу петоколонаша Венчане. По савету друга лекара Дејана Поповића, санитетско особље имало је да се 197 �тију. Октобра 1941. године услед провале, напустила је Београд и ступила У Космајски одред. Крајем истог месеца послата је на слободну територију. На путу је ухваћена од четника и предата Немцима. Одведена у затвор у Ваљеву и касније пуштена. Вратила се у Београд и наставила рад. У току мартовске провале 1942. године прешла је у Трстеник, где је набавила лажне исправе на име Марковић Дивне и у пролеће 1943. вратила се у Београд и поново наставила рад. Ухапшена је 27. децембра 1943. године и после завршене истраге упућена у логор на Бањици 5. јануара 1944. године као кривац I категорије. Стрељана је 7. септембра 1944. године. • БОСА РАТКОВИЋ, текстилна радница у Београду, рођена је 1923. године у Скопљу. У напредни раднички покрет се укључила пре рата и примљена је у СКОЈ 1939. године. Под окупацијом је наставила рад. Септембра 1941. године ступила је у Посавски партизански одред. После повлачења главнине партизанских снага за Санџак постала је борац I пролетерске бригаде. Била је болничарка Посавске чете VI београдског батаљона I пролетерске бригаде. Примљена је у Партију јануара 1942. године. Носилац је Споменице 1941. Седамнаестогодишња ЛЕПОСАВА ЛУКИЋ, текстилна радница из Вреоца, једина је преживела стрељање у Брајићима. Јула 1941. године ступила је у Шумадијски партизански одред и била болничарка. После Брајића постала је борац II пролетерске бригаде, заменик санитетског референта батаљона у II пролетерској бригади и санитетски референт батаљона у IV војвођанској бригади. Тешко је рањена на Сутјесци и затим још три пута у току рата. У II пролетерској бригади примљена је у Партију. Резервни је капетан ЈНА и ратни војни инвалид. Носилац је Споменице 1941. • ДОБРИЛА АРСЕНИЈЕВИЋ, чиновник из Београда, рођена је 24. марта 1919. године у Ритопеку. Укључила се у напредни раднички покрет пре рата и августа 1941. године примљена је у Пар- сжесги. ван попришта борбе. Другове рањенике би нал ту доносили другови. На одређено место одакле се имао вршити напад ми смо стигле на време. Терен се није претходно испитивао. Ми болничарке остале смо ван села, али смо приметили неку колону да се креће. Мислећи да су то петоколонци који беже, ја сам пошла да обавестим друга командира I чете. Кад сам стигла после 5 минута почела је борба. Ту смо претрпели пораз, једва смо се извукли. I чета примила је на себе сву ватру. Изгинули су нам тада најбољи другови. Анаф, ивдокат из Пожаревца, заменик ком. I чете, чл. парт., Еди Давичо, из Београда, политком Ј чете, чл. парт., Јован Јерковић из Београда, бивши политиком 1 чете, чл. парт., „Гига“, чл. парт., „Галама“, чл. парт., Рудолф Цегледи, доктор права, потпредседник „Ботича“, још два друга члана Партије чијих се имена не сећам. После оваквог пораза учињене су реформе: I чета се дели на две и тако добијамо сада 4 чете. У то долази и једна чета која се повукла са терена Грочанског среза. Број другарица се попео на 14. Рањеника није било да бисмо се све упослиле као болничарке. Уколико их је било морали смо их слати са нашег терена јер је овај био врло несигуран. Непријатељ је увек могао доћи после нас, а рањенике нисмо могли увек носити на колима. Другарице оставити у селу да раде на политичком подизању села исто није било сигурно. Могле 6и пасти непријатељу у руке. На политичком подизању партизана радили су политикоми чета. Бојне обуке уопиите није било јер ми саме нисмо баш биле способне за то, а нико нас томе није ни учио. Револвери уколико смо их имале служили су нам за самоодбрану (пушака није било довољно ни за другове). Сада су чете биле одвојене, свака чета је имала свој терен и своје задатке. У I, II и III чети другарице су биле распоређене. Штаб одреда био је одвојен од свих чета. Другарице Вукосава Цегледи1) и ја позване смо у штаб одреда да би се примиле дужности курира. 15 дана смо седеле не радећи нигита јер није могло да се набави сељачко одело за нас. У то време долази и одлука о смењивању друга команданта Космајског народноослободилачког партизанског одреда. Друг Христифор Петровић (није право име), дрводељац, који је по тој ствари дошао у Космајски штаб, на састанку штаба саопштава нам о одлуци да се смени друг командант, и друго, да се све другарице повлаче са терена у ослобођене крајеве, да би се запослиле у радионицама. Први посавски батаљон налазио се на нашој територији пошто је био потиснут од непријатеља са своје територије. Другарице из Космајског одреда пребачене су, након дугих преговора, I посавски батаљон који је тих дана ‘) Вуја Ољача-Цегледи. 198 �уз помоћ Космајског одреда имао да се поново пребаци на свој терен а затим нас другарице — са куририма послати у ослобођене крајеве. Пребацивање I посавског батаљона није успело и ми смо се поново нашли на територији Космајског одреда. Сада се доноси друга одлука. Да се ми другарице, 4 друга рањена приликом покушаја пребацивања I посавског батаљона на своју територију, друг Ђока Павловић, поштар из Београда, који је већ раније морао бити пребачен у ослобођене крајеве, са другом Христифором Петровићем, а са неколико другова који би нам служили као заштита, пребацимо преко терена Шумадинаца на ослобођену територију. Било нас је 18 здравих другарица, 1 болесна,1) друг Ђока Павловић и још 12 другова. До варогиице Љига дошли смо несметано. На путу смо видели четнике Драже Михаиловића заједно са друговима из Шумадијског батаљона. У селу Липље четници су нам приредили ручак. Заклали су ови,у. Сада смо били на територији где у близини нема непријатеља. У Љигу нам је исто спремљена вечера, доручак и ручак. Из Љига 4 рањена друга, друг Ђока Павловић и 1 болесна другарица отишли су за болницу у Горњи Милановац, а нас 30 пошло је за Мионицу. У Мионици су већ у понедељак, дакле пре 3 дана, вршена хапшења партизана од стране четника који су дотада седели заједно са партизанима. О томе нисмо ништа знали иако између Љига и Мионице има 9 км. На путу за Мионицу једна заседа од четника разоружала је наше другове и нас заробила. Рекли су нам да се ништа не бојимо, да ће нас пустити чим нас саслушају. Објаснили су нам да је дошло до расцепа између Драже Михаиловића и партизана јер су партизани убили неке њихове официре међу којима и неког Узелца. Друг Христифор Петровић који нас је спроводио за Главни штаб у Ужице, иступио је пред њих тражећи да нас пусте а њега као главног кривца, као комунисту, задрже. Њега је њихов мајстор одмах предао њиховој полицији која га је одвела до Струганика, места где смо и ми били спроведени. Нашли смо њега већ свог испребијаног и било нам је јасно да нас они неће више пустити. Одатле спровели су нас у Главни штаб, преко планине Сувобора, у село Брајиће. Ту су одмах од нас одвојили друга Христифора и другарицу Милену Илић, учитељицу, канд. Партије, другарии,у заменика командира I чете Космајског одреда, бившег активног инж. капетана југословенске војске Павла Илића... Преноћили смо у суседном селу Теочину а сутрадан смо се вратили натраг У Брајиће. Капетан Орељ, виши сав. Мин. саобр. почео је са испитивањем ко ]е шта по занимању. Да ли познајемо „Тита", причајући нам како су много Ружа Живановић, болничарка II батаљона Посавског одреда. ') покрет укључила се 1938. године. Године 1941. била је кандидат за члана КПЈ. У Космајски партизански одред је ступила половином јула и била прва партизанка у одреду. Крајем октобра 1941. године упућена је на слободну територију, на рад у Врховном штабу. Ухватили су је четници са целом групом од 33 друга и другарице. После зверског мучења одведена је на Равну Гору и тамо стрељана са још једним другом из групе. ВУКОСАВА-ВУЈА ОЉАЧА-ЦЕГЛЕДИ (Жепче, БиХ, 23. X 1916. — Брајићи, 6. XI 1941). Службеник Аграрне банке у Београду. У напредни покрет укључила се као ученица трговачке академије у Бањој Луци. Прешла у Београд 1937. године где се укључила у рад СБОТИЧ-а и Омладинске секције Женског покрета. Хапшена је пре рата. Члан КПЈ. По окупацији наставила рад. Половином октобра 1941. године ступила је у Космајски партизански одред. Ухваћена је са 33 друга и другарица и после зверског мучења стрељана. Др ЛОТА ЕЈДУС (Београд, 22. VIII 1913. •—• Брајићи, 6. XI 1941), лекар. У напредни покрет се укључила као студенткиња. Активно је радила у Удружењу медицинара. Једно време је била и секретар Удружења. После завршених студија специјализовала је интерну медицину. Под окупацијом се укључила у илегални рад за НОП. У Космајски одред ступила крајем септембра или почетком октобра. Из Београда је тада понела доста санитетског материјала и један хируршки инструментариј. Остала је у Космајском одреду до краја октобра, када је са групом другарица и другова послата на слободну територију да ради у болници. Целу групу су заробили четници. Одбила је понуду четника да постане њихов лекар. Стрељана је после зверског мучења. МИЛЕНА ВЕЛИМИРОВИЋ-ИЛИЋ, учитељица у Врачевићу (Ваљево), рођена је 1913. године у Зворнику, у напредни 199 РАДОЈКА РАНКОВИЋ-СТАМЕНИЋ из Стублина укључила се у рад за НОП у првим данима устанка и организовала рад међу женама у селу. Кад се Посавски одред повлачио са своје територије, оставила је двоје деце и прикључила се одреду. Уз пут су је заробили четници и посте мучења предали Немцима. Пошто никакве муке нису могле да сломе ову јуначку жену и мајку, отерана је у логор на Бањици и стрељана 17. децембра 1941. године. �1936. била је члан иницијативног одбора за оснивање Женског покрета у Крагујевцу, а после оснивања ЖП члан управе. Као професор васпитавала је омладину у напредном духу. Била је члан КПЈ. Августа 1941. године ступила је у Космајски партизански одред, чији је командант био њен друг. Заједно су заробљени. Он је издвојен и стрељан у Ваљеву, а Драгиња је стрељана у Брајићима, у групи са 33 друга и другарице. За њима је остало четворо мале деце. ОЛГА ЈОЈИЋ-ПЛАВА, службеник у Министарству саобраћаја; члан КПЈ постала је пре рата. Била је једна од најактивнијих чланица Омладинске секције Женског покрета и члан те партијске јединице. Била је такође члан уже редакције часописа „Жена данас". Под окупацијом је наставила илегални партијски рад. Почетком октобра 1941. године отишла је у Космајски партизански одред. Крајем месеца кренула је са групом болничарки и рањеника на ослобођену територију. Заробили су је четници са 33 друга и другарице и после зверског мучења стрељали 6 . новембра 1941. године у Брајићима. © ДАРА ПОПОВНП-ТАДИП ЈОВИЧИП-ЦИГА (ДЕСНО) И ЉУБИЦА ДАРА ТАДИЋ-ПОПОВИЋ, ( . . . — Брајићи, 6 . XI 1941), службеник. Била је предратни члан КПЈ. После окупације упућена је на партијски рад у Обреновац. Јула 1941. године ступила је у Посавски партизански одред и повремено била веза одреда са ПК КПЈ за Србију. Крајем октобра 1941. године послата је на ослобођену територију да формира болницу. На путу су је ухватили четници и стрељали у групи са 33 друга и другарице. погрешили што га нису убили кад је ту долазио на преговоре итд. Важно је то да свака другарица која је била радница или интелектуалка, 6ила је задржана. Ја сам рекла да сам без занимања и још једна другарица/) две су биле сељанке.2) Показали су нам летак Покрајинског за Чачак у коме се Дража Михаиловић назива петоколонашем због убиства друга Милана Благојевића, ком. Шумадијског батаљона. По причању четника и сина Драже Михаиловића и касније у затвору у Ваљеву, једне другарице из Горњег Милановца из болнице, другарице које су биле одвојене од нас четири, су стрељане, а то су: Вукосава Цегледи, прив. чинов. из Београда, Лоти,3) лекар из Београда, Милена Илић, учитељица из Београда, Љубица „Корошец",4) радница из Београда, Олга Јојић из Београда, Драга Тодоровић проф. из Крагујевца. Пуна имена осталих другарица не знам. Биле су Дара5) из Београда, Зорае) из Београда, Боба из Београда, Мара из Трговачке академије, Љубинка7) радница (друг јој је Јова, политком I чете I посавског батаљона) и Лукићева8) из Врелаца, која је побегла испод стрељања и дошла рањена у Горњи Милановац, где је о стрељању осталих другарица причала једној другарици болничарки, која ми је све испричала у затвору у Ваљеву. Ова другарица се зове Лепосава Лукић из Чачка. Имена двеју (стрељаних) другарица сасвим не знам. Од другова ту у Брајићу задржани су друг Христифор Петровић и друг Хаим чл. парт. Из Брајића су нас послали на Равну Гору где се налазио мајор Калабић. Ту су нама другарицама и неким млађим друговима поред свих удараца по глави јоги дали по 25 удараца. Затим је настало једно вођење у Брајиће па у Прањане, затим у гиколу села Планинице одакле су нас повели за Мионицу, а затим у Словац где су нас Немци дочекали са камионима па су нас одвели у Ваљево. Било нас је око 350. То су другови које ја нисам познавала јер је то било све из околине Ваљева, било је Шумадинаца, из Горњег Милановца. Ту сам видела друга Ђоку Павловића, који је отишао за Горњи Милановац. Друг Ђока, према једној вести, стрељан је у Ваљеву, јер је њега једино познавао гиеф агената у Ваљеву, разбојник Божић. Од осталих другова познала сам само Стевана Бркића, инж. из Београда, Божу Максимовића, инж. из Београда, политикома 1 шумадијског батаљона, друга Милутина Тодоровића проф. из Крагујевца, бившег команданта Космајског одреда, друга Денића, чије име не знам, из Београда. *) Љубица Јовичић - Цига. !) Драгица Вићентијевић и Нада Бабић. 3) Др Лота Ејдус. ‘) Љубица Ракић. 5) Дара Тадић. •) Зора Чаленић. ') Љубинка Дикић. *) Лепосава Лукић. ДРАГИЊА ТОДОРОВИЋ (Велико Градиште, 1906. — Брајићи, 6 . XI 1941), професор у Крагујевцу. У напредни покрет укључила се пре рата. Године 200 �ЉУБИНКА ДИКИЋ, текстилна радница са Умке, рођена је 1917. године у Ритопеку. Активно је радила у синдикату текстилних радника и учествовала у свим радничким акцијама. Примљена је у Партију крајем 1940. године, После окупације радила је на окупљању жена у Посавини. Ступила је као болничарка у Посавски партизански одред. Крајем октобра 1941. године упућена је на слободну територију са групом другарица да ради у болници и у позадини. Ухватили су је четници са целом групом и после зверског мучења стрељали у Брајићима 6 . XI 1941. године. Од другарица које су биле у затвору пуштене су: Загорка Савић из Горњег Милановца, Љубица Јовичић, радница из Београда, Драгии,а Вићентијевић из Забрежја, Надежда Бабић, чл. парт. из Забрежја, Милица Живковић, ст. филозофије из Горњег Милановца, Љубица1) Коен, студ. ум. школе из Београда, још 1 другарица2) и ја. У затвору су задржане другарице које су познате њима, јер су из околине Ваљева ... 11-111 1942.3) У Брајићима су стрељане: Оливера Вањек, Милена Велимировић-Илић, Љубинка Дикић, др Лота Ејдус, Олга Јојић, Вукосава-Вуја Ољача-Цегледи, Дара Поповић-Тадић, Љубица Ракић, Драгиња Тодоровић, Зора Чаленић, Беба, текстилна радница из Земуна, Боба, ученица гимназије из Београда и Мара (или Јелица), ученица трговачке академије из Београда. Другарице из II (Београдског) батаљона Посавског одреда које су остале у својим четама, учествовале су у свим борбама које је батаљон водио у одбрани слободне територије. Батаљон је 6. децембра 1941. стигао у Радоињу. Приликом формирања I пролетерске бригаде, батаљон је ушао у њен састав као VI београдски батаљон. Од другарица је у бригаду ушла само Лепа Марковић; Борка Демић и Живанка-Сека Вићентијевић послате су на рад у хируршку екипу I пролетерске бригаде, а Вера Црвенчанин у агитпроп Нове Вароши. После одласка Посавског одреда према Санџаку и Босни, у Посавини је отпочео терор. Мучени су сви они који су помагали партизане. Четници Косте Пећанца ухватили су Обренију Лазић заједно с мужем и малим дететом и да би изнудили признање о њеним везама с партизанима, претили су да ће јој заклати дете. И поред претње, Обренија није хтела ништа да каже. Четници су је тада заклали заједно с мужем на гробљу У Обреновцу, а дете су поштедели. Радојку Стаменић-Ранковић из Стублина и Циганку Милицу Катић из Грабовца, које су се прикључиле одреду приликом повлачења, успут су заробили четници и после зверског мучења предали их Немцима, који су их спровели на Бањицу и стрељали. После борбе у Конатицама октобра 1941, немачка казнена експедиција је попалила око 40 кућа и побила око 300 људи у Конатицама, Дражевцу и Вранићу. Тада су убијене Вукосава Петровић и Ивана Пантић из Дражевца, а у селу Скели немачка каз- ЗОРА ЧАЛЕНИЋ, кројачка радница, рођена 20. III 1913. године у Надаљу, радила је као кројачка радница у Београду и била члан управе синдиката кројачких радника од 1938. године. Крајем 1940. године примљена је у КПЈ. Августа 1941. отишла је у Космајски партизански одред, где је била болничарка. Крајем октобра 1941. године упућена је са групом другова и другарица на слободну територију, на теренски рад. Ухватили су је четници са целом групом и после зверског мучења стрељали у Брајићима 6 . XI 1941. године. • ОЛИВЕРА ВАЊЕК, студент медицине из Београда, члан КПЈ; ступила је у Космајски партизански одред крајем септембра 1941. године. Послата је са групом другарица на слободну територију, ухваћена је од четника. По казивању једног очевица и једине преживеле са стрељања у Брајићима Оливера, позната у партизанима као др Оља, стрељана је у Брајићима 6 . новембра 1941. године. ВЕРА ЦРВЕНЧАНИН, свршена ученица глумачке школе и студент архитектуре, рођена је 24. децембра 1920. године у Новом Саду. У напредни средњошколски покрет укључила се 1936. године као ученица гимназије у Нишу. Ухапшена је 1937. године и искључена из гимназије. Примљена је у СКОЈ 1939. године. Учествовала је у свим студентским акцијама. Хапшена је три пута пре рата. Пред рат се запослила у Берзи рада и ту је затекла окупација. Примљена је у Партију маја 1941. године. Док је радила у Берзи рада, учествовала је у организовању саботажа за слање људи на рад у Немачку. После напада Немачке на СССР прешла је у илегалност. Одлуком Партије отишла је у Космајски одред 16. августа 1941. године, а септембра исте године прешла је у Београдски батаљон Посавског одреда. Радила је на културном пољу у батаљону и политички са женама на терену. Крајем септембра ушла је у СП КПЈ за Умку, које је тад формирано и постављена је за заменика по- ') Партизанско име Луне Коен-Пуђа. !) Стојанка Теодоровић. ИРПС, арх. бр. 1935. 5) 201 �литкома батаљона и на тој дужности остала до повлачења за Санџак. У Санџаку је радила у Агитропу Нове Вароши, а затим је послата на терен пљеваљског среза за члана СК СКОЈ-а. Почетком 1942. године повукла се са Санџачком бригадом до Босанске Крајине и ту је била члан ОК КПЈ за Гламоч, Купрес и Јајце до IV офанзиве. После IV офанзиве била је члан Политодјела XII крајишке бригаде, а почетком 1943. члан СК КПЈ за централну Босну, затим члан ОК КПЈ за Јајце, Бугојно и Травник и најзад члан Политодјела X X X I X дивизије. После рата била је глумица у Народном позоришту у Сарајеву. Носилац је Споменице 1941. ЛЕПОСАВА МАРКОВИЋ-ПЕТРОВИЋ, рођена је 1926. године у Забрежју код Обреновца. У напредни омладински покрет се укључила 1940. године преко свога брата члана КПЈ и примљена у СКОЈ 1941. године. Септембра исте године је ступила у Београдски батаљон Посавског одреда, где је била болничарка I чете и скојевски руководилац. После повлачења за Санџак била је борац Београдског батаљона I пролетерске бригаде. У бригади је примљена у Партију 1942. године. Рањена је у IV непријатељској офанзиви. Лечена је у централној болници у којој је остала до њеног расформирања пред почетак V непријатељске офанзиве. Вратила се у свој батаљон и упућена у пратећу чету. Пошто није била опорављена, отишла је у бригадни санитет, а после опоравка на дужност болничарке техничке чете I пролетерске бригаде. Одатле је послата на виши санитетски курс у Јајцу, а после завршеног курса за референта санитета приштабских јединица I корпуса. Затим је била у болници тешких рањеника на Клековачи код нена експедиција је стрељала, поред великог броја мештана мушкараца, Живку Марковић из Вукићевице, Ружицу Благојевић из Лончаника и Драгу Бранковић из Грабовца. На Бањици су стрељане Јованка Белкић и Стана Маринковић са територије НОО Обреновца. Године 1942. Немци су убили Добрилу Пинковић из Лончаника. У таквој ситуацији престао је и сваки организовани рад. До пролећа 1942. године рад је био сведен на прикупљање помоћи партизанским породицама, у чему су се истакле жене и омладинке које су већ раније биле обухваћене радом. У пролеће 1942. дошао је у Обреновац Антон Цврковић, партијски радник из Ваљева, преко кога је успостављена веза са ваљевском партијском организацијом, а крајем 1942. и са партијском организацијом Космаја, што је допринело оживљавању политичког рада у Обреновцу. Током 1942. године формиран је актив СКОЈ-а, актив жена и више омладинских група. Једну омладинску групу је формирала и истом руководила скојевка Милена Ранђић, ученица гимназије. У омладинским групама су биле: Дана Станојчић, Братислава и Емилија Адамовић, Јела Благојевић, Вера Радаковић, Пава Симић, Динка Станимиров и Вида Грамић. Поред рада у својим групама, неке омладинке су извршавале и друге задатке. Дана Станојчић одлазила је у Београд за санитетски материјал, који је добијала од Зоре Благојевић, а Емилија Адамовић га је преносила до одређених пунктова. Међу женама су се истицале: Нада Цврковић, која је радила са женама у Обреновцу и околним селима, затим Евица-Бела Селенић и Загорка Станојчић, које су преносиле санитетски материјал и прикупљале материјалну помоћ за партизане. Јуна 1943. дошло је до хапшења у Обреновцу и до прекида везе са ваљевском партијском организацијом. Међу 15 ухапшених биле су Милена Ранђић, Емилија Адамовић и Зора Благојевић. Зора је пуштена из затвора после извесног времена, а Милена и Емилија су, после ислеђења у Специјалној полицији у Београду, упућене у Завод за принудно васпитање омладине у Смедеревској Паланци. Овим хапшењем није прекинут рад у Обреновцу. Веза се одржавала са Космајем преко канала у Баћевцу, а одржавали су је Јела Благојевић и Бранислав Петровић. Маја 1944. четници су открили ову везу и 202 похапсили већу групу сарадника и симпатизера НОП. Тада су ухапшене: Братислава Адамовић, Дана, Зора, Јела и Олга Благојевић, Вида Грамић, Вера Радаковић, Пава Симић и Динка Станимиров. Све су пуштене после извесног времена, сем Зоре и Јеле Благојевић, које су остале у четничком затвору до доласка НОВ, октобра 1944. године. Овим је хапшењем био прекинут сваки рад. Доласком јединица НОВ 1944. године и ослобођењем Обреновца, у НОВ су ступиле: Даница Јевтић (погинула) и Олга Глишић (рањена у борби с Немцима и умрла у Славонском Броду 1945), обе из Забрежја и Славка-Ћуба Ковачевић са Уба (погинула као борац 17. јануара 1945). За време ослобођења Забрежја 1944. године погинула је Стана Јаковљевић, а Златија Карић из Трстенице и Миленија Матић из Стублина су пошнуле од немачке артиљерије децембра 1944. у Комлетинцима, камо су биле отишле да посете своју децу борце. Са ослобођењем Посавине обновљен је и рад међу женама и поново долази до ширег ангажовања жена и до стварања одбора АФЖ. Већ 17. октобра 1944. одржана је у Обреновцу конференција којој је присуствовало око 500 жена; изабран је први одбор АФЖ за град, који је истовремено вршио функцију СО АФЖ. У одбор су изабране: Софија Радовановић, председница, Зага Софронић, секретар једно време, а затим Зага Копачки-Сокић, Дана Благојевић, Мара Гладовић, Зора Ђурић, Смиља Игњић, Заја Јовановић, Стана Калајџић, Анка Манић, Ружа Митровић, Лепа Путник, Катарина Рачић и Смиља Шарковић. Крајем 1944. године формирани су одбори АФЖ скоро у свим селима посавског среза. Председнице ових одбора су биле: Даница Берић у Рватима, Ружа Нешић у Скели, Јана Стефановић у Кртинској, Белка Николић у Ратарима, Лепосава Мишковић у Бргулицама, Лепа Марјановић у Ушћу, Милица Кузмановић у Белом Пољу, Наталија Којић у Дрену, Добрија Јоксић у Звечки, Даринка Карић у Трстеници, Вида Јелић у Стублинама, Јелица Комановић у Грабовцу. Срески одбор АФЖ за посавски срез је формиран почетком марта 1945: Дана Благојевић, председница, Радмила Јовановић-Кека, секретар, а чланови: Мара Гладовић, Вида Јелић, Заја Јовановић, Стана Калајџић, Даринка Карић, Анка Манић, Савета Михаиловић, Софија Радовановић, �Јелица Спиридоновић, Јованка Стефановић и Смиља Шарковић. Радмила Јовановић-Кека, члан СК КПЈ, одговарала је у комитету за рад АФЖ. Основни задатак одбора АФЖ био је брига о рањеницима и борцима на положају. Одбори су организовали прикупљање опреме за болницу и намирница за рањенике и борце. Сем тога су организовали и непрекидно дежурство жена и омладинки у болници у Обреновцу. Октобра 1944. формиран је у Обреновцу и СНОО, у којој су од жена ушле Радмила Јовановић-Кека, као секретар и Олга Благојевић-Мићић, затим СК СКОЈ-а у који су ушле Јела Благојевић, као секретар и Емилија Адамовић-Пенчић, и СО УСАОС-а са члановима: Емилијом Адамовић-Пенчић, Јелом Благојевић, Милицом Драгачевац, Олгом Карић, Вером Михаиловић и Јозефином Пурнат. Један добар број жена и омладинки примљен је у чланство Партије. До краја 1944. године примљене су Емилија Адамовић-Пенчић, Јела Благојевић и Верослава Јовановић из Обреновца и Драгица Вићентијевић-Мандић из Забрежја, а до маја 1945. Дана, Десанка и Олга Благојевић, Милица Вилић, Стана Галетић, Драгица Глумчевић, Милица Драгачевац, Анка Ђукановић, Зора Ђурић, Зора Јелић, Мира Јовановић, Олга-Лола Јовановић, Вера Јоветић-Матић, Наталија Кузмановић-Росић, Драгица Марковић, Јелка и Косара Матић, Лепа Милојковић, Вида Милошевић, Борка и Стана Миљковић, Ружа Мирчетић, Драгица Николић, Вера Рељић, Пава Симић и Љубица Шаровић-Максимовић из Обреновца и Ангелина Бабић из Грабовца. Дрвара. Болница је због десанта евакуисана за Италију, а Лепа је стигла I пролетерски корпус у Санџаку и распоређена у бригадни санитет III крајишке. После преласка у Србију била је члан ОК СКОЈ-а и члан ОО УСАОС-а за Ваљево и члан ЦК НО Србије. Носилац је Споменице 1941. Др ЈУЛКА МЕШТЕРОВИЋ, лекар у Ваљеву, рођена је 22. августа 1906. године у Српском Итебеју код Зрењанина. Активно је учествовала у напредном покрету пре рата. Под окупацијом је наставила рад. Јула 1941. године ступила је у Ваљевски одред. Одлуком Главног штаба одређена је за санитетског референта Посавског одреда и тамо је организовала болницу. Децембра 1941. године, после повлачења главнине партизанских снага из Србије, била је управник болнице у Новој Вароши. Примљена је у Партију 1942. године. Била је на разним дужностима у санитету за време рата. Током 1943. године била је референт санитета I пролетерске дивизије. Резервни је пуковник ЈНА. Носилац је Споменице 1941. САНИТЕТ Санитетску службу у Посавском партизанском одреду организовала је др Јулка Мештеровић-Пантић, која је крајем јула 1941. године одлуком Главног штаба за Србију постављена за санитетског референта одреда. Одмах по доласку у одред организовала је санитетски курс за другарице из одреда, међу којима су биле: Нада Марковић, Радмила-Кека Јовановић и Перка Вићентијевић. Прихватна болница Посавског одреда налазила се у Грабовцу, а праву болницу организовала је др Јулка Мештеровић 31. августа 1941. године у селу Љубинићу. Тада је на рад у БОРКА ПИХЛЕР-ДЕМИЋ рођена је 3. јула 1903. године у Приједору. Пореклом је Аустријанка. Отац јој је држао гостионицу у Дрвару. Похађала је Вишу девојачку школу у Бањој Луци и Васербургу (Немачка). Од 1932. године са својим мужем Мироном Демићем, чланом Партије, живела је у Паризу. Новембра 1936. године отишла је у Шпанију, где јој се од августа месеца и муж налазио. У Шпанији је радила као спољна болничарка у Албасети. Касније, пошто се истакла својим пожртвованим радом, постала је одговорна болничарка хируршког одељења 203 болнице „Пасионарија" у Мурсији. Муж, који је за њу значио много, погинуо је у борбама за Мадрид. Она није показала тугу због његовог губитка, чак није отишла ни да га види мада је могла, него је предано радила као да јој се ништа није догодило. Рањеници су је много волели и поштовали и била је позната међу рањеницима свих 30 нација које су се бориле у Шпанији. Поред бриге о рањеницима, водила је рачуна о чистоћи, храни и рубљу. Имала је велике организаторске способности за ситне ствари које су дизале морал рањеницима и спасавале им здравље. Из болнице у Мурсији прешла је у болницу у' Беникасиму, а затим у болницу У Сагароу. За време евакуације према Каталонији организовала је у једном малом селу смештај рањеника. Неуморно је радила мада је ситуација била беизлазна. У Каталонији је без икаквих средстава организовала туберкулозну станицу. После повлачења интернационалних бригада из Шпаније, 1939. године, била је у концентрационом логору у Француској, одакле је побегла и 1940. године се илегално бродом пребацила у Југославију. У Загребу је добила партијску везу (примљена је у Партију у Шпанији) и упућена је у Јајце. Међутим, ту није могла да се одржи, па је дошла у Београд крајем 1940. године и укључена у болничку партијску ћелију. У Београду је дочекала и окупацију земље. Јула 1941. године ступила је у Посавски партизански одред. Са собом је донела велику корпу санитетског материјала. У одреду је била болничарка у болници. Октобра је довела 25 тешких рањеника у болницу у Миличиници и преузела на себе најтеже послове. Са болницом се повлачила до Рогачице, где се налазила централна болница и ту је ушла у тек формирану хируршку екипу Врховног штаба, која је после формирања I пролетерске бригаде постала хируршка екипа I пролетерске. Уче- �ствовала је у евакуацији рањеника за Санџак. Предњачила је у свему и служила као пример не само санитетском особљу и борцима него и рањеницима. Из Санџака је пратила рањенике за Жабљак, где је формирана болница. Фебруара 1942. године, по налогу Врховног штаба, вратила се у Фочу по великој мећави, дубоком снегу и непроходном путу. Мада физички слаба из- држала је све напоре и никада није посустала. За време рата радила је у санитету и била међу организаторима санитетске службе. Била је на разним дужностима а јула 1944. године постављена је за референта санитета XXVII дивизије. После ослобођења је радила у Санитетској управи ЈНА. Пензионисана је у чину потпуковника. Носилац је Споменице 1941. ЖИВАНКА-СЕКА ВИПЕНТИЈЕВИВ (ДРУГА САЕВА), ДО ЊЕ МИРА МИТРОВИИ С ГРУПОМ БОРАЦА ЖИВАНКА-СЕКА ВИЋЕНТИЈЕВИЋ, радница, рођена је 22. марта 1922. године у Забрежју. Приступила је УРС-овим синдикатима 1939. године као радница у фабрици обуће ,,Мира“ у Земуну. Примљена је у КПЈ децембра 1940. године. Априла 1941. године се вратила у Забрежје и учествовала у припремама за устанак. Радила је политички на терену до септембра 1941. године, када је због провала, отишла II (Београдски) батаљон Посавског од- реда. Била је болничарка у болници у Пољанама. Повлачила се са болницом све до Рогатице, где је ушла у хируршку екипу Врховног штаба, која је тада формирана. После повлачења из Србије хируршка екипа је додељена I пролетерској бригади. Остала је у хируршкој екипи до почетка 1944. године када је отишла у ОК централне Босне. До ослобођења земље била је по комитетима у Босни. Носилац је Споменице 1941. МИЛЕСА-ЛЕСА СТАНОЈЛОВИЋ рођена је 14. маја 1920. године у Дружетићу код Ваљева. У напредни омладински покрет се укључила пред рат. Под окупацијом је наставила рад и августа 1941. године ступила као болничарка у болницу Посавског одреда у Кожуару. Са болницом се и повлачила из Србије. Са групом рањеника је стигла у Нову Варош почетком децембра 1941. године и одређена је да ради у централној болници. Предано је неговала рањенике, а нарочито се истакла за време IV непријатељске офанзиве приликом пребацивања рањеника преко Неретве. Била је тада референт ешелона, који је бројао 200 рањеника. Погинула је у V непријатељској офанзиви, јуна 1943. године, на Вучеву као члан Партије. 204 болницу дошла Милеса Станојловић из Дружетића; Дара Поповић-Тадић и Јудита Аларгић су повремено радиле кад би се вратиле са својих курирских задатака. Почетком септембра болница је пребачена у две куће села Кожуара и постала болница I батаљона Посавског одреда. Болница је имала 15 кревета. Њоме је руководила др Јулка Мештеровић, а радиле су наведене другарице. У болницу је упућена и Боса Ратковић, која је тих дана ступила у одред. Други батаљон Посавског одреда, који је дејствовао на терену Горње Посавине, није имао организовану санитетску службу, па је почетком септембра 1941. др Ђура Мештеровић повучен из Космајског одреда за лекара II батаљона. Одмах по доласку, он и Борка Демић-Пихлер организовали су болницу у селу Пољане. Борка Демић је руководила негом рањеника, користећи своје велико искуство из шпанског грађанског рата, др Ђура Мештеровић је из штаба батаљона долазио да прегледа и лечи рањенике. У батаљону је било осам другарица: Борка Демић-Пихлер, ЈБубинка Дикић, Милица Николић, Живанка-Сека Вићентиј евић, Лепа Марковић, Драгица Вићентијевић, Ружа Живановић и Нада Бабић. Четири су радиле у болници, а четири су биле четне болничарке. Болница II батаљона премештена је почетком октобра 1941. у село Баљевац, а затим, пред надирањем Немаца у прве куће Дражевачког луга. Осамнаестог октобра болница је успоставила везу са штабом Посавског одреда и добила наређење да се прикључи болници I батаљона, која се налазила у основној школи у селу Миличиници са око 30 тешких рањеника из Посавског и Ваљевског одреда. Болници у Миличиници прикључила се такође са рањеницима Космајског одреда болничарка Марица Кокајић. Крајем октобра болница се из Миличинице евакуисала према Вујновачи и Дебелом Брду. Уз пут је примила десетак нових рањеника из бомбардовања Пецке. Рањенике из Пецке су извукле болничарке: Јудита Аларгић, Боса Ратковић, Перка Вићентијевић, Радмила-Кека Јовановић и болничарке Мачванског одреда Зора Квачановић и Бранка Милинковић, које су се тад прикључиле болници Посавског одреда. Др Ђура Мештеровић, који је пошао у Ужице по санитетски материјал, �повео је и десетак тешких рањеника да их смести у ужичку болницу. Рањенике су пратиле Борка Демић-Пихлер, Живанка-Сека Вићентијевић и још једна болничарка. Болница са преосталих 40 рањеника променила је истога дана место и сместила се у три кафане на Пашиној Равни. Овде се болници прикључила Милева Старчевић, радница из Ваљева, с малим дететом. За руководиоца болнице одређена је Јудита Аларгић, а затим Нада Марковић. Болницу су напали четници. Поред рањеника, заробљено је и све особље сем др Јулке Мештеровић, која је била отишла у Бајину Башту за санитетски материјал. После два дана болницу су по наређењу Врховног штаба ослободили борци Рачанске чете и тада је евакуисана у Рогачицу и смештена у бившој жандармеријској касарни, основној школи и среској амбуланти. Болница је имала око 60 кревета за тешке рањенике и око 80 за лакше. У болници су радили др Јулка и др Ђура Мештеровић и др Милосављевић-Чампар, кога су заробили од четника борци Посавског одреда. Од болничарки биле су: Борка Демић-Пихлер, Роса Дмитрић-Думић, Живанка-Сека Вићентијевић, Бешка Бембаса, Јудита Аларгић, Милеса Станојловић, Нада Марковић, Радмила Јовановић-Кека, Лепа Марковић, Бранка Милинковић, Драгица Јујић, Марица Кокајић, Милица Николић и др. МИЛОЈКА ПАНТИЕ ИЗ ВРАНИНА БИЛА ЈЕ САРЛДНИК НОП. ЦЕЛУ ПОРОДИЦУ — ДЕВЕТ ЧЛАНОВА — ЗАКЛАЛИ СУ ЧЕТНИЦИ V НОКИ ИЗМЕБУ 20. II 21. ДЕЦЕМБРЛ 1943. ГОДИНЕ. Око 25. новембра, пошто су се борбе водиле у непосредној близини Рогачице, болница је евакуисана. Са 8 камиона, по највећој вејавици и мразу, од 25—-27. новембра евакуисани су за Ужице све рањеници, санитетски материјал и инвентар болнице. ДАЦУ И ДАРИНКУ ПОПОВИК ИЗ ВРАНИБА И ЈОШ ПЕТ ЧЛАНОВА ЊИХОВЕ ПОРОДИЦЕ, МЕБУ КОЈИМА И ДВОЈЕ ДЕЦЕ ОД ДВАНАЕСТ И 7 ГОДИНА, ЗАКЛАЛИ СУ ЧЕТНИЦИ У НОБИ И3МЕБУ 20. И 21. ДЕЦЕМБРА 1943. ГОДИНЕ ЗБОГ САРАДЊЕ С НОП. ТЕРОР Крајем 1943. године у Посавини је завладао страховит четнички терор. У ноћи између 20. и 21. децембра 1943. године четници су извршили свиреп покољ у селу Вранићу: 69 становника овога села, сарадника НОП, међу којима је било деце и стараца изгубило је живот у лудачком четничком махнитању. У једној језивој ноћи нашли су страшну смрт 32 девојке и жене од 16—90 година и деветоро деце од 5 месеци до 12 година. Подељени у три групе, четници су СЕЛЕНУ НИКОЛИВ ИЗ БАНЕВЦА, САРАДНИКА НОП, ЗАКЛАЛИ СУ ЧЕТНИЦИ ДЕЦЕМБРА 1943. ГОДИНЕ. ЊЕН МУЖ ВЛАДИСАВ ПОГИНУО ЈЕ КРАЈЕМ 1941. ГОДИНЕ КАО БОРАЦ ПОСАВСКОГ ОДРЕДЛ, А ККЕР МИЛИЦУ, БОЛНИЧАРКУ ПО САВСКОГ ОДРЕДА, УБИЛИ СУ НЕМЦИ НА ЗЛА ТИБОРУ. 205 �МИЛЕНША ИВАНОВИЋ, из Баћевца, радила је за НОП од првих дана устанка. Половином 1942. године њена кућа је постала пункт за везу, она је била обавештајац и курир. Крајем 1942. године постала је кандидат за члана КПЈ, а убрзо и члан КПЈ. Октобра 1943. године ушла је у поверенство КПЈ за срез посавски. Ступила је са своје двоје деце у Космајски одред да би се склонила од четничког терора. Крајем 1943. године четници су је ухватили када је ишла у своје село да извиди колике су њихове снаге. Зверски су јс мучили и заклали. Њена је погибија забележена у „Космајском борцу“ бр. 1, од јануара 1944. године, међу онима који се истичу за пример. систематсри обављали свој крвави посао. Целе породице биле су уништене, а куће опљачкане. Најближи рођаци са ужасом су гледали како на њихове очи убијају њихове најдраже, док и сами не би дошли под четничку каму. Мало се ко спасао од оних који су те ноћи били одређени да умру. Једно поред другог падали су: деца, старци, младе девојке и жене. Две младе девојке доживеле су још страшнију судбину од осталих. Оне су најпре силоване, па онда заклане. Сестре Матић — Анђелија од 18 и Катарина од 20 година нису ни слутиле да ће се њихов животни пут завршити на самом почетку и на тако грозан начин. Поред њих, те језиве ноћи изгубиле су живот: Смиљка, Станија и Томанија Ђоинчевић, Живанка, Јелена, Олга и Стамена Ђорић, Даринка, Милка и Надежда Илић, и Катарина Илић, девојчица од 5 месеци, којој су четнички куршуми разнели главицу. Сестре Матић нису биле једине жртве у породици. Њихову судбину поделила је и Марица Матић, стара 56 година, затим: Даринка и Дикосава Митровић, Видосава, Милева, Милена и Милојка Пантић, Даца и Даринка Поповић и Јулијана Поповић, девојчица од 7 година, Драга и Јованка Радосављевић, Анђелија, Ката и Радмила Савић, Анка и Миљана Степановић, Јелена М., Јелена С., Миљана и Стана Тодоровић. И седам дечака од 2—12 година изгубило је своје младе животе у крвавом покољу. Двогодишњи дечачић ЈБубомир Пантић избоден је камама на 20 места. Заклани су још: Томислав Ђорић, Милан и Славољуб Митровић, Бранислав и Светомир Пантић и Брана Поповић. Даринка Илић, девојчица од 10 година, Зорка Ђојчиновић, старица од 60 година и Даница Тодоровић остале су тешко повређене. Само су оне избегле смрт, не због тога што су им зликовци опростили живот, већ зато што су мислили да су мртве. Овим покољем није завршена крвава четничка листа у Посавини. Само неколико дана касније, 25. децембра, четници су опколили село Баћевац. Масовно су хапсили сараднике НОП и батинали их и мучили у згради основне школе. Приликом опкољавања села нашли су у кући Јане Николић једног партизана. Одмах су убили Јану и њене две кћери Добринку и Мирославу, а 28. децембра убили су ухваћеног партизана и још четири сарадника НОП, међу којима су биле Кристина Богосављевић и Селена Николић. Тада су заклали и Миленију Ивановић, члана СП КПЈ за посавски срез, коју су нешто раније ухватили и неколико дана свирепо мрцварили. И поред свирепог мучења, Миленија се одлично_држала. Априла 1944. године заклали су Босиљку Адамовић, домаћицу из Обреновца, а августа исте године ЈБубинку Бајић и Вукосаву Филиповић, обе из Забрежја. Љубинку Бајић су извели из куће са свекром и девером. Док су њих двојицу клали, Љубинка је покушала да побегне, али ју је један четник стигао и ударио је кундаком тако да јој је глава прсла, а мозак се расуо. Мада је била мртва, четник јој је извадио очи, одсекао јој нос и уши и изнаказио цело лице. Вукосава Филиповић није хтела да се макне од куће, па су је заклали пред самим кућним прагом. С њом у кући била је и њена мала унука Гроздана, која се сакрила испод јоргана. Кад су четници, после свог крвавог чина, отишли, девојчица је скинула чаршав са кревета и њиме покрила своју мртву баку и све до јутра преседела сама у кући. Олга Миливојевић из Баћевца, активиста НОП, ухапшена је од Специјалне полиције пред ослобођење и предата Гестапоу. Стрељана је септембра 1944. године. ОЛГА МИЛИВОЈЕВИК, РОБЕНА 1919. ГОДИНЕ V БАКЕВЦУ, САРАДНИК НОП, УХВАБЕНА ЈЕ СЕПТЕМБРА 1944. ГОДИНЕ И СТРЕЉАНА. ЉУБИЦА РАКИЋ-ЂОРЋЕВИЋ-КОРОШЕЦ, текстилна радница из Београда, од 1938. године била је функционер у синдикату текстилних радника. Њен стан у улици Веле Нигринове служио је за састанке ПК КПЈ за Србију. Примљена је у Партију крајем 1940. Августа 1941. године отишла је у Космајски партизански одред. Крајем октобра исте године упућена је са групом другова и другарица на слободну територију да ради у болници и у позадини. Ухватили су је четници са целом групом и стрељали у Брајићима 6 . XI 1941. године. 206 �а стварању партијских организација у градовима и селима: космајског, младеновачког, подунавског, врачарског и посавског среза радио је пред други светски рат ОК КПЈ за Београд. Партијске организације широко су поставиле рад са женама, користећи све могућности за што веће укључивање жена у акције Партије. Рад је појачан формирањем среских комитета, а самим тим и повећањем броја партијских ћелија по селима. Н Срески комитет КПЈ за космајски срез формиран је крајем 1940. године у саставу: Раде Јовановић, секретар, Милорад Марковић, Љубомир Ивковић-Шуца, Александра-Цана Марјановић, учитељица из Поповића и Велика-Вела Бенић, учитељица у Парцанима. После окупације земље у СК су ушли Дража Марковић, студент медицине из Поповића и Јелица Миловановић, учитељица из Ропочева. Комитет је радио у овом саставу до формирања Космајско-посавског партизанског одреда. Приликом формирања Космајско-посавског партизанског одреда готово цела партијска организација из среза отишла је у одред, те је Срески комитет био готово расформиран. Читава политичка делатност развијала се углавном преко одреда, а на тереНУ су, осим неколико болесних другова, остале само другарице: Александра-Цана Марјановић, Јелица Миловановић, Лепа Аксентијевић, члан партијске организације у селу Рогачи, Велика Бенић и Надежда Мариновић-Ранковић, учитељица у Манићу, која је августа примљена у Партију. Интервенцијом ПК КПЈ за Србију, крајем јула поново је формиран СК и један број другова, чланова Партије, враћен из одреда за рад на терену. Новоформирани СК радио је у саставу: Велика Бенић, секретар, Александра-Цана Марјановић, Јелица Миловановић, Лепа Аксентијевић, Дража Марковић као делегат одреда и Илија Трифуновић, земљорадник из Лисовића. Инструктори ПК КПЈ за Србију Ђуро Стругар, Андрија Хабуш и Љубинка Милосављевић, са друговима и другарицама са терена развили су широк политички рад. Формирани су одбори за помоћ одреду, који су убрзо прерасли у народноослободилачке одборе, чији су задаци били: обезбеђење смештаја и исхране одреда, организовање обавештајне службе, растурање билтена и пропагандног материјала у народу, итд. Један од првих народноослободилачких одбора био је одбор у селу Парцанима, чији је један члан била Велика Бенић. Чланови НОО у селу Поповићу биле су Александра-Цана Марјановић и Деса Марковић, а у Манићу Надежда Мариновић-Ранковић. У то време су стваране и скојевске организације. Секретар СК СКОЈ-а била је Јелица Миловановић; у скојевском активу у Парцанима биле су: Милева Јовановић, Љубинка Пантић и Љубица Филиповић и у Манићу Добрила Марковић. Организовани политички рад на окупљању жена у космајском срезу постојао је у појединим селима још од 1937. године. Иницијатори тога рада биле су у Парцанима учитељице Мила Бајалица и Велика Бенић, у Поповићу Александра-Цана Марјановић, у Ропочеву Јелица Миловановић, у Рогачи Лепа Аксентијевић, у Манићу Надежда Мариновић-Ранковић. Формирањем Космајског партизанског одреда и рад са женама постао је ин- 207 тензивнији. Жене су се масовно укључиле у НОП: прихватале су партизане и рањенике, припремале им храну и одећу, вршиле разне курирске послове итд. Да би се што већи број жена активисао у помоћи НОП-у, партијске организације су формирале активе жена, у које су укључене најпоузданије и најодлучније жене. Активи жена су обично имали 5—10 чланица, које су знатно већи број жена у селу ангажовале на разним задацима: прикупљање прилога у новцу и намирницама за одред, прихватање партизана и др. Осим тога, активи су окупљали жене на читалачким часовима, на којима су обавештаване о догађајима на фронтовима и о акцијама партизанских одреда. Са најпоузданијим женама прорађивана је и илегална штампа и разни партијски материјал. Активи жена су били једна од врло успелих форми рада Партије међу женама. У јулу и августу формирани су активи жена у Рогачи, Лисовићу, Манићу, Парцанима, Поповићу, Стојнику, Дучини, Ропочеву и Сибници. Активом жена у селу Рогачи руководила је Лепа Аксентијевић, а чланице су биле: Десанка Блажић, Милена Борикић, Ленка Ивковић, Јелена Кандић и Миланка Милосављевић. У ужем активу жена села Поповића биле су, поред Александре-Цане Марјановић, Деса Марковић, студент медицине и сељанка Марица Никетић. Око овог актива биле су окупљене: Живка Васковић, Јела Ђуричић, Јагодина Исаиловић, Станојка Јевтић, Будимка, Гроздана, Лепосава и Новка Јовичић, Јелка и Лепосава Јоцић, Анка и Јелена Косанић, Даринка и Невенка Јовановић, Видосава, Јелкаи Славка Митрашиновић, Ангелина Митровић, Радмила Никетић, Вида, Жи- �КОСМАЈЦИ, КОСМАЈКЕ,1) Сваког дана стотине мајки закукају за најбољим синовима ове земље, свакога дана чујемо гладни вапај 350.000 заробљених очева и браће, свакога дана непријатељ из нагие земље носи и пљачка. Ми то не смемо дозволити, ми не смемо допустити да наша земља буде тло одакле ће фашистички разбојници гомилати резерве и убијати нашу браћу, убијати нас саме. КОСМАЈЦИ, КОСМАЈКЕ, ОМЛАДИНО КОСМАЈА, Будимо достојни оних српских хероја који су куком и мотиком знали да бране и одбране своју с.лободу. Данас је време да и ми дигнемо свој глас, да покажемо непријатељу колико је српски народ спреман да да за своју слободу и своју част. Сви они који се стављају у службу окупаторима непријатељи су српског народа и српски народ мора да их презре и изрекне свој суд над њима. Српски народ нема гита да чека. Свако чекање је помагање непријатеља и одуговлачење наше ослободилачке борбе. Нигита што би користило непријатељу не сме му допасти шака. С пушком у руг/,и ми морамо да бранимо сваку мрвицу нашег права и на сваком кораку задати ударау, непријатељу. Будимо тврђава из које непријатељ неће извући ништа гито му је потребно. Никаква немачка наређења не извршавајмо. Широм наше земље, под руководством Комунистичке партије, устали су најбољи синови нашег народа у борби против окупатора да бране независност и слободу нашег народа. Комунистичка партија као и свуда и код нас је организовала партизанску борбу која омета и задаје ударце непријатељу. Да ти ударци заиста узнемирују непријатеља најбољи је доказ скорашња потера немачке војске и издајица којом су они мислили да униште поштене партизанске борце.2) Ускоро су се и они уверили да ова борба није ометана и да деловање одреда није спречено. КОМУНИСТИ КОСМАЈА, На вама је тежак али частан задатак. Органгсзујте народ Космаја у борби против окупатора и његових слугу. Објасните народу гита значи борба наших партизана. Ниједан час комунисти не смеју пропустити узалуд. Свуда и на свако.к месту уништавајте иепријатеља нагиег народа. То је свети задатак комуниста у одлучним борбама. Радни народе Космаја, ступајмо у борбене редове нашег Космајског партизанског одреда и помажгсмо његову жилаву и поштепу борбу против свих оних који пузе пред непријатељем и издају народну поштену ствар. Згазимо све те издајничке псе да нам више не вршљају разни Голубовићи, Тошићи, Чарапићи и други. ЖАНДАРМИ И СВИ СЛУЖБЕНИЦИ КОСМАЈА, Вас данас спремају за најгаднију издају. Ви треба да будете оруђе против браће ваше, против народа вашег. Одрекните се те срамне улоге, напуштајтс службу и улазите у редове оних који се боре за народна права, да вас као противиике на свом праведном путу народни колос не би згазио. . . КОМУНИСТИЧКА ПАРТИЈА ЈУГОСЛАВИЈЕ Срески комитет за Космај* ‘) Зборник ВИИ, I, књ. стр. 87—89. — Одломак Прогласа СК КПЈ за Косма | од августа 1941. 2) Овде се мислм на блокаду Космаја коју је непријатељ извео почетком августа 1941. и у којој је Космајски одред имао велике губитке. 3) Овај проглас написали су августа 1941. године чланови СК КПЈ за Космај. Јелица Миловановић, Велика Бенић и Дража Марковић у кући Росе Михаиловић у Парцанима. 208 ванка, Живка, Јелица, Љубинка и Обренија Секулић, Живка Стевановић, Николија Стевановић, Даринка Чолић. У прихватању партизана нарочито се истицала стара учитељица Анка Митровић. У селу Парцанима актив је исто тако обухватао велики број жена, међу којима се истакле својом активношћу: Јула Илић, Живка, Латинка, Милена и Смиља Јовановић, Славка Михаиловић, Надежда Новаковић, Милојка Пантић, Вукосава и Даринка Тодоровић, Марица Филиповић и омладинке: Јаворка Илић, Даница Јовановић и скојевка Љубинка Пантић. У селу Ропочеву, где је активом жена руководила Јелица Миловановић, радиле су: Вукосава Вуловић, учитељица, Радмила Донић, Љубинка Ивковић, Живана Мајсторовић, Вера, Даница, Даринка, Зорка и Каја Маричић,. Живана Марковић, Вукосава Поповић и Касија Стевановић. У Стојнику: Живанка и Јелка Кузмановић, Милка Урошевић. У Дучини: Иванка Ђурић, учитељица, Јелка Живановић, Даринка Лазаревић, Боса Лалић, учитељица, Олга Милијановић и Живка Сарић. У селу Лисовићу активом жена руководила је учитељица Емилија Срећковић, а чланови су биле: Борика Радовановић, Милица Голубовић-баба Ката, Даринка и Лепосава Јевтић, Јека Ристовић и Анђелија Трифуновић. У активу жена села Манића биле су: Добрила, Јелица и Милена Марковић, а руководила је Надежда Мариновић-Ранковић, учитељица. Крајем августа 1941. године одржана је у овом селу конференција, којој је присуствовало 16 жена. На конференцији су говорили Андрија Хабуш, инструктор ПК КПЈ за Србију и учитељица Надежда Ранковић. После конференције, актив жена је приступио прикупљању вуне и организовао плетење чарапа и џемпера. У Ђуринцима, мада није постојао актив, велики број жена примао је партизане, спремао им храну и обавештавао их о кретању непријатеља. Најактивније су биле: Милева Петковић, Јагодина Петровић, Милица Петровић-Шумчева, Радмила Ранкова са својим кћерима и учитељица Спасенија Степановић. Куће неких жена служиле су за везу и биле партизански пунктови. То су биле: кућа Милке Урошевић из Стојника, где је све до краја 1941. године била главна партијска веза; кућаЈелке Живановић у Дучини такође пункт за везу, а кућа Милојке Марковић у Манићу била је веза за другове из �Београда који су долазили у одред. У кући Росе Михаиловић у Парцанима састајао се Срески комитет; у кући је била и земуница, где су били скривени радио-апарат и писаћа хартија, а у рагастову собних врата специјално скровиште за партијски материјал и штампу. Ту су августа 1941. године чланови СК Јелица Миловановић, Дража Марковић и Велика Бенић написали проглас упућен народу и комунистима Космаја којим се позивају у борбу против непријатеља. Поред рада у активима, најпоузданије жене вршиле су обавештајну и курирску службу. Марицу Филиповић, сељанку из Парцана, СК је повремено слао у Раљу, где су били стационирани Немци и Српска државна стража, ради прикупљања података о њиховој снази и кретању. Она је из Раље доносила у одред шећер, дуван и сапун који су прикупљали партизански сарадници, а Деса Марковић је из Поповића преносила у Парцане прикупљену храну за одред. Податке о кретању непријатеља прикупљала је и Надежда Ранковић, учитељица у Манићу, а као курири одлазиле су у Сопот, Ропочево и Лисовић: Јана Ранковић из Манића, Живанка Кузмановић, Борка, Загорка и Милка Урошевић, из Стојника, а Живана Мајсторовић из Ропочева била је курир Космајског одреда. Курир између СК КПЈ за Космај и ПК КПЈ за Србију и ОК КПЈ за Београд била је Јелица Миловановић. На тој дужности је ухваћена 16. октобра 1941. године, спроведена у логор на Бањици и стрељана 17. децембра исте године. После одласка Космајског одреда на Рудник, а затим на слободну територију, отпочео је терор. Немци и љотићевци су новембра 1941. године убили Живанку и Софију Петровић из Лисовића зато што су биле оптужене да у кућу примају партизане, а у селу Поповићу Даринку Ранковић. Крајем новембра Специјална полиција је ухапсила Надежду Ранковић, учитељицу у Манићу, мада је била у шестом месецу трудноће. Спроведена је у логор на Бањици, где се и породила. Из логора је пуштена августа 1942. У исто време љотићевци су ухапсили и извели на стрељање а затим пустили Јану Ранковић из Манића, мајку Чеде Ранковића, политичког комесара I космајске чете, који је заробљен и стрељан на Бањици 1941. године. Тада су четници ухапсили Росу Михаиловић из Парцана и отерали је у логор на Бањици, где је остала шест месеци. Почетком Београду и примљена је у Партију крајем 1940. године. Завршила је учитељску школу пола године пред рат и постављена је за учитељицу у селу Ропочеву код Београда, где је наставила рад. Јула 1941. године била је секретар СК СКОЈ-а и члан СК КПЈ за космајски срез. Преко ње је ишла веза између СК КПЈ за Космај са ОК КПЈ за Београд и ПК КПЈ за Србију. Ухваћена је од четника 16. октобра 1941. године са материјалом. Страховито је мучена да призна свој рад и ода везе. Кад никаквим мучењима нису успели да јој изнуде било какво признање, предали су је Специјалној полицији у Београду, где су наставили да је муче. Ништа није хтела да каже сем то да је учитељица и да је ухваћена на Космају. Пребачена је у логор на Бањици и стрељана 17. децембра 1941. године. АЛЕКСАНДРА-ЦАНА МАРЈАНОВИЋ, учитељица, рођена је 26. I 1910. године у селу Поповићу, код Београда. Пре рата је активно радила у групи учитеља комуниста. У Партију је примљена 1940. године. Службовала је у свом родном месту и била секретар партијске јединице. Јула 1941. године била је члан СК КПЈ за Космај и члан првог НОО у Поповићу. Ухапшена је почетком децембра 1941. године. После дводневног страховитог мучења, пошто није признала ништа о свом раду нити о раду других, спроведена је у логор на Бањици и стрељана 5. марта 1942. год. ЈЕЛИЦА МИЛОВАНОВИЋ, учитељица, рођена је 9. јула 1922. у Београду. Истицала се у средњошколском покрету у МИНИСТАРСТВО УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА1) КОМАНДА ЖАНДАРМЕРИЈЕ ОПЕРАТИВНО ОДЕЉЕЊЕ О. Бр. СЛУЖБЕНО у Београду ГОСПОДИНУ МИНИСТРУ УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА 2) 16. октобра о. г. органи IX раљског српског оружаног од* реда ухватили су Миловановић Јелицу, учитељицу у Ропочеву, родом из Београда. У доњем шаву њеног зимског капута нађено је уметнуто ,,Упут за вршење обавештајне службе партизана”, а у њеном сандуку нађен је извучен на преси говор др. Драгољуба Јовановића. Ова учитељица учествовала је 23. IX о. г. у нападу на Раљски тунел и железничку пругу између Раље и Ћуринаца. којом су приликом бандити оштетили једну локомотиву. Учитељица Миловановић предата је Управи града Београда. (М.П.) КОМАНДАНТ, ђенерал Стев. М. Радовановић, с. р. 0 ВИИ, рег. бр. 4/2—1, к. 26. — Одломак Извештаја Ко.манде дармерије од октобра 1941. године. 209 жан- �НАРОДНИ ХЕРОЈ БОЖИДАРКА ДАМЈАНОВИЋ-КИКА, рођена је 1920. у Младеновцу. Основну школу завршила је у Младеновцу, а нижу гимназију и средњу стручну школу у Смедеревској Паланци. Уписала се у стенографску школу, али рат је прекинуо њено школовање. У лето 1941. повезала се с илегалцима и активно укључила у илегалне акције. Крајем јуна 1941. постала је кандидат за члана КПЈ. Учествовала је у свим припремама за устанак. Половином октобра ступила је у Први шумадијски одред из којег је прешла у Космајски. Истог месеца примљена је у Партију и постала члан Среског повереништва Партије за младеновачки срез, убрзо и секретар овог повереништва, а од августа 1942. године и члан Окружног повереништва КПЈ за Младеновац. После повлачења Космајског партизанског одреда из Србије остала је на терену с групом партијских радника. По наређењу Врховног штаба Космајски одред враћен је на свој терен. У повратку је водио тешке борбе и био готово унишген. Марта 1942. године од преживелих бораца и партијских радника, међу којима је била и Кика, формирана је Космајска партизанска чета, која је водила оружане акције на терену Младеновца. Кика је била неустрашив ратник и убрзо постала легендарна личност у окупираној Шумадији. У годинама најтежег фашистичког терора о њеним акцијама кружиле су невероватне приче. Народ је веровао да је неухватљива и све успеле акције партизана и поразе непријатеља приписивао њој. Њено име постало је синоним борбе за слободу и жеље за осветом. Учествовала је у свим акцијама динамичне и брзе чете космајских партизана и била иницијатор и предводник њених ефикасних дејствовања, дизања железничке пруге, уништавања телеграфских стубова, камиона, тенкова, вршалица. Многи одреди Специјалне полиције, љотићеваца, недићеваца, Српске државне страже и СС јединица упућивани су у Шумадију да уђу у траг партизанској чети у којој се борила Кика. Године 1943. када је поново формиран Космајски партизански одред, Кика је постављена за политичког комесара одреда, а постала је и члан Окружног повереништва КПЈ. До краја рата остала је на овим дужностима. После ослобођења била је на одговорним друштвено-политичким дужностима, а затим је радила као учитељица и пензионисана као просветни радник. Сада је члан Савета федерације. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. Проглашена је за народног хероја 9. X 1953. године. Кослај 15. XII 1941 Драги другови!1) На наш последњи извештај нисте нам одговорили. Молимо вас да нам на њ и на сва у њему постављена питања одговорите што пре, као и на овај наш извештај У којем вам јављамо само промене. КОСМАЈСКИ СРЕЗ. Формирали смо парт. јединицу у још једном селу од три члана. Секретар Среског комитета је ухапшен и не знамо још до сада шта је с њим. У другом селу ухапшен је члан, под батинама се слабо држао као и још један искључени члан, обојица су спроведени у логор. Богдан Милијановић, искључени члан, ухапшен, добро се држао на мучењу, под батинама умро. У Дучини су ухапшени 17 сељака и 5 сељанки, мучени су, добро се држали и сви су пуштени. У Ропочеву и Парцанима исто тако. Терор је све жешћи. Упркос терору, ни у једном селу нису до сада успели да формирају сеоску стражу. Поред страха од терора све се више појављује и огорчење код сељака, тако да су сада моментано бољи услови зо наш рад него пре. 210 децембра недићевци су ухапсили у Парцанима учитељицу Велику Бенић и предали је четницима Косте Пећанца, који су били стационирани у Сопоту. На молбу сељака, пуштена је почетком јануара 1942. године. У селу Дучини четници су ухапсили 17 мештана, међу којима, Даринку Ивковић и учитељицу Босу Лалић. У селу Поповићу Српска државна стража похапсила је готово све чланове партијске организације и велики број сарадника, међу којима Јагодину Исаиловић (отерана на Бањицу, где је остала четири месеца), Милојку Исаиловић, Станку Митрашиновић и Марицу Никетић. Тада је ухапшена и Александра-Цана Марјановић, члан СК КПЈ за космајски срез и секретар партијске организације у Поповићу. Цану су подвргли страховитом мучењу и пошто ништа није признала о свом раду и раду других, спроведена је у логор на Бањици и стрељана 5. марта 1942. године. У срезу младеновачком у доба организовања устанка није постојала партијска организација. Политичку активност развијали су поједини чланови Партије. У неким селима постојала су партијска упоришта. Среско повереништво КПЈ за младеновачки срез формирано је тек октобра 1941. године. Формирао га је Стеван Дукић, инструктор ПК КПЈ за Србију. У повереништву су били: Живадин Перишић, секретар, Михаило Живановић-Ћата из Марковца, Мија Обрадовић из Граница и Божидарка Дамјановић-Кика из Младеновца. Партијске организације постојале су у неким селима и две у самом Младеновцу. У селу Јагњилу био је само један члан Партије, студенткиња Милица Милошевић. Она и Кика су 1941. године биле једине жене чланови КПЈ у младеновачком срезу. Крајем 1941. године формирани су први НОО у селима младеновачког среза. У Великој Иванчи одбор су формирали Андрија Хабуш, инструктор ПК КПЈ и Божидарка Дамјановић-Кика. У октобру и новембру формирани су народноослободилачки одбори у Америћу, Јагњилу, Међулужју и Шепшину, а крајем новембра у Границама и Ковачевцу. Децембра је формиран НОО у селу Младеновцу, чији је члан била Даница Блажић. Као члан одбора била Је задужена за рад са женама. Прве групе жена које су радиле на помоћи НОП-у формирале су се на самом почетку устанка. У групи жена у Америћу и Врбици биле су: Зага Борић, омладинка, курир Космајског одреда и њена мајка Милена Бо- �рић, Милка Вујичић и ЈБубица Николић. Ова група је активисала већи број жена, међу којима су биле: Славка, Милосава, Синђелија, Роса и Десанка Вујичић, у чијој је кући било склониште за партизане, Цаја, Јана и Новка Живојиновић, Невенка, Борика и Мица Новаковић, Милосава, Анка и Нада Благојевић, Наталија и Лепосава Ковачевић, Анка (Ленка) Милојевић, Борка Борић, Ружица Вујић и Мирослава Николић. Радом се нарочито истицала Милена Борић, и то не само у Врбици, већ у целом срезу младеновачком. У групи жена у Ковачевцу истицале су се Борка и Загорка Стојковић. Активи жена у младеновачком срезу били су формирани до краја 1941. године у Младеновцу и десетак села. Актив у Младеновцу имао је 10 чланица, углавном омладинки. Чланице актива у селу Младеновцу биле су: Ангелина Никодијевић, председница, Наталија Ђурђевић, Даница, Марија и Станица Блажић, које су биле и курири. Актив жена у селу Јагњилу формирала је Божидарка Дамјановић-Кика; чланови су биле: Милица Милошевић, Милка Милошевић, Стана Милојевић, Босиљка Арсић, Десанка и Радојка Милојевић. Пункт за везу био је у кући Миленије Милошевић. У активу жена у Великој Иванчи истицале су се: Милица Петровић-Илић, која је била и курир, омладинка Невена Миловановић, Спасенија Ломић, Олга Ђурђевић и Олга Мијајловић. У Великој Крсни активом жена је руководила учитељица Бисенија Симић. У активу у Међулужју истакле су се радом на прикупљању одеће и обуће, пружању неге борцима и прихватању партијских радника: Емилија Илић, омладинка, Даринка Илић, Милена Обрадовић, Даница Пантић, која је била и курир, а кућа јој је била пункт за везу, Драга и Јелена Павловић, Даница Спасојевић, Софија и Новка Илић, Милена, Косана и Ружа Марковић и Вида. Видаковић. У селу Влашки крајем 1941. године почињу да помажу НОП: Зага Радојковић, омладинка, Јаворка и Лепосава Радојковић, чије су куће биле пунктови за везу, Мирослава и Десанка Павловић, Загорка Јанковић, Ђурђија Аврамовић и др. Куће Настасије Ћирић у Дубони и Наталије Димитријевић у Сенаји биле су пунктови за везу, а Милојка Обрадовић из Граница истакла се као курир. После одласка Космајског партизанског одреда на слободну територију, ситуација у срезу младеновачком била је повољнија но у срезу космај- МЈ1АДЕНОВАЧКИ СРЕЗ. У једној јединици је уведена једна сељанка у Партију. У шест нових еела с.ко закандидовали 10 сељака. Сада у осам села постоје и одбори нар. оелоб. фонда и нар. ослоб. одбори, у четири села омладинеки а у три села женски активи. Формирали смо Срески одбор нар.-ослоб. фонда од 7 чланова. И овде су почели са хапшењима, али терора за сада још нема као у Космајском срезу. Услови за наш рад су одлични. СМРТ ФАШИЗМУ — СЛОБОДА НАРОДУ! СРЕСКИ КОМИТЕТ ПС: Све другове које сте нам послали, уврстили смо у партизане, а другарица нам је техничар. — Овде се осећа највећа потреба за вестима са фронтова, о партизанима и о политичкој ситуацији. Молимо вас, шаљите нам такве вести преко курира и преко другова које нам шаљете. Ми бисмо онда те вести умножили. ') Зборник ВИИ, I, кн>. 2, стр. 256—259. — Одломак писма СК КПЈ за Космај Покрајинском комитету КПЈ за Србију. © МИЛИЦА МИЛОШЕВИЋ, студент Више комерцијалне школе из Јагњила, рођена је 1918. године. Члан КПЈ је постала 1941. године. Била је руководилац актива жена у свом селу и држала на вези скојевске активе. Заклана је од четника 18. августа 1943. године. МИЛЕНА БОРИЋ, сељанка из Врбице била је у младеновачком срезу међу првим женама које су се укључиле у НОП. Њена кућа је била партијско упориште. Ту су 1941. године једно време боравили чланови Главног штаба за Србију. Прикупљала је санитетски материјал, муницију и оружје и носила у одред. Била је курир између одреда и партијског руководства у Београду; обавештавала је одред о снази и кретању непријатеља. Пошто је била сумњива четницима ухапшена је децембра 1941. године и после тога још неколико пута, а 1944. године отерана је у логор на Бањици где је остала неколико месеци. 211 �ВИТОКА ЖИВАНОВИЋ, рођена 22. јуна 1922. у Малом Пожаревцу, у земљорадничкој породици, завршила је основну школу и бавила се земљорадшом. Приступила је напредном радничком покрету пре рата и била један од организатора акција напредне омладине у свом селу. У првим данима устанка, као веома омиљена у селу, успела је да окупи и организује велики број омладинки и омладинаца. Била је секретар актива СКОЈ-а Малог Пожаревца; исте године постала је члан КПЈ и ступила у Смедеревско-грочанску чету Космајског одреда, одакле је новембра месеца враћена на терен да ради с омладином. Ухапшена је децембра 1941. године и спроведена у логор на Бањици одакле је пуштена 1943. Одмах по доласку из логора отишла је у Космајски одред и убрзо пребачена на терен као члан Среског повереништва Партије за грочански срез. Ову дужност обављала је у време највећег непријатељског терора. Била је веома популарна у народу и са успехом је извршавала задатке. Двадесет првог фебруара 1944. године опколили су је жандарми у једној кући у Малом Пожаревцу. Пружила им је отпор и покушала да побегне. Кад су је ранили, извршила је самоубиство да не би жива пала непријатељу у руке. ском. Услови за рад су били бољи, јер се симпатизери НО борбе нису компромитовали. Поред тога, непријатељ није имао довољно снага да врши терор на целој територији округа. У овом срезу биле су активне партијске организације у: Младеновцу, Великој Иванчи, Ковачевцу, Стојнику и Црквинама. Крајем 1941. године у Среском повереништву КПЈ среза младеновачког били су: Божидарка Дамјановић-Кика, секретар, чланови: Мија Обрадовић, Милета Виторовић из Шепшина и Миле Перић, радник из Младеновца. Скојевски активи постојали су у Младеновцу, Великој Иванчи, Ковачевцу, Границама и Шепшину. У селу Ковачевцу 1941. године чланови СКОЈ-а биле су Борка и Загорка Стојковић. Оне су одржавале везу и сарађивале са омладином села Јагњила са Милошевић Милицом и друшма. У селу Јагњилу члан СКОЈ-а била је Миленија Милошевић, ученица II разреда СЕШ. У селу Међулужју постојала је јака омладинска група којом је руководила Емилија Илић. Ова омладинска група прикупљала је одећу и обућу за партизане и прорађивала илегални материјал. Својом активношћу истицале су се омладинке Сара, Нада и Мица Илић, Олга Павловић, Персида Павловић, Радмила Обрадовић, Милена Месаревић и Вера Петровић. Због своје активности Емилија Илић је 1942. године кандидована за члана КПЈ. Петог децембра 1941. године Срески комитет за срез космајски послао је Покрајинском комитету КПЈ за Србију извештај о војно-политичкој ситуацији на територији округа београдског после одласка Космајског партизанског одреда за Санџак. У извештају се о ситуацији у младеновачком срезу каже: .. Одлуком1) Покрајинског комитета овај срез је припао нама. До пред само примање у овом срезу се готово ништа није радило. Овде постоје колосални услови због одважности и храбрости овдашњих сељака. За кратко време ту је прилично урађено. Постоје две јединице у Младеновцу и три јединице у селима Велика Иванча од четири члана, Пусти Стојник од три члана и Црквине од четири члана. У Великој Иванчи постоје још четири кандидата. Скојевски активи постоје у Стојнику од шест чланова и Међулужју од шест чланова. Женски активи постоје у Великој Иванчи од четири члана и Јагњилу од три члана. Одбори народноослободилачЈ) Зборник ВИИ, том I, књ. 2, стр. 238—241. 212 ког фонда од шест чланова, у Марковцу од три члана, Међулужју од три члана и Великој Иванчи од три члана. Националноослободилачки одбори постоје у Пустом Стојнику од четири члана, Марковцу од три члана, Међулужју од два члана, Великој Иванчи од три члана. . . “ Крајем 1941. године Среско повереништво имало је своју технику у кући Милете Виторовића, члана СП за срез младеновачки. У техници је радила Загорка Борић, омладинка, повучена из Космајског одреда. Ту је штампана прва глава Историје СКП(б), леци, омладински прогласи и др. У децембру су настала хапшења и у срезу младеновачком. Ухапшена је Милена Борић из Врбице. Четници су саслушали и затворили Милку Вујичић, Славку Вујичић, Синђелију Вујичић-Максимовић, Невену Новаковић, Јану и Цају Живадиновић. У време формирања Космајско-посавског партизанског одреда у Смедереву је постојала партијска организација која је имала око 30 чланова и јака скојевска организација. Партијском организацијом руководио је МК КПЈ за Смедерево. Секретар комитета био је Јуре Сарић, радник. У срезу подунавском нису постојале ни партијске ни скојевске организације. Половином јула 1941. године чланови Партије и СКОЈ-а, око 20 њих, изишли су из града и од њих је формирана Смедеревско-грочанска чета, која је августа 1941. године ушла у састав Космајског одреда. Чланови Партије и СКОЈ-а који су остали у Смедереву у августу су исписивали пароле у неколико улица. У вези с овом акцијом ухапшена је је Зорка Нијановић, избеглица из Бачке, код које је приликом претреса пронађена већа количина летака. У Смедереву су радиле Милева Атанацковић, Даница Ушај, Јелена Урошевић и др. Септембра 1941. године ухапшена је Даница Ушај, студенткиња, активиста НОП. Кад је пуштена из затвора отишла је из Смедерева у Постојну код своје мајке. У селу Брежану Лепосава Пајић из Смедерева због сарадње с НОП ухапшена је 13. новембра 1941. године. У срезу подунавском једна од најактивнијих жена била је ЈБубица Павковић, сељанка из Вучака. Она је прикупљала обавештења о снази и кретању непријатеља. Петра Стокић из Удовица од првих дана устанка укључила се у НОП. У Луњевцу су од првих дана устанка активно помагале НОП: Радмила Радојковић-Мара, омладинка, Олга Бачић, Гара и Сми- �љана Пириватрић, Љубинка Радојковић, Живанка, Лепосава и Мара Симић и др. У Кленовцу и Коњској крајем 1941. године најактивније жене биле су: Милева, Милица и Роса Игњатовић и Лепа Стефановић. У то време у грочанском срезу није постојало партијско руководство. Постојали су само партијска организација од пет чланова у Малом Пожаревцу и партијска упоришта у: Умчарима, Дражњу, Бегаљици, Брестовику и Пударцима. У овом срезу је више жена радило за НОП, мада нису постојале женске организације. Углавном су се истицале жене чији су мужеви били активисти НОП. У Малом Пожаревцу то су биле: Милева и Радојка Гајић, Катарина Николић, Славка Симић, Ката Стевановић и омладинке Обренија Грујић, Витока Живановић и Милосава Јовичић. Витока Живановић је од првих дана устанка радила на организовању омладине и на помоћи НОП и због своје активности примљена је у СКОЈ у јесен 1941. године. После одласка Космајског одреда за Санџак настао је терор и у овом срезу. Четници су убили Сиду Вукотић из Гроцке и похапсили велики број сарадника НОП. ТЕХНИКА Фебруара 1942. године, СП среза младеновачког организовало је по налогу СК КПЈ за Космај, прву Окружну технику. На умножавању материјала радила је Зага Борић, омладинка из Мале Врбице, која је крајем 1941. године ступила у Космајски одред, а затим враћена да ради у техници. Техника је била смештена у селу Шепшину и имала је само писаћу машину и нешто материјала. Када је требало умножити материјал, деловођа општински, који је био кандидат за члана КПЈ, ноћу је доносио шапирограф из општине, па је тако материјал умножаван. Пошто се осећала велика потреба у пропагандном материјалу, то је ОП КПЈ за младеновачки округ половином 1942. године донело одлуку да се техника опреми потребним материјалом и да се смести на место које би било добро обезбеђено. Склониште за технику направљено је кући Зоре и Миливоја Павковића-Чиче у Вучаку (подунавски срез). У Склониште је направљено у дворишту и у њега се улазило кроз шталске јасле. У техници је радила Зорица Дамњановић-Драгица, ученица из Ћуприје, која је раније у овом месту била скојевски руководилац. Поред писаће машине, техника је имала шапирограф и радио-апарат, па је Зорица поред партијског материјала и многобројних прогласа хватала и умножавала вести и извештаје са фронтова. Зорици су у раду помагале Зора и Љубица Павковић, жена и кћи Миливоја Павковића-Чиче. Јануара 1943. године техника је морала да се сели, јер је склониште било несигурно, а и сам домаћин компромитован као сарадник партизана. Техника је пресељена у село Ковачевац (младеновачки срез), у кућу Драгослава и Чедомира Тодоровића. Склониште се налазило у подруму, а у њега се улазило из качаре. Марта 1943. године на рад у технику дошла је Јованка Поповић-Буба, студенткиња из Смедерева, која је нешто раније пуштена из логора на Бањици и из Београда преко везе пребачена у партизане. Кад је Јованка дошла у склоништу је било мало места за рад. Због тога се материјал извлачио у соби, а укућани су чували стражу. Међутим, суседи су приметили да се нешто необично догађа у кући, па је техника поново морала да се сели. У овом склонИшту два пута су штампане ,,Вести“ и први, а уједно и последњи број „Космајског партизана“ и други пропагандни материјал за политички рад у одреду и на терену. Маја 1943. године техника је пресељена у Луњевац (подунавски срез) и смештена у склониште направљено у качари Адама Симића. Склониште је било мало и непогодно за рад. Зато је донесена одлука да се подигне пространије у самом дворишту. Домаћин и партизани су за једну ноћ направшги у земљи читаву собу, а изнад ње су подигли тор за овце и оградили га. Техника је премештена у ново склониште, а истовремено су у тор утеране овце. У техници је радила само Јованка Поповић-Буба, јер је Зорица Дамњановић-Драгица повучена за члана СК СКОЈ-а за јасенички срез. Да би обезбедио несметан рад Јованки, домаћин је код самог склоништа везивао псето и чим би оно залајало, Јованка је гасила радио или престајала да куца на машини. Четници су често претраживали кућу и двориште, али технику нису успели да открију. 213 ЗАГОРКА БОРИЋ, рођена 1925. године у селу Америћу, у сиромашној земљорадничкој породици, имала је непуних 16 година када је постала курир Космајског партизанског одреда. Прикупљала је оружје и санитетски материјал за одред. Крајем 1941. године ступила је у одред као борац, затим је повучена да ради у техници. Заробљена је у борби с Немцима код села Зуце у другој половини 1942. године и спроведена у логор на Бањици. Са Бањице је одведена на принудни рад у Банатски Брестовац, одакле је побегла и прикључила се војвођанским партизанима. Демобилисана је као резервни потпоручник. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. �Командир III чете Космајског1) народноослободилачког партизанског одреда 24 IX 1941 год. Даје извештај КОМАНДАНТУ КОСМАЈСКОГ НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОГ ПАРТИЗАНСКОГ ОРЕДА У логору се десило следеће: Непријатељ је био обавештен о нашим покретима, напао је логор, после двадесет минута борбе потиснуо је нагие људе, који су се бранили са осталим оружјем, заробили једног омладинца, две другарице2) које су истог дана приспеле из Београда, запленио је: све резерве експлозива, новац, муницију, неисправне пушкомитраљезе, храну, шаторе и др. Према обавештењима непријатељ је имао једног рањеног. Командир Бора Крајем 1943. године на рад у технику дошла је Милица Јовановић, учитељица у Поповићу. До њеног доласка Јованки су помагали у штампању материјала домаћин куће и његов син. Априла 1944. године техника је поново враћена у Вучак и смештена у склониште које је ископано у винограду Јована Милићевића. Јованка и Милица су радиле под врло тешким условима: склониште је прокишњавало, нису имале довољно ваздуха, али су биле сигурне да их мештани брижљиво чувају. Они су им сваке ноћи доносили храну. Једне ноћи су их обавестили да су четници блокирали село. Две девојке су седам дана и седам ноћи провеле без хране и воде. Четници су се стално врзмали по селу и по винограду, али технику нису пронашли. После одласка четника техника је пренесена на сеоско гробље и смештена у једну озидану гробницу, где је остала и радила све до ослобођења. ') Зборник ВИИ, X, стр. 135. КОСМАЈСКИ ОДРЕД *) Милева и Даринка Бандић. Шгаб Космајског револуционарног народноослобод. партиз. одреда1) ШТАБУ РЕВОЛУЦИОНАРНИХ НАРОДНО-ОСЛОБОД. ОДРЕДА У СРБИЈИ III Одред има лекара који врши санитетску службу, али који не може сам вршити дужност лекара, пошто је по специјалности гинеколог, а одреду треба хирург и интерниста. Прва чета има три другарице, а друга две које су примљене и непрекидно се припремају за сапитетс.ку службу, а у исто време раде са женама (оне иду са четама) врше агитацију и пропаганду приређујући културно просветне и забавне вечери. Хигијена се спроводи у одреду добро. 28. VIII 1941. г. Другарски поздрав Смрт фашизму — Слобода народу! Командант Космајског револуционарног народ. ослоб. одреда Тодоровић М. Милутин, професор ‘) ИРПЈ одреда. — Одломак из извештаја Штаба космајског партизанског 214 По директиви ОК КПЈ за Београд организовано је партијско саветовање на Космају ноћу између 1. и 2. јула 1941. године, на коме је одлучено да се формира Космајско-посавски партизански одред. Одред је формиран 7. јула од две космајске и две посавске чете. Крајем јула, одлуком Главног штаба за Србију, формирани су посебни одреди Космајски и Посавски. Током августа ушле су у састав Космајског одреда Младеновачка и Смедеревско-грочанска чета, које су формиране крајем јула 1941. године, независно од Космајског одреда. Прва партизанка заједничког Космајско-посавског одреда била је Милена Велимировић-Илић, учитељица из Београда. Кад су се одреди одвојили, у Космајски одред дошла је Драга Тодоровић, професор из Крагујевца, мајка четворо деце. У августу су из Београда дошле: Марица Кокајић радница, Вера Црвенчанин, студент (септембра 1941. године прешла у Београдски батаљон Посавског одреда), Љубица Ракић-Корошец и Зора Чаленић, обе кројачке раднице. У септембру су из Београда дошле Милева Јовичић-Белка и Милева и Даринка Бандић. Истога дана када су стигле, одред је водио борбу с �Немцима, и у њој су заробљене Милева и Даринка Бандић; одведене су у логор на Бањици и одмах 29. септембра стрељане. У то време су у одред ступиле: Добрила Арсенијевић, службеник Општине града Београда, Љубица Јовичић-Цига, приватни намештеник, Оливера Вањек, студент медицине и Нада Анастасијевић, ученица гимназије из Београда. У Смедеревско-грочанској чети била је Витока Живановић, омладинка из Малог Пожаревца, која је новембра 1941. године повучена из чете на терен, за рад са омладином. Колико је било значајно присуство другарица у одреду за веће укључивање жена-сељанки у НОП потврђује извештај политичког комесара Космајског одреда:1) „ . . . Нарочито се показало као корисно и практично имати другарице партизанке у одреду за рад са женама и њиховом приближавању и интересовању за одред и њихову борбу. 2. ЧЕТА1) КОСМАЈСКОГ ОДРЕДА 29. IX 1941. Србија КОМАНДАНТУ КОСМАЈСКОГ ОДРЕДА На основу наређења командантовог доставља се следећи извештау. 1.— Бројно стање: — бораца по списку у расходу на лицу — жена по списку ■у расходу на лицу Укупно на лг^цу 65 Командир, Вељко Крајинац,2) с. р. 30. IX 1941 г. ■) ВИИ, К. 1641, рег. бр. 7—3. 2) Генерал-потпуковник Павле Илић. Са другарским поздравом Смрт фашизму — Слобода народу! 28. V I I I 1941. г. Политички комесар Космајског револуционарног нар.-ослобод. партиз. одреда Јован Јерковић” На територији на којој је оперисао Космајски одред, није било организоване болнице. Рањеници и болесници смештани су по селима, код сарадника и симпатизера НОП-а. У космајском срезу, у селу Манићу, рањеници су смештани у кући баба-Жике. У чувању и неговању рањеника истакле су се Јелица Марковић и њена кћи, омладинка, Цуна. У младеновачком срезу рањеници су смештани у кући Цаје Живановић у селу Америћу. У Великој Иванчи прихватање и негу рањеника организовала је Милица Мијаиловић; у Међулужју Драгиња Илић и Милена Обрадовић, а у Великој Крсни учитељица Бисенија Симић. Половином новембра Космајски одред, под притиском непријатељских снага, пошао је за главнином партизански снага у Санџак. Са одредом је била Милева Јовичић-Белка, која је у Санџаку постала борац I пролетерске бригаде. Нада Анастасијевић је заробљена на путу за Санџак и одведена у затвор у Ужицу, а одатле у логор у Шапцу, одакле је породица успела да је спасе преко разних веза и за новац, половином 1942. године. Одмах је отишла за Лесковац и ступила у одред. Погинула је у борби ) ИРПЈ —- Одломак из извештаја Космајеког одреда, од 28. VIII 1941. 65 4 61 4 — 4 РАДМИЛА РАДОЈКОВИЋ-МАРА рођена 13. октобра 1925. године у Луњевцу, укључила се у рад за НОП на почетку устанка и исте године примљена у СКОЈ. Радила је са омладином и женама, а током 1943. године ступила је у Космајски одред. Била је на разним дужностима за све време рата: члан Среског руководства СКОЈ-а за јасенички срез и члан Среског повереништва КПЈ за јасенички срез, затим секретар Среског одбора АФЖ за космајски срез и члан Окружног одбора АФЖ. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. МАРИЦА ФИЛИПОВИЋ, из Парцана, активиста НОП од првих дана устанка. Храбра и отресита, вршила је обавештајну службу, одлазила по задатку у Раљу ради прикупљања података о снази и кретању Немаца и недићеваца. Примљена је у КПЈ крајем 1942. године. Због своје активности хапшена је више пута. Почетком 1944. ступила је у Космајски одред да би се склонила од четничког терора. Била је члан актива жена у свом селу и руководилац МО АФЖ, затим члан Среског одбора АФЖ за космајски срез, а од јуна 1944. године Члан Окружног одбора АФЖ за младеновачки округ. политкома 215 �ПК-у1) 2. 111 1942 Драги другови, Примили смо вагиа два последња писма, писмо ПК за партизанске одреде и обавештења бр. 44 и бр. 45. На претпоследње ваше писмо нисмо вам одговорили, јер онда нисмо имали потребних података. Обавештења смо гитампали у 120 примерака. Вагие писмо, намењено парт. организацијама у партизанским јединицама много ће нам помоћи при формирању партзанског одреда. На оба ваша последњс, писма сада вам одговарамо. Космајски срез броји 18 села и две варошице. У једном селу постоји парт. јединица од 3 члана и 2 кандидата, у другом селу 4 члана и јоги у два села по 1 члан. На тој територији ради један члан нашег СК и један кандидат. Свега 10 чланова и 3 кандидата. Терор, боравак непријатеља на том срезу, отежан приступ селима као и болест члана нашег СК за тај срез су узрок да је рад у том смеру замро. У она 2 села, где има по један члан, имали смо најјаче парт. јединии,е, али нам их је непријатељ уништио. У два села са парт. јединицама постоје и 2 Нар. осл. одбора и један женски актме.. . Младеновачки срез броји 18 села и вароги. Управо смо формирали привремено среско поверенство за тај срез. У поверенство су ушли: један некомпромитован радник Младеновца, 2 компромитована интелектуалца са села и једна компромитована другарица, чланица СК. Све четворо су домаћи, са терена. Раднику је реон Младеновац, а ово троје поделили су села у три реона. Надамо се да је поверенство отклонило главне сметње раду у МладеновЦЦ. Два омладинца и две другарице проверени на омладинском и женском раду примљени су у партију, тако да у Младеновцу постоје две јединице са по 5 чланова. .. По свим секторима се, негде јаче, негде слабије, ради: два добра окенска актива, два скојевска актива, тек сада оживљена, два одбора нар. осл. фонда, који се не састају, али раде (прикупили су 1200 динара) и 4 нар. осл. одбора по 5 чланова који се тешко покрећу на рад.. . Са секретарицом Среског поверенства и још једним чланом нашег СК, који је до сада био на раду у том срезу — свега има 22 члана и 3 кандидата. У 7 села има нар. осл. одбора. У 4 села има 5 омладинских актива. . . Подунавски срез броји 25 великих села и град Смедерево са којим (град) како смо обавештени, ви имате везе а ми смо повезани са њима само ради прихватања људи који би хтели у одред. Од 25 села радом смо обухватили 22 села. На том подручју ради јединица од 5 чланова и 1 кандидат. Сва петорица су бивгии партизани — дакле компромитовани, а само један од њих је домаћи, са терена... Партијци су прорадили писмо ЦК-а. Као најхитније им је постављено: закандидовања најбољих људи из одбора и актива, стварање парт. организација и мобилизација људи за одред као и план акције партизана на том терену. Грочански срез броји 12 села и једну варошицу. Радом је обухваћено 8 села. Ту раде два компромитована друга од којих је један члан нашег СК. Одлучили смо да се ту формира парт. једгшица од 4 члана, од 3 стара и 1 новог. Писмо ЦК-а прорадила су 3 члана партије. Само у једном селу постоји нар. осл. одбор и омладински рад. У 3 села формирано је 5 десетгша... Космајски партизански одред покушао је да се врати из Санџака на свој (наш) терен. Они су у јачини од 115 партизана бггли 4 дана у јужном делу космајског среза. Били су стално праћени од непријатеља, 14 последњих дана имали су свакодневне борбе и коначно били поражени у борби код Венчана од непријатеља јаког 4000 Немаца, недићеваца, четника и жандарма. Из те борбе спасило се (наводно) 60—70 партизана и вратгсли су се на југ. Да ли сви заједно или у мањим групицама — то не знамо. Велику грешку је учинио наш одред што се претходно није повезао са нама, већ је бануо на неиспитани терен, у заседе, клопке и опкољавања. Друг, члан СК, који ради У космајском срезу, управо тада није био на свом терену ^пошао је био на састанак) и тако се десила фатална грешка да се за та 4 дана боравка нашег одреда на нашем терену ми нисмо повезали са нашим одредом. Нама је хитно потребна једна па и више партизанских чета од 50 људи, али чврсто повезане са нама и са обавештајним пунктовима. Она би у тој јачини и тако повезана могла да бивакује и да се креће нескривена од непријатеља па би тако увек могла непријатеља нападати и ослобађати наги народ од непријатеља. Међутим, наш одред се кретао у најнеподеснијој јачини (ни за фронталну ни за герилску бор5у), неповезан са тереном, необавештен о непријатељу и стога стално гоњен, нападан, сачекиван и, ето, код Венчана поражен.. . Највећи недостатак осећамо у парт. материјалу. Молимо вас да нас у томе помогнете. Ако имате, можете нам припремити већ готове неке књиге, белетристику, парт. материјал, а нарочито материјал за омладински и женски рад (на пр. Жена данас итд.). Мг1 смо нашли могућности за пренос. Ми смо били почели умножавати I главу Историје ВКП(б), али нам се оригинал изгубио. Молимо вас да нам свакако по куриру пошаљете прве главе. Последњи пут нам нисте послали обавештење. Молимо вас да нам то сада одмах учините. Наш курир ће чекати код вас и одговор и обавештење и Историју. Обавештења ћемо умножавати. Ми имамо 2 машине и 2 шапирографа, а од вас очекујемо да ћете нас стално помагати сваковрсним материјалом, а нарочито обавештењима, лецима, омладинским и женским рефератима. За нас би то значило огромну помоћ око осамостаљивања рада активима и одборима. Ж. Д„ студ. права, била је послана у великоварошкг( Партизански одред. Одред није нашла, али је нашла нас. За себе каже да је чланица као и њена мајка која је постала члан у Ћуприји. Молимо вас, обавестите нас о томе.. . СМРТ ФАШИЗМУ — СЛОБОДА НАРОДУ! С другарскгш ноздравом СК ' ) ИРПС, арх. бр. 1480. — Извештај СК КПЈ за Космај пк КПЈ за Србију о стању партијске органпзације н разбијању Космајског НОП одреда. �с четницима 26. јуна 1943. године. Марица Кокајић се са групом рањеника прикључила болници Посавског одреда, која се тада налазила у Миличиници. Погинула је крајем новембра у борбама око Ужица. Почетком јануара 1942. године Космајски одред је по наређењу Врховног штаба кренуо натраг у Србију. Код села Шљивовице био је нападнут од Немаца и четника. У тој борби је теже рањена др Наташа Шимченко, лекар одреда, и остала је у селу на лечењу, али су је четници открили и убили. После повратка Космајског одреда на терен, формирана је од преживелих бораца и теренских радника, у марту 1942. Космајска партизанска чета. Тада су у чету ступиле Зорица Дамњановић из Врбовца и Зага Борић из Мале Врбице. Зага је од 1941. била у одреду, али је крајем године повучена да ради у техници. Зорица Дамњановић је септембра 1942. пребачена на рад у технику, а октобра 1943. прешла је у I шумадијски одред. У јесен 1942. у Одред је ступила ЈБубица Новаков, текстилна радница из Београда, члан КПЈ. Заробљена је у борби код Лисовића, отерана у логор на Бањици и стрељана 7. јуна 1943. године. Од краја 1942. па до маја 1943. године, у Космајску чету су стално стизали борци из Београда и са терена. Почетком 1943. године у чету је ступила Божица Ивановић из Голобока. Марта 1943. дошла је из Београда Јованка Поповић-Буба. Почетком маја 1943. године чета је имала више од 60 бораца, те су постојали услови за поновно стварање Космајског одреда, који је формиран 6. маја 1943. у Марковици. Заменик политичког комесара одреда била је Божидарка Дамјановић-Кика. Поновно стварање Космајског одреда изазвало је још већи прилив бораца. Истога месеца када је формиран, у њега је ступила Милева Влајић, омладинка из Парцана; јула 1943. ступила је у одред Лепосава Ивковић из Бадљевице (погинула 28. децембра исте године у Сопоту); августа 1943. Софија Филиповић из Липа и Живка Ранковић из Друговца, а у другој половини 1943. Загорка Радојковић из Влашке, која је дотад радила на терену по линији АФЖ-а, Миланка Стефановић из Липа, Олга Марковић из Вучака, Живадинка и Латинка Марјановић из Шепшина (Живадинка је одмах после ступања у одред кренула с I шумадијском бригадом за Санџак и погинула је у Пријепољу у VI непријатељској офанзиви, а Ла- тинку су у априлу 1944. ухватили четници и заклали је у близини Сопота). Од половине 1943. па до краја године, у Космајски одред су ступиле: Радмила Радојковић-Мара, омладинка из Луњеваца, Милена Илић из Горње Трешњевице (погинула у Друговцу априла 1944.), Берислава Андрић, учитељица у Сеони, Косара Дамњановић из Осипаонице, Јаворка Обрадовић из Ковачевца, Даница Блажић и Олга Стеванчевић из села Младеновца, Вукосава Обрадовић-Бојана из Граница, Миланка Вићентијевић-Зора из Рабровца и Јагода Јовановић из Малог Пожаревца (Јагода је јануара 1944. године рањена у једној борби и заробљена. Четници су је одвели у логор на Бањици, где је остала до расформирања. Поново је ступила у НОВ и погинула у Срему). У том периоду дошле су у Космајски одред Разуменка Жунић-Баџинче, ученица гимназије из Рековца и Зорка Радуловић-Вука, које су побегле из логора у Смедеревској Паланци. Одређене су да раде за СКОЈ у јесеничком срезу, Вука као секретар СК СКОЈ-а, а Баџинче као члан СК СКОЈ-а. Обе су почетком 1944. године четници зверски убили. Почетком 1944. године ступиле су у Космајски одред: Марица Филиповић из Парцана, Јелица и Даница Обрадовић из Граница и Десанка Ђорђевић из Велике Иванче. Петнаестогодишњу Јелицу четници су заробили рањену и зверски је убили. У марту је у одред ступила Богданка Љубисављевић из Смедерева; у априлу: Надежда Глишић из Пудараца, Ружица Стефановић из Липа и Рајна Игњатовић из Селевца. (Рајну су заробили четници у борби у Друговцу, предали је Немцима, те је отерана на Бањицу и тамо стрељана). Маја 1944. године у одред су дошле: Олга Стеванчевић из села Младеновца, Радмила Вуковић из Шепшина, Марија Матејић из Смедерева и Златка Кобал из Старог Костолца. (Златка је рањена у једној борби и послата у болницу, која се налазила у селу Водњу. Августа 1944. четници су открили болницу и побили све рањенике и особље, а Златку су повели у село Липе, где су је стрељали крајем агвуста са још пет партизана и Каравиљком Ивановић, куриром и партијским радником Пожаревачког одреда. Златка се херојски држала на стрељању. Певала је ,,Интернационалу“). Половином 1944. године у одред су ступиле: Анка Радосављевић из Поповића (погинула децембра исте године), Радмила Младеновић из Сара- 217 ЗАГОРКА РАДОЈКОВИН (ПРВА СЛЕВА) И ОЛГА ВРАБИЧ-НАДА (ТРЕВА СЛЕВА) ЗАГОРКА РАДОЈКОВИЋ, рођена 14. септембра 1922. године у селу Влашка (Младеновац), укључила се у НОП од првих дана устанка; њена кућа је била пункт за везу. Половином 1942. године била је члан актива СКОЈ-а у свом селу, примљена је у КПЈ 1943. године и исте године ступила у Космајски одред. Обављала је разне дужности: руководила је активом жена у свом селу, била и члан Среског повереништва КПЈ за младеновачки срез, у коме је одговарала за рад међу женама, затим секретар Среског одбора АФЖ за младеновачки срез и члан Окружног одбора АФЖ. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. • ораца, Цвета Стефановић из Липа, Олга Милосављевић, Љубица Милошевић, Љубица Бркић, Милица Живановић и Милка Матејић, омладинке из Влашке и Милица Петровић-Илић из Велике Иванче. У току јула и августа 1944. године ступиле су у одред: Јагодина Максимовић из Влашке (погинула новембра исте године код Манђелоса у Срему), Лепосава Костадиновић из Велике Иванче (рањена 20. септембра 1944. године и умрла у дивизијској болници 12. децембра), Нада Јоксимовић и Зора Ђорђевић из Сенаје, Миља Николић из Смедерева и Живослава Ристић из Велике Крсне (погинула фебруара 1945.). Септембра, октобра и новембра 1944. године ступиле су у разне јединице НОВ: Наталија Батинић, Слобода Витић, Станка Ђурђевић, Даница Радовић, Миланка и Радмила Маринковић, омладинке из Азање, Бранка Маџић, омладинка из Селевца, Златија Маторчевић из Пудараца (погинула 1945. године на сремском фронту), Загорка Марковић из Ратара (погинула 1945. године), Радмила Лазаревић из Глибовца, Вера и Милена Борикић из Рогаче, Радмила Миладиновић из Поповића (погинула 14. новембра 1944. године), Невена Николић из Ропочева (погинула у борбама за Београд), Милица Радосављевић из Баба (погинула 1945. године), Надежда Симић из �Ђуринаца (погинула јануара 1945. године), Обренија Новичић из Баба, Јагода и Косана Антонијевић, Борка и Загорка Урошевић, Бранка Танасковић, Катарина Петровић и Милка Јовановић, омладинке из Стојника, Радмила Алексић (погинула 25. децембра 1944. године) и Марија Живковић (погинула 1945. године на Фрушкој гори), све из Велике Иванче, Радмила Лазић из Дубоне (погинула 15. децембра 1944. године у Срему), Радмила Вукотић из Шепшина, Савета Милојковић (теже рањена на Сремском фронту и умрла 1946. године од рана) и Јаворка Пауновић (погинула почетком 1945. године у Босутским шумама) обе из Дражња; Радмила Стефановић из Лозовика (погинула апри ла 1945. године код Банове Јаруге); Вера Марковић из Милошевца, Ружица Илић и Роксанда Матић из Смедерева (обе погинуле), Љубица Јовановић из Врбовца, Добрила Марковић из Вранова (погинула 28. децембра 1944. године код Босанског Мусића), Олга Митић из Осипаонице, Марија Петровић из Баћевца (погинула 1945. године), Јелица Дуцић, омладинка из Жаркова (погинула 1945. године код Товарника у Срему), Зорка Животић из Рипња (погинула 18. новембра 1944. године) и многе друге чија имена нису забележена. После повлачења занског одреда са Космајског главнином партипарти- занских снага, на територији космајског среза остали су партијски радници: Андрија Хабуш, инструктор ПК КПЈ за Србију, Дража Марковић, Божидарка Дамјановић-Кика, Јуре Сарић и др. И поред непријатељског терора у космајском срезу се извршила реорганизација СК у који су ушли: Андрија Хабуш, секретар, Јуре Сарић, радник из Смедерева, Божидарка Дамјановић-Кика из Младеновца, Дража Марковић, студент медицине из Поповића, Мирослав Јовановић-Трулеж, службеник из Београда и Мића Стојковић, студент медицине из Умчара. СК КПЈ за космајски срез преузео је на себе рад у младеновачком, подунавском и грочанском срезу. Почетком 1942. године Божидарка Дамјановић-Кика врши дужност се- кретара у срезу младеновачком, а у новоформираном Среском повереништву за подунавски срез члан је Живка Дамњановић, која затим постаје секретар повереништва и на тој дружности остаје до своје погибије децембра 1942. године. Цела 1942. година протекла је у непрекидном раду на одржавању партијских организација и стварању нових, продирању на нов терен и у нова села. Августа 1942. године одлуком ПК КПЈ за Србију, СК КПЈ за космајски срез проглашен је за Окружно повереништво, а за секретара одређен Дража Марковић. У Окружно повереништво ушле су и Божидарка Дамјановић-Кика и Живка Дамњановић-Милица. У СП среза грочанског које је формирано у пролеће 1942. ушла је Љубица Илић-Рада, службеник из Београда. Фебруара 1943. повучена је из СП да би преузела рад међу женама. Ухваћена је у селу Дражњу 18. августа 1943. и стрељана у логору на Бањици 7. IX 1944. године. У току 1942. године примљене су у Партију у космајском срезу Марица Филиповић, сељанка из Парцана, а кандидоване су Милка Урошевић из Стојника и Јелица Марковић из Манића; у грочанском Витока Живановић, омладинка из Малог Пожаревца; у пбсавском Миленија Ивановић из Баћевца; у младеновачком Вера Дрча из Граница, Силва Вартаберијан, кројачица из Младеновца и Милица Петровић-Илић из Велике Иванче. За чланове Партије кандидоване су: Даница Блажић и Ангелина Никодијевић из села Младеновца и Бисенија Симић, учитељица у Великој Крсни. Марта 1942. године побегла је из Београда у Младеновац члан Партије Олга Врабич-Нада, фармацеут. У току 1942. године на територији младеновачког среза постојали су активи СКОЈ-а у више села. У скојевском активу села Ковачевца биле су: Милена Антонијевић, Живана Арамбашић, Лепосава Блажић, Касија Дамњановић, Роса Дамњановић, Миланка Милетић, Милица Нешић, Станислава Симић, Даница Сретеновић и Борка Степановић. Половином 1942. године формиран је скојевски актив у селу Влашка у који је ушла Загорка Радојковић. У селу Међулужју актив СКОЈ-а је обухватио више од 20 омладинаца и омладинки. Октобра 1942. године формиран је скојевски актив у селу Кораћици, у који је ушла Миланка Дабић. Актив је радио до маја 1943. године када су сви чла- 218 нови ухапшени и отерани у логор. У активу СКОЈ-а у селу Границама биле су: Љубица Глишић, Милица Симић и Вера Дрча, која је пре рата примљена у СКОЈ у Дервенти, одакле је 1941. године избегла у село Границе, у коме је до почетка 1944. године радила са омладином. У активу СКОЈ-а села Дубоне биле су Витосија Блажић-Јела, Видосава Ћирић и Живослава Ћирић-Дивна. У Малом Пожаревцу, у грочанском срезу, примљене су у СКОЈ у току 1942. године Милунка Николић и Зора Павловић. Ова скојевска организација је обухватала омладину готово целог села. Због своје активности у прикупљању помоћи за Космајски одред четници су 1944. године заклали скојевку Зору Павловић. У космајском срезу у скојевској организацији села Стојника било је пет омладинки. Нарочиту активност је показала Љубинка Урошевић, која је радила кришом од родитеља; разболела се и умрла у току рата. Наталија Обрадовић из Парцана примљена је у СКОЈ 1942. године. У току 1942. године Окружно повереништво радило је на обнављању НОО и стварању нових. У младеновачком срезу у селу Дубони формиран је марта 1942. године НОО од седам чланова, у који је ушла Милена Обрадовић. Ђурђија Аврамовић била је члан НОО у селу Влашка, а Милица Петровић-Илић у Великој Иванчи. У космајском срезу НОО је постојао у селу Стојнику, а чланови су биле Милка Урошевић и Зора Н. Године 1942. покренут је и рад са женама. У неким селима младеновачког среза постојали су активи жена. У активу жена у селу Ковачевцу биле су углавном омладинке: Каћа Дамњановић, Јаворка Јевтић, Борка и Зага Стојковић и још неке. У активу жена села Дубоне биле су: Лепосава Младеновић, Зора Обрадовић, Лепосава-Лена Павловић и Љубица Младеновић. У активу жена села Шепшина биле су: Миланка, Милена и Радмила Милојевић, Миланка Виторовић, Кадифка Нешић и Каја Петровић. У селу Младеновцу није постојао актив жена, мада је велики број, нарочито омладинки, био укључен у рад. Најактивније жене у то време биле су: Даница Блажић и Ангелина Никодијевић. И у Великој Иванчи се појединачно радило са женама. Са женама је радила Милица Петровић-Илић, члан КПЈ. Ни у срезу грочанском 1942. године нису постојале организације жена, али су партијске организације и ак- �СК-у за Кос.1) 5 VIII 1942 Драги другови, Примили смо ваше писмо од 28 VII 1942. ПК је проучио стање ваше организације. На основу тога донео је следећу одлуку. 1) Да створи нов округ од срезова космајског, грочанског, младеновачког и подунавског. Седиште овог округа биће Младеновац. Према томе и седиште окружног руководства по могућности одмах или, ако прилике не дозвољавају, доцније треба да буде у Младеновцу. Доносећи ову одлуку ПК се руководио разлозима. а) Младеновац је место које лежи на главној прузи. Још пре рата у Младеновцу је почела да се развија индустрија која запошљава већи број радника. б) Као индустријско место, које лежи на главној саобраћајној линији, Младеновац постаје средиште га сва 4 горе поменута срезо. Партијском организацијом округа млад. руководиће Окружно поверенство (ОП), састављено за сада од 4 члана. 3) Досадашњи Срески комитет за Космај подиже се на ранг ОП-а који има да руководи радом окружне парт. организације у округу млад. 4) Сви другови, чланови СК-а за Косм. сем друга Андре и Миме улазе у ОП. 5) Зо члана ОП-а улази и другарица Ж. Дамјановић која сада није била члан СК-а Косм. 6) За секретара ОП-а улази друг Дража. 7) ОП треба да се што пре сакупи на једно место и да изради план рада и расподелу посла међу члановима руководиоцима. Непосредни задатак-ОП-а јесте да створи ново среско поверенство за срез косм. и да створи парт. орг. у срезу подунавском, на челу са среским поверенством у Смедереву или ком другом месту подунавског среза. Исто тако да прошири, учврсти и створи нове парт. јединице и среска руководства у срезовима грочанском и младеновачком. У самом Младеновцу треба што пре продрети међу раднике и створити парт. јединице у предузећима која раде. Упоредо са радом око парт. организације треба рчдити на стварању нових и јачању старих скојевских организација. Партијска и скојевска организација треба да преузму све мере за стварање партизанског одреда на терену вашег ОП-а. За сада слати људе у одред I Шумадијски, а доцније ће се и они пребацити на ваш терен. Све кандидате, који показују вољу за улазак у Партију и који су као такви проверени, треба примити У Партију. Технику греба организовати што пре, да може на вреже да задовољи умноженим материјалом сва 4 среза округа. Уверени смо другови да ћете правилно схватити ве~ личину задатка, који Партија поставља пред вас и да ћете се трудити да часно испуните те задатке и оправдате поверење које вам Партија даје и које сте сви ви заслужили својим досадашњим радом. ‘) ИРПС, Коемај. арх. бр. 1866. — Писмо ПК КПЈ за Србију СК КПЈ Што се тиче осталих питања из вашег писма, мислимо следеће. Као гшо видите, ми нисмо могли да изађемо у сусрет вашој жељи да остану другови А. и Мим. на вашем терену из разлога што имамо велики број округа који оскудевају у руководећим друговима, јер су им руководиоци страдали у највећем броју од непријатеља. За сада не можемо да вам пошаљемо никог другог, а доцније ћемо то учинити Ви морате учинити све да се ова два друга што пре спреме за пут на друге терене. Шаљемо вам један докуменат о Дангићу и његовим четницима који припадају Дражи Михајловићу. 1) У циљу снабдевања и осталих другова са легитимацијама, предлажемо вам да вам пошаљемо фот. апарат, ако неко од вас уме да слика, па да нам пошаљете да их ми овде ископирамо. Ви би се на тај начин могли сликати у оделима која су вам подесна за терен. За случај да не умете сами да сликате, ми бисмо вам послали једног друга, који би овај посао свршио, само У том случају морате нам јавити где и када да дође овај друг. 2) Јавите нам како можемо да дођемо до Св. Савићевића и све детаљније што о њему знате. Када се ми повежемо са њим, онда би смо вам одговорили да ли би га дали вама, с обзиром да овде живи. — О В. Несторовићу јавмћемо накнадно. Брацу Петровића упослите, јер верујемо да је поштен човек. Нисмо могли о њему да се обавестимо, јер га не познају. 3) Поведите рачуна о војводи Шумском да вас не огитети пошто изгледа да је пришао Дражи и ради по његовим директивама. Став према њему треба узети онакав како и према осталим Дражиним људима и Дражи. Можемо вам саопштити да претстоји оштрије иступање према Дражи, јер располажемо са оригиналним документима који открмвају право издајничко лице Драже Михајловића и његове официрске клике. У припреми је широка кампања са наше стране за разобличавање оеих издајника пред нагиим народом. 4) Ни овом приликом не можемо вам послати шапирограф. Гледајте, ако можете, сами да се помогнете, а ми ћемо настојати да вам га прибавимо. 5) Видимо да у два села имате н.о. одборе, али је то мало. Интересује нас шта раде ови одбори и какав је њихов састав. 6) У прошлом писму смо вам писали о случају са оним друговима како се десило. Јављамо вам да су се они вратили овамо и према њиховој изјави, изгледа да су били предати у руке несигурна човека. Очекујемо да што пре оспособите канал за пребацивање, јер је ситуација таква да морамо већи број људи да шаљемо. Ово схватите као најнужнији посао. Известите нас детаљно о случају у млад. срезу и како су се предала та два друга. Зашто нису и они бежали? за 219 СМРТ ФАШИЗМУ — СЛОБОДА НАРОДУ! С другарским поздравом ПК �ОЈ1ГА ВРАБИЧ-НАДА, сле окупације земље, не, протерана је из фармацеут, априла 1941. Словеније у погоди- Србију. деновачки одлуком у срез, ПК Београд Настанила се у Београду, у коме је оста- веже за реништва ла до марта 1942. године, када је због великих хапшења дошла у Младеновац, где је наставила рад као члан Среског повереништва КПЈ за младеновачки а КПЈ које је да 1944. Србију, секретара чланове хапшење, августа за партијског имало Партије задатак који организује године, упућена да су је повепо- избегли политички рад припреми борбене групе које би у нутку напада на Београд, спречиле и треоку- срез. Маја 1943. године била је политич- патора ки комесар I чете Космајског одреда, затим члан батаљонског партијског руко- Повереништво је овај задатак успешно обавило. После рата је обављала врло водства. одговорне Децембра је повучена за тара Среског повереништва КПЈ за мла- секре- да поруши најважније дужности. Носилац објекте. је Споме- нице 1941. и више одликоваша. МИЛИЦА 1923. ПЕТРОВИЋ-ИЛИЋ, године у рођена земљорадничкој породици у селу Велика Иванча, почела је но да сарађује са припадницима НОП-а 1941. актив- године, а марта 1942. примљена је у Партију. За све време окупације је активан припадник НОП-а и НОО. Захваљујући њој борци била члан Космајског одреда имали су јаку базу у селу која их је снабдевала ским легалног љала пункта је прилоге веома исто била и овог је санитет- живог Милица. и- Обав- задатке, прикупљала одред, проводила партизанске скровитим смештај и поверљив службе одлуци храном Душа курирске за јединице вала им не оружјем, материјалом. у време организатор срезу. Партије путевима, организоисхрану. Била је и ступила ушла у обавештај- Половином је у Срески по и одбор АФЖ за младеновачки срез. Носилац менице 1941. и више одликовања. 220 1944, одред је у Спо- тиви постављали задатке појединим женама. У Малом Пожаревцу жене су радиле на прикупљању и преради вуне за партизане, а организовале су и парење веша. Нада Живковић је одлазила у Врчин по лекара и доводила га у Мали Пожаревац да лечи рањенике и болеснике. Поред тога доносила је лекове заједно са Даницом Јашић. Косана Јашић је обављала и курирску дужност. Преносила је пошту у коси или клупчету пређе, а то исто је радила и Кадивка из Бегаљице, чија је кућа била партијско упориште. Лепа из Бегаљице је чувала стражу док су се у њеној кући одмарали илегалци. Курирску службу за партијске раднике грочанског среза обављала је Мила Лукић-Петровић, омладинка из Болеча. Њена кућа била је свратиште илегалаца. Радојка Миленковић из Живковца била је повезана са политичким радницима Космајског одреда, због чега је хапшена 1943. године. У младеновачком срезу курирску службу су вршиле: Вукосава Аврамовић из села Велике Иванче (убили је четници 1943), Ђурђија Аврамовић, Загорка и Лепосава Радојковић из Влашке, Драгиња Дамњановић из Ковачевца, Ранђија Ђорђевић из Сенаје и Стана Милојевић из Јагњила. У кући Радмиле Павловић у Ковачевцу налазило се склониште за партизане. Куће појединих жена биле су пунктови за окупљање политичких радника. У младеновачком срезу то су биле куће Анђелије Гавриловић, Драгиње и Катарине Дамњановић у Ковачевцу. Кућа Ранђије Ђорђевић из Сенаје служила је као веза Космајском одреду, а везу између Космајског одреда и села Сенаје одржавала је Наталија Димитријевић, док је кућа Невене Новаковић из Амерића била веза за околна села. У космајском срезу везу између ОП и Космајског одреда држала је до краја рата Милка Урошевић из Стојника. Априла 1942. године преживели активисти НОП из посавског среза успоставили су везу с Космајским одредом у кући Миленије Ивановић из Баћевца. Њена кућа је служила као курирски пункт све до половине новембра 1943. године. Код Миленије су се састајали партијски радници и активисти који су остали на терену. И већи број жена из подунавског среза укључио се у НОП у току 1942. године. У кући Зорке и ЈБубице Павковић из Вучака половином 1942. године смешена је техника ОП за младеновачки срез и Космајског одреда. �И Зорка и Љубица су помагале при изради летака и вести. Селена Коцић из Радинца примала је у своју кућу политичке раднике и спремала им храну. Поред тога прикупљала је у селу обућу и одећу за - партизане. Због своје активности била је хапшена и провела је у затвору три месеца. Радмила Милошевић из Бадљевице помагала је партизане у намирницама, а Мара Томић из истог села преносила је извештаје и растурала летке. Милица Младеновић из села Сеоне, Наталија Ђурић, Огњана Станојевић, Кадивка Стојановић и Сибинка Филиповић из села Липе на разне начине су помагале НОП од 1942. године. Среско повереништво КПЈ за јасенички срез формирано је фебруара 1943. године по одлуци ОП КПЈ за младеновачки округ, па је рад у овом срезу постао још живљи. Од јула 1943. године у СП КПЈ за јасенички срез била је Олга Милошевић-Мина, која је одговарала за рад са омладином. Најважнији задатак који је стајао пред партијским повереништвом био је стварање партијских организација на терену. У то време био је прилично сређен рад са омладином. Августа 1943. у СП је ушла Зорица Дамњановић, која је имала задатак да ради са женама, а октобра исте године Радмила Радојковић-Мара, која је одговарала за рад са омладином, јер је Олга Милошевић-Мина ушла у ОК СКОЈ-а. У јесен 1943. године у обновљено СП КПЈ за младеновачки срез ушла је и Олга Врабич-Нада као секретар. У другој половини 1943. године у среско повереништво за космајски срез ушла је Гроздана Н. Почетком јануара 1944. дошла је у одред и погинула крајем јануара у борби с четницима у селу Јеловику. Почетком октобра 1943. године у СП за посавски срез ушла је Миленија Ивановић из Баћевца. Крајем 1943. у СП за грочански срез ушла је Витока Живановић из Малог Пожаревца. У току 1943. године примљене су у Партију: у младеновачком срезу Наталија Димитријевић из Сенаје и Загорка Радојковић из Влашке; у космајском Љубинка Пантић из Парцана; у грочанском Надежда Живковић из Малог Пожаревца. У другој половини 1943. године на територији коју је обухватало ОП за младеновачки округ стварала су се окружна руководства и осталих организација. Септембра исте године поново је формиран ОК СКОЈ-а у који је ушла Олга Милошевић-Мина (погинула је већ 31. октобра 1943. године у Луњевцу). Новембра 1943. године дошла је на терен младеновачког округа као инструктор ПК СКО Ј-а Емилија Јакшић-Цуца-Мара. Прво среско руководство СКОЈ-а за јасенички срез формирано је почетком јула 1943. године. Секретар је био Милорад Симић-Жарко, а чланови Олга Милошевић-Мина и Зорица Дамњановић-Драгица. Септембра 1943. године у среском руководству остала је само Радмила Радојковић-Мара, а остали чланови су отишли на друге дужности. Новембра 1943. године у руководство СКОЈ-а ушла је Разуменка Жунић-Баџинче, која је октобра побегла из логора у Смедеревској Паланци. Одмах по бекству примљена у СКОЈ, а нешто касније и у Партију. 1 Првих месеци 1943. године најмасовније је био развијен рад на терену среза подунавског и Смедерева. Скојевске организације окупљале су преко 300 омладинаца и омладинки. Фебруара 1943. године дошло је до провале и хапшења у смедеревској организацији. Тада су ухапшене ученице гимназије чланови СКОЈ-а: Милица Вукић, Бисенија Стефановић, Катарина и Љубица Темељковић. Међутим, хапшења нису негативно утицала на ширење и омасовљење покрета. У Смедереву је постојала једна омладинска група која је била директно под руководством партијске организације. У тој групи била је и Драгица Симић. У току 1943. године у скојевски актив села Луњевца примљене су Даринка Игњатовић, Рајка Игњатовић-Лазић и Радмила Симић. У младеновачком срезу су у то време у актив СКОЈ-а села Ковачевца примљене Наталија Милетић, Љубинка Новић и Милена Чокић; у актив СКОЈ-а села Граница Софија Ђорђевић и Даница Обрадовић; у актив СКОЈ-а села Младеновца Станица Никодијевић, Олга Стеванчевић-Радуловић и у актив СКОЈ-а Велике Иванче Десанка Ђорђевић. У космајском срезу у актив СКОЈ-а села Парцана примљена је Јулијана Радошевић. Рад са женама у срезу младеновачком у току целе 1943. године може се поделити на два дела. Један део жена и женске омладине, окупљен око скојевске и омладинске организације — ту је био обухваћен највећи број жена — радио је под руководством скојевске организације, а други маЈ) О раду скојевских организација у ком срезу видети у Поморављу. Прим. ред. 221 јасенич- њи број, углавном старијих жена, био је организован у активе жена. Активи жена постојали су у више села. У активу жена села Дубоне радила је Лепосава-Лена Павловић и још неке другарице; у селу Младеновцу Ангелина Никодијевић, кандидат за члана КПЈ и Ружа Василић. Наталија Димитријевић, члан КПЈ, Томанија Ранковић и Новка Петровић руководиле су активом жена у селу Сенаји; активом жена у Великој Крсни руководила је Бисенија Симић, учитељица; у Великој Иванчи Милица Петровић-Илић; у Међулужју Емилија Илић, студенткиња. У активу жена села Ковачевца радиле су Касија Дамњановић, Борка Стојковић и још неке; у Влашком Пољу: Зага Радојковић, члан КПЈ, Вида Јовановић, Јаворка, Јованка и Лепосава Радојковић; у Границама су радиле Јана и Мара Јовановић; у Јагњилу Даница Филиповић и др. До провале маја 1943. године рад са женском омладином и женама био је организован и масован. Жене су и после провале наставиле рад, само што више није постојала организација, него су радиле онда кад на терен дођу политички радници и партизани. Оне су се тада бринуле око њиховог смештаја и исхране, биле су курири и сл. У том периоду нарочито је активно радила женска омладина у Ковачевцу, Границама, селу Младеновцу, Међулужју и Дубони. Организоване су заједничке седељке женске омладине на којима су се плели џемпери и чарапе за партизане и прорађивао материјал који је добијан од политичких радника. После провале многи људи су били деморалисани, а жене оних који су били стрељани у најтежим данима одржавале су везу и наставиле рад све до краја 1943. године. Курирску службу између Велике Иванче, Међулужја и Јагњила обављала је Јелица Бабић из Велике Иванче, старица од преко 60 година. Из села Сенаје курирску службу обављале су: Лепосава и Мирослава Јовановић, Јагода Крупежевић и Томанија Ранковић. Веза између Ковачевца и Међулужја ишла је преко Емилије Илић и још неких другова из Међулужја. Октобра 1943. године формиран је у селу Младеновцу НОО од седам чланова у који је ушла Ангелина Никодијевић. Истога месеца формиран је НОО и у селу Границама у који су ушле: Љубица Глишић, Вера Дрча, Даница и Јелица Обрадовић. �23. III 1943. Драги другови1) Другови, овде у селу Б 4 налази се једна другарица') која је била затворена и протерана за Немачку (то је ћерка учитеља из Б 4), сада су је пустили на осуство те данас мора да иде назад а она неће већ хоће да иде у партизанс, она је тражила везу чим је дошла, али нас другови нису нашли, те сада кад сам ја дошао другови ми кажу, да она мора одмах ићи пошто је родитељи терају, бојећи сс да они не би одговарали, ја нисам имао другог излаза већ сам је примио и сместио у једну кућу док не добијем од вас упут зо даљи поступак. Другарица је радила са Маром, улица Кр. Александра 121 врата 8, такође изгледа да је другарица фармацајткиња3) побегла из Б 11 јуче по подне, сестра,4) зет и брат већ су отишли, једне ноћи долазили су Дражини четници и хтели (их) побити, али. онемогућили су их околни сељаци. Друг. позд. СП Млад. 1 септ. 194'3. г. Вуку и Бранку°) Поведите рачуна о Кики: да буде добро обезбеђена и да јој се укаже пуна лекарска помоћ. Видите да ли можете легално да примите лекара кога бисмо ми послали и на коју јавку, па нам пихиите о томе. Кика је толико популарна да треба водити строго рачуна да не би пала. У Бгд-у — непријатељ прича да је убијена, рањена па умрла итд. С. Ф. — С. Н. ПК 16.1У.44. Драги другови6) Упркос приличној реакг^мјм и терору у срезу, из дана у дан борбено расположење у народу расте. Народ са великим интересовањем прати догађаје на фронту и у земљи. Наше вести, Глас, Кос. борац све више продиру у народ. Последице свих ових фактора: са једне стране полета и успеха антифашистичких снага, успеси наше НОБ и терора и насиља са друге стране, јесу да постоје услови за мобилизацију нових бораца, било у сеоске десетине или у наше војне јединице. Моментално је реакција на нашем терену прилично велика. Ту оперишу 3 одреда од око 300—400 војника. Мобилизацију вргие упркос томе гаго народ у масама дезертира из њихових редова. Главна тежишта реакције јесу Дубона и Влашка, где су као одмазду за ликвидацију команданта села поклали у Дубони 3 и У Влашки 4 и то: Милована Илића, Жику Миладиновића и жену му, и Лену Павловић, девојку од 20 год. зато што иије хтела да пође с њима као болничарка, све из Дубоне: Среју Милосављевића, Миладина Рашића, Чеду Павловића и Милорада Аврамовића све из Влашке. Осим тога су у Дубони спалили 2 куће, батинали више људи и опљачкали углавном наше симпатизере... Смрт фашизму — Слобода народу! Са другарским поздравом с. пов. Младеноваи, Младеновац 16.1У.44 г. ИРПС, арх. бр. 3517. Вера Дрча. Олга Врабич. ’) Др Мира Врабич-Колин. 5) ИРПС, арх. бр. 2487. — Из писма ПК КПЈ за Србију ОК КПЈ за Младеновац од 1. IX 1943. «) ИРПС, арх. бр. 6331. — Из Извештаја СК КПЈ за Младеновац ОК КПЈ за Младеновац од 16. IV 1944. 2) 3) 222 У подунавском срезу у току 1943. године велики број жена укључио се у НОП. У многим кућама направљена су склоништа за смештај илегалаца и разног материјала. На имању Наталије Цветковић из Колара ископано је неколико земуница за скривање партизана. Сву бригу о људима који су били у земуницама водила је Наталија. Већи број жена је био повезан са политичким радницима Космајског одреда. Оне су се бринуле о исхрани, одећи, а неке су набављале муницију и санитетски материјал, због чега су их четници хапсили и тукли. Активно су радиле: Аница Милановић и Добринка Михаиловић из Бадљевице, Лепосава Живковић и Радојка Лукић из Вучака, Милица и Ружица Бркић, Даница Гајић, Јаворка и Стана Живковић, Зора Милић и Радмила Павловић из Сеоне, Радмила Арсић, Милица Аћимовић, Невена Васић, Агница Вучковић, Вукосава и Зорка Живановић, Лепосава, Радмила и Славка Живковић, Милева и Надежда Животић, Огњана Зарић, Даринка Илић, Лепосава Јаковљевић, Душанка, Косара, Славка и Стана Јанићевић, Вукосава, Милена, Милица, Славка и Станојка Јевтић, Ангелина, Зорка и Христина Костић, Стојана Крстић, Зорка Кузмановић, Живка Маринковић, Смиљана Марковић, Јелена, Љубица, Марица и Селена Милановић, Живана, Ружица и Спасенија Милошевић, Десанка, Јулијана, Катарина и Стана Милутиновић, Савка Митић, Божана Обрадовић, Драга, Живадинка, Косара, Миланка, Наталија и Обренија Павловић, Љубица Пантић, Милева Раденковић, Ђурђија Радивојевић, Алексија, Даница и Љубица Радовановић, Милена Симић, Јана Стаматовић, Бранислава Станковић, Милица, Радмила и Смиљана Станојевић, Душанка Стефановић и Даринка Филиповић из Липа. Крајем 1942. године и почетком 1943. године успостављена је стална веза Окружног повереништва са ПК КПЈ за Србију. Тада је у одред могао да пристиже већи број другова из Београда. Канал за пребацивање људи из Београда у Космајски одред ишао је преко Сремчице. Курир Космајског одреда долазио је у Београд, где га је Славка Морић, курир ПК КПЈ за Србију повезала са Мирјаном Моцић, која је имала задатак да компромитоване другове пребаци у партизане. Овом везом су марта 1943. године отишјш из Београда у партизане: Јованка Поповић-Буба, Ивица Девчић-Обалац и Бора Дреновац, чла- �нови ПК СКОЈ-а, затим Ђорђе Јовановић-Јарац, књижевник, политички комесар Космајског одреда 1941. и др. На путу до одреда другови су смештани код поузданих људи у Сремчици и Вранићу. Крајем 1943. године на територији посавског среза завладао је страховити четнички терор, па су партијски радници из Посавине прешли на територију врачарског среза. У непосредној околини Београда било је неколико склоништа, где су се склањали компромитовани партијски радници из Београда и посавског среза. То су биле куће Јелице и Владе Летића, Дафине Аврамовић, Анђе Којић, Анеглине и Драгог Миленковића у Кијеву и Лепосаве Јефтић у Мељаку. Ове куће су биле главне везе са Београдом. (Јелица Летић је била члан Партије 1942. године и стрељана је у логору на Бањици 11. септембра 1944. године, а Дафина Аврамовић, Анђа Којић и Ангелина Миленковић су остале у логору на Бањици до расформирања). На почетку 1944. године у ОК КПЈ за младеновачки округ била је члан и Божидарка Дамјановић-Кика. Среска партијска повереништва постојала су у свим срезовима сем великоорашког. У СП за младеновачки среЗ почетком 1944. године биле су Олга ВрабичНада, секретар и Зага Радојковић, која је одговарала за рад АФЖ; у грочанском срезу Витока Живановић-Л>иљана до своје погибије 24. фебруара 1944. године. Од августа 1944. члан СП за грочански срез била је Живка Милићевић из Дражња, која је одговарала за рад АФЖ; првом половином 1944. у СП за космајски срез ушла је Радмила Радојковић-Мара, која је до тада била члан СП за јасенички срез. Јануара 1944. у СП подунавског среза ушла је Зорка Радуловић-Вука (погинула 15. фебруара 1944. у Суводолу). Осмог јануара 1944. године примљена је за члана КПЈ у Космајском одреду Вукосава Обрадовић-Бојана, омладинка из Граница. Нешто касније примљене су у Партију, такође у одреду, Даница Блажић из села Младеновца и Даница Обрадовић, омладинка из Граница. У младеновачком срезу формирана је у пролеће 1944. године партијска организација у Шепшину, у коју су ушле као кандидати Миланка Виторовић и Каја Петровић. У исто време У партијској организацији Међулуж- СВИМ ПАРТИЈСКИМ ОРГАНИЗАЦИЈАМА И ЧЛАНОВИМА ПАРТИЈЕ ОКРУГА МЈ1АДЕНОВАЧКОГ1) Драги другови, Држање другарице Витоке,-) члана среског повереништва грочанског; Ђурђа Јоцића, Јелице Миловановић учитељице, Висе Симић, учитељице мале Вере3), члана ср. руков. Скоја за. Јасеницу, Чедомира Гајића, Бране Марковића и др. су примери херојских држања под најстрашнијим мукама и насиљем, којима се поноси не само нагиа Партија већ г1 читав народ нашега краја.. . Другарски поздрав ОК —■ Младеновац 20 април 1944 године ■) ИРПС, арх. бр. 9208. — Из писма ОК КПЈ за Младеновац свим партијским организацијама и члановима Партије у округу од 20. IV 1944. 2) Живановић ') Разуменка Жунић-Ваџинче ја била је Емилија Илић. Августа 1944. године формирана је партијска ћелија у Доњој Дубони у коју је ушла Живослава Ћирић-Дивна. У космајском срезу примљена је у партијску организацију села Дучине Јелка Живановић, а у грочанском срезу у партијску организацију Малог Пожаревца Савета Беланчић. Октобра 1944. године, после ослобођења, формиран је СП КПЈ за срез посавски на Умки и СП КПЈ за срез врачарски у Белом Потоку. У СП КПЈ за врачарски срез ушла је Анка Стаматовић-Пиносавка, учитељица, а у СП КПЈ за посавски срез Анка Мутић и Анка Цветић. Истога месеца кандидована је за члана КПЈ у посавском срезу Радмила Петровић из Пољана. . , Фебруара 1945. године у партијску организацију села Парцана, у космајском срезу, примљене су: Будимка Завила, учитељица, Милка Марковић, Славка Михаиловић, Нада Новаковић и Вукосава и Даринка Тодоровић. Почетком 1944. године у седишту ОК СКОЈ-а, у Малом Пожаревцу, покренут је под руководством Емилије Јакшић и Радомира Николића-Младена лист „Космајски омладинац”. Изашла су два броја, а бројеви 3 и 4 били су спремни за штампање, али због техничких немогућности нису могли да изађу. Маја 1944. године седиште ОК СКОЈ-а пресељено је из Малог Пожаревца (грочански срез) у Азању, а повремено је коришћено и склониште код Мице Игњатовић у Луњевцу (подунавски срез). 223 Децембра 1944. године у ОК СКОЈ-а ушла је и Анђа Хаџић. СК СКОЈ-а за грочански срез формиран је почетком 1944. године и у њега је ушла Витока Живановић. Витока је погинула фебруара исте године, па је на њено место дошла Милена Ивановић из Баћевца, која је јуна прешла за члана СК СКОЈ-а за посавски срез. Године 1944. члан СК СКОЈ-а за космајски срез била је Милева Влајић. Вукосава Обрадовић-Бојана и Даница Обрадовић биле су чланови СК СКОЈ-а за младеновачки срез, а Миланка Станојевић за подунавски срез. Половином 1944. године формирана је скојевска организација у Малом Пожаревцу (грочански срез) у коју су ушле Љубинка и Надежда Гајић и Катарина Николић. Скојевска огранизација у селу Дражњу није постојала у току 1944. године због тога што су неки чланови СКОЈ-а, међу којима је била и Славка Милић, ухапшени крајем 1943. године. Сви ухапшени су касније пуштени. Скојевска организација формирана је октобра пред само ослобођење и у њу су ушле: Славка Милић, секретар, Љубинка Мратњиковић и Цана Ранковић. У селу Ковачевцу (младеновачки срез) 1944. године постојала су два актива СКОЈ-а. Секретар једног актива била је Борка Стојковић, а другог Јаворка Јефтић. У селу Јагњилу најбоље скојевке 1944. године биле су сестре Филиповић, ћерке Данице Филиповић. �Крајем фебруара 1944. године формиран је Окружни народноослободилачки одбор за младеновачки округ. Одбор је одмах по свом оснивању почео да издаје листе „Космајски борац”. Одбор је у марту издао проглас народу округа у коме га позива да истраје у тешкој борби против окупатора и домаћих издајника. Априла 1944. године Божидарка Дамјановић-Кика формирала је СНОО космајског среза, а јула месеца у СНОО за грочански срез ушла је Живка Милићевић из Дражња. Месни народноослободилачки одбори постојали су у више села. У младеновачком срезу почетком 1944. године формиран је МНОО у Јагњилу у који је ушла Даница Филиповић. Половином 1944. године у МНОО села Дубоне ушла је Милојка Ћирић, поред Милене Обрадовић, која је у одбор ушла још приликом његовог формирања 1942. Пре ослобођења члан МНОО села Ковачевца била је Лепосава Јанковић. После ослобођења члан СНОО за младеновачки срез била је Даница Блажић из села Младеновца, секретар СНОО за грочански срез Живка Милићевић из Дражња и члан СНОО за јасенички срез Десанка Плећаш. Чланови месних НОО биле су у Врчину (грочански срез) Катарина Ристић и Зорка Бојовић; у граду Младеновцу Лепосава Јанковић; у Дучини (космајски срез) Јелка Живаноновић; у Радинцу (подунавски срез) Селена Коцић; у Баћевцу (посавски срез) Радмила Петровић из Пољана и др. Одмах после ослобођења, октобра 1944. године почело се са оснивањем организације УСАОС у грочанском срезу. Неколико активиста било је задужено да формира у сваком селу ову организацију. Између осталих тај задатак је био поверен и „Зорици” из Инђије. Почетком јануара 1945. године формиран је СО УСАОС за грочански срез у који су ушле: Славка Милић из Дражња као секретар, „Зорица” из Инђије, Цана Ранковић и Живадинка Стевановић из Врчина. Чланови УСАОС-а у Умчарима биле су: Савета Станковић, Живадинка Којић и Живадинка Митровић, а у Малом Пожаревцу ЈБубинка Гајић и Радмила Стевановић. АНТИФАШИСТИЧКИ ФРОНТ ЖЕНА Крајем марта 1943. године први СО одбор АФЖ формирала је ЈБубица Илић-Рада из Београда. У одбор су ушле: Миленија Ивановић, члан КПЈ из Баћевца, Јелица Марковић, кандидат за члана КПЈ из Манића, Милка Урошевић, кандидат за члана КПЈ из Стојника и Марица Филиповић, члана КПЈ из Парцана. Задатак одбора био је да у селима формира месне одборе који ће своју активност усмерити ка политичком раду и окупљању што више жена на помоћи одреду. Због страховитог терора Специјалне полиције и четника, у срезу је формиран само МО АФЖ у Парцанима, и то тек крајем 1943. године. У одбор су ушле: Марица Филиповић, председница, Милица Влајић, Живана Јовановић, Даница Мирковић, Живанка Недељковић, Нада Новаковић, Милојка Пантић, Вукосава и Даринка Тодоровић. У младеновачком срезу није формиран СО АФЖ, али маја 1943. године формиран је месни одбор у Сенаји, чија је председница била Наталија Димитријевић, члан КПЈ, до своје погибије априла 1944. године, а чланови: Загорка Димитријевић, Даница Јоксић, Лепосава Милановић, Новка Петровић и Томанија Ранковић. Крајем 1943. године четници су у Сенаји поклали најактивније људе, па је престао рад и партијске и скојевске организације, а остала је само организација жена, која је наставила рад. После одбора у Сенаји, формирани су МО АФЖ још у Међулужју, Влашкој и Ковачевцу. У Међулужју су биле врло активне Емилија Илић и Даница Пантић; у Влашкој: Десанка и Касија Павловић и Јаворка и Лепосава Радојковић, а у Ковачевцу омладинка Касија Дамњановић. Ове су одборе формирале Даница Блажић и Загорка Радојковић. У великоорашком срезу је 1943. године постојао МО АФЖ само у селу Крњеву, у коме је била Душанка Рајић. Душанку су исте године претукли четници због њене активности и преломили јој леву руку. Јуна 1944. године формиран је Окружни одбор АФЖ за Младеновац, у који су ушле: Божидарка Дамја- 224 новић-Кика из Младеновца, Живка Милићевић из Дражња, Загорка Радојковић из Влашке, Радмила Радојковић-Мара из Луњевца, Милка Урошевић из Стојника и Марица Филиповић из Парцана. После Окружног одбора формиран је и Срески одбор АФЖ за младеновачки срез, у коме су биле: Загорка Радојковић из Влашке, председница, Даница Блажић и Ангелина Никодијевић из села Младеновца, Милица Петровић-Илић из Велике Иванче. Поред месних одбора АФЖ-а у Ковачевцу, Влашкој и Међулужју, који су проширени новим чланицама, током 1944. године формирани су месни одбори у Границама, селу Младеновцу, Јагњилу и Шепшину. У одбору села Граница биле су жене Славка Обрадовић и Негована и Живе Јовановића. Одбором жена у селу Младеновцу руководила је Ангелина Никодијевић. У одбору жена села Јагњила биле су Даница Филиповић и Радојка Милојевић; одбор жена села Шепшина имао је седам чланица а руководила је Миланка Виторовић. Срески одбор АФЖ за космајски срез поново је формиран првом половином 1944. године. У одбор су ушле: Радмила Радојковић-Мара као секретар, Милка Урошевић из Стојника и Марица Филиповић из Парцана. ТЕРОР На територији којом се кретао Космајски партизански одред настао је 1942. године појачани терор, који су спроводили Спсцијална полиција и Гестапо. Њима су се придружили недићевци, љотићевци и четници свих врста. Нису хапшени и убијани само борци и сарадници НОП, него је настало масовно хапшење и убијање. Терор је трајао све до ослобођења. Најстрашнији је био 1943. године, када је реорганизовани Космајски партизански одред појачао акције и политички рад на терену, а врхунац је достигао с наступањем НОВ и Црвене армије. Фебруара 1942. године четници су у Сенаји претукли Зорку Бошњаковић, Милеву Васиљевић и Митру Васић која је после два месеца умрла од задобијених повреда. Априла 1942. године четници су у Сибници заклали Илинку Ранковић. Децембра 1942. године Специјална по лиција је ухапсила у Малом Пожа- �ревцу девет активиста, међу њима Витоку Живановић, члана КПЈ и секретара актива СКОЈ-а и отерала је у логор на Бањици, где је провела годину дана. Специјална полиција је 17. марта 1943. године блокирала село Врчин. Пошто су мушкарци благовремено избегли из села, ухапшен је већи број жена као таоци: Живка А. Вагић, Живка Д. Вагић, Будимка, Даринка, Ђурђија, Радојка и Станка Вагић, Мирослава Грујић, Ђурђија Јанковић и Радојка Максимовић. С њима је ухапшена и Душанка Бојовић, омладинка активиста. У Малом Пожаревцу је априла 1943. године ухапшено око 30 сарадника НОП, међу којима: Катарина Николић, Катица Симић, Живанка Станковић, Илинка и Катарина Стевановић, а нешто касније Радојка Петровић с већом групом мушкараца. Априла 1943. године љотићевци су ухапсили Марију Јовановић из Влашке, која је затим отерана у логор на Бањици, а оданде у Матхаузен, где је умрла. Истога месеца ухапшена је Костадинка Жикић из Шепшина, као талац за мужа партизана. Казнена експедиција Немаца и љотићеваца стрељала је 1. маја 1943. године у селу Дубони Даринку Ивковић, њену ћерку Надежду из Пружатовца и синовицу Велимира Вељковића из Дубоне. Седмог маја 1943. године нађена је заклана у своме стану у Сибници Јаворка Протић, а Косану Марковић из Манића ухватили су четници и повели је у свој штаб и убили је приликом спровођења при покушају бекства. Јуна 1943. године четници су ухапсили Стану Михаиловић из Сенаје и спровели је у затвор у Младеновцу. После 10 дана пребачена је у логор на Бањици, где је стрељана 11. септембра 1944. године. Немци су 22. јуна ухапсили у Лугавчини Живану Стокић, а 10. јула недићевци су ухапсили у Врбовцу Анђу Милићевић. Осамнаестог августа четници су заклали Милицу Милошевић из Јагњила, члана КПЈ и др Милицу Контантиновић, лекара. Из села Младеновца је истога месеца ухапшено неколико девојака, међу којима је била и скојевка Славка Илић. Септембра 1943. године четници су у Великој Крсни заклали учитељицу Бисенију Симић, кандидата за члана КПЈ; а у Врбовцу су недићевци ухапсили Десанку Милићевић и отерали је у логор на Бањици, где је стрељана. Октобра су четници зак- ДР МИЛИЦУ КОНСТАНТИНОВИП, АЕКАРА У ЈАГЊИАУ, ЗАКЛААИ СУ ЧЕТНИЦИ 18. АВГУСТА 1943. ГОДИНЕ ПОД СУМЊОМ ДА ЈЕ САРАДНИК НОП Окруокно начелство округа београдског!) К. бр. 315/43 15 јануара 1944 године Београд МИНИСТАРСТВУ УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА ЛЕПОСАВА-ЛЕНА ПАВЛОВИЋ рођена 1922. године у Дубони, од првих дана устанка укључила се у рад за НОП: прикупљала прилоге за партизане и носила им у одред, растурала по селу пропагандни материјал, радила у активу жена и са омладином. Четници су открили њен рад и понудили су јој да буде њихова болничарка, а они ће јој опростити живот. Лена је са гнушањем одбила понуду и четници су је заклали априла 1944. године. 7. — Ноћу између 1 и 2 јануара 1944 год. 10 наоружаних Дражинаца повели су са собом из села Пударци земљорадника Маторчевић Брану и жену му Живану. Успут према Гроцкој заклали ножем ЈКивану а Бранка су повели са с°б°м- Маторчеоић је био симпатизер комуниста и примао их је на стан. 8. — Ноћу између 1 и 2 јануара 1944 год. од непознатих лица заклане су у Б е о г р а д Умчарима Фазлагић Загорка жена апотекара и Стојанка Лазић домаћица. Исте су биле симпатизерке комуниста. Одељењу за државну заштиту . . . ЈАВНА БЕЗБЕДНОСТ 1 1 1 СРЕЗ ЈАСЕНАЧКИ 3- — 5 јануара т. г. у засеоку Бачинац општине Селевачке, дражиновци су у2. — 25 децембра у Милом Пожаревцу били: ... Обренију жену Стојића. Мисли пронађени су заклани: ... Милица Ан- се су убијени били симпатизери кођелковић циганка и нека жена из Бео- муниста. града која је говорила руским језиком. Убијени су били симпатизери комуниста. Замењује окружног начелника Помоћник ... (потписнечитак) II СРЕЗ ГРОЧАНСКИ: ‘) ВИИ, рег. бр. 41/6, кут. 25. Из извештаја Окружног начелства округа београдског. 225 �МИЛЕВУ БРКИЋ из Друговца четници су живу бацили у запаљену кућу, 29. априла 1944. године, после борбе коју су водили с партизанима у овом селу. Тога дана су заклали 76 мештана и запалили 84 куће. Са Милевом су изгорели њена свекрва Миленија и свекар Радивоје. ЛЕПОСАВА МАРИНКОВИК, ОМЛАДИНКА ИЗ СТОЈНИКА, САРАДНИК НОП, НОСИЛА ЈЕ ХРАНУ ПАРТИЗАНИМА. ЧЕТНИЦИ ЈЕ ЗАКЛАЛИ У ДВОРИШТУ ЊЕНЕ КУКЕ 2. ОКТОБРА 1943. РАДМИЛА ЈАНКОВИЋ рођена 1920. године у селу Влашка, сарадник је НОП од првих дана устанка. Веома често обављала је курирску дужност. Четници су је ухватили 30. јуна 1944. године кад се враћала из Бадњевца, где је носила пошту и намирнице. Није хтела да призна куда је ишла, па је осуђена на смрт. Заклали су је 2. јула 1944. године у Дубони. МИАЕНИЈУ И РАДИВОЈА БРКИКА ИЗ ДРУГОВЦА ЧЕТНИЦИ СУ ЖИВЕ БАЦИЛИ У ЗАПАЉЕНУ КУКУ 29. АПРИЛА 1944. 226 лали Лепосаву Маринковић, омладинку из Стојника, Мирјану и Спасену Николић и Живку Павковић из Вучака. Четници су 17. децембра 1943. године блокирали Мали Пожаревац и све истерали из кућа. У кући Томаније и Чедомира Јаигића пронашли су једног рањеног партизана. Томанију и Чедомира су одмах ухапсили, с њима и Зорку Лукић и Лепосаву Степановић, које су затим заклали на лицу места, а Томанију, њеног мужа и друге ухапшене сељаке отерали су у село Дубону и тамо их поклали. У Малом Пожаревцу заклали су 25. децембра Циганку Милицу Анђелковић као симпатизера НОП. Три дана касније четници су се из Малог Пожаревца пребацили у Болеч и тамо ухватили 12 људи и жена, довели их у Врчин и ту их поклали. Заклане су три жене: Спасенија Вељановић, Илинка Ђорђевић и Наталија Маринковић, а четврта, Даница Маринковић, остала је недоклана. Њу је прихватио један симпатизер НОП, однео је у своју колибу и превио је. Сутрадан су из Болеча дошли чланови породица покланих да покупе своје мртве, па су и њу одвели. Четници су 24. децембра претукли Бојану Савић из Заклопаче и она је умрла после два дана, а 29. децембра су у Дучини ухватили Вукосаву Аврамовић из Велике Крсне, партизанског курира, и убили је. У току 1943. године ухапшена је Милева Петковић из Ђуринаца и отерана у логор на Бањици где је провела 6 месеци; Даница Дајић-Трајковић, матурант трговачке академије из Смедерева, ухапшена је и отерана у логор на Бањици, одакле је после 6 месеци пребачена у Смедеревску Паланку, где је остала до расформирања логора. Убијене су Милосава Јоцић из Врбовца, Љубица Радојковић из Луњевца и Радојка Дробњак из Рипња, а у Гроцкој су убили: Милину Ђорђевић, Наталију Петровић, Соку Попов и Наталију Теофиловић. Четници су претукли Даринку Аврамовић из Дубоне и Десу Марковић, студента медицине из Поповића и обе су подлегле повредама. Првог јануара 1944. године четници су заклали у Умчарима Загорку Фазлагић из Умчара и Стојанку Лазић из Дражња, а у селу Пударцима Живану Маторчевић. Петог јануара убили су Даницу Ишић и Обренију Стојић из Бачинца. Истога месеца убили су у Врчину Борку КнежевићВлаховић; у Малој Иванчи Десанку Јовановић, Роксанду Милић и Дра- �гињу Радојевић из Дражња; у Великој Моштаници Кату Блажек, Ленку Јосић и Марију Петровић са Умке; на Умки Хелену Дамић. Јануара 1944. године Специјална полиција је ухапсила у Кијеву Јелицу Летић, члана КПЈ и Ангелину Миленковић, чије су куће биле партијски пунктови, а нешто касније Дафину Аврамовић, Ангелину Којић, Смиљу Четић, Јулку Јовановић и Катарину Вилић. Све су отеране у логор на Бањици, где је Јелица Летић стрељана 11. септембра 1944. године, а друге остале у логору до расформирања. Златију Дамјановић из Стојника четници су одвели 23. фебруара и о њеној судбини се ништа не зна. Априла 1944. године четници су ухватили у Дрлупи Латинку Марјановић из Шепшина, партизанку Космајског партизанског одреда и још једну непознату партизанку и заклали их у Дучини; у Дубони су заклали Љубицу Младеновић и Лепосаву-Лену Павловић; у Сенаји Катарину Димитријевић и Наталију Димитријевић, члана КПЈ и председницу МО АФЖ; у Ковачевцу Даринку и Ранђију Пантић. КОМАНДА СРПСКЕ ДРЖАВНЕ СТРАЖЕ1) ОКРУГА БЕОГРАДСКОГ 11 Ј.Б. Бр. 793 Б. Поток 29. јуна 1944 г. КОМАНДАНТУ БЕОГРАДСКЕ ОБЛАСТИ СДС ЈБ 3.—• Срез Грочански — Гроцка а) 22/23 јуна 1944 године у с. М. Пожаревцу (13 км јужно од Грог^ке) од стране четника Д. М. убијено је укупно 14 земљорадника, који су припадали месној комунистичкој организацији за с. М. Пожаревац и то: 8) Катарину Д. Николић —■ удата има 3 дег^е Командир одреда располаже са подацима да су напред именовани учествовали у нападу на села: М. Иванчу и Дражањ 13 и 20 овог месеца којом су нриликом нопалили општинске архиве... М.П. Командант гготпуковник (потпис нечитак) >) ВИИ, бр. 31/8—1, к. 28. У борби код Друговца 29. априла, четници су заробили партизанку Космајског одреда Рајку Игњатовић-Лазић из Селевца. Отерали су је у логор на Бањици, где је стрељана. Истога дана убили су у Друговцу: Милеву и Миленију Бркић, Ангелину и Спасенију Живановић, Наталију Живојиновић и Здравку Грујић. Милеви и Миленији Бркић су најпре запалили кућу, а затим их живе бацили у пламен. Истога месеца је Специјална полиција ухапсила у Смедереву и отерала у логор у Смедеревској Паланци: Соњу и Милену Калинић, Миланку Перић, Десанку Радојевић и Љубицу Темељковић. Немци су у мају стрељали као таоца за унука партизана Милицу Мијатовић из Липа, а његову мајку Живану Мијатовић спровели у логор на Бањици а затим у Матхаузен где је умрла. Истог месеца љотићевци су у Сеони заклали Росу Милић. Јуна 22. четници су заклали Катарину Николић из Малог Пожаревца са 13 мушкараца, а 30. јуна у Бадњевцу су ухватили Радмилу Јанковић, курира из Влашке са поштом и намирницама за партизане, одвели је у Дубону и тамо заклали 2. јула. Истога месеца четници су у Међулужју ухапсили све жене из породице Илић под сум- ЈЕЛИЦА ОБРАДОВИЋ, рођена 1928. године у селу Границе, веома млада сврстала се у редове бораца НОП. Била је водич групама бораца, чувала стражу и носила храну партизанима. Кад је почетком 1944. године запретила опасност да је четници ухвате, ступила је у Космајски одред. Рањена је за време борбе у Друговцу 29. априла 1944. године, покушала је да се пребаци у друго село, али су је четници ухватили и убили. ВЕРА ДРЧА-МИРА, избеглица из Дервенте, дошла је 1942. године у село Границе као члан СКОЈ-а. Активно је радила за НОП. Почетком 1944. године послата је у подунавски срез на политички рад. Августа 1944. године четници су опколили село Вучак у коме се налазила. Да је не би живу ухватили, извршила је самоубиство. 227 �ЈУЛИЈАНА РАДОШЕВИЋ из Парцана, активиста НОП од првих дана устанка, примљена је у СКОЈ 1943. године и врло савесно и одговорно радила не само с омладином него и са женама. Ухватили су је четници и заклали 10. септембра 1944. године. њом да сарађују с партизанима. Почетком августа четници су опколили Веру Дрчу-Миру и Загорку Станојевић-Гору партизанке Космајског партизанског одреда када су дошле на политички рад у село Вучак. Партизанка Мира је извршила самоубиство, а Гору су четници заробили, страховито је мучили и најзад заклали 18. августа. За време борбе са партизанима, 28. августа четници су убили на њиви Љубинку Миросавић из Дрлупе. Шеснаестогодишњу партизанку Космајског одреда Јелицу Обрадовић из Граница, која је остала рањена на бојишту после једне борбе четници су заробили и заклали је. Истог месеца у Михаиловцу је убијена Цвета Ивановић као сарадник НОП, а Даницу Јанковић из Петријева четници су премлатили те је умрла 1945. године од задобијених озледа. Десетог септембра четници су у Парцанима заклали Јулијану Радошевић, члана СКОЈ-а, а после месец дана Наталију Обрадовић. Немци су 16. октобра при повлачењу убили у Ропочеву: Јоку Жујовић, Милеву Јанковић са двоје деце, Милицу Јанковић-Маринковић са двоје деце и Радмилу Стефановић из Рогаче и БОЖИЦУ САВИБ НЗ ОСИПАОНИЦЕ, САРАДНИКА НОП, ЗАКААЛИ СУ ЧЕТНИЦИ 1944. 228 Зорку Радојевић из Ропочева а за време борбе са Црвеном армијом убили су Даринку Ивановић, Аницу Матејић, Илинку Обрадовић, Анђелију Поповић, Даницу, Наду и Пантелију Тодоровић, све из Ритопека. У Великој Крсни Немци су убили Љубицу Пешић и Милеву и Милену Обрадовић из Међулужја. У току 1944. године четници су убили у Гроцкој Загорку Станкић, у Ратарима Ружицу Марковић; заклали су Мицу Максимовић из Лугавчине; Божицу Савић из Осипаонице, Славку Стевановић из Биновца, Милеву Радојковић и Љубицу Станисављевић из Ландола. У Мељаку су стрељали девојчице од 9 и 7 година Катарину и Радмилу Лазаревић и Бојану 06радовић, у Великом Борку Иванку Марковић, у Барајеву Десанку Симић. У Рипњу су убили: Марицу Томић, Росу Недељковић, Живану Ескић, Новку Лукић, Живану Стојић и Мицу Радосављевић, у Реснику Стаменију Јеремић, у Железнику Звездану Чупић, у Кумодражу Марију Стојановић, у Рожанцу Љубинку Јешић, у Сланцима Видосаву Тапић. �ОКРУГ АРАНЋЕЛОВАЦ Споменик мајци и кћерима у Тополи Рад вајара Анте Гржетића �Аранђеловцу, опленачком и орашачком срезу који су имали своју револуционарну традицију, непосредно пред рат, био је веома развијен рад међу женама. Организатори рада међу женама и женском омладином у устанку биле су чланови и кандидати КПЈ и чланови СКОЈ-а: Зага Драговић, Вера Милетић и Богданка Прокић, учитељице, Сава Илић и Косана Ђурић, сељанке из Горње Трешњевице, Николија-Кока Петровић, учитељица у Јарменовцу, Милица Живановић, студент из Тополе, затим кандидати за чланове КПЈ Нада Божић, Даринка Миловановић и ЈБубица Радосављевић, све три из Горње Трешњевице и скојевке Бранка Петровић, ученица гимназије, Мира Симић, ученица учитељске школе (у њеној су кући одржавани скојевски састанци којима је руководила Анга Недељкоковић- Милосављевић, у то време секретар СК СКОЈ-а за орашачки срез), Милена Вулићевић и Рада Дамњановић, ученице гимназије, све из Аранђеловца. Њима су се придружили партијски радници из Крагујевца, који су као компромитовани морали Да напусте свој терен: Ангелина-Анга Недељковић-Милосављевић, Деса Митровић-Петровић, свршени матурант, Зора Јовановић, дипломирани правник, Драгиња Тодоровић, професор (до одласка у Космајски одред, августа 1941). У У Аранђеловцу и у околним жене су масовно помагале НОП. селима Међу најактивнијим женама у Аранђеловцу биле су: Ленка Петровић, домаћица и Рада Симић, службеник Среског начелства. Ленка Петровић је за све време рата била курир између Аранђеловца и села Бање, где је на железничкој станици био пункт ПК КПЈ за Србију. Она је на том пункту дочекивала другове које је слао ПК и пребацивала их у одред. Ова озбиљна жена, која својим држањем није изазивала сумњу, била је врло окретна и сналажљива и радила је непрекидно до паљења железничке станице у селу Бањи, у пролеће 1944. године. — Рада Симић је извлачила из среског начелства спискове људи и жена који су били сумњиви полицији, достављала их партијској организацији и обавештавала о кретању непријатеља. У селу Вукосавцима су се од првих дана устанка истицале својим радом Радмила Мијајловић, у чијој је кући била болница, Драгица и Милојка Илић (Милојка је убијена на улици као сарадник НОП-а). У Горњој Трешњевици су, поред наведених чланова КП и кандидата, радиле и сељанке Ката Илић, Јелка Божић, која је одржавала везу између штаба и одреда и партијских радника, Ковинка Ђорђевић, у чијој је кући било склониште и пункт за везу, Милева Трифуновић, у чијој је кући једно време 1941. године био штаб одреда. Преко Саве Илић је ишла партијска веза, коју је до свога одласка у одред држао њен отац Милан Илић-Чича, а преко Косане Ђурић веза за одред. Она је прихватила 231 ЗАГА ДРАГОВИЋ, учитељица, рођена је 13. септембра 1906. у Рогљеву (Брчко). У напредни средњошколски покрет укључила се у Учитељској школи у Сарајеву. Припадала је Трећој учитељској групи, учитељској левици. Члан КПЈ постала је 1939. године. Службовала је у више места у Босни, а пред рат је премештена у село Зеоке код Лазаревца, где је наставила револуционарни рад. После окупације била је борац I шумадијског одреда и радила као партијски радник на терену. Била је масовик и веома омиљена међу борцима и сељацима. Ухваћена је у јесен 1941. године, отерана 10. октобра у логор на Бањици и стрељана IV. X 1941. године. Зага је била прва партизанка у Бањичком логору. �НИКОЛИЈА-КОКА ПЕТРОВИЋ рођена је 1914. године у Венчанима. Припадала је Трећој учитељској групи, учитељској левици. Пред рат је била са службом у Јарменовцима. Године 1941. примљена је у чланство КПЈ и октобра исте године постала члан среског партијског повереништва. Крајем новембра прешла је с Првим шумадијским одредом у Санџак, где је по одлуци Партије остала као теренски радник. У време V непријатељске офанзиве била је у III санџачкој бригади. После повратка бригаде у Санџак отишла је на рад у технику Обласног комитета Партије; октобра 1943. постала је члан СК КПЈ за срез пљеваљски и на тој дужности остала до априла 1944. Јуна исте године је пребачена у Топлицу и изабрана за члана ОК КПЈ у коме је одговарала за рад међу женама. Крајем године послата је у партијску школу „Ђуро Ђаковић". После завршене школе постала је организациони секретар ОК КПЈ за крагујевачки округ. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. МИРА СИМИЋ, ученица учитељске школе из Аранђеловца, била је члан СКОЈ-а, врло активна у НОП од почетка устанка. Успела је да својим радом окупи велики број омладине. После провале У јуну 1942. године у Аранђеловцу, склонила се у село Бању и радила као члан РК СКОЈ-а за орашачки срез. Јуна 1943. године опколили су је четници у селу Јеловику, где је била на теренском раду. Пошто није имала оружја код себе покушала је да се спасе бекством, али је ухваћена и зверски убијена са још једним другом. У кући РАДМИЛЕ МИЈАЈЛОВИЋ, у Вукосавцима била је 1941. године смештена партизанска болница. О чистоћи и реду, који су били примерни, бринула је Радмила са ћерком Радојком, која је била члан СКОЈ-а. Њен муж јој је-^помагао у набавци свега што је било потребно за исхрану рањеника. Њега су четници почетком 1942. године заклали као сарадника НОП-а, а Радмилу су страховито тукли. СУКОБ С КОМУНИСТИМА КОД СЕЛА ВЕНЧАНА1) Сопот, 9. октобра Јуче је код села Венчана, недалеко од Сопота, дошло до велике борбе између српског оружаног одреда и једне велике комунистичке банде. Борба је трајала неколико часова. Комунистичка банда је потпуно разбијена. Убијено је 26 комунистичких бандита, а 40 је ухваћено, међу ■којима и једна жена.2) Убијен је и вођа комунистичке банде, Исак Соломон Анаф, адвокат из Пожаревца. И српски оружани одред имао је губитака. Погинуо је командант одреда и три војника, док су петорица лакше рањени. Р. С. Ј) 2) „Обнова”, 9. X 1941, бр. УЗ, стр. 3. Зага Драговић, учитељица у Зеокама. 232 и очувала децу Драге и Милутина Тодоровића када су они отишли у одред. У истом селу је Нада Божић, члан КПЈ од 1942, била скојевски руководилац. Због рада за НОП ухапшена је јануара 1942. године и у затвору задржана три месеца. Када је пуштена, наставила је рад, па су јој четници пресудили и убили је заједно с њеним мужем, марта 1943. године. И Даринка Миловановић је 1942. године хапшена и била пет месеци у затвору, а чим је пуштена наставила је рад. Четници су је заклали 13. XII 1943. године. Оставила је за собом мало дете. У Босути је Видосава Вучићевић била поуздан сарадник НОП-а. Хапшена је и малтретирана, а кућу су јој запалили. Упркос свему радила је све до 1943. године, када је једног дана нађена обешена у својој кући. Косана Радовановић, такође из Босуте, била је врло спретан курир, путовала је по задатку и у Београд, а у својој кући је неговала рањенике. Више пута је малтретирана и хапшена. У Венчанима је радила Наталија Ивановић, која је 1942. године примљена у Партију. Године 1943. заклали су је четници. За покрет су радиле и Зорка Маринковић, Милојка Ђуровић и Добринка Ивановић, која је у току рата постала члан СКОЈ-а. У селу Јеловику радила је од првих дана Томанија Пауновић. Код ње су долазили чланови ОК и држали састанке све до 1943. године, када су је четници заклали као познатог сарадника партизана. У њеној је кући била и једна земуница, која је била стално склониште партизана. Поред ње су радиле Видосава Ђаковић, Видосава Продановић, чија је кућа била пункт за везу, и Станија Јанковић, чија је кућа такође била пункт за везу. Она је преузела и бригу о земуници која је била стално склоншите партизана. Станију су 1942. године недићевци хапсили и тукли. Жене села Даросаве (сада Партизани) пружиле су велику помоћ НОБ у разним акцијама: прикупљале су оружје, снабдевале партизане храном и други потребама итд. Оне су од почетка до краја остале привржене НОБ, мада су биле изложене страховитом терору, често хапшене и многе међу њима заклане. Најактивније жене у селу биле су: Даница, Катарина и Јулка Миловавановић, Бранка Герасимовић, Лепосава Ранковић, Даринка и Гроздана Ћирић, Катарина Несторовић, Милица Радојчић-Бела, Радојка Грујић, Рад- �мила Лазаревић и Бисенија Грујић. Кућа Катарине и Јулке Миловановић била је за све време рата партизанско склониште. У њиховој је кући постојала земуница за рањенике и политичке раднике. Четници су врло често вршили претресе код њих, јер су Катаринин син „Гижа” и снаха Даница били у партизанима. Међутим, Катарина и Јулка су биле тако храбре и сналажљиве, да непријатељ ни по чему није могао да посумња да у кући имају земуницу и да се у њој налазе рањеници или партизани. Године 1942, 1943. и 1944. четници су у овом селу похапсили и претукли многе жене, а заклали су Бранку Герасимовић. Радојку Грујић из истог села, жену фабричког радника чијег су оца и два брата четници убили као сараднике НОП-а и кућу им запалили, четници су мучили да признају сарадњу с партизанима. Радојка је скривала рањенике и носила партизанима храну у шуму, али ништа није хтела да призна, него је почела да се рве и гуша са својим мучитељима, те су је заклали. Живану Грујић четници су убили и кућу јој запалили марта 1943. Мајка и ћерка, Даринка и Гроздана Ћирић, радиле су од почетка устанка за НОП. Гроздана је била нарочито неустрашива и није презала ни пред каквим задатком. Спремала је и носила храну за политичке раднике и по неколико километара далеко. Учествовала је и истицала се у свим скојевским акцијама. Уз сагласност своје мајке дала је партизанима сву своју девојачку спрему. Даринка је поред своје ћерке чинила све што је могла за партизане: примала их у кућу, спремала храну, прала им рубље и чувала рањенике. Фебруара 1944. године дошла је у село четничка казнена експедиција да се обрачуна са сарадницима НОП-а. Четници су упали и у Даринкину кућу и пошли да убију Гроздану. Да би заштитила ћерку, Даринка се бацила на једног четника покушавајући да му отргне резолвер из руке. Лако је савладана и после неколико тренутака обе су пале мртве. Катарина Несторовић је због рада за НОП више пута хапшена, тучена и саслушавана. Била је обавештајац и носила храну партизанима, ишла ноћу са својим мужем и доносила оружје и муницију за одред. Организовала је жене у селу у разним акцијама за помоћ одреду. Четници су два пута палили њихову кућу и стаје. Милица Радојчић-Бела, кројачица била је удата за напредног радника и 1941. године је уха- МИЛОЈКУ ИЛИП ИЗ АРАПОВЦА, ЗАКЛАЛИ СУ ЧЕТНИЦИ 1943. ГОДИНЕ КАО САРАДНИКА НОП ОВДЕ СУ У ГОРЊОЈ ТРЕШЊЕВИЦИ 1941. ГОДИНЕ БИЛЕ ЗЕМУНИЦЕ ЗА СМЕШТАЈ САНИТЕТСКОГ И ДРУГОГ МАТЕРИЈАЛА КАТА ИЈ1ИЋ, жена интенданта Првог шумадијског одреда Бранка Илића, спремала је храну за борце од формирања одреда па до његовог одласка за Санџак, за политичке раднике и курире, неговала болесне и рањене партизане, прала им и крпила рубље. Муж јој је стрељан 1942. године на Бањици. Осим њега, она је у НОБ-и изгубила и два брата и свекра. �САВА ИЛИЋ рођена 1919. године у Горњој Трешњевици, завршила је само основну школу. Њен отац, Милан Илић, био је члан КПЈ те је и своју породицу оријентисао ка напредном радничком покрету. Сава је у петнаестој години почела да помаже своме оцу у обавл>ању извесних задатака. Члан КПЈ је постала 1940. године. Рат ју је затекао у селу. У првим данима устанка организовала је жене и омладинке на прикупљању оружја, санитетског материјала, хране и одеће за борце. Обављала је разноврсне партијске задатке. Када је новембра 1941. отишла у село Гараше да пренесе извесне задатке НОО, издајом су је ухватили добровољци и одвели у Белановицу, а затим транспортовали у логор на Бањици, где је задржана до 18. II 1942. Марта исте године поново је ухапшена и поново отерана на Бањицу, где је остала до септембра 1944. године. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. КУБА АЕПОСАВЕ МИАОВАНОВИН САВЕ БИЛА ЈЕ СЕДИШТЕ ОК СКОЈ-а ИЗ ДАРО- ГУШЕВИНЕ КУБЕ КАТАРИНЕ И ЈУЛКЕ МИЛОВАНОВИБ У ДАРОСАВИ (ПАРТИЗАНИМА), КОЈА ЈЕ СЛУЖИЛА КАО СКРОВИШТЕ ПАРТИЈСКИМ РАДНИЦИМА И У КОЈОЈ ЈЕ БИЛА ЗЕМУННЦА ЗА РАЊЕНИКЕ. СВУ БРИГУ ОКО РАЊЕНИКА ВОДИЛЕ СУ КАТАРИНА И ЊЕНА СНАХА ЈУЛКА пшена као талац за мужа. Муж јој је стрељан 1943. године као учесник НОП-а, а она је наставила да ради као обавештајац све до своје погибије. Катарина Несторовић и Милица Радојчић-Бела погинуле су заједно од бомбе у једној земуници у коју су се биле склониле са још неколико активиста када су четници упали у село. Видевши да су откривени, један од другова бацио је бомбу међу њих, да их четници не би живе ухватили. Милијану Ћирић су фебруара 1944. године четници убили у њеној кући зато што је радила за НОП и што је имала сина у партизанима. Рад жена у Гарашима организовала је Вера Милетић, учитељица. Везу са одредом одржавале су Олга Милетић и Лепосава Степановић. У Доњој Шаторњи је од првих дана устанка Богданка Прокић организовала рад жена за НОП. Њој су помагале свекрва Лепосава и заове Радмила и Надежда. Поред њих, у Доњој Шаторњи истицале су се у раду за НОП Загорка и Јелка Томић. Ово је село било главно упориште четника, па је зато рад са женама био отежан и радило се само појединачно. У Доњој Шаторњи Зорка Раниловић је изабрана у НОО као једна од најактивнијих жена у селу. После одласка одреда за Санџак, Зорка је наставила рад, а у томе су јој помагале омладинке Драгослава Таковац и Полексија Савић. Зорка је издајом ухваћена и 1943. године четници су је заклали. Код Милојке Крстић, у истом селу, била је земуница у којој су се склањали политички радници. Она је била курир. Јуна 1943. заклана је са својом свекрвом Животом, оставивши за собом петоро деце. У селу Стојнику радом се истицала Сибинка Филиповић, у чијој су кући одржавани састанци ОК КПЈ и преко које је ишла веза. Осим ње, у селу је радила за НОП цела кућа Живке Лазаревић, а повремено су помагале још неке жене. У селу Мисачи Лепосава Швабић, кројачица, имала је у својој кући земуницу за политичке раднике. •—• Преко Наталије Васиљевић је за све време рата ишла веза и у кућу су јој долазили политички радници. — За НОП је радила и Даринка Васиљевић и због тога су је четници страховито мучили. После новембарске офанзиве 1941. године партијска организација и сарадници НОП-а на терену Окружног комитета КПЈ за Аранђеловац нашли су се у врло тешкој ситуацији. На овој доскора слободној територији, 234 �љотићевци, четници и жандарми настојали су да хапшењем, јавним батињањем и убиствима застраше припаднике НОП-а. Непријатељске јединице су крстариле селима, хапсећи преостале борце и партизанске сараднике. Затвори у Тополи, Аранђеловцу, Шаторњи били су пуни. Саслушавања су вршена уз зверска мучења и пребијања. Због заплашености народа, у многим је селима било тешко окупити људе и на најситнији политички рад. И у тако тешким условима Окружни комитет је наставио с радом на умножавању билтена и вести који су дељени члановима КПЈ и СКОЈ-а као материјал за политички рад. Састанци ОК КПЈ одржавани су готово редовно једанпут недељно у кући Милана и Саре Лукић у Горњој Трнави. — У истоме селу била је од првих дана рата партијско упориште и кућа Лепосаве и Милутина Јеленића. У кући Радојке Богдановић-Маје из Маскара била је смештена партијска техника, а служила је и као партијски пункт. Ту су одржавали састанке чланови Окружног комитета: Душан Петровић-Шане, Милић Радовановић, Мика Милосављевић, затим секретар СК СКОЈ-а за опленачки срез Бранка Петровић и др. Мајина кућа је била сигурно скровиште. Она их је чувала као своју децу, јер су јој син и ћерка Загорка, звана Мала Рада били политички радници. Син јој је погинуо 5. децембра 1942, а ћерка на исти дан 1943. године. Пункт за везу у селу Рабровцу била је кућа Софије Арсић. Преко овога пункта и преко Марике Котевић, курира ПК, Окружни комитет за Аранђеловац успоставио је фебруара 1942. године везу са ПК КПЈ за Србију. У ову су кућу долазили курири за пошту и другови су преко ове везе одлазили у одред. Кућа је служила за везу све до 1944. године. Обнављањем I шумадијског одреда 9. маја 1942. године и нешто касније доласком Милке Минић за члана ОК КПЈ, оживљава рад жена на терену аранђеловачког округа. Запажа се масован рад жена у селу Бањи, које крајем 1942. године настављају активност из почетка устанка. Међу најактивнијим женама биле су Милојка Драгићевић, Радојка Ризнић, Радмила Јоковић и Лепосава Минић. — Цела кућа Милојке Драгићевић радила је за НОП. Муж јој је био члан НОО, а њихова ћерка Нада била је у одреДУ- Четници су од Милојке и њеног мужа тражили да кажу где им се налази ћерка. Пошто нису хтели ништа Кућа ВЕЉЕ и БРАНКЕ ГЕРАСИМОВИЋ из Даросаве, где су одржаване партијске конференције пре рата и у току 1941. године. Бранка је после погибије свога мужа у партизанима 1941. наставила да ради. Млада, снажна, сналажљива, врло упорна и храбра у раду, извршавала је сваки задатак који јој је постављен. Августа 1943. године четници су дошли у село, страховито су је тукли и мучили, а када им се Бранка отела и покушала да бежи ухватили је, дуго мрцварили и заклали. Ј1ЕПОСАВА ПРОКИЋ, домаћица из Доње Шаторње, рођена 1894. године. Муж и један син били су у заробљеништу у Немачкој, други син је 1941. године отишао у партизане. Испраћајући га, опростила се с њим речима: ,,Сине, срећан ти пут! Не падај жив у руке крвницима, а нама како буде!” Она је са ћеркама Радом и Надом помагала у раду снахи Богданки. Преко њихове куће је ишла веза за одред и Окружни комитет Партије. Ухапшена је фебруара 1943, године са ћеркама и снахом, и с њима отерана у Крагујевац. Стрељана је заједно са Богданком и Радом 5. III 1943. године. ВЕРА МИЈ1ЕТИЋ, учитељица, рођена је 1921. године у Гарашима. Члан КПЈ постала је 1941. године. Од првих дана устанка организовала је рад жена и омладинки у свом и суседним селима. Крајем новембра 1941. године прешла је са I шумадијским одредом у Санџак. До формирања II пролетерске бригаде радила је у Новој Вароши у „женском колективу“, који је организовао рад жена на помоћи партизанским одредима и избеглицама. У II пролетерској била је најпре борац и истицала се храброшћу у свим борбама које је водила њена бригада. Погинула је у VI непријатељској офанзиви 4. XII 1943. године у Пријепољу као заменик комесара батаљона. 235 �ОКРУЖНО НАЧЕЛСТВО ОКРУГА КРАГУЈЕВАЧКОГ1) К. Пов. Број: 438/1943. 10 марта 1943 год. Крагујевац ШЕФУ СРПСКЕ ДРЖАВНЕ БЕЗБЕДНОСТИ Београд У везм акта овог начелства Пов. бр. 438 од 9. овог месеца част ми је доставити Вам списак стрељаних лица приликом одмазде у Крагујевцу на дан 3. и 5. марта 1943. године с молбом ради знања. М.П. Окружни начелник (потпис нечитак) С П И С А К Лица, стрељаних од немачких власти за одмазду на дан 5. марта 1943. године у Крагујевцу. 10.— Лепосава Д. Прокић, 50 година из Д. Шаторње, комуниста, учитељица. 11.— Богданка Б. Прокић, 28 година, из Д. Шаторње, комуниста, земљорад. 12.— Радмила Д. Прокић, 18 година, из Д. Шаторње, комуниста, земљорд. ') ВИИ, бр. 19/4—3, К. 22. Лепосава Прокић је била Богданка учитељица а Радмила ученица гимназије. — Прим. ред. домаћица. БОГДАНКА ПЛЕЋАШ-ПРОКИЋ, учитељица, рођена је 1914. године у Негославцима код Вуковара. Укључила се у напредни омладински покрет у Учитељској школи, а затим је заједно са својим другом припадала Трећој учитељској групи — учитељској левици. Окупација ју је затекла у Доњој Шаторњи, код њене свекрве. Када је у лето 1941. формиран НОО у селу, Богданка је изабрана за члана, а истовремено је била секретар партијске организације. После одласка Шумадијског одреда за Санџак, Богданка је ухапшена али је после 4 месеца пуштена и наставља рад. Поново је ухапшена фебруара 1943. и стрељана 5. марта заједно са својом свекрвом Лепосавом и заовом Радмилом. Подигнут им је заједнички споменик на коме су уклесане речи „Заједно у животу, заједно у смрти“, а испод тога имена и датуми рођења и смрти. 236 да кажу почели су да батинају Милојкиног мужа. У одбрану мужа Милојка се ухватила у коштац с њима. Задали су јој 14 удараца камом, а затим заклали и њу и мужа и кућу запалили. — Било је дана када су читаве десетине бораца биле у кући Радмиле Јоковић, а није било дана да у њеној кући није било партизана, политичких радника, курира, чланова штаба и др. Син јој је погинуо као партизан. — Невенка Игњатовић помогла је партизанима да се спасу из њене куће када су их жандарми опколили. Она је добила страховите батине, а мужа су јој убили. Наставила је непоколебљиво да помаже одред. Осим наведених жена, у Бањи су радиле за НОП: Јелка Новаковић, Зора Драгачевић, члан СКОЈ-а од 1942, и Нада Милић, такође члан СКОЈ-а од 1942, обе заклали четници, Теодора Живковић и Ковинка Пантелић. За рад са омладином у Бањи коришћени су разни скупови: прела, посела, игранке итд. Међу најактивнијим омладинкама биле су: ЈБубинка и Милка Новаковић. Обе су постале чланови СКОЈ-а априла 1942. године. У другој половини 1942. године формирано је 5 скојевских актива у Бањи, од којих су три били женски. У овим су активима радиле: Милка Новаковић, Милева Павловић-Тенкић, Драга Ћировић, Наца Драгачевић, Нада Драгачевић-Каратошић, Десанка Танасковић, Радинка Живановић, ЈБубинка Ризнић, Милица Пантелић, Милица Павловић, Јела Драгачевић, Ната Милић, Бранка Тонковић, Гина Радивојевић и Анђа и Златија Ивановић. Оне су радиле са омладином у селу, давали им летке и вести на читање, организовале омладинске недеље и међусобна такмичења у прикупљању новчаних прилога, санитетског и другог материјала, у кувању и прању за одред. Године 1942. у селу Врбици најактивније су омладинке Дана Пајевић, Јула Бошковић, Божана Петровић, Катарина Богдановић - Милосављевић, Станија Росић и Катарина Пајевић, сестра Данина. Од жена су биле најактивније Зорка Пајевић и Зорка Бошковић, мајке омладинки Дане и Јуле. — Кућа Зорке Пајевић у Врбици била је сигурно партијско упориште. Ту су чланови Окружног комитета одржавали своје састанке и имали свсЈе скровиште пред прогонима полиције и четника. У лето 1943. године, тек што су у кућу ушли Милка Минић и Милић Радовановић, чланови ОК, на врата је закуцала четнич- �ка патрола. После кратког договора одлучено је да четнике дочекају спремни за борбу. Зорка је отворила врата, држећи секиру у руци, а Милка и Милић са упереним револверима. Настала је борба, у којој је Милић рањен у главу, али су четници савладани и заробљени. Зорка је после овога догађаја довела кућу у ред, запушила рупе од метака и наставила да послује као да се ништа није догодило. Четници су је осудили на смрт, али се она вешто крила. Међутим, једне јануарске ноћи 1944. четници су је ухватили. Рвала се сњима све док није пала мртва, избодена камама. — Јула Бошковић, скојевски руководилац из Врбице, живела је с родитељима који су помагали НОП за све време рата. Била је врло сналажљива и поуздан обавештајац. По одлуци Партије ишла је с једним наредником Недићеве војске који се заљубио у њу и преко њега прикупљала тачне податке о кретању непријатељских јединица. Била је курир између МК КПЈ за Аранђеловац и ОК КПЈ. Носећи млеко у Аранђеловац, преносила је пошту и пропагандни материјал из технике, а из Аранђеловца је доносила за одред муницију, санитетски материјал и прибор за технику. Пошто су јој полиција и недићевци ушли у траг, Јула је морала да оде у одред, али су је већ после неколико дана, почетком фебруара 1944. четници заробили, страховито је мучили и десетак дана водили по селима да би је неко препознао, а и да би она некога одала. Заклали су је 14. II 1944. у селу Липовцу, пошто ни на једно њихово питање није хтела да одговори. Са Јулом је најтешње сарађивала њена мајка, Зорка Бошковић, која је и после њене погибије наставила рад са још већом упорношћу. — Зорка Дамњановић радила је за НОП од 1942. године, а погинула је септембра 1944. године када је преносила муницију за нашу војску у борби за ослобођење Београда. Убили су је Немци на путу Аранђеловац— Младеновац. Године 1942. формирањем среског руководства КПЈ за срез колубарски и доласком Ракиле Котарев за секретара Среског комитета овога среза, обновљене су старе и формиране нове партијске и скојевске организације, У које је примљен и известан број жена. Поред рада у овим организацијама, већи број жена окупљан је у активе и групе и радио на задацима НОП-а. У селу Даросави, у коме су 1942. године чешће одржавани састанци ОК КПЈ, формиран је обаве- НАДЕЖДА ПРОКИЋ, из Доње Шаторње, ученица Трговачке академије, рођена 1921. године. Ухапшена је заједно с мајком Лепосавом, сестром Радмилом и снахом Богданком и отерана у затвор у Крагујевац. Пуштена је кући зато што је била болесна, али сазнавши да су јој мајка, сестра и снаха стрељане умрла је убрзо, исте године, од бола за њима. Њено име, датум рођења и смрти уклесани су на заједничком надгробном споменику. РАДМИЛА ПРОКИК, УЧЕНИЦА ГИМНАЗИЈЕ, РОБЕНА 1926. ГОДИНЕ У ДОЊОЈ ШАТОРЊИ, ЧЛАН СКОЈ-а, СТРЕЉАНА ЈЕ 5. МАРТА 1943. У КРАГУЈЕВЦУ, ЗАЈЕДНО С МАЈКОМ И СНАХОМ V КУВИ МИЛАНА И САРЕ ЛУКИВ У ГОРЊОЈ ТРНАВИ ОДРЖАВАНИ СУ 1942. ГОДИНЕ САСТАНЦИ ОК КПЈ, КАДА ЈЕ НА ТЕРЕНУ БЕСНЕО НАЈЖЕШБИ 'ГЕРОР ЧЕТНИКА. ЧЛАНОВИ ОК 1СПЈ ОСТАЈАЛИ СУ И ПО НЕКОЛИКО ДАНА У ОВОЈ КУБИ �Кућа ЛЕПОСАВЕ и МИЛУТИНА ЈЕЛЕНИЋА у Горњој Трнави била је партијско упориште од првих дана рата. Када је њихов рад откривен, Милутин је са три сина отишао у Шумадијски одред. Погинуо је са двојицом синова. Лепосава је наставила да ради за НОП и одржавала везу све до лета 1943. године, када су је четници ухватили са 14-годишњом ћерком Станицом и после страховитог мучења обе заклали. Од целе породице преживео је само један син. САРА Ј1УКИЋ из Горње Трнаве, рођена је 1903. године. Њена је кућа постала партијско упориште у време најжешћег четничког терора. Неустрашиво је примала партијске раднике, хранила их и чувала док су боравили у њеној кући. Сем тога је припремала храну за борце, прала им рубље, а по потреби вршила је и курирску дужност. Четници су је више пута приводили у свој штаб и тукли, док је нису 6 . априла 1944. године заклали. БРАНКА ПЕТРОВИЋ, ученица гимназије, рођена је 1924. године у Аранђеловцу. Више разреде гимназије учила је у Београду, где се укључила у средњошколски покрет и 1939. године примљена у СКОЈ. После капитулације у Аранђеловцу се укључила у рад омладинске организације. У јесен 1941. године ухапсили су је Немци у Винчи, заједно са породицом Милића Радовановића. Када је убрзо пуштена, вратила се у Аранђеловац и наставила рад. Почетком 1942. године примљена је у КПЈ и била секретар СКОЈ-а у Аранђеловцу. По одлуци ОК Бранка је у лето 1942. године послата на терен среза опленачког као скојевски руководилац. За врло кратко време се упознала са проблемима терена и умела је брзо да се приближи омладини; била је цењен и омиљен омладински руководилац. Петог децембра 1942. године Бранку су са Драгишом Богдановићем, партијским руководиоцем опленачког среза, опколили Немци у селу Маскару. Приликом пробијања Драгиша је тешко рањен, а Бранка је остала крај рањеног друга. У међувремену је стигла група Немаца и обоје их убила. И поред изричитог захтева Драгише да се спасава, Бранка то није учинила, већ је извлачећи њега и сама погинула. Вест о Бранкиној погибији објављена је у Билтену бр. 2 Обавештајног одсека Команде Српске државне страже. 238 штајни центар, чији је руководилац била Даница Миловановић. Њој су у раду помагале Зорка Ћосић, Милојка Лазаревић и још неколико омладинаца и омладинки. Подаци су добијани из неколико села и сви су доношени у заселак Врањевац Даници Миловановић, која их је затим слала ОК. Крајем године у селу је формиран и први одбор жена на овом терену. Одбор је формирала Ракила Котарев-Вука, која је на конференцији говорила и о улози и задацима одбора жена. У одбору су биле, поред других, Зорка Грујић, Даница Миловановић и Даринка Станојловић. Исте године формирани су одбори жена у Шопићу и Рудовцима, 1943. године у Сакуљи. -— У одбору жена у Шопићу биле су: Живка и Селена Урошевић, Зорка Милетић, Милојка Бугарчић, Радојка Радаковић, Грозда Вуловић, Миленија, Борка и Смиљка Стојчић, Славка Крсмановић, Драга Бирчевић и Љубица Живановић. У одбору жена у Рудовцима радиле су: ЈБубинка Симић, Смиљана Стојановић, Славка, Лепосава и Десанка Милутиновић, а у одбору у Сакуљи биле су Љубица Ранковић, Лепосава Ивковић и Десанка Јовић. У другим селима овога среза нису могли бити формирани одбори жена, него су се у раду ангажовале поједине жене и омладинке. На пример, у селу Лесковцу радиле су за НОП Мирослава Јовановић и жене из породице Марковић — Дикосава, Милева и Перка. Оне су прихватале политичке раднике и скривале и неговале рањене партизане. — У селу Бурову су се истицале радом за НОП: Перса Живојиновић, Љубица и Милица Благојевић и Лепосава, Радојка и Стојанка Радосављевић; све су оне прикупљале храну, одећу и обућу за одред. — У Пркосави су радиле активисткиње Јелисавета-Кена Радомировић и Милева Вулићевић; оне су прихватале теренске раднике и бринуле о њиховој исхрани и одећи. Код Јелисавете-Кене су, осим тога, били склањани рањени партизани и преко ње је ишла веза за одред. ■—• У Араповцу се истакла радом Стаменија Јелић, чији је рад откривен, па је отерана на Бањицу. — У селу Степојевцу је члан НОО била Војиславка Ћирић, домаћица. Задужена за рад на помоћи одреду, она је одлазила у околна села и скупљала податке о непријатељу. Пошто се кретала по терену, била је задужена и за растурање пропагандног материјала. Године 1943. 12. августа, четници су је ухватили и заклали у селу Милорцима код Уба. Да- �ринка Макић, из истога села, била је обавештајац одреда. Четници су је ухватили почетком 1944. године, извели је на свој преки суд и осудили је на смрт. Претукли су је, на санкама је довукли пред кућу и пред петоро њене мале деце је заклали 16. I 1944. године. — У селу Бистрици је Марица Милосављевић чувала и неговала рањенике, а Милојка Симић је у својој кући имала скровиште за илегалце. Једно време је код ње била склоњена Ракила Котарев-Вука. Један од организатора рада у селу била је учитељица Живка Хорватовић, која је у лето 1944. године ступила у II шумадијску бригаду и погинула у селу Иванчи у борби с четницима. •— У селу Брајковцу је од првих дана устанка рад међу женама организовала Вида Мартиновић. Поред ње радом су се истицале ЈБубинка и Олга Станошевић. •—• У селу Крушевици је Лепосава Ђурић имала у својој кући земуницу у коју је склањала илегалце. Међу највреднијим омладинкама у селу биле су Вида Марковић и Зора Пантелић. Године 1942. је у Горњој Трнави партијски пункт био кућа Гроздане Ристић, која је била и обавештајац. —> У Доњој Трнави, од првих дана устанка, радила је за НОП циганка Анђелија Јанковић са целом својом породицом. Била је врло храбра и извршавала је сваки задатак. За време најжешћег терора она је у својој кући склањала партијске раднике и прихватала партизане. Четници су открили њен рад и заклали су је 12. септембра 1943. године. У селу Загорици је пункт био у кући Обреније Гајић. Она је због свог рада хапшена и дуже време задржавана у затвору, али је после пуштања наставила да ради. Сибинка-Сида Симеоновић, неписмена, али врло отресита и сналажљива сељанка из засеока Варнице, села Трудеља, радила је за НОП од почетка устанка. Њена је кућа била пункт за везу, код ње су остављани рањеници на лечење, од њене куће су партизанске петорке полазиле у акције. Сида је умела све то да организује и са полетом је извршавала сваки задатак мада јој је кућа била на веома опасном месту, окружена четничким присталицама. Четници су убрзо уочили њен рад и ухапсили је са целом њеном породицом, али су је због недостатка доказа пустили после неколико дана. Сида је после пуштања одмах наставила рад, а четници су је пратили и 7- јула 1944. године изненада су упали у њену кућу и покушали да је Б И Л Т Е Н Бр. 21) ОБАВЕШТАЈНОГ ОТСЕКА КОМАНДЕ СРПСКЕ ДРЖАВНЕ СТРАЖЕ „ 2) Округ крагујевачки: Убиство комун. Бранке Петровић зв. „Кока” од ОБ органа б) У вези билтена овог отсека бр. 241 тач. 2) у селу Маскару (12 км с.и. од Аранђеловца) са убијеним Драгишом Богдановићем — комунистом —■ по прикупљеним подацима убијена је и комунисткиња Бранка Петровић зе. „Кока”, ћерка професора Жике Петровића из Аранђеловца... ” (М.П.) Шеф Отсека потпуковник (потпис нечитак) ' ) ВИИ, бр. 3/7, К-26. ОК-у Ар.(АНЂЕЛОВАЦ)1) 14-УШ-1942. Драги другови, Из Ваљевског краја доћи ће другарица „Ана”2) која ће преко команданта вашег одреда тражити друга Црног.3) Она долази к вама на политички рад (не у одред) као члан вагиег ОК-а, те јој одмах по доласку к вама дајте одређене дужности. Послаћемо једну другарицу на ваше јавке (које сте нам задњи пут послали) да испита услове пребацивања људи за ваш одред. Она ће спроводити одавде људе, али их неће одмах директно водити на вашу јавку, већ ће их оставити у близини, а она јавити вашој јавки да преузме доведене људе. Мислимо да је то бољи и сигурнији начин и за вас и за нас да партизани не би упознали вагие јавке. На то треба скренути пажњу вашим јавкама да би и оне могле својим важним напоменама помоћи да се што боље осигура пребацивање људи. За вашу Зору*) ми смо чули (али није проверено) да је она побегла из болнице у Краг. Другарски поздрав СМРТ ФАШИЗМУ — СЛОБОДА НАРОДУ! ПК ‘) ИРПС, бр. 9381 (одломак) Милка Минић Станислав Сремчевић 4) Зора Јовановић 2) 3) 239 �7-Х1 П. К. Беогр.1) Драги другови, У прошлим нашим писмима обећали смо извештај о стању наше партијске организације и главним проблемима нашега рада. Сада вам шаљемо тај извештај. У нашој партијског организацији у позадини, убрајајући и чланове руководства, има 47 чланова партије. Од тога броја: 6 радника, 1 занатлија, 10 интелектуалаца и 30 сељака; од тога броја 10 чланова су жене и то: 1 занатлијка, 5 сељанки и 4 интелектуалке. Наш ОК броји 5 чланова и то: 1 сељак, који је нови члан руководства ових дана кооптиран, 2 радника, 2 интелектуалца од којих једна жена-) — сви илегалци. Секретар ОК је радник, има 28 год., у Партији од 1936. год., у овом, ОК од јула 1941. год. Други друг радник стар 22 год., у Партији од маја 1939. год.; у овом ОК од формирања јула месеца 1941. год. Друг интелектуалац стар 23 год., у Партији од августа 1941. год. У ОК ушао новембра 1941 год.; одговоран по линији СКОЈ-а. Другарица интелектуалка стара 27 год., у Партији од октобра 1938. год.; у овом ОК од септембра 1942. год. Друг сељак стар 42 год., у Партији од августа 1941. год. —• нови члан ОК. У Опленачком срезу имамо среско поверенство од три члана. Секретар радник, 1 сељак и 1 другарица3) интелектуалка, сви илегалци. Осим њих има у овоме срезу 6 чланова, сви легалци, разбуцани по селима, нема ниједне партијске јединице. Кандидата има 6 и добри изгледи за нове. У Орашачком срезу имамо поверенство од 3 члана. Секретар радник, 2 интел., сви илегалци. У срезу без њих има 10 чланова, сви легалци, 5 кандидата и могућности за нове кандидате. У Колубарском срезу имамо среско поверенство од 2 члана, а убрзо ће узети једног секретара парт. јед. сељака у поверенство. До сада је одговоран био нов члан ОК. У овом срезу има 12 чланова Партије, 1 кандидат — има врло добрих услова за развитак парт. орг. У Качерском срезу има среско поверенство од 2 члана, 1 интелектуалац и 1 сељак, поред њих има 5 чланова Партије и 5 кандидата. У Доњем Качеру добри су услови зо развитак Партије. Према томе, укупап број кандидата износи 18, према 47 чланова Партије. Организовани рад међу женама у почетку је. Утицај наш је велики. Има много поштених и храбрих женакоје воле партизане и помажу их. Али, другови који о/сиве илегално и крећу се само ноћу не могу овај рад осетно унапредити. Ојачањем парт. орг. и оспособљавањем партијаца — легалаца моћи ћемо и на овом послу коракнути напред. Смрт фашизму — Слобода народу! 7. новембар 1942. год. Друг. поздрав ОК. Ар. ■) ИРПЈ, бр. 1856/У, 5—4 (42). ПК-у КПЈ за Србију (одломак). Милка Минић. Ј) Бранка Петровић. — Извештај ОК КПЈ Аранђеловац 2) 240 поведу са собом. Сида је уз помоћ своје најстарије ћерке Душанке почела да се рве са четницима и да их назива погрдним именима, те су је они убили на кућном прагу, пред њеном децом. — Зора Стефановић, учитељица из Трудеља, сарађивала је са НОП. Четници су је, као учитељицу, узели за секретара свога одбора, али су подозревали да она ради за партизане. Једне ноћи су залупали на њена врата и рекли да су партизани. Она је поверовала и почела с њима разговор о раду. Четници су је тада заклали. Иза ње је остало мало дете. — Четници су новембра 1942. године убили Миланку Стефановић из Овсишта, заједно са осмогодишњим сином. Године 1943. појачан је рад партијске организације у Аранђеловцу, а такође и рад међу женама. Организатор рада била је Видосава Обрадовић-Радојковић, секретар МК КПЈ за Аранђеловац. Септембра 1943. формиран је Градски одбор АФЖ-а, у коме је Вида Радојковић била секретар, а чланови су биле професори Бранислава Богојевић и Наталија Јовић, обе чланови КПЈ. Касније је у одбор ушла професор Милица Дукић, такође члан КПЈ. Бранислава Богојевић је октобра 1943. године постала члан МК КПЈ за Аранђеловац и преузела дужност секретара градског одбора АФЖ-а. У ово време је у Аранђеловцу формирана и омладинска организација УСАОЈ. У њој су радиле скојевке: Милена Вулићевић, сестре Месаровић, Душанка Миловановић, Живка Ћирић, Гроздана Павловић и омладинке: Мила Гавриловић, Ната Дамњановић, Олга Радовановић и др. Са нарастањем Првог шумадијског одреда долазило је до свакодневних сукоба с непријатељем и повећавао се број рањених бораца. Пошто одред није имао слободну територију, рањени партизани нису могли да буду лечени у правој болници, него се приступило изградњи земуница за рањенике. Земунице су грађене по двориштима, стајама, њивама и кућама чланова КПЈ и симпатизера, да би ови могли ноћу да обилазе рањенике и да им носе храну. Ових земуница је било у готово свим селима аранђеловачког округа. У селу Манојловцима, испод Рудника, била је читава болница код Радојице и Софије Ристић. Партизани су 1942. уз помоћ Радојице, мужа Софијиног, ископали три земунице. Рањенике је неговала и хранила Софија, а знали су за њих и њено петоро де- �НОП за све време рата. Три сина су јој били у партизанима. Прихватала је борце и бринула се о њиховој исхрани, преносила санитетски материјал из Аранђеловца у село. После борбе на Пресеци ископала је земуницу поред своје куће за рањенике, и бринула о њима. Мада је њена кућа поред самог друма, ту су се одржавали омладински састанци а Радојка је за то време чувала стражу. Године 1943. жандарми су опколили кућу у време када су омладинци одржавали састанак. Радојка је успела сва да их спасе, а сама је ухваћена и задржана пет недеља у затвору. Године 1944. ухватили су је четници и мучили три недеље. И то је мучење издржала. После ослобођења била је члан Народног одбора у своме селу. це. Године 1943. четници су посумњали у Радојицу да ради за партизане, ухапсили су га, страховито мучили, и пошто није хтео ништа да призна, заклали су га. Софија је и после погибије свога мужа чувала рањене партизане, а одржавала је и курирску везу са ОК КПЈ за Чачак и чачански срез. Четници су је ухватили и заклали марта 1944. године. Даринка Радовић из села Рајковца имала је у својој кући земуницу за рањене партизане. Са својим ћеркама Радмилом и Станком неговала их је, хранила и чувала, а често је као курир одлазила у суседна села односећи и доносећи специјалне поруке и материјале. Четници су сазнали да у Даринкину кућу навраћају партизани и да се код ње лече рањеници, и заклали су је заједно са обе ћерке маја 1943. године. Рањеници су неговани и лечени и у другим селима. У селу Босути чувале су и неговале рањенике: Јелица Гавриловић, Вера Миловановић, Косана Радовановић и др.; у Копљарима Стаменија Јанковић; у Бањи Милка Новаковић; у Горњој Трешњевици Ковиљка Неговановић; у Даросави Радојка Гајић, Милијана Ћирић, Рајна Лазаревић и друге; у Венчанима Живана Чолић. У шумарку крај истога села било је смештено 20 рањеника и неколико земуница. Рањенике је лечила др Мира Врабич-Колин. У лето 1943. године четници су сазнали за ову болницу и убили четири тешка рањеника, а остали су успели да се склоне. ЗАГОРКА БОГДАНОВИЋ-Мала Рада била је од раног детињства под утицајем своје напредне старије браће. Од првих дана устанка Рада је поред својих родитеља и браће почела да ради за НОП. Члан СКОЈ-а је постала 1942. године, крајем године је ухапшена, када је полиција тражила њенога брата, али је убрзо пуштена и наставила да ради. У пролеће 1943. године била је члан среског руководства СКОЈ-а за срез колубарски, а у јесен исте године пребачена је на терен лепеничког среза, где је била секретар СК СКОЈ-а и члан СК КПЈ. Крајем године постала је и члан ОК СКОЈ-а. Рада је била веома храбра и омиљена међу својим друговима. Почетком децембра 1943. године опкољена је издајом у селу Градцу код Раче Крагујевачке. Борила се до последњег метка, а онда, да не би жива пала непријатељу у руке бацила је бомбу пода се. У селу Шутцима Олга Тодоровић је од првих дана устанка радила за НОП. Била је курир, преко ње је одржавана веза са Београдом и Белановицом. У својој кући имала је земуницу за рањенике које је после борби извлачила са бојишта. Четници су је заклали пред само ослобођење у селу Јабучју код Обреновца, када је после задатка пошла у Београд. У лето 1944. године ископан је велики број земуница на овом терену. Само у 12 села било је 58 земуница — У Даросави 24, у Бањи 8, у Врбици 6, у Прогореоцима 5, у Орашцу и Буковику по 3, у Гарашима, Копљарима и Брајковцу по 2, у Крушевици, Бистрици и Трбушници по 1. Било је вероватно још земуница и још жена које су свесрдно прихватале партијске раднике и пружале им сваку помоћ без обзира на чињеницу што су биле у сталној животној опасности, не само оне, него и њихове породице. Кућа ЛЕПОСАВЕ МИНИЋ из села Бање била је пункт за везу за све време рата. Њена два сина су погинула у партизанима, али Лепосава није изгубила веру у победу, већ је упорно радила до ослобођења земље. Хапшена је 1941. и 1943. године. РАДОЈКА РИЗНИЋ из Бање радила је са свима својим укућанима даноноћно за 241 ДАНИЦА МИЛОВАНОВИЋ сељанка рођена је 7. XI 1912. године у Рудовцима код Аранђеловца. Од првих дана устанка учествовала је у НОБ-и. Члан КПЈ постала је 1942. године. Исте године била је руководилац обавештајног центра у Даросави. Од 1943. године члан је СК КПЈ среза колубарског, а крајем 1944. члан СК КПЈ среза качерског. На тој дужности остала је до ослобођења. Носилац је Споменице 1941. �I. ЉУБИНКА НОВАКОВИЋ рођена је у селу Бањи 1922. године. Она и цела њена породица радила је за НОП од првих дана устанка. У њиховој се кући налазила земуница која је служила као скровиште политичким радницима и рањеницима. Љубинка је маја 1943. године постала члан КП а затим - и члан ОК СКОЈ-а. Изабрана је за организационог секретара овог комитета. Четрнаестог марта 1944. налазила се у селу Буковику, у кући где се одржавао партијски курс. Жандарми су сазнали да се у селу окупило више комуниста и опколили кућу. У борби је погинула и Љубинка. • Опгити подацн') Зовем се 1. Љубинка Новаковић 2. Рођена сам 28-ХП-1922. год. у селу Бањи 3. Ја се занимам земљорадњом 4. Отац Илија земљорадник у селу Бањи има две ћерке партизанке, није био сиромагиан, може се рећи да је богатији човек. Мати ми је умрла, немам никаквог рођака у служби непријатеља. 5. Као дете расла сам у кући својих родитеља са стрицом и његовом фамилијом који су били врло имућни људи. Била сам врло задовољна, учила сам основну гиколу, па сам се занимала земљорадњом. Доцније сам свршила један течај у Сингеру за ручни рад у Аранђеловгџј, па сам доцније свршила домаћички течај у селу Бањи. Доцније сам живела као сељанка и занимала се земљорадњом. Била сам задовољна свега, могу да замгсслим да је ретко која сељанка имала бољу удобност од мене и да су је вггше волели родитељи од мене, нарочито ћале се вигие заузимао него мама. Куповао ми све што сам затражила. Ја сам мислила да га не могу никад наљутити, али у последње време сам га наљутила када сам пошла у одред и није ми жао. Он се налази у Крагујевцу у затвору, можда ће бити сгрељак. Партизане сам заволела још 1941. год., одмах сам чула за њих и ако нисам знала шта значи, јер сам чула да се боре уз Русију, а Русију сам волела јер сам слушала нешто мало од ћала о животу и равноправности и бољим условима рада и било ми је жао кад видим неког много сиромашног а не могу да му помогнем. Још сам онда одлучила да треба да се борим за равноправност и још сам волела што се и жене боре у борби са друговима. 1942. год. другови су почели навраћати и по мало ме учити политички и испунила ми се жељи. 6. Пре ступања у КП, нисам припадала гшједној организацији. II. Партиска биографија 7. Ја сам постала члан КП почетком маја месеца 1943. 8 . Мене је примио Младен у КПЈ. 9. Ја сам прошла кандидатски степен, закандидована сам јула месеца 1942. год. до маја месеца. 10. Пре ступања у КПЈ била сам секретар актива Скоја, почела сам да радим јануара месеца 1942. год. до јула месеца. 11. Нисам радила у масовним организацијама већ само по Скоју. 12. Ја сам имала функције у КПЈ. Била сам секретар скојевског актива и члан општинског комитета, па сам се повукла у илегалство и сада сам члан ОК за Краг. 13. Ја нисам била делегаг у партиским конференцијама, само сам била на једном саветовању 17. и 18. јула 1943. год. 14. Мој рад од надлежних форума је огг,ењиван добро. 15. Ја немам партијских казни. 16. Ја нисам била хапшена ни интернгграна ни осуђивана. 17. 18. Моје је мишљење овако могу да кажем да је обично, јерсам још млада и неискусна, трудим се да што више ггаучим, а још ћу се ивише тру[ дити. Слабости су ми што не знам путеве да се крећем сама по терену. III. \! Учешће у ггартизанској борби 19. Ја сам дошла у одред 28. VI 1942. год. у I шумадијски одред. 20. Партија ме је позвала у одред, ја сам хтела да пођем и спремила се. После Партија предложи да останем. Док ме је тражила гголиција, ја сам побегла у одред и склонила се. 21. Ја сам била у I шумадијском одреду, била сам борац. 22. Била сам у чети, нисам била ни у једној борби. IV. Ниво изградње 23. Ја сам тек почела да учим марксистичко-лењинистичку теормју. 24. Ја сам учествовала на једном курсу, проучила сам десет тема за вигие руководиоце. 25. Ја немам снецијалних ни стручних знања из појединих грана. V. Општа оцена ДАНИЦА ПАЈЕВИЋ је рођена 1923. године у Врбици код Аранђеловца. Од првих дана устанка она и сви чланови њене породице раде за НОП. Године 1942. 26. Лични и породични живот добар. 27. Иницијативна, пожртвована, брзо се снашла на новом послу. Говорљива претерано. 28. Млада у Партији, са врло мало искуства. 29. Омладински рад и са женама. 30. ‘) ИРПС. — Партијски упитник Љубинке Новаковић из с. Баше. 242 �I. Општи подацих) 1. Ја се зовем Пајевић Даница 2. Ја сам рођена у Врбици 1923. год. 3. Ја сам се занимала земљорадњом 4. Моји родитељи занимали су се земљорадњом. У служби окупатора нема нико. 5. Као дете живели сам у кући својих родитеља, изучила сам 4 разреда основне школе и један течај сингерски. Моји родитељи, могу рећи, средњег су стања. Код родитеља живела сам обичним животом, али увек сам осећала неправде међу народом. Отац ми је увек причао о животу Совјетског Савеза и из тих разлога заволела сам Комунистичку партију, 1942. упознала сам се са друговима. Они су ми причали још опширније о Комунистичкој партији тако да сам увидела да је то једина партија која се бори за право свију народа. 6. Политиком се нисам бавила. постала је члан СКОЈ-а, а члан КПЈ 25. јуна 1943. године. Три дана после пријема ухапсила је Специјална полиција и спровела је у затвор у Аранђеловац, где су је толико тукли да су је затим пренели на лечење у болницу у Тополи. Из болнице је побегла на Венчац, у одред. Одређена је за рад са омладином и постала је секретар СК СКОЈ-а и члан СК КПЈ за орашачки срез и члан ОК СКОЈ-а. Погинула је 2. фебруара 1944. године у Буковику, извршивши самоубиство са још једним другом, да не би жива пала у руке четницима. II. Партиска биографија 7. 25 јуна 1943. год. 8. У КП примио ме друг Павле. 9. Кандидат сам била 20 дана. 10. Јесам. 11. Нисам. 12. Била сам у активу СКОЈ-а. 13. Нисам. 14. Добро. 15. Нисам кажњавана. 16. Била сам ухапшена 28. јуна у Аранђеловцу од стране Специјалне полиције из Београда. У затвору сам била 5 недеља. Пребачена сам болницу где сам била 3 недеље, одатле сам умакла. 17. Добро. Нисам ништа признала. 18. Нисам још тако добро дисциплинована, али у будуће ћу се потрудити. III. Учешће у партизанској борби 19. Нисам била у одреду. 20. Бекство из болничког затвора 21. VIII 1943. год. IV. Ниво изградње 23. Мало. 24. Курсеве нисам похађала. 25. Нема. ‘) ИРПС — Партијски упитник Данмце ГТајевић из с. Врбице. 25. IX 1942. О.К.АР.1) Драги другови, Друг Црни2) је дошао до првог пункта до нас, али је истог дана пала наша другарица која је држала везу с тим пунктом. Ради тога друга Црног јоги, нисмо примили. Друг Црни је сигурно добро, а везу очекујемо данас. Ви сте тражили другарицу за техн. Ми вам је шаљемо, другарицу Вуку,3) Она је чл. Партије, озбиљна и добро се показала у раду. Није легална, само пазите да јој се не деси исто што и другарици Зори.4) Скрените јој пажњу сами на конспирацију и потпуну изолаи,ију технике... С другарским поздравом, Смрт фашизму —- Слобода народу! П. К. п ИРПС — Партијски упитник Данице Пајевић из с. Врбице. ) Станислав Сремчевић, секретар ОК Аранђеловац. ) Ракила Котарев. *) Зора Јовановић. 243 РАКИЛА КОТАРЕВ -ВУ К А, учитељица, рођена је 1921. године у Шурјану, у Банату. Члан СКОЈ-а постала је у Учитељској школи у Крагујевцу, а члан КПЈ пред рат. Службовала је у селима Малајници и Трипкови. Одмах после окупације земље учествовала је у припремама устанка у ужичком крају. Када је ослобођено Ужице, постала је курир Врховног штаба, носила је поруке Чачанском, Поморавском и другим одредима и била водич и пратилац чланова Врховног штаба. Крајем новембра 1941. прешла је са главнином партизанских снага у Санџак. Децембра исте године враћена је из Нове Вароши да успостави везу са партизанским јединицама које су остале у Србији. У јесен 1942. године ПК КПС је послао Ракилу на партијски рад у аранђеловачки округ, одакле је упућена за члана комитета КПЈ среза колубарског и убрзо постала секретар истог комитета. Неуморно је радила на омасовљавању покрета у Колубари и била врло омиљена у народу. Шестог маја 1943. године, кад је заноћила у селу Бистрици са још два друга, открила их је и опколила непријатељска патрола. Храбро се борила до последњег метка. Извршила је самоубиство да не би жива пала у руке непријатељу. �ПК-у1) Драги другови, ЖЕНЕ Услови и могућности за рад међу женама постоје, ми почињемо да их користимо. Број жена обухваћених радом мали је, мада је наги утицај међу женама велики, гито се види по томе да нас радо примају и помажу. На полит.(ичке) конф.(еренције) позивамо и жене, и популаришемо права жена на ослобођеној територији. Тамо где имамо снага, искоришћавана су прела и села за политички рад. На њима су се читале вести и певале партизанске песме. Захваљујући нагаем утгсцају међу женама, чете су добро снабдевене чарапама, џемперима и осталим вуненим стварима, иако је окупатор опљачкао много вуне. Свуда имамо жена које би шиле за партизане, прале веш итд. Али сав тај рад међу женама иде уз остали рад. На том пољу организаг^ионо сла бо стојимо. У КОЈ1УБАРСКОМ СРЕЗУ имамо 9 одбора АФЖ, доста живих. Скупљали су чарапе и остало за партизане, користили прела и села за полит. рад. НАРОДНИ ХЕРОЈ ДАРИНКА М. РАДОВИЋ рођена је 1896. године у Клоки код Наталинаца, а од удаје је живела у Рајковцу. Политиком се уопште није бавила до 1942. године, када се укључила у НОП. Њен муж Војислав заробљен. је априла 1941. и отеран у Немачку. Даринка је остала сама с децом. Године 1942. партизани су почели да свраћају у њену кућу, да се окрепе и нахране. Тако је њена кућа постала важно партизанско упориште, у које су навраћали партизански курири, руководиоци и организатори народноослободилачког покрета у том крају. Касније је њена кућа постала сигурно скровиште за рањене борце. Четници су сазнали за активност Даринкину и њених кћери, па су 9. маја 1943. банули ноћу у кућу. У то време у земуници се налазио једаи рањени партизан. Даринка и њене кћери нису хтеле ништа да кажу. Четници су их одвели у црквену порту и почели да их туку тражећи да признају где крију рањенике и ко у селу сарађује са партизанима. Оне су ћутале. Четници су онда почели да муче најмлађу кћер, четрнаестогодишњу Станку, надајући се да ће она признати. Девојчица је ћутала. Четници су тражили од Даринке да призна, претећи да ће јој заклати Станку. Даринка је ћутала. Злочинци су онда пред мајком и сестром заклали малу Станку, која се бранила и рукама хватала за оштру каму. Пала је мртва са исеченим длановима. Пркосна сељанка је и даље ћутала. Тада су четници почели да кољу и старију ћерку Радмилу. И двадесетогодишња Радмила је пререзаног грла у ропцу пала пред ноге везане мајке. Даринка је и даље ћутала. Подивљали четници заклали су на крају и њу. Ништа нису могли да сазнају од ове неуке сељанке, која је у одсудном тренутку испољила јединствен пример хероизма. Даринка Радовић проглашена је за народног хероја 9. октобра 1953. године. У ОРАШАЧКОМ СРЕЗУ имамо само један одбор АФЖ који окупља 35—10 жена, а под руководством другарице партијке из тог села. На једној конф.(еренцији) коју је овај одбор организовао била је 21 жена. Још у неким селима има услова за формирање одбора. У КАЧЕРСКОМ СРЕЗУ као и у Опленачком немамо ни један одбор АФЖ. Жене су обухваћене полг1Т.(ичким) утицајем, многе су се одазвале и дале прилог за партизане, али због слабости Партије све могућности за овај рад нису искоришћене... Другарски поздрав, Смрт фашизму —- Слобода народу! 22. 1 1943. г. ОК Ар. ') ИРПС, бр. 9875. РАДМИЛА И СТАНКА РАДОВИЕ ЗАКЛАНЕ СУ СА СВОЈОМ МАЈКОМ ДАРИНКОМ 9. МАЈА 1943. ГОДИНЕ У СЕЛУ РАЈКОВЦУ, НЕ ОДАВШИ РАЊЕНОГ ПАРТИЗАНА КОЈИ ЈЕ БИО У ЊИХОВОЈ ЗЕМУНИЦИ 244 �КУКА И СПОРЕДНЕ ЗГРАДЕ НА ИМАЊУ СОФИЈЕ И РАДОЈИЦЕ РИСТИКА У МАНОЈЛОВЦИМА НАРОДНИ ХЕРОЈ СОФИЈА Р. РИСТИЋ, домаћица из Манојловаца, рођена је 1900. године у Маслошеву код Тополе. Њена кућа је од новембра 1942. године била седиште Штаба Првог шумадијског одреда „Милан Благојевић" и прихватилиште партијских руководилаца, курира, бораца и рањеника. У кући су постојале две земунице, а недалеко од куће, у шљивику, још једна. Од маја 1943. године Софија је бринула о исхрани и смештају рањеника који су упућивани у ова скровишта. Њенога мужа Радојицу заклали су четници децембра 1943. године, јер је био осумњичен да ради за партизане. Она сама била је три пута хапшена, али је упркос свему остала привржена народноослободилачком покрету. Софија није била члан Партије, али је као прави родољуб осетила смисао НОП-а и борбе коју је водила КПЈ и била им је бескрајно одана. Мада је била мајка петоро деце и удовица, она је без премишљања извршавала сваки постављени задатак. Четници су издајом сазнали да се у њеној кући налазе склоништа. Софија је о томе обавештена, али није побегла. На дан погибије поделила је курирама и рањеницима храну и саопштила им да ће тога дана вероватно бити ухапшена. Али, рекла им је, да могу бити спокојни, јер их она неће издати. Марта 1944. године четници су упали у њену кућу и страховито је мучили наочиглед деце. Софија је ћутала и све одрицала, остали су безуспешни покушаји наговарања да призна где су склоништа. На крају четници су је заклали. Проглашена је за народног хероја 9. октобра 1953. године. Март 1944 г. Аранђеловац Манојловци П О Д АЦ И>) ПОБИЈЕНИ СЕЈБАЦИ Софија Ристић, другарица Радојичина — стара 40 г. убијена марта 1944 — разлог болница— . .. одлично држање — бољшевичко — пре убиства три пута је хапшена — и тучена —- никада ништа није признала — НИ ЈЕДНЕ РЕЧИ, пре него што је убијена ИЗДРЖАЛА ЈЕ 140 БАТИНА —- сва крвава — али опет ни речи — жена херој — ЗАСЛУЖУЈЕ НАЈВЕЋЕ ПРИЗНАЊЕ. Остало 5 деце —- који су се морали иселити из куће по наређењу четника. Стојан2) ј> ИРПС, бр. *) Милан Дракулић, члан СК КПЈ за качерски срез. 245 ВИДОСАВА ОБРАДОВИЋ-РАДОЈКОВИЋ, професор, рођена је 22. VI 1914. године у Крушевцу. Филозофски факултет је завршила у Скопљу, где се укључила у напредни студентски покрет; као истакнути активиста више пута је хапшена. У КПЈ је примљена пре рата. Пошто није могла одмах да добије државну службу, то је после завршених студија радила у приватној гимназији. Међутим, пошто је за време студија била један од најбољих студената на факултету, то је накнадно добила француску стипендију за усавршавање на Сорбони, где је остала до окупације Француске 1940. године .После повратка у земљу службовала је у Кочану, а под окупацијом Југославије била је кратко време у Соко Бањи и Горњем Милановцу. Почетком 1942. године дала је оставку на службу и склонила се у Аранђеловац, где се одмах укључила у партијски рад. Јула 1943. постала је члан МК КПЈ за Аранђело- �вац а убрзо и секретар комитета. Септембра исте године формирала је градски одбор АФЖ и била његов први секретар. Ухапшена је децембра 1943, одведена у Специјалну полицију и као кривац I категорије априла 1944. године упућена у логор на Бањици. Поведена је на стрељање у последњој групи жена, 11. септембра 1944. године. У ходнику логора је са групом другарица, према ранијем договору, напала гестаповца Кригера и стражаре; у овом је нападу убијена са још неколико другарица. Очекујући да буде изведена на стрељање, Вида је написала писмо својој мајци: „Драга моја мајчице, пигием ти последњи пут, јер очекујем сваке вечери да нас изведу. Мило моје мајче, опрости ми, али је борба свака таква. Видела сам место где је стрељан тата. Стрељан је овде у дворишту, а нас воде на „Маринкову бару“. Шта ћеш, мило моје мајче, свако има свој пут. Мој је ето био кратак, али шта мари, била сам ипак срећна. Тешко ми је, мајчице, јер знам колико ћеш да патиш. Остаћеги ипак са неким својим. Помисли на оне мајке које су дале сву своју децу и остале потпуно саме. Победа је наша, па нам је зато теже гито сад умиремо, али нас смрт не плагии. Спремне смо за то, као за какву шетњу. Поздравља вас топло и љуби ваша Вида. П. С. Деса Жарић1) је са мном и поздравља те такође. Јави њеној тетки за њу.“ ‘) И Деса Жарић, стручна учитељица, је стрељана са последњом групом жена из бањичког логора. ТЕХНИКА ОК КПЈ И I ШУМАДИЈСКОГ ОДРЕДА ЛАЖНА ЛИЧНА КАРТА ДЕСАНКЕ МИТРОВИК-ПЕТРОВИБ ИА ИМЕ БИСЕНИЈЕ БОГДАНОВИК ДЕСАНКА МИТРОВИЋ-ПЕТРОВИТж, матуранткиња, рођена је 1921. године у Крагујевцу. Као ученица гимназије укључила се у напредни средњошколски покрет и 1938. године примљена је у СКОЈ. Због своје активности хапшена је пре рата. Под окупацијом је наставила рад. Августа 1941. године ступила је у I шумадијски одред, а септембра је примљена у Партију и одређена да ради у техници ОК КПЈ. На терену се кретала с лажном личном картом на име Бисеније Богдановић. Четници су је ухватили почетком децембра 1941. године у Доњој Шаторњи и предали Специјалној полицији. Пребачена је у логор на Бањици и стрељана 5. марта 1942. године. О њеном држању пред полицијом говори записник с њеног саслушања. 246 Техника ОК КПЈ и I шумадијског одреда била је, од септембра 1941. године, смештена у селу Брезовцу, среза орашачког, у кући Милоша Вујановића. У њој је од почетка радила Деса Митровић-Петровић, све до свога хапшења почетком децембра 1941. Рад у техници је тада преузела Зора Јовановић, која је децембра 1941. побегла из затвора у Аранђеловцу. Тада је техника пребачена у кућу Радојке Богдановић-Маје у селу Маскару и радила је до Зориног хапшења почетком јуна 1942. године. После пада Зоре Јовановић, једно време 1942. године, техника се налазила у земуници у кући Божане Петровић у Брбици. Божана је чувала стражу и помагала колико је могла да би политички радници што лакше свршавали свој посао. У пролеће 1943. године, техника ОК је премештена у склониште које је ископао у својој кући Милан Станичић у Даросави. Техничар је био Предраг Удицки-Денеба, новинар (који је тако назван по немачкој новинској агенцији ДНБ у којој је био запослен пре одласка у илегалство). Добар део материјала (матрице, боју за гештетнер и хартију) слала је из Београда �Рађено 28. децембра 1941. Специјалне полиције УГБ. г. у одељењу З А П И С Н И К О саслушању Крагујевца, са Петровић станом у рођ. Митровић Десанке, Престолонаследника Петра домаћице из ул. бр. 27а. ЗОВЕМ СЕ ПЕТРОВИЋ ДЕСАНКА, по занимању сам домаћица, рођена сам 5. маја 1921. године у Крагујевцу, од оца Тихомира Митровића и мајке Наталије, рођене Тоскић, удата сам, без деце, Српкиња сам, вере православне, неосуђивана, полицијски сам кажњавана, писмена, на постављена питања дајем следећи одговор: Године 1940 завршила сам осам разреда гимназије са испитом зрелости у Крагујевцу. За време мога школовања била сам члан ђачке литерарне дружине „Његош”, али кроз ову дружину није се спроводила комунистичка идеологија. Политичким проблемима ја се никада нисам бавила. Исте године марта месеца упознала сам се на корзоу са Петровић Дугиаиом, каменоресцем из Крагујевца. Како ми се свидео, ја сам наставила да се занимам с њим. Доцније сам чула да се он сматра у Крагујевцу као истакнути комуниста, али ја то у нашим разговорима нисам могла да приметим. Због те моје везе са њим ја сам једном приликом од стране претстојника градске полиције у Крагујевцу била ухапшена, јер се мислило да сам ја левичарски оријентисана. Међутим, ја са комунизмом тада нисам имала никакве везе. Моји родитељи када су чули да сам ја допала затвора били су љути на мене, а како им је била позната и моја веза са Душаном, они су настојали да ме одврате, да се са њим више не састајем. И поред тога ја сам и даље наставила да се са њим виђам, и мимо воље мојих родитеља ја сам се новембра месеца 1940. године венчала са њим у цркви села Грошнице. После венчања отишли смо до куће НЕДЕЈБКОВИЋ. АНГЕЈ1ИНЕ, студ. медицине из Грошнице, да би је посетили. Ја сам тада знала да се и Ангелина сматра левичарком. Венчао нас је ТОДОРОВИЋ МИЈ1УТИН, професор из Крагујевца, који се такође сматра истакнутим комунистом. Стари сват нам је био један сељак из села Грошнице. Његово име није ми познато. Као жена ПЕТРОВИЋ ДУШАНА, зв. ,,Шане”, ја сам се настанила у њихов заједнички стан. Ми нисмо имали нарочите посете, али су више пута у наш стан долазили кум Тодоровић, његова жена Драгиња, професорка, која је такође позната као комунисткиња, затим Марковић Немања, студент права и Шанетова посестрима Рајичић Касија, такође домаћица. И Немања и Касија сматрају се да су левичарски оријентисани. За Касију знам да је због свог комунистичког рада била осуђена са 6 месеци затвора (строгог). Том приликом је био оптужен и мој муж, као и Немања Марковић, али су на суду, из недостатка доказа, пуштени без казне. Колико је мени познато, Шане није био умешан у ствар за коју је Касија осуђена. Рат је и мене и Шанета затекао у Крагујевцу. Пошто смо се бојали да Крагујевац не буде бомбардован, ми смо се склонили у село Дивостин код фамилије моје јетрве Петровић Миланке. У Дивостину смо остали све до уласка Немаца у Крагујевац. После неколико дана ми смо се вратили кући. Десетак дана после уласка Немаца у Крагујевац, мој муж Шане рекао је да иде у Београд у намери да се распита о судбини свох брата Петровић Момчила, који је био мобилисан и за кога смо чули да је погинуо у Београду. Из Београда Шане ми се само једном јавио и то 5—6 дана после његовог одласка. У поруци ми је напоменуо да ће можда прећи у Хрватску да би тамо тражио брата, јер је чуо да се налази заробљен у Карловцима. Од тада немам никакве вести од њега, нити ми је познато где се сада налази и да ли је у животу. После његовог одласка приметила сам да сам међу његовим била сувишна, па сам половином месеца јуна одлучила да одем У Свилајнац код свога ујака Милана Тоскића, земљорадника. Своју намеру сам и извршила. Мада и ујак није био нешто нарочито расположен мојим доласком, ипак ме је примио, јер сам му обећала да му нећу бити на терету, да ћу помагати ујни око домаћих послова и у пољском раду. Код ујака сам остала до половине септембра месеца, па када сам приметила да сам и њима на терету, ја сам одлучила да идем У Аранђеловац, јер сам имала нешто уштеђеног новца од давања часова деци г-ђе Стефановић, чији муж има фабрику конзерви у Становима. У Аранђеловцу сам провела само неколико дана, па сам отишла за село Бању, где сам узела једну собу у приватној кући. Ту сам се разболела и лежала у кревету више од месец дана. За то време чула сам да у околини Аранђеловца има партизана и четника и да су у појединим општинама паљене архиве. Крајем октобра месеца и у село Бању дошла је једна ,,партизанска” патрола, која је тражила храну за своју чету. Ја сам се тада већ придигла из кревета. Новца ми је било нестало. Када су они наишли у кућу мога газде, видели су ме и један од њих упитао ме је да ли бих пристала да пођем са њима и будем болничарка. Том приликом су ми напоменули да на Руднику имају своју амбуланту. Пошто нисам имала одређеног циља, пошто су ми нестала новчана средства за издржавање, и пошто сам осећала да ми је дужност да и ја унеколико припомогнем ослободилачкој борби, коју воде партизани, ја сам пристала и одмах сам пошла са њима. Они су ме истог дана одвели на Рудник. Ту сам сазнала да су људи са којима сам ја дошла у Рудник из одреда I шумадијског одреда, чији је командант био неки Милан Благојевић. Даље сам чула да се у овом одреду налази и Душан Дугалић, студент и познати комуниста из Крагујевца. Амбуланта је била смештена у згради општине. Примио ми је један лекар чије име не знам, нити знам одакле је родом, само сам из његовог говора закључила да је пореклом Хрват. У Амбуланти је била још једна права болничарка. Звали су је Сека. Ни њено име не знам, нити знам одакле је родом и одакле је у Рудник дошла. Ова Сека ме је питала да ли имам исправе. Ја сам јој одговорила да имам само ђачки лист, а она ми је тада казала да би боље било да ми се изда лична карта на туђе име. Ја сам јој дала своју фотографију и после неколико дана добила сам легитимацију — личну карту на име Богдановић Бисеније. Даље је стајало да сам домаћица и да сам рођена 1921. године у селу Блазнави. Лична карта је била издата од среског начелства у Аранђеловцу. Међутим, колико је мени познато, среско начелство ми није могло издати личну карту, већ су је израдили сами партизани, који су имали печат и бланкете личних карата. Верујем да су и друга лица имала личне карте са лажним именом. Санитетски материјал добијали смо из крајева који су били у рукама четника и партизана. Лица са којима сам за време мога боравка међу партизанима долазила у додир нисам познавала по имену. У амбуланти сам остала до ослобођења Рудника од партизана. Уочи пада Рудника наређено ми је да једног болесника отпратим до Горњег Милановца. Ја сам наређење морала да извршим и поменутог болесника одвела сам у Горњи Милановац и предала га у болницу. Одмах после овога сам кренула за Рудник, међутим у путу сам сазнала да је Рудник пао. Ја сам заобилазним путем хтела да идем у Крагујевац. Како нисам познавала терен, ја сам дуго лутала и у том лутању дошла сам до села Д. Трешњевице, где сам наишла на четнике, где сам се предала и испричала да сам боравила међу партизанима. Они су ме одвели У д. Шаторњу и тамо ме предали српским добровољцима. Командант поменутог села саслушас ме је и потом стражарно упутио тој управи. За време боравка међу партизанима нисам носила оружје, нисам узела учешћа ни у једној борби, нити сам извршила које злочино дело. За то време сазнала сам да се мој кум Тодоровић Милутин и његова жена Драгиња такође налазе међу партизанима и да је он командант космајског партизанског одреда. Са њим нисам никада дошла у додир нити ми је познато где се они сада налазе и да ли су у животу. То је све што имам да изјавим по овој ствари. Исказ ми је прочитан и исти признајем за свој. Десанка Петровић - Митровић, с. р.1) Саслушао и оверавају По наредби шефа одељења Спец. полиције Шеф одсека IV, Бећаревић, с. р. Записничар, (потпис нечитак) ‘) Деса Митровић - Петровић у свом записнику у Специјалној полицији даје податке искључиво о друговима који су се налазили са главнином партизанских скага на слободној територији у Санџаку и Босни, или о којима је знала да_ су погинули или убизени. За свога друга Душана Петровића-Шана наводи да не зна где се налази и да ли је у животу, мада је добро знала да је у то време био на важним партијским функцијама у Крагујевцу и Аранђеловцу. Техника у којој је радила остала је неоткривена, а исто тако и читав њен рад. 247 �р. На основу чл. 12 Закона о заштити јавне безбедности и поретка у држави § 2 Уредбе о измени и допуни овог Закона од 15. децембра 1939. године М. С. бр. 1640 и § 12 Уредбе о устројству и делокругу рада Управе града Београда, одел>еше Специјалне полиције Управе града Београда, као надлежно: РЕШАВА да се ПЕТРОВИЋ, рођ. МИТРОВИЋ ДЕСАНКА, домаћица из Крагујевца рођена 5. маја 1921. голине у Крагујевцу од оца Тихомира и мајке Наталије, рођ. Тоскић, удата, без деце, надлежна у Крагујевцу — стави у Концентрациони логор на Бањици, као опасна по јавну безбедност, с тим да у логору има остати до даље наредбе. Решење јој на потпис саопштити и одмах га извршити. у Аранђеловцу. Даље је утврђено да је Петровић Десанка жена познатог комунисте Петровић Душана зв. ,,Шане”, каменоресца из Крагујевца, да је пре венчања са њим, због одржавања веза са њим, већ хапшена од стране Претстојништва градске полиције и да су јој кумови Тодоровић Милутин и жена му Драгиња, професори из Крагујевца, који су познати као истакнути комунисти, који се такође налазе међу партизанима и то Милутин као командант космајског партизанског одреда. Пошто се Петровић Десанка сматра као опасна по јавни ред и безбедност у земљи, то је одлучено као што диспозитив овога решења гласи. Решено 5. јануара 1942. године у одељењу Специјалне полиције Управе града Београла II бр. 4390. По наредби УПРАВНИКА ГРАДА БЕОГРАДА шеф одељења Специјалне полиц. ИНСПЕКТОР (нечитак потпис) ОБРАЗЛОЖЕЊЕ Команда жандармерије у Београду актом IV Ј. Б. бр. 5686 од 17. децембра 1941. године спровела је овој управи Петровић - Митровић Десанку, домаћицу из Крагујевца, која је у Доњој Шаторњи ухваћена од стране српске оружане силе, пошто је именована боравила међу партизанима. Вођеним извиђајем и признањем саме Десанке, утврђено је да је октобра месеца својевољно приступила партизанима, да је била болничарка у ,,партизанској” амбуланти на Руднику и да је била снабдевена са лажном личном картом на име Богдановић Бисеније, домаћице из Блазнаве. Карта носи број 10388 а печат нач. среза орашачког Деловођа — писар, (потпис нечитак) Данас 12. јануара 1942. године саопштено ми је предње решење. Десанка Петровић - Митрозић, с. р. Оверава: По наредби шефа одељења Специјалне полиције референт — (потпис нечитак) ХВАТАЊЕ* ЈЕДНЕ СТУДЕНТКИЊЕ, КОМУНИСТИЧКЕ БАНДИТКИЊЕ') Топола, 9. јуна У току ноћи између 4. и 5. овог месеца једна патрола жандармеријске станице Топола, која је била у заседи, ухватила је на путу Маскаре — Белосавци Зорку Јовановић, студенткињу права из Крагујевца, која је служила као курир комунистичким бандитима и већ дуже време била у одметништву. Код ухапшене комунисткиње нађена је комунистичка преписка и пропагандни материјал. ЗОРА ЈОВАНОВИЋ, дипломирани правник, рођена је 19. IX 1914. године у Кра') „Обнова”, бр. 283, 9. VI 1942, стр. 5. гујевцу. У напредни средњошколски покрет укључила се као ученица гимназије. Цоласком на студије у Београд активисала се у разним стручним и политичким организацијама напредне студентске омладине. Она је и један од потписника „Прогласа студената Србије српским студентима и српском народу“ против профашистичког режима Милана Стојадиновића. По партијској директиви радила је политички у свом родном крају м била један од организатора Женског покрета у Крагујевцу. Хапшена је више пута због своје политичке активности. Под окупацијом је била политички радник на терену I шумадијског одреда. Ухваћена. је почетком децембра 1941. на путу за Санџак и спроведена у Аранђеловац, одакле је побегла после неколико дана. Тада је одређена да ради у техници ОК КПЈ. Поново је ухваћена ноћу између 4. и 5. јуна 1942. на путу Маскаре—• Белосавци са већом количином пропагандног материјала и писаћом машином. Предата је Гестапоу и отерана у логор на Бањици. На саслушањима је страховито мучена, али непријатељ није могао од ње да сазна ниједно име њених сарадника нити шта о њеноме раду. Стрељана је 17. октобра 1942. године у Јајинцима. 248 Јелена Богдановић, домаћица, која је ухапшена септембра 1943. године, када је техника издајом откривена. Она је тада отерена на Бањицу и стрељана после годину дана, 7. IX 1944. године. Денеба је стигао, пре него што су четници открили склониште, да сав материјал полије бензином и запали, а затим сам себе убије. Четници су домаћина заклали. Децембра 1943. године ископано је и зазидано склониште за технику у кући Михајла и Рајне Лазаревић у Даросави. У ово склониште донето је доста материјала: гештетнер, писаће машине, радио-апарат и др. У прво време је у техници радила сама Зорица Дамњановић-Драгица, члан КПЈ, а нешто касније дошла је и Маргита Алексић-Манцика, такође члан КПЈ. У техници је увек била флаша бензина да би се материјал уништио за случај да непријатељ открије склониште. Техничари су имали и неколико бомби и револвере. Ова техника је функционисала све до ослобођења и снабдевала цео крај пропагандним материјалом. У овој су техници штампани и листови „Победа” и „Јединство“. Крајем јуна 1944. године, када су четници банули у село да изврше претресе навратили су у кућу Михајла и Рајне Лазаревић да се одморе. У кући су тада били и чланови ОК КПЈ са секретаром Душаном Петровићем, и сви су брзо са техничаркама �сишли у склониште, а домаћин је затворио капак, посуо га прашином и преко њега повукао кревет. Четници су се пуних девет часова задржали у кући, а другови су у тесном склоништу почели да се гуше. Тек када се у соби све утишало и домаћин подигао поклопац, они. еу полуонесвешћени почели да излазе. Техника ОК СКОЈ-а била је 1941. године у селу Винчи, у опленачком срезу, у кући Станице Радовановић, мајке народног хероја Милића Радовановића. У овој су техници радили: Милић Радовановић, Бранка Петровић и Јосип Шнерсон. Крајем године Немци су дошли у ово село, извршили претрес и у Станичиној кући пронашли партијски материјал. Тада су запалили кућу, убили Станичиног мужа Милутина и бацили га у ватру; ранили су два њена сина, а истовремено су убили и Јосипа Шнерсона. Станицу са ћерком Десанком и Бранком Петровић су ухапсили. Станицу и Десанку су одвели у Тополу, одакле су пуштене после краћег времена. Бранка је одведена у Аранђеловац и такође је убрзо пуштена. Станица и Десанка су после пуштања наставиле рад, али су их четници пратили и обе их заклали јула 1943. године. Сем једнога сина, Ненада, цела породица Радовановића изгинула је у рату. У лето 1942. године ископано је склониште у кући Љубомира-ЈБуке Радојичића у Даросави, у коме је смештена техника ОК СКОЈ-а. У овој је техници радила Станица-Цајка Дугалић-Бранка, а нешто касније и Зорица Дамњановић-Драгица. Године 1943. техника ОК СКОЈ-а спојена је са техником ОК КПЈ, а у 1944. години ОК СКОЈ-а је поново формирао своју технику и сместио је у кући Гвозденије Јовановић у селу Прогореоцима. УПРАВА ГРАДА БЕОГРАДА ТРАЖИ ОБАВЕШТЕЊЕ О ЗОРИ ЈОВАНОВИК ОД ШЕФА КОНЦЕН ТРАЦИОНОГ АОГОРА НА БАЊИЦИ И ОДГОВОР ШЕФА АОГОРА НА ОВАЈ ЗАХТЕВ КУНА МИХАЈЛА И РАЈНЕ ААЗАРЕВИИ У ДАРОСАВИ У КОЈОЈ ЈЕ ОД 1943. ПА ДО КРАЈА РАТА БИЛА СМЕШТЕНА ТЕХНИКА ОК КПЈ. У ОВОЈ ТЕХНИЦИ СУ РАДИЛЕ МАРГИТА АЛЕКСИП II ЗОРИЦА ДАМЊАНОВИП. СКЛОНИШТЕ ЈЕ СЛУЖИЛО И ПОЛИТИЧКИМ РАДНИЦИМА 249 �МАРГИТА-МАНЦИКА АЛЕКСИН И ЗОРКА ДАМЊАНОВИЕ МАРГИТА АЛЕКСИЋ-МАНЦИКА, службеник из Београда, рођена је 14. Ц 1914. године у Бијељини. После очеве смрти прелази с мајком у Румунију, а 1938. долази у Београд. Запослила се у Земуну, укључила у напредни покрет и радила у Савезу приватних намештеника. У Земуну је остала на илегалном раду до јуна 1942. године, а затим је прешла у Београд и наставила рад. Почетком септембра исте године отишла је у Космајски одред, а потом у I шумадијски, где је кратко време била болничарка, па је повучена да ради у партијској техници, и на томе је послу остала до ослобођења Аранђеловца. А када је ослобођен Крагујевац, послата је на рад у ОК КПЈ за крагујевачки округ. ЗОРКА ДАМЊАНОВИЋ рођена је 16. I 1920. у Врбовцу код Смедерева. У напредни ‘омладински покрет укључила се у гимназији у Ћуприји, коју је завршила 1939. године. Године 1940. примљена је у СКОЈ. Пре рата је била курир, преносила је илегални материјал у Јагодину. У припремама за устанак прикупљала је санитетски материјал за одред и руководила курсом прве помоћи. Радила је и на техници, хватала вести на радију и носила их на умножавање. Јуна 1941, постала је кандидат за члана Партије, а у ЈУЛУ Је ушла у Месно руководство СКОЈ-а за Ћуприју. Ухапшена је и отерана у логор на Бањици, одакле је пуштена половином октобра 1941. Тада одлази на терен Космајског партизанског одреда, ради на вези са II шумадијским одредом и постаје члан НОО у с. Осипаоници. Пред полицијом се марта 1942. склања у Космајску чету, а 1943. године прелази на рад у руководство СКОЈ-а за јасенички срез. Октобра 1943. године одлази у I шумадијски одред и ради у техници ОК КПЈ за Аранђеловац. После ослобођења, новембра 1944. године изабрана је за члана првог легалног Среског НОО у Ћуприји. Цела њена породица учествовала је у НОБ-и: мајка, сестра и три брата, а отац је две године био у логору на Бањици. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. СТАНИЦА (ПРВА СЛЕВА) И МИЛУТИН РАДОВАНОВИЕ (СЕДН) ИЗ СЕЛА ВИНЧЕ, V ЧИЈОЈ СУ КУПИ НЕМЦИ КРАЈЕМ 1941. ОТКРИЛИ ТЕХНИКУ ОК СКОЈ-а. КУЕУ СУ ЗАПАЛИЛИ А МИЛУТИНА УБИЛИ И БАЦИЛИ ГА У ПЛАМЕН КУНЕ. СТАНИЦУ И ЊЕНУ НЕРКУ ДЕСАНКУ, ПОШТО СУ НАСТАВИЛЕ ДА РАДЕ ЗА НОП, ЗАКЛАЛИ СУ ЧЕТНИЦН 1943. ГОДИНЕ. • У КУЕИ ГВОЗДЕНИЈЕ ЈОВАНОВИЕ У ПРОГОРЕОЦИМЛ, РАДИЛА ЈЕ У ЛЕТО 1944. ГОДИНЕ ТЕХНИКА ОК СКОЈ-а. ЗЕМУНИЦА У КОЈОЈ ЈЕ БИЛА СМЕШТЕИА ТЕХНИКА СЛУЖИЛА ЈЕ КАО СКЛОНИШТЕ ОК СКОЈ-и ДРАЖИНОВЦИ И ДАЉЕ КОЉУ И ПАЛЕ ПО ШУМАДИЈИ1) Пре неколико дана упала је једна ... банда у село Винчу, срез опленачки и усред бела дана запалила четири куће и заклала њих четеоро. Том приликом су заклали мауку и сестру Милића Радовановића, који се већ две године бори у првим редовима у борби против окупатора. Њему су Немци септембра 1941. године запалили кућу и убили оца. Даље, исто једна група дражиноваца 20. маја заклала је у селу Рајковцу, срез опленачки, Даринку Радовић и њене две кћери, једну од 20 ч другу од 14 година. Немци су им отерали оца у ропство, зато што је остао и пошао на границу да брани независност и слободу своје домовине, а дражиновци су му поклали децу зато што су волела борце који се боре за народно ослобођење, зато што су помагале ту борбу, знајући да успешан завргиетак те борбе довешће њиховог тату кући. ДЕСАНКУ РАДОВАНОВИН, ОМЛАДИНКУ ИЗ ВИНЧЕ, ЧЕТНИЦИ СУ ЗАКЛАЛИ ЗАЈЕДНО СА МАЈКОМ СТАНИЦОМ Ј) „Глас”, бр. 5, 1943. г. (одломак). 250 �СТАНИЦА ДУГАЛИЋ-БРАНКА, учитељица из Драгоља. У напредни средњошколски покрет укључила се као ученица учитељске школе у Крагујевцу. Одмах по избијању устанка почела је да ради за НОП у свом селу. Пошто је била физички слаба није могла да издржи пешачење по терену па је пребачена на рад у технику ОК СКОЈ-а за аранђеловачки округ, а затим је дошла у Први шумадијски одред. Из одреда је повремено повлачена да негује рањенике смештене у селима а и зато да би се сама опоравила, јер јој је здравствено стање било врло лоше. Цела је њена породица учествовала у НОП-у, њен брат Душан проглашен је за народног хероја, а мајка јој је умрла у логору на Бањици 1942. године. Носилац је споменице 1941. и више одликовања. ПРВИ ШУМАДИЈСКИ ОДРЕД Први шумадијски одред формиран је 7. јула 1941. и обухватао је територију опленачког, орашачког и колубарског среза. У току лета и јесени ступиле су у одред: Радмила Ћуковић, радница из Лазаревца, Лепосава Лукић, текстилна радница из Вреоца, Вера Милетић, учитељица у Гарашима, Николија Петровић-Кока, учитељица у Јарменовцима, Јулијана Ћатић, матурант из Страгара, Деса Митровић-Петровић из Крагујевца, која је радила у техници одреда и Зора Јовановић, такође из Крагујевца, која је била партијски радник на територији I шумадијског одреда. И остале другарице биле су политички радници на терену којим се кретао одред. Први шумадијски одред је крајем новембра 1941. године прешао у Санџак. Борци овога одреда ушли су у састав пролетерских бригада. У Другу пролетерску бригаду ушле су другарице: Вера Милетић (погинула у борби у Пријепољу 4-ХП-1943) и Лепосава Лукић, а у Прву пролетерску ступила је Јулијана Ћатић (погинула на ПјеновЦу 21-1-1942). Николија Петровић-Кока је додељена Обласном комитету за Санџак, на чијем је терену остала до V непријатељске офанзиве, када се прикључила III санџачкој ударној пролетерској бригади. У покрету од- БИЛТЕН 1 ) ШТАБА I ШУМАДИЈСКОГ НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОГ ПАРТИЗАНСКОГ ОДРЕДА 10. октобра 1941. БРОЈ 2 НАРОД И ПАРТИЗАНИ Расположење народа према партизанима расте из дана у дан. Народ све више увиђа ко су прави пријатељи народа и ко се за њега истински бори. У току прошле недеље парти.зани су одржали масу зборова у срезу опленачком и орашачком на којима је присуствовало много људи, жена и омладине. Зборови су протекли у иступању говорника, а после тога позоришни комади, песме и рецитације допуниле су збор и унели игру, песму и весеље. Тако ми, партизани проводимо дане са својим народом, а народ нас прима искрена срца и раширених руку. Ни убијања, ни паљења кућа, ни сва остала зверства која чини крвави окупатор са проданим душама српског народа, није заустааило ни умањило расположење српског народа према партизанима. То се примећује свуда, то се опажа на сваком месту. Зборови то најбоље потврђују... „Да вас Бог поживи и мајци живи да се вратите, јер ви не дадосте ‘псу’ да нам хлеб отме”, вели нам једна старица приликом једног збора. — „Југовићи сте ви, јакако”, довикује нам један старац и плаче од радости када нас је видео у заплењеним немачким шињелима и шлемовима. И хиљаду других примера нам показују колико нас народ цени и воли. Приликом збора у једној варошици присуствовало је све живо: и старо и младо, и жене и деца, једном речи, сви. Ми смо говорили и певали наше народне песме. Народ је учествовао заједно са нама и клицао слободи. Узвици су проламали збор: „Смрт фашизму — Смрт окупаторима! Доле издајничка влада Милана Недића!” — и томе слично. <1 ВИИ, бр. 7—8, К. 1641. 251 �ПОЛИТИЧКИ РАДНИЦИ I ШУМАДИЈСКОГ одРЕДА У ЈЕСЕН 1944. ГОДИНЕ. СЛЕВА НАДЕСНО: НАДЕЖДА ДРАГАЧЕВИБ-КАРАТОШИВ ИЗ БАЊЕ, СЕКРЕТАР ОК СКОЈ-а; СЛАВКА ПЕТРОВИВ-МУЊАС ИЗ АРАНБЕЛОВЦА, СЕКРЕТАР СРЕСКОГ КОМИТЕТА СКОЈ-а ЗА ОРАШАЧКИ И ОПЛЕНАЧКИ СРЕЗ; КАТАРИНА БОГДАНОВИБ-МИЛОСАВЛјЕВИБ из ВРБИЦЕ, секретар СК кпј за СРЕЗ ОРАШАЧКИ РАДОЈКА ВУЈАЧИЋ-РУЖА, учитељица из Крагујевца, предратни активиста напредног радничког покрета. Под окупацијом је радила са женама у селу Чумићу. Године 1943, по одлуци Партије, ступила је у I шумадијски' одред у коме је била заменик политичког комесара чете и батаљона. После рата била је на разним партијским дужностима. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. КАРОЛИНА-ЛИНА ХОРВАТ-ПЕТРОВИЋ, радница из Крагујевца, била је пре рата укључена у напредни раднички покрет и активна у друштву „Абрашевић“. Од првих дана устанка радила је за НОП и била прогањана од полиције. Године 1943. ступила је у I шумадијски одред. Погинула је у пролеће 1944. у Гарашима. Шен друг је још раније погинуо као политички радник. За њима је остао незбринут синчић. МИЛЕВА ПАВЛОВИЋ-ТЕНКИЋ рођена је у селу Бањи. Пре одласка у одред постала је члан СКОЈ-а као једна од најактивнијих омладинки у селу. Године 1943., када је ступила у одред, примљена је у КПЈ. Била је храбар борац. Погинула је септембра 1943. године у селу Орашцу, у борби с четницима. реда за Санџак ухваћене су Деса Митровић-Петровић у Д. Шаторњи (стрељана је на Бањици 5-Ш-1942), а Зора Јовановић, касније на терену приликом премештања технике (стрељана на Бањици 17-Х-1942). Маја 1942. обновљен је I шумадијски одред и тада су у њега ступиле ЈБубинка Новаковић из Бање и Касија Рајичић из Крагујевца, а 1943. године: Зорка Аћимовић из Прогореоца, теренска болничарка, Катарина Богдановић-Милосављевић и Врбице, политички радник, Радојка Вујачић, учитељица из Крагујевца, заменик комесара чете и батаљона, Златија Гајић из Копљара, четна болничарка; Надежда Драгачевић-Каратошић, сељанка из Бање, политички радник (у пролеће 1944. постаје члан ОК СКОЈ-а и убрзо затим секретар ОК СКОЈ-а за Крагујевац); Станица-Цајка Дугалић-Бранка, учитељица из Драгоља, борац, радила је у техници ОК СКОЈ-а, Будимка Ђорђевић-Стаматовић из Дивостина, борац, заменик комесара чете у II шумадијској и 21. српској бригади; Мирјана Зрнић-Милева, ученица из Земуна, борац; Добринка Ивановић из Венчана, Гроздана Јоксимовић из Орашца, сељанка, борац, погинула јула 1944. у Босути; Радмила Лазаревић из Даросаве (16-годишња сељанка, сарадник НОП од почетка устанка, чувала рањенике, носила им храну и обавештала их о кретању непријатеља. Пре ступања у одред постала је члан СКОЈ-а. Била је храбар и омиљен борац. Погинула је јуна 1944. године у борби са четницима у селу Баћевцу, када је пошла да извуче рањеног друга); Слободанка Лазаревић (рођена 1927. године у Копљару. Са доласком првих партизана у село почела је да ради за НОП. Године 1943. постала је члан СКОЈ-а. У 17. години погинула је у борби са жандармима у селу Живковцима, 4. фебруара 1944); Вида Мартиновић, сељанка из Брајковца, борац (у зиму 1944. упућена је на рад у СК КПЈ за Колубару); Драга-Дара Михаиловић из Вукосаваца (постала је члан СКОЈ-а пре одласка у одред. Била је храбар борац. Погинула је 1944. године у селу Гајевима. Четници су њено тело изложили на пијаци у Аранђеловцу); Милева ПавловићТенкић из Бање, борац; Катарина Пајевић из Врбице, борац (пре ступања у одред постала је члан СКОЈ-а. Цела њена породица радила је за НОП од почетка устанка. Мајку Зорку заклали су четници, а сестра Даница је погинула као члан ОК СКОЈ-а); Милица Пантелић-Мала из Бање �(примљена је у СКОЈ пре одласка у одред. Цела њена кућа радила је за НОП. У јесен 1944. била је- секретар СК СКОЈ-а среза крагујевачког); Каролина Петровић-Хорват, радница из Крагујевца; Славка Петровић из Крћевца, борац (била је члан СКОЈ-а пре одласка у одред); Славка Петровић из Аранђеловца, свршени матурант (дошла је у одред после бекства из Завода у Смедеревској Паланци; у лето 1944. постала је секретар СК СКОЈ-а за орашачки и опленачки срез, а затим члан ОК СКОЈ-а); Гроздана Поповић из Прогореоца, борац; Јагода Радовановић из Раниловића (постала је члан СКОЈ-а пре ступања у одред, била је врло храбар борац); Радмила Рајичић из Крагујевца, ученица (12-годишња ћерка Касије Рајичић, живела је неко време илегално у Бањи. Године 1943. била је болничарка у одреду, а радила је и на терену. Године 1944. прешла је у II шумадијску бригаду, а касније у 21. српску бригаду, са којом је отишла на сремски фронт. Са фронта је повучена на политички рад у Крагујевац, на дужност секретара СК СКОЈ-а); Даринка Ранџић-Мара из Трбушнице (примљена је у СКОЈ пре одласка у одред као једна од најнапреднијих девојака у селу. Погинула је марта 1944. у борби са четницима у селу Рудовцима); Станија Росић из Врбице (била је из породице која је цела радила за НОП. У СКОЈ је примљена 1942. Била је позадински радник, главни обавештајац одреда иполитичких радника на терену; она је смештала рањенике и бринула се о њима. Кратко време је била у одреду а затим је постала члан СК СКОЈ-а за крагујевачки срез); Станија Спасојевић из Венчана, борац, погинула је у пролеће 1944. године; Надежда Стојић из Бање, борац (рањена је 3. маја 1943. у борби на Жутом Оглавку; извршила је самоубиство да не би жива пала четницима у руке); Јелена-Лела Сучић, ученица из Београда, борац (дошла је у одред у пролеће 1943. године са групом београдских омладинаца. У јесен је прешла у I шумадијску бригаду приликом њеног формирања и са бригадом отишла у Санџак, где је учествовала у борби на Пријепољу у VI непријатељској офанзиви); Милена Томић из Барзиловице (родила се у напредној сеоској породици, чији су сви чланови од почетка радили за НОП. У одред је ступила у пролеће 1943, заједно са својим братом. Била је водник у Колубарској чети, једна од најхрабријих девојака у одреду. У СКОЈ је примљена још пре одласка у одред. Погинула је новембра 1943. у селу Дучини, у борби са четницима); Милка Драгић-Рабљеновић из Београда. Године 1944. ступиле су у I шумадијски одред: Живка Хорватовић, учитељица из Бистрице (члан КПЈ, која је касније прешла у II шумадијску бригаду и погинула исте године у борби с четницима у селу Иванчи); Дара Станић-Ђорђевић-Мара, ученица (била је члан СКОЈ-а пре доласка у одред. Учествовала је у борбама за ослобођење Београда); Перса Благојевић, радница из Београда и Радмила Терзић-Булика из Цветовца. ПРВА ШУМАДИЈСКА БРИГАДА Формирана је 5. октобра 1943. године на планини Руднику. У бригади су од другарице биле: Аница Буловић, радница из Београда, дошла из Чачанског одреда; сестре Иванка ЂурићЈанићијевић и Милица Ђурић из села Невада, дошле су из Чачанског одреда; Бисерка Живановић-Михаиловић из Ваљева, ученица, примљена је у СКОЈ пре доласка у одред; Мирјана Зрнић, прешла је из I шумадијског одреда у бригаду; Дара Јовановић и Здравка Јовашевић из Прељине, дошле су из Чачанског одреда; Милунка Јовичић-Станојловић из Даросаве (потиче из куће чији су сви чланови радили за НОП. У СКОЈ је примљена пре одласка у бригаду, а ту је била на дужности руководиоца СКОЈ-а батаљона); Радмила и Нада Ковачевић из Мирашевца, борци; Вера Лазовић, студент медицине из Београда; Каја Лаловић-Стојановић из Мионице, борац; Олга Лукић, борац; Живадинка Марјановић из Шепшина, борац (дошла је из Космајског одреда и погинула у борби за Пријепоље 4. децембра 1943); Олга Надашки-Веселиновић из Београда, борац; МилкаПавка Новаковић из Бање, борац; Олга Марковић-Анастасијевић из Вучака, дошла је из Космајског одреда, борац; Олга Јеврејка, избеглица у селу Вреоцима, борац; Славка Павловић из Београда, борац; Катарина Пајевић, борац, прешла је из I шумадијског одреда у бригаду; Миланка Пољаковић-Радојчић из Младеновца, бо- 253 Седамнаестогодишња ГРОЗДАНА ПОПОВИЋ из Прогореоца, члан СКОЈ-а, ступила је 1943. године у I шумадијски одред. Била је храбар борац, погинула је у борби са четницима у свом селу. • МИЛКА ДРАГИЋ-РАБЉЕНОВИЋ, рођена је 1918. године у Мирковцу на Кордуну. Године 1941. је активиста НОП-а на Бождовцу у Београду. Средином 1943. године пребацила се у Шумадију и са I шумадијском бригадом прешла у Санџак и учествовала у борбама код Пријепоља децембра 1943. године. Ту је теже рањена и заробљена од четника, који су је зверски мучили све док није издахнула. �бригадом у Санџак. На повратку у Србију у пролеће 1944. као реконвалесцент од тифуса- пала је са коња у притоку Студенице, добила запаљење плућа и умрла 3. маја у селу Радановцима. После рата је пренета у Београд и сахрањена у парцели бораца на Новом гробљу. ВЕРА ЛАЗОВИЋ, студент медицине, рођена је 4. III 1920. године у Черновицу, у Буковини. Гимназију је учила у Ваљеву и Крагујевцу. Године 1938. уписала се на Медицински факултет у Београду. Активно је радила у студентском покрету и учествовала у свим акцијама којима је руководила Партија. Године 1940. постала је кандидат за члана КПЈ. Њен стан, који је делила са напредним студенткињама Јеленом Пијаде и сестрама Цигурски, служио је за скривање материјала и прихватање илегалаца; неко време се код ње скривала Нели Поповић-Сенде. Била је члан културне екипе Удружења Војвођана, која је одлазила у војвођанска села са задатком да сузбија утицај Културбунда. Под окупацијом је наставила рад и ухапшена је 23. јуна на састанку у стану Вере Вребалов и одведена на Бањицу. Била је неко време у притвореничком одељењу болнице у Видинској улици, где је видела кад су донели претученог Александра Ранковић, и по свом брату, који је био стажиста у болници, обавестила о томе партијску организацију. Са Бањице је пуштена 2. новембра 1941. и одмах се укључила у илегални рад. Почетком октобра 1943. године отишла је у Космајски одред, где је радила као шифрант а затим као болничарка. Крајем године прешла је са I шумадијском МИЛЕНА РИСТИЋ, борац I шумадијске бригаде, рођена је 1920. године у Косовској Митровици. Укључила се у рад за НОП 1941. године, а 1943. ступила је са својим другом Славком Ристићем, свештеником, у Космајски одред; затим ,је прешла у I шумадијску бригаду, с којом је отишла у Санџак. Тешко је рањена у Пријепољу у борби с Немцима, 4. XII 1943. године. За време најжешће борбе неколико пута је истрчавала и враћала се у зграду, сваки пут са по једним рањеним другом. Када је покушала да спасе рањеног команданта, митраљески рафал јој је пресекао обе ноге. Придржавајући ноге рукама, допузала је до зграде из које је давала отпор њена бригада. Ту су је Немци заробили и убили. Иако је била тешко рањена, пркосила је Немцима певајући борбене песме и узвикујући пароле. Милена је била и врло омиљена као друг и борац. У КПЈ је примљена 1943. године. рац; Десанка Радојчић из Даросаве (цела се њена кућа укључила у НОП на почетку устанка. Код њих су одржавани илегални састанци, чувани су и лечени рањени партизани. Десанка је организовала омладинке у селу на прикупљању прилога у новцу и одећи за одред и растурала је пропагандни материјал. Јула 1943. ступила је у I шумадијски одред, а затим прешла у бригаду и с њом пошла у Санџак. Погинула је 4. децембра 1943. у борбама на Пријепољу); Живка Ранковић из Друговца, борац, дошла је из Космајског одреда; Милена-Мила Ристић, погинула је 4. децембра 1943. на Пријепољу, у VI непријатељској офанзиви; Јелисавета Старчевић-Павловић из Београда; Јелена-Лела Сучић, из I шумадијског одреда прешла У бригаду. У II шумадијску бригаду ступила је Радмила Ивковић из Жабара (Аранђеловац); погинула је у Срему крајем 1944. године. У разне јединице НО војске ступиле су 1944. године: Милица Поповић, кројачица из Буковика, погинула је код Отока у Срему 19. XI 1944; Радмила Милошевић, ученица учитељске школе из Буковика, погинула је на сремском фронту 14. XII 1944; Радмила Шундић из Стојника, погинула је крајем 1944. године на сремском фронту; Милојка Павић из Даросаве погинула је 25. XII 1944. у борби с Немцима код Винковаца; Милица (Ћосовић) Ћосић из Врбице погинула је такође у борби с Немцима код Винковаца; Душанка Миливојевић из Вукосаваца погинула је у Срему код Опатовца 17. I 1945; Роса Благојевић из Врбице (ступила је у НОВ у Београду по изласку из логора на Бањици и погинула априла 1945. у борби код Винковаца); Олга Радовановић, ученица гимназије из Аранђеловца, погинула је 14. IV 1945. у борбама у Ђакову; Радмила Станковић из Буковика погинула је 18. IV 1945. у Повучима у Босни, у борби са усташама; Спасенија Кројин из Овсишта отишла је 1944. са својим мужем у II босанску бригаду и заједно су погинули у Брчком 1945. године. ГРУПА ЕОРАЦА I ШУМАДИЈСКЕ БРИГАДЕ 254 �ПАРТИЈСКИ КУРСЕВИ 1943. ГОДИНЕ ПАВА ЗЕЧЕВИЋ из Липовца, рођена 1900, помагала је са целом породицом НОП, а један јој је син био у партизанима. Због свог рада заклана је с мужем 12. маја 1944. године. Окружни комитет КПЈ за Аранђеловац организовао је неколико партијских курсева од којих су два одржана 1943. године за политичке раднике. Први курс је почео да ради крајем јуна у шуми Требеш. На том курсу су међу слушаоцима биле Љубинка Новаковић и Зага Богдановић-Мала Рада, а предавачи: Душан Петровић -Шане, Милка Минић и Милић Радовановић. Децембра 1943. године одржан је други партијски курс ОК, са дванаест слушалаца, међу којима су биле Надежда Драгачевић-Каратошић и Даница Миловановић. Године 1944. марта почео је с радом трећи партијски курс ОК, у кући Драге и Добривоја Јовановића, у Буковику. О исхрани курсиста бринула је Драга, којој су у раду помагале Живка Јовановић, Митра Савић и Рајна Николић, проверене активисткиње. Међу слушаоцима овога курса биле су: Нада Јоксимовић, Катарина Богдановић-Милосављевић и Вида Мартиновић. Предавач је био Душан Петровић-Шане. Курс није завршио рад, јер су га открили жандарми. Курсисти су били потпуно опкољени. У борби са жандармима погинула су три друга и ЈБубинка Новаковић, члан ОК СКОЈ-а, која се ту нашла на обиласку терена, а рањене су, међу осталима, Катарина Богдановић-Милосављевић и Вида Мартиновић; Нада Јоксимовић је тада заробљена. Овај курс је настављен у јулу, у Врбици на Венчацу, на месту званом Дугајлија. Извршене су детаљне припреме: ископана је и вешто камуфлирана пространа земуница и организована је обавештајна служба, коју су обављале омладинке чобанице Вера и Љубица Росић, а храну за курсисте припремала је Станија Росић, борац I шумадијског одреда. Од жена овај су курс завршиле: Катарина Богдановић-Милосављевић, Вида Мартиновић, Милица Пантелић и Дара Станић-Ђорђевић-Мара. ЈЕЛИСАВЕТА СТАРЧЕВИЋ-ПАВЛОВИЋ-Зора Цицвара, текстилна радница, рођена је 1922. године у Ваљеву. Године 1939. запослила се у фабрици „Елка“, где је примљена у СКОЈ, а 1940. године у КПЈ. У лето 1941. године Гестапо је ухапсио и спровео на Бањицу, где је задржана неколико месеци. После изласка илегално је живела и радила у Београду. Пошто је полиција трагала за њом, она је по одлуци Партије отишла у Рудничку чету. Када је формирана I шумадијска бригада, Рудничка чета је ушла у састав бригаде; Јелисавета је тада постала комесар Рудничке чете. Била је носилац Споменице 1941. Умрла је. О ДРАГА и ДОБРИВОЈЕ ЈОВАНОВИЋ, из Буковика са ДУШАНОМ ПЕТРОВИЋЕМ — Шанетом (први слева). Драга је за све време рата радила за НОП. У својој је кући имала земунице за политичке раднике и рањенике, о којима се она старала. У њеној је кући одржан партијски курс марта 1944. Била је члан НОО, а затим секретар првог АФЖ-а у селу. Њој су у раду помагале Живка Јовановић, Митра Савић и Рајна Николић, а веза између одреда и политичких радника у Буковику ишла је преко Станојке Неговановић. 255 �ТЕРОР 1943. И 1944. ГОДИНЕ У АРАНЂЕЛОВАЧКОМ ОКРУГУ ГОСПАВА ААЕКСИЕ ИЗ ЖАБАРА, РОБЕНА 1921. ГОДИИЕ У СЕЛУ БАЊИ, СТРЕЉАНА ЈЕ 1943. ГОДИНЕ НА БАЊИЦИ Године 1943. с нарастањем Шумадијског одреда и појачањем политичког рада, територију Аранђеловца и околних срезова захватио је нов талас терора. Немци, специјална полиција, недићевци и четници су убијали, батинали и хапсили све оне који су ма на који начин помагали партизане. Четници су предавали Немцима и Специјалној полицији поједине своје жртве, првенствено ухваћене борце а најчешће су их изводили пред свој преки суд или предавали „црним тројкама” да их муче и кољу. Мало је које село остало поштеђено. Седамнаестог септембра 1943. четници су заклали Радојку Благојевић, кројачицу из Крћевца, сарадника НОП-а од 1942, а претходно су јој ударили 200 батина. У истом селу заклали су ноћу између 17. и 18. новембра Милицу Благојевић, а Даринку Никитовић из Венчана 26. септембра 1943. у Раниловићу. Четрнаестогодишњу Бранку Спасојевић из Венчана четници су толико тукли да је умрла од батина. Радојку Радовић из села Врбице заклали су 23. децембра. Цвета Матић из Копљара заклана је 13. децембра у Марковцу, а истога дана заклали су у Копљару Милицу, Златију и Радмилу Симић. У Копљару је јануара 1943. умрла Драга Станојловић од батина које су јој ударали недићевци. У Горњој Трешњевици четници су убили Надежду Божић 24. марта 1943, а Немци су у истом селу убили Богданку Милинковић и Ђурђију Радосављевић. У Тополи су 5. априла четници убили Стојку Јовановић, а 31. децембра, на путу Топола-Аранђеловац, заклали су Ангелину Николић, фризерку и целу породицу Драгише Алексијевића: њега, његову жену Мирку, кћери Милену и Надежду и сина Миланка. Перса Пантелић из Брезовца погинула од четника у свом селу 15. децембра. Милева Савић из Рајковца, сарадник НОП-а од 1941. умрла је од батина које су јој ударили четници. У ноћи између 6. и 7. октобра четници су заклали у Горовичу Новку и Персу Петровић из Жабара зато што су радиле за НОП. У Крагујевцу су Немци септембра 1943. стрељали Цану М. Поповић Комненовић из Босуте, а претукли 256 су Крстину Комненовић, те је умрла 3. априла 1943. Ноћу између 18. и 19. новембра упала је у село Бању четничка казнена експедиција и извршила низ злочина: заклали су Даринку Спасојевић заједно са девером и Босиљку Миливојевић, чији је син био у партизанима; Косару Стајић су повели од куће са тромесечним дететом у наручју и успут је боли камама; Косара се није бранила, већ се само трудила да заштити дете. Четници су је заклали на друму, а жене из села су касније из њеног загрљаја узеле дете, које је преживело мајку. Кад су Зору Миловановић, скојевку, повели да закољу, за њима је потрчала њена стрина Љубица Миловановић, нудећи своју главу за главу синовице. Четници су је прво терали, а пошто она није хтела да попусти, рекоше: „Кад си тако навалила, онда лези да те закољемо”. Љубица је тако својим животом откупила живот Зорин. Исте ноћи претукли су Новку Радоњић: умрла је сутрадан, 20. новембра. У ранијем наврату у исто село, 28. августа, заклали су Марију Бришчек пред њеном малом децом. У Орашцу су 6. септембра 1943. стрељали Ђенадију Јоксимовић, а Госпаву Јоксимовић су толико тукли да је умрла 1944. године од последица батина. Од батина је умрла и Станислава Милетић из Гараша, ученица V разреда гимназије. Милицу Васић из Раниловића претукли су Недићеви жандарми. Првог августа 1943. године четници су заклали у црквеној порти у селу Белосавцима Станију Максимовић из Загорице; 28. септембра 1944. године заклали су Радмилу Антонијевић из Клоке и Паву Зечевић из Липовца. У колубарском срезу, у Брајковцу, четници су октобра 1943. године заклали Љубинку Мићовић и Видосаву Ђорђевић и крајем године Даринку Ковчић. Петог децембра 1943. године заклали су у Даросави Станку Ранковић, а јануара 1943. умрла је Станислава Станојловић од батина које СУ јој ударили недићевци. У лето 1943. четници су у Јунковцу изболи камама Стану Шурлан, сарадника НОП-а, чија је ћерка била члан СКОЈ-а и оставили је да умре у најтежим мукама. У Лазаревцу је ноћу између 13. и 14. новембра заклана Лепосава Хвангак, домаћица, заједно са још пет сарадника НОП-а. У Барошевцу су четници 18. јуна 1944. убили Миљану Милутиновић и Драгу Димитријевић, а у селу Шопићу учитељицу Драгицу Лаловић. На Руд- �нику су 1943. године заклали учитељицу из Врачев Гаја Драгињу Савковић-Синку, предратног члана КПЈ. У Дудовици су јуна 1944. заклали Персиду Кајтез, сарадника НОП-а, а половином 1943. године убијена је ЈБубица Стевановић из Миросаљаца и у Араповцу заклана Милојка Илић. У логору на Бањици су биле: Госпава и Милица Алексић из села Жабара, сараднице НОП-а од 1941. Ухапсила их је септембра 1943. године Специјална полиција и отерала на Бањицу, Обе су стрељане 25. септембра 1943. Видосава Обрадовић-Радојковић, професор, секретар МК КПЈ за Аранђеловац 1943. године, ухапшена је крајем године, одведена на Бањицу и погинула у последњој групи жена, 11. септембра 1944. године. Заједно са Видом Обрадовић-Радојковић ухапшене су и професорке Аранђеловачке гимназије: Бранислава Богојевић, Наталија Јовић и Милица Дукић; све три су отеране на Бањицу, где су остале до расформирања логора 3. октобра 1944. шдине. Роса Благојевић из Врбице, сарадник НОП-а од 1941, ухапшена је 1943, одведена у затвор у Крагујевац, а после три месеца пребачена у логор на Бањици, где је остала до његовог расформирања. После изласка из логора ступила је у НОВ и погинула априла 1945. у борби код Винковаца. Бисенија Грујић из Даросаве, мајка четворо деце, сарадник НОП-а од 1941, ухапшена је 1942, одведена у затвор у Аранђеловац, а одатле на Бањицу, где јој се губи траг. Даринка Дугалић, домаћица из Драгоља, отерана је на Бањицу као талац за сина Душана. Умрла је у логору 7. августа 1942. године. Евгенија Корман, Јеврејка из Врбице, стрељана је на Бањици 1943. године. Радмилу Терзић, омладинку из Цветовца, члана СКОЈ-а од 1942, чија је кућа била партизански пункт, ухапсила је Специјална полиција и целу 1943. годину провела је на Бањици. После пуштања из логора ступила је у I шумадијски одред. Године 194*4. била је члан СК СКОЈ-а за колубарски срез. Ангелина-Гина Плећевић, професор из Аранђеловаца, ухапшена је као талац за мужа и била је у логору на Бањици до његовог расформирања. Њена сестра Јелисавета-Вета Петро- 257 вић, учитељица из Аранђеловца, хапшена је више пута због кћери Бранке и Славке. Октобра 1943. године одведена је на Бањицу и остала у логору до расформирања. Добрила Милановић из Босуте ухапшена је као активиста НОП-а и отерана на Бањицу. После пуштања из логора наставља да ради за НОП, а недићевци јој за одмазду пале кућу. Сава Илић из Горње Трешњевице била је у логору на Бањици од новембра 1941. до краја септембра 1944. године, са непуних месец дана прекида. ЈБубинка Петровић, учитељица у пензији из Степојевца ухапшена је 1942. године као талац за синове и провела 13 месеци у логору на Бањици. Стаменија-Цаја Јелић из Араповца ухапшена је крајем 1941. године и отерана у затвор Специјалне полиЦије у Београду. Осим другарица које су убијене или конфиниране у концентрационе логоре, маса жена из овога краја привођена је у полицију и четничке штабове и команде, саслушаване, хапшене и мучене на разне начине. �ОКРУГ КРАГУЈЕВАЦ Споменик стрељаним грађанима у Крагујевцу Рад вајара Анте Гржетића �аднички покрет у Крагујевцу био је један од најразвијенијих у Србији. Уочи рата радило је 17 партијских ћелија везаних за партијско руководство у граду са преко 120 чланова Партије, затим одбор Народне помоћи, одбор Народног фронта, бројно и политички јаке синдикалне организације и организација СКОЈ-а која је обухватала велики број радничке, студентске и средњошколске омладине. Око ових организација окупљао се још и велики број радника и интелектуалаца, жена и женске омладине, који су као активисти учествовали у акцијама које је покретала Партија у граду и околним срезовима. У партијској организацији Крагујевца радиле су уочи рата: Олга Јовановић, радница, члан Окружног комитета, Ангелина Недељковић-Милосављевић, студент медицине, члан МК СКОЈ-а, Зора Јовановић, дипломирани правник, Милица Панић-Вељковић, адвокатски приправник, Драга Тодоровић, професор, Милунка Ђурић, службеник ВТЗ-а, Јованка Јагогодић-Невајдић, радница, Рада Шубакић, студент филозофије, Јованка Лилић, професор и Славка Гемовић, службеник ВТЗ, а у Грошници код Крагујевца Наталија-Нана Недељко- Р вић, домаћица. Један од задатака у коме су учествовале готово све жене чланови Партије био је рад за Црвену помоћ. О прихватању и смештају партијских радника највише су бринуле Олга Јовановић (у чијем је стану био партијски пункт), Славка Гемовић, Драга Тодоровић, Милунка Ђурић, Рада Суботић и Деса Митровић-Петровић. У Синдикату и у раду друштва „Абрашевић” истицале су се раднице: Ружа Бојовић и Мирјана Ковановић, чланови СКОЈ-а, Каролина Хорват, кућна помоћница, Нада и Мина Петровић и велики број радница, радничких жена, интелектуалки, студенткиња и ученица средњих школа. У активу СКОЈ-а женске гимназије радиле су пред рат: Деса Митровић-Петровић, Нада Наумовић, сестре Зора и Ната Радуловић, Владица Чубрило, Милица Срећковић, Зага Стоиловић, Нада Јовановић, Анђа Стефановић, Мила Раденковић, Олга Станојловић, Зага Дугалић и Оливера Ђорић, а у активу СКОЈ-а у Учитељској школи: Ракила Котарев, Милица Вучетић, Нада Ђокић, Станица Дугалић, Вероника Бабић, Вукица Гајић, Георгина Јовановић, Ружица Анастасијевић, Љубица Станимировић и Душанка Алексић. Године 1941. примљене су у члан- 261 АНГЕЛИНА-АНГА НЕДЕЉКОВИЋ-МИЛОСАВЉЕВИЋ, студент медицине, рођена је 20. III 1917. године у Грошници код Крагујевца. Као ученица гимназије приступила је напредном средњошколском покрету и постала члан СКОЈ-а 1939. године. Те године је матурирала и уписала се на Медицински факултет у Београду, где је наставила врло живи политички рад у више студентских организација и актива. По директиви Партије, преко лета је радила на учвршћењу и омасовљењу скојевске организације у Крагујевцу и околним селима. Године 1940. је ухапшена и изведена пред Суд за заштиту државе, али захваљујући свом одличном држању пуштена је због недостатка доказа. После изласка из затвора примљена је у Партију и постала члан МК СКОЈ-а за Крагујевац. Од првих дана устанка радила је на организовању омладине орашачког и опленачког среза, све до октобра 1941, када је отишла у Грошницу да се породи. Крајем новембра са дететом се повлачи с Крагујевачким одредом према Ужицу, а с њом и њена мајка Наталија-Нана. После борбе на Јеловој гори била је одсечена од одреда, па је била принуђена да се са дететом врати у своје село Грошницу, где су је четници ухватили и с мајком и дететом предали Немцима у Крагујевцу. Анга је из Крагујевца предата Специјалној полицији у Београду, где је дуго задржана, често саслушавана и страховито мучена. Новембра 1942. године је пребачена у логор на Бањици и 25. маја 1943. стрељана у Јајинцима. �Рађено 17. октобра 1942. године у одељешу Специјалне полиције Управе града Београда ЗАПИСНИК1) о саслушању МИЛОСАВЉЕВИЋ рођ. НЕДЕЈБКОВИЋ АНГЕЈ1ИНЕ, студенткиње медицине из села Грошнице, среза гружанског. Зовем се МИЛОСАВЉЕВИЋ АНГЕЈ1ИНА, по занимању сам бивши студент медицине, сада домаћица, рођена сам 20. марта 1917. године у селу Грошници, срез гружански, од оца Петра и мајке Наталије, рођ. Ранковић, удата, мати сам једног детета, Српкиња сам, вере православне, неосуђивана, полицијски одговарала, писмена, на постављена питања дајем следећи одговор: Године 1939, завршила сам VIII разред гимназије са матуром у Крагујевцу. Исте године сам се уписала на медицински факултет, али сам се са истог из материјалних разлога фебруара месеца 1941. године исписала. И кроз гимназију и доцније, као студенткиња, ја сам почела да читам левичарску литературу и то махом белетристику. То је био разлог да сам ја почела да размишљам о социјалним проблемима и да се дружим са лицима која су била оријентисана комунистички. Године 1939. ја сам се упознала у Крагујевцу са МилосављевиН Милованом, абаџијским радником, који је у Крагујевцу сматран за комунисту, у кога сам се заљубила. Ово ме је код крагујевачке полиције компромитовало и једном сам била хапшена. Приликом извршеног претреса у кући мојих родитеља у Грошници, пронађени су неки комунистички леци, па је сматрано да они припадају мени. Међутим, те летке је донео из Београда мој брат Недељковић Радисав, звани ,,Раја”, студент права, који је такође био оријентисан комунистички, а који се за време прошлогодишње ,,партизанске” акције одметнуо у шуму и био командант партизанског шумадијског одреда. Где се он сада налази и да ли је у животу то ми је непознато. У партизанима ми се налази и други брат, Недељковић Владислав, заводски радник, за кога сам чула да је погинуо. Мада сам била оријентисана комунистички, мада сам се већином кретала у друштву комунистички оријентисаних лица, ја нисам била члан Партије, те нисам у могућности да дам какве податке о лицима која су била чланови Комунистичке партије у Крагујевцу и ближој околини. Пре него што је избио рат између Немачке и Совјетске Русије, ја сам се 11. марта 1941. године у Орашачкој цркви венчала за Милосављевић Милована и нешто раније, а и после тога, ја сам све до октобра 1941. године живела код свога свекра у селу Копљарима, одакле ми је родом био муж. Пошто сам у том времену била пред порођајем, ја сам отишла код својих родитеља у село Грошницу. Мој муж је до мога поласка био стално код куће. Доцније сам чула да се и он одметнуо у шуму и да се прикључио ,,партизанима”. Где се он сада налази непознато ми је. Отац мога мужа зове се Милосављевић Љубинко. Пошто су немачке власти у Крагујевцу добиле обавештење да се партизани несметано крећу по селу Грошници, то је после 10—15 дана по моме доласку у село наишла казнена експедиција и попалила многе куће у селу, па и нашу. Пошто се знало да се мој брат Радисав налази у партизанима и да је наша кућа била левичарски оријентисана, то бојећи се да нас Немци не похватају и убију, ја сам са родитељима избегла из села и дуже времена крили смо се по околним селима, па и у селу Дуленима, срез левачки, где је био партизански штаб, при коме су се налазила и моја браћа. Тамо су ме видели неки партизани, који су доцније били похватани, па су приликом саслушавања тврдили да сам и ја била одметнута у шуму и да сам активно, и то наоружана, узела учешћа у партизанској акцији. Међутим, није тачно ни да сам раније, заједно са мужем, била у партизанима у околини Аранђеловца, ни да сам доцније прешла у одред свога брата. Као што сам већ изјавила, ја сам била пред порођајем, са великим трбухом, те и да сам хтела нисам била у могућнос^и да активно учествујем у партизанској акцији и да носим оружје. Половином месеца новембра 1941. године, ја сам родила женско дете у једним појатама села Аџине ливаде. После порођаја прешла сам код своје сестре по оцу Јовановић Смиљке из Грошнице. Код ње сам била свега неколико дана, па су ме од ње и ухапсили четници и заједно са дететом спровели тој управи. То је све што имам да изјавим. Прочитано ми и за своје признајем. Милосављевић Ангелина, с. р. Записничар-службеник, (потпис нечитак) САСЛУШАО И ОВЕРАВА: Отсек IV Бећаревић, с. р. ‘) РСУПС, Дос. IV, бр. 49/4-Е. 262 ство КПЈ: Нада Наумовић, Деса Митровић-Петровић, Радмила Јањић, Владислава Чубрило, Милица Милојковић, Зага Стоиловић, Марија-Маца Јагодић, Нада Јовановић-Бакић, Анђа Стефановић, Љубица Станимировић, Стана Чанак, Дринка Милекић и Милица Урошевић. Божана Прпић, члан КПЈ од 1938. године, дошла је 1941. у Крагујевац и укључила се у рад партијске организације. У скојевску организацију тада су примљене и Живадинка Дивац, Смиља Јањић и Милена Јагодић, ученице. На почетку окупације у Крагујевцу је радило шест актива СКОЈ-а, 15 помоћних уличних актива са 82 активиста, и 45 омладинских васпитних група. У активима и групама било је обухваћено 323 омладинца и 190 омладинки. Омладина је одржавала своје састанке по кућама, пољанама, баштама, шумарицама и на другим скровитим местима. Крајем јуна и почетком јула, у окупираном Крагујевцу су организовани курсеви прве помоћи: у Пивари, у Вардарској улици и на другим местима. Међу организаторима курсева била је Дринка Милекић, студент филозофије, а предавачи су биле Ната Димитријевић, студент медицине и Стана Чанак, медицинска сестра. Ове курсеве је завршило око 50 омладинки, међу њима: Марија Јагодић и Владанка Ђурић раднице; ученице гимназије: Милица Милојковић, Милица Срећковић, Владица Чубрило, Зора и Ната Радуловић и студенткиња Милица Динић. Један курс прве помоћи одржан је у кући Зоре и Нате Радуловић, где је било и складиште санитетског и другог материјала за Крагујевачки партизански одред, а други у стану Олге Јовановић. У припремама за устанак организовано је прикупљање муниције и оружја у граду и у селима. Преко фабричког комитета ВТЗ организовано је изношење експлозива из фабрике. У градском одбору НОФ-а радила је Милунка Ђурић, која је била и секретар једне партијске ћелије, а Нада Наумовић је била секретар једног рејонског одбора НОФ-а. Формирани су и активи жена у граду и околним селима који су од формирања Крагујевачког партизанског одреда прикупљали прилоге у одећи, намирницама, санитетском материјалу, а затим их куририма слали у одред. У помоћи одреду учествовали су готово сви грађани Крагујевца, а пред- �њачили су у томе активи жена у Корману, Белошевцу, Топоници, Дивостину, Грошници, Дреновцу, Чумићу, Светлићу, Брзану и другим селима. И омладинке окупљене око својих актива и група радиле су на прикупљању санитетског материјала, намирница и свега другог што је било потребно одреду. Ната Димитријевић, члан СКОЈ-а радила је у болници и оданде извлачила санитетски материјал; Стана Чанак и Оливера Ђорић су радиле у Дому здравља и такође износиле санитетски материјал и лекове, а преношење прикупљеног материјала у одред организовала је Дринка Милекић. У неким селима око Крагујевца било је омладинки у активима СКОЈ-а. У Дивостину су биле чланови СКОЈ-а Милица Бујадиновић и Будимка Ђорђевић; у Чумићу ЈБубица Тошић-Цура и Станица-Мица Максимовић (1944. ступила у НОВ). Поред ова два члана СКОЈ-а, у селу су се истицале радом омладинке Селина и Зора Максимовић (септембра 1944. ступила у XV мајевичку бригаду) ученице учитељске школе, и Живка и Милица Стефановић; у Корману Радослава Јовановић, Радунка Милановић и Јелица Рајковић; у Малим Пчелицама Рајка Јовановић-Константиновић; у Белошевцу Љубица Димитријевић-Селка. Одмах после формирања одреда у Крагујевцу се приступило и формирању борбених десетина у којима је крајем септембра и почетком октобра било преко хиљаду радника, жена, девојака и друге омладине. Свака од тих десетина имала је 10—15 ударника. Поред свег терора Немаца и полиције, ове десетине су растурале прогласе, летке, билтене Врховног штаба и дневних вести, од којих су поједини бројеви растурани и у две хиљаде примерака. Поред тога извођене су и разне друге акције: 15. јула спаљене су немачке новине усред града, а 26. јула спаљена је карта Европе на којој су Немци уцртавали своје успехе на Источном фронту; упаљена је седларница ВТЗ-а и сењак у Грошници. У граду су свакодневно исписиване пароле и лепљени антифашистички плакати. Акције скојеваца имале су велики одјек у гРаду и околини; нарочито је одјекнула акција коју су средњошколци Живадинка и Живорад Дивац, сестра и брат, извели полазећи у одред. Они су пратили кретање једног жандарма на периферији 1рада и сачекали га У заседи. Присилили су га да крене УПРАВА ГРАДА БЕОГРАДА1 Одељење специјалне полиције II. бр. 4433/41 30 јануара 1942 године Београд Експедовано 31-1-1942 год. Послао Ивичић, с. р. МАТЕРИНСКОМ УДРУЖЕЊУ БЕОГРАД У затвору ове Управе налази се НЕДЕЉКОВИЋ АНГЕЈ1ИНА, студенткиња медицине и позната комунисткиња из села Грогинице, среза крагујевачког, која је од преког суда осуђена на смрт. Како иста има дете старо 3—4 месеци, које је родила за време боравка међу „партизанима”, то молим, да се исто преузме од ове Управе. ХИТНО ЈЕ! По наредбн Шефа Одељења специјалне полиције Шеф одсека IV, Бећаревић, с. р. ’) РСУПС, Дос. IV, бр. 49/4. МИЛИЦА МИЛОЈКОВИЋ, учекица гимназије, рођена је 1925. године у Крагујевцу. Под утицајем свога брата, радника и члана КПЈ, Милица је рано почела да чита напредну литературу и да учествује у акцијама напредног омладинског покрета. Имала је само 15 година када је 1940. године поводом прославе 8 . марта одржала реферат о положају жене у друштву. Под окупацијом ради на прикупљању муниције и санитетског материјала у Крагујевцу. По задатку одлази на рад у околна села, окупља омладину и припрема је за борбу против окупатора. Са 16 година примљена је у чланство КПЈ. Када је полиција ушла у траг њеном раду, отишла је у Крагујевачки одред. 15. новембра 1941. заробљена је са једном другарицом у селу Аџине Ливаде и спроведена у крагујевачки затвор, одакле је као малолетна убрзо пуштена. По изласку из затвора послата је на рад у Београд, где је постала члан МК СКОЈ-а. 6 . септембра 1942. године пошла је на уговорени састанак у Далматинску улицу; полицијска заседа ју је сачекала, а када је покушала да побегне агент је пуцао за њом и убио је на улици. ОСВЕТИМО ПАЛЕ РОДОЉУБЕ1) 6-1Х-1942. убијена је насред улице у Београду од стране крвника из Управе града полицијског агента Витаса омладинка и родољуб МИЛИЦА МИЛОЈКОВИЋ, родом из Крагујевца. Крваве немачке слуге из Управе града, на челу са Недићем, Аћимовићем и Драгим Јовановићем, настављају са убијањем људи, жена и деце. Најновији злочин показује колико су ти најамници немачки огрезли у крви, јер им је мало што они врше свакодневна стрељања српских родољуба у логору на Бањици, већ настављају са убиствима чак и жена по улицама Београда. Ближи се час када ће крвници одговарати за своје злочине пред српским народом. ■) „Глас”, бр. 2—3, 1942. 263 �Референт веде Управе Милицу града Милојковић, Београда, извештава чији је задатак Одељење био да специјалне ухвати и полиције приУГБ како ју је убио. Тачно у 10 часова и 25 минута појавила се у Далматинској улици девојка... На састанак је дошла на женском бициклу... Легитимисао сам је и утврдио да се зове Милојковић Милица, рођена 23. јануара 1924. године У Крагујеви,у и да је по занимању ученица. Одмах потом наредио сам јој да пође с нама. Међутим, у једном моменту именована је на углу Далматинске улицс и Улице Станоја Главаша нагло одгурнула свој бицикл на мене, ударила ме с њим и дала се у бекство. Позвао сам је да одмах стане, али како именована није следовала позиву и како је постојала могућност да јој бекство успе, ја сам извадио свој службени револвер и опалио један метак у правцу именоване, нишанећи је у доњи део ногу. Како је била низбрдица којом се ова девојка спустила, бежећи испред оргапа, то је метак који сам ја испалио у правцу ње погодио испод десне плећке. Од повреда коју је овом приликом добила, Милојковић је издахнула на лицу места, односно у Улии,и Станоја Главаша, где је пала, кроз неколико минута. О предњем случају извештен је одмах телефонски г. шеф IV отсека Одељења специјалне полиције УГБ. Част ми је доставити предњем Одељењу с молбом ради знања и даље надлежности. 0. IX 1942. год. Београд Јован С. Витас, с.р. референт УГБ РСУПС, Дос. IV. МИЛУНКА ЂУРИЋ, службеник ВТЗ у Крагујевцу, рођена је 19. маја 1921. године у Брњици, у сиромашној сељачкој породици. Укључила се у напредни омладински покрет као ученица V разреда гимназије у Краљеву. Сарађивала је у „Освиту“, листу литерарне дружине своје гимназије и својим напредним чланцима скренула на себе пажњу наставника и полици.је, Ухапшена је 1937. године са неколико другова и била принуђена да напусти школовање. После изласка из затвора прешла је у Крагујевац, где је наставила политички рад. ГодиНе 1939. запослила се у ВТЗ-у и исте године примљена у КПЈ. Радила је у синдикалној организацији и „Абрашевићу". Одмах после окупације, Милунка је организовала прикупљање оружја, одеће, санитетског и другог материјала. Постала је члан градског одбора НОФ-а, а истовремено и секретар једне партијске ћелије. Октобра 1941. године ступила је у Крагујевачки одред и с њим кренула за Санџак. Ухватили су је четници у околини Чачка и предали Немцима. Стрељана је јануара 1942. године у Крагујевцу. ХВАТАЊЕ ДВЕ ОПАСНЕ КОМУНИСТИЧКЕ АГИТАТОРКЕ') Београдски четнички одред, претражујући по терену остатке разбијених комунистичких банди, ухватио је две опасне комунистичке агитаторке које су све до сада биле у једној банди у гиуми. То су Радмила и Смиља Јањић, студенткиње родом из Груже. ') ..Обнова”, 5-9-1-42, бр. 158. 264 испред њих према Лепеници и у правцу партизанског логора, разоружали га и предали штабу. У току лета и почетком јесени 1941. године већи број другарица ступио је у Крагујевачки одред — Обренија Бечановић, Ружица Бојовић, Наталија Димитријевић, Зага Дугалић (која је затим прешла у Ваљевски одред), Љубица Ђорђевић, сестре Деса, Марија и Милена Јагодић, сестре Радмила и Смиља Јањић, Нада Јовановић, Мирјана Ковановић, Олга Миливојевић, Милица Панић-Вељковић, сестре Зора и Ната Радуловић, Анђа Стефановић, Славка Тошић, Милица Урошевић, Владица Чубрило, Радмила Шубакић (родом из Липнице); из Кормана су ступиле у одред Радослава Јовановић, Радунка Милановић и Јелица Рајковић, Драга Ратинац из Горње Сабанте и Рајка Јовановић-Константиновић из Малих Пчелица. Из Београда је половином јула 1941. године упућена у Крагујевачки одред Анка-Беба Ћирић. Током лета и почетком јесени 1941. године Крагујевачки одред је имао све чешће сукобе с непријатељем и све већи број рањеника, па се осетила потреба за формирањем болнице. У томе се успело половином септембра после једне успеле акције одреда. Том приликом је заплењена комплетна болница у Равном гају код Крагујевца и пребачена у Дулене. Комплетан болнички инвентар и инструментариј превезла је колона од 40 сељачких кола. Што је ова болница могла тако комплетна да буде пребачена партизанима, велике заслуге је имао др Воја Дулић, који је тада и сам ступио у одред. С њим су дошли медицинска сестра Босиљка Вукановић-Чарна и болничар Спасоје Јањевић. Инвентар и рањеници су размештени у више сеоских кућа. Када су у Дулене почели да пристижу рањеници из Поморавског одреда, на рад у болницу пребачене су омладинке из одреда које су имале завршен санитетски курс: Милица Милојковић, Маца, Десанка и Милена Јагодић, Ната Радуловић, Радмила Јовановић, Милена Марковић, студент медицине, и друге. Болница је у Дуленима остала до половине новембра. У болници је вршен и преглед сељака. У другој половини новембра пребачена је у Топоницу, где је остала краће време, до покрета одреда у правцу Чачка и Ужица. У болници у Топоници радиле су другарице из одреда: Анка-Беба Ћирић, Ната Хаџић (која је ту дошла �да се опорави, а радила је политички на терену), Владица Чубрило, Дринка Милекић, Живадинка Дивац, Мирјана Ковановић Анђа Стефановић, Нада Јовановић, Рајка Јовановић-Константиновић-Бела, Милунка Ђурић, ЈБубица Ђорђевић, Радмила Ћирковић, Богунка Павловић и велики број девојака из околних села, а од медицинара су биле: Анга Недељковић-Милосављевић, Ната Димитријевић и Душан Ђурић. У околним селима су формирани активи жена, који су организовали прикупљање хране за болницу. На сеоским путевима могле су се сваког дана сретати десетине сељанки како хитају према болници са препуним корпама хране и других поклона за рањенике, те је ова партизанска болница била добро снабдевена храном и свим осталим стварима. Активи жена у околним селима орнизовали су и сакупљање одеће и обуће и новчаних прилога за одред, а ти су прилози били често тако велики да је одред стекао знатан новчани фонд. Двадесет седмог новембра 1941. године болница је упућена према Чачку са око 100 рањеника, 30 другарица болничарки и лекаром др Дулићем. Са болницом је кренуло и око 30 старијих људи и жена, међу којима су биле партизанске мајке Емилија Јанковић и Емилија Јагодић; двадесетак другарица које су као болесне биле повучене из чета и неколико другарица с малом децом, међу њима Ленка Васиљевић и Милица Тодоровић. Колону од преко педесет кола са рањеницима, болничким инвентаром и великом резервом хране, пратио је и обезбеђивао болнички вод. Сутрадан, 28. новембра болница се укрцала у композицију воза и продужила према Ужицу, а из Ужица се евакуисала на Златибор. СМИЉА ЈАЊИЋ, матурант из Крагујевца, рођена је 1923. године у Гружи, у сиромашној породици. Под утицајем сестре Радмиле пришла је напредном покрету и била једна од најактивнијих омладинки. Ступила је у Крагујевачки одред одмах после формирања. Са одредом је крајем 1941. године кренула за Санџак. Ухваћена је на Златибору и заједно са сестром Радмилом спроведена у логор на Бањици и обе стрељане истог дана, 5. марта 1942. године. РАДМИЈ1А ЈАЊИЋ, службеник из Крагујевца, родила се 1921. године у Гружи. Када је завршила велику матуру, запослила се у ВТЗ и ту се укључила у напредни раднички покрет и учествовала у свим акцијама које је Партија организовала у годинама пред рат. У јесен 1941. године ступила је у Крагујевачки партизански одред и са одредом кренула за Санџак. На Златибору је ухваћена са својом сестром Смиљом и обе су отеране у логор на Бањици и стрељане 5. марта 1942. године. Пред полицијом је имала добро држање, достојно члана Комунистичке партије. МАРИЈА-МАЦА ЈАГОДИЋ, радница, рођена је 3. фебруара 1923. године у Пакрацу. Пре рата била је укључена у омладински покрет и постала члан СКОЈ-а 1940. године, а члан КПЈ 1941. године. После избијања устанка радила је у скојевским групама, организовала марксистичке кружоке и била секретар једне групе. Поред тога, прикупљала је санитетски материјал и носила заједно са пропагандним материјалом из града у одред. Септембра 1941. године ступила је у Крагујевачки одред и с њим прешла у Санџак. У Првој пролетерској бригади била је заменик политичког комесара омладинске чете Трећег батаљона, затим комесар чете и члан батаљонског бироа. Године 1941. била је у Политодјелу IV крајишке бригаде, а 1944. члан Политодјела V крајишке и XXII дивизије. Крајем 1944. послата је за члана Партијског повереништва у Параћин, а била је и члан ОК СКОЈ-а у Светозареву. Маја 1945. изабрана је за члана ПК СКОЈ-а Србије. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. 265 �сахранио на својој њиви поред реке, а после завршеног рата њени посмртни остаци пренети су у Крагујевац. ски референт батаљона и санитетски референт бригаде. Године 1943. произведена је у чин заставника. Два пута је рањавана. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. • БУДИМКА ЋОРЋЕВИЋ-СТАМАТОВИЋ је рођена 1922. године у селу Дивостину код Крагујевца. По окупацији се укључила у рад за НОП и са групом омладинаца и омладинки прикупља оружје, одећу, обућу, санитетски материјал и друго. Маја 1941. године је постала члан СКОЈ-а. Била је курир између ОК СКОЈ-а за Крагујевац и одреда. После одласка одреда у Санџак, новембра 1941. радила је на терену гружанског среза. У лето 1943. године одлази у Први шумадијски одред, у коме остаје до јесени, када је са групом другова послата на политички рад на крагујевачки терен. Пошто је полиција убрзо ушла у траг овој групи Будимка се враћа у одред, где остаје до ослобођења Шумадије, а затим одлази у 2 1 . српску бригаду и учествује у борбама на Сремском фронту. Јануара 1945. године на тражење ОК КПЈ прешла је на политички рад у срез гружански и постала члан Среског комитета КПЈ, секретар Среског народноослободилачког одбора и секретар Среског одбора АФЖ-а. Носилац је Споменице 1941, и више одликовања. ДЕСА ЈАГОДИЋ-ХЕРЉЕВИЋ, текстилна радница, рођена је 5. фебруара 1920. године у Крагујевцу. Цела њена породица радила је од првих дана устанка за НОП. Полиција је запазила њен рад те је октобра 1941. морала да оде у Крагујевачки одред, у којем је била четна болничарка. Са одредом је прешла у Санџак и постала борац III чете Крагујевачког батаљона Прве пролетерске бригаде. Почетком 1942. оболела је од тифуса, и остављена са групом тифусара и рањеника у Власеници, а потом пребачена у болницу на Мајевици. После оздрављења одлази у Мајевичку бригаду и на политички рад на терен Јање, где је остала до ослобођења. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. • ЖИВАДИНКА ДИВАЦ, ученица, рођена 12. VII 1923. у радничкој породици у Крагујевцу, још у школи су укључила у напредни омладински покрет. Од првих дана устанка је активно учествовала у свим акцијама омладинске организације, између осталога у паљењу непријатељских новина и изложене карте Европе на којој су Немци обележавали своје успехе на Источном фронту. Као курир Крагујевачког партизанског одреда преносила је поверљиву пошту. Септембра 1941. била је међу првим девојкама у Крагујевачком одреду. Са одредом се пребацила у Санџак и постала борац III батаљона I пролетерске бригаде. Априла 1942. примљена је у Партију. Године 1943. прешла је у VII крајишку бригаду. У јесен исте године завршила је у Јајцу средњи партијски курс. Погинула је децембра 1944. године, упавши рањена у набујалу Лашву. Била је тада омладински руководилац бригаде. Један сељак је • МИЛЕНА ЈАГОДИЋ, ученица женске занатске школе, рођена 14. X 1924. године у Пакрацу. У Крагујевцу се укључила у напредни омладински покрет, а априла 1941. године примљена у СКОЈ. У Крагујевачки одред је ступила у лето 1941. године и са одредом прешла у Санџак. Била је борац I и II пролетерске бригаде и затим 31. српске бригаде. У току НОР била је заменик комесара чете, санитет- 266 РАЈКА-БЕЛА ЈОВАНОВИЋ-КОНСТАНТИНОВИЋ рођена је 1922. године у Малим Пчелицама у напредној сеоској породици, која је од првих дана устанка радила за НОП. Кућа њених родитеља била је пункт преко кога је одржавана веза са одредом. Ту су долазили курири из града и одреда и ту је било слагалиште прикупљеног материјала за одред. Када се сазнало за њихов рад, Рајка одлази са оцем и братом у Крагујевачки одред. У чети је била болничарка. У Босни постаје борац Прве пролетерске бригаде. У војсци је била на разним дужностима. Указом од 1. априла 1945. године произведена је у чин потпоручника. После ослобођења била је члан ОК КПЈ за Светозарево. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. �МАСОВНИ покољ У КРАГУЈЕВЦУ Октобра 1941. године Немци су извели на губилиште око 7.000 становника Крагујевца. Као повод за овај свирепи обрачун са голоруким становништвом послужиле су честе диверзије у Крагујевцу и околини, и погибија једне групе немачких војника на путу према Горњем Милановцу. Није случајно да је баш Крагујевац изабран да плати данак у крви фашистичким освајачима. Они су се на овај обрачун припремили много раније, јер су знали расположење Крагујевчана и осетили његов отпор. Само су чекали прилику да се освете за масовно и снажно учешће Крагујевчана у разним акцијама које је широко развијао Народни фронт, окупљајући не само јаку радничку класу, него и сељаштво, интелигенцију и омладину. Снага тога отпора нарочито је дошла до изражаја у демонстрацијама 26. марта 1941. против срамног потписивања Тројног пакта. Сутрадан, манифестацијама је поздрављено раскидање тог пакта и изражена спремност да се брани слобода и независност земље. Народ целе земље прихватио је пре и рат него да сагне главу и без борбе пусти окупатора у своју земљу. То се показало и априла 1941. године. Надирућој немачкој армији у овом делу Србије пружен је местимичан оружани отпор. Све је то био разлог да се окупатор обрачуна с народом овог краја. А када је Крагујевачки одред У јесен 1941. године почео све многобројније и опсежније акције, што је потврђивало да народ још није покорен, брзо је дошла свирепа освета. У овом крвавом послу окупатору су пружили пуну помоћ домаћи изајници. Кажњавање становника је започето у селима Грошници и Маршићу, а 20 октобра 1941. у Крагујевцу је извршена масовна рација мушког становништва од 16 до 80 година. У кућама, надлештвима, школама, са улица Немци су хапсили грађане, раднике, ученике и службенике и затварали их у топовске шупе са образложењем НАРОДНИ ХЕРОЈ НАДА НАУМОВИЋ, студент медицине из Крагујевца, рођена је 22. IV М22. године у занатлијској породици. Њен отац пекар школовао је од свога рада све четворо своје деце. Нада је у свим разредима основне школе и гимназије била одлична ученица. У напредни омладински покрет се укључила у VI разреду гимназије и тада постала члан СКОЈ-а. У VII разреду гимназије је дошла у сукоб са школским властима због тога што из убеђења није више хтела да чита молитву пре и после часова. Добијала је опомене и добила двојку из веронауке. Њен поступак се препричавао у граду, а наставнички савет је разматрао случај. Пошто је из свих осталих предмета имала одличне оцене, прогледали су јој кроз прсте. Године 1940. уписала се на Медицински факултет у Београду и одмах се укључила у рад напредног студентског покрета. Исте године је кандидована за члана КПЈ, а 1941. примљена у Партију. Као што је раније била савесна у учешу, тако је и сада ревносно извршавала сваки партијски задатак. Поред тога је била добар и несебичан друг и своја скромна средства, чак и своју собу, делила са другарицама које су имале мање од ње. Одмах после напада Немачке на Југославију Нада се, као и остали студенти комунисти, по задатку вратила на терен. Постала је секретар рејонског актива СКОЈ-а. Организовала је окупљање омладине у читалачким групама, учествовала у организовању курсева прве помоћи, од којих је један одржан у њеној кући. С формирањем партизанских одреда и организовањем Народноослободилачког фонда, Нада је извршавала и још многе друге задатке. Била је члан рејонског одбора НОФ-а, организовала је припремање хране за партизане и прикупљање санитетског матријала, новчане помоћи и одеће. Била је један од организатора омладинских акција у граду и сама је у њима учествовала. Преко једне другарице која је радила у полицији добављала је бланко пропуснице и личне карте и предавала их друговима. Била је и курир између Крагујевца и Београда. Двадесетог октобра, када су Немци и љотићевци вршили рацију по граду и водили грађане у затвор, Нада се нашла пред својом кућом. Видевши како љотићевци врбују једног младића из њеног суседства, није могла да се уздржи већ их је оштро напала, назвавши их издајицама и окупаторским слугама. Љотићевци су је потерали у затвор и сутрадан, 2 1 . октобра, стрељана је у првој групи грађана. На путу за стрелиште Нада је бодрила људе да достојанством и храброшћу пркосе Немцима и издајницима. Пред само стрељање скинула је наочаре и закачила их за своју легитимацију и бацила далеко од себе, затим узвикнула „Живела Комунистичка партија!“, „Живео Совјетски Савез!“ Због своје беспримерне храбрости у одсудном часу и достојанственог држања проглашена је за народног хероја 20. децембра 1951. године. НЕМЦИ И ЉОТИИЕВЦИ СПРОВОДЕ УХВАНЕНЕ ГРАВАНЕ КРАГУЈЕВЦА НА СТРЕЉАЊЕ �ЈЕДНА КОЛОНА ТОБРА 1941. УХАПШЕНИХ ГРАБАНА НА ПУТУ ЗА ГУБИЛИШТЕ, У КРАГУЈЕВЦУ 21. ОК- да је то због провере легитимација. Затворено је око 10.000 грађана. Уместо провере легитимација, почео је крвави обрачун наоружаних немачких војника и домаћих издајника са голоруким грађанима. У свитање 21. октобра 1941. године митраљески рафали су у непосредној близини топовских шупа покосили прве октобарске жртве. Само стотинак метара од прве бараке убијена је група радника. Ако је до тог момента и било неке наде међу ухапшенима да неће бити стрељани, она је сада покопана. И у тим последњим тренуцима нашли су у себи снаге да на својим радничким књижицама, легитимацијама и зидовима барака исписују последње поруке својој деци, породици, родбини, Партији, народноослободилачкој борби, Совјетском Савезу, Црвеној армији. Међу затвореним професорима и ђацима били су и директор Учитељске школе Милоје Павловић и заменик директора I гимназије Лазар Пантелић. И један и други су могли да се спасу, али су ту „милост” одбили и остали са својим ученицима да поделе њихову судбину. Када је Милоју Павловићу љотићевски старешина Марисав Петровић понудио спас, одговорио је издајнику: „Ако мој живот зависи од тебе, није ми потребан!” И Милоје Павловић и Лазар Пантелић су изведени на губилиште са још 12 професора и око 300 ученика. У групи ученика било је и једно одељење V разреда, одељење 15-годишњих дечака, који су још носили кратке панталоне. Сви су на стрелиште изведени заједно. Умирали су загрљени певајући: „Хеј Словени, јоште живи!” Млада тела су се повијала под ударцима рафала као зелено класје на ветру. ЈЕДНА ОД МНОГОБРОЈНИХ ГРУПА СТРЕЉАНИХ 21. ОКТОБРА 1941. После језивог масакра несрећне мајке, жене и сестре размилеле су се по разбојишту тражећи своје најмилије по земљи натопљеној крвљу. Призор је био страшан. Гомиле унакажених лешева лежале су на благим косама Крагујевца. Град је био пуст; било је готово немогуће срести мушкарца. Могле су се видети само жене у црнини, јер је трећина становништва стрељана и многе породице остале без својих хранитеља. У овом покољу изгубило је животе и 13 жена и дванаесторо деце, малих чистача ципела. Немци су са пруском педантношћу објавили масовни покољ, који почели 21. октобра у Крагујевцу: 268 в>, су за- �„под бр. 164 Вељковић Милица1), домаћићица, Крагујевац „ „ 186 Јовановић Милица домаћица, Крагујевац „ „ 361 Јовановић Живка, радница, Крагујевац „ „ 454 Наумовић Надежда, студент, Крагујевац, рођ. 22. IV 1922. „ 605 Чивовић Верка, радница, рођ. 10. III 1915. у Блазнави „ „ 679 Ђорђевић Јелица, домаћица, рођ. 1914, у В. Градишту ,, „ 783 Коробчански, домаћица, рођ. 1889. „ „ 893 Маслаћ Надежда, слушкиња, рођ. 10. VIII 24. у Ракинцу „ „ 892 Маслаћ Даница, слушкиња, 5. VIII 1928. у Н. Саду „ „ 1016 Милојевић Живка, радница, рођ. 20. VIII у Маршићу „ „ 1068 Миловановић Мими, учитељица, Крагујевац „ „ 1523 Стојковић Милица ., „ 1678 Тошић Јулка, домаћица, Крагујевац.“ ДЕЦЛ И ЖЕНЛ СЕЛИМИРЛ МИХЛИЛОВИБА, РАДНИКА СТРЕЛјЛНОГ 21. ОКТОБРА У КРАГУ ЈЕВЦУ „Очевици о страгином злочину СПОМЕНИК НА ЈЕДНОЈ ХУМЦИ СТРЕЉАНИХ РОДОЉУБА У ЕГДОГЛИЈСКОМ ПОТОКУ, У ШУ МАРИЦАМА НА КОМЕ СУ УКЛЕСАНЕ РЕЧИ: ХИТЛЕРОВЦИ И НЕДИЋЕВЦИ ПОУБИЈАЛИ 5000 ЉУДИ И ЖЕНА У КРАГУЈЕВЦУ2) ОВДЕ НА ОБАЛИ ПОТОКА ПРЕД САМО СТРЕЉЛЊЕ ЗАЧУО СЕ ПРКОСАН ГЛАС „УБИЈАЈТЕ НАС ЗЛИКОВЦИ, АЛИ НАС НЕ МОЖЕГЕ НИКАД УНИШТИТИ”. Положај, 10 новембра Услед великих сметњи — блокаде Крагујевца — тек сад шаљемо опис страховитог покоља у граду. Овај извештај је написан на основу исказа људи који су били изведени на губилиште, али су успели да побегну; писан је на основу саслушања људи и жена који су после покоља умакли из града и догили до наших положаја. Уочи покоља на неколико дана Немци су вргиили претресе појединих градских квартова, али никакву акцију нису предузимали све док нису догили недићевци. Та руља је допутовала преко Лапова. Није их било више од три стотине. Предводио их је један подофицир, кога је Недић произвео на брзу руку у чин официра. Недићевци су уз велику буку ушли у град, населили се у касарни и отпочели „упис добровољаца“. У дворишту је стално врио казан вруће ракије. Одзив народа у „српску оружану силу“ био је никакав. Командант недићеваца позвао је српске начелнике и наредио им да упуте наређење свим представницима општина да народ заравна путеве и поправи мостове. Већ сутрадан недићевци су кренули пут села Грогинице, које се налази одмах код Крагујевца, на два километра. Успут ’) Домаћица Милица Вељковић стрељана је забуном уместо Милице Панић-Вељковић, адвокатског приправника, члана КПЈ. г) ,,Борба“, бр. 14, 15. XI 1941. — У масовном покољу у Крагујевцу стрељано је око 7000 људи. — Прим. ред. ПОРОДИЦА РАДНИКА 5. ОДЕЉЕЊА ВТЗ БОРИСАВА РАТИНЦА, СТРЕЉАНОГ 21. ОКТОБРА 1941. У СППСКУ СГРЕЉАНИХ ЈЕ ПОД РЕДНИМ БРО ЈЕМ 360. 269 �НА КОМАДИБУ ПАИИРА, НА ЛЕГИТИМАЦИЈА МА, НА КУТИЈИ ОД ЦИГЛРЕТА, ЉУДИ ОСУБЕ НИ НА СМРТ СЛАЛИ СУ ПОСЛЕДЊЕ ПОРУКЕ СВОЈИМ НАЈБЛИЖИМА ПОРУКА ЖИВОМИРА ЛАЗОВИКА, ВТЗ, СТРЕЉАНОГ 21. ОКТОБРА 1941. РАДНИКА ПОСЛЕДЊЕ МИСЛИ ДОБРИВОЈА МИЛОШЕВИКА, БРАВАРА ВТЗ, СТРЕЉАНОГ 21. ОКТОБРА 1941. ПОСЛЕДЊП ПОЗДРАВ ЛАЗАРА ПАНТЕЛИКА, ЗАМЕНИКА ДИРЕКТОРА КРАГУЈЕВАЧКЕ ГИМНАЗИЈЕ — СУПРУЗИ И ДЕЦИ ПОРУКА ПРЕД СТРЕЉАЊЕ САВЕ СТЕФАНОВИКА, ПУШКАРА БТЗ У КРАГУЈЕВЦУ �су певали песме и викали: „Живео краљ!“. Сваког одраслог мушкарца кога су видели одвели су недалеко од цркве у којој је свештеник секао колач. Затим су извели свештеника с јеванђељем, свечаре с колачима и отворили ватру из митраљеза. На тај начин су поубијали 118 лица. Кад су наишли партизани, побегли су у правцу Крагујевца. У току тога дана вршили су стрељања и у правцу Лапова. Ту је пало преко 200 жртава. Сам покољ у Крагујевцу почео је хапшењем свих мушкараца између 16 и 60 година, сем Немаца, недићеваца, љотићеваца, који су вршили хапшења. Међу ухапшенима се налазио начелник Среза гружанског и начелник Среза крагујевачког, као и стражари и чиновници начелства. На тај начин је лигиено слободе око 10.000 људи. Ухапшено је нешто жена и девојака1), за које су постојале доставе да су радиле против окупатора. Сав је тај народ одвођен у логор опкољен бодљикавом жицом. Ту су их чували Немци и недићевци. Стрељање је вргиено по групама од по 50 до 60 људи на пет места у граду. Немци и недићевн,и заједнички су изводили људе до губилишта, ту су им наређивали да клекну, а затим би их косили митраљезом. У тој гужви успело је да побегне неколико људи, од којих је већи број рањен. Многи од њих су издахнули у суседним селима —- у Дреновцу, Дивостину, Барама. У тој огромној маси од 10.000 људи чланови Комунистичке партије су се држали херојски. Они су храбрили народ, дизали му дух. Пред устима митраљезо. друг Тоза Драговић, металац, одржао је говор: — Напијте се српске крви, фашистички пси, али ће вас Црвена Армија и наши партизани скоро уништити! Говор је завршио речима: — Живела слободна Србија, живели партизани, живела Комунистичка партија, живео Совјетски Савез, живео друг Стаљин! С тим поклицима на уснама гинуле су стотине радника. Друг Тоза је пао изрешетан зрнима с осмехом на лицу. Душан Бокан, металац, истрчао је из реда на губилиште и отпочео да говори: — Убијајте, погани фашисти, али Србија ће ипак бити слободна! Кигиа куршума почела је да га засипа, али он није падао. Говорио је све жешће. Убице су притрчале и недићевци су почели камама да га секу. Он је успео песницом да удари целате. Последњи му је узвик био: —■ Живела Комунистичка инте рнационала! Један занатлија пао је с ускликом: —- Живела слободна Шумадија! Студенткиња Нада Наумовић, члан Комунистичке партије, тешко рањена, придигла се и узвикиула: — Живео Совјетски Савез! ‘) Стрељано је 13 жена. — Прим. ред. Један недићевац је пришао и дотукао је револвером. Херојски је погинуло 50 омладинаца1) —■ гимназиста заједно са својим професорима. Они су загрљени изашли на губилиште певајући: — Хеј Словени! Један Недићев официр изашао је пред њих и рекао им: — Хоћете ли у нашу војску? Омладинци су заједно с професором још јаче запевали: — Хеј Словени, јоште живи! — Паљба! — дрекнула је избезумљена звер. Педесет телеса зачас се окупало у крви! Један чиновник је пред стрељање узвикнуо: — Живела Србија! Осветите нас! Покољ је трајао више дана. У логору се налази велики број грађана. Немци V, недићевци позивају њихове породице и обећавају им да ће пустити ухапшенике ако породица доведе 50 комуниста. Другарице које су се пробиле из Крагујевца веле да је то мртав град. Нигде се не може видети ни једно мушко лице сем Немаца, али нема довољно и,рног платна да све ојађене мајке, сестре и жене завију своју тугу. Недићевци и Немци нокушавали су да униште Крагујевачки партизански одред, али су их партизани разбили. Партизани су освојили тунел на Вучковици и одбили јак напад 40 четника на школу у Книћу, где се налазио један наш одред од 30 људи са 7 пушака. Наши су били потпуно опкољени. Команду у своје руке узео је политички комесар Првог батаљона друг К. (Душан Кораћ) млади металски радник. Он је мирно наредио: — Запевајмо „Пролетери, на барикаде!“ Бомбе спреми! И уз ту борбену песму другови са седам пушака и бомбама пробили су фашистички обруч. У томе им је помогао и један сељак — партизан, који је лежао болестан код куће. И он је зграбио пушку и ударио сам на недићевце с леђа. У одреду је расположење силно. Сваки партизан се заклео да неће мировати док крв не падне за крв, док и последњи Немац на тлу Србије не буде истребљен, док и последњи издајнички пас не буде смрвљен. Јер народу је нанесена дубока рана. Ова зверства, овај нечувени злочин —може се наплатити само потпуним уништењем зверова који су тако мирно поклали пет хиљада Срба и Српкиња у нашем Крагујевцу! Срби, устајмо сви као један, да вратимо крв за крв! Крајем новембра 1941. године Крагујевачки одред је под сталном борбом с Немцима, недићевцима и чет*) Стрељано је око 300 ученика I и II гимназије и Учитељске школе, и са шима неколико професора и заменик директора I гимназије Лаза Пантелић, и директор Учитељске школе Милоје Павловић. — Прим. ред. 271 ницима прешао са 350 бораца у Санџак и ушао у састав Прве пролетерске бригаде. Међу тим борцима биле СУ другарице: Ружица Бојовић, погинула на Пјеновцу 21. I 1942. године), Живадинка Дивац (погинула децембра 1944), Босиљка Вукановић-Чарна, Анка-Беба Ћирић, Ната Хаџић, Деса, Марија и Милена Јагодић, Нада Јовановић, Мирјана Ковановић (погинула 1943. у Дринићима), Олга Миливојевић (погинула 2. јуна 1942. У Добром Долу на Дурмитору), Ната Радуловић, Анђа Стефановић, РајкаБела Јовановић-Константиновић и ЈБубица Ђорђевић. Раду Шубакић, враћену на партијски рад у Србију, убили су четници 17. II 1942. године у Вујновачи (Ваљево). После масовног стрељања у Крагујевцу и одласка Крагујевачког одреда, љотићевци су узели власт у своје руке и завели страховит терор. Школа, у којој је био њихов штаб, била је пуна затвореника. Гомила жена чекала је пред зградом да нешто сазна о трагичној судбини својих најмилијих. ЈБотићевци су сваке ноћи доводили у канцеларију председника општине младе девојке, нарочито ученице, под оптужбом да су партизански курири. Дуго су их саслушавали и понижавали, тражећи тобож партизанску пошту, а затим их страховито тукли. Већина партизанки и теренских радника које нису са одредом прешле у Санџак похватане су од љотићевских, недићевских или четничких одреда, дотеране у Крагујевац у затвор и подвргнуте саслушавањима и мучењу. На путу за Санџак ухваћене су: Милица Панић-Вељковић, Милунка Ђурић, Наталија Недељковић-Нана, Ангелина-Анга Недељковић-Милосављевић, Радмила и Смиља Јањић, Драга Ратинац, Зора Радуловић, Владислава-Владица Чубрило, Милица Милојковић, Наталија Димитријевић, Обренија Бечановић (обе отеране на Бањицу), Милица Урошевић (отерана у Смедеревску Паланку), Рада Јовановић, Радунка Милановић и Јелица Рајковић из Кормана, Славка Тошић, Емилија Јанковић и Дринка Милекић. И поред тога што је партијска организација Крагујевца била десеткована и упркос љотићевском терору који је крајем 1941. године и почетком 1942. беснео, преостали партијски радници су наставили политички рад. Међу њима су биле: Божана Прпић, секретар једне партијске организације, Зора Радуловић и Владица Чубрило (после изласка из затвора), Јо- �т МЕМОШАМ1) После девет месеци наше народно-ослободилачке борбе, партизански Санитет бележи низ својих жртава. Зверство окупатора и његових слугу четника иије се зауставило ни пред оним људима који обављауу најплеменитије дужности — помоћ болесном и рањеном човеку. Указујемо целом санитетском особљу широм наших партизанских и добровољачких редова на ове жртве с тим да нам њихово јунаштво и пожртвовање буде као пример над којим ћемо се крепити и очвршћавати. Друг доктор Момчило Катанић, лекар Чачанског одреда, ухваћен од Немаца и стрељан августа 1941. г. Друг доктор Бер, лекар Чачанског одреда, у борбама око Краљева истрчао, против воље своје команде, у прве борбене редове пред немачке тенкове и јуначки погинуо. Друг доктор Леви, после евакуације Ужица, ухваћен од четника, предан Немцима и стрељан са својом другарицом.2) Другарица доктор Натагиа3) погинула у четничкој заседи. Друг доктор Питовић Димитрије, активан сан. капетан југосл. војске, један од оних ретких официра који нису пошли путем нете колоне, определио се за народну борбу против окупатора, остао одличан радник, одан друг и борац све до своје смрти. Погинуо 16. II 1942. на Дивчибарама. Другарица доктор Ружица Рип, заробљена од Талијана и четника пред Колашином и стрељана 20. марта 1942. г. Друг доктор Мујбегић, заробљен и убијен од четника на Мајевици фебруара 1942. Другарица Јулија Ћатић, болничарка Шумадијског батаљона I пролетерскс Н.О. Ударне бригаде. Јунакиња која је стекла поштовање и другарску љубав свих бораца који су је познавали. Девојка од 16 година у борби са Талијанима пред Рудом прва јуриша на патролу од 7 Талијана, виче „ура” V . пева „Аванти пополо”. Прва стиже до Талијана и виче: „Руке увис!” Седам непријатељских војника се предало. Погинула је на Пјеновцу 21. јануара 1942. године. Другарица Бојовић Ружица, болничарка Шумадијског батаљона I пролетерске Н.О. Ударне бригаде. Вредна болничарка и добра другарица, погинула на Пјеновцу 21. јануара 1942. г. Даљних података о погинулим болничаркама за сада немамо. Али је тај број сигурно велики. Тако, на пример, само у болници у Мионици четници Драже Михаиловића побили су 17 наших болничарки. НЕКА ЈЕ СЛАВА НАШИМ ПАЛИМ БОРЦИМА! ЈУЛИЈАНА-ЈУЦА ЋАХИЋ-ХЕНКИЋ, ученица гимназије, рођена је 25. XII 1924. године у Маслошеву. У гимназији у Крагујевцу укључила се у напредни покрет и примљена је у СКОЈ. За НОП ради од првих дана устанка. Крајем октобра 1941. године одлази у I шумадијски одред и учествује у акцијама и борбама које је одред водио. Са одредом одлази у Санџак и Босну. При формирању I пролетерске бригаде она је болничарка II чете V шумадијског батаљона. Истакла се у борби са Италијанима код Руда, прва је јуришала и сама заробила 7 Италијана. У борби с Немцима на Пјеновцу, 21. јануара 1942. године, Јуца је трчала одједног до другог рањеног друга, извлачила их и указивала помоћ у најжешћој паљби. Вршећи неустрашиво своју дужност пала је тешко рањена. Другови су је извукли и превили, али је она у свитање дана подлегла ранама. РУЖИЦА БОЈОВИЋ, радница, рођена је 24. II 1918. године у сиромашној радничкој породици у Крагујевцу. Још врло млада морала је својим радом да помогне породици, па је ступила у радионицу за израду дугмади. Ту се укључила у раднички покрет, била активна у „Абрашевићу“ и више пута хапшена. Под окупацијом радила за НОП и већ августа 1941. године међу првим ступила у Крагујевачки одред, где је била четна болничарка. У октобру је примљена у СКОЈ. Са одредом је прешла у Самџак и Босну и приликом формирања Прве пролетерске бригаде постала болничарка II чете V шумадијског батаљона. Храбро је погинула са још 60 бораца свога батаљона 21. I 1942. године у борби на Пјеновцу. ') ИРПС, бр. 2033, „Партизански санитет”, бр. 1, 1У-У-1943. Марија Бобић-Леви, медицинска сестра. Наташа Шимченко, лекар Космајског одреда, погинула јануара 1942. при повратку одреда на свој терен. 2) 3) 272 ОЛГА МИЛИВОЈЕВИЋ рођена је 1924. године у Гружи код Крагујевца. 1941. године, на почетку рата, била је ученица и члан СКОЈ-а. Са многим другим напредним омладинкама ступила је у Крагујевачки одред и крајем године са њим прешла у Санџак а затим у Босну, где је постала борац II пролетерске бригаде и већ 2. јуна 1942. погинула у Добром Долу на Дурмитору. Заједно са њом погинуо је и њен отац. �ванг.а Јагодић-Невајдић, Милица Срећковић, Јованка Лилић, Стана Чанак, Олга Станојловић, Вера Милутиновић, Нада Бушетић и Дринка Милекић. Састанци партијске и скојевске организације одржавани су у кућама Божане Прпић, Вере Милутиновић, Милице Никетић, Наталије Обрадовић, Десанке Марковић и још извесног броја жена, симпатизера. Рад је настављен и у селима крагујевачког среза: Чумићу, Светлићу, Дивостину, Десимировцу, Корићанима и у још неким селима. У Чумићу је још 1941. године организатор рада за НОП била учитељица Рада Вујачић, а активношћу су се истицале: Даница Секулић, Живка Карић, Лена Стевановић (њена је кућа била пункт и сигурно скровиште политичким радницима у најтежем времену), Кица Тошић, Драга Рајичић, Миленија Костић, Даница Максимовић (у чијој је кући било склониште за партијске раднике) и Надежда Гачић (која је као курир одржавала везу између Крагујевца и лепеничког среза). Све су оне у своме раду добијале подршку и помоћ и других жена у селу, тако да су жене Чумића за све време рата радиле за НОП. У пролеће 1942. године Касија Рајичић је успоставила везу између партијске организације Крагујевца и ОК КПЈ, који се тада налазио на терену аранђеловачког среза. Она је у Крагујевац доносила пропагандни материјал и новчану помоћ партизанским породицама, а одатле је односила материјал за одред. После успостављања ове везе, у Крагујевцу је формиран МК КПЈ у који су од жена ушле Божана Прпић и Јованка Лилић. МК је још организованије наставио рад. Тада се у рад за НОП, упркос непријатељском терору и отежаним приликама, укључио већи број симпатизера, који су не само радо давали него и од других прикупљали помоћ у храни, одећи, обући, новцу и другом материјалу за обновљени I шумадијски одред. У Крагујевцу су радиле и омладиске групе које су имале задатак да окупљају омладину, да с њом раде политички и да је ангажују у прикупљању прилога за одред и за партизанске породице. У једној таквој омладинској групи биле су Георгина Јовановић, Драга Николић и ЈБубица Шумоња. Полиција је у више наврата хапсила неке њој сумњиве људе, активисте НОП, али то није утицало на рад. Успостављена веза са ОК КПЈ је одр- НАТАЛИЈА-НАТА РАДУЛОВИЋ, матурант, рођена -је 18. III 1921. године у ВршЦУ, где јој је отац тада био са службом. У напредни средњошколски покрет укључила се 1939. године у VI разреду гимназије у Крагујевцу и тада постала члан СКОЈ-а. По окупацији Југославије постала је члан једне ударне десетине. Цела њена породица радила је за НОП. прихватала и скривала илегалце, сестра и брат су јој погинули у НОР-у. Септембра 1941. Ната одлази у I чету Крагујевачког одреда, са њим прелази у Санџак и до краја рата је борац III крагујевачког батаљона I пролетерске бригаде. Била је политички делегат вода, руководилац батаљонског СКОЈ-а и члан батаљонског партијског бироа. У КПЈ је примљена фебруара 1942. године. Јануара 1944. године упућена је на партијски курс у Дрвар. По завршетку курса послата је за члана СК КПЈ среза невесињског, затим постаје члан ОК КПЈ за округ требињски. Децембра 1944. постала је секретар СК КПЈ за ресавски, а затим члан ОК КПЈ округа јагодинског, на којој је дужности до 1946. године. У току рата је рањавана два пута. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. МИЛИЦА ПАНИЋ-ВЕЉКОВИЋ, адвокатски приправник из Крагујевца, рођена је 1910. године. Школовала се под врло тешким условима јер је остала рано без оца. Као студенткиња издржавала је мајку и себе од кондиција која је давала богаташкој деци. На Универзитету се укључила у напредни студентски покрет и 1931. постала члан СКОЈ-а. После завршених студија, као адвокатски приправник у Крагујевцу, учествовала је у свим акцијама које је покретала Партија. Године 1936. била је члан иницијативног одбора за стварање Женског покрета у Крагујевцу. Пре рата је више пута хапшена. Пошто је била позната полицији, то је по нападу Немачке на СССР ухапшена. Пуштена је после месец дана и одмах наставила рад за НОП, коме се потпуно предала. После масовног стрељања у Крагујевцу, Милица је ступила у Крагујевачки партизански одред и с њим пошла у Санџак, али се по задатку вратила у Крагујевац. Недићевци су је ухватили на Дивостинском друму и спровели у Крагујевац. Изведена је пред преки суд и стрељана као партизанка почетком 1942. године. • НАДЕЖДА ЈОВАНОВИЋ-БАКИЋ, студент технике, рођена је 1922. у Крагујевцу. На универзитету у Београду учествује у напредном студентском покрету. 1941. године се враћа у Крагујевац, где као члан СКОЈ-а активно учествује у устанку. Члан КПЈ постала је 1941. године. Септембра 1941. ступа у Крагујевачки одред, са њим прелази у Санџак и Босну и постаје борац I пролетерске бригаде. У војсци је била на разним политичким дужностима. 1943. била је заменик политичког комесара III батаљона I војвођанске бригаде. Септембра 1944. године повучена је из Армије на политички рад и одмах по ослобођењу Крагујевца била је секретар Месног комитета КПЈ и члан Окружног комитета КПЈ. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. 273 МИРЈАНА КОВАНОВИЋ, кројачка радница, рођена 24. I 1923. године у Крагујевцу, у 16 години се запослила у једној радионици рубља за надницу од 7 динара. Одмах се укључила у синдикални покрет и узела видног учешћа у „Абрашевићу“. Била је један од најактивнијих чланова у подружници шиварских радника. Године 1940. постала је члан СКОЈ-а. Као скојевка била је ангажована у раду за Црвену помоћ •— носила је храну у затвор ухапшеним друговима и одржавала везу између другова у затвору и партијског руководства. Рад је наставила и под окупацијом. После масовног стрељања у Крагујевцу, октобра 1941. године, ступила је у Крагујевачки одред и с њим одлази у Босну и постаје борац III крагујевачког батаљона I пролетерске бригаде. Априла 1943. примљена је у КПЈ. Погинула је исте године у босанском селу Дринићима. �жавана, а пункт за везу се од почетка 1943. године налазио у Пољопривредној школи, у стану шумарског инжењера, члана КПЈ, Драгомира Грујића и његове жене Мирославе. Током године они су обоје отишли у Лесковац, а везу са ОК су преузели Миливоје и Вера Милутиновић. Рађено 30. децембра 1941. године у Одељењу специјалне полиције УГБ ЗАПИСНИК1) о саслушању НЕДЕЉКОВИЋ НАТАЈ1ИЈЕ, домаћице из Грошнице среза гружанског ЗОВЕМ Ј1ИЈА, ђена СЕ по сам 1880. за и од мајке оца Радоја удата, Српкиња ро- Ранкови- мајка сам, сам вере право- полицијски неосуђивана, жњавана, НАТА- домаћица, у Грошници, сре- Милеве, деце, славне, сам године гружанског ћа троје НЕДЕЉКОВИЋ занимању нека- неписмена, на постављена питања дајем следећи одговор: Ја је ми В. имам троје Радисав, се зове Т. деце. студент Владислав Завода а Најстарији права, и био је ми треће ми млађи је дете син радник ћерка Ангелина, студенткиња медицине. Радисав нуо у се „партизана”. у код јуна од је син стране крагујевачке је с ћер- одговарала због кому- на време времена међу села Моја раније полиције акције, отишао паљења Немаца. је одмет- командант ми после која одлазила месеца постао Млађи Ангелина, нистичке је и ,,партизане” Грошнице ка још шуму ,,партизане”. Шта је она тамо радила, мени је непознато. . . Пре 20 дана између она Дулена се и породила Аџиних на путу ливада, где је био штаб „партизана”. И ја сам више пута одлазила до села Дулена, деци а и где сам неким носила другим веш својој ,,партизанима” којима сам веш прала. Није рила истина ,,да сам ја зане”. сам да је Исказ ми све је ја партизанска врбовала То сам у селу гово- мајка”, нити младиће што имам прочитан и за да за „парти- изјавим. свој при- знајем. Отисак палца Наталија Недељковић потп. Бран. Глигоријевић, с. р. Саслушао и оверавају, По наредби шефа одељења Спец. пол. шеф Одсека IV, Бећаревић, с. р. Записничар, Бран. Глигоријевић, с. р. НАТАЛИЈА НЕДЕЉКОВИЋ-НАНА рођена 1880. године у Грошници, уз своју децу се укључила у напредни раднички покрет и драговољно се примила курира партијске технике, која је била смештена у њеној поточари. Зими је под џаковима брашна преносила на саоницама одштампани материјал у Крагујевац, лети га у корпама с воћем и поврћем носила на пијацу. Била је врло хладнокрвна и сналажљива тако да је њен рад дуго остао незапажен. У пролеће 1940. године полиција је извршила претрес куће. Нана је успела да благовремено све склони, сем једне Лењинове фотографије, која је остала на зиду, и то је било све што је полиција нашла. За проверену оданост Партији и држање пред непријатељем, Нана је тада примљена у Партију. У време устанка 1941. године Нана је наставила курирски посао, само што је осим пропагандног материјала преносила и оружје. Покретала је у акцију жене у селу за прикупљање разноврсног материјала за потребе одреда. Кувала је храну за борце и носила у одред, прала је рубље и крпила одећу партизана. У јесен 1941. године Нана је са одредском болницом пошла на Златибор, заједно са својом ћерком Ангелином-Ангом Милосављевић и унуком, малом Наталијом-Тањом. Почетком децембра вратиле су се у Грошницу, где су их четници ухватили и отерали у специјалну полицију па у логор на Бањици. Стрељана је 5. марта 1942. године, а Анга 25. маја 1943. године. ‘) РСУПС, ДОС. IV. 274 У пролеће 1943. године полицији је пошло за руком да ухапси више чланова Партије и активиста НОП. Међу првима је, 9. априла 1943, ухапшена Божана Прпић. У полицији је тако претучена да је пренета у болницу и од задобијених повреда умрла 3. јуна исте године. После неколико дана су ухапшене: Стана Чанак, Славка Лазаревић, матурант, Оливера Ђорић, студент медицине, Милева Јанковић, ученица, Даринка Живковић и Косана Левовник, домаћице (све су половином јуна 1943. отеране на принудни рад у Немачку), Зорка и Милева Симић, кројачке раднице, Божана Андрејевић, матурант и Милица Никетић, домаћица, а почетком маја Наталија Обрадовић, Десанка Марковић и Олга Јовановић, домаћице, које су почетком лета пуштене, пошто њихове кривице нису могле бити доказане. Исте године су ухапшене и отеране у логор на Бањици: Деса Барјактаревић, Драга, Мина и Нада Петровић, Радојка Виторовић, све из Крагујевца; затим, ЈБубица-Селка Димитријевић из Белошевца и Манда Барух из Љуљака, која је у логору стрељана као Јеврејка. Остале другарице изишле су из логора тек када је расформиран, 3. октобра 1944. године. И поред овог хапшења рад је настављен мада у смањеном обиму. Веза са ОК је одржавана све до новембра 1943. године, када је полиција открила рад већег броја чланова Партије и активиста и све их похапсила. Највећи број ухапшених је стрељан у логору на Бањици, међу њима: Јованка Јагодић-Невајдић, Милијана Прокић, Радојка Симић и Вера Милутиновић. Све су оне стрељане у последњој групи жена 11. септембра 1944. године. Добар број жена активиста и сарадника из крагујевачког среза је страдао од четничког терора, који је нарочито беснео 1943. и 1944. године. Током 1943. године заклане су: Селена Маринковић из Љуљака, Злата Андровић из Десимировца, Даница Секулић и њена мајка Живка Карић, из Чумића, Даринка Вукићевић, Борика и Живана Ђорђевић, све три из Светлића, скојевка Милица Вујадино- �вић из Дивостина и Милева Рајчевић, учитељица у Корићанима. Авхуста 1944. године четници су одвели из Чумића у Пајазитово већу групу мушкараца и жена, све их батинали као сараднике партизана, а затим заклали: Лену Стевановић и скојевку Љубицу Тошић, заједно са њеним братом. Њихова мајка Кица је умрла од четничких батина, такође су од батина умрле и Драга Рајичић и Миленија Костић, чије су мужеве тада стрељали. У истом селу су 8. септембра 1944. године заклали Олгу Станојловић, студента права из Крагујевца. Неисцрпна су страдања која је народ овога краја поднео у току рата и сигурно је непотпуна листа оних који су дали своје животе у борби за слободу своје земље. Последњи продор полиције у партијску организацију Крагујевца и страховити четнички терор који је владао по селима Шумадије до самог ослобођења, онемогућили су организовани рад за НОП. Али ускоро, са ослобођењем овог краја, рад се широко обновио и међу женама и одмах је отпочело формирање одбора АФЖ. ПРЕТСТОЈНИШТВО ГРАДСКЕ ПОЛИЦИЈЕ1) Пов. бр. 82 5 фебруара 1942 годнне Крагујевац УПРАВИ ГРАДА БЕОГРАДА Одељење специјалне полиције БЕОГРАД У вези Вашег акта II. бр. 4433 од 1 јануара 1942 год. Претстојништву градске полиције у Крагујевцу част је доставити б лиже податке за лица и то: ДУШАН ДУГАЛИЋ, бивши писар ВТЗ, рођен је 1910 год. у селу Драгољу, среза драгачевског, од оца Светислава и мајке Даринке; ДРАГОСЛАВ СИМИЋ, акт. пешад. потпоручник, рођен је 1915 године у Крагујевцу од оца Младена и лајке Јелене; КАЗИМИР ВЕЉКОВИЋ, грађевинар, рођен је 1909 године у Крагујевцу од оца Василија и мајке Милице; МИЛИЦА ВЕЉКОВИЋ, рођ. ПАНИЋ, адвок. приправник, рођена је 1909 године у Крагујевцу од оца Јована и мајке Јелисавете. Именована је стрељана 4 јануара 1942 године од стране IX одреда српске оружане силе. НАДЕЖДА ЈОВАНОВИЋ, ст. технике, рођена је 1922 године у Крагујевцу од оца Александра и мајке Косаре; НАТАЛИЈА ХАЏИЋ, студенткиња, рођена је 1912. године у Малим Крчмарима, од оца Јеротија и мајке Милене; БРАНКО СТАНОЈЛОВИЋ, свр. матурант, рођен је 1921 године у Крагујевцу од оца Саве и мајке Цаје; РАДИСАВ ЛАЗАРЕВИЋ, студ. права, рођен је 1913 године у селуРадмиловићу, среза гружанског, од оца Лазара и мајке Милојке; РАДМИЛА ЈАЊИЋ, бив. писар ВТЗ, рођена је 1921. године у Гружи, среза гружанског, од оца и мајке Милице; РАДМИЛА ШУБАКИЋ, студенткиња, рођена је 1918 године у селу Липници, среза гружанског, од оца Живадина и мајке Ружице; ВОЈИСЛАВ - ВОЈА РАДИЋ, бив. бравар ВТЗ, рођен је 1902 године у селу Доње Коњувце, среза јабланичког. ДУШАН КОРАЋ, калфа стругар, рођен је 1920 године у Беранима, од оца Радомира и мајке Анђе; ЉУБОМИР МАРИЋ, звани „ЉУБЕЗ”, коцкар, рођен јс 1902 године У Крагујеви,у од оца Вићентија и мајке Милунке; ЗОРАН ВАСИЋ, учитељ пољопривреде, рођен је 1921 године у Крагујевиу, од оца Видоја и мајке Вере; УГЉЕША КАРАКЈ1АЈИЋ, бив. бравар ВТЗ, рођен је 1915 године у селу Добрачи, среза гружанског, од оца Љубомира и мајке Борике; МАРКО ЗАГОРАЦ, бив. бравар ВТЗ, рођен је 1918 године у селу Врлики, од оца Константина и мајке Руже; именовани је ухваћен и налази се у затвору код ове власти и по окончаној истрази спровешће се томе одељењу. ') РСУПС, Дос. IV, бр. 49/4. ВОДЕИИЦА НАТАЛИЈЕ И ПЕТРА НЕДЕЉКОV ГРОШИИЦИ, У КОЈОЈ ЈЕ ПРЕ РАТА ВРЕМЕ устанка била смештена техНИКА ОКРУЖНОГ КОМИТЕТА кпј. ова техК0ЈА 1Е ПРЕНЕТА ИЗ КРАГУЈЕВЦА У [™!™ицу, СЛУЖИЛА ЈЕ И ЗА ПОТРЕБЕ ЦЕНТРЛЛНОГ КОМИТЕТА. ПОРЕД ЧЛАНОВА ОК КПЈ У Н.ОЈ СУ РАДИЛИ И ТЕХНИЧАРИ ЦК КПЈ ИПК КПЈ ЗА СРБИЈУ. У ТЕХНИЦИ СУ ШТАМПАНИ И УМНОЖАВАНИ ПОЗИВИ ЗА УСТАНАК ЦЕНТРАЛНОГ И ПОКРАЈИНСКОГ КОМИТЕТА, !К?.ГЛАСИ’ ЛЕЦИ И БИЛТЕНИ ОКРУЖНОГ КОМИТЕТА. КУРИР ТЕХНИКЕ, СВЕ ДО ОДЛАСКА У ОДРЕД, БИЛА ЈЕ НАТАЛИЈА НЕДЕЉКОоИБ-НАНА 275 �ЧЕТНИЧКИ ОДРЕД ВОЈВОДЕ1) БЕОГРАДСКОГ ЗА КРАЉА И ОТАЏБИНУ Бр. 49 17 децембра 1941 год. Положај СПЕЦИЈАЛНОЈ ПОЛИЦИЈИ УПРАВЕ ГРАДА ВЕОГРАДА (Комунистичко одељење) При чишћењу терена Среза гружанског од комуниста похватану су долс наведени комунисти, активни чланови, а који су били у шуми у ксмунистима око два месеца. Вођеном истрагом над похватанима, као и пропитивањем мештана, утврђено је да су то били главни сарадници команданта комунистичке банде званог „РАЈА” —• Раје Недељковића, из села Грошнице среза гружанског. Похватани комунисти после растурања њихових банди крили су се У намери да дочекају пролеће, па да опет наставе злочиначка дела и покољ српског народа. Преки суд овог четничког одреда, на основу вођене истраге и исказа сведока ГРАЂАНА као и на основу делимичних признања окривљених — похватаних комуниста донео је пресуду и осудио горе наведене комунисте на СМРТ. Жеља мештана — грађана села Грошнице среза гружанског, да се похватани комунисти не враћају својим кућама јер ће их они сами побити пошто су кривци за страдање — стрељање 287 мушких глава из села Грошнице. Кривице похватаних комуниста су следеће: АНГЕЛИНА НЕДЕЉКОВИЋ, родом из села Грогинице, срез гружански, стара 24 године, студенткиња медииине 11 године, удата за шнајдера, по њеном исказу: Заједно са мужем шнајдером отишла у партизане негде око Аранђеловца, а потом прешла у одред код свога рођеног брата Раје Недељковића, носила је немачку пушку „МАШИНГЕВЕР”, ишла је по одредима и говорила „Борите се, доћи ће слобода, у Русији је бољи живот него у Србији, за КРАЉА се плаћа и он није за народ, јер га ми плаћамо, нама је добар онај кога ми не плаћамо”. У селу Грошниг1,и говорила је јавно „ЈА САМ КОМУНИСТ ГРОШНИЦЕ”. Сама је изјавила на саслушању које је потписала следеће: „Партизански рад и организација свиђа ми се, јер сам Српкиња”. Породила се у шуми. 2) НАТАЈ1ИЈА НЕДЕЈБКОВИЋ, стара 60 година, родом из села Грошнице, мајка РАЈЕ НЕДЕЈБКОВИЋА, команданта одреда комунистичке банде и АНГЕЛИНЕ студенткиње медицине, била је у гиуми са ћерком и сином 50 дана. Заједно са женом МИЋЕ РАТИНЦА прала и крпила комунг^сте, спремала јело и говорила по селу: „ЈА САМ НАНА СВИЈУ ПАРТИЗАНА”. Када су комунисти отишли из села, била са њима у селу Дуленима, Аџине ливаде, Равни гај, места где је била највећа борба са комунистима; а потом била чак до Чачка, по њеној изјави на саслушању, наводи да је отишла у партизанску болницу у селу Дуленима, због порођаја своје кћери. Међутим, село Грогиница је до Крагујевца где је имала и много лекара и породилигите. По исказу похватаних комуниста, она је била заједно с њима, учествовала у свим неделима, трчала по селима, организовала партизане и говорила: „Ја сам стара жена, Српкиња — сељанка и могу да се борим за партизане, можете и ви остали”. Ово је радила из разлога иито јој је син био КОМАНДАНТ ОДРЕДА И ДА БИ ПОСТИГАО „ШТО ВЕЋУ СЛАВУ”. По исказу једног од похватаних комуниста, она је учествовала у суђењу и тражила да се њен брат СТРЕЉА. Исти је био осуђен на стрељање и они који су га повели да стрељају, ваљда се сетили да има бога, пустили га да побегне. ВОЈВОДА ВЕОГРАДСКИ Милун М. Радичевић, с. р. М.П. ‘) РСУПС, Дос. IV, бр. 49/4. 276 ВЛАДИСЛАВА-ВЛАДИЦА ЧУБРИЛО, матурант из Крагујевца, рођена 1923. године у Ченти у радничкој породици, укључила се у напредни средњошколски покрет у крагујевачкој гимназији и примљена у СКОЈ. Одмах после окупације радила на организовању омладине за прикупљање оружја, одеће, санитетског и другог материјала. Била је учесник у разним акцијама против непријатеља. Године 1941. примљена је у чланство КПЈ. Међу првима је отишла у Крагујевачки одред и радила на терену. Крајем године је са партизанском болницом кренула из Топонице за Санџак. Ухваћена је у околини Чачка и спроведена у крагујевачки затвор, где је остала до маја 1942. године. Пошто јој кривица није могла бити доказана, пуштена је. Запослила се у фабрици конзерви, где је била један од организатора партијског рада. Поново је ухапшена 31. октобра 1942. године и спроведена у специјалну полицију у Београду. Пред полицијом ништа није признала, па је опет пуштена. Вратила се у Крагујевац и јануара 1943. ступила је у Шумадијски одред. Била је политички радник у срезу крагујевачком. Двадесет другог марта исте године опкољена је заједно са групом партизана у селу Чумићу и у сукобу рањена. Пренесена је у крагујевачку болницу, где је умрла. �ЗАПИСНИК О САСАУШАЊУ И РЕШЕЊЕ О УПУГШВАЊУ У ЛОГОР НА БАЊИЦИ ДРАГЕ РАТИНАЦ РАТИНАЦ је у јесен 1941. године отишла са сином и мужем у Крагујевачки партизански одред. Са одредом је пошла према Санџаку. У повратку са Златибора, четници су је фебруара 1942. ухватили у једном селу у колубарском срезу и отерали у Крагујевац. Из Крагујевца је затим пребачена у логор на Бањици, па у Аушвиц, где је спаљена новембра 1943. године. Син и муж су јој погинули 23. децембра 1941. у Гаочићима код Рудог. ДРАГА ЗОРА РАДУЛОВИЋ-ВЕРА, ученица, рођена је 1922. године у Крагујевцу. Члан СКОЈ-а је постала пре рата и са другим напредним омладинкама похађала је санитетски курс. Од првих дана окупације и она и чланови њене породице укључули су се у НОП. У њиховој кући су одржавани скојевски састанци, ту је доношен санитетски и други материјал и одатле ношен у одред. У јесен 1941. ступила је у Крагујевачки одред и с њим пошла у Санџак. На путу је ухваћена и доведена у Крагујевачки затвор, али је убрзо пуштена. Поново се укључила у рад и још неколико пута хапшена до јануара 1943. године, када је отишла у Шумадијски одред. Из одреда је послата на рад са омладином у крагујевачком срезу. Седамнаестог децембра 1943. налазила се са групом другова у селу Брзану. Четници су их издајом опколили. У борби Зора је рањена у руку и ногу и заробљена. Пренета је у болницу, где су је саслушавали и мучили. Ни речи није рекла. Стрељана је 20. јануара 1944. године, на Метином брду. �ЈОВАНКА ЈАГОДИЋ-НЕВАЈДИЋ, радница, рођена је 1917. у Уљанику у Далмацији. Пре рата је била врло активна у напредном омладинском покрету и 1939. године примљена је у чланство КПЈ. Од првих дана окупације њена је кућа иостала партијски пункт и скровиште политичких радника. Цела њена породица — отац, мајка, брат и три сестре — ступила је 1941. године у Крагујевачки одред. Упркос страховитом терору који је завладао у Крагујевцу после одласка одреда у Санџак, Јованка није престајала да ради. По одлуци партијске организације запослила се у фабрици конзерви, где је 1943. била секретар партијске ћелије. Крајем године полиција је открила њен рад и ухапсила је са групом чланова КПЈ и сарадника НОП-а. У полицији је страховито тучена и отерана је у логор на Бањици, где је погинула 11. септембра 1944. године када је са групом другарица напала логорске старешине које су дошле да их поведу на стрељање. БОЖАНЛ ПРПИЋ, домаћица из Крагујевца, рођена 1911. године у селу Драгобраћи, поред мужа напредног радника врло рано се укључила у раднички покрет и 1938. године примљена у КПЈ. Од првих дана устанка радила је на окупљању жена у НОП. Њен друг је стрељан у масовном покољу октобра 1941. године, а она је наставила рад и међу првима поново успоставила везу са одредом, а после одласка одреда у Санџак одржавала је везу с партизанским групама на терену. У најтежим данима терора преносила је и растурала пропагандни материјал, одржавала ноћу састанке у своме стану и обавештавала сараднике и симпатизере о политичкој и војној ситуацији на терену и на фронтовима. Године 1942. ушла је у месно руководство КПЈ, а 1943. одређена је за секретара МК. Специјална полиција јој је ушла у траг и ухапсила је 9. III 1943. године са већом групом политичких радника. У затвору је 3 месеца мучена, али ништа није признала и никога није одала. На крају је тако претучена да су је пренели у притвореничко одељење болнице где је после неколико часова издахнула. КОМАНДА СРПСКЕ ДРЖАВНЕ СТРАЖЕ ОКРУГА КРАГУЈЕВАЧКОГ ОДРЕД ПОЉСКЕ СТРАЖЕ Пов. 06. Бр. 519 9. јуна 1943. год. Крагујевац Извештај о смрти Божаие Прпић КОМАНДАНТУ СРПСКЕ ДРЖАВНЕ СТРАЖЕ (ОБАВЕШТАЈНИ ОТСЕК) Пре извесног времена органи Претстојништва градске полиције у Крагујевцу ухапсили су БОЖАНУ ПРПИЋ која је становала у Кондиној улици Бр. 2 у Крагујевцу, наводно да је припадала комунистичкој организацији. Приликом саслушања именована толико је 6ила тучена да је изгубила свест а затим и говор, те је тако на дан 25. маја 1943. године око 21,30 часова колима пренета у болницу где је 8. јуна 1943. године око 12 часова подлегла — УМРЈ1А. Почивша Божана када је мало била дошла свести рекла је само 3 речи и то: АХ СТЕВО, СТЕВО, што изгледа да ју је агент Стева и тукао. Од 25. маја па до њене смрти именована није могла ништа јести, већ јој је давана храна вештачким путем. Погато је овако нетактички са именованом добијени никакви подаци. Агент се зове Стеван Петровић. поступљено, од исте Командант, потпуковник Мир. Ј. Станковић, с. р. 23. VI 1943. Београд 15. VI 1943. ШЕФ СРПСКЕ ДРЖАВНЕ БЕЗБЕДНОСТИ КОМАНДА СРПСКЕ ДРЖАВНЕ СТРАЖЕ 06. Пов. I, Бр. 1892 278 нису МИЛИЦА СРЕЋКОВИЋ, рођена је у Крагујевцу 1923. године, где је завршила гимназију. Још као ученица гимназије �постала је члан СКОЈ-а. Од првих дана устанка радила за НОП. Августа 1941. године ухапшена је у Крагујевцу, али је убрзо пуштена и наставила рад. Почетком 1943. године примљена је у КПЈ; марта исте године послата на рад са омладином у срез крагујевачки, а у јесен прешла у срез орашачки. Погинула је у Буковику код Аранђеловца, јануара 1944. године. вила рад за НОП и радила све до одласка Чачанског одреда за Санџак. Крајем године је ухапшена и спроведена у Крагујевац, затим у логор на Бањици, где је остала до пролећа 1943. године. После изласка из логора дошла је у своје родно село и ту илегално живела. Четници су сазнали за њу и 17. маја 1943. године су је на зверски начин заклали. За собом је оставила мало дете. Друг јој је погинуо јула 1942. у борби за Купрес. и партизане, бринула о њиховој исхрани и одећи. У ноћи између 5. и 6. октобра 1943. године четници су опколили њену кућу, сазнавши да су у њој партизани. Дошло је до борбе у којој је неколико партизана погинуло, али је већина успела да се пробије. Четници су Даринку мучили да ода имена оних који су побегли. Пошто никога није хтела да ода, заклали су је испред њене куће. • МИЛИЦА ВУЈАДИНОВИЋ, рођена 1920. године у селу Дивостину, још као девојчица истицала се начитаношћу међу својим другарицама у селу. Пре рата је учествовала на зборовима Удружене опозиције и била једина сеоска девојка на курсу прве помоћи у Крагујевцу. Велики је политички утицај на њу извршила Зора Јовановић из Крагујевца. Године 1941. укључила се у НОП и извршавала све задатке који су јој се постављали: прикупљала оружје, храну, санитетски материјал и као члан СКОЈ а радила политички са омладином у селу. Као оз-биљан срчани болесник, није могла да пође с Крагујевачким одредом у Санџак, па је остала да ради у свом селу. Хапшена је и тучена више пута. Мада јој се погоршало здравствено стање, она је одржавала везе с партијским радницима. Четници су је извели из куће и заклали ноћу између 10. и 11. августа 1943. године. РАЈИЧИЋ, домаћица, рођена је 1909. године у селу Чумићу. 1936. године, укључила се у напредни раднички покрет и остала му верна до своје смрти. Примљена је у Партију 1942. године, али је она пре тога учинила велике услуге не презајући од опасности. У њеној су се кући у свако доба могли склонити партијски радници и безбедно обављати партијске задатке. Када је крајем 1940. године ухапшена потврдила је своју оданост Партији. Приликом претреса у њеном стану пронађен је илегални партијски материјал. Шено саслушање било је кратко; „Све то што сте пронашли у мом стану није моје и не припада мени“. Мада су је малтретирали и батинали, никога није одала. Године 1941. Касија се активно укључила у НОП, а 1942. године постала је борац Првог шумадијског одреда. Исте године, по одлуци окружног партијског руководства, одређена је за политички рад у крагујевачком срезу. На том је задатку ухваћена у селу Цветојевцу, предата Гестапо-у у Крагујевцу и стрељана 20. октобра 1943. године. КАСИЈА • СЕЛЕНА СТОЈИЋ-МАРИНКОВИЋ, домаћица из Чачка, рођена је 1914. године У селу ЈБуљацима. Мада самоука била је једна од најначитанијих девојака у свом селу. У деветнаестој години се удала за обућарског радника, члана КПЈ, који је позитивно утицао на њен развој. Од оснивања Женског покрета у Чачку била је члан управе. Под окупацијом је наста- ДАРИНКА ВУКИЋЕВИЋ, рођена 1896. године у селу Светлићу, од почетка устанка прихватала је партијске раднике 279 �МИЛИЈАНА ПРОКИЋ, радница, родила се 1925. године у Крагујевцу, у сиромашној радничкој породици. У рад за НОП укључила се почетком 1942. године у фабрици конзерви. Ухапшена је крајем 1943. године, отерана у логор на Бањици и стрељана у последњој групи жена 11. септембра 1944. године на Јеврејском гробљу. • ЗЛАТА АНДРОВИЋ, сељанка из Десимировца, рођена је 1905. године у Церовцу код Крагујевца. У време најжешћег терора крила је у кући партизане и служила као курир између партизанских група. Четници су ухватили једно писмо које је требало да пренесе, свирепо су је мучили да ода везе и сараднике и заклали је у ноћи између 5. и 6. октобра 1943. године. ЛЕНА СТЕВАНОВИЋ, сељанка, рођена је 1895. године у Чумићу. Од првих дана устанка укључила се у рад. Била је врло начитана, схватила је и прихватала идеје НОП-а. Њена кућа била је сигурно скровиште политичким радницима. Научила је своје четворо деце да јој у раду помажу: као курири разносили су летке и други пропагандни материјал. Четници су дознали за Ленин рад па су је у августу одвели у штаб заједно са децом. Покушали су да их батинама присиле да одају склоништа партизана и њихова имена. Пошто ништа нису признали ни она ни деца, децу су пустили, а њу су боли камама настојећи да је што дуже муче док не издахне. ОЈ1ГА СТАНОЈЛОВИЋ, студент права, рођена је 30. јула 1919. у Крагујевцу. У СКОЈ је примљена у гимназији. Под окупацијом је наставила политички рад, учествовала у свим акцијама омладинске организације, преносила и у својој кући крила пропагандни материјал. Октобра 1941. ухапсили су је љотићевци, али због недостатка доказа је пуштена. Поново је ухапшена новембра и задржана у затвору шест недеља. После изласка наставила је рад. Године 1942. поново је ухапшена, предата Специјалној полицији и задржана 5 месеци у затвору Управе града Београда. Године 1943—44. била је 7 месеци у Нишком логору. После изласка из логора вратила се у Крагујевац, а септембра, пред ослобођење, покушала је да оде у Београд, али је на путу препознао један полицијски агент и предао четницима, који су је одвели у село Пајазитово и заклали 8. септембра 1944. године. Њено је тело после ослобођења пренето на крагујевачко гробље. ЉУБИЦА ТОШИЋ-ПУРА, рођена 1921. године у селу Чумићу, од првих дана устанка, с мајком и братом, радила је за НОП. Све до своје погибије била је једна од најактивнијих омладинки у селу и примљена у СКОЈ. Седамнаестог августа 1944. године четници су је одвели с мајком и групом жена у село Пајазитово, где су јој прво ударили 150 батина, а затим њу и брата заклали наочиглед мајке. Њену мајку Кицу и Драгу Рајичић, из истога села, четници су тако претукли, да су обе умрле. �ОКРУГ ПОМОРАВЉЕ Спомен биста народног хероја Раде Миљковић у Светозареву Рад вајара Јована Гостовића �СРЕСКО НАЧЕЛСТВО — КОВИН1) Број: Пов. 65/42 Предмет: Ђуричић рођ. Ђурђевић Славка — трагање. Свима општинама Од Окружиог начелства, Вел. Бечкерек, под бр. пов. 661/42 од 11.5.42. примили смо следеће трагање: „Окр. начелство у Јагодини под пов. бр. 493/42 доставља: „Начелство среза беличког у Јагодини Пов. бр. 336/42 од 8 априла 1942 год. доставља следеће: Част ми је замолити Начелство да се распигие потрага у циљу проналаска Славке Ђуричић, рођене Ћурђевић, адвокатског приправника из Јагодине. Иста је опасан комуниста. Јуна месеца 1941 године побегла је у шуму са њеним мужем Богиком Ђуричићем, опасним комунистом и комесаром беличког комунистичког одреда. Славка је рођена 1914 године, раста средњег, плава, по лицу има мале неприметне пеге — флекице, косе плаве, очи кестењасте, сувоњава, потшигиана. У случају проналаска молим да се спроведе овом Начелству”. Горње се доставља на трагање. Ковин, дне 15 маја 1942 М.П. Поморављу, нарочито у већим индустријским центрима Јагодини, Ћуприји, Параћину, Смедеревској Паланци, с традицијама у раду Комунистичке партије, постојало је и од раније интересовање жена за политички живот, али је њихово ангажовање ишло постепено, учешћем у раду културно-просветних друшатва и синдикалних подружница. До ширег учешћа жена у политичком животу дошло је у акцијама којима је руководила Партија пред избијање II светског рата. У раду на окупљању жена и њиховом политичком ангажовању посебно место заузимају чланови Партије: Славка Ђурђевић-Ђуричић, адвокатски приправник, учитељице Добрила Стамболић и Рада Миљковић, Ружица Милановић, студент медицине и Живка Дамњановић, студент права. Као изграђени комунисти, оне су са осталим члановима КПЈ радиле и на другим партијским задацима, а после избијања рата активно су сарађивале у припремама и организовању устанка и у њему учествовале као борци и политички радници. После напада Немачке на Југославију ОК КПЈ за Поморавље са седиштем у Јагодини обухватао је радом среске комитете: Јагодине, Ћуприје, Параћина, Рековца, Деспотовца, Свилајнца, Смедеревске Паланке, Раче Крагујевачке, а извесно време Варварина и Жабара. У то време, на овој територији, деловало је око 100 чланова Партије и више од 150 чланова СКОЈ-а. У СЛАВКА РИЧИК БУРБЕВИБ-БУРИЧИК И БОШКО БУ- СЛАВКА ЂУРЂЕВИЋ-ЂУРИЧИЋу - рођена је у Рибарима 1. IX 1914. После завршене гимназије у Јагодини уписала се на Правни факултет у Београду, где се укључила у напредни студентски покрет, а нарочито је била ангажована у раду Удружења студената права и активна у Омладинској секцији Женског покрета. После завршених студија била је адвокатски приправник у Јагодини. Године 1935. примљена је у СКОЈ, а убрзо постала члан КПЈ. Хапшена је 1936. године због говора одржаног на збору Удружене опозиције у Јагодини. Јуна 1937. је ухапшена и спроведена за Крагујевац и предата Суду за заштиту државе. После изласка из затвора вратила се у Јагодину где је наставила са још интензивнијим радом, нарочито од 1938. године, у орга>) ИРПС, бр. 9715. 283 Срески начелник, (потпис нечитак) низовању и повезивању партијских ћелија у Јагодини и околним местима;удоношењу и растурању партијског материјала; помагању штрајкача Клефишове фабрике, у раду синдикалних подружница. У библиотеци „Младих умних радника“ радила је као књижничар, а организовала је и предавања у оквиру народног универзитета. Године 1938. Славка је постала члан МК КПЈ за Јагодину; 1941. године секретар је једне од две месне партијске ћелије. Заједно са својим другом Бошком Ђуричићем била је једна од најактивнијих чланова КПЈ Јагодине. У њиховој кући крајем марта 1940. године донета је одлука о штрајку ученика Учитељске школе, која је — као и Дом глувих — била једно од упоришта КП у Јагодини; затим о организовању демонстрација 27. марта. Пред избијање рата ту је одржан састанак са око 30 омладинаца ради договора о држању у рату. Она је један од организатора устанка. Кад су јуна 1941. године почела хапшења комуниста, Славка је међу првима била затворена, али пошто је била пред порођајем стављена је у кућни притвор. Месец дана после порођаја, око 20. јула, оставила је родитељима своју малу кћер и побегла у Ћуприју, где се крила у кући Динка Обрадовића, а онда у Ореовицу, у срезу моравском. Ту се убрзо повезала са месном партијском организацијом и радила све док није откривена и ухапшена. Отерана је у Пожаревац, за тим у Јагодину, а одатле у Специјалну полицију у Београду. Била је подвргнута бездушном мучењу, али се храбро држала. У логор на Бањици упућена је 20. јуна 1942. године, одакле је 14. маја 1943. одведена на Јајинце и стрељана. Међу преживелим заточеницама логора остала је у успомени као жена великог угледа и ауторитета. Пред полазак на стрељање успела је да напише поруку својој кћерци Тањи: „Само у слободи можеш бити срећна" и да одреже прамен своје плаве косе за лутку коју јој је спремала. �У Јагодини, која је и од раније била важан политички центар овога краја, деловао је на почетку окупације СК КПЈ за белички срез чији је члан била и Славка Ђурђевић-Ђуричић и МК КПЈ за Јагодину у коме су биле Ружица Милановић и Љубинка Крстић, радница. Међу члановима Партије биле су од жена Милева Жарић, Вида Милосављевић и Стојанка Чанић-Пантић, све три домаћице. Секретар партијске ћелије у Шантаровцу била је учитељица Добрила Стамболић, а у селу Шуљковцу била је члан Партије Деса Стефановић, а Десанка Димитријевић, учитељица у истом селу, која је касније примљена у Партију, извршавала је све задатке који су јој поверавани. РЕШЕЊЕ О УПУБЕЊУ У ДОГОР НА БАЊИЦИ СААВКЕ БУРБЕВИБ-БУРИЧИН РУЖИЦА МИЛАНОВИЋ, студент медицине, рођена је у Јагодини 1920. године. Основну школу и ниже разреде гимназије завршила је у свом родном месту, а више разреде у Ћуприји и Београду. Од 1939. године студира медицину нт Београдском универзитету, поучавајући ђаке да би се могла издржавати. На студијама је пришла напредном студентском покрету, где је неуморно радила, припремајући се и за свој будући позив лекара. У то време постала је члан СКОЈ-а. Учествовала је у демонстрацијама 14. децембра 1939. године и на комеморацији тада изгинулим студентима Мирку Луковићу и Боси Милићевић. У Београду је ухапшена у провали у пролеће 1940. године; у истрази се врло добро држала. Пуштена је из затвора пред избијање рата. Мада је њен рад за време студирања био везан за београдску организацију, Ружит ца је врло активно радила и у Јагодини за време школских распуста. Одржавала је курирску везу најпре с Крагујевцом, а потом и са Београдом. После избијања рата вратила се у Јагодину. У то време 284 Први актив СКОЈ-а у Јагодини формиран је 1939. године. Тада је примљена у СКОЈ гимназисткиња Миленија-Ена Милановић-Млађеновић, а априла 1941. Јелисавета-Јека Ђукић-Ристић, Вида Ђукић-Живковић, Зорица Милосављевић, Маршта Марковић1, радница. Као скојевке, оне су обављале разне задатке: ишле су као курири у Крагујевац, касније и у Београд, ради преношења партијског материјала и помагале при растурању; обезбеђивале илегалне станове и сл. Нарочито су активно учествовале у припремама устанка, како у самој Јагодини тако и у околним местима Ланишту, Шантаровцу, Драгоцвету, Кочином Селу и др. Сем прикупљања оружја, муниције, хране, одеће, санитетског материјала, оне су чак и за време блокаде Јагодине успевале да одржавају везу, преносиле су материјал за одред, прихватале другове који су одлазили у партизане, носиле храну илегалцима, члановима ОК КПЈ који су једно време били наЂурђевом брду крај Јагодине. У овом раду сарађивале су и напредне омладинке: Братислава Алексић-Ристић,2) Радмила-Цанка Ђуричић-Шрамек, Вера Цинцаревић, Ружица и Вера Гостовић,3) у чијем су стану одржана два санитетска течаја. Септембра 1941. године један број скојевски отишао је у одред, углавном у Беличку чету. Првог новембра, х) Маргита Марковић. Њена кућа у време припрема за устанак била је једна од база за састајање. Маја 1941. ту су одржана два санитетска курса. Као борац Беличке чете заро бљена код Лоћике. После пуштања настанила се у Рековцу. После ослобођења ради у АФЖ. 2) Братислава Алексић-Ристић била је курир ОК КПЈ и веза за одред. 3) Вера Гостовић у акту Министарства просвете, Пов. архива 1942. фасц. бр. 501—1045 била је окарактерисана као симпатизер комуниста, заједно с Вером Бранковић и Стојанком Ковачевић, такође ученицама из Јагодине. �приликом напада на партизанску болницу код села Лоћике, четници су заробили и девет болничарки, међу њима из Јагодине: Ену Милановић, Јеку Ђукић, Маргиту Марковић и Олгу Динић, домаћицу, која је међу првима ступила у чету. Ена је успела да се бекством спасе и прикључи Расинском одреду, а Јека је касније послата у Завод за принудно васпитање омладине у Смедеревској Паланци. У партијској организацији у Ћуприји 1939. године, прва жена члан КПЈ била је Живка Дамњановић, студент права, један од најактивнијих политичких радника овог краја. У ћупријску партијску организацију примљена је 1940. године за члана КПЈ Рада Миљковић, која је веома активно радила у Ћуприји за време свог службовања у оближњем селу Иванковцу. Почетком 1941. године учлањене су у КПЈ радница Вука Михајловић,1) и Косара Дамњановић, домаћица. Групу жена, са којом су оне радиле уочи рата и које су 1941. године биле кандидати за чланове КПЈ, сачињавале су: Анка Стојановић, Бисерка Томић, Вука Грујић, Живана Илић2), Нада Томић.8) С јачањем партијских организација почетком 1941. године појачан је и рад са женама, створено је више актива и група жена које су у време устанка прикупљале помоћ за НОВ у санитетском материјалу, одећи, обући, оружју. Међу овим женама истицала се Марија Легац. Први активи СКОЈ-а радничке и школске омладине у гимназији и око фабрика шећера и железничке станице основани су 1939. године. На њиховом организовању и повезивању радила је Живка Дамњановић. Међу првим скојевкама биле су: ЈБубица Ценић, радница, њена сестра Милица Ценић, ученица гимназије. У СКОЈ су учлањене 1940. године Зорица Дамњановић, ЈБубица4) и Живка Марковић, затим Вера Ценић, ученице. Исте године постале су чланови СКОЈ ‘) Вука Михајловић, радница, једна од првих жена која је била активна у синдикатима; једно време била секретар партнјске организације у којој су биле само жене, за време рата у неколико махова хапшена; била једно време у логору на Башици. После пуштања ступила у ЈНА. После рата активна у АФЖ. !) У њеној кући вани еу илегалци. на периферији града скри- 3) Преносила је илегални материјал своме мужу у железничку ложионицу, одакле га је он растурао. У њиховој кући одржавани су партијски састанцрг и склањали се илегалци. ‘) Љубица Марковић. У њеној кући је јула 1941. године вршена обука у руковашу оружјем; ухапшена је августа те године и била два месеца у затвору Гестапоа у Београду и на Бањици; после пуштања није престајала да помаже у прикупљању помоћи за одред; фебруара 1944. код ње ј е пребачено склониште материјала прикупљеног за партизане. већ је била члан КПЈ. У припремама устанка организовала је два санитетска курса, на којима су се омладинке оспособљавале да и саме воде сличне курсеве. Позната као комуниста, већ од првих дана рата прешла је у илегалност. У лето 1941. године учествовала је у раду технике, смештене у кући Раде Миљковић. Међу првима ступила је у Беличку чету. Била је референт санитета Поморавског одреда. Руководила је покретном болницом, која се крајем октобра налазила на Јухору под шаторима, а како се одред кретао болница је смештана по сеоским кућама. Истицала се не само бригом за рањенике већ је учествовала и у првим војничким акцијама: разоружању жандарма у Варварину, нападу на барутану и Винорачи и у другим. НАРОДНИ ХЕРОЈ РАДА МИЉКОВИЋ, учитељица, рођена је јануара 1917. године у Белици, у јагодинском срезу, у сиромашној породици, која је цела учествовала у НОБ-у. Основну школу и ниже разреде гимназије завршила је у Јагодини, а учитељску школу у Крагујевцу, где се укључила у напредни средњошколски покрет. Године 1938. добила је место учитељице у селу Балајнцу код Деспотовца. Од тада почиње њен активан и веома плодан политички рад, повезан најпре са партијском организацијом у Јагодини, затим у Ћуприји, а касније на терену лепеничког среза. Умела је да прилази људима и стекне њихово поверење, тако да је с једнаким успехом радила на општем просвећивању народа као и на политичком изграђивању, нарочито омладине и жена. Активно је учествовала у раду Женског покрета Јагодине, организовала на терену зборове и конференције. Због својих напредних схватања и рада власти су је прогониле. Године 1939. премештена је за село Иванковац. Тада је постала члан СКОЈ-а, а 1940. године члан КПЈ и повезана са партијском организацијом у Ћуприји. Била је један од руководећих активисткиња јагодинског Културно-просветног клуба. 285 Приликом повлачења одреда новембра 1941. године у борби код Дулена (Аџине ливаде) заробљена је у моменту кад се вратила да са положаја извуче једног рањеног друга. Љотићевци су је предали Немцима у Крагујевац. У затвору при суочавању са ухваћеним партизанима није ни за једног признавала да га познаје и тако их спасла. Немци су јој предочили могућност да настави студије у Немачкој, ако пристане да ради за њих. Ову неумесну понуду мирно а пркосно је одбила, изјављујући да је члан КПЈ и ни по коју цену не ради за непријатеља. Измучену, превели су је на Бањицу и стрељали 5. марта 1942. године. У смрт је пошла храбро, с песмом на уснама. После окупације земље дошла је у Јагодину, где се одмах ангажовала на припремама устанка. У њеној кући била је једно време партијска техника. Овде је наставила да ради и са омладином. Септембра 1941. године ступила је у Беличку чету. Одлуком Партије одређена је за партијског руководиоца II шумадидијског одреда, и у том својству постала члан штаба одреда. Била је и члан ОК за доње Поморавље. Одржавала је везу између партијских организација по четама и ОК КПЈ. Истовремено је радила на терену лепеничког среза, нарочито међу женама и омладином, организујући их у раду на помоћи одредима. На ослобођеној територији формирала је 1941. године у Рачи Крагујевачкој и околним местима активе СКОЈ-а. У целом крају била је врло популарна. Прозвали су је „Рада генерал“ и на зборовима тражили да и она говори. Новембра 1941. године повукла се са главнином партизанских снага из Србије, преко Санџака, у Босну. Кад је формирана II пролетерска бригада, борила се у саставу III батаљона. Погинула је у Босни код села Урије, близу Доњег Вакуфа 19. јула 1942. године. Проглашеца је за народног хероја 6 . VII 1953. године. • ЈЕЛИСАВЕТА-ЈЕКА ЂУКИЋ-РИСТИЋ рођена 7. маја 1926. године у Јагодини, припадала је групи напредне омладине јагодинске гимназије, а такође сарађивала и са радничком омладином. Члан је СКОЈ од 1941. године. У припремама устанка њена кућа била је база, а сви чланови породице учествовали: брат Лабуд био је један од организатора устанка у овом крају, а сестра Вида скојевка активно сарађивала. Јека је све до свог одласка у Беличку чету, септембра 1941. године, радила на прикупљању помоћи за одред, била курир ОК КПЈ, прихватала на станици другове који су одлазили у одред. Маја те године завршила је санитетски курс. Приликом заробљавања у партизанској болници код села Лоћике, почетком новембра 1941. године, Јелисавета се храбро држала и покушала да заштити другарицу Ену Милановић, коју су четници хтели да убију, тражећи да и она с њом пође у смрт, пошто је и она партизанка. Јека је пуштена са једном мањом групом заробљених другова, с обзиром на �своје године. Отишла је у Деспотовац где су јој родители и сестра послати на принудни боравак. Већ сутрадан била је ухапшена, спроведена у Јагодину, а затим у логор на Бањицу. Одатле је послата у Завод за принудно васпитање омладине у Смедеревској Паланци, где је остала до распуштања логара. у Заводу у Паланци све време била је једна од најчвршћих и најдоследнијих скојевки, која се није дала сломити мерама „преваспитавања". Због учествовања у припремама бекства ради одласка у партизане 1943. била је подвргнута тешком ислеђивању и затворена у злогласни „изолатор“. После изласка из Завода ступила је у ЈНА. Носилац је Споменице 1941. За осведочену оданост и самопрегор, Вида је пред рат примљена у КПЈ. У устанку 1941. године била је један од најактивнијих чланова КПЈ у граду, партијски пункт и веза са одредом. Због опасности да буде ухапшена отишла је у јесен 1941. у партизане, у Беличку чету. Од петоро деце, четворо је учествовало у НОБ. После погибије сина Јоце, члана ОК КПЈ за округ поморавски, народног хероја, узела је његову пушку и од ње се није растављала за све време рата. Крајем новембра 1941. прешла је у Санџак и Босну; била је борац II пролетерске бригаде III шумадијског батаљона, III поморавске чете. После погибије и другог сина, Перице, седамнаестогодишњег борца Ужичког батаљона, отишла је у његову чету да каже његовим друговима да је она сада њихова мајка, пошто нема више синова у партизанској војсци. Обављала је разне дужности у Босанској Крајини и Црној Гори. После VI офанзиве вратила се у Србију са I дивизијом. У Горњем Милановцу радила је са женама, а затим прешла у Јагодину. Ту је сазнала да јој је погинула и снаха, Радмила Трифуновић-Милосављевић оставивши тек рођену девојчицу. ВИДА МИЛОСАВЉЕВИЋ-КЕВА, домаћица, рођена је 1. маја 1897. године у Багрдану. С мужем железничарем прешла је 1921. године у Београд. Помажући у илегалном раду својој деци, Вида се и сама политички изграђивала. У Јагодину се преселила 1938. године и под тешким околностима сама наставила да се стара о школовању своје деце. Помагала је раднички покрет и учествовала у свим акцијама које је организовала ПартиЈа. Као и њене преживеле кћери, првоборци Љубинка и Зорица, и Вида је врло активно радила од првих дана изградње и обнове земље. Била је председница првог Окружног одбора АФЖ. Помагала је у организовању одбора АФЖ по околним местима. Као члан НОО за срез белички узела је учешћа и у раду народне власти. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. ЗОРИЦА МИЛОСАВЉЕВИЋ, рођена је 22. марта 1927. године. Пред рат део њене породице живео је у Светозареву. Расла је у породици напредних схватања, везаној за Комунистичку партију Југославије, те је још у првим разредима гимназије учествовала на свој начин у активности своје породице — разносила пропагандни материјал, преносила поруке, чувала стражу пред кућом за време илегалних састанака и сл. Године 1941. одлази са другарицом свог старијег брата у пожаревачки крај, где су је као партизанског курира ухватили четници и предали полицији у Београд, одакле је пребачена у логор на Бањици и пуштена са обавезом да се свакодневно јавља полицији. Храбро је издржала тортуре у затвору — није ни речи рекла о свом раду и својим друговима. У току маја 1943. године, по одлуци ПК КПЈ за Србију и Врховног штаба, прикључена је групи другова и другарица — Влада и Јара Рибникар, Кун, Милада Рајтер, Славка Парента, Брана Перовић и др. — која се преко Фрушке Горе и 286 Мица Нешић1) и Милица Павловић,2) Ангелина Стојић, Милица Милосављевић-Сека,3) Анка Петковић-Пуса.4) Од 1941. чланови СКОЈ-а биле су Дара Ценић и Мица, радница без руке. Једна од првих скојевки са села била је Ружа Тасић5) из Мијатовца. Уз скојевке, већи број напредних омладинки учествовао је у раду на организовању помоћи НОП. Међу њима су биле: Даринка Плеша,0) ученица, Живка и Цвета Петричевић, Рада Мартиновић, Вера Поповић, Верка Ерић, Стоја, избеглица из Винковаца и друге. Неке од њих су похађале и еанитетски курс прве помоћи. У Параћинско-ћупријску чету, која је ушла у састав Поморавског одреда, формираног 23. јула 1941, међу првима је ступила Љубица Суботић, избеглица из Босне, са својим братом, чланом СКОЈ; учествовала је у паљењу општинске архиве у селу Виринама и другим акцијама. Крајем јула прикључиле су се овој чети Живка Дамњановић и Милица Ценић, Живка као комесар чете, а Милица је имала задатак да организује рад са женама, и да организује исхрану чете. Године 1944. прикључила се партизанима Јелена Лаловић, ученица гимназије из Сењског рудника; заробљена је исте године и стрељана. Рад на помоћи НОП у Ћуприји није престајао ни за време највећег притиска непријатеља. Један број другова, а нарочито другарица, организовано је радио на прикупљању хране, одеће, санитетског и другог материјала за партизане. Када је новембра 1941. године заробљен део Параћинско-ћупријске чете код Липовице и дотеран у ћупријски затвор, једна група жена прикупљала је прилоге у новцу, рубљу и храни. Мадлен Петковић, Францускиња, удата за адвоката Петковића, приправљала је јело Ј) и 2) Извезле су 1942. године заставу од црвене свиле са српом и чекићем и написом: „Живео савез радника и сељака и Пролетери свих земаља, уједините се”. Заставу су чувале скривену у кошници, а после рата је предали омладинским организацијама. 3) У њеној кући је одржан курс прве помоћи за омладинке, на коме је и сама учествовала. (Курс је водила Зорица Дамњановић, а после њеног хапшења августа 1941. наставила га је Анка Петковић-Пуса). 4) Носила храну заробљеним партизанима, затвореним у Ћуприји новембра и децембра 1941. до њиховог стрељана. Као „национално непоузданој” школске власти јој забрањују полагање приватног испита (види акт Министарства просвете), била у логору у Смедеревској Паланци у групи борбених и доследних омладинки. 5) Извршила је самоубиство кад је био ухапшен њен друг Данило Димитријевић, који је септембра 1941. стрељан на Бањици. 6) Била је врло активна у Културно-просветном клубу. Хапшена је јуна и августа 1941. године. Била је два месеца у Гестапоу у Бео граду и бањичком логору. �које су затвореницима носиле њена кћи Анка, сестре Мица и Дана Нешић (оне су због овога биле привођене полицији и саслушаване) и сестре Ценићеве. Током 1942. и 1943. у кући Дане Ценић сабиран је санитетски материјал, рубл»е и новчани прилози од којих је купована вуна за плетење џемпера и чарапа. Љубица Ценић је организовала преношење прикупљеног материјала на Јухор, где се био повукао део Параћинско-ћупријске чете, а касније је преко ње одашиљана помоћ Озренском одреду. Прилоге и помоћ су давале: Цвета, Дана и Рада Ценић, Јела и Милица Симоновић, Зора Ценић-Јоветић, Љуба и Даринка Јоветић, жена учитеља Јовића, супленти гимназије Милица Веселинов1 и Јулка Трпинац2, Лепа Јовановић и друге. Ова активност у кући Ценићевих није остала незапажена, и фебруара 1944. четници су одвели мајку Ценићевих Лепосаву и заклали је. Прикупљени материјал био је благовремено склоњен код Љубице Марковић. У Равној Реци, где је било врло јака партијска организација, формирана с јесени 1939. године, прва омладинка члан СКОЈ-а била је Олга Ковачевић, преко које је 1941. године ишла веза са одредом и која је прикупљену помоћ за партизане слала Љубици Ценић у Ћуприју, да је отпреми Озренском одреду. У раду јој је помагала сестра Зора Ковачевић, која је 1943. заједно са Саром Селић била веза са одредом. Везу са одредом држала је и Цвета Гробљар Миладиновић, скојевка од 1941. године. Политичким радом биле су обухваћене и старије жене Марица Фолновић иКатица Димитријевић. С јесени 1941. године Катица је била одведена у логор на Бањици. Заједно с њом биле су одведене у логор Марија Цимерман и као талац Љубица Мојсиловић. Помоћ за одред скупљала је 1942. године Анка Певец, затим Љубинка Смиљанић и Сара Момчиловић. Године 1943. дошла је у Равну Реку Драгица Драгићевић и одмах се укључила у рад на прикупљању прилога за НОП. Активисти од 1943. године биле Срема пребацила у Босну до Врховног штаба. Примљена је у КПЈ септембра 1943. године и била члан Среског комитета СКОЈ-а за срез Бугојно. После ослобођења била је члан' Окружног комитета СКОЈ-а за Поморавље. Године 1947. постала је члан Градског комитета СКОЈ-а за Београд, где је радила на сектору агитације и пропаганде, а затим је, по одлуци Партије отишла на студије, које је започела у Паризу, а завршила у Београду. Завршила је Вишу партијску школу „Ђуро Ђаковић". Сада је пензионер. Носилац је Споменице 1941. године и више одликовања. МИЛЕНИЈА-ЕНА МИЛАНОВИЋ МЛАЋЕНОВИЋ рођена је 20 марта 1925. године у Јагодини, где је похађала гимназију. На њено формирање у напредну омладинку утицала је сестра Ружица, која је у то време била члан КПЈ, а такође и Рада Миљковић и Славка Ђурђевић-Ђуричић, које су као изграђени комунисти активно радиле са јагодинском омладином. Миленија је као члан СКОЈ-а од 1939. године била једна од најактивнијих омладинки Јагодине, нарочито у раду Женског покрета. После избијања рата, група скојевки и омладинки преузела је на себе многе задатке око помоћи НОП, с обзиром да је већина чланова КП била компромитована и приморана да напусти место. У тој групи Миленија је била курир ОК КПЈ, веза за одред, похађала је санитетски курс, а септембра 1941. је са целом овом групом отишла у одред, у Беличку чету. Била је затим помоћник пушкомитраљесца у Левачкој чети. Заробљена је са болницом код села Лоћике. Била је четнички заробљеник од новембра 1941. до марта 1942. најпре у Рековцу, а потом у манастиру Љубостињи. Ту је ухватила везу са Окружним комитетом за Крушевац и успела да побегне из манастира. Као теренски радник била је секретар СК СКОЈ-а у Брусу. Марта 1943. године ступила је у Расински одред, а већ маја исте године била је учлањена у Партију. У одреду је била делегат десетине, вода, а касније одредски руководилац СКОЈ-а. Године 1943. била је на политиичком курсу при ПК КПЈ. Марта 1944. године отишла је на терен крушевачког округа за члана ОК СКОЈ-а и члана Окружног повереништва Партије на терену Западне Мораве. Учествовала је на првом конгресу УСАОС-а, новембра 1944. године. Затим је отишла у Јагодину, за члана ОК СКОЈ-а, и била је председник Окружног одбора УСАОС-а. Учествовала је на изградњи омладинских пруга Брчко — Бановићи и Шамац — Сарајево, као инструктор Главног штаба омладинских бригада. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. ЖИВКА ДАМЊАНОВИЋ-РЛИЛИЦА рођена 1. фебруара 1918. године у Врбовцу крај Смедерева, у породици сиромашног службеника са шесторо деце, с напредним покретом упознала се још у гимназији, коју је завршила у Ћуприји 1936. године, а на Правном факултету у Београду укључила се у активни политички рад. Године 1939. примљена је у КП. По директиви се вратила у Ћуприју, где ради на окупљању радничке и школске омладине. Активна је у синдикалним подружницама шивачких и кожарских радника. Са још једним чланом била је партијско упориште у Ћуприји. Секретар је и актива СКОЈ-а, који је тада образован. По задатку је ишла у околна места и руднике сењског басена. Била је врло ангажована у раду Културно-просветног клуба, око кога су се окупљали напредни људи, омладина и велики број жена и девојака, по линији идејног рада и припремању програма клуба. ‘) После избијаша рата прешла из Војводине У Ћ-Уприју где се одмах укључила у рад на помоћи покрету: скривала у својој кући илегалце, одлазила и сама као веза на Јухор; октобра 1941. отпуштена из службе под сумн.ом да је комунист и присталица НОП, једва се спасла хапшења. !) Помагала је напредан студентски покрет док је била на студијама у Веограду. У Прокупљу, где је затекао рат као суплента гимназије, била Је активна међу омладином, нарочито док су партизани држали ову територију. После ггремештаја у Ћуприју наставила Рад на помоћи све до своје трагичне смрти 1943. године. 287 �Њена активност и организаторске способности дошле су нарочито до израза у припремама за устанак, у чему је као члан МК од маја 1941. била неуморна. Њена кућа била је центар за одржавање илегалних састанака; у раду је ангажовала целу своју породицу: мајку, сестру и браћу. По нападу Немачке на СССР, кад су настала хапшења истакнутих комуниста, прешла је у илегалство и одлуком руководства Партије отишла у Параћин. Ту је била секретар партијске организације. Кад се за њен рад сазнало, и кад су по њу дошли, управо у моменту кад је прала косу, у кући Даре Ђурић-Ђорђевић, под изговором да мора да се обуче, побегла је из куће и отишла у Параћинско-ћупријску чету. У чети је била заменик политичког комесара. Кад је концентрацијом непријатељских снага 24. септембра 1941. године ова чета разбијена на Црном Врху, Живка је повучена из одреда и упућена на терен среза лепеничког, на рад са женама. Обимност њене партијске активности види се из преписке са ПК. У одговору на писмо ПК од 7. Ц1 1942. она између осталог пише: су: Вера Буха, стара Маковка, Боја Зобеница, Мила Полетина и њена мајка Петровићка, Мира Митић, Марија Грубачева, Каја Алексић и др. „У Параћину сам била као инструкгор ... У великоорашком срезу радила сам као срес. руковод ... У Гружи сам оила одговорни друг за омладински рад у четама 11 батаљона .. ,”1) У једном моменту запала је у неке личне кризе. Да би доказала своју оданост Партији и напредном покрету, Живка је 24. децембра 1942. године усред дана бацила у Младеновцу на улици бомбу од које су погинула два немачка официра и једанчетнички војвода, а затим извршила самоубиство. Тако је трагично завршила ова млада девојка која је сав свој живот посветила организовању напредног покрета у овом делу Србије. ‘) ИРПС, бр. 1882. села Влашке и Аранђеловца. Од шесторо деце рат су преживели само кћи Зорица и син Миодраг. Косара је остала на терену као позадински радник све до ослобођења, а онда је изабрана за председницу ОО АФЖ за округ београдски. Када је овај одбор расформиран, била је председница Среског одбора за срез подунавски у Смедереву, све до 1949. године, када се због болести повукла и стално настанила у Београду. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. • КОСАРА ДАМЊАНОВИЋ, рођена 24. маја 1898. године у Осипаоници код Смедерева, укључила се у рад напредних жена Ћуприје најпре помажући својој кћери Живки, а затим је и сама учлањена у КПЈ маја 1941. године. У лето 1941. постала је секретар партијске ћелије, после хапшења Вуке Михајловић, дотадашњег секретара. У кући породице Дамњановић одржавани су илегални састанци МК и ОК, нарочито у време припрема устанка. После формирања одреда њена кућа била је веза са одредом. Због свога рада и због рада своје деце Косара је хапшена и прогањана. Кад су је ухапсили и тражили да их одведе до места где се налази одред, у коме су већ били њена ћерка Живка и син Жан, одговорила је: „Ја не знам где су моја деца, а вама ако су потребна тражите их сами.”2) Ј1ЕПОСАВА ЦЕНИЋ, рођена је у Ћуприји 1885. године. Њен је живот био тежак, У Параћин је била послата 1941. године Ружица Матић, курир ОК КПЈ, ради организовања рада са омладином. Она је одржала неколико састанака са члановима КПЈ и омладинцима, преносећи директиву да се стварају групе од 2—3 омладинца које би вршиле саботаже. Притисак непријатеља био је тако јак да се није могло организовано ради') Активна у напредном студентском покрету Београдског универзитета; за члана КПЈ примљена док је била са службом у Министарству пољопривреде; у Параћину радила до јесени 1941. када је отишла за Београд, где је ухапшена и била у логору на Бањици ДО ослобођења. 2) Живка је у Параћину живела илегално код Даре Ђурић-Ђорђевић. На нечију доставу дошао је жандарм да је ухапси, али како је Живка била необучена и мокре косе коју је тек била опрала, замолила је жандарма да је сачека док се обуче. Искористила је тренутак док је леђима био окренут вратима и побегла из куће, у Параћинско-ћупријску чету. Ј) У њеној кући одржавани су партијски састанци; помогла је да се преко Соко-Бање пребаце три борца у одред; после ослобођења била је секретар СО АФЖ и члан СНОО. После пуштања из затвора отишла је у село Врбовац и радила као теренски радник. Крајем 1942. године ступила је у Космајски одред са своја два млађа сина. Живорадом и Велимиром, који су погинули током 1943. године у борбама код ’) Д. Ђулић и М. Милачић: На Морави прпја (Хроника), 'Нупрпја, 1966, стр. 307. У Параћину су пред рат биле чланови КПЈ Стојанка Радошевић, професор и Нада Димитријевић1, наставница Домаћичке школе. Средином јуна 1941. године, по директиви Партије, дошла је као инструктор из Ћуприје Живка Дамњановић и активно радила на припремама устанка. Од средине јула била је секретар једне параћинске партијске ћелије.2) Од првих дана избијања рата преко партијских организација почео је рад на већем ангажовању жена у раду за НОП. Заједно са партијцима, скојевцима и симпатизерима и један број жена почео је да скупља санитетски материјал за одред. Милица Радовић,3) активиста радничког покрета од 1937. године, обезбеђивала је смештај илегалцима; Дара ЂурићЂорђевић била је сарадник НОП у 1941. години.4) Душанка Цанковић је за све време рата била једна од најактивнијих и најпоузданијих сарадника НОП. Из села Доње Мутнице била је у почетку рата курир Петрија Радуловић, сељанка;5) Вера Поповић из Поповца одржавала је везу са одредом 1941. године и спремала храну за борце. 4) Примала је у своју кућу илегалце. Код ње је једно време била склоњена Живка Дамњановић, чувала је и растурала илегални материјал; марта 1942. била је хапшена, заједно са Лепосавом Урошевић, али је убрзо пуштена. После ослобођења активна у градском и среском одбору АФЖ. *) Носила је храну партизанима, одећу и обућу; склањала партијске раднике; после ослобођења радила у АФЖ као члан градског одбора. ћу- 288 �ти. У писму инструктора ПК КПЈ за Србију за Поморавље „Бошњака“ (Петар Стамболић) од 12. IX 1941. каже се: „Из Параћина цела партијска организација преселила се у одред, мимо наших директива, услед гоњења .. .“1) После повлачења главнине партизанских снага из Србије, ПК КПЈ за Србију покушао је у два маха да успостави везу са преосталим члановима Партије и остацима Ћупријско-параћинске чете. С тим задатком упутио је септембра 1942. године из Београда у Параћин партијског радника Лепу Лалош-Вујошевић. Преко Стојанке Радошевић Лепа је покушала да изврши задатак, али у томе није успела, те се вратила у Београд. Нешто касније, према директиви ПК КПЈ за Србију, Стојанка Радошевић је покушала да организује опанчарске раднике и друге симпатизере НОП. Ухапшена је августа 1943. године и послата у логор на Бањици. После њеног хапшења и због терора који је био врло оштар, рад жена у Параћину био је у стагнацији све до ослобођења. У Рековцу је радом за НОП после формирања Левачке чете, почетком августа 1941. године, обухваћен и већи број жена и омладинки. Упоредо са успешним акцијама чете на терену левачког среза, почело је септембра 1941. образовање НОО у Рековцу, Тешићу, Драгову, Вукмановцу и другим местима. У раду ових одбора добрим делом су учествовале и жене у обезбеђивању хране за партизане, скупљању оружја, одеће и санитетског материјала за борце. У одред је ступила септембра 1941. Марина Жунић, жена учитеља Милорада Жунића-Баџе, командира Левачке чете, са две ћерке, Круницом Жунић-Јовановић и Разуменком-Баџинчетом. У борби код села Лоћике, новембра 1941, заробљене су и оне заједно са партизанском болницом. Марина је отерана у логор на Бањици, где је остала до његовог расформирања, Круница је убрзо пуштена, а Разуменка је отерана прво на Бањицу а затим у Завод за принудно васпитање омладине у Смедеревској Паланци. Године 1944. ступиле су у НОВ: Стана Смиљанић, учитељица, која је била члан КПЈ у селу Ратковић-Дреновцу. После рата, по повратку из Армије заклана је од четника. Исте године отишле су у НОВ Бранка Ђурђевић, учитељица у Рабеновцу, која живот земљорадничке жене, која је водила домаћинство и радила у пољу. Уз даноноћни, мукотрпан рад, одгајила је и осморо деце, седам кћери и једног сина. Била је скромна жена, увек спремна да свакоме помогне. Сва њена деца била су скојевке и активисткиње. Милица, тек свршени матурант, међу првима се прикључила напредном омладинском покрету; Вера, ученица, готово све време рата провела у логору на Бањици и Заводу у Смедеревској Паланци; Љубица, радница, једна је од организатора радничке омладине у Ћуприји, а за време рата углавном је преко ње слата помоћ партизанима. У кући Ценићевих је чуван прикупљени МИЈШЦА ЦЕНИЋ, рођена 22. новембра 1922. године у Ћуприји у сиромашној породици, члан СКОЈ-а постала је 1940. године. Искључена је на годину дана из ћупријске гимназије због рада у литерарној дружини, те је седми разред за- материјал за одред и прилози за НОП. На томе је радила Лепосава са кћерима Даном, Цветом, Зором и Радом. У овом крају и данас о шој круже легенде. Прича се да је на вест да јој је кћи Милица стрељана, 1941. године, казала: „Она је дала живот за слободу". А 2. фебруара 1944. године, када су четници вршили масовни покољ у Ћуприји и када су дошли да траже њену кћер, Љубицу, рекла је: „Шта хоћете од моје деце? Оне нису ни разбојници ни лопови . ..“ Црна тројка је одвела Лепосаву четничком командиру који је наредио да ту комунистичку мајку закољу .. . Изболи су је камама у шуми недалеко од Сењског рудника, 2. фебруара 1944. године. вршила у Алексинцу где је такође учествовала у раду напредне омладине. У Ћуприји је матурирала јуна 1941. године. Политички је радила не само у гимназијској скојевској групи, већ и међу радничком омладином чија се активност развијала у оквиру синдиката. Активна је била и у Културно-просветном клубу око кога су се у то време окупљали сви прогресивни људи, а посебно жене и женска омладина. После капитулације земље, са омладинцима је растурала летке, хватала радио-вести, исписивала пароле, радила на организовању помоћи НОП-у. Јуна 1941. године била је ухапшена, убрзо пуштена и одмах отишла у Параћинско-ћупријску чету. Приликом новембарске офанзиве Немаца и квислиншких формација на партизанске одреде у Србији, један део ове чете покушао је да се пробије у Ресаву. Милица је ухваћена 27. новембра заједно са групом партизана код села Липовице од Пећанчевих четника, који су их предали Немцима. У ћупријском затвору држала се храбро и пркосно. Групу су повели 24. децембра према Београду. Код Лапова су их скинули с воза и на пет километара од железничке станице стрељали. АКТ МИНИСТАРСТВА ПРОСВЕТЕ О ЗАБРАНИ ПОААГАЊА ПРИВАТНОГ ИСПИТА АНКИ ПЕТКОВИВ, УЧЕНИЦИ VI РАЗРЕДА ГИМНАЗИЈЕ У ПУПРИЈИ ') Зборник ВИИ, том I, кш. 2, стр. 133—136. 289 �СТОЈАНКА РАДОШЕВИЋ, професор, рођена је 22. новембра 1908. године у Иригу. Припадала је напредном студентском покрету и била активна у стручним студентским удружењима, Удружењу Војвођана и Женском покрету, и члан управе Женског покрета. После завршеног Филозофског факултета, као суплент гимназије, организовала је рад са женама у Белој Цркви. Док је била са службом у Велесу, сарађивала је са напредним покретом у Скопљу. У Лесковцу је 1940. примљена за члана КПЈ и била инструктор и предавач у 11 партијских организација. У току рата, све до хапшења 1943. била је професор гимназије у Параћину. Радила је на окупљању људи, жена и омладине ради помоћи НОП. После формирања Ћупријско-параћинске чете, већина партијских радника отишла је у одред, а у Параћину су остали од чланова КП Стојанка и још један друг. А када се повукао одред из Поморавља новембра 1941. они су улагали велике на- поре да успоставе везу са друговима из ПК КПЈ и остацима чете, а такође да држе окупљене и организују напредне људе и симпатизере у граду и околним селима. Њен рад је откривен и она је ухапшена 23. августа 1943. године и спроведена у Специјалну полицију у Београду, а затим у логор на Бањици, где је остала до расформирања. У логору је својим држањем доприносила одржавању духа и морала заточеница. После изласка из логора била је на разним партијским функцијама; члан рејонског комитета V рејона у Београду, задужена за агитроп и АФЖ; 1945. године упућена на партијски рад у Параћин, где је била организациони секретар СК КПЈ и секретар градског комитета. После повратка у Београд 1947. била је члан агитпропа партијске организације Министарства просвете Србије, затим директор Х1Угимназије у Београду, где је остала до пензионисања. Носилац је Споменице 1941. УПРАВА ГРАДА БЕОГРАДА1) ОДЕЉЕЊЕ СПЕЦИЈАЛНЕ ПОЛИЦИЈЕ Пов. II. Бр. 2488 П-1Х-1943 год. Београд МИНИСТАРСТВУ ПРОСВЕТЕ И ВЕРА — Одељење за средње образовање — БЕОГРАД У вези тамошњег акта Пов. III, бр. 633/43 годииу извештавате сг да Радогиевић Стојанка, суплент Реалне гимназије у Параћину, налази у притвору Одељења Спеи,ијалне гголиције Управе града Београда од 31 јула т.г. ради вођења потребне истраге, к а о к о м у н и с т а (шггационирано је дописано руком. — Прим. ред.). О предњем се извештавате ради знања. По наредби Шефа Одељења сггецијалне гголиције Шеф IV одсека — гголиц. комесар Бећаревић, с. р. ‘) Д.А.СРС. Мин. просв. Одељење за сред. образ. Пов. бр. 671/43. Данас сам случајно нашао другарицу — другови су на терену. Са друговима сам одржао састанак. Омладинка2) ј е пошла у Параћин ( 5 а се повеже са друговима тамо, радник из Ј.(агодине) обилази нека села у Срезу беличком са задатком да одржи конференције са симпатизерима. *) Зборник ВИИ, I, 2. стр. 234. — Одломак из Извештаја тета КПЈ за Србију од 30. X 1941. год. из Поморавског округа. -) Ружица Матић. инструктора Покрајинског 290 коми- је после повратка из војске постала члан СК КПЈ. Из села Велике Крушевице отишле су као болничарке 23. српске бригаде Милица Милосављевић (погинула у Босни близу Добоја) и Милева Маринчанин, а из Јагодине Милка Јовчић, настањена у Рековцу. У Свилајнцу и ресавском срезу организовано су радиле на припремама за устанак и његовом омасовљавању другарице, чланови КПЈ Милица Марковић-Бело Луле, кројачка радница и ученице Нада М. Јовановић и Мирослава Ивановић. Све три су јула 1941. године ушле у месно партијско руководство. Милица Марковић-Бело Луле је убрзо ступила у Ресавску чету, а Нада Јовановић и Мирослава Ивановић су остале у Свилајнцу, и после повлачења Поморавског одреда, новембра 1943. биле су ухапшене од немачких власти и са једном групом спроведене за Јагодину. У селу Гложану је члан КПЈ била Мила Милановић, домаћица, која је активно радила. Кандидат за члана КПЈ у селу Бобову била је 1941. године Љубица Илић-Влахиња, која је радила као куварица у жандармеријској станици. Ступила је у Ресавску чету у којој је и преводила партизанске прогласе и наредбе на влашки. Двадесет осмог септембра 1941. рањена је и заробљена у борби код Бобова, а после неколико дана стрељана. Кандидат за члана КПЈ била је на почетку рата Милица Глигоријевић, ученица из села Војске. На терену Ресавске чете једно време је била курир Радмила Милић (курирка Ружа) из Кушиљева. Она је добила задатак да успоставља везе с мањим партизанским групама, које су остале на овом терену после повлачења одреда. Августа 1942. године отишла је с још неким друговима у Пожаревачки одред. Жене су учествовале у раду народноослободилачких одбора, формираних половином августа 1941. године на ослобођеној територији. Поред помоћи одреду, пружана је и помоћ породицама изгинулих бораца. И после заузимања ослобођене територије од непријатеља, чланови НОО су наставили илегални рад. Захваљујући њима на овом терену су могле да се одрже партизанске групе и да наставе акције. У Смедеревској Паланци и јасеничком срезу није било организованог рада међу женама пре рата, сем у оквиру УРС-ових синдиката. Ипак, утицај напредних идеја међу женама био је веома снажан, јер је Смедерев- �ска Паланка била важан индустријски центар Србије — пред рат имала једну од најјачих партијских организација у Поморављу, а раднички и синдикални покрет био је још од 1919. године развијен. По околним селима велики утицај имали су напредни учитељи као и студенти и ђаци из тих крајева, преко којих су широки слојеви народа били упознавани с политичким збивањима у земљи и у свету. Отуда је велики број жена и омладинки одмах после избијања рата посредно или непосредно учествовао у НОБ. Чланови КПЈ почетком 1941. године у Смедеревској Паланци биле су: Радмила Димић1 и Милена Куљанчић2, које су после велике провале 22. јула и стрељања групе заробљених партизана, као једини преостали чланови Партије у Паланци, наставиле са радом и биле веза са Главним штабом за Србију. Са групом омладинаца и омладинки оне су организовале рад на растурању вести, које су слушане и умножаване у Пољопривредној школи, одакле су их доносиле Радмила Шишковић и Олга Милошевић-Мина и предавале их Радмили Димић и Милици Николић3 ради растурања. Леци штампани на немачком језику убацивани су у касарне. Прикупљани су прилози које је Радмила Димић у неколико махова односила у Јагодину. Кандидат за члана КПЈ била је Боса Краљевић, која је радила на организовању омладине од јесени 1940. године. У овоме раду помагала јој је Нада Станковић-Пекарче.4) У Паланци су 1941. године радиле две скојевске групе са око десет чланова. У овим групама су биле: Милица Ни- ■) Свршени матурант, била члан градске партијске организације и секретар СКОЈ-а у време избијаша рата, а од августа 1941. секретар МК СКОЈ, формираног половином марта, када и МК КПЈ. У н.еном стану одржавани су политички састанци у време припрема устанка и склањали се илегалци. Јуна 1941. водила је један од курсева прве помоћи. Октобра исте године била је ухапшена, али је убрзо пј'штена, након чега се повукла у Веоград. 2) Учитељица. Јуна 1941. дошла са службом у Паланку и одмах преузела дужност секретара партијске организације. 3) Члан СКОЈ, ј уна 1941. године похађала санитетски курс којн је држан у кући Љубице Ђорђевић. Као учитељица била 1943. у ЦеровЦУ и припадала тамошњој скојевској групи; Јуна те године ухапшена и одведена у Завод за принудно васпитање омладине у Смедеревској Паланци. *) Члан СКОЈ. Пре рата била врло активна међу средњошколском омладином. Под окупаЧИЈом су у шеном стану одржавани илегални састанци. Похађала болнички курс. У два маха била хапшена (јуна и октобра 1941), али је пуштена јер јој се кривица ннје могла доказати. МИЛИЦА МАРКОВИЋ-БЕЛО ЛУЛЕ, кројачка радница, рођена у Свилајнцу 1922. године, погинула је у Равништу код Кучева новембра 1941. Члан је КПЈ од 1941. године и радила је са успехом међу омладином. Јула 1941. била је по партијском задатку у Деспотовцу ради преношења директива (Радмили Поповић-Радојевић, студенту медицине и др.-) и организовања припрема за устанак, прикупљања оружја и муниције, а касније хране и других потреба за одред. Када су у Свилајнац дошли недићевци и почели са прогонима напредних људи, Милица Марковић-Бело Луле, да би избегла хапшење, отишла је у Ресавску чету где је била један од њених најистакнутијих бораца. О њеној се храбрости причало у целом крају. Говорила је на зборовима и митинзима, одржаваним на ослобођеној територији; прерушена у сељанку, долазила је у Свилајнац ради прикупљања података о непријатељу. Новембра 1941. рањена у борби, лежала је на једном салашу. Када су је опколили, убила се да не би пала жива у руке непријатељу. РАЗУМЕНКА ЖУНИЋ-БАЏИНЧЕ, ученица гимназије из Рековца, члан СКОЈ-а, септембра 1941. године ступила је у Левачку чету Поморавског одреда, заробљена у борби код села Лоћике новембра 1941. године и отерана у логор на Бањици, а затим у Завод за принудно васпитање омладине у Смедеревској Паланци. Побегла је из Завода октобра 1943. године и ступила у Космајски одред. Одмах је примљена у Партију и новембра постала члан СК СКОЈ-а за јасенички срез. Фебруара 1944. године опкољена је од четника у селу Кленовцу, рањена и ухваћена. Јуначки се држала, ни речи није хтела да каже. Четници су је боли ножевима и на крају је заклали и бацили у Мораву. ОДЕЉЕЊЕ РЕСАВСКЕ ЧЕТЕ У ЈЕСЕН 1941. ЖЕНД СА ШАЈКАЧОМ МИАИЦА МАРКОВИК БЕАО АУАЕ, ПОГИНУАА НОВЕМБРА 1941. �МИЛИЦА ГЛИГОРИЈЕВИЋ рођена 13. марта 1922. године у селу Војска, учила је гимназију у Петровграду и Краљеву, јер јој је отац био железнички службеник често премештан. Касније, кад јој је отац погинуо на дужности, наставила је школу под тешким околностима у Ћуприји и Јагодини. Примљена је у СКОЈ 1940. године. Рат ју је затекао као ученицу VII разреда гимназије. Вратила се у своје село и као кандидат за члана КПЈ била је међу политички најактивнијим омладинкама у ресавском срезу. Одмах после формирања Ресавске чете, 26. јула 1941. године, одређена је да ради као обавештајац. Овај посао обављала је врло савесно, свакодневно је слала извештаје по куриру или их је лично доносила о кретању непријатеља и о стању у Свилајнцу и околини. Преузимала је летке који су састављани у чети и растурала их по граду и околини са групом омладинаца, успевајући да их убаци чак и међу саме недићевце. Тридесетог септембра 1941. затекла се у партизанском логору код Бобова када су недићевци, потпомогнути Немцима, изненада напали логор. Погинула је у борби храбро јуришајући на непријатеља. ЗАГОРКА-ЗАГА СТОИЛОВИЋ-АНТУНОВИЋ, матурант, рођена 2. октобра 1921. године у селу Сипићу код Крагујевца, напредном покрету придружила се у крагујевачкој гимназији и постала члан СКОЈ-а 1940. После напада Немаца на СССР, јуна 1941, отишла је у своје родно место; одмах се повезала са партијском организацијом из Малог Крчмара и радила на организовању омладине. Јула 1941. године примљена је у Партију и одређена за секретара скојевског и омладинског актива у свом селу; формирала је активе у селима Црном Калу, Мирашевцу, Вучићу и др. У одред је ступила тога лета и била секретар организације СКОЈ, а убрзо и секретар партијске организације Рачанске чете. После повлачења одреда у Санџак, ушла је у II пролетерску бригаду као заменик комесара чете III батаљона. Децембра 1942. године била је делегат на I конференцији УСАОЈ-а. Почетком 1943. године постала је члан Политодјела III далматинске бригаде, са којом је у IV офанзиви учествовала у преношењу рањеника. Пету офанзиву је прешла као тифусар. Децембра исте године постала је члан Политодјела II пролетерске дивизије. Августа 1944. године прешла је у Србију, у Топлицу, и ушла у ПК СКОЈ за Србију, а затим је била секретар ОК СКОЈ и члан ОК КПЈ у Крагујевцу. Била је на разним партијским дужностима у ЦК КПЈ и КПС. Завршила је партијски курс при ЦК КПЈ. и била предавач на политичкој школи ЦК КПС. У међувремену је завршила Филозофски факултет. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. Резервни је капетан ЈНА. колић, Љубица Ђорђевић,1) Нада Гобелић, Милица Голубовић, Наталија Ивановић, Злата Илић и Слобода Радомировић, која је 1941. године била веза између Церовца и Паланке, а преко Церовца са одредом, коме је слала прилоге прикупљене у граду међу омладинцима. Слобода и Злата биле су хапшене 1942. али су убрзо пуштене. После страховитог терора и хапшења током 1942. и непријатељске офанзиве крајем године, настао је прекид у раду скојевске организације. Међутим, кад је проширена активност космајског Окружног повереништва на јасенички, а касније и на великоорашки срез, формирана је нова скојевска група 1943. године. У њу су, поред ранијих скојевки Наталије Ивановић, Радмиле Илић, Милице Николић и Слободе Радомировић, ушле још и Бранка Нешић, Радмила Николић, Деса Ђорђевић и Ката Пејовић, активисти још од 1941. године. Поред помоћи одреду, скојевци и напредна омладина Смедеревске Паланке имали су и посебан задатак: да одржавају везу и у свему помажу затворене омладинце и омладинке у Заводу за принудно васпитање омладине. Чињени су стални покушаји организовања бекства и побуна. У провали пред припремање пуча у Заводу 1943. године пала је Боса Краљевић са још неколико другова и после мучења у паланачком затвору спроведена у логор на Бањици, где је остала све до распуштања логора. Цела једна група ученика гимназије била је ухапшена 18. маја 1944. године и доведена у Завод, јер је била умешана у организовање покушаја бекства заводских питомаца. Међу њима су биле и: Живка Ђорђевић, Бранка Луковић, Надежда Нешић, Живка Николић, Добрила Рандели и Бранка Филиповић. Мада је само мали број питомаца успео да побегне из Завода, ова веза и подршка омладинаца из Паланке имала је велики значај за затворене питомце. Поред чланова КПЈ и СКОЈ-а, било је око 40 жена које су се од првих дана рата укључиле у НОП: Милева Вујачић одржавала је везу са Драгишом Шулејићем, преносила и растурала вести, Олга Девић, Ната Ђокић, Босиљка Ивановић, Љубица Ивановић, Рада Ивановић, Ружа Ивановић, Рада и Љубица Ивошевић, Драга Јо') Ученица гимназије. У шеној кући јуна 1941. држан санитетски курс који су похађале све скојевке, ту су спремани завоји и други санитетски материјал за одред. С групом омладинаца ухапшена 18. маја 1944. и доведена у Завод у С. Паланци зато што је учествовала у организовању бекства питомаца Завода. �зић, Јела Кеџић-Илић, ЈБубица Кршљанин, Лепа Митровић, Магдалена Савић, Зага и Нада Стојановић, Кадивка Шиљић, Стана Шишковић, Катица Кабадајић и др. Многе жене из Паланке биле су хапшене, као активисти НОП или као таоци; 1942. године Даница1 и Каја, сестре Миодрага Марјановића-Дедице, Ирена Мукер, Миља Бајазит,2) Дара Јањић, Борка Остојић; 1943. ЈБубица Шулејић, учитељица, жена Драгише Шулејића и сама активиста НОП и његова мајка Перса. Све су биле одведене у логор на Бањици. Међу многим женама у Азањи истакле су се: Лепосава Јеремић (крила је и лечила многе рањенике, због тога су је четници батинали и мучили). У кућама породице Поповић били су распоређивани и склањани борци одреда; због тог рада хапшене су активисти НОП: Ранђа Поповић (рођена 1889, члан КПЈ, била је 1943. хапшена и имала у затвору добро држање; била је једна од првих одборника НОО), Анђа, Наталија, Јаворка, Милица, Станица, Живана и Лепосава Поповић. У кући Десанке и Косаре Јевтић било је једно од склоништа за партизане. Код Марице Марковић-Кузмић била је једно време на лечењу рањена Олга Милошевић-Мина; Марицу су хапсили Немци и недићевци. Роса Лазић, активиста НОП, хапшена је два пута и била у логору на Бањици. Од Лазићевих активисткиње су биле: Јаворка, Лепа, Крстина, Перса, Надежда и Коса. У породици Јелић помагале су НОП ЈБубица (рођена 1890., хапшена је 1942. године као талац за сина студента који се налазио у партизанима), Радмила (батинали је четници), Верослава, Радојка, Витосија, Даринка, Крстина, Мирослава, Зорка, Драга, Даница, Љубица, Живослава, Јулка и Катарина. Драгиња Јовановић лечила је рањеника; помагале су јој Милица и Станојка Јовановић. Из породице Анђелковић активисти су биле Станка, Јованка и Драгослава која је у својој кући чувала илегалце ) Даница Марјановић се била повукла са групом партизана јула 1942. према Руднику. Кад су се партизани вратили на акције у лепенички срез, Даница са још неким друговима оила је заробљена и неко време била у бившем заробљеничком логору у Паланци, пре но што је отпремљена са сестром Кајом на ћањицу. (Према неким подацима биле су послате 1944. у Аушвиц), одакле се после рата вратила. *) Милица-Миља Бајазит, ухапшена 1942. и отерана у логор на Башици, као талац за свога друга, а и сама је била познати активиста напредног покрета. Била је у групи другова за организовање бекства и прихватање одбеглих питомаца Завода. НАРОДНИ ХЕРОЈ РАДМИЛА ШИШКОВИЋ рођена је 5. септембра 1923. године у Великом Орашју, у партијархалној породици. У школу је ишла у Смедеревској Паланци и почетком 1941. године завршила шести разред гимназије. Била је члан СКОЈ-а и врло активан члан напредног средњошколског покрета. У припремама за устанак учествовала је у акцијама које је СКОЈ организовао у граду и околини, а вршила је и курирску дужност између месног партијског руководства и технике, која је била смештена ван града у Пољопривредној школи. Почетком септембра, када је група омладинаца из Смедеревске Паланке ступила у Паланачку чету, пошла је и она да се пријави у чету са пуном торбом лекова и санитетског материјала. Командир и комесар чете покушали су да је врате да настави рад у Смедеревској Паланци, али у томе нису успели. Тада су је послали у Рачу Крагујевачку и одредили јој задатак. Радмила је свој задатак схватила тако озбиљно и тако му се сва предала, да је њено здравље видно попустило. Друговима се ово учинило као оправдани разлог да поново покушају да је врате кући, па је Света Ђорђевић тобоже по задатку послао у Смедеревску Паланку да му нешто донесе од неког симпатизера, рачунајући да ће родитељи успети да је задрже. Међутим, Радмила је, отишла право тамо где је по задатку имала да оде. Упала је човеку у радњу и затражила да јој да оно што треба да однесе Свети. Човек се препао и предао јој је новчаник с новцем, да је само што пре отпрати из радње. Радмила се одмах упутила натраг, али су се ту нашли неки познаници, који су покушали да је задрже и врате кући. У међувремену су се појавили и жандарми, па је у последњем часу успела да се отме, да ускочи на туђ бицикл и побегне у Рачу, где је Свети Ђорђевићу предала новац. Рада је коначно примљена у Паланачку чету 9. септембра 1941. године и била прва омладинка у чети. Учествовала је у свим 293 борбама своје чете, храброшћу је задивљавала своје другове и служила им за пример. Била је пушкомитраљезац и бомбаш. Једне ноћи је, на своју иницијативу, пошла са још једним другом у Паланку. На улазу у град разоружали су градске стражаре, бацили запаљиве бомбе на магацин војног материјала и успели да се повуку. Велику присебност и војничку одважност показала је Радмила када је, почетком новебра 1941. са групом бораца I шумадијског одреда и његовим рањеницима била опкољена од четника у болници у Горњем Милановцу. Четници су око поноћи почели напад на болницу, захтевали су од партизана безусловну предају. Док су другови већали да ли да се предају или да покушају да се пробију под борбом, Рада је дограбила свој пушкомитраљез и викнула: „Напред, другови, хајдете за мном!“ Рада је са још десетак другова успела да се пробије кроз четнички обруч и да ухвати везу са одредом, док су остали заробљени, разоружани и предати Немцима и отерани у Ваљево. Из ове групе стрељано је око 80 радника, сељака и ђака. Крајем 1941. године Рада је са Шумадијским одредом прешла у Санџак и постала борац III батаљона II пролетерске бригаде, један од њених најбољих бомбаша и пушкомитраљезаца. Године 1942. после борби на Купресу, она је са још неким борцима који су се нарочито истакли похваљена у Билтену Врховног штаба1): Седамнаестог априла 1943. године, прелазећи Дрину, III шумадијски батаљон II пролетерске бригаде водио је огорчене борбе са четницима. Нарочито је тешка била борба око брда Плијес. Неки су борци почели говорити да се Плијес не може заузети. Тада је Радмила са одшарафљеним бомбама јурнула испред своје чете кличући: „Напред, другови!“ У овом јуришу тешко је рањена, али није дала да је изнесу са бојишта. Понети њеним примером, борци су прикупили последње снаге и у поновном јуришу освојили Плијес. Радмила је издахнула на месту званом Хумић, у двадесетој години, као помоћник политичког комесара чете. За народног хероја проглашена је 20. децембра 1951. године. ПОXВАЛЕ За храбро држање и примјерно испуњавање својих задатака ПОХВАЉУЈЕМ слиједеће другове: У III батаљону II пролетерске бригаде бомбаше и пушкомитраљесце: Дишковића Драгољуба, Стошића Вукосава. Осим њих, командира Поморавске чете Милојевића Милорада, друга Јефтића Петра и партизанку Шишковић Раду, која даје примјер својим друговима како треба тући непријатеља. ВРХОВНИ КОМАНДАНТ НОВ и ПОЈ ТИТО ') Билтен Врховног славмје, бр. 20—22, новембар 1942. штаба НОВ и за септембар, ПОЈ Југооктобар и �ОЛГА Ч. МИЛОШЕВИЋ-МИНА рођена 1925. године у Смедеревској Паланци, као ученица гимназије била је једна од најактивнијих у напредном покрету, нарочито за време дизања устанка, када је била у групи омладинаца скојеваца на које је једно време пао сав илегални рад у окупираној Паланци. Априла 1943. преко групе која је радила на терену села Церовца пребацила се у одред, јер јој је опстанак у Паланци био онемогућен. Радила је најпре на терену среза јасеничког као организатор омладине. Почетком јула ушла је у СК СКОЈ-а за овај срез, а августа исте године постала је секретар. Од септембра 1943, као члан ОК СКОЈ-а за округ младеновачки, на челу је скојевске и омладинске организације на терену среза подунавског. Са успехом је радила на формирању нових скојевских група у Паланци и околним местима, које су врло активно почеле радити на свим видовима помоћи НОБ. Погинула је на терену среза подунавског 31. X 1943. године, када је са бомбом у руци напала немачка борна кола. Начслство среза јасеничког1) Број: 11816 20. јула 1943. године Паланка Смед. ИЗВАНРЕДНОМ КОМЕСАРУ ЗА ПЕРСОНАЛНЕ ПОСЛОВЕ БЕО Г Р А Д На Ваш акт. I бр. 5234 од 15. јула т.г. част ми је известити Вас у следећем: На дан 7. априлџ т.г. нестао је из Паланке ЗВОНКО БЕРЛИН, син Антона Берлина, службеника овд. поште. Он се је изгубио из Паланке са Олгом Ч. Милошевић, ученицом VII разреда гимназије. У први мах мислило је се да је посреди нека љубавна авантура, али у последње време преовлађује мигиљење да су њих двоје отишли у гиуму партизанима, и тиме се одметнули од власти. Милошевићева је родом из Паланке и из добре је куће. Звонко је избеглиија из Словеначке и овде има само оца Антона, који је веома добар службеник и политички потпуно исправан. Дакле позитивних доказа немамо да су ово двоје отишли у шуму, али по опису једног сељака, Звонко се налазио у групи партизана, који су 30. V. т.г. имали борбу са нашим и немачким одредому гиуми зв. „Грчац” атара азањс ког — блгсзу Паланке, у којој је борби погинуло: наш поручник Марковић и један водник, затим три Немца. По изјави једног сељака другог, и Олга је еиђена у једној партизанској групи, разуме се по опису је дао податке, али позитивно се не зна. Вд. Среског начелника, Драг. Велимировић, с. р. ИЗВАНРЕДНИ КОМЕСАР з о Персоналне послове I бр. 5234 Београд, 5 августа 1943. г. НАЧЕЛНИКУ СРЕЗА ЈАСЕНИЧКОГ СМЕДЕРЕВСКА ПАЛАНКА У вези извештаја тога начелства бр. 11816 од 27. VI. т.г. о бегству из Паланке, а према провери највероватније у шуму, Звонка Берлина, сина Антона Берлина, службеника тамошње поште и једне ученице VII разреда гимназије, упутите у концентрациони логор очеве именованих као таоце, у колико се именоеани нису вратили кућама. ИЗВАНРЕДНИ КОМЕСАР МИНИСТАР УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА Та. Ђ. Динић М.П. ') ИРПС. 294 и спремала им храну. Из породице Прокић биле су активисти: Ангелина, Драгиња, Живана, Лепосава, Вукосава, Анђелија (држала је везу са партизанима) и Витосија (провела је као талац за сина 18 месеци у логору на Бањици; касније је била члан Првог среског одбора АФЖ). Живка и Марија Илић су такође учествовале у раду и биле су хапшене. Међу активисткињама које су још од 1941. па све до краја рата помагале НОП истицале су се: Перса Пајић, Даринка Пантић, Јаворка Ћосић, Десанка и Стевка Гачић, Слобода Михаиловић, Јаворка Маринковић, Лепосава, Мара, Милица и Обренија Палић, а такође Милосава и Душанка Ранковић, Рајна и Ангелина Бобанић, Даринка, Милева и Олга Радивојевић, Алексија и Павлија Даниловић, Ангелина и Даринка Цветковић, Милица и Станојка Јовановић, Загорка Павловић, Зорка Ђурђевић, Ранђија Стојадиновић, Маласија Марковић и друге. Скојевска организација у Азањи од 1943. врло је активна. Тада је од омладинки члан СКОЈ-а постала Јелисавета Марковић, која је половином 1944. постала члан Општинског комитета СКОЈ-а. Крајем 1943. и почетком 1944. у кући Јулке Марковић било је склониште у које је смештена техника ОК СКОЈ. Маја 1944. седиште ОК СКОЈ-а пресељено је из Малог Пожаревца у Азању у кућу Александра и Витомира Марковића (а повремено је коришћено склониште код Мире Игњатовић у Луњевцу). Године 1944. било је десет скојевки, а око 50 омладинки је било активно у прикупљању прилога. СКОЈ је нарочито успешно радио против четничке и љотићевске мобилизације и у свим крајевима онемогућио је. Од ових активних омладинки једна група ступила је у Космајски одред септембра 1944. године, међу њима: Даница Радовић, која је била једна од најактивнијих девојака, затим Наталија В. Батинић-Гера, активна сарадница још од 1942. године; Наталија је из Космајског одреда прешла у VI личку дивизију, где је била болничарка; члан СКОЈ-а касније и КПЈ. У Космајски одред ступиле су и Радмила и Миланка Маринковић, Слобода Витић и Станка Ђурђевић. У малом селу Влашки До, где су до рата живели и активно радили учитељи Вукајло и Савка Кукаљ око 20 жена учествовало је у раду за НОП: из куће Анђелинковића омладинка Јаворка била је активиста од 1941. године, затим Бранка, Лепосава, Даринка, Наталија и: Станојка; из породице �Марковић активисти од 1941. биле су омладинке Мирослава и Славка као и Лепосава Марковић (која је била и хапшена 1943), затим Рајна, Даница и Роксанда. Од Јеремића, Синђа члан КПЈ од 1941, чија је кућа била пункт за одржавање састанака на терену Азање, затим Даринка, Лепосава, Јаворка, Милојка и друге. У Голобоку је активисткиња од 1941. године Даринка Ранковић била у логору од 28. VI 1943. до 5. VI 1944. године. Такође су активисти од 1941. биле Десанка и Милева Талијан и друге жене из породице Талијан; Роксанда и Вукосава Тодоровић давале су помоћ у храни и одећи као и Милица и Ангелина Ивковић и Спасенија Гајић. За изграђивање склоништа и прихватање илегалаца нарочито су биле погодне куће удаљеније од села, као што је била кућа Душанке и Чеде Гитарића између Голобока и Доброг Дола. Ту су 1942. године Чеда и Душанка изградили склониште, које се одржало за све време рата; 1944. године ту је држан партијски курс који је трајао око 20 дана и на коме је било око 15 курсиста који су ту и становали — курс је водио ОК КПЈ за младеновачки округ. На курсу је од другарица била Даница Блажић из села Младеновца. У кући Мирославе и Олге Ивановић склониле су се ради лечења Божидарка Дамјановић-Кика и Радмила Радојковић-Мара. Куће Ивановића које су се налазиле између Голобока, Доброг и Влашког Дола, пружале су помоћ, у чему су биле активне и жене: Љубица, Гроздана, Живка, Даница, Здравка и друге. Божица Ивановић сарадник НОП од 1941. чувала је партизане, давала им храну и одећу; почетком 1943. године отишла у Космајску чету. У селу Добри До активиста НОП била је Стојанка Јаковљевић, која је с другим женама из села, испуњавала све задатке који су се постављали. Селевац је једно од јасеничких села које је за све време рата активно радило за НОП. У кући Љубице Живановић било је направљено склониште за партизане. Склоништа за смештај илегалаца и разног материјала била су изграђена и у кућама Косаре Маричић и Сегдије Вемић. Кућа Видосаве Бацкић-Маре, истакнуте активисткиње од 1941. године, била је једна од главних партизанских веза у селу; У овом раду помагала је и омладинка Милица Бацкић. Важан пункт за везу са борцима и илегалцима била је кућа Лепосаве Степановић; Лепосава је била и прва председница Начелство среза јасеничког!) Број: 13386 17. августа 1943. године Паланка Смед. ПРЕДМЕТ: Упућивање у концентрациони логор очева одметнутих: Берлин Звонко и Милошевић Олге ОКРУЖНОМ НАЧЕЛСТВУ ОКРУГА БЕОГРАДСКОГ ЗА ЈАВНУ БЕЗБЕДНОСТ БЕОГРАД Достављајући Вам предње у препису, молим за обавештење, да ли је Начелство овог среза обавезно да изврши предњи захтев Изванредног комесара з о персоналне послове у погледу упућивања у концентрациони логор очева именованог Звонка и Олге, који су отишли у шуму партизанима, а о чему нема позитивних података, пошто је за оваква одлучивања надлежан Шеф срнске државне безбедности. Потписани није мишљења да се родитељи ових упућују у концентрациони логор, јер они нису вође бандита и мислим да се на њих не односи наређење које је то Начелство доставило овамо 22. II- т.г. под Стр. Пов. бр. 14. О хапшењу Олгиног оца Чедомира већ постоји један акт, који Вам је о в о Начелство доставило и који има везе са Вашим 1-4 бр. 2130 од 4. о.м. Вд. Среског начелника, Драг. Велимировић, с. р. Експедовано 22-У1П ‘) ИРПС. 6 XII 1943 Драги другови1) Ево шаљем вам новац који смо нашли код другарице Мине приликом погибије њене а она је погинула 31 X 1943 год. Скојевски материјал је послат ОК-у Млад., гито је грешка, то ће се вратити натраг па ћемо вама послати. Новац који смо нашли шаљемо вам 3.560 дин. С.Ф. — С. Н. За С. П. Подун. Станко 6 XII 1943 год. ‘) ИРПС, арх. бр. 3613. Ухапшена 12. априла 1943. године.1) Вођеном истрагом над именованом, није се могло конкретно ништа установити, јер окривљена упорно ћути и негира све. Обзиром на изјаве о н.ој ухапшених лица, која је као комунисткињу и у томе смислу активну, неоспорно терете, управо таквим својим држањем одаје особу прилично загрејану за комунистичку идеологију и партију. Из свега горе наведеног потребно је да се именована изолује из друштвене заједнице, као опасна по јавни ред и мир. Решењем II, бр. 5717 од 7. V 1943. године упућена у логор као кривац II категорије. Рађено 7. маја 1943. године у Одељењу специјалне полиције УГВ. З А П И С Н И К о извршеном саслушању КРАЉЕВИЋ БОСИЉКЕ, инжењера економије, са станом у Смедеревској Паланци у Поенкаревој улици број 22. Зовем се Краљевић Босиљка, по занимању сам инжењер економије, рођена сам 26. новембра 1918. године у Смедеревској Паланци од оца Николе и мајке Грозде, рођене Радосављевић, неудата, писмена, Српкиња, вере православне, хапшена због комунистичке пропаганде, неосуђивана, физички и умно здрава па може бити саслушана. У Смедеревској Паланци сам живела све док се нисам уписала на Вишу комерцијалну школу у Београду. Октобра 1942. године сам завршила Вишу комерцијалну школу и после тога сам наставила са нормалним животом. Политиком се нисам бавила никада, како у гимназији тако и на Универзитету, јер ме иста није интересовала. Ни са каквим лицима, која су комунистички оријентисана, нисам одржавала никакве везе или ма чиме допринела ширењу комунистичке пропаганде. Ни.је тачно да сам у Смедеревској Паланци организовала какве састанке и на њих позивала ученике гимназије и то у политичком циљу. Комуниста нисам, а нити ми је циљ комуниста постат. То је све што имам да изјавим, а записник ми је прочитан те га у свему признајем за свој. Потписујем, Краљевић Босиљка, с. р. ‘) РСУПС, Дос. IV, бр. 252/11. 295 �Начелство среза јасеничког1) Стр. Пов. Број: 3. 2. марта 1942. године Смед. Паланка КОМАНДИРУ СТАНИЦЕ СРПСКЕ ДРЖАВНЕ ПОЉСКЕ СТРАЖЕ ПАЛАНКА Одмах одредите једну патролу од подређеног Вам особља, која ће са приложеним писмом овог начелства Стр. Пов. Бр. 3 спровести у концентрациони логор Управе града Београда у Београду (Бањица) две жене и то: Шулејић Љубицу и Шулејић Перку, обе из Паланке. Именоване спроводе Вам се са овим актом. ХИТНО ЈЕ. Срески начелник, (потпис нечитак) Експ. 2. II. 943. ') ИРПС, кут. „Недићева власт”, Б. Фасц. Спец. пол., Бгд., 1941—45, 1943”. Начелство среза јасеничког') Стр. Пов. Број: 3 2 марта 1943 године Смед. Паланка КОНЦЕНТРАЦИОНОМ ЛОГОРУ УПРАВЕ ГРАДА БЕОГРАДА БЕОГРАД — БАЊИЦА Према наређењу Шефа српске државне безбедности Стр. Пов. I бр. 31 од 18 фебруара тек. год. спроводе Вам се ниже именована лица — чланови породице комунистичких вођа са подручја овог среза, ради стављања у логор и то: 1) Шулејић Љубица, учитељин,а у пензији, из Смед. Паланке, рођена 14-11-1907 г. у Селевцу овог среза од оца Николе Аврамовића и матере Јевросиме рођ. Симић, која има двоје деце и то 1 од 11 година а друго од 6 година старости, досада неосуђивана. Именована је жена комунистичког вође Драгише Шулејића, прив. чиновника, а бив. пропалог студента, који се сада налази у одметништву. 2) Шулејић Перка, домаћгсца из Смед. Паланке, рођ. 1878 год. у Азањи овог среза од оца Лазара Антића и Матере Љубице рођ. Илић. Именована је мати одметнутог комунистичког вође Драгигие Шулејића о коме је реч у тач. 1 овог акта. Срески начелник, (потпис нечитак) ') ИРПС, кут. „Недићева власт”, Е. „Фасц. Спец. пол., Вгд. 1941—45, 1943.” САВКА КУКАЉ, учитељица, оставила је своју седмомесечну кћер код куће, у селу Влашки До. Заједно с мужем Вукајлом пошла је у Орашку чету. Одбила је рад у техници, где је њен друг радио, јер је желела да буде борац с пушком у руци. Учествовала је са групом бораца у једној од најуспешније изведених диверзија на прузи Велика Плана — Орашје; тада су партизани у Милошевцу заробили воз и на локомотиви пошли против недићеваца. Учествовала је у свим борбама које су у то време вођене. Рањена је у борби код манастира Кокорина, утопила се покушавајући да преплива Јасеницу 4. марта 1942. године. 296 организације жена у Селевцу. Велику помоћ указивале су и Даринка и Ната Властић, Јелица и Мирослава Живановић, Наталија Јовичић, Стана Поповић и многе друге које су непрекидно од почетка устанка учествовале у неговању рањеника, скупљању прилога, спремању одеће и хране. Од 1943. године почиње организовани рад и међу омладином и међу женама. Половином године била су четири скојевска актива; која су обухватила сву омладину. Скојевци су били обавештајци, водичи, растурали летке, скупљали прилоге, имали су војне позадинске десетине омладинаца. Курирску дужност обављала је и тринаестогодишња Роксанда Стефановић. Велики број омладинаца ступио је 1943. и 1944. у НОВ. Међу њима Рајка Игњатовић1, Бранка Маџић и Живослава Ристић2. АФЖ је формиран новембра 1943. и одмах обухватио све жене активисткиње радом на најхитнијим потребама помоћи. У селу Брдњаку као активисти од 1941. године истакле су се Јаворка Виторовић, затим Златија и Јевросима Војновић, у чијој кући је било склониште за илегалце. Склоништа су касније израђена и у кући Василија и Јевросима Бирташевић и Загорке Јовановић. Село Бачинац имало је многе активисте међу женама почев од 1941. године: Даринка и Гара Јакшић пружале су помоћ одреду, такође Даринка Николичић, Каја Радмановић и омладинка Милка Радмановић. Код Лепосаве Милојевић била је склониште а и код Живане и Јоване Бајчић. Ишић Даницу, активисту од првих дана рата, убили су четници 5. јануара 1944. године кад и Обренију Стојић. У селу Церовцу крај Смедеревске Паланке није-прекидана активност и веза са одредом. Још 1941. у партизане је отишло око 40 омладинаца, док је за рад на терену остала једна група преко које је вршено пребацивање у одред. Поред Слободе Радомировић која је из Паланке одржавала везу са одредом преко свога родног места Церовца, и Милице Николић, која је касније као учитељица из Паланке прешла у Церовац, узеле су учешћа у пребацивању за одред учитељица Драгослава Благојевић, члан СКОЈ-а од 1943. године и Катарина Максимовић-Гајић, такође скојевка. Катарина је у. лето 1943. успешно пребацивала ') Ступила у НОБ априла 1944. године. У борби код Друговца је заробљена од четника који су је предали Немцима. Спроведена је у логор на Бањици и тамо стрељана. г) Ступила у Космајски одред августа 1944, погинула као болничарка фебруара 1945. године. �муницију из Паланке за Церовац и одред у торби камуфлираној плетивом. НОБ су помагале и Хермина Максимовић-Перишић, Десанка Лазаревић, Зорка Гојковић, Милева Гајић. Вукосава Максимовић, мајка Драгољуба Максимовића, сама је дала сину скривену пушку кад је полазио у одред. Била је у логору у Паланци када је њен син партизан стрељан на Бањици. Из Придворице су две кћери Марка Петровића заједно са оцем биле веза са одредом све до половине 1943. када је он отеран у логор. У Кусатку је међу првим активистима била учитељица Бојана Ракић1). Ковинку Ристић и Добрилу Кијаметовић ухапсили су љотићевци 16. јануара 1943. године и отерали у Смедеревску Паланку (,,из непознатих разлога“). Миленија Б. Поповић, рођена 1895. у Кусатку радила је за НОП од 1941. године. Као сарадник партизана хапшена је 1943. године. По ослобођеним селима великоорашког среза од почетка устанка жене су се ангажовале у раду за помоћ партизанима, старале се за храну и одећу бораца, разносиле материјал и вести. Девојке из Старог и Новог Села, после великог збора у Рачи, донеле су своје бошчалуке и даривале борце. Већ првих дана рата, из Београда је дошла у Сараорце Радојка ЂулићМладеновић-Црна, синдикални и партијски радник, и заједно са Миленом Младеновић2) развила политички рад, образујући групе жена и омладинки које су радиле за НОП. Међу женама и омладинкама у Сараорцима биле су активне и Радмила М. Младеновић,3) Олга М. Јовановић4) и друге. У Великом Орашју члан СКОЈ-а, Олга Видовић,5) повезала се 1942. године са групом другова која је почела прикупљање за Космајски одред. Код Мире Лазић из Великог Орашја био је један од пунктова за везу. Мира је члан првог НОО, формираног почет- ') Премештена крајем је наставила рад. 1941. у Младеновац, РАДА ЂУЛИЋ-МЛАДЕНОВИЋ-ЦРНА, столарска радница — политирерка, рођена 16. IV 1912 (или 1914) у Милошевцу, била је синдикални и партијски радник у Београду. Због своје политичке активности више пута је хапшена пре рата. После капитулације Југославије, са својим другом Тасом Младеновићем дошла је у Сараорце, где се, иако пред порођајем, укључила у партијски рад. Седмог јула 1941. ступила јеу Н шумадијски одред и као партијски радник пребачена на терен лепеничког среза на рад са женама. Са одредом повукла се за Санџак, где наставља са политичким радом. Била је први секретар Градског одбора АФЖ у Пријепољу. Погинула је 4. или 5. децембра у борбама са Немцима око Пријепоља. • где 2) Касније одређена за курира између Доњег Поморавља и ПК КПЈ за Србију. Са одредом се повукла за Санџак. Рођена 1921. у Сараорцима, службеник. Године 1941. била повезана са Босом Милошевић, која је стрељана на Бањици 1942. Гестапо је ухапсио њене родитеље а њу и брата интернирао у родно место. Јуна 1944. ступила је у Космајски одред, касније у 17. босанску дивизију. Била рањавана. Члан СКОЈ-а од 1. IX 1944. а од јуна 1946. члан КПЈ. После ослобођења активно радила у месном партијском активу. *) Рођена 1925. у Сараорцима, свршила кројачки занат. Ступила у НОВ у војну болницу 5. III корпуса 10. I 1945. Умрла у болници у Тузли 1945. године. '*) Склонила се испред хапшења у Ваљево. ца, на Београдском универзитету се укључила у напредни студентски покрет и била активна у Омладинској секцији Женског покрета. Члан КПЈ је од 1941. године. У лето 1941. ухапсила је Специјална полиција и отерала у логор на Бањици. Одатле је успела да као болесник буде пребачена у притвореничко одељење болнице, одакле Је побегла са још неким другарицама. Пребацила се на слободну територију и била партијски радник у Рачи Крагујевачкој и околним селима. По задатку Партије ишла је у Крагујевац и друга места ради одржавања састанака и конференција и формирања партијских и скојевских организација у лепеничком и крагујевачком срезу. У Рачи је радила са групом жена и девојака на прикупљању материјала за одред. У Малом Крчмару организовала је санитетски течај. Ступила је у Рачанску чету током лета. Са II шумадијским одредом повукла се у Санџак краЈем 1941. године. Учествовала је за све време рата у борбама и била је на разним партијским функцијама (1942. секретар СК КПЈ за срез Кључ; 1943. секретар ОК и СК у Мркоњић Граду; исте године инструктор ОК у чајничком срезу; 1944. и 1945. члан МК КПЈ у Крагујевцу). У Београду је била главни и одговорни уредник „Жене данас“. Има чин резервног капетана ЈНА. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. НАТАЛИЈА-НАТА ХАЦИЋ-ТОДОРОВИЋ, правник, рођена 9. октобра 1912. године у Малом Крчмару код Крагујев- 297 ЖИВКА ЖИРОПАЂА, учитељица, рођена у Книћу а одрасла у Крагујевцу, у сиромашној радничкој породици, у напредни омладински покрет се укључила у учитељској школи. По доласку у Вишевац на прву учитељску дужност одмах се повезала са напредном омладином. радила је на њеном организовању и учествовала у свим омладинским акцијама. На почетку окупације била је кандидат за члана КПЈ и врло активно радила на терену, организовала рад жена на помоћи одреду, сама је служила као веза и извршавала сваки задатак који јој је био постављен. Када су партизани августа 1941. године ослободили село, одмах је отворила школу и организовала наставу. Била је члан првог Народноослободилачког одбора у Вишевцу. Године 1942, после повлачења Ц шумадијског одреда за Санџак, Живку је непријатељ ухватио, страховито је мучио и отерао у логор на Бањици, одакле је јуна 1943. године одведена у Аушвиц, и тамо спаљена септембра исте године. �ЖИВКА ЋУРЂЕВИЋ, учитељица, рођена 2. фебруара 1914. године у Поскурицама, у напредни омладински покрет се укључила у учитељској школи у Крагујевцу. Службовала је у Јашеву на Космету и у Рачи Крагујевачкој, где ју је затекао рат. Од првих дана устанка радила је за НОП. Њена кућа је партијски пункт и сигурно скровиште илегалаца. Једно време је радила и на техници у кући Даринке Филиповић. Живка је била члан првог НОО формираног у Рачи 1941. године. Због активног рада за НОП отпуштена је из службе и ухапшена децембра 1941. године; спроведена је у логор у Смедеревској Паланци, одакле је пуштена после шест месеци. Поново је ухапшена децембра 1942. године, подвргнута страховитом мучењу и отерана у логор на Бањици. Јуна 1943. године транспортована је у логор у Аушвицу и тамо спаљена крајем године. НАЧЕЛСТВУ ОКРУГА КРАГУЈЕВАЧКОГ‘) КРАГУЈЕВАЦ Изволите саопштити гђи Милеви Ђурђевић, домаћици из села Поскурица, среза Гружанског, повереног Вам округа, да г. министар просвете не може интервенисати код полицијских власти за пуштање на слободу њене кћери Живке Ђурђевић, бивше учитељице народне школе у Рачи, среза Лепеничког, као и то, да не може бити враћена у учитељску службу, пошто се не налази у слободи. По наређењу Министарства просвете и вера Начелник (потпис нечитак) ком 1944. У скојевском активу, формираном августа 1944. била је Бисерка Танасковић. У Марковцу је Круна Бојић, рођена 1918. у Лапову, члан КПЈ од 1941. године, водила једну групу жена у селу и за НОП радила као позадински радник. Босиљка Мишковић, која је од фебруара 1940. године радила за покрет, ступила је 6. X 1944. у II шумадијски одред.1) За НОП је радила и Драгиња Ђ. Благојевић, рођена 1882. у Ракинцу. Крајем 1944. Надежда М. Бојић2) је била повезана са партизанима и била хапшена од четника по одласку мужа и сина у одред. У Милошевцу је Вера Марковић,3) члан СКОЈ, ступила као четна болничарка у НОВ. Радица С. Ранковић, рођена 1923. у Лозовику ступила је у НОВ 25. VIII 1941. у одред „Вељко Дугошевић". Погинула је на положају код села Побрђа у борби с Немцима и љотићевцима 15. VI 1943. Била је члан СКОЈ. Из Лозовика је била и Радмила Ж. Стефановић, рођена 1917. године. У НОВ је ступила септембра 1944. године у I крајишку бригаду V дивизије. Погинула је на положају код Банове Јаруге априла 1945. године. Групу жена у Новом Селу водила је Ружа Стојановић. Она је са Дафином Распоповић (Стаменковић?) чешће одлазила у Лапово, Велику Плану и Паланку и прикупљала податке о непријатељу. Цвета Росић, звана баба Дика, била је водич илегалцима. Дарка Стојановић из Новог Села и Емилија Савић, бабица из Старог Села, лечиле су рањеног партизана, а омладинке обилазиле и доносиле понуде. У Великој Плани је Наталија Николић, рођена 1920. године у Марковцу, трговачки помоћник, као курир од 1941. године преносила партизанима материјал и храну. Била је хапшена као сарадник НОП. У НОВ је ступила 9. VIII 1941. у Орашку чету II шумадијског одреда. Од 1942. је члан КПЈ. Лепосава Ранисављевић, рођена 1921. у Трнавчи, радила је од 1941. године за НОП као и Вукосава Ж. Ђорђевић, службеница рођена 1930. у Ракинцу, била је повезана са II шумадијским одредом. На терену лепеничког среза од пр') Рођена 1913. у Марковцу, домаћица; од фебруара 1940. ради за покрет. Ступила је У II шумадијски одред 6. X 1941. године. Члан НОО од октобра 1944; члан КПЈ од 1946. г) Рођена 1921. у Великој Плани. Од септембра 1944. била повезана са партизанима преко Бранка Јовановића, прихватала белогардејце који су бежали из возова те их слала партизанима. После одласка мужа у партизане била хапшена. 3) ') Д.А. СРС — Министарство П, бр. 200 — 25. II 1943. просвете и вера — Одељење за основно образовање 298 I — Пов. Рођена 1925. године, домаћица. За рата била члан СКОЈ. Ступила у VI дивизију као четна болничарка (30. XI Одликована за свој рад. време личку 1944). �вих дана припрема устанка у рад за помоћ НОП укључили су се најшири слојеви жена и омладинки. Није било села без активисткиња, жена-политичких радника или бораца. Устанком је била захваћена готово цела Лепеница. Ретко која кућа у оно време да није пружала помоћ НОП, прихватала борце, обезбеђивала им преноћиште. Жене су у томе најактивније учествовале. По селима, поред скојеваца, било је увек напредних омладинаца и омладинки који су организовано учествовали у свим акцијама: прикупљању оружја, муниције, хране. Била је међу њима организована обавештајна служба, ноћно дежурство, преношење и растурање штампаних вести. Када су се почели стварати народноослободилачки одбори (у селима Доњој Рачи, Бошњанима, Мирашевцу, Јарушицама, Саранову, Сипићу, Ђурђеву, Сепцима, Црном Калу и Рачи Крагујевачкој) и кад је на ослобођеној територији почела да функционише народна власт, појачан је и политички рад са женама, а било је жена и међу првим члановима НОО. Жене су учествовале и у раду технике (у селу Вучићу, Рачи, Сипићу, Поповићу), а такође похађале санитетске курсеве (у Рачи, Сипићу). На организовању жена и женске омладине на овом терену радиле су Наталија-Ната Хаџић из Малог Крчмара и Зага Стоиловић-Антуновић из Сипића. Касније су биле упућене на рад Рада Ђулић-Младеновић, Рада Миљковић, Живка Дамњановић и Милена Марковић. Великим ангажовањем ових другарица, искусних политичких радника, истовремено са укључивањем жена у рад на помоћи НОП вршило се и њихово политичко еманциповање и ангажовање у првим органима народне власти; одржавани су зборови и конференције, на којима је нарочито популарна била Рада Миљковић; одржавани су посебни састанци са женама и омладинкама, на којима су оне упућиване у организован рад за помоћ НОП. У партијској организацији у Доњој Рачи Рада Стојановић је била 1941. године једини члан КПЈ1. Чланови актива СКОЈ биле су те године: Рада Живановић, Олга Симоновић, Љиљана Томић, Љиљана Младеновић, Неђа Милановић, Љиљана Митровић, у чијој су кући 1941. одржавани поли') Службеник Начелства, радила у активу СКОЈ. у њеној кући су одржавани састанци; ту је држан материјал прикупљан за одред; одржан је и курс прве помоћи којим је руководила Живка Дамњановић. После повлачења партизана Рада је била ухапшена и отерана У Крагујевац, затим у Смедеревску Паланку. После ослобођења била је активан члан ОО АФЖ. тички састанци, затим Рада Михајловић, Драга Петковић, Јелица Милојковић, Вида Стевановић, Љубина Љумин и Деса Тимотијевић. Учитељица Живка Ђурђевић радила је у техници и била члан првог НОО формираног у Рачи 1941. године. Поред Живке, у овој техници која је једно време била смештена у кући Даринке Филиповић, радила је и Рада Шишковић, ученица из Смедеревске Паланке. Учитељица Мира Нешић окупљала је жене и омладинке и организовала прикупљање хране и осталог за партизане. Године 1941. била је ухапшена и, мада пред порођајем, подвргнута страховитом мучењу због свога рада и због мужа и девера који су били у одреду. Лепосава Матејић и Невена Павловић биле су организовале у својим кућама неку врсту радионице и складишта за прикупљени материјал, који су давали на прераду женама. Милица Матејић била је члан првог НОО у Доњој Рачи. Село Поповић, било је једно од центара организоване помоћи НОП. Кућа Живића је била курирски пункт за цело Поморавље; на њиховом трлу је било складиште оружја; код њих су долазили борци из разних крајева. Цела породица је учествовала у покрету. Браћа су отишла у II шумадијски одред, а мајка и сестре су активно радиле за НОП, због чега су касније и хапшене. Оне су дочекивале курире, храниле их, чувале стражу док су на трлу одржавани састанци. У том селу активно је радила и породица Богосава Марковића, првог команданта II шумадијског одреда, нарочито његова сестра Каја. У селу Поповићу једно време је била смештена и техника одреда у кој°ј СУ умножаване вести у облику листа на 12 страница. Учитељица Цаја Боројевић, у чијој су кући одржавани политички састанци и налазила партијска техника и где је она с мужем хватала и умножавала вести, окупљала је око себе већи број жена и девојака са којима је сарађивала. Заједно с мужем Цаја је ухапшена и отерана у логор на Бањици а затим у Аушвиц, где су остали до краја рата. Село Вучић било је пункт ОК КПЈ, у њему је једно време била и техника ОК. Код Ленке Стојановић су одржавани састанци Окружног комитета и штаба одреда; њена кућа је свакодневно примала курире, борце и друге активисте; док су одржавани састанци Ленка је будно мотрила; повремено је и сама обављала курирске послове; хранила је, крпила и прала 299 партизане као своју рођену децу; проводила је илегалце кроз непријатељске ровове до одређених пунктова. Кад су се јединице повукле за Санџак и када су у лето 1942. године политички радници поново отпочели рад на окупљању активиста и симпатизера, Ленка је за њих остављала торбе пуне хране, а увече се враћала да их узме и донесе обавештења о непријатељу, прикупљена у току дана. У раду јој је помагала Рада Стојановић. Из села Вучића била је и Живана Гојковић1, чија је кућа била погодна за склањање пошто се налазила на крају села, а у дворишту је било изграђено склониште. У селу Мирашевцу сестре Ковачевић,2) Радмила „Вера” и Нада биле су активисти НОП од 1941. године. Косара Бранковић са својом свекрвом била је истакнута сарадница НОП и због тога су је злостављали жандарми. Ана Степковић из Ђурђева била је одани сарадник НОП за све време рата. После сваке борбе претраживала је терен да би помогла рањеним борцима. У Малом Крчмару 1941. године међу осталим омладинкама истицале су се радом: Ружица Симић, Босиљка Петровић-Ђурић и Љубица Петровић, која је у то време обављала курирске послове, путовала у оближња села, носила илегални материјал и растурала вести. У селу Вишевцу учитељица Живка Жиропађа врло успешно је радила са активом жена. И после повлачења партизанских јединица 16. октобра 1941. са овог терена жене су наставиле да пружају помоћ преосталим групама и појединцима, склањале рањенике, бринуле се о храни и смештају, упркос прогону, хапшењу и стрељању. Ј) Рођена 1887, у НОП се укључила 1941, примала је и скривала партизане, организовала плетење џемпера, чарапа и др. Рад за НОП наставила је 1942. и 1943. носећи храну илегалним политичким радницима. Муж јој је стрељан као сарадник НОП. 2) Радмила, ,,Вера” и Нада Ковачевић. У њиховој кући је остала у јесен 1941. архива чете, радио-апарат, две пушке, писаћа машина, које је Радмила са братом закопала у обор. Године 1943. примала је у своју кућу ИЈ1егалце, прикупљала податке о снази непријатеља и достављала их илегалним политичким радницима, а такође и храну и остале потребе. Исте године отишла је са сестром Надом у I шумадијску бригаду, која се повукла за Санџак; учествовали су у борби за Пријепоље; Радмила се затим придружила санџачкој герили, била заробљена од четника, али је успела да побегне из затвореничке болнице у Пријепољу. Одатле је упућена у IV санџачку бригаду, где је постала члан СКОЈ. Када је I пролетерска пошла за Србију, прешла је у ову бригаду и с њом учествовала у борбама на Сремском фронту. Била је руководилац СКОЈ-а и политички делегат вода. �АНТИФАШИСТИЧКИ ФРОНТ ЖЕНА Рад на организованом окупљању жена у Горњем Поморављу који се од 1938. године врло успешно водио преко Женског покрета у Јагодини, после избијања рата је прекинут. Тек после ослобођења почели су се формирати одбори АФЖ. Међутим, на слободној територији лепеничког, јасеничког и великоорашког среза настојало се још од првих дана устанка да се жене организовано укључе у рад на помоћи НОП. Током лета и јесени 1941. године стваране су по селима групе жена и омладинки — активи — које су извршавале одређене задатке, а истовремено се радило на њиховом политичком еманциповању, одржавани су зборови жена, конференције, састанци; жене су почеле улазити у прве органе народне власти. Овим радом са женама руководиле су другарице, чланови месних, среских и окружних партијских комитета — Рада Миљковић, Живка Дамњановић, Ната Хаџић, Зага Стоиловић и друге. После доласка непријатеља с јесени 1941. године био је онемогућен рад на организовању жена, али упркос хапшењима и прогонима већ у лето 1942. године, са оживљавањем политичког рада, обновљен је и рад са женама. Загорка Богдановић-Рада из Маскара вршила је припреме за формирање одбора АФЖ. После њене погибије децембра 1943. прекинут је и рад на овом пољу, тако да су се у овим крајевима тек после ослобођења почели формирати одбори АФЖ-а. У селима јасеничког среза већ новембра 1943. године био је организован рад Антифашистичког фронта жена. У Селевцу је формиран месни одбор АФЖ са председницом Лепосавом Степановић, коју је касније заменила Драга Башић. Чланови су биле и: Олга Бачић, Коса Дамњановић, Косара и Милосава Јевтић, Милева Игњатовић, Миленија Боричић, Драгиња Лазић. Жене су масовно учествовале у раду како у томе селу тако и у околним. Ови одбори АФЖ-а наставили су рад по сслобођењу углавном у истом саставу. И поред тога што се у овим крајевима Поморавља, где се због окупаторских власти које су вршиле стални притисак није могло организовано радити, жене су се спонтано окупљале у групе и у разним видовима пружале помоћ НОП: у храни, одећи, санитетском материјалу или помагале оне који су били по затворима и логорима. Са ослобођењем ових крајева, заједно за народноослободилачком војском, враћале су се у своја родна места и преживеле другарице борци, које су са активисткињама предратног напредног покрета и НОП приступиле организованом окупљању жена и формирању одбора АФЖ. Многе од тих другарица биле су на руководећим положајима у партијским форумима и НОО. Љубинка Милосављевић по повратку у Јагодину крајем октобра 1944. била је секретар ОК КПЈ; Зорица Милосављевић члан ОК КПЈ; Ена Милановић члан ОК СКОЈ-а; Вида Милосављевић-Кева била је задужена по линији рада са женама у Среском повореништву КПЈ, формираном почетком 1945. У среском НОО била је члан Олга Аранђеловић. У Ћуприји је Зорица Дамњановић била члан среског повереништва КПЈ и поред задужења за агитацију и пропаганду радила и по линили АФЖ. У првом градском НОО Зорица је била члан, а такође и Цвета Ценић и Мара Тодоровић. У Параћину је у Среском повереништву КПЈ, касније Среском комитету КПЈ, до априла 1945. била Марија Јагодић. Када је отишла за члана ПК СКОЈ-а, на њено место кооптирана је Стојанка Радошевић, професор. У Окружном НОО члан је била Милица Царцарачевић, у среском Дуња Стојчевић и Милица Радовић. У Равној Реци, до доласка народноослободилачке војске, присталице НОП формирале су „Комитет за ослобођење" ради обезбеђења рудника и гоњења и ликвидирања четничких елемената. У тај Комитет ушла је 300 Сара Селић. Чланови месног НОО су биле Зора Ковачевић и Мира Митић. У Свилајнцу је Ната Радуловић ушла у Среско повереништво КПЈ, основано новембра 1944. године. Вида Ђукић-Живковић била је члан Извршног одбора НОО за срез Деспотовац, изабраног на скупштини у Деспотовцу 24. новембра 1944. У овом кРаЈУ> У који се био повукао после пораза Немаца један део четника Драже Михаиловића и ометао нормализовање живота и рад на обнови, НОО је пружао велику помоћ при мобилизацији бораца и прикупљању хране за фронт као и у организовању бораца позадинских јединица. Сем рада у овом одбору Вида је руководила сектором омладине у Среском повереништву КПЈ; била је и секретар Комитета Народне омладине, чији су чланови биле још и омладинке Цаја Влатковић, Милка Славковић и Нада Симић. Одбори АФЖ, одмах после формирања, приступили су масовном ангажовању жена, пружајући организовану помоћ народним властима у снабдевању војске, одржавању болница, старању око незбринуте деце и у раду на обнови земље. Развила се и жива политичка активност, одржавани су зборови и конференције жена, радило се на њиховом просвећивању. Непосредно после ослобођења Ћуприје, на састанку жена октобра 1944. године, формиран је први градски одбор АФЖ, у који су одмах ушле преживеле активисткиње. АФЖ у Ћуприји био је најмасовнија и најактивнија политичка организација. Прва председница била је Дана Ценић, потпредседница Нада Томић, секретар Дана Ђурашковић, благајник Дана Делић. Чланови управе су биле: Зорица Дамњановић, Цвета Ценић, Бисерка Томић, Вука Грујић, Деса Ђорђевић, Анка Полић, Даринка Јевтић (Јоветић?). Крајем 1944. године формиран је и Срески одбор АФЖ. Председница је била Боса Михајловић, а чланови: Дана Ценић из Ћуприје, Ружица Исаковић из Исакова, Јевросима Николић из Ћуприје, Савка Тихомировић из Јовца, која је касније била секретар МК КПЈ за Светозарево, а касније секретар Главног одбора АФЖ Србије, Јегда Белетић из Сења, Живка Ђорђевић из Ћуприје. Срески одбор АФЖ, са активисткињама иг Ћуприје, радио је на организовању АФЖ по околним местима: Мијатовцу, Јовцу, базену Сењских рудника, а касније и у осталим местима. �У Ћуприји су чланице АФЖ, у заједници са Црвеним крстом, бринуле о деци палих бораца и жртава фашизма која су била смештена у манастиру Раваници; многа деца су била прихваћена по кућама у самој Ћуприји; месни одбор АФЖ, на своју иницијативу, добио је од градског одбора башту у којој су чланице гајиле поврће за потребе болнице и дечјих установа; на државном добру „Добричево“ радило је седам чланица АФЖ. Неколико жена кројачица ступило је у 45. дивизију, где су радиле у радионицама одеће за војску све до демобилисања. АФЖ је организовао масовне митинге, зборове и конференције. Народним властима указивана је помоћ у снабдевању армије и бризи око рањеника. У Јагодини је Градски одбор формиран 20. новембра 1944. године. Председница овог одбора била је Цана Фишер, професор, потпредседник Стана Милорадовић. Почасна председница била је Милева мати Славке Ђурђевић-Ђуричић. Чланице одбора су биле: Гордана Живановић, Наца Миленковић, Мира Беспетјенко, Марица Крстић, Станка Полић, професор, Живка Ђорђевић, домаћица. У Пленуму одбора биле су: Нада Крстић, радница, Мира Тодосијевић, Добрила Нетковић, Милка Вељковић и Живка Миљковић, домаћице, Милица Острошки, Милица Маловић, и Јелисавета Божиловић, професор, Цанка Шрамек (Радмила Ђуричић), Милица Тешанкић, Мирка Лузник, Ната Цанић, Деска Петровић, Бела Величковић, Стана Милановић, Дана Грујичић, и Мира Ковачевић, домаћице, Васка Велицки, Ружа Златковић, Милева Жарић и Вера Цинцаревић, раднице, Загорка Влајић, Катарина Ковачевић-Каја, учитељице, Неда Делић, службеник. У надзорном одбору су биле: Јелена Пиндић, Божица Грачанин и Рада Лукић, домаћице, Деса Јовановић, професор и Миљана Гајић, новинар. Поред тога, активно су радиле и Бојана Васић, Смиља Тасић, Радмила Качаревић, Славка Милосављевић, Цака Светковић, Донка Бешировић, Савета Димитријевић, Каравиља Милошевић, Савета Вељковић, Весела Јелић, Вера Ракочевић, Рада Антонијевић; домаћице: Бранка Николић, Лепа Ђурић, Милунка Ружић, Лепа Мигић, учитељица и раднице: Марија Жуков, Ружа Мађарчић и Магда Солунац. Убрзо после формирања градског одбора АФЖ образован је и Окружни одбор АФЖ за округ Светозарево. Председница одбора била је Вида Ми- лосављевић-Кева а секретар Лепа Ђурић. Жене Јагодине су се нарочито ангажовале у првим данима после ослобођења на помоћи народним властима око смештаја и неге рањеника; свакога дана дежурало је 30—40 жена од 5 часова ујутро до 20 увече. Посебна екипа старала се о рубљу. Прикупљана је храна и топла одећа борцима на фронту. Жене су учествовале и у обнови града, у оправкама бившег Дома за глувонему децу дневно је радило 30—40 жена. Дом је касније био прихватна станица при одласку и доласку наше деце, која су била на привременом боравку у Бугарској. Чланице АФЖ организовале су дежурство у Дому ради чувања, неговања деце и прања њиховог рубља. Основано је градско саветовалиште за мајке са децом до 10 година; лекари су држали стручна предавања из хигијене; жене су дежурале у млекарама у време расподеле млека, старале се о старима и незбринутим. У граду је био формиран течај за аналфабете који је обухватао више од пет стотина жена. Организоване су читалачке групе које су радиле по рејонима. Жене су такође учествовале у свим акцијама Народног фронта на обнови и изградњи земље, као и у свим манифестацијама града и среза беличког. Одмах после ослобођења, новембра 1944. године у Параћину је формиран Градски одбор АФЖ. У формирању АФЖ, као и других масовних организација — Народног фронта и Народне омладине активно су учествовале Анђа Радман, професор, Милица Радовић, домаћица, Дуња Стоичевић, грађевински техничар, а од омладинки Симонида Стојковић, Мирослава Јовановић, ученице гимназије и Србијанка Ервеживковић. Прва председница била је Цана Јованчић, домаћица, потпредседница Дара Стефановић, домаћица, секретар Милесија Јовановић, професор, благајник Шана Цанковић, а чланови одбора: Милка Јоцић, радница, Милева Маринковић, Јованка Мицић, Дана Илић и Дана Петровић, домаћице, Милица Царцарачевић, професор, Грозда Милидраг, радница, Љубица Бањевић, домаћица, Олга Ракић, радница, Олга Јовановић, Јозефина Бауер, Деса Ђорђевић, Јулка Јуричин, Дара Ђурић, Цвета Милосављевић, Цвета Милановић и Катица Николић, домаћице, Рада Ковачевић, Нада Богић, Љубинка Мишић, Наталија Рајић, Боса Квесић и Љубица Ђорђевић, раднице, Аница Велић и Петрија Радуновић, 301 сељанке и Радмила Миловановић, професор. Срески одбор АФЖ среза параћинског формиран је децембра 1944. године. У њему су биле: председница Дана Илић, домаћица, потпредседница Анђа Радман, професор, секретар Милица Радовић, домаћица, благајник Лепа Ђурић, учитељица; чланови: Дуња Стоичевић, грађевински техничар, Цака Раденковић и Спасенија Вукадиновић, сељанке, Божидарка Лукић, Јела Стефановић, Мица Стојановић, Олга Јовановић, Цана Јовановић, Дара Ђурић, Стана Ђорђевић и Нада Гајинац, домаћице; Рада Стојковић, Мира Јанковић, Стојанка Ивановић, Стојанка Пачуковић, Нада Богић, Драга Николић, Марица Обрадовић и Рада Ковачевић, раднице; Кадивка Вучковић, Рада Кнежевић, Милева Савић, Савета Марић, Лепосава Николић, сељанке; Рада Ђоковић, Јованка Крстић, учитељице. У свим овим организацијама велики број жена Параћина и околине активно се ангажовао на обнови, помоћи војсци и војним болницама. Новембра 1944. основана је плетерска бригада која је окупила око 200 жена; оне су радиле осам часова дневно и рад је био бесплатан; израђиване су рукавице, чарапе, џемпери, шалови за војску. Предиво је давала фабрика штофова. Највећи допринос жена и омладинки Параћина и околине био је у помоћи болницама. Половином октобра 1944. у Параћину су биле смештене две совјетске болнице, једна у гимназији а друга у згради учитељске домаћичке школе. Рањеника је било много, а особља мало. Ту је била нарочито корисна помоћ жена и омладинки, које су обављале хигијенску службу и дужности сестара нудиља. Половином децембра 1944. обе болнице су за фронтом отишле. На месец дана после њиховог одласка, фебруара 1945. године, формирана је партизанска болница за прихватање лакших рањеника. Болница је организована и одржавана уз велику помоћ грађана преко НФ-а, АФЖ-а и других масовних организација. Како је и стручног особља било недовољно, дужности болничарки вршиле су искључиво омладинке, које су по упуствима лекара радиле на одржавању хигијене, превијању рањеника, давању лекова. Омладинке су радиле дању, а међу њима је било и девојчица од 14 до 15 година, а чланице АФЖ су обављале ноћна дежурства. Због оскудице болничког материјала, жене су правиле завоје од чаршава, који су се по не- �колико пута морали прати и пеглати. У болници се појавио и тифус, а како серума није било, епидемија је спречена само пажљивом изолацијом. Од омладинки, које су носиле главни терет рада у болници, истакле су се Евгенија Михајловић, Иванка Петровић (умрла), Бранка Петровић, Мира Јовановић и Вера Илић (која је једина била примала серум против тифуса, те је неговала рањенике оболеле од тифуса). У болници је била формирана културно-просветна група, састављена од рањеника и особља, којом је руководила Невена Косановић, свршена матуранткиња, такође рањеник, родом из Лике. Група је имала хор, рецитаторски и драмски одељак и приредбе је давала и у болницама у Ћуприји и Јагодини. Болница у Параћину расформирана је после завршетка рата 1945. године. У базену Сењских рудника основани су крајем 1944. године одбори АФЖ. Чланице АФЖ биле су већином запослене у самом руднику, на рампи, истовару угља и по кухињама. Да би се што више угља извадило за потребе индустрије, за болнице и грађанство, сви мушкарци са спољних радова отишли су у јаме да копају угаљ, а жене су пребирале, товариле и спроводиле угаљ за Ћуприју. Жене су такође учествовале ударнички на изградњи моста код електричне централе рудника. У Равној Реци међу најактивнијим чланицама АФЖ, формираног после ослобођења крајем 1944. године, налазе се жене које су и за време рата радиле на организовању помоћи НОП. Председница првог одбора АФЖ била је Драгица Драгићевић, домаћица, потпредседница Сара Селић, радница, секретар Боса Михајловић, учитељица, благајница Зора Марковић, учитељица; чланови управе: Боја Зобеница, Цветка Гробљар и Марија Цимерман, домаћице и Савета Шарановић, службеник. Поред ударничког рада на помоћи рудницима, организовани су у Равној Реци аналфабетски течајеви, курсеви кројења, држана су предавања из хигијене, о заштити деце и сл. У Сењском руднику председница првог одбора АФЖ била је Косовка Маренић, радница, чланови: Зора Кнежевић, радница, Даница Гурбај, Недељка Милеуснић, радница, Мица Спасић, домаћица и секретар Слободанка Аупић, домаћица. У осталим местима раваничког среза формирани су пододбори АФЖ, од октобра 1944. У Исакову је формиран један од првих одбора АФЖ. Чланице извршног одбора су биле: Радмила Суботић, учитељица, Љубинка Николић и Ружица Д. Јанковић, домаћице. У Мијатовцу је децембра 1944. основан АФЖ: председник Ђурђија Петровић, домаћица, чЛанице извршног одбора: Станимира Јевремовић, Десанка Тасић, Јованка Алексић и Еорка Младеновић, домаћице. У Јовцу је АФЖ формиран јануара 1945. године: председница Савка Тихомировић, учитељица, чланице: Кадивка Радомановић, Костадинка Марјановић, Војка Марковић, Лепосава Милојевић и Живка Милетић домаћице. У Сењу 1945. године председница одбора је Јегда Јелетић (или Белетић), домаћица; чланице: Ружа Павловић, Милка Богосављевић и Борика Жакула, домаћице. У Крушару, марта 1945: председница Душанка Перовић, учитељица; чланице: Босиљка Шајбок и Душанка Станић, учитељице, Миленка Миленковић, домаћица и Милена Симић. У Супској априла 1945: председница Дара Марковић, учитељица, Милица Станимировић, Живка Антић и Лепојка Милетић, домаћице. У месту Иванковац-Паљане АФЖ је формиран априла 1945. године. У извршном одбору су биле: Радунка Николић, Даница Глигоријевић, домаћице и Гроздана Симић, учитељица. Током 1945. године формирани су одбори АФЖ и у многим другим местима овога среза. За време борби за ослобођење земље у јесен 1944. године, жене и омладинке Свилајнца и околине биле су највише анагжоване као помоћно особље централне болнице Црвене армије за овај део фронта, која је све до ослобођења Београда била смештена у Свилајнцу и оближњим селима Црквеницу, Кушиљеву и др. До образовања НОО жене су, заједно са осталим грађанима, бринуле о храни, постељини и другим потребама војске. Рад АФЖ у Деспотовцу и околини у највећој мери сводио се на описмењавање жена, нарочито по селима, где је било и до 80—90% неписменог становништва. Радило се и на здравственом просвећивању, нарочито младих мајки. У Рековцу је секретар одбора АФЖ, формираног после ослобођења, била Бранка Ђурђевић, учитељица из Рабеновца, која се вратила из ЈНА. Касније су и по околним местима образовани одбори АФЖ. У Рачи Крагујевачкој је крајем 1944. 302 поново почео рад на организовању жена, који је био започео у време избијања устанка, прекинут је с јесени 1941. године. У Среском одбору било је и 11 жена: председница Стевка Томић, секретар Нада Ђекић, чланице одбора: Злата Живић-Новичић, Винка Јојић, Живана Гојковић из Вучића, Борика Ђукић и Рада Стојановић, која је била и члан Окружног одбора АФЖ у Крагујевцу. Председница првог Среског одбора АФЖ за срез јасенички, формираног децембра 1944. године, била је Миља Бајазит, која је за рад са женама била задужена као члан партијске организације; секретар је била Олга Гостенчник, која је октобра 1944. ушла у проширено Среско повереништво КПЈ. Чланице СО АФЖ биле су и Драга Јозић, Љубица Јелић, Витосија Прокић. Председница првог месног одбора АФЖ, формираног новембра 1944. у Смедеревској Паланци, била је Љубица Шулејић, која је касније ушла и у срески НОО, а такође радила и у ЈНОФ-у; секретар је била Вида Јосић, а чланице: Миља Бајазит, Драга Јозић, Ангелина Милић (или Мирић), Јела Кеџић-Илић, такође члан ЈНОФ као и Милева Вујичић. Од омладинки у срезу јасеничком биле су активне Јелисавета Марковић из Азање, члан СКОЈ од 1943, касније члан ОК СКОЈ, формираног половином 1944, Ранка Арсић, члан Среског комитета СКОЈ, Ружица Антић, Душанка Милошевић, Бранка Нешић све из Смедеревске Паланке. У одборима народне власти биле су Даринка Ранковић из Голобока и Даринка Плећаш, чланице среског НОО. У Селевцу је месни одбор АФЖ био формиран још новембра 1943. и после ослобођења наставио рад. У великоорашком срезу НОО су били формирани средином 1944. године. Од жена је члан НОО била Мила Матић из Сараораца, Доса Матић из Милошевца, Миланка Николић из Лозовика, а по ослобођењу и Јелена Маринковић из Велике Плане. Бисерка Танасковић из Великог Орашја била је у скојевском активу, формираном августа 1944. и наставила активно да ради, а после ослобођења била делегат на Конгресу УСАОС 1944. У Повереништво КПЈ, формирано у Великој Плани 17. октобра 1944, ушла је Радмила Радојковић-Мара, која је била задужена за рад по линији АФЖ и формирању партијског актива по селима, у партијском активу Лозовика је била Миланка Николић; у Марковцј': Круна Бојић и Витосија Милоцковић; у Старом Селу Даница Бу- �бања; у Новом Селу Лепа Цветковић и Загорка Савилић (или Савкић); у Сараорцима Рада Младеновић. Све ове жене активно су радиле и по линији АФЖ. ТЕРОР Да би спречили организовани отпор у Поморављу Немци и домаћи издајници су од првих дана устанка вршили терор. Хапсили су, одводили у логоре и убијали комунисте и напредне људе по свим већим местима. По мањим местима и селима спроводили су страховити терор најпре четници Косте Пећанца, а затим четници Драже Михаиловић. У мучењу, клању и паљењу зграда придружиле су им се и бугарске окупационе трупе. Велики број жртава биле су жене, које су остајале као чувари- својих кућа и породица; оне су на кућном прагу сачекивале свако зло, подносиле мучења или гинуле, не престајући да пружају помоћ НОП. Многе мајке, чија су деца страдала у борби или као политички радници, биле су увек најактивнији и најпожртвованији помагачи НОП. Страховити терор, ш' ~а је цело Поморавље било захваћено почев од 1941. године, достигао је кулминацију 1943. Четници су вршили насиља над становништвом и зверски их убијали. Жртве су најчешће бацали у једну кречњачку вртачу, звану Михајлова рупа. Претпоставља се да је ту бачено више од хиљаду људи и жена из Сењских рудника, Јагодине, Ћуприје, Параћина и околине. Жртве су бацали и у једну провалију близу села Сладаје, звану Цодина рупа, у деспотовачком срезу. Фебруара 1943. године четници су извршили покољ у Ћуприји и околини. Ухватили су 30 људи и жена, највише радника и домаћица, поклали их и бацили у Михајлову рупу. Тада је страдала Јулијана Радосављевић; Јелу Симоновић1 Бугари су заклали у њеној кући. У септембру четници су изболи камама а затим дотукли револверским мецима бремениту Зору-Наду Бошковић, чији је муж био у ') Узимала од Бугара санитетски одред, давала новчане прилоге. материјал за партизанима; Јаворку Митровић, кројачицу из Ћуприје, одвели су априла 1944. у шуму где су је злостављали као симпатизера НОП, да је од последица батина умрла; Зорка Илић заклана је с мужем у кући. Сењски рудник, Равна Река, Ресава и Сисевац били су тешко погођени четничким терором. Бису Рамњак, из Равне Реке, активисту НОП, ухватили су у Јагодини и убили јануара 1943. године. Маја и јуна су извршена масовна клања у селима сењског рударског басена. Убили су све чланове породице Крсте Живковића, сем једног сина. Међу њима и жену Иванку и ћерку. Исте ноћи убили су и Стану Ристић са дванаестогодишњом ћерком Вером. Станину главу и главу Крсте Живковића набили су на коље и ставили испред зграде дирекције сењског рудника, а тела им оставили да их пси развлаче. У Равној Реци су заклане: Милица Мијић, Марија Сулић, Фатима Зулфић (ове две као Муслиманке), Марија Велић, Десанка Гајић, Марија Хањц. Иванку Мајцен су скинули с воза и од тада јој се губи сваки траг. У Сењском руднику су заклали Милицу Милосављевић, омладинку Милицу Радосављевић и Милану Антић, а хапсили Цвету Ђурић. Јованку Мејић, Хрватицу одвели су августа 1943. из Сења у непознатом правцу и више се није вратила. У Сисевцу су убили Веру Милутиновић заједно са мужем због рада за НОП; заклали су Мирјану Јаковљевић, Магдалену Ивановић са ћерком Цецилијом од 13 година и Драгицом од 6 година; затим Ану Мићић и Кату Кожуљ. Јану Магић из села Бигренице четничка тројка одвела је и убила а њен леш је пронађен тек у новембру. Јабланку Рабаџијевић из Добричева убили су трнокопом. Сзилајнац са околином био је под терором Немаца и љотићеваца за све време окупације. Због помагања и прикривања комуниста спалили су кућу Аксентија Вујичића из села Гложана 18. августа 1941. године. Том приликом је Аксентијева жена изгорела у пожару а њега су обесили у дворишту пред кућом. Убили су Ану Лазаревић из села Бобова -— иза себе је оставила троје деце. У селу Роћевцу Немци су запалили кућу Живка Маринковића, а његову мајку и њега бацили у ватру. Ружица Коруновић је погинула бежећи испред Немаца. У пролеће 1942. године Немци и љотићевци су вршили групна хапшења. У Свилајнцу је ухапшено 100 људи и жена, од којих је стрељано 25, а у 303 логоре отерано 40. Новембра 1943. већа група ухапшених отерана је у Јагодину. О овом хапшењу Окружно начелство округа моравског актом1 Пов. бр. 1171 од 7. децембра 1943. године обавештава Министарство унутрашњих послова: „У вези већ поднетог телефонског извештаја, част ми је известити да су на дан 29. и 30. новембра т. г. од стране немачких власти у Свилајнцу ухапшена следећа лица: + 20. — Јовановић М. Нада + 21. — Ивановић М. Мирослава + 22. — Илић С. Љубинка + 23. — Ђуричић С. Аница + 24. —- Илић Н. Драгица + 25. —• Марковић С. Љубица, учитељица + 26. —• Петровић Н. Стојанка Сва напред наведена лица, сем лица по ред. бр. 12, 24, 25 и 26 спроведена су данас у 14 часова од стране Гестапоа за Јагодину. Лии,а која нису спроведена оболела су у затвору и налазе се у овд. болници. Према подацима које је ово начелство добило, напред наведена лица су ухапгиена као комунисти односно њихови симпатизери". За Емилију Милић, ученицу V разреда, директор гимназије моли Министарство просвете да потврди њено искључење из школе наводно као симпатизера комуниста.2) Од четника је заклана у Грабовцу Лепосава Марковић, која је оставила иза себе четворо мале деце; у селу Поповцу Цаја Поповић и Сава Поповић, а у самом Свилајнцу четници су априла 1944. заклали осам симпатизера НОП. Жртве четничког терора у Параћину и околини биле су: Десанка Пантић3) из Доње Мутнице, која је после удаје живела у селу Извору; Живка Петровић,4) ученица Учитељске школе, Станица Златковић5) и Драга Цветковић из Параћина. Хапшење комуниста и осталих нап•) вии, бр. 33/6—1, К. 24. 2) Д. А. СРС, фасц. Мин. просвете, Одељеше за средње школе, пов. архива 1942. (бр. 501—1045), ПОВ. IV, бр. 28, 9-11-42. Десанку Пантић четници су марта 1943. године одвели у свој штаб, јер су претпостављали да она зна ко је уништио архиву у Плани, пошто је у то време била тамо. Пустили су је после три дана, а кад су је августа поново одвели, више се није вратила. *) Рођена 1924. године. Била је симпатизер НОП и због тога је четници убили. ») Рођена у селу Мириловцу, удата у Доњу Мутницу; њеног мужа су четници одвели; она је пошла за њим да га тражи па су и њу убили. �редних људи и жена у Јагодини било је нарочито интензивно током лета и јесени 1941. године. У извештајима Покрајинском комитету КПЈ за Србију о стању партијске и војне организације на територији ОК Јагодине, тадашњи партијски инструктор ,,Бошњак”1) јављао је: МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И ВЕРА1) ОДЕЉЕЊЕ ЗА СРЕДЊЕ ОВРАЗОВАЊЕ III бр. 3518 3 марта 1943 године у Београду Г1РЕТСЕДНИКУ МИНИСТАРСКОГ САВЕТА Овом Одељењу је част известити да је, према акту директора Реалне гимназије у Јагодини бр. 219/43, ухапшена од стране немачких власти и одведена у логор на Бањици у Београду ЈЕЈ1ЕНА ПЕТРОВИЋ, професор поменуте школе. Разлог хапшења је непознат. По наређењу Министра просвете и еера За начелника Одељење за средње образовање М. ДаничиН, с. р. ‘) ДА СРС — Мин. просвете и вера, Пов. архива 1943. МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И ВЕРА1) ОПШТЕ ОДЕЉЕЊЕ I По8. бр. 529 11 новембра 1943. год. Београд ОДЕЉЕЊУ ЗА СРЕДЊЕ ОБРАЗОВАЊЕ Молим за извештај о томе да ли је у том Одељењу донесена одлука. о упућивању у Заеод за принудно васпитавање омладине у Смедеревској Паланци РАДОВАНОВИЋ РАДМИЈ1Е, ученице IV разреда Учитељске школе у Јагодини, која се налази као притвореница у Управи града Београда. Ако је донесена, да ли су о њој обавештени и Завод и Управа града Београда. Веза са IV Бр. 200093/43 тога Одељења. По наређењу Министра просвете и вера Начелник (потпис нечитак) „ ... У самој Јаг. тешко се креће, легитимишу на сваком кораку .. .“2 „ . .Овде (у Јагодини) парт. орг. заузета око одреда, у граду масовна хапшења и готово сви партијци избегли из Ј.“3 Под сумњом да сарађују са НОП или као таоци биле су ухапшене 1941. године: Дара Ковачевић, Цана Мијаловић-Фишер, професор, Будимка Бабудер, Олга Аранђеловић, Јованка Раушевић,4) Стана Милорадовић5, Љубинка Радосављевић, Стана Милановић,6) затим Милева, мати Славке Ђурђевић-Ђурчић, као и Софија, мати Бошка Ђуричића и његова сестра Радмила-Цанка Ђуричић Шрамек,7) које су биле поново хапшене марта 1942. године и овога пута отеране у логор на Бањици. Крајем фебруара 1943. године ухапшена је од немачких власти Јелена Петровић, професор, отерана у логор на Бањици а потом транспортована у Аушвиц, где је уморена 13. XII 1943.8) Због сарадње са комунистима ухапшене су ученице јагодинске Учитељске школе Радмила Радовановић, која је из притвора Управе града Бео- г) „Бошњак” — Петар Стамболић. 2) Зборник ВИИ I, књига вештај од 12. септембра 1941.). 3) Зборник ВИИ, том —223. Извештај 24. X 1941. I, II, стр. књига II, 133—36 стр. (из- 222— ') ДА СРС — Мин. просвете и вера, Пов. архива 1943. 4) Окупаторска штампа (,,Ново време”, бр. 167, новембар 1941), писала је: ,,У Јагодини је пала у руке Српском оружаном одреду једна од многих „другарица” које служе за одржавање везе између комунистичких бандита. Посла исцрпне истраге утврђено је да се ова девојка зове Јованка Раушевић, по занимању сестра нудиља из Подравске Слатине у Хрватској и да је члан комунистичке банде која је оперисала по срезу беличком. . . Пошто су испитани још многи сведоци Јованка Раушевић стављена је под преки суд”. УПРАВА ПОЛИЦИЈЕ У НИШУ1) Пов. Бр. 1160 11 октобра 1943 године НИШ ДИРЕКТОРУ УЧИТЕЉСКЕ ШКОЛЕ ЈАГОДИНА Повратком акта извештавате се да је НАДЕЖДА Р. РАДОСАВЉЕВИЋ, ученица IV године учитељске школе у Јагодини, рођена 3 септембра 1924 године у Лесковцу, ухапшена на дан 24 септембра ове године под сумњом да одржава везе са комунистима. Вођеном истрагом установљено је да су њена писма и изводи из књига чисто комунистичке садржине. Из бележака види се да је читала чисто комунистичке књиге. За сада је предвиђено да именована остане у логору најмање 6 месеци. У Нишу 11 октобра 1943 године. УПРАВНИК ПОЛИЦИЈЕ М.П. П. Д. Поповић. с.р. ') ДА СРС — Мин. просвете и вера, Пов. архива 1943. 304 3) Рођена је 1914. у Светозареву. Дете без родитеља, одрасла у кући оца Славке Ђурђевић. Све напредно васпитање добила је од Славке. После рата била је активна у политичким организацијама. 6) Као талац за своје две кћери била је пребачена из јагодинског затвора у Ћуприју, где је остала све до стрељана своје старије кћери Ружице марта 1942. године. 7) Припадала групи активних напредних динки; похађала санитетски курс маја године. омла1941. 8) Јелена Петровић рођена је у Крагујевцу 2. септембра 1902. године; била суплент Женске гимназије у Нишу; пред рат премештена за Јагодину. Јануара 1842. отпуштена из службе под сумњом да је комунистички симпатизер. �града упућена у Завод за принудно васпитање омладине у Смедеревској Паланци и Надежда Радосављевић, која је упућена у логор у Нишу. Хапшења су вршена и по околним местима. У селу Рибаре биле су ухапшене као таоци Љубинка и Радмила Урошевић и спроведене у логор на Бањици марта 1942. године. Немачке власти одвеле су из истог села групу лица за Ниш 16. јула 1943. године, међу њима и Негосаву Јанковић, Миљу Стевић, Добрилу Јанковић, жену и кћер избеглице Енрига Хирта. Четнички терор достигао је и до града Јагодине, коју су иначе све време рата окупаторске снаге држале под изузетним притиском, јер им је то био један од центара за Србију. Фебруара 1944. године кољачка тројка заклала је 18 људи и жена у Јагодини, а девет одвела у село Бресје и тамо побила. У Јагодини је тада страдала Даница Алтман-Стојановић, професор, предратни члан СКОЈ-а, затим Костадинка Матић (Динка Ненковић), банкарски службеник, која је активно помагала НОП; Софија Младеновић, предратни члан КПЈ у Македонији, мајка четворо деце; Катарина Стојковић заклана је заједно са својим мужем браварем, а иза њих је остало троје деце; Цаја Поповић, због сарадње са НОП. Са групом одведеном у село Бресје страдале су: Зора Бошковић, радница, која је као члан СКОЈ од првих дана радила за НОП; фризерка Борка Дирака. Спасенију Јоцић претукла је полиција под сумњом да је комуниста; Даница Спасојевић је погинула за време рата. Жртве рата биле су и Ружица Јоцић, студенткиња, коју су Немци убили у једном подруму приликом заузимања Јагодине и Јелена Арсић, коју су Немци убили када се за тренутак појавила на прозору. ОКРУЖНО НАЧЕЛСТВО ОКРУГА КРУШЕВАЧКОГ1) Бр. 16224 27 јула 1943 год. Крушевац ПРЕДМЕТ: Лазовић Сава и др. из Рибара — хапшење од немачких војних власти ШЕФУ СРПСКЕ ДРЖАВНЕ БЕЗБЕДНОСТИ Одељењу за државну заштиту ВЕОГРАД Начелник среза расинског актом бр. 6318 од 24. VII. 1943 год. доставио је следеће: „Општина Рибарска актом од 16 јула 1943. године извештава: На дан 16 ј ула тек. год. немачке војне власти одвеле су следећа лица: Лазовић Саву старог 45 год. из Рибара, Богосављевић Тихомира старог 42 године из Рибара, Николић Живојина, старог 58 година из Рибара, Тихомира Симића, обућара из Рибара, старог 30 година, Светомира Цоку Живковића из Рибара, старог 20 година, Неносаву Јанковић, из Рибара, стару 42 год., Миљу Стевић, из Рибара, стару 20 година, Добрилу Јанковић из Рибара, стару 18 год., Хирта Енригу, старог 55 година, избеглицу са седиштем у Рибаре, жену Хиртову стару 55 година и ћерку Лидију стару 18 година. Напред именовани с у одведени за Ниш”. Част ми је предње доставити ради знања. За Окружног начелника Помоћник, (потпис нечитак) М.П. ‘) Државни архкв СРС — I — 1943, ОД бр. 257—34095. Нада Б. Јовановић из Јагодине, која је живела у Седларима, срез раванички, страдала је кад су је је четници 16. X 1944. пресрели при повратку из Глоговца за Свилајнац, скинули са кола и недалеко од пута заклали и бацили у Мораву. Милица Живковић из Грабова осуђена је с мужем од стране преког суда и стрељана у Ћуприји, априла 1942. године. Већ после првих борби око Рековца, Немци и жандарми запалили су између осталих и кућу учитеља Милорада Жунића-Баџе, командира Левачке чете, и због помоћи НОП ухапсили су његове сестре Наталију Жунић и Даницу Жунић-Јовичић (чија су два сина такође била у партизанима; муж пекар припремао је хлеб за бор- К. Комисија за ратне злочине — Министарство унутр. послова, ДАНИЦА АЛТМАН - СТОЈАНОВИЋ, професор, рођена је 1916. године у Јагодини у имућној трговачкој породици. Студирала је у Француској и тамо се удала. После повратка у земљу пришла је напредном покрету и свесрдно га помагала, због чега су је четници изболи камама на кућном прагу 1. фебруара 1944. За собом је оставила двоје мале деце. 305 �града упућена у Завод за принудно васпитање омладине у Смедеревској Паланци и Надежда Радосављевић, која је упућена у логор у Нишу. Хапшења су вршена и по околним местима. У селу Рибаре биле су ухапшене као таоци Љубинка и Радмила Урошевић и спроведене у логор на Бањици марта 1942. године. Немачке власти одвеле су из истог села групу лица за Ниш 16. јула 1943. године, међу њима и Негосаву Јанковић, Миљу Стевић, Добрилу Јанковић, жену и кћер избеглице Енрига Хирта. Четнички терор достигао је и до града Јагодине, коју су иначе све време рата окупаторске снаге држале под изузетним притиском, јер им је то био један од центара за Србију. Фебруара 1944. године кољачка тројка заклала је 18 људи и жена у Јагодини, а девет одвела у село Бресје и тамо побила. У Јагодини је тада страдала Даница Алтман-Стојановић, професор, предратни члан СКОЈ-а, затим Костадинка Матић (Динка Ненковић), банкарски службеник, која је активно помагала НОП; Софија Младеновић, предратни члан КПЈ у Македонији, мајка четворо деце; Катарина Стојковић заклана је заједно са својим мужем браварем, а иза њих је остало троје деце; Цаја Поповић, због сарадње са НОП. Са групом одведеном у село Бресје страдале су: Зора Бошковић, радница, која је као члан СКОЈ од првих дана радила за НОП; фризерка Борка Дирака. Спасенију Јоцић претукла је полиција под сумњом да је комуниста; Даница Спасојевић је погинула за време рата. Жртве рата биле су и Ружица Јоцић, студенткиња, коју су Немци убили у једном подруму приликом заузимања Јагодине и Јелена Арсић, коју су Немци убили када се за тренутак појавила на прозору. ОКРУЖНО НАЧЕЛСТВО ОКРУГА КРУШЕВАЧКОГ1) Бр. 16224 27 јула 1943 год. Крушевац ПРЕДМЕТ: Лазовић Сава и др. из Рибара — хапшење од немачких војних власти ШЕФУ СРПСКЕ ДРЖАВНЕ БЕЗБЕДНОСТИ Одељењу за државну заштиту БЕОГРАД Начелник среза расинс.ког актом бр. 6318 од 24. VII. 1943 год. доставио је следеће: „Општина Рибарска актом од 16 јула 1943. године извештава: На дан 16 јула тек. год. немачке војне власти одвеле су следећа лица: Лазовић Саву старог 45 год. из Рибара, Богосављевић Тихомира старог 42 године из Рибара, Николић Живојина, старог 58 година из Рибара, Тихомира Симића, обућара из Рибара, старог 30 година, Светомира Цоку Живковића из Рибара, старог 20 година, Неносаву Јанковић, из Рибара, стару 42 год., Миљу Стевић, из Рибара, стару 20 година, Добрилу Јанковић из Рибара, стару 18 год., Хирта Енригу, старог 55 година, избеглицу са седиштем у Рибаре, жену Хиртову стару 55 година и ћерку Лидију стару 18 година. Напред именовани су одведени за Нига”. Част ми је предње доставити ради знања. За Окружног начелника Помоћник, (потпис нечитак) М.П. >) Државни архкв СРС I — 1943, Од бр. 257—34095. — Нада Б. Јовановић из Јагодине, која је живела у Седларима, срез раванички, страдала је кад су је је четници 16. X 1944. пресрели при повратку из Глоговца за Свилајнац, скинули са кола и недалеко од пута заклали и бацили у Мораву. Милица Живковић из Грабова осуђена је с мужем од стране преког суда и стрељана у Ћуприји, априла 1942. године. Већ после првих борби око Рековца, Немци и жандарми запалили су између осталих и кућу учитеља Милорада Жунића-Баџе, командира Левачке чете, и због помоћи НОП ухапсили су његове сестре Наталију Жунић и Даницу Жунић-Јовичић (чија су два сина такође била у партизанима; муж пекар припремао је хлеб за бор- К. Комисија за ратне злочине — Министаретво унутр послова ДАНИЦА АЛХМАН - СТОЈАНОВИЋ, професор, рођена је 1916. године у Јагодини у имућној трговачкој породици. Студирала је у Француској и тамо се удала. После повратка у земљу пришла је напредном покрету и свесрдно га помагала, због чега су је четници изболи камама на кућном прагу 1. фебруара 1944. За собом је оставила двоје мале деце. 305 �це а Даница им га односила). Заједно са Баџиним зетом Миленом Јовановићем, оне су биле отеране у Крагујевац, где су их Немци стрељали. О овом хапшењу пише „Обнова”, окупаторски лист, у бр. 131, од 4. XII 1941. у чланку: „Од политичког партизана до шумског бандита“: „Сестре и шурак „Бацин" врше терор по Рековцу У вароши „Баџа“ је оставио као месног комесара свог шурака Милена Јовановића, столара, док су његове сестре Наталија Жунић, кафеџика и Дана Јовичић, жена пекара Анђелка Јовичића, чија су оба сина била у банди, вршили прави терор по вароши. Заведена је шпијунажа, тако да нико није смео реч да проговори, јер се све одмах достављало „Баџи". У кафани Наталије Жунић заседало је комунистичко веће и доносило одлуке о животу и имању рековачких грађана. Дана Јовичић свакодневно је слала хлеб за банду, чак и кад се није налазила код Рековца. КОСТАДИНКУ МАТИБ, БАНКАРСКОГ СЛУЖБЕНИКЛ ИЗ ЈАГОДИИЕ, ЗАКЛАЛИ СУ ЧЕТНИЦИ 1. ФЕБРУАРА 1944. ГОДИНЕ ЗБОГ РАДА ЗА НОП КАХАРИНА СТОЈКОВИЋ рођена 1918. године у Јагодини, укључила се у напредни покрет пре рата. Под окупацијом је наставила рад, због чега су је четници заклали 1. фебруара 1944. године. С њом заједно заклали су и њеног мужа. Троје мале деце остало је без оба родитеља. Да би се учинио крај вршљању ових разбојника, у Рековац је била упућена жандармерија која је посела вароги. Жандармеријски капетан прве класе Светлић посео је Рековац и предузео истрагу и одмах ухапсио главне комунистичке вође и рођаке ,.Баџине“, Милена Јовановића, Наталију Жунић и Дану Јовичић, који су после саслушања, на коме је утврђено њихово активно учествовање у комунистичкој акцији и терорисање и пљачкање становништва, осуђени су на смрт и стрељани ... За казну ... у Рековцу су спаљенс куће „Баџина“ и његове сестре Наталије Жунић.“ Рековац и околину Пећанчеви четници су већ с јесени 1941. године подвргли насиљу и терору. Почетком новембра блокирали су село Велику Сугубину и ухапсили већи број грађана, међу њима Миланку, Живану и Стану Ристић, као и жену и сестру Јездимира Костића, којима су запалили куће, отерали стоку и однели жито. Све су их спровели у Рековац, саслушавали и малтретирали због помоћи НОП. У селу Сибници четници су убили Јеврејку Јерину Клајн, симпатизера НОП, непокретну болесницу. Њену ћерку Ружу, студенткињу медицине, водили су са собом из села у село и после зверског мучења убили. Милунку Пауновић из села Ситарице батинали су марта 1942. и децембра 1943. године због симпатија за НОП. Септембра 1943. године убијене су Славка Јовановић, домаћица и Марија Јовановић, кројачица, обе из Рековца. 306 Учитељицу Стану Смиљанић, члана КПЈ, која је 1944. ступила у НОВ, заклали су четници после повратка из Армије 1945. године. У Шантаровцу је Славка Вучковић батинана због ујака партизана и умрла после месец дана; у селу Јасеново четници су тукли Даринку Ивановић због веза с партизанима. Каравиљки Стефановић из села Шуљковца запалили су кућу, јер се код ње лечила Вида Милосављевић-Кева, кад је била рањена првих дана после ступања У одред. Бранка Антонијевић из Голобока стрељана је 25. децембра 1942. године у Младеновцу са групом од 50 лица стрељаних за одмазду. Јелица Стојановић из Азање, рођена 1926. у Влашком Долу, убијена је од четника кад је покушала да побегне из куће; била је повезана са позадинским радницима и прикупљала помоћ за партизане. Мирославу Јелић из Старог Села стрељали су Немци 22. октобра 1941. приликом спаљивања села, заједно с мужем и сином. Милеву М. Нешковић-Маринковић из Старог Села стрељали су љотићевци октобра 1941. зато што јој је муж помагао партизане. Милојку Радојковић родом из Сараораца и Јевросиму Бранковић стрељали су Немци на железничкој станици у Лозовику 14. августа 1943; под сумњом сарадње са НОП. Године 1944. четници су заклали Драгу Динић из Сараораца, Зору Првуловић из Велике Плане и Милицу, избеглицу из Хрватске, која је живела у Београду, а у великоорашки срез долазила повремено. ЗАВОД ЗА ПРИНУДНО ВАСПИТАЊЕ ОМЛАДИНЕ У СМЕДЕРЕВСКОЈ ПАЛАНЦИ Кроз Завод, основан Уредбом о принудном васпитању омладине од 15. јула 1942. године, са задатком да „исправља левичарски настројену омладину",1) прошао је током рата и велики број омладинки из Србије и Војводине. У Завод је слата средњошколска, студентска, радничка и земљорадничка омладина. Предвиђено је да принудно васпитање траје од 6 Ј) Правила омладине. Завода за принудно васпитање �месеци до 2 године, али се касније овај рок попео на 3 године. Питомце и питомице упућивало је Министарство унутрашњих дела, Министарство просвете и вера, Гестапо, Специјална полиција као и локалне полицијске власти. У Заводу је омладина била категорисана у три групе: у првој су били они „који познају комунизам у у теорији и пракси“; у другој они који мање познају марксизам, а у трећој они који немају никаквог теоретског знања. Омладинци и омладинке који би упорно остајали при свом политичком убеђењу, кажњавани су продужењем боравка у Заводу, а веће „изгреднике” слали у концентрационе логоре, на Бањицу, где су многи од њих стрељани. Завод је био смештен у баракама бившег концентрационог логора, формираног 1940. године, а распуштеног после демонстрација од 27. марта; био је опасан двоструким редовима бодљикавих жица са кућицама на угловима за Српску стражу, која је митраљезима и пушкама чувала логор. Прва група коју је упутила Специјална полиција, стигла је у Завод 22. IX 1942. Поред одржавања логора и припремања хране, интернирци су радили и у пољу, риљали бивши аеродром да би на њему гајили поврће, били запослени у радионицама. У Заводу су одржавани специјални курсеви и предавања о комунизму, јеврејству, масонству, Недићевој „Новој Србији“ и сл. Предавачи су били познати фашисти, чланови Недићеве владе и полиције. Интернирци су о овим и другим темама морали радити писмене реферате. Вршен је притисак на питомце у циљу „идеолошког обрађивања" појединаца. Смештај је био изузетно лош. У акту управе Завода Пов. бр. 122 од 1. марта 1943. године стоји: „Од велике хладноће питомци и питомице су у огромном броју поразбољевали” ЗОРУ БОШКОВИН, АКТИВИСТУ ноп, ФЕБРУАРА 1944. РАДНИЦУ ИЗ ЈАГОДИНЕ, ЗАКАААИ СУ ЧЕТНИЦИ 1. БАРАКЕ АОГОРА У СМЕДЕРЕВСКОЈ ПАААИЦИ У ОСАЈ АОГОР СУ ЗАТВАРАНИ ПОЛИТИЧКИ КРИВЦИ ОД 1940. ГОДИНЕ СВЕ ДО РАТА. ОД 1941. ЗАТВАРАНИ СУ ПАРТИЗАНИ И ПАРТИЗАНКЕ И СВИ ОНИ КОЈИ СУ ПОМАГАЛИ НОП. ОВАЈ ЛОГОР ЈЕ ПРЕТВОРЕН 1942. ГОДИНЕ У ЗАВОД ЗА ПРИНУДНО ВАСПИТАЊЕ МЛАДЕЖИ И РАДИО ЈЕ СВЕ ДО СЕПТЕМБРА 1944. ГОДИНЕ КАДА ЈЕ РАСПУШТЕН. У ЗАВОД ЈЕ ДОВОБЕНА ЖЕНСКЛ И МУШКА ОМЛАДИНА КОЈА ЈЕ РАДИЛА ЗА НОП ИЛИ ЈЕ ВЕК БИЛА У ПАРТИЗАНИМА се — највише од плућне болести, а било је случајева отворене туберкулозе. И хигијенске прилике биле су неподношљиве: „Месецима изложени хладноћи, без могућности да се ико окупа (ни струје, ни дрва), без могућности да се опере веш и дезинфикују просторије — ми нисмо могли спречити појаву вашију.”1) Исхрана је била не- довољна, а било је периода када се буквално гладовало. Чак је и управа Завода била принуђена да у неколико махова о томе пише Министарству просвете. На извештај од априла 1943. године да је „Завод остао без хране. Хлеб се не даје већ 15 дана . . т а ') Д.А. СРС, Мин. просвете и вере. 307 �Према1) чл. 11 Правилника о оцењивању питомаца и питомица Завода за принудно васпитање омладине: „Питомци-ице који ни после свих напора уложених у њихово спасавање и оздрављење не покажу добру вољу да постану достојни чланови Нове Србије, или покушају да својим држањем и владањем обману своје старешине и васпитаче, или чак продуже са разорним комунистичким деловањем, биће кажњени продужењем боравка у Заводу, или предложени за изгнање из свих школа или да се ставе у концентрациони логор. Ове казне стар просвете". на предлог надлео/сног старешине интерната извршиће Мини- Министарство просвете, Опште одељење, I Пов. бр .18, 1. фебруар 1943 г. Бгд >) Државни архив СРС. К-Комисија и вера, Опште одељење — 1943. за ратне злочине (Смед. Паланка), Фасц. Мин. просв. дашњи министар просвете В. Јонић је одговорио: „Да се чита „Оче наш“ пре обеда".1) Просторије се нису загревале. Интернирци су подвргавани малтретирањима и мучењима, при чему су употребљавани методи којима се служила и Специјална полиција. За најмање прекршаје батинани су, стављани у заводски затвор, кажњавани прекомерним радом, ускраћивањем хране, продужавањем рока боравка или слањем у логор на Бањици. Забрањиван им је пријем пакета од куће, посета родбине. У неким случајевима затварани су родитељи или рођаци као таоци. (Вршен је и бруталан гинеколошки преглед питомица). У извештају управника логора Милована Поповића за мај 1943. године, каже се: „Од већих дисциплинских прекршаја треба напоменути да су се три питомице незгодно држале у питањима побуне, па су биле кажњене батинањем, десетодневним затвором, продужењем рока боравка и забраном примања посета за извесно време...“ Начелство среза јесеничког1) Пов. Број: 492 13. дегембра 1943 године Паланка Смед. УПРАВИ ГРАДА БЕОГРАДА Одељење специјалне полиције У извештају за иовембар 1943. године стоји: БЕОГРАД На дан 21 пр. месеца побегло је из овд. Завода за принудно васпитање омладине и то: пет питомаца и три питомице2) укупно 8 лица, али су се вратила два питомца а још су у бегству три питомца и три питомице. Поводом овог случаја, начелство је одмах, преко свог чиновника, повело истрагу на лицу места и вођењем истраге дошло се до тога, да су се неколико питомаца и неколико питомица договорили за бегство из Завода због тога што су се бојали да не буду послати на Бањицу у логор где би били ликвидирани. Баш ти који су побегли, бојали су се Бањице због тога што су се осећали непреваспитани и да су први на реду за ликвидацију. С друге пак стране, Управа Завода је пустила вест међу питомцима и питомицама да немачке власти траже 10—15 питомаи,а-мица да стрељају као одмазду за несталом питомицом Оливером Несторовић. Та Оливера била је на отсуству својој кући у Прокупљу па ј е оданде нестала и мисли се да су ј е партизани одвели у гиуму. И ова вест деловала је на побегле. Поред овога дошло се и до сазнања, да су питомци и питомице обрађивали своје колеге и колегинице као комунисти и у том правцу, да даду против-рад Управи завода на преваспитавању и тиме парирају рад Управе на преваспитавању у националном погледу. У току истраге дошао је комесар тог одељења г. Голубијев и преузео истрагу, исту завршио и отпутовао натраг у Београд. Вероватно да ни он није могао да дође до неких нових момената у истрази, али сада се поставља питање како да се ликвидира цела ствар, тј. да ли да се кривци спроведу тој Управи односно у концентрациони логор у Београду на Бањици, или да и даље остану у Заводу. Моје је мишљење да оне које су имале знања о припреми бегства оних побеглих, као и оне које су имале учешћа у обрађивању или су обрађивали у комунгсстичком духу а противу рада Управе завода — да се требају упутити у логор. Ово нарочито због тога, што би на првом месту слудкило као опомена осталима да убудуће такве ствари не покугиавају, и најзад што су то непоправиви комунисти. Оваквих нема много у Заводу, бар оних противу којих . « а шта има као доказ да су знали за припрему бегства, као и о обрађивању, па нису известили Управу завода. Поред тога, у затвору овог начелства налази се ВЕТА ') ИРПС, бр. 9694. Разуменка Жунић-Баџинче, Зорка Радуловић-Вука и Славка Петровић. Јелисавета-Вета Петровић. ПЕТРОВИЋ3) „У женском интернату пронађена је пропагандно левичарска књига „Како је човек постао дивом“. Водећи истрагу утврдили смо да је питомица Нада Николетић била главни кривац у овој ствари и д а је она давала књигу на читање, па је стога кажњена физичком казном и затвором.“ Јелисавету-Јеку Ђукић и Милену Пенезић, једном је управник претукао јер су „певале неку руску песму“. Мада су биле претучене да су се једва кретале, морале су месец дана да перу клозете и да спавају на голом поду у „Белој кући“ (затвору пуном пацова). Батинања су вршили и агенти Специјалне полиције, који су долазили ради вршења истрага, као и ,,васпитач“, па и сам управник. Међу најтеже казне спадао је тзв. изолатор, у који су издвајани питомци који су се показали „негативним“, „доследни старим убеђењима" и „они који штетно делују“. Касније је начињен посебан „изолатор" и за питомице. Они су били под специјалним режимом и нису имали никаквог додира и везе са осталима; јели су одвојено; биле су им одузете све књиге, забрањене посете родбине. За најмању грешку сносили су колективно одговорност. По цео дан, понекад и ноћу, радили су најтеже послове по !) 3) ‘) ДА СРС, Мин. просвете и вера. 308 �снегу, мразу и води, најчешће без обуће, увек праћени наоружаним стражарем. Упркос кажњавања и застрашивања, морал и борбеност су били на висини. Солидарност се огледала у заједничким иступањима против мера управе. У логору је илегални рад почео са доласком прве групе: договарало се о заједничким ставовима, обавештавало о партизанским акцијама и стању на фронтовима. Формирани су колективи у којима се делила храна добијена од куће. Колективи су доприносили већој међусобној повезаности и подизању морала. Тако су другарице успевале да омладинцима затвореним у изолатору дотуре топле рукавице, шалове, а и храну. Пример солидарности показале су и питомице које су одбиле да примају храну док управа не уклони забрану да се омладинцима, који су били затворени као иницијатори побуне даје храна. Међу многобројним логорима за време рата у нашој земљи, Завод за принудно васпитање омладине заузима посебно место као јединствена установа ове врсте, организована по угледу на сличне установе за преваспитавање омладине у фашистичкој Немачкој. Априла 1943. године организован је у Заводу покушај побуне — ,,пуч“. Прве припреме почеле су још новембра 1942, два месеца после организовања логора. Првобитно, ,,пуч“ је био наивно замишљен као потпуно ликвидирање Завода, а затим је, због околности које нису дозвољавале да се оваква акција оствари, било одлучено да се омогући бекство најкомпромитованијим и најугроженијим омладинцима и омладинкама. Успостављена је веза и са женским делом логора преко Јелисавете-Јеке Ђукић, која је преносила упутства добијена од омладинаца. Са одредом је ухваћена веза преко Босе Краљевић и групе другова из Паланке. Међутим, акција је проваљена у самом логору непосредно пред извођење. Тринаестог априла Специјална полиција је почела истрагу. Око 30 омладинаца и омладинки стављени су у заводски затвор. Међу ухапшеним биле су од омладинки Аница Паскаљевић, Јелисавета-Јека Ђукић, Милена Аћимовић и Радмила Милошевић-Црна Рада. После десетодневне истраге, 25 учесника у организовању ,,пуча“ послато је на Бањицу. Међу њима од омладинки једино Радмила Милошевић. Неки од њих су половином маја 1943. стрељани. Преживела је Радмила Милошевић-Црна Рада и неколико домаћпца из Арапђеловца. Она је мајка одбегле питомице Славке Петровић, а Славка је била коловођа за бегство и припрему истог. Вета је ухапшена исте вечери када је Славка побегла, јер је тога дана била код Славке и затекла се у Паланци. Она је без сумње знала за припрему бегства, јер се је Славка изјашљавала пред бегство на дан два раније, да ако јој мајка не дође ни тога дана (21-Х1) вигае јој није потребна. Затим, Вета је те вечери поцепала једну фотографију Славкину, а на којој је била исписала Славка своме оцу Живораду, који се налазн у Немачкој на принудном раду а који је познати комуниста, следећу садржину: „Мама каже да ме не.ћеш познати, ја верујем да хоћеш. Не брини за мене, тата. Није лако али ја умем да издржим. Нећу постидети Тебе и Бранку. Сачувај нам се. Воли те увек много Славка”. Према томе треба решити питање: да ли да се именована упути у логор на Бањицу као '1 алац за одбеглу Славку, илгI да се пусти на слободу? Мислим да треба бити ово прво. Уосталом о томе нека одлучи та управа и о томе хитно да извести ово Начелство. Молим да о напред изложеном донесете своју одлуку и известите ме, како бих знао гита даље да радим, а нарочито о Вети, која је у затвору овог Начелства, јер ово Начелство нема могућности да је храни. Ек. 15-ХИ-1943. Срески начелник, Др Вић, с. р. пов. 492/43 Лица која су утекла:1) 1. СЛАВКА ПЕТРОВИЋ, абитуријент из Аранђеловг^а упућена у Завод 22. септембра 1942. год. од стране управе града Београда, актом бр. 1833/1У од 12. IX 1942. год. с тим да остане у Заводу две године. 2. РАЗУМЕНКА ЖУНИЋ, домаћица. Упућена у Завод 8. новембра 1942. г. од стране Управе града Београда из конц. логора на Бањици одлуком Пов. II бр. 2338/1У од 7. XI 1942. год., с тим да остане у Заводу годину дана. Она је кћи чувеног партизанског бандита „Багј.е”, а у Завод је послата као талац. 3. ЗОРИЦА РАДУЛОВИЋ, свргаена матуранткиња из Краљева упућена у Завод одлуком Управе града Београда II бр. 2273/IV од 28. II 1943. г. са роком боравка од две године. 4. ЈОВАН ПРОТИЋ, ученик VIII разреда гимназије из Чачка. У Завод је упућен одлуком претстојнигитва градске полиције у Чачку Пов. бр. 3 од 8. II 1943. год. без одлуке о висингг боравка у Заводу. 5. ДРАГОСЛАВ ЂОКОВИЋ, свргиени матурант из Чачка. Упућен у Завод од стране Претстојништва градске полиције у Чачку актом бр. 110 од 26. I 1943. год. без одлуке о висини рока боравка. 6. МИЋИЋ ВИТОМИР, земљорадник из села Јагњила. Упућен је у Завод одлуком Управе града Београда 11 бр. 12278/1V од 28. сетембра ове године са роком боравка од 6 месеци. Једну ноћ проборавио ван Завода и сутрадан се вратио (сад је у Заводу). 7. МИЛИЋЕВИЋ БОГОЉУБ, свргиенгг матурант из села Водња, упућен је 'У Завод од стране Управе града Београда актом II бр. 11362 од 25. IX 1943. с тим да у Заводу остане годину дана. 8. МИЛИЋЕВИЋ ДРАГОСЛАВ, земљорадник из Водња, упућен у Завод од стране Управе града Београда актом II бр. 11362 од 22. IX 1943. год. са роком боравка од једне године дана. Жунић, професор грађанске школе у Београду. станује у Љубе Недића улици, брат је Баце партизана, стриц Разуменке (која је побегла). Разуменка је пре 2 дана добила поруку од мајке, која лежи на Бањици као талац за мужа, да јави стрицу да јој шаље пакете. ') ИРПС, арх. бр. 9694. 309 * �РЕШЕЊЕ О УПУПЕЊУ У ЗАВОД ЗА ПРИНУДНО ВАСПИТАЊЕ ОМЛАДИНЕ У СМЕДЕРЕВСКОЈ ПАААНЦИ БОРИСЛАВЕ МАСТИЛОВ1Ш омладинаца, за које се није могло доказати да су учествовали у ,,пучу“. Поводом ,,пуча“ у Паланци је, између осталих, ухапшена инжењер Боса Краљевић и подвргнута суровом мучењу, а затим одведена у логор на Бањици, где је остала до краја рата. При вођењу истраге, органи Специјалне полиције привели су из Паланке и Савету Стошић, коју су такође зверски тукли. Сем овога неуспелог покушаја априла 1943. године, у Заводу је било организовано неколико бекстава углавном успешних, новембра исте године, затим јануара, маја и јуна 1944. године. Планирано је да новембра, уз помоћ другова из Паланке, побегне у одред већи број омладинаца и омладинки. У договорено време, другови који су радили у хидрофору, а с којима је одржавала везу Милена Аћимовић, угасили су светлост да би омогућили бекство. Питомица Аница Паскаљевић ухватила је везу са Милицом Бајазит, но како је логор тих дана био опкољен, другови из Паланке саветовали су да се акција одложи. Ипак је овог пута неколико питомаца и питомица успело да побегне. Међу њима су од омладинки биле: Славка Петровић, Разуменка Жунић-Баџинче и Зорица Радуловић. Немци, љотићевци и Специјална полиција одмах су поверили вођење истраге полицијском писару Ђурићу. Међу првима је ухапшена Милена Аћимовић, јер су њене ствари нађене поред ограде од бодљикаве жице. Она је подвргнута страховитом мучењу. Сачувано је њено саслушање, из којег се види да се ова млада девојка неустрашиво држала. Тада су ухапшене под сумњом да су спремале бекство и стављене под истрагу: Јелисавета Ђукић, Аница Паскаљевић, Неда Рваћанин, Вера Ценић, Зора Поповић, Корнелија Анкуцић, Бранка Кандић, Бесна Бутијер; оне су такође храбро поднеле сва мучења и застрашивања, тако да уопште није дошло до даље провале. У стварима које је Славка Петровић припремила да понесе, нађено је једно писмо, које је отежало положај ухапшених и због кога је поново доведена у логор Борислава Мастиловић. Све до распуштања завода организована су бекства. У јануару, мају и јуну 1944. године, известан број омладинаца успео је да побегне. Половином маја 1944. године, ухапшен је и доведен у Завод један број средњошколаца из Паланке, међу њима од омладинки Живка Ђурђевић, Бранка 310 �Луковић, Надежда Нешић, Живка Николић, Добрила Рендели и Бранка Филиповић. Пред ослобођење управа завода је тражила да се појача обезбеђење Завода. Међутим, септембра 1944. године, у сагласности са тадашњим министром просвете. В. Јонићем, и Специјалном полицијом, управа је почела растурати логор, интернирце је пуштала наводно на неодређено одсуство кућама, с тим да ће их касније поново позвати. Управник са васпитачима благовремено је побегао из земље. Подаци о питомицама Завода за принудно васпитање омладине у Смедеревској Паланци ЕМИЛИЈА АДАМОВИЋ-ПЕНЧИЋ, ученица из Обреновца; била курир и обавештајац Посавског одреда; ухапшена јуна 1943. године и спроведена У Завод. МИЛЕНА АЋИМОВИЋ, рођена 7. децембра 1926. у Љигу, Заробљена као болничарска Колубарског одреда марта 1942; у Завод упућена 7. децембра 1942; боравак јој продужен на две године, те је остала до расформирања логора. (О њеном саслушању поводом бекства Славке Петровић и др. новембра 1943. и држању за време истраге види стр. 7; пуна биографија налази се у материјалу о Ваљеву). МИЛЕНА АЏЕМОВИЋ, из Чачка. ЉИЉАНА АКСЕНТИЈЕВИЋ, матурант. Упућена у Завод од стране предстојништва полиције Чачка, 23. јануара 1943, пуштена 1. априла 1944. године. ДУШАНКА АНЂЕЛКОВИЋ, на септембра 1944. године. пуште- КОРНЕЛИЈА АНКУЦИЋ, учитељица, рођена 1. марта 1922. у Св. Михајлу (Банат). У Завод упућена од стране Управе града Београда 30. XII 1942; У Заводу била од 19. I 1943. до 20. VI 1944. Припадала групи борбених и доследних омладинки; због помоћи у организовању бекства групе логораша новембра 1943. била подвргнута истрази и мучењу. Управа Завода да- ЗАВОД 3 АПРИНУДНО ВАСПИТАЊЕ ОМЛАДИНЕ1) Пов. Бр. 465 4-1Х-1944 год. Смедеревска Паланка МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И ВЕРА Опгите одељење БЕОГРАД Због изванредних прилика у овом крају Управа Завода била је приморана да регии да се пусте на привремено отсуство у трајању од месец дана својим кућама следеће питомице: Миланка Перић Радмила Филиповић Јелена Цвијић Ковиљка Даниловић Радмила Трифуновић Живка Јанковић Милица Станковић Зора Поповић Милосија Зајић Татјана Ристић Биљана Маринковић Љубица Јањић Душанка Анђелковић Ангелина Вуковић Катарина Мирић Оливера Стефановић Деса Јелић Милка Лончар Душица Крстић Љубинка Радовановић Живка Антић Вера Косић Деса Божић Милии,а Станковић Анкица Стојић Јованка Милановић Бисенија Јовановић Босиљка Станковић Ружица Бојаџић Милева Ђорђевић Милена Аћимовић Мира Микић Мира Васовић Добрила Јовановић Оливера Давидовић Вера Ђокић Јелена Јовановић Радмила Радовановић Олга Станковић Милка Недељковић Међу овим питомицама налазе се само оне које би и ипаче дошле у обзир да буду пугитене 22. септембра приликом прославе двогодигињии,е рада Завода. Предлог за њихово коначно пуштање из Завода поднеће Управа томе одељењу накнадно. О овоме су одмах обавештене месне полицијске власти у циљу вођења н адзора. Молимо да дате сагласност за овај акт Управе Завода, као и да нам Миниетарство просвете и вера изда одобрење да у случају теже ситуације ни исти начин поступимо још са извесним бројем питомица. У току 2, 3. и 4. септембра безуспешно смо покушавали да ступимо с министром просвете и вера у телефонску везу и да добијемо одобрење за овај корак. За Управника Завода Др. Д. Поповић, с. р. М.П. Министарство просвете и вера својим актом I Пов. бр. 301 од 5 септембра 1944 године одобрило је да се наведене питомице пусте својим кућама на месец дана. ‘) Државни архив — Смед. паланка. СРС, К. Ком. за ратне злочине. Мин. просвете 311 и вера (опште одељење) �ла је за њу ову карактеристику, поводом одбијања да је пусти из Завода:. . . она је по природи врло повучена, апатична, незаинтересована, па је врло тешко с њом успоставити контакт, а камоли на њу извршити потребан политички утицај ...“ (пуна биографија налази се у материјалу о Вршцу). МИЈ1КА БАБОВИЋ, ученица Учитељске школе; ухапшена од стране Специјалне полиције у Београду 15. марта 1944. „због учешћа у раду илегалне комунистичке пропаганде“ и упућена у Завод. НАДА БАБОВИЋ, свршени матурант, родом из Трнаве. Као сарадница НОП упућена у Завод од предстојништва полиције Чачка, 23. јануара 1943, пуштена 1. априла 1944. године. БОСИЉКА БАЧИЋ, рођена 10. II 1919. године у Сјенковцу код Дервенте. Од 1938. живи у Београду где се укључила у напредни раднички покрет. Од 1941. је члан КПЈ и ради међу женама. Ухапшена у провали 1942. године и као омладинка упућена у Завод, али пошто ту наставља са револуционарним радом враћена је на Бањицу и стрељана 25. маја 1943. године. РАДМИЛА БОГДАНОВИЋ-БОГДАНА, ученица VIII разреда гимназије из Београда. Члан рејонског актива СКОЈ. Ухапшена због диверзантског рада и упућена у Завод у лето 1942; јануара 1943. године послата на лечење у Београд, али се — према писму министра просвете и вера Драгом Јовановићу и писму управника Завода — није вратила. МИЛОСТИНА БОГИЋЕВИЋ, свршени матурант, упућена од предстојништва полиције Чачка као сарадница НОП у Завод 24. јануара 1943, пуштена 17. јануара 1944. године. ДЕСА БОЖИЋ, септембра 1944. пуштена из Завода МИЛИЦА БОШЊАКОВИЋ-ЈАНКОВИЋ, матурант. С пролећа 1943. године доведена из ужичког краја у Завод са групом омладинаца; отпуштена јуна 1944. године. МИЛЕНКА БОШЊАКОВИЋ, ученица Учитељске школе. Упућена у Завод од предстојништва полиције у Ужицу 6. јануара 1943, пуштена 23. IX 1943. године. МИЛУНКА БОШЊАКОВИЋ, ученица из Ужица. Упућена са групом омладинаца с пролећа 1943. године. МАРИЈА ВУЛИЋ, домаћица из Крушевца. Упућена у Завод 9. VI 1943 — пуштена 20. VI 1944. године. РАДМИЛА БРАНКОВИЋ, ученица VI разреда гимназије из Новог Пазара. Упућена у Завод одлуком II батаљона Српског добровољачког корпуса, отпуштена 20. јуна 1944. године. НАДА ГОЛУБОВИЋ, фризерка из Ваљева. Ухваћена као партизанка, упућена у Завод од УГБ 9. III 1942. (или 1943?). Пуштена 22. IX 1943. године. ВЕСНА БУТИЕР, студент Економско-комерцијалне школе. Рођена у Сплиту 15. IX 1920. године. Решењем Управе града Београда — Специјалне полиције од 9. IX 1942. године упућена са првом групом у тек основани Завод за принудно васпитање омладине, где је остала до његовог расформирања. Управа за њу даје карактеристику: „Весна Бутјер је добро ДАНИЦА ГРУЈИЋ-БАЈАГИЋ, ученица VIII разреда гимназије у Лесковцу. Рођена 1922. у Доњем Коњувцу члан КПЈ од 1942. јула месеца. Као сарадник НОП ухапшена новембра 1942. од Специјалне полиције у Нишу. У Заводу од 10. I 1943. до 4. II 1944 (види њену биографију уз Лесковац). изграђени комуниста. После рада на универзитету као одушевљена прешла на рејонски рад. Зилус је постала секретар I квартовског актива на 11 рејону СКОЈ-а. Припремила је ударнике, имала је најјачи актив од око 70 скојеваца. Пред властима има рђаво држање и непоправива је” — што у ствари значи да је припадала тзв. језгру доследних и напредних скојевки у Заводу. РУЖИЦА БОЈАНИЋ, пуштена из Завода септембра 1944. године. МИРОСЛАВА ВАСОВИЋ, ученица VI разреда гимназије у Пожаревцу. У Заводу је од почетка 1943. године. Маја исте године управник предлаже да јој се продужи боравак на три године. БРАНКА ВЕЛИЧКОВИЋ ЗЛАТА ВЕЉКОВИЋ, матурант из Крушевца. Упућена у Завод од Управе града Београда 8. XII 1942, пуштена 23. IX 1943. НАДЕЖДА ВЕСЕЛИНОВИЋ, пуштена из Завода септембра 1944. године. АНГЕЛИНА ВУКОВИЋ, пуштена Завода септембра 1944. године. из ЂОРЂИНА ВУКЧЕВИЋ, матурант из Београда. Ухапшена у средњешколској скојевској провали у лето 1942; упућена од УГБ 8. XII 1942. на 6 месеци. Међутим, према извештају управе Завода „Задржана преко рока јер је рад на њеном преваспитавању захтевао више времена". Била је обухваћена за бекство са Славком Петровић и др. али није побегла. Одлучено да се пусти 22. септембра 1943. (Види картон Вучковић Ђина). 312 МИЛИЦА ГРУЈИЧИЋ, матурант из Чачка. У Завод упућена 17. XII 1942. као сарадник НОП; отпуштена 20. VI 1944. године. ОЛИВЕРА ДАВИДОВИЋ, ученица III године Трговачке академије из Београда. У Завод упућена августа 1943. на годину дана, пуштена септембра 1944. ДАНИЦА ДАЈИЋ-ТРАЈКОВИЋ, ученица IV године Трговачке академије из Смедерева. Најпре била отерана у логор на Бањици, одакле после шест месеци упућена од УГБ у Завод 29. јуна 1943. на годину дана. Међутим, у Заводу је остала до расформирања. ДРАГОСЛАВА ДАМЊАНОВИЋ МИЛИЈАНА ДАМЊАНОВИЋ, из Божурње. Упућена од УГБ 1. VIII 1943. у Завод; 1. IV 1944. одлучено да се пусти. КОВИЉКА ДАНИЛОВИЋ, из Завода септембра 1944. пуштена НАДЕЖДА ДЕДИЋ, службеница Министарства финансија из Београда. Ухваћена од Специјалне полиције као сарадник НОП и упућена у Завод XII 1942; пуштена маја 1943. године. НЕДА ДИВЉАН, матурант из Београда. Члан СКОЈ од 1940. ухапшена јула 1942. као члан скојевске средњошколске групе и 22. септембра те године упућена у Завод од УГБ. Једно време провела на специјалистичком лечењу у Београду. Одлучено да се из Завода пусти 22. септембра 1943. КАТАРИНА ЂОГАТОВИЋ, кројачица из Крушевца. Упућена од полиције Крушевца у Завод 9. VI 1943, одлука о пуштању 1. IV 1944. �ВЕРА ЂОКИЋ, пуштена септембра 1944. године. ЈЕЛЕНА ЂОРЋЕВИЋ, ученица V године Учитељске школе у Крагујевцу. Актом Пов. бр. 189 од 28. V 1943. управник Завода предлаже да јој се продужи боравак на две и по године. МИЛЕВА ЂОРЂЕВИЋ, пуштена Завода септембра 1944. године. Паланке и Београда. Као борац погинула у борбама за ослобођење Београда 14. X 1944. спасавајући рањеног друга. ЉУБИЦА ЈАЊИЋ, из Пожаревца, била је у одреду болничарка у тзв. подморници. Да би је сачувала од хапшења мајка је сама довела у Завод. БРАНИСЛАВА ИЛИЋ, ученица Трговачке академије, упућена у Завод одлуком УГБ од 1. III 1944. године. РАДМИЛА ЈАЊИЋ, ученица VI разреда гимназије. Упућена од предстојништва Градске полиције из Пожаревца 3. XII 1942. без одређеног рока боравка; одлука о пуштању од 23. IX 1943. из ЗОРИЦА ИЛИЋ, упућена из Нишког логора марта 1943. године. ЈЕЛИСАВЕТА-ЈЕКА ЂУКИЋ, скојевка и партизанка из Јагодине. (О њеном борбеном и непомирљивом држању у Заводу видети стр. 7. као и биографију уз материјал за Јагодину о њеном предратном раду). ЈЕЛИЦА-МИЛКА ИЛИЋ, ученица VII разреда гимназије у Лесковцу. Члан СКОЈ од 1940; руководила саботерском акцијом 1941, крајем те године одлази у Кукавички одред као прва жена партизан. Ухапшена од Специјалне полиције у Београду и послата 24. XII 1942. у Завод на годину дана. Пуштена септембра 1944. (видети њену биографију у материјалу о Лесковцу). МИЛИЦА ЖИКИЋ, кројачица из Пожаревца. У Завод упућена од стране УГБ Специјалне полиције 5. IV 1944. Пуштена одлуком Министарства просвете и вера од 17. I 1944. СЛАВКА ЖИКИЋ, домаћица из Рготине. Упућена од УГБ 24. децембра 1942. на годину дана. РАЗУМЕНКА ЖУНИЋ-БАЏИНЧЕ, у Завод је допремљена из логора на Бањици где је била као талац у својој 14. години. Из Завода побегла у партизане новембра 1943 (видети њену посебну биографију). МИЛОСИЈА ЗАЈИЋ, скојевка из Крушевца. ДАРИНКА ИВАНОВИЋ, свршена ученица Трговачке академије. У Завод упућена од предстојништва градске полиције у Крушевцу. МИРОСЛАВА ИВАНОВИЋ, студент Економско-комерцијалне више школе из Београда. У Завод упућена одлуком УГБ од 28. марта 1943. пуштена 1. IV 1944. године. МЕЛАНИЈА ИГЊАТОВИЋ, ученица Учитељске школе из Ниша. Упућена од Специјалне полиције у Нишу у пролеће 1943. године. Одлука о пуштању донета 1. IV 1944. године. АНГЕЛИНА ИЛИЋ-СЕКА, ученица V разреда гимназије у Прокупљу. Као скојевка ухапшена у провали 1942, отерана у нишки логор, а потом у Завод у Смедеревској Паланци. Из Завода пуштена као ,,преваспитана“, али је ступила у НОВ пошто је неко време била курир између Смедеревске ГОРДАНА ЈАКОВЉЕВИЋ, ученица II године Учитељске школе. Упућена у Завод од Специјалне полиције у Нишу 17. VI 1943, одлука о пуштању 1. IV 1944. ВЕРА ЈАНКОВИЋ, ученица VII разреда гимназије из Ужица. Упућена од УГБ 5. V 1943. у Завод, одлука о пуштању од 1. IV 1944. ДОБРИЛА ЈАНКОВИЋ, упућена у Завод марта 1943. године заједно са групом омладинаца из Нишког логора. ЖИВКА ЈАНКОВИЋ, кројачица из Ниша. Због комунистичке активности ухапшена и упућена у Завод 5. III 1943, пуштена 17. I 1944. ЖИВКА-ЖАНА ЈАНКОВИЋ, ученица VIII разреда гимназије из Београда. Ухапшена у средњошколској провали у лето 1942. као члан рејонског руководства СКОЈ-а на Чукарици и диверзантских акција. У Завод упућена 22. септембра 1942. на годину дана. Међутим, у Заводу је задржана до расформирања. На молбу њеног оца да је пусте, управник Завода наводи да је ,,заиста доброг понашања, мирна и коректна, али то не значи да више није комунисткиња. Могу слободно тврдити да за више од годину дана боравка у Заводу није ни за нијансу променила своје старо мишљење ради кога је дошла у Завод”. По- изласку из Завода одмах ступа у НОВ. Сада је адвокат на Чукарици у Београду. 313 НАДЕ2КДА ЈЕВТОВИЋ, свршена матуранткиња из Чачка. Упућена у Завод од Предстојништва градске полиције у Крагујевцу 26. I 1943. Управник Завода 28. V 1943. предлаже да јој се продужи боравак на две године, али је пуштена 17. I 1944. ДЕСАНКА ЈЕЛИЋ, ученица грађанске школе из Ивањице. Упућена од Специјалне полиције 1. III 1944; остала до расформирања Завода септембра 1944. МАРИЈА ЈЕЛИЋ, из Ивањице, свршена матуранткиња, упућена у , Завод 28. II 1943. са групом омладинаца из ужичког краја; пуштена одлуком министарства просвете 17. I 1944. ЂИНА ЈОВИЋЕВИЋ, ученица из Пећи (в. о њој у материјалу о Пећи); ухваћена на курирском задатку у Косовској Митровици и упућена у овај Завод, одакле је побегла јануара 1944. Погинула у Срему. БИСЕНИЈА ЈОВАНОВИЋ, пуштена из Завода септембра 1944. године. ВЕРА ЈОВАНОВИЋ, упућена у Завод марта 1943. са групом омладинаца из Нишког логора. ДОБРИЛА ЈОВАНОВИЋ, септембра 1944. пуштена ДРАГА ЈОВАНОВИЋ, ученица III године Учитељске школе. Упућена од Предстојништва полиције у Чачку 23. I 1943. ЈЕЛЕНА ЈОВАНОВИЋ, пуштена септембра 1944. РАДОСЛАВА ЈОВАНОВИЋ РОСА ЈОВАНОВИЋ, ученица Учи тељске школе. Заробљена као партизанска болничарка и упућена од Предстојништва градске полиције у Чачку 4. II 1943. без одређеног рока. Пуштена одлуком о отпуштању 103 пи- �томца Завода мрла. 23. IX 1943. Убрзо у- САША ЈОВАНОВИЋ, из Београда, провела у Заводу седам месеци. ТАНКОСАВА ЈОВАНОВИЋ, ученица VIII разреда гимназије из Прокупља. Упућена у Завод од Управе полиције у Нишу 22. V 1943; предлог о отпуштању 1. IV 1944. ДАРИНКА ЈОВАНЧИЋ, домаћица из Београда, упућена у Завод од УГБ 9. III 1943, пуштена 1. IV 1944. Ј1ЕПОСАВА ЈОВАНЧИЋ, кројачица из Пожаревца. Упућена од УГБ 18. VIII 1943; пуштена 20. VI 1944. ЉУБИЦА ЈОВАНЧИЋ, ученица VI разред гимназије из Београда. Члан СКОЈ, похађала санитетски курс код Раде Ђулић-Младеновић за територију Источни Врачар. Ухапшена с јесени 1942, у Завод упућена од УГБ 27. II 1943. године дана. Није пуштена о року, с мотивацијом да није преваспитана, већ 1. IV 1944. КРИСТИНА КАТИЋ (Христина, Анђелка), ученица VI разреда гимназије из Београда. Упућена од УГБ 5. V 1943. на годину дана; одлука о пуштању 1. IV 1944. године. ЗОРА КНЕЖЕВИЋ, матурант из Про купља. Као скојевка ухапшена у провали марта 1942, отерана у Нишки логор а потом у Завод 22. V 1943. на годину дана. Пуштена 1. IV (или 3. IX) 1944. ВЕРА КОСТИЋ, ученица III разреда Учитељске школе. Упућена од Управе града у Нишу 26. V 1943. СТЕФАНКА ЈОСИФОВИЋ, скојевка из Краљева. После провале фебруара 1943. одведена на Бањицу а затим у Завод. МИЈ1АНА КАЈ1ИНИЋ, ухапшена од Специјалне полиције у Смедереву априла 1944. и упућена у Завод. СОЊА КАЈ1ИНИЋ, заједно са Миланом Калинић ухапшена априла 1944. од Специјалне полиције у Смедереву и отерана у Завод у Паланци. БРАНКА КАНДИЋ, ученица из Београда, рођена 12. XI 1925. у Мионици. Ухапшена од Специјалне полиције 21. IV 1943, одведена у Завод 28. V исте године и остала до расформирања 8. IX 1944. године. После бекства групе питомаца новембра 1943. године управа Завода ухапсила је и њу заједно Миленом Аћимовић, Аницом Паскаљевић и другима и подвргла тешкој истрази. Касније је упућена на лечење у Градску болницу у Београду. Управа болнице је после лечења отпустила, јер наводно нису били уговорени потребни детаљи о њеном враћању у Завод — заједно са Милом Станојевић и Зорком Стојановић. ОЛГА МАЛДИНИ, ученица III разреда гимназије из Лесковца, члан актива СКОЈ-а. Упућена у Завод од УГБ 30. XII 1942. Није пуштена о року јер наводно није била преваспитана, већ 23. IX 1943. године. НАДЕЖДА МАЈСТОРОВИЋ, рант из Чачка. мату- • КАТИЦА КОСОР ДУШИЦА КРСТИЋ, ученица IV разреда гимназије у Нишу. Упућена у Завод 21. II 1944, где је остала до расформирања. ЗАГОРКА КРКИЋ, домаћица из Крушевца. Упућена у Завод 9. VI 1943, одлука о пуштању 1. IV 1944. ВЕРА КРУПЕЖ, из Чачка. ДРАГОСЈ1АВА ЈОВИЧИЋ, свршени матурант из Ужица. Упућена у Завод од УГБ, Специјалне полиције 5. V 1943, отпуштена јануара 1944. године. маја 1942. Одлуком УГБ од 29. I 1943. упућена у Завод на шест месеци. Одлучено 25. VIII 1943. да остане јер није преваспитана: „идеолошки неизграђена, али ипак инфицирана левичарском идеологијом”. Пуштена 1. IV 1944. ДРАГИЊА КУЗМАНОВИЋ, ученица Трговачке академије из Ваљева. Упућена у Завод од УГБ Специјална полиција 7. XII 1942, пуштена одлуком министарства просвете од 17. I 1944. ЗОРА КУЛИЏАН-БОЖОВИЋ, радница. Ухапшена као члан рејонског руководства СКОЈ на Дорћолу у лето 1942, пребачена на Бањицу а затим с првом групом питомаца у Заводу, септембра 1942. Припадала борбеном „језгру” омладинки у Заводу. МИЛКА ЛОНЧАР, пуштена из Завода септембра 1944. МИЛИЦА МАНОЈЛОВИЋ, кројачица из Тополе. Упућена у Завод од УГБ 7. III 1943, пуштена 20. IV 1944. БИЉАНА МАРИНКОВИЋ, (види Про тић Биљана). ДРАГИЦА МАРКОВИЋ, скојевка Београда (сада лекар у Београду). ЈЕЛЕНА МАРКОВИЋ, упућена у Завод из Београда од УГБ 5. V 1943, пуштена 17. I 1944. ЈЕЛИСАВЕТА МАРКОВИЋ-БЛАГОЈЕВИЋ-Макс, кројачка радница. Члан СКОЈ од 1941. Ухапшена у провали 12. II 1942. Из Нишког логора 1943. пребачена у Завод. После пуштања 1944. отишла у НОВ. МИЛЕНА БРАНИСЛАВА ЉУБИЧИЋ, ученица VIII разреда гимназије из Прокупља. Као члан СКОЈ ухапшена марта 1942, из Нишког логора пребачена у Завод 30. I 1943, пунггена 17. I 1944. МАГДАЛЕНА-БЕЛА МАЛДИНИ, ученица VI разреда гимназије. Члан актива СКОЈ-а у Лесковцу формираног 314 МАРКОВИЋ, студент ме- дицине из Крагујевца. Била болничарка у Дуленима. Ухапшена од Специјалне полиције, пребачена у Завод из логора са Бањице 11. X 1942; пуштена 17. I 1944. ОЛИВЕРА ДАНИЦА ЛУКИЋ, ученица VIII разреда гимназије. Упућена од Предстојништва градске полиције у Чачку 23. I 1943. без одређеног рока. Одлуком о отпуштању 103 питомца од 23. IX 1943. пуштена и она. из МАРКОВИЋ, свршена у- ченица Женске занатске школе из Београда. Упућена од УГБ 7. II 1943, пуштена 1. IV 1944. БОРИСЛАВА МАСТИЛОВИЋ, сту- дент медицине. Рођена 22. V 1921. у Тузли. Ухапшена као секретар актива СКОЈ-а на Црвеном крсту у Београду 6. IX 1942, крајем октобра упућена у Завод на 6 месеци, али задржана годину дана. После пуштања маја 1943. у Београду успоставила везу и постала курир за Смедеревску Паланку. Поново ухапшена 2. XII �РАДМИЈ1А МАТУНОВИЋ, ученица VI разреда гимназије из Ваљева. У Завод упућена од УГБ 6. III 1943, пуштена 17. I 1944. КОСА МАТУНОВИЋ. РАДМИЈ1А МИЈАЈ1КОВИЋ, студент Економско-комерцијалне више школе. Упућена од полиције у Нишу 21. VI 1943, пуштена 20. VI 1944. РАДМИЈ1А МИЈАТОВИЋ, кројачица из Крушевца. Упућена у Завод 9. VI 1943, пуштена 20. VI 1944. МИРА МИКИЋ, сетпембра 1944. пуштена ЈОВАНКА МИЈ1АНОВИЋ, из Завода септембра 1944. из Завода пуштена Милутиновић). Упућена од УГБ 30. XII 1942. на 6 месеци. Како у њеном преваспитавању није било успеха, управа Завода пише у њеној карактеристици: „Задржана преко рока, скромна моћ схватања11. Пуштена 23. IX 1943. ИЛИНКА МЛАЂЕНОВИЋ, ученица VI разреда гимназије. Рођена у Ужицу 2. VIII 1924. Ухапшена због организовања помоћи НОП. Упућена од УГБ на годину дана у Завод. Отпуштена јуна 1944. КАТАРИНА МИРИЋ, тембра 1944. године. 1943. и опет упућена у Завод на неодређено време. Пуштена 20. VI 1944. АНИЦА МРКОЊИЋ, ученица IV године Трговачке академије. Упућена од УГБ 21. VIII 1943, пуштена јуна 1944. пуштена сеп- ДИВНА МИРКОВИЋ, свршени матурант из Краљева. Ухапшена у провали фебруара 1943. и отерана на Бањицу, а одатле 20. III 1943. у Завод. Пуштена 20. VI 1944. РАДМИЛА МИРЧИЋ-Мала, тељица у Вуковићу. Упућена од УГБ 11. X 1942, пуштена 17. I 1944. учи- БРАНКА МИТИЋ, студент фармације. Упућена од крушевачке полиције у Завод 9. VI 1943, пуштена 17.1 1944. Рођена у Крушевцу. САВА МИЛИНКОВИЋ. СОЊА МИЛИЋЕВИЋ, ученица VIII разреда гимназије из Београда. Рођена 10. V 1923. у Мостару. Упућена у Завод 22. IX 1942. од УГБ с роком од 6 месеци, пуштена маја 1943. ДРАГАНА МИЛОВАНОВИЋ, кројачица са Уба. Упућена од УГБ 28. III 1943, пуштена 17. I 1944. Погинула у партизанима. СТАНКА МИЛОВАНОВИЋ - НАНЧЕ, ученица III године Трговачке академије. Упућена у Завод 25. VI 1943. од управе полиције у Нишу, где је била ухапшена са групом омладинаца скојеваца 12. II 1942. У Заводу остала годину дана. ВЕРА МИЛОСАВЉЕВИЋ, ученица VI разреда гимназије. Упућена у Завод 27. I 1943. од Начелства среза младеновачког, пуштена 17. I 1944. године. МИЛЕНА МИЛОШЕВИЋ. РАДА МИЛОШЕВИЋ-ЦРНА РАДА. У Заводу припадала борбеном „језгру“ омладинки; ухапшена пред извођење пуча и после истраге отерана У логор на Бањици са групом питомаца, од којих су неки стрељани. РАДМИЛА МИЛОШЕВИЋ, из Чачка. ЉУБИЦА МИЛУНОВИЋ, ученица VI разреда гимназије у Лесковцу (или ВУКОСАВА МИТИЋ, ученица VIII разреда гимназије. Министарство просвете одобрило 25. VIII 1943. предлог Управе Завода да остане, мада јој је истекао рок, јер није преваспитана. МЕЛАНИЈА МИТИЋ, ученица III године Учитељске школе. Упућена од Управе полиције у Нишу 26. IV 1943. ВЕРА МИХАИЛОВИЋ, учитељица из Лазаревца. Упућена од УГБ 15. VII 1943, пуштена 17. I 1944. ЉУБИЦА МИХАИЛОВИЋ, ученица VIII разреда гимназије из Пожаревца. Упућена од пожаревачке полиције 3. X 1942. без одређеног рока. Пуштена 23. IX 1943. РАДМИЛА МИХАИЛОВИЋ, ученица Текстилне школе у Лесковцу. Члан актива СКОЈ од 1942. Ухапшена новембра те године и 30. XII упућена од УГБ у Завод на 6 месеци. Задржана преко рока, јер наводно није преваспитана. Пуштена 22. IX 1943. МАРИЈА МУТИЋ, кројачица из Ваљева. Упућена од УГБ 6. III 1943, пуштена 1. I 1944. ДУШИЦА МУЧАЛИЦА, ученица из Прокупља, секретар скојевског актива у гимназији почетком 1942. Ухапшена у мартовској провали и претучена у Специјалној полицији у Нишу. Пребачена у Нишки логор, а одатле у Завод 1943 (видети о њеном раду у материјалу о Прокупљу). МИРЈАНА НАУМОВИЋ, ученица VII разреда гимназије из Лесковца. Упућена од УГБ 30. XII 1942. на годину дана, пуштена 23. IX 1943. МИЛКА НЕДЕЉКОВИЋ, септембра 1944. пуштена ДРАГИЦА НЕДИЋ, ученица VII разреда гимназије из Лесковца. Упућена од УГБ 30. XII 1942, пуштена 17. I 1944. ЈЕЛИЦА НЕДИЋ-ДРЕНОВАЦ, ученица из Београда. Предратни члан СКОЈ, учествовала у свим диверзантским акцијама; у јесен члан централног средњошколског актива СКОЈ. Ухапшена у лето 1942. и после шест месеци у Специјалној полицији упућена у Завод. ОЛИВЕРА-ВЕРА НЕСТОРОВИЋ, скојевка из Прокупља. Ухапшена марта 1942, отерана заједно с мајком у Нишки логор, маја 1943. пребачена у Завод. Имала браћу у партизанима. Успела да је пусте кући да обиђе бо- ЗОРА МИШИЋ. лесну мајку, а отишла у партизане. МИЛЕНИЈА МИШИЋ, ученица V године Учитељске школе из Неготина. Упућена од полиције у Нишу 28. V 1943, пуштена 1. IV 1944. РАДМИЛА МЛАДЕНОВИЋ, ученица VIII разреда гимназије у Лесковцу. Упућена на годину дана од УГБ, пуштена 23. IX 1943. 315 МИЛОЈКА НЕШКОВИЋ, матурант из Горњег Милановца, ухваћена 21. II 1942, отпуштена из Завода 4. II 1944. НАДА НИКОЛЕТИЋ, била је у Заводу 1943. Припадала групи борбених омладинки. �ДУШАНКА НИКОЈ1ИЋ, домаћица из Великог Градишта. Упућена од УГБ 5. V 1943, пуштена 1. IV 1944. МИЛИЦА НИКОЛИЋ, учитељица из Церовца. Као активна скојевка учествовала у раду омладине у Смедеревској Паланци, нарочито у првим данима рата. Ухапшена јуна 1943. и упућена у Завод. ЈОВАНКА-ЈОЛЕ НИКОЛИЋ, ученица VIII разреда гимназије из Пожаревца. Упућена од пожаревачке полиције 17. II 1943, отпуштена 23. IX 1943. ВЕРА НИКЧЕВИЋ, ученица IV разреда гимназије из Лесковца. Упућена у Завод на захтев мајке, која се надала да ће је тако сачувати од прогона. ВЕРА ОБРАДОВИЋ, ученица VIII разреда гимназије у Чачку. Као сарадник НОП ухапшена и упућена у Завод 12. II 1943. на годину дана. НЕВЕНКА ОКЛОПЧИЋ, свршена ученица СТШ. Због активног рада за НОП упућена од УГБ 28. III 1943. Пуштена 17. I 1944. ДАНИЦА ОРЕШЧАНИН, ученица IV разреда гимназије из Београда. Упућена од УГБ 10. VII 1943. на шест месеци. АНИЦА ПАСКАЉЕВИЋ, ученица из Крушевца, у Завод је доведена са првом групом питомаца септембра 1942. године. Припадала групи непоколебљивих и доследних омладинки. После бекства групе питомаца новембра 1943. била у Заводу под истрагом и страховито мучена. Одбила да прима храну из солидарности са друговима којима је управа као вођама пуча ускратила храну. МИЛЕНА-ПИЊА ПЕНЕЗИЋ, ученица из Ужица. Као талац била ухапшена фебруара 1943, затим пребачена у Завод, где је била међу борбеним омладинкама. После неуспелог покушаја бекства отерана у логор на Бањицу. После изласка са Бањице ступила у Космајски одред. МИЛАНКА ПЕРИЋ, из Смедерева. Априла 1944. Специјална полиција је ухапсила и отерала у Завод, где остала до расформирања, септембра 1944. је БРАНКА ПЕРИШИЋ, ученица III године Трговачке академије у Крушевцу. У Завод упућена 11. VI 1943. на годину дана. КРСТИНА ПЕРКОВИЋ АНКА-ПУСА ПЕТКОВИЋ, ухапшена као врло активна омладинка из Ћуприје (видети о њој у материјалу о Ћуприји). ДЕСАНКА ПЕТРОВИЋ, ученица VII разреда гимназије у Пожаревцу. Упућена у Завод 3. XII 1942, пуштена 23. IX 1943. ДОБРИЛА-ЗДЕНКА ПЕТРОВИЋ, учитељица из Краљева, кандидат за КПЈ. Упућена од УГБ 5. V 1943, пуштена 20. VI 1944. ДРИНКА ПЕТРОВИЋ (и њена сестра Олга), ученица из Љига, упућена од УГБ 11. X 1942. пуштена 23. IX 1943. МАРИОЛА ПЕТРОВИЋ, из Зајечара. Актом Министарства просвете I бр. 12253 од 22. XI 1943. тражи се од Управе града Београда да одобри Мариоли Петровић кућно лечење, пошто је лакши кривац. Мариола је убрзо умрла од последица мучења у Специјалној полицији. ОЛГА ПЕТРОВИЋ (и њена сестра Дринка) кројачица из Љига упућена У Завод од УГБ 11. X 1942, пуштена 23. IX 1943. РАМИЛА ПЕТРОВИЋ, ученица VI разреда гимназије из Београда, упућена од УГБ 15. VII 1943, пуштена 1. IV 1944. РАДМИЛА ПЕТРОВИЋ, ученица V разреда гимназије из Београда упућена од УГБ 12. XII 1942. на годину дана. СЛАВКА ПЕТРОВИЋ-Муњас, свршени матурант из Аранђеловца. Била је члан средњошколског руководства СКОЈ-а у Београду. Упућена у Завод од УГБ. После успелог бекства из Завода новембра 1943. придружила се I Шумадијском одреду, у лето 1944. постала је секретар СК СКОЈ-а за орашачки и опленачки срез, затим члан ОК СКОЈ-а. МИРОСЛАВА ПЕШИЋ, ученица VI разреда гимназије у Лесковцу. Као активна скојевка ухапшена 30. IX 1942. од Специјалне полиције и упу- 316 ћена у Завод 29. I 1943. Није пуштена о року јер није била „преваспитана”, већ 1. IV 1944. МИРОСЛАВА ПОПОВИЋ, ученица IV године Трговачке академије у Нишу, где је била формирала актив СКОЈ-а у ТА. Ухваћена у омладинској провали фебруар-март 1942. Била најпре у логору у Нишу, а 5. III 1943. упућена у Завод. Припадала групи борбених и доследних омладинки у Заводу. Пуштена 17. I 1944. ЗОРА ПОПОВИЋ, студент медицине. Рођена 1922. Била међу првим активним омладинкама у I женској гимназији у Београду. Члан СКОЈ-а. Ухапшена у мартовској провали 1942; из Специјалне полиције пребачена на Бањицу, одатле у Завод, где је остала до расформирања. У Заводу имала непомирљиво и доследно држање. БИЉАНА ПРОТИЋ-МАРИНКОВИЋ, ученица VII разреда гимназије у Нишу. У Завод примљена на молбу мајке која је тиме мислила да је заштити јер јој је муж, Биљанин очух, био отеран у Матхаузен, где је умро, а његова кћи у логор на Црвеном крсту. ЈЕЛЕНА РАБРЕНОВИЋ, радница из Чачка. У Завод упућена од УГБ 5. V 1943, пуштена 17. I 1944. НАДА РАБРЕНОВИЋ, била током 1943. у Заводу је РАДМИЛА РАДИШИЋ, кројачица, рођена 2. II 1918. у Саници. Упућена од УГБ 27. X 1942. на шест месеци. Пуштена маја 1943. Отишла у одред. Погинула јуна 1944. ДЕСАНКА РАДОЈЕВИЋ, из Смедерева. Априла 1944. Специјална полиција је ухапсила и упутила у Завод. РОСА РАДОШЕВИЋ ВЕРА РАДОВАНОВИЋ, кројачица из Божурње. Упућена од УГБ ■— Аранђеловац, 21. VIII 1943. у Завод; одлука о пуштању донета 1. IV 1944. ВИКТОРИЈА РАДОСАВЉЕВИЋ, кројачица из Ваљева, била члан ОК СКОЈ, комесар партизанске болнице. Ухапшена и упућена у Завод од УГБ 9. III 1943, пуштена 1. I 1944. (видети о њој у материјалу о Ваљеву). �Ј1ЕНКА РАДОСАВЉЕВИЋ, гимназисткиња из Лесковца постала члан актива СКОЈ-а на Хисару 1942. Ухапшена почетком 1944. године и послата у Завод. ЉУБИНКА РАДОВАНОВИЋ, била питомица Завода до његовог расформирања септембра 1944. РАДМИЛА РАДОВАНОВИЋ, ученица Учитељске школе у Јагодини, била питомица Завода до његовог расформирања. МИЛЕНА РАДОВАНОВИЋ, томица Завода. била пи- РОСА РАДОЈЕВИЋ, домаћица из Рготине, упућена од УГБ 24. XII 1944. године. БОЈАНА РАДОСАВЉЕВИЋ, сељанка из Чачка (село Станчићи), активно радила као члан СКОЈ. Била питомица Завода у Смедеревској Паланци, одакле пребачена на Бањицу до расформирања логора. Ступила у НОВ. Умрла 1945. ЈЕЛЕНА РАДОСАВЉЕВИЋ, ца Завода. питоми- ЗОРКА РАДУЛОВИЋ, ученица из Краљева. УГБ је 28. II 1943. упутила у Завод на две године. Успела да побегне заједно са Славком Петровић и Разуменком Жунић. (Видети њену биографију у материјалу о Краљеву). МИРОСЛАВА-ПЕПА љица из Прокупља. РАКИЋ, учите- СЛАВИЦА РАТЕЈ ЈУЛИЈАНА РИСТИЋ, ученица из Прокупља, предратни члан СКОЈ-а. Ухапшена у мартовској провали 1942. Из Нишког логора пребачена у Завод 1943. РИСТИЋ, ЗАГОРКА САВИЋ, МИЛИЦА СЕКУЛИЋ, ученица V разреда гимназије из Чачка. Као сарадница НОП ухапшена и упућена у Завод 8. II 1943, пуштена 17. I 1944. године. ЛЕПОСАВА СИМИЋ, кројачица Крушевца. Упућена у Завод 9. VI 1943, поштена 17. I 1944. из ЉУДМИЛА СОКОЛОВ, ученица I разреда СТШ, упућена од УГБ 11. II 1944 (ћерка Вере Соколов). ЦВЕТА СТАНИСАВЉЕВИЋ, ученица VII разреда гимназије из Лесковца. Упућена од УГБ 30. XII 1942, пуштена 17. I 1943. БОСИЉКА СТАНКОВИЋ, септембра 1944. пуштена МИЛИЦА СТАНКОВИЋ, септембра 1944. пуштена ОЛГА СТАНКОВИЋ, тембра 1944. пуштена сеп- МИЛА СТАНОЈЕВИЋ, ученица Женске занатске школе у Крушевцу. Упућена у Завод 3. VI 1943. Заједно са Бранком Кандић и Зорком Стојановић, била на лечењу у Градској болници у Београду, која је после лечења отпуштена кући. ДОБРОСЛАВА СТЕВЧИЋ, ученица VI разреда гимназије из Чачка. МИЛЕНА-МИЛА РАНЂИЋ, ученица из Обреновца. Скојевка, радила и пре рата. Руководила омладинском групом у Обреновцу. ТАТЈАНА Чачка. МИРОСЛАВА САВИЋ-ВУКИЋЕВИЋ, ученица III године Трговачке академије из Ниша. Члан СКОЈ-а од 1938. Упућена од нишке полиције у Завод 25. III 1943. на годину дана. Пуштена 1. IV 1943. ученица из ЗОРИЦА СТЕВАНОВИЋ, ученица V разреда гимназије из Лесковца. Била је 1941. члан актива СКОЈ-а у гимназији; хапшена децембра 1941. и новембра 1942. Са групом скојевки упућена у Завод од УГБ 30. I 1943, (или 30. XII 1942). Одлучено да се пусти пре рока 23. IX 1943. МИЛИЦА СТЕФАНОВИЋ, кројачица из Крушевца. У Завод упућена од крушевачке полиције, пуштена 17. I 1943. ОЛИВЕРА СТЕФАНОВИЋ, септембра 1944. кројачица из Марковца. Упућена од II батаљона Српског добровољачког корпуса у Завод 30. IV 1943; пуштена 1. IV 1944. пуштена СЛОБОДАНКА СТЕФАНОВИЋ, дент агрономије из Пожаревца. ћена од УГБ 19. I 1943, пуштена 17. I 1944. 317 стуУпу- ЗОРКА СТОЈАНОВИЋ, ученица III године Учитељске школе. Упућена у Завод 27. V 1943, пуштена 20. VI 1944. Била је послата на лечење у градску болницу у Београду, заједно са Бранком Кандић и Милом Станојевић. Управа болнице отпустила их је кућама (јер наводно нису били уговорени потребни детаљи са Заводом). НАДА СТОЈАНОВИЋ, ученица разреда гимназије из Чачка. Упућена 9. II 1943, отпуштена 23. IX 1943. VII РАДА СТОЈАНОВИЋ, из Раче Крагујевачке. Године 1941. била у партијској организацији. Веома активна у помоћи НОП. Ухапшена и отерана у Крагујевац, потом у Завод. После рата активна у АФЖ. АНКИЦА СТОЈИЋ, у Заводу до расформирања. ВЕРА СТОЈКОВИЋ, кројачица из Ниша, упућена у Завод 5. III 1943, пуштена 1. IV 1944. НАДЕЖДА СТОЈКОВИЋ, ученица VIII разреда гимназије из Чачка. Упућена у Завод од предстојништва градске полиције у Чачку 9. II 1943. без одређеног рока. ДРАГА СУБОТИЋ, ученица VI године Учитељске школе из Чачка. Члан КПЈ. Упућена у Завод 9. II 1943, одлуком од 1. IV 1944. пуштена. НЕДЕЉКА РВАЋАНИН-ТАСКОВИЋ -Мићко из Ниша. Била је борац Сврљишког одреда. Предратни члан СКОЈ-а. Заробљена маја 1942, предата Немцима и отерана у Нишки логор. У пролеће 1943. са осталим омладинкама пребачена у Завод где припада групи борбених омладинки. После бекства групе питомаца новембра 1943. била под истрагом. СЛОБОДАНКА ТЕОДОСИЈЕВИЋ, кројачица из Крушевца. У Завод упућена 8. VI 1943, пуштена 17. I 1944. ОЛГА ТЕПАВАЦ АЛРАУНА-ЛУНА ТОДОРОВИЋ, ученица VI разреда гимназије. Као талац за родитеље Драгу и Милета Тодоровића упућена од УГБ у Завод 5. маја 1943, пуштена 17. I 1944. СЛОБОДАНКА ТОДОРОВИЋ, ученица V разреда гимназије. Упућена од УГБ 10. V 1943. на годину дана. �ЉУБИЦА ТЕМЕЉКОВИЋ, из Смедерева. Ухапшена од Специјалне полиције априла 1944. и упућена у Завод. ВЕРА ТОМИЋ, ученица Трговачке академије из Ниша. Упућена у Завод 10. IV 1943, пошто је најпре била у Нишком логору. Пуштена 1. IV 1944. ДЕСАНКА ТОМИЋ, ученица VII разреда гимназије у Чачку. Управник Завода предлаже 28. V 1943. да јој се боравак продужи на две године. После изласка из Завода ступила у ЈНА и погинула 1944. ЈЕЛЕНА ТРАЈКОВИЋ, ученица IV године Учитељске школе. Упућена у Завод од нишке полиције 26. V 1943. на годину дана. Одлука о пуштању донета 1. IV 1944. ДЕСАНКА ТРИФУНОВИЋ, кројачица из Крушевца. У Заводу била до 1. IV 1944. Начелство округа крагујевачког 27. III 1943. Пуштена 1. IV 1944. године. МИЛИЦА УРОШЕВИЋ, скојевка из Крагујевца. Заробљена при повлачењу за Санџак и доведена у Завод. Због тешке болести лежала у болници. БРАНИСЛАВА ФИЛИПОВИЋ, ученица VIII разреда гимназије из Крушевца. У Завод упућена 8. XII 1942. на шест месеци. Пуштена 23. IX 1943. године. ЛЕПОСАВА ФИЛИПОВИЋ, ученица IV године Учитељске школе из Чачка. Упућена од УГБ 11. II 1944. у Завод. РАДМИЛА ФИЛИПОВИЋ, септембра 1944. ЈЕЛЕНА бра 1944. ЦВИЈИЋ, пуштена пуштена септем- РАДМИЛА ТРИФУНОВИЋ, питомица Завода. Пуштена са последњом групом, септембра 1944. ДРАГА ЦВИЈОВИЋ, ученица из Пожеге. Упућена у Завод са групом омладинаца из ужичког краја почетком 1943. ДРАГА ЋИРИМАНОВИЋ, ученица VIII разреда гимназије из Чачка. Упућена у Завод 9. II 1943. без одређеног рока, пуштена 23. IX 1943. гоцине. МИЛИЦА ЦВИЈОВИЋ, ученица VII разреда гимназије из Пожеге. Упућена у Завод са групом омладинаца из ужичког краја почетком 1943. године. РАДМИЛА ЋИРКОВИЋ, студент агрономије. Упућена од УГБ 11. X 1942. Пуштена 23. IX 1944. ВЕРА ЦЕНИЋ, скојевка од 1940. из Јагодине, где је била врло активна заједно са осталим члановима своје породице. За време рата била неколико пута хапшена, једно време била и на Бањици. Јануара 1943. упућена РАДМИЛА ЋОСОВИЋ, матурант Аранђеловца. У Завод је упутило из 318 у Завод где је остала до његовог расформирања и била једна од најнапреднијих омладинки. ЉУБИЦА-СЕКА ЧАНКОВИЋ, ученица VIII разреда гимназије из Београда. Рођена 23. III 1923. у Сремској Митровици. Као члан актива СКОЈ-а, којим руководи Рушка Шојић, била је ухапшена и најпре упућена у логор на Бањици 18. I 1942. У Завод доведена 10. X 1942, пуштена 17. I 1944. АНА ЧОМИЋ, ученица VIII разреда гимназије из Лесковца. Скојевка од 1941. Ухапшена новембра 1942. и упућена 30 XII исте године од УГБ у Завод на 6 месеци. Није била пуштена о року као наводно непреваспитана, већ 23. IX 1943. године. ДОБРИЛА ЧУЧКОВИЋ, домаћица из Луга код Бајине Баште. После пропасти Ужичке републике, ухваћена у зиму 1942, провела око четири месеца у затвору у Ужицу, исто толико на Бањици, затим послата на годину дана у Завод. Пуштена 23. IX 1944. ДАНИЦА ШЕВИЋ, чиновник из Београда. Помагала НОП, за Пожаревачки одред набавила гештетнер. Због свога рада ухапшена и одлуком УГБ од 6. I 1944. упућена у Завод, где је била до априла исте године. У истрази имала изванредно држање. НАПОМЕНА: потпуна евиденција о питомцима Завода није могла бити пронађена. Овде су изнети подаци за око 220 питомица прикупљени из преписке Завода са Министарством просвете, Специјалном полицијом и другим установама, као и из архива ових установа. Међутим, број омладинки које су прошле кроз Завод је знатно већи. Према неким подацима пење се на пет стотина. �ОКРУГ ШАБАЦ Спомен биста народног хероја Вере Благојевић у Шапцу Рад вајара Виде Јоцић �. . . ДРУГАРИЦЕ МОГУ ОДЛИЧНО КОРИСТИТИ У ОДРЕДИМА НЕ САМО НА ДРУГОМ ПОСЛУ, НЕГО, АКО ТРЕБА, И С ПУШКОМ У РУЦИ. АЛИ БИ САД БИЛО ПОГРЕШНО ИЗВУЋИ ИЗ ГРАДА СВЕ ЦРУГАРИЦЕ, А НАРОЧИТО НЕКОМПРОМИТОВАНЕ, И ПОСЛАТИ У ШУМУ. СВАКУ ЖЕНУ КОЈОЈ НЕ ПРЕТИ ОПАСНОСТ ОД ХАПШ Е Њ А И С-Л. Т Р Е Б А О С Т А В И Т И У Г Р А Д У Р А Д И О Д Р Ж А В А Њ А ВЕЗА НЕ САМО ИЗМЕЂУ ВАС САМИХ НЕГО И ИЗМЕЋУ ВАС И НАС. КОМПРОМИТОВАНЕ УПОТРЕБИТИ (4 ИХ РАЊЕНИКА; ЗА ПО ПРИВУЋИ КУРИРСКУ СЕОСКИМ БЛИЖЕ СЛУЖБУ, КУЋАМА, ПАРТИЗАНИМА НЕГУ И БОЛЕСНИКА ПРЕОБУЧЕНЕ У СЕ- ЉАЧКО ОДЕЛО, ОНЕ МОГУ УСПЕШНО ОБАВЉАТИ ПОМЕНУТЕ ЗАДАТКЕ. . . (Из писма Покрајинског комитета за Србију Окружном комитету КПЈ за Шабачки округ и инструктору Покрајинског комитета, од 20. VIII 1941. године). 320 �Шапцу и Мачви — попришту херојских борби против окупатора у првом светском рату, са слободарском традицијом још из времена првог српског устанка — Партија је, између два рата имала велики утицај не само на радничку класу, него и на сељачке и напредне грађане. Тај се утицај манифестовао пре свега у одлучном опозиционом ставу према политици владе и реакционарних грађанских партија, а затим у масовном учешћу народа у акцијама Комунистичке партије. цијама и акцијама којима је руководила Партија: радила је у Удружењу медицинара, у Удружењу студенткиња, у Омладинској секцији Женског покрета; осим тога је била руководилац СКОЈ-а у V женској гимназији у Београду и стално одржавала везу са омладинским организацијама у Шапцу. Почетком 1940. године примљена је у чланство КПЈ, а крајем исте године изабрана је за секретара Окружног комитета СКОЈ-а за шабачки округ и у том својству постала члан Окружног комитета Партије. Вера је била идеал младим комунистима. Мада и сама још врло млада, она је већ пре рата била позната у свом крају, а нарочито популарна постала је у устанку као прва партизанка у Мачви. Била је стално на теренском раду, стварајући одборе власти, активе жена и омладине у селима; знала ју је свака напредна кућа. У С јачањем рада Партије у народу јачао је и рад међу женама. У Шапцу је на почетку окупације, у лето 1941. радило неколико актива жена са око 80 чланова. Радом актива руководиле су жене чланови Партије, међу којима су биле: Вера Благојевић, студент медицине, секретар ОК СКОЈ-а, Зора Симеуновић, банкарски чиновник, секретар МК КПЈ, Дара Радовановић, учитељица, Штефица Косијер, кројачка радница, Ната Јеличић, кројачка радница, Катарина Јерковић, учитељица, Радмила-Лала Ивковић, студент агрономије, Зора Бегенишић, студент филозофије. У раду актива учествовале су, на првом месту, жене кандидати Партије: Олга-Сека Девечерски, учитељица, Станислава-Цана Станисављевић, студент филозофије и Нада Чалић, студент медицине, међу члановима СКОЈ-а: раднице НАРОДНИ ХЕРОЈ ВЕРА БЈ1АГОЈЕВИЋ је рођена 16. маја 1920. године у Београду. Основну школу и гимназију завршила је у Шапцу. У шестом се разреду укључила у напредни средњошколски покрет, а следеће школске године, 1937. примљена је у СКОЈ. Исте године, због нарочитих организаторских способности које је испољила у средњошколском штрајку, изабрана је у руководство средњошколске омладине. Као студент медицине у Београду, она је кроз напредни студентски покрет учествовала у свим манифеста- 321 И непријатељ је врло брзо уочио њену вредност. Половином октобра 1941. године, када је Вера била дошла у Лозницу на рад с омладином -— прерушена у сељачко, пошто односи са четницима већ нису били најбољи — један је четник препозна и ухапси. Главни штаб партизанских одреда Србије понудио је 25 заробљених четника у замену за Веру Благојевић, али четници одговоре: „Не дамо је ни за 100 четника, без обзира који су”. Нису помогле ни интервенције најугледнијих Лозничана. Спасао ју је тек изненадни долазак једне немачке колоне у Лозницу. Док су се четници тискали да што лепше дочекају Немце, затвор је обијен а Вера је са групом партизана и четника који су остали верни сарадњи са партизанима отишли пут Столица, где се налазио штаб Мачванског одреда. У повлачењу пред јаким непријатељским снагама Вера се кретала са одредом �и стално је била на политичком раду са омладином и женама, у одреду и на терену где се одред налазио. Али њена нежна физичка конституција тешко је подносила напоре скоро непрекидног марша по великој зими и дубоком снегу. Она се тешко разболела од исцрпености. Дошавши на Цер крајем 1941. године, штаб одреда донео је одлуку да се Вера привремено склони на неко сигурно место где ће моћи да се лечи и опорави. Пошла је са Лозничком четом у Текериш, где су живели њени стричеви. Чим се донекле опоравила, Вера је тражила везу са Ваљевским одредом, који је водио борбе са Немцима и четницима у планинама јужно од Јадра. Али никако није могла да успостави везу. Била је већ преко два месеца у Текеришу. Четници су у међувремену сазнали за Верино скровиште. Првог марта 1942. године опколили су кућу. Вера је покушала да побегне и успела је да изиђе из куће, али су је четници брзо сустигли и потерали је у затвор у Лозницу. Пошто на еаслушању нису могли ништа од ње да извуку, предали су је Гестапо-у у Шапцу. Вера је на саслушањима страховито мучена, гестаповци су јој пребили десну руку а леву ишчашили. Медицинар који је одлазио у логор да је превија и имао прилике да с њом мало разговара необично се дивио њеном држању. Збуњивала је гестаповце, који су о њој слушали као о звер-жени а пред собом имали необично нежну младу девојку која им је, и онако унакажена од мучења, уливала респект својим гордим, бескомпромисним држањем. Вера Благојевић секретар Окружног комитета СКОЈ-а стрељана је 18. марта 1942. године у Шицари, у Кленачким шумама крај Шапца, заједно са још 62 родољуба. Проглашена је за народног хероја ]953. године, на Дан устанка српског народа. ВЕРА БЛАГОЈЕВНН У ЛОГОРУ ГЕСТАПОА У ШАПЦУ, МАРГА 1942. ГОДИНЕ, ПРЕД СТРЕЛ.АЊЕ, СА РУКОМ СЛОЛ1ЉЕНОМ ОД БАТИНА. ОКРУЖЕНА ЈЕ АГЕНТИМА И ГЕСТЛПОВЦИМА, КОЈН СУ ХТЕЛИ ДА СЕ СЛИКЛЈУ С — „НАЈВЕКОМ КОМУНИСТКШБОМ” МАЧВЕ „ ... Најсветлија традиција наше Партије, највећа драгоценост коју је наша Партија предавала у руке новим генерацијама, јесте херојско и комуниста достојно држање њених најбољих бораца пред класним непријатељем ... стотине и хиљаде знаних и незнаних народних хероја достојни су синови нагие Партије и нашег народа, јер су презирали смрт у име спасења хиљаде живота и будућности нашег народа. Усггомена на такве наше хероје и њихов пример живи у срцу сваког члана Партије и сваког поштеног човека, изазива у њему подстрека на нове подвиге и херојства.. Поред имена других народних хероја, и име студенткиње медицине, Вере Благојевић. у овој окружници ') Окружница бр. 4 пк КПЈ за Србију од 1. ТХ 1942. Одломак из става 3. — ИРПС, бр. 9113. 322 истакнуто је Зора Квачановић, Бранка Милинковић, Милева Стојановић, Милена Косовац, и ученице Перка Илић, Мира Марковић, Олга Јелисаветов, Роска Максимовић, Христа и Лола Бегенишић, Вера Марјановић, Мара Заплатић, ЈБубица Жигић. Ови посебни активи жена били су организовани на разним местима у граду. Да би се на неупадљив начин обухватио што већи број жена и што шире развио рад, прибегло се и окупљању жена по професијама: створене су групе међу фабричким радницама, банкарским чиновницама, ученицама гимназије и Учитељске школе, професоркама, здравственим радницама итд. Овај метод, који је Партија и пре рата практиковала у раду међу женама, преноси се у време устанка из једног краја земље у други. Рад у активима жена захтевао је спремност да се прихвате идеје Партије, оданост и самопрегор, те је у извесном смислу био и кандидатски стаж за Партију. Дужност актива жена била је пре свега да окупе што шири круг жена на разним задацима Народноослободилачког покрета: на сакупљању оружја и муниције, прикупљању прилога у новцу, одећи и храни за одред, за обавештавање о кретању непријатеља, за курирску службу и одржавање везе између одреда и Шапца и између Шапца и Београда итд. Једна од најважнијих акција актива била је припремање жена за пружање прве помоћи рањеницима. На једном болничком течају обучен је известан број другарица, међу којима су биле: Ната Јеличић, Олга Девечерски, Цана Станисављевић, а у другој половини августа и почетком септембра организован је по одлуци МК КПЈ болничарски курс који је обухватио 40 до 50 напредних жена. Другарице су затим организовале курсеве за активисте, користећи активе жена, на пример, актив ученица женске гимназије, који је био најбројнији (а у чијем су језгру биле: Перка Илић, Мира Марковић, Мара Заплатић, Љубица Жигић), затим актив жена професорки (са Софијом Ђукић, Миленом Шијачки и др.), актив жена у Народној банци (са Ивком Вуковић и др.), актив жена у Пољопривредној школи (са Зором Бегенишић, Милевом Стојановић, Христом и Лолом Бегенишић), актив жена у Горњем шору итд. Организовани су такође курсеви прве помоћи за шире активе жена, на разним местима у граду: у кући Нате Јеличић, у Шипурским ливадама, на Дудари, код Летњиковца и на другим �местима. Курсевима прве помоћи руководили су медицинари Нада Чалић и Данило Зеленовић. Жене су се масовно одазивале, те су поред младих жена и девојака долазиле и старије жене. Ови су течајеви коришћени и за политички рад са женама. Поред наведених чланова Партије и СКОЈ-а, чланови првих актива жена у Шапцу биле су и неке чланице предратног Женског покрета и његове Омладинске секције, које су кроз акцију за право гласа жена, а и кроз друге акције у којима су учествовале, постале симпатизери и сарадници Партије. Међу њима се истичу Вука Поповић, учитељица, Деса Полић, домаћица, Бојана Марковић, студент, Зора Јакшић, домаћица, и Вјека Михаиловић, учитељица. У рад првих актива жена укључиле су се још: Лепа Танасић, домаћица, учитељице: Душанка Рафаиловић, Дара Губеринић и Дана Костић, студенткиње Зага Максимовић и Јела Чворић и ученице: Катарина Косовац, Рада Лукић, Гага Чупић, Саша и Сека Богдановић, Вера Јовановић, Милка Жегарац, Борка Косовац, Љиљана Николић, Живка Пантић, Христина Одоровић, Драгиња Поповић и др. Народ је прихватио борбу против окупатора и помагао је НОП издашним прилозима и усрдном сарадњом. ,,По питању Н. осл. фонда ми смо у току од грађана сакупили 27.000 дин.” јавља инструктор ПК у извештају од 23. августа 1941, Покрајинском комитету КПЈ за Србију.1) Многи су грађани давали редовно или повремено велике новчане прилоге, те су у самом Шапцу скупљене милионске суме за Народноослободилачки фонд. Велику су помоћ и сигуран ослонац пружале и породице комуниста: примале су у кућу курире из одреда, склањале илегалце, оружје и санитетски материјал, скупљале податке и обавештавале о припремама и кретању непријатеља. Такви су пунктови У Шапцу биле куће Цвете Јеличић, Росе Јовановић, Љубице Митровић, Христе Станисављевић, Савете Перић, Десе Слепчевић, Дане Илић, кућа Бегенишића, Милице Жакић и друге. У кући Десе Слепчевић била је за све време рата база у којој су се крили и радили теренски радници; код Бегенишића, у Пољопривредној школи, радила је техника, а у живинарнику је било ископано склониште за партијски материјал; у кући Росе Јовановић је био центар скојевског рада итд. два дана но-политички рад у селу Вишњићеву и створила партијску и скојевску организацију. У то време Мила је врло активна и у ОМПОК-у у Новом Саду, у Омладинској секцији Женског покрета и у свим акцијама које покреће Партија. Године 1941. Мила и Димитрије Бајалица долазе као избеглице у Мачву и по одлуци Партије одлазе у село Штитар да раде на припремама за устанак. После формирања Мачванског одреда, Мила организује у селу партизанску амбуланту и води течај прве помоћи за сеоске жене и омладинке. Затим, као члан Комисије за рад међу женама при ОК КПЈ и као члан Културно-просветног одбора при штабу одреда, ради на организован>у партизанских радионица и брине о политичком раду са женама у тим радионицама. Овакав је рад много допринео да се жене Мачве масовно укључе у НОП. После повлачења Мачванског одреда у Рађевину, Мила руководи партизанском радионицом у селу Шљивови, осим тога ради политички на терену којим се одред креће, и као курир и обавештајац одлази у окупирани Шабац. Крајем 1941. године, после повратка одреда на Цер, она остаје у Рађевини као болничарка уз тешке рањенике, све до почетка марта 1942. године, када прелази у Босну са деловима Ваљевског одреда, који улазе у Пратећу чету Врховног штаба. У одреду ради на агитацији и пропаганди и покреће прве партизанске џепне новине. Године 1943. улази у Обласни одбор АФЖ-а за Босанску Крајину и постаје члан ОК КПЈ за Подгрмеч. Као члан просветне комисије при ЗАВНОБИХ-у ради на организовању школства на ослобођеној територији Босне. Године 1945. после ослобођења Сарајева, била је на дужности помоћника министра просвете БиХ а 1946. године прелази у Београд, на рад у Наставном савету Министарства просвете Србије. У војсци је имала чин капетана I класе. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. СРДАНОВ-БАЈАЛИЦА (рођена 23-11-1914. у Ђурђеву, у Бачкој) завршила је учитељску школу 1934. године у Новом Саду. Године 1937. укључила се у рад напредног омладинског покрета, а 1939. је примљена у Партију и исте године изабрана за секретара напредне учитељске групе „Вук Караџић”. У свим местима где је службовала радила је и на политичко-просветном уздизању сеоских жена и омладине. Због политичке делатности стављена је 1939. године под дисциплински суд и отпуштена из службе. Прешла је тада у бачко-тополски срез и приступила групи која је преко задруге „Препород” покренула просвет- МИЈ1А • НАТА ЈЕЛИЧИЋ, кројачица, рођена 1923. године у Шапцу. Пре рата укључила се у напредни покрет. У почетку устанка постала је члан КПЈ. Пребацивала је материјал и другове на ослобођену територију. За све време блокаде Шапца радила је без престанка у самом граду. После повлачења јединица организовала даљи рад са женама и скојевцима. Половином 1942. године успоставила је везу са ПК КПЈ за Србију преко Зоре Бегенишић и стално је одржавала. 1943. године успоставила је везу са јединицама у Босни и организовала пребацивање другова у тамошње одреде. Све до марта 1944. године била је стално на вези између Шапца и Београда и Шапца и Босне. Марта 1944. године пребацила се у Босну пошто јој је полиција ушла у траг. Поново је враћена на терен шабачког среза да организује рад у позадини непријатеља. Откривена је у селу Мајуру и опкољена. На позив да се преда одговорила је бомбом. Сама се борила неколико сати са 40 недићеваца. Да не би пала жива у руке, разнела се бомбом 26. априла 1944. године. ‘) Зборник, ВИИ, I, стр. 76—77. 323 �У оквиру припрема за устанак, Окружни комитет за Шабац1) упутио је известан број другарица чланова Партије (Веру Благојевић, Штефицу Косијер, Љубицу Петровић-Павловић, Милу Бајалицу, Лалу Ивковић) у Липолист, Петковицу, Прњавор и друга места Мачве, Поцерине и Јадра са задатком да окупе сеоске жене и припреме их на учешће у устанку. Оснивањем Мачванског одреда, који је одмах имао масован ослонац у народу, почело се и са стварањем партијских упоришта у селима. Комунисти из Мачве, који су били на разним странама, упућени су на рад у свој родни крај, а са избеглицама је стигао и један број чланова КП који су распоређени по селима Мачве, те је у већини села било чланова Партије. У Богатићу су радили Ђура Губеринић и Љубица Петровић-Павловић, учитељица, у Штитару Мила и Митар Бајалица, учитељи; у Салашу Ноћајском Добросав Радосављевић-Народ, сарачки радник, итд. У току јуна, јула и августа Мачва је била сва у акцијама. Цео народ био је на страни покрета, омладина и жене носиле су дарове и храну војсци на Церу. Ослобођење Богатића оцењено је као „ ... сигнал за дизање народног традиције РАДМИЛА-ЛАЛА ИВКОВИЋ, студент агрономије, рођена 22. XI 1915. у Чачку. Још као ученица гимназије пришла је напредном омладинском покрету. Члан СКОЈ-а постала је 1935, а члан КПЈ 1936. године. После окупације радила је најпре у Мачви, као члан актива за рад међу женама при ОК КПЈ и била задужена за формирање партизанских радионица, а у Чачку је у јесен 1941. године била секретар агитропа ОК КПЈ за Чачак. Крајем године прелази са Чачанским одредом у Санџак. Користећи искуство из рада међу женама у Мачви и Чачку, организовала је радионицу за војску и кухињу за избеглице у Новој Вароши. Године 1942. била је члан СК КПЈ за Вијело Поље, а 1943. године члан СК КПЈ за Бијељину. Затим је радила као секретар агитпропа санитета при Врховном штабу и била уредник часописа „Рањени партизан”. Прешавши у Италију, радила је као руководилац одељења за агитацију и пропаганду при штабу базе НОВ и ПОЈ у Барију. Има чин резервног капетана I класе ЈНА. Носилац је Споменице 1941. и других одликовања. устанка не у Мачви, треба сметнути чије с светле ума”.2) Ослобођење Богатића заталасало је Мачву. Цела Мачва је причала о партизанима који су на заплењеним бициклима и моторциклима кренули у шуму, на Цер, где је била концентрација партизанских снага.3) И жене мачванских села и варошица масовно су прилазиле Народноослободилачком покрету. Многе међу њима помагале су српску војску већ у првом светском рату и запамтиле су зверства Шваба — попаљени Прњавор, кречане у које је непријатељ бацао живе људе, обешене и пострељане у Лешници — а сада су дочекивале у својим селима избеглице из Босне, Хрватске, Македоније, Војводине и прихватале Јевреје који су бежали испред истог непријатеља. Дрина и Сава су проносиле језиво унакажене лешеве, сведочанства немачких и усташких зверстава. Огор‘) ОК КПЈ за Шабац радио је 1941. у саставу: политички секретар Добросав Радосављевић-Народ, организациони секретар Душко Остојић, чланови: Вера Благојевић као секретар ОК СКОЈ-а, Миодраг Петровић-Ујка, Мика Митровић-Јарац, Александар Станковић-Лала и Здравко Шестић. — Прим ред. *) Зборник ВИИ, I, стр. 36. Писмо ПК КПЈ за Србију ОК КПЈ за Шабац, од 12. VIII 1941. 3) Мачвански партизански одред формиран је 15. јула 1941. у селу Глушцима, под Цером. Одред је касније назван Подрињски НОПО. — Прим. ред. 324 чене, родољубиве жене Мачве определиле су се за оне који су давали отпор непријатељу. Жене су са одушевљењем прихватиле рад на помоћи одреду и савесно га извршавале: скупљале су оружје и санитетски материјал; прибављале су маст, петролеј и кучину за чишћење оружја; бринуле о исхрани и одећи другова који су морали да пређу у илегалство, одржавале везу између њих и одреда, итд. При Окружном комитету оформљен је актив за рад међу женама, у коме су биле Вера Благојевић, Мила Бајалица, Лала Ивковић и Зора Бегенишић. Овај је актив много допринео да се жене Мачве и Подриња масовно укључе у НОП. Међу првим активистима биле су: Лепосава Вуловић из Бадовинаца; Љубица Цвејић и Гина Јокић из Клења; Заја Топаловић из Липолиста; Милица Јокић из Петковице, Вера Ћосић из Штитара, Ивана Новаковић из Табановића, Смиља Бурмазовић из Дреновца, Драгиња Малетић из Банова Поља, Милева Станковић и Наталија Турудић из Равња, Ивана Радојчић из Беле Реке, Олга и Вида Ђаковић из Глоговца, Катица Павловић из Совљака, Катарина-Сека Мирковић и Сарија Јуришић из Црне Баре, Мирослава Васић из Бреснице и др. Све ове другарице су од почетка устанка биле сигуран ослонац за рад Партије међу женама и привукле су на рад и друге жене из својих села и околине. За све време рата, па и у врло тешкој ситуацији која је настала у Мачви и Подрињу после одласка главнине партизанских снага у Санџак и Босну, оне су биле чврста партијска упоришта и тиме су допринеле формирању Другог мачванског одреда крајем 1943. године. Резултат оваквог рада Партије био је да су у лето 1941. године, поред одбора власти, већ били формирани и радили одбори за помоћ фронту и активи жена, који су, у најтешњој сарадњи са НОО, преузели готово целокупну организацију исхране и опреме бораца. Ови одбори и активи жена радили су у Штитару, Табановићу, Причиновићу, Рибарима, Липолисту, Глушцима, Дубљу, Салашу Ноћајском, Богатићу, Клењу и у још неким местима. У Штитару, у једном од три актива жена, биле су Роска Максимовић, Душанка Милићевић и Драгослава Терзић, ученице и сељанке Ева Цвејић, Гина Ћосић и др. У Бадовинцима је актив имао 6—7 другарица, међу којима су биле Лепа Рокић и Каја Гарибовић-Лаловић, ученице, Дана Младеновић, домаћица из �Бијељине, Дара Петровић и Љубица Делић, раднице. У активу у Глоговцу биле су, међу осталима, Милица Совкић, Славка Ђаковић и 13-годишња Христина Дадашевић, у Прњавору: Дара Криловић, домаћица и сељанке Ангелина Мијатовић и Милева Гвозденовић итд. Исхрана војске била је одлично организована преко актива и одбора жена. Када је партизанска јединица логоровала у неком селу, онда су жене по блоковима и улицама доносиле храну борцима: једног дана жене из једног блока кућа, другога дана из другога блока. Блокови су се између себе такмичили који ће донети бољу храну. Народу је нарочито импоновала дисциплина партизана. Препричавало се како по цео дан седе у воћњаку а не дирну ниједну крушку, јабуку или шљиву. Зато су борцима доносили не само воћа, већ и свега другога. Ако је одред логоровао ван села, жене су када би угледале кола која су скупљала храну за партизане, истрчавале из својих дворишта носећи понуде и дарове за војску. У акцији за ослобођење Шапца дошла је до пуног изражаја љубав народа за своје борце. Данима су се колима возиле намирнице под Шабац: пуна кола печених јагањаца, хлебова, јаја и сланине, разног воћа, лубеница и грожђа. Жене су пратиле те пошиљке а кола су била искићена пешкирима и паролама. Није било куће која није учествовала у помоћи фронту: осим хране давало се одело, обућа за борце, девојке су нештедимице поклањале своју спрему, а неки домаћини давали су и читаве запреге. У Мачванском одреду био је приличан број жена, а највише их је ступило у одред у септембру 1941. године, пред напад на Шабац. Из Шапца су тада отишли у одред сви полицији познати чланови Партије и СКОЈ-а и многи симпатизери, а у граду су по одлуци Партије остали свега два члана КПЈ — Ната Јеличић и један железничар, од кандидата Партије Олга Девечерски, Данило Зеленовић и Нада Чалић и једна група скојеваца и скојевки, међу којима су биле Перка Илић, Олга Јелисаветов, Роска Максимовић, Вера Марјановић, Мира Марковић, Милева Стојановић и др. Ова група, са још неколико другова, имала је задатак да ради политички, да врши обавештајну службу, да прикупља санитетски материјал, прилоге у новцу и у роби и да организује одлазак појединаца и група у одред. Посебан задатак био је брига о породицама погинулих и убијених другова. Сви другови и другарице који су остали на теренском раду у окупираном Шапцу, добили су пред напад партизана на Шабац свој ратни распоред. Жене и омладинке са свршеним санитетским течајевима распоређене су на одређеним пунктовима у граду да организују санитетску службу за време напада и пруже прву помоћ рањеницима. У одред су тада ступиле: Марија Заплатић, Каћа Јерковић, Штефица Косијер, Милена Косовац, Бранка Милинковић, Душанка Рафаиловић, Марија Ристић, Зора Симеуновић, Цана Станисављевић и још неке другарице. Из других места дошле су у одред: Љубица Делић-Батановић из Бадовинаца, Мирјана Јовановић, чиновница из Београда, Катарина-Сека Мирковић, кројачица из Црне Баре, Љубица Петровић-Павловић, учитељица, избеглица из Македоније, Ранка Степановић, радница из Београда и друге. У Лозничкој чети, која је формирана почетком септембра, биле су 1941. године од жена Даница Михаиловић, професор и Милена Русова, радница. Многе жене са села, нарочито омладинке, хтеле су да ступе у одред. Толико се њих пријавило, да одред није био у могућности све да прими, па су жене упућиване у сеоске чете, које су биле формиране у сваком селу у Мачви.1) Те чете су имале свој командни кадар и само су чекале да добију оружје па да ступе у борбу. Другарице задужене за рад са женама биле су у сталној вези са штабом Мачванског одреда. Све акције за помоћ фронту ишле су преко партијских организација, народноослободилачких одбора и одбора жена за помоћ фронту, а омладина и жене су ове акције самоиницијативно проширивале на сваку кућу. У сабирним акцијама које су спроводили одбори жена за помоћ фронту добијене су велике количине платна, вуне, пешкира, кошуља и другог материјала од кога је шивено рубље или су плетене чарапе и друго за партизане. Жене су донеле неколико шиваћих машина на једно место у селу и ту заједно почеле кројити и шити. Тако су никле партизанске радионице, од којих је прва основана у Петковици, половином августа. Ова радионица је била у саставу одреда. Другарице које су радиле у њој биле ') Према сећашу појединих бораца, тада је било око 5.000 људи уписаних у позадинске партизанске чете, а у одреду је било нешто више од 1.000 активних бораца. 325 су припадници одреда, полагале су партизанску заклетву као и сви борци и биле потпуно одвојене од својих кућа. Осим што су радиле у радионици, оне су оршнизовале прикупљање материјала за радионицу и организовале рад жена за одред ван радионице (шивење, прање, мешење хлеба итд. код својих кућа). У овој су радионици биле: Славка Веселиновић, Каја Гарибовић-Лаловић, Љубица Делић-Батановић, Цана Ђурковић, Мирјана Јовановић, Роса, Коса и Олга Којић, Штефица Косијер, Јелена Косовац, Вука Костић-Гарибовић, Живка Љубојевић, Добрила Томић и друге. Радионица је располагала са шест шиваћих машина. Искуство радионице у Петковици показало је да живот и рад у колективу револуционише масе жена и везује их још чвршће за народноослободилачку борбу. Брзи пораст одреда изискивао је стварање нових радионица, а опште расположење жена и масовно прилажење женске омладине одреду омогућавало је ширење мреже радионица. Спровођење овога задатка поверено је Лали Ивковић. Неколико другарица из централне радионице у Петковици упућене су да организују радионице у другим селима и да руководе њиховим радом: Љубица Петровић-Павловић одређена је да ради у Богатићу, Штефица Косијер и Љубица Делић упућене су у Рибаре итд. У неколико села радионице је основала Вера Благојевић, а у неким селима су то учинили народноослободилачки одбори. У селима где је било предвиђено да се оснује радионица, претходно су сазиване конференције жена. За непуних петнаест дана основано је десетак радионица у селима Мачве, са 40 машина за шивење и око 120 жена које су биле стално ангажоване на изради рубља за партизане, а око њих су се још окупљале жене и омладинке које су припремале завоје, преле, плеле итд. Ове радионице организоване су нешто друкчије него што је била организована централна радионица у Петковици. Оне, пре свега, нису биле у саставу одреда, а жене и омладинке, које су цео дан проводиле у радионици и уносиле своје машине, остајале су у својој породици и код куће. Убрзо се показало да је овај тип радионица погоднији и прихватљивији за сеоске жене и да се преко њих може привући још већи број жена у Народноослободилачки покрет. У радионицама је организовано такмичење и похваљивање најбољих �другарица. При свакој радионици постојао је актив жена који је руководио сабирним акцијама и радио политички са женама у радионици и у селу. Актив је организовао села на која је долазио велики број сеоских жена и омладине. На прелима и селима певане су поред познатих револуционарних песама и многе које су тада поникле у народу. Једну песмицу о женама и њиховој помоћи устаницима забележио је у свом дневнику Селе Јовановић, секретар МК СКОЈ-а за Шабац и борац Мачванског одреда. Испод стихова је написао: „Песмица са доста пева на прелима. Уклопили су ове речи у једну лепу народну мелодију”.*) Ево речи песме: Сад се цео народ труди да се сруши Хитлер луди. Г1а и жене како могу хоће борбу да помогну Оне журе на све стране, и где сретну партизане пружају им помоћ сваку да им борбу створе лаку. Мало сира, мало хлеба па и конак када треба, чанак млека, воћа торбу, то ће помоћ’ нашу борбу. Свака друга наша снаша позна петоколонаша. Тад је она Србин прави кад га нама одмах јави. Баш и овде, сад на прело састало се цело село и чарапа доста плете за јуначке наше чете. Ту се, ето, ради, збори и другарска с’ песма ори. Ту се помоћ спрема роду кој’ се бори за слободу. А сад збогом, сестре наше, одужите што је ваше. И уз помоћ жена свију Бранићемо ми Србију”. С обзиром да није било радионица у сваком селу, то су поједини активи имали врло велике рејоне рада. Актив жена у Глоговцу спроводио је сабирне акције и у Црној Бари, Равњу ‘) Песма је објављена у 2. наставку дневника Селимира-Села Јовановића, у „Борби” од 21. маја 1961. и Бановом Пољу. У групи омладинки и омладинаца која је учествовала у сабирним акцијама биле су: Христа Дадашевић, Милица и Милева Совкић и Даница Синђелић, све четири из радионице, затим Никола Бјелотић, избеглица и још два омладинца, још један који је кочијашио и партизан Ђура, који их је пратио. Само у једном обиласку ова би група накупила пуна кола платна, пешкира, кошуља, чарапа, вуне и других поклона, и све то предавала Олги Ђаковић, руководиоцу радионице, у којој је стално радило око 20 жена. У радионици у Богатићу, којом је руководила Љубица Петровић-Павловић, радило је око 30 другарица, међу њима: Радојка Аџић, Слободанка Уларџић, Живка Уларџић, Загорка Јокић, Драгица и Боса Ђурђић и друге жене из села. Радионицом у Прњавору руководила је Љубица Велмезовић. У њој су радиле: Радмила Вујановић, Живка Гвозденовић, Ката Момчиловић, Милева Гвозденовић, Ангелина Мијатовић, Живка Ликодрич, Јелена Гагић, Дара Кулезић-Криловић и друге. Многи омладинци и омладинке у Прњавору ангажовали су се на прикупњу прилога за одред и радионицу. Само на дан сеоске славе, 21. септембра, по сећању неких преживелих другарица, жене из радионице у Прњавору однеле су и предале централној радионици у Петковици 25 пари рубља, 30 пари чарапа, много танких пешкира за завоје и безброј другог материјала. Радионицу у Липолисту покренуле су почетком септембра Мирјана Јовановић и Каја Гарибовић-Лаловић, а радиле су у њој: Стана Ђурђевић-Петровић, ученица и сељанке Заја Топаловић, Радојка Топаловић, Живка Топаловић, Петрија Кондић, Милка, Милица и Савка Топаловић, Јованка Вујанић, Босиљка, Радојка и Станојка Рувидић, Стеванија Чупић, Љубица Селенић, Нада Иконић и друге. Радионица је радила све до 28. септембра, до доласка казнене експедиције. У радионици у Петловачи радиле су: Ангелина Зарић, Марија Херцеговчић, Живка Алексић, Љубица Кокотовић, Живана Тутић-Милосављевић, а руководилац је била Марија Танасић. Од прикупљеног платна и пешкира жене су дневно израђивале по 5—6 пари рубља, а шиле су и петокраке звезде и црвене заставице. Сашивени материјал носиле су суботом у централну радионицу у Петковици. Међу првим женама у радионици у Змињаку биле су Даринка Савић, 326 Перка Станисављевић и Мара Јоцковић, кројачица, која је руководила радионицом. У радионици у Штитару радиле су све другарице из актива жена; формирале су је Гина Ћосић и Роска Максимовић. Радионицом у Глушцима руководила је Милена Лазаревић, радница из Мачванске Митровице. Стално је у њој радило петнаестак другарица, а остале жене из села долазиле су по потреби, када је било више вуне за плетење или је требало што друго урадити. Ово је село било врло активно и предњачило је у сваком раду на помоћи НОБ. Активом жена у селу Рибарима руководила је Сека Шеатовић, ученица. На рад у радионици одмах се пријавило 13 другарица. Овај број је убрзо порастао. Утврђена су имена: Драгославе Јекић, Ружице Чукић, Катарине Циновић, Радмиле Ђорђевић и Јелке Воркапић. У ТабаноЈЗићу су се жене скупљале на три места у селу: у кућама Вере Максић-Савковић, Иване Максић и Вишекруне и Радмиле Радић-Максић. Пошто су све ове радионице биле организационо повезане са централном радионицом у Петковици, то су оданде добијале и неки неопходни материјал за рад. Милан БеловуковићДева, члан штаба Мачванског одреда, као главни интендант био је и „чувар конца”, и кад год би запео рад у некој радионици било је приговора да „Дева даје мало конца”. Из Петковице су велике количине сашивеног рубља слате четама на положај. Овај је задатак повераван најактивнијим другарицама, онима које су се највише залагале у раду, а одлазак у јединицу и на фронт сматран је за велику част и награду. Културно-просветни одбор, који је формиран августа месеца при ОК КПЈ (чланови Одбора били су Вера Благојевић, Жика Поповић, Мома Михаиловић, Раја Јовановић, Мила Бајалица и Зора Бегенишић), руководио је политичким радом са женама окупљеним у радионицама, бринуо је да радионице имају пропагандни карактер, те су све биле украшене паролама: „Све за фронт”, „Смрт фашизму — Слобода народу”, „Живела братска словенска Русија”, „Ни зрно жита, ни грам масти, ни меса, ни једног човека, ништа и опет ништа не дати непријатељу!” и сл. Рад жена у партизанским радионицама, мада је био краткотрајан — од почетка августа до краја септембра 1941 — значио је велику материјалну �помоћ фронту и представљао значајан политички успех. У ово време почела је да се назире једна шира организација жена на помоћи фронту. Њени су зачеци били активи и одбори жена при радионицама. Крајем септембра 1941. године требало је да дође до шире конференције жена руководилаца радионица и жена из одбора за помоћ фронту, али се није одржала због немачког казненог похода на Мачву. Колико је ова форма окупљања жена била ухватила корене у масама најбоље сведочи то што су 1944. године, када су се широм земље стварали одбори АФЖ, они у Мачви одмах прихваћени а исте форме рада са женама почеле поново да оживљавају. Када је приликом напада на Шабац кренуо једини топ Мачванског одреда, народ је прилазио, љубио га и искитио га цвећем и пешкирима. Топ је био неисправан, са сасвим мало муниције, а задатак му је био да објави почетак акције на Шабац. Те ноћи између 21. и 22. септембра нико није спавао, народ је чекао, слушао и стрепио. У 11 часова топ је објавио почетак напада партизана на Шабац. Курири су јурили у свим правцима, носили поруке. У околним селима било је спремљено неколико превијалишта у којима су дежурале омладинке. После тешке тродневне борбе, опкољене непријатељске јединице добиле су појачање. Немачки тенкови су под заштитом авиона пробили опсаду. У борби су погинули Мика Митровић-Јарац, члан Окружног комитета, политиком Мачванског одреда и Ђура Губеринић, командир 3. чете. Четници су почели да напуштају положај, да одступају и беже. Народ их је дочекивао с презрењем. Жене Мајура, Штитара и околних села задржавале су прве групе четника који су напуштали положај код Шапца. Једна група жена, која је била придодата пионирској чети, разоружала је четнике војводе церског и притворила их. О овој акцији спасавања животних намирница од непријатеља, друг Тито је у политичком извештају на V конгресу КПЈ рекао: „Прва значајна мјера коју је ЦК КПЈ, односно Врховни гитаб, спровео преко народноослободилачких одбора, била је у томе гито је ... из читаве Посавине, Мачве и Пои,ерја, дакле из најплоднијих дјелова западне Србије, прије почетка њемачке офанзиве извучено у огромној количипи жито и остале намирнице у планннска села око Крупња, Пецкс и даље према Ужицу. Данима и ноћи.иа нролазиле су непрегледне поворке кола натоварених житом и разним другим намарнии,ама. Сељаци су гонили стоку и све гито би могло послужити Нијеми/има. Кад је отпочела Прва офанзива, већ је углавном била извезена већина животних намирница и жита из тих крајева. тако да су се Нијемци и квислннзи љуто нреварили у рачуну да ће моћи наћи богат нлијен, а то је и био један од главних разлога да су пожурили са офанзивом”.1) У Крупњу, Шљивови, Пецкој и дубље у Јадру и Рађевини, на ослобођеној територији, живот и рад се почео развијати као у Мачви. Уласком у нова села стварана су нова упоришта, ницали су нови народни одбори, формирани су одбори жена и омладине, настављен је рад радионица за потреV Конгрес КПЈ. Београд, Култура 1948, стр. 81. РАДНИЦИ КРОЈАЧКЕ РАДИОНИЦЕ ПАРТИЗАНСКЕ КОМАНДЕ МЕСТА У БОГАТИБУ, СЕПТЕМБРА 1941. КУИА У СТОДИЦАМА У КОЈОЈ ЈЕ 26. СЕИТЕМБРА 1941. ГОДИНЕ ОДРЖАНО ИСТОРИЈСКО ВОЈНО САВЕТОВАЊЕ, НА КОМЕ ЈЕ РАЗРАБЕН ПААН ДАА>ИХ АКЦИЈА НОБ И УЧВРШПИВАЊЕ НАРОДНЕ ВААСТИ Када је борба за Шабац почела да јењава, командант Небојша Јерковић издао је наређење да се прикупља храна, жито, стока и да се све евакуише у правцу Крупња. Том приликом су жене Мачве неуморно ишле дан и ноћ уз кола с намирницама. Војска, народна власт, омладина и жене извезли су за два дана и две ноћи велике количине хране (око 500 вагона пшенице, кукуруза, пасуља, масти и др.) за Крупањ и Пецку. Ове огромне залихе послужиле су касније за храну одредима на ослобођеној територији. 327 �бе одреда. Са одредом, који се повлачио у правцу Рађевине и Азбуковице, пошао је и знатан број жена које су у својим селима радиле за партизане. Одлуком Среског народноослободилачког одбора у Крупњу образована је народна кухиња за исхрану избеглица и других угрожених грађана који су због ратних прилика остали без средстава; преко Народноослободилачког одбора вршена је додела станова за смештај избеглица, пре свега Словенаца, којих је био приличан број у Крупњу и селима Рађевине, а затим за избеглице из Мачве у време Прве непријатељске офанзиве.1) Партизане и избеглице из Мачве дочекале су жене села Шљивове са топлим оброком. Одмах је организован рад партизанске радионице, која је смештена у кући Јеремића. Један број другарица додељен је на рад у пекари у селу,2) а неке су послате у Крупањ на рад у болници. Радионицом у Шљивови руководила је Мила Бајалица. У радионици су биле другарице које су ту дошле са одредом: Дара Богдановић, Славка Веселиновић, Каја Гарибовић-Лаловић, Вида Гладовић, Љубица Делић-Батановић, Цвета Ђурић, Цана Ђурковић, Марија Заплатић, Мирјана Јовановић, Милица Јокић, Зора Квачановић, Штефица Косијер, Милена Косовац, Душанка Крстић, Милена ЛазаревићПавловић, Драгиња Малетић, Бранка Милинковић, Катарина-Сека Мирковић, Дана Младеновић, Јелка ОпачићСлавонка, Нада Остојић, Дара Петровић, Љубица Петровић-Павловић, Цана Станисављевић, Јела СтојковићТочкоњина, Живка Тодоровић, Добрила Томић, Невенка Туфегџић, Рада Туфегџић и још друге. Политички рад у радионици проширен је и на омладинке из села. Састанци су увек имали мобилизациони карактер. Тек што се развио рад у радионици и међу женама, дошло је до наређења за покрет према Пецкој и Гуњацима, где је радионица једно време била у школској згради. Било је мало материјала за кројење и шивење. Све слободно време коришћено је за политички рад. Вера Благојевић је по групама прорађивала са другарицама Историју СКП(б); неколико њих је кандидовала за Партију и неке примила у СКОЈ. Поједине другарице из радионице упућиване су повремено у ‘) Мића Јеремић: Народноослободилачка власт у Рађевини 1941. — Зборник: Устанак народа Југославије 1941., књ. II, стр. 254, 255. *) Ибид., стр. 257: Одлуком СНОО у Крупњу све су пекаре реквириране за потребе фронта и позадине. Дневно је печено преко 2000 хлебова. села да окупљају жене и раде политички с њима. У првој половини октобра одржана је у Гуњацима шира конференција жена, на којој је говорила Вера Благојевић, а после ње професори Ана Зебић, и Бланка Краус. На ову прву ширу и свечану конференцију дошле су жене из многих села Рађевине, које су од септембра организовано радиле на помоћи фронту. Овде им се дала прилика да чују од другарица из Мачве искуства из њиховог рада. На крају је изабран и одбор жена Рађевине за помоћ фронту. Одбор жена у Гуњацима организовао је почетком новембра, у оквиру прославе Октобарске револуције, свечане академије у Крупњу, Гуњацима Шљивови и још неким местима. Реферате о октобарској револуцији и о совјетским женама у октобарском рату одржале су Љубица ПетровићПавловић, Мила Бајалица, Ана Зебић, Бланка Краус, а у програму су учествовале Каја Гарибовић-Лаловић, Љубица Делић, Дара Богдановић и друге. После бомбардовања Пецке повучене су радионице, болница и комора Мачванског одреда за Љубовију, где је дошло до отвореног сукоба са четницима. У тешкој ситуацији која је настала издајом четника, велики број жена, деце и другог сеоског становништва отежавао је покретљивост одреда. Због тога је донета одлука да се сви некомпромитовани, у њих су убројане и другарице из радионице, врате својим кућама. Тако је од 60 другарица остало при одреду само 13. Растанак са другарицама био је врло тежак. Све су оне пришле одреду најискреније и дале све што су могле и умеле. Оне су знале шта их чека ако се врате и зато су се противиле, свађале, молиле да остану, плакале. Но све је било узалуд: одлука се морала спровести и многе су другарице пошле у неизвесност. У повлачењу, радионица се сместила у селу Горња Буковица у једној кафани. Покушало се да се организује рад. Углавном се само плело, јер су многе другарице понеле вуну са собом. Убрзо је штаб одреда наредио да цела ова партизанска група дође у Столице, где су Немци, кренувши за Ужице, оставили неоштећен рудник. Колони се успут поново прикључило 15 другарица које су се биле склониле у селима Рађевине. У Столицама је поново формирана радионица за израду рубља и мушка радионица за израду одела. Топла вода из рудника коришћена је за перионицу. Целокупну организацију посла 328 водиле су жене. Радило се врло интензивно, често и ноћу, да би се борци опремили топлим рубљем и оделом у насталој зими. Поред рада у радионици и на културно-политичким задацима, поједине другарице из одреда (Љубица Петровић-Павловић, Мила Бајалица, Цана Станисављевић, Љубица Делић и др.) пробијале су се кроз непријатељске редове, преобучене као сељанке, и вршиле курирску и обавештајну службу. Када се одред крајем новембра, под притиском непријатеља, повукао са Столица, радионица и болница су расформиране. Другарице су децембра месеца, на Прослопу, распоређене као борци по четама Ваљевског одреда, у који су ушле Мачванска и Посавотамнавска чета. Крајем 1941. године и почетком 1942, све другарице из Мачванског одреда и радионица упућене су на терен на коме су радиле у почетку устанка, сем Миле Бајалаце и Каје Гарибовић-Лаловић, које су 6. марта 1942. прешле у Босну са делом Ваљевског одреда. Неке од враћених другарица успеле су да ухвате везу са партијском организацијом на терену или да оду у неки други одред, али највећи број пао је у руке непријатељу. Отеране су у затвор и логор, неке су стрељане а неке транспортоване за Немачку, на принудни рад или у логор смрти. �САНИТЕТ На ослобођеној територији Мачве радиле су партизанске амбуланте и болнице. Прва партизанска болница била је на Церу, у Мајдану, формирана још у време сарадње партизана и четника. Главна болница Мачванског партизанског одреда била је смештена у манастиру Чокешини, код Петковице. Управник је био др 5Кика Јанковић, а стални болнички персонал биле су другарице из одреда, њих десетак, од којих су неке завршиле санитетске курсеве у Шапцу. Пошто овај број болничарки није био довољан, то је актив за рад међу женама при ОК КПЈ задужио Милу Бајалицу да оргапизује течајеве прве помоћи за сеоске жене. Упутства за рад течајева и предавања припремила је др Сидонија Липман, лекар из Шапца. Курсеви су одржани у Белотићу, Прњавору и Штитару, а похађале су их: Ружа Самарџић из Равња, Милица Јокић из Клења, Цвета Ђурић из Змињака, Ранка Степановић, радница из Београда, Драга Малетић из Банова Поља, Цвета Дрмановић из Шеварица, Цана Ђурковић из Петковице, Душанка Крстић из Штитара и др. Економ болнице била је Катица Дурсановић, избеглица из Мартинаца код Сремске Митровице. Актив жена у Петковици оријентисао је добрим делом свој рад на помоћ болници. Жене су уредиле манастирску зграду, окречиле је, набавиле постеље и постељину, организовале болничку кухињу, прање рубља, одржавање чистоће. Долазиле су у групама од по 10 до 15, остајале су на раду преко целог дана, а онда их је смењивала друга група. У болници у Чокешини, која је располагала са 35 постеља, били су тежи рањеници, а лакши рањеници смештани су по сеоским кућама или у прихватним амбулантама. Рад партизанске болнице у Крупњу организовао је др Димитрије Питовић, који је са делом Колубарске чете учествовао у борбама за Крупањ. С њим је као болничарка радила Софија Стошић-Станишић, студенткиња из Ваљева, а у амбуланти која је у време борби била у селу Кржави, радила је и о свему се старала Вида Тешмановић, сељанка из Томња код Крупња. ГЛАВНА БОЛНИЦА МАЧВАНСКОГ ПАРТИЗАНСКОГ ОДРЕДА БИЛА ЈЕ СМЕШТЕНА У КОНАЦИМА МАНАСТИРА ЧОКЕШИНЕ. ПРИЛИКОМ ВЕЛИКЕ КАЗНЕНЕ ЕКСПЕДИЦИЈЕ НА МАЧВУ, НЕМЦИ СУ ИЗ АВИОНА БОМБАРДОВАЛИ БОЛНИЦУ И СПАЛИЛИ КОНАКЕ. РАН.ЕНИЦИ СУ БЛАГОВРЕМЕНО БИЛИ СКЛОЊЕНИ. ОСИМ ЗАРОБЉЕНИХ НЕМАЦА КОЈИ СУ ТУ ПОГИНУЛИ, НИЈЕ БИЛО ДРУГИХ ЖРТАВА На својој првој седници, одржаној 5. септембра 1941. године у селу Кржави, Привремени срески народноослободилачки одбор донео је одлуку о организовању болнице и санитетске службе. У наредби се, између осталог, истиче: „Услед дизања пародног устанка противу окупаторске власти и операцији које се воде у Рађевини, указала се по•греба за организацијом болнице са радиом амбулантом у Крупњу, ради указивања прве помоћи и лечења рањених и 329 оболелих бораца народноослободилачких одреда, као и непријатељских заробљеника, па се За болницу реквирира крупањска народна основна школа, у коју треба наместити сав потребан болнички инвентар бив. Бановин. болнице, као и заплењени санитетски и лекарски материјал. Ради одржавања реда и рада болнице, овлашћује се управник да према указаној потреби врши распоред рада са стављеним му особљем на расположење а према његовим способностима. �ЗОРКА КВАЧАНОВИЋ, рођена је 1922. године у Богатићу у сиромашној радничкој породици. Учила је радничку школу и била кућна помоћница у ШапЦУ. У једној трговачкој породици. Пре рата била је симпатизер радничког покрета, а у устанку се активно укључила у НОП. Почетком септембра 1941. године ступила је у Мачвански партизански одред. Из одреда је упућена у села северне Мачве да организује рад жена на прикупљању прилога у храни и одећи за борце и рањенике. Доласком првих рањеника у Богатић, после напада партизана на Мачванску Митровицу, одређена је да ради у прихватној амбуланти. У повлачењу Мачванског одреда преко Цера у Рађевину, упућена је на рад у Крупањ а затим у Пецку и ЈБубовију. Са већином другарица из одреда враћена је у јесен 1941. на терен Мачве. Ухватила је везу са Посавским одредом и била је болничарка у болници Посавског одреда. У повлачењу главнине партизанских снага за Санџак била је у санитетској групи која је евакуисала рањенике из Ужица и околних места. Крајем 1941. враћена је са групом другова и другарица из Нове Вароши на рад у Србију. Ухватили су је четници у Катићима, код Ивањице, зверски је мучили а затим заклали. Увек озбиљна и повучена, Зора се истакла као храбар борац и необично пожртвована болничарка. • БРАНКА МИЛИНКОВИЋ радница, рођена је 1922. године у Шапцу, пре рата симпатизер напредног радничког покрета, а у устанку активан учесник НОП-а. Почетком септембра 1941. године ступила је у Мачвански партизански одред. Из одреда је упућена у села северне Мачве да организује рад жена на прикупљању прилога у храни и одећи за борце и рањенике. Доласком првих рањеника у СТАНИСЛАВА-ЦАНА СТАНИСАВЉЕВИЋ, студент права, рођена је 1922. године у Црној Бари, укључила се у напредни средњошколски покрет као ученица гимназије. На почетку окупације била је кандидат за члана КПЈ. У окупираном . Шапцу била је члан првог актива жена, радила је са групама жена и омладинки на припремању устанка, водила течајеве прве помоћи; њена кућа је била партијски пункт. Августа 1941. године ступила је у Мачвански (Подрински) одред као борац-болничарка. Крајем 1941. године покушала је да се пребаци у Босну, али су је заробили четници у једном селу код Бајине Баште и отерали у затвор у Ужицу. Захваљујући њеној сналажљивости пуштена је из затвора као сељанка да се врати на сеоске радове. Пребацила се у Лесковац, где се повезала са партијском организацијом и до краја 1943. године радила је у самом Лесковцу а затим је ступила у Кукавички одред. Са Јужноморавском бригадом пробила се у источну Босну и крајем јануара 1944. године прешла у обновљени Мачвански одред. Марта исте године повучена је из је- Ако јем се укоже болничког томе потреба особља, известити бор. Такође бор ако или непослушно, већим бро Управник особље се о од- известити покаже чиме ■ има Народноослободил. ће се за управник од- иеспремно штети народ- ноослободилачкој борби. Управник рада са одређује болничким и вргии распоред а отсуство особљем, даје Народноослободилачки одбор. Управник ће према родноослободилачког упутствима одбора На- организо- вати и исхрану болесника. Све болничко потчињено особље управнику мање кривице, ник ће а дисциплинскгс болнии,е, и веће кривице за кривце предложгпи то је за управ- Народноос- лободилачком одбору за казну. Управник одговара одбором, пред дисциплински пред а преко Штабом и кривично Народноослободилачким овога за теже кргсвице Народноослободилачког одреда”.1) Богатић, после напада партизана на Мачванску Митровицу, одређена је да ради у прихватној амбуланти. У повлачењу Мачванског одреда преко Цера у Рађевину, упућена је на рад у Крупањ а затим у Пецку и Љубовију. Са већином другарица из одреда враћена је у јесен 1941. на терен Мачве. Ухватила је везу са Посавским одредом и била је болничарка у болници Посавског одреда. У повлачењу главнине партизанских снага за Санџак била је у санитетској групи која је евакуисала рањенике из Ужица и околних места. У Радоињу, у Санџаку, прихватала је рањенике који су успели да се пробију са Златибора, а затим је радила у болници у Новој Вароши. Као санитетски радник кренула је из Санџака у Босну са I пролетерском бригадом, у чијем је саставу остала до краја рата. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. У болници је било око 70 рањеника, од тога највише заробљених Немаца. Посебном одлуком НОО предвиђено је да лекарска помоћ у болници буде бесплатна и за све грађане. После одласка др Питовића са Колубарском четом, Народноослободилачки одбор у Крупњу наименовао је др Душана Милошевића за управника болнице. Пекари су били: др Никола Чобелић, др Тамара Гавриловна2) и др Ракила Ј1еви-Мићић.3) Међу осталим болничким персоналом, поред 12 болничара и једног болничког берберина, биле су и 4 болничарке: Радмила Илић, Вида Тешмановић из Томња, Радмила Симовић из Крупња и Мила Мунижаба, избеглица. У болници је радила као болничарка и Анђа Миладиновић. — У болници је организован културнополитички рад, који се нарочито развио доласком Мачванског одреда: слушане су вести преко радија, организаване мале приредбе, рањеницима су читани прогласи Народноослободилачког одбора, Билтен Врховног штаба и локални лист, који је излазио под називом „Зидне новине”, а истицан је на таблама и зидовима у болници и У граду. Прихватне амбуланте Мачванског одреда биле су једна у Табановићу а друга у Штитару. Њима је руководила др Сидонија Липман, која је у септембру 1941. године прешла са сво‘) ВИИ, К. 1961—1/1—19. 2)Др Тамара Гавриловна-Станић, Рускиња, лекарка из Причиновића, била је још пре рата врло популарна и омиљена у народу. Сарађивала је са екипама за здравствено просвећивање и политички рад на селу којима је руководила Партија. динице за секретара вански срез. Носилац и више одликовања. СП КПЈ за мачје Споменице 1941. 330 3) У јесен 1944. ухваћена је као Јеврејка, отерана у логор на Бањици и у последњој партији стрељана заједно са својом 5-годишњом ћерчицом Вером. — Прим. ред. �ВИДА ТЕШМАНОВИЋ. У борбама са четницима у Рађевини крајем 1941. године заробљена је Видојка-Вида Тешмановић, борац-болничарка Рађевске чете. Вида се истакла храброшћу, сналажљивошћу и крајњим пожртвовањем у нези рањеника. Рођена је 1920. године у селу Томњу код Крупња. Све до рата није никуда изишла из свога села нити је похађала школу. Била је самоука. За време борби за ослобођење Крупња, Вида је била прва жена са села у овоме крају која је ступила у одред. Заробљена је у борбама код Грујине Баре и Става,1) заједно са својим вереником, Богданом Антонићем, борцем Рађевске чете. Четници су их обоје зверски мучили а затим одвукли у Лозницу и предали Немцима. Ноћ пред стрељање оставили су их везане и измрцварене у леденој води Штира. ја два детета на слободну територију Мачве и ступила у одред.1) Амбуланте у Табановићу и Штитару смештене су у сеоским кућама, које су чланице актива жена уредиле и снабделе постељама, постељином и другим стварима, неопходним за прихватање рањеника. Актив жена је у договору са народним одбором такође организовао исхрану рањеника: жене су на смену кувале код својих кућа и доносиле храну у амбуланте. У овим двема амбулантама радиле су: медицинска сестра Олга Детела-Словенка и омладинке са курса прве помоћи: Љубица Копуновић из Равња, Радојка Стевановић из Салаша Црнобарског, Љубица Поповић из Мачванске Митровице, Даринка Влајинић, Јелка Опачић-Славонка, Гина Јокић из Клења, Гина Ћосић, Ева Цвејић и Роска Максимовић из Штитара и др. У амбуланти у Табановићу радила је извесно време и др Тамара Гавриловна. Политички рад са рањеницима, болничким персоналом и сеоским женама које су повремено радиле у болници и амбулантама, био је организован преко политичких часова и зидних новина. Санитетски материјал за одред стизао је углавном из Шапца. Поједини апотекари и лекари давали су као прилог НО фонду велике количине лекова, завоја и другог санитетског материјала. Осим тога, медицинари Данило Зеленовић и Нада Чалић и учитељица Каћа Јерковић, који су били на добровољном раду у шабачкој болници, узимали су што су могли више лекова, инструмената и разног санитетског материјала из болнице и пребацивали све то у одред преко Зоре Симеуновић, секретара МК КПЈ и још неких другова. Повремено је санитетски материјал стизао и из Београда, из Војне болнице. ') „Обнова” бр. 158, од 5—8 јануара 1942. године, стр. 7. „Погибија комунистичких вођа у Рађевини”. КАТАРИНА-КАЈА ГАРИБОВИЋ-ЛАЛОВИЋ рођена 1921. године у Бадовинцима (Мачва). Окупација ју је дочекала као ученицу IV разреда Учитељске школе у Шапцу. Ступила је у Мачвански партизански одред 1941. године и исте године примљена у Партију. Марта 1942. године прешла је у Босну с групом бораца Ваљевског и Мачванског одреда. После преласка у Босну била је у пратећој чети Врховног штаба НОВ и ПОЈ, затим члан Политодјела VII банијске бригаде и дивизије, у коме је одговарала за рад СКОЈ-а и омладине. У ослобођеном Шапцу била је први секретар ОК СКО.Ј-а, затим члан ПК СКОЈ-а и Председништва УСАОЈ-а. Од краја 1946. до 1953. године била је предавач и помоћник директора Политичке школе ЦК КПС, затим је радила у Савету за бригу и старање о деци СР Србије. Сада је пензионер. Носилац је ликовања. Споменице 1941. и више од- Половином септембра, у припремама за напад на Шабац, приступило се организовању болничарске службе у Мачванском одреду. У том смислу издата је 17. септембра 1941. године: !) У повлачењу партизанских јединица из Мачве др Липман је пребацила групу тешких рањеника из болнице у Петковици у Ужице. Затим се вратила у ЈБубовију, у амбуланту др Пантића, и са главнином партизанеких одреда прешла Дрину. Погинула је 1943. у борбама у Источној Босни као шеф санитета. — Прим. Ред. РАДА ШУБАКИЋ. Међу непокретним рањеницима у Вујновачи лежала је Радмила Шубакић, дипломирани студент филозофије, борац Крагујевачког одреда. Враћајући се почетком 1942. године из Санџака на рад у Србију, њој су у прелазу преко Лима потпуно промрзле ноге, тако да јој је месо отпадало са стопала и само .су петне кости остале здраве. Заједно са осталим рањеницима, четници су и њу открили, фебруара 1942. године, свирепо је мучили и на крају убили. 331 РАНКА СТЕПАНОВИЋ. Међу тешким рањеницима који су из Крупањске болнице упућени у Рогачицу била је и Ранка Степановић, радница из Београда, која је у лето 1941. године ступила у Мачвански партизански одред и била болничарка у партизанској болници у Чокешини. При повлачењу одреда преко Цера теже је рањена у ногу, тако да јој је морала бити ампутирана. Чим је прездравила, Ранка се прикључила одреду и као инвалид прошла кроз цео рат. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. �„Наредба љону') бр. 13 Мачванском баго- Командири чета ће одмах извршити организацију болничарске службе, тако да свака десетина има два одређена болничара, чија ће имена такође доставити штабу овог батаљона. Одређени болничари по десетини своју дужност обављаће по ... упутствима, која ће добити од друга батаљонског болничара. Смрт фашизму — Слобода народу! Пол. ком. Димитрије Ком. бат. Лала с. р.”2 Пре напада на Шабац послате су у све чете Мачванског одреда по две болничарке са завршеним болничким курсом, снабдевене лековима и санитетским материјалом. У самоме Шапцу била су предвиђена превијалишта на неколико пунктова: на Баиру у освовној школи, на Камичку у кући Цане Станисављевић и др. Међутим, за време напада радило је само превијалиште на Камичку. По наређењу штаба Одреда организована су и превијалишта у непосредној близини града: једно у селу Варни, друго у Ливадама, које је под руководством др Николе Топаловића радило све до повлачења одреда; у њему су биле болничарке Зора Квачановић, Бранка Милинковић и Цана Станисављевић. Треће превијалиште било је у Ноћају. Делови Посавског одреда који су учествовали у нападу на Шабац имали су превијалиште у Мајуру, где је лекар била др Јулка Мештеровић-Пантић а болничарке Перка Вићентијевић, Дара Тадић, Радмила Јовановић-Кека и друге. Испред казнене експедиције Немаца на Мачву, крајем септембра 1941, евакуисане су партизанске амбуланте и болница у Чокешини и санитет се повлачио заједно са партизанским јединицама преко Цера за село Горњу Љубовију у Рађевини. Када је одред већ био спреман за покрет, болничарка Радојка Стевановић сама се вратила у село и успела је да евакуише сав болнички материјал и једног рањеника који је још био остао у амбуланти, и да све то довезе на Цер. Евакуација је била веома тешка, јер је било око 60 рањеника. Болница се зауставила у Шљивови и ту остала око 20 дана. Овде су лакши рањеници, лекари, особље и спревда упућени у ‘) ИРПС, под. О. бр. 9. г) Командант Мачванског батаљона Подрињског одреда био је Александар Станковић-Лала, народни херој, а политички комесар Димитрије Бајалица. — Прим. ред. Крупањ, у састав осталих болница, а тежи рањеници за Ужице. Део Мачванског одреда који се из Шљивове са тешким рањеницима кренуо за Ужице, напала је немачка авијација 10. октобра у Пецкој. Рањено је око 15 другова. Рањеници су пренети у село Царину код Пецке, у куће Топаловића, где су прихваћени од болнице Посавског одреда. Истога дана, нешто касније, дошао је у Пецку др Миша Пантић, лекар Ваљевског одреда, са болничарком Босом Цветић. Међу рањеницима било је више њих којима је била потребна хируршка интервенција, а није им могла бити пружена јер је једини лекар, др Пантић, био интерниста. Требало је рањенике пребацити у Ужице, али се то није могло због сталних четничких напада. Међутим, дан-два касније, Посавски одред заробио је у једној борби с четницима лекара др Милосављевића-Чампара, са пуним кофером инструмената и лекова, те је др Чампар извршио операције, а транспортовање рањеника у Ужице одложено је док се не рашчисти ситуација са четницима. Болница је остала неко време у Царини а затим је пребачена у Рогачицу, где су радили др Ђура Мештеровић, др Јулка Мештеровић-Пантић и заробљени лекар Чампар. У Рогачици су биле болничарке: Борка Демић-Пихлер, Нада Марковић, Радмила-Кека Јовановић, Бранка Милинковић, Зора Квачановић, Бешка Бембаса, Јудита Аларгић, Лепа Марковић, Сека Вићентијевић, Драгица Јујић, Милица Николић, Роса Димитрић-Думић, Милеса Станојевић, Марица Кокајић и још неке чија имена нису могла бити утврђена. У Рогачицу се пребацио и један део болнице из Крупња са око 70 тешких рањеника. Око 25. новембра, пошто су се борбе водиле у непосредној близини Рогачице и пошто је претила опасност да болница падне у руке непријатељу, болница је евакуисана. Са осам камиона, по највећој вејавици и мразу, од 25. до 27. новембра, евакуисани су за Ужице сви рањеници, санитетски материјал и инвентар болнице. После ликвидирања болнице у Царини, др Пантић је формирао прихватну амбуланту у Љубовији, у којој су поред њега радиле др Станојка Ђурић, Божана Пиперска и Боса Цветић. Са групом рањеника стигла је у Љубовију и др Сидонија Липман. Новембра 1941. године, један део болничког особља и рањеника Мачванског, Ваљевског и Посавског одреда повукао се на Златибор. 332 Када су немачке снаге продрле на домак Крупња, припадници Народне страже, по наређењу НОО, успели су да у најкраћем времену мобилишу у околним селима потребан број воловских кола за евакуацију једног дела рањеника у Шљивову, где је прихватна болница била у кући Деспотовића. Сутрадан је Народноослободилачки одбор села Шљивове организовао транспорт рањеника у Доњу Оровицу. Овај конвој се кретао под заштитом одреда који је народни херој Стева Филиповић саставио од припадника Народне страже, лакших рањеника и остатака једне чете Мачванског одреда. Други део Крупањске болнице повлачио се под сталним борбама са четницима преко Рупаваца, Пецке, Прослопа за Горњу Оровицу и најзад се склонио у Савковиће. У Горњу Оровицу је пошао и део болнице и комора Мачванског одреда, које је предводио Дева Беловуковић. На овом путу је у борби са четницима погинуло неколико рањеника и заробљена болничарка Олга Детела. Не могавши да се пробије кроз четничке заседе, болница се вратила на Прослоп и оданде спустила у Драгодол. Рањеници су смештени у кућама Радована Митровића и Пауна и Чедомира Суботића, где је већ била болница Ваљевског одреда са око 50 рањеника и болесника, коју је водила болничарка Јелка Тепавчевић. Драгодол је половином децембра 1941. године био нека врста слободне територије. У њему је још било резервне хране извучене из Мачве и Подриња, пекаре су пекле хлеб не само за Подрински, већ и за Ваљевски партизански одред. Ту су се окупили штаб и чете Подринског одреда, укупно око 350 бораца, ради повратка на свој терен, на Цер. Била је ту и културна екипа и Окружни комитет, чији су чланови распоређени у два новоформирана батаљона. Све другарице из радионице и болесни и изнемогли борци остали су тада у Драгодолу, с тим да ће се Одред, пошто испита терен, вратити по њих. Било је важно показати народу да Одред није уништен, да су партизани неуништиви. Батаљони су се тешко кретали у изузетно јакој зими, од које се оружје ледило у рукама. Било је доста голих и босих бораца који су ноге увијали у крпе, а ни крпа није било довољно. Најтеже су пролазиле другарице оне су биле још слабије обучене, али нису роптале. Вођене су непрекидне борбе са Немцима, четницима, љотићевцима, припадницима СДС, белогардејцима. Многи борци су излазили из строја с �великим промрзлинама на рукама и ногама, које су врло тешко пролазиле без лекова и без најосновнијих хигијенских услова. Јануара 1942. године оспособљено је у селу Поћути крај Ваљева неколико сеоских кућа за смештај рањеника. Ту се о 25 промрзлих бораца бринула Мила Бајалица. Једна група рањеника и болесника упућена је из Драгодола у Вујновачу. Ову су групу на путу, у селу Дренајићу, напали Немци, заробили су два тешка рањеника и три болничарке, чија имена нису могла да буду утврђена, и све их стрељали. Двадесет тешких непокретник рањеника размештено је у забаченим кућама Вујноваче. Са овим рањеницима била је болничарка Јелка Тепавчевић. Надзор над свим овим болничким пунктовима водио је др Димитрије Питовић. 16-годишњом Лином Рувидић и убијено више сељака и избеглица, што је узбудило целу Мачву, формиране су три сеоске партизанске чете и око 40 жена окупило се у партизанској радионици за шивење рубља. Августа 20. и 21. Немци су у Прњавору убили око 140 мирних становника, међу којима је било стараца, жена и деце. После напада Мачванског одреда на немачки гарнизон и жандармеријску станицу у Мачванској Митровици 28. августа, и напада на Богатић 3. септембра, у коме је убијено 70 Немаца, а затим ослобођења Рогачице, Бање Ковиљаче и Лознице, немачки поручиик Дзак констатује у свом извештају од 9. септембра: „... да Борбе српски око Ковиљаче устанички показале покрет су располаже добрим вођством. Земљигите и национални карактер за герилски пиипва пружају рат, изванредне сарадња ванредно и,елог олакшава услове станов- извиђачко- -обавегитајну службу”.1) Шеснаестог септембра 1941. Хитлер је издао наређење да се устанак свакапз мора угушити, јер „ . . . Пре свега, ради се о гурају ТЕРОР томе да се у саобраћајне оажни за иемачку потом, да се дуже Крвави терор у Мачви почео је већ половином августа. У свом извештају Покрајинском комитету КПЈ за Србију, 23. августа 1941. године инструктор ПК при Окружном комитет за Шабачки округ, између осталог, јавља: .. Непријатељ, разбијен и збуњен нашим брзим акцијама почиње да се прибира и да напада. ВеН више пута наши су имали сукобе са Немцима .. Уншитено је неколико њихових камиока са војницима када су полазили да се свете селу. Иначе, почели су да пале куће по селима и да из митраљеза бију свет по сслу. У самом Ш. (Шапцу), у четвртак 21. о. м., стрељано је 10 лица, засад без икакве мотивације ... Ш. је доста демонстративно и достојанствено примио овај акт. Град је био мртав цео дан. Убијали су их по улицама и тако оставили до подне, а онда их обесили по бандерама, где су висили до увече”.1) Својом свирепошћу Немци нису постигли жељени застрашујући ефекат, него су, напротив, изазвали огорчење и одлучан револт. Сељаци су масовно прилазили партизанима; у самом Липолисту, где је извршен злочин над ') Зборник ВИИ, I, стр. 16—77. српској време области линије и ратну привреду, а мерама за најоштријим успостави оси- објекти поредак Наредба начелника штаба врховне комадне допуњује наредбу: . ..”-) Немачке фирерову „. . . Досадашње мере предузете за сузбијан>е тог опгитег комунгсстичког устаничког покрета показале су се недовољним.. . Да би се немири угугиили у зачетку, морају се при првој појави без одлагања применити најоштрије мере, да се на тај начин силом спроведе ауторитет окупационе силе и спречи даље гиирење. При томе имати у виду да један човечји живот у дотичним земљама3) често не вреди ништа и да се застрашујуће дејство може постићи само необичном свирепогићу. Као одмазда за живот једног немачког војника мора се у тим случајевима узети као опгите правило да одговара смртна казна 50'—100 комуииста. Начин извргиења смртне казне мора јоги нојачати застрашујући ефекат . .. Кајтел, с. р.”4) Напад партизана на Шабац у ноћи између 21. и 22. септембра, када су про') Зборник ВИИ, I, стр. 416. !) Зборник ВИИ, I, стр. 427—428. ") Тј. у земљама ‘) Зборник Валкана. — Прим. ред. ВИИ, I, стр. 431—432. 333 ШТЕФИЦА ХАУЕР-КОСИЈЕР, кројачка радница, пореклом Немица, била је дугогодишњи активиста у радничком покрету Шапца и више је пута хапшена. У Партију је примљена још пре рата. Пошто је била позната полицији, то је морала међу првима да се склони из окупираног Шапца. Својим радом у устанку много је допринела мобцлисању . жена у селима Мачве на помоћи фронту. После повратка из одреда на терен Мачве ухваћена је, грозно мучена и најзад стрељана у Шабачком логору, почетком 1942. године. © ВУКА КОСТИЋ ГАРИБОВИЋ, текстилна радница из Београда, члан КПЈ, била је пре рата врло активна у синдикалној организацији. У Бадовинце, село свога мужа, дошла је априла 1941, на самом почетку рата. Одмах се укључила у рад са женама и омладинкама, а када је формирана прва партизанска радионица у Петковици, прешла је тамо на рад. Октобра 1941. године повлачила се са одредом преко Цера у Рађевину. Била је врло нежне конституције и слабог здравља, па су зато другови одлучили да се врати у Мачву и негде склони док се не опорави, јер су веровали да не би издржала напоре повлачења. Вука се вратила у Бадовнице, али су је четници открили и предали Немцима. Мучена у затвору и логору, она је пред непријатељем имала држање достојно комунисте. Отишла је у смрт не одавши ни једно име. �дрли у предграђе Камичак и заузели хемијску фабрику „Зорка”, био је повод да немачки војни заповедник у Србији изда наређење за „акцију чишћења” у Шапцу: Док. бр. 203 НАРЕЂЕЊЕ ГЕНЕРАЛА БЕМЕА од 10 X 1941 год. Опуномоћени командујући генерал у Србији III Шеф војне управе Бр. 2848/41 пов. Место становања, 10 X 1941 ПРЕДМЕТ: Угушивање комунистичког устаничког покрета. Допуне начелнику опуномоћеног гитаба Врховне командујућег команде генерала оружане силе у Србији (Одељ. уз IV) 002060/41 бр. наређење г. К. дос. од 16 IX 41. 1. У Србији је, услед мунистичких вршавати Брзо г1 и „балканског менталитета” и великих национално наређења камуфлираних устаничких команде оружане угушивање безобзирно Врховне српског устанка покрета, силе с размера копотребно највећом претставља нз- строгогићу. допринос немачкој коначној победи, што се не сме потцењивати. 2. Муњевитим акцијам.а треба у свим гарнизонима у Србији најхитније притворити Јевреје и као таоце известан становника. Таоцима све број и комунисте, све мугикарце националистичких народу треба или предочити на које пада сумња, све ДЕМОКРАТСКИ да ће у настројених случају нанада на немачке војнике или „фолксдојчере” таоци бити стрељани. Вигиа команда XV и шеф војне управе (за Београд и Банат) извешта- ваће о броју талаца сваког 10-ог и последњег дана у месецу (нрви пут 20 X). 3. Буде територијално ли губитака надлежни међу немачким команданти све до војницима команданта или „фолксдојчерима”, пука закључно, на- редиће одмах стрељање противника према следећим стопама: а) За сваког убијеног немачког војника или „фолксдојчера” (мушкарца, жену или дете) 100 заробљеника или талаца; б) За сваког ника или талаца. рањеног немачког војника или „фолксдојчера” 50 заробље- Стрељање ће извршити трупе. По могућству треба за стрељање узети јединиг^у која је имала губитке. Код сваког појединог случаја претрпљених губитака, у дневним изве- штајима посебно назначити да ли је и у коме обиму извршена одмазда, или кад ће се извршити. 4. Приликом закопавања стрељаних треба пазити да се тамо не стварају срнска светишта (ходочагића). Стављање крстова на гробове, украшавање истих итд. треба спречити. Зато треба сахрањивања вршити намерно на усамљеним местима. 5. Комунисте које заробе трупе у борби треба начелно, у циљу застра- шивања, на лицу места обесити или стрељати. 6. Насељена места која се морају заузимати борбом треба спалити, исто важч и за куће из којих се пуцало на трупе. Беме, с. р. генерал пешадије !) Зборник ВИИ, том I, стр. 502—503. 342. ДИВИЗИЈИ: 1) 23. IX. из кућа у Шанцу је отворена пушчана и митраљеска ватра на немачке патроле. Било је губитака. 2) 24. IX. 342. дивизија има на препад да покупи у Шапцу све мушкарце између 14 и 70 година и да их пребаи,и у концентрациони логор који ће дивизија подићи северно од Саве... 3) Извршење: а — Имају се одмах стрељати: сви становнинџ који узимају учегића у борби или дају отпор; мушкарци у чијим се становима нађе оружје и муниција, из чијих се станова буде отварала ватра или који буду покугиали да бекством избегну хапгиење ..,”‘) У одређени дан, 24. септембра, почело је „чишћење Шапца”. Од 15 до 17 часова похватано је по улицама и извучено из кућа око 4.000 мушкараца од 14 до 70 година, који су сутрадан, са још око хиљаду накнадно похватаних, потерани преко Кленка у концентрациони логор који је формиран у Јарку. Због страховитог терора који су Немци вршили над Шапчанима, ово одвођење у Јарак названо је „крвави марш”. У „Борби”, органу КПЈ, који је у то време излазио у ослобођеном Ужицу, објављен је, под насловом „Шабац чека осветнике”,2) допис о злочинима непријатеља у Шапцу: „Шабац, познат са својим мучеништвом и својим херојствима и у прошлом рату, опет је трн у оку крвника српства. Шабац, најкултурнија варош наше провинције, постао је нонргаите нечувених злочина фагиистичких варвара и Недићевог ологиа. Они су запалили ову варош, и Шабац је напола изгорео. Од Пољопривредне гиколе, која се налазн на периферији Шапца, па до Мачванске пијаце све је попаљено. Улица Авда Карабеговића, Јатаган мала, данас су црна згаригита. Шабац је опустео. Само још куће петоколонагиа и народних издајица, који су се уписалг^ у Недићеве „добровољце”, остале су нетакнуте. У њима живот тече непромењен. Њихови становници пију и коцкају се по кафанама с немачким бандитима. Онгс приређују журеве и игранке. Пирују и плешу над народном несрећом, над згариштем и пепелом плешу своју последњу игру — игру смрти и пораза. ’) Зборник ВИИ, I, ‘ ) „Борба" 1941, бр. 19. стр. 454. �Живот је замро. Раке у Бари, логор у Кленку прогутали су Шапцу људе, жене и децу. У Бари, где су ископане две раке у величини 100 према 200 метара, као побеснело псето дан и ноћ кевће митраљез. Дан и ноћ падају лешеви Шапчана и сељака из Мачве. Падају лешеви стараца — живих историја Шапца, падају легиеви узданице — деце и омладине. Стрељали су старце од 75 година. Стрељали су жену са четворо деце, стрељали су, непрекидно стрељали. Само прва два дана г,1елати „казнене експедиције” покосгми су преко 90,0, живота. Људи доведени на стрељање сатима гледају грозан призор: пада леги до леша. Снажнија тела још се мичу, грче се, отимају се од смрти, усправе се, па се онда немоћно сруче на бескрајну гомилу мртвих. ■ ■ (Немци) ова прорешетана тела која се јоги нису растала са животом преливају кречном водом. Али зликовг^и се не задовољавају само тим. Када је наишла „казнена експедиција” у Кленак, стрељање је било обична ствар. Ова побеснела руља изгонила је људе и наредила да трче. Да трче на раздаљини од 18 километара, од Кленка до Јарка. Чим неко падне од умора, бко је убијен. Тако је побијено 200 људи. А сутрадан били су на реду и они које првога дана снага није издала. Попаљен, опустогиен и осрамоћен Шабаи, са Мачвом чека војску ослободиааца, чека војску осветника. И она ће доћи”. У Шапцу је женама и деци било забрањено да изиђу на улицу. Један тенк је кружио градом, из њега су Немци пуцали на свакога ко би се појавио. У улици Милоша Поцерца убили су Јулијану Томић, родом из Мале Врањске, њеног мужа, радника и 14-годишњег сина Јована, зато што је дечак извирио на улицу. Њихове су лешеве избацили кроз прозор на улицу и оставили да'ту леже два дана, а кућу СУ срушили. — Тада је почео и обрачун са женама које су остале у граду. Петоколонаши, који због општег одушевљења и масовног учешћа грађана у НОП-у нису смели да се експонирају, сада су дигли главу. На њихову денунцијацију хапшене су све жене које су ма на који начин радиле за НОП. Велики број их је затворен у логору на Сави,1) у некадашњем стационару понтонијерских јединица у Шапцу. У казнени поход на Мачву пошла је 342. немачка пешадијска дивизија. Све сеоско становништво, и жене и деца, потискивано је према Церу. Друмом је ишла моторизована колона, а на не') Међу осталима, ухапшене су Олга Девечерски, Вера и Роса Јовановић . . . али су после ове застрашујуће мере доста брзо пуштене. колико километара десно и лево ишао је стрељачки строј пешадије са аутоматским оружјем и претресао околину. Пуцали су на свакога ко би покушао да бежи или да се сакрије. Похватане људе подвргавали су кратко испитивању и одмах одвајали и на лицу места стрељали активне сараднике НОП-а и симпатизере. Остале мушкарце терали су у Шабац, у логор. Жене и децу су задржавали као таоце, притворене у црквеним портама и у школским двориштима. После неколико дана извођене су и међу женама активне сараднице НОП, стрељане или отеране у шабачки логор. Негде би стрељали све живо, од детета до старца, што би се затекло при уласку јединице у село. Само у 14 села Мачве убијено је 1941. године око 60 жена и деце. У Липолисту су на њиви стрељане 21-годишња Љубица Велић, и 13-годишња Радојка Васић. Стрељано је петогодишње дете Душанка Вујанић и 10-годишња Бојана Васић. У селу је стрељано још пет жена, међу њима и 70-годишња Живана Мишић. У Корману код Шапца убили су жену зато што јој је муж био у партизанима, и запалили колибу заједно с дететом у колевци. У Мачванском Прњавору стрељано је пет жена, међу њима 23-годишња Милка Ивановић, заједно са својим двогодишњим близанцима, а Даринка Костић је стрељана па спаљена. У Белој Реци је међу пет жена стрељана петогогодишња Загорка Петровић и 20годишња Милка Радосављевић. У Засавици су стрељане 10-годишња Радојка Љубичић и 56-годишња Ружица Перишић. У истом селу стрељано је 1200 Јевреја, а у њихове су раке убацивани угинули коњи и пси. У селу Раденковић стрељана је 18-годишња Радојка Вазмић. У Мачванској Митровици убијене су две жене, у Глушцима 6 жена између 22 и 67 година, а у Дубљу три девојчице између 8 и 19 година. Међу пет стрељаних жена у Бадовинцима биле су две Јеврејке, Јованка и Леона Штелцер, које су радиле у партизанској шивари; 20-годишња Леона је била члан КПЈ. У Петловачи су убијене три жене између 48 и 50 година. Међу шест жена у Салашу Ноћајском стрељана је и 80годишња Даница Ђукић. Мари Туфегџић из Штитара, фолксдојчери су пекли на усијаној пећи обе руке до лаката, да ода своје синове партизане. У Табановићу је највише злостављана Бељка Ивановић, у чијој је кући била партизанска амбуланта. У Петковици су четници крајем октобра убили 13годишњу Радмилу Којић. У Јадру, 335 ИВАНА РАДОЈЧИЋ рођена 1901. године у Белој Реци, истакла се као активиста НОП од самог устанка 1941. Радила је заједно са својим мужем Божидаром, а њихова кућа била је сигурно партијско упориште. Крајем децембра 1941. године, у тешким, непрекидним борбама партизана са четницима и Немцима, у њиховој је кући ухваћен Небојша Јерковић, који се ту био склонио са групом другова. Заједно са ухваћеним партизанима потерани су и Ивана и Божидар, као њихови јатаци, у шабачки логор. Њега су стрељали, а њу су после три месеца, пошто није признала никакав рад ни сарадњу, пустили кући. Године 1942. и све до маја 1943, Ивана је прихватала и хранила илегалце који су наилазили, обавештавала их о кретању непријатеља и била им курир. Поново је ухапшена у мају 1943. и четири месеца задржана у логору. Послу пуштања, поново се повезује с партизанима и наставља свој рад све док четници 1944. нису открили да се код ње склањају руководиоци НОП у Јадру. Извршили су препад и убили је у њеној кући. За њом је остало четворо незбринуте сирочади. © ЉУБИЦА ПЕТРОВИЋ-ПАВЛОВИЋ рођена је 24. VI 1911. године у Мачванској Митровици, као млада учитељица радила је у групи напредних учитеља. Због тога је често премештана и слата у забачена села Македоније и Косова. После слома старе Југославије она се као избеглица настанила у Богатићу. Радила је међу женама и показала се као организатор. Убрзо је примљена у Партију. Руководила је радионицом у Богатићу, помагала у оснивању радионица у другим селима и била врло агилан политички радник. Ухваћена је на илегалном раду у Нишу и убијена на саслушању у Специјалној полицији у пролеће 1943. године. �КАТАРИИЛ-СЕКА МИРКОВИЋ кројачица из Црне Баре, укључила се у НОП на почетку устанка. Помагала је да се организују партизанске радионице, а у септембру 1941. ступила је у одред. Када је крајем године већина жена из одреда враћена на терен, кућа Секе Мирковић постала је партијско упориште преко кога је ишла веза са Босном. Тек када им је запретила опасност да их четници ликвидирају, Сека се са својим другом пребацила у одред у Босну. Носилац је Споменице 1941. ПЕРКА ИЛИЋ-ВИТОРОВИЋ рођена 1926. у Шапцу у радничкој породици. Члан СКОЈ-а од 22. јуна 1941, а КПЈ од 25. марта 1944. године. Завршила Новинарско-дипломатску Високу школу у Београду. За време рата и првим послератним годинама била скојевски руководилац. Била је члан ГК СКОЈ-а у Шапцу, секретар СКОЈ-а Мачванског партизанског одреда, члан Окружног комитета СКОЈ-а за Подриње, командант Главног штаба омладинске радне акције на сечи шуме на Руднику и др. Од 1948. до 1953. године била уредник у „Партијском раднику”, органу ЦК СК Србије, а од 1953. до 1960. године радила у Државном секретаријату за иностране послове. Бирана је за председника Конференције за друштвену активност жена Србије, била председник Социјално-здравственог већа Скупштине СР Србије, члан Централног комитета Савеза комуниста Југославије, посланик Већа народа Савезне скупштине. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. Тамнави и Рађевини казнена експедиција је за непуне две недеље побила око 350 жена и 220 малолетних девојака, од тога 101 дете испод 10 година, једно новорођенче од 3 дана и једно од месец дана. У Тршићу је убијена Госпава Каменарац, старица од 93 године; у Јадранској Лешници жива је спаљена у својој кући Љубица Кузмановић; у Великом Селу убијене су 43 жене, у Коренити 96, а у Цикотама 194. У селу Јаребици убијено је једног дана 700 људи, жена и деце и сви су бачени у две раке, итд., итд. Претресајући куће, војници казнене експедиције узимали су ћилиме, месо, јаја, вино и све то вукли на друм и товарили у своја кола. Авијација је помагала надирање колоне, „штуке” су „пикирале” на села, бацале запаљиве бомбе и митраљирале колибе и пластове сена и сламе. Тако је спаљено пола села Јарменовца на путу за Цер, многе куће у Слатини, Војићу и Варни, где је опљачкана задружна зграда у којој је пре рата била партизанска амбуланта. Немци су однели све лекове, микроскоп, сав санитетски материјал, а књиге су разбацали и попалили. Приликом повлачења партизана, лакши рањеници су отишли са одредом а тежи су остали на лечењу по сељачким кућама, већином код својих кућа. Сељаци су рањенике склањали на таван, у подрум или сламу. Сваког рањеника кога би открили Немци су одмах стрељали, и укућане заједно с њим спаљивали. Деветог октобра 1941. немачки војни заповедник у Србији извештава заповедника оружане силе на Југоистоку: „.. . 342. чишћење места 90 спаљен. погинулих, ухапшених. ја. пеш. Мачве. дивизија Већи је Непријатељ 1130 је завршила број насељених је имао стрељаних, Заплењено је мало око 21.500 оруж- . Половином октобра 1941. године дотерани су у Шабачки логор многи заробљени партизани и партизанке, масе сељака и с њима многе жене које су радиле у партизанским радионицама или су на ма који начин помагале устанак. До краја године и почетком 1942. пале су у руке непријатељу готово све другарице које су приликом повлачења и расформирања одреда враћене на свој терен, међу њима: Даринка Влајинић, Љубица Делић, Цвета Дрмановић, Олга Ђаковић, Цана Ђурковић, Марија Заплатић, Гина Ј) Зборник ВИИ, I, стр. 494—495. 336 Ивић, Јока, Марта и Мица Којић, у чијој је кући у Петковици био једно време штаб Мачванског одреда, затим Роса, Коса и Олга Којић, Штефица Косијер, Милена Косовац, Љубица Копуновић, Вука Костић-Гарибовић, Лепосава Кривошић, партизански курир, која је изигравала приглупу сељанку и тако се спасла стрељања, Душанка Крстић, Драгиња Малетић, Вјека Михаиловић, Олга Носовић, Јелка Опачић-Славонка, Нада Остојић, Катица Павловић, Рада Поштић, Душанка Рафаиловић, Љубица Симић, Радојка Стевановић, Јелена Стојковић-Точкоњина, Живка Тодоровић, Невена Туфегџић, Радмила Цвејић и још многе чија имена нису забележена. Дара Петровић из партизанске радионице у Бадовинцима упућена је као малолетна у Завод за преваспитавање омладине у Смедеревској Паланци; ту се тешко разболела, те је 1943. пред смрт пуштена кући. Учитељица Љубица Петровић-Павловић крила се неко време код своје породице у Богатићу и у Шапцу, затим је успела да се пребаци у Београд, одакле је упућена у Ниш на партијски рад. Цана Станисављевић је у пролеће 1942. ухваћена при покушају да се преко Дрине пребаци у Босну. Отерана је у затвор у Ужицу, одакле је убрзо пуштена са још неким сељанкама, да се врате на сеоске радове. Цана се тада пробила до Лесковца, где се преко Оље Џуверовић повезала са партијском организацијом и до краја 1943. године радила у самом Лесковцу. Тада је ступила у Кукавички одред и са Јужноморавском бригадом прешла у Босну. Многе мајке и жене партизана хапшене су као таоци и упућиване у логор у Шапцу, а затим пребациване на Бањицу. Као талац за свога друга, професора Жику Поповића, који је био при штабу Мачванског одреда, ухапшена је Вука Поповић, заједно са децом; затим Ана и Јован Благојевић, родитељи Верини, Љубица Митровић, мајка Мике Јарца и Вере Соколов, Роса и Вера Јовановић, мајка и сестра Селета Јовановића, Дара, жена Ђуре Губеринића, Кристина Пармаковић из Ноћаја, због сина у партизанима, Анка Остојић из Клења, чији се син убио да не би жив пао у руке непријатељу, и многе друге. Почетком 1942. године дотеран је у шабачки логор и известан број партизанки Ваљевског одреда, међу њима: Живана, Бранка и Нада Илић, Лепа Вујичић, Ратомирка Обућина, Софија Стошић-Станишић и др. У овај логор је доспела и Нада Анастасијевић, уче- �ница II женске гимназије из Београда, која је на Увцу заробљена као болничарка Космајског одреда. У другој половини октобра дошла је у Шабац група агената Специјалне полиције из Београда са задатком да изврши категоризацију и да идентификује заробљенике. Затвореници су дефиловали испред раширеног ћебета на коме је био прорезан отвор. Иза ћебета су стајали четници, љотићевци и други издајници и проказивали сараднике НОП-а. На основу њихових исказа издвојени су „кривци” и „сумњива лица” и отерани у логор Гестапоа. У Војне касарне уселили су се љотићевци и тамо у подруму имали свој затвор за људе и жене које су они хапсили. У логору је извршена категоризација затвореника. У бараци бр. 2 и 3 налазили су се „лакши затвореници”, али при масовним стрељањима и они су стрељани, без обзира на категорију у којој су били. У осталих девет барака смештени су затвореници одређени за принудни рад у Немачкој. У некадашњим магацинима поред Саве била је затворена једна група Јеврејки. Прозори на баракама били су заковани даскама. Собе, по цео дан закључане, отваране су само ујутро када је требало просути киблу, или у току ноћи када су упадали Немци и агенти. Преко целе ноћи горела је светлост у свим собама. Повремено су затвореници извођени и терани да трче у круг. Приликом стрељања или вешања истериван је цео логор да присуствује извршењу смртне казне. Жене су биле издвојене у засебне собе, на чијем је поду било растурено мало влажне сламе. Зидови су били упрскани крвљу. Агенти, фолксдојчери, логорски стражари тукли су свакодневно жене бичевима и жилама и ударали их чизмама. Од батина и убоја крв им је подилазила под кожу, стопала се распадала, руке натицале. Једна другој су парчадима стакла расецале рукаве да би олакшале болове. Највише су батинане и мучене заробљене партизанке. Прва жена стрељана у шабачком логору била је партизанка ЈБубица Симић. За њом је стрељана Вука Костић-Гарибовић, радница из Београда, а крајем 1942. године осамнаестогодишња Јелена Илић, из Штитара, партизанка. Масовна стрељања вршена су једном месечно, а у логору је свакодневно понеко убијан или вешан. Тринаестог фебруара 1942. стрељана је Штефица Косијер; љотићевци су је предали Немцима пошто од ње ни батинама ни мучењем нису успели да сазнају где је скривено партизанско оружје на Церу. У априлу су стрељане Живана, Бранка и Нада Илић из Ваљева, све три у исти дан. Затим су стрељане Дана Младеновић, Јелка Опачић-Славонка, ЈБубица Спасојевић, Даница Јокић. Крајем априла стрељана је учитељица Лепа Вујичић и с њом осмогодишња девојчица Јеврејка. До пролећа 1942. године изгинуло је готово цело руководство Мачванског одреда и готово сви чланови Окружног и Градског комитета Партије. Фебруара 1942. покушала је једна већа група заробљених партизана да се пробије из логора. Ноћу су побили стражаре, али су сви до једног нашли смрт на логорским жицама, кроз које је била пуштена струја високог напона. Херојство које су партизани и партизанке Мачванског одреда испољили у борби, у затвору, логору и на губилишту, било је велика морална подршка преживелима и давало им је снагу да наставе борбу и да у њој издрже до краја. Упркос нечувеном терору у Мачви и целом Подрињу, партијска упоришта и базе, о којима су бринуле и многе неустрашиве жене, одржале су се за све време рата и била сигурна скровишта борцима и теренским радницима. На V конгресу Комунистичке партије Југославије друг Тито је навео у политичком извештају речи из чланка немачког фашистичког новинара Валтера Грубера, које се добрим делом заснивају из борби у Мачви и Подрињу: „Србија расте. чве и даље Посјетио и су нека мјеста немилосрдно сијале праву то њих Никакав пута другим ти терор са се свуда боре. у нису осамље- оно је и с ће акција а у од гито учињено Срби Нагиа срп- помаже... одвратити Исто биће шуму, морамо целокупни Србе али како јер свестрано пошли. Шапцом куљање и онако људи скоро неће су Матрупе смрт, их даље Наше народ, стоји мјестима, да веће и који којим учињено Србији. шумски народ, и предјеле интервенирале — ни. ски у српски признати Вријење неке пустоги заслужује Иза ври. сам настави- изазива гиуми смо све ми, тако рећи, немоћни .. ПАРТИЈСКИ РАД ПОСЛЕ ПОВЛАЧЕЊА ОДРЕДА „Драги другови,1) По јануара Семберије, низујем налогу увече са рад Михајла2) у стигла Бијељину, задатком у округу тј. да сам 26-ог на терен одавде шабачком орга(мач- вански, поцерски и јадрански срез), фор' ) ИРПС, арх. бр. 5862. Одломци из писма Милке Минић-Ане ПК КПЈ за Србију. 2) Благоје НешковиН, секретар ПК КПЈ за Србију. 337 ЉУБИЦА-БУБА ДЕАИБ-БАТАНОВИК ПЕРКА ИАИН-ВИТОРОВИП (ДЕСНО) И ЉУБИЦА-БУЋА ДЕЛИЋ-БАТАНОВИЋ, ученица, рођена 1921. године у Бадовинцима, укључила се у рад за НОП у време припрема за устанак. Августа 1941. године ступила је у Мачвански партизански одред. Имала је задатак да организује женске кројачке радионице по селима Мачве, а била је и руководилац радионице у Рибарима. Примљена је у Партију новембра 1941. године. Заробљена је марта 1942. године на Тисовику и отерана у затвор у Ваљеву, потом у логор у Шапцу. Била је у групи одређеној за транспорт у Немачку. Побегла је из транспорта и отишла у Мачву. Током 1942. и 1943. године радила је на вези са Босном. У лето 1943. године отишла је у Босну и ступила у новоформирани Мачвански партизански одред. Фебруара 1944. године, одлуком Окружног повереништва КПЈ за Мачву и Подриње, повучена је из одреда и послата на партијски рад у Мачву као члан Среског повереништва КПЈ за мачвански срез. После ослобођења била је секретар СО АФЖ за мачвански срез, члан Кадровског одељења ОК КПЈ за Шабац, организациони секретар IV рејонског комитета КПЈ у Београду, инструктор Градског комитета КП за београдску област, секретар Обласног одбора АФЖ за Београдску област и директор Основне школе „Влада Аксентијевић“ у Београду. Сада је пензионер. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. �ЗОРА БЕГЕНИШИЋ рођена 1921. године у Богатићу, студент филозофије, предратни члан КПЈ, ступила у Мачвански партизански одред половином августа 1941., рањена код Пецке октобра месеца и упућена на лечење у Ужице. Почетком 1942. дошла у Веоград и наставила партијски рад. Била је секретар партијске ћелије у Заразној болници. После „мартовске провале” прешла у партијску ћелију графичара и ушла у рејонски одбор НОФ-а на Чукарици. Ухапшена на уличном састанку крајем септембра 1942. године. На саслушању у Специјалној полицији тако је тучена и ударана у главу да су јој попуцали капилари; пренета у^болницу у дубокој несвести која је трајала неколико недеља. Кад се њено стање мало побољшало, лекар ју је научио да симулира лудилода је не би стрељали. Остала је у болници до бомбардовања Београда априла 1944. када је искористила општу забуну и побегла из болнице и отишла у партизански одред на Кукавици. Носилац је Споменице ]941. и више одликовања. мирам ОК за Шабац и издвојим Мачванску чету из састава I Војвођанске бригаде, која ће од сада бити одред са задатком да врши акције на свом терену у Србији и постепено тамо стпори своју базу. Ја бих била секретар ОК за Шабац. Од друга Михајла добила сам још ове директиве: да одмах одржим парт, курс,1) да умножимо летак ЦК за 7. новембар и растуримо преко Дрине, да успоставимо везу са ПК преко Срема, да успоставимо везу са Ваљ. ОК преко Милосава,2) који ради у Рађевини, а друга Ујка3) који је из Рађевине прешао овамо задржим ради везе и овде и преко, да се одред креће и по рађевском срезу. Са мном је дошла на терен једна другарица (парт. име Деса),4) родомМачванка, 41-ве била у Мачванском одреду, 42-ге у Кукавичком, а из Србије овде дошла са I Јужноморавском бригадом. ... Шаљем извештај о ономе гито сам за ових...5) дана могла сазнати и утврдити. Потпуну слику нашег терена немам још, нити сам упознала све другове ни чланове партије, нити остале. Одред КАТИЦА ДУРСАНОВИН ПОАИТИЧКИ КОМЕСАР ПАРТИЗАНСКЕ БОАНИЦЕ, КОЈА ЈЕ БИАА СМЕШТЕНА У КОНАКУ МАНАСТИРА ЧОКЕШИНА Под утицајем гласова о слободној Семберији и Срему и близине нагиих снага, натерани тешким условима живота по базама, када је четнички терор почео да захвата и Мачву, поједини другови, све стари партизани, почели су да се пребацију овамо, газећи Дрину или пливајући.. Ти појединци су поставили везе и у септембру успели да пребаи,е већи број другова. Са друге стране друг Ујак и јоги 4—5 Рађеваца акцијом на имању Монтањи, о којој сте сигурно обавештени, успео је да мобилише преко 30 радника на имању, који су добровољно пошли. Сви су већином из јадранског среза. 10. октобра формирана је Мачванска чета у саставу 1 бригаде XVI дивизије ... Сада чета има у строју 63 борца. Релативно добро наоружање, како шифрираћу ггдући пут. Одећа просечно добра. Веш слабо. Обућа врло слабо. Помажемо се из радионица III корпуса опанкама. Санитет скоро не постоји. Интендантура несређена. У чети има 8 старих партизана, 9 чланова партије, 2 кандидата, 12 скојеваца. Морал врло добар. Као борци су се показали добро у свим досадашњим борбама, па уживају добар углед и глас. !) Партијски курс је одржан крајем јануара 1944. у Дворовима код Бијељине. ‘ ) Андрија Хабуш, инструктор ПК КПЈ. 3) Мика Вујковац, члан ОК КПЈ за Ваљево. ‘) Цана Станисавмевић, студенткиша из Шапца. 5) Осим изостављених пасуеа, који су обележени тачкицама, има више прекида у тексту због оштећења документа. 338 Расположени су А већ се међу ■— прави ускоци. сви за ускочке акције. њима показују ударници ВЕЗЕ Питање везе је за нас од прворазредног значаја. Ако га успешно решимо имаћемо сва неопходна обавештења и упознати све могућности за рад и продирање. Сада имамо везу на 4 места. Две од њих се користе, мада недовољно и још неорганизовано, бар не чврсто и стално. Друге две су замрле, услед недовољног сналажења другова. Једна је од њих доскора била прекинута због хапшења с оне стране Дрине. Хашаење је догило преко пронађеног летка код једног сељака.... . .. Дрина почиње да игра другу улогу. Досад само препрека, постаје заштита. Преко ње може се са ове стране слободно предањивати. На овим везама помажу нам и мегитани .. . . .. Као што се види, другови, има више услова него гито је друг Мих. мислгш. Наши другови Подринци нису седели с ове стране Дрине. На нама је да у пуној мери искористимо те услове. За сада на самој Дрини непријатељ нема снаге да нас успешно омета. Видећемо после акција. Јер ми припремамо обавегитења према којима ћемо одлучити о првим акцијама. ... Са курсом гледаћу да пожуримо. Само ће нас то задржати. Свесни смо да је за овај наш кадар курс неопходап. Имамо 2 писаће машине, исправан радио, негито мало неисправан гештетнер, али фарбе овде нигде нема. Ако постоји могућност много би нам ... кад бгс фарбе послали. Већ смо предузели ... технику обезбедимо на наш начин... у случају привремено отежане ситуације ... могла да ради. Са конспирисањем овде теже иде, али има могућности да успемо. Са другом из актива детаљно ћу разговарати и идући пут вам јавити о томе. За то време и секретар да стигне. Мислим да ће идући извегитај бити конкретнији у погледу прилика у нагиим срезовима. С.Ф. — С.Н! С другарским поздравом Ана” Малобројни преживели партијски радници и борци расформираног Подринског одреда били су се склонили у сигурна партијска упоришта у Штитару, Глушцима, Ноћају и још неким селима Мачве, Поцерине и Јадра. Биле су прекинуте све везе са Покрајинским комитетом, па је и сам Шабац био остао без партијског руководства, �пошто се секретар МК, Зора Симеуновић, била повукла са одредом у време напада на Шабац. Два члана Партије, кандадати Партије и чланови СКОЈ-а који су по задатку остали у граду, радили су самоиницијативно од краја септембра 1941. до краја јануара 1942, када је Зора Симеоновић успела да обнови везу са ПК КПЈ у Београду. Но и та је веза после месец дана прекинута, пошто су они преко којих је била успостављена пали у руке полицији. У априлу 1942. везу је поново успоставила Зора Бегенишић, али је и она у јесен исте године ухапшена, те је партијска и скојевска група у Шапцу наставила да ради према раније добијеним упутствима. Први задатак који је ПК КПЈ поставио преживелим члановима Партије и СКОЈ-а био је да се поново повежу са симпатизерима на терену и да оживе рад. Из Београда је опет почео да стиже партијски материјал, организовано је њихово умножавање, читање и растурање и обновљен је агитациони рад. Као члан Партије који је по задатку остао у граду Ната Јеличић је половином 1942. формирала Месно повереништво Партије, чији је она била секретар; поред чланова Повереништва, на личној вези су биле Олга Девечерски и Нада Чалић. Формирано је неколико група активиста, међу њима нарочито групе жена, које је држала Ната Јеличић; једну групу симпатизера водила је Олга Девечерски, једну групу средњошколске омладине држала је Перка Илић, а групу интелектуалки Нада Чалић. Међу активистима који су и под најжешћим терором и под најтежим условима наставили да раде као што су радили од самог устанка 1941, и увек били поуздан ослонац Партији, треба на првом месту истаћи мајке бораца. Оне су се, у многим случајевима, активисале поред својих кћери и синова, а већина њих продужила је да ради и после погибије своје деце, настављајући на тај начин њихову борбу. То су биле: Цвета Јеличић, Савета Перић, Јелена Срнић, мајка четири погинула првоборца, Деса Слепчевић, Лепа Танасић, која је имала три сина у партизанима, Живка Иличић, која је доносила из Београда батерије за радиоапарате и разни штампарски материјал, а њен син је то пребацивао у Босну; Драгиња Пантелић, мајка два партизана, чија је кућа била сигурно скровиште за илегалце, прешла је у пролеће 1944. у Босну да би се склонила од прогона четника; Марија Остојић, партизански курир, обављала је своју дужност исто тако савесно и пожртвовано и после погибије своје кћери Јованке у партизанима; Сара Калинић, чијег су сина првоборца заробили Немци, и одонда му се губи сваки траг; Зорка Димитријевић, чијег су сина убили четници; Зорица Добривојевић, која је хапшена као талац за мужа-партизана и злостављана од четника и Специјалне полиције. Као активисти су се такође истакле: Цанга Јовановић, Љубица Мићић, Анђелка Савић, Радојка Тешић и многе друге. У Шапцу је до краја 1942. године формирано петнаестак група, са око седамдесет активиста, а са омладином их је било око сто. Тада је, по одлуци ПК КПЈ, формиран Месни комитет КПЈ за Шабац, за чијег је секретара дошао Чеда Џомба (Воја Обрадовић), а чланови су биле Ната Јеличић и Олга Девечерски. У Поверенство СКОЈ-а ушле су Перка Илић, Олга Јелисаветов, Роска Максимовић и Мира Марковић; веза са ПК СКОЈ-а ишла је преко Олге Јелисаветов и Стола Јанковића. У другој половини 1942. године рад се проширио на села Мачве, затим на Поцерину и Јадар. Прво је успостављена веза са групом партизана који су имали базу у околини Штитара. Роски Максимовић, преко које је ишла веза, стављено је у задатак да у селу формира актив. У њега су, поред других, ушле Гина Ћосић, Драгослава Терзић, Ева Цвејић и Зора Јовановић. Око овог језгра, који је убрзо прерастао у актив СКОЈ-а, окупљала се напредна омладина и сви родољуби у селу. Формиран је проширени актив у који су ушле: Стана Јанковић, Душанка Јовановић, Јула, Лена и Нела Јовановић, Лила Јовановић, Анђа Јолић и Јелица Јолић, која је хапшена и мучена због сина партизана, Гина, Драга и Стана Максимовић, Даринка, Зора и Рада Николић, Даринка Петровић, Милка Терзић, која је због помоћи коју је пружала партизанима мучена од четника, али није прекидала везу с партизанима, Павлија Терзић, Анка и Олга Туфегџић, Дана и Ната Ћосић и жена Васе Јовановића, К0ЈУ су У јесен 1943. ухапсили Немци као таоца за мужа. Везу са омладином су одржавале Гина Ћосић и Зора Јовановић. Материјал за политички рад преписивала је на индигу Олга Јелисаветов (закључке из појединих глава Историје СКП (б), чланке из „Гласа Народноослободилачког фронта Србије”, вести Слободне Југославије и др.), преко ње је ишла веза Поверенства СКОЈ-а са 339 Штитаром и Бадовинцима. У овом Другом селу веза су јој биле Љубица Делић и Лепа Рокић. У Петковици је веза ишла преко Росе Којић; са Поцерином је ишла преко Жике Ерчића у Добрићу, а са Метковићем ју је успоставила Олга Девечерски; она је, по задатку, такође успоставила везу са друговима у Посавотамнави; једна веза са Јадром ишла је преко Вјеке Михаиловић, а другу је 1943. успоставила Дара Губеринић из Богатића. Крајем 1942. Ната Јеличић је поново успоставила везу са ПК КПЈ и преносила директиве за рад, који се до лета 1943. састојао у окупљању и повезивању симпатизера у придобијању нових сарадника, учвршћивању веза и проналажењу нових и у припремама за поновно формирање Мачванског одреда. По директиви ПК, Ната Јеличић и Столе Јанковић, успоставили су у јулу 1943. везу са Сремом, преко Бадовинаца, уз помоћ Косте Рокића и његове жене Божице; затим у августу, преко Црнобарског Салаша, Црне Баре и још неких села, поред Дрине, успостављају везу са источном Босном, уз помоћ мачванских партизана у Босни. Прелазом првих група преко Саве у Срем и преко Дрине у Босну, створена су нова упоришта, порастао је број актива и проширио се број сарадника који су прихватали борце и партијске раднике и пружали разноврсну помоћ одреду. У Шапцу су 1943. организоване радионице одеће и обуће за партизане, из Богатића је стизало платно и прилози у новцу (само једном приликом 50.000 динара, а Роска Максимовић из Штитара пренела је једном 200.000 динара); из Бадовинаца је у том периоду пребачено у Босну само соли око 10.000 килограма, из Салаша Црнобарског 1.500 кг, из Црне Баре 5.000 кг; затим дувана 60 кг и 2.000 кутија шибица. Исто тако пребациван је санитетски материјал, једном приликом, из Бадовинаца, пакет од 13 кг, а више пута нешто мање количине из Бање Ковиљаче. У овом су се периоду многе жене ангажовале на помоћи одреду и испољиле су велику храброст и сналажљивост. Међу активистима у Бадовинцима истичу се мајке и жене партизана: Ана Бујуклић-Микачевић, којој су непријатељи убили два сина, а она је са своје две снахе, Натом и Јелом, прихватала и крила прве партизане који су 1943. дошли у село, и наставила је тај рад све до ослобођења; њену снаху Нату непријатељ је ухапсио и отерао у логор; затим, Драгиња Вуловић и Бојана Исаковић које су �ОЛГА-СЕКА ДЕВЕЧЕРСКИ рођена 1. октобра 1921. године у Шапцу где је завршила основну школу, нижу гимназију и учитељску школу. Укључила се у напредни омладински покрет као ученица учитељске школе. На почетку окупације била кандидат за члана КПЈ, касније члан КПЈ. Партијски радила до септембра 1943. године када је ступила у новоформирани партизански одред. Била заменик политичког комесара чете и батаљона и крајем септембра 1944. повучена из јединице и упућена на партијски рад у шабачки округ. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. • ЦАНА ЂУРКОВИЋ, рођена 1924. године у Дубљу, укључила се у рад за НОП на почетку устанка. Августа 1941. године ступила је у Мачвански (Подрински) одред и одређена да ради у кројачкој радионици у Петковици. Ухватили су је крајем исте године и отерали у логор у Шапцу и после извесног времена пустили. Поново је ступила у НОВ 1944. и погинула 1945. код Загреба. • ЛЕПОСАВА КРИВОШИЈИЋ, домаћица, рођена 1921. године у Новој Градини (Вировитица), после окупације земље избегла у Србију и настанила се у Новом Селу (јадрански срез). Августа 1941. ступила је у Мачавнски (Подрински) одред. Почетком 1942. године враћена је на терен, ухваћена је у Великом Селу, спроведена у логор у Шапцу и стрељана. ЗОРА КОВИЋ, ученица гимназије, рођена у Богатићу, до окупације земље живела је у Београду, а после окупације вратила се у родно место и укључила се у рад за НОП. Августа 1941. године ступила је у Мачвански (Подрински) одред. Крајем исте године враћена је на свој терен. Да би избегла хапшење, пребацила се у Београд где је живела до 1944. године. Августа исте године ухватили су је четници у Богатићу и заклали. изгубиле свака по два сина у партизанима, али су до победе помагале борбу својих синова; Даринка Делић, која је хапшена и до ослобођења била у логору као талац за кћер у партизанима. Као активиста се такође истицала Лепосава Бакић, затим Лепа Рокић, која је одржавала везу између села са српске стране Дрине и Босне. На томе су задатку заједно с њом радиле: Јевросима и Јела Микачевић, Аница Дивјак, Ана Маначевић и Симана Цветуљски; Рада Поштић, звана Рада поштарка, преносила је пошту у Босну, а оданде доносила писма бораца њиховим породицама. — У Белој Реци се истиче храброшћу Ивана Радојчић, мајка четворо деце, активиста НОП од 1941. године. У Белотићу су међу најактивнијим сарадницима биле: Андријана и Живана Јосиповић, Андријана Смиљанић и још из куће Смиљанића Бела, Вукосава, Даринка, Живана и Милена. Међу активистима у Богатићу истицала се партизанска мајка Стана Берић, чији је један син убијен у логору и муж обешен; и њу су Немци хапсили и мучили, али су је због недостатка доказа пустили. У селу су се такође истицале радом Марија Богдановић и омладинке Евица Гавриловић и Ната Смиљанић. — Глушци су били партизанско село у коме није било куће ни у кући жене која није радила за партизане од првих дана устанка. Међу активистима од 1941. истичу се Дана Алимпић и Бојана, Смиљана и Даница Бркић; 1943. укључиле су се у рад чланови омладинског актива: Вида, Вукосава, Коса, Загорка, Миленија и Мирослава Бркић, затим Лена, Миленија и Рада Будимировић и Живка Срдановић, које су 1944. године све примљене у СКОЈ. — У Зимњаку су Зорка Властимир Довраговић, обоје активисти од 1941. прихватали и крили партизане и због тога су их прогањали четници; Зорка је 1944. изабрана у први легални НОО села. — У Клењу су у време најжешћег четничког терора неустрашиво радиле, поред активиста од 1941, партизанске мајке Вида Шарчевић, чијег је сина непријатељ стрељао, Крстина Остојић, којој су четници убили два сина, Ката Перић, коју су после погибије сина хапсили и четници и Немци, затим Загорка Игњатовић и Каја Лацковић, коју је непријатељ хапсио и мучио. — У Липолисту је Загорки-Заји Топаловић поверено да скупи жене и омладину и формира актив. Њен најближи сарадник постала је њена мајка Вида; прихватала је партизанске тројке које су стизале до њиховог села, крила их и ноћи им 340 била водич. Чланови актива биле су Гина и Живка Топаловић, затим Савка, Радојка, Милка и Лепосава Топаловић. Заја Топаловић је почетком 1944. кандидована за члана КПЈ, а у мају исте године формирала је партијски актив и била његов секретар. — У Ноћајском Салашу се 1944. међу сарадницама НОП истицала Мица Тојић. — У Петловачи је 1943. и 1944. Душанка Алексић прихватала и крила партизанске тројке. — У Петковици су се истицале радом Анђелија и Даринка Шарчевић, активисти од 1941; омладинка Зага Бељаревић примљена је 1944. у сеоски актив СКОЈ-а, а у Причиновићу је исте године учлањена у СКОЈ Каја Ерчић — У Прњавору су међу активистима од 1941. па до краја рата биле партизанске жене имајке: Јока Дикосавић, којојсучетници стрељали мужа и два сина а Немци јој кућу запалили, затим Јелена Криловић и Мара Баћановић; оне су три 1943. и 1944. прихватале партизане и биле им курири. — У Равњу се међу активистима истицала Љубица Бајић, активиста од 1941; прихватала је партизане, прикупљала у селу намирнице за њих, била им је курир; 1943. примљена је у чланство КПЈ. — У Табановићу су неуморно радиле партизанске мајке: Томка Кукић, чија су два сина погинула у борби а мужа јој стрељали Немци, затим Јелка Максић, Милева Марковић и Љубица Новаковић, које су све до победе помагале борбу својих изгинулих синова. — У Црној Бари је Сарија Јуришић, која је имала трговину, обилато помагала партизане; четници су 1943. ухватили писмо које је било њој упућено из Босне; ставили су је на муке да ода везе: забили су јој дрвене клинце под нокте и палили их, али од ње ипак ништа нису сазнали. Катарина-Сека Марковић, преко које је ишла једна веза са Босном, пред опасношћу да буде откривена, пребацила се 1943, заједно са својим другом Мићом, у одред у Босни. У селима Поцерине су се 1943. активисале многе жене, прихватале су и криле партизане који су се пребацивали из Босне. У Варни су међу активистима биле Славка Гавриловић и омладинке Босиљка и Зорица Ширгић. — Чланови актива који је тада формиран у Добрићу биле су: Геле Арнаутовић, Селена Беловуковић, Гара Ерчић-Беловуковић (1944. укључена у СКОЈ), Стевка Јаковљевић, Анка Јелић, активиста од 1941, а из куће Јелића још Живана и Милена, затим Зорка Ловчевић, Славка Мићановић Була и Цана Мићановић (1944. уч- �лањена у СКОЈ); Милицу Ерчић су због два сина и кћери у партизанима мучили четници и отерали у логор, из кога је изишла тек октобра 1944, после ослобођења Шапца; Јоку Мандић (рођена 1900) четници су зверски мучили због сина партизана и њеног учешћа у НОП, но она ништа није одала и чим је прездравила наставила је рад; Славку Јелић и Мину Мићановић, које су одлазиле у Штитар по материјал и директиве за рад, четници су јавно батинали; Мина је 1944. примљена у СКОЈ. — У Метковићу су међу најактивнијим женама биле: мати Буде Вукашиновића, жена Марка Вукашиновића, Живка Вукашиновић, Гина и Марина Вуковић, Ивка Вуковић, Вукосава Нешковић и Надежда Селенић. — У групи активиста у Цуљковићу истицала се омладинка Жика Лазић. — Био је још велики број активних жена у поцерским селима Накучану, Миљаковцу, Слатини, Бојићу, Чекићу, Будаковићу и Сарићу, које су на разне начине помагале НОП. Међу групама и активима који се формирају у Јадру пошто је успостављена веза са источном Босном, нарочито је велику активност развила партијска група на пољопривредном имању „Суват” у Лозничком Пољу. У овој је групи од жена била Јелисавка-Јеца Пантелић. Са имања које је било под немачком управом и на коме је била нека врста немачког војног магацина, актив је пребацивао у Босну велике количине одеће и разне хране; једном приликом је пребачено крдо свиња и џелеп говеда. Оваква активност довела је до организованог терора Немаца, четника и осталих слугу окупатора. Међу многима ухапшена је крајем 1943. Младенка Радуловић, као талац за свога мужа Марка, једнога од руководилаца НОП у Јадру, и отерана у логор на Бањици, одакле је пуштена пред порођај. Ухапшена је и Јеца Пантелић, отерана на Бањицу и затим транспортована у логор у Немачкој, одакле се вратила после ослобођења. Већи број активиста из Лознице и Лозничког Поља успео је да се још почетком октобра 1943. пребаци у Босну и ступи у одред. С првом групом прешле су Вера Остојић, Анђа и Вера Борисављевић и Љиљана Поповић. Јануара 1944, да би избегле хапшење, пребациле су се у Босну Душанка Симић из Лознице и Нада из Ковиљаче. Почетком године отишла је у одред и Олга Којић из Петковице, припадник Мачванског одреда 1941. (1944. примљена је у СКОЈ). Осамнаестог фебруара 1944. ступила је у I пролетерску бригаду Љубица Краиновић из Чокешине; погинула је у борбама у Шиду 15. I 1945. Чланови првих актива, који су у Јадру формирани крајем 1943. и током 1944. године, биле су у Лозници: Мица Матић (затим члан партијског актива), Јелена Недић (активиста од 1941, 1944. ушла у први СНОО), Брана и Сејка Мићановић (ухапшене почетком 1944. и убрзо пуштене због недостатака доказа), Роса Дамњановић, Олга Павићевић и Мара Саватић, избеглице (после ослобођења Лознице задужене за везу), Зора Шербеџија, избеглица из Босне, предратни члан СКОЈ-а (набављала друговима немачке исказнице за прелаз у Босну и кретање у Подрињу). — У Бањи Ковиљачи је Мица Поповић била члан прве партијске групе. -— У Великом Селу је Сека Лазић била повезана са радом прве групе активиста у Милини и Драгинцу и била веза са Каменицом, где је Јелка Видаковић, избеглица, прихватала партизане и растурала пропагандни материјал. — У Воћњаку су, поред других, чланови актива биле Лика Јаковљевић, Даринка Јовановић и Љубица Станимировић. — У Новом Селу је партијско упориште било у кући Митра и Зорке Гајић. — У Великој Лешници је партизанска мајка Милка Малетић, чији је син Раде, првоборац, 1942. обешен на тргу у Шапцу а други син погинуо у борби — активно учествовала у раду своје четворо преживеле деце-омладинаца. — У Пасковцу су 1943. створена четири партијска упоришта, од којих је једно било у кући Ружице Вукобратовић, учитељице. Међу активистима у селу биле су такође: Бојка Станковић, Стана Антонић, Борка Николић, Живана и Ружица Станковић. У Руњанима су сигурна упоришта била код Ђурићке и у кући Миле Цветковић; радом за партизане истакле су се мајка Радосава Вишњића и 55-годишња Јулка Симић (терајући овце на пашу обавештавала је другове о кретању Немаца и четника) активисти у селу су такође биле: Стана, Цвета, Марија и Милица Вишњић, Зорка Илић, Коса Крстић, Мара Стефановић, Живана и Лепосава Стефановић, затим Десанка Благојевић, Смиљана Конић, Анка Арсенић, из куће Симића Милица, Зорка, Цвета и Милојка, од Ђурића Борка, Грозда и Милева, затим Зорка Ћосић, Миљана и Андријана Ђукановић, Марија Петровић, Цвета и Лепосава Ђокић, Загорка Пантелић, Милица Поповић и Станислава Митрић. — Међу сарадницима НОП у Борини биле су Милунка Дес- 341 потовић и Драга Игњатовић; чланови актива СКОЈ-а постале су у лето 1944. ^Кивка Богдановић и Вита Деспотовић; у Брасини је примљена у СКОЈ Миланка Павловић. ХИТНО! ПРЕ СВЕГА! — Ако у року од десет дана не уништите све комунисте на терену, ставићу под преки суд тебе са свим старешинама. Организујге опгиту потеру. Убијајте њихове јатаке и палите им куће. Рачић,,.1) „... Ми служимо цивилизацији и кад убијамо.. ,”2) До краја 1942. године, у напору да очисте Мачву и Подриње од комуниста, четници су убијали свакога за кога би дознали или само посумњали да је имао ма какве везе са партизанима. Још почетком октобра 1942. убили су у Белој Реци 19годишњу Љубицу М. Ђурић и Милицу М. Станковић, старицу од 66 година. Осетивши половином 1943. нову активност у народу, приступили су крвавим мерама обрачуна. У јуну 1943. упали су у Шабац и заклали 26годишњу Наташу Гроздић, борца Мачванског одреда из 1941, а у јулу су усред града, у његовом стану заклали Млађу Ољачића, честитог грађанина, само зато што су његове кћери биле чланови омладинског актива. Истога лета, у Милошевцу, у Поцерини, заклали су Персиду Стојановић, а у Руњанима, у Јадру, 36-годишњу Љубицу Мастелицу. Почетком децембра исте године, због неких партијских летака које су нашли, страховито су мучили а затим заклали неколико сарадника НОП-а у Глоговцу, Совљаку и Салашу Црнобарском. У таласу хапшења који је тада настао, и трајао до пред само ослобођење Шапца, ухапшена је маја 1943. у Текеришу Јелена Максимовић са сином Луком, зато што су два њена сина, Миливој и Драгољуб, у априлу исте године „из непознатих разлога побегли у шуму”.3) Тада је у истом селу ухапшена и Зора Спајић, рођена 1924, зато што је 1941. учествовала у партизанским редовима, и начелник среза јадранског упутио је да као кривац Ш/4 категорије проведе годину дана у лопору на Бањици.4) Крајем 1943. и у 1944. ухапшене су и дотеране у ‘) Депеша Рачића, четничког команданта IV групе јуришних одреда и церско-мајевичке групе корпуса, команданту мачванског корпуса Васићу. Депеша је с краја 1943. или почетка 1944. године. 2) ,,Глас Цера”, билтен церских четника, бр. 42—43, фебруар 1944. године. 3) ВИИ, рег. бр. 12/2—1, К-23. Извештај Окружног начелства шефу СДБ, 4813, од 2. VI 43. *) Предлог шефу СДБ, поднет 19-^11-43. од комисије чији је члан био и С. Вујковић, виши полицијски комесар у УГБ, управник бањичког логора. �МЕСНА ОРГАНИЗАЦИЈА АФЖ БОГАТИН 1944. ГОДИНЕ — ДОБРОВОЉНИ РАД ЗА ФРОНТ РАДМИЛА МИТРОВИЋ рођена 1921. године у Петковици, укључила се у рад за НОП на почетку устанка. Ступила је у Мачвански (Подрински) одред септембра 1941. и распоређена је на рад у кројачку радионицу. Заклана је од четника маја 1944. године у Петковици. 9 ОЛГА ДЕТЕЛА, медицинска сестра, рођена је 1904. године у Подграду (Истра), завршила је високу школу за медицинске сестре у Љубљани. Уочи рата била је медицинска сестра у Дому здравља у Раденковићу. Ступила је у Мачвански (Подрински) одред августа 1941. и радила је у батаљонском превијалишту у Табановићу, а затим у болницама у Крупњу и Бајној Башти. После пада Ужица повукла се у село Рачу, а одатле с групом партизана прешла у источну Босну и тамо погинула. шабачки логор, из Глоговца Олга Ђаковић и жена Вите Петровића са малим дететом; из Богатића Милева Симић; из Клења Ангелина Јокић, а жену Стојадина Јокића, коју тада нису нашли, четници су касније ухватили и заклали; из Глушаца жена и мајка Аврама Росића; из Ноћаја Даница Цветић, Кристина и Бранка Пармаковић; све три су отеране на Башицу, где су Кристина и Бранка Пармаковић остале до расформирања логора, а Даница Цветић је транспортована у логор у Немачку, одакле се вратила после ослобођења; из Штитара Роска Максимовић, Аница Дивјак, Зора Јовановић, Лепа Рокић, Мара, Анка и Олга Туфегџић, Ева Цвејић, Душанка Крстић, Коса Радовић; дотерано је око 25 жена из поцерских села Брасине, Црниљева и Владимираца; из Мајура Љубица и Стана Видојевић, из Добрића Мина Мићановић, из Раденковића Лепа Симић, из Шапца Деса Слепчевић (преведена на Бањицу), Цвета Јеличић, Софија Ђукић (заробљена у одреду у Срему), Јулијана Трбаљевић, Лепа Танасић, Мирјана Распер, Деса Дојчиловић (као талац за мужа), Љубица Јеличић, Вера Марјановић, Деса Полић, Борка Косовац, Катица Јовановић, Деса Рашевић и Нада Поповић (преведена на Бањицу). Све су ове жене мучене, теране на најтеже физичке радове и држане у сталној неизвесности да ли ће били ликвидиране као сараднице НОП.1) Партијским радницима је било све теже да се одрже на терену, па је Месно поверенство, уз сагласност ПК КПЈ, г) Јавно тужилаштво 8972. Шабачки логор. ДФЈ, 342 фасц. 17033, Зл. бр. организовало пребацивање компромитованих другова на слободну територију.1) У првој групи, која је 15. септембра 1943. прешла у Срем, била је Нада Чалић. Затим су, 1944. године, у одред у Срем прешле Ивка Вуковић, Софија Ђукић, Боса Дубљевић, Милева Стојановић, Олга Јаћимовић, заједно са мужем, Бранка Чокић из Засавице (исте године погинула код Брода, у својој 19-тој години), и још друге. У Босну је међу првима прешла група активиста из Јадра, почетком октобра затим су пребациване групе из Мачве и Поцерине с којима су прешле Дана Пармаковић из Ноћаја, Љубица Делић из Бадовинаца, Милена Лазаревић из Глушаца, а из Шапца Олга Девечерски, Перка Илић, Олга Јелисаветов, Сека Јеремић и једна група студената из Београда. У току 1943. године у Босну је прешло око 120 бораца, а у Срем око 15. Од свих ових другова и другарица формирана је 10. октобра у Међашима, у Семберији, Мачванска чета, која је ушла у састав XVI војвођанске дивизије. После прве акције чете у Подрињу — напада на Немце и граничаре у Бадовинцима, 8. фебруара 1944. — ухапшена је већа група симпатизера у селу и држана у логору у Шапцу до 21. априла; тада су опет сви дотерани у Бадовинце и двадесеторо их је стрељано у Врачарића детелини, међу њима Савка и Павлија Росић и Милица Поштић. Чим би се партизани појавили у неком селу, четници би одмах почели да хапсе, муче и убијају сараднике НОП. Летеће четничке бригаде су немилосрдно убијале и клале. У Шапцу су 3. I 1944. заклали Новку Ненадовић, а у августу стрељали Живку и Милију Миљковић и Мару Љачић. У Липолисту су 4. јануара стрељали Ану Ст. Васић, а 27. априла заклали 40-годишњу Вукосаву Ст. Милутиновић и 29-годишњу Драгицу Осећански. У Слепчевићу су 6. маја убили 27-годишњу Живку Марјановић и 24-годишњу Ковиљку Митровић. У Равњу су 8. септембра заклали Милунку Јовановић, у Глоговцу 15. септембра Јелисавку Миросављевић. У Узвећу су августа 1944. стрељали Милицу Јолдић, чијег су мужа стрељали 1941, те је за њом остало четворо не*) У договору Нате Јеличић и Стола Јанковића са представницима Обласног комитета за источну Босну и Команде XVI дивизије, крајем септембра 1943, одлучено је да се од другова из Подриња у Босни формира Мачвански одред у саставу XVI дивизије. Са Главним штабом Војводине такође је договорено пребацивање другова из подрињског округа у Срем. �збринуте деце. У Прњавору су, заједно с оцем, стрељали три сестре Тришић: 25-годишњу Будиславу, 21-годишњу Зорку и 19-годишњу Милицу. У Бановом Пољу су убили 22-годишњу Наталију Јуришић; у Глушцима су јавно батинали Милију Лукић, а 60годишњу Радосаву Росић отерали су у логор као таоца за сина, и злостављали су Даринку и Лепосаву Бркић. У Петковици су 1. X 44. убили 17-годишњу Иванку П. Бајић. у Криваји, поцерском селу, Немци су крајем јула 1943. ухапсили Павла Поповића и његову жену Иванку, зато што су у њиховој кући примећени „одметници”; одведени су обоје у Шабац.1) Четници су крајем 1943. у Добрићу убили као партизанске јатаке Јакова Петровића и његову жену Јелу; у истом селу су у августу 1944. јавно батинали Јоку Мандић због сина партизана, 15. септембра су убили 47-годишњу Цвету Николић. У Мајуру су 22. јуна 1944. заклали 19-годишњу Зору Радовановић; Станки Ђукановић из Мале Вранске убили су мужа и сина, а њу су толико тукли да јој је од батина отпадало месо. У Метлићу су у августу 1944. стрељали 50-годишњу Аницу Пантелић, партизанску мајку, чија се храброст пред непријатељем памти у народу, а 4. септембра 40-годишњу Јању Пантелић и 19-годишњу Живку Миљковић. У Варни су, августа 1944. стрељали Зорку Лукић, партизанску мајку и сарадника НОП, и заједно с њом њену снаху Милку, мада је имала дете на сиси. Петнаестог септембра су, у истом селу, због сина партизана убили Пантелију Јањића, његову жену Спасенију и 20-годишњу кћер Загорку, која је својом храброшћу уочи смрти задивила и саме џелате. У Лозници је, 18. јануара 1944, један одред III добровољачког пука из Шапца похапсио више људи под сумњом да су комунисти, међу њима Наталију Мићановић и Младенку Пљаца и све их повео у Шабац.2) Петнаестог фебруара, четници су у Лозници убили 24-годишњу Раду Ђ. Ерић из Велике Лешнице, истога дана ухватили су у Великом Селу 20-годишњу Станојку Поповић и бацили је у Дрину; 6. маја су, због сарадње са комунистима, убили 22-годишњу Олгу Матић из Рибарице; у Чокешини су заклали 21-годишњу Радмилу Д. Митровић, под сумњом да је партизанка. У Пасковцу су попаљене куће сарадника НОП и ‘) ВИИ, рег. бр. 27/7—1, К-23. Извештај шефа СДС, 11.8.43, Ј.Б.И., бр. 8049. ') ВИИ, рег. бр. 25/2—1, 2, К-25. Извештај Окр. начелства Министарства унутрашњих послова, бр. 869/44, од 2.2.44. поклане читаве породице, укупно 14 особа, међу њима 43-годишња Живана-Жика Ковачевић, са мужем и дететом. У Воћњаку је 10. маја 1944. заклан члан илегалног НОО Мића Јаковљевић, са женом Живаном и трогодишњим сином; 26. јуна четници су заклали четничког команданта села Чеду Михаиловића, због сарадње с партизанима; заједно с њим заклали су његову жену Десанку, 19-годишњу кћер Милицу и два сина, једнога од 21. године и другога од 14. У Брадићима су 15. августа убили Рајку М. Секулић и њеног мужа; у Лозничком Пољу су заклали Стану Миладиновић и мртву је изболи ножевима зато што је неко време прикривала своју снаху Павлију Радовановић, која се због малог детета била вратила из Босне, из одреда; 26. јуна 1944. убили су Милку и Веру Бајан, активисте НОП. Склањајући се од терора, целе породице из Подриња прелазиле су у Босну. Рад на терену је био отежан, али ипак није престајао, већ је, напротив, крајем 1943. и почетком 1944. постојао све интензивнији. Од Мачванске чете, која је учествовала у више борби у Босни, формиран је 18. јануара 1944, у Међашима, нови Мачвански одред. Томе је чину присуствовала Милка Минић, секретар новог Окружног поверенства КПЈ за Мачву, Поцерину и Јадар. Задатак одреда је био да води операције са обе стране Дрине против четника, усташа, Немаца и љотићеваца и да организује убацивање партизанских тројки у Подриње. Крајем јануара и почетком фебруара 1944. одржан је, под руководством Милке Минић, десетодневни партијски курс у Дворовима, у Семберији, чији је задатак био да једну групу другова припреми за политички рад у Србији и да им приближи став Партије у неким основним питањима (сељачко и национално питање, Партија и масовне организације, о народним одборима итд.). Међу полазницима овога курса биле су Цана Станисављевић и Љубица Делић. После завршеног курса формирана су среска поверенства КПЈ за Мачву и Јадар. Секретар СП КПЈ за Мачву била је Цана Станисављевић а један од чланова Љубица Делић. Крајем фебруара 1944. прешла је у Мачву прва група партијских радника, међу њима и Љубица Делић. Ова је група имала задатак да ради у Бадовинцима и околним селима, да се повеже са симпатизерима и створи могућност за прелаз већих група из Босне у Мачву, да формира партијске и скојевске активе, одборе НОФ и 343 НОО у селима, да успостави везе са Шапцом и одржава сталне везе са Босном. У марту је са већом групом другова прешла у Мачву Цана Станисављевић, која је остала да ради на терену Штитар-Шабац, а остали су се у групицама од по 2—3 човека разишли у одређеним правцима. У току пролећа и лета 1944. у 16 села Мачве формирани су партијски и скојевски активи са укупно 30 чланова Партије и 40 чланова СКОЈ-а. Поред тога је било 110 активиста НОП, који су обезбеђивали везе, прихватали и крили илегалце и партизанске тројке. Почетком априла пребациле су се из Босне у Јадар и Поцерину ударне групе од по три до пет партизана, које су одмах прешле на акције: обрачун са петоколонашима, препади на четнике и Немце, спаљивање општинских архива и сл. „НАРОДУ') МАЧВЕ, ПОЦЕРИНЕ Н ЈАДРА Прошло је две и по године од славних дана опсаде Шапца, херојских бојева на Церу, Јадру и Завлаци. Две године није се чула ослободилачка, партизаметса пушка по плодним пољима Мачве, шумовитом Церу и питомом Јадру. Крвава фашистичка чизма притисла је народ нашег краја. Хапгиења, логоре, масовна стрељања и невиђену пљачку донео нам је немачки окупатор. Стотине и хиљаде поштених Срба дало је животе зато што нису хтели да служе својим заклетим непријатељима, немачким освајачима; зато што нису дали да прљава фашистичка чизма гази земљом Вука Караџића, Стојана Чупића, Станоја Главаша; зато што су хтели да буду достојни својих славних предака, што су устали у борбу за одбрану своје националне части и слободе. Две године је прошло, али је свеже наше сећање на немачку казнену експедицију, која је палила српске домове и убијала српске синове, предвођена од Недићевих издајничких одреда, помагана од Павелићевих усташких хорди. Хитлер, Недић и Павелић претворили су у згаригита нагие домове. Хитлер, Недић и Павелић засејали су нашу земљу новим гробовима, натопили наша поља потоцима крви. Свеже је наше сећање на четничку издају, на нож који је генерал-издајник Дража Михаиловић забб у леђа нашим јуначким партизанима Мачванског и Ваљевског одреда у тешким али славним данима повлачења од Шапца ка Ваљеву. Настали су још тежи дани за наш крај и за цео српски народ. ‘) ИРПС, арх. бр. 5226. �Али пламен ослободилачке борбе, којн је 1941. захватио целу Србију, ширио се и обухватио нове крајеве наше земље. Мали партизански одреди нарасли су у бригаде, дивизије и корпусе Народноослободилачке војске Југославије од 1/4 милиона војника, наоружане тешким модерним оружјем. Наши митраљези леде крв у жилама окупатора и његових слугу. Наши тенкови пробијају непријатељске положаје и носе смрт непријатељима наших народа. Наши авиони освајају небо и сеју смрт непријатељским колонама, ругие касарне и утврђења непријатеља. Народноослободилачка војска Југославије призната је за савезничку нојску великих и моћних армија Совјетске Русије, Енглеске и Америке. Ослобођен је велики део нагие земље. На слободној територији гради се и развија нагиа нова, слободна, демократска, федеративна државна заједмшд на чврстим темељима у која су узидане кости најбољих синова српског, хрватског, словеначког и осталих народа Југославије. Ову братску заједницу граде и бране сви народи наше земље. И све непријатељске офанзиве нису их могле уништити. Није далеко дан када ће наша Народноослободилачка војска и партизански одреди Југославије ослободити целу нашу земљу. Није далеко зато што уз нашу војску, уз наш Врховни гитаб, уз мудрог вођу наших народа маргиала ТИТА стоје сви народи Југославије, јединствени у жељи да протерају окупатора, да казне све издајнике и злочинце, да освете жртве пале у светој борби за слободу нагиих народа ... На југозападним граниг1,ама Србије корачају две дивизије Народноослободилачке војске ка нама у Србију. У Топлици и Јабланигџс Јужноморавске бригаде бију љути бој с Немцима, Бугарима, недићевцима, и четниг^има Драже Михаиловића. Шумадија пламти осветом. На обалама Саве и Дрине одјекују блиски пуцњи и топовска рика из Срема и Босне. Народе Мачве, Поцерине и Јадра Радници, сељаци и грађани Угледајте се на вашу браћу из Шумадије, Јабланице и Топлице. Угледајте се на борце српских, хрватских, словеначких, црногорских и македонских бригада и дивизија. Пођите путем којим већ три године води наше народе из победе у победу наш Врховни командант друг ТИТО, путем који једини води слободи и срећнијој будућности. Њиме већ сложно корачају сви народи наше земље, сви крајеви слободарске Србмје предвођени херојском, народном Комунистичком партијом Југославије, која је прва и једина позвала све поштене људе, све родољубе у јединствени фронт против окупатора и домаћих издајица. И све гато поштено мисли и осећа одазвало се овоме јуначком позиву и окупило око Народноослободилачке војске и партизанских одреда Југославије, Антифашггстичког већа народног ослобођења Југо- славије и Националног комитета, јединих народних претставника, загититника и осветнгска. Ми се поносимо што се нагие Подриње смело одазвало овоме позиву 1941. године. Ми се поносимо нашим палим херојима Миком Митровићем, Небојгиом Јерковићем, Радосављевићем — Народом, Вером Благојевић и многим другим. И ми ћемо их ускоро часно осветити ... Омладино Мачве, Поцерине и Јадра У тебе су упрте очи читавог нашег краја, у тебе гледа омладина целе Србшје и позмва те да смело узмеги пушку у руке и ступиш у свој Мачвански одред, у нове одреде, бригаде и дивизије нагие непокорене Србије ... Мајке, жене и сестре Не дајте своје мужеве, браћу и очеве да их непријатељ одводи на присилан рад, хапсгс и убија. Не дајте да их мобилише и тера у борбу против ослободиоца нагие земље, против ваших синова у Народноослободилачкој војсци и партизанским одредима Југославије ... Народе Подриња, Твоји јуначки синови распалгсће поново устанички пожар и силно убрзати твоје ослобођење. Пригрли чврсто и чувај своје ослободиоце и осветнике као гито народ Шумадије чува свој I Шумадијски одред и своју I Шумадијску бригаду, као гито народи Југославије чувају и помажу своју Народноослободилачку војску и партизанске одреде. Живео Мачвански партизански одред! Живела Народноослободилачка војска Југославије! Живео маршал Југославије друг Тито! Живео Национални комитет — наша народна влада! Живело Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије! Живела Слободна Демократска Федеративна Југославија! Живело братство и јединство народа Југославије! Живела Црвена армија, ослободилац и заштитник малих народа! Живели наши савезници Совјетска Русија, Енглеска и Америка! Живела Комунистичка партија Југославије. Смрт окупаторима и његовим слугама! Априла 1944, год. Шабац ШТАБ МАЧВАНСКОГ НАРОДНО-ОСЛОБОДИЛАЧКОГ ПАРТИЗАНСКОГ ОДРЕДА Окружно поверенство Комунистичке партије Југославије” После партијског саветовања 24. јуна 1944. на планини Видојевици, којим је 344 руководила Милка Минић, прешло се, на основу донетих закључака, на крупније акције, као што је било рушење железничке станице у Великој Лешници, затим на борбе с већим групама четника итд. Крајем јула 1944. Мачвански одред прераста у Први подрински ударни батаљон и има две чете. Заменик комесара батаљона била је Олга Девечерски а руководилац СКОЈ-а Перка Илић. У саставу XI крајишке бригаде, батаљон септембра 1944. прелази у Србију, у Подриње, где један његов део постаје Подрински партизански одред, а други део 32. српска (мачванска) бригада, која учествује у блокади Шапца и у борбама за Београд. У току септембра ослобођена је цела Мачва осим Шапца, који Немци без борбе напуштају 23. октобра 1944. Тиме је цело Подриње било ослобођено. Првим групама партизана који су прелазили Дрину прикључили су се омладинци и многе омладинке из ослобођених села. Из Поцерине, из села Предворице, ступила је августа 1944. у одред 21-годишња Лепосава Т. Стефановић, погинула је на Дрини, у децембру исте године. Из Добрића је у септембру Новка Деспотовић ступила у 21. ударну дивизију; погинула је марта 1945. године. Из Јадра је, у септембру, из Лозничког Поља, Даринка Б. Лазаревић ступила у 6. бригаду 16. војвођанске дивизије и била борац 2. чете 3. батаљона; погинула је већ 24. септембра исте године, на положају у Клокочевцу, у Славонији, у својој 19. години. Из Бање Ковиљаче је 17 годишња Радмила Петровић ступила у 32. српску бригаду 11. дивизије, и погинула у децембру у борби код Бингуле, на сремском фронту. Из Пасковца је 20-годишња Радојка Љ. Васиљевић, ступила у 16. војвођанску дивизију; погинула је 17. фебруара 1945. на сремском фронту. У октобру је из Лознице ступила у 32. српску бригаду Добрила В. Видаковић, рођена 1921; истакла се храброшћу и погинула је у борби с Немцима у Беркасову, на сремском фронту; сахрањена је на војничком гробљу у Сремској Митровици. Из Новог Села је отишла у одред 20-годишња Наталија Ристивојевић, погинула је као борац 25. бригаде 28. славонске дивизије. У новембру је из Ступнице 20-годишња Љубица Ж. Максимовић отишла у 1. крајишку бригаду 5. дивизије, и погинула у Срему априла 1945. године. Из Мачве је у септембру, из Салаша Ноћајског, 16-годишња Лепосава Т. Настић ступила у 1. бригаду 16. вој- �вођанске дивизије и била курир при штабу 1. батаљона; погинула је 5. јануара 1945. код Чађевице, у Славонији. Из истог села почетком октобра ступила је у исту бригаду 20-годишња Катарина Ст. Радосављевић; умрла је јуна 1947. од последица тешког рањавања. У октобру је из Ноћаја отишла у одред Бранка Сретеновић, сарадник НОП од 1941. У новембру су из истога села ступиле у одред Љубица Чолић, Милева Спасојевић и Загорка Чолић, која је 1. марта 1945. погинула у борби с Немцима у Босни. Из Салаша Црнобарског ступила је у октобру поново у одред Радојка Стевановић, борац-болничарка Мачванског одреда 1941. године. Из Петковице су поново отишле у одред неке другарице које су 1941, као припаднице Мачванског одреда, радиле у партизанској шивари у Петковици или биле болничарке у партизанској болници и манастиру Чокешини. Међу њима су биле: Цана Ђурковић, која је погинула исте године као борац 16. војвођанске дивизије; Цвета Ђурић и Коса Којић, које су обе исте године примљене у СКОЈ, затим, Живка Љубојевић и Добрила Топаловић. Из Глушаца је 24-годишња Милица Бркић, члан језгра омладинског актива крајем октобра отишла у одред. Из Богатића је 20. октобра ступила у 21. бригаду 31. српске дивизије 19-годишња Душанка Н. Витас; погинула је у борби код Ђелетовца у Срему. Из Беле Реке је Загорка Креаковић ступила у 16. војвођанску дивизију као борац-болничарка; учествовала је у борбама за Београд а затим била на сремском фронту. Тешко је рањена у борбама код Сремске Митровице и остала инвалид. После ослобођења Шапца, крајем октобра 1944, ступиле су у одред: 17-годишња Ленка М. Мићић; исте године је погинула у борби на Влашком Пољу код Осијека; 18-годишња Јелена М. Церовац, болничарка — санитетски референт 3. батаљона 31. српске ударне бригаде; погинула је 3. јануара 1945, у борби на Босуту. Јованка Остојић, рођена 26. јуна 1926, у Окучанима у Славонији, омладински активиста и партизански курир, похваљена је за храброст и ревност; погинула је 1. марта 1945. у Планици, у Босни. У Мачвански одред је из Шапца такође ступила крајем октобра Милица Путник, домаћица, рођена 1914. у Београду. Одмах после ослобођења првих села пришло се формирању одбора Анти- фашистичког фронта жена, у исто време када су формирани одбори власти и одбори Народноослободилачког фронта. Одбори жена бирани су на конференцијама којима је обично присуствовало 150 до 200 жена. До краја октобра формирана су у селима Мачве 32 одбора АФЖ са око 300 чланица у руководствима месних организација. Први задатак који се постављао А.ФЖ-у била је помоћ фронту и помоћ борцима. Са искуством из 1941. године организоване су радионице у којима су жене шиле, преле вуну и плеле за борце. Радило се на смену, свакога дана друга група жена. Таквих радионица, којима су руководили одбори жена, било је у 25 села. Осим тога, по улицама су организована прела, на којима су се жене, нарочито у зимским вечерима, радо окупљале. Организовано је такмичење између улица а допринос са тих прела није био мали. Одбори АФЖ-а су мобилисали жене за рад у прихватним амбулантама у селима дуж Дрине (Бадовинци, Прњавор, Црна Бара, Црнобарски Салаш), где је једно време био фронт. Жене су се смењивале у дежурству поред рањеника, а радиле су и све грубље послове, прале, спремале, кувале итд. Организоване су сабирне акције за снабдевање болница постељином и другим потребним стварима. На тај је начин прикупљена велика количина јастука, чаршава, ћилима, пешкира, рубља, платна за завоје. Жене су се удруживале и заједнички месиле и пекле колаче, које су, са другим понудама, у колективним посетама носиле рањеницима у болницама или борцима на Сремском фронту. На овај је начин прикупљено и из Мачве извезено 30 кола хране за борце и рањенике. Новембра 1944. изабран је Срески одбор АФЖ за Мачву, у који су ушле 33 другарице. За председницу је изабрана Милица Топаловић из Липолиста, активиста НОП од 1941, која је уживала велики углед међу женама у срезу. За секретара је изабрана Љубица Делић, а члан СО АФЖ Спасенија-Пајна Петровић из Шапца добила је задатак да организује рад на описмењавању, културном и политичком уздизању жена. Међу активистима АФЖ на селу истицале су се: у Богатићу Марија Богдановић (кувала је за борце, сакупљала намирнице и постељину за рањенике); у Глушцима Будисавка и Драга Алимпић, а од Бркића Даница, Даринка, Зорка, Лепосава, Милица и Смиља; у Дреновцу Стана Јовановић; у Клењу је у МО 345 АФЖ изабрана Каја Лацковић (хапшена и мучена од непријатеља као активиста НОП), затим, партизанске мајке које су предњачиле у сваком раду: Кристина Остојић, којој су четници убили два сина, и Вида Шарчевић, чијег су сина стрељали Немци; Љубица Цвејић (прихватала је партизане и крила их, хапшена), и другарице преко којих је ишла веза са партизанима: Лепосава Дурмановић, Ангелина Јокић, Милица Којић и Милица Макунчевић. Међу активистима АФЖ у Липолисту била је Вида Топаловић, активиста НОП од 1941; у Прњавору је за председницу МО АФЖ изабрана Јелена Криловић, активиста НОП од 1941, а радом у болници се истакла Мара Баћановић. У Ноћају се после ослобођења истицала као активиста АФЖ Крстина Пармаковић, партизанска мајка, активиста НОП од 1941; у Табановићу се радом у АФЖ истицала партизанска мајка Томка Кукић; у Црној Бари се међу активистима АФЖ истицала Лепосава Сировица, чији је муж стрељан у Шабачком логору (четници су је претукли зато што им је рекла да су издајице); међу првим и најагилнијим члановима АФЖ у Левом Шору била је Коса Стакић. Међу сеоским женама изабране су 1944. године у прве одборе народне власти (НОО): у Глоговцу Олга Ђаковић, у Дреновцу Смиља Бурмазовић, у Змињаку Зорка Довраговић, а у Ноћају је Бранка Пармаковић изабрана за секретара МО НОО. Да би се организационо учврстио и политички ојачао рад АФЖ, одржан је у лето 1945. семинар са председницама и секретарима месних и рејонских одбора АФЖ. Организоване су читалачке групе за жене, а нарочито се организација жена ангажовала на окупљању и описмењавању неписмених активиста АФЖ. Такође су организоване дилетантске групе жена, којих је 1944—1945. године било 18, а свака је група имала 20—25 чланица. Најчешће се давала „Мајка” од Чапека, скечеви из партизанског живота и хорске рецитације. Ове су групе водиле учитељице. За председницу СО АФЖ за Поцерину изабрана је Зора Јакшић (одржавала је везу са илегалцима, састајали су се у њеном стану), за секретара Ивка Вуковић, активиста НОП од 1941. (априла 1944. ступила је у одред, али је септембра враћена на теренски рад; одликована је Орденом за храброст), за чланицу СО АФЖ изабрана је Радмила Вучковић (за све време окупације помагала партизанске породице). Чланицама АФЖ претила је �још дуга опасност од прикривених четника. Тако је 1946. године, 26. августа четничка тројка убила 24-годишњу Смиљу Ђурђевић, члана МО АФЖ у Метлићу. За председницу првог Градског одбора АФЖ Лознице изабрана је активиста НОП Јованка Илић, која је од доласка НОВ из Босне неуморно радила за борце и за рањенике и са успехом организовала рад жена. Међу активистима АФЖ у граду истакле су се ударнице на сваком послу: Даринка Мандић, која је у НОВ изгубила 13 чланова породице, и Наталија Д. Лазић, која је била прва у сваком раду за фронт и борце. Јелена Недић из Лознице, сарадник НОП од 1941. изабрана је за одборника првог СО НОО власти. — У Ковиљачи је за секретара МО АФЖ изабрана Персида Ристић, једна од најактивнијих чланица АФЖ; међу ударницима АФЖ у месту истицала се Велинка Тадић, радница у бањском купатилу, која је имала три сина у НОВ. — За председницу првог МО АФЖ у Чокешини изабрана је Цаја Станарчић, мајка погинулог првоборца Петра; она је од арвог дана ослобођења учествовала у сваком раду у свом селу; изабрана је такође за члана СО АФЖ за Јадар. — У Борини су се после ослобођења истакле као активисти АФЖ Милунка Деспотовић, и Драга Игњатовић, које су прихватиле илегалце, криле их и храниле, извештавале их о кретању непријатеља и биле им курири. •— За председницу СО АФЖ за Јадар изабрана је активиста НОП и НОФ Николија Јовановић, а за члана овог одбора Милка Јеротић из Г. Добрића, настањена у Лозници, активиста НОП од 1941; после погибије свога мужа, она је наставила да храни и пере партизане; 1943. растурала је у граду летке које су доносили илегалци из Босне; после ослобођења је као активиста АФЖ највише радила на прихватању и смештају босанске деце која су ишла на опоравак у Бугарску. У раду АФЖ Шапца, који је формиран крајем октобра, после ослобођења града, истичу се радом у болницама, у војничким кухињама, у сабирним акцијама, организовању рада 346 жена на помоћи војсци, на политичком и културно-просветном уздизању жена многе неуморне активисткиње, међу њима: Лепа Дебељачки, Стана Митровић, Катица Јовановић, Наталија Симић, Љубица Остојић, Иванка Ж. Јовановић, Вида Бошковић, Даница Илић, Роса Маливуковић, Мирјана Ранковић, Даница Мраовић, Боса Челиковић, Љубица Остојић, Јованка Илић, Зорка Димитријевић, Живана Бачић, Стана Јовановић, Марија Богдановић, Софија Ђукић. У Градски одбор АФЖ је ушла Јелка Видаковић, Илинка Марковић је изабрана за председницу АФЖ II рејона и за члана Главног одбора, Мира Ковачевић за члана Главног одбора, Стана Митровић за секретара АФЖ своје улице, Ружица Јовановић за члана Окружног одбора АФЖ, Радмила Вучковић је изабрана за члана Среског одбора АФЖ за Поцерину, Спасенија Петровић за члана Среског одбора АФЖ Мачве, за политички рад међу сеоским женама. Вука Поповић је изабрана за председника првог легалног НОО града Шапца. �ОКРУГ ВАЉЕВО Споменик Ст ј епану-Стеви Ваљеву Рад вајара Војина Бакића Филиповићу у �нтензивни рад међу женама на територији ОК КПЈ за Ваљево1, пред други светски рат, условио је пријем жена у чланство КПЈ. До напада Немаца на СССР, чланови Партије у Ваљеву биле су: Софија Станишић, студент и раднице: Анка Даус (после окупације земље прешла на партијски рад у Земун), Викторија Радосављевић и Милева Старчевић. Одмах после капитулације примљене су у Партију: сестре Илић — Бранка, дипломирани правник и Живана, студент, затим Вера Ваљаревић, Олга Пиргић и Милица Ножица, све три ученице и Неда Оклобџија, наставник. И Ваљевску партијску организацију појачале су пред рат својим доласком Ђука Динић, радница (одмах после доношења одлуке о дизању устанка прешла на партијски рад у Београд) и професори Милица Павловић-Дара и Милка Минић, која је у пролеће 1941. године вршила дужност секретара ОК КПЈ за Ваљево. Током 1941. године кандидована је за члана КПЈ Катарина Мутић, службеник. Чланови СКОЈ-а, од почетка 1941. па до краја године, биле су ученице гимназије и трговачке академије: Нада Илић, Станица-Цака Миливојевић, Милка Милошевић, Зора Грујић, Вера Петковић, Рада Спасојевић, Јелена Матић, Мила Танасковић, Радмила Ковачевић, ЈБубица Ракић, Драгиња-Сека Кузмановић, Миладинка Михаиловић, Бисерка Живановић и друге. ') ОК КПЈ за Ваљево обухватао је срезове: ваљевски, подгорски, колубарски, рађевски, азбуковачки, посавотамнавски и качерски, а до августа 1941. и тамнавски срез. НАРОДНИ ХЕРОЈ МИЛИЦА ПАВЛОВИЋ-ДАРА, професор, рођена је 14. децембра 1915. године у Чачку. Укључила се у напредни средњошколски покрет као ученица гимназије у Чачку. У Београду, на студијама још активније је наставила рад и као студенткиња примљена у Партију. Дипломирала је 1939. године и добила је место наставника Трговачке академије у Ваљеву. После доласка у Ваљево укључила се у рад партијске организације, а радила је и у партијским организацијама у Чачку и Лесковцу. Окупација земље ју је затекла у Ваљеву. Активно је учествовала у припремама за устанак. Остала је на партијском раду у 1*раду, јер није била компромитована. Јула 1941. године постала је секретар новоформираног МК КПЈ за Ваљево. Организовала је састанке са женама и 349 укључивала их у рад. Августа је формирала ГНОО за Ваљево, а септембра је морала да се повуче у одред, јер јој је полиција ушла у траг. Тада је ушла у ОК КПЈ за Ваљево. Организовала је партијску технику, а и сама је у њој радила. После губљења слободне територије кретала се и радила на територији ваљевског и колубарског среза. Априла 1942. године постала је секретар новоформираног ОК КПЈ за Ваљево. Неуморно је радила на обнављању партијских организација и стварању услова за формирање новог партизанског одреда. После велике провале у партијској организацији Ваљева крајем 1942. и почетком 1943. године, више пута је долазила у сам град да би успоставила везе са члановима Партије који су успели да избегну хапшење. У град је улазила преобучена у сељанку и била је врло смела и сналажљива. Успела је да половином 1941. године формира партијску организацију у Ваљеву и да организује пункт за пријем курира из Шумадије и Рађевине. Исто тако је обновила и рад скојевске организацијје. У пролеће 1944. године дошла је у село Јошеву на партијски рад и опоравак, јер је била доста исцрпљена. У селу је и ухваћена од четника 5. јуна. Одведена је у село Лелић, где је свирепо мучена. Четници су је неколико дана држали везану, сматрајући да ће од ње извући неко признање. Мада је била везана, покушала је једне ноћи да побегне. Четници су открили њен покушај и ранили су је, а затим је заклали. Због своје упорности и изванредног сналажења у тешким условима илегалног рада и показане храбрости у свакој ситуацији, Милица Павловић-Дара је проглашена за народног хероја 14. децембра 1949. године. �ОКРУЖНО НАЧЕЛСТО ОКРУГА БЕОГРАДСКОГ') Пов. Број: 655 27 маја 1942 год. Беог рад ПРЕДМЕТ: Павловић Милица, отпуштени суплент — потрага. СРЕСКОМ НАЧЕЛСТВУ СМЕД. ПАЛАНКА Окружно начелство округа ваљевског актом Пов. бр. 1913/42 од 19 маја ! о.г. доставило је: „Решењем Изванредног комесара за персоналне послове 11 бр. 175 од 27 марта т.г. отпуштена је из државне службе са губитком стечених права Павловкћ Милица, суплент држ. средње техн. школе у Ваљеву, рођена 1915 год. у Чачку од оца Филипа и мајке Винке. Како је место боравка напред именоване непознато то се равне власти моле, а нижима наређује да за именованом распишу потрагу и у случају њеног проналаска, одмах ухапси и спроведе претстојништву градске полиције у Ваљеву, а и ово иачелство известите с позивом на број овог расписа”. Доставља се ради трагања. (М.П.) ПО НАРЕДБИ ОКРУЖНОГ НАЧЕЛНИКА полицијски саветник, (потпис нечитак) ') ИРП, арх. бр. 9680, Недићева власт, Б, фасц. Спец. полиц. 1941—45. ском и радничком покрету Чачка (члан партијске организације фабрике хартије, члан МК Чачка), Београда и Крушевца. Била је председник Централног одбора студената Филозофског факултета. МИЛКА ЈАНКОВИЋ-МИНИЋ, друштвено-политички радник, рођена је 1915. године у Чачку, где је завршила гимназију, а Филозофски факултет у Београду. Због прогона полиције, кратко време била је професор у Крушевцу и Ваљеву. Члан је СКОЈ-а од 1935, а члан КПЈ од 1938. године. Пред рат, као студент Београдског универзитета, радила у напредном студент- Почетком 1941. године прелази у илегалност као члан ОК КПЈ за Ваљево. Један је од организатора устанка у ваљевском крају. Марта 1942. ухапшена је код Љига и спроведена у логор на Бањици одакле је на захтев ваљевске полиције пребачена у Ваљево. Из затвора је побегла јуна исте године. По бекству из затвора ради као организациони секретар ОК КПЈ за Аранђеловац све до јесени 1943. године, када са Јужноморавском бригадом, као заменик комесара, одлази за Босну, да би марта 1944. прешла у Србију као секретар Окружног повереништва КПЈ за Подриње —• Шабац. Из рата излази са чином резервног потпуковника ЈНА. Од ослобођења земље налазила се на разним партијским и државним дужностима. По ослобођењу Чачка изабрана је за секретара ОК КПЈ, а затим прелази у Београд на дужност организационог секретара ГК КПЈ Београда. Бирана је у ЦК СКС и ЦК СКЈ. Поред рада у партијским органима, обављала је и одговорне државне дужности. Као министар појединих ресора — секретар Контролне комисије НР Србије, председник Комитета за научне установе, универзитет и високе школе, директор Генералне дирекције нафте и плина — била је прва жена члан Владе ФНРЈ и члан Извршног већа Скупштине СР Србије. Из Савезне народне скупштине са дужности председника Одбора за просвету прела- 350 После 6. априла 1941. године скојевска организација у Ваљеву подељена је на четири рејона. Секретар рејонског актива СКОЈ-а II рејона била је Милица Ножица, трећег Вера Ваљаревић. Обе су ушле у МК СКОЈ-а, који је формиран јула 1941. године и радиле до краја септембра, када су се повукле на слободну територију. Члан ОК СКОЈ-а од априла 1941. била је Викторија Радосављевић до свог одласка у одред, јула исте године. Тада је у ОК СКОЈ-а ушла Вера Ваљаревић, а кад су је ухватили четници, почетком новембра 1941, Милица Ножица, која је остала у ОК СКОЈ-а до престанка његовог функционисања фебруара 1942. године. Од тада Милица ради са омладином на терену Ваљева и Подгорине. После 22. јуна 1941. године, један број чланова Партије, познатих полицији повукао се у илегалност. У Ваљеву су остале са још неколико другова, ради одржавања везе и продужења рада у граду: Милка Минић, Милица Павловић-Дара, Милица Ножица, Олга Пиргић, Вера Ваљаревић, Милева Старчевић и Неда Оклобџија. Оне су веома живо радиле на организовању народа за помоћ Ваљевском партизанском одреду. Средином јула секретар МК КПЈ за Ваљево била је Милица Павловић-Дара, а члан Неда Оклобџија, која је имала задатак да одржава везу са ПК КПЈ за Србију. У то време у одред је отишла и готово цела скојевска организација, тако да је Ваљево остало без партијске и скојевске организације, изузев неколико упоришта и једног броја скојеваца који нису били компромитовани и остали су као језгро око кога ће се окупљати други омладинци. И поред тога ОК КПЈ за Ваљево имао је везу са градом и знао је каква је ситуација. Нарочита пажња била је посвећена партијској техници, коју је организовала Милица Павловић-Дара. До априла 1941. године окружна техника налазила се у оамом Ваљеву. Тада је пренета у село Бујачић код Софије Станишић. Техника је имала писаћу машину, шапирограф и материјал за умножавање. Све је то смештено у једној одвојеној кућици на имању Станишић. Техника је умножавала прогласе и летке. Милица ПавловићДара давала је Софији Станишић текст летка и прогласа и она је то прекуцавала на матрицу а затим извлачила. Готов материјал носила је у Ваљево и предавала га Милици Павловић-Дари. �Крајем јуна техника је поново враћена у Ваљево, због тога што је Софија отишла у одред, а затим је преношена у село Забрдицу, па у село Робаје и друга села, према потребама ОК и штаба одреда и могућностима рада на терену. Одлука о формирању Ваљевског партизанског одреда донесена је на састанку ОК КПЈ, 25. јуна 1941. године у Ваљеву, у стану Зоре Ристивојевић, а Одред је формиран 28. јуна у селу Бујачићу, на Станишића имању. Једна десетина одреда дошла је 7. јула у Белу Цркву да одржи збор окупљеном народу, јер је тога дана био пазарни дан. Жандарми су пушкама покушали да растуре збор. Партизани су дохватили оружје и Жикица Јовановић, политички комесар Ваљевског одреда, испалио је први устанички метак у народноослободилачкој борби. Овај догађај и друге акције које су вршене широко су одјекнуле у ваљевском округу и преко његових граница. Народ је почео масовно да пружа подршку партизанима и да ступа у одред. Међу првим женама у одред су ступиле Софија Станишић, др Јулка Мештеровић и Викторија Радосављевић. За њима су дошле: Бранка, Живана и Нада Илић, Дара Певчевић, Надежда Голубовић, Љубица Миловановић-Ћуба, Рада Стојановић, Кристина, Милица, Милка и Радмила Милошевић, Зора Грујић, Вера Ваљаревић, Милица Ножица, Милева Старчевић, Неда Оклобџија, Рада Зељић из околине Ваљева, Вера и Вида Јоцић, избеглице из Скопља, настањене у Ваљеву и Марија Чварак, избеглица из Славоније. Из ваљевског среза ступиле су у одред: Ратомирка Обућина, учитељица у Бачевцу, Миланка-Миља Минић из Драчића, Борка Тодоровић, Ана Цота из Клинаца и Миља из Посаво-тамнавског одреда; из качерског среза дошле су: Милена Аћимовић, ученица, Драгослава-Дуца Ковачевић и Нада Војиновић-Антонијевић, из Љига: Зага Дугалић, свршени матурант из Драгоља, Станимирка Петровић из Рудника, Љубица Радосављевић, студент из Заграђа и Надежда Стојановић из Шутаца. У партизанску болницу на Руднику ступиле су 1941. године и са болницом се повукле за Санџак: Деса Јовановић, професор из Београда (дошла у болницу новембра 1941. године са групом партијских радника), Каја Марковић и Бранка Станојчић из Белановице, Милена Глишић и Рајна из Живковаца и Александра-Ј1 еј а Максимовић-Милосављевић, зи у Институт за међународни раднички покрет на дужност директора. Бирана је за посланика Антифашистичке скупштине Србије и више пута за посланика Републичке и Савезне скупштине. У Социјалистичком савезу радног народа Југославије била је члан Главног одбора ССРН Србије и потпредседник Савезног одбора ССРНЈ. Сада је члан Савета федерације и члан ЦК СКС. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. „Рађено 15. маја 1942. године у Одељењу Специјалне полиције Управе града Београда З А П И С Н И К о саслушању Минић-Јанковић Милке, професорке из Ваљева, родом из Чачка: Зовем се Минић-Јанковић Милка, по занимању сам професорка, рођена сам 19. децембра 1915. године у Чачку, од оца Драгомира Јанковића и мајке Зорке, рођене Недић, удове, без деце, Српкиња сам, вере православне, неосуђивана, политички одговарала, писмена, на постављена питања дајем следећи одговор: Гимназију са испитом зрелости завршила сам 1934/35 године у Чачку. На Филозофски факултет уписала сам се 1936 године. Дипломирала сам школске 1938/40 године. За суплента грађанске мешовите школе у Ваљеву постављена сам децембра 1940 године. Као студенткиња била сам члан Студентског удружења. Ниједној политичкој I рупи нисам припадала. За време својих студија 1936. године била сам хапшена ради тога што сам узела учешће у демонстрацијама. У затвору сам била 10 дана први пут, а други пут 30 дана. На демонстрацијама нисам узела учешће из неких политичких побуда већ сам била потпала под утицај неких колега и колегиница са којима сам била у друштву и заједно са њима демонстрирала. То је било још за време док сам била етуденткиња прве године, па се њихових имена не сећам. Због сличних ствари ја сам у Чачку једном приликом хапшена. Доцније сам се повукла, политичким и социјалним проблемима нисам се бавила и као таква добила сам државну службу. После избијања рата између Немачке и Совјетског Савеза када је настало хапшење левичарски оријентисаних лица и комуниста, бојећи се за свој живот, сматрала сам да ће ме или београдска или чачанска полиција тражити, јер је у Чачку и брат Јанковпћ Милан звани „Бата”, студент медицине, био евидентиран као комуниста — ја сам се из Ваљева склонила у село Бранчић код Љига код свога рођака Милована Маринковића, где сам остала све до почетка месеца марта 1942. године. Да се не би што гхосумњало у мене ја сам се тада пријавила једној жандармеријској станици у Љигу, која ме је 5 марта спровела Команди места у Љиг. Из Љига сам упућена у Горњи Милановац, где је донето решење да се ставим у концентрациони лагер у Крагујевцу. Међутим, кад сам стигла у Крагујевац саопштено ми Је да ћу бити спроведена за Београд, што је и учињено. За време мога боравка у селу Бранчићу нисам узела учешће ни у каквој акцији, нити сам имала ма какве везе са њима, што је среско начелство у Горњем Милановцу сазнало, али је ипак донето решење о мом стављању у лагер што сам као студенткиња била позната као левичарка, односно тако обележена. За свога брата Милана чула сам да Је од стране српских добровољаца стрељан у околини Чачка. Да ли је био у „партизанима" и какву је улогу играо за време комунистичког режима у Чачку, мени је непознато јер са њим нисам имала никакве везе нити ми се он јазљао. То је све што имам да изјавим. Прочитано ми је и за своје признајем. Милка Јанковић-Минић, с. р. По наредби шефа одељења Специјалне полиције, шеф Отсека IV Бећаревић, с. р. Записничар, Бран. Горишић, с. р. ‘) РСУПС, дос. IV. 11/51 — 80, 92. 351 �ПОХЕРНИЦА ЗА МИЛКОМ ЈАНКОВИБ МИНИН НА СРПСКОХРВАТСКОМ И НЕМАЧКОМ ЈЕЗИКУ 352 службеник суда на Руднику из Калањеваца. Из колубарског среза ступиле су у одред: Наталија Милошевић из Пауна, Олга Петровић из Паштрића и Даница Рајчевић, учитељица у Горњој Топлици. Из Београда су дошле у Ваљевски партизански одред: Дара Павловић-Вера, Бранислава Јовановић, Ленка Гаудер, радница у фабрици чоколаде у Земуну, Јелка Тепавчевић, Власта-Боженка Пиперски и Боса Цветић (прешла из Ужичког одреда). При свакој чети Ваљевског одреда постојале су агитпроп секције и културне екипе. Секције су издавале пропагандне летке и други материјал и организовале зборове и конференцие на којима је народ обавештаван о политичкој ситуацији, о борби партизана и позиван да им се придружи. Културне екипе су припремале програме и давале приредбе по селима и за борце. При овим секцијама било је доста другарица: Бранка и Живана Илић, Вера и Вида Јоцић, Милица Ножица, Зага Дугалић, Софија Станишић, Ратомирка Обућина, Олга Петровић и друге. Како по селима ваљевског округа у почетку устанка кије било посебних женских актива, то су другарице у одреду, у агитпроп секцијама и културним екипама, имале задатак да раде са женама. Оне су на зборовима и конференцијама позивале жене да се организују у пружању помоћи борцима. Свуда где се задржавао одред другарице су окупљале жене и у многим селима створиле активе жена који су са одборима НОФ-а преузели бригу о исхрани и одећи за борце. Жене организоване у активима пружале су велику помоћ и партизанским болницама, о којима су за све време постојања слободне територије готово искључиво оне водиле бригу. Санитетску службу Ваљевског партизанског одреда организовали су цр Миша Пантић у Подгорини и др Драган Јовановић у Колубари. У амбуланти, коју је половином јула др Пантић уредио у колиби на планини Сокољи изнад Крупња, радила је до одласка у Посавски одред др Јулка Мештеровић-Пантић. Нешто касније са др Пантићем радиле су болничарке Боса Цветић и Боженка Пиперски. У болници коју је августа 1941. године др Драган Јовановић организовао у селу Мратишићу, у кући Грбовића, радила је као његов помоћник Софија Станишић, која је пре рата завршила болничарски курс. Дужност болничарки вршиле су другарице из одреда. �Санитетски материјал је добављан преко организоване курирске службе из градова, а приликом заузимања варошица узимано је оно што се нашло у апотекама и амбулантама. Из Београда је санитетски материјал за Ваљевски одред слала Душанка Буљан, која је радила у Апотекарској задрузи у Улици Краљице Марије (данас Улица 27. марта). Септембра 1941. године ступиле су као болничарке у болницу у Мратишићу Даница Рајчевић, учитељица у Горњој Топлици и Бранислава Јовановић, службеник из Београда. Др Јовановић је одржао кратак санитетски курс, који су, поред ове две новодошле, похађале и другарице из одреда: Мара Чварак, Дара Певчевић, Нада Стојановић, ЉубицаЋуба Миловановић, Рада Зељић, Драгослава-Дуца Ковачевић, Јелена Милутиновић и још неке. Курс је трајао неколико дана, тек толико да полазнице стекну најосновнија знања у пружању прве помоћи рањеницима. Болница из Мратишића премештена је у Буковац, у три зграде на имању Лучића. Ту су организоване кухиња и перионица, којима су руководиле болничарке. У перионици се прало и парило рубље не само за рањенике, већ и за све борце. У болници је био организован и политички рад. Болничарке су читале рањеницима вести и партизанску штампу, објашњавале им и тумачиле политичке догађаје, а читале су им и забавну литературу. О снабдевању болнице бринули су сарадници НОП-а, а штаб одреда је повремено давао новац за куповање намирница. Болница је остала у Буковцу све до првих сукоба с четницима, када је неколико болничарки с рањеницима отишло према Пашиној Равни, а друге су распоређене по четама. Тада је Даница Рајчевић додељена II колубарској чети, у којој је остала до расформирања Сувоборског одреда, марта 1942. Првом половином августа 1941. године ступио је у Ваљевски партизански одред др Димитрије Питовић, који је помагао одред од његовог формирања, слао санитетски материјал и лековепоМилојки Лаловић из Санковића. Др Питовић је одређен да у Рађевини организује санитетску службу. У овој екипи била је и Софија Станишић. Одржани су краћи течајеви прве помоћи и сређен санитетски материјал који је прикупљен на терену. За време борби за Крупањ санитетска екипа се сместила у основној НАРЕБЕЊЕ СВИМ ПОЛИЦИЈСКИМ ОРГДНИМА ДА СЕ ЗА МИЛКОМ ЈАНКОВИН-МИНИБ РАСПИШЕ СВЕСТРАНА ПОТРАГА МНЛЕВА СТАРЧЕВИЋ, радница из Ваљева, пре рата се укључила у напредни раднички покрет. Истицала се радом у активу кућних помоћница. Примљена је у Партију почетком 1941. године. Под окупацијом је наставила рад. У њеном су стану у лето 1941. године Милица Павловић-Дара и Неда Оклобџија одржавале састанке са женама. Исте године била је курир између ОК КПЈ и ПК КПЈ за Србију. Октобра 1941. године ступила је у Ваљевски одред и упућена је у партизанску болницу у Миличиници. Крајем године је враћена на партијски рад у Ваљево. Запослила се као радница у „Вистаду” и фебруара 1942. године била је секретар једне партијске ћелије у фабрици. Половином маја исте године почела је рад међу женама запосленим у „Вистаду”. Августа је ушла у МК КПЈ за Ваљево у коме је одговарала за рад међу женама. Ухапшена је 21. октобра 1942. године и спроведена у Специјалну полицију у Београду. Одлично се држала. Ништа није признала мада је приликом хапшења код ње пронађено нешто скривеног партијског материјала. Пребачена је у логор на Бањици и стрељана 25. маја 1943. године у Јајинцима. 353 �БЕДА ЦРКВА, СЕАО У РАБЕВИНИ, ГДЕ ЈЕ ПУКЛА ПРВА УСТАНИЧКА ПУШКА У СРБИЈИ БРАНИСЈ1АВА ИЈ1ИЋ, дипломирани правник из Ваљева, укључила се пре рата у напредни раднички покрет. Активно је учествовала у свим акцијама које је Партија организовала. Примљена је у Партију одмах после капитулације, априла 1941. године. У јесен 1941. године ступила је у Ваљевски одред и одређена је да ради у културној екипи одреда. Пред расформирање Сувоборског одреда упућена је заједно са сестром Живаном из села Ба, да се негде склоне и опораве, јер су биле измрзле и изнемогле због тешких маршева. Неколико дана су се скривале у селу Рајковићу, а после расформирања одреда отишле су у Пауне, где су их ухватили четници и предали Немцима у Ваљеву. Из Ваљева су пребачене у логор у Шапцу и тамо су стрељане с трећом сестром Надом, коју су такође ухватили четници и предали Немцима. 354 школи, где су прихваћени први рањеници. После коначног ослобођења Крупња, санитетска екипа је са делом Колубарске чете пребачена у Доњу Буковицу, где је организована прихватна амбуланта на положајима према Ваљеву. После напада Немаца из Ваљева на партизанске снаге које су блокирале Ваљево, амбуланта је прешла у Осладић, у кућу Живојина Миловановића. Болница је била смештена у двема собама, од којих је једна била амбуланта. Особље болнице организовало је прикупљање прилога не само за болницу него и за борце. У самој болници дата је велика приредба за цео заселак, јер је са болницом била и културна екипа. Особље болнице одржавало је конференције у селу, на којима су читане вести, билтени и извештаји са фронта. Болница је имала и радио-апарат. Остала је у Осладићу неколико дана, а затим је прешла у Стапар. Болница у Стапару била је смештена у кући Николе Ћосића, а културна екипа у кући Алексе Ивановића. У то време у Стапару се налазио и штаб одреда. Културна екипа је имала радио-апарат, па су вести редовно хватане и умножаване на шапирографу, а затим дељене по јединицама и селима преко народноослободилачког одбора. У једном одељењу болнице налазило се 15 кревета, који су били снабдевени новом постељином и ћебадима, донетим из Крупња и Осечине. То је била права болница. Једно одељење је служило за преглед и за мање хируршке интервенције. Болница је располагала с довољно санитетског материјала, а имала је и најпотребније инструменте за хитне интервенције. Руководилац болнице био је др Димитрије Питовић, а у њој је радило 12 болничарки. Обезбеђивала је једна десетина. Болница је имала своју кухињу и добијала следовање из магацина у Каменици, а за рањенике је кувана посебна храна по пропису лекара. При овој болници одржан је курс за болничарке, којим је руководио др Питовић и сам предавао стручне предмете, и политички радио са особљем болнице. Поред рањеника и болесних бораца, у болници су лечени и мештани, а деца су довођена на преглед. Особље болнице је, припремало и културни програм, којим је руководила Софија Станишић. Приредбе су даване и по селима и на положају. �Око болнице су се окупљале жене и организовале плетење потребних ствари за борце, а неке су помагале и у кувању хране за рањенике као Негооава Ћосић, која је из своје куће давала млеко за болницу, а и друге потребне ствари. Око болнице су се нарочито окупљале жене и помагале колико су могле. У време блокаде Ваљева, кад су почеле све чешће борбе с Немцима, осетила се потреба за организовањем веће болнице. Болница у Стапару није била довољна да прими све рањенике и болеснике и није била на добром положају, па се тражило погодно место у позадини. Тако је дошло до формирања болнице у Остружњу, у згради основне школе. И ову болницу је организовао др Питовић. Ту је смештено 20 кревета. Жене су добровољно давале рубље, душеке и кревете. Један број омладинки из села оспособљен је за рад у болници и оне су углавном представљале њено особље. Болница је била снабдевена лековима, завојима и осталим материјалом. Исхрана је такође била добро организована. Болница је остала у Остружњу све до доласка казнене експедиције, када се повукла преко Причевића у Ставе, а затим на Тисовик и Пецку. У другој половини октобра 1941. прихватна амбуланта (болница) Ваљевског одреда смештена је у кући Павла Ћирића у Мајиновићу. У болници је радио др Миша Пантић са болничаркама Босом Цветић и Боженком Пиперски. Болница је остала у селу око 15 дана, па је повучена за Поћуту, кад су се повукле и партизанске снаге. После сукоба с четницима, одреди су били концентрисани у Драгодолу, на Прослопу. Тада је одлучено да се ту сместе и све болнице и распореде по кућама. Тешки рањеници су били смештени у кућама Радована Митровића и Пауна Суботића. Руководиоци болнице били су Јелка Тепавчевић и Миља из Посавотамнавског одреда (стрељана марта 1942. у Осоју, код споменика). У овој болници је радила и омладинка Душанка Јовановић из Гуњака (нестала после борбе код Дружетића). Одреди су кренули из Драгодола 15. децембра, а болнице су остале ту. Почетком фебруара 1942. Ваљевски одред је морао да се повлачи због надирања непријатеља. Рањеници су отежавали маневрисање одреда, па је одлучено да се они оставе код појединих сељака у Ребељу (Вујнова- ЖИВАНА ИЈ1ИЋ, студент права из Ваљева, укључила се пре рата у напредни покрет и активно је учествовала у свим акцијама које је организовала Партија. Примљена је у Партију одмах после капитулације априла 1941. године. У јесен 1941. године, заједно са сестром Надом, ступила је у Ваљевски одред. Била је у културној екипи одреда, а затим болничарка II чете Колубарског батаљона. Истицала се не само у превијашу рањеника, него и као борац. Пред расформирање Сувоборског одреда упућена је заједно са сестром Бранком из села Ба да се негде склони и опорави, јер су обе биле измрзле и изнемогле због тешких маршева. Неколико дана су се скривале у Рајковићу, а после расформирања одреда отишле су у Пауне, где су их ухватили четници и предали Немцима у Ваљеву. Из Ваљева су пребачене у логор у Шапцу и тамо стрељане са трећом сестром Надом. ОКРУЖНО НАЧЕЛСТО ОКРУГА ВАЉЕВСКОГ1) Пов. број 1187/42 1 априла 1942 год. Ваљево ПРЕДМЕТ: Извегитај о општем стању у округу ваљевском за време од 15. III до 1. IV 1942 г. МИНИСТАРСТВУ УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА Одељењу за заштиту државе I В е о гр ад 16. марта зором око 120 комуниста провукли (су) се реком Забавом У правцу севера: Вачевци — Пријездић — Жабари — Клинци — Пауне. Овим су комунисти дошли на чистији терен, мање шумовит и испресецап где су их наши одреди у сарадњи са немачким оружаним деловима опколили, користећи сс реком Колубаром као препреком са ссвсра. Опкољени комунисти после неуспелих покушаја да се извуку, почели су бежати по десетинама и појединачно. У борби је ухваћено укупно 68 комуниста међу којима: два командира чета: Вора Миловановић — Лија и Светислав Радовић — Шале, оба шнајдери из Ваљева, Вогдан Оклобџија, управник поште бр. 2 из Београда — политички комесар и командант одбране Горњег Милановца, Милашиновић Радован порезник из Винковаца, ИЛИЋ БРАНИСЛАВА и ИЛИЋ ЖИВКА сестре обе из Ваљева. Прва свршени правник а друга студент права, Слободан Новаковић бравар из Чачка, командир 6 чете колубарског партизанског одреда, Јанковић Александар студент шумарства из Лукавца, среза ваљевског... Окружни начелник, Драг. М. Лукић (М.П.) ‘) Зборник ВИИ, I, књ. 3, стр. 437—439. 355 �О Д Р Е Д СРПСКЕ ДРЖАВНЕ ПОЉСКЕ СТРАЖЕ') Среза Колубарског I I / 4 Бр. 413 15 априла 1942 године Лазаревац НАЧЕЛНИКУ ОКРУГА ВАЉЕВСКОГ ВАЉЕВО Прела наређењу немачких власти, данас 15 о.м. предата је Немачком потпоручнику г. Петерсу, Надежда Ц. Илић која је до сада била у логору овог одреда као и под присмотром органа овог одреда. Предњс се доставља с молбом на знање, а у вези Вашег тражења Пов. Бројем 504/42 годину. Молим начелника да се Надежда Ц. Илић врати овом одреду ради вођења истраге поводом других криваца која су се налазила у комунистичком одреду ?де се је у својев реме и она налазила. Командант одреда капетан I. класе, Бран. Т. Бурковић, с. р. ■) ИРП. ИЛИЋ, ученица гимназије из Ваљева, почетком 1941. године била је члан СКОЈ-а. Под окупацијом је наставила рад. Њена кућа је била пункт, а она је руководила скојевском обавештајном службом једног рејона. У јесен 1941. године заједно са сестром Живаном ступила је у Ваљевски одред. Била је четна болничарка у Колубарском батаљону. Истицала се и као болничарка и као борац. Крајем фебруара 1942. године била је болничарка III чете Сувоборског одреда. За време борбе код Бањана 1. марта изгубила се од одреда с једном десетином и касније ухваћена од четника у Ивановцима. С њом је у десетини била и Софија Станишић, која је мећу четницима имала рођаке и они су се заузели за њих. Нада није смела да се врати у Ваљево, па је са Софијом пошла у Лазаревац. После неколико дана су обе проказане и отеране у затвор у Ваљеву, а затим у логор у Шапцу, где је Нада заједно са своје две сестре, Браниславом и Живаном, стрељана. НАДЕЖДА ПАВЛОВИЋ-ПЛАВА ВЕРА, студент ЕКВШ, рођена је 18. септембра 1921. године у Белановици код Ваљева. Као дете је дошла у Београд с родитељима и ту се и школовала. Врло се рано укључила у напредни средњошколски покрет и убрзо се сврстала међу његове најбоље активисте. Школске 1939/40. године била је члан средњошколског руководства СКОЈ-а Примљена је у Партију 1940. године. Учествовала је у свим акцијама које је водила Партија уочи рата. После окупације земље наставила је рад у Београду. Организовала је омладинске групе за диверзантске акције. И сама је учествовала и истакла се у паљењу непријатељских камиона. Приликом једне акције једва је избегла хап- ДАРА 356 ча). Рањенике су открили четници и све убили, сем једног кога је скривао 13 месеци Сретен Нешић из Ребеља. Марта 1942. болница Ваљевског одреда налазила се у Тисовику под Медведником. Четници су открили болницу и поклали све рањенике. Жене су обављале и многе одговорне задатке. Курирску везу између Ваљевског одреда и Ваљева одржавале су: Вера Јоцић, Милица Ножица, и Дара Павловић-Вера, која је истовремено била и курир Главног штаба за Србију и још једна учитељица Стоја или Стевка. Оне су се пробијале кроз непријатељске редове да би ушле и изишле из блокираног Ваљева. Кад год је требало ишле су у Ваљево и по дану и по ноћи, без оружја и без поговора и у рекордном времену доносиле тачне податке. Међу њима су се нарочито истицале Милица Ножица и Вера Јоцић. Податке о ситуацији у Ваљеву, о снази и кретању Немаца давала је Каћа, која је радила у немачкој Ортскоманди, и скојевска организација која је имала добро организовану обавештајну службу. У руководству обавештајне службе биле су до свог одласка у одред Нада Илић и Милица Ножица, која је најчешће и носила те податке у одред, а поред њих обавештења су носиле и Биса Михаиловић, породица Милошевић и породица Наде Јовановић. За време блокаде Ваљева носиле су извештаје на слободну територију, Милка Милошевић и Нада Ножица. Партијски рад на територији ваљевског округа успешно се развијао у току борби за стварање и проширење слободне територије. Крајем августа 1941. године Милица Павловић-Дара формирала је Градски народноослободилачки одбор за Ваљево, у који је поред ње, ушла и Неда Оклобџија. На територији колубарског среза политички рад је био врло развијен. Чланови Партије пре рата биле су: Вука Божић-Николић, учитељица, Љубинка Марић, радница и сељанке Каја Лаловић и Мара Стојановић. У Мионици је постојала партијска ћелија у којој су биле само три жене (сви мушкарци чланови Партије отишли су у одред): Љубинка Марић, секретар и Мара Стојановић из Мионице и Каја Лаловић из Санковића. Први активи СКОЈ-а у колубарском срезу формирани су у лето 1940. године у Мионици (селу и варошици) и Санковићу. Активом СКОЈ-а у селу Мионици руководила је Љубинка Марић, члан актива СКОЈ-а у варошици Мионици била је Мара Стојановић, а �члан актива СКОЈ-а у Санковићу Каја Лаловић-Стојановић, која је имала задатак да ради са женском омладином, обухватала је радом: Олгу Обрадовић, Зорку Јовановић-Симић, Станојку Миловановић и Стану Лаловић. Јула 1940. године формирано је руководство СКОЈ-а за Мионицу: Љубинка Марић и Мара Стојановић, а пред капитулацију 1941. године формиран је СК СКОЈ-а за Мионицу у коме је Љубинка била секретар а Мара члан. Активи СКОЈ-а су постојали у више села колубарског среза. Активом СКОЈ-а у селу Мионици руководила је Савета Марић-Петровић а члан је била Митра Ђорђевић; у варошици Мионици руководилац је била Мара Стојановић, а чланови: Олга Радовановић и Коса Драгићевић; у Санковићу: Каја Лаловић, секретар, члан Олга Обрадовић; у Радобићу: Андријана Грујичић; у Попадићу Љубинка Јовановић; у Кључу Радмила Живковић, ученица гимназије са члановима Илинком-Дуцом Несторовић и Лепосавом Михаиловић, а у Рајковићу: Рада Спасојевић, са члановима: Аницом, Десанком, Милицом и Наталијом Спасојевић. Аница и Рада Спасојевић су другом половином 1941. године примљене у Партију. Крајем септембра 1941. године у Мионици је одржан велики збор, коме је присуствовало готово цело село. На збору је изабран одбор жена за помоћ фронту. Жене су прикупљале материјалну помоћ за партизане, преле, плеле и прале рубље борцима и политички радиле у селу и околини. Међу многобројним чланицама истицале су се у овом раду: Радмила и Стана Лаловић, Милева Миловановић, Јана и Смиља Недељковић, Живка Обрадовић, Вера Пауновић и Славка Симић из Санковића, Машинка Марић из Мионице, Ангелина Симић, Лепосава Милићевић, Даринка Стефановић и Борка Трифуновић из Вртиглава, Славка Јокић из Великих Маришта, Неда Живковић из Кључа, Машинка Деспотовић из Дучића, Славка Милосављевић и жена и снаха Саве Јовановић из Попадића, Љубица Рафаиловић и Перка Спасојевић из Рајковића и Радмила Јоксимовић, омладинка из Славковице. Зборови и конференције су одржавани и у другим селима. Једној конференцији у Горњој Топлици, крајем августа 1941. године, присуствовало је 20 жена. О потреби да се жене укључе у борбу говорила је учитељица Даница Рајчевић. Пошто су се у селу налазили партизански магацини, то је донета одлука да жене организују шење. Пошла је бициклом да запали камионе у гаражи у Златиборској улици. У ташни је, поред флашице запаљиве течности, имала и легитимацију. Кад је запалила камион, попела се на бицикл, али ју је приметила куварица код Немаца и покушала да је задржи. У гушаЊУ јој је откинула ташну, тако да је полиција по подацима из легитимације знала кога треба да тражи. Дара је неко време остала у Београду кријући се, а августа 1941. године упућена је у Ваљевски одред. Била је курир. Одржавала је везу између Ваљевског одреда и Ваљева. Нарочито је коришћена као курир за улазак у град за време блокаде Ваљева. Истовремено је била и курир Главног штаба за Србију, и путовала је на задатке по централној Србији. После преласка главнине партизанских снага у Санџак, упућена је из Нове Вароши да успостави везу са јединицама које су остале у Србији. На томе је задатку и ухваћена, априла 1942. године, у возу код Барошевца. Препознао ју је један четник и обавестио Немце. Изведена је из воза и дотерана у Лазаревац, где је остала три месеца, а затим је на захтев Специјалне полиције пребачена У логор на Бањици. У логору је затекла своју сестру Дринку, која је као партијски радник ухваћена у Нишу. Обе су стрељане — Дринка 14, а Дара 25. маја 1943. године у Јајинцима. РЕШЕЊЕ О УПУПИВАЊУ У АОГОР ДАРИНКЕ-ДАРЕ ПАВДОВИК 357 �СРПКИЊЕ, СРПСКЕ МАЈКЕ, ЖЕНЕ И СЕСТРЕ!1) Цео српски народ, заједно са свим осталим народима Европе, диже се на устанак за своје ослобођење од крвавог немачког окупатора, кога руска Црвеиа Армија туче и сатире. Ви Српкиње, не смете изостати. Пружите своју помоћ својој чији браћи, су синовима најмилији фабрикам.а, где и у су мужевима који заробљеничким изложени су пошли логорима, страшним у у бој за слободу. непријатељским бомбардовањима, ви све Ви све рудницима, чији синови, браћа и мужеви седе по кућама очекујући да буду одвучени у ропство и принудни рад, све ви, Српкиње, стегните срца, уздржите сузе као мајка девет храниле, него- Југовића и прионите на свој начии у борби за народна ослобођења. КАКО СЕ МОЖЕ БОРИТИ ЗА СЛОБОДУ? У свим прошлим ратовима и устанцима наше жене су вале и одевале своје војнике, оне су их храбриле, па чак и нагониле у борбу, пошто су увиделе да се само може у борби заштитити нејач. Ако сви будемо седели код кати, палити, друге као се брину куће као некада за за убијати децу време и Косовка оних прогиле силовати. Девојка бораца окупације, Многе негују који су непријатељ Српкиње су рањенике и морали и ће бесно оружје болесне оставити код пљач- прихватиле, борце, куће многе своју децу без игде ичега. У неким нашим крајевима жене сазивају мобе за помоћ таквој сиротињи. Мобом се преде вуна, плету чарапе, џемпери и прслучићи, сабира се веш војницима, гиије и пере. Цео овај рад лако се изводи ако њиме руководи неколико лица. Зато је потребно у сваком месту и селу створити одбор који ће тај посао водити. Свака одећа, сваки хлеб и зрно пасуља које дајете нашим четама, свака кап млека, мрвица сира којом нахраните нашег војника или његово дете — сее је то по један удараг^ непријатељу, а велика помоћ за вашу слободу, своје мугикарце за ваги у живот, за безбедност народпоослободилачке вашу и да вас одреде ваших нејаких. браие, а ви Шаљите примгсте сву бригу о кући. Ступајте и саме у нагие чете у којим ћете наћи својих другарица и другове борце за слободу који ће вас примити као своје сестре. Ви се и саме можете борити против непријатеља. Ви производггте храну, вуну и остале земљорадничке производе, који непријатељу нужно требају да би издржао борбу против наше браће Руса и нас самих. Немојте давати храну, па ће пре морати напустити нашу земљу. Новац који вам непријатељ даје за ваше производе уствари је гиарена хартија која за кратко време неће ништа да важи! јатељ или Немојте његов хоћете праведнију предају је односити прекупац цену. непријатељу, на варогике купује Ваши који пијаце пошто хоће претседници ће на тај и своје где опгитина начин производе, вас где одузимају навадити их жандарми да вам на непри- туку ако храну лак и начин опљачка летину. То су кукавне издајице на које ће се пљувати а они ће бити кажњени као и сваки онај који издаје свој народ. Зато је боље да ову храну дајете својој деци, својим пријатељима и народним борцима за слободу који ће вам поштено платити за ваш труд. Не дајте издајицама и непријатељу податке о нашим четама и о нашим пријатељима по селима и варошима а нас извештавајте о свему што нам може ') Зборик ЕИИ, том I, кна. 2, стр. 137—139. — Проглас Ваљевског септембра 1941. године, женама Ваљева и околине за помоћ борцима на фронту. 358 НОП одреда, од кухињу за борце на положају. На овоме задатку су се истакле: Наталија, Ружица и Живка Ускоковић, Роксанда Гавриловић и друге. Поједине куће биле су пунктови и упоришта: кућа Милојке Лаловић из Санковића (Милојка је обављала и курирску службу), кућа Златије Радосављевић у Паунама, која је од првих дана устанка па до ослобођења била партијско-војни пункт; кућа Десе и Секуле Бојиновић у Робајима је од првих дана формирања Ваљевског одреда била свратиште партизана. Деса, сестра Драгојла Дудића, организовала је сталну исхрану и прање рубља бораца, била је курир и обавештајац и ангажовала је жене у селу да прикупљају храну и одећу за борце. У њеној се кући друг Тито први пут састао с ваљевским партизанима. Партијски пунктови били су и кућа Перке Спасојевић из Рајковића и Машинке Марић из Мионице. У колубарском срезу су 1941. године обављале курирску дужност: Љубинка Марић, Добрија Милићевић и Савета Марић-Петровић из Мионице и Каја Лаловић из Санковића. Љубинка Марић и Добрија Милићевић биле су курири за везу с одредом. Прикупљале су обавештења о бројном стању жандарма и распореду митраљеских гнезда у Мионици и обавештавале одред, Каја Лаловић је носила вести о снази непријатеља а и храну и рубље борцима, а Савета Марић-Петровић била је курир при Штабу батаљона, одлазила је од чете до чете и преносила обавештења о покретима Немаца. Захваљујући раду и утицају Драгојла Дудића, у ваљевском срезу се већи број жена укључио у рад за НОП од првих дана устанка. У селу Клинцима то су у првом реду биле жене из породице Дудића, које су пружале сваку помоћ партизанима, а њихове куће били пунктови за везу с одредом и партијском организацијом у Ваљеву и на терену. Истицале су се: Вишња, Стевка и Зора Дудић и Перса Дудић-Вујковац, мајка, жена и кћери Драгојла Дудића, затим Анђа и Мара Дудић, Даринка Ћосић, чија је кућа такође била пункт за везу с одредом, Стевка Пантић и Ана Цота. У селу Жабарима пункт за везу са одредом била је кућа Ангелине Кузмановић. Њена кћерка Драгиња-Сека била је руководилац актива СКОЈ-а у селу. Половином октобра 1941. године у Жабарима је одржана конференција којој је присуствовало око 200 мушкараца и жена, а посебно је организова- �но прело на коме су 30 жена и омладинки преле прикупљену вуну и плеле потребне ствари борцима. Партизански пункт била је и кућа Кате Лелековић у најближој околини Ваљева. После губљења слободне територије, кућа је била главно упориште ОК КПЈ за Ваљево. Цела њена породица учествовала је у НОП. Поред Кате, истицале су се Љубица и Ружа Лелековић. Даринка Бранковић из Вујноваче организовала је прикупљање добровољних прилога и прела којима је присуствовало по 100 и 200 жена. На прелима се и политички радило, а жене су добијале задатке. Даринка је наставила рад и после преласка Ваљевског одреда у Босну и расформирања Сувоборског одреда. Током 1942. године више пута је одлазила у Београд да би успоставила партијску везу за два борца Сувоборског одреда који су изгубили везу и живели скривени у једној пећини. Извршила је задатак. Преко Евке Поповић и Персиде-Секе Арсенијевић, партијских радника из Београда, успоставила је везу са ПК КПЈ за Србију и одсечене борце поново укључила у рад. А кад је ухапшена, ништа није признала и поред зверског мучења у Специјалној полицији у Београду. У Драчићу су се истицале радом сестре Јованка и Миља Минић и њихова мајка Косана. Преко сестара Минић Партија је још пре рата покренула у селу рад међу женама. Миља је 1941. године ступила у Одред и крајем године је, заједно с Јелком Тепавчевић руководила болницом тешких рањеника у Драгодолу. Јованка је остала да ради у селу, а мајка Косана помагала је својим кћеркама и мужу. Радмила Марковић, учитељица у Козличићу, укључила се у НОП у првим данима устанка. Августа 1941. године говорила је на збору у Котешици, коме је присуствовало 150 људи и жена, о потреби да се сви људи сврстају у редове НОП. Четници су је заклали јуна 1943. године на гробљу у Јасеници. Павлија Лазаревић из Лесковица помагала је НОП према својим могућностима, нарочито се истакла крајем јануара 1942. године за време борби између партизана и Немаца. Она је више пута износила на положај погаче и лепиње и давала их борцима говорећи: „Удрите их, децо, и не бојте се, а баба ће да вам спрема храну!”. У Љигу и једном делу качерског среза био је и пре рата развијен рад са женама. Нада Радојевић, члан партијске ћелије од 1940. године била је задужена за рад са женском омладином. бити од користи за нашу борбу. Само ако на време будемо обавештени о кретању непријатеља, моћи ћемо да заштитимо ваш крај од пљачке и насиља СЕСТРЕ СРПКИЊЕ! Час нашег ослобођења је близу. Не верујте онима који тврде да је још рано за јатељу. борбу. Они вајући се Ти тим људи свесно изговором кукавички иза или несвесно, да оправдају желе ваше сукње. Успеси из кукавичлука служе издајничко држање, своје наше борбе доказују непри- да скрисмо у праву и да се треба још одлучније борити. Ви сада не плаћате порез, прирез, банске и и друге млекарима, таксе. Вама торовима претседници и вршалицама и унигитили Сад непријатељ, сврши преко Аграрпој помоћи право да кметови. те радник да и те не о за у вас радница, намирницама да својој залази и о нећемо и војнииџ житу села, Ви и са државе не контролу својих сељанка и да робујете све док да синова. свој и пљачку. тај посао меницама дотле за кујнама општинама мушкарцима: и домаћица по по име издајице покушава стати једнакост судбини сељак у кметова. борби потпуну одлучујете непријатељски тај посао вргие у њихово онемогућилг1 непријатељу сме претседника ми осигурамо гласа, сваки смо, сам Али завирују Спискове начелника, банци. не који не оборима, а У нашом добијете Боримо тешки се рад стекне право за пензију. Да се уведе потпуно осигурање од града и суше. Да се обезбеди бесплатно лечење и лекови у свим болницама, бањама и опора- вилигатима. Да се спроведе загатита матера и деце, да се у варошима и селима подигну дечји домови, породилигита и издржавање мајки са више од петоро деце. Борба против окупатора само је почетак борбе за боље дане. Помажите народноослободилачку борбу. Скупљајте прилоге у храни, оделу и обући. Спремајте војницима топла одела. Стваро.јте одборе за помоћ четама народноослободилачких одреда. ДА ЖИВИ НАРОДНА БОРБА ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ! НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКИ ОДРЕД ОКРУГА ВАЉЕВСКОГ ВЛАСТА-БОЖЕНКА ФЕРЈАНЧИЧ-ПИПЕРСКИ, студент, рођена је 17. априла 1918. године у Бољунецу (Трст). Завршила је класичну гимназију у Палерму (Италија), а 1938. године уписала се на студије историје уметности у Београду. После окупације земље дошла је у Крупањ, са својим другом Владом Пиперским, вајаром. Ступила је у Ваљевски партизански одред 1941. године и била болничарка. До марта 1942. године кретала се с болницом, а 6. марта прешла је у Босну с Ваљевским одредом и наставила борбу у III батаљону II пролетерске бригаде. Погинула је 17. априла 1942. године код села Урије, близу Бугојна. 359 �Пв ш; 22 Зжком о устмовлел/ ковах држиавх ■олопо« од 3 иг)сп 1893 год., шт*жд.р ко,« с« лмт* да штии оиј фор*)а»р каааа С » ПО Кр***чно» МП17. Цеаа коааду !•- дин. 8Ч>УП-Т7 Иада»>е ■ вгг*ао« Дри.**»е штаавврмј« Хралсввне Јзггославкје - Београд. 360 Почетком 1941. године у Љигу је формиран женски скојевски актив у који су ушле: Олга Апостоловић, Милена Аћимовић, Нада Дујић и Драгослава Ковачевић. Актив је преко читалачких група обухватао шири круг омладинки. Чланови читалачке групе биле су: Владинка Бркић, Душанка Весић. Дринка и Олга Петровић из Љига, Вера Абрамовић, Зора Бранковић, Олга Јаковљевић и Живка Радисављевић из Бабајића, Гвозденија Бранковић из Цветановца и Олга Милисављевић из Бошњановића. Утицај скојевске организације у Љигу и околини осетно је растао, јер је у СКОЈ-у била окупљена најбоља омладина, која је служила за пример и углед осталој омладини. Рад са женама и женском омладином интензивно је настављен одмах после капитулације. Нада Радојевић и Нада Војиновић-Антонијевић добиле су задатак од члана ОК КПЈ Милке Минић да раде са женама и одржале су у јулу два шира скупа жена у Бабајићу, на која су дошле све жене и омладинке из села. На састанцима су организовани активи жена и омладинтси, који су имали задатак да прикупљају храну и одећу и спремају чарапе и џемпере за борце. У активу жена биле су: Нада Војиновић-Антонијевић, Коса Петровић, Ана Павловић, Олга Грковић, Нада Симић, Вишња Павловић, Ната Дамјановић, Вида Костић, Рада Недић, Дринка Илић, Рајка Милићевић и Станојка-Цана Радојевић, а актив омладинки радио је у истом саставу. Организацијом прикупљања прилога и радом жена на помоћи борцима руководила је Нада Радојевић. Формиране су две групе, које су ишле по околним селима и прикупљале прилоге у храни и одећи и довозили их у Горњу Тополицу, где се налазио магацин. Прилози су скупљани у Бабајићу, Велишевцу, Ракарима, Гуњици, Горњем Мушићу, Дучићу, Цветановцу, Бошњановићу, Попадићу и другим селима. Ангуста 1941. године кандидати за чланове КПЈ постале су Олга Апостоловић и Нада Дујић из Бабајића и Нада Војиновић-Антонијевић и Ана Павловић из Љига. Олга Апостоловић је примљена у Партију априла, а Нада Војиновић-Антонијевић маја 1942. године. ОК КПЈ за Ваљево формирао је у септембру рејонско партијско руководство за Љиг, чији су чланови биле Нада Радојевић и Зага Дугалић. У више села качерског среза било је жена које су се од првих дана устан- �ка укључиле у рад за НОП. Многе од њих су за време рата прихватале политичке раднике, чувале их и храниле, а поред тога радиле и с другим женама. У Бабајићу су се истицале: Анка и Зорка Јанићијевић, Живка и њена кћерка Јелка Лазић, Борка и Живка Лукић, Борка Средојевић и Станика Апостоловић са целом својом породицом; у Велишевцу Лепосава и Рада Јовановић и Милка и Надежда Радисављевић; у Цветановцу Даница Павловић 'и Госпава Пауновић; у Бошњановићу Госпава и Миленија Милосављевић, а у Бољковцу жена Саве Протића. Милка Аврамовић, жена Синише Глишића и жена Синише Лазовића, све три из Бабајића учествовале су у прикупљању добровољних прилога за НОП и у плетењу потребних ствари за борце. Кућа Цајке Дугалић-Николић у Калањевцу била је упориште, а сама Цајка радила је у партијској техници, а Ангелина-Гина Спасојевић из Бабајића одржавала је везу с партијским радницима. Готово у сваком селу у Тамнави постојале су групе жена које су помагале НОП. У селу Туларима биле су међу најактивнијим учитељица Мира Нешковић и Кристина Ђорђевић; у Врелу Бојка и Живана Матић; у Кожуру Добрија Марковић, Даринка Катић, Драга Максимовић, Даринка Лукић, Даница Ранисављевић, Војка Катић и друге. У Такову су жене, не само прикупљале храну, одећу и обућу, већ су вршиле обавештајну службу и чувале стражу. Међу најактивнијима биле су: Новка и Милка Весић, Загорка Радивојевић, Јованка Богдановић, Мирјана Петровић и ЈБубинка Велимировић а у Совљаку Мица Милосављевић и Милена Миливојевић; у Калиновцу Милева Милићевић (у њеној кући су се одржавали партијски састанци), затим Савета Милићевић и омладинка Дана Милићевић, у Стубленици и Паљувима Зорка Лазић. После капитулације, прикупила је и склонила велику количину разних лекова, завоја, инјекција, комплетну гарнитуру хируршких инструмената и други санитетски материјал, који је предала партизанском одреду. Поред Зорке Лазић, активно су радиле Лепосава и Гина Петровић. Рад међу женама у Рађевини од септембра 1941. године углавном је држала Милка Минић, која је као члан ОК КПЈ за Ваљево послата на овај терен да помогне у раду партиј- 361 �су стану одржавани састанци између преосталих чланова КП из Ваљева и Милице Павловић-Даре члана ОК. Милица је често долазила у њену кућу и остајала по 2—3 дана. Прогоњена је од непријатеља због своје деце и свога рада. Наставила је рад и после ослобођења. Била је носилац Споменице 1941. Умрла је. НОЖИЦА, ученица гимназије из Ваљева, укључила се у напредни средњошколски покрет пре рата и била је члан СКОЈ-а. Примљена је у Партију одмах после капитулације априла 1941. године. Формирала је један омладински кружок, који је у почетку на својим састанцима прорађивао разни материјал, а од формирања одреда имао задатак да прикупља потребне ствари за борце. У лето 1941. године била је члан МК СКОЈ-а и руководила је скојевском обавештајном службом једног рејона. Преко ње је ишла веза са одредом, а после њеног одласка из Ваљева њена је кућа била главни пункт преко кога су долазили курири. Октобра се повукла у одред и одржавала је курирску везу између Ваљевског одреда и Ваљева. Улазила је у град обично као сељанка. Крајем новембра ушла је у ОК СКОЈ-а, који је радио до фебруара 1942. године. Милица је послата на терен Ваљева и Подгорине. Маја или јуна 1942. године ОК КПЈ за Ваљево је успоставио везу с њом и она је наставила да ради. Јула 1943. године упућена је у рађевски срез, али је због тешке ситуације у срезу после месец дана пребачена у Шумадијски одред. Са Шумадијском бригадом је прешла у Санџак. Погинула је априла или маја 1944. године у једној борби око Ужица, приликом продора II пролетерске дивизије у Србију. МИЈ1ИЦА СТАНИШИЋ-СТОШИЋ, студент из Ваљева, укључила се у напредни покрет пре рата. Примљена је у Партију 1939. године и одмах била члан комисије за рад међу женама при ОК КПЈ за Ваљево. Била је међу организаторима конференције за женско право гласа у Ваљеву и један од говорника. У њеној је кући до краја маја 1941. године била смештена партијска техника. Крајем јуна је послата на партијски рад у Мионицу, а почетком августа повучена у одред. Говорила је на зборовима по селима. Истицала се и у борбама. Крајем фебруара 1942. године била је болничарка III чете Сувоборског одреда. За време борбе код Бањана 1. марта изгубила се од одреда с једном десетином и касније ухваћена од четника у Ивановцима. Међу четницима који су је заробили били су и неки њени рођаци, који су се заузели за њу, па је спроведена у родно место Лазаревац. После неколико дана је проказана и отерана у затвор у Ваљеву, затим у логор у Шапцу и онда на Бањицу, одакле је јуна 1944. године транспортована за Аушвиц, где је остала до краја рата. СОФИЈА НОЖИЦА, рођена 3. октобра 1897. године у Ваљеву, под утицајем своје деце укључила се у НОП од првога дана устанка. Њена кућа је постала курирски пункт г,це су све до почетка 1942. године долазили курири Ваљевског одреда да би од ње преузели извештаје о ситуацији у Ваљеву. И сама је за време блокада Ваљева 1941. године носила извештаје на слободну територију. Наставила је рад и после поновне окупације целог округа. Крајем 1942. године, после провале у партијској организацији Ваљева, примала је новац који су скупљали преостали чланови КП и симпатизери за илегалне партијске раднике. Слала је у Рађевину материјал који су тражили партијски радници, међу којима је била и њена кћерка Милица. Јула 1943. године руководила је конференцијом жена у Ваљеву. На конференцији је изабран први ГО АФЖ у коме је она била председница, све до ослобођења. Током 1943. године у њеном НАДЕЖДА 362 ским организацијама. У раду јој је помагала Ана Зебић, професор, члан КПЈ од августа 1941, године и члан НОО у Баставу, који је формиран крајем јула 1941. године као први НОО на територији рађевског среза. Ана је била задужена за рад са женама, а руководила је радом на организовању жена у Баставу, Ставама, Шљивови, Белотићу и Комирићу. Током септембра Милка Минић је формирала партијску ћелију у Баставу у којој је секретар била Ана Зебић, а чланови Будимка и Лена Солдатовић. Ћелија је формирана у кући Зебића и радила од почетка децембра 1941. године. Истога месеца примљена је у Партију Перса Дудић-Вујковац из Толисавца, а члан КПЈ у Пецкој била је Драга Миловановић-Тодорић. Формирани су и активи СКОЈ-а у Крупњу, Толисавцу и Белој Цркви, а касније у још неким селима рађевског среза. У Крупњу је формиран комитет СКОЈ-а у коме су биле: Лела Стошић, Јула Јеремић, Милојка Перић и Каја Грбић, а члан актива СКОЈ-а била је и Станка Пантић из Крупња, док је Борка Муцић, била члан омладинског актива, који је формиран септембра 1941. године. Чланови. актива СКОЈ-а у Толисавцу биле су Станија Ристановић и Негосава Максимовић. Рад СКОЈ-а у Толисавцу и Белој Цркви био је ограничен само на тумачење линије НОБ и ширен је утицај међу омладином, затим на прикупљању оружја и муниције и растурању штампе. Организација у Крупњу имала је шире поље рада: организоване су конференције омладине, приредбе, читалачки часови; омладина је ангажована у продаји штампе, растурању вести, прикупљању оружја и муниције, обављању курирске службе. Рад скојеваца са омладином био је непосреднији преко разних акција. Одмах после ослобођења Крупња и формирања Среског народноослободилачког одбора, почетком септембра 1941. године, отпочело се и с формирањем радионица. Формирана је кројачка радионица у којој су радиле на својим машинама Јелена-Лела Стошић и Јула Јеремић. Септембра 1941. године у Осечини је организована радионица за поправку одеће у којој је радила 21 омладинка. Радионицу је формирала Пета чета Рађевског батаљона, која је после извршених задатака у овом селу пребачена у Каменицу, где је формира- �задатка који му је поставио Гл. штаб, задатка дизања устанка. 3) Десило се да при стварању одреда ОК пропусти да изда директиву члановима Партије да нико од њих без одобрења Партије не сме ступити у одред. Као последица тога дошло је до ступања у одред и оних чланова Партије који нису били компромитовани. Тако је напр. једна парт. ћелија из села цела ушла у одред. Иначе смањени кадар чланова партиске организације у позадини због одласка у нелегалност компромитованих другова, још се више смањио неконтролисаним одласком у одред чланова Партије за које то није била потреба ни нужда. Због тога је ОК В. посветио велику пажњу стварању партиских упоришта по селима у периоду стварања одреда (крај јуна) до краја августа, јер је ОК био свестан тога да се одред не може добро и брзо развијати ако му не буде осигурана подршка Партије у селу (обавештајна служба, национално-ослободилачки фонд, акција за приступање у одред итд.). Акције одреда и политички рад парт. орг. у одреду (зборови, леци'итд.) изазвали су у масама расположење за борбу против окупатора. Тако су се створили повољни услови за организациони и масовни рад Партије, чга су заиста брзо постигнути знатни резултати (формирано неколико сеоских ћелија, актива н.о. одбора, СКОЈ итд). ПК-у КПЈ ЗА СРБИЈУ1) 20 V 1942 ИЗВЕШТАЈ ИНСТ. ПК-а ПРИ ОК-у В.2) I Нужно је претходно изложити неколико чињеница без којих се не би могао јасно схватити развитак и рад наше партиске организације. 1) Под ОК В. спадају В. и Срез в., Срез колубарски (Мионица), Срез подгорски (Каменица), Срез рађевски (Крупањ), Срез азбуковачки (Љубовија ■— Пецка) и рејон Среза качерског (Љиг —• Белановица). Срез тамнавски који је такође потпадао под ОК В. у августу 1941, издвојен је и прикључен Посавини. Када је Немачка напала СССР, парт.(иска) орг. бројала је око 50 чланова (без Тамнаве) од којих су били око 30 из В., а остало су села. У срезовима рађевском, азбуковачком и подгорском, дакле на огромној територији од Дрине до В., није било ниједног члана. До радника рудника олова Тисовик, рудника антимона у Белој Цркви, Крупњу и шумских радника, који секу дрва у огромној шуми Бороњи, није никада допирала Партија. Сељачке масе у тим срезовима водили су одувек најреаки,ионарнији политичари. У неким селима Среза в., колубарског и рејона Љиг — Белановии,а постојале су слабе парт. орг. или упоришта. Као што се види, рад Партије на селу био је сасвим слаб. II ПАРТИЈА У ПЕРИОДУ ОД 1 СЕПТЕМБРА 1941 Г. ДО ПОЛОВИНЕ МАЈА 1942 Г. 2) Када је почео рат Немачке против СССР-а, половина чланова Партије морала је да се склони у нелегалност, а доцније су били организатори нашег партизанског одреда. Од 6 члаиова ОК-а В.3) само тројица су могла остати у Б. заједно са инстр. ПК-а. Један од те тројице је мало доцније постваљен за политкома одреда,4) тако да је руководство стварно пало свега на два члана ОК-а и инстр. ПК-а. Пошто компромитовани другови нису могли долазити на редовне састанке, двојица су ступили у одред,3) а један је упућен на рад у село.6) ОК В. је био мало доцније попуњен једним новим чланом7) и од тада па све до половине септембра у ОК-у В. било је свега 3 члана. 1) ПЕРИОД ОД 1 СЕПТЕМБРА ДО 1 НОВЕМБРА 1941 Г. Наше партизанске чете бујно су нарастале и јачале се из дана у дан. Рађале су се једна за другом све крупније акције и борбе против окупатора прггвлачећи у борбу све гиире масе. Другог, трећег и четвртог септембра Рађевски батаљон успешно потуче немачки гарнизон у Крупњу и Столицама заробивши сто немачких еојпмка и огроман ратни материјал. Тиме је започео устанак у Зап. Србији. Ова битка, окончана нашом нобедом, покрену најишре слојеве сељака Рађевине. Око 1000 сељака још у току ове тродневне битке пријави се у одред, али нажалост, није било пушака ни за 200, па су остали враћени кућама. За неколико дана наше чете су стигле до пред само Ваљево окруживши га потпуно. Немци су успели да утврде Ваљево и да привуку знатна појачања, па је команда одреда одустала од напада на Ваљево. Територија од Дрине до Ваљева била је гготпуно ослобођена. Колубарски батаљон9) очистио је срез колубарски и рејон Љиг —■ Белановица од окупатора и окружио Ваљево с југа. Ускоро су одреди Ужички и Чачански ослободили своје округе. То је дало још већи полет устанку. Одреди у Србији јачали су се и испрекидали комуникације, па је непријатељ заиста доснео у ситуагџсју „опседнутог у тврђави”. Цео сентембар и октобар протичу у безусггегиним покушајима окупаторске војске да се пробије на ослобођену територију. Крајем октобра окуггатор гголази против Мачванског и нашег одреда са својом првом казненом експедицијом и нешто усташа и недићеваца. Ова експедиција успева да очисти Мачву. Она је извршила таква зверства против народа какве историја не памти.10) Она се даље пробија до Ваљева уз тешке борбе, ггзгубивши око 1000 мртвих и Да би се могли савладати огромни задаци, ОК В. је формирао МК В. који (је) непрекидно руководио месном парт. орг. И у ОК-у В. и у МК-у В. било је појединачних промена —• допуна, због тога што су се поједини чланови компромитовали у раду, те су морали бежати у одред. ОК В. је остао В. све до краја августа када су секретарц) ОК-а В. и инстр. ПК-а морали избећи у село због јако пооштрених прогона. Ипак веза и састанци са друга два члана ОК-а, који су остали у В., били су осигурани. Секретар ОК-а посветио се раду у селу, а инстр. ПК-а је усредсредио пажњу на одред, и парт. орг. у одреду, пошто се одред налазио непосредно пред извршењем крупног Зборник ВИИ, том I, књ. 3, стр. 212—230. — Извештај инструктора ПК КПЈ за Србију при Окружном комитету КПЈ за Ваљево од 20. маја 1942. год. Покрајинском комитету КПЈ за Србију о раду партијске организације и Ваљевског НОП одреда од августа 1941. до маја 1942. године. 2) Милош Минић, инструктор Покрајинског комитета КПЈ за Србију при Окружном комитету КПЈ за Ваљево. 3) Чланови Окружног комитета били су: Милосав Милосављевић (секретар), Обрад Стефанрв&ћ (погинуо као секретар Окружног комитета за Ваљево, у Првој непријатељској офанзиви, децембра 1941. год., код Ужица), Миле Милатовић, Милан Китановић (обућарски радник из Ваљева, погинуо 1943. год.), Миливоје Радосављевић (студент, погинуо 1941. год. на Космају) и Милка Минић. *) Милосав Милосављевић. 5) Миле Милатовић и Миливоје Радосављевић. 6) Милка Минић — упућена на рад у околину Љига. 7) Миле Павловић, дошао за секретара Окружног комитета СКОЈ-а наместо Миливоја Радосављевића. 8) Обрад Стефановић. 9) Од овога батаљона, тада у саставу Ваљевског НОП одреда, почетком јануара 1942. год., формиран је Сувоборски НОП одред. 10) Тада су Немци, усташе и четници убили неколико стотина сељака у селу Драгињцу (срез јадарски — Лозница) и спалили неколико стотина сеоских кућа дуж друма Лозница Ваљево. 363 �око 20 тенкова. Али наш одред остаје са неокрњеном снагом и враћа се на старе положаје. Неколико покушаја окупатора да продре ка Ужицу одбио је Колубарски батаљон уз тешке губитке непријатеља. У свим борбама партизани су показали беспримерно херојство. Самопоуздање код партизана расло је из дана у дан. Огромно су порасли поверење и љубав народних маса према партизанима. Војни четници Драже Михаиловића, који су до подизања устанка саботирали нашу борбу пропагандом да је борба „прерано” почела, уплашише се да народне масе листом не приђу партизанима и развише врло живу пропаганду и организациони рад. Варали су народ да и онгс хоће да ступе у борбу. И заиста неки њихови делови заузеше положаје поред наших чета, ма да су за све време потајно одржавали везе са Недићем. Ми смо према њима заузели став као према савезницима, тако да су они могли несметано развијати организациони рад на територији коју смо ми ослободили. У редове војних четника почегие ступати у великом броју Недићеви агенти и жандарми, који уз подршку реакционарног воћства војних четника почегие да саботирају савезнички однос и да вргие многобројне провока•цмје. На ове провокације ми смо увек оштро реаговали захтевајући да се лојално придржавају споразума, јер је Партија настојала да на сваки начин одржи савезнички однос са војним четницима који су заиста нарасли у озбиљну масовну организацију, ма да су се њихове чете у борбама држале кукивички, саботерски. Војночетнички одред рађевски попа Зечевића11) и поручника Мартиновића12) отцепили су се од Драже Михаиловића и ступили су у лојални савез са нама учествујући у свим борбама поред нас. Пећанчеве банде нису се усуђивале да ударе на нас због властите слабости. Неки Пећанчеви одреди прикључили су се Дражи у провокаторстсој намери. Дакле, на страни окупатора борили су се само недићевци, чија је снага била безначајна. ну МК-а и јоги двојици чланова МК-а СКОЈ-а. Погито су у то време вршена у В. стрељања талаца, ОК В. региава да ова четири члана напусте В. Тако је од 12 чланова месне парт. орг. остало само два члана. И заиста Немци у једној групи талаца стрељаше руководиоца СКОЈ-а,е) — радника и члана МК В.17) — а пустише оног ухапшеног члана Партије — интелектуалг^а,111) који сам ликвидира, те другог члана МК-а19) кога ОК В. такођер повуче из В. бојећи се нових стрељања. Када се гледа из садашње перспективе, јасно је да су ОК В. и инстр. ПК-а учинили грешку што су, такорећи ликвидирали партиску организацију у В., јер је по г^ену извесног ризика могао ипак остати у В. новгс руководилац СКОЈ-а, два члана МК-а СКОЈ-а, један члан МК-а, па чак и онај из затвора пуштени члан МК-а и још један члан Партије, па чак и онај једини члан ОК-а20) који је био остао у В. До ове погрешке дошло се што су другови из ОК-а В. и покр. инстр. ПК-а хтели да сачувају кадрове од стрељања па су преценили опасност за те кадрове (јер није била у питању провала) и нису имали као могућу перспективу онаквог развоја догађаја, какви су већ после 1 новембра 1941 г. наступили. Ова погрешка је створила доцније огромне потешкоће ОК-у у обнови парт. орг. у В., па се последице те погрешке осећају још и данас. Као гито се види, основни и главни задатак који је стајао пред Партијом био је гито је могуће брже бројно појачање и учвргићење парт. орг. и СКОЈ-а у одреду, а нарочито у позадини. У споразуму са другом Марком,21) инстр. ПК-а је формирао нови ОК В. у који су ушла четири стара члана ОК-а В. и јоги три нова.22) Негито доцније формиран је и ОК СКОЈ-а од четири члана. Секретар и инстр. ПК-а посветили су се раду на учвршћивању парт. орг. у одреду, а осталих пет чланова распоређени су по срезовима и радили су на стварању парт. орг. и парт. упоришта у позадини —■ селу. Са она два члана парт. у В. држала се само редовна веза и преко њих организована је обавегитајна служба. Услови за развитак организационог и масовног политичког рада били су врло повољни. У борбама партизана и у акцијама у позадини за помоћ и подргику партизана испољили су се многобројни нови кадровк својом храброгићу, активношћу и оданогићу народу и Партији. Затим, Народноослободилачка борба разбудила је дугогодишњим сном успаване сељачке масе у чијем су се крилу сада развијале велике револуционарне снаге. Оштар, одлучан и непомирљив став партизана и Партије према петоколонагиким елементима, који су се углавном регрутовали из редова варогике крупне буржоазије и сеоских кулака, привукао је у одред сиромашне сељаке (ма да, када се гледа из садагиње перспективе, тај став није био довољно ни огитар, ни одлучан, нарочито према прикривеним петоколонашким елементима). И заиста парт. орг. у одреду почела је бујно да расте, настао је велики прилив нових чланова из редова радника и сиромашних сељака који су ступили у одред. Убрзо се број чланова Партије у одреду утростручио, то су били млади, практично неискусни и партиски неизграђени, али храбри, одани и дисциплиновани кадрови. У свакој чети била је створена парт. ћелија (одред је имао три батаљона а петнаест чета — око девет стотина бораца). У свакој чети формирани су такође активи СКОЈ-а и културне групе. Политички руководиоци одреда, партиске и скојевске организације и културне секције одреда и батаљона извршили су огроман агитационо-пропагандистички рад. Таква је била политичка војна ситуација у којој се развијао народни устанак и рад наше парт. орг. у периоду од 1 септембра до 1 новембра 1941 г. Оваква ситуаг1,ија поставила је пред партиску организацију следеће задатке: а) учвршћење одреда, у који су ступиле масе већином сиромашних сељака који до тада нису учествовали у политичким борбама као прогресивни фактор и које су у одред са собом однеле политичку несвесност, отсуство политичког искуства и колебљивост; б) организовање истинске народне демократске власти и учвршћење веза са народним масама које нису ступиле у одред, али су се са љубављу односиле према партизанима и Народно-ослободилачкој борби, обезбеђење материјалне подршке одреду од стране тих маса. За савлађивање ових задатака партиске организације у одреду и у позадини биле су преслабе. Требало је брзо појачати партиски кадар, развити парт. организацију и организације СКОЈ-а у одреду и у позадини. Почетком септембра месна парт. орг. у В. добија прве тешке ударце од непријатеља. Полиција прво хапси руководиоца СКОЈ-а, члана ОК-а В.13) Затим због неконспиративног одржавања једног партиског састанка бивају ухапшени два члана МК В.и) и један члан Партије. Затим полиција тражи једног члана ОК-а В. и једног члана Партије који су се на време склонили у село. Опасност од хапгиења прети и новом руководиоцу СКОЈ-а15) и трећем чла- 16) Миле Поповић, радник из Ваљева. Рато Васиљевић. Цветко Јовановић. “) Бора Атанацковић, инжењер агрономије. Стрељан у јесен 1942. год. на Крушику код Ваљева. и) Милица Павловић, народни херој, члан Окружног комитета за Ваљево. Заробљена од четника и стрељана 1944. године. 21) Александар Ранковић. !!) Сретен Читаковић и Милица Павловић. (Трећи члан Редакцији није познат). п) “) Влада Зечевић. 1:) Ратко Мартмновић. 1!) Миле Павловић. 14) Рато Васиљевић, металски радник из Ваљева. Августа 1941. год. дошао за секретара Месног комитета у Ваљеву и на тој дужности пао у руке непријатељу. Ко је био други члан — Редакцији није познато. 15) Љубомир Петровић. 1в) 364 �Огроман број летака раздељен је народу, одржани су зборови скоро у свим селима (а у неким и више пута), велики број концерата приредиле су културне групе (тако напр. културна секција Рађевско-азбуковачког и Подгорског батаљона23) организовала је огроман број концерата на којима је учествовало преко 20.000 људи). Политички руководиоци одреда и батаљона формирали су на целој територији по свим селима народно-ослободилачке одборе, који су преузели власт уместо старих општина. Ове одборе скоро искључиво бирали су сами сељаци. Ови одбори су пружили огромну помоћ одреду у материјалном снабдевању одреда и у акцији за мобилисање нових добровољаца у одред. Они су заиста били главне трансмисије одреда и Партије са народом, са сељачким масама. Сеоске страже, којима су заповедали ови одбори, пружиле су одреду огромну помоћ у борби против петоколонаша и непријатељских шпијуна. Народ је тек први пут осетио праву, истински демократску власт као своју властиту власт. сама у В. Захваљујући томе било је омогућено њено доцније обнављање. У овом периоду инстр. ПК-а и ОК В. повезале су се са нагиим ЦК-ом и у два маха му подносилгс извештај и примали директиве. ПЕРИОД ОД 1 НОВЕМБРА ДО КРАЈА НОВЕМБРА 1941 Г. Први дани нове.ибра донели су крупне и значајне промене у унутрашњој ситуацији које су у даљем развитку Народноослободилачке борбе имале огроман утицај. Већ крајем октобра нагло су се почеле умножавати провокације дражиноваг^а. Петоколонагики елементи у редовима војних четника свакодневгш су провоцирали сукобе са партизанским јединицама. Већ последњих дана августа 1941 г. у акцијама око Љига Колубарска чета заробила је и стрељала заменика команданта српске жагсдармерије Олујевггћа, који је са једним Дражиним куриром ишао из Београда на Равну Гору радгс преговора са Дражом на бази Недићевог плана за унгпитење наших одреда. Овај план нашли су наши партизани, па смо већ тада сумњали да Дража потајно одржава везе са Недићем, ма да је то најенергичније одбијао на преговорима са нама. Али крајем октобра 1941 г. наша обавештајна служба открила је неке тајне састанке и везе дражиноваца и ваљевских недићеваца и љотићеваца. Затим жандармгс су непосредно пред сукоб масовно ступали у Дражине одреде. Тројица Пећанчевих „војвода” (Калабггћ-4) Будимир Церски--’) и Јован Колубарац)26) са својим слабим одредижа, у страху од нагие казне, ступају под окриље Драже. Исте појаве дешавале су се и у другим окрузима, а нарочито у Ужичком округу (сукоб код Пожеге г<, јоги раније код Косјерића).-7) Тако је већ крајем октобра организација војних четника. и у редовима команде и у редовима ггростих војника била прожета петоколонашким елементима, који су подржавани од најреакционарнијих официра из круга Драже Михаиловића. Тако је вигие или мање прикривено организована ггета колона на ослобођеној територији у крилу војних четника под окриљем Драже Михаиловића. У међународној ситуаг^ији настале су такође судбоносне промене које су утш1,але такође као један од главних фактора на опредељење у даљем развоју Народно-ослободилачке борбе англофилских елемената, који су сачињавали команду војних четника и какав је сам Дража Михаиловић. Заустављена је немачка офанзива. Одбранбена моћ Црвене армије силно је порасла. Приближавала се зима и перспектгсва брзог краха још у току зиме Хитлерове Немачке постала је највероватнија. Енглески Англофилски реакционари страховали су од партизанскг^х одреда и нагие Партије и од Народно-ослободилачке борбе уопште, јер је ова борба покретала силне револуционарне енергије из дубине народних маса. Тај страх од Народно-ослободилачке борбе и перспектива брзог слома Хитлерове Немачке приблггжили су англофилске реакционаре по питању унигитења наших одреда фашистичким елементима. Тако се почео формгсрати великосрпски реакционарни центар против Народно-ослободилачке борбе о коме говори децембарско писмо ЦК-а наше Партије ПК-у за Србију. Тако је Народно-ослободгглачка борба у Србији добијала све вигие карактер класне борбе. И већ првих дана новембра 1941 г. дошло је до оружаног напада Дражиних одреда, који су се повукли са положаја фронта против окупатора, на наше одреде. Ситуација је била изванредно тешка. После прве неуспеле казнене експедиције окуггатора, очекивала се но- Четне парт. ћелије претстављале су кичму чете. Оне су учвршћивале дисциплину у четама и организовале унутрашњи живот чета. Било је недостатака, и то доста недостатака у раду четних ћелија који су углавном узрокованк неискуством младог партиског кадра и недостаткох способних ћелиских секретара. Дешавало се често да због тога јасне директиве ОК-а остану неспроведене или се само делимично спроведу. Партиска организација у позадини развијала се такође брзо, али много споријим темпом него у одреду. У рејонима, у којима је и раније био заснован парт. рад (Мионица, Љиг, Белановица), никле су нове партиске ћелије по селима, нови сеоски активи, активи СКОЈ-а, активи жена и народно-ослободилачки одбори. Мало је било села у којима није било створено ниједно партиско упориште. У рејону Љиг — Белановица ОК В. је формирао рејонско руководство, а исто тако ОК је решио да формира среско руководство у рејону Мионице (Срез колубарски), али до формирања овог руководства није дошло услед сукоба са дражиновцима који је створио потпуно нове услове за парт. рад. У Рађевини и Азбуковици, где раније није било партиског рада, партиска организација развијала се спорије. Али и тамо је формирано неколико партиских ћелија. већем броју села створени су активи СКОЈ-а, сеоски активи, у неким селима активи жена и културне групе. У Пецкој је било створено масовно друштво жена за помагање Народноослободилачке борбе, које је показало добру активност. Партиске организације у позадини вршиле су еелики агитационо-пропагандни рад. Одржан је велики број конференција и раздељено народу много летака, „Борбе” и неких брошура. Највећи недостатак у раду Партије, како у одреду тако и у позадини, била је велика оскудица у матерцјалу за теориско изграђивање кадрова. ОК В. је чинио покушаје да својом техником попуни ту празнину. Умножено је неколико глава Историје СКП(б), али то је било сасвим недовољно. ОК је покушао да изради популарне реферате по главним питањима нагие теорије, али је то остало неостварено. У периоду од 1 септембра до 1 новембра 1941 нагаа партиска организација је бројно порасла троструко и више, знатно се учврстила и проширила, огромно повећала свој углед и утицај у масама, нарочито сељачким и огромно продубила своје везе са масама. Једино месна орг. у В., која је била спала на два члана, није и није ни могла показати пораст и јачање, али је ипак успела да делимично очува организацију СКОЈ-а, рад међу женама, народно-ослободилачки фонд и обавештајну службу. И поред све слабости, Партија није била прекинула све везе са ма- ;м) Никола Калабић, мајор, командант четничког корпуса, ухваћен је 1945. год., а стрељан као народни непријатељ 1946. године. 2б) Будимир Илић. Ухваћен у Босни 1945. год. и стрељан. 26) Јован Колубарац-Шкава. Ухваћен 1946. год. и стрељан. !т) Дражин капетан Ајдачић напао је септембра 1941. год. Једну чету Ваљевског НОП одреда чији је командир^ био Андра савчић (погинуо 1944. год.). Ваљевска чета разбила је напад четника. Рађевско-азбуковачки и Подгорски батаљон били су у саставу Ваљевског НОП одреда. 365 �Партиска организација код нас је остала за све време законспирисана и у одреду и у позадини, али су се чланови Партије истицали у акцијама за помагање одреда. То је било доцније довољно да човек буде заробљен од дражиноваца. Штавигие, сами дражиновци су стрељали неколико чланова н.о. одбора који нису били чланови Партије. Терор дражиноваца над голоруким народом у данима борбе против нас надмашио је терор окупатора. Везе са преосталим кадровима Партије и СКОЈ-а у позадини, где су вргиљале дражиновске банде, бгсле су скоро онемогућене. Ово се углавном односи на рејон Мионица — Љиг —• Белановица. У рејону, пак, Рађевине, Азбуковице и делу Подгорине наши одреди су били господари ситуације, па је рад Партије несметано продужен. Цео ОК В. се налазио на ослобођеној територији. Око 20 новембра 1941 г. наш Врховни гитаб је закључио споразум са до ногу потученим Дражом Михаиловићем о обустави непријатељстава. Неколико дана после обуставе непријатељстава навалила је нова казнена експедии,ија коју је окупатор несметано припремио за време док смо се ми борили са дражиновцима. ва, још јача казнена експедиција. По целој ослобођеној територији водила се тешка борба са дражиновском петом колоном. Активност наших одреда против окупатора била је смањена на најмању меру. То је омогућило окупатору да несметано припреми нову казнену експедицију која је последњих дана новембра кренула против ослобођене територије. Тако је петоколонашко издајство дражиноваца припремило терен за доцнији развој догађаја који је довео до привременог угушења народног устанка у Србији. Месец новембар протекао је за наш одред у тешким борбама са дражиновцима уз истовремену борбу са окупаторским јединицама. Наши одреди су са мањим снагама релативно брзо потукли Дражине одреде. Узроци тога су, прво, већа борбена способност и чврстина наших одреда од Дражиних и, друго, масовно дезертирање из Дражиних одреда сељака који нису хтели да дају своје животе у издајничкој борби дражиноваца. Борба дражиноваца против нас компромитовала их је у очима маса као издајнике и већина народа била је на нашој страни. Таква је била ситуација у периоду од 1 иовембра до краја новембра 1941. ПЕРИОД ОД КРАЈА НОВЕМБРА 1941 Г. ДО ДАНАС Борба са дражиновцима имала је великог утицаја на наги одред. Известан, невелики број колебљивијих сељака (нарочито из Рађевско-азбуковачког батаљона) побегао је из одреда кући. Многи од њих имали су своје блиске рођаке у четницима, па их је то навело на дезертерство. Ова дезертерства нису смањила снагу одреда ни за петину, али су ослабили чврстину одреда. Казнена експедиција окупатора затекла је наше јединице доста заморене борбом са дражиновцима и, што је најгоре, деконцентрисане. У уништењу Дражиних одреда знатне нагие снаге морале су се удаљити од најугроженијих тачака фронта према окупатору. На најугроженијим тачкама ослабљене су снаге. Како је казнена експедиција34) уследила брзо после обуставе непријатељстава са дражиновцима, то многе наше чете нгксу ни стигле да се врате на своје положаје преко којих је окупатор извршио напад. Због тога, а делом и због небудности команде Ваљевског одреда, експедициона група, која је ишла правцем Ваљево — Љубовија — Б. Башта — Ужице, прошла је без снажнијег отпора све до Б. Баште. Познато је да је ова казнена експедиција релативно брзо успела да продре до Ужица захваљујући томе што је нагие одреде затекла у неповољном положају, тако да није могла доћи до изражаја сва снага и борбена способност наших одреда у борби са овом казненом експедицијом. На повратку из Ужица Немци су разбили остатке дражиноваца на Равној Гори, јер нису у њих имали пуно поверење као у недићевце и љотићевце. Дражиновци су предали оружје не опаливгии ни метка. Ваљевски одред са Мачванским одредом и Тамиав ским батаљоном35) остао је на свом терену, ограниченом на простор од ужичког пута па северним падинама Повлена, Јабланика и Медведника. Веза са Врх. штабом била је прекинута као и веза са партиским форумима. Постојала је бојазан да пад Ужица може деловати деморализаторски на партизане, као и на гиироке народне масе. Зато је требало да се хитно партизани и народ обавесте о значају и правим узроцима продора окупатора на ослобођену територију. Код сељачких маса борба са дражиновцима унела је велику забуну и потиштеност. Требало је најхитније зауставити процес слабљења одреда и објаснити народним масама издајство дражиноваца. За тај задатак ОК В. је мобилисао целу партиску организацију у одреду. ОК је истог дана, када је за сукоб сазнао, упутио писмо свим члановима Партије у коме је објаснио ситуацију која је настала и карактер издајства дражиноваца. Ово писмо је учинило да је врло брзо и члановима Партије и партизанима ситуација постала јасна. На иницијативу ОК-а штабови су издавали летке за народ, па је и народним масама постајало све јасније да су дражиновци извршили издајство. Ово се одразило и на Дражиним одредима у врло слабом борбеном моралу људства његових одреда у борби против нас. Али се код народа учврстило убеђење да су дражиновци извршили издајство тек онда када се проширила вест да су дражиновци предали у Ваљеву Немцима 300 партизана. Овај догађај открио је пред лицем народа везу између дражиноваца и Немаца. У овој борби са дражиновцима страховито је страдао наш кадар позадинске партиске организације, нарочито у Колубари у рејону Љиг — Белановица. Дражиновци су У тим рејонима похватали све оне који су се истицали својом активношћу на потпомагању одреда (чланове н.о. одбора, чланове Партије, партизанске руководиоце итд.). Између осталих ухватили су и једног бившег члана МК-а В.,28) руководиоца МК-а СКОЈ-а у В.,-!1) два члана тек формираног ОК-а СКОЈ-а80) и једног члана ОК-а Партије.3') Много другова дражиновци су сами стрељали У Брајићу. Тако су напр. стрељали сва четири члана парт. ћелије у Горњој Топлици32) и још неколико добрих другова у Мионици.33) Остале су предали Немцима. Срећом, од напред поменутих другова из ОК-а В., МК-а и СКОЈ-а пуштени су на слободу од Немаца сви осим оног бившег члана МК-а В., а за једног члана ОК-а СКОЈ-а ни до данас ништа не знамо. Још 1 децембра одржао је инстр. ПК-а са неким члановима мачванског ОК-а и политичким и војним руководиоцима Мачванског одреда, који се налазио на нагием терену, састанак на коме је анализирана ситуација. Закључци овог састанка нису ни у чему отступали од доцнијег децембарског писма ЦК-а и директиве ПК-а о „задаћама парт. организација у партизанским одредима”. Одмах затим окупља се ОК В. (без секретара друга Обрада,36) који се повукао пред Немцима са неким четама ка Ужицу, од када ОК ништа није о њему сазнао све до данас) и пре- и) Бора Атанацковић. Живорад Гајић, секретар Окружног комитета СКОЈ. Живорад Гајић и Јаков Дудић. м) Мића Радојевић. Ј!) Радивоје Радовановић, Миливоје Ускоковић, Милојко ковић и Сава Нешковић. 1!) Тика Марић, Милутин Ћосић, Милан Стојановић, Деспот Секулић, Драгиша Радовић и Ратко Петровић. !|) !“) 1 3‘) Прва непријател.ска офанзива, управо прва фаза Прве непријатељске офанзиве. Тамнавски батаљон био је у саставу Посавског НОП одреда. Батаљон је уништен марта 1942. год. код Мионице. (Види док. бр. 56). зр) Обрад Стефановић, секретар Окружног комитета за Ваљево. Срећ- !!) 366 �дровима и не слати олако непријатељу у руке. Покушај са слањем неколико, не много познатих другова завршио се њиховим падањем у руке четника или прекидањем сваке везе са нама. Јасно је било да без колико толико сигурних легитимација не смеју се људи слати у крајеве у којима владају четници и да ни легитимације неће помоћи оним друговима које бандити лично познају. тресајући ситуацију и перспективе даљег развоја догађаја доноси следеће главне закључке. а) Окупатор је успео да продре на ослобођену територију и тиме нам нанео велику штету. б) Али окупатор није успео да унигити живу снагу наших одреда, па према томе не може бити говора о угугиењу нашег устанка. в) Борба се наставља, али треба прећи од фронталног на герилски начин борбе и да се по могућству одреди врате на своје терене. г) Треба учврстити, ојачати и повећати нагие одреде. Ови закључци одговарали су доцнијим директг1вама ЦК-а и ПК-а. Већ 4 децембра 1941 г. на иницијативу ОК В. долази до заједничког саветовања политичких и војних руководилаца Ваљевског и Мачванског одреда и Тамнавског батаљона на коме су углавном усвојени закључци ОК-а В. Неколико дана после тога долази друг Сељак, са којим је ОК одржао састанак, а одмах затим поново је сазвао саветовање политичких и војних руководилаца на коме је друг Сељак37 изнео директиве Врх. штаба и оцену момента. Продор окупатора заиста је утицао деморализаторски на колебљиве, нарочито сељачке масе у одреду. После пада Ужица дезертирао је известан, не мали број колебљивих сељака. Дезертерство за време борбе са дражиновцима и ово ново дезертерство смањило је снагу одреда тако да одред у децембру није бројао вигие од око 500 партизана. Половином јануара 1942 дошао је курир Врх. штаба са децембарским писмом за ОК В. и покр. инстр. писмом за Главни штаб за Србију. Инстр. ПК-а и ОК В. упознали су се са овим материјалом, а нешто раније ОК је добио директиве ПК-а о „задацима парт. орг. у партизанским јединицама”. ЦК је ОК В. упућивао на везу са другом Мих. и на сарадњу са другом Сељаком. Успоставу везе са другом Мих. потпуно је преузео на себе друг Сељак. Дани јануара постајали су све тежи. У борбама са непријатељем исцрпљивала се муниција. Наши одреди су се држали падина Медведника, Маљена и Повлена задржавши фронтални начин борбе. На периферији те територије гомилале су се четничке, недићевске и љотићевске банде. Борбе су трајале свакодневно. Број рањеника као и наших губитака, те промрзлих партизана повећавао се из дана у дан. Покугиаји Тамнаваца да се пробију у Тамнаву претрпели су неуспех. Непријатељ је имао иницијативу у нападима. Циљ му је био да нас исцрпе у муницији. Концем јануара непријатељ концентрише 2500—'3000 бандита са четири стране у намери да нас опколи. Десет дана наши одреди су одолевали и нанели бандитима страховите губитке, али је муниције нестајало. Тада је укупна снага свих одреда на нагиој територији била следећа: Ваљевски одред — 200 бораца, Сувоборски (бивши Колубарски батаљон Ваљевског одреда) —• 230, Коемајски — 100, једна Шумадијска чета — 50, једна Мачванска чета — 50 (Мачвански одред унигитен је при покушају продора у Мачву. Од 350 борагш остала је само горе поменута чета, штаб је унигитен, осим друга Шпанца (Ј1.), узрок пропасти углавном састоји се у лакомислености команде) и Посавотамнавски одред — отсо 150 бораца. Одреди су били принуђени да се повуку са територије, коју су све дотад држали, у ноћи уочи 1 фебруара. Непријатељ није заиста успео да опкољавањем уништи одреде. Али од тога дана ређали су се напади за нападом свакодневно. Непријатељ је имао добру обавештајну службу која га је извегитавала о кретању наших одреда. Баш пред 1 фебруар друг Сељак је формирао групну команду за све одреде. Групна команда дала је директиву да се избегавају борбе због мале количине муниције и да се том приликом добије у времену док гране пролеће. У првој половини фебруара под сугестијама друга Сељака на саветовању са полит. и војним руководиоцима решено је да се са половином снага крене ка Топлици за муницију, које је по тврђењу друга Сељака било обилно у том крају (он је предлагао и правац Хомоља, али је узет нравац Топлице). Рачунало се да у рејону Чачка и Ужица има одреда и да се на њих ослони. Све су се одлуке стварале на основу голих претноставки. Веза са Врх. гитабом била је прекинута, а веза са другом Мих. није била успостављена све до прве половине марта иако је Сељаков курир са тим задатком отггшао јоги половином јануара. Покушај продора ка Топлици завршио се неуспехом још у Срезу таковском због напада четничких банди. Одмах потом, око полопине фебруара, опет на једном саветовању ... са војним и политичким руководиоцима, друг Сељак и групна команда одлучују да пошаљу Космајски одред на Космај, Посавски у Посавину, Ваљевски у Рађевину, а Сувоборски да оперише око Сувобора. Сви одреди имали су тада мало муниције, али су Космајци тврдили да ће на Космају лакше доћи до муниције. И заиста, сваки одред пошао је куда му је одређено. То је био почетак уништења одреда. Људи су били изнурени дугим маршевима по страшним мразевима, слабо У тим данима чланови ОК-а В. и инстр. ПК-а38) обигили су партиске ћелије да би младим члановима Партије помогли да усвоје директиве Врховног штаба и ОК-а В. Морал преосталих партизана био је тих дана висок. Од стварања одреда па до тог дана, као и све до краја, па и у најтежим данима, између инстр. ПК-а и ОК-а В. с једне стране и политичких и војних руководилаца с друге постојала је пуна сарадња. У Тамнавском батаљону партиски рад био је сасвим запуштен, а за руководиоце парт. рада одређен један млад и неискусан интелектуалац који је својим незгодним држањем изазвао сукобе са полит. и вој. руководиоцима батаљона. С обзиром на перспективу тешке борбе, ОК В. је одлучио да нарочиту пажњу посвети теориској изградњи младих чланова Партије у одреду и уздизању свести партизана. ОК В. у сарадњи са Р. Вуковићем и другом Вукадином39) покреће лист „Партизан”40) (изашао у 6 бројева). Тај лист је био доста добро уређен и унеколико је попунио огромни недостатак који се осетио откако је „Борба” престала да долази. Поред тога отгитампан је већи број реферата, извадака из „Питања лењинизма” и Историје СКП(б). Један од чланова ОК-а В. руководио је целим тим радом, који је био доста обиман с обзиром на техничка средства. Издато је неколико летака за народ и партизане поводом почетка офанзиве Црвене армије. Свакодневно су издаване вести. Један од највећих недостатака парт. организације био је у томе што су чланови ОК-а В. као и инстр. ПК-а били компромитовани и у новонасталој ситуацији били су приморани да се склоне у одред. На великом делу округа завладала је четничка банда, а веза са Ваљевом била је страховито отежана. Рад ОК-а В. стварно се ограничио на одред и један мањи део територије који се налазио под партизанском контролом. Инстр. ПК-а и ОК В. јасно су видели да је нужно да се партиски рад постави баш на овој територији на којој су четничке банде биле завладале, али је постојала огромна опасност да другови, које пошаљемо, неће моћи сачувати ни главу, а некмоли поставити рад. Требало је најозбиљније водити рачуна о ка1?) Мирко Томић, народни херој, члан Главног штаба НОП одреда и члан Покрајинског комитета КПЈ за Србију. м) Радован Вуковић. “) Редакцији није познато на кога се односи. ,0) Лист „Партизан” издавали су штаб Ваљевског НОП одреда и Окружни комитет КПЈ за Ваљево. 367 �8) И због свега тога опадање моралне чврстине код партизана. Тако је угушен привремено партизански покрет у Западној Србији. Несумњиво је да је ово један крупан наш пораз. У највећем делу Србије зацарила се недићевско-љотићевска реакција. Створио се великосрпски реакционарни издајнички центар. Народне масе су застрашене терором, какав наги народ није запамтио. Народ немилосрдно пљачљају окупатори и издајници. Сељачке масе у огромној | већини мрзе издајнике, али их терор чини покорним. Сељацк помињу партизане са поштовањем и љубављу. Терор је у последње време попустио. Недићевци и љотићевци се трве. Вероватно ће терор све више слабити у вези са развојем ситуације на Источном фронту. Окупатор се спрема да повећа пљачку народа. Година не обећава да ће бити родна. Терор, глад и мржња против окупатора и домаћих издајника стварају поново повољне услове зо развитак партизанске борбе. Развој догађаја на Источном фронту може само убрзати или успорити поновно нарастање револуционарног расположења радничких и сељачких маса. Зато је сада главна задаћа обнова и оживљавање наше Партије. Без Партије, која ће бити способна да поведе масе у догађајима који ће ускоро потећи, неће се моћи управити револуционарне масе ка циљу за који се боримо. Раду на оживљавању Партије приступило се крајем марта 1942 г. Формирани су ОК В., МК В. и Среско повереисгво зо Колубару. Са Рађевином и Азбуковицом још није успостављена веза. Број чланова који учествују у раду још је веома мали, али, у почетку полако, па све брже, парт. орг. у В. се учвршћује обухватајући и занатско и индустриско радништво и омладину. На селу тај процес тече много спорије. Велики недостатак осећа се у немању технике (стара техника је у једној тешкој ситуацији упропашћена). , У руководствима су нови кадрови (у ОК-у В. је само један стари члан ОК В., ... још један стари члан ОК В. учествује радом у среском руководству, а један је у рукама непријатеља, као гито је напред речено). Период који стоји пред нама намеће нам задатак да убрзамо упркос терора развитак партиске организације г. да извршимо опсежне припреме за стварање одреда... Важан задатак стоји ггред Партијом исто тако да са чува старе искусне кадрове који су јоги остали у животу.. . С другарским подравом одевени и обувени, прилично деморалисани због сталног избегавања борби, са јако израженим осећајем несигурности због мало муниције. А четничке банде од Ужица, Косјерића, Пожеге, Ариља, Г.Милановца, Ваљева, Љига, Белановицс, Мионице, Тамнаве (Уба), Обреновца, ЈГазаревца, Поцерине, Мачве, Рађевине, Азбуковице, Шумадије, Бајине Багите које су раније већином биле под Дражином командом, повезане са неколико недићевских и љотићевских одреда и чета, помагане од Немаца, гониле су у стопу наше одреде. Убрзо је уништен Посавски одред при покушају продора у Тамнаву.4') Космајски одред је страдао близу Космаја,42) Ваљевски одред, коме је била прикључена Мачванска чета у снази од око 230 људи, спао је на 70 људи, којк су се пребацили у Босну. Сувоборски одред издржао јс до 18 марта 1942 г., свакодневно нападан, често по два и три пута. Он је покушао да се пробије до Топлице, стигао до Овчарско-Кабларске Клисуре, одакле је био принуђен да се врати натраг ка Сувобору и Маљену. Људи су били преморени, муниција сведена на најмању меру, четничке и недићевске банде густо распоређене. Свакодневно су се трпили губици. У селу Радановцима погибе и Ж.Ј. — Шпанац,'13) члан групне команде, који је раније био командант одреда Сувоборског и уживао силно поверење партизана... У ноћном повлачењу по густој тмини преко реке Забаве изгуби се известан број другова, међу којима сва четири водника. Одред од 230 људи (на дан 1. II 1942) свео се на 60 људи (остало се изгубило, заробљемо, гсзвестан део дезертирао, погинуо). Од пет чета остале су две. Анализирајући све догађаје који су довели до распада одреда догило се до неколико заједничких закључака о узроцима уништења одреда. 1) Јака концентраг^ија непријатељских снага. 2) Пропуштен моменат да се сви одреди скупа пребаг<,е и да проведу зиму у наслону на неке јаче партизанске снаге (то је могло да се учини крајем јануара), напр. у Босну. 3) Ова група одреда била је потпуно изолована, без сваке везе са другим одредима и са Партијом. 4) У великом делу Србије није било партизана, па је непријатељу била омогућена концентраи,ија против наших снага. 5) Несташица муниције. 6) Погрешна одлука о упућивању одреда у своје крајеве где су билгс потпуно или делимично унигитени. (У време извргиења те одлуке јоги се могло покушати са пребацивањем у Босну, али ситуација у Босни није била команди позната). 7) Попуштање дгксгџшлине и чврстине одреда у вези са гомилањем тешкоћа. СМРТ ФАШИЗМУ — СЛОБОДА НАРОДУ! Инстр. ПК-а при ОК-у В. Црнии) ј I *') Од Посавског НОП одреда остао је са Ваљевским само Тамнавски батаљон, док је све остало људство отишло са Кочом Поповићем ка Ужицу. *2) Види док. бр. 34. ") Жикица Јовановић, народни херој. ") Милош Минић. 368 �на кројачка радионица са 17 шиваћих машина. Радионица је имала два одељења: за мушка одела и за кошуље и рубље. Радионица је била смештена у стамбеној згради среског начелства. У радионици су радиле: Олга Јевтић, Ката Теодосић, Даница Миловановић, Радмила Миловановић и Миленија Јефтић из Осладића, затим Зорка Спасојевић, Ружа Гинић, Тоша Веселиновић, Олга Вукојевић, Рада Дедић, Јулка Коларић и кћерка порезника Вранића, све из Каменице. Радионица је радила месец и по дана. У радионици се и политички радило, а културна екипа одреда давала је приредбе и у радионици и за грађанство. Каменица је одиграла видну улогу као прихватна станица бораца који су пролазили на положаје. Крајем септембра 1941. године формирана је у Буковцу женска кројачка радионица, која је шила само рубље и завоје. У њој је радило пет другарица. Кад је избио сукоб с четницима, радионица је померена у Бачевце и смештена у близини школе, али је нешто касније расформирана. У Бачевцима се 1941. године налазила и партизанска перионица, у којој је радило десетак другарица. Поред рада у радионицама и активима жена за помоћ фронту, жене су организовале и прела у свим селима којима се кретао Ваљевски одред, на којима се прерађивала прикупљена вуна и плеле потребне ствари борцима. На територији Посаво-Тамнаве нису биле формиране радионице, али је више жена код својих кућа шило опрему за борце. У Коцељеву су на томе радиле: Десанка Бесеровац, Катарина Ђаковић, Видосава Јовановић, Драгица Мандић и Зора Морељ. Септембра 1941. године у Рађевини се отпочело с формирањем одбора жена за помоћ фронту. У Баставу је формирала одбор Ана Зебић. На скуп је дошло око стотину жена из Бастава и Става, где је формиран посебан одбор. Одбором жена у Баставу руководила је Ана Зебић, а секретар је била Була Солдатовић. У одбору жена у Ставама била је Ђурђија-Ђука Ракић, једна од најактивнијих жена у селу. Одбори жена углавном су прикупљали вуну, кошуље и чарапе и организовали посела на којима се прерађивала вуна. На поселима се и политички радило. Одзив жена био је велики. Око одбора у Баставу окупљале су се многе жене, међу њима: Загорка, Иванка, и Олга, Станија, Зорка и Ле- ЉУБИНКА МАРИЋ, рођена је крајем марта 1921. године у Мионици, у породици сиромашног сељака. Рано је остала без оца, па је мајка уз велике тешкоће подизала своје троје деце, а најстаријег је сина школовала у гимназији. Због тога је Љубинка морала да напусти основну школу после другог разреда и да помаже мајци у свим пословима. Под утицајем брата гимназисте врло се рано укључила у напредни покрет. Радила је са омладином у свом селу и околним селима. Примљена је у СКОЈ 1939. а у Партију почетком 1940. године. Неуморно је радила и са омладином, и са женама и са радницима у варошици Мионици. Када је јула 1940. године формирано руководство СКОЈ-а, била је његов члан, и члан пленума ОК КПЈ за Ваљево. Крајем марта 1941. године постала је секоетар тада формираног СК СКОЈ-а. У исто време постала је и секретар партијске организације. Одржавала је везу са ОК КПЈ за Ваљево и примала је готов сав партијски материјал, који је требало растурати. После окупације земље још интензивније је наставила рад. Организовала је прикупљање оружја и муниције, хране, одеће и обуће, припремала скојевце и омладинце за одлазак у одред, одлазила у друга села и организовала рад за НОП. Обављала је курирску службу између Мионице и одреда. Била је члан првог НОО у Мионици и секретар првог СНОО, који је формиран крајем октобра 1941. године. Учествовала је у формирању НОО у неким селима колубарског среза. Почетком новембра ухватили су је четници заједно са већом групом активиста и братом, који је дошао из одреда да формира команду места у Мионици. Сви су отерани у Равну гору, а затим у Маркову Цркву, одакле је пуштена на интервенцију неких грађана, а брат јој је измрцварен и бачен у једну кречану, где је изгорео. Наставила је рад. Била је члан партијске организације у Мионици, која је поново формирана крајем 1941. године. Примала је у своју кућу партијске раднике и обнављала везе. Ситуација за политички рад била је врло тешка, али се она није колебала. Кад је у мају 1942. године обновљен рад партијске технике, разносила је и растурала по околним селима умножени материјал. Августа исте године ушла је у СП КПЈ за колубарски срез, које је тада реорганизовано. Хапшена је још два пута 1942. године и увек је продужавала рад. У ноћи између 8. и 9. марта 1943. године четници су опколили њену кућу и повели је са собом на Маљен. Страховито су је мучили да ода своје везе. Била је сва надувена од батина и кожа је с ње отпадала, али ништа није признала. Заклана је и бачена у једну јаругу, а њен леш није пронађен. Као јасна потврда њеног доброг држања пред непријатељем стоји чињеница да после њеног уморства нико из овога краја није ни хапшен ни убијен, мада је она знала све активисте, нарочито чланове Партије. Заједно са својим братом извршила је јак утицај и на своју мајку Машинку и сестру Савету, које су до краја остале одане НОП, а активно су га помагале све док је Љубинка била жива. ПОДАЦИ О ЗЛОЧИНИМА ДРАЖИНОВАЦА У ВАЉЕВСКОМ ОКРУГУ1) У исто време две друге тројке извршиле су неколико накнадних клања по Колубарском срезу. Заклали су двадесетогодишњу Љубинку Марић из Мионице и њена два рођака; трећи њен рођак кога су повели на клање побегао је. У селу Робајима заклали су Секулу Бојиновића, великог пријатеља народноослободилачке борбе. Његову жену Десу (сестру Драгојла Дудића) такође су хтели да закољу, али је она успела да побегне. Извршили су затим нечувено тежак злочин у селу Стапару, Срез подсорски. Ноћу између 7 и 8 априла упали су у кућу Станоја Спасојевића и одмах у самој кући пред женама и децом заклали су Станоја, његова два сина и његова два брата. Кад су клали синове Станојеве њихова је мајка појурила да их брани. Бандити су јој тада отсекли руку којом је бранила децу. Стара мајка Станојева умрла је гледајући клање своја три сина и два унука. Трећа жена је од страха оглувела. Када су сву кућу после покоља опљачкали, запалили су је, али су сељаци успели да угасе пожар. Станоје као и оба његова брата и синови су били поштени људи. Станоје је био у време када је овај крај био ослобођен члан НОО за општину каменичку. Сва ова злочинства починио је Калабић са својом бандом у којој има око 30 људи... ■) „Глас”, бр. 5, за 1943. годину (одломак). 369 �кућа је упориште партијским радницима, нарочито после расформирања Сувоборског одреда. Ту је 7. априла 1942. године формиран ОК КПЈ за Ваљево, а другом половином истог месеца и СП КПЈ за колубарски срез. Она је била увек спремна да прими партијске раднике и да изврши сваки постављени задатак. Њена кућа је била упориште све до краја 1943. године, када је одласком у илегалност њене ћерке Каје кућа потпуно компромитована. Наставила је рад и после ослобођења. Била је носилац Споменице 1941. Умрла је 1967. године. • РАДОЈЕВИЋ, кројачка радница из ЈБига, рођена 10. марта 1920. године у Чачку, укључила се у напредни раднички покрет 1938. године у Чачку, и убрзо примљена у СКОЈ. Године 1939. и 1940. била је члан МК СКОЈ-а. Крајем 1940. године дошла је у Љиг и одмах примљена у Партију. Руководила је женским скојевским активом, који је формиран децембра 1940. године. Фебруара 1941. године постала је секретар рејонског руководства СКОЈ-а, а у партијској организацији је одговарала за рад међу женама. После напада Немаца на Совјетски Савез одржавала је састанке са женама и омладинкама и организовала прикупљање одеће и обуће. Септембра 1941. године постала је члан рејонског партијског руководства за Љиг. Новембра 1941. године, после избијања сукоба са четницима, ухапшена је са дететом од месец дана. Држана је у кућном притвору. Пошто никако није могла да се одржи у Љигу, марта 1942. године послага је на партијски рад у околину Крушевца. У лето 1944. године ухваћена у селу Бачини код Варварина са већом групом активиста и симпатизера. После неколико дана успела је да побегне и да се пребаци на Јастребац у одред. Септембра 1944. године била је комесар болнице Крушевачког подручја у Рибарској Бањи. 1945. године била је секретар ОО АФЖ за Крушевац, а затим на разним партијским и политичким дужностима. Носилац је Споменице 1941. НАДЕЖДА ДУДИЋ, из Клинаца, жена народног хероја Драгојла Дудића и мајка народног хероја Мише Дудића, пре рата је била одани сарадник свога мужа. Рад је наставила и под окупацијом. Међутим, као жена истакнутог комунисте ухапшена је већ јула 1941. године и отерана у логор на Бањици, где је остала до априла 1944. године. Све троје Стевкине деце се укључило у НОП. Њена ћерка Перса је ухапшена као активиста НОП и усмрћена у логору Аушвиц, а син Миша је умро од задобијених рана у битки на Пријепољу, децембра 1943. године. Њен муж Драгојло је погинуо крајем новембра 1941. године, приликом пада Ужица, а друга кћерка Зора је због своје активности цело време окупације провела у логору на Бањици. И поред страшне личне трагедије, Стевка ни.је посустала и наставила је рад и после ослобођења. СТЕВКА • ЗОРКА ДУДИЋ, учитељица, рођена 20. маја 1911. године у Клинцима, пре рата се укључила у напредни раднички покрет. Године 1940. била је члан актива државних чиновника, који је формирала Милка Минић. Под окупацијом је наставила рад. Била је учитељица у селу Златарићу, и у њеној је школи ОК КПЈ за Ваљево одржао састанак 22. јуна 1941. године. Активно је радила све док није ухапшена марта 1942. године. Отерана је у логор на Бањици, где је остала до његовог расформирања. Примљена је у Партију после изласка из логора. Носилац је Споменице 1941. е Ј1АЛОВИЋ, рођена 9. новембра 1898. године у Санковићу, од првога дана устанка укључила се у рад за НОП. Политички је радила у селу, одлазила као курир у Горњу Топлицу код др Питовића, који јој је давао санитетски ' ■ материјал за одред. Примљени материјал - ’ је односила до одређеног пункта. Њена МИЛОЈКА 370 посава Солдатовић, Миросава Петровић, жена Богдана Антонића, Вида, жена Сређе Лакиновца Сенића, жена Уроша, ковача (долазила је у Ваљево као курир 1941), Мица Зебић са своје три кћери Златом, Аном и Душицом. У Ставама су у одбору радиле Стана Антонић и њена кћерка. У оним селима где нису били формирани одбори жена радило се у групама или појединачно. Активи жена постојали су: у Белој Цркви, Толисавцу, Комирићу, Равнаји и Мојковићу. У активу жена у Белој Цркви биле су: Косана-Коса Кнежевић, Цана Аврамовић и жена Боривоја Антонића. Актив је формиран 1941. године и радио је до краја рата. Све три чланице су августа 1941. године, вршећи обавештајну службу, утврдиле стање посаде немачког гарнизона у Белој Цркви и о томе обавестиле партизане. На тај су начин омогућиле да се изврши препад и ликвидира гарнизон. У овом су се селу од првих дана устанка укључиле у рад за НОП: Жика Јовић, са кћеркама Љубицом и Надом, Даринка Јеремић (њена кућа била је пункт за све време рата), жена Пере Поповића-Калајића, жена Станимира Ракића, жена Ивка Ракића и жена Богољуба Ракића (све четири су били чланови другог актива жена који је формиран фебруара-марта 1942. године и радио до краја рата). У селу Толисавцу радила су два актива жена од почетка устанка па до краја рата. Чланови једног актива биле су: Катарина, Велинка и Николија Миловановић и Радојка Илић, а другог жена Борисава Поповића и жена, кћерка и снаха Павла Ђуричића. Поред рада у активу жена, оне су биле ангажоване и на другим задацима. Преко Радојке Илић повезивали су се другови који су пристизали у Рађевску чету Ваљевског одреда, а на имању Николије Миловановић и њених снаха Катарине и Велинке налазиле су се базе и склоништа. У кући су била два склоништа за оружје и муницију и три базе за партијске раднике и рањенике. Једна база била је у кући у којој је живела Николија са снахом Велинком, друга у шуми недалеко од куће, а трећа у новој кући у којој је живела Катарина с мужем. У овом селу постојало је више склоништа. У кући Мирке Петровић и њене снахе Руже била је смештена техника СП КПЈ за рађевски срез и ту су издаване „Вести” и један лист; у кући Живане Вујковић 1941. године била �је смештена радио-станица Врховног штаба, а касније је ту била прихватна база за рањенике и болеснике. База за илегалце била је и у кући Николије Кнежевић и њене снахе. Кућа Даринке Масаловић била је главни пункт у овом селу. Она се бринула о исхрани илегалаца који су се склањали у њеној кући, нарочито кад су велике потере, а прикупљала је и обавештења. Упориште партијских радника била је и кућа Стане Масаловић, која се налазила поред пута за Крупањ. Мада је била једна од најсиромашнијих кућа у селу, никад се није десило да Стана не нахрани илегалце. Њен муж је вршио курирску службу према Пецкој и Љубовији, а девер према Лозници и Шапцу, а она је остајала код куће и примала поруке ако људи не би били ту. Кућа Живка Антића је такође била пункт за који су биле везане неке партијске ћелије из рађевског среза. Његова породица — жена, кћерка и три снахе повремено су одржавале везе с Белом Црквом и по њима су слате инструкције и материјал за актив жена у овом селу. Повремени пункт за илегалце биле су и куће Цвете и Миросаве Тошић. Оне су прихватале илегалце и смештале их у једну појату и тамо им доносиле храну и одећу. Зорка Вујковац и њене кћерке Вида и Негосава укључиле су се у рад за НОП од првих дана устанка. Њихов полубрат био је један од организатора устанка у Рађевини. У кућу су долазили курири са свих страна, нарочито на почетку устанка; а долазили су и многи људи који су чекали на везу да оду у одред. Оне су обезбеђивале исхрану и прале им рубље. Када се у њиховој кући сместио Врховни штаб, оне су углавном биле ангажоване за његове потребе. После доласка казнене експедиције, скривале су људе који су долазили да успоставе прекинуте везе. Радиле су за све време рата повремено, јер је кућа била под присмотром четника. Њихова снаха Перса, рођена Дудић, била је неуморни сарадник свога друга. Помагала му је У организовању прве оружане групе, која се састала истог дана кад је Немачка напала на СССР. Примала је поруке од курира када јој муж није био код куће. Септембра 1941. године У њиховој кући био је Врховни штаб и тада је преузела бригу о исхрани чланова Штаба. После доласка казнене експедиције ухапшена је и отерана у логор на Бањици и пуштена после неколико месеци. Касније је наставила рад. Одржавала је везу са сво- КУНА ЛЕЛЕКОВИНА У ОКОЛИНИ ВАЛјЕВА. ПОСЛЕ ГУБЛјЕЊА слободне територије била ЈЕ ЈЕДНО ОД ГЛАВНИХ УПОРИШТА ОК КПЈ ЗА ВАЛјЕВО И СПОМЕН-ПЛОЧА ОЈ1ГА АПОСТОЛОВИЋ-АЋИМОВИЋ рођена 28. јануара 1924. године у Бабајићу, у напредни омладински покрет укључила се уочи рата. Примљена је у СКОЈ крајем 1940. године, или почетком 1941. када је формиран женски скојевски актив. Маја 1941. године постала је члан рејонског скојевског руководства за Љиг, а августа је кандидована за члана КПЈ. Учествовала је у организовању и прикупљању добровољних прилога за НОП, а често је водила Милку Минић у друга села на састанке. Наставила је рад и после расформирања Сувоборског одреда, па је због своје оданости примљена у Партију априла 1942. године. Око себе је окупила групу омладинки с којом је политички радила. Немци су је ухапсили другом половином августа 1942. године и с већом групом активиста и симпатизера отерали у Горњи Милановац, затим Крагујевац, и најзад у логор на Бањици, одакле је марта 1943. године отерана за Немачку, где је остала до краја рата. Носилац је Споменице 1941. 371 • �НАДА ВОЈИНОВИЋ-АНТОНИЈЕВИЋ, рођена 29. јуна 1920. године у Бабајићу, у напредни покрет се укључила непосредно пред рат под утицајем мужа, члана КПЈ. У њеној су кући почетком 1941. године одржавани састанци са женама којима је присуствовала и Милка Минић. После напада Немаца на Совјетски Савез одржавала је састанке са женама и организовала прикупљање материјалне помоћи за НОП. Прогањана је због мужа, који је био у партизанима, па је и сама ступила у одред. Крајем августа је повучена из одреда за рад на терену. Добила је задатак да буде курир између политичких радника на терену и да разноси партијски материјал. Кандидована је за члана КПЈ септембра 1941. године. Наставила је рад и после повлачења партизана. Примљена је у Партију маја 1942. године и њена је кућа била партијско упориште. Септембра исте године прешла је у Белановицу и тамо се партијски повезала. Ухапсили су је четници у Белановици, августа 1943. године и довели у затвор у Љигу, одакле је пуштена после неколико дана и наставила рад. Носилац је Споменице 1941. ДУГАЈ1ИЋ, свршена матуранткиња из Драгоља, рођена је 2. јула 1920. године у Неготину. Пре рата се укључила у напредни средњошколски покрет. Године 1941. је живела у Липљу, где је августа примљена у Партију и убрзо постала члан рејонског партијског руководства за Љиг. Исте године ступила је у Ваљевски одред и радила у културној екипи одреда. Марта 1942. године културна екипа је била у Мратишићу, где се налазио и штаб Сувоборског одреда. Одред је 18. марта расформиран и Зага је пошла с једном групом бораца према Буковцу и Рајковићу. Заробљена је у селу Голупцу и отерана у логор на Бањици. Носилац је Споменице 1941. ЗАГОРКА јим другом, партијским радником на том терену и са другим илегалцима. Долазила је повремено на састанке да прими директиве за рад. Поново је ухапшена 1943. године и отерана у логор на Бањици, одакле је у јулу исте године транспортована у Аушвиц, где је усмрћена. Даринка Гајић, Анђа Николић, жена Љубе Антића и жена Крсмана Кнежевића, све из Толисавца повремено су прихватиле партијске раднике и бринуле се о њиховој исхрани. У активу жена села Комирића нарочито се истицала Јула Гладовић-Ђурић, чија је кућа била пункт. У време највећег терора кад је много људи поклано и кад нико није смео да прими илегалце, она их је примала и бринула о њиховој исхрани. Пунктови су били и куће Василије и њене кћерке Загорке Ђурић (кућа им је била на погодном месту, издвојена од осталих и ту су свраћали сви илегалци из Рађевине). Поред тога што су илегалце храниле и прале им рубље, прикупљале су информације о непријатељу. Њихов рад су открили четници и обе су заклали септембра 1943. године. Кућа Живана Матића била је такође упориште партијским радницама. Његова жена и кћерка су склањале илегалце и бринуле о њиховој исхрани. Кућа Драга Поповића била је такође упориште партијских радника. Љегова жена била је сигуран ослонац илегалцима и пружала им све што је могла. Жена Миће Поповића и жена Радована Мишића, са својом јетрвом и двема синовицама, примала је у кућу илегалце, спремала им храну, прала рубље и давала податке. Жена Војислава ПантелићаКељића, жена Војислава ПантелићаШиљка, Даница Муцић и учитељице Дида Милановић и Смиља Милановић биле су активисти НОП од првих дана устанка. Све су биле чланови актива жена који је формиран крајем 1942. године. Актив је успешно радио и обављао разне задатке добијене од партијских радника. Преко њих је обезбеђиван смештај партијским радницима — другарицама које су упућиване на рад у Рађевину. Актив је радио до ослобођења. Поред рада у активу жена, учитељице Дида и Смиља вршиле су и обавештајну службу. Пошто је школа била близу друма, обе су обавештавале партијске раднике о кретању непријатеља. Са истим задатком су одлазиле у друга села, а у хитним случајевима и у Ваљево, нарочито за санитетски материјал. Код њих су долазили и курири. Жена Беке Муцића, Милија и 372 Радојка Муцић, биле су такође активисти НОП-а од почетка устанка. Због активног рада Милију и Радојку Муцић убили су четници. Чланови актива жена у селу Равнаји биле су Радојка Тешић, жена Саве Тешића и снаха Велимира зв. Лаџак. Драгиња Пантелић из истог села, мајка двојице партизана, имала је у својој кући базу за илегалне раднике. Четници су у лето 1944. године близу њене куће открили једног илегалца који је пружио отпор. У њеној бази је било тада неколико илегалаца, међу којима и Андрија Хабуш, члан СК КПЈ за рађевски срез, који је у тој борби рањен. Драгиња је тада побегла од куће и пребацила се у Босну, где је остала до ослобођења. Активисти у овом селу биле су и жена Рајка Пантелића, мајка Тике Алексића, Новка Јанковић и Љубица Бојић (1943. године примљена у СКОЈ). У селу Мојковићу у активу жена биле су: жена Трифуна Стевића, жена и кћерка Лука Стевића и жена Љубе Стевића. Овај актив радио је по упутствима партијских радника. Жена Благоја Николића добијала је обавештења из источне Босне о акцијама партизана и преносила их партијским радницима, који су се повремено склањали у њеној кући, а жена Иве Мишковића давала је храну илет'алцима у најтежој ситуацији када су белогардејци вршили претресе по селу. Дара Милосављевић из Завлаке била је симпатизер НОП-а још пре рата, а за време рата преко њене куће је ишла штампа и пропагандни материјал. Она и њен муж су примали материјал и растурали га по селу. Омладинка Вера Рељић из истог села укључила се у рад за НОП на почетку устанка и извршавала је све задатке које јој је поверавала омладинска организација. Исте године ступила је у одред и погинула у зиму 1942. године. У овом селу активно је радила и жена Душана Цагића. Она је са мужем држала трговину која је пре рата коришћена за партијске потребе. За време рата преко ове трговине одржавала се једно време веза према Шапцу. Курири су долазили у радњу као купци и ту примали поруке. У Белотићу је било више породица које су се целе укључиле у рад за НОП. Кућа Јелисавете-Соје Секулић и њене кћерке била је позната као напредна и пре рата а то је остала и за време НОБ. Сојин муж је стрељан крајем 1941. године, а она је са кћерком наставила рад. Почетком септем бра 1943. године у њену кућу је пре �нета техника СК КПЈ за рађевски срез и смештена у штали. Техника је ту несметано радила све до јануара 1944. године када су четници у близини куће открили једног илегалца. Тада су Соју заклали, а њену кћерку премлатили да је остала инвалид, али технику нису пронашли. Касније је техника пренета на друго место. Кућа Ружице Петровић се од првих дана устанка определила за НОП. Са свим својим укућанима Ружица је помагала илегалним радницима који су радили у околини села: скривала их је у својој кошари и на тавану куће, обезбеђивала им исхрану и чисто рубље. Због свог активног рада ухапшена је децембра 1941. године заједно с мужем и отерана у логор у Шапцу, где је остала до марта 1942. године Наставила је рад и после изласка из логора, због чега су је четници заклали септембра 1943. године. Њена кћи Дивна је од краја 1942. године одлазила у Ваљево као курир за санитетски материјал. У то време је примљена у СКОЈ и радила као скојевка за све време рата. Снаха Борка је такође активно радила, растурала летке по селу и извршавала све постављене задатке. Кућа Кате Васиљевић била је укључена у један курирски канал на путу од Дрине према Ваљеву. Кућа је била погодна за илегалне раднике, јер се налазила у једном шумарку удаљена од осталих кућа. Ту су одржавали састанке партијски радници, који су радили на разним теренима, а долазили су и курири. И Ката је обављала курирску службу, одлазила у околна села и позивала људе на састанке. Истицала се храброшћу и излазила је у сусрет сваком илегалцу који се кретао на том терену или био на пролазу. Кућа Боже Ристивојевића-Кикића била је једна од најактивнијих у селу. Он је био председник НОО и у кућу су свакодневно долазили илегалци. Његова жена водила је сву бригу о њима. Имала је базу на штали, која се налазила поред главног пута. Чувала је стражу док су илегалци спавали и одржавали састанке. Кућа Тихомира Петровића такође је била један од пунктова за све време рата. Ту су долазили партијски руководиоци и инструктори ПК. Његова жена је углавном спремала храну, а његове снахе Тиосава и Душанка вршиле су обавештајну службу. Одлазиле су у суседна сел.а да извиде ситуацију и да о томе обавесте партијске раднике. Кад су у кући боравили илегалци, обилазиле су село и ослушкивале што се прича о партизанима и да ли у селу има непријатеља. Душанка је била још и курир између СК КПЈ за рађевски срез и ОК КПЈ за Ваљево. Одлазила је на везу у Лопатањ и Братачић и предавала пошту за ОК, а ту од курира из Ваљева преузимала пошту за СК КПЈ. У овом су селу биле активне и Бела Смиљанић и Новка Ристић. Новку су због активног рада заклали четници јануара 1944. године. У Крупњу су активно радиле за НОП мајка Јуле Јеремић, жена Цветка Тадића зв. Племић и Грбић . .., ташта Михаила Дамјановића; у Ликодри: жене Митра и Жике Радишића, жена Нинка Васиљевића, жена и три снахе Нинка Зељића и жене Глигорија и Боре Николића; у Церови жена Мише Ковачевића; у Брштици: жене Раје и Велизира Гајића; у Планини жена Пере Грујичића, жена Димитрија Радића и још неколике жене из Грујичића мале; у Шљивови жена и снаха Сретена Миловановића зв. Вилотић; у Врбици Ката Јањић, жена Миће Аврамовића и жена Милосава Игњатовића; у Бањевцу жена Властимира Андрића зв. „Пекмез”; у Горњој Трешњици жена и снаха Гаје Гајића; у Доњој Трешњици жена Михаила Тадића и жена и снаха Душана Тадића; у Томњу Јованка Малетић, жена Сретена Малетића и Видојка Тешмановић, самоука омладинка, која се укључила у рад за НОП од првих дана. Ступила је у Ваљевски одред, у коме се борила шест месеци. Ухваћена је у селу Шљивови приликом продора окупатора и белогардејаца и отерана у Лозницу, где је зверски мучена. Упркос свим мучењима држала се храбро и на стрелишту извикивала пароле. У Костајнику је рад међу женама покретала учитељица Кармела Соколић, која је добијала директлве за рад од партијске организације. У азбуковачком срезу, у Гуњацима, формирана је крајем августа 1941. године партијска ћелија чији је члан била и Бланка Краус. Октобра 1941. године кандидована је за члана КПЈ Стана Драгићевић (Драговић), учитељица из Врпоља, која је одржавала везу са Командом места у Љубовији, одакле је отишла У одред. Септембра 1941. године формиран је у Гуњацима омладински актив у који су ушле: Душанка Јовановић, потпредседник, Бранка Илић, благајник, Стаменка Манојловић, секретар, Вукосава Весић, Косара Марковић и Ангелина Урошевић. 373 ЂУРИЋ из Комирића, укључила се у рад за НОП заједно са својом мајком Василијом у првим данима устанка. Њихова кућа била је партијски пункт све до септембра 1943. године кад су четници огкрили њихов рад и обе заклали. ЗАГОРКА • ВЕРА РЕЉИЋ, рођена 1922. године у За- влаци укључила се у рад омладинске организације у првим данима устанка. Ступила је у партизане 1941. године и погинула у борбама које су се водиле за одбрану слободне територије. �ЈОВАНОВИЋ, омладинка из Гуњака, укључила се у НОП од првих дана устанка. Истицала се радом. Изабрана је за потпредседника омладинског актива у селу, који је формиран септембра 1941. године. Крајем октобра је примљена у СКОЈ, а крајем године је радила у болници тешких рањеника у Драгодолу. Повлачила се са партизанским јединицама до Косјерића и нестала је после борбе код Дружетића, фебруара 1942. године. ДУШАНКА АЛЕКСАНДРА-ЛЕЈА -МИЛОСАВЉЕВИЋ МАКСИМОВИЋ, рођена 1920. године у Калањевцима (Љиг), укључила се у напредни омладински покрет као ученица гимназије у Београду. Преносила је пошту и умножавала илегални материјал. Прекинула је школовање због тешких материјалних прилика у породици и смрти мајке и 1939. године запослила се у Среском суду на Руднику, где ју је затекла окупација. У припремама за устанак радила је на преношењу и слању оружја и набављала легитимације из Среског начелства за кретање партијских радника на територији Качера. Одмах по формирању партизанских одреда, ступила је у Рудничку чету. Радила је кратко време у команди места, а потом у партизанској болници на Руднику, која је била пункт за прихватање рањеника из свих одреда. Кад је отпочела Прва непријатељска офанзива, одређена је за евакуацију рањеника у Санџак. После доласка у Нову Варош крајем 1941. године, радила је у партизанској техници, а после преласка јединица у Босну постала је борац V шумадијског батаљона I пролетерске бригаде. Касније је прешла на рад у штаб II пролетерске бригаде и II пролетерске дивизије. Примљена је у Партију 1942. године. Године 1943, по одлуци Врховног штаба отишла је на Вис. После ослобођења земље била је на разним дужностима: организациони секретар СК КПЈ за Ваљево, секретар ГК КПС Ваљево, члан Кадровског одељења ПК КП Војводине и друштвено-политички радник у ЦК СКС до одласка у пензију. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. Задатак овог актива био је: окупљање омладине, прикупљање одеће, обуће и намирница, агитовање за одлазак омладине у партизане. Омладинска организација је одржала једну конференцију, на којој је расправљано о раду омладине и њеном учешћу у покрету. Организација је радила до доласка казнене експедиције. Душанка Јовановић примљена је у СКОЈ крајем октобра 1941. године, а затим је ступила као болничарка у болницу тешких рањеника у Драгодолу. Приликом повлачења дошла је са партизанским јединицама до Косјерића и нестала је после борбе код Дружетића крајем 1941. године. Партијска ћелија у Гуњацима формирала је септембра 1941. године актив жена за помоћ фронту у који су ушле: Симка Маринковић, председница, Сеја Јовановић, Олга Симић, Милица Урошевић, Роса Антонић, Јелисавка Младеновић и Живана Урошевић. Састанцима актива жена присуствовала је Бланка Краус која је у партијској ћелији одговарала за рад са женама не само у Гуњацима него и у Остружњу, Лопатњу и још неким селима. Задатак актива био је да прикупља прилоге за партизане, да организује скупове и да радом обухвати што већи број жена. Актив је организовао прикупљање чарапа, џемпера, рубља, пешкира и одзив је био велики. Организована су и прела, на којима се окупљало до 50 жена. На прелима су и политички радиле. Окупљеним женама говориле су Бланка Краус и Јела Милатовић, учитељица. Актив је радио до децембра 1941. године. Поред жена које су биле обухваћене радом актива жена за помоћ фронту било их је још које су се на разне начине укључивале у рад за НОП. У Пецкој су се међу првим укључиле у рад за НОП: Љубица Вићентић-Андрић, Мара Враголић, Борка Илић (крајем 1941. године радила је заједно с мужем у партизанској пекари у Плавшићима), Драга Тодорић (октобра 1941. отишла је у Ужице и тамо погинула) и још неке. Милка Милићевић из Грачанице одржавала је везу с партизанском командом у Љубовији, а Ленка Ивановић-Ковачевић, учитељица радила је у Команди места у Љубовији од њеног формирања, септембра 1941. до краја октобра када је команда престала да постоји. У многим селима су стварани одбори или активи жена за помоћ фронту са задатком да прикупљају храну и одећу за борце. У Пецкој је у време 374 постојања слободне територије одбор обухватио велики број жена. Оне су, поред прикупљања хране, радиле у кухињама и радионицама за шивење веша. На прикупљању хране и одеће за партизане радиле су и: Ката и Станка Нешковић, Стана Поповић и Сава Рашић-Рељић. Сем тога, оне су обавештавале илегалне партијске раднике о кретању непријатеља. И жене Подгорине дале су свој пуни удео у НОП. Многе су се на разне начине укључивале у рад. Међу првим женама које су радиле и на организовању других жена била је Радмила Јовановић из Осладића. Мада је имала мало дете, она се у пуној мери ангажовала у извршавању задатака. Кад јој је било онемогућено да се креће по терену, јер ју је полиција тражила, ступила је у Ваљевски одред у коме је остала све до његовог преласка у Босну, почетком марта 1942. године. Четници су је ухватили у Горњим Лесковицима и отерали у логор на Бањици. У Осечини су пунктови за везу били у кућама Кате Радојичић и Драге Ивановић-Лазић, а у Остружњу у кућама Загорке Спасојевић и Кате Антонић. Анка Пантелић из Сирдије, мајка петоро деце, сарађивала је с НОП, због чега су је касније четници мучили и ошишали. Зора Стефановић је пред рат дошла из Београда у Осечину да би се склонила од београдске полиције, која ју је пре рата хапсила. За све време рата живела је у Осечини код брата апотекара од кога је узимала лекове за партизане. У раду је била повезана са куриром ОК КПЈ за Ваљево. Зорка Макевић из Осладића давала је храну за прву оружану групу у Подгорини. Радмила Лукић из Осечине погинула је фебруара 1942. године у Живковцима као борац Тамнавског одреда. Активисти НОП-а биле су и Пелагија Јовановић из Осладића, Загорка Миловановић из Осечине и жена Живојина Павловића из Каменице. Све су ухапсили четници после повлачења партизанских јединица и спровели у затвор у Ваљеву, одакле су пуштене после краћег времена. Активиста НОП Ангелина Ковачевић из Сирдије, мајка Радмиле Јовановић, погинула је фебруара 1942. године у Вилотићима за време борбе коју је водио Ваљевски одред с четницима. После продора немачке казнене експедиције на слободну територију и повлачења Врховног штаба и главнине партизанских снага за Санџак и Босну, Ваљевски одред је остао на �својој територији и водио свакодневне борбе. До Нове Вароши у Санџаку стигле су неке другарице које су радиле у болници на Руднику и повукле се с болницом. Међу њима биле су: Бранка Станојчић1), Милена Глишић2), Деса Јовановић3), Рајна Н.4), Каја Марковић, Леја Милосављевић и Вида Јоцић, која је била при штабу Ваљевског одреда, дошла је у Ужице са Драгојлом Дудићем, а затим је са главнином партизанских онага прешла у Санџак. Из Нове Вароши се вратила на теренски рад у Србију, а крајем 1942. године пала је у руке полиције у Београду. При прелазу у Санџак погинула је крајем 1941. године Олга Петровић из Паштрића, а Неда Оклобџија је заробљена у Ужицу. Курир Врховног штаба Дара Павловић-Вера упућена је из Нове Вароши да успостави везу са Ваљевским одредом. Ухваћена је априла 1942. године и стрељана у логору на Бањици 25. маја 1943. године. Фебруара 1942. године одлучено је да се од Ваљевског одреда формирају два одреда: Ваљевски од бораца из Рађевине и подгорских чета и Сувоборски од бораца Колубарског батаљона, који би ишли на одређени терен и на тај начин поделили непријатељске снаге. Ваљевски одред на свом терену није могао да се одржи, па је 5. марта 1942. године на састанку штаба одреда у селу Вујновачи одлучено да се одред пребаци у Босну и прикључи главнини партизанских снага. Такође је решено да физички слаби другови и другарице остану као илегалци на свом терену. Шестог марта 1942. године прешли су преко Дрине у Босну 74 борца Ваљевског одреда. У тој су групи биле Боженка Пиперски и Боса Цветић, болничарке Ваљевског одреда, Мила Бајалица и Каја Гарибовић-Лаловић, које су се с деловима Мачванског одреда прикључиле Ваљевском одреду. Половином марта 1942. године штаб Сувоборског одреда донео је одлуку да се одред расформира, пошто је са свих страна опкољен. Само је врло мали број бораца успео да се пробије кроз непријатељске редове, а већина је пала непријатељу у руке. У току зиме 1941/42. и пролећа 1942. године заробљена је већина другарица из одреда. Убијане су на зверски начин, прогоњене у затворе и логоре у Шапцу, на Бањици и по Немачкој. ') Погинула као борац I пролетерске бригаде 1943. године. 0 Погинула почетком 1942. године као борац II лролетерске бригаде. 3) Умрла око Миљевине 1942. године. ‘) Погинула почетком 1942. године. ВУЈИЧИЋ је рођена августа 1915. године у Титовој Кореници, где је завршила четири разреда гимназије, а затим је учила домаћичку школу у Старом Футогу. Била је одличан ђак и рано се укључила у напредни омладински покрет. Због своје политичке активности, касније, пошто је завршила школу 1936. године, често је премештана. Рат ју је затекао у Лајковцу. Као члан СКОЈ-а ступила је у Посаво-тамнавски батаљон чим је формиран Ваљевски партизански одред. Одлуком штаба одреда и партијске организације остављена је почетком марта 1942. године са групом рањеника у селу Словцу код Ваљева, а одред се повукао са терена. Ту је заробљена од недићеваца и предата Немцима у Ваљеву, који су је отерали у шабачки логор. Била је затворена у бараци бр. 1, са заробљеницима одређеним за стрељање. Лепа је својим држањем у логору и својим односом према људима служила за пример. Неговала је претучене другарице, дежурала је више него остале, када је био ред да дели храну, за себе је узимала тек оно што претекне. За свакога је имала коју лепу реч, а о себи је мало говорила. Дана када је одведена на стрељање, 25. или 26. априла, Лепа је била дежурна. Напољу се чуло звецкање ашова и лоЈ1ЕПА пата и галама Дангићевих четника, који су вршили дужност гробара и пратили поворке на стрелиште. Лепа је тог јутра, као дежурна, устала раније него обично, чучала је крај пећи да заложи ватру када су у бараку ушли један гестаповац и агент Специјалне полиције и прозвали је: „Лепа Вујичић, учитељица, која је?” Лепа је спустила иверчице на под, подигла се и тихо одговорила: „Ја сам”. „Очешљајте се госпођице! Ставите шешир”, иронично јој је рекао агент. Лепа га је прекинула оштрим гласом какав до тада нико од ње није чуо: „Шешир никад нисам носила, а поготово ми сад не треба”. Окренула се другарицама и упутила им дуг, топао, пријатељски поглед као последњи поздрав. Онда је гордо усправљена закорачила према излазу. Ишла је на челу колоне према Шицари, шумарку у коме су вршена стрељања. Агенти су је успут толико тукли да су јој одвалили десно уво. Када су јој на стрељању наредили да клекне, одбила је и усправна дочекала смрт. Стрељана је међу првима. Приликом откопавања лешева 1944. године, после ослобођења, нађене су једна поред друге учитељица и мала Јеврејка, везана жицом за њену руку. Њени посмртни остаци пренети су на Шабачко гробље. • УХВАЋЕН КРВОЛОК СТЕВАН БОРОТА1) који је крив за смрт 200 Срба Ваљево, 27 фебруара (телефонски извештај дописника) Синоћњим возом допраћени су у Ваљево злогласни комунистички вођи и разбојници Добросав Симић и Стеван Игитван Борота, који су водили комунистичке разбојничке банде у Тамнави и Посавини. Вест о њиховом заробљавању и спровођењу у Ваљево раширила се муњевитом брзином, не само у граду, већ и у целој околини, а народу из Тамнаве и Посавине је лакнуло када је сазнао да су ови крволоци пали у руке властима. С њима је доведена и злогласна комунисткиња Лепосава Вујичић, учитељица са Косова, која је као избеглица привремено добила место у Лајковцу. Њих троје заједно са још осам бандита, ухватили су у селу Веселиновцу четници Љигиког четничког одреда Војводе Лукића. ') „Ново време”, фебруар 1942. године, бр. 254. • ЈОЦИЋ, ученица Трговачке академије из Скопља, рођена је 24. јуна 1922. године у Скопљу, где је живела до јуна 1941. године, када је с млађом сестром Оливером дошла као избеглица у Београд, а убрзо затим прешла у Ваљево. Још у Скопљу се укључила у напредни омладински покрет, а после доласка у Ваљево одмах се повезала и наставила рад. Преко партијске организазије добила је једну собицу у старој воденици на Колубари, где се прибирала сва муниција за Ваљевски одред. Ту су се одржавали и састанци, долазили курири из одреда и преносили директиве. Крајем августа 1941. године ступила је као скојевка у Ваљевски одред и задржана је да ради у штабу. Имала је задатак да води бригу о друговима који су били при штабу, била је и курир између штаба и одреда, а по потреби и бол- ВИДА 375 ничарка. Новембра је пошла за Ужице са Драгојлом Дудићем, а затим се са женском четом коју је водила Митра Митровић, повлачила преко Златибора за Нову Варош. У Новој Вароши се пријавила за повратак у Ваљевски одред, али је при повратку ухваћена у селу Семегњеву и дотерана у затвор у Ужицу, одакле је пуштена после месец дана и одмах отишла у Ниш, где јој је живела баба. Из Ниша се пребацила у Београд и запослила се у фабрици „Рогожарски”, где је почела са организовањем рада за НОП. Ухапшена је 23. децембра 1942. године и, после истраге у затвору Специјалне полиције, упућена у логор на Бањици, одакле је јула 1943. године транспортована за Аушвиц, где је остала до краја рата. Данас је вајар у Београду. Носилац је Споменице 1941. �МАРКОВИЋ, домаћица, рођена 15. априла 1888. године у Белановици, укључила се у напредни раднички покрет пре рата под утицајем мужа. Наставила је рад и под окупацијом. Радила је једно време са женама, па се прикључила одреду, јер су је стално прогањали због мужа. Радила је у партизанској болници на Руднику и са болницом се повукла у Санџак. Приликом формирања II пролетерске бригаде одређена је да ради у интендатури бригаде. Носилац је Споменице 1941. КАЈА • РИСТИВОЈЕВИЋ, кројачица из Ваљева, рођена 15. јуна 1913. године у Осечини, у напредни покрет се укључила пре рата. Под окупацијом је наставила рад. У њеној кући је 25. јуна 1941. године одржан састанак ОК КПЈ за Ваљево, на коме је донета одлука да се формира Ваљевски партизански одред, а током године и више састанака чланова ОК и чланова штаба Ваљевског одреда. У кући је становао и Сретен Читаковић, курир између Главног штаба за Србију и Ваљевског одреда. Примљена је у Партију 1941. године. Наставила је рад и после поновне окупације округа. Априла 1942. године била је секретар једне партијске јединице. Састанци су одржавани у њеној кући. Политички је радила с групом жена и прикупљала прилоге за партијске раднике. И ове је састанке одржавала у својој кући. Ухапшена је 4. новембра 1942. године и пуштена после месец дана, јер јој кривица није могла бити доказана. После изласка из затвора наставила је рад. Поново је ухапшена 11. фебруара 1943. године у великој провали партијске организације у Ваљеву. На саслушању и суочењу није ништа признала мада су је теретили да је била члан Партије и да је организовала рад међу женама, Упућена је у логоп на Бањици 23. јуна 1943. године као кривац II категорије, и остала је у логору до расформирања 3. октобра 1944. Носилац је Споменице 1941. ЗОРКА Сестре Илић — Бранка, Живана и Нада и Лепосава Вујичић, болничарка Тамнавског батаљона, која је добровољно остала с рањеницима да подели њихову судбину — стрељане су у логору у Шапцу. Јелка Тепавчевић остала је са тешким рањеницима у селу Вујовачи и зверски је уморена заједно са рањеницима. Станимирку Петровић заробили су четници и стрељали међу првим женама. Стрељане су и Милица Јовановић из Тврдојевца, Катица Николић из Звиздара и Наталија Милошевић из Пауна. У логор на Бањици отеране су: Ратомирка Обућина, Софија Станишић, Мара Чварак, Радмила Јовановић, Загорка Дугалић, Надежда Стојановић, Бранислава Јовановић, Милена Аћимовић и Драгослава Дуца Ковачевић. Ратомирка Обућина је са Бањице одведена на принудни рад у Немачку, а Софија Станишић је пребачена у логор смрти Аушвиц. Бранислава Јовановић је пуштена после неколико месеци, али је поново ухапшена и стрељана на Бањици 7. јуна 1943. године. Надирући према слободној територији, немачка казнена експедиција је 19. октобра 1941. године бомбардовала Пецку и тада је погинуло и рањено неколико жена. Погинуле су Милева Тодоровић, Ката Плавшић (теже је рањена и касније умрла од повреда) и жена Николе Марковић, а рањене су или контузоване: Мира Милинковић, Николија Младеновић, жена Луке Гаврића, Милица Поповић, још једна жена и двоје деце. Почетком новембра 1941. године немачка казнена експедиција упала је у Пецку. Мештани су углавном побегли. Остала је само породица Драгића Миросавића. Сам Драгић је побегао испред Немаца, а у кући су остали његова жена са троје деце и његова снаха. Немци су све извели из куће и жену и две кћерке од 18 и 20 година убили у дворишту, а сина од 12 година даље од дворишта. Снаха је покушала да побегне, али је у бекству рањена кроз уста, тако да је и данас неспособна да говори. То је био први упад Немаца у Пецку, а кад су се повратили после повлачења партизанских јединица настао је незапамћен терор. Заједно с Немцима и другим изродима корачали су раме уз раме и четници, дојучерашњи савезници, који су тачно знали ко је на којој страни. Они су одмах успоставили своју команду у коју су позивали на саслушање активисте и сараднике НОП-а. Почетком 1942. го- 376 дине (јануар) кроз њихову команду прошло је више жена са ове територије: Љубица Андрић-Вићентић (поново је ухапшена крајем исте године), Мара Враголић, обе из Пецке; затим из Гуњака: Стојана Јовановић, Олга Николић, Јела Милатовић, учитељица, Бланка Краус (извођена је пред четнички суд и ослобођена на захтев сељака), Симка Маринковић, ухваћена крајем фебруара 1942. године са целом породицом (кћерком, синовима и мужем) као борац Ваљевског одреда и многе друге чија су имена остала незабележена. Немачка казнена експедиција је и у Подгорини сејала смрт и пустош на све стране. Међу онима који су својим животима платили своју приврженост НОП-у биле су: Ивана Дивнић из Беомужевића, Милунка Живановић из Каменице, Даринка Марковић из Остружња, Данилка Митровић из Причевића, Стајка Младеновић из Осладића, Радојка Тадић, из Доње Буковице, Олга Теодоровић из Лопатња, жена Борислава Вуковића из Миличинице, жена и дете Живана Којића, жена Велисава Павловића и Стана Н. из Горње Буковице. Стану су Немци затворили у кошару коју су запалили, тако да је жива изгорела. Немачка казнена експедиција убила је у то време и: Војиславу и Стану Табановић из Бољковаца, Ангелину Марковић и Милеву Обрадовић из Ваљева и Лепосаву Михаиловић из Шушеоке. После преласка Ваљевског одреда у Босну, 6. марта 1942. године, и расформирања Сувоборског одреда, 18. марта исте године, на територији ваљевског округа није више било оружаних партизанских снага. Остали су неки чланови ОК и други политички и војни руководиоци, који су одмах почели да раде на оживљавању Партије. Милица Павловић-Дара послата је у села ваљевског среза, а Сретен Читаковић у села колубарског среза. Заједно са Сретеном Читаковићем пошла је на терен колубарског среза и Милка Минић, члан ОК КПЈ за Ваљево. Милка је остала у селу Цветановцу, где је ухапшена. Спроведена је у Љиг, затим у Горњи Милановац, одакле је упућена у логор у Крагујевац. Из Крагујевца је, на захтев Специјалне полиције, пребачена у Београд, а одавде у Ваљево ради вођења истраге. ПК КПЈ за Србију ставио је у задатак ОК КПЈ за Ваљево да организује Милкино бекство из затвора и у ту �сврху послао новац да се да ономе ко јој омогући бекство. Међутим, Милка је побегла из затвора без ичије помоћи. После њеног бекства, полиција је блокирала Ваљево. Милка је у потпуно блокираном Ваљеву остала преко 20 дана. Непријатељ је није открио, захваљујући члановима партијске организације. После бекства Милка је по одлуци ПК КПЈ за Србију пребачена на партијски рад у ОК КПЈ за Аранђеловац. Шестог априла 1942. године, у кући Ангелине и Бранка Кузмановића у Жабарима, формиран је нови ОК КПЈ за Ваљево у саставу: Милица Павловић-Дара, секретар, Сретен Читаковић, Живорад Гајић и Љубомир Петровић-Мингеј. Формиран је и МК КПЈ за Ваљево у саставу: Катарина Мутић-Мира, секретар, Миливоје Бјелица, Љубомир ПетровићМингеј, Стева Вукосављевић и Миле Ристић. Формиране су и две теренске партијске ћелије у Ваљеву. У једној су биле Катарина Мутић, секретар, Радмила Спасојевић, свршена матуранткиња и Вера Петковић, свршена ученица Трговачке академије, а у другој Зора Ристивојевић, секретар, Радмила Миловановић, студент права и Вера Петровић, кројачица. Јуна-јула 1942. године формиран је МК СКОЈ-а за Ваљево у који су ушле Олга Пиргић, Станица-Цака Миливојевић (од краја августа секретар МК СКОЈ-а) и Радмила Спасојевић. До формирања МК СКОЈ-а месном организацијом СКОЈ-а руководила је Олга Пиргић. Већи део омладине био је обухваћен политичким радом. Чланови СКОЈ-а у трговачкој академији 1942. године биле су: Драгиња-Сека Кузмановић, Љубица Обрадовић, Нада Петровић, Вука Рабасовић, Мица Михаиловић, Љубица Живадиновић, Бранислава Ђорђевић и још неке. То је био посебан женски актив формиран почетком 1942. године. Чланови СКОЈ-а у гимназији биле су: Зора Грујић, Љубица Ножица, Милка Милошевић, Бисерка Живановић, Лепа Марјановић, Радмила Матуновић, Ружица Сердаревић, Ружа Ковачевић, Љубица Нешић и др. Станица-Цака Миливојевић руководила је скојевским активом женске занатске омладине у коме су биле Олга Арсенијевић (од септембра 1942. године руководила је скојевским активом), Зорка Јоксимовић и Марија Мутић. Да би боље одговорио својим задацима, ОК КПЈ за Ваљево проширио се с два нова члана. У ОК су ушли Ка- 12. VI 42 год. Драги другови,1) Шаљемо вам изјаве М.М. и „Б”. Од А.С. и М.Д. немамо јоги, јер изгледа са њима неможе јоги да се успостави веза. Вашс писмо смо примили. Јасно нам је оно о чему нам пишете. Код нас су изгледи за стварање Н.О. Одбора у самом месту, за сада још иеизвесни. Прошле године смо ми овде имали солидан Н.О. одбор од 11 чланова. У њему је било претставника различитих политичких групација (поред К.П. биле су заступљене земљорадничка левица и десница и демократска странка) као и других угледних и политичких грађана који нису припадали ни једној политичкој струји, али који су исправно гледали на ствар народно-ослободилачке борбе. Тај одбор је једно, доста кратко, време правилно функционисао. Али приликом јесењашњег масовног хапшења по В. већина најактивнијих одборника била је похапшена. Неки од њих су стрељани као таоци, неки су после затвора и логора зимус премегитени. У међувремену парт. орг. у В. је потпуно ослабила, тако да нико вигие са њима није имао контакта. Једино се преко једног члана одбора (који се за то време развио и постао члан П.) скупљао повремени прилог у новцу. После „Пр” и вагиег писма ми смо размишљали о могућностима стварања новог одбора, али су нас специјалне прилике, о којима ћемо вам ниже писати, спречиле у томе. Са вашом примедбом, која се односи на јединицу састављену од самих интелектуалаца, у принципу се слажемо. Али ствар је у томе што ми немамо радника. Према извегитају могли сте закључити како у томе ми стојимо. Имали смо једног јединог занатског радника и тога смо искључили. Од нових чланова имамо опет једног занатског радника (не рачунајући једну занатску радницу која је 11о својим квалитетима најслабији члан П) и 4 индустриска радника који су сви запослени у „Вистаду”. Уосталом ево вам још једном преглед састава нашег кадра: 4 инд. рад., 1 занат. рад., 1 занат. радница, 3 средњошколца, 1 средњогиколка, 1 прив. чиновница, 1 држ. чиновник, 1 студенткиња 1 трговац (ван јединице). Код нас је у задње време било новости. Другарица је побегла из затвора. Искористила је један моменат њихове непажње и једноставно изашла на улицу. Случајно је нико није приметио ни кад је ушла у кућу једног познаника и тако се спасла. Али по В. и околини дигла се страховита хајка. Срећом до сада нису ни на шта натрапали. Али потере и претреси не престају, те нам је то онемогућило скоро сав рад, јер смо мере опрезности морали пооштрити пошто је безмало читав наги кадар мање вигие сумњив. У свему је најгоре то што се све десило непредвиђено те она мора да буде тамо где је врло мало сигурна. Очекујемо и даље компликације у вези са овим, јер су сада њену мајку ухапсили, а стара зна извесне људе за које неће бити добро ако и полнција дозна... С другарским поздравом О.К.В. ') ИРПС, арх. бр. 1456. — Из лзвештаја 1942, Покрајинском комитету КПЈ за Србију. 377 Окружног комитета КПЈ за Ваљепо, од 12. VI �СЛАВКА МАТИЈЕВИЋ-ПАВЛОВИЋ рођена 20. марта 1920. године у Липљу, од првога дана устанка укључила се у НОП. Извршавала је све постављене задатке. Наставила је рад и после расформирања Сувоборског одреда. Августа 1942. године била је члан партијске ћелије у селу, коју је тад формирала Милка Минић. У ћелији је одговарала за рад међу женама. Била је и члан НОО, који је формиран у исто време. Била је члан женског скојевског актива, који је формиран крајем 1942. године. Од почетка марта 1943. године па до ослобођења била је једини члан Партије У селу. Носилац је Споменице 1941. • СТАНИЦА-ЦАКА МИЛИВОЈЕВИЋ, у- ОЈ1ГА ПИРГИЋ, ученица гимназије из Ваљева, укључила се у напредни средњошколски покрет пре рата, када је примљена у СКОЈ, а у Партију одмах после капитулације, априла 1941. године. После напада Немачке на Совјетски Савез остала је у Ваљеву, јер није била компромитована. Наставила је рад и после поновне окупације целог округа. Била је секретар женског актива СКОЈ-а за гимназију и ТА, који је формиран фебруара или марта 1942. године. Формирала је и остала три скојевска актива. До формирања МК СКОЈ-а крајем маја 1942. године руководила је месном организацијом СКОЈ-а а после је била секретар МК СКОЈ-а. Ухапшена је 11. фебруара 1943. године у стану Миле Танасковић, где се била склонила и отерана у Специјалну полицију у Београду, а затим у логор на Бањици као кривац I категорије. Уочи 7. јуна 1943. године изведена је из заједничке собе у собу за стрељање. Пре извођења је успела да одсече прамен своје косе и да га са фотографијом остави једној другарици да се преда њеној мајци. У соби смрти целе ноћи је певалгг борбене песме. Свечано се обукла и у своју косу уплела црвене машнице. Довикивала је храбро онима које остају да је не жале. Стрељана је с већом групом родољуба 7. јуна 1943. године у Јајинцима. ченица гимназије из Ваљева, почетком 1941. године била је члан СКОЈ-а. У лето 1941. године присуствовала је састанцима руководства СКОЈ-а који су одржавани у њеном стану и у стану Милице Ножице. Од јесени исте године преузела је на везу неке чланове СКОЈ-а и давала им задатке. Растурала је пропагандни материјал по граду и одлазила на задатке ван Ваљева. Почетком 1942. године била је члан месног руководства СКОЈ-а, од маја исте године члан МК СКОЈ-а. Истовремено је примљена и у Партију. Ухапшена је 22. октобра 1942. године и пошто ништа није признала пуштена је после извесног времена. Поново је ухапшена 25. фебруара 1943. године и отерана у Специјалну полицију. После завршене истраге упућена је у логор на Бањици као кривац I категорије. Изведена је из заједничке собе уочи 7. јуна 1943. године у собу за стрељање, где је целе ноћи певала борбене песме. Свечано се обукла и у своју косу ставила црвене машнице. Храбро је довикивала другарицама које остају да не треба да је жале, јер даје свој млади живот за слободу и свесно га даје. Стрељана је с већом групом родољуба 7. јуна 1943. године у Јајинцима. 378 тарина Мутић-Мира и Влада Иванов, металски радник из Београда, кога је ПК КПЈ за Србију послао као помоћ партијској организацији Ваљева. Августа 1942. године МК КПЈ за Ваљево сачињавали су: Влада Иванов, секретар, Милева Старчевић, Миша Рељић и Милић Пешић. У овом саставу МК је радио до прве половине октобра 1942. године, када је ваљевску партијску организацију обухватила провала и ухапшени сви чланови МК. Током 1942. године у Ваљеву је формирано више група жена, које су ангажоване на разним задацима НОП. У групама је радило око 50 жена, међу којима: Вера Певчевић, ЈБубица Миљковић, Дара Бојичић, Нада Јовичић, Милева Лукић, Станија Симић, Рада Станковић, Ружа Стојкић, Ката Чалић, и Радмила Богдановић. У групи жена коју је водила Зора Ристивојевић биле су: Споменка Ристивојевић, Спасенија Ћуковић, Каја Савић, Мица Радовић и Милка Богдановић. Рад ове групе развијао се до поновног хапшења Зоре Ристивојевић фебруара 1943. године. Другом половином априла 1942. године ОК КПЈ за Ваљево формирао је СП КПЈ за колубарски срез, у које су ушле Каја Лаловић из Санковића и Љубинка Марић из Мионице. Почетком септембра 1942. године формирана је једна партијска организација за Мионицу и Санковић у којој су биле Каја Лаловић секретар и Љубинка Марић. Организација је обухватила радом Мару Миловановић а успоставила је везе с Вуком Николић, учитељицом у Мионици и Анком Симић из Вртиглава и активистима у околним селима. Почетком новембра поново су формиране две организације за Мионицу и за Санковић, тако да је у организацији у Мионици била Љубинка Марић, а Каја Лаловић у организацији Санковића. Новембра 1942. године СП КПЈ за колубарски срез формирало је партијску ћелију за Маркову Цркву у К0ЈУ Је ушла и Смиљка Гавриловић из Ратковца. Смиљка је радила у ћелији до марта 1943. године када је због четничког прогона побегла у Београд. Фебруара 1942. године формиран је СК СКОЈ-а за колубарски срез у који су ушле Аница и Рада Спасојевић. Комитет није могао да развије рад, јер је убрзо по формирању ухапшена Рада Спасојевић. На територији колубарског среза било је више упоришта која су створена 1941. године, а стварана су и нова. �Главно упориште и пункт за повезивање са Љигом, околином Љига и Ваљевом била је кућа Милојке и Живка Лаловића из Санковића. Живко је у то време био у логору на Бањици заједно са сином, а у кући су били само Милојка, две кћери и мали син, те је непријатељ ову кућу мада је била компромитована, врло мало држао под присмотром. Зато су партијски радници кућу користили као упориште. Ту су одржавани састанци ОК и СП за колубарски срез и појединачни састанци партијских радника. Поред тога укућани су коришћени за повезивање са појединим члановима КП и симпатизерима у селима овога среза. Сваки задатак извршавали су предано. У 1942. години, а и касније до краја рата кућа Златије Радосављевић из Пауна, остала је партијски пункт. У време најтежег терора, после расформирања Сувоборског одреда, Златија је омогућавала илегалним партијским радницима на овом терену да наставе рад. У њеној кући боравио је неко време Милош Минић, инструктор ПК КПЈ за Србију и одавде руководио радом ОК. Одавде је одржавана веза са члановима ОК који су живели у Ваљеву, сама Златија одлазила је код чланова и односила им поруке, а од њих примала одговоре. На састанке у њену кућу долазили су повремено и чланови ОК из Ваљева. У лето 1942. године ту је одржано саветовање ОК за Ваљево са илегалним партијским радницима и преживелим руководиоцима Сувоборског одреда у вези с припремама за формирање новог партизанског одреда „Жикица Јовановић-Шпанац”. У току 1943. код ње је лежао рањени Миле Милатовић, члан ОК. Исте године четници су је повели да је закољу, али је она у последњем часу успела да избегне клање. Златија је била једна од најсигурнијих и најоданијих жена овога краја. И кућа Машинке Марић била је партијско упориште од првих дана устанка, све до марта 1943. године када су јој четници заклали кћер Љубинку. Од пролећа 1942. године куће Симке Спасојевић из Рајковића и Миленије Ивковић из Горњег Мушића постале су упоришта партијских радника. Кућа Миленије Ивковић је само 1942. године била упориште, а Симке Спасојевић до краја рата. Од друге половине 1942. године па до краја рата кућа Наталије Ускоковић у Ракарима постала је упориште илегалних партијских радника. Наталија V ПРПОМ РЕДУ СЕДИ НАРОДНИ ХЕРОЈ МИАИЦА ПАВЛОВИН-ДАРА, ИЗА ЊЕ КАТАРИНА-КАЈА ЛАЛОВИП-СТОЈАНОВИП, ЗАТИМ СЛЕВА НА ДЕСНО: АНДРИЈА САВЧИБ-БАЈА, МИЛЕ МИЛАТОВИН, МИЛОВАН-МИКА МИЛОСАВЉЕВИН И ЖИВОРАД-ЖИКА ГАЈИК КАТАРИНА-КАЈА НОВИЋ рођена ЛАЛОВИЋ-СТОЈА6. маја 1920. године у Санковићу, у напредни раднички покрет се укључила пре рата и постала је члан актива СКОЈ-а у селу, који је формиран у лето 1940. године. Имала је задатак да ради са женском омладином. Под окупацијом је наставила рад. Истицала се у раду са женама и омладином. Поред тога је прикупљала храну и одећу и слала за борце у одреду. И сама је одлазила више пута у одред као курир. Примљена је у Партију 1941. године и била члан партијске ћелије у Мионици коју су чиниле само три жене, јер су сви мушкарци отишли у одред. Кад је избио сукоб између четника и партизана, ухапшена је са већом групом активиста и симпатизера и отерана у Маркову Цркву, и са целом групом затвореника предата Немцима који су је отерали у затвор у Ваљеву, одакле је пуштена после неколико дана. Наставила је рад и била члан партијске организације у Мионици, која је поново формирана крајем 1941. године. После расформирања Сувоборског одреда, по налогу Милоша Минића, инструктора ПК КПЈ за Србију, успоставила је везу са чланом ОК КПЈ за Ваљево Жиком Гајићем. Другом половином априла 1942. године ушла је у СП КПЈ за колубарски срез, које је тад формирано у њеној кући. Успостављала је везу са активистима НОП у околним селима. Почетком септембра 1942. формирана је партијска ћелија за Мионицу и Санковић и она је била секретар. Почетком 1943, кад су четници појачали терор, повукла се у илегалност, али су је ухватили жандарми и љотићевци априла 1943. и отерали у Мионицу, а затим у затвор у Ваљеву, одакле је пуштена почетком маја. После изласка из затвора радила је као партијски радник у ваљевском срезу, а у јесен 1943. ступила је у Шумадијски одред и остала до ослобођења. Носилац је Споменице 1941. • СПАСОЈЕВИЋ рођена 20. августа 1919. године у Рајковићу, у напредни покрет се укључила пре рата. Наставила је рад и под окупацијом. Учествовала је у организовању копференције у селу 27. јуна 1941. године. Кандидована је за члана КПЈ почетком јула исте године, а примљена је у Партију августа и пошла је у одред, али је враћена на теренски рад. Нарочито се ангажовала у акцији прикупљања хране, одеће и обуће за одред. Истога месеца је формиран и актив СКОЈ-а у коме је била члан. Другом половином децембра 1941. године са Радом Спасојевић чинила је партијску ћелију у селу. Почетком фебруара 1942. године ушла је у СК СКОЈ-а за колубарски срез. Међутим, СК СКОЈ-а АНИЦА 379 није успео да се састане, јер су друга два члана убрзо ухапшена. После расформирања Сувоборског одреда, марта 1942. године, с њом је успоставио везу Милош Минић, инструктор ПК КПЈ за Србију. У то време с њом је успоставила везу и Милица Павлозић-Дара, члан ОК КПЈ за Ваљево. Првом половином 1942. године одлазила је по задатку у Ваљево и у Пауне у кућу Златије Радосављевић, где су боравили партијски радници. Њен брат Милоје, борац обновљеног партизанског одреда „Жикица Јовановић” погинуо је 28. октобра 1942. године, а она је продужила рад мада је ситуација била веома тешка. Носилац је Споменице 1941. �Спасојевић. У исто време је формирала 'и актив жена као прво упориште Партије којим је и руководила. Јануара 1944. године полиција јој је ушла у траг и морала је да се скрива. До марта се крила по Ваљеву и околним селима, а затим је отишла у Веоград, где је сачекала долазак НОВ. После ослобођења Београда, вратила се у Ваљево. Носилац је Споменице 1941. • МИЛОШЕВИЋ, ученица гимназије из Ваљева, почетком 1941. године била је члан СКОЈ-а. Под окупацијом је наставила рад и њена је кућа била партијски пункт. 1 За време блокаде Ваљева носила је на слободну територију извештаје о ситуацији у граду. У јесен 1941. године и она је морала да се повуче у одред, а кућа је остала пункт, а као веза је служио њен отац. После преласка Ваљевског одреда у Босну и расформирања Сувоборског одреда, да би избегла хапшење, дошла је у Београд и наставила рад. У Београду је откривена и ухапшена децембра 1942. године и после истраге у Специјалној полицији упућена у логор на Бањици. Уочи погубљења изведена је из заједничке собе у собу за стрељање, где је целе ноћи заједно са осталим прозваним другарицама певала борбене песме. Свечано се обукла и у своју косу ставила црвене машнице. Храбро је довикивала другарицама које остају да не треба да је жале, јер даје свој млади живот за слободу и свесно га даје. Приликом извођења из заједничке собе скинула је минђуше и добацила их једној другарици да их ова преда њеној мајци. Логорски кључар је то угледао и обадве је премлатио, али минђуше нису пронађене и њих је добила Милкина мајка. Стрељана је с већом групом 25. маја 1943. године у Јајинцима. МИЈ1КА СПАСОЈЕВИЋ, ученица гимназије из Ваљева, рођена 5. октобра 1922. године у Рајковићу, пре рата се укључила у напредни средњошколски покрет и примљена у СКОЈ крајем 1940. Под окупацијом је наставила рад. После напада Немачке на Совјетски Савез остала је у Ваљеву, јер није била компромитована и њена је кућа била пункт. Августа 1941. године пошла је у одред, али је враћена у родно село Рајковић за секретара актива СКОЈ-а. Истога месеца је постала кандидат за члана КПЈ, а октобра је примљена у Партију. Поред рада са омладином имала је задатак да припрема нове борце и да их одводи у одред, носила је храну партизанима и прикупљала намирнице и друге прилоге. Актив СКОЈ-а је радио до сукоба са четницима, када је престао организовани рад. Децембра 1941, године са Аницом Спасојевић је чинила партијску ћелију у селу. Почетком фебруара 1942. године ушла је у СК СКОЈ-а за колубарски срез, али је већ другом половином месеца ухапшена и предата Немцима. Пуштена је^из затвора после 40 дана, на интервенцију. Остала је у Ваљеву и постала члан МК СКОЈ-а, а истовремено је била и члан једне партијске организације у граду. Одлазила је по задатку у родно село на састанке НОО, чијем је формирању и присуствовала маја или јуна 1942. године. Поново је ухапшена у Ваљеву септембра 1942. године и пуштена после месец дана, с тим да буде у кућном притвору три месеца. И поред тога је наставила рад. Преко ње је Милица Павловић-Дара јануара 1943. године успоставила везу са преосталим члановима КПЈ у Ваљеву, пошто је Радмила била једини некомпромитовани члан Партије у граду. Јула 1943. године Милица Павловић-Дара је формирала прву партијску јединицу после провале у јесен 1942. године, у коју је ушла као секретар. По налогу ОК организовала је у Ваљеву пункт за пријем курира из ТТТумадије и Рађевине. Тај задатак је преузела њена сестра од стрица Милена РАДМИЛА • ДРАГИЊА-СЕКА МИЋ, ученица КУЗМАНОВИЋ-СИ- ТА у Ваљеву, рођена 30. новембра 1925. године у Жабарима, у напредни средњошколски покрет укључила се пред рат и примљена је у СКОЈ почетком 1941. године. Под окупацијом је наставила рад у родном селу Жабарима, где је руководила активом СКОЈ-а. Њена кућа је била пункт за партијске раднике и ОК КПЈ за Ваљево. Почетком 1942. године Сека је била члан женског актива СКОЈ-а за гимназију и ТА, који је тад и формиран, а убрзо и члан средњошколског руководства СКОЈ-а. Ухапшена је 4. новембра 1942. године, на основу извештаја који је нађен код једног погинулог партизана у коме је стајало да је она обухватила радом 11 омладинки. Ништа није признала. После завршене истраге у Управи града Београда упућена је у Завод за принудно васпитање омладине у Смедеревској Паланзи 4. децембра 1942. године. Пуштена је из Завода 17. јануара 1944. године. И после њеног хапшења њена је кућа све до краја рата била пункт, где је ОК КПЈ за Ваљево одржао више састанака. Чланови њене породице су одлазили у Ваљево ради обављања разних партијских задатака. Носилац је Споменице 1941. 380 се определила за НОП од почетка и активно радила све до ослобођења. Прихватала је партијске раднике, снабдевала их потребним материјалом, успостављала нове везе у селу, политички радила међу људима, прикупљала податке о непријатељу, његовој снази и мерама које је намеравао да предузме. Увек је била присебна, храбра и сналажљива у тешким ситуацијама и никад се није колебала нити одрицала рада. Кућа Ангелине Кузмановић у Жабарима била је за све време рата сигурно партијско упориште. Ту је ОК КПЈ за Ваљево често одржавао своје састанке, а ту је доведена и Милка Минић после бекства из затвора у Ваљеву 1942. године. Сви њени укућани су активно учествовали у НОБ (муж, кћерка и три сина, од којих су два сина убијена). Ангелина је била и курир и главна веза између партијских радника који су се налазили у њеној кући и партијске организације у Ваљеву. Успостављала је везу и са партијским радницима из околине. Њена кћерка Драгиња је исто тако организовано радила. И кућа породице Лелековић била је једно од најзначајнијих упоришта за све време рата. Ката Лелековић се са целом својом породицом (четири кћерке: Љуба, Љубинка, Јелена и Ружа и син) ставила на располагање Партији. У њиховим двема кућама стално се одвијао илегални рад. У једној кући било је склониште и ту су се одржавали састанци. ОК а према потреби на краће или дуже време склањали и чланови ОК и партијски радници, јер је то било најбезбедније склониште. Преко Катине кћерке Руже Карне одржавала се веза са симпатизерима НОП. Од априла 1942. године кућа Славка Манојловић из Балиновића била је упориште партијским радницима. Примала је у своју кућу илегалце, а и сама је активно радила, нарочито међу женама. Половином године успоставила је везу између ОК КПЈ и једне групе активиста. Смиљана Обреновић из Равња, била је 1942. године веза између инструктора ПК КПЈ за Србију за ваљевски округ Милоша Минића и партијске организације у Ваљеву. Одлазила је са порукама које је предавала Катарини Мутић. У качерском срезу, августа 1942. године примљена је у Партију Славка Матијевић из Липња (од марта 1943. па до ослобођења била је једини члан КПЈ у селу), а 1943. године кандидована је за члана КПЈ Иванка Обре- �новић из Заграђа. Октобра 1943. године примљена је у Партију Олга Тодоровић из Шутаца и до краја године била једини члан Партије у селу. Током 1942. године формирано је више актива СКОЈ-а. У актив СКОЈ-а у Бошњановићу примљена је Олга Милисављевић; у женском скојевском активу у Липљу биле су Славка и Чедина Матијевић и Радмила Лазић а у активу СКОЈ-а у Заграђу Иванка Обреновић. Од краја 1942. године па до завршетка рата упориште партијских радника биле су куће: Персе Росић и Милунке Сретеновић из Липља, Олге Тодоровић из Шутаца и Стаменке Петровић из Живковаца. Ната Радовиновић из ЈБига, активиста НОП од 1941. године, од 1943. године преузима пошту од илегалних радника и предаје је члановима ОК, а од њих узима другу за илегалне раднике. Партијски рад на територији ОК КПЈ за Ваљево успешно се развијао до октобра 1942. године, кад је полиција открила готово целу партијску организацију. Провалу су извршила два одбегла партизана које је полиција ухапсила. Они су открили све што су знали и полиција је дошла до Катарине Мутић, члана ОК која је илегално живела у Ваљеву, јер до тада није била компромитована. У овој провали ухапшено је само у првом налету преко 80 чланова КП, скојеваца и симпатизера НОП. Пао је цео МК КПЈ и МК СКОЈ-а. Међу њима биле су: Катарина Мутић, члан ОК КПЈ за Ваљево, Милева Старчевић, члан МК КПЈ за Ваљево, чланови Партије Зора Ристивојевић, Вера Петковић и Радмила Миловановић, чланови МК СКОЈ-а Олга Пиргић и Станица-Цака Миливојевић, чланови СКОЈ-а: Милка Милошевић, Драгиња-Сека Кузмановић, Марија Мутић и др. Од ухапшених другарица стрељане су у логору на Бањици: Катарина Мутић 14. маја 1943, Милева Старчевић и Милка Милошевић 25. маја 1943, Олга Пиргић и Станица-Цака Миливојевић 7. јуна 1943. године. Хапшења започета у октобру 1942. продужила су се до пролећа 1943. године. Све оно што је дотле било створено напорним радом готово сасвим је уништено. Мали број чланова КП избегао је хапшење и повукао се у илегалност, а у Ваљеву су остала само два члана Партије. Тада је ухапшена и Зора Грујић, члан СКОЈ-а и умрла под батинама у Спе- цијалној полицији у Београду, 21. новембра 1943. године. У време провале једино је партијска организација колубарског среза показала већу активност. У јеку провале и хапшења, у децембру 1942, СП КПЈ за колубарски срез организовало је партијску технику и сместило је у кући Миленка Топаловића у Бабајићу. Техником је руководио Миленко, а у раду му је помагала Зорка Бранковић из Бабајића. Техника је радила све до августа 1943. када је Миленко прешао у илегалност. И поред великих губитака у кадровима које је имала партијска организација на територији ОК КПЈ за Ваљево од јесени 1942. до пролећа 1943. године, преостали чланови КП настављали су рад и стварали нова упоришта. Почетком јануара 1943. године извршена је реогранизација ОК КПЈ за Ваљево. У новом ОК били су: Милица Павловић-Дара, секретар, Миле Милатовић, Сретен Читаковић и Живорад Гајић. У срезу колубарском радио је исти СП КПЈ до почетка марта 1943. године, када су четници ухватили Љубинку Марић, члана СП и заклали је 9. марта. Други члан СП Каја Лаловић избегла је хапшење и повукла се у илегалност. Почетком јуна 1943. године Милица Павловић-Дара, секретар ОК КПЈ за Ваљево формирала је прву партијску ћелију после провале. Секретар ћелије била је Радмила Спасојевић, која је после провале остала у Ваљеву као једини некомпромитовани члан Партије. Члан ове ћелије била је и Дара Певчевић, која је у ћелији одговарала за рад са женама и Роса Пауновић-Круљ, кандидат за члана Партије, која је одговарала за рад с омладином. Роса је примљена у Партију децембра исте године. Половином 1943. године успостављена је курирска веза између чланова ОК који су радили на терену колубарског и рађевског среза преко куће Милене Спасојевић из Ваљева. Милена је преузела на везу и курире из Београда, Шумадије и других терена. Од њих је примала материјал који су они доносили, а предавала је други који је слао ОК. У то време у Ваљеву је формиран актив жена. Актив је формирала Радмила Спасојевић, по налогу ОК КПЈ за Ваљево и истим руководила. Чланови актива биле су: Милена Пецељ, Нада Ножица, Вера Певчевић и Споменка Ристивојевић. Јула исте године формиран је Градски одбор 381 РАДОСАВЉЕВИЋ, из Пауна, рођена 10. маја 1893. године у Зарубима, од првих дана устанка укључила се у рад за НОП под утицајем свога сина Миливоја, који је августа 1941. године погинуо као курир Главног штаба НОВЈ. Приликом формирања Ваљевског одреда њена кућа је постала партијско-војни пункт. У кући су боравили чланови Главног штаба и Штаба Вељевског одреда и чланови ОК КПЈ. Ту су долазили курири Ваљевског одреда и других одреда и одавде одлазили у партизанске јединице и на друге задатке у Србији и Београду. И после расформирања Сувоборског одреда, марта 1942. године, у време најтежег терора, њена кућа је била центар за илегалне партијске раднике и ОК КПЈ. Не само да је Златија пружала сигурно скровиште партијским радницима, него је и сама учествовала у хватању веза с војним и политичким руководствима на овом терену. Ту је боравио извесно време Милош Минић, инструктор ПК КПЈ за Србију и одавде је руководио радом ОК КПЈ за Ваљево. Из куће је одржавана веза са члановима ОК који су били у Ваљеву; сама Златија је одлазила код тих чланова и односила им пошту, а од њих узимала одговоре. У лето 1942. године у кући је одржано саветовање ОК са илегалним партијским радницима и преживелим руководиоцима Сувоборског одреда у вези с припремама за формирање новог одреда. У току 1943. године, када је беснео четнички терор у овом крају, Златија је скривала рањеног Мила Милатовића, члана ОК и ниједног момента се није поколебала у својој оданости НОП мада су је четници хтели да закољу. Све до краја рата она је истрајно и самопрегорно примала у своју кућу партијске раднике и родитељски бринула о њима. ЗЛАХИЈА Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. �КУЗМАНОВИЋ, из Жабара, активиста НОП. Њена је кућа од првих дана устанка била пункт за одлазак у одред, а веза је ишла преко шеног сина Слободана, који је стрељан 1941. године. И после његове погибије, у кући су се често одржавали састанци ОК и скривали чланови ОК. У кућу је доведена и Милка Минић после бекства из затвора у Ваљеву. Ангелина је била курир и веза илегалаца који су боравили у њеној кући с партијском организацијом у граду. Одлазила је у Ваљево на разне пунктове, где је добијала материјал и извештаје које је доносила илегалцима. Чувала је у својој штали рањеног Мила Милатовића, члана ОК мада су четници били у близини. Цела њена породица активно је радила за НОП. Поред сина Слободана, још једног њеног сина убили су четници, трећи је заробљен као партизан, а четврти отеран у Смедеревску Паланку. Кћерка Драгана је такође ухапшена у јесен 1942. го- АНГЕЛИНА дине и отерана у Смедеревску Паланку. Хапшен јој је и муж и дванаестогодишњи унук. И поред великог терора њена кућа је за све време рата била отворена партизанима. КУКА И ШТАЛА ПОРОДИЦЕ КУЗМАНОВИН У ЖАБАРИМА, ГДЕ СУ ЗА СВЕ ВРЕМЕ РАТА ОДРЖАВАНИ САСТАНЦИ ОК КПЈ ЗА ВАЉЕВО И СКРИВАЛИ СЕ НА ДУЖЕ ИЛИ КРАКЕ ВРЕМЕ ЧЛАНОВИ ОК 382 АФЖ за Ваљево, на конференцији која је одржана у стану Ј1еле Вучинић. У одбор су ушле: Нада Ножица, председник, Дара Певчевић, секретар, Споменка Ристивојевић, Лела Вучинић и Милена Пецељ. Почетком 1944. године из Одбора је изашла због болести Споменка Ристивојевић, а нешто касније и Дара Певчевић због четничког прогањања, а остале су радиле до ослобођења. Град је тада подељен на четири рејона и у сваком је формиран актив жена. Чланови ових актива биле су: Коса Живановић, Марица Миловановић, Живка и Рада Петковић, Каћа и Мица Живановић, Настасија Јеремић, Цвета Нинић, Вера Певчевић, Радмила Миловановић и друге. Током 1943. године упориште партијских радника у колубарском срезу биле су куће: Ленке Рафаиловић из Берковца, Софије Крговић из Врачевића, Љубице Јанковић из Пауна, Наталије и Ружице Ускоковић из Ракара и Вуке Николић, учитељице у Мионици. Софију Крговић и Љубицу Јанковић због активног рада за НОП претукли су четници. Наталија и Ружица Ускоковић су се укључиле у рад за НОП од почетка устанка, а током 1942. године успостављале су везу између активиста и суседних села и партијских радника који су остали на терену. Почетком септембра 1943. године ОК КПЈ за Ваљево организовао је у Балиновићу 15-дневни партијски курс за другове које је требало послати на политички рад у срезове ваљевског округа. Предавачи су били нови секретар ОК Милован Милосављевић, кога је ПК упутио као помоћ ваљевском ОК непосредно пред одржавање курса и дотадашњи секретар Милица Павловић-Дара, а курсисти: Андрија Савчић, Каја Лаловић, Миленко Топаловић, Живорад Гајић, Мика Вујковац и једна петорка из Шумадије која је била на овом терену. Храну курсистима носила је Славка Манојловић из Балиновића. Крајем септембра 1943. године, преко територије општине Цветановац, која је била веза са Шумадијом, пребачена је једна група ваљевских партијских радника у Шумадијски одред. У тој групи биле су од другарица: Милица Ножица, ученица из Ваљева, Каја Лаловић, домаћица из Санковића и Бисерка Живановић, ученица из Ваљева. У посаво-тамнавском срезу од пролећа 1943. године постојала су јака упоришта у неколико села. У то време је и ОК КПЈ за Ваљево највише �боравио на том терену. Јака упоришта су постојала у: Коцељеву, Суботици, Малом Бошњаку, Каменици, Крнулама, Скупљену, Прову и Бресници. У овим селима било је по неколико породица које су одржавале везе са партијским радницима и пружале им сваку помоћ. Нарочито су се истицале жене. Оне су често примале на себе теже задатке — вршиле су курирску службу, спремале јело и доносиле га на одређено место где су боравиле групе илегалаца, преносиле разна обавештења и сл. Није било случаја да је иједна жена или омладинка нешто одала мада је терор окупатора и четника био велики. Упоришта у селу Бресници биле су куће Мирославе и Даринке Васић и жене Слободана Илића; у Коцељеву: куће Вукосаве Радовановић, Цане Нинковић и мајке илегалца Владимира Вуковића; у Суботици: куће Мирославе Димитријевић, жене Драгојла Ранковића, Љубице Васић, Зорке Димитријевић, породице Леке Лукића, породице Андрије и Милорада Ђукића и породице Аце Живковића; у Малом Бошњаку: куће Косане Милићевић, Наталије Гавриловић и породице Радоја и Пауна Марковића; у Каменици: куће породице Михаила Јовановића, породице Богића Петровића, Милорада Мандића и Војислава Николића; у Јаловику кућа Вере Гајић; у Баталагама куће породица Ђурић и Радовановић и кућа Машинке Тодоровић; у Белотићу кућа Ива Исаиловића и њешве жене. Ивину жену су убили четнички одметници 1946. године. Колико је био развијен НОП у Посазо-тамнави најбоље потврђује чињелица да је на овој територији у тренутку ослобођења, у јесен 1944. године, постојало десетак скојевских актива са око 120 чланова. У тим актизима био је добар део омладинки. У Крнулама су јуна 1944. формирана два актива СКОЈ-а, један је био састављен од омладинки: Сека Марјанац, секретар, Живана Павловић, Милинка Малешевић и Десанка Ђинић У 1944. години оживљавање партијског рада и НО покрета добијало је све шири замах. У пролеће 1944. године ОК КПЈ за Ваљево штампао је летак којим је позивао народ ваљевског и подрињског округа на последњи обрачун са окупатором и домаћим издајницима. Летак је дељен по целом ваљевском округу и неким срезовима подрињског округа. Ноћу између 5. и 6. маја омладинци су спровели одлуку ОК како ју је ОК замислио и растурили ИЗВОД ИЗ ИЗВЕШТАЈА ОКРУЖНОГ КОМИТЕТА КПЈ 3А ВАЉЕВО ОД 1. НОВЕМБРА 1943. ГОДИНЕ ПОКРАЈИНСКОМ КОМИТЕТУ КПЈ ЗА СРБИЈУ О БРОЈНОМ СТАЊУ, РАСПОРЕДУ И ТЕРОРУ КВИСЛИНШКИХ ЈЕДИНИЦА У ВАЉЕВСКОМ ОКРУГУ1) Штаб 16 див. предложио је да мобилишемо људе из Рађ.(евине) и шаљемо их у 16 див. ради стварања једне чете а да ће другови из 16 див. дати оружје и оспособити чету војнички и политички. Поред тога обећали су да у ту чету прикључе све људе који се налазе у тој дивизији из осталих бригада. Другови који раде у Рађ. почели су да мобилишу и гиаљу преко Дрине. Досада су пребагл,или 5 људи, услед четника није се могло доћи до вигие људи, али су неки позвани писмено. Пошто се 16 див. повукла, како ће ићи даље пребагџсеање видгћемо. Региено је да тамо пођу Мика2) и Дара3) чим буде осигурано прихватање од стране другова из Рађ.(евине). По директиви друга Вука тре\ бали смо и те људе пребацити у Шум.(адију) а то нгссмо зато, јер на толику даљину не би нм пошли људи, а и постоји могућност да у путу настрадају. Јавите о овоме да ли смо правилно поступили. СМРТ ФАШИЗМУ — СЛОБОДА НАРОДУ! Друг. поздрав ОК ВАЉ-(ЕВО). 1) 2) 3) Зборник ВИИ, том I, књига 5. стр. 353. Милован-Мика Милосављевић, секретар ОК КПЈ за Ваљево. Милица Павловић-Дара, члан ОК КПЈ за Ваљево. МИХАИЛОВИЋ, из Кључа, пре рата је била напредна омладинка и 1941. године је примљена у СКОЈ. Истицала се радом. Почетком новембра 1941. године ухапсили су је четници с већом групом активиста и отерали у затвор у Мионици. Кад је пуштена после неколико дана наставила је рад. Сарађивала је са скојевском групом у селу Санковићу. Носила је и делила пропагандни материјал по селу, обавештавала партијске раднике о кретању непријатеља. Априла 1943. године ухапсили су је недићевци и отерати у затвор у Мионици. Тучена је и малтретирана да ода сарадњу са партизанима. На интервенцију је пуштена после неколико дана. Међутим, два дана после изласка из затвора, четничка тројка ју је извела из куће и одвела у Осечиницу, где је премлаћена, а затим одведена у Робаје и ту заклана и још жива бачена у бездан. ЛЕПОСАВА АЋИМОВИЋ, ученица гимназије из Љига, врло млада се укључила у напредни средњошколски покрет као ученица гимназије у Београду. Примљена је у СКОЈ крајем 1940. или почетком 1941. године, када је формиран женски скојевски актив у Љигу. Радила је под врло тешким условима, јер ју је отац држао у кућном притвору. Септембра 1941. године је ступила у Ваљевски одред и одређена да ради у болници у Мратишићу, а затим у Буковцу. После МИЛЕНА 383 напада четника на партизане послата је за болничарку II чете Колубарског батаљона. Истицала се и као болничарка и као борац. Ухваћена је фебруара 1942. године и дотерана у затвор у Љигу, а затим спроведена у Веоград и пуштена јуна исте године. Вратила се у Љиг, али је већ августа поново ухапшена од Немаца и отерана у логор на Бањици, а затим у Завод за принудно васпитање омладине у Смедеревској Паланци, где је остала до његовог расформирања. После ослобођења је била члан СК КПЈ и секретар СК СКОЈ-а за качерски срез. Погинула је несрећним случајем 1945. године. �летак одједном по свим селима. После растурања летка ухапшено је више сарадника НОП међу њима: Наталија и Ружица Ускоковић из Ракара, Мила Јосиповић, учитељица у Бабајићу, Цаја и Станица Николић из Бошњановића и Обренија Милићевић из Јајчића. Све ухапшене жене убрзо су пуштене. Коначно ослобођење се већ осећало када је ОК КПЈ за Ваљево претрпео још један тежак губитак. Јуна 1944. године у селу Јошеви пали су четницима у руке Милица Павловић-Дара, члан ОК КПЈ за Ваљево и Андрија Савчић-Баја. После зверског мучења обоје су убијени. Са ослобођењем Ваљева, 15. септембра 1944. године, и ваљевски округ је био коначно очишћен од окупатора и домаћих издајника. Тада је велики број омладинки ступио у НОВ. До краја септембра ступиле су у НОВ као борци и болничарке: Милица и Љубинка Гавриловић из Ратковца (обе погинуле на Сремском фронту), Милица Мићић из Маркове Цркве, Јелица и Милева Гавриловић из Планинице, Станика Урошевић и Богосава Ристановић из села Ба, Вера Спасојевић, Бисерка Никић и Драга Срећковић из Кадине Луке, Цана Радисављевић, Ната Илић и Зора Бранковић (погинула на Сремском фронту) из Бабајића, Десанка КустурићЂука из Цветановца, Милева и Душанка (погинула на Сремском фронту), Радисављевић из Велишевца, Радмила Папић, Загорка Келић, Јела Матић и Ленка Симић из Ракара, Зора Филиповић, Бранка и Гвозденија Бранковић и Олга Милисављевић из Бошњановића, Видосава Маринковић из Јајчића, Драга Белић из Причевића, Стана Весић из Вировца, Драга Савић са Уба, Круна Јанковић из Црвене Јабуке (погинула 29. октобра 1944. на Честину), Даринка Шимунић, Дуња Јовановић, Вишња Ковачевић и Босиљка Јелисијевић из Брежђа. Босиљка је на Сремском фронту под паљбом извукла митраљез, пошто су три борца око њега погинула. Септембра 1944. ступила је у НОВ као болничарка и Зага Иванова из Мојковића. У војсци је остала до 19. фебруара 1945. када је отпуштена као болесна. Умрла је у санаторијуму у Бањи Ковиљачи 11. маја исте године. Октобра 1944. ступила је у НОВ као болничарка Живка Танасковић, а новембра исте године Лепа Јакшић, обе из Ваљева. ТЕРОР И ваљевски округ, као и многи други окрузи у Србији, претрпео је страховити терор. Четнички одреди са својим по злу чувеним „црним тројкама”, чији је главни задатак био клање народа, починили су нечувене злочине. И многе жене су својим животом платиле оданост и приврженост НОП. Милицу Јорданов из Љига ухватили су четници и предали Иемцима, који су је с већом групом активиста стрељали на Крушику крајем новембра 1941. године. Приликом хапшења Милица је пружила отпор заједно са двојицом партизана који су се нашли у њеној кући. Истога месеца четници Косте Пећанца ухватили су Љубицу и Даринку Дугалић из Драгоља (мајку и сестру народног хероја Душана Дугалића) и отерали у логор на Бањици, где је Љубица умрла 1942. године. Крајем 1942. године заклали су Миљу Минић из Драчића, припадника Ваљевског партизанског одреда, која је после повлачења одреда добила задатак да политички ради у свом крају; 22. јануара 1943. године заклали су Новку Ристић из Белотића, а 9. марта исте године Љубинку Марић из Мионице, члана СП КПЈ за колубарски срез. Два-три дана после Љубинкине смрти четници су ухватили Лепосаву Михаиловић из Кључа, довели је у Робаје и ту је заклали, а њен леш бацили у провалију. У исто време поведена је на клање и Деса Бојиновић из Робаја, али је она успела да побегне. У пролеће 1943. године заклали су Јованку Минић из Драчића и Радовинку Ивановић из Полома; јуна исте године на гробљу у Јасеновцу Радмилу Марковић, учитељицу из Козличића, 20. августа Десанку Радосављевић и Јелену Шошкић из Ваљева; 10. септембра Милеву Станијић из Планинице. Истога месеца заклали су: Стојку Којић из Славковице, Василију и Загорку Ђурић из Комирића и Ружицу Петровић из Белотића; 21. новембра Неранџу Тодоровић из Докмира; 24. децембра Милену Мандић из Ваљева. Милену су четници извели из Ваљева, довели је у село Бранковину и пошто су је премлатили још живу су је бацили у јаму. У току 1943. године 384 заклали су у Грабовици учитељицу Раду Костадиновић; у Лопатњу Милицу Мијајловић; у Осечини Ружу Миловановић. Свој зверски посао четници су наставили и 1944. године: 29. јануара заклали су Соју Секулић из Белотића; 16. маја Живку Јевремовић из Каленића; августа Љубинку Јефтић из Попадића; септембра Даницу Богићевић из Лисог Поља; Лену и Милу Јовановић из Попучки заклали су после дугог мучења и бацили их у бунар. Хапшења припадника НОП била су редовна појава. Вршили су их и Немци и четници. Крајем 1941. године четници су ухапсили Наду Дујић, кандидата за члана КПЈ из Љига. Држана је по разним затворима до 1943. године када је пуштена. Пребацила се у Београд и променила име. У лето 1944. године прешла је у Банат и августа исте године ступила у Јужнобанатски одред. Остала је у војсци до 18. маја 1945. године. Августа 1942. године Немци су ухапсили: Олгу Апостоловић, члана КПЈ из Бабајића, Драгославу-Дуцу Ковачевић, Олгу Јаковљевић, Милену Аћимовић, Олгу и Дринку Петровић из Љига. Отерали су их најпре у Горњи Милановац, затим у Крагујевац, а одатле у логор на Бањици. На Бањици су задржане Олга Апостоловић, Драгослава-Дуца Ковачевић и Олга Јаковљевић до марта 1943. године када су интерниране за Немачку, где су остале до краја рата. Милена Аћимовић, Олга и Дринка Петровић спроведене су у логор у Смедеревској Паланци, где је Милена остала до расформирања логора, а Олга и Дринка до октобра 1943. године. Септембра 1942. године ухапшена је у Цветановцу Станојка-Цана Радојевић из Љига. Године 1941. у њеној кући се налазио партизански магацин. После губљења слободне територије хапшена је и малтертирана више пута. Спроведена је у логор на Бањици и стрељана 17. децембра 1942. године. Кад су је повели на губилиште, поздравила се са свима и насмејана изишла. У току 1942. године хапшене су: Стевка Пантић, Смиља Деспић, Милева Продановић Марија Дудић, Даринка Ћосић, Анета Станишић, Милица Милићевић и Томанија Матељевић, све из општине Петнице. Почетком 1943. године ухапшена је Перса Дудић Вујковац, активиста НОП из Клинаца и спроведена у логор на Бањици. Јуна исте године транспортована је у Аушвиц, где је �НАРОДЕ ВАЉЕВА И ПОДРИЊА') Хитлеровске разбојничке хорде распадају се под страховитим ударцима Црвене армије и котрљају се незадрживо на запад. Под моћним ударцима Црвене армије и совјетских народа пуцају немачка утврђења. Јуначка Црвена армија пробила је немачка утврђења на Карпатима у дужини од 200 км., избила на совјетско-чехословачку границу и угила у Румунију вигие од 90 км. На дојучерашњој граници поробљене Чехословачке лепрша се слободарска застава и наговештава како ослобођење Чехословачке тако и целе Европе од мрских немачких отимача. Немачке хорде бацају оружје и у хиљадама се предају Русима. Они остављају на стотине тенкова, топова и другог материјала. Они панично беже бацајући оружје и опрему, али се неће задржати ни у Берлину код свог сулудог Хитлера. Црвена армија се налази непуних 500 км од Београда, а наши савезнии,и Енглеска и Америка 120— —150 км од положаја нагие Народноослободилачке војске. Иде Црвена Армија, уништава фашистичке гадове, носи слободу свима потлаченим и поробљеним. Нагии велики савезници: Енглеска и Америка са јаким ваздухопловним снагама свакодневно уништавају немачку ратну индустрију и позадину, војне објекте и саобраћајне центре. Свакодневно се сручује на главе алапљивих Фриг^ева хиљаде и хиљаде тона експлозива. Пожари изазвани савезничким бомбама непрестано горе. Горе Хитлерове фабрике оружја и мунии,ије, горе немачки хангари и градови. Народи поробљене Европе дижу се на оружје. Јача Народно-ослободилачка борба у Грчкој, Албанији, дижу се народи Чехословачке и Мађарске. Лете фагиистички возови са трупама. и материјалом у ваздух, прагите пушке поробљених народа Европе који се дижу за своју слободу и независност. ВАЉЕВЦИ И ПОДРИЊЦИ! Хитлер и његове слуге: Недић, Љотић и Дража Михајловић употребљавају сва средства да зауставе вал народне борбе у Србији. Они убијају на стотине и стотине родољуба, жена и девојака, пале, кољу и пљачкају широм Србије. Широм Ваљевског округа пишти народ од Дражиних измећара Негика Недића, Реље Додера и Гарагана У Колубари; Рачића и поп Ђиђе у Рађевини и Посаво-Тамнави; Милоша Радосављевића и Пере Тегетлије у околини Ваљева; злогласног полициског жбира Миличића и Рогића у околини Бајине Баште. Они у савезу са окупатором у савезу са излапелим старкељом Недићем желе да у крви угуше народну борбу и поврате оно старо предратно. ВАЉЕВЦИ И ПОДРИЊЦИ! У данима када Хитлерова ратна магиина пуца уздуз/с и попреко, у данима када Црвена армија напредује више од 60 км. дневно, када се дижу поробљени народи Европе, на вас су навалили недићевски и дражиновски гадови да вас мобилишу и отерају на фронт у долину Ибра, код Ивањице и на Дрину; да се борите против ваше браће, против вагие слободе и независности. Они вас терају да се борите за Хитлера, за пропалу државу Недића, они вас терају да продужујете своје ропство, да продужујете живот окупатора и њихових паса Недића, Љотића и Драоке Михајловића. Подигните свој глас! Окрените се против ваших непријатеља! Прелазите на страну нагие Народноослободилачке војске. Бежите од насилне мобилизације окупаторских слугу и прљавих љотићеваија и вагиљивих четника, прелазите на страну вагие браће партизана који више од три године лију крв против окупатора и издајника. Ако морате гинути, гините као гито су вагии стари гинули не повијајући врат пред окупатором и издајницима. Борба се приближује крају! Ступајте у наше редове да заједнички уништимо непријатеља и извојујемо себи слободу! ОМЛАДИНО! На тебе су бацили око немачке слуге Недић, Љотић и Дража Михајловић. Тебе мобилигиу и шаљу на ратну кланицу. Тебе у првом реду терају да се бориги за прљаве рачуне окупатора и његових слугу. Већ је маса омладинаца обучена у издајничке љотићевске униформе и послана на фронт против наше На- родноослободилачке еојске у долину Ибра, код Ивањице, и на Дрину. Већ је маса њих изгинула као издајници, лијући крв против своје браће, за рачун окупатора и његових слугу, а против своје слободе и независности. Велики део омладине мобилисан је од четника и отеран на границу Ужичког и Ваљевског округа тобоже на „маневар”. Али су то само трикови издајника. Они су отерани на Дрину против наших дивизија. То су стари трикови издајника да не би бежала остала омладина. Њима је потребно јоги младих живота, њима је потребно јоги омладине да је погиаље у борбу да се бори за њихове издајничке циљеве. Они спремају нове мобилизационе спискове. Поново су почели да мобилигиу љотићевски гадови. Већ су пошле поново дражиновске „црне тројке” да хватају нови број омладине. Још се пугии свежа крв невино изгинуле омладине на Ибру, Ивањиг^и и Дрини, а спрема се нова хајка на омладинце. Недићевски гадови и вагиљиви четници утркују се ко ће више да отера на кланга^у омладине да би се удобрили свом крвавом господару. Омладино! Брани свој понос. Не буди измећар душманина свога народа. Не дозволи да будеги јагње које ће мирно одвести на кланицу огавне слуге окупатора Недић и Дража Михајловић. Пођи тамо где се боре хиљаде младих Срба. Сврставај се у редове наше јуначке Народноослободилачке војске. Ви, мобилисани, уништавајте вагие старешине и официре, који вас воде у смрт и прелазите на страну ваше браће партизана који се боре за бољу и срећнију будућност младих. Ако морате проливати крв, пролијте је у борби са непријатељем, који је разорио наше домове и побио наше очеве. Покажите се достојни ваших предака Синђелића, Старине Новака, Стари,а Вујадина и његових синова, који су секли турске главе по друмовима и планинама. На недићевску и четничку мобилизаи,ију одговорите масовним ступањем и преласком у редове Народноослободилачке војс ке. МАЈКЕ И СЕСТРЕ! Не дајте вагиу дег^у и браћу у зликовачке руке брадатих четника и љотићевских гадова. Ви не смете дозволити да вагии синови и браћа постану злочини,и и кољагии. Не смете дозволити да се боре против своје браће који се боре за слободу. Не смете дозволити да се боре за рачун Хитлера, Недића и Драже Михајловића. Благосиљајте их и шаљите нама народној војсци. Шаљите их вашој браћи партизанима да заједнички унигитимо окупатора и издајнике: Дражиновске и љотићевске силеџи^е и батинаше. Позивамо и вас жене, наше мајке и сестре, да и ви узмете учешћа у овој светој Народноослободилачкој борби. Позивамо и вас да с пушком у руци светите ваше поклане и силоване сестре и кћери. МОБИЛИСАНИ ЧЕТНИЦИ И „ДОБРОВОЉЦИ”! И вама се обраћамо. Вама које су љотићевски зборагии на силу отерали од својих кућа, од својих милгсх и драгих. Обраћамо се вама, четницима док они пљачкају и батинају наш напаћени народ. Обраћамо се и позивамо да бежите из редова „добровољаца” тих немачких слугу, да бежите из редова кољаша и паликућа Дражиних четника, да не огрезнете у крви и злочинима које они чине. Ступајте у редове наше Народноослободилачке војске, да заједнички уништавамо окупатора и издајника. Доле присилна мобилизација коју спроводе слуге окупатора: Недић, Љотић и Дража Михајловић. ДА ЖИВИ НАША НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКА ВОЈСКА И ЊЕН ВРХОВНИ КОМАНДАНТ МАРШАЛ ТИТО! ЖИВЕЛА КОМУНИСТИЧКА ПАРТИЈА ЈУГОСЛАВИЈЕ ОРГАНИЗАТОР НАРОДНЕ БОРБЕ! ЖИВЕЛИ НАШИ ВЕЛИКИ САВЕЗНИЦИ СССР, ЕНГЛЕСКА И АМЕРИКА! СМРТ ОКУПАТОРУ И ЊЕГОВИМ СЛУГАМА! КОМУНИСТИЧКА ПАРТИЈА ЈУГОСЛАВИЈЕ ОКРУЖНИ КОМИТЕТ ЗА ВАЉЕВО Ваљево 30. IV 1944 године ‘) ИРПС 385 �ОКРУЖНО НАЧЕЛСТВО ОКРУГА ВАЉЕВСКОГ1) Пов. бр. 3105 30 августа 1943 године Ваљево ШЕФУ СРПСКЕ ДРЖАВНЕ БЕЗВЕДНОСТИ Команди јавне безбедности БЕОГРАД Начелство среза тамнавског депегиом Пов. бр. 691 од 30 августа 1943 године доставља: „На дан 28 августа т.г. од стране немачке казнене експедиције за одмазду убијени су Крнић Драгутин, земљорадник, стар 92 године, Крнић Мирослав, земљорадник, стар 33 године, Крнић Радослав сгор 4 године, Крнић Слободан стар 2 године, Крнић Александар, стар 62 године, Крнић Живодарка 62 године, Крнић Софија 32 године, Крнић Живана 80 година, Крнић Даница 35 година, Крнић Бозкана 15 година, Ранковић Милан 64 године сви из Звиздара, Ковач Перо 43 године, Ковач Стана 37 год., Ковач Љубица 9 год., Ковач Дугиан 13 год., Ковач Даница 11 година, Вуковић Браико 35 год. сви избеглице из Херцеговине. У Памбуковици рањен је због одмазде и у ваљевској болници умро Васиљевић Зоран 15 година. У Врелу убијена ради одмазде Живана Матић 27 година и Борка Матић 38 година. Из Палбуковице одведен је Жујевић Мика резервни официр. Детаљан извештај данас упућен”. Предње ми је част доставити у вези извештаја Пов. бр. 3103 од 30. VIII 1943 године с молбом на знање. (М.П.) ОКРУЖНИ НАЧЕЛНИК Душ. Лукић, с. р. умрла од мучења и глади. У исто време ухапшена је и спроведена на Бањицу Љубица Андрић из Пецке. Пуштена је из логора крајем 1943. године. Због сарадње с партијским радницима ухапшене су 16. марта 1943. године Даринка и Надежда Костић из Паштрића и Спасенија Давидовић из Велишевца. Априла исте године ухапшене су: Каја Лаловић, члан Среског повереништва за колубарски срез из Санковића и активисти НОП Савета Марић из Мионице и Деса Бојиновић из Робаја. Пуштене су из затвора у Ваљеву почетком маја. Крајем маја 1943. године ухапшена је по налогу немачке полиције Вукосава Божић-Николић, учитељица у Мионици, а јула исте године Даринка Раљић, учитељица у Грабовици и Надежда Лазић из Орашца. Августа 1943. године ухапсили су четници због активног рада за НОП: Нату Радовиновић и Надежду Симић из Љига, Гвозденију Бранковић из Цветановца, Косу Матуновић из Ваљева и Наду Војиновић, члана КПЈ из Љига, која је по задатку Партије живела у Белановици. Све су пуштене после неколико дана. У јесен 1943. године четници су ухапсили и предали Немцима Новку Весић, Јованку Богдановић, и Загорку Радивојевић, активисте НОП из села Такова. После мучења у Специјалној полицији у Београду спроведене су у логор на Бањици, затим у Аушвиц, где је Новка усмрћена, а Јованка и Загорка су се после рата вратиле у земљу. ‘) ВИИ, бр. 27/6—1, К. 23. ОКРУЖНО НАЧЕЛСТВО ОКРУГА ВАЉЕВСКОГ1) Пов. бр. 3116/43 1 септембра 1943 године Ваљево ШЕФУ СРПСКЕ ДРЖАВНЕ БЕЗБЕДНОСТИ Команди јавне безбедности БЕОГРАД Начелство среза тамнавског депешом Пов. бр. 697 од 31 августа 1943 године доставља: „30 августа т.г. око 16 часова од стране немачке војске за одмазду убијена је у селу Звиздару Љубинка из Совљака стара 16 година и тешко рањена Драгиња Лазић из Стубленице стара 80 година”. (М.П.) ОКРУЖНИ НАЧЕЛНИК (потпис нечитак) ■) ВИИ, бр. 26/8—1, к. 23. 386 Новембра 1943. године ухапшене су због скривања партијских радника Данка Илић и Радмила Вучићевић из Радљева и Вукосава Мирковић са Уба. Данка Илић и Вукосава Мирковић пуштене су из затвора у Ваљеву, а Радмила Вучићевић је отерана на Бањицу, где је остала до расформирања логора. Почетком децембра 1943. године ухапшене су због скривања партијских радника Андријана и Олга Јевремовић из Каленића. Из затвора у Ваљеву спроведена је у Специјалну полицију у Београд Олга Јевремовић и упућена у логор на Бањици као кривац II категорије. Да би спречили оживљавање НО покрета Немци су повремено слали казнене експедиције на она подручја на којима се покрет ширио, да би на тај начин застрашили народ и спречили да га пружа помоћ партијским �радницима који су на том терену деловали. Тако је 28. августа 1943. године немачка казнена експедиција упала у нека села тамнавског среза и зверски се разрачунала са голоруким старцима, женама и децом. У селу Звиздару убијено је 17 људи, жена и деце. Међу убијеним било је стараца од преко 90 година и деце од две године. Тада су убијене: Живана, Живодарка, Даница, Софија и Божана Крнић из Звиздара и Стана, Даница и Љубица Ковач, избеглице из Херцеговине настањене у Звиздару. У овом селу су 30. августа Немци убили и 16-годишњу Љубинку из Совљака, а тешко ранили Драгињу Лазић, старицу од 80 година из Стубленице. Окружно Начелство Округа Ваљевског1) Пов. број 4241/43 31 децелбра 1943 године Ваљево МИНИСТАРСТВУ УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА КАБИНЕТ БЕОГРАД 4) У последње време на територији среза тамнавског прикривао се познати комунистички функционер Андрија Мазињанин. Органи СДПС. среза тамнавског повели су истрагу и истрагом установили да су следећа лица прикривали Мазињанина и снабдевали га дуваном и осталим потребама, па чак му и новине давали на читање и то: . . . Вукосава Мирковић, домаћица из Уба, . . . Новка Весић, домаћица, Јованка Богдановић, домаћица, Загорка Радивојевић, домаћица, . .. сви из Такова . . . Радмила Вучићевић, домаћица из Радљева. .. . Олга Јевремовић, домаћица, и Андријана Јевремовић, домаћица из Каленића, сви из среза тамнавског. Сва ова лица по тражењу Гестапо-а из Ваљева предата су Гестапо-у у Ваљеву. М.П. ОКРУЖНИ НАЧЕЛНИК (потпис нечитак) ■) ВИИ, рс-г. бр. 7/1—1, к. 25. 387 �ОКРУГ КРАЉЕВО Спо.меник отпору и страдању у Краљеву Рад вајара Лојзе Долииара ��Краљевачком округу пре рата није било женских организација. Партија је после окупације и формирања одреда појачала рад међу женама. То је било задужење чланова Партије, СКОЈ-а и кандидата КПЈ. И ОК СКОЈ-а је августа 1941. године организовао два санитетска курса за омладинке. Полазнице једнога од тих курсева, охо 15 скојевки, ишле су на практичне вежбе у болницу захваљујући лекару Власти Никодијевићу, који је касније стрељан као сарадник НОП. Члан ОК КПЈ за Краљево била је Олга Милутиновић, као секретар ОК СКОЈ-а. Везу између ОК КПЈ за Краљево и ПК КПЈ за Србију одржавале су до октобра 1941. Олга Милутиновић и Љубинка Шутић, а курир ОК КПЈ за Краљево била је Рада Кочовић. Двадесет и другог јуна 1941. кројачица Лепава, која је од свог познаника из жандармерије сазнала да предстоји хапшење комуниста, обавестила је неке другове за које је знала да су комунисти. Тако је обавештен ОК КПЈ за Краљево, који је одмах дао директиву да комунисти напусте град и пођу у села, а и сам се повукао из Краљева у Рибницу. Већина комуниста била је на време обавештена и склонила се, а мањи број необавештених остао је у граду. Два дана касније, 24. јуна у зору полиција је ухапсила 26 другова и 6 другарица, мећу којима су биле: Олга Јовичић-Рита, њена мајка Љубица Јовичић, Даница Јаснић-Кока, др Радмила Радовановић и Софија Кановић. ОК је организовао акцију за спасавање ухапшених, која није успела. Акција је поновљена 4. августа и тада су из затвора побегла четири друга, међу њима Олга Јовичић-Рита и Даница ЈаснићКока; прескочили су затворске жице, препливали Ибар и провлачећи се кроз кукурузе стигли у одред. У По одлуци ОК КПЈ формирана је група другарица са задатком да у граду и околним селима организују болничарске курсеве и да у групама политички раде са женама. За кратко време у Краљеву су формиране две групе са по 20 жена и омладинки, а у селу Рибници група од 6 омладинки. Састанци са женама у Рибници одржавани су у кући Станице Дугалић. Први санитетски курс у Краљеву, којим је руководила др Милева Карајовић, похађало је око 30 жена и омладинки. Другим курсом руководила је Мила Вилотијевић, а трећим Милунка-Лула Богавац. Ове курсеве је похађало око 40 жена симпатизера. 391 У августу 1941. у краљевачком округу међу 90 чланова Партије, биле су другарице: Даца Благојевић, Милунка-Лула Богавац, Десанка Ђорђевић, Јованка Ђорђевић-Бечлика, Даница Ћубанук, Даница Јаснић-Кока, Олга Јовичић-Рита, Софија Кановић, Зора Крцуновић, Јованка Лекић, Дара Марковић, Олга Милутиновић, др Радмила Радовановић, Милка Траиловић и Љубинка Шутић, кандидат Мила Вилотијевић; у РибнициМилка Дугалић, Драга Николајевић и Рада Кочовић; у Витановцу кандидат за члана КПЈ, учитељица Добрила Петровић-Зденка. Партија је имала великог утицаја на народ овог краја, па су другарице чланови КП и кандидати са успехом окупљале жене, од којих је већина имала неког свога у партизанима, те су биле спремне да извршавају разне задатке: прикривале су илегалце, прикупљале оружје и други ратни материјал, спремале храну и одећу, преле вуну, плеле итд. Само на овим пословима било је ангажовано више од 100 жена, међу њима: Јулка Аврамовић, Милева Богавац, Лена Видаковић, Стака Драгишић, Достана Ивковић-Гиљанче, Роса Јевтић, Јелисавета Краинчанић, Милунка Лекић, Перка Луковић, Босиљка Љубичић, Иванка �У новембру 1941. године, када су се партизански одреди повлачили из Србије у Босну, с њима је кренула и Олга. Приликом формирања Прве пролетерске бригаде 22. децембра у Рудом, наименована је за политичког комесара Прве чете Четвртог батаљона Краљевачког одреда. Била је прва жена политички комесар у Народноослободилачкој војсци Југославије. У зиму 1942. непријатељ је опколио Олгину јединицу на Романији. Њена чета добила је била задатак да непријатељу затвори пут за Рогатицу. Мада је имала високу температуру и била боса, Олга се пробијала кроз снежне сметове, учествујући храбро у свим окршајима своје чете. Погинула је 13. јула 1942. у нападу на Прозор. Одликована је Орденом заслуге за народ и проглашена за народног хероја 20. децембра 1951. ЈАСНИЋ, професор, рођена је 1. августа 1911. године у Краљеву. У напредни покрет укључила се за време студија у Француској. По завршетку студија добила је место професора у Краљеву, где се одмах укључила у рад. Примљена је у Партију 1939. Активно је учествовала у свим акцијама које је изводила Партија. По окупацији наставља рад. Ухапшена је јуна 1941. и осуђена на смрт. Уз помоћ партијске организације побегла је из затвора и ступила у Краљевачки партизански одред „Јово Курсула”. Мада слабог здравља узела је на себе задатак да обједињава рад партизанских болница на терену. Учествовала је с пушком у руци у борбама за Крал*ево и у ослобођењу неких места на овој територији. Приликом повлачења одреда, повлачила се с рањеницима као тешки болесник. Ухватили су је четници у селу Каони и на најсвирепији начин уморили децембра 1941. године. Посмртно је одликована ОЗН II реда. ДАНИЦА-КОКА НАРОДНИ ХЕРОЈ ЈОВИЧИЋ рођена 20. фебруара 1920. у Ужичкој ПоЖеги у породици кројача Душана Јовичића, познатог комунисте у овом крају, основну школу и гимназију завршила је у Краљеву, где је Душан Јовичић прешао с породицом да би избегао прогоне полиције у Пожеги. Кад добар ђак и члан литерарне дружине, укључила се већ у петом разреду гимназије у напредни омладински покрет, а у шестом постала истакнути члан СКОЈ-а. Преузела је вођење школске књижнице и снабдела је богатим избором напредне литературе, због чега је њен рад подвргнут строгој контроли а забрањене књиге школске власти су спалиле. ОЛГА-РИТА Године 1939. уписала се на Технички факултет у Београду и постала активан припадник и организатор напредног студентског покрета. Децембра 1939. учествовала је у демонстрацијама студената и крвавим сукобима с полицијом у којима је на барикади поред ње погинуо студент — комуниста из Краљева Мирко Луковић. Постала је члан КПЈ 1940. Годину дана касније, 22. јуна 1941. окупаторске власти у Краљеву, ухапсиле су Олгу и њену мајку са групом истакнутих комуниста. Сви ухапшени, изузев Олгине мајке која је пуштена из Окружног затвора, одређени су за стрељање. Уочи стрељања краљевачких комуниста, партијска организација организовала је њихово бекство. Олга Јовичић је побегла из затвора с Николом Бугарчићем, Даницом — Коком Јаснић Чедом Касалицом и Душаном Петровићем. Група је прешла Ибар и повукла се на Гоч где је убрзо с осталим партијским радницима из Краљева и околине организовала Краљевачки партизански одред „Јово Курсула”. Као руководилац агитације и пропаганде Олга је учествовала у стварању плана напада на немачки гарнизон у Краљеву, а у самом нападу истакла се одлучношћу и неустрашивошћу. Малићанин, Јелица Марковић-Јањић, Пандора Миловановић, Дара Митровић, Савета Недељковић, Зова Петровић, Зора Петровић, Ана Пешка, Милкица Симић, Зора Спасић-Бановић, Смиља Тепавчевић, Даница Томић, Зора Каличанин, Катица Марић и Драга Милутиновић из Краљева, Станица Дугалић, Вера Јовановић, учитељица, ЈБубица Радосављевић и Косана Ристовић из Рибнице, Милева Јовановић и Стана Јовановић, учитељица из Витковца, Милица Марић и Даница и Радослава Коларевић из Грдице, Дрина Лишанин из Обрве и многе друге. Скојевска организација, која је била нарочито јака у фабрикама вагона и авиона и у гимназији, имала је велики утицај на омладину града и целе околине. СКОЈ је организовао многе акције и учествовао у свима које су извођене, нарочито у јулу и августу. У извештају ОК КПЈ за краљевачки округ1) од 23. 8. 41 стоји: „ . . . 2. У четвртак ноћу извршено је паљење сена жица и у сечење правцу телефонских Краљево—Рашка и —Чачак. Краљево На ову акцију блокадом нама, с чито лица на Пијачни дан хапшења, су гарантовала слободу У наших одговорио преметачи- бројем која омладинца. је великим већим пуштање лих окупатор града, једног кућама тукли је прекинут за нашег раније другова наро- су одбегродбину. и сељаци истерани из града. 3. Омладина новина, цепање извела плаката акцију и паљења добро ус- пело вешање пароле...” У свим акцијама учествовале су у великом броју и омладинке. У ОК СКОЈ-а, који је формиран јула 1941. године биле су од другарица Олга Милутиновић, секретар и Анђа Радојичић, а чланови СКОЈ-а: Деса Баста, Даница Вилотијевић-Ристовић, Десанка Виторовић, Славица Дукић, Ковиљка Илић, Вера Јанковић, Јелисавета Јевтић-Анђелковић, Јела Јовановић-Радосављевић, Милица Јовишић, Јованка Јончић, Стефанка Јосифовић, Катица Катић-Чачић, Олга Константиновић, Новка Кузмановић, Мирослава Малић, Драга Мартиновић, Невенка Матић, Олга Мачкић, Јела Милановић, Слава Миленовић, Олга Миловановић, Дивна Мирковић, Милунка Пантић, Лепа Перишић, Олгица Петровић, Лепа Поповић-Милошевић, Верица и Зорица Радуловић, Милка Ракићевић, Марија Спасојевић, Нада Стилиновић, Ј) Зборник ВИИ, I, стр. 83. �Бранка Терзић, Десанка Томић, Радмила Траиловић, Аница Чукулић и Ружица Шалинић. Ноћу између 29. и 30. септембра нападнуто је и ослобођено Ушће и формирана Ушћанска чета углавном од радника из рудника угља. У Ушћанску чету је ступила и Наница Парошки, ученица гимназије из Ушћа. Првог октобра 1941. године Врњачка чета Краљевачког одреда разоружала је жандарме у Врњачкој Бањи. У нападу је учествовала и Мара Недић, болничарка чете. Одмах је формиран НОО, који је преузео цивилну власт у своје руке и у коме је врло активно радила и Кринка Благојевић, домаћица из Врњачке Бање. Одбор је добро организовао службу за снабдевање одреда храном, обућом, оделом и другим потребама. Грађанима су редовно давана разна саопштења о стању на фронтовима преко разгласне странице и сл. Почетком октобра Краљевачки одред формирао је батаљон од три чете. Политички комесар I чете била је Олга Јовичић-Рита. У Краљевачком одреду су 1941. године још биле: Даница Јаснић-Кока, Катица Катић-Чачић, Десанка Ђорђевић, Зора Крцуновић, Милица Мачек, Даринка Марковић, Нада Стилиновић, Милка Траиловић, Марија Чукулић, Милунка-Лула Богавац, Даница Вилотијевић-Ристовић, Славица Дукић, ЈБубица Јовичић-Ана, Дана Лазаревић, Слава Миленовић, Вера Јанковић (рањена за време борбе око Краљева и пренета у болницу у Чачак) Катица Пајтин, Анђа Радојичић, Јела Јовановић-Радосављевић, Верица, Зорица и Катарина Радуловић, Славка Стефановић, Аница Чукулић, Вера Грујић, Ангелина Михаиловић и Даница Ћубанук из Краљева, Рада Кочовић из Рибнице, Милица Вујовић и Ружица Кузмановић из Жиче и Милостива Коловић из Самаиле. Курирску дужност између одреда и Краљева вршиле су: Смиља Анђелковић из Ковача, Госпава Коловић из Самаиле, Милица Младеновић, учитељица у Лађевцима до октобра 1941, када је откривена и стрељана, и Борка Поповић из Краљева. Курирску службу у самом граду обављале су: Олгица Петровић до октобра 1941, када је ухапшена и стрељана, Десанка Виторовић, Зора Буквић, Зора Влајић и седмогодишња Вера Пантић о К0Ј°.1 је један илегалац написао у свом дневнику: „Мала Вера Пантић је најбољи курир у Краљеву. Смела у поуздана, а за дете генијално лукава”. За села око Краљева курир- ДРЖАВНА РЕАЛНА ГИМНАЗИЈА1) Пов. број 22 12 јула 1941 год. Краљево МИНИСТАРСТВУ ПРОСВЕТЕ Одељење за средње школе БЕО Г Р А Д У вези акта II Пов. бр. 48 од 25-У1-1941 год. част ми је известити да је 24-У1-1941 г. лишена слободе и налази се у затвору у Краљеву госпођица ДАНИЦА ЈАСНИЋ, суплент овдашње више самоуправне гимназије под сумњом да је комунисткиња. За последњу годину дана мога службовања у овдашњој гимназији приметио сам да је именована заиста веран присталица комунизма. С молбом за надлежност. В.Д. Директора гимназије, Драгомир Ракић, проф., с. р. М.П. МИНИСТАРСТВО УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРЖАВНУ ЗАШТИТУ2) I. Бр. 4535/41 10-У1-1942 год. Београд СРЕСКОМ НАЧЕЛНИКУ КРАЉЕВО Према обрасцу на обратној страни срески начелник (а не општински) под личном одговорногићу најсавесније прикупиће и ПОВРАТКОМ АКТА одмах доставиће податке за следеће лице: Јаснић Даницу, суплента из Краљева, за које има извегитаја да су истакнути комунисти. Податке за свако лице засебно доставити. М.П. По наредби министра унутрашњих послова начелник (потпис нечитак) ПОДАЦИ ЗА ЕВИДЕНЦИЈУ 1.—- Име и презиме са почетним словом очевог имена------------ ---------------------------------------------------2.— Занимање----------------------------------- --------------------3.—- Држављанство, народност и вероисповест .4—■ Дан, месец и година рођења---------------------------5.— Место рођења и завичајна опгитина-----------Место сталног боравка----------------------------------Где се сада налази а) у бекству, партизан, вођа партизана итд.-------------------------------------------------------------7.— Ако је убијена: загито, од кога и када? — 6.— 8.— Ранија припадност политичка и држање ЈАСНИЋ А. ДАНИЦА Суплент гимназије Српско-православна 1 августа 1911 године Краљево општ. краљевачка, срез жички Краљево Убијена од стране добровољачких одреда Убијеиа у месецу децембру 1941. год. ради тога што је учествовала у нападима на Краљево од стране добровољачких одреда у околгти Чачка. Комунг1СТкиња. М.П. ЗА ТАЧНОСТ ПРИКУПЉЕНИХ ПОДАТАКА ТВРДИ Командир поручник (потпис нечитак) 1) !) Државни архив СРС, К. ВИИ, рег. бр. 53/2—2, К. 20 В. 393 Министарство просвете — Одељеше за средње школе. �V ОВОЈ КУБИ КОД СЕЛА КАМЕНИЦЕ БИАА ЈЕ СМЕШТЕНА БОЛНИЦА КРАЉЕВАЧКОГ ОДРЕДА 1941. ВИЛОТИЈЕВИЋ из Краљева укључила се у напредни покрет пре рата и учествовала у свим акцијама које је Партија организовала. Под окупацијом је наставила рад. Руководила је једним санитетским курсом у граду и политички радила са женама у граду и околним селима. Била је кандидат за члана КПЈ. Ухапшена је и стрељана 16. октобра 1941. године у Краљеву. МИЛА лекар из Краљева, руководила је првим санитетским курсом 1941. године, који је похађало око 30 жена и омладинки. Стрељана је 16. октобра 1941. године као талац за мужа. Др МИЛЕВА КАРАЈОВИЋ, 394 ску дужност обављала је Мира Матиј евић-Наумовић. Санитетска делатност Краљевачког одреда отпочела је са припремама за акцију на Краљево. Др Гојко Николиш, члан штаба и санитетски референт одреда одржао је кратак курс за другарице у одреду. Свака чета добила је по једну до две болничарке. У једној чети је била болничарка Катица Катић-Чачић. Санитетског материјала било је довољно, слала га је партијска организација из Краљева. Болница Краљевачког одреда смештена у шумарској кући код села Каменице, имала је 37 кревета. У њој су радиле: Даница Јаснић-Кока, Милка Траиловић, Јела Јовановић-Радосављевић, Даница Ћубанук, Даница Лазаревић и др. Првих дана борби за Краљево прихватна амбуланта Краљевачког одреда смештена је у једној пољској кућици у селу Крушевици. У њој су радиле: Милица Вујовић, медицинска сестра, Ружица Кузмановић, Марија Чукулић и Ангелина Михаловић. Рањеници су у почетку смештани по кућама у Крушевици, а касније, кад су Немци разбили блокаду, повучени су у село Гради, где је организовано превијалиште, које је водила Милица Вујовић. Команда немачког гарнизона у Краљеву сматрала је да ће терором спречити акције партизана око Краљева, па је припремила одмазду. Масовно хапшење људи отпочело је већ 2. октобра, када су се на прилазима града појавиле партизанске јединице које су од Чачка гониле Немце у стопу. Хапшење је завршено 14. октобра, а 15. октобра немачки командант у Краљеву издао је наредбу о ванредном стању у граду. По Краљеву су излепљене плакате следеће садржине: „Изазвана подлим и кукавичким препадима на немачке трупе, заплотничким убиствима немачких офиирхра и војника, изазвана заједничким радом грађанства са партизанима, којима се даје добровољно могућност, да се увуку у куће у граду и да из тих кућа отворе паљбу на немачке војнике, изазвана потпомагањем преноса муниције и оружја партизанима од стране грађанства, Немачка оружана сила од данас више неће праштати, него ће објављену меру за једног убијеног немачког војника стрељање 100 Срба од данас бити спроведено. Даје се даље на знање, да данашњим\ даном за народ ових крајева ступа на снагу закон најтежих репресалија, тј. неће бити само стрељано 100 Срба за једног Немца, већ и уништење породице и имовине.” �Наредбом Команде места почевши данашњим даном важи за град Краљево КРВАВИ ОКУПАТОР НА ДЕЛУ‘) Ванредно стање са преким судом. Краљево, 15. октобра 1941. ПРИЧА ЧОВЕКА КОЈИ ЈЕ ПОБЕГАО ИЗ КАНЏИ ПОБЕСНЕЛИХ ЗВЕРОВА У КРАЉЕВУ У опседнутом Краљеву Немци су за четири дана стрељали око 5.000 грађана. Стрељања су почела 15. октобра, а 16. су у дворишту управне зграде фабрике вагона стрељали 19 жена: Аницу Анђелковић из Краљева, као таоца за сина; Милунку Бајалицу из Краљева, као таоца за сина; Анку Бугарчић из Краљева, као таоца за сина; Милу Вилотијевић из Краљева, кандидата за члана КПЈ; Наду Јовановић, учитељицу из Краљева, као сарадника НОП; Јованку Јончић из Краљева, члана СКОЈ-а и Ружицу Јончић из Краљева, обе сестре као таоце за брата, чдр Милеву Карајовић, лекара из Краљева, као таоца за мужа; Јованку Милосављевић из Краљева, као таоца за сина; Милицу Младеновић, учитељицу у Лађевицама, курира Краљевачког одреда; Стану Никетић из Краљева, као таоца за мужа; Ангелину Петровић из Краљева, као таоца за сина и Олгицу Петровић, њену ћерку, члана СКОЈ-а, као таоца за брата; Љубицу Ристић из Рибнице, као таоца за брата, заједно са Милицом Ристић, мајком, као таоца за сина; Марију Сукијасовић из Краљева, као таоца за сина; Анку Хаџић, учитељицу у Краљеву, као таоца за мужа. За време хапшења, један немачки војник, завирујући кроз прозоре, приметио је у Улици Вука Караџића бр. 7, гомилу људи збијених од страха у једној соби. Опалио је рафал. Изгинуло их је дванаесторо, међу њима Милица Јовановић. Из ове групе грађана остала је жива само Милица Петровић са дететом од 6 месеци, а и она је била тешко рањена. Претресајући Карађорђеву улицу, Немци су извели из куће Радојку Букара с мужем и девером и све троје их убили и бацили насред улице. О овом погрому над недужним становништвом извештава шеф немачке полицијске службе: .. Погито се од постављења опуномоћеног командујућег генерала у Србији није могла сасвим спровести у дело безобзирна акција, јер су недостајала одговарајућа недвосмислена наређења, сад је наређењем генерала Бема, да се за сваког убијеног војника погуби 100 а за једног рањеног 50 Срба, дата потпуно јасна линија. На основу тог наређења, било је, на пример, за напад на једну колону код Тополе, којом су приликом погинула 22 војна лица, стрељано 220 Срба и Јевреја, док је за војнике који Шеснаестог прошлог месеца Немци су у Краљеву са својим слугама извршили грозан злочин. Побеснели зверови убили су 2500 радника и радница, радничке деце и грађана. Све су их држале затворене у радионици фабрике авиона, онда су их у групама изводили у двориште и изрешетали митраљезима. После грозног покоља, крвници су дотерали још 28 радника и грађана да закопају лешеве, па да затим и њих поубијају. Баш када су хтели да их стрељају, један од њих 28, Јован Стаменковић, радник фабрике вагона, успео је да побегне. Он нам је испричао следеће: — Мене и 27 другова и грађана око четири часа после подне ухватили су Немци и потерали, говорећи да нас воде у команду и да ће нас пустити. Међутим, отерали су нас у логор где је било затворено 2500 наших другова: радника из фабрике вагона, из фабрике авиона, из ливаонице, велики број железничара, а такође и грађана, жена и деце. Логор се налазио близу фабрике вагона. Али унутра у пространој радионици нисмо нагили никога. Сву ноћ смо се питали шта је са толиким људима, и сами се тешили безазленим одговором: „Одвели су их сигурно на рад”. Страховита сумња продирала је дубоко у нас и пекла као ватра. Тек у зору са једног трегера сишао је дечко и дао нам језовит одговор на наше питање: „Другови, убили су ми оца, мајку, брата и сестру. Све су побили. Убили би и мене, али ја сам се сакрио ту горе на трегеру. И вас ће све побити”. Дрхтао је. Његово згрчено лице било је оквашено сузама. Уто су дошли Немци са машингев ерима и потерали нас. Када сам излазио из радионице, одмах у дворшиту спазио сам изнакажено тело једног познатог старца, мало даље лежало је тело једне студенткиње Рускиње. А затим даље видели смо леш до леша, снопље лешева, море лешева. У изгњеченој маси људских тела застали смо укочени. Крвави гониоци наредили су нам да их трпамо у заједничку раку. Тај посао морали смо извршавати у трку. Испод ногу осећали смо нешто љигаво — то је био мозак наших другова који се просипао. Хватали смо легиеве за руке, а мртве руке изломљене остајале су у нашим рукама. У стегнутим гиакама налазимо слике жена и деце. Несрећни људи растајали су се са животом гледајући последњи пут слике својих блиских и најдражих. „Журите, журите!” говорили су нам и немилице нас ударали. „До шест сати морате бити готови!” Зној је текао са нашег лица, по нашем оделу лепила се усирена крв. Журимо, журимо. 2.500 мртвих стрпаћемо у раку, а затим ће ови крвници просути наш мозак. Други ће сутра и нас бацати у заједнгсчку раку. Морамо да журимо. Један дечко од четрнаест година поклекао је под теретом, заплакао се — био је нејак да носи толике лешеве. Немачки официр опалио је из машингевера — четрнаестогодишњи дечак придружио се осталим лешевима. Док је топла крв из њега цурила — понели смо га са осталима и бацили у раку. За то време Немци пију вино, одвратно се смеју, сликају нас како носимо тела својих другова. Сустали смо од посла, сузе су ми текле од жалости, у грлу је пекла жеђ. Погиао сам према кофи воде крај које је стајао Немац. Није ми дао да пијем, до самог лица принео ми је цев револвера. Осетио сам како је хладна и задрхтао сам. Заборавио сам на жеђ. Један други Немац говорио му је да ме не убије сада док не склонимо све лешеве. 28 руку није могло за дан сахранити 2.500 лешева. Дотерали су и трактор са приколицама и на приколицу бацали смо лешеве, а затим их пред раком скидали и бацали унутра. Већ је падао мрак а још је лежало мноштво непокопаних тела. Трактор је међутим отишао, али је дошао командант. Наредио је да се одвоје ватрогасг/,и и да оду они који су копали раку. Нас 28 синоћ доведених да останемо. Поређамо се у две врсте. Испред нас стајала су три митраљеза, крај једног митраљеза један наги жандарм. Командант је саопштио да смо у име Хитлера сви осуђени на смрт. „Имам троје деце... Имам петоро деце... ” „Алес комунист — све убијте!” — био је одговор. Иза гомиле која је викала почео сам да бежим. Док су они пуцали, пао сам у једну раку, а затим за трен ока нашао сам се пред зидом « пребацио се преко њега. Нисам ни осећао умор, само сам се журио да одмакнем, да будем што даље од овог грозног призора, што даље од крвожедних звери са кукастим крстом. Препливао сам Мораву и већ сам увече био у селу Сирчи, у слободи, далеко од сваке опасности, Ј Ј) ИА КПЈ, „Борба” бр. 18 ОД 25. новембра 1941, том I, књ. 1, стр. 345—346. 395 �су погинули у борби за Краљево досада стрељано 1736 становника и 19 комунисткиња из Краљева .. ”1) Истога дана када су стрељане жене у Краљеву, и 10 мештана села Адрана доживело је исту судбину. У овој је групи стрељана Даница Тодоровић, сарадник НОП. КАТИЦА-ДРАГИЊА КАТИЋ-ЧАЧИЋ, радница, рођена је у Краљеву 9. марта 1924. године. Врло млада се укључила у раднички покрет и постала члан СКОЈ-а 1940. године, а члан КПЈ за време рата. После окупације завршила је санитетски курс и ступила у Краљевачки партизански одред као болничарка. Повукла се с Краљевачким одредом. Приликом формирања 1 пролетерске бригаде, 22. децембра 1941. године, постала је њен борац. Истицала се храброшћу и пожртвовањем. Нарочито се истакла у борби са усташама 5. VIII 1942. Године 1943. постала је заменик референта санитета IV батаљона своје бригаде. Резервни је поручник ЈНА; носилац је Споменице 1941. и више одликовања. У време масовног стрељања у Краљеву, Немци су у селу Ковачима извршили свиреп покољ једне избегличке породице са Косова. Извели су Стану Миловић пред кућу са петоро деце и све су их оборили на земљу. Тада су отворили ватру на њих. Мајка је лежећи на земљи грлила децу у тежњи да их својим телом заштити. Најмлађег сина Драгана од 13 месеци, заклонила је од метака У том моменту партизани су напали Немце, те нису стигли да побију целу породицу. Најстарија кћи Мирослава, од 13 година, и два сина од 9 и од 5 година, остали су мртви с мајком; а осмогодишња кћи Нада, кад су Немци почели да беже, зграбила је брата Драгана и побегла у кукурузе, а и њих двоје су били тешко рањени. Крајем новембра 1941. године главнина Краљевачког одреда прешла је у Санџак. Са одредом су биле: Милица Вујовић, Десанка Ђорђевић, Олга Јовичић-Рита, Зора Крцуновић, Милица Мачек, Даринка Марковић, Наница Парошки, Катица Катић-Чачић и Нада Стилиновић. Од ових другарица ушле су у IV краљевачки батаљон I пролетерске бригаде: Олга ЈовичићРита, политички комесар I чете, Наница Парошки, болничарка Рударске чете (рођена 1924. године, умрла од тифуса почетком 1943. године после прелаза преко Неретве), Милица Вујовић, болничарка Крушевачке чете и Катица Катић-Чачић, борац I чете. О њеној храбрости говори се у чланку „Партизанке”, штампаном у „Борби” бр. 21 од 8. октобра 1942. године: „ ... Слатко се смеје својим младим и пуним смехом двадесетогодигиња радница из Краљева, Катица Катић, партизанка Краљевачког батаљона I пролетерске бригаде. Она и њени другови из Рударске чете борили су се 5. августа прса у прса са усташким бандитима. После битке није се Катица смејала тако радосно што је сачувала својом храброшНу свој млади драгоцени живот: на неколико метара убила је два бандита у тренутку кад су се победнички церили, и томе се радовала млада партизанка. — Она је стајала на врху брега — причају њени другови о томе. И сами ‘) Зборннк ВИИ, I, стр. 554—555. — Одломак из извештаја шефа немачке полицијске службе, од 21.10.41. — Број стрељаних жена не поклапа се са подацима са терена (Прим. ред.). 396 причају као о обичној ствари, јер то није чудно за Катицу, а и многи од њих тога дана су направили чуда од јунаштва и вештине. На неколико метара од ње појавио се један усташа, за њим други, трећи... Све се то догодило за тренутак. Први је подмигујући се зовнуо прстом: „Хајде к мени, нећу ти ништаГ Гадно јој је било чути. Катица је опалила а бандит је, хватајући се за стомак, зајаукао: „Их, уби ме!” и опсовао погано. Други је прогиао исто тако ... Остали се нису ни усудили да се приближе овој младој девојци која је са врха брега, сама, сејала смрт на непријатеља.” Десанка Ђорђевић, Даринка Марковић, Милица Мачек, Зора Крцуноновић и Нада Стилиновић, које су с одредом прешле у Санџак, ступиле су у друге партизанске јединице. Све су ове другарице, сем Зоре Крцуновић и Наде Стилиновић погинуле у борбама. Даница Јаснић-Кока и Милка Траиловић кретале су се са рањеницима. Ухватили су их четници у селу Брезовици и после свирепог мучења убили заједно с рањеницима. Остале другарице из одреда упућене су на свој терен на илегални рад, и већина њих успела је да избегне хапшење. После одласка Краљевачког одреда немачка казнена експедиција убила је у срезу жичком 166 лица, међу њима 20 жена: Ружицу Кузмановић, учитељицу у Жичи, коју су као болничарку Краљевачког одреда стрељали у Матарушкој Бањи; Крстину и Ружу Гуџулић стрељали су у Жичи; Борику Ђорђевић, и Наталију Никић убили су у Ковачима; Симку и Станимирку Анђелковић и Јелену Стојановић убили су у Рибници; Јелену Аксентијевић и Станку Аксентијевић са новорођеним дететом и Љубицу Миљковић из Витановаца са 13-годишњим сином, бацили су живе у ватру у селу Сирчи; у истом селу зверски су уморили: Косану Грујовић, Миљу Лазаревић, Лепосаву Милојевић, Будимку Станковић и Роксанду Ћирковић; у Печеногама су убили Насту Ивановић; у Самаили Винку Мирковић и у Витановцу Станицу Стојановић. После страшног удара који су окупатори и домаћи издајници нанели Партији и НОП, прво за време масовног стрељања, а затим после поновне окупације целога округа, стање партијске организације у Краљеву било је веома тешко. Упркос свему, почетком 1942. године организација је почела постепено да се сређује и обнавља делатност. Кад се повукао �Краљевачки одред, од чланова ОК у граду је остала само Олга Милутиновић. После неуспелих покушаја да успостави везе са руководством, Олга је у договору са Спасојем Аковићем, ЈБубинком и Томом Шутићем већ дедембра 1941. године почела да успоставља прве контакте са преживелим члановима КП и активистима. Ускоро је формирана партијска ћелија за доњирејон града и с тим је почело оживљавање политичких и других активности. Пре свега, организовано је сакупљање помоћи у новцу и храни породицама бораца бившег Краљевачког одреда и породицама стрељаних родољуба и набављање легитимација за компромитоване другове из Краљева и ван Краљева. На издавању легитимација радиле су Јелена Ерић-Сарић, чиновник у општини и Нада Лазић, чиновник Среског начелства. На овом задатку је 1942. године откривена Јелена Ерић-Сарић и стрељана у логору на Бањици 25. маја 1943. године. Прекинута веза са ПК КПЈ за Србију успостављена је већ у фебруару 1942. године преко ЈБубинке Шутић, која је као курир ОК одлазила неколико пута у Београд до блокаде Краљева, октобра 1941. године. Од тада је та веза функционисала све до продора полиције у партијску организацију Краљева децембра 1942. године. Сем Љубинке Шутић, курир са ПК КПЈ за Србију била је и Јованка ЂорђевићБечлика. Првих месеци 1942. године Олга Милутиновић је успоставила везу са Добрилом Петровић-Зденком, учитељицом у Витановцу, кандидатом за члана КПЈ, која је добила задатак да скупља податке о четничким снагама и њиховим акцијама. У раду је директно била повезана са Олгом Милутиновић. У исто време Олга је одржала састанак са преживелим члановима СКОЈ-а углавном из гимназије. Овом састанку су присуствовале од другарица: Дивна Мирковић, Слава Миленовић, Драга Мартиновић, Лепа Перишић, Стефанка Јосифовић и Милунка Пантић. Присутним скојевцима је саопштено да они представљају централни скојевски актив, који треба да обнови скојевску организацију. За врло кратко време овај први скојевски актив створио је више скојевских и омладинских актива. Априла 1942. године формирано је Окружно повереништво Партије у које су ушли: Олга Милутиновић, секретар, а чланови Љубинка и Тома Шутић и Сава Вајић. ПК КПЈ за Србију потврдио је ово повереништво и поставио пред њега одређене задатке. Окружно повереништво је пришло спровођењу директива. Створило је партијске ћелије и активе СКОЈ-а у Краљеву, а затим и по селима. Тада су примљене у Партију: Борка Поповић, Дивна Мирковић, Јела Милановић и Милунка Пантић. Крајем априла формирано је ново руководство СКОЈ-а у које су ушли: Дивна Мирковић и Стефанка Јосивић, Милунка Пантић и Божа Марковић. Милунка Пантић и Божа Марковић руководили су скојевском организацијом у горњем делу града, а Дивна Мирковић и Стефанка Јосифовић у доњем делу града. Везу са Олгом Милутиновић по скојевској линији држала је Дивна Мирковић. Руководство СКОЈ-а успело је да развије рад међу омладином и да изврши низ акција. Постојало је око 120 чланова СКОЈ-а у око 15 актива. Сем тога било је обухваћено радом око 100 омладинаца и омладинки, који су ангажовани у разним акцијама. До лета 1942. године у Краљеву је развијен врло интензиван политички рад. Набављен је шапирограф и писаћа машина, па су издавани: „Недељни преглед”, „Вести” и „Антифашистички омладинац”. Техника је била смештена у стану Росе и Јелисавете Јевтић, а њом је руководила Олга Милутиновић. Уредник „Антифашистичког омладинца” била је Зага Гавриловић-Недељковић, ученица Учитељске школе, члан СКОЈ-а. У лето 1942. године формиран је МК КПЈ за Краљево: Тома Шутић, секретар, Љубинка Шутић, Борка Поповић и Илија Трифуновић. У граду су постојали партијски активи за, поједине делове града. У партијском активу у Старој чаршији, који је имао пет чланова, биле су Јованка Лекић, Борка Поповић и Јела Милановић, а у партијском активу у Доњој чаршији, такође од пет чланова, биле су Љубинка Шутић и Јованка Ђорђевић-Бечлика. Половином 1942. године у Врњачкој Бањи је формирана партијска ћелија у којој је била Милева-Мима Марковић. У исто време формиран је и МК СКОЈ-а у који су ушли: Бранко Николић, секретар, Селимир Обрадовић, Секула Перуничић, Славко Новаковић, Дивна Мирковић и Милунка Пантић, сви чланови КПЈ. Тада су створена и руководства СКОЈ-а за поједине делове града. Скојевском организацијом у горњем граду руководио је актив у саставу: 397 МИЛКА ТРАИЛОВИЋ, ученица гимназије из Краљева, укључила се пре рата у напредни покрет и примљена је у Партију 1941. године. Ступила је у Краљевачки одред „Јово Курсула” и радила је као болничарка у одредској болници код села Каменице. За време I непријатељске офанзиве кретала се са рањеницима према Санџаку. Ухватили су је четници код села Каоне крајем новембра 1941. године и после свирепог мучења убили су је заједно са рањеницима. �ОЛГА МИЛУТИНОВИЋ, студент медицине из Краљева, рођена 28. јуна 1920. године у Гледићу. Као ученица гимназије укључила се у на- иредни покрет. По доласку у Београд на студије још активније радила у студентском покрету. Учествовала је у свим акцијама које су вођене у то време. Примљена је за члана КПЈ фебруара 1941. године. Ухапшена је 22. марта 1941. године и пуштена 29. марта. Под окупацијом учествовала у организацији устанка у округу краљевачком. Од јуна 1941. године до блокаде Краљева октобра исте године обављала је курирску службу између ОК КПЈ за Краљево и ПК КПЈ за Србију. Била је у то време секретар ОК СКОЈ-а и члан ОК Партије за Краљево. После повлачења одреда остала на терену као једини члан ОК. Половином 1942. године постала је секретар Окружног повереништва КПЈ за Краљево. Радила је на повезивању преосталих илегалаца у граду и околним селима. Полиција ју је стално гонила због чега је често мењала станове. Кретала се под именом Милена Девић. Руководила је и техником Окружног поверенства. Ухапшена је у блокади Краљева 23. фебруара 1943. године. Страховито је тучена у затвору. Била је сва унакажена од мучења. Спроведена је у СпеЦијалну полицију у Београду, где су је дуго држали под истрагом. Једно време је била и у затвореничкој болници. Доведена је у логор на Бањици 5. јануара 1944., године, а стрељана 7. септембра исте године. ПРЕДСТОЈНИШТВУ ГРАДСКЕ ПОЛИЦИЈЕ1) Ч АЧ АК Лекић Јованка, чиновница Среског суда у Краљеву, рођена 1916. године у Буковнику, Среза барског у Црној Гори, од оца Андрије и Марије Вукомановић, неудата, раста средњег, лица дугуљастог, очи и коса црна, десну ногу има пола ампутирану. Девић Олга, професорка, рођена 16. јуна 1917. године у Ровцу Среза сарајевског, од оца Корела и Мајке Тончике, рођена Копчек, раста малог, дебела, црномањаста, има видне брчиће и пријављује се под лажним именом Милена и Мила и као домаћица пресвлачи се често у полусељачко одело. На ногама носи опанке, црне памучне чарапе, а на глави црну мараму. Поповић или Ивковић Зора, студенткиња, стара 23 године, раста високог, сува и црномањаста, рођена у Сарајеву од оца Шпире и мајке Лепосаве. Марковић Милован, студент медицине, избеглица из Метохије, стално био запослен у избегличком дому у амбуланти као помоћник лекара у Врњачкој Бањи. Раста средњег, сувињав, коса и очи кестењасте, стар око 25 година. Марковић Милена, студенгкиња, пријављује се често под именом Милица. Запослена је била као инструкторка у избегличком дому у Врњцима. Раста средњег, сувоњава, црномањаста, очи и коса црна. Именовани су веома опасни, јер одговарају због комунизма. Успели су да псбегну приликом откривања комунистичке организације у Краљеву. Молите се да предузмете најенергичнију потрагу за именованима и у случају проналаска да их везане под јаком стражом спроведете Предстојништву градске полиције у Краљеву или јавите телефоном да су ухваћени па да се одавде пошаљу органи ради преузимања. Именовани су комунистички инструктори, па зато треба на њих обратити пажњу, јер су склони бекству. Молим да се ово сматра као веома хитно. Предстојништво градске полиције Пов. бр. 688/42 29 децембра 1942 г. Зам. предстојника град. полиције Д. Кнежевић, с. р. ') ИРПС, бр. 7032, к. Б. „Чачанска полиција”, градске гтолиције у Краљеву, од 29. XII 1942. у Чачку. фасц. 1942. — Телеграм Предстојништва године, Предстојништву градске полиције 398 Милунка Пантић, Ружица Шалинић и Божа Марковић, а у доњем: Јела Јовановић-Радосављевић, Стефанка Јосифовић, Вера Грујић, Мика Иштвановић и Чеда Митровић. До завршетка школске године у гимназији је деловала скојевска организација са централним активом у коме су биле: Стефанка Јосифовић, Милица Јончић, -Олга Мачкић и Невенка Матић. После завршетка школске године чланови СКОЈ-а у гимназији укључили су се у скојевске активе у граду. Окружно повереништво за Краљево одржавало је везу и с Партијском организацијом у Трстенику. Поруке и писма у Трстенику носиле су Дивна Мирковић и Вера Грујић. ПК КПЈ за Србију настојао је од успостављања везе да пружи што непосреднију помоћ Окружном повереништву Краљева. Као помоћ ПК је из Београда упутио на партијски рад у Краљево Зору Илић-Обрадовић, која је нешто касније постала члан Окружног повереништва. Због прилика које су владале у граду Олга Милутиновић, Зора ИлићОбрадовић, Љубинка и Тома Шутић су одржавали појединачне везе с људима који су извршавали разне конкретне задатке. Љубинка и Тома Шутић живели су легално, а Олга Милутиновић и Зора Илић-Обрадовић као строги илегалци често су мењале стан. У току 1942. године боравиле су у становима: Јулке Аврамовић, Ане Пешке, Јованке ЂорђевићБечлике, Јеле Милановић, Стаке Драгишић, Јованке Лекић, Милене Богавац, Дане Митровић и Катице Марић, а у стану Борке Поповић крили су се други илегалци. Крајем 1942. године ПК КПЈ за Србију упутио је Окружном повереништву за Краљево примерак ,,Наредбе”, којом се позивају председници општина да не буду оруђе у рукама окупатора, а народ да не предаје кукуруз окупатору; проглас поводом годишњице октобарске револуције и још неки материјал. Дата је директива да се „Наредба” умножи и достави свим општинама и раздели народу. У току ноћи 10. децембра, добро припремљеном акцијом Партије и СКОЈ-а у Краљеву и неким местима среза жичког, растурани су „Наредба” и новембарски проглас ЦК КПЈ поводом 25-годишњице октобарске револуције. Плакат „Наредбе”, умножен на шапирографу Окружног повереништва, излепљен је готово свуда по граду. Био је залепљен и на �зградама општине и начелства, а проглас је убациван готово у свако двориште. У растурању је била ангажована цела организација СКОЈ-.а На реаговање полиције није се дуго чекало. Ноћу између 10. и 11. децембра ухапшен је члан Окружног повереништва Тома Шутић и још неки омладинци, а затим је извршен низ нових хапшења: од 11. до 26. децембра ухапшено је око 50 људи. Међу ухапшенима биле су: Борка Поповић, Дивна Мирковић, Даница Ћубанук и Јела Милановић, чланови КП, Стефанка Јосифовић, кандидат и скојевке Невенка Матић и Зорица Радуловић, која је ухапшена у Чачку и доведена у Краљево. Полиција је спровела сурову истрагу. Један од ухапшених је после неколико дана мучења почео да одаје руководство, активисте и читав рад. Одао је и Олгу Милутиновић, секретара Окружног повереништва и Зору Илић-Обрадовић, члана Окружног повереништва, па је полиција за њима издала потерницу и расписала уцену од 200.000 динара. Откривена је партијска организација у Врњачкој Бањи и ухапшен један њен члан. Друга два члана ове партијске организације Милева-Мима и Милован Марковић успели су да се склоне у Лазаревац, али је са њима такође издата потерница. Обоје су ухапшени марта или априла 1943. године и исте године стрељани у логору на Бањици. Група од 15 ухапшених сарадника НОП спроведена је за Београд 16. јануара. У тој групи су биле од другарица: Дивна Мирковић, Борка Поповић, Јела Милановић, Стефанка Јосифовић, Зорица Радуловић и Невенка Матић. Из ове групе пуштене су Борка Поповић и Невенка Матић, а Дивна Мирковић, Стефанка Јосифовић и Зорица Радуловић упућене су у Смедеревску Паланку. Овим хапшењем партијска организација је била тешко погођена, а услови за рад још више отежани. Скојевска организација била је потпуно обезглављена. Веза са ПК КПЈ за Србију била је прекинута. Веза је одржавана са ОК КПЈ за Крушевац преко Катице Марић и Вере Грујић. Па ипак, и поред свега тога, партијски рад и у Краљеву и на територији целог среза жичког настављен је, али сведен на најмању меру. Олга Милутиновић и Зора Илић-Обрадовић, које су 19. или 20. децембра напустиле Краљево и склониле се у околна села, вратиле су се у Краљево другом половином јануара и 25. VII 1942 ПОВ. ОК КРАЉ.(ЕВО)1) Драги другови, Примили смо ваше писмо од 23. VII. Већ смо се били забринули због вашег недоласка, али из вашег писма видимо у чему је ствар. Вашем куриру биће речено коме мора и може да каже све поруке усмене од вас. Од вас то треба да буде другарица секретар Дебела.2) Ваш курир треба да долази најмање сваких 15 дана код нас. Изузетно треба да дође идуће недеље у петак, 31 о.м., јер ћемо вам послати једног друга као инструктора вашег Пов. ОК. Друг који ће доћи као инструктор вашег Повереништва је старији и искусан човек, па мислимо да ће вам много помоћи. Ви треба још одмах да осигурате стан за њега, који греба да зна другарица, јер ће она одржавати еезе са њим. пошто он код вас неће много излазити из сгама на улицу. Он је овде код нас компромитован, а иначе је познат по својој струци и ширем броју људи, тако да би се могло десити да га познају људи из његове струке вашег места. Пошто ће га идући пут довести ваш курир, то ви припремите да га Дебела прими и одмах одведе у стан где ће бити. Исто тако, у договору с њим, треба да му обезбедите исправе које ће му најбоље конвенирати у вашем месту. По питању даљег развоја и учвршћења вагие организације не би имали ништа ново за сада да вам кажемо, пошто смо вам о овоме прошли пут писали. Продужите даље рад како сте почели. Гледајте да бројно појачате Партију нримањем кандидата у Партију, али увек водите рачуна о томе да се ови људгг претходно добро упознају са дужностима члана Партије. Организујте курсеве на бази реферата о Партији, који вам шаљемо за кандидате и нове чланове Партије. На овим курсевима прорадите и чланак из „Пролетера” — „Народноослободилачка борба и организационо питање наше Партије” од друга Тита. Другарица секретар поверенигатва од сада ће се звати Мгслена. СМРТ ФАШИЗМУ — СЛОБОДА НАРОДУ! Другарски поздрав ПК ') Зборник ВИИ, том I, кн>. 4, Србију од 25. јула 1942. године организације у округу. 2) Олга Милутиновић. стр. 36—41. — Из писма Покрајинског комитета КПЈ за Повереништу ОК КПЈ за Краљево о задацима партијске ЗОРИЦА РАДУЛОВИЋ, ученица гимназије из Краљева, укључила се у напредни омладински покрет пре рата. Примљена је у СКОЈ 1941. године и исте године ступила с целом својом породицом у Чибуковачку чету Краљевачког партизанског одреда. После повлачења одреда Чибуковачка чета је расформирана, јер није могла да се одржи на терену. Зорица није смела да се врати у Краљево, него је отишла у Чачак и запослила се у болници одакле је узимала санитетски материјал. Ухапшена је децембра 1942. године и спроведена у Београд са великом групом чланова КП, скојеваца и активиста НОП. Мз затвора Специјалне полиције пребачена је у логор на Бањици, потом у Завод за принудно васпитање омладине у Смедеревској Паланци. Побегла је из Завода у. јесен 1943. године и ступила у Космајски одред, где је ускоро примљена у Партију. Радила је на организовању омладине и жена у Јасеници и Подунављу. Половином фебруара 1944. године опколили су је четници у селу Суводолу и да је не би живу ухватили, Зорица је извршила самоубиство. 399 �ско гробље и тамо их стрељали. Њу су пренели на носилима. Својој кћерки Љољи упутила је писмо пред стрељање: „Моја драга Љоља, Пишем ти из затвора у нади и жељи да те моје писмо затекне живу и здраву. Немој да тугујеш за мном, рођена моја девојчице, ако сутра останеги без мене. Нећеш бити сама. Моји преживели другови и другарице бринуће се за тебе. Кад одрастеш схватићеш да други пут за поштеног ■човека није могао да буде, негоборба за ослобођење нагие земље од непријатеља свих врста, борба за со- и,ијалистичку заједницу. Та борба тражи велике жртве, али оне неће бити узалудне, јер је победа наша! Жао ми је, Љољице моја, што остајеш без оца и без мајке. Кад на то помислим, г(,епа ми се срг1,е од туге и бола, али ја ту не могу ништа да изменим. Остај ми здраво, Љољице, рођена моја, слушај баку, не дај јој да плаче, она сад нема никог до тебе. Буди према њој пажљива и нежна као гито си била према мени. Љуби те свим својим срцем — твоја Мама”. ЛАЖНА АИЧНА КАРТА ДР ЗОРЕ ИЛИК-ОБРАДОВИВ НА ИМЕ СТАНИМИРКЕ АНБЕЛКОВИБ ШШЋ-ОБРАДОВИЋ, рођена 1911. у САД, у породици исељеника из Црне Горе, као дете прешла је у Југославију. Гимназију је учила у Никшићу и Сарајеву, где је матурирала 1930. Завршила је правни факултет и положила докторат из правних наука на Београдском универзитету, а затим је уписала и завршила студије на Филозофском факултету. Радила је као службеник у Финансијској дирекцији у Београду. Неколико година пред рат пришла је напредном радничком покрету и активно радила у Омладинској секцији Женског покрета и Задрузи младих девојака, чија се делатност одвијала под директним руководством КПЈ. Јануара 1941. примљена је у КПЈ и убрзо постала секретар партијске ћелије у својој установи, а јуна месеца члан Рејонског комитета КПЈ Трећег рејона. После једне провале Специјалне полиције, повукла се у илегалност и напустила службу. Кћерку јединицу оставила је мајци. Радила је са Олгом Милутиновић под условима у окупираном Београду. Кад је њен боравак у граду постао опасан, Покрајински комитет КПЈ за Србију упутио је у Краљево да тамо помогне партијској организацији. Радила је до јула 1942. под на.1тежим веома тешким условима за илегалце, у време кад је непријатељ после масовног стрељања грађана Краљева завео општи терор. Много је допринела јачању партијске организације Краљева и организовању оружаног отпора. ЗОРА За време блокаде града 23. фебруара 1943. Зора Обрадовић и Олга Милутиновић, секретар Окружног повереништва КПЈ ухапшене су. Обе су мучене, а затим предате Специјалној полицији у Београду. Мучења су издржале и у полицији. Крајем 1943. спроведене су у логор на Бањици. У логору као и у полицији изванредно се држала. С невероватном духовном снагом бодрила је затворенице да издрже. Једанаестог септембра 1944, у тешким повредама од мучења, нашла се на носилима у групи од 25 жена које су одређене за стрељање. Голоруке затворенице напале су Кригера и његове пратиоце, који су их ударали кундацима и пуцали у њих. Неке су убили, а остале, међу њима и Зору, одвели су на Јевреј- 400 �наставиле рад верујући да су завршена хапшења. Настаниле су се код Катице Марић на аеродрому, где су сместиле и архиву. Међутим, полиција је настојала да сасвим уништи партијску организацију Краљева и у ноћи између 22. и 23. фебруара немачке и бугарске јединице, СДС и полиција блокирали су цело Краљево. Тада су откривене и ухапшене Олга Милутиновић и Зора Илић-Обрадовић, а с њима је пала и целокупна партијска ахрива. На основу заплењених докумената полиција је наставила хапшења. Само у првом моменту ухапшено је око 150 чланова КП, скојеваца и активиста НОП. Саслушање ухапшених вршили су немачки и бугарски обавештајни официри, а из Београда је дошла група агената Специјалне полиције. После завршене истраге за Београд је спроведено око 30 ухапшених, од другарица: Олга Милутиновић, секретар Окружног повереништва, Зора Илић-Обрадовић и Љубинка Шутић, чланови Окружног повереништва, Јованка Ђорђевић-Бечлика, члан КПЈ и кандидати и активисти: Јела ЈовановићРадосављевић, Добрила Петровић, Катица Марић, Милена Богавац и Стана Јовановић. Ухапшене скојевке Вера Грујић, Драга Мартиновић и Деса Милановић-Томић пуштене су из затвора. Овим другим великим хапшењем партијска и скојевска организација у Краљеву биле су потпуно уништене. Хапшење су избегле само Јованка Лекић, члан КПЈ, коју је Нада Лазић у време хапшења склонила на безбедно место и Милунка Пантић, такође члан КПЈ. РЕФЕРАТ ПОДИЦИЈСКСГ АГЕНТА О ПРИВОБЕЊУ ДР ЗОРЕ ИА1Ш-ОБРАДОВИП МИЛЕНА-МИМА МАРКОВИЋ, студент филозофије, рођена 2. фебруара 1920. године у Доњој Дубици. Укључила се у напредни омладински покрет као ученица гимназије у Чачку. Наставила је рад и на студијама у Веограду. Учествовала је у свим студентским акцијама и демонстрацијама. Ухапшена је и провела месец дана у затвору због учешћа у дочеку совјетског трговачког атешеа. После окупације земље дошла је у Витомирицу код Пећи и радила с омладином и женама. Постала је кандидат за члана КПЈ другом половином 1941. године, а члан КПЈ јануара 1942. године. Марта исте године напустила је Витомирицу услед прогона и дошла у Врњачку Бању. Ту је половином јула 1942. године постала члан МК КПЈ Врњачке Бање и одговарала је за рад СКОЈ-а. Поред тога вршила је и курирску службу између МК КПЈ Врњачке Бање и ОК КПЈ за Краљево. Децембра 1942. године напустила је Врњачку Бању услед провале и склонила се на Умци, где је откривена и ухапшена 20. марта 1943. године. Из затвора Специјалне полиције у Београду пребачена је у логор на Бањици и стрељана 1. октобра 1943. године. У пролеће 1944. године II и V дивизија НО војске продрле су у долину Ибра, што је имало огроман морални и политички значај, а истовремено био и велики подстрек за оживљавање и бржи развитак НОП на територији краљевачког округа. И мада су се обе дивизије повукле са овог терена, рад илегалних партијских радника постао је много интензивнији. Нагли развитак НОП у краљевачком доводи до беснила непријатеља. Још једном настаје његово дивљање у Краљеву. Ухапшена је велика група сарадника НОП. У тој групи су биле: Борка Поповић, Милунка Пантић, Драга Мартиновић, Олга Мачкић, Вера Грујић, Новка Кузмановић и Даница Вилотијевић-Ристовић. У затвору су остале до 11. августа 1944. године када су пуштене све, сем Данице Вилотијевић-Ристовић која је спроведена у Специјалну поокРЈ:гУ 401 �лицију у Београду, а затим у логор на Бањици. УПРАВА ГРАДА БЕОГРАДА1) Одељење специјалне полиције Пов. II бр. 179-1У 22 фебруара 1943 год. Београд ПРЕДМЕТ: Мирковић Дивна и др. — упут у Завод за принудно васпитање. МИНИСТАРСТВУ ПРОСВЕТЕ —- Одељење за средњу наставу —• БЕО Г Р А Д У вези са откривањем комунистичке организације у Краљеву, између осталих лица ухапшене су и две ученице гимназије и то: 1,— МИРКОВИЋ ДИВНА, ученица VIII разреда гимназије, рођена 30 априла 1924 године у Гучи, срез драгачевски од оца Драгомира и мајке Милице, рођ. Богићевић, стално настањена у Краљеву и 2.— ЈОСИФОВИЋ СТЕФАНКА, ученица VIII разреда гимназије, рођена 27 октобра 1924 године у Прилепу од оца Цветка и мајке Лефтерије, рођ ЧкатровиН, стално настањена у Краљеву. Вођеним извиђајем утврђено је следеће: За Мирковић Дивну, да је пре рата била члан „васпитне групе” Савеза комунистичке омладине Југославије, којом је руководила Радуловић Зорка, бив. уч. гимназије у Краљеву, да је од прве половине месеца новембра 1942. године одржавала везу са Поповић-Ивковић Зором, студенткињом, чланом месног комитета КП по чијим је инструкцијама требала да формира актив „Скоја”, да је од ове примала на читање комунистичке летке, које је читала заједно са Јосифовић Стефанком и да је Стефанки дала да прикрије забрањене књиге, које је примила од Поповићеве; За Јосифовић Стефанку, да је пре рата такође била члан „васпитне групе” „Скоја”, да је у своме стану примала Мирковић Дивну и са овом читала комунистичке летке и да је од ове примила забрањене књиге, да би их прикрила у своме стану. Мирковић Дивна, познавајући Стефанку да је наклоњена комунизму, била је предвидела за члана актива, који је намеравала да формира у Краљеву. О предњем се извештавате, с молбом да у смислу Уредбе о принудном | васпитању омладине М.С. бр. 2826/42 донесете формално региење за њихов упут у Завод за принудно васпитање омладине у Смед. Паланку и исто што пре доставите овој Управи. С обзиром на њихову кривицу, мишљења сам да би именоване требале да буду у поменутом заводу по годину дана. ПРИЛОГ: Оверени преписи записника саслушања. Гл. По наредби М.П. УПРАВНИКА ГРАДА БЕОГРАДА шеф одељења Специјалне полиције ИНСПЕКТОР, (потпис нечитак) ‘) ДАСРС, Мин. просвете и вера. ЉУБИНКА ШУТИЋ, домаћица, рођена 1913. године у Краљеву. У напредном покрету учествовала пре рата и постала члан Партије. Одмах по окупацији организовала санитетски курс и пребацивала оружје и муницију на Гоч. После повлачења одреда ушла је у МК КПЈ за Краљево. Растурала је илегалну штампу и повезивала преостале чланове Партије. Августа 1942. године ушла је у Окружно повереништво. Била је курир између ОП КПЈ за Краљево и ПК КПЈ за Србију. Активно је радила до провале у Краљеву децембра 1942. године. Ухапшена је почетком 1943. године и спроведена у Специјалну полицију у Београд. Страховито је тучена. Доведена је у логор на Бањици 3. априла 1943. године и стрељана 7. јуна исте године. 402 Краљево је за своју слободу, поред погинулих у борбама широм земље, дало веома велики допринос у крви. Осим масовног стрељања за време блокаде 1941, које спада међу највећа масовна стрељања за цело време окупације, Краљево је преживело и касније неколико масовних стрељања. Сем тога било је и појединачног убијања, а ни зверства четника нису изостала. Тридесетог марта 1943. Немци су на аеродрому у Краљеву стрељали 300 талаца: 150 из затвора у Краљеву, а остале су довели из околних села. Из затвора у Краљеву стрељане су: Мика Бујошевић, Стана Јанковић и Станојка Млечанин из Котраже, Косинка Лазаревић из Лисе и Љубинка Ненадић из Миросаљаца, а из села Врбе стрељано је десет жена: Милица Антонијевић, Грозда Весковић, Верица Катић, Перса Миленковић, Рада Минић, Милена Недељковић, Јованка Радаковић, Милена Радаковић, Петројка Радојевић и Негосава Читлучанин. Исте године Немци су убили седамнаестогодишњу Милеву Вукадиновић из Ратине и Драгу Марковић из Рибнице. Већи број жена из Краљева и среза жичког које су ухапшене као активни учесници и сарадници НОП, Немци су спровели у логор на Бањици, одакле су један број извели на стрељање. Јелена Ерић-Сарић, чиновник из Краљева стрељана је 25. маја 1943. године; Љубинка Шутић из Краљева стрељана је 7. јуна 1943. године. Првог октобра 1943. стрељане су: Олга Красојевић и Милева-Мима Марковић из Врњачке Бање и Лепосава Лепојевић из Краљева. Седмог септембра 1944. стрељана је Олга Милутиновић, секретар ОП КПЈ за Краљево, а 11. септембра др Зора Илић-Обрадовић, члан ОП КПЈ за Краљево. При евакуацији у јесен 1944. године Немци су убили: Живану Вуловић из Витановца, Стојку Јанковић из Лопаша, Станимирку Ђуровић и Живку Стевановић из Ратине. Четници нису заостајали за својим господарима. Њихове каме прекратиле су животе већег броја жена. Године 1942. заклана је Катица Манојловић из Грачаца због тога што није хтела да каже где се налазе партизани. �У току 1943. заклане су: Мара Јаковљевић-Бака, бабица из Врњачке Бање, сарадник НОП, Дрина Лишанин из Обрве, активиста НОП, Мара Недић из Панчева, члан СКОЈ-а пре рата. После једне провале у Панчеву, крајем августа или почетком септембра 1941, када је цела њена породица ухапшена, дошла је у Врњачку Бању и пријавила се као избеглица. Кад је формирана Врњачка чета Краљевачког партизанског одреда, ступила је у чету као болничарка. После повлачења Краљевачког одреда остала је на терену. Да би се склонила од четничког терора, отишла је у Деспотовац, где су је четници открили и заклали септембра 1943. године. Станојка Петронијевић из Витановца заклана је 14. септембра 1943. због рођака партизана. Драгицу Радичевић из Врњачке Бање заклали су у селу Рсавцима под сумњом да одржава везу с партизанима. Малина Радмановац из Витановца заклана је 14. септембра 1943. због рођака партизана. Радојку Савићевић из Грдице заклали су недалеко од Матарушке Бање, а Даницу Марковић из Краљева у њеном стану. Године 1944. заклане су: Јована Радосављевић из Витановца, Славка Милетић из Рибнице и Марија Чукулић из Краљева. Марија Чукулић је после повлачења Краљевачког одреда отишла у Београд и касније се пребацила у Срем, одакле је са Главним штабом прешла у Босну. За време VII непријатељске офанзиве разболела се од тифуса и лежала у болници у Шеховићима, а затим у Трнави. Четници су открили болницу и убили је заједно с осталим рањеницима. Наталију Солдатовић из Чибуковца ухапсили су Бугари јуна 1943. године због тога што јој је муж побегао из затвора и извели на стрељање. Међутим, остала је жива. Тешко рањена, успела је да се одвуче са места стрељања и потражи помоћ. У разним одмаздама које су вршили Немци на територији краљевачког округа убијене су и многе жене као активни сарадници НОП или као таоци. НемЦи су и појединачно убијали жене. Често је била довољна само сумња па да нека жена на страшан начин заврши свој живот. За многе убијене жене постоје датуми њихове погибије, али за један број подаци нису сачувани. За њих се зна само толико да су убијене. То су: Наранџа Ћирић из Бресника, стрељана као активиста НОП, Наталија Живковић из Витановца, убијена је и бачена у ђубре, Ангелина, Здравка и Милојка Дебељак, Десанка и Радојка Дурколић, Радинка Касалица, Петројка Масић и Милица Миловановић из Витковца, Драгица Терзић из Вранеша, Радмила Бојовић из Врдиле, Стојанка Косовац из Драгосињаца, Даринка Ристовић из Каменице, Светлана Викторовић, Јелесија Јевтовић, Драгица Јешовић, Славка Митровић, Милица Мушић, Олга Николић и Драгица Павловић из Конарева, Љубица Јовановић из Лађеваца, Ранђа Видосављевић из Милаковца, Јелица Вукадиновић, Милева Ивановић и Тодора Павловић из Печенога, Георгина Каматовић из Раванице, Олга Миладиновић, Дивна Михаиловић и Јана Николић из Ратине, Милена Банковић, Милица Ђорђевић и Славка Митровић из Рибнице, Даринка Обрадовић и Бисенија Радановић из Роћевића, Милунка Јаблановић и Госпава Коловић из Самаиле. Госпава Коловић је 1941. била курир Краљевачког одреда. Гестапо је открио и после мучења стрељао. Из Сирче су убијене: Драга Аксентијевић, Роса Васиљевић, Мила Ђокић, Ангелина Маринковић, Косана Марић, Милева Миленковић, Даринка Николић, Стана и Стоја Проковић, Миленија Радовановић, Миленија Н. Радовановић, Деспина Рајовић, Љубица Симеуновић, Петруша Срећковић, Велија, Деспина и Живка Трифуновић: из Стубла: Милота Вукосављевић, Милунка Михаиловић и Бојана Полугић, Анка Николић из Тамника, Стана Миликић и Негосава Михаиловић из Чукујевца и Смиља Анђелковић из Ковача. Смиља је 1941. била курир између Краљевачког одреда и Краљева. После повлачења одреда ухапсио је Гестапо. Пошто ништа није признала упркос тешком мучењу, пуштена је из затвора. Ускоро после пуштања сачекали су је четници пред кућом и исекли је митраљезом. Септембра 1944. поново је образован Краљевачки партизански одред „Јован Курсула”. Он је заједно са јединицама НО војске учествовао у коначном ослобођењу Краљева и краљевачког округа. У саставу новоформираног одреда бориле су се и другарице: Вера Грујић, Душанка Бановић-Почуча, Даница Ђубанук, Новка Кузмановић, Недељка Лучић , Олга Мачкић, Дивна Мирковић, Верица Радуловић (погинула у борби за ослобођење Алексинца) и Лепосава Стојановић. 403 ЧУКУЈ1ИЋ, из Краљева, предратни активиста напредног покрета. Ступила је у Краљевачки партизански одред „Јово Курсула” 1941. године и радила у прихватној амбуланти у селу Крушевици. После повлачења одреда дошла у Београд и половином 1943. године прешла у Срем. Са Главним штабом Војводине отишла у Босну. За време VII непријатељске офанзиве разболела се од тифуса и лежала је у болници у Шеховићима, а потом у Трнави. Четници су открили болницу и убили су је са осталим рањеницима. МАРИЈА �ОКРУГ ЧАЧАК Спомен-парк погинулим борцима у Чачку Рад архитекте Милана Бокића чачанског краја ��срез трнавски Милена Властељица, студент права из Липнице, а нешто касније Милица Вучетић-Трепуша, учитељица, секретар Окружног комитета СКОЈ-а од октобра 1941. У ко1940. године, настављена митету таковског среза радили су је преко илегалних група професори Јованка Радаковић и Јеи кружока на којима је прорађивана лена Поповић. Активност обе другамарксистичка литература, растурана и читана „Жена данас” и прикупљана рице била је веома запажена. У строго поверљивом акту бр. 55 од 11. марЦрвена помоћ. Радом група и кружока руководиле су другарице чланови та 1941. године, Предстојништво градске полиције Вршац упозорило је НаКПЈ и напредне жене које су се и рачелство среза таковског да је Јованније истицале својом активношћу у ка Радаковић евидентирана у Управи Женском покрету, напредној омлаграда Београда као комуниста и да динској и студентској организацији и је неопходно мотрити на њен рад у радничким организацијама: Милица садашњем месту боравка. У августу Павловић, Милка Минић, Разуменка су обе, по одлуци партијског рукоПетровић, Љубомирка Јанковић-Товодства, напустиле Милановац и премић, Милоранка Чворовић, Селена ко везе пребачене на рад у Београд. Маринковић, Милица Пауновић, НаУ повереништву за срез драгачевски да Вилимановић-Јанковић, Милена била је Милена Лазаревић, домаћица. Властељица и др. Крајем марта 1941. одржан је Пленум Марта 1940. године у селу КулиновОкружног комитета, на којем су усцима одржана је Окружна партијска војени закључци мајског саветовања конференција, на којој је, поред анаУ ЦК КПЈ и постављени задаци. лизе партијског рада и постављања Убрзо се почело са организованијим задатака, третирано као веома актуи интензивнијим радом. Упоредо са елно питање рад са женама, нарочито јачањем партије јачао је и рад са пријем жена у Партију. женама и женском омладином. Поред То је допринело да се непосредно учешћа у раду партијских ћелија, пред устанак повећа број жена члапартијских и скојевских актива, женова и кандидата КПЈ и скојеваца и не су учествовале и у раду посебних приступи активнијем раду са женаактива и група, којима су руководиле ма. Од другарица у партијским руко- П водствима олитичка активност са женама у Чачку, после укидања Женског покрета 1941. године биле су: за 407 чланови Партије и СКОЈ-а. Задатак чланова актива био је да међу женама шире идеје НОП-а. Из ових актива и група већина жена и омладинки ступила је у партизанске јединице или активно учествовала у илегалном раду на терену. У многим селима, поред актива и група, прела су била једна од форми рада са женама. То су, у ствари, биле политичке конференције на којима су жене обавештаване о политичким догађајима и припремама за оружану борбу (Вапа, Атеница, Трнава, Прељина, Липница, Јежевица, Неваде, Прањани, Коштунићи, Леушићи, Горачићи, Тијање, Марковица, Каона, Дучаловићи и др.). У већем броју села већ су постојале партијске организације или партијска упоришта која су вршила утицај на жене, те су многе биле спремне да изврше сваки задатак. Жене и омладинке су биле главна веза између града и села, између илегалних радника, партијских организација и одреда. У „Новостима” (бр. 5. 1941, Чачак) у чланку „Удео жена у ослободилачкој борби упућен је позив женама да појачају своју активност у доприносу бржем ослобођењу земље: „Неколико месеци проведених под немачком окупацијом било је довољно �МИЛБНЛ ВЛАСТЕЉИЦА-ЈЕВТОВИЋ, студент права, рођена 11. XI 1911. године у Липници, члан КПЈ постала је пре рата. Непосредно пред рат била је курир између ОК КПЈ за Чачак и ПК КПЈ за Србију и члан СК КПЈ за срез трнавски. После окупације Југославије учествовале је у припремама за устанак. Цела Миленина породица била је укључена у НОП, а њихова кућа сигурна база илегалним партијским радницима. Једно време је у њиховој кући била смештена партијска техника у којој је радила Милена. По одласку наших јединица за Санџак и Босну била је позадински партијски радник. Нешто касније прешла је на рад у Београд. Издајом је ухваћена на партијском састанку октобра 1942. године, под именом Љубица Јовановић, чиновница из Скопља. У полицији је имала изванредно држање. Стрељана је на Бањици 7. VI 1943. године. ЗАПИСНИК О САСЛУШАЊУ МИЛЕНЕ ВЛАСТЕЛ.ИЦА-ЈЕВТОВИК 408 да мам покажу шта је све у стању Хитлерова банда у свом бесу и дивљаштву да учини, тако да је онога дана када је Совјетски Савез задао прве ударце фашистима, било јасно сваком поштеном Србину да је дошао прави час да и он почне обрачун са мрским окупатором и тако извојује слободу. И похрлили су млади борци са свих страна и из свих слојева у чврсте другарске редове са готовошћу: супротставити се непријатељу на сваком кораку и створити му неподношљиве услове за живот у нашој средипи. Тако се стварају први борбени редови — партизански одреди. И ми, жене нисмо хтеле ни могле остати по страни. Свака је осећала дужност да помогне у борби у којој учествује њен муж, брат, друг, у којој учествују милиони људи и жена братског нам Совјетског Савеза. Осећале смо ту дужност, јер се повела борба против највећег непријатеља свег доброг, против оних који убијају нашу браћу и сестре, јер се води борба на живот и смрт. Посла је било и има га много. Било га је за сваког, ко год је хтео да ради. Ако ми све нисмо �РЕШЕЊЕ О УПУНЕЊУ У ЛОГОР ВЕРЕ РАДОСАВЛјЕВИБ, НАДЕЖДЕ МАТИЈЕВИП И МИЛЕНЕ ВЛАСТЕЛ>ИЦА-ЈЕВТОВИП могле прихватити пушку, што је приличан број другарица урадио, могле смо обезбедити храну, топло одело и чарапе за зиму нашим борцима. И ми се и прихватамо свих тих послова. У свим селима нагиег краја одржавају се прела, где се уз песму и причу о подвизима наших другова — партизана, плету цемпери, рукавице, чарапе и гиалови. Сваке недеље имамо састанке где учимо како се указује прва помоћ рањеницима. Идемо у болницу где то своје, свеже стечено знање, и практично примењујемо. На том послу су са нама гг нагие другарице из града. Трудимо се да све те послове вршимо марљиво и с љубављу, јер схватамо озбиљност мо- мента, озбиљност борбе. Знамо да ако брзо и добро укажемо помоћ рањеном другу омогућујемо му брзо оздрављење и скори повратак на фронт, јер бораца треба много. Мада је близу дан коначне победе, борба јоги није завргиена и не смемо стати. Зато позивамо све другарице које јоги нису пришле нама, да приђу, да би здружене продужиле започети рад и на тај начин дале свој допринос борби за ослобођење нашег народа од мрског фагиистичког јарма.” Овом апелу жене су се масовно одазвале: прикупљале су храну и одећу за борце, санитетски материјал, нов- 409 чане прилоге, податке о снази и распореду окупаторских група, о делатности петоколонаша, скривале илегалне партијске раднике, училе да укажу помоћ рањенику и сл. Прикупљени материјал су најчешће преносиле из Чачка до боравишта одреда Надежда-Наца Вилимановић, учитељица, Јованка Азањац, Сибинка Топаловић, домаћица и Радосија Хорват, радница. У прикупљању материјала и новчаних прилога нарочито су се истицале Радосијине ћерке Добрила и Емилија Клисарић, раднице, Нада Селаковић и Нада Мајсторовић, �НАРОДНИ ХЕРОЈ МИЛИЦА ВУЧЕТИЋ-ТРЕПУША, рођена у селу Јежевици код Чачка 21. јануара 1920. године, одмах после завршетка учитељске школе ступила је у службу, била учитељица у селу Трнави. Тада је већ била члан Партије и секретар партијске ћелије. Код сељака Трнаве, Виљуше, Бањице, Атенице, Вапе и Јежевице стекла је велике симпатије. У раду је била необично пожртвована и упорна. Нарочито се истицала у раду са женама и омладином. После окупације Југославије учествовала је у припремама устанка. Њој припадају велике заслуге за масовни одзив жена које су у току устанка и за све време народноослободилачког рата учествовале у народноослободилачкој борби. Године 1941, пре дизања устанка, била је члан Среског комитета СКОЈ-а, а од октобра исте године секретар Окружног комитета СКОЈ-а и члан Среског комитета КПЈ. После одласка партизанских снага у Босну остала је, по одлуци Партије, на позадинском раду. До августа 1942. године била је секретар партијског руководства за срез драгачевски, а затим је пребачена на рад у трнавски срез, 1943. године је постала члан СК КПЈ. Својим радом и личном храброшћу успела је да очува морал и веру народа овога краја у коначну победу. У тешком периоду од 1941. до 1944. године успешно је извршавала све партијске задатке. Учествовала је и у оружаним акцијама. Погинула је у једној борби са четницима у селу Прислоници на свој 24. рођендан •— 21. јануара 1944. године. Одликована је Орденом народног хероја 27. XI 1953. године. ОКРУЖНО НАЧЕЛСТВО ОКРУГА КРАЉЕВАЧКОГ1) Пов. број 90 2 фебруара 1944 год. Краљево МИНИСТАРСТВУ УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА —■ Кабинет — БЕОГРАД 6) На дан 22. 1. т.г. убијена је МИЦА ВУЧИЋЕВИЋ2) зв. „Трепуша”, учи- тељица из ЗаблаНа, среза трнавског, . . . Именовани су припадали банди Ра- денка Мандића. Окружни начелник (потпис нечитак) ') ВИИ, рег. бр. 10/2—1, К. 25. Милица Вучетић-Трепуша (иримедба редакције). !) 410 студенти, и домаћице: Ружа Марковић, Миленија Аврамовић-Караичић, Нада Златић, Смиљана Пишчевић, Милица Минић (у њеној кући која је и пре рата била партијски пункт одржавани су састанци жена на којима се договарало о акцијама), затим сестре Мариновић (од којих је једна радила у апотеци и износила санитетски материјал за одред), Стоја Тошић, правник, и још многе. Организованијем и масовнијем раду међу женама села много су допринеле другарице чланови Партије, које су пред опасношћу да буде хапшене морале да се склоне из Чачка. Два дана после напада Немачке на СССР службеник поште Даринка Тодоровић-Сека примила је из Београда телеграм, упућен предстојништву полиције у Чачку са списком чланова и симпатизера Партије које треба ухапсити, и о овоме је обавестила другове. На списку су, поред другова, биле: Нада Вилимановић-Јанковић, студент медицине, Ружица Станишић, студент агрономије, Милица Вучетић и Милена Властељица. С њима су се тада склониле сестре Вера Ђокић-Радосављевић службеник, и Нада Ђокић-Матијевић, учитељица и Надежда-Наца Вилимановић, такође учитељица. У селима где су се скривале формирале су читалачке групе и кружоке за жене и омладинке и организовале низ акција. Једна од значајних диверзантских акција у Атеници била је сечење телефонских и телеграфских жица и уништавање бандера преко атеничког и трнавског поља. У овој су акцији, поред другова, учествовале и омладинке, међу којима Дана Бабовић и Дана Сурутић. Оне су уништавале чашице и секле жице. Акцију цепања пописних листа домаћинстава и уништавања пописних књига о приносима у селу, организовала је ЈБубица Трипковић. И у овој су акцији учествовале омладинке. Сличне акције организоване су и у другим местима. Септембра 1941. године одржан је у Атеници проширен пленум комитета КПЈ за срез трнавски, коме су од другарица присуствовале Нада Ђокић-Матијевић и Вера Ђокић-Радосављевић, Нада Вилимановић-Јанковић, Милена Властељица, Љубица Трипковић и Љубомирка ЈанковићТомић. На пленуму је разматран и рад са женама. Констатовано је да је рад са женама још недовољан и несистематичан. Да би се отклонили ови пропусти, одлучено је да се другарице чланови Партије и кандидати за КПЈ више ангажују у политичком раду са �женама. Рад са женама у Ласцу, Петници и Премећи поверен је учитељицама Нади Ђокић-Матијевић и Вери Ђорђевић; Ружица Станишић, Љуба Белопавловић, Љубомирка ЈанковићТомић и Ружа Перуничић, учитељица биле су задужене за рад у Слатини, Мршинцима и Кукићима; за Јежевицу, Липницу и Бањицу —• Милена Властељица и Вера Ђокић-Радосављевић; за Трнаву, Виљушу, Атеницу и Кулиновце — Милица Вучетић-Трепуша, Нада ВилимановићЈанковић и Љубица Трипковић; за Вапу, Балугу и Заблаће — Милица Пауновић, студент, Љубинка и Даница Поповић, сељанке; за Јездину — Милоранка Чворовић, службеник; за Трбушане и околна села — Лепосава Савић, сељанка; за Мојсиње, Станчиће, Горњу и Доњу Трепчу и Доњу Горевницу —- Нада Симовић, студент; за Мрчајевце — Бранка Гајовић, сељанка. После пленума приступило се ширем организовању конференција и прела, акцијама за прикупљање хране и санитетског материјала, организовању санитетских течајева, читалачких група и кружока. У Станчићима је Нада Симовић, секретар партијске организације, са сељанком Миленом Петровићем, чланом СКОЈ-а, организовала више састанака са женама и омладинкама. Омладина Трепче, Мојсиња и Станчића нарочито је била активна и на културном пољу. Најактивније омладинке биле су Раја Симовић кандидат КП, и скојевке: Миљана Тошић, Олга Миљковић, Бојана Јевтовић и Бојана Радосављевић. У Љубићу је организовано и шивење рубља и одеће по кућама; на прелима је присуствовало по 150 жена. Октобра 1941. године образована је при ОК КПЈ Чачак партијска комисија за рад са женама. Комисијом је руководила Јелена Ћетковић, која је дошла у Чачак као инструктор ПК КПЈ. Чланови су били: Милица Вучетић-Трепуша, Радмила-Лала Ивковић, Љубомирка Јанковић-Томић и Милоранка Чворовић. На иницијативу ове Комисије одржана је масовна конференција жена, на којој је говорено о улози и задацима жена у НОБ. Међу говорницама биле су Аница Алексић и Смиљана Пишчевић, домаћице. Тада је формиран Одбор жена у који су ушле жене свих слојева. Руководилац одбора била је Радмила-Лала Ивковић, студент Пољопривредног факултета, а чланови: Душанка Богићевић, кројачица, Љубомирка Јанковић-Томић, службеник, Смиљана Пишчевић, Аница Алексић, КРАЉЕВИНА ЈУГОСЛАВИЈА ДРЖАВНА РЕАЛНА ГИМНАЗИЈА Пов. Вр. 70 14 јун 1941 год. Горњи Милановац ПРЕДМЕТ: Списак наставника-ца ове школе тражен актом министарства стр. пов. II бр. 14/41. СПИС АК>) наставника-ца ове школе које због разних узрока треба удаљити, отпустити или пензионисати: 8. Радаковић Јованка, суплент. Струка: српски језик са старословенским, југословен. књижевност. Добар стручњак, али аљкав и неуредан наставник. Увек готова на протест и изигравање наредаба. Веома слободоумна те позната као комунистички агитатор, како у Вршцу где је раније службовала, тако и у овом месту. О томе прилажем препис извештаја Градске полиције у Вршцу, који је ова школа добила преко овд. Среског начелства. Штета би била оставити је и даље у школи. 9. Поповић Јелена, суплент. Струка: југословенска књижевност и српски, народна историја и руски језик. Траљав стручни радник, још мање педагог. Левичарски настројена те је вазда у друштву Радаковићеве. Управо су нераздвојне. Виђа се у други.тву овд. комуниста а нарочито у друштву Сретена Живковића, бив. суплента Руског кадет. корпуса у Белој Цркви који је као комуниста отпуштен из службе. И својим владањем и понашањем. ван службе не заслужује да и даље остане у наставничким редовима. 12. Стојанка Теодоровић, привр. уч. вештина. Струка: цртање и писање. Као гиколски радник није рђава, али јој ваншколски живот не дозвољава да и даље остане у редовима наставника. Живи врло слободним животом за ово место. Не оставља на миру чак и жењене људе. Стално се дружи са сумњивим лицима и одлази у породицу „Ћиласових” који су у овом месту озлоглашени комунисти са којима и полиција има много посла. У Горњем Милансвцу, 15 јуна 1941 године. Директор, (потпис нечитак) П р е п и с-) Претстојништво градске полиције Стр. пов. бр. 55 — 11 марта 1941 г. Вршац ПРЕДМЕТ: Радаковић Јованка, суплент гимназије — Подаци. На личност Начелству среза таковског Горњи Милановац У вези Вашег дописа стр. пов. бр. 71 од 4 марта 1941 године извештавате се да је ово претстојништво добило од Управе града Београда, одељење опште полиције под пов. II бр. 254 од 26 јануара т.г. следећи одговор: „У одговору на тамогиње тражење Пов. II бр. 18 од 18 јануара у горњем предмету, Управи града част је саопштити следеће: 2) Д.А. СРС — Министарство просвете и вера, Одељење за средњу наставу. Ибид. 411 �РАДАКОВИЋ ЈОВАНКА, наставница тамоулње гимназије евидира се код ове Управе као комуниста. У току 1935 године она је са Мијовић Павлом истакнутим комунистом, радила на организацији библиотеке „НОВА ЗЕМЉА” која је требала да изда као своје прво дело књигу под насловом „СТАЉИНОВА БИОГРАФИЈА И КАРАКТЕРИСТИКА”. Међутим у овом нису успели, пошто је Управа града благовремено за ово сазнала и спречила. ЈОВАНКА је вереница врло опасног комунисте ЂУРОВИЋА МИЈ1ИНКА, дипломирапог правника из Београда, који је до недавно био у притвору суда за заштиту државе. За све време док се ЂуровиН налазио у притвору Јованка му је слала храну, а за време студија држала га једно време у стану. Постоји сумња да се Ђуровић, који је недавно пуштен из затвора државног суда, налази и данас тамо, те ради тога треба обратити строгу пажњу на њега, а нарочито на везе, кретање, рад и кореспонденцију Јованкину, пошто постоји пуно разлога веровању да она ради на ширењу комунистичке пропаганде у том месту и да везе са вигиим партискггм форумом одржава у Београду преко Ђуровића. У колико се Ђуровић налази тамо, њега треба ухапсити и протерати у родно место”. За време боравка у Вршцу Радаковић Јованка се стално кретала у другитву левичарско настројених елемената „и активно сарађггвала у овдашњем радничком певачком друштву „Абрагиевић” у којем су сарађивали сви истакнути комунисти у Вршцу а чији се рад састојао у ширењу комунистичке идеје међу омладином и радништвом. На њезин рад треба мотрити, пошто постоји вероватноћа да ће у садашњем месту боравка радити на гиирењу комунистичких идеја. Предње ми је част доставггти с молбом ради знања и управљања. Претстојник Градске полиције пот. нечитак. м.п. К. ст. Пов. бр. 98/41 16 марта 1941 године Горњи Милановац М.П. Срески начелник Мил. Мишић, с.р. Вредност преписа оверава за службену потребу, потврђује К. пов. бр. 70/41 Горњгс Милановац 15 јуна 1941 год. М.П. Директоргг<,мназије (потпис нечитак) Ј1АЗАРЕВИЋ, домаћица, једна од најнапреднијих омладинки у Драгачеву, члан КПЈ је постала пре рата; од маја 1941. године била је члан Повереништва Партије за драгачевски срез. После одласка партизанских снага наставила је илегални партијски рад. Прерушена у старицу, често је одлазила у Чачак на састанке и по партијски материјал. Почетком 1943. године прешла је на партијски рад у Чачак. У априлу је ухапшена, спроведена у Београд и стрељана на Бањици 7. VI 1943. И остали чланови њене породице били су учесници НОП-а. Један брат јој је погинуо 1941, други је био у заводу у Смедеревској Паланци, сестра Вера је ухапшена и од последица мучења умрла 1950. године. МИЈ1ЕНА 412 Сибинка Топаловић, Мила Милосављевић и Станка Ђуричић, домаћица. Одбор жена одиграо је значајну улогу у покушају утицаја на четнике да прекину братоубилачку борбу. Почетком новембра 1941. године, када су четници покушали напад на Чачак и група четника заузела артиљеријску касарну и забарикадирала се, Одбор је организовао велики митинг на тргу у центру града, масовнији од свих који су одржани у то време. Говорници су истицали потребу јединства свих снага у борби против окупатора, позвали жене да пођу пред касарну у којој су били четници и захтевају од њих прекидање непријатељства. Формирана је дугачка поворка жена (90°/о жена града било је у поворци). На челу је ношен транспарент на коме је писало: „Ми, мајке, жене и сестре, тражимо од вас да прекинете братоубилачку борбу”. Када је чело поворке стигло пред касарну, четници су је дочекали изазовно. Једва су пристали да приме делегацију која је требало с њима да преговара. Делегацију су сачињавали Аница Алексић, Милица Васиљевић, професор, Стеван Филиповић, учитељ и Светозар Мојковић, директор гимназије у пензији. Озлојеђене држањем четника, жене су напустиле касарну не постигавши никакве резултате. Четници су дрско изазивали масу и покушавали да је заплаше, пуцајући преко глава, и ранили једну жену. Дванаестог новембра 1941. године жене Чачка су упутиле позив свим мајкама чији се синови заведени непријатељском пропагандом налазе у редовима четника да напусте издајнике, да се сврстају у партизанске одреде; такође су апеловале на четнике да престану са братоубилачком борбом: „МАЈКЕ, ЖЕНЕ, СЕСТРЕ СВЕ РОДОЉУБИВЕ СРПКИЊЕ Г Р А Д А И СЕЈ1А*) Обраћамо се вама које сте послалс своје најмилије у борбу противу крвавог окупатора и које стојите данас збуњене пред овим гито се догађа. Ви се питате: загито отац пуца у сина, брат у брата. Зашто се пролива братска крв а кад је окупатор јоги у земљи, скоро пред вратима. Они који су издали нагиу земљу 6. априла, они који никад нису желели добро народу, увукли су се у редове четника, користећи наи,ионално осеНање и поштене традиције четника. Наметнули су се за вође поштеним српским родо>) Зборник ВИИ, I, књ. 2, стр. 224—226. �љубима, четницима, не да их воде у борбу против окупатора, већ у намери да омету борбу за слободу. И они су ти који су завели вагие синове и браНу да убијају једни друге. Они су ти који су у најодлучнијем часу повукли своје снаге са фронта и отворили пут непријатељу. Њихове чете су опселе Чачак и претиле да сваког тренутка пролију братску крв. МАЈКЕ! Сећате ли се како су вас и вашу децу дочекали пред касарном, када сте сврстане у хиљаде редова, са српском заставом на челу, тражиле од њих да обуставе братоубилачку борбу. На ваше жеље и захтеве одговорили су плотунима. На вас, на вашу децу, коју сте носили на рукама, пуцали су. Нису их такле ваше сузе, ни крици из срца игичупани. Смејали су вам се и претили они, који су завели ваше синове. МАЈКЕ, ви које још нисте могле заборавитгг страхоте прогилога рата, ви којгиш је крвавгс непријатељ убио сина, мужа, брата, оставио вас без крова, да ли данас можете гледати мирно све ово? Не можете и не дозволите да фашистички злочинци сеју семе раздора међу ва- НАДА ВИЛИМАНОВИЋ-ЈАНКОВИЋ, студент медицине, рођена 19. II 1920. у Атеници, у напредни омладински покрет укључила се у гимназији у Чачку. На Универзитету је била члан управе Удружења студената медицине. Члан КПЈ постала је 1940. Непосредно пред устанак је организатор и руководилац санитетских курсева у Чачку и околним селима. V ослобођеном Чачку 1941. била је политички руководилац женске кројачке радионице. Хапшена је крајем новембра исте године. После изласка из затвора прешла је на илегални рад у Београд и убрзо ухваћена. После саслушавања и мучења у Специјалној полицији одведена је на Бањицу фебруара 1942. Марта исте године, мада је била бременита, изведена је на стрелиште, али на згражање и протест другарица овога пута јој је поклоњен живот. Са стрелишта је одведена у притвореничку болницу, где је родила девојчицу. У јесен исте године враћена је на Бањицу. Стрељана је 7. VI 1943. године. РЕШЕЊЕ О УПУКЕЊУ У ДОГОР НАДЕЖДЕ ВИАИМАНОВИК-ЈАНКОВИП И ОДАУКА УГБ ДА ОСТАНЕ ТРАЈНО КОНФИНИРАНА 413 �ВЕРА ЂОКИЋ-РАДОСАВЉЕВИЋ, студент права, још пре рата напредна омладинка, радила је у Женском покрету и СБОТИЧ-у, била је члан КПЈ. У данима устанка била је теренски радник. После одласка партизанских снага илегално је радила у селима око Чачка, затим је прешла на рад у Београд, где је ухваћена под лажним именом Јулијане Михајловић, домаћице из Призрена. Стрељана је на Бањици 14. V 1943. године. шом децом. ЗАУСТАВИ РУКУ СИНА, која се окренула противу народа и његове слободе. РОДОЉУБИВЕ СРПКИЊЕ! ПРЕЗРИТЕ нове Бранковиће са Равне Горе и збијте се као једна у чврст и јединствен фронт слободе нагиега народа. Окупимо се око нагиих народноослободилачких одреда, који нас бране и гитите од подивљаних хитлеровских хорди. Пружимо сву помоћ онима који се боре за нагиу слободу, бољи живот нас и наше деце, у новој слободној Србији. ЖИВЕЛА ЈЕДИНСТВЕНА НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКА БОРБА! СВЕ СНАГЕ НА ОКУП ПРОТИВ ФАШИСТИЧКИХ ОКУПАТОРА — ЗА СЛОБОДУ И ЛЕПШУ БУДУЋНОСТ НАРОДА! 12. новембра 1941. год. Чачак СВЕ ЗА ФРОНТ! ЖЕНЕ ЧАЧКА” ЗАХГЕВ ОДРЕДА СРПСКЕ ДРЖАВНЕ СТРАЖЕ СРЕЗА ТРНАВСКОГ ДА СЕ УХАПСЕ ВЕРА РАДОСАВЉЕВПБ, НАДЕЖДА МАТИЈЕВИБ И МИЛЕНА ВЛАСТЕЉПЦА-ЈЕВТОВИБ И АКТ УГБ ДА СЕ ЗА НАВЕДЕНА ЛИЦА ДОСТАВЕ СВИ РАСПОЛОЖИВИ ПОДАЦИ �ОБАВЕШТЕЊЕ УГБ О ХАПШЕЊУ ВЕ1>Е РАДОСАВД,ЕВИП, НАДЕЖДЕ МАТИЈЕВИН И МИДЕНЕ ВААСТЕЉИЦА-ЈЕВТОВИИ На иницијативу Комисије за рад међу женама и ОК КПЈ, октобра 1941. организована је радионица за шивење рубља у којој су жене добровољно радиле. Радионица је била смештена у кући инж. ЈБубомира Ивковића. Прикупљено је око 30 шиваћих машина. У почетку је радионица израђивала по 50 пари рубља дневно, а када је почело такмичење са Ужицом шило се и преко 100 пари дневно. Радило се и по кућама. Читави редови жена ујутру су стајали пред радионицом да приме материјал, а увече да предају сашивено рубље. Око организовања радионице нарочито се заложила Радмила Ивковић-Лала која је пренела своје искуство из Мачве. Стручни руководилац радионице била је Светлана-Бутра Тадић, кројачица. Организатори политичког рата у радионици биле су Нада Вилимановић-Јанковић и Вера ЂокићРадосављевић. Радионица је у пуном смислу речи била центар политичког рада са женама и омладином. Непрестано се радило, читало и учило. НАДА ЋОКИЋ-МАТИЈЕВИЋ, учитељица, члан КПЈ, још пре рата истицала се радом на окупљању жена и омладинки у напредни покрет. У данима устанка била је неуморан теренски радник. После одласка партизанских снага илевално је радила у селима око Чачка, затим у Београду, где је ухваћена под лажним именом Данице Јовановић, приватне чиновнице из Скопља. На стрелиште је изведена 14. V 1943, заједно са сестром Вером. 415 �Енергијом и ведрином духа истицале су се омладинке Добрила-Доца Клисарић и Станислава Чворовић, кројачке раднице које су даноноћно кројиле. Сваким даном се повећавао број жена које су желеле да раде добровојбно у радионици. Зато су поред главне радионице отворене радионице и у другим деловима града (у Љубићу, Циганмали, код кафане ,,Јавор”). У деловодном протоколу НОО у Чачку од 24—27. новембра 1941. године заведен је акт: „Овај одбор доноси одлуку да се кућа Михаила ЂорђевиКа у Чачку реквирира за смештај женске војне радионице”*). Нове радионице нису отваране самз зато да би се повећала производња, већ и зато да би се окупио што већи број жена и на њих вршио политички утицај. Жене су извршавале извесне задатке које им је предавао народноослободилачки одбор. ТО ИЈ1УСТРУЈЕ ДЕЛОВОДНИ протокол Народноослободилачког одбора у Чачку. Под редним бројем 1, од 7. октобра 1941. године, забележен је садржај акта упућен Одбору жена: „Команда места Чачак тражи да се отвори једна кухиња за исхрану сиромашног становништва у Чачку и околини”. (У примедби стоји: да је истог дана враћен акт Команди места са одговором). На овај захтев Одбор жена је организовао кухињу за исхрану бораца који су долазили са фронта и породица са оскудним средствима. Група жена која је добровољно радила у кухињи посебно је бринула о деци и породицама партизана. Одбор жена је учествовао и у културно-забавном животу, а организовао је и самосталне приредбе. У овом периоду одржано је неколико омладинских митинга (у Чачку, Љубићу, Доњој Горевници), којима је присуствовало највише омладинки, пошто су омладинци већ били у одреду. Омладина је била врло активна у организовању културно-забавног живота, имала је свој хор и била активна не само у Чачку већ и по селима љубићко-трнавског среза. Радила је на сабирању летине инокосним партизанским породицама, на сакупљању и чишћењу муниције, на плетењу чарапа и џемпера и другим пословима. Почетком августа 1941. формирана је прва омладинска радна бригада у Доњој Горевници; на списку је било.45 омладинаца и ом*) Градски музеј Чачак. 416 �себе да би прилив људства у чете био што већи, да би јединице биле што боље снабдевене. Ни претње, ни застрашивања, ни окупаторске одмазде, ни остале тешкоће нису омеле Наду Симовић у њеном полетном раду. После повлачења наших одреда у правцу Саниака, Нада остаје у свом крају и под најтежим условима ради на окупљању преосталих снага. На том послу Нада је пала у руке злогласном кољашу Исидору Марковићу. Провели су је голу по јануарском мразу 1944. године од Прељине до Ракове, где су је грозним мрцварењем уморили. Огромна маса света и говори на погребу сведок су колико наш народ цени жртве пале у борби за ослобођење“.‘) ладинки. Изабрано је и уже руководство бригаде у коме је, поред неколико омладинаца, била и Викторија Јанковић, ученица, задужена за рад са омладинкама. У подне, када се обично на један сат прекидао рад, бригадисти су се окупљали и читали. Поред тога што су учествовали у свим акцијама бригаде омладинке су, према прибелешкама у „Књизи статистике” исплеле око 30 џемпера, 50 чарапа и преко 60 пари рукавица за борце. Једна од значајнијих акција ове омладинске бригаде било је вађење потопљене муниције из Мораве код Грдице у околини Краљева. Омладинци су ронили, конопцима везивали сандуке са муницијом, па их извлачили из реке на обалу. Омладинке су разастирале муницију да се суши, а затим су је сви скупа чистили. Очишћено је пет кола муниције. У омладинском радном батаљону у Чачку радиле су омладинке Емилија Клисарић и Ружа Ракић. Једна од значајних активности жена био је рад око санитетских курсева. Пре ослобођења Чачка курсеви су одржавани у појединим кућама, у строгој илегалности. Омладинка Станислава Терзић-Цала, свршени матурант окупила је 1941. године групу жена и омладинки и у својој кући, организовала неколико краћих курсева прве помоћи. У организовању ових курсева ангажовале су се и такође их похађале Драгана Тодоровић, ‘) „Чачански глас”, март 1945. године. НАДЕЖДА СИМОВИЋ рођена 1920. године у Мојсињу, напредном омладинском покрету пришла је као ученица гимназије. Године 1941. постала је члан КПЈ и исте године била секретар партијске организације за Мојсиње и Станчиће. „Чим су почеле да се формирају прве партизанске чете у срезу љубићком, Н А Д А СИМОВИЋ, студент агрономије из Мојсиња, несебично се ставила на располагање покрету. За све времетешких борби са окупатором Нада је неуморни организатор у позадини. Улаже све од Из дневника1) Наде Симовић, студента агрономије из Мојсиња у коме су наведене бројне активности у устаничким данима у чачанском крају — ситуација после одласка партизанских јединица. ЉУБОМИРКА ЈАНКОВИЋ - ТОМИЋ (Лазац, Чачак 1911. године) пре рата дипломирани правник — службеник. Још као студент пришла је напредном покрету. Члан КПЈ постала је маја 1941. године. Била је члан управног одбора Задруге младих девојака у Београду и једна од оснивача Женског покрета у Чачку у чијем је одбору активно радила. После окупације Југославије кратко време радила је у Београду, а затим у Чачку, као члан Комисије за рад међу женама при Окружном комитету Партије, организује рад међу женама Чачка и околних села. Године 1942. је ухапшена и одведена у логор на Бањици, али је после извесног времена пуштена. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. јака и без икаквог устручавања причале су о тегаком положају нагие сеоске девојке. Затим сам им прочитала 123 члан Устава СССР, који говори о слободи жене у СССР и о томе сам им опширно причала. Све су слушале са великом ггажњом. 4. јули 9. јули Данас је у нашем селу основана партијска ћелија, коју сачињавају другови МИЛОВАН,2) ДОБРИВОЈЕ3) и ја. Друг ВИДОСАВ4) нам је дуго причао о значају и улози ћелије и о њеним задацима итд. Дао нам је нова упутства, сваки од нас је добио по један сектор рада за који треба да одговара и да подноси извештај на састанку ћелије. 7- јули 12. јули Данагињим састанком сам сасвим задовољна. Девојака је било 23. Биле су четири из Станчића. Прочитале смо чланак „Из женског свјета” — „Нкје политика за жене”. О томе се развила дискусија дуга. Затим смо прешле на дискусију о теми „Положај сеоске жене, односно девојке”. Е ту се развила добра и жива дискусија од стране девоЈ) Музеј устанка 1941., Титово Ужице. Милован Марковић. 3) Добривоје Павловић. 4) Видосав Колаковић. 2) Данас сам одржала састанак у Станчићима. Било је 10 девојака, јер је и мање село. Са њима сам исто радила гато и са девојкама код РАДЕ. И оне су живо дискутовале и гттересовале се за жену у СССР, а при растанку казале су да ће увек долазити на састанке. И ового пута била је утакмица код дома. Било је преко 20 девојака. Пошто сам им говорила о будућим догађајима, о борби за ослобођење која нам претстоји, другарица Н А Д А ПОПОВИЋ одржала нам је болнички курс. Све су пажљиво слушале и гледале, тако да је свака после тога умела да покаже завијање. После тога смо играле одбојке. Тако им се ова игра допала. За време одмора показала сам им и читала „СССР у слици и речи” ... 417 �15. јули 14. септембар Други састанак у Станчићима, само овога пута са женама, не са девојкама. Било их је шест, што младих, што старијих жена. Читала сам им чланак из „Жене данас” који расправља питање да ли је за жену политика, затим о положају жене сељанке данас код нас и у социјализму. Каква се само развила дискусија. До данас нисам имала прилике да будем на састанку и да радим са женама. Једна ми је причала да тако много воли да чита књиге, само она није писмена и да тера сина да јој чита. А колико се тек обрадовала кад сам јој казала да Не моНи у социјализму да научи да чита и пише. 20. јули ... Било је преко двадесет девојака. Одржала сам са њима једну политичку конференцију. Изашли смо да сачекамо Словенце. Било нас је око 80. Поређали смо се на Нуприји с једне и с друге стране. Почели смо певати и то све наше песме. Бурно смо поздравили изгнанике који су упуНени у даља села. Из једних кола су нас поздравиле две стегнуте песнице. Прошли су најзад и Словенг^и додељени у наше село... Данас је долазио друг Миро В.8) због оснивања сеоског актива и обнове рада међу омладином. МораНу да се поразговарам са друговима шта ћу ја и како да обновим рад са девојкама. 16. септембар Данас је ручало код мене двадесет партизана. У селу их је било око 140. Дошла је и данас Мрчајевачка чета и прошли су кроз село са нашом националном заставом. То је наишло на врло добар одјек у селу. После подне је збор. Скоро сви наши сељаци били су ту. Држали су говор наш командир као и Мрчајевачки. Затим је поздравио један од омладинаца партизан. Прва двојица су доста добро говорили, објаснили су ко су партизани и њихов циљ, а ко су Коста Пећанац, НедиН и други. Сељаци су добро примили и одобравали гласно. На крају су прочитали најновије еести и летак партизана из Округа чачанског. Разделили су га сељацима. Изабран је одбор од 15 људи из села, који Не иНи да купе храну као и потписе због мобилизације. Заведена је и патрола од сељака. 24. септембар 26. јули Лежим ја јутрос у кревету, није ми било добро и остала сам мало дуже да лешкарим. Напољу дошле неке рођаке и кум и досадили ми са разговором. Таман се ја решавам да ли да устанем или не, уђе сестра?) са неком женом у опанцима, сукња широка и до пета, нека стара блуза, бабска марама. Погледам боље, имала сам шта и видети. То је моја другарица из гимназије и „и,имерка” са факултета РУЖА.К) Њу гони полиција скоро месец дана. Била је у некил! другим селима и сад дошла код мене да буде. Обрадовао ме је њен долазак, јер Не ми с њом бити лакше за све. 1. август Данас смо биле у Доњој Горевници и у СтанчиНима. Друг М И Ш А ми је рекао за састанак кроз два дана, због фонда, где Не доНи из свих села по један друг. Ја Ну одговарати за СтанчиНе. 28. август Била сам пре подне код цркве. Имало је доста света и нарочиту пажњу су изазивали партизани наоружани. Стајала сам са неким девојкама које ме зовнуше да се сликам са њима. Било је и младиНа. Једна поче против њих, из Трепче, а ја сам им причала о овима и о њиховој улози и остали су се сложили са мном, а и она је на крају признала да је тако. 1. септембар Отишло још неколико омладинаца у партизане. Доста су се популаризовали. Свет им даје и храну а и доста њих хоНе да иду. ВеН неколико дана пада киша и више се не може на Мораву. Жао ми је, јер сам се тамо налазила са девојкама и омладинцима а овако Не теже бити... Пре подне сам била у логору наше чете у Трепчи. Имала сам посла код друга командира због сарадње чете и терена као и о њиховој помоНи, окупљању жена због акције за плетење... После подне сам одржала скуп жена. Дошло их је око 15, али је кривица што нису све позване. Заказала сам други за недељу. Прочитала сам им најновије вести и поразговарала се поводом њих. Затим сам почела да им говорим и о нашој дужности, нас жена, учествовања односно помагања овој нашој ослободилачкој борби. Говорила сам и о борбама неких жена у прошлости као о Чучук Стани, Јованки Орлеанки, о херојству совјетских жена у садашњем рату, као и о немачким женама које лежу на шине када треба да прође воз са транспортом трупа за фронт итд. Затим сам прешла на прву нашу помоН сада, на плетење чарапа и пуловера. Све су добро прихватиле и уопште примиле што год сам им говорила. Изабрале смо ту две девојке и једну жену, које ће пописати ко што хоће да да и ко ће да ради. 27. септембар Била сам данас у Мрчајевцима код Бранке Г.9) Дуго смо се разговарале о начину рада међу девојкама и женама. Она није уопгите покушавала са састанцима, те сам јој казала да почне и гита на њима да говори. Заказала сам састанак за другу недељу на коме треба присуствовати а дотле она Не разговарати. Такође сам у Горевиици разговарала са Витом Ј.10) и заказала састанак за четвртак. 28. септембар Данашњим збором жена у СтанчиНима сам сасвим задовољна. Било је тридесет жена и девојака. Једна се само противила гито не сазовем збор жена у Мојсињу, и зашто не говори неко из СтанчиНа. После се смела кад сам јој ја објаснила ствари. Са прилогом вуне и чарапа је такође добро. Оне које нису имале гита да даду примиле су да раде. Ту су били присутни и два друга. Милановац је ослобођен. 70 Немаца и четрдесет жандарма (или обрнуто не знам тачно) заробљено је и убијено. Док су наша два рањена. У ЗаблаНу је заплењен пун камион муниције, пугиака, митраљеза, неки Немци побијенгг а неки ухваћени. 1. 5. септембар Данас сам са РАЈОМ ишла код Н А Д Е Ђ.7) у бостан. Затекле смо је у великом послу. Сама спрема вечеру за партизане. Сад смо спремале нас три. Дошла су двојица да носе, а ја сам им помогла. Каквом су брзином јели. Морали су да крену одмах у акцију. Како су сви били весели и с песмом су отишли. 5) Радосава-Раја Симовић. •) Ружа Станишић, студент агрономије из Чачка. ’) Нада Ђурић. октобар Пад Чачка. Не знам детаљно како је било. Нема како чујем погинулих... 2. октобар Јутрос рано донео ми је један друг партизан наше прве новине, „Реч народу”, које издаје Народно-ослободилачки ‘) Миро Вуковић, руководилац СКОЈ-а љубићког среза. *) Бранка Гајовић. 10) Впкторија Јанковић. 418 �одбор за Срез таковски у Горњем Милановцу. Не знам да ли ће излазити сваки дан, а било би добро. Вероватно да хоће. Први чланак носи наслов: „Ко смо ми?” односи се на партизане, на народну војску, затим и о ослобођењу Милановца, разне вести итд. Добро би било да овај лист продире у шире масе. После подне сам имала састанак са девојкама. Било их је 11. Има их две три јако неозбиљне. За све време су се смејале и напослетку су отишле. Рекла сам им само мало о томе да је наша дужност да потпомогнемо народноослободилачку борбу, јер су веома касно дошле. Заказала сам збор за идући четвртак. Затим смо мало певале нагие песме. То их јако интересује. Учила сам их V химну жена. 27. октобар 9. октобар Јутрос је требало да буде састанак мојсињског актива. Нису сви догили. Бере се кукуруз, тако да свак има посла. Раја и Миљана,11) које ће ући у актив, отигиле су са Срећком, да сакупљају вуну и чарапе... 12. сви дошли. После подне сам имала састанак са женама У Станчићима. Добро је било. Било их је 15. Говорила сам им о економском ропству жене од мужа, о жени као мајци, о томе како жене уништавају децу и себе упропасте. Говорила сам им о положају жене у СССР и показала сам им „СССР у слици и речи”. Биле су одушевљене сликама. На крају сам им рекла да оне које су неписмене, а желеле би да науче да читају и пишу, да оснујемо курс. То су такође врло радо прихватиле. Дошла сам касно кући, јер смо после тога имали састанак сеоског актива у Станчићима, коме је присуствовао друг Добривоје место друга Мира... октобар Око 7 сати отигили смо ја и друг Миливоје у Чачак. Како је само било ужасно време, и ја сам тако лудо урадила и пошла слабо обучена. Смрзла сам се. Успут смо разговарали о погрегикама и недостацима нашег досадагињег рада. Стигли смо око пола девет и чекали другове. То је био партиски пленум, први за мене, где су дошли по један друг, члан Партије, из сваког села у Срезу љубићком. Ту смо претресали све наше грегике, поставили правилну линију и друг из Окружног комитета држао је реферат о политичкој ситуацији, углавном наги однос према четницима. Мислим да смо сада добили праву линију са које нећемо скретати и имамо јасан план нашег рада. Јутрос ме је, одмах чим сам устала изненадио снег. Падао је готово целог дана. Блато је велико. Око девет сати погила сам у Трепчу на састанак актива. Ту су три омладинца који су се јоги једном састајали и две омладинке којима је ово било први пут. Објашњена им је дужност њихова, као члановима СКОЈ-а, дата им директива за рад. Одатле салб продужила за Станчиће, однела вести, као и да узмем сакупљен новаи, за СКОЈ. Успели су добро, и то углавном Бојана...12) Око 11 сати омладинци и омладинке из Мојсиња, Станчића и Трепче и ја отишли смо на велики омладински митинг у Чачак. Са омладинцима из доњег краја састали смо се код Призадовог магацина и одатле двоје по двоје са несмом и свирком ушли смо у Чачак. Ушли смо у салу хотела „Крен”. Сакупила се омладина из целог града —• округа да се уједини у борби за народно ослобођење, да манифестује своју солидарност са совјетском омладином и да покаже своју чврсту одлуку и региеност за вођење борбс до истребљења фашизма. Иступило је доста говорника. Нарочито је био прекидан великим аплаузом претставник Компартије, којој се клицало. После свршеног поподневног програма сва омладина у поворци по четири ишли су кроз варош, певали, свирали, бацали пароле. На великом пијацу је и коло играло. Увече се приређивало „Културно вече”, нрво после ослобођења Чачка. 29. октобар Данас је одржан полусрески нленум партиских чланова. Ту је сваки носебно подносио извештај рада и највигие су другови из Д. Трепче урадили на политичком пољу. Ту су постављени и најхитнији задаци, као: сазивање сеоске сиротиње на једну конференцију, због решавања њихових најхитнијих потреба итд. Ја ћу морати да одлазим у сва села доњег краја због рада са женама. Да ми је само да имам добру обућу радила би много вигие, одлазила бих стално по свим селима, како сам им и сама прво рекла, а овако је отежано. Не знам шта да радим и на који начин да дођем, до обуће. 18. октобар Дамас сам одржала збор из Мојсиња и Станчића у Станчићима ради бирања ошитинског одбора. Нису сви догили, било их је 30. Говорила сам им о ширењу разних вести у циљу изазивања братоубилачког рата, о досадагињим заслугама партизана и њиховим жртвама итд. Затим смо изабрали опгитински одбор у који су ушли 2 из Мојсиња и 3 из Станчића, говорила сам им о њиховој дужности. Затим сам саставила у један оба одбора за прикупљање намирница из Мојсиња и Станчића. Заказали смо да се састајемо сваке недеље у 9 сати пре подне, о нагиој помоћи нородицама сиромашним и без радне снаге. 19. октобар После подне у 10 сати одржали смо политички састанак. Било је 7 омладинаца и 5 омладинки. Из Станчића нису дошли. Прочитали смо „Митинг”, чланак из „Вести” и „Новости” који се односе на омладину код нас и у свету. Затим сам им говорила о борби омладине сада као и у прошлости. О омладини у Совјетском Савезу, о борби жена сада и у нрошлости. На крају смо отпевали „Широм света” и „Омладинци, омладинке”. После подне смо имали састанак ћелије. Друг Станимир ће бити секретар. Био је и друг Млађо... 23. октобар Пре подне је долазио друг Млађо ради постављања општинских власти или и овога пута није свргиено јер нису ”) Миљана Тошић. 1!) Војана Радосављевић. 2. новембар Данас после подне био је полусрески збор омладине у ДГоревници и Д. Трепчи. Говорио је у име СКОЈ-а друг Божа Томић, у име омладине друг Добривоје Павловић и у име жена ја. Нисам се ништа спремила али ипак није тако логие испало. Крај је био мало слабији. Било је доста и омладинаца и омладинки. Затим смо у реду пошли за Мрчајевце невајући и избацујући пароле... 3. новембар Игила сам са другом Добривојем у Д. Трепчу ради ол1ладинског актива. Заказала сам састанак жена у Г. и Д. Трепчи. Продужиле слш за Станчиће, опет ради актива. Ту рад иде најбоље и са омладином и са старијима. Рађено је са њима увек, десетина се ту дуго задржала а и село мало (до 45 кућа) и нема тако много окорелих противника. 7. новембар 5-ог новембра увече отераше и мене. Ускоро су затворили V, две девојке партизанке и три жене које су ишле у Мрчајевце да виде своје синове. Држали су се јако ружно и дрско према нама, отворено претили, скинули су ми траку али сам је поново метнула, подносили су нам метак за доручак. Нарочито су се према мени опходили изазивачки као према „вођи”... То вече је требало да будем обешена на сред села. Све су се затворенице одлично држале. Пола сата после хапшења певали смо „Хеј Словени!” и друге нагие песме. То их је јако револтир'ало, али смо до краја 419 �остале такве. Данас на дан 24-годишњице велике Октобарске револуције, која је донела слободу потлаченом радном народу Русије и задала смртни ударац свима израбљивачима у Русији, биле смо јоги веселије, сигурне у своју победу. Говорила сам им о досадашњем положају жене код нас, о положају у СССР. Дуго смо о томе дискутовале. Док смо ми о томе разговарале одјекивали су пуцњеви топова, само за кратко време. Сви су се четници повукли у црквено двориште да посматрају борбу на љубићком брду где се видела ватра од топова, чак и сви стражари који су чувалгг нас и другове, дотеране из Прељине и још неких места (око 40 њих). Опазили смо неко комешање међу њима. Један дојури и. каза: „Све наше топове узели партизани. Наши су повадили затвараче”. Нагиа победа и задобијање оружја бггла је најлепша прослава. Револуција. Постали су према нама мекши. Дозволили су нам да изађемо на сунце, што смо ми одбиле, и ако пре три сата нису дали ни да се умијемо. Око 2 сата су нас пустили. Како су се само почели улизивати око мене, и то они који су најгори били. Чак и командир Ристо, који је тако дрско говорио да сам ја вођа и као такву ће ме убити, да сам иајвећг<. комуниста и свакгс дан су се скупљали код мене комунггсти, да он неће да дозволи да му женска командује и још много што шта. Нарочггто око отварања оггштине. Чак су пронели глас да сам хтела да будем секретар и за нас и за четнике. Маму су нарочито мучили. Терали су је неколико пута кафани и то да мора да оде и дође за шест минута, да доведе мене да стрељају. Наређивали су јој да донесе сламу и да ту ставља и ствари, да запале и њих н, кућу. Тражили су комунистичке књиге и архиву, јер су билгс обавештени да је овде штаб. Покупили су мгс неке џепне марамице, новац, бележницу, и још много других ствари. Исто вече кад су ме затворили био је сазван збор и од свих једногласно била сам осуђена на смрт. Из целог Мојсшва ни један једингг човек нгсје се нашао да ме загатити. Међутгсм, одложили су то за после заузимања Чачка. Чак је и после тога једна делегација од шест људгг — мојсињаца поново захтевала да се ту на лицу места пред свима стрељам. Ту су осудили гс јоги два друга из Станчића који су успели да им једном побегну, а једног су послали у Притоке у породицу Тадије Томановггћа да га они убију, и још сто партизана за његова два сина. Заггста ћу добро запамтити ово моје друго револуционарно крштење. 14. новембар Данас је наша ћелија одржала састанак. Добгсли смо неке директиве поводом новонастале ситуацгсје. Мора се много вигие радити, пронаћи што вигие чланова, нарочито посветгсти пажњу раду са женама итд. 18. новембар ... Били смо ја ч друг Доле у Станчгсћима на прелу. Ег<ло их је око 40 гс 18 жена. Ту смо читали „Борбу”, разговарали, прочгстала сам једну причу из „Прославимо жену мајку”, летак које су издале жене Чачка. Друг је говорио о потреби окупљања ради образовања омладине и угшсу у Савез комуниста, а ја сам говорила о женама, о њеном досадашњем положауу, о нарочитој потреби образовања жене и женске омладине итд. Иначе смо цело вече провели у смеху, песми и јавило се неколико певача за „мггтггнг” у недељу. 21. новембар Данас сам одржала политичку конференгџсју омладине једног дела села. Било је 11. Говорила сам им о Савезу омладине и др. Увече смо бгслгг у Станчгсћгсма да пргсредгсмо културно вече. . . 23. новембар Одржан је мгстинг Среза љубгсћког, а после њега културна пргсредба. Прилично је бгсо посећен. У културној ггриредби и ми смо учествовали. Један друг је рецгстопао Змајеву песму „Издајица” а хор, којим сам дгсргсговала, отпевао је једну песму. Затгсм смо са транспаренпсма, песмом, паролама пошли за Чачак, где смо отишлгс на приредбу мајкгс. После поздрава била је доста добра културна приредба. Света је бгсло много, тако да нису сви моглгс ући у салу него су бгсли напољу, кроз прозоре гледалгс. Ноћу смо се вратили у село. Блато нас је удавгсло. 7. децембар После размака од неколико дана узимам да напгсшем догађаје којгс су дошли одмах после „споразума” са Дражом. 28. новембра рекоше ми да су Немци јоги 27 увече ушлгс у Чачак. Пођем према Чачку, али не знајући куда. Дошависи до ћуприје на Чемерници чујем зујање моторцикла и пуцање бомбе. То Немцгс руше једну кућу у Коњевићима. Вратгсм се натраг. Издалека угледам тамне прнлгске неке војскс поред аеродрома. Шлемовгс засијаше. Скренем У село Балугу држећгс се на истом растојању од главног пута отприлике 300 метара. Напред су ишли пешаци по двојица гголако. Нијс их бгсло много. За њима неколико коњаника и бицгсклиста. Најзад комора од око 25—30 кола. Кола су бгсла препуна ствари кућних, црвенили су се ћилимгс. Пођем даље. У Станчићгсма вгсдим да износе војнгсци из кућа ствари, храну, затгсм дим поче да излазгс кроз прозоре из обеју кућа. Запалили гадови. Идем даље. Наиђем на једну групу жена и девојака уплаканих. Покупилгс све људе гс одвели. Станчиће пуно Немаца и у исколи и по кућама. Куда сад? Нгско не сме да ме зовне, а сви бгс волели да ме сакргсју. „Доносимо ти хране”, кажу. Најзад ме једна зовне унутра и пошаљемо по другарицу Бојану, која одмах дође. Већ се смркава, а нас две се пргсвлачгсмо њеној шталгс. Код ње доста Немаца. Полако се провучемо кроз прозорче кроз које се избацује ђубре. Смрзле смо се лепо те ноћгс. У зору се провучем на шталу гс затрпам у гиашгсну. Немци само јуре око штале, улазе унутра, један се чак погге и на шталу алгс није улазио унутра. У том дође Бојанина мама па ме молгс да идем да не запалим и њену кућу. Дакле, морам ићи, а куда? Полако се спустгсм у шталу, провучем кроз прозорче гс пођем преко. Немци се разишли на све стране. Само се гглаве њгсхове унгсформе. Ако ме виде сељацгс па познају. Била сам у опанцгсма и умотана у шал те ме то теисило. Најзад угледам Бојану да гсде од једне куће. Одведе ме код Радојке, ту смо обе остале. Нгссам наишла на овако отреситу и храбру жену. Нисмо гсзлазгсли нигде гсз собе. Игила је и патрола увече од Немаца и сељака али нису улазили унутра. Чујем да се у Мојсгсњу ггоред Немаца сместила гс Недгсћева војска. Заклали су неколико људи из Трепче још првог дана кад су доисли, да не би трошилгс метке. У Трепчи заклано око 16. Првог децембра дође Бојангсна мама и рече да је долазгсла моја мама да ме тражи... Све су преврнули по неколико ггута у нашој кућгс али ништа нису нашлгс. Сад су онгс уместгсли свој гитаб гс сместгсли се сви могући комагсдантгс и војводе Недића гс Пећанца. Нисам хтела гсћгс, знајући шта су све у стању поједини Мојсињци. У уторак (2. децембра) чујемо да ће бгстгс претраживање гго Станчгсћима због оружја и да гсду Мојсгсњцгс. Опет морам да се склонгсм. Решимо да одемо у Виљугссу код Радојкгсне мајке. Тако урадгсмо. У расвит сутрадан одемо тамо али нам рекоше да још није гхрошла казнена експедиција ту него да идемо у Парменац где је све добро, сељацгс загарантовали да нема комуниста гс добили ггушке. Пођемо тамо. Чачак пун војске гс немачке и Недгсћеве. На све стране се вгсју српске тробојке, а „српскгс” офгсцгсри гсду заједно у камионима са Немцима. Како су бедни. Мгссле на тај начин да заслепе народ. Куће гс ограде се гаарене о<3 разних плаката, позива да се свет врати кућама, јер да Немачкој не може нико ништа, да убијају комунисте гстд. „Оригиналних снгисака” гсоје су снгсмиле немачке тргупе при уласку у Совјет. градове, где се виде само рушевгсне, људгс потпуно испијених тела, умрле деце и јога којекакве гадостгс које може измислити само фашистичка пропаганда. Међутим, нико од пролазника и не обраћа пажњу на те гадне лажгс. У Парменцу је добро происло. Само су два брата убгсјена гс то се неки капргсцгсрао да их убгсје. Мало је језива судбгсна њихове ггородгсце. Мајку им заклао отац, он полудео на робији, њих двојица један 10 а један 20 годгсна сад убијени. Имају једног старгсјег брата четника и једног малог... Друг Р. Митровгсћ се крије у околини. У оближњем селу бгсло пушкарање. Појавгслгс се другови Никшић и Кујунџгсћ. Неколико другаргсца је доведено код те општине и стрељано. Рекоше ми гс да су Немци гсзгледа пронашли Ружу Ст. алгс 420 �не знају тачно. Она је била летос до овог села долазила. Ужасно говоре сељаци о њој чак и сами омладинци. У суботу вече дође Радојка да идем да ме спасу док су они код куће. Били су и они пошли колима за мене али су се мимоишли с њом. Сутрадан рано пођем. Успут наиђемо на једног Јаворчевог војника који је са таквом слашћу причао о грозотама и мукама на које стављају партизане и партизанке. .. 13. децембар . .. На последњем збору одржаном 11. децембра нарочито је подвучено строго кажњавање жена које буду „водиле политику” не смеју уопште говорити о политици, ни која је страна добила, а која је изгубила. Најстрожије ће бити кажњене, строжије него мушкарци. . . 24. децембар .. Сааке ноћи убијају просечно у Чачку по 35. Сада су донели одлуку и одобрење да сваки има право убити онога кога виде са оружјем. Више их неће доводити у Чачак на стрељање, изузев већих криваца. Успеће да убију више десетина хиљада другова и другарица, невиног света, али неће моћи да угуше комунизам и оно што ће доћи кроз кратко време. Забранили су и радио да слушамо. Јутрос око четири сата био је претрес паше куће. Свакако да су тражили мене. Завирили су у све грађевине, али ме нису видели, и ако сам лежала на кревету, јер је и Раја била са мном. На крају су рекли мами да „ни за живу главу” не сме ником рећи да су долазили да претресају. Раја је сада врло добро. И ако смо сад тренутно потиснути ипак чврсто верује у нашу победу. „Умрећу али се нећу поколебати”, само мора доста да чита. . ученица, Добрила Клисарић, Нада Мајсторовић, Зора Сарага, домаћица и друге. Санитетски курс у Доњој Трепчи похађале су омладинке Будимка и Босиљка Урошевић, Бранка Пауновић, Радмила Бојовић и друге. Од августа до октобра 1941. године организовано је више санитетских курсева у Чачку и селима љубићког и трнавског среза. У Трнави је руководилац курса, који је похађало више од 30 омладинки, била Нада Вилимановић-Јанковић (курс су похађале омладинке: Зора Лишанчић, Милунка Петровић, Загорка Ђуровић, Јела Вукосављевић, Руменка Милутиновић (1941. била члан одбора НОФ-а у Трнави) —• имена осталих нису позната; у Љубићу Роса Јовановић у Липници и Јежевици Милена Властељица; у Мојсињу је организатор санитетског курса, који је похађало око 20 омладинки, била Нада Симовић. Пре ослобођења Чачка и других места рањени и болесни борци смештани су по сеоским кућама. У Атеници, у кући Дивне Капларевић, лежао је Милан Бата-Јанковић, који је рањен на теренском раду. Боба Милетић, Душан Азањац и Лазар Лотвин, први рањеници Чачанског партизанског одреда „Др Драгиша Мишовић”, лечени су у Доњој Горевници, где је 23. августа 1941. године формирана прва привремена партизанска болница. Неговале су их и превијале ВладимираВлада Сказа, избеглица из Словеније, Викторија Јанковић и омладинке овог села које су нешто раније завршиле санитетски курс. Једно време у овој болници радила је Љубица Ивановић-Симовић, студент фармације из Чачка. НОВЕМБРА 1941. ГОДИНЕ ОДБОР ЖЕНА У ЧАЧКУ ОРГАНИЗОВАО ЈЕ МИТИНГ НА КОМЕ ЈЕ, ПОРЕД ОСТАДОГ, ГОВОРЕНО О ПОТРЕБИ ЈЕДИНСТВА СВИХ СНАГА У БОРБИ ПРОТИВ ОКУПАТОРА. УЧЕСНИЦИ МИТИНГА НА ПУТУ ЗА АРТИАЕРИЈСКУ КАСАРНУ У КОЈОЈ СУ БИАИ ЧЕТНИЦИ 421 �ЧАЧАНКЕ ЗА БОРЦЕ НА ФРОНТУ1) Чачак, 14 новембра Данас организације ља, плетење је рада Народноослободилачки на чарапа, збрињавању гј-емпера, одбор наших рукавица сазвао конференцију партизанских и др. жена Конференција је ради шивење бораца, руб- била одлично посеКена. А за рад се уписало преко 300 жена. Најављено је уписивање и других Чачанки које нису могле доћи на конференцију. Конференција је изабрала посебан одбор који ће руководити овим патриотским послом. У одбор су ушле Смиљаиа Пшичевић, Аница Алексић, вић, Душакка Богићевић, Стана и друге родољубке града Чачка. Сибинка Ћурчић, Живка Топаловић, СавиН, Мила Милосавље- Љубомирка Јанковић ‘) „Борба”, бр. 16, 20. новембар 1941. ЧАЧАК ЈЕ ПРОСЛАБИО ОКТОБАР У ЗНАКУ ПОБЕДЕ1) Чачак, 11 новембра Први пут у својој историји ослобођени Чачак спремао се да прослави 7 новембар, велики празник читавог радног човечанства, али је Дража Михаиловић натерао своје чете да плотунима објаве почетак непријатељства. Место говора, песама и културних програма, пуних 11 часова разлегали су се градом плотуни пушака, прасак бомби, клокотање митраљеза и повици: „Напред, другови партизани! Предајте се, поштени четници! Доле издајице српског народа! Живела слободна Србија!” Тако је 7 новембар прослављен жестоком борбом и одлучном над онима који су хтели да забоду нож у леђа Народноослободилачкој борби. победом У име Партије говорио је друг Минић2) „О значају Октобарске револуи,ије”; затим је друг командант одреда Радосављевић говорио „О Ц р в е н о ј армији и партизанима”. Потом су прочитани телеграми другу Стаљину, црвеноармејцима, ЦК СКП(б), ЦК КПЈ и Врховном штабу партизанских одреда. Прослава је настављена говором друга омладинца В. Милошевића и другарице партизанке Л. Ивковић,3) чији су говори примљени са великим одушевљењем. Затим се прешло на забавни део програма. Нарочито одушевљење је изазвао хор партизана и партизанки Љубићке чете, који је певао словенске песме. ‘) „Борба”, бр. 13, 13. XI 1941. ‘) Раде Минић, секретар ОК КПС за Чачански округ. Ј) Радмила-Лала Ивковић је говорила у име Одбора жена. 422 Октобра 1941. године организована је здравствена служба у ослобођеном Чачку. Преуређена је и проширена болница. За смештај рањеника адаптирана је и једна зграда у бившој Палилулској улици. У близини ове зграде отворена је и прихватна амбуланта. На прикупљању инвентара и спремању ових установа веома много су се ангажовале жене из Чачка. Оне су радиле и на болничарским и другим пословима. Болничко особље у главној болници сачињавало је 13 професионалних и 15 добровољних болничарки. Све су становале у болничкој згради и живеле војничким животом. Жене Чачка и околине свакодневно су долазиле у посету рањеницима, доносиле понуде, читале им партизанску штампу и књиге, помагале у кухињи и обављале друге послове. При болници је радио и стални санитетски курс, те су и омладинке које су га посећивале помагале око рањеника и болесника. Комесар болнице била је Марија Ломпар, студент медицине из Љубљане. У болници и амбуланти у Чачку неуморно су радиле сестре Олга и Зора Богићевић. Рада Акулов, Олга Васовић-Милошевић, Живана Марисављевић, Драгица Вукашиновић, Загорка Ђуровић, Милунка Петронијевић, Радојка Суботић, Јелена Гудурић, Милица Теодосијевић, Љубица Чубрак, сестре Лишанчић, Велика Стошић, Стојанка Ненадић-Миловановић и друге. Кад је ослобођен Горњи Милановац, 28. септембра 1941. године, преуређена је болница и организована још једна на Савинцу. По сећању преживелих другарица, комесар болнице била је Стојанка Теодоровић, професор цртања у гимназији у Горњем Милановцу. У овим болницама радиле су као добровољне болничарке Лепосава и Наталија Тодоровић, Мара и Јела Дујановић, Даница Миловановић и Лепа Лазић. Новембра исте године, четници су напали Горњи Милановац, опколили болницу, заробили рањене и болесне партизане и болничко особље. Готово све заробљене партизане и медицинско особље одвели су у четнички штаб у село Брајиће, а затим у ваљевски затвор. Готово сви стрељани су крајем новембра на Крушику. У болници су ухваћене Зага Савић, Луна Пуђа, Милица Живковић, Даница Миловановић, Стојанка Теодоровић и друге чијих се имена преживели не сећају. Нешто касније пуштене су из затвора. У болници се тада налазила и Рада Шишковић. Са пушкомитраљезом она �је успела да се са групом другова пробије кроз четнички обруч и избегне хапшење. Један број омладинки полазница санитетских курсева и оних које су радиле у болницама и амбулантама распоређен је по четама. Четне болничарке су биле Лепосава Савић, Миленија Аврамовић, Станка Пајовић, Сибинка Томовић, Драгана Тодоровић, Нада Алексић, Олга и Зора Богићевић. Лепосава Савић и Сибинка Томовић су, после одласка Чачанског одреда у Санџак, остале са групом партизана у таковском срезу, па су послате у своја места становања. Лепосава је ухваћена у свом селу Трбушанима и стрељана у Чачку. Миленија Аврамовић-Караичић је ухапшена 1943. године, отерана у логор на Бањици а затим транспортована у логор Аушвиц. Болничарка Драгачевске чете Станка Пајовић је подлегла ранама у јесен 1941. године. У борби за Краљево, у једној од чета била је Драгана Тодоровић, ученица гимназије. Сестре Богићевић и Нада Алексић прешле су са партизанским јединицама у Санџак. Нада је у борби на Сјеници заробљена и спроведена у Пријепоље, где су је Италијани стрељали фебруара 1942. године. Олга и Зора су као болничарке II пролетерске бригаде учествовале у свим борбама своје бригаде. Са Одредом су 1941. године кренуле у Санџак и Босну: Роса Алексић из таковског среза, на путу за Санџак четници су је ухватили крајем 1941. и убили, Илонка Калман, радница (из Тотовог Села код Сенте, у напредни раднички покрет укључила се у Чачку; погинула 5. марта 1943. године на Црном врху код Горњег Вакуфа), Радмила Крупеж, радница из Ракове (погинула код Пријепоља 4. децембра 1943, у VI непријатељској офанзиви) Ружица Матић, студент, Милица Радојевић-Трифуновић, из Прањана, погинула 1943. у Босни, Стојанка Теодоровић, професор цртања у Горњем Милановцу (умрла од тифуса 1943. године у Босни), Станислава Чворовић, Радмила Ивковић-Лала, Јела Костић, домаћица из Чачка, Ина Кушић, студент из Београда, Ружа Марковић, кућна помоћница из Чачка, Кринка Томанић из Прањана, Смиља Тодорић. После одласка партизанских снага у Санџак и Босну, велики број партијских радника страдао је у бесомучном терору окупатора и његових елугу. Онима који су успели да се поВУКУ У илегалност, рад је био страховито отежан. И у таквој ситуацији, ОМЛАДИНА НА НЛРОДНОМ ЗБОРУ КОЈИ ЈЕ НОВЕМБРА 1941. ОДРЖАН У ЧАЧКУ �КУПА КРСТЕ МИЛОВАНОВИПА У ДОН.ОЈ ГОРЕВИИЦИ У КОЈОЈ ЈЕ АВГУСТА 1941. ГОДИНЕ БИЛА ПРВЛ ПЛРТИЗАНСКА БОЛНИЦА ТЕРЗИЋ-ЦАЛА, свршени матурант, рођена 21. V 1923. године, у напредни покрет се укључила као ученица гимназије. Члан СКОЈ-а је постала пре рата. После окупације Југославије учествовала је у припремама омладине за устанак. Јула 1942. године постала је секретар МК СКОЈ-а у Чачку; исте године ухапшена и у затвору остала три месеца. Од фебруара 1943. до одласка у одред била је секретар ОК СКОЈ-а за округ чачански. По одласку у одред четници су је заробили у Горњој Горевници и после страшног мучења септембра 1943. заклали је. СТАНИСЛАВА АКЦИЈА У ЧАЧКУ1) „Чачак, 23 новембра У Чачку је Одбор жена за помоћ фропту одржао врло успелу културну нриредбу. Поред хорских рецитаиџја и других тачака давана је Чапекова „Мати”. Вече је врло успело. Присуствовало је преко 2000 посетилаца, а приход је био 2500 динара. Читаво вече је протекло у знаку договора и спремање сарадње за фронт против окупатора и петоколонаша. Одржани су зборови у селима Јездини, Лозници и Придворици, на којима су узели учешћа сви људи којих је у овим селима било. Сељаци су нарочито одобравали погитени став партизана и створени споразум. У сва три села изабрани су народноослободилачки одбори”. ') „Борба”, бр. 18, 25. XI 1941. 424 сарадници и симпатизери НОП-а пружали су свестрану помоћ илегалним партијским радницима; а нешто касније и поново формираном одреду. Половином 1942. године Окружни комитет КПЈ, мада је био у дубокој илегалности, повезао се са преживелим комунистима, поново се пришло стварању партијских руководстава и оживљавању рада уопште, а нарочито рада са женама и омладином. Везу између партијског руководства и делова одреда успоставила је Љубица Трипковић, која је, до хапшења крајем 1942. године, била секретар партијске организације у селу Атеници. Јула 1942. године поново је формиран Месни комитет СКОЈ-а у Чачку, чији је секретар била Станислава Терзић-Цала, а члан комитета Олга Васовић-Милошевић, радница фабрике хартије. Најактивније омладинке у граду биле су: Добрила и Емилија Клисарић, раднице, Милица Грујичић, Деса Томић, Љиљана Аксентијевић, Добросава Стевчић, Нада Селаковић, Нада Мајсторовић и Нада Радоњић, ученица (1944. године ступила у НОБ), Радојка Марковић свршени матурант-радница у фабрици хартије, Даница Минић, студент. У пролеће 1942. године обновљене су партијске и скојевске организације и у доњем делу љубићког среза. Формирано је Среско повереништво КПЈ за љубићки срез, у које је ушла Радосава-Раја Симовић из Мојсиња. У СКОЈ су примљене Десанка Ђоковић (у својој штали је имала склониште за партијске раднике и борце, децембра 1942. четници су је ухапсили, мучили је да ода партизане, забадали су јој игле под нокте, али ни реч признања није изустила) и Бранка Пауновић из Доње Трепче, Гроздана Пантелић из Станчића и Дара Пауновић из Мојсиња. Рад су наставиле Милена Петровић и Бојана Радосављевић, чланови СКОЈ-а од 1941. године. Уз њих су у раду учествовале Олга Бојовић, која је у својој кући имала бункер за илегалне партијске раднике, Милунка Васиљевић, Неранџа Петровић, која је крајем године постала кандидат, а маја 1943. члан КПЈ и Перка Петровић. Године 1943, са ширим партизанским акцијама, обнављао се одред новим борцима међу којима је био и већи број омладинки. И рад жена постао је интензивнији. Готово у сваком селу жене, омладинке па чак и деца пружали су свестрану помоћ поново формираном партизанском одреду и партијским радницима. Прихватале су и у склоништима скривале борце и иле- �галце, бринуле о њима, односиле им храну, одећу, обућу, завојни материјал и лекове, неговале рањене и болесне партизане, радиле на умножавању и растурању пропагандног материјала, биле обавештајци и курири, учествовале на скуповима и конференцијама, училе на санитетским курсевима, укратко —• биле су главни ослонац и поуздана позадинска снага одреда. У кући Радосије Хорват у Чачку била је смештена партијска техника. Ту је умножаван материјал који је доношен из Београда и материјал ОК КПЈ који је био базиран у селу Вапи. Душанка Богићевић је у својој кући даноноћно прекуцавала материјал и односила га до одређених пунктова. У преношењу партијског материјала Душанки Богићевић су помагале: Стоја Тошић, правник и Ружа Нешковић, домаћица, а оне су биле у вези са женама и омладинкама на које су могле са сигурношћу да се ослоне. Готово у свим крајевима Чачка биле су организоване групе жена и омладинки које су прикупљале прилоге и обављале друге задатке. Најактивније су биле Смиљана Пишчевић, (прва жена одборник Народноослободилачког одбора Чачак), затим Јованка Азањац, Стоја Тошић, Милица Минић, Нада Тодосијевић, домаћица, Загорка Волић, радница, Даница Сунарић, Лена Маринковић. Јела Радоњић, ћевабџија, Ксена Јовановић, домаћица, Емилија Матовић, службеник и др. У Станчићима је активност непрекидно постојала, па је 1943. године формиран и иницијативни одбор жена, у коме су биле: Неранџа Петровић, Перка Петровић, Милена Петровић, Олга Бојовић (после ослобођења прва председница одбора АФЖ у своме селу), Бојана Радосављевић (1944. године ступила у одред), Милунка Васиљевић, Драгиња Поповић и Младена Јовановић; а у Мојсињу су се истицале радом Раја Симовић, Мара Тошић, Миљана Тошић, члан КПЈ од октобра 1942 (године 1944. ступила у одред) и Дара Пауновић. У рад су биле укључене Добринка Павловић (на свом имању имала два склоништа у којима су биле техника и архива ОК КПЈ), Милица Јовановић и Милица Ђурић. У Доњој Горевници и Мрчајевцима активисти су биле Петрија Петровић, Микосава Лукић, Радмила Јовичић, Милева и Милијана Павловић, Милка Кузмановић, Милева Ђорђевић, Бранка Гајовић, Драга Војиновић (1944. године је ступила у одред) и Живана МАРИЈА ЛОМПАР рођена у Љубљани, 17. XII 1915. године, пре рата студент Медицинског факулета, у чланство КПЈ примљена је 1941. године. У данима устанка била је организатор санитетске службе у Чачку. У току рата била је бригадни референт санитета, комесар болнице II ударног корпуса, а почетком 1945. године комесар Хируршког одељења Војне болнице у Београду. Носилац је Споменице 1941., и других одликовања. Сада је санитетски пуковник ЈНА. КОМАНДА МЕСТА ЧАЧАК1) Декрет Поставља се Марија Ломпар, болничарка из Чачка за Комесара болничке службе над свим болничарима у Општој болници у Чачку, Палилулској партизанској болници, Партизанској амбуланти и другим болничким сместишшма, која су већ основана и која ће се евентуално основати. Помоћник команданта Народноослободилачких партизанских одреда Чачак, 24 новембра 1941 год. ‘) Народни музеј града Чачка. ДРАГАНА ТОДОРОВИЋ рођена 27. јуна 1924. године у Чачку, као ученица V разреда гимназије постала је члан СКОЈ-а. У Чачански партизански одред ступила је 1. октобра 1941. У борбама код Краљева, половином новембра, рањена је у обе ноге. Другови су је оставили на лечењу у селу Рајцу, у кући једног симпатизера, где су је четници открили почетком децембра. Терали су је рањену кроз велики снег да прти стазу. Драгана је посртала, али је храбро издржала ударце ногама и кундацима. Када су стигли до забрана, четници су је везали за дрво и сасули у њу митраљески рафал. И данас се на једном стаблу виде трагови митраљеских метака. СТОЈАНКА ТЕОДОРОВИБ, НУЛА 1943. КОД ФОЧЕ У ТЕЉСКОЈ ОФАНЗИВИ 425 НАСТАВНИК, ПОГИЧЕТВРТОЈ НЕПРИЈА- �БОРЦМ ПРВЕ ТРНАВСКЕ ЧЕТЕ ЧАЧАНСКОГ ПАРТИЗАНСК01 ОДРЕДА „ДР ДРАГИША МИШОШОВИН” СЕПТЕМБРА 1941. ГОДИНЕ САУШАЈУ ПРЕДАВАЊЕ РАДА АЗАЊЦА ДРУГИ ЧАЧАНСКИ БАТАЉОН II ПРОЛЕТЕРСКЕ БРИГАДЕ БОГИЋЕВИЋ-НИКЕЗИЋ рођена 1924. године у Чачку, у сиромашној радничкој породици. ЗОРА Рат ју је затекао у петом разреду Женске стручне школе. Од 1940. године радила је у омладинској групи, и учествовала у акцијама у Чачку. Члан је СКОЈ-а од 1941. године, а КПЈ од марта 1943. године. Првог октобра 1941. године одлази у партизане у Пету љубићку чету са којом учествује у борбама око Горњег Милановца, Такова, Равне Горе, и Рудника где бива рањена. Формирањем Друге пролетерске бригаде постаје њен борац и учествује у свим борбама које води њен Други батаљон, и то у Санџаку, Црној Гори, Босни и Херцеговини, Далмацији, итд. Током рата учествовала је у свих седам офанзива, из рата изашла са чином резервног капетана. Шест пута је рањавана, и ратни је војни инвалид. Била је борац и болничарка, санитетски референт батаљона и комесар чете. Демобилисана је децембра 1945. године. Од 1946. године углавном ради као политички радник на дужностима члана организационог одељења Окружног комитета, кадровик и организациони секретар у Петом рејонском комитету у Београду, потпредседник Народног одбора Петог рејона, одборник за град Београд, заменик републичког посланика, саветник — модни креатор, и директор Центра за савремено одевање до одласка у пензију. Носилац је Споменице 1941. и других ододликовања. 426 Новаковић; у Горњој Горевници жене из породице Тороман; у Остри Рајка Белић, Олга Ратковић, члан СКОЈ-а, Лепосава Борисављевић, Ружа и ЈБубица Анђелић; у Доњој Трепчи Радмила Урошевић са ћеркама Будимком, чланом СКОЈ-а од 1941. године, и Босиљком, Перисава и Десанка Ђоковић-Бојовић, Станислава Бојовић (крајем 1944. председница одбора АФЖ у свом селу; секретар је била Ната Ристовић), Ана Бојовић (примала у своју кућу партизане, била обавештајац; четници су је приликом блокаде куће тешко ранили; у НОР је изгубила два сина) и Рада Урошевић, професор. Село Атеница је за све време рата било сигурно упориште партијских радника и бораца. Активношћу су се истицале сем поменутих и сестре Зорка и Славка и њихова мајка Даринка Лишанчић, Румена Јанић, Кристина Средојевић, Јула и Косара Шићевић, Десанка, Росанда и Чедина Лишанчић, Јелица Ђокић (1944. године ступила у одред), Јула Стеванчевић, Милунка Гудурић, Стојана Петронијевић, Миља и Ружа Јевтовић, Радојка Василић, Јула Васиљевић (у њеној су кући једно време боравили чланови ОК КПЈ; у НОР изгубила два сина), Ката Шолајић и др. У селу Виљуши радиле су Дрина Петровић, Живка Влајковић, Катарина и Цаја Мандић, Дринка Вучићевић; у Трнави Руменка Протић, Софија Живковић, Лепосава и Драга Суботић-Радосављевић, Јелена Вукосављевић, Олга Бабовић (1943. ступила у одред), Драгојла и Љубица Симовић, Милка и Даринка Симовић (у њеној кући била је смештена партијска техника); у Мршинцима Лена (у рату изгубила три сина, мужа, свекра и девера) и Бранимирка Капларевић, Малина Ковачевић и Милунка Лазовић; у Липници и Јежевици жене и омладинке из породица Властељица, Прелић, Пропадовић, Ружа Косовац и Милка Шушић (1942. године ступила у одред ,,Др Драгиша Мишовић”, касније отишла у Босну, била је помоћник пушкомитраљесца а затим митраљезац у II пролетерској бригади). У Вапи је за све време рата постојао и радио одбор жена, у коме су биле: Љубинка Поповић, Милица Пауновић, Љубинка Савић, Десанка Терзић, Будимка Бабовић, Драга, Зора и Љубинка Јаковљевић, Милица Савић (на њеном имању био је бункер у коме је био смештен ОК КПЈ и техника), Рада Радојевић, Живка Радосављевић, Иванка Пауновић, Румена Поповић, Милица Глишовић, Перса Обрадовић, �Круна Поповић. У Заблаћу и Доњој Јежевици биле су сараднице НОП-а: Добринка Лазовић-Салаџа, Милка Жагрић, Милунка и Љубица Аџемовић, Олга Лакићевић, учитељица, Рада Чутовић, Олга Зечевић и Анђа Стојић; у Слатини: Сибинка Јоксић, Мара Смиљанић (1941. у њеној кући била смештена партијска техника, мужа су јој четници заклали), у Прељини су организовано радиле од 1941. године: Пава, Цака, Велика и Здравка Јовашевић (1943. ступила у Чачански одред, одатле прешла у I шумадијску бригаду; истовремено је у Одред отишла и Аница Буловић, радница из Београда), Дара Јовановић-Олујић, Ната Топаловић и Наца Калуђеровић, Милунка Вуловић (у чијој је кући 1941. био смештен партизански магацин), заједно са ћеркама Милостивом и Милком; у Прислоници, Соколићима и Ракови: Зора Гојковић, Францишка Новак, учитељица, Ленка Крупеж, и Цана Комадинић, Драгиња Крупеж, њене ћерке Милка и Милена и снаха Рада. (1944. године ступиле су у одред Миља Домановић, Цака Комадинић, Милица и Милеса Правдић). У Пријевору и Трбушанима биле су активисти НОП-а: Косана Томић, Живка Боришић, Стана Козодер, Софија и Станка Савић; у Јездини: Милоранка Чворовић, Станимирка Стевовић, Драгиња Вуковић, Косана Вуловић и Ранка Славковић; у Горичанима и Качулицама: Милева Јовановић, Јела Бешевић, Милена Благојевић и сестре Даница и Милостина Богићевић (Даница је ухапшена, одведена у логор и после изласка из логора ступила у одред словеначких партизана); у Бјељини Милева Ерић; у Љубићу: Дмитра Николић, Даринка Рабреновић, Ружа Ковачевић и Спомена Гавриловић (Даринка и Јелица Рабреновић, су 1944. ступиле у НОВ); у Рајцу Русија Бисенић; у Лозници Милева Живановић; у Парменцу и Овчар Бањи: Станојла Петровић и Мица Радовановић (1944. године ступила у НОВ). Веома велику активност показале су у рату и жене таковског среза. Године 1941. организатори политичког рада међу женама и разних акција биле су Јованка Радаковић и Јелена Поповић професори и Добрана Ђилас, све три чланови КПЈ. У раду су се истицале и Љубица Пауновић, из Леушића (члан КПЈ, као припадник напредног покрета 1939. године била ухапшена; од 1943. обављала је курирске послове, скривала другове у својој кући, помагала у копашу бункера и склоништа), Живка Ђурић из Невада, затим скојевке Лепосава и Гордана Ла- ОЛГА БОГИЋЕВИЋ-КОСТИЋ рођена је у Чачку 1922. године, у сиромашној радничкој породици. После завршене основне школе није наставила школовање због лоших материјалних прилика у породици. До почетка рата радила је у Војнотехничком заводу у Чачку, где се упознала са напредним радничким покретом. Била је учесник у тадашњим акцијама које су организовале КП и синдикат у Чачку. Била је члан УРС-ових синдиката и културно-уметничког друштва „Коста Абрашевић” у Чачку. Због ове активности морала је да се склања и проведе неколико месеци у Новом Пазару. Јула 1941. године ступила је у партизански одред „Др Драгиша Мишовић” у Чачку. У исти одред ступила је и њена млађа сестра Зора. Учествовала је у свим борбама које је водио одред у Ужицу и у Санџаку, као борац и болничарка. У СКОЈ је примљена почетком 1942. године да би јуна 1943. године била примљена у КПЈ. Од оснивања Друге пролетерске бригаде, 2. марта 1942. године у Чајничу, као борац — болничарка а касније и референт санитета V батаљона учествовала у свим борбама које је водила II пролетерска па до сремског фронта, када је јануара 1945. године упућена у Чачак на дужност комесара болнице у Гучи, касније у Чачку, а затим за управника Дома ученика у привреди, и командира самосталног вода женске милиције, и у Градском секретаријату за унутрашње послове града Београда на пословима јавне безбедности до пензионисања 1962. године. Носилац је Споменице 1941. године и више одликовања. РУЖИЦА МАХИЋ, студент, рођена 2. августа 1919. године у Чачку, члан СКОЈ-а постала је 1936. године, а 1940. примљена за члана КПЈ и постала секретар Окружног комитета СКОЈ-а. Пре рата је због своје активности хапшена и била искључена из школе. Међу првим женама је ступила у Чачански партизански одред. У II пролетерској бригади вршила је дужност санитетског референта бригаде. Фебруара 1944. године у борбама на Ибру, код села Руда, тешко је рањена у обе ноге и убрзо подлегла ранама. 427 �МИЛИЦА РАДОЈЕВИН-ТРИФУНОВИН ИЗ ПРАЊА НА ПОГИНУЛА ЈЕ 1943. ГОДИНЕ У БОСНИ РАДОСАВА-РАЈА СИМОВИЋ рођена 29. XI 1917. године у Мојсињу код Чачка, пре рата је припадала напредном покрету. Кандидат за члана КПЈ постала је јула 1941, а исте године била је руководилац једног скојевског актива у своме селу и одборник народноослободилачког одбора. После одласка партизанских јединица у Босну наставила је рад и била једна од најактивнијих омладинки у селу. Године 1942. постала члан КПЈ и ушла у Среско партијско повереништво. Године 1943. била је веза између Среског и Окружног комитета Партије. Била је носилац Споменице 1941. и више одликовања. Умрла је 1974. 428 зић из Горњег Милановца, Ина Кушић, Милка Ђилас (ухапшена 1941. и отерана у Косовску Митровицу), Зага Савић (у току рата прогањана и мучена), Рада Јефтовић из Горњег Милановца Иванка и Станимирка-Цака Николић (1944. ступила у Чачански партизански одред) и Ранка и Десанка Биорац из Срезојеваца, Лидија и Бранка Бајић из Брајића, Славка Вујовић из Невада, Даница Маринковић из Г. Црнића, Сибинка Томовић из Коштунића, затим Зора Илић (у НОП-у изгубила јединца сина, њене обе ћерке, чланови СКОЈ-а од 1941. биле су у логору на Бањици годину дана) и Стојанка Теодоровић из Горњег Милановца. У раду и пружању помоћи партизанским радницима и борцима у Невадама се истицала Косана Ђурић са својом породицом. Она је још у предратном периоду била оријентисана према напредном покрету. Најстарији син, који је погинуо 1941. године, био је члан КПЈ од 1938. године. У њиховој кући, маја 1941, формиран је СК КПЈ за таковски срез, ту су једно време боравили организатори устанка у срезу. Средином 1943. године, када су њене кћерке Живка и Иванка и син Милисав ступили у партизански одред, ухапшен је њен муж а ускоро и она. Обоје су стрељани у Крагујевцу. Иванка је новембра 1943. године с партизанским јединицама прешла у Босну. У пролеће 1944. била је у борби код Мочиоца теже рањена па је пребачена у Италију на лечење. Најмлађа кћерка Милица имала је само 14 година када је јула 1943. ступила у одред; са I шумадијском бригадом, новембра 1943. прешла је у Босну, децембра исте године у борби на Пријепољу је рањена и пребачена у Италију на лечење. У овом селу поред породице Ђурић, активне су биле: Живка Вујовић са ћерком Славком (чланом КПЈ од 1943), Микосава Вујовић (муж јој погинуо 1941. као партизан, остала са двоје мале деце), Анђа Ђурић (скривала у својој кући партизане и рањенике, четници су је мучили, али она ни реч признања није изустила) и Ана Ђурић, Сава Грковић је (1942. била 6 месеци у логору на Бањици са кћерком Видом (чланом СКОЈ-а од 1943, чланом КПЈ од 1944), Љубицом и Винком (15-годишња омладинка која је крајем 1943. постала члан СКОЈ-а), Олга Урошевић (била члан народноослободилачког одбора који је формиран 1943), Вера Шутић и још многе жене и омладинке; у Велеречи: Гила Милић (на њеној је вези био бункер у коме је �била смештена техника ОК КПЈ. После једне провале четници су је ухапсили, саслушавали и тукли, никога није одала, заклали су је изнад бункера 1944. године). Њена ћерка Цана је једно време радила у техници (члан КПЈ постала је 1943. исте године ступила у Чачански партизански одред), Станица, Цаја и Миланка Минић, Клеанта Павловић (муж борац од 1941. погинуо у Босни), Наталија и Јулијана Царевић, Добрија Миловановић (на њеној вези била партизанска болница и техника), њена ћерка Дара, Јелица Пауновић и Даница Михајловић (члан КПЈ од 1943). Склоништа су постојала у кућама Драге и Коце Милојевић, Радмиле и Десанке Пауновић, Милене Јанићијевић и других. Године 1944. у одред су ступиле Љубица Царевић и Даница Миловановић, обе из Велеречи. На разним задацима су се ангажовале Славка и Милка Миловановић из Грабовице, Рада Сретеновић (у својој кући од 1943. имала склониште за илегалце и борце) и Гроздана Сретеновић и Гордана Поремовић из Калиманића (1944. ступила у НОВ); у Бојковцима: Јулијана Лаудановић и Милица Недељковић (1944. ступила у Одред); у Озрему Косана Новаковић (сачувала је заставу Чачанског партизанског одреда и предала је ослободиоцима 1944. године), Томка Новаковић и омладинка Злата (која је обављала и курирске задатке), Добринка, Милунка и Наста (у њиховој кући био бункер за илегалце); у Белом Пољу, Горњој и Доњој Врбави: Даринка и Косана Јанићијевић, Бојка Недељковић, Ружица Митровић; у Ручићима Милица и Живка Жижовић; у Доњим и Горњим Бранетићима: Зорка Ђурђевић, Даринка Калиманчић (у својој кући имала склониште за илегалце и борце), Гила Јевтовић, Ранимирка Лазаревић (њена два сина ступила у партизане 1941, а трећи син 1943. године), Перса Жижовић, Милица Лазаревић (мада је имала петоро мале деце свесрдно је пружала помоћ партизанима, од 1943. је у својој кући и на имању имала склониште, вршила и курирске задатке, постала је члан НОО у пролеће 1944. године), у Бершићима Милева Радовановић и њена ћерка Милена; у Лозњу Рајка Поповић, у Брезни Јелена Таловић, члан СКОЈ-а од 1941; у Полому Радовинка Ивановић. Једна од најактивнијих жена у Прањанима била је Анка Танасковић. Сарадници НОП-а су још биле: Софија Марковић, Софија Радојевић (у рату изгубила сина и мужа) са ћеркама Миливојом-Мицом и Росом (које су 1944. ступиле у Одред, обе су МИНИСТАРСТВО УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА>) КОМАНДА СРПСКЕ ДРЖАВНЕ СТРАЖЕ НАЧЕЛНИК ШТАБА VI. Бр. службено 11 марта 1942 године у Београду Подноси извештај о стању у земљи. ГОСПОДИНУ МИНИСТРУ УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА (Д3) 2) 2 марта о.г. жандарми станице Рача Крагујевачка у сарадњи са општинском стражом ухватили су у селу Сепцима 4 комуниста и 1 комунисткињу и то: 1) Мевораха М. Мишу, Јеврејина из Ниша, железничког чиновника из Ресника, 2) Бобића С. Јанка, из Оточца, 3) Радосављевића Милутина, из Трновча, срез Велико-Орашки, 4) Станиславу, из Придворице, 21 годину. Меворах имао је Јоновића М. Данила, из Сараораца и 5) Чворовић срез Трнавски (Чачак), кројачицу, неудату, стару на глави шајкачу са петокраком звездом. Сви су активни комунисти јоги од месеца августа 1941 г. Станислава је учествовала аише пута у борбама, а последњи пут на Космају 22. II о.г. којом је приликом рањена. Код њих су нађене 3 пушке Маузер 7.9 мм, 1 револвер напуњен са 8 метака, 2 бомбе и 50 метака... Сви су предати начелнику среза Лепеничког. (М.П.) Командант, дивизиски ђенерал, Стев. М. Радовановић ') Зборник ВИИ, I, 3, стр. 378—380. СТАНИСЛАВА-ЦАЛА ЧВОРОВИЋ, кројачица, рођена 25. XII 1921. године у Јездини, међу првима се укључила у рад за НОП. Била је једна од најзапаженијих радница у партизанској кројачкој радионици у Чачку. Крајем новембра 1941. године прешла је са Чачанским одредом у Санџак. Јануара 1942. послата је у Србију. Рањена је фебруара 1942. у борби код Стрмова, ухваћена почетком марта у селу Сепцима, транспортована на Бањицу и стрељана 3. августа 1942. године. Начелник Команде српске државне страже обавестио је министра унутрашњих послова да су жандарми ухапсили пет комуниста, међу њима и Станиславу Чворовић. 429 �ЈЕЛЕНА-ЈЕЛА КОСТИЋ-ЗЛАТАНОВИЋ, ученица, рођена 1923. године у Чачку, године 1941. ступила је као скојевка у V љубићку партизанску чету. С пушком у руци и санитетском торбом о рамену превијала је рањенике. Крајем новембра 1941. повукла се за Босну и била болничарка у Другој чачанској чсти II пролетерске бригаде. И док се борила по гудурама Босне и Црне Горе, непријатељи су јој малтретирали родитеље, а оца и брата отерали у логор. После ослобођења радила је неуморно у друштвено-политичким организацијама. Умрла је 1970. године. Била је носилац Споменице 1941. и резервни официр. ИНЛ КУШИЋ, студент из Београда, 1941. године је радила као омладински руководилац у срезу таковском. Крајем 1941. прешла је са партизанским јединицама у Санџак, где је била теренски радник. Крајем 1943. ступила је у Посавски партизански одред, а маја 1944. године у седмој офанзиви је тешко рањена у главу. Носилац је Споменице 1941. године. КРННКА ТОМАНИБ (ПРВА ЗДЕСНА) СА ГРУПОМ ЖЕНА 113 СЕАА КДАТНЧЕВА У ПОСЕТИ РАЊЕНИЦИМА КРИНКА ТОМАНИЋ, сељанка из Прањана, рођена 15. априла 1924. године, у јесен 1941. ступила је у одред у 17. години. Била је пожртвована и храбра болничарка бригадне болнице II пролетерске. У IV офанзиви, мада и сама болесна, преузела је бригу о једном ешелону тешких рањеника. Остала је седам дана потпуно сама с рањеницима. Из куће, коју је непријатељ запалио минобацачем, износила је на леђима једног по једног рањеника и преносила преко порушеног моста на Неретви. За овај подвиг, показану сналажљивост и храброст похваљена је од Врховног штаба, а од друга Тита је добила златан сат. На фотографији је Кринка са групом жена из Клатичева које су са понудама пошле у посету рањеницима. 430 у току рата хапшене и мучене), затим Даринка Јеремић (у њеној кући новембра 1942. године формиран је СК КПЈ за таковски срез), Рајка Марковић (њена три сина погинула у НОР), и још око 20 жена; у Дружетићима: Љубивојка и Милица Вуковић; у Срезојевцима: Станимирка Николић-Цана (члан СКОЈ-а од 1941. године, 1943. била секретар скојевске групе, 1944. ступила у Одред, исте године постала члан СК СКОЈ-а за таковски срез и члан Иницијативног одбора УСАОЈ-а за чачански округ), Иванка Николић и Бојана Ђорђевић; у Леушићима: Василија, Кринка (која је у НОР изгубила мужа) и Иванка Лукић (чији је муж борац од 1941. стрељан у Крагујевцу 1942), Иванка Недељковић, Десанка Маркановић, Спасенија Милановић (у НОР изгубила сина), Славка Продановић, Ката Жижовић, Раја и Будимка Јовановић и њена кћерка Бранка (која је 1944. са Милојком Лукић ступила у Одред); Добринка, Зорка, Радојка (њен је муж 1942. стрељан у Крагујевцу) и Драга Јевтовић (члан СКОЈ-а од 1943), Милеса, Ђука, Радулка (муж јој стрељан 1943. на Бањици) и Слободанка Недељковић; у Коштунићима: Илинка Милосављевић, Стана Марковић, Миља Томовић (у НОР изгубила сина), затим Јула Бајић из Брајића, на Руднику: Десанка Никић-Штуловић (1944. отишла је у Одред), Лепосава Николић и Емилија Караулић; у Сврачковцима: Винка Тодоровић (муж јој стрељан на Бањици као партизан; она 1944. ступила у НОВ), Мита (у НОР изгубила три сина и снаху), Магда и Наталија Тодоровић; у Заграђу: Миљана Јевтић са ћерком Зорком и Милунка и Добрила Пејовић; у Варницама: Сида Сименуновић; у Церови: Радосава Тодоровић и Драгица Штуловић; у Мајдану: Миљана Петровић, мајка седморо деце и Софија Џоковић; у Луњевици: Ката Кубуровић, Милка и Олга Дамњановић, Јевросима Тодоровић, Даница Радовановић и још око 20 жена; у Врнчанима: Душанка Милосављевић (заједно са свекрвом, мада је имала четворо мале деце, свесрдно је пружала помоћ партизанима), Вукосава Пурић (у рату изгубила три сина, ћерку и два зета), у Накучанима: Зорка Зарић (члан СКОЈ-а од 1943, члан КПЈ од 1944); у ЈБутовници: Рада Радојчић; у Брусници: Даринка, Дринка и Радмила Јевтовић; у Горњем Милановцу: Дара Радовановић са кћерком Олгом, Загорка Грковић, Зорка Правдић (у току рата хапшена и прогањана, једно време била у логору на Бањици), Марија Овчаревић, Дана �Радишић са ћеркама, Слава Ђурић и др. Године 1943. у Одред су ступиле Нада Марковић, ученица занатске школе, родом из Никшића и Милица Хусовић, а 1944. Рада Пантовић и Радмила Радишић. У Гучи, поред села Каоне, Тијања и Дучаловића, рад жена и женске омладине у данима устанка био је веома жив. Жене су масовно учествовале у прикупљању хране и одеће за борце, радиле у партизанској кухињи и на другим пословима. Организатор рада међу женама у Гучи и селима драгачевског среза била је Милена Лазаревић. У раду су јој помагале: сестре Олга и Живка Мариновић, Радмила Ђорђевић и Вера Лазаревић. На окупљању жена у селу Горачићима радила је Илинка Милошевић, у Марковици Рада Топаловић, у Тијању Живка Вујиновић-Була —• све три учитељице. Групи партизана која је остала на терену среза, после одласка Одреда у Санџак и Босну, обезбеђивале су склоништа, храну, обућу и одећу и биле њихови обавештајци и водичи другарице: Јелисавета Богићевић, Бранка, Видосава и Милица Рајичевић, Станојла Драгичевић, Славка Пајовић, Мијојла Војиновић, Машинка Велисављевић, Милена Котуровић-Рудинац, Милијана Вујовић из Граба, Стојанка Габуровић из Негришора, Радмила Казаковић, службеник из Гуче, Милица Лукић, домаћица из Гуче, Милунка Гавриловић и њене сестре, Милица Раковић, Перса Ђокић из Зеока, затим Марица Станишић-Ковачевић. Олга Икодиновић, Олга Старчевић, Аница Гавриловић са ћеркама Вером и Дуњом, Вида Гавриловић, Тина Рајић, Миланка Ђерић, Мирка, Ружа, Милица, Петра и Драга Броћић из Гуче, Станојка Јовичић из Граба, Милосава Тошић из села Гуче, Станислава Радојичић из Марковице и Даница Ђуретић-Вујиновић из Губеревца. Док је 1944. године ослобађан део по део наше земље, жене и омладинке овога краја ангажовале су се на разноврсним задацима: прикупљале су храну и одећу за борце, неговале рањенике, односиле им храну и разне дарове, одлазиле на добровољне акције. Учествовале су у формирању народноослободилачких одбора и одбора народног фронта, организовале бројне читалачке групе, конференције и прославе. Свесредно су се ангажовале на стварању своје организације. Крајем 1944. године и почетком 1945. године готово у свим селима овога округа били су изабрани одбори антифашистич- СМИЉА ТОДОРИЋ, ученица четвртог разреда женске занатске школе, рођена 1923. године у Равнима код Ужица, због слабог материјалног стања напустила је школу и запослила се у Војнотехничком заводу у Чачку. Ту почиње да се дружи са напредним радницима, усвајајући и сама прогресивне идеје. После ослобођења Чачка, у октобру и новембру 1941. године, радила је у болници као партизанска болничарка. Када су Немци и издајници продрли на слободну територију, крајем новембра 1941. године, Смиља ТРИПКОВИЋ, рођена је 18. X 1912. године у Атеници код Чачка, у напредни покрет укључила се пре рата. Члан КПЈ постала је јуна 1941. године. Њена кућа била је партијско упориште и пре рата. После окупације Југославије учествовала је у припремама устанка у свом крају. Године 1941. била је одборник првог народноослободилачког одбора села Атенице. Радила је као теренски радник са женама села Трнаве, Виљуше, Атенице и Кулиноваца, а и на организовању санитетских курсева. После одласка партизанских јединица за Босну била је на вези Окружног комитета КПЈ за чачански округ, скривала је и смештала на одређене пунктове чланове ОК КПЈ и друге теренске раднике. Године 1942. била је секретар партијске организације у Атеници. Крајем 1942. године ухапшена је. Године 1943. отерана је у логор на Бањици где је остала до 3. октобра 1944. године. После ослобођења Чачка била је члан Среског комитета Партије. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. ЉУБИЦА 431 је, са делом партизанских снага, одступила за Санџак и Босну. У ноћи између 28. и 29. новембра, у последњем возу, отишла је са Маријом Ломпар и рањеницима из Чачка у Ужице. Рањеници су смештени у зграду гимназије, а ускоро затим наређено је да се пребаце на Златибор. Рано изјутра 30. новембра, нареређено јој је да пође с лакшим рањеницима са Златибора према Санџаку. Групу рањеника Смиља је предала у Радоињи, где је био скуп бораца. Ту је речено да се неки физички слабији борци, међу којима је и Смиља, врате назад у Србију. Али, она је то одбила и једва је успела да умоли руководиоце да је оставе. У Другој пролетерској бригади била је болничарка у Трећој таковској чети, а касније санитетски референт Другог (чачанског) батаљона. Затим санитетски референт у Другој београдској бригади КНОЈ-а. Демобилисана је 1946. године и једно време радила у одбору Црвеног крста Србије као комесар, па као службеник у Савезном секретаријату Владе ФНРЈ. Разболела се на плућима и лечила на Голнику и Златибору. После тога долази у Београд 1952. Пензионисана је. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. �БРАНКА ПАУНОВИЋ-БРКИЋ рођена 20. X 1919. у Доњој Трепчи (Чачак), у првим данима устанка активно учествује у раду за НОП. Члан СКОЈ-а постала је почетком 1942. године. Била је веза између партијских радника и Окружног комитета КПЈ за чачански округ, који је био базиран у селу Вапи. Фебруара 1943. године ухапшена је и отерана у логор на Бањици где је остала до фебруара 1944. године. После изласка из логора наставила је рад. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. ког фронта жена, градски окружни одбор АФЖ. Рађено 14 фебруара 1943 године у канцеларији Предстојништва градске полиције у Чачку. ЗАПИСНИК1) БОГИЋЕВИЋ ДУШАНКЕ, шнајдерке из Чачка. I НЕРАНЏА ПЕТРОВИЋ из Станчића (Чачак), рођена 14. III 1918. била је активни учесник НОП од 1941. Кандидат за члана КПЈ постала је 1942, а маја 1943. године члан КПЈ. У току рата била је теренски радник и организатор рада међу женама и руководилац одбора жена у свом селу. Октобра 1944. године постала је члан партијског повереништва за срез љубићки. Била је носилац Споменице 1941. Умрла је 1964. године. МИЛЕНА ПЕТРОВИЋ, рођена 1923. године у Станчићима (Чачак), од првих дана устанка активно се укључила у рад за НОП. Члан СКОЈ-а постала је 1941. године, а члан КПЈ јуна 1944. године. Била је члан Месног одбора жена који је формиран почетком 1943. године. У току рата до одласка у одред (јула 1944) радила је као теренски радник. Септембра 1944. године изабрана је за члана Окружног комитета СКОЈ-а за чачански округ. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. Зовем се Богићевић Душанка, по занимању шнајдерка, кћерка Дамјана и мајке Савке, рођ. Којовић до сада судски неосуђивана, под истрагом сам била ради учешћа у редовима партизана за време побуне 1941 г., вере православне, народности српске, слабог имовног стања. Са станом у Љубићкој улици. бр. 14. II Јесте ли ви примали комунистичке летке које сте након што сте их прочитали даље предали комунистима? Даље сте имали писаћу машину којом су штампани леци комунистичке садржине, где је та машина сада и од кога сте примали летке и коме сте их даље предали? Никакве комунистичке летке нисам примала нити од кога за исте чула, а камоли да сам их растурала. Писаћу машину нисам имала нити ми је познато где и када су се штампали леци ком. садржаја. III Је ли вам шта познато о неким састанцима које су одржавали комунисти у Чачку и да ли сте присуствовали на неком од ових еастанака? Ако јесте шта се све на истима причало и које све био присутан? Нисам никад била на неким састанцима које су одржавали комунисти у Чачку нити ми је познато, да су исти одржавани. ОЈ1ГА БОЈОВИЋ из Станчића {Чачак), рођена 6. маја 1911. године, од првих дана устанка учествовала је у НОП. Рад је наставила и после одласка партизанских јединица у Босну. Била је једна од најактивнијих жена у свом селу. Пружала је свестрану помоћ илегалним партијским радницима и партизанима — обезбеђивала их храном и одећом, скривала у склоништу које је било направљено у штали. Мада је прогањана и малтретирана, свесрдно је пружала помоћ илегалцима. Крајем 1944. године изабрана је за прву председницу АФЖ у своме селу. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. Више немам шта да кажем. Записник ми је прочитан и све су моје речи тачно наведене. Писмена сам Душанка Богићевић, с. р. САСЛУШАО П. н. Предстојника град. полиције, (потпис нечитак) ') ИРПС. бр. 7046, К. 5 — „Чачанска полиција 1941—1945”. 432 срески н За председницу Одбора АФЖ Горњег Милановца изабрана је Христина Поповић (два сина-партизана изгубила у НОР), за секретара Радојка Кравцев. управник поште. Септембра 1944. године формиран је срески иницијативни одбор АФЖ-а за таковски срез, секретар овог одбора била је Живка Ђурић. Марта 1945. године одржана је конференција жена за срез драгачевски. За председницу среског одбора АФЖ је изабрана Драга Броћић, за секретара Олга Зечевић, а за чланове одбора: Роса Ивановић, Лепа Васовић, Ната Лазаревић, Радојка Вилотијевић, Олга Алемпијевић, Вида и Аница Гавриловић, Бранка и Милица Радичевић, Роса Божић, Даница Радовановић, Станимирка Радичевић, Зага Петровић и Олга Голубовић. За председницу првог Окружног одбора АФЖ за чачански округ изабрана је Косана Томић, а за секретара Радмила Недић-Мима из Београда (1944. године ступила у Чачански партизански одред. Многе активности остале су незабележене. Нису забележена ни сва имена, ни сва места, ни све акције у којима су жене учествовале. Делатност многих жена остала је анонимна, сливена у општи ток борбе и припала општим тековинама наше револуције. �ДУШАНКА БОГИЋЕВИЋ, домаћица из Чачка, рођена у Новој Вароши, пре рата припадала је напредном покрету. Члан КПЈ постала је у пролеће 1942. године. У данима устанка била је теренски радник. После одласка партизанских снага радила је у техници која је била смештена у њеној кући. Била је курур Окружног комитета КПЈ за чачански округ. После повратка из Београда где је ишла по партијски материјал, марта 1943. године, полиција је сачекала у кући и ухапсила. Отерана је на Бањицу где је стрељана 7. VI 1943. године. И њен муж је стрељан на Бањици. Двоје нејаке деце остало је без родитеља. мајке Радосије, рођ. Милинковић, неудата, Српкиња, вославне вере, са станом у Чачку, у улици Хајдук кова, број 27. 20. ЛАЗАРЕВИЋ МИЛЕНА, домаћица, рођена 20. VII 1920 године у Гучи, Срез драгачевски, од оца Велимира и мајке Раде, рођ. Миловановић, неудата, Српкиња православне вере, са станом у Гучи, у улици Краља Александра ј број 7. УПРАВА ГРАДА БЕОГРАДА‘) Одељење специјалне полиције II бр. ’3011/43-1У 20 маја 1943 г. Београд П. На основу чл. 12 Закона о заштити јавне безбедности и поретка у држави, параграф 2 Уредбе о измени и допуни овога закона од 15. XII 1935 године М.С. број 1640 и параграфа 12 и 22 Уредбе о устројству и делокругу Управе града Београда, Одељење специјалне полиције Управе града Београда као надлежно праВељ- II К А Т Е Г О Р И Ј А 21. ВАСОВИЋ ОЛГА, раднин,а, рођена 8. IV 1926 године у селу Грабу, Срез драгачевски, од оца Милоша и мајке Разуменке, рођ. Ћирковић, неудата, Српкиња, православне вере, са станом у Чачку, у улици Кључкој број 5. РЕШ АВ А III Да се ниже наведена лица, ради свога илегалног политичког деловања на ширењу комунистичке пропаганде у Чачку и околним местима ставе временски неодређено или одређено у концентрациони логор на Бањици. I КАТЕГОРИЈА а) са роком од две г.: 26. ВУЈИЧИЋ ВЕРА, студент права, рођена 1./У 1922 године у Крушевцу, срез исти, од оца Владимира и мајке Милованке, рођ. Радивојевић, неудата, Српкиња, православне вере, са станом у Чачку, улица Кључка број 9. КАТЕГОРИЈА 6. БОГИЋЕВИЋ ДУШАНКА, кројачица, рођена 8.Х11 1907 године у Новој Вароши, срез исти, од оца Дамњана и мајке Савке, рођ. Којовић, удата, мајка двоје деце, Српкиња, вере православне, са станом у Чачку, у улици Љубићској број 14. б) са роком од једне године: 29. ПЕКОВИЋ МАГДАЛЕНА, радница, рођена 6. XII 1925 године у Пријевору, Срез љубићски, од оца Мгшдрага и мајке Љубице, рођ. Шибалић, неудата, Српкиња, православне вере, са станом у Чачку у улици Амиџиној број 11. 18. СТАНИШИЋ РУЖИЦА, студент агрономије, рођена 12.Х11 1921 године у Крушевцу, Срез расински, од оца Новака и мајке Роксанде, рођ. Ерић, неудата, Српкиња, православне вере, са станом у Чачку у улици Цара Николе број 1, где је живела илегално у скривници од новембра 1941 године. 19. КЈ1ИСАРИЋ ДОБРИЛА, домаћица, рођена 10. 1 1923 године у Горачићу, Срез трнавски, од оца Тадије и 30. ВУКАШИНОВИЋ ДРАГИЦА, радница, рођена 31. III 1922 године у Ужичкој Пожези, Срез пожешки, од оца Веље и мајке Милеве, рођ. Филиповић, неудата, Српкиња, православне вере, са станом у Чачку, Обилићев Венац број 36. 31. МАРКОВИЋ РАДОЈКА, свршена матуранткиња, рођена 31. XII 1921 године у Чачку, од оца Радогил и мајке Милке, рођ. Крстић, неудата, Српкиња, православне вере, са станом у Чачку у улици Гепратовој број 17. ' ) РСУПС, Дос. IV, бр. 244. — Из већег списка осуђених узети су само подаци о женама. — Прим. ред. 433 �35. ПОПОВИЋ ДАНИЦА, домаћица, рођена новембра 1910 године у Соколићу, Срез љубићски, од оца Милована и мајке Наталије, рођ. Церовић, удата, без деце, Српкиња, православне вере, са станом у Београду у улици Штипској број ? тичку проггаганду и организовала крађу хартије из фабрике, која је служила за израду ком. пропагандног материјала. III К А Т Е Г О Р И Ј А : а) са роком од две године ОБРАЗЛОЖЕЊЕ: 26. ВУЈИЧИЋ ВЕРА, студент права, није била нарочито активна у ком. смислу за време партизанске владавине у Чачку, али је после рата и слома партизанског устанка, почетком прогиле године под утицајем одбеглог члана МК у Чачку ТЕРЗИЋ СТАНИСЛАВЕ приступила раду на ширењу комунистичке пропаганде, поставши члан градског комитета актива. Давала је и сакупљала прилоге за НОФ имала један женски подактив комунистичких симггатизера, са којима није имала нарочити рад. Према извесним подацима именована је пре извесног времена постала и члан Компартије, али пошто ово није дефинитивно утврђено, одлучено је да се конфинира, како диспозитив гласи, само на дужи ограничени временски рок. 6. БОГИЋЕВИЋ ДУШАНКА, кројачица, жена је Боривоја, под број 5 била је члан Народноослободилачког одбора у једном чачанском предузећу. Са радом по линији комунистичке пропаганде наставила је после партизанског слома. Као члан комунистичког градског актива, иако до хапшења није формално уведена у компартију, била је активна по линији НОФ-а, а у задње време одржавала курирску везу између ОК Чачак и Покрајинског комитета КПЈ за Србију, тако да је утврђено са којим је илегалцима —• члановима покрајинског форума одржавала везу {Разуменком Зумом Петровић, проф. у бекству) ... као активну и опасну комунисткињу треба је уклонити за све време из друштва. б) са роком од једне године: 18. СТАНИШИЋ РУЖИЦА, студент агрономије је члан КПЈ од 1941 године. Сестра је злогласног комунисте Милорада Станишића, ухапшеног члана ОК, иначе студента технике. Узела је учешћа у јачању партизанског самовлашћа у Чачку, 1941 године, а после слома партизана, живела је илегално у скривници, коју је начинила у својој кући у самом Чачку. Под таквим условима није могла бити активна у пуној мери, али је помагала свога брага да се крије у истом склоништу где је и она, а такође је примала курире из Београда, послате од стране ПК КПЈ за Србију и упућивала их на везу ОК за Чачак, који се илегално налазио на терену. У склоништу је и пронађена приликом хапшења, а својим непотпуним признањем приликом истраге и саслушања показала је да је убеђена комунисткиња и допринела да се нерасветле у потпуности везе између партиске организације у Чачку и околине са руководећом организацијом Покрајинског комитета. 29. ПЕКОВИЋ МАГДАЛЕНА, радница, као гг Словић под број 28, руководила је једним скојевским подактивом у фабригџ1 хартије. Члан СКОЈ-а постала је под утицајем Васовићеве, под бр. 21, концем прошле године. Имала је за задатак да окупи известан број радница, што јој је и ггогило за руком. Међу њима почела је са радом на линији СКОЈ-а који је прекинут хапшењем. Иначе је била активна у прикупљању ггрилога за НОФ, а такође је помагала у крађи хартије из фабргмсе, о чему је речено под бројем 21 и 28. Приликом саслугиања имала је доста упорно држање. Признавши своју кривицу тек после дужег притиска и суочавања са лгш,има која су је конкретно теретила. Тиме показује да је знатно загрејана за комунистичке акцггје. 30. ВУКАШИНОВИЋ ДРАГИЦА, радница, постала је пре три месеи,а члан скојевског подактива у фабриг1,и хартије и као таква давала прилоге за НОФ, који су јој тражилгс. Није била нарочито активна, али се пред Васовићевом, под бр. 21 и Пековићевом ггод бр. 29, отворено декларисала као левичарски настројена. 13. КЛИСАРИЋ ДОБРИЛА, домаћица, постала је члан КПЈ после слома партизана. Као таква имала је нарочито рад усмерен на прикупљању за комунистички Народноослободилачки фонд. То је чинила заједно са ухапшеним чланом КПЈ из Чачка ИВАНОВИЋЕМ ДРАГАНОМ, учеником VI разреда гимназије. Дала је веома непотпуно признање и поред тога што је остала ухапшена лица терете не само по горњем, већ и као сарадницу у изради партизанс1се „технике”. Такво је држање у току истраге један доказ вигие да је убеђена и опасна комунисткиња. 31. МАРКОВИЋ РАДОЈКА, свргиена матуранткиња и чиновница фабрике хартије је идејни симпатизер комуниста и уопгите левичарства. Као таква дала је пристанак Васовићевој, да ради по линији СКОЈ-а у фабричком активу. Пошто би њен пристанак ггростим радницама био упадљив и сумњив, тражено је од сграке ггартијског руководства да се то испољи у некој ггогодној, конспиративној форми. У међувремену је именована ухапшена, а организација разбијена, тако до тога није дошло. Знајући да је не терете конкретне ствари, именована је приликом истраге одбијала да објасни оно што је напред наведено, тако да је омела расветљавање свога случаја, а негативним држањем стварно показала да је левичарка — интелектуалка. 20. ЛАЗАРЕВИЋ МИЛЕНА, домаћуца, била је члан Народноослободилачког одбора у Гучи. Као таква кандидоваиа је од стране Васиљевића Десимира, под бројем 14 за члана КПЈ. Имала је веома обиман рад на прикупљању ггрилога за НОФ. На два месеца пред сеоје хапшење догила је у Чачак и повезала се са одбеглом комунисткињом ТЕРЗИЋ СТАНИСЛАВОМ, члан МК КПЈ, те је узела учешћа у изради ком. проггагадног материјала. Своју комунг^стичку делатност признала је само делимично. II КАТЕГОРИЈА: 35. НА 21. ВАСОВИЋ ОЛГА, радница, постала је члан Савеза комунистичке омладине Југославгсје одмах по слому партизанске владавине у Чачку и то под утицајем Драгана Топаловића, члана МК КПЈ, под бројем 4. Почетком 1943 године постала је члан Партије, т.ј. члан јединице Топаловића. Као таква руководила је са целокупним скојевским активом у фабрици хартије, који је бројао преко 10 чланова. Са овима је радила по НОФ-у, вршила поли- љале ПОПОВИЋ КОМАДИНИЋА, немачке отворено војне ДАНИЦА, домаћица, истакнутог власти. изјашњавала као Због сестра партизана, тога присталица се је кога у МИЛА- су своме партизана стреместу и про- тивник садагањег стања у земљи, посматрајући све ствари кроз прокомунистичке наочаре. Као таква штетно би утицала на своју околину, и поред тога што није била активна у комунистичком смислу. Стога је погребио да се из- 434 �I весно време удаљи из друштвене средине у којој је до Решено у Одељењу специјалне полиције Управе града Београда, 20 маја 1943 године, II бр. 3011 /43-1У. сада живела. Како новани се напред у су из већој наведеног или мањој може мери закључити, опасни по По наредби УПРАВНИКА ГРАДА БЕОГРАДА Шеф Одељења специјалне полиције ИНСПЕКТОР, (потпис нечитак) име- јавни мир и безбедност у земљи. Стога је потребно трајно, временски неодређено, их од могућити а или у лакшим друштвене их у средине њиховом истовремено их случајевима сада уклонити одлука дичним приликама вођено иапред који их на навели су штетном ношењу су одређено, којој у је од до комунистичком таквога рачуна о утицаја. као и комунистичке о оне- утицају, При социјалним наведених, пут одвојити живели, и Записничар-чиновник (потпис нечитак) до- поро- (М.П.) мотивима илегалне Данас, 20. маја 1943 године саопштено нам је предње решење. делат- ности, те такође о држању пред иследним властима. Према томе је и решено онако како диспозитив овога решења 6. Богићевић Душанка, с. р. гласи. ХАПШЕЊЕ ПРИПАДНИКА НОП Непр. док. из 1943 г. Душанка,1) Богићевић гинајдерка, жена професора Боривоја Богићевића са станом у Љубићској улици бр. 14, мајка двоје деце. За време ком. партизанског за безвлашћа прикупљање раније у Чачку одеће позната као и била је шивања члан рубља комунисткиња, а партизана за и члан партизане. последње женског Именована време почела је је са одбора још од поновном пропагадном, на тај начин што је протурала неке летке и у свом стану имала је једно време прикривену писаћу машину коју је сакрила, а на коју су ма- ул. Мо- шину писани летци комунистички. Јовичић равској број комуниста Василија, 78, домаћиг^а, држала налази у супруга Љубомира, са станом у је у свом стану Митровић Данила који се сада као бегству, а да га није пријавила код полицијских власти три месеца. Када су органи тражили Митровића она је рекла, да се исти код ње доселио пре неколико дана. Код именоване су се у стану састајали разни ДЕСАНКА ЂОКОВИЋ-БОЈОВИЋ, рођена 29. XI 1919. године у Доњој Трепчи (Чачак), активни је учесник НОП-а од првих дана устанка. После одласка партизанских јединица у Босну рад је наставила. У најжешћим данима непријатељског терора скривала је илегалне партијске раднике у склоништу у својој штали. Четници су је уходили, једне ноћи децембра 1942. године банули су у њено двориште. Успела је да другове о њиховом доласку обавести и да се ови успешно извуку. Њу су подвргли мучењу да прокаже другове које је скривала, забадали су јој игле под нокте, али ни речи признања није изустила. Члан КПЈ је постала 1944. године. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. непожељни елементи (комунисти) и заједно са Митровићем растурали летке. Селаковић Надежда, домаћица, кћерка Селаковић Милана, са станом у Ломиној улици бр. 23, долазила је често код Јовичић Василије па се сумња да је одржавала неке везе са одбеглим Митровићем. Топаловић Сибинка, домаћица, жена Топаловић Вучка, са станом у Цветној улици бр. 11, за време партизанског безвлашћа била је њихов члан и била одборница син у Милош женском био је одбору за прикупљање политички комесар и и шивање извршилац одела за исте. Њезин убистава многих нацио- нално исправних грађана. Исти се сада налази негде у бегству, а према неким непровереним вачки подацима помоћник партизан био по добровољни граду у сада погинуо се лагеру, је. налази па прилог је за Њезин у други бегству пуштен. Пре партизане као син Драган комуниста. неколико вероватџо дана оне Топаловић, Имеповани Сибинка који у шуми. Она сигурно зна где јој се налази син Драган... се тргоје као је купила сада палазе ЗОРКА ЛИШАНЧИЋ, рођена 4. X 1920. године у Атеници (Чачак), у НОП се укључила од првих дана устанка. Била је једна од најактивнијих омладинки у селу. Сви одрасли чланови породице Лишанчић били су активни учесници НОП-а, а њихова кућа сигурно скровиште партијским радницима и партизанима. Крајем 1941. и током 1942. године, у данима најжешћег непријатељског терора, у бункеру на њиховом имању скривали су се партијски радници и преживели борци Чачанског партизанског одреда. Ни прогони, ни застрашивања нису их скренули с пута којим су пошли у најтежим данима борбе за слободу. У темеље нове Југославије узидани су животи њеног брата и оца. Зорка је носилац Споменице 1941. и више одликовања' ') ИРПС, бр. 9296, К. Б, „Чачанска полиција 1941—1945”, фасц. 1943. 435 �ДАРА ЈОВАНОВИЋ-ОЛУЈИЋ, рођена 11. I 1921. године у Прељини (Чачак), у НОП се укључила још у првим данима устанка и била једна од најактивнијих жена у своме селу. После одласка партизанских јединица у Босну злостављана је и прогањана, али је наставила да пружа помоћ илегалним партијским радницима и преосталим борцима Чачанског партизанског одреда. Јула 1943. године ступила је у поново формирани Чачански партизански одред, одакле је прешла у I шумадијску бригаду. У НОВ је остала до краја 1944. године. После одласка из НОВ-а била је политички радник у љубићском срезу и потпредседница среског одбора АФЖ. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. ВАСИЛИЋ из Атенице (Чачак), рођена 20. II 1892. године у Јежевици, у НОП се укључила од првих дана устанка. По одласку партизанских јединица у Босну наставила је рад. Прикупљала је храну и одећу за борце, у својој је кући имала бункер, у току целог рата, у коме су боравили партијски радници и борци Чачанског партизанског одреда. За њих је припремала храну, прала им одећу, била њихов обавештајац. Мада је више пута мучена, бункер није открила, нити другове проказала. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. РАДОЈКА ТЕРЗИЋ из Вапе, укључила се у рад за НОП одмах после окупације. Била је члан одбора жена у Вапи. После одласка партизанског одреда у Санџак, била је главна веза теренским партијским радницима. У својој кући је направила склониште за илегалце. Септембра 1943. године четници су Десанку повели да закољу. Најпре су је мучили да призна везу са партизанима, а када је то одбила камама су је изболи на 19 места. Мислећи да је мртва, оставили су је на пољани. Успела је, сва у ранама, да се довуче до куће. До ослобођења земље живела у илегалности. ДЕСАНКА • • МИДКА ШУШИП ОМААДИНКА ИЗ АИПНИЦЕ 1942. ГОДИНЕ СТУПИАА ЈЕ У ОДРЕД „ДР ДРАГИША МИШОВИВ”, ГОДИНЕ 1943. СА ПАРТИЗАНСКИМ ЈЕДИНИЦАМА ЈЕ ПРЕШАА У БОСНУ, НАЈПРЕ ЈЕ БИАА ПОМОКНИК МИТРАА.ЕСЦА А ЗАТИМ МИТРАЉЕЗАЦ У II ПРОАЕТЕРСКОЈ БРИГАДИ БУДИМКА УРОШЕВИИ-ПЕТРОНИЈЕВИК И РАДМИАА ДОВИЈАНИИ-ЈЕРЕМИБ (СТОЈЕ) ДАРА ЈОВАНОВИВ-ОАУЈИК И ЗДРАВКА УРОШЕВИВ-ЈОВАШЕВИИ (ЧУЧЕ) БУДИМКА УРОШЕВИЋ-ПЕТРОНИЈЕВИЋ је рођена 24. VI 1922. године у Доњој Трепчи (Чачак). Учесник је НОП од 1941. године када је постала члан СКОЈ-а. Била је једна од најактивнијих омладинки у селу. По одласку партизанских јединица у Босну наставила је рад. Ухапшена је 1942. године и отерана заједно са мајком и млађом сестром у логор на Бањици, где су задржане до распуштања логора октобра 1944. године. Члан КПЈ је постала крајем исте године. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. ДРАГА СУБОТИЋ-РАДОСАВЉЕВИЋ, \ учитељица, рођена 21. септембра 1921. године у Трнави (Чачак), као ученица Учитељске школе укључила се у напредни омладински покрет. Учесник је НОП-а од 1941. године. Била је једна од најактивнијих омладинки у свом селу. После одласка партизанских јединица у Восну наставила је рад. У пролеће 1942. године постала је члан КПЈ. Године 1943. је ухапшена и послата у Завод за васпитање омладине у Смедеревској Паланци. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. 436 РАДОЈЕВИЋ из Вапе, била је позадински радник и члан одбора жена. У својој кући је имала склониште за илегалне партијске раднике. Септембра 1943. године четници су је зверски мучили да прокаже склониште, у коме су се тада налазила два члана Среског комитета. Пошто није хтела да ода склониште, заклали су је. РАДА �ЂУРИЋ-ЖИЖА (рођена је 30. VIII 1922. год. у селу Неваде, Чачак), пре рата сељанка. Још сасвим млада пришла је напредном покрету. Учесник је НОП од 1941. године. Члан СКОЈ-а постала је 1941. године, а члан КПЈ 1943. године. У току рата је прогањана и хапшена. Јуна 1943. године ступила је у Чачански партизански одред, новембра исте године постала је члан Среског комитета КПЈ за таковски срез. Јула 1944. постала је комесар чете, а септембра помоћник политичког комесара II таковског батаљона. После ослобођења наше земље била је секретар Среског одбора АФЖ, а од марта 1945. године секретар Среског комитета КПЈ за таковски срез. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. У НОР-у је изгубила брата, мајку и оца. ЖИВКА РЕШЕЊЕ О УПУВЕЊУ У ЛОГОР НА БАЊИЦИ ЛЕИОСАВЕ И ГОРДАНЕ ЛАЗИБ И ГРУПЕ АКТИВИСТА НОП ИЗ ГОРЊЕГ МИЛАНОВЦА 437 �ВАЈАТ ТРИВУНА ВУЈОВИПА РАДГШКА И БОРАЦА ИЗ НЕВАДА, ЈЕДНО ШТАЛА ПОРОДИЦЕ МИЛИП У СЕЛУ ВЕЛЕРЕЧИ, СКА БОЛНИЦА И ОКРУЖНИ КОМИТЕТ СКОЈ-а ОД У ГЛАВНИХ КОЈОЈ СУ СКЛОНИШТА БИЛИ ПОЗАДИНСКИХ СМЕШТЕНИ ПАРТИЗАН- МИЉАНА ПЕТРОВИЋ из Мајдана (Горњи Милановац), рођена је 14. IX 1903. године, учесник је НОП-а од 1941. године. У данима најжешћег непријатељског терора била је веран и истрајан активиста НОБ. У својој је штали направила два склоништа, у једном су били смештени чланови ОК КПЈ за чачански округ и партијска архива, а у другом партијска техника. Обезбеђивала је храну за другове који су боравили у овим склоништима, преносила пошту и пропагандни материјал у оближња села, обавештавала другове о кретању непријатеља. Седмог јула 1944. године четници су опколили њену кућу, извршили претрес и пронашли склониште. Страшно су је мучили да ода другове и призна свој рад. Ништа им није казала. Одвели су је у затвор у Таково и тамо наставили мучење. После два месеца партизани су напали затвор и ослободили је. Тада се придружила одреду. У КПЈ је примљена септембра 1944. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. ЗГРАДА У СЕЛУ МАЈДАНУ ДИНЕ БИЛА СМЕШТЕНА КОМИТЕТА КПЈ 438 У КОЈОЈ ЈЕ 1944. ГОТЕХНИКА ОКРУЖНОГ �СА КОНФЕРЕНЦИЈЕ АФЖ СРЕЗА ТРНАВСКОГ, ФЕБРУАРА 1945 НА МИТИНГУ, ПОСАЕ ОДРЖАНЕ ОКРУЖНЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ АФЖ, ГОВОРИЛА ЈЕ МИЛКА МИНИћ ДОЛАЗАК ДЕЛЕГАТА НА ОКРУЖНУ КОНФЕРЕНЦИЈУ АФЖ, ОДРЖАНУ 1945. ГОДИНЕ У ЧАЧКУ ЖЕНЕ СРЕЗА ЉУБИККОГ ДОНОСЕ ПОНУДЕ РАН.ЕНИЦИМА ЖЕНЕ СРЕЗА ЉУБИНКОГ СА ПОНУДАМА РАН.ЕНИЦИМА ОДБОР И АКТИВИСТИ ПРВОГ ОДБОРА АФЖ-а ИЗ Д. ГОРЕВНИЦЕ 439 �ТЕРОР БИНА АЈ1БАХАРИ, професор, у данима устанка била је једна од најактивнијих жена у Чачку. Стрељана је децембра 1941. године у Чачку. На фотографији је са мужем (који је као борац НОВ погинуо у Босни) и сином Мелвијем (који је у шестој години остао без оба родитеља). ЛЕПОСАВА САВИБ ЈЕ МЕБУ ПРВИМА СТУПИЛА У ЧАЧАНСКИ ОДРЕД 440 Велики број жена и омладинки Чачка, Љубића, Такова, Трнаве и Драгачева умео је да пронађе прави пут борбе, да се масовно одазове позиву Комунистичке партије Југославије. Многе су се бориле с пушком у руци, још више их је било на позадинском теренском раду. Радиле су у партијској техници, биле курири и обавештајци, запослене партијске раднице, чувале су у својим кућама и склоништима партијску технику и пропагандни материјал, брижљиво неговале болесне, матерински бдиле над рањеним и изнемоглим борцима. Издашно су давале храну, одећу, обућу и други потребан материјал своме партизанском одреду.Активност жена није изостала ни у најтежим условима крвавог пировања окупатора и његових помагача. О њиховом раду, сналажл>ивости и пожртвовању најубедљивије говоре њихове јуначке и задивљујуће смрти. Међу првим жртвама после поновног доласка Немаца у Чачак крајем 1941. године, у затвору Војно-техничког завода у Чачку, падају покошене непријатељским рафалима и две жене, професор Бина Албахари и 18-годишња Лепосава Савић. Бина је била Јеврејка, у Чачак је дошла 1940. године из Сарајева. Полиција ју је већ тада уходила. У данима устанка била је једна од најактивнијих жена у Чачку; друг јој је као борац НОВ погинуо у Босни. Оставила је иза себе 6-годишњег сина Мелвија (у току рата очувала га Станислава Бојовић из Доње Трепче), који је сваки дан обилазио око жица затвора са јабуком у руци очекујући мајку да би јој предао дар. Лепосава Савић из Трбушана, члан СКОЈ-а од 1939. године, члан КПЈ од 1941. и члан СК СКОЈ-а за љубићски срез била је организатор рада са омладином у делу љубићског среза. Њих две су горде, с песмом, пркосећи непријатељу отишле у смрт. Ситуацију на територији округа чачанског приказао је у свом извештају Раде Минић, секретар Окружног комитета КПЈ Чачак: �„Половином јануара 1942, Драги другови*) После упада окупаторских и недићевских група у слободни Чачак па све до данас терор се продужује. Недићевци и четници, који су јуче били са Дражом, данас су сви заједно постали жандарми окупатора. Они заједно с њим хватају комунисте и партизане и предају их Немцима за стрељање и за лагер, пљачкају имовину партизана, бију њихове породице, постављају команданте у сваком селу. У овоме свему разуме се, предњаче четници. Ситуација је страшна, ми још не можемо да похватамо везе са друговима који су се склонили, јер је народ толико заплагиен да не сме просто да разговара с тобом, нити да ти штогод каже о друговима и партизанима, јер је велики део стрељан и одведен негде у лагер. Рачуна се да их је две до три хиљаде. То се стално продужује. Ових дана је и Моле ухваћен. Четници су га пронашли негде на селу. Дакле, сваког онога који је био партизан или је ма чим помагао партизане они хватају. Сам ОК се налази у таквом стању да је једва до сада само главу сачувао. Шта ће бити даље, видећемо. Сада смо се сместили, само нам је рад много отежан, јер нисмо скупа, али ипак иде. Ми настојимо да се са друговима повежемо, учврстимо организацију и повежемо са масама. Од вас тражимо да нас помогнете вагиим саветима и директивама, које могу бити и писане, је смо овако одвојени, гсзолованг^ од ситуације и од догађаја, зато нам је нешто писано много потребно. То нам је потребно ради познавања догађаја и сгпуаг^ије, које ће нам помоћгс у раду. С П И С АК>) ПАРТИЗАНА И КОМУНИСТА НАСТАЊЕНИХ У ГРАДУ ЧАЧКУ1) 1. Алексић Радмила, радница, Љубићска бр. 3 7. Вогићевић Душанка, жена професора, Љубићска 14 10. Бугарчић Катарина, свршена матуранткиња, Кулгшовци 1919, не 16. Васовић Олга, ученица, Кључка 5, 1926 не дом. 17. Весић Милунка, домаћица, Браће Васикића бр. 9 1922 18. Велимановић Надежда, домаћица, Учитељска 1 има мало дете 1913 21. Вујичић Станка, учитељица, Војводе Степе 51 1904, да 23. Вукадгтовић Јелена, домаћица, Краља Милана 98, 1922 не 26. Гаврггловић Даринка, дипломирани филозоф, Вој. Степе 84, 1912 не 28. Глишић Живка, Цара Николе 34, 1917, да 38. Дринчић Емилија, студент, Цара Лазара 8, 1921, не 41. Ђорђевић Вера, бив. учитељица, Цара Лазара 42, 1922, не 42. Ђорђевић Јелена, ученица, Цара Лазара 42, 1925, не 46. Живковић Гроздијанка, бив. чиновник, Краља Милана 98, 1921, не 48. Зечевић Драгица, домаћица, Кнеза Мгглоша 50, 1923, не 57. Јовановић Роса, бив. ученица, Цветна 22, 1922, не 62. Јоковић Љубица, домаћица, Обилића 74, 1914, да 69. Павловић Милица, свршена матуранткггња, Хајдугс Вељка 17, 1923, не, 1924 не 72. Пауновић Милица, студент агрономије Балуге 74. Пековић Милица, ученица, Амиџина 11, 1925 не 75. Пендић Емилија, ученица, Курсулина 9а, 1925 не 78. Петровић Загорка, бив. ученица, Душанова 3, 1923, не 81. Плазинић Радмила, домаћица, Кључка 26, 1923, не 88. Ристић Татјана, ученица, Вој. Степе 89, 1924, не Р**) 94. Кривокућа Божика, домаћица, Хајдук Вељка 39, 1905, да Немачка команда је одмах по доласку Немаца у Чачак организовала логоре и спровела рације у читавом чачанском округу. Кроз њихов преки суд је већ првих дана прошло више од 300 људи, од којих је већина осуђена на смрт или упућена у концентрационе логоре. Поред немачког логора, и четници су имали своје затворе у свим селима где су се налазиле њихове чете. Хапшене су и прогањане све оне које су ма на који начин сарађивале са партизанима или имале некога свога у одреду. У току рата су хапшене: Аница Алексић, Станка Вујичић, Живка Савић, Нада Лукић, Јела Радоњић (њена пекарска радња била је пункт за одржавање веза, у радњи је био смештен и један део технике), Василија Јовичић, Ксена Јовановић (у рату изгубила два сина), Лена Ма') Зборник ВИИ, I, 3, стр. 16—19. ОК КПЈ за Чачак ПК КПЈ за Србију. **) Раде Минић, секретар ОК КПЈ. — Извештај 109. Маргссављевић Живана, радница, Кнеза Милоша 23, 1924, не 112. Матовић Емилија, бив. чин. поште, Цара Лазара 12, 1920, не 118. Минић Милии,а, домаћг^ца, Вој. Степе 84, 1915, да 119. Мирковгсћ Катарина, домаћ. Обилгсћа 15, 1917, не 122. Милошевгсћ Радмила, Цара Лазара 129, 1920, да 123. Митровић Десанка, домаћ. Вој. Степе 84, 1923, не 124. Митровић Зора, домаћ. Обилића 85, 1922, не 130. Мутавџић Лепосава, радница, Цара Лазара 100, 1906, 133. Нешковић Ружица, домаћица, Браће Васикића 46,1919, не да Обрадовић Вера, бив. учен. 1922, не (ово име је додато оловком) ■) 2) историјски архив ЦК СКС, бр. Из списка су узета само имена жена. 441 2330, кут. Б., „Чачанска полиција 1941—45”, фасц. 1941. �СПИСАК1) Презиме и име са почетним слоео.« очевог имена Одакле је родом и место становања Занимањ Какву је г функцију вргиио Где се сада налази: стрељан, у лагеру, код своје куће или у бегству Ред. бр. ЛИЦА КОМУНИСТА ИЗ ЧАЧКА И ОКОЛИНЕ КОЈИ ПРИПАДАЈУ РЕОНУ ЖАНДАРМЕРИЈСКЕ СТАНИЦЕ ЧАЧАК, А КОЈИ СУ СЕ ЗА ВРЕМЕ КОМУНИСТИЧКОГ ВЕЗВЛАШЋА ЈАВНО ИСТИЦАЛИ.2) 79. ПлазиниН Радмила Чачак Кључка 27 86. Михаиловић Каја Чачак, Оби- домаћица лићева 15 опасни агитатор код куће 91. Клисарић Емилија Чачак, Хај-радница Вељка у кући Кривачића агитатор у бегству 94. Ћосић Олга Чачак, Индуст. пролаз 7 радниг^а агитатор код куће 96. Вујичић Вера Чачак, Кључка 9 студенткиња агитатор код куће 99. Нектеријевић Даница Чачак, Краља Милана 41 домаћица агитатор код куће 110. Весић Милунка Чачак, Враће Васикића 41 домаћица опасни агитатор код куће 111. Клисарић Добрила Чачак, Хајд. Вељка Кривачића кућа радниг^а Чачак, Цветна 21 домаћиг^а агитатор код куће Чачак, Браће Васикића 146 кројачиг^а агитатор код куће матурант агитатор у бегству 112. Ненадић Стана 115. Милетић-Н ешко вић Ружа радница в.т.з. са пугиком код куће код куће >> 118. Станишић Ружа 125. Митровић Десанка Чачак, Оби- домаћица лићева 85 агитатор код куће 126. Митровић Зора Чачак, Оби-домаћица лићева 85 агитатор код куће 128. Барић Ђука Чачак, Оби-домаћица лићева 89 агитатор код куће 130. Масловарић Миланка Чачак, Оби-домаћица лићева 76 агитатор код куће 132. Обућина Миља агитатор код куће 133. Милошевић Рада >} домаћица Чачак, Царадомаћица комунст. код куће Душана 16 курир ■) Историјски архив ЦК СКС, бр. 8139, кут. Б. „Чачанска полиција 1941—45", фасц. 1942. !) Из списка су узета само имена жена. 442 ринковић (у рату изгубила два сина, ћерку, снаху и зета), Милица Минић (у рату изгубила мужа, секретара ОК КПЈ за Чачак), Надежда-Наца Вилимановић (у рату изгубила мужа, члана ОК КПЈ за Чачак), Нада Тодосијевић, Светлана Тадић-Бутра, Смиљана Пишчевић, Јованка Азањац (у рату изгубила сина), Каја Мирковић, Инђа Јелисијевић, Дара Митровић (у пролеће 1942. преко ње је одржавана веза између СК КПЈ за таковски срез и ОК КПЈ за чачански округ), Даница Сунарић, и многе друге жене из Чачка. Међу женама са села које су хапшене и мучене биле су: Станислава Бојовић, Перисава Ђоковићиз Трепче; Ана Бојовић и њена снаха Олга из Станчића. Миљана Тошић и Раја Симовић из Мојсиња, Стојанка НенадићМиловановић, Радмила Јовичић и Петрија Петровић из Доње Горевнице; Милева Јовановић и Милена Благојевић из Горичана, Олга Зечевић и Милунка Аџемовић из Заблаћа, Катарина Мандић из Виљуше, Румена Протић, Софија Живковић, Лепосава Суботић, Будимка Павловић и Радосава Крсмановић из Трнаве, Јула Васиљевић и Ката Шолајић из Кулиноваца, Кристина Средојевић, Десанка Лишанчић, Јула Стеванчевић, Милунка Гудурић, Миља Јевтовић, Јелица Ђокић и Стојана Петронијевић из Атенице, Милева Ерић из Бељине, Марија Ковачевић, Милица Павловић, Даринка Рабреновић и Ружа Ковачевић из Љубића; Софија и Станка Савић и Стана Козодер из Трбушана; Косана Томић из Пријевора, Лена Капларевић из Мршинаца (у рату изгубила три сина, мужа, свекра и девера) Десанка Терзић, Мара Терзић, Љубинка Савић, Милица Пауновић, студент агрономије (напредном покрету приступила као ученица гимназије, члан КПЈ од 1941, хапшена више пута у току рата, од последица мучења умрла 1945. године) све из Вапе, Косана Новаковић из Озрема, сестре Даринка и Даница Миловановић, ученица VII разреда гимназије (одлуком Министарства просвете II бр. 5258 кажњена је марта 1942. изгањањем из свих школа без права на полагање приватних испита, у близини њихове куће био је бункер у коме је била смештена партијска техника и поред страшног мучења нису га проказале), Милена Јанићијевић и Добрија Миловановић (муж јој стрељан, она са децом хапшена, имала је на своме имању бункер за партизане) из Велеречи, Милунка Петковић из Богданице (1943. и 1944. преко њене куће је одржавана веза са партизани- �ма), Миљана Петровић из Мајдана и многе друге. Приликом упада у Горњи Милановац октобра 1941. године помахнитали Немци, поред осталих злодела које су починили, извршили су страшно насиље над омладинком Надеждом Илић, ученицом учитељске школе. Девојка се храбро и пркосно ухватила у коштац с њима. Борила се док јој нису поломили руке, а затим је подлегла зверском мучењу. О овом насиљу „Новости” бр. 3, од 17. X 1941. писале су: 134. Маринковић Лепа Чачак, Оби ■ домаНица лиНева 32 147. Тодоровић Нада Чачак, Кнеза Милоша 56 148. Тодоровић Вера 149. Ћеримановић Драга 150. Ћеримановић Мица 151. Ћеримановић Десанка са ггушком ученица у бегству код куНе агитатор ученица агитатор код куНе домаћица агитатор код куНе }} домаћица агитатор код куНе }} домаћица агитатор код куНе }} Чачак, Кнеза Милоша 64 154. Карајичић Божидарка Чачак, Кнеза Милоша 66 домаћица агитатор код куНе 159. Ниџовић Мица Чачак, Кнеза Милоша 70 домаћица агитатор код куНе 160. Пишчевић Смиљка Чичак, Претседни- домаНица Кнеза ца ком. жен Милоша 70 покрета код куНе 161. Марисављевић Живана Чачак, Кнеза Милоша 21 домаћица агитатор код куНе 162. Марисављевић Миросава Чачак, Кнеза Милогиа 21 домаћица агитатор код куНе 163. Тошић Стоја Чачак, Кнеза Милогаа 76 студент •агитатор у бегству 166. Јоковић Љубица Чачак, Цветна 3 домаћица са пугиком код куНе 168. Зечевић Драгица Чачак, Кнеза Милогиа 48 радница опаснгс агитатор код куће 172. Чачак, Гли- учитељица шиНа 5 агитатор код куће 173. Радосављевић Вера Чачак, Гли- учитељиг^а агитатор шиНа 5 код куНе 174. ЂокиН Катарина Чачак, Гли- учитељица гииНа 5 агитатор код куће 176. Бугарчић Цана Чачак, Војводе Степе 44 агитатор код куће „СРПСКИ ФРОНТ ПОСЛЕДЊЕ ВЕСТИ Синоћ је непријатељ, уз помоћ петоколонаша, успео да после огорчене борбе уђе у Горњи Милановац идући од Крагујевца. Партизани и четници су сместа окупили своје снаге и прешли у напад. Читаве ноћи су фашисти рушили и палили по Милановцу. Скоро половина града остала је за њима у пламену. За сада се зна за 2 жртве разбешњеног непријатеља. Међу њима је једна млада девојка*), коју су пијани фашисти покугиали да силују. Млада девојка борила се као права Српкиња, не дозволивши да је оскрнаве фашистички пси. Насред улице нађен је леш храбре девојке изломљених руку и ногу. У зору, око 3 часа, починивши незапамћено зверства, Немци су пред навалом наших снага напустили град, гонећи пред собом око 150 грађана Милановца. Дуж и,елога пута нагие заседе тукле су непријатеља, који се, после великих губитака, једва домогао Крагујевца. На самом излазу из Милановца уништен је један тенк”. После одласка партизанских јединица са ове територије ухапшена је Косара Тодоровић, ћевабџика и убијена. Новембра 1941. године четници су стрељали Косару Весковић из Горњег Милановца, крајем године су у Сврачковцима за одмазду убили Миленију Лазић чији је син био у партизанима и Милеву Стевић из Брезовице. Године 1942, после четворомесечног мучења, у краљевачком затвору су стрељане Стајка Котуревић из Каоне и Росана Шушић из Липнице; Стану Ђокић из Бреснице убили су Немци заједно с мужем. Многе омладинке и жене отеране су у логор на Бањици. Из Чачка су биле на Бањици: Загорка Волић, Вера Ђорђевић учитељица (крајем 1941. члан СК КПЈ за трнавски срез), Радојка Марковић, свршени матурант (по доласку са Бањице поново је претучена, и од последица мучења умрла 1944), Љубица Ивановић-Симовић, Вилимановић Нада домаНица ЖАНДАРМЕРИЈСКА СТАНИЦА ЧАЧАК К. Пов. Бр. 93 4 фебруара 1942 године Чачак ИЗАСЛАНИКУ МИНИСТ АРСТВА УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА ПРИ СРЕЗУ ТРНАВСКОМ. — У вези акта ове чете Бр. 93 од 25 јануара 1942 године, доставља се надопуна списка комуниста са територије станице Чачак с молбом на надлежност. Командир водник III класе: Мих. Милић, с. р. *) Нада Илић. 443 �ОКРУЖНО НАЧЕЛСТВО ОКРУГА КРАЉЕВАЧКОГ1) Пов. бр. 65 30 јануара 1943 године Краљево ШЕФУ СРПСКЕ ДРЖАВНЕ БЕЗБЕДНОСТИ —■ Команди јавне безбедности — БЕО Г Р А Д „Част ми је известити начелство да су ноћу 26—27 о.м. од стране немачких војних власти похапгиена ниже наведена лица и одведена незнано где: 5) Вујичић Вера, студенткиња 17) Ерић Рајка, болничирка 19) Максимовић Драгица, домаћица 20) Плазинић Олга, учитељица 22) Савић Живка, домаћица и 23) Богићевић Душанка, шнајдерка. Предњи извештај доставља се Команди јавне безбедности с молбом на знање. ОКРУЖНИ НАЧЕЛНИК (потпис нечитак) ') ВИИ, рег. бр. 51/2—2, К. 22. ОКРУЖНО НАЧЕЛСТВО ОКРУГА КРАЉЕВАЧКОГ Пов. бр. 475 13 маја 1942 год. Краљево ОКРУЖНОМ НАЧЕЛНИКУ УЖИЦЕ1) Начелник среза Трнавског под пов. бр. 278/42 доставио је: „За време комунистичке инвазије у октобру—новембру 1941 год. ниже наведена лица као истакнути ноторни комунисти извршили су разна злочина дела на територији овог среза и након, комунистичког слома побегли су из овог среза незнано куда и то: 1) ПЕРУНИЧИЋ РУЖИЦА, учитељица из Слатине овог среза, стара 30 година, средњег раста, косе смеђе, очију зелених, кратко потшишана, на образу и челу има белегу од посекотине, на ногама тиролске н,ипеле, по сазнању сада се налази у једном од одреда војводе Машана Ђуровића, који оперишу у околини Рашке. 2) ВУЧЕТИЋ МИЛИЦА, учитељица из Трнаве, овога среза, родом из Слатине истога среза, од оца Милије, учитеља у пензији и мајке Љубице, етара 25 година, раста средњег, стаса витког, косе жућкасте, фризуре мушке, назад зачешљане, очи плаве, стално трепће, лице дугуљасто-сувоњаво, на ногама има тиролске ципеле. 3) ВЛАСТЕЉИЦА МИЛЕНА, студенткиња из Липнице, овога среза, од оца Добросава, стара 32 године, висока стаса, витког, се смеђе, кратко потшишана, лице дугуљасто, очију плавих, уста великих, на ногама тиролске ципеле. 5) НАДЕЖДА, жена МАТИЈЕВИЋА МИРОЉУБА, ноторног комунисте, из Чачка, кћи Ђокића Петка каф. из Чачка, по занимању учитељица у Ласцу овога среза, стара 22 године, раста малог, сва блонд-плава, косе жуте, кратко ошишане, очију плавих, зуба ситних малих, по сазнању крије се у Београду. 6) ВЕРА, жена РАДОСАВЉЕВИЋА МОМЧИЛА, — зв. „МОЛА”, погубљеног комунистичког вође, у Чачку, кћи Ђокића Петка каф. из Чачка, етара 30 година, раста малог, сува-мршава, у другом стању или се породила, очију плавих, предњи зуби ретки, косе кратко ошишане, по сазнању крије се у Београду. ') ВИИ, рег. бр. 24/2—1, К. 29. 444 студент фармације, Драгица Вукашиновић радница, Десанка ВулетићДавидовић (1944. транспортована је у Аушвиц), Олга, Бранка и Емилија Пендић, Божика Кривокућа, домаћица, Љубомирка Јанковић-Томић, Нада, Селаковић, ученица, Олга Васовић-Милошевић, Магдалена Пековић, Сибинка Топаловић домаћица (у рату изгубила три сина), Радмила Довијанић, ученица гимназије (1941. борац Љубићке чете, члан КПЈ од 1944. године), Нада Радоњић, ученица, Емилија Матовић, службеник, Дара Гавриловић професор, Вера Вујичић, студент права (члан КПЈ од 1941. године, била болничарка у Чачанском партизанском одреду, 1942. године ухапшена је и одведена на Бањицу где је остала до распуштања логора. У логору је тешко оболела, непосредно по изласку из логора умрла је у Чачку); затим Јулка Јовановић из Прељине; Лепосава Борисављевић и Сибинка Ратковић из Остре; Радмила Урошевић са ћеркама Будимком и Босиљком и Бранка Пауновић из Трепче: Бранка Гајовић и Живка Новаковић из Мрчајеваца; Драгиња Крупеж из Ракове са снахом Радом, која се у логору породила и Милостива Крупеж; Даница Богићевић, студент агрономије из Качулица, Милоранка Чворовић из Јездине, Мица Радовановић из Овчар Бање; Рада Чутовић из Заблаћа (у јесен 1942. била курир, одржавала везу између ОК КПЈ за Чачак и СК КПЈ за таковски срез, тада постала кандидат за КПЈ), Радованка Кујунџић из Пријевора (1941. године борац Љубићке чете); Славка и Зорка Лишанчић, Румена Јањић и Љубица Трипковић из Атенице; Милка Миловановић из Грабовца, Марија Овчаревић, Лепа и Гордана Лазић (Лепа је одлуком Министарства просвете II бр. 5258 од 25. марта 1942. кажњена изгнањем из свих средњих школа без права на полагање приватних испита), Вукосава Станојчић из Горњег Милановца, Грозда Матијевић, Милојка Миловановић и Микосава Николић из Луњевице, Дара Радојичић из Љутовнице, Даница Поповић и Милица Савић из Вапе (на њеном имању 1942. и почетком 1943. налазио се бункер у коме су боравили секретар и чланови ОК КПЈ за чачански округ, Милица је бринула о њиховој исхрани; у рату је изгубила три сина), Јелисавета Вујиновић-Богићевић из Губеревца, учитељица Живка Вујиновић из Тијања, Илинка Милошевић из Горачића и Радмила Топаловић из Марковице, Стамена Пропадовић-Мандић из Јежевице, Љубинка Ђуракић и Јелица �Рабреновић из Љубића (са Бањице упућена у Завод у Смедеревској Паланци). Непунолетне сараднице НОП-а упућиване су у Завод за васпитивање омладине у Смедеревској Паланци. Јануара и маја 1943. године Предстојништво чачанске полиције доставило је Заводу у Смедеревској Паланци спискове са именима упућених омладинаца са захтевом да пријем потврде посебним актом: „ПРЕДСТОЈНИШТВО ГРАДСКЕ ПОЛИЦИЈЕ*) Пов. бр. 7/43 22. јануара 1943. год. ЧАЧАК Предмет: Упут ученика-ца за Завод за принудно васпитање омладине. ЗАВОДУ ЗА ПРИНУДНО ВАСПИТАЊЕ ОМЛАДИНЕ СМЕД. ПАЛАНКА У смислу расписа Министарства просвете II. Бр. 26677/43 од 17. децембра 1942. год. упућују Вам се доле именовани ученици-це искључени из гимназије и то: 1. Аксентијевић Љиљана,**) ученица VIII разреда гимназије, 2. Димитријевић Радослав, ученик VIII разреда гимназије, 3. Ристић Татјана***) ученица VI разреда гимназије, 4. Тошић Вранко, ученик VII разреда гимназије, 5. Чобовић Милорад, ученик IV разредагимназије, 6. Бараћ Милорад, ученик IV разреда гимназије, 7. Љубенко Спасоје, ученик VI разреда гимназије, 8. Тепчевић Дугиан, ученик V разреда гимназије, 9. Селаковић Павле, ученик VI разреда гимназије, 10. Лукић Даница, ученица VII разреда гимназије, 11. Пантовић Миодраг, ученик IV разреда гимназије, 12. Стишовић Стојан, ученик VI разреда гимназије, 13. Богдановић Бранко, ученик V разреда гимназије, 14. Недељковић Алекса, ученик VIII разреда гимназије, 15. Томић Десанка, ученица VII разреда гимназије, 16. Веселиновић Константин, ученик VIII разреда гимназије, 17. Веселиновић Надежда, ученица VIII разреда гимназије. Пријем 17 ученика-ца потврдити посебни мактом. М.П. ЗАМЕЊУЈЕ Престојника градске полиције (потпис нечитак) 8) СТАНИШИЋ РУЖА, од оца Новака, железничког чиновника, у пензији, и мајке Росе родом из Слатине овога среза, живећи у Чачку, ђак VIII разреда гимназије2) раста седњерг, лица црног и ровавог, у другом стању или се породила, косе црне кратко ошиишне, стара 21 год., на ногама тиролске ципеле, по сазнању крије се у Београду код сестре Душанке, поштанске чиновнице у Београду чија је ближа адреса непозната, и Част ми је умолити начелство да путел расписа у земљи учини потернииу за оиим комунистима и у случају њиховог хватања да се стражарно упуте овоме НАЧЕЛСТВУ". Равне власти се моле, а подручним наређује да распишу потрагу. За Окружног Начелника Помоћник, (потнис нечитак) 2) Студент Пољопривредног факултета (прим. ред.) ПРЕТСТОЈНИШТВО ГРАДСКЕ ПОЛИЦИЈЕ') Број: 3332 25. маја 1943. године Чачак УПРАВИ ГРАДА БЕОГРАДА Одељењу Специјалне полиције — IV БЕОГРАДА У вези акта тога одељења II бр. 2224/№ од 21 маја 1943. год. част ми је известити да су: Секулић Мица-Милица, бив. ученица V разреда гим., Томић Десанка2) бив. ученица VII раз. гимназије и Лукић Даница, бив. ученица VII раз. гим. све из Чачка, због илегалног рада и учешћа у партизанима, искључене из гимназије и као такве према наређењу Мин. Унутрашњих послова у току гануара и фебруара месегџг ове год. упућене у Завод за принудно иаспитање омладине у Смедеревску Паланку, где се и данас налазе. О предњем извештава се то одељење с молбом ради знања. Претстојник градске нолиције (нема потписа) ') ИРПС, бр. 7047, К. Б. „Чачанска полиција 1941—1945". После изласка из Завода прикључила се НОВ и погинула на Сремском фронту као борац IV крајишке бригаде. *) Архива СУП Чачак **) Пуштена из Завода за принудно васпитање омладинке 1944. ***) Пуштена из Завода септембра 1944. 445 �БОЈАНА РАДОСАВЉЕВИЋ, омладинка из Станчића, укључила се у рад за НОП на почетку устанка и примљена је у СКОЈ 1941. године међу првим омладинцима у селу. Извршавала је сваки задатак који јој је био поверен. Наставила је рад и после повлачења Чачанског партизанског одреда. Њена активност није остала незапажена. Хапшена је и малтретирана више пута, а 1943. године отерана је у Специјалну полицију у Београду, одакле је пребачена у логор на Бањици, а затим у Завод за принудно васпитање омладине у Смедеревској Паланци. Године 1944. прикључила се Народноослободилачкој војсци и из јединице је упућена на лечење, јер је од последица мучења тешко оболела. Умрла је 1945. године. ОДРЕД СРПСКЕ ДРЖАВНЕ ГРАДСКЕ СТРАЖЕ Пов. бр. 10. 21. 1 1943. год. ЧАЧАК Предстој. град. полиције — Чачак се да су напред наведена лица предата Заводу у См. Паланци. Прилог: потврда пријема. Томић Бранко, под број четири враћен је на ваш захтев са жел. станице — Чачак. Комадир-поручник, (потпис нечитак) Извештавате ПРЕДСТОЈНИШТВО ГРАДСКЕ ПОЛИЦИЈЕ*) број 3332 25. маја 1943. године ЧАЧАК УПРАВИ ГРАДА БЕОГРАДА Одељењу Специјалне полиције-ЈУ БЕОГРАД У вези акта тога одељења II бр. 2224/1У од 21. маја 1943. год. част ми је известити да су: Секулић Мица-Милица, бив. ученица. V разреда гим., Томић Десанка**); бив. ученица VII раз. гимназије и Лукић Даница, бив. ученица VII раз. гим. све из Чачка, због илегалног рада и учешћа у партизанима, искључене из гимназије и као такве према наређењу Мин. унутрашњих послова у току јануара и фебруара месеца ове год. упућене у Заводу за принудно васпитање омладине у Смедеревску Паланку, где се и данас налазе. О предњем извештава се то одељење с молбом ради знања. ОКРУЖНО НАЧЕЛСТВО ОКРУГА КРАЉЕВАЧКОГ‘) Пов. бр. 1273/42 31 јануара 1943 године Краљево ШЕФУ СРПСКЕ ДРЖАВНЕ БЕЗБЕДНОСТИ — Кабин ет — БЕОГРАД I.— ЈАВНА БЕЗБЕДНОСТ 8. — На дан 24 јануара т.г. у 14 ч. потерно одељење одреда трнавског сукобило се у селу Мршинцима, среза трнавског са комунистом Капларевић Радошом, родом из Мршинаца, ... Потерно одељење ухапсило је у Мргиинцима Радомира Капларевића, брата одбеглог Радогиа, код кога је пронађен известан комунистички материјал, његову кћер Бранимирку, ... и Стојанку Вучићевић и Милицу Николић из Горичина, које су нађене у кући Капларевића. Ухапшена лица се налазе у затвору код среског одреда СДС у Чачку, ради вођења даље истраге... ОКРУЖНИ НАЧЕЛНИК (потпис нечитак) М.П. Предстојник градске полиције” (нема потписа) У овом Заводу биле су још: Милостина Богићевић, ученица VIII разреда гимназије из Качулица (од јануара 1943. до јануара 1944. године), Милица Грујичић (матурант из Чачка, у Завод упућена децембра 1942. године, пуштена јуна 1944., по изласку из Завода ступила у НОВ), Нада Мајсторовић, Милица Секулић, ученица V разреда гимназије (у Завод упућена 8. II 1943, отпуштена јануара 1944), Драга Суботић-Радосављевић, члан КПЈ, ученица V разреда учитељске школе (у Завод упућена фебруара 1943, отпуштена априла 1944), Нада Бабовић, ученица VIII разреда гимназије из Трнаве (у Завод упућена јануара 1943, пуштена априла 1944), Вера Обрадовић, ученица VIII разреда гимназије (доведена у Завод 12. II 1943, задржана годину дана), Радмила *) ИРПС, бр. 7047, К. V. „Чачанска полиција 1941—1945”. **) После изласка из Завода прикључила се НОБ-у, погинула на сремском фронту као борац IV крајишке бригаде. ■) ВИИ, бр. 17/2—1, К. 22. 446 �Милошевић, Надежда Јевтовић, ученица VIII разреда гимназије (према распису Министарства просвете IV пов. 323/41 у кривце Б категорије), Доброслава Стевчић, ученица VII разреда гимназије, Нада Стојковић, ученица VIII разреда гимназије, Милена Аџемовић, Вера Крупеж, Љуба Белопавловић, (1942. из логора на Бањици пребачена у Смедеревску Паланку), затим Драга Ћиримановић, ученица VII разреда гимназије, Роса Јовановић (у Завод доведена 4. II 1943), Бојана Радосављевић из Станчића (из Смедеревске Паланке одведена на Бањицу, крајем 1944. прикључила се НОВ, после ослобођења земље послата на лечење у Београд, али је 1945. године умрла од исцрпљености). Војка Аврамовић из Доње Горевнице, ученица II године учитељске школе у Ужицу и Наталија Тодоровић, ученица VIII разреда гимназије у Горњем Милановцу, одлуком Министарства просвете и вера II бр. 5258/42 искључене су из школе без права полагања испита*). У ,,Б” категорију 1941. године (као симпатизери НОП) према распису Министарства просвете пов. бр. 323/41**) биле су разврстане: Лена Р. Гостиљац, ученица VIII разреда гимназије, Вера Ч. Милосављевић, ученица VI разреда гимназије, Милица Пековић ученица VII разреда гимназије, Емилија Пендић, ученица VI разреда гимназије, Загорка Петровић, ученица VIII разреда гимназије. Године 1942, према акту К. пов. бр. 11***) окарактерисане су као симпатизери комуниста: Јелена Ђорђевић, Радмила Перишић и Надежда Раовић, све три ученице V разреда учитељске школе. Исте године на списку ученика комуниста Пов. II бр. 521/42****) биле су, поред других, Надежда Вукосављевић, Милена Љ. Марковић, ученица V разреда гимназије, Љубица С. Луковић и Емилија С. Митровић, ученице VI разреда гимназије. Од другарица конфинираних у логору на Бањици, стрељане су: Надежда Вилимановић-Јанковић, студент медицине, Душанка Богићевић, домаћица, Вера Ђокић-Радосављевић, студент права, њена сестра Нада ЂокићМатијевић, учитељица, Милена Властељица-Јевтовић, студент права из Липнице, Добрила Клисарић, радница, *) Д.А.СРС — К. Комисија за Министарство просвете и вера, **) Д.А.СРС — К. Комисија за Министарство просвете и вера, ***) Д.А.СРС — К. Комисија за Министарство просвете и вера, 11. III 1942. ратне злочине. II, бр. 5258/42. ратне злочине. Пов. бр. 323/41. ратне злочине. К. пов. бр. 11, ****) Д.А.СРС — К. Комисија за ратне злочине. Министарство просвете и вера, Пов. II, бр. 521. 20. априла 1942. Милена Лазаревић, домаћица из Гуче, скојевка Наталија Николић, свршена ученица женске занатске школе из Чачка (била 1941. године болничарка у одреду ,,Др Драгиша Мишовић”. По одласку партизанских снага ухапшена, одведена на Бањицу и стрељана 1943. године), Ружица Станишић, студент из Чачка, Смиљка Кујунџић-Цица, омладинка из Пријевора, члан СКОЈ-а међу првима је отишла у одред. После одласка партизанских јединица ухваћена је у селу Риђагама, одведена у Чачак, затим на Бањицу где је стрељана јуна 1943. Омладинка Надежда Мајсторорић, свршени ма- турант из Чачка, члан МК СКОЈ-а била је у данима устанка једна од најактивнијих омладинки. После одласка партизанских снага радила је као илегалац у Чачку. Нада је убијена 11. IX 1944. на Бањици у гушању са логорским џелатима приликом извођења последње групе жена на стрељање. Нада Царевић из Горњег Милановца (била је у одреду 1941. године, по одласку партизанских јединица за Санџак и даље радила. Ухапшена 1944. године, одведена на Бањицу и стрељана). Из чачанског округа на Бањици су стрељане и другарице: Марија Лончаревић из Горњег Миланов- ОКТОБРД 1941. НЕМАЧКА КАЗНЕНА ЕКСПЕДИЦИЈА СПААИАА ЈЕ ГОРЊИ МИЛАНОВАЦ �ОЛГА ВАСОВИЋ-МИЛОШЕВИЋ, (Граб, Чачак, 8. IV 1926. године), пре рата радница фабрике хартије. Члан СКОЈ-а постала је 1941. године, јула 1942. члан МК СКОЈ-а, у чланство КПЈ је примљена почетком 1943. године. Ухапшена Је и маја 1943. године отерана у логор на Бањици где је остала до расформирања логора. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. е ЗАГОРКА ВОЛИЋ је рођена 21. X 1922. год. у Чачку, пре рата фризерка. Била је активни учесник НОП од 1941. године. Радила је у партизанској болници у Чачку. После одласка партизанских јединица у Босну била је заробљена од четника. Када је пуштена из затвора наставила је са радом. У њеној кући одржавани су партијски и скојевски састанци у току рата. Ухапшена је децембра 1943. године и отерана у логор на Бањици где је остала до расформирања логора. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. • ВЕРА ВУЈИЧИП, СТУДЕНТ ПРАВА ИЗ ЧАЧКА, ЧЛАН КПЈ ОД 1941. ГОДИНЕ, УХАПШЕНА ЈЕ 1942. ГОДИНЕ И ОДВЕДЕНА У ЛОГОР НА БАЊИЦИ ГДЕ ЈЕ ОСТЛЛА ДО РАСПУШТАЊА ЛОГОРА, ТЕШКО ЈЕ ОБОЛЕЛА, ОДМАХ ПО ДОЛАСКУ ИЗ ЛОГОРА. УМРЛА ЈЕ У ЧАЧКУ СПИСАК КОМУНИСТА ИЗ ТРНАВСКОГ ЗАХТЕВОМ ДА СЕ ХИТНО ПОХАПСЕ СРЕЗА СА ЉУБИЦА ИВАНОВИЋ-СИМОВИЋ, студент Фармацеутског факултета, родила се 21. јануара 1920. године у Чачку. Пре рата се укључила у напредни покрет; учесник је НОП-а од првих дана устанка. Једно време је радила у болници у Чачку, а када је августа 1941. формирана привремена партизанска болница у Доњој Горевници прешла је на рад у ову болницу. Крајем године је ухапшена и отерана у логор на Бањици, маја 1943. је послата на принудни рад у Банатски Брестовац, одакле је септембра 1944. године побегла у сремске партизане; била је апотекар при Главном штабу Војводине. Носилац је Споменице 1941.ивише одликовања. 448 ца (ћерка и син су јој 1941. отишли у партизане), Даница Минић, ученица и Магдалена Пековић, домаћица, обе из Чачка. Сестре Олга и Живка Мариновић одведене су из Гуче на Бањицу а затим транспортоване у Аушвиц и тамо убијене. Четничке црне тројке крваво су 1943. и 1944. године пировале и у овом крају. Заклали су у селу ЈБуљацима Селену Маринковић, домаћицу, предратног активисту Женског покрета у Чачку, у Горњој Горевници Станиславу Терзић-Цалу, ученицу из Чачка; у Ракови Стоју Тошић, дипломираног правника; у селу Пољни Лепосаву Мојовић-Радосављевић, домаћицу из Чачка. Предратног члана КПЈ Косару Радосављевић-Нану, радницу фабрике хартије и једног од организатора радничких акција пре рата у Чачку, која је два сина изгубила у рату, такође су четници заклали. Заклали су и: Милицу Антић, домаћицу из Чачка и Милијану Доловац из Балуге, Раду Радојевић из Вапе, Ружу Косовац, из села Липнице (мајка двоје деце, радила за НОП 1941. године и све до хапшења, септембра 1943. четници су је одвели у село Јежевицу и тамо заклали са групом сарадника НОП-а). У Остри су четници на свиреп начин убили Ружу Анђелић и заклали Миланку Антић. Заклали су и скојевку Милку Властељицу, из Липнице, једну од најактивнијих омладинки у селу. Косару Пропадовић такође из Липнице убили су са 18 удараца камом зато што је 1941. године радила у партизанској кројачкој радионици. Стрељали су Живку Мандић и заклали Дринку Вучићевић из Виљуше; заклали су Роксанду Лишанчић, једну од најактивнијих омладинки из Атенице, њена сестра Чедина је умрла под батинама. Заклали су Дару Пауновић, омладинку из Мојсиња и њену мајку Сибинку. Заклали су и 70-годишњу Стајку Јанковић, Милену Павловић и Милку Кузмановић из Доње Горевнице. Заклали су и Јелу Бешевић из Горичана, Малину Ковачевић из Мршинаца, Љубицу Аничић, сиромашну девојку из Виљуше, коју су усвојили родитељи Мице Вучетић-Трепуше. Радованку Ивановић из Полома (која је скривала теренске раднике ухватили су на превару, заклали је маја 1943. и бацили у бездан), затим Анку Танасковић (њен син међу првима отишао у партизане. По одласку партизанских јединица у Санџак и Босну више пута је хапшена и тучена. И поред тога што је била под сталном присмотром успела је да успостави везу са илегал- �ним партијским радницима. Носила им је храну, скривала их и обавештавала о кретању непријатеља). Радмилу Овчаревић, рођену 1923. године у Горњем Милановцу, поново су ухапсили почетком 1943. године и после дужег мучења, према документу Окружног начелства Округа крагујевачког пов. бр. 836 од 8. маја 1943. године, стрељали су је 3. маја у Крагујевцу у већој групи родољуба. Осим ње у овој је групи стрељана и Ана Вељовић, домаћица из Горњег Милановца. Софију Марковић, из Прањана, Радосаву Тодоровић-Раду Црногорку из Церове, Наталију Царевић из села Велереча, у октобру 1943. године четници су заједно са снахом Јулијаном испред куће убили (у НОР су изгубили животе Јулијанина три брата, муж и девер и Наталијина два сина). Зорку Ђурђевић из Горњих Бранетића која је после одласка мужа у одред остала са двоје деце, а треће је кришом родила у суседном селу, четници су маја 1943. године, после страшног мучења заклали у шуми недалеко од куће. Њена осмомесечна девојчица, са којом је побегла у шуму, нађена је поред мртве мајке сва умрљана крвљу. Надежда Ђурђевић из Горњих Бранетића, најмлађи партизански курир, погинула је маја 1943. године када су четници извршили напад на кућу њених родитеља и стрица. Четници су убили Даницу Грковић и Персу Шутић из Невада. Заклали су Миру Ћировић из Јежевице, Јелену Вукадиновић из Шапца и Десанку Биорац из Леушића (члан СКОЈ-а од 1941. године пре рата учествовала у раду напредне омладине. По одласку партизанских јединица у Босну остала је у свом селу и наставила рад. Четници су је малтретирали и хапсили, марта 1943. године су је изводили на стрељање, тада су јој живот поштедили, али су је 17. априла исте године заклали недалеко од куће). Даринку Глишовић из Прањана четници су претукли да би одала везу са партизанима. Убили су Магдалену Матијевић из Синошевића. Заклали су Радмилу Казаковић, родом из Зајечара, службеника Среског начелства у Гучи, Милицу Лукић из Гуче, заједно са сином, Милунку Гавриловић, мајку троје мале деце са 25-годишњом сестром Милицом Раковић, Косану Каровић из Мршинаца, Драгу Милојевић из Велеречи и Јованку Петровић из Бранетића. Косана Ђурић, сељанка из Невада стрељана је 1943. године за одмазду у Крагујевцу, а истовремено с њом Милка Ђаковић из Доње Врбаве, Наталија Тодоровић из Сврачковаца и њена заова Магда ПОЛИЦИЈСКИ СГШСАК ИЗ 1942. ГОДИНЕ СА ИМЕНИМА ПАРТИЗАНА ИЗ ТРНАВСКОГ СРЕЗА 449 �ПАРТИЗАНСКО СКАОНИШТЕ У ОСТРИ КОЈЕ ЈЕ МУЧКИ ИАПАДНУТО ОД ЧЕТНИКА МАРТА 1943. МИНИСТАРСТВО УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА1) КОМАНДА СРПСКЕ ДРЖАВНЕ СТРАЖЕ Пов О.Ј.Б. Бр. службемо 12 августа 1942 године у Београду Подноси извештај о стању у земљи. ГОСПОДИНУ МИНИСТРУ УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА (Одељење за државну заштиту) 2) 26 јула о.г. органи српске државне страже у Гучи, у заједници са четницима Јеличког четничког одреда, ухапсили су: 1) Милошевића Вучка из Марковице, 2) Вилотијевића Милоша, учитеља из Тијања, 3) Вујиновић М. Живку, учитељин,у из Тијања, 4) Вујиновић Јелисавету, домаћицу из Губеревца, 5) Лазаревић Милену, домаћицу из Гуче, 6) Лазаревић Веру, из Гуче и 7) Главонића Миодрага из Горачића, — сви из среза Драгачевског. Ова лицапохапшена су због тога, што су одржавала везу и прикривала одбеглу комунисткињу Вучетић Милицу, зв. „Трепуша”. Сви су спроведени у Чачак. 2) Ноћу између 23 и 24 августа о.г. потерно одељење среза Драгачевског (Гуча) убило је у селу Грабу одбеглог комунистичког бандита Главонића Андрију, из Горачића, срез Драгачевски, ухватили комунисте Васовића Богића и Шипетића Велимира и похапсили њихове јатаке: Васовића Божидара, Вујовић Милијану, Зарића Жарка и Вујовић Љубицу, сви из села Граба. Истрага се води. Заступник команданта пуковник Бран. С. Живковић ‘) Зборник ВИИ, I, 4, стр. 353—355. 450 Тодоровић која је била у петом месецу трудноће, Немци су такође убили Стојану Весковић и Софију Радивојевић из Коштунића, Милојку Петровић из Брајића, Надежду Стефановић из Сврачковаца, ЈБубицу Бековић из Бершића и Радмилу Новаковић из Доње Гсревнице. Године 1943. Бугари су одвели у Краљево и стрељали: Косинку Лазаревић из Лисе, Мику Бујошевић, Стану Јанковић и Стојанку Млечанин из Котраже. Зору Гојковић, омладинку из Прислонице, заклали су четници маја 1944. године заједно са учитељицом Францишком Новак, Ленком Крупеж из Ракове и Маријом Комадинић из Соколића. Исте године су заклали Наду Симовић из Мојсиња и Госпаву Ножинић-Кугљеш, радницу фабрике хартије (била члан организације „Млада Босна”, радила је у Женском покрету у Чачку, у устаничким данима учесник свих акција). Перку Петровић из Станчића (од 1941. године са целом својом породицом радила за НОП, мужа заклали 1943. али је она наставила рад и после његове смрти), четници су страшно мучили да ода свој рад и партијске раднике. Љубинку Поповић из Вапе заклали су 25. августа у Ракови. Двадесетогодишња Косара Шићевић из Кулиноваца издахнула је крајем 1944. године под четничким батинама, затим су је бацили у бездан. Љубицу Вулићевић из Чачка, која је пре рата активно радила у Женском покрету а у данима устанка била теренски радник, четници су ухватили у Пожешкој Каменици, где се настанила и наставила рад, и убили августа 1944. године. Као активни сарадник НОП-а стрељана је исте године у Горњим Бранетићима Радмила Продановић. Јуна 1944. године четници су одвели Милицу Жижовић у село Дудовицу и пред збором грађана стрељали. Када су рекли да каже своју последњу жељу, Милица је дигнуте песнице узвикнула „Наша је победа”. Њену сестру Живку Жижовић убили су 6. јула 1944. Убили су и Зорку Стевановић из таковског среза. Милијана Вујовић из Граба у току рата била је једна од најпоузданијих сарадника НОП-а, мада јој је муж био у четничким редовима. Године 1942. је хапшена а почетком 1944. после страшног мучења заклана у селу Живици. Стојанку Габуровић из Негришора четници су ухватили маја 1944. године у селу Котражи и предали преком суду у Гучи, убијена је у школском дворишту. Персу Ђокић из Зеока четници су заклали у присуству њено седморо �деце. Убили су Милијану Вуковић из Бањице заједно с мужем, Миланку Богосављевић, Радојку Филиповић, учитељицу из Пријевора (пре рата напредну омладинку, која се 1941. укључила у НОП и истицала радом међу омладином и женама), Јелену Петровић, управника поште из Чачка, Живану Боришић из Трбушана, Гроздану Тороман-Сретеновић из Калиманића, (активисту НОП-а од 1941, која је 1943. и 1944. склањала теренске раднике, обезбеђивала исхрану и одећу за њих, обављала курирску службу. Године 1944. је отишла у родно село Г. Горевницу на сахрану свога брата, политичког радника. Мада је била пред скорим порођајем, четници су је заједно са бабом заклали). Миленку Лазовић из Мршинаца заклали су и бацили у бунар. Иванку Николић из Заблаћа су после свирепог мучења заклали и обесили. Гину Милић из Велеречи (активисту НОП-а од 1941, чија је цела породица била укључена ДАНИЦА КОМАДИНИЋ-ПОПОВИЋ је рођена 26. XI 1910. године у Соколићима (Чачак). Пре рата се укључила у напредни покрет, непосредно пред рат је постала члан КПЈ. Била је једна од најактивнијих жена у селу Вапи. Рад је наставила и по одласку партизанских снага у Босну. У пролеће 1943. је ухапшена и отерана у логор на Бањици. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. • у НОП — један син борац од 1941. погинуо у Босни, други син ступио 1943. у одред такође погинуо, ћерка Цана ступила у одред 1944) четници су заклали 1944. са још неколико симпатизера НОП-а. Исте године су извели из куће и после седам дана заклали Милицу Лончаревић из Горњег Милановца. Миланка Јевтовић-Мила студент Више економске комерцијалне школе погинула је у окршају са четницима у селу Велеречи. Милунка Ђокић из Атенице умрла је под четничким батинама. Цаја Мандић, чија је цела породица радила за НОП, ухапшена је и отерана на Бањицу, по изласку из логора склонила се у Краљево, где је погинула. Бојану Новитовић из Мрчајеваца убили су крајем 1944. војници дивизије „Принц Еуген”, Дивну Тимотијевић такође из Мрчајеваца убили су Немци 1941. зато што је у њеној кући била партизанска кухиња, Савку Ћировић из Велеречи четници су убили 1945. године. Захваљујући раду и утицају КПЈ, који су били веома интензивни у предратном периоду, народ овога краја, и у устаничким данима и касније, знао је да пронађе прави пут борбе, да се до смрти бори, да сачува слободарске традиције Чачка, Љубића, Такова и Драгачева, и да још више уздигне заставу слободе. У овој жестокој и крвавој борби, значајно место и велики удео имале су жене и омладинке. Борба није престајала. Гинули су синови и кћери овога краја на улицама, пропланцима, у склоништима и логорима, на губилиштима али непресушно врело нових бораца и позадинских радника стално је притицало. Из бурних, узаврелих и славних токова народне револуције многе кћери и синови овога краја никада се нису вратили у своје слободне градове и села, уградили су своје животе у темеље нове социјалистичке Југославије. ПРЕСТОЈНИШТВО ГРАДСКЕ ПОЛИЦИЈЕ1) Пов. Бр. 12/44 24 јануара 1944 год. Чачак МИНИСТАРСТВУ УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА Одељењу за државну загититу БЕОГРАД Исто месеца децембра Престојнтатво у Чачку открива Месну организацију СКОЈ-а у Чачку у вези са овим открићем хапси све чланове месног руководства СКОЈ-а на челу са НАДЕЖДОМ МАЈСТОРОВИЋ, студ. медецине као техничаром, Југославом Поповићем, ђаком као секретаром СКОЈ-а, Бранко.м Савићем, ђаком, као техничаром, Љубомиром Миладиновићем, ђаком као бивгиег секретара СКОЈ-а, поред њих похапгиено је јоги 20 лии,а, над којима је спроведена истрага, њихов илегални рад потпуно доказан и спроведени Управи града Београда одељењу специјалне полиције IV отсеку са свим доказним материјалом о чему је Министарство унутрашњих послова обавегитено као и Окружно начелство у Краљеву. Моли се Министарство да Претстојнигитву полиције у Чачку додели извесну суму новаца, из фонда за сузбијање комунизма, како би се овај новац разделио у виду награде грађанским лицима која су допринела да се ова организација открије, као и органима овога Претстојнигитва који су пожртвовано радили на хватању лица и вођењу истраге. С молбом за повољно решење. Претстојник градске полиције (потпис нечитак) (МП) ДОБРИЛА КЈ1ИСАРИЋ, радница, члан СКОЈ-а, као позадински радник радила Је све до марта 1943. године када је ухапшена и одведена на Бањицу. Стрељана ,1е 7. VI 1943. године. ■) ИРПС, бр. 6888, К и В. „Чачанска полидија”, фасц. 1944. 451 �СЕСТРЕ ОЛГА И ЖИВКА МАРИНОВИП ИЗ ГУЧЕ ОДВЕДЕНЕ СУ У ЛОГОР НА БАЊИЦИ, А ЗАТИМ У АУШВИЦ И ТАМО УБИЈЕНЕ РОСА ЛИШЛНЧИН ИЗ АТЕНИЦЕ ЗАКЛАНА ЈЕ ОД ЧЕТНИКА 1944. ГРУПА ЗАКЛАНИХ УЧЕСНИКА И САРАДНИКА НОИ 113 ЈЕЖЕВИЦЕ II ЗАБЛИВА, МЕБУ ЊИМА ЈЕ И РУЖА КОСОВАЦ ИЗ ЛИПНИЦЕ СТОЈА ТОШИЋ, дипломирани правник, службеник Војнотехничког завода у Чачку, која је 1941. године и све до хапшења 1943. године радила као илегални радник са женама и омладином Чачка. Заклали су је четници. 452 ЛЕПА МОЈОВИК ЗАКЛАНА ОД ЧЕТНИКА 1943. �ОМЛАДИНКА ДАРА ИАУНОВИН СА МАЈКОМ И ОЦЕМ. ЧЕТНИЦИ СУ ЈЕ МАРТА 1943. ГОДИНЕ УХВАТИЛИ И ПОДВРГЛИ НАЈСТРАШНИЈИМ МУКАМА. СЕКЛИ СУ ЈОЈ ДЕО ПО ДЕО ТЕЛА ДА БИ ИЗНУДИЛИ ПРИЗНАЊЕ О РАДУ. ПОД НАЈТЕЖИМ МУКАМА ЈЕ ИЗДАХНУЛА А НИ РЕЧ НИЈЕ ИЗУСТИЛА. ИСТЕ НОПИ, ДОК ЈЕ ДАРА ЛЕЖАЛА У ЛОКВИ КРВИ, ДОВЕЛИ СУ ЊЕНУ МАЈКУ СИБИНКУ И ПОДВРГЛИ МУЧЕЊУ. ЗАКЛАЛИ СУ И ЊУ И ОБЕ БАЦИЛИ У ЈАМУ РУДНИКА У ДОЊОЈ ГОРЕВНИЦИ. КАДА ЈЕ ДАРИН ОТАЦ ГОЈКО ДОШАО ДА СЕ ИНТЕРЕСУЈЕ ЗА ВЕРКУ И ЖЕНУ, ЗАКЛАЛИ СУ И ЊЕГА. Пауновић, из Мојсиња, евоцирајући усНа гробу другарице Даре помене на њу и њен рад као и оплакујући њену младост, поред осталих, другарица Ксена рекла је следеће: Крај твоје хумке стојим И мислим где се скриваш? И како твоју младост Та влажна земља покрива. У наручју с оцем и мајком Ти овде млада лежиш Искрвављено тело твоје, Бездушни фашисти су хтели, Да ти убију душу Идеју за слободу Да ропски подносимо Терет мрак и неслогу. О, где си драга, сада Да видиш зашто си пала Борба залуд не беше Јер беше идеала. То нагие племе живи Синови и девојке, И доказаше свету Поново Косово поље. Витешко племе нагие У борбу с пушком пође Свуда су лале и божур Сејали дух слободе. ДРАГА ПАРТИЗАНКО! Косовка девојка живи Живеће сви што су пали Српски витези и кћери Славно су племе дали. О лежи Даро, мирно, Блиста сунце слободе, Црвена звезда на гробу где некад круна је била. Историја ће славна писати И вековима причати О овој народној борби где хиљаде су пали крв, живот и младост дали. Сад омладина нагиа, Заставу црвену вије На Дому Титову На гробу старе Југославије. У колу словенске браће И Југославија стоји Републикански народ живи, Ради, обнавља, ствара. А Тито изнад свију Демократију и братство ствара. Вечни мир нек је над тобом То сестре и мајке желе. КСЕНА ЈОВАНОВИЋ из Чачка О гнусном злочину који су четници починили априла 1943. године у Доњој Горевници, и о јуначкој смрти 70-годишње Стајке Јанковић сведочи овај чланак објављен у „Чачанском гласу”: „НАРОД ОДАЈЕ ПОШТУ ЖРТВАМА ТЕРОРА ЧЕТНИЧКИХ БАНДИ”1) Априла месеца 1943 године злогласни кољаш, четнички командант официр бивше Ј-угословенске војске Жарко Боришић, са бандом кољаша, извршио је покољ у Доњој Горевници — Срез љубићски. После страховитог мучења, пребијања руку и ногу, расецања бутова и јагодица на образу, вађења очију, и сл. поклали су 10 људи и жена и омладинаца и бацили у рудничко окно дубоко око 30 метара, затрпали грањем и трњем и забранили прилаз под претњом клања, ближе од 500 метара рударском окну. Преживели људи и жене који су били очевидци ових страшних зверстава причају о херојском држању при клању седамдесетогодишње СТАЈКЕ ЈАНКОВИЋ, чијег су рањеног сина заробили Немци на Златибору 1941 године и убили са осталих четири стотине рањеника. Један од мучених али преживелих и пуштених кући, када је видео све ове грозоте мучења обесио се сутрадач одмах у својој кући да не би зликовцима поново пао у руке... ]) „Чачански глас”, март 1945. 453 СТАЈКА ЈАНКОВИВ 70-ГОДИШЊА СТАРИЦА ИЗ Л.ОЊЕ ГОРЕВНИЦЕ ЗАКЛАНА ЈЕ ОД ЧЕТНИКА 1943. ГОДИНЕ. СИН И СНАХА СУ УХВАБЕНИ НА ЗЛАТИБОРУ 1941. ГОДИНЕ И УБИЈЕНИ �РАДОСАВА ТОДОРОВИЋ-РАДА ЦРНОГОРКА из Церове, често је у своју кућу примала партизане и илегалне партијске раднике који су ту остајали дуже време. Априла 1943. године четници су напали на њену кућу у којој су и тада боравили партизани. После борбе ухватили су њу, мужа и сина и одвели их у село Заграђе и подвргли мучењима. Ради су забадали виљушке под нокте, крвнички је тукли, стављали је на улазна врата уместо степеника и по њој газили. Избили су јој једно око, а затим онако унакажену свезали са сином и мужем и све троје убили. С П И С АК') Притвореника који су сумњиви комунизму код српског оружаног одреда у Гор. Милановцу. МАЛИНУ КОВАЧЕВИК ИЗ ЦИ СУ ЗАКЛАЛИ 1943. ГОДИНЕ. МРШИНАЦА ЧЕТНИ- 1.— Дамњановић ница, ухапшена Партизанка. Добрила, уче1.1У.1942 год. 2.— АНКУ ТАНАСКОВИБ ИЗ СУ ЗАКЛАЛИ 8. АВГУСТА 1943. ПРАЊАНА Овчаревић Радмила, кројачица, ухапшена 1.1У.1942 године, шила веш за партизане. 3.— Павловић Емилија, радница, ухапшена 1.IV.1942 год., кухарица партизана. 4.— Церовић Вера, раднии,а, ухапшена 1.1У. 1942 године, кухарица партизана. 5.—• Дамњановић Радмила, ученица, ухапшена 1.1У 1942. године, посећивала партизанску читаоницу. 6.— Позвек Ирена, служавка, ухапгиена 1.№.1942 године, посећивала партизанску читаоницу. 1.— Филиповић Наталија, кројачица, ухапшена 1.IV. 1942 године, шила веш за партизане. 8.— Дајч Матилда, домаћица, ухапшена 4.1^.1942 године као јеврејка и сумњива комунизму. 9.— Андрић Љубосава, домаћии,а, ухапшена 3.IV.1942 године. Два сина има у партизанима. 10.— Андрић Радомирка, домаћица, ухапшена 3.1У.1942 годи- | не, супруг јој у шуми у партизанима. ЧЕТНИЦИ Да је препис веран своме оригиналу, тврди Српски оружани Одред у Гор. Милановцу Бр. 1, 5 април 1942 год. Командант, кап. I класе Рај. К. Терзић, с. р. Сва наведена лии,а спроведена су дана 5 априла 1942 године у Управу града Београда. НАДА ЋУРЋЕВИЋ НАЈМЛАЂИ ПАРТИЗАНСКИ КУРИР У ШУМАДИЈИ1) рођена је у селу Горњим Бранетићима (устанички крај таковског среза). 1941. године отишло је доста из села Бранетића у партизане а са првима и Обрад Ђурђевић, Надин стриц. Са борцима чачанског партизанског одреда „Др Драгиша Мишовић” Обрад је учествовао у борбама и акцијама противу окупатора, четника, Недићеве страже и осталих изрода. Али је одржавао везу и са партизанским породицама, радио на омасовље- Ј) ВИИ, бр. 11/8—3, К. 20. — Р1з општег списка узета су само имена жена. — Пр. ред. 454 Ј) „Чачански глас“, март 1945. године �њу одреда. Нада, кћи сиромашног сељака Миленка Ђурђевића, увек је радо слушала партизане и разговаре о њима јер их је била иеизмерно заволела. Крајем 1941. године, када је тек навршила 8 година, обузета је сва осећањем да и она треба да помогне партизане. Упркос честог крстарења четника који су пребијали и клали партизанске симпатизере, Нада је већ свакодневно помагала партизане: носила извештаје, податке о кретању и намерама непријатеља, преносила храну, одећу и обућу, итд. Не мало пута им је и стражу чувала. Нада је убрзо постала позната као најмлађи омиљени курир партизански у Шумадији. За њено име су знали Милош Минић, Радисав Недељковић, Славиша Новаковић и остали борци и руководиоци ча- чанског одреда и I шумадијске бригаде. Једнога дана 1943. године, Обрад је са његовим другом по задатку одреда дошао у село. То је сазнао сеоски четовођа и известио остале четнике. Није дуго прошло а батаљони до зуба наоружаних четника опколили су кућу у којој су били партизани. Чим је то Нада спазила, трчећи је дошла и још из дворишта повикала Обраду: „Чико, ено четника”. А четници су већ стезали обруч око куће. Митраљески рафали и бомбе засипали су зграде. Обрад, прекаљени борац са другом и својим оружјем, пробио је четнички обруч и избегао сигурну смрт. У том великом окршају мала Нада је вршећи своју дужност курира пала покошена смртоносним четничким хицима. ДРАЖИНОВСКЕ БАНДЕ КОЉУ ПО ШУМАДИЈИ1) Чињенице говоре о најкрволочнијим зверствима које чине дражиновске банде. Да наведемо само неке. 24 марта они су стрељали у Горњој Трешњевици Војимира и Наду Божић, а Душана Терзића су заклали. Тога истог дана стрељали су Љубу Рајковића, сељака из Пласковца, старог преко 50 година. 25 марта заклан је старац Данило Томић из Шаторње и опљачкано од њега 200.000 динара, 5 априла стрељани су Здравко и Адам Николић из села Рудник. Тога истог дана стрељани су Вујица, Рада и Будимир Тодоровић из Церове. То је цела породица — отац, мати и син. Стрељани су пред опгитином Заграђе, а народ је натеран да гледа. Разбеснели дражиновг^и су претили сакупљеном народу: „Свако ће овако проћи ко помаже партизане”. Тако је убијен Радигиа Миленковић, познати народни борац из Леушића, Таковски срез, а тако су убијени и многи други родољуби. Ето, како дражиновци на делу сарађују са партизанима. Ето, са ким се и за чији рачун боре. Ето, такви су горски „јунаци” —- дражиновци. Ј) ,,Глас” — лист Јединственог народноослободилачког фронта Србије, бр. 3—4, за 1943. годину. ОКРУЖНО НАЧЕЛСТВО ОКРУГА КРАГУЈЕВАЧКОГ1) Пов. Број 1333 24 јула 1943 године Крагујевац ИЗВОД Начелник среза Таковског актом пов. бр. 330 ов.м. доставио је: .. . Припадници Драже Михајиловића из села Невада одвели су Дании,у Грковић и Персу Шутић и за њихову се судбину ништа не зна. За ове две особе начелство је преко својих поузданих људи обавештено да су пиликом појаве комуниста у селу Сврачковцима и Невадама са овима , одржавале везу и обавештавали их о приликама у срезу, па је и начелство са своје стране дало налог српској стражи да се похапсе и приведу ради даљег поступка начелству али нису нађене код својих кућа. У колико се добије обавештење да су ове две особе од стране Дражиних група ликвидиране, што је врло вероватно, иачелство ће накнадним путем обавестити. ‘) ВИИ, бр. 36/8, К. 23. 455 ВУКАДИНОВИЋ из Шапца била је 1941. године борац одреда „Др Драгиша Мишовић”. Ухваћена је и одведена у логор у Земун. По изласку из логора, августа 1943. године, пошла је у одред, четници су је ухватили у Горњој Горевници и после свирепог мучења заклали. Њен брат Светозар је погинуо крајем 1941. год. на Златибору. ЈЕЛЕНА МАРИЈА КОМАДИНИЋ из Соколића је заклана заједно са Францишком Новак, Зором Гојковић и Ленком Крупеж. Њихова унакажена, нага тела поређали су четници поред пута и изнад њих ставили натпис „Овако пролазе сви који раде за партизане”. �ОКРУЖНО НАЧЕЛСТВО ОКРУГА КРАГУЈЕВАЧКОГ1) Пов. Број: 1372/1942 30 јула 1943 године Крагујевац ШЕФУ СРПСКЕ ДРЖАВНЕ БЕЗБЕДНОСТИ БЕОГРАД У прилогу, част ми је доставити списак лица над којима власти извршиле одмазду 29 јула о.г. у Крагујевцу, с молбом ради знања. су немачке За Окружног начелника Помоћник (потпис нечитак) (М.П.) СПИС АК Лица над којима је извргиена одмазда у Крагујевцу на дан 29 јула 1943 г. 7. Ђурић Косана, домаћица, рођ. 1897 г. Неваде 8. Тодоровић Магдалена, домаћица, рођ. 1913 г. Сврачковци 9. Тодоровић Наталија, домаћица. рођ. 1910 г. Сврачковци 10. Ђаковић Милка, домаћица, рођ. ?, Д. Врбава ') ВИИ, рег. бр. 15/6—1, К. 23. ОКРУЖНО НАЧЕЛСТВО ОКРУГА КРАГУЈЕВАЧКОГ1) К. Пов. број: 463/1943 18 марта 1943 год. Крагујевац ШЕФУ СРПСКЕ ДРЖАВНЕ БЕЗБЕДНОСТИ БЕОГРАД У вези достављених вам плаката под горњим бројем од 12 овог месеца, а поводом извршене одмазде у Крагујевцу на дан 10 марта о.г. доставља Вам се списак лица над којима је извргиена одмазда, с молбом ради знања. 14. — - Бековић Љубица, земљорадник, 1917 г. Бершић. За Окружног начелника Помоћник (потпис иечитак) ’) ВИИ, рег. бр. 8/5—1, К. 22. 456 ЉУБИНКА ПОПОВИЋ (Заблаће, Чачак, 1903—1944), сељанка. У кући породице Поповић, у данима који су претходили рату, одржавани су политички састанци партијских активиста. У тешким условима борбе против фашистичких агресора и њихових домаћих слугу кућа Љубинке Поповић била је најсигурније скровиште партизанских бораца. Она је била мали центар у коме су планиране и из којег су почињале многе партизанске акције у којима је Љубинка веома активно учествовала. Иако је била мајка деветоро деце све задатке је пожртвовано и са много сналажљивости обављапа. Припремала је са групом жена храну и скривеним путевима је односила партизанима. Била је курир, држала везу са илегалцима. У обављању илегалних задатака Љубинка је ангажовала и своју малолетну децу. Повремено је одлазила у Београд да пренесе партијски материјал. Њена активност није остала незапажена јер је била под сталном присмотром четника. Августа 1944. године „црна тројка” упала је у њену кућу и потерала је пут Мораве. Угурали су је у један чамац. Седела је мирно, а када су допловили до најдубљег дела реке скочила је у воду. Врхом опанка је закачила руб чамца, задржали су је и вратили у чамац. Одвели су је у село Ракову, две недеље су је зверски мучили, настојећи да изнуде признање о партизанским склоништима и илегалцима са којима је одржавала везу. Везивали су је коњима за репове, разапету између два дрвета до бесвести су је ланцима тукли. На силу су јој гурали храну у уста и поливали хладном водом, повраћајући је у живот, да би опет наставили са мучењем, усмртили су је, ни реч признања није изустила. �ИЕРКА ПЕТРОВИН ИЗ СТАНИЧИНА ЗАКЛАНА ЈЕ 1944. ГРОЗДАНУ ТОРОМАНСРЕТЕНОВИН ИЗ МАНИНА, КОЈА ЈЕ БИАА ПРЕД САМИМ БАЈЕМ, ЧЕТНИЦИ СУ ЗАКЛААИ 1944. МИЛАНКА-МИЛА ЈЕВТОВИЋ, студент Више економско-комерцијалне школе, рођена је 18. XII 1918. године у Мрчајевцима. Још пре рата, као ученица Трговачке академије у Београду, била је истакнути активиста средњошколског покрета. Члан КПЈ постала је августа 1941. године. Под окупацијом, као секретар рејонског актива СКОЈ-а, била је организатор многих акција у окупираном Београду. Учествовала је у паљењу немачке гараже на Хаџи Поповцу. Ухапшена је у мартовској провали 1942. године. Празан 'досије остао је као сведок њеног држања пред полицијом. По изласку из затвора дуго је лежала, прво у болници а затим код куће, да би залечила ране задобијене од батина у полицији. Године 1944. упућена је на рад у чачански крај. Средином исте године откривен је бункер у селу Велеречи, где се налазила техника Чачанског партизанског одреда, у којој је радила и Мила. Погинула је у окршају са четницима, бранећи одступницу друговима који су са њом радили. 457 КААИПОРО- �ОКРУГ УЖИЦЕ Споменик палим борцима 1941. на Кадињачи код Ужица Рад архитекте Стевана Живановића �Централни комитет Комунистичке народноослободилачких партије партизанских Југославије одреда и Југославије Главни штаб одмах после доношења одлуке о дизању устанка одлучили су да се ослободи велики део територије у долини Западне Мораве. Јединице ужичког, чачанског, ваљевског и шабачког одреда велика слободни територија: извршиле су то наређење. Створена је Чачак са околином, Крупањ, Љубовија, Лозница и Ужице као центар у који је дошао друг Тито са осталим члановима ЦК КПЈ и Врховним штабом партизанских одреда Југославије. Тако је у време кад су фашистичке силе биле на врхунцу војничке снаге, у јесен 1941. године, створена јединствена у Европи слободна територија, Ужичка нападима руководили вије. Друг Република, окупатора и из Ужица Тито је у која његових преко 60 дана одолевала помагача. је ЦК КПЈ и народноослободилачком говору на прослави Врховни борбом народа десетогодишњице жестоким штаб су Југослаустанка у Ужицу 26. септембра 1951. године рекао: „Ми нијесмо случајно изабрали овај град, нијесмо случајно изабрали овај крај, ми смо то учинили зато што смо били дубоко увјерени, да смо дошли у револуционарну средину у којој народ чврсто стоји на бранику своје независности и своје слободе”.1) *) Јосип Броз Тито: Говор поводом десетогодишњице ослобођења Ужица, књига VI, Загреб, 1959, стр. 156. 460 �епосредно пред устанак, под руководством КПЈ, у ужичком округу, који је и раније имао револуционарне традиције, политички живот је био врло интензиван. У њему су масовно учествовали радници и раднице, радничка, средњошколска и студентска омладина. У низу штрајкова и окршаја између полиције и штрајкача, између револуционарних и реакционарних снага, учествовале су и напредне жене и омладинке пружајући моралну подршку и материјалну помоћ. Оне су учествовале у свим манифестациј ама и акцијама: у демонстрацијама поводом Хитлеровог напада на Чехословачку, 2. јануара 1941. године поводом убиства истакнутог омладинског руководиоца Радоја Марића; 27. марта 1941. у демонстрацијама, а после завршених демонстрација у копању ровова по граду. И на митингу који је организован онога дана када је Немачка напала Југославију, жене су масовно изразиле спремност за одлучну борбу против агресора. Н ЦВЕТА ДАБИЋ је рођена 1912. године у Ужицу. Отац јој је био слуга — чувар млинова, погинуо је у првом светском рату. Мајка јој је била праља. Цвета је у 13-тој години почела да ради у Ужичкој ткачници. Руке ове нејаке девојчице, која је од своје зараде издржавала себе, мајку и брата, нису могле да досегну до машине за којом је радила, те су јој радници подметали један пашић на коме је стајала за време рада. Врло рано приступила је напредном синдикалном покрету, активно је радила у „Абрашевићу”, била је ис- такнути активиста, веома популарна у граду и међу радницима. Била је члан управног одбора синдикалне подружнице текстилних радника. Учествовала је у свим акцијама у манифестацијама напредних радника у Ужицу. Године 1932. била је у делегацији која је поднела захтев директору фабрике за повећање надница. Године 1934. када је поводом смрти Александра Карађорђевића издато наређење да радници прекину са радом она је и даље остала за својом машином те је отпуштена са посла. Хапшена је неколико пута а такоће и приликом погибије Радоја Марића. Члан КПЈ постала је 1939. године, а члан Месног комитета КПЈ за Ужице 1940. године. У припремама за устанак била је једна од организатора рада међу радницима и женама. У другој половини 1941. године постала је члан Окружног комитета КПЈ за ужички округ. У ослобођеном Ужицу била је на челу одбора радничких повереника који је руководио Ужичком ткачницом. Крајем новембра 1941. године прешла је са партизанским јединицама у Санџак. Из Радоиње је враћена на теренски рад у Ужице. У повратку ухваћена је у Стапарима 13. XII 1941. године и одведена у ужички затвор, затим у логор на Бањици одакле је поново враћена у Ужице и осуђена на смрт. Враћена је поново у Београд на Бањицу где је стрељана 7. VII 1942. године. А када је 7. јула 1941. године, на састанку ОК КПЈ за ужички округ, донета одлука о стварању Ужичког партизанског одреда, рад партијских организација, актива СКОЈ-а, омладинских група и група жена био је усмерен на помоћи и потребама партизанских бораца и илегалних партијских радника. У раду на активизирању жена и омладинки, нарочито рад- Н>ен брат Благоје обешен је у Београду 1941. године, а муж Вукола, заменик команданта Ужичког партизанског одреда, пошто је био опкољен убио се да не бм пао у руке непријатељу. Бивша Ужичка ткачница сада носи зив — Текстилни завод „Цвета Дабић”. 461 на- �ПОЗИВ ШТАБА ОДРЕДА УЖИЧКИХ У ПАРТИЗАНСКЕ ЧЕТЕ (1941. ГОДИНЕ) ПАРТИЗАНА, НАРОДУ УЖИЧКОГ КРАЈА, 462 ДА СТУПА ница и ученица средњих школа, и на њиховом окупљању око КПЈ, и раније, а нарочито у устаничким данима у Ужицу и околним местима истицале су се: Цвета Дабић, члан ОК КПЈ, Ракила Котарев, учитељица у селу Трипкови (члан КПЈ, курир Главног штаба Србије, убили је четници у селу Бистрици, 6. маја 1943. као секретара СК КПЈ), Олга Ђуровић, члан ОК СКОЈ-а и курир ОК КПЈ за ужички округ, Милева Ђурђић, члан ОК КПЈ, затим чланови КПЈ Нада Матић, Живка Вулетић (погинула 1942), Стаменка Кустурић (четници је убили 1943), Елза Блажек, Ленка Николић (погинула децембра 1941), Олга БогићевићЖивковић, Вукица Видић, Грозда Дрчелић (у чијој је кући у то време одржано више састанака и пружена помоћ многим илегалцима); Алексија Савић (погинула 1943) и Вера Јелић, предратни чланови СКОЈ-а, Нада Вуковић, у данима устанка члан ОК СКОЈ-а. У селима ужичког краја активно и организовано су радиле Коса Јовановић из села Дубоко, курир ОК КПЈ (у њеној кући су једно време 1941. године били смештени Окружни комитет КПЈ за ужички округ и Штаб Ужичког партизанског одреда. Она је свакодневно у корпама са воћем и поврћем преносила партијски материјал и оружје); затим Миленка Пантовић, мајка Борисава Јокића из Стапара, Мика Јањић и Милојка Лазовић из Трипкове, Стана Ђурић, Ђука Дулановић и још много жена чија су имена остала непозната. Рад ових другарица, упоредо с радом актива жена, обезбедио је, поред осталог, да се у самом граду у јуну и јулу 1941. године организује обука за прву помоћ. Организацију ових курсева у Ужицу, којих је, према сећањима преживелих учесница, било пет, спровеле су Олга Ђуровић, Добрила Петронијевић, члан КПЈ од 1941. године (заробљена 1941. испила отров, умрла у болници у Ужицу), и Милева Ђурђић. На овим курсевима били су предавачи студенти медицине и други. И не само у Ужицу, већ и у другим местима и селима овога округа девојке и жене су похађале курсеве, училе да брзо и спретно пруже прву помоћ рањенику. У Ивањици су одржана два курса, којима су биле обухваћене све напредне омладинке, једним је руководила Милка Вучићевић-Перишић, а другим др Бачаревић, а у селу Радобуђи, недалеко од Ариља, још један. Курсеви су се одржавали илегално, а коришћени су и за политички рад. У селу Радобуђи у августу је организована прихватна амбуланта у којој су �омладинке неговале два борца рањена у борби на Градини. И у околини Ивањице је постојала прихватна амбуланта у кући породице Мићић. Рањене и болесне другове неговале су омладинке из Ивањице: Олга Величковић, Драгица Парезановић, Дана Трипковић, Љуба Зарић, Марија Јелић и друге које су нешто раније завршиле курс прве помоћи. У прихватној амбуланти у селу Горобиљу, која се налазила у кући Миленка Станића, био је склоњен први рањеник Пожешке партизанске чете, а неговала га је Миленкова другарица. Чување рањеника и брига око њих представљало је у ово време велику опасност. Жене и омладинке које су чувале и неговале рањенике показивале су и на тај начин велику храброст и приврженост борби коју је КПЈ водила. Око организације санитетских курсева, а и на свим другим задацима у припремама устанка, велику помоћ пружиле су скојевске организације, којима су биле обухваћене у врло великом броју и омладинке Ужица и других места. Тада су чланови СКОЈ-а у Ужицу биле ученице учитељске школе, радницеи гимназисткиње: Бранислава Бакочевић (погинула 1943), Ленка Николић (погинула децембра 1941), Ната Караматијевећ (погинула 1943. у Каменој Гори), Милена Спасојевић (четници је заклали 1942), Слободанка Недељковић (умрла 1944), Вера Јелић, Вера Андоновић-Илић, борац III санџачке бригаде, руководилац батаљонског СКОЈ-а, Милена Мартиновић (умрла од исцрпености одмах по ослобођењу), Даница Милосављевић, Олга Којадиновић, Мара Кустурић, Милеса Јовановић, Каја Стојановић (погинула 1942), Милица Марковић (четници је убили 1943), Војка Петронијевић, Станка Лаковић, Анђелка Ђурђић, Нада Станић, Јустина Вивот, Јулка Блажек, Вера Димитријевић-Марковић, Милена Пајевић, Милица Ковачевић-Узелац, Стајка Савић, Добрила Пјевчевић, Јела Марковић, Ружа Јунговић, Милена Нешовић, Радмила Таталовић, Милица Бошњаковић и др. У неким задацима учествовале су ученице гимназије 13-годишња Миланка Благојевић и 14-годишња Оливера ГутманЋурђић и 15-годишња Деса Петронијевић, ученица учитељске школе (погинула 1942). ЂУРОВИЋ, учитељица, рођена 1920. године у Титовом Ужицу, била је курир ОК КПЈ за ужички округ и члан ОК СКОЈ-а. Још из школских клупа била је позната као напредна омладинка и пожртвовани агитатор у својој средини. У предустаничким данима била је руководилац две омладинске групе, организатор санитетских курсева. У «.6110} кући су се окупљали напредни омладинци, ту се добијала и веза из града за одред. Често је, одлазећи из града, у своОЈ1ГА Рад међу омладином и женама у данима устанка у ариљском срезу организовала је Олга Богићевић-Живковић, члан Среског комитета КПЈ. На пружању помоћи устаницима највише су се залагале Цвета Бркић, учитељи- 463 јој торби имала не безазлене девојачке предмете, већ убојне бомбе или револвере сакупљане за одред преко омладинске организације. Није доживела дане слободе, није видела ни прве дане слободног Ужица, пала је исувише рано, у првим окршајима са окупатором и његовим слугама, у селу Злакуси 18. августа 1941, године. Непријатељске каме и цокуле докрајчиле су живот ове тихе али храбре плавокосе девојке. Делатност Олге Ђуровић била је толика да су њу регистровали чак и врло поверљиви немачки извештаји. У извештају Одељења за везе бр. 2067/7. 41.Ц.Ш.Ц о стању у Округу ужичком, поред осталог стоји,... „Сви именовани пропагирају комунизам међу сељацима у наведеним селима. Преко комунисткиње Олге Ђуровић, учитељице из Татинца, одржавају сталну везу са градом Ужицем. Ова учитељица доноси сваког дана предвече намирнице из Ужица у Татинац. Њеним хапшењем догило би се до драгоценог материјала о комунистичком покрету . . Била је отишла са инструктором ПК КПЈ за Србију, другом Миланом Мијалковићем, да га повеже са Ужичком четом, која је логоровала на дрежничкој Градини. Пала је извршавајући поверени задатак. �ца у селу Крушчици (коју су због њеног рада четници малтретирали; завршила је трагично ноћу између 18. и 19. августа 1941. године, а њена смрт остала је нерасветљена), затим Љубинка Ђорђевић, медицинска сестра, руководилац санитетског курса у Радобуђи и прва болничарка Ужичког партизанског одреда (погинула 1943), Стојисава Савовић из Радобуђе, Драгиња Симовић из Гривске, Војинка Пајић, Милка и Милева Глишић и Љубица Радојичић из Ариља и још много жена које су предано радиле за партизане. У срезу пожешком, до стварања слободне територије а и касније, истицале су се активним и организованим радом чланови КПЈ Ема Остојић (заклали је четници 1944), Ружа Караклајић (умрла од тифуса у V непријатељској офанзиви), Славка Ивановић (четници је убили 1942), Стојана Мићић, члан годовичке партијске организације (четници је заклали 1942), Милена Спасојевић, члан Среског комитета СКОЈ-а, сестре Станимирка и Милка Срдановић, Перса Радовановић, члан КПЈ, Милица Николић, Зора Цвијовић, Косана Станић, Новка Мићић, Милева Никитовић (четници је заклали 1942) и Љубица Станић. У августу 1941. године укључила се у рад на овом терену предратни члан КПЈ Јелисавета-Бешка-Бембаса из Београда. Најпре је радила у техници, у селу Годовику, а затим у ослобођеној Пожеги, у Команди места (подлегла је ранама 1942). ПОГРЕБНА ПОВОРКА СА САХРАНЕ ПОГИНУЛИХ НА ДРЕЖНИЧКОЈ ГРАДИНИ У моравичком срезу у припремама за устанак радом је био обухваћен веома велики број жена и омладинки. У то време, а и у предратном периоду, радом са омладином и женама руководила је Милка Петровић, 1941. члан СК КПЈ. Међу активистима су биле: Нада Луковић, учитељица, члан КПЈ од 1941, Драгица Парезановић (септембра 1943. године заклали је четници), Олга Величковић (погинула 1942), Нада Поповић (стрељана 1942), Мила Алексић (погинула 1942), Перса Рајовић (погинула 1943), Даница Трипковић, члан КПЈ од 1941. године, Љуба Зарић, Драгиња Нешовановић, члан КПЈ од 1941. године, Марија Јелић, Милка Перишић, Олга Зечевић, Олга Рабреновић, Јела Стојић, Ката Цукавац и друге; у Брезови омладинка Наталија Стамболић, у Остатији Рада Нешковић, учитељица. Поред омладинки НОП су помагале и жене Ивањице и околних села. Олга Јеремић је веома много радила на пропагирању устанка; у кући Спасене Стојановић често КОВЧЕЗИ ДЕВЕТ ПОГИНУЛИХ БОРАЦА НА ДРЕЖНИЧКОЈ ГРАДИНИ 464 �су одржавани илегални састанци, а ту је био смештен и магацин оружја и одеће, у НОР је изгубила сина јединца. Активисти НОП-а биле су и Коса Пацић (стрељана 1941), Милева Петровић, чија је кућа још пре рата била сигурно упориште Партије; преко ње је одржавана стална веза Партије са интернираним политичким осуђеницима логора у Међуречју. На томе су радиле њена мајка Борика Поповић, затим, Софија Поповић, Зора Чекеревац, Бојана Драгутиновић, Анка Поповић, Лала Борисављевић и још многе жене и омладинке, до тада незаинтересоване, прихватиле су искрено и савесно извршавале сваки задатак. У црногорском срезу су, непосредно пред устанак, организовале активност међу женама учитељице Милева Косовац, Јелена Субић-Гмизовић (обе су четници убили 1941) и Јелена Благојевић-Петровић. Омладинским васпитним групама тада су биле обухваћене Олга и Даница Грбић (Олга је погинула 1944), Перка Петровић, Јела Милић и још много жена и омладинки. Својом активношћу у рачанском срезу истицале су се: Рада Николић, Петра Јањушевић, Јелена ФрајденфелдТадић, члан КПЈ од 1941 (све три су стрељане на Бањици), Милица Топаловић, Милка Јелисавчић, Божана Петковић, ЈБубица Пенезић, Мира Медић, 1941. члан среског партијског руководства (почетком 1942. године заробљена, марта је пребачена у ужички затвор одакле је побегла, убрзо се пребацила у сремске партизане), Даница Докмановић, Мара Пачански, Вера Поповић, Ружа Стаменић-Јовановић, Мара Стаменић-Ковачевић, члан КПЈ од 1941. године, Мара Ђукић-Јелисавчић, Зорица Тришић-Целетовић и Зора Милановић. После неуспелог а детаљно планираног хапшења чланова КПЈ, 22. јуна 1941. године, полиција је ухапсила известан број сарадника и симпатизера, међу њима, професоре Станију Драговић и Благу Гошовић, учитељице Росу Цицварић и Анку Ковачевић, Милену Симић-Совровић и омладинке Алексију Савић, Веру Јовановић, Веру Матић (погинула 1941) и Виту Гутман (погинула 1943). Тада су ухапшена и три члана КПЈ, међу њима Цвета Дабић. О хашпењу ових комуниста Среско начелство у Ужицу, под бројем 1775-41 од 16. VI 1941. године послало је у Београд извештај: доцније постала је члан Окружног комитета СКОЈ-а. На тој је дужности остала све до одласка партизанских јединица из Србије, крајем новембра 1941. године. У ослобођеном Ужицу била је руководилац прве омладинске радне бригаде. Приликом формирања Друге пролетерске бригаде постала је скојевски руководилац чете, а нешто касније батаљона. Крајем 1943. године била је заменик политичког комесара 3. чете 4. батаљона и заменик комесара болнице. Храброшћу и пожртвовањем служила је за пример у батаљону и бригади. Рањавана је три пута При прелазу НОВ у Србију, почетком априла 1944. године, у једној борби са Бугарима, тешко је рањена у оба кука и стомак. Другови из њене бригаде су је два месеца носили од Рудног до близу Ваљева, од Ваљева преко Шаргана и Санџака до Мојковца, где је маја 1944. године подлегла ранама. Тако дуг и напоран пут превалила је на носилима без иједног јаука. Проглашена је за народног хероја 6. јула 1953. године. Учитељска школа у Ужицу носи њено име. НАРОДНИ ХЕРОЈ НАДА МАТИЋ рођена је 1924. године у Бајиној Башти. Отац јој је био полицијски писар. Још као ученица Учитељске школе пришла је напредном покрету. У 17-тој години постала је члан СКОЈ-а. Била је једна од најистакнутијих активиста у својој школи. Неуморно је радила на организовашу омладинских васпитних група. Почетком 1941. године примљена је у чланство КПЈ, а нешто Њена сестра Вера. студенткиња медицине, борап Ужичког партизанског одреда погинула је децембра 1941. године у борби на Сјеници, а 13-тогодишњи брат Бошко борио се у редовима II пролетерске бригаде. Отац јој је стрељан у Матхаузену. Није доживела да сазна да је њен тата, који се противио њиховом одласку у партизане, пркосио Немцима када су га спроводили у логор, поносећи се што су његова деца у тим тешким данима пронашла прави пут. СПРОВОБЕЊЕ ЗАРОБЉЕНИХ НЕМАЦА 1941. ГОДИНЕ У УЖИЦУ „По избијању сукоба између Немачке и СССР-а немачке власти наредиле су хапшење истакнутих комуниста. Ухапшена три лица, док су остала — 17 на 465 �ком 1944. године постала је члан Окружног комитета КПЈ за ужички округ, а почетком 1945. секретар Окружног одбора АФЖ. Носилац је Споменице 1941., Ордена за храброст, Ордена заслуга за народ II реда, Ордена братства-јединства II реда, Ордена рада II реда, Ордена Републике са сребрним венцем, Ордена заслуге за народ са златним венцем. МИЛЕВА ЂУРЂИЋ је рођена 25. XII 1915. у Вирку код Жабљака. Године 1937. њени родитељи су се из Пљеваља преселили у Ужице. Милева се укључила у Пљевљима у напредни раднички покрет, а доласком у Ужице наставила је рад. Кућа њених родитеља била је сигурно партијско упориште, ту су одржавани партијски и скојевски састанци, скривани партијски материјали и сл. Она и њена браћа имали су у раду велику подршку у својој мајци Томки. Члан КПЈ постала је 15. V 1941. године, у другој половини исте године изабрана је за члана Окружног комитета КПЈ за ужички округ. Крајем новембра 1941. године прешла је са партизанским јединицама у Санџак, из села Радоиње је враћена на позадински партијски рад у Ужицу. У повратку, у борби са четницима, у селу Стапарама 13. XII 1941. године је рањена и заробљена. Четници су је одвели у свој штаб у село Биоску, затим у Ужице где је од преког суда била осуђена на смрт. Отерана је 26. XII 1941. године у логор на Бањици, где је остала до новембра 1942. године. Тада је пуштена и спроведена у Ужице. Успела је да из Ужица побегне у Београд и настави рад. Године 1944. је отишла у Кукавички партизански одред, затим у XIII српску бригаду, у којој је била комесар пратеће чете. У децембру 1945. године послата је на рад у Ужице, била је члан СК КПЈ, затим организациони секретар СК КПЈ за ужички срез. Носилац је Споменице 1941. године и више ратних одликовања. • ОЛГА БОГИЋЕВИЋ-ЖИВКОВИЋ, ученица гимназије, рођена је 9. III 1922. године у Ариљу. У напредни омладински покрет се укључила у гимназији у Ужицу. Члан СКОЈ-а је постала 1939. године, члан КПЈ 1941. године, у јесен исте године је изабрана за члана СК КПЈ за ариљски срез. Олга је у припремама за устанак била један од организатора рада међу женама ужичког краја. Крајем 1941. године је прешла са партизанским јединицама у Санџак и Босну. Била је референт санитета I батаљона II пролетерске бригаде и скојевски руководилац свога батаљона, затим комесар бригадне, дивизијске и корпусне болнице. Почет- буроју —• непознато успела где. да се Наређено уклоне је из Ужица трагање за овим лицима”1). Све жене су убрзо пуштене, сем Цвете Дабић, која је пуштена нешто касније. Одлуком Министарства просвете и вера пов. бр. 109 од 8. јула 1941. године2) отпуштене су из службе као комунисти професори гимназије: Блага Гошовић, Станија Драговић и Олга Прокић; а 1941. године одлуком I пов. бр. 227/533) отпуштена је Даница Павловић, учитељица течаја за домаћинство у Чајетини. Исте године према наређењу Министарства просвете пов. бр. 323 од 22. 12. 1941. године предложене су од Наставничког савета актом пов. бр, 1384) за искључење из школе ученице Учитељске школе: Бранислава Бакочевић, Ленка Николић, Војислава Петронијевић, Милена Стефановић, Милена Бошњаковић, Вера Јанковић, Надежда Вуковић, Надежда Матић, Душанка Целебџић, Надежда Ћендић, Олга Протић и ученице гимназије: Даница Милосављевић, Милена Нешовић, Милица и Драга Цвијовић и Ружица Глушчевић, све три из Пожеге. Хапшења комуниста и симпатизера и потрага за њима вршена су и у другим местима. У Ужичкој Пожеги Немци и домаћи издајници, пошто нису успели путем рација 22. јуна 1941. године да похапсе комунисте, организаторе устанка, похапсили су њихову родбину и симпатизере. Августа 1941. године немачка казнена експедиција, потпомогнута албанским фашистима, палећи куће у околини Ивањице, убила је у селу Шуме старицу Јелку Богдановић. МИЛКА ПЕТРОВИЋ је рођена 1920. године у Ивањици. У напредни омладински покрет се укључила у Ивањици. Члан КПЈ је постала 1940. године. Године 1941. била је секретар партијске организације у Ивањици, јуна 1941. године постала је члан Среског комитета КПЈ за моравички срез. Учествовала је у припреми устанка у овом крају и била организатор рада међу женама и омладином. Крајем новембра 1941. године прешла је са партизанским јединицама у Санџак и Босну. Приликом формирања II пролетерске бригаде постала је борац ове бригаде. Милка је била комесар и партијски руководилац III чете, I батаљона и члан партијског бироа у свом батаљону. У II пролетерској бригади је остала до пролећа 1944. године када је повучена на политички рад. Крајем 1944. године је изабрана за секретара Среског комитета КПЈ за Чачак. Носилац је Споменице 1941, два ордена за храброст, два ордена заслуге за народ и Ордена братства и јединства. 466 И у овој ситуацији када су Немци и њихове слуге вршили хапшења, премлаћивања и убијања, жене и омладинке овог краја, наставиле су да пружају свестрану помоћ борцима Ужичког партизанског одреда и илегалним партијским радницима. А када је после многих успешних борби партизанских одреда створена слободна територија у западној Србији — Ужичка Република — учешће жена у НОП-у је постало још масовније, њихова активност дала је и значајније резултате. Неколико дана после ослобођења Ужица, руководство оружаног устан1) Музеј устанка 1941, Титово Ужице. *) Д.А. СРС — К. Комисија за ратне злочине — Министарство просвете и вера. 3) Д.А. СРС — К. Комисија за ратне злочине — Министарство просвете и вера. 0 Д.А. СРС — К. Комисија за ратне злочине — Министарство просвете и вера. �ка обратило се 1. октобра 1941. године прогласом народу, у коме, поред >осталог, стоји: „Иде војска са Вијеле Главе И оставља трагове крваве, „Помозите свим силама даљу борбу против окупатора. Одазовите се опгитој мобилизацији коју спроводи ваш народноослободилачки одбор. Прикупљајте оружје, одело и храну за свој народноослободилачки одред. Прегнимо сви на посао да обновимо производњу, да оживимо умртвљену привреду. Сваки човек, свака жена, свако дете може својим услугама да помогне народноослободилачкој борби .. ,”1) Црвен крвца бјелим сњегом л’јева А митраљез смртну пјесму пјева. Ја умирем, т’јело ми се хлади, Сахран’те ме, о другови млади. Моје мртво т’јело сахраните, Не клоните, борбу наставите, Партизанско име прославите. На Косици крај Бована села гасну чарне очи испод чела док јој крвца јоги из ране л’јева док митраљез смртну пјесму пјева — умрла је Олга Грбићева.”1) Грађанство се масовно одазвало овом позиву. У документарном материјалу из овог периода, нарочито у „Борби” и ужичком листу ,,Вести”, забележено је велико интересовање и подршка народа овога краја народноослободилачкој борби. Чланак из „Вести” бр. 14, од 16. 10. 1941. године показује високу патриотску свест радника и радница Ткачке радионице. 14-ог 08. мес. одржан је састанак свггх радника и раднии,а запослених у ткачкој радионга^и2). Циљ састанка био је избор нових повереника уместо оних који су, мобилисани, отигили да се са пушком у руцгг боре за слободу свога народа. На састанку, сви су раднииџ, својом високом патриотском свешћу, показали своје пуно разумевање положаја у коме се налазимо као и пута који нас једино може довести до победе над мрским непријатељем: пута свестране помоћи нагие борбе и спремности на највеће жртве ради коначног нашег ослобођења. ‘) Ову песму написао је Јаков Томић, сељак из Штрбаца (Прибој) ОЈ1ГА ГРБИЋ, ученица V разреда гимназије, рођена 1925. године у Косјерићу, припадала је напредној средњошколској омладини. Године 1941. је била члан васпитне омладинске групе у Косјерићу и једна од најактивнијих омладинки. У октобру 1941. године четници су је ухватили, одвели на Равну Гору, после осмодневног мучења су је пустили као малолетну. По доласку је ступила у Црногорску чету УПО. Крајем новембра 1941. године прешла је са партизанским јединицама у Санџак и Босну. Била је неустрашив борац, бомбаш, па и пушкомитраљезац III чете, III батаљона, II пролетерске бригаде и омиљен руководилац батаљонског комитета СКОЈ-а. Рањавана је више пута. Погинула је 22. 3. 1944. године у Штрпцима, у борби са Немцима и четницима. На састанку, радници су на првом месту изразили све своје симпатије за мобгслисане другове. Затим је донета одлука да се уведе непрекидно осам-сатно време како би се искористило што вгпие времена на рад у позадини. Другарии,е којих има највигие у том предузећу, обавезале су се да у слободним часовима плету чарапе и џемпере за своје другове партизане. Сем тога на предлог једног радника једнодугино је решено да сви радници и раднице предаду народноослободилачком фонду читаву једнодневну надницу. Оваквим својим држањем, радници ткачке радионице треба да послуже свима за пример”. МИЛЕНА СПАСОЈЕВИЋ, ученица учитељске школе из Здравчића (Пожега Ужичка), рођена је 1924. године. Члан СКОЈ-а је постала пре рата. По окупацији Југославије је радила у Ужицу, затим је по одлуци Партије, отишла 1941. године у ослобођену Пожегу где је била члан Среског комитета СКОЈ-а. Крајем новембра 1941. године пошла је са партизанским јединицама у Санџак. Четници су је заробили 12. I 1942. године и истог дана после свирепог мучења стрељали у селу Лопижама код Сјенице. Храбро се држала, баш онако како доликује лику доброг комунисте и омладинског руководиоца. Радници и раднице других фабрика, грађанство Ужица и села су неуморно радили да би што више допринели да се њихов удео у борби изједначи са оним напором који су ') Зборник ВИИ, 1—2, стр. 145—147. — Одломак из прогласа штаба Ужичког народноослободилачког партизанског одреда. Е) У партијском руководству ткачке радионице биле су Цвета Дабић и Живка Вулетић. 467 �ПАРТИЗАНСКЕ МАЈКЕ И ЖЕНЕ1) „Субота. Пазарни дан у Ужицу. Ведар и сунчан дан. На пијаи,ама врви као у кошници. Свуда стиска, гурање, џакање, вика и бука. Откако су храбре народноослободилачке партизанс.ке чете очистиле ужички крај од окупатора у ослобођеном Ужицу осећа се и види слобода на сваком кораку. Заплашени сељак који раније није смео да сиђе у град, бојећи се непријатељских и петоколонашких метака и вешала, све чешће долази и све више земљорадничких производа доноси. Ходајући по пијаци и нехотице застадох кад чух речи једне сељанке: „Да, госпоја, да наши не потерагие Немца, не би ти имала јабука ни за 50 а камо ли за 5 динара!...” Пред том истином саме од себе надовезаше се мисли: шта ли ове погрбљене, измучене и запостављене мајке, жене и сестре, сеоске женс које прве устају, а последње лежу, које од јутарњег праскозорја, када први петли запевају па до касне ноћи када нема тигиина и мир прекрију све село, марљиво и нечујно раде по пољу и кући, шта те вредне жене мисле о данашњој борби и данашњим борцима за слободу... Понесена тим мислима, застадох пред ]едном средовечном женом и запитах је: да ли је кога сина отпремила у војску. Она ме погледа оштро и готово увређена, љутитим ч мушким гласом одговори: „Јадна бих ја мајка била када сина зо војску не бих имала. Отишао је и није ми га жао. Мушко је и треба да се бори”. До ње седи једна погрбљена више старица него „жена у најбољим годинама". Пред њом котарица напуњена зрелим и црвеним патлиџанима, а она некако замишљено и тужно гледа преда се. Помислих да је тужна што је некога отпратила у војску; и заиста, када сам је упитала: да ли је кога на фронт послала, одговорила ми је: „Послала сам и отпратила не једног, већ три сина. Не плашим се што ће да терају непријатеља, али се плашим да не погину с леђа од издајничке руке”! Близу ње застајем опет пред једном старицом. Измучени, наборани, бледи и суморни старачки лик наговештава пре смрт но живот. Пред њом стоји де сетогодишњи дечак, пред њим корпе пуне ораха. Питам старицу гласно: „Јеси ли, мајко, послала сина у војску”? Слабим, испрекиданим, једва чујним гласом одговори: „Нисам га ја послала, него је он сам отишао. Јединац је, није морао да иде. Ово му је син”. „Па зар жалиш, мајко, гито ти је син пошао да брани отаџбину и народ свој!?” „А, како да ми буде жао! Преча је земља од мајке и живота. Нека се он само бори, а син ће га у послу заменити”. При овим речима мали чеднг* десетогодигињи сељачић порумени, поносно подиже главу и са сјајем и жаром у очима рече: „Нека мој бабо ратује, ја ћу га у свему заменити, а ако и погине, ја ћу опет да га заменим!” Задивљена тим речима приступам повећој групи жена и питам их да ли тугују и плачу или су поносне гито су им људи и браћа у војсци и у борби за слободу и спас народа. И све оне, све су из истог села, не жале ни мужеве ни браћу што су погили да потпуно истерају мрског непријатеља, али се плагие неслоге међу браћом Србима. Једна вели: „Вигие се плашим душманина Србина, но душманина Немца... ” Друга вели да је послала четири сина, три су пошла ,,у партизане, а један у четнике”. „Нека ниједнима није криво”, рече кроз смех. „Само нека буду сложни, па ће све добро бити”, веле све скоро у један глас. Једна млада, по неспретном мерењу видим д.г је неискусна и наслућујем да то, можда, први пут тргује. Питам је где јој је муж да је замени. А она оштро одговори: „Отишао у партизане. Треба сви да пођу и да бране и чисте земљу од непријатеља. Ми, жене, навикле смо на посао. Лако ћемо децу отхранити само нека нам донесу слободу”. Једна старица, уобразивгии да јој се примиче крај живота, дошла пешке чак из села Карана и хоће да поново или „последњи пут” како она рече, види и загрли своје синове и унуке и да им поручи последњи аманет: „Сложите се, децо моја, и ослободите земљу српску”! И све те поштене мајке, жене, сестре и кћери сељака — хранитеља наших желе једно исто: Слободу земље, слободу народа и слогу међу синовима српским. И јоги бих дуго с њима разговарала, али је сунце високо одмакло на хоризонту, свет се почео да разилази, а групе снагиа упутиле се према згради где су смештени нови војници, нови народни борци који ће храбро и неустрагииво истурити своја гиирока, опаљена и поцрнела сељачка прса пред највећим непријатељем сељачког народа и непријатеља свих поробљених и непоробљених слободних народа пред — мрским фашизмом. извршавали борци на положајима. Апел Народноослободилачког одбора у Ужицу, штампан у „Борби” бр. 3, 23, 10. 1941. године и позив „Ставимо у покрет све своје снаге и радионице” („Борба”, бр. 2, 21. 10. 1941) пружио је могућност сваком грађанину и раднику да помогне херојску борбу Ужичког одреда. ГРАЂАНИ УЖИЦА ПРИЛАЖУ НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОМ ФОНДУ1) „Док наши храбри борци потискују мрве и гоне гнусног окупатора, Народноослободилачки одбор у Ужицу2), овај нови орган власти, слободно изабран, настоји свим силама да уз помоћ родољубивих честитих људи обезбеди позадину и потпомогне борбу јуначких партизана. Да би се дошло до материјалних средстава, Одбор је основао нароодноослободилачки фонд и пре неколико дана отпочео у згради општине упис прилога. Тиме је пружена могућност сваком грађаниу да и он допринесе свој удео Народноослободилачкој борби и да се не постиди пред пожртвованим борцима који на фронту дају своје тело и своје животе у борби за слободу. Ужичани се одазивају апелу свога Одбора и за неколико дана уписано је 125.000 динара прилога у новцу. Раднг1ци, људи најтањи у џепу, занатлије, људи средњег имовног стања показују нарочито разумевање. На пример: један мали занатлија дао је 50.000 динара, један мали трговац у новцу и роби око 7.000. дииара. Они дају прилоге и топло поздрављају борце: „Ако дајемо за фонд — дајемо за фронт”. Фонд прима прилоге и у намирницама, оделу, обући, вегиу итд. Већ смо видели неколико родољубивих жена које доносе скромне замотуљке: „За наше храбре партизане” — говоре оне и пружају пакетиће са чаранама и топлим рубљем. Требало би нам близу милион динара месечно — кажу нам у Одбору — јер имамо 3.500 душа незбринутих, а и наиш борци на првом месту не смеју бити гладни и неодевени. А све то зависи од нас, грађана слободног Ужица, од наше свести и патриотизма. Сви треба да смо прожети лозинком: „Све за народноослободилачки фонд — све за фронт”. „Данас кад се бије битка с највећим непријатељем слободе, немачким фашизмом, у тој борби не сме бити пасивних посматрача. Морамо сви у њој активно да учествујемо, јер је она наша заједничка ствар. Наши се партизани херојски боре под врло тешким условима. <) „Борба", бр. 3, од 23. X 1941. !) Члан првог НОО у Ужицу Дабић. ') „Вести”, бр. 14, 16. X 1941. 468 била је и Цвета �Многи су од њих слабо обучени и одевени, а уз то би им и храну требало побољшати с обзиром на хладноћу која наступа. Та чињеница поставља оштро пред све нас питање: шта смо учинили за фронт и колике су наше могућности у том правцу које још нисмо остварили. На позив народноослободилачког одбора да се приступи прикупљању добровољних прилога одазвао се зпатан део грађанства. Нарочито су радници показали високу свест у помоћи фронту. Око 150 радник-ца текстилне радионице приложило је једнодневну надниг^у за фронт, а раднице из те радионице узеле су још и да плету чарапе и џемпере за партизане. Високу класну и националну свест показали су занатски радници који раде у партизанској радионици, одричу се плате и радиће под истим условима као и наши другови на фронту”. Нарочито је омладина с великим ентузијазмом учествовала у свим акцијама, а посебно у пружању помоћи да се уредно и на време обави прикупљање летине и јесења сетва, затим, у брању воћа и поврћа. У омладинској радној бригади радило је много омладинки. Само на сабирању летине у селу Добруну бригада је остала 12 дана, од 5. до 17. октобра 1941. године. Крајем октобра организована је недеља „Све за фронт” („Борба”, 5, 28. 10. 1941), у којој су мобилисани сви радници, сопственици радњи и радионица, грађани и сељаци да својим уделом пруже помоћ борцима-партизанима: 1—1 1942 ЦЕНТРАЛНОМ КОМИТЕТУ КОМУНИСТИЧКЕ ПАРТИЈЕ СЛОВЕНИЈЕ1) Драги другови, Разлог прекидања везе с вама била је немачка офанзива на ослобођено подручје Србије, о којој сте без сумње чули. Пошто је та офанзива важна и чгоучна и за вас, јављамо вам најпре неколико детаља о њој. Напад Драже Михаиловића на партизане (борбе су вођене од 1 новембра до око 25-ог, када је Дража капитулирао) омогућио је Немцима да припреме широку офанзиву против партизана. Најпре су, помоћу својих агената, успели да подметну паклену машину у нашу фабрику оружја и муниције у Ужицу, при чему је било убијено преко 100 радника, жена и деце (и ми смо једва умакли). Додуше, није им успело да униште фабрику, али је експлозија задржала продукцију баш толико колико је Немцима било потребно. Немци су напали у пет колона са разних страна, и то са 4 дивизије и недићевцима. Партизани су давали силовит отпор, и Немци су имали огромне губитке у људству и материјалу. Али партизани, који су били страховито измучени једномесечним сталним борбама са бандама Драже Михаиловића, нису могли да се одупиру великој надмоћности Немаца. Немци су уаступали са мноштвом тенкова, потпомогнути ескадрилама авиона који су непрекидно бомбардовали и митраљирали наше положаје. Зато смо евакуисали Ужице, Чачак, Љубовију, Чајетину и још нека друга мања иеста. Губитак те територије не претставља ни у војном ни у политичком погледу неки нарочити губитак за нас, осим колико смо изгубили у материјалном погледу. Наше трупе су остале недирнуте, скоро без икаквих губитака, једино што су отступиле од главних саобраћајних путева, тамо се реорганизовале и припремиле за нове борбе. И Врховни гитаб се — упркос томе да је био стално у првим борбеним линијама — повукао без губитака, иако Недић и Немци измишљају у том погледу све могуће лажи. Ова немачка офанзива поново је доказала да је у партизанском начину вођења борбе главно: чувати у првом реду своју живу силу, а не територију, и што је највише могућно унигитавати непријатељску живу силу. Захваљујући таквој политици, српски партизани су се налазили у одбрани и повлачењу укупно свега добре три недеље, а после су поново прешли у напад. У међувремену је Недић мобилисао — на силу, наравно — масе српских сељака са пређагање ослобођене територије. Када су партизани почели нападати недићевце, ови су. почели да прелазе у масама на страну партизана —• несумњиво у првом реду због успеха Црвене армије на Источном фронту и пређашњег деловања наше Партије на ослобођеном терену — и потисли су остатак недићеваца, четника свих боја и Немаца у Ужице и Чачак, који су поново опкољени и поново се налазе пред падом. У тим борбама нагии су задали непријатељу велике губитке и запленили много оружја, између сталог и топове. Ужице, 28. октобра „Од данас почиње недеља ■— Све за фронт. То је недеља мобилисања свих досад неискоришћених снага, недеља кад се све те снаге стављају у службу фронту. Од данас у Ужицу сви обућари (шустери и опанчари), сви кројачи, били они сопственици радње или радници, сматрају се мобилисани. По упутствима Народноослободидилачког одбора, они ће се јавити у војне радионице где ће им се одредити посао. Али, поред мобилизације борачких и радних снага коју спроводе Штаб са Народноослободилачким одбором, ова недеља треба да се покаже шта све може учинити једнодушан народ за своје борг^е — за фронт. Грађани, похитајте с прилозима! Народноослободилачки одбори треба да покажу максимум у прикупљању. Сељаци, преко својих одбора, треба да прилажу млеко, сир, кајмак, намирнице, вуну, чарапе и остало, као што већ раде свесни родољуби мз Мачката, Трипкове и Буара. Будите при том свесни да дајете за своју војску, за своје рањенике, да се одужујете фронту, да минималним жртвама искупљујете слободу. Покажимо да данас није у питању имовина, удобан живот и срећа појединаца! Када извојујемо сло- ‘) 36. ВИИ, 11/2, стр 149—151. — Из писма Централног године Централном комитету КП Словеније о исходу чењу наших снага из Ужица. комитета КПЈ од 1. јануара 1942. непријатељске офанзиве и повла- Ј1ЕНКА НИКОЛИЋ, ученица учитељске школе из Титовог Ужица, предратни члан СКОЈ-а, члан КПЈ од 1941. године, била је једна од најактивнијих омладинки у Ужицу. Крајем новембра 1941. године као борац УПО пошла је у Санџак. Погинула је децембра исте године у Аљиновићима код Сјенице. Ниска раста, крхка девојчица пре је деловала као дете, а у учитељској школи је била међу најактивнијим скојевцима. У њеном скромном стану су се окупљали скојевци из гимназије као и њени учитељци на васпитне састанке и сви они заједно са њом првих устаничких дана били су у партизанима. Одмах по ослобођењу Ужица укључује се на санитетски курс где је дању учила а ноћу дежурала и бдила над првим рањеним партизанима. Међу првима је отишла у I ужичку чету, где је заједно са својим друговима учествовала у свим акцијама на стварању и одбрани Ужичке Републике. Крајем 1941. године са главнином партизанских снага повукла се према Санџаку где је у борби против четника погинула у Аљиновићима. 469 �боду, моћи ћемо стварати имовину, гатство и лепши живот за све нас. бо- Истински пример за углед су радници -добровољци из партизанских радионии,а Радништво по партизанским радионицама, у којима се ради обућа и одећа за наше борце, настоји да испуни крилатицу најсвеснијих родољуба, у исто време најдражу крилатицу целокупног радништва: „Све за фронт”. Тако су обућарски радници на својој конференцији донели одлуку, да сами настоје да се повећа број радника у њиховој радионин,и, да сами организују рационализацију посла, и на тај начин повећају капацитет производње. Кројачка радионица има довољан број радника и већ се ужурбано од материјала који је стављен на расположење, израђују војничке блузе и чакшире. Образована је и радионица кожних капута и кожуха и већ се исти израђују за борце на фронту”. Г1УШКАРСКА ШКОЛА БОБЕНОМ УЖИЦУ У КОЈОЈ ЈЕ 1941. БИЛА СМЕШТЕНА КРОЈАЧКА РАДИОНИЦА У ОСЛО- О расположењу жена да се укључе у све видове помоћи НОП говори чланак из „Борба” бр. 4, од 25. X 1941. године. „На конференцију и договор су догиле у великом броју жене свих друштвених слојева, па је темељ за јединство жена у ослободилачкој борби постављен. На договор су дошле и старе и младе, али овога пута број младих није превазишао број њихових мајки. Сећајући се окупаторових недела још из прогилог рата, грозећи се њихових недела за неколико месеци ове окупације, и оне најстарије притекле су у помоћ. РАДМИЈ1А НИКОЛИЋ, радница, рођена је 28. III 1922. године у Бајиној Башти. Остала је рано без оца, те је као девојчица била принуђена да ради по туђим кућама. Врло млада приступила је напредном покрету. По окупацији земље активно се укључила у рад за НОП — прикупљала је помоћ за борце у храни, одећи, санитетском материјалу и сл. У ослобођеној Бајиној Башти била је руководилап женске кројачке радионице. По одласку партизанских јединица у Босну ухапшена је и са још 20 омладинаца одведена у Титово Ужице, двадесетчетвртог јануара 1942. осуђена је у Ужицу са још 17 омладинаца на смрт, марта је спроведена у логор на Бањици, где је стрељана августа 1942. године. На растанку са својим другарицама једва је успела да своју недовршену марамицу уручи другарици Мири Јовановић која ће је као последњи поздрав предати Радиној мајци. На марамици су извезена имена и дани стрељања Бајнобаштанаца, Радиних другарица и другова. Остао је неизвезен само један датум, последњи дан њенога живота, датум Радиног стрељања. Брат јој је умро као интернирац у Норвешкој, а сестра од последица мучења. 470 Активност жена у ово време била је усмерена ка делатностима и задацима народноослободилачких одбора, који су били веома сложени и разноврсни. Свесрдно су прихватиле позив „Све за фронт — све за победу”, који је представљао неразлучно јединство фронта и позадине. Свестраном помоћи војсци у храни, одећи, санитетском материјалу, учешћем у народноослободилачкој власти и њеном учвршћењу, збрињавању избеглица, деце, одржавању болница и дечјих домова, радом у информативној и курирској служби, у сеоским стражама, на културно-просветном пољу и др., жене су изразиле спремност да се до краја боре против окупатора и свих домаћих издајника, да бране слободу. Одмах после ослобођења Ужица, много раније него што је обнародована ова наредба команданта Ужичког одреда Душана Јерковића, о партизанским кројачким радионицама, раднице, жене и омладинке, девојчице и старице укључиле су се у разноврсне послове. �„Штаб Ужичког партизанског одреда, наилазећи код грађанства од првих дана на најлепши пример и спремност да нам са своје стране пружи сву могућу помоћ када се од њега затражи, обраћа се српским родољубима са овим позивом: 1. да се сви кројачи и абаџије још данас пријаве у команду места која ће их одредити у којој ће радионици израђивати одећу за партизане Ужичког одреда; 2. да се исто тако пријаве и ставе на расположење за шивење све кројачице и оне патриоткиње које могу пом.оћикројачицама приликом кројења и шивења веша за партизане. Надам се да ће овај наш апел паићи на најлепше разумевање и одзив да ће и овог пута Срби и Српкиње дати доказ о својој љубави према партизанима који се боре са највећим пожртвовањем под врло тешким околностима против крвавог окупатора за слободу српског народа”. КОМАНДАНТ, Душан Јерковић И жене су прегле на посао. Организовале су женске кројачке радионице у Ужицу и другим местима. У Ужицу су постојале четири радионице. У централној радионици која је била смештена у згради Буарске основне школе кројен је материјал за остале радионице као и за жене које су радиле у својим кућама. При овој радионици је формирано и одељење за плетење у коме су омладинке слободног Ужица плеле рукавице, џемпере и шалове за партизане. У радионицама је, поред професионалних кројачица, радио и велики број домаћица, које су на тај начин давале свој прилог народноослободилачкој борби. Мада је у радионицама био недовољан број машина, рад је био добро организован, било је посла и за девојчице од 12 и 13 година. Оне су намотавале конац, чистиле просторије, ложиле ватру, доносиле воду. Радило се готово без предаха. Редови жена и омладинки испред радионица, ужурбаност и озбиљност приликом смењивања разних група, жамор, топот шиваћих машина, звуци пркосних и полетних песама привлачили су пажњу пролазника, мамили све више и више придошлица у радионице. Првих дана се шило око 100 пари рубља, а крајем новембра 1000 пари дневно. Од машина се одвајало само за време заједничког обеда или надлетања непријатељских авиона. У вечерњим часовима, после напорног рада, одржаване су радне конференције и политички састанци или мање приредбе. Повремено су се састајале другарице из свих радионица на за- ЦЕНТРААНА РАЊЕНИЦИ БОАНИЦА У УЖИЦУ У ЗГРАДД ЦРВЕНОГ КРСТА У КОЈОЈ ЈЕ ОВЕ БОАНИЦЕ БИАА ЈЕ ДР ФРИДА ГУТМАН 471 КОЈОЈ 1941. СУ 1941. ГОДИНЕ ГОДИНЕ БИАА БИАИ СМЕШТЕНА СМЕШТЕНИ БОАНИЦА. ТЕШКИ УПРАВНИК �једничке политичке састанке. Свака радионица имала је свога руководиоца. Централну радионицу водиле су Грозда Дрчелић и архитекта Десанка Јовановић-Градиштанац, а остале четири — Ангелина Аврамовић, Буда Шегуљев, Стаменка Кустурић и Славка Јоксимовић (четници су је убили 1943). У раду су се нарочито истицале: ЈБубица Јанковић, Мила Ривић, Олга Јелисавчић, Нада и Слава Бојовић, Ружа Дравић и Петра Богдановић и много других жена које су предано радиле. ДОБРИЛА ПЕТРОНИЈЕВИЋ је рођена 1922. године у Титовом Ужицу, гимназију је завршила 1938. године и уписала се на Правни факултет у Београду. Рано је остала без родитеља и преузела бригу сестрама и браћи. Пошто је породица о била недовољно материјално обезбеђена морала је да напусти студијЈе,- Вратила се у Ужице и пред сам рат завршила курс за учитеље. У напредни покрет се укључила у Београду, пре рата је постала члан СКОЈ-а, члан КПЈ 1941. године. По окупацији Југославије добила је задатак да организује санитетске курсеве за омладинке из Ужица. Курсеве је држала у својој башти, ту су одржавани скојевски састанци, састанци читалачких и васпитних група. Ту је било складиште санитетског и другог материјала, који су она и друге другарице износиле из града до одређених пунктова. У ослобођеном Ужицу радила је у болници; једно је време била болничарка у Златиборској чети, из чете је упућена за комесара партизанске болнице у Севојну. Крајем новембра 1941. године када су партизанске јединице напуштале Ужице Добрила је показала велику сналажљивост око евакуације рањеника из Ужица. Са др Левијем и његовом другарицом Маријом пребацила је возом у Кремна последњу групу рањеника из болнице у Севојну. И тек што су их сместили у школу четници су извршили напад и заробили их заједно са рањеницима. Приликом спровођења у Ужице Добрила је у возу попила отров. После два-три дана умрла је у Ужичкој болници а да ни речи признања није изустила. Родбини је дозвољено после неколико дана да покопа њено тело. Тада Добрилина смрт нигде није била убележена. У књиге умрлих уведена је тек после рата. Њена најмлађа сестра петнаестогодишња Деса борац II пролетерске бригаде је погинула септембра 1952. године на Мањачи. ЗГРАДА У КОЈОЈ ЈЕ БИО ПАРТИЗАНСКИ САНИТЕТСКИ ТЕЧАЈ 1941. У ОСАОБОБЕНОМ УЖИЦУ Сличне или нове акције организују се и у другим местима. У радионици у Бајиној Башти, која је имала око 20 машина, радило је око 50 другарица. Политички руководилац радионице била је Рада Николић, а у руводоству радионице су биле Мара Пачански, Божана Петковић, Цака Вујовић и Гина Баштовановић. При радионици је била организована и група за плетење. Плело се дневно по 15 пари чарапа, рукавица, шалчића. У групи за плетење биле су: Мира Јовановић, Мица Јовановић, Стоја Вуковић и Симка Нинчић. Сваког дана после завршеног рада (радило се од 6 ујутру до 18 поподне) одржаване су политичке конференције, мање приредбе а затим се манифестовало кроз град. Радионица је имала и своје зидне новине, које су уређивале Јелена Фрајденфелд-Тадић, Мира Медић, Петра Јањушевић и Вукица Грбић. При радионици је постојао и хор који је учествовао на многобројним приредбама. Одбор у коме су биле окупљене жене око радионице и група жена које су биле ангажоване у секцијама Среског народноослободилачког одбора, свакодневно су се састајали, договарали о раду и омасовљењу рада са женама. Како се будио нови живот у овој зачмалој паланци илустрације ради наводимо чланак из „Борбе” бр. 5, од 28. 10. 1941. године: „Мала паланка на Дрини, Бајина Башта, живела је годинама без радости. Радости бар није било за човека из народа. Осим препечене шљивовице и бескрајне партије санса — ничега. Радости ту није било за оне којима радост највигие треба, радости ту није било за омладину која је безнадежно гледала на неизвесну сутрашњицу. Али сутрашњица више није неизвесна ... Сутрашњица није више невесела... Омладина није више без радости. Омладина је донела слободу и радост овоме граду и целоме крају. Улицама је прострујао нови живот. На лицима мла- 472 �дости, као и на лицу младог човека из народа затреперио је осмех ведрине; ведро те насмејане очи гледају и оно што ће доћи сутра. Кроз некад неме и мирне улице данас се ори песма: „Падај сило и неправдо, народ ти је судит’ зван, бјеж’те од нас ноћне тмине свануо је и наш дан .. Ту снажну песму донели су храбри партизани који су дошли из планине, који су са песмом донели и слободу граду, а песму ту прихватила је и,ела варош, прихватио је народ, та песма постала је програм борбе, она је унела полет и одушевљење. С песмом пристижу нове групе које се јављају чети да повећају редове младих бораца за слободу, с песмом одлазе новоформиране чете на положај, с песмом се увече дефилује кроз улии,е. Песму су прихватили и они најмањи, који са дрвеним пушчицама, кад не могу ништа више, желе бар да својом детињом радошћу помогну велику борбу коју води данас -цео српски народ за своју част, за своју слободу, за бољу, лепшу и светлију будућност. Гледамо свако вече ту четицу веселих малишана, који маргиују у строју са дрвеним пушчицама, са дечгсјим рукописом исписаним транспарентима: „Живела слобода”!, „Смрт издајницима”!, „Живео друг Стаљин”!, „Доле петоколонаши”!... Ти ће бар у пуној мери уживати плодове. И заиста читав живот у граду и целоме крају је у знаку борбе за ослобођење. Свако даје и доприноси колико може према својој снази и могућности. Једна изнемогла старица догила је једнога дана да да свој прилог борби. „Ја немам ништа синко”, рекла је старица прилажући изгужвану банку. „Ево ову банку дајем за нагиу војску и нека буде срећна”... А да би се осетгсло колико прегнућа, колико одушевљења уноси омладина у ту борбу, треба само ући у зграду Занатске школе у Бајиној Башти. Некад су младе девојке у тој школи везле јастучиће и гоблене који су требалгс да висе у неком досадном салону. Данас ту младе девојке гиију војничко рубље од простог платна, кувају пекмез за своје другове партизане или исписују пароле на платну. И у тај рад уносе много вигие љубави него што су уносиле у своје везове, поред којег се безнадно сентиментално сањарило. Наше младе другарице нису више сентименталне сањарке. Оне су постали борг^и, јер велики сан младости приближује се своме остварењу. Нови живот је прострујао нашим градом. Он ће ускоро прострујати у целој земљи, у свим земљама света, живот о коме столећима сања радно човечанство”. ЈЕЛИСАВЕТА-БЕШКА БЕМБАСА-ЦВЕ ТИЋ, дипломирани правник из Београда, је рођена 18. XII 1909. године у Сегедину; школовала се у Београду. Предратни је члан КПЈ. Била је на робији од 1933. до 1935. године. Пре рата је била секретар партијске ћелије при Женском покрету која је била формирана за Омладинску секцију Женског покрета и „Жену данас”. Августа 1941. године укључила се у рад за НОП на терену пожешког среза. Најпре је радила у техници у селу Годовику, а затим у ослобођеној Пожеги у Команди места. Крајем новембра 1941. године са партизанским јединицама прешла је у Босну. Године 1942. била је члан Политодјела I крајишке бригаде. Рањена је 6. септембра 1942. године на Мањачи и убрзо је умрла. ГРОБОВИ РАЊЕНИКА ПОУБИЈАНИХ КРАЈЕМ НОВЕМБРА 1941. ГОДИНЕ НА ЗААТИБОРУ ЗГРАДА БАШТИ У КОЈОЈ ЈЕ 1941. Кројачка радионица постојала је и Ариљу. Руководилац радионице била је стручна учитељица Олга Савић. У радионици су радиле ученице женске занатске школе и жене АриУ 473 ГОДИНЕ БИАА СМЕШТЕНА ПАРТИЗАНСКА БОАННЦА У БАЈИНОЈ �ВЕРА МАТИЋ, студент медицине, још у ужичкој гимназији приступила је омладинском покрету. Као студент медицине наставила је активност у студентској организацији. Устаничком покрету је приступила у првим данима. Била је члан СКОЈ-а. Посећивала је курс за прву помоћ у ослобођеном Ужицу 1941. године, а одмах затим ступила је у једну од ужичких чета, борећи се за проширење и одбрану Ужичке Републике. У налету прве непријатељске офанзиве одступила је са главнином партизанских снага. Погинула је превијајући рањенике у борби на Сјеници, децембра 1941. године. ДЕСА ПОПОВИЋ, студент из Титовог Ужица, члан КПЈ, рођена је 1920. године у Ариљу. По окупацији Југославије укључила се у рад за НОП. Са партизанским јединицама прешла је у Нову Варош где је радила у агитпропу ЦК-а све до евакуације Нове Вароши. Тада се је пребацила у Фочу, радила у комадни места а маја 1942. постала борац II пролетерске бригаде. Погинула је на Гату 11. јуна 1942. године као борац-болничарка I чете IV батаљона II пролетерске бригаде. НАДА ПОПОВИЋ, кројачка радница, рођена је 1918. у Свештици (Ивашица). Пре рата је активно радила у културно уметничком друштву „Јавор”. У чланство КПЈ примљена је 1941. Исте године је ступила у Моравичку чету УПО. Крајем новембра 1941. године са јединицама УПО пошла је у Санџак. У борби на Сјешди децембра 1941. године је заробљена, из затвора у Сјеници, са групом заробљених партизана, спроведена је у Пријепоље, предата Италијанима, који су је фебруара 1942. године стрељали. СЕСТРЕ САВЕТА И НАДА ПОПОВИП. САВЕТА ЈЕ ПОГИИУАА ОД НЕПРИЈАТЕЉСКОГ БАЦАЧА ПРИАИКОМ ОСАОБОБЕЊА ИВАЊИЦЕ 1944. 474 ља. Било их је око 20 (Милка Глишић, Зора Богићевић, Зага Јањић, ЈБуба Мајсторовић, Зора Шабановић, Рада Васиљевић, Милка и Дана Милошевић) и још много жена и омладинки које су радиле у радионици а такође обављале и друге задатке. Дневно се израђивало 60 пари рубља. Рубље је шивено и по кућама. У радионици у Пожеги, која је располагала са више од 30 машина, био је окупљен већи број омладинки и жена. Дневно је израђивано неколико стотина пари рубља. Радило се у више смена, па и ноћу. При радионици, а и ван ње, било је организовано плетење џемпера и чарапа за борце. Овим радом руководиле су: Емилија Остојић, > Милева Стефановић и Перса Радовановић. С платном и другим материјалом радионице је снабдевала углавном Ткачница у Ужицу. У Ткачници је био уведен рад у две смене. За време рада у ослобођеном Ужицу фабрика је произвела велике количине текстила. Платно и други материјал произведени у овој ткачници, у којој су углавном биле запослене жене, слато је је не само кројачким радионицама на подручју ужичког округа већ и за потребе радионица у Чачку и другим местима. Текстил је слат и за потребе партизанских јединица у Санџаку и Босни. У местима где није било организованих радионица жене су шиле и плеле код својих кућа. Сељанке су на прелима до дубоко у ноћ преле и плеле за борце. На прела је долазило по 100 до 400 жена и омладинки (Љубање, Буар, Стапари, Качер, Трипкова, Гостилница, Горјани, Севојно, Радобуђа, Вигоште, Гривска, Латвица, Поглед, Вране, Крива Река и многа друга села), што се види из чланка „Сељанке помажу наше борце” („Борба”, бр. 17, 22. 11. 1941. године). Ужице, 20. новембра. „Није требало много речи па да се сељанке ужичког среза једнодугино одазову на позив: све за фронт. Док жене и омладинке у Ужицу шију рубље за партизане и плету вунене чарапе, сељанке су имале да припреме вуну за чарапе и цемпере. Омиљена сеоска прела претворена су овога пута у широке скупове жена где стотине жена одужују свој дуг према народноослободилачкој борби. Први пут у овом крају сељанке узимају најшире учегиће у заједничкој борби. Први пут на овим прелима сељанке ч сеоска женска омладина имају прилике да чују речи упућене њима и да преко популарних објагињења и забавног про- �грама и песама схвате како је њихова улога у овој борби значајна и да је оне морају извршити.1) Њихова слога и једнодушност помоНи ће да се и јединство целокупног српског народа учврсти. Љубање је било прво село које је организовало прело, на које је дошло око 100 жена. За само једно вече опредепо је 15 килограма вуне. Стотине жена слугиало је речи своје учитељице и, одушевљене, узеле су да од те вуне исплету г^емпере. Село Трипкова је са истим успехом организовало прело. Преко ститину жена радило је вредно и сељанке оба села, Љубања и Трипкове, спремају се да поново у јоги већем броју припреме ова плодна прела. У Крчагову су одржана већ два прела. На другом прелу, 18. новембра, изабран је одбор од четири младе девојке, које ће заједно са народноослободилачким одбором заказивати прела и у другим селима. Одбор је већ данас дао предлог да се закаже прело у селу Севојни. Сељанке села Буара 19. новембра одржале су своје друго прело, на које је дошло преко стотину жена. За неколико сати опредено је 15 килограма вуне и дубоко у ноћ орила се песма и играло коло младих девојака. Сељанке су предале и чарапе које су исплеле од раније опредене вуне, али је број чарапа надмашио дату количину вуне, јер су многе донеле као прилог чарапе од свог материјала. Прело у селу Стапарима надмагиило је сва досадагиња. У основној школи окупило се 250 жена и опрело 36 килограма вуне. Овде се синоћ, 19. новембра, најпуније изразила љубав сељака према партизанима а мржња према свима који ометају јединствену борбу српског народа. Младе девојке из Стапара решилг су да свима партизанима из свог села исплету чарапе од свог материјала и пошаљу као поклон. А све заједно, и старе и младе, дубоко су биле потресене читањем репортаже из „Борбе” о стрељањима у Крагујевг1,у. Већ су заказана прела за идућу недељу. На њима ће група омладинаг^а и омладинки из Ужица давати забавни програм и заједно са сеоском омладином кроз песму бодрити све на борбу. Своју помоћ фронту сељанке Не проширити на тај иачин што Не својим прилозима у рубљу, вуни и чарапама снабдети јоги већи број бораца. Мали одбори сељанки такође ће бити велика помоћ народноослободилачким одборима у њиховом раду на скупљању прилога у животним намирниг!,ама. А све то заједно значи да су сељанке схватиле шта отаџбина у овом часу од њих тражи”. Поред многих састанака, предавања, курсева, прела и приредби организоване су и посебне конференције же‘) На прелу у Љубањама говориле су Јелена Ћетковић и Цвета Дабић, у Буару Митра Митровић и Цвета Дабић, у Ужицу, Стапарима, Гостилници и Горјанима Анђа Ренковић. СЛАВКА ИВАНОВИЋ, учитељица, рођена је 1913. године у Рогама (Титово Ужице). Још као ученица Учитељске школе у Ужицу пришла је напредном покрету. Члан КПЈ постала је 1940. године. По окупацији Југославије била је једна од организатора рада међу женама и омладином у бившем пожешком срезу. Године 1941. у ослобођеној Пожеги била је комесар поште. Крајем исте године са партизанским јединицама пошла је у Санџак. Почетком фебруара 1942. године у борби са четницима на Увцу заробљена је и стрељана. „МИНИСТАРСТВО УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА1) Оделење за државну заштиту I Бр. 14715/41 3. VI 1942 г. Београд СРЕСКОМ НАЧЕЛСТВУ УЖИЧКА ПОЖЕГА Према обрасцу на обратној страни ггод личном одговорношћу најсавесније прикупите и ПОВРАТКОМ АКТА одмах доставите податке за ИВАНОВИЋ. Д. СЛАВКУ, учитељицу из Рупељева која је отпуштена из службе под сумњом да сарађује са комунистима. (М.П.) По наредби МИНИСТРА УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА Начелник (потпис нечитак) Подаци за евиденг^ију . . . СЛАВКА Д. ИВАНОВИЋ ... учитељица .. . стара 22 год. ... српкиња вере православне ... село Роге општ. Рогика ... Роге ... убијена ... погинула као партизански саучесник у селу Лопиже код Нове Вароши. Претседник општине (потпис нечитак) ‘) Музеј устанка 1941, Титово Ужице. ОДЛОМАК ИЗ ДНЕВНИКА МИОДРАГА МИЛОВАНОВИЋА-ЛУНА О БОРБИ НА ГАТУ, ЈУНА 1942. ГОДИНЕ1) „Ни у једној од ранијих борби наш батаљон није имао оваку решеност. Цео батаљон, сви борци, бејаху као један. Кроз све нас струјаше само једна мисао: догиао је тренутак да се већ једном обрачунамо са четницима, сад или никад. Елан и полет могао је осетити само онај који је ту био и видео све. Цео батаљон на команду: „Трком напред” заталасао се и као олуја оурнуо, не презајуНи ни од брисаног простора ни од високе тврђаве на Гату. Јурнуше борци силовито иако већ четврту ноћ не спавају, четврти дан маршују, док смо претходни дан и ноћ провели без јела и воде. У томе тренутку давала нам је неодољиву снагу мржња према народним изродима. Чврста воља да се испуни задатак распламсаваше се у борцима и борба поче. Тешко је пером изразити и описати ту борбу. Тешко је то и да осети онај који није видео. Цео батаљон заустављен је на једној чистој коси, испред нас четници ко- Музеј устанка 1941, Титово Ужице. 475 �мешају се, прибијају и јуришају. Два њихова јуриша одбијамо. На десној страни утврђење нас надвисило и бандити нас са њега гађају право у теме. Рањавања појединих другова изгледаху нам као нешто обично и природно, а сами рањеници не обраћајући пажњу на своје ране говораху: „Дрргови, и ми ћемо са вама напред”. Сви бијасмо заузети само једном мишљу: напред —■ извршити задатак. Паклена пушчана и митраљеска ватра, гину поједини другови, али остале ништа не поколебава. Наставља се борба све жешће и оштрије. Гину пушкомитраљесци, замењују их други; кваре се оружја од силне пуцњаве. Другови их оправљају на положају и борба тече даље. Другарице се брисаним простором пребацују од рањеника до рањеника. Све се таласа и хуји, сви смо као један и само пламти. Овде се појединци не примећују. Зар да говорим о Јовановићу „Отрову”, чија се пушка усијала, а он не говори гласом човека, већ пушта неке животињске гласове, готово урличе. Урличе не од страха, не од радости, већ што га је обузела напетост борбе. Зар да говорим о њима, кад се Јаћимовић пребацује са пушкомитраљезом са свога крила на десно. Говорити о храбрости другарице Наде1) и Милене,2) на десном крилу, кад Станка3) под кигиом куршума на левом крилу, превија рањенике. Цео батаљон, сви до једног, беху исти. Није требало команде, није требало старешине, водника, десетара, сваки зна шта треба радити. Четници су успели да нас заобиђу са десног крила. Истовремено врше јуриш са чела и са бока. Морали смо се повући. То није било повлачење ради избегавања борбе, то је повлачење са борбом прса у прса. То су тренуци када треба одолети надмоћнијем непријатељу, зауставити га и извући рањенике. Ти тренуци захтевали су од нас да покажемо нашу вредност као целина и као појединци. И стварно доказали смо да смо достојни пролетерског имена... Овде се показало наше пожртвовање другова према друговима. Више другови нису мислили на себе. Зар је Милинко мислио на свој живот кад из стојећег става са чисте ледине коси непријатеља и непријатељски строј и гитити повлачење. Ово је само један пример, а сви бејасмо такви. Мала Деса4) узела пушкомитраљез рањеног друга и једва са њим иде кроз шибље и камењар, а на другом крају Милена води рањеног друга, крвавих руку до лаката, па би човек рекао: шта се ово дете упетљало овде? Један друг води рањеног Добрила Петровића, нашег политкомесара. Плаче, јер не може даље, алгс га не оставља. Две гомиле људи беху измешане, јер су се четници сјурили гс бојиште личаше на мравгсњак. Није се могло разазнатгс где су наши, а где четници. Где год погледаги устремио се човек на човека. Један се таман спрема да убгсје нагиег друга, алгс га Богико уби из револвера и спасе нашег борца. Другарии,е болничарке не презају од опасности пргс спасавању рањеника. У овој очајној борби, готово гушању, бејасмо обузетгс једном мишљу: помоћи рањеним друговима и одбити непријатеља. Сви бејасмо свеснгс тежине ситуације гс присебност се нгсје губила. Другаргсца Мара5) је у одбрани ранила једног четнгска и бгсла заробљена. Њу ништа не збуњује. Натерали су је да превгсје њихове рањенике... Стрељали су је али одлучна воља да стгсгне другове, да стигне батаљон — побеђује, и она после два дана долази у свој батаљон, тешко рањена. Добрмвоје паде рањен, има снаге да помисли на свој митраљез гс последња реч му је: „Другови, митраљез... ” „... Сунце је већ високо, камењар се просто усијао од врућине, а већ је два дана како воде нисмо видели. Језик нам се слешсо за уста, а уста побелела, кап воде дала би нам нове снаге. Под широким лесковгсм лишћем још се задржала роса. Другови завлаче главе и лижу капљице росе са траве. „Пало нам је много другова... на које су масовно биле посећене. У Ужицу су на једној конференцији жена говорили Митра Митровић и један друг. На конференцији у Ариљу и селу Крушчици говорила је Олга Богићевић-Живковић, у Пожеги Милена Спасојевић. Жене су масовно посећивале зборове. На неким зборовима жене су и говориле (на збору у Ивањици Коса Пацић). Од многих чланака о манифестацијама и културно-уметничким приредбама, штампаним у „Вестима” и „Борби”, доносимо следеће: „Р АЧ А Н С К И Н А П Р Е Д А К 1 ) Уласком партизанске ослободилачке војске у Бајину Башту нестало је не само мрског окупатора, него је нестало духовне и политгсчке реакције која је гушила и спутавала сваки културни и политичкгс живот у овоме крају. Пробуђени и ослобођени народ приступио је с одугиевљењем народноослободгслачкој 'акг^ији. Велики митинг којгс је одржан у Бајгсној Багити у недељу 5. октобра прилгском мобилизације, најбоља је гаранција да је народ гс,елога рачанског краја спреман да се до последњег даха свим снагама заложгс за слободу и спас отаџбине. У великој поворгџс која је продефиловала градом учествовало је око тргс хгсљаде сељака и сеоске омладгсне. Нарочито вгсдног учеисћа узела је у поворци женска омладина из Бајине Баисте, која најактгсвнгсје ггомаже народноослободилачку акцију. На митгснгу којгс је после дефилеа одржан на пијаци народ је једнодушно поздравгсо народноослободилачку борбу коју предводе храбри партгсзански одреди. На транспарентима који су ношени у поворгс,и вијориле су се пароле: „Смрт фагиизму — ослобођење жене”, „Жгсвео Совјетскгс Савез”, „Жгсвели јуначки партизани”, „У борбу за спас гс слободу отаџбгсне”, „Жгсвео Савез комунистгсчке омладине Југославгсје”. Народноослободгслачкгс одбори организовани су у свим селима, којгс уз помоћ народне страже врше народну власт, а тргс хгсљаде мобилисаних борагс,а спремнгс су у сваком моменту да се супротставе најезди фашистгсчког окупатора гс да се боре против сваке реакције која бгс покушала да народу одузме слободу, да га поново спута и обесправи”. ” „ПАРТИЗАНСКО КУЛТУРНО В Е Ч Е У Б А Ј И Н О Ј Б А Ш Т И"-) Омладгсна читавог нашег краја не заостаје гсза својгсх другова у Ужгсцу, гсако ') Нада Матић из Ужица. ’ ) Милена Ситарица са Уба. 5) Станка Лаковић из Ужица. ‘) Деса Петронијевић из Ужица. 5) Мара Кустурић из Титовог Ужица. ‘) Вести бр. 9, 11. X 1941, Титово Ужице. !) 476 Вести, бр. 12, 14. X 1941, Титово Ужице. �располаже са мањим снагама и могућностима. Истога вечера кад и у Ужицу, бајинобаштанска омладина приредила је своје културно вече, те тако дала свој први прилог оживљавању културног и друштвеног живота у својој ослобођеној варогии. Свесни коме имају да захвале гито данас живе у слободи, грађани и грађанке Бајине Баште, после поздравне речи команданта места, топло су и захвално клицали партизанима. А свесни да ова борба још није завршена и да се треба припремити за још тежу, песмама и рецитацијама, полетним и борбеним, позивала је омладина у нове битке. Младе девојке и скоро девојчице, прегле су да, после вредног рада у радионици, где плету и шију за своје другове борце, и грађанству пруже једно вече народне културе”. ЖИВКА ВУЈ1ЕТИЋ, текстилна радница из Титовог Ужица, рођена је 1921. године. У напредни раднички покрет се укључила пре рата, била је запажени активиста у синдикату. Члан КПЈ је постала 1940. године. По окупацији Југославије постала је један од организатора рада међу радницима у Ужицу. Крајем новембра 1941. године прешла је са УПО у Санџак и Босну, постала је борац-болничарка III чете IV батаљона П пролетерске бригаде. Погинула је 23. јула 1942. године у Прусцу близу Бугојна. „СЕЉАЦИ ЗА ЈЕДИНСТВО У БОРБИ1) Косјерић, 23. новембра Зборове добро посећене одржали смо у Годечеву на Варди, у Ражани, Маковишту и Сјечој Реци. Зборови су били врло добро посећени. На њих су дошли и многи сељаци који су се у последње време због разних четничких акција разбегли по шуми. Расправљано је о данашњој ситуацији и на свим зборовима сељаци су се изјаснили за чврст споразум у борби против окупатора и петоколонаша. У свима овим селима изабрани су народноослободилачки одбори. У Косјерићу је ужичка уметничка група одржала врло лепу културно-уметничку приредбу”. КАЈА СТОЈАНОВИЋ, радница из Титовог Ужица, члан СКОЈ-а, родила се 1924. године. По окупацији Југославије је активно радила у омладинској организацији. Са партизанским јединицама прешла је у Босну. Почетком 1942. године радила је у телефонској централи при Врховном штабу у Фочи. Погинула је као борац-болничарка I чете I батаљона II пролетерске бригаде на Гату 11. јуна 1942. године. ДУШАНКА ПУЗОВИЋ рођена 1926. у сиромашној породици, ученица гимназије, борац-болничарка 3. чете 4. батаљона 2. пролетерске бригаде погинула је 11. јуна 1942. године на Гату. .,ЗБОРОВИ И КУЛТУРНЕ ПРИРЕДБЕ Манифестације у срезу ариљском Ариље, 23. новембра Данас су одржана два велика збора у селима Радобуђи и Високој на којима је говорило много сељака. Говорници и окупљеии народ поздравили су одлучну и непомирљиву борбу партизана против окупатора и свих који окупатора помажу или партизанске борце ометају у светом ослободилачком рату. У Високој је на збору изабран Народноослободилачки одбор. У селима Латвици, Крушчици и Вранама одржане су врло успеле културне приредбе којима је, нарочито у Крушчици, присуствовао велики број сељака и сељанки, омладинаи,а и омладинки”. У документарном материјалу из овог периода многе активности жена нису забележени, али и су имзна сачу- вани у тих дога- ђаја. раца, Око исхране и снабдевања боњихових породица и породица ратних сећањима учесника заробљеника, необезбеђеног око становништва снабдевања и избег- лица које су свакодневно пристизале ') Музеј устанка 1941, Титово Ужице. 477 �из разних крајева земље на ову те~ риторију и других задатака које су народноослободилачки одбори имали, велики део посла био је поверен женама. Осамнаестог октобра 1941. године обнародована је одлука Народноослободилачког одбора у Ужицу1) у којој, поред осталог стоји: „ ... У послене њу најкраћем створене помоћи главном као року јавне биће мензе избеглш1,ама и у случају за ... све У поступиће помоћи се и неупитауоста- лом неупосленом становништву .. ДУШАНКА ТАТАЛОВИЋ, учитељица, рођена је 1918. године у Врховинама (Хрватска). Октобра 1941. ступила је у Ужички партизански одред; крајем године са Одредом је прешла у Санџак, у Новој Вароши радила у женском колективу све до 4. II 1942. а затим је прешла у Босну, где је 1942. године постала борац-болничарка II батаљона II пролетерске бригаде. Исте године је примљена у чланство КПЈ. Јула 1942. у борби на Оборцима тешко је рањена у обе ноге; тада је заробљена од усташа, отерана у концентрациони логор у Јасеновцу и тамо убијена. ОЛГА ВЕЛИЧКОВИЋ из Ивањице, рођена је 1923. у Каони. Пре рата је учила женску занатску школу у Ивањици. Била је обухваћена радом омладинске васпитне групе. По окупацији Југославије укључила се у рад за НОП. Члан СКОЈ-а је постала 1941., а члан КПЈ маја 1942. године. Једна је од првих омладинки која је из Ивањице послата на санитетски курс у Титово Ужице. Пошто је завршила курс распоређена је у једну чету Ужичког партизанског одреда. Била је болничарка у III чети I батаљона II пролетерске бригаде ,једна од најомиљенијих и најхрабријих болничарки. У борби са усташама у Благају код Купреса 12. августа 1942. године је рањена у стомак и после двочасовних мука је умрла. КАТИЦА ИГЊАТОВИЋ, радница из Титовог Ужица, рођена је 1917. године у Кувеждину (СР Словенија), пре рата је припадала напредном радничком покрету, по окупацији Југославије се укључила у НОП. Крајем новембра 1941. године са партизанским јединицама је прешла у Босну. Била је борац-болничарка 1. чете 4. батаљона 2. пролетерске бригаде, погинула је 11. новембра 1942. године на Јелиним Пољанама (на падинама Динаре, између Босанског Грахова и Клина). 478 Жене су се прихватиле организовања народних кухиња и мензи. У Ужицу су организоване три, а у другим местима једна до две кухиње. За преко 1000 избегличких породица са око 3500 чланова, настањених само у Ужицу, организоване су две мензе из којих су издавана бесплатно по два оброка. У неким кухињама оне су биле и руководиоци (у Ивањици Коса Пацић, а у Ужицу централном кухињом руководила је Лепа Жујовић). Руководилац кухиње за исхрану избеглица у Бајиној Башти била је Даница Докмановић. У овој кухињи су радиле Мица и Савка Ђокић, а поред њих повремено и друге. У згради женске занатске школе у Бајиној Башти било је организовано и прихватилиште. О прихватилишту и перионици, у којој се прало рубље и ггарила одећа бораца, којом су руководиле Ђука Дунић и Љубица Пенезић, бринуле су такође жене. У кухињама, перионицама и прихватилиштима радило је више стотина жена. У Ужицу је био организован и један дом у коме је било смештено неколико десетина избегличке деце о чијем се издржавању старао Градски народноослободилачки одбор. А о њиховом прихватању, смештају и организацији живота и дому бринуле су жене Ужица. Активност жена и омладинки рачанског среза развијала се највећим делом преко секција Среског народноослободилачког одбора. Секретар овог одбора била је Божана Петковић, службеник, а одборнице Љубица Пенезић, учитељица и Ђука Дунић, домаћица. У секцијама је радио велики број жена. У секцији за прикупљање помоћи за борце и необезбеђено становништво биле су и Љубица Пенезић и Милка Јелисавчић. Помоћ је сакупљана у селима, и то у селу Лугу преко Новке Чучковић и њене ћерке Добрије и Миленке Илић (стрмоглавила се јер није више х) Музеј устанка 1941, Титово Ужице. �могла да издржи четничка злоетављања), у Вишесави преко Зорке Петковић, у Црвици преко Олге Вељковић, у Бесаровини преко Живане Радојчић и Милене Јовановић. У секцији за сакупљање санитетског материјала, поред других, биле су Ружа Стаменић, Вера Поповић, Зорица Тришић, Анка Влашки, Зора Милановић и Зора Поповић. Група жена окупљена око ове секције бринула се о групи одбеглих политичких затвореника из Сремске Митровице, који су били смештени у посебним одељењима болнице у Бајиној Башти. Секција за исхрану и помоћ необезбеђеном становништву са поменутом групом и групом за смештај избеглица, прикупљала је и делила помоћ у новцу, намирницама, одећи, лековима не само породицама бораца, већ и породицама ратних заробљеника и осталом необезбеђеном становништву. Група се ангажовала око допремања и смештаја рањеника и на другим пословима. ЖИВКА АЛЕКСИЋ-МИЈ1А, кројачка радница, члан КПЈ, рођена је 1920. г. у Бсограду. Напредном радничком покрету пришла је сасвим млада, била је синдикално организована. По окупацији Југославије дошла је у Ивањицу, укључила се у НОП, била је једна од истакнутих активиста у бившем моравичком срезу. По завршеном санитетском курсу у Ужицу ступила у УПО крајем новембра 1941. године, са одредом је прешла у Санџак и Босну. Била је борац-болничарка III чете I батаљона II пролетерске бригаде. Погинула је 1942. године (II верзија — погинула је 1943. године код Сиња). У ослобођеном Ужицу радило је више другарица на организовању политичког и културног рада међу женама, на агитацији и штампи. Митра Митровић је руководила агитпропом ОК КПЈ, била је члан редакције „Борбе” и као члан Главног народноослободилачког одбора за Србију радила је на питањима просвете и школства. Анђа Ранковић била је као партијски радник одговорна за рад међу женама (погинула 1942); Бранка Савић била је у агитпропу Врховног штаба. Више другарица радило је у редакцијама листова „Борба”, „Вести” и „Омладинска борба”, међу њима Ејлин Бебингтон-Недељковић (јануара 1943. умрла од пегавог тифуса у болници у Дринићима), професор Дана Михаиловић и Јелица Ћетковић, студент филозофије. Учитељица Радмила Топаловић и Даница Нешовић, студент радиле су у књижници у партизанском дому културе, која је формирана 17. октобра 1941. године. Иницијативом агитпропа ЦК КПЈ у Ужицу је формирана уметничка чета. Партизани-уметници одржали су за борце на фронту и грађане Ужица и околних села велики број незаборавних приредби. У позоришном комаду „Мати” од Карела Чапека носиоци главних женских улога су биле Косовка Божић, професор и Мирјана Ђорђевић. Првих јесењих дана у Ужицу су омладинци и омладинке из околних села давали на позорници приказ сељачког прела. У сећању је остао успели дует омладинки из села ЈБубања, сестара Чакаревић, који је ДЕСА ПЕТРОНИЈЕВИЋ-МАЛА ДЕСА, тако су је звали, ученица Учитељске школе, имала је само 15 година када је пошла у партизане. Ова живахна, ведра, плавокоса девојчица, поносно је носила пушку, петокраку звезду и својих 15 година. Доживела је и урадила исто колико може да уради и најзрелији човек у своме животу — дала је свој живот за слободу вољене земље. Деса се родила 31. јула 1926. године у Ужицу. Без мајке је остала у шестој, а без оца у деветој години. Одрасла је са сестрама Добрилом и Војком. По окупацији земље укључује се у НОП — чува стражу док њена сестра Добрила обучава омладинке за прву помоћ рањенику, плете чарапе и џемпере за партизане, прикупља санитетски материјал; често га носи до одређене везе. У ослобођеном Ужицу ради у болници, дежура и у ноћној смени; затим ради у Команди места — у трпезарији. Крајем новембра 1941. године са сестром Војком напушта Ужице, одлазе на Златибор, одатле са колоном у Санџак — у Радоињу, па у Нову Варош где једно време раде у кројачкој радионици на пришивању дугмади. Препливала је Лим, са јединицама је дошла у Фочу, распоређена је на рад у интендатуру Команде места, одатле је априла 1942. отишла у II чету, IV батаљона II пролетерске бригаде. Учествовала је у свим борбама свога батаљона. На Гату су имали тешку борбу у којој је изгубило животе више старијих и искуснијих бораца. Мислило се да је и Деса у тој борби погинула, међутим појавила се са пушкомитраљезом. Храбро се борила и подносила све тегобе ратовања до 8. септембра 1942. године, погинула је у борби на Мањачи, погинула је онога дана када је требало да буде примљена у чланство КПЈ не сазнавши да је њена последња жеља остварена. Приликом стављања у раку у џепу јој је нађена лутка, а била је дете-борац. 479 �А НГЕЛИНА-ГИН А ВУКСАН, радница из Титовог Ужица, рођена је 1921. године. Пре рата је припадала напредом радничком покрету. По окупацији Југославије се укључила у НОП, била је активиста омладинске организације у Ужицу. Крајем 1941. године прешла је са партизанским јединицама у Босну. Била је борац-болничарка 1. чете 4. батаљона 2. пролетерске бригаде. Погинула је као члан КПЈ марта 1943. године у Стрмици изнад Горњег Вакуфа. ски покрет се укључила у својој школи, члан СКОЈ-а је постала 1941. године. У ослобођеном Ужицу била је' ангажована на многим задацима омладинске организације. Крајем новембра 1941. године као борац-болиначрка УПО прешла је у Санџак и Босну. При формирању Прве пролетерске бригаде ступила је у њу, била је болничарка III чете I црногорског батаљона. Тешко је рањена у ногу августа 1942. године код Стипићеве Кошаре (Шујица), покушаји лекара да јој спасу ногу остали су узалудни. Готово годину дана Брана је са једном ногом прелазила тегобни пут своје бригаде. При пробијању обруча V непријатељске офанзиве јула 1943. године упала је у четничку заседу и погинула. певао народне и тек настале партизанске песме. Жене Ужица, и то не само чланови Партије и СКОЈ-а, већ и многе друге показале су много хуманости, љубави и пажње према рањеницима. Испољиле су изванредну умешност у уређивању и одржавању болничких просторија. Биле су необично сналажљиве у снабдевању болница и преношењу лекова и у решавању и спровођењу здравствене заштите грађанства. Поворке жена и омладинки хитале су према болницама носећи душеке, јоргане, сламарице, чаршаве, рубље, чарапе, папуче, џемпере —- све што је могло послужити рањеницима. Оне су дежурале у болницама, прале рубље, завоје. Обилазиле су рањенике и доносиле им разне понуде. Намирнице су добровољно доносили и сељаци из околних села. У прикупљању намирница нарочито су се истакле жене и омладинке Севојна, Љубања, Буара, Крчагова, Горјана и Стапара. Међу рањеницима у ужичким болницама био је врло развијен културнополитички рад, што сведочи чланак објављен у „Борби”, бр. 14, од 15. XI 1941. године. „РАЊЕНИ ПАРТИЗАНИ ПРИРЕЂУЈУ КУЛТУРНО ВЕЧЕ1) Ужице, 13. новембра СТОЈКА-ЦОЛА ПАНТЕЛИЋ, ученица, члан СКОЈ-а, рођена је 1926. године у Бајиној Башти. Крајем 1941. године са партизанским јединицама је прешла у Босну. Била је борац-болничарка 2. чете 4. батаљона 2. пролетерске бригаде, погинула је марта 1943. године. БРАНИСЛАВА БАКОЧЕВИЋ, ученица Учитељске школе, рођена је 1923. године у Титовом Ужицу. У напредни омладин- Једна необична приредба одржана је у болници у згради Дома црвеног крста. Из те тужне куће болести и бола ни тога вечера нисте могли чути јаук и стењање, већ песму и, весео смех. То су рањени партизани приређивали своје прве али не и последње усмене новине. Пространа болесничка соба препуна кревета и мириса јодоформа. По креветима се разместила необична публика у болесничкој одећи, тежи рањении,и једва могу да дигну главу са јастука. Ту су храбри бори,и рањени у борбама против окупатора, ту су поштени четници, ту су деца погођена митраљеском ватром из непријатељских авиона, али је највише партизана са свежим и најболнијим ранама, које им је у братоубилачком рату задала издајничка рука непријатељског плаћеника. Ту су међу њима и њихови увек будни чувари — сестре болничарке. Разговор, смех и тиху песму прекинуо је улазак необичних приређивача са инвалидским штакама под пазухом, са ногом. згрченом у колену, са рукама увезаним на прстима. Та дирљива поворка образовала је певачки и рецитаторски хор. Рањени командир једне чете јуначког Драгачевског батаљона, као члан културног одбора рањеника, отворио је ус') „Борба” бр. 14, 15. XI 1941. 480 �мене новине уводним говором у коме је изразио топлу жељу својих другова да се што пре врате у своје чете и да наставе борбу. Затим је рекао између осталог: „Иако смо у болиици, иако смо рањеници, неки од нас и тежи рањепици, ми неНемо јаук, ни плач, ни сузе. Као што смо у бој ишли без плача и суза, са песмом на уснама, тако и сада овде, ми нећемо плач, ми хоћемо песму”! И песма, толико драга срцу радног народа целог света — „Интернационала” — одјекнула је громко и складно из грла певача са штакама и са завијеним рукама. Затим се ређао остали програм: духовита козерија, чије су читање рањеници прекидали смехом, озбиљна репортажа о партизапском логору, хорска рецитација Шантићева песма „О, класје моје”!, „врабац” са веома духовитим прегледом политичке ситуације у свету и у Србији. Певачки хор рањеника отпевао је јога неколико нагиих песама, а у међувремену, између две песме, певачи — инвалиди седали су на оближње кревете да одморе рањене ноге и држали при том своје гитаке у рукама исто онако као гито су јоги недавно држали пушке. Моћи опет држати у руци пушку и поново поћи у бој за слободу, то је највећа жеља сваког од ових рањеника необичног кова. Сваку тачку овог програма поздрављали су аплаузом. Али било је много слушалаца који нису аплаудирали из простог помало језивог разлога, јер нису могли ггљескати погито су им руке разнели непријатељски куршуми или бомбе. Имати бледо, испијено лице и тегику рану на своме телу, па ипак преко свога колектива гитедети од својих уста хлеб да би га послали друговима на фронту, као гито они чине у болницгс, место бола г1 јаука гајити песму и смех и не заборављати културно самообразовање, као гито они чине, то значи бити човек необичног кова. Војска и народ који имају овакве борце који су и као тегики рањеници сачували животну ведрину, оптимизам, веру у победу и жељу за продужењем часне гг праведне борбе — та војска и тај народ морају победити”. У Централној болници у Ужицу, затим у болници смештеној у згради Црвеног крста у којој је била лекар Фрида Гутман, у амбуланти и у болници у Севојну даноноћно су радиле: Добрила Петронијевић, Бешка Бембаса, Вита Гутман, Марија Бобић-Леви (угушена у гасним колима 1942. године на Бањици), Боса Цветић, Даница Милосављевић, Јелена Благојевић-Петровић, Јустина Вивот, Милица Ковачевић-Узелац, Рада Матовић (стрељана 1941), Милена Пајовић, Олга Којадиновић, Митра Дрндаревић, Милунка Бошњаковић, Милојка Зечевић, Добрила Пјевчевић, Милена Мартиновић, Ф ВИТА ГУТМАН, ученица Ужичке гимназије. Члан СКОЈ-а постала је 1941. године. У ослобођеном Ужицу, радила је у партизанској болници. Са Ужичким партизанским одредом прешла је у Босну. Погинула је као борац II пролетерске бригаде 1943. године у V офанзиви. РУЖА КАРАКЛАЈИЋ, радница из Ужичке Пожеге, члан КПЈ, рођена је 1918. године у Словенији. Од почетка устанка укључила се у рад за НОП, била је једна од најактивнијих жена у Пожеги. Крајем новембра 1941. године са партизанским јединицама је прешла у Санџак и Босну. Постала је болничарка I чете I батаљона II пролетерске бригаде. Умрла је од тифуса почетком јуна 1943. године на Сутјесци, у V непријатељској офанзиви. ЉУБИНКА ЂОРЂЕВИЋ, медицинска сестра, члан КПЈ, рођена је 1921. године у селу Радобуђи код Ариља. По окупацији Југославије се укључила у НОП. Пре одласка у Ужички партизански одред у коме је била прва болничарка, била је организатор и руководилац санитетског курса у селу Радобуђи. Крајем новембра 1941. године са јединицама УПО прешла је у Босну. Била је борац-болничарка 2. чете, 1. батаљона, затим референт санитета батаљона у 2. пролетерској бригади. Погинула је на Сутјесци јуна 1943. године. ПЕРСА РАЈЕВИЋ, ученица Женске занатске школе, рођена је 1927. године у Ивањици. Године 1940. била је обухваћена радом васпитне групе. По окупацији земље укључила се у рад за НОП. Приликом одласка партизанских јединица за Босну, иако јој је саветовано да не креће, прикључила се колони. Као болничарка Моравичке чете, касније бригадне болнице била је једна од најхрабријих и најпожртвованијих болничарки. Примљена је у чланство КПЈ крајем 1942. године. Погинула је јуна 1943. године, у V непријатељској офанзиви. 481 �МИЦА ЋОРЂЕВИЋ-ПУШКАРКА, студент из Крагујевца, рођена је 1921. године. У напредни покрет се укључила као ученица гимназије. По окупацији Југославије била је активиста НОП-а. Крајем 1941. године је прешла са партизанским јединицама у Босну. Била је борац II чете, I батаљона, II пролетерске бригаде. Погинула је као члан КПЈ почетком 1944. године у селу Сивчини код Ивањице. Каја Стојановић, Гина Вуксан (погинула 1943), Милена Нешовић, Олга Величковић, Љуба Зарић, Милка Перишић и још многе друге, међу којима студенткиње медицине Вера Матић и Зденка Мајцен, избеглица из Словеније и полазнице санитетских курсева организованих у слободном Ужицу. Лекове су обезбеђивале, поред других, Борка Милојковић, Даринка Несторовић, Ружа Јовановић и Десанка Ковачевић, све из Београда, а доносиле су их у Ужице Иванка Муачевић (убијена 1942), и Миља Живковић, службеник дечјег опоравилишта на Тари. Чланак објављен у „Новом времену” од 14. XII 1941. године говори о здравственој служби у Ужицу и поставља питање ко преноси лекове на слободну територију. „Ужиг^е, 13. дег1,ембра АЈ1ЕКСИЈА САВИЋ, (Костојевићи, Титово Ужице, 14. III 1925. године, пре рата текстилна радница, предратни члан СКОЈ-а, запажени активиста синдикалног покрета у Ужицу. Члан КПЈ постала је почетком 1942. године. Међу првима ступила је УПО. По преласку партизанских јединица у Босну постала је борац II пролетерске бригаде. Била је батаљонски руководилац СКОЈ-а, а потом заменик политичког комесара чете у II пролетерској бригади. Погинула је јуна 1943. године у Стамболчићу код Сарајева. ДРАГИЦА ПАРЕЗАНОВИЋ, ученица, рођена је 1927. године у Ивашици. По окупацији Југославије активно је учествовала у НОП. Крајем 1941. године пошла је са партизанским јединицама према Босни. У борби на Сјеници била је заробљена, спроведена је у Пријепоље где је за заробљене Италијаие замењена. Била је болничарка III чете I батаљона II пролетерске бригаде. Касније је пребачена у III санџачку бригаду у којој је била батаљонски руководилац СКОЈ-а. Члан КПЈ је постала у пролеће 1942. године. Четници су је септембра 1943. године ухватили и заклали на Мељаку код Пљеваља. 482 За време узурпирања власти од стране комунгсста у Ужицу су постојали Бановинска болница и Дом народног здравља. Бановгтска болница бгсла је сабгсрна болница за све болеснике са целе територгсје. Сличну улогу имао је и Дом народног здравља. И у болници и у Дому народног здравља било је доста паг^ијената, знатно вигие него у редовним приликама. У болници су се углавном налазили рањении,и и остали болеснии,и, а у Дому народног здравља вршени су лекарски прегледи. За то време био је знатно повећан број обољења. Сем рањеника било је и других обољења. Интересантно је да су болнице и Дом располагали са знатним количинама лекова. Због повећаног броја болесника било је потребно употребити много вигие лекова него у редовним приликама. Сем тога билгс су потребни и извесни специјалитети. Од момента преузимања власти од стране комуниста зна се који су се лекови налазили у Ужицу. Утврђено је да су у Ужицу за време владавине комуниста донети и лекови изван територије на којој су они били. 3а неке лекове позитивно је утврђено да су доногиени из Београда. Поставља се питање: ко је могао да донесе лекове из Београда. Као што је познато, кретање на овој територијгс било је веома ограничено. Да би неко могао да оде до најближег места морао је имати специјалну дозволу за пролаз. Према томе, да би неко могао да дође у Београд морао је имати пре свега дозволу од њихових политичких комесара најмање за кретање до Чачка. Али поред тога морала је постојати дозвола и за кретање до Београда. Свакако је сигурно да су преносиоци лекова из Београда у Ужице долазили у Београд. Сада је поведена истрага да се утврди ко је долазгш у Београд и ко је одржавао везе и са Београдом и са це- �ФРИДА ГУТМАН, лекар из Ужица, рођена је 24. II 1893. године у Пољској. Више година је службовала у Ужицу. Године 1941. у ослобођеном Ужицу се укључила у НОП, радила је у болници, затим је била управник болнице смештене у згради Црвеног крста. Крајем новембра 1941. године прешла је са УПО у Оанџак (једно време је радила у болници у Новој Вароши), па у Босну — радила је у болници у Чајничу, била шеф заразног одељења болнице у Босанском Петровцу, управник болнице у Дринићу и у Буковачи, затим је била санитетски референт у V крајишкој бригади и лекар XI дивизије. После акције на Бања Луку повела је рањенике у Централну болницу. 24. септембра 1944. године четници су опколили болницу, да им не би жива пала у руке извршила је самоубиство. Заједно са Фридом у пролетерским јединицама су се бориле и њене две ћерке — осамнаестогодишња Вита, која је погинула 1943. године у селу Гонди као борац-болничарка II пролетерске бригаде и четрнаестогодишња Олика, борац III санџачке бригаде. Др лом територијом на којој су били комунисти. Поред лекова они су свакако доносили и друге ствари а сем тога посматрали су догађаје на лицу места и у Београду и о томе обавештавали њихово вођство. Ђ. И. Други дан после ослобођења Ужица, организован је санитетски курс при Централној болници, а касније је одржано још неколико курсева. За полазнице курсева, које нису имале породице у Ужицу, био је уређен интернат. Интернатом су руководиле Милка Петровић и Олга Богићевић-Живковић. О полазницама санитетских курсева, пожртвовању, љубави према слободи, оданости НОП-у убедљиво говори чланак „Посета нашим партизанкама” („Борба”, бр. 6,1941. године). „У једној малој попречној улици, у старој згради са решеткама на прозорима, налази се „интернат” младих партизанки. Са улице нас је привукао ведри и искрени смех младости. Привучене тим смехом уђосмо у мало дворигите где сретосмо младу црну девојку која нас уз другарски поздрав уведе у круг другарица партизанки, које су седеле за дугачким столом. Све нас поздравигие истим поздравом — дигнутом песницом. Погледасмо те вредне девојке, и опазисмо ведра лица, на уснама осмејак, а у очима искреност, доброту и одлучност. Има их мз града и села, има их ученица и радница, студенткиња и учитељица и домаћица. Има их из свих покрајина Југославије, Словеније и Србије, Босне и Санг.шка. Све су изгледале једнако ведре и насмејане, пуне самопоуздања <соје избија из сваког покрета и сваке речи. Прва помисао нам је била: гита је ове младе девојке и жене навело да оставе своје домове, своје очеве и мајке, своју нејаку децу, своја села и вароши? Запитасмо младу другарицу са дугим плавим витицама и плавим благим очима: „Зашто си дошла овде и зашто си напустила своју кућу и родитеље онда када си им можда најпотребнија”? Она нас погледа право у очи, уозбиљи се и јасним и звонким гласом одговори: „Догила сам да свршим болнички курс и да тако помогнем нашим драгим друговима партизанима”. И као што је та млада девојка пуна самопоуздања и вере у себе и у сеоје младе другове партизане, тако су и све остале повезане истом вером и намером, истом жељом и мишљу •—• помоћи друговима и водити одлучну борбу до коначне победе над највећим непријатељом целог човечанства — над мрским фашизмом. Нису оне све само болничарке. Има их које су спремпе за борбу раме уз раме са јуначким партизанима. Знају оне да се боре. Знају да рукују ору- МАРТИНОВИЋ, кројачица, члан СКОЈ-а, рођена је 1920. године у Ужицу. Одрасла је у сиромашној породици, њен отац је био инвалид, те је Милена својим радом од раног детињства издржавала своју породицу. Године 1939. удала се за истакнутог комунисту Мартиновића, који је 1941. године ликвидиран у првој групи стрељаних у Ужицу. Милена је са главнином партизанских снага крајем новембра 1941. године прешла у Санџак и Босну. Најпре је била болничарка Краљевачког батаљона I пролетерске бригаде а касније је због болести била додељена на рад у болницу. Она је само 7 дана после ослобођења земље подлегла болести. За њом је остала незбринута девојчица. МИЛЕНА СЛОБОДАНКА НЕДЕЉКОВИЋ, ученица Учитељске школе, члан КПЈ, рођена је 1922. године у Годовику (Титово Ужице). Напредном омладинском покрету приступила је сасвим млада. Члан СКОЈ-а је постала 1941. године. По окупацији Југославије се укључила у НОП; у јесен 1941. године је ступила у УПО, крајем новембра са Одредом је прешла у Санџак и Босну. Ступила је у II пролетерску бригаду, била болничарка у чети, затим референт санитета I батаљона. У VI непријатељској офанзиви тешко је рањена у кук. Умрла је крајем маја или почетком јуна 1944. године у Колашину. 483 �МИЛАНКА БЛАГОЈЕВИЋ-МИКИ, ученица, рођена је 28. VI 1928. године у Чачку. 1941. године као тринаестогодишња девојчица се укључила у омладинску организацију. У данима устанка била је веза између другова у Ужицу и политичких радника у црногорском срезу. У ослобођеном Косјерићу, затим у Титовом Ужицу обављала је разне задатке у омладинској организацији. Крајем новембра 1941. године са партизанским јединицама је прешла у Санџак и Босну и постала борац II пролетерске бригаде са којом је прошла цео њен борбени пут. Носилац је Споменице 1941. и више ратних одликовања. жјел. Навикле. су већ у ранијим борбама на напоре, навикле на пегиачења, навикле на буру и олују, на спавање по влажним и хладним гиумским логорима. Не плаше се ничега. Нема страха у крупним плавим и црним очима. На уснама осмејак и песма. Ведра честитост и чистота намеће пам неодољиво погитовање према овим младим створењима. Јаке су и храбре, ведре и свесне. Све ће истрајати у раду који су започеле. И није празна реч ако кажемо да су оне најбоље међу најбољима. То су кћери оних мајки које су несебично и не жалећи жртвовале синове своје за слободу и спас народа. То су кћери српске мајке која је навикла на страдања, на муке и трагедије, али која никада није клонула духом и која је знала шта значи ропство и гита слобода. То су храбре и неустрашиве кћери које води само једна мисао: да помогну своме народу ма жртвовале и своје животе. И та основна мисао која јединствено спаја другарии,е партизанке, треба да буде идеја водиља свих девојака и жена, мајки и сестара из села, из града, које воле свој народ и своју отаџбину”. БОРКА БУРИП ИЗ ТИТОВОГ УЖИЦА. ОТИШДА У ПАРТИЗАНЕ 1944. ГОДИНЕ. ПОГИНУАА НА СРЕМСКОМ ФРОНТУ КАО БОАНИЧАРКА МИДАНКА-МИКИ БААГОЈЕВИН. СУСРЕТ КОМ ПОСДЕ ОСДОБОБЕЊА УЖИЦА 1944. С МАЈ- МАРГИТА 1945. ЦУПАРИН, ПОГИНУАА ПОЧЕТКОМ ЕМИАИЈА ВЕСЕЛИНОВИК ИЗ ТИТОВОГ УЖИЦА. ПОГННУЛЛ НА БУМБАРЕВОМ БРДУ ПРИ ОСЛОБАБАЊУ КРАГУЈЕВЦА 1944. 484 На првом курсу биле су: Јустина Вивот из Ужица, Олга Величковић, Драгица Парезановић, Мила Алексић, Милка Петровић и Љуба Зарић из Ивањице; Олга Богићевић-Живковић из Ариља; две девојке из села Церове; Петра Јањушевић и омладинка Мира из Бајине Баште; три девојке из Гуче, неколико другарица из удаљенијих места са ослобођене територије па и са неослобођене. Међу полазницама била је и једна другарица из Босне, које се сећају данас само под именом „Романија” а имена осталих полазница овога курса се не сећају. Теоретски део наставе одржаван је у згради гимназије, предавачи су били др Курт Леви (угушен на Бањици) и др Андерсен (погинуо у Босни). Практични део наставе обављан је у болници. После завршеног курса многе полазнице отишле су у војне јединице као болничарке или у друге болничке пунктове. Међу првима су отишле у чете: Вера Матић, Милена Мартиновић, Вера Димитријевић-Марковић, Станка Лаковић, Милица КовачевићУзелац, Добрила Пјевчевић, Дана Милосављевић, Олга Којадиновић, Вера Јелић, Олга Величковић, Милојка Зечевић и Јустина Вивот. Један број је остао у болници до преласка партизанских јединица у Босну. Када је у другој половини новембра 1941. године одлучено да се лакши рањеници из ужичке болнице пребаце на Златибор, а тешки у Севојно у Пољопривредну школу, организовање болнице на Златибору пове- �рено је др Јулки Мештеровић, а за тај рад одређена је и Нада Марковић. У болници у Пожеги радиле су четири, а у Ариљу три добровољне болничарке. У амбулантама у Чајетини и Косјерићу и у превијалишту у Ражани, у амбуланти у селу Рачи, где је касније евакуисана болница из Бајине Баште, радиле су и дежурале омладинке и жене. У болници у Бајиној Башти радом су се нарочито истицале медицинске сестре Марија Бобић-Леви и лекар др Сидонија Липман, која је дошла са рањеницима из Мачванског одреда (погинула у Босни 1943. у борби са четницима). У овој болници и подови су били застрвени ћилимима које су жене донеле од својих кућа. Болница је имала и библиотеку. У општој болници у Ивањици, која је коришћена за потребе партизанских јединица, такође су радиле и дежурале омладинке. Пребацивање рањеника из Ужица на Златибор отпочело је 27. новембра 1941. године када је почео општи напад немачких дивизија на Ужичку Републику, потпомогнут од недићеваца, љотићеваца и четника Драже Михаиловића. И поред много уложених напора, сви рањеници нису могли да буду евакуисани. На железничкој станици затекао се санитетски воз са око 30 рањеника. Воз је упућен у Кремну. Рањеници су смештени по сеоским кућама. Било је покушаја да се пребаце на Златибор, али се у томе није успело. У евакуацији рањеника и преношења санитетског материјала показале су велику сналажљивост и храброст: Добрила Петронијевић, Борка ДемићПихлер, Бешка Бембаса, Јудита Аларгић, Бранка Милинковић, Радмила Јовановић-Кека, Живанка-Сека Вићентијевић, Л>убица Мазињанин (стрељали је четници на Катићима код Ивањице), Милеса Станојловић, Јелена Благојевић-Петровић и друге. Због брзог надирања Немаца према Златибору издато је наређење да се рањеници повуку у правцу Санџака. Под каквим се тешким условима пребацивало у Санџак, види се из бележака које је тих дана водио Иво Лола Рибар: „Тридесетог новембра и 1. децембра 1941. године по цео дан су преко моста код села Радина и на Броду према Вранешима прелазиле партизанске јединице. Са борцима су се кретале и жене са децом, било је старих људи и болесних. Људи су носили оружје, а уз пут их је пратила суснежица. Био је то туробан збег. Ту и тамо чуо се плач деце . . Већина рањеника напустила је Злати- СПОМЕНИК ПАЛИМ БОРЦИМА V ИВАЊИЦИ (РАД БОРБА АНДРЕЈЕВИВА-КУНА) ПЛОЧА II СПОМЕН-КОСТУРНИЦА ПАРТИЗАНСКОГ ГРОБЛ.А НА ДОВАРЈУ У ТИТОВОМ УЖИЦУ 485 �У још неослобођеном Ужицу руководила је и радила у омладинској групи која је прикупљала храну и одело за устанике, растурала летке, одржавала везу са четом, коју је ова група снабдевала храном и другим потребним материјалом. Завршила је два круса прве помоћи, и међу првим болничаркама ступила у одред. У својој шеснаестој години ставила је пушку о раме и кренула на тежак пут крваве борбе за слободу. Ступила је у III чету Ужичког партизанског одреда 1941. као члан СКОЈ-а, а годину дана касније примљена је у КПЈ. Повукла се са својом четом за Санџак и Босну и постала борац-болничарка I пролетерске бригаде од њеног формирања, а затим борац и бомбаш II пролетерске бригаде. Херојски се понела у многим јуришима и окршајима на непријатељске бункере. Касније, после Купреса, и многих других битака, била је не само бомбаш него и пушкомитраљезац. Децембра 1942. године, у Љубунчићу код Ливна, међу 17 рањених бораца, тешко је рањена. Када су 1943. године уведени чинови, првим указом произведена је у чин потпоручника. НАРОДНИ ХЕРОЈ ДАНИЦА МИЛОСАВЉЕВИЋ рођена је 1925. године у селу Биосци код Титовог Ужица. До своје 12. године живела је у свом родном селу. Затим одлази у Ужице и као најстарије дете дели с родитељима све тегобе живота вишечлане радничке породице. Као ученица гимназије припадала је групи напредне средњошколске омладине. У току рата била је на дужности десетара у II чети I батаљона II пролетерске бригаде и руководилац СКОЈ-а батаљона, затим руководилац СКОЈ-а II противавионске бригаде и III противавионске зоне све до демобилизације 1946. године. Била је на разним дужностима после рата. Резервни је капетан ЈНА. Поред Споменице 1941. и других признања, 7. јула 1953. године одликована је Орденом народног хероја. бор ноћу између 29. и 30. новембра; остали су само они најтежи. Када су се у близини Златибора појавили немачки тенкови и оклопна пешадија, преостали рањеници почели су напуштати виле у којима су били смештени. Многи пузећи на коленима и лактовима или ослањајући се на штаке, покушали су да измакну дивљачком бесу непријатеља. Њих и још многе који су при повлачењу застали у шумарцима да се одморе, непријатељ је побио. Рањенике који су се затекли пред болницом погазили су тенковима. Неке су живе запалили у зградама. Немци су на Златибору стрељали 93 рањеника. Око 25 рањеника пребацили су у Ужице, па касније и њих побили. На једном сачуваном непотпуном списку1), међу 26 убијених рањеника или подлеглих ранама задобијеним у борби и приликом одмазде, налазе се имена Наталије Шишченко, лекара из Земуна, која је сахрањена у Чајетини и болничарке Милунке Јанковић из Доње Горевнице код Чачка. Тада су убијене партизанка Рада Матовић и још друге чија имена нису могла бити утврђена. У изводима из протокола књиге умрлих у Чајетини,"2) године 1942. под бројем 4 забележено је „Н. Н. женска, стрељана као рањена партизанка од српских оружаних одреда у Вранешима 7/20. јануара у 19 часова”. Исти текст је забележен и под бројем 5 овога списка. За одмазду су на Златибору убијене Олга Цагић, учитељица, Раденка Пековић, домаћица из Ужица и Миленија Костадиновић из Шљивовице. Рањенике које су др Курт Леви, Марија Бобић-Леви и Добрила Петронијевић покушали да пребаце у Санџак заробили су Немци у Кремни и вратили у Ужице. Заједно са рањеницима заробљени су др Леви, Марија и Добрила. О њиховом хватању квислиншка штампа је писала ликујући, не водећи рачуна о тачности. ОЛГА КОЈАДИНОВИЋ, ученица гимназије, рођена је 1. I 1922. у Прибоју. Члан СКОЈ-а је постала априла 1941. а члан КПЈ 1942. године. У првим данима устанка се укључила у рад за НОП. Крајем 1941. године прешла је са партизанским јединицама у Санџак и Босну. Приликом формирања I пролетерске бригаде постала је њен борац. Била је батаљонски референт санитета V шумадијског батаљона ове бригаде. Носилац је Споменице 1941. и више ратних одликовања. 486 „У УЖИЦУ ЈЕ УХВАЋЕН ЈЕДАН ОД ШЕФОВА ВИВШЕ „СОВЈЕТСКЕ РЕПУВЛИКЕ”, ЗЛОГЛАСНИ ДР ЛЕВИ3) С њим заједно, оружани одреди заробили су и његову жену. Једна четничка патрола је шестог овог месеца приметила једну групу партизана која је покушала да се укрца на ') Музеј устанка 1941. године, Титово Ужице. Музеј устанка 1941. године, Титово Ужице. 3) „Обнова”, бр. 137, 11. XII 1941. године. !) �један сплав како Дрине. би Патрола је пребацила преко се одмах отворила жес- току ватру из пушкомитраљеза тако да је онемогућила сплав. укрцавање Партизани прихвате борбу. су партизана После у приморани били да краће борбе, разбојишту је остало двадесет партизана, а остали су Четници су жене једног и том се приликом мушкарца. на мртвих разбегли. заробили Четници две нису знали како су богат плен уловили. Мугикарац је био др Леви а једна од жена је била његова супруга Марија. Тек када су их спровели у Ужице сазнали су кога су ухватили. Она је на жалост Српки- ња, и како прича, просто обожава свога мужа. У току прогиле ноћи она је покумала да љугиком на изврши је рукама. самоубиство, покушала У овоме да и то ви- пресече покушају она вене је на БОСА ЦВЕТИН, ДР ФРИДА ГУТМАН И НЕИА БУРУВИЈА С ГРУПОМ ПАРТИЗАНА У ПРОАЕНЕ 1944. време осујећена”. Приликом спровођења Добрила Пет- ронијевић је попила отров и умрла после два-три дана у ужичкој болници. Марија и др Леви пребачени су у Београд и ту су погубљени. Марија је угушена у гасним колима 9. маја 1942. године. На овој територији после одласка партизанских јединица у Санџак и Босну па до пролећа 1944. године било је мало организованог рада међу женама. Тада је ПК КПЈ за Србију формирао Окружно повереништво за округ ужички у саставу: Светолик Лазаревић, секретар, чланови: Душан Ђурђић, Јован Стаматовић, Живковић и Љуба Мијатовић. Олга Пове- реништво је после краћег времена претрпело измену и деловало је у саставу: Душан Ђурђић — секретар, чланови: Јован Поповић, Милован Стаматовић, Ђокановић, Мирко Љуба Мијатовић и Олга Живковић, која је у повереништву била задужена за рад са женама. У Музеју устанка у Титовом Ужицу налази се следећи проглас Иницијативног одбора Антифашистичког фронта жена за округ ужички упућен женама овога краја да приступе стварању организације жена и да се преко ње укључе у јединствени народноослободилачки фронт Србије и Дају свој допринос изградњи и обнови ратом порушене земље. ВОЈИСЛАВА ПЕТРОНИЈЕВИЋ, ученица Учитељске школе, рођена 29. маја 1924. у Титовом Ужицу. Члан СКОЈ-а је постала пред рат а члан КПЈ 1942. У напредни средњошколски покрет укључила се у својој школи. По окупацији земље учествовала је у извођењу разних акција које су у то време Партија и СКОЈ организовали у Ужицу. За време слободног Ужица радила је на телефонској централи Врховног штаба. Крајем новембра 1941. прешла је са главнином партизанских снага у Санџак и радила у агитпропу ЦК-а у Новој Вароши све до фебруара 1942. За време II непријатељске офанзиве на Санџак пребацује десет партизанки — слабуњавих и болесних девојака из Санџака за Босну где је у Фочи после тога поново за- 487 држана на раду у телефонској централи Врховног штаба. 10. V 1942. после губљења слободне територије Фоча—Горажде и Чајниче, послата је у III крагујевачки батаљон I пролетерске бригаде где је била борац, десетар у батаљону, затим секретар штаба I пролетерске бригаде, партијски руководилац бригадног санитета, референт санитета IV краљевачког батаљона исте бригаде а после V непријатељске офанзиве премештена је у II а затим V војвођанску бригаду за референта бригадног санитета и руководиоца СКОЈ-а бригаде. По доласку у Србију августа 1944. године послата је на рад у ОК СКОЈ-а Ужице. У рату је рањавана неколико пута, инвалид 70 °/о, носилац је више ратних одликовања као и Споменице 1941. �у Моравичкој чети Ужичког одреда, учестовала у акцијама и борбама своје чете. Са главнином партизанских снага прешла у Санџак и учествовала у нападу на Сјеницу, где је заробљена фебруара 1942. Из затвора у Сјеници пребачена у Пријепоље. Са Драгицом Парезановић и још два друга замењена је за италијанске заробљенике. Априла 1942. године постала је члан КПЈ. Била је болничарка I чете, I батаљона II пролетерске бригаде, затим је повучена на рад у штаб бригаде. После V офанзиве постала је заменик политичког комесара чете, на тој дужности је остала до почетка 1944. године када одлази у штаб II пролетерске дивизије. Почетком септембра 1944. године прешла је на рад у персонално одељење Главног штаба за Србију. Носилац је Споменице 1941. и више ратних одликовања. • ВЕРА ЈЕЈ1ИЋ, ученица гимназије, рођена је 15. 8. 1922. године у Прокупљу. У напредни средњошколски покрет укључила се као ученица у гимназији у Ужицу, члан СКОЈ-а је постала пре рата. Одмах по окупацији Југославије се предано ангажовала на обављању разноврсних задатака у омладинској организацији, била је једна од најактивнијих омладинки у Ужицу. Међу првим омладинкама отишла је у партизане; крајем новембра 1941. године је прешла са партизанским јединицама у Санџак и Босну и постала борац II пролетерске бригаде. Носилац је Споменице 1941. и више ратних одликовања. ВЕРА ДИМИТРИЈЕВИЋ-МАРКОВИЋ, ученица гимназије у Београду, рођена је 1923. у Скеланима код Сребренице. У напредни средњошколски покрет укључила се у Београду. Априла 1941. по доласку у Ужице наставила је рад у омладинској организацији. Од септембра 1941. године била је болничарка ЖЕНАМА УЖИЧКОГ КРАЈА1) ЖЕНЕ ГРАДА И СЕЛА, МАЈКЕ И СЕСТРЕ НАШЕ! Сведоци смо великих и славних догађаја који се збивају око нас. Догиао је час када можемо слободно и сигурно рећи, да ће овај рат бити брзо завршен. Фашистичка звер, огрезла у невиној крви српског народа дотуца се у својој властитој немачкој јазбини. Славне војске Савезника бију битку на немачком тлу. Битка за Берлин је почела. Трула фашистичка тврђава руши се из темеља. Нашом поносном Србијом тутње кораци хероја славне народноослободилачке војске. Градови и села нагиа грле већ давно жуђену слободу. Вољена Црвена армија, војска славе и победе, догила је, пружила нам своју братску руку. Неразрушиво братство и љубав двеју славних војски, дало је пуног изражаја на улицама Београда. Над нагиим дивним градом развила се застава слободе — застава победе. Хиљаде и хиљаде нових бораца ступају у редове народноослободилачке војске, — хрле да доврше часно дело, које су започели најбољи синови и кћери нагиих народа јулских дана 1941. године. КЋЕРИ УЖИЧКОГ КРАЈА! ОЛИВЕРА-ОЛИКА ГУТМАН-ЂУРЂИЋ, ученица гимназије, рођена је 29. IX 1927. године у Титовом Ужицу. У рад за НОП се укључила у јесен 1941. године. Била је члан културне екипе. Крајем године са партизанским јединицама је прешла у Санџак и Босну. Једно време је била у Новој Вароши и Чајничу. Марта 1942. године ступила је у Санџачки одред, па у III санџачку пролетерску бригаду, у којој је била четна болничарка, затим санитетски референт батаљона. У тој бригади је остала до V непријатељске офанзиве. Пошто је била рањена у плућа послата је на лечење у Босну. Крајем 1943. године је завршила виши санитетски курс у Јајцу и упућена је у XII крајишку бригаду, где је била санитетски референт бригаде, па у IV средњебосанску бригаду на исту дужност. Јуна 1945. године је демобилисана и послата на рад у Ужице. Носилац је Споменице 1941. и више ратних одликовања. Из Ужица је пошла заједно са својом мајком Фридом и сестром Витом. Фрида је погинула септембра 1944. године, Вита у V непријатељској офанзиви. 488 Ми смо на својим плећима понеле велико бреме овога рата. Умеле смо да, у најтежим моментима историје, која је задесила наше народе, покажемо да смо достојне кћери нагие напаћене домовине. Знале смо да тако дубоко мрзимо непријатеља, да му покажемо да за остварење својих злочиначких намера мора рачунати са јоги једним снажним и упорним непријатељем — а то је са нашом женом. Високо смо уздигле заставу националне части и поноса. Бориле смо се са пугиком у руци упорно и херојски, 6ориле смо се и ћутећи иза високих зидина, тамница и логора, бориле смо се под окупацијом и терором фашистичке чизме и трпећи злочине и огавна зверства издајника нагиих народа. МАЈКЕ НАШЕ! Нисте ви само рађале и неговале хероје и даровале их отаџбини, ви сте и саме својим држањем, својом високом националном свешћу, постале хероји. Будите поносне што сте биле мајке таквих јунака. ДРУГАРИЦЕ! Кроз пламен ослободилачког рата ми смо створиле своју широку и масовну организацију Антифашистички фронт жена. Кроз ту организацију ми смо дале ') Музеј устанка 1941. Титово Ужице. �МИЛЕНА НЕШОВИЋ, ученица гимназије, рођена је 24. VI 1924. у Титоеом Ужицу. По окупацији земље укључила се у рад за НОП. Члан СКОЈ-а је постала 1941., а члан КПЈ 1943. године. Крајем 1941. године са партизанским јединицама прешла је у Санџак и Босну. Била је болничарка III чете I црногорског батаљона I пролетерске бригаде, затим санитетски референт XII српске бригаде, па комесар наше болнице у Италији, затим болнице XXII српске дивизије и наше болнице у Бугарској. Носилац је Споменице 1941., Ордена за храброст, Братства-јединства II реда. Заслуге за народ II реда и Ордена Републике са сребрним венцем. пуну подршку и помоћ нагием народноослободилачком покрету, покрету који је гиироко окупио масе жена гииром нагие домовине. Јединствени ослободилачки фронт — опште партијска организагџ1ја израсла из народноослободилачког покрета укључује се и у организацију АФЖ-а као масовну политичку организацију жена. Наша организација јесте и ослонац нагие народноослободилачке власти. Окупљајући се у организацију АФЖ-а и преко ње помажући изградњу народне власти, ми жене помоћи ћемо у изградњи нагие нове куће — слободне, демократске Србије у федеративној Југославији. А само таква Југославија биће гаранција да ће се тековине трогодигиње борбе сачувати, гаранција да вигие никада неће домаћи непријатељи типа Драже Михаиловића, Недића, Љотића, и др. бити у стању да поврате оно старо гито је и довело нашу земљу до издаје, до пропасти. ДРАГЕ МАЈКЕ И СЕСТРЕ! Опет су вам дошли у загрљај ваши синови, браћа и сестре. Поново после три године страшног терора, патњи и суза, после три године крвавих али победничких бојева са окупатором и домаћим издајницима, одјекује песма слободе нашим градовима и селима. Дајте све од себе да се довргии ово велико г1 часно дело победе и изградње нагие нове и срећније домовине. Мобилишимо све своје снаге у службу заједничке ствари. Помогнимо и приступимо стварању нагие организацији АНТ. ФР. ЖЕНА и преко ње укључимо се у Јединствени ослободилачки фронт Србије. Живело јединство жена у борби против фашистичких поробљивача и продатих домаћих изрода! Живео антифагиистички Југославије! фронт жена Живела нагиа рођена народноослободилачка војска на челу са маршалом другом ТИТОМ! Живела вољена и братска Црвена армија! Живела ослободилачка Југославије! борба Живео јединствени фронт Србије! ослободилачки Живело Антифашистичко ног ослобођења Југославије! веће народа ЈЕЛЕНА БЛАГОЈЕВИЋ-ПЕТРОВИЋ, учитељица, рођена је 2. 8. 1917. године у Маковишту. Као ученица учитељске школе се укључила у омладински покрет и наставила рад у напредном учитељском покрету. У данима устанка била је организатор рада међу женама црногорског среза. Септембра 1941. године је ступила у Црногорску чету УПО али је убрзо послата на рад у Ужичку болницу, затим у партизанску болницу у Севојну. Крајем новембра 1941. године учествовала је у евакуацији рањеника из Ужица на Златибор и даље у Санџак и Босну. Почетком 1942. године је из болнице у Чајничу упућена у VI батаљон Прве пролетерске бригаде, била је батаљонски референт санитета све до септембра 1943. године када је постала помоћник управника бригадне а нешто касније болнице I пролетерске дивизије. По завршеном партијском курсу у Јајцу послата је децембра исте године у Политодјел IV крајишке дивизије. Члан КПЈ је постала јуна 1942. године. Носилац је Споменице 1941. и више ратних одликовања. народ- Живео национални комитет! Живео главни одбор за Србију! Народноослободилачки Живео енглеско-совјетско-амерички беднички савез! по- Слава и вечита захвалност женама палим у борби против окупатора! Смрт и преврење окупаторима и њиховим слугама. РАДМИЛА ТАТАЛОВИЋ рођена 1923. године, члан СКОЈ-а постала је 1939. године као ученица гимназије. Године 1941. се укључила у НОП у Титовом Ужицу. Била је борац-болничарка у УПО, затим у I пролетерској бригади, па члан и комесар културне екипе VI пролетерске дивизије, затим је додељена на рад у ЗАВНОХ и пред крај рата у Штаб у Барију. Носилац је Споменице 1941. и више ратних одликовања. 489 �ИНИЦИЈАТИВНИ ОДБОР АНТИФАШИСТИЧКОГ ФРОНТА ЖЕНА ЗА ОКРУГ — УЖИЦЕ Милица Видаковић, дом. Ужице Милена Симић, дипл. пр. Ужице Зора Милановић, дом. — Б. Башта Зора Поповић, дом. Б. Башта Вида Марковић, сељ. срез. златиборски Роса Цгсцварић, учит. Јелка Симић, дом. Косјерић Милена Џелебџић, дом. Пожега Милица Мићић, сељ. срез пожешки Георгино. Јокановић, дом. Ариље Ката Васиљевић, дом. Ариље ГРУПА ДРУГАРИЦА БОРАЦА У УЖИЦУ 1944. ГОДИНЕ, СТОЈЕ СЛЕВА НА ДЕСНО: МАРА КУСТУРИК, МИЛЕСА ЈОВАНОВИК, ВУКОСАВА ВИДИК, ВОЈКА ПЕТРОНИЈЕВ11К II АНБЕЛКА БУРБИК. СЕДЕ МИЛАНКА-МИКИ БЛАГОЈЕВИК И ОЛГА ЖНВКОВИК МИЈ1ЕСА ЈОВАНОВИЋ-ЂОРЋЕВИЋ, радница, рођена је 22. III 1922. године у Титовом Ужицу. Члан СКОЈ-а је постала 1941. године, а члан КПЈ 1942. године. Милеса је са главнином партизанских јединица прешла, крајем новембра 1941. године, у Санџак и Босну. Ступила је у I пролетерску бригаду и постала болничарка IV краљевачког батаљона, касније је прешла у III крајишку бригаду и била референт санитета ове бригаде. Године 1944. била је политички комесар болнице у Меденом Пољу, код Босанског Петровца, у којој су били смештени рањеници за транспорт у Италију. Крајем исте године изабрана је за секретара среског одбора АФЖ за рачански па за црногорски и затим за ужички срез. Истовремено је била и члан СК КПЈ у поменутим срезовима. Године 1945. изабрана је за члана Окружног одбора АФЖ за ужички округ. Носилац је Споменице 1941., Ордена за храброст, Заслуга за народ II и III реда, Братства-Јединства II реда и Ордена Отаџбинског рата СР Бугарске. • МИЛЕНА ЋОКИЋ-АНТОНЧИЋ-ЦВРЧАК, матурант гимназије, рођена је 21. 1. 1923. године у Ужичкој Пожеги. У напредни средњошколски покрет се укључила као ученица у Приштини. Члан СКОЈ-а постала 1939. године, члан КПЈ од јануара 1944. године. По окупацији Југославије дошла је као избеглица у Пожегу и укључила се у рад за НОП. Једно време у ослобођеном Ужицу радила је у партизанској болници у Севојну. Крајем 1941. године је са партизанским јединицама отишла у Санџак и Босну, постала је борац I пролетерске бригаде, радила је у хируршкој екипи бригадног санитета, била руководилац СКОЈ-а у бригадном санитету, затим референт санитета 13. српске бригаде, комесар школе 13. корпуса и секретар санитета Команде града Београда. У НОР је изгубила сестру Олгу, такође првоборца. Носилац је Споменице 1941. и више ратних одликовања. 490 Милеса Јовановић, заставник НОВ Олга Живковић — борац Ранка Ковачевић, борац Општи задатак Антифашистичког фронта жена у овом периоду био је окупити и активизирати жене у свим акцијама народноослободилачких одбора и одбора фронта. Неизмерљив је допринос који су организације жена овога краја дале у свим акцијама које су водиле партијске организације, одбори власти и одбори фронта за обнову и изградњу земље — оправка школа, путева и мостова, прикупљање одеће и хране за борце и рањенике, збрињавања и нега рањеника и сл. Крајем 1944. године пришло се формирању окружног, среских, градских и сеоских одбора АФЖ-а. Новембра 1944. године изабран је Срески одбор АФЖ за срез ариљски у саставу: Георгина Јокановић — председница, Олга Ђорђевић — секретар, чланови: Ната Василијевић, Божана Огњевић, ЈБубица Радојичић из Ариља, Живка Ћирковић из Погледа, Драгиња Савовић из Гривске, Ружа Илић и Слободанка Поповић из Латвице, Ката и Стојисава Савовић из Радобуђе, Милева Вуковић из Врана. У АФЖ Ариља изабран крајем 1944. ушле су: Ната Василијевић — председница, Деса Томић — секретар и Љубица Радојичић, Војка Пајић, Божана Огњевић и др. У Срески одбор АФЖ Ужице изабране су: Станија Драговић -—- председница, Милеса Јовановић — секретар, чланови: Милена Герзић, Дана Ивановић, Ната Грковић, Ружа Кремић, Коса Јовановић, Јелена Симић и др. У Градски одбор АФЖ Ужица изабране су: Мила Радовић —■ председница, Милена Герзић — секретар, чланови: Зора Поповић, ЈБубица Бојовић, Бора Крсмановић, Катарина Станковић, Милева Пејић, Катица �Отовић, Винка Радовић. У одбор АФЖ за моравички срез изабране су: председница Олга Јеремић из Ивањице, потпредседнице Шућа Караклајић из Брезове и Цана Поповић из Ивањице, секретар Милка Перишић из Ивањице, благајник Ана Савић из Шума, чланови: Милоранка Марић, Вуја Чакаревић, Бранка Поповић, Бојана Драгутиновић, Каја Вуксановић, Љуба Зарић, Софија Кучевић, Душанка Велимировић, Цана Маричић и Спасена Стојановић, све из Ивањице, Стојка Луковић из Шума, Деса Мирковић из Бедине Вароши, Добрила Стамболић и Зорка Чекеревац из Брезове, Добринка Бујошевић и Мира Мићић из Рашчића, Радованка Нешковић из Миланџе, Вукосава Перишић из Вионице, Марија Миловановић из Радаљева, Видосава Петровић из Средње Реке, Перса Јеротијевић и Брана Глиновић из Глеђице, Ђука Самарџић из Рокаца, Винка Ђелошевић из Васиљевића, Олга Протић из Придворице и Коса Брадић из Остатије. — У одбор АФЖ за срез црногорски изабране су: Радинка Грбић — председница, Дана Грбић — секретар, чланови: Љубица Поповић, Рада Антонијевић, Госпава Петровић, Видосава Керковић, Дана Лазић-Марић, Милена Ђорђевић и др. — У одбор АФЖ среза златиборског: Вида Марковић — председница, Љубица Пурић — секретар, чланови: Ђуја Ковачевић из Доброселице, Милојка Ћирковић из Чајетине и др. Крајем 1944. године изабрани су одбори АФЖ за срез рачански и Бајину Башту. Председница Среског одбора АФЖ била је Зора Милановић, а нешто касније Јелисавета Јевтић из Бачеваца, секретар Олга Јовановић; за председницу АФЖ Бајине Баште изабрана је Зора Поповић, за секретара Божана Петковић. Имена осталих чланова ових одбора нису позната. На окружној конференцији АФЖ, јануара 1945. године, изабран је одбор у саставу: Милунка Петковић — председница, Олга Живковић — секретар, чланови: Зора Цвијовић, секретар Среског одбора АФЖ — Пожега, Олга Ђорђевић, секретар; Среског одбора АФЖ -— Ариље, Љубица Пурић, секретар Среског одбора АФЖ — Чајетина, Дана Грбић, секретар Среског одбора АФЖ — Косјерић, Олга Јовановић, секретар Среског одбора АФЖ —- Бајина Башта, Милеса Јовановић, секретар Среског одбора АФЖ — Ужице, Станија Драговић, Савка Рајић, Божана Петковић-ВрЦа и друге чија имена нису позната. МАРА КУСТУРИЋ, радница, рођена је 27. XI 1923. године у Титовом Ужицу. Члан СКОЈ-а постала је 1940. а члан КПЈ 1942. године. По окупацији Југославије укључила се у НОП и активно учествовала у свим задацима скојевске организације. Када је Ужице ослобођено постала је болничарка једне чете УПО. Касније је била санитетски референт батаљона II пролетерске бригаде. Била је једна међу најхрабријима у својој бригади. У борби на Гату, јуна 1942. го- дине, четници су је заробили и повели у четнички штаб. Успут су је засипали увредама и тукли кундацима. Зауставили су се на једној пољани и захтевали да превије једног четничког војводу. Одбила је да му укаже помоћ. Овај је испалио неколико метака у шу, један је прошао кроз грудни кош, други кроз руку, пала је. Крв је липтала из рана и браде коју су јој разбили кундацима. Мара се притајила, учинило им се да је мртва, а када су се зачули пуцњи, четници су се плашећи партизанског противнапада, разбежали. Мара је остала сама на пољани. Смогла је снагу да се довуче до једног жбуна где је остала до сумрака. Онемоћала само у кошуљи и војничким гаћама, боса и сва крвава кренула је да стигне своју бригаду. С напором је ходала, падала је, пузила. Исцрпеност и умор су је савладали, заспала је поред једног жбуна. Када се пробудила већ је свитало. Кренула је према селу. Застала је код прве куће. Иако је била дошла у четничко село жене из ове куће су је прихватиле и показале пут којим је бригада отишла. Поштапајући се пошла је уз планину. Наишла је на Црногорску бригаду, са којом је тек трећег дана стигла у село Врбницу где је нашла своју бригаду. Децембра 1942. као делегат II пролетерске бригаде учествовала је на Оснивачкој конференцији АФЖ-а у Босанском Петровцу. 1941. године била је комесар болнице XIII дивизије. Носилац је Споменице 1941, Ордена за храброст, ОЗН II реда и Ордена рада са златним венцем. Хероизам је за њих свакодневна ствар. Оне о томе мало причају. Преваљују стотине километара у заморном маршу, превијају ране својих другова под кишом куршума, овладавају војничким вештинама, уништавају непријатеља, прибрано се спасавају из њихових крвавих канџи, оне, младе — шеснаест, осамнаест, двадесет година. Нека од њих остави своје младо, још скоро дечје тело на некој мекој ливади, остале иду даље, мирно — ни саме нису свесне величине свог удела у овој великој ослободилачкој борби. Ево неколико од стотине свакодневних примера. На Гату... Борба је била кратка, али на живот и смрт. Мара Кустурић, партизанка IV батаљона II бригаде превијала је рањенике, а око ње су падали меци и гранате бацача. Непријатељ је био већ близу, али један је друг био тешко рањен у ногу. Требало га је превити и — ни сама не знајући како — Мара се нашла у рукама непријатеља са своја три друга. Другове су стрељали, а њу су повели да превије непријатеља. „Осећала сам страховиту мржњу према овим звер-људима", прича Мара. „Наишао је један стари бандит, дуге браде, мрачних очију и лица и рекао: „Ја нећу дозволити да она превија моје људе. То је госпођица партизанка. Натраг за десет корака!” Једна пушка је опалила, метак је прозвиждао поред мога врата. Још два три метка и ја сам пала. Ударали су ме кундацима и претурали по мојим иеповима. Неки су предлагали да ме закољу а други су говорили: „Већ је мртва!” Гадила сам се додира њихових руку, притајила дисање и правила се мртвом. Партизани напредују — чула сам од њих. Сва У крви полако сам се дигла, чим су се бандити измакли. Била сам рањена у руку и груди. Пребацивала сам се од жбуна до жбуна и одмарајући се, а кад је пао мрак наишла сам на другове из IV бригаде, који су ме прихватили и чудили се откуда ја, овако рањена, сама, у ноћи”. „Мислила сам на своје другове из батаљона и радовала се што ћу заједно с њима опет у нове борбе”, завршава Мара окружена својим друговима, с којима је отада прошла многе нове борбе. ‘) „Борба”, бр. 21, 8. X 1942. 491 �Сестре МИЦА и РАДА МАТОВИЋ из Ужица. Обе су се врло рано укључиле у револуционарни раднички покрет. Милојка-Мица је рођена 1923. Радила је у фабрици оружја у Ужицу. Била је један од истакнутих активиста металаца. Активно је радила у друштву „Абрашевић” и у омладинској секцији. У СКОЈ је учлањена 1939. Због своје активности хапшена је 1941. У Ужички одред у 1. пожешку чету ступила је 1941. Била је члан КПЈ. Децембра 1941. враћена је са Златибора. Немци су је 10. јануара 1942. стрељали у Пожеги. РАДОЈКА-РАДА МАТОВИЋ, текстилна радница. Рођена је 1919. Једна је од истакнутих текстилних радница. Била је запажена као напредна радница и врло активан члан друштва „Абрашевић”. Хапшена је пре рата због своје активности у радничком покрету. Била је члан КПЈ. Године 1941. отишла је у Ужички партизански одред. Погинула је приликом повлачења у Чајетини 1941. • ГРОБНИЦА ИЗГИНУЛИХ ПАРТИЗАНА НА КАДИЊАЧИ 29. НОВЕМБРА 1941. ПРЕ ПОДИЗАЊА СПОМЕНИКА СТАЈКА САВИЋ, ученица женске занатске школе, рођена је 14. марта 1925. године у Костојевићима. У напредни омладински покрет укључила се у Ужицу, у јесен 1941. године постала је члан СКОЈ-а. Учестовала је у свим акцијама које је организовала омладинска организација у слободном Ужицу. У јесен 1941. године са главнином партизанских снага прешла је у Санџак и Босну. Приликом формирања I пролетерске бригаде постала је болничарка I чете, V шумадијског батаљона. Стајка је учествовала у чувеном Игманском маршу и са гру- пом промрзлих другарица и другова пренета је у фочанску болницу. По оздрављењу се вратила у своју чету и у њој била до борбе на Гату, када је отишла у III чету IV ужичког батаљона II пролетерске бригаде. Она је почетком 1943. године постала санитетски референт батаљона, крајем године прешла је на исту дужност у III српску бригаду, а затим је била комесар културне екипе IV црногорске бригаде. Носилац је Споменице 1941, Ордена за храброст, Ордена заслуге за народ, Ордена братства-јединства. 492 �ЕКСПЛОЗИЈА У ТРЕЗОРУ НАРОДНЕ БАНКЕ Ослобођењем Ужица пала је у руке партизанских снага и фабрика оружја, у којој је пре рата радило 56 жена и омладинки. И поред свакодневних сметњи, пожртвовањем и залагањем радника знатно је повећан капацитет фабрике а освојена и производња новог оружја. Због сталне опасности од уништења из ваздуха, у другој половини октобра 1941. године демонтирано је и пресељено у трезоре Народне банке неколико погона фабрике. Непријатељ је овај објекат стално имао на оку. И успело му је да 22. новембра у 14 часова изазове експлозију у трезорима Народне банке. У овој разарајућој експлозији угушене су димом за својим машинама, или разнете с материјалом, поред многих радника, и раднице: Стана Антонијевић, Раша Аџић, Рајка Васић, Милунка Вујичић, Каја Вулетић, Јока Здравковић, Крстина Златић, Јелка Златић, Рајка Ковачевић, Стоја Ковачевић, Рада Мутавџић, Цвета Оташевић, Рада Панић, Милијана Радовановић, Радосава Саватијевић, Грозда Смиљанић, Ленка Цветић, Драгица Цонић, Кристина Митровић. УЛАЗ У ТРЕЗОР НАРОДНЕ БАНКЕ У УЖКЦУ ГДЕ ЈЕ 1941. ГОДИНЕ РАДИЛА ФАБРИКА ОРУЖЈА. АМБЛЕМ С ПАРТИЗАНСКЕ ПУШКЕ ИЗРАБЕНЕ У ФАБРКЦК ОРУЖЈА У УЖИЦУ 1941. СПОМЕН-ПЛОЧА ИЗГИНУЛИМ РАДНИЦИМА ПАРТИЗАНСКЕ ФАБРИКЕ ОРУЖЈА И МУНИЦИЈЕ 1941. У 'ГРЕЗОРИМА НАРОДНЕ БАНКЕ У УЖИЦУ Све погинуле раднице радиле су тога дана и у претходној смени. Добровољно су пристале да раде и у новој смени и замене омладинце-раднике који су отишли у село ради учествовања на приредби. У трезорима су нашли смрт и многи становници града, старци, жене и деца који су се склонили од немачких авиона. У матичним књигама умрлих ужичке цркве забележена су имена погинулих у трезорима: Мирјана Верговић, ученица IV разреда учитељске школе, Радмила Топаловић, ученица III разреда гимназије, 28-годишња Мирјана Симовић, 49-годишња Бранка Коловић, 36-годишња Стојана ЈБубичић, 19-годишња Вера Ђурђевић, 16- 493 �ДЕСАНКА ЈОВАНОВИЋ-ГРАДИШТАНАЦ, инжењер, рођена је 29. IX 1899. године у Трстенику. Члан КПЈ постала је 1939. године. Године 1941. у Ужицу је радила на организовању партизанских кројачких радионица, заједно са Гроздом Дрчелић је руководила централном женском кројачком радионицом. Са партизанским јединицама отишла је у Санџак и Босну. У Новој Вароши је руководила партизанском шиваром. После одласка из Нове Вароши радила је у Главном штабу за Србију. Носилац је Споменице 1941. и више ратних одликовања. СТАНКА ЛАКОВИЋ, радница, рођена је 22. I 1919. године у Титовом Ужицу. Члан СКОЈ-а је постала 1941. а члан КПЈ 1942. године. У Ужички партизански одред је ступила 1941. године. Са главнином партизанских снага прешла је крајем 1941. године у Санџак и Босну и постала борац II пролетерске бригаде. После завршеног апотекарског курса радила је као апотекар у V крајишкој дивизији, затим је постала заменик политичког комесара Медицинског батаљона. После ослобођења земље била је члан бироа ОК КПЈ и секретар Окружног одбора АФЖ за Ужички округ. Носилац је Споменице 1941, Ордена за храброст, Ордена заслуга за народ II реда, Ордена партизанске звезде III реда и Ордена рада II реда. ВУКОСАВА ВИДИЋ рођена 7. новембра 1919. године у Колашину. Гимназију завршила на Цетињу 1938. године. Студирала југословенску књижевност на Филозофском факултету у Скопљу. У СКОЈ примљена 1939. године, а члан КПЈ од јула 1941. године. За време рата учествовала је у НОБ и НОП у Србији, Санџаку, Босни и Црној Гори. После рата била члан Градског комитета КПЈ Титово Ужице, члан III рејонског комитета Београд, члан Градског комитета Нови Сад, управник средње партијске школе за Војводину, саветник у Савезном секретаријату за информације. Сада у пензији. Носилац је Споменице од 1941. и других одликовања. годишња Милица Лакићевић, 53-годишња Милица Аврамовић, 20-годишња Слободанка Миловановић, Стана Филиповић (33 године), професор Зора Радуловачки, Марија Андер (41 година), Драгица Атанацковић, 68-годишња старица, Милена Кремић (40 година) и њена 13-годишња кћерка Надежда, шеснаестогодишња Милена Ивановић, Наталија Марјановић (52 године), Добрила Тошић, ученица I године Учитељске школе, партизански лекар др Видосава Јанковић-Николић, Зора Видаковић-Продановић и њена шестогодишња кћерка Оливера-Цаца, 35-годишња Миљана Радовановић, Олга Стерић и њене кћери, четворогодишња Вера и двогодишња Нада, Љубица Раденковић, Софија Кокић и њени синчићи од 5 и 3 године, старица Ана Стојановић, Милица Амар и њена 16-годишња кћер Добрила, Добрила Васовић, Оливера Станковић, која је у чврстом загрљају са двогодишњим Николом и 8-месечном Надеждом отишла у смрт, Наталија Буљугић, 25-годишња мајка која је штитећи телом своје троје деце — шестогодишњег Богдана, четворогодишњу Милену и 2-годишњег Владету погинула заједно с њима, Добрила Гачић и њена двогодишња Мирјана, Јелена Орловић и њен 12-годишњи син Десимир, Емилија Продановић са кћерима Надом и Оливером и сином Владаном и Грозда Ристовић. У неколико бомбардовања Ужица и у трезорима банке погинуло је 200, а према другим подацима 500 лица. Тачан број погинулих није утврђен. О овом:е подмуклом крвавом злочину издато је следеће саопштење, које је 25. новембра 1941. године изашло у ,,Борби”, бр. 18: „Крвава фашистичка звер учинила је још један злочин против српског народа, злочин који ниједан верни син српског народа неће да заборави, као гито неће заборавити страшне злочине у Мачви, у Крагујевцу, у Краљеву итд. Двадесет другог новембра, у 3 часа по подне, плаћени петоколонаши и фашистички шпијуни истовремено и плански изазвали су експлозије у једној радионици у Ужицу и електричној централи у Чачку. Непријатељи нису успели да нанесу велике материјалне гитете. Али у Ужицу је изгинуо известан број радника и иџвилног становншитва, невиних жена и деце, који су се случајно нагили у близини. Злочиначка непријатељска рука није постигла свој циљ. Непријатељ није нанео озбиљне материјалне штете, али недужне жртве жена, деце и радника за палиће у срцима српских патриота не- 494 �угасив пламен мржње против мрског непријатеља и једнодугине спремности за уништење до краја вампира којигуши толике народе Европе и осталог света. Нека вреле сузе које данас падају на крстове мученичких жртава запале осветничку ватру по читавој нашој српској груди, која се неће угасити све док и последњи фагаистички изрод и његов домаћи издајнички слуга не буде истребљен са нагиег тла”. рент у VI личкој дивизији до њеног одласка у Босну. Затим ради у Централној војној апотеци — Оточац, а у VI офанзиви као политички комесар војно-санитетског слагалишта (Трнавац). У току VII офанзиве рековалесцент је при ЗАВНОХ-у и ОЗНИ за Хрватску. Од оснивања прве владе за Хрватску била је персонални референт у Повереништву за просвету Хрватске. После ослобођења била је три године непрестано тешко болесна, а потом ради у органима за просвету и културу Извршног већа СР Хрватске у својству референта, професора и самосталног саветника до пензије 1965. године. У друштвено-политичком раду учествовала је и учествује активно. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. Ова сурова и стравична експлозија била је сигнал да је непријатељ решио да уништи јединствену, својеврсну партизанску творевину — Ужичку Републику, која је пуним животом живела 67 дана. Затим је дошао судар на Кадињачи. „Рођена земљо, јеси ли знала? Ту је погин'о батаљон цео ... Црвена крв је процветала Кроз снежни покров хладан и бео. Ноћу је и то завејао ветар. Ипак на југу ... војска корача ... Пао је четрнаести километар, Ал’ никад неће Кадињача .. (Из поеме „Кадињача” Славка Вукосављевића) Бранећи слободну територију, крајем новембра 1941. године погинуло је, према исказима преживелих учесника борбе на Кадињачи, и неколико незнаних партизанки које су, дошавши са одредима који су се повлачили ка Ужицу, придодате јединицама које су се бориле на Кадињачи. Новембра 28. кренули су Немци у силовит напад на Ужице. Ужички раднички батаљон и неке чете Посавског одреда упућене су 28. новембра увече на брдо Кадињачу, удаљено 14 км од Ужица. Борцима овог батаљона и окупљеном народу говорили су командант Душан Јерковић (погинуо на Кадињачи) и комесар Ужичког партизанског одреда Милинко Кушић (подлегао пегавом тифусу 1943. године). Дирљив је био растанак мајки са својом децом. Неке су се опраштале од својих јединаца, а жене од својих другова држећи на рукама своје малишане. Мада су опроштаји били пуни туге, били су и пуни поноса што се њихови најмилији налазе међу најбољима којима је пало у део да бране прилазе слободном Ужицу. Сви борци су знали да се од њих много очекује. Знали су да је иза њих град у коме су провели своју младост, да је у њему остала њихова родбина, да су у њему остали тешки рањеници. Наставили су са борбом и онда када је њен исход сваком борцу био јасан. И рањени борци су се тукли до погибије или последњег метка. БЈ1АГА ГОШОВИЋ, професор, рођена 1910. године у Титограду. Пре рата као студент у Београду учествује у напредним политичким и културно-просветним манифестацијама; прикупља Црвену помоћ. Као професор у Ужицу организовано сарађује са члановима ОК КПЈ за Ужице; преноси илегалну штампу и технички материјал из Београда. Учествује у организовању рада са женама у Ужицу, почетком 1941. године. Примљена је у Партију марта 1941. године. Под окупацијом је наставила рад. Ухапшена је 22/23. јуна 1941. године у Ужицу од окупатора и издајника; пуштена крајем истога месеца због недостатка доказа. По директиви Партије одлази илегално у срез моравички (Вионица) и раду на организовању устанка, где остаје као партијска веза до ослобођења Ужица и Ивањице. У Ужицу ради кратко у „Борби”, а потом у организацији партизанских радионица. По оснивању Главног народноослободилачког одбора за Србију ради у Председништву — односно Секретаријату. У првој офанзиви је са главнином партизанских снага и Врховним штабом прешла у Санџак. По директиви Партије одлази с тешким рањеницима у Пренчане и Вошково (Црна Гора) као болничарка и борац. У другој и трећој офанзиви налази се при Главном штабу за Санџак и штабу Пљеваљског батаљона (Косаница), а после оснивања III санџачке ударне бригаде борац је I чете, II батаљона. Учествује у маршу пролетерских бригада (Треска, Бјелашница) у западној Босни, у борбама за Брадину, Прозор, Купрес, Шујице, у опсади Мркоњић Града. После завршеног војно-апотекарског курса шаље је Врховни штаб на рад у Хрватску као апотекарског референта. До IV офанзиве ради при Санитетском одсеку Главног штаба Хрватске (Слуњ), а од IV офанзиве, апотекарски је рефе- 495 ТОМАНИЈА-ТОМКА ЋУРИЋ је рођена 1888. године у Црној Гори. 1937. године се преселила са мужем и децом у Титово Ужице. Њена је кућа била сигурно партијско упориште, ту су одржавани партијски и скојевски састанци, скриван партијски и други материјал. Крајем 1941. године прешла је са партизанским јединицама у Босну, затим у Црну Гору, била је теренски радник у колашинском срезу, радила је са женама. Све петоро њене деце били су борци НОР-а. Носилац је Споменице 1941. и више ратних одликовања. �МИЛЕНА ПАЈЕВИЋ, рођена је 3. III 1923. године у Ужицу. Члан СКОЈ-а постала је пре рата. У данима устанка обављала је разне задатке у омладинској организацији. У ослобођеном Ужицу радила је у партизанској болници. Крајем новембра 1941. године са јединицама УПО прешла је у Санџак и Босну, постала је борац I пролетерске бригаде. Носилац је Споменице 1941. и више ратних одликовања. Љубављу према слободи и свом родном граду Ужички раднички батаљон исписао је своју славну епопеју. Пао је готово цео, пали су и многи борци Посавског одреда. Пало је и неколико жена партизанки, девојака из ко зна кога краја наше земље. Остала су непозната њихова имена, али неодвојива од легендарне Кадињаче. Мајке, жене и сестре које су остале без својих најмилијих надрасле су себе. Поносне на своју изгинулу децу, браћу и мужеве пошле су њиховим путем, наставиле борбу против окупатора и домаћих издајника, бориле се за слободу, а многе је и својим животом платиле. ЖЕНЕ У ПАРТИЗАНСКИМ ОДРЕДИМА И ПРОЛЕТЕРСКИМ ЈЕДИНИЦАМА МИЛИЦА КОВАЧЕВИЋ-УЗЕЛАЦ, студент Филозофског факултета, рођена је 1921. у Титовом Ужицу. По окупацији Југославије прешла је из Београда у Ужице и укључила се у рад за НОП. Радила је у скојевској организацији „Клисура”. У ослобођеном Ужицу завршила је санитетски курс. Почетком октобра 1941. године ступила је у II златиборску чету УПО. Крајем 1941. пребацила се у Босну и радила у Команди места у Рогатици, затим је отишла у Романијски партизански одред. Марта 1942. године је ступила у Прву пролетерску бригаду. Разболела се од тифуса и као реконвалесцент је упућена у болницу, у Мишљеновац (Лика), где је радила као омладински руководилац. За време IV офанзиве је радила у болници у Горском котару. Априла 1943. године је упућена у Санитетски одсек Главног штаба Хрватске а затим је била комесар болнице у Турјанском. Јуна 1944. године је послата на лечење у Италију. Крајем исте године се вратила из Италије. Носилац је Споменице 1941. и више ратних одликовања. „ . . . Младићи и дјевојке, скоро дјеца, на позив Комунгсстичке ггартије погили су у борбу не штедећи своје младе животе ... Кад иду у борбу људгс, војска коју је држава створила, одрасли људн, онда је то њихова дужност према својој отаџбини, онда је то дуг сваког грађанина и родољуба. Али, када без мобилизације, добровољно, дјеца од дванаест, четрнаест, петнаест и гиеснаест година иду у борбу, знајући да ће у њој ггогинути — онда је то надчовјечански хероизам младгсх људи који жртвују себе, иако јоги нгссу управо ни ступили у живот — д о бгс будућа покољења бгсла сретна ...') ГРУПА УЖИЧАНА ЕВАКУИСАНА ИЗ ГРАДА ОКТОБРА 1944. СТОЈИ МИАОЈКА МААБЕНОВИБ, У СРЕДИНИ ОАГА ЖИВКОВИК, СЕДИ БУДА ПОПОВНИ У Ужичком партизанском одреду и пролетерским бригадама борио се велики број омладинки и жена ужичког краја. Многе од њих уградиле су своје животе у темеље наше револуције. Ленка Николић, ученица учитељске школе, истакнути скојевски активиста у евојој школи и у граду, погинула је децембра 1941. у Аљиновићима код Сјенице, као борац Ужичког нартизанског одреда. Вера Матић, студент медицине, погинула је 22. децембра у борби на Сјеници. Нада Поповић, кројачица из Ивањице заробљена је у борби код Сјенице, одатле је одведена у Пријепоље, где су је почетком 1942. године стрељали Италијани. Милену Спасојевић, ученицу учитељске школе, ухватили су четници у Лопижама код Сјенице почетком 1942. и заклали је. Славку Ивановић, учитељицу из Рога, убили су четници код Нове Вароши фебруара 1942. године; тада је убијена и Нада Бабовић, радница из Пожеге. Као борци II пролетерске бригаде погинуле су у борбама на Гату 11. јуна 1942. године: Деса Поповић, студент и раднице Каја Стојановић и Душанка Ј) Тито — из омладине Србије. 496 поздравне речи на I конгресу �Пузовић. Живка Вулетић, радница, погинула је јула 1942. године у Прусцу код Бугојна. Душанка Таталовић тешко је рањена у обе ноге јула 1942. у борби на Оборцима, заробљена је и отерана у Јасеновац и тамо убијена. Храбра и омиљена болничарка Олга Величковић из Ивањице погинула је у борби са усташама августа 1942. у Благају код Купреса. Деса Петронијевић, ученица Учитељске школе погинула је септембра 1942. на Мањачи. Катица Игњатовић погинула је новембра 1942. на Јелиним Пољанама код Босанског Грахова. Живка-Мила Алексић, кројачка радница из Београда погинула је 1942. године у источној Босни (по другој верзији — 1943. код Сиња). Године 1943. у марту погинуле су Ангелина-Гина Вуксан у Стрмици изнад Горњег Вакуфа а Стојка-Цола Пантелић, ученица, на Неретви. На Сутјесци, у V непријатељској офанзиви: Бранислава Бакочевић, ученица учитељске школе; Вита Гутман, матурант, Љубинка Ђорђевић, референт санитета батаљона, Перса Рајовић, ученица из Ивањице, Ружа Караклајић, радница из Пожеге (члан КПЈ, рођена 1918. у Словенији, бол^ ничарка I чете I батаљона II пролетерске бригаде, умрла је од тифуса почетком јуна 1943. године). У лето 1943. године погинуле су код Фоче Олга Ђокић, студент медицине из Пожеге (члан СКОЈ-а, рођена 1920. 'одине, референт санитета II батаљона II пролетерске бригаде), Алексија Савић, код Стамболчића близу Сарајева; Драгицу Парезановић заклали су четници на Мељаку код Пљеваља после V офанзиве. Марта 1944. погинула је Олга Грбић у Штрпцима код Прибоја, а Мица Ђорђевић-Пушкарка у Сивчини код Ивањице. Маја 1944. године у Мојковцу подлегла је ранама народни херој Нада Матић. Др Фрида Гутман, заробљена с рањеницима у Централној болници, извршила је самоубиство 24. септембра 1944. године. Јуна 1944. умрла је од исцрпљености у болници у Колашину Слободанка Недељковић, Милена Мартиновић прошла је цео борбени пут II пролетерске бригаде, а умрла је самЈо седам дана после ослобођења земље. Емилија Веселиновић, Јелена Јелисавчић и Славка Богдановић отишле су у НОВ 1944. године и исте године погинуле. Маргита Цупарић из Ивањице и Борка Ђурић из Ужица ступиле су у НОВ 1944. године, погинуле су на сремском фронту, а 17-годишња Стана Божић код Брчког 1945. ПЕТРА ЈАЊУШЕВИК ИЗ БАЈИНЕ БАШТЕ. ЗАРОБАјЕНА 1941. И СПРОВЕДЕНА НА БАЊИЦУ. УГУШЕНА У ГАСНОМ АУТОМОБИАУ 9 МАЈА 1942. ОЛИВЕРА-ВЕРА ЈЕВИЋ је рођена КРЕМИЋ-АНТОНИ- 29. 8. 1919. године у Крагујевцу Члан СКОЈ-а је постала августа 1942. а годину дана касније члан КПЈ. Крајем новембра 1941. године са главнином партизанских јединица прешла је у Санџак и босну. Била је бригадни референт санитета у II пролетерској бригади. Носилац је Споменице 1941. и више ратних одликовања. • ПЕРИШИЋ, дипломирани студент филозофије рођена је 1916. године у Ивањици. Одмах по окупацији Југославије се укључила у рад за НОП. Била је организатор и предавач на санитетским курсевима у Ивашици. У току рата била је илегални позадински радник. Ухапшена је крајем 1943., отерана у логор на Бањици, где је остала до октобра 1944. године. Носилац је Споменице 1941. и више ратних одликовања. МИЛКА ОАГУ САВИП СТРУЧНУ УЧИТЕАјИЦУ, РУКОВОДИОЦА ПАРТИЗАНСКЕ РАДИОНИЦЕ У ЛРИЉУ, ЧЕТНИЦИ СУ УХВАТИЛИ КРАЈЕМ 1941. ГОДИНЕ, ФЕБРУАРА 1942. ТРАНСПОРТОВАНА ЈЕ НА БАЊИЦУ И 9. МАРТА ИСТЕ ГОДИНЕ СТРЕЉАНА �године када је указивала смртно рањеном командиру чете. УЧЕНИЦЕ ДОМАПИЧКЕ ШКОАЕ У ГОДОВИКУ ПРЕД РАТ. ПОГИНУЛЕ У НОБ: СТОЈАНА МИВИП, ПРВА СЛЕВА СТОЈИ, ЧЛАН КПЈ И МИЛЕВА НИКИТОВИП, ДРУГА У ТРЕВЕМ РЕДУ ЗДЕСНА СТОЈАНА МИЋИЋ, сељанка, рођена је 7. XI 1920. године у Годовику. Потиче из напредне породице. Члан КПЈ је постала 1941. године. Њена политичка припадност пре рата, активност у данима устанка и касније била је позната непријатељу. Четници су је уходили, 1942. године су је ухватили и одвели заједно са Милевом Никитовић на брдо Благај, где су их обе после зверског мучења заклали и бацили у бездан. ОАГА МИПИБ ИЗ БАЈИНЕ БАШТЕ. ЗАКЛАНА ОД ЧЕТНИКА 1. МАЈА 1944. У СЕЛУ РАЧИ 498 помоћ Кроз све борбене путеве пролетерских јединица прошле су и народни херој Даница Милосављевић, Боса Цветић (прва жена борац Пожешке чете Ужичког партизанског одреда), Олга Којадиновић, члан КПЈ од 1942. године, батаљонски референт санитета V шумадијског батаљона; ВојиславаВојка Петронијевић, члан КПЈ од 1942. године, десетар па референт санитета батаљона у I пролетерској бригади, после V непријатељске офанзиве руководилац санитета и бригадног СКОЈ-а II војвођанске а затим V војвођанске бригаде; Вера Јелић, предратни члан СКОЈ-а, једна од првих омладинки које су отишле у партизане; тринаестогодишња партизанка Миланка Благојевић и четрнаестогодишња Оливера Гутман-Ђурђић, четна болничарка, па батаљонски референт санитета III санџачке пролетерске бригаде, од краја 1943. била је на истој дужности у XII крајишкој и IV средњобосанској бригади; Олга Богићевић-Живковић, Милена Нешовић, члан КПЈ од 1943. године, болничарка III чете I црногорског батаљона I пролетерске бригаде, па санитетски референт XII српске бригаде, комесар наше болнице у Италији, комесар болнице XXII српске дивизије и комесар наше болнице у Бугарској; Милена Пајевић, Вера ДимитријевићМарковић, члан КПЈ од 1942. године, била је четна болничарка у I батаљону II пролетерске бригаде, затим радила у штабу бригаде, после V непријатељске офанзиве постала је заменик политичког комесара чете, почетком 1944. године послата је на рад у штаб П пролетерске бригаде, исте године у јесен прешла је на рад у Персонално одељење Главног штаба за Србију; Вера Кремић-Антонијевић, члан КПЈ од 1943. године, била је бригадни референт санитета II пролетерске бригаде; Јелена Благојевић-Петровић, санитетски референт VI батаљона I пролетерске бригаде, помоћник управника болнице I пролетерске дивизије у Бугојну и члан Политодјела IV крајишке дивизије, Милка Петровић, Милеса Јовановић-Ђорђевић, члан КПЈ од 1942. године, болничарка IV краљевачког батаљона I пролетерске бригаде, затим референт санитета III крајишке бригаде а 1944. године политком болнице у Меденом Пољу у којој су били смештени рањеници за транспорт у Италију; Радмила Таталовић, Милена Ђокић-Антончић-Цврчак, референт санитета IV краљевач- �ког батаљона I пролетерске бригаде, Мара Кустурић, затим Станка Лаковић, члан КПЈ од 1942. године, била је апотекар у I крајишкој дивизији, па заменик политичког комесара Медицинског батаљона; Стајка Савић, члан СКОЈ-а од 1941. године, болничарка I чете V шумадијског батаљона I пролетерске бригаде, учесник Игманског марша, 1943. године била санитетски референт батаљона у II пролетерској и III српској бригади а затим комесар културне екипе IV црногорске бригаде; Томка Ђурђић, инжењер Деса Јовановић-Градиштанац, члан КПЈ од 1939. године, радила је у Главном штабу за Србију; Милица Ковачевић-Узелац, члан СКОЈ-а од 1941. године, борац I пролетерске бригаде, затим омладински руководилац у Мишљеновцу (Лика), 1943. године радила је у Санитетском одсеку Главног штаба Хрватске, затим до јуна 1944. године била комесар болнице у Турјанском (Хрватска); професор ужичке гимназије Блага Гошовић је са Ужичким партизанским одредом прешла у Санџак, затим у Црну Гору а почетком 1943. године упућена на рад у Хрватску где је остала до краја рата. Године 1941. биле су у Ужичком партизанском одреду: Јустина Вивот, радница (заробљена је у борби на Сјеници, била у логору на Бањици, а затим у Аушвицу); Зденка Мајцен, избеглица из Словеније, ухапшена при повратку из Радоиње крајем 1941. а после отишла у зајечарски крај, где је заробљена и одведена у немачки логор; Добрила Пјевчевић је заробљена у Бајиној Башти и затим више пута хапшена; Вукица Видић после порођаја ухапшена, одведена са дететом у логор у Колашин, после изласка из логора наставила је рад на Цетињу и крајем 1943. поново ступила у НОВ; Анђелка Ђурђић, болничарка II батаљона II пролетерске, касније санитетски референт IV батаљона IV црногорске бригаде, од пролећа 1944. управник болнице II пролетерске бригаде. Године 1944. ступиле су у НОВ Милијанка Чекеревац, Олга Јовичинац и Слободанка Стојковић из моравичког среза, и омладинке из Ужица Милица Ђурић, Пола Којадиновић, Вера Милановић, Драгиња Милосављевић, Деса Караџић, Наталија Живковић, Ленка Топаловић, Вида Ристовић, Јелена Марјановић, Буда Поповић, Милојка Зечевић, Нада Димитријевић, Сара Дудић, Дивна Дудић, Мара Совровић-Стојановић, Слава Јокић, Милка Лаковић, Нада Средојевић, Ружа Јовановић и друге. Ирена Гложанчев-Јелена, радница из Бачког Петровог Села, у току рата је илегално живела и радила у моравичком срезу, почетком 1944. године ступила је у Ибарски одред. • ПЕРСИДА ОСТОЈИЋ-РАДОВАНОВИЋ рођена је 3. октобра 1920. у селу Мушићу код Косјерића у породици занатлије Светозара Остојића кога су мучки претукли и убили четници 1941. у Ариљу. Основну и женску стручну школу завршила је у Пожеги. Радила је као кројачица. У средњој школи укључила се у напредни омладински покрет и постала један од најактивнијих чланова спортских клубова „Глорија” и „Слога” и Соколског друштва око којих се окупљала напредна омладина Пожеге. Учествовала је у акцијама Удружене опозиције и Комунистичке партије. Преносила је хитна упозорења Окружног комитета КПЈ Чачак комунистима које су власти предвиделе за хапшење. Преко ње је уручена порука ОК, Милинку Кушићу када је преко Пожеге под стражом спроведен из нишког затвора у Ивањицу. Примљена је у Партију 1941. Многочлана породица Персиде Остојић, отац, мајка, три брата, сестра и супруг Миливоје Радовановић- Фарбин, учествовала је од првог дана устанка у народноослободилачком покрету. У време устанка Персида је била гравидна и радила у позадини. Организовала је прву партизанску кројачку радионицу која је имала 20 машина за шивење. За време повлачења према Санџаку у децембру 1941. у селу Љубишу на Златибору Персида се породила. Ту су је ухватили четници и предали Специјалној полицији где јој је одузето дете, а она је спроведена у логор на Бањици из којег је изашла тек пред ослобођење Београда 3. октобра 1944. када је непријатељ захваћен паником распустио логор. Један Персидин брат умро је после рањавања на Купресу у Централној болници Врховног штаба, други је погинуо на Сутјесци, «ао водник у Другој пролетерској бригади, сестру су јој заклали четници у Пожеги, оца искасапили и стрељали у Ариљу. Персида се у логору добро држала. Упркос мучењима никога није одала. Развила је илегалне везе међу логорашима преко којих је доставила друговима у Београду имена другарица из логора које нису примале пакете, и ускоро су пакети почињали да стижу. Носилац је Споменице 1941, и више одликовања. БРАНКА РАКОВИК ИЗ ПОЖЕГЕ, СТРЕАзАНА ЧЕТНИКА У ПОЖЕГИ 22. ДЕЦЕМБРА 1941. 499 ОД �ТЕРОР После заузимања слободне територије (крајем новембра) Немци и други окупатори као и издајници српског народа масовно су убијали у ужичком крају не само ухваћене партизане, већ и жене и недужно становништво. О дивљачком бесу окупаторских слугу, четника писала је „Борба” у бр. 15, од 18. XI 1941. године, у чланку „Равногорци крај Косјерића извршили грозан злочин”. Реч је о мучком нападу четника на овај градић, о хапшењу 80 партизана и припадника НОП, од којих су деветоро издвојили и после зверског мучења уморили, међу њима и учитељице Јелену Субић-Гмизовић и Милеву Косовац: „Ужице, 16. новембра. НЕМАЧКА КАЗНЕНА ЕКСПЕДИЦИЈА ПАЛИ СЕЛО МОЧИОЦЕ КОД ИВАЊИЦЕ 1941. СПНСАК ПАРТИЗАНСКО-КОМУНИСТИЧКИХ ВОЋА ОКРУГА УЖИЧКОГ1) 56) МЕДИЋ МИРА-МИРОСЈ1АВА, стара 27 год., рођена у Сурчину (Земун), главни организатор женске чете, пропагаторка, прочелник ћелије, јавно проповедала да нема бога. Ухваћена и од преког суда у Ужицу пуштена на слободу. После пуштања од преког суда налази се у бегству. 61) ВУЈОВИЋ Ј. ЈЕЈ1ЕНА, рођена 1912 год. у Ужицу. Још за време свога школовања била у комунистичкој организацији, а 1941. год. побегла у шуму са осталим комунистима, учествујући у борби противу националних четника. Сада се налази у бекству. (М.П.) ПРЕТСТОЈНИК Градске полиције (потпис нечитак) ‘) ВИИ, бр. 9/4—1, К. 29. 500 Нечувени злочин догодио се недалеко од Косјерића. Злочин који не заостаје нимало за одвратним зверствима која је окупатор чииио по Мачви, у Крагујевцу и другим нашим местима. Приликом општег равногорског напада на Ужице, једно њихово одељење добило је налог да нападне на Косјерић. Тај је напад извршен на мучки начин. Равногорци су разоружали један део партизана, а затим су почели да хапсе по варошици све оне људе и жене који су учествовали у народноослободилачкој борби, који су помагали партизане. Тако су накупили око 80 људи. Том приликом су задржали и ухватили два курира који су ишли према ваљевском фронту, где су Немци покушали продор према УжиЦУСве похватане партизане и њихове пријатеље те звери у људском облику потерали су у правцу Равне Горе. Кренуло је преко двадесет наоружаних равногораца, а на челу им је био један старац од 60 година, који је одређен за спроводника. Успут се према партизанима поступало страховито. За најмању реч ударали су кундацима. Када је поворка одмакла један део пута, стигао их је равногорац — жандарм Ајдачић. Он је пришао партизанима и одабрао девет лица: Максима Марковића, земљорадника из Косјерића, Драгослава Марковића, каменоресца из Косјерића, Миливоја Кевића, марвеног лекара, избеглицу из Хрватске, Светозара Познановића, радника из Косјерића, Јелену Субић-Гмизовић, народну учитељицу из Сече Реке, Милеву Косовац, народну учитељицу из Таора, Првослава Гмизовића, судију из Ужица, курира из Ваљева „Еру” Јоксимовића и још једно лице чије се име није могло утврдити. �АјдачиН је рекао да их води на саслушање. А повео их је с пет-шест људи у Клисуру Ридова, крај села Скакавца. Ту је отпочело зверско мучење, партизани су премлаћивани кундацима, живима су вађене очи, ложена им је ватра на телу. Обе другарице су биле силоване, а затим избодене бајонетима. Затим су крволои,и оставили лешеве и умакли у непознатом правцу. Осталих 70 партизана и њихових пријатеља одведени су у правцу Равне Горе и о њиховој судбини ништа се не зна. Кад су партизанске снаге освојиле поновно Косјерић, откривени су у Клисури лешеви поубијаних другова. Они су пружали грозну слику — главе размрскане камењем, полунагорела тела, преклане жене. Тела ових мученика пренета су у Косјерић. Одатле су превезена у Ужице, где ће бити сахрањена како пристоји палим борцима у борби против окупатора и његових слугу. Једна комисија грађана прегледала је сва телеса. Записнички су утврђене све смртоносне повреде. Исто тако ће и једна лекарска комисија прегледати тела мученика и записнички утврдити каква су све зверства чинили равногорци. Један од виновника овог злочина већ је у партизанским рукама. Он признаје своје недело. Партизани ће похватати и остале злочинце који су учинили тај грозни злочин. Казна их неће мимоићи. Нека је слава палим борцима! Нека су по хиљаду пута проклете слуге окупатора које за његов рачун кољу српске синове! Нека живи јединство свих поштених родољуба у борби против Хитлера и његових слугу. Комисија грађана и лекарска комисија којс су образоване ради увиђаја овог нечувеног злочина, утврдили су записнички, између осталог: „Јелена Гмизовић, учитељица из Сече Реке. Страховито мучена, силована, усијаним гвожђем паљена по врату и по бутинама. На десној бутини ударац ножем. У леви чланак ударио експлодирајући метак. Лева рука пребијена. На десној бутини рана од метка. Издахнула по свој прилици од силних рана. Косовац Милева, учитељица из Таора, страховито мучена, силована, модрице по целом телу од кундака. Избијено неколико зуба. На десној нози огромна рана од ножа. На обема ногама виде се опекотине. Избијено лево око. На врату опекотине. На листу леве ноге рана од ножа”. ИЗМАСАКРИРАНИ ЛЕШ ЈЕЛЕНЕ-ЛЕЛЕ СУПИН ГМИЗОВИП (ФОТОГРАФИЈА ИЗ АРХИВЕ ДРЖАВНЕ КОМНСИЈЕ ЗА УТВРБИВАЊЕ ЗЛОЧИНА ОКУПАТОРА И ЊЕГОВИХ ПОМАГАЧА — БЕОГРАД) У ДОКУМЕНТУ № 2926. У ИЗВЕШТАЈУ ОД 29. ЈУЛА 1941. ГОДИНЕ СТОЈИ: „МИЛЕВА') (ЛЕ ЛА) ГМИЗОВМК, УЧИТЕЉИЦА ОРГАНИЗОВАЛА ЈЕ ДВА ЗБОРЛ НА КОЈИМА ЈЕ БИЛО ПРИСУТНО ОКО 200 СЕЉАКА. ЈЕДАН ОД ОВИХ ОДРЖАИ ЈЕ НА ГРОБЉУ ВИШЕ КОСЈЕРИКА, А ДРУГИ КОД АДАМА ЈОСИПОВИКА, РОБАКА АДВОКАТА ПУРИКА ИЗ БЕОГРАДА, У СЕЛУ БРАЈКОВИКУ. .. " (1 — ЈЕЛЕНА (ПРИМ. РЕД.) Ужице је достојно испратило жртве из Косјерића Под овим насловом објављен је у „Борби” од 20. новембра чланак о сахрани жртава четничког злочина: „У дворишту основне гиколе данас су били изложени посмртни остаци гиест жртава убијених и унакажених од равногорских банди код Косјерића. То су НЕДАЛЕКО ОД КОСЈЕРИКА, У СЕЛУ СЕЧА РЕКА, КРАЈЕМ 1941. ЧЕТНИЧКА КАМА ПРЕСЕКЛА ЈЕ ЖИВОТ АВЕРЕЈКЕ ЧЕЛНИКОВЕ 501 �МИЛЕВА КОСОВАЦ, учитељица из Таора, предратни члан КПЈ. У срез црногорски је дошла школске 1940. године по казни. Одмах по доласку почела је политички да ради са женама и омладином. У припремама за устанак њена је школа била веза између политичких радника ваљевског и црногорског среза. Ту су одржавани састанци, ту су се скривали илегални партијски радници. Септембра 1941. је ступила у Црногорску партизанску чету УПО. Ухваћена је у Косјерићу у мучком нападу четника на Штаб чете, и убрзо је заклана. РАД ОВЕ УЧИТЕЉИЦЕ ЗАБЕАЕЖИАА ЈЕ И НЕМАЧКА ВОЈНА ОБАВЕШТАЈНА САУЖБА. АГЕНТ БР. 104 ЈАВЉА ИЗ УЖИЦА У ИЗВЕШТАЈУ № 537/7.41 ОД 29. 7. 41. . . ТАОР — „ТАМОШЊА УЧИТЕЉИЦА КОСОВАЦ (ИМЕ ЈОШ НЕПОЗНАТО) ЈЕ ЈЕДНА ОД ИАЈОГОРЧЕНИЈИХ КОМУНИСТКИЊА II ПРОПАГАНДИСТКИЊА. СТААНО ОДРЖАВА ВЕЗУ СА ВАЉЕВОМ” ИЗМАСАКРИРАНИ АЕШ МИАЕВЕ КОСОВАЦ (ФОТОГРАФИЈА ИЗ АРХИВЕ ДРЖАВНЕ КОМИСИЈЕ ЗА УТВРБИВАЊЕ ЗАОЧИНА ОКУПАТОРА И ЊЕГОВИХ ПОМАГАЧА — БЕОГРАД) ДВАДЕСЕТ КОМУНИСТИЧКИХ БАНДИТА У ИВАЊИЦИ ОСУЂЕНО НА СМРТ1) „Ивањица, 16 децембра Преки суд који је образован у Ивањици осудио је јуче на смрт 20 комунистичких бандита које су ухватили Моравички одред под вођством поручника Мирка Пурића и одред војводе Воже Јаворског. Пошто је саслушањем утврђено да су сви бандити активно учествовали у комунистичким злочинима у овоме крају, смртна казна је извршена.” М. Трампинац тела шест мученика: народних учитељица Милеве Косовац и Леле Гмизовић, судије Првослава Гмизовића, ветеринара Миливоја Кевића, курира Миливоја Јоксимовића и једног непознатог Ваљевн,а, чијим се сенима поклонио велики број Ужичана и одао им последњу погиту. Поред ковчега у којима су стајала мртва тела обешчашћена, изгажена и мрцварена од бандита, цело Ужице застајало је згрожено и згрануто. Људи су с поштовањем скидали капе, њихова лица грчила се од гњева, са уста падале су речи осуде. После и,рквеног обреда, палим мученицима одата је почаст која се указује највећим борцима — хор је отпевао Лењинов погребни марш. У име учитељица са својим другарицама и осталим жртвама опростила се дирљивим говором другарица Радмила Топаловић. Затим у име грађана говорио је секретар народноослободилачког одбора друг Миша Ковачевић. Политички комесар друг Милинко Кушић говорио је пред зградом штаба и рекао да још издајице равногорске нису престале са својим злочинима. „Преко 300 Срба они су одвели и продали Немцима у Ваљеву. Пали другови и другарице, почивајте мирно, ми ћемо вас светити и осветити”. А на самоме гробљу друг Секулић последњи пут обраћао се палим другарии,ама и друговима. Свечано и са свима почастима Ужице је сахранило ових гиест бораца који су мученички пали, борећи се против најновијих издајника или помажући ту борбу. Пали су у борби да се очува слобода Ужица, и Ужице им је захвално...” Из немачког документа К. 5-313/181) види се да су у Ужицу и околини до краја децембра 1941, стрељали, повешали или послали у логоре 1134. лица. Сваки дан почињао је и завршавао се митраљеским рафалима. Петог децембра 1941. године, у Крчагову је стрељана већа група ухваћених партизана. Истога дана, под бројем 2875/41 пов., немачки војни заповедник у Србији упутио је заповеднику оружаних снага на Југоистоку извештај у коме, поред осталог, стоји: „Намеравамо да се током зиме преко специјалних команди, уз садејство трупа изврши проверавање целокупног становништва у пределима ус танка. Биће стрељан сваки онај за кога се утврди да је учествовао у устанку. Још се проучава питање жена и деце устаника. Изгледа да није целисходно да ови људи остану у Србији јужно од Дунава . . .”'2). Немачки генерал Беме и генерал Недић наређују сваки својим снагама да не ‘) Музеј устанка 1941, Титово Ужице. 2) Зборник ВИИ, I, 1, стр. 624. ■) „Ново време”, 17. XII 1941. 502 �смеју имати никакве милости према онима који су били активни у устанку, или се пак сумња да су учествовали или ма чиме помагали устанак. Више од 200 ухваћених девојака и младића отерано је крајем децембра на Бањицу, где су неке стрељали, неки су касније изгубили животе у другим концентрационим логорима, а само је мали број доживео слободу. Крајем 1941. године ухапшене су и одведене из Ужица у логор на Бањици, поред раније наведених још: Цвета Дабић, Ружа Јунговић, Неда Оклобџија, Милена Јешић, Радмила Топаловић, Кристина Вујић, Радмила, звана „Ћавка” из Сарајева, а из пожешког среза: Дуња, Живана, Станојла и Милица Мићић, Милица Николић, Миланка Шојић, Јованка Зечевић и друге. Из саопштења у „Новом времену” од 16. децембра 1941. године види се да је непријатељ ухапсио само у Ужичкој Пожеги 100 припадника НОП-а. „Ужичка Пожега, 15. децембра У зору прекјуче стрељан је у Ужичкој Пожези 21 комунист. Стрељани комунисти издвојени су из групе од 100 бандита, које је ухватио живе Трећи добровољачки одред поручника Никића. Међу стрељанима је и убица попа из Азање, који је, као што је већ писано, био преклан ножем, а исто тако и главни помоћник комесара за исхрану Ужица, код кога су нађене фотографије свих објеката, мостова, пропуста, железничких пруга, оштећених од стране комуниста. Стрељан је и један председник из околине Ужица, који је сарађивао са бандитима” . Крајем 1941. године Немци су убили у Пилици Стојанку Максимовић, Сибинку Ђоковић из Оклетца и Милку Чугуровић из Костојевића. Четници су заклали на Тари једну учитељицу са дететом, чије име није утврђено. Ноћу између 11. и 12. децембра 1941. године убијена је Добринка Јеротијевић, а крајем месеца Јелисавета Зарић и Иконија Јовичић у Рожанству. У децембру 1941. године четници су у Ивањици ухапсили 70 припадника и симпатизера НОП-а, међу којима Наду Луковић, Косу Пацић, Дану Трипковић, Драгињу Нешовановић, Љубу Зарић, Марију, Десанку и Јулку Јелић, Лепу Зечевић, Косару Стојановић, Олгицу Ђоковић. За ово прво стрељање у Ивањици, ноћу између 15. и 16. децембра, издвојено је 20 партизана, међу њима Коса Пацић (звана „Комитара”, родом из околине Чачка, борац првог светског рата), и Нада Луковић, учитељица, родом из СПИСАК1) Комуниста из Општине пожегике који су од преког суда осуђени на смрт. састављен по наређењу начелства Среза пожешког Пов. бр. 490, од 25 септембра 1942 године. 4) РАКОВИЋ БРАНКА, стара 19 година, рођена у Ужицу, неудата, по пресуди преког суда у Пожеги стрељана, била партизан. Претседник Општине (потпис нечитак) ') Музеј устанка 1941, Титово Ужице. СПИСАК1) Лица у Пожеги Ужичкој и њихових породица, који су учествовали у нартизанским одредима или били присталице или симпатизери њихови. Овај је списак састављен ... на дан 7 децембра 1941 године, а по наређењу српске команде места. 19) ЗОРА ГУДУРИЋ симпатисала је партизанима, не налази се у месту 20) ДЕСАНКА МАТИЈАШЕВИЋ радила у партизанској радионици. Налази се у Пожеги. 22) СЛАВКА ИВАНОВИЋ учитељица из Рупељева, партизанка, налази се у бекству. 23) ЗОРКА ЦВИЈОВИЋ учитељии,а из Каленића, партизанка, налази се у Пожеги. 27) ДОБРУНКА БАДЊАРЕВИЋ, учитељица, партизанка, у бекству. 34) МИЛИЦА СИНЂЕЛИЋ присталица партизана, налази се у затвору. 35) ДРАГИЦА ВУЛИЋЕВИЋ радила у партизанској радионици. 43) ГРОЗДА ЂУРИШИЋ, домаћица, радила у радионици, налази се у Пожеги. 46) СТАНИМИРКА СРДАНОВИЋ, партизанка, у бекству. 47) МИЛКА СРДАНОВИЋ, партизапка, у бекству. 53) ОЛГА КОВАЧЕВИЋ, партизанка, налази се у Пожеги. 54) СТАНА КОВАЧЕВИЋ, партизанка, налази се у Пожеги. 60) ТАТЈАНА ПУРИЋ, партизанка, налази се у бекству. 61) КОСАРА ПУРИЋ, партизанка, налази се у бекству. 62) СИМКА ПУРИЋ, домаћица, партизанка, налази се у Пожеги. 64) СТОЈАНКА ВРАНЕШЕВИЋ, домаћица, партизанка, налази се у затвору. 67) МИЛЕВА СТЕФАНОВИЋ, кројачица, радила у радионици, налази се у Пожеги. 72) ДРАГОСЛАВА ЈОВИЧИЋ, ученица, партизанка, налази се у бекству. 74) БРАНКА РАКОВИЋ, домаћица, партизанка, налазила се у Пожеги (стрељ.). 82) ДАНИЦА ЂЕРАНИЋ, домаћица, радила у радионици. 85) ТУЛА БОЖИЋ, партизанка, налази се у Пожеги. 86) ДРАГА ВИТОРОВИЋ, домаћица, радила за партизане, налази се У Пожеги. 91) ЕМА ОСТОЈИЋ, партизанка, у бекству. 93) ПЕРСА РАДОВАНОВИЋ, партизанка, налази се у бекству. 98) НАТАЛИЈА ЦВИЈОВИЋ, домаћица, није се мешала, налази се У затвору. ‘) ВИИ, бр. 11/4—2, К. 29. 503 �99) ДРАГИЦА ЦВИЈОВИЋ, радила у радионици, налази се у затвору. 100) МИЦА ЦВИЈОВИЋ, радила у канцеларији, налази се у затвору. 111) ОЈ1ГА ЂОКИЋ, студенткиња-партизанка, налази се у бекству. 114) ПЕРСИДА НОВАКОВИЋ, из Пожеге-партизанка, налази се у бекству. С П И С АК‘) Избеглица Словенаи,а из Пожеге Ужичке, који се сматрају као присталии,е комунизма: 3.— Пивец Јованка, домаћии,а, рођена 1904 г. у Марибору, филокомуниста. Овде. 10.— Мајцен Нева, ученица .. . рођена 1922 године у Марији Снежној крај Птуја, заведена као филокомунисткиња од стране напред именованог Шобера, који је дошао, како изгледа, због ње из Хрватске и настанио се овде. Налази се у Пожеги. 11.—■ Мајцен Марија, ученица, кћер Миркова, рођена 1924 г. у Марији Спежној крај Птуја, заведена од стране Шобера и постала филокомунисткиња. Налази се овде. 14.—■ Хумер Милка, .. . рођена 1882 г. у Марибору.. . Налази се овде. 15.— Хумер Нада, . .. рођена 1912 г. у Марибору, ... И она се сматра као филокомунисткиња. Налази се овде. ‘) Музеј устанка 1941, Титово Ужице. ЕМИЛИЈА ОСТОЈИЋ, рођена је 1918. године у селу Мушићу код Косјерића у породици занатлије Светозара ©етојића кога су 1941. у Ариљу мучки претукли и убили четници. Завршила је основну и женску стручну школу у Пожеги и запослила се као кројачка радница. Као ученица учествовала је у акцијама напредног радничког покрета и организовању првомајских манифестација. У мају 1941. примљена је у Партију, а у јесен исте године изабрана за члана Месног комитета КПЈ Пожеге. Сви чланови Емилијине породице били су активни припадници НОБ. Радили су у комадни места, Народноослободилачком одбору, чети, партијској организаџији. После пада Ужица, два Емилијина брата су се повукла с одредом према Санџаку и Босни, где су обојица погинула, једног су ухватили и претукли четнипи, сестру су спровели Немци и затворили у логор на Бањици, оца су стрељали четници, а мајку су ухапсили и пустили из затвора. Осамнаестог октобра 1944. четници су упали у Пожегу и по достави једне мештанке (која се после тога убила) пронашли Емилију у кући где се крила и после зверског мучења је заклали. За све време рата добро и храбро се држала. Основна школа у Пожеги данас носи име „Емилија Остојић”. 504 Крагујевца, члан КПЈ, која је почетком 1941. године дошла у Ивањицу, приликом одласка одреда остављена је да илегално ради у Ивањици. Приликом одвођења на стрељање и на самом стрелишту, према исказима очевидаца, посебно су добро држање имале ове две другарице. На самом стрелишту бацале су у лице погрде четницима. Коса није дозволила да јој вежу очи, већ је својим храбрим држањем пркосила четничким бандитима. Четници су у овом крају, нарочито у селима Брезова, Придворица и Средња Река пљачкали, терорисали и убијали симпатизере НОП-а, посебно партизанске породице. Мучења су досезала готово до уморства. Тако су у Брезови Зору Чекеревац наморали да стане на загрејану плочу шпорета да би изнудили признање где се налази њен муж партизан. У борби на Катићима, у селу Брезови, децембра 1941. године четници су у групи партизана заробили и четири партизанке: Љубицу Мазињанин и Перку Вићентијевић-Богдановић из Посавског одреда, „Гусларку” из Лазаревца (чије име није утврђено, претпоставља се да је то Олга Петровић из Паштрића) и Зору Квачановић из Мачванског одреда. Четници су их убили на најсвирепији начин. Четничкој ками је тада умакла само Перка Вићентијевић (1944. је ступила у II пролетерску бригаду, погинула је 24. априла 1944. године у селу Сивчини код Ивањице). У Ариљу и околини, крајем 1941. године ухапшене су: Милка Глишић (једна од омладинки коју су четници највише злостављали), Зора Богићевић, Русинка и Емилија Савовић, Љубица Ђорђевић, Анђа Николић, Видосава Мирковић, Роса Алексић, Злата Стефановић, Јулка Лазаревић, Јулка Вукотић, Рајка Поповић, Драга Ћирјаковић (одведена у логор на Бањици), Ната Василијевић, Рада Василиј евић-Сто ј адиновић, Славка Савић, Анка Пајевић и друге. У Пожеги и околним селима масовно су хапшени и убијани учесници и сарадници НОП-а, међу њима и велики број жена и омладинки, што документују делимично нађени непријатељски списи. Многи су стрељани или заклани, као Бранка Раковић из Пожеге, старица Драгојла Токовић из Пријановића, Јелена Смиљанић, Мица Матовић из Ужица, Раденка Тошић из Радановца (погинула је 8. XI 1941. године), а Перса Радовановић је одведена у логор на Бањици, где је ос- �тала до последњег дана постојања логора. У Ужичкој Пожеги је у току рата живело више породица-избеглица из Словеније. Многи од њих су учествовали у НОП-у као борци или сарадници, те су по одласку партизанских јединица хапшени и прогањани. Почетком 1942. године терор се појачао. Разне четничке формације, недићевци и Немци масовно су хапсили, стрељали, клали и одводили припаднике и симпатизере НОП-а у логоре. О својим злоделима и ропској покорности у служби окупатора, Окружно начелство поднело је извештај Министарству унутрашњих послова: „Од 5. јануара 1942. године, од како је почело са радом Окружно начелство, број ухапшених политичких криваца од 23. XI 1942. године изнео је 1195. Од овога броја без пресуде преких судова, по одлукама надлежних полицијских власти, упућено је 250 лица у концентрациони логор у Београд, а по пресудама Преког суда у Ужицу после бекства партизана из ових крајева а у мешовитом колегијуму српских цивилних власти и представника немачке војне силе осуђено је на смрт и стрељано 92. Од стране Преког суда у Ужицу било је поред тога на смрт осуђено 50 лица, која су упућена ради извргиења казне у Београд.. .”*) На списку затвореника Централног затвора у Ужицу2), започетом 5. XI 1942. године, налази се 220 имена жена, од којих је 49 спроведено из Ужица у логоре у Београд, Шабац и Смедеревску Паланку. На овом списку налази се и име Винке Ђуровић, која је одведена у логор на Бањици, затим у Аушвиц и најзад у Равенсбрик. У списковима Предстојништва градске полиције у Ужицу (пов. бр. 618/42, од 12. IX 1942. године) налазе се имена партизанки Мирославе Медић и Јелене Благојевић-Вујовић. Године 1943. у Ужицу су ухапшене Јела Марковић, Даринка и Сефера Полић, Милена Герзић и друге. Прва група омладинаца и омладинки из бившег ужичког округа одведена је у казнено-поправни завод у Смедеревској Паланци у јесен и зиму 1942. године. Међу првима је одведена Добрила Чучковић из Бајине Баште, три и по месеца је била у ужичком затвору, исто толико у логору на Бањици, у Заводу у Смедеревској Паланци годину дана. Актом I бр. 10960/43 отпуштена је из завода 22. септембра 1943. године3). У јануару и ‘) Музеј устанка 1941, Титово Ужице. ’) Музеј устанка 1941, Титово Ужице. 3) Д.А. СРС — Комисија за Министарство просвете и вера. ДАНА БУКУМИРОВИБ, СТУДЕНТ ПРАВА, ДОШДА У ИВАЊИЦУ 1942. ИЗ БЕОГРАДА. ЧЕТНИЦИ СУ ЈЕ ЗАКАААИ 1944. КОМАНДА ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ВОЈСКЕ УОТАЏБИНИ ГОРСКИ ШТАБ Бр. 2 Положај Госпођици ДАНИ БУКУМИРОВИЋ БЕОГРАД Као једини надлежни орган у поробљеној отацбини обраћамо се Вама, с намером да Вам скренемо пажњу на понагиање и начин живота који водите у данима окупације. Посматрамо Ваш живот дуже времена и дознали смо да сте комунг1Стички настројени и <3а својим радом штетно делујете на околину у којој се крећете. Као комуниста сте против српског народа и равногорског покрета те Вас као такву опомињемо да сместа престанете са акцијом гаирења комунистичке пропаганде по београдском друштву у коме не можете да нађете ни једног присталицу. Знајте да је равногорски покрет једгснствен фронт у Србији, и да ће он бити тај који ће преузети власт и спречити безвлашће како у Београду тако и у целој Србмјм. Будите сигурни да на Вага рад пазимо будним оком и да је наша обавештајна служба перфектно организована. Знаћемо о свакој променгс у Вашем животу. Као непријатељ српског народа подпадате под надлежност Закона о народном суду, који ће судити свима онима који су против народа. Тај закон има само једну казну, а то је смрт. Ову опомену узмите као најозбиљније у разматрање јер после овога нећс бити вигие опомена. За тајну овог писма и особе која је делегирана с наше стране гарантија је Вага живот и живот Ваше породице. За Начелника Штаба Рад. Димитријевић, с. р. мајор (М.П.) фебруара 1944. Положај ратне злочине —• 505 �АКТА ОКРУЖНОГ НАЧЕЛСТВА ОКРУГА УЖИЧКОГ ДИРЕКТОРУ УЧИТЕЛјСКЕ школе у ужицу да се забрани ПОЛАГАЊЕ испита учеНИЦИМА КОЈИ СУ П03НАТИ КАО ПРИПАДНИЦИ ПАРТИЗАНА, ОДГОВОР ДИРЕКТОРА НА ОВА АКТА И АКТ МИНИСТАРСТВА ПРОСВЕТЕ О ИЗГНАЊУ ИЗ СВИХ ШКОЛА ОЛГЕ ПРОТИВ, УЧЕНИЦЕ П РАЗРЕДА УЧИТЕЉСКЕ ШКОЛЕ У УЖИЦУ �јуну 1943. године доведене су у Смедеревску Паланку нове групе омладинаца и омладинки из ужичког округа. У овом заводу је било око 30 омладинаца из овога краја међу којима и Милена Пенезић-Пиња, која је после неуспелог бекства из Паланке пребачена у логор на Бањици, после изласка из логора ступила у Космајски партизански одред; затим Мица Бошњаковић-Јанковић, матурант, Илинка Млађеновић, ученица VI разреда гимназије (обе су отпуштене из завода јуна 1944). Миленка Бошњаковић, ученица Учитељске школе, Милунка Бошњаковић, сестре Марија свршена матуранткиња (отпуштена јануара 1944) и Десанка Јелић, ученица (у заводу је остала од 1. 3. 1944. до септембра 1944. године). Драгослава Јовичић, свешена матуранткиња (отпуштена јануара 1944), сестре Милица ученица VII' разреда гимназије и Драга Цвијовић, ученица V разреда гимназије из Пожеге и друге. Хапшења у рачанском срезу почела су почетком јануара 1942. године и трајала су више од два месеца. У Извештају команданта штаба 10. добровољачког четничког одреда, упућеном Горском штабу команде Д. М. 30. III 1942. године стоји: „Хапшења су почела почетком јануара 1942. За то време у рачанском срезу ухапшено 299 лица. Од тога су 32 осуђена по наређењу Команде жандармерије у логор у Смедеревску Паланку. Приликом спровођења ова лица су задржана у Ужицу од стране команде групе српских оружаних одреда и поново суђени, па је 11 осуђено на смрт1), 7 ослобођено, 12 упућено у логор у Паланку, 1 задржан у Ужицу у затвор, а 1 осуђен на 2 месеца затвора. У току рата у овоме срезу хапшене су осим раније поменутих још: Зора Милановић, Вера Радосављевић-Вукосављевић, Мира Јовановић, отерана у логор на Бањицу, Милка Јелисавчић, Миленка Илић, Вера Поповић, Божана Петковић, Цака Вујовић и друге. Четници су 1942. године заклали на брду Благају Стојану Мићић и Милеву Никитовић из Годовика и бацили их у бездан, где њихове кости и данас леже. У Јеловику су убили Видосаву Теофиловић са сином. Немци су убили Зорку Тадић из Пилице и Олгу Новаковић из Костојевића. Исте године убијене су Јулка Макси‘) Међу ових ј еданаест осуђених на смрт ле су Рада Николић, Петра Јањушевић и лена Фрајденфелд-Тадић. — Прим. ред. биЈе- Г Р Б МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И ВЕРА ОДЕЉЕЊЕ ЗА СРЕДЊЕ ОБРАЗОВАЊЕЧ Пов. III Бр. 140 6. III 1943. Београд ДРЖАВНОЈ ГИМНАЗИЈИ У ЖИЦЕ У везгс Вагиег акта пов. Бр. 4, 3 од 22, II 1943 г. извегитавате се да о ученицгиш који се налазе у Управи града Београда не греба доносити никакве одлуке пре но гито добијете надлежно наређење у том погледу. Исто тако поступити и према ученицама Пигичевићевој и Пенезићевој. У случају пак да о овим ученицама добијете какав нов извегитај, обавестићете о томе и Мгтистарство. ПО НАРЕЂЕЊУ МИНИСТРА ПРОСВЕТЕ И ВЕРА НАЧЕЛНИК М. Даку, с. р. 20. III 1943 г. Ј) Д.А. СРС — Министарство просвете — Одељење за сред. школе. УПРАВА ГРАДА БЕОГРАДА ОДЕЉЕЊЕ СПЕЦИЈАЛНЕ ПОЛИЦИЈЕ Пов. II бр. 1234/IV 28. априла 1943. године Београд МИНИСТАРСТВУ ПРОСВЕТЕ И ВЕРА>) Одељењу за средњу наставу БЕОГРАД Због комунистичке пропаганде у Ужицу ухапгиена је и налази се У затвору ове Управе МЛАЂЕНОВИЋ ИЛИНКА, ученга^а VI разреда гимназије, рођена у Ужицу 2. VIII 1924 године, од оца Миливоја и мајке Селене рођ. Васиљевић, Српкиња вере православне, неудата. Вођеном истрагом по њеној кривици, утврђено је, да је именована потпала ггод утицај левичара још пре рата као ученица III раз. гимназије. У времену партизанске акције у Ужицу, добровољно је пригила партизаиима, гглела чарапе и џемпере за њих. Почетком ове године виђена је у друштву левичара и са овима је организовала прикупљање намирница за сиромагине партизанске породице. С обзиром на напред изнето, молите се да одмах донесете формално решење за њено стављање у Завод за принудно васпитање омладине у Смед. Паланци у смислу Уредбе М.С. Бр. 2826/42. Решење доставити у дупликату. Од странс овог Одељења именована је предложена да у Заводу остане једну годину дана. По наредби Управника града Београда Шеф Одељења специјалне полиције ИНСПЕКТОР, (Потпис нечитак) М.П. Х.В. 1) Д.А. СРС — Министарство просвете и вера — Одељење за средше образовање — Пов. бр. Ш, 399/43 од 1. V 43. 507 �мовић из Гугља, кћерка Ангелине Михаиловић из Љештанског, Грозда Ристовић из Узића и Даринка Бошковић из Осонице. Станимирку Милинковић из Никојевића четници су толико мучили да се она обесила, не могавши да издржи мучења. На Бањици су још убијене: Ханика Контуре, Олга Савић из Ариља, Гвозденија-Ђузда Ћитић из ЈБубања, рођена 1904. године, била је партизански курир, Рада Николић, Петра Јањушевић и Јелена Фрајденфелд-Тадић, све три из Бајине Баште. СПИСАК ХАПШЕНИХ ПРНПАДНИКА НОП И ПРИМЕДБА О Н.НХОВОЈ ДАЉОЈ СУДБИНИ 508 Четници су 1943. године наставили да кољу и убијају. Заклали су ЈБубицу и Јулку Андрић из Бајине Баште, Божицу Павловић из Бакионице, заједно с мужом Драгоманом (за њима је остало двоје деце — дечак од 3 године и девојчица од годину и по дана), Ружу Матић из Сече Реке, Ковину Тулмировић из Косјерића, Олгу Џелебџић из Београда која је живела у Белој Реци, Вишњу Станијић из Шљивовице, Живану Петковић из Оклетца, Миливојку Ђуровић из Косјерића, Милицу Димитријевић из Добротина, Гвозденију Вујовић из Стрмова, Милијану Мољковић и Миросанду Пиљчевић из Пилице, Јовану Благојевић из Дуба. Године 1943. пале гу као четничке жртве Стаменка Кустурић, која је крајем 1941. године враћена из Радоиње на позадински рад, Милица-Мима Марковић, Славка Јоксимовић, Зорка Савић (после ослобођења Ужица била болничарка у ужичкој болници, крајем новембра 1941. године прешла у Доброселицу где је остала да негује свога брата партизана и још једног рањеника; због рада за НОБ четници су је заклали; Јеленка Жунић, Иванка Живковић из Ужица и њена ћерка Јелена скинуте су са воза пред Сењским рудником и са још 3 члана породице заклане маја 1943. године. Исте године нађена је на раскрсници села Равни-Сирогојно мртва, сва унакажена од четничких кама, Наталија Тешић из Солотуше; Љубинку Ненадић из Миросаљаца су стрељали Немци у Краљеву. Првог фебруара 1944. године четници су заклали Софију Младеновић, кројачку радницу, родом из Ариља (предратни активиста напредног покрета у Чачку и Скопљу; за време рата је живела у Светозареву била сарадник НОП-а); а у току године: двадесетогодишњу Кају Чучковић и Олгу Мићић из Бајине Баште, Емилију Остојић из Пожеге, Зорку Јовановић из Пожеге, Зорку Јовановић из Луга, Ружу Михајловић и Стевку Мило- �вановић, партизанског курира из Таора (у току рата је њена кућа била главно упориште ваљевских партизана), у Ивањици Дану Букумировић, студента права, родом из Сјенице, која је 1942. из Београда дошла у Ивањицу; Станку Маринковић из Вионице, мајку Венијамина Маринковића, професора ужичке гимназије, члана ОК КПЈ за ужички округ, који је крајем новембра 1941. године погинуо у Ужичкој Пожеги у борби с Немцима. Још пре рата, под утицајем свога јединца Венијамина, помагала је напредни покрет. Године 1942. када су четници повели из куће њеног мужа (који је од последица мучења умро) испречила им се речима: „Ос- СПИСАК ПРИПАДНИКА НОП КОЈИ СУ ДОВОБЕНИ ОЗНАЧЕНА КРСТОМ СТРЕЉАЛИ СУ ЧЕТНИЦИ 1944. тавите њега стара и болесиа, водите мене, мајку вам кољашку. Ја сам родила комунисту, ја исто мислим као и мој син”. У Пјевчаку код Чајетине четници су заклали борце Ужичког партизанског одреда Милену Цицварић, Десу Ђерасимовић из Никојевића и Јелу Јовановић из Сјенице (Миленини и Десини родитељи сахранили су све три на гробљу у Никојевићима, касније Јелу је мајка пренела у Сјеницу), а у ариљском! срезу Радосаву Мијушковић, Сенију Ћирковић, Љубицу Д. Мијушковић и Драгу Симовић, затим Стевку Ђокић, Радојку Видић и Босиљку Миљковић. Живану Стаменић заклао је њен муж четник. Исте године Немци су убили Загорку Јосиповић из Стрмова, Зорку Петровић из Костојевића, Милесу Николић из Јакља, Стевку Божић, Емилију Томић из Заглавка и Танкосаву Шоботовић из Заовина, а спалили су Видосаву и Милку Ковачевић, Милену, Милицу, Петру и Станику Марић и Илинку Балчаковић из Заовина. Бугари су убили Смиљану Ђокић из Раче и Брену Јоксић из Дуба. Усташе су убиле Марију Злопорубовић. Миленка Илић из Луга, не могавши да издржи злостављања, бацила се у Дрину. У борби за Ивањицу од нелријатељских бацача погинуле су Савета Поповић и Јованка Ђорђевић из Ивањице и Зора Петронијевић из Лисе, а недалеко од Ивањице 15-годишња Милица Дринчић. Цвета Пуртић погинула је приликом бомбардовања Бајине Баште. Када је већ цела земља била ослобођена, неки прикривени четници заклали су за освету Зору Бојовић из села Васиљевића. Све су оне пале јуначком смрћу, ниједна није била издајник. Поносно и пркосно су умирале, а издржљивошћу и гордошћу задивљавале и застрашивале непријатеља. Уздигнута чела гледале су смрти у очи. Њихове последње мисли биле су упућене највољенијим — својим најближим, Комунистичкој партији Југославије и Другу Титу. 509 У ЧЕТНИЧКИ ШТАБ НА САСАУШАЊЕ АИИА �МИАИЦА МНМА МАРКОВИК, ПОЗАДИНСКИ РАДНИК. ЗАКААНА У ЈЕСЕН 1943. КОД КОСЈЕРИКА ОД ЧЕТНИКА СТАМЕНКА КУСТУРИЋ рођена је 1925. године у Ужицу, у сиромашној занатлијској породици са више деце. Врло млада укључила се у напредни покрет. Године 1940. запослила се као радница у фабрици оружја и муниције у Ужицу и укључила се у рад УРСС-ових синдиката и од тада њена активност постаје још већа. Непосредно пред рат постала је члан СКОЈ-а, а убрзо и члан КПЈ. Активно је учествовала у штрајку радника поводом растурања подружнице јануара 1941. године, када је погинуо радник Радоје Марић. Ухапшена је после сахране Радојеве и тучена, од чега се и разболела. Дочекала је рат у веома тешком здравственом стању, али је и поред тога у данима устанка наставила рад у фабрици оружја и муниције и с истом се повлачила за Санџак. Враћена је из Радоиње с одређеним задатком. У Ужицу је наставила рад, одржавала је везе са Ваљевом, Косјерићем, Пожегом и др. У лето 1943. године ухватили су је четници у Косјерићу и заклали је с групом партизана у Субјелу код Косјерића. МИЛУНКА ПЕТКОВИЋ из Богданице од првих дана устанка укључила се у рад за НОП. После одласка партизанских јединица у Санџак направила је у својој кући склониште у коме је склањала партијске раднике, борце и рањене партизане. Одлазила је по разним задацима у Београд. Услед сталних прогона, априла 1943. године, морала је да оде из села. Отишла је у Београд. Члан КПЈ постала је 1944. године. Године 1945. изабрана је за председницу Окружног одбора АФЖ за ужички округ. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. СААВКА ЈОКСИМОВИК, РОБЕНА 1925. У УЖИЦУ. ПОГИНУЛА 1943. КОД КРАГУЈЕВЦА У БОРБИ СА ЧЕТНИЦИМА 510 ЗОРА САВИК ИЗ УЖНЦА. ПОСАЕ ОСАОБОБЕЊА УЖИЦА 1941. БИАА БОЛНИЧАРКА У УЖИЧКОЈ ПАРТИЗАНСКОЈ БОЛНИЦИ. ПОВУКЛА СЕ С БОЛНИЦОМ 1941. У ДОБРОСЕЛИЦУ НА ЗЛАТИБОР, ГДЕ ЈЕ ОСТАЛА ДА НЕГУЈЕ БРАТА И ЈОШ ЈЕДНОГ РА1БЕНОГ ПАРТИЗАНА. ЧЕТНИЦИ СУ ЈЕ ЗАКЛАЛН 1943 �САНЏАК Споменик револуцији у Пријепољу Рад вајара Лојзе Долинара �анџак је пре рата био беспутан крај, одсечен од С света. Било је читавих села у којима нико није био писмен. Никада није био без хајдука и одметника, јер је то био израз незадовољства народа према неправди. Због своје заосталости и беде, Санџак је био крај у који су ондашњи режими прогањали своје противнике, напредне људе, у првом реду комунисте. Ти људи заједно са омладином Санџака, која се школовала у другим крајевима земље, били су први мисионари комунистичких и других прогресивних идеја. Између два рата на већем делу Санџака није било организације КПЈ. Било је појединачних чланова и неколико ћелија КПЈ у Бијелом Пољу, Пљевљима и Пријепољу. Активнији рад на стварању партијске организације отпочео је 1937, а у лето 1939. ПК КПЈ за Црну Гору и Боку формирао је Обласни комитет КПЈ за Санџак, који је до септембра 1941. припадао ПК КПЈ за Црну Гору и Боку. Слично је и са организацијом СКОЈ-а која је отпочела рад тек 1940. године. Напредни студенти, занатлијски радници, учитељи и омладинци, симпатизери КПЈ окупљали су се и радили на пропагирању идеја КПЈ у Новом Пазару, Новој Вароши, Пријепољу, Сјеници и другим местима. Радили су на стварању синдикалних подружница занатлијских радника, који су организовали и неколико штрајкова у Новом Пазару. Организована је задружна омладина нарочито у милешевском срезу, Пријепољу и Новом Пазару. Као форме окупљања користили су излете, прославе октобарске револуције и спортских друштава. Учествовали су у растурању партијских прогласа, у раду читаоница и читању напредне литературе итд. „Партијске организације1) у Санцаку посвећивале су посебну пажњу раду са женама. Студенткиње, напредне омладинке из средњих хикола и учитељице објашњавале су положај жена у капитализму и како иа положај жене гледа радничка класа. У многим местгиш организовани су састанци са предавањима и разговорима о борби жена радница у Југославији и у другим земљама за боље услове рада и живота. Поред тога, одржаване су и шире конференције по варогиима на којима се говорило о ггравном положају жена у Југославггји. На овим конферени,ијама жене су доносиле и одлуке о извесним акцгсјама, као што су били ггротести прошв нечовечног по‘) Србија у НОР-у 1964., стр. 32—33. — Санџак, 513 Нолит - Просвета ступка према гголгстичким осуђеницима, акције за скупљање прилога народне помоћи, протести против концентраг^ионих логора. Партијска органгиација у Пријеггољу упућивала је омладинке да се уписују у скоро замрлу женску подружину. Омладинке су својим радом у овој органг13ацији активирале и старије жене. У Пријепољу је 1940. одржан велики збор жена, са кога је упућена резолуција влади у Београд. У резолуцији се тражило опште право гласа за жене и изједначење жена са мугикарцгиш у економским и политичким ггравима. Омладинке су растурале „Жену данас” у 50—60 примерака. Полиција је јануара 1941. забранила рад овој женској подружини”. У Новој Вароши пре рата није било партијске и скојевске организације, али је био веома јак омладински покрет који је радио под утицајем КПЈ. Напредни омладинци и омладинке скупљали су Црвену помоћ. Преко управе друштва „Соко”, коју су освојили и држали у својим рукама, одржавали су приредбе, игранке, вежбе, састајали се сваког дана. И библиотека, преко које су ширили напредну литературу, била је у њиховим рукама. Одржавали су курсеве с муслиманским девојкама у Занатској школи и на поселима с ручним радом читали „Жену данас”, гово- �ДРАГИЦА ШАПОЊИЋ-ЛЕКОВИЋ рођена 15. IX 1922. у Новој Вароши. Члан КПЈ је од јуна 1941. Због напредних идеја искључена је 1938. из гимназије. Године 1941. била је секретар партијске ћелије, а затим члан СК КПЈ за Нову Варош. Од фебруара 1942. члан је Обласног комитета СКОЈ-а за Санџак до пролећа исте године, када ступа у Златарски батаљон, где је заменик политичког комесара чете а затим руководилац СКОЈ-а у батаљону. Као болесник од тифуса налази се од почетка V офанзиве у Централној болници, а затим у санитету III санџачке бригаде. После пробоја на Сутјесци вратила се на терен Санџака и радила као члан Среског одбора АФЖ-а среза бјелопољског. Почетком 1944. је члан Обласног комитета СКОЈ-а за Санџак. После ослобођења била је на разним дужностима. Резервни је капетан I класе ЈНА. Носилац ј-е Споменице 1941. и више ратних и послератних одликовања. рили о политичкој ситуацији, борби против фашизма итд. У томе су учествовале Дана и Вера Тановић, Мила и Драгица Зекавичић, Мила Савић, Цола Благојевић, Вера Суботић, Рада Љујић и друге. У кући Зиле Мусић одржавани су састанци с муслиманским девојкама. У акцији за право гласа одржан је збор жена на којем је говорила Јефимија Караматијевић, учитељица, супруга проте Јевстатија, еманципована жена, учествовала је и Миљана Стевовић, учитељица. Уочи устанка у Санџаку било је 100 чланова КПЈ (у Пријепољу 25, Бијелом Пољу 60, Пљевљима 11, а у осталим местима поједини чланови КПЈ али без партијске организације) и око 250 чланова СКОЈ-а (Пријепоље око 50, Пљевља око 50, Бијело Поље око 150). После избијања рата, према демаркационој линији која је успостављена 23. априла између немачких и италијанских армија, Прибој, Нова Варош, Сјеница и Нови Пазар припали су немачкој, а Пријепоље, Пљевља, Бијело Поље и Тутин италијанској војној управи. У мају су повучене немачке моторизоване трупе, а на њихово место су дошле пешадијске јединице које су поселе цео Санџак изузев Бијелог Поља. Касније су их замениле италијанске окупационе снаге. Због окрутности и нечовечног понашања окупатора и њихових плаћеника, који су се непрекидно смењивали на овој територији (усташе, домобрани, четници, муслиманска милиција, проалбанска жандармерија и др.) и који су свакодневно палили и СЛОБОДАНКА-ДАНА ТАНОВИЋ рођеубијали, народ се поносио партизана је у Новој Вароши. Члан КПЈ била је од јуна 1941. Крајем године одлази у нима који су се борили пртив тога. Златарску партизанску чету на дужност Тако су старији људи, жене и омлаомладинског руководиоца. Од децембра 1941. до фебруара 1942. члан је СК КПЈ дина до 25 година живота, с малим за Нову Варош. После напуштања Нове изузецима, били све време рата Вароши на дужности је политичког комесара у 1. златарском батаљону III санодушевљене присталице партизана. ГРУПА НАПРЕДНЕ ОМААДИНЕ НОВЕ ВАРОШИ У ПРОАЕНЕ 1941. У ДРУГОМ РЕДУ СУ: ДРУГА САЕВА НАТАША СТЕВОВИП, ДАНА ТАНОВИН, ПОАИТИЧКИ КОМЕСАР БАТАЉОНА III САНБАЧКЕ БРИГАДЕ И ДРАГИЦА ШАПОЊИН-АЕКОВИП. У ТРЕНЕМ РЕДУ СУ ПРВА САЕВА ВЕРИЦА ТАНОВИН, ЗАТИМ: ЗИАА МУСИК, РАДА ЉУЈИН, НАТА КАРАМАТИЈЕВИК И МИАА ЗЕКАВИЧИК ф џачке бригаде, а затим заменик комесара чете и политички делегат пратећег вода III пролетерске бригаде. Погинула је у јуришу на непријатељски ров на Сутјесци 13. 6. 1943. 514 Оружани устанак против окупатора није почео истовремено, у лето 1941. у свим крајевима Санџака, јер није био организационо повезан и координиран, пошто није било ни политичког ни војничког руководства за цело подручје. �КПЈ, СКОЈ И АКТИВНОСТ ЖЕНА 1941. Чланови КПЈ и СКОЈ-а, међу њима и многе другарице, укључили су се у припреме и активну борбу у НОП-у. Априла 1941. у Новој Вароши у првој кандидатској групи су биле Драгица Шапоњић, Слободанка-Дана Тановић, које су у јуну примљене у КПЈ, а нешто касније и Наташа Стевовић, Мила Зекавичић и Љубица Пурић, члан СКОЈ-а уочи рата. У СКОЈ су после избијања рата примљене Радојка Стевовић, чија је кућа у граду била пункт преко којег се одржавала веза са Златарским одредом, где су навраћали курири и теренски радници, затим Зорка Љујић-Дучић, Мила Ковачевић и друге. Скојевска организација је радила по кружоцима. Формирали су читалачке групе на којима су прорађивали прогласе и друге материјале. Састанке су одржавали по кућама. У априлу је било око 20 чланова СКОЈ-а у граду. Ишли су на „излете” на имање Мусића на Шеховини, где су радили политички, а у штали зиданој у земљи вежбали су се у гађању и руковању оружјем. Девојака је било око 30. Група напредних омладинаца, међу којима су биле и Дана и Вера Тановић, Радојка и Наташа Стевовић, Мила Зекавичић, Вера Суботић, Драгица Шапоњић, Ната и Каја Караматијевић, Рада Љујић и друге, прикупила је од војника југословенске војске 26 пушака и склонила их у ђачком интернату. Тако су радили до лета када су Нову Варош први пут ослободили партизани. Пре тога усташе су се биле повукле, а ушли Италијани. Тада је Криста Стевовић заробила двојицу усташа, разоружала их и држала у подруму. У кући Ћебе Хаџимуртезић слушале су радио-вести на смену. У кућу се улазило на уговорени знак. Омладинке у Радничкој школи, којима је руководила Дана Тановић, шиле су веш, а У јесен спремале зимницу за партизане. У томе су учествовале Наташа и Радојка Стевовић, Ната Караматијевић, Добринка, Мила и Велимирка Лековић и друге. У стану омладинке Драге Радуловић одржавани су партијски и други састанци, а она је преносила поруке између чланова КПЈ. У стану Миле Тимотијевић одржавани су омладински и други састанци. и скојевске организације спроводила пре рата разне акције којима је руководила Партија. 1941. под окупацијом један је од организатора рада жена и омладине У Новој Вароши на помоћи Златарском °ДРеду, у који ступа децембра исте године. У првом Златарском батаљону је на дужности политичког комесара чете и делегата вода, а затим је секретар батаљонског комитета СКОЈ-а у III пролетерској (санџачкој) бригади. После пробоја на Сутјесци и повратка бригаде у Санџак 1944. била је на дужности организационог секретара СК КПЈ, а касније члана ОК КПЈ за Санџак и председника Обласног одбора АФЖ-а Санџака. Исте године полазила је политички курс који је организовао Обласни комитет КПЈ за Санџак. После ослобођења била је на разним партијским и друштвеним дужностима. Завршила је Вишу партијску школу „Ђуро Ђаковић”. Резервни је поручник ЈНА. Носилац је Споменице 1941. и више ратних и послератних одликовања. НАТАША СТЕВОВИЋ рођена је 1923. године у Новој Вароши. Учила је гимназију у Београду, где се и определила за напредни омладински покрерт. Своју друштвену активност наставила је у Новој Вароши, па је 1941. године примљена у СКОЈ. Као болничарка у батаљонском санитету повлачи се са Златарским батаљоном у Босну 1942. Крајем те године примљена је за члана КПЈ. Погинула је на Сутјесци 1943. године. Наташа Стевовић потицала је из патриотске трговачке породице која се цела 1941. године определила за народноослободилачки покрет. Њен брат Јеврем партизан од 1941. године, погинуо је у борби, а њену мајку Лену и сестру Ружу заклали су четници 1943. године. МИЛА ЗЕКАВИЧИЋ-ХАСАНАГИЋ рођена је 18. 7. 1921. у Новој Вароши. Била је студент и активисткиња у групи напредне омладине у Ужицу и Новој Вароши која је пре формирања партијске ЉУБИЦА ПУРИЋ рођена је у Новој Вароши 19. XII 1919. Уочи рата примљена је у СКОЈ, а 1941. у КПЈ. У време устанка 1941. била је у групи од 7 скојевки које су из Нове Вароши упућене на политички и болничарски курс у ослобођено Ужице. У децембру 1941. ступила је у Златарски одред а затим у III санџачку бригаду. После преласка у Босну одлази у III крајишку а затим у VII крајишку бригаду, касније одлази на дужност у VI личку дивизију. Учествовала је у свим борбама. У III крајишкој бригади била је секретар СКОЈ-а и члан батаљонског партијског бироа; у VII крајишкој бригади и у VI личкој дивизији члан је политодјела. Члан је Бироа Обласног комитета КПЈ за Санџак и секретар Обласног одбора АФЖ-а Санџака 1944. После рата била је на разним партијским и друштвеним дужностима. Резервни је капетан I класе ЈНА. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. 515 �РАДОЈКА СТЕВОВИЋ рођена је 10. 2. 1923. у Новој Вароши. 1941. завршила је Трговачку академију у Београду. Исте године примљена је у СКОЈ. Члан КПЈ је од 1943. Њена кућа у Новој Вароши била је пункт преко којег се одржавала веза са Златарским одредом. Ту су навраћали и склањали се курири и теренски радници. Децембра 1941. отишла је у Златарску чету, а јула 1942. прешла је са III санџачком бригадом у Босну. Била је санитетски радник и руководилац СКОЈ-а у чети. Учествовала је у свим борбама. Јула 1943, после пробоја на Сутјесци, вратила се на Златар, где је остала у герили до септембра 1943. После поновног формирања III санџачке пролетерске бригаде ступила је у I златарски батаљон и била референт санитета батаљона. На тој дужности остала је до фебруара 1944, када је премештена за помоћника референта санитета IV команде подручја у Бијелом Пољу. Августа 1944. наименована је за члана СК КПЈ за Нову Варош и одговарала за рад међу женама. У 1945. постала је члан СК КПЈ за Прибој, зати члан СК КПЈ за Сјеницу. После ослобођења била је на разним партијским и другим дужностима. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. ПРАТЕИИ ВОД ТЕШКОГ ОРУЖЈА ПРИ I БАТАЉОНУ III САНЏАЧКЕ БРИГАДЕ У ЈОШАВИЦИ ЈАНУАРА 1943. МЕБУ БОРЦИМА ВЕРА И ДАНА ТАНОВИК ВЕРА ТАНОВИЋ рођена је у Новој Вароши 1923. године. Под утицајем своје старије сестре Слободанке-Дане укључује се врло млада у предратни напредни омладински покрет. Као члан СКОЈ-а, што постаје одмах после избијања устанка 1941. године истиче се својом политичком делатношћу међу нововарошком омладином. Када се, почетком 1942. године, Златарски батаљон повукао преко Лима, и Вера Тановић напушта Нову Варош, и то као болничарка у батаљону. У борбама које је водила Трећа пролетерска санџачка бригада кроз Босну, показује примерну храброст. Погинула је новембра 1943. године у Бродареву код Пријепоља, као члан КПЈ. У Радоињи су у октобру 1941. у СКОЈ примљене прве девојке: Милијана Лековић, Здравка Лековић, Борка Жугић, Добринка Лековић, Зорка Жугић Милосава Лапчевић и Цана Тајевић. Међу члановима СКОЈ-а у селу Бистрици 1941. било је и омладинки: Мика Бучевац (чији је једини брат погинуо 1942, а она за све време рата помагала златарску герилу, као курир носила извештаје за Радоињу, ишла на конференције и састанке, прикупљала помоћ за партизане) и Славка Бучевац (обавештавала је герилце о кретању непријатеља, примала новац од њих и давала да им се купе одела, преносила им је храну. Више пута је тучена и саслушавана. Једном приликом су јој четници показали слику пса и терали је да каже да је то партизански вођа. И поред батина, она им је рекла: „То је ваш вођа!”). У насељу Соколови члан СКОЈ-а је била Радмила Живковић-Мелентијевић. Омладинка Рајка Колашинац била је курир, носила је извештаје у Рутоше, помагала партизане (у НОБ су јој погинули отац и два брата), омладинка Милица Жугић-Гловаљевић за све време рата помагала је партизане, носила вести и писма у Радоињу (мајка, два брата и две сестре су јој биле у партизанима), у Дражевићу је члан СКОЈ-а била Љуба Стојић, а у Радијевићу омладинка Живка Пурић од 1941. помагала је партизане, од прилога који је скупљен по селу плела је чарапе и џемпере, неговала рањенике. Због рада за партизане четници су је тукли. Међу члановима КПЈ у 1941. години биле су у Пријепољу: Љуба Радичевић, члан КПЈ од 1940. године, Миленка-Миша Цвијовић, кандидат КПЈ од 1940. године, Милена Стојадиновић, кандидат КПЈ и Зорица Борисављевић, затим скојевци од пре рата: Олга Цвијовић, Вера Андоновић, Вера Вараклић, Мица Перић, Душанка Љујић. Скојевској организацији помагале су у раду омладинке: Станимирка-Цана Лазаревић, Стана Терић, Драгица Вараклић, Љубица Минић, Илинка Перић и др. Из села милешевског среза примљене су у току 1941. у скојевску организацију омладинке: Даринка Кијановић, Јелица Ћуковић, Мирјана Ћуковић, Савка Кијановић и Тијана Кијановић из Камене Горе, Милица Томашевић из Велике Жупе, Миља Пузовић и Мила Дојчиновић из Ђурашића, Радојка Јасика и Славка Думић из Дренове, Станимирка Вукашиновић из Диваца, Станимирка Дивац �и Иванка Баковић из Лучица, Милка Стиковић из Ђурова. Загорка Милошевић из Камене Горе примљена је у Партију. У селима милешевског среза у 1941. години било је осам партијских организација. Све поменуте другарице заједно са другим омладинкама и женама извршавале су задатке које је постављала КПЈ. Од почетка рата у омладинској организацији у селу Дренови била је Савка Радаковић, у селу Чадиње Радмила Шкрбовић. Међу женама су се истицале: Рада Цвијовић (мајка Мише и Олге, стрељана 1944. године), Наца Андоновић, Земка Пашановић, Наџа Башовић, Ђурђа Пурић, Добра Богдановић, Ђемила Хашимбеговић, Марушка Ракетић, Шаћира Шеховић, Бранка Пајевић-Андоновић (стрељана 1944. године), Гоја и Коса Томашевић, Милева ЈБујић, Душанка Миодраговић, Борка Вукосављевић (1943. године отишла у партизане у својој 50. години) и друге. ЈБуба Радичевић, као члан КПЈ имала је задатак да организује рад и развије активност на прикупљању помоћи за партизане. Ради опремања партизанске чете шило се рубље, плели џемпери, чарапе, шалови, капе, прикупљао санитетски материјал, кожа за опанке, кафа, шећер, дуван и друго. ЈБуба је становала крај воденице, а у суседству је била празна кућа Милоја Тописировића који је био у партизанској чети. Ограде су делиле дворишта. Даске су се померале да би се провукле у Милојево двориште, а тамо се кувао пекмез, сапун, шило и плело. Жене — курири са товарима долазиле су у воденицу, а враћале се са товаром — чабрицама пекмеза, сапуном и др. Пазарним даном Пријепоље би оживело. Преношене су поруке између партизана. Слушане су сваке ноћи вести са радија и о најважнијим обавештавани родољуби и симпатизери. Радио је држан у једном удубљењу под патосом у кући ЈБубе Радичевић. У томе је ЈБуби помагала Нада Богдановић, која је дошла из Београда, јер је била под присмотром Гестапоа (одлуком Министарства просвете од 9. августа 1941. године отпуштена је из државне службе). После хапшења ЈБубе Радичевић Нада је остала као веза с партизанима. Директиве јој је преносила Деса Ракетић, која је била члан МК КПЈ у кући Мише Цвијовић. У Новом Пазару су, априла 1941, постојале две групе симпатизера КПЈ У којима су биле Вера Поповић, учитељица, Веселинка Глишовић, Рада ВЕРА СУБОТИЋ, рођена је 1917. године у Новој Вароши. Домаћица. Напредном покрету пришла је пре рата под утицајем свога брата Миша, истакнутог активисте покрета у Новој Вароши. Као борац Златарског батаљона прошла је кроз многе битке. Погинула је 1943. године на Сутјесци где су погинула и њена два брата. Била је кандидат за члана КПЈ. • РАДА ЉУЈИЋ рођена је 1921. године у Новој Вароши. Била је домаћица. По природи скромна и увек насмејана. Рада Љујић успешно је деловала уочи рата на препороду и друштвено-политичком деловању женске омладине у Новој Вароши, посебно муслиманске. Остао је у сећању многих курс кројачица, преко кога је и она преносила напредне идеје на омладину. Борила се у рату у редовима Златарског батаљона. Погинула је, као члан КПЈ, у борбама код Прозора 1942. године. Два брата Раде Љујић, погинули су у рату као првоборци; Живко је проглашен за народног хероја. Њен отац био је први председник Среског народноослободилачког одбора у Новој Вароши. • МИЈ1А Ј1ЕКОВИЋ рођена је 1920. године у Радоињи код Нове Вароши. Домаћица. Погинула је као борац 1944, године у Кремни код Ужица. Била је члан СКОЈ-а. • ЗДРАВКА ЛЕКОВИЋ домаћица из Радоиње код Нове Вароши, рођена је 1923. године. Као борац Треће санџачке пролетерске бригаде погинула је 1942. године у борби код Ливна. Била је скојевка. • НАТАША КАРАМАТИЈЕВИЋ, ученица гимназије, рођена је 1924. године у Новој Вароши. Због своје друштвено-политичке активности међу омладином и преданости напредном покрету примљена је за члана СКОЈ-а 1941. После формирања партизанских јединица била је борац Треће чете првог Златарског батаљона, познате под популарним именом омладинска чета. Ова чета, чији је командир био народни херој Живко Вујић, врло се храбро борила у свим окршајима са непријатељем. Већина њених бораца, заједно са командиром, изгинули су у тим борбама, па и Наташа. Погинула је, као члан КПЈ, на Каменој Гори код Пријепоља, 1943. Храбра, весела и дружељубива Наташа Караматијевић је врло омиљен борац. Потиче из познате патриотске нововарошке породице Караматијевића, која је скоро цела учествовала у народноослободилачкој борби, поред оца и браћа Првослав-Пиво и Вук, као и сестра Каја. Мајка Јефимија прогањана је пре рата као напредна учитељица. КАЈА КАРАМАТИЈЕВИЋ рођена је 1918. године у Новој Вароши. Као учитељица истицала се и пре рата својим напредним ставом, следујући пример своје мајке Јефимије, учитељице. Била је кандидат за члана КПЈ. Погинула је на Сутјесци 1943. године, неколико меоеци пре своје сестре Наташе. 577 БОРКА ЖУГИЋ рођена је 1925. године у Радоињи — Нова Варош. Члан СКОЈ-а је била од септембра 1941. а члан КПЈ од 1942. године. Била је врло активна и као таква прогањана од четника. Са сестром и мајком пошла је у партизане 1943. године и била у V крајишкој бригади. На преласку у Хан Пијесак оболела је од тифуса. Мајка ју је на коњу водила и том приликом у борби код Хан Пијеска је рањена. Била је референт санитета. Погинула је код Пријепоља у борби против Немаца 27. новембра 1944. године. Посмртно је одликована Медаљом за храброст. �ВЕЛИМИРКА ЛЕКОВИЋ, борац, рођена је 1925. у Радоињи код Нове Вароши, домаћица, члан СКОЈ-а од 1941. а члан КПЈ од 1943. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. • ЉУБА РАДИЧЕВИЋ, као члан КПЈ од 1940. године била је активна још пре рата. Руководила је омладинском секцијом женске подружине и организовала многе акције. У устанку 1941. године организује интензиван рад у Пријепољу са омладинкама и женама у циљу опреме Милешевске партизанске чете. Осамнаестог децембра 1941. године ухапшена је са дететом старим десет месеци. Из карабињерског затвора у Пријепољу одведена је у Бијело Поље, а затим у Беране. Преко Чакора, Пећи и Ђаковице, јануара 1942. доведена је у Скадар, а затим у фебруару 1942. године бродом „Скендербег” повели су их на суђење у Цетиње. Група од десет партизана напала је брод и ослободила их. Осамнаестог фебруара упућена је у Главни штаб за Црну Гору и Боку у Радовчи. Ту се задржала кратко време а затим је послата на терен у села Вуковце и Горичане и партијски повезана. После Конгреса АФЖ-а у Колашину, вратила се у Главни штаб за Црну Гору и Боку и распоређена у партизанске радионице као секретар партијске организације све до уласка НОВ у Пријепоље, када је ушла у Срески комитет КПЈ среза милешевског. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. ЗОРКА ЖУГИЋ рођена је 10. маја 1924 године у селу Радоињи — Нова Варош. Члан СКОЈ-а од 1941. када је била председник омладине у селу. Члан је КПЈ од 1942. Одржавала је везу са герилцима. Читава њена породица била је учесник НОБ. Због тога су је усташе малтретирале и тукле. Била је храбра. Обавештавала је партијске раднике и партизане о кретању непријатеља. У партизане је отишла са мајком Милевом и сестром Борком 1943. Била је борац и помоћник пушкомитраљесца у II пролетерској бригади, бомбаш на Медведнику и Рудом. Рањена је у главу. Учествовала је у свим борбама бригаде до 1944. године када прелази у Нову Варош и активно ради са омладином и женама. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. МИЛОСАВА ЛАПЧЕВИЋ, борац, рођена је 1920. у Радоињи код Нове Вароши, домаћица. Члан је КПЈ од 1943. године. Сада живи као пензионер у Загребу. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. 518 Петровић, Станимирка-Цана Радовановић и Дара Кочовић. Одржана су два састанка на којима су им постављени задаци да прикупљају оружје, муницију и новац, да набаве радио-апарат и слушају вести. Набавили су радио-апарат, склонили га у кући Вере Поповић, а касније код Веселинке Глишовић, која је слушала вести. Пратили су свакодневно политичку ситуацију и умножавали вести. Створили су кружоке и колективно читали и прорађивали вести и историју СКП(б). Сваки члан и кандидат КПЈ имао је по једну групу другова и другарица. У овим кружоцима било је око 20 другова и другарица. Куповали су и скривали оружје које су закопавали у штали код Вере Поповић. Прикупљено је 6 револвера и 2—3 пушке и предато друговима који су јуна 1941. године пошли у партизане. Из немачког магацина дигнут је део намирница. У 1941. чланови СКОЈ-а биле су Станица-Ћака Спасојевић, Мара-Макица Спасојевић и Ковиљка Симић. Постојало је језгро СКОЈ-а које је било омладинско руководство. У Прибоју су омладинке биле симпатизери НОП и самоиницијативно помагале ухапшене. У 1941. почињу да се формирају одбори антифашистичке омладине који су имали задатак да окупљају омладину у борби против окупатора, подижу национални и борбени дух код омладине, скупљају оружје, санитетски материјал, одећу, обућу и др., зближавају градску и сеоску омладину. Целокупна омладина Пријепоља и Нове Вароши, изузев шачице четнички расположених, била је уз НОП. Обавештајна служба била је добро организована. Сваки покрет непријатеља био је на време откривен. У овоме су се нарочито истицали дечаци и девојчице које је било немогуће одвојити од партизана. Међу њима су у Новој Вароши биле и Божана Рајановић, Радосава Дулановић, Винка Дрчелић и други омладинци и омладинке. Миљка Бучевац из Бистрице је носила храну и пошту партизанима. Са осталом децом учествовала је у прикупљању вуне. Групно су одлазиле на прела и радиле за партизане. Развијањем НОБ и омладинке и жене су се све више и бројније истицале у раду за НОП. �ЖЕНЕ У ПАРТИЗАНСКИМ ОДРЕДИМА 1941. После избора новог Обласног комитета КПЈ за Санџак у другој половини септембра 1941. године, одржано је у Радоињи саветовање коме су присуствовали чланови месних комитета задужени за војна питања. На састанку је формиран штаб партизанских одреда за Санџак, који је нешто касније постао Главни штаб НОП одреда за Санџак. Усвојени су закључци да се у сваком срезу формира по једна покретна партизанска чета која ће живети војничким животом и кретати се по целом срезу. Почетком септембра формиране су Златарска, Милешевска, Сјеничка, Прибојска и Моравичка партизанска чета. У Златарској чети су биле: Слободанка-Дана Тановић, Драгица Зекавичић, Ната Караматијевић, Вера Тановић, Рада ЈБујић, Цала Благојевић, Паша Мусић, Добрила Мичијевић, Каја Караматијевић, Вера Суботић, Наташа Стевовић, Мила Лековић, Борка Жугић, Здравка Лековић, Зора Караматијевић, све су погинуле у току НОР, затим Љубица Пурић, Мила Зекавичић, Мила Савић, Радојка Стевовић, Драгица Шапоњић, Зила Мусић, Рајка Радишић, Велимирка Лековић, Зорка Жугић, Јања Кнежевић, Милева Жугић, Рајка Ботић, Јела Ђајић и др. Златарска чета је у септембру и октобру имала културно-пропагандну групу која је давала приредбе по селима. Певали су песму санџачких партизана, коју је спевао Јунуз Међедовић. У Милешевској партизанској чети од 18. децембра 1941. биле су Милена Стојадиновић (погинула јула 1942. код Брадине) Миша Цвијовић (погинула 1942), Зорица Борисављевић (заробљена код Купреса и стрељана) и Сафа Лотрић (прва муслиманка — партизанка из милешевског среза). Учешће ових омладинки у првој партизанској чети и њихов рад на терену изазвали су живо интересовање код женске сеоске омладине. Чете су одржавале конференције, зборове, састанке с мањим групама људи у селима на којима је говорено о политичкој ситуацији и борбама Црвене армије и партизана. Помагале су у оснивању НО фондова, ско- МИЛЕНКА-МИША ЦВИЈОВИЋ рођена је 1922 .године. Примљена је у СКОЈ 1939. године. Радила је са омладином пре рата и учествовала у свим акцијама СКОЈ-а. Хапшена је 1939. године. У КПЈ примљена је 1940. Године 1941. ради у окупираном Пријепољу са омладином и женама на помоћи Милешевском одреду. Кућа Мише Цвијовић била је партизанско упориште. Ту су се састајали партизани и позадински радници, одржавали састанци, доносио материјал за партизане итд. Миша Цвијовић је нестајала из Пријепоља и враћала се са директивама. У селу Ђурашићима радила је на прекуцавању прогласа народу тога краја да се диже у борбу против окупатора Децембра 1941. године отишла је у Милешевску партизанску чету. Завршила је у Новој Вароши болнички курс и поново се вратила у чету односно Милешевски батаљон који је фебруара 1942. године формиран у Каменој Гори. У Трећој санџачкој пролетерској бригади била је заменик политичког комесара чете. Рањена је у борбама за Котор-Варош Пренета је у болницу у близини Скендер Вакуфа и ту је умрла. МИЛЕНА СТОЈАДИНОВИП (ПРВА СЛЕВА) ДУШАНКОМ ЉУЈИП И ДОБРОМ БОГДАНОВИБ 519 СА МИЛЕНА СТОЈАДИНОВИЋ је рођена 1922. у селу Чадиње у сиромашној породици. Као дете дошла је у Пријепоље и запослила се као радница. Врло рано укључила се у рад напредне омладине. Члан је омладинске секције Женске подружине од њеног оснивања 1939. године и члан СКОЈ-а. Милена је 1941. године била кандидат КП и међу првима отишла у чету, завршила болнички курс у Новој Вароши и поново с€ вратила у чету. У Каменој Гори, приликом повлачења партизанских снага из Нове Вароши, изабрана је за секретара партијске организације •— односно заменика политичког комесара чете. У борбама у Иван седлу код Брадине међу првима је погинула као заменик политичког комесара чете Треће санџачке бригаде. Била је прва партизанка из Милешевског батаљона која је погинула у борби. Један метак јој је направио три ране. Због великог излива крви из срца и руке на путу за Брадину издахнула је на носилима. Сахрањена је уз све почасти које су указиване храбром борцу. • ЗОРИЦА БОРИСАВЉЕВИЋ је била гимназијалка из богате породице Борисављевић. Отац јој је био директор банке и имали су имање на Златару. То јој није сметало да са одушевљењем напусти свој удобни дом и замени га шумом, да храбро и са поносом подноси глад, зиму, да у леденој води својим рукама пере крваво и прљаво рубље; да пешачи, не спава, да се бори и очекује смрт. Напустила је Пријепоље и отишла у Милешевску партизанску чету, завршила болнички курс у Новој Вароши и вратила се поново у чету. Заједно са осталим партизанским снагама и својим батаљоном после напада непријатеља на Нову Варош повлачи се у Камену Гору. Руководила је активом СКОЈ-а у чети. У борбама на Горњем Вакуфу 1942. године као борац Треће пролетерске санџачке бригаде заробљена је од непријатеља. Усташе су је везану водили, показивали као партизанку називајући је погрдним речима, мучили је и на крају стрељали. Она се храбро и поносно држала. �ОЈ1ГА ЦВИЈОВИЋ је била 1941. године члан СКОЈ-а и једна од најхрабријих и најактивнијих скојевки. Скојевски састанци најчешће су држани у кући њених родитеља. Члан КПЈ постала је 1942. године. До 1944. активно је радила у позадини. У јануару и фебруару 1944. године крила се у кући Милана Парандиловића и по селима радила са омладином. Преко 300 четника под вођством Милана Ђиковића 9. и 10. фебруара 1944. блокирали су село, ухватили Олгу Цвијовић и са групом жена и мушкараца потерали у затвор у Пријепољу. Успут су их шамарали, тукли и мучили. Милана Парандиловића и Тодосија Дивца осудили су на смрт 11. фебруара 1944. године. За Олгу се не зна како је завршила живот. После двадесетак дана проведених у пријепољском затвору четници Бећиоа Томовића водили су је као таоца и у Ивању јој се губи траг. Претпоставља се да је и она страдала код Црне Стјене. јевских организација, окупљању жена и омладине. Другарице борци су такође радиле у вароши и по селима нарочито са омладинкама и женама. Чете су свакодневно повећавале своје редове. СЛОБОДНА ТЕРИТОРИЈА У САНЏАКУ ОД ДЕЦЕМБРА 1941. ДО ФЕБРУАРА 1942. на и секретара Среског комитета СКОЈ-а и члана Среског комитета КПЈ. После ослобођења била је на разним дужностима. Резервни је поручник ЈНА. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. ВЕРОСЛАВА-ВЕРА АНДОНОВИЋ-ИЈ1ИЋ рођена је у Пријепољу, 30. децембра 1923. године, у учитељској породици. Као ученица гимназије у Пријепољу и Ужицу, учествовала је у акцијама напредне омладине. Крајем 1940. године примљена је у СКОЈ. После окупације у Пријепољу је наставила са радом у скојевској организацији. Марта 1942. године примљена је у КПЈ. Радила је илегално у Пријепољу до августа 1943. године, када је као члан Среског комитета СКОЈ-а прешла на рад на терену Камене Горе, а касније на терену Сељашнице и Сељана. Четвртог децембра 1943. године прикључила се партизанским јединицама и по задатку Главног штаба за Санџак послата је у XV санџачку бригаду где је била руководилац СКОЈ-а у батаљону. У јесен 1944. године одређена је за политичког руководиоца културне екипе 37. дивизије а потом, по завршеном политичком курсу при 06ласном комитету КПЈ за Санџак, послата је у Сјеницу за члана Среског комитета СКОЈ-а, затим у Пријепоље за чла- СТАНИМИРКА ВУКАШИНОВИЋ рођена је у Сопотници 1926. Укључила се у рад за НОП 1941. у селу Дивце и исте године примљена је у СКОЈ, а у КПЈ јуна 1942. Организовала је скојевске активе на терену општине ивањске. Крајем 1943. прикључила се партизанским јединицама, а априла 1944. повучена је да ради на терену пљеваљског и бјелопољског среза. У јесен 1944. отишла је у V санџачку бригаду, одакле је новембра исте године упућена за секретара партијске ћелије у Сјеници, а затим је била члан СК СКОЈ-а Пријепоља. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. 520 После I офанзиве и другог ослобођења Нове Вароши 4. децембра, све јединице НОВ из Србије прешле су из Ужица у Санџак и настаниле се у Новој Вароши и околини. Тада је на ову територију дошао и Врховни штаб НОВ и ПОЈ, са другом Титом, више чланова ЦК КПЈ, ПК КП Србије, партијских радника из западне Србије, међу којима су биле и Спасенија-Цана Бабовић, Митра Митровић, Јудита Аларгић, Николија-Кока Петровић и друге. Врховни штаб је 1. децембра прешао реку Увац преко моста у Радоињи. Преноћио је у кући Арса Бошковића, а сутрадан је прешао у кућу Милеве Жугић, а одатле је ноћу прешао у Бистрицу, одакле је 3. децембра отишао у село Дренову и сместио се у кући Милоша Дивца. Из Дренове је 4. децембра прешао Лим. После ослобођења Нове Вароши, 6. децембра вратио се у Дренову (срез милешевски) и сместио у кући Петра Радаковића. У децембру је организован партијски курс за групу партијских радника у Новој Вароши, на којем су предавања држали Милентије Поповић, Спћсенија-Цана Бабовић, и Митра Митровић које су биле чланови ПК КПЈ за Србију. Проучавала се Историја СКП (б) и Основи љењинизма. Курс је радио све до одласка партизанских јединица из Нове Вароши. Одмах после ослобођења Нове Вароши формиран је агитпроп у коме је радила група другова и другарица које су дошле са партизанским јединицама из Србије. Организовано је слушање радио Москве, Лондона и др., изадаване су „Вести” два пута недељно, умножаване на шапирографу и достављане свим партизанским јединицама и селима на десној страни Лима. Издаване су и мање брошуре, припремани програми за при- �редбе. Агитпроп је помагао партијској организацији нововарошког среза при организовању курсева које су по селима одржавали најистакнутији активисти. У Новој Вароши је организован још један курс, али су одржана само три дискусиона састанка. Доласком главнине партизанских одреда из Србије на терен Санџака побољшане су могућности и за организовање скојевских организација. Где год је било партизанске јединице, а њих је било у готово сваком селу, стваране су скојевске групе. Сви комунисти са терена и из чета које су дошле из Србије радили су на организовању скојевске организације. Развијен је политички рад. Омладина је активирана на помоћи НОБ и ступала је у партизане. За месец дана у највећем броју села постојала је скојевска организација. Првих дана организован је Народноослободилачки одбор у који су од другарица ушле Станка Ковачевић, Јока Ђуришић, Ката Шапоњић, Милена Тановић и Крстина Ђековић. Оне су имале задатак да прикупљају храну, обућу, одећу, посуђе и друге потребе за војску и да брину о смештају војске. Рад жена у Новој Вароши и селима златарског среза на помоћи војсци организовале су активисткиње НОП-а чланови КПЈ и СКОЈ-а Зила Мусић, Мила Зекавичић, Драгица Шапоњић и друге. Основана је радионица — шивара. У њу су донете све машине из града. У радионици је радило више од 100 другарица из Нове Вароши, а с њима заједно и другарице из одреда. У шивари су радиле Вукица Видић и Станка Лаковић која је кројила. Пошто је радионица била мала и број машина недовољан, радило се по сменама, а добар део рубља шио се и по кућама. Сав израђени материјал предаван је команди места која је вршила распоред. Многе жене су радиле у перионици за коју је била задужена Радојка Стевовић, прале рубље и париле одећу бораца. Жене су се окупљале и на прелима и селима, преле вуну, плеле чарапе и џемпере, а истовремено је организован и политички рад с њима. На ова прела и села са програмом и песмом, долазило је и по 200 другарица. Нова Варош је добро опремала борце, сваки је добио по кошуљу и гаће, шал, чарапе, џемпере и намирнице. Ако је неки одред био пред покретом, жене су радиле целу ноћ да га што боље опреме. Неке су радиле и у болници. ДЕСА РАКЕТИЋ, рођена у Пријепољу, 28. III 1915. Члан КПЈ од 4. новембра 1941. У устанку 1941. она као члан СК КПЈ за милешевски срез организује рад жена на помоћи одреду, одржава везу измећу Пријепоља, Среског комитета и одреда, врши .дужност курира и обавештајца. Са Милешевским одредом у саставу III санџачке бригаде прелази у Босну и учествује у свим борбама. На дужности је заменика политичког комесара чете, затим секретара батаљонског комитета СКОЈ-а, а 1943. је члан бригадног комитета СКОЈ-а. После пробоја на Сутјесци враћа се у саставу своје бригаде у Санџак и после VI офанзиве креће са V крајишком бригадом у источну Босну. Априла 1944. враћа се на политички рад у Санџак: организациони је секретар СК СКОЈ-а за срез милешевски а затим секретар Обласног одбора АФЖ-а Санџака и члан ОК КПЈ за Санџак. После ослобођења била је на разним партијским и друштвеним дужностима. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. НАДА БОГДАНОВИЋ је пре рата као учитељица на раду у Министарству просвете у Београду активно учествовала у раду Омладинске секције Женског покрета. Одмах по капитулацији Југославије Гестапо јој претреса стан, али се она већ налази у Пријепољу (отпуштена из државне службе 9. авг^ста). Она је једна од три партизанске везе са Среским комитетом КПЈ. Фебруара 1942. године ухапшена је непосредно после хапшења њене курирске везе — Василије Дивац. Сматрајући их делом регуларне војске — партизана, упућују их на војни суд у Цетиње. По директиви КПЈ бирана је за затворског старешину. Заједно са групом другарица организује колективе, идеолошко-политички и просветни рад, па и штрајк глађу. Осуђена је на робију заједно са групом позадинских радника и партизана. Казну је одлежала у подгоричком затвору „Јусовачи”. Капитулацијом Италије затвор је расформиран, а Наду заједно са још три затворенице задржавају ради ликвидирања. Исте ноћи партизани долазе у Пипере и њих не стрељају већ пуштају на слободу. Партизанском везом одлази за Санџак и одмах буде бирана за председника Иницијативног одбора АФЖ-а за Санџак. Организује рад са женама и руководи политичким курсевима за рад са омладином и женама на терену. Године 1944. као члан Среског комитета КПЈ руководи збегом (углавном жене и деца из Пријепоља и околине) у Радоињи. По завршеном партијском курсу у Новој Вароши одлази као члан а затим организациони секретар СК КПЈ среза дежевског. После ослобођења била је на разним друштвеним дужностима. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. СТАНИЦА-ЋАКА СПАСОЈЕВИЋ из Но- вог Пазара, члан СКОЈ-а од 1941., члан КПЈ и члан МК КПЈ 1942. ухапшена у фебруару 1943. у Дежеви где се била склонила од Гестапоа, спроведена је у четничку команду у Тушимљу и после зверског мучења стрељана. 521 �МИЛА САВИЋ-ПЕРУНИЧИЋ, текстилна радница, рођена у Новој Вароши 1923. године. Уочи рата приступила напредном омладинском покрету, суделујући активно у свим његовим акцијама (читалачке, групе, деловање преко приредаба у Соколском дому, припремања за оружану борбу и др.). Као борац Прве чете Златарског одреда повлачила се у Ужице, када је Одред био принуђен да напусти Нову Варош, а затим почетком 1942. у Босну, прегазивши у ноћи између 6. и 7. фебруара хладни Лим. Са одредом је прошла многа места у Босни, па је, крајем 1942. године, сада као члан КПЈ, пребачена у централну болницу НОВ и ПОЈ. Са болницом је прешла Сутјеску. Почетком 1944. године постављена је за референта санитета дивизијске војне области у Санџаку у чину капетана. После рата била је референт у Санитетској управи Генералштаба, када је завршила и средњу медицинску школу. На служби санитетског референта налазила се и касније у Пљевљима. Носилац је Споменице 1941. и више ратних одликовања. ПАША МУСИЋ, рођена је 1927. године у Новој Вароши, ученица. Иако још скоро дете, понета активношћу своје старије браће и сестара, учествује и пре рата у раду напредне омладине. Као скојевка од 1941. године нарочито је активна међу омладинкама — Муслиманкама и међу пионирима. Када се, пред навалом непријатеља, Златарски батаљон повукао у Босну фебруара 1942. године и омладинка Паша била је међу оним борцима који су газили хладни и набујали Лим. Распоређена је за болничарку у једну чету Златарског батаљона. Приликом повратка у Нову Варош, 1943. ухватили су је код Бистрице четници и заклали. Била је члан КПЈ. ДОБРИЛА МИЧИЈЕВИЋ, рођена је 1914. године у Београду. Као професор гимназије пришла је покрету 1941. године. и учествовала у народноослободилачкој борби као борац Златарског батаљона. Убили су је четници 1944. у Новој Вароши, где је била дошла после битке на Сутјесци. 522 Народ златарског среза углавном је био расположен за борбу против окупатора. Одбори НОФ-а су због тога могли да прикупе знатне резерве жита, стоке, варива и масноће. Само у селу Радоињи прикупљено је 4.500 кг пшенице, 500 кг кукуруза, 10.000 кг кромпира, 150 кг пасуља, сира, кајмака, оваца, коза и говеди. На помагању партизанима радио је велики број жена Нове Вароши. Међу њима су се истицале мајке и сестре бораца НОВ: Васа Зорић, чији је син партизан од 1941. погинуо, са кћеркама Зорком и Љубицом, Коса Милијевић, Санда Мелентијевић, Јеленка Мелентијевић, којој је погинуо муж, Петрија Пурић, којој су погинули муж и два сина, Тодора Матовић, Анка Матовић, Криста Тодоровић, Станојка Шапоњић, Добра Мијушковић, Ајиша Ашчелић, Ајна Мехић, Цана Вранић, Зора Ристић, Љуба Мичијевић, Анка Стевовић, у чијој је кући 1941. боравио Врховни штаб, Ђема Хаџимуртезић, Бега Долмагић, Дервиша Хаџимуртезић, Чама Јуковић, Латифа Мехић, Најла Кучевић, Шућра Мусић, којој су три сина, две кћери и муж били партизани, Зејна Мусић, којој су три сина и муж били у НОВ, Станојка Љујић, којој су четири сина и кћерка били у партизанима (кћерка и два сина су јој погинула), Смаила Мусић, којој је муж: као партизан стрељан, Милица Ђуришић, којој су као партизани погинули муж и брат, Јока Ђуришић, Плема Поповић, Милева Алексе Зекавичић, којој су син који је погинуо и кћерка Мила били у НОВ, Милева Јова Зекавичић којој су три сина била у НОВ, Кристина Ђековић, Ферида Мусић, Сара Грбовић, којој су три сина и кћерка били у партизанима, Кристина Стевовић, која је имала два сина и кћерку у НОВ, Јованка Стојиљковић, Фатима Фазлић, Перса Киковић, Ката Шапоњић, којој је ћерка била у НОВ, Пемба Хасовић, Даринка Рауш, Станојка Никачевић, којој је син био у НОВ, Миљка Перовић, која је имала два сина и три кћерке у партизанима, Сока Радишић, којој је син био у НОВ, Фина Грбовић, којој је муж био у партизанима, Ћеба Хаџимуртезић, којој су два сина била у партизанима и друге. Оне су одржавале везу са партизанима, припремале и носиле храну, одећу, прале рубље партизанима и рањеницима, преле вуну, плеле џемпере, чарапе, шалове, рукавице, прикупљале намирнице и другу помоћ, одлазиле на конференције, прела и �села. Биле су прогањане, тучене и хапшене, али су се пркосно и храбро држале. Почетком јануара у Новој Вароши је формиран „Дечји савез”. У једној соби свакодневно су се окупљала деца. Припремали су приредбе за своје вршњаке, а затим и за старије. На приредбама је прикупљено 2.284 динара од чега су 2.000 динара приложили фонду за помоћ фронту. Формирана је пионирска чета која је скупљала огрев за сиромашне, вуну и завоје за партизане и др. Од девојчица у чети су биле Вера Шапоњић, Шемса Мусић, Нада Ђековић, Стојанка Шапоњић, Лола Цуцић и друге. После повлачења партизанских јединица у фебруару, деца су остала верна НОБ, пркосила окупатору и издајницима црвеним петокраким звездама. Каснијих година ступали су у партизане и неки од њих и погинули у борби. Организације СКОЈ-а и жене у Новој Вароши и селима Бистрици, Дражевићима, Вранешима, Радоињи, Радијевићима, Дрмановићима, Акмачићима и Комаранима одиграле су видну улогу у сакупљању вуне и др., организовању прела и плетењу чарапа, наглавака, џемпера, шалова, рукавица, наушница за партизане. Ово је обављано сваке вечери на заједничким скуповима. Нарочита брига посвећена је рањеницима смештеним у Новој Вароши и Радијевићима. За њих су припремана и посебна јела. Омладинке и жене су дежурале у болницама дању и ноћу. По селима златарског и делу милешевског среза развио се најживљи рад на материјалном обезбеђењу, нарочито снабдевању одећом и обућом. У Вранешима жене су готово свако друго вече имале састанке, сакупљале вуну, преле и плеле чарапе, џемпере и др. Приредбе су коришћене за ширу мобилизацију жена и људи за помоћ партизанима. У Радоињи су биле активне Лековића жене, Мила, Добринка, Велимирка и Здравка, Душанка Ћуковић, Милева Жугић са кћеркама Зорком и Борком, Ката Бошковић и Даринка Бошковић, Јела Ђајић, Вида Лековић, Тијана Лековић, Милева Ћуковић и друге. Жене у Дражевићима гајиле су такву љубав према партизанима да није требало тражити исхрану, него су оне саме, чим би чуле за одред, носиле јело на место где се налазио. Деца су обавештавала мајке, а одраслија деца која су чувала стоку своје ужине су нудили партизанима. ДРАГИЦА ЗЕКАВИЧИЋ рођена је 1924. године у Новој Вароши. Запажена уочи рата као напредна омладинка примљена је у СКОЈ одмах по избијању устанка 1941. Прошла је као борац популарне и храбре омладинске чете Златарског батаљона кроз многе борбе. Погинула је 1944. године код Бијевине, оставши у успомени својих другова као храбра и увек ведра и весела омладинка. Драгица Зекавичић потиче из напредне и патриотске породице из које је у народноослободилачкој борби учествовало шест првобораца. ЦАЈ1А БЈ1АГОЈЕВИЋ, домаћица, рођена је у Новој Вароши 1924. године. Погинула је као болничарка у борбама на Ибру 1944. године. Била је члан КПЈ. ЈЕЈ1А ЂАЈИЋ, болничарка, рођена је 1921. године, домаћица, члан КПЈ. Носилац је Споменице и више одликовања. ГРУПА ОМААДИНЕ НОВЕ ВАРОШИ НА ПРВОМАЈСКОМ ИЗАЕТУ 1941. ТРЕНА С АЕВА МИАА ЗЕКАВИЧИН, ЦАНА БААГУС, МИАА САВИН, ДРАГИЦА ШАПОЊИН-ЛЕКОВИН И ЗИЛА МУСИК ЗИЈ1А МУСИЋ рођена је 1921. године у Новој Вароши. Као члан СКОЈ-а од 1941. године деловала је активно у редовима нововарошке омладине, посебно муслиманске. Као болничарка у Златарском батаљону прошла је кроз све крајеве и борбе кроз које се батаљон кретао. Члан КПЈ постала је 1943. године. После рата ради као учитељица у Новом Саду. Носилац је Споменице 1941. Зила Мусић потиче из врло напредне муслиманске породице Мусића из Нове Вароши. 19. чланова ове породице учествовало је у народноослободилачкој борби, од којих 17 првобораца, један је проглашен народним херојем. Погинули су: Мурат, Бећо, Шућро, Мујо, Паша, Муса, Даут, Амир (у интернацији) и Хусо. 523 �МИЛЕВЛ ЖУГИЋ рођена је 1889. године у Ускоцима код Никшића. Од 1941. године кућа Милеве Жугић била је партијски пункт. Две кћери и два сина активно су учествовали од првог дана у НОБ у којој су јој погинули син Радомир и кћерка Борка. У њеној кући је 1941. боравио Врховни штаб НОВ и ПОЈ и друг Тито. Учествовала је у извршавашу свих задатака који су јој постављани. Била је курир, преносила је разне партијске материјале, оружје и санитетски материјал. Често су је хапсили и прогањали окупатори, усташе и четници. Била је храбра и одважна. У 1943. заједно са кћеркама Зорком и Борком отишла је у партизане. Умрла је 1962. године. Била је носилац Споменице 1941. и више одликовања. ЈАЊА МЛАЂЕНОВИЋ - КНЕЖЕВИЋ рођена је 1924. у Бистрици. Завршила је четири разреда основне школе и живела на селу. Потиче из напредне породице која се 1941. године опредељује за НОП. Из њене породице ступило је 1941. године у позадински партизански батаљон 9 чланова од којих је у току НОБ-а изгинуло седам (међу којима два брата и отац). У првим данима устанка 1941. примљена је у СКОЈ. Од 1941—1943. по задатку Партије организује на терену нововарошког среза активе СКОЈ-а и УСАОЈ-а. У Трећој пролетерској санџачкој бригади примљена је 1943. у КПЈ. У току рата била је секретар актива СКОЈ-а, секретар партијске организације у Бистрици и члан Среског комитета КПЈ и СКОЈ-а за срез нововарошки. У шестој непријатељској офанзиви 1943. године из Пријепоља одлази у IV крајишку бригаду. Године 1945. бирана је у Срески комитет КПЈ среза нововарошког и у Срески комитет СКОЈ-а. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. • ® РАЈКА БОТИЋ-РАДИШИЋ, рођена је 5. X. 1921. у Виловима, Нова Варош. У НОБ је ступила 25. VII 1941. Члан КПЈ постала је јануара 1943. Била је борац Златарског батаљона, а од 5. VI 1942. године када је формирана Трећа пролетерска народноослободилачка ударна бригада била је борац и помоћник на митраљезу. По завршетку болничког курса била је четна болничарка. Рањена је 24. IX 1943. године у Косотици код Пријепоља. По опоравку од рањавања била је болничарка у III пролетерској бригади. У лето 1944. године била је у Италији на лечењу. При повратку из Италије била је заменик санитетског референта 1. батаљона III пролетерске бригаде, где је остала’до демобилисања 1945. године. Резервни је' 'потпоручник ЈНА. Носилац је ' Споменице 1941. и више одликовања. 524 Најистакнутије жене у Дражевићима су биле: Станија Дивац, којој су сва три сина погинула у НОВ, Станка Дулановић, Славка Милошевић, Лека Џаковић, имала је сина и кћерку у НОВ, Гвозденија Милошевић, којој су сва три сина погинула у НОВ, Станица Дрчељић којој су муж и три сина била у партизанима, Марта Милошевић, којој су муж и син били у партизанима, Драгица Прељић којој је муж био партизан, Новка Стојић, којој су четници убили мужа и свекра, Станка Боранијашевић, Стака Дрчељић, која је имала сина у НОВ, Стевка Прељић, којој су брата и оца убили четници, Драгиња Дрчељић, која је имала сина и кћерку у НОВ, Спаса Милекић, којој је муж погинуо у НОВ, Винка Невољица, којој је син погинуо у НОВ, Зорка Стојић, којој је муж био у НОВ и друге. Из Комарана су најактивније биле Стојна Гујаничић, која је имала сина у НОВ, Милена Гујаничић, којој су усташе убили мужа и друге. У селу Бистрици најактивније жене биле су Љуба Бучевац, Продана Рајић, која је имала три сина партизана од којих су два погинула, Мила Љујић, којој су четници заклали мужа, Србијанка Голубовић, којој је муж погинуо као партизански водич, Миљка Бучевац, Брена Бујић, Босиљка Љујић, којој су мужа четници заклали, Аница Млађеновић, којој је муж погинуо, Радојка Млађеновић, Милица Жугић-Гловаљић, којој су два брата, две сестре и мајка били у партизанима, Винка Млађеновић, којој су погинули муж, два сина, једна синовица и три девера, Ружа Никачевић, којој је син погинуо као члан КПЈ, Винка Колашинац, Војислава Љујић, Јеленка Мелентијевић, којој је муж погинуо а кћерка била у партизанима, Радомирка Мелентијевић, која је имала брата у НОВ. Осим њих, НОП су помагале и Милица Љујић, Винка Љујић, Радосава Миросављевић, Станојка Аврамовић, Стана Капетановић, Стојка Млађеновић, Николија Кнежевић, Милена Млађеновић, Аница Дивац, Деса Рајић, Милевка Мартиновић и друге. У Рутоши је помагала партизане Добринка В. Бошковић, чији је отац био партизан, у Радијевићима Јегда Пурић, којој су четири сина погинула, у Дрмановићима Сара Пурић, Миросава Пуцаревић, којој је муж био партизан и друге. Осим пружања помоћи партизанима у храни и одећи, преношења потребних ствари, жене са села обавештавале су борце о непријатељу, чувале �у својим кућама партизане и рањенике, храниле их и прале. Биле су тучене, злостављане и хапшене, али нису никога одале. Многима од њих су куће спаљене и опљачкане, а оне су до ослобођења радиле за НОП. Крајем 1941. и почетком 1942. између Среског комитета и Пријепоља постојале су три везе. Једна од њих одржавана је са Ивањем преко Наде Богдановић. Курири су углавном биле жене. Обављањем курирске дужности и веза са градом почиње активно учешће жена са села у НОП-у изношењем санитетског и писаћег материјала, одеће, обуће, па и оружја. Преко њих су позивани другови из Пријепоља да изађу у партизане. Поруке су биле: од којих се људи може прикупљати помоћ, од којих не сме, а од којих се треба чувати. Најактивније као курири биле су: Василија Дивац из Ивања и Финка Дивац са Платача. Преносиле су вести и поруке уплетене у косу, у папирићима за дуван, у опанку. Преносиле су и оружје, доносиле поруке појединим друговима да ступе у одред. Курири су биле и Стана Бјелић из Ђурашића, Радојка Чаркиловић из Залуга (доносила је по 50 примерака ,,Вести” и „Борбе” из слободног Ужица). Једном приликом, носећи од Љубише Миодраговића писамце Вери Вараклић, Алексија Баковић из Карошевине приметила је да на блоку претресају Милојицу Топаловића. Узела је писамце из торбице, ставила га под језик пазећи да се не укваси и тако га пренела. Зора Бијелић изнела је из Пријепоља писаћу машину и пренела је преко блока. Курири из Велике Жупе биле су: Станија Потежица, Гледа Марић, Стана Драгојловић, из Камене Горе, Петра Кијановић (заселак Својчево), Петра Шкрбовић из Чадиња, Милена Томашевић из Велике Жупе, Василија Нинчић из Седобра, Радмила Чпајак-Зејак из Страњана, Мицка Баковић, Миља Спасић је све до своје смрти (запаљена је у савардаку 1943. од четника) часно обављала своју курирску дужност и друге. За преношење материјала преко блока (страже) понекад су коришћене и девојчице Цана Вараклић и Илинка Перић из Пријепоља. У Новом Пазару је од 1941. помагала НОП Цаја Ивановић. У Прибоју се својим радом на помоћи НОП-у истицало неколико жена. Међу њима је Шахза Хасанагић, која је имала шесторо деце у НОВ, међу „ПАРТИЗАНИ У САНЏАКУ СВЕ ЈАЧИ И ЈАЧИ‘) Положај, ночетком новембра Од окупације и пропасти Југославије у Санцаку су се изменила три окупатора, а Санџаклије јуначки у борби не попуштају. Својом упорном борбом они су приморали банде „Јаворског” да се повуку са читаве територије Санџака, а затим је настала борба са Италијанима, који су навалили на Санџак као скакавци. Упркос свим тешкоћама, као и огромном броју фашистичких окупаторских трупа, санџачке партизанске чете свакодневно јачају и смело се крећу по санџачким селима. Досада није било војске у Санџаку која је била толико вољена и омиљена у народу, као што су партизани. Народ их прима као своју децу. Овде се заиста добија утисак да су партизани народна, ослободилачка војска. Њих радо примају и Срби и Муслимани. Једино су партизани успели да у многим селима у више срезова разбију мржњу и спрече клање и паљење између Срба и муслимана, које су крвнички распаљивали бандити Боже „Јаворског" и Косте Пећанца. Сеоски партизани се уопште не одвајају од народа. Они свакодневно, кад год нису у акцији, организују јавне зборове, сеоске конференције, разне приредбс, села, прела и још много других начина они нађу да су са народом. Народ их воли и стара се за њих. По селима су организовани одбори који се брину за снабдевање својих партизана. Има села у којима је сакупљено преко 40 товара разних намирница. Организују се прела где се преде за партизане; ту се певају песме које је народ испевао партизанима. У Санџаку је успела парола „Све за партизане!” Ових дана санџачки партизани имали су неколико смелих икција. Организована су два велика напада на италијанске колоне које су се кретале на путевима Пријепоље —- Прибој и Пријепоље — Сјеница. У овим икцијама фагиисти су изгубили око 20 војника. У Бјелопољском срезу, у једном нападу на станицу, убијено је 7 крилаша. Пријепољска чета ухватила је и на смрт осудила злогласног петоколонагиа, калуђера из манастира Милешева. Златарски батаљон је учествовао у разбијању и гоњењу банде Боже „Јаворског". Нововарошка чета ухватила је и на смрт осудила два разбојника који су пљачкали по селима, пребијалгс и злостављали људе. У свима овим акцијама санџачки партизани нису имали ниједне жртве”. ') Исторпјскн архив КПЈ „Борба" бр. 14 од 15. новембра 1941., том I, књ. 1, стр. 271—272. рођена је у Пријепољу 1922. Године 1939. члан је управе Омладинске секције Женске подружине и као таква врло активна: организује усмене новине, уређује зидне новине, пише за „Жену данас” о положају радница Муслиманкк итд. Крајем 1941. ступа у Милешевску партизанску чету као прва Муслиманка у Санџаку. Као болничарка и борац Треће пролетерске санџачке бригаде учествује у свим борбама. Тешко је рањена на Сутјесци, лечила се у селу Љиљак у Санџаку. Чим се мало опоравила радила је политички са омладином, а затим се укључила у борбу против четника. У јесен 1944. у збегу у Радоињи водила је курс из руковања оружјем. У срезу дежевском 1945. активно ради на стварању партијских организација по селима. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. САФА ЛОТРИЋ, 525 �„Драги Друже') Прилике код нас у Новој Вароши постепено се сређују, а ми добивамо све чвршће тле под ногама. Митинг који смо у недељу одржали успео је. Јуче смо формирали народно ослободилачки одбор у који су ушли грађани из свију редова. Одбор броји преко 30 чланова, заступљени су Срби и Муслимани. И са овог састанка као и са митинга добили смо утисак да су нас грађани заиста врло добро примили. Један од грађана понудио нам се да посредује за спора- зум. између нас и власти која се сада налази у Сјеници и који би по његовом тврђењу једно пристали писмо из да нам Кладице предаду сјенички власт срез у у Сјеници. коме нас Јуче смо такође Муслимани добили позивају да одмах пођемо тамо. Ми смо мишљења да греба разговарати са овима из Сјенице, а у село Кладицу данас смо послали једну чету од 100 људи. У колико с.е будемо споразумели са муслиманима, а мишљења сам да ћемо се споразу- мети, ми ћемо одмах кренути у Сјеницу. Јављају нам из Радојиње да су тамо стигли нови партизани из Србије у јачини од 700—800 људи. Ми смо упутили у правцу Прибоја два човека да извиде терен и провере колике су снаге окупатора у Прибоју, јер смо чули да су већ једним делом евакуисали из Прибоја, па би у том случају са новим снагама које се моментално налазе овде у Санцаку, могли запосести Прибој у овом случају могли би осујетити надирање недићевих банди у Санџак. По свим овим питањима добро би нам дошли ваши савети и вагие директиве. Могу рећи да овде и међу нама и међу грађанима влада оптимизам, али ми смо довољно опрезни. СМРТ ФАШИЗМУ — СЛОБОДА НАРОДУ! 9.ХП.41 Цвикераш'2)” (М.П.) Ј) Оригинал документа налази се у Историјском архиву ЦК СКЈ, документ је писан машином (рађен је ћирилицом). 2) Војо Лековић. њима једног сина од 1941 (помагала је герилу у одећи и обући, одржавала је сталну везу с партизанима, октобра 1943. ушла је у први одбор АФЖ као председница у Прибоју, а крајем 1943. и сама је погала са V крајишком дивизијом, приликом повлачења дивизије из Рудог издата је Немцима и затворена. Ослободили су је герилци), Шевала Влаховљак, Милена Бјеловић из Раче, која је, када су јој четници саопштили да јој је син погинуо, одговорила да више воли да има мртвог сина борца НОВ него живог четника издајника. Рад жена на помоћи НОБ у Сјеници отпочео је после уласка јединица НОВ 19. 12. 1941. Тада су се преживели морали повући, а око 100 бораца је погинуло или заробљено па накнадно стрељано од муслиманске милиције и Италијана, док је неколико рањеника остало у болници у Сјеници. Један мали број ових другова живео је неко време илегално у селу Штављу. У борби је погинула болничарка Санџачко-српског батаљона Вера Матић из Ужица, а са групом рањеника заробљене су Нада Алексић из Чачка, Нада Поповић из Ивањице, Вера Димитријевић, Драгица Парезановић и Јустина Вивот из Ужица, која је била рањена. Ове другарице су у затвору и у болници превијале и лечиле рањенике. Жене из Сјенице Лена и Фина Трипковић, Коса Трипковић често су друговима носиле помоћ у одећи, обући, храни и др. Носиле су и поред забране и страже храну, пресвлаке и др. друговима у затвору и болници. Милица Јовановић, чији су син и кћи били у партизанима, а муж у заробљеништву редовно је обилазила и помагала друговима у болници. Миломирка Трипковић однела је њеницима у болници. постељину раОве другарице су преносиле и писма од заробљених и рањених другова, друговима илегалцима у Штављу, те су тако помогле да једна група прездравелих партизана, у којој је била и Јустина Вивот, побегне из болнице и преко Штавља се повеже са партизанима. На то су Алексић и Италијани одвели Наду Наду Поповић у Прије- поље и обе стрељали, фебруара 1942. Вера Димитријевић и Драгица Парезановић су замењене за неке заробНОВА ВАРОШ У ДЕЦЕМБРУ 1941. — НАТПИС: „ПАЗИ ПЕТОКОЛОНАШ ВРЕБА” 526 љенике Италијане. �САНИТЕТ У санџачким партизанским јединицама била је успостављена и санитетска служба. У свакој чети су постојале болничарке чији је главни задатак био да указују прву помоћ рањеницима, да воде рачуна о њиховом смештају, нези, правилној исхрани рањених и болесних бораца. Контролисале су чистоћу просторија у којима су боравиле јединице, обуће и одеће бораца. Већина батаљона имала је посебне екипе које су ишле од чете до чете и борцима париле одећу. Санитетски материјал су добијали преко партијских организација и припадника НОП-а по градовима. Пре повлачења партизанских јединица из Ужица седам другарица из Санџака, међу којима Каја Караматијевић, Наташа Стевовић, Љубица Пурић и друге, завритало је санитетски курс у Ужицу. После ослобођења Нове Вароши, 4. децембра 1941, формиране су болнице у које су смештени рањеници који су стигли из Србије. Поред болнице у селу Драглици, у истом селу организована је група од око 30 рањеника и болничарки из Посавског, Космајског и Ваљевског партизанског одреда. Политички комесар је била Јудита Аларгић, раније политички комесар болнице Посавског одреда. Тако организовани кренули су за село Рутоше. Друга група од 20—30 рањеника, с којима су ишле болничарке Станка Лаковић и Добрила Пјевчевић, пошла је из Драглице у Радоињу и пошто нису имали где да се сместе продужили су за Дренову и одатле за Златар. Пошто их је народ у Бистрици дивно дочекао и погостио, водичи су их вратили у Дренову. После неколико дана овде је стигла и Марија Ломпар, студент медицине, па се створила болница од 40—50 рањеника. У школи у Сеништу, где су рањенике прихватале и др Јулка Пантић и др Фрида Гутман, болничарке су биле Вера Антонијевић и Рада Таталовић. Борка Демић-Пихлер и Јудита Аларгић одређене су да у Радоињи организују болницу у школској згради. Ту је после два дана стигла и др Јулка Пантић. Са групом рањеника II шумадијског одреда била је Рада Шишковић. Пребацили су се на Жабљак, а када је ослобођена Нова Варош вратили су се у своје одреде и чете. За четне болничарке биране су другарице које су се у току борбе показале најхрабрије и најпожртвованије. У јединице, где није било таквих другарица, штаб је распоређивао болничарке из других јединица. Тако је Главни штаб НОВ за Србију и Санџак пребацио из Чачанског и Ужичког батаљона у санџачке батаљоне за четне болничарке Веру Матић, која је погинула у борби код Сјенице 1942. од муслиманске милиције, затим Драгицу Парезановић, Јустину Вивот и Веру Димитријевић. У Новој Вароши болница је била смештена у школској згради, а у Соколском дому амбуланта и превијалиште. За управника ове болнице постављена је др Јулка Пантић, за политичког комесара Јудита Аларгић. После доласка у Нову Варош лекара, међу којима др Фриде Гутман и болничарки Борке Демић, Радмиле Јовановић-Кеке, Милесе Станојловић, Живанке Вићентијевић-Секе и др. с рањеницима, болница је била препуна. Болесници су се груписали, јер је било довољно стручног кадра. Издвојили су исцрпене болеснике којима није било потребно да леже у болници. Од њих је створена посебна војна јединица „Максим Горки”. Они су живели у граду, добијали појачану храну, вршили лакше војничке задатке и долазили у амбуланту на здравствену контролу. Око 60 њих упућено је на опоравак у богатија санџачка села. За политкома ове покретне болнице одређена је Јудита Аларгић, а за болничарке Борка Демић, Марија Ломпар, Радмила Јовановић-Кека и Милеса Станојловић. У току децембра 1941. ова болница је кренула преко Маоча у Пренчане, сместила се у школи и ту остала дуже време. Организовали су културно-просветни рад, приређивали и забавне вечери на које су позивани и становници села. Добијали су храну из села којом је побољшана исхрана рањеника. Они су се опорављали и крајем јануара 1942. половина њих, око 30, тражила је да се врати у своју јединицу. Из болнице у Новој Вароши пребачена је у село Јабуку група тешких рањеника с којом је пошла др Јулка Пантић. У Новој Вароши су остале др Фрида Гутман, а др Станојка Ђурић била је лекар у амбуланти. Ову 527 болницу је често посећивала Цана Бабовић. Због напада непријатељских снага болница је 22. фебруара 1942. почела да се повлачи преко Златара према Босни и Црној Гори. Покрет рањеника био је добро организован. Упркос цичи зими, вејавици и леденим водама Лима који су и рањеници морали да газе, нико није страдао. За овако савесно и успешно пребацивање рањеника друг Тито је похвалио Главни штаб НОВ Србије и Санџака. Болничарка Моравичке чете била је седамнаестогодишња ученица Нада Алексић, која је заробљена у борби око Сјенице јер није хтела да остави рањеника. Била је у затвору у Сјеници и за све време певала партизанске песме. Кад су је извели на стрељање и везали очи, скинула је мараму са очију и викнула: „Пуцај, фашистичко копиле, Црногорка комунисткиња не боји се да умре. Живела КПЈ и Црвена армија!”. У III санџачкој бригади болничарке у бригадном санитету биле су: Сенка Бакоч (погинула), Загорка Бакоч (погинула), Зорка Станић, Љубица Тановић, Блага Видојевић, Рада Марићевић (погинула) и др. У I батаљону референт санитета била је Наталија Стевовић (погинула), а заменик референта санитета Вера Тановић, члан батаљонског санитета Мила Ђорђић, четне и водне болничарке: Цала Благојевић, Радојка Стевовић, Паша Мусић, која је имала 12 година (погинула), затим Дана Тановић, (погинула), Олика Гутман, Каја Караматијевић (погинула), Ната Караматијевић (погинула), Велимирка Лековић, Зила Мусић, Драгица Зекавичић, (погинула), Вида Зечевић, Софија Куљанин, Вера Суботић (погинула), Мила Лековић (погинула), Добрила Баћановић (погинула), Јоша из Мркоњић Града и др. У II батаљону референт санитета била|је Зора Пејановић а четне и водне болничарке: Милијана Јакић, Драгица Парезановић (погинула), Сафа Лотрић, Вера Љујић, Верица Павићевић, Вера Ивовић, Душанка Ивовић (погинула), Ђука Вулетин, Милосава Перуничић (погинула), Мара Јелић, Роса Церовић, Велика Јовић и Олга Јовић. У IV батаљону референт санитета била је Десанка Булатовић, заменик референта санитета Стевка Дуловић, хигијеничар батаљона Љубица Ђукић, заменик хигијеничара Миља Лашић, четне и водне болничарке: Зора Фуштић, Зорка Зиндовић, Ленка Јуришевић, Милица Журић, Милена Ру- �дић, Блага Лашић, Маруша Смоловић, Јасна Лучић, Дара Лакићевић, Милица Влаховић, Јелка Ћетковић, Милена Влаховић, Деса Јанкетић и друге. У V батаљону референт санитета била је Добринка Мирковић, а четне и водне болничарке: Славка Пејановић, Наталија Кнежевић, Стануша Перуничић, Милојка Караџић, Вера Кнежевић, Љубица Шундрић (Сандић?), Луца Шимић, Матија Далматинка, Мара Васић, Даринка Перуничић, Гина Крајишкиња, Јока Васић и друге. Слободна територија у Санџаку одржала се од децембра 1941. до почетка фебруара 1942. За све ово време био је интензиван политички рад на терену у коме су били ангажовани и чланови КПЈ и СКОЈ-а из партизанских јединица. Помагали су у формирању и раду НОО-а, команди места, на организовању НО фондова, жена, омладине и деце. „Врховни штаб Народно-ослободилачких партизанских одреда Југославије Бр. службено ГЛАВНОМ ШТАБУ САНЏАЧКИХ НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКИХ ПАРТИЗАНСКИХ ОДРЕДА‘) Примили смо ваше писмо од 9.XII,2) Батаљон Краљевачког одреда стигао јс на одређено место, али се налази његово људство у веома лошем стању гато се тиче одеће и обуће. Према томе, подузмите све што је могуће да се у Новој Вароши набави готово или да се даде израдити што више опанака, ако већ није могуће цокуле. Даље, потребно је хитно донети из Радојие готовога веша, а уколико га нема довољно, да се донесе платно у Нову Вароги и ту хитно израђивати веш за тај батаљон који се мора што пре очистити од разне нечистоће и преобући. У Сјеницу треба упутити за сада још око 100 бораца за појачање четама које су већ тамо. Чим се пребаие још извесне снаге Црногораца на овај сектор, послаћемо најмање један батаљон у прави,у Новог Пазара. У вези с тим, ви треба још сада тамо да пошаљете нека цивилна лица која ће тачно испитати стање у Новом Пазару и околици. Даље је потребно да организујете систематску обавештајну службу у свим правцима да бисмо могли на време сазнати кретање непријатеља и њихове намере. За сада је ваги задатак да се полагано стежу обручи око Бистрице и Пријепоља да би присилили непријатеља да напусти та места или да их ми силом заузмемо. У том циљу ми смо већ издали наређење Црногорцима с оне стране Лима и чим њихове чете стигну на одређено место, треба да почну заједничке акције и то у правцима које ћемо ми у последњем моменту дати. Треба у Радојни гито пре извршити реорганизацију снага да бисмо их могли искористити у тим акцијама. Не заборавите да је потребно осигурати и друм Пријепоље — Сјеница док не стигну црногорске снаге на тај сектор, јер би непријатељ могао да се упути из Пријепоља ка Сјеници. Према томе, треба једну од оних српских чета које су у Радојни одмах упутити правцем Врањака и Косатице, којој ћемо ми одредитг1 даљи правац и задатке. Поступите хитно по горњем наређењу и обавестите нас о извршеном. СМРТ ФАШИЗМУ — СЛОБОДА НАРОДУ! ЗА ВРХОВНИ ШТАБ НОПОЈ ТИТО” И-ХН-1941 г. ') Оригинал се налази у архиви ’) Редакција не располаже овим писмом. Војноисторијског института, I, 2, стр. 247—248. 528 Почетком фебруара 1942. године италијанска команда у Пријепољу је послала хоџу Пачариза у Сјеницу да организује спровођење партизана који су заробљени приликом борбе за Сјеницу 22. децембра 1941. Од 18 заробљених партизана међу којима су били и рањеници, Пачариз је одвео у Пријепоље 13, а рањеници су остали у Сјеници. Од 13 партизана Италијани су тада заменили за заробљене италијанске војнике четири међу којима Веру Димитријевић и Драгицу Парезановић. ПОВЛАЧЕЊЕ ПАРТИЗАНСКИХ СНАГА СА СЛОБОДНЕ ТЕРИТОРИЈЕ САНЏАКА Почетком фебруара 1942. непријатељ је припремио напад на слободну територију око Нове Вароши. Рано ујутро 5. фебруара почео је општи напад Италијана, недићеваца, четника и муслиманске фашистичке милиције према Новој Вароши од Сјенице, Кокиног Брода, Прибоја и Пријепоља. Предвече 7. фебруара, после тешких борби с надмоћнијим непријатељем, лартизански одреди напустили су Нову Варош и у току ноћи између 7. и 8. фебруара прикупили се на Златару. Српско-санџачки штаб је донео одлуку да се напусти слободна територија између реке Увца и Лима пре- �ко Дренове, Ивања ка Каменој Гори. Исте ноћи почео је покрет свих јединица са Златара. Био је то тежак и напоран марш по јакој вејавици, мразу и дубоком снегу. У партизанској колони налазили су се рањеници, болесници и други неборачки становници који су се повукли из Нове Вароши. Падали су и људи и коњи. Температура је падала и на 30 степени испод нуле. Газио се снег до појаса. Ујутру су јединице стигле у село Дивце на десној обали Лима. Даље се није могло. Глад, хладноћа и тежак марш исцрпли су борце. Срески комитет КПЈ за срез милешевски организовао је прихватање јединица, исхрану и смештај у Дивцима, Лучицама и на левој страни Лима све до Камене Горе. На организацији овог задатка, поред Среског комитета, ангажоване су и позадинске чете из Ивања, Велике Жупе и део позадинске чете са Камене Горе. Народ, углавном жене у селима срдачно су их дочекали, огрејали и обукли. Донета је одлука да се предани у Дивцима и увече пређе Лим. Тада су их напали Италијани и муслиманска фашистичка милиција. Развила се тешка борба. Партизани су одржали положаје и у сумрак отпочели прелазак Лима. Пошто је за пребацивање служио само један чамац и неколико коња, борци, неборачко становништво, па и лакши рањеници морали су до појаса газити набујали и хладни Лим. До зоре све јединице и неборачки становници прегазили су ледену воду и наставили покрет преко Велике Жупе за Камену Гору. Приликом пребацивања утопило се неколико другова и другарица. У току 8. и 9. фебруара стигао је у Камену Гору већи део бораца, рањеника и неборачког становништва. Од другарица из Санџака Лим су прешле: Мила Савић, Мила Зекавичић, Радојка Стевовић, Драгица Шапоњић, Љубица Пурић, Ната и Каја Караматијевић, Наташа Стевовић, Вера и Дана Тановић, Вера Суботић, Зила и Паша Мусић, Велимирка и Мила Лековић, Рајка Ботић, Добрила Мичијевић, Здравка Лековић, Цала Благојевић, Драгица Зекавичић, Рада Љујић и друге. Пуна два месеца (од 4. децембра 1941. до 5. фебруара 1942) Нова Варош је била главно место мале слободне територије. Преко милешевског среза ова територија је била повезана уским појасом са широм слободном територијом Санџака. Преко милешевског среза стално су крстариле партизанске јединице. Највеће снаге пре- II „ШТАБ ЗЛАТАРСКОГ НОП БАТАЉОНА 4 маја 1942 г. ГЛАБНОМ ШТАБУ НОПО САНЏАКА>) ПОЛОЖАЈ По добијеном наређењу од 26-1У-42 г., истога дана кренули смо са батаљоном да се пребацимо у Прибојски срез. Пребацивање смо извршили ноћу преко Пољане између 26 и 27 априла. Осванули смо на Бабином Брду више Декара. Одатле смо се одмах пребацили у Прибојски срез у село Кукуровићи. Тек што смо мало предахнули напала нас је једна чета усташа са Метаљке. 14 поред нревеликог замора усљед путовања цијеле ноћи успјели смо, и то врло брзо, да разбијемо устагие без иједне жртве, нити рањеног. Непријатељ је имао четири рањена и два заробљена... Заплијењена је једна пушка „манлихерка” са 45 метака и 2 талијанске бомбе. У Кукуровићима смо сазнали да се неки расформирани добровољачки батаљони налазе по шумама око Заборка. Одлучили смо да се одатле пребацимо до Заборка. 28. априла узору пребацили смо се из Кукуровића у Велики Банићи, гдје смо преданили. Ту смо сакупили негито људи који су се били растурили по шумама бојећи се уеташа и са њима одржали конференцију. Истога дана увече прешли смо на Заборак. Одмах смо ухватили везу са командантом III добровољачког батаљона Дринског одреда. Добавили с.«о га лично на Заборак. Он нам је изјавио да су његови људи много деморалисани — плаше се много устагаа. Рекао нам је да се је са Рогатичког положаја пребацило око 100 добровољаца, који су такође много деморалисани због тог њиховог повлачења на ону страну Дрине. Рече нам да су се нудили Италијанима да их приме у њихове четнике и да су их Италијани одбили. На све ово смо му одговорили: да одмах сакупи све људе који се по групама налазе по планини Вучевици; гато прије да ухвати везу са командантом Крезовићем или Пролетерском бригадом који су се налазили с друге стране пута Чајниче — Горажде и да са цијелим батаљоном крстари по свим селима која се налазе између пута Чајниче — Горажде, Дрине и Лима све до Рудога; да прави засједе иа путу Метаљка ■—• Чајниче —■ Горажде; да по селима одржавају конфереии,ије и приредбе. 29 априла провели смо цио дан на Заборку. Тамо смо прикупили негито жита које су сељацг1 били покупили из нагиег магацина када су иагии пошли са Заборка. Нешто смо за себе узели, а нешто подијелили најсиромагинијим сељацима. 30 априла ујутру кренули смо из Заборка у село Стрмац — срез прибојски, према Рудом. Тамо смо преноћили и одржали једну конференцију. 1. ма]а кренули смо у село Подјаворје и (Г. и Д.) Стројловићи. Тамо смо одржали конференције. Истога дана увече прешли смо у село Когитицу гдје смо такође одржали конференцију. 2 маја прешли смо из Когитице прско Ритошића, Жиња до у село Глог, гдје смо остали са двије чете да одржимо конференг^ију, а једну смо послали у Крњачу да нам обезбиједи прелаз преко пута Пљевља — Рудо. 3 маја прешли смо рано изјутра са друге двије чете у Крњачу. Ту смо остали цио дан. Одржали смо конферени,ију, која је доста добро успјела. Били смо обавијештени да се спремају бучевски четници да нас заједно нападну са пљеваљским. Преко ноћ смо се пребацили у село Врбово. 4 маја били смо нападнути у Врбову од бандита. Успјели смо да их разбијемо. Бандити су имали четири мртва и 5—6 рањених (жена Светозара Комарице каже да је рањен Светозар, он им је командир чете у Бучју). Неке ствари конфисковали смо му и кућу запалг1ли. Ми смо имали једног мртвог и једног рањеног. Погинуо је Рајић Р. Радомир, а рањен је Ћето Видојевић. Напало нас је око 200 бандита. Један кога смо ухватили рече нам да је у борби учсствовао Мијо са његовггм баидитима. Имали су шест официра. Расположење сељака према иама је добро, нарочито у оним селима према Босни. Бучје и околииа је иајгоре. Једног дана су се Бучјани тукли еа неким Мгуслиманима којгс су били погили из Прибоја за Бучје. То ме је навело да напигием сељацима села Бучја једно писмо, којим сам их позивао да се састанемо и договоримо за заједиичку борбу против усташа. У писму сам им казао у случауу да нас пеко иападие из Бучја да ћемо их најурити и бита немилосрдни. ') Зборнмк ВИИ, то.м I, књига 16, стр. 55—58. 529 �Нисмо успјели никога да ангажујемо за куповину муниције. Сељаци су у почетку бјежали од нас мислећи да смо усташе. Морали смо слати људе у следећа села гдје греба да дођемо, сељаке да обавијесте о нашем доласку и да не бјеже. Ово обавјештавање није нимало згодно ради тајности покрета. Јуче смо ухватили везу са бабинском позадином. Пријепољци се налазе у Каменој Гори. Ми Немо се морати помјерати према њима. У јучерашњој борби са бандитима добили смо четири пушке, један пиштољ, 3 бомбе, 79 ком. пушчаних метака, 227.150 динара и још неких ситница. Сељаци из Кукуровића и Коштице рекли су нам да Мијо увијек говори да неће пуцати на партизане. Једна патрола рекла је једном сељаку из Когитице да оде до Мија и позове га да се разговарамо. Сељак је пошао и успут је срео једну њихову патролу. Један од патролџија написао је једно писмо, које вам шаљемо. Закључили смо да је писмо писао неки Недићев шпијун, официр. Шаљемо вам два курира. Чуди нас гита је са она два што су остала код вас. Поред два курира остало је још 5 другова на раду при Главном штабу и 11 болесника. Видите шта је са тим болесницима, па ако су оздравили упутите их у батаљон, као и оне који вам нису више потребни за рад. Један друг нам се налази у II пљеваљском батаљону. На лицу имамо 117 другова и другарица. И Златарски батаљон није се пребгагџш још. Гдје се налази? 1) Са обућом врло слабо стојимо, ако имате гледајте те нам пошаљите. Политком Родољуб (М.П.) Командант Слободан” 530 шле су преко ове територије после напада непријатеља на Нову Варош фебруара 1942. године. Од фебруара до краја маја 1942. године слободна територија обухватала је само део милешевског среза на левој страни Лима. На тој слободној територији политички су активно деловале КП, НОФ, НОО, жене и Савез санџачке омладине уз партизанске јединице и команде места. За то време растурани су прогласи којима је народ позиван на јединствену борбу против окупатора. Прорађиване су брошуре из марксистичке литературе, чланци о НОБ-и и стању на фронту, директиве и упутства Врховног штаба, а нарочито чланци у којима се говорило о оснивању, задацима и раду народноослободилачких одбора и политичкој ситуацији. Материјал је растуран не само на ослобођеној већ и на неослобођеној територији. Доласком партизанских јединица са делом Врховног штаба, који су напустили територију Нове Вароши поново је оживео рад. Села, читалачке групе и други облици масовног политичког рада одржавани су у просторијама каменогорске основне школе. На свим манифестацијама партизана учествовало је становништво овога краја. Прикупљање намирница идруге акције организовале су жене. Један од значајних догађаја била је и прослава Првог маја 1942. године. На целој територији Санџака све партизанске јединице заједно с народом прославиле су празник рада први пут од како је Први мај проглашен празником радног народа. Нарочито свечано је организована прослава у Каменој Гори. На прославу је дошао народ Велике Жупе и свих околних села. Паљене су ватре и испаљено неколико рафала на Комаран — непријатељско упориште. Уређене су зидне новине са црвеном заставом. У програму су учествовале Зорица Борисављевић и Сафа Лотрић. Италијани су Камену Гору називали „партизански осињак“. �АКТИВНОСТЖЕНА ПОСЛЕ ПОВЛАЧЕЊА ПАРТИЗАНСКИХ СНАГА ИЗ САНЦАКА 1942. После повлачења партизанских јединица из Санџака ка Каменој Гори, известан број партизанско-политичких радника из Србије и нововарошког среза распоређен је на рад у милешевском, пљеваљском и бјелопољском срезу. Извршене су промене у Обласном комитету КПЈ и СКОЈ-а за Санџак. Обласном комитету СКОЈ-а додељена је на рад Драгица Шапоњић. При Обласном комитету КПЈ формирано је агитпроп одељење у коме су радили углавном другови и другарице из агитпропа у Новој Вароши. Среским комитетима у милешевском, пљеваљском и пријепољском срезу додељене су на рад и Николија-Кока Петровић, Лала Ивковић, Зага Стојиловић, Радмила Миљковић и др. Због непријатељског терора и насиља у лето и јесен 1942. партијске јединице и партизанске групе су дуже времена остајале неповезане. У партијској организацији у Пријепољу остало је 1942. неколико другарица: Олга Цвијовић, Вера Андоновић и кандидат КПЈ Мица Перић. Нешто касније члан КПЈ је постала Вера Вараклић. Поред идеолошко-политичког рада скојевци су добијали конкретне задатке. Деса Лазовић је 1942. године на првом скојевском састанку добила задатак да пренесе писаћу машину преко Лима. Добила је летке и с осталим скојевцима лепила их свуда па и на зграду италијанске команде. (Од 7. јула 1943. године била је председник УСАОЈ-а за Бродарево. Пошла је у партизане у Трећу санџачку бригаду а затим у Прву пролетерску. Рањена је приликом ослобођења Београда, а теже у борбама на Трсту и постала тешки инвалид.) Партијска организација деловала је преко скојевских актива. У самом Пријепољу остао је углавном исти број чланова КПЈ и СКОЈ-а. Поред скојевки и омладинки које су биле активне у 1941. години, у рад су се укључиле и нове омладинке. У ношењу хране затвореницима у Пријепољу истицале су се омладинке: Дра- гица Вараклић, Љубица Минић, Илинка Перић и др. Чланови СКОЈ-а су прикупљали санитетски материјал, лекове, хартију, обућу, рубље, џемпере, шалове и др. Куповали су или узимали од Италијана оружје и муницију. Партијска организација је купила радио-апарат и машину за писање и шапирограф. Слушане су вести „Слободне Југославије“, Москве, Лондона, умножаване и даване одређеним лицима. У овоме је помагала и Зора Јефтић. Ова техника је радила све до ослсбођења Пријепоља 12. децембра 1943. године. У Радоињи су у септембру у КПЈ примљене сестре Зорка и Борка Жугић, и тако је са два друга члана КПЈ формирана партијска организација у кући Милеве Жугић. Обе су радиле на обавештајној служби за штаб Златарског одреда. Имале су везу са Вранешима и Радоињом. Одатле је веза одлазила до Радомирке Живковић у Колашинску долину — Соколову где се преносила Пејановићима, они Љујићима, а ови у Златар. За Нову годину је партијска организација организовала пребацивање јагњета преко итафете герилцима у Златар, упркос четницима који су трагали за герилцима и пратили сваког партизанског симпатизера. У марту-априлу у Новом Пазару су примљени нови чланови КПЈ. Формиран је МК чији је члан постала и Станица-Ћака Спасојевић. Радило се у групама на политичком уздизању. Настављено је умножавање партијских материјала и вести који су слати и по селима. У септембру је МК набавио још једну писаћу машину и шапирограф на ваљак. Тако су формиране две технике. МК је покушао да ухвати везу са Сјеницом. У том циљу послата је Веселинка Глишовић. Због рације Италијана и милиције морала је да се врати. Почетком маја послата је у Косовску Митровицу да донесе технички материјал за умножавање. Успела је да пренесе писаћу машину и шапирограф, који су смештени код Раде 'Петровић код које се налазио и радио-апарат за слушање вести. Умножили су и 7. маја растурили у већем делу града проглас Обласног комитета КПЈ за Косово и Метохију. Тада је МК послао Веселинку Глишовић на партијски рад у Рашку. Скојевска организација у Новој Вароши била је веома активна. Њени задаци били су помоћ установама, радионицама, чување партизанске имовине, помоћ партизанским породицама и онима чији су храниоци били у 531 МИЛЕВА ДИВАЦ-ЈАЊУШЕВИЋ рођена је 1907. у Сопотници а удата у Лучице. Породица Дивац била је напредна и пре рата а у устанку се цела опредељује за НОП, два девера, муж и Милева су носиоци Споменице 1941. Иако мајка шесторо нејаке деце за цело време рата радила је активно на свим задацима Партије мада је члан КПЈ постала тек после ослобођења. Ситна деца су јој често пута служила за камуфлирање рада. Била је курирка, чувала герилу, плела џемпере и чарапе за партизане, кувала им храну. У њиховој кући било је седиште Среског комитета КПЈ (1942. и 1943. године) а она је извршавала многе задатке. Због тога је малтретирана, мучена и затварана (фебруара и марта 1944. одлежала је у затвору). Марта 1942. године четник Свето Јаковљевић из Аљиновића стављао јој је пиштољ у уста да призна где се налазе скривене ствари. Садистички је уживао сврдлајући јој пиштољ по устима. Али иако је крв пљуштала, Милева није хтела ништа признати, сем што је јетко процедила кроз зубе: „А што ме тако, рђо, женски мрцвариш, него удри ако си човек, а ја ти ништа нећу казати. ..” (Полимска виђења од Милорада Веруовића). Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. �заробљеништву или у интернацији, у огреву, при одношењу жита у млин и доношењу брашна. Последњу акцију извршили су 4. фебруара 1942. а 5. фебруара повукли су се из Нове Вароши заједно са осталим партизанским јединицама. Њена је заслуга што је 16. јануара 1942. године формирана Омладинска златарска радна чета. У селу Бистрици у златарском срезу у свим рејонима и засеоцима формирани су скојевски активи. Када је у мају формиран скојевски актив у Соколови, позвани су омладинци и омладинке за које се знало да ни пред каквим мукама неће ништа одати непријатељу. Сви су примали конкретне задатке за рад са другом омладином, за лично уздизање и на идућем састанку подносили су извештаје о свом раду. Од августа 1942. у Бистрици је била члан СКОЈ-а и Милка Дучић-Бјелић. Крајем априла у Новом Пазару је одржан шири састанак напредне омладине. Састанком је руководила Станица Спасојевић, члан МК, задужена за рад скојевске организације. Осамнаест омладинаца и омладинки који су присуствовали овом састанку примљено је у СКОЈ и распоређено у неколико актива. После овога одржан је још један састанак у Станичиној кући, коме су присуствовали омладинци из неких села дежевског среза. Маја и јуна у граду су биле скојевке Рада Петровић, Душанка Вељковић, Вера Окошановић, Мара Окошановић, Даница Кочовић, Ната Милојевић и др. После одласка партизанских јединица, од фебруара 1942. па до јесени 1943, организован рад жена је прекинут. Оне су наставиле помагање НОП-а. У другој половини јуна у Нову Варош се вратила златарска партизанска група-герила, успоставила везу са својим и другим партизанским породицама, члановима КПЈ и СКОЈ који су после одласка партизанских јединица у фебруару остали на терену. За ову герилу била је тешка ситуација због смештаја и исхране. Растурили су се у групе. Набавили су писаћу машину, матрице и хартију, формирали технику и издавали билтене са вестима са фронтова у Југославији и СССР, партизанским песмама и марксистичким чланцима. Све је растурано и у милешевском срезу, а билтен је слат и у прибојски и сјенички срез. Бригу о чувању, смештају и исхрани гериле на терену милешевског среза преузеле су углавном жене. Један од главних герилских пунктова била је кућа Станике Потежице зване „мајка гериле“ из засеока Старо у Великој Жупи. Скоро свакодневно од 1941 —1945. герила је боравила у њеној кући. Сви позадински радници који су се кретали од Црне Горе према Србији, и обратно, ишли су преко Станикине куће. Даље кретање гериле ишло је до куће Станије Дивац у Струговима. Ту би се прелазио Лим. Даљи пут је била кућа Милеве Дивац у Лучицама. Други прелаз преко Лима био је село Љиљци где су партизанске јединице у фебруару 1942. (после напуштања Нове Вароши) прешле реку Лим и отишле за Камену Гору. Преко Љиљака ишло се на куће Диваца а везе, поред осталих, су биле Станимирка Вукашиновић и Војка Дивац. После Сутјеске нарочито је велики број бораца боравио у Старом и Струговима, да би се опоравио од рана, излечио и поново ступио у јединице. Тада су дошле и Сафа Лотрић и Вера Љујић, обе тешко рањене и Деса Ракетић. Сафа је смештена у селу Љиљке у кући Салихе Инајетовић, а Вера код Станимирке Вукашиновић, где су остале 45 дана. Жене из ових кућа су их обукле и неговале. Када су се неки од партизана враћали из Босне у герилу да са члановима Партије, који су по задатку остали илегално на терену организују живљи рад, бригу о њима преузеле су углавном жене. Оне су дању носиле храну герилцима у шуму а ноћу их скривале у склоништа. У склоништу Станије Дивац остао је Душан Томашевић-Ћирко месец дана. Миља Спајић, рођена Стиковић све до своје смрти чувала је и хранила партизане. У њеној кући а касније савардаку (када је кућа спаљена), држали су герилци састанке. Сава Стиковић и њене снахе Милица и Јелка готово свакодневно су кувале и односиле храну не само појединцима, већ и читавим партизанским јединицама. Алексија Баковић је носила храну герилцима и прикупљала обавештења о кретању непријатеља. Жене су разним начинима дозивања и терања стоке давале знаке герилцима у случају опасности која им прети. У чувању герилаца, међу многима, поред поменутих истичу се још Ружа Мартиновић, Мирослава и Стојана Брашанац, Љубица Кубуровић, Станимирка Дивац, Радојка Чаркиловић, Добринка Љујић, Милица Томашевић, Љубица Томашевић, Стојка Јевтовић, Станица Ђуровић и друге. 532 Народ је на разне начине испољавао љубав према НОП и прижељкивао поновни долазак партизанских јединица. Девојке су убацивале петокраке у ситан вез, везле петокраке и спремале да их партизани на капама понесу. Испољавале су љубав и у песмама: „Партизанко из Хрватске, Ој, тако ти крви братске, Пито’ бих те с чежњом саде, Шта другови нагии раде, Друг Волођа јесте тамо, Је ли здраво, то не знамо” (Волођа је тада био командант III санџачке бригаде). Од друге половине 1942. и у првим месецима 1943. године у Санџаку, сем златарске гериле, није било јачих партизанских снага. Петог јуна 1942. године формирана је Трећа пролетерска санџачка бригада. Она је по наредби Врховног штаба НОВ и ПОЈ заједно са Првом, Другом и Четвртом пролетерском бригадом кренула 24. јула за Босанску крајину. У милешевском батаљону поред поменутих другарица биле су још и Милена Влаховић и Вера Љујић. КПЈ, СКОЈ И АКТИВНОСТ ЖЕНА 1943. Капитулацијом Италије, развојем НОБ нарочито после пете офанзиве, ослобођењем појединих делова Санџака и доласком илегалних партијских радника у срезове, отпочео је организован рад на окупљању ширег броја људи у НОП. Ослобођењем Пријепоља септембра 1943. године формиран је Срески комитет СКОЈ-а чији су чланови биле и другарице чланови Партије које су до тада биле у илегалности: Олга Цвијовић, Вера Андоновић, Вера Вараклић и Мица Перић. Истовремено формирани су и активи СКОЈ-а у које су ушле омладинке које су сарађивале до 1943. године: Драгица Вараклић, која је ускоро постала кандидат Партије, Иза Шеховић, Станимирка-Цана Лазаревић, Ђула и Зарфа Хашимбеговић, Бранислава Јевђевић, Јованка Томашевић, Зора �Томашевић (страдала у Аушвицу), Акша Мусабеговић, Чеба Крештелица, Деса Станишић, Душанка ЈБујић, Лела Борисављевић, Земка Бегановић, Ковиљка Митровић, Љубица Нинчић (погинула 1943. године у Пријепољу), Зора Јефтић и друге. Неке од ових омладинки биле су у градским и среским одборима УСАОЈ: Љубица Минић, Деса Станишић, Дара Рељић, Вера Вараклић и друге. У активима СКОЈ-а у селима милешевског среза у 1943. биле су претежно омладинке — у селу Старом: Милица Томашевић, Милена Потежица, Драгиња Потежица а касније и Милена Томашевић, Радмила Потежица, Савка Потежица и друге; у Кашикама: Јелица Ћуковић, секретар скојевског актива за време целог рата, Мирјана Ћуковић, Бојка Ћуковић, Тијана Ћуковић, Добрана Смиљановић, Станиша Ћуковић и друге; у Седобру: Сава Минчић и Милија Бојовић; у Избиштима: Иванка Видаковић, Милка Стиковић и др; у Кућину: Даница Филиповић и Миљана Раковић; у Својчеву: Даринка Кијановић и још 2 омладинке; у Думљанима: Драгиња Потежица, (погинула); у Миљевићима: Јела Шпица и Јела Дробњак (била је у партизанима); у Мијанима: Борка Драгојловић и ћерка Обрада Смиљановића (првоборца) из Ожеговића; у Слатини код Бродарева: Спаса Јоковић, секретар актива и члан КПЈ од 1942. године, Јаглика Влаховић, Петруша Јоковић, Велика Чичић, Љубица Драшковић; у Каменој Гори: Савка Кијановић и Митра Глушчевић (погинула 1943. у Пријепољу); у Бабинама: Радојка Пузовић и Радојка Мошуровић; у Дренови: Кристина Дучић и Јована Дучић, Јела М. Шпица, Славка Думић, Борка Р. Мандић и Милева Несторовић; у Страњанима: Ивка Бакотић (погинула у НОБ), Станија Новковић, Добринка Поповић и Драгиња Маринковић; у Торцима: Миља ПузовићиМилена Пузовић; из Избишња: Војка Видаковић и Драгица Нинчић (отишла у НОВ 1944.); у Сопотници: Радмила Верлуовић и Рада Верлуовић. У Новој Вароши је формиран скојевски актив у коме су биле и Зора Зорић, Љубица Зорић, Мила Ковачевић, Софија Ковачевић, Рада Бјелић, Мила Грбовић, Пејка Пурић и друге. У селу Дражевићи чланови СКОЈ-а су постале Даринка Рајановић, која је имала два брата у НОВ, а оца и мајку су јој убили четници, Божана Рајановић, која је била секретар и као скојевка научила да чита и пише, затим Цана Ђоковић, Стаја Милоше- У ОСЛОЕОБЕНОМ ПРИЈЕПОЛ.У 1943. — ЧУЧЕ: ЉУБНЦА МИНИК-ЈОВАНОВИК И СТАНА СТОЈЕ: ДЕСА СТАНИШИК, КОВИЉКА МИТРОВИК, ДРАГИЦА ВАРЛКЛИК И КРАЈЊА НЛИНКА ПЕРИК ТЕРИК, ДЕСНО • вић, Рајка Петаковић, Бела Невољица, Гордана Дулановић, која је са Дарком Дулановић носила храну герилцима на Златар. У селу Бистрица чланови СКОЈ-а су постале Санда Мериковић и Цана Пурић. Омладинке су на разне начине изражавале свој отпор према окупатору. Марта 1943. године италијанска команда у Прибоју издала је наређење да ниједна Муслиманка не сме проћи главном улицом под фереџом. То је била мера предострожности, јер је тада била у јеку IV непријатељска офанзива. Хатиџа Влаховљак, Исмета Хасанагић и Фахрија Хасанагић, које су у октобру примљене у СКОЈ, демонстративно су прошле у фереџи главном улицом. За то су их ухапсили, али је 30 грађана-Муслимана дало и потписало писмену гаранцију да се то више неће поновити. У УСАОЈ су учлањене Зорица Радовановић, Загорка и Добринка Савић и Љубица Јелић. У селу Ритошићу омладинка Добринка Бошковић, која је још од 1941. учествовала у НОП-у, помагала је у свом селу и општини Сочице у формирању организације УСАОЈ-а. Од септембра до краја 1943. године, када је Санџак поново био ослобођен, одржаване су среске конференције УСАОЈ-а. Организовани су велики митинзи омладине и грађана. По селима су формирана омладинска руководства. Организоване су и велике и масовне приредбе у градовима и селима. Постојале су дилетантске секције. Организована је и радна бригада за обраду земље. Отварани су омладински домови. Почео је да из- 533 лази лист ,,Младост“. Среске конференције су биле изборне — гласало се јавно. Било је присутно по 500— 600 делегата. Било је случајева да са среске конференције пола омладине оде у НОВ, да оду читави скојевски активи или руководства УСАОЈ — па су се морала бирати нова. Рад на стварању организација АФЖ почео је у пролеће 1943. када су другови, који су долазили из Босне, донели материјал са I конгреса АФЖ Југославије. Ослобођењем Пријепоља 1943. стварају се повољнији услови за рад са женама. Формирају се одбори АФЖ који се бирају на конференцијама. У Срески одбор АФЖ биране су председнице и секретари градског и сеоских одбора. Секретар Среског одбора АФЖ била је Рада Младеновић, радница из Београда (партизанка, погинула 1943.) Секретар градског одбора АФЖ била је Деса Ракетић а чланови: Нада Башовић, Цемила Хашимбеговић, Добрила Богдановић, Гоја Томашевић, Алмаса Хашимбеговић, Ђурђа Пурић, Финка Кијановић и др. У одборе АФЖ на селима бирају се жене које су се истицале својим радом за НОП, у Бабинама: Ружа Мартиновић, председник, Анђа Томашевић, Перка Шљукић, Мирјана Томашевић, Радојка Голубовић, Станица Мосуровић, Борка Стељић, Јања Пузовић; у Слатини код Бродарева: Анђа Вуковић, Плана Јоковић, Савета Влаховић и Стана Влаховић; у Страњанима: Мара Маринковић, Милева Зејак и Анђа Филиповић; у Великој �„ОБЛАСНИ КОМИТЕТ СКОЈ-а') ЗА САНЏАК 2 август 1944 године ЦЕНТРАЛНОМ КОМИТЕТУ СКОЈ-а Драги другови, Од нашег последњег извештаја, који су дали чланови Обласног комитета СКОЈ-а прцликом доласка на 11 конгрес, протекла су скоро пуна три месеца. За то вријеме ситуација у Санџаку негито се измијенила. Априлска офанзива, коју је окупатор са четницима и милицијом припремао дуже времена, у потпуности је пропала. Из ње смо изашли јачи него што смо раније били, тако да се и наша слободна територија нешто проширила. Данас, углавном, ми држимо цио Бјелопољски срез са градом, четири општине Пљеваљског среза и три општине Милешевског среза (Пријепољског). То је углавном наша слободна територија. Наша војска повремено залази у Прибојски и Нововарошки срез, али на краће вријеме, јер се непријатељ труди да држи границу Лимом, гдје је сконцентрисао своје главне снаге. Несумњиво је да се наш политички утицај у масама јако повећао за ово вријеме. Тај утицај нарочито се одразио код српских маса. Слом априлске офапзгше, пораз четника у њој, концентрација наших снага у Санџаку, учинили су да се повећао углед наше војске, док је у четничким редовима настало колебање. Присуство окупаторских снага у свим варогиима Санџака (осим Бијелог Поља), њихови чести упадг1 на нашу слободну територију, конг/,ентрација Недићевих, Ђуришићевих и Дражинових четника дуж десне обале Лима, њихова пропаганда о новој офанзиви, учинили су да се то колебање није одразило у већој мери. Оно је почело тек сада, а нарочито после споразума. Мање групице четника већ се предају. Повољнија војничка ситуација, за коју сматрамо да ће ускоро морати доћи, учиниће да у четничким редовима дође <Зо већег расггадања. За ово вријеме став муслимана према нама углавном је остао исти. Они јоги стоје уз окупатора, мада се код њихових широких маса повећало расположење према нашој војсци. Присуство њемачких снага у градовима, које су јоги јаке да врше репресалије, и споразум са четницима учинили су да се њихове симггатије према нама, по њиховом мишљењу, не могу јаче одражавати. Скорашња стрељања гго градовима, која су извршена над муслиманима као над „комунистима”, свједоче нам да је и код њих извјесно диференцирање већ отпочело. Оно што се код муслимана промјенило за ово вријеме то је: да су увидјели да ће Њемачка изгубити рат. Хитлерова нопа тотална мобилизација захватила је и њих у приличној мери. И поред увјерења да ће Хитлер пропасти, они нису имали снаге да се одуггру тој мобилизацији. Ми сматрамо да је страх од репресалија један од главних разлога што су се они одазвали у приличној мери. вјесне мјере. У неослобођене срезове, Прибојски и Нововарошки, послали смо политичке раднике, а и ми смо тамо одлазили, а за Срез сјенички припремили смо исто. Чим буде повољнија ситуаг^ија, ми ћемо их тамо послати. Слање кадрова у срезове Новоггазарски и Тутински, по нашем мишљењу, било би за сада неумјесно, пошто би они сигурно пропали. Нема сумње да је борба за ггроширење братства и јединства Срба и муслимана главни моменат у нашем политичком раду на слободној и неслободној територији. ОРГАНИЗАЦИОНО СТАЊЕ СКОЈ-а: Обласни комитет остао је углавном стари. Мјесто ранијег секретара Милојка Друловића, дошао је за руководиои,а Данило Пурић. Остали чланови су: Иван Добрагаиновић, Влада Мирковић, Драгица Шапоњић и Милка Шћепановић, од којих су четири интелектуалца и један радник. Комитет руководи из једног центра, с тим што увјек у центру остаје најмање два члана, док су други на терену. У руководству нема нездравих појава. Сви чланови могу одговорити својој дужности. Среских комитета има 4 и једно повјеренигитво од 2 члана. Сви чланови среских комитета, осим секретара, су млади, немају довољно искуства у раду, али су вриједни у ггослу и то ће се ускоро надокнадити. Секретари среских комитета су добри руководиоггџ. У њима раде већ скоро годину дана, а и раније су радили у бригадама по линији СКОЈ-а. Општинских руководстава има 10 и сва су на слободној територији. Она су млада и не могу руководити радом без сталне помоћи среских комитета. Њихов теоретски ниео је врло слаб. Честа мењања руководства због одласка појединих чланова у војску шкоде њиховом осамостаљењу. Актива има 78 са укуггно 450 чланова. Од тога 11 актива са 60 чланова налази се на неослобођеној територији, а остали су на слободној. Активи се налазе махом по сеиима, док је мали број у организацијама Уједињеног савеза. Раније скојевски активи, па чак и општинска руководства, нису могли да схвате правилан однос ггрема организацијама УСАОС-а, тако да се цјелокупан рад одвијао унутар актива, тј. сав посао су свршавали скојевци, док је остала омладина остајала по страни. На то им се указало благовремено. Нисмо још успјели да са СКОЈ-ем продремо међу муслиманску омладину, што сматрамо да је углавном резултат опгитег става муслимана према нама. (Прилажемо организационо стање СКОЈ-а по срезовима). У оваквој ситуацији у Санџаку ми смо сматрали да тежиште нашег политичког рада треба да буде на неослобођеној територији. У том смислу ми смо и предузели из- ') Зборник ВИИ. 534 ОБЛАСНИ КОМИТЕТ СКОЈ-а Данило Пурић, с. р. �Жупи активиста АФЖ била је Ђула Хасанбеговић; у Седобру: Гина Бојовић, Андријана Бојовић, Здравка Радаковић, Славка Чаушевић, Ајша Шантић, Смиља Вараклић; у Својчеву: Перка Кијановић, председница, за цело време рата била је активна; у Дренови: Ката Рмандић, председница, Аница Думић, Марија Радаковић, Мила Радаковић, Стана Томашевић, Војка Дучић и Марија Дучић. У Пријепољу је организована радионица у којој су радиле жене и омладинке. Шило се рубље и одећа, а жене на селу прикупљају платно и сукно. Од 23. септембра до 4. децембра 1943. у милешевском срезу радило се живо са женама. То је био у првом реду политички рад који се развијао преко конференција, читалачких група, предавања и сл. Најмасовнији су били зборови жена везани за значајне датуме. На збор се долазило организовано са транспарентима, паролама и партизанском песмом. Једна од најмасовнијих манифестација била је прослава 7. новембра. На збору у Пријепољу испред Обласног одбора АФЖ говорила је Драгица Милићевић. Тога дана је доста омладинки отишло у одред испраћени песмом. Организација жена приступила је организованом раду на описмењавању жена и организовању аналфабетских течајева на које су долазиле Муслиманке и Српкиње, старе и младе. Овим течајевима руководила је у граду Финка Кијановић, учитељица. Посебна брига АФЖ била је болница. Одбор је организовао акцију прикупљања прилога за премрзле и болесне борце III и IV шумадијске бригаде. Политички комесар ове болнице била је Олга Живковић из Ужица. Жене су дежурале дању и ноћу поред рањених другова, прале завоје и рубље, доносиле поклоне и понуде. „Слободна Југославија" преносила је 29. и 30. новембра вести са заседања АВНОЈ-а. Људи и жене сакупљали су се на улицама око гласноговорника, манифестовали и веселили се. Почетком октобра формиран је Иницијативни обласни одбор АФЖ за Санџак. У овај одбор су ушле Драгица Милићевић, секретар, Нада Богдановић, председник, а чланови су биле Милица Журић, Коса Булатовић и Љубица Камберовић. Касније је одбор проширен са другарицама Милом Зекавичић, Драгицом Шапоњић, Десом Ракетић, Љубом Радичевић и др. Одбор је обједињавао рад жена на ослобођеном делу срезова милешевског, бјелопољског, пљеваљ- ОРГАНИЗАЦИОНО СТАЊЕ СКОЈ-а И УСАОЈ-а НА ТЕРЕНУ Милешевски срез: СКОЈ: Срески комитет броји 3 члана; 2 сељака и 1 интелектуалац; сви су мушки. (Биће прогиирен ускоро). 1 општинско руководство од 5 чланова; сви мушки, сви сељаци. 9 актива са 36 чланова; све сељаци; 20 мушких и 10 женских. 3 срезу. члана Партије и 2 кандидата раде по СКОЈ-у у УСАОЈ: Срески иницијативни одбор са 5 чланова; 2 муслимана и троје Срба. 1 широки општински одбор са 21 чланом. 5 гиироких кметских одбора са 120 чланова у с\алном раду. Радом, обухваћене омладине има још 250. Нововарошки срез: СКОЈ: Срески комитет од 3 члана; 1 интелектуалац, 2 сељака; сви су мушки. (Када се ослободи срез, Комитет ће бити проширен). 9 женских. актива са 54 члана; све сељаци; 14 мугиких и 46 УСАОЈ: Срески одбор (иницијативни) од 3 члана. Организаи,ије УСАОЈ-а још нема. Радом је обухваћено око 200 омладинаца и омладинки. Прибојски срез: СКОЈ: Среско поверенигитво СКОЈ-а од 2 члана; 1 радник, 1 интелектуалац; 2 мушка. (Када се срез ослободи биће створен и Комитет). 2 актива са 6 чланова; 3 сељака и 3 радника; 3 мушкарца и 3 жене. (Један актив у самом граду састављен је од муслимана. Ови подаци су узети прије ослобођења Прибоја, сада су сигурно већи). 1 повјереништво СКОЈ-а са 2 члана. УСАОЈ: У раду је ангажовано око 100 омладинаг^а и омладинки. Организација УСАОЈ-а још није успостављена. У свим осталим срезовима (Новопазарском, Тутинском и Сјеничком) нема никакве организације, изузев два скојевска повјереништва у Сјеничком срезу, која броје 4 члана. ЗА ОБЛАСНИ КОМИТЕТ Данило Пурић, с. р.” 535 �ФАКСИМИЛ ИАСЛОВНЕ „НОВЕ ЖЕНЕ” ЛИСТА ГУСТУ 1944. број 1 мгусг 1944 СТРАНЕ ПРВОГ БРОЈА АФЖ САНЏАКА У АВ Годин«I АФЖ ПРИБОЈА У АКЦИЈИ ПРИКУПЉАЊА ДРВА 1943. 536 ског, нововарошког и прибојског. Драгица Милићевић је била и члан 06ласног комитета КПЈ и преносила је партијске директиве на Обласни одбор АФЖ. Одржавала је састанке са секретарима среских одбора АФЖ и члановима комитета: Николијом Петровић, Милијаном Јакић, Десом Ракетић, Десом Булатовић, Ленком Јуришевић и др. По одлуци Обласног комитета КПЈ и Обласног одбора АФЖ за Санџак, почео је да излази часопис „Нова жена“ у редакцији Обласног одбора АФЖ. Задатак листа био је подизање политичке свести код жена, преношење искустава у раду из једног у други крај Санџака. У издавању часописа помагао је и Агитпроп 06ласног комитета. У припремању и издавању листа највише се ангажовала Љубица Камберовић, која је у ствари била главни уредник. Обласни одбор АФЖ издао је и 4 брошуре под насловом: ,,3а наше жене“. У њима су сакупљани одабрани чланци из „Борбе“, „Жене данас“ „Жене у борби“ и др. о учешћу жена Југославије у НОБ. Прештампаване су и брошуре АФЖ Југославије „8. март“, „Изгледи на развој Антифашистичке фронте жена“, „Жене у борби за слободу“, „0 херојима (женама) Совјетског Савеза у отаџбинском рату“ и др. Умножавана је и растурана резолуција Обласне конференције АФЖ, као и резолуција са заседања АВНО Санџака, чланци из усмених новина, радио-вести и др. Овај материјал је служио активисткињама за рад са женама у одржавању састанака читалачких група, читању на селима и прелима и сл. Пребациван је и на неослобођену територију. Састав сеоских одбора АФЖ стално се мењао. У њему су биле углавном жене које је требало и просветно и политички уздизати. Рад су организовале чланице среских одбора АФЖ које су задатке преносиле и женама појединачно. У VI непријатељској офанзиви (од 4. XII 1943) жене и девојке су неговале и лечиле рањене борце, скривале их по колибама и склоништима. У томе се истичу Станија Дивац, која сама прави домаће лекове, превија их и лечи, затим Борка Дивац са Зебуђе, Мила Ђерић из Дучева, која одлази по лекове у Пријепоље, Славка Думић из Дренове и др. Ради стварања организација АФЖ, живљег и свестранијег развијања рада међу женама, један од задатака Обласног одбора АФЖ био је оспособљавање актива жена који ће бити �иницијатори и организатори рада на терену. Новембра 1943. године организован је политички курс АФЖ. На курсу је било око 40 млађих жена и омладинки из милешевског и златарског среза: Станимирка Вукашиновић, Зарфа Хашимбеговић, Ђула Хашимбеговић, Стана Терић, Илинка Перић, Станимирка Дивац, Драгица Вараклић, Ћеба Крештелица, Станимирка-Цана Лазаревић, Митра Глушчевић, Коса Савић, Љубица Нинчић, Земка Бегановић, Цемила Мусић, Гоја Томашевић, Јованка Томашевић, Зора и Коса Томашевић, Дуња Друловић, Јања Млађеновић, Милева Грбовић, Драгица Нинчић, Иза Шеховић, Добрила Љујић, Душанка Ћуковић и др. Курс је почео рад у кући Богдановића у Пријепољу, а руководила је Нада Богдановић. Предавања су држали Војо Лековић, Мишо Павићевић и др. Рад је био отежан. Непријатељ је прикупљао јаче снаге на рејону Сјеница — Пријепоље и очекивао се напад. Због тога је курс премештен у Пљевља. Трајао је преко 30 дана. Завршен је 3. децембра 1943. године. Изненадним нападом Немаца, уз помоћ муслиманске милиције, у зору 4. децембра 1943. године, приликом повлачења партизанских снага ухваћен је већи број жена и омладинки углавном са курса АФЖ-а. Једино су успеле да се пробију скојевке Драгица Вараклић, Ћеба Крештелица и Станимирка-Цана Лазаревић која је препливала ледени Лим. На ушћу Милешевке у Лим погинуло је неколико бораца међу којима секретар Градског одбора АФЖ-а Рада Младеновић и скојевка Љубица Нинчић (16 година). Поред неколико омладинаца заробили су и Веру Вараклић. И у ослобођеној Новој Вароши у јесен 1943. настављен је активан и организован рад жена којим је руководила Мила Зекавичић. За све време у слободној Новој Вароши су неговани рањеници, прано је рубље војсци, одржавана су прела и села, која су окупљала велики број жена. По селима су формирани одбори АФЖ. У Радоињи је 29. новембра у школи одржана конференција жена из Поткраја, Шукића, Тајевића, Ђајића, Лековића и села Бокаловине. Изабран је одбор АФЖ, за председника Рајка Пајевић, за секретара Добринка Лековић, а за чланове Гина, Јелисава и Милијана Шукић, Даринка Бошковић и Душанка Ћуковић. Први Градски одбор АФЖ у Прибоју основан је 25. октобра. Формирање овог одбора помогле су и представнице Обласног одбора АФЖ Ина Кушић, Милица Журић, Коса Булатовић и Стевка Дуловић. У Градски одбор АфЖ ушле су најистакнутије жене: Нада Анђелић, председник, Сидика Хасанагић, секретар, Шевала Влаховљак, Винка Јевтовић, Јулијана Караџић, Рукија Љуца, Ифета Хасанагић, Бахта Хаџифејзовић, Магбула Сукић, Шахза Хасанагић, Зиза Пекушић и Вера Јелић. Мада су ове одборнице биле активне до краја рата, одбор је као целина деловао свега месец дана. За ово време одржао је три конференције са женама града, једну изборну, једну политичког каратера на којој су говорили руководиоци КПЈ и V крајишке дивизије међу којима и Јулка Мештеровић, начелник санитета, а једну конференцију посвећену прикупљању помоћи рањеним борцима V крајишке дивизије. Одржано је још 5 блоковских конференција у вези са овом акцијом. Одзив жена у акцији прикупљања помоћи био је изнад очекивања. Прикупљено је доста обуће, одеће — углавном вунене, штрикане и прехрамбених артикала. Све је достављено рањеницима у болници која је била смештена 18 км од Прибоја. Изабрана делегација је уз поздраве уручила поклоне, а Штаб дивизије преко политичког комесара захвалио се женама. У Ритошу — Сочице новембра 1943. године формиран је одбор АФЖ, у који су ушле Мика Ђуровић, Јелка, Милена и Милка Шалипур. У Мажићима је неколико жена радило за НОП. У исхрани партизана, прибављању информација и др. нарочито су се истакле Јелена Баковић, снахе Јеврема Шалипура и др. НОБ су помагале и Милуша Косовац из Бучја, Стојанка, Милена и Миљена Шалипур из Прибојског Голеша, Розија Трбовић из Касидола, Милена Бјеловић из Раче и др. После капитулације Италије и ослобођења Санџака на конференцијама и зборовима бирају се НОО који су до тада били иницијативни и допуњавају се новим одборницима међу којима и женама. Бирају се делегати за изборе општинских и среских НОО, а на среским делегати за скупштину АВНО Санџака. Основани су први срески НОО у Пријепољу, Новој Вароши и Прибоју. Пред прво заседање ЗАВНО Санџака основан је 10. октобра 1943. у Пријепољу иницијативни одбор који је извршио све припреме. Прво заседање ЗАВНО Санџака одржано је 20. 537 новембра 1943. у Пљевљима, којем је присуствовало 250 делегата. У Веће су изабрана 62 члана. Са скупштине је упућен проглас: „НАРОДУ САНЏАКА1) Враћо Срби и муслимани! Чланови Вијећа: ... Гоја Томашевић, учитељица из Пријепоља ... Драгица Милићевић (Кладарин), учитељица из Пљеваља ... Зорка Алексић, домаћица из Косанице ... Ленка Јуришевић, домаћица из Бијелог Поља; Љуба Рајановић, домаћица из Нове Варогии . .. Делегати: ... Василија Дивац, домаћица из Ивања . .. Грана Голубовић, домаћица из Котлајића,... Десанка Ракетић, учитељица из Пријепоља ... Дугианка Јелоеац, домаћгш,а из Мељака ... Зарфа Хашимбеговић, радница из Пријепоља, Зора Мирковић, домаћица ... Јелена Жугић, сељанка из Левер-Таре; Јелица Рајић, сељанка из Бистрице... Ката Ћуковић, сељанка из Радојине; Ката Шапоњић, домаћица из Нове Вароши ... Милева Жугић, студент из Пљеваља; Милена Обрадовић, домаћгсца из Прибчића; Милена Тановић, домаћица из Нове Вароши ... Милка Пејовић, сељанка из Вилова; Милица Журић, сељанка из Мојковца ... Нада Богдановић, учитељица из Пријепоља; Надежда Поповић, домаћица из Бијелог Поља . .. Сара Грбовић, сељанка из Вилова ... Смаила Мусић, домаћица из Нове Вароши ... Стана Церовгсћ, домаћица из Пљеваља; Станимирка Пејатовић, сељанка из Дренове ... Станојка Човић, домаћгша из Павина Поља . ..”. ‘) Проглае Скупштине Антифашистичког вијећа народног оелобођења Санџака, Пљевл>а, 20. новембра 1943. године. �ЖЕНЕ У ПАРТИЗАНСКИМ ОДРЕДИМА И БРИГАДАМА ОД КРАЈА 1943. ГОДИНЕ ДАРИНКА МОМЧИЛОВИЋ-ПЕТРИЋ рођена је 14. IX 1923. године, у селу Брдо код Нове Вароши. Одмах после уласка партизана у Нову Варош, 1941. отпочела је активан рад за НОБ и радила у селу до ступања у партизане 12. VII 1943. године где је остала до ослобођења. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. ПОГРЕБНА ПОВОРКА НА САХРАНИ ЖРТАВА СТРЕЛјАНИХ АВГУСТА 1944. КАДА ЈЕ ОСЛОБОБЕНО ПРИЈЕПОЉЕ ЈЕЈ1А ЈОВАНОВИЋ рођена је 1923. године у Сјеници. Године 1941. цела породица јој се укључује активно у НОП (отац и брат су јој погинули). После напада на Сјеницу 1941. и повлачења партизансккх снага Јела остаје у Сјеници и активно ради на подизању морала у народу и одржавању веза са симпатизерима НОП-а. Шаље затвореницима и рањеницима храну, прикупља материјал и др. Она је и веза са партизанима и преко ње Трећи санџачки одред 1944. године упућује писмо у којем се позива омладина да ступи у партизане. Она га и растура и сама одлази у одред. Из одреда је послата на политички курс у Чајетину (1944.) По завршеном курсу враћа ое у своју јединицу, али је на путу ка Новој Вароши хватају четници и на зверски начин убијају. 538 После капитулације Италије, у Санџаку настаје повољнија ситуација за активнији политички рад и утицај на народне масе нарочито муслиманске. Створене су IV и V санџачка бригада састављене претежно од омладине. Кад је ослобођено Пријепоље у септембру, партизанске снаге су наставиле борбу против непријатеља. У борби са четницима на Јабуци 27. септембра рањена је у обе ноге др Саша Божовић. У Пријепољу је 27. септембра сазван вашар. Многе омладинке, дојучерашње чобанице отишле су у партизане: Драгица Дивац, Јованка Дивац, коју су касније са Пашом Мусић ухватили четници и после мучења убили, затим Борка Вулетић, Милена Дивац, Василија Јевтовић, Деса Лазовић, Ковиљка Вранић, Добринка Крсмановић, Ана Несторовић, Коса Ћуковић, Драгица Вараклић, Милена Томашевић из Бабина, Радмила Шкрбовић са Коловрата, Драга Руњевић, Јована Дучић, Ћеба Крештелица, Велисава Дивац (погинула) из Дренове, Земка Бегановић и друге. Пред зору 16. новембра Немци и муслиманска милиција напали су партизанске положаје према Бродареву, које је заузето. Из Милешевског одреда погинула је Верица Тановић, а 10 бораца је рањено. У борбама за Пријепоље 4. децембра погинула је Рада Ђулић-Младеновић, радница, пре рата синдикални и партијски радник у Београду, члан КПЈ од 1941., септембра 1943. дошла је у Пријепоље са Првом шумадијском бригадом. Из Нове Вароши су 1943. пошле у партизане Милена Грбовић, Фина Ђуришић из Радоиње, Милева 2Кугић са кћеркама Зорком и Борком, из Дражевића Софија Дрчелић-Рајановић у IV крајишку бригаду, у војсци је научила да пише и чита, два пута је рањена у ногу и главу, у СКОЈ је примљена у пролеће, а у КПЈ новембра 1944. године. Из Бистрице су у партизанима биле Јања Кнежевић, Стаја Млађеновић, Милена Бучевац, Велисава ЈБујић, Винка Р. ЈБујић, �Дарка Љујић, Стана-Бела Љујић, Миљка Дучић, Милева Колашинац (погинула), Јока Љујић, Радојка Љујић, Јованка Љујић, Милунка Миросављевић и др. Из Брда у партизане је отишла Даринка Петрић. У борбама на Сутјесци погинуле су из III санџачке пролетерске бригаде: Каја Караматијевић, Наташа Стевовић, Драгица Зекавичић, Вехбија Ибишбеговић, Дана Тановић, Олга Јовић, Вера Суботић и др. Септембра 1943. године из Прибоја су у НОВ отишле Фатима Хаџавдић, (члан СКОЈ-а, била болничарка, погинула маја 1944. године у Бабинама), Разија Нуровић, Зорица Радовановић-Зорић, Шахза Хасанагић, мајка шесторо деце која су била у НОВ, Ифета и Сидика Хасанагић (у V крајишкој дивизији, заробљене код Хан Пијеска, спроведене у логор у Зеници и ослобођене јула 1944. године), затим Хатиџа Влаховљак, Загорка и Добринка Савић, које су заробили Немци као делегате омладине Прибоја на помену погинулим борцима у Пљевљима, спровели на Бањицу где су остале до јула 1944; Зарфа Пашовић из Калафата, Разија Рашидагић из Слатине коју је маја 1944. ухватила муслиманска милиција и стрељала, Имша Мердовић из Касидола и друге. Из Сјенице су у партизанима биле Јела Јовановић, коју су ухватили четници на путу између Нове Вароши и Ужица и на зверски начин убили 1944. године, Бахта Пурковић, Милена Ракоњац из Горњег Горачића, Бисера Чоловић-Хаџисмаиловић, руководилац СКОЈ-а у чети и друге. АКТИВНОСТ КПЈ, СКОЈ-а И АФЖ-а У 1944. Највећи број чланова КПЈ и СКОЈ-а из Санџака налазио се у НОВ. Другови и другарице који су остали у градовима и селима наставили су рад на окупљању омладине и жена у НОБ, на помоћи НОВ и НОО-има. У нововарошком срезу у КПЈ је примљен нови број омладине. У селу Дражевићи чланови КПЈ су у јесен постале Даринка Рајановић-Поповић, Божана Рајановић, Јоза Милошевић и Цана Ђоковић. Од августа 1944. године, када је Нова Варош коначно ослобођена, по 15—20 омладинки је сваког дана дежурало у болницама, прало рубље и кувало храну за борце, рањенике и болеснике. У селу Радоињи су постојала два скојевска актива један у Поткрају а други на Бакаловини. У Поткрају је било 10 скојеваца међу којима Борка Богдановић, Радомирка Бошковић, Тодора Бошковић, Цана Тајевић, Грозда Тајевић и Добринка Лековић, а на Бакаловини четири међу којима Душанка Ћуковић, Гора Вулетић и Коса Вранић. Ускоро су у КПЈ примљене Добринка Лековић, која је у децембру када је формиран Општински комитет СКОЈ-а постала његов секретар, Грозда Тајевић, која је постала члан ОК СКОЈ-а и Гора Вулетић. У селу Комаране члан СКОЈ-а је постала Војка Ђоковић, а у Радијевићима Живка Пурић, која је неговала и превијала рањенике у болници смештеној у школи. По једну до две омладинке УСАОС је делегирао у одборе АФЖ. Рад је био координиран. На омладински конгрес у Дрвару отишле су Драгица Вараклић и Станимирка-Цана Лазаревић из Пријепоља, Јања Млађеновић из Нове Вароши и друге, а на великом збору у Бијелом Пољу, у име Обласног одбора АФЖ, поздравила их је Нада Богдановић. Октобра 1944. године, када је Прибој поново ослобођен, формиран је Срески комитет КПЈ. За рад АФЖ у Комитету је била задужена Милијана Јакић уз помоћ Милице Поповић-Бегавац. Одржано је неколико састанака са женама, јер су се јединице НОВ после 15 дана морале повући из града. Овога месеца у КПЈ је примљена Фахрија Хасанагић, која је марта 1945. изабрана за секретара партијске ћелије у Сочицама, у априлу за заменика секретара Општинског комитета КПЈ за Прибој. За рад АФЖ у Комитету је од јануара 1945. године до ослобођења била задужена Радојка Стевовић. Октобра и новембра 1944. године 06ласни комитет КПЈ за Санџак организовао је за руководиоце у војсци и на терену политички курс на коме су између осталих биле и Драгица Милићевић, која је била политички комесар курса, Мила Зекавичић, Нада Богдановић, Милијана Јакић, Драгица Шапоњић, Мила Ђорђић, Вера Андоновић, Љубица Камберовић, Мила 539 Савић и друге. После завршеног курса кадрови са курса и активисткиње из збега распоређени су на новоослобођене терене: Драгица Милићевић је отишла у Београд, Љубица Пурић као члан Обласног комитета КПЈ за Нови Пазар, Нада Богдановић у Срески комитет за дежевски срез, Деса Ракетић за организационог секретара ОК Сјенице, Сафа Лотрић за секретара једне партијске организације у дежевском срезу, Вера Андоновић на рад по УСАОС за Сјеницу. Као активисткиње АФЖ у дежевски, сјенички и тутински срез отишле су Иза Шеховић, Хиба Хашимбеговић, Шемса Хашимбеговић, Хајрија Хазнадаревић, Милева Лазаревић, Љубица Минић, Драга Минић, Зарфа Хашимбеговић и друге. Почетком 1944. године у Каменој Гори одржан је 15-дневни курс са омладинкама из околних села ради оспособљавања активисткиња за рад са женама. Курс је организовао Срески комитет КПЈ у заједници са Среским одбором АФЖ. Курсом је руководила и поред осталих држала предавања Нада Богдановић. На курсу су биле Милена Томашевић из Бабина, Борка Дивац-Драгојловић из Мијана, Јела Дробњак из Велике Жупе и др. Због напада непријатеља на Санџак курс није завршен. Група полазника курса заједно са Надом Богдановић одступила је с партизанима и при формирању V санџачке бригаде на реци Љубишњи ступила у њене редове. Најчешћи облик рада са женама биле су конференције које су се понекад претварале у читалачке групе, на којима се поред општеполитичких чланака читала и пригодна литература о учешћу жена у НОП, као „Легенда о Ханифи”, „Мајка православна”, „Партизанке”, „Бака Спасенија” и др. Стално су одржаване читалачке групе, села, усмене новине, прела, зборови, митинзи итд. Ради помоћи партизанским јединицама формирана је радионица за шивење. Машине су донеле жене. Шило се од реквирираног материјала и од падобрана. У подневним часовима рад се прекидао и држала су се политичка предавања која су у целини обухватала садржину једног курса. Радионицу је организовао Срески одбор АФЖ Пријепоља уз помоћ 06ласног одбора АФЖ Санџака. У руковођење радионицом укључила се и Љуба Радичевић. На свим зборовима Народног фронта говориле су у име АФЖ и другарице �МИТИНГ ЖЕНА У НОВОЈ ВАРОШИ ОКТОБРА 1944. из Обласног и среских одбора АФЖ. Пољопривредне радове обављале су радне чете и батаљони. Окопавање и жетву углавном су обављале омладинке и жене, а ливаде су косили старији људи, док су млађи мушкарци били у јединицама НОВ. У писму Извршног одбора ЈНОФ-а Санџака од 26. јула стоји: „Жетва је приспела.1) Њој треба поклонити пуну пажњу. Да ли ће жетва бити наша или не, од тога зависи и нагиа ггобеда над огсупатором и његовим слугама . .. Народ треба упућивати како да спасе жетву и у томе му ггомоћг1. Сено треба зденути тамо где би било скривено од очију окупатора у први моменат... Народноослободилачки одбори морају се постарати да путем обраде напуштених имања и прикуггљених прилога накупе резерве у народноослободилачке фондове. Те се резерве морају магаг1,ионирати на једном месту ... На пашој територији постоји већи број напуштених имања. Она су напуштена било да су породице истребљене од стране окупатора и издајника нашег народа, било да су интергтране или присиљене да се одселе, било да су отишле својевољно у табор окуггатора. Сва ова имања потпадају ггод надзор и управу народноослободилачких одбора, који се морају постарати да буду обрађена. ') Србија у НОБ та, 1964, стр. 511—512. — Санџак, Нолит — Просве- Што се тиче алата за обраду, у њима се оскудева, зато је потребно извршити организацију и расподелу алата путем ггозајмг1це, како бм се ггослови обавили на време... За све ове ггослове потребно је извршити мобилг1заи,ију народа преко омладинских и женских антифагиистички,%• организаи/ија, јер је за савлађгсвање ових ггослова гготребна велика радна снага. Свако село треба да образује радне чете, а општине радне батаљоне, у које ће бити организована радна снага и мугика и женска од 14 година гга навигие према способности. Но старији преко 60 година не улазе у обзир, сем ако се добровољно јаве, алг!. у том случају дати им према старости одговарајуће лакгие послове. Жене које су у другом стању преко шест месеци долазе у обзир само за лакгае ггослове, а жене које доје дегг,у за оне послове који не изискују удаљеност од деце до једне године старости детета”. Једна од најуспелијих акција Среског комитета СКОЈ-а у Пријепољу, у којој су претежно учествовале жене и омладинке из више села среза милешевског била је ноћна жетва напуштених њива у Гостуну (око 800). Народни фронт је апеловао на развијање такмичења не само у сабирању својих жита, већ и у одзиву НОО-има на жетвени рад и прикупљање сваког зрна жита са напуштених имања. У близини непријатељских бункера с друге стране Лима 540 жело се ноћу врло опрезно. Чули су се само српови како ударају у класје и с времена на време сасвим тихо лозинка. Жене су желе, а мушкарци су односили снопове у складишта удаљена 5 км. Жело се два дана и две ноћи, а преко дана само на мање опасном месту. Пошто је то било у време седме непријатељске офанзиве велики број учесника у акцији није се вратио својим кућама већ је заједно са нашим јединицама одступио према Црној Гори. Из овог броја омладинки и омладинаца највише их је распоређено у V санџачку бригаду која се тада формирала. Жене Пријепоља и околних села милешевског среза биле су 1944. у збегу у селу Радоињи. У збегу су углавноме биле жене са децом и старији мушкарци. За збег је била задужена Нада Богдановић као члан СК. Било је и жена са малом децом, као Мукадеса Хашимбеговић са двоје деце, једно од 3 месеца и друго од 3 године. Било је и старијих жена: Нура Кучевић око 70 година, Ханкија Натрић преко 60 година, Васиљка Цвијетић преко 50 година, Јулка Пејовић преко 50 година и друге. У збегу је организована стража, патрола, снабдевање, политички, просветно-културни и друштвено-забавни живот и др. Организовани су и курсеви: политички, којим је руководила Љубица Камберовић, санитетски којим је руководио др Карајовић и курс руковања оружјем којим је руководила Сафа Лотрић. Стражу, па и патролу, углавном су држале жене. Организовани су и аналфабетски курсеви и читалачке групе. После два месеца живота у збегу муслиманке су се навикле без фереџа. Сем неколико старијих, после повратка у Пријепоље, све омладинке више нису носиле фереџу. После поновног ослобођења Пријепоља, 29. септембра 1944. године, одржан је политички курс АФЖ којим је руководила Љуба Радичевић, а присуствовао је већи број жена активисткиња АФЖ. У 1944. години у НОО-има није био већи број жена, али оне су се заједно са чланицама сеоских одбора АФЖ-а истицале својим залагањем и пожртвованошћу. Прикупљан је разни материјал за НОВ. Оно што је прикупљано у Пријепољу одношено је до куће Алексије Баковић у Карошевине и других пунктова, а одатле партизанима. Она је читаво време рата радила опрезно и вешто, заваравајући траг непријатељу. Једном �приликом је са торбицом кромпира у руци пребројала спрему и оружје Немаца. Својим воловским колима терала је топ са Коловрата, који су партизани одузели од Немаца и отерали на Барице. Стеванија Пусулић из Седобре преносила је писма и други материјал из Пријепоља партизанима. Примила је у кућу и сакривала Васиљку Цвијетић, коју су четници у групи симпатизера и партизанских родитеља извели на стрељање јула 1944. године, али су је само ранили у ногу у гомили мртвих. После VI непријатељске офанзиве, Мила Ђерић из Дучева неговала је рањене партизане и ишла у окупирано Пријепоље по лекове. Од августа 1944. године, када је Нова Варош коначно ослобођена, биле су мобилисане све жене на помоћи НОВ. Приликом ношења жита за НОВ у Пријепољу је од 2.000 учесника у овој акцији, било око 1.500 жена и омладинки, а међу њима 150 муслиманки. Жене су скупљале намирнице и носиле као поклон борцима и рањеницима. Штаб 37. дивизије упутио је 16. новембра следеће писмо Градском одбору АФЖ у Новој Вароши: „Поклони1) које сте упутили нашим рањеним друговима и брига коју за њих показујете највећа су награда за оно што су они дали за наги народ и најбољи подстрек да јоги упорније наставе борбу, борбу до њеног потпуног завргиетка. Најтоплије вам захваљујемо иа вагием сестринском старању и љубави коју показујете нашим рањеним друговима”. Крајем 1944. године организован је политички курс за жене. Курсом је руководила Мила Зекавичић, а на њему су биле Смаила Мусић, Милица Ђуришић, Ђурђа Мијушковић, Слава Виторовић, Цана Пурић, Душанка Ћуковић и др. Касније је организован још један курс АФЖ на коме су биле другарице из Пријепоља, Прибоја и Нове Вароши. Овим курсом су руководиле Љубица Пурић, Нада Богдановић, Деса Ракетић и Сафа Лотрић. Одржавани су и аналфабетски курсеви за жене на слободној територији. Јуна 1944. године у селу Добриловићима у прибојском срезу код Мојићевића држани су скупови жена и формиран иницијативни одбор АФЖ састављен углавном од жена из ове породице. Активност жена из Ма') Србија у НОБ та, 1964, стр. 154. — Санџак, Нолит — Просве- жића, Прибојске Голеше и Добриловића била је стална. Нарочито је била развијена активност у скупљању података о непријатељу, у склањању и сакривању илегалаца и герилаца, набављању намирница. Жене из ових села одлазиле су у Прибој, Пријепоље, у суседна села, под видом неког посла, а обављале су задатке за герилце или сеоску партизанску стражу. НОВ су помагале Милуша Косовац из Бучја, Разија Трбовић из Касидола, Милена Бјеловић из Раче, чији је син погинуо као партизан. У Прибојској Голеши, мада у тешким условима, активне су биле Станојка, Милена и Милка Шалипур, које су ушле у иницијативни одбор за избор одбора АФЖ. До избора је дошло тек касније, јер су се партизанске јединице повукле на Камену Гору. Мада су Италијани запалили село, жене су се добро држале. Од јануара 1945. године до ослобођења представник Обласног одбора АФЖ за прибојски срез била је Мира Мазић. ТЕРОР 1941—1945. У Санџаку је за све време рата беснео терор. Немачки и италијански окупатори и њихови плаћеници, због мржње која је према њима на сваком кораку испољавана и неуспеха да придобију народ за себе, искаљивали су свој бес над припадницима НОП-а, мушким и женским становницима, старим и младим. Одмах после 22. јуна 1941. године усташе су почеле да хапсе комунисте и симпатизере НОП-а у Пријепољу. Између осталих ухапшени су Стана Терић и Сафа Лотрић. Вера Љујић и Драгица Борисављевић, чији се друг налазио у партизанима, са петогодишњим дететом ухапшене су 15. 12. 1941, а 18. XII ухапшена је Љуба Радичевић са дететом од десет месеци. Из карабинијерског затвора све три су одведене у Бијело Поље, затим у Беране, а јануара 1942. спроведене су преко Чакора, Пећи и Ђаковице у Скадар. Услови у затвору били су тешки, руке су се мрзле од хладноће, а пе- 541 СТАНА БАЧАНИН рођена је 1912. у селу Врачеву (новопазарски срез). Потиче из напредне породице. Отац јој је стрељан 1942. а два брата су јој била у партизанима, од којих је један погинуо. Као учитељица у Кузмићеву и Врачеву пре рата ради са омладинкама и женама на политичком и просветном уздизању. После окупације земље сарађује и помаже Копаоничком партизанском одреду, шаље омладинце у одред, организује рад на опреми одреда у храни, одећи и обући. После расформирања одреда 1941. (у борбама на Рашкој) повезује се са партијском организацијом у ибарској долини и савесно испуњава задатке које јој КПЈ поставља током целе 1942. и 1943. Учествује у припремама на формирању Ибарског партизанског одреда и снабдевању храном. На њеном илегалном раду хватају је четници 4. децембра 1943. одводе до њене куће и стрељају у главу у моменту када се загрлила с мајком. Једна улица у Новом Пазару носи њено име као и школа у Лешку. СТЕВОВИЋ, домаћица из Нове Вароши, активиста покрета, мајка првобораца Радомира, Родољуба и Радојке. Четници су је заклали 1942. године. КРИСТА �лене ледиле. Из Скадра су их у фебруару 1942. бродом „Скендербег” повели на суђење у Цетињу. Група од 10 црногорских партизана напала је брод и ослободила их. Љуба и Вера су се повезале са партизанима, а Драгица се вратила партизанском везом за Санџак. После пораза на Савином Лакту 1. децембра 1941, Италијани су покушали неколико пута да се 2. и 3. децембра из Пријепоља пробију за Пљевља али без успеха. Успут су попалили зграде 23 домаћинства. На Савином Лакту су се спојиле две италијанске колоне и наставиле да пале и убијају. Редом су палили и убијали свакога на кога су наишли. Подивљала руља је живу чељад бацала у запаљене зграде. Том приликом је убијено 120 жена, деце и стараца у Влаци, Бабинама, око Мијаиловице и Јабуци. После напада на Јабуку и повлачења партизана, Италијани су дошли у село Јабуку (у коме се налази Савин Лакат) зверски убијали жене и децу, који нису могли побећи у шуму. Убијено је 17 жена и 12 деце на територији која припада милешевском срезу и то: Јулка Рељић са троје деце, Риста Матовић са три детета, Петра Матовић са двоје деце, Стојанка Матовић са троје деце, Петра Гачевић с једним дететом, Стана Илић, Крсмана Матовић, Брана Матовић, Јованка Матовић, Милева Матовић, Марица Шљукић, Борка Шљукић, Василија Шљукић, Мина Васовић, Митра Пљескоњић и Јелена Пљескоњић. Јованка Илић је тешко рањена, Радојку Терзић је промашио метак, а њена мала кћерка Каћа је рањена. Успеле су да побегну и остале живе. Куће су им спаљене и имовина опљачкана. Јабуку су још два пута палили Италијани и Немци. Тада су људи побегли у шуму. После повлачења партизанских јединица из Нове Вароши, Врховни штаб са другом Титом задржао се до 14. децембра 1941. у селу Дренови у кући Јулке Радаковић. Италијанске јединице које је обавестио њихов агент да могу да ухвате Врховни штаб НОВ и ПОЈ напале су Дренову. После дуге и оштре борбе цео штаб са другом Титом повукао се. Бесни због неуспеха, Италијани су стрељали два лица и запалили 18 домова поред споредних зграда. У овој години су у срезу милешевском убили 13 лица и извршили 43 пљачке са паљевином, четири ухапсили и седам интернирали. Између многих другова убијене су и Јулка Радаковић (25 година, оставила је близнаке од 7 дана који су спасени), Савка Радаковић (17 година) и Јована Романдић, све из Дренове, Тодора Јелић из Црвске (44 године), Божана Ђурић (40 година) и Стоја Ђурић (19 година) из Крајиновића. Поводом ових злочина италијанске војске Врховни штаб је 15. децембра упутио позив италијанским војницима. У позиву се поред осталог каже: „Паљење села између Пријепоља и Пљеваља, убијање читавих породица заједно са децом у тим селима представља страшан злочин који вас каља не само пред овим окупираним народом, већ и пред вашим властитим италијанским народом, који стење под војничком чизмом Хитлера и његовог крвавог слуге Мусолинија. Даље, јуче 14. о. м. ви сте се поново дали натерати од ваших официра да попалите, опљачкате села Дренову и Врањак и да поубијате преко 10 мирних становника и деце. Но најгнусније злочинство које сте ви по наређењу извршили јесте убиство двеју младих жена, од којих је једна мајка близанаца које је родила пре 7 дана”1) Нова Варош је први пут ослобођена у лето 1941. После дводневног боравка партизана дошли су Италијани. Сутрадан четници су напали Нову Варош, јер су сматрали да се партизани још тамо налазе. Тада су извршили масакр над муслиманским живљем код Забоја. Међу 22 жртве биле су и четири жене Муслиманке: Умка Ђерић, Сулејма Шеховић, Хава Алиспахић и Ђула Тахировић, а рањена је Ћама Шеховић. Увек после борбе с партизанима Немци и њихови плаћеници убијали су становнике у граду и селима. Тако су од 1941. године до краја рата Немци убили: 14-годишњу Милојку Петронијевић из Дуге Пољане, 19-годишњу Вејсилу Балићевац из Балића, Мирјану Аничић из Ивезића (65 година), Радојку Остојић из Вранеша (40 година) и Виду Петарац из Челице (80 година). Хапшене су и тучене: Љубица Бојовић из Заступа, Илинка Радуловић, 5-годишња Милосава Радуловић, 60годишња Илинка Радуловић и Стана Радуловић из Слатине, Милица Јанковић (75 година) из Заступа, Видосава Јанковић (90 година) и Јелка Јовановић (50 година) из Слатине, Марица Томовић (67 година) из Заступа, Споменка Лазовић (60 година) из Милаковића, Станислава Ђуровић (70 година), Зорка Ђуровић, Радојка Ровчанин, Анђа Вуковић, Стана Вуковић и Милена Чичић (50 година) све из Слатине, ЗеСрбиј а у НОБ света”, 1964, стр. 199. '■) — Санџак, 542 „Нолит — Про- лена Алимеровић из Оштре Стене, Негосава Јанковић и Вукосава Драшковић из Заступа. У Новом Пазару и дежевском срезу одмах после капитулације почела су масовна саслушавања, батинања, хапшења и пљачкања од стране албанске жандармерије и муслиманске милиције. Од јула до октобра 1941. године ухапшено је и држано у затвору по три дана до 6 месеци 370 људи, а 35 их је отерано у Косовску Митровицу или на Бањицу. Саслушавано је 217, тучено 192, а опљачкано 246 лица. Због малтретирања и терора у првој половини јула отпочело је исељавање српских породица. До почетка октобра иселило се преко 70 породица, а пре тога још 36 породица. Само у три села у септембру су опљачкане 284 куће. Око Новог Пазара пламтела су села. Наоружане групе Албанаца и Муслимана убиле су 1. и 2. новембра две жене из Балетића, а 2. новембра нападнута су села Забрђе, Грачане и Дољане, опљачкана и попаљена. На зверски начин убили су осам људи, две жене и једно дете од 8 година, док су сви одрасли мушкарци побегли на Голију. Запалили су цело село Шавце, убијајући жене и децу. Четници су у селу Пожеги, у кући Бахтијара Дољанца, који је чувао три српске и три муслиманске породице, искасапили 13 људи, жена и деце, мада су их људи из српских породица преклињали да то не чине и својим телима штитили невину чељад. Четници су 21. новембра напали Нови Пазар, спалили сва муслиманска села од Пожеге до Вучинића. Побили су више од 20 људи, жена и деце, а 25 особа је похватано и спроведено у Рашку. Од 22. јуна до краја децембра 1941. године у овом братоубилачком рату у дежевском срезу убијено је 447 особа, од тога 287 Срба, 136 Муслимана и 144 Албанца, а погинули су као жртве терора 115 Срба и 61 Муслиман. Спаљене су 2.792 куће, од којих 2.016 српских и 776 муслиманских и много других зграда. Изгорело је жито, опљачкано је око 3.000 грла стоке. Децембра 1941. немачка полиција из Новог Пазара ухапсила је Ковиљку Симић и интернирала у Немачку. У ноћи између 2. и 3. октобра четници су напали на сиромашно муслиманско село Караулу у сјеничком срезу, тукли људе и жене, тражили од њих пушке и злато и опљачкали стоку. �После преласка партизанских јединица преко Лима, фебруара 1942. године, настала су масовна хапшења, мучења и убијања. Четрнаестог јануара 1942. године Михајлову жену Саву Стиковић четници су тако претукли да је 7. фебруара од убоја умрла, али непријатељ није могао ништа сазнати. Марта 27. 1942. године четнички батаљон дошао је у кућу Михајла Стиковића с намером да похвата његове синове Милосава, Драга, Милоја и Спасоја као и Милоја Тописировића, секретара основне организације КПЈ. Они су успели да на време побегну. Милица Стиковић, жена Миланова покушала је такође да побегне са децом, али ју је четничка заседа ухватила. Довели су је пред кућу и тукли. Тукли су и Спасојеву жену Јелку која је била трудна неколико месеци. И децу су им тукли. Једна група четника ухватила је Миличиног сина Василија од 12 година, који је тога дана у зору требало да однесе извештај секретара партијске ћелије штабу Милешевске партизанске чете^ Четници су га везали за храст и тукли. Од батина му је пукла бубна опна. Крвавог и изубијаног довели су га пред мајку Милицу. Милица је заборавила своје муке и молила да јој децу не бију. Четници су искористили овај моменат и захтевали да им каже који су позадински радници били код њих, где се налази скривено склониште оружја (преко Драга Стиковића вршено је пребацивање пушака „партизанки” и осталог оружја из ужичке фабрике). И поред бездушног мучења и батинања нико ништа није одао. Четнички командант Никола Кијановић је наредио да се домаћинство опљачка, а Василија вежу заједно са мајком Милицом и стрином Јелком и воде у пријепољски затвор. Уз пут су их тукли кундацима и ногама. Пролазећи поред куће Миље Соајић, сестре Михајлове, и њу су батинали. У овом зверству учествовало је 40 четника из Ужичке Пожеге и 20 из Косатице. У Пријепољу четници су предали Италијанима Милицу, Јелку и Василија, а одмах затим стрељали Јелкиног мужа Спасоја у Пурића Потоку. У блокади је 27. фебруара 1942. ухапшена Василија Дивац из Ивања. Код ње су карабинијери нашли писмо, санитетски материјал, индиго папир, 6 џемпера и др. Тада је ухапшена и Нада Богдановић и Вера Вараклић. Када су изјавиле да се не познају, Вера је пуштена. Стану Бјелић из Ђурашића четници су тукли тако да јој је ишла крв на уста и 24 часа била је у несвести. Тукли су је неколико пута и изводили на стрељање. Почетком 1942. године Италијани су је ухватили као курира у Ракетића кући. Преварила их је да је у другом стању и да има 7 деце, па су је пустили. И поред мучења, жене су знале да исмеју четнике. Када су Калајитови четници у колони пролазили са опљачканим стварима носећи црне барјаке, баба Станка Дивац је упитала: ,,А шта ће вам они црни барјаци”? Рекли су јој: „Рушни смо, баба, за краљем”. Она им је на то рекла: „Забога, је ли жив, те смо рушни, не ваља злу слутити”. Тек тада су осетили њену иронију. Један четник ју је снажним ударцем срушио на земљу и бездушно изударао ногама. Претученој и искрвављеној Милеви Дивац четници су ставили пиштољ у уста да каже где је преса на којој су партизани умножавали материјал. Ударци су пљуштали, али им Милева није хтела ништа признати, већ је испљувавајући крв добацила: ,,А што ме тако, рђо, женски мрцвариш, него удри, ако си човек, а ја ти нећу ништа казати”. Шездесетпетогодишњу Ружицу Дивац из Сопотнице четници су премлатили маја 1942. Од задобијених батина је умрла. Одмах после одласка партизанских јединица италијанска војска је попалила Бабине и друга села. Пошли су у пљачку и убијање партизанских породица и паљевину њихових кућа. Тада је попаљено 25 кућа у селима Камене Горе: Ковачевац, Уљане, Виницка, Мијане и Старо и све куће и шума око школе у Каменој Гори. Попаљено је 87 кућа, 135 штала и других помоћних зграда, и опљачкана стока. Ухватили су четири жене: Милеву Попадић, Петру Кијановић, Госпаву Баковић и Зорку Тијановић са још неколико мушкараца, затворили их у пријепољски затвор, саслушавали и стрељали у Пурића потоку марта или априла 1942. Никога и ништа нису одале. Затвор у Пријепољу био је пун људи и жена из околних села. Четници су 27. јула 1942. године премлатили Саву Аврамовић у чијој се кући повремено крио Душан ТомашевићЋирко (народни херој). Он се најчешће скривао у пећини иза њихове куће, а она му је идући за стоком носила храну у торби. Мада су је премлатили, она није хтела ништа рећи о томе. 543 У нововарошком и делу милешевског среза, после повлачења партизанских снага преко Лима, настала је тешка ситуација. Четници, недићевци, и љотићевци пљачкали су по селима, силовали, тукли, палили и убијали, саслушавали људе и жене чија су деца отишла у партизане, тражили да им предају оружје. Нарочито су тукли у селу Радоињи, тражећи новац који су тобоже партизани закопали. Премлаћивали су људе по Вранешима, Кокином Броду, Дрмановићима, Радиљевићима, Комаранима, Дражевићима, Бистрици, Дренови и нарочито у Новој Вароши. У селу Комаранима тукли су Анку Гујаничић од 70 година, псујући јој мајку скојевску. У Новој Вароши четници су извршили многа зверства. Хватали су по селима људе од 70 и више година и предавали их Италијанима као заробљене партизане. После одласка партизана, 6. фебруара у Нову Варош су ушли четници. Терорисали су и пљачкали по партизанским муслиманским кућама. Тада су на улици убили старицу Фатиму Хасовић, чији су синови били у партизанима. Станицу-Цану Грбић, мајку двојице партизана, претукли су, ишчупали јој сву косу, завлачили јој усијане жице у гушу да није могла гласа пустити и испред ,,Кулића” хотела на бетону усмртили гвозденим шипкама. Од марта 1942. до октобра 1944. године, колико је радила СД полиција у Новом Пазару, ухапсила је и спровела у разне затворе и логоре око 300 лица. Поред тога ухапсила је и држала у затвору од месец до пола године око 240 лица и привела на саслушање више од 650 лица. Из Новог Пазара је ухапшено и спроведено на Сајмиште у Београду 220 Јевреја, 109 мушких и 111 женских, од којих је било 108 деце и омладине до 20 година. Ухапшена је Цаја Ивановић, одведена на Бањицу, а јуна 1944. у Аушвиц, одатле у Равенсбрек где је остала до ослобођења. У лето 1942. године Италијани су у Сјеници ухапсили Кристину и Косу Трипковић, као сараднике партизана, тукли их и мучили, али пошто нису признале свој рад и никога нису одале, пустили су их после два месеца. У логор је одведена Војинка Опанчина, студенткиња из Дружинића, ухваћена је у Чачку, одведена у логор на Бањици и убијена 1943. године. Не могавши да постигну циљ, четници су искаљивали свој бес на же- �нама и деци. Августа 1943. претукли су Васу и Стеванију Дивац, док је Станка Дивац побегла. Пуцали су на осамнаестогодишњу Персу Дивац, сестру три партизана и убили је у септембру, док је музла краве. Зарифа Рибић из Бродарева је са Росом Пузовић известила партизане о муницији, кретању непријатеља, о месту где се налази његов штаб. Због тога је била у затвору, али је побегла, ухваћена у страњанској клисури и добила 25 батина. У ноћи 27. фебруара 1943. године група четника опколила је кућу Миље Спасић-Стиковић. Из куће су истерали Миланову и Спасојеву децу, а затим је запалили. Старица Миља покушавала је неколико пута да се извуче из ватре, али су је четници поново гурнули у пламен. Сутрадан су њене кости нађене у пепелу поред врата. Тако је ова дивна и храбра старица умрла у најтежим мукама. Милева Липовић из Страњана неколико пута је у току 1943. године била премлаћивана. Ружа Мартиновић из Бабина је злогласном четнику Ирићу, када ју је тукао рекла: „Удри, имаш зашто, сто пута сам те најела” (био је слуга у њеној кући). Четници су 2. октобра попалили готово све партизанске куће у Дражевићима и Бистрици и на зверски начин побили више људи и жена. У току борбе у новембру (Пријепоље, Сјеница и др.) непријатељ је вршио злочине над становништвом — убијани су људи и жене, па и деца, пљачкане су куће и паљене. На терену Камене Горе четници су убили Нату Караматијевић, позадинског радника, која је показала једној групи омладинаца пут за Пљевља. Немци су са четницима и муслиманском милицијом 4. децембра 1943. претресали кућу по кућу и позатварали око 50 грађана и бораца, међу којима мајке бораца НОР-а Ђурђу Пурић, Џемилу Хашимбеговић, звану ,,Муфтиница”, Нацу Андоновић, Раду Цвијовић са малим Обрадом, Радојку Чаркиловић, Росу Минић, сестре Томашевић — Коеу, Гоју, Зору и Јованку, Шаћиру Шеховић (у другом стању), Душану Миодраговић, Љубицу Ђоковић, затим скојевке и омладинке Љубицу Минић, Ђулу Хашимбеговић, Зарфу Хашимбеговић, Стану Терић, Браниславу Јевђевић, Душанку Љујић, Милеву Жугић, Дару Рељић, Неру Думић, Зору Пурић, Борку Дивац, Исмету Хасанатћ и друге. Неке од мајки бораца, скојеваца и омладинки ка- мионима су повезли пут Сјенице. У трећем камиону били су заробљени италијански војници са лопатама. Целим путем до Каћева певали су омладинци и жене. У селу Каћеву избацили су их из кола и почели са пребројавањем и престројавањем. Ту је требало да их стрељају. У последњем моменту стигао је џип са немачким официрима и враћени су у пријепољски затвор. Касније се сазнало да су интервенисали неки грађани. Из пријепољског затвора неке су пребачене за Сјеницу и ту пуштене (Зарфа Хашимбеговић, Исмета Хасанагић, Шаћира Шеховић, Стана Терић, Нера Думић, Дара Рељић). Остале су пребачене у Нови Пазар. Из Новог Пазара отеране су у Немачку: Џемила Хашимбеговић у Дахау, четири сестре Томашевић у Аушвиц, Ђурђа Пурић и Милева Жугић (из Пљеваља) у логор. Раду Цвијовић пустили су из затвора, али су је 1944. стрељали. Априла 1943. године у Новој Вароши четници су мучили и злостављали партизанске породице. Криста Стевовић, која је имала два сина и кћерку Радојку у партизанима и сама одржавала везу између гериле и позадине, затварана је више пута. Четници су јој ухватили једног сина који је био у герили, убили га и мртвог мрцварили испред куће. Она је све знала, али није хтела да изађе пред четнике. И њу су после тога извели из куће и заклали. Исте ноћи извели су и Лену и њену кћерку Ружу Стевовић, мајку и сестру Јеше и Наташе, и заклали их. Када је партизанска герила у Радијевићима убила једног издајника, његова породица је захтевала да четници убију за освету 100 људи и жена из партизанских породица и симпатизера. Четници су то усвојили и по Новој Вароши и селима похватали и затворили 150 лица од којих 60 жена и девојака. У затвору је у једној просторији без прозора, светла и воде било по 75 лица. Четници су са пушкомитраљезима чували зграду испод прозора и пред вратима. Три дана су их држали у затвору. Једне вечери су половину жена пустили, а остале задржали. Четврте ноћи су пробирали за клање. Прозвали су 4 друга и Драгицу Борисављевић која је поново ухапшена. Везали су је, спровели ван града, зверски мучили и заклали. Пете ноћи прозвали су једног друга и Добрилу Мичијевић, професора, Перку и Станисаву Пурић и Милу 544 Ковачевић. Перка Пурић се обратила четницима: „Кољите, идиоти, а знајте да нећете све поклати!” Заклали су их, њихова тела са мало земље прекрили и затим се повукли. Жене су направиле сандуке и сахраниле их. Кристина Ђековић их је сместила у сандуке уз помоћ других жена. Видело се како су их мрцварили: Мили Ковачевић су извадили очи, одсекли нос и груди, Перки Пурић су одсекли главу, Добрили Мичијевић груди итд. Симана Стајић, чијег су сина јединца четници заклали на брду Китањи, на месту званом „Чачковина”, у групи од 12 другова ишла је да покупи лешеве. Није смео нико да заплаче, јер би и њега заклали. Симана је одржала реч коју је дала групи да неће заплакати. Купила је парчад меса свог јединца, стављала у гроб, а да гласа није пустила. Кристина Ђековић је изгубила у НОР три сина, два су четници заклали, а један је погинуо на фронту. После злочина над њеним синовима рекла им је: „Нисам ја јадница, ја сам Југовића мајка и да их имам још пет дала бих их за слободу!” У Дражевићима и Бистрици четници су премлаћивали старе људе, жене и децу из партизанских породица и пљачкали све што им је дошло до руку. Тукли су Винку Рајановић која је касније умрла од четничких батина и Илинку Рајановић, која је имала дете од недељу дана. Нису могле да се крећу од батина. Усташе су организовале у своје редове један број Муслимана да се боре против српског живља. Жртве ових усташа биле су Ната Радивојевић, 11-годишња девојчица из Милаковића и 27-тодишња Смиљана Бојовић из Заступа. После растурања летка у коме се раскринкавао окупатор и његови плаћеници, 14. фебруара 1943. у Новом Пазару и Пожеги, Гестапо је заједно са квислиншком проалбанском полицијом 18. фебруара хапсио омладинце и омладинке. Тада су ухапшене и Рада Петровић, којој су ломили прст по прст и стрељали је 25. фебруара, Мара-Макица Спасојевић која је касније умрла од тифуса, Ковиљка-Кика Симић, Мара Окошановић, Вера Окошановић, Рада Поповић и Душанка Вељковић. Касније су ухапшене и Станица-Ћака Спасојевић у Дежеви где се била склонила од Гестапоа и Станка-Цана Радовановић, учитељица. Станицу су спровели у четничку команду у Тушимљу и после зверског мучења стрељали је као и Цану Радовановић. Остале су �подвргнуте мучењу, почетком марта су одведене на Бањицу, а одатле у логоре по Немачкој. Из Прибојске Голеше четници су сваког дана до повратка партизанских јединица из Босне терали Милену, Мару, Милку Шалипур и друге по планинама да траже партизане. Тучене су Алексија Шалипур и Јока Шалипур због тога што су наводно криле партизане. Држале су се јуначки. Једна од најактивнијих омладинки у срезу дежевском била је Стана Бачанин учитељица у Врачеву. Два брата су јој била у Ибарском партизанском одреду а отац (свештеник) стрељан 1942. године. Она је све време рата сарађивала, слала одећу и обућу на Копаоник, одреду, слушала и растурала вести и вршила пропаганду за НОП. Четници су је 1943. године ухватили у кући Ђуровића у Челицама где се скривала, одвели је до њене куће у Врачево и стрељали у моменту када је загрлила мајку. Вера Богдановић из Врачева од 1943. године активно је радила. Поред осталог рада за Ибарски одред у којем су јој била два брата обавештавала је о непријатељу, слала одећу и обућу, неговала месец дана рањеног борца, хранила га и чувала у шуми. Јелицу Бачанин, када је носила писмо ОК за Нови Пазар, ухватили су и претукли. За све време чувала је и хранила партизане. Почетком 1944. године, непријатељ је из затвора у Пријепољу често изводио затворенике у Ивање и код Црне Стијене клао и бацао у Лим. У јануару и фебруару у кући Милана Парандиловића, члана НОО крила се члан КПЈ Олга Цвијовић и радила са омладином. Више од 300 четника, у ноћи између 9. и 10. фебруара, блокирали су село и потерали у затвор поред Олге још и Драгињу Марјановић, Милену Дивац, Станимирку Дивац и друге Уз пут и у затвору су их тукли. Из ове групе 11. фебруара су осудили на смрт и убили Олгу Цвијовић, Милана Парандиловића и друге. Пре њиховог убиства издали су наредбу да сви људи и жене од 15 до 60. година дођу на „вашар” у Ивање. Када се из затвора Милан опраштао са затвореницима, потекле су му сузе, а његова кћерка Драга, скојевка, рекла му је: „Не плачи, болан, тата, ти гинеш данас, ја ћу сутра!”. Милан се прибрао и окуражио. Када су стигли на „крвави вашар”, на стрељање, мучили су их, изводећи жене и децу да се опросте говорећи им погрдне речи. Са овог вашара четници су отерали у затвор Војку Дивац. У априлу у Ивању народ је присуствовао још једном злочину, стрељању Илије Дивца. Када су га донели кући, његовој жени и деци било је забрањено да плачу, а ожалошћеној породици и окупљеним суседима одржан је говор да треба да се веселе, јер је још једна комунистичка гњида мање. Старица Крсмана Дивац коју је четник назвао „сиједа мошовко”, дрско је показивала извезену петокраку на чобанској торби и рекла: „Нека је, нек сија и данас и довека, а теби ће, кмете, доћи црни петак, ја ти јамчим!”. У мају јединице V црногорске бригаде потукле су есесовце у Страњанима. Тако је омогућено Другој пролетерској дивизији да с великим бројем рањеника, после борби у западној Србији између Златара и Јадовника, и код Бродарева пређе Лим. У ношењу рањеника и обезбеђивању хране помагале су и жене. После тога четници су убили Митру Дивац. У селу Думњанима запалили су кућу и три зграде Роси Пејиновић и опљачкали јој сву покретну имовину. Ноћу између 21. и 22. јула четници су у Пријепољу ухапсили и исте ноћи стрељали већу групу партизанских родитеља и симпатизера НОП-а: Јефимију Брашњо, Раду Цвијовић, Бранку Пајовић-Андоновић која је оставила двоје деце, Лепу Бојковић (оставила је мало дете), Босу Пушоњић (оставила је троје деце), Персу Досковић, Дану Марковић, Анђу Томашевић, Стефу Кнежевић и 4 мушкарца. Повели су их на ледину звану Жестање, према манастиру Милешево. Покосили су их рафалом из митраљеза. Једино Васиљка Цвијетић није била убијена, него рањена у колено и онесвешћена. Четници су мислили да је мртва. Отпузала је око 50 метара у шуму и сакрила се у жбуну где су је пронашли чобани и склонили. У августу једна група четника ишла је улицом Пријепоља. Поред њих је прошла Петра Секулић, која је прихватила и чувала децу стрељане Бранке Пајовић. Они су јој нешто пребацили у вези са децом, а она им на то одговорила. Један од четника ју је оборио и преклао на сред улице. У Дренови су 7. новембра Немци ухватили 9 чланова породице Милана Романдића: Цвијету, Милицу, Ангелину, Савку са малом децом, Станку, Драгицу, Милеву и Зорку и Стојанку 545 и Бранојку Марковић, Драгу Аксентијевић, Милијану Аксентијевић и Војку Јасику. Отерали су их на Лим и стрељали. Војка је била рањена у руку, није се мицала и њу су са осталима бацили у Лим. Кад су Немци приметили да плива, пуцали су у њу, али је успела да исплива под Бијелом Стеном и да се спасе. Поред Војке рањене су и Радмила Аксентијевић, Душанка Марковић и Рајка Тмушић. Кад су Немци 8. новембра изашли на Кукањ, и Битовик, у подруму куће Тмушића похватали су 24 члана породица Тмушића, Аксентијевића и Марковића. Отерали су их у качару Михајла Романдића и с њим и његовим члановима затворили. Запалили су качару, убацили у њу две бомбе и отворили ватру из аутомата. Рајка Тмушић је јурнула носећи дете у наручју и отворила врата кроз која су истрчали и остали преживели. Немци су поново отворили ватру из митраљеза. Тада је убијено 8 лица, а 6 је рањено. У децембру Немци и домаћи издајници чинили су зверства у милешевском срезу нарочито по Великој Жупи и Хртима. Убијене су Милена Лучић и Радојка Лучић из Думњана иза којих је остало 11 деце. У засеоцима Виницкој, Миљевићима и Дубровнићима убијено је петоро жена и деце међу којима Гледа Малешевић и Радојка Малешевић. Том приликом у Великој Жупи запалили су двадесет кућа. У долини Лима, на терену Пријепоље — Прибој Немци су убили Анку Видојевић из Челице и Кату Минић из Бање (56 година), а ранили Косу Видојевић из Челице, Даринку Стојић, Кату Стојић (58 година), Тодору Стојић и Милеву Раковић — све из Бање. Од маја до 20. јуна 1944. године, албанске СС трупе из Сјенице убиле су: Фему Радовић, 8-годишњег Тихомира Радовића, 6-годишњег Влајка Радовића, 6-годишњег Милету Радовића, двогодишњу Милку Радовић, 5-годишњу Станимирку Радовић, четворогодишњу Стојку Радовић, трогодишњу Ранђу Радовић, Милунку Пајевић, Милку Пајевић, Росу Пајевић, Ружицу Пајевић — све из Вишњева, Стану Јелић из Црвске, Станку Ђуровић из Грдаја, Мирославу Адамовић, 16-годишњу Зорку Адамовић, 9-годишњу Гару Адамовић, 9-годишњу Тијану Адамовић, 8-годишњег Симу Адамовића из Трешњевице. Четници и муслиманска милиција стрељали су Милицу Ђуровић и њену �„НАРОДУ С АН Џ АК А БРАЋО СРБИ И МУСЛИМАНИ!... Народи Југославије са поносом дочекују дане слободе, свјеспи да својом херојском и несебичном борбом у великој мјери доприносе уништењу не| мапи, која је пријетила читавом човјечанству. Поносни су, јер су кроз крваву и неравномјерну борбу, која се није гасила ни једног тренутка, од голоруких маса створили моћну Народно-ослободилачку војску, која раме уз раме са савезничким армијама наставља дјело уништавања фашистичких разбојника. Поносни су, јер су кроз заједничке патње и напоре све преграде које су их у прошлости раздвајале, пружили једни другима братску руку и у јеку крвавог рата поставили темеље новој државној заједнии,и, демократској федеративној Југославији. На тим крвљу заливеним темељима, расте зграда наше боље и срећније будућности... .. . БРАЋО И СЕСТРЕ! Крвљу и костима својих најбољих синова наша земља је означила свој нобједнички пут. Упорном борбом она је стекла признање за заслуге у великом ослободилачком рату. Она је слободу зарадила својим рукама и нико јој је пеће поклањати. На развалинама Хитлерове Немачке ниче наша нова заједница, демократска, федеративна Југославија. ОМЛАДИНО САНЏАКА! Ти си од првога дана била стуб наше крваве борбе. Продужи означени пут и истрај у борби за слободу земље, коју си толико задужила. Твоје пожртвовање и херојство служиће као примјер поколењима како се воли Отаџбина. Скупљај све поштене омладинце и смјело их води у последњи окршај. ЖЕНЕ САНЏАКА! Велики дио терета ове борбе ви сте примили на своја леђа. Јуначким држањем кроз тешке борбе и напоре изазвали сте дивљење читавог свијета. Вк стс разбиле све предрасуде борећи се напоредо са мушкарцима. Истрајте у борбг, за бољу будућност наших народа, за бољу будућност вас жена. БРАЋО И СЕСТРЕ! Давно очекивани дани стоје пред нама. Слобода коју смо толико жељели и за њу дали толико жртава, постаје стварност. Плодови крваве трогодишње борбе дају још више поуздања и полета за окончање започетог посла. Они неодољиво зову у борбу ^а последњи обрачун. Ступајте смјело и без оклијевања у свету борбу за протјери.вање немачких завојевача и уништење страних издајника. Јачајте редове Народне Армије која је под командом маргиала Тита пронијела широм свијета име наше славне домовине. С пуним повјерењем у Нан,ионални Комитет ослобођења Југославије учвршћујте нашу народну власт, гаранцију нагие срећније будућности, и помозите на послу обнављања привредно разрушене земље. То од вас тражи домовина.” 546 ј јетрву Вукану са двоје деце из Гргаја. У сјеничком срезу четници су 1944 године побили више лица: 20. јуна убили су из Вишњева Насту Радовић, Тијану Радовић, Стаменку Радовић, Станику Радовић (22 године), Станојку Радовић, Млађенку Радовић (20 година), Светислава Радовића (10 година), Јелу Радовић (60 година), Тијану Радовић, 8-годишњу Милијану Радовић, петогодишњу Јану Радовић, трогодишњу Стојку Радовић, једногодишњег Рада Радовића, Анђу Радовић која је имала 2 месеца и једно дете од 7 дана из Тријебине, Јулку Бубањ и 8-годишњег Светислава Бубња, и друге. У ноћи између 20. и 21. јуна убијени су из Вишњеве Неда Пушоња, Достана Пушоња, Ратка Пушоња (6 година), Воја Пушоња (3 године), Радосава Пушоња (2 године), Стојка Пушоња, Ксена Пушоња, Велимир Пушоња (9 година), Лука Пушоња (7 година) и Бранко Пушоња (4 година). У Прибојској Голеши засеоку И1алипур Италијани су запалили све од сена и сламе до кућа и штала, а људе који нису успели да побегну отерали у затвор у Прибоју. И стоку су поубијали. И поред тога око 20 жена и девојака донело је храну партизанима на Урљај и Ветреник. КОНАЧНО ОСЛОБОЋЕЊЕ САНЏАКАИ АКТИВИОСТ ЖЕНА 1944. И 1945. ГОДИНЕ Од априла 1944. године па до коначног ослобођења, на ослобођеној као и неослобођеној територији Санџака развијала се активност КПЈ, НОО и осталих антифашистичких организација. За време борби у априлу све што је способно ступило је у војне јединице. Од породица учесника у НОБ остао је код куће само мали број жена са децом и изнемогли старци. Чак су и деца трчала за јединицама тражећи да учествују у борби. Пошто се у почетку нису могли бирати НОО-и наименовани су повереници за обављање најнужнијих послова. Наименовање је вршено на састанцима жена и стараца који су остали код својих кућа. У 1944. години из Пријепоља су у НОВ пошле многе другарице које су радиле на терену: Роска Баковић из �Драјковца, Деса Станишић и Драгица Нинчић из Коловрата, Дара Цвијовић из Пријепоља, Васка Дивац и Круна Дробњак из Орашца, Станија Новаковић из Мрчковине, Војка Мартиновић, Рада Веруовић, Роса Дучић и друге. У VI непријатељској офанзиви 1943. погинула је Милица Журић, члан Обласног одбора АФЖ, а рањена је Ружа Тијановић из Камене Горе, у чијој су се кући налазили партизани од којих су три погинула, а 13 лакше рањено. Од августа 1944. године, када је Нова Варош коначно ослобођена, у НОВ су ступиле: Слава Виторовић, Милена Глишевић, Љубица Зорић, Милица Ђуришић, Смаила Мусић, Ферида Мусић, Ђурђа Мијушковић, Душанка Шапоњић, Радојка Ботић, Коса Савић, Ружа Савић, Перуника Пејовић, Даница Пејовић, Тиџа Бећирагић, Рефија Мусић, Дара Петрић, Душанка Мелентијевић, Милена Ботић, Миља Ботић, Милка Пејовић, Милица Шапоњић, Шућра Мусић, Шефка Мусић, Рифка Хаџимуртезић, Зора Ерић, Душанка Мијушковић, Коса Љујић из Бистрице и друге. Приликом повлачења јединица НОВ из Прибоја, у партизане су ступиле и Девка Хаџиавдић и Љубица и Нада Јелић. Све три су додељене збегу при 37. дивизији, где су остале до ослобођења Прибоја. До маја 1945. чланови КПЈ у Сјеници су биле: Алексија Секулић, Фата Мехмедбашић, Стојанка Марковић, Атиџа Мујагић, Дана Вељовић, а из Лопижа Јерина Ловић. Омладинки чланова СКОЈ-а било је око 15, а у УСАОЈ-у око 100 и у селима 60—80. У месним комитетима СКОЈ-а и месним одборима УСАОЈ-а било је 12, а у среским руководствима око 20 омладинки. Прва четири одбора АФЖ у јануару-фебруару 1945. формирала је у граду Деса Ракетић из Пријепоља. Месни одбори АФЖ формирани су према месним НОО, а било их је око 20. У њима су биле и жене, представнице сваког села. Месни одбори су имали од 7 до 9 другарица, у Среском одбору, ужем делу 5—6, а у пленуму више од 20 другарица. У ужем делу су биле: Љуба Бабић, домаћица, председница, Мура Абдагић, Везира Гузоњић, Стојанка Марковић учитељица, Деса Ракетић и др. Прва конференција АФЖ одржана је 13. фебруара у дому културе у Сјеници. У свим месним организацијама АФЖ у фебруару су одржани зборови жена који су имали задатак да организују велики срески митинг 8. марта. Ми- РУКОВОДИОЦИ СКОЈ-а ИЗ САНЏЛКА У НОВОЈ ВАРОШИ НАТА КНЕЖЕВИН, Р13А ЊЕ ЈЕ МИЛА БОРБИК, СТОЈЕ ВЕРА АНДОНОВИН-ИЛИН II МИЛКА ШНЕПАНОВИН тингу је присуствовало више од 600 жена из села и града. После реферата који је поднела Деса Ракетић, жене су манифестовале улицама СЈенице кличући слободи, другу Т^ту, новој Југославији, НОВ. Политички рад са женама развијао се преко конференција, саветовања и читалачких група. Ове групе су постојале у сваком селу, а у граду у сваком кварту по 2—3. Тада је у срезу и граду радило око 60—70 читалачких група са просечно 15—20 посетилаца. У марту је у граду одржан политички курс који је трајао 15 дана. Присуствовале су жене из града и са села. Теме су биле политичке, здравствене и др., а предавачи, поред другова, и Деса Ракетић, Фахра Хасанагић, Стоја Марковић и друге. У граду и селима организовани су и аналфабетски течајеви, јер је питање неписмености и непросвећености био главни проблем. Било је формирано око 40—60 течајева са око 70 полазница. Жене углавном из града припремале су приредбе и програм за 8. март (хор, фолклор и позоришни комад) у чему је учествовало око 20—30 жена, међу којима и добар број муслиманки, поред наведених и Фија Гузоњић, Кима Мусић, Аиша Љу- 547 1945. ГОДИНЕ. У ПРВОМ СЛЕВА НА ДЕСНО ВЕРА РЕДУ ЧУЧИ ПАВИНЕВИН мић, Лепа ПаЈевић, Момирка Парезановић и друге као и другарице партизанке. Готово свака жена Сјенице учествовала је у акцији прикупљања прилога за НОВ. Акција је трајала око два месеца. Прикупљала се одећа, обућа, храна, вуна коју су жене прерађивале и плеле чарапе, рукавице, џемпере и слале борцима на фронт. До 9. јануара 1945. године, када је коначно ослобођено Пријепоље, ослобођени су сви градови Санџака. У свим ослобођеним срезовима бирани су на скупштинама срески одбори ЈНОФ, АФЖ, омладине и пионира. Одлуком Скупштине АСНОС, одржане у Новом Пазару 29. марта 1945 године, Санџак је престао да постоји као јединствена економска и политичка област. Срезови прибојски, милешевски, златарски, сјенички, дежевски и штавички припали су НР Србији, а пљеваљски и бјелопољски НР Црној Гори. Обласни комитет КПЈ за Санџак престао је с радом 26. и 27. марта на конференцији којој је присуствовала и Цана Бабовић. Формиран је Окружни комитет КПС за новопазарски округ. На окружној конференцији за члана Комитета изабрана је и Мила Зекавичић. �ОКРУГ ПОЖАРЕВАЦ Споменик стрељаним родољубима и 1941—1944. на Чачалици у Пожаревцу. Рад архитекте и академског сликара лава Стојановића борцима Братис- �ожаревачки крај са традицијом некадашњег успешног рада Социјалдемократске партије и првих зачетака организовања радника и њихове борбе, који је пуних десет година слао у Народну скупштину представника радничке класе, постао је између два рата поприште политикантских борби грађанских странака, корупције и искоришћавања градског и сеоског становништва. Међутим, пред избијање рата обновљена партијска организација КПЈ већ је имала водећу улогу у политичком окупљању напредних снага, нарочито међу интелигенцијом и занатским радницима у Пожаревцу и већим местима, међу рударима рудника у Костолцу, Кленовику, Нересници, као и међу сељацима, који су били у тешком економском положају. Рад је спровођен углавном преко легалних и полулегалних организација, доприносећи подизању свести широких маса о потреби јединства пред опасношћу фашистичког напада. Није зато случајно што су се напредне и патриотске снаге у овом крају међу првима у Србији дигле противу окупатора. У успешним акцијама и борбама, већ у августу 1941, ослобођен је велики део територије, изузет- П но важне за непријатеља због рудника. Један од највећих одреда у Србији, најмногобројнији одред у источној Србији, био је Пожаревачки партизански одред. У јесен 1941. имао је слободну територију која је обухватала цео пожаревачки округ без града Пожаревца и делове зајечарског округа (поречки срез). Истовремено стварани су органи народне власти •— националноослободилачки комитети — који су се старали око снабдевања бораца оружјем и опремом, њиховог смештаја и лечења. Поред теренских прихватилишта, организован је санитет са болницом у селу Каони код Кучева. Функционисао је једно време партизански воз на делу пруге Кучево-Чешљева Бара. Организоване су радионице за оправку одеће и обуће, као и јавне кухиње за исхрану. Одолевајући нападима Немаца удружених са љотићевцима, белогардејцима, недићевцима и уз помоћ коју су им пружали четници, као и ударцима нанетим великим провалама, од којих је она крајем 1943. у Београду безмало обезглавила руководство, под страховитим терором који је за све време беснео, приступало се изнова реорганизовању покрета и настављању борби. И кад су по одлуци ОК преостали борци с пролећа 1944. повучени и придружени Космајском 551 одреду, на терену је настављен отпор и политички рад. Нова партијска јединица формирана је 4 августа 1944. у Турији код Кучева и обновила акције на терену, да би у борбама за ослобођење учествовала заједно са јединицама НОВ и Црвеном армијом. Пожаревачки крај имао је велике губитке у руководећем кадру и борцима; становништво је страдало од одмазди и прогона по логорима и на принудном раду. У време сурових репресалија безбројни су били примери храброг држања чланова КПЈ и симпатизера, од којих су многи радије сами себи задали смрт, него да падну живи непријатељу у руке. Одлука о дизању устанка у Пожаревачком крају донета је на састанку ОК Пожаревац, одржаном половином јула 1941. на Јелиној стени код Кучева. Од жена састанку су присуствовале Вера Милетић, члан ОК КПЈ, Даница-Цаца Стефановић, члан ОК СКОЈ-а и Наталија Дугошевић, члан КПЈ. У партизанској групи која је формирана после овог састанка и која је била језгро Звишког, касније Пожаревачког партизанског одреда, од жена је, по одлуци Партије, била Наталија Дугошевић, која је уз свога друга Вељка Дугошевића била један од организатора устанка у округу. У то време формиране су Моравска и �Млавска чета, а за њима још шест чета, које су ушле у састав Пожаревачког партизанског одреда, за чијег је првог команданта ОК одредио Вељка Дугошевића. Септембра 1941. Пожаревачки партизански одред имао је око 1.200 бораца. О првим акцијама и борбама, међу сачуваним документима, налази се извештај инструктора ПК КПЈ за пожаревачки округ: Драги другови1, ... Са акцијама крећемо напред. У току ове недеље: у Пожаревцу (Љубичево) заплењено око 8 1/2 вагона пшенице које је требало Немцима да се испоручи. Одред на Дунаву броји данас 41 партизана. Разбијени су у три десетине. Разоружане жанд. станице у Добри и Љешнииџ. После тога су све жанд. станице у три среза (рамски, звишки и голубачки) кониентрисане у срестса места Градигите, Голубац и Кучево. Одржано је више зборова по селима. Покупљено је оружје из свих железничких станица на путу Раброво—Кучево. литичког рада са радничком и сеоском омладином. У КПЈ примљена је 1939. године на Медицинском факултету у Београду. У Удружењу студената медицине Радмила је била руководилац марксистичке групе и један од руководилаца женске секције Удружења, која је у акцији за одбрану земље 1939. године окупила велики број студенткиња на течајевима прве помоћи. Радмила је исте године организовала конференцију за право гласа жена у Александровцу, али је полиција изненада наишла и спречила њено одржавање. Радмила је пре рата хапшена турања напредне штампе. рас- Године 1941. Радмила је била секретар Поверенства КПЈ за моравски срез и један од организатора устанка у срезу; извесно време је радила и као инструктор ОК КПЈ у пожаревачком срезу. Свуда где је радила, формирала је партијске и скојевске организације у селима, оснивала НОО и одборе жена, политички активирала жене кроз читалачке групе и рад за НОФ. Необичном енергијом обједињавала је сав рад на терену и успоставила најтешњу сарадњу са одредом, у чијим је акцијама и борбама учествовала. НАРОДНИ ХЕРОЈ РАДМИЛА ТРИФУНОВИЋ-РОСА-ХИ ТРА-МАРА, студент медицине. Рођена због • 1919. у Александровцу у радничкој комунистичкој породици. Њен отац Аврам Трифуновић, зидар, и брат Марко, погинули су у НОБ као чланови КПЈ. Њен друг, народни херој Јоца Милосављевић, један од организатора устанка у Поморављу, погинуо је августа 1941. у Ћуприји. У СКОЈ је примљена 1936. у пожаревачкој гимназији; 1938. године била је члан средњошколског руководства за гимназију и Трговачку академију и један од руководилаца културно-просветног и по- Трећег маја 1943. године на састанку са штабом Моравске чете, који је била заказала на једном сеоском гробљу између Александровца, Миријева и Полатне, група је била изненада опкољена од недићевих жандарма. У борби која се развила партизани су пуцали до поеледњег метка, а последњи су оставили за себе. Тако је погинула Радмила ТрифуновићХитра, заједно са Бојаном Првуловић и још четири друга, да не би пали живи непријатељу у руке. За народног хероја вембра 1953. године. проглашена 552 је 27..но- У суботу 23. о. м. одред је око 7 ч. ујутру ушао у Кучево1. Био је пијачнч дан и маса сељака. Разоружана је жандармериска станица која броји, после концентрације, 40 жандарма3. Затим дефиле кроз град. Запаљене су архиве суда, среског начелства и пореске управе усред вароши. Сељаци су заједно са партизанима упадали у надлештво и износили архиву. После тога су била три говора, два на српском и један на влашком. Биле су опште народне демонстрације. После неколико сати одред се повукао са троја кола плена. Други одред, на М. Пеку, уништио је инсталације које иокрећу жичану железницу која носи руду од М. Пека за Д. Милановаи,. Бар за два месеца не може се поправити. То је од огромног значаја, јер руда не може уопште да се извози ... Дигнут је мост на жичаној железници између Пожаревца и Кленовика. То је већ друга акција. Одред свакод невно расте. Али већином су млади и неискусни људи ... Јуче је дошло мамо сусрет. 23. 9. 41. доста Немаца. Припре- Поздрав Ћора4) ') Извештај инструктора ПК КПЈ за Пожаревачки округ од 23.8.41 ПК-у КПЈ за Србију. — Зборник ВИИ, Т. I, стр. 84—87. !) Пре напада на Кучево, командант Пожаревачког партизанског одреда Вељко Дугошевић покушао је да преговара са посадом жандармерије у Кучеву, да се град преда без борбе. Као курир одреда послата је у Кучево са овом поруком Радмила Мирчић-Мала. Трговци су некако сазнали одакле долази, кад је у граду куповала неке ствари за одред, лепо су је дочекали и уз робу коју је тражила додавали разне поклоне за партизане. 3) За напад на Кучево одред се поделио у четири групе. Групу која је заузела жандармеријску станицу предводила је Наталија Дугошевић. *) Мома Марковић. �Међу борцима Пожаревачког партизанског одреда био је и приличан број жена. Жене борци учествовале су у свим акцијама и борбама које је одред водио; већина њих биле су политички радници у одреду и на терену, а према потреби врпгиле и болничку службу. У одред су 1941. године ступиле: Борка Богојевић-Звезда, ученица из Пожаревца, Драгана Бранковић- Пастрмка, ученица из Голупца, Милојка Васић, радница из Петровца, Мира Васовић ученица из Пожаревца, Мила Величковић-Добрила, глумица из Скопља, Мица Вучковић-Стрела, ученица из Пожаревца, Војка Гајић,1) ученица из Великог Градишта, Вера Гуцуња-Вребалов-Соња-Љубица, апсолвент медицине из Бачке, Зорица Драгић, избеглица из Новог Сада, Наталија Дугошевић, учитељица у Турији, Радмила Ивковић-Ранковић-Слобода-Моравка, ученица из Лозовика, Роса Игњатовић-Димитријевић-Тала, учитељица у Дрмну, Љубица Јањић-Дунавка-Влајница, кројачка радница из Пожаревца, Радмила Јањић, ученица из Пожаревца, Јелица..., радница из Београда, Живка Јовановић, из Влашког Дола, Јелица Јовановић2) из Влашког Дола, Нада Јовановић-Митровић, ученица из Петровца, Радмила Јовановић, ученица из Пожаревца, Вера Лапчевић, ученица из Босне, Аница Лазаревић-Марусја, радница из Београда, ЈБубица-Јуца Марковић-Мала, кројачка радница из Пожаревца, Олга Милетић, ученица из Пожаревца, Вера Милетић-Мира, студент медицине из Пожаревца, Даринка Миљковић из Рашанца, Радмила Мирчић-Мала, учитељица у Вуковићу, Љубица Михаиловић-Дуња, ученица из Пожаревца, Радмила Михаиловић-Ђерић-Сирена, ученица из Пожаревца, Душанка Николић-Муња из Мајиловца, Јованка-Јоле Николић-Лепојка, ученица из Пожаревца, Деса Петровић, ученица из Пожаревца, Катица Перић-Марзељ-Караманка, домаћица из Пожаревца, Лепосава Перегин-Цвејић, радница из Пожаревца, Бојана Првуловић-Мала, кројачка радница из Пожаревца, Олга Првуловић-Лубурић, матурант из Пожаревца, Милица Радовановић, студент из Београда, Даринка Ружић-Соња, ученица из Великог Градишта, Видосава Станковић, студент технике из Пожаревца, Вукица Станковић-Орлеанка, ученицаиз Пожаревца, Мира Станојевић, ученица из Жабара, Даница-Цаца Стефановић, кројачка радница из Пожа‘) Погинула 1944. у борбама у Босни. •) Погинула у борби 1943. предстојеће борбе и задацима жена у борби. У првој партизанској чети, формираној половином јула 1941. у близини Кучева, Наталија је прва жена борацболничарка. Затим постаје комесар друге чете Звишког одреда. Учествовала је у свим акцијама и борбама одреда: у нападу на железничку станицу у Добри, ослобођењу Кучева, Великог Градишта, Голупца, Петровца, Малог Црнића и др. НАТАЛИЈА ДУГОШЕВИЋ-НИКОЛИЋ рођена је 1910. године у Неготину у сиромашној грађанској породици. Учитељску школу завршила је 1932. у Неготину. Са својим другом, Вељком Дугошевићем, службовала је у селима Македоније. Као прави народни учитељи, радили су на политичком и културном уздизању народа: оснивали су народне читаонице, борили се противу великосрпског шовинизма и придобијали повереше становништва. Ната је окупљала жене и омладину на аналфабетским и домаћичким течајевима, организовала школске кухиње. Године 1936. Наталија и Вељко Дугошевић су међу првим напредним учитељима који се окупљају око листа „Учитељска стража,”, а затим око учитељске културно-просветне издавачке куће „Вук Караџић”. Од 1937. до 1939. године обоје су на Вишој педагошкој школи у Београду. Затим су тражили службу на селу да би, по задатку Партије, наставили рад у народу. Године 1939. добијају за учитеље у Турији код Кучева. И овде Наталија ради са женама и омладином. У сарадњи са Удружењем студената Пожаревљана организује политичка предавања за народ. Заједно са својим другом учествује у раду политичких курсева за учитеље, који се одржавају за време летњих распуста. Активна је у Женском покрету; ради са учитељима у пожаревачком крају за њихово укључивање у напредни покрет. Априла 1941. примљена је у Партију. Наталија Дугошевић је најактивније учествовала у организовању устанка и формирању Пожаревачког одреда. Окупљала је жене и говорила им о циљевима 553 У великој офанзиви коју су недићевци, љотићевци и Немци, заједно са четницима, предузели крајем октобра 1941. противу Пожаревачког партизанског одреда, и после погибије њеног друга команданта овог одреда, народног хероја Вељка Дугошевића, Наталија храбро предводи своју чету, поново заузима Мало Црниће, учествује и у борбама код Криваче и Брежана. Одатле креће за Добру на Дунаву, где је крајем новембра 1941. издајом ухваћена заједно са још три друга. Четници су их спровели за Петровац и Пожаревац, а одатле половином децембра пребачена је у логор на Бањици. Непријатељска штампа објавила је дугачке чланке о „учитељици вођи једне комунистичке банде” с њеном фотографијом, описујући њено упорно држање и изглед. Била је подвргнута изузетном мучењу и ислеђивању. Али је ни за тренутак нису напуштале вера у победу и борбеност. Своју моралну снагу и ведрину преносила је на све који су били у додиру са њом и учествовала је у свакој акцији коју је спроводила група у којој се налазила, иако сва у ранама од зверског мучења. Колектив собе бр. 13 Бањичког логора одлучио је пркосно да за дочек Нове 1942. године приреди маскенбал. Припрема је поверена Нати: од кора поморанџи и лимуна направљене су дијадеме, гривне и други накит: оно мало одела што су имале дотеривано је и украшавано цвећем од хартије; поједине другарице наступале су соло тачкама. Играло се и певало сву ноћ. Сутрадан је Вујковић спровео саслушање и претукао Нату Дугошевић као коловођу. За казну је пребачена у другу собу, где је, увек храбра и несаломљива, бодрила другарице да издрже. Кад се приближио 8. март, она је другарицама говорила о борбеном дану жена. Али тај дан није доживела. Стрељана је 5. марта 1942. с већом групом логораша у одмазду за атентат на агенте Космајца и Залада. С њом су из собе изведене учитељица Цана Марјановић, члан СК КПЈ за Космај, скојевка Радмила Јовић-Малецка и друге. Све су отишле на губилиште босе и полунаге, јер су обућу и одело оставиле другарицама. �РОКСАНДА ЈЕВИЋ - ТАЛА - ИГЊАТОВИЋ-ДИМИТРИЗОРА рођена је 29. августа 1914. у Великом Суводолу код Пирота, а одрасла у Пожаревцу, где се преоелила породица сиромашног лончара. После завршене учитељске школе 1935, Роса није одмах могла добити место, јер је већ била осумњичена као комуниста. Учитељица је постала тек 1937, у селу Бабушинац, одакле је премештена у Дрмно, где је била са службом све до избијања рата. Пресудан утицај на њу извршила су њена браћа, напредне занатлије, од којих су тројица у НОР погинула као партијски радници. Учествовала је у раду напредне радничке и студентске омладине у Пожаревцу и за време школовања и касније, долазећи из места где је службовала. Код ње у селу окупљали су се напредни омладинци и омладинке, касније руководиоци устанка у овом крају: Вељко и Наталија Дугошевић, Божидар Димитријевић-Козица, за кога се 1940. и удала, и многи други. Њен учитељски стан у Дрмну служио је пред рат за састанке партијских радника. Роса је одлазила у села у околини Пожаревца и радила на организовању и окупљању жена на домаћичким течајевима, на којима је политички радила с њима. Почетком 1941. примљена је у КПЈ заједно са Наталијом Дугошевић. Одмах после окупације земље постала је члан Месног поверенства КПЈ за пожаревачки крај. Обилазила је села и говорила о политичкој и војној ситуацији и потреби припрема за дизање устанка. На једном састанку, одржаном на њиви Миљка Живковића у атару Обори, Роса је изложила линију Комунистичке партије: „Дакле, другови, ваш задатак је да сакупљате оружје ратну спрему и да не дозволите жје из вашег села покупе Немци”. и другу да ору- После доласка Немаца била је ухапшена, али је убрзо пуштена. Тада напушта Пожаревац и одлази најпре у Пет- ровац на Млави, где ради као руководилац технике ОК; истовремено са осталим друговима ради на организовању народних одбора и екојевских актива по селима. Од тада ће живот ове нежне девојке, врло оронулог здравља (била је срчани болесник и слабих плућа), али истрајне и доследне, бити неуморан рад под најтежим условима на организовању и обнављању упоришта за настављање борбе. У лето 1941. послата је као инструктор ОК КПЈ за Велико Село, Набрђе и делове млавског среза. Крајем јуна уз њену помоћ међу рударима у Кленовику формирана је партијска ћелија. Реорганизацијом рада на терену почетком 1942. одређена је за инструктора рејонског комитета Стига. У другој половини 1942. обнавља рад партијских организација у Смољинцу, које постаје партизанско село. У тешкој ситуацији после Хензелове и током љотићевске офанзиве априла 1943, када је велики број партијских руководилаца пао у руке непријатељу, а неки успели да се пробију на друге терене, Роса је остала да покуша да створи неко упориште. Са групом преосталих другова, међу њима и омладинком Борком Богојевић, полази на састанак са политкомом Моравске чете Рођом Марковићем код Смољевачког млина. Ту су упали у заседу. Љотићевци их спроведу у село Набрђе. Тешко унакажене тучом, водили су их по селима и сликали за антикомунистичку изложбу, заједно са Рођом, који је био рањен и такође ухваћен. Група је предата Специјалној полицији у Београду, где је Роса подвргнута тешким мучењима, која су трајала све до августа. Затим је пребачена у логор на Бањици. Многи тадашњи њени сапатници који су преживели причали су да су Росу пекли усијаним гвожђем, забадали игле под нокте, стезали главу специјалним обручем, хранили пресланим јелима па је држали без воде. Роса је остала храбар борац непоколебљивог држања. Стоељана је у Јајинцима 1. октобра 1943. године. 554 ревца, Слободанка Стефановић, студент агрономије из Пожаревца, Анђа Стојићевић-Циганчица, ученица из Пожаревца, Маргита Сукијасовић-Косовка, Круна Сукијасовић-Милошевић и Ружа Сукијасовић-Божовић, три сестре Јерменке, ученице из Великог Градишта, Радмила-Роса Трифуновић-Мара-Хитра, студент медицине из Александровца. Овоме списку треба додати име Милице Пљешковић, домаћице из Благојева Камена, која је била борац четничког одреда Леонида Пљешковића, али је као и Леонид остала верна споразуму и у борбама увек учествовала на страни партизанских јединица. Поред наведених другарица које су биле борци у одреду, или су по одлуци Партије биле на политичком раду на терену, још је велики број жена у округу био тесно везан за Партију и одред и за све време рата одано извршавао врло одговорне задатке. Жене су биле курири, обавештајци, у својим кућама чувале технику, или су пружале склоништа борцима и теренским радницима и имале скровишта за храну, оружје, санитетски материјал. Многе од њих учествовале су у разним акцијама с пушком у руци. Оволико учешће омладинки и жена у НОП-у резултат је разгранатог рада Партије и СКОЈ-а, који је пред други светски рат спровођен углавном преко синдиката, културно-уметничког друштва „Абрашевић", спортског друштва „Млади радник", Удружења студената Пожаревљана, Задружне омладине Југославије (ЗОЈ), Учитељске задруге „Вук Караџић“ и др. За рад на културно-просветном и политичком уздизању сеоских жена и омладине биле су задужене првенствено учитељице: Наталија Дугошевић, Роса Игњатовић, Томанија Јанковић, Радмила Мирчић и др. — Удружење студената Пожаревљана, преносећи на овај терен искуство из рада са омладином на Београдском универзитету и у разним легалним радничким организацијама, основало је у лето 1939, читалачку групу (марксистички кружок), а затим и дилетантску групу, у чијем су раду учествовали сви чланови читалачке групе. — У синдикалном покрету у том периоду истицале су се омладинке Лепосава Перегин-Цвејић, Бојана Првуловић, Даница-Цаца Стефановић, Љубица-Јуца Марковић и др. Задатак напредне омладине био је да успостави контакт са сеоском омладином. Приређивани су излети и слетови у села и радничке центре са �спортским такмичењима и фудбалским утакмицама, позоришним комадима и приредбама са пригодним програмом, држана су предавања о актуелним политичким догађајима. Најуспелији био је излет у Дубравицу у лето 1940, где се искупила напредна омладина Смедерева, Пожаревца, Костолца, Дубравице и околних села. Било је 500-600 омладинаца и омладинки (више другарица него другова) — младих радника, сељака, средњошколске омладине и студената. Удружење студената Пожаревљана формирало је у Петровцу секцију студената млавског среза. Међу напредним студентима била је студенткиња права Мара Илић. Преко организације Задружне омладине почео је интензивнији рад 1940. а и преко народних књижница, које су са својим секцијама (народним универзитетом, дилетантском и шаховском секцијом) постале центар културно-просветног и политичког рада, преко кога су се спроводили разни задаци Партије. Из читаонице су потекле демонстрације 27. марта 1941. године, које су добиле свечан и општенародни карактер: напредни професори извели су поворку ученика гимназије, а учитељи целу основну школу; трговци су позатварали радње и све становништво Петровца изашло је на улице. Међу организаторима демонстрација биле су Јованка Стојковић и Нада Јовановић-Митровић. До априла 1941. године, партијска организација у пожаревачком округу имала је свега 63 члана, међу којима су од жена биле: Даворјанка Пауновић, студент филозофије, задужена 1939. за рад са женама при ОК Пожаревац; Радмила Трифуновић, примљена у КПЈ 1939. на Београдском универзитету; Лепосава Перегин-Цвејић, члан КПЈ од 1940, када су учлањене и Вера Милетић,1) Слободанка Стефановић2) и Даница-Цаца Стефановић. У то време у Пожаревцу било је око 150 чланова СКОЈ-а у средњим школама и међу радничком омладином. После преврата 27. марта вратиле су се са другим члановима Партије и студенткиње Даворјанка Пауновић, Радмила Трифуновић и Милица Радовановић (која је са родитељима живела у Београду, али је била родом из Жабара). На састанку у кући Љубице Јањић говорили су Даворјанка Пауновић, Рођа Марковић и други студенти и упознали омладинске руко‘) Ухапеила је 1943. Специјална полиција у Београду. Током истраге постала издајник. *) Заробљена половином 1942. У полицији постала издајник. водиоце са ставом Партије у новонасталој ситуацији и поделили им непосредне задатке. Између осталих облика рада, тада су организовани састанци у виду посела у приватним становима, на којима је омладина упознавана с политичком ситуацијом. Последњи масовни скуп омладине био је поводом прославе 1. маја 1941. на Милиним Водама крај Пожаревца. Одржани су политички говори и певане борбене песме. На крају свечаности сви учесници су добили масу прогласа и летака, које су растурили по двориштима и кућама у граду. Априла 1941, после напада Немаца на Југославију, учлањен је у КПЈ већи број кандидата Партије и СКОЈ-а, међу њима: Наталија Дугошевић, Бојана Првуловић, Вида Станковић, Љубица Јањић, Љубица-Јуца Марковић, Јованка Николић и Вука Стојковић, све у Пожаревцу. У селу Брежану примљена је у Партију Лепосава Стојановић-Храбра, у Набрђу Живка Митић, која је пре рата била активиста Задружне омладине; у Великом Градишту је у лето 1941. Милева Милентијевић била члан Месног комитета КПЈ. Половином маја 1941, после реорганизовања МК Пожаревац, дошла је Слободанка Стефановић за политичког инструктора у партијску јединицу Горња мала, а Љубица Јањић била је задужена за рад са женском омладином и за одржавање курирских веза у окупираном Пожаревцу. Масовно учешће жена у политичком раду почиње после Конференције Окружног комитета 8. јуна, а затим формирањем одреда. На Окружној партијској конференцији, која је одржана на једном салашу крај Пожаревца, биле су међу делегатима: Радмила-Роса Трифуновић, као делегат моравског среза, а из Пожаревца Роса Игњатовић-Димитријевић, Љубица Јањић, Слободанка Стефановић и Вера Милетић, којајеизабрана у биро и у секретаријат ОК КПЈ. На Конференцији је, поред других питања и задатака, детаљно претресан рад Партије на селу и одлучено да се формирају партијске организације и партијска руководства у местима и срезовима где их није било, пошто се очекивао развој догађаја који ће захтевати јачу повезаност Партије са селом. Тада су са другим инструкторима Партије и СКОЈ-а упућене на терен: Радмила Трифуновић за секретара Повереништва КПЈ у моравском срезу; Роса Игњатовић на дужност инструктора ОК КПЈ за Велико Село и делове млавског среза; Даница-Цаца Стефа- 555 РОКСАНДА ИГЊАТОВИВ-ДИМИТРИЈЕВИН, СТРЕЉАНА V ЛОГОРУ НА БАЊИЦИ 1. ОКТОБРА 1943., СА СВОЈИМ ДРУГОМ БОЖИДАРОМ ДИМИТРИЈЕВИБЕМ-КОЗИЦОМ, ЈЕДНИМ ОД ОРГАНИЗАТОРА УСТАНКА У ПОЖАРЕВАЧКОМ ОКРУГУ, ПОГИНУО 18. АВГУСТА 1944. У ПЕТКИ. ЦВЕЈИЋ-ПЕРЕГИН рођена 1925. године. Врло рано остала је без мајке и расла уз оца Мађара, сиромашног физичког радника. Прихватила је породица апотекара Станисављевића из Пожаревца. Врло млада укључила се у раднички покрет. Ступила је у синдикат кућних помоћница 1938. Учествовала у свим акцијама које је Партија преко синдиката спроводила. Била је активан и агилан агитатор. Године 1939. примљена је у СКОЈ, а 1940, још није имала ни пуних 16 година, постала је члан КПЈ. После забране УРС-а ухапшена је заједно са својим другом Радетом Цвејићем, секретаром ОК СКОЈ-а и другим напредним омладинцима због растурања летака. Била је у затвору до 6. априла 1941. године када је у Забели складиште муниције дигнуто у ваздух. Искористила 1е том приликом општу забуну, прескочила зид и побегла. После тога је са својим другом и још многим партијским радницима утонула у илегалност. Помиње се да је радила са женама на терену Раброва и око Кличевца; да је једпо време била болничарка болнице у Каони, а после повлачења болнице учествовала је у борбама као борац Млавске чете и истакла се храброшћу. Почетком 1942. Лепа је заробљена у Кличевцу, у кући свога свекра. Отерана је у Београд, у логор на Бањици и стрељана 14. маја 1943. ЛЕПОСАВА �новић за инструктора ОК СКОЈ-а у звишком срезу (а у том својсту била је и члан Среског комитета КПЈ); Слободанка Стефановић за инструктора ОК КПЈ у Петровцу, са задужењем да формира партијско и скојевско руководство за млавски срез и да организује Млавску партизанску чету. Радмила Трифуновић, пошто је организовала Среско партијско повереништво, формирала је ћелију КПЈ и актив СКОЈ-а у Жабарима. Милица Радовановић, која се истакла у извршавању разних задатака, примљена је у Партију, а у актив СКОЈ-а ушле су: ученице Мира Станојевић и Вера Лапчевић, поред неколико омладинаца. Технику су водиле Милица Радовановић и Мира Станојевић: хватале су вести са радија, сређивале их, а затим умножавале и растурале преко омладинског актива. У селу Симићево у омладинском активу била је од девојака Божана Јокић, а у раду су помагале Милица Радовановић и Радмила Трифуновић, која је обједињавала сав рад на овоме терену. ЛЕПОСАВА СТОЈАНОВИЋ-ХРАБРА, из села Брежана уживала је велики углед далеко ван свога села. Политички се уздизала под утицајим својих синова Богољуба-Тине, једног од организатора и руководилаца устанка у пожаревачком округу и Бране-Јанка, члана КПЈ. Богољуб је доводио у кућу другове са универзитета, међу којима је било и илегалаца. Они су у Лепосавиној кући имали сигурно скровиште. Лепосава је с разумевањем прихватила директиву Партије за политичко-просветни рад међу женама. Користећи свој ауторитет, окупила је најнапредније жене у селу и још марта 1941, пред рат, формирала први антифашистички одбор жена у пожаревачком округу. У њеној кући је ископан бункер — на томе су радили она и чланови њене породице — који је служио као сигурно скровиште члановима ОК. Једно време у њему је била смештена техника ОК и штампан билтен „Наше вести”. Материјал који је ту умножаван разносила је она са својом снахом Роксандом-Јаном и другим чланицама одбора. Двапут је хапшена (други пут је била четири месеца на Бањици), али је оба пута пуштена јер је упорно порицала сваки рад с партизанима. Примљена је у КПЈ 1941. године. Касније је изабрана за члана партијског руководства за Костолац и ушла у партијско Поверенство за пожаревачки срез. Умрла је 1956. године. Била је носилац Споменице 1941. и више одликовања. Роса Игњатовић је као инструктор ОК КПЈ стварала упоришта у селима где је радила са женама и омладином (у Набрђу и неким селима пожаревачког среза и деловима млавског среза), помагала и усмеравала рад партијских и скојевских актива где су постојали и стварала нове. Уз њену помоћ формирана је већ крајем јуна 1941. партијска ћелија у Кленовнику, која је убрзо окупила приличан број активиста, махом рударских радника, а и известан број жена, међу којима су биле Даница Маринковић, Љубица Бојић, Милка Раденковић, Милка Драгосавац и др. У Петровцу на Млави формирана је јуна 1941. прва партијска организација у срезу, а уз њу и актив СКОЈ-а, у коме су од омладинки биле Нада Јовановић-Митровић, ученица, Вука Пајкић, кројачица, Наталија Ракић, кројачица, Рада Станковић, ученица, Сека Милосављевић, кројачица ијош неке. Овај скојевски актив окупио је већи број омладинаца и омладинки, међу којима су биле: Мица Тадић, ученица, Олга Здравковић, Милица Кекић, Нада Јанковић, Нада Митић, Љубинка Милосављевић, Радмила Миленковић, кројачка радница и др. У Срески комитет СКОЈ-а, формиран почетком јула, ушле су Нада Јовановић, тада кандидат за члана Партије, Вука Пајкић и Наталија-Сека Ракић. Комитет је организовао санитетски течај, чији је руководилац била Светлана Младеновић, студент медицине 556 из Пожаревца, а полазници чланови скојевског и омладинског актива. У Кучеву су из организације Задружне омладине најактивнији чланови примљени у СКОЈ, међу њима Емица Живановић и Живка Михаиловић. Један од задатака био је да обухвати радом и омладинке које су биле у болници код рањеника и оне које су радиле у техници. Међу тим омладинкама биле су: Рада Перић, Ружица Јанковић, Живка Анђелковић, и Љуба Живановић. Захваљујући раду инструктора, повећао се број партијских и скојевских организација на целом терену у време припрема за устанак. Осим у Пожаревцу, основани су скојевски и омладински активи у многим варошицама и селима. У неким местима, као што је то било у Пожаревцу, Голупцу, моравском срезу и др. скојевски активи помажу да се организују одбори и активи жена и старијих људи, па негде и руководе њима, а у другим местима (Мало Црниће, Брежане, Трњане, Божевац, Велико Село и др.) активи жена формирају омладинске активе и у извесној мери руководе њиховим радом. У Пожаревцу је у јулу 1941. формирана скојевска читалачка група, која се сматрала руководећом групом. У њој су од омладинки биле: Борка Богојевић, Љубица Јањић, Јованка Николић и Даница-Цаца Стефановић. Ова група је руководила политичким радом међу омладином и међу женама. Организовала је један санитетски курс, који су водиле Соња Лазаревић и Светлана Младеновић, студенткиње медицине. Курс је похађало петнаестак омладинки и омладинаца, а радио је до почетка септембра, када су због појачаних прогона полиције сви скојевци напустили Пожаревац и ступили у одред. У групи жена у Пожаревцу (а то су првенствено биле мајке, сестре, супруге и ближи род партизана), које су од почетка окупације Пожаревца помагале народноослободилачки покрет, давале прилоге за одред, прихватале и криле другове које је полиција гонила, биле курири и чиниле разне услуге НОБ-у за све време рата, биле су, између осталих: Зора Албуновић, Вука Баштовановић, Лена Богојевић,1) Јела, жена судије Васића, Љубица Влашки, др Бранка Грујић-Благојевић, Мира и Цила Дин‘) Кућа Лене и Ике Богојевића била је једно од партијских упоришта усред Пожаревца, где су се склањали илегалци чекајући на одлазак у одред. Лена је била курир у граду. Често је носила материјал за одред. �кић1), Јела Игњатовић-Васић, Симка Игњатовић2), Зора Илин3) (избеглица из Новог Сада), Костадинка Јањић, Живка Јовановић-Гарибалдина, Мира Јовановић-Јаза4), Мила Килијан, Коса Коруновић, Даница Марковић, Лела Марковић, Милка5), и Викторија Миленић, Ружа Милентијевић-Гандијева, Божинка Вељновић-Миловановић6), Слободанка Михаиловић-Гоџулан, Јела Мравић, Дара Мунџић, Николија Николић, Мара Павловић-Петковић7), Анђа Плетњев8), Живка Првуловић, Живана Рајковић, Гина Ристић, Јелица Сегер, Цана Станисављевић-Херман, Вера Степић-Јанковић, Мица Степић, Катица Стојадиновић, Боса Тадић и др. Антонија Албич-Јовичић-Тоска, медицинска сестра и Гина Драгановић, болничарка, извлачиле су из болнице лекове и санитетски материЈал за одред и помагале заробљеним партизанима који су били на лечењу у болници. Организовани рад жена у НОП-у преко одбора и актива жена почиње већ у пролеће 1941. године у време припрема за устанак, и развија се с формирањем одреда. Али пуни замах и највећи значај добија рад жена тек од 1942, после губитка слободне териЈ) На Мождаку, салашу Динкића у непосредној близини Пожаревца, одржавана су многа партијска саветовања. Ту су се често склањали чланови ОК и партијски радници. Сви чланови породице Динкић одано су помагали НОБ и ставили на располагање цело своје имање. 2) Симка Игњатовић, мајка шесторо деце — чланова Партије од којих су три сина и кћер Росу ухватили, мучили и убили непријатељи, кувала је и носила храну у казнени завод још пре рата, када су ту издржавале казну жене осуђене по тзв. Закону о заштити државе. 3) Зора Илин, избеглица из Новог Сада, настанила се у Пожаревцу. Радила у актиЕу жена болнице, затим у начелству, одакле је достављала списак осумњичених, те су људи били благовремено обавештавани да се склоне. Такође је користила и гештетнер у начелству ради умножавања илегалног материјала. Била је двапут хапшена и у полицији претучена, али није ништа признавала, те је пуштена. 4) Мира Јовановић-Јаза, геометар из Београда. Радила је активно и у Пожаревцу где се била склонила после провале у Београду 1942. После повратка у Београд 1943. ухваћена је и стрељана с последњом групом логорашица, која је при извођењу из собе напала стражаре. б) Милка Миленић — Тања — ЈБубинка, члан СКОЈ-а у Пожаревцу од 1941. Уз свога брата Радомира помагала у извршавању разних задатака. Радила на техници, са групом жена и омладинки и ишла на везу. За време рата двапут била хапшена. 6) Божинка Вељковић-Миловановић логору на Бањици од лета 1943. до ња логора октобра 1944. била у распушта- 7) Мара Петровић, кројачка радница из Пожаревца, радила у групи жена. На пошти, где је добровољно паковала пакете за заробљенике, отварала и уништавала писма народних непријатеља са денунцијацијама. ®) Активност Анђе Плетњев, судије из Пожаревца, откривена је тек 1944. Отерана је у логор на Бањици, а оданде транспортована за Равенсбрик. После ослобођења активно ради У АФЖ. торије када је, под најездом непријатеља, сваки рад утонуо у најдубљу илегалност и конспиративност. Први одбор жена у пожаревачком округу формиран је још пред рат, марта 1941, у селу Брежану. Овај одбор, у правом смислу речи антифашистички одбор жена, основала је група партијаца ради окупљањаиполитичког васпитавања сеоских жена. Одбор је радио за време рата, до ослобођења, а тада је наставио рад као одбор АФЖ-а. Председница је била Лепосава Стојановић-Храбра, члан КПЈ од 1941, потпредседница Кристина-Киће Бајковић-Гора, предратни члан Партије, текстилна радница, секретар Лепосава Петровић Моравка-баба Анђа, члан КПЈ од 1941, благајник Роксанда Стојановић-Јана, члан КПЈ од 1943. Чланице одбора биле су: Стана Стругар, Милојка Милић, Стана Радуловић1), Ката Ђурић, Гина Лазић, Вука Динић, Лепа Филиповић, Зора Будимирски, Живана Дулић и Смиљка Дикић. У време припрема за устанак, половином 1941. да би одговорио новим задацима, одбор је проширен новим чланицама, међу којима: Гора Стануцевић, Вука Новаковић, Ната Павловић, ЈБубинка Стијаковић, Костадинка Жикић и Милка Стефановић. Овај проширени одбор окупио је безмало све жене села и поделио их у шест актива. Жене су свакодневно прикупљале велике количине сваковрсних намирница, одеће, обуће, вуне и платна. Вуну су преле и плеле чарапе, џемпере и рукавице, а од платна шиле рубље. У посебној акцији прикупљана је храна за тов свиња и за одред угојено је 20 свиња. Све активисткиње су кувале за партизане, склањале их, обавештавале о кретању непријатеља, повремено вршиле и курирску дужност. Састанци одбора жена одржавани су првих дана у кући Лепосаве Стојановић, а затим у баба-Кићиној кући и код Милојке Митић. Касније је од Киће пребачена у једну засебну кућу, а чланице одбора су између себе скупљале новац за кирију. На читалачким часовима, којима је једно време руководила Љубица Јањић, читале су, поред напредне белетристике и разног пропагандног материјала, и „Наше вести”, билтен Окружног комитета, који је штампан у техници смештеној у кући Лепосаве Стојановић, а затим код баба-Анђе-Моравке. *) Стана Радуловић, скромна сеоска жена, била је неуморан члан НОП. Њена кућа је била сигурно склониште. По сину Младену, активном скојевцу, позната као Младенова мајка. 557 КРИСТИНА-КИЋЕ БАЈКОВИЋ - ГОРА текстилна радница, пореклом из Црне Горе, мати истакнутог партијског радника Филипа Бајковића. Предратни члан Партије. Курир ПК КПЈ за Србију пре и за време рата. Радила је и за Црвену помоћ. Нико није вештије од ње знао да неку вест, писмо или илегални материјал унесе у затвор или оданде изнесе. За време рата преселила се код ћерке Стане Стругар у Брежане и ту се укључила у рад одбора жена, чији је потпредседник била. Хапшена је, али захваљујући свом чврстом ставу није дуго остајала у затвору. И четници су је хапсили и тукли. Године 1944. повукла се у илегалност. Носилац је Споменице 1941. и многих одликовања. �РОКСАНДА СТОЈАНОВИЋ-ЈАНА рођена 13. VIII 1914. у Драговцу, у пожаревачком срезу, укључила се у рад НОП-а у Брежану, где се удала за Брану Стојановића-Јанка. Активно је радила у одбору жена. Била је курир ОК и са својом свекрвом Лепосавом разносила илегални материјал, који се једно време штампао у њиховој кући. Јана је извршавала све задатке који су постављани пред чланице одбора жена: прикупљала оружје, муницију, прилоге у новцу и у храни и носила у Космајски и Пожаревачки одред, са којима је одржавала везу преко села Липа. Учествовала је у копању бункера у њиховој кући, у којој су се скривали другови Мома Марковић, Божа ДимитријевићКозица, Љубица Јањић и др. Разносила је материјал поверљивим људима у селима Живици, Батовцу, Друговцу, Дубравици, а део материјала носила је у Пожаревац. О свом учешћу у саботажи на прузи Пожаревац-Дубравица и склањању експлозива из барутане у Забели, Јана прича: — Учествовала сам у акцији за крађу експлозива из Забеле заједно са својим другом. После експлозије барутане оргонизоване су две групе. Учествовала сам у групи која је пошла из Брежана. Из неоштећених магацина пошло нам је за руком да узмемо шест сандука експлозива. Два смо оставили код баба Смиљке, а четири пренели у нашу кућу, затим натоварили на кола и на заказаном месту сакрили на њиви. Сутрадан су дошли другови и узели експлозив. Тај експлозив је употребљен за Космајски партизански одред. Било је експлозива и каписла. Преостали експлозив са мојим другом, а по инструкцијама једног друга, припремили смо за употребу. Учествовала сам у акцији рушења моста на прузи Пожаревац-Дубравица. Окупатор је тада извозио одузету храну Дунавом на Источни фронт. Добили смо директиву да порушимо мостове, како би га спречили у томе. По упутствима организоване су групе од 5—6 лица. Ја сам била у групи која је добила задатак да онеспособи мост између Брежана и Живице. Тачно у одређено време пошле су две групе у дејство. Акције су успешно извршене и после тога нису непри јатељи могли да употребљавају пругу . . . Заједно с још неким људима из села, Јана и Лепосава. су биле хапшене 1942. и 1943. После другог хапшења отерана је на Бањицу и тамо задржана четири месеца са чланицама одбора жена Лепосавом Стојановић, Констадинком Жикић, Станом Радуловић и др. Почетком 1944. прелази у илегалство до ослобођења. Затим је врло активна у АФЖ. У КПЈ примљена је 1943. Носилац је Споменице 1941. ЛЕПОСАВА ПЕТРОВИК-МОРАВКА-БАБА АНКА СА РУКОВОДИОЦИМА УСТАНКА У ПОЖАРЕВАЧКОМ ОКРУГУ МОМОМ МАРКОВИВЕМ И БОГОЉУБОМСТОЈАНОВИПЕМ-ТИНОМ. У ЊЕНОЈ КУНИ СУ СЕ ЗА СВЕ ВРЕМЕ РАТА СКЛАЊАЛИ МНОГИ ДРУГОВИ, ТЕРЕНСКИ РАДНИЦИ, АКТИВНО ЈЕ РАДИЛА ЗА НОП КАО СЕКРЕТАР ОДБОРА ЖЕНА У БРЕЖАНУ, ЧЛАН ЈЕ КПЈ ОД 1941. 558 Крајем 1941, формирани су и радили одбори жена у више села пожаревачког среза: у Малом Црнићу, Божевцу, Великом Селу, Врбици, Батуши, Трњану и др. Њихово оснивање поверено је Бранки Стојановић-Доси (члан КПЈ од 1941), која је пред партијском организацијом и народноослободилачким одбором одговарала за организацију рада народноослободилачких одбора и одбора жена у једном делу пожаревачког среза. Језгро ових одбора чиниле су најпожртвованије, најхрабрије и Партији најоданије жене, чији је рад био од највећег значаја под терором који је настао крајем 1942. и без прекида трајао све до ослобођења. Многе од њих платиле су животом свој родољубиви рад, али нису устукнуле пред опасношћу. Жене налазимо већ у првим одборима народне власти, националним комитетима, како су се испрва звали, који су основани још почетком лета 1941. године. Народноослободилачки одбор у Петровцу окупио је широки круг симпатизера, међу којима су биле жене Јованка Стојковић, Ката Вујичић, ЈБубица Димић, Душанка Стефановић, Лепа и Олга Ђурић, Маца Стојковић и поменуте омладинке, које су биле активне у скојевској и омладинској организацији у Петровцу. У Раброву је у националном комитету од пет чланова била члан и Јевра Јовић, домаћица из Мале Бреснице; у Клењу, срезу голубачком, биле су чланови и Вида Момировић и Љубица Стевић; у Набрђу код Пожаревца Живка Митић, као члан националног комитета, била је задужена за везу са омладином и рад међу женама.У Голупцу је формиран Срески национални комитет, за чијег је председник изабран судија Влада Бранковић, отац Драгане Бранковић-Пастрмке, која је у то време ступила У одред. После прогласа ЦК КПЈ од 12. јула 1941. којим се народ позива на оружани устанак, притисак полиције постао је све јачи па су крајем августа и почетком септембра сви чланови СКОЈ-а и већина партијских радника напустили Пожаревац и отишли на ослобођену територију. Већина их је, међу њима и омладинке, упућена у Звишки одред на партијски теренски рад: Љубица Јањић и Јованка Николић отишле су у голубачки срез, где је основан СК СКОЈ-а, чији је секретар била Љубица, а затим су основани омладински активи у Кудрешу, Снеготину, Воилову и још неким селима; формиране су читалачке сек- �ције, драмске групе и основани хорови у Голупцу, Винцима, Добри и другим местима. У Добри је постојала кандидатска група за чланове КПЈ у којој су од жена биле Јованка Адамовић и Дана Недељковић, учитељица; у Кудрешу је формирана партијска ћелија са секретаром Љубицом Јањић, а међу члановима су биле Душанка Алексић, учитељица и Јованка Николић, задужена за рад са женама и омладином. Почетком септембра, одмах после ослобођења Голупца, у Браничево је са члановима ОК КПЈ Божидаром Димитријевићем-Козицом и Вером Милетић, дошла Вида Станковић да учврсти организацију СКОЈ-а и помогне у раду са омладином у селима рамског среза. Она је тада била члан СК КПЈ у Великом Градишту. У Раброву је формиран СКОЈ, у који су ушле Вида и Љубица Јањић. Као испомоћ инструктору Даници-Цаци Стефановић у Раброво су упућене у тамошњу партијску организацију Љубица-Јуца Марковић и Радмила Јовановић. Јуца је била задужена да ради са женама у Раброву и околним селима. У том раду јој је највише помагала Милка Ивановић-Стојадиновић-Црногорка која јо била удата у Раброву. Приличан број другарица упућен је на рад у техници. Техником Окружног комитета, која је најпре била смештена у Петровцу а затим пребачена у Рановац, руководила је Роса Игњатовић кго инструктор ОК. У техници је радила Вука Стојковић, дактилографкиња, а помагале су јој Радмила Јањић и Деса Петровић, ученице из Пожаревца. У техници у Раброву радила је Мира Васовић, а у Малом Црнићу Олга Милетић, ученица. Известан број другарица био је упућен на рад у партизанску болницу, која је прво била смештена у Мишљеновцу код Раброва, па је премештена у Каону код Кучева. Болницу је организовао др Бошко Вребалов, а извесно време у њој је радила и његова другарица Вера Гуцуња-Вребалов-Љубица, апсолвент медицине, која је иначе при штабу била задужена за културно-просветни рад у одреду и за рад са женама. Штабска болница могла је да прими око 30 рањеника и болесника, а била је смештена у школи. У њој су лечени првенствено тежи рањеници, док су лакши размештани по кућама. Уз болницу је била апотека, добро снабдевена заплењеним лековима и санитетским материјалом, а и са терена је пристизао материјал, највише из БРАНКА СТОЈАНОВИЋ-ДОСА-КАТА, домаћица из Малог Црнића, рођена 29. V 1913. године, укључила се од првих дана рата у НОП и изградила у партијског радника. Члан је КПЈ од 1941. Њен друг Живојин-Жика Стојићевић, члан КПЈ, курир штаба погинуо је 1943. Цела породица активно је помагала НОП. Снаја Драга, такође члан КПЈ, била је веза и курир између рејонског комитета и ОК. И деца, Миодраг и Наталија, као чланови пионирске организације у селу, били су често на курирским задацима. Доса је организовано радила као курир ОК за Пожаревац још од 1941. Руководилац је НОО и одбора жена, чији је председник Деса Стевић. Године 1942. постаје члан новоформираног рејонског комитета. Преко ње су с јесени 1943. слате директиве за рад партијских организација на терену. Постоје и писма, која се чувају у архиви ЦК СКС којима Доса шаље извештаје о ситуацији у томе крају. Доса и Драга успеле су да се склоне испред прогона у време Хензелове и љотићевске офанзиве у пролеће 1943. Доса је морала да оде из М. Црнића и вратила се тек у априлу 1944. На терену је успоставила везе са околним селима Батушом и Калиштем. Почело је прикупљање прилога. У селу је створено неколико добрих база за смештање илегалаца. У лето 1944. Доса је учествовала у формирању одбора власти. После ослобођења изабрана је у први Извршни одбор НОО округа пожаревачког. Носилац је Споменице 1941. и других одликовања. ® ВЕРА ЦА - ГУЦУЊА СОЊА рођена ВРЕБАЛОВ - ЉУБИ- је 31. I 1917. у Поповцу (Барања), у редове напредне београдске омладине ступила је одмах по доласку на медицински факултет. Била је један од организатора ОМПОК Војводине. На Универзитету је врло актив- 559 на у Удружењу студената Војвођана. Ухваћена је јула 1941. и на саслушањима у Специјалној полицији толико мучена да је пребачена у затворску болниЦУ У Видинској улици, одакле је успела да побегне почетком септембра. Одлуком Партије упућена је, заједно са својим другом др Бошком Вребаловим, у Пожаревачки партизански одред. Одељење за државну заштиту Министарства унутрашњих послова, I Бр. 14076/41 од 4. VI 1942. тражило је од Управе града Београда — Одељења Специјалне полиције, да прикупи податке о Вери Вребалов, за коју наводи да је побегла из притвореничке болнице. Подаци које је прикупила Специјална полиција су: да је последњи пут откривена крајем прошле године као партизанка у Звишком партизанском одреду; да је припадала Комунистичкој партији и била активна на ширењу комунистичке пропаганде на универзитету; да је национално потпуно непоуздана. Као члан КПЈ, по доласку у Пожаревачки партизански одред, била је у Партијском поверенству среза рамског; радила је и у болници у Каони коју је водио њен друг др Вребалов, убијен од четника маја 1943. Била је задужена при штабу одреда за културно-просветни рад и за рад са женама. Радила је и на техници одреда у Нересници. Када се почетком 1943. активи жена реорганизују у одборе антифашистичког фронта жена, Вера је задужена да руководи овим радом на територији пожаревачког округа. Од октобра 1943. Вера преузима функцију инструктора ОК за срез млавски од Јована Шербановића, који одлази на нову дужност. Овоме послу приступа с пуном озбиљношћу и шаље детаљна упутства теренским радницима. На том одговорном задатку затиче је четничка офанзива јануара 1944. На доставу, четници су је ухватили у селу Мелници где се била склонила крајем 1943. Рањену, водили су је по селима. У селу Рановцу, 11. или 12. јануара, успела је да од четника отме бомбу и њом се убије. �ВИДОСАВА СТАНКОВИЋ, студент технике, рођена је у Пожаревцу 28. јуна 1921. И поред великог ангажовања у политичком раду у Удружењу студенткиша и стручном удружењу студената технике, Вида је са одличним успехом полагала испиге. Истакла се у штрајку на Техничком факултету и у другим борбама с љотићевцима. У сукобима на Универзитету била је врло храбра и хватала се укоштац с противницима. У пролеће 1940. примљена је у СКОЈ. Маја 1941. била је члан женског актива СКОЈ-а у Пожаревцу и примљена је у КПЈ. После напада Немачке на СССР, када је полиција почела хватати све напредне људе, Вида се склонила у село Речицу у срезу рамском код Сибинке Марјановић-Николиш. Ту је формирала скојевски актив и примила Сибинку у СКОЈ, која је затим руководила овим активом. У јуну 1941. Вида је ушла у СК КПЈ за срез рамски. Августа 1941. постала је члан ОК СКОЈ-а, који је формиран у Раброву. Повучена је затим у Пожаревац, на дужност члана једне од две новоформиране партијске ћелије. После ослобођења Голупца, почетком септембра 1941, Вида је дошла у Браничево и поново радила у рамском срезу. На томе раду је и погинула, 10. октобра 1941. на самом почетку непријатељских офанзива на слободну територију пожаревачког округа. Вида је била пошла на састанак СКОЈ-а у Кличевац, у који су били управо дошли Немци и љотићевци. Убијена је на улазу у село. Сазнавши ко је, Немци су је мртву обесели на тргу пред школом у Кличевцу. Драгана је била у групи партизанки које су после јесење офанзиве 1941. биле повучене у Горњак, а одатле у Крепољин. Ту није дуго остала већ опет одлази у чету. Била је заробљена од четника са групом партизана, међу њима је била и Радмила Ивковић-Слобода. Њих две су успеле да побегну и прикључе се одреду. Као борац, уз сталне борбе и сукобе понајвише са четницима, још једном је била ухваћена, али је противнападом партизана убрзо била ослобођена. Крајем јануара 1944. у борбама које је њена чета водила код Каоне а потом на салашима испод Црног Врха код Љешнице, Пастрмка је нестала. После два дана нађена је заклана од четника. Отац Драганин, судија Влада Бранковић из Голупца, био је председник првог среског националног комитета за Голубац, образованог у лето 1941. Стрељан је на Бањици 5. III 1942. РАДМИЛА С. РАНКОВИЋ-ИВКОВИЋ-СЛОБОДА-МОРАВКА, родом из Лозо- ДРАГАНА БРАНКОВИЋ-ПАСТРМКА рођена 22. IX 1922. у Голупцу. Члан СКОЈ-а постала је 1941. Међу првима је као активна омладинка пошла у одред и била борац од 1941. до 1944. године. вика, срез орашачки. Трговачку академију похађала у Пожаревцу, где се укључила у напредни омладински покрет. Слобода је међу првима пошла у одред 1941. године. После разбијања одреда с јесени 1941. са групом партизанки одлази у Горњак, одатле у Крепољин. Слобода се убрзо поново прикључује одреду и учествује у акцијама и борбама. Кад је њена чета била разбијена од четника Анђелка Брадоње, заробљена је са још неким партизанима. Она и Драгана Бранковић-Пастрмка успеле су да побегну. Неко време борави у свом Лозовику, а марта 1943 опет се придружује друговима из пожаревачког округа. У сукобу са љотићевцима код села Набрђа погинула је заједно са још три друга, јуна 1943. године. 560 апотеке Станисављевића из Пожаревца, преко Цане Станисављевић-Херман. Уз болницу је био организован економат са кухињом, која је могла да исхрани преко 100 рањеника и болесника. Кухињу је водила Катица Перић-Марзељ, звана Ката Караманка, домаћица из Пожаревца. Др Вребалов је при штабу одреда организовао и курс за болничарке, који је посећивало петнаестак другарица, међу њима Бојана Првуловић, Вукица Станковић, Круна и Ружа Сукијасовић, Љубица-Јуца Марковић, Радмила Мирчић, Борка Богојевић и др. За управника болнице наименован је др Милосав Адамовић, који је са осам другарица радио у болници, а остале су ишле на терен да указују прву помоћ рањеницима до преношења у болницу. До почетка октобра 1941. кроз болницу је прошло, по сећању сарадника, неколико десетина рањеника и болесника. Када су Немци 8. октобра из девет „штука” бомбардовали Раброво у пијачни _дан, у одмазду за напад на њихове камионе који су били пошли по храну у села Стига, много народа је погинуло и много је рањеника пренето у штабску болницу у Каони. Болница је остала у Каони до 16. новембра, а тада је приликом офанзиве недићеваца, љотићеваца и Немаца пала непријатељу у руке. Лакши рањеници су евакуисани са Звишком четом и пребачени у Нересницу и у Велико Гложане на салаше, па даље у Крепољин, где су наставили да се лече. Десеторицу тежих рањеника, који су били склоњени код симпатизера, ухватили су љотићевци и све их стрељали. После бомбардовања Раброва 8. октобра, којим је у ствари почела непријатељска офанзива на ослобођену територију пожаревачког округа и на Пожаревачки партизански одред, многе другарице са теренског рада отишле су у одред. Распоређене по четама, оне су учествовале у све чешћим сукобима и све тежим борбама с непријатељем. Половином новембра донета је у штабу одреда одлука да се другарице повуку из чета и да се с рањеницима пребаце у Горњак на четничку територију, сходно ранијем договору: да партизани према потреби могу да пређу на четничку територију и, обратно, четници на партизанску. Пред одлазак другарица, командант Пожаревачког одреда Вељко Дугошевић одржао је састанак са члановима Партије и СКОЈ-а и упозорио их да иду на четничку тери- �торију, у крајеве у које партизани нису залазили, па пошто им је позната четничка пропаганда, нека пазе да им понашање буде увек онакво какво доликује партизанкама. Препоручио је другарицама да то време које ће провести у четничкој позадини искористе за рад на свом политичком образовању и да се вежбају у руковању оружјем. Поделио им је политички материјал и одредио Веру Гуцуњу-Вребалов за политичког комесара ове чете од око тридесет партизанки, међу којима су биле: Радмила-Ивковић-Слобода, Драгана Бранковић-Пастрмка, Аница ЛазаревићМарусја, Љубица Михаиловић-Дуња, Радмила Михаиловић-Сирена, Круна, Маргарета и Ружица Сукијасовић, Радмила Мирчић-Мала, Борка Богојевић, Нада Јовановић-Митровић, Јованка Николић, Новосађанка Зарица Драгић, Олга Првуловић, Анђа Стојићевић-Циганчица и др. Чету је спроводио капетан Предраг Марковић1), један од малобројних четника који су остали верни споразуму с партизанима. Пут до Горњака био је прави пропагандни поход кроз влашка села. Рашчуло се да иде чета партизанки па се народ окупљао да их види. Жене су им постављале безброј питања. Другарице су одговарале, објашњавајући им циљ партизанске борбе. Ове неуке жене које су, заслепљене четничком пропагандом, нељубазно дочекивале партизанке, испраћале су их после разговора врло срдачно, гурале им у руке и џепове храну и чарапе. Игуман манастира Горњак очински је прихватио партизанке и употребио сав свој ауторитет да их заштити од неких четничких команданата, који су им отворено претили и називали их комунистичким фанатицима које треба одмах ликвидирати. Четници су партизанке сместили у једну шупу и прострли им сламу, с тим да ће им сутра наћи бољи смештај. Међутим, УЈУТРУ су се другарице пробудиле под стражом. Саопштено им је да су заробљеници и да се не смеју кретати ван бараке. На то је Вера Вребалов, политички комесар чете, захтевала да разговара с четничким командантом. Позивајући се на договор, захтевала је да буду третирани као партизанска јединица. Официри из четничког штаба покушали су да их поколебају, предлагали им да напишу ЛЕШЕВИ МИЛИЦЕ МАРКОВИН-БЕЛО ЛУЛЕ, ВЕЉКА ДУГОШЕВИБА И МИЛИЦЕ ПЉЕШКОВИК У ЗЛОКОБНОЈ БИТКИ КОД ГЛОЖАНСКИХ СЛЛАША, 17. НОВЕМБРА 1941. ГОДИНЕ ПОГИНУЛА ЈЕ, ПОРЕД КОМАНДАНТА ПОЖЛРЕВЛЧКОГ ПАРТИЗАНСКОГ ОДРЕДА ВЕЉКА ДУГОШЕВИНА, И МИЛИЦА ПЉЕШКОВИН, ДОМАНИЦА ИЗ БЛАГОЈЕВА КАМЕНА, ЖЕНА ЧЕТНИЧКОГ КОМАНДАНТА ЛЕОНИДА ПЉЕШКОВИНА. МАДА ЈЕ БИЛА ЖЕНА ЧЕТРДЕСЕТИХ ГОДИНА, МИЛИЦА ЈЕ БИЛА БОРАЦ И УЧЕСТВОВАЛА У СВИМ АКЦИЈАМА И БОРБАМА ЗВИШКОГ ПАРТИЗАНСКОГ ОДРЕДА, ОСТАЈУНИ ДО КРАЈА ВЕРНА, ЗАЈЕДНО СА СВОЈИМ МУЖЕМ ЛЕОНИДОМ, СПОРАЗУМУ О САРАДЊИ ИЗМЕБУ ПАРТИЗАНА И ЧЕТНИКА. БИЛА ЈЕ ХРАБАР БОРАЦ И ОДАН ДРУГ. НЕМЦИ СУ ПОСЛЕ БОРБЕ ПРЕНЕЛИ ЊЕНО ТЕЛО И ВЕЉКОВО У КУЧЕВО И ИЗЛОЖИЛИ ИХ У ДВОРНШТУ НАЧЕЛСТВА. ПОРЕД ЊИХ ДВОЈЕ, ИЗЛОЖИЛИ СУ II ТЕЛО МИЛИЦЕ МАРКОВИК-БЕЛО ЛУЛЕ, ПАРТИЈСКОГ РАДНИКА И БОРЦА РЕСАВСКЕ ЧЕТЕ, КОЈА ЈЕ ПОД ПРИТИСКОМ НЕПРИЈАТЕЉСКЕ ОФАНЗИВЕ ПРЕШЛА СА ГРУПОМ БОРАЦА ИЗ РЕСАВЕ У ПОЖАРЕВАЧКИ КРАЈ И СТУПИЛА У МЛАВСКУ ЧЕТУ. ОПКОЉЕНА ОД НЕДИНЕВАЦА У СЕЛУ РАВНИШТУ КОД КУЧЕВА, МИЦА СЕ СКЛОНИЛА НА ТЛВАН ЈЕДНЕ КУНЕ. ЧУВШИ КОРАКЕ НЕПРИЈАТЕЉА, МИЦА ЈЕ ИЗВРШИЛА САМОУБИСТВО. ‘) Авијатичарски капетан Предраг Марковић успео је 1943. да пребаци из Крајине у Босну већу групу партизана и Пљешковићевих четника, тобоже да се придруже Дангићевим четницима. Погинуо је у иеточној Босни 1944. у борбама са тамошњим четницима. 561 �својима писма да желе да се врате кућама, а да ће они интервенисати да их недићевци не прогоне; говорили су им да рат није за жене, да су још деца, све у лажном пријатељском и покровитељском тону. Али партизанке су остале упорне: одбиле су да пишу писма и захтевале да буду третиране као војска; тражиле да се четници држе споразума с партизанима или да их пусте са своје територије, па ће се оне вратити у своје чете. © ВУКОСАВА СТАНКОВИЋ-ОРЛЕАНКА рођена 20. новембра 1925. године, приљена је у СКОЈ као ученица пожаревачке Трговачке академије. Септембра 1941. одлази у Пожаревачки одред. Похађала је санитетски курс при болници у Каони. Крајем 1941. чета Мише Ћурчије, чији је она била политички комесар, кретала се по селима у непосредној близини Пожаревца и стално нападала непријатеља, уз врло отежано кретање због снега и зиме. У зору 16. фебруара 1942. четници су опколили чету у засеоку Поповић крај Пожаревца. Прихватили су борбу у којој је цела група од 15 бораца изгинула, међу њима и Вукица која је тек била напунила 16 година. И њена сестра Вида, која је била партијски радник, погинула је с јесени 1941. код Кличевца. Својим непоколебивим ставом другарице су на крају победиле. Четници су их пребацили у село Крепољин, где су били смештени евакуисани партизански рањеници и болесници из болнице у Каони и још неке мање групе партизана, и дали им засебну кућу; добијале су следовање као и њихова војска и дозвољено им је да слушају на радију вести из Москве и „Слободну Југославију”. Другарице су организовале живот и рад у својој касарни: у кружоцима су прорађивале политички материјал који су донеле собом (Историја СКП (б), о Париској комуни, изводе из политичке економије итд.), организовале су дежурство за слушање радија, прикупљале извештаје о кретању партизанских јединица. Четници не само да нису смели више да их нападају, него су им неки од њих прилазили и извињавали се због грубих испада, правдајући се да о њима нису ништа знали, да су имали сасвим другу представу итд. Партизанке су користиле сваку прилику да упознају и четнике, нарочито оне мобилисане, о циљевима партизанске борбе. Разговарале су са сељацима од којих су куповале храну, а народ их је радо примао и говорио да су партизани јака војска јер не отимају као што то чине четници. Да би сузбили утицај партизанки на народ, четници су говорили да су они безбожници, да спаљују иконе и сл. Партизанке одлуче да иду на манастирску славу у уредним униформама и са петокраким звездама на капама. После богослужења позвао их је игуман1) на ручак и тражио да певају партизанске песме. Једне ноћи, крајем децембра, партизанке су обавештене да је злогласни Воја Триброђанин са својим четницима дошао у четнички штаб у Горњак. После кратког саветовања донета је одлука о повлачењу и по‘) Под сумњом да је присталица партизана, игуман Горњака Мардарије Љубојевић је касније ухапшен и предат Немцима, који су га отерали у концентрациони логор Матхаузен и тамо га ликвидирали. 562 вратку у одред, који је после тешких борби и погибије Вељка Дугошевића у гложанској битки, реорганизован. У највећој тишини, по мраку, напустиле су партизанке Крепољин, у који је после непуног сата упао Воја Триброђанин са својим пијаним четницима, да се камама обрачуна са партизанкама, али више никога није нашао. После изласка из Крепољина и повратка на партизанску територију једна група другарица ступила је у новоформирану чету „Макса” Маркићевића, која је ишла за Крајину. Ова чета је разбијена у борби с четницима војводе Анђелка Брадоње код Поречке реке; многи партизани су заробљени, међу њима Јованка Николић-Јоле, Маргарета Сукијасовић-Косовка, Радмила Ивковић-Слобода, Драгана Бранковић-Пастрмка и још неке, које су са осталима биле спроведене у Кучево. Само су Слобода и Пастрмка успеле да побегну и поново се прикључе одреду. Друга група је заробљена почетком јануара 1942. и отерана у затвор у Петровац. Међу њима су биле Нада Јовановић-Митровић, Борка Богојевић, Анђа Стојићевић-Циганчица и друге. Отац Наде Јовановић, угледан петровачки трговац, предузео је све да своју кћерку извуче из затвора, али Нада није хтела да изађе ако не пусте и другарице с којима је заробљена. Убрзо затим пребачене су у затвор у Пожаревац. У „Буђонијевој” чети која је крајем 1941. оперисала у рамском и голубачком срезу, било је десетак партизанки (Јуца Марковић, Радмила Мирчић, Даринка Ружић, Бојка Гајић и др.) које су учествовале у ослобођењу Голупца, Великог Градишта, Доњег Милановца и у многим сукобима са Недићевом државном стражом, са љотићевцима и четницима. У препаду четника код села Раденке заробљена је Радмила Мирчић-Мала. У затвору у Кучеву четници су покушали да је заврбују, обећавајући јој учитељско место и у самом Пожаревцу. Но како је она остала упорна и никакав њихов предлог није хтела да прихвати, пребацили су је у Пожаревац у затворски подрум, где су лежали испребијани људи а зидови били испрскани крвљу. Убрзо за њом стигла је у пожаревачки затвор и Јуца Марковић, заробљена у борби с четницима код Мишљеновца. За њима је доспела у затвор већина другарица из одреда: Радинка Ружић-Соња и све другарице које су биле у затвору у Петровцу и дру- �гим местима. Да би их понизили и поткрепили своју пропаганду о неморалу у редовима партизана, Немци су заробљене партизанке подвргавали гинеколошком прегледу. Затим су се извињавали и тобоже чудили, јер осим неколико удатих, све су биле девојке. Већина њих је отерана у логор на Бањици, одакле је половином 1942. известан број пуштен, међу њима оболела Даринка Ружић-Соња, која је стигла кући у Велико Градиште тешке да умре од исцрпљености и инфекције коже. Малолетне су пребачене у Завод за преваспитавање омладине у Смедеревској Паланци, где су остале до расформирања завода крајем 1944. Међу њима су биле Радмила Мирчић-Мала, Љубица Михаиловић-Дуња, Јованка Николић-Лепојка, Радмила Јањић, затим у Пожаревац. Окупаторске новине1) објавиле су њене фотографије и дугачке чланке о „учитељици вођи једне комунистичке банде”: „Ова жена бандит на саслушању држи се веома дрско ... Наталија се држала врло одлучно и фиксира својим крупним очима испод црних широких обрва свога иследника. Она је омањег раста, бледог лица, са дебелим уснама и великим и дугачким носом. На глави носи велику белу јагњећу шубару, прогиарану црном кожом, а испод ње кестењава коса у локнама пада јој и покрива врат и силази све до оковратника војничког копорана постављеног јагњећом кожом. Око врата носи везани црвени гиал. На ногама има војничке чакшире и чизме." У Пожаревцу, куда су је довели после заробљавања, Наталију су Немци целог дана саслушавали у кафани, Деса Петровић и друге. Крајем новембра 1941. у селу Добри јавно пред грађанством. Пребачена је у Београд, где је дуго мучена у Специјалној полицији. На Бањицу је на Дунаву била се склонила Наталија Дугошевић, где је ухваће- стигла сва у ранама од зверског мучења. У одмазду за атентат београд- на заједно са још три друга (Милетом Јовановићем-Пљуцом, Мило- ских партизана на агенте Космајца и Залада, стрељана је у већој групи јем Ракићем и Брацом Мурићем). Наталија је била један од организатора бораца за слободу 5. Наталија Дугошевић. устанка у овом крају, борац и комесар Друге чете Пожаревачког пар- У великој недићевско-љотићевској и четничкој офанзиви разбијена је Моравска чета. У битки код Сибнице 26. X 1941. погинули су многи дру- тизанског одреда. Била је врло храбар борац и показала ванредне вој- марта 1942. НАТАЛИЈА ДУГОШЕВИЕ, КАКО ЈУ ЈЕ ОКУПАТОР СКА ШТАМПА ОПИСИВАЛА ПРИЛИКОМ ХВАТАГБА ,,НА ГЛАВИ НОСИ ВЕЛИКУ БЕЛУ ЈАГЊЕКУ ШУБАРУ, ПРОШАРАНУ ЦРНОМ КОЖОМ . . .”. и ничке способности: у нападу на железничку станицу у Добри 8. августа; у ослобођењу Кучева 23. августа; у гови, а међу заробљеним биле су Милица Радовановић, Мира Стојановић борбама за ослобођење Великог Градишта, Голупца, Петровца, Малог Црнића итд. У Градиште је ушла прва Вера убила је прво из револвера жандарма који је прилазио да је ра- са својом четом, опколила зграду у којој су били Немци и осморицу заробила. После битке на Гложанским сала- и Вера Лапчевић. Храбра скојевка зоружа, а затим себе. Мира Станојевић са још неким борцима пуштена је са саслушања у Жабарима, с тим да се трипут недељно јавља Среском начелству. Милица Радовановић је са шима 19. новембра, у којој је погинуо њен друг командант Пожаревач- групом ког на саслушањима највише мучили, али ништа нису могли извући. Да би је сломили и натерали да каже „Кајем се”, довели су јој мајку из Београда. одреда Вељко Дугошевић, Ната- лија је прикупила остатке партизанске чете, коју су недићевци разбили код Малог Црнића и поново заузела село. Учествовала је у преговорима 22. и 23. новембра са четницима. У борбама код Криваче и Брежана које је водила III чета, формирана од бораца разних чета, учествовала је и заробљених партизана пре- бачена у затвор у Свилајнац. Њу су За те две речи поклонили би јој живот. Милица „Мама мила, мислити за мном, је говорила на то. ја мајци: је издаја и Немој сам Наталија. ‘) „Обнова” 13.XII.41. по- облачити партизанка. црно Не уми- рем од болести, умирем за слободу. Наталију су, заједно са три ухваћена ДРуга, најпре спровели у Петровац, само бр. 136 од 10.XII.41, 563 и бр. 139 од МИЛИЦА ГРГУРОВИЋ-ЧУПА-ОЛГА радила је активно као омладинка у Пожаревцу. Септембра 1942. примљена у КПЈ. Када се током 1942. рад у Пожаревцу углавном одвијао преко жена и омладине, организовано је радила за помоћ НОП у једној од конспиративних група — тројки. Била је и стални курир ПК до хапшења приликом провале у Пожаревцу 1943. Заједно са Јеленом Васић и још неким другарицама и омладинцима предата је Специјалној полицији у Београду, одакле су пребачени на Бањицу. Стрељана је у Јајинцима 1. X 1943. �И молим некад другу њало: те подај . . О в о „Драги, за ово је неколико писмо писмо сати моме почија ћу . С а ч у в а н о је и њено писмо сестри на кутији од цигарета када је осуђена на смрт: умрети . родом из Жабара, студенткиша из Београда, пре рата је била активна скојевка у шжаревачкој гимназији. Кад је Радмила Трифуновић оформила у лето 1941. среско партијско повереништво за моравски срез, и у Жабарима је организовала партијску ћелију и актив СКОЈ-а. Ту је примила у Партију Милицу, која се истакла у извршавању задатака. Била је задужена за вођење технике, где су јој помагале скојевке Вера Лапчевић и Мира Стојановић. Вести су хватале преко радија, умножавале и потом растурале, као и други материјал. Милица је међу првима ступила у одред и учествовала у сукобима и акцијама. Кад је Моравска чета, у којој је она била, разбијена у сукобу код Сибнице 26. X 1941, и она је била међу заробљеним борцима. Милица је са групом заробљених партизана пребачена у Свилајнац. Држала се храбро под најгорим мучењима. Чак и кад су јој довели мајку да на њу утиче и „покаје” се за своје учешће у борби, Милица је непоколебљиво тешила мајку и говорила да жели да умре као партизанка. Њена дирљива писма сестри и веренику сачувана су. У њима шаље својима последњи поздрав пред смрт. Стрељана је 30. јуна 1942. МИЈШЦА РАДОВАНОВИЋ, „Драга моја Владо, поздравља те твоја Мица заувек. Поздрави Јина ако буде жив. Подај му за успомену од његове Мице нешто од мојих ствари. Онај пешкир у гиали сам му обећала. Дошло је време да му га други преда. Последње моје писмо биће упућено теби и њему. Поздрави Дану и њеног Микин,у, оца, маму и све моје рођаке. Реци свима загито је Мицу покрила земља, и што год више људи то дозна мени ће бити лакгиа рака. Све вас воли и поздравља ваша Мица”. Терор љотићеваца и Пећанчевих четника над становништвом у Пожаревцу почео је септембра 1941, када је Пожаревачки партизански одред већ контролисао цео округ и у већини места већ била установљена народна власт. Љотићевци су ухапсили тројицу гимназиста скојеваца (Станоја Симеуновића, Драгослава Ћирића и Николу Милића) и заклали их у подруму гимназије. Заробљене партизане су вешали пред железничком станицом и на главном тргу усред Пожаревца. Настало је хапшење родитеља и ближе родбине партизана и наређено им да своју децу врате кућама. Међу ухапшеним родитељима били су Зора Албуновић, Симка Игњатовић, Костадинка Јањић, Живка Првуловић и многе друге, мајке, жене и сестре партизана. Родитељи су у подруму гимназије, који је љотићевцима служио као затвор, страховито тучени и мучени, највише Лена Богојевић: прво су јој ударили 120 батина да призна да је била код своје ћерке Борке у Мајданпеку, а други пут су је ухапсили и ударили још 25 батина зато што ћерку није вратила кући. Наређење је гласило: ШТ АБ 6. СРПСКОГ ДОБРОВОЉАЧКОГ ОДРЕДА Бр. 505 22. XI. 1941. Пожаревац Наређује року од ку. Јелени 7 дана Богојевић да у доведе своју ћер- ЈЕЛЕНИ И ИЛИЈИ БОГОЈЕВИЋУ ОБУЋАРУ П О Ж А Р Е В А Ц Наређује Вам се да у року од 7 дана од данас доведете Вашу кћер Борку Богојевић, ученицу Трговачке академије, која је одбегла комунистичкој банди 564 у Мајдан Пеку и тамо сарађује у разбијачким акцијама банде. Ово Вам је могуће да извршите, јер сте ћерку тамо обилазили без сметње. За неизвршење ћу Вас најстрожије. овог наређења казни- За Команданта Љуб. Д. Младеновић О терору који су крајем 1941. спроводили Немци и њихови плаћеници у овом крају сведоче и неке белешке у Операцијском дневнику 704 пешад. дивизије (немачке) од 1. X. 1941. до 31. XII 19411): „. .. 2. XI покрет за Велико Градиште, 21 комунист убијен, заплењено 4 лака митраљеза, 1 тешки митраљез, 100 пугичаних метака и 50 ручних бомби. Улаз четника у Велико Градиште и манифестације Петру II и Кости Пећанцу. 20 комуниста ухашиено, заклано и бачено у Дунав. 25. XI покрет за Голубац, успут 45 комуниста убијено, 10 рањено и затим убијено ...” У саопштењу бр. 9. објављеном 29. XI 1941. Штаб Народноослободилачког партизанског одреда округа пожаревачког даје охрабрујући извештај о стању и моралу после погибије Вељка Дугошевића: „ .. . Народе Округа пожаревачког! Иако је друг Вељко погинуо, народноослободилачки покрет партизана и даље постоји, и даље са већом енергијом и пожртвовањем бориће се за национално ослобођење од фагиистичких окупатора и браниће интересе народа. Ви сте чули од непријатеља да су партизани разбијени и унигитени. То није тачно! Нагие снаге су очуване и борба се наставља истим темпом .. .”2 Половином децембра 1941. реорганизован је Пожаревачки партизански одред и по свом првом команданту назван „Вељко Дугошевић”. Формиран је штаб група јединица, које су бројале око 150 људи. О борбама ових партизанских група јавља „Билтен Врховног штаба Народноослободилачке партизанске и добровољачке војске Југославије” у броју за децембар 1941 — јануар 1942: „У источној Србији наши партизански одреди воде успешну борбу са окупаторима и недићевскнм бандама. Иако су пре месец дана претрпели ударац у- ‘) Зборник ВИИ, I, стр. 674. 2) Оригинал документа, рађен на фу, налази се у Историјском архиву ЦК СКЈ. шапирогр.а- �дружених Немаца, недићеваца и четника Драже Михаиловића, партизани источне Србије сачували су своје одреде. Ослобођено је цело Хомоље до Пожаревца. Партизани су исто тако поново ослободили Раброво, Велико Градиште и Голубац”. Међу партизанским групама које су смелим препадима и акцијама доводиле до беса непријатеља, који је преко квислиншке штампе већ давно био објавио да је партизански покрет ликвидиран и „комунистичка куга истребљена”, била је чета Мише Савића-Ћурчије, чији је политички комесар била Вукица Станковић-Орлеанка. Чета је успешно оперисала у непосредној близини Пожаревца, али због дубоког снега и јаке зиме није могла да се благовремено пребаци на други терен, па је издајом 15. фебруара 1942. опкољена у Поповићу, засеоку Драговца. Петнаест партизана се борило до последњег метка противу стотину жандарма; они који нису погинули у неравној борби сами су се убили да не би живи пали непријатељу у руке. О овој борби окупаторски лист „Ново време” од 19. фебруара донело је вест: ПАРТИЗАНИ СВОМ НАРОДУ Теби се обраћамо, ми, твоји синови, деца твоја, крв твоје крви. Теби се обраћамо, наш поробљени народе, јер смо ми твоји и ти наш, јер смо ми једно. Твоји партизани који су једини остали верни теби, твојој борби и твојој слободи — пишу ти... Ми настављамо борбу са још већом вером у нашу победу. У досадашњим борбама изгубили смо много својих добрих, много храбрих бораца, много врлих синова народних. Они су изгинули храбро за народну праведну ствар и ми ћемо се увек сећати имена тих наших народних хероја: ВЕЉКА ДУГОШЕВИЋА, БАТЕ БУЛИЋА, РАДМИЛА ЖИВКОВИЋА, МИЛУТИНА СТАНКОВИЋА-ЦОНИЈА, ВУКИЦЕ и ВИДЕ СТАНКОВИЋ И ДРУГИХ. ОНИ СУ СВОЈИМ ЖИВОТИМА ЦЕМЕНТИРАЛИ ТЕМЕЉЕ НОВОГ ЖИВОТА КОЈИ МИ ЗИДАМО! ЊИХОВА ХЕРОЈСКА СМРТ ПОДСТИЧЕ НАС НА ИСТРАЈНОСТ, НА БОРБУ ДО ПОБЕДЕ! МИ ИДЕМО НАПРЕД ЈЕР ЈЕ НАША СТВАР ПРАВЕДНА. С нама су сви они који воле ову земљу и њену слободу, с нама је сав поштени радни народ, с нама су сви угњетени и поробљени. Против нас су пљачкаши и гуликоже, који продају своју земљу туђину, свој народ да робује, само зато да би га пљачкали као што су га увек пљачкали. ПАРТИЗАНИ НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОГ ПАРТИЗАНСКОГ ОДРЕДА „ВЕЉКО ДУГОШЕВИЋ” округ Пожаревац 27 фебруара 1942 године ЖАНДАРМИ И ПИТОМЦИ НАРОДНЕ ГАРДЕ УНИШТИЛИ КОМУНИСТИЧКУ БАНДУ КОД ДРАГОВЦА Пожаревац, 18. фебруара У селу Драговцу 15. о. м. појавила се једна чета комунистичких банди коју је предводио Миша Ћурчија из Пожаревца... У току борбе убијено је 15 чланова комунистичке банде, међу којима и Миша Ћурчија, вођа ове групе, студенткиња Јованка1 кћи Николе Станковића, бившег трговца из Пожаревца, позната под именом „Јованка Орлеанка” и једна служавка Мите Станисављевића, апотекара из Пожаревца.” У окружници којом почетком 1942. одред „Вељко Дугошевић” позива народ да истраје у борби противу непријатеља, наводе се имена храбрих бораца, међу њима и Вукице. Почетком 1942. у Пожаревцу је, поред малог броја чланова Партије, постојао већи број активиста, мање или више некомпромитованих. У то време пуштен је известан број чланова Партије, који је био раније заробљен или ухапшен, тако да је половином јануара могла да буде формирана градска партијска ћелија. У ру) Ни у једном документу нити у мемоарској грађи не помиње се да је у чети Мише Ћурчи.је била још која партизанка, наводно Јованка, осим Вукице Станковић. — прим. ред. ПРВУЛОВИЋ-МАЛА, кројачка радница из Пожаревца, у раднички покрет укључила се врло рано. Члан СКОЈ-а постала је 1939. и одмах њена активност постаје запажена, нарочито по линији рада синдиката. У КПЈ примљена је почетком 1941. Постаје секретар једне од ћелија у Пожаревцу. Одмах приступа прикупљању помоћи за НОП. БОЈАНА По одлуци руководства, 1941. ступа у Звишки одред. При штабу одреда похађала је болнички курс. После погибије 565 Вељка Дугошевића и повлачења одреда услед офанзиве, Бојана остаје на терену као партијски радник још неко време. Током 1942. године, поново ради интензивно у Пожаревцу: члан је једне од градских партијских ћелија, задужена за рад са женском омладином. Крајем 1942, као и остали компромитовани другови, упућена је на рад на терену. Бојана одлази у моравски срез где је скупа са Радмилом Трифуновић-Хитром. Кретала се обучена у сељачко одело и, како кажу, није знала за страх. Обилазила је терен, одржавала састанке, давала директиве за рад, а изнад свега уливала веру у победу. Погинула је заједно са Хитром и још четири друга између Александровца и Миријева 3. маја 1943. Тела мртвих партизана пренета су и изложена у Жабарима. Али су убрзо склоњена, јер уместо да се људи застраше, како је непријатељ очекивао, народ се дивио храбрим партизанима. Мајка Бојане, Живка Првуловић, била је заједно са две своје ћерке, Олгом и Јеленом-Лелом, активна у НОП-у за све време рата. Још пре рата код ње су одржавани скојевски и партијски састанци и склањали се другови пред полицијском потером. У кући је био скривен шапирограф на коме су умножавани леци, а Живка их је растурала. Ту су се скупљали прилози у одећи, обући и храни и одатле су их курири носили за одред. Преко Живке Првуловић ишла је веза са Шумадијским, Космајским и Стишким одредом. Хапшена је и злостављана тако да јој је и кичма остала повређена. Од њене три кћери, само је Олга преживела: Бојана је погинула маја 1943; Јелена је била претучена у полицији и од последица умрла марта 1944. у болници. Живка је и после рата наставила да ради у АФЖ. �БОЈАНА ПРВУЛОВИП СА СЕСТРАМА ВО) И ЈЕЛЕНОМ-ЛЕЛОМ (ДЕСНО) ОЛГОМ (ЛЕ- ководству ћелије била је од жена Љубица Јањић. У мају и јуну ћелија је почела да прима нове чланове, међу њима и Јелу Васић. У јуну су формиране две партијске ћелије. У једној је Јела Васић била секретар, а међу члановима Бојана Првуловић. У лето 1942, кандидована је за члана Партије Даринка Станисављевић-Цана, која је била један од сталних курира и веза са Покрајинским комитетом. У септембру је примљена у Партију Милица Гргуровић-Чупа, која је затим била стални курир ПК до хапшења 1943; кандидоване су и Ката Рајчић и Живка Цветковић-Црна. У Пожаревцу се 1942. рад за помоћ одреду развијао углавном преко жена и омладине. За рад са женском омладином била је задужена Бојана Првуловић. У женском скојевском активу биле су: Добрила Влашки, Драгица Влашки, Јелена Првуловић, Олга Првуловић и још десетак омладинки. У руководству рада са женама биле су Љубица Јањић, Јела Васић и Борка Богојевић. Било је девет тројки жена на помоћи одреду. Због конспирације рад је био организован у тројкама: прва тројка: Живка Гарибалдина, Мара Петковић, Костадинка Јањић; друга: Драгица Петковић, Живка Симић-Црна, Љубица Влашки; трећа: Каја Рајчић, Николија Николић, Гина Драгановић; четврта: Антонија Албич-Тоска, Мила Килијан, Живка Првуловић; пета: Божинка Миловановић, Мира Динкић, Цила Динкић; шеста: Жива Ивановић, Симка Игњатовић, Слободанка Гојевић; седма: Биса Станисављевић, др Боса Тадић, Анђа Плетњев; осма: Милица Гргуровић-Чупа, Цана Станисављевић, жена Иве Петковића и девета: две другарице из Циганске мале, Ружа Гандијева. Најактивније жене обухваћене су партијским радом у четири групе, којима је руководила Борка Богојевић: прва група: Мица Гргуровић, Мира Јовановић-Јаза; друга: Слободанка Радивојевић, Ружа Гандијева; трећа: Лена Богојевић, Викторија Миленић и четврта: Јелица Сегер. Чланице група радиле су индивидуално с неким другарицама које из разних разлога нису могле да буду обухваћене тројкама. То су биле: Вука Баштовановић, Зора Албуновић, Цвета Брдарски и Јела Васић, судијина жена. Овако велика активност жена трајала је све до краја маја 1942, до пада Слободанке Стефановић, после кога 566 су, због њеног држања за време истраге, многе другарице морале да напусте Пожаревац. О ситуацији на терену пожаревачког округа јавља Покрајинском комитету Мома Марковић у писму од 7. фебруара 1942: „ ... што се тиче партијске организације ... полако нам ничу нови људи, али настојимо да проблем ницања нових кадрова иде бржим темпом .. „Техника, која је сређена, умножава материјал који нам шаљете, а ми сами сада припремамо обавештења о конкретним задацима из нашег краја, о пљачки и терору окупатора и његових слугу ...” „ ... у току ове недеље треба да буде формирано скојевско руководство, а рад СКОЈ-а постављен је на терену и спроводи се .. Крајем фебруара и почетком марта, чим је мало попустио притисак непријатеља, ОК Пожаревац извршио је реорганизацију рада на терену, Роса Игњатовић-Димитријевић одређена је за инструктора рејонског комитета Стига. Формирано је партијско руководство за рамски срез, у коме су од другарица биле Слободанка Стефановић и Вера Вребалов. За инструктора ОК у моравском срезу одређена је Радмила Трифуновић-Хитра. Радом партијске организације у граду и срезу Пожаревац руководили су Божидар Димитријевић-Козица и Вера Милетић. Створено је рејонско партијско руководство за Средњу Млаву, чији је секретар била Бранка Стојановић-Доса, а повремено је била и члан партијског повереништва за пожаревачки срез. Ово партијско руководство створило је мрежу партијских организација која је покрила готово читаву територију бившег пожаревачког округа. Поред партијских јединица, формирани су скојевски активи и народноослободилачки одбори, а у многим местима, нарочито у пожаревачком срезу, основани су и одбори жена и покренут рад оних одбора који су основани још током 1941. године. У Малом Црнићу кандидоване су у јуну 1942. за чланове КПЈ од другарица Николија Миловановић и Десанка Стевић, које су у августу примљене у КПЈ. Милева Станковић-Нана, примљена је без кандидатског стажа, због оданости и проверене храбрости. Створене су две партијске јединице; на челу једне била је Бранка Стојановић-Доса, а чланови, поред другова: Николија Миловановић-Вема и Драга Стојановић; у другој су биле Десанка Стевић и Милева Станковић. У овом саставу организа- �ције еу остале све до марта 1943, до непријатељске офанзиве. У фебруару је формиран рејонски комитет, чији је члан била Бранка Стојановић-Доса. За инструктора је маја 1942. дошла Роса Игњатовић, пошто су неки чланови рејонског комитета, међу њима и дотадашњи инструктор Милан Марјановић, били похапшени априла и интернирани у Норвешку. Роса Игњатовић је на овом месту остала до септембра 1942. године. Одбор жена првобитно је радио у саставу: Љубинка Петровић, Николија Миловановић и Десанка Стевић, која је њим руководила. Касније је проширен и у њега су ушле: Ната Михајловић, Лена Томић, Љубина Несторовић, Живка Рајић, Лепосава Живановић. У том саставу остао је до јесени 1942. Уз помоћ инструктора Бранке Стојановић-Досе овај одбор је убрзо масовно окупио жене, тако да су оне учествовале у прикупљању рубља за партизане, плетењу топлих ствари и припремењу пакета за партизане. У току 1942. радио је и актив женске омладине: Десанка Мирковић, Радмила Петровић, Нада Милојковић, Нада Пауновић, Рада Јовановић, Ната Стојановић, Бранка и Олга Милетић. У лето 1942. радила је техника у Малом Црнићу, којом је руководио члан Партије Живојин Стојићевић. Техника је била смештена најпре у кући Смиљке Радовановић, а касније код Љубинке Петровић. Радом и помагањем била су обухваћена чак и деца пионири: Влада и Дивна Миловановић, Станиша и Драгиша Стевић, Миодраг и Наталија Стојићевић, Женева Томић и други, били су сигурни и искусни курири и одржавали врло одговорне везе у близини села. У току 1942. и 1943. одржаване су по мањим групама у селу конференције и вршена је индивидуална агитација. Прикупљао се новац у млину и селу за помоћ партизанима и прилог Партији. Један број кућа био је фактички мобилисан: кућа Лене Томић, Миле Милорадовић, Смиљке Радовановић, Дане Чоботаревић-Хајдука; а и код многих других врата су била широм отворена. МИЦА УРОШЕВИЋ-ЗВЕЗДА-СИЛНА, МИЛЕВА СТАНКОВИЋ-НАНА, по- гинула као активиста НОБ и члан КПЈ од 1943. Члан актива жена у Малом Црнићу. Радила је неуморно на популаризацији борбе и активирању жена. Како је имала радњу (трговину животних намирница), то јој није било тешко да успешно обавља своје задатке. Код ње су се одржавали састанци жена и читалачки часови. Одржаване су и партијске и партизанске везе. Била је вредна и честита, по нарави тиха, али храбра. Уживала је леп углед и жене су је слушале. Давала је женама да растурају летке, да плету и преду за партизане и прикупљају помоћ. Себе није штедела. Непријатеље је из душе мрзела. Убили су јој сина Милутина — Џонија још у почетку НОБ, члана КПЈ и првог секретара партијске организације у Малом Црнићу. Другове борце и партијске раднике чувала је и волела. Имала је колиб^ у винограду на крај села у којој су се такође одржавали састанци. Бринула је за другове. Знала је да ће увек неко да наиђе и унутра је увек било спремно нешто од хране, дувана, шибица и осталих потреба. Сваки борац је знао за Нанину колибу. Приликом љотићевске офанзиве, марта 1943, ухваћена је и Нана у групи од око 60 људи само из Малог Црнића. Држала се неустрашиво. Стрељана је 2. априла 1943. у Братинцу, заједно са Милевом и Александром Ивановићем-Бабунским и другима. ОК за Пожаревац је писао о херојском држању Милеве Станковић — Нане. У многим селима створени су активи жена. У Трњану су међу најактивнијим биле Ружа Ђорђевић, Рада и Љубица Цветковић, Милева Николић, Дана Симић, Илина Стокић, баба Зора. Злата Марковић, Лепосава Јовичић и друге. Жене су прикупљале 567 радница, једна од најистакнутијих жена у Трњану. Била је стални курир ОК, старала се о смештају теренских радника, организовала жене у прикупљању помоћи партизанима. На свом терену успешно је радила за све време рата. У пролеће 1942, по налогу Моме Марковића, успоставља везу са Пожаревцом када то ником другом није успело. Сви су се вратили не смејући да прегазе набујалу реку. Звезда је прегазила и обавила задатак. Похваљена је за то и на партијском састанку, коме су, поред Моме Марковића, присуствовали и Козица и други руководиоци. У чланство КПЈ примљена је 1942. године. У великој љотићевској офанзиви 1942, била је ухваћена заједно са својом стрином, Милицом Урошевић. Захваљујући свом држању била је пуштена, 1943. поново је хапшена и претучена, али је рад наставила. Последњих дана септембра 1944. добила је задатак да организује прихватање другова из Пожаревца и да их преко Трњана пребаци у Смољинац. Са својом партијском организацијом била је прва која је ушла у ослобођени Пожаревац. После ослобођења ушла је у Срески комитет КПЈ. Носилац је Споменице 1941. и многих одликовања. �намирнице, плеле и шиле за одред, прихватале рањене и болесне другове, склањале их и неговале. Преко њих је одржавана стална веза са Пожаревцем, Смољинцем и одредом. Као теренски радник и курир у Трњану истиче се Мица Урошевић-Силна, радница, која се држала на свом терену све до краја рата, а за НОП је радила од самог почетка рата. Окупљала је жене на састанке на којима их је члан ОК Чеда Васовић упознавао с политичком ситуацијом и задацима. Старала се о смештају теренских радника, прикупљала храну и одело за одред. Када су покидане везе са организацијама, помогла је у јануару 1942. Окружном комитету да се везе успоставе, заједно са осталим члановима актива. Била је стални курир ОК. У њеној кући једно време била је смештена техника. Године 1942. ухапшена је, али је због свог држања пуштена после три дана. Поново је ухапшена 1943. и претучена. Примљена је у КПЈ 1942; после ослобођења ушла је у Срески комитет. У Набрђу постојао је такође актив жена: Каравиљка и Милева Иваноновић (ћерка и жена Цанета Ивановића-Бабунског). Милева Ивановић примљена је у КПЈ 1942. У Брежану је у првој половини 1942, примљена у КПЈ Лепосава Петровић. У проширену организацију жена, која је била активна још 1941, ушле су Драгиња Ивановић, Милица Пеловић и др. Септембра 1942, Радмила Трифуновић-Хитра примила је у Партију у Великом Селу Ђурђију Томић-Мишић, која одржава курирске везе и организује рад са женама за помоћ одреду. Поред сакупљања материјала и опреме, жене су спремале и гушчију маст за подмазивање пушака. Ђурђија је организовала и читалачке часове. Актив је имао десетак жена; међу њима Софија Милетић, Милева Станојевић (члан СКОЈ-а), Милица Стојадиновић, Милева Стојановић, Ружа Пауновић, Угринка Спасојевић, Мица Стефановић, затим Јелисавета Ђорђевић, Стана Симић, Ната Милојковић, Мена Степановић, Стојна Ђорђевић, Коса Стојадиновић, Милица Андрејић, Стана Томић-Ценић, Стана Мацић, Василија Рајчић, Олга Мишић, Јелица МихајловићЖивана, Мира Маринковић, Наталија Мишић, Велисавка, која је 1943. стрељана на Чачалици. Активност жена се распрострла на цело село. У Смољинцу је на курирском пункту за везу радила Рада Станковић- -Ћерка, у чијој су кући била два бункера. У Брежану су се укључиле у рад 1942. активисткиње: Персида Стефановић (у њеној кући је 1943. био ОК), Дамјанка Стојановић, Радица Стојановић, Јела Петровић, Јаворка Павловић, Ана Величковић, Вана Стефановић, ЈБубица Ђорђевић, Лепосава Филиповић, Мица Миљковић, Вука Новаковић, Николија Павловић, Љубица Ристић, Милица Марјановић, Сојка Павловић, Санда Арсић, Мица Стефановић, Дара Стефановић, Цура Павловић, Сојка Митић, Милица Петровић, Радмила Петровић, Јованка Стефановић, Мица Петковић, Слободанка Лазић, Божана Крстић, Јела Динић, Ружа Павловић, Цура Јанковић, Милева Тодоровић, Живка Ђорђевић; из Пожаревца су радиле на овом: Љубица Јањић-Дунавка-Влајна и Живана Првуловић. Као курир, а нарочито својим држањем пред полицијом, истиче се Кристина-Киће Бајковић-Гора. Била је један од курира ОК и ишла је за Београд. У провали 1942, пошто је полиција запленила неки материјал који је она донела, упорно је порицала и свој рад и све везе. У Божевцу је била група од двадесетак жена, активних у пружању помоћи. Од октобра 1942. ради се интензивније преко НОО, СКОЈ-а и жена. Један број људи који се истицао у раду примљен је у КПЈ, међу њима Загорка-Гора Ивановић, која је била стални курир технике, у то време смештене у кући Николије Јоцић у сазиданом бункеру, који је служио једно време и Окружном комитету. Од поверљивих кућа, поред куће Никодије Јоцић, чија је кћи Живка убијена од Бугара 1943, биле су и куће Станоја Ивковића и Талке Ивковић. У Батовцу и Дубравици појачан је рад жена у другој половини 1942. године. Из Драговца су били ухапшени Божидар и Христина Лазић због давања намирница партизанима у провали која је захватила и ово село; поред још неких активиста, међу њима ухапсили су и Кристину Милошевић, Росу и Лепу Стојановић из Брежана. У неким селима среза звишког у 1942. поново се активирају групе жена. На томе је у ово време нарочито радила Томанија Јанковић, учитељица. Она се у Раковој Бари повезала с већим бројем жена. У Турији је Милица Станојевић обухватила такође један број другарица. Оне су давале прилоге, припремале вуну, плеле чарапе борцима. У 568 Раковој Бари партијска јединица, у којој је од жена била Томанија Јанковић, успела је да успостави у Каони и Љешници контакт с већим бројем другова, чак да образује и сопствену технику за умножавање материјала. Организација је крајем 1942. примила на себе да обезбеди сигурне базе онима који су се морали повлачити због непријатељског притиска. Преко ње се развио рад са женама и помогнут је рад са омладином, нарочито из Кучева. У Кучеву је Рада Пејовић-Станимировић успоставила везу са Томанијом Јанковић. Рад групе жена оживљава у јесен 1942. У групи су биле: Ружица, кћи лончара из Кучајне, Милева Марковић, Гордана Благојевић, Живка Михајловић, Јевра Милосављевић, Гина Мидосављевић и др., све родбина, мајке или жене бораца из овог краја. У Браничеву се проширује рад на села: Церовац, Триброде, Крушевицу, Пожежано, а хвата се веза са Кисиљевом и Ђураковом, где долази Слободанка Стефановић ради организовања рада. У то време формиран је НОО, у ксји је од жена ушла Вукосава Ра,п овановић. Велика партијска активност била је развијена током 1942. године у Костолцу: формиране су две ћелије, у Старом и Новом Костолцу, које су крајем године обухватиле око стотину чланова у селу. У кући Живке Николић одржавани су састанци и склањали се илегалци; партијска организација је преко зиме у рударској колонији одржавала састанке у кући Љубице Пајић, а и у неколиким другим кућама оданих активиста. Те куће биле су упоришта партијским и теренским радницима, као што су били Момчило Чупић-Сеља, Мара Буквић, Милка Радаковић, Мила Драгосавац, Бисерка Филиповић, Даница Маринковић, Љубица Вујић и др. У голубачком срезу активизација партијског рада почела је половином априла. У Добри такође рад оживљава, прикупља се храна за одред, обнављају скојевске огрнизације, поново одлазе људи у одред. У Добри су били Мила-Добрила и Пера Величковић, глумци из Скопља, који су раније радили у штабу Вељка Дугошевића. Добрила је обављала рад са старијим и женама. Четници су их обоје убили. У Александровцу, срезу моравском, када је за инструктора дошла Радмила Трифуновић-Хитра, почело, се �са обнављањем рада НОО, жена и омладине. У Породину је председница актива жена била Јелена Зубановић, чланови Лепосава Павловић и Магдалена Јовановић. Јана Андрејевић, Драгиња Рајковић, Ђурђија Илић и Миља Микуљевић биле су курири. Кућа Даринке-Беле Трифуновић, мајке Радмиле Трифуновић, у којој је био раније смештен штаб Моравске чете, била је партизанско упориште. У раду се истицала Радмила Којић, Божана и Милица Стокић, које су склањале партизане. У Влашком Долу биле су курири Кристина Петровић и Минђа Николић, а из Полатне Лепосава Јовановић, у чијој су се кући склањали партизани, и Горица Лазаревић, која је у више махова крила у својој кући Радмилу Трифуновић и давала јој одело да се прерушена извуче из непријатељског обруча. У Миријеву је међу најактивнијим сарадницима НОП-а била Јерина Илић, жена палог првоборца. У Жабарима је међу најоданијим помагачима НОП-а била Станија Јовић, чији је син био у партизанима. У селу Батуши рад жена организовала је омладина. Међу женама које су прикривале борце, помагале у одећи и храни, биле су Катарина-Тина Милошевић, Дана Томић, Доса Митровић, Јела. Марјановић, Божана Миљковић, Катарина Несторовић, Живка Стојићевић, Деса Живковић, Лепа Радовановић, Достана Несторовић, Драга Живојиновић и друге. У Петровцу је НОО задужио радом на овом терену Десу Билић, члана КПЈ, Вуку Пајкић, кандидата Партије и Милу Караџић. У то време примљена је у СКОЈ Радмила-Сека Милосављевић. Поред мање-више организованог рада по већим местима, истицале су се радом поједине жене у селима, на пример, Дара Богосављевић из Зеленике код Раброва, која је за свој рад одликована Орденом заслуга за народ III реда; Милева Д. Јовановић из Мустапића, члан КПЈ, радила је за партизане за све време рата под најтежим околностима; у селу Врбици активно су радиле Дара и Рума Љубујева и Иконија Н. Пауновић. Реорганизовање партијских руководстава на терену пожаревачког среза и обнављање рада НОО, група жена и омладине, вршени су под сталним притиском и терором непријатеља. Тактика застрашивања народа, хапшења, мучења, стрељања, поред безобзирног скупљања хране, расељавања читавих засеока, паљења и ру- шења кућа били су свакодневна појава. О томе говоре и непријатељска докумената, а и штампа. Инструктор ОК за моравски срез, Радмила Трифуновић-Хитра, у једном свом извештају описује како су на терену изгледали претреси: „Брдске куће прво претресају и на њих се обраћа већа пажња. Негде претресају и пепео, а негде само завире по собама, тавану и изађу... При опкољавању, обично у зору (негде, на пример, у Малом Црнићу с вечери) заузму све висове; све доминантне положаје поседну јачим групама. Тада долази друга група која врши претрес кућа. .. При претресу салагиа: или блокирају групу салаша па претресају, или сужавају обруч опкољавања и тек тада улазе у куће... Народ их се плаши и мрзи их. Јурњавом по терену навукли су још више несимпатија и негодовања код становншитва”1. Кад нису могли да ухвате партизане са оружјем или неког партијског руководиоца, слуге окупатора хватале су и убијале сељаке, и онда извештавали своје претпостављене о успесима: ОКРУЖНО НАЧЕЛСТВО ОКРУГА ПОЖАРЕВАЧКОГПов. бр. 484/42 1. јуна 1942. Пожаревац Њена сестра Јелена као активни учесник НОВ погинула је у Босни 1944. године. МИНИСТАРСТВУ УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА Одељење за државну заштиту Београд 2 ... У срезу Моравском — Жаб а р и : б ) Дана 11. о.м. од стране I вода 4. чете Рудничког одреда из Александровца, ухваћене су у селу Томиславцу у својој кући комунисткиње Јовановић Живка и њена мајка Милева, које су ноћу између 12. и 13. о.м. при спроводу за Пожаревац убијене од стране органа пом. вода са разлога што су испред спроводника покушале да беже, а на три позива спроводника „стој, пуцаћу” нису хтеле стати. М.П. ЗАМЕЊУЈЕ ОКРУЖНОГ НАЧЕЛНИКА (потпис нечитак) ‘) ИРПС, док. бр. 3161. !) Оригинал се бр. 10/1—3 кутија 21. налази у 569 архиви М. ЈОВАНОВИЋ рођена 25. II 1925. у Влашком Долу, у сиромашној породици, као омладинка приступила је напредном покрету. Када је Моравска чета разбијена новембра 1941, Живка се повукла у илегалност. Била је откривена и при спровођењу за Александровац код села Томиславца убијена, заједно са мајком Милевом. ЖИВКА ВИИ, рег. �МИНИСТАРСТВО УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА1 За увођење у регистар служила је ова објава: сумњивих ШТАБ КОМАНДЕ МЕСТА Бр. 154 8. јануара 1942. Петроваи, КОМАНДА СРПСКЕ ДРЖАВНЕ СТРАЖЕ IV. ОЈБ Бр. Службено 27. марта 1942. у Београду ОБЈАВА Подноси извештај о стању у земљи ГОСПОДИНУ МИНИСТРУ УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА (ЈБ) Од последњег поднетог извештаја о стању у земљи извегитавам: 2. — 25. марта о.г. једна наша патрола спроводила је комунистичког јатака ПетровиК Вујицу и Јовановић Даринку, љубавнтчу комунисте Шербановића, обоје из Страмнице, срез Млавски (Петроваг0. Између Бистрице и Горњака спровођени су покугиали бекство, па их је патрола обоје убила. Командант дивизијски-ђенерал Стев. М. Радовановић, с. р. УНИШТЕЊЕ ЈЕДНЕ КОМУНИСТИЧКЕ ТРОЈКЕ У ВЕЛИКОМ ГРАДИШТУ Велико Градиште, 19. марта Јуче се у Велико Градиште увукла једна комунистичка тројка, коју су састављали Ђуро Вујадиновић, политички комесар једне комунистичке банде и две „другарице”: Душанка Нгсколић из Мајиловца, иначе комунистички курир и Даринка жена Боже Миљковића, председника општине у селу Рачанци у срезу млавском, која је већ неколико месеци у комунистичкој банди у шуми. Органи власти, којгс су познали комунистичке одметнике, одмах су их опколили и том приликом убијен је Ђура Вујадиновић, који је давао отпор, док су обе „другарице” живе ухваћене.” налази у архиви ВИИ, (М.П.) Командант-мајор (потпис нечитак) У писму Окружном комитету од 27. VII 1942. Јова Шербановић јавља о терену у Срезу млавском (Архивски број 9836): ... Батинан Милош из Кнежице, стари ратник-Солунац, „јер је крио партизане и њихово оружје”. Хапгиен син, жена гиамарана. Из Кнежице воде Матића, и он батинан. Дара, кафеџика из Кнежиг!,е батинана, 50 батина. Погито није јаукала, онда још 25 — свега 75. У Кнежиирл масовна батињања ...” „Обнова” од 20. III. 42, бр. 218, стр. 5 доноси: ‘) Оригинал се бр. 16/5, кутија 26. За г-ђицу Бориславу Богојевић из вароши Пожаревац, среза пожаревачког, Бановине дунавске која се упућује у своје место рођења ради престајања Среском начелнику да је уведе у регистар осумњичених партизана ради вођења даље истраге ако их буде имала. Ова објава важи само до места рођења и док се не пријави среском начелнику. рег. Непријатељ је одводио у затворе и логоре, мучио и стрељао свакога ко је и најмање помагао народноослободилачку борбу и покрет. Као партизански јатаци и помагачи одведене су из села Набрђа у затвор у Пожаревац Милева М. Милојевић, Стана Ст. Николић, Љубинка Церић, Дана Б. Николић, Зора Д. Радојковић, Дана Живковић, Сека Влајић, Десанка Аћимовић. Секу Влајић су четници терали да целим путем иде боса по трњу поред друма и толико СУ Је тукли да је касније умрла од последица мучења. Усред Раброва на пијаци четници су заклали Десу Живојиновић са још 15 другова. Деса је одржавала сталну курирску везу између Главног штаба за Србију и Пожаревачког одреда, а такође била курир између Раброва и Великог Градишта. Учествовала је и у неким диверзантским акцијама. У њеној кући су одржавани састанци бораца и теренских радника и ту се склањали испред потера непријатеља. У Великом Градишту било је хапшења од јануара до краја фебруара 570 1942. Ухапшене су све три сестре Сукијасовић, њихов отац, „Ружић” и његова кћи и са осталим ухваћеним послати на Бањицу. Тада су ухапшени Милан Милентијевић и његова жена Милева, Сибинка Николиш и још неки активисти, који су убрзо пуштени. Код села Дољашнице ухваћен је 23. јануара Божидар Ђорђевић-Буђони са другарицом Стрелом1), спроведени у Пожаревац, а затим у Београд где су обоје стрељани. Маја 1942. ухваћена је Слободанка Стефановић, инструктор, и поново Сибинка Николиш. Провалом Слободанке Стефановић и њеним држањем у истрази похватан је велики број људи; ради вођења истраге дошли су у Градиште из Специјалне полиције агенти Гајић, Штерић, Петровић и Губарев. Једна група ухапшених послата је на Бањицу, међу њима и Слободанка. Међу пуштеним била је Сибинка, која није признала никакав рад. Упркос непрекидном притиску непријатеља и последицама провале у мају 1942, а нарочито пред крај године не престају диверзантске акције којима је циљ да паралишу окупаторску власт на овој територији. Упоредо с тим акцијама, нарочито се интензивно ради на организовању народне власти, као и на политичком уздизању кадрова. Партијско и војно руководство у својим инструкцијама и писмима на овоме нарочито инсистира. Многе жене на одговорним партијским дужностима као инструктори на терену, у раду са женама и омладином, старају се да спроводе ове директиве. У писму ОК-у Пожаревац од 24. VI 1942. друг Коста (Богољуб Стојановић-Тина), између осталога, јавља: „ ... Ката (Бранка Стојановић-Доса) из Малог Црнића формирала је Национални комитет од два радника гс једног сиромашног сељака. Води га Ката . . У извештају ОК-у од 25. VII. 42. друг Коста каже: „ ... Долазак Хитре (Радмиле Трифуновић) као појачање у јединицу у рејону I омогућиће брже продирање у та места и брже оспособљавање другова, јер ће им она стално бити од помоћи.. .”2 „Читавих десег дана налазим се у организацији Кате. Поред састанака са јединицом и практичног рада с њом, скупно смо ггрорађивали прва три чланка из „Пролетера”. Прорадили смо их темељно, нарочито прва два ... Са друговима партијцима непрестано сам имао и поје1) 2) Стрела Мица Бучковић. Документ под. бр. 1397. се налази у архиви ЦК Србије �диначне састанке на којима смо говорили о практичном раду, прорађивали Историју (СКП/б) (прву главу са Катом), говорили о жени у капитализму (са Малом); с њом сам прешао из „Развитка друштва” првобитни комунизам, ропство и започео феудализам и пре свега моменат настанка рада у историји људског постанка. Са Катом углавном о империјализму, са Џином и Малом прву, другу и трећу Интернационалу .. ”1) У наређењу Штаба упућеном НОО у Породину од 30 XI 1942, после разматрања опште ситуације код савезника и опште ситуације код нас, шаљу се упутства за рад НОО, наглашавајући њихове дужности и значај: да су НОО носиоци народне власти, да им је дужност организовати отпор противу пљачке окупатора; да треба да оснивају борбене групе — извршне органе народне власти; да су НОО политички органи нашег ослобођења, до кога води једини пут борбе; да су органи помоћи нашој војсци. Препоручује се сваком НОО на терену да проради ово и да се са сваког састанка НОО имају слати извештаји Штабу шта је урађено у протеклој недељи и шта је планирано за идућу. У целокупном овом раду у великом броју учествовале су и жене, како у организовању одбора народне власти, тако и у самом њиховом раду. Поводом 8. марта 1942. упућен је проглас: СВИМ ЖЕНАМА*) за наш празник борбе „Данас, 8. марта, на наш празник борбе за равноправност и бољи живот жене, ми, жене из борбе, обраћамо се вама, нашим другарии,ама у патњи и страдању, обраћамо се вама које сте увек биле угњетаване, вама, које сте увек били робови, вама којима су увек говорили лажи. Хоћемо, другарице наше, данас с вама да говоримо, хоћемо да вам истину кажемо ... Пошто су крваве фашистичке хорде уз помоћ домаћих издајника, народних гуликожа окупирали целу Европу, вероломно су удариле на земљу слободе и напретка... на Совјетски Савез ... Не боре се данас само совјетске жене, већ и жене поробљене Европе устају данас заједно са својим народом ... борећи се не само да одбране своја права која им мрски окупатор отима, већ да извојују у истински слободној домовини потпуну слободу и равноправност... Славимо 8. март данас, борећи се и ми, жене, заједно са својим друговима за ') Оригинал писма Србије арх. бр. 1320. налази се у архиви ЦК ') Оригинал писма Србије арх. бр. 2273. налази се у архиви ЦК праву народну слободу, за социјалну правду и потпуну равноправност... Зато ви, другарице наше из патње, пођите са нама данас и постаните наше другарице у борби ... Живео 8. март — празник борбе за равноправност и бољи живот жене. 8. март 1942. Жене борци за слободу и бољи живот За округ Пожаревац” Нову 1943. годину пожаревачки партизани дочекали су са поруком Главног штаба партизанских одреда у Србији. У њој је одато признање свим партизанима Србије који се више од годину и по дана боре против окупатора у најтежим условима. У њој се позива на још јачу борбу: „Пређите ког у у офанзиву злотвора! руци земље и не гмиже на Држите испуштајте и један фашистич- чврсто га док гад, оружје на лицу док не изборите слободу”! Обновљени рад на терену и акције које су почете поново у 1942, нарочито пред крај године, настављени су интензивније у 1943. И притисак непријатеља постао је јачи. У офанзиви после ликвидације немачког пуковника Хензела фебруара 1943. наступиле су удружене с Немцима снаге окупаторских слугу, што је за неко време смањило активност пожаревачких партизана. Но већ с јесени расположење народа све је борбеније, а с тим у вези већи прилив у партизане. Под притиском непријатељског терора ОК Пожаревац морао је у почетку године да изврши размештај партијског кадра. У Пожаревцу су повучени старији чланови у илегалност, а рад по партијској линији и техници преузима омладина. У партијској организацији у граду остају од жена само Јела Васић и Мира Динкић; радом СКОЈ-а руководе Дора иДрагица Влашки. Секретар Месног комитета СКОЈ-а била је Дора Влашки, чланови Вера Степић, Смиља Адамовић, Љубица Дупало, Драгица Гачић. Организоване су скојевске групе у Трговачкој академији и гимназији и по улицама, као и групе антифашистичке омладине. За рад на техници успешно је изведена акција којом је украден шапирограф из самог окружног начелства. На њему су умножаване вести „Слободне Југославије" и друге, затим Комунистички манифест (то је једино издање Манифеста у време рата), Питања лењинизма и разни пропагандни материјали. 571 Од компромитованих чланова Партије из Пожаревца Бојана Првуловић упућена је на рад са женама у моравском срезу, да помаже другарици Радмили Трифуновић-Хитри, а Борка Богојевић у Стиг у Касидол, да тамо нађе и организује смештај технике. С њом је радила Роса Игњатовић ради упућивања у рад. У Касидолу су се највише ангажовале Јулка Миладиновић, мајка скојевца Гојка, која је имала у кући ископану земуницу као склониште за теренске раднике. Цела њена кућа радила је за партизане. Јулка и њен син Гојко стрељани су 2. априла 1943, у Братинцу. Техника у Касидолу требало је да буде смештена у кући мајке „Штигљица“, борца из VIII партизанске чете. Све ове жене су обезбеђивале храну теренским радницима, плеле чарапе за борце и вршиле курирску дужност. Од 21. до 25. јануара 1943. одржан је састанак Бироа. Реферат је поднео политички секретар Божидар Димитријевић-Козица о резултату обилажења и ситуацији на терену, у коме је између осталога казао: „Територија А (Пожаревац — пр. ред.) лаган напредак. Месно поверенигитво добро се снашло приликом последњег доласка Специјалне полиције из Београда. Захваљујући доста добро организованој обавештајној служби и мерама предострожности нагаи кадрови остали су сачувани ... Обавестио је наше другове да предстоји хапшење свих компромитованих. Директиву МП послушали су сви другови и склонили се. Специјална полиција успела је само да ухапси гаест даљих симпатизера, од којих су пет отерани у логоре у Београду. Звезда (Борка Богојевић — пр. ред.), Мала II Чича (Мирко Стојадиновић — пр. ред.) сада су илегалци” „Одлучили смо да другаригџг Звезда и друг Плави (Милан Лазаревић, радник из Пожаревца — пр. ред.) оду на територију Ж. као руководиоци омладинског рада ... Другарица Мала из I (Бојана Првуловић — пр. ред.), радница из Пожаревца, одлучили смо да оде на женски рад на територију Д” (из одлука на састанку Бироа од 21.—25. јануара 1943). „Проблем рада за женама. Треба што пре ликвидирати са свим сектагиким прилажењима томе проблему. Треба набављати и умножавати материјал (реферате и др.) за рад са женама... Треба приступити стварању месног одбора АФЖ у 1 и у другим местима и тако створити услове за формирање Окружног одбора АФЖ” (из плана рада ОК донетом на Бироу). „Примили смо другове Петра, Чгсчу и Плавог — јавља Окружни комитет месном повереништву у Пожаревцу — и већ их распоредили на нове дужности. Ко- �лико смо приметили, другови полазе са пуно полета и воље на своје нове дужности под новим приликама. Сада је ред на друговима Звезди (Борки Богојевић — пр. ред.ј, Малој (Бојани Првуловић — пр. ред.) и њеној сестри (Олга Првуловић — пр. ред.) и Спортисти. Ми смо овим друговима већ одредили њихов 6удући рад, а на вама је да их извучете уз највећу безбедност из вашег места и одведете код друга Вељка”.1 8. II 43. Божа Димитријевић-Козица унео је у своју бележницу: „Љути СПГ (Среско повереништво Божеван, — пр. ред.). Да прими другове Спортисту и Малу и да их преда Хитрој (Радмили Трифуновић ■— пр. ред.)”. ОК обавештава тво А 11. II 43: Месно поверениш- „ ... Другове Снортисту, Спиру и Малу (Бојану Првуловић — пр. ред.) и она друга два друга прихватили смо и они су послати где треба”. У писму Окружном комитету од 19. I 1943. друг Јанко (Бранко Стојановић) предлаже нека нова задужења за другарицу Веру Вребалов. Говори о раду жена на терену: „ . . . састао сам се Са оним човеком пошт. чин. и према њему сам закључио да тамо може да оде (у Велико Градиште — прим. ред.) само друг. Соња (Вера Вребалов — прим. ред.)... њу сам упознао с њим, тако да она може тамо да отпочне рад, односно да пробави пар дана док постави рад, на онда да се врати у XIII 15 (Триброде — прим. ред.) где ће моћи да се смести и да одатле руководи радом у XIII 16 (Царевац — прим. ред.) као главни рад, а онда колико може у месту где буде смештена где исто има могућности и да одатле обилази XIII 10 (Кусићи — нрим. ред.), јер су то све близу места до места, све по пола сата једно од другог. Другарица је добра и моћи ће добро да ради у тим местима. Са другом Јовом ће бити у сталној вези и тамо одлазити једном недељно, да би водила тај курс за руководиоце. . . Са друг. Соњом сам разговарао да се тамо гито пре види са људима, да ради на томе да ако може гс тамо никне парт. организација ...” (Ориггтал документа налази се у Историјском архиву ЦК СКС нод бр. 2827). О организовању рада на терену говори у свом писму Окружном комитету за Пожаревац инструктор за срез моравски, народни херој Радмила Трифуновић-Хитра (крајем јануара 1943): „Драги другови, имајући у виду пребацивање до села јужно од места ‘) Прва три дитата 246 у ИРП, четврти у ИРП. су из документа из документа Арх. да 19 Арх. бр. бр. 9461 (Мало Црниће — прим. ред.) и на територију друга „К” захтева дуже времена, одлучила сам да покушам успоставити везу са селима другог среза и учиним све што се може учинити у одређеном времену за проналазак стана”. (Хитра је искористила то време па је у Набрђу и Трњану заједно са другом Козицом, успела да среди организације КПЈ у тим местима. Велики број људи је обухваћен радом на политичком сектору, била је добро организована обавегитајна служба). Пре свега потражила сам везу са селом 3 (припада територији „Г” — прим. Радмиле Трифуновић. — Вероватно се~ ло Шувајићи ■— прим. ред.) о коме смо већ говорили. Добила сам је нреко партизана и одмах пошла тамо. Људи до којих сам догила (два брата од стрица) су добри и поштени људи, јако сиромашни, који воле нагиу борбу и спремни су да укажу и веће услуге. Истог дана упознала сам још два добра човека. Разговарала сам са њима о свему настојећи нарочито да упознам прилике у селу, гито ми је необично важно због задатака ради којих сам дошла. ... Конференција је била неопходна. Разговарала сам са људима о могућности одржавања конферени,ије. Објаснивгии им припремили су све. Конферени,ија је одржана. На њој је било 14 људи, међу њима четворица „добровољаца за жандармерију”. Показало се да су људи сасвим необавештени о развоју догађаја. Све их је жедно интересовало. О свему се много расправљало. На крају почели су да захваљују. Међу њима има добрих људи који се одмах могу ангажовати за рад. Сва четвории,а добровољаца су се свечано зарекла да не само да неће да приме пугику од издајника, већ ће учинити све да ниједан од њихових другова не прими ... После конференције задржала сам четворииу који су ми се учинили најбољи и формирала Нан,ионалноослободг1лачки одбор. Време није дозвољавало да будем дуже с њима, али углавном поставила сам оно што је најважније. За стан су услови добри, сем за храну. Но то се да уредити. Засад сам нашла код једног од чл. нац. ком. Засебна соба и добар положај куће. Кућа је у центру, али има излаз у брдо одмах... Узимајући у обзир да вам је због поште потребно људи, разговарала сам са братом домаћина, који је исто тако добар, само енергичнији, о томе. Он би нам био при руци. Основани нар. осл. одбор би ту много помагао. Само их треба учити конспгсрацији и чврсто их држати... Добила сам везу са местом 17 (Салаковац — прим. ред.)... Поред обиласка овог дела територије поставила сам у плану најужу сарадњу са партизанском јединицом. У Томиславцу се налази машина — приватна својина деловође — али елужи само за рад у општини, дакле за окупатора. Уговорила сам са партизанима да је узму одмах, поготово гито је према обавештењу било око 572 100.000 дин. прикупљено за порез ... Акција је извргиена (27. 1 43. — прим. ред.) машина одузета, иовац узет ... С партизанима сам се договорила да обиђу све општине П задњи пут после ликвгсдирања најгорих опомену опгитинске управ е . . . Народ све вигие сам се залаже за акције и без оног страха од казни помаже партизане у томе... У Жабарима се налази 25 старих жандарма. Исто толико у Александровцу. Нових има до 45 засада. Но сви су страшно заплашени и заколебани. Један наш напад све би их разјурио. Ја ћу разговарати са Симом (Симићем — прим. ред.) о томе, али добро би било да и ви утичете. То би било од колосалних последица за крај. Др. поздрав Хитра” ОК за Пожаревац, пошто у ранијем писму (од 26. XII 42) Покрајинском комитету констатује да су „приликом обиласка Б. Хитрине територије увидели да се другарица Хитра добро снашла, да су код ње нестале њене досадашње слабости . . к а ж е даље о њеном раду (у писму од 28. I 1943): „Поставили смо другарицу Хитру за инструктора ОК-а. То из разлога што је она наш данас најјачи руководилац”. (Документ бр. 2658 ЦКС). Радом међу женама на територији пожаревачког округа била је задужена Вера Вребалов. Активи жена реорганизују се почетком 1943. у одборе антифашистичког фронта жена. Тај је задатак успешно спроведен тамо где су партијске организације успеле да мобилишу већи број жена. У новооформљеном комитету јануара 1943 (комитет ,,Г“), чији су чланови били и Бранка Стојановић-Доса и Ђурђија Томић; ова последња је била задужена за рад са женама по селима која су потпадала под тај комитет; осим тога вршила је и курирску дужност. У Великом Селу одбором жена било је обухваћено десетак, а у Божевцу, где је рад био нарочито интезиван, око 20 жена. У Кучеву су активисти АФЖ-а биле Добрила Антић-Лончаревић, Цана Антић, Рада Сандуловић, Ката Перић, Дијанка Перић-Младеновић, Сека Станчуловић, Жикица Ранчић и Милица Бошковић, којој су у борби погинула два сина. У селима среза кучевског негде су могли да буду формирани мали одбори, као у Церовици, где су активно радиле Ружа Поповић, Марија Макуљевић, Иконија Радуловић, Ружа Јовановић. У Раковој Бари Милица Барнић је наставила раније �започети рад на помагању учитељици Томанији Јанковић. У Каони је активисткиња Стоја Милетић. У Раброву су велики број жена и читаве породице биле ангажоване у раду на помоћи партизанима. У склоништу у кући Руже Милетић склањани су рањеници и састајали се теренски радници. Четници су је претукли и живу закопали заједно са Станицом Костић, чију су мајку Љубицу Николић из Божевца заклали, да би од њих извукли признање. На Ружи Милетић ране од батина нису могле да зарасту. Јула 1944. умрла је у најтежим мукама. Цела породица Анке Стојадиновић радила је за партизане. Анка је са Љубом Стевић и Јевром Јовић из Мале Бреснице ушла у одбор АФЖ-а. Анку су четници држали у свом логору целог лета 1943, мучили је, пекли усијаним гвожђем. Ната Стевић, заједно са својим мужем, била је активни симпатизер још од 1940: у њиховој кући су се састајали и склањали партијци. У току рата погинули су јој син, муж и девер у партизанима. Она је и после њихове погибије наставила с радом за НОП. Гина Богдановић, другарица народног хероја Воје Богдановића-Сељака почела је да ради за НОП после његове погибије. Осим тога су активни помагачи били Живка Ђурић и Олга Тошић, чији су мужеви у пролеће 1943. стрељани на Чачалици. Славка Јеремић хранила је и одевала партизане. Њеног су мужа четници 1944. заклали насред пијаце у Раброву. Перса Милетић активизирала се 1943. и радила све до ослобођења. Исто тако радила је за партизане Зора Благојевић. Активиста Мирослава Дамјановић у селу Српце примљена је 1943. у КПЈ. У Малој Бресници, селу које је за све време рата било нека врста слободне територије •— непријатељ је прошао кроз село само једном за време рата, марта 1943. у Хензеловој офанзиви — упориште Партије било је у кући Љубинке Стојановић-баба Дуле. У њеној кући био је магацин хране и робе за партизане, а у ископаним лагумима и бункерима склоњене пушке, бомбе и муниција, писаће машине и санитетски материјал. Ту су се одржавали састанци партијских и војних руководилаца; међу осталима, долазила је у баба Дулину кућу и Вера Вребалов. Да би исхранила партизане, баба Дула је клала своју стоку и свиње, продала је волове и пољопривредне алатке. Године 1943, када је била изузетна несташица хране, дала је плуг у замену за 200 кг кукуруза. Са баба Дулом је најтешње сарађивала Јевра Јовић, члан одбора АФЖ у Раброву. Њих две су одржавале везу са Рабровом преко Анке Стојадиновић и Љубе Стевић и са Душманићем и Мустапићем преко Илинке Јовић. Крајем јануара 1943. Радмила Трифуновић-Хитра формирала је одбор АФЖ-а у Брзоходу; председница је била Живка Брнић, чланови Љубица Јевремовић и Даница Ранковић. У Малом Црнићу наставио је врло активно рад раније основани одбор жена са председницом Десанком Стевић и члановима Љубинком Петровић и Николијом Миловановић. За политички рад са женама другарице су користиле пропагандни материјал који је умножаван на њиховом терену. Али су тражиле и позајмице ради употпуњавања материјала. ОК Пожаревац у свом писму Среском повереништву Младеновац 16. I 1943. године (докуменат се налази у архиви ЦК СКС, арх. бр. 3721), између осталога тражи материјал за рад са женама: „Драги другови, Обавештени смо да располажете са комплетом „Жене данас” и да сте према чланцима отуд спремили 12 реферата пригодних сада за рад међу женама. Ми бисмо вас молили да нам, ако сте урадили ове реферате, доставите по један примерак од њих или да нам доставите сам комплет „Жена данас” који бисмо вам одмах по вађењу материјала врат или”. У свом извештају ОК-у 22. I 1943. Роса Игњатовић-Тала извештава и о прикупљеним прилозима за Народноослободилачки фонд: „Са везе Ж III (ЈЂ>ешница-прим. ред.) добијен ји новац 12.000 дин. Сем тог новца код мене се налази још 22.820 дин. 22,760 дин. прикупљен прилог у 1-31 (Смољинаи,-прим. ред.) за месец децембар и то 20.000 од млинара Ч. Б. — то је дао у замену за брашно, 2.500 од докторке (Вере Вребалов-прим. ред.) и 260 прикупио је жан. од три човека и 60 дин. чланарина од три члана. Од докторке добивено и санитетског материјала у вредности од 2—3 хиљаде динара. Она је послала готово сав материјал који је друг Б. (Бошко Вребалов-прим. ред.) тражио од ње. Према томе, код мене се налази новац 34.820 дин.” Прикупљена вуна дата је делимично на машинску прераду. Сачувана је признаница друга Љутог (докуменат арх. бр. 2855) од 28. I 1943. на суму од 300 динара која је дата за прераду 10 килограма вуне. „Ово је друга пар- 573 тија што се ради вуна“, додао је уз другарски поздрав и „Смрт фашизму-Слобода народу”, друг Љути. О Међународном дану жена, 8. марта, издат је проглас Антифашистичког фронта жена пожаревачког округа: ЖЕНАМА ОКРУГА ПОЖАРЕВАЧКОГ — за 8 март — „ ... Мајке наше, сестре и другарице, по други пут дочекујемо наги празник, празник жена 8. март, у ланцима ропства, беде и глади. Али га сад дочекујемо са више вере у скору слободу и ведрија лица, јер ланци пуцају и кидају се. Нагиа братска руска армија сатире немачке руље и потискује их, а наша народно ослободилачка армија из позадине уништава немачку силу. На данашњи дан, на наш празник, гледајући око себе распламтелу борбу и поразе Немаи,а, ми осећамо да смо на прагу слободе, да треба само још мало напора, јоги мало муке и над нагиом ће земљом засијати сунце слободе . .. Сестре наше, Немац и његове плаћене банде виде да су на издисају и не жале жртава нити нагие крви да би још мало одржали своје господство. Пред свој крај они су све гори. Њима треба људи за фронт и за рад у фабрикама, а они их немају. Али они зато имају паклене планове и они их остварују. Ми смо недавно били сведоци крвавих догађаја у нашем крају, када смо дрхтећи раскидана срца гледали како нам побеснели Немци одводе синове, браћу и очеве ко зна куд и да се можда никад не врате својим домовима. Зашто они то чине нама је добро познато. Широм свих поробљених земаља, они тако одводе људе, јер им требају снажне руке да под претњом бајонета граде топове и гранате да од њих гину наша руска браћа и ми. А њихове плаћене слуге и издајници народа, они који нашу децу кољу и сестре силују Павелић, Недић и Дража Михајловић и њихове крволочне банде укорак са окупатором и даље раде на нашем истребљењу. За туђи новац, за власт, они су згазили свој понос и образ и издали брата рођеног. Страшне су слике недела и злочина Дражиних четника из Горњака које су извршили и врше над Влајнама у Раковцу, Жељпици и Стамници и над српским женама у другим селима. Језа нас обузима кад се сетимо како су бесни и пијани Дражини четнигџ{. из Горњака прошле зиме у селу Јошаници силовали мајку и жену учитеља из тог села, и једну болничарку партизаику, како су их мучили па заклали. Зато је борба коју водимо још тежа, јер је не водимо само против једног непријатеља окупатора, већ и против њихових помагача, издајица нашег народа. Али ми добро знамо, да жртава мора да буде у тој борби. Ми ћемо их подносити и давати и даље с поносом г(, �самопрегором као што смо и досад, јер је нагиа ствар праведна. А ми смо свесне да ћемо кроз борбу за ослобођење наше земље добити наша права и равноправност са нашим мушким друговима, коју нам досадашња реакција никад није давала, а коју сад кроз борбу све вгчие стичемо носећи равноправно са њима пушку и подносећи све терете и жртве борбе. Не дозволимо никаквим народним изродима да својим лажима и клеветама слабе нагиу слогу. Боримо се с пушком у руци у партизанским редовима и помажимо из позадине нашу народноослободилачку војску! За нашу децу, за нагие другове и браћу, за наше партизане и партизанке ми морамо дати све од себе. Да сви заједно извојујемо слободу, сва права и равноправност за нас жене. Још чвршћи зато треба да буде наги фронт жена борсгаа, још јача наша борба, јоги већа снага ... Окупљајмо се у јединствени Антифашистички фронт жена Југославије! И стварајмо нашим радом и нашом борбом гранитни бедем о који ће се разбијати сви налети окупатора и његових плаћених банди и сви њихови покугиаји да нас уништи и покори. Шајке, сестре, другарице, Свима вам данас говоримо, жене у Стигу, Раму, Морави, Ресави, Млави, Звижду и Хомољу. Свима вам пружамо руку и позивамо све и оне које до сад нису учествовале у заједничкој светој борби за слободу, да данас станете чврсто у ред осталих бораи,а да уложите све напоре да наша праведна ствар гито пре победи. ДЕСА СТЕВИЋ-ЦРНА, из Малог Црнића, једна је од најактивнијих и најдоследнијих руководилаца актива жена у Малом Црнићу. Члан је КПЈ од лета 1942. Вредна и одана покрету, умела је да обухвати жене да раде с њом и да са успехом обављају акције за помоћ НОП-у у прикупљању хране, одеће, смештају другова партијских руководилаца, а користила је и сваку прилику за популаризацију наше борбе. Њен многоструки рад није могао остати незапажен, нарочито после љотићевске офанзиве када је много активиста и партијаца похватано и поубијано, када је у ствари организација у месту спала на њен рад и Николије Миловановић. Децембра 1943. погубљена је заједно са Николијом код села Врбице, после свирепог мучења. Њена деца наставила су да помажу НОБ. Нека вам пред очима стално буде пример наших руских сестара, које се тако херојски боре на фронту и у позадини, нека вам као пример служи херој Совјетског Савеза девојка Лидија Павлижка, славни борац из одбране Севастопоља. Пођите путем којим су пошле жене борци из нагие народноослободилачке армије, које заједно са друговима ускачу у немачке ровове и на тенкове не мислећи на смрт. Пођите путем сељанке из Лике, Кате Пејновић, чланице Антифагиистичког већа, познатог народног борца за слободу, — и многих других жена и девојака из ровова у Босни и рада у позадини. Нека вас у вашој борби и вашем раду увек подстрекава и бодри пример девојке хероја нашег краја, пример младе партизанке Вукице Станковић, која је дала свој млади живот за свету ослободилачку борбу, за нагиу праведну ствар ослобођења. Пут којим је она пошла светао је и частан и њим треба да пође свака жена и девојка у чијем срцу има мржње према робовању и љубав за слободу. Храбре жене Совјетског Савеза називају нас својим сестрама. Ми сетимепоносимо, јер је то велико признање за борбу, коју водимо већ 20 месеци и награда за жртве које подносимо. Морамо се трудити да ово признање и даље оправдамо. Сестре и другарице, Догиао је отсудни час да се реши хоћемо ли јоги робовати, или ћемо идуће године наш празник 8. март дочекати у слободи, у срећи, на гробу немачког фашизма. Како ће бити то од нас зависи. Ступајмо зато смело у борбу коју води народноослободилачка војска под командом Врховног штаба и друга Тита. Уложимо све да постане чвргићи динствени Народни фронт за слободу! 574 је- Слобода и срећна будућност како и нагие деи,е биће дело и нагиих руку! нас Живео празник борбе жена 8. март! Живео АФЖ и народноослободилачка борба народа Југославије! Живео Врховни гитаб НОВ Врховни командант друг Тито! и ПОЈ и Смрт срагиизму — слобода народу! 8/111/1943 Присталице Антифагиистичког фронта жена за Округ пожаревачки” Рад жена, организованих по групама или одборима АФЖ, у НОО, укључен у НОП на терену пожаревачког краја, који је почетком 1943. почео да добија већи замах, развијао се под сталним терором и притиском непријатеља. Ово је било нарочито појачано за време тзв. Хензелове офанзиве. Немачки пуковник Хензел управо је био разрадио планове за офанзиву којом је намеравао да сломи народноослободилачки покрет у целом крају. Непосредно пред почетак операција пресрела је његов аутомобил група партизана са Симом Симићем на челу и 15. фебруара ликвидирала њега и његове сапутнике, и дошла до детаљних планова офанзиве које је собом носио. О томе догађају сачувана су наша и непријатељска документа: СВИМ МЕСНИМ НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКИМ ОДБОРИМА ... 15. II је Моравско-ресавска чета нашег Одреда успелом заседом код села Топонице заробила и убила немачког пуковника Хензела. Код Хензела су нађена документа која откривају злочиначке планове хитлероваца за наш округ, спремљене за 16. и 17. фебруар ове године. Хитлеровци су заједно са љотићевцима 16. и 17. фебруара извели према �овим плановима одвођење пљачку народа овога краја.1 мушкараца и У дневном извештају 704. ловачке дивизије од 16. II 43, који се у препису шаље ради обавештења Војном заповеднику Југоистока, опуномоћеном немачком генералу у Хрватској и заповеднику немачких трупа у Хрватској, записано је: „ДНЕВНИ ИЗВЕШТАЈ 704 Ловачке дивизије 03 16. II 1943. 16: 1) На путу Петровац-Пожаревац, пуковника Хензела команданта 734 гренадирског пука, у аутомобилу са једним потпоручником, једним подофии,иром и једним војником из пратње, напала је и убила једна, вероватно, комунистичка банда у јачини од 13 лица (Моравска чета). При претраживању околних села, које је одмах извршено, приведено је 239 заробљених, двојица су убијена у покушају бекства, куће у близини места спаљене су. У циљу репресалија наређено је стрељање 400 комунистичких талаца. 2) При акцији прочишћавања западдо од Петровца због недозвољеног номења оружја убијени су један четнички курир један човек и три жене, куће су спаљене...” САОПШТЕЊЕ2 Комунистичке банде извршиле су, 15. фебруара 1943. године пре подне, пад на један немачки аутомобил равска чета). Препад је извршен на између Петровца и Пожаревца код Топонице. Том приликом мучки је јено и опљачкано 4 путника: 2 официра, 1 подофии,ир и 1 војник, а кола су љена. пре(Мопуту села убиспа- За казну стрељано је у Београду 400 комуниста. Село Топоница спаљено је делимично. Неколико стотина ухапгиених лица, похватаних у округу пожаревачком, неће се више вратити у своја села, већ ће бити упућена на користан рад на неко друго место. Слободно кретање грађанства у округу пожаревачком до даље наредбе, дозвољено је само до 18 часова. Немачка војна сила није вољна да скрштених руку посматра злочиначки рад комуниста и других бунтовника. Београд, 19. фебруара 1943. године Командујући генерал и заповедник Србије Бадер с.р. ') Оригинал се налази СКС рег. бр. 2910 и 4412. г) у Истор. архиву ЦК Плакат са овим саопштењем генерала Бадера налази се у архиви Народне библиотеке У Београду, бр. 1057, бр. 337, К. 241/2, инв. 4392. — Штампан је на немачком и нашем језику. У Пожаревцу су после једне провале међу скојевцима ухапшене Милица Јовановић, Јела Николић и Љубица Јовановић, али пошто о њиховом раду није било доказа, пуштене су. Међу члановима Партије у Пожаревцу од жена ухапшене су Јелена Васић и Милица Гргуровић-Чупа, затим кандидати КПЈ Каја Рајчић и симпатизери Слободанка Радивојевић и ВожинкаВељковић, док је Милица Марковић, једна од руководилаца СКОЈ-а, погинула у моравском срезу почетком 1943. Ухапшене другарице предате су Специјалној полицији и отеране у логор на Бањици. Милица Гргуровић-Чупа стрељана је 1. X 1943. у Јајинцима. У току Хензелове офанзиве извршена су велика хапшења у целом пожаревачком округу. Немци су хапсили не само компромитоване теренске раднике, него и свакога ко им се чинио и најмање сумњив. После немачке казнене експедиције, у марту су се појавили љотићевски одреди. Озлоглашени Марисав Петровић ухапсио је крајем марта 1943. само у Малом Црнићу око 60 људи и жена, међу којима су били Божидар и Милева Станковић-Нана, Љубица Стојановић, Смиљка и Милица Радовановић; у Великом Селу ухапшене су од жена Ђурђија Томић, Љубица Јанковић, Василија Рајчић, Рада Михаиловић, Стана Ценић, Злата Томић; У Божевцу ухапшена је Загорка-Гора Ивановић, курир технике ОК; у Набрђу између осталих ухапшени су Александар Ивановић-Бабунски његова жена Милева и ћерка Каравиљка; у Трњану Драга Трајловић, Мица Урошевић-Силна и Милица Урошевић; у Жабарима: Ђурђија Илић и Драгиња Рајковић, курир из Породина. Обе су претучене у затвору. У Жабарима су ухапсили све чланове породице Симе Симића, политкома Моравске чете, међу њима Миру и Стану Симић, Софију Ђурић, Љиљану Несторовић. У Касидолу је од жена ухапшена Јулка Миладиновић, мајка скојевца Гојка, неуморни радник, која је највише помагала Роси Игњатовић и Борки Богојевић у њиховом раду на терену. У Смољинцу је ухапшена Рада Станковић-Ћерка, ученица, члан СКОЈ-а. У њеној кући био је курирски пункт који је функционисао све до њеног хапшења. Осим тога у кући су била и два бункера. С њом је ухапшена и њена мајка Мирослава. Само је мали број ухапшених успео да се ослободи, међу њима Мица и Милица Урошевић, Ђурђија Томић, Василија Рајчић, Љубица Јанковић и 575 ИВАНОВИЋ-ГОРА, ставила се на располагање НОП у свом селу Божевцу. Члан је КПЈ од 1942. Радила на одржавању веза, заједно са децом Владимиром и Надом, која тај рад настављају и после њене погибије. У кући је било свратиште теренских и партизанских руководилаца; била је курир технике ОК. У љотићевској офанзиви за одмазду за напад на један немачки камион организације ТОТ похватано је и стрељано на Чачалици 75 родољуба, 4. 4. 1943. Међу њима је била и Загорка-Гора Ивановић, која је издржала сва мучења и није одала никога, тако да је и после њене смрти њена кућа служила друговима. ЗАГОРКА НИКОЛИЈА МИЛОВАНОВИЋ-ВЕМА, члан КПЈ у Малом Црнићу од лета 1942. Врло сиромашна, пољопривредна радница — надничар, исхрањивала је троје деце сама, јер је била удовица. Беда је прогањала кроз цео живот. Прихватила је борбу и помагала свесрдно НОП. Користила је време на раду у пољу да радницима дели летке. Кад су је опомињали да се чува, одговорила је: „Шта имамда изгубим ако ме убију. Ове муке и беду. Живот је мало да се‘ да за бољи живот радника и сиротиње и за слободу“. Њени задаци били су углавном курирске везе. Уживала је углед вредне и поштене жене. Њена кућа је од првих дана устанка пружала сигурно скровиште. Цела њена породица ангажовала се за НОП. Док је двоје мање деце активирала као курире, имала је старијег сина у редовима НОБ, али ни он није дочекао слободу. У децембру 1943, када је извршено масакрирање од стране четника најистакнутијих људи из Малог Црнића, заклали су после страховитог мучења и Николију Миловановић, заједно са Десом Стевић на путу Врбница — Велико Село. Нису дозволили да их сахране, тако да су их пси разнели. �Стана Ценић. Остали су стрељани у групама: три групе које су предате Гестапо-у стрељане су сукцесивно на Чачалици код Пожаревца. Међу њима и Загорка-Гора Ивановић, која се у истрази држала врло добро, тако да организација у Божевцу није страдала. Једна група од 25 људи и жена стрељана је 2. априла 1943. у селу Братинцу. Смиљка и Милица Радовановић из Малог Црнића стрељане су 28. VI 1943, по накнадној провали, а кућа им је по други пут спаљена. Кућа Радовановића је много задужила партизане, јер је у њој било сигурно склониште борцима и партијским радницима. У Трњану је после ових хапшења, поред Мице и Милице Урошевић, остала да ради као курир скојевка Ружица Ђорђевић с неким омладинцима. У селу Малом Црнићу остало је партијско упориште, које су сачињавале Десанка Стевић и Николија Миловановић. Децембра 1943. одвели су их четници са још неким члановима Партије и заклали. У селу Трновчи наставила је рад Цана Радојковић, домаћица, курир за везу између Петровца и ОК Пожаревца. Пошту из Петровца предавала је инструктору ОК Јови Шербановићу, а затим Вери Вребалов, која је од октобра преузела дужност од Шербановића. Пошту ОК-а Цана је предавала у Петровцу члановима НОО Владимиру и Радмили Пешић, учитељима. Крајем децембра 1943. ухапшена је у Пожаревцу и спроведена за Петровац. У полицији се одлично држала, отрпела сва мучења и никога није одала нити ишта признала. Године 1944. послата је у логор у Немачку. После ослобођења вратила се у земљу. Од последица мучења умрла је 1950. О стрељанима и одмаздама вана су немачка документа: сачу- Међу ових 75 стрељаних на Чачалици код Пожаревца 4. 4. 1943. •—у једној од три групе које су у априлу ту стрељане — биле су Злата Томић и Рада Михаиловић из Великог Села. Божидар Димитријевић-Козица, члан ОК Пожаревац, пише 8. и 25. маја 1943, Покрајинском комитету и штабској ћелији пожаревачког округа поводом стрељања у селу Братинцу: „... Бабунски је мучен ужасно ... Милева још грозније мучена. Ништа није признала, пркосила ... Сва је деформисана. Признала само да је једне ноћи донет радио и одмах од двојице наоружаних однет и ништа вшие ... Кћи им (Каравилка) као и мајка јој. Јоги је у ранама. Јоги јој гноји и отпада месо од туче. 31.11.88.45.72.66.52.17.68.89.13.17 (спасло је дете) ... Нана Станковић — херојско држање ... Људи су сви од мучења од првог дана лежали на патосу, где кога оставе, и нико није могао да устане. Многи више нису ни знали за себе. И на стрељање су однети (Милован, Бабунскп, Милева, отаг/, и син из Малог Црнића). Д.” ИЛЕГАЛНИ „ГЛАС ЈНОФ СРБИЈЕ“, у броју од маја (бр. 5, стр. 12, 1943) доноси: „ .. . Али сва савршенства њиховог заната нису могла да скргие српске родољубе. Стиснутих усана и пркосна погледа умирали су народни мученици из братиначког затвора. Милева Ивановић није била ни неки руководилац нити неки нарочито свестан борац нар. осл. борбе, она је била проста неписмена сељанка из Набрђа, која је прала и кувала за партизане. Али је ипак до беса доводила своје џелате кад је већ сва испечена и истругана, настављала да пркоси. Ни Цанетова уста нису се отворила на признање. Ни седа глава старице Нане из М. Црнића није се покорно погнула. Џелати су добили место признања и одавања — само презир и мржњу.” ОБЗНАНА1 Дана 2. априла 1943. год. на 6. км источно од Пожаревца УБИЈЕН ЈЕ један немачки припадник ОРГАНИЗАЦИЈЕ ТОТ И ЈЕДАН СРБИН ТЕШКО РАЊЕН. Од истих разбојника су и 2 теретна аутомобила запаљена. За тај препад је 4. 4. 1943. године Настављају се одмазде од стране Немаца: СТРЕЉАНО 75 КОМУНИСТА Пожаревац 3. априла 1943. год. САОПШТЕЊЕ Крајскомандант КЛАУСЕН мајор *) Плакат штампан на нашем и зику налази се у Историј. архиву ЦК СКЈ немачком је- На дан 10. Априла 1943. убијен је председник општине Сиракова и железничка станица Сираково је нападнута и опљачкана, ноћу између 9. и 10. априла 1943. извршено је дело саботаже од стра- 576 не бандита на телефонској линији жаревац—Кучево код станице Звижд. Као репресалија за извршена дела, на дан 16. априла о.г. По- СТРЕЉАНО ЈЕ 30 КОМУНИСТА 16. Априла 1943. године Пожаревац Крајскомаднант1 КЛАУСЕН мајор Али се настављају и акције партизана на терену: Окружни начелник округа пожаревачког извештава 30. априла 1943. шефа Српске државне безбедности у Београду под Пов. бр. 266/43: „Ноћу, између 19. и 20. априла, једна партизанска банда од пет лица, предвођена Росом Трифуновић, студеиткињом медицине из Александрови,а, спалила је опгитинску архиву и зграду опгитине у Доњој Ливадииџ. По спаљивању, излепили су плакате комунистичке садржине и отигили су у правцу Породина .. .”2 Са терена којим је пролазила казнена немачка експедиција и затим вршили терор љотићевци Марисава Петровића, јавља Радмила Трифуновић, инструктор за срез моравски: „Драги другови, после ситуације која је настала на терену нисам била у могућности да вам пошаљем извештај. Директну везу нисам смела да користим — било је ризично. ... Покупљен је велики број сељака из околних села (око 1000 људи). Свако је морао да понесе понешто: агиов, мотику, секиру, вилу и храну за два дана. Сељаци су развучени у огроман ланац од Млаве до Мораве. На сваких 10 њих долазио је по један добуровољац. Ланац Је кренуо од друма Плана—Жабари—Петровац. За њима је наступао стрељачки строј љотићеваца на раздаљини од 4 м тако су погили према северу претресајући успут салаше и куће. Ланаи, се завргиио на граници среза моравског. Групу која се зауставила у Александровцу Немци су сликали заједно са њиховим „оружјем” ... Због кидања веза са суседним селима у којима је бко непријатељ ... намеравала сам да се заједно са партизанима пробијем кроз непријатељску линију ... Повукли смо се тек на појаву непријатеља. Тад смо се повукли према 3. Гори. Непријатељ је већ такође у њу улазио... Ту се ‘) Плакат штампан на нашем и немачком зику налази се у Историј. архиву ЦК СКЈ. г) Оригинал документа налази ВИИ, рег. бр. '25/8—3, кутија 22. се у ј е- архиви �видело да секунди одлучују. Морага стално да имаш на оку људе, иначе један пропуштен моменат може да упропасти ствар... Ми смо се извукли и избегли поновни обухват непријатеља који је дојурио из Пожаревца, друмовима Пожаревац—Александровац—Пожареваи,— Велико Село. О хапшењима јављам вам на посебној цедуљи. Најважније је да цео срез гори. Непријатељ се није задржао само на В. Селу, Миријеву, Породину. Он је хапсио из свих села све сумњиве за њега људе па и оне који су некад у почетку нагие борбе макар чиме помагали или имали ма какву везу с нама. Похапшени су скоро сви рођаци живих и мртвих партизана. У таквим условима позвала сам Сељу (Ристић-прим. ред.) и Мизара (Ремењак-прим. ред). на састанак. Прво сам разговарала појединачно са друговима о приликама и раду на њиховим теренима... 27. III састали смо се Сеља, Мизар, ја и Суви (Сима Симићприм. ред.,) и претресли све проблеме који су се први оваквој ситуацији постављали... П.С. Ових дана излепљене су пароле у Кугииљеву, Породину, Витежеву, Вошаковцу, Дубљу и Орешковици . ..” Истога дана, 1. IV када је Радмила Трифуновић писала ово писмо Окружном комитету — секретар ОК је са забринутошћу за другове у моравском срезу писао: „О Хитри, Сими, Љутом, Сељи и Мизару не знамо ништа”. Ситуација крајем марта и почетком априла 1943. била је на терену врло тешка. Није било довољно сигурних склоништа испред навале непријатеља. Један број другова успео је да се сачува благодарећи непрестаном кретању по терену, избегавајући непријатељске заседе, међу њима и Секретаријат ОК — Божидар Димитријевић-Козица, Вера Милетић, Бранислав Стојановић. Неки од другова успели су да се пребаце у рејон Костолца и другде. Тада је већи број партијских руководилаца током априла пао непријатељу у руке. Другарица Роса Игњатовић-Димитријевић остала је ту да покуша у тешкој ситуацији да створи неко упориште-базу. Она је била неуморан партијски теренски радник, и у једној сличној ситуацији, у писму Окружном комитету од 6. II 1943. види се како је неустрашиво наставила рад: мамо сасвим су неконспиративни. Но, то нас неће омести да посао наставимо под пуном опрезношћу .. ” Група Пожаревљана која је остала на терену, међу њима Роса Игњатовић и Борка Богојевић, исцрпљена, без хране и склоништа, Роса са запаљењем плућа, одлучила је да се прикључи чети Драже Марковића-Рође, а Роса склони у неку базу на опоравак. Ради договора кренули су 16. априла 1943. у Смољевац на састанак са Рођом код Смољевачког млина. Међутим, упали су у љотићевску заседу и спроведени у оело Набрђе. Страховито су их тукли и тако унакажене сликали за антикомунистичку изложбу. Затим су их предали Специјалној полицији. Сви су отерани у логор на Бањици. Другови су одмах стрељани, а Роса Игњатовић-Димитријевић 1. X 1943. Једина је из целе групе остала у животу Борка Богојевић, која је ослобођена из логора новембра 1943. као малолетна, интервенцијом свога оца. У писму Среском повереништву у Младеновцу 1. V 1943. ОК Пожаревац између осталога јавља о хватању Росе Игњатовић-Димитријевић и друга Рође, који је рањен у борби и ухваћен: „ . . . Опгита ситуација код нас је још увек доста логиа. За ова два и по месеци много смо добрих другова и руко- водилаи,а изгубили. Неки су јуначки изгинули, неки су похватани. Већина се одлично држала ... Политкома чете, друга Рођу и једну другарицу, Росу Игњатовић, водили су кроз низ села у Стигу и позивали народ да види мечку. Али су ови другови, иако Рођа тешко рањен а другарица полупретучена, стално позивали народ свуд на борбу, да се не оба зире на жртве,: да ће патње народа и његову крв осветити Црвена армија и наши партизани, који ето већ долазе и доносе слободу.” На терену је остала Радмила Трифуновић и слала и даље извештаје. О погибији популарног политкома Моравске чете Симе Симића 14. априла јавља у свом писму од 16. априла: „Драги другови, пишем вам на брзу руку. Петровић полази. Прогили пут се веза није могла одржати. Сад вам гиаљем прогили извештај. Од тада су се десиле многе ствари о којима немам времена да вам пишем. Сад ми је најпажније да везу с вама успоставим. Добро би било кад би постојала могућност да се с вама видим. Јавите ми о томе. У другом случају дајте ми одмах везу како бих могла да вам одмах пошаљем извегитај и добијем од вас одговор. Ситуација је таква да ми је нужно потребно. Прекјуче је погинуо друг Сима. У чети је прилична деморализација. Принуђена сам да помогнем друговима. Другови Сеља, Мизар и Мома су засада здрави-читави. Горњггчани бесне по брдским селима. Не нци масовно пљачкају све на гита на- ТЕЛА ПОГИНУЛИХ БОРАЦА РАДМИЛЕ ТРИФУНОВИП-ХИТРЕ, НАРОДНОГ ХЕРОЈА, БОЈАНЕ ПРВУЛОВИН СА ЈОШ ЧЕТИРИ ДРУГА, КОЈЕ СУ НЕПРИЈАТЕЉИ ИЗЛОЖИЛИ У ЖАБАРИМА. У БОРБИ СА НЕДИНЕВЦИМА, 3. МАЈА 1943. НИСУ СЕ ДАЛИ ЖИВИ V РУКЕ НЕПРИЈАТЕЉУ „... О казненој експедицији сам и ја обавештена. Обавестио нас је човек из општине коме је тајно достављено да ће експедиција доћи кроз 3—4 дана. Мало ће стварно бити незгодно, јер немамо станове са склоништима, а гито их и- 577 �иђу. На Мизаровом и Сељином терену успостављена је свуда власт — где није било. На терену „Д” петоколонаши вргие јуригие. Не видим више. Здраво — Хитра.” Пре своје херојске смрти, Радмила Трифуновић-Хитра учествује у још једној акцији. Постоји докуменат којим Окружни начелник округа пожаревачког извештава 30. априла 1943. шефа Српске државне безбедности у Београду под Пов. бр. 266/43: „Ноћу, између 19. и 20. априла, једна партизанска банда од пет лица, предвођена Росом Трифуновић, студенткињом медицине из Александровца, спалила је опгитинску архиву и зграду општине у Доњој Ливадии,и. По спаљивању излепили су плакате комунистичке еадржине и отишли у правцу Породина .. .”1) Наредни непријатељски документ извештава о погибији Радмиле Трифуновић: БРАНКА ЖИВАНОВИЋ-ВАНДА, ро- дом из Аранђеловца, живела у Београду. Заједно са једном групом, стигла је из Београда у одред. По оцени партијског руководиоца Божидара Димитријевића—■ Козице, Ванда је изгледала врло слабо за напоре партизанске борбе. Стога у писму 3. VI 1943. препоручује Покрајинском комитету да је задржи на позадинском раду „да ради ону вуну што смо је запленили". Међутим, Ванда је дошла са одлучном намером да буде борац и остала је у одреду, где се показала веома храбра и издржљива, учествујући у борбама и акцијама Печке чете. У једном сукобу са четницима, између села Сене и Турије, четници су заробили Ванду са још једним другом „Штуком" кога су одмах стрељали. Ванду су ислеђивали уз немилосрдна мучења. Али, Ванда је искористила небудност стражара и после неколико дана побегла. Пошто ни.је познавала терен, упутила се према селу Сени не би ли нашла домаћина у чијој је кући прихваћена приликом свога доласка у одред. Четници је нису пронашли, јер је воденичарева жена у Сени препознала Ванду, довела је код себе, обукла у сеоску ношњу и склонила од четничких потера. Ванда је сутрадан наставила да тражи партизане и срела се са Сикимићем у близини Пека. Касније је ухваћена у сукобу Печке чете са четницима, којима су помагали Бугари и недићевци, код места Букова Раван код Кучева. С њом је ухваћен, и поред отпора који су обоје давали, и командир чете Велимир Дамјановић — Ћ.ата. По „пресуди суда Горског штаба” Ванда и Ћата су осуђени на смрт и стрељани 18. фебруара 1944. НАЧЕЛСТВО ОКРУГАПОЖАРЕВАЧКОГ Пов. бр. 301/43 15. маја 1943. године Пожаревац ШЕФУ СРПСКЕ ДРЖАВНЕ БЕЗВЕДНОСТИ КОМАНДА ЈАВНЕ БЕЗБЕДНОСТИ Београд 2. — У СРЕЗУ МОРАВСКОМ — ЖАБАРИ: а) 3. маја о.г. по подне одред Пољске страже из Жабара открио је у селу Миријеву једну комунистичку групу од шест чланова и одмах ступио са њом у борбу. У тој групи убијено је пет комуниста, а један је рањен. Ову групу сачињавали су: Живота Јовановић-Миланче, Циганин из Кушиљева, командир ове шесторке; Мара-Радмила ТрифуновићМилосављевић зв. „Роса”; Душан Тешић; Богољуб Атанацковић зв. „Дида”. Ова група припадала је партизанској банди убијеног вођг партизана Симе Симића. (М.П.) ОКРУЖНИ НАЧЕЛНИК (потпис нечитак) О погибији Радмиле Трифуновић, Бојане Првуловић и другова из Моравске чете ОК доста дуго није имао потврђене вести. Божидар Димитријевић-Козица пише другу Тини: 13. V 1943: ‘) Оригинал бр. 25/8—3. се налази у архиви ВИИ, рег. !) се налази у архиви ВИИ, рег. О-шгпиал бр. 3/1—2. 578 „ . . . према вестима које добијам из 111-1 (Томиславац-прим. ред.) где сам слао ради везе са Хитром и Сељом, вероватно је да је Хитра погинула изнад Жабара . . ( А р х . бр. 2952). У писму другу Тини од 21. V 1943, Козица још увек нема вести са терена моравског среза. Тек у извештају Окружног комитета Покрајинском комитету од 3. VI 1943. јавља се за смрт Хитре, Боје и другова. Радмила Трифуновић-Хитра проглашена је за народног хероја 27. XI 1953. због свог неуморног организаторског рада и херојског држања до краја свога младог живота. Од 1938, кад је постала члан а потом руководилац СКОЈ-а у пожаревачкој гимназији, затим на студијама у Београду, као члан КПЈ од 1939, укључује се у све акције Партије: у предратном напредном покрету, у припремама оружаног устанка у пожаревачком крају, а када је борба почела, онда је ступила у одред заједно са оцем и братом; као члан Среског комитета КПЈ за моравски срез радила је на оснивању партијских и скојевских организација, народноослободилачких одбора, актива жена и омладине. Као инструктор ОК за Пожаревац у најтежим приликама немачких, љотићевских и четничких офанзива, обједињавала је сав рад у срезу и успевала да усклади активност на терену са акцијама Моравске партизанске чете. Све до своје погибије била је један од руководећих другова устанка и борбе у пожаревачком крају. У тешким, непрекидним борбама са четничким, љотићевским, недићевским одредима и Немцима, Пожаревачки одред изгубио је врло много бораца. Али са терена пристизали су стално нови борци. У писму Покрајинском комитету од 3. VI 1943, Божидар Димитријевић-Козица јавља о доласку једне групе из Београда: „ . . . Из Бгда, осим оне двојице који су дошли у одред преко Максима, сада је догиао још један друг (гиофер, са добрим препорукама од другова из Бгда) и три другариг1,е средњошколке. (Њих две ће вероватно остати у одреду, одмах, спремне на све, здраве, а трећа, слабија, слабо види — мораћемо је негде другде — да ради ону вуну гито смо је запленили)...” Она трећа средњошколка, „слабија", „слабо види“ није пристала да оде на ма какав рад у позадини, него је хтела по сваку цену да буде борац у одреду. То је била Бранка Живановић, партизанка Ванда. Пошто никаква �наговарања другова нису могла да је поколебају, остала је у одреду, и онако слаба показала се необично храбра и издржљива. Учествовала је у свим борбама и акцијама које је њена чета изводила. Крајем јуна 1943. заробили су је четници у борби која је вођена између Љешнице и Турије. Провела је петнаестак дана у четничком затвору, саслушавана је и мучена. Али је испребијана, боса и поцепана успела да побегне и да се, уз помоћ неких сељака који су је прихватили и неко време неговали, опет врати у одред. Почетком јесени 1943. стигла је у Пожаревачки одред већа група рудара из Костолца и партијских радника и омладинаца из Београда, из Средње техничке школе и Шесте мушке гимназије. Тада је извршена поновна реорганизација чета. Одржан је састанак штаба (командант Жика Поповић и политком Богољуб Стојановић-Тина са члановима ОК и представницима чета) и донета одлука да се формирају три чете. Тада је Ана Дабић-Олга, радница из Београда, наименована за комесара III чете. Године 1943. ступиле су у одред Љуба Лукић и Мира Јанковић из Кучева (погинула на једном салашу где се била склонила). Крајем децембра 1943, партизани су приликом блокаде села Двориште ослободили Драгану Бранковић-Пастрмку, коју су ту заробили четници. И поред свих поремећаја, изазваних непријатељским терором, партијски рад на терену стално је обнављан, према потреби како је ситуација захтевала. У томе учествују и другарице. ОК извештава: „Драги другови,1) мшиљења сам да спојимо та два терена у једно С.П. (Среско повереништво — прим. ред). Разлози: већи терен, верујем правилан пут за подизање кадрова и разраду терена... Састав: С.П.-а: Јасни (Момчило Чупић), Стари, Доса (Бранка Стојановић), Мала (Драга Стојановић), могуће и Брђанин.. Разлози: Стари да се подигне тај крај, да уведе Брђанина који нам је јоги непознат, да води НОО целог терена. Јасни и Доса су већ ту. Мала одана, вредна, мислим заслужује. Такав С.П бг«. могао дивно да обухвати терен .. ... Промена имена свим члановима у А (Пожаревац — прим. ред.): 69.66.92.88. 44.47.91.88. (Домаћии,а-Јела Васић)—Живана, 73.18.11.88 (Чупа-Милица Гргуровић) — Олга, 13.88.56.88 (Тања)-Љубинка... ■ ■ . Андри — да пита може ли Олга да се запосли у 1-9 (одлазак Мгслице Гргуровић-Чупе у Костолац — прим. ’) ИРПС, арх. бр. 2948. ред.) да би било пожељно и у V (Петровац — прг1М. ред.). Али, где успе — тамо . . . ” Напомена у вези са шифром, којом су се често служили у преписци партијски форуми између себе или са партијским радницима на терену: обично су имена лица и места била изражавана бројевима. Системи нису увек били исти; такође се и кључ повремено мењао и по правилу био различит за различите везе. Поред једноставне, каква је очигледно била горе наведена, служио је и систем шифровања који је омогућавао писање истог слова на неколико начина, што је донекле представљало препреку дешифровању од стране непријатеља, мада не и сигурност система шифровања помоћу неограниченог низа бројева. Наводимо пример најчешћег шифровања на терену Пожаревачког партизанског одреда: ДРАГА СТОЈАНОВИЋ-МАЛА рођена је 28. УШ 1920. у Малом Црнићу у сељачкој породици средњег имовног стања. Отац Драгољуб Стојановић био је члан КПЈ од 1924, а 1941. члан НОО. Мајка Љубица примала је у кућу партизане, кувала им и прала и ишла на везу. Драга је примљена у СКОЈ 1941. Водила је актив омладинки у селу. Јануара 1942. добија први већи задатак: да доведе инструктора Росу Игњатовић из Трњана, где је била у кући Мице Урошевић — Звезде. Служи и као водич теренским радницима и партизанским групама. У лето 1942. прелази у илегалност. Исте године у пролеће примљена је у КПЈ. У овом случају кључ шифре је био ЛУЈ АДАМИЧ (ћириличном азбуком). У вертикалним колонама следила су на ниже азбучна слова. Л је могло бити написано на четири различите бројне комбинације и тако редом. (Л — 11 или 33, 95 или 48). Кључ шифре ОК Штаб од октобра 1942. до марта 1943. био је: ПАРТИЗАНИ. ЛУЈ АДАМИЧ од 25. октобра 1943. итд. Географска места имала су одређен број, што се такође мењало, односно велико слово азбуке (А-Пожаревац или Ш-1 Томиславац) Упоредо с пристизањем нових бораца и обнављањем чета, од лета до краја 1943, обнавља се и партијски и позадински рад на терену. Од другарица, Бранка Стојановић-Доса, која је од фебруара 1942. била одређена на рад у новоформираном рејонском руководству за Средњу Млаву, а повремено била и члан партијског поверен^тва за пожаревачки срез, успела је да се склони, заједно са сестром Дра- 579 Директне везе на које је ишла биле су: у Набрђу Александар и Милева Ивановић-Бабунски; у Трњану Мица Урошевић, Милован Ракић са женом и ћерком Радом; у Божевцу куће Горе Ивановић и Талке Јовић; у Великом Селу Ђурђијанка Томић итд. Фебруара 1943, када је чета Симе Симића напала на аутомобил с Немцима на друму између Топонице и Великог Села и убила пуковника Хензела, повукла се у село Мало Црниће. Торбу с материјалом и планом офанзиве нађену код Немаца, Драга је однела у Божевац и предала у штаб одреда преко Талке Јовић. У марту, у офанзиви љотићеваца која је ишла за Хензеловом офанзивом, спаљена им је по други пут кућа. Драга и Доса Стојановић прелазе сасвим у илегалност. Једно време се крећу са одредом, а затим се одвајају и остају на теренском раду. Драга организује омладинске активе у Божевцу и Црљенцу. Прелази у Кулу где се склања код баба Меланије. Почетком 1944. је у Брежану, а у јулу 1944. враћа се са Досом на свој терен где ради на организовању и учвршћивању скојевских актива. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. �гом, испред љотићевске офанзиве априла 1943. У писму од 8. августа 1943. излаже како је наставила са радом: „Драги другови,1 Вагие писмо од 5. V I I I добила сам преко другарице Мале (Драга Стојановић — прим. ред.). Из писма видим да треба да отпочне рад на нашем терену убрзаним темпом, јер прилике се мењају а и сами догађаји ... Према подели терена, мени је припао рад у 2 и 4 (Батовац и Живица — прим. ред.) У тим селима сам се настанила. У бр. 2, као што сам раније јавила, остао нам је Млински одбор и жене. Млински одбор (партијски актив чије је седиште било у млину код Батовца) бројао је три члана а сада се проширио са још једним. Другови су добри и раде . .. Са женама остала је да ради другарица Црна (Деса Стевић — прим. ред.). Црна је вредна, окупља жене, даје им рад и учи како ће да разбијају страх у народу. Изгледа да у томе успева. Са омладином нешто покушава, али вели иде тешко. Према Црнином извештају еиди се да ће негито моћи са старијим људима. У томе настојаћемо обадве. И Млинском одбору и Црној са женама поставила сам да., исТо више скупљају прилога у храни. У бр. 4 и даље рад иде доста млитаво. Жетва их је задржала. Са симпатизерима се састајем, причамо, читамо, одобравају све, само далеко беже од организованог рада. Са људима које већ имам гледаћу да се почне мало б о љ е . . . По селима вргиљају дирисовци.2) Долазе усташе обучене у немачку униформу. Туку људе. Наређење чим ко овргие одмах да носи. Ко није поступио по томе биће премлаћен. Ко до 1. IX не изда жито, биће стрељан. Пореза 100 насто. Мобилигиу но тргг младића из села за Ужггцу, изговор нац. рад. Одлазе одмах . .. Надам се да ће други извегитаји бити нотпунији. Смрт фагиизму — слобода народу! Директиве за рад другарици Досиу писму друга Јанка од 17. X 1943: „Драга другарж1,е... гито се тиче самог рада, он се код вас обнавља а највећим делом почиње гинова . . . Зато га сад ностављајте на здравијој основи ... Не сектагиити, слободно прилазити људима. Ми морамо много гиире отићи у народ него гито јесмо. Да би то ггостигли тежиште нагиег рада првенствено мора бити на организационом ггољу. Оживети и учврстити партијске организације тамо где их има. Створити нове тамо где их нема. Створгпи НО одборе, АФ одборе жена, скојевске активе, одборе Уједињеног савеза омладине Југославије. Дакле, обнављати где има и стварати где нема пар. организацију као организатора и налази се СКС, арх. (Дирекције У овом смислу рад се настављао. О томе говори Досин одговор од 3. XI 1943: „ . . . Пигием вам о свему шта се овамо дешава како бисте имали јасну слику о свему... Иако знам којим темпом да се иде и ради, ја ипак морам пажљггво. Пажљиво урађено дуже траје, тако вели народна ... Придобила сам нове људе и нове станове . .. Настојим да оснујем ... народноослободилачки одбор. Избор је одличан.. . Ако успем да их приволгсм на организовани рад, то ће бити мој највећи успех и моја највећа радост. .. Задатке сам им поставила и вггдећу чим их обиђем како су извршили ... Ак-тив жена почео је темељније да ради. Црна-) је вредна, настоји свим силама да што више жена придобије. Успева Црна јер воли борбу, јер воли Партију, јер воли све часне борце који се боре за велику ствар. У њихов актив ушле су нове другорице (мислим на Црну и Вему.)3 У нови актив угиле су четири нове другарице. Са њима раде Вема и Црна заједно. Агитују код жена, проналазе станове, скупљају прилог. Водиле су ме те сам са сваком новом другарицом посебно разговарала. Још имају трему и избегавају да се групно састају, али верујем да ће се ослободити. Жене су одличне, само штета што је свега једна од свих нисмена. У мене имају поверења, гтаче се плаше мугикараца да не одаду . .. Са омладином још нема видног успеха. Још се држе на отстојању. Имам даа доста актггвна, али један хоће погито-пото у одред .Настојаћу да другог тражим. Очекујем весш, наше новине. Све ме рад у ј е . . ,4 'м: Другарски поздрав Д оса” ') Оригинал документа Историјеког архива ЦК !) Службеници ДИРИС-а ну Недићеве владе). руководиоца свих осталих форми рада ... Дакле, јачање наше Партије као главно питање, али паралелно с тим и стварање оних форума преко којих ћемо обухватити широке народне масе по свгш секторима, не запостављајући ниједан као спореднији .. у архиви бр. 3005. за исхра- . ' •/ ■ I Октобра 1943. Вера Вребалов је функцију инструктора ОК за срез млавски преузела од Јована Шербановића, који је отишао на нову дужност. У једном писму (које је остало недовршено) с јесени 1943, шаље детаљна упутства за рад. Рад је с јесени 1943. био оживљен и у селима у околини Малог Црнића, где је привремено био смештен рејонски комитет са члановима: Будимиром Стојановић-Љутим, Бранком Стојановић-Досом, Драгом СтојановићМалом и Миодрагом РадовановићемТуђинцем. То су била села Божевац, Батуша, Црљенац, Калиште, Смољинац, Трњане и др. Али је свуда беснео терор и отежавао рад. х) Оригинал докумеита иалази се Историјског архива ЦК СКС арх. бр. 3053. 2) Деса Стевић. 3) Николија Миловановић. Ј) Оригинал документа налази се Историјског архива ЦК СКС арх. бр. 3098. 580 у архиви у архиви И пре четничке офанзиве, која се сручила на пожаревачки крај децембра 1943. и достигла кулминацију јануара 1944, жртве су падале. У јуну међу борцима који су покушали да се из Ресаве и Мораве пробију и придруже Стишкој чети, у борби са недићевцима код Набрђа, погинула је и Радмила Ивковић-Слобода. О стрељанима Окружни начелник: у Божевцу јавља „На дан 13. августа око 10 часова немачки војници стрељали су у Божевг1,у у црквеној порти Здравковић Ђорђа, старог 52 године, Стевановић Славка, старог 56 година, Јоцић Живку, кћи Светозара, неудату, стару 21 годину, Милггћ Милицу, удову Крсте, стару 70 година, Ђорђевић Светозара, сина Здравковог и Свету Јовића, сина Радомировог, старог 18 година. Свгс су они осумњичени као сарадници комуниста .. . Потом је војска кренула у непознатом правцу. Прн поласку наређено је да се одмах сазове збор н нареди да кад они буду долазили у село да нико из села не бега, јер ко буде бегао биће стрељан. Затим, ко има радио да исти пријави опгитинској управи. И сви странци који долазе у опгитггну на преноћиште да се пријаве са личним картама и објавама.' Једну од најактивнијих жена у селу Вуковићу, Катицу Петровић, четници су хапсили и мучили 1942, да би је натерали да ода везе. Но она никог није одала нити признала свој рад. Кад су је пустили, чим је прездравила, наставила је с радом. Други пут Су је четници ухватили новембра 1943, тобоже „због неморала и примања партизана у своју кућу”, како стоји у „Испиту над окривљеном уд. Петровић Катицом, родом из села Вуковића”, рађеном „на положају 22. новембра 1943. године у Штабу Голубачке бригаде”. Код Катице су се стварно склањали теренски радници и неко време били су њеној кући Велимир Дамјановић-Ћата и Милоје Милојевић. Четници, бесни што ни на овом другом саслушању нису могли да јој изнуде никакво признање, пустили су је и овога пута, али су је ускоро једне ноћи извели из куће и убили пред самом капијом. Оставили су је да ту лежи те су јој звери ноћу изглодале лице. У децембру је извршено масакрирање најбољих активиста из села Мало Црниће. Четници су одвели чланове Партије Николију Миловановић-Вему и Десанку СтевићЦрну као и активисте Живадина, Стојана и Милисава Васиљевића, Стојана Ђорђевића, Бору Стевића, Драгутина ]) Докуменат се налази у архиви ВИИ, рег. бр. 15/1—1—99 К. 30. �Тацића и члана НОО Велимира Митића. Сви су они страховито мучени и поклали на путу Врбница—Велико Село. Наталији су одсекли главу а остале су оставили да их пси једу, јер четнички кољачи су наредили да их нико не сме сахрањивати. Четници су свакодневно навраћали у село. У јануару 1944, упркос свакодневним претресима у селу, успела је да се одржи и сачува цела Млавска чета, којој је био командир Таса, а комесар Јован Ђерић. Почетком јануара дошао је у Мало Црниће и део Печке чете и десетак партизана склањало се у Малом Црнићу. У другој половини јануара, због појачаног терора, напуштен је терен Малог Црнића. О том четничком терору забележио је у свом ратном дневнику друг Никола Сикимић: „Наше стрепње почињу да се обистињују. Сви четнички одреди спустили су се у долину Пека и у Стиг. Врше претресе, блокаде, батинају сељаке, стрељају, пале салаше где год сумњају да би се ми могли склонити. Прве недеље прошли су празних гиака, али је терор достигао врхунац половином јануара. Овде ћу да наведем зверства која су ми позната, а почињена су ове зиме у срезовима голубачком и звишком ... Из Ракове Баре Груја Адамовић, старац од близу 70 година, ратник из прошлих ратова и дее жене Милка Будимировић и Зора Костић, које су се затекле код партизана — одведени, тучени, налазе се у затвору у Дубокој ... Из Љешнице (код које се у новембру водила борба између партизана и четника ■— прим. ред.). .. десетар станице заклан, а жена у Војином „логору” ... Из Вуковића убијени Петко и удовица Катица, чији је муж погинуо у овом рату противу Немаца... Из Голупца убијен Драги рибар и ћерка му...” У сећањима наводи се:1) Б. Стојановића-Тине „Мучена је цела породица Младена Лазаревића, жена Круна, син Душан и најмлађи син Воја. Њих су мучили једно пред другим да би им на тај начин изнудили признање. Поред осталога натеривали су их да голим телом седну на усијану плочу гитедњака ... Нарочито су били подвргнути страгином мучењу Раденко Попић из Сене и Милорад Милојевић отац нагиег партизана ...” У једном писму од 20. јануара 1944. четник Синиша Оцокољић-Пазарац извештава:2) „... Акција за ниста. дана .110 је уништење Успех смо успели најглавније вође. ‘) ИРП, арх. бр. 14497. ') ВИИ, рег. бр. 131913. извођена и последњих је одличан. да сад се остатака За похватамо изводи комунеколико и посече- Тако смо ухватили једну докторку ... Зове с.е Вера Вребалов, иначе комунистичким <именом Соња, Љубица итд. Затим смо ухватили и уништили чувеног комунисту медицинара Шербановића, родом из Лазнице. Код њега смо нашли материјал који ће нам користити за даље трагање .. И Окружно начелство округа пожаревачког у допису Пов. бр. 43/1944. од 25. јануара 1944. јавља Министарству унутрашњих послова — Одељењу за државну заштиту у Београду да је: „ . . . Приликом предаје Жика Поповић изјавио је да су њихови одреди разбијени и да партизани лутају у групама од највише три и четири. Тако лутајући је погинуо Јован Шербановић-Шербан, студент медицине из Лазнице и ВЕРА СУПРУГА др Бошка Вребалова, лекара, рођена Гуцуња, која је била заменик Шербановићев и која је пре неколико дана убијена у Рановцу .. ,г” Вера Вребалов преузела је одговоран рад на терену од Јована Шербановића октобра 1943. У јеку четничке офанзиве крајем 1943. склонила се у село Мелницу. На доставу сеоског попа, четници су увече 6. јануара 1944. блокирали кућу у којој је она била, ранили је у руку и живу ухватили. Водили су је по селима и вратили у Рановац. Једанаестог или 12. I, док су се четници умивали и били скинули оружје, дохватила је једну бомбу, упалила је и бацила под себе. Сахрањена је код куће Милутина Петровића у Рановцу, где је и погинула. После ослобођења њено тело пренето је у Раброво. Крајем јануара од четника је уморена и Драгана Бранковић-Пастрмка, борац од 1941. године. О њеном раду говори у свом извештају комесар Треће чете: „Подносим извештај о раду Треће чете од последњег растанка ... Данас смо одржали конференцију чете са следећим дневним редом: 1) Политичка ситуација, 2) Акције прогиле и будуће, 3) Културно војно-политички рад у чети, 4) Критика и самокритика, 5) Разно. ... Критика и самокритика протекла је овим редом и дало следећу оцену: 11) Мила (Пастрмка), добра, самокритична .. Говорећи у извештају од 27. јануара о борбама које је чета водила најпре код Каоне, а затим на салашима испоД Црног Врха код Љешнице, комесар наводи да је ту био тешко рањен начелник штаба одреда Лука, који је ]) ИРП, арх. бр. 13497. • тражио од другова да га убију да не падне жив у руке непријатељу, затим да је рањен заменик командира чете Ресавац, а ,,да је нестала партизанка Драгана Бранковић-Пастрмка, која је после два дана откривена и заклана од четника”. У јануару 1944. проваљена су два партизанска већа склоништа позната под именом „Веверица” и „Подморница”. Прво склониште је било седиште штаба, а друго партизанска болница. После ликвидације болнице у Каони и разбијања главнине Пожаревачког одреда у новембру 1941, партизанске снаге кретале су се по групама. У случају болести или рањавања лечили су се код симпатизера по селима. У тежим случајевима позиван је лекар из Пожаревца, а рањеник изношен у поље да се не би открила кућа у којој је склоњен. Тако су почетком 1942. лечени командир чете Дамјановић код сељака у Макцу и Вуковићима, и Јован Шербановић у Рановцу. Али, како је овај начин лечења био скопчан с многим тешкоћама и опасностима, то се приступило организовању илегалне болнице. Изабран је Мишљеновац, као партизанско село, и у њему место звано „Басаре”. Изградња и снабдевање болнице потребним материјалом и храном, као и осигурање, поверени су Милоју Милојевићу. За омладинског и партијског руководиоца одређени су Миодраг Стојановић-Коле, Александар Трајковић-Саша и Љубица ЈањићДунавка, која је уједно вршила и дужност болничарке. Одлуком ОК Пожаревац фебурара 1942 додељена је на рад у одреду: „Наше је мишљење да буде уз друга Бору (др Бошко Вребалов), да се упозна са нужним знањем једне болничарке и да му помаже при успостави једне болнице, превијању и нези рањеника”.1 Архив вии, рег. бр. 13193. 2) ПЕТРОВИЋ, из села Вукови ћа, једна од најактивнијих жена у селу. Није престајала да ради за НОП, мада је била излагана четничком бесу. Двапут су је хапсили и страховито мучили да ода своје везе, 1942. и новембра 1943. Тада су јој и „судили" због наводног неморала и примања партизана у своју кућу. Код ње су се склањали теренски партијски радници. Неко време у њеној кући је био Велимир Дамјановић — Ћата и Милоје Милојевић, но она никог није одала нити су јој изнудили икакво признање. Једне ноћи извели су је из куће. Убили су је пред самом капијом. КАТИЦА ‘) Арх. бр. 3859. 581 �После хватања др Вребалова, маја 1943, кога су четници уморили грозном смрћу, болницом је руководио др Ђурић, лекар из Београда. Болница је била смештена у земуници ископаној три метра под земљом, три метра широкој и три дугачкој. Ова рупа је одозго била прекривена грањем на које је насута земља и засејана трава. Улаз се затварао дрвеним капком, Болница је била добро камуфлирана. У њој је могло одједном да стане 5— 6 рањеника, који су сви били на дужем лечењу, неки и по три месеца. Међу њима је била и партизанка Ванда-Бранка Живановић. Ова болница је служила и као повремено склониште партијском руководству. Увек влажна, јер се у њу сливала одасвуд вода, која је морала свако вече да се избацује, болница је добила име „Подморница”. Због малог капацитета болнице, морао је бити обезбеђен смештај рањеника по кућама код поузданих сарадника НОП-а. Оваквих склоништа било је неколико у Раброву и Малој Бресници. Др Ђурић их је све обилазио и пружао лекарску помоћ. ДАРИНКА МИАОЈЕВИН ИЗ МИШЛзЕНОВЦА Почетком јануара 1944. издајом су откривена ова склоништа, па се већина рањеника сама убила бомбом да их непријатељ не би заробио. Јатаци су сви стрељани. Алармиран овом ситуацијом, Милоје Милојевић је дошао у болницу 13. јануара, у којој су били на лечењу Риста-Сима Каровић, Видрица-Брана Илић, из Мишљеновца, Ванда-Бранка Живановић, као и Дунавка-Љубица Јањић, која је била болничарка и водила болницу, јер је доктор отишао. Ванда се вратила у чету, Видрица код родбине. Милојевић је Каровића и Дунавку пребацио код Баба Досте у село Мишљеновац, где је постојало подземно склониште још од првог светског рата. После пада команданта Жике, кућа је била блокирана, али четници нису нашли Ристу и Дунавку. Те ноћи њих је Даринка Милојевић извела у колима са стајским ђубретом и провела кроз четничке редове до Секиног салаша у близини места Басаре. Каровић се после много мука пребацио са овог терена до села Брежане и ухватио везу са другом четом. Дунавка је отишла у Пожаревац. До ослобођења провела је у логору за омладину код Смедеревске Паланке. О животу у тој партизанској болници сачуван је извештај за време од 6. XI 1943, до 13. XI 1943 (У овом раздобљу рањеници су били Миланче, Шофер и Лаза). 582 У писму се такође даје стање сваког од рањеника понаособ и хитно траже потребне ствари, као што је „жичана удлага”, „једне оштре маказе” хируршки инструменат „сонда” и сл.1) Непосредно пре провале „Подморнице”, у јануару је проваљено и седиште штаба одреда „Веверица”. То је било склониште од три одељења, а припремила га је партијска организација на терену којом је руководио Јован Шербановић. Налазило се изнад Церовице код Кучајнског крста. Ту је била смештена и техника ОК. На њој је радио Стојан Јоцић-Мерзер и његова жена Мира му је помагала. Другови у земуници нису смели да одржавају ма какве везе са околним становништвом. За њих је знала само једна породица звана „Конспирација”, чија је кућа била удаљена 2 км од земунице. Али ни чланови те породице нису тачно знали где је она, нити су знали шта Мерзер ради. О томе како је проваљена „Веверица” прича Александар-Саша Трајковић, тадашњи партијски радник на терену среза млавског: „Тих дана нашли смо се у „Веверици” Лука (Максим Његован), Мерзер (Стојан Јоцић), његова другарица Мира са ћерком и ја. Био сам једног јутра жедан и верујући да нема никога у околини извукао сам се по дану из склоништа. Прекопута склоништа налазио се један мали кладенац. Напио сам се воде, а кад сам се враћао приметио сам неко сумњиво кретање по гиуми. Помислио сам да ме је можда неко видео. Кажем то друговима и одмах смо почели да размишљамо шта да урадимо ако се случајно непријатељ појави и нападне нас. Убрзо се чуо бат корака, неки гласови, од којих смо разазнали четничке претње, лупа свуда око „Веверице”. Прва помисао је била — откривени смо. Лука се први снагиао, стао је код отвора, у једној руци држао револвер а у другој бомбу. Рекао ми је да отворим врата. На улазу је већ стајао један четник са пушкомитраљезом. Лука га са неколико хитаца из револвера убије, баци бомбу и одмах истрчи напоље. Ја пођем за њим. Четници, који су били опколили „Веверицу” разбежали су се на све четири стране. Ми смо трчали низбрдо, а испред нас је трчао један четник. Изгледало је као да га јуримо. У једном тренутку Лука опали на њега, убије га и узмемо му пугику. У неком шипрагу мало даље прикрили смо се и седели до мрака. Није се чула више пуцњава. Били смо вигие него сигурни да су четници заробили Мерзера и његове. Било нам- је много жао друга, нарочито његове ћерке, седмогодишње девојчице коју смо ') Оригинал документа налази се у Архиви ИРП Србије арх. бр. 4379. �звали Веверица и по којој је цело склониште добило име. Кад се спустила ноћ отишли смо до другог склоништа где је била партизанска болница, до „Подморнице”. Кажемо друговима шта се догодило и одмах почнемо да стварамо план за епакуацију, јер смо страховали да је Мерзер провалио ово склониште. Каоно у ноћ чујемо да се неко приближава и зове нас поименце. Познао сам Мерзеров глас. Лука каже да пажљиво отворим и проверим да га случајно не воде четници. Мерзер је ипак био сам са женом и дететом. Обрадовали смо се овом сусрету са другом кога смо малтене сахранили. Он је рекао да су се четници разбежали чим смо истрчали напоље и да су њих троје несметано могли да напусте склонигите. Исте ноћи Лука и ја вратимо се натраг у „Веверицу”, покупили смо оружје и сав партијски материјал, архиву и све то пренели на сигурно место. Четници су тек дан-два касније растурили ово склониште”. гари и недићевци из Кучева, ухваћени су командир чете Велимир Дамјановић-Ћата и партизанка Бранка Живановић-Ванда, док су остали изгинули пружајући огорчен отпор. ЈУГОСЛОВЕНСКА ВОЈСКА У ОТАЏБИНИ1) ГОРСКИ ШТАБ Бр. 1/67 Стр. пов. С.О. Бр. 44 19 фебруара 1944. год На основу горњег као и иследног ,«атеријала који нам стоји на расположењу, а по одредбама о уредби о ПРЕКИМ СУДОВИМА, ггреки војни суд при штабу бригаде 1/67 доноси следећу ПРЕСУДУ да се окривљени Д А М Ј АНОВИЋ ВЕЛИМИР за учињена дела казни казном С М Р Т И. Д а се окривљена ЖИВАНОВИЋ БРАНКА за учињена дела казни казном С М Р Т И. Пресуда је донегиена једногласно. СЛОБОДНЕ СРПСКЕ ПЛАНИНЕ КОМАНДАНТУ ГОРСКОГ ШТАБА Бр. 1/6 7 Положај На основу наредбе тога Команданта Стр. пов. С. О. бр. 44 за 18. фебруара тек. год а о оснивању Преког војног суда над ухваћеним партизанима Дамјановићем Велимиром и Живановић Бранком, извештавате се да је предње учињено. Оптужени су од стране Преког војног суда осуђени на казну смрти стрељањем. Оптуженима је казна саопгитена пред стројем и извргиена. Предње се доставља на надлежност. ПРЕДСЕДНИК, 1) поручник Јован . .. ЧЛАНОВИ: 1) поручник г . . . Дејановић 2) наредник ... 3) наредник Јован ... 4) судски референт .. .”1 „На дан, 21. јануара 1944. дошли су илегални четници поново у село Мишљеновац и оданде одвели Милену, мајку, Љубинку жену и двоје малолетне деце познатог партизана Милоја Милојевића”... На дан 17. фебруара позван је да дође код четника земљоадрник из Голупца Драгољуб Стојадиновић. Са именованим је дошла и његова ћерка Софија. После три дана нађени су легиеви обоје именованих у близини села Вуковића”1 ПРЕКИ СУД бригаде 1/67 размотрио је акта по кривигџс ДАМЈ АНОВИЋ ВЕЛИМИРА зе. „Ћате”, родом из Српаца, среза звигиког, округа пожаревачког, ожењеног, ои,а једног детета, командира Звигике партизанске групе, ухваћеног у борби код Кучева на дан 13. ов. м. тек. год, као и акта по кривици ЖИВАНОВИЋ БРАНКЕ 38. „ВАНДА”, родом из Аранђелови,а, сталног места Београд, акт. комунисткиње-партизанке ухваћене на дан 9. ов. м. тек. год од стране нагиих одреда по други пут, и установио је следеће:... Уз сав притисак непријатеља, то је време када се још увек осећају последице провале, изазване падом Вере Милетић. У једном београдском склоништу откривена је кад је дошла на рад у Београд. Као члан ОК Пожаревца од маја 1941. до јула 1943, а затим инструктор ПК до одласка у Београд, Вера Милетић је познавала прилике на терену пожаревачког округа и на саслушању код Специјалне полиције изнела све што је знала о пожаревачкој партијској организаЦији. У сукобу Печке чете у месту званом „Букова раван” код Кучева са четницима, којима су у помоћ дошли Бу- Оптужена ЖИВАНОВИЋ БРАНКА 38. „ВАНДА” на основу свога признања била је акт. члан комунистичке партије, те је као борац учествовала у борбама против војника Краљевине Југославије као и у многим терористичким актима која је њена партизанска група вршила противу присталица Југословенске војске у отаџбини. Као отежавајућу околност узима јој се да је именована била. већ једаред хватана од стране наших војника « био јој је тада опрогитен живот, али је ова успела да побегне и да се поново прикључи партизанским терористичким бандама, те и данас показује непомирљив и непријатељски став према војницима Југословенске војске у отаџбини. У насталој ситуацији одлучено је да се преостали борци Пожаревачког одреда прикључе Космајском одреду. Дванаестог марта 1944. једна група бораца из I и II чете пребацила се преко Мораве код села Липе и отишла на територију младеновачког округа, где је учествовала у борбама. Неки од њих већ током лета враћају се на своју територију да би се прикључили новоформираној партизанској јединици у Турији код Кучева (4. августа) са командантом Милојем Милојевићем и комесарем Николом Ивошевићем-Вељком. Поред свега, политичка активност припаданика НОП на терену пожаревачког округа није престајала. Мада су партијски кадрови били малобројни, ипак су до почетка маја 1944. биле успостављене и учвршћене везе са свим партијским организацијама. Најпре је још крајем фебруара успостављена веза са партијском организацијом у Петровцу. Нешто касније, током марта, обновљена је активност чланова Партије и сарадника НОП у самом Пожаревцу. У овом раду нарочито се истиче костолачка организација, која је на себе примила и рад окружне партијске технике, која је априла месеца пребачена у село Петку у кућу старе Тине Јовић, у специјално изграђен бункер. У њој је на умножавању партијског материјала радио Ненад Николиш-Новица, а касније долазе још два друга, од којих је један био радио-техничар. Техника је остала непроваљена све до августа, када је премештена у Мало Црниће. У априлу 1944. Бранка Стојановић-Доса поново је дошла у Мало Црниће да Ј) Ј) Почетком фебруара погинуо је јуначком смрћу Стојан Јоцић Мерзер и његова жена Мира. Опкољени у колиби давали су отпор док су могли. Кад су видели да нема излаза, поубијали су се. Њихове лешеве Немци и Бугари изложили су у Кучеву. (ИРП арх. бр. 40140). Терор четника над партизанским родицама и сарадницима настављао се: по- М. П. Председник преког суда поручник Јован... А сама пресуда гласи: У ИМЕ ЊЕГОВОГ ВЕЛИЧАНСТВА КРАЉА ПЕТРА II КАРАЂОРЂЕВИЋА краља Југославије II ’■) Цитирано из рег. бр. 15/1—99, К-30. документа у архиву ВИИ, Оригинал бр. 16168. се налази 583 у архиви ВИИ, рег. Оригинал бр. 16168. се налази у архиви ВИИ, рег. �ОДРЕД „ВЕЉКО ДУГОШЕВИК” 1944. ГОДИНЕ, СНИМЉЕН У БРЕЖАНУ. ГРУПА БОРАЦА СА НАДОМ ТРИШИК (СТОЈИ С ЛЕВА) И ЉУБОМ МАРЈАНОВИК (У МАРАМИ), НАДА ТРИШИК ЈЕ ИЗБЕГЛИЦА КОЈА СЕ НАСТАНИЛА У ПОЖАРЕВЦУ, А У ОДРЕД ДОШЛА ИЗ КОСТОЛЦА. ЉУБА МАРЈАНОВИК ЈЕ ДОШЛА ИЗ КУЧЕВА • МИЈ1ЕНА РАНКОВИЋ, из села Кнежице општина Петровац на Млави, рођена 1905. године у кући сиромашних сељака. Одмах после слома Југославије повезала се с напредним људима свога краја и вршила драгоцене услуге: одржавала везе између Петровца и Млавског партизанског одреда; прикупљала и носила оружје, муницију и санитетски материјал. Главна веза био јој је Влада Пешић, учитељ у Петровцу. ЈБотићевци су посумњали да ради за НОП, па су је почетком маја 1942. ухапсили. Злостављали је и саслушавали седам дана, али нису могли од ње ништа да сазнају и пустили је. Милена је наставила с радом као и пре. У јуну меисте године Калабићеви четници сецу ухапсили су је, ударили 300 батина да јој је месо отпадало с табана. Предали су је Немцима у Пожаревцу, који су је подвргли свом систему мучења: везивали су ноге и руке у клупко и тукли корбачем. Упркос свим мучењима Милена није одала никога ни од сарадника ни од руководилаца с којима је била повезана, као ни онда кад су је четници водили испред стрељачког строја за случај напада партизана. Немци су је отерали у логор на Бањици, где је провела четири месеца. Као тешког болесника пустили су је из логора. Није јој помогло ни лечење у болници. Милена је враћена кући у Кнежице где је умрла 13. априла 1943, подлегавши неизлеченим ранама, задобијеним од зверског мучења. 584 успостави везу на терену Малог Црнића, Батуше и Калишта. Она је успоставила везу са Миодрагом Типолдом, са Светоликом Стокићем и радником Андријом и још неким људима и преко ових је почела прикупљати прил;оге. Прилог су давали учитељица Стојанка Рајковић и њен муж Илија, Љубомир Ивановић и др. У селу је успела да створи неколико добрих база у које су били смештени илегалци који су упућивани на друге терене округа. Добар ослонац у раду пружили су Славка Живковић, Ката Урошевић, Љубина Нестровић, Лена Томић, Љубина Петровић и др. У кући Љубине Несторовић ископан је бункер за технику ОК, пренету из села Петке. У току лета кандидовани су за чланове КПЈ Живка Рајић, Драга Рајић и Миодраг Типолд. У лето је основан и одбор власти, у који су ушли Живко Златковић, Слава Живковић, Драга Рајић и Миодраг Типолд. У АФЖ су ушле Љубина Петровић, Живка Рајић, Наталија Михајловић и Лепа Живановић. У први Извршни одбор НОО округа пожаревачког била је од жена изабрана Бранка Стојановић, домаћица из Малог Црнића. Као појачање за срез рамски дошли су Ђуро Дукић-Јаки и Нада Тришић-Ката. Формирано је и рејонско руководство за територију Костолац—Брежане у које су ушли инж. Јован Ђерић-Мирко, Младен Дулић и Лепосава Стојановић. За инструктора ОК одређен је Момчило Чупић-Јасни, а за део среза пожаревачког образован је срески комитет у који је ушла и Бранка Стојановић-Доса. Врло брзо се активирала и организација у звишком срезу која је по резултатима била на нивоу костолачке. Поред технике у Петки односно Малом Црнићу 1943/44, радила је техника у селу Каменову уз помоћ учитеља Владе Пешића и његове жене. Ова техника је убрзо почела да издаје прегледе вести — „Недељни преглед”. Умножаван на шапирографу у стотину примерака, овај билтен растуран је по целом округу, био често прештампаван и доспевао и до Космаја, Јагодине, и Крајине. У раду технике у самом Пожаревцу, која је поред летака издавала и малу теоретску библиотеку и брошуре, а публиковала и „Комунистички манифест” са тумачењима Живка Лазаревића, у чијој је кући техника била смештена, учествовале су и скојевке и омладинке. Осамнаестог августа 1944. нестало је и једног од неуморних руководилаца �на терену пожаревачког округа, Божидара Димитријевића-Козице. После повратка из Космајског одреда, са незалеченом тешком раном, скривао се у Петки у бункеру Драгог Стојадиновића, оданог сарадника. Када је кућу опколила жандармерија, у бункер код Козице отишла је Драгина мајка да помогне да се затвори. Мислећи да су га открили, Козица је ставио бомбу испод себе, како би само њега убила. Драгина мајка је била само рањена, али су је агенти, који су дошли са жандармима, убили, као и једног од Драгове браће, који није хтео да ода где је Козица. Сви троје су заједно сахрањени. Лена Богојевић-Мајка, која је одржавала везу између ОК КПЈ и сарадника НОП у Пожаревцу, примила је од Козице писмо (19. V 1943), карактеристично за прилаз и начин укључивања жена у НОП: „Драга другарице, Примио сам вагие драго ми писмо. Очекујем да ми убудуће пишете јоги више, још детаљније... да ми пигиете вагие мигиљење, осећаје, патње, предлоге ... запажања ... вагиу оцену ваше средине ... Ви разумете да ће писма тако са хиљаду страиа дати нама корисне предлоге, дати боље увиде у ствари. А затим, моја је вера велика у то, ја очекујем да се дубље развијате у разумевању борбе. Везе с нама, писма и наш материјал —• који ћете ускоро добити —то ће помоћи. Вагие године, ваше животно искуство — и нагие искуство борбе са вигие воље и прегнућа могу у вама дати нашој борби врло часног борца. Чак организатора у даљој етапи борбе. За сада је потребно да се безусловно чувате, да не учествујете без потребе у разним разговорима, где себе само можете да компромитујете. То не служи борби. Чувајте се. Будите као особа, коју као да не интересују вигие политика и борба. Тежак је то посао. Али савладајте себе. Тиме ћете борби несумњиво помоћи. Легални другови то је најдрагоценији капитал за даљу борбу. А ви и сами знате како се дете тегико подиже а тек — добар друг. Темељно учите. Није то за Вас касно ... Размишљајте о догађајима. Правите комбинације. Питајте нас што год Вам није јасно... На Ваше пгссмо наћи ћете детаљно одговоре у писму „Отац” . . . 1 простгудирајте, изучите то писмо. А затим га доставите „оцу”. Вашом снагом мајке и разлозима тога писма одржите „оца" да не почини глупости, ма какве се тешкоће јоги сручиле. Да ли је тачно за гђу мајку2 да је јако оболела? Шта је са сестром и ћерком? „Отац” је адвокат Раде Марковић, првог НОО у Пожаревцу. Убијен у ревачком затвору 1944. ') члан пожа- Подржите — о, колико већ тражим од Вас! ■ — • али Ви, ме разумете, и другаригг,у3 друга, који Вас је доводио на састанак. Он је и даље у строју борбе ... Другарица му је мало осетљива. Учите је. Нека му мајка ггде на рад у село. Другарица нека ради ... Шта је с нашим драгим заробљеницг1ма?4 Поздрав Мали” О куририма, чији је значај Козица умео да цени у свом раду партијског руководиоца НОП под тешким условима илегалног живота и рада, Козица каже, пишући у спомен храброг држања Ивановић-Бабунског, страдалог током Хензелове офанзиве: „ . . . Наши курири! Дивни су то другови: стари ратници које је носила очинска брига за нас, које су пекле старе неисцељене ране, који су горели од мржње према швабовима, противу којих су они крварили, ради којих су земљу, огњиште, жену и децу остављали, којима су робовали — мајке: одисала је нагиа погита њиховом љубављу као за чедом; девојке и младићи — уткивана је њцхова младост, њихова љубав за драгим и драгом, за животом — у наше везе. Нису зналг1 они гита пише у тим малим писмима, али су добро знали да се за та мала писма, ако те ухвате, води у логор, стреља. Осећали су и знали да се ту ради да се осветимо швапским гадовима, нашим поганим изродима, да се ради о слободи и срећи, које су они увек као сунг^е волели и желели и за које су увек на све жртве били спремни; да се ради како сачувати нагие домове, нагиа жита, нагие плодове и људе; осећали су и знали су то добро и није било те силе која би их задржала. Ми немамо телеграфске стубове и телефоне. Нагие везе теку кроз народ, то су народне везе”. ПАВЛОВИЋ, напредна омладинка, Пожаревљанка, по одлуци партијског руководства 1942. успела је да се запосли у Гестапоу у Пожаревцу. Са квалификацијама Трговачке академије, почела је да ради као дактилографкиња. Са овом одлуком био је упознат само најужи круг партијских радника, док је за остале њене другове и другарице деловало као гром из ведра неба. Сви су од ње окретали главу и презриво је гледали. За то време она ј<е свакодневно смишљено износила многе драгоцене податке из Гестапоа. НАДА Наређење је било да све дописе сме прекуцавати само у одређеном броју примерака, што је било контролисано. Али, она ое довила. Мењала је сваки пут индиго и тај је индиго после радног времена носила кући. На њему се врло јасно могло читати све као и на папиру, који је често садржавао врло поверљиве податке. Неоспорна је чињеница да су курирске послове на терену пожаревачког округа у највећој мери обављале жене, што је уосталом био случај и у свим осталим крајевима под условима партизанског начина ратовања и позадинског отпора. И најзабаченија хомољска села била су повезана курирским везама; између партизанских чета на терену, партијских радника у окружном и среским комите- По партијској линији сарађивала је директно са Браниславом Стојановићем — Јанком који је добар део рата био овде на вези. Један курир је долазио свако вече и односио Јанку индиго. !) Лела, жена адвоката ђе Марковића који је затвору. Она и кћерка таоци у логор на Бањици. На крају, непријатељ је открио њену делатност и ухапсио је. Стрељали су јој оца и брата 19. јануара 1944. После десетак дана злогласни Шпер улетео је у њену ћелију и позвао да спреми ... Није се више вратила. Марковића и мајка Рокао партизан убијен у Вранка отеране еу као *) Сарадник НОП Слободанка жена сиромашног опанчара која је говог одласка у партизане остала бвди са двоје мале деце. Радивојевић, после њеу великој ‘) У Хензеловој офанзиви фебруар — април 1943. заробљени су код Смољинца и отерани у затвор: Роса Игњатовић-Димитријевић, врло активан партијски радник, другарица Воже Димитријевића-Козице, Борка Богојевић, Рођа Марковић, инж. Петар Суботић-Двоспратни, Миле Николић и поп Лазар Стругар. 585 С подацима од ње добијеним много је позадинских радника спасено. Осумњичени су слати у ш!уму, а на њихова места долазили су други, непознати властима. Сматрајући је сарадницом окупатора, њени другови илегални радници били су запрепашћени кад су је једног дана видели како им отвара врата кад су дошли на састанак с Јанком. �ДЕЦА КУРИРИ, ИРВИ СЛЕВА МИБА СТОЈАНОВИК ИЗ БРЕЖАНА, СИН ЈАНЕ СТОЈАНОВИП И ККИ И СИН БРАНКЕ СТОЈАНОВИП СТОЈИНЕВИН ДОСЕ, ИЗ МАЛОГ ЦРНИБА тима као и инструктора и других партијских активиста на терену, веза је одржавана куририма, најчешће женама, које су се лакше пробијале кроз непријатељске блокаде и офанзиве. У томе су учествовале и старице и омладинке па чак и деца. Многе жене курири подносиле су највећа мучења не одавши везе. Загорка-Гора Ивановић из Божевца стрељана је у време Хензелове офанзиве 1943. не одавши никога. Милена Ранковић из с. Кнежице ухваћена је на курирском задатку, тучена од четника, спроведена у логор на Бањици где је после три месеца умрла; Јевра Павловић од оснивања НОВ и ПОЈ као курир одржавала је везу између партизана све до Петровца. Једном је послата у Београд, где је заједно са Божицом Вељковић однела пошту на одређену везу, и оданде донела пошту. Ухваћена од четника под сумњом да помаже партизане у три маха била је претучена. Међу најактивнијим куририма била је Мица Урошевић-Звезда и Каравиљка Ивановић. Мица је од маја 1941. била стални курир и долазила на везу у Пожаревац сваког другог дана; Дана Николић је приликом одласка у Пожаревац курирским послом при повратку повела у партизане „омладинку из Лозовика” („Слободу”), пошто је претходно код своје куће преобукла у мушко одело. У селу Душманићу је одговорне курирске и друге задатке вршила Илинка-Лина Јовић. Уз обављање курирских задатака, жене су истовремено вршиле и обавештајну службу. У писму Бр. Стојановића-Јанка Месном повереништву Пожаревца с јесени 1943. дају се у том погледу упутства: „Добро је да ћете да створите женски одбор. Само, пазите другови, да све оне које одред тражи за обавештајпу службу не уводите ни у какав одбор нити их с киме спајајте, да би их могли што дуже очувати. Те другове држите на личној вези. И настојте да такве људе имате свуда, у сваком надлештву” Нада Павловић из Пожаревца била је обавештајац, запослена у Гестапоу. Ухваћена је и стрељана 1944. Такође су јој стрељани брат скојевац Аца и отац Вељко, активиста. Поред жена активиста радила су заједно с њима и њихова деца. Дисциплинована, и као одрасли, ова деца су настојала да савесно обаве поверени им задатак и знала су да чувају тајну. 586 У Божевцу су били одани и сигурни курири Рада Миленковић, девојчица Наталија Миленковић и деца Загорке-Горе Ивановић Владимир и Нада. Они су и смрт своје мајке храбро поднели и наставили рад за партизане. У Малом Црнићу деца активиста и руководилаца била су и курири. У пионирској организацији било их је седморо: деца Николије Миловановић-Веме Дивна и Влада; Станиша и Драгиша Стевић, деца Десе СтевићЦрне, коју су заједно са Наталијом Миловановић и другим родољубима крајем 1943. заклали четници; пионир-курир била је Женева, кћи Кристине Томић; деца Бранке Стојановић-Стојићевић Досе, секретара рејонског комитета КП, Миодраг и Наталија Стојићевић. Најстарија је била Женева, око 13 година, и одговарала је за рад пионирске групе. Најмлађа је имала 5 и по година — Наталија. У селу Брежану мали Мића, син Роксанде Стојановић-Јане преносио је пошту и разни материјал уместо мајке и других жена курира кад би наишао непријатељ и блокирао село па се одрасли нису могли кретати. Деца су се неопажено и вешто пробијала и извршавала задатке. Поучена од старијих, и сама од себе, знала су да употребе и ратно лукавство. Кад сјг Женеву Здравковић, са поштом у недрима, љотићевци пресрели на друму и питали је куда жури сама тако рано, одговорила је: ,,Немојте ме задржавати, кукуруз, побегло ми смо ми је сиротиња, прасе морам у да нађем”. Мала Наталија носила је поруке у џеповима и порубима своје сиротињске хаљинице. Кад су четници навалили да им каже где је била и ко им долази у кућу и покушали да је подмите чоколадом, само је плакала: „Пусти ме, чико, не волим ја то, никад нисам јела”. После погибије „Веме”, кад је једна група партизана необавештена упитала где им је мајка, деца су уплакана рекла да су је четници заклали: „Али осветиће њу Власта (најстарији брат), иде и он у партизане”. А одмах затим: ,,Има ли неки задатак и за нас?” желећи да и они, извршавајући задатке, помогну борбу против непријатеља. Обновљени одред августа 1944. растао је сваким даном и ступао у оружане акције са непријатељима на терену. Из тог је времена проглас окружног НОО: га „НАРОДЕ МОРАВЕ, РЕСАВЕ, МЛАВЕ, СТИГА, РАМА, ХОМОЉА, ПЕКА И ГОЛУПЦА! Ти си у овој тегикој народноослободилачкој борби дао своје најбоље сино- �ве и кћери: Вељка Дугошевића, Бату Булића, Росу Димитријевић, Лазара Стојановића, Александра Милановића, Јована Шербановића, Божидара Димитријевића, Вујицу Ремењака, Власту Илића-Миријевца, Симу Симића, Драгољуба Дулића, Драгану Бранковић, Јована и Светислава Урогиевића, Жику Стојићевића, Јелачића, Драгољуба Стојановића, Драгослава Пауновића, Велимира Дамјановића, Раду и Драгослава Марковића-Рођу, Илију Цветковића, Милована Ракића, Милана Стокића и многе друге. Али те твоје жртве нису узалудне. Из смрти палих бораца рађа се слободна народна демократска Федеративна Југославија. У новој Југославији Власи ће имати исто право као и Срби а Срби као и сви други. Антифагиистичко веће народног ослобођења Југославије — прва, у нагиој историји Народна скупштина, и Национални комитет ослобођења Југославије — прва народна влада дела су већ проливене крви, већ поднетих жртава. Рађа се слобода и нова народна власт у лицу окружних, среских и месних народноослободилачких одбора. Али да би се та слобода и народна власт до краја извојевала, да би се -непријатељ онемогућио у њеном преотимању, потребно је још борбе и жртава. Зато вас позивамо: следите примером својих палих хероја! Окупљајте се око својих месних и среских народноослободилачких одбора и помажите њихов рад, јер су они састављени од људи који су своје поштење и родољубље показали у овој тешкој ослободилачкој борби. Слушајте њихов глас јер вас он једини зове путем победе и слободе!... Ж ене наш е г о к р у г а ! Н а ш е ма ј к е, с е стр е и другарице Народноослободилачка војска бори се за народна права и слободу, према томе и за вашу равноправност. Доста су вам отрзали животе вагие, ■— синове ваше, без питања и вагиег одобрења. Судбина ваше деце зависи од данашње борбе. Зато свим силама помогните партизане и рад нагиих одбора, стварајте своје одборе антифашистичких жена! Следите примерима својих палих другарица!” ОТКОПАВАЊЕ ЖРТАВА ПОГИНУЛИХ НО ПОСЛЕ ОСЛОБОБЕЊА ПОЖАРЕВЦА У ТОКУ РАТА Према досада објављеним подацима (из немачких и наших извора) -'на~ терену пожаревачког округа: за, 37 месеци ратовања погинуло је 235 партизана, од којих два команданта одреда, 22 политичка комесара. Погинуло је 134 члана Партије, од којих два члана Окружног комитета и 37 инструктора ОК, чланова среских и месних руководстава Партије и СКОЈ-а. Интерниран је велики број учесника НОП у концентрационе логоре; сматра се да је кроз затворе и мучилишта свих врста окупаторских и непријатељских снага прошао велики број симпатизера и сарадника НОП. По немачким подацима који су објављени, стрељано је до ослобођења на Чачалици код Пожаревца преко 2.600 људи. Међутим, њихов број је сигурно већи јер за многе стрељане нису давани подаци. Сем тога, један број ухваћених стрељан је на Бањици, а велики број погубљен и уморен на самом терену. Међу ови- 587 НА ЧАЧАЛИЦИ. ОТКОПАВАЊЕ ЈЕ ВРШЕ ма који су дали животе у току рата, било је жена и омладинки. Укупно је кроз чете пожаревачког округа прошло око 1800 бораца не само из овог краја већ и из свих делова земље. Око 85% били су омладинци, док је свега око 3% било омладинки и жена. Међутим, међу политичким радницима, симпатизерима и сарадницима покрета било је много више омладинки и жена, тако да би њихов број у процентима износио око 30% од укупног броја учесника у политичком раду на територији некадашњег пожаревачког округа.1) У овом прегледу учешћа жена пожаревачког краја у НОБ коришћена су непријатељска и наша документа и остали прикупљени материјал, да би се очувала за историју имена свих оних жена и омладинки о чијем је раду било могуће доћи до података. 0 Саша 1964 — ревац”. Марковић — 1200 дана — Пожаревац Новинско издавачка установа „Пожа- �ОКРУГ ЗАЈЕЧАР Спомен костурница борцима НОР и жртвама фашистичког терора у Зајечару Рад архитекте Радисава Живковића �а основу директива Централног комитета Комунистичке партије Југославије и Покрајинског комргтета КПЈ за Србију, Окружни комитет КПЈ за зајечарски округ, заједно са среским партијским руководствима у Тимочкој крајини1), почео је одмах по окупацији земље организовано да ради на припреми оружаног устанка. Већ у априлу Окружни комитет Партије је издао проглас у коме је позвао народ да сачува оружје за борбу против окупатора. У Зајечар је стигао проглас ЦК КПЈ од 15. априла 1941. године. На умножавању и растурању ових прогласа учествовале су жене и омладинке •— чланови КПЈ и СКОЈ-а. Први резултати ове опште акције за прикупљање оружја били су врло видљиви. У Зајечару су из обијених магацина касарне Љубица Јовановић-Радосављевић, Стефанија Михаиловић, Радмила Моцић, Љуба Нешић са мајком Драгицом и сестром Зором, Н *) Године 1941. секретар Окружног комитета КПЈ за зајечарски округ био је Добривоје РаДосављевић-Еоби, чланови Љуба Нешић, Димитрије Тодоровић-Каплар и Јеремија Илић. У Среском комитету за тимочки и заглавски срез били су Димитрије Тодоровић, секретар, Миодраг Николић, Владимир Живковић и Љуба Радуловић. У Крајини у среском партијском руководству су били Сретен Вучковић, секретар, Стефаниј а Михаиловић и Миомир Радосављевић. Секретар ОК СКОЈ-а 1941. године био је живан Васиљевић. ЉУБИЦА ЈОВАНОВИЋ РАДОСАВЉЕВИЋ рођена је 29. априла 1915. годинеу Зајечару. Учитељску школу је завршила 1936. године. Школске 1937. године постављена је за учитељицу у селу Подвршка, у кључком срезу. Неуморно је радила не само са децом у школи, већ на просвећивању народа, посебно жена. Учила их је како да припремају храну, како да негују децу, личној хигијени и сл. Њена је активност била позната полицији те је у предизборној кампањи за посланичке изборе 1938. године преме- 591 штена у село Врбицу. Делатност је наставила у овом селу, а, такође, и у Слатини, у коју је премештена 1940. године. Била је организатор и учесник многих акција Женског покрета у округу зајечарском, радила је под веома тешким условима јер је била под сталном присмотром полиције. Љубица, предратни члан КПЈ, била је 1941. године један од организатора устанка у зајечарском округу. Као позадински партијски радник посебно је много радила на окупљању и организовању жена. Пошто су Специјална полиција и Гестапо стално трагали за њом, по одлуци партијског руководства, отишла је септембра у партизански одред. За рад на техници обично су одвајани најпоузданији партијски кадрови. Љубица је била одређена да руководи партијском техником Окружног комитета Партије, која је најпре била смештгена у Селачкој, у кући Христине и Драгољуба Божиновића. Ту су штампани леци, прогласи и други партијски материјали. Године 1942. техника је пребачена у село Врбицу. И Љубица одлази у ово село, наставља рад на штампању и растурању партијског материјала а такође одлази и У ДРУга села ради организовања рада међу женама. Чести прогони и напоран рад исцрпљују њен организам. Иако оболела, незадрживо је хрлила из задатка у задатак. Болест се из дана у дан погоршавала. Пребачена је на лечење и опоравак у Селачку, па у нишку болницу и најзад у Београд под именом Винка Милошевић, избеглица. Издржала је многе тешкоће и напоре, а подлегла је у борби са тада неизлечивом болести — туберкулозом. Умрла је 5. априла 1943. године на Фтизиолошкој клиници у Београду. �м.п. 18/1941 г. СРЕСКО НАЧЕЛСТВО У ЗАЈЕЧАРУ Пов. бр. 9529/41 31 октобра 1941 год. Зајечар ГРАДСКОМ ПОГЛАВАРСТВУЗАЈЕЧАР УПРАВИ ОПШТИНЕ С В И М А Кра]скоманда у Зајечару наредбом од 14. октобра тек. год. доставља: „Доставља се лични опис бандита, што су објављени на објави од 10. октобра издате од стране ове Команде и то само за лица са подручја среза зајечарског, те их подносите председницима општина. Упозоравамо, да се старате ухватити именоване вође банде било живе или мртве: 1. РадосављевиН Добривоје звани „Боби”, студент, висок 1,78, сув, широка рамена, црна коса мало проседа, високог чела, бркови „а ла Манжу”, на лицу има пуно бубуљица а на руци доста длака. Носи сељачко одело, опанке и влашке нанталоне. На глави носи гиајкачу, говори српски. 2. Радосављевић Љубица рођена Јовановић, жена Радосављевић Добривоја, учитељица, висока 1,76, сува, уских рамена, смеђе косе, високог чела, нос правилан, уста умерена. 3. Негиић Зора, учитељица, висока 1,70, сува, уских рамена, коса смеђа, високог чела, лицс дугуљасто, нос правилан, уста умерена. 4. Васиљевић Радомира Живан, студент, висок 1,75, сув, широка рамена, црна коса, високог чела, бркове и браду брија, очи црне, лице округло. 5. Цојић Милан, фарбар из Сумраковца, висок 1,75, сув, уска рамена, коса сређа, очи смеђе, бркове и браду брија, нос правилан, уста умерена, носи грађанско одело. Предње се доставља Поглаварству с молбом, а управама и жандармериским станицама ради трагања и хватања напред именованих као и осталих лица пом. у плакати Крајскоманде од 10. октобра тек. год. ХИТ НО Ј Е. СРЕСКИ НАЧЕЛНИК, (потпис нечитак) ОВЈАВА ДОЛЕ НАВЕДЕНИ ВОДЕЋИ ЧЛАНОВИ. БАНДИТА ТРАЖЕ СЕ И ТО: 1. Светислав Маринковић, бивши наредник, наводно из Боровице, као вођа Подгорачке банде познат под именом „Циркузан”, 2. Младен Долопановић, из Злота, бивши робијаш, 3. Јанко Илић-Симеоновић, студент, из Злота, 4. Др. мед. Ивко Ћоловић, лекар из Бољевца, 5. Момчило Сибиновић, студент, из Ртња односно из Бучја, 6. Алојз Хиршл, рудар из Ртња, 7. Радосављевић Добривоје, звани „Боби” студент, из Зајечара односно Слатине, 8. Љубица Радосављевић рођена Јовановић, из Зајечара, бивша учитељица у Слатини, венчана жена Радосављевића, 9. Зора Нешић, из Зајечара, 10. Живан Васиљевић, студент из Зајечара, 11. Миодраг Цојић, учитељ из Сумраковг^а, 12. Милан Цојић, фарбар, из Сумраковца односно Зајечара, брага Цојића, 13. Предраг Костић, професор гимназг1је, из Неготина, 14. Дугиан Трифунац, учитељ из Тијовца, срез Сврљигики, 15. Милан Минић, судија из Андрејевца. брат Мио- Сваки сгаковнмк на подручју Окружне Командатуре, дужан је да помогне при проналажењу и хватању горе наведених лица. Ко наведена лииџ сретне, или види а то не пријави одмах среском начелству или општинској управи, или пак зна где се горе наведени налазе односно крију, а то исто не пријави, потпагићс под наредбу од 19. августа 1941 године, може дакле бити кажњем смрћу. Ко једну од горе наведених особа, живу или мртву, преда окружној Командатури, добиНе награду од 5.000 до 10.000 динара. Лични опис горе наведених бандита, можс се код српских власти и жандармериских станица добити. Зајечар, 10. октобра 1941 године ОКРУЖНА КОМАНДА 592 Ђорђе и Јанко Симеоновић кришом извлачили оружје, муницију, бомбе, ћебад и другу војничку опрему и односили у склониште направљено у дворишту стана Драгице Нешић, о коме се бринула њена мајка баба Петра, која је односила оружје до одређених пунктова, а такође чувала партијски материјал који је њен унук Љуба Нешић доносио у кућу. Партија је настојала да будући борци буду и војнички спремни за устанак. Половином маја формиран је Окружни војни комитет. Организоване су борбене десетине и санитетски течајеви на којима су жене и омладинке обучаване у пружању прве помоћи. У Зајечару је Жива Милетић, студент медицине, организовала у свом стану санитетски курс који су похађале: Стефанија Михаиловић, Зора Нешић, сестре Вукосава и Мирослава Ђуровић, Живка Ђерговић и Марија Митровић. Овде као и свуда на овим се курсевима и политички радило. И актив жена у Зајечару је организовао курс прве помоћи за своје чланове. Курс се одржавао у стану Драгице Нешић; предавач је био др Бошко Милијић. Истовремено је организован курс прве помоћи и у Неготину. Руководилац је била Милка Бешир, а похађале су га скојевке и омладинке: Милка Мишић, Меланија Игњатовић, Мариола Петровић, Јелена Трајковић, Вера Косић (Костић) и још неколико омладинки чија су имена остала неутврђена. Организатори и предавачи на курсевима, који су одржавани и у неким селима, биле су другарице које су завршиле ове курсеве у Зајечару или Неготину. На пример, пре одласка у одред Стефанија Михаиловић је, у кући Вере Косић, у Малом Селу, обучавала омладинке у пружању прве помоћи. Партија је и касније свуда где је имала упоришта међу женама организовала овакве курсеве. Санитетски материјал је набављан уз помоћ партијских организација у Зајечару, Неготину, Књажевцу и Бору. Прибављање санитетског материјала, обезбеђивање станова и база за смештај рањеника, леговање болесних и рањених бораца били су најчешће поверавани женама. У неким селима су постојале сталне базе где су смештани тежи рањеници. Мада је чување рањеника и брига око њих представљало велику опасност, многе жене и омладинке негујући и чувајући рањенике показале су и на тај начин приврженост борби К0ЈУ Је КПЈ водила. У стану Драгице Нешић, одржавали су се групни састанци на којима се �прорађивао актуелан партијски материјал. Групом је руководила Љубица Јовановић. У овој групи су биле Драгица и њена кћи Зора Нешић, учитељица, предратни члан СКОЈ-а, члан КПЈ од 1942. године, исте године била је члан скојевског руководства Кукавичког одреда, 1943. године била је члан СК КПЈ за лесковачки срез. Оне су одржавале везе са одредом и илегалним партијским радницима, преносиле оружје и други материјал. Затим Љубица Лазић, Мира Драговић, Косара Цановић и Загорка Данчевић. Друга група се окупљала у кућама студенткиња Живе Милетић (заклана маја 1944. године у селу Илино) и Нате ВасиљевићРадојичић. На састанке су долазиле Деса Васиљевић, Каја Димитријевић, Вукосава Игњатовић-Петковић (Немци је стрељали марта 1943. године), сестре Мирјана и Вукосава Појић (обе су погинуле 1944. године), Мирослава Ђуровић (погинула 1944. године), Мирослава Ковачевић, Ружа Мартиновић и Деса Милутиновић (погинула 1944. године). До изразитијег масовног ступања жена у покрет дошло је у лето 1941. године у јеку општих припрема за устанак у овом крају. Поред учешћа у раду партијских ћелија и актива СКОЈ-а, делатност жена развијала се и преко посебних актива — група организованих на територијалном принципу или се пак, због специфичности услова илегалног рада и потребе продирања у одређене друштвене средине, прибегло окупљању жена и по врсти делатности. У активима-групама радило се на идејно-политичком уздизању жена. Организатори ових група и рада на окупљању и уношењу идеја НОП-а у шири круг жена и омладинки и на њиховом ангажовању на разним пословима и акцијама за НОП биле су жене чланови Партије и СКОЈ-а. Истовремено се пришло и организовању широког политичког рада, а такође и отпора према разним мерама окупатора. Политички рад се развијао кроз поједине контакте и групно. Организовани су и масовни скупови на подесним скровитим местима, на којима су говорили комунисти и симпатизери Партије. На зборове и конференпије долазило је много жена, понекад их је било више него мушкараца. Вера у Партију и њене снаге учинила је да се народ Тимочке крајине масовно одазове борби коју је повела КПЈ. Људи су се састајали и договарали о исхрани одреда, о снабдевању одећом и обућом. Мада се пар- тизански логор налазио изван насеља, сељанке и сељаци су хитали натоварени торбама са храном и преобуком. О свесном опредељењу народа за НОБ, а нарочито жена, сведочи и чланак, објављен у партизанском листу „Партизанске новине Тимока и Крајине”, 1942, бр. 1, стр. 15. НАША ЖЕНА — СРПКИЊА МИ П А Р Т И З А Н К Е „Појавом код првих нас био партизанских је ним, угњетеним, љеним да дат тора, у поробље- и борбу ропства и одреда свим обесправ- пониженим устану против знак против тираније окупа- а за сло- редове, ом- боду, бољи живот и срећнију будућност. Похрлили ладинци, су тада раднии^и телигенција у и и нагае сељаци, жене. погитена Ове ин- последње нас- наша борба тављају веН одавно своју започету борбу. Ми, је жене, добро тесно везана ми знамо гови; начну победу човека. И за да борбу да коју док нас зато довима знамо за не победе данас против дру- извојујелм нема смо воде коза борбеним у ни ре- заједничког непријатеља крвавог фагиизма. Поробивши и жене, остале деје. чггтав Хгстлер народе Код земља и нас још немачки је ... он своје није увек се народ да погиао у па пороби назадњачке томе налази усггео. у рату и и- Наша са за- војевачима. Као што настаје рекох, нова фаза појавом у бори и истовремено знају јој се борби Жена стиче права стиче и углед, дилац, њена свела на прање Алг1 би било задњагитву, кујну а додељивање јер води на- жену удео и у се крпљење, празно њен што није послове, који политичког раду. руково- Као исправно фагиизму за турног, у одредима кување. не само борац. женске се при- постаје у старе и улоге једнакост и улога Она односно она организатор видимо партизанки жена. везује градњи друштвеног кул- живота не признаје. ПролазеНи преко у кроз Пасјаче додир са одредима. го него СКОЈ-а, добрих су да не нега неједнакости делечланова храбрих обавештајној и војних говоримо које њима политичких у болесника мно- међу руководеНих политггчара а је штабова, одличних сам партизанским другарица Било ома, чланова раца, ра, било нас. комесара, екон Јабланиг^у, долазила иашим је код политичких гата, Топлицу многим Свуда више Заплање, за о и теоретича- услугама као сличним. су бослужби, што Углавном, постојале у проги- лом систему, отклоњене су. СеНајуНи В., М., се О., редима и другарица Н. и др, четама воде цију за једнак рад данас је тамо мало могућност да својим као које су С., појединим од- одлучну једнака оних равноправности, делима што у јер побију схватања о положају жена. 593 реч и који ту сва и права. сумњају су акИ у оне изопачена СТЕФАНИЈА МИХАИЛОВИЋ-АНА ро- ђена је 1919. године у Брзој Паланки. Гимназију је завршила 1938. године. Уписала се на технички факултет Београдског универзитета. Била је активан учесник напредног студентског покрета. Истицала се радом у Удружењу студената технике (била је благајник овог Удружења) и Акционом одбору студентских стручних удружења. У многим манифестацијама, демонстрацијама и штрајковима, у отвореним сукобима са полицијом Стефанија је била међу првима. Активно је радила и у Удружењу Тимочана и Крајинаца. Године 1940. била је руководилац Омладинске секције овог Удружења. Пред крај 1940. године, стално гоњена од полиције, морала је да пређе у илегалност. Стефанија, предратни члан КПЈ, по окупацији Југославије, као члан Среског комитета крајинског среза, учествовала је у припремама устанка у зајечарском округу. Била је један од организатора рада међу женама и омладинкама у Неготину и селима овога среза. Међу првима отишла је у Крајински партизански одред, била је члан одредског партијског руководства. Револуционарни пут Стефаније Михаиловиђ завршио се 29. оептембра 1941. године на Стеванским ливадама код села Сиколе у борби Крајинског одреда са четницима и жандармима. У народу се причало током читавог рата да су од четника чули како се Стефанија, пошто су остали борци погинули пре ње, борила док је год имала муниције. Позивали су је да се преда. Узвикивала је: „Партизанке се не предају, знајте издајице". И кад јој је понестало муниције, тешко рањена се једва придизала и бацала бомбе. Беличанствена сахрана у Брзој Паланци. коју окупатор није успео да забрани, цвеће на њеном гробу у тешким данима окупације, речито су говорили о успомени коју су њена борба и смрт утиснули у срца народа тога краја, о привржености и оданости борби коју је водила Комунистичка партија Југославије, у чијим се редовима борила и Стефанија Михаиловић. �ЧЛАНАК О СТЕФАНИЈИ МИХАИЛОВИКЛНИ ОБЈЛВЉЕН У ИАРТИЗАНСКИМ НОВИНАМА „БР КОВИП ЦРНИ", КОЈЕ СУ ИЗЛАЗИЛЕ 1942. И 1943. Л. је добра другарица. Прва жена у Топлици, која је пришла партизанском покрету. Била је и полит. комесар једне јастребачке чете. Сад је опет у свом крају, на тегикој и одговорној дужности. В. је члан штаба топличког одреда. Доста физички слаба она истрајно и са пуно снаге и способности врши дужност политичког и културног радника. С. се налази у пролазу кроз нагиу чету, и иначе је делегат Гл. штаба за Србију. Причала ми је о борбама око Чачка и Ужица. Баш тада је у Топлици била најцрња реакција. На једном четном састанку говорила је друговима: „Другови, ситуација у којој се налазимо данас тренутна је и не треба да вас брине. Колоне четника које крстаре око нас говоре нам да смо непријатељу задали огромну бригу. Ово је нормална ситуација. Ненормално би било, ако би се ми разбашкарили по селима. Оваква је партизанска борба. Ударити по непрг1јатељу свуда и на сваком кораку, али где ти хоћеш и када се он не нада. Тако је борба жена за своја права и бољи живот ушла у нову фазу борбе — у оружани сукоб с окупатором, с народним непријатељем жене и омладине — са крвавим фашизмом". Д. У Зајечару и селима овога среза рад међу женама је организовала и њиме руководила Љубица Јовановић-Радосављевић, учитељица, предратни члан КПЈ, која је истовремено руководила и техником Окружног комитета Партије. Партијске организације су уз помоћ многих симпатизера прикупљале разни материјал потребан борцима, обезбеђивале илегалне станове, базе за смештај рањеника, упућивале нове борце у одред, прибављале информације о непријатељу, умножавале и шириле радио вести, помагале породице партизана, организовале разне локалне акције и саботаже. У томе, затим у одржавању веза између партијског руководства, илегалних партијских радника и одреда, нарочито су биле активне већ поменуте омладинке и жене. Све до одласка у одред маја 1943. године Ната Васиљевић, студент права, била је веза између Одреда и теренских радника, преносила је храну, одећу, санитетски и други материјал. После одласка у одред била је политички радник у селима. Године 1943. изабрана је за члана среског партијског повереништва за тимочки и заглавски срез1). Августа 1944. године изабрана је за секретара среског комитета. Њена мајка Деса Васиљевић била је курир између Од]) Партијско повереништво су сачишавали: Вукашин Драгутиновић-Раша, секретар, Миодраг Николић-Воја, Ната Васиљевић-Слободанка и Милорад Бисић. 594 �реда и Окружног комитета КПЈ (у Одред је отишла заједно са својом ћерком). Везе су такође одржавале, преносиле оружје и други материјал Вукосава Игњатовић-Петковић и Рада Петковић. Мира, жена апотекара Тунера скривала је у свој:ој кући илегалце а такође обезбеђивала санитетски материјал и лекове. Сигурна боравишта партијских радника и бораца биле су куће и појате великог броја жена са села, а оне су биле те које су одржавале везе између партијских радника, комитета и одреда. Негде су и целе породице помагале покрет — сви, од деце до стараца, несебично су пружали помоћ партизанима не плашећи се ни најтежих репресалија. Навешћемо само неке: Душанка Пајкић-Симеоновић-Јана и њена мајка Цвета Пајкић, Неда, Божика, Драгица, Радмила и Јована Јовановић из Шљивара. Оне су 1941. године сачињавале групу којом је руководила Јана. Године 1942. активност у овом селу постаје још интензивнија. Образован је народноослободилачки одбор а радом за НОП, биле су обухваћене и Живка и Видосава Јоновић, Јелена и Љубинка Ристић, Марија Пајкић, Стана Милојковић, Злата Младеновић, Стојана и Јована Стефановић и Вида Васиљевић. Стара Божика Јовановић преносила је оружје и муницију од Шљивара до Прлите. Душанка ПајкићСимеоновић-Јана била је и члан омладинске десетине у свом селу, учествовала је у свим акцијама које је ова десетина изводила. Јуна 1943. године постала је члан КПЈ а нешто касије и члан Среског комитета КПЈ за зајечарски и бољевачки срез у коме је одговарала за рад са женама1). Јануара 1944. године Тимочки партизански одред прешао је у Топлицу. У зајечарском срезу остала је на терену група политичких радника, међу којима и Јана. Радила је са женама и омладинкама зајечарског и бољевачког среза, у Зајечару је окупљала омладинке и жене, и са омладинкама умножавала и растурала вести радио-станице ,,Нова Југославија” и други партијски материјал, прикупљала одећу, оружје, санитетски и други материјал, шила рубље за партизане и сл. Материјал је умножавала у кући Мирославе Ђуровић. У групи су биле она, њена сестра Вукосава, Мирјана Појић, Жива Милетић и Десанка Ми') Комитет је формиран септембра 1943. године: Јанко Симеоновић, секретар, чланови: Душан Ковачевић, Јеремија Милутиновић, Милојко Ђорђевић, Миомир Цолић, (Петар Мишић), Душанка Пајкић-Симеоновић-Јана, Момчило Сибиновић. У данима стварања партизанских одреда растурала је партијску штампу и летке. Иако је партизански одред у том крају био разбијен у јесен 1941. године Вера се није поколебала. Половином 1942. године када је успостављена веза са Окружним партијским комитетом, она се укључила у рад. Те године је постала члан Комунистичке партије, а у пролеће 1943. године члан среског партијског руководства. Пошто је била компромитована као партијски илегални радник у Неготину, одлуком партијског руководства, Вера је отишла у одред са још неколико другова и другарица, међу којима су били њена мајка и брат. НАРОДНИ ХЕРОЈ ВЕРА РАДОСАВЉЕВИЋ-НАДА роћена је 22. септембра 1922. године у селу Бруснику (Неготин). Отац јој је био учитељ. До 1932. године живела је у селима око Неготина, а потом са родитељима одлази у Скопље, где учи гимназију. Као ученица седмог разреда се укључила у напредни омладински покрет. У осамнаестој години је постала члан Савеза комунистичке омладине Југославије. Активно је учествовала у раду омладинских организација своје школе. Крајем 1940. године, као ученица VIII разреда гимназије, са још неколико другарица, искључена је из школе због растурања и писања парола против тадашњег режима. После искључења из гимназије у Скопљу уписала се у неготинску гимназију, где је наставила рад. 595 Као члан Среског комитета Партије за неготински срез Вера је радила на стварању народноослободилачких одбора, партијских организација и организација Антифашистичког фронта жена у Крајини. На том позадинском партијском раду ухватили су је недићевци јула 1943. године, у селу Трнавцу. Предали су је Немцима. У затвору су је страховито тукли и мучили, али Вера ништа није признала, нити одала. Одлазећи на стрељање Вера је певала партизанске песме. Догурали су ј!е до стрелишта сву пребијену и измрцварену. Својим храбрим држањем Вера је до последњег тренутка бодрила другове. У извештају Окружног комитета Партије, послатом 1. октобра 1943. Покрајинском комитету КПЈ за Србију1), о Верином хапшењу и држању пред непријатељем, каже се „ .. • из од- реда смо је повукли на рад по АФЖ-у у Крајини; Вила је члан СК. Одмах по доласку на рад у Комитет ухватили су је због пебудности осталих чланова Комитета. (они су другарицу пустили да оде компромитованом човеку у једно село). То је било 3. V 43. У затвору, а потом у логору, држали су је до 10. IX 1943. када је стрељана у Зајечару. Пред непријтељем се држала херојски. Држање другарице Наде после држања друга Бркови‘) Источна Србија — Нолит-Просвета, 1963. год. �ћа'-) иајбоље је у нашем крају. На стрељању су Немци од ње поново тражили да призна, али она није хтела. Опет су је мучили, и то пред осталим људима које су довели да стрељају и пред сељацима који су догили да их затрпају — секли су јој уши, нос, и мрцварили је, али су од ње добили само презрење и речи „да је Српкиња". О држању другирице Наде много се говорило прошлог месеца, јер су сељаци свуда причали о томе .. ДИНИЋ-КАЋА, службеница поште, члан КПЈ, рођена је 21. јануара 1921. године. У напредни омладински покрет се укључила као ученица гимназије. Завршила је абитуријенски курс, радила је у Књажевцу, затим у Рековцу где ју је рат затекао. По окупацији наше земље вратила се у Књажевац, где је у својој партијској ћелији била задужена за рад са женама. Августа 1941. је ступила у Заглавски партизански одред. Из одреда је 1942. упућена на партијски рад у Зајечар. Заједно са секретаром ОК КПЈ Мијом Станимировићем била је базирана у једној кући. Непријатељу је било проказано место њиховог боравка. Полиција је опколила кућу и позвала их да се предају. Успели су да пробију блокаду полицајаца и да се извуку из куће. Бранка се пробијала према периферији града у правцу гробља, али ту је изненада наишла на заседу припадника СДС. Ухватили су је и предали Немцима. Страшно су је мучили, била је толико претучена да није могла на ногама да се држи. Спроведена је у логор на Бањици где је стрељана 1943. године. БРАНКА • 2) Миленко Брковић-Црни, секретар ОК КПЈ за Зајечарски округ, ухваћен је од Немаца септембра 1941. и обешен на Краљевици изнад Зајечара. лутиновић. Фебруара 1945. године Јана је изабрана у СК КПЈ за Зајечарски срез.1) Њена мајка Цвета Пајкић после ослобођења била је изабрана у Срески народноослободилачки одбор. У селу Трнавцу најистакнутије активисткиње су биле: Јелица Милић — одборник првог народноослободилачког одбора у Трнавцу, Босиљка Станојевић (маја 1944. четници су је посте четвородневног мучења заклали), Нада Стаменковић, Нада Гачић и Станица Станковић. Године 1943. Вера Радосављевић је у овом селу формирала одбор АФЖ, за председницу је изабрана Нада Стаменковић, за секретара Дана Томић, за благајника Нада Гачић, у одбору је било још 7 другарица. У Вратарници групом омладинаца руководила је студенткиња филозофије Радмила Моцић, члан СКОЈ-а. Активне су биле: Рада Јовановић2), Јованка Павловић (крајем 1944. изабрана је за секретара НОО, исте године је примљена у КПЈ) и Бранка Ђерговић (и она је 1944. године примљена у КПЈ). У Малом Извору радила је Јована Првуловић, у Великом Извору Јованка Петковић, Милица Гановић, Цвета Јотовић и Вела Петковић; у Николичеву 15-годишња чобаница Ружа Ј. Ђорђевић (1943. са братом је отишла у одред); у Грљану Станка Стојковић, Видосава Ј. Цанић, Јованка Ст. Барбуловић, Мица и Вера Земљак, Вилма Грос, Персида Балуновић и ЈБубица Чернић (Персида и ЈБубица су изабране 1944. године у НОО); у Прлити Јона Ст. Баћевић; у селу Лесковцу Стана и њена свекрва Десанка Милутиновић (у њиховој кући 1941. године био је базиран Окружни комитет КПЈ), Рада Петковић, учитељица, затим Станија Вељковић, ЈБубица Миљковић, Севдија Милијић; у Заграђу Стојанка Симоновић; у Грлишту Радмила Микић, Јелена Лазаревић-Ђорђевић, Савка Ђорђевић, Даринка Стевановић; у Јабланици Милица Живановић, Драгица Николић и Роса М. Живковић. Жене из села Рготине почеле су да помажу НОП још од првих дана устанка, чувале су илегалце, преносиле партијски материјал, прикупљале храну и одећу за борце. Радом је било обухваћено око 30 жена. Актив- *) Секретар Комитета била је Ната Васиљевић-Радојичић, чланови — Будимир Анђелковић, Остоја Рокић, Воја Ранђеловић и Душанка Па ј кић-Симеоновић-Ј ана. 2) Активно је учествовала у покрету од 1941. г., 1943. ступила је у одред, 1944. године са одредом је прешла у Топлицу, ускоро се разболела, умрла је у селу Бојнику код Лесковца. 596 ност је постала још интензивнија 1942. године када је у овом селу боравила Ната Јоцић, члан Окружног комитета КПЈ за зајечарски округ. Марта исте године формирана је прва женска скојевска група од седам омладинки (Роса Радојевић, Славка Жикић, Љубица Јањић, Радмила Јеремић, Олга Николић, Добрила Филиповић, и Душанка Томић). Секретар групе била је Роса Радојевић. Исте године Ната Јоцић је организовала и курс прве помоћи који су похађале Роса Радојевић, Славка Жикић, Загорка Здравковић, Љубинка Јањић, Вишица Симончић и Љубинка Филиповић. Организовани су и курсеви за обучавање жена у руковању оружјем. Марта 1942. године формирана је организација АФЖ у коју су ушле најактивније жене тога села: Роса Живановић, Загорка Здравковић, Бисерка Милић, Босиљка Антоновић, Вида Вељковић, Босиљка Урошевић, Ружица Миленковић. И Тинка Илић је била једна од активних жена у овом селу (у НОБ-у је изгубила мужа и сина). Поводом Осмог марта на поселу у кући Загорке Здравковић Ната Јоцић је говорила женама о значају овог празника. Године 1944. постале су чланови КПЈ Роса Радојевић (јула), Славка Жикић (септембра), Загорка Здравковић (јануара 1945.). Крајем 1944. године у Месни народноослободилачки одбор изабране су Цвета Цокић, Бисерка Милић, Миланка Томић и Стана Цокић. У Срески одбор НОФ-а изабрана је Загорка Здравковић. Партијска и скојевска организација у Књажевцу је настојала да ојача свој политички утицај у народу. Народноослободилачки одбори били су једна од форми рада. Народноослободилачки одбор у Књажевцу нарочито је био активан. Одбор је организовао своју технику и пуних 26 недеља је издавао „Недељни преглед вести” на основу радио вести. Лист је штампан у 100 примерака, растурале су га, поред других, жене и омладинке. У многим селима су постојали народноослободилачки одбори фронта у чијем су раду учествовале такође жене и омладинке. У Књажевцу и околним селима рад међу женама су организовале Бранка Динић-Каћа, службеник, члан КПЈ од 1940. (или 1941. године) (стрељана на Бањици 1943), Олга Чукић, матурант, члан среског руководства СКОЈ-а, члан КПЈ од 1941. године (стрељана на Бубњу код Ниша 1943. године), Радмила Ковачевић, студент, члан КПЈ од 1940. године, 1941. секретар �партијске ћелије. Активношћу су се истицале Наталија Чукић, учитељица, члан СКОЈ-а, курир ОК КПЈ за зајечарски округ, Вукосава Митић, ученица, члан скојевског руководства у књажевачкој гимназији, Живка Тодоровић, студент, члан КПЈ, члан СКОЈ-а Боринка Милић, ученица. Многе жене из Књажевца прихватале су илегалне партијске раднике, прикупљале лекове и санитетски материјал: Живка Срећковић, Рада Костадиновић, Олга Манојловић, Рада и Ружица Соколовић, Милица Раденковић, Нада Смрека и Миленија Костић. У јесен и зиму 1941. године Радмила Ковачевић је у свом стану сазивала посела на којима је упознавала жене са циљевима НОБ и говорила о потреби пружања материјалне помоћи партизанским одредима. На иницијативу Среског комитета Партије она је 1941. године у својој и још неким кућама организовала шивење рубља за борце. Тада је сашивено око 100 пари рубља. У Књажевцу је 1942. године партијска организација1) настојала да на задацима НОБ-а окупи што шири круг људи. У књажевачкој гимназији су постојала три актива и гимназијско руководство СКОЈ-а у коме је била и Вукосава Митић. Средином 1942. године у Књажевцу је дошло до провале у партијској и скојевској организацији. Тада је ухапшен већи број чланова Партије и СКОЈ-а, међу њима и Вукосава Митић. Одведена је у Ниш а затим у Завод за принудно васпитање омладине у Смедеревској Паланци. Хапшење није зауставило активност. Станови сестара Олге и Нате Чукић и Радмиле Ковачевић били су сигурна склоништа за партијске раднике и борце. У стану сестара Чукић једно време је боравио Мија Станимировић-Душко, секретар Окружног комитета Партије, а такође и секретар Среског повереништва КПЈ за заглавски срез Љубомир Љубиновић-Павле. И кућа Круне и Тихомира Милића, надзорника пруге из Књажевца, била је упориште партијских радника, а од априла 1942. године код њих је била смештена техника Окружног комитета Партије у чијем је раду учествовала и Круна (и она и муж убијени су 1943. године). Истовремено је интензивно развијен политички рад и ангажовање жена села на разноврсним задацима. Годи- ОЈ1ГА ЧУКИЋ, матурант гимназије у Књажевцу. Пре рата се укључила у напредни омладински покрет, 1941. је постала члан КПЈ и члан Среског руководства СКОЈ-а. 1942. године у данима најстрашнијег терора њена је кућа била безбедно склониште партијским радницима. Ту су једно време боравили секретар ОК КПЈ за зајечарски срез Мија Станимировић-Душко и секретар Партијског повереништва за заглавски срез Љубомир Љубиновић-Павле. Олга је била веза између њих и партијских организација. Марта 1943. је ухапшена, отерана у нишки логор и исте године стрељана на Бубњу. Њена сестра Ната, учитељица, члан СКОЈ-а од 1941. године била је курир ОК КПЈ, одржавала је везу између ОК КПЈ и партијских организација Горњег Зунича, Јелашнице, Берчиновца, Неготина и Рогљева, више је пута путовала у Ниш. Ната је марта 1943. ухапшена, после неколико месеци проведених у затвору отерана је на принудни рад у Немачку. СТОЈАНКА РАДОСАВЉЕВИЋ-НАТАША, ученица Учитељске школе, рођена је 1924. године у Неготину. Постала је члан СКОЈ-а 1941. године. Најпре је била руководилац једног актива у својој школи, марта 1942. је постала члан скојевског руководства школе. Због активног рада међу школском, а и ваншколском омладином искључена је из школе. Марта 1943. године, по одлуци партијског руководства, ступила је у партизански одред у коме је била скојевски руководилац. Исте године постала је члан Окружног комитета Савеза комунистичке омладине Југославије за зајечарски округ. Из одреда је послата на илегални партијски рад. Јануара 1944. године проказана је и опкољена у једној кући у Књажевцу где је била смештена техника. Најпре је уништила сав материјал, пуцала је на непријатеља док јој није понестало муниције, последња два метка испалила је у своју другарицу Мирославу Павловић -Љубицу, и у себе да не би живе пале у руке непријатељу. Њена је мајка Живка стрељана 1943. на Бубњу код Ниша, а брат јој је погинуо у НОР. СЕСТРЕ НАТАЛИЈА И ОЛГА ЧУКИЕ 113 КЊАЖЕВЦА, ПОЗАДИНСКИ РАДНИЦИ. ОЛГА, ЧЛАН КПЈ ОД 1941. ГОДИНЕ, СТРЕЛ.АИА ЈЕ НА БУБ ЊУ КОД НИША СЛЕВА НА ДЕСНО БОРБЕ СИМЕОНОВИК, ЉУБИЦА ЈОВАНОВИК-РАДОСАВЉЕВИИ, РАДОСАВЉЕВИИ-БОБИ, НЕПОЗНАТА ДРУГАРИЦА И ЗОРА НЕШИН ') Срески комитет КПЈ за заглавски срез делао је у саставу: секретар Љубомир Љубиновић, чланови: Светислав Миленковић, Предраг Раденковић, Вукашин Драгутиновић и Миодраг Николић. У среском руководству СКО.Т-а била је и Олга Чукић. 597 ДОБРИВОЈЕ �ЕСТЕР-НЕЛИ ЈАКОВЉЕВИЋ — партизанка Зорка, као ученица VI разреда гимназије у Београду побегла је испред фашистичке потере на Јевреје. Немци су јој убили оца и брата, она се са мајком склонила у једно село недалеко од Великог Орашја. Одатле је Нели у зиму 1941/1942. преко везе отишла у Књажевац и ступила у партизански одред. У одреду је примљена у чланство СКОЈ-а, а у јесен 1943. у чланство КПЈ. Њено је име везано за готово сва насеља заглавског и тимочког среза у којима су боравили партизани пошто је као политички радник била организатор рада међу женама и омладином. Била је четни руководилац СКОЈ-а, затим од почетка 1944. батаљонски руководилац СКОЈ-а у Тимочком одреду. Јуна 1944. када је формиран Бољевачки теренски батаљон постала је руководилац СКОЈ-а овога батаљона. Била је омиљени политички радник и неустрашив борац. Јуначки је погинула августа 1944. у борби са четницима код Малог Извора близу Бољевца. не 1941. Љубица Јовановић-Радосављевић окупља жене у Горњем Зуничу и организује рад на пружању помоћи НОБ. У разне активности било је тада укључено око 60 жена. Године 1942. за организовање рада међу женама села упућена је из Одреда у овај крај Естер-Нели Јаковљевић, ученица. Она је формирала активе жена још у неким селима, где нису постојали услови за стварање шире организације жена, а године 1943. у селима овога среза раде са женама Ната Васиљевић-Радојичић и Нели Јаковљевић. Када је Одред јануара 1944. године прешао у Топлицу на терену је као илегални партијски радник остала Стојанка РадосављевићНаташа, члан Окружног комитета СКОЈ-а. Ни хапшења, ни злостављања, ни убијања нису заплашила жене овога краја, оне су наставиле са радом, иако под сталним насртајима непријатеља, њихове куће су биле сигуран ослонац партијским радницима и борцима. У Горњем Зуничу кућа Латинке Милошевић-Драгутиновић била је стециште партијских радника и активиста, ту је једно време делао Срески комитет Партије. Она је учествовала у свим акцијама, била је курир, доносила партијски материјал који је ПК КПЈ за Србију слао у Ниш; Јула Николић-Милосављевић по активности није заостајала за Латинком, активна је била и Спасена Божић. Четници су их хапсили, у затвору мучили. Јула је била толико претучена да је, када је из затвора пуштена, отишла у болницу на лечење. Априла 1944. године четници су заклали Латинку Милошевић-Драгутиновић, заједно са њом заклали су Драгу Милојковић и Ђурђу Милосављевић-Петровић. У Доњем Зуничу активне су биле Боса Ранђеловић (1943. године ступила је у Тимочки партизански одред) и Ранка Божић (1944. године четници су је убили), у Штрпцу Талка Милошевић, у Равни Гмитра Милојковић, Боринка и Вера Голубовић, у Берчиновцу Јаворка Виденовић (1943. године ступила у Тимочки партизански одред), старица Недеља Јовановић (или Ристић), у Жуковцу Душанка Рашић, у Потркању Милица Димитријевић, у Штипини Кошута Николић, у Црвењу Борка Анђелковић (погинула као борац IX српске бригаде) и Душанка Тасић, у Валевцу Босиљка Цветковић. У устаничким данима, а и ,касније, жене Минићева и околних села свесрдно су извршавале задатке које им 598 је Партија поверавала. Оне су биле поуздани обавештајци и курири, а њихове куће сигурна склоништа-базе за илегалне партијске раднике, борце и рањенике и за скривање оружја. Учествовале су у разноврсним акцијама — паљењу општинских архива па чак и у диверзантским потхватима. Радиле су у техници на умножавању партијских материјала, на фалсификовању легитимација и других докумената, неговале су и лечиле рањене и болесне партизане и биле сигурне путовође. И у Минићеву и околним селима на организовању устанка радиле су са групом другова Љубица ЈовановићРадосављевић и Нада Милутиновић, учитељица у Селачки, члан КПЈ од 1941. године У јесен исте године она је у свом селу формирала скојевски актив и месну партизанску десетину и са њима извела неколико успелих акција. Техника Окружног комитета Партије којом је руководила Љубица Јовановић била је смештена једно време у Селачки у кући Христине Божиновић, која је још од првих дана устанка била упориште партизана и позадинских радника. У техници је радила и Нада Милутиновић. Ухапшена је 1942. године, отерана на Бањицу (када је пуштена, спроведена је на рад у Немачку, где је остала до краја рата). Са Тимочким партизанским одредом одржавале су сталну везу и активно су сарађивале Мира Ђорђевић, Љубинка Копарец, њена мајка Јелена и Радунка Бегић. Село Јелашница било је једно од најсигурнијих ослонаца партизанских одреда и позадинских радника. Већ 1941. године велики број омладинки и жена свесрдно је пришао НОП-у. Формиран је актив СКОЈ-а у коме су биле и Босанка Николић, Мирка Ђорђевић, Горица Маринковић, Брана Стефановић и Анка Митић. Актив је редовно одржавао састанке, проучавао партијски материјал, његови чланови су учествовали у паљењу општинских архива, преносили пошту, дотурали храну до одреда и били обавештајци. Године 1942. и 1943. чланови овог актива иницијативом Среског комитета СКОЈ-а а и самоиницијативно исписују пароле по зидовима и тарабама, растурају летке. Једна од крупнијих акција у то време била је спаљивање општинске архиве и сена које су Немци реквирирали. Нестали су у пламену спискови домаћинстава, стоке, прегледи земљишних површина. (Мирка Ђорђевић и Босанка Николић постале су чланови КПЈ 1944. а Брана Стефа- �новић јануара 1945. године). Зорка Маринковић, из истог села, била је једна од најактивнијих жена. Године 1943. ступила је у Тимочки партизански одред са којим је 1944. године прешла у Топлицу, исте године постала је члан КПЈ. А када је у Кожељу, у Тимоку, основан 25. септембра 1944. године први срески народноослободилачки одбор у Тимочкој крајини у Извршни одбор ушла је и Зорка Маринковић.1) После ослобођења била је бирана у народноослободилачки одбор села и срески народноослободилачки одбор. Јевросима Јеленковић била је курир између теренских радника и Одреда, чувала је и неговала рањенике, члан КПЈ постала је 1944. године. Кућа Румене Стојановић била је сигурно склониште за теренске раднике, борце и рањенике. А кад су четници 1943. године сазнали за њен рад обесили су је заједно са мужем о балкон општинске зграде. Активно и организовано је радила и Цвета Милановић. У Дебелици су се истицале Милица Миловановић са ћерком Јелицом и снахом Слободанком. У њиховом амбару су се штампали леци, а оне су их разносиле, а уз то су неговале и скривале рањене борце. Поред њих су радиле Милица Узелац, члан СКОЈ-а од 1942, члан КПЈ од 1944. године, Вера Димитријевић (1944. члан СК КПЈ) и њена мајка Анка; у Новом Кориту Петрија Цветковић, Божика Илић, Јована Јовановић и њене кћери Славка и Милена, Тодора Петковић и Зорка Микић. У селу Радичевцу 1941. године формирана је група од 15 жена која је редовно одржавала састанке и договарала се о извршењу задатака, група је одржавала састанке са женама из Берчиновца, Горњег Зунича и Јелашнице. Међу најактивнијима биле су Софија Туцић (стрељана је 1942. године), Селинка Ђорђевић (извођена је на стрељање да би одала сараднике и везе) после ослобођења изабрана је у народноослободилачки одбор села, Живка Цветковић, Жана Вељковић, Ружа Живуловић, Љубица Милићевић, Видинка Костадиновић; јетрве Вида и Дана Милијић (стрељане 1943. године); у Боровцу Љубинка Радосављевић (отишла у Одред 1942, погинула 1943. године), Здравка Јовановић и МиЈ) Чланови Извршног одбора овог СНОО били су: Ђорђе Милутиновић из Ошљана, Вукашин Драгутиновић из Горњег Зунича, Миленко Симић из Јелашнице, Момчило В. Ристић из Врбице, Зорка Маринковић из Јелашнице, Светислав М. Првановић из Боровца, Живко Јовановић из Дреновца. МОЦИЋ, студент филозофије, ћерка свештеника, рођена је 25. IV 1920. године у Вратарници. У напредни студентски покрет се укључила у Београду. 1939. године је изабрана за секретара омладинске секције Удружења Тимочана и Крајинаца. Члан СКОЈ-а је постала 1941. године, а члан КПЈ нешто касније. Фебруара 1943. је ухапшена. У Билтену Српске државне страже1) бр. 46 од 21. II 1943. њено хапшење и бекство је забележено овако: ... „На дан 18. овог месеца ухатиена је од стране градске полицнје у Зајечару Радмила Моцић, студенткиња филозофије из Вратарнице. Око 19.30 часова пуштена је да се пресвуче код своје рођаке, што је она искористила да побегне. Именована је позната као комунистички настројена и као инспиратор рушења моста у Вратарници претпрошле године". Одмах по бекству је ступила у Тимочки одред, по одласку одреда у Топлицу била је теренски радник. Погинула је у борби са Бугарима у пролеће 1944. године. Њена мајка Милева прогањана је и хапшена. РАДМИЛА ') Д.А. СРС — К. Комисија за ратне злочине. 599 ДРАГИЦА НЕШИЋ, болничарка из Зајечара, рођена је 11. септембра 1900'. у Призрену. Муж јој је умро као војни обвезник 1921. године, остала је самохрана мајка са два сина, треће дете Зора рођено је као посмрче. Мукотрпан је био њен живот, оскудном је зарадом издржавала себе, своју мајку и троје деце. Још се пре рата под утицајем свога сина ЈБубе, студента права, члана КПЈ, руководиоца СКОЈ-а у зајечарском округу и члана ОК КПЈ за зајечарски округ укључила у напредни покрет. Већ од 1937. године је њена кућа постала безбедно састајалиште напредне омладине коју је окупљао и идејно уздизао Љуба. Ту су одржавани партијски састанци. Помагала је у раду свом сину, носила партијски материјал до одређених пунктова у Зајечару, преносила материјал у Неготин. Била је члан актива жена који је формирала Љубица Јовановић и учесник свих акција које је Партија у то доба организовала. Од почетка организовања устанка се укључила у рад. Члан КПЈ је постала 1941. године. Свесрдно и полетно је обављала све поверене јој задатке почев од прикупљања муниције, оружја и другог одреду потребног материјала до преношења истог у село Подгорац. Августа 1941. године су је Немци ухапсили, задржана је два месеца, пуштена је после јуначке погибије сина Љубе који је проглашен за народног хероја. Поново је ухапшена крајем новембра, у затвору је остала девет месеци. Иако је била под присмотром полиције рад је наставила, септембра 1943. је поново ухапшена али је брзо пуштена. Тешко се разболела, крај рата је дочекала у постељи. После ослобођења Зајечара изабрана је за председницу Градског одбора АФЖ и члана Окружног одбора АФЖ. Носилац је Споменице 1941. и више ратних одликовања. �ДОБРИЛА РАДОСАВЉЕВИЋ-СТАРА ЉУБИНКА РАДОСАВЉЕВИК-МАРА, ИЗ БОРОВЦА ОД 1941. ГОДИНЕ БИЛА ЈЕ САРАДНИК НОП-а, 1942. ГОДИНЕ ЗЛЈЕДНО С МУЖЕМ СТУПИЛА ЈЕ У ПАРТИЗАНСКИ ОДРЕД. ОБОЈЕ СУ ПОГИНУЛИ рођена је 1896. године у Бруснику (Неготин). Све троје њене деце припадало је већ пре рата напредној омладини (један син јој је умро пре рата) а друго двоје је учествовало у НОБ. Стара им је још тада помагала у раду. По окупацији земље се укључила у НОП. Њена је кућа била сигуран пункт напредних омладинаца Неготина, одатле су ишле везе за одред, ту су долазили курири по партијски и други материјал. Марта 1943. је заједно са ћерком Вером и сином отишла у партизане. По доласку у одред радила је међу женама у селима: Рајцу, Метришу, Тамничу, Смедовцу, Рогљеву и другим. Августа 1943. године када је формиран СО АФЖ за неготински срез постала је члан одбора. Савесно и пожртвовано је обављала сваки јој поверени задатак. Била је омиљена и цењена међу борцима и у народу. Када је сазнала да је њена Вера пала у руке непријатељу и да је убијена, прво јој је питање било какво је држање имала пред непријатељем. Једне вечери 1943. године у близини Рготине Немци и четници су напали партизане. Тада је Стара рањена и ухваћена. Одведена је у Бор, мучена је и саслушавана. Ни реч признања није изустила. Вратили су је у Рготину и пред мноштвом народа је обесили. Пре него што су јој затегли омчу око врата узвикнула је: „Правду и истину доноси Тито. Живео Ти... У томе се тренутку омча затегла. И она и Вера су умрле јуначком смрћу. Вера је 1951. године проглашена за народног хероја. ДЕСАНКА Б. МИЛУТИНОВИБ, ЧЛАН ОМЛАДИНСКОГ АКТИВА У ЗАЈЕЧАРУ, СТУПИЛА ЈЕ У НОВ 1944. ГОДИНЕ, ПОГИНУЛА ЈЕ ИСТЕ ГОДИНЕ КОД ЛОЗНИЦЕ 600 ка Ђорђевић (чланови КПЈ су постале 1945. године) и њена снаха Мица; у Врбици Даница Николић са кћерима Полексијом, Марицом и Верицом (у њиховој кући често су боравили организатори устанка, ту је био смештен штаб Одреда и партијска техника, у раду технике помагале су њене ћерке, оне су и разносиле умножени материјал), Брана Радивојевић, Мика М. Ристић, ЈБубинка Виденовић; у Дреновцу ЈеленаЛека Ристић, Ђурђа и Ленка Јовановић (убијене 1943. године), Драга Милијић, Цвета-Ценка Милојковић, Катарина-Лина Првуловић; у Трновцу Перса и Анка Пујић, Калина Богдановић и Лепосава Милошевић; у Петруши Ружа Љубисављевић-Милановић (заклана јануара 1944. године) и Љубица Матејић; у Мариновцу Грозда Цојић, Мика Пауновић — баба Мика, Драгиња Петровић; у Јаковцу Јевросима Илић, њена ћерка Нада Илић-Милојевић, Мирослава Илић, Ристена Милосављевић; у Кожељу Даница Милановић и ВладимиркаДимче Јовановић; у Витковцу Милева Живковић, Кристина Ганчић, Јелена Виденовић (погинула у Одреду 1943. године), Зора Миленковић, Даница Ђорђевић и њене две кћери и још много и много жена и омладинки овога краја. И жене бољевачког и борсног среза испољиле су велики патриотизам и приврженост НОБ-и. Са Одредом су најпре сарађивале оне које су у њему имале неког из породице или родбине а под њиховим утицајем и друге. Посебно су се активношћу истицале Калина Симеуновић и њена ћерка Симеона из Подгорца. Калина је још пре рата била обухваћена радом, преносила је летке, књиге и партијски материјал из Зајечара у Злот и Подгорац. Она и њена кћи биле су веза између партијских радника у Зајечару, напредних радника и студената у Подгорцу и Злоту. У току рата због сарадње са Одредом више пута су затваране и малтретиране. Немци су им кућу спалили. Наста Јаблановић-Матић-Горица из Добрујевца била је активни учесник НОП-а од 1941. године. Група жена коју је Горица окупила пружала је свесрдну помоћ партизанском одреду и партијским радницима. У групи су у 1941. години биле Петрија Милутиновић, Добрија Миленковић и Деса Живковић, 1942. године радом су биле обухваћене Милена Крстић, Лепосава Атанацковић и омладинка Коса Станковић, а 1943. године Миланка Димитријевић, Јелена Ивановић и �Вукосава Стефановић. Састанци су се одржавали у Настиној кући. Маја 1943. године оформљен је одбор АФЖ, председница је била Наста, секретар Миланка Димитријевић. Септембра исте године Наста1) је отишла у Одред. Једна од најактивнијих жена у Бољевцу била је Наталија Петровић, сарађивала је са Настом Јаблановић, заједно су и ухапшене. У раду су јој помагале мајка Жива, сестра Боса Живковић и избеглица из Словеније Вера Хузјан, која им је у кући помагала. Седмог марта 1944. године наочиглед мајке четници су заклали једну, затим другу ћерку и на крају њу и Веру Хујзан. Жене Кривог Вира, Ртња и других села имале су видан удео у НОБ-и. Активношћу су се истицале Љубинка и њена мајка Милосија Стојановић, Олга Џелатовић, Станица Симић (заклана 1942), Лепосава Рашић-Маринковић и Зорка Урошевић, (заклане 1944. године), Јула и њена кћи Вера Ивановић; избеглица из Словеније Љубица Икач, Мица и Марика из Кривог Вира, Стоја-Цана Ружић, Јуста Хиршл и њена ћерка Маргита из Ртња, Марија Богосављевић из Бачевице, Драга Мајуцић из Доброг Поља, Наталија Филиповић, Вукосава Кончар (заклана) и Даница Младеновић из села Валакоње, Таса Грујић и њена кћи Мира Икић и Милица Мусић из Сумраковца. У Злоту су радиле за НОБ Катарина Јокановић (била је 1941. курир) и њена мајка Перса, затим Станка и Стана Грамић2) Петра Грујић, Марија Добрић и Ана Москаловић. Крајем 1943. године3) у Бору је деловало око 20 чланова и кандидата КПЈ и скоро 40 скојеваца. Активност се огледала у слању нових бораца у одред, у снабдевању одреда разноврсним материјалом и сл. Међу активистима у Бору био је и велики број жена. Било је оформљено неколико кружока. Симпатизери су се окупљали у појединим становима, слушали радио-вести и даље их ширили. У једном од кружока биле су Љубица Шћекић, Мила Мачек, Љубинка Новохатни-Патлиџановић, Јела Милошевић и друге. Неки од чланова овога кружока, који су били запослени у Дирекцији рудника износили су хартију, материјал за умножавање, а МИРОСЛАВА ПОЈИЕ, ОМЛАДИНКА ИЗ ЗАЈЕЧАРА, СТУПИЛА ЈЕ У НОВ 1944. ГОДИНЕ, ПОГИНУЛА ЈЕ У СЕЛУ МИОКОВЦИМА, КОД ЧАЧКА ИСТЕГОДИНЕ ДАНИЦА-ДАНЧЕ ПЕТРОВИП, УЧЕНИЦА, СТУПИЛА ЈЕ У НОВ 1944. ГОДИНЕ, ВРШИЛА ЈЕ ДУЖНОСГ КОМЕСАРА ЧЕТЕ. БАЦАЈУКИ БОМБУ НА НЕМАЧКИ ТЕНК, РАЊЕНА ЈЕ, ЗАРОБЉЕНА И УБИЈЕНА ОД НЕМАЦА СЕСТРЕ МИРОСЛАВА II ВУКОСАВА БУРОВИБ, ПОЗАДИНСКИ РЛДНИЦИ У ЗАЈЕЧАРУ, ГОДИНЕ 1944. СТУПИЛЕ СУ У НОВ. ПОГИНУЛЕ СУ ИСТЕ ГОДИНЕ, МИРОСЛАВА У СЕЛУ МИОКОВЦИМА, КОД ЧАЧКА, ВУКОСАВА КОД СЕЛА ЛУКЕ, ПОД ДЕЛИ ЈОВАНОМ ‘) Била је санитетски референт чете, касније санитетски референт батаљона. Члан КПЈ постала је маја 1944. године. Године 1943. била члан НОО, а после ослобођења члан СНОО у Бољевцу и повереник за социјално старање и народно здравље. 2) Стана је 1944. изабрана у НОО села Злота. 3) Подаци узети из књиге „Источна Србија“ (издање Нолит-Просвета, 1963. године). 601 �ЗОРКА МАРИНКОВИН ИЗ ЈЕААШНИЦЕ, ПОЗАДИНСКИ РАДНИК, ОД 1943. ГОДИИЕ БОРАЦ ТИМОЧКОГ ПАРТИЗАНСКОГ ОДРЕДА, БИЛА ЈЕ ЧЛАН ИЗВРШНОГ ОДБОРА ПРВОГ СРЕСКОГ НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОГ ОДБОРА ЉУБИНКА СТОЈАНОВИК, НАСТА ЈАБЛАНОВИКГОРИЦА И КАТАРИНА ЈОКАНОВИБ, БОРЦИ БОЉЕВАЧКОГ ПАРТИЗАНСКОГ ОДРЕДА ДУШАНКА ПАЈКИЋ-СИМЕОНОВИЋ-ЈАНА рођена је 15. октобра 1922. године у селу Шљивару. Године 1941. је постала активиста НОП-а. Окупила је групу жена и омладинки, читала са њима напредну литературу и пропагандни материјал, организовала прикупљање вуне и плетење џемпера. чарапа и рукавица за партизане. Прикупљала је податке о снази и кретању непријатеља. 1943. као члан омладинске десетине је учествовала у акцији паљења општинске архиве и растурања летака у селу Грлишту. Јуна исте године је примљена у чланство КПЈ; септембра, по завршеном политичком курсу, постала је члан Среског комитета Партије (Зајечар — Бољевац) одговорна за рад са женама. По одласку Тимочког одреда у Јабланицу и Топлицу 1944. године била је политички радник у Зајечару и селима овога и бољевачког среза. Окупљала је омладинке и жене, радила на њиховом политичком уздизању, ангажовала их на многим задацима НОП-а (прикупљање одеће, шивење рубља, умножавање и растурање пропагандног материјала). По ослобођењу је изабрана у СК КПЈ ца зајечарски срез. Носилац је Споменице 1941. и више ратних одликовања. изнели су и један гештетнер; други су износили лекове и санитетски материјал. Сав материјал предаван је Љубици Шћекић, једној од најактивнијих омладинки у Бору, која је 1943. године постала члан КПЈ. Активне су биле и Естера Раутовић, Зора, Даница и Дана Петровић, Анђа Цветковић, Зора Илић, Боса Лугарић, Радуша Јовановић, Драгица Телесковић, Нада Живковић, Стевана Милојковић, Лепосава Буђић из Брестовца и Вукосава Ступаревић из Кривеља. У кључком срезу током 1942. године везе су одржаване преко одређених пунктова и скојеваца. Организованог рада међу женама није било. Али било је жена и омладинки које су радиле за НОП — Милена Тарцан, Лела Трајковић, Бојана Маричевић, Нада Ђорђевић и Сека Маслеша. Године 1944. у Кладову је организатор групе жена била Сека Маслеша, радом групе су биле обухваћене: Милена Тарцан, Радмила Радојковић, Борка Радосављевић, Вера Тркуља и Милева Милентијевић. Године 1941. у Доњем Милановцу је постојао актив жена у коме су биле Нада Стојановић, Даница Тодоровић и Мара Димитријевић. Сарадници НОП биле су и Дана Миленковић, Зага Грујић, Дана и Милица Миљковић, Дара Ђорђевић (заклана је код села Штубика), затим у селу Мосни Стана Ђорђевић, Перса Стојановић, Цвета Николић (стрељана), и Ружа Николић (стрељана). У Крајини, Неготину и селима овога среза, организатори рада међу женама и омладинкама 1941. године биле су Стефанија Михаиловић, студент технике из Брзе Паланке, члан Среског комитета за крајински срез, организатор и учесник многих акција, члан штаба одреда1), Вера Радосављевић-Нада, ученица гимназије, члан среског руководства СКОЈ-а, Стојанка Радосављевић, ученица учитељске школе, скојевски руководилац своје школе. У граду је постојало неколико омладинских група, које је организовала Стефанија Михаиловић. Групом у учитељској школи — којом су биле обухваћене: Миланка Мишић, Миленија Игњатовић, Јелена Трајковић, Јелена Костић, Мариола Петровић, ученица II године и Јелена Јовановић, ученица III године — руководила је Стојанка Радосављевић; са групом радничке омладине радила је Живка Ацић, радница, са студентском омладином Даница Луковић, а са средњошколском Рада Петковић, члан Ј) Погинула је крајем септембра 1941. на Стеванским ливадама код села Сиколе у борби Крајинеког одреда са четницима и жандармима. 602 �КПЈ од 1942. године, од децембра 1944. године члан Среског комитета Партије. Активни учесници биле су Марица Петровић-Драгојевић (стрељана у Јасеновцу 1942. године), Вера Марјановић и Вера Лазаревић (чланови КПЈ од 1943. године), Добрила Радосављевић-Стара (стрељана 1943. године), затим Милка Бешир, Ружа Лихтнер, Јелена Николић, Каћа Костић, Ксенија-Цица Бећирић, Љубинка Зивгаревић, Љубинка Патлиџановић и Драга Мирчић. Истовремено Стефанија је радила и на организовању жена села. Већ маја 1941. године одржала је у Салашу, у кући породице Гачић, састанак са групом жена, на коме је говорила о политичкој ситуацији и потреби организованог рада. Тада је оформила актив жена, који су сачињавале Добрила Гачић, која је у току целога рата била једна од веза теренских радника и курир између Салаша—Метриша—Сикола, Радмила Шћекић, која је после разбијања одреда ухапшена и одведена на рад у Немачку и Десанка Д. Милосављевић. Активни учесници НОП-а биле су и Марица Бајић, члан одбора народноослободилачког фронта, који је формиран у Салашу 1941. године, Јана Златановић ( заклали је четници), Марица Душана Пајкића, Милка Јовановић и Боса Илић из Брусника, члан одбора НОФ у свом селу. И у селу Метришу Стефанија је оформила актив жена. Када је код Сикола разбијен Крајински одред прешло се на појединачан рад. Активност се, углавном, састојала у прикупљању новчаних прилога и пружању помоћи породицама партизана, које су биле изложене страшном терору. Крајем 1941. године почело се организованије радити са омладином. У то време деловало је око 25 скојеваца у средњој пољопривредној школи, у гимназији и учитељској школи и још известан број омладинаца-симпатизера. Организатори рада са омладином били су Вера и Стојанка Радосављевић, Драгоман Радојичић-Стамболија, Бора Радосављевић, Јован Нинић и Драгољуб Стевановић. Марта 1942. године у Неготин је дошла Ната Јоцић, члан ОК КПЈ, која је била организатор партијског рада у овом крају, а посебно и рада међу женама. Рад се састојао у стварању упоришта преко којих су слати борци у одред, прикупљању новчаних прилога и разноврсних материјала за потребе одреда. Један од основних задатака био је оживљавање политичког рада у масама. Организована је и П Р И М Љ Е Н О1 ) 19. VIII 1942. године ХИТНО — ОДМАХ ДОСТАВИТИ! ОКРУЖНОЈ КОМАНДАНТУРИ 857 — ЗАЈЕЧАР С молбом да се одмах мет: Хитно хапшење у Књажевцу. достаеи Због хитне сумње продужаваних Књажевцу станујућа лица одмах ухапсити: Фелджандармерији политичких у злочина Књажевцу. треба Пред- следећа у 1) Др Савић Радивоја, лекара братинске благајне,2) 2) Миленковић Светомира, студента медицине,3) 3) Стаменковић Јеленка, обућарског радника,4) 4) Миленковић ки чиновник, Светислава, надимак „ТИСА”,3) матуранта, сада руднич- 5) Мктић Вукосаву, матуранта,6) 6) Мицић Љубомира, матуранта,7) 7) Крстић Милоша, матуранта,8) 8) Спасић, учитељицу,9) 9) Мирковић Војислава, среског начелника."1) За спровођење односно потпомагање при хашаењу поменутих, предстачити ће дана 19. VIII 1942 године код Фелджандармерије у Књажевцу у споразуму са овдагањом Дирекцијом полиције следећи чиновници Специјалне полиције Ниш: 1) ШАКИЋ РАДОВАН и 2) МИЛУТИНОВИЋ АНДРА.“) Ухапшене треба затим предати безбедности и службе безбедности. логору НИШ Напред именовани чиновници овог региења за хапшење у рукама. и имају Ш. М. — као командаиту легитимацију полиције препис (М.П.) ОБЕРШТУРМФИРЕР ВИНЕКЕ КОМАНДАНТ ПОЛИЦИЈЕ БЕЗБЕДНОСТИ И СЛУЖБЕ СИГУРНОСТИ 160 ') Наређење команданта нолиције безбедности и службе сигурности — Зборник ВИИ, I, 4, стр. 358—359. ') После хапшења спроведен у Немачку, у логор Дахау убијен. 3) Члан КПЈ. После хапшења спроведен на Бањицу, где је фебруаара 1943. год. стрелзан. *) Члан СКОЈ-а. После хапшења побегао из нишке Специјалне полиције 2. септембра 1944. године и отишао у партизане. 5) До хапшења био члан Среског комитета КПЈ за Књажевац. Побегао 2. септембра 1944. године из нишке Специјалне полиције заједно са Стаменковићем и отишао у партизане. в) Члан СКОЈ-а. После хапшења спроведена у нишки логор одакле је касније пуштена. т) Члан СКОЈ-а. Том приликом није био ухапшен. ') Члан СКОЈ-а. После хапшења спроведен у Смедеревску Паланку, одакле је, после пуштања, отишао у партизане. *) Нада Спасић, професор. Неколико дана после хапшења пуштена из затвора, пошто се установило да није имала везе са осталим ухапшеницима. 10) Истакнути присталица и сарадник организације Драже Михаиловића. Он није био ухапшен са овом групом, напротив, као огорчени противник НОП, сам је хапсио неке од напред наведених лица. После ослобођења, због непријатељског рада Војни суд га је на смрт осудио. ”) Као народни непријатељ стрељан после ослобођења по пресуди народног суда. 603 �МИНИСТАРСТВО УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА1) КОМАНДА ЖАНДАРМЕРИЈЕ ОДЕЉЕЊЕ ЈАВНЕ ВЕЗВЕДНОСТИ IV. ЈБВр. СЛУЖБЕНО 22 фебруара 1942 године У Београду Подноси извештај о стању у земљи. ГОСПОДИНУ МИНИСТРУ УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА (ДЗ) Од последњег поднетог извештаја о стању у земљи, извештавам: 1) Ноћу између 20 и 21 фебруара о.г. у Краљевом Селу (Андрејевцу) растурани су по кућама излепљени разни пропагандни комунистички леци, који између осталог садрже: „Живела црвепа армија, смрт издајницима Недићу, Љотићу и Пећанг^у, живели партизани, нећемо радну службу, не дајмо жито и стоку окупатору” и слично. Леци су писани четкицом и црвеном фарбом. Предузете су мере да се растурачи пронађу. Предње се доставља с молбом на увиђај. (М.П.) Командант, дивизијски ђенерал СТЕВ. М. РАДОВАНОВИЋ Достављен о: Министарству упутрашњих послова (ДЗ. и ЈБ) и начелнику војног одељења. ') Зборник ВИИ, I, 3, СТр. 337—338. ОБЈАВА КРАЈСКОМАНДАТУРЕ. У СПИСКУ УХАПШЕНИХ НАЛАЗЕ СЕ ДРУГАРИЦЕ: ЧУКИК НАТАЛИЈА, ТОДОРОВИК ЖИВКА, ЦОЈИН ВУКОСАВА, ЛШЛОСЛВЉГ.ВИБ ЈУЛА, МИЛОРАДОВНП КАРАВИЉКА, МИЛОВАНОВИК ЦВЕТА И МЛАДЕНОВИК СТАНИЦА партијска техника, редовно су штампане вести, а издато је и неколико бројева новина „Брковић-Црни”. (Техника је прво била склоњена у селу Бруснику, после у Рајцу и Рогљеву, издата су три броја „Омладинске мисли” и најзад у Неготину, где су умножаване вести и издаване партизанске новине за цео округ). Формирано је средњошколско руководство СКОЈ-а, чији је члан била и Стојанка Радосављевић. Организацијом СКОЈ-а било је обухваћено око 70 омладинаца и омладинки (чланови СКОЈ-а у учитељској школи биле су Миланка Мишић, Меланија Игњатовић, Јелена Трајковић, Вера Косић, Мариола Петровић, ЈБиљана Недељковић, Марија Точаковић; у гимназији Мара Михаиловић, Олга Мишић и Рада Николић; а у ваншколској организацији Дана Луковић и Вера Пауновић. Због организованог изласка на сахрану скојевца Јована Трујића искључене су из школе Миланка Мишић, Љиљана Недељковић и Стојанка Радосављевић. Крајем 1942. године створена је партијска организација у Дому избеглица; 1943. године секретар ове организације била је Веселинка Глишовић, а 1944. године постала је члан СК КПЈ за неготински срез. У лето 1942. године један од основних задатака Партије била је борба да се жетва сачува. Покрајински комитет КПЈ за Србију је о томе упозоравао Окружни комитет КПЈ за Зајечар у писму од 12. јула: „Главно питање на коме сада треба да мобилишете све наше политичке и војне снаге јесте одбрана жетве од пљачке окупатора и његових слугу... Унигатавајте спискове и књиге . . . кварите вршаће машине. ..”. Чете и месне десетине су онемогућавале рад окупаторских општинских управа, уништавале општинске зграде, забрањивале рад пописивача и кажњавали их. Села су била пуна летака са упутствима о чувању жетве. Окружни комитет је позивао сељаке: „Не дајте своју стоку и храну окупатору. Ујединимо се сви у моћни јединствени народноослободилачки фронт. . .”. И у 1943. години тежиште рада је било на онемогућавању непријатељу да извезе богату жетву. У јулу, за једну једину ноћ, у Крајини су уништене вршалице у неким селима. У овој акцији су учествовали чланови месних десетина и теренски радници. У овој акцији учествовале су Ната Јоцић, члан ОК КПЈ и Стојанка Радосављевић, члан ОК СКОЈ-а. Акцијом је руководио члан Окружног комите- 604 �та КПЈ за Зајечар Живан Васиљевић. Септембра 1943. године чланови месних десетина запалили су исте ноћи општинске архиве у неколико крајинских села. Истовремено и тимочки партизански батаљон је у Тимоку 10 дана уништавао вршалице. У неким селима вршалице су онеспособљавали сами власници. Доласком у Неготин Ната Јоцић је најпре пришла појединачном раду са женама, а убрзо и групном. У лето је организовала састанак актива жена коме су присуствовале Вера Марјановић, Вера Лазаревић, Добрила Матејић, Даница Луковић, Вера Пауновић и Љубинка Зивгаревић. На састанку је говорено о потреби интензивнијег рада актива и масовнијег обухватања жена политичким радом. Убрзо после овог састанка Ната је морала да налусти Неготин. Пребацила се у село Смедовац. Рад са женама преузела је Вера Радосављевић. Пришло се ширем окупљању жена и стварању грула. Састанци су одржавани у становима Вере Лазаревић и Данице Луковић. У првој половини 1943. године на неколиким партијским саветовањима која је одржао Окружни комитет Партије, као и на двема партијским конференцијама на којима је учествовало читаво чланство са терена и из одреда, свестрано је размотрен пређени пут. Ова саветовања и конференције допринели су сагледавању могућности за шири развој политичког рада и за успешније оружане акције. И на једној и на другој конференцији поднесено је неколико реферата, међу којима и реферат Антифашистички фронт жена. Реферат је дала Ната Јоцић. Наглашена је потреба бржег и смелијег стварања организације АФЖ, потреба борбе против свих туђих и назадних схватања о жени и ширег ангажовања жена за народноослободилачку борбу. У извештају ОК КПЈ за зајечарски округ послатом 1943. године ПК КПЈ за Србију у поглављу 6, каже се: У СТАНУ КРУНЕ МИДИБ У КЊАЖЕВЦУ БИАА ЈЕ СМЕШТЕИА ТЕХНИКА ОКРУЖНОГ КОМНТЕТА ПАРТИЈЕ. У РАДУ ТЕХНИКЕ УЧЕСТВОВААА ЈЕ И КРУНА. ГОДИНЕ 1943. ПОАИЦИЈА ЈЕ УИААА У ЊИХОВ СТАН, ОДВЕАА ДОМАБИНА, А КРУНУ ИОДВРГАА СТРАШНИМ МУКАМА, УМРАА ЈЕ ПОД БАТИНАМА НЕ ОДАВШИ ДА ЈЕ ПАРТИЈСКА ТЕХНИКА БИАА СКРИВЕНА У ЊИХОВОМ СТАНУ. И МУЖА СУ ЈОЈ УБИАИ. ЧЕТВОРО НЕДОРАСАЕ ДЕЦЕ ОСТААО ЈЕ БЕЗ ОБА РОДИТЕЉД КОВИЉКУ ААЗИН СУ УБИАИ 1943. ИЗ БЕААНОВЦА, ЧЕТНИЦИ АГНИЈУ МИЦИК, САРАДНИКА ЧЕТНИЦИ СУ ЗАКАААИ 1943. „Рад са женама до партијске конференције био је потпуно запостављен ... Данас имамо преко 200 жена обухваћених радом по разним питањима. Постоји вигае сеоских одбора, један градски одбор АФЖ а и срески одбор је у пројекту. На овом сектору осећа се недостатак материјала и искуства. Због тога би нам требало упуство о раду АФЖ-а... Не би било лоше да имамо известан реферат о томе. Одбори АФЖ-а имају редовно састанке, на којима подносе извештаје о раду и постављају себи нове задатке". У лето 1943. године Ната Јоцић је у близини Неготина одржала шири са- 605 НОП ИЗ ЖАНА, �ОКРУЖНО НАЧЕЛСТВО ОКРУГА ЗАЈЕЧАРСКОГ‘) КАБИНЕТ Пов. бр. 58 17 фебруара 1943 год. Зајечар ШЕФУ СРПСКЕ ДРЖАВНЕ БЕЗБЕДНОСТИ — Команда јавне безбедности — БЕОГРАД На основу наређења Министарства унутрашњих послова кабинет — бр. 490/42 част ми је поднети следећи извештај: Јавна безбедност, ред и мир за протеклих 15 дана били су наруишвани од наоружаних бандита. Нарочито у срезу заглавском комунистичко-партизанске банде биле су активне, палећи отитинске архиве, нападајући органс јавне безбедности. У времену од 1—15 фебруара извргиена су ова дела: 11 ов. мес. у селу Јаковцу, среза Тимочког ухваћени су од стране пољске државне страже Тадија и Надежда Илић, обоје из истог села, који су прогиле годинс билгс побегли у гиуму. Тадија је предат Фелджандармерији у Кругиевцу, а Надежда је спроведена Окружној команди у Зајечару. ОКРУЖНИ НАЧЕЛНИК, (потпис нечитак) ' ) ВИИ, рег. бр. 32/3, К. 23. РОСА ЖИВАНОВИН, САРАДНИК НОП ИЗ РГОТИНЕ УБИЈЕНА ЈЕ ОД ЧЕТНИКА 1944. КУНА РУМЕНЕ СТОЈАИОВИБ — ТЕТКА ЈЕЛЕНЕ (СЛЕВА ПРВА) БИЛА ЈЕ СИГУРНО БОРАВИШТЕ ЗА РАН.ЕНИКЕ, БОРЦЕ И ПОЗАДИНСКЕ РАДНИКЕ. ОБЕШЕНА ЈЕ 1943. ГОДИНЕ О БАЛКОН ОПШТИНСКЕ ЗГРАДЕ ЗАЈЕДНО СА МУЖЕМ 606 Ј станак жена на коме је изабран градски одбор АФЖ за Неготин у који су ушле Веселинка Глишовић, Даница Луковић, Вера Лазаревић и Вера Пауновић. Свака другарица из одбора имала је своју групу жена са којом је радила. Августа 1943. године формиран је Срески одбор АФЖ у који су ушле: Ната Јоцић, Добрила РадосављевићСтара, Добрила Мирчић и Зора Станковић обе из Смедовца, Вера Марјановић, Веселинка Глишовић и Ружа Рајковић из Рајца. За председницу је изабрана Вера Марјановић, а за секретара Добрила Мирчић. Године 1943. Вера Радосављевић је отишла у одред, рад са женама преузеле су Веселинка Глишовић и Вера Лазаревић, која је у партијској ћелији била задужена и за рад са женама поред благајничке дужности. Ковиљка Лопушина, члан КПЈ од 1943, била је задужена за рад са омладином. Активношћу су се истицале и Марија Павловић, члан КПЈ, Мица Поповић и Милица Миџор, васпитачи, затим учитељице Томанија Поповић, Зора Марковић и Вида Живковић, службеник Милица Булат (све су биле запослене у Дому избеглица у Неготину), затим ученице учитељске школе Мира Винклајт (заклана 1944. године), Драга Бутаревић, Гордана Јовановић и Рада Николић. Године 1944, поред већ набројаних, НОП су помагале и Жикица Марјановић, Цвета Марјан, Беба Касапић, Боса Ђорђевић, Јулијана Дуцић, Вида Лазаревић и још један број жена са којима су оне сарађивале прихватило је искрено и одговорно сваки задатак. У селу Рајцу у јесен 1942. године Ната Јоцић је формирала актив жена у коме су биле Ката Ранковић, Ружа Рајковић, Загорка и Славка Стојановић и Стојанка Булбић. Крајем августа 1943. године у „Косјаку”, шумици поврх Рајца, одржан је састанак овога актива на коме су Ната Јоцић и Добрила Радосављевић-Стара говориле о политичкој ситуацији и потреби да актив жена преузме на себе пружање помоћи борцима и илегалним партијским радницима. Чланови одбора НОФ-а у Рајцу 1942. године биле су Ружа Рајковић и Стана Живић. У ово село повремено је долазила Стојанка Радосављевић да, поред других задатака, подстакне и рад међу женама. У село је, као курир ОК КПЈ, долазила и доносила партијски материјал Рада Петковић. У току 1943. године а и надаље ово село било је једно од главних пунктова за партијске раднике. Везе су одржава- �не преко куће Илије Ранковића. На окупљању старијих жена, стварању актива и одбора АФЖ по селима радила је Добрила Радосављевић. Она је 1943. године формирала актив жена у Метришу (Љубица Ђорђевић, Дара Остојић, Милица Митић), а такође у Тамничу и Смедовцу. Била је организатор рада и међу женама у Рогљеву где су активно радиле Румена Милошевић и њена снаха Душанка, Лепосава и Олга Милосављевић и Стана Ђаковић. У селу Сиколе са НОП-ом су сарађивале Марија Глигоријевић, Даница Јоцкић, Живка Николић, Даница Радивојац; у Буковчу Латинка Мијајић; у Кобишници Милева Т. Царановић, Даница Поповић и Драга Балугџић. Долином Тимока још су се водиле борбе између Народноослободилачке војске, Немаца и њихових помагача а Срески комитет КПЈ за заглавски срез пришао је формирању одбора власти и масовних антифашистичких организација. У октобру и новмебру 1944. године формирани су градски и срески одбори АФЖ у свим селима. Октобра је у Књажевцу одржана Градска конференција АФЖ, за председницу је изабрана Мара Живановић, за секретара Вера Тошић, а касније 1945. Вука Ђурђић. Чланови су биле: Вида Бугарски, Живка Симоновић, Јелена Поповић и друге, али, на жалост, подаци о томе нису сачувани. Среска конференција АФЖ одржана је у новембру, за председницу је изабрана Борка Златковић, за секретара Вера Тошић а за чланове одбора: Јула Милосављевић из Горњег Зунича, Милица Стојановић из Књажевца, Кошута Николић из Штипине, Јулка Бисић из Књажевца, Мика Јеремић из Жлна и Славка Митић из Балановца. До краја новембра у свим селима, сем Скробнице и Зубетинца, изабрани су одбори АФЖ у које су ушле најактивније жене учеснице и сараднице НОП, жене које су у току четворогодишње борбе биле партизански курири, путовође, које су прихватале борце, неговале рањенике, које су за слободу дале своје најмилије — своју децу, браћу и мужеве. У Срески одбор АФЖ Минићево изабране су Цвета Раденковић и Јелена Стефановић из Јелашнице, Селинка Ђорђевић из Радичевца, Здравка Јовановић из Боровца, Марија Николић и Брана Радивојевић из Врбице. Децембра 1944. године изабран је Срески одбор АФЖ за бољевачки срез, за председницу је изабрана Наста Јаблановић-МатићГорица, за секретара Бранислава Ни- КРАЈСКОМАНДАНТУРА 1/8571) Зајечар, 15 ј ула 1942 П арт и з ани ма У логору у Зајечару налазе се следеће особе: 1. ЦОЈИЋ МИЛИЦА, рођ. 1901 у Сумраковцу, кћер, живи у Сумраковцу 2. ЦОЈИЋ СТАНОЈЕ, рођ. 1876 у Сумраковцу, кћер живи у Сумраковцу 3. ЦОЈИЋ ВУКОСАВА, рођ. 1893 у Босанском Броду, праља, живи У Зајечару 4. ВАСИЉЕВИЋ РАДОМИР, трговац из Зајечара 5. ЂОРЋЕВИЋ КОСАРА, рођ. 1923 у Бучју, живи у Бучју 6. СТОЈАНОВИЋ МИЛОСАВА, рођ. 1895 у Драгоцвету, земљорадник, живи у Кривом Виру 7. СТОЈАНОВИЋ ЉУБИНКА, рођ. 1927 у Кривом Виру. кћерка, живгс у Кривом Виру 8. ЈОВАНОВИЋ ДРАГОЉУБ, рођ. 1919. у Илину, земљорадник, сада четник, живи у Бољевцу 9 . МИШИЋ ЈОВАНКА, рођ. 1877 у Зајечару, земљорадник са станом у Зајечару Доносилац овог писма долази као парламентарац, са налогом да приведе натраг у Зајечар. 1. Рударског лекара др ВЈ1АДИМИРА МАЛНИКА из Бора и 2. Студента МИЛОРАДА X. ТОДОРОВИЋА, из Зајечара, јер у противном случају стрељаће се горе наведене особе. М.П. Крајскомандатуре Зајечар п.н. Окружног команданта (потпис нечитак) поручник ађутант ‘) Писмо Зајечар. Окружне АЛЕКСАНДРА-САНДА ОД ЧЕТНИКА 1944. командатуре НИКОЛИН, партизанима СТРЕЉАНА Зајечарског округа — Историјеки архип ЈЕ БОСИЉКА СТОЈАНОВИН-ЖИВУЛОВИБ НАВЦА, УБИЈЕНА ЈЕ ОД ЧЕТНИКА 607 — ИЗ ТР- �ЖИВКА ЈЕРЕМИБ ИЗ ЈЕЛАШНИЦЕ, СТУПИЛА ЈЕ У НОВ 1944. ГОДИНЕ, ПОГИНУЛА ЈЕ КОД СЕЛА МАЊИНЦА ЈУЛА НИКОЛИК-МИЛОСАВЉЕВИВ ИЗ ГОРЊЕГ ЗУНИЧА БИЛА ЈЕ ЈЕДНА ОД НАЈАКТИВНИЈИХ ЖЕНА У СВОМ СЕЛУ МАРИЈА ИЛИЈЕВИК, СТУПИЛА ЈЕ У НОВ КРАЈЕМ 1944. ГОДИНЕ, ПОГИНУЛА ЈЕ У БОРБИ СА НЕМЦИМА ПАУЛИНА ЛОНЧАРЕВИК ИЗ ЗАЈЕЧАРА, СТУПИЛА ЈЕ У НОВ 1944. ГОДИНЕ, ПОГИНУЛА ЈЕ НА ЦРНОМ ВРХУ 608 колић, наставница грађанске школе. Октобра 1944. године изабран је Градски одбор АФЖ Бора у који су ушле: Рада Стојић, Јела Милошевић, Рада Петковић, Мила Мачек, Патриција Лешић и Естера Раутовић. Новембра исте године изабран је и Срески одбор АФЖ, за председницу је изабрана Јелена Костић, за чланове одбора — Томка Ђорђевић, Нада Живковић, Милица Митровић, Боса Лалатовић, Зора Петровић, Славка Цедилко, Естера Раутовић и Рада Стојић. Крајем 1944. године на градској конференцији Антифашистичког фронта жена Неготина изабран је Градски одбор у следећем саставу: Вера Марјановић, председница, Веселинка Глишовић, секретар, чланови — Боса Недељковић, Вида Лазаревић, Цаја Урошевић, Јелена-Лела Патлиџановић, Живка Мијалковић и Живка Гребенаревић. У Срески одбор АФЖ изабране су: Боса Недељковић, председник, Веселинка Глишовић, секретар, чланови — Румена Милошевић из Рогљева, Ката Ранковић и Ружа Рајковић из Рајца, Милева и Зора Станковић из Смедовца, Беливакић из Буковча, Цаја Урошевић, Јелена-Лела Патлиџановић, Софија Костић и Васка Стефановић из Неготина. Почетком фебруара 1945. године одржана је среска конференција АФЖ за зајечарски срез, за председницу је изабрана Дана Радосављевић, за потпредседнице Милева Николић и Стојанка Симеоновић, за секретара Душанка Симеоновић, а за чланове: Јелица Ђурић из Звездана, Косара Милојевић из Горње Беле Реке, Деса Милутиновић из Лесковца, Јелица Милић из Трнавца, Загорка Здравковић из Рготине, Цвета Пајкић и Љубинка Ристић из Шљивара, Јованка Баџевић и Ружа Кнежевић из Прлите, Цвета Цаковић и Мица Ганчић из Великог Извора, Стојанка Симоновић из Заграђа, Милка Радусин са рудника Аврамице и Милица Рајковић из Зајечара. Окружна конференција АФЖ је одржана децембра 1944. године у Зајечару. У одбор су изабране Боса Недељковић, председница, Ната Васиљевић-Радојичић, секретар, чланови — Вера Марјановић, Драгица Нешић, Љубинка Патлиџановић. Имена осталих чланова нису утврђена. АФЖ је окупио веома велики број жена у градовима и селима и био је снажна подршка народноослободилачким одборима и одборима фронта у свим њиховим акцијама. Значајан је био допринос организација жена у акцијама одбора фронта за прикуп- �љање прилога за НОВЈ, у спровођењу добровољних локалних акција — оправке путева, мостова, школа, у обилажењу бораца када су организације Антифашистичког фронта жена односиле борцима на фронт велике количине одеће и хране. Несебично залагање у збрињавању и нези рањениника показале су жене овог краја. Опремале су болнице, носиле рањеницима рубље, покриваче, чарапе, одвајале од своје деце и себе последње залихе намирница и припремале их за рањене борце. Проглас упућен становништву за хитну помоћ рањеницима и болесницима од 10. фебруара 1945. године — у коме поред остаго, стоји: „ ... Наша прва дужност ... у овим данима је брига за наше рањенике. Позадина мора дочекати своје рањене борце и дати све за њих. Ниједна жртва не сме бити сувише велика кад су у питању они, наши најмилији. Рањеници морају имати удобне постеље, довољно рубља, топла одела, покриваче, чарапе и свега осталог што је потребно. Њихове ране брже ће зарасти, а они на фронту боље ће тући непријатеља ако рањеним борцима пружимо све што је неопходно.. . Свако треба да одвоји од себе за рањене борце. Ми морамо уложити све да наши рањеници што пре оздраве. Ми можемо да останемо и без довољно покривача, веша, чарапа, одеће, али наши рањеници не . . . ” — окупио је већину жена које су пружиле свесрдну помоћ и бригу за рањене борце, још су више појачале активност која је подстицана у данима дизања устанка и у току рата. Неизмерљив је допринос који су жене и девојке овога краја дале учествујући у свим акцијама -—■ које су водиле партијска организација, одбори власти и одбори фронта — за обнову и изградњу земље. ИЗ РЕЗОЛУЦИЈЕ I ПАРТИЈСКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ ЗА ТИМОК И КРАЈИНУ, ОДРЖАНЕ ЈУНА МЕСЕЦА 1943 ГОД. VII АНТИФАШИСТИЧКИ ФРОНТ ЖЕНА (АФЖ) — У току ослободилачке борбе, нагае жене су показале такве способности и врлине са којима се с правом поноси читав наш народ. Ово нису први случајеви да жене учествују у борби. Историја је забележила да су се и жене видно истицале у свим досадашњим борбама и ослободилачким ратовима... Ми можемо са поносом рећи да наше жене корачају данас путем својих совјетских другарица. Оне дају надчовечанске жртве за спас оних права која су жене у Совјетском Савезу добиле после стогодишњег ропства. Наше жене су доказале где им је место у данагињој неравној и тешкој борби за слободу и. независност наших народа. Откако је туђин разбојнички поробио нагиу земљу, и жене су искусиле сву тежину окупаторске свирепости и зверстава. Зато нагие жене гаје безграничну мржњу против фашистичких зликоваца, јер су свесне да баги фашизам представља највећу препреку за остварење дугогодишњих тежњи жена за њихову равноправност и слободу. Хиљаде жена дале су већ своје животе за срећу нагиих народа, за част и право жене. Хиљаде жена дижу се сваког дана у борби за слободу. У нашо] Босни постоје бригаде жена бора/ца. По Лики жене својим рукама даве фагиистичке гадове. У Херцеговини се могу видети дивни примери пожртвовања и љубави жене за народно-ослободилачку борбу. Поред жена с пушком у руци, према народној традицији, све жене старе и младе, иду с нагиом војском. Тако ступају поворке жена са расплетеним косама „да се војсци не би помрсили путеви”. На раније ослобођеној територији у Чачку и Ужицу хиљиде жена су радиле у фабрикама и болницама. У Тимоку и Крајини су многобројни примери херојског држања нагиих жена пред непријатељем. Храбро се борила до последњег метка и пала, попут Хајдук Вељка, крајикска партизанка Стефанија Михајловић. Али код многих нагиих чланова Партије још и данас постоји недовољно и назадњачко схватање важности учегића жена у ослободилачкој борби. Они заборављају да жене представљају половину човечанства. Нагиа Партија је рскрстила са свим слабостима и накарадним схватањима по питању жена и поставила га међу најважније. Када данас и главе нагиих другарица падају на губилигиту, онај члан Партије који то питање запоставља је непријатељ народног покрета. Прво што мора.чо рашчистити то је да сматрамо жену као другарицу без које у борби и раду не можемо победити. Јер ако је жена оспособљена, може све задатке лакше да изврши него мугикараи,. Погито је жена фашизмом највише ногођена, —• онда им морамо омогућити приступање борби и посветити им пуну пажњу за њихово нодизање. Зато формирање АФЖ јесте наш основни задатак. Њега ћемо извргиити организовањем женских одбора на конкретнгш питањима. Тако ћемо разбити све предрасуде, окупити жене око народноослободилачке борбе и дати им улогу која им припада. Према томе пред нас се постављају задаци: 1. Формирати одборе АФЖ. 2. Ликвидирати сва назадњачка гледигита. 3. Мобилисати и увлачити жене у активну борбу. Јуни 1943 г. ДЕСА ВАСИЉЕВИВ ИЗ ЗАЈЕЧАРА, ГОДИНЕ 1941. БИЛА ,ЈЕ КУРИР ИЗМЕБУ ОДРЕДА И ОКРУЖНОГ КОМИТЕТА ПАРТИЈЕ, 1943. ГОДИНЕ СТУПИЛА ЈЕ У ОДРЕД, РАДИЛА ЈЕ КАО ПОЗАДИНСКИ РАДНИК У СЕЛИМА ПО КОЈИМА СЕ ОДРЕД КРЕТАО 609 �ОДРЕДИ — НОВ У партизанским одредима, формираним у лето 1941. године на територији зајечарског округа, било је жена и омладинки. Једне су се бориле са пушком у руци и својим животом платиле љубав према слободи, а друге су остале да раде на терену. У партизанским одредима 1941. године биле су Стефанија Михаиловић-Ана, студент технике из Брзе Паланке, члан Среског комитета КПЈ, погинула је 29. септембра 1941. године на Стеванским ливадама код села Сиколе у борби Крајинског одреда са четницима и жандармима; Љубица ЈовановићРадосављевић, учитељица, члан КПЈ, партијски радник, руководилац Окружне партијске технике, разболела се од туберкулозе, па је под илегалним именом пребачена на лечење у Београд где је умрла 1943. године; Бранка Динић-Каћа, службеник, члан КПЈ, из одреда је послата на партијски рад, ухваћена је у Књажевцу, одведена на Бањицу где је стрељана 1943. године; Зора Нешић-Орлова, учитељица, члан СКОЈ-а, од септембра 1942. године члан КПЈ, најпре је била у Бољевачком а затим у Кукавичком партизанском одреду, почетком 1942. године била је члан скојевског руководства Кукавичког одреда, марта 1943. постала је члан СК КПЈ за лесковачки срез, а у пролеће 1944. године члан ОК КПЈ за округ зајечарски. Године 1942. у одред су ступиле ученице из Београда Естер-Нели Јаковљевић — партизанка Зорка; члан СКОЈ-а, била је руководилац СКОЈ-а у чети, затим у батаљону, погинула је 1944. године код Малог Извора у борби са четницима; Љубинка Радосављевић из Боровца, мајка двогодишњег детета, заједно са мужем отишла је у одред. Пре одласка у одред била је активни учесник НОБ-а, погинула је 1943. године; Стојанка Радосављевић-Наташа, ученица учитељске школе, члан ОК СКОЈ-а, враћена је из Одреда на теренски рад, 1944. године да не би пала жива непријатељу у руке убила се у једној кући у Књажевцу. Године 1943. у Одред су ступиле Вера Радосављевић-Нада, члан СК КПЈ и њена мајка Добрила Радосављевић-Стара. У јесен исте године Вера је ухваћена у селу Трнавцу, одведена у Зајечар, где је после дужег мучсња стрељана. Нешто касније у борби са четницима код села Рготине рањена је Стара и заробљена. Одведена је у Неготин и тамо обешена. Исте године у Одред су отишле из Зајечара Ната Васиљевић-Радојичић, члан КПЈ и њена мајка Деса Васиљевић, Деса је остављена да ради на терену, а Ната је јануара 1944. године прешла са Одредом у Топлицу. Зорка Маринковић из Јелашнице пре одласка у Одред радила је у позадини, члан КПЈ постала је 1944. године; у Одреду је остала до ослобођења земље. Године 1943. у Одред је отишла и Јелена Виденовић из Витковца и исте године је погинула. У јесен 1943. године отишле су у Одред Наста Јаблановић-МатићГорица, 1944. постала је члан КПЈ, била је четни санитетски референт; Рада Јовановић из Вратарнице, умрла је у селу Бојнику код Лесковца јуна 1944. године; Јаворка Миленковић из Берчиновца, Роса Ранђеловић из Доњег Зунича, Нада Стојановић, Борка Анђелковић из Црвења, погинула је као борац IX српске бригаде у бољевачком срезу, Радмила Моцић, студенткиња из Вратарнице, погинула је у борби са Бугарима 1944. године, Вера Марјановић-Алексић из Неготина и 15-годишња чобаница Ружа Ј. Ђорђевић из Николичева. Године 1944. у НОВ су ступиле Вера Крстић и Вера Стаменковић из Књажевца, Видинка Божић, Мила Радосављевић из Горњег Зунича, Божица Томић из Црвења и Живка Ристић из Берчиновца, погинула 1944. године; Даница Младеновић из Минићева, Мирка Ђорђевић и Босанка Николић из Јелашнице, Милица Миловановић из Дебелице, Милица Пауновић из Трнавца, Роса Петровић из Ошљана; мајка и кћи Јула и Вера Ивановић из Кривог Вира, Даница Младеновић из Валакоња, Мирослава Стојановић из Бачевице (умрла марта 1945.), Љубинка Стојановић из Кривог Вира; Катица Косар (погинула је), Борка и Љубинка Петровић, Рада (или Нада) Миленковић, Персида Николић, Анђа 610 Јовановић, Анђа Цветковић, Цецелија Харабус, Љубица Шћекић, све из Бора; Катарина Јокановић и Петра Грујић из Злота; Роса К. Живановић, Дана Миленковић, Радмила и Вишња Симончић, Стана Цокић, Роса Ј. Живановић, Радмила Пауновић, Драгица и Љубинка Јањић, Живка Богдановић, Јелена Цокић, Борка Петровић, Љупче Петровић, Биса Јовановић, Борка Томић, Роса Радојевић, Радмила Јеремић, Славка Жикић, Славка Танчић, Душанка Танић и Добрила Филиповић, све из Рготине; Душанка је погинула у Босни, а Добрила код Лознице, Роса Живановић коју су ухватили четници, скочила је у бунар; Миланка Мишић, Меланија Игњатовић, Деса Студен и Вида Живковић, васпитачица у Избегличком дому, Милица Миџор и Милица Булат, службенице у истом дому, Нада Стојановић, Жикица Марјановић, Рада Николић, Мила Ђорђевић, Бранка Голубовић, Нада Томић, Милица Стефановић, Боса Станисављевић, Добрила Динуловић-Јовановић, Коса Фелиферовић-Јеремић, Драгица Мркшић, Даница Таинџић, Драгица Илић-Регељац, Милица Перић, Олга Балтић, Јела Париповић, Љубица-Буба Динуловић, Даница Палигорић-Живковић, Душанка и Видосава Видојевић, Беба Касапић, Роса Мирчић, Цвета Палигорић, Вера Лазаревић-Пивашевић, Вера Обућина и Даница Луковић (рањена је, инвалид прве групе) — све из Неготина; Добрила Гашић из Салаша, Милева Т. Царановић и Даница Поповић из Кобишнице; Ружица Мартиновић, Косара Перић-Бојковић, Персида Рајковић, сестре Вукосава и Мирослава Ћуровић, једна погинула у близини Бора, друга у Миоковцима код Чачка, Мирјана Појић погинула заједно са Вукосавом у Миоковцима, Десанка Б. Милутиновић, погинула код Лознице, ученица Даница-Данче Петровић, била је вршилац дужности комесара чете, у борби са Немцима код Минићева је бацајући бомбу на немачки тенк рањена, заробљена и убијена; Мирослава Ковачевић, Митра Цокић, све из Зајечара; Цвета Пајкин, Милева Живковић и Милева Стојановић из Шљивара; Ружица Калинић и Јованка Павловић из Грљана, Драгиња Ј. Буновић из Прлите, Душанка Крњић-Петровић из Грлишта. Као борци народноослободилачке војске погинуле су 1944. године и Десанка Миловић, Марица Илијевић из Кладова и Живка Јеремић из Јелашнице, Паулина Лончаревић је погинула исте године на Црном Врху. �САНИТЕТ Године 1941. када су формирани одреди, сваки борац доносио је у одред, поред оружја и санитетски материјал за прву помоћ. У одредима није била организована санитетска служба него су се борци међусобно превијали. У заглавском срезу лечење рањених и болесних партизана преузели су лекари-симпатизери из градске и рударске болнице. Кад је лечење партизана у болницама онемогућено, приступило се организовању база по селима (Дебелица, Мањинац, Трновац, Боровац, Врбица, Дреновац, Рајац, Смедовац, Рогљево и друга села). У Бољевачком партизанском одреду радио је као санитетски референт др Ивко Ћоловић. Половином октобра 1941. године Тимочко-заглавски и Бољевачки одред спојени су у Заглавско-бољевачки одред, коме је припојен и Сврљишки одред. Санитетски референт овог одреда постао је др Миленко Хаџић-Јова, а његов помоћник Недељка Хорваћанин-Тасковић, студент медицине, борац Сврљишког одреда. Почетком 1942. године, др Хаџић је погинуо, санитетски референт је постао др Ивко Ћоловић. Ускоро је у одред дошао Влада Миљковић -—- који је на одслужењу војног рока пре рата похађао санитетски курс — да организује за борце курсеве прве помоћи. А када је јуна 1943. године формиран I батаљон НОВ „Брковић Црни”, у који су ушли преживели борци дотадашњих одреда у Тимоку и Крајини, У батаљону и четама је организована санитетска служба, у којој су радиле другарице и стручни болничари. Санитетски референти чете, а затим батаљона биле су Наста Јаблановић-Матић-Горица и Олга Стојановић-Ђорђевић-Нада. Оне су радиле и по склоништима. НАТАЛИЈА ВАСИЉЕВИЋ-РАДОЈИЧИЋ -СЛОБОДАНКА рођена је 2. децембра 1922. године у селу Планиници. У напредни омладински покрет се укључила као ученица VIII разреда гимназије. Године 1940. почела је да студира Правни факултет у Београду. Активно је радила у Омладинској секцији Удружења Тимочана и Крајинаца. Од првих дана устанка су сви чланови њене породице — мајка, отац, брат и она —• активно учествовали у НОП. До маја 1943. године, када је ступила у одред, била је теренски радник у Зајечару, и веза између одреда и позадинских радника. Прикупљала је и преносила намирнице, одећу и санитетски материјал за одред, окупљала омладину на овим и другим задацима НОП-а. По ступању у одред била је једно време политички радник у селима где је боравио одред. У другој половини 1943. године изабрана је у Среско повереништво Партије за Тимок и Заглавак. Јануара 1944. је прешла са Тимочким партизанским одредом у Јабланицу и Топлицу. Августа исте године је изабрана за секретара Среског комитета КПЈ за зајечарски срез, а децембра за секретара Окружног одбора АФЖ. Носилац је Споменице 1941. и више ратних одликовања. СВЕДОЦИ ЈЕДНОГ ВРЕМЕНА И ЈЕДНЕ БОРБЕ1) Из дневника Наталије ВасиљевићРадојичић, који је водила од 25. јула до 12. октобра 1943. године. У ствари, то су записи о ситуацији и догађајима на подручју ондашњих срезова тимочког и заглавског. Дневник је писан у паузи између акција, састанака, разговора, на колену крај притуљене петролејке, уз сталну стрепњу од могућег препада непријатеља. Састанак са омладинкама. Актив. Заинтересоване су прилично. Пуно могућности за рад. Треба обратити њима нарочиту пажњу за подизање политичко. Зорка* Обавештење о њеномраду. Била је на састанку са мном. Разговор о њеном даљем раду. Мати друга Ј.° Брига о њој. Склоњена и успостављена веза са њом. Плап рада за овај дан испуњен је до краја и искоришћене су све могућности. Прелазимо у друго место но плану. Д- НАТАЛИЈА ВАСИЉЕВИЋ: С А М И У Б О Р Б У 26. јула 1943. Ј. 25. јула 1943. Реоп 12, — Са другол Рашом3. Код једне стан. Дан искоришћеп. Састанак са другарицама женама. Постављен рад. Другарице су схватиле прилично. Добре су, перспективне. Нарочито се- својом озбиљношћу истиче Милка4. ‘) Развитак — година II — бар 1962, број 4—5, стр. 36—43. Зајечар, јул^окто- ‘ ) Подручје бившег среза тимочког. 3) Раша Зунича. *) Милка нице. — — Вукашин Драгутиновић Јевросима Јеленковић 5) из Горњег из Јелаш- Зорка — Естер-Неди Јаковл>евић, погинула 1944. године. 611 Рад са другарицама. Састанак са обема, њихов рад: није извршен план са прошлог састанка. И не постоје могућности да се изведе онако како је постављено у потпуности. Али један део је добро постављен. Другарице су већ по нешто урадиле, саме су се налазиле, а и са другима по нешто разговарале. Обе другарице су врло заинтересованс, врло свесне, пуно могућности за њихово лично подизање. Дала сам им још материјала. Летак О. К. поводом жетве V, 1. мајски говор друга Стаљина, али план за цео дан није испуњен. Не идемо даље већ остајемо с новим планом, и за идући дан у истом месту. Још јуче повезивање са једном породицом. ‘) Мати нова. Ј. — Цвета Раденковић, мајка Јеле- �27. јула 1943. Разговор са целом породицом. Добра куНа, спремна за помоћ. Две младе жене V. једна баба, осетиле су тешкоће рата, изгубиле су једног домаћина у почетку рата; млађи, који је код куће врло добар омладинац. Жене из ове куће могуће је повезати са женама из куће Ђ. Преко дана сам читала резолуцију о НООС-у. Још пре ноћи полазимо. Ја одлазим с њим. Ноћу, у путу одржали смо две конференције са стражом. У току ноћи нађемо се са Станком. Рејон IV) — Преко дана смо били заједно код врло поштене породице. Домаћица је врло фина жена. Три омладинца. Преко дана смо добпли вести: на источном фронту борбе се воде дуж целога фронта, Совјети су свуда у офанзиви. Нарочито су жестоке борбе код Орела који је скоро заокружен. Друг Стаљин је наименовао 5 нових генерала и у дневној заповести рекао да ће Орел бити други немачки Стаљинград. Врло јаке борбе код Лењинграда. У току неколико дана ослобођено 52 насељена места. Борбе савезника су успешне. У Италији нереди: Мусолини оставио владу. Дошао је Бадољо. Демонстрације Италијана. У Југославији се борбе настављају са успехом. Ослобођени су: Сребрница, Прњавор и Приједор. Партизани су у офанзиви. У Источној Србији народ се буди. У питању је одбрана жетве. Народ се спрема да не да жетву. Увече одлазим с Милогием и Здравком на везу са Миком. Ц 29. јула 1943. С једним омладинцем долазимо до куће. Ја остајем ту преко дана са домаћицом, њеном ћерком и бабом. Домаћица, као и њена кћи показују интересовање за борбу, за догађаје, као и добру вољу за рад. Преко њих дошла сам у везу са једном омладинком којој треба посветиги већу пажњу. Прихватила је да око себе прикупи неколико омладинки. Овде треба пренети вуну и да се отпочне са радом. А кад стигну шљиве бгсће и пекмеза. Увече дође домаћин. Мало сам разговарала и са њим. Добар човек, али по мало уображен у своје знање и имање. Долази друг омладинац и одлазим с њим његовој кући. Б. 31. јула 1943. Дакас сам у кући са три бабе и једном млађом женом. Рад мој овога дана био је углавном са овом домаћицом и са још једном коју је домаћица довела. Овде су жене из четири куће повезане, али још не знам какве су све да бих могла да поставим чврст рад, организовано. Ипак ће ;) Подручје бившег среза заглавског. бити рада. Овде је сигуран пекмез и рад вуне. Ове две са којима сам у току дана разговарала политички врло добро стоје. Допада им сг да расправљамо о равноправности жене и мушкарца и спремне су за борбу. Чешћи разговори и састанци с њима би их врло подигли. Из разговора са њима сазнала сам да у селу постоји један активни дражиновац и двојица тројица који сарађују, али да је њихов најглавнији организатор отишао за Бор. У селу се не примећују од тада војници. Данас сам добила новине и новости из Паланке8. Увече овде долази један омладинац да чека ВојјД Са Војом и Миком идем даље. 1. августа 1943. Целог дана сам била са домаћицом. У кући је она сама. Вредна као домаћица, спремна да нам помаже. Политгсчки зрло свесна. Тешкоће због неслоге са другом доводе је до тога да јоги више жели да дође до преуређења друштва, где би сваки могао да каже гито га тишти. Разуме потребу организованог рада, али не сме да се сама повери ниједној жени. Објашњава потребу шире конференције која би их повезала. Њој самој постављене су дужности. Читале смо летак АФЖ. Разговарале о ситуацији у свету и код нас — о борби савезника и о борби наших партизана. Кад будем идући пут дошла добићу цео пар одела. Одлазим увече са Војом и Миком.10 4. август 1943. Опет у „Мажино линији’’11. Рад наш: читање. Читала сам мало Виринеју од Лидије Сејфулине, а колективно смо читали Историју СКП(б) главу прву. Увече ја и Данило идемо на везу, а другови на другу страну. Преко ноћи се саберемо опет сви и дошли су још Раша, Душко12) и Станко. 5. август 1943. Данили смо на једном брежуљку недалеко од места претходног дана. Дан смо искористили за наги редовни састанак који је трајао све до увече. На састанку преглед рада, постављање нових задатака. На састанку је био и друг Душко. Указао нам је на нама пуно нејасних ствари. Увече полазимо поново на посао. Ја идем на рејон први са Рашом, Душком1 и Станком. На путу смо слушали вести ... Преко ноћи сам се нашла са Зорком. На свом рејону она ради. Имала је састанак са двема женама из једног села. Читала је са њима летак АФЖ, разговарала о потреби помоћи. Трећа јој није дошла на састанак. 8) Књажевац. Воја — Миодраг Николић из Горњег Зунича, погинуо 1944. '") Мика — Милорад Бисић из Штрица. ") Коса Вровница код села Црвење са колибама симпатизера НОП. к) Мија Станимировић, народни хероЈ, погинуо 1943. 8) 612 У другоЈ,! селу налазила се са омладинкама. На једном састанку са њима (4) читале су Пасионарију. Зорка о омладгткама: Озбиљно су схватиле организацију. Одане су раду, свака од њих се повезала са 3—4 другарице. Скоро све омладинке у селу су повезане. Зорка (ја о њој) на сваком новом сусрету све ми је озбиљнија, све заинтересованија. Уклања оне своје слабости. На овом састанку ми је оставила одличан утисак. Показује сваким даном све више воље за рад. Постављене задатке испуњава. Није кукавица. Од људи Зорка је сазнала да окупатор припрема да у Андрејеваг/, доведе 400 Бугара и 200 недићеваца који бг< омогућили вршу. У селу Јаковцу Дражине издајице су убили двојицу поштених људи —• Раде и оца једног омладинца. Чула је и она вест о прилажењу пољске страже у Надинцу, Радичевцу и Габровници — дражиновцима. Заказале смо везу и растале се. Станко ми даде писмо од Саве.13) 6. август 1943. Данас уређујем ствари са састанка. Увече веза са одредом — одлазим са Станком. Д. 7. август 1943. Мало смо читале са другарицом Вирком.14) Сама сам прочитала Виринеју. Увече смо опет разговарале. Припремам је за кандидата. 8. август 1943. И данас смо целог дана заједно. Цео дан смо провеле у прорађивању и читању материјала „Шта су колхози“, „Долорес Ибарури“, „Говор друга Тита“ од 17. октобра. Час подизања за парт. кандидовање. Договор о раду. Остајем и за сутра да бих се нашла са другарицом која није била овде. Сазнајем да људима из атара књажевачког траже да дају жито. У Андрејевац су дошли Бугари (200). 9. август 1943. Крајскомандант из Зајечара свечано испраћен и отишао. Преко дана сам са другарицом. Читале смо 1. мајски говор друга Стаљгша. Писала сам писмо другарици Љуби. Увече су у селу за кратко време били Бугари. Нашла сам се са другарицом В. Биће овде ширег рада. 10. август 1943. Одлазим да се нађем са Зорком, да видим шта је урадила она и шта су урадиле омладинке и жене. Нашла сам се прво са Милком. Оне су заузете пољским радом и нису се састајале да читају. Али свака од њих држи оне своје уз себе. 1Ј) Јанко Симеуновић из Подгорца. “) Вирка — Јела Миловановић-Миљковић Јабланице. из �Све су давале хлеб и дале су чарапе. Вест: партизани упали у Књажевац, запленили грдан материјал и водили борбу са недићевцима. Запалили вршалице. Расположење народа је одлично. Сви се распитују за појединости борбе. Нашла сам се преко дана са Јованком. Резултат њиховог рада: окупиле су неколико другарица око себе, саме су читале негито од материјала, али нису урадиле свс што је предвиђено. Обећање да ће убудуће озбиљније радити. Увече је дошла Зорка. добровољно у акцију, сви устају — огорчени су на непријатеља. Стварно један дан проведен са друговима ојача човека. Вечерас настављам рад на терену. Писала сам својима. Разговор о Зорки и раду са њом. О раду са омладинкама и контроли тога рада. Предвече одред силази у село да би одржали збор. Збор успео. Била сам на збору. Вечера са друговима, па онда ја и Раша сами на посао. Овде смо упознали неке људе. 11. август 1943. Преглед Зоркиног рада. Долази Јелен.и) Разговор. Састанак са Јованком и Ружом — чврсто постављање задатака. Састанак са Јеленовом мајком — њу треба повући за придобијање нових места. Зорку треба подићи до кандидата. Одлазимо на везу. Преко ноћи веза са Станком ■—• Драги1С) и Павка17) — са Станком је и Вељко јавља ми о мојима. Увече смо ја и Јелен били код нових људи — одлично расположени и људи и жене (4). 17. август 1943. Одмах после спавања имала сам састанак са омладинкама. Постављен је рад —- 3 њих у актив СКОЈ-а. После подне са Рагиом идемо даље. На путу сазнасмо да је убијена она баба Мирослава. Нагие нисмо нашли, јер су се склонили за неколико дана. Спавали смо са Јеленковом мајком. 12. август 1943. Данас идем са Вирком у М. да обиђем оне старе, а увече се враћам на везу. Овде до сада нема ништа више сем њих, а преко ове омладинке нема изгледа да се може гито учинити. Увече су овде дошли Бугари (стотину). 14. август 1943. Пред зору дође Рагиа. Сачекали смо док је свануло, узели неке ствари и кренули. У првом селу упознасмо неке жене. Одосмо до њих. Нађосмо друга Ику.,н) Причао нам је о Крајини (реакција — вргиалице раде). Дођосмо у везу са још неким друговима, међу њима вигче нових долазе у одред. Читали смо чланке из „Гласа“ (3—4). Ту на терену упознасмо нове, врло фине људе. Са женама сам дуго разговарала и одмах су узеле на себе да кувају пекмез. Позивају ме да им дођем. У току послеподнева односимо неке намирнице да се на једном месту кува за све другове — до вечери рад око тога. Увече у село по хлеб. Слушала сам вести (Лондон) — најважније то да су Совјети у предграђу Харкова и надиру у Харков са две стране. Преко дана даде ми Станко писмо од мојих. Мама није на старом месту — више је у покрету. Другови причају о њој „права партизанка само јоги увек пости петак". Стари се већ сасвим сродио. Иде у акције и друго. 15. август 1943. Данас сам на моје велико задовољство у одреду. Разговор са друговима о акцијама и одјеку у народу. Дух борбености код свих другова. Кад се тражи ко ће 1:) Јелен — Витомир Раденковић из Јелашнице, погинуо 1943. “) Драги — Вора Јевтић из Књажевца. 17) Павка — Михаило Туртић из Бора. “) Ика — Боривоје Томић из Рготине, погинуо 1944. 18. август 1943. Ујутру Рагиа оде у споје село а ја и мати сачекасмо свануће и пођосмо за Ја. Радиле смо мало у винограду па смо онда отишле да ме упозна са неким људима. Упознала сам се са једном женом и сазнала за јоги две куће код којих може да се иде. И даље упознам јоги једну кућу, жене из те куће и једног омладинг^а. Али у тој кући још мало па да нас нагазе дражиновци. Уклониле смо се кад смо приметили да иду према кући. Усред дана иде њих 6 са једном магиинком и 5 пугиака. Пошто смо се удаљиле, отспавале смо и око 5 ч. ја одем на своју, а она на сеоју страну. Увече се саберемо опет сви. Са другом Мирком19) упознасмо јоги две добре куће. У једној и у другој упознала сам по две женс. Нарочито су добре ове две из прве куће. И на путу сам разговарала са једном женом. План за машинку није испуњен. Превијен је „Ћопић”.20) Већ хода. 24. август 1943. Дошли смо сви (12) заједно. Одржали смо састанак без Станка. Решили да и сутра будемо заједно да би га сачекали. Увечс смо игили да свргиимо негсе ствари и нашли смо се опет у току ноћи. Нагили смо се и са Зорком и њеном ротом.21) 25. август 1943. После одмора ручак, а затим се преко г/,елог дана сређивале ствари. Са Зорком, са Чичом и нас четворо са Вељком.22) Најзад смо некако уредили ствари и региили питање смештаја тетка Милице и тетка Зорке.23) Данас је био Чоче24) са нама, дошао је синоћ. Дошао је по Вељка. 19) Мирко — Властимир Николић из Шести Габра, погинуо 1943. 20) Миодраг Новаковић, народни херој. 21) Чета (на бугарском). 22) Јеремија Милутиновић из Лесковца 2зј тетка Зорка — Зорка Маринковић из Јелашнице. 24) Чоче — Радомир Јовановић, погинуо 1944. 613 При поласку растао се са Видом2Г-) и другарицом Миром (и Металцем20). Причала сам и са њим. 26. август 1943. Увече растанак са Вељком, Миком, Миром, Чочетом, Планинг1,ем и др. Ја и Воја, Раша, Данко27), Зорка и још четири друга заједно смо и данас, али не целог дана. Око подне ја и Зорка сишле смо у село да обиђемо неке људе. Увече у друго село. И ту смо обишле две куће и нашли се са Војом и Рагиом. На вези сачекамо Милоша и другове. Данили смо у близини. 29. август 1943. Стигли смо ујутро. Ја остадох код друга где сам и први пут била. У току дана разговарала сам са женом и ћерком његовом и другарицом избеглицом, и најзад је ту дошла и Микина сељанка те и са њом поразговарах. Решили смо рад око вуне, са овим двема омладинкама самчитала нагие летке. Увече се пребацим код Микине рођаке. 30. августа 1943. Данас идемI у Палаику. Изашла сам из кућс неопажена. Другариг^а је ишла испред мене, а ја за њом. Стигосмо кола и поггесмо се. Возиле смо се до њиве где су оне осталс и где сам сачекала друга који је већ био у вароши. И онда хајд у варош. Другарица сама, ја сама. Дођемо до прве куће нашег човека и ту ја останем, а она оде. Одавде сам прегила код других, код неких жена. Ту сам остала до предвече. При повратку прогила сам, поред изгореле погите, општине и среза и поред пољске страже.. На ггуту сам, разговарала са једним омладинг^ем, интелектуалцем. Вести најважније: Хитлер је убио Бориса, бугарског краља зато гито није дао војску да поседне Грчку и Крит. У Бугарској демонстрације исггред немачког посланства. Разбијено. Совјети нападају врло брзо .. . 2. септембра 1943. Домаћин је отишао до села. Домаћица је ту око нас, врло фина жена. Седела је прилично са нама. Расправљалгс смо о борби, о дражиновцима, и она нам је ггричала о борби наших код К(ренте). Познавала је другове гсоји су пали у борбм. И данас смо читали и расправљали. Увечс сам имала кратак разговор са једног. омладинком и мало дужи разговор са једним нагиим човеком који је био на састанку со, дражиновцима. Сазнали смо где се налази багра. Жале се људи на њиховс репресалије. У току ноћи отигили смо даље. 9. септембар 1943. Сместили смо се у шумици и мислили да ту останемо целог дана. Пошто смо доручковали, а сунце је већ добро огрејало легли смо да спавамо, јер задњих ”) Вида — Деса Васиљевић из Зајечара. “) Металац — Бранко Милошевић, народни херој, погинуо 1944. *') Данко — Божидар Рашић из Жуковца, погинуо 1944. �дана врло слабо спавамо, због покретаи жеље да се испричамо кад смо заједно. Тек смо заспали, а стражар нас пробуди: „Другови, да видите дражиповце”. Ишли су свечано друмом са барјаком на челу. Падају предлози за заседе и напад. Али гле: стиже багру један коњаник и сви нс лево круг и трчећим кораком натраг. Знали смо одмах да су наши негде у близини и да Не доћи до сукоба. И тако је и било. Око 12 ч отпоче борба. (Ми се за сваку сигурност избацисмо на положај јоги у 9 ч). Пратили смо борбу, врло узнемирени. Знали смо да је сукоб са нагиима. Падале су претпоставке. Рачуналу смо да су нагии у напредовању. На рачун тога другови (4 њих) разјуре се по околини. Заробе 4 дражиновца који су побегли (3 пушке и једна писаћа машина). Обиђу терен од два села и држе пуно конференција. После тога отиду на везу са одредом. Тамо умало нису настрадали од дражиноваца. На тој вези није било наших. Врате се и увече сви заједно одемо на другу уговореиу везу. Ту пошаљемо две двојке у село по храну. Али у то време пролазе дражиновци крој село. Наш Здравко без размишљања, верујући да су наши, излети пред њих. Они га ухапсе (пошто је био без пушке). Терали су га један део пута, а онда им он побегне. Али успели су да га ране. Био је толико јак да је дошао до нас. Одмах смо га превили. Али тек смо њега наместили зачу се пуцањ на другом крају, а после непуног сата дође друг Мирослав, Бигар и још 7 другова. То су они направили заседу на мосту и свечано разјурили дражиновску багру. Одмах смо се побринули те је Мирослав превио Здравка, а затим смо га пренели на сигурно место. У то дође и Станко, стигао је одред. Дођемо сви у састав са њим и онда кренусмо заједно даље. После путовања од 3 сата дођемо на положај и ту останемо да преданимо. 10. септембар 1943. Положај одличан, обезбеђење одлично, и мирно отспавамо до подне а и до 2 часа поподне. Остали део дана проведосмо у разговору са друговима. Предвече сазнам да имамо још довече везу са Марком'2а) и Душком. Е, од другова ти сазнам жалосну вест: у одреду је била и наша Вида и за време борбе изгубио јој се сваки траг. После борбе другови су претресли терен и нису је нашли ни живу ни мртву. Тако ти се о њој ништа не зна. Другови верују да је успела да се извуче. Претпостављамо свашта. Али мораћемо послати неког <5а испита терен, да провери. Увече одосмо у село В. Одржасмо збор, вечерасмо и сакуписмо храну. Нађосмо се са Марком и Душком и око поноћи хајд даље. Маршовали смо 4 сата и стигли на место одређено за дањење. 11. септембар 1943. Пре него што сам легла, узела сам од Марка писмо које ми пише другарица ЉубаР) Даје ми савете за рад. Јавља ми да мора да напусти рад. Ово њено писмо је као мелем за моју душу. Врло смо се зближиле са њом још првог дана. Али прилике су такве да се нећемо скоро видети. 13. септембар 1943. После спавања и ручка отпочео је рад. Састанак С. П. у присуству О. К. и члана СК.3°) Радили смо до 5 ч по подне. „Спрема за покрет" јавља друг командант. Припрема је извргиена и ево креће се батаљон према селу Јак. Ушли смо у село јоиј за видела. Прошли кроз село са песмом. Сазвали збор. Нисам присуствовала збору због других послова, склањања ствари. После збора и вечерг наша група кренула на супротну страну од батаљона. Стигосмо и на одређеном месту нађосмо другове који су нас чекали. Данили смо сви заједно, био је и Џуџа (Ћопић). 14. септембар 1943. Наставили смо састанак СП са ОК. Радили смо све до мрака. У току ноћи покрег. Воја и Мика на своју страну, а ја са Рашом (Марком, Душком, Станком) на терен на рад. 15. септембар 1943. Синоћ сазнасмо да је Вида изагила из борбе и отишла у правцу везе са Цветком. Данили смо сви, петорке, са Савом, Вељком и Цветом. Било је приче и читања целог дана. Цветко31) рече да је Вида догила на везу. 16. септембар 1943. Преко ноћи смо се растали од Саве, Цветка и Вељка. Остали смо Раша, Марко, Дугико и ја. Данили смо заједно. Разговарали и читали. Око 7 ч по подне кренемо ја и Раша. У први мрак стигнемо на везу са Мирославом. После вечере (код финих људи) кренемо Раша и ја даље. У Ј— нађемо Зорку и Чичу. Ту останемо Зорка и ја, а Раша и Чича оду даље. Са Зорком смо даниле код мајке једног омладинн,а. У току дана прорадиле смо 1 главу Партије. Састале смо се са Јованком и Јеленом и Павком. Увече се сви нађемо у Д. 17. и 18. септембар 1943. Данимо са Мирославом и Џуџом. Преко дана имале смо састанак са омладинкама. Преко ноћи чекасмо везу са Чичом у једном кукурузу, чекасмо га па се отегосмо. У зору се нађосмо са Вељком и његовом ротом. 20. септембар 1943. У подне смо се састали и остали заједно до увече. Увече један део оде у акцију, и нас две са Марком и Душком у село. Ја и Зорка смо биле на комишању. Пред зору, после спавања саберемо се сви и данимо на положају. !0) “) Марко — Живан Васиљевић из Зајечара. 2*) Љуба-Љубица Јовановић-Радосављевић. СП (Среско повереништво), комитет), СК (Срески комитет). 31) Радомир Васиљевић из Зајечара. 614 ОК (Окружни 21. септембар 1943. Опет на терену. Увече се разиђемо. Зорка и ја пођемо са Металцем до суседног села. Ту смо нашли две добре куће и даниле смо код једних. Целога дана је по неко од домаћина био са нама. Отворена су нам врата увек. 22. септембар 1943. Синоћ смо се нагиле са Рашом, а затим са Станком и после тога са Миком. И опет се растурисмо. Зорка и ја одемо код жене „Из шљивика“. Фино смо искористиле овај дан. Причање и читање са домаћицом, а и саме смо читале (Реф. О Партији). Остали смо са њима до увече. Увече одемо код других. 24. септембар 1943. После финог спавања изађемо на дан. И ево ти је девојчица већ је код нас. Причале смо са њом. Училе смо је да пева наше песме. Домаћице су ти заузете и врло мало су биле са нама. Тако то оне сматрају, да је главно да се ми одморимо и да нам дају да једемо. Ово ме много боли и трудим се на сваки начин да докажем да је наш циљ пре свега борба. Предвече отидемо одавде. Дођемо код оних људи где смо биле на вечери са Металцем. Ту затекосмо и домаћина који прошли пут није био код куће. Сила човек, само да га повежемо са Рашом. Поразговарали смо се са њим и он нас доведе код наше Росе. Стварно силна жена. Разуме ти она и све зна. Дуго смо разговарале и договарале се. Перспективе за ово село су добре. Изгледа да ћемо за кратко време нашег бављења овде направити нешто за АФЖ. 25. септембар 1943. Данас смо код ње. Договориле смо се да се нађемо са јоги неким женама. Док смо биле саме (Зорка и ја) читале смо и прерађивале „Реф. о Партији" и „Пролетње воде“ од Тургењева. И ево дође домаћица, а мало за њом и другарица Олга. Разговарале смо са Олгом. Врло свесна и одана, спремна да помогне колико је у њеној моћи. Дала сам им материјал и другарица Олга је отишла. Увече се са другом Леком пребацимо код једне омладинке. Ту је било комигиање, па је дошла и друга са којом је требало да се упознамо, комишало се до после пола ноћи, па смо се онда растурили. 12. октобар 1943. У саму зору стигли смо на положај где смо данили. Спавала сам до 10 ч, а онда сам била разводник страже до 12 ч. Читала сам чланке из Пролетера бр. 14—15 за 1943. годину. Нешто са Зорком, нешто сама. Организовано је одлажење у село и припремање хране — (игила је Зорка). Мислило се да не иде батаљон у село. Вечерало се, одржао збор са људима који су дошли (из страха од дражиновског терора парод није смео сав да дође), веселили смо се до 1 ч после поноћи и затим отишли. Место за предањивање је још погодније него јуче. �ТЕРОР МАРИОЛА ПЕТРОВИБ, УЧЕНИЦА ИЗ НЕГОТИНА, УХАПШЕНА ЈЕ 1943. ГОДННЕ, У ЗАТВОРУ ЈЕ МУЧЕНА, ОДВЕДЕНА ЈЕ У ЗАВОД ЗА ПРИНУДНО ВАСПИТАЊЕ ОМЛАДИНЕ У СМЕДЕРЕВСКОЈ ПАЛАНЦИ, РАЗБОЛЕЛА СЕ, ПУШТЕНА ЈЕ, УБРЗО ЈЕ УМРЛА Немачки окупатор је предузимао све што је могао да у овом крају сузбије оружани устанак. Предузимао је најтеже репресалије и вршио терор не само над члановима КПЈ и СКОЈ-а, над заробљеним борцима партизанских одреда већ и над сарадницима народноослободилачког покрета и породицама једних и других, цео народ је био изложен терору. За све време окупације куће и породице бораца биле су на удару самовоље и беса немачких и бугарских фашиста. Ако је требало на брзину сакупити реквизицију упадали су у кошеве, амбаре, подруме и стаје самохраних мајки и незаштићених жена и односили што им је било на домаку руке; тукли све одреда, хапсили, палили куће, убијали. У вршењу злочина одани и ревносни сарадници били су им домаћи издајници — четници, нецићевци и љотићевци. У тој бескомпромисној борби с непријатељем пало је много чланова КПЈ и СКОЈ-а, патриота и недужног становништва. Већ јуна 1941. године ухапшено је неколико чланова Партије у Зајечару и Књажевцу. Нешто касније похапшени су сарадници и многи чланови породица бораца партизанских одреда. Лишени су слободе и Драгица Нешић (хапшена 1942. и 1943. године), Деса и Ленка Васиљевић, Жива Милетић, (хапшена 1942. и 1943.) маја 1944. године одвела ју је четничка тројка из Зајечара у село Илино. Зверски су је мучили. Сву искасапљену бацили су је у провалију. Само неки делови унакаженог тела нађени су после ослобођења земље. Немци су 21. августа 1941. године упали у село Брусник, спалили неколико кућа, отерали многе чланове партизанских породица у логор, међу којима и Милеву Станисављевић. И Стоја-Цана Ружић (хапшена више пута) ухапшена је и одведена у зајечарски затвор, а у кући су остала само два нејака детета. У јесен 1941. године у Неготину је ухапшена Марица Петровић-Драгојевић, апсолвент Филозофског факултета,1) уморена је 15. IX ‘) Пре рата напредна студенткиња, 1941. била је илегални радник у Крајнни. када је пуштена из затвора, отишла је у Земун, наставила да ради за НОП. Усташе су сазнале за њену активност, ухапсили је и осудили на смрт. БОСИЉ1СУ СТАНОЈЕВИН, САРАДНИКА НОП ИЗ ТРНАВЦА, ЧЕТНИЦИ СУ, ПОСАЕ ЧЕТВОРОДНЕВНОГ МУЧЕЊА, ЗАКЛАЛИ ДАНИЦУ СТЕФАНОВИК ИЗ ЈЕЛАШНИЦЕ, УБИЛИ СУ ЧЕТНИЦИ 1943. ЛАТИНКА МИЛОШЕВИИ-ДРАГУТИНОВИБ, ИЗ ГОРЊЕГ ЗУНИЧА БИЛА ЈЕ УЧЕСНИК НОП ЈОШ ОД ПРВИХ ДАНА ДИЗЛЊА УСТАНКА У ОВОМ КРАЈУ. ЊЕНА КУБА БИЛА ЈЕ СИГУРНО БОРАВИШТЕ ЗА БОРЦЕ И ПОЛНТИЧКЕ РАДИИКЕ. У ЊЕНОЈ КУКИ БИО ЈЕ СМЕШТЕН СРЕСКИ КОМИТЕТ ИАРТИЈЕ. ЧЕТНИЦИ СУ ЈЕ ЗАКЛАЛИ 1944. �ЖИВА МИАЕТИК, СТУДЕНТ МЕДИЦИНЕ ИЗ ЗАЈЕЧАРА, ЗАКЛАНА ЈЕ ОД ЧЕТНИКА 1944. МИРУ ВИНКЛАЈТ, УЧЕНИЦУ УЧИТЕЉСКЕ ШКОЛЕ ИЗ НЕГОТИНА, ИЗВУКЛИ СУ ЧЕТНИЦИ ИЗ БОЛЕСНИЧКЕ ПОСТЕЉЕ И ПОСЛЕ ТЕШКОГ МУЧЕЊА ЗАКЛАЛИ 1942. године у логору Јасеновац. Радмила Шћекић из Салаша 1941. године ухапшена је, после разбијања Крајинског партизанског одреда, одведена у логор у Зајечар, а потом у Немачку, где је остала до краја рата, и од последица мучења постала тежак инвалид. (Септембра 1941. у Луки су од једне бомбе избачене на школу из немачког авиона погинула четири ђака школе, а учитељица је рањена.) Окупатор је вршио најбруталније злочине над становништвом које је свесрдно помагало партизанске одреде. Почетком септембра бомбардовали су села Злот и Подгорац. Немилосрдно су палили домове, штале, убијали стоку. За два дана спалили су оба села, изгорело је 853 зграде, стрељано је 22 сељака. Ваба Станку, 70-годишњу старицу која је, једва се крећући, покушала да гаси своју кућу, убили су митраљеским рафалом. Немци су све више пооштравали мере и против устаника. Преко Крајскомандатуре у Зајечару издали су 10. октобра 1941. године објаву: „Траже се доле наведени чланови банди, и то: 1) Светислав Маринковић, бивш\1 наредник; 2) Младен Долопановић из Злота; 3) Јанко Илић-Симеоновић, студент; 4) др Ивко Ћоловић, лекар из Бољевца; 5) Момчило Сибиновић, студент из Ртња; 6) Алојз Хиршл, рудар из Ртња; 7) Добривоје Радосављевић, звани „Боби“, из Зајечара; 8) Љубица Радосављевић, бивша учитељица у Слатини; 9) Зора Нешић, из Зајечара; 10) Живан Васиљевић, студент из Зајечара; 11) Миодраг Цојић, учитељ из Сумраковца; 12) Милан Цојић, фарбар, из Сумраковца; 13) Предраг Костић, професор гимназије, из Неготина; 14) Душан Трифунац, учитељ из Тијови,а; 15) Милун Минић, судија, из Андрејевца. Ко наведена лица сретне или види а то не пријави... може бити кажњен смрћу ...“ Године 1942. непријатељ је с појачаним снагама ушао у борбу против смањених партизанских одреда, али и против повећаног народног незадовољства. Даноноћним нападима, блокадама, рацијама, масовним хапшењима и ликвидирањем сарадника НОП настојао је да исцрпи борце, да омете снабдевање и да онемогући склањање рањеника. Окупатор је поново почео са масовним хапшењем сарадника и симпатизера НОП и партизанских породица. Ухапшене је терао у логоре у Зајечар, Ниш и на Бањицу. Четници су пљачкали по селима, убијали сараднике и чланове месних десетина, прогањали породице партизана. У јесен 1942. године ухап- 616 шен је већи број партијских и скојевских активиста из Књажевца. Из Књажевачке гимназије одведено је у нишку специјалну полицију 18 скојеваца, међу којима и Вукосава Митић, руководилац СКОЈ-а у граду (из Ниша је одведена на издржавање казне у Завод за принудно васпитање омладине у Смедеревској Паланци, одакле је побегла септембра 1944. године). Крајем исте године у Зајечару је ухваћена Бранка Динић-Каћа, која је из одреда била послата на партијски рад у Књажевац. Била је опкољена у једној кући заједно са секретаром ОК КПЈ за Зајечарски округ Мијом Станимировићем. Успело им је да пробију блокаду и да се извуку из куће. Бранка је на излазу из града, када је већ била на домаку слободе, упала у заседу припадника Српске државне страже који су је предали Немцима. После многобројних саслушања и страшног мучења одведена је у логор на Бањици и стрељана 1943. године. Тада је ухваћено око 30 припадника НОП из Зајечара и околних села. Новембра 1942. године Специјална полиција је ухапсила из села Рготине Росу Радојевић, Славку Жикић, Виду Вељковић, Росу Живановић и Миланку Томић. Сем Росе и Славке, које су послате у Завод за принудно васпитање омладине у Смедеревској Паланци, остале ухапшене су отеране на Бањицу. Росу Живановић су четници заклали 1943. године када је пуштена из Смедеревске Паланке. Хапшене су Милева Живковић из Витковца и Даница Милановић из Кожеља. Даринка Радосављевић из Бора у затвору је толико мучена да је пребачена у зајечарску болницу на лечење. Милосија Стојановић и њена кћи ЈБубинка из Кривог Вира подвргнуте су разним мучењима, Милосија је ослепила на лево око. Ухапшене су и малтретиране Симеона Симеоновић, Миланка Томић (одведена у логор на Бањицу), Јованка Мишић, ЈБубица Стојковић, учитељица и још многе. Године 1942. престало је да куца велико срце сиромашне сељанке из Радичевца Софије Туцић, која је последњи оскудни залогај пружала партизанима. У Билтену Српске државне страже бр. 234/42 забележено је .. У Радичевг^у ухапшена Туцић Софија, домаћица, комунистички јатак...” Стрељана је са девет другова из Радичевца и Шербановца. Исте године четничке каме пресекле су живот Станице (или Станије) Симић из Кривог Вира. Крајем 1942. године бахато су упали агенти Специјалне полиције �у стан породице Милић где је била смештена техника ОК КПЈ за зајечарски округ. Домаћина су одвели, а његову жену Круну, мајку четворо деце, подвргли су мучењу. Када је 7-годишња девојчица покушала да својим телом заштити мајку, почели су да злостављају девојчицу, очекујући да ће мајку то сломити, да ће показати технику и сараднике. Круна је упорно ћутала, све док под ударцима цокула није издахнула. Њено четворо недорасле деце били су сведоци неустрашивог држања своје мајке. Јеврејска породица Мотехес — отац, мајка, син и ћерка убијени су 1942. (и једна ученица VII разреда гимназије У Зајечару). Почетком 1943. године окупатор и његови помагачи појачали су терор. Немци су у Белој Реци спалили 28 домоза и убили 16 мештана, а касније попалили још 40 кућа и убили око 60 становника. Један немачки војник убио је бајонетом новорођенче у колевци. Ухапсили су и поубијали око 20 лица из Доњег Милановца и Мосне, а у Рудној Глави спалили су више кућа и убили 18 становника. Ухапшене су и Стана Ђорђевић, Перса Стојановић, Цвета Николић и Спаса Стојановић, из Мосне и све су стрељане. У Пожаревцу су их страшно мучили. Цвети су забадали ексере под нокте и палили ватру, али никога није одала. Стрељана је и Ружа Николић. У селу Црнајки убили су 37 лица и запалили око 50 кућа. Изведено је било читаво село и мештанима наређено да иду уз једну косу, а затим отворили митраљеску ватру на људе, жене и децу. И бугарски фашисти појачали су терор започет у 1942. години. Почели су масовна хапшења, премлаћивали и убијали у Доњој и Горњој Каменици, Штрпцима, Крнети и Мучибаби. У Савинцу, Валакоњу и Малом Извору побили су 30 лица и запалили велики број кућа. У њиховом: крвавом пиру нашло је смрт више од 300 становника села која су помагала партизане. И четници су спроводили терор. Није остало ниједно село, ниједан град да га четнички џелати нису окружили гробовима родољуба. Од црнотројкашких кама страдали су чланови Партије и СКОЈ-а, чланови народнооелободилачких одбора и родољуби. Године 1943. ухапшена је и одведена у нишки затвор Олга Чукић, члан КПЈ, матурант гимназије и стрељана на Бубњу. Исте године четници су убили Агнију Мицић из села Жлна, Перку Милутиновић из Дреновца; Латинку Мијајић из Буковча су заклали код села Поповца, заклали су и Лату Ћирковић (код ње је једно време била смештена тешко оболела ЈБубица Јовановић-Радосављевић). У селу Лесковцу непријатељ је запалио кућу баба Наде Миладиновић а њу бацио у ватру. Крајем 1943. четници су искалили бес и над породицом Јовановић из Дреновца, стрељали су пред укућанима домаћина а после једнодневног мучења његову мајку и жену — Ђурђу и Ленку. Тукли су ^их мокрим конопцима, боли ножевима на очиглед недорасле Ленкине ћерке Верице. Ниједну реч нису изустиле. Године 1943. проказана је четницима Румена Стојановић, партизанима позната као тетка Јелена, из Јелашнице. Мучена је целог дана, поносно и пркосно се држала, никога није одала. Обешена је заједно са мужем о балкон општинске зграде. Обесни, пијани четници шенлучећи су пуцали у њено мртво тело. Јула 1943. године четници су убили Ранку Крстић из Доњег Зунича, а новембра Младенку Николић из Николичева. Четници су окрвавили своје руке и крвљу јетрва Виде и Дане Милијић из Радичевца и Данице Стефановић из Јелашнице. Мирославу Илић из Јаковца подвргавали су разноврсним мучењима, пошто ништа није хтела да каже запалили су јој косу и пререзали грло. Заклали су и Јевросиму Илић из истог села, Ковиљку Лазић из Балановца и Љубицу Јеремић-Америку из Рготине. На Бубњу је стрељана Живка, мајка Стојанке Радосављевић. Четници су усмртили Наталију Лалић (или Лазић) из Кривеља. Крајем марта 1943. године стрељали су Вукосаву Игњатовић-Петковић. Када је непријатељ ухватио члана Среског комитета КПЈ Веру Радосављевић-Наду пре стрељања су је зверски мучили. Она се јуначки држала пред Немцима. У борби са Немцима рањена је, затим заробљена и обешена у Рготини Добрила РадосављевићСтара, Верина мајка. Ванредно храбро држање Старе на губилишту ушло је у легенду у овом крају. Пре него што СУ ј°ј затегли омчу узвикнула је: „Правду и истину доноси Тито. Живео Ти ...” Члан Окружног комитета СКОЈ-а, осамнаестогодишња ученица учитељске школе Стојанка РадосављевићНаташа опкољена је у једној кући у Књажевцу са Мирославом ПавловићЈБубицом, није се предала, пошто је уништила сав материјал, убила је своју другарицу, а последњи метак испалила у себе. Током 1943. и 1944. године хапшене су: Наста ЈаблановићГорица из Добрујевца, (хапшена је са 617 НАТАЛИЈА ПЕТРОВИК, ПОЗАДИНСКИ РАДНИК ИЗ БОЉЕВЦА, ЗАКЛАНА ЈЕ МАРТА 1944. ГОДИНЕ ЗАЈЕДНО СА МАЈКОМ И СЕСТРОМ МАРТА 1944. ГОДИНЕ ЧЕТНИЦИ СУ ЦЕО ДАН МУЧИЛИ, А ПОТОМ ЗАКЛАЛИ ЖИВУ ЖИВКОВИК СА ККЕРИМА НАТАЛИЈОМ ПЕТРОВИК, БОСОМ ЖИВКОВИК И КУКНОМ ПОМОКНИЦОМ ВЕРОМ ХУЗЈАН, ИЗБЕГЛИЦОМ ИЗ СЛОВЕНИЈЕ (У ДРУГОМ РЕДУ ПРВА ЗДЕСНА ЖИВА ЖИВКО ВИК, ДРУГА ВЕРА ХУЗЈАН, ТРЕКА БОСА ЖИВКОВИК) �15-годишњим сином), држали су је у самици и свакодневно злостављали, претили да ће стрељати сина ако не ода везе и сараднике, изводили је на стрелиште. Пркосно се држала, џелати су били збуњени њеним држањем. Истовремено је била ухапшена Катица Петровић из Бољевца. Хапшене су и Ружа Маринковић, Персида Ј. Балуновић из Грљана, Јелена-Лека Ристић из Дреновца, Лепосава Сибиновић, учитељица из Јаковца, Јелица Милић из Трнавца. На принудни рад у Немачку одведене су Ната Чукић, учитељица, члан СКОЈ-а и Живка Тодоровић, студент, Нада Милутиновић, учитељица, члан КПЈ од 1941. године, Нада Илић-Милојевић по изласку из затвора одведена је под туђим именом на рад у Аустрију. У логор на Бањицу одведене су Брана Радивојевић из Врбице и Драгица Телесковић из Бора. Априла 1943. године ухапшене су Миланка Мишић, Меланија Игњатовић, Мариола Петровић, Лела Трајковић и Вера Косић, а нешто касније Гордана Јаковљевић, одведене су у Ниш, па у логор код Поповца, затим су пребачене у Завод у Смедеревској Паланци. Из Смедеревске Паланке су пуштене јуна 1944. године. Ускоро по пуштању Миланка Мишић и Меланија Игњатовић су поново враћене у Завод у Смедеревској Паланци. У затвору се разболела Мариола Петровић и ускоро умрла у Неготину. У Рготини су 1943. године ухапшене: Дана Радосављевић, Дана Миленковић, Ружа и Милева Јеремић, Румена Радојевић, Стојанка Марковић, Живка Урошевић, Загорка Здравковић, Дара Цокић, Деса Симончић, Љубица Богдановић, Стана Калинић. У Бруснику пољска стража из Зајечара ухапсила је већи број мештана међу којима и Илинку жену Бранка Перића која је у затвору провела седам месеци. Јулу Николић, Латинку Милошевић и Спасу Божић из Горњег Зунича отерали су у нишки затвор. Измучене од удараца посртале су од изнемоглости и испадале из строја, а чим би испале бесомучно су их тукли. Хапшене су Вукосава и Милица Цојић, Драга Мијуцић из Доброг Поља, Моравка, Павлија и Роса Виденовић, Стојана Илић, Ристена Милосављевић из Јаковца, Радка Јовановић из Бора, Милева Моцић из Вратарнице, Цвета Раденковић из Јелашнице и још многе и многе. Четници су мучили и злостављали Румену Милошевић и њену снаху Душанку, Лепосаву и Олгу Милосављевић и Стану Ђаковић из Рогљева. Малтретиране су Марија Глигоријевић из Сикола, Божидарка Ђурић, Босиљка Маринковић, Босиљка Лилкић, Деса Ђукић, Љуба Жикић, све из Рајца. У 1944. години четничке црне тројке биле су страх и трепет. У пролеће 1944. године поклали су групу професора и ђака зајечарске гимназије. Четничка тројка одвукла је у село Илино професорке зајечарске гимназије Јелену Мајсторовић и Љиљану Поповић, где их је после свирепог мрцварења заклала. Њихова тела разнели су пси јер мештанима нису дозволили да их сахране. Јануара исте године су заклали Ружу Љубисављевић-Милановић из Петруше. У Бољевцу су четници цео дан мучили и најзад заклали Живку Живковић са кћерима Босом Живковић и Наталијом Петровић а такође и Веру Хузјан, избеглицу из Словеније. Босиљку Стојановић (или Живуловић) из Трнавца, одвели су у село Сиколе и после четвородневног мучења заклали и бацили псима. Добрилу Мирчић, сељанку из Смедовца кандидата КПЈ, 1943. године секретара Среског одбора АФЖ, четници су подвргли најстрашнијим мукама, вукли су је везану за кола, вадили очи, секли су јој део по део тела. Све муке је издржала, ни речи није изустила. Издишући је узвикнула: „Другови ће ме осветити! Партија ће победити”. Драгу Мијуцић из Доброг Поља су заклали марта 1944. године. Исте године су убили у Трговишту Александру-Санду Николић, Олгу Илић, учитељицу из Слатине, избеглицу из Бања Луке. Радмилу Моцић, студенткињу, члана СКОЈ-а од 1941, касније члана КПЈ, теренског радника и борца Тимочког одреда у пролеће 1944. године убили су Бугари. У априлу исте године четници су приредили крвави пир у селу Горње Зуниче. Свој бес искалили су над незаштићеним женама: заклали су Латинку Милошевић-Драгутиновић, Драгу Милојковић (Виденовић), Ђурђу (Петровић) Милосављевић. Почетком године обесили су Рају Сибиновића и његову жену Станку а нешто касније заклали су у Трговишту њихову кћер Љубинку и Персиду Ђорђевић из истог села. Године 1944. у Доњем Зуничу стрељане су Ранка Крстић (или Божић) и Раша (избеглица), а такође и Прша, учитељица из Доње Каменице. Августа 1944. године заклали су у селу Валакоње Наталију Филиповић, учитељицу из Београда и учитељицу Вукосаву Кончар. У Неготину су јуна 1944. године заклали Миру Винклајт, ученицу учитељске школе, а септембра су убили чобаницу Злату на поја- 618 ти заједно са братом. Заклали су Зорку Урошевић и Лепосаву Рашић-Маринковић (или Росић) и Даринку Којић из Кривог Вира. Убили су 20годишњу Младену и 50-годишњу Даринку Бузенкић из Кобишнице. Под четничком камом завршиле су животе и Стана Водовић (или Јоновић) из Грљана, Јана Златановић из Салаша, Јованка Јоновић, Каравиљка 3. Милорадовић, Станица Ј. Милорадовић и Даница Жикић из Заграђа, а Дара Ђорђевић из Горњег Милановца (заклана је код Штубика). Када је сазнала да су јој четници заклали сина, Милица Јовановић из Берчиновца, пошла је да тражи његово мртво тело. Сусрела је групу четника са заставом, Тражили су од ње да поздрави заставу. Старица је одбила рекавши: „Убио вам бог и краља и заставу у чије име кољете иашу недужну децу”. Ухватили су је за седу расплетену косу и оборили и овећим каменом размрскали јој главу. У Грлишту су четници убили неколико чланова породице Мила Милојевића, међу којима и његову мајку коју су страховито мучили. Вука Урошевић је убијена у логору у Нишу. У материјалу Јавног тужилаштва СРС регистрована су имена: Милеве Станишић из Планинице, Ковиљке Лазић из Балановца, Љубице Стојковић из Леновца, Стане Младеновић из Доње Беле Реке, Милице Цимрић Димитријевић Болдајић из из из Штубика, Даринке Зајечара, Марије Подгорца, Стане Војино- вић и Јелене Дугалић из Клокочевца, Радојке Вељковић из Добрујевца, Ви- досаве Стојановић, учитељице из Рудне Главе, Смиље Лазаревић и Анице Јанковић из Балановца, Десанке Савић, учитељице из Књажевца и Виде Станојевић из Сумраковца (све убили четници 1943. и 1944. године). И поред страшног терора и рација које су окупатор и његови помагачи вршили у овом крају активност није престајала. Упоредо са терором и насиљем расла је мржња народа према окупатору, издајницима - четницима, жандармима и њиховим доушницима. Већина народа је и у таквој ситуацији остала верна НОБ-и, пружајући обилату материјалну помоћ исказивала је своју нима. велику приврженост партиза- �И ЖЕНЕ ТИМОКА ПОМАЖУ НАРОДНО-ОСЛОБОДИЛАЧКУ БОРБУ’) И данас, мајке, које изгубигие своју децу, своје најмилије, стоје уздигнуте главе, поносне што су њихови синови пали за нови, бољи живот. Подстрек је за мајке које данас послаше децу у борбу кад наша тетка Цвета из Јелашнице, мати палог партизана Јелена каже: „Другарице, не бојте се и не жалите, ваши синови се боре за праведну ствар. — Ја сам изгубила сина, али сам срећна да видим његове другове и оно зашто се он борио!”. Или наша тетка Лека из Дренови,а којој ухватише четници сина партизана која храбро стоји на челу другарица у своме селу, као члан окружног НО Фронта кад каже: „Ја не знам шта је са мојим сином, не верујем да је жив, али ја знам једно да је моја света дужност да наставим његову започету борбу”. Не могу а да не споменем и драгу нам тетка Зорку, партизанску мајку, која изгуби сина а затим мужа и остаде са једним рањеним сином. Мајку која се није ниједног момента одвајала од војне јединице, подносила све тешкоће партизанског живота, а данас, срећна „што је поред своје деце” како нас она зове, она ради као члан среског НОО. До сада недовољно писмена, сада прегнула свим снагама да што боље научи да чита и пише јер јој то каже, много недостаје. ... Није много прогило од дана ослобођења Тимока, и жене тимочког среза су отпочеле са помоћи нашој војсци. Оне се, захваљујући старијим друговима и другарицама, организују. Стварају своје одборе и као чланице одбора АФЖ, раде. Сва села овог среза имају своје одборе АФЖ-а. До сада су сви одбори преко свог среског одбора АФЖ-а слали понуде рањеницима у Зајечар и Неготин јер у Андрејевцу, среском месту тимочког среза није било болнице. Кад се болнии,а и одавде иселила, другарице овог среза су покупиле чарапе, рукавице, веш, умесиле колаче и резанце и однеле Београдској болници. Никада неће борци зајечарског одреда, а доцније 8. бригаде заборавити село Јелашницу где су дочекани као на слави. Никада неће заборавити планину изнад Јелашнице, Јаковца и Радичевца, планину којој су они дали име „Масив” где су се склањали у најцрње дане још у доба кад је било Пећанчевих четника. А још мање ће ти исти борци заборавити жене, сестре и другарице испод ове планине, које су им доносиле храну и вести, одоздо са Тимока. Н. Васиљевић ') „Реч народа”, бр. 2, јануар 1945. — Историјеки архив — Зајечар. помоћ Дома културе, дају приредбе у корист фронта и рањеника. До сада су жене Бора и околине дале већ две приредбе, са добрим и садржајним програмом. Другој приредби, на дан 10. 11 о.г. су присуствовале жене из села целог Борског среза. После приредбе другарице су биле смештене да преноће код чланица АФЖ-а из места, да би ујутру кренуле својим кућама. Са њима су кренуле и другарице из Среског одбора АФЖ-а. Пошле су, да тамо на селу помогну другарицама у њиховом племенитом раду за помоћ фронту и позадини. РАД ЖЕНА У БОРУ1) Поред рада омладинског дома, поред рада Дома културе који је отворен, пре свих у округу зајечарском, поред радничког дома и других народно-ослободилачких организација, у Бору је и рад нашег АФЖ-а, на достојној висини. Жене Бора и околине нису се зауставиле само на изградњи и припремању пошиљака за фронт, већ се труде да се политички и културно издигну. И данас, оне жене, које су до јуче биле само раднице, организују се уз ') „Реч народа”, бр. 5, фебруара 1945. — историјски архив Зајечар. 619 �ЧЛАНИЦЕ ПРВОГ СРЕСКОГ ОДБОРЛ АФЖ КЊАЖЕВАЧКОГ СРЕЗА 1944. ДЕЛЕГАЦИЈА ЖЕНА ОКРУГА ЗАЈЕЧАРСКОГ КОЈА ЈЕ ДЕЦЕМБРА 1944. ГОДИНЕ ПОСЕТИЛА ДРУГА ТИТА, ФОТОГРАФИСАЛА СЕ СА ДРУГАРИЦОМ ЦАНОМ БАБОВИИ ПРОСЛАВА ДАНА ЖЕНА У БОРУ1) После подне је у сали Радничког дома одржана свечана академија на којој је одржано вигие говора врло често прекиданих узвицима одобравања и скандирањем. Академију је отворила другарица Боса Лалатовић, професор, говором о значају прославе 8-ог марта па је затим далс, реч команданту места Мирку Лукићу. У имс ЈНОФ-а говорио је друг Јован Раутовић. У име јединственог радничког синдиката говорио је председник месног одбора друг Тоза Анђић. Затим су говорили у име Среског одбора друг Петрујкић, у име управе борских рудника друг инж. Костић, у име УСАОС-а другарица Анка Лазаревић и у име месног одбора АФЖ-а другарица Јелка Костић, професор. На крају је другарица Савета Живковић прочитала реферат о раду Месног одбора АФЖ-а, кога су присутни једногласно одобрили, јер се из њега види да су наше жене показале велики успех у своме раду уопште, а нарочито у стварању за нове борце на фронту. Увече је приређена забава са одабраним програмом. Међународни дан жена 8. март, био је у Борском руднику права смотра жена, не само из Бора него и оних које су дошле из најудаљенијих села среза борског, да заједнички изразе своје задовољство за слободу и равноправност, до сада ропски потчињене жене. Величанственим дефилеом по улицама на челу са окићеном сликом омиљеног маршала Тита, великим бројем транспарената са паролама и поклицима нашим народноослободилачким победницима, најбоље су показале, колико су наше жене решене да очувају права стечена кроз борбу и крв, колико су чврсто повезане са онима који бију бој за равноправност и потпуну слободу свих нагиих народа тешко напаћених али чврстих и непобедивих. Свечаност прославе отпочела је преподневним дефилеом жена међу којима се налазио велики број сељанки у живописним ношњама. ‘) „Реч народа”, бр. 8, март 1945. — Историјски архив — Зајечар. 620 �СРЕСКА КОНФЕРЕНЦИЈА АФЖ-а У ЗАЈЕЧАРУ') и пакета у намирницама и топлој одећи. „Поред материјалне помоћи ми се трудимо да се у иашој средини осети дух новог времена, дух другарства, дух борбености, пожртвовања, дух договора и сарадње, дух демократије”. Загорка Здравковић из Рготине осврће се на случај краља и каже: „Нећемо краљу да дозволимо повратак јер је преко радија говорио да се придружимо Дражи”. Рада Цонић говорила је у име АФЖ-а из Вратарнии,е, а Стојанка Симеоновић у име жена из Заграђа. Даринка Павловић из В. Извора реферисала је о односима између нас и Бугара. „Данас је бугарски народ уклонио ону клику која га је у прошлости водила из пораза у пораз и завађала са братским српским народом. Македонија неће више бити плен српских и бугарских завојевача већ слободна федерална Македонија. За време трогодишње окупације бугарски народ је под воћством Славчета дигао устанак. Бугари су данас прихватили нашу децу, а синови бугарског народа одлазе на фронт да помогну братским народима у ослобођењу од фашистичког окупатора". После тога је прочитано писмо другарице Драгице Негиић која је била спречена да дође. Она поручује другарицама да не дозволе повратак краљу јер је наш непријатељ, јер је убијао нашу децу. „Гробови наших синова би нас проклели”. Јелица Мишић из Трнавца износи знатне успехе У помоћи фронту и болницама од стране жена овог релативно малог села. За себе каже да јој је у овој борби погинуо муж и син и да јој је кућа спаљена, али да она ради и помаже и ако треба „једину њиву коју имам продаћу и опет помагати”. Потом је другарица Јана Пајкић говорила о политичкој ситуацији и улози жена у данагињој борби. Она каже: Нагие жене и мајке нису дозволиле да од својих мужева и синова праве људе звери који ће уништавати синове и кћери других народа, као што је то био случај са немачким женама и мајкама које су своје мужеве и децу слале у фашистичке касарне да се науче како да уништавају друге народе. Оне су их научиле само да мрзе, пале и убијају. Другарица Вера Марјановић прочитала је реферат о улози жене у народноослободилачкој војсци и подвукла да жене данас морају чврсто да се повежу преко АФЖ-а у ЈНОФ ради помоћи фронту и изградњи нове отацбине. Поред тога у округу зајечарском АФЖ организовао се састоји од секретаријата и пленума. Председник је Дара Радосављевић, I п. председник Милева Николић, II н. председник Стојанка Симеоновић, секретар Душанка Пајкић Симеоновић. Пре скупштине делегати АФЖ-а села и самог Зајечара образовали су поворку која је прошла улицама на челу са музиком, носећи транспаренте и заставе. Скупштина је отпочела поздравним говором. У име Команде подручја конференцију је поздравио Радојица Ђуровић и позвао жене да помогну напоре позадине у снабдевању фронта. У име окружног НОО поздравио је Никола Миловановић позивајући жене на даље самоодрицање. „Дале сте децу у НОБ, али сада вам је дужност да помогнете тај фронт. Дужност вам је да одржавате дух и морал, да се борите против оних који роваре и преносе алармантне вести”. У име Градског НОО говорио је друг М. Мишулић. У име Комунистичке партије поздравио је скупштину друг Мирко Бабић-Шлем. „Жене су за време трогодишњег ослободилачког рата носиле највећи терет нагие борбе. Њихова помоћ није само материјалиа него су се и бориле раме уз раме са својим друговима дајући своје животе за слободу и бољу будућност”. У име УСАОС-а говорила је Роса Радојевић и између осталог рекла: „Многе мајке не дозвољавају синовима и кћерима да долазе у Омладински дом. Али ако сте послали синове на фронт погааљите и кћери у Омладински дом’’. После су говорили делегати из других срезова и округа. У име АФЖ-а из Неготина говорила је Рада Петковић, а у име АФЖ-а среза тимочког Мира Ђорђевић, у име бољевачког Љубинка Савић, у име среза заглавског Душанка Рашић и у име крајинског Дара Јоксимовић. После тога реферисале су другарице из среза зајечарског. Савка Ивковић из Вражогрнца позива у свом говору да жене са села буду хероји. у раду. Сматра да се жене одазивају али да изузетка не сме бити док се потребе фронта не задовоље. Јованка Павловић из Вратарнице говорила је о правг^ма жена стеченим у борби. Две партизанке из нашег села пале су у борби. Данас помажемо свим средствима борбу и ако је село опљачкано до голе коже. Даница Димитрашковић из Грлишта говорила је о посети код друга Тита и рекла да су тамо биле не само жене из Тимочке Крајине већ и из Хрватске, Бугарске и Албаније, све оне којима на срцу лежи јединство и братство наших народа. Затим је говорила на влашком језику пошто има жена делегата са села које говоре влашки. Даница Милојковић из Грлишта подвлачи да су жене својски прихватиле да помогну фронт. Жене из овог села дале су 200 радних дана за фронт поред других прилога •) „Реч ј ечар. народа”, бр. 5, фебруар 1945. — Историјски архив — За- мова, 2 кожуха, 10 пари опанака, 30 чакшира, чаршава, завијача, наушница, марамица, јастука и др. Од намирнигца послато је: 216 кгр колача, 98 кгр резанаца, 419 кгр двопека, 1154 ком. јаја, 139 кгр масти, 145 кгр сира, 80 кгр сувог меса, сланине, кавурме, воћа, печених пилића, ораха и др. као и завоја, вате, газе, сапуна и др. Поред тога у округу зајечарском АФЖ организовао је борбу против неписмености нагиих жена те се као резултат те борбе стварају аналфабетски течајеви које жене веома радо посећују. 3 АЈ ЕЧ АР>) Антифашиситчки фронт жена у округу зајечарском веома активно ради на остварењу свог постављеног задатка. Тако су три среза: заглавски, тимочки и бољевачки у току месеца децембра послали нашем фронту и рањеницима: 1499 пари чарапа, 967 пари рукавица, 186 пуловера и џемпера, 62 кошуље, 152 шала, 519 пешкира, 140 ћили- ' ) ,,Реч народа”, бр. 2, јануар 1945. — Историјски архив — Зајечар. 621 �ПЛОДАН РАД АНТИФАШИСТИЧКОГ ФРОНТА ЖЕНА У ЗАЈЕЧАРУ') Тихо и скоро нечујно одвија се рад месног АФЖ-а у Зајечару. Без икакве галаме и уобичајене рекламе са дубоком озбиљношћу схватају оне своје дужности и са великом љубављу оне прилазе послу.-Оне су свесне данашњице и улоге која им се намеће на се труде да у раду не изостану иза мушкараца. Хладноћа, као и груби физички послови не плаше их. Оне раде ножртвовано, с вољом и разумевањем. У раду се не разликују радница од интелектуалке, нити пак универзитетски образована жена од вредне домаћице. Све су оне једнаке. Посао их је изједначио и споредна је професија. Интелектуалка се труди да помогне радници, радница интелектуалки, а обе заједно да помогну опгиту ствар да се што пре дотуче непријатељ. И у том потпуно успевају. Свесне да од брзине и плански организованог рада у позадини зависи успех на фронту развиле су међусобно такмичење. Ту се не преза од посла, већ се он нросто тражи, проналази. Помажу оргинизовање и снабдевање болнгсце у Зајечару, трче до Крагујевца, Београда, Турн Северина, Видина и Сурдулице да обиђу наше и руске рањенике и болеснике и носе им богате дарове. За успешно изведену сабирну акцију за помоћ фронту и рањеницима добрим делом треба захвалити њима. Колективно мегиење теста, приређивање ц снремање пакета за фропт принада њима. Кујна за прехрану сиромашне дег^е, затгш одезање те деце и њихово отпремање за Бугарску њихово је дело. Прерада вуне, крпљење цакова, гиивење сламарица и веша изводе оне без устручавања. Заиста је дивна слика кад у дому затекнете пространу салу нуну жена где у разговору о дневним догађајима и будућем раду гиију сламарице и крпе веги. Оне се и овде такмиче која ће боље и вигие да уради. Пример другарице Дане Шестан заслужује сваку пажњу. Она је нриликом ослобођења Зајечара тегико рањена и јоги увек се налази у постељи. Али жеља да помогне општој борби није јој дала мира г<, на крају се региила да плете чарапе. Пре извесног времена сва срећна предала је својим другарицама око 25 нари чарана, као свој скроман допринос да унуте борцима Југословенске армије. Није само то. Не заборављају жене да их је ова борба изједначила са мушкарцима и дала могућност да уђу у јавни живот са истим правима и дужностима као и они. И труде се <3а не изостану иза њих. Отуда у последње време и стварање на културном и политичком уздизању жена у њиховом раду узима све више маха. Ту су успеле приредбе, хор, зидне новине, предавања политичка па чак и академска. Расправља се питање мајке, положај жене у нрошлости, улога у народноослободилачкој борби и њен задатак у будућности. Ту ћете чути и наметну реч и правилно схватање данагињих догађаја. Једном речи, оне се спремају да узму видног учегића у збивању нових догађаја и да цео терет ноделе са мугикарцима. И на овол! нослу имате дирљивих примера. Другарица Даница Љутић, већ дуже времена лежи у постељи и не може да устане. А хтела би и она да негито допринесе онштој ствари и у немогућности да уради ништа друго, пише иредавања које другарице на заједничким састанцима читају. Та предавања пуна су љубави и топлине према данашњој борби и као да веле — радите другарице, а кад оздравим и ја ћу вам помоћи. ‘) ,,Реч народа”, бр. 9, март 1945. — Историјски архив — Зајечар. �ОКРУГ КРУШЕВАЦ „Слободиште” Споменик љаним родољубима и терора у Крушевцу Архитектонско-скулпторско Богдаповића палим борцима, стрежртвама фашистичког решење Богдана �годинама пред други светски рат КПЈ је развијала у Крушевцу разноврсну делатност, вршећи снажан утицај на масе и у граду и на селу. Својим активним радом у синдикалним организацијама, у ,,Абрашевићу” и разним удружењима и организацијама - студената, учитеља, у ђачким дружинама, у трезвењачкој, скаутској и соколској организицији, Партија је имала снажна упоришта и успела да придобије велики број младих радника, студената и средњошколаца у борби за политичка и економска права. Жене и омладина овога краја учествовали су у свим акцијама које су те организације водиле. У синдикалној организацији активно су радиле: Бранислава Јанковић, Рада Обрадовић (1940. године члан Окружног комитета КПЈ за округ крушевачки) и Рада Гомула, у друштву „Абрашевић” биле су активне: ДобрилаЦаца Тодоровић, Олга Мукер, Злата Којичић, Рада Потовић, Мира Милановић, Вера Мијатовић и друге. У напредном учитељском покрету активно су радиле Богиња Михаиловић (борац Расинског партизанског одреда, погинула 1943. године), Деса Жарић и Добрила Јовановић, а у напредном омла- У БАНСКА УПРАВА МОРАВСКЕ БАНОВИНЕ1) II Упрагто одељење Ниш, 26 јуна 1941 године II. Бр. Пов. 9 СВИМА ПОДРУЧНИМ ВЛАСТИМА У БАНОВИНИ ПРЕДМЕТ: Сузбијање деструктивне акције комуниста. Г. комесар Министарства унутрашњих послова доставио ми је наређење I. Бр. 6 од 24 јуна 1941 године којим указује да је услед појачане деструктивне акције комуниста, изаслао снецијалне изасланике у Кругиевац, Краљево, Јагодину, Ниги, Лесковац, Зајечар и Неготин и истима ставио у дужност следеће: 1) да се старају да неминовно спрече сваку комунистичку акцију било у ком виду се појавила, да са свим расположивим средствима иступе противу лица, која би евентуално ма шта у том правцу покугиала; 2) обзиром на предње одмах да похапсе све активне комунисте и учеснике у бив. гипанском грађанском рату, пошто код свих претходно изврше претрес; 3) све месне власти биће дужне да специјалном изасланику излазе у свему у сусрет и њихова наређења без приговора извршавају; ') зборник ВИИ. 26. VI 1941. године. 625 том. I, сгр. 343. — Наређеше Банске управе Моравске бановине од �РАДМИЛА-ГОЈКА ОБРАДОВИЋ-МЕДАН рођена је 28. 8. 1912. године у Крушевцу. У напредни синдикални покрет се укључила 1935. године. Била је учесник многих акција и штрајкова које су напредни радници Крушевца водили под руководством КПЈ. Кандидат за члана КПЈ је постала 1936. године. Године 1938. отишла је у Београд, активност је наставила у месном одбору текстилних радника, због рада је хапшена. Тешко је живела пошто посао није могла да добије, те се следеће године вратила у Крушевац и постала члан међуструковног одбора текстилноодевних радника. У Крушевцу је хапшена више пута. Крајем 1940. године поново је ухапшена. У затвору је остала два месвца, изведена је на Суд за заштиту државе, пуштена је пошто јој кривица није доказана. Била је један од организатора радничких штрајкова и многих акција међу женама (акције за право гласа жена, за скраћено радно време и др.). Члан Окружног комитета постала је 1940. године. У Крушевцу је остала на партијском раду до марта 1942. када је по одлуци Партије, отишла у Расински партизански одред и убрзо у Ниш за члана Окружног комитета КПЈ. У лето исте године послата је у Лесковац, за члана ОК КПЈ, једно је време била организациони секретар овога Комитета. Била је у руководству првог Окружног одбора АФЖ за лесковачки округ. Октобра 1944. је упућена на партијски рад у Круш)евац, постала је члан Градског комитета Партије и била организатор рада међу женама. Јануара 1945. године присуствовала Оснивачком конгресу синдиката и од тада је радила у синдикалним форумима у Београду. Носилац је Споменице 1941. и више одликоваша. • динском покрету: Вида Обрадовић,1) Радојка Зајић-Риза (члан повереништва Партије за Врњачку Бању, стрељана је у Крушевцу 17. II 1943. године). Нада Поповић (члан МК КПЈ и ОК КПЈ за округ крушевачки, погинула је септембра 1943. године). Живка Мићић (1941. године члан рејонског комитета СКОЈ-а, погинула је јула 1942. године), Бранка Бркић (руководилац скојевске групе у Пољни, убили је четници крајем 1942. године) и још велики број напредних радница, жена и омладинки. Пред рат у Крушевцу је радила и Милка Минић. Била је секретар партијске ћелије занатских радника. Она и Рада Обрадовић биле су организатори многих акција међу женама, као акције за право гласа жена и акције за скраћено радно време. У јесен 1940. године формирале су актив од 15 напредних радница фабрике сапуна, који је био снажно упориште у борби за економска права радница. Код једне од другарица пронађен је билтен о септембарском покољу у Кошутњаку, због чега су обе ухапшене. Исте јесени, у једној кројачкој радионици, у којој је био запослен већи број младих радница, организован је штрајк са захтевом за повишење надница. У штрајку су учествовале Драгица Игрошанац, Милица Јовановић, Миланка Вулић-Милошевић и још неке другарице. Учествујући пре рата у борби за економска и политичка права, знатан број жена и омладинки крушевачког округа укључио се 1941. године у борбу против окупатора и њихових помагача. Њихова активност манифестовала се преко разних видова. Поред учешћа у активностима партијских ћелија, партијских и скојевских актива, учешће жена у помоћи НОП-у развијало се и преко посебних актива и група, које су обухватале по 4—5 жена. У активима и групама радило се на идејно-политичком уздизању жена и ангажовању на разноврсним задацима у помоћи НОБ. Оне су прикупљале намирнице, одећу, санитетски материјал за одред, обавештавале одред о кретању непријатеља, растурале пропагандни материјал, биле у ударним групама, скривале илегалне партијске раднике, болесне и рањене борце, организовале плетење џемпера, чарапа и рукавица, биле сигурно упориште Партије и одреда. У активу жена у фабрици „Мерима” у Крушевцу — >) Вида Обрадовић, професор у току рата била је секретар партијске организације у Аранђеловцу. Ухапшена је у другој половини 1943. године. Стрељана је 11. септембра 1944. године на Бањици. 626 који је био формиран септембра 1941. године, а којим је руководила Миланка Вулић (1942. године била је члан МК КПЈ за Крушевац, 1944. први секретар Градског одбора АФЖ, потпредседник НОО Крушевац и члан МК КПЈ — Крушевац) — биле су, поред других и Зора Митровић, Кина Костић и Дара Стефановић. Поред чланова КПЈ и СКОЈ-а, НОБ су у Крушевцу 1941. године помагале на разне начине, упркос притиску и претњама полиције, и мајке и ближи сродници партизана и партијских радника: Дара Обрадовић, Дара Николић, Јованка Иванишевић, Зага Дачић, Јелена Николић и још многе. Било је жена који нису биле организоване у активе и групе а такође су помагале НОП — обезбеђивале станове за илегалце, давале своје станове за одржавање састанака, давале материјалну помоћ, носиле храну у затворе: Милева Стефановић (у њеној кући рађена је застава која је послата одреду — заставу су радиле Драгица Младеновић и Миланка Вулић-Милошевић), Стана Анђелковић, Марица Вулић, Боса Вулић, Зага Марјановић-Царетова, Загорка Ђорђевић, Рушка Алексић, Зага Николић, Рада Матић, Милунка Милојевић, Славка Марковић и Ружица Станковић из Капиџије. Састанци ОК КПЈ најчешће су одржавани у кућама Миланке Вулић и Марије Милићевић-Маце (код ње је била смештена Слободанка Ациган). Организатори рада на окупљању и уношењу идеја НОБ-а у шири круг жена и на њиховом ангажовању у многобројним акцијама и разноврсним пословима биле су жене чланови Партије и СКОЈ-а. Године 1940. и 1941. члан Окружног комитета КПЈ за Крушевац била је Рада Обрадовић, радница, а 1941. године чланови Окружног комитета СКОЈ-а Нада Поповић, студент, (секретар МК СКОЈ-а и члан МК КПЈ за Крушевац, а нешто касније члан Окружног комитета КПЈ за крушевачки округ) и Мира Качаревић. Чланови КПЈ биле су Радојка Зајић-Риза, Дивна Гавриловић (курир између ОК КПЈ и ПК КПЈ за Србију, стрељана 1943. године), Ната Вељковић (1942. године члан МК КПЈ, стрељана 1943. године), Миланка ВулићМилошевић, Радмила Маличанин, учитељица из Трстеника и Вера Матић из Варварина; кандидат КПЈ у Александровцу била је Достана Михаиловић. После формирања Расинског партизанског одреда, око партијских ћелија и упоришта формирана су језгра народноослободилачких фондова и на- �родноослободилачких одбора. Народноослободилачки фонд у Крушевцу, формиран августа 1941. године, био је на вези Дивне Гавриловић, Члан одбора била је и Мира Милановић-Анђа, која је на вези држала готово једну четвртину града. Крајем 1942. године у одбору села Парцана била је Љубинка Милојевић. У техници ОК КПЈ радиле су Радојка Зајић-Риза и Зора Маричић. Оне су допремале материјал и односиле га из технике до одређених пунктова. Везу са техником држала је Ната Вељковић. Скојевска организација у Крушевцу била је веома активна и пре рата. Око 80% радничке, студентске и средњошколске омладине учествовало је у акцијама које су организовали КП и СКОЈ у Крушевцу. Руководство организације развијало је интензивну активност не само у граду већ и у целом округу. Велика смотра скојевске организације биле су демонстрације 26. и 27. марта. Августа 1941. године одржане су две омладинске конферен- ' ције на Расини. Говорено је о омасовљењу рада међу омладином, о борби против окупатора, о улози омладине у устанку. На једној од ових конференција говорила је и Нада Поповић, члан Окружног комитета СКОЈ-а. Ужи састанци држани су по становима чланова КПЈ и СКОЈ-а, а такође и симпатизера. Године 1941. чланови СКОЈ-а биле су и: Миладија Косић, кројачка радница (члан рејонског комитета СКОЈ-а, од маја 1942. године секретар МК СКОЈ-а и члан МК Партије), Ружица Ђукић, радница (у току рата курир између Одреда и позадине), Нада Марковић, кројачка радница, Мирослава Милановић-Анђа, кројачка радница, Ана Иванишевић, ученица, избеглица из Босне, Персида Адамовић-Боса, Живка ГвозденовићСофија, ученица (касније постала члан КПЈ, а потом секретар МК СКОЈ-а), Живка Мићић-Вера, студент (члан рејонског комитета СКОЈ-а), Радмила Поповић-Ружа, кројачка радница, Олга Дедовић-Рада, ученица, Аница Паскаљевић, ученица (била је члан руководства организације СКОЈ-а у гимназији), Мица Ђорђевић, ученица, Драгица Младеновић, ученица, Брана Митић, студент, Љубица Аржишник, ученица, Златица Гвозденовић, Злата Вељковић, Мирјана Новаковић, Вера Исидоровић, Миланка Тасић (члан РК СКОЈ-а), радница, Добрила Марковић, ученица (члан гимназијског руководства СКОЈ-а), Јела Стаменковић, студент, Милосија Зајић-Зуја, ученица, Вука Живковић, радница, Марија Вулић, ученица, Дра- гица Станковић-Игрошанац, Миланка Дебељаковић и Добрила Нешић из Крушевца. Кројачка радионица Миладина Зајића била је стециште напредне омладине. У њој су одржавани састанци партијског и омладинског руководства, кроз њу су пролазили илегалци, овде су вршене припреме за обављање разноврсних задатака, смештане намирнице и санитетски материјал. У Великој Дренови једна од најактивнијих омладинки била је скојевка Радмила Ћосић; у Пољни организатор рада међу омладином била је Бранка Бркић, студент, секретар актива СКОЈ-а у свом селу, члан СКОЈ-а била је и Љубинка Старчевић из истог села; затим Добрила Стефановић из Александровца и Братислава Петровић из Бруса (четници су је на зверски начин уморили почетком 1943. године). Нарочиту активност партијска и скојевска организација испољиле су у раду на широком окупљању маса, стварајући нова упоришта и проширујући постојеће организације. На састанцима и скуповима говорено је о политичким догађајима и указивано на потребу борбе против окупатора. Радило се на прикупљању оружја, санитетског материјала, хране, новца, на пружању помоћи породицама партијских радника и партизана. Мада је постојала оскудица у намирницама и текстилу, чланови Партије и СКОЈ-а износили су из својих кућа намирнице, одело и обућу. Били су неуморни у тражењу муниције. Омладинка Мира Милановић-Анђа пренела је пун кофер бомби из Краљева у Крушевац. Чланови Партије и омладинци настојали су да на разне начине испоље непријатељство према непријатељу. У лето 1941. године, а и касније град је био преплављен а зидови излепљени разноврсним плакатама којима је окупатор величао своју снагу на источном фронту. Усред дана када су улице биле препуне немачких војника, неустрашиви омладинци цепали су плакате. Ниједна плаката није се дуго задржала на зидовима. Чланови Партије и СКОЈ-а растурали су летке у којима је народ обавештаван о НОБ и њеним циљевима. Формиране су и читалачке групе на којима се поред партијског материјала читала и белетристика. Постојале су и диверзантске групе чији су чланови секли телефонске и телеграфске линије, уништавали непријатељску штампу и сл. И у другим градовима и селима жене и омладинке су пожртвовано и са мно- 627 © ВРАНИСЈ1АВА ЈАНКОВИЋ, приватни намештеник, рођена је 14. јуна 1910. у Крушевцу, по завршеном шестом разреду гимназије — пошто су јој родитељи били слабог имовног стања а породица бројна, имали су осморо деце — запослила се у банци у Крушевцу. У напредни синдикални покрет се укључила 1933. године, била је секретар друштва „Абрашевић“ и један од организатора културно-просветног рада у овом друштву. Члан КПЈ је постала 1935. године. Радила је као техничар МК КПЈ за Крушевац и била курир између Комитета и ПК КПЈ за Србију. Године 1937. је са групом чланова КПЈ била ухапшена, спроведена у Крагујевац, одатле на Аду Циганлију, али је убрзо пуштена пош1го јој кривица није могла да буде доказана. По доласку у Крушевац отпуштена је из службе. Године 1941. била је на партијском раду у колубарском срезу. Исте године је крај^ем новембра са партизанским јединицама, носећи двогодишњег сина, дошла до Нове Вароши. При повратку у Србију заробљена је од недићеваца и предата Немцима. Сина су јој одузели а њу су отерали у логор на Бањици где је остала до августа 1942. По изласку из логора боравила је код сестре у Зајечару где је у пролеће 1943. поново ухапшена и спроведена на Бањицу. Стрељана је 7. јуна 1943. године са још 270 другова и другарица. �НАДА ПОПОВИЋ, студент права, је рођена 1921. године у Крушевцу. Још као ученица гимназије укључила се у напредни омладински покрет, те је због своје активности прогањана, рад је наставила у напредном студентском покрету у Београду. Године 1941. је постала члан КПЈ, секретар МК СКОЈ-а, члан ОК СКОЈ-а и члан МК КПЈ. Фебруара 1942. је постала секретар ОК СКОЈ-а, а потом члан ОК КПЈ за крушевачки округ. Априла 1942. године је ухапшена. У затвору је задржана пет месеци. Зверски је тучена и мучена. Ноге су јој биле у ранама, руке поломљене, била је скоро непокретна. Иако је била изложена страховитим мучењима није никога одала, ни признала свој рад. Својим је држањем вршила веома снажан утицај на друге затворенике да не подлегну мучењима већ да се пред полицијом добро држе. Сву испребијану су је пребацили на лечење у болницу. Септембра 1942. године је, у акцији коју је организовао ОК КПЈ, отета са групом другова из болнице и пребачена у Расински партизански одред, у коме је била члан одредског партијског руководства. Била је омиљени политички радник, несебична у преношењу науке марксизма-лењинизма на млађе другарице и другове; уживала је дивљење и поштовање као храбар и пожртвован борац и умешан организатор рада међу женама и омладином. Погинула је септембра 1943. године. Исте је године стрељана на Багдали, њена, две године млађа сестра Рада, борац Расинског одреда, заробљена у борби код трстеничког Стубла, отац Наде и Радмиле Поповић је стрељан а млађи брат је отеран у Завод за васпитање омладине у Смедеревској Паланци, умро је после ослобођења од ТБЦ коју је добио у Смедеревској Паланци. го умешности радиле за народноослободилачки покрет. У селу Доњем Дубичу већ 1941. године постојала је група жена у којој су, поред других, биле и Вукосава Ристић, Станица Симић и Видосава Ћирић. Њихова активност била је усмерена ка пружању разноврсне помоћи борцима. У Великој Дренови активни сарадници НОП биле су Лепосава Томић, Ружа Арсић, Нада Благојевић, Милка Ћосић, Божана Недељковић и Ленка Тодоровић (неговала је рањене партизане, примала илегалце; када је формиран први народноослободилачки одбор била је изабрана за одборника). У Доњем Крчину активни сарадници биле су Злата Вељковић, Милица Васић и Бранка Љутић; рад међу омладином у селима Поточцу и Вратару организовала је Вукица Матић; у Црном Калу радом су се истицале жене из куће Саве Милошевића, нарочито Марија, Милка, Бранислава и Душанка. У селу Пардику актив жена је организовао прикупљање намирница и плетење чарапа и џемпера за борце. У Александровцу, 1941. године, организатор партијског рада и рада међу женама била је члан КПЈ ВеселинкаВера Лазовић, студенткиња из Београда. Активним радом за НОП биле су обухваћене учитељица Богдана Поповић, њена сестра Невенка, Стана Мерчуљ, избеглица из Словеније и Лепосава Лисинац-Поја из Горњег Ступња. Зима 1941/1942. године представљала је веома критичан период за рад Партије и СКОЈ-а. После одласка јединица НОВ из западне Србије, поред немачких и бугарских војника, у Крушевцу се налазио велики број недићеваца, љотићеваца и четника. И у таквој ситуацији активност није престајала. Већ почетком 1942. године појачан је рад у Крушевцу, а и на терену. Попуњен је Окружни комитет Партије, у марту је поново формиран МК Партије у који су ушле Нада Поповић (изабрана за секретара ОК СКОЈ-а у фебруару исте године) и Миланка Вулић; у јулу члан МК Партије постала је Ната Вељковић. У првој половини 1942. године послата је из Београда на партијски рад у Крушевац Сека Дамјановић, која је једно време била секретар МК КПЈ за Крушевац, Она није дуго остала у Крушевцу. Послата је на други рад. У писму ПК КПС, од 21. јуна 1942. године Окружном комитету — Крушевац,1) стоји: „Ми смо вам рекли да укључите другарицу „Секу” на рад. Нисмо мислили да она руководи ор') ИРПС, арх. бр. 1234. 628 ганизацијом. Она неће моћи тамо да остане већ ћемо је повући на други рад. Њој је требало дати посао, да не седи док је тамо. Према томе, њој морате наћи замену и чим је ми позовемо она ће отићи од вас”. Крајем 1942. године чланови КПЈ постале су Ружа Јовановић, Милева Милошевић, Љубинка Милојевић и Олга Вучић. Једно од најистуренијих и најсигурнијих упоришта одреда и партијских радника била је кућа Персе Петровић, неписмене сељанке из Рлице (члан КПЈ од 1943. и прва председница одбора жена у свом селу и члан првог Среског одбора АФЖ за расински срез). Била је у сталном контакту са одредом, обавештавала га о кретању окупаторских и квислинских јединица, припремала и односила храну, прала и крпила одећу бораца. Станица Јаковљевић из села Модрице одржавала је везу са одредом и свесрдно се ангажовала у чувању и нези рањеника. Активно су радиле Десанка Матејић и Радојка Маринковић из Великог Шиљеговца, Дивна Благојевић из Слатине, у селу Парцану Милева Антић учитељица и Љубинка Милојевић, у Варварину Олга Вучић, у селу Варварину Славка Протић, у Ражњу Татјана Кузник избеглица из Словеније, у Маренову Ружа Јовановић, у Пољни Борка Ђорић и Драгица Милићевић, у Медвеђи Јулијана Вилимановић и Вера Лабан, избеглица са Косова, у Стопањи Рада Цветковић. У јануару 1942. године образован је омладински народноослободилачки савез који је своју активност усмерио ка обједињавању омладине и развијању активности међу сеоском омладином. У току зиме и касније скојевске организације раде на идеолошко-политичком уздизању свога чланства и ангажовању у разним акцијама и сакупљању разноврсне опреме за Расински партизански одред, на растурању летака и штампе. Две трећине целокупног материјала који је техника умножавала растурала је скојевска организација преко својих актива. У акцији лепљења плаката на немачкој команди августа 1942. године учествовале су и Миладија Косић, Мира Милановић-Анђа, Вука Живковић, Миланка Петровић-Тасић и Милица Ђорђевић. Чланови Партије и СКОЈ-а лепили су и писали пароле по зидовима. У септембру је град био преплављен паролама „Ступајте у партизанске одреде”, „Палите жетву окупатору”, „Не идите на робовски рад у Немачку”. Плакате су биле налепљене и на објектима у којима су Немци били смештени и пред којима су били њи- ��РАДОЈКА-РИЗА ЗАЈИЋ, студент права, родила се 1921. године у Крушевцу. Укључила се у напредни омладински покрет као ученица гимназије. Примљена је у СКОЈ 1939. а у Партију 1941. године, убрзо је постала и кандидат за члана МК КПЈ за Крушевац. Августа 1941., по одлуци Партије, отишла је у Врњачку Бању, где је била члан Месног партијског повереништва. Хапшена је два пута. По трећи пут је ухапшена крајем јануара 1943. године. Безброј пута су је агенти из Крушевца и београдске Специјалне полиције саслушавали и мучили. Примењивали су на њој сва средства за физичко мучење не би ли је принудили да призна свој рад, да ода сараднике. Изводили су је на стрелиште, наслањали револвер на слепоочнице, пуцали изнад њене главе, али је Риза упорно ћутала, није изустила ни реч признања. Седамнаестог фебруара 1943. године поново су је повели на стрелиште. Исцрпена и измучена ранама које су јој нанели џелати, тешко је корачала, другови су је придржавали да не би посустала, да не~би пала. Била је на измаку снаге, али је пре него што ју је покосио митраљески рафал пркосно и поносно добацила џелатима: „Убијате мене али то не значи да ћете икада моћи да убијете и Партију. Моју ...” Неустрашива Риза је тога фебруарског јутра уградила свој млади живот у темеље нове Југославије. хови стражари. Све више и вше омладина се окупља по илегалним становима ради договора о акцијама. Најхрабрији међу њима добили су оружје и постали чланови ударних група. И под најжешћим притиском и терором скојевска организација се ширила, стварани су нови активи и групе. Чланови СКОЈ-а постале су: Радмила Мојеиловић, Миља Станојевић, Милица Голубовић, Каја Ђобатовић, Вера Ђокић, Вера Рацковић, Ружица Јаковљевић, Борка Лучић, Рајка Мијатовић. Ради организовања рада скојевске организације Бруса и Александровца ОК КПЈ за Крушевац послао је почетком 1942. године из одреда Ену Милановић-Наташу. Рад скојевске организације постаје интензивнији, око ње се окупио велики број омладине, нарочито женске. Поред чланова СКОЈ-а, у Александровцу су активно радиле и Вера Миљковић, Љубица Петровић, Станија Алексић, Стана Ђорђевић, Косара Стамболић, Олга Богосављевић и Стана Бекчић, у Ломници Момирка Миловановић и Добрила Петровић; у Маскару Драгиња Павловић, у Слатини Миладија и Драгица Весковић. Рад партијских и скојевских организација био је више усмерен на град, мање на село. Упутство ПК КПЈ за Србију од 5. марта 1942. године упућено ОК КПЈ за Крушевац,1) истиче потребу и интензивнијег политичког рада међу сељацима. У упутству, поред осталог, стоји: „Ваш први организациони тијску те. и задатак Уверени велики као и организације казује ша би ТЕХНИКА ОК КПЈ КРУШЕВАЦ партизански од- масама. по- чланства ојач,али одред, да би се треба да појачате броју одреда. партијску и ва- сељака, Значи, да организацију и повезали рад То показује у и партијске Партије То слабост Партије Али с одреда. нарочита чланова тако окрузима. ваше ваш састав састава Партије исто су повезани и број пар- учврсти- углед округу осталим да и слабо је је вашем у прогиирите да да у несумњиво ред да и смо партизана је је организацију са међу масама, сељацима, нарочито сиромашним. . .”. РУЖИЦА ЂУКИЋ рођена је 1925. године у Крушевцу. Врло рано је почела да ради у омладинској секцији друштва „Абрашевић“. Године 1941. постала је члан СКОЈ-а. Исте године била је сесекретар актива СКОЈ-а. Преко ње је одржавана веза између Окружног комитета Партије и Расинског партизанског одреда. Упутство је допринело да се појача партијски рад на терену. И Расински партизански одред све више је развијао политичку делатност. Године 1943. ОК КПЈ за крушевачки округ упутио је из одреда већи број другова на партијски рад, они су ушли у новоформирана среска руководства Партије. Ови политички радници развили су веома живу активност на формираЈ) 630 Зборник ВИИ, том I, књ. 3, стр. 126—132. �њу народноослободилачких одбора и партијских организација и упоришта. У Партију је учлањено око 40 кандидата и кандидовано 25 сарадника. Крајем године у Срески комитет за трстенички срез ушла је БратиславаСлава Радовановић. Марта 1943. године секретар новоформираног ОК СКОЈ-а на ослобођеној територији била је Нада Карајичић. Године 1943. веза ОК КПЈ са одредом одржавана је преко Ружице Ђукић; секретар партијске организације у Варварину била је Милева Милошевић-Антић. Чланови Партије биле су: Радмила Петровић у Сталаћу, у Рлици Перса Петровић, у Великом Головоду Христина Поповић. Њихове куће биле су базе, јака упоришта за партијски рад. Пункт у селу Кобиљу држала је Милена Гајић, такође члан Партије. Чланови скојевске организације у Бовану биле су Смиља и Ангелина Ђуровић, у селу Станци Милка Милојевић, Лепосава Лукић и Љубица Јовановић. У селу Буци секретар актива СКОЈ-а била је Драгица Милићевић, а чланови Милица Станковић, Јованка Миленковић (или Милановић) и Катица Јовановић. У селу Милутовцу постојала је скојевска група која је била у саставу скојевске организације у Пољни. Чланови СКОЈ-а биле су Драгица Младеновић, Вера и Радмила Милетић. У Парцану; Смиља и Ангелина Ђуровић, Славка Милојевић и Живка Анђелковић, у Слатини Драгица Весковић, у Маренову Борјанка Јовановић и Милијанка Јевтић. Учешће жена у помоћи НОП постајало је све масовније. Окружни комитет КПЈ крушевачког округа усмерио је рад чланова и кандидата Партије ка организовању рада међу женама. Пришло се широј организацији рада. Почело се радити по групама од четири, пет и више жена. У селу Парцану је формирана група жена у којој су биле Ружа Анђелковић, Љубинка Милојевић и Милојка Михаиловић; у групи жена у Маренову: Загорка Петровић, Загорка Д. Петровић, Станија и Лепосава Јевтић и Милунка Милојевић. Радом ове групе руководила је Ружа Јовановић (члан КПЈ, члан СК КПЈ за темнићки срез постала је 1944. године). Група у Маренову имала је око 60 симпатизера. У групи жена у Маскару биле су Ангелина Савић (члан КПЈ постала је 1944), Ангелина Николић и Милица Васић. У групама је био организован политички рад, а жене су биле ангажоване и у разноврсним акцијама. У Доњем Катуну једна од најактивнијих била је учитељица Јелица Миленковић. П. к:>) У вези са новом реорганизаг^ијом, која је извршена уз помоћ друга покрајинца2), нодносимо извештај у следећем: Окружни комитет је употпуњен са једним другом3) и једном другарицом4). Социјалнн, састав: два радника и три интелектуалца. Град је подељен на 4 кварта. Створени су квартовски активи и тиме избрисана струковштина5 у коју смо били запали. Соц. састав актива: I акт.: 3 радника, I домаћица, 1 радница, 1 студент и 1 ђак —• акт. потпун. II акт.: 1 рад., 1 студенткиња и 1 студент — акт. непотпун. III акт.: 1 ђак, 1-дна ученин,а и 1 студент — акт. непотпун. IV акт.: 1 ђак и 1 студент — акт. непот- пун. Ови активи су били потпуни, али акцијом извесни чланови су били компромитовани, те су послати у одред6. У току идуће недеље извршиће се понуњавање актива. Акције: На предлог друга нокрајинца, по питању акције, региено је да се изведу следеће акиџје: паљење два сењака, наљење 4 камиона, сечење телефонских линија: Краљево —• Крагујевац и Сталаћ —■ Крушевац и паљење мањег слагалишта бензина. Од ових акција изве- ]) 36. ВИИ, том I, књ. 2, стр. 44—45. — Писмо Окружног комитета КПЈ Крушевац половином августа 1941. год. Покрајинском комитету КПЈ за Србију о акцијама Расинског НОП одреда. 2) Мирко Томић, члан ПК КПЈ за Србију и члан Главног штаба НОП одреда за Србију, народни херој. 3) Жика Радовановић 4) Радмила Обрадовић-Гојка 5) Рад по секторима-струкама 6) Расински НОП одред 7) Веселин Николић, ученик, слан СКОЈ-а, обешен у Крушевцу 1941. ПЕРСА ПЕТРОВИП НЕПИСМЕНА СЕЉАНКА ИЗ РАИЦЕ, ЧИЈА ЈЕ КУНА БИАА ЈЕДНА ОД НАЈСИГУРНИЈИХ УПОРИШТА ОДРЕДА И ПАРТИЈСКИХ РАДНИКА У ТОКУ НОБ 631 дене су само: прекидање телеф. линија, и то на линији Краљево —■ Круш. отсечене су две бандере и прекинуте жице, и на линији Крагујевац —• Круш. отсечене су 7 бандера са жицама, сЈок на линији Сталаћ —• Круш. отсечена 1 бандера. Остале акције нису изведене. За ово 60°/о одговорности сноси руководство. При покушају да се бензин дигнс у ваздух, непријатељ је отворио ватру из револвера. Један друг бежао је улицом, ка центру и био ухваћен од изрода, — полицајан,а. Тог друга7 смо изгубили. Стрељан је, па нотом обешен. Достојно и храбро се држао. Поводом тога написали смо летак који ће ових дана изаћи. Поред ових акција, прогиле недеље уснешно смо извели цепање плаката. Претнрошле недеље одржали, смо 4 поли7. конференције на којима је учествовало 91 омладинаца и омладинки. Ово је једаг, од највећих бројева учесника на конференцијама и у исто (време) доказ ефикасностг, овог новог начина рада. Углавном, сада се ради на поповном успостављању солидних актива и на лечењу дезорганизованости која је настунилс, поводом овог случаја. Смрт фагиизму —• Слобода народу! О. К. Круш. �6-1-1942. год. борбену способност извођењем већих акција, веН и да га бројно ојачате. Мобилизацију за одред морате вршити искоришћавајући све могућности. Одговарамо вам на ваш последњи извештај и упућујемо вам следеће директиве. С обзиром па слабости ОК КШ. у слабој партијској организацији и немању руководећих кадрова, одлучили смо да док партијска организација у Кљ не ојача и не створе се могућности посебног партијског руководства за Кљ. да припојимо округ Кш и округ Кљ у један округ. У нови ОК ушли би поред досадашњих чланова ОК КШ и две другарице досадашњег ОК Кљ: другарица Милена и другарица коју смо ми послали. Ради тога је потребно да се одмах повежете са њима, да им саопштите нашу одлуку, да одржите заједнички састанак на коме ће се упознати са новим округом и поставити рад, распоређујући правилно кадрове на терену. Како су код вас банде Драже Мих. прилично организоване и вргие терор убијајући наше активисте са намером да угуше народноослободилачки покрет, потребно је да његове банде политички онемогућите и војнички разбијете. Није довољно да се у тој борби ослоните само на одред, већ морате и ви са своје стране учинити све да се Дражине банде онемогуће и разбију. Њиховим терористичким групама морате супротставити борбене, ударне групе које ће чистити истакнуте Дражине коловође и све оне који су се истакли у зверствима. Дакле само политички их раскринкавати, не само са одредом војнички их разбијати, већ организујући по селима ударне групе уништавајући њихове терористичке банде, мобилишући читав народ за оваку против терористичку акцију — меру. Драги другови,1) У смислу раније већ датих вам директива о стварању секретаријата ОК, одлучили смо да у секретаријат ОК уђу Др. Будни, и др-ца Милена. Остали чланови ОК биће на терену.., на одређеним територијама, одржаваЦ/ћи - чврсту везу са секретаријатом. Повремено према могућностима треба да се састаје и читав ОК. О томе како сте спровели ову нагау одлуку и како сте поставили рад очекујемо опширан извештај. Развој ситуације на ист. фронту а и код нас намеће нам брзо јачање и учвршНивање постојећих одреда. Неоспорно да је ваш одред показао до сада видних резултата али све то данас није потребно. Потребно је не само учврстити постојећи одред, не само да ојачате његову ') ИРПС, арх. бр. 1227. — Писмо ПК Србију ок КПЈ за Крушевац од 6. I 1942. год. КПЈ Ово писмо доставите одмах Јастребачком одреду с тим да га упуте на Кукавицу. Одговор на њега доставите нам одмах. Јавите нам да ли би могли прихватити и како неке другове које би ми преко вас послали за Лесковац. Ништа нам не одговарате на наше питање о другарици Славки. Зашто Б. Арс. нам не погиаљете саслушање Шаљемо опште писмо свима комитетима и „реферат о СКОЈ-у“. С друг. поздрав. Слобода народу! Смрт окруж. фагиизму —- ПК за ЖЕНЕ ИЗ ОКОЛИНЕ КРУШР.ВЦЛ МАСОВНО СУ УЧЕСТВОВАЛЕ НА ПРВОМ ПОЛИТИЧКОМ ЗБОРУ ЖЕНА, ОДРЖАНОМ КРАЈЕМ 1944. ГОДИНЕ У КРУШЕВЦУ У групи жена, формираној 1943. године, у Страгарима биле су: Милица Миленковић, Даринка Мишић, Милена Стаменковић, Василија и Десанка Миљковић. Активи жена били су формирани у Стопањи, Великој и Малој Дренови, Орловцу и Пољни. Једна од најактивнијих жена у Селишту била је Ката Тодоровић. У селу Буци организатор рада међу женама била је Нада Радојевић, активне су биле: Тиосава Јоксимовић, Даринка Милетић, Даринка Накић, Љубинка Петровић, Миладија и Драгица Милићевић, Милица Станковић и Вана Миловановић. Међу најактивнијим биле су у Ломници Анка Јаковљевић и Милосија Јанковић (1943. године побегла испред потере са троје нејаке деце, двоје полусмрзлих близанаца од три и по године одмах по повратку кући умрло, најстарији син погинуо као борац РПО); у Модрици Милица Милојевић и Загорка Миловановић, у Купцима Душанка Лазаревић, Наталија и Боса Симић, Даринка ДЦмитријевић, Наранџа Миљковић, Славка Миловановић. У селу Сеземче одбор жена је формирала Нада Марковић-Шнајцина, активношћу се посебно истицала Живана Гајић, а у Суботинцу Ружа и Даринка Нешић, у Трмчару Томанија Пантић и Душанка Живић. Исте године формирани су одбори АФЖ у селима Велика Ломница и Буци. У одбор за Ломницу ушле су: Милица Јанковић, Перса Вучићевић и Аница Јаковљевић, а у одбор села Буци: Нада Радојевић, Драга Степановић и Јованка Јовановић. Организатор ових одбора и рада у њима била је Нада Марковић-Шнајцина. Савесно и пожртвовано, са много умешности и спретности жене су обављале тешке и одговорне послове. Везе Окружног комитета КПЈ за Крушевац са ПК КПЈ за Србију одржавале су, све до хапшења, Дивна Гавриловић, Јелица Томић и Слободанка Ациган. Оне су пале јуначком смрћу; стрељане су у Крушевцу јуна 1943. године. У Окружном повереништву КПЈ у јануару 1944. године била је и Ена Милановић-Наташа. У рејонском комитету за доњи део Расине била је Љубинка Илић из Прњавора, у Комитету за срез темнићски Ружа Јовановић, у СК КПЈ за Ражањ организациони секретар била је Невенка Матић-Нена, избеглица из Хрватске, а у СК КПЈ за расински срез Љубица Трифуновић-Вера, у Срески народноослободилачки одбор за Темнић, који 632 �ОК-у ЗА КШ.1) 5 III 1942 Драги другови, Из вашег извештаја од 1 III 1942 видели смо стање парт. орг. и одреда у вашем округу. То стање није задовољавајуће, то и сами видите. Велики напори, које ћете уложити да то стање поправите, у што смо ми убеђени, греба да се усмере у најцелисходнијем правцу. Нека вам буду писма ЦК и ПК стални руководилац у раду и контрола над постигнутим и над оним што треба да постигнете. Ту ћете наћи и најдубљу процену ситуације и свих задатака у овом периоду борбе. Сада је основни задатак да усмерите све напоре у борбу и за уништење упоришта окупатора, фашистичке и великосрпске банде која се окупља око Недића, да се не дозволи да та банда поново заседне на грбачу нашег народа и других народа Југославије. Уколико будемо извргиили тај задатак, утолико ћемо спровести до краја ослободилачку борбу, утолико ћемо онемогућити повратак свега онога што је и довело до оваквих страшних патњи целог нашег народа, утолико ће се створити услови за прелаз у нову, вишу етапу борбе. Како стоји са том бандом у вашем округу? Стоји као и у другим окрузима. Она се осећа чвршћом само утолико уколико су наша парт. орг. и наши партиз. одреди слабије повезани са радним масама, са народом. Сви услови, и спољни и унутрашњи, иду на штету те банде. Сваким својим новим поступком та се банда на делу разобличава пред народом као банда слугу окупатора, као непријатељска нашем народу, док свака активност наше Партије и одреда све више на делу убеђује масе у исправност борбе на чијем челу стојимо, те масе сматрају нашу борбу својом и иду са нама против те фашистичке и великосрпске банде. Ваш први организациони задатак је да проширите партиску организацију и да је учврстите. Уверени смо да је углед Партије и партизана у вашем округу исто тако велики као и у осталим окрузима. Али је иесумњиво да су ваша парт. орг. и ваш партиз. одред слабо повезани са масама. То показује број и састав чланства Партије и број и састав одреда. То показује ваша нарочита слабост у броју сељака, чланова Партије и одреда. Значи, да би ојачали парт. орг. и одред, да би се повезали са масама, треба да појачате рад међу сељацима, нарочито сиромашним. Значи, поред мобилизације радника, треба нарочито појачати мобилизацију сељака и то сиромашних. Без тога нећете моћи да извршите задатке који стоје пред вама, јер сељака, такорећи, немате у Парт.(ији) и одреду. У овом моменту мобилизацију за партизанске одреде, покретање народа у политичку и економску борбу против Недићеве банде треба извршити преко борбе против „радне службе”. Та борба треба да захвати и град и село, и греба да буде праћена борбом за хлеб, против „дириговаке привреде”, против одузимања жита и стоке. Све снаге треба употребити за агитацију у те сврхе, а у првом реду појачати активност одреда. Један од важних, основних узрока што сте тако слабо повезани са народом јесте слабост вашег одреда. Другови, потребно је пре свега да схватите сву слабост вагиег одреда, потребно је затим да учините прелом у раду са одредом. Добро је што по вашем мишљењу, које је за нас меродавно, стање у вагаем одреду не одговара ономе како смо ми обавегитени од чланова ОК за Н.(иш). Очекујемо да ће се делима то потврдити. Али ћете то потврдити и остварити не доказима да одред, који је састављен већином од радника, не може да буде дембелански, већ делима, снажним заокретом и исправним руковођењем тих другова. Ми се врло добро сећамо да је још у време када су сви одреди снажно дејствовали и повезивали се са наро<5о.и, прогилог лета и јесени, да је тада ваги одред слабо дејствовао и да нисте ви имали иницијативу у акцијама. Даље, у време када су сви одреди дејствовали и повезивали се са народом и тиме били гсздржавани и помагани. од народа, ваш одред је морао да тражи новчану помоћ од нас. И данас се већина одреда издржава од народа. Ми вам то наглашавамо само зато да бисмо вам указали на стварне недостатке, иначе ћемо вам пружити пуну помоћ да се опоравите. Ви и сами наглашавате да после акције (опседање Кш.) нисте имали прилив у Партију. Али ви нисте навели ни једну другу акцију у то време са вагие територије, а једном или са вигие краткотрајних икција ') Зборник ВИИ, том I, књ. 3, сгр. 126—132. — Упутство Покрајинског комитету КПЈ за Крушевац за интензивнији поли-гички рад међу сељацима. јасно да се није могао осетити прилив нити се могла учврстити веза између вас и маса. Ми вас упућујемо на писмо ЦК и писмо ПК (о парт. орг. у партиз. јед.). Не може се после свега реченог сматрати партизанским одредом онај одред који није повезан са масама, а одред се неће повезати са масама ако не дејствује војно и политички на својој територији протгсв окупатора и његових слугу, ако одред не гитити народ од зулума окупатора, недићеваца и све остале четничке багре. Зато, другови, примамо ваше исправке о обавештењима у вези са вашим одредом, али сматрамо да нисте довољно самокритички поступили У оцени вашег одреда. Али очекујемо да ћете то делом учинити. То је нарочито сада потребно када непријатељ покушава да се учврсти на вашој територији где гомила велике снаге. За успешну мобилизаи,ију народа за борбу против слугу окупатора — Недићеве и друге фашистичке великосрпске банде — потребно је да се осети ваш одред. Незадовољство народа против радне службе, пљачкања и убијања становнигитва морате ви каналисати преко политичког и војног рада вашег одреда против те банде која терорише народ. У извештају помињете Народну помоћ, и Народноослободилачки одбор. Или нггсте то довољно јасно изнели или бркате ствари. Од окупације Народна помоћ је претворена у Национално-ослободилачки фонд. Тиме је Нац. осл. фонд преузео функцију Народне помоћи, постао јоги гиира, масовнија организација, каква греба да буде у време нац. осл. борбе. Понегде је то уско схваћено, тако да је организација, која је сачињавала Народну помоћ, остала иста, а променило се само име. Уствари треба да буде тако да апарат бивше Народне помоћи буде гиири, да број одбора и пододбора као и број ирилагача, буде већи, да захвата све слојеве народа, да помаже све жртве нац. осл. борбе, да се брине о снабдевању партизанских одреда. На тај начин то не би била само промена имена, већ би стварно направили корак напред и претворили Народну помоћ у Нацгшнално-ослободилачки фонд. Да ви не бркате Нац. осл. фонд са Национално (народно)-ослободилачким одборима? Поред Нац. осл. фонда треба створити нац. (нар.) осл. одборе. То су две различите организације. Фонд ради на прикупљању помоћи, на окупљању за борбу против непријатељског терора, док одбори руководе политичком борбом (наравно, под нашим руководством). О одборима видите у писму ЦК од 14 XII 1941. Уколико вам је гито нејасно, питајте, па ћемо вам одговорити. Шаљемо вам летак ПК, прорадите га, умножите и разделите широко. Шаљемо вам 50.000 динара. Повежите (се) што пре са ОК за Краљ., јер немамо везе са њима. Ако се повежете са њима, удесите нам везу са њима. Шаљите им сав материјал. Сада неколико речи о другу В. Ми смо вам јавили да ће друг В. доћи као члан ОК. Међутим је друг В. поступио противно нашим директивама и тиме био довео у опасност руководство Партије у Н. и себе лично. Полиција зна са каквим је исправама и под каквим је именом отпутовао, те га могу ухватити кад дође код вас. Ми вам гиаљемо писмо за друга В. и тражимо да да изјашњење по њему. Даље, саопштите другу В. да повлачимо наше региење да буде члан вашег ОК и да се одмах пребаци у ваги одред и да остане тамо било на политичком било на војном раду. Он вам може помоћи у одреду, али не у ггартиској организацији ван одреда и не као члан ОК. Принуђени смо да ранију одлуку на овај начин изменимо, јер 6и друг В. својим поступком, противним нашој директиви, довео у велику опасност и вас и себе, ако би остао у Кги. Као прва казна за тај његов поступак је повлачење одлуке да буде члан вашег ОК. Пошто погиаље изјашњење на нагие писмо њему, донећемо дефинитивну одлуку. О другу Ј. смо вам писали. Њега можете употребити за рад у неком срезу. Мислимо да ће вам помоћи. Пред нама сте само ви одговорни за цео рад те ћете ви давати упутства и контролисати рад осталих. Гледаћемо да вам наместо друга В. пошаљемо једног другог друга као помоћ за ОК. Писаћемо другу омладинцу да дође до вас. СМРТ ФАШИЗМУ — СЛОБОДА НАРОДУ! С другарским поздравом ПК комитета 633 КПЈ за Србију од 5. марта 1942. године Окружном �Драги другови,1) После дужег прекида везе између нас и вас гиаљем вам извештај о стању парт. орг. у К.(ругиевцу) 22-1У реакција је похапсила око 30 грађана, међу којима има 7 чланова партије, они се и данас налазе у затвору, над њима није вршена тортура, они нису провалили никог. 28 априла дезертирала су два партизана, они су теретили 3 др. и 1 дру.(гарицу) сви четворо су стављени на тортуру, али су се добро држали, не признају ништа и не терете никог. 5 чланова партије су пребачени у одред. Међу њима 3 члана Окружног комитета. Другарицу члана ОК,2) у у сагласности са друговима из Н.(иша), послали смо тамо на. рад. Ја. сам формирао м.р. које (ће) остати у граду са једним другом чланом ОК. Он је био секретар МК. Од чланова МК налази се двоје у затвору, тако да данас немамо ни ОК ни МК... ]) Зборник ВИИ, том I, књ. 3, стр. 206—207. — Из писма Оружног комитета КПЈ за Крушевац од 8. маја 1942. године Покрајинском комитету КПЈ за Србију о хапшешима у Крушевцу. г) Радмила Обрадовић- Медан-Гојка. је формиран 1944. године, биле су изабране Љубинка Милојевић, домаћица и Љупка Миловановић, студент. У 1944. години веома активне биле су Вера Стефановић из села Гревца, Милица Милојевић из Модрице, Славна Драгоњић из Рујишта, Десанка Матејић из Великог Шиљеговца, Аница Петровић из Рлице, Љиљана Новаковић из Бовна, Никосава Гајић из Кобиља (све су постале чланови КПЈ у току 1944. године), кандидати КПЈ из Александровца Радмила Томић, Љубинка Пљакић и Петкана Луковић, затим Радмила Митић и Радунка Митровић из Паруновца, Лепосава Живадиновић из Мале Реке, Марица Илић из Срндаља, Миланка и Емилија Павловић из Купаца (постале чланови КПЈ почетком 1945. године), затим скојевке Милостива Радић из В. Шиљеговца, Ружа Симић из Купаца, Даница Арсић из Јошја, Грола Радовановић из Вратара, Миладија Весковић из Слатине, Зорица и Милица Јовичић из Брајковца, Даница Смиљковић из Јабланице, Савка Грујић из Витановаца, у Зебици Мирослава Петковић и Станка Милетић, у Сушици Даница Арсић и Милана Миловановић, у Доњем Степошу Радосија Грујић, у Суваји Душанка Јанићијевић и Мила Арсић, у Горњем Рибнику Јулија Живковић, у Мајдеву Миленка и Милена Милојевић, у Суботинцу Милица Савић и Милица Петковић, у Ражњу Јелица Миладиновић, Рада Тодоровић и Марија Рајчевић, у Подгорцу Радмила Милојевић, Латинка и Јагода Радосављевић из Послона; Олга Миљковић, члан НОО села Ратаје, Душанка ЛазаревићМиловановић, члан првог одбора НОФ у Малим Купцима, и још многе и многе. Септембра 1944. године као члан СК КПЈ за расински срез упућена је Љубица Трифуновић-Вера, која је у Комитету одговарала за рад међу женама. По њеном доласку обновљени су одбори АФЖ у Ломници, Буцима и Рлици, а затим су формирани одбори у Буковици и Трмчару. Крајем 1944. године изабрани су срески и градски одбори АФЖ, а такође и Окружни одбор. У одбор АФЖ за расински срез ушле су: председница Вукосава Гајић из Кобиља, секретар Љубица Трифуновић-Вера, благајник Ружица Станковић, чланови секретаријата Нада Радојевић из Буца, Милица Милојевић из Модрице, Радунка Митровић из Паруновца, Никосава Гајић из Кобиља, Анка Чабрић из Великог Шиље- 634 �говца, Ката Ранђеловић из Каоника, Рада Матић из Паруновца, Тиосава Јоксимовић из Буца, Лепосава Живадиновић из Мале Реке, Љубица Стојковић из Мале Реке, Перса Петровић из Рлице, Босиљка Спасић из Здравиња. У Пленуму су биле: Анка Јаковљевић из Ломнице, Јованка Весковић из Слатине, Миленија Петровић из Буца, Дара Николић из Капиџије, Пелагија Тодоровић из Паруновца, Радмила Петронијевић из Бовна, Десанка Лазаревић из Модрице, Косана Цивић из Великог Шиљеговца, Стојанка Савић-Стола из Гаглова, Радмила Николић из Ђуниса, Радојка Стојановић из Каоника, Цана Јевтић из Великог Шиљеговца и Стојанка Ранђеловић из Гаглова. Прва председница АФЖ у Крушевцу била је Христина Поповић, учитељица, а секретар Миланка Милошевић, радница. Чланови овог одбора биле су: Зора Митровић, Добрила Савић-Милојевић, домаћица, Мира Катанац, Соја Алексић, службеник, Марија Милићевић, домаћица, Милева Стефановић, Милева Ивановић, Рада Крстић, Љубинка Ржаничанин, професор, Зага Радосављевић, професор, Олга Јухас, радница, Нина Гавриловић, радница и Љубица Лукомски, домаћица. У октобру или новембру 1944. године формиран је Срески одбор АФЖ за срез жупски. Секретар одбора била је Радмила Томић, професор, а чланови Љубинка Пљакић, Бранка Кнежевић, Стојка Нешовић, Нада Симовић и Петкана Луковић. Председница Градског одбора АФЖ у Александровцу била је Загорка Марковић, а чланови Цица Петровић, Десанка Угренић, Живка Симић, Миладија Богосављевић, Бранка Кнежевић и Стевка Лазовић. Године 1944. и у Ражњу је формиран одбор АФЖ, за председницу је изабрана Ресавка Илић, а за чланове Дара Јовановић и Зора Брачинац. Перса Трајковић, Секретар Среског одбора АФЖ за копаонички срез бивидрБојана Рокнић, Тина Ђорђевић, Дана Јеличић, Славка Јовановић, Каја Живадиновић, Зорка Црногорка и Перса Трајковић. Секретар Среског одбора АФЖ за Копаонички срез била је Персида Адамовић-Боса, организациони секретар Среског комитета Партије. Године 1944. у Срески одбор АФЖ за темнићки срез изабране су Љубинка Милојевић, председница, Ружа Јовановић, секретар, чланови Ангелина Савић, Нада Милић, Бранка Петровић и Љупка Миловановић, II верзија: сек- СПИСАК ЧААНОВА МЕСНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ СКОЈ-А V КРУШЕВЦУ 1943. 635 �ретар Мирослава Милановић-Анђа, организациони секретар Среског комитета). У Окружни одбор АФЖ у Крушевцу изабране су: Христина Поповић, председница, ЈБубинка Старчевић, секретар, чланови: Нада Радојевић, радница, Љубинка Пљакић, Селимирка Гардашевић, Марија Милићевић, Вера Драгићевић-Матић, професор, Љубица Трифуновић-Вера, Нада Радојевић, земљорадник из Буца, Нада Закић, радница, Невена Матић, ученица из Ражња, Мира Милановић-Анђа, Рада Томић, професор из Александровца, Мица Миленковић, професор из Трстеника и Каја Живадиновић из Бруса. До краја 1944. године формирани су одбори жена готово у свим селима овога округа, а у првој половини 1945. године: у Пепељевцу, Пардику, Подгорцу, Малој Сугубини, Падежу, Трнавцу, Горњем Ступњу, Љубави, Тоњевцу, Прасковчу, Мешеву, Росици, селу Ђунису, Горњем Крчину, Крушевици и Мајдеву. Један од основних задатака Антифашистичког фронта жена био је окупити и активизирати што више жена у свим акцијама и на задацима које су организовали партијске организације, народноослободилачки одбори и одбори фронта. Жене су прикупљале храну и одећу за борце, односиле им храну и разне дарове, неговале рањенике, одлазиле на добровољне акције. Свесрдно су се ангажовале на стварању своје организације, организовале читалачке групе, конференције. РАСИНСКИ ОДРЕД У шуми изнад Дедине, у непосредној близини Крушевца, формиран је Расински партизански одред са 34 борца, од којих су неки враћени у град због недостатка оружја и ради активности у граду. После формирања РПО у одред су ступиле и: Богиња Михаиловић, учитељица (погинула 1943. године); Саша Јаворина (у одреду остала до 1943. године, када је прешла у Јужноморавски одред); Нада Марковић, кројачка радница (у одреду била борац и обављала санитетску службу). У јесен 1943. године пошто је била болесна смештена је у једно село где је издајом ухваћена и одведена у Крушевац, али је ускоро пуштена. Кад се опоравила, вратила се у одред и радила на терену са женама. Била је први секретар АФЖ среза расинског и члан Рејонског комитета Партије Ломница-Дворани. Априла 1944. године у време четничке блока- СКИЦЕ ОРГАНИЗАЦИЈА КПЈ И СКОЈ а У КРУШЕВЦУ 1943. 636 �де, била је опкољена са групом теренаца у колиби на месту званом „Соколовица”. Нада је штитила одступницу друговима и да не би жива пала непријатељу у руке испалила је у себе преостале метке. На излазу из колибе погинула је и млада партизанка Милева Милојевић из села Модрице, која је само неколико дана пре дошла у одред. Четници су запалили колибу у којој су биле још две партизанке. Чим су се четници повукли, жене из села Буца извукле су их из колибе и кришом пренеле у село да их сахране. Наду су сахранили на сеоском гробљу и свакодневно су њен гроб китиле цвећем. Надин отац дошао је у село да пренесе кћерку. Кад је с посмртним остацима био на домаку Крушевца пресрели су га четници и упитали шта носи. Поносно и пркосно је рекао: „Ћерку партизанку”. Смртно покошен напријатељским рафалима пао је отац поред ћерке. Окружно начелство, под пов. бр. 823 од 13. маја 1944. године обавестило је Министарство унутрашњих послова у Београду: „Нада звана „Шнајцина” из Крушевца, која се налази код комуниста у шуми још од 1941. године, на дан 2. маја 1944. године убијена је од стране националних четника на месту зв. „Равниште”. Радмила Дуловић-Бајка, студент права из Београда, предратна скојевка, у одред је дошла новембра 1941. године. У једној колиби са још двојицом другова ухваћена је, одведена у Крушевац, затим и Ниш где је стрељана. Године 1941. у Пасјачки партизански одред отишла је Љубица Драгићевић-Наташа, члан СКОЈ-а од 1939. године. Рат ју је затекао у Нишу где је активно учествовала у акцијама омладине у окупираном граду. Једно време радила је на терену где се кретао Пасјачки партизански одред а после је отишла у Видовачку чету. Заробљена је 2. III 1942. године у борби са четницима и одведена у затвор. Побегла је из затвора у Куршумлији, склонила се на једну шталу на периферији града, власник штале предао је Наташу Бугарима. У затвору је много мучена, ништа није хтела да каже, па чак ни своје име, умрла је херојском смрћу. При нападу на Крушевац 23. XI 1941. године учествовала је и Драга Васиљевић, сељанка из села Јабланице, касније су је четници ухватили и стрељали. Расински партизански одред у 1942. години све више се омасовљава. И извештај начелника Округа крушевачког од 9. маја 1942. године, Министру вим одредом у многим борбама које су вођене на Блацу, Шиљеговцу, Рибарској Бањи и другим. НАРОДНИ ХЕРОЈ САВКА-САША ЈАВОРИНА рођена је 4. VIII 1918. године у Студеницама, Перушић, Госпић. Потиче из сељачке породице. Гимназију је учила у Госпићу и Загребу, а средњу медицинску школу у Београду. У школи је дошла у додир са напредним омладинским покретом, коме је приступила 1936. године. Радила је у Омладинској секцији Женског покрета, Задрузи младих девојака, доцније у друштву „Полет“ и у стручном удружењу медицинских сестара. Хапшена је 1937. и 1940. године. После изласка из затвора, априла 1940. године, примљена је у чланство КПЈ. Када је почео устанак 1941. године, Саша је била секретар партијске организације при болницама у Београду. Радила је на окупљашу санитетских кадрова за партизанске одреде и прикуљању санитетског материјала. Тада је била и члан Месног одбора Народноослободилачког фонда у Београду. Септембра 1941. године је отишла из Београда у расински партизански одред. Најпре је била борац, а затим је као политички комесар чете учествовала са о- Године 1943. била је члан Обласног комитета КПЈ за Косово. Маја исте године се пребацила на Шару са групом партизана отишла на терен Куманова и Врања, где је формиран одред, а касније Косовска бригада. Саша је постала политички комесар те бригаде. Фебруара 1944. године је рањена на Биљачи у борби са бугарским окупаторским јединицама. Косовска бригада која се пробијала ка Јегејској Македонији водила је непрекидне борбе са четницима. На путу од Озјака за Куку планину, који је трајао 25 дана, бригада је водила 30 борби. У врло тешким условима, у непрекидној борби, читава бригада је показала изванредан хероизам. Саша, политички комесар, била је оличење тога хероизма. Јула 1944. године Саша је прешла у VIII српску бригаду, у којој је такође била политички комесар. У децембру је дошла у ослобођени Београд и на Чукарици формирала партијску организацију. Касније је била секретар III рејонског комитета Партије у Београду. Године 1946. отишла је у Зајечар и била секретар СК и члан Окружног комитета Зајечар. Од 1953—1955. године била је секретар Среског комитета СКЈ за Светозарево. За народног хероја 1953. године. проглашена је 9. 3. Другариг^а Савка1) треба да присуствује једном састанку Антифашнстичког фронта жена. Ради тога треба да је припремите. Повуците је из одреда у позадину. Опремите је добро са оделом. Нека нам пошаље одмах три (3) сво]е слике. Снабдите је добро са исправама и објавом за пут. Да је пошаљете кад је ради тога ми позовемо. Да до тог времена ваги курир долази сваке недеље. С другарским поздравом ПК ‘) ИРП, арх. бр. 1230. — Из писма Покрајинског комитета КПЈ за Сропју од 23. XI 1942. Окружном комитету за Крушевац. 637 X �унутрашњих послова Недићеве владе о сукобу Српске државне страже са партизанима Јастребачког НОП одреда, пише о томе:1) . .. „На овом месту треба навести још једну појаву која се одиграла у Крушевцу. Од Ускрса па до 20. априла, сукцесивно су се удаљила из Крушевца 22 лица, са намером да се прируже партизанима у шуми”. НАДЕЖДА МАРКОВИЋ-ШНАЈЦИНА, кројачка радница из Крушевца, рођена 1923. године. У напредни раднички покрет се укључила пре рата. Као члан СКОЈ-а одмах по окупацији земље била је ангажована на многим задацима НОП-а. У јесен је ступила у Расински партизански одред, била је одредски референт санитета. У јесен 1943. године пошто је била болесна остављена је код једног симпатизера НОП у селу Гаревини да се опорави, међутим, издајом је ухваћена и одведена у Крушевац. На саслушању је имала добро држање, убрзо је пуштена пошто полиција није имала доказе о њеном учешћу у НОП-у. У зиму исте године се вратила у одред. По повратку у одред радила је на терену са женама. У више села је организовала одборе АФЖ, такође Одбор АФЖ за расински срез, била је секретар овога одбора. Марта 1944. је постала члан РП КПЈ за рејон Ломница — Дворани. Априла 1944. у време четничке блокаде била је са групом теренаца у колиби на месту званом „Соколовица”. Били су опкољени од четника и позвани на предају. Нада је штитила одступницу. Да им не би жива пала у руке испалила је у себе преостали метак. СРЕСКО НАЧЕЛСТВО КОВИН1) Број: Пов. 74/42 ПРЕДМЕТ: Буковић П. Александар и др. — трагање СВИМА ОПШТИНАМА Од префектуре полиције под пов. бр. 642 од 21.5.1942. примили смо сле- дећи допис: „Окружно начелство у Крушевиу пов. бр. 297/42 доставља следеће: Михајловић Љубинка, звана „Богиња”, учитељица из у Крушевцу 1914 отишла у парт. одред 1941 и не зна се где се налази. Нада Марковић, се где се налази. неудата из Крушевца отишла у с. парт. Ломнице, одред и не рођ. зна Наређује се да на своме подручју опгитине трагају за напред наведеним лицима и у случају проналаска кога од њих наредите да се спроведе овој власти с позивом на горњи број. Године 1942, више другарица отишло је у одред, и то: Ана Иванишевић-Јела, ученица, избеглица из Босне, Персида Адамовић-Боса, члан СКОЈ-а од 1941. године, храбар и дисциплинован борац, у одред је отишла са мужем, који је погинуо 1943. године, синчића је оставила тетки на чување. Син који је у току рата гладовао умро је после ослобођења. Живка Гвозденовић-Софија, као млада пришла је напредном покрету, године 1941. постала је члан СКОЈ-а, нешто касније члан Партије и секретар Месног комитета СКОЈ-а. У одред је ступила 22. X 1942. а већ почетком 1943. погинула је у борби са четницима у селу Стублу код Трстеника. Живка Мићић, због припадности напредном омладинском покрету као ученица VII разреда гимназије била је 1939. године искључена из школе. Године 1941. била је члан Рејонског комитета СКОЈ-а. Марта 1942. ухапшена, била је у затвору 58 дана. После изласка из затвора отишла је у одред и два месеца касније погинула, 23. VII 1942. године на месту званом ,,Три сестрице” на Јестрепцу. Децембра 1942. године у одред је отишла скојевка од 1941. године Мирослава Милановић-Поповић Анђа. По задатку је путовала у Краљево да донесе бомбе за одред и диверзије, учествовала је у лепљењу и растурању плаката, два пута је хапшена. Године 1943. била је делегат вода, затим руководилац актива СКОЈ-а у чети а потом комесар чете IV српске бригаде. После ослобођења земље била је организациони секретар СК Варварин и секретар АФЖ за срез темнићки, Новембра је у одред ступила Радмила Поповић, радница. Као сасвим млада радила је у напредном покрету, члан СКОЈ-а постала 1941. године, хапшена маја 1942. године. После три месеца пуштена је. У битки код Трстеничког Стубла почетком 1943. године ра*) Зборник ВИИ, том I, књ. 3, стр. 466—467. Ковин, дне 29 маја 1942 (М.П.) Срески начелнгск, (потпис нечитак) Ј) ИРПС, арх. бр. 9718. 638 �њена је у обе ноге. По крвавом трагу пронађена је, одведена у Крушевац и стрељана на Багдали 1943. године. Године 1942. из Београда, где је радила на организовању скојевских актива и група, дошла је у одред Слободанка Луковић-Дијана. Погинула је код Трстеничког Стубла почетком 1943. године. Нада Поповић, студент права, још као ученица пришла је напредном покрету, члан КПЈ постала је 1941, била је члан МК КПЈ а затим члан ОК КПЈ за округ крушевачки. Априла 1942. године ухапшена је, у затвору је провела пет месеци, измучену и испребијану пребацили су у болницу одакле су је, са групом другова, отели партизани септембра 1942. године. Отишла је у Расински партизански одред. Погинула је септембра 1943. године. Крајем 1942. године у Расински партизански одред поново је ступила учитељица Добрила Јовановић, која је крајем 1941. године заробљена и одведена у Нишки логор. Године 1942. у РПО ступиле су Драгица Младеновић-Вера (тешко је рањена у кук у борби са Немцима у селу Ломници) и Марија Бељић из Горњег Ступња (погинула је код Крагујевца). Мада је начелство округа крушевачког обавештавало Министарство унутрашњих послова у Београду да незнатни број лица из овог округа одлази у партизане и да су то углавном ,,заведени младићи”, у писму ОК КПЈ за Крушевац упућеном ПК КПЈ за Србију 19. XII 1943. године стоји: „Жене нам напротив досадише да дођу у одред. Ово је једно чудо у Расини. На једног мушкарца дошло би најмање 10. За неку масовнију мобилизацију нема оружја, а нарочито муниције”. Године 1943. у одред је ступила Ена Милановић-Наташа. Септембра 1941. године ступила је у Белички одред, била је помоћник пушкомитраљесца у Левачкој чети, заробљена је новембра, пуштена је марта 1942, затим је послата да организује рад међу омладином Бруса и околних села, члан КПЈ постала је 1943. године. Отишла је у РПО из Бруса 1943. године. У одреду је била делегат десетине, вода, в. д. комесара чете и одредски руководилац СКОЈ-а. Олга Дедовић-Рада, члан СКОЈ-а од 1941. године, најпре је била секретар актива СКОЈ-а у чети, санитетски референт батаљона, а затим заменик комесара чете. Добрила Ралић из села Буковице још као девојчица, чувајући овце, чинила је разне услуге друговима из одреда, силазила у село и доносила дуван, плела чарапе и џемпере, извештавала о кретању непријатеља. А када су о ње- ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРЖАВНУ ЗАШТИТУ1) 25 октобар 1942 5. КРУШЕВАЦ: I. Бр. 30314 Ноћу 23/24 о.м. група око 100 комуннста спалнла је архиву општине Гари, Срез расински, из касе узели око 1000 дин., огатетили тамогињи рудник угља и растерали раднике из истог наредивши им да вигие не смеју радити. Претседник општине познао је Богињу Михајиловић, Надежду Марковић, Јанка Михајловића, Миодрага Милошевића. Биле су још две непознате женске особе. Комунисти су отигили у правг!,у села Головоде и изгубилгс се у непознатом правцу. Ј) Зборник ВИИ, том I, књ. 4, стр. 389—391. — Из извештаја Одељења за државну заштиту Министарства унутрашњих послова Недићеве владе од 25. октобра 1942. год. о борбама и акцијама Расинског одреда. Среско начелство —• Ковин1) Број: Пов. 76/42 Предмет: трагање Јовановић Живојин и др. — © Свима онштинама. Од нрефектуре полиције нримили смо нод пов. бр. 662/42 од 21. 5. 1942 следеће трагање: „Окружно начелство нод пов. бр. 478/42 доставља: у Кругиевцу У току анрила месеи,а удаљила су се из Крушевца ниже именована лица у намери да се придруже партизанским одредима у шуми и то: 2) Адамовић Персида, 16 год. стара, домаћица из Крушевца. Лични опис: раста средњег, прномањаста, очи црне, нос и уста правилни, особених знакова нема. Одећа: зимски капут кариран, црвена хаљина, на ногама плитке црне цинеле. Из Кругиевца се је удаљила 6. 4. 1942. 9) Иванишевић Ј. Ана, 17 г. стара, ученица VI разр. гимн. избеглица из Мостара, запослена у дуванској станици у Крушевцу. Лични опис: раста средњег, лице округло, коса кестењаста, очи црне, нос и уста правилни, особених знакова нема. Одећа: Зимски капут тегет боје, роза блуза, на ногама плитке жуте ципеле. Из Крушевг/,а се је удаљила 17. априла т. г. Срески начелник (потпис нечитак) На поступак и трагање. Ковин, дне 29. маја 1942. ') ИРПС, арх. бр. 9717. 639 ПЕРСИДА-БОСА АДАМОВИЋ, рођена је у селу Крнуле код Шапца. Члан СКОЈ-а постала је 1941. године. Године 1942. ступила је у Расински партизански одред заједно са другом који је погинуо 1943. године. Била је веома храбар борац. У IV српској бригади била је помоћник политичког комесара чете. По ослобођењу земље била је организациони секретар СК КПЈ за копаонички срез и секретар Среског одбора АФЖ. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. �рата била активиста у омладинском покрету у Крушевцу. У чланство КПЈ је примљена 1941. године, исте је године била секретар МК СКОЈ-а. Хапшена је 1942. године. Октобра је, по одлуци Партије, отишла у Расински партизански одред, погинула је почетком 1943. године у борби са четницима у селу Стублу код Трстеника. На путу за слободу, за бољи живот пали су њен отац Стеван и брат Славко, курир ОК КПЈ за округ крушевачки, обојица су стрељани 1943. године — Стеван у Заводу код Крушевца, Славко у логору на Бањици. АНА ИВАНИШЕВИН-ЈЕАА, АКТИВНИ УЧЕСНИК НАПРЕДНОГ ОМЛАДИНСКОГ ПОКРЕТА. БИЛА ЈЕ БОРАЦ РАСИНСКОГ ПАРТИЗАНСКОГ ОДРЕДА ОД ПОЧЕТКА 1942. НОСИЛАЦ ЈЕ СПОМЕНИЦЕ 1941. ЖИВКА МИЋИЋ, студент, родила се 1921. године у селу Жилници. У напредни омладински покрет се укључила као ученица гимназије. Као омладински активиста је 1939. године искључена из школе. Седми разред гимназије је завршила у Алексинцу, осми у Нишу где је такође радила у омладинској организацији. Рад је наставила у студентском покрету у Београду. Одмах по окупацији Југославије постала је члан рејонског комитета СКОЈ-а у Крушевцу. Априла 1942. године ухапшена је, у затвору је задржана око два месеца. По изласку из затвора ступила је у Расински партизански одред. После непуна два месеца •— 23. јула 1942. погинула је у борби са четницима на Јастрепцу, на месту званом „Три сестрице”. ЖИВКА - СОФИЈА ГВОЗДЕНОВИЋ, службеник, рођена 1922. године у Крушевцу, ћерка је опанчарског радника Стевана Гвозденовића, дугогодишњег пролетерског борца који је и децу васпитавао у напредном духу. Живка је пре 640 ном раду сазнали четници отишла је у одред, а такође и Оливера Новаковић-Мира из села Степоша, члан СКОЈ-а од 1943, члан КПЈ од 1944, секретар актива СКОЈ-а у чети, заменик комесара чете и комесар одељења Главне војне болнице у Нишу. Исте године отишла је у одред Милица Јовановић-Жујче (сада мајор ЈНА) и Нада Петровић-Дана, коју су 1945. године на путу Крушевац—Брус убили четници. Стојанка Миловановић из Себечевца заједно са мужем отишла је у одред, после прве борбе муж је погинуо, она остала у одреду. У VII непријатељској офанзиви била помоћник пушкомитраљесца, у овој офанзиви је рањена. Јелена Есаповић, учитељица погинула је на Ргаји марта 1944. године. Ангелина Стеванчевић, из села Паруновца, пре него што је ступила у одред чинила је многе услуге партизанима. У одреду је најпре била санитетски референт чете, а затим батаљона у V српској бригади. Радмила Јовановић-Мица ступила је у одред у пролеће 1943. године још није имала ни 17 година-, била је комесар чете. Године 1943. у партизане је ступила Анђела Стошић, из села Ратаје. Године 1944. у одред или јединице НОВ ступиле су: Христина-Кина Милојевић из Дедине, Љубинка Илић, Олга и Славка Анђелковић и Злата Радовановић из Малог Головода, Боса Савић из Купаца, Милева Стојановић из Модрице, Стана Ђорђевић, Вера Миљковић и Олга Ђорђевић из Александровца, Љубинка Старчевић; Олга Сајџија из Мешева, Миља Митровић из Бруса, Милица-Мица (избеглица), Стана и Вида Накић из Буца, Олга Васић, Слобода и Софија Петровић из Ломнице. У НОВ су ступиле и омладинке које су биле отеране у Завод за принудно васпитавање омладине у Смедеревској Паланци: Живка Михаиловић, Јованка-Вана Милановић, Деса Трифуновић, Лепа Симић, Мирјана Јовановић, Бранка Митић, Миља Јовановић, Загорка Кркић-Белка, Пава Килибарда, Ружица Станковић и Милка Недељковић; затим Анђелија Миливојевић и Славка Милорадовић из села Пољаци, Олга Цветковић и Миладинка Стојковић из Рибара, Винка Милошевић и Радмила Здравковић из Грабова, Драга Јовановић и Јелена Пешић из Ражња, Вукосава Томић из Доњег Ступња, Милица Љубисављевић и Милица Ћосић из села Сталаћа, Живка Марковић из Браљине, Радмила Ћосић из Дренове, у VII непријатељској офанзиви заробљена је и одмах стрељана, Дана Ћосић и Катарина Тодоровић из истог села, �Ленка Ћалић, Станија Петровић и Вера (презиме непознато), Мирослава Вељковић и Олга Марковић из села Гари, Божика Гајић и Радмила Рајић из Кобиља, Радојка Миловановић из Треботина, Рада и Вера Вучићевић, Наста Богићевић, Милица Новаковић, Рушка Степановић, Драгица Јовановић из Ломнице, Славка Јовановић, Рада Ђорђевић и Стојанка Марковић из Трмчара, Радунка Миленковић и Дана Милосављевић из Јошја, Миља Митровић, Зорка-Црногорка, Мирјана Кресник из Бруса, са сестром; Будимка Јолић из Ћелија, Радојка Стојковић, Цаја и Наталија Видојевић из Јабланице, Даница и Драгица Мићић из Витановца, Радмила Гавриловић и Ружица Рајковић из Крушевца. РАДМИЛА ПОПОВИЋ, кројачка радни- ТЕРОР И у време најстрашнијег терора жене и омладинке овога краја прихватале су илегалне партијске раднике и партизанске борце, бринуле се о њима, доносиле им храну, одећу и обућу, санитетски материјал и лекове, неговале рањене и болесне, биле обавештајци и курири, растурале пропагандни материјал, уништавале непријатељске плакате и летке, биле главни ослонац и поуздана позадинска снага партизанским борцима. Због своје активности велики број жена и омладинки хапшен је и малтретиран, многе су одведене у логоре, многе убијене и заклане. После напада на Крушевац септембра 1941. године, у одмазди коју су Немци извршили стрељане су и две скојевке: Ленка Фелдбауер и Евица Кранк; а касније су ухватили и стрељали четници Драгу Васиљевић, сељанку из Јабланице која је учествовала у оружаном нападу на Крушевац. У јесен 1941. године у казнени завод у Крушевцу дотерана је једна жена из села Дворана и учитељица Добрила Јовановић. У то време четници су убили Милану Арсенијевић из села Гркљана. Крајем 1941. године Немци су у Крушевцу похапсили родитеље и сроднике партизана, међу којима и Зору Глигоријевић, ЈБубинку Поповић, Јелицу Николић, ЈБубицу Гвозденовић, Јелицу Ђокић, Нину Гавриловић, Дару Обрадовић, Јованку Иванишевић, Верицу Лапчевић, мајку Стојадина Стојановића и мајку и сестру Трифуна Николића. Са распламсавањем НОП-а, појачава се и терор непријатеља. Специјална полиција из Београда, која је претпостављала да је у Крушевцу седиште ПК КПЈ за Србију, ухапсила је, 22. МИРОСЛАВА-АНЂА -ПОПОВИЋ, кројачка МИЛАНОВИЋ- радница из Крушевца, рођена је 1924. године у Суботици. Пре рата припадала је напредном покрету. Јула 1941. године примљена је у СКОЈ. Учествовала је у растурању и лепљењу плаката. Извршила је и један веома смео задатак, пренела је пун кофер бомби из Краљева у Крушевац. Новембра 1942. године отишла је у Расински партизански одред. Године 1943. постала је делегат вода, затим руководилац СКОЈ-а у чети. После ослобођења земље била је организациони секретар Среског комитета Партије за темнићки срез и секретар Среског одбора АФЖ. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. • СЛОБОДАНКА ЛУКОВИЋ-ДИЈАНА активно је радила у предратном омладинском покрету у Београду. Члан СКОЈ-а од 1940. Године 1942. ступила у Расински партизански одред. Била је врло храбар борац. Погинула је у борби код Стубла почетком 1943. ца, сестра Наде Поповић, рођена је 1923. године у Крушевцу. Као напредна омладинка пре рата је отпуштена са посла. Године 1941. постала је члан СКОЈ-а. У пролеће 1942. је ухапшена, у затвору је држана око 3 месеца, новембра је отишла у Расински партизански одред. Почетком 1943. године у борби код Трстеничког Стубла је рањена. По крвавом трагу је ухваћена, отерана је у затвор у Крушевац где је страшно мучена. Фебруара 1943. године изведена је на стрелиште са групом партизана рањењних и заробљених у борби код Стубла. Била је тешко рањена у обе ноге, са напором али уздигнуте главе стала је пред митраљез. Смогла је снагу да кличе слободи и Партији, њени су усклици надјачали јеку плотуна. �ПОГИНУЛИ БОРЦИ РАСИНСКОГ ПАРТИЗАНСКОГ ОДРЕДА У БОРБИ СА ЧЕТНИЦИМА ПОЧЕТКОМ 1943. ГОДИНЕ КОД СЕЛА СТУБЛА. У ТОЈ БОРБИ ПОГИНУЛЕ СУ И ЖИВКА ГВОЗДЕНОВИКСОФИЈА И СЛОБОДАНКА ЛУКОВИК-ДИЈАНА Наш1) план за акцију преко Мораве (Баџин терен) био је: Прећи Мораву конспиративно и појавити усред Баџиног терена, одржати 1—2 конференције и војнички разћити дражиновце. Непријатељ је тамо побегао са Гоча још за време јесењих потера... Бројно стање је било 37. партизана. После два дана кретања наши су стигли у село Стубал (Срез жички). С.Д.С. и дражинови,и су их пратили по трагу... У 2 сата дању те куће су биле блокиране и наши када су изашли из кућа, пуцало је у њих са свих страна. .. 9 су погинули у борби, за шесторицу се не зна шта је, јер их нико није видео да су изишли из куће, 2 су лако рањена, 1 тешко, 5 залутали на непознатом терену и сада траже везу, а свега се 14 вратило у одред (од 37) и 2 лака рањеника ... Другарски поздрав СМРТ ФАШИЗМУ — СЛОБОДА НАРОДУ! Политич. комесар МИЛЕ 3 фебруар 1943г. Положај Командант ГОРСКИ ’) Зборник ВИИ, том I, књ. 5, стр. 52—54. — Из извештаја штаба Расинског НОП одреда ОД .8. фебруара 1943. године Главном штабу НОВ и ПО Србије о војио-политичкој ситуацији у крушевачком округу и борбама одреда у току јануара 1943. године. 642 априла 1942. године, око 30 грађана, међу којима и седам чланова КПЈ. Хапшења су настављена 28. априла, када су ухапшени и: Нада Поповић, шена сестра Рада Поповић, Миладија Косић, Радојка Зајић, Живка Мићић, Ната Вељковић, Вука Живковић, Мира Милановић-Анђа, Малина Стаменковић, Миланка Вулић, Драгица Младеновић и Миланка Петровић. Године 1942. хапшене су и Добрила Арко, Милева Младеновић, Момирка Миловановић и Добрила Петровић из Ломнице, а Милица Марковић и Бора Ђорђевић из Трмчара отеране су у казнени завод у Крушевцу. Крајем 1942. године почиње хапшење већих размера омладинаца и омладинки. Већ децембра 1942. године у Завод у Смедеревској Паланци послата је прва група омладинаца на „преваститавање”, у којој су биле и Аница Паскаљевић-Зоја и Злата Вељковић. Септембра 1942. године четници су заклали Христину Савић, учитељицу у Рогавчини. Године 1942. Бугари су ухапсили Анђу Симић из Крушевца, убили је и бацили у долап иза станице. У јесен исте године Немци и Бугари су извршили страшан злочин у селу Крива Река, на Копаонику. Све живо што су затекли у селу затворили су у цркву и онда је минирали. Тада је погинуло 322 лица, већином жена и деце, јер су мушкарци били избегли. После овога злочина село је остало готозо пусто. Из породице Јокановић убијено је 16 чланова, међу којима и једно дете од 4 месеца. Једног деветогодишњег дечака Бугари су три пута бацали у пламен запаљене куће. Сав опрљен пламеном и готово ослепео покушавао је да се извуче, али су га поново бацали док у најстрашнијим мукама није издахнуо. Децембра 1942. године Немци су на Јастрепцу заробили четири партизана, међу којима и Радмилу Дуловић-Бајку, студенткињу лз Београда, одвели је у Ниш и тамо стрељали. Исте године четници су код села Тулеша, на месту званом „Балета”, заклали две жене чија су имена остала непозната. Бранку Бркић, студента права из Пољне, руководиоца скојевске групе, четници су на зверски начин убили крајем 1942. године. Мајка не знајући да су јој убили ћерку моли их да јој поштеде живот. А кад је на прагу куће угледала мртву ћерку, туче се с њима до изнемоглости. Исте године четници су у селу Влајковцу стрељали Селену Ђерасимовић заједно са сином, а у Великој Дренови заклане су учитељица Деса и Рада Милојевић. �Четници су убили и Савету Живковић из села Церове и Јулку Лазовић-Тоскић из Врњачке Бање. Ленку Савић из Радманова, која због тешко оболелог детета није могла да избегне у шуму, Немци су при претресу села страшно злостављали. Појачана активност партијске и скојевске организације у Крушевцу и селима овога округа почетком 1943. године, као и Расинског партизанског одреда, упад групе партизана у Крушевац јануара исте године, којом је приликом ликвидирано неколико немачких агената, сведочили су да у Крушевцу постоји јака организација НОБ-а. Непријатељ је развио широку активност да открије и уништи руководство НОБ-а и народноослободилачки покрет. Бугарска полиција, Гестапо, Специјална полиција која је послала своје агенте из Београда, четници, органи Српске државне страже почели су да хапсе чланове и сараднике Партије, настојећи да уништи Партију и НОБ у овом крају. Јануара 1943. године четници су у Пољни заклали једну девојку, која се као избеглица налазила код старог милутовачког свештеника. Вукли су је заклану кроз село да би застрашили народ. Само су јој две вратне жиле и марама К0ЈУ су јој скинули са главе и везали око врата држали главу да се не одвоји од тела. На лицу ове девојке, коју су били подвргли најстрашнијим зверствима, виделе су се замрзнуте сузе. У селу Рибарима заклали су скојевку Братиславу Петровић из Бруса, а у Станишинцима Јованку Стефановић-Милошевић из Јасиковице. У селу Слатини Немци су убили 70-годишњу старицу Милеву Радивојевић у чијој су кући боравили партизани, и њене две кћери Јованку Радивојевић и Стевану Новаковић. Да би избегла зверства Немаца приликом блокоде Горњег Степоша, Драгица Милојковић, мајка партизана, умрла је на снегу на путу за одред. И рањене партизане нису водили у болницу већ на стрелиште. Фебруара 1943. године изведени су на стрелиште партизани рањени и заробљени у борби код Стубла, с њима и Радмила Поповић, кројачка радница. Била је рањена у ноге, али је пуна ведрине и уздигнута чела стала пред митраљез. Радини позиви на борбу и усклици слободи надјачавали су јеку плотуна. У борби код Стубла погинуле су партизанке Слободанка Луковић-Дијана и Живка Гвозденовић-Софија, а заробљена је и стрељана скојевка Бранка Стефановић, студент. Крајем јануара по трећи пут је ухапшена Ра- ОЛГА ДЕДОВИЋ-ПЕТРОВИЋ - РАДА, ученица гимназије из Крушевца. Рођена 1927. Члан СКОЈ-а 1941. Активно радила као скојевка у граду до одласка у Расински партизански одред почетком 1943. године. Касније као борац у саставу Друге јужноморавске бригаде, односно IV српске, на дужности помоћника комесара чете на којој је остала до краја рата. Носилац је Споменице 1941. и више ратних одликовања. ВЕРА МЛАДЕНОВИЋ-ЂУ1ШЋ, учениница гимназије из Крушевца. Рођена 1924. Члан СКОЈ-а од 1941. Почетком 1942. године хапшена. По изласку из затвора радила као илегалац на територији среза трстеничког. Почетком 1943. одлази у Расински партизански одред а касније у састав Друге јужноморавске, односно IV српске бригаде где је и рањена. Носилац је Споменице 1941. и више ратних одликовања. ОКРУЖНО НАЧЕЛСТВО ОКРУГА КРУШЕВАЧКОГ1) Пов. бр. 240 16 фебруара 1944 године Кругиевац 10) у партизане: Начелник среза Расинског доставио је следећи извештај: да су одбегли 1.— Добрила Ралић из Буковице 2.— Стеванчевић Ангелина из Буковице 3.— Добрила Јовановић из Буци Окружни Начелник (без потписа) ') ВИИ, рег. 38/2—1, к. 25. 643 �дојка Зајић-Риза, члан повереништва Партије за Врњачку Бању. Безброј пута су је саслушавали и мучили. Сва средства за физичко мучење примењена су на Ризи да би је принудили на признање. Саслушавали су је и мучили и агенти београдске Специјалне полиције. Изводили су је на стрелиште, наслањали револвер на слепоочнице, пуцали преко ње, али Риза је упорно ћутала. Седамнаестог фебруара поново су је повели на стрелиште. Била је бледа и измучена од рана које су јој нанели. Тешко је ходала, другови су је придржавали да не би пала. Била је на измаку снаге, али пркосно и поносно добацила је својим џелатима: „Убијате мене, али то не значи да ћете икада моћи да убијете и ПартиНАДА ПЕТРОВИК-ДАНА СТУПИЛА ЈЕ V РАСИНСКИ ПАРТИЗАНСКИ ОДРЕД АПРИЛА 1943. ПОГИНУЛА ЈЕ 1945. ГОДИНЕ ОД ЧЕТНИКА НА ПУТУ КРУШЕВАЦ—БРУС ... „Најважнија1) акција је била оружани устанак и петодневна опсада града. .. ” . . . „На ово су Немци одговорили репресалијама У граду су побили око 130 људи, и то на улици и у кућама, а стрељали око 56 Циганаи нешто грађана. Бомбардовали су и запалили села: Капиџију, Паруновац, завод Обилићево, а тукли артиљеријом Дедину, Мудраковац и Пасјак у правцу којим су с е повлачили наши. У Бивољу, Д едини, Пакашници и Лазарици запалили су иешто кућа као и у граду две-три. Ипак ово није убило вољу народу за борбу и град би био поново нападнут с новомобилисаним људима да Немци нису позвали у помоћ четнике Пећанца, којих је стигло око 500, те с у даљи напади били немогући, јер су четнички бандити били истурени ван града.. . ” ... „Сада су наши у селима хиве и мобилишу људе за одред... ” где држе митинге и спаљују општинске ар- ‘) Зборник ВИИ, том I, стр. 158—160. — Из извештаја ОК КПЈ за крушевачки округ од октобра 1941. године. МИЈ1АДИЈА КОСИЋ, кројачка радница из Крушевца је још пре рата постала члан СКОЈ-а. Била је једна од најактивнијих омладинки у Крушевцу. Године 1941. била је члан рејонског комитета СКОЈ-а, а од маја 1942. године секретар Месног комитета СКОЈ-а и члан МК КПЈ за Крушевац. И поред нечувеног терора који је непријатељ са својим помагачима вршио скојевци Крушевца су изводили разне акције — секли су телефонске жице, кидали железничке пруге, уништавали непријатељску штампу, обављали курирске послове, обезбеђивали станове за илегалне партијске раднике, растурали пропагандни материјал. У неким од ових акција је учествовала и Миладија. Са групом скојевки .августа 1942. године учествовала је у акцији лепљења плаката на згради немачке крајскоманде у Крушевцу. По трећи пут је ухапшена априла 1943. године. У затвору је страшно мучена и малтретирана. Од дивљачких удараца батинама и жилама по глави изгубила је моћ расуђивања. Када су је извукли из собе и повели на стрељање, није била свесна да је воде у смрт. Стрељана је јуна -1943. године. ју. Моју . . .” У априлу 1943. године у Крушевац је дошла безмало читава београдска Специјална полиција. Тада су, поред других ухапшене и Миладија Косић, Ната Вељковић, Дивна Гавриловић, а у Београду су ухапшене и доведене у Крушевац Јелица Томић и Слободанка Ациган. Почела су мучења. Агенти су их без милости тукли и мучили. Тада су их извели у ходник и провокативно им понудили да оду на рад у Немачку. Међу 32 затвореника, који су одбили понуду, биле су и Ната Вељковић, члан МК КПЈ, Миладија Косић, члан МК СКОЈ-а, два курира за везу ОК КПЈ са ПК КПЈ за Србију Јелица Томић и Слободанка Ациган. Двадесет осам другова и четири другарице повели су на стрелиште готово наге. Митраљески рафал покосио је Нату Вељковић чије су последње мисли биле упућене Партији и нејакој деци која су остала сама, јер је отац био у заробљеништву. Миладија није била свесна да је воде на стрелиште, била је изгубила моћ расуђивања. Митраљески рафали покосили су и Јелицу и Слободанку, која је оставила нејаког сина. Само месец дана пре овога стрељања четници су у Читлуку заклали Станиславу мајку партизана Ратка Пешића, затим његовог оца и четворогодишњег брата, а у селу Кукљину Милицу, мајку Драгомира Томића и мајку Милутина Јевтића, а такође и Драгињу Јанићијевић. Свако ко је био мало сумњив био је хапшен и довођен у зграду смрти испод Багдале. У неким собама било је затворено и по 300 лица, а било је међу њима и деце између 7 и 15 година. Двадесет деветог јуна 1943. године Немци су извели једну групу затвореника на стрељање. Међу њима била је и Дивна Гавриловић, курир 644 �између ОК КПЈ за Крушевац и ПК КПЈ за Србију, ухапшена априла 1943. године. Дивну су толико претукли, да није могла да хода, у иследникову канцеларију ушла је пузећи. Ни овога пута, мада је била подвргнута још страшнијим мучењима, Дивна ништа није казала. Са песмом је отишла у смрт. Тога дана погубљено је 324 лица. Тада је стрељан и Владимир Савић-Јан, кандидат за члана ОК КПЈ за крушевачки округ. Ево како је у свом дневнику, који је после ослобођења нађен у зиду собе где је био заточен, записао 28. јуна: „Данас, 28. јуна 1943. године дошло је око 40 људи са лопатама, мотикама и трнокопима и отишли су на брдо иза Завода. Апсолутно изгледа да ће да копају раку. Следеће ноћи биће нових ужаса у овом логору. Преко 400 невиних људи чека . . Важно је знати да су у овај логор дотерали народ на кланицу Немци и Љотићеви добровољци. Тражите по освитку слободе стоструку одмазду над Немцима, Бугарима, државном стражом и добровољцима ... Док су немачки џелати стрељали у кругу казненог завода, немачки стражари су се у самом затвору трудили да што више изнуре преостале затворенике, који су тога дана били поштеђени стрељања. С времена на време, у кратким размацима, улазили су у собе затвореника, прозивали, изводили у ходник, поново враћали у собу, прозивали друге . . . Зверствима Немаца, а нарочито Бугара који су ухапшеницима усијаним гвожђем пекли крваве ране и табане да би од њих Изнудили признање, придружили су се и четници. На њиховим камама крв се није сушила. На Јухору су заклали Мицу Топаловић из Крушевца, затим Ружицу Исаковић; заклали су и Виду Костадиновић из Велике Ломнице, затим у Лучини још једну жену, чије је име остало непознато, а у Карановчићу су убили Радмилу Стојковић заједно са свекрвом. Заклали су Ружу Јовановић, другарицу партизана Ике, која се из Краљева склонила у ово село, а такође и Драгицу Јовановић. Четници су убили 1943. године Живку Живуловић из Риљца, Даницу Аржишник из Крушевца, Негославу Милосављевић из села Гревци, Божику Лазаревић из Милутовца чији је леш муж нашао у засеоку Орловцу, Драгицу Радичевић из Врњачке Бање убили су у селу Рсавцима. Заклане су Надежда Вукмировић из СтанишанаИЗВЕШТАЈ НАЧЕЛНИКА СРЕЗА ТРСТЕНИЧКОГ ШЕФУ ОПШТЕ ПОЛНЦИЈЕ УПРАВЕ ГРАДА БЕОГРАДА О ПОХАПШЕНИМ КОМУНИСТИМА НОВЕА БРА 1942. �ца, Љубица Стојановић из Обрежа, Анка Вулић из Руђинаца. Бугари су у Доњем Левићу злостављали једну жену тек што се породила а њено новорођенче су исекли. Априла 1943. године су ухапшене и одведене на Бањицу: Вука Живковић, члан СКОЈ-а од 1941, члан КПЈ од 1943, члан РК СКОЈ-а, члан ударне групе, Миланка Тасић-Петровић, члан СКОЈ-а од 1941, од јануара 1943. члан КПЈ и члан МК СКОЈ-а, Малина Стаменковић, Каја Мушикић, Зага Дачић, Јованка-Јожа Ђорђевић, Станија-Нина Стефановић, Милица Марковић, Боја Ђорђевић и Бојана Ракић. Све су одведене јуна 1944. године у логор Аушвиц, сем Бојане Ракић која је одмах по хапшењу тамо одведена. Аушвиц су све преживеле изузев Станије-Нине Стефановић и Боје Ђорђевић које су тамо спаљене. Јула 1943. године интернирана је у Немачку на рад Станица Јаковљевић из Модрице. У логору на Бањици биле су Вида Обрадовић и Деса Жарић (обе су стрељане истог дана 1944), затим Мира Качаревић, др Персида Шишковић, лекар, Војка Димитријевић, професор, Борка Лучић, домаћица, Јела Стаменковић, студент, Селимирка Гардашевић, домаћица из Велике Дренове, Буба Ваљаревић, студент, Љубинка Вуковић, студент, Емилија-Мила Вуковић, студент, Мира Филиповић, студент, Лепа Ашић-Лапчевић, професор, Дара Пантелић, Рада Поповић-Мелезијанка, Милојка Милојевић, Живка Михаиловић, Драга Алексић, домаћица, Деса Ђорђевић, домаћица, Стола Савић, Мира Стојковић, Стојанка Ранђеловић, све три из Гаглова; Вука Гајић из Кобиља. Хапшене су и злостављане: Лепа Шаковић, Драгица Игрошанац, Поја Лисинац, Бранка Жујковић, Добрила Марковић, Радмила Вујичић, Радмила и Загорка Мојсиловић, Бранка Вукомановић из Читлука, Наталија Симић, Боса Жеравац, Луја Павловић, Ранђија, Гајина мајка, Зора Калембер, Душанка Калембер, Стана и Олга Ђорђевић из Бруса, Макрена Васић из Пољне, учитељица Каја Поповић из Витошевца, Ружа Илић и Љубинка Николић, Радунка и Богдана Ђорђевић, Милица Стевановић, Десанка РЕШЕЊЕ ОДЕЉЕЊА СПЕЦИЈАЛНЕ ПОЛИЦИЈЕ УПРАВЕ ГРАДЛ БЕОГРАДЛ О СТАВЉЛЊУ У ЗАВОД ЗА ПРИНУДНО ВАСПИТЛЊЕ ОМЛЛДИНЕ У СМЕДЕРЕВСКОЈ ПАЛАНЦИ, ОМЛАДИНКИ АНИЦЕ ПАСКАЉЕВИВ И ЗЛАТЕ ВЕЉКОВИЕ АНИЦА ПАСКАЉЕВИК-ФИЛИПОВИа-ЗОЈА, ЧЛАН СКОЈ-а ОД 1940. ГОДИНЕ, 1941. РУКОВОДИЛАЦ СКОЈЕВСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ У ГИМНАЗИЈИ, УХАПШЕНА НОВЕМБРА 1942. ГОДИНЕ И ОДВЕДЕНА У ЛОГОР У СМЕДЕРЕВСКУ ПАЛАНКУ ГДЕ ЈЕ ОСТАЛА ДО СЕПТЕМБРА 1944. ГОДИНЕ. ПО ИЗЛАСКУ ИЗ ЗАТВОРА ПРИКЉУЧИЛА СЕ ЈЕДИНИЦАМА НОВ. НОСЛАЦ ЈЕ СПОМЕНИЦЕ 1941. �Тодоровић, Живана Марковић, Живана Ставић из Карановчића, Анђелија Исаиловић, Драгиња и Милунка Милаковић из Судимља, Гроздана Стефановић из Горњег Рибника, Вукосава Стојковић из села Град Сталаћ, Зора Влајић из Модрице и Драгица Милојевић из Доњег Катуна, и још многе друге. Али ни масовна хапшења, одвођења у логоре, убијања и стрељања нису спречили родољубе овога краја да наставе борбу која се све више распламсавала. Године 1943. и 1944. ухапшене су и одведене у логор у Смедеревску Паланку: Милица Ђорђевић-Зарић, Милосија Зајић-Зуја, Златица Гвозденовић-Париповић, Нада Савковић, Живка Михаиловић, Ружица Станковић, Миља Јовановић, Вранка Митић-Вучковић, Лепа Симић, Оливера Шишковић, Загорка Кркић-Белка, Радмила Мојсиловић-Булка, Мара Вулић, Деса Трифуновић, Пава Калибарда, Ружица Исидоровић, Бранка Перишић, Слободанка Тодосијевић (или Тодоровић), Биса Јовановић, ЈованкаВана Милановић, Каја Ђобатовић, Мирослава Јовановић, Јелена Јовановић, Милка Недељковић и друге. У том логору је било преко 90 омладинаца из овога краја. Године 1944. недићевци су убили Милицу ћерку Миодрага Стошића из Паруновца, четнички преки суд осудио је на смрт једну жену из Дедине која је убијена будаком у селу Шанцу, четници су тукли у забрану Стојадина Стефановића у селу Скорица, па потом стрељали заробљену партизанку непознатог имена, у Здравињу су заклали Десанку и Ружу Гајић, у селу Станце су заклали жену Радољуба Аврамовића, у селу Буци две омладинке-скојевке, у Мајдеву су претукли Миланку Милојевић која је после месец дана подлегла ранама, у селу Ћелије Немци су стрељали једну рањену партизанку, а четници Даницу Радосављевић из Ђуниса, четници су свирепо батинали Даницу Маринковић из Варварина па је убрзо подлегла ранама, а убили су једну жену и бацили у језеро код села Осреци, није утврђено како се зове и одакле је. Севда Кадрић из Доњег Крчина одведена је у Избеницу, подвргнута је страшним мучењима мада је била у шестом месецу трудноће, после неколико дана је умрла. Убили су и Марију Митровић из Грабова, Јованку Радосављевић из Витановца, Милунку Јовановић из Рлице, Славку Митровић и Стану Удовчић из Ђуниса. НАТА ВЕЉКОВИЋ, кројачка радница из Крушевца рођена је 1912. године у селу Кораћици под Космајем. Са седамнаест година је отишла у Београд на учење кројачког заната. Године 1933. се удала за напредног радника, под његовим се утицајем укључила у напредни раднички покрет. У чланство КПЈ је примљена 1941. у Крушевцу. Ухапшена је априла 1942. Јуна, по изласку из затвора, постала је члан МК КПЈ за Крушевац. Све до поновног хапшења у пролеће 1943. њена је кућа била сигуран партијски и курирски пункт. Агенти су је у затвору без милости тукли и мучили. Пошто зверским мучењима нису успели да открију рад партијске организације, провокативно су понудили Нати, Миладији Косић, Слободанки Ациган-Средојев, Јелици Томић и још двадесетосморици ухапшених другова одлазак на рад у Немачку. Пошто су понуду одбили, потерали су их готово наге на стрелиште. Сви су скоро у истом часу отишли у смрт. Натине последње мисли биле су упућене њеној недораслој деци — ћерки и сину — која су остала сама у кући да жељно ишчекују мајку и оца који се налазио у заробљеништву. РАДМИЛА ДУЛОВИЋ-БАЈКА, студент права из Прокупља, предратни активиста напредног покрета. Под окупацијом је наставила рад. Фебруара 1942. године ступила је у Јастребачки партизански одред, а априла прешла у Расински одред. Јануара 1943. године после једне борбе остала са још четири друга у једној колиби пошто су јој ноге биле промрзле. У току ноћи Немци су опколили колибу, три друга су погинула, један је успео да побегне, а Бајка је жива ухваћена, доведена у Крушевац, где је страховито мучена. Из Крушевца је пребачена у Ниш и стрељана. БИЛТЕН БР. 110‘) Обавештајног отсека команде српске државне страже 3) — Округ Крушевачки: Хапгиење комуниста од ОБ органа. б) Ноћу 7—8 маја у Крушевцу је ухапшен Бранко Маричић, кинооператер у биоскопу „Таково”, код кога је нађен разни комунистички материјал, писаћа машина и апарат за умножавање. Са њиме је ухапгиена и Надежда Бељковић. . . -) ШЕФ ОТСЕКА ПОТПУКОБНИК (потпис нечитак) <) ВИИ, рег. бр. 54/8—1, К. 26. ') Ната Вељковић. 647 �ЈЕАИЦА ТЕРЗИН-ТОМИЕ, ЧААН КПЈ, КУРИР ИЗМЕБУ ПК КПЈ ЗА СРБИЈУ И ОК КПЈ ЗА КРУШЕВАЦ. СТРЕЉАНА 7. ЈУАА 1943. МИЛАНКА-ЛАНКА ТАСИЋВИЋ, радница, рођена је у БДГДАЛА, МЕСТО ГДЕ СУ СТРЕЉАНИ РОДОЉУБИ СПОМЕН-КОСТУРНИЦА ПААИМ У ИОБ У КРУШЕВЦУ КРУШЕВЦД И КРУШЕВАЧКОГ ОКРУГА И ДИВНА ГАВРИЛОВИЋ је рођена 1910. године у напредној радничкој породици у Нишу. После завршене глале матуре, због тешких материјалних прилика у породици запослила се као дактилограф у фабрици за израду ташни. Једно је време живела у Куманову код сестре. Године 1936. се вратила у Крушевац, запослила се у Заводу „Обилићево", тада се укључила у напредни раднички покрет. Једна од првих акција у којој је учествовала била је акција за право гласа жена. Почетком 1941. је постала члан КПЈ, исте године била члан МК КПЈ за Крушевац, а када је постала курир ОК КПЈ била је на вези Окружног комитета. Ухапшена је 11. маја 1943. Агенти су је без милости тукли и мучили. Толико су је претукли да није могла да хода, на последње саслушање пузећи је ушла у иследникову канцеларију. Ни на овоме саслушању, иако је била подвргнута још страшнијим мукама Дивна није изустила ни једну реч признања. Са песмом пркосно и јуначки је отишла у смрт јуна 1943. године. Неколико месеци пре ње непријатељ је стрељао њеног млађег брата. 648 ПЕТРО- Крушевцу 1924. године. Пре рата припадала је напредном покрету. Члан СКОЈ-а постала је 1941. године. Била је и члан ударне групе. Хапшена је почетком 1942. године, пред полицијом се добро држала, по изласку из затвора постала је секретар актива СКОЈ-а у II рејону. Јануара 1943. године постала је члан КПЈ и члан Месног комитета СКОЈ-а. Априла исте године поново је ухапшена, отерана је у логор на Бањици, а потом у Аушвиц одакле се вратила 1945. године. Носилац је Споменице 1941. ВУКА ЖИВКОВИЋ рођена је 1922. године у Крушевцу. Члан СКОЈ-а постала је 1941. године. Била је учесник свих акција које су вођене у окупираном Крушевцу. Почетком 1942. године је ухапшена. У затвору је остала 3 месеца. По изласку из затвора наставила је са радом за НОП. У њеном стану су одржавани илегални састанци и скриван партијски материјал. Априла 1943. године поново је ухапшена, одведена је у логор на Бањици а потом у логор Аушвиц. Године 1945. вратила се у земљу. Носилац је Споменице 1941. �ЛАЖНА ЛИЧНА КАРТА СЛОБОДАНКЕ СРЕДОЈЕВ НА ИМЕ АНКЕ КНЕЖЕВИП СЛОБОДАНКА АЦИГАН - СРЕДОЈЕВ, студент права из Кикинде, предратни активиста напредног покрета. После окупације земље прешла је у Србију и запослила се у једном породилишту пошто је и сама очекивала порођај. После порођаја отишла је код брата у Санџак, али је због прогона четника 1942. године прешла у Крушевац и укључила се у рад под илегалним именом Анка Кнежевић. Била је курир између ОК КПЈ за Крушевац и ПК КПЈ за Србију. Ухапшена је на задатку у Београду 17. маја 1943. године, стрељана је јуна 1943. године у Крушевцу, на Багдали, за собом је оставила нејаког сина. ИЗВЕШТАЈ ПОЛИЦИЈСКОГ АГЕНТА ЊУ СЛОБОДАНКЕ АЦИГАН-СРЕДОЈЕВ СТАНИЈА-НИНА СТЕФАНОВИЋ рођена је 1921. године у Мудраковцу. По окупацији наше земље укључила се у рад за НОП. Године 1943. ухапшена је и страховито мучена. Јула исте године отерана је у логор на Бањици а одатле у Аушвиц. У логору је оболела од туберкулозе. Године 1945. готово пред само ослобођење спаљена је у Аушвицу. МИЈ1ИЦА ЋОРЂЕВИЋ-ЗАРИЋ рођена је у Крушевцу, још као ученица гимназије пришла је напредном покрету. Члан СКОЈ-а постала је 1941. године. Била је једна од најактивнијих омладинки у Крушевцу. Била је члан ударне групе. учествовала је у свим акцијама које су тада вођене. Као ученица VIII разреда гимназије ухапшена је и послата у Завод за преваспитавање омладине у Смедеревској Паланци. После ослобођења Крушевца била је први секретар Месног комитета СКОЈ-а а такође и члан МК КПЈ — Крушевац. Носилац је Споменице 1941. 649 О АЦИГАН- ХАПШЕ- �УПРАВА ГРАДА БЕОГРАДА ОДЕЉЕЊЕ СПЕЦИЈАЛНЕ ПОЛИЦИЈЕ ПОВ. II Бр. 671 /IV 5 марта 1943 године Београд МИНИСТАРСТВУ НАРОДНЕ ПРОСВЕТЕ1) Одеи,ењу за средњу наставу БЕОГРАД Због комунистичке пропаганде у Кругиевцу ухапгиени су и сада лазе у притеору код ове Управе следећи активни учесници: 1) ЗАЈИЋ МИЛОСИЈА, ученица VII разреда гимназије, рођена 1925 г. у Кругиеви,у, од оца Стојадина. и мајке Радмиле рођ. Бекрић. ЗЛАТИЦА ГВОЗДЕНОВИЋ, ученица из Крушевца, рођена је 1927, године у Белегишу. По окупацији наше земље укључила се у рад за НОП. Прикупљала је прилоге и санитетски материјал, носила пошту илегалним партијским радницима, цепала непријатељске плакате. У току рата хапшена је више пута, пред полицијом се добро држала. Потиче из напредне радничке породице. Брат јој је ухваћен као курир, стрељан је 1943. године, сестра Живка, борац Расинског партизанског одреда погинула је у борби са четницима априла 1943. године, а истовремено стрељан је и њихов отац у Крушевцу. Носилац је Споменице 1941. се на- 3. III Сва ова лица настањена су стално у Крушевцу. Вођеним извиђајем по њиховим кривицама утврђено је и то: За ЗАЈИЋ МИЛОСИЈУ да је била у друштву са познатим пропагатором комунистичких идеја међу ђацима гимназије у Крушевг^у ДАЦИЋЕМ РАДМИЛОМ, који се сада налази у шуми. Сем тога, постоји врло јака и основана сумња да је и сама комунистички настројена, у толико пре што је и њена рођена сестра, студенткиња права, активна комунисткиња, па се, као таква, налази у затвору немачких власти. Са горе изложенога молите се да одмах донесете решење о њиховом стављању у Завод за принудно васпитање омладине у См. Паланци са предлогом, да горе означени ученици у пом. заводу остану ГОДИНУ ДАНА. Молим региење доставити у току дана, како би се исти могли спровести у пом. завод. ХИТНО ЈЕ. Б.Б. М.П. По наредби УПРАВНИКА ГРАДА БЕОГРАДА ШЕФ ОДЕЉЕЊА СПЕЦИЈАЛНЕ ПОЛИЦИЈЕ ПОЛИЦ. ИНСПЕКТОР (потпис нечитак) *) Д.А. СРС бр. 149/43. — Министарство просвете и вера МИЛОСИЈА - ЗУЈА ЗАЈИЋ - ЋОРЋЕВИЋ, ученица гимназије из Крушевца, рођена је 1925. године. Члан СКОЈ-а постала је 1941. године. Најпре је радила у активу СКОЈ-а у школи. Године 1942. била је секретар актива СКОЈ-а у II рејону. Била је учесник свих акција које су у току рата вођене у Крушевцу. Јануара 1943. године је ухапшена и одведена у Завод за преваспитавање омладине у Смедеревској Паланци. Септембра 1944. године када је расформиран овај логор дошла је у Крушевац и укључила се у рад омладинске организације. Носилац је Споменице 1941. 650 — Одељење за средшу наставу — Пов. III �Ш Е Ф') СРПСКЕ ДРЖАВНЕ БЕЗБЕДНОСТИ КОМАНДА СРПСКЕ ДРЖАВНЕ СТРАЖЕ Пов. број 1808 Београд, 18 августа 1943 године Извештај о хапшењу лица у Крушевцу. КОМАНДИ ЈАВНЕ БЕЗБЕДНОСТИ I. Командант СДС округа Крушевачког са Пов. ЈБ. бр. 579 од 21. јула 1943 године доставио је следећи извештај: I. „НоНу 20/21 ууна 1943 године прсма наређењу немачкхгх претстоЈништва градске нолиције у Крушевцу ухапсили су следећа лица: власти органи 4.—• Олгу Минић, домаћицу из Крушевца 5.—■ Олгу Самарџић, апсолвента филозофије из Крушевца 7.— Радмилу Ристић, домаћиг^у из КругиевН)а 14.— Јелену Стаменковић, студента технике из Кругиевца 21.— Дугианку Калембер, домаћиг^у из Кругиевг^а 22.—- Зорку Калембер, домаћицу из Крушевца 26.— Јелену Весић, домаћииу из Кругиевца 36.— Милунку Лазић, из села Дедине, срез Крушевачки 38.— Олгу Поповић, супругу мајора Поновића из Кругиевца Сва нанред именована лица спроведена су у а има изгледа да ће се вршити хапгиење гс наредних ноћи”. казнени завод у Кругиевцу, 111 Према накнадно прикупљеним подацима од лии,а која су ухапгиена 20 и 21 јуна т.г. стрељана су и то на ред. бр. 9, 12, 15, 16, 17, 18, 20, 23, 24, 28, 30, 31 и 40. Лице на ред. бр. 14 налази се у логору у Смед. Паланг<,и, а лице на ред. бр. 38 налази се јоги у затвору. Сва остала лица пуштена су на слободу и од ових отигила на рад у Немачку лица под бр. 1, 5, 19, 34 и 35. Доставља се нредње с молбом на увиђај. Командант Ђенерал (потпис нечитак) ВИИ, рег. бр. 38/7, К. 23. 651 �ОКРУГ ТОПЛИЦА Споменик борцима палим у народноослободилачкој борби у Прокупљу Рад вајара Николе Бибића �ТОПЛИЧАНИ'.1) Већ шести месец како се води борба на живот и смрт против највећег непријатеља. . . Фашизам жељан пљачке и уништавања, прегазио је и поробио целу Европу. Одузео је слободу малим народима, поубијао им најбоље синове, опљачкао и попалио села и градове. Немачки фашизам згазио је и нашу земљу. Издајством народних издајица и петоколонаша фашисти. су разбили нашу војску, бомбардовали градове, поубијали безброј невиних жена, деце и стараца и одвели у ропство многе синове нагаег народа. Многе су породице у црно завили, многу су нејач оставили без хранитеља и заштитниу^а. Крвави освајач није знао граница. Да би одржао поробљене народе у ропству, морао је да уништи првоборца за слободу и заштитника малих и поробљених народа, морао је да уништи земљу правде и слободе, морао је да нападне и мајку Русију. И 22. јуна отпочела је највећа битка света, отпочео је одлучан бој за унигитење фашизма и ослобођење поробљених народа. Народи Југославије прихватили су борбу. Српски народ пошао је путем својих славних дедова и ступио у борбу за част, слободу и независност. Ми, синови Топлице, потомци Топлице Милана, Косанчић Ивана, ми синови бораца из Гвозденог пука,2) напустили смо своје домове, пошли у одреде да бранимо народ и његову имовину, да перемо име и част Србина укаљано срамно издајом петоколонаша. „Ни зрно шиенице, ни грама масти, нигита окупатору, водити борбу до победоносног краја, до уништења фашизма” — то је гесло под којим смо пошли у одреде, разбијали фашистичке слуге —- српске изроде и своје мишице челичили. Подли окупатор није могао сам да се бори на свим фронтовима. Тражио је помоћи. И дошли су издајице -—- продане дугие Недић, Љотић и Пећанац, изроди и издајници српског народа, продали су се Немцима да спасавају што се спасти не може, да продуже век тиранима против којих се боре највеће силе света. Али Топличани, достојни потомци јунака Гвозденог пука, с пушкомуруцц онемогућили су и спречили издајника Косту Пећанца и његове кокошаре да изазову братоубилачко клање, спречили су да Србин Србина убија за рачун окупатора. ТОПЛИЧАНИ! Ви морате своју борбу да водите још оштрије, немилосрдније. Ви не смете дозволити да окупатор вашом помоћу, вашим житом и стоком, крвљу ваших синова продужује своје избројане дане. ИЗБЕГЛИЦЕ, вама је фашизам, помоћу заведених Арнаута и изрода хрватског народа — усташа, попалио домове, одузео стоку и имање, протерао са огњишта. Ваше је место у борби за уништење фагиизма — кривца и проузроковача братоубилачког клања. Ваше домове, имања и огњигита добићете само слободом од фашизма. ПОШТЕНИ ЧЕТНИЦИ ОФИЦИРИ, име српских четника и официра окаљали су и осрамотили издајници К. Пећанац и М. Недић. Не дајте се више заводити. Ваш пут је пут борбе за слободу и част народа, пут јединства свих снага, слом фашистичког окупатора. ОМЛАДИНО, од тебе фашизам хоће да створи џелата свога народа. Из радионица те избаци.о на улицу, оставио те без посла и занимања, затворио школе и универзитете, погазио и уништио сва твоја омладинска права, мобилисао те у издајничку „Неди^ћеву војску” да се бориш против свога народа. Не дај се завести, омладино! Нека ти пример буде херојска совјетска омладина, како се јуначки бори и мре за народ свој и отаџбину. Искуј чврсто, борбено јединство целокупне омладине за уништење фашцзма и његових плаћеника, за своју слободу, бољу и срећнију будућност. Ј) Зборник ВИИ, том I, књ. 2, стр. 282—284. — Позив штаба Топличког НОП одреда од децембра 1941. године народу Топлице за појачану борбу против окупатора и домаћих издајника. *) Односи се на Други пешадијски пук Моравске дивизије, који је у првом светском рату добио име „Гвоздени пук” због заслуга стечених у рату. 654 �Ми, народни партизани, настављаио нашу борбу још силније, још оштрије. Нема те препреке и силе коју ми са својим херојским народом и моћним савезницима, на челу са Црвеном армијом, нећемо моћи уништити. Ни зима, ни издајице, ни експедиције неће нас спречити да, попут наших светлих жртава палих у борби, боримо се за коначно истребљење свих фашистичких зверова који поробише и опљачкаше нашу земљу, за уништење свих издајица српског народа. Ми се боримо за правду и истину, част и слободу свога народа. Наша борба је праведна — ми ћемо победити. ЖИВЕЛА ОСЛОВОДИЛАЧКА ЦРВЕНА АРМИЈА! ЖИВЕЛА БРАТСКА РУСИЈА, ЗАШТИТНИК ПОРОБЉЕНИХ НАРОДА! ЖИВЕЛИ НАРОДНИ ПАРТИЗАНИ ТОПЛИЦЕ, НАСТАВЉАЧИ БОРБЕ ГВОЗДЕНОГ ПУКА! ЖИВЕЛО ЈЕДИНСТВО И СЛОГА НАРОДА У БОРБИ ПРОТИВ ФАШИЗМА! СМРТ ИЗДАЈИЦАМА И ИЗРОДИМА, НЕДИЋУ, ЉОТИЋУ И ПЕЋАНЦУ! СМРТ ФАШИЗМУ — СЛОБОДА НАРОДУ! Децембра 1941 г. Положај. ШТАБ ТОПЛИЧКОГ ПАРТИЗАНСКОГ ОДРЕДА ПОЛИТИЧКА СИТУАЦИЈА У ТОПЛИЦИ1) Топлица као колевка четништва из 1916 и 1917 год. данас, на жалост живих и мртвих четника, постаје колевка „Партизана” (изузимајући КОСАОНИЦУ). Од куда је све то? Сарадници у главном центру комунистичком у Прокупљу и духовне вође су: Василије Петковић, Огњан Ракић, Богољуб Поповић, адвокати, Драгољуб Вучинић, директор гимназије, Спасоје Вујић, претседник Окр. суда, Ђорђе Ускоковић, судија, Васко Радосављевић, суплент, Драго Мучалица и Милутин Жугић, учитељи, Светислав Мирковић, студ. медицине, Бајовић, ст. права, Ратко Павловић, студ. права, Љубинко Коковић, студ. права, Бранко Језић, студ. права, Светислав Петровић, студ. права, Драгојло Драгојловић, студ. права, Срба Миленковић, студ., Баћамунина, суплент, Надежда Шпадијер, Стефановић Зорка, Вељко Самарџић, суплент, Никола Стојановић, учитељ у Божурни, Дринка Павловић, учитељица у Спанцу, општ. Барбатовац, Сретен Станишић, учитељ у Растовници, Бранко Марковић, деловођа општ. Прокупље, Божидар Цакић, Бурић, кројачи, Илија Ђорђевић, претседник општине Прокупља, Јован Илић, адвокат, Русомир Илић, саобр. чин. у Житорађи, Буда Горуновић, адв. приџравник, Радован Поповић, учитељ, Душан Костандиновић, суд. приправ., Глигорије Сокол, трг. радио апарата, Душица Мучалица, матуранткиња, Љубичићева, уч. VIII раз. гимн., Петковић Божидар, Васа Несторовић, пензион. и Љубинко Марковић, студ. и јоги доста других мање важних сичадника. МИНИСТАРСТВО УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА I бр. 829 13 I 1942 г. Београд ‘) ВИИ, бр. 4/1—1, К. 20Б, 1—42. 655 �ене Топлице биле су велики ослонац Партије, Топличког партизанског одреда и НОФ-а за време рата. Топлица је дала велики број жена, политичких радника, бораца и активисткиња на свим пољима рада. Њихова активност и масовно прилажење НОП-у обухватила је извршавање задатака, постављених на састанку партијске организације Прокупља од 10. јула 1941. у вези с припремом оружаних акција противу окупатора и формирањем партизанског одреда овога краја. Топлички партизански одред, формиран 3. августа 1941. у шуми код манастира Ајдановца, ослободио је већ у октобру територију, која је обухватала терен од Пасјаче до Јастрепца и од Дољевца до Плочника. Ова слободна територија је постојала, с краћим или дужим прекидима, готово све време рата. И градови Прокупље (ослобођено 9. октобра) и Куршумлија (ослобођена 9. октобра 1941) налазили су се једно време у саставу слободне територије. Постојање слободне територије омогућило је снажан развитак партијских организација и масовно учешће нарсда, омладине и жена. Свуда по селима Топлице организоване су месне или помоћне десетине и чете, у којима је био највећи део омладине и омладинки, које су учествовале у борбама и наоружане приступале Топличком партизанском одреду. Одржаване су конференције и зборови по селима, којима је присуствовао и велики број жена. Стваране су организације омладине, народноослободилачког фонда за помоћ НОП-у, НОО и групе жена, од којих су касније настајали одбори АФЖ-а; развијан је непрекидан политички и културнопросветни рад. Захваљујући организованом раду Партије, омладине и жена, безмало је свако село и свака кућа била упориште НОП-а. Напредни револуционарни рад пред рат у Прокупљу допринео је организованом учешћу широких маса. Рад се развијао углавном преко просветних радника, наставника Учитељско-домаћичке школе и мешовите гимназије. Настојало се и на укључивању села преко пољопривредних задруга; радило се на оснивању напредних женских друштава уместо дотадашњих националистичких грађанских, као и на оснивању удружења учитељица домаћичких школа. На овим задацима радиле су Разуменка-Зума Петровић, Душана Копач и Милка Орлић, професори, Јелисавета Цуверовић, васпитачица УДШ и др. Разуменка-Зума Петровић, упућена те по директиви Партије у Прокупље 656 да организује партијски и политички рад у самом граду и Топлици. Она је и формирала прву партијску ћелију у Прокупљу. Разуменка је радила на успостављању сарадње између омладине УДШ с напредном омладином гимназије и радничком омладином у граду, повезујући их преко разних форми рада које су бар донекле осигуравале легалност: заједнички излети, приредбе, литерарни састанци. У томе су велику помоћ пружали напредни просветни радници, професори гимназије. Међу њима су биле другарице Нада Сенић, Евица Тишма, Драгица Крнић, Надежда Шпадијер, Нина Тумин, Радинка Пандуровић и Добрила Ракић, око које су се млађе наставнице са позерењем окупљале. У овом предратном периоду од жена домаћица истицале су се својом активношћу Милунка Ђорђевић, чији је син био шпански борац, а кућа поуздани партијски пункт од 1940. све до краја рата; Љубица Костић, Мара Станковић-Локошница, Милунка Аранђеловић и друге. Међу напредним студенткињама летњих распуста које су враћале се преко својим ку- ћама, била је једна од најактивнијих Ната Хаџић, чијом је иницијативом организовано прикупљање Црвене �помоћи. Она је учествовала и на политичким зборовима. Међу предратним члановима КПЈ с којима је организација у Топлици ушла у ратне догађаје, биле су другарице: Васиљка Декић-Нада Длуже, радница која је 1942. отишла у одред, Разуменка-Зума Петровић (после 22. јуна упућена на друге партијске дужности), Нина Тумин, Нада Драгојловић-Шпадијер, Милка-Лина Протић, студент филозофије из Горње Коњуше, Милица Буцек, учитељица у селу Доња Девча. На терену Куршумлије члан МК КПЈ била је Дринка Павловић, учитељица у селу Спанце и кандидат КПЈ Јелена Николић, радница. Позиву Партије за појачану борбу против окупатора на већ ослобођеној територији одазвале су се у великом броју и жене. На Другој конференцији чланова КПЈ из Топлице, одржаној у згради основне школе на Белом Камену 12. децембра 1941. у присуству 30 делегата, донета је резолуција, у којој је један део посвећен посебним задацима на окупљању жена. 5. ЖЕНЕ1) Ком. партија је исправно схватила положај, улогу и значај који игра жена у држави и друштву, па је поставила себи за задатак: ослобођење жене из двоструког ропства кроз заједничку и јединствену борбу човека и жене противу владајућег поретка за бољи живот будућих генерација. За пуну слободу жене и човека, за једнакост у раду и расподели, за равноправност у дужностима и правима потребно је да се боре и човек и жена, у чврстом борбеном савезу ... У националноослободилачкој борби морају бити заступљене и жене. Водити ослободилачку борбу, а немати жене уза се, то зпачи немати читаву половину народа... У националноослободилачкој борби нашег народа жена мора да заузме место које јој припада: на фронту и позадини. Жене у Топлици су национално свесне, храбре и јуначне. Оне исправно схватају и помажу национално-ослободилачку борбу. Недостатак Ком. партије у Топлици је у томе што није више пажње посветила питању жене. Женска омладина у граду прилично је обухваћена радом, али жене и у граду и. у селу остале су усамљене. Истакнувши потребу организације жене и подвукавши нарочито њену улогу у ослободилачкој борби, уочившг(, узроке непосвећивању довољно ') ИРПС, А. 8465 — из Резолуције са I конференције КП у Топлици одржане 12. децембра 1941,, године. МИЛКА ПРОТИЋ-ЛИНА, студенткиња филозофског факултета у Скопљу, рођена 15. септембра 1921. у селу Горњој Коњуши (Прокупље), као ученица Учитељске школе у Скопљу пришла је напредном средњошколском покрету и постала члан СКОЈ-а, а као студент члан КПЈ. Првих дана рата вратила се у своје родно место и наставила рад, нарочито са омладином у свом селу и околини. Одмах после формирања Топличког партизанског одреда ступила је у Пасјачку, а затим Видојевачку чету и била борац. Била је заменик руководиоца СКОЈ-а и политички комесар чете. Дванаестог априла 1942. заробљена је у борби код села Ргаје, спроведена у Куршумлију и затим у Нишки логор. Заједно са Надом Томић побегла је из логора 2. децембра исте године и на пребацивању за Јастребачки одред поново је ухваћена, у ноћи између 19. и 20. децембра у Горњој Топоници, предата Немцима, враћена у Нишки логор и стрељана 28. децембра 1942. НАЧЕЛСТВО СРЕЗА ПРОКУПАЧКОГ1) МОРАВСКЕБАНОВИНЕ Пов. бр. 89 5 септембра 1941 године Прокупље НАЧЕЛНИКУ СРЕЗА ДОБРИЧКОГ ПРОКУПЉЕ Управа града Београда — оделење Специјалне полиције са актом Пов. бр. 165 од 22 августа т.г. доставило је следеће: „Управа града располаже са једним обавештењем да се у Прокупљу налази извесни студент Леда-Спасоје ВукићевиН, који станује у улици Југ Богдановој бр. 125, али је врло ретко код куће, пошто скоро свакодневно крстари по околним селима у којима има много помагача на пољу ширења комунистичке пропаганде... Главни помагач Спасојев јесте Милка Протић, студент филозофије из села Горње Коњуше. ... среза Прокупачког и Јелица Маринковић, учитељица у неком селу среза Добричког. Оне су обе већ одавно познате комунисткиње и данас су врло активне, а имају много утицаја на сељаке. По наређењу Министарства унутрашњих послова, Управа града саопштава предње среском начелнику с тим да ово обавегитење коме се апсолутно може поклонити вера детаљно провери, те у позитивном случају предузме потребне мере, а у свему извести управу града Београда, позивом на горњи број”. Предње ми је част доставити на хитан поступак у колико се односи на Јелицу Маринковић, учитељицу у вашем срезу, па што пре доставите извегитај овоме начелству како би исто могло поднети управи града потребан извешта ј. ВРЛО ЈЕ ХИТН01 СРЕСКИ НАЧЕЛНИК (потпис нечитак) ‘) ВИИ, рег. бр. 1/2—1, К. 28. 657 �ЈЕЈ1ЕНА НИКОЛИЋ, радница из Куршумлије, од 1936. године припадала је напредном покрету. Кандидат од почетка 1940. и члан КПЈ од 1941. године. Од почетка устанка у партизанском одреду. Ухватили је јуна 1942. године четници Косте Пећанца и стрељали у Соколовици. ВЕРА ЂУРИШИЋ-ПОПОВИЋ рођена 22. марта 1912. године у селу Риљеву код Прилепа, августа 1941. дошла је из Новог Пазара као члан КПЈ и укључила се у рад партијске организације у Доњој Коњуши. Крајем године прешла је у Прокупље и са групом напредних наставница гимназије и Учитељско-домаћичке школе, чији је наставник била, организовала је више читалачких група у школи и у граду. После провале и великог хапшења у пролеће 1942. године, које је избегла јер се на неко време склонила у село Гојиновац, нашла се као једини члан КПЈ у Прокупљу. Била је веза између ПК КПЈ за Србију, ОК КПЈ за Ниш и одреда. Године 1943. одређена је од партијског руководства за секретара ГК КПЈ. На тој је дужности до краја године, када је морала да се склони у одред. То је забележено у извештају Начелства среза прокупачког од 11. III 1944. под Пов. бр. 54/44. „Ђуришић Вера, стручна учитељица домаћичког течаја у Прокупљу (је)... децембра 1943. отишла у Ниш и затражила боловање, а уствари отигила у Слатовац и придружила се партизанском одреду у коме је њен муж Миодраг био од 1941.” Као припадник Топличког партизанског одреда, Вера је 1944. године била секретар Команде подручја, а после ослобођења секретар Градског одбора АФЖ у Нишу. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. 9 МИЛИЦА МЛАДЕНОВИЋ-КАНДИЋ рођена 29. октобра 1923. у Доњој Девчи (Прокупље), уочи рата била у читалачкој групи омладине и учествовала на омладинским скуповима у селу. Члан СКОЈ-а је постала половином 1941, а члан КПЈ новембра исте године. Године 1942. била је секретар групе СКОЈ-а у свом селу, а радила је и са омладином у суседним селима и на терену петровачке општине. У партијској ћелији је одговарала за рад омладине, а касније је радила и са женама. Обављала је курирске задатке и одржавала везу између Прокупља и малог Јастрепца. Од 1943. била је члан СК СКОЈ-а Добрича, затим члан и секретар РК КПЈ у рејону Џигоља. Носилац је Споменице 1941. и других одликовања. пажње питању жене и недовољном схватању значаја и улоге жене у национ.-ослободилачкој борби, конференција поставља следеће задатке по питању жене пред Ком. партијом у Топлици: а) увући жене више у рад; б) увлачити жене у НОФ — одборе; в) да се у обавештајној служби употребљавају жене; г) да се за санитетску службу оспособљавају жене; д) да се у акцијама и борбама употрбљавају и жене; ђ) да се на полит. конференције позивају и жене; е) да се на скупове жена (прела, седељке и др.) одлази и да се дискутује са женама о женским питањима (порођај, побачај, питање деце). ЖЕНЕ У КПЈ Јачање партијских организација, као један од предуслова успешног и организованог вођења борбе противу непријатеља, проширило се на целу Топлицу. Још у лето 1941. међу новим члановима КПЈ примљен је и већи број жена. У Прокупљу су у Партију учлањене скојевке: Јелена Дедијер, Радојка Ђорђевић-Бургада, Славка Јанковић, Танкосава Јовановић, Љубица Јоксимовић, Олга Милановић, Љубица Недељковић, Веро Нестровић, Бранка Ристић, Буда Томић, Марица Илић; кандидована је Душана Копач, инжењер агрономије. У прокупачком срезу Рада Крстовић из Велике Плане и Добринка Трипковић из Бресничића, у добричком срезу Милица Младеновић-Кандић из Ђерем Девче, Ружа Мировић, из Коњарника, која је после кратког времена по директиви Партије отишла у Житорађе, Стана Павловић из Бериља. У августу је као члан КПЈ дошла из Новог Пазара Вера Ђуришић-Поповић и укључила се у рад партијске организације у Доњој Коњуши до краја октобра када је прешла у Прокупље. У Куршумлији је учлањена у КПЈ кандидат Јелена Николић,- а у косаничком срезу Зора Топаловић, учитељица у Грабовници. Пред крај 1941. године Топлица је имала преко 100 чланова Партије и око 130 кандидата што је омогућило снажан развитак народноослободилачког покрета и масовне оружане борбе у овом крају против окупатора и издајника. �Децембра 1941. године за секретара МК КПЈ Прокупље дошла је Јулија Делере-Нада, радница која је из Београда по задатку Партије дошла у Прокупље. Тада је дошла и Кристина Ковачевић, која је из Београда побегла од Специјалне полиције и као члан комитета била одговорна за технику. Члан МК КПЈ била је и Васиљка Декић, звана Нада Длуже. У 1942. години, нарочито од јуна када је отпочео живљи рад, партијска организација је повећана новим бројем другарица. У граду је члан КПЈ постала Рада Дедијер. У Малој Плани је у КПЈ примљена Драгојла Веселиновић-Ђорђевић, у Ђакусу Краса Алексић, у Растовници Марија Павловић, у Јовиним Ливадама Марија Глушац и Мирослава Средојевић-Ловић, а у Доњој Трнави је кандидована у КПЈ Ђурђа Влаховић-Илић. Један број другарица примљен је у КПЈ у Топличком одреду: Драгојла ДинићОлга из Речице, Јела ИванишевићАна и Даринка Несторовић-ЈБупче. У 1943. години, нарочито после партијског саветовања које је организовао Срески комитет у селу Ргаје 6. маја и коме су присуствовале Вера Поповић, секретар Градског комитета КПЈ и Рада Дедијер, дошло је до смелијег обухватања и пријема у Партију особито у селима топличког краја што је настављено и током 1944. Из града су у Партију примљене 1943. године: Богиња Бајовић, Нега Костић, Мара Станковић-Локошница; кандидована је Марија Васиљевић, а 1944. Савка Цветковић. У Југовцу су 1943. године примљене у КПЈ: ТанкосаваТана Радојевић, Љубица Јоксимовић и Милка Савковић, у Доњој Бресници Рада Рајић, у Здравињу Рада Каличанин, а 1944. године и Алексија Вукадиновић, Наталија Каличанин и Момирка Перовић, у Гласовику: Мирјана Трифуновић, Милена Бојовић и Анђелија Бојовић, у Бублици: Милица Јовановић, Негосава Јовановић, Смиљана Костадиновић, Драгица Миленковић, Стана Пауновић и Радмила Марковић, у Крушевици Стојанка Мировић, у Широким Њивама Милена Питовић, У Белом Камену: учитељица Радмила Багар-Терзић и Стана Кулић-Савовић, у Јовиним Ливадама Даница Милићевић и Станица Пешкан, а 1944. године кандидована је Марица Глушац, у Балчаку Добрана Копривица, У Доњој Речици Персида Динић, у Бајчинцу Добрија Страхинић, у Лепаји Христина Миловановић, у Баличевцу Христа Динић, у Биљегу Мирослава Јовановић и Десанка Миличић, 1942. године. Године 1943. постала секретар руководства СКОЈ-а, а децембра 1943. године одлази у НОБ. Средином 1944. године постала је члан ОК КПЈ за Топлицу и члан Окружног одбора АФЖ формираног у Бублици, а касније секретар истог одбора. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. Резервни је потпоручник ЈНА. ЗОРКА РАКАНОВИЋ-ТОПАЛОВИЋ, учитељица у Грабовици (Куршумлија), пришла је напредном радничком покрету још 1938. У 1939/40. години организовала је у селу књижницу и читаоницу у којима се претежно налазила напредна литература. Као симпатизер КПЈ присуствовала је првој партијској конференцији почетком 1940. у Куршумлији. После избијања рата укључила се у НОП. Члан КПЈ је постала 1941. Када су четници Косте Пећанца повратили Куршумлију, коју су били ослободили партизани, ухватили су Зорку и 23. фебруара 1942. године стрељали је у седмом месецу трудноће, заједно с њеним другом, судијом Тодором Топаловићем. ДАРИНКА НЕСТОРОВИЋ - ЉУБИЦА, студент медицине, рођена 17. јуна 1920. године у Шишмановцу (Прокупље), члан СКОЈ-а пре рата, кандидат КПЈ од 1940. и члан КПЈ од априла 1942. Од септембра 1941. била је члан МК СКОЈ-а у Прокупљу до фебруара 1942, када је отишла у Јастребачки партизански одред у коме је била руководилац санитета. За време „Аћимовићеве офанзиве" на Велики и Мали Јастребац, 13. августа 1942. године, у земуници у Крајковачкој реци у којој су били склоњени болесни и рањени другови, заједно са седам партизана извршила је самоубиство да не би живи пали 5' руке непријатељу. © РАДМИЛА ДЕДИЈЕР, из Прокупља, рођена 1921. у Нишу, кројачка радница, члан СКОЈ-а од 1941, члан КПЈ од јула 659 МАРИЈА ГЛУШАЦ, домаћица из Јовиних Ливада, била је члан СКОЈ-а од краја 1941. а члан КПЈ од 1942. После избијања рата укључила се у НОП, радила са женама у селу, а касније и са омладином. Била је стална веза са одредом, одакле је доносила летке и брошуре и читала их са женама. Као и друге куће у селу, и њена кућа је била свратиште партизана и партијских радника, складиште оружја и муниције и болница за болесне и рањене партизане. Била је члан првог Месног одбора АФЖ, основаног почетком 1943. године. Септембра исте године изабрана је за члана првог Среског одбора АФЖ. Носилац је Споменице 1941. и других одликовања. �МАРИЈА СТАНКОВИЋ-ЛОКОШНИЦА, домаћица из Прокупља, припадала је пре рата групи напредних жена. Од првих дана рата активна је у НОП-у. Члан КПЈ је постала 1943. године. Њена је кућа и поред многих блокада и претреса била уточиште за чланове КПЈ. Учествовала је у разношењу летака и пребацивању другова у одред. Неколико пута је ишла у Ниш и преносила партијски материјал. Пребацивала је санитетски материјал у одред на Јастрепцу. Непрекидно је радила са женама у граду. У пролеће 1944. избегла је хапшење, пребацивши се у Јастребачки партизански одред, где је била болничарка. За време VII офанзиве ухватили су је четници код села Јасике, у земуници са тешким рањеницима које није хтела да напусти. После тешког мучења, зверски су је убили јула 1944. РАДМИЛА БАГАР-ТЕРЗИЋ, учитељица, рођена 1913. у Пријепољу, пре рата је припадала напредном радничком покрету. У Бели Камен (Прокупље) дошла је као избеглица и 21. јуна 1941. постављена за учитељицу. Чим је избио устанак приступила је НОП-у и била нарочито активна у придобијању и организовању жена; одржавала је и аналфабетске течајеве са женама. Више пута је саслушавана и хапшена, а 1942. била је краће време у нишком затвору. Од 1943. пожртвовано је радила на оснивању одбора АФЖ у Белом Камену, Булчинцу, Балчаку, Мрњаку, Добротићу, Јабучеву, и Зодицама. У јесен 1943. примљена је у КПЈ и изабрана за члана Месног и Среског одбора АФЖ. Све до своје погибије неуморно је радила на терену среза, одлазила у најзабитија села и одржавала састанке и зборове са женама. Године 1944. ступила је у XI бригаду 24 дивизије. Погинула је у VII офанзиви, у лето 1944. у борби на Китки планини. ТАНКОСАВА-ХАНА РАДОЈЕВИЋ, рођена 15. марта 1912. у Југовцу (Прокупље), члан је КПЈ од 1943/1944. године. У току НОП-а имала је задатак да организује смештај и лечење рањеника, и помоћ породицама партизана и да организује рад жена у кувању и шивењу за борце и њиховом прихватању и смештају. Њена је кућа била пункт за везу илегалним партијским радницима. Преносила је партијске материјале и обавештавала партизане о непријатељу. Године 1942, када је пошла на обавештајни задатак, између Југовца и Прокупља ухватили су је четници, саслушали и претресали. Нису јој ништа нашли, јер је извештај вешто сакрила у плетеници косе. Отерали су је у Горњу Стражаву и припретили стрељањем, али пошто нису имали доказа о њеном раду пустили су је. Носилац је Споменице 1941. 660 која је била и секретар ћелије, у Новом Момчилову: Босиљка Машовић, Милица Војводић и Блага Булатовић, у Самариновцу Јелисавета Дикић, у Пасјачи: Драга Гардашевић, Кристина Тодоровић-Кића, Дана Младеновић и Радојка Вуковић, у Вољчинцу Јелисавета Петровић-Дикић, у Пејковцу је кандидована учитељица КатаринаКаја Бастић. Нова села су 1944. године покривена партијским организацијама у које је примљен и један број другарица. У Бресничићу је у КПЈ примљена Пелагија Стефановић, у Малој Плани Наталија Мирковић, Деса и Богиња Јанићијевић, Станица Веселиновић, Никосава и Тана Веселиновић, у Доњој Топоници Рада Веселиновић, која је исте године постала и секретар ћелије у селу, у Кончићу Миладинка Јовановић, у Меровцу Стојанка Богдановић, у Прекопуцу Кристина и Негосава Јеленић, у Житном Потоку Стана Рајковић и Љубица Стаменковић, у Бериљу Цвијета Томановић, Стана Павловић-Марија, у Данилову Милунка Миладиновић, у Превоју Љубица Нинковић, која је постала и секретар тада формиране партијске ћелије у селу, у Коњарнику Миља Ивановић, Јелена Мировић која је убрзо постала и секретар ћелије, Рада Поповић, Вукосава Перовић, у селу Каре: Даринка Одовић, Митрана Крстић, Петрија Крстић и Милена Мијушковић, у Дебелом Лугу Стојанка Караџић, у Александрову је 1945. године примљена у КПЈ Богдана Стојиљковић. У III јужноморавској бригади примљена су у КПЈ 1944. године Радунка ИлићПавловић и Љубинка Ристић. За Партију је кандидована Љубинка из Прекадина. У многим селима 1943. и 1944. године формирани су и партијски активи који су обухватали један број другарица припреманих за пријем у КПЈ. У Трнави је од 1943. године у партијском активу била Надежда Калезић, у Југовцу Мира Шаранац, у Држановцу Љубица Мучилица, у Селишту Марица Килибарда, а од 1944. године у Балчаку Зорка Чупић, у Шишмановцу Мића, Вукосава и Љубинка, у Губетину Јула. Партијска организација је током 1943. године одржала више састанака и саветовања на којима је одређивала задатке за окупљање људи и жена и њихово учлањавање у КПЈ у граду и селима и стварање нових партијских организација. Једно партијско саветовање је одржано августа 1943. године на Малом Јастрепцу. После овог саветовања створене су партијске ћелије у Бајчинцу, Доњој Расовачи, �Лепаји, Мекишу и др. Крајем 1943. године формирају се и многи рејонски комитети КПЈ (Облачина, Бучић и др.). Ради лакшег рада формирани су СК КПЈ за леву и десну страну Топлице, а крајем 1943. године и партијска повереништва за територију леве стране Топлице са два СК, један за добрички и део прокупачког, а други за преостали део прокупачког и цео јастребачки срез. Члан, а касније и секретар РК КПЈ у рејону Цигоља била је Милица Младеновић-Кандић из Доње Девче. Олга Џуверовић је постала члан СК КПЈ и члан Окружног повереништва КПЈ за Топлицу и Јабланицу. После формирања СК за леву страну Топлице одржан је 15-дневни партијски курс са 20 чланова КПЈ. Почетком 1944. године Топлица је издвојена као посебан округ. Члан ОК КПЈ Топлице постала је Јелисавета Петровић-Дикић из Вољчинца. У МК КПЈ Прокупље члан је постала Богиња Бајовић. Када је ослобођено Прокупље и расформиран пасјачки срез у састав СК је ушла Цана Жарић из Суботице одговорна за рад АФЖ. У СК Добрича до ослобођења Топлице октобра 1944. године била је Љубица Цекић-Биса. Тада је формиран нов СК за Топлицу, у који су ушле поред ње и Мара Шушњица секретар СК СКОЈ-а и Јулијана Бошковић. Члан СК КПЈ Куршумлије 1944. године била је Драгица Марковић учитељица из села Спанце. У Прокупљу су формиране партијске ћелија по рејонима. Крајем 1944. године Милка Орлић је била секретар ћелије V рејона и инструктор у ћелијама II и VI реона. У току године одржан је партијски курс у Великој Плани коме су присуствовале Олга Цуверовић и Јелисавета ПетровићДикић. У Бублици је 7. и 8. маја 1944. године на ослобођеној територији одржано саветовање руководећих комуниста лесковачког, топличког, крушевачког, зајечарског и других округа и војних јединица — око 130 другова. Говорено је о политичкој ситуацији у свету и земљи, проблемима НОО, о јачању организација КПЈ, омладине, жена и др. Оштрије је критикован секташки однос према пријему омладине и жена у КПЈ с обзиром на њихово масовно учешће у покрету. ОЈ1ГА-ОЉА ЏУВЕРОВИЋ, студент агрономије, рођена је 8. септембра 1922. године у Београду, члан СКОЈ-а од краја 1940, члан КПЈ од јесени 1941. Одмах после избијања рата дошла је у Прокупље и постала секретар МК СКОЈ-а до јануара 1942, када је отишла у Топлички партизански одред и била руководилац СКОЈ-а у Јастребачкој чети. Јула 1942. ухваћена је и одведена у затвор у Десковцу. У новембру исте године побегла је из затвора и прикључила се Јабланичком партизанском одреду. У лето 1943. постала је секретар СК КПЈ добричког среза, а од јануара 1944. члан Окружног повереништва КПЈ. Била је популарна и омиљена код народа, нарочито омладине. Погинула је у Великој Плани (Топлица) приликом пробијања из четничког обруча, фебруара 1944. године. УНИШТАВАЊЕ ОСТАТАКА РАЗБИЈЕНИХ КОМУНИСТИЧКИХ БАНДИТА1) Прокупље, 25 априла 1942 Српски одреди и даље крстаре по селима и њиховој околини да би уништили и последње бандите. Приликом овога патролирања Бублички четнички одред упутио се ка Пасјачи обавештен (За се тамо прикрива једна групица бандита. У сукобу на Пасјачи убијено је пет комуниста, и то: Миодраг Павловић, звани Келе из Бериља, Драгомир Беговић, звани Недо, студент из Коњарника, Велимир Ђинић, звани Голуб, столар из Београда, Стојадинка Радосављевић, звана „Стола”, гимназисткиња из Прокупља и још један комуниста за кога се само зна да је имао комунистички надимак Тоза... ЛО КОМУНИСТИЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА У ПРОКУПЉУ Април 1942 године . .. Полиција је успела ипак да открије и Месни комитет Комунистичке партије, коме је на челу стајао кројачки радник Светислав Будић, и осталс форуме, а нарочито одборе СКОЈ-а. Главни организатор СКОЈ-а у Прокупљу био је студент права Бранко Јездић, а њему је била десна рука Душица Мучалица, ученица VII разреда гимназије. У њихову групу спадао је и матурант Петар Станковић. Осим тога у средњошколској политичкој јединици истицали су се Радомир Ђорђевић, звани „Балонче” и Стојан Хаџи-Тонић, матурант, који су после отишли у шуму. У духовном формирању комунистичке омладине у Прокупљу главну улогу су играли сестра и брат Џуверовићи. Сестра се звала Оља, према кргитеном имену Олга, а брат Коља, од имена Коста. Она је била студент агрономије, а он технике... М. Поповић ‘) „Ново време”, април 1942., бр. 36. 661 �ПАРТИЈСКА ТЕХНИКА Б И Ј1 Т Е Н ВРХОВНОГ ШТАБА НАРОДНО-ОСЛОБОДИЛАЧКЕ ПАРТИЗАНСКЕ И ДОБРОВОЉАЧКЕ ВОЈСКЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ Фебруар — Март 1942 Број 14—15 БОРБЕ И АКЦИЈЕ') С р би ј а Глаани штаб НОПО за Србију јавља, између осталога, да партизански одреди у Србији у последње време воде крупне и упорне борбе са недићевском и немачком војском, са четничким бандама и са бугарском војском која је запосела источну Србију. Топлички одред разбио је у једној борби Пећанчеве хорде и при томе заробио преко 100 четника и много ратног материјала. ') Зборник ВИИ, том II, стр. 131—141. СМРТ ФАШИЗМУ — СЛОБОДА НАРОДУ! БИЛТЕН ВРХОВНОГ ШТАБА НАРОДНО-ОСЛОБОДИЛАЧКЕ ПАРТИЗАНСКЕ И ДОБРОВОЉАЧКЕ ВОЈСКЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ Децембар 1941 — Јануар 1942 Број 12—13 ИЗ НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКЕ БОРБЕ‘) Србија У Блацу, северно од Куршумлије, ослобођени су заробљени другови и истовремено је заплењено 30 пушака, 1 пушкомитраљез и много муниције. Том приликом убијено је 30 четника а 60 заробљено. ') Зборник ВИИ, том II. стр. 111—116. ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРЖАВНУ ЗАШТИТУ') 28 октобар 1942 7. ПРОКУПЉЕ: 30554 26 ов. м. око 21 час ушли су у Доњотопоничку око 150 комуниста,2) спалили целокупну општ. архиву са печатима, однели из касе 14.500 дин., блокирали куће наоружаних лица и одузели им оружје затим одржали пропагандни говор на коме је говорио вођа Ратко Павловић. 30553 26 ов. м. око 24 часа упали су у Прекадин око 100 комуниста извршили блокаду села, грађанство истерали из својих кућа у школу, одржали пропагандни говор затим спалили целокупну општ. архиву, па се удаљили у правцу Планине Соколовице.3) 9. ПРОКУПЉЕ: 30551 Ноћу 25/26 ов. м. једна већа група комуниста4) појавила се у селима Пестишу и Обртинцу као и у селу Доњем Точану. ‘) Зборник ВИИ, том I, кн>. 4, стр. 392—393. — Извештај Одељења за државну заштиту Министарства унутрашњих послова Недићеве владе од 28. октобра 1942. године о акцијама Пасјачко-Јабланичког, Првог Шумадијског и Нишавског НОП одреда. !) — Партизани Пасјачко-јабланичког НОП одреда. *) — Акцију су извели партизани Пасјачко-јабланичког НОП одреда. ') — партизани 11асјачко-јабланпчког НОП одреда. 662 Поред растурања партијских материјала који су доношени из технике ОК КПЈ у Нишу, у Прокупљу је постојала партијска техника на којој је радило неколико другарица. У стану Милке Орлић налазио се радио и шапирограф. Вести су слушале и умножавале Разуменка Петровић, Нина Тумин и Душана Копач. У кући Милосаве Веселиновић из Мале Плане налазила се партијска техника, а Деса Стојиљковић је растурала умножени материјал. У кући Анђе и Милеве Поповића из Растовнице такође се налазила партијска техника, У Доњој Бресници техника се налазила у кући Достане Илић, где је на умножавању материјала радила Наталија Кожовић; затим у кућама Миленије Андрић, Динке Перковић и Љубице Станковић, а у Здравињу код Вујке Ђорђевић и Раде Каличанин. Хватане су вести, прекуцавани и умножавани разни партијски материјали, а жене су сакривале технику и разносиле умножени материјал. Од 1942. године у техници је радила Мира Пантовић-ЈБубинка. Од августа 1943. године то је била техника СК Пасјаче, у којој је поред Мире радила и Јелена Багер. После кратког времена са Пасјаче је премештена у кућу Душанке и Јованке Крунић у Јовиним Ливадама као техника Окружног поверенства КПЈ за топлички и лесковачки округ. Ту је остала до марта 1944. године када је пребачена у Гласовик. У априлу је Мира Пантовић прешла у технику ОК Лесковца у Плавцу (Пуста Река) до јуна, када је прешла на рад у агитпроп Главног штаба за Србију. У Плавцу је на техници радила и Бранка Меденица-Савка. У засеоку Девче Ђерем Девчи 1943. године била је техника у кући Тодоре Кандић. У Прекопуцу се техника 1944. године налазила у земуници, где је на умножавању билтена и партијског материјала за курс у Великој Плани радила Јелена Багер. �С К О Ј И ОМЛАДИНА Н А Р Е Д Б А 1) Командантима свих четничких одреда зо 23 фебруар 1942 године Услед јаке акције партизана у Топлици, а пошто су данас пристигли војводе и четници одреда растурени у Топлици, а ради предузимања гито хитније акције за чишћењс терена од партизана: НАРЕЂУЈЕМ: Пред рат у Прокупљу је била доста јака скојевска организација. Од омладинки у СКОЈ-у су биле ученице: Станимирка-Цаца Протић, Душица Мучалица, Бранка Љубичић, Дара Несторовић, студент медицине, ОлгаОља Џуверовић, студент агрономије, ученице Стола Радисављевић, Мира Пантовић и Јулијана Ристић. Активне омладинке су тада биле: Јелисавета-Анета Андрејевић, народни херој, Марија Павловић, ученица, Драгица Марковић, Даница Станисављевић и др. Током 1941. године скојевска организација у Прокупљу, која је и пре рата у својим редовима имала велики број омладинки радница, студенткиња и ученица гимназије и учитељско-домаћичке школе, поред 14 предратних примила је још осам. У Куршумлији су радиле у СКОЈ-у две омладинке. Новембра 1941. године у Прокупљу је формиран МК СКОЈ-а у коме су биле секретар Олга Џуверовић-Оља и чланови Даринка Несторовић, Рада Дедијер и Живка Ђорђевић. У селима прокупачког среза створени су активи и групе СКОЈ-а у којима је био и један број омладинки. У Доњој Речици је групом СКОЈ-а руководила Драгојла ДинићОлга, у Бресничићу је секретар СКОЈ-а била Добринка Трипковић, у Ђерем-Девчи у добричком срезу је скојевском групом, у којсј су биле још две омладинке, руководила Милица Кандић. У Житном Потоку су биле две скојевке, у Малој Плани једна и у Прекопуцу једна. На терену добричког среза у Бериљу била је једна, у Балчаку четири, у Новом Селу једна, у Горњем Дреновцу једна, у Бајчиновцу седам, у Новом Момчилову четири и у Видовачи једна скојевка. Крајем 1941. године у Јовиним Ливадама је основана скојевска организација у коју су међу првима учлањене и две омладинке. Према извештају Среског руководства СКОЈ-а од 13. јануара 1942. године, у Топлици је укупно било 305 скојеваца. У току 1942. године СКОЈ је повећаван новим бројем омладинки. У Про- 5. У року од 5—6 дана стићи ће у Блаи,е око 1000 војнгска и четника ради акције. 6. Исхрана војске и четника пашће на терет села комунистичких и то нарочито оних породица које су комунистичке или њихови јатаци, због којих је ова експедиција морала да изађе на терен ради чишћења терена. Од комуниста и њихових породица одузети сву храну и стоку и ставити је у магацин која има служити за исхрану војске и четника као и сиротиње. Одреди ће по могућству на лицу места пописати количину стоке и хране коју одузму од комуниста и њихових породица. 7. Ради извршења ове наредбе и правилног поступка одреда четничких и оружане силе дајем следеће: Комунистичке породице изводити из кућа које ће понети само оно што им је најпотребније и без потегикоћа за пут и ове истаћи пред одредима за улазак у наредно село које се напада и из тога села их протеривати у друго до крајње тачке акције, где ће се решити њихова судбина, тако да народ види ко је помагао и чувао комунисте и каква је њихова судбина. Заробљене комунисте без икаквог саслугиања убијати одмах на лицу места. Милости и пажње према правим комунистима несме бити никакве јер се само њиховим потпуним уништењем може очистити терен од њих и народ ослободити ове немани. Комунистичке куће пошто се одузме сва храна одмах спаљивати и уништавати. .. . При уласку у села поставити заседе са свију страна и не дозволити никакав излазак из села ни мушкоме ни женскоме ни малом ни великом и ко год покуша да изађе убити га. У селу одмах покупити сво грађанство мугико и женско и извршити контролу свих и ко се год ухвати сумњив одмах га везати и терати га пред собом, а ресто ко није сумњив употребити га за потере заједио са одредом као што рекох напред. Саопштхсти свима, да они који буду дали храну партизанима а не буду одмах известили или пак буду знали ко хе давао храну партизанима, а не буду пријавили на време да ће бити кажњени смрћу. (М.П.) Горски штаб свих четничких одреда Стр. пов. бр.: Служб. 23-11-1942 год. Положај Командант свих четничких одреда Војвода К. Пећанац, с. р. ') Оригинал документа налази се у архиви ЦК СКС бр. 2297* кутија „Четници”. 663 �7-111-1942 Драги другови,1) 3) У овим крајевима и даље се воде велике и упорне борбе. Ми смо потпуно отсечени од околних одреда. Овде су дошла два воза недићеваца и нова појачања Бугара. Они су блокирали Топлицу и алексиначки крај. У те крајеве је сада немогуће одлазити и долазити. У Топлици је само за два дана борбе било преко сто мртвих недићеваца и четника, то је по њиховом поверљивом званичном извештају. Хапгиења и прогони се настављају у овим крајевима. Пре неколико дана извршена су масовна хапшења ђака и наших симпатизера у Прокупљу и Алексинцу. У Куршумлији се воде крваве борбе, али тачних извештаја немамо. Овде поново пуне логор, поново подижу вешала а. недићевци на зборовима прете казненом експедицијом и новим стрељањима и вешањем. Овде је између осталих недићевских одреда дошао и одред Мар. Петровића из групе Калабића. Он је лично држао говор захтевајући ос) народа да се претвори у шпијуне, иначе ће он лично вешати народ као што је то чинио у Крагујевцу и околини. Код грађана је завладао приличан страх и многи бегају из града. СМРТ ФАШИЗМУ — СЛОБОДА НАРОДУ! За П.П. Ј. !) Зборник ВИИ, том I, кгб. 3, стр. 135—137. — Р1з извештаја Покрајинског повереништва КПЈ за нишку област од 7. марта 1942. године Покрајинском комитету КПЈ за Србију о борбама и акцијама на територији нишког округа. МИРА ПАНТОВИЋ-ЉУБИНКА, ученица гимназије, рођена 16. априла 1926. у Прокупљу, члан СКОЈ-а постала је крајем 1940, а члан КПЈ 1944. После избијања рата као скојевка се укључила у НОП. Вила је секретар актива СКОЈ-а у гимназији. Хапшена је марта 1943. године. Кад је после неколико дана пуштена из затвора, наставила је рад у граДУ до јуна месеца исте године, а затим пошла у партизане. Августа 1943. присуствовала је скојевском саветовању на Пасјачи. После саветовања је упућена на рад у технику Среског комитета КПЈ за топлички и лесковачки округ, која је радила у Јовиним Ливадама. Априла 1944. године пребачена је у технику ОК КПЈ Лесковца, која је била у Плавцу. Почетком јуна прешла је у агитпроп Главног штаба НОВ Србије, а затим у ПК СКОЈ за Србију, где је остала до ослобођења земље. Носилац је Споменице 1941. 664 купљу су чланови СКОЈ-а постале 10 омладинки. Секретар актива СКОЈ-а у гимназији била је Душица Мучалица. У Куршумлији је секретар једног рејонског комитета СКОЈ-а била Радмила Николић („Нада Пауновић”) ученица из Ниша, а члан Љубица Милетић. У Бучинцу је секретар групе СКОЈ-а постала Добрија Страхинић-Стојановић, у Товрљану Рајна Красић са три скојевке. Скојевска организација је обухватила у своје редове по 1—6 омладинки у 1942. години: у Доњој Бресници, Доњој Речици, Здравињу, Прекопуцу, Кончићу, Бериљу, Лепаји, Крушевици, Широким Њивама, Бајчинцу, Биљегу, Белом Камену, Селишту, Ћуковцу, итд. Рад скојевске организације у граду и селима 1943. године је све организованији. Број скојеваца, и поред одлажења у партизанске јединице и хапшења, стално се повећавао тако да је у другој половини године у граду било око 30 скојеваца од тога десетина другарица. Активи СКОЈ-а су постојали у гимназији, у УДШ и по рејонима. У градском руководству СКОЈ-а које је формирано у првој половини године била је секретар Рада Дедијер, а чланови Јелица Крстић и Јелена Лапчевић. Током године стварана су нова руководства СКОЈ-а и вршене измене у њиховим саставима због све масовнијег одласка у партизанске одреде. Почетком јула формирана су два среска руководства СКОЈ-а за десну и леву страну реке и крајем октобра формирано је и Окружно повереништво СКОЈ-а за Топлицу. У СК СКОЈ-а за Добрич била је члан Милица Младеновић-Кандић из Доње Девче. У нови ОК СКОЈ-а, пошто су ранији чланови отишли у одред, ушла је Мира Шаранац. На терену Топлице било је неколико рејонских комитета СКОЈ-а. У једном је била члан Мица Бабовић из Широких Њива. Руководства СКОЈ-а су одржавала окружно саветовање за лесковачкотоплички округ крајем априла и окружну конференцију СКОЈ-а на Пасјачи, крајем августа, којој је присуствовала скојевка Мира Пантовић из Прокупља. Активност СКОЈ-а имала је нарочитог изражаја у масовном пријему чланова по селима. Крајем 1943. године на територији Окружног повереништва СКОЈ-а за Топлицу било је 60 актива са преко 200 чланова међу којима је био велики број омладинки. У највећем броју села постојали су активи СКОЈ-а, а у другима су биле скојевске везе и пунктови које су држале и поједине скојев- �ке. У другој половини 1943. године било је пет актива СКОЈ-а у граду: у гимназији, Учитељско-домаћичкој школи, Лискуну, Гарићу и др. У радионици за прераду лискуна која јз образована те године радиле су и жене и омладинке. Створен је скојевски актив у коме су биле и четири омладинке. Захваљујући овом активу у Лискуну су вршене саботаже слате испоруке с празним сандуцима. У селима су још у марту постојали активи СКОЈ-а у Коњаринку, Новом Момчилову, Карама, Пасјачи, Растовници, Белом Камену, Балчаку, Бучинцу, Јовиним Ливадама, Гласовику, Старом Момчилову, затим у Селишту и у другој половини 1943. године у свим селима јастребачког среза, где су формирани нови или проширени већ постојећим. Нарочито активна била је женска омланина у селима: Лепаји, Југовцу, Доњој и Горњој Бресници, Драгуши, ЂеремДевчи, Прекопуцу, Бресничићу, Туларима и др. Те године у СКОЈ примљено је од 1—15 омладинки у селима Малој Плани, Здравињу, Бресничићу, Губетину, Ресницу, Југовцу, Девчи, Лепаји, Чубури, Баличевцу, Арбанасима, Костадиновцу, Гласовику, Бублици, Житном Потоку, Кожинцу, Крушевици, Широким Њивама, Товрљану где је секретар групе била Љубица Лабовић, Белом Камену, Селишту, Ђуровцу, Горњем Кординцу, Коњарнику, где је секретар актива била Ружа Митровић, у Дебелом Лугу, Новом Момчилову, Држановцу, Доњем Црнатову, Старом Момчилову, Пасјачи, Самариновцу, Пајковцу, Ђакусу; у селу Каре секретар актива била је Петрија Крстић, у Костеници Живана Ивковић. И 3 Н Е П Р И Ј А Т К Љ С К Е Ш Т А М П Е . . .*) Прокупље, 14 марта Јаке патроле рашких четничких одреда под командом војводе Машана Ђуровића сукобиле су се са једном комунистичком четом у селу Губетини... Међу убијеним бандитима налази се и политком Раде Ђорђевим, студент технике, са својом женом Драгојлом. Да би обмануо наивне сељаке и исмејао буржујске обичаје, погинули политком Раде Ђорђевић се пре кратког времена венчао са својом Драгојлом у цркви у селу Малој Плани. В. С. АКЦИЈА ТРНАВСКОГ ЧЕТНИЧКОГ ОДРЕДА Алексинац, 16 марта Трнавски четнички одред под воћством Димитрија Танасијевића, имао је последњих дана неколико сукоба са комунистичким бандама. У сукобу код села Азбреснице побијено је 11 бандита, а 10 их је ухваћено. Четници нису имали губитака. Међу ухваћеним комунистима налази се и нека Ана Флоријан, која је била болничарка у комунистичкој чети . .. ') „Ново време”, март—април 1942. године. ДРАГОЈЛА ВЕСЕЛИНОВИЋ-ЂОРЂЕВИЋ, пре рата напредна ученица из Мале Плане (Прокупље), 1941. године отишла је у Малојастребачку чету Топличког одреда. Члан КПЈ од 1942. године. Погинула је марта 1942. у борби код Губетина. ЗАГОРКА ПЕТРОВИБ РОБЕНА ЈЕ 10. ФЕБРУАРА 1915. ГОДИНЕ У ДУБОВУ (ТОПДИЦА), УКЉУЧИАА СЕ У РАД ЗА НОП НА ПОЧЕТКУ УСТАНКА. НОСИААЦ ЈЕ СПОМЕНИЦЕ 1941. После I конгреса УСАОЈ-а организоване су конференције омладине и окупљен већи број омладинки нарочито у селима. Ова организација је извршила продор у многа села. Почео је рад омладине у Стублу преко две омладинке, у Блацу преко једне, у Трбуњу преко једне итд. Формиран је и срески одбор УСАОЈ-а у коме је од тада била Марија Глушац из Јовиних Ливада. Формирају се и одбори УСАОЈ-а у селима. У Ђуровцу су се истицале четири омладинке од којих су Мирјана Видовић, Станица Видовић и Достана Петровић постале чланови одбора УСАОЈ у селу. У Новом Момчилову је у одбору УСАОЈ било 10 омладинки. У Куршумлији је Десанка Јанчетовић-Цеца, избеглица из Подујева, организовала групу од четири омладинке. ЈУЛИЈАНА-ЈУЦА РИСТИЋ, ученица V разреда гимназије, рођена је 9. августа 1925. у Горњем Селу, члан СКОЈ-а пре рата. После избијања рата радила је са омладином, прикупљала помоћ и слала одреду. У њеној кући су одржавани скојевски састанци. Ухапшена је марта 1942, одведена у Нишки логор, а затим у Завод за принудно васпитање омладине, где је остала до ослобођења. Носилац је Споменице 1941. 665 �БОСИЉКА МАШОВИЋ рођена 15. септембра 1917. године у Новом Момчилову, члан КПЈ је од 1943. Од избијања рата 1941. радила је активно за НОП у Пасјачи. У јесен 1944, на среској конференцији АФЖ одржаној у Мерошини, изабрана је за члана Среског одбора АФЖ за Добрич. Носилац је Споменице 1941. ДОБРАНА КОПРИВИЦА-ИВКОВИЋ рођена је 6. априла 1925. у Балчаку. Члан је КПЈ од 1943. године. Истицала се својом активношћу за све време НОБ. Носилац је Споменице 1941. МИЛОСАВА ВЕСЕЛИНОВИЋ рођена 10. октобра 1905. у Белољину, живела је и радила у Малој Плани. У њеној су се кући пре рата састајали напредни студенти. Истакла се у прикупљању помоћи за шпанске борце. Од 1941. и за све време рата вешто је прикривала борце и теренске раднике, припремала им храну, прала и шила рубље, снабдевала их обућом итд. Обављала је курирске задатке између Плане, Белољина, Ресинца, Баботинца, Дреновца и других села. Била је веза са Прокупљем. У њеној кући су често одржавани састанци комитета. Дешавало се да у то време упадну Бугари у кућу, а да партијски радници остану непримећени. Код ње је била скривена (и остала сачувана) партијска техника и богата марксистичка библиотека коју су јој дали на чување Милентије и Деса Стојиљковић. У три скривнице у дворишту, поред самог друма којим су пролазили непријатељи, сакривала је оружје и муницију, а често и партизане. Окупљала је сеоске жене када је требало извршавати разне акције. Злостављана је и тучена. Од формирања Среског одбора АФЖ била је његов члан, а касније и члан Окружног одбора АФЖ. Носилац је Споменице 1941. КРСТИНА ТОДОРОВИЋ рођена 22. јуна 1926. у Пасјачи, члан КПЈ је од 1943. Била је члан НОО села. У јесен 1944. на среској конференцији жена у Мерошини изабрана је за члана Среског одбора АФЖ за Добрич. Носилац је Споменице 1941. СКОЈ и УСАОЈ су поред осталих задатака развили нарочито велику активност на прикупљању великих количина намирница, а женска омладина је радила посебно на плетењу потребних ствари за партизане и са женама. У Ђерем Девчи су омладинке Јелица и ЈБубица Кандић, мада је непријатељ био у непосредној близини, спасле рањеног друга и сакриле га у земуницу. И у 1944. године је настављено масовно окупљање омладине у СКОЈ-у и УСАОЈ-у. У скојевске организације у селима Малој Плани, Великој Плани, Бресничићу, Доњој Бресници, Кожинцу, Бериљу, Јовиним Ливадама, Бучинцу, Ђуровцу, Јасеници, Доњем Црнатову примљен је већи број омладинки. Руководилац СКОЈ-а у селу Каре била је Петрија Крстић. У Житном Потоку је основана организација СКОЈ-а. У Кожинцама је у УСАОЈ-а било 35 омладинки, а у Месном одбору УСАОЈ-а биле су ЈБубинка Ђокић, Милана Стојичић, Мира Ивановић, Загорка Станковић и Загорка Раденковић. Од августа 1944. године до ослобођења у ПК СКОЈ-а за Србију радила је Мира Пантовић. НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКИ ФОНД, НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКИ ОДБОРИ И ЖЕНЕ РАДОЈКА ВУКОВИЋ рођена 13. маја 1917. у Пасјачи, члан КПЈ од 1943. Истицала се својом активношћу за време НОБ. Обавештавала је партизане о кретању непријатеља. Носилац је Споменице 1941. 666 У Топлици су већ у јуну 1941. године стварани одбори НО фонда. Први је створен у Прокупљу 25. јуна 1941. године. У почетку њиме је руководила Разуменка Петровић-Зума. У НО фонду је од жена била Марија Васиљевић, домаћица из Прокупља. На састанку одбора НО фонда августа 1941. године за чланове су изабране Бранка Ристић и Душана Копач. После хапшења Бранке Ристић у одбор је ушла Дара Несторовић. Крајем 1941. године одбором је руководила Јулија Делере. Убрзо после оснивања НО фонда у Прокупљу основани су одбори НО фонда и у селима Топлице. У почетку септембра 1941. године у Топлици су 73 села била обухваћена организованим радом: одборима НОФ, активима жена и омладине. У дру- �гој половини септембра почели су се стварати и НОО најпре у селима, затим у Прокупљу и 18. фебруара 1942. године у Куршумлији, где је у одбор ушла и Јелена Милић. Од самог почетка устанка огроман број жена прихватио је НОБ и сваку помоћ пружио политичким и партијским радницима и партизанима. Још одмах су у оквиру НО фонда и касније као помоћ народноослободилачким одборима формирани активи жена. У граду су формиране четири групе које су обухватиле 50 жена и активно радиле на разним задацима НОП-а. Групе су одржавале састанке у кућама појединих другарица, прикупљале помоћ, санитетски материјал и др., преле, плеле и шиле одећу за партизане, склањале и неговале рањенике. Професор Добрила Ракић је створила актив професора и ученика и због рада са омладином убрзо премештена у Свилајнац. Николета-Кола Ђорђевић је у кући имала скривницу за илегалан материјал, оружје и храну. У кући Вере Илић су одржавани и партијски састанци. Мирослава ИлићРоса је на својој машини за штрикање избацивала за једну ноћ по 30 пари чарапа и неколико џемпера. Велики број жена је давао прилоге, носио помоћ и обавештавао партизане о непријатељу, обилазио рањенике, скривао оружје и друге материјале. Новембра-децембра 1941. године жене активисткиње су у Прокупљу формирале кројачку радионицу у којој се од сакупљеног материјала шило за партизане. Рађени су и завоји и др. у стану Милке Орлић и Душане Копач. У овоме је учествовао велики број активисткиња. Сакупљени материјал је преко Вере Поповић слат партизанима на Пасјачу. Радионица је радила до јануара 1942. године. Као посебне форме политичког рада са женама у 1941. години су формиране и наставиле рад и касније читалачке групе, које су окупиле велики број активисткиња и на којима се прорађивала марксистичка литература. У граду је било неколико читалачких група. Нада Анић је сама водила четири читалачке групе. Друге групе су водиле Вера Поповић, Јелисавета Џуверовић и друге. Једна је радила у кући Милунке Аранђеловић, друга у кући Павковића, трећа у кући Милене Ускоковић, док је четврта била састављена од наставница и ученица Учитељско-домаћичке школе. И у селима су постојале читалачке групе које су одржавале учитељице и друге активисткиње. У Малој Пла- ДРЖАВНА РЕАЛНА ГИМНАЗИЈА Бр. 721 од 26 V 1942 год. у Прокупљу 3АПИСНИК Седпице Наставничког савета, одржане 26 маја 1942 год., претседава директор г. Радован Вујошевић проф. Седница почиње у 6 по подне. Записник на овој седници водио је Симовић Радомир, супл. У почетку седнице Наставнички савет констатује да су седници присутни сти чланови изузев Радисављевић Василија, супл. (који се налази у притвору у Нишу), Трпинац Јулке супл. на 6оловању, Млакара Ладислава проф., на путу, Ракић Добриле, није узела учешћа на седници као и Коцевић Добриле, уч. ручног рада. ДНЕВНИ РЕД Заменик директора Вујошевгсћ Радован проф. у својој уводној речи каже: „Господо, сазвао сам вас на ову седницу, да према тежини учињених кривица а у смислу постојећих закона донесете одлуку о казни за ученике и ученице ове гимназије: Петра Станковића ученика VIII разреда, Браниславе Љубичић ученице VIII разреда, Љубомира Килибарде ученика VI разреда, Станимирке Протић ученице VI разреда, Јулијане Ристић ученице VI разреда и Оливере Несторовић ученице VI разреда. Именовани ученици и ученице ухатиени су од стране органа специјалне полицг^је Управе града Београда као чланови проваљених комунистичких форума у Нишу. Вођеним извидима до данас установило се да су именовани били активни чланови ниже наведених комунистичких тероритсичких група и то: Петар Станковић члан Партије и секретар месног комитета и Савеза комунистичке партије у Прокупљу. Љубиша Килибарда, симпатизер комунизма и члан СК СКОЈ-а. Душица Мучалии,а главни организатор и секретар актива СКОЈ-а. Бранислава Љубичић, Станимирка Протић и Јулијана Ристић и Оливера Несторовић, биле су чланице СКОЈ-а и актива у појединим разредима те гимназије. Горња околност је потпуно утврђена, како њиховим потпуним признањем тако и исказима осталих лица —• хапшеника из Прокупља”. Ово је, господо, извештај управе нишке полиције. Овај извештај управе нишке полиције достављен је Министарству просвете II оделење за средње школе, пов. бр. 35 од 1 маја 1942 год., којим Министарство просвете под бр. II бр. 628 од 9 V 1942 год., враћа са мотивацијом, да се поступи у смислу расписа пов. IV бр. 323/41 и да се донесе одлука Наставничког савета о примени параграфа 43 тач. 4 Закона о средњим школама над овим ученицима-цама и да се достави одлука Министарству просвете ради одобрења. Наставнички савет је саслушао извештај управе нишке полиције о поменутим ученицима-цама ове гимназије и донео одлуку једногласно: Да се у смислу расписа пов. IV бр. 323/41 примени параграф 43 тач. 4 Закона о средњим школама, и да се ученици и ученице ове гимназије Станковић Петар ученик VIII разреда, Килибарда Љубомир, ученик VI разреда, Мучалица Душица ученица VIII разреда, Љубичић Бранислава ученица VIII раз., Протић Станимирка ученица VI разреда, Ристић Јулијана ученица VI разреда и Несторовић Оливера ученица VI разреда — казне изгнањем из свих школа у Србији без права на полагање приватних испита. Овим је закључена седница. Чланови Пословођа Радомир Симовић ') Докуменат 4764/1Уа. се За директора Рад. Вујошевић налази 667 у Историјском архиву ЦК СКС бр. 10288 „Полиција" фасц. �ЈЕЛИЦА УРОШЕВИЋ, домаћица из Прокупља, припадала је пре рата групи напредних жена. Од 1941. активно је радила за НОП. Више пута је хапшена и испребијана у затвору, али није престала да ради у НОП-у. Последњи пут је ухапшена од Специјалне полиције 27. маја 1944. и спроведена у Лесковачки логор, где је 3. јуна стрељана. НИКОЛЕТА-НИКОЛИЈА-КОЛА ЋОРЋЕВИЋ, из Прокупља, мајка четворице партизана, од којих су двојица погинула, активно је радила у НОП-у. У кући је имала скривницу за илегалан материјал и складиште за оружје, муницију и храну. Од 1943. године до ослобођења била је у Нишком логору. Члан Окружног одбора АФЖ. НАДЕЖДА КАЛЕЗИЋ-КОКА-КАПЕТАНЧЕ, учитељица из Доше Трнаве (Прокупље), припадала је још пре рата напредном учитељском покрету. Од првих дана рата укључила се у НОП. Преко ше је ишла веза села и Јастребачког одреда с Прокупљем. Пребацивала је рањене партизане у сеоске куће на лечење. Године 1942. је формирала одбор жена у селу, а септембра исте године постала секретар партијског актива. Више пута је хапшена. Први пут је пуштена, 1943. године је побегла из затвора, а трећи пут марта 1944. године прокупачка полиција је предала Специјалној полицији у Нишу. У затвору је страховито мучена све до стрељања септембра исте године. Када су је повели на стрељање поручила је онима који ће преживети рат да чувају њену ћерчицу, малу Верицу и да не клону: „Ми смо победили!" 668 ни су предавачи биле учитељице Павлина Милојевић, Зора Јефтић и Бранимирка Радивојевић. У селима су организовани и аналфабетски течајеви: у Белом Камену их је одржавала и организовала рад жена учитељица Радмила Багар-Терзић. У Малој Плани на организовању жена и омладине радила је Деса Стојиљковић, члан КПЈ од 1919. године и члан НРПЈ1), новинар из Ниша. У прикупљању материјала, хране, новца, оружја, преношењу извештаја, чувању и неговању рањеника итд., поред ње, нарочито су се истицале Милосава Веселиновић, која је била активна и пре рата и у чијој су се кући налазиле три скривнице за муницију, оружје, болесне и рањене партизане и одржавани састанци група и многи састанци руководстава и организација, и Наталија Мирковић, такође предратни активиста чији је син јединац погинуо код Блаца 1941. године. У Горњој Бресници су се истакле, нарочито у организовању исхране за партизане, Милева Кожовић, Милева Радосављевић, Милосава Ристовић, Драгиња Радосављевић и Стана Милић. У Доњој Бресници су куће Данке и Миладинке Перковић биле базе за скривање и одржавање састанака руководства одреда. У Доњој Трнави је организовала жене, одржавала састанке, зборове, прикупљала прилоге, намирнице и друго Нада Калезић-Кока-Капетанче, учитељица. У Бублици је у кући Негосаве Јовановић био магацин хране. У Доњој Речици је Персида Динић организовала и окупљала жене. У Здравињу је у кући Вуке Ђорђевић био главни магацин оружја партизанског одреда. У Југовцу су у кући Танкосаве-Тане Радојевић одржавани разни састанци. У Растовици је кућа Анђе Поповић била склониште. У Девчи је Милица Буцек формирала два актива жена у којима су биле и Јевросија Николић, у чијој је кући био магацин са храном, оружјем и муницијом Малојастребачке чете, и Стана Кандић која је чети преносила оружје. У Доњем Кординцу је кућа Дане Павловић била такође склониште партизана. У селу Каре је учитељица Милена Мијушковић организовала рад жена. У Микуловцу је организовала рад Наталија Ђокић, а у активу је поред осталих била и Љубица Пејчић, у чијој се кући налазила земуница за рањенике. У Цигољу је са женама радила учитељица Јасна Прелевић, а у Горњем Црнатову учитељица Вука Миленковић. У Чубури се у кући Даринке Перић налазио Ј) Независна радничка партија Југославије. �магацин с намирницама. У свим овим селима, као и у Великој Плани, Белом Камену, Смрдану, Горњој Топоници, Доњој Топоници, Губетину, Ђуровцу, Новом Селу, Ресинцу, Прекопуцу, Меровцу, Бресничићу, Гласовику, Житном Потоку, Крушевици, Арбанашки, Власову, Товрљану, Широким Њивама, Блацу, Сувом Долу, Белољину, Злати, Белогошу, Бериљу, Пасјачи, Јовиним Ливадама, Бучинцу, Балчаку, Видовачи, Горњем Кординцу, Новом Момчилову, Држановцу, Самариновцу, Коњарнику, Горњој Стражави, Бучићу, Вољчинцу, Глашинцу, Дебелом Лугу и Доњем Црнатову су формирани активи или пунктови жена које су радиле на њиховом организовању. У њима је и по 15 жена предано и непрекидно радило за НОП. У 1942. години у овим селима је у активима повећан број жена, а у онима у којима су постојали пунктови стварани су активи којима је прилазио све већи број жена. У Белом Камену са активима су радиле Савета Николић и Душанка Кулић, а још 30 жена је обухваћено њиховим радом. У Бублици је са женама политички радила Рада Лучић. Круна Дамњановић из Горње Топонице је пребацила у одред 12 другова који су побегли из нишког логора. Радом актива или пунктовима жена у овој години су обухваћена и села: Ћуковац, Лепаја, Беличевац, Крајковац, Доња Расовача, Костадиновац, Дешиловац, Горња Девча, Ђерем Девча, Биљег, Југбогдановац, Злокућане, Мерошина, Растовница, Брест, Бучић, Александрово, Беле Воде, Бајчинце, Ново Момчилово, Ђаке и друга. У Куршумлији су још уочи рата формиране месне женске десетине, одмах после избијања рата наставиле су своју активност, прикупљале су разне материјале, храну и новац и слале у одред, одржавале везу и преносиле обавештења о непријатељу, скривале илегалце итд. Главну улогу у њиховом организовању имала је Рада Николић из Ниша. Руководилац једне десетине била је Цаја Милутиновић радница, напредна и активна другарица још пре рата, а друге Неранџа Јездимировић, док је десетина Јеле Николић била састављена од омладинки. На задацима ових десетина било је ангажовано више од 18 другарица. Крајем 1941. године у срез косанички је дошла Јелена Милић и у Вељковима активно радила на многим задацима, а у њеној кући су се одржавали партијски састанци. У Спанцу је радила са женама пре рата напредна учитељица Драгипа Марковић. У НАТАЛИЈА МИРКОВИЋ рођена 25. септембра 1897. у Бујановцу, живела је у Малој Плани (Прокупље). Још 1937. учествовала је у сакупљању Црвене помоћи и помоћи за шпанске борце, у разношењу пропагандног партијског материјала. У техничким припремама за састанке комуниста у Прокупљу и у прославама 1. маја. Од устанка 1941. укључила се у НОП. Прикупљала је пушке и муницију. Организовала је преко жена прикупљање одеће, обуће, хране и санитетског материјала. Била је стална веза између партијске организације на терену малопланске општине и одреда. Код ње су курири остављали извештаје које је она достављала даље. У својој кући је склањала илегалце и партизане. У децембру 1942. прихватила је Милку Протић и Наду Томић, када су побегле из Нишког логора. Хапшена је 1942. и 1943. Године 1941, у борби на Блацу изгубила је јединца сина. Члан КПЈ је од 1. јуна 1944. Била је члан МО АФЖ од његовог формирања, а касније и председник Окружног одбора АФЖ. Од 1943. била је члан МНОО, који је формиран у њеној кући. Носилац јс Споменице 1941. и више одликовања. ЈЕЛИСАВЕТА ЏУВЕРОВИЋ, васпитачица Учитељско-домаћичке школе у Прокупљу, рођена 1890. у Нишу, пре рата је припадала групи напредних жена. Као васпитачица у Крагујевцу, Футогу и Прокупљу радила је на окупљану жена и скупљању прилога за Црвену помоћ. После избијања рата напустила је службу и укључила се у НОП. У шеној кући су одржавани састанци теренских партијских радника и другова из одреда. Новембра 1941. била је болничарка у болници Расинског и Топличког партизанског одреда, која је била смештена у засеоку Јасењару на планини Пасјачи. За време офанзиве на Топлицу, фебруара 1942. заробили су је четници и спровели у логор у Лесковац, одакле је пуштена половином године и настанила се у Лесковцу. Поново је ухапшена крајем новембра исте године и већ 4. децембра спроведена у логор на Бањици, где је умрла од последица злостављања 26. јануара 1944. године. • НАТАЛИЈА МЛАДЕНОВИЋ, домаћица из Прокупља, радила је пре рата у групи жена и била члан „Абрашевића". За све време рата активно је радила у НОП-у. Са осталим женама је прела вуну и плела, шила рубље, прикупљала санитетски материјал. Ухапшена је и стрељана 1944. у лесковачком логору. 669 �ВУКА СТОЈАНОВИЋ, 35-годишња сељанка из Балчака (Прокупље), радила је предано за одред; њена је кућа била увек отворена за партизане. Када су једном 1944. године фашисти упали у село, приметили су два партизана у Вукином дворишту. Партизани су се брзо повукли, а фашисти су почели да саслушавају и муче Вуку да им ода своје везе са партизанима. Вука им је само одговорила: „Ако сте тако силни јунаци, што нисте пошли за њима они носе пушку исто као и ви, а не да се борите са мном, која ништа немам у рукама!” У немоћном бесу, фашисти су је убили не сазнавши од ње ништа. Оставила је за собом петоро мале деце. МЕСТО И ЗИДИНЕ ПОРУШЕНЕ КУЕЕ У КОЈОЈ СЕ НАЛАЗИЛА ЗЕМУНИЦА СА ТЕХНИКОМ У ЈОВИНИМ ЛИВАДАМА — ПРОКУПЉЕ Белом Пољу се истицала својом активношћу Златија-Цана Михаиловић, чија је кућа била уточиште партизана и илегалних партијских радника и где су одржавани партијски састанци и веза са одредом итд. У Свињишту је од 1941. године помагала НОП Јаглика Андрић, која је често одлазила са одредом да би избегла одмазду Бугара и четника. У Селишту се својим радом нарочито истакло шест другарице. Велики број жена је у току 1941. и 1942. године обављао курирску и обавештајну службу, одржавао везе и преносио вести, оружје, муницију, санитетски и други материјал одредима и партијским руководствима, и то у најтежим приликама претњи и терора непријатеља. Међу њима су биле: Катарина Миловановић, Вера Илић, Милунка Аранђеловић, Нада Тачић и друге из Прокупља. Веза између Прокупља и Јастребачког одреда ишла је преко три канала. Један је био преко Даринке Пажин, други преко Анђе Шпадијер и трећи преко Олге Стефановић-Ђорђевић, колачарке. У Куршумлији су одржавале везе и преносиле материјал Мица Николић, Стана Димитријевић, Милка Радовановић, која је 1942. године преносила материјал и у Београд и у Рачу Крагујевачку, Стојанка Ковачевић из Подујева у Куршумлију, Милка Ђорђевић, Ната Станојевић, Ана Симоновић и друге, затим: Ружа Лекић из Алабана, Станислава Милетић из Арбанашке, Тонка Радојевић из Власова, Милунка Красић из Товрљана, Марица Чађевић и Савета Станишић из Широких Њива, ЈБубинка Антонијевић и Милијана Андрић из Доње Речице, Стојанка Караџић из Дебелог Луга, Милосава Чворовић из Новог Момчилова, Јевросима Тасић, Живана Марковић и Павлија Аранђеловић-Павче из Држановца, Краса Алексић из Ђакуса, Радуша Живковић и Живка Добросављевић из Кара, Спасенија Мировић, Радојка-Ћола Вуковић и Драга Гардашевић из Пасјаче, Светлана Алексић, Вера Митић и Стојана Цветановић из Самариновца, Стоја Милутиновић из Ресинца, Милосава Веселиновић, Деса Стојиљковић, Круна Николић, Ђина и Зора Веселиновић из Мале Плане, Лула Матковић, Станимирка Милентијевић, Ранка Милутиновић, Кристина Радовановић и Кола Томановић из Велике Плане, Русанда Стојиљковић и Нада Момчиловић из Гласовика, Цвета Стојановић из Смрдана, Круна Дамњановић из Горње Топонице, Нада Калезић из Доње Трнаве, Рада Каличанин Здравиња, Аранђија Лазовић из Бла- 670 из �ца, Ружа Симоновић, Мара Павловић и Милица Томановић из Бериља, баба Вида Јововић из Видоваче, КатаринаКаја Бастић из Пејковца, Љубица Пејчић из Микуловца, Милица Миладиновић из Бублице, Стојка Ковачевић из Губетина, Љубица Станковић и Стана Рајковић из Житног Потока, Марија Петровић из Злате, Савка Цветковић из Кожинца, ТанкосаваТана Радојевић из Југовца, Зорка Стојановић из Бајчинца, Јованка Ераковић из Селишта, Љубица Нинковић из Превоја, жене из Коњарника су као курири масовно учествовале, из Горњег Дреновца више од 10 њих и многе друге из ових и других села Топлице, из Прокупља и Куршумлије. Крајем 1942. године у селима Топлице се отпочело с формирањем одбора АФЖ. У Доњој Трнави одбор је формирала и била његов секретар Нада Калезић, председница Ђурђа Влаховић-Илић и чланови Мара Станковић-Локошница, Вука Ђорђевић и Рајна Ивковић; у Југовцу: Будимка Миликић, Борика Трнчић и Рада Шаранац; у Микуловцу: Љубица Пејчић, Савка Станковић и Наталија Ђокић; Одбори АФЖ, у које су ушле најактивније жене, формирани су у Пејковцу, Држановцу, Самариновцу, Мекишу, Орљану, Бублици и другим селима. У Прокупљу је 1943. године у групама било окупљено око 150 жена. На организовању и руковођењу овим групама у граду радиле су Марија Васиљевић, Вера Поповић, Милка Орлић, Љубица Милојковић, Олга Ракић, Љубица Мучалица и друге. Маја 1943. године настаје масовније формирање одбора АФЖ у селима, најпре сеоских затим и општинских и среских. Одбори АФЖ су тада формирани у Бериљу, Растовници, Микуловцу, где се нарочито истицала Љубица Пејчић, у Беличевцу, у Костадиновцу су одбор формирале Ана Ивошевић и Олга Цуверовић, у ЈуговЧУ Је У одбору радило 30 жена, у Горњој Топоници Лепосава Радоњић. У Доњој Бресници је председница била Милка Рајић а секретар Миленија Андрић, у Гласовику је председница била Анђелија Бојовић. Све су оне присуствовале среској конференцији АФЖ у Житорађу и Дубову којима су руководиле Јелена и Душанка Кулић из Белог Камена, у Бублици је у одбору АФЖ било 11 жена са још 70 жена чланица, у селу Злате, председница је била Марија Павловић, у Кожинцу је у одбору било шест чланова. Овај одбор је изабран на конференцији августа 1943. године, којој је МИЉА ПОПОВИЋ, из Белољина (Прокупље), мајка троје мале деце, сарађивала је са партизанима од формирања одреда. Њенога су мужа, који је био шофер и возио аутомобил од Белољина до Блаца, Немци отерали у логор. Миља је преузела његов посао. Када је возила ствари које би могле бити од користи партизанима, свирала је трубом уговорени знак. Партизани би тада излазили пред аутомобил и узимали што им је требало. Једном приликом им је предала три издајника. Августа 1944. четници су сазнали за њен рад, ухватили је и на сред села заклали. ДАРИНКА СПАСИЋ-ДАЧЕ, свршена ученица Женске занатске школе, рођена 1916. у Куршумлији, пре рата припадала је напредном радничком покрету. Учествовала је у сакупљању Црвене помоћи и у многобројним манифестацијама које је напредна омладина организовала. Посећивала је курс прве помоћи. Била је члан аматерске драмске групе која је давала приредбе са напредним програмом у Куршумлији, Прокупљу, Лесковцу и другим местима. Од првих дана рата укључила се у НОП и радила на окупљању омладине, прикупљању оружја и помоћи за партизанске одреде, преношењу порука и ширењу летака. Набавила је писаћу машину и дотурила је партизанима. Више пута је хапшена: недићевци 1942, после освајања Куршумлије, четници Косте Пећанца и 1943. Немци. Јула 1944. ухапсили су је љотићевци и одвели у Нишки логор. Приликом ликвидирања логора, 14. септембра 1944, стрељана је заједно са 36 преосталих затвореника. На стрељању се држала храбро кличући: „Смрт фашизму — Слобода народу!”. Тело су јој бацили у кречану. ЗЛАТИЈА МИХАИЛОВИЋ-ЦАНА рођена 8. маја 1890. У Белом Пољу (Куршумлија), укључила се у НОП одмах после избијања рата. Њена кућа је била уточиште партизана, стална веза за партизане и партијске раднике. Ту су се одржавали партијски састанци, а Џана је за то време са својим ћеркама Драгославом и Стадијом, са пушком у руци, чувала стражу. Преко ње је прикупљана помоћ и слата у одред. Четници су јој стрељали друга, а један син јој је погинуо у НОБ-и. Носилац је Споменице 1941. 671 СМИЉАНА КОВАЧЕВИЋ, домаћица из Јовиних Ливада, рођена 12. октобра 1907 у Ђуровцу, активно је радила у НОП-у од 1941. Њена кућа је била стална партизанска база. Спремала је храну и одећу за партизане. Као и у другим кућама у селу, и у њеној кући је било складиште хране, оружја и муниције и привремена болница за рањене партизане, које је она превијала и неговала. Била је курир, одржавала везу са одредом и преносила у одред вести, извештаје, оружје, муницију и друго. Носилац је Споменице 1941. и других одликовања. �-Ј СТОЈАДИНКА-СТОЛА РАДИСАВЉЕВИЋ-МИЛЕВА, свршена ученица гимназије, рођена 1921. у Доњој Топоници, у СКОЈ је примљена пре рата. Као ученица VII разреда гимназије у Прокупљу искључена је због илегалног рада и матурирала је у Пироту. Од првих дана рата укључила се у НОП и била једна од најистакнутијих скојевки у Прокупљу. Прикупљала је прилоге у намирницама, новцу и другом материјалу за партизане. Једном недељно је одлазила на Пасјачу и носила извештаје и прикупљен материјал. У Пасјачку чету Топличког партизанског одреда ступила је у фебруару 1942. Погинула је у борби с четницима код села Сварче 9. априла 1942. У њеној торбици нађено је започето писмо мајци: „Драга мајко, опрости што сам те оставила. Један ми је брат погинуо пре месец дана на Сварчи, други ми је у логору у Нигау. Они немају трећег брата да их освети, осветићу их ја — и њих и све другове који падогие за слободу“ . . . С П И С АК‘) Лица са територије опгитине Прокупачке која су се после 6 априла 1941 године одметнула од власти и као таква ступила у редове комуниста... 3) НЕСТОРОВИЋ В. ДАРИНКА, рођена 17. VI 1920. године у Шишмановцу, срез Прокупачки. Непознато када се одметнула а припада групи Ратка Павловића. Погинула као активни партизан 13 августа 1942 године у Јастрет),у од СДС. 10) РИСТИЋ Д. ВРАНИСЛАВА, стара око 24 године, рођена у Прокупљу. Непознато кад се одметнула, а припада групи Ратка Павловића. Отишла у гиуму као сарадница партизана. Мица, мајка стара око 48 година. 19) РАДОСАВЉЕВИЋ Р. СТОЈАДИНКА, стара око 23 године, рођена у Прокупљу. Непознато када се одметнула а припадала је групи Ратка Павловића. Погинула у борби противу четника као партизанка у селу Сварче Среза јастребачког. Радисав отац стар 67 година, Милева мајка стара око 60 година, Добрила сестра стара око 13 година. в.д. Деловође (потпис нечитак) За Претседника општине, члан Мих. Н. Киковић, с. р. ВИИ, бр. 68/6—1, К. 29. 672 присуствовало око 40 жена, међу којима и две другарице из Коњарника; у селу Ргаје председница је била Јованка Мрдаковић, у Мрљаку је председница била Мира Средојевић, у Белом Камену Цвета Николић, у Балчаку Вукосава Влаховић, у Видовачи баба Вида Јововић, у Бајчинцу Рада Павловић, у Доњем Кординцу у првом одбору АФЖ формираном септембра 1943. председница је била Божика Милановић, у Коњарнику у први одбор АФЖ ушло је 10 другарица, у Дебелом Лугу три другарице, у Новом Момчилову је у одбору радила Милосава Чворовић, у Бучићу, у Горњем Дреновцу, у Држановцу у селу Каре, у селу Џигољу, у Ђакусу, у Малој Плани. У Доњој Расовачи, Доњој Бресници, Горњем и Доњем Здравињу, Прекопуцу, Горњој Бресници, Чубури, Ђаке, Свињишту у Јовиним Ливадама, Ђуровцу, Доњој Трнави и другим селима формирани су такође одбори АФЖ 1943, године. Ови одбори су свуда бирани на конференцијама којима је присуствовао велики број жена. Конференције су одржаване с различитим програмима васпитног и идеолошког значаја. Конференцијама на Пасјачи, у Доњој Бресници, Горњем и Доњем Здравињу: Прекопуцу, Горњој Бресници, Лебану, Бојнику, Дубову, Житорађи, Житном Потоку, Доњој Топоници и др. присуствовале су и другарице из других суседних села. На организовању одбора АФЖ, нарочито у Пасјачи, Коњарнику, Дебелом Лугу, Каре, Горњем Дреновцу и другим селима, радила је Богиња Бајовић, а Радмила Багар-Терзић из Белог Камена организовала је одборе у Белом Камену, Бучинцу, Балчаку, Мрљаку, Добротићу, Јабучеву, Водицама, где су одржавани састанци и зборови. Коришћене су и седељке нарочито у граду, на којима су жене поред читања појединих партијских материјала, предавања о политичкој и војној ситуацији, плеле потребне ствари за НОВ. Жене су учествовале у писању парола, лепљењу плаката по граду и селима, на прославама дана Црвене армије, 8. марта итд. У другој половини године организовани су политички курсеви за чланице АФЖ на Пасјачи. Такви курсеви су одржани у Старом Момчилову који је трајао 30 дана и у селу Злодовце, коме је присуствовало по неколико жена из околних села. �Поред ових, одржавани су и аналфабетски течајеви за жене и омладинке у Доњој Бресници, Горњем и Доњем Здравињу, Прекопуцу, Горњој Бресници и многим другим. У јесен 1943. године формирају се и општински и срески одбори АФЖ. Секретар Среског одбора за Пасјачу била је Богиња Бајовић која је била и предавач на курсевима АФЖ. У Среском одбору су биле Радмила Багар-Терзић из Белог Камена, Марија Глушац из Јовиних Ливада, Јованка Мрдаковић из Ргаје, Мира Средојевић из Мрљака, Стана Павловић из Бериља, Мирослава Перуновић из Ђуровца, Дана Павловић из Доњег Кординца, Митрана Бајовић, Миља Ивановић, Јелена Мировић, све три из Коњарника, Миленка-Чока Аврамовић из Белрљина и др. У Окружном одбору АФЖ, који је такође формиран крајем године, била је Рада Шаренац из Југовца, Наталија Мирковић из Мале Плане (касније и председница), Мира Средојевић из Мрљака, баба Вида Јововић из Видоваче, Даринка Перуновић из Ђуровца и друге. У 1944, години формирали су одборе АФЖ и села: Дубово, Ново Момчилово, Старо Момчилово, Златовац, Гласовик, Бериље. Одбори су формирани у Моравцу и у Великој Плани, у Мркељу, у Кончићу, у Бресничићу, Горњем Сварчу, Доњем Сварчу, Доњој Јошаници, Међухани, Претрешњи, Великој Плани, Доњој Драгуши, Великој Драгуши, Лепаји, Чубури, Г. Девчи, Пуковцу, Старој Божурњи, Биљегу, Баличевцу, Новом Селу, Бугариновцу, Азбресници, Абранасцу, Југбогдановцу, Новој Божурњи, Рожини, у Здравињу, у Прекопуцу, у Меровцу, у Крњиграду, у Горњој Бресници, у Балиновцу. У Александровцу је одбор основала Деса Томановић, у Шарлинцу Лепаји, у Ђакусу су одбор формирале Ана Иванишевић-Јела и Олга Цуверовић фебруара 1944. у Дешилову марта 1944. и у Житном Потоку; у Крушевици је председница била Љубица Стојановић, у Широким Њивама Милена Питовић, у Арбанашки Станислава Милетић, у Власову Томка Радовић, у Товрљану, у Трновом Лазу, у Пестишу, у Обртинцу, у Горњој Бејашници, у Буколораму, у Горњој Стражави председница Јела Пантовић, у Глашинцу, у Јасеници је председница била Јулка Стојановић, секретар Љубица Костић учитељица, у Житорађи председница Савка Миленковић, у Доњем Црнатову председница Даница Анђелковић и Поверљгсво ШТ АБ БУГАРСКОГ КОРПУСА Р. С. БР. IV — 891 26. августа 1942 г. ОБАВЕШТАЈНИ ИЗВЕШТАЈ БР. 181) За период од 15. јула до 15. августа 1942 г. I. ПОЛОЖАЈ БАНДИТСКИХ ГРУПА 6) Јастребачки одред је, после предузете акције од јединица корпуса, био разбијен и за извесно време није показивао скоро никакву активност. Међутим, средином јула поново су учестали напади на села, најпре малих, а касније и већих група истог одреда. Одред је имао две чете, свака са по 5 десетина. Вођа одреда је остао Никодија Стојановић (Тресоглавац), једне чете — Грујица, а друге — неки Срба (партизанско име). Свака чета имала је по 5 пушкомитраљеза и 45 пугиака; тако да читав одред има 10 пушкомитраљеза и 90 пугиака. За сваку пушку имају по 40—50 метака а за сваки пугиколштраљез — 2 шаржера и 500 метака. У одреду се налазе и 4 жене: Љубица,2) Нада,3) Јела4) и Олга.5) Прве две су милосрдне сестре, а остале две редовни бандити. Средином августа, српска државна полггција предузела је акцгсју на плангтгс Јастребац. 13. VIII, око 15 часова, приликом претреса рејона северно од с. Г. Девча, које се налази на 12 км северно од Прокупља, једна група која је вршила претрес наишла је на партизанско склониште поред неких изгорелих кошева, а које је претстављало једну дубоку јаму, прилагођену за становање и покривегсу одозго даскама. Прелазећи гс лупајући кундаи,има, извршиоци претреса су схватили да је доле празно, те су дигли поклопац. Партизани који су се налазили у склоништу одговорили су једним неуспелим пуцњем а затим је 7 њих гсзишло из склоништа, од којих је 4 одмах стрељано. У исто време, вођа одреда Тресоглавац убио је у скривалишту 2 мушкарца и 1 жену —- партизане, а после тога је извршио самоубиство. Жена је студенткиња, медицинарка из Прокупља, о којој постоје подаци да је у последње време постала законгста супруга вође Тресоглавца. 14. VIII лешеви убијених партизана били су изложенгс споменггка, у Прокупљу, где су се радознали гомилали да посматрају... на тргу, поред (гпотпис нечитак) Капетан — начелник Р, С, х) Зборник ВИИ, том I, књ. 4, стр. 207—294. — Из Извештаја обавештајне службе штаба Првог бугарског корпуса од 26. августа 1942. године о активности партизанских одреда од 15. јула до 15. августа. ‘) Даринка Несторовић-Љубица погинула у земуници на Малом Јастрепцу са Никодијем Стојановић-Татком, народним херојем и осам партизана. Да не би пали у руке неприЈател,у они су извршили самоубиство. Ј) Нада Декић. Ј) Ана Иванишевић-Јела. 5) Драгојла Динић-Олга. ХРИСТИНА МИЛОВАНОВИЋ рођена јануара 1905. у Арбанасцу, живела је и радила у Лепаји, где се нарочито истакла у раду са женама. Члан КПЈ је постала 1943. Почетком 1944. изабрана је за члана првог месног одбора АФЖ у Лепаји. На среској конференцији жена, одржаној у јесен 1944. у Мерошини, изабрана за председницу Среског одбора АФЖ за Добрич. Била је одборник првог СНОО 1941. Добрича. Носилац 673 је Споменице ЉУБИЦА ПЕЈЧИЋ из Микуловца, рођена 18. априла 1900. у Дешилову, од 1941. до краја рата непрекидно је помагала НОП. Извршавала је разне курирске задатке и често одлазила у Прокупље; прала је, хранила и скупљала помоћ за партизане. Називали су је „партизанском мајком“. Обилазила је и снабдевала рањенике који су били смештени у селу. У својој кући је имала земуницу у којој је скривала рањене партизане. У њој је три месеца чувала рањену партизанку Добрилу ... Истицала се активношћу у месном одбору АФЖ, који је формиран 1943. године. Носилац је Споменице 1941. �БОГИЊА РИСТИЋ БОДАНКА, учитељица, БАЈОВИЋ - СЛО- рођена 21. децембра 1915. у Моравцу (код Житковца), члан КПЈ је постала октобра 1943. Још као ученица учитељске школе укључила се у напредни средњошколски покрет. Била је учитељица у Репишту код Владичиног Хана и Горњем Дреноцу, где је радила са омладином. Немци су је ухапсили 1941. Била у затвору у Лесковцу и у логору у Нишу. Разменом је пуштена крајем године, и тада је отишла у партизане на Пасјачу. У одреду је задужена за рад са женама. Повучена је из одреда новембра 1942. на терен за рад са женама. У јесен 1943. изабрана је за секретара Среског одбора АФЖ, а почетком 1944. за члана Окружног одбора АФЖ, формираног у Бублици. Била је предавач на курсевима АФЖ. На терену Пасјаче радила је на формирању месних одбора АФЖ, одржавању конференција, организовању акција за прикупљање помоћи војсци. Године 1944. постала је члан МК КПЈ за Прокупље. Од марта 1945. године радила је у Главном одбору АФЖ за Србију и у уредништву „ЗОРЕ“ у Београду. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. ИВАНИШЕВИЋ-ЈЕЛА, избеглица из Мостара. Као 16-годишња ученица гимназије у Крушевцу укључила се у НОП на терену Расинског одреда. Одатле је прешла априла 1942. у Топлички одред, где је била примљена у Партију. Радила је на организовању одбора АФЖ на терену Топличког одреда, између осталих у селима Ђакусу и Костадиновцу заједно са Ољом Џуверовић. После рата наставила је школовање и музичке студије. Носилац је Споменице 1941. АНА • ГАРДАШЕВИЋ рођена 8. августа 1902. у Пасјачи, истицала се у Гласовику активношћу у НОП-у од самог почетка и све до краја рата. Члан КПЈ је постала 1943. године. Била је члан НОО села а касније и члан СНОО. У Окружни одбор АФЖ изабрана је у Бублици почетком 1944. Носилац је Споменице 1941. ДРАГА 674 секретар Вука Миленковић учитељица, у Горњем Црнатову председница Добруна Илић и у Белољину. Просечно су сеоски одбори АФЖ обухватали 5—15 активних чланица. У рејону Прекадина није било одбора, али су једна или две другарице радиле на задацима АФЖ. У косаничком срезу до септембра 1944. године није било женских организација али се радило са појединим женама. У Прокупљу су 1944. године формирани одбори АФЖ по блоковима, а по ослобођењу града 1944. године формиран је одбор и за град: председница Ангелина Илић, секретар Богиња Бајовић-Слободанка и чланице Милена Ускоковић, Љубица Мучалица, Љубица Милојковић-Жандарче, Добрила Ракић, професор, Десанка Стојиљковић, Љубица Лукић, апотекар, Славка Рашовић, професор, Милка Симоновић, Радмила Видосављевић и др. Одмах после ослобођења Куршумлије, 28. августа 1944. године, у свим селима су формирани одбори АФЖ. Главни организатор и руководилац овог рада била је Драгица Марковић учитељица из Спанца. У свим селима те године одржаване су шире конференције АФЖ. Фебруара је одржана конференција у Великој Плани, којој је присуствовало 150 жена и на којој је говорила Ната Радојичић, борац Озренског одреда. И у Бублици је одржана конференција, којој су присуствовале жене и омладинке из Бублице, Злате, Драгог Села, Богојевца. Марта месеца је одржана конференција у Божурни. У јесен 1944. године одржана је среска конференција АФЖ у Мерошини, којој је присуствовало око 1000 жена. Изабран је Срески одбор АФЖ —• председница Христина Миловановић из Лепаја, секретар Јулијана Бошковић и чланови Боса Машовић из Новог Момчилова, Кристина Тодоровић из Пасјаче, Милевка из Бабиног Потока, Мара Павловић из Бериља, Савета-Цана из Самариновца и друге. У Среском одбору АФЖ Прокупља била је секретар Богиња БајовићСлободанка, Драга Гардашевић, Јелена Мировић, Марија Глушац из Јовиних Ливада, баба Вида Јововић из Видоваче, Видосава Милосављевић, Милосава Веселиновић из Мале Плане, Стојанка Караџић-Чана, Милена Питовић из Широких Њива и друге. Прва председница Среског одбора АФЖ у Куршумлији била је Ката Богдановић, чланице Аница Милићевић, Стојанка Ковачевић и Ната Станојевић. �Неколико дана по ослобођењу Прокупља, у августу је одржан велики митинг жена Топлице и Добрича коме је присуствовало око 10.000 жена. Говориле су Цана Бабовић, Николија Петровић-Кока, Стана Динић, Деса Томановић, Љубица Јоксимовић, Нада Недељковић и Јулијана Бошковић. Окружна конференција АФЖ-а одржана је у Прокупљу 24. септембра 1944. године за округ топлички. Конференцији је присуствовало 3.000 жена села и града из добричког, јастребачког, косаничког и прокупачког среза. Конференцију је отворила Ангелина Илић, председница Градског одбора АФЖ из Прокупља, а говорила је Николија Петровић-Кока. У име Централног одбора АФЖ конференцију је поздравила Цана Бабовић, а у име жена Хрватске Славка Парента. Изабран је Окружни одбор АФЖ са 60 чланица и председницом Станом Динић из Речице, секретарем Радом Дедијер. У њему су биле Нада Џуверовић, Љубица Лукић, Љубица Миналић-Несторовић, Радмила Митровић, Николета Ђорђевић, Мица Ристић, Боса Анђелковић, Јула Пешић, Ната Јовановић, Борка Милошевић, Богиња Бајовић, Кина Вујошевић, Милена Ускоковић, др Жерајевићка, Рада Николић и друге. У Куршумлији су се истакле радом и биле чланови Среског и Окружног одбора АФЖ Ката Богдановић председница Среског одбора, Аница Милићевић, Стојанка Ковачевић и Ната Станојевић. На митингу у Житном Потоку, септембра 1944. године, учествовале су жене масовно. Говориле су Вида Јовановић и Драга Гардашевић. На збору у Бублици је било око 50 жена. Велика активност жена у ово време развијала се на политичком и културно-просветном уздизању. Децембра 1944. године у Глашинцу је одржан семинар за активисткиње који је трајао три дана. Прорађене су одлуке АВНОЈ-а за активисткиње Среског одбора АФЖ. У Великој Плани је одржан курс који је трајао 15 дана. Проучавано је национално питање, циљеви НОВ и др. Предавања је држала Ана Ивановић. Такав течај је одржан у Бублици и Зладовцу марта 1944. године. Одржан је и велики број аналфабетских течајева за омладинке и жене у Горњем и Доњем Сварчу, у Кончићу, Бресничићу. У Гласовику су на аналфабетском течају биле скоро све жене, руководила је Радмила Багар-Терзић учитељица из Белог Камена. Аналфабетски течају у ЗлаДовцу, који је формирала учитељица Љубинка Томић, похађало је 35 ВАСИЉКА ДЕКИЋ-НАДА ДЛУЖЕ, графичка радница, рођена 30'. септембра 1923. године у Дубровнику, учесник је у напредном синдикалном покрету пре рата у Дубровнику и Сарајеву. Јуна 1941. године дошла је у Прокупље. Члан КПЈ од децембра 1941. године. Била је члан првог одбора НО фонда града и курир између СК Прокупља и ОК КПЈ Ниша. Децембра 1941. отишла је у Јастребачки одред и била болничарка и политички делегат до лета 1943. године, а до почетка 1944. налазила се у Јабланици где је руководила болницом. У Топлици је била руководилац санитетске службе. Од јуна 1944. била је заменик управника болнице XXII дивизије, а до децембра управник болнице XIII корпуса. Фебруара 1945, после завршеног курса за више санитетске руководиоце при Врховном штабу у Београду, била је референт санитета Војвођанске дивизије КНОЈ-а. Завршила је Економски факултет. Резервни је потпуковник ЈНА. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. СЛАВКА ЈАНКОВИЋ-МИЛКА, ученица гимназије из Прокупља, рођена 1923, члан КПЈ је постала 1941. Одмах после избијања рата укључила се у НОП и радила на прикупљању помоћи за партизане. Међу првима је ступила у Пасјачку чету Топличког партизанског одреда, октобра 1941. године, заједно са својим братом Славком. Била је неустрашива. Четници су је заробили 28. фебруара у борби код села Сварче, зверски је мучили и најзад изболи ножевима. • ЈОВОВИЋ, из Видоваче (Прокупље), ученица Домаћичке школе у Нишу, од првих дана рата у Топличком одреду. У борби са четницима код Губетина 6. марта 1942. године заробљена и спроведена у Нишки логор. При покушају бекства из логора 20. децембра 1942. године остала је покошена митраљеским рафалом на бодљикавој жици логора. ДАНИЦА • ДРАГОЈЛА ДИНИЋ-ОЛГА рођена 25. марта 1925. године у Доњој Речици, члан СКОЈ-а је постала октобра 1941. године, а исте године и руководилац скојевске групе у свом селу. Године 1942. отишла је у Јастребачку чету Топличког одреда, где је учлањена у КПЈ. Као делегат присуствовала је Окружној конференцији СКОЈ-а у Великој Плани. Истакла се у борби са четницима на Гајтану. Рањена, пренета је у болницу Јабланичког одреда. Чим је прездравила вратила се у одред на Малом Јастрепцу. Године 1943. отишла је са I јужноморавском бригадом у Босну. У току рата је још три пута рањавана. Цела њена породица учествовала је у НОБ-и: мајка Персида — Стана, која је заједно с њом отишла у одред, два брата, од којих је један погинуо, а отац је стрељан. Олга је из рата изашла као официр ЈНА и ратни војни инвалид. Носилац је Споменице 1941. 675 ЉУБИЦА ДРАГИЋЕВИЋ - НАТАША, родом из Јасике код Крушевца, члан СКОЈ-а је постала 1939. године. Рат ју је затекао у Нишу, као ученицу Средње уметничке школе. Новембра 1941. године отишла је са групом омладинаца и омладинки из Ниша у Пасјачку чету Топличког одреда. Другог марта 1942. године заробљена је у борби с четницима и отерана у затвор у Куршумлији. Убрзо је успела да побегне из затвора. Сакрила се у сену на штали неког симпатизера четника, који ју је издао. Четници су је прво зверски мучили па онда стрељали. Партизанка Наташа се и на најстрашнијим мукама држала јуначки: погинула је, а није рекла ни своје име. �ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРЖАВНУ ЗАШТИТЕ‘) 20 октобар 1942 5. ПРОКУПЉЕ: I. Бр. 29917 30059 30148 18 ов. м. око 8 час. извршила је самоубиство пушком чувара затвора Вера Стојановић, притвореница партизанског логора. ’) Зборник ВИИ, том I, књ. 4, стр. 386—387. — штиту Министарства унутрашњих послова Недићеве акцијама Јабланичког и Ваљевског НОП одреда. Из извештаја Одељења владе од 20. октобра за државну за1942. године о МАРИЦА-МИЦА ИЛИЋ-МЕДАК, по- литирка из Београда, учествовала је као члан УРСС-ових синдиката у напредном радничком покрету. Године 1940. је ухапшена у штрајку дрводељаца и протерана у место рођења. Убрзо се вратила у Београд, поново се запослила и укључила у раднички покрет. Завршила је један илегалан санитетски курс и била члан читалачке групе коју је водила политирка Рада Младеновић-Црна. У њеном стану су одржавани скојевски састанци. Када је у лето 1941. запаљена једна столарска радионица која је радила за Немце, Марица је морала да се склони из Београда. Отишла је у Пасјачку чету Топличког партизанског одреда, а затим прешла у Малојастребачку чету. Била је на дужности комесара Великојастребачке чете, делегат десетине, референт санитета у болницама у Горњој Речици и у Бресничкој Реци, старала се о тешким рањеницима који су били смештени по сеоским кућама. У пролеће 1944. године упућена је на рад у санитету V бригаде, одакле је прешла у хируршку екипу 21. дивизије, с којом је дошла на Сремски фронт. Неко време је била помоћник управника Руске болнице у Руми, затим је радила у санитету Прве армије и најзад у Војној болници у Београду, где је после рата демобилисана. Рањена је 1943. у борби код Џигоља. Носилац је Споменице 1941. ВЕЉКОВИЋ, из Југовца (Прокупље), рођена 1914. године, помагала је НОП од 1941. године. У време непријатељских потера чувала је партизане у својој кући. У одред је ступила 1942. године. Касније су је ухватили четници и страховито мучили да ода своје другове. Најзад су је стрељали. Није рекла ни речи. ЖИВАНА 676 жена из Гласовика и околине. Аналфабетски течајеви у Кожинцу, Гласовику, Злати били су масовно посећени. У Кожинцу је течају присуствовало око 60 жена и девојака, руководила је Љубица Мировић из Коњарника. Одржан је у основној школи, која је редовно радила. Аналфабетски течај је одржан и у Широким Њивама. У Житном Потоку су за чланице АФЖ одржавана предавања из области здравља којима је руководила Богиња Бајовић. Одржавани су и санитетски течајеви. Те године је и 8. март свечано прослављен. Жене су масовно са заставама и транспарентима ишле на прославу. Велики број жена града и села учествовао је у акцијама које је организација АФЖ-а организовала за помоћ војсци и народу. У граду је организовано кување пекмеза, на чему су радиле Ђука Јовановић, Мирослава Миловановић, Роса Илић, Стана Динић и друге. Организовано је и предење вуне и скупљање потребних ствари. Око 80°/о жена после ослобођења Прокупља радило је на организовању болница. Велика болница је била смештена у Домаћичкој школи. На организовању ове болнице помагале су и жене Куршумлије — дале су 86 комплетних постеља, пуловера, веша и других потреба. У Куршумлији су организоване месне женске десетине и после ослобођења радиле на прикупљању намирница, одеће, обуће, новца, хране и др. Организоване су и две кујне. У прихватилишту за опрему мобилисаних бораца жене су опремиле 800 бораца. На овоме су највише радиле Ката Богдановић-Јордановић, Цана Протић, Милева Спасић, Олга Милетић, Љубица Милетић и друге. Жене су обављале курирске послове, одржавале базе. Љубица Стојановић из Бублице је рањена кад је колима терала хлеб партизанима. Милица Миладиновић је одржавала везу између организација из Драгог Села и Бублице. Најистакнутије жене у селима Топлице биле су: Наталија Мирковић из Горње Топонице, Вида Милосављевић из Доње Бреснице, Драгиња Радосављевић из Горње Бреснице, Милосава Веселиновић из Мале Плане, Тана Радојевић из Југовца, Стана-Персида Динић из Доње Речице, Крстина Јеленић из Прекопуца, Момирка Перовић из Здравиња, Миља Стојадиновић из Миљковице, Јела Кожовић из Велике Плане, Стојанка Богдановић из Меровца, Милева Вељковић из Кончића, Стоја Ковачевић из Губетина. �Међу становништвом на ослобођеној територији политички се живо радило и народ је масовно био опредељен за НОП и на овај или онај начин учествовања у њему. Организовани су НОО-и у свим местима на ослобођеној и на једном делу неослобођене територије. Априла 1944. године спроведени су и први слободни избори за одборнике. Први илегални НОО у Прокупљу основан је маја или јуна 1943. године. У њему је била члан Марија Васиљевић. У току и до краја 1943. године створени су НОО у свим селима на десној страни Топлице, на подручју Добрича у 36 села и на терену среза јастребачког сем села где су били бугарски гарнизони (Добротић), четничка упоришта (Товрљане, Арбанашка) и оних поред пруге где су биле јаке непријатељске посаде. У месном одбору у Малој Плани била је члан Наталија Мирковић, који је и основан у њеној кући. У НОО у Миљковици била је члан Миља Стојадиновић, у Југовцу Тана Радојевић, у Здравињу Коса Јоковић, у Меровцу Стојанка Богдановић, у Ресинцу Стоја Милутиновић и Параскева Коцић, у Прекопуцу потпредседник Кристина Јеленић, у Бериљу Стана Павловић; одбор је формиран у кући Невене Вучуровић, у Бублици Смиља Костадиновић и Негосава Јовановић, у Балчаку Вукосава Влаховић, у Коњарнику Миља Ивановић и Радуша Николић, у Дебелом Лугу Стојанка Караџић-Чана, у Старом Момчилову Стана Милић, Милица Матејић и учитељица Блага Булатовић, у Новом Момчилову Смиљана Церовић, у Карама Митра Крстић, у Пасјачи Драга Гардашевић и Кића Тодоровић, у Самариновцу Савета Дикић, у Ђакусу Краса Алексић и друге. У другој половини 1943. године стварају се и општински НОО у 11 општина овог краја. Новембра 1943. године формиран је општински НОО у Коњарнику, чији су чланови биле и Звездана Милић из Старог Момчилова и Миља Ивановић, председница одбора АФЖ. Деветог децембра 1943. године у Белом Камену је формиран Срески НОО за срез пасјачки. То је био први СНОО на овој територији. Оснивачкој скупштини је у име ОК КПЈ присуствовала Радмила Обрадовић. Крајем године основан је у селу Дешилову и СНОО за леву страну Топлице. Скупштини је присуствовало 80 делегата из месних и општинских НОО. Од другарица чланови АНГЕЈ1ИНА-СЕКА ИЛИЋ, ученица из Прокупља, рођена 1926, члан СКОЈ-а од 1940. године. Ухапшена је јануара 1943. године, одведена у Специјалну полицију где је страховито мучена. Пребачена је У Завод за принудно васпитање омладине у Смедеревској Паланци. После изласка из овог логора ступила је у Космајски партизански одред — 21. бригаду 21. дивизије и погинула у борбама за Београд код Малог Пожаревца, извлачећи рањеног друга, 13. октобра 1944. године. МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И ВЕРА1) ОДЕЉЕЊЕ ЗА СРЕДЊЕ ОВРАЗОВАЊЕ Пов. II бр. 112 16 фебруара 1943 године Веоград ДИРЕКТОРУ ДРЖАВНЕ РЕАЛНЕ ГИМНАЗИЈЕ ПРОКУПЉЕ Ово одељење добило је од Управе града Београда, под 11 бр. 892/IV од 11-11-1943 године, акт следеће садржине: „Због комунистичке пропаганде у Прокупљу, ухатиени су и налазе се у затвору ове Управе следећи ученици гимназије: 1) РАКИЋ МИЛАН, ученик VIII разреда гимназије, рођен 25-1У-1925 године у Прокупљу, од оца Огњена и мајке Добриле; 2) РАКИЋ МИЛОСАВА, ученица VII разреда гимназије, рођена 16-ХП1926 године у Прокупљу, од оца Огњена и мајке Добриле; 3) БАНКЕРОВИЋ ЗЛАТОЈЕ, ученик VI разреда гимназије, рођен 28 јула 1925 године, од оца Светислава и мајке Драгиње; 4) ПЕРИЋ СТОЈАН, ученик VI разреда гимназије у Нишу, рођен 27-№1925 године у Прокупљу, од оца Бранислава и мајке Милеве; 5) ДАБИЋ МИЈ1Е, ученик VII разреда гимназије, рођен 4-111-1922 године у Петрињцима, среза Петриња, од оца Милутина и мајке Јулке; 6) ИЛИЋ АНГЕЛИНА, ученица VI разреда гимназије, рођена З-У- 1926 године у Прокупљу, од оца Властимира и мајке Евдокије; Вођеним извиђајима по њиховој кривици, утврђено је да су сви сарађивали са левичарима, читали илегалну литературу, присуствовали комунистичким састанцима и давали прилог за НОФ. С обзиром на напред изнето, молите се да донесете одмах формално решење зо стављање у Завод за принудно васпитање омладине у Смед. Паланци, сходно Уредби о принудном васпитању омладине М. с. бр. 2826/42. Решење доставити у дупликату гито пре, да би се одмах извршило пребацивање поменутих ученика. Лица на ред. бр. 1, 2, 3 и 4 предложена су на 2 године, лице на бр. 5 на једну годину и лице на броју 6 предлжено је на 6 месеци.” Доставља Вам се горњи извештај Управе града Београда с тим да за ученике из овог списка, који припадају повереној Вам школи, Наставнички савет донесе одлуку у смислу расписа IV пов. бр. 323/41 а на основу параграфа 43 т. 4 Закона о средњим гиколама. Оверени препис одлуке Наставничког савета као и податке према распису II бр. 926/43 доставити овом Оделењу ради даљег надлежног поступка. По овлагиНењу Министра просвете Начелник Одељења за средње школе М. ДаничиН 16 фебруара 1943 године ‘) Оригинал документа, куцан на машини, налази се у Архиву ЦК СКЈ. 677 �СНО су биле Стојанка Караџић-Чана из Дебелог Луга и Драга Гардашевић и Кића Тодоровић обе у Пасјачи. Августа 1943. године одбори Пасјаче, Видојеваче и Косанице су издали народу проглас. ДОБРИЛА ЊАКОВА, ДИМИТРИЈЕВИЋ-ПОТУР- 18-годишња кројачка радница из Прокупља, шила је по кућама да би прехранила себе и своје. Под утицајем илегалних теренских радника укључила се у НОП. Ступила је као болничарка у НОВ 1944. Исте године погинула је у борби код села Гари, близу Крушевца, пресечена рафалом из митраљеза. ТАМАРА ЖУРЖУЛ, ученица, рођена је новембра 1927. у Крагујевцу. Као мала са породицом је прешла у Београд. Примљена је у СКОЈ у VI београдској гимназији. Кућа породице Журжул у Шумадијској 25 (сада Булевар ЈНА) била је за време рата сигурно склониште илегалцима скојевцима, друговима Тамаре и њеног брата Саше, који је погинуо на Сремском фронту. Родитељи, мајка Татјана професор и отац Петар банкарски чиновник, били су такође хапшени 1942. од Специјалне полиције. Тамара је организовано радила у Београду до провале међу средњошколцима. 27. априла 1944. одлази са групом Београђана у одред. Из Пусте реке упућена је као борац у Јужноморавску бригаду. У борби са четницима на Копаонику 25. јуна била је тешко рањена и пребачена на слободну територију Топлице у болницу код Брезнице. За време VII непријатељске офанзиве болница — земуница — пала је у руке четницима. Тамара је била заробљена са још десетак рањеника, од којих су неки одмах и стрељани. Међу заробљеним била је и партизанска болничарка Мара Станковић — Локошница. Тамару и остале после страховитог мучења водили су по селима Жупе. Тамару су нагу и ошишану до главе изложили на пијаци у Блацу. Из затвора у Крушевцу одвели су Тамару и остале у село Јасику код Крушевца. Првог августа 1944. извели су их на стрељање. Тамара се неустрашиво држала. Приликом стрељања није одмах пала, већ је клицала слободи и Партији. Четници су њу тада заклали. БРАНКА ЖИВКОВИЋ, 17-годишња омладинка из Доње Бреснице (Велика Плана), крајем 1943. године ступила је у V српску бригаду и погинула 1945. године у борбама у Срему. 678 Крајем 1943. године СНОО су оспособљавали за рад и школе у многим селима (Коњарник, Каре, Дубово, Грудаш, Ново Момчилово, Пасјача, Гласовик, Кожинце, Бучинце, Прекадин, Доња и Горња Коњуша, Смрдан и др.). Крајем године биран је и јединствени лесковачко-топлички окружни НОО. Јануара 1944. године образован је у Великој Плани посебан окружни НОО за Топлицу. Током 1944. године такође су бирани НОО у селима и један број жена за њихове чланове. У НОО Коњарника изабрана је Ружа Мировић, у Широким Њивама Милена Питовић, у Бериљу Цвијета Томановић, у Лецу Даринка Бадњар, у СНОО Добрича Кристина Милановић из Лепаје. У Градски НОО за Прокупље 24. децембра 1944. године изабране су Милена Ускоковић, Добрила Ракић, Милка Орлић, а у НОО Куршумлије изабран по ослобођењу Цана Протић, Цаја Милутиновић и Драгица Ристић. �ПАРТИЗАНСКИ ОДРЕДИ, НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКА ВОЈСКА И ЖЕНЕ У Топличком партизанском одреду од првих дана је било и другарица, чији се број током 1941. и 1942. године стално повећавао. Међу њима су биле: Бранка Ристић, Роза Пауза, Стојадинка-Стола Радисављевић, Богиња Бајовић од децембра после изласка из затвора до новембра 1942. године, ЛАЗОВИЋ-СИМИЋ рођена 12. октобра 1915. у Блацу, у Топлички партизански одред ступила је 1941. Носилац је Споменице 1941. ДАРИНКА када је повучена на теренски рад са женама, Зора Игњатовић-Стана, Мирослава-Зора Станимировић, Славка Јанковић, Добринка Трипковић-Јефтовић, Јелисавета-Цајка Џуверовић, Милка тијској Протић-Лина која конференцији на © је на парПасјачи 2. и 3. новембра била изабрана за заменика одредског руководиоца СКОЈ, Марица Илић, радница из Београда која је била политички делегат, комесар чете и болничарка, Драгојла Веселиновић-Ђорђевић, ученица из Мале Плане, Дара Лазовић из Блаца, Даница Јововић из Видоваче, Вукица Војиновић из Новог Села, Милица Војводић, која је 1944. године била руководилац болнице 24 дивизије и бомбаш и Босиљка Машовић из Новог Момчилова, из Куршумлије Јела Николић и Ната Јоцић (до марта 1942. године када је отишла у Неготин), Анета Андрејевић скојевка из је секретар била друге. У Ниша одред (септембра), СКОЈ-а је у приликом истовремено и на његовог терену око Прокупља и на Јастрепцу, где је остала до септембра 1941. године када је по одлуци Партије упућена у Ниш на рад у техници ОК. Новембра 1941. године' у Пасјачку чету је • и стварања пошла и Дринка Павловић и била у Јастребачкој чети, радећи ЈОВАНОВИЋ, 17-годишња девојка из Коњарника код Прокупља, родила се у врло сиромашној сељачкој породици која је од почетка устанка помагала НОП. У кућу њених родитеља стално су долазили партизани. Марија се свесрдно трудила да помогне: прала им је и крпила рубље, плела и шила, преносила пошту и обавештавала их о кретању непријатеља. Године 1943. ступила је као болничарка у III српску бригаду. Своју је дужност извршавала врло савесно и са пуно љубави. Под непријатељском ватром храбро је указивала прву помоћ рањеним друговима. У борби код Краљева, 1944. године, покушала је да кроз кишу куршума изнесе рањеног друга са положаја. Пала је и сама тешко рањена и после неколико часова издахнула. МАРИЈА која чети дошла предратна скојевка из Крушевца ЈБубица Драгићевић-Наташа. У току 1942. године у одред су ступиле: Олга-Оља Џуверовић, Даринка Несторовић, која је била задужена за рад санитета, Васиљка Декић-Нада Длуже која је била санитетски референт, Персида Динић у 1943. економ болнице и Олга Динић-Драгојла из Доње Речице, Ана Иванишевић- ВАСИЉЕВИЋ, домаћица из Прокупља, укључила се у НОП од избијања рата и радила на разним задацима у граду. Године 1941. изабрана је за члана Градског одбора НОФ-а, а руководила је и активом жена. С много успеха је обављала курирске задатке и пребацивала другове и другарице у одред. На тавану своје куће чувала је рањене и болесне другове. У недостатку санитетског материјала вадила је вату из јоргана и прерађивала је за превијање рањених другова. Прикупљала је помоћ у новцу, одећи и носила партизанима. Ангажовала је жене у шивењу, плетењу и прању рубља. Године 1943. кандидована је за члана КПЈ. Године 1944. ступила је у Јастребачки партизански одред, била болничарка. Исте године ухватили су је четници у једној земуници, где су били склоњени тешки рањеници и заклали је. МАРИЈА ВОЈВОДИЋ рођена 1903. у Новом Момчилову (Добрич), у НОБ је учествовала од 1941. Члан КПЈ је од 1944. Од првих дана када је основан Топлички партизански одред, била је његов борац. Учествовала је у борби за ослобођење Прокупља и извршила задатак који јој је био поверен: отишла је у град ради извиђања снага и кретања непријатеља. Када је одред 1942. дошао у Ново Момчилово, Милица је одређена да успостави везу са Црнотравским одредом и да га упути на Радан. Ухватили су је 22. јуна 1942. и одвели у затвор у Житни Поток, а одатле у Ниш у Специјалну полицију, где је тучена и мучена. После гаранције и потписа читавог села пуштена је, али је поново одмах отишла на Радан, у исти одред. Учествовала је у свим борбама одреда и II јужноморавске бригаде у којој је била бомбаш. У 1944. постављена је за руководиоца болнице 24. дивизије, из које је успела да све рањенике пребаци у Италију. У 1945. била је интендант болнице у Нишу. Носилац је Споменице 1941. и ратни војни инвалид. МИЈ1ИЦА • 679 �ПЕРСИДА ДИНИЋ - СТАНА рођена 24. октобра 1896. у Доњој Речици, члан КПЈ је од 1943. године. Уз сина, који је припадао напредној групи гимназиста у Прокупљу укључила се још пре рата у напредни раднички покрет, носила храну и другу помоћ комунистима у затвору. Од 1941. одржавала је везу и извршавала курирске задатке између партизана на Кукавици и партизана на Јастрепцу. Фебруара 1942. ступила је у одред и у њему остала на разним дужностима до ослобођења. Прала је, кувала, неговала рањенике и учествовала у борбама. Када је на Радану основана болница, била је њен економ и болничарка. Приликом напада Бугара на болницу провлачила се са ћувика на ћувик и успела да пребаци све рањенике и сакрије их, тако да ниједан није пао непријатељу у руке. Априла 1944. упућена је на терен Блаца за рад са женама. На окружној конференцији АФЖ у Прокупљу, 24. септембра 1944. изабрана је за председницу Окружног одбора АФЖ. Била је делегат и посланик АСНОС-а, на чијем је заседању изабрана за члана суда националне части. Њеног су друга заклали четници, један син јој је погинуо, а други син и кћи били су у одреду. Носилац је Споменице 1941. и других одликовања. С П И С АК1) Ј1ица са територије општине доњо речичке која су се после 6 априла 1941 године одметнула од власти и као таква ступила у редове комуниста... или којој другој илегалној групи одметника: 1. Савковић Светислав, рођ. 1915 у селу Југовцу, срез прокупачки. 5 јуна 1942 приступио група партизана. 2. Динић Ж. Хранислав, рођ. 1917 у селу Д. Речици, срез прокупачки. 5 јуна 1942 приступио групи партизана. 3. Динић Ж. Драгољуб, рођ. 1922 у селу Д. Речици, срез прокупачки. 5 јуна 1942 приступио групи партизана. 4. Динић Ж. Гојка, рођ. 1925 у селу Д. Речици. 8 марта 1942 приступила ?рупи партизана. 5. Динић С. Живојин, рођ. 1885 у селу Доњој Речици, ср. прокупачки. 5 јуна 1942 приступио групи партизана. 6. Динић Персида, рођена 1885 године у селу Доњој Речици, ср. Прокупље. 5 јуна 1942 приступила групи партизана. ПРЕТСЕДНИК ОПШТИНЕ (потпис нечитак) Бр. 395 8 марта 1943 Д. Речица ‘) Оригинал се налази у архиви ВИИ, рег. бр. 31/4—1—22. К. III—43. 680 Јела, шеснаестогодишња ученица из Крушевца, која је била пушкомитраљезац и политички комесар батаљона 1944. године, затим Марија Васиљевић која је била санитетски референт, Јела Кожовић и Јела Виријевић из Велике Плане, Милева Вељковић из Кончића, Ђурђа Влаховић-Илић из Доње Трнаве, Милица МладеновићКандић из Ђерем-Девче, Живана Вељковић из Југовца и друге. Четрнаестогодишња Стојанка Антонијевић-Радовановић из Свињишта је пошла у Јабланички одред. Према „Новом времену” бр. 268 од марта 1942. године, у одреду се налазила Ана Флоријан, болничарка. Друга половина 1943, године и први месеци 1944. године обележени су замахом НОП-а и резултатима на војном и политичком пољу. Највећи део подручја био је ослобођен од окупатора. Било је неколико добро организованих и наоружаних бригада и још толико самосталних теренских јединица-одреда. До краја 1944. године готово све што је било способно за војску нашло се у редовима НОВ. Било је села која су листом до последњег човека ступила у НОВ. У току 1943. и 1944. године долази до масовног одласка другарица у партизане. Женска омладина из села је у групама одлазила у одреде и бригаде. Већ почетком 1944. године, када је формирана бригада, по командама, подручјима и болницама налазило се више од 500 жена, а у другој половини 1944. године овај прилив је још масовнији. Из Прокупља су 1943. године отишле у партизане: Мира Пантовић, Мирослава Станковић, Рада Аранђеловић, Вера Поповић, Рада Дедијер, а априла 1944. године Тамара Журжул, Мара Станковић-Локошница која је била болничарка, Ангелина Илић-Сека, која је у септембру изашла из Завода за принудно васпитање омладине и била болничарка у XXI бригади, Добрила Димитријевић, Даница Јоксимовић, Љубица Ристић. Радмила Дуловић-Бајка из Горње Стражаве је у јануару 1942. пошла у партизане и априла прешла у Расински одред. Из Придворице је у партизане пошла Нада која је била санитетски референт у чети, из Југовца 1943. године Рада Илић, Загорка Николић, Добрила Спасић, Стојанка Бандука и Славимирка Ђекић, из Ресинца Ковиљка Јанићијевић и Ранка Димитријевић, из Велике Плане у 1943. години Радмила и Зора Јоксимовић, а 1944. године Јелица Гајовић и Богдана Цветић, из Куршумлије у �1943. години Мира Протић и Боса Николић, из Дубраве Станојка Николић, из Житног Потока Драгица и Љубинка Цветковић, из Широких Њива Мара Милачић, из Бериља Марија Павловић, из Бучинца Радојка Ивановић и Милојка Ивановић-Мркајић, из Горње Девче Радунка Павловић-Илић-Вера, која је била десетар десетине у VII офанзиви до ослобођења Београда и онда као командир вода учествовала у борби за Илок; из Белог Камена у 1943. години Стана Кулић-Савовић која је била заменик политичког комесара чете — пошто није имала ниједног брата изјавила је: „Срамота је да из наше куће нико не буде у партизанима”, учествовала је у борбама у Босни; а у 1944. години Рада Торовић у XI бригади 24 дивизије и Радмила Багар-Терзић; из Гласовика у 1943. години Ружа Љумовић. Из Коњарника су у 1943. и 1944. години пошле у партизане: Ангелина Беговић, Јелисава Вукићевић, Даница Бајовић, Душанка Бајић, Марија Јовановић, Јелица Стојковић, Иконија Перуновић, Јелица Стојиљковић, Љубица Мировић, Јелена Мировић, Радмила Јовановић, Анђелија и Марија Јовановић, Јелисава Нешковић, Јелена Мирковић. У 1944. години пошле су у партизане из Балчака Милица Бојанић, из Здравиња Павлина Петровић, из Меровца Душанка Ђорђевић, из Малопланске општине из Белогоша: Лена Орловић, Злата Марковић, Радојка и Зорка Арсовић, Момирка Савић, Станислава и Обренија Веселиновић (Конџељ — једна омладинка, Батуловац — једна, Доња Бресница — једна, Кончић — три, Белогош, — три), из Селишта Марица Килибарда, Јаворка Савићевић која је била интендант бригаде и Достиња Килибарда, из Каре Олга Ћетковић, Милосава Кнежевић-Дунда, из Прекопуца Даница Ђинђић и Стана Петковић, из Блаца Дара Лазовић, из Житног Потока 1943. године Драгица и Љубинка Цветковић, из Доње Бреснице 17-годишња Брана Живковић крајем 1943. године и друге. Још у припремама за устанак у Прокупљу су одржавани санитетски курсеви које су посећивале омладинке. Један курс је после 22. јуна 1941. године водила Дара Несторовић, студент медицине. Организовани су и од октобра 1941. године и одржавани у Коњувцу, Доброј Води и другим селима. И у Градској болници у Прокупљу од почетка рата су одржавани санитетски курсеви за омладинке, под руководством лекара др Воје Стојановића, а у новембру-децембру 1941. СОКОЛОВ-МИТРОВИЋ, професор из Прокупља. Октобра 1941. године, после повлачења партизана из Прокупља, четници су је везали за споменик у граду и осудили на смрт, али су је партизани ослободили. Хапсила је поново бугарска казнена експедиција 7. фебруара 1942. године. После мучења у Лесковцу одведена је у Гестапо у Нишу, а потом у Нишки логор где је остала 7 месеци. После изласка из логора наставила је са радом у Београду. Специјална полиција је поново ухапсила 16. октобра 1943. године. Претучена лежала је у болници, а затим носилима пребачена на Бањицу и стрељана 7. септембра 1944. године. ВЕРА године у болници су лечени и рањени партизани. У другој половини 1941. године у Прокупљу су одржана три курса са по 10 другарица. На њима је вршена теоретска и практична обука. Руководилац курса била је Олга Радосављевић. У Топличком одреду ђу у почетку за сваку акцију одређивани борци и болничари за извлачење и превијање рањеника — лекар за преглед и лечење бораца долазио је из града. После стварања слободне територије у Топлици у октобру 1941. године у одред је дошао већи број омладинки које су завршиле санитетски курс. Један део је распоређен по четама и водовима за болничарке, а други део код рањеника који су смештени по сеоским кућама. У појединим селима су организована превијалишта и болнице у којима су радиле другарице из партизанских одреда. За време борби на Блацу новембра 1941. године када је било 14 рањених, било је организовано више превијалишта и болница Расинског и Топличког партизанског одреда у засеоку Јасењар на планини Пасјачи. Превијалиштима и болницама је руководила Саша Јаворина, која је од септембра била борац Расинског одреда, а болничарке су биле Јелисавета Џуверовић и Јела ИванишевићРасинка. Одавде је болница пребачена у село Растовницу у кућу Јове и Саве Булајића и ту остала до децембра 1941. године, а затим пребачена у село Дебели Луг код Житорађе. За 681 време офанзиве на Топлицу фебруара 1942. године болница је пребачена у село Драги Део. Кад се непријатељ приближио, тежи рањеници су са болничаркама остављени у земуницама и кућама сељака, а лакши рањеници су пребачени у Славник (Јабланица). За време офанзиве на ова села рањеници су пребачени на Јастребац до села Бреснице, где се налазила болница Јастребачке чете. Ова болница је 1941. године била смештена у кући Милеве Павловић у Чубури. Од почетка 1942. године налазила се у селу Бресници. Маја 1942. године болница је услед офанзиве пребачена на бачије на Јасењару. Овде је остала до новембра 1942. године. Када је 1943. године основана болница на Радану, другарице санитетски референти Марица Илић, Нада из Придворице, Марија Васиљевић, Персида Динић економ болнице из Доње Речице неговале су рањенике. Персида је приликом напада Бугара на болницу пребацивала рањенике провлачећи се са ћувика на ћувик. Године 1944. било је неколико болница. У болници 24 дивизије руководилац је била Милица Војводић из Новог Момчилова. Све рањенике је успела да пребаци на лечење у Италију. Јануара 1944. године формирана је болница у Горњој Речици. После борби, у овој болници је било много рањеника међу којима око 30 лакших. Помоћник лекара је била Васиљка Декић — Нада Длуже, укази- �ДУШИЦА МУЧАЛИЦА, ученица VIII разреда гимназије, рођена 1. марта 1924. у Мекишу (Добрич), члан СКОЈ-а је од пре рата. Била је секретар актива СКОЈ-а у гимназији. Марта 1942. ухапсила је Специјална полиција. Била је искључена из свих школа у Србији. Одведена је у Нишки логор где је саслушавана и тучена толико да су је морали одвести у болницу. Њено држање је служило за пример осталима. У Нишком логору је остала до 5. марта 1943, када је одведена у Завод за принудно васпитање омладине у Смедеревској Паланци. Ту је остала до расформирања логора, септембра 1944. Носилац је Споменице 1941. АНИЧИЋ из Драгуше (Прокупље) четници су убили 1942. године у њеном селу због сарадње у НОП-у. ДАРИНКУ КАЈА БАСТИЋ рођена 28. децембра 1921. у Прокупљу, припадала је пре рата напредној средњошколској омладини. Члан КПЈ је постала 1941. године. После завршене учитељске школе, дошла је фебруара 1941. за учитељицу у село Пејковац. Ту је дочекала и рат. За све време је одржавала везу с партизанима и радила са омладином и са женама села. Сви су је у селу волели и поштовали. Фебруара 1944. године у Пејковац је дошао Зотовић са својим добровољцима. На списку оних с којима је требало обрачунати била је и учитељица Каја. Доводила их је до беса својим одлучним презиром. Зверски су је мучили и убили. КАТАРИНА МИЈ1УША РОГАНОВИЋ из Видоваче, рођена 1888. године, одмах после избијања рата приступила је НОП-у. Прикупљала је храну и санитетски материјал, неговала и чувала рањенике. Ишла је по задатку у Куршумлију да прикупи податке о непријатељској војсци и донесе лекове и санитетски материјал. На повратку ухватили су је четници у Белољину, тукли је и на вешала стављали, али се она тако држала као да с партизанима није имала никакве везе. Чим су је пустили, ступила је у везу са партизанима на Великом Јастрепцу и, кроз непријатељске редове пребацила се на Јастребац и предала им лекове и други мамеријал. Још неколико пута је ишла као курир на Јастребац, носећи податке о ситуацији на видовачком терену. У НОБ-и је изгубила два сина и још 24 члана своје шире породице. Носилац је Споменице 1941. 682 вала је помоћ рањеницима и обилазила тешке рањенике у Белогошу, Мршељу, Меровцу, Прекопуцу, Булатовцу, Пашинцу. Из ове болнице додељена је на рад као санитетски референт Главном штабу Србије. У овој болници се као тешки рањеник налазила Вера Ђукић-Рада из Расинског одреда, Душанка Ђорђевић из Меровца која је била тешко рањена код Џигоља те године и подлегла ранама. У Бресничкој Реци је такође изграђена болница у којој је било смештено око 50 рањеника од којих 26 тешких. У болници су санитетски референти биле Марица Илић, Мара Станковић-Локошница и Славка Дугме, а међу рањеницима су се налазиле Дара Лазовић из Блаца, Радунка Илић-Павловић из Горње Девче и Тамара Журжул. За време припрема за акције лакши рањеници су упућивани у одред, а тешки у земунице. После акције у Речици поново је основана болница. Санитетски курсеви су непрекидно одржавани. У 1943. години било их је неколико. На једном курсу у Вучју биле су Јелисава Вукићевић, Ангелина Беговић, Радмила Јовановић и др. На курсу у Слишану биле су Јелица Стојиљковић, Даница Бајовић, Олга Вулетић. По завршетку курса све су распоређене по бригадама, сем физички неспособне Олге Вулетић која је касније погинула. На курсу у Доброј Води код Радана била је Радунка Илић-Павловић. По завршетку курса вратила се у одред који је прерастао у III јужноморавску бригаду као референт санитета у чети. У одреду је 1943. године формирана културна група која је давала приредбе по селима. У овој групи су биле Бранка-Црнка из Прокупља која је дошла из Озренског одреда, затим другарица Недељковић; „Калуђерица” и друге. За време борби са белогардејцима 1944. године на Белом Камену, у којима је учествовало и све становништво Јовиних Ливада, Стана Глушац је под непријатељском ватром износила храну на положај. Сви рањеници нису слати у болнице. Чете су саме смештале своје рањенике по кућама у селима. Велики број породица примао је у своје куће рањене или болесне партизане, лечио их и неговао. Тај посао су обављале жене. Милица Матејић из Старог Момчилова је имала земуницу у којој је скривала и рањенике и теренске раднике. Јованка Аранђеловић из Глашинца је у три земунице скривала рањене другове. У Горњој �ХВАТАЊЕ ДВЕЈУ ОПАСНИХ КОМУНИСТКИЊА1) ПОБЕГЛЕ ИЗ НЕМАЧКОГ ЛАГЕРА У НИШУ Ноћу између 19 и 20 децембра т.г. органи Одељења Специјалне полиције Управе града Београда, у пратњи органа СДС одреда прокупачког, извршили су претрес куће земљорадника РАДИЧЕВИЋ МИЛУТИНА, из с. Горње Топонице, Среза прокупачког, којом приликом су у кући пронађене две непознате девојке. Сумњајући да су партизанке, органи су ове одвели у Прокупље. На својим првим саслугиањима изведене девојке су изјавиле да су активне партизанке ПАСЈАЧКЕ ПАРТИЗАНСКЕ ЧЕТЕ као и да се зову ПЕТРОВИЋ РУЖА, свршена ученица учитељске гиколе, рођена у Битољу и ПЕТРОВИЋ ЉУБИЦА, свршена ученгсца IV разреда гимназије, такође рођена у Битољу. Сем тога, да су као избеглице са родитељима биле насељене у селу Бојнику, Среза лесковачког, и да су им родитељи од стране Бугара стрељани у фебруару месеи;у ове године, после чега су оне побегле партизанима. Погито се посумњало у истинитост исказа ухваћених партизанки, то су поново узете на саслугиање, којом приликом су изјавиле да се зову и то: 1) ПРОТИЋ МИЛКА, ггарт. име „Лина”, свршема ученица учитељске школе и студенткиња I године филозофије, неудата, ггисмена, од мајке Обреније, рођена Гагулић и оца Николе, рођена 15 IX 1921 године у селу Горња Коњуша, Среза прокупачког, вере православне, поданица српска. 2) ТОМИЋ НАДЕЖДА, ггарт. име „Вера”, студент технике I године, неудата, писмена, од мајке Даринке, рођене Милојковић и од оца Лазара, рођена 9 II 1921 годгте у Нигиу, вере православне, поданица српска. Протић Мгглка је идејна комунисткиња, па је као таква дуже времена ггровела у Пасјачкој и Видојевачкој партизанској чети, са којима је активно учествовала У свим акцијама које су те чете на терену водиле. Средином априла месеца 1942. године, после борбе са четничким одредима у Ртајским планинама, била је заробљена и одведена у логор немачки у Нгсш. Томић Надежда је такође идејна комунисткиња, те се дуже времена налазгсла у ЈАБЛАНИЧКОМ ПАРТИЗАНСКОМ ОДРЕДУ као обавезник „ПУСТОРЕЧКЕ ПАРТИЗАНСКЕ ЧЕТЕ” са којом је учествовала у свим акцијама које је поменута чета на терену водила. Средином аггрила месеца 1942. године била је ухваћена од стране Бугара и одведена у немачки логор у Нишу. Сем тога, на своме другом саслушању Протићева и Томићева изјавиле су да су у немачком логору биле до 2 децембра т.г. када су, у друштву са јоги 4 комуниста, успеле да из логора побегну. Само бекство, према причању ухваћених комунисткиња извршено је на тај начин гито је комуниста МИЛОВИЋ ВИДАК, који се такође на- ') Извештај полицијског агента Милке Протић и Наде Томић. од 20. XII 1942. године, о лазио у лагеру, клештима пресекао жице на огради лагера тако да су се кроз направљену ргупу провукли овим редом: први Видак Миловић, за њим Томић Надежда, за њом Протић Милка, а за овом нека партизанка Даница, којој се не зна презиме, Јовановић Владимир, из Власотинаца, а последњи је био неки партизан чије име се нггје могло установити,, јер га ухваћене комунисткиње ни саме не знају, али се мисли да је то био Бранко, по занимању гиофер, који је Протићевој рекао да је у амбулаити логора видео списак лица одређених за стрељање и да се у том списку налази и његово име. Највероватније је да су ово бекство организовали Миловић Видак и овај Бранко гиофер. Још док су бегунци прескакали жице и настојали да побегну ггз круга коњичке касарне, која је поседнута Бугарима, а која се налази одмах до логора, бекство је било примећено од стражара, тако да је убрзо настала пуцњава, те су се бегунци разбежали на све стране, па ухваћене комунисткиње не знају шта је са осталим било. Како је немачка тајна полиција расписала трагање само за Протић Милку и Томић Надежду као и Јовановић Владу, то је највероватније да су остали бегунци похватани или побијени у близини логора. Одбегли комуниста Јовановић је такође ухваћен. Када су успеле да ггобегну до неких њива, Протићева и Томићева су, после пешачења целе ноћи, успеле да дођу до неког села даље од Ниша, коме не знају име. Из овог села су прво отишле у село Тешицу, а затим у село Копривницу, где су се сељацима преставиле као бегунг^и од бугарског насиља. Из Копривнице, Протићева и Томггћева отишле су на Јастребац, где су у близини села Азбреснице, Среза добричког наигиле на једну патролу „МАЛОЈАСТРЕБАЧКЕ ПАРТИЗАНСКЕ ЧЕТЕ” која их је одвела и у саму чету која се тада налазила између села Крајковца и Азбресгшце. У овој чети су провеле око 10—15 дана, па су њих две кренуле ка родном месту Протићеве, како би се код фамилије сакриле. Пошто Протићева није смела да иде директно кући, јер се бојала да је неко од органа власти не чека, то је са Томићевом прво свратила у с. Горњу Топоницу, у кућу РАДИЧЕВИЋА МИЛУТИНА, чији је пасторак МИРКОВИЋ СВЕТИСЛАВ, као активни партизан погинуо приликом напада партизана на Блаце, како би се за своје распитала. Међутим, у току ноћи биле су обадве изненађене на спавању гг ухваћене. Што се тиче земљорадника Радичевића, и он и његова жена Наталија, чији син је Мирковић погинуо као активан партизан, одавно су сумњиви као партизански курири и обавештајци, те су тих дана, одмах по доласку органа СДС са терена, требали бити ухапшени. Земљорадник Радичевић је задржан у притвору. Протггћева и Томићева су предате немачким властима. хаатању 683 �ШПАДИЈЕР, домаћица из Прокупља, курир између Прокупља и Јастребачког партизанског одреда од 1941. године. Четници су је ухватили, зверски мучили и заклали у дворишту куће 1944. године. АНЂА Бресници, када је за време велике четничко-љотићевске офанзиве 1942. године у селу стрељано 19 мушкараца, рањенике су скривале и неговале Милосава и Ружа Кожовић и Наталија Божовић. У Горњој Девчи у кући Деске Милановић је једног дана после офанзиве било 7 рањених партизана, а она је непријатељској потери одговарала да о њима не зна ништа. Велики је број оваквих примера жена у многим селима Топлице. ТЕРОР ЈОЈА ПЕТРОВИЋ из Спанца (Куршумлија), радила је на задацима АФЖ. Када је у селу Жучу, недалеко од Куршумлије, припремала прославу 1. маја, напали су је четници Драже Михаиловића. Пружила је оружани отпор и у том сукобу 1е погинула. Одмах после окупације Немци су вршили хапшења комуниста у Прокупљу. После 22. јуна ухапшена је Дринка Павловић. Залагањем градске партијске одганизације после 3—4 дана, прескочивши зид висок преко 2 м, побегла је из затвора, отишла у одред и једно време радила на припремању устанка у Куршумлији, нарочито у селима Спанцу, Гргуру и др. Као борца Јастребачке чете и илегалног радника на терену прокупачка полиција ју је поново ухапсила, предала Немцима који су је потерали за Београд. Приликом спровођења из Прокупља према Нишу искочила из камиона и поново отишла на Јастребац, где је остала до септембра 1941. године. Ухапшена је и Богиња Ристић-Бајовић-Слободанка и била у затвору у Лесковцу, затим у логору у Нишу до децембра 1941. године , када је пуштена (заменом за сина четничког војводе) и одмах отишла у партизане на Пасјачу. Затим је ухапшена Марија Павловић која је побегла из затвора. Веру Митровић-Соколов су четници везали за споменик у граду и осудили на смрт. Ослобођена је из затвора у октобру када су партизани заузели Прокупље. Хапшена је и Нада Сенић и после краћег времена пуштена и премештена из Прокупља. Почетком 1942. године Прокупље и терен Топлице су окупирали Бугари, који заједно са четницима у току целе године предузимају низ офанзива и потера у циљу уништења Топличког одреда и слободне територије. У многим борбама гинуле су партизанке, хапшени и стрељани припадници НОП-а. Приликом ослобођења Куршумлије 16. фебруара погинула је партизанка Вукица Војиновић из Новог Села. Када су четници повратили Куршумлију 23. фебруара међу заробљенима се налазила и Зора Топаловић која је била бременита. 684 Бела и Илза Менделзон, Драгица (ћерка неког лекара) и све су стрељане, а ухапсили су ЈБубинку Карамарковић, Кату Богдановић, Нову Јевђенијевић, Милку Милетић, Цану Протић и Мицу Николић које су касније пуштене. Дана Николић је интернирана у Немачку и остала до краја рата, а Загорка Николић која је пуштена као болесна из интернације 1944. године умрла је од последица логора 1945. године. У офанзиви коју су Бугари предузели на Топлички одред 17. фебруара попаљено је много кућа у селима на Пасјачи, стрељано око 100 људи, а преко 300 је поведено и интернирано. У борбама код села Сварче приликом офанзиве четника Косте Пећанца на Топлички одред 28. фебруара заробљене су и касније стрељане Славка Јанковић-Милка и Вера. Код села Бреснице пронађени су тешки рањеници и заједно са болничаркама убијени, а заробљене Јелисавета Џуверовић која је отерана у логор на Бањици где је 1944. године умрла од запаљења плућа и Ана Флоријан. У овој офанзиви четници су спалили село Чубуру. Другог марта 1942. године четници су заробили Љубицу Драгићевић-Наташу. После бекства из затвора у Куршумлији издајом је ухваћена и после зверског мучења стрељана. У борбама код села Губетина у великој бугарско-недићевско-четничкој офанзиви која је почела 6. марта погинула је Драгојла Ђорђевић, а Даница Јововић-Рада је заробљена и спроводена у нишки логор. Четничком команданту је рекла: „Немој мислити, Пајо Средојевићу, да си ухвативши мене похватао све партизане, за кратко време платићеш ме својом главом”. При покушају бекства из логора 20. децембра 1942. године остала је покошена митраљеским рафалима на бодљикавој логорској жици на Црвеном крсту у Нишу. У борбама код Сварче 9. априла 1942. године погинула је Стојадинка-Стола Радисављевић. У њеној торбици је нађено започето писмо мајци: ,,Драга мајко, опрости што сам те оставила. Један ми је брат погииуо пре месец дана на Сварчи, други ми је у логору у Нишу. Они немају трећег брата да их освети, осветићу их ја — и њих и све другове који падоше за слободу”. У борби код села Ргаје у јуришу партизана за пробијање обруча 12. априла међу заробљенима су биле и Милка Протић-Лина и Олга-Оља Џуверовић. Милка Протић �је спроведена у Нишки логор. Са Надом Томић побегла је из логора 20. децембра 1942. године. На пребацивању за Јастребачки одред ухваћене су У кући Наталије Мирковић у Горњој Топоници, предате Немцима, мучене и стрељане 28. децембра 1942. године у Нишу. Олга Џуверовић је предата Немцима и спроведена у затвор у Лесковцу, одакле је у новембру побегла и прикључила се Јастребачком одреду. Јелисавета-Анета Андрејевић-Милена је такође учествовала у борбама у овој офанзиви. Истицала се храброшћу. Њеном заслугом спасени су животи неколико рањеника. На Видојевачи је позвала свој вод на јуриш, у коме су заробили неколико четника. По одлуци штаба послата је као курир са Јастрепца на Пасјачу-Бели Камен. Тада је заробљена и тешко муч.ена — стављали су је да хода по жару, забадали игле под нокте. Одведена је у Нишки логор и стрељана јануара 1943. године на Бубњу. Јуна 1942. године, за време офанзиве Бугара, четника Косте Пећанца, љотићеваца и одреда СДС, ухваћена је Јела Николић и стрељана на Соколовици. Као одмазду за неуспех ове офанзиве Бугари су стрељали 240 сељака покупљених у селима. У „Аћимовићевој офанзиви” на Јастрепцу, која је почела 10. августа уз учешће 18.500 непријатељских војника и завршена неуспехом, једино је откривена 13. августа једна од две земунице смештене у Крајковачкој реци у којима су били смештени болесни, рањени и изнемогли партизани. Осам партизана, међу којима Никодије Стојановић-Татко и Даринка Несторовић-ЈБубица извршили су у земуници самоубиство да не би пали непријатељу у руке. У току потере у Добричу и Топлици ухапшено је око 500 сељака и сељанки, а многе породице и чланови партизанских породица су премлаћивани и мучени разним мукама. У блокади Малог Јастрепца која је почела 12. октобра, пошто нису наишли на партизане који су се извукли из обруча и пребацили према Пасјачи, Бугари су спалили партизанске куће у селима Лепаја, Баличевац, тукли њихове породице и многе одвели у логор. И у децембру, да би заплашили становништво, Бугари су у селима Добричког среза — Лепаја, Баличевац, Биљег, Крајковац, Девча стрељали око 100 људи и попалили исто толико кућа. У борби с непријатељем 1942. године ухваћена је и Мирослава Станимиро- НАЧЕЛСТВО СРЕЗА ПРОКУПАЧКОГ1) Пов. бр. 54/44 г. 11 марта 1944 године Прокупље ОКРУЖНОМ НАЧЕЛНИКУ ОКРУГА ЛЕСКОВАЧКОГ ЛЕСКОВАЦ Поступајући по наређењу Окружног начелства Пов. бр. 197/44 — након нрикупљених података за именовану Веру Ђуришић, стручну учитељицу домаћичког течаја у Прокупљу — достављам следећи извегатај: ВЕРА ЂУРИШИЋ,2) и њен муж Ђуришић Миодраг, учитељ, пре пропасти Југославије — овога рата, живели су као државни службеници у Штипу. Када су Срби избеглице дошли из Јужне Србије у стару Србију, дошла је и учитељица Вера са својим мужем Миодрагом. почели Године 1941 — кад је Русија заратила са Немачком, и када су Немци да хапсе комунисте у Србији, Миодраг Ђуришић је нобегао у гиуму и прикључио се комунистичким бандама, где се и данас налази. Именована Вера дана 19-ХП 1943. год. била је у селу Статовцу, општине житнопоточке, овога среза, наводно код извесних својих рођака и пријатеља на славу св. Николу и ту се састала са својим мужем Миодрагом Ђуришићем који се налази сада као активни комуниста-партизан, негде у Радан планини. После 2—3 дана Вера је отпутовала за Ниш и писмом се јавила своме директору учитељске гиколе у Прокупљу, тражећи ко бајаги неко боловање, како би само на тај начин заварала траг свога пута и удаљења из Прокупља, а после овога се је повратила натраг из Ниша за село Статовац, и тамо се прикључила комунистичким бандама свога мужа Миодрага, и ако је из Ниша тражила лекарско уверење ради тобожњег лечења, и новчане принадлежности, а када је ово учињено иста се није тамо налазила — услед чега је новац враћен, — гито значи да је њен боравак и писање из Ниша била само камуфлажа и удешена ствар, у вези са својим мужем и партизанским бандама, да би на тај начин отклонила сумњу власти и прикрила свој траг. Учитељица Вера има у Прокупљу двоје деце и старе родитеље, који сада живе као пензионери у улици Кр. Милана бр. 52. Обзиром на постојеће прилике у овоме крају, горе изложено, и то, да је именована државни службеник, и као таква отишла у шуму, — мишљења сам да би је требало отпустити из државне службе, као и да јој се обустави исплата месечних принадлежности, јер је све ово учинила смишљено и идејно, гито иде на опгиту штету српског живља и државних службеника. СРЕСКИ НАЧЕЛНИК (потпис нечитак) ‘) Оригинал се налази у архиви ВИИ, рег. бр. 45/6—1, кутија 29. ■') Вера Ђуришић-Поповић. 685 �МИЛУНКА ПАЈЕВИЋ из Пасјаче, ла је у НОП-у од првих дана рата. По- ради- магала је и чувала партизане, шила, плела и прала шихову одећу. Бугарски фашисти и четници су је неколико пута тукли и мучили. Када су Бугари једном дошли у село, ухватили су Милунку и питали је где јој је муж, његова пушка и партизани. Мада је све знала, непријатељ од ње није могао ништа да дозна. Тукли су је корбачима, збацили јој мараму са главе, вукли за плетенице и ударали јој главу о зид. Затим су јој марамом зачепили уста, оборили на земљу и ударали дотле док се није онесвестила. Милунка је наставила рад без предаха. Жене су је изабрале за своју десетарку. Када је злогласни Зотовић са својим добровољцима дошао на Пасјачу, и од 27. марта до 2. априла 1944. па-лио куће и мучио свакога кога је ухватио, без обзира на године, ухватили су и Милунку, мучили је да ода партизане, али ништа није хтела рећи. Заболи су јој нож у срце, а ударали ножем њену девојчицу и сина. Видевши да јој је мајка мртва, девојчица је бацила малога брата кроз прозор па скочила за њим. Мада је била рањена упртила је дете и побегла. Тако су се деца спасла, а злочинци су Милункино тело и унакажена тела њене мајке и свекрве бацили у запаљену кућу. Х1-43 МИНИСТАРСТВО УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА1) РЕФЕРЕНТ ЗА КОСОВСКУ ОБЛАСТ 17 новембра 1943 г. — Београд — ПРЕДМЕТ: Борба комуниста и СДС код Космаче (Куршумлија) 18 октобра 1943 год. извесни нови подаци.— ГОСПОДИНЕ ПРЕТСЕДНИЧЕ, Пошто сам- боравио неколико дана у Куршумлији, част ми је известити Вас о неким новим моментима из борбе комуниста са органима СДС и Бугара на дан 18 октобра 1943 год. код Космаче. .. . Потпоручник Вукоје Кујовић који је био у непосредној близини партизана из свога митраљеза убгш је преко 40 партизана. Борбе између партизана и наших одреда вођене су из близа затим се развила борба прса у прса, шта више било је и гушања. И поред надмоћности партгсзана у броју људства и оружју, иаши одреди су успели да их спрече у напредовању, зато што су припремили у почетку борбе једну вешту замку на тај начин када су партизангс ишли у колоне њих око 1000 са три стране СДС употребила је митраљеску ватру и у првим часовима било је 160 мртвих партизана, а у току вођења борбе рањених и живих ухваћених било је око 120. Неке рањене партизани су одвукли собом, а виђене комунисте из тога краја који су погинули, исекли су им главе и собом понели а лешеве оставили на месту погибије. Ово су учинили за то да се не би препознали која су то лица. Остали број живих ухваћених партизана стрељани су од наших одреда. Важно је напоменути да су у овим борбама — жене — показале необично велику храброст и слободно јуришале на митраљезе. Пре него је ггочела борба жене су биле у црнини, а после првих хитаца, тј. када је почела борба оне су бациле црне мантиле и одједанпут су биле у белим мантилима. Међу убијеним женама и девојкама, запажено је да су многе биле у другом стању, ма да је из нађених аката комунистичке архиве, строго забрањено да жене остану У другом стању, да би их гито већи број учествовало у борби. Прилог; скица Јован А. ') Оригинал се налази у архиви ВИИ, рег. бр. 23/2, кутија 27. 686 Бркић, с.р. вић-Зора и преживела логор на Бањици и Аушвицу. Крајем 1942. године Милица Војводић је остављена у Новом Момчилову да ухвати везу са одредом, ухваћена је од Специјалне полиције и спроведена у затвор одакле је касније пуштена и пребацила се на Радан. Упоредо са офанзивама, Бугари и Специјална полиција која је дошла почетком године у Прокупље преузели су у току 1942. године читав низ хапшења чланова Партије и СКОЈ-а и симпатизера НОП-а на терену. У фебруару и марту је ухапшено 100 лица, од којих 30 скојеваца и напредних омладинаца и омладинки. У фебруару су ухапшене Милица Шуваковић под именом Јованка Поповић, партизанка Маша, која је из одреда дошла у Прокупље, одведена у Ниш и стрељана на Бубњу, Душана Копач, инжењер агрономије, која је отпуштена из службе и после 20 дана проведених у затвору пуштена и отишла у Хрватску и по други пут Вера Митровић-Соколов. Почетком марта ухапшене су Јулија Делере и Кристина Ковачевић (Милица Јовановић) и обе априла спроведене у Нишки логор, затим на Бањицу и стрељане 14. маја 1943. године у Јајинцима. У марту је ухапшена и отпуштена из службе Нада Шпадијер, професор која је касније пуштена, Јелена Урошевић је више пута хапшена, последњи пут маја 1944. и јуна 1944. године стрељана у Лесковачком логору, Наталија Мирковић, Милена Ускоковић коју је последњи пут ухапсила Специјална полиција маја 1943. године, када је као курир Пасјачког одреда дошла у Београд. Остала је на Бањици до ослобођења. Међу скојевцима ухапшеним у провали у марту 1942. године биле су ученице Душица Мучалица, Јулијана Ристић, Станимирка Протић-Цаца, Оливера Несторовић, Бранислава Љубичић, које су кажњене истеривањем из свих школа у Србији без права на полагање приватних испита, Радојка Ђорђевић, Танкосава Јовановић, затим Милосава Ракић-Пепа и поново фебруара 1943. године и Ангелина Илић-Сека. Са Милосавом је ухапшена и њена мајка Добрила Ракић а са Оливером њена мајка Јела Несторовић. У исто време је ухапшена и Рада Дедијер. Крајем марта из прокупачког затвора су одведене у Нишки логор Јела и Оливера Несторовић и Вера Митровић-Соколов, а Душица Мучалица, Јулијана Ристић, Бранислава Љубичић, Станимирка Протић-Цаца су из овог �логора пребачене у Завод за принудно васпитање омладине у Смедеревској Паланци. У Прокупљу су Бугари ухапсили Стану Петковић, страховито мучили и стрељали на Јастрепцу. Петог августа су недићевци ухапсили Радмилу Митровић са кћерком и септембра их пустили, затим Драгу Цекић, Лепосаву Миленковић, Мицу Ристић, Стану Стефановић, Кају Марковић и друге, саслушавали, тукли. Затим су предате Немцима и одведене у Ниш. На територији Косанице у пролеће 1942. године четници су похватали и стрељали око 20 скојеваца. У селу Марковићу код Куршумлије ухапшена је Љубица Милетић1) са Радмилом Николић (Нада Пауновић) на повратку из села Шатре, када је из револвера убила четника Рајка Јанковића који је хтео да их легитимише. У Куршумлији су ухапшене Милка Радовановић, (пуштена после 17 дана), Стојанка Ковачевић и друге. У селима прокупачког и добричког среза у току 1942. године хапшен је и тучен велики број жена. У Југовцу су ухапшене Ката Недељковић, која је била 8 месеци у Нишком логору и Живана Вељковић коју су зверски мучили и стрељали; у Великој Драгуши су због сарадње са НОП-ом четници убили Даринку Аничић; у Гласовику су љотићевци ухапсили Савету Вукашиновић са двоје деце и одвели у Нишки казнени завод; у Здравињу су четници ухватили и заклали Ружицу Миладиновић, а четрдесетогодишњу Павлину Петровић одвели у Куршумлију, страховито мучили и на крају убили ножевима; у Доњој Речици је од Специјалне полиције хапшена са малим дететом Јованка Младеновић и одведена у Лесковац; у Горњој и Доњој Топоници су рањене приликом немачке казнене експедиције Тодора Шаранац, Кристина Ђокић, Зорка Маринковић, а хапшене од Специјалне полиције Кадивка Милосављевић и Наталија Мирковић; у Костадиновцу су четници и Бугари ухватили Веру, Ану, Живану и Лепосаву Ђокић. Веру су мучили, бацили у кречану и кад није ништа признала, спровели у логор „Црвени крст” и стрељали, а остале касније пустили из затвора У Прокупљу; у Бучићу су тукли Савку Војиновић, која је после тога умрла; у Добричу је фебруара 1942. године убијена Милојка Станковић а њено дете од 8 месеци је умрло без ') Из записника летић. о саслушању Љубице хране. У селу Пасјачи убијено је четворо деце од 9, 11, 12 и 13 година и 20-годишња Станија из породице Младеновић. У Видовачи су марта 1942. године Бугари ухапсили баба Виду Јововић, када је ишла по задатку у Прокупље, тукли је и спровели у затвор. Бугарски командант је питао: ,,А, баба Видо, ти обичаш1) Стаљина?”, она му је одговорила: „Не знам ти ја ни за Стаљина, ни за Хитлера, ни за Мусолинија, ја знам за мајку Русију и њу волим!” — „Аз ће те застрела, баба Видо, за такиви думи”. Баба Вида претура по џепу и каже: „Вала, платићу ти фишек 100 динара, па кад се вратиш у Бугарску, похвали се цару Борису да си убио једну бабу Виду”. Касније је пуштена и наставила рад. Из Видоваче је Милуна Рогановић, после борби ишла у Куршумлију да прикупи податке за партизане. Четници су је ухватили у Белољину, тукли, стављали на вешала. После пуштања отишла је у одред на Великом Јастрепцу. У Девчи је августа хапшена и Милица Буцек и убрзо пуштена. Крајем новембра недићевци су вршили хапшења у Коњарнику. Ухапшене су и Радуша Николић и Драга Митић и одведене у Лесковац, затим у Казнени завод у Нишу, одакле су после шест месеци пуштене. Бугари су хапсили Радмилу Багар-Терзић из Белог Камена, али после месец дана је пуштена из Нишког затвора; из Бучинца су хапшене и тучене Милева Велимировић, Босиљка Ивановић, Станојка Радојевић, Митра Шорбајић, Милица Ивановић, Миленија Ивановић, Марија, Вукосава и Нада Велимировић и друге. Један број другарица партизанки борећи се храбро у својим јединицама био је рањен и погинуо 1943. к 1944. године. Радмила Дуловић-Бајка из Горње Стражаве крајем 1943. године ухваћена је са друговима у колиби и стрељана. Марија Васиљевић је као болничарка остала у једној земуници са тешким рањеницима, ухваћена и заклана. Олга Џуверовић је у борби код Ргаје 1943. године ухваћена и отерана у лесковачки затвор, али је исте године побегла и вратила се у одред да би фебруара 1944. године у борби код Велике Плане погинула. Душанка Ђорђевић из Меровца је у борби на Шиљеговцу 1944. године тешко рањена и подлегла ранама. Тамара Журжул партизанка и Мара Станковић-Локошница и Славка Ми•) Волиш (на бугарском). 687 ЈОВАНА КАРАЦИЋ, домаћица из Белог Камена, рођена 1894, од 1941. припадала је НОП-у са свима својим укућанима. Имала је три сина у НОБ. Њена кућа је и дању и ноћу била отворена партизанима. Давала им је храну, прикупљала помоћ за њих, прала их, крпила и чувала рањене и болесне другове. Непријатељи су је стално прогонили, али она није прекидала рад. Када су је Зотовићеви добровољци питали где су јој синови, одговорила им је: „Тамо где и сви поштени људи, у партизанима. Идите, па тражите партизане у шуми и туците се са њима, а не правите се јунаци над бабама“! Озлојеђени народни изроди су је на зверски начин убили марта 1944. године. �БОСИЉКА ШПАДИЈЕР, ПАРТИЗАНСКИ КУРИР, СТРЕЉАНА ЈЕ ОД ЧЕТНИКА 14. АВГУСТА 1944. У ТУЛАРИМА (ПРОКУПЉЕ) „Дугме” партизанске болничарке ухваћене су од четника на Јастрепцу, заједно са неколико рањених партизана. Убијене су код села Јасике јула 1944. године. Ангелина Илић-Сека погинула је приликом ослобођења Београда у спасавању рањеног друга 14. октобра 1944. године. Радмила БагарТерзић је погинула у борби на Китки планини у VII офанзиви 1944. године. Босиљку Јанићијевић из Ресинца непријатељ је живу искасапио. Богдана Иветић из Велике Плане је логинула 1944. године. Павлину Петровић из Здравиња четници су одвели 1944. годину у Куршумлију, мучили је и ножевима убили. Даница Ђинђић и Стана Петковић из Прекопуца су стрељане на Јасикару на Јастрепцу. У борби код Цигоља 1944. године погинула је и Нада из Придворице. Добрила Димитријевић из Прокупља 1944. године погинула је код села Гарева близу Крушевца пресечена митраљеским рафалом. Седамнаестогодишња Брана Живковић из Доње Бреснице погинула је 1945. године у Срему. Из Коњарника је погинула Радмила Јовановић, а 17-годишња Марија Јовановић је као болничарка у III српској бригади у борби за Краљево 1944. године тешко рањена спасавајући рањеног друга и после неколико часова умрла. Радунка ИлићПавловић из Горње Девче била је двапут рањавана: у борби на Шиљеговцу и у борби за Илок. Марица Илић је рањена у борби с Бугарима 1943. године, Драгојла-Олга Динић, је са Јужноморавском бригадом отишла у Босну и на повратку бригаде тешко рањена код Куршумлије, Ружа Љумовић из Гласовика је такође рањена 1944. године, док је Милица Бојанић из Балчака умрла у јединици 1945. године итд. Што у борби што у позадини 1944. године из Доње Топонице су изгубиле животе Ружа Андончић, Софија Недељковић, Љубица Богавац, Марика Живановић, Стака Маринковић, Драгослава Миросављевић и друге. Почетком 1943. године Специјална полиција је у Прокупљу отпочела нова хапшења чланова КПЈ и СКОЈ-а и симпатизера НОП-а. Ухапшене су поново Нада Шпадијер, која је одведена у женски казнени завод Забела код Пожаревца, Зорка Кнежевић која је одведена у Смедеревску Паланку где је остала до краја рата, Јагода Лапчевић, Стана Миленковић, Милева Радосављевић, Параскева-Кевче Станковић, Лепосава Дедијер и Николија-Кола Ђорђевић, које су као таоци Одведене у Нишки логор где су 688 остале до краја рата. Затим су хапшене Добрила Ракић и Мира Пантовић које су убрзо пуштене због недостатка доказа и Ана Геруновић. Нада Тачић је ухваћена као курир и интернирана у Немачку где је погинула од бомбардовања. У 1944. години су ухапшене Божана Јевтић, која је умрла од последица батина, Ната Младеновић и Милева Мучалица које су стрељане у лесковачком логору, Душанка Павићевић која је одведена у лесковачки логор и Босиљка Петровић. Анђу Шпадијер су ухватили четници, зверски мучили и заклали у дворишту куће. Даринку Несторовић Специјална полиција је затварала два пута, први пут 10. марта 1942. године је злостављана и спроведена на Бањицу, где је остала до септембра исте године, а други пут 2. јула 1943. године када је поново одведена на Бањицу. Марта 1943. године ухваћена је и мучена од Бугара Јасна Прелевић, учитељица из Џигоља. Из Бериља су ухапшене и мучене од Бугара Стана Павловић, Ружа Симоновић, која је одведена у лесковачки логор, Марица, Милева и Загорка Томановић, Марија Павловић и друге. Персу Миленковић, из Ћуковца Бугари су убили због мужа партизана. Тучена је од Бугара и умрла од последица батина Милосава Андрић из Свињишта. Јана Пендић из Ђака је мучена и стављана на струју. Из Новог Момчилова је хапшена и злостављана Зорица Чворовић. Из Куршумлије су хапшене и биле у месном затвору Љубинка Ковачевић и Стој ана Ковачевић, а Љубица Ковачевић, Љубица Максимовић, Аница Милићевић са двоје деце су одведене у Нишки логор, док су Добрила Милутиновић и Цаја Милутиновић и Стамена Поповић из Дубраве одведене на Бањицу где су остале до ослобођења. Мица Николић је неколико пута у току рата хапшена. Даринку Спасић-Даче су августа 1944. године ухватили љотићевци, одвели у Нишки логор и септембра, заједно са 36 преосталих затвореника, приликом ликвидирања логора стрељали и тело бацили у кречану. Хапшене су и Винадија Марковић из Коњуше, Јела Шуловић из Богујевца, Винка Поповић и Станка Здравковић из Дубраве, а 24-годишњу Милунку Прекић из Крчмара су заклали четници августа 1943. сављевић из године. Белице Стојанка Радије премлаћена од Бугара октобра 1943. године и умрла од задобијених повреда. �По селима Топлице велики број жена је хапшен, мучен и убијен. У 1943. години хапшене су Милица Јовановић-Стана из Бублице, Ружа Димић из Миљковице, Кадивка Милосављевић и Наталија Мирковић из Доње Топонице, као талац Видосава Митровић из Држановца, Јованка Младеновић из Доње Речице. Надежда Калезић учитељица из Трнаве је хапшена 1943. године и побегла, али је поново ухапшена марта 1944. године, спроведена у Ниш и септембра исте године стрељана на Бубњу. Кад су је повели на стрељање довикнула је: „Другови, чувајте ми дете, ми смо победили”. За време рата су затваране Лока Војиновић из Новог Села, Савка Војиновић из Бучића која је умрла од батина, Јованка Живић из Пепељевца, Стана Здравковић и Винка Поповић из Дубраве, које су биле у затвору у Куршумлији, и Стамена Поповић из истог села која је одведена на Бањицу. Јоја Петровић из села Спанце је погинула у борби с четницима у Жучу недалеко од Куршумлије. Фебруара 1944. године командир СДС Зотовић са својом четом је блокирао село Пејковац. Сазвао је сеоски збор и тражио да му покажу Катарину Бастић, учитељицу. Присутни су одбили да је одају, нашта је Зотовић издвојио 10 људи и запретио да ће их стрељати, ако не издају учитељицу. Тада је један од издвојених рекао да је она међу њима. На позив Зотовића учитељица је изашла и он је одмах почео да је туче, а после тога наредио својим војницима да је уби- ју. Заједно с њом стрељана је и Цвета Илић из истог села. Немачко-гестаповске јединице са СДС под командом капетана Зотовића и добровољаца предузели су акцију ради уништавања партизана и НОВ у Пасјачи, од 27. марта до 2. априла 1944. године. Партизани су успели да се извуку из обруча, а непријатељ је искалио свој бес над становништвом. У Пасјачи су убили неколико жена. Милунку Пајевић, мајку седморо деце изболи су ножевима, пресекли јој и избацили гркљан и заједно са мајком и свекрвом у кући запалили, Стану, Милку и осамнаестогодишњу Олгу Јаблановић изболи су ножевима и затворили у запаљену шталу у којој су изгореле. Стојанку Јаблановић су ранили из пушке у уста. Старицу Милеву Пајовић један војник је ударио флашом по слепоочници, а други су је тукли цокулама, а затим ухапсили. У Јовиним Ливадама су на свиреп начин убијали жене. Канду Бјелица, старицу од 80 година и Марију Марковић мајку шесторо деце затворили су живе у штали коју су запалили. Ружу Крунић су ухапсили, тукли је, изболи ножевима и убили из пушке. Стану Бјелица су тукли и ударали кундацима када је покушала да гаси запаљену кућу. Један војник уперио је нож да је убоде, да би се одбранила ухватила је руком и одсекла длан. Ружу Јовановић су ранили из пушке. У Бериљу су убили Марију Илић, пошто су је претходно пребили, изболи ножевима и распорили јој стомак. У Белом Камену су убили Јовану Караџић и Ко- 689 виљку Крунић, а ухапсили и спровели у Прокупље Магду Терзић. У Бучинцу су убили Милојку Радојевић, а ухапсили Госпаву Ивановић. Из Балчака су белогардејци убили Вуку Стојановић, а ухапшена је Ружа Николић-Младеновић када је по курирском задатку ишла у Прокупље и Станка Николић-Томић са две мале заове. Попаљене су куће Перуновића у Ђоровцу, а Даринка, Мирослава и Нада одведене у лесковачки логор затим у Специјалну полицију у Нишу. Ухваћена је као курир од Бугара Костадинка Поповић из Белољина, одведена у Прокупље, затим у лесковачки логор. У овом селу су августа 1944. године четници извукли на сред села Миљу Поповић и заклали пред децом која су се држала за њену сукњу. Ради погибије свог официра, Бугари су 20. октобра 1943. године пошли у казнену експедицију у села Космачу и Маричиће и стрељали: Милунку Милушевић, Перунику Чоловић, Перку Милошевић, Мирославу Јаћовић, а Достану Ћукић су тукли и запалили хаљину на њој тако да је умрла од опекотина. И многе друге жене у граду и селима Топлице биле су једном или више пута одвођене у затворе, тучене и малтретиране, али су још упорније настављале свој рад. Жене Топлице су пример јуначког држања и оданости ствари НОБ-е. Никаква мучења нису могла да их одвоје од борбе, све већи број је прилазио и активно учествовао у извршавању задатака и помагању акција НОП-а. �ОКРУГ ниш Споменик стрељаним борцима и родољубима на брду Бубњу код Ниша Рад вајара Ивана Саболића �ГРАЂАНИ! Мрски окупатор удара данас по вама желећи да вас терором застраши, како бисте себе и имовину ставили у службу противнародне борбе. НЕ ДОЗВОЛИТЕ ДА ОКУПАТОР И ЊЕГОВЕ СЛУГЕ СТВОРЕ ОД ВАС НАРОДНЕ ИЗДАЈИЦЕ. Помозите народноослободилачкој борби својиљ прилозима у топлој одећи, обући, намирницама, новцу и, разним другим потребама. Приђите народноослободилачкој борби, не иаседајте провокаторима, већ своје услуге и прилоге дајте преко својих добрих познаника и пријатеља. РАДНИЦИ! Не дозволите да ваш рад користи окупатору, већ помозите свим снагама народноослободилачкој борби. Од уста одвајајте за борце новог и прапеднијег живота. Ниједна жртва неће бити превелика према животима које жртвују наши херојски партизани. Не дозволите да четници-кокошари скидају с ваших уморних ногу цокуле, да вас малтретирају и користе вашу беспослицу да би вас отерали у службу окуаатора. СЕЉАЦИ! Народноослободилачка борба је ваша борба. Не дајте ни зрна жита ни других потреба одвратном окупатору. Помозите својим партизанима да издрже до краја у борби са непријатељем и зимом. Снабдевајте их намирницама и коначиштима. МЛАДЕ ЖЕНЕ И ДЕВОЈКЕ! Подигните главу смело, не сузе и клетве за изгубљеним очевима и, браћом, већ дела. Храбри партизани свете њихове животе. Не дајте да вас непријатељ деморалише ц заплаши. Плетите топле џемпере, чарапе и рукавице за наше драге партизане. Набављајте санитетски материјал и шаљите партизанима. Уложите сав свој труд да борци за ваша права имају довољно топлога веша и одела. ЖИВЕЛИ ХРАБРИ НАРОДНИ ПАРТЗАНИ! ЖИВЕЛА СЛОГА И БОРБЕНО ЈЕДИНСТВО РОДОЉУБИВОГ НАРОДА! ПОМАЖИТЕ СВИМ СРЕДСТВИМА НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКУ БОРБУ СРПСКОГ НАРОДА! СМРТ НАРОДНИМ ИЗДАЈИЦАМА! БОРИМО СЕ ПРОТИВ ПОТКАЗИВАЧА И ПАНИКЕ КОЈА КОРИСТИ НЕПРИЈАТЕЉУ! СМРТ ФАШИЗМУ — СЛОБОДА НАРОДУ! У НИШУ, 28. октобра 1941. год. ОДБОР НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКЕ ПОМОЋИ 692 �напредном радничком покрету Ниша, у годинама пред други светски рат, истицале су се кожарска радница Ђурђелена-Ђука Динић и текстилна радница Мара Нацева. Крајем 1939. године, Ђука Динић је, уз Филипа Кљајића и Конрада Жилника, била један од организатора великог штрајка кожарских и обућарских радника. Мара Нацева је у то време била на челу синдиката текстилних радника. Обе су 1940. године биле чланови МК КПЈ Ниша, а у јесен исте године, Мара Нацева је била организациони секретар ОК КПЈ за Ниш, када је Давид Пајић био политички секретар. Повремено су се укључивале у рад нишке партијске организације Спасенија-Цана Бабовић (1936. долазила је као инструктор ПК КПЈ) и Јелена Ћетковић, која је пред рат једно време била члан МК КПЈ Ниша. После капитулације Југославије, априла 1941. партијска организација Ниша одмах је приступила окупљању родољуба за отпор и борбу против освајача. Ради помоћи Окружном комитету, који је хапшењима 23. и 24. јуна 1941. изгубио више чланова, Покрајински комитет КПЈ за Србију одредио је групу инструктора за рад у нишком округу, међу њима Разу- У менку-Зуму Петровић,1) која је у реорганизованом Окружном комитету одговарала за рад партијске технике и партијских организација у граду. У тој функцији је имала и одређене задатке у вези са извођењем акција које је припремао Окружни комитет, међу којима је једна од најуспелијих био атентат на немачке официре у хотелу „Парк”, 2. августа 1941. (После ове акције, у којој је погинуло више Немаца, у Нишу је ухапшен велики број грађана и пооштрен је полицијски надзор). На почетку устанка дошла је на партијски рад у Ниш и Добрила Стамболић, учитељица у Гојмановцу; убрзо је прешла на рад у ОК КПЈ за Лесковац, а затим ступила у Бабички партизански одред и била политички комесар Прве чете. Почетком јесени 1941. дошла је у Ниш Дринка ‘) Разуменка Петровнћ-Поповић, рођена 1915. у Станчићима код Чачка, где је завршила гимназију; студирала је на филозофском факултету у Београду. На студијама се укључила у напредни омладински покрет, у КПЈ је учлањена 1939. Као професор Учитељско-домаћичке школе у Прокупљу организује политички рад са омладином и са женама. Године 1941. учествује у припремама устанка у Топлици; -јуна 1941. долази у Ниш на дужност члана ОК КПЈ; поред осталих задужења, организује пријем и смештај курира. У јесен 1941. прелази у Лесковац, ступа у Бабички одред. Заробили су је Бугари и пустили после месец дана. Тада долази у Београд за члана МК КПЈ. Крајем 1942. прелази на теренски рад у врашски округ, организује одборе НОФ и НОО, рад омладине и жена. 693 Павловић, учитељица у Спанцу. Као строги илегалац радила је у техници ОК. У то време дошла је у Ниш и Јелка Радуловић, студент права, секретар СК КПЈ за алексиначки срез, приморана да се склони испред рације Гестапоа. Међу многим партијским радницима који су упућивани у Ниш, дошла је почетком маја из Београда Стана Бараћ-Симић, текстилна радница. За организовање рада жена у Нишу на помоћи одреду биле су задужене, поред других чланова Партије: Добрила Трајковић, кројачка радница, Здравка Вучковић-Јовановић, чиновник Уреда за осигурање радника, Бранка Јовановић, чиновник Финансијске дирекције у Нишу, Васка Стоиљковић, домаћица (Специјална полиција је хапсила и мучила; пуштена због недовољно доказа) и кандидат за члана КПЈ Нада Томић, студент технике, секретар НОФ за Ниш. Међу женама које су се прве укључиле у рад и истакле се као активисти НОП биле су: Милка Пецарски, радница, Јела Главашки, учитељицазабавиља, Загорка-Горче Тошић, професор, Станка Илић-Стефановић, чиновник ПТТ и Дарка Протић, домаћица. Станови ових другарица били су најсигурнија склоништа у Нишу за чланове ПК и ОК КПЈ; ту су се �одржавали састанци и ту је склањан партијски материјал. Око одбора НОП биле су окупљене многе жене и омладинке; прикупљале су прилоге у новцу, храни, одећи и обући, прихватале су партизане и теренске партијске раднике, биле курири и водичи. Међу првима су приступиле НОП-у чланице Женског покрета (преко кога су и пре рата спровођене разне акције којима је руководила Партија); товић-Ковић,1) цић,2) вић,3) Борика Игња- Анастасија-Ната Јо- Добрила Петровић-СтаменкоВера Динић-Игњатовић,4) Ду- шица Ђукић, Нада Поповић, Надежда Недић-Марковић (хапшена у рацији 1941), Зага Петровић,5) Дара Марјановић, Анђелка Марковић6), Кринка Виторовић,7) Драгица Кундаковић, Славка Васиљевић, Каја Петровић, НАРОДНИ ХЕРОЈ ДРИНКА ПАВЛОВИЋ рођена је 1919. године у Белановици, под Рудником, у сиромашној сељачкој породици. Као ученица Учитељске школе у Ужицу, коју је завршила 1937. године, брзо је избила у прве редове напредне омладине — постала је члан СКОЈ-а и предводила средњошколску омладину у акцијама које је организовала КПЈ. Члан КПЈ је постала 1938. Исте године је постављена за учитељицу у селу Спанцу, у косаничком срезу. Године 1939. била је члан прве партијске организације у Топлици, а маја 1940. ушла је у МК КПЈ Куршумлије. Као члан III учитељске групе била је политички врло активна међу напредним учитељима и сељацима у околним селима и имала велики успех у раду са омладином. Организовала је аналфабетски течај и основала књижницу и читаоницу у Спанцу, које је снабдевала напредном литературом. Одмах после окупације, Дринку је ухапсила прокупачка полиција, али градска партијска организација јој је омогућила бекство. После тога морала је да се повуче у дубоку илегалност, да би могла да ради на припремама за устанак у Куршумлији и околним селима. Убрзо је опет ухапшена и са још неким затвореницима предата Немцима, који су их убацили у камион и потерали за Београд. На једној окуци на путу између Прокупља и Ниша, Дринка је искочила из камиона и побегла на Јастребац. Септембра 1941. дошла је по одлуци Партије у Ниш да преузме рад у техници Окружног комитета. Услови за рад били су веома тешки. Ниш је био преплављен полицијом, Пећанчевим четницима, Немцима и Бугарима. Дринка се крила под лажним именом, као учитељица из Срема која тобоже чека запослење. Преко дана је хранила свиње, чувала живину и обављала друге домаће послове, а ноћу је радила у техници, из које је сваки други дан излазило по 1500 примерака билтена, летака и другог пропагандног материјала, који је преношен у Сврљишки, Озренски, Бабички и Кукавички партизански одред, затим у Пусту Реку, Пирот, Зајечар, Топлицу, Јастребац и чак у Македонију. У марту 1942. Дринка је због хитног посла изашла сама на улицу; видео ју је некакав четник из Куршумлије и дозвао полицију. Дринка је у полицији држана у самици и подвргнута је најстрашнијим мукама, а затим је предата Гестапоу у Београд, где су наставили да је муче. Тукли су је жилама и моткама, везивали је ланцима за руке и ноге, савијали у клупко и тукли, солили јој раскрвављене табане, чупали косу и нокте — Дринка је ћутала и херојски подносила све муке. Спроведена је на Бањицу и стрељана 14. маја 1943. године. Одлазећи на стрељање била је смирена и храбрила другарице које су почела за њом да плачу. „Ја с тобом нећу да се опростим, Буба-Маро, ако не престанеш да плачеш“, рекла је расплаканој другарици. „Замисли да то чета одлази у борбу и да се неће вратити. А како се са четом опрашта? Сузама? Ти је никада тако не би испратила, знам ја ■— хајде, дигни главу!“1 Дринка Павловић је проглашена родног хероја 5. јула 1953. године. за на- Вида Лонгиновић, Дара ЈовановићНиколић (сестра и најближи сарадник Бранке Јовановић), затим, Зорка Виторовић,8) Јевросима Зорка Трајковић, Деса Таушановић, Тасковић, Ол- га Томић, Деса Томић-Перић, Бранка ‘) Борика Игњатовић-Ковић, учесник напредног радничког покрета од 1935. У њеном стану су и пре рата одржавани састанци илегалаца и склањан је партијски материјал; преко ње је ишла веза са Нишавским, Сврљишким и Јабланичким одредом. 2) Ната Јоцић, рођена 1918. у Нишу, била је активиста Женског покрета и уређивала зидне новине. Године 1939. била је члан МК СКОЈ-а, а 1940, јула месеца, осудио је Суд за заштиту државе на 1 годину робије због растурања недозвољених књига, учешћа на илегалним омладинским састанцима и писања парола у граду. Из казненог завода у Пожаревцу изишла је са групом комунисткиња приликом напада Немаца на Југославију. У јесен 1941. ступила је у Топлички одред; Године 1942, одлази на зајечарски терен, постаје члан ОК КПЈ за Зајечар; 1944. је члан ОК КПЈ за Ниш, задужена за рад АФЖ. Извршила је самоубиство. 8) Добрила Петровић-Стаменковић, чиновник Уреда за осигурање радника, бринула је о смештају и исхрани избеглица; узимала је машинско уље из магацина Уреда и слала у одред; Члан је првог ОО АФЖ Ниша, одборник првог легалног СНОО за нишки срез, на дужности повереника за социјално старање и здравље. 4) Вера Динић-Игњатовић ухапшена је уочи рата због партијског рада; 1941. је активиста НОП у Пустој Реци. 5) Зага Петровић била је предтарни члан СКОЈ-а, члан првог ОО АФЖ Ниша, делегат на Првој конференцији жена Србије, 28. 1 1945. в) Анђелка Марковић, службеник ПТТ, предавала је друговима писма упућена полицији; пред ослобођење предала им је сав новац из поштанске благајне. 7) Кринка Виторовић је по упутствима Јеле Главашки узимала из Црвеног крста лекове и разни материјал за одред; сачекивала је курире, а и сама била курир. 8) Зорку Виторовић, рођену 1903. због сарадње с НОП, убили су четници 1944. у Јелашници заједно са сином Зораном, инжењером у руднику. ') Сећање Невенке Каракашевић, „Народне новине”, Ниш, бр. 43, 14. X 1954, стр. 16. 694 �Јовић,1) и друге. У кући Здравке Вучковић је једна група жена шила и плела за партизане Сврљишког одреда. У рад за НОП се укључила група напредних студената, чији су чланови још пре рата биле Нада Томић, Лала Николић и други. Група је своје састанке обично одржавала у кући Босанке Станковић.2) Један од првих задатака био је да се преко студената медицине који су радили у болници организује изношење санитетског материјала из болнице за одред. Студенткиња Вера Поповић утицала је на своју мајку, која је држала апотеку, да даје лекове без рецепта, те су омладинци за прикупљене паре могли да набаве лекове за одред. Студентска група је организовала и кување сапуна за одред, па је за тај посао донет велики казан у кућу Вере Црвенчанин,3) чији је отац, генерал, био командант Ниша, те је и сама та околност гарантовала извесну безбедност и била велика олакшица у раду. Почетком 1941. године дошла је у Ниш из Ваљевског одреда Вера Јоцић-Ваљевка, члан КПЈ од октобра 1941. Постала је секретар партијске организације Фабрике дувана; држала је везу између МК КПЈ и партијских организација у железничкој и мостовској радионици и Ложионици, а била је задужена и за партијски рад у неким селима нишког среза. После њеног одласка у одред, веза са МК је ишла преко Ковине ЂукићЈанковић, која је 1942. године била једина жена члан Партије у Фабрици. У мају 1942. дошла је у Ниш, за члана ОК КПЈ, Радмила Обрадовић-Гојка, на овој је дужности била до августа исте године, када је по одлуци Партије прешла у ОК КПЈ за Лесковац. У Ниш је тада дошла за члана Покрајинског поверенства за Ниш, Лесковац и Зајечар Лепосава Стаменковић- Ленка, дотадашњи инструктор ПК КПЈ за Србију у ОК КПЈ за Лесковац. Она је, међутим, ухапшена већ почетком септембра, пребачена у ]) Цела породица Бранке и Ратомира Јовића, железничког чиновника, имала је посебан задатак у одржавашу везе са ПК КПЈ у Београду. г) Босанка Станковић, крајем 1941. године била Је У руководству СКОЈ-а, ухапшена је у фебруарској провали 1942. године. 3) Вера Црвенчанин је 1938. као ученица Женске реалне гимназије у Нишу, искључена одлуком наставничког већа на две године из школе: због дружења са студентима комунистима, одласка на њихове илегалне састанке, читања забрашених кшига и прикупљаша новца за куповину комунистичке литературе, затим, због учешћа на омладинском комунистичком састанку у Лесковцу, где су певане револуционарне песме. Августа 1941. ступила је у Космајски партизански одред. Носилац је Споменице 1941. ДОБРИЈ1А ТРАЈКОВИЋ, кројачка радница из Ниша, предратни члан КПЈ, укључила се у напредни раднички покрет 1935. године. Као члан управе Синдиката кројачких радника била је један од организатора излета који су коришћени за политички рад са радницима. Умела је лако и брзо да успостави контакт с људима и била је омиљена међу радницима. Била је задужена и за рад са школском омладином. Као члан Црвене помоћи организовала је неколико акција за прикупљање прилога за ухапшене и незапослене раднике. Носила је затвореницима пакете, који су најчешће спремани у њеној кући. У једном полицијском извештају почетком октобра 1937. о појачаној активности комуниста у Нишу, забележено је: „ ... Видно се истиче у свом илегалнол раду и Добрила ТрајковиН, која изгледа има задатак да врши пропаганду и врбује члапове из редова радника .. Године 1937. била је партијски курир између Ниша, Лесковца и Куманова. Исте године са групом напредних омладинки организовала је Женски покрет у Нишу. Хапшена је 1938. и 1939. године. У полицији је на саслушањима мучена, али се одлично држала, ниједном приликом ништа није признала. После забране УРСС, децембра 1940, прешла је на илегални рад, који је наставила и под окупацијом. Имала је у својој кући склониште. Била је члан Градског одбора НОФ, прикуљени новац и остале прилоге је носила у одред. Растурала је летке по граду, често је у дечјим колицима преносила партијски материјал. Њена кућа била је курирски пункт и веза са Озренским одредом. У лето 1942. године, отишла је у Лесковац да набави легитимације за илегалце. Полиција јој је ушла у траг, ухапсила, вратила у Ниш и после узалудног мучења, пошто ни овога пута није одала везе, стрељана је на Бубњу 17. октобра 1942. године. ]) И. А. Ниша, Збирка докумената бр. 4/99. 695 СТАНА БАРАЋ - СИМИЋ, текстилна радница из Београда, примљена је у Партију пре рата. До априла 1941., била је секретар међупредузетне партијске ћелије на Дорћолу у Београду; затим је дошла у Ниш, на партијски рад у Фабрици дувана и у Ристићевој текстилној фабрици. Осим тога, радила је и у околним селима, формирала партијске активе (Доњи Матејевци) и организовала рад жена и омладине. Крајем новембра 1941. ступила је у Озренски партизански одред (као борац и политички радник). Погинула је јуна 1942. године у Тимочкој Крајини. �логор на Бањици и стрељана октобра 1943. Крајем 1942. године ушла је у реорганизовани Месни комитет Даница-Лала Николић, секретар МК СКОЈ-а, почетком 1943. постала члан ОК КПЈ за Ниш. У 1942. години повећао се број сарадника НОП у Нишу; у Трговачкој академији се активисала једна група професора, међу њима: Љубица Коњовић,1) Зорка Мишовић (ухапшена у рацији 23—24. јуна 1941, касније пуштена), Буба Поповић и Зорица Милошевић; затим Анђа Ђорђевић, чиновник ПТТ (чији је стан служио за скривање илегалног материјала), Невенка Петровић,2) Радмила Петровић-Нинет,3) Зорка Ковачевић,4) Славка Стевановић и друге. ВУЧКОВИЋ, чиновник Уреда за осигурање радника, рођена је 1907. године у Нишу. У напредни раднички покрет укључила се 1936. године. Била је члан управе УРСС, један од иницијатора за оснивање Женског покрета у Нишу, затим члан његове управе и активан члан „Абрашевића". Учествовала је у организовању радничких штрајкова и у припреми демонстрација мајки ухапшених радника пред хотелом „Парк“, које су тражиле да њихови синови буду пуштени из затвора. Радила је у Црвеној помоћи, скупљала је прилоге и организовала прикупљање потписа на петицији за повратак шпанских бораца у земљу; учествовала је у свим акцијама које је Партија организовала пре рата. Осим тога, у њеном је стану умножаван партијски материјал и одржавани су партијски састанци. Њен стан је често биз уточиште члановима Партије који су отпуштани с посла и онима који су излазили из затвора. Полиција је уочила њену активност, па ју је више пута саслушавала, а 1939. године и ухапсила. Здравка је под окупацијом наставила да ради, али је 23. јуна 1941. ухапшена, предата Специјалној полицији у Београду и спроведена у тек формирани логор на Бањици. Пуштена је новембра исте године, вратила се у Ниш и одмах наставила рад: прикупљала је прилоге за НОФ, у њеном се стану спремала одећа за борце Сврљишког одреда, преко ње је ишла веза за одред. Крајем 1941. године и сама се склонила у одред. Заробљена је 27. јула 1942, дотерана у логор на Црвеном крсту и затворена у самицу. Страховито је мучена да ода свој рад и везе, али она није ништа признала ни одала. Стрељана је на Бубњу 17. октобра 1942. заједно са својим нераздвојним другарицама и сарадницама —• Добрилом Трајковић и Бранком Јовановић. Полазећи на стрељање певала је борбене песме и бодрила логораше да не клону у борби за слободу. Скојевска организација Ниша била је пред рат прилично бројна. Међу њима било је највише ученица средњих школа: Јелисавета-Анета Андрејевић, ученица Учитељско-домаћичке школе, Љубица Драгићевић-Наташа,5) ученица Уметничке школе; затим ученице Трговачке академије: Мирослава Станимировић6), Мирослава-Мирка Савић (крајем 1941. ушла у руководство СКОЈ-а за средње школе), Вера Томић, Драгиња Симоновић-Кумновец, Радмила Николић7), Мирослава Поповић, Ружа Давидовић и Стана Рајчевић; ученице гимназије Мира и Нина Антолковић; студенткиње Даница-Лала Николић, и Босанка Станковић-Вуковић; радница Живка Јанковић и домаћица Загорка Петровић. У току 1941. године примљен је у СКОЈ већи број омладинки, међу њима текстилне и дуванске раднице Јелисавета Марковић-Макс, Радмила ЗДРАВКА студент технике, рођена је 9. фебруара 1921. године у Нишу. У гимназији се укључила у напредни средњошколски покрет и још пре 'рата постала кандидат за члана КПЈ. Под окупацијом је руководила радом СКОЈ-а у гимназији и била секретар Народноослободилачке помоћи у Нишу. Њена је кућа била пункт за курире из Београда; код ње су се склањали илегалци и одржавали су се састанци. Радила је у продајном одељењу столарске радионице свога оца и дала је сав столарски материјал да се изгради склониште технике. Била је необично смела и неустрашива и учествовала је у свим акцијама које је Партија организовала у устанку. Средином децембра 1941. када је полиција продрла у партијску организацију, откривен је и њен рад. Но Нада је успела да побегне у Лесковац; тамо се укључила у партијски рад. Полиција је расписала потернице за њом и фебруара 1942. је ухапшена на улици у Лесковцу. При улазу у зграду полиције, Нада је изненада снажно ударила ногом стражара који ју је спроводио, и док си он превиНАДА ТОМИЋ, 696 *) Стан Љубице Кошовић служио је за потребе ОК КПЈ; ту је скриван пропагандни материјал и ноћивали су курири за везу с Београдом. 2) У кући Невенке Петровић било је 1943. седиште МК СКОЈ-а и смештен део технике. Крајем 1943. ухапшена је као талац за сина Ацу и држана у затвору све до шегове погибије у партизанима. 3) Радмила Петровић-Нинет, мајка скојевског руководиоца Мије, сарађивала је са својим синовима; са два млађа сина била је у логору све до Мијине погибије у Сврљишком одреду. 4) Зорка Ковачевић, радница, учесник напредног радничког покрета, ухапшена је крајем 1943. као талац за кћер Радмилу-Клавдију. Пуштена је тек после шене погибије априла 1944. 5) ЈБубица Драгићевић, родом из села Јасике код Крушевца, ступила је новембра 1941. у Видојевичку чету Топличког одреда; марта 1942. заробили су је четници и убили. 6) Мирослава Станимировић ступила је 1941. у Топлички одред. Фебруара 1942. заробили су је Бугари, па пустили због недостатка доказа. Одмах затим је отишла у Београд и тамо се повезала. Јула 1942. ухапсила је Специјална полиција и пребацила у логор на Башици; 1943. транспортована је у Аушвиц, одатле у Равенсбрик, где је дочекала ослобођеше. 7) Радмила Николић ступила је 1941. у одред: 1942. је заробљена. �Рафаиловић (1943. члан партијског актива у одељењу картонаже Фабрике дувана) Вера Стојковић и Олга Арсић; затим ученице Трговачке академије: Драгица Стојановић, Вида и Вера Стојиљковић, Вида Живковић, Лепосава Милић, Милена Петровић, Љубинка Величковић, Мира Томић, Станка Миловановић-Нанче и Дара Пуђа. У Средњотехничкој - школи примљена је у СКОЈ Нада Стефановић-Сува1), у гимназији: Милица Дамјановић, Нада Вучићевић'2), Бранка Јекић3), Наталија Новаковић (од 1943. члан актива СКОЈ-а у Трговачкој академији), Дуца Маринковић, Рада и Милица Мијалковић4), Вера Перјановић, Милеса Пецарски и у Учитељској школи Зорица Илић5). јао од бола, она је побегла. По одлуци Партије одмах је отишла у Јабланички одред. После битке код Бојника, априла 1942. успела је да се извуче из бугарског обруча, али је наишла на заседу припадника Недићеве државне страже, који су је заробили, спровели у Лесковац и предали Бугарима. После двадесет дана узалудног саслушавања и мучења, јер нису могли да јој изнуде никакво признање, предали су је Немцима, који су је пребацили у Нишки логор. Од доласка у логор, Нада је почела да припрема бекство. У завери је учество- вало десетак партизана, међу којима је била и Милка Протић — Лина, партизанка Пасјачке чете. Бекство је изведено 2. децембра 1942. Нада и Лина су успеле да побегну у првој групи, а друга група је ухваћена и стрељана. Нада и Лина су стигле на Јастребац, али су 20. децембра ухваћене у Доњој Топоници, на путу за Јабланицу. Спровели су их прво у Прокупље у затвор, оданде их пребацили у Лесковац и најзад вратили у нишки логор. Стрељана је 28. децембра 1942. године на Бубњу. Једна улица у центру Ниша носи њено име. ХВАТАЊЕ ДВЕЈУ ОПАСНИХ КОМУНИСТКИЊА ИЗ НЕМАЧКОГ ЛОГОРА Године 1942. примљене су у СКОЈ: Мила Јоцић (исте године ступила у Озренски одред), Зага Савић, Зорица Тителац, Вера Јанковић (ухапшена исте године и упућена у Нишки казнени завод), Милена Митровић и још неке чија имена нису могла да буду утврђена. У провали почетком године ухапшен је већи број чланова СКОЈ-а (држани су целе 1942. године у логору на Црвеном крсту и тек марта 1943. упућени у Завод за принудно васпитање омладине у Смедеревској Паланци), а известан број је отишао у одред, те је на политичком раду у Нишу остало свега 17 скојеваца. Рад је настављен и са овако смањеним бројем чланова. Попуњавани су и обнављани активи СКОЈ-а. У актив женске гимназије, формиран после фебруарске провале 1942, ушле су Зага Савић, Вера Перјановић и Милица Дамјановић; у актив Трговачке академије: Ружа Давидовић, Вида Живковић, Дара Пуђа, Зорица Тителац и Љубица Величковић. У НИШУ‘) Ноћу између 19. и 20. децембра т.г органи Одељења специјалне полицијг Управе града Београда, у пратњи органа СДС одреда прокупачког, извршили су претргс кућа земљорадника Радичевић Милутина из с. Горње Топонице, среза прокупачког, којом приликом су у кући пронађене две непознате девојкс. Сумњајући да су партизанке органи су ове одвели у Прокупље... 1) ПРОТИЋ МИЈ1КА, парт. име „Лина”, свргиена учении,а учитељске школг и студенткиња I године филозофије, нгудата, писмена, од мајке Обреније, рођена Гагулић и оца Николе, рођена 15. IX 1921. године У селу Горња Коњуша, Среза прокупачког, вере православне, поданица српска. 2) ТОМИЋ НАДЕЖДА, парт. име „Вера”, студент технике I године, неудата, писмена, од мајке Даринке, рођенг Милојковић и од оца Лазара, рођгна 9. II 1921. године у Нишу, вгре православне, поданица српска. Протић Милка је идејна комунисткиња, па је као таква дуже времена провела у Пасјачкој и Видојевачкој партизанској чети, са којима је активно учествовала у свим акцијама којг су тг чете на терену водиле. Средином априла месгца 1942. годинг после борбе са четничким одредима у Ртањским нланинама, била је заробљгна и одвгдена у немачки логор у Нишу. Томић Надгжда јг такође идејна комунисткиња, те се дуже времена налазила у Јабланичком партизанском одреду као обвезник Пусторечкг партизанске чете, са којом је учествовала у свим акцијама које јг поменута чета на терену водила. Средином априла мгсгца 1942 године била је ухваћеиа од странг Бугара и одвгдгна у нгмачки логор у Нишу... Протићева и Томићева су у немачком логору биле до 2 децембра т.г., када су у друштву са још четири комуниста успгле да из логора побггну.. . У 1943. години примљено је у Нишу у СКОЈ 35 омладинаца и омладинки. У активу СКОЈ-а у одељењу картонаже Фабрике дувана биле су: Рад- Још док су бггунци пргскакали жицг и настојали да побггну из круга коњичке касарнг, која је поседнута Бугарима, а која се налази одмах до логора, бгкство јг било примећено од стражара, тако да је убрзо настала пуцњава, те су сг бггунци разбежали на све стране... Нада Стефановић-Сува до фебруара 1942. била је курир МК КПЈ; држала је курирску везу одреда са Мостовском радионицом и везу МК са болницом. Када су успели да побггну до неких њива, Протићева и Томићева су, после пешачења цгле ноћи, успеле да дођу до неког села даље од Ниша, коме не знају име. Из овог села су прво отишле у село Тегимцу, а затим у село Копривницу, где су се сељацима представиле као бегунгџс од бугарског насиља ... Погито Протићева није смела да иде директно кући, јгр се бојала да је неко од органа власти не чека, то је са Томићевом прво свратила у с. Горњу Топоницу, у кућу Радичевића Милутина ... како би се за своје распитала. Међутим, у току ноћи билг су обе изнгнађене на спавању и ухваћенг. !) Нада Вучићевић, .избеглица из Скопља, 1941. члан СКОЈ-а. Ступила је 1944. у НОВ и била врло храбар борац. Демобилисана 1945. Погинула у саобраћајној несрећи. Што сг тичг згмљорадника Радичевића, и он и њггова жена Наталија, чији је син Мирковић (Светислав) погинуо као активни партизан, одавно су сумњиви као партизански курири и обавештајци, те су тих дана, одмах по доласку СДС са тергна, тргбало да буду ухапшени. Земљорадник Радичевић је задржан у притвору. 5) Бранка Јекић је 1943, као ученица VI разреда, била члан гимназијског актива; исте године ступила је у Озренски одред, заробљена и упућена у Смедеревску Паланку. ‘) Рада и Милица Ммјалковић, ухапшене почетком 1942, пребачене су у нишки казнени завод, оданде у Завод у Смедеревској Паланци. Протићева и Томићгва су пргдатг немачким властима. 5) Зорица Илић, ухапшена 1943. упућена је у Завод у Смедеревској Паланци. '■) РСУПС, IV стр. 133 — Одломак извештаја полиц. агента, 20. XII 1942. 697 �БРАНИСЛАВА-БРАНКА ВИЋ, чиновник Финансијске ЈОВАНО- дирекције у Нишу, рођена 1909. године, укључила се врло млада у напредни раднички покрет. Учествовала је у свим акцијама које су организовали синдикати и Партија (у акцији против Конкордата, присуствовала помену погинулим шпанским борцима, била члан извршног одбора Српског планинарског друштва и члан управе Женског покрета у Нишу, итд.). После окупације земље наставила је своју политичку активност. Као један од организатора рада жена на помоћи одреду, руководила је прикупљањем намирница, обуће и одеће за партизане. Прихватала је у својој кући партизане и партијске раднике, била им курир и водич. Повремено је била курир између МК КПЈ Ниша и ПК КПЈ за Србију. Преко ње ]е ишла веза са Хумом и Сврљишким партизанским одредом. Двапут је хапшена, али је оба пута због недостатка доказа пуштена из затвора. По трећи пут је ухапшена у лето 1942. После саслушања и мучења у затвору, пребачена је у нишки логор и стрељана на Бубњу 17. октобра исте године. МИЛКА ПЕЦАРСКИ, кројачка и монополска радница, рођена је 1890. године у Нишу. Још врло млада издржавала је својим радом болесног оца, мајку и шесторо млађе браће и сестара. Године 1918. ступила је на рад у Фабрику дувана и одмах се укључила у напредни раднички покрет. Године 1925. послата је, као члан КПЈ, заједно са својим другом на школовање у СССР. Похађала је две године предавања на Комунистичком универзитету. Вратила се 1928. године са мужем и двоје мале деце. Обоје су упућени у Ниш на партијски рад. Милка је вршила курирску дужност, одржавала везу између партијског руководства и синдиката. Септембра 1928. присуствовала је 06ласаној партијској конференцији у Нишу. У децембру исте године упућена је у Загреб на партијски рад. Под именом „Берта“ била је курир ПК и МК; учествовала је у штампању и растурању првог броја „Пролетера“, који је изашао 1929. године, после завођења шестојануарске диктатуре. Исте године је ухапшена у Загребу и била под истрагом годину дана. Ослобођена је због недостатка доказа кривице. Протерана је у Ниш и ту се. одмах поново укључила у партијски и друштвени рад. Од оснивања Женског покрета у Нишу била је његов активни члан. После 22. јуна 1941. ухапшена је са већом групом комуниста и симпатизера који су били на списку полиције. Но сви су они пуштени после неколико недеља, с њима и Милка, која се одмах укључила у рад. Поред многих других задатака које је извршавала у окупираном Нишу, она је одржавала везу са партизанима који су под лажним именом били на лечењу у нишкој болници. Поново је ухапшена у фебруару 1943. године. Из затвора је пребачена у нишки логор и стрељана на Бубњу 17. августа исте године. 698 мила Сертић, Вера Смиљковић, Жана Станковић, Бранка Симовић-Горица, Олга Илић, а у истом су активу биле и скојевке које су раније учлањене; у одељењу за израду цигарета биле су Зора Арсић, још две раднице — Јела и Даница, чија презимена нису утврђена — и руководилац актива Ружа Величковић. У активу машинског одељења за паковање цигарета биле су: Слободанка Поповић, Вера Живадиновић, Милева Миловановић, Нада Филиповић, Станка Манчић и ЈБубица Секлоћа (обе ступиле 1944. у 4. бригаду 21. дивизије), Божана Бубало, Нада Манић и секретар актива Олга Арсић. У 1944. години, упркос све жешћем терору, у Фабрици дувана су примљене у СКОЈ још четири омладинке. Развоју рада жена за НОП на селу много су допринели партизански одреди, који су тренутке предаха између борби користили за политичку активност у народу. На политичке зборове и скупове које је одред држао у селима долазили су у почетку само сељаци, али су на тим скуповима од самог почетка иступале и партизанке и трудиле се да привуку и жене и укључе их у НОП. Одржаване су и посебне конференције са женама и омладинкама, а после оваквих скупова, жене су доносиле пуне торбе чарапа, рукавица, кошуља и намирница на дар борцима. У организовању рада жена и формирању група и одбора жена за рад на помоћи војсци, много су помогле напредне учитељице у селима. У нишком срезу је нарочито добро био организован рад жена у селима Хуму и Каменици. У Хуму је за рад са женама била задужена учитељица Нада Прица. Образовала је групу од шест жена, у којој су биле: Перса Јовановић, Вука Стефановић, Тодора Стојановић, Вака Јовановић, Зорка Митровић и скојевка Невенка Прица (радила је на шапирографу у Надиној кући). Ова група покренула је на рад још једанаест жена у селу: Марију Динић, Раду Ивановић, Круну Јовановић, Борку и Дарку Миливојевић, 65-годишњу Мику Митровић, затим Росу Поповић, Тодору Павловић, Ђуку Станковић, Виду Тасић и 60-годишњу Стану Стошић. Овако проширена, група је радила до 1943. године, када је прерасла у Месни одбор АФЖ, за чију је председницу, као најзаслужнија, изабрана Перса Јовановић, а за секретара Вука Стефановић. У Каменици су готово све жене радиле за НОП од почетка устанка па �до ослобођења. Око 60 жена било је окупљено око одбора НОП и извршавало разне задатке. Садиле су и гајиле дуван и затим га прерађивале за одред, у радионици коју је баба-Мика Јоцић уредила у својој кући. Године 1943. у селу је организована радионица за плетење чарапа и пуловера за партизане, у којој је радило 50 жена. Оне су успевале да за три дана исплету сто пари чарапа. Једном приликом, када су партизани дошли на Каменички Вис, жене су за једну ноћ испекле дванаест фуруна хлеба и са другим припремљеним намирницама превезле све у партизански логор. Баба-Мика је била један од организатора рада жена и сама предњачила у сваком раду. У Каменици је већина прихватала и склањала партизане; међу њима се сналажљивошћу истицала Јелица Симоновић, која је успела да спасе групу партизана који су се налализи у њеној кући у тренутку када је непријатељ улазио у село. У кући Росе Ринчић је за све време рата била скривница санитетског материјала и оружја; после погибије сина, она је удвострученом снагом наставила да помаже борбу (јануара 1945. била је делегат на Првој конференцији жена Србије). Радом за НОП истицале су се такође Лепа Јоцић и Тодора Пекић, и омладинке које су 1941. примљене у СКОЈ: Вера Зељакова, Деса Ринчић и Вида Благојевић-Мишић (делегат на Првој конференцији жена Србије). Везу са Сврљишким одредом је одржавала Дана Мачкина, а вести за Церје и за Озренски одред преносила је Мара Мујина. У Сићеву је са женама радила учитељица Вера Тимотијевић (ухапшена 1943. и одведена у Нишки логор), преко које је ишла веза за одред. Крајем 1941. оформила је једну групу жена, а касније још две групе, које су прикупљале одећу и храну за партизане, чувале и неговале рањенике у својим кућама итд. Међу овим женама истицале су се радом Вида Миладиновић1), Јела Младеновић и Деса Станковић (све три делегати на Првој конференцији жена Србије 1945). У селу је била и прилично јака организација СКОЈ-а, чији су чланови биле омладинке: Роса Јовановић, Мица Миленовић, Румена Младеновић, Даринка Николић и Брана Петровић. — У Доњим Матејевцима истицала се радом Даница Николић; у селу Гаре Јелица Спасић, која је била и партизански ‘) Вида Миладиновић је као представник МО АФЖ Сићева говорила на митингу одржаном поводом ослобођења Ниша, октобра 1944. године. водич. — У Миљковцу су радом жена руководиле Станка и Ружа Димић, партизански курири, а осим њих две, курирске су послове такође обављале Миља Стојадиновић, Пауна Ђурић, Рада Недељковић и још неке жене и омладинке. — Рад жена у селу Гркињи организовала је учитељица Христина Динић. — У Великом Крчимиру је, у јануару 1942. формиран први НОО у нишком срезу; марта исте године овде је био центар слободне територије; из околних села је сакупљено и довезено неколико тона масти и два вагона жита; образоване су чете које су чувале стражу. У селу су одржани један санитетски и два политичка курса; радила је одредска пекара и болница; жене су организовано кувале и прале за одред, неговале рањене и болесне партизане. Када се борба водила у близини села, носиле су партизанима храну на положај; после борби би понеле највећи терет око преношења рањеника. У Великом Крчимиру је неко време била и техника Сврљишког одреда, у којој су умножавани леци и други политички материјал. Сигурности ради, техника је сваких пет-шест дана премештана из Крчимира у околна села. У Алексинцу је од 1938. године секретар Партијског повереништва била Јелка Радуловић, студент права, један од најактивнијих чланова Партије у граду: била је председница омладинског друштва „Шуматовац”, члан управе радничког спортског друштва „Напредак”, један од оснивача Женског покрета у Алексинцу и његова председница 1937. године. Сарађивала је и у илегалном органу Партије „Наш лист”, који је 1937. излазио у Нишу. Партија је преко легалних друштвених организација вршила јак политички утицај на омладину и на жене. Повереништво је у граду формирало пет читалачких група, од којих је једна била посебна женска група, од шест чланова, с којом је радила Јелка Радуловић. Радом ових читалачких група биле су обухваћене и чланице Женског покрета од којих су 1939. и 1940. године биле чланови Партије: Нада и Љубица-Буба Миловановић1), Вида Крстић, Лела Тривунац-Поповић, Вукица Поповић, Јелена Протић-Данић2), Смиља Антић, *) Буба Миловановић је била задужена за партијску технику, прекуцавала је и умножавала летке и преносила материјал у неколико села. *) Јела Протић-Данић била је члан управе Женског покрета и члан марксистичке читалачке групе; скупљала је Црвену помоћ, а под окупацијом лекове и друге прилоге за одред. 699 ЈЕЛЕНА ГЛАВАШКИ, учитељица-забавиља, рођена је 21. јуна 1907. године у Бочару, у великокикиндском срезу. После завршеног трећег разреда учитељске школе у Суботици, прекинула је школовање због тешких породичних прилика и запослила се као учитељ-дневничар у Чантавиру. Чим јој се указала прилика завршила је забавиљски течај у Сарајеву и постављена за забавиљу у Алексинцу. Године 1936. премештена је у Ниш. Припадала је III учитељској групи и била њен врло активан члан. После окупације земље, Јелена се укључила у НОП. Једно време је радила у Црвеном крсту, на паковању и слању пакета заробљеницима. Користила је поверење које је тамо уживала, па је повремено из слагалишта Црвеног крста узимала намирнице, рубље и одећу и преко везе слала у партизански одред. На писаћој машини и преси, које је скривала на тавану своје куће, куцала је и умножавала разни партијски материјал, који је увек на време стизао на заказану везу. Њен стан је био пункт за курире из одреда и служио за састанке активиста НОП. Њена активност дуго је могла да остане незапажена јер је давала часове клавира, па су поред ученика и њихових родитеља долазили у кућу и људи с којима је сарађивала. Године 1941. прихватила је једну јеврејску девојчицу, да не буде стрељана заједно с мајком, и задржала је под лажним именом код себе као своју рођаку из Војводине. И када је Јела ухапшена, успела је да убеди полицајце да девојчица нема никакве везе са њеним радом и да ништа о томе не зна, те јој је тако и по други пут спасла живот. У провали почетком 1943. године, у којој је у Нишу ухапшено око 50 људи, Јела је пала 21. фебруара. Дуго је саслушавана и мучена, прво у бугарском војном затвору, затим у Специјалној полицији, али ни речи није рекла о своме раду, нити је одала своје везе и сараднике. После више од годину дана мучења у затвору и Нишком логору, стрељана је на Бубњу 12. јуна 1944. године. �ВЕРА ТОМИЋ, ученица Трговачке академије у Нишу, рођена 1923. године, била је предратни члан СКОЈ-а. Ухапшена је у фебруарској провали 1942; 1943. пребачена је из затвора Специјалне полиције у логор на Црвеном крсту. Једног дана одведена је у канцеларију команданта логора, злогласног Паула Мицингера, али не на саслушање и батинање, него се нашла у групи са још петнаестак лепих девојака из логора, између којих је командант хтео сам да изабере ону која ће га послуживати и уређивати његову собу. Поглед се зауставио на Вери. Када јој је тумач пренео командантову жељу, она је на немачком (ово је био први пут, откако је била у логору, да је проговорила немачки) пркосно одвратила: „Али ја не желим да служим вас, Пауле Мицингеру"! После овога иступа одведена је у самицу, да гладује и да се смрзава на каменом поду. Касније је пребачена у Завод за принудно васпитање омладине у Смедеревској Паланци, где је остала до маја 1944. године. Чим је изашла из Завода, упућена је на партијски курс који се одржавао у Нишу. Почетком 1945. године разболела се од запаљења плућа. Њен изнурени организам није могао да савлада опаку болест; умрла је 3. априла 1945. године. а од омладинки Селена-Сека Ђорђевић1). У политичком раду са женама помагала је Јелки Радуловић млада професорка гимназије Лепа ЛалошВујошевић, истакнути активиста студентског покрета и Омладинске секције Женског покрета у Београду. СТАНКА ИЛИЋ-СТЕФАНОВИЋ, службеник ПТТ у Нишу, рођена је 1909. године у Крушевцу. Активно је радила у НОП од 1941. године, често у сарадњи са својом ћерком Зорицом Илић, ученицом Учитељске школе. Њен је стан био сигурно склониште многим члановима ОК и ПК КПЈ и илегалцима који су јој упућивани. Код ње су одржавани састанци ОК КПЈ и долазили су курири на везу. Преко ње је набављан санитетски материјал за одред и разни штампарски материјал за технику. Ухапсила је Специјална полиција новембра 1943. и држала у затвору до априла 1944. Чим је пуштена отишла је на ослобођену територију и ступила на рад у Главном штабу НОВ и ПОЈ за Србију. Носилац је Споменице 1941. године. ПЕРСОНАЛНО ОДЕЛзЕЊЕ ГЛАВНОГ ШТАБА НОВ II ПО СРБШЕ УПУБУЈЕ СТАНКУ ИЛИБ НА РАСПОРЕД ОКРУЖНОМ НОО НИШ Скојевска организација у Алексинцу била је такође прилично развијена у годинама пред други светски рат. Постојала су четири актива СКОЈ-а радничке омладине, а у Учитељској школи (у којој је организација СКОЈ-а постојала од 1936. године) и у гимназији биле су скојевске групе од пет-шест омладинаца и омладинки. Радом скојевске организације — која је под окупацијом знатно ојачала — била је задужена Радмила Ковачевић-Клавдија, ученица Учитељске школе. У јесен 1942. године, да би могла да пређе на други задатак, она је рад са организацијом СКОЈ-а предала Станимирки-Цаци Протић2). У раду са омладином истакле су се Милена Вучковић3) и Емилија Тривунац4), ученица Учитељске школе. Године 1943. СКОЈ је проширио рад још на осам села алексиначког среза. Као секретар Среског комитета КПЈ за Алсксинац, који је формиран почетком 1941, Јелка Радуловић је у оквиру припрема за устанак организовала и рад жена за НОП. У првој групи активисткиња у Алексинцу било је 19 жена, затим се укључило у рад још 13. Међу активисткињама истицале су се радом: Нада Такић3), учитељица, Јованка, Љубица и Вера Качамаковић, Будимка Динић-Ракић, Ана Хорват-Николић, Радмила Ни‘) Сека Ђорђевић, кројачка радница, хапшена је и батинана због оца првоборца, кућа им је спаљена. Крила је оружје у свом винограду, скупљала прилоге и плела за борце. Године 1944. била је на партијском курсу у Пругову. Била је делегат на I конгресу омладине Србије. 2) Станимирка-Цаца Протић, ученица из Прокупља, ухапшена је крајем 1941. Кад је половином 1942. пуштена из Нишког логора, склонила се у Алексинац и ту се ловезала; радпла је и на техници, која је неко време била у н>еном стану; помагала је Буби Миловановић, а готов материјал предавала Клавдији. 3) Милена Вучковић је од устанка до 1944. би ла теренски радник у селу Коњске Пољане, априла 1944. ступила је у одред, постала санитетски референт и радила са женама. Новембра 1944. изабрана је за члана првог ОО АФЖ Ниша. Одликована је Орденом за храброст, Медаљом за војне заслуге и другим одликовањима. 4) Емилија Тривунац је организовала прикупљање прилога међу омладином, давала омладинкама вуну, а оне су њој предавале исплетене чарапе, шалове итд. за борце. 5) Цела породица Наде Такић радила је за одред од 1941. У њеној су се кући одржавали састанци, склањали се илегалци и партизани, прикривали се леци и други материјал. 700 �колић-Цветковић, Велисава НикезићСтефановић, Душанка Станисављевић, учитељица, и партизанске мајке Драгиња Милосављевић, Мара Стевановић и Миленија Ђорђевић1). Развоју Мозгова, једноме од најна- преднијих села алексиначког среза, много је допринела учитељица Тина Маркишић. Године 1937, када је дошла за је кружоке рад учитељицу и дину за село, формирала политичко у просветни заинтересовала и многе за напредне њих омла- домаћине и жене. Године 1939. дошла је на њено место Лела Поповић, која је тај рад наставила ћи труду и проширила. оваквих народних Захваљујуучитељи- ца, Мозгово и многа друга села у срезу била су спремна за отпор непријатељу од првог дана устанка. У Мозгову је јак актив жена организовао прихватање и негу рањеника, прикупљање хране за борце; жене су вршиле обавештајну и курирску АКТ ОНОО НИШ 0 ИЗВРШЕЊУ НА ДУЖНОСТ СТАНКЕ ИЛИЕ НАЛОГА ГЛАВНОГ ШТЛБА НОВ И ПО СРБИЈЕ О РАСПОРЕДУ службу, прале су и шиле, преузеле чак и израду опанака за борце. Међу најактивнијим женама у селу биле су: Наталија Миливојевић, Јелица Михаиловић, Ковиљка Матејевић (извежбала се у парењу веша и одела), Милосава Матејевић, Душанка чић, Живка Несторовић (1943. 31. V 1942. г. Ћурухап- шена као талац за мужа у партизанима), Мира Ђорђевић2), Илинка Де- РУКОВОДСТВУ НА ЈАСТРЕПЦУ (Срби и др.)1) лић3), Костадинка Митровић, Добрија Миловановић и Ружа Првуловић. — У Суботинцу је цела група жена вршила курирску дужност, а међу највештијима била је Ружа Видојковић, знала је све прелазе на Морави и учествовала у пребацивању бораца у одред. — У Бујмиру је учитељица Звезда Вујић одржавала везу са Мозговом и радила са групом жена, међу којима се истицала Олга Радојковић-Јовановић (1944. председница МО АФЖ). — У групи жена у Каменици код Алексинца које су од 1941. радиле за НОП биле су: Војислава Илић-Јовановић, Гила Илић, Драги другови, 5) Ми смо јавили Душ.2) из Ј1.,3) која је жива и здрава, да што пре дође у Н.4) и да у свему замењује Јову1) док се не донесе дефинитивна одлука о попуњавању ПОе) и ОК. У међувремену друг Жине и др-ца Г.7 из Кш.8 (њих двоје заједно) као чланови ОК свршаваће најважније и најхитније ствари у читавом том крају док се ствари среде. Они ће се трудити да мудро и вешто одржавају све везе и курире, водећи рачуна да се савладају све тешкоће и отклоне главни недостаци у раду. Поред њихових одговора на нагие извештаје V ПК ће одговарати на све важније извештаје из вагиих крајева и пружити . вам сваку могућу помоћ. 6) Ако др-ца ЛепаР) не може опстати у њеном чсрају, а ви јој пружите највећу сигурност и споразумите се с њом где и како би било најкорисније и најсигурније да ви продужите тако за наш покрет важан рад. Упознајте је са најновијим променама, вестима и догађајима у вашем крају... Рада Илић4), Милосија Јовановић, х) Миленија Ђорђевић је као талац за сина држана пет месеци у логору. *) Мира Ђорђевић је 1943. отишла у партизане. *) Илинка Делић је 1944. изабрана за председницу првог МО АФЖ, који је имао 8 чланица. 4) Рада Илић је 1943. ступила у 4. бригаду; 1944. је изабрана у илегални НОО. >) ИРП, бр. 12472/III, 6—13 (42). Одломак из писма ПК КПЈ за Србију. Разуменка Петровић — Душанка. Лесковац. ‘) Ниш. 5) Василије Буха. *) Покрајинско поверенство КПЈ. ‘) Радмила Обрадовић Медан — Гојка. 8) Крушевац. •) Лепосава Стаменковић — Ленка. !) Ј) 701 �Рада Стојиљковић и Милка Стојиљковић1). Године 1942. прикључиле су се групи Стана Дедалова и Савка Динић; 1944. изабране су у илегални НОО (поред Раде Илић) Милосија Јовановић и Милка Стојиљковић. — У Доњој Трави је 1941. године учитељица Живка Радовановић организовала рад жена (исте године примљена је у КПЈ); у илегални сеоски НОО ушла је Мара Качаревић2). У Ћићини је радом жена руководила учитељица Душанка Петковић3); међу активистима се истицала Персида Павловић. У Липовцу су предњачиле у раду Драгица Петковић (члан КПЈ од 1943), Анка Мирчић, Добрила Митић и Мица Стефановић4). НАРОДНИ ХЕРОЈ ВЕРА ЈОЦИЋ родила се 21. августа 1923. године у Скопљу и ту се школовала. У гимназији се укључила у напредни средњошколски покрет и постала члан СКОЈ-а. После окупације земље избегла је са породицом у Београд, одакле је прешла у Ваљево и тамо се укључила у рад за НОП. Од формирања Ваљевског партизанског одреда, Вера је била борац и курир између одреда и Ваљева. У одреду је октобра 1941. примљена у чланство КПЈ. Марта 1942. године прешла је на рад у Ниш. Запослила се у Фабрици дувана, где је постала секретар партијске ћелије; формирала је партијске активе у свим одељењима фабрике, а радила је и са организацијом СКОЈ-а, која је у Монополу била врло активна (изношене су велике количине цигарета и дувана за одред). Читав каснији рад партијске и скојвеске организације у фабрици био је резултат рада Вере Јоцић. Почетком 1943. године ступила је у Врањски партизански одред. Била је заменик политичког комесара II чете II врањског батаљона; са овом четом прешла је у Македонију. Децембра 1943. године постала је заменик политкома Кумановског партизанског одреда, а затим заменик политкома I батаљона III македонске бригаде. Вера је била неустрашив борац и веома омиљен и цењен политички руководилац. Истакла се у борби коју је Кумановски одред водио с четницима крајем 1943. године, затим у борби с бугарским фашистима у селу Полинце, на реци Пчињи, па у борби код Ристовца, у којој је теже рањена. У сваком сукобу с непријатељем Вера је служила за пример како се треба борити. Поново је тешко рањена 22. маја 1944. у јуришу на бугарске ровове код Страцина. После пет дана подлегла је ранама. За народног хероја проглашена је 1951. године. ОЛИВЕРА • Манастир св. Стефана у Липовцу код Алексинца био је за све време рата партијско упориште и пункт за одлазак у одред. Још априла 1941, када је војска која је логоровала код манастира побацала оружје после капитулације Југославије, калуђерице су покупиле оружје и склониле га у пећину близу манастирског конака. Када је формиран Озренски одред, оне су ово оружје и муницију предале партизанима. Игуманија Анка Димшић-Параскева, калуђерице Милица Ракић-Варвара и Олга Миладиновић-Олимпијада и искушеница Љубица Миладиновић биле су активни сарадници НОП: помагале су партизане у храни, одећи, обући и санитетском материјалу; преносиле су пошту и неговале у манастиру рањене и болесне партизане; организовале су у манастиру перионицу за прање рубља партизана. У том раду су учествовале калуђерице Јованка Станаћев, Нада Георгијевић и Душанка Павловић. Њихово кретање и држање било је сумњиво и полицији и четницима, па су их више пута саслушавали. У манастиру је извесно време боравио један број чланова ОК КПЈ за Ниш Ј) Милку Стојиљковић су 1942. ухапсили Бугари заједно са снахом Радом; батинане су и мучене, али никога нису одале нити свој рад признале. Бугари су их предали Немцима, који су их отерали у нишки логор. Пуштене су после извесног времена и одмах наставиле рад за партизане. Милка се 1944. разболела и склонила у Чукуровац, где су је четници пронашли, зверски мучили и убили. Рада је после изласка из затвора отишла у одред. г) Мара Качаревић је после ослобођења, 1944. изабрана у први легални НОО у Алексинцу. 3) Душанка Петковић, предратни активиста, радила је политички и у суседном Бобовишту; 1943. је ухапшена, била неко време у логору; 1944. ступила у НОВ. I Мица Стефановић била је курир технике: осим тога, склањала је партизане и лечила рањенике, окупљала је жене и од чаршава шила рубље за партизане. и штаба одреда, па је ту био смештен и део технике ОК, игуманија и калуђерице су набављале потребан материјал; а сестре Милица Ракић-Варвара и Љубица Миладиновић су ишле у санаторијум на Озрену да пуне акумулаторе за радио-апарате. Године 1942. илегалци су у манастиру направили малу електричну централу, што је много помогло раду технике. У фебруару 1942. склонила се у манастиру група одбеглих заточеника из Нишког логора, да овде сачека везу за одред. Игуманија Параскева и сестра Варвара отпутовале су тада у Рашку, да извиде могућности кретања Ибарском долином и да успоставе везу са Копаоничким партизанским одредом. Године 1944, после доласка бригада у овај крај, један број калуђерица ступио је у НОВ. У Брадарцу су били формирани илегални НОО и партизанска радионица. Међу активистима су се истицале Радмила и Мица Живковић (обе су 1944. примљене у КПЈ), које су окупљале жене села у радионици и на другим задацима за НОП. У кући Радмиле Живковић било је скровиште партијског и санитетског материјала; ту су се лечили и рањеници. (У Брадарцу и у Мозгову су 1944. године смештени тежи рањеници; лечио их је др Сава Симић, а о болници се старала партијска организација). У Брадарцу су 1944. године одржавани аналфабетски течајеви. Исте године, после ослобођења села, формиран је МО АФЖ. Делегати на великом збору жена у Липовцу биле су, поред Радмиле и Мице Живковић, активисти Радмила Бранковић и Вукосава Тимошћанкова. И жене села Коњске Пољане прихватале су партизане, превијале и неговале рањенике. У Рутевцу су 1944. изабране у МО АФЖ активисти НОП: Рада Тошић за председницу, за секретара Славка Грујић1), а чланови су биле Буда Живадиновић, Јевра Симоновић и друге. У јуну 1944. године формиран је СО АФЖ за алексиначки срез, у који су, поред још Неких активиста НОП, изабране: Лепа Стефановић (тада учлањена у КПЈ), Љубица Трифуновић (од маја 1944. члан СК КПЈ за моравски срез), Евица Милосављевић2), Олга и Бранка Тодоровић и Марија Јовић-Лепа. У организовању рада жена у Житковцу и у селима моравског среза по5) Славка Грујић је јуна 1944. изабрана у СО АФЖ за Алексинац; маја 1945. учлањена је У КПЈ. *) 702 6) Евицу Милосављевић су почетком 1944. ухапсили љотићевци и с већом групом жена отерали у Нишки логор, одакле је побегла. �магале су другарице, чланови Партије из Алексинца. Формиране су групе од по пет-шест активисткиња, које су затим ангажовале велики број жена и омладинки на разним задацима НОП. Године 1943. постојали су одбори жена у Лознацу, Чукуровцу, Кулини, Прћиловици, а у селима где није било одбора жена, активисткиње су држане на личној вези. У Житковцу је омладинка Момирка-Мирка Вукић1), од 1942. шдине прикупљала одећу, обућу и друге дарове за партизане, и све предавала кројачу Ранку Динићу, коме су долазили партизани и узимали робу која је за њих била спремна. Љубинка Ст. Вукадиновић (1944. ступила у НОВ) сарађивала је са калуђерицама манастира св. Стефана, дала је свој радио-апарат, заједно са калуђерицама носила је акумулаторе на пуњење, ангажовала се у набавци материјала за технику. Фебруара 1944. формиран је у Житковцу први СО АФЖ, у који су ушле Момирка Вукић, Драгица Лукић и Стојанка Јовић. Крајем лета, после непријатељске офанзиве, одбор је проширен новим чланицама: Вером Илић, Милком и Драгицом Јовић и Радмилом Стевановић. Тада је почело оснивање одбора АФЖ у целом срезу. У Тешици су 1943. године формиране групе жена и омладинске групе. Међу активистима су се истицале Лепа Стефановић и Даница Михаиловић2), затим Дана Живадиновић, Ковиљка Милетић и Буда Митић. Жене су гајиле дуван, продавале га на пијаци, а за те паре куповале вуну од које су плеле чарапе, рукавице и џемпере за борце; омладинке су на чарапама везле петокраке звезде. У VII непријатељској офанзиви жене су прихватале и криле партизане у земуницама и бринуле о њима. Радмила Ракић3) је била једна од првих девојака у омладинској групи у селу. Године 1944. биле су у активу СКОЈ-а готово саме девојке, пошто су сви омладинци били у одреду. Све ове девојке су учлањене у КПЈ, али њихова имена нису утврђена. У Општински комитет СКОЈ-а ушла је тада Слободанка Симоновић, а у Срески комитет СКОЈ-а ') Момирка ВукиН је 1944. одреду на Јастрепцу, камо непријатељској офанзиви. брана је у илегални НОО алексиначки срез; била је 11 сеоских одбора жена. учлањена у КПЈ у се склонила у VII Исте године иза~ и у СО АФЖ за задужена радом у !) Даницу Михаиловић су 1944. ухапсили љотићевци и предали Немцима. Отерана је у Нишки логор. јући задржала непријатеља, борци повлачили с рањеницима. док су Априла 1942. послата је као курир штаба са Јастрепца на Пасјачу. Задатак је био тежак, али га је неустрашива Милена прихватила с пуно самопоуздања. Преобучена у сељанку пробила се кроз четничке редове, али је издајом ухваКена на коначишту. Тајна извештаја остала је у пепелу огњишта опкољене куће. Анета је била слабашна и мала као дете, али је дивовском снагом одолевала мукама на које су је стављали и четници и Бугари и Немци. Гонили су је да боса хода по жару, пекли је усијаним гвожђем, забадали јој игле под нокте, везали јој кошуљу око ногу и у њу убацили изгладнелу мачку па је онда тукли, а избезумљена мачка је гребала, гризла је и забадала јој канџе у тело. Да би јој се наругали, Немци су је у логору ошишали до главе. Али ни глад, ни усијано гвожђе, ни иживљавање развратника нису могли да сломе њену веру у победу. На сва мучења Анета је одговарала пркосом. Када су је прозвали за стрељање, 9. јануара 1943, дан после њеног двадесетог рођендана, с врата се окренула и довикнула „Здраво, другарице“! и почела да пева „Падај, сило и неправдо.. На стрелишту, на Бубњу, стала је уздигнутих руку, кличући Партији и слободи. Одбила је да окрене леђа немачким убицама. НАРОДНИ ХЕРОЈ ЈЕЛИСАВЕТА-АНЕТА -МИЛЕНА рођена АНДРЕЈЕВИЋ- је 8. јануара 1923. године у Београду. У напредни омладински покрет се укључила сасвим млада, у средњој школи. Члан СКОЈ-а је постала 1940, године. После окупације радила је у скојевској организацији Ниша, сталном месту њених родитеља. Септембра 1941. године ступила је у Топлички партизански одред и постала члан омладинског руководства Пасјачке чете. Истицала се храброшћу у борби с четницима и Бугарима. У једној борби на Пасјачи, почетком 1942. године, када је пушкомитраљезац тешко рањен, Анета је узела његов пушкомитраљез и пуца- Но окупатор својим шмајсером није могао да уништи херојске подвиге партизанке Милене. Борбена, упорна и неустаршива, она живи у сећањима бораца Пасјачке чете, живи у сећањима народа Пасјаче. Таква је остала и у сећању логораша из логора на Црвеном крсту. Анета, тиха и скромна девојка, пуна племенитих и другарских осећања, одлучна и борбена, живи у сећањима другарица и другова које је окупљала око себе, спремајући их да постану чланови Комунистичке омладине. Проглашена је за народног хероја 9. октобра 1953. • ФЕЛДКОМАНДАТУРА1) (V) 809 ЈАВНО С АОПШТЕЊЕ По наређењу командујућег генерала и заповедника Србије, ради одмазде за диверзију на прузи Београд —• Ниш на дан 5. I. 1943 у близи Лужана, стрељано је 9 јануара 1943 следећих 6 лиа,а: 1) Јелисавета Андрејевић, Ниш 2) Иван Ракић, Мрамор 3) Михаило Игњатовић, Ниш 4) Драгиња Игњатовић, Ниги 5) Ратомир Игњатовић, Ниш 6) Урош Динић, Ниги За фелдкоманданта МИЛЕР мајор Ниш, 9 јануар 1943 3) Радмила Ракић, курир, учлањена је 1944, у КПЈ и постала ’члан СК СКОЈ-а; у марту је радила у МК СКОЈ-а у Кулини, у лето исте године постала је секретар СК СКОЈ-а за моравски срез. се ‘) Зборник ВИИ, I—5, стр. 431. Под 3, 4 н 5 су имена оба роднтеља и млађег брата Зоре Игњатовић партизанке Пусторечке чете и Милисава, секретара ОК КПЈ за Ниш, све троје стрељани као таоци за њих. 703 �ДАНИЦА - ЛАЛА НИКОЛИЋ - МИЛА рођена је 1921. године у Нишу, у занатлијској породици. Основну школу и гимназију завршила је у Нишу као одлична ученица. У петнаестој години остала је без мајке, те је узела на себе део обавеза у кући и бригу око млађе браће. У гимназији се укључила у напредни средњошколски покрет и истицала радом у литерарној дружини. Уписала се на Пољопривредни факултет у Земуну и 1940. године постала активиста напредног студентског покрета и примљена у СКОЈ. Истакла се у демонстрацијама 27. марта 1941. Априла 1941, после напада Немачке на Југославију, вратила се по директиви Партије у своје родно место, у Ниш, где је била секретар МК СКОЈ-а. У припремама за устанак она широко организује рад на прикупљању новчаних прилога, санитетског материјала, хране и разне робе потребне за борце. После формирања партизанских одреда, Лала организује пребацивање у одред омладине, другова и другарица познатих полицији. Примала је курире на везу, а и сама често била курир. Почетком 1942. године примљена је у Партију. Њен рад је нарочито значајан после фебруарске провале 1942. када су дезорганизовани сви паријски форуми, и партијске и скојевске организације десетковане. Неуморно је трагала за преживелим члановима Партије и СКОЈ-а, прикупљала их и повезивала и чинила крајње напоре да оживи рад организација. Није знала за страх, ишла је од активисте до активисте; а многи су њу тражили, да им да везу за одред, или пропагандни и партијски материјал за рад. У јуну 1942. годи- не Лала је постала члан МК КПЈ, који је тада формиран, задужена за СКОЈ. Услови за илегални рад у Нишу били су веома тешки, па је и Лала често морала да се склања из града у околна села. Полиција је неколико пута претресала њену кућу, али њу никада није затекла код куће, нити је нашла какав компромитујући материјал, успела је да избегне хапшење за време велике провале фебруара 1943. године, у којој је такође страдало много комуниста и скојеваца. Лала се пребацила у Јастребачки одред и била на дужности помоћника политкома чете и четни руководилац СКОЈ-а. Била је необично храбар борац и веома савестан парти-јски радник. У једној борби са жандармима, код села Чубуре на Јастрепцу, изгубила је торбу с партијским материјалом. Лала није могла дозволити да овај поверљиви материјал падне непријатељима у руке. Под кишом куршума вратила се на терен с кога се њена чета повукла, нашла торбу и опет се придружила својима. Почетком августа 1943. постала је члан ОК КПЈ за Ниш. Тада је из Јастребачког одреда прешла у Озренски партизански одред, а убрзо затим као познавалац терена и људи у околини Ниша постала теренски партијски радник, повезивала напредне људе са одредом. Када је 15. августа 1943. изнад Доњег Комрена, код Хума, требало да одржи састанак са неколико скојевских руководилаца из Ниша, упала је у непријатељску заседу. Погинула је у борби са жандармима и Бугарима. Један трг у Нишу носи њено име. Драгица Мићић и Мила Радивојевић из Топлице, која је у овом крају примљена у СКОЈ. У Лознацу је са омладинском групом радила Радмила Ракић из Тошице. У МНОО ушле су 1944. године Дана Божић и Будимка Стошић. У Чести је од 1943. године велики број жена радио за НОП; од њих су 1944. примљене у Партију: Анђа Милосављевић, Драгиња Јовановић, Дивна Миљковић, Милеса Вељановић и Ружица Стевановић; у НОО су исте године изабране Дивна и Јагода Миљковић1), Косара Ристић и Евица Стевановић. Почетком 1944. ушла је поред других, Славка Стоиљковић у СК КПЈ за моравски срез. Маја исте године одржан је у Чукуровцу велики митинг, коме је присуствовало преко 800 жена из околних села. У сврљишком срезу су се пред други светски рат истакли политичким радом у народу Добрила Стамболић, учитељица у Копајкошари, а у Гојмановцу, учитељ Душан Тривунац и лекар др Миленко Хаџић. У припремама за устанак Добрила је радила са женама све до свог хапшења у јуну 1941; после изласка из затвора упућена је на партијски рад у лесковачком крају. Рад са сеоским женама преузели су борци Сврљишког одреда; међу њима се на том задатку истакла Недељка Хорваћанин-Тасковић-Мићко2). На зборовима које је одред држао у селима, Неђа је говорила о улози жена у НОБ, о значају помоћи коју пружају одреду и позивала их да прошире свој рад на све жене у селу. Недељка је уз помоћ другова, формирала партијске активе у селима. Контакт одреда са народом био је нарочито присан када се болница Сврљишког одреда преместила из Душника у логор на Зеленом Врху, где су у две појате били борци, а у трећој рањеници. Референт санитета био је популарни др Миленко Хаџић-Јова. У болници на Зеленом Врху су се лечили и сељаци; а највише су жене долазиле на преглед и по лекарске савете. Сељаци из Лозана, Округлице и још неких села долазили су свакодневно. За њих и за борце организо- Ј) Јагода Миљковић учлањена је 1943. у КПЈ; у лето исте године ухапсио је Гестапо и држао неколико месеци у логору у Нишу. 2) Недељка Хорваћанин-Тасковић, студент медицине, предратни члан СКОЈ-а, ступила је међу првима у одред; била је помоћник референта санитета Сврљишког одреда и радиЈШ у техници. Почетком децембра 1941. била је делегат на Среској конференцији СКОЈ-а у Г. Рињу. Заробљена је 25.5.1942. отерана у Нишки логор, затим пребачена у Завод у Смедеревској Паланци. 704 �вана је нека врста аналфабетског течаја; даване су приредбе са скечевима који су изазивали велико интересовање сељака; одржаване су и шире политичке конференције — о стању на фронту, о циљевима народноослободилачке борбе итд. Године 1943. формирано је Повереништво КПЈ за сврљишки срез, у које је од жена, поред Наде Прице из Хума, ушла и Злата Поповић-Стана. Почетком 1944. примљени су у Сврљигу за кандидате за чланове КПЈ активисти Мира Петровић1), Нада Милосављевић2) и неколико другова. Половином новембра 1944. изабран је на конференцији жена Срески одбор АФЖ за сврљишки срез, у саставу: председница Спасена Миловановић (Милосављевић?) из Вароши, секретари Деса Билић и Даница Стојановић из Сврљига3), чланови: Мира Петровић из Сврљига, Николија Николић из Лалинца, Борика Милојковић из Плужине, Мара Коцић из Мечјег Дола, Јела Коцић из Сврљига и још неке другарице из Лозана и Белоиње. На овој конференцији жене су се обавезале да носе понуде рањеницима у болници. Направљен је и распоред када ће из кога села жене ићи у болницу. Окружној конференцији АФЖ, која је крајем новембра 1944. одржана у Нишу, присуствовало је више од 200 жена из сврљишког среза. Понеле су пун вагон дарова за рањенике ■— чарапа, пешкира, покривача, многе су донеле целу своју девојачку спрему. До краја 1944. године формирани су одбори АФЖ у селима: Варежи, Мечјем Долу, Лозану, Драинцу, Извору, Копајкошари, Миљковцу, Лукову и Влахову. У Сокобањи и у селима сокобањског среза истиче се међу партијским радницима учитељица Христина-Тина Маркишић, која је пре тога радила у ражањском срезу. После окупације земље учествовала је у припремама за устанак и у формирању Озренског одреда; била је партијски радник на терену и у одреду и на разним одговорним дужностима све до своје погибије, у пролеће 1944. Међу многим учитељицама активистима НОП у нишком округу, у селу Перушници се истакла организационим радом међу *) Мира Петровић је половином новембра 1944. учлањена у КПЈ. 2) Нада Милосављевић је ухапшена 1942, пребачена је у Казнени завод па у логор; пуштена због недовољно доказа. 3) Даница Стојановић, учитељица у Крављу, члан КПЈ од 1940. године, била је активиста НОП од 1941. заједно са својим другом, такође учитељем. Њихова кућа у Крављу била је за све време рата партијско упориште. НАЧЕЛСТВО СРЕЗА СВРЉИШКОГ1) Бр. 4886 23. VIII 1941. Сврљиг ПРЕДМЕТ: Исхрана одметника. ОПШТИНСКОЈ УПРАВИ 1-22 Банска управа Моравске 6ановине, актом II бр. 6448 од 18. VIII 1941 год. доставља следеће: „Немачким војним властима пошло је за руком да установе да у неким пределима на подручју Фелдкомандатуре у Нишу, становништво села и вароши исхрањује одметнике који се налазе по планинама. Затечене су у многим местима жене које носе корпе са храном. У вези са овим, немачке Не власти предузимати најстрожије мере које ће веома скупо стајати насеља која исхрањују одметнике. Доставља вам се предње са препоруком да упозорите становништво села и вароши на опасност којој се излажу таквим поступцима. Репресалије које ће немачка војна управа предузимати биће од огромно тешких последица како по појединце тако и по читаво село односно варош”. (М.П.) Срески начелник, (потпис нечитак) *) ИРПС, бр. 1168, К. Б. Недићева власт, фасц. Сврљиг. — Одломак из Упозорења управе Моравске бановине од 18. VIII 1941. год. НАДА ПРИЦА, учитељица у Хуму, укључила се у НОП првих дана устанка. Уз свог друга Данила Прицу радила је на формирању одреда, на умножавању и растурању прогласа Партије којима се народ позивао на устанак; одмах је приступила и организовању рада жена на помоћи одреду. Крајем 1942. године примљена је у КПЈ; 1943. године је ушла у СК КПЈ за сврљишки, а затим у СК за нишки срез, у коме је одговарала за рад са женама. Из Београда је успела да донесе нови шапирограф, на коме је у њеној кући умножаван пропагандни материјал. Пред прогоном четника и Бугара морала је извесно време да се склони У одред. ПЕРСА ЈОВАНОВИЋ, земљорадник, рођена 1910. године, била је једна од најактивнијих жена у Хуму. Њена кућа је од устанка до ослобођења била партијско упориште, сигурно скровиште илегалаца и курирски пункт. Била је изванредно сналажљива и успешно извршавала сваки задатак. Често је хапшена, али ни четници ни полиција никада нису нашли код ње ни писмо ни било какав компромитујући материјал, те су сваки пут морали да је пусте. Имала је много такта у раду са женама и умела је да их окупи у раду на помоћи одреду. Зато је. 1943. године изабрана за прву председницу МО АФЖ свог села, а 1944. године, у знак признања, примљена је за члана КПЈ. 705 �МИКА ЈОЦИЋ-баба Мика, из Каменице код Ниша, радила је за НОП од првих дана устанка; с једном групом жена скупљала је оружје, скривала га и предавала партизанима; чувала је рањенике, доносила им лекове и доводила лекара из Ниша; одржавала је курирску везу са Нишом. Године 1944. изабрана је за одборника НОО Каменице. Јануара 1945. била је делегат на I конференцији жена Србије. вичајна у Алексинцу. Вођеним извидима до данас је установљено, да је именована Јелена у Нишу била пријављена под лажним именом „Радмила Миловановић“ и да је из Алексинца побегла бојећи се да као комунисткиња буде ухапшена. Приликом претреса код именоване је пронађено 90 комада летака комунистичке садржине под насловом „Радио-Москва јавља“ и билтен Штаба ослободилачких партизанских одреда. Поред тога пронађена је лична карта издата од стране предстојништва градске полиције у Лесковцу на име Радмиле Миловановић, на којој је фалсификован потпис чиновника истог предстојнигитва Томовића...“ После зверског мучења у логору на Црвеном крсту, Јелка Радуловић је 17. фебруара 1942. године стрељана на Бубњу, као једина жена у групи од 850 родољуба. женама учитељицама Милена Царевић, која је као члан III учитељске групе и пре рата била политички активна. Радила је на свом терену све док није ухапшена и отерана у логор. Учитељица Ранђа Милојковић организовала је рад жена за НОП у Читлуку и у још неколико околних села. Међу најактивнијим сеоским женама у сокобањском срезу биле су Милица Милетић, из Ковиљаче и Марија Маркишић-Ристић из Милушинаца. У раду са омладином у Сокобањи истакле су се сестре Нада, Рада и Дара Драгићевић1). После ослобођења, у јесен 1944. године, дошла је са одредом у Сокобању Љубица Аржишник2) и ту остала на раду као члан СК КПЈ. У белопаланачком срезу све до 1944. године, када су стварани први одбори АФЖ, није било никакве организације жена, него су жене преко одбора НОП учествовале готово у свим задацима и у свим акцијама које су извођене. Радом су се истицале жене Моклишта, ЈЕЈ1КА РАДУЛОВИЋ рођена 1912. године, укључила се у напредни омладински покрет у гимназији и убрзо се истакла као добар организатор. Пре рата је двапут хапшена због политичке активности. У истрази је имала беспрекорно држање и оба пута због недостатка доказа пуштена на слободу. Године 1938. постала је секретар Повереништва КПЈ за Алексинац, а почетком 1941. године секретар Среског комитета Партије за алексиначки срез. У лето 1941. ступила је по одлуци Партије у Озренски одред, да би се склонила од полиције. У септембру је из одреда послата на партијски рад у Ниш. Под именом Радмиле Миловановић запослила се у фабрици дувана, са задатком да ојача партијску организацију у фабрици. Међутим, брзо је откривена и полиција је предала Немцима. Управник полиције известио је о њеном хапшењу Банску у1: праву Моравске бановине ДУШАНКА СТАНИСАВЉЕВИЋ рођена 1906. године у Врању, завршила је Учитељску школу у Скопљу. Службовала је у Јошаници код Новог Пазара, Рељану код Врања, Власотинцу и још неким селима. Пред рат је дошла у Алексинац, на рад у вежбаници Учитељске школе. Припадала је III учитељској групи. После избијања рата постала је један од најактивнијих учесника НОП на алексиначком терену. Њен стан је служио као склониште партизанима и био скровиште хране и разне прикупљене робе, муниције и оружја. Новембра 1943. године ухапсили су је четници, заједно са 16-годишњом ћерком Надом, злостављали их више од месец дана, а затим их пустили. Али истога дана, чим су стигле кући, поново су их ухапсили, припадници СДС и предали Немцима. Нада је јуна 1944. одведена у Немачку, а Душанка је отерана у логор на Црвеном крсту и 20. јула 1944. године стрељана на Бубњу. Шљивовика, Топонице, Гор- њег Рина, Букоровца, Мокре, Клења, Дивњана, Космовца и других околних села. Године 1942. оне су преузеле сву бригу око неге рањеника и рада у прихватним амбулантама које су импровизоване. У овоме, као у сваком раду на помоћи одреду, предњачиле су партизанске мајке, у Моклишту: Наста Манић, Мирка Младеновић, Јованка Николић, Круна Ранђеловић и Нада, Рада и Дара-Дрина Драгићевић укључиле су се, уз оца напредног радника, врло младе у раднички покрет; од устанка су.политички радници међу омладином и одржавају везу са одредом. Нада је била курир одреда, носила муницију и разну робу у одред, а оданде доносила пропагандни материјал и директиве за рад. Године 1943. су ухапшене она и Рада заједно са оцем. После пуштања из затвора, Нада одлази у Јастребачки одред, а Дара и Рада су ухапшене као таоци и до пролећа 1944. држане у затвору; а после изласка обе су ступиле у Нишки одред. Све три су биле борци у својим јединицама до ослобођења. 2) ЈБубица Аржишник, рођена 1925. године у Загребу, завршила је основну школу и 7 разреда гимназије у Крушевцу, где јој је отац радио у Фабрици вагона. У СКОЈ је примљена у гимназији. Под утицајем брата (стрељан 1943. на Багдали) постала је активиста НОП. Године 1941. одржава везу са друговима у затвору, носи писма и поруке, скупља прилоге. Четници су 1943. заклали њену мајку. Да би избегла хапшење, Љубица 1943. одлази на Каменички Вис код Ниша и ступа у одред. Тада су њеног оца ухапсили као таоца и толико га тукли да је умро од задобијених повреда. У одреду, Љубица је била делегат вода. Рањена је у борбама на Буковику; а после лечења у болници 14 бригаде упућена је на теренски рад у Сокобањи и околним селима. После ослобођења постаје члан СК КПЈ за Сокобању, затим секретар СК КПЈ за Алексинац, инструктор ОК КПЈ за Ниш и организациони секретар ГК КПЈ Ниша. Године 1948. прешла је у Београд. „Вршеном контролом и сталним праћењем сумњивих лица овој је управи пошло за руком да на дан 10. о. м. ухапси Јелену Радуловић, свршену ученицу VIII разреда гимназије, родом из Ниша, а за‘) ВИИ, бр. 3/1—1, К. 28. — Акт Управе полиције у Нишу, бр. 16777, од 24. IX 1941. 706 �Рајна Милојковић1), у Топоници Павлија Лилић, у Горњем Рину Јованка Милошевић и Ангелина Пејчић2), учитељица, у Букоровцу Лена Николић, у Мокри Симка Тешић, у Клењу Параскева Голубовић и још многе друге. У читавом срезу била је развијена омладинска организација; у Белој Паланци су 1941. године радиле 4 омладинске групе, међу чијим су члановима биле: Милушка Милутиновић, Радмила Живковић (обе чланови СКОЈ-а), Љубинка Јањић, Мирјана Николић, Полка Панчић, Рада Пејчић, Јелица Басара и Љупче Поповић. У више села биле су формиране посебне женске омладинске групе које су извршавале разне задатке, а првенствено бринуле о рањеним и болесним партизанима; затим, заједно са другим омладинцима у селу, обрађивале имања партизанских породица и учествовале у свим омладинским акцијама. У Вукоровцу су омладинке Росанда и Милушка Митић пребацивале омладинце из Пирота у одред и учествовале су у сечењу телефонских стубова. У Мокри је Славка Костић била члан омладинске групе. Сестре Станија и Милена Голубовић из Клења биле су курири, често су газиле Нишаву и у коси преносиле писма од Беле Паланке, Пирота и Ниша. У великој провали 1942. године похапшени су готово сви чланови СКОЈ-а и транспортовани у логоре, одакле је само мали број пуштен, међу њима Милушка Милутиновић и Радмила Живковић. У Аћимовићевој офанзиви изгинуло је партијско и војно руководство и безмало цели Сврљишки одред. Што није у борби погинуло, заробљено је, стрељано у логору или отерано у Норвешку. Партизанске породице и сарадници НОП страховито су терорисани. У Шљивовику су четници убили Драгицу Лаловић3), учитељицу из Горње КоритЈ) Домаћи издајници су у овим селима извршили нечувена насиља. У Моклишту су почетком 1942. године љотићевци свакодневно вршили претресе и хапшења. Половином маја четници су похватали све породице партизана и терали мајке да прокажу своје синове и кћери. Потерали су Круну Ранђеловић, заједно с њеним најмлађим сином, за борбу недораслим, затим Јованку Николић, Мирку Младеновић, Загорку Марић, Косу Петковић, Насту Манић и друге мајке партизана и све их отерали у затвор у Белој Паланци. У Букоровцу су претукли партизанску мајку Лену Николић, да је умрла од задобијених повреда. 2) Ангелина Пејчић је после ослобођења организовала одборе АФЖ у многим селима у срезу. 3) Драгица Лаловић је фебруара 1942. ухапшена као најактивнији сарадник НОП у селу. но због недовољно доказа убрзо је пуштена из затвора у Белој Паланци. Незадовољни одлуком полиције, четници су је сачекали, повели у суседни Шљивовик, преклали је и по целом телу изболи камама. ковца. У борби су убијепа 4 комуниста, а ухваНено 20. Међу њима и четовођа учитељица Лела ПоповиН, из Алексинца, жена комунистичког вође за срез Алексиначки. УхваНени комунисти предати су преком суду ради надлежног поступка..." Заробљени партизани отерани су у затвор среског начелства у Алексинцу, а на саслушања су вођени у касарну. Лела је јуначки подносила батине; на злостављања и понижења одговарала је гордим, непоколебљивим држањем, пуним презира према својим мучитељима. Стрељана је марта 1942. године у касарнском дворишту и затрпана у ђубришту иза касарне. ЈЕЛЕНА - ЛЕЛА ПОПОВИЋ - ТАЊА рођена је 2. августа 1911. године у Бајевцу код Уба, у напредној учитељској породици Тривунац. На њен политички развој утицао је највише брат Душан, члан Партије, те је Лела у Учитељској школи била активиста напредног омладинског покрета. Удајом за шумарског инжењера Момчила Поповића, који је као комуниста отпуштен из државне службе, она је са службом ишла за њим, у места где би он нашао запослење. Године 1939. прешла је у Мозгово код Алексинца и ту остала све до рата. Као и у ранијим местима где је службовала, Лела је - у Мозгову успоставила присан контакт с народом; развила је и учврстила политички рад са женама и омладином, који је пре ње поставила Тина Маркишић. Била је врло популарна и међу ученицима Учитељске школе у Алексинцу, а као члан Женског покрета радила је и са градским женама. У чланство КПЈ примљена је пред рат. Под окупацијом, 1941. године, Лела уз свога друга учествује у припремама за устанак и у формирању Озренског одреда, у који ступа крајем године. Била је политички радник у одреду и на терену око Алексинца и Сокобање, посебно је била задужена за рад са сеоским женама. Заробили су је љотићевци фебруара 1942, у селу Крављу, где се била склонила. Командант Српске државне страже известио је Министра унутрашњих послова1 о њеном хватању: „Од последњег поднетог извегитаја о стању у земљи, извештавам: 26. фебруара о. г., 12-ти добровољачки одред, део V оружаног одреда, четнички одред војводе Лесковачког и жандарми сукобили су се са комунистичко-пљачкашким бандама код села Кравља, Велепоља и Миљ') Зборник ВИИ, I, стр. 358. — Одломак извештаја IV. ЈБ, Бр. службено од .1. III 1942. 707 ГРУПА АКТИВИСТКИЊА КОГ СРЕЗА АФЖ ИЗ АЛЕКСИНАЧ- �РАДМИЛА КОВАЧЕВИЋ-КЛАВДИЈА, рођена је 10. децембра 1922. године у Лозници, у сиромашној радничкој породици. Њен отац, напредни радник Железаре у Смедереву, страдао је у једном сукобу радника с полицијом, којих је често било после Обзнане. Њена мајка се 1931. године запослила у Фабрици дувана у Нишу и приступила напредном радничком покрету. Рада је у Нишу завршила основну школу и ниже разреде гимназије, затим се уписала у Учитељску школу у Алексинцу. Као дете сиромашних, напредних радника, Рада се са омладинским жаром укључила у напредни средњошколски покрет. У СКОЈ је примљена 1940. године, неколико месеци пред рат. У устанку, Радмила је међу првим омладинкама приступила раду за НОП. Поверено јој је да организује технику и да одржава везу са Озренским партизанским одредом. Преко школске године је по задатку ишла у школу и радила политички са ученицима, а за време распуста била је у одреду. Учитељску школу је завршила 1943. године и добила постављење у Сићеву. Међутим, уместо у школу, Рада је ступила у Озренски одред. Крајем 1943. године изабрана је за члана СК КПЈ и послата на терен нишког среза, на рад међу женама. По задатку је више пута одлазила и у Ниш, а када је ситуација на терену постајала сувише тешка, кретала се са одредом. Дванаестог априла 1944. године, група партизана у којој је била и Рада била је опкољена код Нишке Каменице. У огорченој борби са четом Недићеве државне страже, партизани су се борили до краја, а када су видели да се не могу пробити кроз непријатељски обруч, сваки се убио последњим метком. Овом херојском смрћу завршила је у двадесет другој години свој живот и Радмила Ковачевић — Клавдија. њице, истакнутог сарадника партизана. Године 1943. почео је да се обнавља рад Партије на терену белопаланачког среза: почели су да се скупљају симпатизери, формирају народноослободилачки одбори у селима, одбори НОФ и активи СКОЈ-а. Почетком 1944. дошла је за секретара СК СКОЈ-а за Белу Паланку Добринка Богдановић1), из Црвене Јабуке. У то време формиран је и први одбор АФЖ у срезу, у селу Црвеном Брегу; чланице одбора биле су: Зојка Михаиловић, Николија Николић, Јулијана Стојановић и Цанка Ивковић; све четири су биле курири одреда и обавештајци. Овај одбор је обухватио радом још 27 жена у селу, које су спремале и носиле храну борцима. Председница првог Среског одбора за белопаланачки срез била је Бена Виденовић из Црвене Јабуке. У Пироту је у годинама пред други светски рат Учитељска школа била једно од жаришта напредног омладинског покрета. Међу напредним наставницима и учитељима биле су Зора Текић и Лепа Вујичић; у групи симпатизера у Учитељској школи била је Радмила Радивојевић, а Нада Антић се истицала међу политички изграђеним ученицима. Бугарски окупатори су 1941. године укинули ову учитељску школу, а ученици су прешли у учитељске школе у Алексинцу, Крагујевцу и друге које су се одржале под окупацијом. Од почетка окупације, целе 1941. године у Пироту није било организованог рада. Постојали су симпатизери; који су индивидуално понешто радили. Организовани рад почео је 1942. године. Образовани су одбори НОП, три у Пироту, око којих су се окупљале жене и радиле појединачно или групно. Међу симпатизерима који су први пришли организованом раду биле су Јованка Стефановић-Павловић'2), Данка Стефановић3 )-Новомалка, Санда-Социјалка, предратни активиста напредног радничког покре‘) Добринка Богдановић, члан КПЈ, погинула је 9.5.1944. када је чета Бугара опљачкала све куће и убила око 60 људи у Црвеној Јабуци. Добринку су претукли па живу спалили у њеној кући. та, омладинка Роса Младеновић, Перса Николић (хапшена због синова и кћери у партизанима, 1944. и сама ступила у НОВ), Вера Глигоријевић, Јела Милићевић, Боса и Олга Ђорђевић, Сара Алкалај (избеглица из Београда, члан једног одбора НОФ) и Олгица Јовановић. У проширене одборе укључиле су се 1943. године: Роса Тодоровић, Милка Пантелић (хапшена због сина првоборца), Милева Манчић, Нада Божиловић, Зорица Павловић (радила у техници од њеног формирања 1943). Међу омладинкама које су се прве укључиле у организовани рад биле су раднице Вера Миленковић-Велче и Смиља Николић1), и ученице Милева Џунић2) и Зорица Мијалковић3). Године 1943. обухваћене су радом омладинских група у Новој махали у Пироту Смиља Стефановић, Емилија Манчић (1944. ступила у одред) и Јулијана Алексић4), ученица Женске занатске школе. Године 1943. формирани су у готово свим селима пиротског округа одбори народне власти, НОФ и одбори омладине, а у лужничком срезу и први одбори АФЖ. Председница првог МО АФЖ у Црвеној Јабуци, најнапреднијем селу Бабушнице, била је Цана Димитријевић3), а члан одбора Радмила Здравковић (1944. изабрана у ОО АФЖ за Пирот). Од 1943. године организовано су радиле за НОП и жене у селима: Гњилан, Добри До, 06реновац, Чиниглавци, Пасјач, Дојкинци, Равци, Брлог, Црноклиште, Рагодеш, Блате, Присјан, Суково и Томска. Први СО АФЖ за лужнички срез формиран је јуна 1944; секретар је била Марика Ђикић. У Црвеној Јабуци је од 1943. године била члан СКОЈ-а Стојана Јефтић6), ‘) Смиља Николић је више пута хапшена због браће у партизанима; 1944. ступила у НОВ, постала референт санитета батаљона, делегат вода, заменик комесара чете. 2)Милева Џунић, једна од најактивнијих чланова СКОЈ-а у Пироту, делегат на Окружном саветовању СКОЈ-а у Црној Трави, затим секретар ОО АФЖ за Пирот. 3) Зорица Мијалковић, члан првог МК СКОЈ-а за Пирот; септембра 1944. делегат на Окружном саветовању СКОЈ-а у Црној Трави. 4) Јулијана Алексић ступила је 1944. у НОВ, рањена је у борбама код Власотинца и заробљена. 5) 2) Јованка Стефановић-Павловић се активисала поред своје деце; у њеној су кући одржавани састанци, склањали се илегалци, скривана је партијска архива; од 1943. помаже у раду технике, слуша вести. У лето 1944. изабрана је за председницу једног од три формирана рејонска одбора АФЖ, касније за председницу ОО АФЖ. 3) Данка Стефановић, једна од најактивнијих омладинки Пирота, активиста НОФ, курир технике, преносила материјал до пунктова у околним селима; 1944. изабрана за председницу првог ОО АФЖ. 708 Цана Димитријевић, рођена 1907, радила је за НОП од устанка 1941. са целом својом породицом. Бугари су јој за одмазду запалили кућу, убили оба родитеља, девера са шесторо деце и њеног 14-годишњег сина; она се спасла одласком у одред. 6) Стојана Јефтић, рођена 1925. била је члан омладинске дилетантске групе на ослобођеној територији; почетком 1944. ступила је у V јужноморавску бригаду; крајем исте године заробили је балисти у лесковачком крају, када је спроводила тешке рањенике у болницу; рањена је у борби, предата Немцима, транспортована у логор код Беча, где је остала до краја рата. �а Видосава Здравковић, из истог села изабрана је за члана СК СКОЈ-а за лужнички срез. У Раков Долу се међу активним омладинкама истицала Милица Ћирић; у Петровцу су чланови омладинске групе биле: Даница Илић1), Јелка Илић (1944. ступила у НОВ), Косана Живковић и Вера Крсстић2), Фебруара 1944. изабрана_ је за члана ОК СКОЈ-а за Пирот Вера Младеновић-Грабуљче, борац II јужноморавске бригаде. Међу сеоским женама нишавског среза истицале су се радом за НОП партизанске мајке, међу њима: Милица Крстић из Петровца, која је у партиазнима имала два сина и кћер Веру; хапшена је и мучена од непријатеља, али је упркос мучењима, мада је имала шездесет година, до краја рата неуморно радила за НОП. У истом селу укључиле су се 1943. године у рад Миљана Илић и Мара Ђорђевић, обе хапшене због синова у партизанима. У Расници је 1943. године ухапшена Милка Јовановић зато што јој је син отишао у партизане. У Крупцу су се радом за НОП истицале Тодорка Костић и Николија Манојловић, која је имала четири сина у партизанима. Добринка Денковић, мајка партизана из Височке Ржани, помагала је одред од 1942. године до почетка 1944, када су јој Бугари убили сина. У Нишору је од друге половине 1942. године у групи активиста била Лаза Ђорђевић; у Сопоту се у рад укључила Мира Младеновић; у Градашници је активан сарадник била Лепосава Живковић, мајка два сина партизана. У Срески одбор АФЖ за нишавски срез, који је формиран августа 1944. године, изабране су Јованка СтефановићПавловић и Роса Младеновић из Пирота. * ** После ослобођења Ниша, октобра 1944. формиран је Градски комитет, У који је ушла Зора Игњатовић, професор и првоборац, и била задужена за рад АФЖ. За члана Градског народног одбора, који је такође формиран 1944. одмах после ослобођења, изабрана је професор Дара Јанићијевић и одређена да руководи Одељењем за просвету. Крајем новембра 1945. године изабрана је за секретара Градског комитета Драгица Милићевић. ‘) Даница Илић из Петровца примљенаје 1943. У СКОЈ; 1944. постала кандидат за члана КПЈ и члан СК СКОЈ-а за нишавски срез; делегат на Окружном саветовању у Црној Трави. !) Вера Крстић, била је курир одреда и обавештајац; 1944. ступила је у НОВ. ДОБРИЛА СТАМБОЛИЋ-СТАНА рођена 1912. године у Брезови код Ивањице, у сељачкој породици. Учитељску школу је завршила 1933. године у Ужицу. Члан СКОЈ-а је постала као ученица ове школе, а члан КПЈ 1937. године. Прво јој је намештење било у Миланџи код Ивањице, а 1938. године премештена је по својој молби у село Шантаровац у беличком срезу. Као у Миланџи, Добрила је и у Шантаровцу развила плодоносан рад. Са групом напредне омладине основала је народну књижницу и читаоницу, које су постале стециште омладине и свих напредних људи у селу. Осим тога је основала и драмску групу. Узнемирен оволиком активношћу, срески начелник је чешће позивао Добрилу у Јагодину, опомињао је и претио. Но Добрила није била плашљива, а имала је и званично признање за свој рад. У оцењивачком листу за 1938—1939. годину, школски надзорник је записао: „Так- тична у опхођењу с децом, у раду умешна, вредна и одана своме позиву, владања ван службе примерно, општа оцена одличан (5)"1. Да би пресекло ову сувише велику активност, која се чинила политички сумњива, Министарство просвете је Добрилу „по потреби службе“ 1939. године преместило у новоотворену школу у селу Гојмановцу, у сврљишком срезу, где никада раније није било школе, нити су је сељаци тражили. У школи није било ни клупа, а табла од нерендисане даске била је необојена. Добрила је својственом упорношћу савладала све ове тешкоће. И у овоме је селу, поред рада у школи, организовала рад са омладином и са женама. Ширила је напредну литературу, упућивала жене у основна знања из хигијене, неге деце и домаћинства. Убрзо се повезала са напредним учитељима у другим селима и била један од најактивнијих просветних радника у нишком округу. Ј) Споменица просветним радницима Ниша и околине погинулим у НОР, стр. 73—76. 709 После окупације земље Добрила окупља народ, објашњава политичку ситуацију, циљеве народноослободилачке борбе, задатке НОП и постаје један од организатора устанка у сврљишком срезу. Ухапшена је 22. јуна 1941, и дотерана у Сврљиг, али уз помоћ другова успела је да побегне из затвора и да се пребаци у Ниш, на илегални рад. По одлуци Партије прешла је после месец дана у Лесковац и тамо наставила партијски рад, под илегалним именима „Зора“, „Стана Ђорђевић" и „Радмила Марковић“. Децембра 1941. ступила је у Бабички одред и била на дужности политичког комесара чете. Почетком марта 1942. године четници су је ухватили при покушају да се са групом партизана пребаци у Јабланицу. Предата је Специјалној полицији у Нишу, која је изручила Немцима. Отерана је у Нишки логор, затворена у самицу и подвргнута страшним мукама. После саслушања, на којима је само ћутала, тукли би је без прекида по цео дан и ноћ; претучену и сву у отоцима стављали је уз логорски зид и гађали из револвера више њене главе и свуда око ње и терали је да гледа у сунце све док не би пала у несвест. Сатима су је држали крај отворене чесме а нису јој давали да пије, а затим би је, изнемоглу и ошамућену од сунца и врућине, терали да кантом која је хватала 30 литара полива логорско двориште. Посртала је и падала под теретом, дизали су је ударцима пендрека и терали да настави поливање. И у тим тешким часовима мислила је на другове у пренатрпаним собама приземља, које су имале само по једно прозорче, оковано решеткама, па се најчешће са кофом упућивала у овај део дворишта, поливала земљу испод њихових ћелија, да им бар мало освежи ваздух. Тукли су је и подвргавали мукама да ода своје сараднике, да каже своје име. Ништа од ње нису дознали, чак ни име. Стрељана је на Бубњу 17. октобра 1942. године. �МАНАСТИР СВ. СТЕФАН У ЛНПОВЦУ КОД АЛЕКСННЦА БИО ЈЕ ЗА СВЕ ВРЕМЕ РАТА ПАРТИЈСКО УПОРИШТЕ ДИМШИЋ ПАРАСКЕВА, игумаиија манастира св. Стефан у Липовцу код Алексинца, рођена је 1911. у Черевићу, код Новог Сада. У НОП се укључила од првих дана устанка. Била је поуздан обавештајац и курир одреда. За помоћ коју је све време рата пружала НОБ и за учешће у њој, Анка Димшић, бивша игуманија Параскева, носилац је Споменице 1941. АНКА ДУШАНКА ПАВЛОВИЋ, калуђерица сарадник НОП од 1941. била је партизански курир и водич, пребацивала је другове из града на слободну територију и у одред. Носилац је Споменице 1941. 710 Први Градски одбор АФЖ формиран је у Нишу новембра 1944. године. Његов најпречи задатак био је да организује помоћ за смештај и негу рањеника, којих је врло много . било. Болнице су биле препуне, недостајало је и постеља и постељине. Формиран је болнички центар који је, поред Војне болнице и Хируршког павиљона Градске болнице, за смештај рањеника реквирирао и неке веће објекте, хотеле „Парк” и „Оријент” и део Бановинске зграде. У великој акцији за помоћ рањеницима, нишке породице су одвајале што су више могле од својих кућних ствари за потребе болнице. Активисти НОФ су за неколико дана прикупиле 650 јастука, 250 душека, 400 м платна, 270 чаршава и много разноврсног посуђа. После конференције ГО АФЖ, 29. новембра 1944, као резултат једне акције жена за помоћ рањеницима 128 породица је у року од три дана уступило свсје домове за смештај рањеника. Под руководством ГО АФЖ формирана је радионица за израду завоја, у којој је радило 70 жена, а производња је, од неколико стотина завоја месечно у почетку, до 1945. године порасла на 30.000 завоја месечно. Осим тога, ГО АФЖ је, уз стручну помоћ болничке управе, организовао низ санитетских курсева, на којима је већи број жена и омладинки оспособљено за негу рањеника. ОО АФЖ Ниша формиран је на Окружној конференцији, 10. децембра 1944. у Нишу. За председницу је изабрана учитељица у пензији Христина Бошковић, стари напредни борац за равноправност жена; за секретара Зора Игњатовић-Стана, за чланове одбора: Раденка Бојић, Љубица Грубачић, Добринка Ковић, Милена Вучковић, Ната Константиновић, Добрила Петровић-Стаменковић, Цвета Томић, Цветанка Томић-Кеслер и ЈБубица Шумоња-Шћекић. Јануара 1945. одржан је у Нишу први политички курс за чланице АФЖ. У току осам дана, колико је курс трајао, обрађено је шест тема из области борбе жена за равноправност и о антифашистичкој борби југословенских народа, а курс је похађало 20 жена. Међу делегатима на Првој конференцији жена Србије у Београду 28. јануара 1945. биле су: Вида БлагојевићМишић, Зора Игњатовић, Мика Јоцић, Дара Марјановић, Видосава Миладиновић, Јела Младеновић, Ружица Николић, Загорка Петровић, Нада Поповић, Перса Станимировић, др Радмила Стојковић, Деса Тасковић и др. �ЈОВАНКА СТАНАЋЕВ, калуђерица, сарадник НОП од 1941. ступила је септембра 1944. као болничарка у 16. бригаду 23. дивизије. ЉУБИЦА МИЛАДИНОВИЋ-МИТИЋ, искушеница у манастиру св. Стефана, рођена је 1920. године у Огару у Срему. По жељи својих родитеља, ступила је 1934. године, заједно са старијом сестром Олгом, у манастир. Ту их је затекао рат. Заједно са игуманијом и осталим калуђерицама, оне су од почетка оружаног устанка, неговале рањене партизане који су били склоњени у манастиру и, не презајући од опасности, чиниле разне услуге одреду. Половином 1943. године Љубица је, са још десет калуђерица, отишла на рад у санаторијум на Озрену, и одатле слала санитетски материјал у одред. Почетком 1944. ухапсили су је четници, али је на захтев и уз гаранцију сељака пуштена. У августу 1944. ступила је у 14. бригаду 23. дивизије, у којој је била борац и политички радник све док није демобилисана, у новембру 1945. годике. ГЕОРГИЈЕВИЋ, калуђерица, учествовала је са осталим калуђерицама и игуманијом у илегалном раду у манастиру. Септембра 1944. ступила је такође као болничарка у 6. бригаду 23. дивизије Рањена је у борбама на Дели Јовану. НАДЕЖДА МИЛАДИНОВИЋ, у калуђерству названа Олимпијада, мада болесна од туберкулозе костију, била је активан сарадик НОП и курир одреда; умрла је убрзо после ослобођења 1946. године. ОЛГА РАКИЋ-БАРБАРА, калуђерица, обавештајац и партизански курир за Ниш и Алексинац, ступила је септембра 1944. у 16. бригаду 23. дивизије на дужност болничарке. МИЛИЦА 711 �пила у Озренски одред, на дужност комесара чете. Убрзо затим је изабрана за члана Среског комитета КПЈ за Алекси нац и задужена за рад са женама. Међутим, због опште исцрпљености морала је да прекине сваки рад и да оде на опоравак; склонила се у манастир св. Стевана у Липовцу. Почетком априла 1944. прикључила се групи другова који су дошли да је обиђу и с њима се вратила у одред. Али већ 12. априла цела група је на Каменичком Вису упала у заседу коју је припремио одред Српске државне страже. У борби са бројно надмоћнијим непријатељем, партизани су се борили до последњег метка, којим се сваки сам убио. Истога дана када је погинула, Христина Маркишић је требало да постане члан Окружног комитета КПЈ за Ниш. ХРИСТИНА ШИЋ, звана МИЛОЈКОВИЋ-МАРКИ- Тина, родила се 14. маја 1914. године у Алексинцу, у сиромашној многочланој радничкој породици. Отац је рано умро, те је Тина, да би донекле олакшала живот породице, помагала мајци у шивењу и спремала ђаке. Члан СКОЈ-а је постала у Учитељској школи, коју је завршила 1933. године. Цео њен животни пут водио је у револуцију: сиромаштво праћено тегобама које откриваЈУ друштвену неправду, братовљева погибија у мариборском официрском преврату, затим, чврсто комунистичко васпитање које јој је дала скојевска организација и, најзад, љубав и брак са Алексом Маркишићем, адвокатским приправником, познатим комунистом — све је то исковало и прекалило њену борбеност и створило од ње ватреног борца за правду и слободу, за бољи живот народа. Службовала је прво у Шишави, затим у Мозгову, а од 1939. године у Блендији код Сокобање. Тина је предано радила у школи, а све слободно време је користила за политички рад у народу. Њен се утицај осећао и међу ученицима Учитељске школе у Алексинцу, међу учитељима у целом срезу, па и у Здравственој задрузи у Сокобањи. Њеним залагањем свргнута је реакционарна управа Среског учитељског удружења у Сокобањи и изабрана нова управа у коју су ушли чланови III учитељске групе. Полиција је почела да прати њен рад. После петомајских избора 1935. године, у којима је активно учествовала агитујући против владиног кандидата, лишена је слободе, али је због недостатка доказа пуштена. После априлског рата и капитулације, Тина Маркишић се сва ангажовала у припремама за устанак. Крајем јула 1941. напустила је службу и отишла на политички рад у ражањски срез, у крушевачком округу, у село Прасковче. Новембра 1942, после погибије свога друга, прешла је, по одлуци Партије, на рад у Ниш. Крајем исте године је ухваћена и из Специјалне полиције пребачена у логор на Црвеном крсту. Марта 1943. пуштена је из логора због тешког запаљења плућа. Лечила се до октобра месеца, а онда је, после растанка са дететом, сту- МИЛЕТИЋ из Ковиљаче код Сокобање, помагала је НОП од првих дана устанка. Њена се кућа налазила у шуми и била уточиште партизана. Док су се у кући одржавали састанци, Милица је чувала стражу. Носила је партизанима санитетски материјал и спремала им храну. Није се поколебала ни онда када су јој муж и два сина отерани у логор и када су јој оба сина стрељана. Наставила је да ради за партизане све до ослобођења. МИЛИЦА Болница у Нишу је за све време рата била једно од најјачих упоришта Партије у граду. Крајем септембра 1941, формиран је у болници актив симпатизера од шест чланова. Руководилац актива је била Вела Мрђа-Клокић1), инжењер, која је радила као чиновник у Хируршком одељењу. Један од првих задатака актива био је брига о партизанима којима је било потребно болничко лечење или хируршка интервенција и који су илегално смештени у болницу. Поред тога, стални задатак био је сакупљање новчаних прилога, лекова и санитетског материјала за одред. Овај се актив непрестано попуњавао новим сарадницима, те се мрежа за скупљање материјала у болници све више ширила. У склањању и прикривању материјала за партизански одред учествовала је часна сестра Дизма Логар, затим чиновница у болничкој администрацији Савета Прокопенко1а), лекарка др Вера Сенић и један број другова. Материјал је скривен у једној просторији код улаза у Хируршки павиљон, која је повремено служила и као скровиште борцима и партијским радницима. По материјал је сваког другог дана долазила 14-годишња скојевка Нада Стевановић-Сува, преносила га у школској торби и предавала свом брату, члану Месног комитета, који га је слао у одред2). До краја 1941. године изнето је на овај начин из болнице преко 100 инјекција антитетануса и гликозе и велика количина завоја, а у 1942. изношена су, поред лекова и завоја, и болничка ћебад и платно, вађена је вуна из болничких душека и слата у град на прераду и плетење. У провали 1943. ухапшено је више активиста из болнице. Месно партијско руководство успоставило је тада нове везе. Једна од тих веза је била Дара Пуђа3), скојевка, која се налазила као болесница у болници. Њен је задатак био да помогне организацију 1) Вела Мрђа-Клокић морала је 1944. да се пред прогоном полиције склони на слободну територију; радила је у техници, у Каменици код Ниша. *а) Савета Прокопенко је повремено посредовала код управника болнице да нестанак лекова не пријави полицији. После ослобођења примљена је у КПЈ, у новоформираној ћелији у Градској болници. 2) У омладинској групи која је преносила лекове и други материјал из Ниша у одред биле су Љубица Главички из Ниша (1944. ступила у одред) и Даница Стојановић из Сврљига. 3) Дара Пуђа, ученица Трговачке академије, показала је велику сналажљивост при извршавању разних задатака, па је и овом послу пришла са пуно одлучности. У пролеће 1944, да би избегла хапшење, отишла је на слободну територију у Каменици и извесно време радила у техници са Миланом и Велом Клокић; затим је прешла у технику Јастребачког одреда и на тој дужности остала до ослобођења. 712 �снабдевања одреда санитетским материјалом и лековима из болнице. Организација рада актива била је тако добра да су и лекови и други материјал могли да се износе из болнице у још већим количинама него раније и да се чезама превозе у Каменицу. Само једне ноћи је изнесено 10 џакова са 700 великих завоја, 500 метара платна и другог материјала. Другом приликом изнета су ћебад, неколико инструментарија за хируршке интервенције, неколико топломера и већа количина лекова. Болнички актив је, осим тога, преко специјалног прикључка, који је био везан за телефон управника болнице, прикупљао по датке о плановима полиције и Немаца. Тако, и поред честих претреса у болници и хапшења чланова болничког актива, ни Немци ни Специјална полиција за све време рата нису успели да открију канале којима је одлазио санитетски и други материјал из болнице. Октобра 1944. године, у ослобођеном Нишу, формирана је партијска ћелија у Градској болници. Секретар ове ћелије постала је др Радмила Стојковић, а чланови, поред других, биле су Дара Марјановић, службеник и Дара Поповић, директор Медицинске школе. РОСА МЛАДЕНОВИЋ, родом из Оровице код Пирота, била је једна од најактивнијих омладинки у граду и целом округу; 1943. организовала је рад жена и омладине у околним селима; августа 1944. била је члан првог СО АФЖ за Пирот, а после ослобођења је изабрана у ОО АФЖ за Пирот. МАРИЈА МАРКИШИЋ-РИСТИЋ из Милушинаца код Сокобање, рођена је 1895. године у Обровици, у Црној Гори. Одржавала је везу са Озренским одредом и обавештавала партизане о кретању непријатеља. Носила је санитетски материјал, храну, одећу и обућу и друге потребне ствари у одред; у њеној су се кући одржавали партијски састанци и саветовања. Четници су пратили њен рад и једне ноћи, у децембру 1943. убили су је у њеној кући. ТЕХНИКА Техника ОК КПЈ за Ниш била је прво смештена у Радничкој колонији, а после децембарске провале премештена у Улицу Михаила Пупина, у недовршену зграду број 14. Посредством и заузимањем Лале Николић, секретара МК СКОЈ-а, и Наде Томић, секретара НОФ, добављена је потребна грађа да се доврши доњи спрат куће. Ту је направљено склониште, које до краја рата нико није открио. Услови за рад су били тешки, јер је Ниш био преплављен полицијом, Пећанчевим четницима, Немцима и Бугарима. Али упркос томе, сваког су дана излазиле вести и појављивали се леци о саботажама, о пресеченим телефонским кабловима, о паролама по зидовима, о претуреним возовима на прузи Београд—Ниш и о другим акцијама партизана. У техници је умножавано дневно по 500 примерака радио-вести, по 1700 примерака Билтена, по 1000 до 1500 примерака разних летака и парола, а умножено је и пет глава Историје СКП(б). У Ниш су по материјал долазили курири Сврљишког, Озренског, Бабичког и Кукавичког одреда, затим из Прокупља, Лесковца, Алексинца, Беле Паланке, Пирота, Зајечара и Кру- СТАНИМИРОВИЋ, домаћица из Ниша, ухапшена је у великој рацији коју су Немци, уз помоћ Специјалне полиције, спровели после бекства комуниста из логора на Црвеном крсту, почетком фебруара 1942. године. Држана је у логору у Нишу, затим на Бањици, као талац за мужа, два сина и кћер, који су сви 1941. године отишли у партизане. У борби су јој погинули муж и оба сина, од којих је Миодраг — Мија проглашен за народног хероја. Са ћерком Мирославом, ухваћеном на политичком задатку на терену, нашла се у логору на Бањици, али је Мирослава после неколико дана транспортована за Аушвиц, а Перса је остала на Бањици до расформирања логора, почетком октобра 1944. године. Све патње и мучења јуначки је издржала и ниједном речи никада и ништа није одала. У њеној је кући 1941. године био Окружни комитет КПЈ за Ниш и ту је била закопана архива ОК, која је тако остала сачувана до ослобођења. У знак признања за бекомпромисно, храбро држање пред непријатељем и осведочену оданост народноослободилачкој борби и Партији, Перса Станимировић је 1944. године изабрана за председницу Окружног одбора АФЖ за Ниш. ПЕРСА 713 �МИТИНГУ АНТИФАШИСТИЧКОГ ФРОНТА ЖЕНА НИША, ОДРЖАНОМ ПОВОДОМ ОСМОГ МАРТА 1945. ГОДИНЕ, ПРИСУСТВОВАЛО ЈЕ ПРЕКО 7.000 ЖЕНА ИЗ ЦЕЛОГ ОКРУГА СРЕСКО НАЧЕЛСТВО КОВИН1) Број: Пов. 93/1942 ПРЕДМЕТ: Љубиновић Ђорђе и др. трагање. СВИМА ОПШТИН АМ А Од префектуре полиције за Банат, под Пов. бр. 880 од 19.6.1942 примили смо следеће трагање: „Окр. начелство у Нишу актом пов. бр. 544 од 3.6.1942 доставља: Код ове управе одговара због комунистичке пропаганде Љубиновић ДЂорђе, бивши технички чиновник Мостовске радионице у Нишу, који је иначе члак Покрајинског комитета комунистичке партије Југославије. Именовани је на дан 12. маја ове године, око 7 часова ујутру заједно са својом супругом и братом Љубомиром из Нигиа отишао у непознатом правцу у моменту када је дознао да га полиција тражи. Лични подаци за одбегла лица су следећи: 1) Ђорђе Љубиновић, дипломирани техничар, рођен је 6.4.1916 године у Прхову, завичајан и надлежан у Земуну, син Љубиновић Душана и мајке Јозефине, стиса средњег, округлог лица, црне косе, смеђих очију, браду и бркове брије, особних знакова нема. 2) Злата Љубиновић, дипломирани техничар, рођена 22.8. 1918 године у селу Кораћици, среза младеновачког, кћи Милета и Миленије Радосављевић, завичајна до удаје у Београду, висока 160 гм, образа округлог, очију плавих, смеђе косе, особених знакова нема. 3) Љубомир Љубиновић, трг. помоћник, син Душана и мајке Јозефине, рођен 25.10.1921 године у Земуну, стаса високог, лица дугуљастог, плаве косе, смеђих очију, браду и бркове брије, особених знакова нема, ожиљак на челу. Достављајући предње ова управа моли да се за именованима распише најсвестранија потера и у случају проналаска спровести их под јаком стражом Управи полиције у Нишу. У исто време помогне да се они 50.000 динара”. сваком лицу, које именоване прокаже властима или пак похватају, биће додељена новчана награда у износу од На трагање. Ковин, дне 26 јуна 1942 год. Срески начелник, (потпис нечитак) шевца. Материјал је из технике отпреман до одређених пунктова, а куририма је предаван на улици. Добро организована техника одржала се и за време фебруарске провале 1942. године. Међутим, у марту 1942. после хапшења Дринке Павловић, техника је на захтев инструктора ПК Василија Бухе пребачена у његов илегални стан, код Ђорђа и Злате Љубиновић, у кругу Мостовске радионице. Склониште није било припремљено. Буха је гештетнер, писаћу машину и остали прибор склонио у дрвену бараку која је била поред Љубиновићевог стана и служила као перионица свим станарима овога блока. Један Рус белогардејац, први сусед, приметио је да код Љубиновића долазе непознати људи и доставио то Немцима. Ђорђе и Злата Љубиновић и Буха успели су да побегну, али су агенти у шупи пронашли сав материјал умножен у техници, машине и целу партијску архиву. Осим ове главне технике Окружног комитета КПЈ, у Нишу су се на још неколико места налазили делови технике1), такозване помоћне технике. Технике среских комитета Партије и технике одреда радиле су на више места у округу. У кући Драгиње Пешић, у Лесковцу (нишки срез), биле су три писаће машине и неки материјал за технику. Техника Сврљишког одреда морала је чешће да се сели: била је неко време у појатама у Мечјем Долу, затим у Плужини, Миљаковцу, Драјинцу, Лалинцу, Великом Крчимиру и другим селима. У тех- М.П. ') ИРПС, бр. 9702. Напомена: Злата и Ћорђе Љубиновић и Ђорђев брат Љубомир успели су да умакну полицији у Нишу, али су Злата и Ђорђе доста брзо затим ухваћени у Земуну, где су покушали да се склоне. Враћени су у Ниш и после саслушавања и мучења у Специјалној полицији, пребачени су у Казнени завод. Ђорђе Љубиновић је после неколико дана стрељан а Злата је предата Немцима у логору на Црвеном крсту. 714 ‘) Делови технике налазили су се у кућама неких чланова КПЈ и СКОЈ-а и других поузданих сарадника НОП. Код Здравке Вучковић и Јелене Главашки биле су хемијске пресе за умножавање; део технике био је 1943. смештен у кући Нине Петровић; у магацину Уреда за осигурање радника, где је радила Добрила Петровић-Стаменковић, био је скривен један гештетнер. Део партијске технике био је смештен у манастиру св. Стевана у Липовцу, итд. �ници у Крупцу радила је крајем 1944. Зорица Тителац, члан актива СКОЈ-а Трговачке академије у Нишу. У Пироту је техника, упркос томе што су услови рада били нарочито тешки, радила без прекида од јула 1943. када је формирана, па до краја рата. У њој је издато око 25.000 примерака разног партијског материјала. Била је смештена у кући Јованке Стевановић-Павловић. Крајем 1943. године ова техника је преко нарочитог канала снабдевала материјалом и хартијом остале помоћне технике у окРУГУ- ТЕРОР Међу првим жртвама расне дискриминација у нишком округу била је Ружа Леринц, истакнути професор Учитељске школе у Алексинцу. Почетком јуна 1941. отпуштена је из службе као Јеврејка, а августа исте године ухваћена у једној рацији немачке казнене експедиције и убијена. Иста казнена експедиција ухапсила је у Алексинцу, и околним селима више од 100 људи и запалила њихове куће; међу другима, запаљене су куће управника болнице др Јосифа Буцека и Андре Радосављевића, они су убијени а њихове породице ухапшене. У Бобовишту су Немци запалили кућу првоборца Драгчета Миловановића, убили његовог оца Стојана а његову мајку, жену и сестру ухапсили и после годину дана пребацили у логор у Нишу. После напада Немачке на СССР, полиција је ноћу између 23. и 24. јуна извршила масовно хапшење комуниста и симпатизера КПЈ, као свуда у земљи. У Нишу је похватано двадесетак њих који су, мимо упозорења Партије, остали у граду и код својих кућа. Међу ухапшеним другарицама била је Здравка Вучковић, која је једина тада из Ниша одведена у Београд и била у логору на Бањици; затим, Нада Поповић, Кринка Виторовић, Милка Пецарски и друге. Све су пуштене после краћег времена. Поред казненог завода у Нишу, Немци су у зградама коњичких касарни на Црвеном крсту установили прихватни логор. Дозидали су још неке РУЖА ЛЕРИНЦ, професор Учитељске школе у Алексинцу, рођена је 1896. године у Славонском Броду. У напредни омладински покрет се укључила на студијама у Београду, и до краја живота остала је привржена идејама КПЈ. Године 1931. била је кратко време професор Учитељске школе у Сомбору; затим је премештена у Одељење за основну наставу Министарства просвете у Београду, а фебруара 1932. године за професора Учитељске школе у Алексинцу. Била је одличан просветни радник, наставник и теоретичар. Сарађивала је у педагошким часописима, објавила је неколико студија и већи број чланака из области педагогије; дала је неколико превода са немачког језика и низ при- 715 каза стручних књига. Била је један од нај активниј их просветних радника не само у Алексинцу, већ и у целој Србији. Ружа Леринц је међу својим ученицима ширила идеје КПЈ кроз трезвењачку дружину „Напредак”, у којој је била надзорни наставник, и са групом напредних ученика прорађивала партијски материјал. Својим педагошким и политичким радом много је допринела формирању великог броја народних учитеља, који су ширили културу у народу и политички га просвећивали, а у НОБ били организатори рада на помоћи одреду и многи од њих борци и руководиоци партизанских одреда. Њена политичка активност није остала незапажена, те је због тога већ 7. јуна 1941. отпуштена из службе, тобоже као Јеврејка, а крајем јуна полиција ју је тражила да је ухапси, но она се била склонила у село Мозгово код поузданих људи. Почетком августа вратила се у Алексинац, мислећи да је избегла главну опасност и да је полиција више не гони, али је ухапшена чим је стигла у град. У одреду су вршене припреме да се Ружа Леринц и још неки другови препадом ослободе из затвора, али је тих дана убијен срески начелник, па су Немци, за одмазду, 23. августа повели на стрељање групу талаца и комуниста, међу њима и Ружу Леринц. Неустрашива, она је искористила последње тренутке живота да непријатељу баци у лице свој презир и највеће погрде, те су је убили још у затворском дворишту, а затим њено тело обесили о стуб испред Учитељске школе. Сутрадан је скинута са стуба и бачена ван Алексинца, у раку код циганског гробља. АКТ МИНИСТАРСТВА ПРОСВЕТЕ О ОТПУШТАЊУ ИЗ САУЖБЕ РУЖЕ АЕРИНЦ, ПРОФЕСОРА УЧИ ТЕАјСКЕ ШКОАЕ У ААЕКСИНЦУ �СТРЕЉАНИ ЈЕВРЕЈИ И КОМУНИСТИ1) Веоград, 1 септембра (ДНБ) У области Зајечарске крајско.шпдатуре стрељани су следећи Јеиреји и комунисти: 1. Јеврејип Шил Арпад, зубни лекар из Алексинца; 2. Јеврејин Шварц Исидор, прив. чиновник из Алексинца; 3. Јеврејин Шебек Грга, трговац из Алексинца; 4. Јеврејка Леринц Ружа, професорка; 5. Вучевић Милован, судски писар из Алексинца; 6. Качаревић Милош, адвокат из Алексинца; 7. Миловановић Драги, економ из Боровишта код Алексинца. *) „Ново време”, бр. 103, септембра 1941. ФАКСИМИЛ РЕШЕЊА СПЕЦИЈАЛНЕ ПОЛИЦИЈЕ ГРАДА БЕОГРАДА О ПУШТАЊУ НА СЛОБОДУ ЗДРАВКЕ ВУЧКОВИБ ИЗ ЛОГОРА НА БАЊИЦИ. ЗДРАВКА ЈЕ 1942. ГОДИНЕ СТРЕЛзЛНА У ЛОГОРУ У НИШУ. 716 зграде са затворским ћелијама и самицама и цео логор опасали троредном жицом, три метра високом. За све време рата довођени су у овај логор партизани, теренски партијски радници, симпатизери НОП и таоци из Ниша, Лесковца, Прокупља, Крушевца, Краљева, Ћуприје и других места. Из логора су неки затвореници слати у Београд на Бањицу или у Завод за принудно васпитање омладине у Смедеревској Паланци, а неки су у њему остајали годину и више дана. Многи су из њега извођени на стрељање на Бубњу крај Ниша, неки су стрељани и у самом логору, а мали је број оних који су преживели. Неки су политички радници и заробљени партизани одвођени у Нишки казнени завод, који је иначе био робијашница криминалаца. У овај су Завод, почетком 1942. године, на краће време пребачене из Специјалне полиције скојевке Милица и Рада Мијалковић и још неке. У јесен исте године у завод су доведене Добрила Трајковић, ухваћена у Лесковцу и Злата Л>убиновић, ухваћена с мужем у Земуну. Неки су политички кривци предавани Немцима и превођени у логор на Црвеном крсту, а неки су директно одвођени на Бубањ и стрељани, као што је учињено са Добрилом Трајковић. Живот у логору био је несносан. Гестаповци, који су тукли логораше на саслушањима и стављали их на најстрашније муке, у свако доба дана и ноћи упадали су у собе и тукли их без икаквог повода. А да би их још више понизили, оно мало оскудне хране давали су им у пљуваоницама. Но, затвореници су у логору организовали живот и рад. Другарице су образовале колектив, који је био подељен по местима и крајевима одакле су биле. Оне су групно учествовале у акцијама колектива у логору, радиле су на свом политичком уздизању и организовале исхрану. Од многих су породица из града добијале храну, а највише од породице Томић. Дара Томић, Надина мајка, често је данима чекала пред логором да убаци корпу хране, а доносила је и лекове. Другарице су заједничку храну делиле на три оброка дневно, а дотурале су је и друговима у мушким собама. Бринуле су о друговима који су били одређени за транспорт у Норвешку или други логор, те су они одлазили снабдевени храном, џемперима и другим неопходним ситницама. Помагале су онима који су дотеривани у логор, давале им нешто хране, цигарета, нешто топлог одела, оно што се могло. �Из Нишког логора су 12. фебруара 1942. године побегла 102 затвореника1) и том приликом је убијен један немачки стражар. Немци су за одмазду, 17. фебруара, стрељали у Нишу 850 људи. У овој групи је као једина жена стрељана Јелка Радуловић, секретар СК КПЈ и МК КПЈ за Алексинац. О овом терористичком акту окупатора известио је инструктор ПП КПЈ за Ниш, Василије БухаЈова ПК Србије: Драги другови2, 2) Овде је пре два дана извршено масовно стрељање. Стрељано је 850 људи. Преко 600 су људи извели из казненог завода, затим скоро све мугике Јевреје, нешто Цигана к један део преосталих људу, из конц. логора. То је одмазда окупатора за акције које се у околини воде V освета због бекстава затвореника из логора и поггсбија неколико немачких војника. С другарским поздравом Ј. После овог бекства, полиција је пооштрила мере, па је у великој провали која је настала у партијској и скојевској организацији ухапшено око 100 људи. Ухапшен је готово цео МК КПЈ, похватани су секретари и чланови неких партијских ћелија, пале су и целе организације СКОЈ-а.3) Наместо партијских радника или партизана које није успела да ухвати, полиција је хапсила њихову најближу родбину. Тада су ухапшене Перса Станимировић, мајка народног хероја Мије Станимировића, Ана Флоријан (стрељана у јесен 1942. у логору на Црвеном крсту) и још многе мајке и жене партизана, партијских радника и активиста НОП. Почетком 1942. године ухапшена је и доведена у логор Јелисавета Анета Андрејевић,4) свирепо мучена све до стрељања, 9. јануара 1943. године. Почетком 1942. дотеране су такође у логор Ана Хорват, студент медицине, избеглица из Скопља, Новка Вуксановић,5) службеник суда у Лесковцу и Цветка Делибашић, сељанка из Пасјаче, у чијој је кући био смештен штаб Пасјачке чете. Из затвора Специјалне полиције у Нишу пребачене су у логор Радмила Петровић-Нинет (као талац за сина) и Бранка Николић. Инструктор повереништва извештава 29. марта ПК ПКЈ за Србију. .. Овде се настављају хапшења. За најмању сумњу и денунцијацију хапсе и после шаљу у овдашњи логор, па после их транспортују даље. Спецг1јална полиција, на челу са Губаревим, је и даље овде и говори се да ће остати за стално ... Пре неколико дана су похапсили преостали део активних средњошколаца и неке ближе симпатизере који су нам били од користи. Детаље о томе још немамо. Другарски вас поздравља за ПО СЈУ' Овом је извештају убрзо уследио одговор ПК КПЈ за Србију: „ПП-у”.2) Драги другови, Непријатељ чини налете на наше одреде и парт. орг. у целој Србији. То гито се осећа код вас исто је и у другим местима ... Може се очекивати убудуће још жешћи терор, још страшнија зверства у наредним месецима ... Појас који је сада створио непријатељ између одреда и варогии, као и стварна блокада нагиих места, сигурно ће се продужити и убудуће. Зато проблем веза са одредима, као и пребацивање људи у одреде биће ваш велики задатак. За одреде треба све мобилисати, а нарочито раднике, од којих треба стварати и чисто радничке чете у појединим одредима. Потреба склањања свих погитених људи од терора непријатеља стално ће вам наметати проблем пребацивања људи у одреде. Зато садашње стање не можете схватити као пролазно, већ као почетак новог, још страшнијег терора према нама. Другарски поздрав ПК У пролеће 1942. године доведене су из прокупачког затвора у логор у Нишу ученице Јулијана Ристић и Душица Мучалица, које су 1943. године са групом нишких скојевки пребачене у Завод за принудно васпитање омладине у Смедеревској Палан- ‘) Зборник ВИИ, I, 3, стр. 340—343. !) ИРПС, Бр. 1483. Ј) РСУПС, дос. IV, Бр. 116а/4 — Прилог 1. 4) Зборник ВИИ, I, 5, стр. 431. Саопштење фелдкомандантуре о стрељању — Прилог 2. :>) Новка Вуксановић је 1943. пребачена на Бањицу, затим транспортована у Аушвиц, одакле се вратила после ослобођења. 1) Зборник ВИИ, I—3, стр. 161—164. — Извештај Покрајинског повереништва КПЈ за Нишку област, од 29.111.42. ПК-у КПЈ за Србију. !) Зборник ВИИ, I—3, стр. 164—166. — Одломак из одговора ПК КПЈ за Србију Покрајинском поверенству КПЈ за Ниш. 717 ДАРА ТОМИЋ, домаћица из Ниша, укључила се у рад за НОП под утицајем своје кћери Наде, која је од почетка окупације почела да доноси кући разне прикупљене ствари које је некуд односила, а доводила је и неке другове и другарице и скривала их у шупи на празном плацу преко пута њихове куће. По Надиној молби, Дара је спремала јело за ухапшене другове и другарице и носила им у затвор и у логор, па и у притвореничко одељење болнице. Када је Нада ухапшена, Дара је носила храну не само за њу, него и за све другарице у соби. Чинила је то са много љубави и упорности, а нарочито после Надине погибије, када је све њене другове, све борце за слободу пригрлила као своју децу. �ЗГРАДА ЛОГОРА У НИШУ У КОМЕ СУ МУЧЕНЕ И ОДВОБЕНЕ НА СТРЕЛјАЊЕ СТОТИНЕ ДРУГОВА И ДРУГАРИЦА КОМУНИСТА II РОДОЛјУБА ИЗ РАЗННХ КРАЈЕВА СРБИЈЕ У ТОКУ НЈР-а МИНИСТАРСТВО УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА1) КОМАНДА ЖАНДАРМЕРИЈЕ ОДЕЉЕЊЕ ЈАВНЕ БЕЗВЕДНОСТИ IV. ЈБ Бр. службено 23 фебруара 1942 године у Београду Пддноси извештај о стању у земљи. ГОСПОДИНУ МИНИСТРУ УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА Од последњег поднетог извештаја о стању у земљи, извештавам: 1) У логору у Нишу налазило се 150 комуниста, које су чувале немачке власти. 12 фебруара о.г. око 19,30 ч. један немачки стражар спроводио је 10—15 комуниста да врше нужду. Ови су напали на стражара, отели му пушку и убили га, а потом отворили врата, те пустили и остале комунисте, који су се дали у бекство. За време бекства комуниста, немачки војници отворили су ватру из пушака и митраљеза и у кругу убили 42, а успело је да побегне из логора 102 комуниста. Упућеним потерама успело је да ухвате 6, а 96 је побегло. Предузете су мере да се похватају, или униште. М.П. Командант дивизиски ђенерал Стев. М. Радовановић ') ци; из Прокупља су још доведене ученице: Бранка ЈБубичић, Вера Несторовић и са њом њена мајка Јела Несторовић, Даница Јововић,1) ухваћена као партизанка Топличког одреда; онда, Радмила Дуловић-Бајка, студенткиња из Београда (стрељана на Бубњу децембра 1942.), професор прокупачке гимназије Добрила Ракић и истакнути раднички борци и партијски радници из Београда Кристина Ковачевић, херихтерка и Јулија Делере, текстилна радница, које су по партијском задатку биле упућене у Прокупље на илегалан рад; оне су убрзо пребачене у логор на Бањици, где су годину дана саслушаване и мучене, до стрељања у мају 1943. године. У мају 1942. године доведена је у логор на Црвеном крсту Милица Шуваковић, коју су у Прокупљу ухватили Бугари као партизанку Машу, а у логору се водила као учитељица Јованка Поповић из Сарајева, па је под тим именом и стрељана 15. децембра 1942. Из лесковачког затвора доведене су у априлу 1942. у логор на Црвеном крсту Милка Протић-Лина, студент филозофије из Горње Коњуше, ухвраћена као партизанка Пасјачке чете Топличког одреда, и Нада Томић, студент технике из Ниша, партизанка Пусторечке чете Јабланичког одреда, затим партизанке Бабичког одреда Јелица Стефановић Ђорђевић-Ћућулика и Вера,2) овчарева жена из Крчимира. У мају је из Лесковца доведена Јела Пијаде, припадник Бабичког одреда (убрзо је пребачена на Бањицу а одатле транспортована у Аушвиц, где је остала до ослобођења), за њом лекар др Олга Јанежић и радница Ана Јурић (обе су пуштене после неколико месеци); затим Ана Стојковић-Весна, студент медицине, заробљена као партизанка Пусторечке чете, и учитељица Добрила Стамболић-Стана, ухваћена под именом Радмиле Марковић3). Ноћу између 2 и 3. септембра 1942. године, агенти Специјалне полиције упали су у стан капетана СДС Тошића и његове жене, професорке Загорке Тошић, где је илегално становала Лепа Стаменковић-Ленка пошто је из Лесковца прешла на рад у Ниш. Лепа Стаменковић је после дугог мучења и саслушавања предата Специјалној појшцији у Београду; стрељана је 1. октобра 1943. Капетан Тошић је одмах стрељан као сарадник партизана, а Загорка-Горче То*) Даница Јововић је убијена 2. децембра 1942. при покушају бекства из логора. 2) Редакција није могла да утврди идентитет ове жене борца. 3) „Ново време”, март 1942. Зборник ВИИ, I, 3, стр. 340—343. 718 �ГОСПОДИНУ ШЕФУ ОДЕЉЕЊА СПЕЦИЈАЛНЕ ПОЛИЦИЈЕ1) У.Г.Б. 32. БЕОГРАД Органима Специјалне полиције управе града Београда, који су решењем Господина министра унутрашњих послова Стр. пов. 6р. 2491 изаслани у Ниш ради спровођења антикомунистичке акције, пошло је за руком да открију илегални комунистички рад Комунистичке партије Југославије и Савеза комунистичке омладине у Нишу, па су том приликом откривени следећи форуми који су руководили комунистичким акцијама: Окружни комитет, Политичко руководство, Месни комитет, Реонски комитети и Бирои радионица Партије, Месни комитет СКОЈ-а и актив, као и Месни комитет Народноослободилачког фонда —■ „НОФ-а”. У вези са овим откривањем, до сада су ухапшена следећа лица, која су имала различите функције у покрету и то: 33. 34. СКОЈ 6. 9. Мирослава Т. Поповић, звана „Мира”, ученица IV године Трговачке академије у Нишу, рођена 21 марта 1923 године у Београду, од оца Томе и мајке Наталије. Мира је активан члан СКОЈ-а и као таква формирала је актив Трговачке академије. Радила је по директивама које је добијала од Месног комитета СКОЈ-а и формирала је подактиве у свим разредима Трговачке академије уз сарадњу Симе Стефановића и Јањић Бранислава, званог „Брзи”. Мира се сада налази. у затвору Управе полиције у Нишу. 35. 36. Мирослава Савић, ученица IV године Трговачке академије у Нишу, звана „Мира”. Мира је била активан члан СКОЈ-а и као таква била је члан актива Трговачке академије. Припадала је подактиву IV разреда Трговачке академије. Радила је по директивама, које је добијала од Мире Поповић. Она је хапшена и од стране четничког одреда као комунистички оријентисана, али како истрагом нису ништа утврдили, то је пуштена на слободу. Савићева се налази у бекству. Сва напред поменута лица, као што се види из предњих ислеђених и утврђених података, радила су активно у смислу општих партијских упутстава и наређења, а нарочито оних најновијих издатих у последње време у којима су предвиђени нови начини борбе, с обзиром на изванредне прилике које владају. У овом случају најактуелнији били су следећи задаци: Обнављање и формирање илегалног комунистичког покрета, ширење комунистичке пропаганде како усмено тако и у облику књига, летака и брошура, прикупљање новчаних средстава за Народноослободилаички фонд „ЕНОФ”, врбовање добровољаца за партизанске одреде, терористичка акција, саботажа и рад по војнореволугџшнарној линији. Иначе илегалан комунистички покрет у Нишу, већ дужи низ година познат је због своје активности, а партијски форуми у Нишу због разгранатих веза са ближом и даљом околином. Сам Ниш са својих 60.000 становника, великим бројем радника из државних и осталих фабрика и радионица и већим бројем средњошколске омладине, а повлашћен као варош која је дала вигие политичких личности, које су својим себичним радом створиле политичку неслогу, затрованост и нетрпељивост и у најширим круговима грађанства, одувек је представљало идеалан терен за илегалан рад Комунистичке партије. После рата пак, када је Ниш дошао по броју становника и величини на друго место у Србији, а с обзиро.и 11. Станка Миловановић, ученица III године Трговачке академије, рођена 8 новембра 1922 године У Скопљу, од оца Божидара и мајке Косаре. Илегално име „Нанче”. Станка је активан члан СКОЈ-а и као таква припадала је активу Трговачке академије — подактив III разреда. Радила је по директивама које је добијала од Томић Вере, ученице III године Трговачке академије, која је била секретар овог подактива. Станка се налази у затвору Управе полиције у Нишу. 12. Вера Томић, ученица III године Трговачке академије, била је активан члан СКОЈ-а, као таква припадала је активу Трговачке академије — подактиву III разреда, чији је секретар била. Радила је по директивама Мире Поповић. 20. Јелена НедељковиК, звана „Ј1енче”, глумица из Ниша. Јелена је била секретар реонског Комитета СКОЈ, и као таква формирала је реонски актив СКОЈ-а од кројачких радница. Радила је по директивама које је добијала од Алексић Милорада, ученика Средње техничке школе. Јелена се налази у бекству.1) Вера Митровић, домаћица, рођена 28 августа 1926. године у Нишу, од оца Тодора и мајке Атине. Вера је активан члан СКОЈ-а и као таква била је активан члан актива, који је формирала Јелена Недељковић „Ленче”. Радила је по директивама које је добијала од „Ленчета”. Јелисавета Марковић, звана „Савета”, рођена 19 јануара 1924 године у Нишу, од оца Драгутина и мајке Полексије. Јелисавета је активан члан СКОЈ-а и као таква била је активан члан актива, који је формирала „Ленче”. Радила је по директивама „Ленчета” и њеним инструкцијама. Јелисавета се налази у затвору управе полиције у Нишу. Живка Јанковић, кројачица, рођена 2 фебруара 1926 године у Нишу, од оца Вукадина и мајке Босиљке. Живка је активан члан СКОЈ-а и као таква била је активан члан актива, који је формирала „Ленче”. Радила је по инструкцијама које је добијала од ње. Живка се налази у затвору управе полиције у Нишу. Вера Стојковић, домаћица, звана Вера Скопљанска, рођена 25 марта 1925 године у Скопљу, од оца Василија и мајке Наталије. Вера је активан члан СКОЈ-а и као таква била је активан члан актива, који је формирала „Ленче”. Радила је по директивама које је добијала од ње. Вера се налази у затвору Управе полиције у Нишу. Стана Рајковић, ученица IV године Трговачке академије, била је активан члан СКОЈ-а и као таква припадала је активу Трговачке академије. Стана се налази у бекству. Ј) РСУПС, док. IV, бр. 116а/4. Одломак из извештаја Специјалне полиције у Нишу о хапшењима фебруара 1942. год. ') Убачена је у логор и затвор као провокатор и достављач. Није била ни члан ни секретар СКОЈ-а. 719 �на престанак могућности да и комунистички апарат У Скопљу, који је увек био активан, допринесе комунистичко-партизанској акцији као и раније, слабу активност комунистичке акције у овим крајевима и појачавање ко~ мунистичке активности у Нигиу, претстављао је важан проблем за вођство Комунистичке партије. Имајући пак у виду, да је већи део партијских функционера био принуђен да побегне из Ниша услед страха од провале после хапшења појединих чланова покрета, извршеног пре три месеца, а и налога виших партијских форума да се партизански одреди попуне изграђеним партијским кадровима, пре три месеца приступило се је реорганизацији целокупног партијског апарата према новој формацији, која између осталог предвиђа чак и примање у Партију што већег броја омладинаца из СКОЈ-а без обзира на године старости, само ако се исти покажу као искусни противници и борци противу данашњег поретка. Предњи извештај част ми је доставити наслову, с молбом ради знања и даље надлежности. Изасланик Министра унутрашњих послова Полицијски комесар, (потпис нечитак) Цветковић, ухапшен и све троје стрељани. Пошто се опоравила и добила лажну легитимацију, Мица је своју риђу косу офарбала у црно и, нашминкана и удешена као дама, отпутовала је из Београда. Крајем септембра 1941. стигла је у Озренски одред, из кога је затим прешла у Топлички. Почетком 1942. године Мица је ухапшена у Прокупљу и дотерана у логор на Црвеном крсту у Нишу, у јеку фебруарске провале. У логору се нашла у друштву нишких и прокупачких скојевки, које су све биле знатно млађе од ње. Омладинке су се окупљале око старије другарице и терале је да им прича какво ће бити друштвено уређење после рата, какав ће бити положај жене итд. Мица је са револуционарним одушевљењем говорила о циљевима борбе, о новом друштву које ће нићи из ове борбе, тумачила је омладинкама многа питања, њима недовољно јасна, храбрила их, јачала њихову истрајност и веру у победу. МИЛИЦА ШУВАКОВИЋ, партизанка Пасјачке чете Топличког одреда, истакнути предратни партијски радник на Београдском универзитету и у Женском покрету и члан уже редакције „Жене данас“, ухваћена је од Бугара фебруара 1942. године, у једној рацији у Прокупљу, као партизанка „Маша“. У полицији и логору водила се под именом Јованка Поповић, по занимању учитељица, избеглица из Сарајева. Под тим је именом и стрељана. Мица је од половине 1940. године, пошто је избегла хапшење, живела у дубокој илегалности у Београду све до 27. марта 1941. када се вратила кући у Земун. Ту су је у почетку рата ухапсиле усташе, заједно са оцем, протом Шуваковићем. Захваљујући заузимању пријатеља и протином угледу, убрзо су пуштени и прешли у Београд. Мица се вратила у свој ранији илегални стан у Драгачевској улици број 17, код Данице и Јелене Цветковић. Учествовала је у акцији уништавања камиона и помагала је револуционару Мати Видаковићу у изради паклених машина. Приликом експлозије једне такве машине, почетком августа 1941, Мица је лакше рањена и успела је да побегне, док је рањени Мате, заједно са својом станодавком Даном и Јеленом Све су другарице у логору имале разна задужења: рад у кухињи, чишћење просторија и дворишта и сл. Пошто је Мица била пред порођајем, омладинке су се трудиле да је колико год могу заштите и остављале њој мање напорне послове. Плеле су беби бенкице од вуне коју су парале из шалова и џемпера и кројиле пелене из свог рубља. Другарице из собе број 7 биле су све заједно куме сину Мице Шуваковић и назвале су га Желимир. Мица је била прилично сигурна да ће бити пуштена, јер ни Специјална полиција ни логорске власти нису откриле њен идентитет. Међутим, после бекства групе логораша 2. децембра, са Надом Томић, Лином Протић, Даницом Јововић и три друга, Гестапо и Специјална полиција предузели су енергичне мере да ухвате бегунце и јако су пооштрили режим у логору. Сутрадан после бекства ушао је у собу бр. 7 логорски лекар др Велизар Пијаде, а с њим су биле једна жена са црвеним крстом на рукаву и један поп. Доктор је што је могао блажим гласом рекао Мици да мора да преда свога сина на негу ван логора. Мица у првом тренутку није могла да се снађе, али ни сузе није пустила; покупила је дечје прњице и предала их заједно са дететом. Тек када је др Пијаде изнео дете, све су жене бризнуле у плач. Прва се прибрала Мица. Обрисала је очи и тихо запевала интернационалу. Петнаестог децембра пошла је храбро и смирено на стрељање, јер је дан пре тога сазнала да је мали Желимир предат њеној породици. 720 шић је готово пуне две године мучена у полицији и у логору; стрељана је тек 20. јула 1944. године. У „Аћимовићевој офанзиви”, коју су од јула до септембра 1942. године, заједнички водили недићевске и љотићевске јединице и четнички одреди Косте Пећанца, са око 12.000 оружаних издајника, ухапшено је око 3.000 људи и жена и око стотину их је стрељано; сваки борац НОП био је уцењен са 50.000 динара а руководилац са 100.000 динара. Спаљено је око 500 кућа и све појате по планинама; највише су попаљени заглавски, сврљишки, сокобањски и белопаланачки срез. Почетком јесени 1942. доведене су из алексиначког затвора у логор на Црвеном крсту Косара Стефановић из Лознаца и њена снаха Мила; обе су се необично храбро држале пред непријатељем. Мила је после годину дана пуштена из логора, а Косара је, заједно са мужем, 1943. године стрељана на Бубњу. Пред стрељање је довикнула Немцима: „Пуцајте, гадови! Ја имам два сина која ће ме осветити!”. У селу Гркињи је ухапшена учитељица Злата Илић. У Бобовишту су припадници СДС ухапсили Анку Ивковић, Ранђу Ђикић и Миланку Милошевић и отерали их у затвор у Алексинцу; када су заробили Миланкину кћер Ружу, пребацили еу њих две у казнени завод код Ниша, из кога су после пет месеци пустили Миланку, а Ружу су предали Немцима, који су је стрељали у логору на Црвеном крсту. У Станцама су су четници поклали „све оне који сарађивали са комунистима”, ме- ђу њима и Милену Скоковић (према извештају Штаба СДС од 11. 11. 1943. председнику Српске владе). У селу Извору је септембра 1943. убијена Лепосава Јовановић. У Мозгову је ухапшена Радојка Несторовић, а у Прћиловци Здравка Јевтић, због синова у партизанима. Десанку Трифуновић �из Доњег Матејевца дотерали су Немци у нишки логор, држали је неколико месеци па пустили. Вукосаву Веселиновић из Тешице ухапсили су 1944. припадници СДС, предали је Специјалној полицији, а ова Немцима, који су је дотерали у нишки лолор, затим пребацили на Бањицу и стрељали је августа исте године. Веру Хаџи-Павловић, родом из Сокобање, стрељали су 1944. четници код Алексиначке Каменице. Радница Верица Ст. Петровић, рођена 1924. године у Трњану код Алексинца, убијена је 13. јула 1944. у Доњем Адровцу. Радуника Св. Костић, ученица из Ниша, рођена 1928. у Ђунису код Крушевца, убијена је 13. 10. 1944. у Каонику код Алексинца. У вези с нишком провалом почетком 1943. године ухапшени су многи чланови Партије и СКОЈ-а на целоме терену од Ниша до Лесковца. Хапшења су се несмањеном жестином протегла до краја године и наставила у 1944. У Алексинцу је међу првима ухапшена студенткиња Мила Ђорђевић из Ниша, преведена у логор на Црвеном крсту и тамо стрељана 14. септембра 1944. Почетком септембра 1943. Специјална полиција ухапсила је и Драгу Стојковић,1) суплента гимназије у Алексинцу. Деветнаестог октобра 1943. ухапшена је у граду већа група грађана, међу њима Вукица Урошевић,2) кројачица, Мирка Јанићијевић, домаћица и неколико ученика и професора Учитељске школе у Алексинцу, и сви отерани у логор у Нишу. Затим су ухапшене Живка Живановић и Драгиња Илић и једна група жена коју су љотићевци предали Немцима, а ови су их све потерали у логор; у тој су групи, поред других, биле Дана Стевановић, Лепосава-Лепа Стевановић и Драгиња Стефановић. У Сокобањи је Гестапо крајем 1941. године ухапсио Бранку Данић и пребацио је у логор на Бањици, одакле је 9. маја 1942. у транспорту са још 220 затвореника, угушена у гасним колима. У Трубаревцу, код Сокобање, четници су заклали Љубицу Миловановић и Косару Стојић, са још шест другова, зато што су сарађивали са партизанима, а почетком јуна 1944. нађена је заклана на сокобањском гробљу Будимка Васић. У селу Бурдимо, код ‘) Д.А. Н1 1943. СРС — Министарство просвете. САОПШТЕЊЕ1) На основу прогласа побуњеника из Расине види се немачки војник који је 19. XI 1942. одведен из Купаца објави. стрељано је још 30 комуниста да је убијен онај код Бруса. Према 15. XII 1942.: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. К о к и ћ Борислав, абитуријент, рођ. 30. IX 1922. у Лесковцу, П е т р о в и ћ Ђорђе, радник, рођ. 10. X 1924. у Пречини, П о п о в и ћ Јованка, учитељица, рођ. 1. VI 1912. у Сарајеву, С т о ј к о в и ћ Ана, студенткиња, рођ. 19. XI 1920. у Шапцу, С т о ј к о в и ћ Боривоје, сељак, рођ. 1914. у Горњог Пресници, Ђ о рђ е в ић Илија, сељак, рођ. 20. II 1920. у Здравињу, Е в ац Војислав, народни певач, рођ. 16. V I I I 1914. у Дренови, Т и г е р м а н Стеван, бравар, рођ. 13. V 1905. у Белој Цркви, Б рко вић Ратомир, радник, рођ. 15. IV 1920. у Косовској Митровици, 10. А н ђ е л к о в и ћ Живојин, штампар, рођ. 25. VII 1904. у Парцану. 20. XII 1942.: 1. Ж и в к о в и ћ Драга, домаћица, рођ. 28. XII 1901. у Нишу, 2. М ил е н к о в и ћ Миодраг, студент, рођ. 21. IX 1922. у Београду, 3. П е т р о в и ћ Стојан, учитељ, рођ. 25. XI 1918. у Горњој Гори, 4. М и л о ш е в ић Тодор, сељак, рођ. 1889. у Горњем Рину, 5. П е т к о в и ћ Драгољуб, кафеџија, рођ. 1898. у Орани, 6. Ра д о ј ч и ћ Веља, сељак, рођ. 1889. у Добром Пољу, 7. С а в ко е ић Хранислав, учитељ, рођ. 2. XII 1871. у Трнави, 8. С т е ф а н о в и ћ Јелица, радница, рођ. 27. XII 1918. у Лесковцу, 9. Со ф р а н Розалија, радница, рођ. 28. VII 1907. у Иванову, 10. С т о ј а н о в и ћ Ћира, сељак, рођ. 1917. у Доњем Душнику. 25. XII 1942.: 1. Х е р ц о г Ђура, ученик, рођ. 18. XII 1914. у Купресу (Бугојно). 2. Ј а н к о в и ћ Драгиша, музичар, рођ. 1915. у Томиславцима, 3. Л а з а р е в и ћ Љутица, трговаи,, рођ. 9. III 1912. у Београду, 4. У с к о к о в и ћ Драгољуб, механичар, рођ. 15. IV 1916. у Бабичку, 5. П а у н о в и ћ Живојин, сликар, рођ. 1892 из Крушевца, 6. О б р а д о в и ћ Никола, сарач, рођ. 1883. из Крушевца, 7. А л е к с и ћ Новица, пензионер, рођ. 1889. из Крушевца, 8. П о п о в ић Риста, царински чиновник, рођ. 1886. из Крушевца, 9. Н и к о л и ћ Михајло, трговац, рођ. 1897, из Крушевца, 10. В а љ ар е в ић Душан, пензионер, рођ. 1898. из Крушевп,а. Београд, 29. XII 1942. Командујући генерал и заповедник у Србиш ’) Народна библиотека Београд, бр. П 416/1. У ГРУПИ СА МИЦОМ ШУВАКОВИЕ, НА СПИСКУ ЈОВАНКА ПОПОВИК, СТРЕЉАНА ЈЕ И 21-ГОДИШЊА СТУДЕНТКИЊА МЕДИЦИНЕ АНА СТОЈКОВИБ-ВЕСНА ИЗ ЛЕСКОВЦА, СКОЈЕВСКИ РУКОВОДИЛАЦ, БОРАЦ, БОЛНИЧАРКА ЈАБЛАНИЧКОГ ОДРЕДА, РУКОВОДИЛАЦ САНИТЕТА ОДРЕДА, УХАПШЕНА ЈЕ МАРТА 1942. У НИШУ, КАМО ЈЕ БИЛА ДОШЛА ДА СЕ ОПОРАВИ ПОСЛЕ ПРЕЛЕЖАНОГ ТУФУСА. У ДРУГОЈ ГРУПИ, КОЈУ СУ НЕМЦИ ИЗВЕЛИ НА СТРЕЉАЊЕ 20. ДЕЦЕМБРА 1942. БИЛЕ СУ ТРИ ЖЕНЕ: ЈЕЛИЦА БОРБЕВИК СТЕФАНОВИБ-ВУБУЛИКА, ГЕКСТИЛНА РАДНИЦА ИЗ ЛЕСКОВЦА, ПРЕДРАТНИ ЧЛАН КПЈ, ИСТАКНУТИ СИНДИКАЛНИ РАДНИК, БОРАЦ БАБИЧКОГ ПАРТИЗАНСКОГ ОДРЕДА. ИСПРЕД ЊЕ, ПРВА НА СПИСКУ ЗА СТРЕЉАЊЕ ТОГА ДАНА, ЈЕ ДРАГА ЖИВКОВИБ (ПОГРЕШНО ОДШТАМПАНО ПРЕЗИМЕ ШИШКОВИБ), ЖЕНЛ КЊИЖАРА ШИШКОВИБА, КОЈИ ЈЕ ТАКОБЕ НЕШТО РАНИЈЕ СТРЕЉАН ЗАТО ШТО ЈЕ ОДБИО ДА САРАБУЈЕ С ОКУПАТОРОМ И ДА ПРЕДА НОВАЦ И ДРАГОЦЕНОСТИ КОЈЕ СУ МУ НЕКИ ЈЕВРЕЈИ ПОВЕРИЛИ НА ЧУВАЊЕ. — О РОЗАЛИЈИ СОФРАН, ДЕВЕТОЈ ИА СПИСКУ СТРЕЉАНИХ, НИСУ ПОЗНАТИ БЛИЖИ ПОДАЦИ, ОСИМ ДА ЈЕ БИЛА КУВАРИЦА У НЕКОЈ КАФАНИ У ОКОЛИНИ НИША Пов. !) ВИИ, Бр. 59/3—2, К. 24 и Д.А. СРС — Министарство просвете, Пов. III 1943., фасц. Бр. 551—802. 721 �штење у гимназији у Сарајеву. У 1939. и 1940. школској години премештена је у Ниш, за професора Трговачке академије. У НОП се укључила одмах после дизања устанка 1941. Придобила је за сарадника и свога мужа, Јована Тошића, активног официра, који је био прешао у Недићеву Српску државну стражу. Он је добављао драгоцене податке о кретању непријатељске војске, а она их је достављала партизанима. Њихов је стан постао сигурно склониште партијских радника и скровиште разног илегалног материјала. Једно је време ту било седиште ОК КПЈ за Ниш. ЗАГОРКА - ГОРЧЕ СТАНКОВИЋ-ТО- ШИЋ рођена је 30. маја 1909. године у Мокрању, у неготинском срезу. Гимназију је завршила у Нишу а Филозофски факултет 1933. године у Београду. После завршеног школовања није одмах добила стално запослење, пошто је већ била позната властима као активиста напредног студентског покрета. Радила је хонорарно све док није добила наме- Капетан Тошић, убеђен у оправданост борбе коју је КПЈ повела против окупатора, затражио је од својих претпостављених да буде разрешен дужности и отпуштен из службе. То се овима учинило сумњиво, па су обавестили Специјалну полицију, која је ноћу између 2. и 3. септембра 1942. упала у њихов стан, ухапсила Загорку и Јована, а с њима и Лепу Стаменковић, која је у то време илегално становала код њих. Капетан Тошић је одмах стрељан, Лепа Стаменковић је предата Гестапоу, а Горче Тошић је остала у затвору Специјалне полиције све до фебруара 1944. године. Страшно је мучена, често затварана у самицу и толико батинана да није могла да стане на ноге. Увидевши да мучењем неће ништа од ње сазнати, Специјална полиција је предала Немцима, који су је одвели у логор на Црвеном крсту и подвргли је својим методима саслушавања. Горче је јуначки издржала и ова мучења и ни речи није изустила. Стрељана је 20. јула 1944. године, на Бубњу, заједно са учитељицом Душанком Станисављевић и једном групом родољуба. Сврљига, четници су у априлу 1944. заклали Милену Илић. У моравском срезу у лето 1943. Гестапо је ухапсио ЈБубицу Грашић из Кормана, Лепосаву Живадиновић из Прћиловице и још неке жене. У пролеће 1944. године ухапсили су припадници СДС у Житковцу и околним селима више сарадника и симпатизера НОП, међу њима седамнаестогодишњу Иносаву Благојевић и Радмилу Савић, све их предали Специјалној полицији у Нишу, у чијем су затвору неколико месеци мучене. Из Лесковца су крајем 1942. године дотеране у логор на Црвеном крсту Стајка Грегорић, радница и Даница Марковић из Жабљана, среза лесковачког, и обе по пет месеци задржане у логору. У Београду је Специјална полиција открила Босиљку Ђурић,1) професора из Лесковца, мајку већ ухваћене студенткиње Ане Стојковић, пребацила је у Нишки логор и стрељала почетком 1943. године, неколико недеља после Ане. Новембра 1942. године дотерана је у логор Стојанка Лепојевић, сељанка из Горњег Коњувца, као талац за сина партизана и задржана у логору једанаест месеци; полиција је тада у њеном селу, осим ње, ухапсила још осам жена. Из Доњег Коњувца доведена је у логор ученица гимназије Даница Грујић, која је после два месеац упућена у Завод у Смедеревској Паланци и тамо задржана тринаест месеци. У Нишком логору су од 1943. године па до краја рата биле као таоци из Прокупља партизанске мајке: Радмила Митровић, Николија-Кола Ђорђевић, Параскева-Кевче Станковић, Стана Миленковић, Милева Радисављевић, Лапчевићка, Олга Ракић, Лепосава Дедијер и још друге. Из села Гласовика, код Прокупља, дотерана је Савета Љумовић, а из Куршумлије: Аница Милићевић, домаћица са двоје деце, Љубица Ковачевић, матуранткиња, Љубица Максимовић и Заја Н. Лазаревић. Међу многим жртвама које су у Нишу и његовој околини пале између 1942. и 1945. године, убијене или мучене у затвору и логору, биле су и: Гордана Д. Цветковић, службеник из Ниша, рођена 1920. у Скопљу, убијена 26. јула 1942. код Ниша; Милица Наранџић, убијена 13. септембра 1942. ‘) Босиљка Ђурић је била истакнути борац за равноправност жена; била је председница Женског покрета у Лесковцу. Схвативши да жена може да се ослободи само у слободном друштву, прикључила се напредном радничком покрету. МИЛА БОРБЕВИН, СТУДЕНТ ИЗ НИША, УХАПШЕНА ЈЕ У НИШУ У ПРОВАЛИ ФЕБРУАРА 1943. ГОДИНЕ И СТРЕЉАНА У ЛОГОРУ 14. СЕПТЕМБРА 1944. 722 �код Јошанице, заједно са мужем Миленком и свекрвом; Даница Раденковић, ухапшена августа 1942, затим пребачена на Бањицу и тамо задржана до расформирања логора. Марта 1943. године пуштен је из логора на Црвеном крсту један мали број омладинки ухапшених почетком 1942. године, међу њима Љубица Томић, Милица Ристић и Зора Чермило, а остале су пребачене у Завод за принудно васпитање омладине у Смедеревској Паланци.1) Заједно са овим омладинкама из логора упућена је у Завод у Смедеревској Паланци и једна нова група ухапшених омладинки из Ниша, у којој су, поред других, биле Зорица Илић, Вера Јовановић и Добрила Јанковић. Године 1943. стрељана је на Бубњу Надежда Л. Танић, рођена 1921. године у Нишу; на саслушању у Специјалној полицији убијена је Љубица ПетровићПавловић, партизанка Мачванског одреда. Исте године убијена је Фејза Синановић, рођена 1875. године у Нишу. Фебруара 1944. убијена је у Лесковику Роксанда Маринковић, рођена 1889. године у истом селу; маја 1944. стрељана је на Бубњу Јованка М. Марковић, домаћица из Доњег Комрена, рођена 1924. године; 15. априла 1944. убијена је Лепосава С. Марјановић, рођена 1913. у Горњем Матејевцу; у јулу је, у истом селу, убијена Загорка М. Николић; 18. јула стрељана је на Бубњу Олга Станојловић, а 31. јула Даница Врањеш, учитељица из Бора, коју су ухапсили још 15. априла 1943. органи СДС; 1. септембра 1944. убијена је у Кованлуку код Ниша Олга В. Игић (Илић?), службеник поште у Нишу, рођена 1906. године у Београду; 5 октобра убијена је у Горњој Топоници домаћица Драгица Р. Миљковић, рођена 1897. у Нишу; истога месеца убијена је у Трупалама домаћица Радојка Стојановић, рођена 1901. године; 1944. убијене су још Душанка Радојчић и Даринка Рајковић, рођена 1924. године. У Каменици код Ниша су, у групи активиста НОП, ухапшене Мика Станић, која је затим одведена у логор на Црвеном крсту, Љубица Николић и Јулка Јовановић, као талац за сина првоборца, предратног члана Партије. Када је после извесног времена пуштена из затвора, Јулка је прихватила и задржала у својој кући целу једну партизанску породицу од шест чланова. Даринка Рајковић, кројачица, толико је злостављана у затвору Специјалне полиције, да је ’) Д.А. СРС, Министарство просвете, Одељење за средње образовање. Пов. III, бр. 615/43 — (ПЛ.4Д). БРАНКА СИМОВИП-ГОРИЦА, РАДНИЦА ФАБРИКЕ ДУВАНА, ОТИШАА ЈЕ ПОЧЕКТОМ 1944. ГОДИНЕ У 4. БРИГАДУ. ПОГИНУДА ЈЕ АПРИАА ИСТЕ ГОДИНЕ У БОРБАМА КОД ААЕКСИНЦА. ОКРУЖНО НАЧЕЛСТВО ОКРУГА НИШКОГ1) Пов. Бр. 965 20 септембра 1943 г. НИШ МИНИСТАРСТВУ ПРОСВЕТЕ И ВЕРА Одељењу за средње образовање ВЕОГРАД Управа полиције у Нишу — од 16 септембра 1943 доставља следеће: Отсек специјалне полиције — под бр. 1118 „У вези акта тога начелства Пов. Бр. 863/43 од 11 септембра ове године, част ми је известити да је Драга Стојковић, суплент Самоуправне гимназије у Алексинцу, ухапшена под сумњом да је одржавала везе са партизанима, јер је иста и од раније позната као левичарка. Вођеном истрагом није се могло ништа противу ње конкретно утврдити, али је ипак из превентивних разлога задржана да и даље остане у затвору ове управе”. Предње ми је част доставити у вези акта овог начелства Пов. Бр. 863 од 10 IX 1943 којим је достављен извештај директора школе о хатиењу именоване наставнице као и предлог о њеном уклањању из Алексинца. Просветни инспектор, Зам. Окружног начелника Помоћник Слав. Мијатовић, с. р. М.П. 5) Докуменат Д.А. СРС, Министарство просвете, Пов. III 1943. 723 �ОКРУЖНО НАЧЕЛСТО ОКРУГА НИШКОГ1) Пов. Бр. 1100 26 октобра 1943 год. Н иш МИНИСТАРСТВУ ПРОСВЕТЕ И ВЕРА Одељењу за средње образовање БЕОГРАД Циректор Учитељске школе у Алексинцу под Пов. Бр. 35 од 23 октобра 1943 доставио је овом начелству следеће: „19 тек. мца, агенти Немачке полиције Гестапоа из Ниша ухапсили су г', одвели собол у Ниш ради вођења истраге следеће ученике-це поверене ми гик оле: 1) Јелицу Поповић, ученицу Ша разреда 2) Јелисавету Максимовић, уч. IVа разреда 3) Радмилу Максимовић, ученицу 1Уа разреда 4) Радмилу Стефановић, ученицу 1Уа разреда 5) Крегиимира Бастића, ученика IVа разреда 6) Драгојлу Стевовић, ученицу У а разреда 7) Радомира Лазића, ученика Уа разреда 8) Ратка Живковића, ученика Уа разреда Част ми је о предњем известити Начелство са извештајем да ми је непознат разлог хапшења”. Част ми је доставити предње Министарству. У Нишу, 2 новембра 1943 Просветни инспектор, Влад. Константиновић, с. р. М.П. Зам. Окружног начелника Помоћник ‘) Документ, Д.А. СРС, Министарство просвете, пов. III, фасц. бр. 551—802. ЗАВОД ЗА ПРИНУДНО ВАСПИТАЊЕ ОМЛАДИНЕ1) Пов. Бр. 281, 4 јули 1943 Смедеревска Паланка МИНИСТАРСТВУ ПРОСВЕТЕ И ВЕРА Одељењу за средње образовање Питомица Мирослава Савић, упућена је актом бр. 10732 од 25 марта 1943 године од стране Управе полиције у Нишу, а на основу одлуке Немачке тајне полиције из Ниша бр. 1155/42 П.А. 172 од 19 марта ове године, с тим да у Заводу остане најмање годину дана. Према. томе, молитељима се не може изићи у сусрет. Управник Завода, Мил. Ђ. Поповић ') Д.А. СРС, Министарство просвете и вера, Одељ. за средње образовање, Поверљива архива 1943. (бр. 551—802), Пов. III, бр. 615 од 6.8.43. Одговор на молбу родитеља Мирке Савић, која је са већом групом омладинки ухапшена у мартовској провали 1943. године, а затим упућена у Завод у Смедеревској Паланци. 724 морала да буде пренесена у- болницу, где је после неколико дана подлегла задобијеним повредама. Верица Милојковић, ученица гимназије, ухапшена је почетком 1944. али је успела да побегне из затвора, па је за њом расписана потерница.1) Међу многим женама које су одведене у интернацију у Немачкој, тамо су умрле Кисмета Ј. Османовић, радница, рођена 1923. у Нишу (умрла 25. августа 1943.) и Наталија Љ. Вацић, ученица, рођена 1927. (убијена априла 1945.). Немци и Специјална полиција терали су у логор мушкарце и жене такорећи до пред сам крај рата. Октобра 1944, пред само ослобођење Ниша, у логору су стрељане Љубица Калановић, учитељица из околине Власотинца и Даринка Спасић из Куршумлије, а њихова су тела бачена у кречану крај логорског зида. Тридесетог априла 1945. убијена је у Доњем Водичеву Ружица Фр. Плишић, кројачица из Ниша, рођена 1923. у Дрвенику код Макарске. Што је јачи бивао терор окупатора и домаћих издајника, то је већи био прилив у партизанске одреде. Према непотпуним подацима, 1941. отишле су у одред: Анета Андрејевић, ученица (у септембру ступила у Пасјачку чету Тогогичког одреда; стрељана на Бубњу 9. I 1943.), Стана Бараћ-Симић, радница (у новембру ступила у Озренски одред, погинула у Крајини); Здравка Вучковић, службеница из Ниша (ступила у Озренски одред; стрељана на Бубњу 17 X 1942.); Зора-Стана Игњатовић из Ниша, професор у Лесковцу (у лето 1941. ступила у Пусторечку чету Јабланичког одреда); Вера Јоцић-Ваљевка (ступила у Ваљевски одред 1941., 1943 из Ниша одлази у Врањски одред; крајем исте године је политком у Кумановском одреду; прелази у III македонску бригаду; 1944. погинула је у борби код Страцина; проглашена за народног хероја). Анастасија-Ната Јоцић, Ниш (у јесен 1941. ступила у Топлички одред; прелази на политички рад у Крајину; извршила самоубиство посте рата), Христина-Тина Маркишић (у Озренски одред ступила чим је формиран; погинула 1944. у пролеће, на Девојачком камену); Вера Младеновић-Грабуљче, Црна Трава (борац и политички радник Црнотравске чете II јужноморавске бригаде); Разуменка-Зума Петровић-Поповић, Чачак (у јесен 1941. ступила у Бабички одред; 1942. заробили је Бугари, пуштена после 6 ■) Потерница; ВИИ, Бр. 53/6—1, К. 29. �месеци; затим теренски радник, организује АФЖ); Јелена-Лела ПоповићТривунац (у лето 1941. ступила у Озренски одред; заробљена и стрељана у пролеће 1942); Јелка Радуловић, Алексинац (у лето 1941. ступила у Озренски одред; фебруара 1942. стрељана на Бубњу); Добрила Стамболић, Стана Ђорђевић-Зора, Радмила Марковић (децембра 1941. ступила у Бабички одред, била политиком чете, стрељана на Бубњу 17. X 1942); Мирослава Станимировић, из Ниша (Топлички одред; заробили је Бугари фебруара 1942.; отерана у нишки логор, затим у Аушвиц); Неђељка Хорваћанин-Тасковић-Мићко (у лето 1941. ступила у Сврљишки одред, била је помоћник референта санитета и радила у техници; заробљена је 25. V 1942. и упућена у Завод у Смедеревској Паланци); Вера Црвенчанин (у лето 1941. ступила у Космајски одред; носилац је Споменице 1941); Мица Шуваковић (у лето 1941. ступила у Космајски одред, затим прешла у Топлички одред; ухваћена у пролеће 1942, стрељана на Бубњу 15. XII 1942). Године 1942. ступиле су у одред: Олга Ђорђевић, Лалинце (у Сврљишки одред); Дара Јовановић, Хум (Озренски одред), Мила Јоцић, Ниш (Озренски одред), Љубица МиловановићБуба, Алексинац (Сврљишки одред), Стана Рајковић, Лесковик—Бела Паланка (студент медицине, рођена 1923. погинула 22. III 1942. у борби код Јабучева, у Топлици); Нада Томић, Ниш (склонила се у одред у фебруару 1942; заробљена код Бојника, априла 1942, доведена у нишки логор, стрељана децембра 1942. године). Године 1943: Љубица Аржишник, Крушевац (ступила је крајем године у 14. бригаду, делегат вода, борац и теренски политички радник); Нада Драгићевић, Алексинац (борац Озренског одреда); Десанка Ђорђевић, Мозгово (ступила у Озренски одред); Мира Ђорђевић, Мозгово (ступила у Озренски одред); Рада Илић, Каменица— Алексинац (ступила у 4 бригаду 21. дивизије); Бранка Јекић, Ниш (борац Озренског одреда, заробљена, упућена у Завод у Смедеревској Паланци); Радмила Ковачевић-Клавдија (у лето 1943. ступила у Озренски одред, у коме је, од почетка рата, проводила школски распуст; теренски партијски радник; извршила самоубиство 12. IV 1944. да не би пала у руке непријатељу када је са групом партизана била опкољена); Даница-Лала Николић (фебруара 1943. отишла у Јастребачки одред, помоћник политиком и чет- ОКРУЖНО НАЧЕЛСТВО ОКРУГА ЛЕСКОВАЧКОГ1) Пов. Бр. 1077 24 VII 1944 године Лесковац СВИМ СРЕСКИМ НАЧЕЛСТВИМА 1—7 ПРЕТСТОЈНИШТВУ ГРАДСКЕ ПОЛИЦИЈЕ ЛЕСКОВАЦ Начелство округа доставило је следеће: Нишког актом Пов. Бр. 587 „Управник полиције у Нишу актом Пов. Бр. доставља: од 18 5 34 од јула 1944 године, 14 VII 1944 године „На дан 14 јула т.г. око 10 часова пре подне побегла је из затвора специјалнс полин,ије у Нигиу ВЕРИЦА МИЛОЈКОВИЋ, бив. ученица. Рођена 1926 године у Скопљу, од ои,а Чедомира и мајке Анке. Последње њено становање у Књегиње Љубице ул. бр. 9 у Нишу. Њен опис је: раста малог, црномањаста, дебељугикаста и пуна у лицу, на прату има и појаве опекотине, обучена је у више сељачко одело и боса. Молим да се за именованом распигие потрага преко подручних изузев Среског и Градског одреда СДС у Нигиу, погито је истим достављено. власти, Јавне се власти моле а нижим наређује тражење за напред именованом и у случају проналаска известити Управу полиције у Нигиу с позивом на годњи број”. По овлашћењу Окружни начелник Саветник Б. А. Стаменковић, с. р. 26 јула 1944 године у Лесковцу М.П. !) Потерница Окружног ВИИ, Бр. 53/6—1, К. 29. 725 начелства округа лесковачког, Пов. бр. 1077 од 24. VII 1944., �ни руководилац СКОЈ-а; погинула код Хума у борби са жандармима и Бугарима); Радмила Николић (новембра ступила у Озренски одред; убијена 10. VII 1944. у Вину код Књажевца). Године 1944 ступиле су у одред: Деса Алексић из Алексинца; Јулијана Алексић, Пирот (рањена и заробљена од Немаца); Живка Брковић-Стефановић; Љубинка Н. Вукадиновић из Лознаца, Љубинка Ст. Вукадиновић из Житковца; Марија М. Вукашиновић, Ниш (студент, рођена 1921, нестала у борбама код Крагујевца 5. V 1945); Момира Вукић, Житковац (Јастребачки одред); Милена Вучковић, Алексинац (радила у санитету одреда); Надежда Георгијевић (калуђерица манастира св. Стевана (у Липовцу; јесен 1944. ступила у 16. бригаду 23. дивизије, радила у санитету); Љубица Главички, Ниш; Цана Димитријевић, Црвена Јабука; Анка Димшић-Параскева, (игуманија манастира св. Стевана у Липовцу; ступила у у санитет бригаде у јесен 1944; носилац Споменице 1941); Дара Драгићевић, Алексинац (Нишки одред); Нада Драгићевић (Нишки одред); Рада Драгићевић (Нишки одред); Ковина Ђукић-Јанковић, Ниш (комесар партизанске болнице на Озрену); сестре Живић; Радмила Живковић, из Сићева; Јелка Илић, из Црвене Јабуке, Станка Илић-Стефановић, службеник ПТТ у Нишу (позадински радник, у пролеће 1944. ступила на рад у Главни штаб Србије, носилац Споменице 1941); Стојана Јефтић, из Црвене Јабуке (јануара 1944. ступила у V јужноморавску бригаду; заробљена); Лепа Јовић (ступила у 47. дивизију, економ интендантуре); Бранка Ковић из Горње Топонице (борац 7. бригаде 23. дивизије; рођена 1924, погинула 13. II 1945. код Врбаса); Вера Крстић, из Црвене Јабуке, Емилија Манчић, из Пирота; Станка Манчић, из Пирота (ступила у 4. бригаду 21. дивизије); Дара Марјановић, Ниш; Љубица Марковић, Алексинац; Ружа Марковић, (рођена 1917. у Љуботинцу, фебруара 1944. ступила у НОВ, погинула у јуну код села Кравља); Љубица Митић-Миладиновић (искушеница у манастиру св. Стефана код Липовца; борац 14. бригаде 23. дивизије); Вера Милетић, Лознац; Добрила Милетић, Алексинац; Ружа Милошевић, Бобовиште (заробљена је 1944. од припадника СДС, 5 месеци држана у казненом заводу у Нишу, затим пребачена у логор на Црвеном крсту и стрељана); Милунка Младеновић, Топли Дол; Перса Николић, Пирот; Смиља Николић (референт санитета батаљона, делегат вода, заменик политкома чете); Душанка Павловић (калуђерица манастира св. Стефана код Липовца, носилац Споменице 1941.); Душанка Петковић, учитељица у Ћићини; Радмила Петковић (рођена 1920. у Горњој Топоници, борац 22 бригаде, погинула у борби код Грачанице); Санда Петковић, Ниш; Душица Петровић, 726 Алексинац; Мира Петровић, Ниш; Ранка Првуловић, Бобовиште; Нада Прица, Хум (активиста НОП од 1941, склонила се у одред крајем 1944.); Дара Пуђа, Ниш (омладински активиста; у лето 1944. ступила у Јастребачки одред, радила у техници одреда); Драгица Радивојевић-Лукић, Алексинац (болничарка у санитету 20. бригаде); Милица Ракић-Варвара (калуђерица у манастиру св. Стефана код Липовца; радила у санитету 16. бригаде 23. дивизије); Радунка Санков, Моравац; Љубица Секлоћа (ступила у 4. бригаду 23. дивизије); Бранислава Н. Симовић, Ниш (борац 14. бригаде 23. дивизије, рођена 1924, погинула 13. VII 1944. у Крављу); Бранка Симовић-Горица (почетком 1944. ступила у 4. бригаду 21. дивизије, погинула у априлу исте године код Алексинца); Нада Симовић, Каменица (погинула у борби); Јованка Станаћев (калуђерица манастира св. Стефана, ступила у 16. бригаду 23. дивизије, радила у санитету бригаде); Драгица Д. Стојановић из Бобовишта (десетар у одреду); Милка С. Стоиљковић у санитету одреда, погинула 1945); Рада Стоиљковић, Каменица код Алексинца (априла 1944. ступила као борац у 4. бригаду 21. дивизије); Евица М. Тикић, из Трупала код Ниша (1944. погинула у борби); Душанка Тодоровић, Лознац; Душанка Трбојевић, Мозгово, белопаланачки срез (пошла у одред са још пет омладинки из свог села). �ОКРУГ ЛЕСКОВАЦ Спомен-парк Лесковцу жртвама фашистичког Рад архитекте Богдана Богдановића терора у �очи рата у Лесковцу је постојала снажна партијска организација са Месним и Окружним комитетом КПЈ, који је деловао на територији лесковачког и врањског округа. Као један од највећих индустријских центара у Србији, Лесковац је имао развијен раднички покрет. Због специфичности индустрије — претежно текстилне, био је велики број женске радне снаге и многе раднице су биле активне у синдикату и биле чланови или симпатизери и сарадници Партије и СКОЈ-а. Међу предрадним члановима Партије биле су: Мара Ђорђевић-СтефановићЋућулика (члан управног одбора Синдикалне подружнице текстилаца, члан МК КПЈ и ОК КПЈ за Лесковац), њена сестра Јелица Ђорђевић-Стефановић-Ћућулика (члан управног одбора Синдикалне подружнице текстилаца, 1941. руководилац актива жена у фабрици Мике Станковића „Куце”), Лепосава Стаменковић-Слободанка, графичка радница (секретар III рејонског руководства СКОЈ-а, 1941, члан ОК СКОЈ-а), Видосава Стаменковић-Ивановић-Вера штампарска радница (1941, учлањена у КПЈ, члан III рејонског и Месног руководства СКОЈ-а, руководилац једне ударне У скојевске групе; 1941, враћена из Кукавичког одреда на теренски рад: носилац Споменице 1941), Ружа Сандић, текстилна радница (1941, руководилац једног рејонског одбора НОФ-а у Лесковцу) и кандидат за члана Партије Бранка Стефановић-Меденица, ученица 8. разреда гимназије (1941. учлањена у КПЈ). Одмах по окупацији партијска организација Лесковца организовала је прикупљање и увежбавање људи у руковању оружјем, извођење диверзија и окупљање родољуба, жена и омладине. Још у априлу и мају формиране су у свим селима лесковачког краја војне и омладинске десетине, које су окупиле велики број омладинаца и омладинки. У јуну су формиране и на терену Врања. Десетине су се повезивале у чете и после формирања одреда постале њихове легалне помоћне јединице. Кукавички одред (формиран 10. августа на месту „Јасичка Долина” на Кукавици), Бабички одред (формиран крајем септембра) и Јабланички (формиран 21. октобра у селу Спанце у Јабланици), вршили су непрекидне нападе на непријатеља, и до краја 1941. године ослободили велики број села. У низу акција истичу се ослобођење Вучја у септембру, Власотинаца уочи 1. октобра и Лебана, 729 Медвеђе и Леца 7. новембра. На тај начин створена је у овом крају прва слободна територија која је обухватала терен од Власине преко Бабичке Горе и Заплања до Ниша, са милион становника. Букнуо је прави устанак и подигао цео народ. У нападима и акцијама учествовале су и сеоске помоћне десетине и чете под командом штабова одреда, приступале им наоружане или се враћале кућама на редован посао чувајући стражу и обезбеђујући слободну територију од непријатељских снага и шпијуна, одржавајући везе преко курира и самостално изводећи мање акције. За време офанзиве по неколико хиљада људи је учествовало у борби. Све општинске архиве биле су спаљене, непријатељска власт дезорганизована, а Лесковац у блокади. Створен је слободан живот, организовани одбори НОФ и НОО од месних до општинских, организације жена и омладине у граду и готово у свим селима. Развијен је политички и културни рад. Под великим утицајем Партије и одреда цео народ је био спреман да се бори. Снабдевао је одреде храном, оружјем, муницијом. За време напада непријатеља жене, омладина и старци носили су борцима храну и муницију, лечили рањене и болесне. �У свим овим акцијама масовно су учествовале жене, у првом реду текстилне раднице, које су и у предратном радничком покрету биле активне у акцијама које је водила КПЈ. ДРУГА СТРАНА ПОЛИЦИЈСКОГ КАРТОИА СА ФОТОГРЛФИЈОМ ЛЕПОСАВЕ-ЛЕНКЕ СТЛМЕНКОВИБ ЛЕПОСАВА СТАМЕНКОВИЋ-ЛЕНКА, текстилна радница, рођена је 27. новвембра 1915. године у Лесковцу, у револуционарној радничкој породици, чијих је седам чланова погинуло у народноослободилачком рату. Из Лесковца се 1929. године с породицом преселила у Београд и у 14. години почела да ради као текстилна радница. Рано се укључила у напредни покрет. Њена активност била је запажена, те је у својој деветнаестој години, 1934, примљена у Партију. Као члан синдиката текстилних радника неуморно је радила на организовању радника. Хапшена је 1936. и 1938. године, а када је ухапшена 1939., изведена је пред Суд за заштиту државе. И овога је пута ослобођена због недостатака доказа. У полицији и на суду је имала одлично држање. После овога хапшења је прешла у илегалност и исте године постала члан МК КПЈ за Београд. Организовала је одборе жена текстилних радника, учествовала је у припремама штрајкова и 1940. године руководила демонстрацијама жена. На V земаљској конференцији КПЈ у Загребу била је делегат београдске партијске организације. Маја 1941. године, по одлуци ПК КПЈ за Србију, отишла је на дужност инструктора ПК КПЈ при ОК КПЈ за Лесковац; уједно је била и секретар ОК КПЈ и одговарала за рад технике. Почетком августа, пошто јој је претила опасност да буде ухапшена, отишла је у Кукавички партизански одред и као се- 730 Жене лесковачког округа су у великом броју учествовале у припремама за устанак: прикупљале су оружје, муницију, санитетски материјал и лекове за одред: похађале су санитетске курсеве и курсеве за руковање оружјем и учествовале у диверзантским акцијама. У четири партизанска одреда формирана на овом терену — Кукавички, Бабички, Јабланички и Врањски — ступиле су већ 1941. многе омладинке и жене, најчешће оне које су као партијски радници морале да се склоне од прогона полиције. Оне су у одреду биле борци, болничарке, по.питички радници и радиле политички са женама и омладином на терену. Да би појачао рад партијских организација у лесковачком округу ПК КПЈ за Србију послао је маја 1941. године за инструктора ПК при ОК КПЈ за Лесковац Лепосаву Стаменковић-Ленку. Она је од јесени 1941. била и секретар ОК КПЈ за Лесковац. Нешто касније, у току лета и до јесени 1941, дошле су на партијски рад у Лесковац: Добрила Стамболић-Стана, учитељица у Гојмановцу (била је члан ОК КПЈ за Лесковац и одговарала за рад НОФ-а, формирала одборе, пододборе и активе НОФ-а; радила и у техници ОК; у јесен 1941. ступила у Бабички одред и била комесар чете; заробљена 13. III 1942. у борби са Бугарима код села Ракоша, под Сувом Планином; из полиције пребачена у Нишки логор и стрељана крајем године), Зора Адамовић-Нада, Јагода, учитељица из Скопља, Разуменка-Зума Петровић-Поповић-Душанка, Деса, професор из Чачка (октобра 1941. прешла из ОК КПЈ за Ниш на рад у ОК КПЈ за Лесковац). Из Београда је дошло у Лесковац и неколико омладинки, чланова СКОЈ-а, које су се ту партијски повезале и радиле, међу њима: Нада Караичић-Цуца, Душанка Ђоковић (кандидат за члана КПЈ, 1941. учлањена у КПЈ у Лесковцу), Анђелина Букумировић-Лала (члан КПЈ) и Лидија Леви-Васовић-Мира, која се укључила у рад СКОЈ-а у Лебану. На читавом терену лесковачког округа партијске организације су 1941. године бројно ојачале. У Партију је лримљен већи број скојеваца и проверених симпатизера, међу њима, у Лесковцу: Јелица Илић-Милка, ученица 7. разреда гимназије (предратни скојевац; 1941. руководила је једним �рејонским активом СКОЈ-а и једном ударном скојевском групом која је изводила у граду разне диверзантске акције и саботаже; њена је кућа била партијски пункт; крајем 1941. ступила је у Кукавички одред. Била је политички делегат десетине и члан одредског руководства СКОЈ-а; заробљена је марта 1942. и убрзо пуштена као малолетна; поново је ухваћена у августу 1942, предата Специјалној полицији у Нишу, отерана у логор на Бањици, а оданде, одлуком Управе града Београда од 18. децембра 1942. послата у Завод за принудно васпитање омладине у Смедеревској Паланци и тамо, одлуком Министарства просвете и вера1), остала годину дана, до почетка 1944; после изласка из Завода изабрана је за члана ОК СКОЈ-а за Лесковац и упућена на политички рад у врањском округу), радница Јелка Димитријевић (1941. организовала два актива жена у III рејону, њена кућа била пункт за везу с одредом и ту чувала теже рањенике који су из одреда доношени у Лесковац на лечење; двапут хапшена у току рата; после ослобођења изабрана у Градски НОО и у ОО АФЖ) и Јелена Стојановић-Чекичка, радница (члан једнога од првих актива жена, 1942. хапшена, после пуштања наставила рад у НОП-у, октобра 1944. изабрана у Градски НОО); у Врању: ЈБубинка Стаматовић-Димитријевић-Ружа Мала (1941. ступила у Кукавички одред, била болничарка у болници у Ображди), Рада Антић (1944. изабрана у ГО АФЖ и у ОО АФЖ за Врање) и Ленче (Јелена Антић-Ленка?); у Прешеву Мара Лончар, у Владичином Хану Мариола Пешић-Томић-Рада (1941. ступила у Кукавички одред, 1944. члан 00 АФЖ за Врање) и др. Међу члановима СКОЈ-а, којих је пред рат у Лесковцу у фабричким, рејонским, средњошколским и студентским активима било око три стотине, истицале су се радом: Ана Стојковић-Весна, студент медицине, Вера Спасић-Нешовановић, ученица гимназије (носилац Споменице 1941), Мила Михаиловић-Загорка, радница и Добрица Миленковић (1941. секретар женског скојевског актива и члан једне скојевске ударне групе; крајем 1942. члан актива СКОЈ-а око Шпитаљског гробља; 1944. изабрана у први ГО АФЖ). Године 1941. примљен је у СКОЈ, у Лесковцу и у целом округу, већи број проверених омладинаца и омладинки, међу њима младе раднице: Зора Спа') Д.А. СРС — Миниетарство просвете и вера, 1 Пов. бр. 393 — См. Паланка; — I Пов. бр. VIII 1943. ОД 25. кретар ОК била партијски руководилац одреда. Јануара 1942. године прешла је у штаб Јабланичког одреда и радила на успостављању везе с Македонијом. Августа 1942. послата је на партијски рад у Ниш за члана Покрајинског партијског повереништва КПЈ. У ноћи између 2. и 3. септембра 1942. ухапсила је Специјална полиција у Нишу. Страховито је мучена, али ниједном речју није одала свој рад. Није казала ни своје име. Тек су је агенти београдске Специјалне полиције препознали. Из Управе града Београда пребачена је у логор на Бањици, а фебруара 1943. послата је у притвореничко одељење Опште државне болнице јер је била пред порођајем. У болници је нешто дуже задржана због детета, и успела да га по Драгици, сестри Ђуке Динић, пошаље својој мајци у Лесковац. Лепа је 12. августа враћена у логор на Бањици и тек је тога дана саслушана, као што се види у заглављу саслушања — годину дана после хапшења. Стрељана је у Јајинцима 1. октобра 1943. Логорашице се сећају да је управник логора Вујковић добацио Лепи, када су је повели на губилиште, да с њом убија последњег Стаменковића, а она му је пркосно одговорила: „Иза мене остаје Партија и још један Стаменковић”. При томе је мислила на свога сина, кога је родила у логору. 416 ПРВА СТРАНА ПОЛИДПЈСКОГ КАРТОНА ЛЕПОСЛВЕ-ЛЕНКЕ СТАМЕНКОВИЕ 731 �БЕДЕШКА СПЕЦИЈАЛНЕ НОЛИЦИЈЕ У БЕОГРАДУ О ДРЖАЊУ ЛЕИОСАВЕ-ЛЕНКЕ СТАМЕНКОВИБ Рађено на дан 12 августа 1943 године у Одељешу Специјалне полиције Управе града Београда. ЗАПИСНИК') О саслушању СТАМЕНКОВИЋ-РАДОЊИЋ Ј1ЕПОСАВЕ. раднице из Београда, са станом у ул. Братској бр. 5. I Зовем се СТАМЕНКОВИЋ-РАДОРБИЋ Ј1ЕПОСАВА, по занимању сам текстилна радница, рођена сам 27 новембра 1915 године у Лесковцу, од оца Тодора и мајке Даринке рођ. Малешевић, удата, мајка једног детета, Српкиша, вере православне, поданица Југосл., политички кажњавана, судски неосуђивана, писмена. у Београду живим од 1929 године, где сам се доселила из Лесковца са браћом и родитељима. По свршеној основној школи научила сам чешљарски занат и радила у радионици мог оца као радница. Године 1938, 5 јуна, удала сам се за Јована Радоњића, механичарског радника, али ми није било познато да је он комунистички настројен. Са њиме сам у браку живела свега 2—3 месеца, па смо се услед међусобног неслагања растали. Касније је он и осуђен ради комунистичке пропаганде, те је упућен на издржавање казне, тако да ја нисам имала прилике више ни да га видим. Нисам никада била, нити сам сада члан Комунистичке партије нити сам ма шта радила по политичкој линији. Није тачно да сам одржавала везе са Давидом Пајићем, бив. чланом МК КПЈ за Београд, пошто га и не познајем, те не одговарају истини наводи органа да сам им утекла када су ме били ухватили на састанку са њиме. Није тачно да сам политички радила међу текстилним радницима запосленим у фабрици ,,Владе Илића” и „Текстилна А.Д.” у Београду, пошто као болесна већ дуже времена нисам била способна за такав рад. Не знам ради чега сам пре рата била хапшена више пута. Није ми познато да су моја браћа била комунистички оријентисана и да су се бавила ширењем недозвољене ком. пропаганде, пошто су они млађи од мене, док је старији брат Трајко био на робији. Из Београда сам отишла крајем маја 1941 године код моје тетке у Лесковац, да бих у Београду избегла хапшење од стране власти. У Лесковцу сам остала све док нису почеле потере и хапшења комуниста и политички сумњивих лица. Тада сам отишла у село Братмиловце код свога кума, и тамо провела све до на неколико дана пред моје хапшење, које је уследило почетком септембра 1942 г. у Нишу. курир Није тачно да сам била за ово време у партизанима и да сам била партизански и инструктор. У Нишу се нисам пријавила властима, него сам била упућена на ’) РСУПС, Дос. IV. 732 сић-Марјановић (1941. улази у руководство женског скојевског актива, такође била члан једног актива жена у Лесковцу; чувала и неговала рањенике у свом стану; 1942. члан актива СКОЈ-а око Шпитаљског гробља; више пута хапшена, 1942. отерана у логор у Нишу, пребачена на Бањицу, па на принудни рад у Банатски Брестовац, побегла септембра 1944), Савка Ристић, Зора Цакић-Лејче (1941. ступила у Кукавички одред) и Јелена Спасић-Трајковић-Лала. Из Средњотехничке текстилне школе су 1941. године учлањене у СКОЈ ученице Драгица Митић и Роса Михаиловић, а из гимназије; Боса Миленковић, (члан једне ударне скојевске групе; крајем 1941. била секретар МК СКОЈ-а; јануара 1942. ступила у Јабланички одред, априла исте године заробљена, убрзо пуштена из затвора; 1943. члан РК СКОЈ-а у Лесковцу; била на списку лица која су четници ставили под слово 3, поред њеног имена била напомена: „Ученица VI разреда гимназије, најважнији функционер за женску гимназију”), Зорица Стефановић (ухапшена децембра 1941. и убрзо пуштена; поново ухапшена новембра 1942, са групом скојеваца и упућена у Завод у Смедеревској Паланци), Нада Жунић, Јелица Стојановић, Радмила Глигоријевић (1944. отишла у НОВ; исте године ушла у СК СКОЈ-а за Лесковац; члан КПЈ постала у војсци), Ана Чомић (ухапшена децембра 1941, отерана у Нишки логор, пуштена априла 1942; поново ухапшена са групом скојеваца новембра 1942, упућена у Завод у Смедеревској Паланци). — У разним теренским активима у граду биле су: радница Добрила Димитријевић-Доца (у активу СКОЈ-а I рејона, ухапшена почетком 1944); у I активу северног дела града Нада Живковић-Зајка и Параскева Стојановић, у II активу Добрила Стоиљковић-Стубла; у руководству женског сксјевског актива Роксанда-Роса Ристић (радница, у напредни раднички покрет укључила се 1938. године, 1940. примљена у СКОЈ, 1942. у КПЈ; под окупацијом ради на формирању омладинских актива и актива жена; јуна 1942. је члан новоформираног МК СКОЈ-а, крајем године ради у активу СКОЈ-а око Шпитаљског гробља; ухапшена је у скојевској провали и злостављана у Специјалној полицији, али због недостатка доказа убрзо је пуштена; поново је ухапшена крајем 1943; после пуштања 1944. одлази у НОВ); чланице женског актива СКОЈ-а су: Драгица Марковић (1941. члан једне ударне скојевске групе), �Верица Петровић (ухапшена маја 1944, отерана на Бањицу па у Аушвиц, после рата изабрана у ГО АФЖ), Боса Станковић и Вера Вељковић-Цонић (1944. отишла у НОВ). Свака скојевка је радила са групом од шест до осам омладинки; већина њих су биле чланови ударних група, које су изводиле разне акције и диверзије у Лесковпу и неким селима (паљење непријатељске штампе, цепање непријатељских објава и плаката, растурање партијских летака и другог пропагандног материјала, бушење аутомобилских гума, сечење телефонских и телеграфских стубова, паљење реквирираног жита и сена и т. сл. Једна је ударна група у августу 1941. прикивала на нануле гвоздени шаблон са урезаном паролом „Живео СССР”. Скојевке су са овим нанулама на ногама пролазиле главном улицом и утискивале паролу у размекшали асфалт). Члан једне ударне групе била је такође Трајка Ђермановић (1943. ступила у одред). Рад жена развијао се на исти начин као и рад омладине — преко група и актива који су у граду стварани по фабрикама, рејонима и блоковима. Један од првих актива жена формиран је 1. јуна 1941. у стану Роске Милошевић-Стојановић (чувала у кући рањенике), а чланови су, поред ње, биле: Милка Аранђеловић-Ћеркинка (1941. ступила у Кукавички одред), Рада Цветковић-Црна, Дара Јовановић-Црна (пре рата припадала напредном радничком покрету; од почетка устанка чувала у свом стану рањене и болесне партизане и размештала их по другим кућама; материјал за одред доношен у њен стан, она га слала у одред; ухапшена крајем 1943, интернирана у Немачку, вратила се маја 1944, изабрана у први ОО АФЖ), Јелена Стојановић, гробарка (за време рација склањала теренске раднике и партизане у капели на гробљу) и Рада Савић. — Руководилац актива жена у фабрици Мике Станковић-Куце била је Јелица Ђорђевић-Стефановић Ћућулика а чланови: Дара Јовановић-Корчагинка (у свом стану чувала и неговала теже рањенике; 1941. руководила једном групом омладинки; после одласка Јелице-Ћућулике у одред руководи фабричким активом жена; марта 1942. ухапшена краће време, наставља рад у фабричком активу; у пролеће 1943. ради у новоформираном активу жена у граду; крајем године одлази у одред; 1944, изабрана у градски НОО, такође у СО АФЖ и ОО АФЖ, носилац је Споменице 1941. и више од- једног војног лекара, чијег се имена више не сећам и на једног судију који се презивао Стошић, код кога сам илегално становала. У вези са мојим хапшењем ухапшена су и НјИХ двојица. Није тачно да ми је партизанско име „Ленка”, нити ми је познато ко ми је дао то име. О своме раду у партизанским одредима који су оперисали у округу лесковачком не могу ништа да кажем пошто, као што сам горе нагласила, нисам ни била у партизанима. То је све што имам да кажем. Саслушање ми је прочитано и моје су речи у њему тачно записане. Записничар, Рад. П. Грујичић Писмена, Лепосава Радоњић Стаменковић Саслушао и оверава: По наредби Шефа Одељења Специјалне полиције За шефа IV отсека — полиц. комесар, Рад. П. Грујичић ПИСМД ЛЕПОСАВЕ-ЛЕНКЕ СТАМЕНКОВИВ ИЗ ПРИТВОРНИЧКОГ ОДЕЉЕЊА ОПШТЕ ДРЖАВНЕ БОЛНИЦЕ У БЕОГРАДУ Из рођаја притвореничког била дуже време одељења са Опште дететом, државне Лепи болнице, Стаменковић је где је успело после да по- прокри- јумчари неколико писама. Ова писма се налазе на стр. 191, 192, 193. и 198. у збирци „Писма осуђених на смрт” (Државна заложба Љубљана, 1958). Не бих хтела да даж Богика у Материнско мају децу разне госпође из удружења на чување. деси моме Бошку, па бих те замолила да га Ти изгубила два-три дана док га однесеш. Њих нико урадила да их не би открили. Одговори ми на неко мало коританце да купам Бошка док сам шољу за белу каву. Нека прођу Анђа и Нада видим. удружење, зато гито ту узиЈа не бих хтела да се то однесеш код моје маме. Ту би не зна па би то у тајности ово, да ли можеш? Ако има овде донеси ми, као и једну до ћошка беле куће да их Јави ми да ли је Мира још ту. Почела сам да дајем Бошку гриз и Ти као да си погодила па си ми га донела. Немам више сапуна за њега, има ту још једно дете па не могу а да се и оно не купа сапуном, па сам због тога овај брзо потрошила. Ако можеш купи ми два мала чешљића и један велики за чешљање, мој су украли. То може да купи и Мара. Други пут писаћу ти како храним Бошка, па Ти то прибележи да би могла да кажеш, а и сама да знаш. Ти ми то донеси када је Теби згодно, јер ја ти се дивим како уопште постигнеш да свуда одеги и да нам тако испуниш све жеље. Јави ми кад дознаш како је Мира, а и остале новости. Ако можеш, пошаљи ми једанчегиаљ, густ и редак, а види ако можеш добити од Маре и један сапун. Поздрав... Драга моја Драгице,1) ја једино жалим што не могу да живим и да ти се одужим за оно што си ти за мене све учинила. И кад будем умирала мислим да ће ми бити тешко што ти остајем дужна за све услуге које си ми учинила. Ни Деса2) не 6и толико трчала, колико си ти трчала. Морам да се помирим са стварношћу и не знам да ли ћу ти икад моћи да узвратим оно што си за мене учинила. Зато схвати колико ценим твоје услуге. Молим Те, напшии У кратким цртама новости које си напоменула. Лекар је рекао да ногу може бања да излечи. Радујемо се за корито, јер Бошка купам на руке. Много поздрава. '■) Драгица, сеетра Ђуке Динић. Деса (Јовић) рођ. Стаменковић, Лепина старија сестра (стрељана 17-ХП-41). !) 733 �Саопштили су да у понедељак отпуштају неке из болнице, па донеси Миру, ако можеги, маст и сапун, јер могу и њу да отпусте. И учини ми ово: дођи у недељу раније, па кад прозову Даницу Мијајловић,3) питај је ли то њена сестра4) гито је донела ручак. Она има наочаре и црвенкасту косу, па јој реци да опара поруб на пешкиру са црвеним монограмом „Д” и да може одмах да одговори гита је упитана. Ако није њена сестра донела, онда немој, него кад она буде дошла. 7а Драгица5) ми је рекла да је Мира стварно стрељана и да је ствари оставила код једне жене која је осуђена на годину дана. Зове се Горка. Она није хтела да да све ствари Драгици, бојала се да их ова неће мени предати. Послала ми је четку и још неке ствари, ја ћу гледати данас да Ти пошаљем; јави ми одмах да ли си добила, хтела бих да знам, јер је то успомена која ће да се иоси читавог живота. Прошлог пута нисам могла да Ти погиаљем, био је неки лош човек па није хтео да пренесе. Мени су саопгитили да морам ићи из болнице. Ја сам рекла доктору да ћу данас да Ти јавим и да ћеги доћи по Бошка у уторак. Гледај да дођеш у подне кад се предаје ручак, јер је од подне дежуран добар жандарм, да би могла да протурим и Бошкове играчке, а у понедељак дођи да узмеги корито и друге ствари, тако да кад будеш дошла у уторак по Бошка, нећеш имати шта друго да носиги него само њега. Кажи Вери6) да ми чува Бошка и да га не одваја од себе док је жива, јер он нема никог, и да га лепо чува. То је моја жеља, јер кад знам да ће бити код њих, мени је много лакше. Знам, да ће стара7) да га одгаји и да ће га волети. Шаљем Вери лутку нека је чува. Кад буде Бошко разумео, нека му каже да је то од његове мајке. Кад га однесеш и кад се будеш вратила, донеси ми једне суботе чист веш и тада ћеш ме обавестити и како си Бошка сместила. Ја ћу бити у новој управи где је централно пријавно, тамо се суботом доноси чист веш, а недељом односи прљав. 3) Даница Михаиловић, професор из Београда, партизанка Лозничке чете Подринског одреда, ухваћена почетком 1943, на илегалном раду у Београду. Загорка Лилић-Михајловић, асистент Универзитета. Сарадник предратног Београдског илегалног партијског пункта за везу са ЦК КПЈ, тада у иностранству. Током рата била и веза са бањичким логором. 5) Драгица Динић. 6) Вера Стаменковић, млађа сестра Лепе Стаменковић, 1941. члан СКОЈ-а, теренски радник у Лесковцу и Власотинцу. 7) Дара Стаменковић, мајка Лепе Стаменковић. 4) ЗОРА АДАМОВИЋ-НАДА, ЈАГОДА, предратни члан КПЈ, дошла је 1941. године као избеглица у Лесковац, где је одмах упућена на рад у техници ОК КПЈ. Била је и курир између Окружног комитета и Покрајинског комитета КПЈ Србије. Када јој је полиција ушла у траг, ступила је у Бабички одред да би избегла хапшење. Погинула је 13. марта 1942. године, у битки код села Ракоша, под Сувом планином. 734 ликовања), Рада Пауновић (ухапшена фебруара 1942, 18 месеци била у Нишком логору, затим на Бањици па у логору у Немачкој), Милева Цветковић-Црногорка, Лепа Јовановић (ухапшена децембра 1943), Рада Милошевић-Живковић (ухапшена крајем 1943, отерана на Бањицу па у Аушвиц, где је остала до краја рата), Марица Лукнер (хапшена 1941. и 1943), Рада и Стајка Грегорић (Стајкина кућа била пункт за партијске раднике и курире, чувала и неговала рањенике, код ње се 1942. одржавају састанци актива жена око Шпитаљског гробља; ухапшена почетком 1942. године и отерана у Нишки логор, пуштена после неколико месеци због двоје мале деце; 1944. учлањена у КПЈ и ушла у први ГО АФЖ Лесковца), Живка Марјановић-Садуловић, вратарка у фабрици Мике Станковића „Куце” (обезбеђивала уношење партизанског рубља у фабрику ради прања и изношење из фабрике текстила и машинског уља за потребе одреда; растурала по граду и у фарбичком кругу партијске летке; њен стан био скровиште илегалаца; ухапшена је новембра 1943, отерана на Бањицу, затим у Аушвиц, где је остала до краја рата), Рада Миљковић-Ђорина (у њеном стану су 1942. одржавани састанци актива жена код Шпитаљског гробља, ту су доношене намирнице и одећа које су чланице актива прикупљале и одатле слате у Кукавички одред; учлањена је у КПЈ 1943, крајем године ухапшена). Активу се прикључила и Анка Коцић, мајка вратарке Живке Марјановић-Садуловић, помагала својој кћерци у илегалном раду и заједно са Стајком Грегорић, Љубицом Милошевић, Роском Ђикић и још неким радницима из фабрике износила вуну и текстил за одред. У омладинској групи која је формирана у фабрици биле су: Софија Аранђеловић, Живка Костић (касније ступила у одред), Вера Савић (ухапшена октобра 1943) и Цана Цанић. — У активу Фабрике кудеље и платна биле су Бојана Гичић-Марица, Тенк (1941. ступила у Кукавички одред), Мила Михаиловић (погинула у пролеће 1942. као борац Кукавичког одреда) и др. Формирано је још неколико актива жена у граду. У једноме од ових актива биле су Загорка Ђокић (1941. и 1942. у њеној су кући биле смештене партијска техника и партизанска кројачка радионица; код ње су као илегалци биле Добрила Стамболић и Зора Адамовић; Загорка је више пута преносила одштампани материјал до одређеног пункта), �Даница Стојиљковић (1943. ушла у новоформирани актив), Загорка Станковић и Вида Стаменковић-ИвановићВера, која је била руководилац актива. У другом су активу биле Нада Николић (чувала у својој кући рањенике, једно време код ње је била склоњена Лепа Стаменковић; прикупљала санитетски материјал и преносила га у одред), Загорка Ђорђевић из Калуђерице код Лесковца партизански курир (1943. учлањена у КПЈ и ушла у МО АФЖ, крајем исте године била члан II РК КПЈ, 1944. изабрана у Градски НОО Лесковца, Олга Станисављевић, Живка Стоиљковић-Петровић и др. У трећем активу су биле Вида Наранџић, Ната Ташић, Анђа Стоиљковић и др. У четвртом активу су биле: Бранка Младеновић, Станче Н., Савка Цветковић и Зора Спасић (1941 у руководству женског скојевског актива). Осим тога су у активу НОФ-а II рејонског одбора у Лесковцу биле: Лепосава Митровић, Смиља Н.Ташана, Милева Петковић и Јулка Станковић, а у одбору НОФ-а III рејона Стана Лазаревић. Обнављањем рада партијских и скојевских организација 1942. године обновљен је и рад актива жена у рејону Шпитаљског гробља. Чланови овога актива су биле: Јелена Костић (чувала је у свом стану тешке рањенике и ту крила писаћу машину технике ОК; вршила је дужност курира између партијског руководства и одреда и примала на везу курире из Београда. У КПЈ је примљена 1943; исте године је ухапшена и после страшног мучења стрељана у Синковцу. Пред стрељање је оставила поруку: „Свесно идем у смрт. Знала сам зашто сам се борила и зашто сада гинем. Али ме је провалио М . . . и у затвору покушао да ме наговори да признам . ..”), Радмила Миљковић-Ђорина, Видосава Стефановић, Радмила Пешић, Ружица Прокић, Ружа Димитријевић (ухапшена крајем 1943), Роска Стефановић, Роса МилошевићСтојановић и др. Главни задатак актива био је прикупљање намирница, одеће и обуће за одред. -учитељске школе у Прокупљу, где је у групи напредних професора организовала рад Партије и СКОЈ-а са средњошколском и радничком омладином. Јуна 1941. члан је ОК КПЈ у Нишу и одговара за рад технике. Октобра исте године прелази у ОК КПЈ за Лесковац и ради на техници. Јануара 1942. бежи испред полиције у Бабички одред, убрзо заробљена од Бугара, пуштена маја исте године, јуна постаје члан МК КПЈ за Београд. Почетком 1943. је на теренском раду у Пасјачи, Јабланици и Црној Трави, води партијске курсеве и организује рад жена, 1944. је уредник „Јабланичанке у борби”, листа ОО АФЖ за Лесковац. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања, има чин резервног капетана. Специјална полиција је трагала за њом и упутила акт Министарству просвете и вера, под Пов. II, 1238-11 од 23-1У-1943, у коме се, између осталог, каже: „Разуменка одговара овде због чланства у КПЈ, те уколико Министарство располаже са њеном фотографијом молим да се доставг^ на увид, и уз извегитај да ли је и када била службеник Мингсстарства. РАЗУМЕНКА-ЗУМА ПОВИЋ, ДУШАНКА, Шеф IV отсека полицијски комесар Бећаревић, с.р.1” ПЕТРОВИЋ-ПО- професор, рођена 1915. године у Станчићима код Чачка, члан КПЈ од 1939, била је до почетка рата 1941. наставница ДомаћичкоДЕСА, ‘) Д. А. СРС Бр. 205/43. — Мин. проевете и вера, Пов. МИХАИЛОВИЋ-ЗАГОРКА, текстилна радница, рођена 1924. године у Лесковцу, укључила се врло млада у напредни раднички покрет; учествовала је у свим акцијама које су организовали КПЈ и синдикат и примљена још пре рата у СКОЈ. Године 1941. Мила се истицала политичким, мобилизаторским радом међу омладином у окупираном Лесковцу; била је члан једне ударне скојевске групе која је изводила диверзије у граду, а у Фабрици кудеље и платна, чија је радница била, изабрана је у актив жена, коме је саботажа производње била једна од првих дужности. У Кукавички партизански одред ступила је у јесен 1941; почетком 1942. године примљена је у Партију. Марта 1942. тешко је рањена у борбама код Ретковца (Јабланица) и заробљена од четника. Ставили су је на страшне муке, сипали јој со у ране и т. сл. Издахнула је под мукама, 21. марта 1942. године, не изустивши ни речи. МИЛА Године 1942. у једном писму секретара „Збора” у Београду, љотићевски потпоручник Поповић пише о догађајима и тешкоћама на које су наилазили у борби против НОП-а: „Иако се последњих неколико дана догодило много тога непредвиђеног, нашао сам за потребно да те о свему томе обавестим и да те замолим уколико је то могуће, да о свему томе реферишеш другу председнику као и да ми гито пре 735 �у Јабланички одред, новембра исте године, била је један од организатора рада међу омладином и организатор санитетских курсева у граду. У одреду је била болничарка у партизанским болницама у Слишану, Доброј Води и Ображди. У току зиме оболела је од тифуса; другови су је тешко болесну носили са положаја на положај. Тифус је сасвим исцрпео њен врло нежни организам, те је морала да оде на опоравак; смештена је као илегалац у Нишу. Крајем марта 1942. у једној рацији, Специјална полиција ју је сасвим случајно открила. Агенти су је саслушавали и мучили и, не дознавши од ње ништа, пребацили су је у Нишки логор као кривца I категорије. Ова тиха, слабашна девојка остала је незаборавна у сећању логорашица; задивила их је својом неисцрпном животном и радном енергијом, својим знањем марксизма и бескомпромисним ставом, својим хуманизмом и безграничном добротом према људима. Мада измучена и изубијана у полицији, Ана је организовала неку врсту политичких дискусија, преносила је своје знање другима и врло зрело тумачила политичке догађаје. Њен отац је покушао да је извуче из логора али је она свој излазак условила изласком осталих другарица из собе. Услов није прихваћен, те је Ана остала у логору. АНА СТОЈКОВИЋ-ВЕСНА рођена је 1920. године у Шапцу и ту, оставши код оца после развода својих родитеља, учила гимназију. Због учешћа и нарочите активности у напредном средњошколском покрету искључена је из 7. разреда гимназије. Завршила је школу у Београду и уписала се на Медицински факултет. Била је одличан ђак и у гимназији и на универзитету, а политички рад је наставила у стручном Удружењу студената медицине. После априлског слома 1941. године, Ана је отишла у Лесковац, где јој је мајка, Боса Ђурић, била професор. До одласка Успела је да из логора успостави везу с мајком, која је после њеног хапшења илегално пребачена из Лесковца у Београд. Полицији је пало у руке једно Анино писмо мајци, па су и њу ухапсили и довели је у затвор Специјалне полиције у Нишу. Ану су читав један дан тукли и мучили да ода везу преко које је упутила писмо. Мада је била потпуно изобличена од батина, везу није одала. Изведена је из логора и стрељана на Бубњу 15. децембра 1942. године, у групи са Мицом Шуваковић и још осам другова. Ова тиха девојка смирено и достојанствено је отишла у смрт, пркосећи својим држањем убицама. РЕАЛНА ГИМНАЗИЈА Пов. бр. 128 8 децембра 1941 год. Лесковаг/, МИНИСТАРСТВУ ПРОСВЕТЕ Одељењу за средње гиколе БЕОГРАД Према распису Министар. просвете II бр. 23185 од 26-Х1-1941 г. част ми је поднети поверљиви извештај за г.г. наставнике који нису на дужности, а и за оне који су на дужности, али су много учинили да се комунизам зацари У овој гимназији. У вези ранијих мојих поверљивих извегилаја о таквим наставницима гиаље се и овај детаљни извештај Мин. просвете, из кога ће се видети главни разлози због којих нису на лицу места. 3) Ћурић Босиљка, проф. налази се на лицу места, али се рачуна као симпатизер комунизму. Као такву је знају: ћаци, ђачки родитељи, а и она се, као таква, води на списку Претстојништва градске полиције у Лесковцу. Има кћер, студента медицине, која активно сарађује на ширењу комунизма међу школском омладином. И њена се кћер изгубила. Нисам је видео у Лесковцу већ два месеца. Где се налази то ми је непознато. В.д. директора, Ал. Лазаревић, с. р. 736 доставиш одговор и упут за рад поводом с ледећег: 1. 19 фебруара по наређењу коланданта групе учествовали смо у неуспелој акцији на Барије и Калуђерице, где се налазио остатак Кукавичког одреда. Неуспела је: уочи саме акције 18. фебруара око 20 часова партизани у селу Калуђерии,и били су извегитени од једног курира који је догиао из Лесковца на коњу о спреманој акцији и извукли су се из нагиег обруча, тако да кад смо стигли нисмо нагили скоро нигита. У Лесковцу им је централа: чист веш им се дотура преко неких жена из Лесковца, пале наш аутокар на сред улице у Лескови,у, исписују Лесковац својим паролама и протурају своје летке, из затвора дотурају партизанима извештаје у гиуми, одржавају најтешње везе са шумом, полиција ћути, а ми немамо никаквог права .. После великог хапшења активиста НОП-а у провали крајем 1942. године, у пролеће 1943. формирана су у Лесковцу још два актива жена. У првом активу су биле: Дара Јовановић-Корчагинка, Рада Савић, Илинка Стојановић (обе ухапшене крајем 1943) и Јелка Стефановић1) (децембра 1944, као члан КПЈ, упућена је од СК КПЈ за Власотинце, са још четири другарице, на рад у ОК КПЈ за Лесковац). У другом су активу биле: Даница Стојиљковић, Бранка Младеновић, Добрунка Стојановић-Булче (1941. била у пододбору НОФ-а I рејона у Лесковцу), Вида Митић-Тужичка (такође члан пододбора НОФ-а 1 рејона; ухапшена 1943, интернирана, није се вратила), Роса Стојановић (била истовремено и у активу жена код Шпитаљског гробља), Олга Стоиљковић, Драгица и Јелка Димитријевић, Иванка Добричић-Мегерл, болничарка Државне болнице у Лесковцу (имала групу сарадника у болници помоћу којих је износила санитетски материјал за одред; 1942. послала у одред шатор са 6 болесничких постеља; 1943. доставила одреду план болнице, који је послужио при нападу за извлачење заробљених рањених партизана из болнице. Са др Олгом Јанежић проналазила могућност да се у болници прикрију тешко рањени партизани. У пролеће 1944. отишла је на ослобођену територију, радила у Хируршком одељењу 25. дивизије, у КПЈ примљена 1942); др Олга Јанежић, лекар Државне болнице у Лесковцу (указивала лекарску помоћ рањеним и болесним партизанима који су из одреда доношени у град. Уз помоћ меди- ‘) ИРПС, бр. 5580. — Пиемо СК КПЈ ОК-у КПЈ за Лесковац. �цинске сестре Иванке Добричић-Мегерл смештала је рањенике код поузданих активиста у граду и прикривала их у самој болници; ухваћена је на том послу, ухапшена фебруара 1942. и отерана у логор у Нишу; пуштена је после неколико месеци, вратила се у Лесковац и наставила рад у НОП-у; 1944, да би избегла поновно хапшење, отишла је у одред). И актив жена око Шпитаљског гробља поново се активизирао 1942. године и радио све до пред крај 1943, када су све чланице ухапшене, а неке од њих послате на Бањицу и у Немачку: Јелка Стојановић, гробарка, је ухапшена; Роска Милошевић-Стојановић, отерана је на Бањицу и затим у Аушвиц, где је остала до краја рата; омладинка Милка Костић ухапшена (после изласка из затвора изабрана у одбор ЈНОФ-а и у ОО АФЖ за Лесковац), Рада Ђорђевић-Мушко ухапшена, Ружа Димитријевић ухапшена, Дара Јовановић-Црна транспортована у Немачку (вратила се маја 1945, изабрана у ОО АФЖ за Лесковац), Вида Станимировић-Црна (њена кућа за све време рата била партијски пункт) ухапшена, и Роска Петровић, такође ухапшена. У раду актива учествовале су такође: Костадинка Симоновић (њена кућа била је партијски пункт), Дарка Ђурић-Тодоровић (њена кућа била је један од илегалних станова у граду; чувала је и неговала рањенике; 1942. била краће време у Кукавичком одреду, исте године ухапшена), Савка Раичевић (1941, формирала један рејонски одбор НОФ-а; њена кућа била илегални стан за чланове ПК и ОК; чувала је и неговала рањенике; 1941. била је код ње смештена и техника, у чијем је раду помагала док техника није премештена у другу кућу; 1942. одржавала курирску везу с Нишом; марта 1944. изабрана у први ГО АФЖ), Бранка Николајевић-Ристић (с мајком Љубицом и сестром Загом помагала у раду технике, разносила одштампани материјал; код ње су одржавани партијски састанци; ухапшена фебруара 1942, заједно с мајком и сестром). Куће Загорке Митић, Данице Станковић, -Загорке Стаменковић, Зоре Цекић и још неких другарица такође су служиле као станови за илегалце и курире и за смештај рањених и болесних партизана. Активи жена су се нарочито истакли радом у „Црвеној недељи”, јануара 1942. О тој акцији пише у извештају ОК КПЈ за Лесковац од 30. јануара 1942. Покрајинском комитету: Драги другови', 1) Поводом годигињице смрти неумрлог друга Лењина гсздали смо летак који вам шаљемо. Исто поводом годигињице одржали смо састанак свих парт. јединица и прогласили смо целу недељу „Црвеном недељом“ у којој је одржано низ конференција на којима је говорено о другу Лењину и палим борцима. У току ове недеље прикупљан је прилог за Партију. Резултате овога послаћемо следећи пут. 2) И у одредима су одржане комеморан,ије поводом тога са културним приредбама на којима су учествовали и сељаци. 3) Ситуација овде у Л.(есковцу) са доласком Бугара знатно се променила, јер недићевци заједно са Бугаргиш већ врше рације. 27—I—1942 био је блокиран и,ео Л. и извршена је преметачина ... Смрт фашизму — Слобода народу! С другарским поздравом ОК из Л.(есковца) У „Црвеној недељи” је велики број жена у Лесковцу учествовао у прикупљању одеће, хране, санитетског материјала, у шивењу рубља и плетењу чарапа и др. за партизане. Прилози су сви доношени у кућу Виде Наранџић, а затим су их обично она, Борка и Драгица Гичић носиле у одред, пробијајући се кроз непријатељске редове. Године, 1942, захваљујући масовности НОП-а, могао је политички рад на терену доста брзо да се реорганизује и поново развије после тешких удара које су почетком године нанеле провале полиције и офанзива окупатора и домаћих фашистичких организација. Стање на терену у том периоду приказано је у извештају ОК КПЈ Покрајинском комитету од 3. I 1942: ЂУРИЋ, професор, рођена 25-УП-1893. у Београду, истакла се пре рата активним учешћем у напредном радничком и Женском покрету у Лесковцу. Са Зором Игњатовић, суплентом гимназије, и још неколико напредних жена, организовала је и водила једну читалачку групу, у оквиру Домаћичке школе, која је у ствари била марксистичка група. Радила је за Црвену помоћ, скупљала је прилоге за наше борце у Шпанији и била је врло активна у акцији за право гласа жена. Пошто је политички била некомпромитована, то је она председавала првом збору за право гласа жена у Лесковцу, одржаном крајем 1939. године. Од самог избијања рата укључила се у НОП и радила је до свога хапшења крајем 1942. године. Стрељана је у логору у Нишу почетком 1943. године. Њен напредни став био је одраније познат,1) а њен рад у НОП-у није остао незапажен, те је јануара 1942. отпуштена из службе, о чему изванредни комесар за персоналне послове при Недићевој влади извештава министра просвете актом Пов. Бр. 122 од 14-1-42: БОСА „ГОСПОДИНУ МИНИСТРУ ПРОСВЕТЕ-) Драги другови- БЕОГРАД Ми смо недавно писали о стању парт. организација код нас у Л.(есковцу). Отада су се ствари измениле. Постојале су 4 парт. јединице, у сваком рејону града по једна. Међутим, услед све јаче реакције, јединице формално ностоје, али састајање и заједнички рад онемогућен је услед хапгиења једног дела, а друго због тога што су се извесни другови морали склонити на извесно време. Немци су сву борбу против комуниста предали недићевцима и полицији у руке, тако да су сада ови гори од својих господара. У вези Вагиег акта Пов. II Бр. 15 од 13-1-1942. год., част ми је известити Вас да сам Босиљку Ђурић, професора Реалне гимназије у Лесковгиу, мојим региењем. II Бр. 1 од 3-1-1942. год. отпустио из државне службе и да губи стечена права, као комунисткињу, и о чему сам Вас обавестио 10-1-1942. године. М.П. Изванредни комесар (потпис нечитак) ‘) Д.А. СРС — К. Мин. просвете, Одељ. за средње школе. — Извештај директора гимназије у Лесковцу од 8.12.41. ‘) Зборник ВИИ, I, 3, стр. 39—40. Зборник ВИИ, I, 3, стр. 7—9. 2) 737 2) Д.А. СРС — бр. 45 од 17-1-42. Министарство просвете, Пов. II �ЈЕЈ1ЕНА СПАСИЋ-ТРАЈКОВИЋ-Ј1АЛА, радница, рођена је 1920. године у Бобишту код Лесковца. Непосредно пред рат одржавани су у кући њених родитеља партијски састанци. Године 1941, у данима устанка, код њих је по више дана боравила група другова из ударне десетине и одатле одлазила на разне акције. Лала се одмах укључила у НОП и радила са омладином и женама. Сазнавши да се у њеној кући крију илегалци, четници су је ухапсили крајем 1941, чим су је пустили, ступила је у Бабички одред. У пролеће 1942. заробили су је Бугари, али је интервенцијом убрзо пуштена и одмах поново отишла у партизане. У једној борби, крајем 1942. рањена је у ногу и пошто није могла да се креће са одредом, остављена је да ради на терену Црне Траве и Пусте Реке. Од почетка 1943. године радила је у техници ОК КПЈ; 1944. била је секретар партијске ћелије у Вучју. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. Што се тиче рада на селу, то иде сасвим добро. Известан број партијаца остао је у оближњим селима, стварајући активе и одборе НОП-а скупљају прилоге у новцу и натури и шаљу то у одреде, затим се формирају помоћне десетине које чувају стражу одредима ... Сељаци се одлично држе према нама и помажу партизане. Смрт фашизму ■—■ Слобода народу! С другарским поздравом З1 Покрајинско партијско повереништво КПЈ за Ниш упутило је јула 1942. на рад у Лесковац Радмилу ОбрадовићГојку (у Лесковцу се кретала под именом Марије Станковић), која је прво била члан, а затим организациони секретар ОК КПЈ за Лесковац и била задужена за рад технике. Ову своју одлуку, и још нека персонална померања, ПК КПЈ за Србију саопштио је у писму од 31. V 1942: Руководству на Јастребцу (Срби и др.)2 ОТПУСНИ ЛИСТ ЧОМИН АНЕ ИЗ ЛОТОРА У НИШУ 5) Ми смо јавили Душ(анки) из Ј1(есковца), која је жива и здрава, да што пре пређе у Н(иш) и замењује Јову (инструктор хапшења ПК КПЈ Василије Буха, после постао издајник), док се не до- несе дефинитивна одлука о попуњавању ПП (Покрајинског поверенишитва) и ОК. У међувремену друг Жине и друг-ца Г(ојка) из Кш(Крушевца) (њих двоје заједно) као чланови ОК свршава,ће најважније и најхитније ствари у читавом том крају док се ствари среде. Они ће се трудити да мудро и вешто одржавају све везе и курире, водећи рачуна да се савладају све тешкоће и отклоне недостаци у раду. Поред њихових одговора на ваше извештаје и ПК ће одговарати на све важније извештаје из ваших крајева и пружити вам сваку могућу помоћ. 6) Ако друг-ца Лена3 не може опстати у њеном крају, а ви јој пружите највећу сшурност и споразумите се с њом где и како би било најкорисније и најсигурније да ви продужите тако за наш покрет важан рад. Упознајте је са најновијим променама, вестима и догађајима у вагием крају ... У писму од 15—IV 1943. ПК КПЈ за Србију4) даје упутства Окружном комитету КПЈ за Лесковац за реорганизацију рада технике и курирске службе: ■) Разуменка — Зума Петровић — Душанка. ИРП, бр. 12472/Ш, 6—13 (42). Лепосава Стаменковић-Ленка. ‘) ИРПС, бр. 2585. -) Ј) 738 �Драггс другови, Посебно вам пишемо о проблему курирске службе, зато јер је нужно да томе посветите озбиљну пажњу. Пристајемо да нам шаљете тога новог вашег курира. У прилогу вам достављамо јавку за њега. Пошто Гојка (нарочито због последњих компликација) мора да се повуче из града, то је нужно да досадашњег техничара (који ће је моћи по вашем мишљењу заменити на техничком пункту) потпуно изолујете од досадагињег рада и везе и да га непосредно контролигие секретар ОК или Гојка. У вези с тим јавите нам шта је са техником, да ли је премештена на сигурно место ... Другарски поздрав ПК Техника ОК КПЈ за Лесковац је обновљена априла 1941. године. Од маја месеца па до свог одласка у одред, у октобру, радом технике ОК је руководила Лепа СтаменковићЛенка; од октобра 1941. до јула 1942. одговарала је за рад технике Разуменка-Зума Петровић; тада је ову дужност од ње преузела Радмила 06радовић-Гојка. У техници ОК КПЈ за Лесковац радиле су 1941. године, поред других, Добрила Стамболић-Стана, Зора Адамовић-Нада и Лепосава Стаменковић-Слободанка. Техника ОК КПЈ је према потреби премештана из Лесковца у околна села. Од септембра 1941. до маја 1942. била је у Доњем Синковцу, у кући члана Партије Добривоја Аранђеловића; Милева Аранђеловић, његова мајка, чувала је стражу док се материјал штампао а затим га је носила у Лесковац. Маја 1942, када је враћена у Лесковац, техника је једно време била у кући Бранке Стефановић-Меденице-Савке, која је куцала матрице у стану Јулке Ристић; затим је пренета у кућу Воје Николајевића-Чиплака, где се налазило и складиште хартије и штампарске боје. На неким пословима у техници и у разношењу штампаног материјала помагале су његове сестре Бранка и Зага и мајка Љубица. Чим би се посумњало да би техника могла да буде откривена, машине и шапирограф би били расклопљени у делове и склањани у станове чланова КПЈ или поузданих симпатизера. Тако су делови технике били у стану Јелене Костић у Шпитаљ-мали, у кући Загорке Ђокић и у кућама других активиста НОП-а. Крајем 1942. техника је пребачена у Добру Воду и у њој су радиле Бранка Стефановић-Меденица-Савка и Лидија Леви-Васовић-Мира. У про- леће 1943. је ОК преузео технику Партијског повереништва за Јабланицу и Пусту Реку и сместио је у Стубли; затим је премештена у Лапотинце и Плавце, где је остала више од године дана, а онда је пребачена у Суво Поље па у Прокупље и затим у ослобођено Лебане. Техничар је опет била Бранка Стефановић-МеденицаСавка, а неко време су јој помагале Лидија Леви-Васовић-Мира и Јелена Спасић-Трајковић-Лала, (док нису прешле, још исте године, на рад у новоформирану технику СК КПЈ за Лесковац) и Нада Караичић-Цуца, која је почетком 1944. прешла у технику ПК СКОЈ-а. У Лебану је у техници ОК радила неко време Мира Пантовић, која је затим такође прешла у технику ПК СКОЈ-а и после у Главни штаб за Србију. Поред ове технике, у Лесковцу је од септембра 1943. радила и резервна техника ОК која се често селила; прво је била смештена у рејону Рупе, а од октобра у стану Савке и Јована Раичевића у Подворцу, али како је њихова кућа коришћена и као илегални стан за чланове ОК и инструкторе ПК КПЈ, то је техника пресељена у Улицу Сурдуличких мученика. У овој су техници радиле Савка Раичевић и, краће време, Душанка Ђоковић и Анђелина БукумировићЛала из Београда (осим што је радила у техници, Лала је такође помагала Ани Стојковић-Весни у организовању течајева прве помоћи). У реорганизоване партијске ћелије и активе^примљен је 1942. године већи број проверених активиста и чланова СКОЈ-а, међу њима раднице Роса Ристић и Живка Петровић-Стоиљковић и ученица Вера Спасић-Нешовановић. У одреду су 1942. године учлањене у КПЈ: Јованка Миљанић-Стаменковић-Цана, Даница Грујић-Бајагић, ученица из Горњег Коњувца, Зора Нешић-Ковачевић-Орлова, учитељица из Зајечара (крајем 1941. дошла у Кукавички одред), Ратка Петровић, омладинка из Црне Траве и Нада Стојановић активиста НОП-а и скојевски руководилац из Црне Траве. Половином 1942. обновљен је и рад скојевске организације у Лесковцу, која је мартовском провалом била много ослабљена. Формирано је посебно руководство СКОЈ-а у гимназији и активи у свим вишим разредима. Чланови актива су биле: Радмила Недић, Радмила Младеновић, Мирјана Наумовић, Зорица Стефановић, Олга Тепавац, Мирјана Пешић, Радмила Михаиловић, Цвета Стани- 739 ПАРАСКЕВА - КЕВА СТОЈАНОВИЋ, кројачка радница из Лесковца, укључила се пре рата у напредни раднички покрет, помажући своме мужу, члану КПЈ, у припремању и извођењу многих задатака. Њена кућа је од пре рата била партијски пункт: ту су се склањали илегалци и одржавали партијски састанци, а Кева је обично била на стражи. Од почетка рата 1941. у њеној се кући припремају разне акције, доноси се материјал за одред, који она предаје куририма или га сама носи до одређених пунктова. Године 1941. била је у одбору НОФ-а III рејона, а у другој половини 1942. била је члан актива СКОЈ-а око Шпитаљског гробља, који је, поред других задатака, имао посебан задатак да баца клинове под аутомобилске гуме. Она је осим тога, шила рубље за партизане. Ухапшена је у провали фебруара 1942. Мада није ништа признала у полицији, отерана је у логор на Бањици, одакле је, после више од године дана, пуштена децембра 1943. године. Одмах наставља рад у НОП-у. Августа 1944. пошто је примљена у КПЈ, одлази на слободну територију и постаје руководилац партизанске кројачке радионице. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. �укључила’ се у напредни раднички покрет. Учествовала је у свим акцијама и штрајковима које су водили КПЈ и синдикална организација Лесковца. Била је члан управног одбора синдикалне подружнице текстилних радника. Члан КПЈ је постала 1938. године. После окупације се укључила у НОП, била је руководилац актива жена у фабрици Мика Станковић „Куца”. Овај је актив, поред других акција, организовао и неколико саботажа у фабрици. Јануара 1942. године Јелица је ступила у Бабички партизански одред. У лето исте године заробили су је бугарски фашисти, одвели у лесковачки затвор и подвргли мучењу; пребачена је у Нишки логор на Црвеном крсту и стрељана на Бубњу 20. децембра 1942. године. Текстилна радница ТРАЈКА ЋЕРМАНОВИЋ рођена 1922. у Лесковцу. У напредни раднички покрет се укључила сасвим млада, још пре рата; учествовала је у свим акцијама и штрајковима радничке класе Лесковца. После окупације је радила као позадински радник; била је члан једне ударне скојевске групе. Године 1942. одржавала је везу са одредом на Кукавици, а септембра 1943. је ступила у одред. Погинула је 23. јула 1944. године, на Великој Глави, у борби са балистима. Била је тада санитетски референт 13. српске бригаде. ЈЕЛИЦА ЋОРЋЕВИЋ-СТЕФАНОВИЋ ЋУЋУЛИКА, текстилна радница, рођена 1914. године у Лесковцу, врло млада ВИДА СТАМЕНКОВИЋ-ИВАНОВИЋ-ВЕРА, радница, рођена 1920. године у Лесковцу, укључила се у напредни раднички покрет као штампарска радница у штампарији „Соко”. Кандидат за члана КПЈ постала је 1940. године. Учествовала је у свим штрајковима и акцијама које је Партија организовала у Лесковцу. После окупације наставља рад. Била је руководилац једне ударне омладинске групе. После формирања Кукавичког одреда пребацује борце на везу са одредом. У њеној кући су се криле Лепа Стаменковић Ленка, Добрила Стамболић-Стана и др. Чувала је и обилазила рањене борце, који су били смештени по разним кућама у граду. Децембра 1941. године отишла је у Кукавички одред. У одреду је била до марта 1942. године када је као исцрпљена враћена у Лесковац да се опорави. Остала је у Лесковцу до септембра исте године, када је поново ступила у одред. Крајем 1943. била је члан Рејонског комитета КПЈ и радила је на терену са женама. Кад је формиран Срески одбор АФЖ, она је секретар. Године 1944. изабрана је у Окружни одбор АФЖ. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. 740 сављевић, Иванка Костић, Емилија Јовановић (1941. полазница једног санитетског курса у граду), Радмила Митић, Олга и Магдалена Малдини и Ана Чомић; у активу у Текстилној школи примљена је тада у СКОЈ Деса Ристић. У провали, у јесен 1942, поново је десеткована скојевска организација у гимназији, многе су ученице ухапшене и неке преко Нишког логора и Бањице, друге директно из затвора Специјалне полиције, упућене у Завод за принудно васпитање омладине у Смедеревској Паланци1). Почетком јуна исте године формиран је МК СКОЈ-а, у који су ушле Оља Цуверовић (студент агрономије из Прокупља; до одласка у одред новембра 1942. радила на организовању актива СКОЈ-а и актива жена у Лесковцу; погинула у борби код Топличке Велике Плане, фебруара 1944), Вера Спасић-Нешовановић-Сека и Роса Ристић. У августу је формирано скојевско руководство за I рејон, у коме је била Добрила Кривокућа-Невенка, ученица Текстилне школе (родом из Смиљевца код Ивањице; хапшена у Лесковцу октобра 1941. и поново новембра 1942. са групом скојевки, оба пута пуштена; фебруара 1943. постала члан МК СКОЈ-а, исте године отишла у одред; марта 1944. била на партијском курсу и као политички радник у СО АФЖ). На Хисару су 1942. била два скојевска актива; члан једнога актива је била Лепша Радосављевић, ученица гимназије (ухапшена почетком 1944, упућена у Завод у Смедеревској Паланци). — Члан актива СКОЈ-а око Шпитаљског гробља (који је поред осталог имао и задатак да баца клинове под аутомобилске точкове) била је крајем 1942. Параскева Стојановић (ухапшена новембра 1942. и отерана на Бањицу). Постојао је још један актив СКОЈ-а, у коме су, поред других, биле: Зора Спасић (ухапшена крајем године), Јелена Спасић-Трајковић-Лала, Добрица Миленковић и Роса Ристић (ухапшена новембра 1942, брзо пуштена). У селима су, у првим данима устанка, на окупљању жена и омладинки на задацима НОБ-е радиле углавном другарице из одреда; у многим селима већ у лето 1941. и почетком 1942. формирани су активи СКОЈ-а и активи жена. У лесковачком срезу, у селу Горини, примљене су у то време у СКОЈ: Бранка Николић (члан првог МО х) Д.А. СРС — Министарство просвете и вера, Одељење за средње образовање, Пов. III, бр. 430/43; Министарство унутрашњих дела, 1941— —1942—1943 — См. Паланка; — Фасцикла Министарство просвете и вера — 1943. �АФЖ 1943. године; 1944. изабрана у МНОО у члањена у КПЈ; исте године ухапшена од четника), Радмила Николић-Мица партизански курир; ухапшена 1942; ушла у први МО АФЖ; 1944. учлањена у КПЈ), Роска Јовић (одржавала везу између Лесковца и терена; члан првог МО АФЖ, више пута батинана и извођена на стрељање), Јелена Петковић-Ленче и Драга Цветковић-Цига (1944. ступила у НОВ). У активу жена било је 14 чланица; актив је међу првима у срезу, почетком 1943, прерастао у одбор АФЖ, у који су, осим наведених, изабране: Стојанка Станковић, Катица Станковић-Словенка (партизански курир, одржавала везу између Лесковца и терена, преносила санитетски материјал и лекове у одред; 1944. изабрана у ОО АФЖ), Трајка Анђелковић (партизански курир, 1943. учлањена у КПЈ, ухапшена 1944), Даница Николић-Ташић и Јелица Ђорђевић. У кућама Персе и Јагоде Спасић биле су скривнице за рањенике. — У Вучју су у активу жена биле 22 другарице; у кући активисткиње Даринке-Дарке Николић налазило се скровиште партијског материјала, оружја, муниције и намирница за одред; ту су се повремено склањали политички радници, одржавани су партијски састанци и била веза за одлазак у одред. Курири су биле: Дана Константиновић, Росанда Константиновић (1944. изабрана у СО АФЖ за Лесковац) и Наталија Милошевић. У одбору АФЖ, формираном 1943. године, биле су Вукана Рашић-Живковић, звана тетка Вукана, из Збежишта (засеока Вучја), члан МНОО од 1941 (често је као курир са посебним задатком ишла у Вучје; њена кућа је била курирски пункт и веза за одред; 1944. ушла је у први ОО АФЖ; често је хапшена и толико мучена, да је после ослобођења умрла од задобијених повреда) и Савка Рашић (члан МНОО у Збежишту, више пута хапшена); у СО АФЖ су такође изабране Бранка Костић из Вучја и Вукана В. Настић из Збежишта (активиста НОП-а од 1941, три пута батинана због сина првоборца) и др. У СКОЈ су 1942. године примљене Теодоеија Ђорђевић и Драгица Николић. — У засеоку Рашином Лазу била је међу чланицама првог МО АФЖ Наталија Милошевић, у Шутилици Васка Дисић (партизански курир). — У Буковој Глави су у активу жена биле четири другарице, а у МО АФЖ, формираном 1943, Петкана Станковић, Драга Ђорђевић и Даринка Михаиловић, све три партизански курири. У ЖИВКА СТОИЉКОВИЋ-ПЕТРОВИЋ, ВИДА НАРАНЏИЋ, домаћица, рођена 1921. у околини Лесковца, пре рата је сарађивала у напредном радничком покрету, а од устанка 1941. је активиста НОП-а, члан једног актива жена у Лесковцу, који се јануара 1942. истакао у „Црвеној недељи”, прикупивши највише прилога у новцу и роби за одред. Преко њене куће је ишла веза за ПК КПЈ и са Кукавичким одредом; кућа јој је била партијски пункт, на који су се јављали сви шхегалци који су слати на рад у Лесковцу, међу другима, код ње су извесно време биле склоњене Добрила Стамболић и Радмила Обрадовић-Гојка. Пробијајући се кроз непријатељске редове, Вида је ишла као курир у штаб одоеда. Ухапшена је марта 1942. и отерана у Нишки логор, али је јуна већ пуштена и вратила се у Лесковац. И за време њеног боравка у логору у њеној су кући били илегалци. Одлуком ПК КПЈ за Србију од јануара 1943. године њена се кућа користила само као веза између ПК КПЈ — ОК КПЈ —• одред. Почетком 1944. године Вида је један од организатора Градског одбора АФЖ. У ДРУГој половини 1944. морала је да се склони од прогона четника, отишла је на ослобођену територију, и до ослобођења била теренски радник. Носилац је Споменице 1941. о 741 радница, рођена у Лесковцу 1919. године, од првих дана устанка укључила ое у НОП. Била је у једном активу жена са Надом Николић и Загорком Ђорђевић. Године 1942. одржавала је курирску везу са Нишом и била курир између ОК КПЈ и Кукавичког одреда. Исте године је примљена у КПЈ, а 1943. је изабрана за члана МК ТСПЈ за Лесковац. Маја 1943. отишла је у Кукавички одред са своје троје деце, коју је оставила на ослобођеној територији, а она је из одреда враћена на терен, да организује одборе АФЖ. Године 1944, пошто се разболела, послата је на лечење у Италију, а после повратка, исте године, ушла је у ОО АФЖ за Лесковац. Носилац је Споменице 1941. �ДАРА ЈОВАНОВИЋ-КОРЧАГИНКА, радница, мајка троје деце. Пре рата учествовала у штрајковима и другим акцијама напредних радника. За НОП ради од 1941. Била је руководилац актива жена у фабрици и рејону. На разним задацима помагала свом мужу који је био члан КПЈ. У њиховој кући одржавани су партијски и други илегални састанци. Када јој је супруг отишао у одред, Дара је наставила рад. Године 1942. бринула је и скривала 10 рањених партизана из Бабичког одреда. Исте године била је проваљена и двапут хапшена. Новембра 1943. отишла у одред. У Пустој Реци радила је на формирању одбора АФЖ. Пре одласка у одред била је веза између града и одреда и више пута по задатку одлази на Кукавицу и у Пусту Реку. Носилац је ликовања. Споменице 1941. и више од- ЈОВАНКА ВИЋ-ЦАНА МИЉАНИЋ-СТАМЕНКО- рођена 1920. године у селу Бодежишту, општини Гацко, у Херцеговини, дошла је 1941. у Јабланицу као избеглица из Македоније. Исте године ступила је у Јабланички одред и била болничарка у партизанској болници у Ображди, под Радан-планином. Године 1942. примљена је у чланство КПЈ, 1943. је постала члан СК КПЈ за Пусту Реку и Јабланицу и изабрана је у први СО АФЖ за Пусту Реку, формиран августа 1943. у Вујанову. Године 1944. постала је члан ОК КПЈ, изабрана је за председницу првог СО АФЖ за лесковачки срез и ушла је у ОО АФЖ, који је формиран половином 1944. у Бублици. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. Има чин резервног поручника ЈНА. ЈОВАНКА МИЉАНИК СТАМЕНКОВИВ-ЦАНА, ЧДАН СК КПЈ ЗА ЈАБААИИЦУ (ЛЕВО) И РАДМИЛА ОБРАДОВИБ-МЕДАН-ГОЈКА, ОРГАНИЗАЦИОНИ СЕКРЕТАР ОК КПЈ ЗА ЛЕСКОВАЦ (ДЕСНО) СА ЧЛАНОВИМА СК КПЈ ЗА ЈАБЛАНИЦУ И ПУСТУ РЕКУ, У СЛИШАНУ, ДЕЦЕМБРА 1943. 742 Брзи су 1942. године примљене у СКОЈ: Цана Цојић (затим учлањена у КПЈ; из одреда враћена на теренски рад, 1944. била члан СК СКОЈ-а), Вида Хаџић (1944. ступила у НОВ) и Нада и Драгица Радивојевић; у активу жена је било 15 чланица; у први МО АФЖ су ушле: Љуба Анђелинковић, Дара Анђелић, Параскева Станковић (курир), Мара Радивојевић-Далматинка и Радунка Стојановић (партизански курир, злостављана и батинана). Курири су такође биле Стана и Загорка Стојановић и Деса Стаменковић. — У Жабљану су у активу жена биле три другарице, а у први одбор АФЖ 1943. ушле су: Перка Тодоровић (у њеној кући било скровиште прикупљене хране и др. за одред; била обавештајац, хапшена и батинана, 1944. била 5 месеци у затвору у Нишу), Даница Ђорђевић (партизански курир; 1944. ухапшена, задржана 5 месеци у затвору у Нишу) и Вида Пешић (партизански курир); 1944. изабрана је у МНОО Стојанка Станковић-Ђорђевић (исте године учлањена у КПЈ). — У Радоњици је руководилац актива СКОЈ-а била Живка Крстић-Јовић (1943. члан МО АФЖ, 1944. учлањена у КПЈ); у СКОЈ је 1942. примљена Добрунка Станковић (злостављана и батинана); у сеоском активу жена било је 8 чланица; у први МО АФЖ су, осим Живке Крстић-Јовић, ушле Дарка Марјановић (партизански курир) и Добрунка Марковић (више пута хапшена). ■— У Новковом Риду је у активу било шест жена; у кући Јане Новковић тетка Јане — су одржавани састанци партијских радника и партизана; ту је било скровиште хране и разног другог материјала за одред и ту је био пункт за курире; преко тетка Јане је одржавана веза с градом; четници су је толико злостављали и батинали да је 1943. умрла од озледа које су јој нанели. У кући Росанде Стевановић у Новковом Риду било је скровиште оружја, муниције и разног материјала за одред; Росанда је одлазила на везу у Горину и често је слата на непријатељски терен као обавештајац; врло храбра и сналажљива, она је увек извршавала задатак; више пута су је батинали и четници и недићевци. Чланица овог актива жена била је и Роска Радивојевић. — У Чукљенику је све што је прикупљено за одред (храна, оружје, санитетски и други материјал) доношено у кућу Јулке Живковић — баба Јулке — која је у својој кући чувала и неговала рањене и болесне партизане; била је такође поуздан обавештајац; више пута је хапше- �на и батинана. — У Доњој Јаини су склоништа за рањенике и скровишта муниције, хране и другог материјала за одред били у кућама активисткиња Савке Јовановић (преко ње ишла стална веза са Лесковцем, Јабланицом, Црном Травом; четници је страховито батинали; муж погинуо 1944. као члан СК КПЈ за Лесковац, са своје четворо деце крила се од непријатеља и често ишла са одредом; кућа јој је опљачкана и спаљена; радила на терену са женама; тек се после ослобођења вратила у село са децом, члан је КПЈ), Милеве Станковић и Александре Јоњић (обе су хапшене и злостављане од непријатеља). — Актив жена у Бунуши имао је 6 чланица; у први одбор АФЖ су ушле: Мара Јовановић (у кући њеној и Параскеве Јовановић било је скровиште жита и другог материјала за одред; ту су одржавани састанци и посела, на којима су чланице актива прерађивале заплењену вуну; обе су четници тукли и злостављали), Јолка Вељковић (партизански курир), Параскева Митровић, Станка Јовић, Љубица Спасић и Савка Танчић. — У Калуђерцу је било 8 чланица у активу жена, а у одбор АФЖ су 1943. ушле Загорка Ђорђевић (партизански курир, партијски радник у Лесковцу), Љубица Ђорђевић и Божана Станковић (курир); партизански курир била је такође Стојанка Јовић (1943. отишла у одред, погинула 1944). —• У Тодоровцу је МО АФЖ формиран 1943; међу првим члановима била је Дарка Станојевић; у кући Кеве Станковић је била скривница за теренске раднике и партизане и за разну робу за одред; четници су је саслушавали и тукли да ода скровиште, али она је упорно одбијала да ма шта зна, па су је пустили; Трајка Миленковић је на својој машини иштрикала велику количину чарапа за борце, 1942. је ушла у МНОО, 1943. је примљена у КПЈ; хапшена је више пута и терана у затвор, у Лесковац, али је сваки пут пуштана, 1944. је отишла у НОВ. О рањеницима смештеним по кућама у селу бринуле су Бранка и Вида Стојановић. — У Братмиловцу је партизански курир била Савка Костић, у Славујевцу Јелисавета Ћурчић, у Бобишту Санда Стаменковић (хапшена), у Горњој Јаини Љуба Павловић (хапшена), у Навалину Милева Ранђеловић; Љубинка РанђеловићЗечевић из истог села изабрана је 1943. у СО АФЖ за Јабланицу, исте године отишла је у одред, а 1944. је изабрана у СО АФЖ за Лесковац. •— У Петровцу су се бригом о партизанима истицале партизанске мајке БРАНКА -САВКА, СТЕФАНОВИЋ-МЕДЕНИЦА матуранткиња, рођена 1921. године у Лесковцу, предратни члан СКОЈ-а и кандидат за члана КПЈ, била је пре рата руководилац средњошколског актива СКОЈ-а. По окупацији је њен стан постао партијски пункт; поред других илегалаца у њему се неко време крила и Лепа Стаменковић-Ленка. Бранка је 1941. била курир између ОК КПЈ за Лесковац и ПК КПЈ за Србију; на том се задатку брзо компромитовала, па је већ у октобру 1941. морала да се склони у одред. Била је прво на Кукавици, затим је прешла на Јабланицу и била политички комесар партизанске болнице у Ображди. Године 1942. повучена је из одреда и одређена да ради у техници, прво на неослобођеној територији (једно време у својој кући у Лесковцу), а 1943. је прешла у технику ОК, која је према ситуацији на терену премештена у Стублу, Лапотинце и у партијска упоришта у неким другим селима; 1944. године преузета је од Главног штаба НОВ за Србију. Резервни је официр ЈНА, носилац Споменице 1941. и више одликовања. ПОКРАЈИНСКИ КОМИТЕТ КПЈ ЗА СРБИЈУ 19 октобар 1944 г. ОКРУЖНОМ КОМИТЕТУ1) ЛЕСКОВАЦ Упутите Персоналном одељењу Главног гатаба НОВ и ПО Србије другарицу Бранку Стевановић, звану „Савка”, која ради у техници Окружног комитета за Лескован,. Такође нам упутите и другарицу Наду,2) која ради у техници ОК СКОЈ-а. Смрт фагчизму — Слобода народу! За Покрајински комитет КПЈ за Србију, (потпис нечитак) ‘) ИРПС, бр. 5334. — ПИСМО ПК КПЈ за Србију ОК-у КПЈ за Лесковац од 19-Х 1944. 2) Нада Караичић. НАДА ШТЕРН), КАРАИЧИЋ-ЦУЦА (РЕГИНА рођена 1924. године у Београду, члан актива СКОЈ-а у Трговачкој академији 1940/41. школске године, истицала се у напредном средњошколском покрету, упућена је крајем 1941. на партијски рад у Лесковац и ту живела под именом Наде Цибрић, избеглице из Босне. Била је секретар I рејонског руководства СКОЈ-а, затим члан Месног руководства СКОЈ-а; од фебруара 1943, је члан ОК СКОЈ-а за Лесковац и Топлицу, задужена за рад технике ОК СКОЈ-а, 1944. прелази у технику ПК КПЈ. Носилац је Споменице 1941. 743 �РАТКА ПЕТРОВИЋ рођена 1923. године у селу Самчекинцу, у Црној Трави, 1941. године се укључила у НОП и исте године примљена у СКОЈ, а члан КПЈ је од 1942. Испрва је радила на терену, а 1942. је, као прва партизанка Црне Траве, ступила у Црнотравски партизански одред, који је затим постао II јужноморавски одред; 1943. године је изабрана за члана Општинског комитета КПЈ за Црну Траву, затим је прешла на дужност члана Среског комитета КПЈ за Власотинце; од 1944. године је члан ОК КПЈ за Пирот и секретар Окружног одбора АФЖ. Јануара 1945. изабрана је за члана МК КПЈ Ниша. Као борац неколико пута је рањавана. У војсци има чин резервног поручника. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. Љубица Петровић (имала је 76 година, мајка партизана Драгог) и Милица Вуксановић (имала 60 година, син јој погинуо у партизанима 1942). — У Мирошевцу су 1942. примљене у СКОЈ: Мара Стојановић, Радулка Лазаревић, Љубица Митровић и Добрунка Илић; у активу жена било је 17 другарица; курири одреда су биле: Стана Живковић, Марија Илић, Јелена Станковић и Нада Тошић. Осим Стане Живковић, све су ухапшене 1942, а с њима и снаха Јеленина, Стана Станковић. Везу са одредом је одржавала Марија (Марика) Стошић; Динка Стојановић, активиста НОП-а од 1941, затим активиста АФЖ, имала је три сина у партизанима, од којих је син првоборац погинуо; активисту НОП-а Циганку Стану Бислимовић ухватили су четници када је ишла по задатку у Вучје, 14. јануара 1944, и заклали је у Бунушком Чифлуку. МО АФЖ формиран је 1944. године. —- У Паликући су примљене у СКОЈ Јагода Павловић, Загорка Цветковић и Јелка Станковић; актив жена је имао УПРАВА Г Р А Д А БЕОГРАДА1) Београд Одељење Специјалне полиције Пов. II бр. 2376/42—IV 28 децембра 1942 године 5) НАУМОВИЋ Ћ. МИРЈАНА, ученица 7 разреда лесковачке гимназије, рођена 26 II 1925 г. у Лесковцу, кћи поч. Ђорђа и Добре рођ. Јовановић, са станом у ул. Браће Тодоровића бр. 7. 6) СТЕВАНОВИЋ С. ЗОРИЦА, ученица 5 разреда гиммназије у Лесковцу, рођена 25.12.1926 г. у Лесковцу, од оца Стојана и мајке Софије рођ. Јовановић, са станом у Вождовој ул. бр. 20. РЕШЕЊЕ На основу чл. 1 и 2 Уредбе о принудном васпитању омладине МС бр. 2826 од 15 јула 1942 г. § 12 Уредбе о устројству и делокругу Управе града Београда, одељење Специјалне полиције Управе града Београда, 7) СТАНИСАВЉЕВИЋ А. ЦВЕТА, ученица 6 разреда лесковачке гимназије, рођена 21.3.1925 г. у Грделици, срез Власотиначки, са станом у Лесковцу, Степе Степановића ул. бр. 74. РЕШАВА 8) ТЕПАВАЦ Д. ОЛГА, ученица 6 разреда гимназије у Лесковцу, рођена 11.9.1925 г. у Грделици срез власотиначки, од оца Данила и мајке Руже рођ. Здравковић, са станом у Лесковцу, Влајкова ул. бр. 138. Да се због илегалног деловања на пољу комунистичке пропагандс, доказаног припадништва организацији Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ-а) у Лесковцу и лесковачкој гимназији и због одржавања извесних илегалних веза са партизанско-комунистичким одметницима, упуте у Завод за принудно васпитање омладине у Смедеревској Паланци, где имају остати до даљег наређења и одлуке министра просвете, односно старешинства завода у смислу чл. 6 Уредбе о принудном васпитању. 14) МИЛУНОВИЋ И. ЉУБИЦА, ученица 6 разреда гимназије у Лесковцу, рођ. 9.6.1926 г. у Вујанову срез Јабланички, кћи Ивана и мајке Милеве, рођ. Божинић, са станом у Каспаревој ул. бр. 30. 15) НЕДИЋ Н. ДРАГИЦА, ученш^а 5 разреда гимназије, рођ. 26.8.1926 г. у Скопљу, кћи Недељка и мајке Загорке рођ. Николић, са станом у Лесковцу, Пере Велимировића ул. бр. 98. Б) ПРЕДЛАЖУ СЕ ДА ОСТАНУ У ЗАВОДУ НА ПРИНУДНОМ ВАСПИТАЊУ ГОДИПУ ДАНА: 16) МАЛДИНИ С. ОЛГА, ученица 3 разреда лесковачке гимназије, рођена 27.3.1927 г. у Скопљу, кћи Светислава и Јелисавете рођ. Марковић са станом у Лесковцу, Николе Тесле ул. бр. 8. 4) МЛАДЕНОВИЋ А. РАДМИЛА звана „Мила”, ученица 8 разреда лесковачке гимназије, рођена 29 I 1924 г. у Босиљграду, кћи Атанасија и Драгице рођене Митровић, са станом у Лесковцу, Стојана Протића ул. бр. 16. ') Д.А. СРС — Пов. III, бр. 430/43. Мин. просвете, Одељење за средње 17) ЧОМИЋ С. АНА, ученица 8 разреда гимназије У Лесковцу, рођена 17.3.1923 г. у Хамбургу, надлежна у Лесковцу, кћи Сотира и Марике, рођ. Пападаки, са станом У Лесковцу, Војводе Мишића ул. бр. 2. образоваше, 744 �14) НЕДИЋ Н. Драгица, члан разредног актива 5 разреда лесковачке гимназије. У покрет уведена месеца септембра преко Стевановић Зорице. Није идеолошки изграђена, али пала под штетан утицај комунистичких кругова, који су је увели у СКОЈ. 19) МИХАЈЛОВИЋ Б. РАДМИЛА, ученица Текстилне школе у Лесковцу, рођена 4.8.1924 г. у Јужној Виници, срез кочански, кћи Богдана и Агније рођ. Поп Илијина, са станом у Лесковцу, Учитеља Јосифа ул. бр. 42. 15) МАЛДИНИ С. ОЛГА, члан разредног актива — групе Ристовића Ненада. Присуствовала састанцима групе, али као млада и неискусна даје утисак заведене девојке. Примена васпитних мера ће је свакако поправити. ОБР А З Л О Ж Е Њ Е Вођеном истрагом од стране органа овога одељења утврђено је, да су напред означени ученици-омладинци и остали припадали илегалној организацији СКОЈ-а у Лесковцу и лесковачкој гимназији, да су у овој организацији заузимали одређене функције или рад саме организације као ужи симпатизери помагали давањем прилога и уступањем станова за илегалне скупне састанке, а поред тога као чланови или симпатизери пропагирали потребу и нужност партизанско-комунистичке одметничке акције у Србији. Оцењујући током истраге све личне и остале објективне околности, важност функције, време деловања на овом пољу, мотиве због којих су поједини пришли организацији, држање и искреност приликом истраге са идеолошком изграђеношћу сваког појединца, предложено је време трајањ а принудног васпитања. За сваког појединца по завршеној истрази у кратко сажетом изводу утврђено је следеће: 16) ЧОМИЋ С. АНА, симпатизер СКОЈ-а, раније обухваћена радом и утицајем Ђорђевића Трајка-Кукара. Знала је за постојање организације СКОЈ-а у гимназији, премда није активно учествовала у раду. Свакако се може поправити уклањањем из средине која је левичарски на њу утицала. 18) МИХАИЛОВИЋ Б. РАДМИЛА, осумњичена као лице које има везе са партизанско-комунистичким бандама. Била отсутна из Лесковца прошле године и исказом сведока утврђено да је имала везе са партизанима. Организацији СКОЈ-а није припадала у Лесковцу, али је сматрана симпатизером због свог ранијег става. 4) МЛАДЕНОВИЋ А. РАДМИЛА,1) члан школског актива СКОЈ-а у лесковачкој гимназији. Одговорна је била у раду за све женске разреде, који су образовали своје руководство. Искрена је и заведена лажном пропагандом, па је свакако склона поправци. Ипак је имала важну функцију у СКОЈ-у, обухватајући више другарица на које је вршила утицај. 20) МИЛУНОВИЋ И. ЉУБИЦА, члан разредног актива 6 разреда лесковачке гимназије. У СКОЈ уведена месеца септембра преко Тепаваи, Олге. Присуствовала илегалним састанцима групе Ристовић Ненада. Идеолошки није изграђеиа и даје утисак примитивне и заведене девојке лажном пропагандом и утицајем левичарских кругова. 5) НАУМОВИЋ Ћ. МИРЈАНА,3) руководилац женске васпитне групе 7 разреда лесковачке гимназије. У СКОЈ уведена месеца септембра ове године. Вршила је утицај на више другарица. Мирјана је скромна девојка склона поправци. Идеолошки је неизграђена, премда је читала левечарску латературу. Са свега напред изложеног одлучено је као што гласи диспозитив овог решења. Решено у Одељењу Спеи,ијалне полиције Управе града Београда 28 децембра 1942 године под Пов. II бр. 2376/ 42—IV. 6) СТЕВАНОВИЋ С. ЗОРИЦА, руководилац васпитне групе 5 разреда лесковачке гимназије. У СКОЈ уведена месеца септембра ове године. Радом је обухватила неколико другарица. Као левичарски оријентисана хапшена је почетком ове године, доцније пуштена, а сада поново откривена после активирања. Бистра је и окретна, али прилично увучена у себе и неискрена, покушавајући да свој рад прикрије. Рфеерент-записничар, Јов. Пантелић, с. р. По наредби Управника града Београда Шеф Одељења Специјалне полиције Инспектор, И. Паранос Да је овај преиис веран своме оригиналу Одељење Специјалне полиције по званичној дужности тврди и оверава: 7) СТАНИСАВЉЕВИЋ А. ЦВЕТА, руководилац васпитне групе 6 разреда лесковачке гимназије. Радом је обухватила неколико другарица вршећи на њих утицај. Није нарочито изграђена у идеолошком смислу, али је била фанатизована, те је покушала да све прикрије. 21 априла 1943 године Београд М.П. 8) ТЕПАВАЦ Д. ОЛГАД) члан разредног актива 6 разреда у групи Ристовића Ненада. И сама је вршила утицај на другарице из разреда. Није идеолошки изграђена, а организацији је приступила више због сујете и жеље за авантуризмом, но из неких унутрашњих побуда и убеђења у потребу овог рада. 2) 3) 4) По наредби Шефа Одељења специјалне полиције, Шеф IV отсека полиц. комесар, Бећаревић, с. р. Отпуштена одлуком Мин. просв. Пов. I, бр. 10960 од 29-1Х-43. Отпуштена одлуком Мин. просв. Пов. I, бр. 10960 од 29-1Х-43. Отпуштена одлуком Мин. просв. Пов. I, бр. 240 од 20-У1-1944. 745 �МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И ВЕРА1) Пов. бр. 408, од 25-УШ-1943 Министарство просвете и вера на. предлог Управе Завода за принудно васпитање омладине одлучује да се и даље задрже у Заводу питомци којима је истекао рок, јер нису преваспитани: 11) Драгица Недић,2) уч. VI р. гим. из Лесковг^а 12) Олга Малдини,3) уч. IV р. гим. из Лесковца 13) Ана Чомић,4) уч. V I I I р. гим. из Лесковца 30) Љубица Милуновић,5) уч. VI р. гим. из Лескови,а 32) сковца Радмила Михаиловић,6) уч. VIII р. гим. из Ле- 50) Мирослава Пешић,7) уч. V р. гим. из Лесковца 51) Магдалена Малдини,8) уч. V р. гим. из Лесковн,а ‘) Д.А. СДС, Фасц. Министарство просвете и вера — 1943. Отпуштена одлуком Мин. просвете 1 бр. 393 ОД 17-1-44. Отпуштена одлуком Мин. просвете I бр. 10960 ОД 22-1Х-43. 4) Отпуштена одлуком Мин. просвете I бр. 10960 ОД 22-1Х-43. Отпуштена одлуком Мин. просвете I бр. 10960 од 22-1Х-43. ") 6) Отпуштена одлуком Мин. просвете .1 ^>р. 10960 од 22-1Х-43. 7) Отпуштена одлуком Мин. просвете пов. I бр. 183 од 1-1У-1944. 8) Отпуштена одлуком Мин. просвете Пов. I бр. 183 од 1-1У-1944. 2) 3) четири чланице; партизански курир је била Дарка Стоилковић. У Шаиновцу и Пресечини је рад омладине организовала Добрунка Јовановић (активиста НОП-а од 1941, обавештајац, преко ње ишла веза за одред; са мајком Младенком спремала и носила храну партизанима; више пута се склањала у одред, али је сваки пут враћена на теренски рад; 1943. ухватили су је недићевци, одвели у затвор у Лесковац па у Ниш, где је остала шест месеци, страховито је батинана и злостављана, али ништа није признала, те је због недостатка доказа пуштена). У активу жена у Пресечини је било пет чланица; курири су биле омладинка Зора Стоиљковић (1944. ступила у НОБ) и старица Наталија Митић (необично храбар активиста НОП-а и курир, мајка партизана Владе); у одред је 1944. отишла и Радунка Станчић, али је убрзо враћена на теренски рад. — У Стројковцу је актив жена имао девет другарица, од којих је Кана Цветковић била партизански курир. Још велики број жена био је ангажован у раду актива жена у селима лесковачког среза. У Јабланици и Пустој Реци формирани су активи жена у приличном броју села. О стању и раду на овом терену ОК за Лесковац 16. I 1942, између осталог, извештава Покрајински комитет за Србију:1) „.. У Доњој Јабланици нарт. група активно ради, одржава зборове, мобилише помоћне десетине, када је потребно за борбу, скупља прилоге за НОП, формира СКОЈ на селу, ради међу женама. . . “ ДАРИНКА-ДАРКА НИКОЛИЋ из Вучја имала је два сина скојевца од 1939. године, и уз њих је још пре рата помагала борбу напредне омладине; прихватала је њихове другове илегалце и чувала стражу, док су се у кући одржавали партијски састанци. У устанку су у њеној кући вршене припреме за формирање одреда, у који су ступила оба њена сина. Одржавала је сталну везу са одредом и била обавештајац. Непријатељ ју је више пута саслушавао и батинао, али се увек добро држала, извлачила се на рачун својих поодмаклих година (биле су јој 63 када је почео рат) и није признавала да ма шта ради или зна. Пред ослобођење, 1944. године, изабрана је у први СО АФЖ и ОО АФЖ. У Цекавици је једна од најактивнијих жена била учитељица Олга Стојановић-Михашговић (члан КПЈ од 1944, исте године ушла у Општински комитет за Бошњаце и Лебане; 1941. код ње је била скривена болесна Ана Стојковић-Весна); партизански курир у селу била је Милева Тасић (злостављали је и батинали четници). У овом и у још неким селима Јабланице и Пусте Реке формирани су одбори АФЖ 1944. године. Рад актива жена у Лебану, Бачевини и Бучумету организовала је Лена Станковић, али како је у Лебану био гарнизон бугарске војске, то све до ослобођења овог краја, августа 1944, рад жена није могао широко да се развије. Но и у овим најтежим условима, у многим је селима било појединачних активиста НОП-а. У Новој Тополи то је била Милица •) Зборник ВИИ, I, 3, стр. 19—21. 746 �Драшковић. У Лебану је илегално радила учитељица . . . која је партијски била повезана с Љубицом Петровић-Павловић, илегалним партијским радником у Нишу. У јесен 1941. почела је Лидија Леви-Васовић-Мира, ученица V разреда гимназије из Београда, самоинициј ативно да умножава вести са радија и да их дели омладини (рођена 1925, члан СКОЈ-а од 1941, завршила је у Београду санитетски течај и припадала омладинској групи која је растурала пропагандне летке; почетком 1942. повукла се с партизанима из Лебана и заједно с мајком, Персом Леви, примљена је у Пусторечку чету Јабланичког одреда, где је издавала вести и помагала у болници у Ображди, а мајка била болничарка; у борби с Бугарима код Магаша, 16. марта 1942, заробили је недићевци, који су партизанима поломили руке и ноге и бацили их у један подрум да умру од глади, а њу поштедели као прву партизанку заробљену у овом крају и одвели је у затвор у Лесковцу; тамо се разболела од маларије, па је пребачена у болницу на лечење, но: „ ... према извештају команданта Српске државне страже округа лесковачког од 3. јула о. г., Петровић Живорад, студент из Лесковца и Савић Видосава (једно од илегалних имена Лидије Леви), ученици из Београда, комунисти, побегли су из лесковачке болнице, где су их чували наши стражари. Стражари су лишени слободе и истрага се води. За одбеглим комунистима расписано је трагање”.1) После бекства из болнице, вратила се у одред, затим прешла на рад у техници СК КПЈ и на томе послу остала до ослобођења Лебана, септембра 1944. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. —• У Бучумету је почетком 1943. формиран МО АФЖ, који су, поред Лене Станковић, ушле: Јана Коцић (члан МНОО; јула 1944. четници су је окачили о вериге над огњиштем и кућу запалили, да у њој жива изгори), Савка Миленковић, Миља Николић и Спаска Станковић (обе 1944. изабране у МНОО) и Милена ИгњатовићВиденовић (1943. изабрана и у СО АФЖ, 1944. у ОО АФЖ и у МНОО); за одборника МНОО изабрана је 1944. такође Савка Свиленовић. -— Из Бачевине је 1943. ушла у СО АФЖ за Пусту Реку Дарка Станковић (члан Општинског одбора АФЖ за Слишане, 1944. одборник МНОО у Слишану); © КОЦИЋ, сељанка из Бучумета, рођена је 1896. године у Негосављу. Њена кућа је од првих дана устанка била партијски пункт. Како се налазила на погодном месту није било дана да не сврати неко од бораца или партијских радника. Јанин муж и син ступили су крајем 1941. у Бабички партизански одред. После погибије свога сина, у пролеће 1942, Јана се сва предала раду у НОП-у. Одлазила је као обавештајац у Медвеђу, Леце, Лебане и друга места да извиди снагу и размештај непријатељских јединица. Ископала је у близини своје куће више склоништа за смештај рањеника и партијских радника, у једном је склоништу била техника (у којој је радила Нада Караичић), а у једном архива. Године 1943. постала је одборник МНОО и члан МО АФЖ. Неуморно је радила све до почетка велике непријатељске офанзиве на Топлицу и Јабланицу у лето 1944, када су је четници 24. јула ухапсили и два дана је мучили да открије склониште рањеника и да им преда архиву. Пошто није хтела да призна свој рад и никога и ништа није открила, то су је 16. јула довели натраг у њену кућу и обесили је о вериге у оџаку. Четницима ни то није било довољно, него су кућу запалили да у њој жива изгори. ЈАНА Ј1ЕНА СТАНКОВИЋ из Бучумета, укључила се у НОП већ првих дана устанка. Водила је бригу о партизанској скривници и магацину који су били ископани у селу, а један од главних задатака био је да организује рад жена. Године 1942. постала је одборник НОО у свом селу; 1943. изабрана је у Месни и у Срески одбор АФЖ; у КПЈ је учлањена 1944. године. Исте године 26. јула ухватили су је четници, мучили је и батинали да ода свој рад и чланове народноослободилачког одбора. Није рекла ни речи, а сутрадан по батинању умрла је у највећим мукама. !) ВИИ, бр. 110/4—1, К. 26. — Одломак из извештаја Команде Српске државне страже од 4. VII 1942. о стању у земљи. 747 �НЕДИЋ-МИЛОЈЕВИЋ, учитељица, рођена је 1916. године у Скопљу. Ту је завршила Учитељску школу и уписала се на филозофски факултет. Године 1941. дошла је заједно са својим другом као избеглица у Лесковац и обоје су ступили у Јабланички партизански одред. Друг јој је 1942. године погинуо, а она је у истој борби рашена. Пошто се опоравила, послата је из одреда на политички рад на терену. У лето 1943. изабрана је у СО АФЖ. Почетком 1944. радила је као учитељица у Црној Трави. Четници су пратили њен рад и ухватили је када је неким задатком била у селу Сјеници. После дужег мучења заклали су је априла 1944. у селу Конопници код Власогинаца. СЛАВКА НАДА МЛАДЕНОВИЋ-ЦВЕТАНОВИЋ из Слишана, рођена је 1917. године. У НОП се укључила одмах по окупацији земље и радила је без престанка до ослобођења. Једном приликом је за време најжешће борбе која се водила код њеног села носила партизанима хлеб на положај. Окупљала је жене на разним задацима, а крајем 1941. године организовала је читалачке групе, које је затим водила Добрана Ђилас. Изгубила је друга у борби и тада је још упорније наставила рад, говорећи да само тако може да га освети, а не сузама. Јуна 1943. године постала је члан одбора АФЖ у селу, нешто касније члан Општинског и затим Окружног одбора АФЖ. Носилац је Споменице 1941. САВЕТА ЂОРЂЕВИЋ из Добре Воде, рођена 1924. године, радила је са својом мајком Јаном од првих дана устанка за НОП. У њиховој кући је био магацин робе прикупљене за одред. У лето 1944. у VII непријатељској офанзиви, Бугари су их обе ухватили и страховито мучили да открију магацин и одају; своје сараднике. Пошто нису могли да им изнуде никакво признање, они су их камама преклали и бацили у запаљену кућу. 748 као курир се из тога села истакла Загорка Филиповић. ■— У Штулцу је 1943. године актив жена прерастао у одбор АФЖ, чији су први чланови биле: Ђурђа Милошевић, Гајта Пешић (1944. одборник МНОО у Гегљи), Гица Перић (курир, члан Општинског одбора АФЖ за Прекопчелицу, који је формиран у другој половини 1943) и Зорка Марковић. — Из актива жена у Тулару изабрана је 1943. године у СО АФЖ Јела Радовановић (курир, батинали је и злостављали четници и Бугари); курири су такође биле Лепосава Срдановић (батинана и злостављана) и Милосава Булатовић (рођена 1906; пре рата припадала напредном радничком покрету; давала прилоге у новцу и намирницама за ухапшене другове и њихове породице; у њеној кући одржавани су партијски састанци; под окупацијом се одмах укључила у НОП, била врло сналажљива и једна од најактивнијих жена у селу; носилац је Споменице 1941. и више одликовања); члан сеоског актива СКОЈ-а била је Лепосава Ћаловић-Апостоловић. —■ У Вујанову су чланице првог одбора АФЖ биле Милица Ивановић, Росанда Љубић, Јелена Грујић и др.; у кући активисткиње Иконије Стојановић из Брестовца, било је складиште муниције (погинула је од непријатељског минобацача док је преносила муницију на сигурније место; за собом је оставила седморо деце); Лепосава Љубић (рођена 1883, носилац Споменице 1941), батинали је и злостављали због сина Стојана Љубића, народног хероја; јуначки се држала пред непријатељем. Као активисткиња АФЖ у Вујанову се истицала Милана Пејић (рођена 1889); мада постарија жена, она је својом вредноћом и трудом да се описмени на течају АФЖ служила за пример млађима; била је бескрајно одана НОБ-и и својим је ставом и поступцима у тешким тренуцима, када је непријатељ харао и палио село, подизала морал код жена. Мада јој је сва имовина уништена, она је још упорније прионула да извршава задатке на помоћи одреду и обнови. — У први МО АФЖ у Ображди, који је формиран почетком 1943. ушле су: Даница и Милица Миленковић, ЈелиЦа Здравковић и др.; Олга Миленковић је изабрана у Општински одбор АФЖ за Слишане. — МО АФЖ у Шилову формиран је 1944. године; њиме је руководила омладинка Станица Цветковић-Петковић (од 1942. организује рад жена у селу; 1944. учлањена у КПЈ). — Из актива же- �на у Слишану ушле су у МО АФЖ Јованка Јанковић (исте године члан Општинског одбора АФЖ за Слишане и СО АФЖ за Пусту Реку; 1944. одборник МНОО), Драгица Милчић (такође члан Општинског одбора АФЖ), Перса Милчић, Станка Ивановић-Новаковић, Росанда Страхињић, Нада Младеновић-Цветановић (члан Општинског одбора АФЖ, окупљала жене на читалачке групе), Добрана Ђилас-Јања, водила читалачке групе у селу (предратни члан КПЈ; у почетку окупације била партијски радник у Горњем Милановцу; јула 1941. када је полиција открила њен рад, прешла у Београд, затим у Лесковац, крајем године ступила у Јабланички одред и радила неко време у болници у Ображди; почетком 1942, када су је опколили четници у близини Лебана, сама се убила). О исхрани рањеника и о хигијени болнице која је 1943. била у Слишану бринуле су Ђурђа Јанковић и Јованка Огњанов; Миланка Шетковић доноеила је из Лесковца лекове за болницу. У овај Општински одобр АФЖ ушле су 1943: Станица Станковић из Слишана (исте године примљена за члана КПЈ, 1944. одборник МНОО), из Боринца Драгиња Ђикић (члан првог МО АФЖ у Боринцу), из Бачевине Дарка Станковић (исте године изабрана у СО АФЖ за Пусту Реку, 1944. одборник МНОО у Слишану). У кући обавештајца Милеве Перић у Слишану било је склониште за партијске раднике, а у кући Загорке Крстић и њене јетрве Стане било је 1942. године складиште хране за партизане; Бугари су га открили и обе жене извели на стрељање; Загорка је лакше рањена и извукла се са стрелишта; касније су је поново ухватили и толико тукли да је под батинама издахнула. Њена јетрва Стана изведена је на стрељање с малим дететом у наручју; она је пала мртва, а дете је остало живо. У истом селу четници су толико тукли ЈБубицу Богдановић, да су јој избили осам зуба. — У Обилићу је МО АФЖ формиран 1943. године; као партизански курир се истакла Илинка Нешић (јула 1943. ухватили су је четници, зверски мучили и убили у Липовцу). — У Гајтану је МО АФЖ формиран 1944. године; међу одборницама су се истицале Неда Бајић (исте године ушла у МНОО) и Фемија Тошковић (члан Општинског НОО, који је формиран у Гајтану 1943; 1944. ушла у МНОО и изабрана у ОО АФЖ); у кући Јелене Ђуровић био је магацин одреда; она је два месеца носила хра- ГРУЈИЋ-БАЈАГИЋ рођена је 1922; у СКОЈ је примљена 1941. године, у КПЈ јула 1942. у одреду. Крајем исте године ухапшена је у скојевској проЕали у Лесковцу, предата Специјалној полицији у Нишу а одатле упућена у Завод за принудно васпитање омладине у Смедеревској Паланци1, где је остала 13 месеци. Чим се вратила на терен, почетком 1944, ушла је у РК КПЈ а затим у СК КПЈ за Лесковац и постала секретар СО АФЖ. Носилац је Споменице 1941. У извештају2 ПК-у КПЈ за Србију од 27-1Х-1944, ОК КПЈ за Лесковац, између осталога, пише: .,Ви сте нам једном ДАНИЦА приликом тражили Даницу Грујић да вам је пошаљемо за шифранта. Она је тада била на курсу и није могла доћи. Она је члан Среског комитета, добро се развија, секретар је Среског одбора АФЖ, на послу марљива, има успеха у раду, а после курса мислимо да ће радити јоги боље“.. . х) Д.А. СРС; Министарство просвете и вера, Опште одељеше, I Пов. бр. 393 — Смедеревска Паланка: од Управе полиције у Нишу упућена је 10. јануара 1943. у Завод у Смедеревској Паланци; 25. VIII 43. Мин. просвете је донело одлуку, I Пов. бр. 416, да остане у Заводу годину дана; на предлог управе Завода пуштена је на слободу 7. јануара 1944. в) ИРПС, арх. бр. 5351. ГУДУРИЋ из Косанчића, рођена 1904, укључила се од првих дана устанка у НОП; ушла је у први сеоски НОО 1941. године; 1943. је изабрана у први МО АФЖ, исте године је постала члан Општинског НОО у Турјану и Среског НОО за Јабланицу; 1944. изабрана је за председницу првог СО АФЖ. Сва три њена сина били су учесници НОР; један је интерниран у Норвешку, а најмлађи је погинуо. ЖИВКА 749 САВКА СТОЈАНОВИЋ-СТИОВИЋ из Турјана у Пустој Реци, рођена је 1895. године. Од првих дана устанка цела се њена породица укључила у НОП; три су њена детета била партизани. Савка је од 1941. године била члан сеоског НОО-а, а 1943. улази у општински и срески НОО и у МО АФЖ. Била је сналажљива и одлучна. Једном приликом када је група Бугара наишла, у њеној кући на партизанску патролу, Савка се згрчила, јурнула пред њих и избила оружје из руку изненађених фашиста и омогућила партизанима да се извуку из куће. У борби која је затим настала Бугари су спалили више кућа у селу, међу њима и Савкину. Савка је носилац Споменице 1941, 1944. учлањена је у КПЈ. �ЧЛАНИЦЕ АФЖ СЛАВНИКА СПРЕМАЈУ ХРАИУ ЗА РАЊЕНИКЕ У ЛЕТО 1944. НАДА СТОЈАНОВИЋ рођена је 1923. године у Црној Трави, у сељачкој породици, чији су се сви чланови од првог дана устанка активно укључили у НОП и сви дали своје животе у борби против фашизма, за слободу и социјалну правду. Кућа Стојановића била је партијски пункт; ту су се одржавали састанци руководилаца Партије и СКОЈ-а са штабом одреда. Мада се 1941. међу првим омладинкама Црне Траве укључила у рад са омладином у своме крају, била је и члан првог актива жена у селу. Године 1941. примљена је у СКОЈ а 1942. је постала члан Партије и секретар општинског руководства СКОЈ-а за Црну Траву и околину; фебруара 1943. ушла је у СК КПЈ за власотиначки срез и одговарала за рад АФЖ. У пролеће 1943. склањајући се испред непријатељске офанзиве — у којој је изгинула цела њена породи- ца ■— ступила је са својом сестром Радмилом и већим бројем другарица из Црне Траве у II јужноморавски одред. Нада је у одреду остала на политичком теренском раду. Септембра 1943, године постала је секретар СК СКОЈ-а за Власотинце и Лужницу и секретар СО АФЖ. Организовала је и руководила политичким курсевима за одборнице АФЖ. Почетком 1944. ушла је у ОК СКОЈ-а. Била је неуморна у раду, свуда је стизала и савесно извршавала сваки задатак. У лето 1944. на конференцији жена у засеоку Вусу, заробили су је Бугари и отерали у затвор у Бабушницу. Страховито је мучена да ода свој рад и сараднике, али је Нада херојски одолела мукама — никога и ништа није одала. Стрељана је у рану јесен 1944. године, у лужничком крају, пред само ослобођење Пирота. 750 ну партијским радницима у скривници ван села, који због непријатељске блокаде нису могли да изиђу. Парзански курири биле су Зорка Ђуровић, Милева Стефановић и Станица Јововић (1944. одборник МНОО); Драгиња Ђуровић мајка погинулог партизана, прихватила је и крила у својој кући партизане, терорисали је четница и Бугари. — У Лецу су међу најактивнијим одборницама АФЖ биле: Олга Радоњић (учлањена у КПЈ 1943. и била секретар партијског актива у селу), Косара Радоњић (1943. одборник МНОО и ушла у Општински НОО у Гајтану), Даринка Бадњар и Милева Зејак. Члан МНОО била је и Вукана Раденковић. — У Ивању су 1943. чланице првог МО АФЖ биле Косана ЈБубић (1944. одборник МНОО) и Јевросија Ђорић (у њеној кући је била радионица за оправку оружја и партизанска кројачка радионица; ту је такође одржан један политички курс АФЖ); партизански курир била је Милева Богдановић. •— У Лозану је партизански курир била Стамена Стошић. — У Стубли су 1943. чланице првог МО АФЖ биле: Стојанка Ивановић (исте године отишла у одред; 1944. изабрана за одборника Окружног НОО за Лесковац; у селу Шарлинцу водила санитетски течај са 53 полазнице; заробио је Зотовић, ставио на муке и најзад предао Немцима, који су је отерали у логор у Немачку, одакле се није вратила; оставила је за собом троје мале деце), Даринка и Савка Марковић, Трајка Ђикић и активисти НОП-а Велика Ивановић, Марица Цветковић и др. — У Првом одбору АФЖ у Голом Риду биле су, поред још неких другарица, Коса Павловић и Радуша Перић; међу куририма се истакла Стана Илић. — У Лапотинцу је МО АФЖ формиран 1943. године и у њега су ушле: Злата Момчиловић, Драга Миљковић, Мара Миљковић (исте године ушла у СО АФЖ за Пусту Реку и примљена у КПЈ; 1944. постала одборник МНОО и Окружног НОО и изабрана у први ОО АФЖ; испољила велику храброст и сналажљивост да би дошла до санитетског материјала за одред: однела требовање свим апотекарима у Лесковцу и предочила им да ће их партизани сматрати народним непријатељима ако војску не снабдеју лековима) и Загорка Ристић (исте године ушла у СО АФЖ, 1944. у ОО АФЖ); у СО АФЖ изабране су из Лапотинца и учитељица Славка Недић-Милојевић (1942. ступила у Јабланички одред) �и Дана Ивановић; партизански курири су биле Загорка Миљковић, Велика Милосављевић и Нада Николић. — У Доброј Води, у кући активисткиње НОП Јане Ђорђевић и њене кћери Савете био је магацин робе прикупљене за одред; пошто нису хтеле да признају свој рад и да открију магацин, Бугари су их обе убили и спалили заједно са кућом. Тада је саслушавана, мучена и најзад убијена Риста Рончевић, јер није хтела да открије партизански магацин и болницу. — Чланице првог МО АФЖ у Доњем Коњувцу биле су: Милена Костић-Дунда (партизански курир; у њеној је кући 1943. одржан десетодневни политички курс за активисткиње АФЖ, са 30 полазница; 1944. примљена за члана КПЈ), Вида Пешић, Лепосава Динић, Најда Станишић и Љубица Ђорђевић; као курири су се истакле Дуња Крстић, Ружа Динић и Вида Тошић. — У Горњем Коњувцу су у први МО АФЖ 1943. године ушле: Надица и Дуда Радовановић, Дарка и Љуба Ивковић, Милица Николић, Драга Грујић и скојевка Наталија Радовановић партизански курир, један од организатора рада омладине и жена на селу. Поред ње је у омладинском руководству била Даница Грујић-Бајагић, ученица; партизански курир је такође била Росанда Петровић; Стојанка Лепојевић је ухапшена 1942. отерана у затвор у Нишу и тамо задржана 11 месеци. — У Медвеђи су 1943. у првом МО АФЖ биле Лепа Радовић, Јелена Поповић, Драга Недељковић, Мара Стојановић и др. Персида Крстић, мајка првоборца Боже-Змаја, чувала је у својој кући рањенике, носила партизанима храну и другу робу, радила је и помагала све до краја рата; стални курир је била Персида Радосављевић; Вида Миловановић је ухапшена и стрељана у логору 1943. — У Прекопчелици су у првом МО АФЖ биле: Десанка Лепојевић (партизански курир, године 1943. ушла је у Општински одбор АФЖ за Прекопчелицу, 1944. учлањена у КПЈ, ухапшена, отерана на Бањицу па у логор у Немачкој), Стана Митић (1944. примљена у КПЈ), Драгиња Стаменковић и Трајка Станковић (1944. примљена у КПЈ); за одборника МНОО изабрана је Рада Станковић; у кући активисткиње Драгиње Јовановић било је смештено више разбоја на којима су жене у сменама ткале платно и сукно за борце; код ње је био и магацин хране и друге робе за одред (1944. погинула од минобацача, заједно са кћер- свога мужа и децу, она је својим радом доприносила да њена кућа буде сигурно партијско упориште. Ухапшена је у лето 1943, у офанзиви фашиста на слободну територију Црне Траве, заједно са мужем и најмлађом ћерком Вером, чланом СКОЈ-а, девером, јетрвом Руском и другим женама и људима из села. Сви су отерани у ДејћевЦе, у бугарски затвор, где су мушкарци стрељани, а жене су страховито мучене да одају чланове Партије и сараднике партизана са којима имају везе. Цана и Вера, мада су знале многе активисте НОП-а и партијске раднике, никога нису одале нити су било шта признале. Обе су искасапљене и преклане. Осим овде наведених чланова породице, од Стојановића су погинуле кћери Нада (1944. члан ОК СКОЈ-а) и Радмила (1943. у борби код Брезовице) и један син. РАДМИЛА СТОЈАНОВИЋ, члан Општинског руководства СКОЈ-а за Црну Траву 1942. године, ступила је у пролеће 1943. у II јужноморавски одред и била санитетски референт чете. У знак признања са самопрегор у извршавању своје дужности, примљена је у лето 1943. за члана Партије. Погинула је крајем исте године у борби са Бугарима код села Брезовице, извлачећи рањеног друга са положаја. РУСКА СТОЈАНОВИЋ, сељанка из Црне Траве, радила је од првих дана устанка са целом својом породицом за НОП. Била је најближи сарадник своје јетрве Цане Стојановић. Ухапшена је у лето 1943, заједно с њом и, пошто ништа није хтела да призна, и њу су фашисти искасапили. Два су Рускина сина погинула у партизанима, а један је умро од батина. СТОЈАНОВИЋ рођена 1898. године, укључила се са целом својом породицом од првих дана устанка у НОП. Уз ЦАНА 751 �године ступила је у II јужноморавски одред и била заменик комесара чете. По одлуци Партије упућена је из одреда на политички рад у Црну Траву, да формира НОО и одборе АФЖ. Крајем 1943. године постала је члан СК СКОЈ-а за Власотинце, а у пролеће 1944. члан СК КПЈ. Затим је из Јужноморавског одреда прешла у Врањски партизански одред, била заменик комесара III чете и на територији врањског округа формирала одборе АФЖ. У пролеће 1944. изабрана је у пленум ОНОО Пирота, а крајем године постала је секретар СК КПЈ лужничког среза. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. БОГДАНОВИЋ из Орана (Пуота Река), рођена 1908. године, помагала је НОП од првих дана устанка и била партизакска веза. Муж јој је умро у интернацији у Немачкој, а син је ступио у партизане. Била је члан првог МО АФЖ, ОО АФЖ за Лесковац и одборник СНОО. Носилац је Споменице 1941. СТАНИЈА СИНАДИНОВИЋ из Млачишта (Црна Трава), активиста НОП-а, примљена је 1941. у СКОЈ; 1943. године ушла је у први МО АФЖ у Млачишту, а затим и у СО АФЖ. Године 1944. ступила је у одред и примљена у КПЈ. Исте године постала је члан СК СКОЈ-а за Власотинце, а затим и члан СК КПЈ, у коме је одговарала за СКОЈ и рад са омладином. У том својству је била секретар СО УСАОС-а. Носилац је Споменице 1941. ДЕСАНКА КАТА СТОЈИЧИЋ-ФИЛИПОВИЋ ро- ђена 1921. године у Власотинцу, 1941. године је као активиста НОП-а постала члан СКОЈ-а; 1942. године је ушла у руководство СКОЈ-а за Црну Траву, а 1943. је примљена у КПЈ. У пролеће исте 752 ком Мирославом, за време борби партизана и Бугара у селу); у СКОЈ-у су радиле Љубица Танчић (заробили је четници, убрзо пуштена), Љубица Вукадиновић и Вера Костић (обе 1944. отишле у НОВ; враћене као малолетне, да раде са омладином у селу). —• У Гегљи су у првом одобру АФЖ биле: Вида Стошић (од 1943. у њеној кући био партизански магацин; исте године учлањена у КПЈ и ушла у Општински одбор АФЖ за Прекопчелицу; 1944. одборник МНОО; батинана и злостављана), Митра Стефановић, Стојанка Миљковић и Добринка Стајић; активисткињу Видосаву Алексић фашисти су злостављали и тукли због рада за НОП. — У Мијајлици су у првом одбору АФЖ радиле Наста Филиповић (1943. члан Општинског одбора АФЖ у Прекопчелици), Божика Димитријевић, Стојана Цветковић, Косана Стојановић и Даринка Петковић. — У Свињарици су у првом одбору АФЖ, формираном 1943. биле: Милтана Симић (курир, члан Општинског одобра АФЖ у Прекопчелици и СО АФЖ за Пусту Реку; 1944. члан МНОО), Милица и Трајка Симић, Олга Стојановић и Младена Лазић —• све 1943. примљене у чланство КПЈ. Исте године ушла је у МО АФЖ и Љубица Ристић из Лесковца, мајка убијеног првоборца Благоја Ристића-Радета. Партизански курири су, поред Милтане Симић, биле Јелена Максимовић, Љубица Петковић (1944. одборник МНОО) и Даница Николић (1943. учлањена у КПЈ). — МО АФЖ у Мајковцу формиран је већ крајем 1942. године; чланице су биле: Васка Митић '(1943. ушла у тада формирани Општински одбор АФЖ за Слишане), Илинка и Стојанка Атанасковић. — МО АФЖ у Сувом Пољу такође је био међу првоформираним одборима у Јабланици и Пустој Реци; чланице су биле Мирјана Аранђеловић, Николета Илић и Лепосава Јовановић. — У Бојнику је међу најактивнијим чланицама МО АФЖ била Дина Николић; у Ђинђуши су 1943. чланице МО АФЖ биле Јелена Крстић, Перса Миленковић и др.; у Новом Селу је, поред других, члан првог МО АФЖ била Роска Станковић, а као курир се истакла Драгица Бојиновић. — У Брестовцу су у први одбор АФЖ ушле: Тала и Стојадинка Радоичић, Драга Аризановић, Зора Николић и Ружа Момировић. — У Турјану су 1943. одборнице АФЖ биле Савка Стојановић (носилац Споменице 1941), Милица Стаменковић и Станица Вељковић; у Придворици �Стојанка и Тала Станковић; у Косанчићу Мика Митровић (1944. учлањена у КПЈ), Рада Миладиновић, Живка Гудурић и Савка Анђелковић. — У Кацабаћу су у првом МО АФЖ биле: Косовка Савић, Савета Ђорђевић, Стојана Ивановић, Загорка Миленковић и Милица Ивановић. У Секицолу су у првом МО АФЖ биле Загорка Филиповић, Роска и Милица Милић; Загорка Јоксимовић ушла је у Општински одбор АФЖ за Прекопчелицу; партизански курир била је Стамена Милић. — У Кожинцу су у МО АФЖ 1943. биле Лепосава Раденковић, Савка Цветковић и Милана Стоичић; у Славнику Анђелина Банковић (1944. одборник МНОО), Лена Ђорђевић, Даринка Стојановић и др. Одбор АФЖ је у овом селу организовао радионицу за шивење рубља и одеће за партизане и ткање платна и сукна. — У Црквици су у првом одбору АФЖ биле: Перса Марковић, Јела Петровић, Мара Стаменковић, Јованка Стоиљковић и др. — У Богојевцу су 1943. биле у МО АФЖ: Милева Караџић (одборник МНОО), Милева Петровић, Милева Глушац и Јелисавета Раонић; партизански курир била је Милица Караџић. — У Гласовику су у првом одбору АФЖ биле Русанда Стоиљковић, Лепосава Спасић и др.; у Драгом Делу: Милица Младеновић, Лепосава Маринковић, Стамена Страхинић и др.; у Доњем Бријању: Даринка Виденовић, Видосава Спасић и Мара Цветковић. — У Каменици су 1943. у првом МО АФЖ биле: Љуба Илић-Нега (исте године примљена у КПЈ и постала члан РК КПЈ у Моравици), Роска и Милунка Митровић, Негосава Виденовић и Цвета Симоновић; у Мачини Љубица Петковић, Савета и Јефта Димитријевић и др. — У Речици су у првом МО АФЖ биле: Косовка Златановић, Дикосава Ристић, Јана Соколовић, Драга Стои Лепосава Илић; у Орану ;ановић Верка Спасић, Севда Николић, Станија Богдановић и др.; одборник МНОО у Орану била је Спасеника Богдановић. — Чланице првог МО АФЖ у Ћукавцу су биле Перса Лазаревић (партизански курир) и Јованка Тричковић; учитељица Ратомирка Мијановић је учествовала у раду АФЖ (за све време рата водила је аналфабетске течајеве; четници су је 1944. због њеног рада протерали из села, али она је успела да се врати и да настави исто тако пожртвовано да ради и после ослобођења). — У одбору АФЖ у Драговцу истакла се радом Марија Цветковић, у Мр- МИЈ1ЕНОВИЋ учествовала је од првих дана устанка са целом својом породицом у НОП-у. У пролеће 1943, када је Црнотравски одред у Млачишту водио борбу са Бугарима, и када су Бугари попалили село, а међу првима Миленовића кућу, Добричин отац Синадин (проглашен за народног хероја) са целом својом породицом отишао је у одред. Добрица је по одлуци Партије у јесен исте године враћена на политички рад на терену. Крајем 1943. изабрана је за члана а 1944. за секретара СО АФЖ и за члана СК КПЈ за Власотинце. Организовала је и водила политичке курсеве за активисткиње АФЖ. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. ДОБРИЦА ЦВЕТАНОВИЋ из Тодоровца (Црна Трава) укључила се у НОП, са целом својом породицом, од првих дана устанка. Крајем 1941. примљена је у СКОЈ, а у лето 1942. ушла је у Општинско руководство СКОЈ-а за Црну Траву и околину. У пролеће 1943. ступила је са још 13 другарица у II јужноморавски одред где је августа исте године учлањена у КПЈ. У одреду је прво била комесар чете у Ударном батаљону, а затим комесар чете у Омладинском батаљону 4. српске бригаде. Крајем 1943. године тешко је рањена у борби с Бугарима код Велике Плане. После дужег лечења остала је, по одлуци Партије, на политичком раду у Пустој Реци и била члан РК КПЈ за рејон Бублице. У јесен 1944. ушла је у СК КПЈ за нишавски срез и била на дужности секретара СО АФЖ. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. ДУШАНКА 753 �ПЕРСА ЛАЗАРЕВИЋ из Ћуковца, Пуста Река. Мада мајка више деце, од првих дана устанка укључила се у активан рад за НОП са целом својом породицом. Неуморно је обилазила терен и организовала рад са женама, а кад је било потребно борила се и с пушком у руци. Помоћ у раду пружала су јој и деца. Свако од њих имало је одређени задатак. Перса је носилац Споменице 1941. и више одликовања. ЗОРА ИГЊАТОВИЋ-СТАНА, НАДА, професор, рођена је 10. августа 1912. у Великом Крчимиру. У напредни омладински покрет укључила се као студенткиња на Београдском универзитету. У Нишу, где је живела њена породица, она је са сестром Бориком била врло активна у организовању одбора Женског покрета. Њена је активност забележена у извештају полицијског агента, септембра 1937, Управи полиције у Нишу: . Игњатовићеве, студенткиње, заједно са Добрилом Трајковић, радницом, чине све покушаје да организују женски покрет у Нишу ...“ После завршених студија Зора је постављена за суплента у Лесковцу, и ту се прикључила групи напредних просветних радника. Јуна 1941, пошто је од раније у полицији била забележена као комуниста, ухапшена је заједно с многим друговима и другарицама, и као већина пуштена је после неколико недеља. У јесен 1941. године ступила је у Јабла- нички одред, кретала се са одредом и била политички радник на терену јабланичког и лесковачког среза. Радила је првенствено са женама, била организатор и руководилац читалачких група, аналфабетских течајева, семинара и политичких курсева за жене и организатор акција за прикупљање помоћи партизанским одредима. Године 1941. је организовала активе жена на терену, а 1943. општинске и среске одборе АФЖ. Јуна 1943. постала је секретар првог Среског одбора АФЖ за Пусту Реку, формираног у Вујанову, а почетком 1944. изабрана је за члана Окружног одбора АФЖ за Лесковац. Крајем исте године прешла је, по одлуци Партије, у Ниш, где је ушла у МК КПЈ и била секретар СО АФЖ за нишки срез. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. Цела њена породица у НОП-у; мајка и отац а сестра Борика је хапшена. 754 учествовала је су јој убијени, шеву Мара Младеновић, у Боринцу Драгиња Ђикић. — Међу првима чланицама АФЖ у Магашу била је Љиљана Крстић; партизански курир је била сеоска бакалка Зорка Н. (преносила је у одред лекове и санитетски материјал); у Новој Тополи је партизански курир била Петра Папић, избеглица из Босне (рођена 1915. у Босни је у усташком терору изгубила мужа и више чланова породице; преносила је из Лесковца извештаје, муницију и разну робу). — У Газдару су у првом МО АФЖ биле: Стана Милосављевић, Солунка Анђелковић, Милојка Милошевић и Јелица Радивојевић; у Дренцу Даринка Бадњаревић, Косара Раденковић и Ружа Вукосављевић; у Лалиновцу Стана Арсић, Радмила Павловић, Миља Станојевић (све три одборници МНОО) и др. — У првом МО АФЖ у Сијарини, формираном 1944. биле су Вида Вуковић (исте године учлањена у КПЈ и изабрана у СО АФЖ) и Плана Новаковић, такође члан КПЈ од 1944. — У Реткоцеру су у првом одобру АФЖ биле Вида Филиповић (1944. учлањена у КПЈ и ушла у ОО АФЖ), Милица Вулетић, Мица Гашевић и др. Ружа Филиповић из Реткоцера изабрана је септембра 1944, на Окружној конференцији жена у Лебану, у ОО АФЖ. У Црној Трави је први актив жена формиран маја 1941. а у њему су биле Зонка Стојановић, из махале Попови (1943. председница првог МО АФЖ у Обрадовцу; исте године члан Општинског одбора АФЖ за Црну Траву и члан СО АФЖ), Зонка Љубић, Иконија Дојчиновић-Младеновић и омладинка Нада Стојановић; овај је актив ангажовао још 16 жена, међу њима и Даринку Ристић. У јесен 1941. руководила је радом жена у Црној Трави Марга Поповић (почетком 1942. године отишла у Хрватску); тада су формирани активи у махалама Тодоровцу, Обрадовцу, Златанцу, Степановцу, Црвенковцу, Млачишту и у Кални. У Добром Пољу се међу првима укључила у рад АФЖ Јергена Стојковић, мајка погинулог партизана (изабрана у СО АФЖ). — У Тодоровцу је међу активистима НОП-а од 1941. била Јула Цветановић, мајка партизанки Савке, Душанке и Драгице (рођена 15. XII 1920. активиста НОП-а од 1941, посећивала курс прве помоћи који је 1941. држан у махали Попови и учествовала у раду читалачке групе; августа исте године примљена у СКОЈ; била теренски радник са омладином и женама; 1943. ступила у II јужноморавски �одред, због слабог здравља враћена на теренски рад; 1944. одлази са партизанском болницом у пиротски округ; нарочито се истакла у нези рањеника. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања). Активи женске омладине формирани су у Црној Трави по махалама у августу 1941, а крајем године и почетком 1942. формирани су активи СКОЈ-а, у којима је било више од 50 омладинки. У општинском руководству СКОЈ-а, формираном крајем 1942. била је секретар Нада Стојановић, а чланови: Радмила Стојановић, Ката Стоичић-Филиповић, Душанка Цветановић, Савка Цветановић (у пролеће 1943. ступила у II јужноморавски одред, касније била секретар Општинског комитета СКОЈ-а за Црну Траву), Верка Јовановић (почетком 1943. отишла у одред, исте године примљена у КПЈ и постала члан СК СКОЈ-а за Власотинце и СО АФЖ за Црну Траву; затим је одређена за секретара СКОЈ-а у Лужничком батаљону и септембра 1944. улази у МК КПЈ за Пирот) и Загорка Здравковић (почетком 1943. ступила у II јужноморавски одред). Први актив жена у Власотинцу формирала је децембра 1941. учитељица Вера Поповић (ухапшена 1942. заједно са учитељицом ЈБиљаном Калановић; Вера је убијена у Нишу 12. II 1943. а Љиљана је 1944. стрељана у Нишком логору). Актив је имао осам чланица, које су извршавале разне задатке. Први градски одбор АФЖ формиран је у Власотинцу 1944. године; у њега је, поред других одборница, изабрана Драга Диманић, мајка народног хероја Милоша ДиманићаРада. Члан актива Вида Милосављевић изабрана је за одборника СНОО за Власотинце. У Црвеном Брегу су чланице актива биле: Зонка Михаиловић, Николија Николић, Јулијана Стојановић и Цанка Ивковић (све су биле партизански курири и све су 1943. ушле у први МО АФЖ); актив је радио са још 27 жена у селу, а партизански курири су биле Данка Ивковић и Рајка Кузмановић. — У Грделици су куће Динке Стоилковић и Олге Вукић (хапшена 1942) биле пунктови за одлазак у одред; партизански курири у Грделици биле су Рада Николић (1943. ступила у одред) и Ружа Бошковић (ухваћена и са свекрвом отерана у логор на Бањици); са омладином су радиле Олга Никодијевић (1944. ступила у одред) и Јелка Стоиљковић. У Власотинцу и околини радиле са омладином скојевке Зорка Дима- су КРАЉЕВИНА ЈУГОСЛАВИЈА1) РЕАЛНА ГИМНАЗИЈА Пов. бр. 112 18 августа 1941 Лесковац ПРОСВЕТНОМ ОДЕЉЕЊУ МОРАВСКЕБАНОВИНЕ ниш Примајући директорску дужност од г. Милуна Радовића предао ми је поверљив акт Просветног одељења Моравске бановине Пов. IV бр. 236 од 20-^11-1941 год. са његовим извештајем о хатиењу г-це Зорке Игњатовић, суплента, од стране овдашње полиције, као комунисткиње, и његову ограду да за друге наставнике не зна или није утврдио да су симпатизери или присталице комунизма. Ипак за то кратко време његово оштро око је запазило, да неки наставници симпатигиу левичарима, а и да су левичари, и ако о томе никаквог писменог трага није оставио. О њима се код мене г. Радовић вигие пута изразио, да су комунисти. Од наставника који симпатишу комунистима, <сод наставника, ученика и у грађанству, да су то: а за које влада уверење 2) Радошевић Стојанка, суплент-наставник српског јез. Она је интимна и нераздвојна колегиница г. Б. Стевановића, професора, ословљавајући га увек са „ти“, и ако су се за кратко време нашли у овоме колегијуму. Често одлази код његове куће. Према нама наставницима националистима је веома удаљена, чак нам се тешко и јавља, и све наше говоре и расправљања о ђачким кривицама узима са подсмешљивим изразима, када су у питању ђаци националисти. За ђаке левичаре се својски заузима. Била је нераздвојна другарица бивгие наставнице2) српског језика у овд. текстилној гиколи која је сада са службом у Ваљеву, а и родом је из Ваљева, иначе позната као комунисткиња. За кратко време у Лесковцу стекла је добро познанство са студентом Миодрагом Јованчићем, наш бивши матурант, иначе познат као одличан агитатор и организатор комунистичког покрета код раднигса у Лесковцу, и који се сада изгубио из Лесковца, када је полиција повела акцију противу комуниста, те га ни сада не могу пронаћи. Нису јој додељени часови поделом предМета од 1-^111-41 год. 3) Игњатовић Зора, суплент-наставник француског језика. Она је повучена и скривена. Ипак се сматра као симпатизер комуниста. Њен брат бивгии ученик V I I I раз. ове гимназије налазио се у групи ђака комуниста. Од полиције је притворена као таква још док је био директор г. Радовић. Брани кривии,е ђака комуниста, али није толико активна као Богдан Стевановић и Радошевић Стојанка. Нису јој додељени часови од 1-УШ-41 г. поделом предмета на наставнике. 4) Ђурић Босиљка, професор историје. Код наставника, ђака а и у грађанству се сматра да више нагиње левичарству, и све јој је симпатично што долази из Русије Совјетске. Све акције левичара узима да су добре и савршеније од осталих акција, а испаде ђака комуниста — не критикује и није за кажњавање, него преко њих ћутке прелази. Важи као слободоумна, вигие наклоњена комунизму. Нису јој додељени часови поделом предмета о<3 1-У111-41 г. Заст. директора Ал. Лазаревић, с. р. *) Државни архив СРС, К. Мин. 2) Милица-Мике Павловић — Дара. 755 просвете — Одељ. за средње школе. �„Снабдети наше борце партизанских батаљона и бригада са што више хране, одела и вегиа, чарапа, рукавица, шалова, то је света дужност свих исправних родољуба у позадини, то је корак ближе победи, јер ћемо на тај начин нашим борцима и ослободгшцима омогућити и олакшати живот и борбу у суровим условима зиме. У ту сврху отворена је акција за зимску помоћ партизанима од 10 дег1,ембра 1943 до 10 јануара 1944 године. Све за фронт — Све за победу!”1) >) Проглас омладинске и женске организације Лесковца од 1-ХП-1943. године. О.К.-у Драги другови,1) 5)' АФЖ ... Другарице које су биле на курсу АФЖ врло добро су се показале и отварањем тога курса умногом ће се олакшати рад по овом сектору..., у С. одб. најбоља је другарица Мара,2) која је неписмена али бистра и јако вредна. Другарица Загорка3) ослобођена је рада по Партији да би могла боље да ради по овом сектору и сада је на Р.К. ... Другарица Цана4) је секретар тога одбора. 20. 11 1944 г. Другарским поздравом С.К./Ј.5) Месечни извегатај ‘) ИРПС, бр. 5491. !) Мара Миљковић. ’) Загорка Ристић. ‘) Јованка Миљанић-Стаменковић !) Срески комитет КПЈ за Јабланицу. ■— Цана. О.К./Л Драги 10.111.1944 г. другови,1) Шаљемо вам извегитај о 10.111.1944 г. раду парт. и Н.О. организација од 4. III. до АФЖ такође ради али је сада С.О. АФЖ ... због одласка другарии,е Невенке-) на курс и Вере3) те се сада обавља рад само на терену преко чланова Р.К. и С.К.-а. Одлука је С.К.-а да се другарица Трајка,4) која је сада зачлаг^ена, уведе у С.О. АФЖ. Другарица Живка5) ... је болесна и тражи да се упути тамо на лечење. Извештај Другарски поздрав Смрт фашизму — Слобода народу! С.К./Л. Ј) ИРПС, арх. бр. 5643. г) Добрила Кривокућа. *) Вида Стаменковић-Ивановић. ‘) Трајка Миленковић. 5) Живка Петровић-Стоиљковић, упућена у Италију на лечење. 756 нић-Милка (1942. ступила у одред, била санитетски референт; 1943. учлањена у КПЈ и изабрана у Среско повереништво КПЈ за бабички терен, касније члан СК КПЈ за белопаланачки срез; 1944. секретар СК КПЈ за Власотинце и секретар ГО ЈНОФ-а у Власотинцу, умрла убрзо после ослобођења), Загорка Диманић (1943. ступила у одред, исте године погинула), Славица Јовић-Вера (1942. ступила у одред, била санитетски референт чете), Оливера-Вера Стаменковић (1941. ухапшена заједно са мајком Даринком; 1943. учлањена у КПЈ, исте године постала члан СК КПЈ за Пусту Реку). — Месни одбори АФЖ у власотиначком срезу стварани су у другој половини 1944. године. У Млачишту су чланице првог МО АФЖ биле: Деса Синадиновић (у СКОЈ-у од 1941, члан КПЈ 1943, 1944. секретар СО УСАОС-а), Добринка Милосављевић, Нада и Боринка Дикић, Милева Дикић, Перса Димић (батинана и злостављана) и Симка Богдановић (хапшена 1942), председница овог одбора; партизански курири биле су: Љубинка Стоиљковић, Косовка Јанковић-Младеновић (скојевка, изведена на стрељање са групом жена из села; побегла са стрелишта, Бугари пуцали за њом и ранили је; после четири дана подлегла ранама), Загорка Гигић (батинана и злостављана), Јелка и Станија Динић. —- Из Рупља-Бајинца је Даница Дикић, активиста НОП-а од 1941 (мајка првоборца Добривоја; муж јој је стрељан и кућа спаљена) изабрана у ОО АФЖ; активисти НОП-а од 1941. биле су такође Ћирка Миленковић из Рупља-Млачиште и њена ћерка Добрица Миленковић-Цветановић. — У Броду су чланице првог МО АФЖ, 1943. године, биле: Стана Дојчиновић, Русанда Динчић, Станка Цонић, Николија Станковић и Радица Анђелковић; Севдалину Станковић, курира, ухватили су Бугари на задатку и стрељали. — Председница МО АФЖ у Дарковцу била је Зонка Милчић, Русанда Николић, Мара Гојковић и Марика Ранђеловић-Глигоријевић (1944. примљена у КПЈ), све су активисткиње из овога села похађале политички курс АФЖ. Јаворка Стој ановић-Младеновић организовала је у Дарковцу курсеве за децу дораслу за школу и за аналфабете; у ОО АФЖ изабрана је из овога села Косовка Милошевић, активиста НОП-а од 1941, мајка партизана Драгомира и одборника МНОО Душана, кога су Бугари стрељали 1943. године, и кућу јој опљачкали и запалили. — МО �АФЖ у Свођу формиран је 1944; међу партизанским куририма у селу истакла се Десанка Николић, а у ОО АФЖ је изабрана Велика Николић, мајка два сина првоборца; због сарадње са партизанима, цела њена породица била је интернирана у Бугарску. ■—■ У Баковцима је партизански курир била Стана Страхинић; у Кривом Делу су курири биле Савета Андрејевић, Милунка и Савка Вукадиновић и још известан број другарица. — У Јабуковику су одборнице првог МО АФЖ биле Савка Танчић, Стевка Савић и Руска Дојчиновић; одборник МНОО је била Перса Спасић (батинана и злостављана); курир је била Наста Стојковић (такође батинана и злостављана). — У Обрадовцу су у први МО АФЖ (1943) ушле Зонка Стојановић, председница (члан Општинског одбора и СО АФЖ за Црну Траву; бринула о рањеницима смештеним по кућама и сама их чувала у својој кући), секретар Вера Цојић (члан актива жена од маја 1941, члан Општинског одбора и СО АФЖ, који су оба формирани 1943; у пролеће исте године ступила у II јужноморавски одред) и чланови: Зонка ЈБубић, Иконија ДојчиновићМладеновић, Зора Ристић, Стојадинка Цојић, Дицка Петровић и др. У Општински одбор АФЖ за Црну Траву ушле су и: Костадинка Ивановић, председница (њена кућа била пункт за одлазак у одред; 1943. учлањена у КПЈ и ушла у СО АФЖ, затим изабрана за потпредсеника ОНОО за Пирот), Ната Ђикић, Зора Миловановић, Мила Најдановић, Загорка Рашић, Јелка Дамјановић и др. У народну власт, у месне, општинске среске НОО, изабрано је у Црној Трави око 50 жена. Активи жена у бившем врањском округу формирани су 1942. године у многим селима; у Биљачи, Сувојници, Масурици, Старом Глогу, где је скривница за рањенике била у кући Велике Анђелковић. Први МО АФЖ у округу формиран је септембра 1943. у селу Сливници: Даница и Милева Цветковић, Јелица Јовановић, Петра Јовић, Стана Пауновић и др. Но већина одбора АФЖ, као и Градски одбор АФЖ за Врање, формирани су 1944. године. Градски одбор је имао 28 другарица; председник је била Гроздана Стошић (активиста из Биљаче; априла 1944. ушла у тада формирани СО АФЖ за пчињски срез, у јесен исте године, после ослобођења Врања, у СО АФЖ за Врање; у лето 1944. одређена је за председницу првог ОО АФЖ за Врање и у јесен, на првој САВА КОВАЧЕВИЋ рођена 1895. године у Херцеговини, живела до рата са породицом у Македонији, а 1941. избегла у Србију. Цела се породица од првих дана устанка укључила у НОП. Она, њен муж, четири сина и кћери Пава и Милева (обе су 1941. ступиле у Јабланички партизански одред; Милева је 1943. пребачена у Кукавички одред, Пава је била на дужности заменика политичког комесара и економ болнице у Ображди) били су учесници НОР-а. Три су јој сина погинула, међу њима Радован-Максим Ковачевић, политички комесар I јужноморавског одреда, народни херој. Сава се јуначки држала када је сазнала за погибију својих синова, није плакала, већ је на зборовима позивала и друге мајке да дају своје синове за слободу. — Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. ОМЛАДИНА ЦРНЕ ТРАВЕ ДОЛАЗИ ИРВИ МИТИНГ V ВЛАСОТИНЦЕ 1944. НА ГРУПА АКТИВИСТКИЊА ПУСТЕ РЕКЕ НА ПОЛИТИЧКОМ КУРСУ, КОЈИ ЈЕ МАРТА 1944. ГОДИНЕ ОРГАНИЗОВАО АФЖ (СТОЈЕ МАРА МИЉКОВИБ, НАТАЛИЈА СТАНИШИЕ, МИЉА МИТРОВИБ) 757 �окружној конференцији жена у Врању, поново је изабрана за председницу ОО АФЖ), секретар Сунчица Стајић (члан СО и ОО АФЖ за Врање) и чланови: Јелена Стошић (члан ОО АФЖ), Олга Стошић (члан СО и ОО АФЖ), благајник Христина Стоиљковић-Тина (члан ОО АФЖ), Драга Стошић, Драгица и Деса Јовановић, Борка Трајковић (члан ОО АФЖ за Врање), Рада Антић, Катарина Радосављевић-Кавадарка, Рада Стајић (члан ОО АФЖ за Врање), Дана Јањић, Милка Маслаковић, Настасија Степаненко, Вида Цветановић, Стана Петковић, Драгица Богдановић, Јелена Николић, Јелена Марковић-Шангајка, Викторија Миљковић-Пепек, Добринка Поповић, Нада Петровић (члан ОО АФЖ за Врање), Славка Погачаревић (члан СО и ОО АФЖ за Врање), Олгица Тасић, Добрица Костић, Даница Стефановић-Чапљина и Мила Филковић-Сека (члан ОО АФЖ за Врање). — У Врању је новембра 1942. формиран актив СКОЈ-а, у који су, међу осталима, ушле: Јелена Антић-Ленка, Нада Прокић (1943. отишла у одред, заробили је Бугари, зверски мучили и убили), ЕмилијаСмиља Радосављевић (формирала одборе АФЖ по селима, априла 1944. члан СО АФЖ за пчињски срез, секретар првог ОО АФЖ, формираног у лето 1944, и секретар новог, проширеног ОО АФЖ, формираног у јесен исте године), и Савка и Софијанка Стоиљковић. Када су Бугари окупирали Врање почетком 1942, скојевци су организовали бојкот уписа у школу; фашисти су вршили претрес кућа, али су сва њихова настојања да уђу у траг организаторима бојкота остала узалудна. — У техници МК КПЈ за Врање, која је располагала са два радио-апарата, писаћом машином и шапирографом, радиле су Јелица и Верица Ђорђевић и Зага Батић. НАСЛОВНА СТРАНА ПРВОГ БРОЈА „ЈАБЛАНИЧАНКЕ У БОРБИ" ОД СЕПТЕМБРА 1944. 758 Током 1944. године формирани су одбори АФЖ у неким селима бившег пчињског среза: у Клисурици је председница МО АФЖ била Стојна Михаиловић, а чланови: Перса Стошић (ис•ге године ушла у МНОО), ЈБубица Маринковић, Мата Стефановић, Велика Костић и др.; одборник МНОО је такође Стојна Николић. — У Бујковцу су у првом одбору АФЖ биле: Наза Антић, Даница Станојевић, Даница Ђорђевић и др.; одборник МНОО је била Милунка Станковић. — Међу чланицама првог МО АФЖ у Црном Врху биле су: Драга Стоиљковић, Милева и Љубица Стојановић, Станојка Јовановић и Бена Богдановић; активиста НОП-а Илинка Миљковић на- �ставила ]е да ради за партизане и после погибије свога сина Радосава-Леониде, 1943. године; после ослобођења је изабрана у МО АФЖ. — У Бабиној Пољани су чланице првог МО АФЖ биле: Стојана Русимовић, Младена Ђорђевић, Мирса Стојановић, Олга и Љубица Анђелковић, Перса Стаменковић и Роска Митић (у другој верзији: Севда Живковић, председница, члан ОО АФЖ за Врање, Сребра Станковић, Савка Павловић, Милица Цветковић, Новка Цветковић, Милица Арсић и Ката Величковић); у проширени СО АФЖ за бивши кривопаланачки срез ушле су из Бабине Пољане Ђенка Јовановић и Севда Николић. —• У МО АФЖ у Кривој Феји биле су 1944: Роска Фомичов, Драгица Петковић, Даница Милошевић, Данка и Петрија Јовановић, Станија Ђорђевић и Винка Рашић (све су другарице из овога одбора ухапшене јула 1944. и отеране у логор у Бугарску); у СО АФЖ за пчињски срез је ушла Роска Младеновић (затим и у ОО АФЖ за Врање), а из Средњег Дела Славка Анђелковић. — У Несврти су у првом МО АФЖ биле 1944. године: Милева Стошић, Драгица Стојковић, Косара Милошевић, Зорка Тасић, Денка Стефановић и др. У Масурици су у МО АФЖ биле: председница Јованка Аризановић (погинула маја 1944, у бомбардовању Пусте Реке) и чланице: Драгица Стојановић, Николета Миловановић, Загорка Најдановић и др. Партизанска упоришта у овоме селу биле су куће Васке Дојчиновић, Савете Станковић (септембра 1943, када је село паљено, спаљено је још девет жена), Радојке и Велике Станковић. — У Јелашници је председница првог МО АФЖ била Ратка Спасић, а чланице Милка Поповић, Даница Цветковић и др. — У Рђавици је председница МО АФЖ била Драга Манић, а чланице Ната Грујић, Никосија Цветковић, Љубица Манић и др. — У Сурдулици су у МО АФЖ, формираном октобра 1944, биле: Рада Ристић, Дана Качаревић, Стана Митић-Аџиска (члан ОО АФЖ за Врање) и још шест другарица. Крајем године ушле су у ОО АФЖ из овог села и Велче КликовацЈанковић. — У Сувојници је председница првог МО АФЖ била Никосава Стојковић, а чланице: Цака Митић, Јованка и Добринка Анђелковић, Јелисавета Радојичић и Стојанка Илић; активисти НОП-а у селу су биле: Роксанда Ђокић (Ђорић?), Марија Стоилковић, Марица Стевановић (Мара Стојановић?) и Персида Величковић (све НАСТАВАК ЧДАНКА О I КОНФЕРЕНЦИЈИ ЖЕНА ОКРУГА АЕСКОВАЧКОГ, ОБЈАВЉЕН У „ЈАБДАНИЧАНКИ У БОРБИ" ОД СЕПТЕМБРА 1944. 759 �ОКРУЖНИ КОМИТЕТ КПЈ Лесковац ПОКРАЈИНСКОМ КОМИТЕТУ КП ЗА СРБИЈУ') 7. Рад жена у нашем округу кренуо је умногоме напред, а нарочито после велике манифестације жена у Лебану. ТКене су покренуле лист „Јабланичанка у борби”, који сте сигурно примили. Изабран је окружни одбор АФЖ, а сада се снроводе избори среских одбора... 27.9.1944 г. Слигиане ОКРУЖНИ КОМИТЕТ КПЈ ЛЕСКОВАЦ ‘) ИРПС, арх. бр. 5351. — Одломак из извештаја. МАЈКАМА, СЕСТРАМА И ЖЕНАМА ПУСТЕ РЕКЕ, ЈАБЛАНИЦЕ, ТОПЛИЦЕ, СРЕЗА ЛЕСКОВАЧКОГ И КОСАОНИЦЕ1) Ових дана одржаће се I конференција жена нашег краја. На конференцији иступиће нагие жене као учеснице и борци трогодишњег рата За ослобођење наше отагфиние од мрских фашистичких окупатора и бугарских зликоваи,а и проклетих издајника српског народа, банди Недића и Драже Михајловића. I Конфеернција жена нагиег краја треба да удари чврсте темеље АФЖ, да повеже све жене нагиег краја у један јединствени фронт жена за ослобођење нашег народа. Другарице и сестре нагие, јуначке Босне, Црне Горе, Далмације, Војводине и осталих делова наше отаџбине већ одавно су оствариле оно гито ми данас хоћемо да остваримо, чврсту организацију АФЖ. Ми не можемо заостати за њима, ми их морамо стићи. Њихов пример је путоказ наш. Оне су нам примером показале гита све жене могу да учине организоване чврсто у своје организације. Прошле су три године страдања, муке и натњи нагиих; кроз све то време ми смо се бориле, давале отпор мрским окупаторима и одвратним издајничким бандама, стварале и учвргићивале нашу организацију. Данас, на великом скупу жена, ми хоћемо нред народом нашег краја да изнесемо нагиу борбу и нагие несебично залагање за ослобођење наше домовине. Ми смо преко три године стајале чврсто уз наш народ, мг1 смо нодносиле жртве, нас су окупатори немачки и бугарски фагиистички зликовци, заједно са издајницима, пребијали, мучили и убијали, како би нас одвојили од велике и праведне народноослободилачке борбе. Упркос свему томе ми смо остале достојне мајке, сестре и другарице нагиих славних синова, мужева и браће — јунака партизана, прослављених бораца Пусте Реке, Јабланице и Топлице. Ми смо осећале величину њихове борбе и помагале смо их у тој борби. Зато ми хоћемо данас на I конферени,ији жена нагиег краја да објаснимо нагием народу и свим женама да оно што смо ми стекле у току народноослободилачке борбе, да смо стекле борбом и истрауношћу. Плодови трогодигиње борбе свих наших народа јесу истеривање окупатора из великих делова Југославије, стварање нове, слободне, демократске, федеративне Југославије, стварање народног представништва АВНОЈ-а и Националног комитета. Наша борба и учешће жена у великом народноослободилачком покрету призната је одлукама АВНОЈ-а ... У Законима наше нове државе пише — ЖЕНЕ ИМАЈУ ИСТА ПРАВА КАО И МУШКАРЦИ. Ми се поносимо нашим извојеваним нравима. Али ми смо свесни да нагиа извојевана права морамо учвршћива- ‘) ИРПС, арх. бр. ференцију у Лебану. 5177. Летак ОО АФЖ, позив на Окружну тк истрајном и несеђичном борбом. Нагиа права треба да чам дадну нову снагу и полет за победоносно извргиавање започете народноослободилачке борбе. Равноправност коју с.мо добиле мора нам дати јоги више одугиевљења за учвршћивање нагие народноослободилачке власти и подизање наше духовне снаге за учвршћивање нагие нове државе... Нагиа стечена права служиће на добро нашој новој држави, нагием народу и деци нагиој. Ми знамо да нема слободе и срећног живота за нас жене и за сав народ који није имао права док не истерамо окупатора и не унигитимо народне издајнике. Ми се сада налазимо на прагу слободе и срећног живота... I конференција АФЖ треба да удари чврсте темеље наше организације АФЖ, треба да покаже свест и разумевање нагиих жена значаја организације. АФЖ је организација свих родољубивих и поштених жена, која треба да помогне да се жене ослободе за вршење свих дужности у изграђивању нагие нове, демократске, федеративне, Југославије. 1 конференција АФЖ нашег кроја треба да манифестује борбену способност наших жена у току трогодигиње народноослободилачке борбе и њену решеност да истрају до коначне нобеде. На конференцију АФЖ треба да дођу и све наше мајке, бабе и прабабе, да чују, виде и увере се да је прогило за навек са малтретирањем, понижавањем и вређањем поноса жена. Ми смо данас извојевале равноправност, слободан живот, који ћемо остварити у слободној демократској фередативној Југославији. На конференцији жена нашег краја знаћемо и умећемо да одамо видно признање КПЈ, која је указала пут нагиег ослобођења, стварања бољег живота, среће и благостања за нас мајке и децу нашу. Ми ћемо такође знати да искажемо нашу неограничену љубав, поштовање и поверење вођи наших народа, маршалу нагие јуначке Народноослободилачке војске, великом Титу. Мајке, сестре и другарице, дођите све на нагиу окружну конференцију АФЖ да заједнички манифестујемо пробуђене снаге и свест нагиу, одакле ћемо показати нагием народу, јуначкој нашој војсци, нагиу спремност да истрајимо у борби против окупатора и у одбрани нагие нове државе. ЖИВЕО М У Д Р И ВОЂА НАШИХ НАРОДА МАРШАЛ ТИТО! ЖИВЕЛА НАША ЈУНАЧКА НОВ И ПОЈ! ЖИВЕЛА СЛОБОДНА, ДЕМОКРАТСКА И ФЕДЕРАТИВНА ЈУГОСЛАВИЈА! Септембра 1944. ОКРУЖНИ КОМИТЕТ АНТИФАШИСТИЧКОГ ФРОНТА Ж Е Н А кон- 760 �четири су имале скривнице за партизане у својим кућама; све четири су убили бугарски фашисти). — У Мачкатици су у одбору АФЖ биле: Савка Станисављевић, Добринка Цветковић, Јагода Станковић, Агнија Стаменковић и др. — У Топлом Долу је секретар одбора АФЖ била Сара Митић; у Алакинцу је председница одбора АФЖ била Радмила Бојиновић а чланице Нада Стојковић, Ната Радуловић и др. — У Грамађи је председница првог МО АФЖ била Косара Стојковић, а чланице Божана Миленковић, Стојадинка Трајковић и др. Веза са одредом ишла је преко Роске Антић. У бившем кривопаланачком срезу су у већини села одбори АФЖ формирани у првој половини 1944. године. На томе су радиле Добрунка Љубеновић, Ката Стојичић-Филиповић и Емилија-Смиља Радосављевић. Први одбор је формиран фебруара 1944. у Радовници, селу са више махала; Стојка Михаиловић је била председница одбора АФЖ махале Базовице, Невенка Јовановић председница махале Боровца, Маса Ристић махале Караџинца, Санда Костић махале Чардинца, а чланови одбора: Ристена Стојовић, Лоза Станојковић, Даница Грујић, Невенка Филиповић, Младена Спасић, Крстана Грујић, Митра Настасовић и Гина Тодоровић. Председница првог СО АФЖ за кривопаланачки срез, формираног марта 1944, била је Стамена Трајковић из Радовнице (ушла у ОО АФЖ за Врање), секретар Добрица Цветковић из Брезовице (члан ОО АФЖ за Врање); одборнице МНОО у Старој Брезовици су биле Јулка Стевановић, Даринка Јовановић и Даница Стојковић. — У Пролесју је председница првог одбора АФЖ била Драгиња Спасић (члан СО АФЖ за кривопаланачки срез), а чланице одбора Кана Ђошић и Руселина Стајевић. — Председница МО АФЖ у Црвеном Граду је била Косана Вељковић, секретар Руса Јевтић, а чланови Румена Стојановић, Талија Младеновић, Румена Спасић и Савета Момчиловић. — У Црној Реци је председница МО АФЖ била Ленка Јанковић, секретар Ристана Спасић, одборнице Ката Пејић, Милевка Бојковић, Милевка Величковић и др. Софија Станојевић, из овога села, изабрана је за секретара проширеног СО АФЖ за кривопаланачки срез и ушла је у СО АФЖ за Врање. — У Доњем Стајевцу је председница одбора АФЖ била Симка Здравковић (половином 1944. ушла у СО АФЖ), а одборнице: Гина и Кадивка Анђело- МАРА ЋОРЂЕВИЋ -ЋУЋУЛИКА, текстилна ЛЕИОСАВА-ЛЕПША СТАМЕНКОВИЋСЛОБОДАНКА, графичка радница, ћерка истакнутог радничког борца Косте Стаменковића, рођена је 1922. године у Лесковцу. После завршене ниже гимназије, у немогућности на настави школовање, отишла је на графички занат. У петнаестој години се укључила у напредни раднички покрет и била једна од најактивнијих скојеваца у Лесковцу. Радила је са омладином у штампарији и у граду. У великом штрајку графичких радника Лесковца, Лепа се истакла организаторским способностима. Године 1940, када је њен отац Коста био отеран у логор за политичке кривце у Билећи, Лепа је успешно обавила свој први већи задатак: преобучена у старицу, недара пуних летака, пролазећи ноћу поред тараба и кућа, убацивала је исте у двориште и станове. Члан КПЈ и члан СК СКОЈ-а постала је 1941. године. После окупације земље организовала је омладину у раду за НОП: за прикупљање оружја, муниције, одеће, обуће, санитетског и другог материјала; радила је у техници ОК КПЈ, умножавала пропагандни материјал и растурала га. Октобра 1941, када су је Немци тражили у штампарији, ступила је у Кукавичкк партизански одред. По задатку је прешла на терен Врања, али је тамо пала Бугарима у руке. Када су је спроводили, искористила је погодан моменат и скочила у провалију и тамо се крила неколико дана. Успела је, сва промрзла и исцрпљена да се довуче до одреда. У одреду је постала политички делегат десетине и члан одредског руководства СКОЈ-а. Учествовала је у свим борбама које је одред водио. Године 1942, 26. марта, у борби код Шилова, Лепу, њеног оца Косту, Мару Ђорђевић Стефановић-Ћућулику и Веру Ђорђевић-ЈБубинку опколили су четници, позивали на предају, али они су водили борбу до последњег метка. Погинули су од бомбе коју је Коста бацио да не би живи пали у руке непријатељу. 761 СТЕФАНОВИЋ- радница, рођена 1919. године у Лесковцу, у напредни раднички покрет укључила се врло млада. Учествовала је у свим акцијама радничке класе Лесковца и била један од организатора штрајкова. Била је раднички повереник у фабрици Мике Станковића-Куце и члан управног одбора Синдикалне подружнице текстилних радника Лесковца. Члан КПЈ је постала 1939. године, а 1940. члан МК КПЈ и члан ОК КПЈ за Лесковац. Године 1941. поново је изабрана за члана МК КПЈ. После окупације земље, Мара је била један од организатора рада међу фабричким радницама. Ухапшена је јуна 1941, у првом налету полиције на партијску организацију Лесковца, међу 30 комуниста и симпатизера. После изласка из затвора, Мара је ступила у Кукавички партизански одред. Погинула је 26. марта 1942. године у селу Шилову код Лебана, заједно са Костом Стаменковићем, његовом ћерком Лепом и Вером Ђорђевић-Љубинком, када су, опкољени од четника, разнели себе бомбом. �Вест о погибији Косте време”, бр. 293 (априла 1942): Стаменковића и шегове кћери донело је и „Ново ЛЕШ КОМУНИСТИЧКОГ ВОЂЕ СТАМЕНКОВИЋА И ЊЕГОВЕ КЋЕРИ ДОНЕСЕНИ У ЛЕСКОВАЦ Лесковац, 16 априла У борби код Перашнице, како је већ јављено, убијен је позиати комунистички вођа Коста Стаменковић, радник из Лесковца. Убио га је Ветернички четнички одред. У истој борби убијена је и његова кћи Лепосава која јс такође мртва донесена у Лесковаи,. Она је била врло активна комунисткиња. Поред ових лешева, довежени су и лешеви Маре Ђорђевић, раднице из Лесковца, док други један није идентификован... ‘) ') Леш Вере Ђорђевић — Љубинке. Команда Српске слова Недићеве владе: државне страже извештава министра унутрашњих по- МИНИСТАРСТВО УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА К О М А Н Д А СРПСКЕ ДРЖАВНЕ СТРАЖЕ IV. ОЈБ бр. Службено 28 марта 1942 године у Веограду Подноси извештај о стању у земљи. ГОСПОДИНУ МИНИСТРУ УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА1) Од последњег поднетог извештаја о стању у земљи, извештавам; 1) Према извештају начелиика среза лесковачког, 26 марта о.г. четнички Ветернички одред и Х1-ти оружани одред извршили су напад код села Игришта на Кукавички комунистички одред, јачине 60 бандита. Том приликом убијено је 8 комуниста и 1 тешко рањен, услед чега није жогао бити испитан. Ухваћен је јатак Данити Марко са женом2) и Маријола Пешић, кћер народног посланика Цегиића из Владичиног Хана. Бувска Козјачка чета убила је Стаменковић Косту, званог „Чолак” из Лескоеца, његову кћер и јоги две комунисткиње,3) чији се идентитет још није могао да утврди. Ухваћен је 1 комунист и одведен војводи Козјачком. Клаићска Козјачка чета ухватила је 3 комуниста. Пошто још нису доведени у Лебане, не знају се њихова имена. ... Предње достављамо, с молбом на увиђај. Дос тављено: Шефу Кабинета господина председника Мин. унутраш. послова (ДЗ) и ( Ј Б ) и начелнику војног одељења Командант, дивизијски ђенерал Стев. М. Радовановић (М.П.) Горње се доставља трагања и поступка ради. Ковин, дана 25.9.1942. Срески начелник, (потпис нечитак) (М.П.) ■) Зборник ВИИ, 1/3, СТр. 420—421. *) Стела Данити. Мара Ђорђевић Стефановић-Ћућулика и Вера Ђорђевић-Љубинка. 3) 762 вић, Стевка Антић, Ката Јовановић, Стана Тасић, Кадивка Трајковић, Злата Митровић и Стојна Маринковић; у СО АФЖ ушла је из овога села Стојка Михаиловић. —■ У Горњем Стајевцу је председница АФЖ била Коцана Тренчић, а одборнице Ленка Дивчић, Марија Станојковић, Милка Златановић и др. — У Сурлици је председница првог МО АФЖ била Милка Трајковић, а једна од одборница Стевка Бојковић; у Голочевцу је председница Будимка Н. а секретар Дона Павловић; у одбору АФЖ у Новом Глогу су биле четири другарице, међу њима Санда Томић и Ката Н.; У Трговишту је председница била Лепосија Китановић а одборнице: Тодора Савић, Злата Петровић, Коцана Митић, Велика Стевановић и Милица Станковић; у Зладовцу је председница била Симка Митић, а међу одборницима су биле Мата, Савета и Станика Станковић; У Дејанцима је председница била Звезда Трајковић; у Ђерекарцу председница Милојка Софронијевић а чланови одбора: Сета Стојаковић, Николета Стевановић, Стојана Михаиловић и др.; у Козјем Долу је председница АФЖ била Бона Стошић; у Горњој Трници су у одбору АФЖ биле Јорданка Миленковић, Драга Михаиловић, Стојанка Алексић и др.; у Доњој Трници: Богдана Ташић, Милена Дешић, Тодора Митић и Ђурђена Савић; у Лесници је председница одбора Миленка Стајић, у Широкој Планини Спасена Симоновић итд. Одзив жена и њихово учешће у раду актива и одбора АФЖ било је тако велико и тако разгранато у целом округу, да је у другој половини 1943. године могло да се приступи стварању организација на ширем терену: формирани су прво општински одбори АФЖ а затим и срески, у које су ушле најактивније чланице месних одбора АФЖ и најактивније чланице актива жена. Формирани су општински одбори за Слишане, за Прекопчелицу и за Црну Траву; затим је, крајем августа 1943, у Вујанову, формиран срески одбор АФЖ за Пусту Реку, а секретар овога одбора је била Зора Игњатовић-Стана, суплент гимназије у Лесковцу (пре рата активна у студентском покрету, затим у Омладинској секцији Женског покрета, борац Јабланичког одреда од 1941, један од организатора политичко-просветног рада међу женама, руководилац политичких курсева за активисткиње, члан првог ОО АФЖ за Лесковац); октобра 1943. формирани су СО АФЖ -за Јабланицу (секретар Ца- �на Миљанић) и СО АФЖ за Власотинце (секретар Добрица Миленовић), а крајем године СО АФЖ за Црну Траву и СО АФЖ за Лесковац. У пролеће 1944. формирани су срески одбори АФЖ за кривопаланачки и за пчињски срез (поред раније наведених другарица, у овај су одбор ушле: Драгица Јовановић из Бунушевца (затим члан ОО АФЖ за Врање), Загорка Стошић-Здравковић из Биљаче, Стана Поповић из Буштрања, Драгица Младеновић из Дубнице (ушла у ОО АФЖ за Врање) и Верица Трајковић). Децембра 1944. формиран је СО АФЖ за Масурицу, чији је председник била Ратка Ђикић из Црне Траве. је у ОК КПЈ за Зајечар. У лето 1944. била је шеф шифрантског одељења при Главном штабу Србије, а почетком 1945. прешла је са јединицама у Босну, као начелник Шифрантског одељеша при штабу II армије. Има чин резервног капетана I класе, носилац је Споменице 1941. и више одликоваша. На ослобођеној територији су у градовима и многим селима одржани митинзи, конференције и зборови жена (у Лебану, Власотинцу, у Мијајлици, Бојнику, Орану, Секицолу и др.). Поводом дана жена одржан је 8. марта 1944. у Коњувцу збор жена Јабланице, на коме је у име жена бораца говорила Ната Васиљевић-РадојичићСлободанка (првоборац из Зајечара), затим Мара Миљковић, активиста из Лапотинца и Црногорка Сава Ковачевић. Жене су масовно дошле на збор, са заставама и транспарентима. Прослава 8. марта је одржана и у многим другим селима: у Слишану се тада збор жена претворио у велики народни митинг. МАРИОЛА ПЕШИЋ-ТОМИЋ-РАДА из Владичиног Хана, рођена 1918. године, пре рата се укључила у напредни омладински покрет. Године 1941. је примљена у КПЈ. По окупацији је прво радила са омладином, а новембра 1941. ступила у Кукавички одред и служила као веза између партијских организација Лесковца и Врања. Заробљена је марта 1942. у борби код села, Игришта. Четници су је предали недићевцима, а ови Бугарима. После изласка из затвора радила је као илегалац у Грделици. Августа 1942. се вратила у одред, а затим послата на теренски рад у Владичин Хан. Ту је поново ухапшена и на јавном суђешу осуђена на 15 година робије. Прво је била у затвору у Скопљу, затим у логору за политичке кривце у Старој Загори у Бугарској, и тамо остала до септембра 1944. године. После изласка из логора радила је прво у Македонији, а затим се вратила у Владичин Хан, где је ушла у СО АФЖ а била је и члан ОО АФЖ за Врање. Носилац је Споменице 1941. и више одликоваша. Први градски одбор АФЖ за Лесковац формиран је марта 1944. и у њега су ушле неке најистакнутије активисткиње НОП-а, међу њима: Савка Раичевић, Вида Наранџић, Добрица Миленковић и Вера Петровић. После ослобођења Лесковца, новембра 1944, у проширени Градски одбор АФЖ су ушле Смиља Герзић (изабрана за секретара) и Стајка Грегорић. Крајем године су у четири рејона града изабрани рејонски одбори АФЖ. У првој половини 1944. године формиран је у Бублици први Окружни одбор АФЖ за Лесковац, у који су тада ушле: Радмила Обрадовић-Гојка, Богиња Бајовић-Слободанка, Јованка Миљанић-Стаменковић-Цана, Мара Миљковић, Зора Игњатовић-Стана, Драга Гардашевић, Радмила Дедијер, Загорка Ристић и др. Овај је одбор покренуо свој лист „Јабланичанка у борби”, чији је први број штампан у техници ОК КПЈ у Лебану, августа 1944. Десетог септембра 1944. одржана је прва Окружна конференција1) у ослобођеном Лебану. То је, у ‘) ИРПС, арх. бр. ПК-у од 27.9.1944. 5351. — Извештај ОК КПЈ ЗОРА НЕШИЋ КОВАЧЕВИЋ-ОРЛОВА (партизанска имена Јованка, Миља. Олга), рођена је 1-1У-1921. у Зајечару, у сиромашнои радничкој породици. Отац јој је умро исте године које се она родила, а н>у и њена два брата су подигле својим радом мајка Драгица и баба Петра. Зора се развијала под утицајем свога брата Љубе (проглашен за народног хероја) и врло је рано пришла напредном омладинском покрету. У Учитељској школи у Неготину била је члан актива СКОЈ-а и школске власти је окарактерисале као национално непоуздану, те 1941. године, после завршене школе није ни затражила редовним путем учитељско место. Била је активна у Омладинској секцији Удружења Тимочана и Крајинаца и, по налогу свога брата, који је био члан ОК КПЈ за Зајечар, често је одлазила као курир у Београд, Неготин, Књажевац и разна села, доносила и растурала разни материјал. Њихова кућа у Зајечару била је партијски пункт, а шена мајка исто толико активна као и она. После капитулације, Зора је са Љубицом Јовановић-Радосављевић, Стефанијом Михаиловић и групом омладинаца преносила пушке, муницију, цокуле, и др. из обијених магацина Артиљеријске касарне у свој стан, који је затим служио као главно скровиште робе за одред. Августа 1941. ступила је у Бољевачки партизански одред, а у јесен је преко Крагујевца, где је био шен старији брат, отишла у Лесковац и крајем године ступила у Кукавички одред. Као борац је учествовала у свим борбама и била политички делегат десетине и члан одредског руководства СКОЈ-а. После разбијаша одреда у пролеће 1942. успела је са једном групом другова да за све време остане на планини Кукавици. У јесен исте године примљена је у КПЈ, 1943. ушла је у СК КПЈ за Лесковац и постала је члан војног суда одреда. Године 1944. била је руководилац нижих партијских курсева у Јабланици и ушла 763 �ЉУБИНКА СТАМАТОВИЋ-ДИМИТРИЈЕВИЋ-РУЖА МАЈ1А, радница из Враша, рођена је 1918. године у Кичеву, у Македонији. Новембра 1941. ступила је у Кукавички партизански одред и исте године примљена за члана КПЈ. Била је једно време болничарка болнице у Ображди. Марта 1942. заробили су је четници, одвели у њихов затвор и страховито мучили. Пошто ништа није признала, због недостатака доказа пустили је после неколико месеци. Поново је отишла партизанима и учествовала у свим борбама и акцијама одреда. Године 1944. 12. априла, штитећи у једној борби одступницу партизанима, заробљена је од Бугара и одведена у Грделицу. Зверски су је мучили и најзад заклали. СРЕСКО НАЧЕЛСТВО — КОВИН Број: Пов. 128/42 ПРЕДМЕТ: Миленковић Никола, Миодраг — трагање. СВИМА ОПШТИНАМА1) Префектура полиције, Опгита полиција под бр. пов. 1373/42 доставља следеће: Префектура полиције доставља под бр. пов. 1498/42 следећи допис: Према подацима којима располаже ово Претстојништво у току 1942 год. побегла су од својих кућа и сада се налазе у шуми лица, која се воде у овд. картотеци као комунисти и то: 2) Стефановић Бранислава, ученица VIII раз. гим. кћи Милана и Николетс, рођ. 1922 год. у Лесковцу и ту стално била настањена. 4) Адамовић Зорка, учитељица, рођ. 1911 г. у селу Голеш, среза грачаничког, била учитељица у Лесковцу и Доњој Топониг^и, среза прокупачког. 7) Стојановић Нада, фабричка радница, кћи Гавре и Софке, рођ. 1921 год. у Лесковн,у, где је била стално настањена. 13) Стаменковић Видосава, ћерка Василија и Љубице, рођ. 1921 год. у Лесковцу, по занимању дома}шца, била је стално настањена у Лескови,у. ■) ИРПС, бр. 9719. 764 ствари, био велики окружни народни збор, на који је дошло преко 3000 жена из најудаљенијих села, пешице, са заставама и транспарентима. На овој окружној конференцији изабран је нови, проширен ОО АФЖ, у који су, поред раније изабраних одборница, ушле представнице АФЖ са целе територије лесковачког округа, међу осталима: Грозда Вукелић, Зора Стевановић, Олга Стојовић, Стоја Дујовић, Марија Букилић •—• поп Мићина мајка, Добрила из Оруглице и др. После збора је одржано дводневно саветовање о раду и задацима АФЖ, коме је присуствовала Цана Бабовић, председница Централног одбора АФЖ Југославије. У Окружни одбор АФЖ за Врање, који је изабран на Окружној конференцији жена у Врању, октобра 1944, ушле су, поред раније именованих другарица: Лепосава Петковић и Милица Лончаревић из Прешева, Роска Јањић из Бујановца, Рајна Антић из Коћуре и Ђурђа .. . из Себеврање. Осим што су с највећим трудом извршавали свој основни задатак — мобилисање жена на помоћи народноослободилачкој борби —• одбори АФЖ су обратили посебну пажњу просвећивању и политичком васпитању жена; настављен је и проширен рад који је покренут још 1941, године када су стварани активи жена. Организовани су аналфабетски течајеви и читалачке групе, политички течајеви и семинари за активисте. Аналфабетски течај у Свињарици 1943. године, који је водила Нада Радовановић, учитељица из Мијајлице, похађало је 17 жена из Штулца, Секицола, Прекопчелице и Мијајлице; течај у Слишану похађало је 10 жена, а на течају у Горњим Гарама, који су организовале Марина Петровић и Јаника Матејић (обе хапшене због свога рада), било је 15 полазница. Број аналфабетских течајева још се повећао у 1944. години; према непотпуним подацима, течајеве у Сувом Пољу, Орану, Лапотинцу и још неким селима Јабланице похађало је и завршило 213 жена. Читалачке групе су у многим селима одржаване по махалама и кућама; организовањем и вођењем ових група била је задужена по једна другарица из одбора АФЖ, а касније, после ослобођења, овај су рад у многим местима преузели просветни радници. На иницијативу и уз помоћ партијских организација, АФЖ је 1943. и 1944. године организовао више политичких курсева за своје активисткиње. Десетодневни курсеви са по 20— 25 полазница одржани су у Доњем �Коњувцу, Орану (овај су течај похађале и жене из Прекопчелице, Штулца, Гегље, Секицола, Мијајилце и Свињарца), Славнику, Брестовцу, Црквици, Дарковцу и другим селима. За све је полазнице био обезбеђен смештај и храна. Пре подне су држана предавања, по подне консултације а увече конференције по махалама на којима су говориле полазнице течаја. Поједине другарице су похађале партијске курсеве и семинаре (Деса Гигић је поред других била на двомесечном партијском курсу који је одржан 1943. у Црној Трави. У ослобођеним местима су акције АФЖ биле масовне. У Врању су у јесен 1944. организоване три радионице за помоћ војсци: радионица за прераду вуне, у којој је радило 20 жена и омладинки, кројачка радионица са 10 жена и радионица за прераду воћа и поврћа која је била при државној болници; у њој је 15 жена кувало пекмез и џемове за-болесне и рањене борце. Сличне радионице организоване су у Прекопчелици и Славнику, где су жене ткале платно и сукно; у Лапотинцу и Косанчићу су активисткиње АФЖ скувале 20 казана пекмеза за борце; у радионици за шивење и прераду вуне у Лебану радило је 20 жена итд. Осим тога су одбори АФЖ-а, у сарадњи са НОО и одборима НОФ-а, прикупљали прилоге у новцу и намирницама за незбринуте породице погинулих бораца; орх'анизовано је такмичење у прикупљању постељине и рубља за болнице, у припремању пакета за борце на фронту итд. „Наша реч”, локални лист Лесковца, доносио је из броја у број вести о раду жена и о резултатима такмичења. После ослобођења, жене Лесковца су се преко своје организације, Антифашистичког фронта жена, укључиле у радне акције за обнову и изградњу свога краја (обнову порушених кућа, попаљених школа, разорених путева, изградњу првих комуналних и индустријских објеката) и врло су активно учествовале у раду народне власти на збрињавању деце погинулих бораца и жртава фашизма, на уређењу дечјих домова и обданишта и у свим акцијама којима је циљ био заштита мајки и деце. Жене су у лесковачком округу од 1941. године па све до ослобођења биле чланови НОФ-а и НОО, како у градовима тако и у селима. У Градски одбор НОФ-а који је формиран 9. септембра 1944, у ослобођеном Лесковцу, изабране су учитељица Загорка Стојковић и Јелица Митровић. У први Градски НОО у ослобођеном Лесковцу, који је формиран 12. октобра 1944. ушле су Дара Јовановић-Корчагинка (била такође члан Извршног одбора ГНОО), Лена Стојановић-Чекичка, Јелена Димитријевић, Вида Наранџић и Загорка Ђорђевић. Стана Кулић је изабрана за одборника Окружног НОО. СЛАВИЦА ЈОВИЋ-СТАНКОВИЋ-ВЕРА рођена 1921. у Власотинцу, укључила се од првих дана устанка у НОП; радила је са омладином у Власотинцу и околним селима и примљена је 1941. у СКОЈ. Године 1942. ступила је у Бабички одред и била санитетски референт чете у Ударном батаљону IV српске бригаде, а затим санитетски референт Омладинског батаљона. Учествовала је у свим борбама. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. ЖЕНЕ ЛЕСКОВАЧКОГ ОКРУГА У ПАРТИЗАНСКИМ ЈЕДИНИЦАМА У сва четири одреда која су формирана на лесковачком терену ступило је више од 200 жена. То су, на првом месту, биле другарице чланови Партије и СКОЈ-а и активисткиње којима је због прогона био онемогућен даљи рад на терену; већина је радила политички и у одреду и на терену; многе су биле у санитету, а известан број су борци са пушком у руци. П. К-у Драги другови1, У лесковачком округу има 4 одреда и то: 1) Јабланички, који има око 260 сталних бораи,а и око 500 обухваћених у сеоским, месним и помоћним десетинама. Иначе, сваког часа када треба могу мобилисати хиљаде бораца из народа, јер је читав народ тога краја на ногама. Немају довоЈбно оружја за толики број, а сада се тамо учвршћује партијска оргаиизација. 2) Лесковачки одред (раније Кукавички) има око 200 сталних бораца и толико исто у месним и помоћним десетинама. Ту је организација чвршћа и боља, јер је ту генералштабни и другарица Дебела2, секретар ОК. 3) Бабички одред има око 200 сталних бораца и приближно толико у помоћним десетинама. Очистили су терен од петоколонаша и кокошара, али је слаба партијска организација у одреду, те су предузете мере да се ојача. 4) Врањски одред, који је имао у задње време велике жртве од Бугара који су их због провокација опколили и доста разбили, тако да ће тамо морати скоро испочетка подизати. Изгледи су да ће се наши одреди моћи одржати кроз читаву зиму и то ће много јада нанети окупатору и његовим верним слугама. 10-1-1942. СМРТ ФАШИЗМУ — СЛОБОДА НАРОДУ! Другарски поздрав Јова ‘) Зборник ВИИ, I, 3, стр. 12—14. извештаја инструктора ПК КПЈ. !) Лепа Стаменковић — Ленка. 765 Одломак из ИВАНОВИЋ, омладински активиста и члан СКОЈ-а од 1941, рођена је 1924. године у Црној Трави. Цела њена кућа је радила за НОП, а нарочито се радом истицала њена мајка Костадинка (потпредседник Окружног НОО за Пирот). У пролеће 1943. године, Славка је са групом омладинки из свога села ступила у II јужноморавски одред. Била је прво борац, затим политички делегат вода, а у новембру постала заменик политкома чете у III омладинском батаљону IV српске бригаде. Учествовала је у свим борбама ове јединице и била је двапут теже рањена. И док се лечила у болници била је на разним дужностима: комесар болничког особља, секретар комитета СКОЈ-а лаких рањеника, итд. У КПЈ је учлањена септембра 1943. Има чин резервног поручника, носилац је Споменице 1941. и више одликовања. СЈ1АВКА �Почетком фебруара Драги другови1, У Лесковачком одреду постављена партијска оргаиизација овако: је 1) Има укупно 4 чете. У свакој чети је постављен по секторима. Има,ио ове секторе: политички, скојевски војни, окенски, народноослободилачки фронт. Сваки члан Партије задужен је по једном од ових сектора и он одговара пред Партијом за тај сектор. Јединице се састају свака 3 дана и то један састанак буде посвећен теорији, а други пракси. Одржавање ових састанака прилично успешно се вргии. Јединице делују и на својој територији коју има да обрађују политички, војнички и партијски. Поред тога јединица има један културни легални одбор при чети који даје позоришне комаде, за чету и села. Другови на тим скуповима одржавају зборове, а онда дају комаде. рад САВКА -ДЕЧКО, БОШКОВИЋ МАРИНКОВИЋ- 14-годишња девојчица из Црне Траве, укључила се у НОП већ првих дана устанка. У јесен 1941. примљена је у СКОЈ у селу Самчекинцу. Трагајући за њом, бугарски фашисти су марта 1943. упали у њену кућу, ухапсили јој мајку и кућу спалили, али Савка им је умакла и као најмлађа партизанка Црне Траве отишла у II јужноморавски одред. Била је у Ударном и Омладинском батаљону IV српске бригаде. Касније је изабрана за члана СК СКОЈ-а и остала је да ради на терену Пусте Реке. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. 2) Наше партијско руководство одреда броји 5 чланова. Подела сектора је иста као и у јединиг^ама. Имамо две јединице на селу које раде партијски тако да у иашем одреду има укупно 35 чланова Партије са двадесет и једним кандидатом. У одреду има око 230 партизана. Они су распоређени у 4 чете и свака чета има своју територију за обраду. Акција смо имали и имамо их сваког трећег дана, јер је реакција повампирена у 08ом крају. Имали смо један напад од Бугара са 5 страна и једно заокружавање од недићеваца, четника и Бугара. И ово заокружавање је било са 5 страна и још са границе. У свим тим борбама изгубили смо 6 чланова Партије и 4 партизана. Непријатељ је имао за месец дана што заробљених гито убијених око 100. Било је и људи петоколонагиа које смо хватали у селима код рагичишћавања терена. Њих смо стрељали. Обично таква стрељања вршимо на следећи начин. Кад ухватимо таквог типа, ми одржимо конференцију са сељацима, а иза тога збор, на коме сел,аци траже смрт таквим типовима. Имамо 17 очишћених села, а на читавом терену имамо десетине, почев од две па до 15. То зависи од тога колика су села. У тим селима нисмо успоставили наше одборе, јер су брдска, разбијеног типа па то иде спорије, а иначе сва су та села за нас и активно нас помажу. Ми смо пуним темпом почели да постављамо нагие одборе. Наше десетине су прелазиле на врањску територију и обориле 3 воза. Било је жртава са њихове стране, са нагие не. Тамо сада немамо ни једну десетину због великог снега. ') Зборник ВИИ, I, 3, стр. 64—65. Извештај секретара партијске организације Лесковачког НОП одреда почетком фебруара 1942, ОК-у КПЈ за Лесковац. 766 Десило се, другови, да је Јордан2 погинуо када је прелазио границу. Десило се то овако. Игиао је са пратњом од 3 човека. Када су прелазили границу, прво је прогило оно троје, а он последњи. Њега је Бугарин приметио и убио. То је велика. несрећа која се десила. Догиао је Крстић3 са јоги неколико Македонаца. Ја се јоги са њима нисам видела. Пуно другарских поздрава. Лен а4 У Кукавички партизански одред је међу првима почетком августа 1941, ступила Лепа Стаменковић-Ленка (као секретар ОК КПЈ била је партијски руководилац одреда; јануара 1942. прешла је у штаб Јабланичког одреда,5) а затим Мара Ђорђевић Стефановић-Ћућулика, Лепосава Стаменковић-Слободанка и Вера Ђорђевић-Љубинка, (све три погинуле 26. марта 1942, у борби са четницима у селу Шилову), Видосава Стаменковић-Ивановић-Вера (због болести враћена на теренски рад), Бранка СтефановићМеденица-Савка (после краћег времена пребачена у Јабланицу), Бојана Гичић-Марица, Тенк (активиста НОП-а у фабрици кудеље и платна; заробљена марта 1942, одведена у Лесковац, предата Специјалној полицији у Нишу, пребачена у Београд, на Бањицу, где је остала до расформирања логора 3. X 1944), Зора Цакић-Лејче, радница (члан СКОЈ-а од 1941; 1942, пребачена у Бабички одред, априла исте године заробљена, отерана у Нишки логор, после три месеца пребачена на Бањицу и задржана до расформирања логора); Милка АранђеловићЋеркинка (члан фабричког актива жена); Нада Стојановић-Мара, фабричка радница (рођена 1921, предратни члан Партије, тражена полицијском потерницом од 25. IX 1942,6) Мила Михаиловић-Загорка, фабричка радница, Зора Нешић-Ковачевић-Орлова, учитељица из Зајечара, др Лепа КолбРужа (убрзо пребачена на терен Јабланице, била лекар болнице у Ображди), Стела Данити, домаћица из Лесковца (ухваћена марта 1942, исте године стрељана у Синковцу), Мариола Пешић-Томић-Рада из Владичиног Хана, Љубинка Стаматовић-Димитријевић-Ружа Мала, радница из Врања, !) Јордан Николов — Орце, народни херој, Бошко Крстић, члан ОК КПЈ за Врање. 4) Лепа Стаменковић-Ленка. 5) Зборник ВИИ, I, 3. стр. 207—210. Извештај инструктора ПП за Ниш од 11-У-42; „Другарица Ленка је жива, налази се у Јабланици са остацима одреда и дошли смо у везу. Она ће предузети све мере да се у Леск. крају среде ствари и поново покуша успоставити већ дуго прекинута веза са Мак.(едонијом). . . ” 3) «) ИРПС, арх. бр. 9719. �Јелица Илић-Митић-Милка (политички делегат десетине, члан одредског руководства СКОЈ-а, заробљена марта 1942), Ана Стојковић-Весна (болничарка у болници у Ображди, крајем године упућена у Јабланички одред). У Бабички одред су 1941. ступиле: Добрила Стамболић-Стана (политички комесар чете, заробљена 13. марта 1942. после битке код села Ракоша под Сувом Планином, стрељана крајем године у Нишком логору), Јелица Ђорђевић Стефановић-Ћућулика (заробљена, стрељана 20. XII 1942. у Нишком логору), Вера .. . овчарева жена из Крчимира7) (заробљена 1942, стрељана у Нишком логору), Јелена Спасић-Трајковић-Лала (1941. учлањена у СКОЈ), Разуменка-Зума Петровић-Деса, Зора Адамовић-Нада, Јагода, учитељица (погинула 13. марта 1942. у борби код села Ракоша), Вера СпасићНешовановић, ученица (убрзо враћена из одреда на рад у Лесковац, септембра 1942. поново одлази у одред, 1943. рањена и заробљена, али успела да побегне из болнице, 1944. склонила се у одред), Алиса Пијаде-Ваља, ученица гимназије из Ваљева (марта 1942. заробили је четници, зверски мучена и убијена), Ангелина Крстић, радница (активиста НОП-а од 1941, чувала у својој кући рањенике; једном приликом када је пошла у Лесковац по лекове за одред, напали су је у путу пси и тако изуједали да је послата у Лесковац на лечење; остала је у Лесковцу на теренском раду, водила једну читалачку групу; после ослобођења 1944. ступила у 17. бригаду 24. дивизије). У Јабланички партизански одред ступиле су 1941. године: Добрана ЂиласЈања, Зора Игњатовић-Стана, професор у Лесковцу, Пава КовачевићСветлана (заменик политичког комесара и економ болнице у Ображди) и њена сестра Милева Ковачевић (марта 1943. прешла у Кукавички одред), Јованка Миљанић-Стаменковић-Цана, Лидија Леви-Васовић-Мира и њена мајка Перса Леви. Почетком 1942. године дошла је у Јабланички одред Нада Томић-Вера , студент из Ниша (априла исте године заробили је четници, предали Немцима, а крајем децембра стрељана у Нишком логору), Славка Недић-Милојевић, учитељица из Скопља (политички радник, активиста АФЖ, 1942. рањена у борби, 1944. заробљена и заклана). Крајем 1942. дошла је из Лесковца у Јабла- *) Није установљен идентитет. нички одред Оља Џуверовић, да би избегла хапшење. Исте су године отишле у партизане Ратка Петровић, из Црне Траве, а из Власотинца Славица Јовић-Вера (санитетски референт чете) и Зорка Диманић-Милка (санитетски референт одреда). Године 1943. Партија је упутила проглас народу да пружи још масовнију и одлучнији отпор окупатору и његовим слугама. РАДНИЦИ, СЕЉАЦИ И ГРАЂАНИ ТОПЛИЦЕ, ЈАВЛАНИЦЕ, ЛЕСКОВЦА И ОКОЛИНЕ1) Сав поштен и слободољубиви свет већ више од три месеца, из дана у дан, слугиао о победама црвене војске над крвавим фашистичким хордама у Русији. Стаљинград — Ростов — Харков и даље на запад — 700 км потерале су осветничке трупе наше руске браће, хитлеровске отимаче и убице... Те велике победе наше руске браће дају још више снаге и борбеног полета нагиим јуначким бригадама, дивизијама и корпусима народне ослободилачке војске Југославије, које из дана у дан сламају непријатељску офанзиву на нашој ослобођеној територији у Босни, Херцеговини, Далмаи,ији и Хрватској бележе све нове и веће победе нагиег оружја. РАДНИЦИ, СЕЉАЦИ И ГРАЂАНИ ТОПЛИЦЕ, ЈАБЛАНИЦЕ, ЛЕСКОВЦА И ОКОЛИНЕ Тешко рањена фагиистичка звер, у нади да спасе своју погану душу на издисању, спрема нови велики крвави злочин. Хитлер хоће да своје огромне губитке у људству и техници, које му је нанела Црвена војска, надокнади мобилизацијом народа поробљене Европе како за своју тегико осакаћену војску, која се налази у одступању, тако и за ратну производњу која ће му дати попуну тенкова, авиона, топова и муниције ... РАДНИЦИ ЛЕСКОВЦА, ВУЧЈА, ЛЕБАНА, КУРШУМЛИЈЕ И ПРОКУПЉА Убица Хитлер витла мачем над вашим главама. Чујте како вам прети, чујте звекет окова које хоће да вам намакне на руке. Он хоће да вас поведе на робијашки рад, у његову ратну индустрију... Напугитајте радионице, предузећа. СТУПАЈТЕ У СКЕ РЕДОВЕ! То је дужност вог родољуба, то је дужност сног радника ... фабрике и ПАРТИЗАНсваког прасваког све- ‘) ИРПС, арх. бр. 2400. — Одломци из Прогласа ОК КПЈ и Штаба I моравског НОП одреда. 767 ВЕРКА МЛАДЕНОВИЋ-ГРАБУЉЧЕ из села Самчекинца (Црна Трава), од првих дана устанка укључила се у рад за НОП и исте године примљена у СКОЈ. Радила је са омладином на терену. У пролеће 1943. године ступила је у II јужноморавски одред. Касније је повучена на терен, на рад са омладином, најпре као члан СК СКОЈ-а за власотиначки срез, а затим као члан ОК СКОЈ-а за Пирот. Носилац је Споменице 1941. • ЗАГОРКА ЗДРАВКОВИЋ-МАЏАРКА из Црне Траве, активиста омладинске организације, примљена је 1941. године у СКОЈ, а крајем 1942. године ушла је у Општинско руководство СКОЈ-а за Црну Траву. Похађала је санитетски курс који је 1941. и 1942. радио у махали Попови. Марта 1943. ступила је са групом другарица у II јужноморавски одред и одређена је за санитетског референта Црнотравског омладинског батаљона IV српске бригаде. Била је врло напредна, увек ведра и необично храбра. Погинула је новембра 1943. у борби са Бугарима. �ОМЛАДИНО ТОПЛИЦЕ, ЈАБЛАНИЦЕ, ЛЕСКОВЦА И ОКОЛИНЕ ЖИВЕЛИ СОВЈЕТСКА АМЕРИКА! НАШИ РУСИЈА, САВЕЗНИЦИ ЕНГЛЕСКА И И Твојом крвљу хоће фашистичка аждаја, која је на издисају, да поврати свој живот. На тебе хоће да набаци жиг срамоте и издаје свога народа, стога те хајком скупља и хоће да ти у руке да оружје против твог народа, противу твоје браће партизана, противу твојих јуначких другова — совјетских омладинаца. Али ти, јуначка омладино Топлице, Јабланице, Лескови,а и околине никада ниси издала свој народ. Већ скоро две године ти се јуначки бориш портив туђина и изрода нагиег народа, Недићевих, Костиних и дражиновских банди, ти знаш свој пут. НИКО У КЛОПКУ ФАШИСТИЧКИХ РАЗБОЈНИКА, У ТАКОЗВАНУ „НАЦИОНАЛНУ СЛУЖБУ ЗА ОБНОВУ СРБИЈЕ”, НИКО У ВОЈСКУ СЛУГУ ОКУПАТОРА, ЛИСТОМ, СМЕЛО У ПАРТИЗАНСКЕ РЕДОВЕ. ОРУЖЈЕ ТЕ ЧЕКА СПРЕМНО. Народ твој, твоја света дужност и твоја срећнија будућност те зову у одсудан бој. ОЛИВЕРА-ЛИВКА НИКОЛИЋ, омладинка, активиста НОП-а, ступила је у пролеће 1943. у II јужноморавски одред и била болничарка I батаљона IV српске бригаде. Била је врло храбра и учествовала у свим борбама које је водила њена јединица. Погинула је у VII офанзиви, јула 1944. у борби код Подујева, извлачећи рањенике са положаја. ЖИВЕО ОРГАНИЗАТОР И РУКОВОДИЛАЦ НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКЕ БОРБЕ, КОМУНИСТИЧКА ПАРТИЈА ЈУГОСЛАВИЈЕ! СМРТ ФАШИЗМУ — СЛОБОДА НАРОДУ! ЖЕНЕ, МАЈКЕ И СЕСТРЕ ЈАБЛАНИЦЕ, ТОПЛИЦЕ, ЛЕСКОВЦА И ОКОЛИНЕ Не дајте своју децу, своју наду и живот, своју браћу и мужеве да их непри■јатељи нашега народа, окупатор и његови помагачи, одведу у сигурну и срамну смрт противу наших партизана и противу силне Црвене армије. Не дајте да их одводе у фабрике и руднике по Немачкој и Србији, где их чека сигурна смрт од умора и глади, од кигае бомби које бацају из авиона наши савезнии,и. ШАЉИТЕ ИХ У ПАРТИЗАНСКЕ РЕДОВЕ И ВИ САМЕ ПОМАЖИТЕ СВЕТУ НАРОДНУ БОРБУ СВИМ СРЕДСТВИМА. Није далеко дан нагие победе, мира и срећног живота. НАРОДЕ ЈАБЛАНИЦЕ, ТОПЛИЦЕ, ЛЕКОВЦА И ОКОЛИНЕ Твоја старија и новија прошлост, тво]а двогодишња борба у овоме рату пуни је доказ твоје мудрости, пламеног родољубља и храбрости. Пођи стопама које су утабали твоји стари и најбољи синови данас. Непријатељ је тешко рањен, њему се задаје последњи смртни ударац. Упри и ти да твој ударац буде што јачи. СТУПАЈ У ПАРТИЗАНСКЕ РЕДОВЕ. ПОМАЖИ НАШЕ ЈУНАЧКЕ ПАРТИЗАНЕ ХРАНОМ, ОДЕЋОМ И ОБАВЕШТЕЊИМА. Наша ствар је праведна и ми морамо победити. СВИ У ПАРТИЗАНСКЕ РЕДОВЕ! ЖИВЕЛА НАША ЈУНАЧКА НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКА ВОЈСКА И ЊЕН ВРХОВНИ ШТАБ! ЖИВЕЛА ПОБЕДОНОСНА ДИЛАЧКА ЦРВЕНА АРМИЈА! 768 ОСЛОБО- ДОЛЕ КРВАВИ ПЛАНОВИ ОКУПАТОРА И СПРОВОДНИЦИ ТИХ ПЛАНОВА, НЕДИЋ, ЉОТИЋ, ПЕЋАНАЦ И ДРАЖА МИХАЈЛОВИЋ! ШТАБ I МОРАВСКОГ НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОГ ПАРТИЗАНСКОГ ОДРЕДА 5. марта 1943. г. ОКРУЖНИ КОМИТЕТ КОМУНИСТИЧКЕ ПАРТИЈЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ Године 1943. био је нови прилив у партизанске одреде. Из Црне Траве су тада отишле у Јужноморавски и друге партизанске одреде: Вера ЈовановићТенк (касније секретар СКОЈ-а у Лужничком батаљону), Бранка Ивановић (санитетски референт батаљона), Станка Ракић (касније борац Омладинског батаљона XII бригаде; истакла се у борбама за ослобођење Власотинца и Ниша;^умрла одмах после рата). У II јужноморавски одред ступиле су у пролеће 1943: Нада и Радмила Стојановић (Наду су пред само ослобођење ухватили Бугари и убили је; Радмила је погинула као санитетски референт чете, при покушају да извуче са положаја рањеног друга), Славка Ивановић, Јованка Митровић, Савка Бошковић Маринковић-Дечко, Вера Цојић (активиста АФЖ), Вера МладеновићГрабуљче, Загорка Здравковић-Маџарка (погинула исте године), Оливера-Ливка Николић, Добрица Миленковић-Цветановић (носилац Споменице 1941), Стојана Вучковић-Цунка, Душанка Цветановић (носилац Споменице 1941), Савка Цветановић, Ката Стоичић-Филиповић (носилац Споменице 1941), Стојадинка-Дицка Ракић (секретар актива СКОЈ-а у Јовановцу). Из Власотинца су 1943. ступиле у одред Загорка Диманић, Драга Диманић (мајка народног хероја Милоша Диманића-Рада, активиста НОП-а од 1941, хапшена и дуже држана у лесковачком затвору; 1943. одлази на ослобоњену територију и ступа у одред; 1944. је изабрана у Градски одбор АФЖ Власотинца, а затим у Главни одбор АФЖ Србије; одликована је Орденом за храброст) и Десанка Станковић. — �Почетком 1943. била је извесно време у Врањском партизанском одреду НХ Вера Јоцић (затим се пребацила у Македонију). У Јабланички одред је почетком године дошла Нада Анастасијевић, ученица из Београда (партизанка Космајског одреда, погинула исте године у борби код Стубле), Станислава-Цана Станисављевић (партизанка Мачванског одреда, до одласка у Јабланички одред била на партијском раду у Лесковцу) и Јелена Перовић-Срдановић са Косова. У партизанским одредима и бригадама било је доста другарица које су обављале значајне политичке функције. Саша Јаворина, партизанка Расинског одреда новембра 1943. године била је политички комесар Оперативног штаба за јединице II јужноморавског одреда, Кумановског одреда и Косовског батаљона, који је тад формиран, а Катарина Патроногић-Паја била је заменик политичког комесара II чете Косовског батаљона. У другој половини 1943. и у 1944. години ступиле су у Јужноморавски одред, у Јужноморавску бригаду, затим у разне јединице НОВ: Љубица Богојевић-Јанковић из Црне Траве (рођена 15. IV 1924), Вида Богојевић, Нада Младеновић-Даница, Врбица Стојановић (санитетски референт, погинула 1945. на сремском фронту), Радмила Петровић (санитетски референт батаљона XII бригаде, погинула децембра 1944. у Новом Пазару), Нада Вељковић, Борица Здравковић-Матејић, Стана Митровић, Стојанка-Цунка Станојевић, Ружа Стојичић, (крајем 1944. погинула у једној борби у Јабланици; истакла се храброшћу, задобала 17 рана али није измицала), Стојадинка и Дила Љубић, Косара ЈовићШврака (1944. члан СК СКОЈ-а за Лесковац), Десанка Синадиновић, Вера Јаковљевић, Борка Величковић, Станка Ивановић (у КПЈ учлањена исте године, члан Општинског комитета КПЈ за Црну Траву, 1944. члан СК СКОЈ-а за Власотинце), Стоименка Илић-Најдановић (у 14. години ступила у НОВ; једно време била у културној екипи 21. дивизије, затим упућена на теренски рад са омладином), Васка Стефановић (марта 1944. заробили је Бугари на Чемернику), заједно са Васком заробљене су Борица Пешић, Стојадинка Илић (члан СО АФЖ за Црну Траву) и Драгица СтаменковићЦица, затим Милица Младеновић, 14годишња Добрила Бошковић-Цветановић (била у културној екипи 21. дивизије, убрзо враћена у Пусту Реку на рад са омладином), Симка Синадиновић (рањена у VII офанзиви, упућена ГРУПА ПАРТИЗАНА 113 ЦРНЕ ТРАВЕ, САЕВА НА ДЕСНО СТОЈЕ ОМААДИНКЕ: 1) ДОБРИЦА КОСТИК-СТАНКОВИВ (РОБЕНА 1920. У БРОДУ КОД ВЛАСОТИНЦА), БОРАЦ И ПАРТИЈСКИ ТЕРЕНСКИ РАДНИК, НОСИЛАЦ СПОМЕНИЦЕ 1941; 2) ВЕРА РАШИБ ИЗ ЦРНЕ ТРАВЕ, ЛКТИВИСТА НОП-а ОД ПРВИХ ДАНА УСТАНКА, УЧЛАЊЕНА У СКОЈ ПОЧЕТКОМ 1942. И ОДРЕБЕНА ДА РАДИ СА ЖЕНАМА. ГОДИНЕ 1944. УПУБЕНА ЈЕ НА РАД У ПАРТИЗАНСКУ БОЛНИЦУ ПИРОТСКОГ ОКРУГА II НА ТОЈ ДУЖНОСТИ ОСТАЛА ДО КРАЈА РАТА. НОСИЛАЦ ЈЕ СПОМЕНИЦЕ 1941; 3) САВКА ЦВЕТАНОВИН И3 ЦРНЕ ТРАВЕ, УКЉУЧИЛА СЕ У НОП ОД ПРВИХ ДАНА УСТАНКА, ЗАЈЕДНО СА МАЈКОМ И ДВЕ СЕСТРЕ. КРАЈЕМ 1941. УЧЛАЊЕНА ЈЕ У СКОЈ И ОДРЕБЕНА ДА РАДИ СА ОМЛАДИНОМ У ТОДОРОВЦУ. У ПАРТИЗАНЕ ЈЕ ОТИШЛА У ПРОЛЕБЕ 1943. ЗАЈЕДНО СА ГРУПОМ ОМЛАДИНКИ ИЗ СЕЛА, АЛИ ЈЕ ПО ОДЛУЦИ ПАРТИЈЕ ВРАПЕНА НА ТЕРЕНСКИ РАД. БИЛА ЈЕ СЕКРЕТАР ОПШТИНСКОГ РУКОВОДСТВА СКОЈ-а ЗА ЦРНУ ТРАВУ. ГОДИНЕ 1944. СКЛАЊАЈУБИ СЕ ПРЕД ПРОГОНИМА ПОЛИЦИЈЕ И ОКУПАТОРА, ПОНОВО ЈЕ ОТИШЛА У ОДРЕД И ОСТАЛА ДО КРАЈА РАТА. НОСИЛАЦ ЈЕ СПОМЕНИЦЕ 1941. ЉУБИЦА ЈАНКОВИЋ1 Помоћник политичког комесара III батаљона Ових дана имала је VII бригада тежак губитак у болници 23. ударне дивизије. Умрла је наша најбоља и најомиљенија другарица Љубица Јанковић, помоћник политичког комесара II батаљона, не могавши да преболи рану коју је несрећним случајем задобила. Кроз тешке и крваве бојеве била је раме уз раме са борцима, увек међу првима, неустрашива и храбра. Ћерка из сиромашне црнотравске породице, као неписмена ступила у редове наших бораца у тешким и мучним данима, изграђује се војнички и политички, и својим радом, пожртвованошћу и оданошћу долази до положаја политичког комесара батаљона ... У другарици Љубици VII бригада, цела НОБ, а напосе Црна Трава губи много, али њена поносна појава остаје незаборавна. Комунистичка партија Југославије у поносној другарици Љубици губи једног доброг, поштеног и оданог члана — одличног руководиоца. Генерације младих девојака причаће приче и певати песме о овом храбром и неустрашивом борцу из редова славне Титове армије. Д.К.-ћ ’) „Глас" VII српске ударне дивизије, бр. 1, октобра 1944. 769 бригаде 23 ударне �Чачанског партизанског одреда у Санџак и Босну, крајем 1941. Тада се вратила у Црну Траву и ту наставила теренски рад са омладином. Године 1943. је ступила у Јужноморавски одред и била санитетски референт Лужничког батаљона, а у пролеће 1944. била на дужности здравственог референта при Команди пиротског подручја. Затим јој је поверена брига о већој групи рањеника смештених у селу Дарковцу, у засеоку Ливађе. Дању је неговала рањенике, а ноћу је одлазила у село по намирнице. Крајем маја 1944, у VII офанзиви, Бугари су опколили болницу, но Борица је успела да се са 50 рањеника пробије кроз непријатељски обруч и да се прикључи бригади. До ослобођења Пирота била је на политичком раду у Власини и Црној Трави, а онда је постала члан СК КПЈ за белопаланачки срез. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. ЗАГОРКА ДИМАНИЋ из Власотинца, радила је са омладином у свом месту и у околним селима. Године 1941. је примљена у СКОЈ а 1943. је ступила у II јужноморавски одред и била помоћник пушкомитраљесца и политички делегат десетине. Исте године, 15. августа погинула је у борби са Бугарима у Трговишту. БОРИЦА ЗДРАВКОВИЋ-МАТЕЈИЋ ро- ђена 1923. године у Црној Трави, укључила се у напредни омладински покрет 1940. године у Чачку, као ученица Женске занатске школе. Ту је организовано радила у НОП-у све до одласка ПЕЈЧИЋ рођена 23. октобра 1929. године, радница из Лесковца, ступила је у одред октобра 1944. и погинула у борби крајем исте године. По чланицама АФЖ које су донеле понуде војсци на положају, послала је писмо својима кући: МИРЈАНА Драги моји родитељи и сви остали, Баш данас нађох ове жене и узедох да вам се јавим да сам добро, које и вама желим добро здравље. У борби сам прошла добро и сад идемо у Ниш, одакле не знам куда ћемо. За мене се не секирајте ништа. Сад смо заробили доста камиона, топова, тенкова и око 1000 Немаца. Чућете у вестима. Сад примите поздрав сви од Мирјане. 770 у Италију на лечење, погинула у бомбардовању скопског аеродрома). Све су из Црне Траве. Из Лесковца су отишле у одред теренски радници: Дара Јовановић-Корчагинка, Живка Петровић-Стоиљковић, Добрила Кривокућа-Невенка, Трајка Ђермановић (санитетски референт XIII бригаде), Живка Костић; затим, Иванка Мегерл-Добричић, болничарка у лесковачкој болници (отишла на слободну територију марта 1944, радила на хируршком одељењу 25. дивизије), Марија Цветковић (ступила у 8. косовску бригаду, септембра 1944. заробили је албански фашисти, после 2 месеца ослобођена од партизана), Вера Вељковић-Цонић (санитетски референт 5. чете, V батаљона, V црногорске бригаде; тешко контузована у једној борби с четницима), Радмила Глигоријевић (после завршеног апотекарског курса у Јабланици послата у штаб 14. корпуса, затим у покретну болницу II армије; члан КПЈ постала у војсци), Роса Ристић (1944. изишла на слободну територију, завршила болничарски курс, потом послата у болницу 24. српске дивизије), Мирјана Пејчић, 15-годишња радница; затим 14-годишња Бојана Цуцин (болничарка у болници 12. корпуса), Александра Станковић (погинула 23. јула 1944. на положају на Вељој Глави) и Мирослава (Милана) Цветковић, свршена ученица Трговачке академије. Крајем 1943. године, па до краја рата, још су многе омладинке из села и варошица лесковачког округа отишле у партизанске одреде или се прикључиле јединицама НОВ. Из села Брода су ступиле у Јужноморавску бригаду: Бранислава Миленовић (1945, пред крај рата, погинула у Босни), Ружа Радовановић (штитећи рањенике погинула 1944. године на положају у Горњој Јабланици) и Добрица Костић-Станковић; из Новог Села Радмила Божиловић; из Прилепца Милева Цветковић; из Радосина Велија Н.; из Доње Јаине Христина Петровић-Кица; из Грделице Рада Николић, Љубинка Маринковић и сестре Јелка Стоиљковић и Олга Никодијевић; из Калуђерца Стојанка Јовић (активиста НОП-а, партизански курир, у одред ступила 1943, била санитетски референт 4. батаљона 13. бригаде, погинула у борби за Лебане, у јесен 1944. при покушају да извуче рањеника са положаја). У листу 24. српске дивизије „Напред” објављен је после њене погибије опширан некролог, пун другарске љубави и признања: �ОНА ЈЕ НЕКАДА ЗНАЛА САМО ЗА ПЛАНИНУ Живела је у планини, не знајући да на свету постоји још нешто сем њеног стада које је она напасала по дивљим планинским бреговима, и бистрих планинских поточића у којима је огледала своје лепо лице. ... Једног пролећног дана ... појавили су се они, партизани, и говорили јој о многим лепим стварима; о држави у којој ће жена бити равноправна са мушкарцем, у којој ће бити вољена и цењена, у којој ће слободно да дише и да се културно изграђује ... Она је целим својим бићем осетила потребу да се и сама бори за бољи живот и правду... за слободу свога народа. Видела је и другарице међу партизанима; оставила је стадо и погила с њима. Била је борбена, весела. Она је желела слободу и сада је била слободна, с пушком у руци... У борби је била неустрашива, после борбе нежна болничарка и весела другарица. Из и,еле њене појаве зрачила је светлост и лепота, одважност и самопрегор. Када је научила писати, када се политички изградила, постала је још борбенија, постала је херој. Ватрено је мрзела фагиисте и домаће издајнике и уништавала их мушки, партизански. Требало је видети ову некада стидљиву девојчицу како одважно гази кроз кишу куршума да из борбе изнесе рањеног друга. Права Косовка девојка која, поред кондира вина и хлеба носи и пугику о рамену ... Води се огитра борба за први град у Србији — Лебане. Бугарски фашисти утврдили су се по брдима изнад Лебан а . . . Батаљон добија наређење за јуриш. Међу првима лети Стојанка. Погођена рафалом из митраљеза пада пред непријатељским бункером... „Другарице Стојанка, ти си пала свесно у борби за слободу. Нема више твоје песме да нам загреје срца, да нам весели дугие. Али ти ћеги живети вечито међу нама, у нагием батаљону, у нашем срцу, у нашем народу“, рекао је командант батаљона на задњем растанку. Вечна слава другарици која је пала за слободу и част нашег народа! Смрт фагиистичким освајачима! Милорад Миленковић, политкомесар батаљона 13. бригаде У том су периоду, затим, ступиле у одред: из Цекавице Вера Тасић (због болести враћена у село на рад; четници су је ухватили, успела је да им побегне и ступила у 13. бригаду) и Загорка Алексић (заробили је Бугари; чим су је пустили из затвора, отишла је у 13. бригаду); из Навалина Љубинка Ранђеловић-Зечевић, активиста АФЖ; из Вучја Љубица Илић (после рањавања на Рударској Чуки послата на теренски рад); из Стубла Стојна М. Ивановић (заробљена, одведена у логор у Немачкој, није се вратила) и 1944. године Драгица Стошић (исте године погинула); из Прекопчелице скојевке Љубица Танчић, Вера Костић и Љубица Вукадиновић, затим Софијанка Станковић и Добрунка Миладиновић; из ЈТалиновца Петровка Станковић; из Врања Јулка Дренички, Нада Прокић (Бугари је заробили, мучили и убили) и ученице гимназије Смиља Станковић, Драгица Михаиловић и Оливера Тошић (све три активисти НОП-а од 1941, у НОВ ступиле 1944. и исте године све три погинуле); из околине Врања: Евица Станковић, Славка Богдановић, Гроздана Будисављевић, Стојанка Ристић, Николета Ђорђевић, Лепа Арсић, Олга Максић, Стојана Стошић, Роска Стојиљковић, Сава Бурић и друге. Из Сурдулице је крајем 1943. године отишла у одред Драгица Жарковић-Бранка, родом из Косовске Митровице; из Масурице: Драгица Станковић-Цица и Струнка Тасић (обе пошле у одред 1944. и исте године погинуле) и 1944, Перса Лазаревић (једна од најактивнијих омладинки у селу, погинула септембра исте године у борбама код Власотинца), затим Цицина сестра Душанка Станковић, Нада Ристић и Лепка Миловановић; из Јелашнице: Десанка РистићТрајковић (отишла у партизане 1943. заробљена у VII офанзиви на Сувој Планини, била у затвору у Нишу до ослобођења), затим Мица и Нада Поповић, Стана, Стојадинка и Цвета Китановић, Стојанка Ђорић и Радојка Станковић; из Горине су 1944. отишле у НОВ Драга Цветковић-Цига и Јелена Николић-Петковић-Ленче; из Тодоровца активиста НОП-а Трајка Миленковић; из Загужана Стана Цекић и Бранка Н.; из Зољева ЉубинкаЉупка; из Пресечине Зора Стоиљковић (санитетски референт у XIII бригади) и Радунка Станчић; из Радоњице Вера Станковић; из Брзе Вида Хацић; из Свођа Верица Стефановић; из Рупља Зора Рајковић (помоћник санитетског референта батаљона у 12 бригади, у одреду 1944. примљена у КПЈ); из Власотинца: Нада Матић (у КПЈ примљена у НОВ), Олга Тодоровић (у КПЈ примљена у НОВ), Душанка и Вера Пешкић, Добрила, Зора и Смиља Ишљамовић, Нада Илић, Бранислава Тотошковић и чланови КПЈ Мирослава Шушулић, Зора Давнић и Вера Ћукаловић. Из Равног Дела ступила је 1944. у НОВ Добринка Ђокић, члан КПЈ; из Лопушње Зора Јовановић; из Шишаве члан КПЈ Зага Миленковић са сестром Зором; из Границе Загорка Костић (имала 19 година кад је поги- 771 МИРОСЛАВА ЦВЕТКОВИН, ИЗ АЕСКОВЦА СВРШЕНА УЧЕНИЦА ТРГОВАЧКЕ АКАДЕМИЈЕ, РОБЕНА ЈЕ 20. ЈАИУАРА 1923. ГОДИНЕ; УМРЛА ЈЕ 13. МАРТА 1944. ИА ДУЖНОСТИ ПОМОКНИКА КОМЕСАРА 5. ПРОТИВТЕНКОВСКЕ ЧЕТЕ © ТОШИЋ, ученица гимназије из Врања, у 18. години ступила у НОП, радила у једном блоковском активу жена. Маја 1944. ступила је у НОВ са још две школске другарице, Смиљом Станковић и Драгицом Михаиловић. Све три су погинуле августа исте године у борбама за Лебане. ОЈШВЕРА �ДРАГИЦА ЖАРКОВИЋ-БРАНКА ро- ђена је 1922. године у Косовској Митровици, где се врло млада укључила у напредни омладински покрет и 1939. године постала члан СКОЈ-а; 1940. је била руководилац једног скојевског актива у граду. Због своје политичке активности ухапшена је уочи рата са групом омладанаца. У почетку устанка, јула 1941. године, Драгица је са својом мајком ступила у Копаонички партизански одред, у коме је она била болничарка а мајка куварица. Када је део Копаоничког одреда крајем 1941. године прешао са главнином партизанских снага из Ужица у Санџак, Драгица је остављена да једног рањеног друга пребаци у Веоград. Ту је она извесно време наставила илегалан рад, па је априла 1942. прешла у Сурдулицу, где је организовала актив омладине, а нешто касније и актив СКОЈ. У Сурдулици је због свог рада двапут хапшена, али је оба пута успела да изиђе из затвора, а после другог хапшења је отишла у одред. Учествовала је у свим борбама и акцијама одреда и истицала се храброшћу. Године 1943. тешко је рањена у једној акцији у Бабушници код Пирота — бацач јој је пресекао обе ноге — те је услед излива крви убрзо умрла. нула у борби за ослобођење Власотинца); из Слишана Стојана Петковић и Десанка Микић; из Боринца Добринка Ђикић (погинула у борби); из Лебана: Драгица, Јелена и Милева Павловић, Станица Михаиловић и Миланка Костић; у борби за Лебане погинула је Милка Поповић-Косовка, из јабланичког среза, одакле су такође 1944. ступиле у одред Вукосава Ристић и Станица Поповић; из Рафуне Љубица Златковић; из Гајтана Милојка Балић; из Савинца Добрица АндрејевићНадешевић (заробљена у VII непријатељској офанзиви, отерана на Бањицу, затим у Немачку); из Косанчића Зорица Пауновић (исте године погинула); из Владичиног Хана Вера Јовић (погинула исте године). У одредима формираним на терену лесковачког округа су — све до новембра 1941. када је организована санитетска служба — санитетске послове обављале другарице које су основна знања стекле на курсевима прве помоћи. У Лесковцу је непосредно пред рат један такав курс водила Ана Стојковић-Весна, студенткиња медицине. Курс је трајао месец дана, а међу десет полазница биле су: Лепосава Стаменковић-Слободанка, Вида Стаменковић-Ивановић-Вера, Емилија Јовановић, Бранка Петровић, Загорка Ђорђевић и Зора Стојановић-Фајтина. Ани Стојковић је у држању течаја помагала Анђелина Букумировић-Лала, омладинка из Београда. У Врању је маја 1941. године један такав курс организовала активисткиња Вера Муловић (касније отишла у Скопље). У лето 1941. су течајеви прве помоћи одржавани и у неким селима лесковачког и јабланичког среза. Крајем године је у Црној Трави, у махали Попови, одржан санитетски курс са 30 полазница, који је трајао месец дана. У то време је и при првој амбуланти Кукавичког одреда, у селу Магашу, одржан санитетски течај који је полазило двадесет другарица из одреда, које су затим све распоређене као четне болничарке. Течајеви прве помоћи су и у току рата одржавани на овоме терену: 1942. године, у Црној Трави, одржан је течај са 9 полазница; у јесен 1943. приликом формирања II јужноморавске бригаде, одржан је санитетски течај са 40 полазница, бораца из одреда; 1944. године су, у селу Шарлинцу, 53 жене похађале течај који је водила Стојанка Ивановић из Стубле (члан Окружног НОО за Лесковац). Прва партизанска болница формирана је новембра 1941. и смештена је у школској згради у Ображди испод Радан планине. Болница је имала 20 по- 772 стеља за теже рањенике, одељење за лакше рањенике и одељење за операције. Била је добро снабдевена свим санитетским материјалом, инструментима и лековима, пошто је готово цела апотека из Лебана пренета у Ображду. Осим тога, стално је прикупљан и доношен санитетски материјал из Лесковца и других места. На томе се раду, поред многих других активисткиња, истакла Зора Михаиловић, учитељица из Прибоја. Народ је давао чаршаве, јастучнице, платно за завоје и др. Сваког дана је група жена доносила у болницу храну за рањенике и за болничко особље. Лекари болнице били су др Лепа Колб-Ружа и Мартин Колб; политички комесар је била Бранка Стефановић-Меденица-Савка, заменик комесара и економ Пава Ковачевић-Светлана, болничарке: Ана Стојковић-Весна, Јованка МиљанићСтаменковић-Цана, Добрана Ђилас-Јања, Лепосава Стаменковић-Слободанка, Лидија Леви-Васовић-Мира, њена мајка Перса Леви (у јесен 1941, када су се партизани повукли из Лебана, ступила је заједно са својом ћерком Лидијом у Јабланички одред и радила као болничарка у партизанској болници у Ображди. Марта 1942. сазнавши да је Лидија заробљена и спроведена у затвор у Лесковцу, пошла је на своју руку да новцем који је имала ушивен у оделу откупи кћер. Успут је заробљена, опљачкана и отерана у затвор у Лесковцу. После Лидијиног бекства из затворског одељења болнице, Перса Леви је пребачена у Нишки логор па на Бањицу и стрељана 11. VIII 1942) и Љубинка Стаматовић Димитријевић-Ружа Мала. У болници су вршени и прегледи становништва са читаве слободне територије и вакцинација против пегавог тифуса. Фебруара 1942. када су почеле акције здружених домаћих фашиста и окупатора против партизана, болница је из Ображде премештена у Добру Воду; задржани су само тешки рањеници, а лакши су смештени по кућама. Почетком марта болница се преместила у Слишане; тада је имала око 60 рањеника; половином месеца враћена је у Добру Воду, одакле су рањеници и болесно особље, због надирања непријатеља, пребачени на Пасјачу и Видојевицу и тамо смештени по кућама. И после одласка болнице на други терен, жене Магаша и Ображде су примале у своје куће рањенике, неговале их и бринуле о њима. Најтежи рањеници, којима је била неопходна лекарска помоћ, пребацивани су у сам Лесковац и смештани у куће чланова Партије и поузданих симпа- �тизера. Године 1943. партизанска болница је поново смештена у основној школи у Слишану; бригу о рањеницима и о потребама болнице водио је МО АФЖ. Јула 1943. формирана је партизанска болница у селу Гајтану, где је и пре тога било неколико скривница за рањене и болесне партизане. У снабдевању болнице и о нези рањеника бринули су МНОО и одбори АФЖ Гајтана и суседних села. Болница је остала у овом селу до априла 1944; највећи број скривница за рањенике у овом крају налазио се у Црној Трави, у засеоцима Степановце и Јовановце. (У Јовановцу, у скривници која је била у дворишту Душана Милчића, лечена је партизанка са Косова Вукосава Ракочевић, рањена у борби на Чемернику.) У пролеће 1944. формирана је болница у Ивању, селу испод Радана, у кући Љубице Љубић. И у овој се болници поред рањених и болесних бораца лечило и становништво. У сталним борбама које су вођене с непријатељем, број рањеника се толико повећао да су морали да буду смештани и по кућама; највише их је било у селу Тодоровцу, у махалама Ивићеву и Шаривићеву. О њиховом смештају и нези бринуле су одборнице АФЖ Вида, Зонка и Бранка Стојановић, а помагале су све активисткиње. славније и најболније место у историји наше бригаде. Борба оштра, повлачимо се. Заменик команданта бригаде пада рањен. Ленче је ту. Не мари што сипају куршуми. Она мора спасити рањеног друга. Али га није могла спасити. И сама је пала поред њега. Два хероја, Сава и Ленче, лежали су мртви. Заједно у добру и у з л у . . . Заједно у смрт ... Ленче, гледамо те како нам насмејана, са плавим шишкама које си пустила напред, лепим челом које краси петокрака, причаш негито весело, срећно, лепо. Другарице, буди и даље весела, и ви другови почивајте с миром у земљи, другови су вас осветили, оно за што би ви још једном погинули, оно за што сте се ви борили, победило је. Божа пом. полит. комесара I батаљона ЈЕЛЕНА-ЛЕНЧЕ ЛИЋ) из Горине ПЕТКОВИЋ (НИКО- код Лесковца укључила се у НОП 1941. године, када је формиран Кукавички одред. Исте године примљена је у СКОЈ. Припремала је и скупљала храну и одећу за борце, 1944. ступила је у НОВ. Полазећи у партизане поделила је своју девојачку спрему. Била је санитетски референт батаљона 13. бригаде 24. српске дивизије и врло храбар борац. Погинула је новембра 1944. године, у борби са балистима у Бајгори, спасавајући рањеног друга. У листу 13. бригаде „Боримо се“ објављен је топао опроштајни чланак после њене погибије: ОД Т И Х Е СЕЉАНКЕ ПОСТАЈЕ ТЕРОР ЈУНАКИЊА У деловима Србије где су постојале слободне територије које су бранили партизански одреди, окупатори су предузимали офанзиве да би потпуно искоренили НОП у Србији. У томе су им пуну помоћ пружали домаћи издајници. Тако је фебруара 1942. године један одред бугарске фашистичке војске, уз помоћ Немаца, недићеваца и четника, предузео офанзиву на слободну територију Јабланичког партизанског одреда. На томе походу починили су нечувена зверства, а међу најтеже спада покољ у Бојнику. ” . . . Бугари су, као што вам је познато, запалили, порушили село Бојник и пострељали скоро све одрасле сељаке ...”!) пише инструктор Покрајинског повереништва КПЈ за Ниш 21. априла 1942. Покрајинском комитету КПЈ за Србију. ') ИРПС, 197—189. бр. 1492. — Зборник ВИИ, I, 3, стр. Ленче је расла, тихо, поред свога стада у свом с е л у . . . Осећала је неправду... видела своје родитеље како се муче —. и ништа. Мучи се, ради, трпи. И тако целога века. Осећала је све, али ко је томе крив? Можда то тако мора да буде? Наишао је рат. Ленче се пробудила, видела је ко је свему крив, видела да тако не може да буде ... Она постаје девојка. У њено доба девојке спремају дарове за сватове. И она спрема дарове, и то много, али њени сватови су партизани — за њих она спрема дарове. Године 1944. у мају месецу, Ленче ступа у Кукавички одред. Од тихе сељанке постаје јунакиња. Својим другарством, радом, понашањем, постала је љубимица целог одреда и бригаде. Ниједна борба бригаде није вођена без Ленчета. Свршила је курс и постала санитетски референт I батаљона. После борби за ослобођење Лесковца, Ниша, Прокупља, бригада креће према Косовској Митровици. Избија на Бајгору, нај- 773 Кућа ЉУБИЦЕ ЉУБИЋ (рођене 1895. у Ивању, у Пустој Реци), на крај села, била је од првих дана устанка партизанско и партијско упориште. Ту су се одржавали састанци партијских радника са штабом одреда и ту је Љубица прихватала партизане и чувала их као своју децу. У пролеће 1944. године смештена је у њеној кући партизанска болница. У VII офанзиви, 26. јула 1944., бугарски фашисти и Зотовићеви добровољци претресли су кућу, а кад нису нашли рањенике почели су да муче Љубицу, да ода место где су скривени. На сва њихова питања и мучења одговарала је: „Не знам, убијте ме, не знам”! Пошто нису успели да је натерају да открије болницу, крвници су је стрељали, а затим мртву искасапили. �© ЈОВАНОВИЋ из Магаша, мајка седморо деце, рођена је 1901. године. Од првих дана устанка радила је за НОП. Њена кућа била је партизанско скровиште, а ту је било и склониште за технику. Четници су је дуго мучили да прокаже скровиште и технику, али је она на сва њихова питања пркосно одговарала: „Убијте ме, немам шта да вам кажем. Ви сте издајице!“ Не могавши ништа да сазнају, четници су је заклали 26. јула 1944. године. РОСКА СТЕФАНОВИЋ из Белановца, укључила се у НОП од првих дана устанка; 1943. ушла је у први одбор АФЖ у селу. Њена кућа била је партијски пункт, а она је са много сналажљивости извршавала сваки задатак који јој је постављен. Почетком 1944. Бугари и недићевци су јој ушли у траг; ухапсили су је и ставили на муке да ода своје везе, али нису могли ни речи из ње да извуку. Верка је јуначки издржала и најтежа мучења и упорно ћутала; отворила би уста само да наружи издајнике. Преки суд је осудио на смрт. Стрељана је 19. јануара 1944. године пред целим селом. ВЕРКА СТАМЕНА НИКОЛИЋ из Магаша, рођена 1906. године, у НОП се укључила од првих дана устанка и била је чланица првог месног одбора АФЖ. У њеној кући био је смештен део партијске технике, а осим тога и магацин разне робе за одред и скровиште за политичке раднике. Четници су то сазнали, и када су 26. јула 1944. са Бугарима дошли у село, ухватили су је и страховито мучили да прокаже технику и скровиште, у коме је тада било десет партијских радника. Стамена се отимала и везаних руку бранила од убода каме; издахнула је у најстрашнијим мукама, не рекавши ни речи. Оставила је за собом петоро деце. 774 Седамнаестог фебруара, на положају код села Бојника, Јабланички партизански одред је дочекао један батаљон Бугара и нанео му велике губитке, али се испред јачег непријатеља морао повући. Бугари су истог дана блокирали село (одакле су неколико дана пре тога одвели 24 мушкарца у затвор у Лесковцу, мучили их и затим поубијали), упадали су у куће и око 500 људи — стараца, деце и жена, међу њима и неколико бременитих — сатерали у школско двориште и терали их да кажу где су партизани. Кад нико ни речи није рекао, приступили су мучењу. Мушкарце су боли камама и ударали гвозденим полугама, стављали их на жеравицу, али ниједан није проговорио. То је трајало до мрака, а групе војника су за то време пљачкале и палиле домове. После вишечасовног мучења потерали су изнемогле људе на Бојничко поље. Сатерали су прво мушкарце у полузалеђену баруштину и пред очима жена и деце изболи их бајонетима, а затим покосили ватром из митраљеза. У том су трудницу Видосаву Костић савладали порођајни болови. Бугарски командант је пресудио: ако роди женско дете, опростиће живот и мајци и кћерци. Видосава је родила кћер и тако се спасла. Остале жене и деца потерани су у бару, где су већ лежали пострељани мушкарци, и под митраљеским рафалима и они су пали. Оне који нису били на месту мртви, војници су дотукли кундацима и мецима из пушака. По сећању очевидаца, међу стрељанима биле су: Ружа Ж. Димитријевић, Стана М. Денић, Руска Г. Ђашић; из породице Ђеника: Кева, Јулка, Анђелија и дете Најдан, Савка, Дарка, Бранислава, Перса, Зојка и Анђелија; из породице Здравковића: Кања и син Станко, Косара, Стана, Сика, Станојка, Савка, Кева, Марија, Даница са новорођеним сином, Љубица, Јагода од годину и по дана, Божана од 4 године, Станојка, Ђурђа; из породице Јовановић: Кана, Милка и Зорка; Драгиња Н. Јаковић и Верка Ж. Јаковић, Даница Т. Костић и Милева Ђ. Костић; из породице Крстић: Милена, Милица, Стана и Јаворка; од Марковића: Јулка, Гина, Милевка, Стана К. Марковић и Стана М. Марковић, Ружа, Дана, Перса, Милева и Милица, Лепосава, Милча и Роска; Милица Михаиловић, Радмила Младеновић; од Николића: Јелка, Вида, Загорка, Катица, Тана, Гордана и Перса; од Петковића Наталија, Роска и Тројанка; од Петровића: Драгиња, Зора, Радми- �ла, Велика, Јулка и Рада; Рада М. Радивојевић, Стана М. Ранчић, од Радосављевића Нада, Нада Ч. Ранђеловић и 4-годишњи Видоје; Јашка К. Сејдић, од Станковића: Росанда, Гина, Зорка, Стана и Мара; Љубица Р. Стојановић и Стана М. Стојановић; од Стојковића: Анђа, Даница, Стојанка, Нада и Савета; од Стоиљковића: Петрија, Добринка и Загорка; од Стошића: Љубица, Стана и Верка; Јованка В. Трајковић, Ружа Цветковић и Јулка Г. Цветковић. Међу сељацима из Драговца који су исте ноћи стрељани на Бојничком пољу биле су: Живанка С. Анђелковић, Нада Д. Анђелковић, од Здравковића: Даница С. Здравковић и Даница Ј. Здравковић, затим Динка, Драгица, Драгиња, Јагода, Србинка, Нада и Сика; Јулка С. Илић, Јевросија и Драгица Јовановић, Зорка Крстић, Смиљка В. Костић, Вида и Стана Куртић; од Марковића Дана, Стана и Драга; од Маринковића: Стана, Цвета, Спасена, Стојана, Јагода, Митра и Станислава; Стојанка А. Миљковић, Наталија А. Настић; од Петровића: Стана, Данка, Милица, Јевросима и дете Стојан и Младена; од Станковића Динка, Олга и Велика; Јевросија Д. Стојановић, Наталија и Гиздава Стоиљковић, Стојанка, Стана и Ружа Стојковић и Бисера Ценић. МИЛЕВА СИНАДИНОВИЋ из Црне Траве, рођена 1900, била је активиста НОП-а од почетка устанка 1941. Њена кућа била је партијски пункт; ту је био и магацин разне робе за одред и један радио-апарат. Када су Бугари сазнали за њен рад и покушали да однесу материјал из магацина, она је отела тесак једном војнику и ранила га. Брзо је савладана и стављена на муке да ода своје везе и сараднике; али пошто нису могли да јој изнуде никакво признање, крвници су је затворили у кућу и живу спалили 5. јануара 1944. године. ТИОСАВА РАДОСАВЉЕВИЋ из Магаша, мајка четворо деце, рођена је 1912. године. Била је чланица првог МО АФЖ, бескрајно одана НОП-у. Иако је знала за склоништа и магацине у селу, није хтела да их прокаже нити да ода сараднике партизана. Бугари, који су 26. јула 1944. упали у село заједно са четницима, везали су је, тукли, боли камама и најзад убили из револвера, али од ње ништа нису сазнали. ЗАГОРКА ПЕТРОВИЋ-МЛАДЕНОВИЋ двадесетгодишња скојевка (на фотографији са братом), теренски радник, учествовала је као активиста НОП-а у припремама за устанак. Ухваћена је у бугарско-четничкој офанзиви на Црну Траву у лето 1943, отерана у заселак Дејћевце заједно са Цаном Стојановић и њеном породицом и заједно с њима зверски мучена и убијена. 775 �После ове сурове одмазде, у народу МИНИСТАРСТВО УНУТРАШЊИХ овога краја поникла је песма, која опеПОСЛОВА1) ва овај стравични догађај: КОМАНДА ЖАНДАРМЕРИЈЕ ОДЕЉЕЊЕ ЈАВНЕ БЕЗБЕДНОСТИ БОЈНИК IV. ЈББр. службено 26. фебруара 1942. године Н А Р О Д Н А ПЕСМА ПОСВЕЋЕНА ПОКОЉУ У БОЈНИКУ, ПОЧИЊЕНОМ 17. ФЕБРУАРА 1942. ГОДИНЕ ЗАГОРКА ВЕЛИЧКОВИК, ИЗ ЛОПУШЊА СТРЕЉАНА ЈЕ 12. МАРТА 1943. ПРИЛИКОМ БУГАРСКЕ КАЗНЕНЕ ЕКСПЕДИЦИЈЕ МИЛЕВУ ЦОЈИВ-ЦРНОГОРКУ, АКТИВИСТУ НОП-а ОД 1941, ЧЕТНИЦИ СУ У ЛЕТО 1943. ПРЕТУКЛИ МОТКАМА ЗБОГ МУЖА ПРВОБОРЦА И КБЕРИ ЦАНЕ, СКОЈЕВСКЕ И ТЕРЕНСКОГ РАДНИКА. МИЛЕВА ЈЕ УМРЛА ПОД БАТИНАМА А НИ РЕЧИ НИЈЕ РЕКЛА. ИМАЛА ЈЕ 38 ГОДИНА КАД ЈЕ ПОГИНУЛА У хиљаду деветој стотини Четрдесет и другој години, Једног снежног фебруарског дана Затужила вила са Гајтана. Љуто цвили ником се не мили. Да’л је вила сагорела крила, Ил’ је много Срба изгубила? Рано јутром из Радан планине, Глас се чује доле у низине. Жално плаче, а тужно нариче, Пустој Реи,и жалосно довиче: „Пуста Реко, Јабланице секо, Ти још ниси од циља далеко У вас двема никад мира нема, У вас двема све се нешто спрема. Све се спрема и мора успети Макар Срби и морали мрети. Црни врани, ал’ сте раздрагани Ви нијесте оскудни у храни. Гачу црни врани на све стране Изнад пусте Бојничке црепане. Бојник село, ти си опустело, Јоха си живом ватром сагорело. Тебе јесте поморила куга Дугиманска те покосила рука. Покосила и старо и младо, Раставила и мило и драго, Од Каина подлог Бугарина, Верне слуге Рима и Берлина, Што их веже њина осовина за Хитлера и за Мусолина. Све што капу и мараму носи, Све бугарски митраљез покоси. Сад Бојником све црни барјаци, Пусти двори, крвави сокаци. Нема куће, нема домаћина. Нема оца, мајка нема сина, Нема деце ни старијих бака Ни унука, млађанијег ђака. Сад за дуго у то пусто село, Неће бити игранка ни прело. Нема свадбе, нема ни удадбе, Ни женидбе ни цура просидбе. Јабланица крвава је била Крај Лесковца крв је преносила А Ибар је потекао први И понео из Краљева крви. И све реке кроза Шумадију, Свака каже да се Срби бију, Па одлазе Дунавом у море, Где се Руси са Немцима боре. Дунав тече, крвава је пена, Крв је ово од Југословена. Ово јесте борба за слободу Смрт фашизму, слобода народу. Пуста Реко, и ја ћу те клети Ако Бојник нико не освети. 776 у Београду Подноси извештај о стању у земљи. ГОСПОДИНУ МИНИСТРУ УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА ( Д З ) Од последњег поднетог стању у земљи извештавам: извегатаја о 5) Ноћу између 16. и 17. фебруара о.г. заноћила је бугарска војска у селу Бојнику, срез јабланички (Лебане), која је вргиила чишћење терена од комунистичких бандита. — 17—II око 4,30 ч извршили су комунисти напад на Бугаре. У борби је погинуло 12 бугарских војника, а 16 је рањено. Убијено је 18 комуниста, Истог дана, после напада комуниста, Бугари су у Бојнику упалили око 100 кућа, стрељали око 90 људи и интернгграли 70 људи2). У селу Драговцу, које је у непосредној близини Бојника, стрељано је 30, интернирано 20 људи и спаљено око 40 кућа. Овако су Бугари поступили због тога што су им сељаци при доласку изјавили да у Бојнику и Драговцу нема комуниста, нити прети опасност од истих. У ова два села сада влада потпуна пустош. Предње достављам, с молбом на увгс,ђај. (М.П.) Командант, дивизијски ђенерал Стев. М. Радовановгсћ Бугарски фашисти су починили слична зверства у Белановцу, Печењевцу, у селима Јабланице, Пусте Реке, Црне Траве, Масурице, а „ . . . недићевци и љотићевн,и поступају исто тако крвнички према сељацима као и Немци и Бугари3). .Спаљено је партизанско Ј) Зборник ВИИ, I, 3, стр. 353—354. У селу Бојнику (Пуста Река) Бугари су тада стрељали 470 људи, жена и деце, домове опљачкали и цело село запалили. 3) ИРПС, бр. 1492. — Зборник ВИИ, I, 3, стр. 197—189. 2) �село Бабина Пољана. Верку Стефановић из Белановца стрељали су јануара 1944. недићевци; у Масурици, приликом паљења села септембра 1943, бачене су у пламен својих кућа: Смиља Ивановић, Велика Милинковић, Велика Ристић, Лепосава и Младена Ристић, Милева Станковић, Наталија и Радојка Цветковић. У околини Сурдулице, у селу Рђавици, убијена је и спаљена у својој кући Сета Пешић, а у Сувојници је у својој кући стрељана Божана Митић. — Село Магаш у Пустој Реци дало је много бораца и зато је тешко страдало од фашистичких казнених експедиција. У кући Стамене Николић и Роске Јовановић било је склониште за технику и партијске раднике; 26. јула 1944, у VII офанзиви, обе су заклали четници, али скровиште нису одале; истог дана Бугари који су упали у село заједно са четницима, мучили су, боли камама а затим убили из револвера Тиосаву Радосављевић, Загорку Денић из Брестовца, Зорку Османовић-Мустафић и Невенку Николић, а Миља Станковић је успела да после батинања и мучења побегне и да се склони у Коњувцу; Васку Крстић из Доњег Коњувца (рођена 1885) фашисти су мучили због синова и кћери у партизанима: боли су је ножевима, забадали јој игле под нокте, тукли је до изнемоглости, али ни речи од ње нису чули. У бомбардовању Магаша су погинуле Марија Виденовић и Станка Петковић. Драгу Стојановић из Вујанова, која је својим колима пребацила рањенике у болницу у Ивању, пресрела је на путу бугарска патрола и притисла је да каже зашто су јој кола крвава и где је сакрила рањенике; Драга није ништа одговарала, ћутала је и када су је ставили на муке и када је видела на себе уперене пушке; стрељали су је у лето 1944. У Вујанову су фашисти 1943, убили 11-годишњу чобаницу Косовку Коцић зато што није хтела да прокаже скровиште партизана. Јелица Аризановић, из истога села, убијена је 1943. у Брестовцу када је покушала да се са своје четворо деце испред терора склони на Радан. — Црна Трава, која се листом од првих дана устанка укључила у НОП, дала је и много жртава. За пример би се могла навести породица Цане Стојановић, чији су сви чланови били политички радници и борци и готово сви изгинули: муж, један син, две кћери, девер и три синовца, а у лето 1943. су ухапшене Цана, њена најмлађа кћи, јетрва Руска, потеране од Бугара у заселак Дејћевце, зверски мучене и најзад искасапљене. Истог дана, заједно с ЈУЛИЈАНА СИМОВИБ ИЗ МЕДВЕБЕ УКЉУЧИЛА СЕ У НОП ВЕК ПРВИХ ДАНА УСТАНКА. САЗНАВШИ ЗА Н.ЕН РАД, ЧЕТНИЦИ СУ ЈЕ 1943 ГОДИНЕ ТОЛИКО ТУКЛИ ДА ЈЕ ПОД БАТИНАМА УМРЛА. БИЛО ЈОЈ ЈЕ 37 ГОДИНА ВЕРКА ПАВЛОВИБ, РОБЕНА 1915. ГОДИНЕ У КАЛНИ, РАДИЛА ЈЕ ЗА ПАРТИЗАНЕ. ХРАБРО ЈЕ ПОГИНУЛА 9. МАРТА 1944. НЕДИБЕВ ОФИЦИР ЗОТОВИБ НИЈЕ ЗАОСТАЈАО НИ ЗА ЧЕТНИЦИМА НИ ЗА ОКУПАТОРИМА У СВИРЕПОСТИ. У КАЗНЕНОМ ПОХОДУ НА ПРИБОЈ ПРВО ЈЕ ПРЕБИО ПА ЗАТИМ СТРЕЉАО ЗО-ГОДИШЊУ СТАНУ СМИЉКОВИБ ЗАТО ШТО НИЈЕ ХТЕЛА ДА ОДА СВОГА МУЖА, СЕКРЕТАРА БИРОА КПЈ, НИТИ ДА ПРИЗНА СВОЈ РАД ЗА НОП; СТРАШНО ЈЕ МУЧИО ЊЕНЕ ЗАОВЕ ДАНИЦУ И МАРУ И ЊЕНУ 8-ГОДИШЊУ БЕРЧИЦУ РАДМИЛУ И, НА КРАЈУ, УБИО СТАНИНЕ РОДИТЕЉЕ ДИНКА ПЕШИБ, ИЗ ПОДРИМЦА, ПРВО ЈЕ У НЕДИБЕВСКОЈ КАЗНЕНОЈ ЕКСПЕДИЦИЈИ, 7. ФЕБРУАРА 1944. ПРЕТУЧЕНА А ЗАТИМ ЈАВНО СТРЕЉАНА 777 �НИКОЛЕТЛ ПЕТКОВИН ЈЕ 1943. БИЛА ПРЕДСЕДНИЦА ПРВОГ МО АФЖ У ПОДРИМЦУ. БИЛО ЈОЈ ЈЕ 38 ГОДИНА КАДА СУ ЈЕ СТРЕЉАЛИ НЕДИНЕВЦИ 7. ФЕБРУАРА 1944. СТАНУ СТЕФАНОВИН ИЗ РУПЉА, ЧЛАНА СКОЈ-а И АКТИВИСТУ НОП-а ЗАЈЕДНО СА ЊЕНИМ МУЖЕМ СТРЕЉАЛИ СУ 1943. ГОДИНЕ БУГАРИ, ЗАТО ШТО СУ У ЊИХОВОЈ КУНИ ЗАТЕКЛИ ЈЕЛО ПРИПРЕМЉЕНО ЗА ПАРТИЗАНЕ. МУЧЕНИ СУ И ИСПРЕБИЈАНИ, АЛИ НИСУ ОДАЛИ СКРОВИШТЕ ПАРТИЗАНА њима, одведена је и на исти начин мучена и убијена омладинка Загорка Петровић-Младеновић. Иста казнена експедиција убила је тада у Црној Трави Добрицу Ивановић зато што није хтела да прокаже своје синове партизане, а Јула Цветановић је хапшена и злостављана као мајка три кћери партизанке и кућа јој је спаљена. У Црвенковцу, засеоку Црне Траве, Бугари су 5. јануара 1944. године живу спалили у њеној кући Милеву Синадиновић; у засеоку Степановцу су спалили кућу Росе Голубовић и њу претукли што неће да плаче кад јој кућа гори. У засеоку Обрадовцу бугарски фашисти су претукли све жене зато што нису хтеле да кажу где се налазе партизанске јединице, а било им је јасно да знају. У засеоку Тодоровцу спалили су кућу Алтане Љубић зато што су два њена сина били у партизанима а она помагала одред. Јулку Милијановић, из истог села, Бугари су претукли и кућу јој спалили због сина партизана (погинуо 1945. као борац VII бригаде). Због синова партизана спалили су такође кућу Никосије Крстић, активисте АФЖ, у Добром Пољу (Црна Трава) и убили Круну Дојчиновић, Јелицу Николић и Николију СтојаНовић. У Броду (Црна Трава) иста казнена експедиција убила је Колу и Милевку Вељковић и Винку Ранђеловић; Русанди Динчић, која је била члан првог МО АФЖ и имала два сина у партизанима, стрељали су мужа и спалили кућу; спалили су тада и кућу Виде Маленовић, сарадника НОП-а, којој су три сина погинула у партизанима. — У Бучумету, у јабланичком срезу, стрељане су 1944. године Драга Дамјановић и Јана Цветковић, а Љубица Турмановић је јавно батинана и злостављана. У Лесковцу су хапшени и прогоњени припадници НОП-а за све време рата, с малим прекидом 1942. године, када су полиција и окупатори поверовали да су ликвидирали партизанске одреде. Али већ крајем године, с новим акцијама партизана и диверзаната у граду и у целом округу, почиње нови талас терора, који 1943. и 1944. све више расте. Међу ухапшенима у провалама фебруара и новембра 1942. биле су: Бранка-Таралика, Зага Аранђеловић, Лепосава Вукосављевић, Дана Терзин, Рада Тричковић и др. Године 1943. међу ухапшенима у Лесковцу биле су: Мара Красић, Милица Јешић, Зора Здравковић, Стана Ђорђевић, Станка Марчић, Ружа Стаменковић, Лепосава Поп-Ценић, Оливера Прокић и Љубица Стојановић. О некима од 778 њих које су пуштене из затвора „повели су бригу” четници. После ослобођења нађен је списак лица к о ј е ј е у Л е с ковцу требало да закољу четничке црне тројке1) (списак је потписао четнички командант Бора Машић; на списку се, међу многим другим именима налазе: Боса Миленковић, ученица VI разреда гимназије (заробљена априла 1942. као борац Јабланичког одреда, убрзо пуштена из затвора), Оливера Ристић-Белка, свршена ученица Средњотехничке текстилне школе (хапшена октобра 1941), Ружица и Славица Тепавац (обе ухапшене почетком 1944. па пуштене). Уз овај четнички списак имена дато је образложење: ,,Сва напред наведена лица су организована, и кад је био напад партизана на аеродром изашла су са оружјем, јер су мислила да је општи напад партизана на Лесковац. Потребно је што пре чишћење истих, јер стално, сваког дана и часа, врбују људе и шаљу их партизанима”. У лесковачком срезу су многе жене страдале од терора окупатора и домаћих фашиста. У Лебану су 1944, поред других, ухапшене Ката Васиљевић и Љубица Димитријевић-Стојановић. У Лепушњи је једна бугарска казнена експедиција 12. марта 1943. спалила село и, међу другим народом, стрељала: Загорку Величковић, Милунку Јовановић, Васку Стефановић, заједно са сином и кћерком и Кеву Тасић. — У Батуловцу Немци су убили Наталију Илић, а Теодосија Стојановић, родом из Новковог Рида, рањена је у борби за Батуловце и умрла од рана. •— У Боринцу је маја 1944. у бомбардовању села погинула Вида Здравковић; у Брезовици су Немци убили Лепосаву Костић. У Брзи су четници трипут јавно батинали 91-годишњу Марију Цојић и претукли њену снаху Милеву звану Црногорка због њиховог рада за НОП, и исто тако злостављали и батинали Велику Стојановић. — У Власотинцу су хапшене и теране у Лесковац у затвор: Босанка Стојановић, Вера и Душанка Пешић, Трајка Цекић, Симка Диманић (мајка партизанке и теренског радника Зоре Диманић, помагала НОП), Нада и Софија Младеновић, Живка Марковић. Из куће Ишљамовић 1944. године отишле су у НОВ Добрила, Зора и Смиља, а Савку Ишљамовић су четници ухватили, косу јој ишчупали и кожу с ње живе одрали, и тако је уморили. — У Врапцима су 1943. заклали Аницу Поповић. Каранфилки КонстантиноЈ) Др Миливоје Перовић: Хроника Лесковца. �вић из Вучја су 1942. поломили у затвору обе руке, мучећи је да призна свој рад (касније је погинула од гранате, која јој је и кућу запалила). У Гајтану су 1944. године у једном наврату фашиста убијене Ангелина Булатовић и Јованка Јакшић. У Гегљи су батинане и злостављане: Видосава Алексић, Спасена Ивковић, Роска Петковић и Мара Костић. У Гложану је 1944. хапшена учитељица Параскева Стојановић, у Горини Марија Цојић, Љуба Цојић, Живка Трајковић и Милица Анђелковић; Дану Анђелковић су четници тукли због њена четири сина који су од 1941. били у партизанима; Добрунку Миленковић из Горине, активисту НОП-а, четници су са једногодишњим дететом одвели у свој штаб, тукли је и мучили да ода мужа партизана и скривено оружје, а кућу су јој опљачкали; пошто ништа није признала, они су је пустили, али одмах затим ухапсили и стрељали је јануара 1944. насред села. — Септембра 1944. једна четничка тројка је у Горњем Крајинцу заклала домаћицу Љубицу Петровић, која је била избегла за време бомбардовања Лесковца. У Грделици је ухапшена Рада Станисављевић, у Дадинцу су Бугари убили Милеву Милчић, у Дарковцу су стрељали 16-годишњу Манасију Ћирић, Јаворку Миладиновић-Стојановић (била члан КПЈ), Смиљу Митровић и Верку Митровић. Немци су 1944. године убили у Дејану: Даринку и Љубицу Костић, Милеву Стојановић, Лепосаву Станковић, Стојанку Миладиновић, Миленију Златковић, Софију Крстић и 16-годишњу Мицу Миленковић. У Драшковцу је хапшена и мучена Лепосава Павловић, а Десанка Стаменковић, партизански курир из Драшковца, стрељана је јавно пред школом у Шарлинцу. Бугари су стрељали: Верку Павловић, Савету Савић, Дацу Поповић и Верку Поповић. У Крушевици су четници убили Ружицу Раденковић и зверски уморили 15годишњу Симку Анђелковић. У Медвеђи је 1943. под батинама умрла Јулијана Симовић. У Млачишту су батинане и злостављане Радмила Ђорђевић, Стојанка Радивојевић, Параскева Синадиновић и Верка Анђелковић, која је 1944. године умрла од последица мучења. У Накривњу је хапшена Јелена Стојковић. Милију Здравковић из Ображде убили су Бугари у Боринцу, заједно са њеним дететом. Зона и Љуба Тасић из Орашја отеране су у затвор у Лесковцу. У Прекопчелици су 1944. године хапшене и мучене: Круна Лепојевић, Марија Станковић, Стојанка и Русија Станковић и Миле- ва Стевановић, а Милица Поповић је у свом селу погинула од минобацача. У Прибоју је злогласни Зотовић 9. маја 1944. стрељао Стану Смиљковић и њене родитеље, а пре тога је у фебруару исте године, у Подримцу насред села и на очиглед свих мештана убио Динку Пешић и Николету Петковић. У Равном Делу Бугари су убили Добрицу Станковић, 15-годишњу Милену Станковић и Славицу Лепојевић. У Радоњици је ухапшена Радунка Ристић. У Реткоцеру четници су стрељали Веру Перуновић и заклали Љубицу Никчевић. У Рупљу је казнена експедиција, Немаца и Бугара, стрељала групу активиста НОП-а, међу њима Стану Стефановић са мужем и Стојанку Радивојевић, а Мару Милосављевић су убили па спалили; стрељали су такође мужа и једног сина Сиде Дикић, која је имала још три сина у партизанима. У Свињарици је хапшена и мучена Марија Ђокић; у Слишану су четници зверски мучили Јованку Стариновић; у бомбардовању села, маја 1944. погинула је Стојанка Младеновић. У Тодоровцу код Вучја су ухапшене и отеране у затвор у Лесковцу: Љуба Апостоловић, Милева Апостоловић, Јелка Ђорђевић, Вера Михаиловић, Јагода и Зора Младеновић, Верка и Смиља Тодоровић, Радица Стаменковић, Роска Станковић и Вида Тошић; стару Љубу Илић, чији је син погинуо у борбама за ослобођење Лесковца, четници су тукли да ода везе с партизанима. У Цекавици је непријатељ тукао и злостављао учитељицу Олгу Михаиловић-Стефановић; у Церници је јула 1944, у Зотовићевој казненој експедицији, стрељана Милица Ђорђевић, чланица првог МО АФЖ. У Црвеном Брегу Бугари су живу закопали активисткињу НОП-а Агнију. . . и убили Јелку Динић, члана КПЈ. У Црној Бари Немци су убили Сибинку Стоиљковић. Осим што су биле изложене страдањима приликом казнених експедиција, похода свих врста оружаних фашистичких банди и малтретирању локалне полицијске власти, жене активисти НОП-а из Лесковца и са територије целог округа теране су у великом броју у логоре смрти у земљи и у иностранству. Поред многих наведених партијских радника и жена бораца, децембра 1941. је ухапшена у околони Лебана Новка Вуксановић, службеник суда у Лебану (отерана у затвор у Лесковцу, па у логор у Нишу, одакле је крајем 1942. пребачена на Бањицу; јула 1944. транспортована је у Аушвиц па у Равенсбрик, где је остала до краја рата). Године 1941. ухапшена је у 779 АВАДЕСЕТОГОДИШЊА СТОЈАНКА РАДИВОЈЕВИБ ИЗ РУПЉА, ЧААН СКОЈ-а ОД 1941. И АКТИВИСТА НОП-а, СТРЕЉАНА ЈЕ 1943. ГОДИНЕ СА ГРУПОМ АКТИВИСТА ПРИАИКОМ НЕМАЧКОБУГАРСКЕ КАЗНЕНЕ ЕКСПЕДИЦИЈЕ. БИЛА ЈЕ ДО ПОСЛЕДЊЕГ ТРЕНУТКА ХРАБРА И ПРКОСНА ПРЕД НЕПРИЈАТЕЉЕМ МИЛИЦА БОРБЕВНК ИЗ ЦЕРНИЦЕ, АКТИВИСТА НОП-а ОД 1941, ЧЛАН ПРВОГ МО АФЖ, ПРЕТУЧЕНА ЈЕ А ЗАТИМ СТРЕЉАНА ЈУЛА 1944, ПРИЛИКОМ НЕДИБЕВСКЕ КАЗНЕНЕ ЕКСПЕДИЦИЈЕ. БИЛО ЈОЈ ЈЕ 30 ГОДИНА КАД ЈЕ УБИЈЕНА �Лесковцу Јела Пијаде, студент медицине (из затвора је пребачена у Нишки логор, одатле 1942. на Бањицу, 1944. у Аушвиц па у логор у Гузену, где је остала до краја рата). У скојевској провали крајем 1942. године ухапшена је, међу осталима, и радница Бранка Крстић (преко ње је ишла веза ОК КПЈ са Кукавичким одредом), из затвора је пребачена у логор на Бањици, где је остала до почетка 1944. Крајем 1943. ухапшене су у Лесковцу, затим отеране на Бањицу па у Аушвиц, где су остале до краја рата: Вида Фричек, радница, Јелка СтаменковићГоведарска, а Зора Јовановић и Добри- ла Милошевић су транспортоване у Аустрију, у логор близу Беча. — Године 1943. стрељана је у логору Милева Тричковић из Медвеђе, а Нада и Даница Пешић из истог села транспортоване су 1944. у логор у Немачкој; Зонка Стефановић из Дадинца одведена је у Аустрију, у логор у Винернојштату. Даница Милошевић, члан првог МО АФЖ у Кривој Феји, ухапшена је јула 1944. и интернирана у Бугарску. Почетком 1944. ухапшена је у Лесковцу ЈБубица С. Миљковић, активиста НОП-а од 1941. и отерана на Бањицу, где је остала до расформирања логора. У Власотинцу су ухап- 780 шене и отеране у логор на Бањици партизанске мајке: Ружа Величковић (издржала 10 месеци у логору), Ружа Јанић (годину дана у логору), Лепосава Јанић (10 месеци у логору) и Лепосава Диманић (10 месеци у логору), Јелка Младеновић и Ружа Јовановић. Из Орашја су отеране на Бањицу Славица, Љубица и Рада Станковић, из Грделице Денка Стоиљковић и Љубица Ђорђевић, из Гложана Мирјана и Десанка Коцић. Из затвора су 1941. године отеране у Немачку: Нада Ђорђевић из Стубле, Стана Михаиловић и Радунка Јовић из Подринца и Станија Станковић из Залужана. �ВОЈВОДИНА Сиоменик палим у Фрушкој гори борцима Рад вајара Сретена Стојановића на Иришком венцу �купацијом наше земље Војводина* је била подељена на три дела: Бачку и Барању нацистичка Немачка дала је Хортијевој Мађарској, Банат је припојила Србији и ставила га под управу квислинга Недића, а Срем је ушао у састав тзв. Независне Државе Хрватске. Окупатор је ишао за тим да искористи националне и друге супротности и да распири мржњу међу народима и народностима насељеним у Војводини. Одмах после окупације заведен је у сва три дела окупиране Војводине најсуровији терор према словенском живљу, посебно према Србима — ратним добровољцима и колонистима који су се после I светског рата населили у Војводини. Немачки и мађарски фашисти, као и Павелићеве усташе, такмичили су се у пљачкању, убијању и протеривању колониста са њихових огњишта. У таквим условима било је веома тешко организовати јединствен отпор окупатору. На Мајском саветовању ЦК КПЈ у Загребу 1941. године дата је оцена ситуације у Војводини, а пред војвођанске комунисте постављени су одговорни задаци: О *) У припреми је жена Војводине у НОБ. посебна књига о „ . . . У Војводини бесни терор окупатора. И овде се свирепо прогони српски живаљ. И овде окупатори настоје да гито више распире националну мржњу међу многобројним националистима. Мађарски и њемачки освајачи хушкају домаће становништво мађарске и њемачке народности против Срба и других националности. Последице тога су нечувена злочинства према српском становништву. Зулуме великосрпске реакције сада испашта недужно српско становништво ... Зато комунисти Војводине ... имају ту велику задаћу да сузбију сијање националне мржње, да раскринкају пред народима Војводине окупаторске насилнике као непријатеље радног народа свих националности. Комунисти Војводине има.ју ту велику задаћу да раде на окупљању свих народности у борби против зла што га је проузроковао рат и окупација, за братство међу народима Војводине, да воде заједничку борбу аротив империјалистичких насилника и окупатора, за брагскм споразум и равноправност народа Војводине, за истинско решење националног питања путем слободног опредељења народа .. .“*) У истом духу и ПК КПЈ Војводине издао је проглас почетком јуна 1941. године: „Војвођански радници и раднице: Срби, Мађари, Немци, Хрвати, Румуни, Словаци, Русини и остали... Као што даља судбина народа Југославије зависи у првом реду од јединства њене радничке класе, тако и судбина народа Војводине зависи од вашег јединства! Зато кујте то јединство у заједничкој борби против свих израбљивача, без озбира на народност. Борите се против шовинизма, мржње према другим народима. Игачупајте ту отровну жаоку коју капиталисти подло усађују у народне масе. Стварајте савез радника и сељака, сложите своје народе да би их као јединствену целину могли водити у борби против окупатора и угњетача! Остварујте на тај начин пролетерски интернационализам, који је важан услов за срећнију будућност Војводине! Само ће тако народи Војводине под вођством Комунистичке партије Југославије, у наслону на Совјетски Савез, моћи сами али заједнички да одлучују о томе хоће ли и с којим другим народима да живе у братској заједници .. ,”г) У припремама за устанак у Војводини, поред задатака на које је указивао проглас — а ти су задаци били од прворазредног значаја за цело време народноослободилачке борбе у Покрајини —■ руководство Партије нашло се учешћу ') Зборник ВИИ, том II, књига 2. 783 !) Зборник вии, том, I, књига 2. �НАРОДНИ ХЕРОЈ СОЊА МАРИНКОВИЋ. Међу првим херојима народноослободилачког рата, који су то звање добили још у току НОБ, била је и Соња Маринковић, инжењер агрономије, један од организатора устанка у Војводини. Рођена је 3. јуна 1916. године у селу Стрежевици (Славонија). Отац јој је био свештеник, а мајка учитељица. У својој трећој години остала је без мајке. Основну школу учила је у Сурдуку. Школовање је наставила у Сомбору а затим у Новом Саду где је завршила гимназију. Студирала је пољопривредно-шумарски факултет, који је завршила 1939. године у Земуну. У напредни раднички покрет укључила се још у гимназији, а члан КПЈ постала је за време студија. Била је учесник у свим студентским и омладинским акцијама у Београду, Земуну и Новом Саду, којима је руководила КПЈ, а у многима је била и организатор. Члан је руководства студената на своме факултету, потпредседник Дома студенткиња. Као делегат омладине Војводине била је на међународном конгресу за мир у Паризу. У Новом Саду члан је управе „Студентске матице” и ОМПОК-а. Као једна од најактивнијих омладинки у Војводини постала је 1938. члан ПК СКОЈ-а. Заједно са другим омладинским и партијским руководиоцима Војводине организовала је скојевске курсеве 1939. и 1940. у Фрушкој гори. Због своје активности, на VI покрајинској конференцији ПК КПЈ за Војводину, септембра 1940, изабрана је за члана Покрајинског комитета КПЈ. Све прогресивне акције у Новом Саду, а многе и у Војводини, везане су за њено име. Руководила је радом напредне струје у СБОТИЧ-у, учествовала у организовању радничких штрајкова новосадских радника, нарочито у великом штрајку текстилаца, децембра 1940. Посебно се залагала за рад са женама и омладинкама, оснивала женске секције при СБОТИЧ-у и УРС-у. Била је и секретар Женског покрета у Новом Саду. Као члан ПК КПЈ била је задужена за Народну помоћ и руководила радом ове организације у целој Војводини. Хапшена је два пута — 1939. и крајем 1940, када је у новосадском затвору много мучена. Иако је била слабог здравља, крхка и нежна, поднела је сва мучења стојички и својим држањем служила за пример осталим ухапшеним друговима и другарицама. Из затвора је изашла после 27. марта 1941. Због своје неуморне активности, због жара и оптимизма који је уносила у сваки посао, била је међу најомиљенијим руководиоцима предратног напредног покрета Војводине и постала масовик Зг правом смислу те речи. После окупације радила је у Петровграду, где је са осталим члановима ПК КПЈ — Жарком Зрењанином-Учом, Светозаром Марковићем-Тозом и другима — руководила припремама за устанак. Поред рада на Народној помоћи, учествовала је у формирању диверзантских група и првих партизанских одреда у северном Банату. На жалост, њена активност у ратним данима нагло је пресечена хапшењем. Ухваћена је 14. јула 1941. на броду када је по задатку прелазила из Панчева у Београд. Одведена је у Петровград где је у полицији страховито мучена. Окупатор је измрцварио њено слабашно тело, али није сломио њен дух. Заједно са деведесет активиста НОП и родољуба Баната стрељана је 31. јула 1941. на Багљашу код Петровграда. Није допустила да јој пуцају у леђа, већ се окренула и довикнула крвницима: „Пуцајте, ово су комунистичке груди!” — За народног хероја проглашена је 25. октобра 1943. године. На крају подужег чланка о Соњи Маринковић, написаног са пуно топлине, књижевник Јован Поповић записао је и ове речи: „Нежно тело остало је мртво, изрешетано бесомучно испаљеним мецима ужаснутих крвника. Но Соња живи, њен дух лебди не само над читавом Војводином, за чије је ослобођење и јединство она толико учинила и која се њоме толико поноси, него и над читавом нашом отаџбином, над свим нашим народима, чији је други народни херој као жена постала одлуком великог Тита.” (Жена Данас, бр. 34, од 1945. године). 784 пред другим тешкоћама које су произлазиле из посебног географског и стратегијског положаја Војводине: равничарски крај, испресецан рекама и комуникацијама, богат пољопривредни рејон, потребан окупатору за исхрану војске, сложени национално-политички и друштвено-економски проблеми. Због таквог значаја Војводине окупатор је био приморан да за овај терен веже јаке снаге — војне и полицијске — које су од првих дана окупације масовним злочинима и исељавањем српског становништва настојале да угуше сваки отпор поробљеног народа. Све је то условило да се устанак 1941. у Војводини од самог почетка није у свим крајевима равномерно развијао нити је у свим фазама био истог интензитета. Устанак је најпре почео у Банату, где је у прво време био масован. И у Бачкој је устанак почео доста рано и по масовности у неким рејонима није много заостајао за оним у Банату. Али већ почетком 1942. и у Банату и у Бачкој устанак је смалаксао. Масовним убијањима, „рацијама” (у Бачкој), многобројним хапшењима и убијањем чланова КПЈ, СКОЈ-а и најоданијих симпатизера (у Банату) окупатору је успело да привремено умањи снагу 'отпора народноослободилачког покрета Бачке и Баната. Томе је допринела и чињеница што су партијски и скојевски кадрови, претпостављајући да ће рат између СССР и Немачке бити краткотрајан, највећим делом сами носили терет устанка. Но и поред привремене осеке и непрекидног терора, народноослободилачки покрет у Бачкој и Банату није престајао за цело време рата. Слабљењем НОП-а у Бачкој и Банату тежиште борбе преноси се у Срем, који до краја рата остаје жариште устанка у Војводини. Видну улогу у народноослободилачком покрету Војводине, од његовог почетка па до краја, имале су жене и омладинке ове покрајине. У време уласка окупатора у Југославију, партијском организацијом у Војводини руководио је Покрајински комитет, изабран на VI покрајинској конференцији, септембра 1940. године. У свих шест округа постојали су окружни комитети (два у Банату, три у Бачкој, један у Срему), а у већини срезова — срески комитети. У организацијама Партије и СКОЈ-а било је жена и омладинки, а исто тако и у неким комитетима. На Мајском саветовању у Загребу учествовао је и Жарко Зрењанин-Уча, секретар Покрајинског комитета КПЈ �Војводине. После његовог повратка, ПК ,КПЈ почео је са припремама за устанак у духу закључака овог саветовања. У спровођењу тих задатака, поред другова — чланова комитета Партије и СКОЈ-а, учествовале су и другарице које су се још пре рата истицале као партијски и скојевски руководиоци и активисти. Међу организаторима устанка у Војводини била је и Соња Маринковић, члан ПК КПЈ за Војводину.3) У духу закључака Мајског саветовања организован је преко васпитних група широк политичко-пропагандни рад на објашњавању узрока пропасти бивше Југославије. Дата је директива за прикупљање оружја, за одржавање санитетских течајева, прикупљање санитетског материјала, новца и других ствари. На окружним партијским саветовањима дискутовало се о једном важном закључку Мајског саветовања — да се партијске организације проширују примањем нових чланова. Резултат спровођења ове директиве био је да су се партијске организације у Војводини скоро удвостручиле.4) Међу новим члановима Партије и СКОЈ-а било је доста жена и омладинки. Али број жена и омладинки на које је КПЈ у то време вршила утицај и које су биле на неки начин обухваћене радом (читалачке и васпитне групе, санитетски течајеви, сабирне акције, рад на техници) био је много већи. Одмах после напада фашистичке Немачке на СССР, Покрајински комитет Војводине одржао је у Петровграду (данас Зрењанин) састанак на коме је донесена одлука да се убрзају припреме за оружани устанак, да се формирају партизански одреди и месне десетине и да се почне са диверзантским акцијама против окупатора. Крајем јуна формиран је Штаб партизанских одреда за Војводину, који је на тгочетку устанка имао седиште у Петровграду, јер је ту био и већи део чланова Покрајинског комитета, међу којима и Соња Маринковић. *) Члан ПК КПЈ била је и Гордана Ивачковић, која је октобра 1941. ухапшена у Новом Саду. У затвору је постала издајник. *) Уочи избијања устанка у Војводини је било 1200 чланова КПЈ према 650 — у време одржавања VI партијске конференције за Војводину, септембра 1940. СЕВЕРНИ БАНАТ 1941—1942. Први партизански одреди формирани су у северном Банату још у току јула 1941. од припадника месних десетина из оних места где је КПЈ имала јака упоришта још пре рата (Кумане, Меленци, Петровград, Драгутиново, Кикинда, Мокрин, Карађорђево, Александрово). Одреди су вршили разне диверзантске акције. Активност одреда у летњим месецима највише је била усмерена на паљење жита на пространим банатским пољима, како би се онемогућило да оно послужи за исхрану окупаторској војсци. У овим првим лартизанским одредима било је мало жена и омладинки; зна се да је у Петроградском одреду била једина партизанка Ђурђевка Јованов (ухваћена и стрељана ујесен 1943). Међутим, њихова активност је била врло запажена у агитационо-пропагандном раду, на техници, у организовању и похађању санитетских течајева, у вршењу курирских дужности, а било их је доста и у месним десетинама, нарочито омладинки. Жене и омладинке највише су биле ангажоване на прикупљању хране, одеће, санитетског материјала за припаднике партизанских одреда. Овом активношћу руководили су одбори Народне помоћи, који су постојали у свим местима обухваћеним НОП-ом. Међу члановима одбора Народне помоћи било је доста жена и омладинки. За рад Народне помоћи у северном Банату била је задужена Ружа Шулман, члан ОК КПЈ за северни Банат. Члан ОК СКОЈ-а била је Клара ФеЈеш-Мира, која је на терену северног Баната радила до јесени 1941. када је прешла на рад у Бачку. Посебно су жене биле корисне у скривању илегалаца. У сваком месту обухваћеном народносслободилачким покретом било је на десетине кућа које су примале илегалце — партијске и скојевске руководиоце и активисте, о којима су се углавном бринуле жене. Тако је било и у самом Петровграду, који је у почетку устанка био седиште ПК и ОК Партије и СКОЈ-а и где су највише боравили организатори устанка и други активисти, који су се после 22. јуна повукли у илегалност. С друге стране, Петровград је био центар непријатељских снага за тај крај, па је због тога било веома важно имати сигурне куће, ,,базе”, за склањање партијских руководилаца и активиста, за одржавање партијских и скојевских састанака, за смештај оружја, затим техничког, 785 О РУЖА ШУЛМАН рођена је 26. X 1917. у Петровграду. У напредни покрет укључила се као ученица Трговачке академије. Члан КПЈ постала је 1938. Била је међу организаторима свих омладинских акција пре рата у Петровграду. Као члан МК КПЈ ухапшена је маја 1940. и изведена пред Окружни суд, са још двадесеторицом другова, међу њима је био и секретар ПК КПЈ за Војводину Жарко Зрењанин. На почетку устанка била је члан ОК КПЈ за северни Банат. Вредно је радила на организовању диверзантских акција и на умножавању пропагандног материјала. Међутим, већ 21. јула пала је у руке немачких фашиста, заједно са својим другом Владимиром-Кочом Колаоовим. После једне диверзантске акције — паљења жита на једном салашу у околини Петровграда — стрељана је 26. јула 1941. за одмазду на истом месту, са Кочом Коларовим и још тројицом другова. �ХАПШЕЊЕ РУЖЕ ШУЛМАН, ЊЕНОГ ДРУГА ВЛАДИМИРЛ АКТИВИСТА НОП, ПОЧЕТКОМ ЈУЛА 1941. У ПЕТРОВГРАДУ КОЧЕ КОЛАРОВА И ЈОШ ТРОЈИЦЕ ОЈ1ГА УБАВИЋ рођена је 1920. у Петровграду. У VII разреду гимназије постала члан СКОЈ-а. 1938. уписала се на М-едицински факултет у Београду. 1941. постала је члан МК СКОЈ-а и курир између ПК КПЈ и МК КПЈ. Почетком окупације пренела је из Београда проглас ЦК КГ1Ј којим се позива народ на устанак. Њена кућа се користила за илегалне састанке и за склоништа руководилаца КПЈ. Јула 1941. ухапшена је, али је услед недостатка доказа пуштена. По изласку из затвора наставља с радом. Поново је ухапшена децембра 1941. Тада је била много мучена, али се храбро држала и никог није одала. Стрељана 9. јануара 1942. у дворишту судског затвора а затим обешена на Житном тргу у Петровграду. ЉУБИНКА ВУКОВ рођена је 1919. у Петровграду у сељачкој породици. Рано се укључила у напредни омладински покрет. Имала .је успеха у раду, нарочито међу сељачком омладином, па је убрзо учлањена у СКОЈ. Као скојевка била је на логоровању комунистичке омладине на Тестери 1940. у Фрушкој гори, где је постала члан КПЈ. По повратку с логоровања још више се ангажује у раду са омладином Петровграда. После окупације постала је члан ОК СКОЈ-а. У њеној кући смештена је техника ОК СКОЈ-а, а одржавани су и састанци комитета. Ухапшена је августа 1941. Приликом хапшења у кући је заплењен технички материјал (писаћа машина, шапирограф и др.) и доста марксистичке литературе, што ју је јако теретило. У затвору је много мучена, али се храбро држала. Стрељана је, а затим обешена 7. септембра 1941. у Меленцима. пропагандног и другог материјала. У ту сврху ангажоване су куће чланова КП и СКОЈ-а или оданих симпатизера —■ на периферији града, у радничким предграђима, у сељачком крају или на салашима и у виноградима. Бригу око илегалаца примиле су на себе углавном жене, које су биле и најпоузданија веза између појединих илегалаца. Жене и омладинке биле су ангажоване и у раду на техници где се умножавао пропагандни материјал, на првом месту партијски прогласи који су превођени на мађарски и немачки језик. У техници ОК КПЈ радиле су Клара Фејеш и Ружа Шулман, која је убрзо ухапшена, са својим другом Владимиром Кочом Коларовим, такође чланом ОК КПЈ. Обадвоје су, са још три друга, стрељани 26. јула 1941. на једном салашу у околини града где су дан раније партизани извршили акцију паљења жита. Техника ОК СКОЈ-а била је смештена у кући ЈБубинке Вуков, члана ОК СКОЈ-а, све до њеног хапшења. Стрељана је 7. септембра 1941. у Меленцима, у групи од десет комуниста и родољуба. — У раду са омладином биле су ангажоване Олга Убавић и Јованка Добросављев, чланови МК СКОЈ-а, које су убрзо ухапшене и стрељане 7. јануара 1942. године. Илегални течајеви за прву помоћ одржавали су се у сва четири рејона у Петровграду. На њима се и политички радило са полазницама. Само у току јула и августа кроз ове течајеве прошло је око 40 другарица. Тада је дошло до хапшења, па су ухапшене и неке полазнице, заједно с лекаром др Лазом Мијатовим, који је руководио читавим радом. Тада је ухапшена и Стана Мошорински са својом ћерком Ланицом, скојевком. У њиховој кући је било склониште за санитетски материјал и пункт за курире ПК и ОК. Ту је др Мијатов лечио оболеле и рањене партизане. — Обе су касније стрељане. Према неким подацима, првих месеци устанка разним активностима у Петровграду је било обухваћено око 300 жена и омладинки. Међутим, оних које су давале прилоге за Народну помоћ било је много више. Прикупљање прилога за партизане и илегалце, као начин придобијања и везивања за НОП, била је врло раширена форма рада. У томе су предњачиле жене. Радом Народне помоћи у целој Војводини руководила је Соња Маринковић. На том послу, као и на другим задацима, била је неуморна и неустрашива све док није крајем јула пала фашистима у руке. Стрељана је 31. јула 1941. на �Багљашу код Петровграда у групи од 90 комуниста и родољуба Баната. Непријатељска телеграфска агенција „Рудник” издала је о овим стрељањима истог дана кратко саопштење: „Због злочиначких покушаја неодговорних комунистичких елемената у Банату да паљевином наносе штету снабдевању српског народа житом и због подмуклих напада на припаднике немачке оружане силе, који су се догодили последњих дана, појавила се потреба да се предузму најстроже мере. Стога је 31. јула 1941. у Беликом Бечкереку (Петровграду) стрељано 90 истакнутих комуниста из Баната".6) Народноослободилачким покретом у првим месецима устанка била су обухваћена и друга места северног Баната. Таква су, на пример, била Кикинда и Мокрин, која су такође имала своје одреде и где су жене на сличан начин радиле. У Кикинди је била врло активна Јованка Липованов-Дада, предратни комуниста, члан МК КПЈ, која је ухапшена првих дана устанка и такође стрељана 31. јула на Багљашу. Предратни комуниста била је и Слободанка Ациган (на почетку устанка пребацила се у Србију где је ухапшена и стрељана 1943. године). Борцима Кикиндског одреда помагала је као курир Ката Зупанов (ухапшена и стрељана 1941.), а за исхрану Одреда бринуле су се Стојанка Дорословац и Бојка Дацин, које су живеле на салашу где је Одред био стациониран. Обе су погинуле 4. августа 1941, заједно са седамнаест бораца када је цео Одред уништен. У Мокрину је од почетка устанка са омладином радила Савета Деспотов, а од жена биле су активне Катица Дражић и Смиља Деспотов-Тетка. У новобечејском срезу нарочито су се истицала села Кумане и Меленци која су имала дугу револуционарну традиЦЦЈУ-6) Устанак су ова места дочекала са јаким партијским и скојевским организацијама7), које су у своме раду имале велику помоћ и подршку у женама а нарочито омладинкама. За рад са женама и женском омладином у Куману је била задужена Љубица Одаџић, члан МК КПЈ (касније члан 5) Зборник ВИИ, том I, књига 1. Прва месна организација СРПЈ(к) у Куману основана је 1919. године. Основали су је учесници октобарске револуције из Кумана по повратку из Русије. Од 1920. КПЈ у овом селу одвијао се континуирано. в) 7) године рад У јуну 1941. у Куману је постојао Месни комитет КПЈ са преко 40 чланова КПЈ и Месни комитет СКОЈ-а са око 240 чланова (од тога око 60 скојевки). Село је било подељено на четири рејона која су имала своје комитете и своје одборе Народне помоћи. — Слична је ситуација била и у Меленцима. ОК КПЈ за северни Банат) која је била родом из овога села. Она је пре рата радила као текстилна радница у Београду, где је 1938. постала члан КПЈ; у Кумане се вратила после априлског рата. Осим Љубице, чланови КПЈ у Куману биле су Добринка и Милена Станчић. Крајем августа 1941. из Петровграда у Кумане дошла је Барбара-Боришка Селеши, предратни комуниста (од Суда за заштиту државе била је осуђена 1931. на две године робије). — Са омладином се радило по систему васпитних група тако да је сваки члан СКОЈ-а имао своју групу с којом је читао пропагандни материјал и од које је прикупљао прилоге за Народну помоћ. Радом васпитних група биле су обухваћене и жене. Рачуна се да је и у Куману и у Меленцима било по двадесетак таквих васпитних група. Али број жена које су давале помоћ за партизане и за породице другова у Одреду или у логору био је далеко већи. Преко рејонских одбора Народне помоћи прикупљане су ствари за Одред (одећа, храна, санитетски материјал), али се на састанцима група радило и политички: читале су се вести о ситуацији на фронтовима и други пропагандни материјал до кога се могло доћи. Жене и омладинке извршавале су и друге задатке које су пред њих постављале партијске организације и Народна помоћ. Тако је почетком септембра Одбор Народне помоћи у Куману предао скојевки Нади Татић пуна кола платна да би се од њега сашило рубље за борце. Акција шивења рубља трајала је четири дана. На овом послу ангажован је знатан број жена и омладинки. Омладинке и млађе жене похађале су и санитетске течајеве, јер је то спадало у њихову обавезу. У Куману је санитетским течајевима руководио предратни револуционар Макса Ковачев, а у Меленцима др Бора Фаркић. Око 40 полазница из Кумана, већином омладинки, завршило је овај течај; приближно толико било је у Меленцима. У близини Кумана и Меленаца оперисао је Куманско-меленачки партизански одред8) чији су борци углавном били регрутовани из ова два села. Међу борцима овог Одреда била је и Добринка Станчић. Дању је Одред био стациониран у кукурузним пољима, која су у овом равничарском крају представљала једини заклон, а ноћу је одлазио у акцију. Бригу за снабдевање Одреда преузела су оба села преко одбора за Народну помоћ. Око 80% 4) Септембра 1941. сви одреди у северном Банату спојени су у један — Севернобанатски одред, чије је језгро чинио ранији Куманско-меленачки одред. 787 ЈОВАНКА ДОБРОСАВДјЕВ ИЗ ПЕТРОВГРАДА, ЧЛАН МК СКОЈ-а, СТРЕЉАНА 7. ЈАНУАРА 1942. ДАНИЦА МОШОРИНСКИ, ШЕСНАЕСТОГОДИШЊА СКОЈЕВКА ИЗ ПЕТРОВГРАДА, СТРЕЉАНА ЗА ЈЕДНО С МАЈКОМ СТАНОМ 10. МАРТА 1942. У ПАНЧЕВУ. �НАРОДНИ ХЕРОЈ ЉУБИЦА ОДАЏИЋ рођена је 1914. у селу Куману, у Банату, познатом по револуционарном покрету од 1919. године. Рано је напустила своју породицу сиромашних сељака и дошла у Београд да тражи посао. Радила је једно време као кућна помоћница, а затим се запослила као радница у текстилној фабрици Владе Илића. У Београду се укључила у револуционарни раднички покрет и убрзо се сврстала међу најактивније борце за радничка права. Од 1935. до 1941. хапшена је неколико пута као организатор штрајкова текстилних радника и због комунистичке активности. Члан КПЈ постала .је 1938. Била је у партијској ћелији са Лепом Стаменковић. После априлског рата отишла је у свој родни крај где је била један од организатора отпора против окупатора. Крајем 1941. постала је члан ОК СКОЈ-а и члан ОК КПЈ за северни Банат. Почетком 1942. године, услед издајства, дошло је до велике провале НОП у Куману. Фашистичкој полидији пошло је за руком да дође до података о раду НОП у месту, па је у фебруару с великим снагама блокирала село. За време блокаде која је трајала двадесет дана фашисти су пронашли многе базе и похапсили око 200 родољуба и припадника НОП-а међу којима је било на десетине чланова КПЈ и СКОЈ-а. Тада је у једној бази пронађена и Љубица Одаџић заједно са Иваном Кнежићем-Цотом, старим комунистом и револуционаром који је са групом политичких осуђеника августа 1941. године побегао из сремскомитровачке Казнионе. У безизлазној ситуацији у којој су се нашли кад су фашисти пронашли базу, да им не би живи пали у руке, одлучили су да се убију. Међутим Љубици је пиштољ затајио. За кратко време колико је провела у ћелији затвора у Петровграду поднела је надчовечанске муке. Фашистички крвници испробали су на њој све врсте мучења — чак су јој закивали потковице на ноге. Иако крхког здравља, Љубица је смогла довољно снаге да издржи сва мучења а да ни речи не каже непријатељу. — Стрељана је 10. марта 1942. у Панчеву у групи од 150 комуниста и родољуба, већином Куманчана. За народног хероја проглашена је 26. септембра 1953. године. 788 становништва, обухваћено народноослободилачким покретом, пружало је своме Одреду свесрдну и пуну помоћ. Снабдевање Одреда храном, одећом и лековима било је врло добро организовано. Сакупљене ствари смештане су у појединим кућама, које су служиле као сабирни магацин, до одређеног дана када је све изношено из села и предавано партизанима на уговорени начин. Скувана храна, коју су жене по реду припремале с куће на кућу, изношена је такође колима у поље, (касније је Одред имао организовану кухињу). Свака кућа трудила се да што више да за партизане, а свака домаћица да им припреми што боља јела, јер је било организовано и такмичење између рејона, улица и појединаца. За лепих летњих вечери, а нарочито недељом, у партизански логор долазило је и по стотину омладинаца и омладинки да чују вести, политичка предавања или да уче да певају борбене песме. — Све се то догађало у близини Петровграда и Новог Бечеја, где су биле стациониране јаке фашистичке снаге, и у равници где је кукурузна „шума” била једини заклон. Наравно да се при оваквом јавном, масовном ангажовању становништва у раду за НОП тешко могла одржати потребна конспирација, толико нужна у илегалном раду, што ће се нешто касније јако осветити народу овога краја. Један од главних задатака партијских организација у оба села био је да се за смештај илегалаца обезбеде куће са изграђеним склоништима — „базама”. Питање база постало је још акутније када се у касну јесен 1941. Севернобанатски одред, после неуспелог преласка у Срем, морао вратити на свој терен и „базирати” у селима. Велики део послова у оквиру Народне помоћи и бригу за партизане, смештене по базама у селу, узеле су на себе жене. Ако се има у виду да је у сваком од ова два села било по неколико десетина кућа које су имале базе, а да је двапут већи број оних кућа које су се бринуле да партизани и илегалци буду снабдевени свим потребама, онда се може замислити колико је жена и омладинки било ангажовано на овом послу. Овакав рад партијских и народноослободилачких организација у Куману и Меленцима није остао незапажен од стране окупатора. Нацистичка полиција, преко своје обавештајне мреже, будно је пратила рад НОП-а у оба села и чекала погодан тренутак да му зада ударац. Окупатор је одлучио да искористи затишје у Одреду као и оштру зиму и велики снег почетком �1942. године, те је од 5. до 25. фебруара са јаким снагама, извршио две блокаде Кумана. Опколио је село обручем војске и полиције и спровео претрес по кућама. Губици у блокади били су врло тешки за НОП овог села: откривено је 32 склоништа, похапшено око 200 л>уди, жена и омладине од којих је ускоро стрељано близу стотину; погинула је или ухапшена већина куманских партизана, затим партијских и скојевских руководилаца и чланова. У бази код Љубинке Петровић, која је била међу најактивнијим женама у селу, пронађени су дугогодишњи комуниста Иван КнежићЦото и Љубица Одаџић. Нашавши се у безизлазној ситуацији, одлучили су да се убију. Цото је успео у својој намери, а Љубици је пиштољ затајио. Одмах после хапшења подвргнута је страховитом мучењу. Али Љубица није ни речи рекла. — Међу ухваћенима у овој блокади била је и Барбара Селеши. Ево шта је о овом догађају написао у своме извештају9) командант јавне безбедности за Банат злогласни Шпилер, који је руководио овом акцијом: „Овом приликом у кући Љубинке Петровић, у једном нарочито изграђеном скровишту испод земље, пронађен је члан Куманског ПО неки „Цото“. Са њиме у истом скровишту била је комунисткиња Љубица Одаџић, члан ОК КПЈ за северни Банат. „Цото" је, пре него што је пао у руке полиције, извршио самоубиство. Доцније је при истрази утврђено да је „Цото" у ствари инжењер Иво Кнежић из Загреба, познати и опасни комуниста, бивши робијаш Казненог завода у Сремској Митровици, коме је успело да почетком рата оданде побегне и из Срема пређе у Банат, где се прикључио Куманском ПО. Даље је утврђено да је инж. Кнежић боравио пет година у Москви, где је похађао диверзантски курс и био изграђен за стручњака за саботаже. дака за кукуруз, гомиле ђубрета, у бунарима и, најзад, између шупљих зидова.“ Ускоро је окупатор с великим снагама блокирао и Меленце, и такође ухапсио око 250 мештана — чланова КПЈ, СКОЈ-а и других активиста и симпатизера НОП. Међу њима је било доста жена и омладинки. Већина их је нешто касније стрељана. За време саме блокаде обешено је у селу тринаест родољуба који су се држали ванредно храбро. Ипак, блокаду је преживело доста партизана тако да је језгро Куманско-меленачког одреда сачувано. Блокаду је преживела и првоборац из села Звездана Микин-Ната, која је доцније ступила у новоформирани Севернобанатски одред; затим Тадинка Попов, популарна Нана, једна од првих базаџија у селу, која је доцније погинула. У саопштењима Полицијске префектуре за Банат од 10. и 14. марта, 21. јуна и 14. октобра 1942. у којима се наводе имена стрељаних и обешених у Панчеву, Перлезу, Меленцима, Загајици и Гају налазе се, између других, и имена жена — базаџија и активиста, ухапшених за време блокаде у Куману и Меленцима: Мила Еремић, домаћица из Кумана, крила у својој кући партизане и давала истима храну. Радмила Квашчев „Прчина“, домаћица из Кумана, крила у својој кући партизане. Драга Мартинов, домаћица из Кумана, давала за партизане храну. Љубинка Петровић, домаћица из Кумана, крила у својој кући у нарочито за то изграђеном склоништу једног од водећих партизана. Љубица Одаџић, домаћица из Кумана, одржавала везе с партизанима и водећим комунистима. Као члан комуни- Најважније откриће у овим акцијама је проналажење скровишта које су партизани, према нарочитим директивама које су примили у јесен 1941. године, изградили да би у овима презимили. 35 оваквих скровишта је пронађено. Многа од њих била су изграђена врло вешто тако да је за проналажење била потребна велика енергија, стрпљење и способност. Приликом трагања за овим скровиштима требало је прегледати све углове у кућама, стајама, мајурима и свим зградама. Ова су се скровишта налазила испод патоса, у шталама и амбарима испод земље, испод великих сеоских пећи, испод пластова сена и сламе, испод чар- ИА ПКВ. — Превод са мнкрофнлма (оригинал на немачком језику). ‘) 789 БАРБАРА-БОРИШКА СЕЛЕШИ рођена је у Петровграду 3. XII 1900. године. По занимању била је радница. У напредни раднички покрет укључила се 1928. године. Крајем 1931. осуђена је од Суда за заштиту државе због растурања комунистичке штампе на две године робије, коју је издржала у Женском казненом заводу у Пожаревцу. По изласку са робије наставила је са радом међу радницима у Петровграду, Београду и Сарајеву. Нарочито је много радила на организовању кућних помоћница. У НОП се укључила 1941. године. Радила је као илегалац у селима у околини Петровграда. Приликом блокаде села Кумана марта 1942. ухваћена је и одведена у Петровград где су је агенти злогласног Шпилера страшно мучили. Стрељана је, а затим обешена 21. јуна 1942. у Перлезу. ВЕШАЊЕ БАРБАРЕ СЕАЕШИ, СА ГРУПОМ АКТИВИСТА НОП И РОДОЉУБА У ПЕРАЕЗУ, 21. ЈУНА 1942. �стичке организације вршила комунистичку пропаганду. МИЛКА АГБАБА-ЦРНА рођена је у Банатском Карађорђеву 24. XI 1921. године. По занимању била је кројачка радница. У народноослободилачки покрет укључила се на почетку устанка заједно са целом породицом: мајком удовицом, братом и пет сестара. Члан СКОЈ-а постала је јуна 1941. у своме месту, а идућег месеца и члан МК СКОЈ-а. Јануара 1942. постала је члан КПЈ, а августа члан СК КПЈ за срез Карађорђево. У лето 1943. наименована је за заменика комесара Севернобанатског одреда; ускоро је са 60 бораца тога одреда прешла у Срем. Крајем 1943. враћена је на политички рад у Банат. У току рата била је члан ОК СКОЈ-а, а затим члан ОК КПЈ за северни Банат. Због своје храбрости и упорности у раду била је врло популарна у народу овога краја, а нарочито међу омладином. Окупаторска полиција непрекидно је трагала за к>ом, али је она успела да избегне све заседе. Била је уцешена од стране крвника Шпилера а потерница с шеном фотографијом била је разаслата широм Баната. После ослобођења постала је члан ПК СКОЈ-а, а 1948. године члан ПК КПЈ за Војводину. Од 1953. члан је ЦК СК Србије и савезни народни посланик. Била је носилац Споменице 1941. и више одликоваша. — Умрла је од последица саобраћајне несреће 1969. године. Селеши Барбара „Боришка“, кројачица из Вел. Бечкерека. Још пре рата кажњавана робијом као комунисткиња, одржавала после рата везе са свим водећим комунистима Баната, крила се од власти и вршила комунистичку пропаганду. Испас Ангелина рођ. Протић, домаћица из Меленаца, сакривала у својој кући одбегле партизане. Јанков Ангелина зв. „Фускина“, надничарка из Меленаца, сакривала у својој кући одбеглог партизана и држала сакривено оружје Меленачког партизанског одреда, које је у њеној кући и пронађено. Кишпрдилов Надежда, домаћица из Меленаца, крила у своме стану одбегле комунисте и партизане и дала за партизане обућу. Мицић Милица, домаћица из Меленаца, сакривала у своме стану одбегле комунисте и хранила их иако јој је било познато да се као такви крију од власти. Жарин Ангелина, домаћица из Кумана, сакривала у своме стану дуже време водеће одбегле комунисте и хранила их. Живанов Љубинка, звана „Вујина", домаћии,а из Меленаца, сакривала у своме стану дуже време одбегле комунисте, Адамов Љуба „Боктеровадомаћица из Меленаца, сакривала у своме стану и хранила одбегле комунисте. Маринков Ружица звана „Којина“, домаћица из Кумана, сакривала у своме стану месец дана одбегле комунисте и давала им за то време храну иако је знала да се као такви крију од власти“. Мада се окупатор у својим извештајима после одмазде у Куману и Меленцима хвалисао да је „традиционална кула комуниста” у Банату срушена, то није било тачно. И поред тешких удараца и бројних жртава, народноослободилачки покрет у овом крају после неколико месеци почео се опорављати да би ујесен 1943. године са формирањем Севернобанатског одреда добио свој пуни размах. ПОТЕРНИЦА ЗА МИЛКОМ АГБАБОМ, ЗАМЕНИКОМ КОМЕСАРА И МИЛАНОМ ПРИБИИЕМ-БОКИЦОМ, КОМЕСАРОМ СЕВЕРНОБАНАТСКОГ ОДРЕДА 790 И у другим местима северног Баната Александрову (данас Велике Ливаде), Банатском Двору, Карађорђеву, Вишњићеву, махом насељеним колонистима после I светског рата, устанак је почео 1941. године. То су у правом смислу била устаничка места где народноослободилачка борба, без већих застоја и криза, и поред великих хапшења и стрељања припадника НОП, није престајала до краја рата. У раду за НОП учествовале су бројне жене и омладинке. У Александрову и Банатском Двору радила је Анка ДубајићКмезић, предратни члан КПЈ, која је 1943. са Савернобанатским одредом �прешла у Срем, где је наставила да ради. У Александрову, где је још од пре рата постојала јака партијска организација, 1941. било је неколико жена, чланова КПЈ, међу њима: Мерима Блажић-Ката, Зорка Савичин, Смиља Псодоров, Драгиња Станаћев, Даница Завођа; све су погинуле. Скојевки је било око тридесет. Првих дана устанка организован је курс прве помоћи који је завршило око двадесет другарица, а за организацију курса била је задуженана Мира Самолов, члан КПЈ. У селу је било неколико десетина база где су партијски радници и активисти налазили уточиште. Ту се на почетку устанка крила и Розалија Мартон (пре рата била осуђена од Суда за заштиту државе на десет година). У Вишњићеву је једно време радила Мелита Цувај, предратни члан КПЈ, која је овамо дошла из Београда (погинула 1943. у Куману). У Карађорђеву је међу првим активистима била Деса Станић, која је пре рата постала члан КПЈ у Београду. Она је, као здравствени радник, одмах по доласку у село, почела са организовањем санитетских течајева. Поред стручне обуке, на течајевима су држана и политичка предавања а неке полазнице, омладинке, училе су се и руковању пиштољима и бомбама. До половине 1942. године око шездесет другарица прошло је кроз ове санитетске течајеве. Многе од њих биле су доцније санитетски референти и болничарке у Севернобанатском одреду и војвођанским бригадама. У току 1941. у селу је било око 50 чланица СКОЈ-а. Међу првим организаторима омладине у селу била је Милка Агбаба, члан КПЈ, која је убрзо' постала омладински руководилац и члан МК СКОЈ-а, да би 1943. ступила у Севернобанатски одред где је била помоћник комесара. Из овог села било је много омладинки (већином скојевки) и млађих жена које су ступиле у Севернобанатски одред да би се доцније укључиле у војвођанске бригаде; доста их је погинуло. За сва ова устаничка села било је карактеристично то што су народноослободилачким покретом биле обухваћене читаве породице, међу којима и мајке са више деце. Ево неколико примера из Карађорђева: Манда Агбаба, удовица, мајка једвог сина и шест кћери: Милка, Наталија, Дара, Боса, Бојана и Нена. Све су радиле за НОП од првих дана устанка, а две су погинуле — Наталија и Боса; Манда је са Бојаном и Неном била у логору. Смиља Милошевић, мајка петоро деце, имала је једну од најсигурнијих база у селу, која није откривена до краја рата. Бика Дракулић, удовица, мајка петоро деце, ухапшена је и отерана у логор са две старије ћерке, а троје деце остало је код куће. Марија Радаковић радила је за НОП уз своје петоро деце; син јој је погинуо као секретар СК КПЈ. Милија Смиљанић удовица са четворо деце, сви су учествовали у НОП. Једна од најпознатијих база била је у кући Зорке Врачар. Пера Ковачевић и Аница Узелац, чији су мужеви били у ропству, прва са четворо, друга са троје мале деце, такође су од почетка устанка биле врло активне; Пера је 1944. године, кад јој је запретило хапшење, оставила децу и отишла у одред. Марта Прибић, мајка двоје деце, којој је муж стрељан 1942. године ,била је активна од почетка до краја рата. — Сличних примера било је и у другим селима. ЈУЖНИ БАНАТ 1941—1942. и у јужном Банату устанак је почео у лето 1941. године диверзантским акцијама и формирањем Јужнобанатског одреда. Међутим, због великог терора окупатора и погибије многих руководећих кадрова КПЈ и СКОЈ-а, народноослободилачки покрет у јужном Банату крајем 1942. године доспео је у кризу. Што је континуитет НОП ипак постојао до 1944. године, када се опоравио и омасовио, заслуга је Јужнобанатског одреда, који се уз многе тешкоће и ванредне напоре, одржао до краја рада. Народноослободилачки покрет у јужном Банату одвијао се око два жаришта — Панчева и Вршца, у околини којега се налазе места са традицијом напредног покрета (Избиште, Крушчица, Бела Црква и друга). У Вршцу и околини деловао је још пре рата Жарко Зрењанин, секретар ПК КПЈ за Војводину. Захваљујући овој околности, у Вршцу и околини израсла је бројна напредна омладина чија је активност била запажена још пре рата. На почетку устанка у Вршцу су биле активне на разним партијским и скојевским задацима, а нарочито у агитационо-пропагандном раду: Амалија-Малчи Подгоршек-Јакшић, предратни члан КПЈ (са својим другом радила је у месној техници која је била смештена у њиховој кући); Лукреција Анкуцић, такође члан КПЈ од пре рата; Корнелија Анкуцић члан КПЈ од 1941, Ковиљка Ивановић, Јелена Варјашки, Ана Бранков и друге. 791 Посебно се истицала породица Петров са Драгицом, Јелисаветом, Бориславом и Олгом Радишић-Петров. Сви су били међу организаторима устанка у јужном Банату. Нажалост, њихова активност, као и њихов живот, били су кратки: до марта 1942. године сви су пали. Септембра 1941. ухапшена је Драгица Петров, члан ОК КПЈ, а нешто касније и њена снаха Олга Радишић-Петров, која је такође радила при ОК КПЈ. У вршачкој провали 6. и 7. септембра пале су Амалија, Јелена, Ковиљка и Корнелија. Све су отеране најпре у логор „Свилара” у Панчеву. Са њима су биле Иванка Стојадиновић и њена мајка Смиља из Старчева. Седмог новембра све су пребачене на Бањицу. Том приликом певале су песму: „Далеко си завичају . . .”. На Бањици су остале до 9. маја 1942. када су са 220 чланова КПЈ, СКОЈ-а и других родољуба из Београда и других места изведене из логора и угушене у гасном аутомобилу. Приликом уласка у аутомобил певале су ..Хеј Словени . . Једино је Корнелија, као малолетна, остала на Бањици до почетка 1943. када је пребачена у омладински логор у Смедеревској Паланци. ■— Све су имале одлично држање. Јелисавета-Беба Петров и њен брат Борислав-Браца, као чланови ОК КПЈ за јужни Банат, били су 6. марта 1942. откривени са још два активиста у једној кући у околини Панчева, где се налазила техника Окружног комитета. Нису се хтели предати већ су пружили отпор нацистичкој полицији. Борба је трајала три часа. Кад су се пуцњи с тавана куће утишали, полиција је упала тамо и нашла мртвог Борислава, а остале рањене. Поред њих нађене су исписане цедуљице: „Умиремо за слободу свога народа”. Тешко рањена Јелисавета однесена је у болницу где је ускоро подлегла ранама. — Предстојништво полиције Баната, у своме извештају окружном команданту, овако је приказало цео догађај: „Поводом убиства, која су почетком марта о.г. у Панчеву извршена од стране комуниста над органима Управе градске полиције, при чему су пол. агент Стефан Рак и шеф политичког оделења Алојз Крал убијени, преузео је др Шпилер истрагу и 12 часова након свог доласка у Панчево, помоћу ухапшених лица, успео је да открије у Панчеву чланове Окружног комитета за јужни Банат. Том приликом дошло је до жестоке борбе при чему је др Шпилер показао храброст која може да послужи за пример. По завршетку борбе у кући у којој се борба водила нађени су чланови Окружног комитета Владимир (треба: Борислав) �НАРОДНИ ХЕРОЈ ОЛГА РАДИШИЋ-ПЕТРОВ рођена је 1920. године у селу Баранди, у кући малог сеоског трговца. После мале матуре уписала се у Учитељску школу у Вршцу где се убрзо истакла својом интелигенцијом и стала у ред најбољих ученика те школе. Нарочито се истицала својим писменим саставима из литературе. Године 1937. укључила се у омладински раднички покрет где се убрзо истакла својом оданошћу ствари радничке класе, вредноћом и дисциплиновашћу у извршавању практичних задатака и брзим схватањем теорије марксизма-лењинизма. Била је руководилац кружока омладинаца из Учитељске школе. Убрзо је постала члан СКОЈ-а. Поред рада у школи, нарочито у литерарној дружини „Узајамност”, Олга ускоро постаје активна и у радничком друштву „Абрашевић” и у Омладинској секцији Женског покрета, где такође организује илегалне кружоке за теоријско уздизање напредне омладине. У последњој години Учитељске школе Олга је нарочито активна. У пролеће 1940. у вези с провалом у раду СКОЈ-а у Вршцу ухапшена је, јер је полицији пао у руке њен кофер пун илегалног материјала. У полицији се одлично држала. На интервенцију школе пуштена је на сам дан дипломског испита. И поред свег малтретирања, написала је најбољи писмени рад и дипломирала с одличним успехом. У то време примљена је за члана КПЈ. Исте, 1940. године одлази у омладински логор на Тестери у Фрушкој гори, где је ПК СКОЈ-а за Војводину организовао политички курс за омладинце — чланове КПЈ и истакнуте чланове СКОЈ-а. По повратку с курса удала се за Борислава-Брацу Петрова, члана ПК СКОЈ-а за Војводину, и прешла на рад у Панчево. И ту је била врло активна међу радничком, студентском и средњошколском омладином. По- четком 1941, приликом једног илегалног састанка у Новом Саду, поново је пала у руке новосадске полиције где ју је саслушавао Шпилер, за време рата по злу познати шеф полиције за Банат. И овога пута њено држање пред полицијом било је беспрекојзно. После 27. марта 1941. пуштена је из затвора. Вратила се у Панчево где је наставила са радом. Почетак окупације затекао је Олгу као члана МК и СК КПЈ за Панчево. Као строги илегалац радила је највише по селима у околини Панчева. Одржавала је везу са руководиоцима НОП-а у јужном Банату, а по партијском задатку одлазила је као курир и у Петровград. 22. октобра 1941. држан је партијски састанак у Црепаји коме су присуствовали, поред Олге, Стевица Јовановић, секретар ОК КПЈ, и још неколико другова. Изненада Немци су опколили кућу. Стевица Јовановић и други другови успели су да пебегну, а Олга је у пуцњави која је настала била рањена. Успела 1е ипак да се пребаци у Баранду где се склонила код једног познаника. Исцрпена раном и умором заспала је. Кад се пробудила, нашла се пред Шпилером кога је довео домаћин куће, полакомивши се на 25.000 динара са колико је Олга била уцењена. Одведена је у Петровград где је страховито мучена: стезали су јој главу и удове гвозденим обручем, палили на ватри дланове, табане и листове на ногама, ошишали је до главе и пуштали да јој кап по кап воде пада на главу. За цело време мучења Олга није ни речи рекла. чак ни своје име. Пребацили су је у Београд 2. децембра 1941. где се мучење наставило у Гестапоу и у логору на Бањипи. На сва мучења и испитивања Олга је само одговарала: „Можда ја нећу живети. али ће мот народ победити”. Најзад је 9. маја 1942. са гоупом другапииа и другова из Вршца и Београда, изведена из логора и угушена у гасном аутомобилу. На зиду ћелије у Петровграду, у котој је измрпварена и унакажена провела тешке дане. остало је записано: ..Поносно ^миием за КПЈ”. За наг)олног херо1а проглашена те 27. новембра 1953. године. 792 Петров, звани „Браца” и „Мистер”, студент права, и Јелисавета Петров, звана „Мира” и „Беба”, а сем њих и Станко Томић, радник, и Агата Либман. Владимир Петров нађен је мртав, а остали су били тегико рањени. Јелисавета Петров и Станко Томић подлегли су ранама, а Агата Либман, која је ране преболела, налази се у затвору. Приликом претреса куће нађена је архива комитета, велики број летака, један гиапирограф са целокупним материјалом потребним за израду летака, разне фалсификоване личне карте и путне објаве; осим тога нађено је пет пушака, пет револвера, једна ручна бомба и доста муниције ... Овом приликом треба нагласити да су поменути Владимир Петров и његова сестра Јелисавета Петров били дуго времена главни руководиоци комунистичке делатности у јужном Банату и да су задавали много бриге полицијским органима. На њиховом откривању радило се свестрано и дуго, али без успеха. Тек овом истрагом успело је др Шпилеру да стручном и енергичном интервенцијом, поред других комуниста. учини безопасним и ове опасне клицоноше и иницијаторе”10). Сличан борбени пут и сличан животни крај имале су и многе друге омладинке и жене јужног Баната. На самом почетку устанка, између осталих родољуба, ухапшене су у Панчеву раднице Елза Задравец и Манцика Фоћко, предратне комунисткиње (обе стрељане на Багљашу код Петровграда 31. јуна 1941). Нешто касније ухапшена је Мара Мандић, учитељица из Панчева, члан КПЈ и познати активиста (у затвору је имала ванредно држање иако је страшно мучена), затим Магда Сулавер, радница из Панчева, која је ухапшена заједно са мајком. У Вршцу је 6. априла 1942. ухапшена студенткиња Мила Матејић, омиљени скојевски руководилац, активна и пре рата у напредним организацијама и спортским друштвима (била је првакиња у једриличарству). Све су обешене у групи од педесет родољуба 21. јуна 1942. у Панчеву. У саопштењу11) полицијске префектуре за Банат износи се да је као одмазда за рањавање есесовског официра Вилхелма Кнеча, које је извршио комуниста Никица Живановић, „кажњено смртном казном и данас обешено ниже наведених 50 лица, за које је проведеним поступком утврђено да су припадали наоружаним партизанским бандама или били чланови комунистичког покрета, гали партизане или њем 10) и) склоништа, хране, односно комунисте новца, ИА ПКВ. — Превод с немачког оригинала. Исто. помадава- или за �исте набављали, преносили или сакривали оружје, муницију, те за исте вршили курирску службу”: -• Мандић Мара, учитељица из Панчева, одржавала је везе са водећим комунистима, присуствовала комунистичким састанцима и читала комунистичке летке и другу комунистичку литературу и давала другима на читање. Мила МатејиН, студенткиња права из Вршца, члан СКОЈ-а и кандидат Комунистичке партије, присуствовала многим комунистичким састанцима, одржавала везе са водеНим комунистима, израђивала комунистичке летке, служила комунистима као курир, скупљала у комунистичке сврхе новчане прилоге, давала вилу својих родитеља на располагање комунистима за састанке и у истој сакривала материјал за штампање комунистичких летака. Сулавер Магда, фабричка радница из Панчева, сакривала у своме стану водеНе комунисте и омогуНавала им да одржавају комунистичке састанке којима је и сама присуствовала, служила комунистима као курир и врбовала омладинце за комунистичку организацију”. О њиховом држању, као и о држању многих других чланова Партије, скојеваца и родољуба, приликом извршења смртне казне, остало је записано у једном партијском извештају из тога времена: „Другови чланови Партихе -углавном су се држали одлично и поред неописивих мучења. При спровођењу на стрељање акламовали су наше пароле, нашу Ком. партију, Црвену армију ... Било је случајева да су другове, превожене камионима на стрељање пред масама лупали кундаком у главу и тако их онесвестили да не би акламовали. Карактеристично је и држање пред само стрељање, где су акламовали наше пароле, држали говоре, одбијали да буду мучке, с леђа убијани као кукавице —• јер се сматрају борцима — и окретали су им своје херојске груди. Врло је карактеристично држање 25 другова и другарица у Панчеву. Извели су их живе пред вешала ... Акламовали су пароле, држали говоре. Нарочито се истакла једна млада скојевка (из Вршца)12). Толико је говорила, да је један присутан официр хтео да је убије из револвера пре вегиања, али су га спречили. Она је 17. но реду вегиана. Иако су једног но једног пред њом вешали, била је присебна, борбена све док није и на њу ред догиао. Сама је себи ставила омчу око врата, акламујући све док се није загрцнула од омче. — Тако су живели, борили се и гинули првоборци наших народа ■— хероји Ком. партије. (Овај случај смо навели јер је задњи и нама најпознатији)”13) ,г) ,3) ДРАГИЦА ПЕТРОВ рођена је 8. новембра 1916. године у Јајцу. Гимназију је завршила у Вршцу, а Филозофски факултет у Београду. За време студија истицала се својом активношћу у напредном студентском покрету, па је због тога 1937. године изабрана за секретара Удружења студенткиња. Кад је 1939. дипломирала, вратила се као члан КПЈ у Вршац где је радила врло интензивно. Била је међу оснивачима Омладинске секције Женског покрета. Године 1940. постављена је за суплента гимназије у Врбасу где је наставила с радом у партијској организацији. Истовремено је била члан Покрајинског одбора Народне помоћи за Војводину. После априлског рата вратила се у Вршац где је као члан МК КПЈ учествовала у припремама за устанак. На почетку устанка прешла је у Панчево где је са секретаром ОК КПЈ Стевицом Јовановићем радила на организовању устанка у јужном Банату као члан ОК КПЈ. Међутим, већ 8. септембра 1941. ухваћена је приликом напада немачких фашиста на седиште Окружног комитета, које је било смештено у једној кући у Панчеву. Ту је погинуо Стевица Јовановић, а Драгица је одведена у логор „Свилара” где је издвојена у самицу. Фашисти су је много мучили иако нису знали кога имају у рукама, јер је ухапшена под именом Анка Кнежевић. Препозната је кад је у „Свилару” доведена група ухапшених из Вршца. Одведена је у логор Бањицу одакле је 9. маја 1942. године, заједно са осталим Вршчанима, међу којима је била и њена снаха Олга Петров, изведена и угушена у гасном аутомобилу. Односи се на Милу Матејић. ИА ПКВ. 793 АМАЛИЈА-МАЛЧИ ПОДГОРШЕК-ЈАКШИЋ рођена је 1917. у Пониквама код Цеља. У Словенији је завршила пет разреда гимназије, али је морала прекинути школовање, јер је била врло сиромашна. Још врло млада укључила се у напредни покрет. После 1935. дошла је у Београд где се уписала у Средњу школу медицинских сестара. Ту је наставила с политичким радом. Због свог рада била је ухапшена 1937. године заједно са целим активом који је руководио радом у школи. После завршене школе запослила се у Материнском удружењу где је такође политички ра^ила. Истовремено је била активна и у Омладинској секцији Женског покрета. Почетком 1940. отишла је у Вршац где се запослила у Уреду за осигурање радника. Тада је већ била члан КПЈ. Одмах по доласку у Вршац укључила се у рад партијске организације. Била је врло активна и у легалним удружењима која су била под утицајем Партије. Највише је била ангажоЕана у раду Омладинске секције Женског покрета где је својим искуством из рада у београдској Омладинској секцији много допринела. По задатку Партије одлазила је у околна села. У раду је била неуморна, а због своје ведрине и непосредности код народа врло омиљена. Одмах после окупације била је задужена да са својим другом Миланом Јакшићем организује рад партијске технике у Вршцу. Тада је била и члан МК КПЈ у Вршцу. Са другарицама Ковиљком Ивановић, Јеленом Варјашки и Аном Бранков она је све задатке у вези с техником беспрекорно обављала. На том послу пала је 6. септембра 1941. заједно са својим другом и осталим активистима Вршца. Одведена је прво у Панчево у логор „Свилара”, а затим на Бањицу. Ту је остала до 9. маја 1942. када је са групом другарица и другова из Вршца и Београда изведена и угушена у гасном аутомобилу. �ЈЕЈ1ЕНА ВАРЈАШКИ рођена је 1922. у Вршцу. За време школовања у Вршачкој гимназији приступила је напредном омладинском покрету који је у тој школи био врло развијен. Убрзо је постала члан СКОЈ-а. Као одлична ученица добијала је награде за писмене саставе. Тако је добила награду за тему „Какве би користи имало друштво од равноправне жене”, коју је расписао Женски покрет у Вршцу. — После одласка Борислава-Браце Петрова на студије, постала је руководилац СКОЈ-а у гимназији. Због говора који је одржала на погребу једног напредног ученика, морала је напустити Вршац и прећи у Панчево, где је матурирала 1941. године. Још у гимназији укључила се у рад Омладинске секције Женског покрета у Вршцу где је била врло активна. На почетку устанка вратила се у Вршац где се одмах укључила у рад сад већ као члан КПЈ. Руководила је организацијом СКОЈ-а у граду. Поред тога учествовала је у раду партијске технике и у растурању пропагандног партијског материјала. Сав посао је обављала крећући се легално, што је било врло ризично, јер су у Вршцу 50°/о становништва чинили Немци. У провали која је настала после погибије Славка Мунћана, секретара ОК КПЈ, ухапшена је 6. септембра са осталим активистима Вршца и одведена најпре у Панчево, а затим у Београд, у Бањички логор. Ту је остала до 9. маја 1942. године када је са групом другарица и другова из Вршца угушена у гасном аутомобилу. КОВИЉКА ИВАНОВИЋ рођена је 1913. у Румунији. По завршетку основне школе прешла је с родитељима у Југославију. Завршила је Учитељску школу у Вршцу где се укључила у рад напредног омладинског покрета. По завршеној Учитељској школи чекала је четири године на прво место које је најзад добила у једном забаченом селу Македоније. Ту је убрзо стекла углед напредне учитељице. После окупације Македоније од стране бугарских фашиста протерана је у Вршац. Њена кућа служила је за склањање илегалаца. Убрзо је одређена да ради у партијској техници. Пошто јој није дато да ради у школи, она се сва посветила партијском раду. У стану своје сестре Јелене Копчалић она је са Аном Бранков куцала матрице са прогласима Партије који су се затим умножавали у стану Амалије и Милана Јакшића. После погибије Славка Мунћана, ухапшена је 6. септембра 1941. заједно са осталим активистима из Вршца. После мучења у Вршцу, пребачена је у Панчево, у „Свилару”, а затим у Веоград, у Бањички логор. Ту је остала до 9. маја 1942. када је са групом Вршчана угушена у гасном аутомобилу. Од почетка 1941. у Окружном комитету КПЈ за јужни Банат као секретар ОК СКОЈ-а и члан ПК СКОЈ-а била је Лидија Алдан, предратни члан КПЈ. У врло тешким условима, кад су многи скојевски руководиоци и активисти већ били похапшени, радила је на организовању омладине и њиховом укључивању у НОП све до своје погибије априла 1942. На путу у село Фердин нашла се опкољена од нацистичке полиције. Да им не би жива пала у руке, сама се убила. — Поред Лидије Алдан, члан ОК СКОЈ-а била је и Лукреција Анкуцић, такође предратни члан КПЈ, која је радила на терену вршачког среза. Ухапшена је још јула 1941. У затвору је остала до октобра 1942. када је с групом другова и другарица одвезена у село Самош и обешена. У саопштењу Полицијске префектуре за Банат14) од 14. октобра 1942. — у коме се износи да је „као одмазда за убијеног припадника немачке народносне групе Михаела Цешана, полицијског стражара Државне пољске страже у Самошу, који је у вршењу своје тешке и одговорне дужности дана 8. о. м. убијен од стране двојице одбеглих комуниста” обешено у Самошу, Загајици и Гају 50 комуниста, међу којима и 12 жена и омладинки — за Лукрецију стоји: „Анкуцић Лукреција, звана Неца, студенткиња из Вршца, члан Комунистичке партије и главни организатор комунистичке омладинске организације СКОЈ и секретар Месног комитета гссте у Вргицу, одржавала везу са свим водећим комунистима Баната, држала састанке и растурала комунистичке летке и књиге.” Међу многим женама јужног Баната које су примале партизане и илегалце, и бринуле се о њима била је и Зорка Радованчев из Идвора. Још пре рата учествовала је у напредном покрету и извршавала поверљиве партијске задатке. Своју кућу, у којој је држала гостионицу, ставила је на располагање илегалцима од првих дана устанка. Због своје оданости и пожртвованости у раду уживала је велики углг-д међу припадницима НОП, а њена материнска брига за борце и илегалце донела јој је општи надимак „Мама”. Ухапшена је почетком јула 1942. У затвору и логору држала се одлично и храбрила друге. После изрицања пресуде ова педесетогодишња сељанка имала је снаге да напише карту својој ћерци. И она је обешена 14. октобра 1942. у Гају. — У и) 794 ИА ПКВ (превод с немачког). �поменутом префектуре стоји: саопштењу Полицијске за Банат под бројем 44 „Радованчев Зорка, звана „Мама”, гостионичарка из Идвора, сакривала је и хранила у своме стану дуже време и у више махова водеће одбегле комунисте иако је знала да се исти крију од власти, те је у комунистичке сврхе давала веће своте новца". У малом селу Хрватској Неузини код Алибунара у јужном Банату живели су Драгиња и Милан Стефановић, чија су четири сина, предратни комунисти и чланови Партије, били функционери и активисти народноослободилачког покрета. Поред синова и родитељи су били укључени у НОП. У њихову кућу долазили су илегалци о којима се Драгиња свесрдно бринула као о својој деци. Једног дана марта 1942. стигао је кући најстарији син Момчило с једним другом — илегалцем. Тек што су почели чистити оружје, у кућу су упала два полицајца и устремила се на Момчила. Док се један фашист гушао с Момчилом, Драгиња га је усмртила великим кухињским ножем. Момчило је побегао, а Драгиња је с мужем одмах ухапшена. Ускоро су обадвоје стрељани. И сва четири њихова сина пала су храбро за слободу свога народа. Двојица старијих ухапшени су и стрељани; трећи Страхиња, као секретар ОК КПЈ за јужни Банат, херојски је погинуо 6. новембра 1942. са секретаром ПК КПЈ Жарком Зрењанином15), а најмлађи Реља храбро је пао као комесар Јужнобанатског одреда. — Тако се угасио дом Милана и Драгиње Стефановић. Октобра 1942. године пала је у руке румунских фашиста учитељица Анђа Јовановић из Врачев Гаја, секретар ОК СКОЈ-а и члан ОК КПЈ. Месец дана пре тога она и Дејан Бранков, секретар ОК КПЈ, прешли су на румунску територију да би пронашли базе за партизане Јужнобанатског одреда. Једне вечери код села Белобрешке, док су обилазили терен, наишли су на румунске жандарме. Дошло је до сукоба. У неравној борби погинуо је Дејан Бранков, а Анђа ухваћена, тешко рањена у ноге и груди. Пренесена је у болницу, а затим, још 1б) Кућа у Павлишу у којој су погинули Жарко Зрењанин и Страхиња Стефановић припадала је оцу Лепе Никић-Кнежевић, која је пре рата била активна у радничком покрету у Београду. У Павлиш је дошла на позив Жарка Зрењанина коме је у више махова послужила као курир. Била је у кући кад су погинули Жарко и Страхиња. Тада је ухапшена и одведена у петровградски логор где је много мучена. Из логора је пуштена после 15 месеци. ЗОРКА РАДОВАНЧЕВ-МАМА ИЗ ИДВОРА, ОБЕШЕНА 14. ОКТОБРА 1942. У ГАЈУ ЈЕЛИСАВЕТА-БЕБА ПЕТРОВ рођена је 28. јула 1919. у Бањој Луци. Школовала се у Вршцу где је завршила гимназију, а затим се уписала на Правни факултет у Београду. У напредни покрет укључила се још у гимназији. После матуре постала је члан КПЈ (1939). Била је један од оснивача Омладинске секције Женског покрета у Вршцу и међу најактивнијим њеним чланицама. Радила је такође у партијској техници и помагала Жарку Зрењанину при умножавању Историје СКП (б). Када је 1940. у Вршцу полиција открила рад СКОЈ-а, ухапшена је као секретар ОК СКОЈ-а и у затвору остала око 40 дана. У затвору је имала комунистичко држање. На почетку устанка (јула—августа) по одлуци Партије пребацила се у Панчево где је радила на организовању устанка у Панчеву и јужном Банату. Била је члан ОК КПЈ за јужни Банат и радила у техници. Почетком марта 1942. полиција је сазнала за склониште Окружног комитета. У зору 6. марта неколико полицајаца на челу са Шпилером и водом фашистичких војника опколили су кућу у предграђу Панчева „Тополи”, у којој су се налазили: Борислав-Браца Петров, секретар ОК КПЈ, Јелисавета-Беба Петров, Славко Томић и још једна другарица. На Шпилерове позиве да се предају, комунисти су почели бацати активиране бомбе кроз прозор. Почела је неравноправна борба између опкољених комуниста и до зуба наоружане Шпилерове групе; борба је трајала три сата. Када је из опкољене куће престао отпор, фашисти су упали унутра и затекли мртвог Брацу, а остале тешко рањене. На поду су лежале три цедуље на којима је писало различитим рукописом: ..Умиремо за слободу свога народа”. Тешко рањена Беба пренесена је у болницу где 1е ускоро подлегла ранама. До последњег часа није хтела ни речи да каже фашистима. 795 ДОПИСНИЦА КОЈУ ЈЕ ЗОРКА РАДОВАНЧЕВ НАПИСААА СВОЈОЈ ККЕРИ ПРЕ ВЕШАЊА �неизлечена, предата злогласном крвнику Шпилеру. Стрељана је 15. септембра 1943. у Петровграду, у групи од 160 комуниста и родољуба Баната. МИЈ1А МАТЕЈИЋ рођена је 1920. у Вршцу где је завршила средшу школу. После завршеног једногодишњег трговачког течаја, уписала се пред рат на Правни факултет у Београду. Још као ученица ступила је у омладински напредни покрет у Вршцу где је била врло активна, нарочито у Омладинској секцији Женског покрета. Њена мајка Милушка Матејић била је председница Женског покрета у Вршцу, а њена сестра Каћа такође врло активна у Омладинској секцији Женског покрета. Поред тога Мила је развила активност у планинарском друштву „Фрушка гора”. Интересовало је и једриличарство, па је 1940. завршила курс за једриличаре. За кратко време студирања на Правном факултету активизирала се и у студентском покрету. После окупациј-е наставила је са радом за НОП у Вршцу где је обављала разне задатке: прикупљала је оружје и новац, учествовала у раду технике, одлазила као курир у Панчево и Београд и др. Тако је радила све до 6. априла 1942. када је у провали ухапшена. Терећена је због шапирографа који је нађен у кући шених родитеља у винограду. Из Вршца је пребачена у Петровград у затвор Гестапоа где је при саслушању много мучена. Обешена је 21. јуна 1942. у Панчеву у групи од 50 родољуба за одмазду због рањавања једног немачког подофицира. Приликом извршења смртне казне држала се ванредно храбро и извикивала пароле Комунистичкој партији, све док јој омча није угушила глас. Половином новембра 1942. ухапшене су у Вршцу: Иванка Шљивић, Анђелка Ђурић, ученице, и Ружица Бељин кројачица (била курир Јужнобанатског одреда). Одведене су у логор у Петровграду, а 23. фебруара 1943. стрељане су у Белој Цркви у групи од 50 родољуба. И поред најтежег терора и непрекидних хапшења комуниста и родољуба, народноослободилачка борба у јужном Банату није престајала захваљујући постојању Јужнобанатског одреда који се и даље борио уз натчовечанске напоре, помаган од истрајних и привржених родољуба. Тек у пролеће 1944. народноослободилачки покрет у јужном Банату, потпомогнут од новог ПК КПЈ за Војводину, почео се опорављати да би се убрзо омасовио. РУЖИЦА БЕЉИН, КРОЈАЧИЦА ИЗ ДЕАИБААТА, ЧААН КПЈ, УХАПШЕНА 12. XI 1942. А СТРЕЉА НА 23. 11 1943. У БЕАОЈ ЦРКВИ ВЕШАЊЕ МИАЕ МАТЕЈИБ 21. ЈУНА 1941. У ПАНЧЕВУ, У ГРУПИ ОД 50 АКТИВИСТА И РОДОЉУБА. ТАДА СУ ОБЕШЕНЕ И МАРА МАНДИН, МАГДА СУААВЕР И ЊЕНА МАЈКА САВКА ИЗ ПАНЧЕВА. 796 �ЈШДИЈА АЈ1ДАН рођена је 1921. године у Екатеринодару (СССР). Одрасла је у Великој Кикинди где се врло рано укључила у омладински напредни покрет. Због комунистичке пропаганде, 1937. године искључена је из шестог разреда гимназије. Отада се потпуно посветила раду међу сељачком, радничком и средњошколском омладином, па је 1939. постала члан МК СКОЈ-а у Кикинди. У лето 1940. била је међу организаторима омладинског логоровања на Тестери у Фрушкој гори где је одржан политички хурс за руководиоце СКОЈ-а -из Војводине. У јесен исте године на Покрајинекој конференцији СКОЈ-а изабрана је за члана ПК СКОЈ-а за Војводину. Нешто касније прешла је у Панчево за секретара ОК СКОЈ-а и члана ОК КПЈ за Јужни Банат. После априлског рата 1941. године, заједно с другим руководиоцима КПЈ и СКОЈ-а, учествује у припремама устанка у јужном Банату. На окружном партијском саветовању, маја 1941. у Панчеву говорила је о потреби ширег учлањавања жена у Партију, у духу закључака Мајског саветовања. На организовању омладине и њеном укључењу у НОП радила је у Панчеву и селима јужног Баната све до пролећа 1942. Почетком априла исте године обилазила је села у алибунарском срезу. У то време фашисти су извршили гблокаду неколико села. Избегавајући фашисте и блокаду, Лидија је лутала, тражећи куће припадника НОП да би се могла повезати. Уморна и измучена дугим лутањем, стигла ле 5. априла у село Фердин (данас Нови Козјак) и упутила се кући једног припадника НОП. Путем је наишла на два полицајца. Да им не би жива пала у руке, извршила је самоубиство. Сахпањена је под лажним именом Марија Жебељан. ЛУКРЕЦИЈА-НЕЦА АНКУЦИЋ рођена је 1919. у селу Долову код Панчева. Средњу школу завршила је у Вршцу. После велике матуре уписала се на Шумарски факултет у Београду, где се укључила у рад напредног студентског покрета. За време распуста долазила је у Вршац где је такође радила у Омладинској секцији Женског покрета Вршца и у радничком културно-уметничком друштву „Абрашевић”. Члан КПЈ постала је 1939. Јуна 1940. ухапшена је са групом скојеваца и активиста у Вршцу.. У истрази и на суђењу пред Окружним судом у Белој Цркви она и Јелисавета-Беба Петров имале су одлично држање. После окупације радила је на терену вршачког среза као секретар СК СКОЈ-а, члан ОК СКОЈ-а и члан СК КПЈ. После 22. јуна 1941. године прешла је у илегалство и радила по селима у околини Вршца. Крајем јула 1941. ухваћена је од гестаповаца на путу између села Александров Гај и Маргита. Спроведена је прво у Вршац, а затим у Панчево, у привремени фашистички логор, звани „Свилара”. Као затвореник провела је извесно време у болници због операције слепог црева. Лекар који ју је оперисао одуговлачио је са њеним пуштањем из болнице. Најзад је ипак спроведена у затвор Гестапоа у Петровграду где је настављено са испитивањем и мучењем. Иако много терећена држала се храбро, не признавши ништа о своме раду. 14. октобра 1942. са још 19 родољуба одвезена је камионом у село Самош где су их Немци све обесили. Целим путем до стратишта Лукреција је храбрила другове. Са црвеним турбаном на глави певала је борбену песму: „Падај сило и неправдо .. 797 КОРНЕЛИЈА АНКУЦИЋ рођена је 1. марта 1922. године у Вршцу. Завршила ј-е гимназију и уписала се на једногодишњи учитељски течај у Београду. У напредни покрет укључила се у Вршцу, где је 1939. постала члан СКОЈ-а. У лето 1940. била је на омладинском логоровању у Фрушкој гори са Олгом Петров, Лидијом Алдан и другим скојевкама. После тога примљена је у КПЈ. Од првих дана устанка извршавала је разне партијске задатке све до хапшења. Ухапшена је 7. септембра 1941. са групом чланова КПЈ и СКОЈ-а из Вршца. Одведена је најпре у Панчево, у логор „Свилара”, а затим у Специјалну полицију у Београду, одакле је са осталим Вршчанима пребачена у логор на Бањици, где је остала до јануара 1943. Тада је одведена у омладински логор у Смедеревској Паланци где је остала до краја рата. После ослобођења вратила се у јужни Банат где је била члан СК КПЈ, а затим ОК КПЈ. На првој Окружној конференцији жена изабрана је за секретара ОО АФЖ. Касније је прешла у Београд где је радила у просвети. — Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. �ФАКСИМИЛ САОИШТЕЊА О СТРЕЉАН.У АНБЕ ЈОВАНОВИП, БУР13ЕВКЕ ЈОВАНОВ И ДРУГИХ. АНЂА ЈОВАНОВИЋ рођена је 1919. године у селу Врачев Гај у околини Беле Цркве. Гимназију је учила у Белој Цркви, а учитељски курс у Београду, где се укључила у рад напредне омладине. Почетком 1941. постала је члан КПЈ. Тада се вратила у своје село Врачев Гај где је продужила са радом. Кад је почео устанак, Анђа је у селу већ формирала неколико скојевских група и окупила већи број симпатизера. Организовала је прикупљање оружја и санитетског материјала и припремала курсеве за обучавање омладине у руковању оружјем. Крајем 1941. по задатку СК КПЈ она обилази села у белоцркванском срезу и одржава везу са илегалцима на том терену. Августа 1942. постала је секретар ОК СКОЈ-а за јужни Банат. Због провале која је затим наступила, прешла је са секретаром ОК КПЈ Дејаном Бранковом на територију Румуније да би тамо пронашли баз? за партизане Јужнобанатског одреда. Октобра 1942. приликом обиласка терена код румунског села Белобрешке њих двоје су наишли на румунске жандарме. У неравној борби обоје су тешко рањени. Кад су жандарми пришли, дотукли су кундацима Дејана Бранкова, а тешко рањену Анђу однели у болницу. Ускоро је по наређењу Шпилера пренесена у Петровград где је лечена и саслушавана. Стрељана је тровграду у родољуба. 15. септембра 1943. у Пегрупи од 160 комуниста и 798 �АНБЕЛКА БУРИП, УЧЕНИЦА ГИМНАЗИЈЕ ИЗ БЕЛЕ ЦРКВЕ; КАО ЧЛАН СКОЈ-а УХАПШЕНА 14. НОВЕМБРА 1942. У ВРШЦУ, А СТРЕЉАНА У БЕЛОЈ ЦРКВИ 23. II 1943. ИВАНКА ШЉИВИБ УЧЕНИЦА ГИМНАЗИЈЕ ИЗ ДЕЛИБЛАТА; КАО ЧЛАН СКОЈ-а УХАПШЕНА У ВРШЦУ 14. XI 1942. А СТРЕЉАНА У БЕЛОЈ ЦРКВИ 23. II 1943. БАЧКА 1941 —1942. Устанак у Бачкој развијао се такође у тешким условима. Да би осигурали своје позиције и да би се пред Мађарима у Бачкој представили као „ослободиоци”, мађарски окупатори су у самом почетку завели масовни терор који је у првом реду био уперен против српског дела становништва, нарочито против колониста и добровољаца из I светског рата. Убијање, депортовање и одвођење у логоре колониста — људи, жена, деце било је на дневном реду првих дана окупације16). Окупатор је хтео да у самом почетку угуши сваку помисао на отпор. И поред објективних тешкоћа, партијска организација у Бачкој припремала је устанак у духу прогласа ЦК КПЈ и ПК КПЈ за Војводину. Партијско руководство сматрало је да је најважнији задатак отупити оштрицу мржње коју су окупатори сејали међу народима и народностима у Војво1в) Рачуна се да је на тај начин у Бачкој убијено око 3.500 цивила, 10.000 малтретирано и опљачкано, око 15.000 протерано у Срем, Банат и друге крајеве. У логоре је отерано преко 20.000 особа међу којима је било и много деце. Само у логору у Шарвару било је око 1.200 деце. дини и борити се за њихово јединство и заједнички отпор против мађарских фашиста. Партијска организација у Бачкој имала је најјаче упориште у Новом Саду, где се на почетку устанка налазио један део Покрајинског комитета и Окружни комитет за новосадски округ. То је и разумљиво, јер је Нови Сад имао дугу слободарску традицију и револуционарни раднички покрет који су, под руководством КПЈ, двадесет година изграђивали радници и напредни интелектуалци — Срби, Мађари, Немци и Словаци. Међу стотину партијаца, више од 200 скојеваца и око 50 кандидата за чланове КПЈ било је представника свих народности. Једна четвртина чланства КПЈ и СКОЈ-а биле су жене и омладинке. Неке од њих са искуством из предратног периода постале су чланови комитета Партије и СКОЈ-а. У Новом Саду боравила је Гордана Ивачковић, члан ПК КПЈ, задужена за технику Покрајинског комитета17). 17) Почетком октобра 1941. ухапшена у Новом Саду. У затвору је постала издајник и нанела велику штету покрету у Новом Саду и у целој Војводини. 799 Члан Окружног комитета КПЈ за новосадски окрег била је Ливија-Лилика Бем, која је руководила техником Окружног комитета. Према неким подацима, у време априлског рата, у Месни (односно Окружни) комитет КПЈ била је кооптирана Милица-Беба Бурсаћ, а у Месни (односно Окружни) комитет СКОЈ-а Вера Павловић и Марија-Маришка Чаленић. Чланице КПЈ и СКОЈ-а биле су укључене у све форме рада НОП. До ста их је радило у агитационо-пропагандном апарату и у техници која је била организована при ПК. Хватане су вести радио-емисија о ослободилачкој борби народа Европе и о нашој НОБ, затим су прекуцаване и умножаване на гештетнеру. Овај начин обавештавања поштене јавности показао се врло погодан, а Вести су постале врло популарне и тражене међу симпатизерима НОП. Излазиле су 2—3 пута недељно у тиражу 1500 примерака, а превођене су и на мађарски језик. На овом послу било је ангажовано неколико другарица, углавном предратних чланова КПЈ; једне су радиле на техничкој страни �ЛОГОР ШАРВЛР У МАБАРСКОЈ У КОМЕ СКУИЛјАЈУ КРОМПИР НА БУБРИШТУ. ЈЕ БИЛО МИЛИЦА-БЕБА БУРСАЋ рођена је 1910. у Баноштру (Срем) у сиромашној породици. У седамнаестој години прешла је с породицом у Нови Сад. Била је најпре кућна помоћница, а затим се запослила у текстилној фабрици Драгољуба Ристића (сада „Соња Маринковић”) где је радила до краја 1940. У напредни раднички покрет укључила се 1930, а члан синдиката постала је 1931. Учествовала је у свим радничким акцијама свога предузећа, а нарочито од 1936. када се већина радника учланила у УРС-ове синдикате. Била је члан актива жена у синдикалној организацији Новог Сада и руководила двема васпитним групама. У великом штрајку текстилаца децембра 1940. била је врло активна и због тога је отпуштена с посла. У КПЈ примљена је 1940. у ћелији текстилних радника. До рата руководила је васпитним групама радница и учествовала у свима акцијама које је организовала партијска организација Новог Сада. После окупације била је једно време члан МК КПЈ. У припремама за устанак и на почетку устанка била је једна од најактивнијих другарица у Новом Саду. Радила је у техници и на другим задацима. У њеној кући било је складиште санитетског и техничког материјала. Ухапшена је октобра 1941. у великој провали. У новосадском затвору „Армији“ много је мучена, али је она одбијала сва терећења. Њено држање било је једно од најбољих. Осуђена је на 12 година робије, коју је издржавала најпре у мађарским затворима, а затим у немачким логорима. Са робије се вратила 1945. нарушеног здравља, као инвалид. — Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. ОКО 1200 ДЕЦЕ ИЗ БАЧКЕ. — ЖЕНЕ И ДЕЦА ВЕРА ПАВЛОВИЋ рођена је 1921. у Новом Саду. Студирала је медицину у Београду. Напредном омладинском покрету пришла је као средњошколка у Новом Саду. Због активног рада у студентском напредном покрету примљена је за члана КПЈ 1940. у Београду. Априла 1941. вратила се у Нови Сад где је постала члан МК СКОЈ-а. До септембра 1941. била је веома активна у припремама партијске организације за оружани устанак и у акцијама које су тада вођене. Ухапшена је почетком септембра 1941. У новосадском затвору „Армији“, мада је много мучена, имала је примерно држање. Осуђена је на смрт, али јој је смртна казна замењена са 12 година робије коју је издржавала у војном затвору „Конти" у Будимпешти и женском затвору „Марија Ностра“ такође у Мађарској. Крајем 1944. пребачена је у логор Равенсбрик. Изнурена батинама, психичким мукама, самицама, тешким радом и другим мучењима тешко се разболела од тифуса. Пред само ослобођење логора марта 1945, болесну и изнемоглу, фашисти су је отровали у болници, а затим исте ноћи спалили у крематоријуму. — Служила је као пример комунистичког држања у затворима и логорима и због тога била поштована међу другарицама. 800 посла, друге су држале везу са куририма, који су Вести разносили по целој Бачкој. Вести радио-емисија хватали су у своме стану Јулија и Вјећеслав Цимер. Техничком страном посла руководила је Ливија-Лилика Бем, а помагала јој је Милеса-Мила Бркић. Ливију је доцније заменила Мила Чобански. Вести су на гештетнеру умножаване у кући Слободана и Марије Ковачевић. Умножени материјал износила је из куће Марија, и то у дечјим колицима испод тек рођене ћерке Слободанке, и предавала их на уговореним местима другарицама које су држале везу са куририма из унутрашњости. Сем Вести у овој техници умножени су прогласи ЦК КПЈ и ПК КПЈ за Војводину, затим три броја Билтена Врховног штаба и један број листа Борба. Вести на мађарском језику умножаване су у посебној техници, а преводиле су их на мађарски АгнесаАгика Сас и Зора Ракоши. Један део пропагандног материјала умножаван је у техници ОК СКОЈ-а, где је, уз свога друга Живка, радила и Латинка Штрбачки-Ранисављевић. Међу другарицама које су се бринуле за одашиљање материјала у унутрашњост биле су: Мила Бркић — предавала је материјал Викторији Балажевић за суботички округ; Милица Марковић — за бечејски срез; из сомборског округа по материјал је долазила Загорка Пушин итд. Милица-Беба Бурсаћ добијала је неколико бројева за архиву. — Овај систем умножавања и растурања пропагандног материјала функционисао је до краја септембра и почетка октобра 1941. када је у Новом Саду дошло до великог хапшења. Народна помоћ била је и у Новом Саду форма рада којом су највише биле обухваћене жене. Она је функционисала од првих дана устанка. За организацију Народне помоћи у новосадском округу била је задужена Ливија Бем, а благајник је била Мила Бркић. У одборима Народне помоћи биле су махом жене. Створена је читава мрежа повереника чију су већину опет сачињавале жене и омладинке. Прикупљена средства — новац, намирнице, одећа, лекови — били су намењени за слање пакета затвореницима и логорашима, за помоћ илегалцима, за плаћање адвоката приликом суђења затвореницима. Организација Народне помоћи бринула се за проналажење станова за илегалце, за смештај прикупљених намирница и одеће, као и техничких средстава за извођење диверзија. О таквим стано- �вима углавном су се бринуле омладинке и жене. Тако на пример, једно од складишта хране и другог материјала (санитетског, техничког — за извођење диверзија) било је у кући Вукице и Милице Бурсаћ. Војни материјал и оружје чувано је у кући Ђуре и Марије Немет. Уточиште илегалцима, поред других, давале су и мајке чланова КПЈ и других активиста, као што су: Вида Пушкар, популарна „мајка Вида” (њена ћерка Даница била је скојевка); ЈБубица Ранисављевић, звана „техничка Мама” (јер јој је син Живко, ученик техничке школе, омладински руководилац, пре рата доводио другове кући а Мама их је издашно гостила); Зорка Туцић, затим мајка Душана Шућова и друге. — Готово све су прошле кроз затвор и имале одлично држање. У оквиру Народне помоћи одржавани су санитетски течајеви. За организацију овог посла у Новом Саду била је задужена Мила Бркић, а стручну обуку изводио је др Карло Фишл (са НОП-ом га повезала Хеница Штајнер). Течајеве су похађале чланице КПЈ и скојевке. До половине септембра 1941. санитетски течај завршило је око 50 Новосађанки. Чланице Партије организовале су и утврђивање крвних група код другова и другарица. У време припрема за устанак и на почетку устанка у Бачкој, као и у целој Војводини, организоване су војне десетине и ударне групе. Њихов је задатак био да прикупљају оружје, да се војнички обучавају и да буду спремни за извођење диверзантских акција. Таквих војних десетина било је у Новом Саду око 40, већином на периферији града, а било их је и у другим местима Бачке. Кад је јула месеца дато упутство да се почне са диверзантским акцијама, другарице — већином омладинке — имале су задатак да учествују у њиховим припремама, а и у самим акцијама. Оне су прикупљале податке о окупаторској војсци, о становима официра, о стражама код војних објеката. Шиле су ранчеве за храну, набављале запаљив материјал (бензин, кучину и др.), затим разне гвоздене делове ради стављања у снопове пшенице да би се проузроковао квар на вршалицама. Непосредно пред излазак првих војних десетина у поље ради паљења жита, омладинке су са друговима извиђале има ли страже у пољу и какво им је наоружање. Сматрало се да су оваква заједничка извиђања била мање сумњива окупатору. Другарице су учествовале и у исписивању парола које су једног септембарског дана ос- ЛИВИЈА-ЛИЛИКА БЕМ. У годинама пред рат била је врло активна у напредном по.крету у Новом Саду. Као приватни намештеник и члан КПЈ, од Окружног комитета била је задужена да ради у СБОТИЧ-у. Иако је учествовала у свим другим акцијама које је организовала партијска организација Новог Сада, тежиште њеног рада је у СБОТИЧ-у. Била је на челу напредне групе приватних намештеника који су уочи рата имали превагу у овој организацији. Све акције које је водила ова група везане су за Лиликино име. Организовала је актив предавача и руководила је њиме. Настојала је да сва предавања буду прожета марксистичким погледом на свет, а и сама је одржала неколико запажених предавања. Организовала је културно-просветни рад и забавни живот у СБОТИЧ-у. СБОТИЧ је био повезан са другим напредним организацијама, а нарочито са УРС-ом, коме је пружао помоћ у свим акцијама, а нарочито у штрајковима. Лилика се својски залагала да ова сарадња буде што боља. Посебну пажњу поклањала је раду са женама и омладинкама. Основала је Женску секцију у СБОТИЧ-у која је сарађивала са Женском секцијом у УРС-у и у оквиру које је радило неколико васпитних група. Најоданије чланице група припремала је за кандадате КПЈ. На почетку устанка, као члан ОК КПЈ за новосадски округ, руководила је техником, а била је задужена и за Народну помоћ. Радила је неуморно све до октобра 1941. када је ухапшена на улици у Новом Саду. Том приликом пуцала је на полицајца који ју је хапсио. У затвору, злогласној „Армији”, страховито је мучена. Неки од ухапшених су је теретили, а највише издајник Гордана Ивачковић. Осуђена је на смрт и са још 10 другова обешена 21. новембра 1941. у Новом Саду. ВЕШАЊЕ АИВИЈЕ-АИАИКЕ БЕМ 26. НОВЕМБРА 1941. У НОВОМ САДУ 801 �МИЛЕСА-МИЛА БРКИЋ. Напредном покрету приступила је још у средњој школи у Новом Саду. Касније, као приватни намешгеник, по директиви КПЈ, радила је у СБОТИЧ-у, где је, поред Лилике Бем, била једна од најактивнијих чланица, нарочито кад је основана Женска секција. Због своје активности у оквиру ове секције постала је уочи рата кандидат, а ускоро и члан КПЈ. Поред рада у СБОТИЧ-у, радила је и у организацији Народне помоћи, уз Соњу Маринковић. Ухапшена је почетком 1941. заједно са Соњом Маринковић. Из затвора је пуштена после 27. марта. На почетку устанка била је ангажована, са Лиликом Бем, у_ техници, на куцању и извлачењу на гештетнеру Вести и другог пропагандног материјала. Радила је у исто време и као благајник Народне помоћи. Ухапшена је у великој провали октобра 1941. заједно са многим члановима КПЈ и СКОЈ-а, међу којима је био и њен брат. Иако је много мучена и терећена, имала је примерно држање. Осуђена је на 12 година робије, а њен брат на смрт. Са другим осуђеницима морала је присуствовати вешању Лилике Бем и других цругова, па и свога брата. Робију је издржавала у затворима у Мађарској и у немачким логорима, одакле се вратила 1945. -— Носилац је Споменице 1941, вом Саду. При покушају' да у центру дигне у ваздух излог продавнице- порцулана, који је служио окупатору у пропагандне сврхе, а чији је власник био функционер „Културбунда", ухваћена је на делу заједно са својом другарицом Наталијом Станков. После страховитог мучења у новосадском затвору „Армији“ пренесена је у затвор у Сегедину и осуђена на смрт. Обешена је почетком октобра 1941. Под батинама и мучењима као и пред само вешање имала је изванредно храбро држање. На вешала је пошла са узвиком: „Живео комунизам“. ГРОЗДА ГАЈШИН рођена је 1921. у Жабљу. Гимназију завршила у Новом Саду. Са напредним омладинским покретом повезала се пре рата. После окупације земље учествовала је у припремама за устанак. Крајем јуна 1941. постала је члан СКОЈ-а. Истицала се својом активношћу и храброшћу. Сама је извршила више диверзантских акција у Но- ВИДА КАЋАНСКИ-ЛУЧИЋ рођена је у Стапару 1923. Радила је као текстилна радница у Новом Саду. Истакла се својом активношћу у раду УРСС-а и као његов представник у СБОТИЧ-у 1939. и 1940. Била је веома активна у штрајку текстилних радника у Новом Саду крајем 1940. и због тога хапшена и отпуштена с посла. Члан СКОЈ-а постала је 1940. а члан КПЈ 1941. Исте године постала је члан рејонског комитета СКОЈ-а. По окупацији земље радила је у Новом Саду и Бачкој Паланци на организовању омладине, на формирању санитетских течајева, вршила курирску дужност, преносила оружје и муницију итд. Од октобра 1941. до погибије била је курир између ПК КПЈ за Војводину и СК СКЈ за Бачку Паланку. При извршавању задатака била је необично дисциплинована, пожртвована и храбра. Погинула је у опкољеној кући у Новом Саду у борби са мађарским агентима и жандармеријом, заједно са секпетаром ПК СКОЈ-а Ђорђем Зличићем-Цигом и са још две другарице. 802 вануле на свим важнијим у центру Новог Сада. зградама У сећању Новосађана из тога времена остале су две младе својевске-диверзанткиње: Грозда Гајшин и Наталија Станков. Припадале су једном скојевском активу, али у извршавању ситнијих акција нису чекале директиве. Грозда је сама покушала да запали флашом бензина један камион, посипала је коловоз клинастим ексерима — „јежевима” да би се на непријатељским возилима избушиле гуме; Ната је помагала своме брату Тими при преношењу оружја. Кад је њихов актив због хапшења престао са радом, њих две су решиле да саме изведу неку већу акцију. Пала је одлука да 19. септембра убаце експлозив у излоге две радње у центру града, чији су власници били председник и секретар Културбунда. Нису могле гледати Хитлерове слике које су „украшавале” ове и друге излоге. Грозда је ухваћена при самом извођењу диверзије, а Наталија је нешто доцније ухапшена. У полицији су их страшно мучили, нарочито Грозду, која је после шесточасовног мучења била сва крвава и унакажена. Почетком октобра 1941. изведене су пред преки суд у Сегедину. Наталија је као малолетна осуђена на 12 година робије, а Грозда на смрт. У двадесетој години храбро и хладнокрвно стала је испод вешала. У смрт је отишла са паролом „Живео комунизам!” — Ево како се тих догађаја сећа Наталија:18) „Договориле смо се да 19. септембра увече бацимо у ваздух излоге две трговачке радње, чији су власници били председник и секретар Културбунда. Ови излози бцли су украшени Хитлеровим сликама и другим пропагандним материјалима. Диверзија је имала чисто демонстративни карактер. Излог преко пута јерменске чркве пао је у задатак мени, док је Грозда узела на себе да баци у ваздух излог Дернерове продавнице пориулана у близингс католичке цркве. Тога дана, 19. септембра у 10 сати увече, требало је да одјекне експлозија на оба места, али ја услед јаког патролирања полиције нисам успела да упалим гитапин од експлозива. Продужила сам од свог места акције према Гроздином. Патрола ме је зауставила, али ме није претресла. Пустила ме је да прођем. Код Дернерове радње приметила сам масу окупљеног света, мада експлозију нисам чула. Грозду је у тренутку паљења експлозива приметио домар суседне куће. Притрчао је, угасио штапин и ухватио Грозду. Одмах је позвао поли- 18) Цитат из књиге Ђорђа о ослободилачком рату јужне Бачке”. Васића „Хроника �цајца, који се налазио у близини, су ухапсили. Експлозив је нађен код ње. и њу После окупације наставља с радом, одржава везу између МК СКОЈ-а и МК КПЈ. Посебну пажњу посвећује женској ћелији КПЈ. Кад је у Суботици дошло до провале, склонила се у Будимпешту. Међутим, тамо су је пронашли агенти и 7. октобра 1941. ухапсили. У затвору је много мучена. Изведена је пред преки суд и осуђена на смрт. Смртна казна замењена јој је са 15 година робије коју је издржавала у Будимпешти. По уласку совјетских трупа у Мађарску, евакуисана је у концентрациони логор Шпандау у Немачкој. Ту је остала до априла 1945. када се вратила у Сенту. Ја сам неопажено продужила према владичином двору и, правећи велики круг кроз споредне улице, вратила се до немачке књижаре, да извршим свој задатак. Војне патроле су биле појачане и тек после два сата ноћи успела сам да приђем немачкој књижари. Убацила сам експлозив и упалила фитиљ. Успела сам да се неопажено склоним. После неколико тренутака чула се експлозија. Тада сам споредним улицама отигила кући и легла да спавам. Већ после једиог сата полиција ме је ухапсила. После експлозије сумња је у полицији пала на мене, јер нас је — Грозду и мене — полиција већ познавала још од претреса у мојој кући, када је нађено оружје мога брата Тиме Станкова. Када сам стигла у мађарску полицију, чула сам потресно јаукање. Нешто доцније увели су ме у собу из које је јаук допирао. На столу сам приметила Гроздине шнале и много њене косе по кревету, столу и поду. Готово сву косу ишчупали су јој у праменовима. Мучење је трајало од 10 сати увече до четири сата ујутро. Сутрадан сам је видела сву крваву и унакажену. После Грозде, све до ујутро мучили су мене, да бих признала ко нас је организовао и ко је инспиратор таквих поступака.” Рад партијске и скојевске организације у Новом Саду будно је пратила окупаторска полиција, која је ревносно прикупљала податке да би у погодном тренутку задала народноослободилачком покрету одлучујући ударац. У томе су јој ишли на руку и сами активисти који су у приличној мери запоставили правила конспирације и свој рад учинили такорећи јавним, омаловажавајући и потцењујући непријатеља. Та чињеница, а затим неколико слабих и издајничких држања пред полицијом (Гордана Ивачковић и још неки) били су узроци великих хапшења у Новом Саду, крајем септембра и почетком октобра, 1941, која су се затим наставила. Рачуна се да је до почетка децембра само у Новом Саду ухапшено преко 300 особа. У новосадском затвору, злогласној „Армији”, нашли су се и многи чланови КПЈ, СКОЈ-а и оданих симпатизера, међу којима и доста руководећих другова и другарица. Пред суд је 21. новембра изведено 26 другова и другарица од којих је 11 осуђено на смрт вешањем. Међу њима била је и Ливија-Лилика Бем, коју је оптужница теретила да је руководила одбором Народне помоћи, да је као руководилац технике учествовала у писању комунистичких летака у којима је Партија позивала чланство • ЛАУРА-ЛОЈ1А ВОЛ рођена је 29. јуна 1914. у Коломеју (раније Пољска, сада СССР). Као дете дошла је у Суботицу. До рата је радила као приватни чиновник и била активна у Савезу приватних намештеника. Сарађивала је у напредном часопису „Хид“ (излазио на мађарском језику). Члан КПЈ постала је 1938. Пред рат била је члан МК КПЈ, а јуна 1941. ушла је у новоформирани ОК КПЈ за суботички округ. Радила је у техници, али се ангажовала и у раду са женама, на организовању санитетских течајева, на прикупљању прилога за Народну помоћ и на другим задацима. У великој провали партијске организације октобра 1941. у Суботици ухапшена је са секретаром ОК КПЈ Отмаром Мајером и другим комунистима. Са четрнаест другова осуђена је од мађарског преког суда на смрт вешањем. Пресуда је извршена 18. новембра у касарни у Суботици. У смрт је пошла присебна и хладнокрвна. Чак је мађарском војнику, који ју је водио на вешала, рекла: „Што дрхтите, не вешају вас“. ИЛОНА СЕКЕЉ рођена је 9. јуна 1915. у Чоки. Због сиромаштва морала је рано да се запосли. Изучила је херихтерски занат и запослила се као обућарска радница у Сенти. Удајом за Михаља Леваја који је био члан КПЈ, укључила се у раднички синдикални покрет 1934. Идуће године постаје члан Месног синдикалног већа и прелази на рад у текстилну фабрику. Учествовала је у штрајку због чега је отпуштена с посла. Са партијским радницима Суботице дошла је у везу 1937. По њиховом савету окупља раднице у Сенти и даје им на читање паптијски и синдикални матепитал. Маја 1939. постала је члан МК КПЈ у Сенти. До рата учествује у многим синдикалним и политичким акцијама. 803 ЕРЖЕБЕТ РЕКЕЦКИ-ШИЛИЋ рођена је 16. септембра 1920. у Сенти. После завршене основне школе запослила се у фабрици чарапа „Палко". Рано се укључила у раднички покрет. Са 16 година суделује у штрајку радница Палкове фабрике. Активна је у синдикалном покрету као члан женске секције. У КПЈ примљена је 1. маја 1940. у тада основану женску ћелију, са задатком да ради на организовању женске омладине као члан МК СКОЈ-а. После окупације наставила је са радом на прикупљању Народне помоћи, на прорађивању. партијских прогласа и другог материјала. У провали до које је дошло 5. октобра 1941. ухапшена је са групом чланова КПЈ и СКОЈ-а. Осуђена је на осам месеци затвора. Казну је издржала у Суботици. По изласку из затвора била је под полицијском присмотром. И поред тога учествовала је у прикупљању и слању пакета друговима на робији. После ослобођења укључила се активно у друштвено-политички рад. Члан је руководства политичких и друштвених организација и Савета Републике. МАРИЈА БАЧА, РАДНИЦА ИРЕДРАТНН ЧДАН КПЈ ИЗ БАЧКЕ ТОПОАЕ �на акцију; да је 20. септембра пуцала на полицајца који ју је хапсио. На смрт је осуђена и Гордана Ивачковић, али јој је смртна казна, због услуга које је учинила окупаторској полицији својим издајничким држањем, замењена доживотном робијом. Међу осуђенима на дугогодишњу робију биле су: Милица-Беба Бурсаћ, радница (у затвору је много мучена, али се одлично држала), Милеса-Мила Бркић, службеник, Марта Хусар, домаћица. У оптужници Милице Бурсаћ стајало је: „да је вршила дужност руководиоца партијске ћелије и благајника Месног комитета; да је по директиви секретара ОК КПЈ Владе Живановића извиђала на терену залихе жита које би се могли палити; да је допустила Јови Жерављеву да у њеном стану припрема експлозив и да сакрије осам ручних граната; да је учествовала у куповини хартије за штампање комунистичких летака”. ИРЕНА ПРОВЧИ рођена је у Руском Крстуру 29. јуна 1923. Била је кројачка радница. Члан СКОЈ-а постала је 1939. а члан КПЈ 1940. у Старом Бечеју. По избијању устанка ушла је у СК СКОЈ-а. Половином септембра 1941. због прогона полиције морала је отићи у илегалство. Са још два члана СК СКОЈ-а Момчилом Шарановићем и Лабудом Пејовићем опкољена је 12. октобра 1941. у једној кући у Старом Бечеју. У борби која је настала, секретар СКОЈ-а Лабуд Пејовић убио је једног жандарма. После тога скојевци су успели да се прббију у хатар недалеко од града. Међутим, убрзо их је стигла и опколила потера. После борбе до последњег метка, у којој је Шарановић рањен, ухваћени су сви троје. Ирена и Лабуд Пејовић завезани за сељачка кола, изубијани и искрвављени, боси и скооо голи дотерани су у затвор „Мило” у Старом Бечеју. Од батинања у затвору Ирени су попуцали табани, у ране се завукла прљавштина, па ј-е од тетануса у највећим мукама издахнула на путу за новосадску болницу. И поред све тортуре и највећих мука које је претрпела, непријатељ од ње није чуо ни један јаук, ни речи признања. Хапшењима су обухваћена и друга места у Бачкој: Стари Бечеј, Суботица, Сента, Бачки Петровац, Кисач, Бачко Градиште, Жабаљ, Чуруг, Госпођинци и многа друга. У Бечеју је група скојеваца приликом хапшења 12. октобра 1941. пружила оружани отпор. Међу њима је била и млада Русинка Ирена Провчи, члан СК СКОЈ-а. Успело им је да побегну у поље, али су их жандарми гонили по крвавом трагу који је остајао иза рањеног скојевског руководиоца Лабуда Пејовића. Кад су их жандарми ухватили, везали су их за кола и босе отерали у жандармеријску станицу. Храбра Ирена, измучена и израњављена, издахнула је на путу за болницу. О њој, о Грозди Гајшин, Ђорђу Зличићу-Циги, Бану Секулићу и Милану Кому, који су сви као омиљени омладински руководици херојски пали, Клара Фејеш написала је допис за лист „Глас омладине”, не знајући још тада да ће и сама поделити њихову судбину. У овом допису о Ирени Провчи стоји: „Млада Русинка Ирена Провчи није имала ни осамнаест година. Била је нежна, ситна, фина као н,ветић. Необично вредна и одана, она је склањала и обавегитавала илегалне другове. Била је неуморна. Када је пала у руке непријатеља, она се држала свог обећања које је дала друговима. Није рекла ни једне речи, чак ни како се зове — баш ништа. Њено слабо тело није се дуго опирало мукама. Остала је мртва, обливена крвљу, али џелати од ње нису чули ни гласа. У Старом Бечеју њени млади другови знаће осветити своју малу другарицу Ирену“.п) 18) Глас омладине бр. 10, од децембра 1943. 804 У Бачком Петровом Селу ухапшена је Францишка Пеце, предратни члан КПЈ и дугогодишњи борац за радничка права. Одведена је у Сегедин где је осуђена на робију. Пред крај рата пребачена је у немачки логор Равенсбрик, где је вероватно убијена. У Суботици је новембра 1941. осуђена на смрт и обешена Лаура-Лола Вол. У њеној оптужници стајало је да је „као члан ОК КПЈ руководила радом на техници, организовала војне десетине и санитетске течајеве”. На робију је осуђена Магда Рац што је као руководилац рада са женама организовала прикупљање хране, одеће, лекова за партизане и што је учествовала у организовању санитетских течајева. — У Сенти је осуђена на смрт, а затим јој је смртна казна замењена са 15 година робије, Илона Секељ; Ержебет Рекецки-Шилић осуђена је на мању временску казну. (Осим њих у Сенти су биле активне од 1941. Пирошка Терек-Јухас и Марија Сеп-Молнар, у Бачкој Тополи Марија Бача, а у Ади Марија Јаковљевић). Тако су се пред преким судом окупатора нашли комунисти и родољуби свих националности Бачке — Мађари, Срби, Јевреји, Словаци, Русини. Братство и јединство народа Војводине, које се манифестовало у заједничкој борби, цементирано је заједничком смрћу. — Многи су осуђени на дугогодишњу или краћу робију, међу њима и неколико стотина жена и омладинки из целе Бачке. Жене су издржавале казну у мађарским затворима од који су најпознатији били: Марија Ностра, Конти, Чилаг. После окупације Мађарске од стране хитлероваца премештене су у злогласне логоре Дахау, Ревенсбрик, Берген-Белзен и друге, одакле се неке никад нису вратиле. Тако је у логору Равенсбрик у пролеће 1945, када је њен родни Нови Сад био увелико слободан, спаљена Вера Павловић, истакнути партијски и омладински руководилац.20) Многе мајке комуниста, које су и саме помагале у раду својој деци, остале су ојађене, али и поносне на држање своје деце приликом извршења смртне казне. Цео Стари Бечеј био је задивљен храбрим држањем; бечејских скојеваца који су одбили да им 20) О боравку другарица из Бачке у мађарским затворима и немачким логорима Магда Бошан-Симин написала је потресну књигу са насловом: „Док вишње процветају”. Магда је предратни члан КПЈ. На почетку устанка ухапшена је и цело време рата провела је по затворима и логорима. Била је у партијском руководству, са још неколико другарица и другова, који су се трудили да на најбољи могући начин организују отпор фашистима. �пред стрељање вежу очи, већ су, погледа упртих у пушчане цеви, клицали слободи и Партији. На последњем виђењу млади Бечејац Лабуд Пејовић рекао је мајци Љубици: „Мама, ако ти данас видил сузе, немој више никад говорити да си моја мајка. Тешко Ну поНи у гроб ако ти будеш плакала. Фашисти не смеју да виде наше сузе, буди храбра, мама. Ви Нете брзо бити ослобођени. Мама, тада направи заставу, велику и,рвену заставу са српом и чекиНем и звездом петокраком ... И када дође слобода, истакни је, мама, у центру Бечеја”. Мајка Годфрида Ховеа21) није стигла на опроштај са сином, па је Готфрид пришао мајци свога друга Лабуда и рекао јој: „Љубице нени, поздрави моју маму и реци јој да ме не сахрани у нашем гробљу, него заједно са осталим, јер ми сви гинемо за исту идеју која не разликује веру и нацију.21) ПОАИТИЧКЕ ЗАТВОРЕНИЦЕ У ЗАТВОРУ „МАРИЈА НОСТРА" У БУДИМПЕШТЦ , Хапшење комуниста и рад преких судова у Новом Саду и другим местима Бачке трајао је до краја децембра 1941. године А онда се 4. јануара 1942, са великим снагама полиције и жандармерије, окупатор окомио на Шајкашки партизански одред, који се налазио на салашима уз Тису, између Жабља и Чуруга, и уз натчовечанске напоре одолевао далеко надмоћнијој непријатељској сили и жестокој зими. Борбе су се водиле цео дан. Одред је изгубио осморицу другова, али су непријатељски губици били далеко већи. Најзад се Одред, поделивши се у групе, морао повући с рањеницима у села Шајкашке. С њима је била, тешко рањена, једина жена у Одреду, болничарка Ката Человић, дугогодишњи предратни комуниста, чији је муж, са неколицином других припадника Одреда међу којима и командант Одреда Стеван Дивнин-Баба, био учесник у октобарској револуцији. Већи део чланова Одреда, који су остали живи у борби у шајкашком риту, • убијени су после неколико дана у рацији, а међу њима и Ката Человић. Да би доказао како је угрожен од партизана и комуниста, који су наводно припремали устанак у јужној Бачкој, окупатор је смислио страшну одмазду. Са полицијским снагама, појачаним бројним јединицама регуларне војске, отпочео је 9. јануара 1942. злогласну рацију, масовно убијање 2‘) ЉУБИЦА ПЕЈОВИП, МАЈКА ААБУДА ПЕЈОВИБА, СТРЕЉАНОГ ОКТОБРА 1941. У СТАРОМ БЕЧЕЈУ И ЈОВАНКЕ ПЕЈОВИБ, СКОЈЕВКЕ ОД 1941. РАЦИЈА У НОВОМ САДУ У ЗИМУ 1941—1942. АЕШЕВИ УБИЈЕНИХ У МИДЕТИНЕВОЈ УАИЦИ Готфрид Хове био је Немац. **) Цитат из књиге Ђорђа о ослободилачком рату јужне Бачке”. Васића ,,Хроника 805 �мирног становништва села Шајкашке. У Чуругу, Жабљу, Тителу, Госпођинцима приређени су читави погроми. Извођени су на Тису, убијани и бацани под лед мушкарци, жене, деца, старци. После десетак дана, рација је проширена и на Нови Сад, а затим на Бечеј и друга места. Крајем јануара сведен је крвави биланс: убијено је преко 3.500 особа — највише Срба и Јевреја, али и припадника других народности23). Тада је убијено око 750 жена, око 150-торо деце и око 300 стараца. — Ове рације само су појачале мржњу славенског живља према окупатору, а код поштених Мађара изазвале су гнушање и осуду. ПЕРСА ЧОБАНСКИ — ЈЕДНА ОД ПРВИХ ЖЕНА У ВРБАСУ У ЧИЈОЈ ЈЕ КУНИ БИЛА БАЗА ЗА ИЛЕГАЛЦЕ МИЛА ЧОБАНСКИ-РУЖА рођена је 25. августа 1907. у Сењу (хрватско приморје). По занимању је професор историје. У напредни покрет укључила се 1939, а члан КПЈ постала је 1940. У НОП-у је учествовала од почетка, у Врбасу где је била са службом. У лето 1942. постала је члан Среског поверенства Партије, а од пролећа 1943. члан СК КПЈ за кулски срез. На тој дужности остала је до краја рата. Од новембра 1944. до октобра 1945. била је члан бироа ОК КПЈ за новосадски округ. После рата прешла је у Београд где је била на разним дужностима. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. ПАВА ДУДВАРСКИ, ЧЛАН КПЈ ИЗ ТУРИЈЕ. БИЛА БОРАЦ 4. ВОЈВОБАКСКЕ БРИГАДЕ А ПОСЛЕ РАТА ОФИЦИР ЈНА После ових стравичних догађаја било је покушаја да се рад народноослободилачког покрета настави. У Новом Саду храбри и упорни секретар ПК СКОЈ-а Ђорђе Зличић-Цига наставио је активност са преосталим скојевцима. Међутим, полиција је сазнала за његово скровиште у кући Анцике Вол, и 3. фебруара 1942. опколила је кућу. У вишечасовној, жестокој борби између полиције и неустрашивог Циге у кући су од експлозије бомбе погинуле три другарице — чланови КПЈ: Душица Дејановић (другарица Цигина), Вида Каћански-Лучић, радница, у то време курир ПК КПЈ, и Анцика Вол, а Цига је рањен ухваћен. После три дана у затвору је подлегао ранама, не признвши ни своје име и храбрећи до краја другове. После великих губитака крајем 1941. и почетком 1942. године народноослободилачки покрет у Бачкој био је приморан на повлачење. Покрајински комитет КПЈ извршио је реорганизацију и прегруписање преосталих партијских и скојевских кадрова, који су добили задатак да обнављају старе везе, да придобијају нове људе за НОП и да се повезују са најширим масама. Било је покушаја да се у току 1942. године НОП у Бачкој повеже са НОП-ом у Срем^, али су ти покушаји остали безуспешни. Везе са Сремом успоставиће се тек у пролеће 1943. године када је формиран нови Покрајински комитет КПЈ за Војводину24). Тада је успостављена стална 23) Међу убијенима било је Русина, Хрвата, Словака, Немаца, па и Мађара. Иако је рација правдана постојањем комунистичке организације на овој територији, међу настрадалима најмаше је било комуниста. 24) Дотадашњи политички секретар ПК КПЈ за Војводину Жарко Зрењанин погинуо је 6. новембра 1942. у селу Павлишу у Банату. Исте године, 19. новембра пали су у једној бази на периферији Новог Сада Светозар Марковић Тоза, организациони секретар ПК и Бранко Бајић, члан ПК. Политички секретар новоформираног ПК КПЈ за Војводину постао је Јован Веселинов Жарко. 806 веза са Сремом, па су многи компромитовани омладинци и омладинке прешли у Срем да би се укључили у сремске одреде, а доцније и у војвођанске бригаде. У јесен 1943. у Срему је, углавном од бораца из Бачке, формиран Бачко-барањски одред који је одмах прешао у Бачку. У одреду је као болничарка од првог дана његовог постојања била и једна жена — Лепосава Андрић-Баба. Касније их је било све више. Са оживљавањем народноослободилачког покрета у Бачкој све већу важност почела су добијати упоришта НОП по селима, која су и одраније постојала, а створена су и многа нова (нарочито у селима бачкопаланачког и жабаљског среза, затим у Врбасу, Турији, Бечеју и другим местима). Велика села и пространа бачка поља са салашима постојала су све сигурније уточиште активистима НОП-а и партизанима, нарочито после формирања Бачко-барањског одреда. Већина кућа имала је изграђена склоништа — базе — у којима су се за време полицијских претреса и блокада крили партизани и илегалци, а која су редовно служила и за смештај пропагандног материјала, оружја и војничке опреме; понекад је у њима била смештена цела „техника”. Домаћини су били или чланови КПЈ или поуздани симпатизери, а често само родољуби. Они су узимали на себе велики ризик, јер је приликом упада фашистичке полиције од њихове храбрости и сналажљивости зависио не само живот илегалаца већ и опстанак њихове, у већини случајева, бројне породице. Илегалцима су у раду помагали сви чланови породица. И најмлађа деца имала су своје задатке: да чувају стражу, да преносе поруке и пропагандни материјал, да помажу у техници. Тако је у Врбасу, у кући Драгутина и Данице Раданов, била база, названа „Центар”, која је остала неоткривена за цело време рата. Мада су Раданови имали шесторо деце, која су сва радила за НОП, у њиховој кући је увек било илегалаца.25) Ту је радила и техника ПК, у којој су умножаване вести а спремљен је и умножен један двоброј „Слободне Војводине”. На припремању и издавању овог пропагандног материјала радила је и Мила Чобански, тада члан Среског комитета КПЈ за 2;‘) Овде су, на пример, били базирани: Светозар Марковић Тоза, секретар ПК КПЈ за Војводину, Никола Петровић, Геза Тиквицки, Пал Шоти — чланови ПК КПЈ; затим Клара Фејеш, члан Обласног комитета СКОЈ-а, Ђурица Јојкић, Мила Чобански, Иса, Младен и Катица Секицки, чланови Среског комитета Партије, односно СКОЈ-а, Мара Петровић, курир ПК КПЈ, па и Енглез Базил Девидсон, члан савезничке војне мисије, када је боравио у Бачкој. �кулски срез, а помагала јој је Катица Секицки, предратни члан СКОЈ-а. У Старом Врбасу базе су још имале: Перса и Миладинка Чобански, Љубица Ковачев, Зорка Мирков, Љубица Мажић, Мила Поп-Новаков и друге. Нови Врбас је био чисто немачки део вароши. Па и ту је било неколико база. Најпознатија је била код Лудвига Хенгла, учесника у мађарској револуцији 1919. Његова скромна жена Кристина није се много „разумевала” у политику, али је зато њихова база спасла руководиоце покрета овога краја у многим критичним ситуацијама. Због Кристинине оданости НОП-у и социјалистичким идејама, и због њеног поштеног, људског односа, другови су ову базу назвали „Социјализам”. У овом крају биле су базе и у кућама Милене Булатовић и Ирене Биљња. Тешко је набројати и евидентирати све базе у Бачкој. Али ће остати запамћено: да су главну бригу око илегалаца и партизана у базама носиле обичне жене домаћице. Оне су их дочекивале и испраћале, припремале им храну и прале преобуку. Али су оне исто тако, чешће него њихови мужеви, при наиласку фашиста у село, сакривале другове, мушке чланове своје породице и компромитујући материјал у склониште, пазећи будним оком да нешто не остане напољу. А онда би храбро и наизглед хладнокрвно стале пред полицајце, тврдећи да „немају појма што су то партизани”. Чести су случајеви да су базе биле у кућама самохраних жена, удовица или оних чији су мужеви били у ропству, у логору или на присилном раду. Њихова храброст, сналажљивост и лукавство за време полицијских претреса изазивали су дивљење. А њихова материнска брига за другове, које су називале својом децом, топлина и љубав којом су их обасипале још и данас живе у сећању преживелих бораца. Сви борци који су прошли кроз базу, названу „Добро срце”, у бачком селу Параге не могу никад заборавити њену власницу Јелку Попов, звану „Мајкица”. Многе је илегалце дочекала и испратила, али ни она ни њени гости-илегалци нису никад заборавили 18. октобар 1943. Тога дана требало је да се у њеној кући одржи састанак Обласног комитета КПЈ за Бачку. Другови су стигли два дана раније да би ископали базу за случај упада фашиста. База још није била готова кад је јављено да велики број жандарма и војника блокирају село. Наређено је да се отворе капије на свима двориштима. И поред више опомена, Мајкица је капију отворила тек кад су другови ушли у довршену базу. За време ове блокаде откривене су многе базе у селу и похапшено преко 30 људи и жена. Али је Мајкица своје другове сачувала. — Тада је ухапшена и одана базаџика Рокса Сремац са сином Милошом. Одведени су у логор одакле се нису вратили. Група бораца Бачко-барањског одреда била је 12. новембра 1943. стационирана у Бачкој Паланци. Борци су били размештени у трима кућама. Штаб Одреда, са неколико бораца и активиста овог среза, био је смештен у кући Лазара и Кате Стојаковић, који су имали седморо деце. Међу борцима била је и Лепа Андрић-Баба, болничарка Одреда. Тога јутра у кућу је стигла и Клара Фејеш са важним порукама за Одред од Обласног комитета. Није много потрајало од њеног доласка кад је ћерка домаћинова викнула да је пун камион жандарма опколио кућу. Илегалци су се на брзину потрпали у два склоништа која су се налазила у двема просторијама. У једно су ушли Клара, Живко Поповић, секретар СК КПЈ и рањени борац Милош Видовић-Ратко, а у друго — Лепа Андрић, Душан Алимпић (касније комесар Бачко-барањског одреда), Чеда Живковић, активиста НОП и најстарији син домаћинов Богдан, заменик команданта Одреда. Он је довикнуо Живку да је заборавио пиштољ на кревету. Док се Живко враћао по пиштољ, жандарми су га приметили. О томе догађају прича Душан Алимпић: „Фашисти су одмах отворили ватру. Пуцали су у правцу склонигита, које се налазило иза ормана и било удаљено од прозора свега 3—4 метра. Неки од агената већ су били упали у предсобље. Почела је обострана паљба из непосредне близине. Другови су бацили бомбу, која је на средини собе почела, шиштећи, да се врти као чигра. Одјекнула је експлозија. Просторију је испунио густ дим. На поду се копрцао жандарм, који је ваљда по службеној дужности, морао да уступи предност у бежању агентима, који су, чим је бомба полетела, заглавили на врата. Његов црни гиешир са кокошијим перјем бедно је лежао изгажен на поду. Ратко (Милош Вгсдовић) је покушао, користећи тренутну забуну, да се пробије кроз прозор, али га је ту покосио митраљески рафал. Његова мртва рука, која је чврсто стезала изломљени Нерчив који је висио, поново је била изложена ватри. Фашисти су пуцали на њу све дотле док није сва исечена и крвава ггала поред његовог тела. 807 ПЕРСА БУРГИЈАШЕВ, ПРВА МЕБУ МНОГИМ БАЗАЏИЈАМА У СТАРОМ БЕЧЕЈУ, НОСИААЦ ЈЕ СПОМЕНИЦЕ 1941. КАТА БУРКИП ИЗ СТАРОГ БЕЧЕЈА, МАЈКА ТРОЈИЦЕ СИНОВА, АКТИВИСТА НОП, КОЈИ СУ СВИ ИЗГИНУАИ, И ОНА ЈЕ БИАА АКТИВНА И ЗБОГ ТОГА ХАПШЕНА �У тој неравној и краткој борби Жика и Клара бранили су се до последњег метка. Тада су са преосталом бомбом усмртили сами себе. Сматрали су да је то много часније, него да живи падну непријатељу у руке. — Пажњу фашиста привукло је на себе склониште у коме су се налазили погинули другови. Код фашиста је, изгледа, владало уверење, да сем ових у кући вигие нема партизана”,16) КЛАРА ФЕЈЕШ-МИРА рођена је 29. јануара 1921. у Будимпешти. Гимназију је завршила у Великој Кикинди, а 1939. уписала се на Медицински факултет у Београду. У напредни омладински покрет укључила се још као ученица гимназије. Члан СКОЈ-а постала је 1939, а члан КПЈ 1940, када је примљена за члана СК СКОЈ-а. Била је врло активна и омиљена међу омладином свих сталежа у Кикинди. Почетком 1941. постала је члан ОК СКОЈ-а за северни Банат и прешла на рад у Петровград. Радила је на разним задацима, а посебно у техници ОК КПЈ. Августа 1941, по директиви ПК КПЈ, прелазила је двапут у Бачку ради обезбеђења канала за пребацивање покрајинског руководства Партије из Баната у Бачку. Од јесени 1941. остаје на раду у Бачкој. Као специјални курир ПК КПЈ за Војводину успешно се кретала по целој Бачкој, иако су мађарске окупационе власти расписале потерницу за њом и разаслале њене фотографије широм Војводине. Учествовала је у организовању технике ПК КПЈ 1942. и 1943. Пред своју погибију постала је члан Обласног комитета СКОЈ-а за Бачку. Х,еројски је пала 12. новембра 1943. са двојицом другова у опкољеној кући у Бачкој Паланци. Кад су видели да нема излаза из неравне борбе са непријатељем, активирали су и бацили на мађарске агенте к жандарме бомбу, од које су и сами погинули. ЛЕПОСАВА АНДРИЋ-БАБА рођена је 3. јануара 1920. у селу Дероње у Бачкој, у сиромашној сељачкој породици. Због сиромаштва била је приморана да ради у најам код имућних сељака. До окупације политиком се није бавила. Са појавом партијских активиста-илегалаца у њеном селу почиње и њено интересовање за НОП, у који се укључила у лето 1942. У пролеће 1943. због хапшења у селу, морала је прећи у илегалност. Упућена је у Срем где ј-е завршила курс за болничарке. Била је једно време болничарка Посавског одреда. Када је августа 1943. у Фрушкој гори формиран Бачко-барањски одред, ушла је у састав Одреда као једина жена. Учествовала је као болничарка у свима акцијама. У Одреду је постала члан КПЈ. Са неколико бораца преживела је блокаду новембра 1943. у Бачкој Паланци када је погинула Клара Фејеш са још два друга. После тога прешла је са Одредом у Срем где је завршила политички курс за активисткиње АФЖ. Почетком 1944. упућена је поново у Бачку на позадински рад. Била је еекретар СК КПЈ најпре у бачкопаланачком, а затим у новосадском срезу. По ослобођењу била је члан ОК КПЈ и ОНОО за новосадски округ. Касније је упућена на партијски курс у Београд, где је и остала вршећи разне дужности у општини Стари град (члан ОК КПЈ, секретар, а затим потпредседник НОО итд.) све док није пензионисана. — Носилац је више одликовања. Пошто је пуцњава престала, илегалци из друге базе једва су се извукли испод гомиле намештаја, који је домаћица Ката, приликом претреса куће, набацала да би што боље камуфлирала улаз у базу. То је и спасло другове. Кад су изашли напоље, наишли су на страшан призор: између разбацаних ствари лежало је неколико лешева. Домаћина куће није нигде било — њих и њихова два сина однели су фашисти. Још док је трајала пуцњава, домаћинов син, мали Перица, неопажено се извукао из куће и отрчао да о блокади обавести друге две куће у којима су били склоњени други борци из Одреда. Ови су се одмах сјурили у склоништа, а домаћице Живка Ристић и Мица Шијаков су их затвориле и сачекале жандарме. И једна и друга су тврдиле да у кући никога туђег немају, мада су жандарми стајали у штали на самим базама и чак покушали да копају земљу. Партизани у базама држали су одшрафљене бомбе и напето ишчекивали најгоре. Најзад је наступила језива тишина. „Тада смо решили да изађемо напоље — прича један борац из базе Шијакових. — Жарко сам желео да погинем на ваздуху у сунцу. Мени, као физички најјачем, пало је у део да дигнем врата (од базе). Била су врло тегика и кад сам коначно успео, промолио сам главу; у штали није било никога. Провирио сам кроз врата — и дворигите је било празно. Онда сам угледао на прагу куће стрину Мицу Шијаков. Била је огрнута вуненим гиалом. Сачекали смо да дође до штале. Упитала нас је да ли смо гладни и пружила нам сваком гго комад хлеба. У тој тешкој ситуацији осетио сам грч у грлу. Јунаштво бораца бледело је пред херојством ове жене која је имала пуну кућу ситне дег/,е.”27) Оваквих и сличних примера било је много и у другим селима Бачке. У бившем бачкопаланачком срезу, где је највише оперисао Бачко-барањски одред, било је још много база. Та- 26) Цитат из књиге Ђорђа о ослободилачком рату јужне Бачке”. 27) 808 Васића Цитат из поменуте књиге Ђорђа Васића. „Хроника �ко, на пример, у Бачкој Паланци, поред поменутих, базе су имале: Маца Дражић, Славна Поганчев, Вука Јовицки, Зорка Алимпић; у Товаришеву — Софија и Милка Радонић; у Парагама — Марија Новаков; у Силбашу — Веселинка Арсенин, Криста Пајић, Мила и Маца Панин. У бившем жабаљском срезу, где се највише кретао Шајкашки одред док није почетком јануара 1942. разбијен, било је много база у којима су боравили борци и илегалци. У Чуругу их је било највише — око 60. Међу женама-базаџијама најпознатије су биле: Софија Стојков (у њеној кући била је смештена техника Среског комитета), Софија Сачић, Јеца Шегуљев, Анка Чупић, Милена и Јелена Чекић, Мица Мулић, Данилка и Јецка Јовин, Десанка Доловац, Добрила Срећков, Јованка Главић, Ковиљка Бељански, Стана Аврамов, Славка Црни. У Госпођинцима — Пава Гостојић, Зора Пејић, Смиљка и Јулка Попов (у њиховој кући била је једно време техника). У Ђурђеву — Дара Берић, Драгиња Попић, Јана Бокшић, ЈВубица Савин (у њеној кући боравио је неколико месеци командант Шајкашког одреда Стеван Дивнин-Баба; ЈБубица и њене две кћери лечиле су му промрзле ноге). У Жабљу — Мара и њен муж Ђока Пустајић (на њиховом салашу водила се борба између бораца Шајкашког одреда и надмоћнијег непријатеља), Мара Барјактаров (у њеној кући ухапшен је рањен командант Шајкашког одреда). У старобечејском срезу највише је база било у Турији (око 30). Међу првим базаџијама биле су: Даница Павков, Ката Медурић, Евица Сиришки, Пава Дудварски, Даница Софронић. У Старом Бечеју базе су имале: Перса Бургијашев, ЈБубица Пејовић (мајка првобораца Лабуда и Јованке Пејовић), Гордана Гаврић, Ката Ђуркић (три сина су јој погинула као активисти НОП), Емилија Аћимов, Сока Стакић, Јула Маринковић, Милена Ускоковић (мајка четворо деце — активиста у НОП; син јој је погинуо у логору у Норвешкој, а кћи Ђука, члан СКОЈ-а од 1941, погинула је на Батини), затим Верона Нађ-Жамбоки и Јелисавета Валаи. У Бечеју је радила на обнављању партијске организације после великог хапшења 1941. Иванка Главашки текстилна радница, члан КПЈ од пре рата, истакнути борац међу текстилним радницима у Београду. Кад је обновљен СК КПЈ за бечејски срез, постала је члан тога комитета. Међу скојевкама од 1941. биле су: Вида Стојков, Сојка Марковић, Иванка-Ика Живков Кекић. У Србобрану била је активна од 1941. и примала илегалце Станика Ергелашев-Вучић, затим су радиле Сока и Катица Пирошки, Боса и Смиља Шијачић. У Надаљу базе су имале: Мара Мажић (три сина су јој погинула у НОВ), Евица Сурдучки (ћерка Милица била у логору, а два сина погинула), Милица Лаушев и Катица Костић. Било је база и у сомборском срезу. У Сомбору — код Миланке и Наде Бузаџић, Закорке Пушин, Наде Стефановић (у њеној кући погинуо је секретар Окружног комитета Каменко Гагрчин). У Сивцу — код Невенке Саџаков, Олге Рајић. — Слично је било и у многим другим местима у Бачкој. Од словачких места по учешћу у НОП најпознатије било је село Кисач, а у њему породица Карделис. Из ове породице све су жене биле активне — од Ане, мајке четворице браће првобораца, до најмлађих. Све су биле хапшене и малтретиране. Иако су бачке жене, због непрекидног терора и тешких услова у којима се развијао НОП на овом терену, организације АФЖ формирале тек после ослобођења, оне су ипак пружале велику помоћ активистима на разним задацима: на прикупљању прилога за НОФ, у техници, на обављању курирских задатака и сл. Али су као базаџије биле најкорисније и најдрагоценије. Многе су због тога биле малтретиране, хапшене, суђене, одвођене на робију и у логоре. Њихова деца, омладинци и омладинке — учесници НОП, такође су масовно хапшена. Некима од њих успело је да се пребаце у сремске одреде и војвођанске бригаде где су постали примерни борци. Каткада су и мајке пошле за њиховим примером. Тако су из Кисача, новембра 1943, пребачене у Срем: Зузана Карделис, са две кћери, и Марија Карделис. Све четири су ступиле у сремски одред и бориле се до краја рата. 809 ИВАНКА ГЛАВАШКИ рођена је 1921. у Бечеју. У раној младости као текстилна радница укључила се у раднички покрет. Учествовала је у штрајковима текстилаца у Бечеју, Земуну и Београду. Члан СКОЈ-а постала је 1938. а члан КПЈ 1940. На почетку окупације била је члан МК СКОЈ-а у Београду где суделује у организовању диверзантских акција на Звездари. Крајем октобра 1941. прешла је у Војводину и наставила да ради у Старом Бечеју, најпре у месту, а затим као члан новоформираног СК КПЈ. Истовремено је ишла као курир у Нови Сад. Приликом једне блокаде крајем августа 1943, рањена је и ухапшена. У затвору је много мучена. Од стране мађарског војног суда осуђена је на робију коју је издржавала у Будимпешти до уласка совјетских трупа у Мађарску. Са осталим затвореницима депортована је у немачке логоре Дахау, Берген-Белзен и друге, где остаје до ослобођења. Неко време била је члан СК КПЈ у старобечејском срезу, а затим је прешла у Београд. Била је на разним партијским и другим дужностима до пензионисања. — Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. �СРЕМ 1941—1942. л СТАНКА МУНЋАН-ВЕСЕЛИНОВ — СЕКА рођена је 5 фебруара 1920. у Крушчици (Банат). У напредни раднички покрет укључила се као ученица гимназије. Јануара 1938. ухапшена је због комунистичке пропаганде и после два месеца изведена пред Окружни суд. После тога искључена је из свих средших школа у Југославији. Члан КПЈ је од 1939. Исте године постала је члан ОК СКОЈ-а за јужни Банат, а од 1940. члан и организациони секретар ОК СКОЈ-а за Срем. Била је један од организатора устанка у Срему. Са члановима ОК СКОЈ-а организовала је и водила акцију ослобођења политичких затвореника из Казнионе у Сремској Митровици. У току НОР била је на разним одговорним партијским и политичким дужностима у Срему: ујесен 1941. организациони секретар ОКСКОЈ-а и чланОККПЈ: од маја 1943. члан бироа ОК КПЈ; од пролећа 1944. секретар ОК КПЈ за источни Срем. У. лето 1944. кооптирана је за члана ПК КПЈ за Војводину. После ослобођења била је члан ЦК СК Србије и народни посланик. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. — Резервни је мајор ЈНА. РОСА ВИЛИЋ-ПЕТРИЋ НАДА рођена је 1. јануара 1921. у селу Мразовци код Приједора. Пре рата дошла је у Сремску Митровицу где се запослила као радница. У напредни раднички покрет укључила се почетком 1940. у Сремској Митровици. Ускоро је постала члан СКОЈ-а, а затим и секретар МК СКО Т-а у месту. У то време радила је као фабричка радница у фабрици авионских делова и у фабрици шперплоча. Била је врло активна и у УРС-овим синдикатима. Ујесен 1940. била је делегат на VI покрајинској конференцији СКОЈ-а за Војводину, као члан ОК СКОЈ-а за Срем. Истовремено је постала и члан КПЈ. Почетак рата затекао ју је у затвору, одакле је успела да се извуче у време априлског рата. После тога пиебацила се у фрушкогорско село Манђелос. Заједно са Станком Веселинов, Бошком Палковљевићем-Пинкијем и осталим члановима ОК СКОЈ-а учествовала је у организовању успеле акције бекства политичких затвореника из Казнионе у Сремској Митровици. Била је једна од првих партизанки у Фрушкој гори. Истовремено је била курир између партизанског одреда и ОК КПЈ. Крајем 1941. послата је у срез Сремска Митровица на партијско-политички рад где је остала до ослобођења. Била је члан СК КПЈ, СНОО и СО АФЖ у истом срезу. По ослобођешу Сремске Митровице била је секретар МК КПЈ, а затим члан ОК КПЈ за Срем. Умрла је 1965. — Била је носилац Споменице 1941. и више одликовања. За разлику од Бачке и Баната где су се организације Антифашистичког фронта жена почеле стварати углавном после ослобођења, у Срему је АФЖ као организација настала још половином 1942. године. Међутим, жене Срема почеле су се укључивати у народноослободилачки покрет и раније, када је почео устанак на овом терену. Биле су то на првом месту жене и омладинке — чланови КПЈ и СКОЈ-а. Иако их међу 250 чланова КПЈ и 500 чланова СКОЈ-а (колико су, према неким подацима, тада имале ове организације) није било много, оне су се од првог дана устанка ставиле на располагање Партији. И не само оне. Било је и обичних жена и омладинки, нарочито међу сељанкама, које су се из чистог родољубља везале за народноослободилачки покрет чим су се у Срему појавили први партизани. Почињале су обично тиме што су за партизане и илегалце давале прилоге у храни, одећи, примале их у кућу, преносиле поверљиве поруке, чувале 'етражу — да би се затим укључивале у народноослободилачке организације, постајали чланови КПЈ и СКОЈ-а, а временом и руководиоци у својим организацијама. Многе су одлазиле у партизанске одреде као борци или болничарке, а неке су и у војсци постале руководиоци, па чак и војне старешине. На тај начин, жене Срема, својим учешћем у оружаној борби, у народноослободилачким организацијама, у народној власти, биле су „нераздвојни део широког свеобухватног фронта против окупатора и издајника. Оне су увек биле заједно с мушкарцима у истом рову, у војсци или у позадини”.28) Од пресудног значаја за покретање и развој устанка у Срему била је акција ослобођења тридесет двојице комуниста — политичких затвореника из Казнионе у Сремској Митровици. Бекство из Казнионе извели су са!8) Из кљиге Јована смо ми једна партија”. 810 Веселинова Жарка „Сви �ми политички затвореници, прокопавши канал испод затворске зграде и казнионског зида. Спољне припреме за њихово бекство и прихватање по изласку из Казнионе извршио је Окружни комитет СКОЈ-а, са групом сремских комуниста и партизана. Међу члановима ОК СКОЈ-а биле су и две другарице — Станка Мунћан Веселинов и Роса Вилић-Нада Босанка, која је била и курир ОК КПЈ. У припремама је помагала и Божица Стојшић, скојевка из Сремске Митровице, која је као курир ОК СКОЈ преносила поруке у Казниону. После месец дана ухапшена је заједно са скојевком Олгом Бањанин, која је такође била врло активна у Сремској Митровици. С њима је у затвору била и омладинка Вера Радишић, скојевка из Новог Сада, која је учествовала у акцији извлачења оружја из Петроварадинске тврђаве. — Све три су стрељане 19. октобра 1941. у Вуковару. Одмах после акције ослобођења политичких затвореника, почетком септембра 1941, у Фрушкој гори формиран је Фрушкогорски партизански одред, који је бројао око 60 бораца.29) У саставу одреда од самог почетка било је пет другарица: Станка Веселинов, Роса Вилић, Зора ПотипарскиДара Босанка (пре рата као комуниста била на робији три године), Драгиња Никшић, студент медицине (у Одред дошла са оцем и двојицом браће) и Каја Релић, сељанка (обе. чланови КПЈ из фрушкогорског села Бешенова). Фрушкогорски одред био је стациониран у шумама Фрушке горе, а снабдевала су га храном и одећом околна села. Ту у Фрушкој гори Одред је исте године прославио дан октобарске револуције. Прослави су присуствовали и мештани из околних села. С њима је била и седамнаестогодишња омладинка из села Јаска — Душанка Јовичић; она је Одреду поклонила црвену заставу са српом и чекићем, коју је сама извезла. Ускоро је и она постала борац овог Одреда (у војсци је остала до краја рата). У зиму 1941—1942, руководство Одреда одлучило је да се Одред, пошто изведе неколико акција и диверзија,, спусти из шуме у села и да се усмери на политички рад. Децембра 1941. Окружни комитет КПЈ за Срем одржао је у селу Пећинцима Окружно пар29) Језгро Одреда сачињавали су бивши политички затвореници; крајем септембра 1941. већина од њих, по одлуци ЦК КПЈ, пребачена је у Србију, а у Срему су остали да руководе устанком: Јован Веселинов Жарко, Станко Пауновић Вељко, Јовица Трајковић и Слободан Бајић-Паја. БОЖИЦА СТОЈШИЋ рођена је 1922. у Манђелосу (Срем). За напредни покрет заинтересовала се као ученица стручне школе у Сремској Митровици преко свога брата који је био комуниста. У НОП се укључила од првог дана и ускоро постала члан СКОЈ-а. Била је врло активна у прикупљању ствари за прве фрушкогорске партизане којима је служила и као курир. За време припрема акције бекства политичких затвореника из Казнионе у Сремској Митровици одржавала је везу између другова у Казниони и ОК СКОЈ-а и у извршавању тога задатка испољавала велику сналажљивост и храброст. Месец дана после успеле акције, Божица је ухапшена и одведена у Вуковар где је подвргнута мучењу. Имала је одлично дожање. Иако је знала где се крију политички затвореници и остали партизани, није ништа рекла усташама. Стрељана је 19. октобра у Дудику — шумици код Вуковара. Одлазећи на стрељање певала је „Митровчанку“. ред страшног мучења, имала Је одлично држање. Усташки суд осудио ју је на смрт. Стрељана је у Вуковару 19. октобра, заједно са Божицом- Стојшић. ВЕРА РАДИШИЋ рођена је 1921. у Новом Саду где је завршила гимназију. Студирала је медицину у Београду. Учествовала је у напредном средњошколском и студентском покрету. Члан СКОЈ-а постала је 1940. у Новом Саду. После окупације Бачке протерана је са родитељима у Петроварадин где је наставила са радом, одржавајући везу и са скојевском организацијом у Новом Саду. Учествовала је у акцији извлачења оружја из Петроварадинске тврђаве, којом је руководио Далибор Францисти, и била веза са првим фрушкогорским партизанима. Одлазила је као курир и у Београд. Ухапшена је крајем септембра 1941. и стрељана 19. октобра у Вуковару са Далибором Францистијем и друговима, као једина омладинка међу њима. За своје храбро држање у затвору и на стрељању похваљена је од ОК КПЈ за Срем. ОЈ1ГА БАЊАНИН рођена је 1924. у Сремској Митровици. Потицала је из једне од најсиромашнијих породица у месту. У напредни покрет укључила се као ученица VII разреда гимназије пред рат, а члан СКОЈ-а постала је јуна 1941. На почетку устанка била је курир народног хероја Бошка Палковљевића-Пинкија. Поред тога вредно је радила на прикупљању санитетског материјала и осталих ствари за партизане Фрушкогорског одреда. Почетком септембра 1941. ухапшена је са целом породицом и отерана у Вуковар. На саслушањима, и по- 811 �БОЖИЦА СТОЈШИН, ОАГА БАЊАИИН И ВЕРА РАДИШИБ (С ДЕСНА НА ЛЕВО), У ЗАТВОРУ У СРЕМСКОЈ МИТРОВИЦИ, ОКТОБРА 1941, ПРЕ СТРЕЛјАЊА ГРУПА БОРАЦА ФРУШКОГОРСКОГ ОДРЕДА У ЛЕТО 1942. тијско саветовање, на којем је присуствовала и Станка Веселинов. Ово саветовање било је од далекосежног значаја за дал>е разгарање устанка у Срему — за проширење и учвршћење партијских и скојевских организација и стварање окружних и среских руководстава; за јачање масовних организација и стварање њихових руководстава, нарочито одбора Народноослободилачког фонда; за формирање нових партизанских одреда који треба да штите народ од усташког терора; за организовање партијске и скојевске технике итд. Другарице из Одреда распоређене су на политички рад по срезовима. Зора Потипарски и Роса Вилић остале су да раде у сремскомитровачком срезу, а Драгиња Никшић одређена је на рад у партијској техници. Заједно са Јовицом Трајковићем радила је на издавању листа „Истина” до почетка марта 1942. године када су обадвоје погинули од усташке заседе. У пролеће 1942. устанком су била обухваћена многа села у Срему, а број родољуба који су желели да ступе у партизане био је све већи. По селима су постојале месне десетине у којима је било највише омладине, али и старијих људи па и жена. Из њихових редова регрутовани су партизани. До лета 1942. на територији источног Срема оперисала су три одреда — Фрушкогорски, Подунавски и Посавски. Нешто касније и у западном Срему формирана је Босутска чета која је убрзо прерасла у Босутски одред. У одредима је било и неколико десетина партизанки30), највише омладинки и млађих жена. Неке од њих биле су борци, а већина су постале болничарке. Док још није било лекара у Одреду, основна упутства за пружање прве помоћи рањеницима давала је Зора Потипарски. Ускоро је у Фруш30) Међу првим партизанкама Фрушкогорског одреда, осим поменутих другарица, биле су: Велинка Аврамовић, Живка Лазић-Баба Живка, Александра, Михаиловића-Лекса, Јања Драгојловић, Марица Јефтић, Смиља Јефтић, Ћурђица Јефтић, Богданка Будисављевић-Бока, Зора Живковић-Братана, Љубица Сувић, Радинка Витасовић-Лепињица, Катица Јокић-Сеја, Вида Васић, Олга Рајић-Вера, Ерка Чапаља, Рушка Давид, Вукица Јанковић, Ковинка Видић, Јованка Јовичић, Мила Бујиновић-Шиљеже. У Подунавском одреду биле су: Анка Матић-Грозда, Ангелина Матић-Анђа, Радмила Васиљевић-Мала, Нада Љубојевић-Тиха, Спаса Мијатовић, Даница Симатковић, Мира Ћукац-Црна, Јелица Касапски, Нада Јанковић, Вера Живковић-Соња, Зорица Мирковић, Вукица Малешевић-Оља, Марица Радосављевић-Шенда, Нада Радосављевић, Вера Дивљак-Соња, Вера Петковић-Љуба, Ђурђица Лончаревић-Нада, Вера Лончаревић, Ивка Бобинац, Луна Коен-Лела, Нада Младеновић-Власта, Душанка Месаровић-Биса, Десанка Летић, Јелена Теодоровић-Грожђе, Јованка Девић, Милка Остојић, Иванка Свиларић, Милка Мењак, Аница Цеп, Зора Сучић-Јелица, Ђурђица Ћирић, Стана Милошевић (направила заставу за Одред) и друге. 812 �кој гори формирана партизанска болница чији је управник био др Душан Савић-Дода, а политички комесар Ружица Ђармати-Сека. Под стручним руководство др Савића многе партизанке оспособиле су се са болничарке да би затим биле распоређене по партизанским јединицама.31) Одреди су вршили бројне акције по целом Срему, а главни ослонац и подршку имали су у народу сремских села, углавном код српског живља. О партизанима су се бринуле организације и одбори Народноослободилачког фонда који су од почетка имали велику помоћ и подршку у женама сељанкама. Резултат партизанских акција био је да је у лето 1942. из око 40 села у источном Срему протерана окупаторска власт. Њу су заменили народноослободилачки одбори, који су израсли из одбора Народноослободилачког фонда, и већ тада се ослањали на широк круг родољуба — људи, жена и омладине. Ова села постала су права партизанска упоришта одакле су партизани одлазили у акције и куда су се из акција враћали. Устанком у Срему руководио је Окружни комитет КПЈ32) који је, спроводећи општу линију ЦК КПЈ и одлуке Саветовања у Пећинцима, успео да омасови партијску и скојевску организацију.33) Партија је у своме раду била чврсто повезана са народом сремских села, који се све масовније укључивао у народноослободилачку борбу. То је допринело да је још у току 1942. године устанак на овом географски и стратешки неповољном терену добио општенародни карактер, а Срем постао центар устанка у Војводини.34) Оваква ситуација у устаничком Срему доводила је до беса усташе који су од првих дана преузимања власти у Срему почели са хапшењем комуниста и родољуба. Нарочито је жесток терор био првих месеци 1942. године. О тим 31) Међу истакнутим болничаркама биле су: Велинка Аврамовић, Живка Лазић, Фрида Анаф-Дуња, Александра-Лекса Михаиловић, Ружица Ћармати. После пете офанзиве за шефа санитета при Главном штабу Војводине постављена је Анка Ћирић-Беба, предратни члан КПЈ из Вршца. — Из Бачке у војвођанским јединицама биле су познате болничарке: Гордана Станков-Мајка, Живана и Савета Поповић и друге. 32) У Окружном комитету КПЈ за Срем тада су били: Јован Веселинов Жарко, Аћим Груловић, Стеван Дороњски и други. 33) Крајем 1942. у Срему је било око 300 чланова КПЈ и око 600 чланова СКОЈ-а, међу њима знатан број жена и омладинки; доцније је број женских чланова у Партији и СКОЈ-у све више растао. 34) Географски Срем представља узану територију, обгрљену двема великим рекама Дунавом и Савом, испресецану путевима и железничким пругама, густо насељену мешовигим националностима и са неколико јаких непријатељских упоришта у току рата. ВЕЛИНКА АВРАМОВИБ, ЈЕДНА ОД НАЈБОЛзИХ БОЛНИЧАРКИ ФРУШКОГОРСКОГ ОДРЕДА. ДРАГИЊА НИКШИЋ рођена је 1920. у ЗОРА ПОТИПАРСКИ-ДАРА рођена је 1909. у Јамени (Срем). Пре рата била је радница. У напредни раднички покрет укључила се 1935. у Мостару, а идуће године ухапшена је у Сарајеву и изведена пред Суд за заштиту државе. Осуђена је на три године робије коју је издржала у Женском казненом затвору у Пожаревцу. По изласку са робије радила је у Београду и у Новом Саду. Првих дана устанка отишла је у Фрушкогорски партизански одред. Била је прва болничарка у одреду и упућивала друге партизанке у обављање болничарске службе. Једно време била је комесар чете. 1942. као члан СК КПЈ за срез Сремска Митровица радила је као политички радник у селима тога среза. Од 1943. радила је на терену шидског среза на организовању жена. Крајем 1943. била је секретар СО АФЖ и члан СК КПЈ у шидском срезу. Маја 1944. на Окружној конференцији АФЖ за западни Срем изабрана је за секретара ОО АФЖ. На тој дужности остала је до краја рата. — Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. 813 Бешенову (Срем). Гимназију је завршила у Руми. У напредни омладински покрет укључила се још као ученица гимназије. Истицала се својим радом у васпитним омладинским групама и у борби против утицаја љотићеваца. Због свог борбеног става и искреног другарског односа била је врло омиљена међу напредном омладином у Руми, где је 1939. постала члан СКОЈ-а. На Београдском универзитету, као студент медицинског факултета, била је такође активна у Акционом одбору студентскИх стручних удружења и у Удружењу студенткиња. По окупацији земље вратила се у Срем. Првих дана устанка отишла је с оцем и браћом у Фрушкогорски партизански одред, где је ускоро примљена за члана КПЈ. Била је једна од првих партизанки у Срему. У селима Фрушке горе радила је на организовању омладине и жена. Са Јовицом Трајковићем радила је такође у техници ОК КПЈ на издавању листа „Истина”. 1. III 1942. њих двоје нападнути су од усташке страже када су намеравали да се санкама пребаце преко моста код села Моровића. Прихватили су борбу и борили се док нису обоје погинули. �злочинима писао је јуна 1942. „Наша борба”, орган КПЈ у Срему. ЈОВАНКА ГАБОШБЦ рођена је у Мартинцима. Члан СКОЈ-а постала је као ученица гимназије у Сремској Митровици. Одмах после окупације дошла је у своје село где се укључила у НОП. Члан КПЈ постала је крајем 1941. Била је организатор омладине у Мартинцима. Са својим братом Савом помагала је политичким затвореницима, који су августа 1941. ослобођени из Казнионе у Митровици, приликом њиховог пребацивања у Србију, септембра исте године. Учествовала је у нападу Фрушкогорског одреда на општину у Мартинцима крајем фебруара 1942. када је погинуо њен брат Сава. После тога повукла се са групом партизана у Босутске шуме. Ухваћена је 3. марта 1942. приликом пребацивања у Фрушку гору и отерана у сремскомитровачки затвор. Ту је остала до 6. маја када је стрељана заједно са Кајом Релић. ДРАГМЊА НИКШИН, ЧААН КПЈ ИЗ БЕШЕНОВА, ЈЕДНА ОД ПРВИХ ПАРТИЗАНКИ ФРУШКОГОРСКОГ ОДРЕДА, И ЈОВИЦА ТРАЈКОВИП, КОМЕСАР ОДРЕДА, ПОГИНУАИ 1. МАРТА 1942. ОД УСТАШКЕ ЗАСЕДЕ лист „Још половином јануара у Срему је почео да бесни свирепи усташко-петоколонашки терор над нашим народима. Кроз затворе у Руми и (Сремској) Митровии,и прошло је преко хиљаду људи и жена, омладине и стараца, скоро из свих места у Срему. Било је више случајева да су хапсили и децу. У затворима су вршена средњовековна грозна мучења. Али ни то није све ... Многи ухапгиени, после два и више месеци мучења и злостављања, присилно су спроведени на рад у Немачку док су 28 другова и другарица предати усташком преком суду. Суд је све, сем једног, осудио на смрт и над њима је извршио стрељање у (Сремској) Митровици 6. маја 1942. године. Страшан и грозан призор био је тога дана. И опет је пала невина крв нашег народа, поново се угасило 27 живота наших синова и кћери. И опет су остала многа деца без родитеља и хранитеља, многи очеви и матере без нужног храниоца. Убијени су радници, сељаци, средњошколци, учитељи и други. Пре извршења стрељања чуо се крик срџбе, крик кћери нашег народа чији живот одузимају крволоци — фашистички бандити: „Браћо, ми гинемо само зато што смо се борили за слободу свога народа”!. . ,35) Последње пале жртве само ће подстаћи наш народ на јоги одлучнију борбу. Нагие дате жртве осветиће наши јуначки партизани: крв за крв, смрт за смрт, за један живот стотину пасјих окупаторских живота!” У устанак су се све више укључивале и жене Срема, нарочито у селима. Њихов рад, који се у почетку ограничавао на помоћ илегалцима и првим партизанима, постојао је све разноврснији а жене свесније циљева народноослободилачке борбе. Партијске организације све су више посвећивале пажњу раду са женама, па су поједине своје чланове, углавном активисткиње, задуживале за рад са женама. Где није било жена чланова КПЈ, та задужења су добијали мушкарци, чланови КПЈ. КАЈА РЕЛНП, ЧЛАН КПЈ ИЗ БЕШЕНОВА, ЈЕДНА ОД ПРВИХ ПАРТИЗАНКИ ФРУШКОГОРСКОГ ОДРЕДА. УХВАБЕНА ОД УСТАША И СТРЕЉАНА 6. МАЈА 1942. У СРЕМСКОЈ МИТРОВНЦ1 АФЖ У СРЕМУ 1942—1944. Услови за стварање организације жена сазрели су средином 1942. када је устанак у Срему био у полету. Зато је ОК КПЈ, почетком јуна издао Упутство среским комитетима да приступе стварању Антифашистичког савеза жена (касније Антифашистички фронт жена — АФЖ). У Упутству се, између осталог, каже: Зб) 814 Односи се на Јованку Габошец. �/ „ОК је регаио, спроводећи у живот директиву ЦК КПЈ36) о раду међу женама, да се одмах у читавом Срему приступи стварању АФЖ. Ово је сада једап од најважнијих задатака свих партијских и скојевских организација ... Свуда по местима, у градовима и селима, треба стварати Антифагиистички савез жена. У њега могу да уђу све жене и девојке које су против окупатора и ње- ЈОВАНКА ГАБОШЕЦ И КАЈА РЕЛИП НАД ИСКОПАНОМ РАКОМ, ИРЕ НЕГО ШТО СУ ИХ ПОГОДИЛИ ПУШЧАНИ МЕЦИ, ЈОВАНКА ЈЕ УСТАШКОМ ОФИЦПРУ ПЉУНУЛА У ЛИЦЕ, ШТО ПОКАЗУЈЕ И ФОТОГРАФИЈА СА СТРЕЉАЊА. — Г1РЕМА НЕКИМ ПОДАЦИМА, Н>ИХ ДВЕ СУ ЗАТИМ КЛЕКЛЕ КРАЈ ИСКОПАНЕ РЛКЕ И ЗАПЕВАЛЕ: „УСТАЈТЕ ВИ ЗЕМАЉСКО РОБЉЕ . . . " — СТРЕЉАНЕ СУ 6. МАЈА 1942. НА ГРОБЉУ У СРЕМСКОЈ МИГРОВИЦИ гових слугу и које су вољне да на било који ку начин борбу. помогну У штвених АСЖ слојева: телектуалке, народноослободитач- улазе жене раднице, грађанке. свих дру- сељанке, Преко ин- АСЖ тре- ба остварити борбено јединство свих родољубивих тица жена и послове Жене хране веша, треба АСЖ пружање скупљања ња Срема: других. помоћи и плетења организовати увлачити Српкиња, треба у одела, ... болничке Савезом односно срески партизанима, У праАСЖ курсеве партизанске воде Хрваобавља шивења, чарапа Антифашистичким месни, да ... одреде ... жена окружни рукоод- бор.. 36) Упутство је писано према директивном чланку, штампаном у листу ЦК КПЈ ,,Пролетер” бр. 14—15 за март—април 1942. 815 �МИЛИЦА-МИЦА КЕКЕЗОВИЋ рођена је 1922. у Шашинцима (Срем). Члан СКОЈ-а постала је 1938. као ученица гимназије у Руми. На почетку устанка била је секретар СКОЈ-а у своме селу и члан КПЈ. У њеној кући одржавали су се партијски састанци. Прикупљала је храну, одећу и оружје за Одред у Фрушкој гори. Према неким подацима из њене куће однето је оружје које је послужило за ослобођење политичких затвореника из Казнионе у Сремској Митровици. Ухапшена је почетком 1942. У затвору у Сремској Митровици много је мучена, али се храбро држала. Из затвора је упутила дугачко писмо родитељима у коме их је тешила да жртава мора бити, желећи да је и они и њене другарице и другови задрже у лепој успомени. Стрељана је 6. маја 1942. на гробљу у Сремској Митровици са многим активистима НОП и родољубима Срема. Срески комитети одмах су приступили спровођењу у живот ове директиве. Ускоро се почело са формирањем месних одбора АФЖ, нарочито у селима из којих је протерана усташка власт. До краја 1942. у тим селима углавном су створене организације АФЖ и изабрани месни одбори. И не само у њима. Организације АФЖ формиране су и у местима где је постојала усташка власт и где се морало радити строго конспиративно као што су, на пример, Земун и Стара Пазова. На Окружном партијском саветовању, које је одржано децембра 1942. у селу Сасе (Нови Карловци), наглашено је да партијске организације морају посветити још већу пажњу организацијама АФЖ и политичком уздизању жена. Истовремено је среским комитетима наложено да приступе организовању среских одбора, а Окружном комитету КПЈ да оснује Окружни одбор АФЖ. До маја 1943. године, уз помоћ среских комитета, одржане су среске конференције жена и изабрани срески одбори АФЖ у већини срезова Срема — у земунском, румском, старопазовачком, сремскомитровачком, карловачком, иришком, илочком. Тада је Окружни комитет КПЈ дао у задатак једној групи активисткиња да изврши припреме за прву Окружну конференцију жена Срема. О раду АФЖ у Срему у то време говори се у извештају ПК КПЈ за Војводину Централном комитету, од 17 маја 1943: ФАКСИМИЛ СТИХОВА КОЈЕ ЈЕ МИЦА КЕКЕЗОВНП ЗАПНСАЛА У СПОМЕНАР СВОЈОЈ СЕСТРИ ДОК ЈЕ БПЛЛ У ЗАТВОРУ У СРЕМСКОЈ МИТРОВИЦИ „Већина срелских жена окупљена је око АФЖ. Теже се ради међу Немицама, Хрватицама и другима. Одбори АФЖ постоје у свим местима с којима смо повезани по разним линијама. Постоје срески одбори по свим срезовима. Формиран је окружни иницијативни одбор АФЖ, који сада ради на сазивању окружне конференције. На тој конференцији биће поднесена два реферата, један политички, а други организаци.они. Том приликом ће се изабрати окружни одбор АФЖ. Месни одбори стално одржавају састаике жена у месту, иа којима се говори о потребама наше војске, шта све АФЖ може и треба да учини за партизане, затим се па тим састанцима читају све наше публикације које издају Партија, СКОЈ, НОО. итд. Организације АФЖ испољавају велику активност у своме раду .. ,37) У срезовима је већ тада израстао кадар активисткиња АФЖ, међу којима је било сељанки, радница, интелектуалки, од којих су формирани срески одбори АФЖ. Тако су у земунском срезу СО АФЖ сачињавале: Јела ") ИА ПКВ. 816 �Стојановић (председница), Мира Медић, Живана Павлекић-Сешка, Вера Димитријевић (председница МО АФЖ у Земуну), Стаза Ћирковић, Вука Вечерков, Олга Бошковић, Катица Лукач-Каја. Везу са СК КПЈ држала је Анка Даус-Црна. До лета 1943. у овом срезу радила је и Марина Главашки-Плава (отишла у НОВ). — У румском срезу у СО АФЖ биле су: Милева Савић-Олга (председница), Душанка Јеремић-Софија, Љубица Колџић-Фатима, Загорка Јовановић-Бојка, Мица Остојић-Стевка, Вида Васић, Радованка Стакић, Динка Савић-Тетка, Анка Љубинковић, Драга Ранковић. Другарицама је у раду помагала Љубица Станимировић-Соња (маја 1943. отишла у НОВ). — У старопазовачком срезу: Милица Лукач-Анча (председница), Србислава Ковачевић-Марија (секретар), Загорка Грујић-Ујна, Вида Мамузић-Дринка, Милена Вранић-Љаља, Катица Балаћ-Соња, Кристина Бабин-Даца, Јелица Крнић. —• У сремскокарловачком срезу: Драга Олћан (председница), Душанка Јовановић-Бранка (секретар), Софија Кашикић-Соца, Драга Клапаревић, Драгица Груловић-Црна, Мира Плавшић, Душанка МесаровићБиса. У сремскомитровачком срезу прва је са женама радила Зора Потипарски-Дара, затим Душанка ВајићБаба Дана; у СО АФЖ биле су: Роса Вилић-Нада, Вукосава ПеиновићЖедна, Ивка Бобинац-Милка, Катица Дурсановић, Јелисавка Бараксадић, Милка Василић, Ката Шевић, Аница Цеп, Косанка Ћућуз-Стојанка, Ана Кузминац. — У иришком срезу: Мира Милошевић, Даница Матић-Смиља, Вука Митровић, Даница Кузмановић-Арлета, Јованка Васић, Милена Ћирић, Сока Банковачки, Ружа Грујић. — У илочком срезу: Стоја Ђурић, Косанка Максић, Љуба Стојчевић, Ђурђина Аћимовић, Љубинка Јелкић, Смиља Коларић, Нада Момиров, Мила Чобановић, Загорка Вучић, Дана Делић. — У шидском срезу са женама је радила Јелена СтанивуковићШиља, али одбор АФЖ у то време још није постојао. Окружна конференција АФЖ за Срем одржана је 31. маја 1943. у селу Мишковцима на ослобођеној територији, у тадашњем румском срезу. Конференцији је присуствовало око двадесет делегаткиња из свих срезова Срема. Неке од њих, нарочито оне из даљих срезова, као што су шидски и илочки, морале су се, уз велики ризик, провлачити кроз непријатељске заседе и поред фашистичких упоришта док нису стигле на конференцију. МЕСНИ ОДБОР АФЖ У СЕЛУ СУРДУКУ, СРЕЗ СТАРА ЧАНКОВИК-МАЛА, ЗАГОРКА ДРОЊЛК-ЦУКА, ЈОВЛНКА НА ДЕСНО) ПАЗОВА, ОСИОВАН У ЛЕТО 1942МПШЧЕВИИ И МИРА БОСНИК КАТИЦА (СЛЕВА срезу. Од пролећа 1941. члан је СО АФЖ. Августа 1943. пребачена је на рад у шидски срез где је ускоро постала члан и секретар СК КПЈ. Почетком 1944. кооптирана је за члана ОК КПЈ за западни Срем. Била је истовремено члан ООНО и ОО АФЖ за западни Срем. Одмах после ослобођења постала је члан Обласног комитета КПЈ за Срем. На првим изборима бирана је за посланика Народне скупштине Србије. — Носилац је Споменице 1941 и више одликовања. ИВКА БОБИНАЦ-МИЛКА, РАДНИЦА ИЗ ЗЕМУНА, УХАПШЕНА 1941. У ЗАТВОРУ ЈЕ МНОГО МУЧЕ НА, АЛИ ЈЕ ИМАЛА ОДЛИЧНО ДРЖАЊЕ. ИЗ ЗАТВОРА СУ ЈЕ ОСЛОБОДИЛИ ЗЕМУНСКИ ДИВЕРЗАНТИ ИСТЕ ГОДИНЕ. НАСТАВИЛА ЈЕ РАД У МИТРОВАЧКОМ И ШИДСКОМ СРЕЗУ. НОСИ ЛАЦ ЈЕ СПОМЕНИЦЕ 1941. МИРА МЕДИЋ-ЗОРА рођена је 30. марта 1915. у Сурчину (Срем). Завршила је учитељску школу. Пре рата као учитељица учествовала је у напредном покрету. Члан КПЈ је од 1941. У НОП се укључила на почетку устанка у срезу Бајина Башта где се затекла као наставница грађанске школе. Била је члан СК КПЈ. Организовала је женску кројачку радионицу у Бајиној Башти где је руководила партијским и агитационо-пропагандним радом. После прве офанзиве ухапшена је од X добровољачког одреда и предата преком суду у Ужицу. Успела је да избегне смртну казну. Из затвора је побегла и крајем јануара 1942. илегално се пребацила у Срем, где се повезала са радом за НОП у земунском 817 �ДУШАНКА ЈОВАНОВИЋ-БРАНКА рођена је 5. августа 1913. у Београду. Завршила је Пољопривредни факултет. Као студент Београдског универзитета учествовала је у напредном студентском покрету. Члан КПЈ постала је 1940. После избијања устанка остала је, по одлуци Партије, у Београду. Вршила је дужност партијског курира између Београда и Панчева. Пошто је полиција открила рад њен и њеног мужа, морали су децембра 1942. напустити Београд. Илегалним каналом прешли су у Срем. ОК КПЈ за Срем упутио је Душанку у карловачки срез да као члан СК КПЈ ради на организовању жена. Маја 1943. постала је члан ОО АФЖ за Срем. До почетка 1944. радила је као функционер Окружног одбора АФЖ, затим као један од уредника листа „Војвођанка у борби” и као предавач на политичким курсевима. Фебруара 1944. послата је у северни Банат за секретара СК КПЈ за петровградски срез. После ослобођења била је члан ОК КПЈ и секретар ОНОО за северни Банат. Бирана је за народног посланика Народне скупштине Србије. — Умрла је 1970. Била је носилац Споменице 1941. и више одликовања. • Делегаткиње су у већини биле председнице и секретари својих среских организација. Међу њима биле су: Љубица Колџић-Фатима, сељанка из Мишковаца, села-домаћина, Милева Савић-Олга и Душанка Јеремић-Софија — све из румског среза; Милица ЈТукач-Анча из Нових Карловаца (Саса), прва жена која је у своме селу почела да ради за НОП, и Загорка Грујић-Ујна — обе из старопазовачког среза; Душанка Јовановић-Бранка, Драга Олћан-Мршава и омладинка Мирјана Плавшић — из сремскокарловачког среза; Вукосава ПеиновићЖедна и Ивка Бобинац-Милка — из сремскомитровачког среза; Јелена Станивуковић-Шиља — из шидског среза и две другарице из илочког среза. Конференцију је у име ОК КПЈ поздравила Станка Веселинов-Сека. Реферат о политичкој ситуацији и организационим питањима АФЖ поднела је Србислава Ковачевић-Марија. После реферата развила се дискусија у којој су учествовале скоро све делегаткиње. „Једноставне жене, сељанке — а њих је била већина — које су до јуче биле запостављене и нису знале ни за шта друго сем за кућу, за децу и за ропски рад, говоре слободно у име својих организација... Износе са колико се палсње и љубави жене брину за наше борце, како се храбро држе кад падну у руке непријатељу, са колико преданости и воље проширују и учвршћују своју организацију. Из њнхових извештаја у којима су с поносом подвлачиле високе цифре сакупљених прилога и истицале број организованих жена у појединим срезовима и селима видело се како све теже једном и,иљу: не оставити ни једно место без организације, ни једну жену ван организације” каже се у једном чланку о оаој конференцији.38) ЈЕЛА СТОЈАНОВИП И ДУШАНКА ЈЕРЕМИБ — СОФИЈА (ОЗНАЧЕНЕ СТРЕЛИЦОМ) СА ГРУПОМ АКТИВИСТА У ПРОЛЕНЕ 1944. У СРЕМУ. ЈЕЛИН СИН СРБАН ПОЗДРАВЉА ПАРТИЗАНСКИМ ПОЗДРАВОМ ЈЕЛА СТОЈАНОВИЋ рођена је 19. децембра 1915. у Сарајеву. По доласку у Београд радила је као модисткиња. У НОП се укључила 1941. у Аранђеловцу. Септембра 1941. прешла је у Земун где је наставила с радом. Члан КПЈ лостала је 1942, а члан СК КПЈ за земунски срез у лето 1943. Истовремено постала је председница Среског одбора АФЖ и члан Окружног одбора АФЖ за Срем. Маја 1944. ушла је у састав сремског батаљона који је прешао у Србију. У батаљону је вршила дужност политичког комесара. Октобра 1944. повучена је из војске и постављена за секретара СК КПЈ за колубарски срез. Маја 1949. изабрана је за члана Обласног комитета КПЈ за Београдску област. -— Била је члан ЦК СРбије, члан Централног већа Савеза синдиката Југославије и посланик Већа произвођача Савезне народне скупштине. — Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. 818 Из дискусије видело се колико је организација АФЖ била масовна, нарочито у селима из којих је протерана фашистичка власт. Ту су већ били развијени сви облици рада у оквиру НОП: од прикупљања помоћи за партизане до учешћа жена у народноослободилачким одборима. „У нашем срезу, и поред честих упада фашиста, има неколико села у којима су све жене организоване. Само у једном селу наша организација броји преко 600 жена . ..”, изјавила је делегаткиња из старопазовачког среза и додала: „У једној акцији скупиле смо веша и намирница за једну партизанску чету”. У румском срезу после митинга о 1. 38) Из листа „Истина” бр. 21, од 10. VI 1943. �мају жене су исекле трубе платна и искитиле колону партизана. „Рањеници и болесници у нашој болници били су обрадовани даровима које су им спремиле жене једног места. Поворка кола носила је поклоне међу којим је било око 100 кг колача, 6000 јаја и једна кола компота” рекла је једна делегаткиња. У неким фрушкогорским селима после непријатељске офанзиве ујесен 1942. остале су безмало саме жене, деца и старци, јер су мушкарци или отишли у партизане или су отерани у логоре. Ипак, ни та села нису заостајала у раду иза других. ,,Ми имамо села у којима не саМ0| организацију АФЖ већ и месне одборе држе саме жене”, рекла је делегаткиња из сремскомитровачког среза. На конференцији је посебно истакнуто храбро држање жена у непријатељским налетима и светли примери другарица које су погинуле а да фашистима нису ни речи рекле о своме раду у организацији АФЖ нити су друге издале. У дискусији је узео реч и Никола Груловић, члан Окружног народноослободилачког одбора, који је недавно дошао из Босне. Он је у опширном излагању приказао успехе наше НОВ и ПОЈ у Босни, значај стварања АВНОЈ-а и издајничку улогу Драже Михаиловића и његових четника. Усвојена је и резолуција у којој су изнесени дотадашњи резултати рада жена кроз организацију АФЖ, али и недостаци које треба отклонити у будућем раду. Зато су пред све одборе АФЖ постављени следећи задаци: 1. Да би учешће наших жена у народноослободилачкој борби било потпуно, треба организацијом обухватити све антифашистички расположене жене, а нарочито оне које на било који начин помажу нашу борбу. 2. Наша организација у Срему има у својим редовима још увек мало жена несрпских народности. Потребно је у наше редове увлачити што више Хрватица, Словакиња, Мађарица, погитених Немаи^а. 3. Треба продирати у градове и организацијом обухватити што више радница, домаћица, интелектуалки. 4. Стварати одборе АФЖ у местима где не постоје, а тамо где постоје, још више их учврстити. 5. Појачати мобилизацију жена за НОВ и одлазак у партизане. 6. Повећати помоћ нашој војсци у храни, одећи, санитетском материјалу, обавештењима. 7. Настојати да жене више учествују у изградњи народне власти и да помажу народноослободилачке одборе. 8. Бојковати пијаце, спречавати шверц, сакривати храну испред непријатеља. 9. Подизати политичку свест и културно-просветни ниво наших жена. Организовати кратке политичко-просветне курсеве, аналфабетске течајеве. 10. Створити могућност за покретање листа жена Срема.39) Са конференције упућени су поздравни телеграми Централном одбору АФЖ за Југославију, АВНОЈ-у, војвођанским бригадама40) и партизанским одредима у Срему. На крају конференције изабран је Окружни одбор АФЖ за Срем, у који су ушле: председница Милева СавићОлга, секретар Србислава КовачевићМарија; чланови: Мира Милошевић, Душанка Јовановић-Бранка, Душанка Јеремић-Софија, Ивка БобинацМилка. Доцније је у ОО АФЖ кооптирана и Едита Пискер-Мила, која је до тада радила у окружној техници. Неколико дана после Конференције погинула је председница Милева Савић. За нову председницу изабрана је Мира Милошевић. У лето 1943. устанак у Срему достигао је свој пуни размах. Устанком је тада руководио Покрајински комитет КПЈ за Војводину и окружни комитети за источни и западни Срем.41) Образована су покрајинска омладинска руководства и Покрајински НОО. Формиран је Главни штаб НОВ и ПО Војводине, а у источној Босни XVI војвођанска ударна дивизија. У Срему су оперисала два партизанска одреда која су вршила непрекидне акције и водила борбу и са већим непријатељским јединицама. Већина српских села била је ослобођена, а ослободилачки покрет постојао је и у селима са мешовитим становништвом, па и у фашистичким упориштима, која су представљала оазе, окружене слободном партизанском територијом. Фашисти су вршили повремене упаде у слободна села, праћене блокадама, пљачком, убијањем, паљењем кућа па и бомбардовањем. Једини заклон представљала су у таквим данима кукурузна поља и чувене сремске ,,ба39) Сажети приказ Резолуције чији је текст штампан у листу „Истина” од 22. VI 1943. *°) Априла 1943. на Мајевици у Источној Босни формиране су I и II војвођанска бригада. Основу ових бригада чиниле су сремски батаљони који су се ујесен 1942. пребацили у Источну Босну. Међу њима је било доста жена и омладинки. 41) Ради лакшег руковођења устанком, у лето 1943. извршена је подела Срема на два округа — источни и западни, са посебним окружним комитетима и руководствима ослободилачких организација. Према неким подацима у то време било је у партијским организацијама оба округа, у два сремска НОП одреда, у командама места и подручја око 1.100 чланова КПЈ. 819 ДУШАНКА ЈЕРЕМИЋ-СОФИЈА рођена је 15. фебруара 1911. у Читлуку код Госпића. По занимању је учитељица. На почетку устанка, јуна 1941. дошла је са својим мужем у село Суботиште (Мишковци) у Срему где се укључила у НОП. У почетку је радила у Мишковцима, а затим у околним селима. Члан КПЈ постала је јуна 1942. Од половине 1942. радила је на организовању жена и стварању организације АФЖ. Једно време била је секретар Окружног одбора НОФ. У пролеће 1943. постала је председница СО АФЖ за румски срез, а од јесени исте године председница је ОО АФЖ за источни Срем. У пролеће 1944. била је члан СК КПЈ за румски срез. Маја 1944. заробљена је у једној офанзиви и одведена у логор у Немачку одакле се вратила после ослобођења. — Носилац је Споменице 1941. МИЛЕВА САВИЋ-ОЛГА рођена је у Руми где се и удала. У напредни покрет укључила се још пре рата поред свога мужа. После окупације наставили су са радом. Њихдаа кућа била је центар народноослободилачког покрета у Руми где су долазили и руководиоци НОП у Срему. Због свога пожртвованог рада Милева је тада учлањена у КПЈ. То је трајало све до провале у јануару 1942. године. Тада су Милева и њен муж морали напустити кућу и прећи у румски срез где су наставили са радом. Милева је као срески активиста добила задатак да ради са женама. У току 1942. године формирала је организације АФЖ у већини села румског среза. У пролеће 1943. године постала је председница СО АФЖ, а на окружној конференцији АФЖ за Срем изабрана је за прву председницу ОО АФЖ. На тој дужности остала је свега неколико дана. Погинула је у својој тридесетој години. �МИРА МИЛОШЕВИЋ рођена је 1914. у Шуљму (Срем). До рата била је сељанка. У НОП се укључила првих дана устанка у Срему. Радила је у Иригу на окупљању жена у НОП и на снабдевању партизана храном, одећом и другим потребама. Кад јој је запретило хапшење, отишла је у Подунавски партизански одред. Крајем 1942. повучена је у иришки срез да ради на организовању жена. У пролеће 1943. на среској конференцији изабрана је за председницу АФЖ за иришки срез, а јуна 1б43. постала је председница ОО АФЖ за Срем. После два месеца, кад је формиран Иницијативни одбор АФЖ за Војводину, постала је председница тога одбора. До пролећа 1944. радила је на организовању жена у западном а затим у источном Срему. По ослобођењу изабрана је за председницу ПО АФЖ за Војводину и за савезног народног посланика. — Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. ВЕРА ДИМИТРИЈЕВИЋ рођена је 1915. у Бијељини. Касније се преселила у Земун где је радила као кројачка радница. У НОП се укључила првих дана окупације. Радила је на организовању жена и преко њих постизала врло лепе резултате у прикупљању хране, одеће, санитетског материјала и других ствари за партизане. Априла 1943. постала је председница Градског одбора АФЖ у Земуну. У КПЈ примљена је 5. јуна 1943. Новембра 1943. ухапшена је и одведена у женски логор Стара Градишка, а касније пребачена у логор смрти у Јасеновцу. Стрељана је априла 1944. зе”. А кад све то прође, народ се враћао своме „редовном” послу. Све ослободилачке организације, од којих је свака знала своје задатке, настављале су да раде ужурбано свака на своме сектору. А посла је било исувише. На ирвом месту брига за одреде; тим послом су руководили месни НОО, а женске и омладинске организације биле су им главни помагачи; затим, борба за летину под паролом: ,,Ни зрна жита окупатору”, коју су спроводили партизански одреди, уз помоћ народноослободилачких организација и омладинских и женских ударних група. Жене су биле много ангажоване у болницама и радионицама. Кад су основане команде подручја, при свакој од њих постојала је партизанска болница, смештена у неком од ослобођених села. Жене из организација АФЖ бринуле су се за исхрану и снабдевање рањеника рубљем, чистом преобуком, лековима и санитетским материјалом. Из других села жене су слале поклоне рањеницима у воћу, колачима, компоту, нарочито приликом празника 1. маја и 8. марта. Стручну помоћ рањеницима и болесницима указивале су болничарке које су завршиле санитетске течајеве, организоване при самој болници или у оквиру омладинских и женских организација. — И партизанске радионице биле су образоване при командама места. Било их је од свих заната. Кројачке су обично држале жене. Једна од већих кројачких радионица била је у селу Прхову, у румском срезу. Овом радионицом руководила је Јелена Груловић, популарна „Тетка”, а главни помагач била јој је Живка Кричка, чланица МО АФЖ из истог места. За радионицу је набављено око 20 шиваћих машина, а број жена које су радиле у радионици био је још већи. Ту се за партизане шио веш од платна које је прикупљао АФЖ, а доцније, кад су савезнички авиони падобранима спуштали на ослобођену територију оружје и друге потребе за нашу војску, у радионици се шио веш за борце и од падобранске свиле. Ту су се такође прекрајале униформе отете од фашиста, шиле капе „титовке”, војничке торбице и многе друге ствари за борце и активисте. — Жене су имале и своје радне чете за обраду напуштених њива, за помоћ породицама чији су мушки чланови били у партизанима или су настрадали од фашиста. Колективно су обрађивале и „другарске” баште које су служиле за потребе болница и војске. Жене су радиле и у народноослободилачким одбори- 820 ма,42) а нарочито у комисијама при одборима — здравственој, за социјална питања, просветној, па и привредној. Редовно су се налазиле у „дежурани” кад је месни НОО имао много посла, на пример кад је у селу стационирана јединица наше војске па треба извршити „базирање” (размештај бораца по кућама), кад је у току нека акција и слично. Али и иначе, жене су имале свој ред дежурања у Месном НОО и биле „дежурни месни”, како се то онда говорило. Постојале су и женске страже. Жене су стражариле на смену на крају улице и будним оком мотриле да се неко непожељан, какав шпијун, шверцер или петоколонаш, не увуче у село, поготово да изненада не упадне „фашизам” — како се тада у Срему кратко називала фашистичка војска. А када се то деси, село је било брзо обавештено. Сви млађи чланови породица, активисти, борци, рањеници извлачили су се колима у кукурузна поља, или су улазили у базе, где се склањао и сав компромитујући материјал, храна и све што би могло запасти у очи фашистима. Само су жене остајале да дочекају фашисте који су им се за време блокада села жестоко светили. Многе су тада малтретиране, па и убијане, заједно са децом, али ни једна није одала ни базе, ни другове у њима, ни рад НОП у селу. О таквом Срему, „у коме је врило као у кошници” написао је Јован Веселинов-Жарко: „Почев од 1942. године Срем је имао своју пространу ослобођену територију на којој се развијала жива и разноврсна активност Партије и СКОЈ-а, УСАОЈ-а и АФЖ, НО одбора, војних и позадинских јединица и установа. Створено је несаломљиво јединство народа које је постало главна унутрашња снага ослободилачког покрета. О то јединство су се ломили сви покушаји непријатеља да уништи устанак и наш народ у Срему. Непријатељској немачко-устагакој сили супротставио се оружани и јединствени народ који се у тој борби одбранио и победио. У тим борбама изникло је масовно херојство у нашем народу. Као што су се у оружаним јединицама јуначки борили наши борци, тако су се јуначки држали и њихови код кућа у раду и борби за победу. У „позадини” се гинуло као и на фронту. „Позадина” није била само база фронта, она се активно борила. Нарочито је оштра и несаломљива борба вођена против пете колоне и против сваког покушаја четника, недићеваца, љотићеваца и усташа да се на * 2 ) У иеточном чланица НОО. Срему било је око 300 жена �неки начин Срем.”43) инфилтрирају у устанички Са стварањем руководстава покрајинских НОП организација, поставило се и питање покрајинског руководства АФЖ. Пошто у Бачкој и Банату још није било организација жена, формиран је Иницијативни покрајински одбор АФЖ за Војводину, у који су ушле Мира Милошевић и Србислава Ковачевић. У врло повољној устаничкој клими ускоро је цео Срем, и источни и западни, био покривен организацијама АФЖ. Жене су заволеле своју организацију. Чланице одбора, најчешће сељанке, у почетку невичне руковођењу, брзо су израстале у способне руководиоце. О своме раду подносиле су редовно извештаје месној партијској организацији и месним народним одборима, а слале су их и среским, односно окружним одборима АФЖ. У својим извештајима, писаним невештим рукописом, износиле су стање у селу, резултате које је постигла њихова организација, тражиле савете; у својој скромности више су подвлачиле недостатке него успехе, иако су успеси били велики. Подаци су се сливали у среским, окружним одборима, односно Покрајинском одбору, и у виду опширних извештаја достављани окружним комитетима и ПК КПЈ за Војводину.44) Чланице среских одбора АФЖ стално су обилазиле месне одборе; и чланице окружних и Покрајинског одбора АФЖ обилазиле су среске и месне организације. За илустрацију рада у организацијама АФЖ у то време у Срему нека послужи одломак из опширног извештаја који је Покрајински АФЖ новембра 1943. упутио Покрајинском комитету КПЈ и Централном одбору АФЖ. „У земунском срезу, који броји 19 места, у 16 постоје месни одбори АФЖ. Срески одбор има 10 чланица од којих су пет у извршном одбору. Социјални састав чланица Среског одбора: 8 сељанки, једна радница, једна интелектуалка. Национални састав: једна Мађарица, једна Хрватица, остале Српкиње. Састанци ширег одбора одржавају се једанпут у 15 дана, ужег — једанпут недељно. Састанци су теоријски и практични наизменично. Међу чланицама постоји и подела дужности унутар Од- бора као и подела среза на рејоке. Свега организованих жена у срезу има, заједно са градом Земуном, преко 5.500. Рад у организацијама правилно је постављен. Жене су организоване по групама преко којих се спроводи свестран рад, и практичан и теоријски, на којима се женама дају конкретни задаци. Политички рад спроводи се на ужим састанцима и конференцијама. Ту се, сем политичке ситуације и питања рада у самој организацији, претресају и поједина локална питања (на пример покретање акције за помоћ војсци, разне акције саботаже и др.). Често се широке конфереиције одржавају с а одборима НОО и УСАОЈ-а. Понекад, нарочито кад престану пољски радови, ти састанци имају облик прела на којима жене преду, плету и гиију колективно. Та прела имају и свој културно-забавни програм (читање вести, разних чланака, певање борбених песама, са објашњењем о њиховом пореклу и значају, рецитовање, причање о животу у одреду од стране појединих бораца итд.). У четири места постоје хорови жена, у три су организовани анфалбетски течајеви кроз које је до сада прошло 34 жене. У местима где постоји окупаторска власт, рад је много више законспирисан, групе су мање (5—6 жена), а шире конференције се одржавају ређе и на конспиративнијим местима. Укратко — рад се спроводи онако како то захтевају илегални услови. Кроз видно ју у систематски уздигле, дискусијама танцима већ Из предговора кшизи „Срем у ослободилачком стичкој револуцији". Жарка рату Атанацковића и социјали- ") Кад је у лето 1943. успостављена веза са Врховним штабом, Покрајински одбор АФЖ слао је извештаје Централном одбору АФЖ и од њега добијао савете и пропагандни материјал („Жену данас” и друго). Члан ЦО АФЖ Мира Морача провела је месец дана у обиласку организација АФЖ у Срему. и не жене се само на да на ширим су се учеству- ужим сас- конференција- ма, да иступају и на митинзима, да прорађују и теже материјале. У овом се са ног срезу женама рада. паљење највише групе су купљење радне (за фашистичког тивно се постигло да спроведе систем колектив- Образоване диверзантске чете рушење жита, за кување сена, и цеста, пекмеза колеки др.). У самом развија. граду Земуну рад је Месни Формиран АФЖ, који одбора. обухвата Груписање рејонима — ако седам жена су у се рејонских врши питању брзо одбор се по домаћице, и по струкама — ако су у питању раднице и ваних <3) рад оспособиле жена саботаже интелектуалке. у по граду има фабрикама Свега око и организо1000. Сем мањих про- теста код послодаваца, жене се још нису оспособиле за извођење ција,”4г) “) иа пкв. 821 крупнијих ак- СРБИСЛАВА КОВАЧЕВИЋ-МАРИЈА рођена је 22. јула 1912. у Голубинцима (Срем). По занимању је професор. У напредни покрет укључила се 1935. у Београду. Била је активна у Омладинској секцији Женског покрета и у Задрузи младих девојака. Због своје активности ухапшена је ујесен 1940. и отпуштена из државне службе. Члан КПЈ постала је крајем 1940. У НОП се укључила од почетка устанка. До краја 1941. радила је у Београду и у космајском срезу. Јануара 1942. прешла је у Срем и наставила да ради најпре у своме селу, а затим у старопазовачком срезу. Од јуна 1942. члан је СК КПЈ, задужена за рад на организовању жена. Од јуна 1943. секретар је ОО АФЖ за Срем. Исте године постала је секретар ПО АФЖ за Војводину и главни уредник листа „Војвођанка у борби”. Од пролећа 1944. члан је ОК КПЈ за источни Срем. После ослобођења била је секретар ПО АФЖ за Војводину, организациони секретар ОК КПЈ за округ Нови Сад и члан ПК КПЈ за Војводину. Од 1948. ради у Београду. — Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. �ЉУБИЦА СТАНИМИРОВИЋ-СОЊА рођена је 20. парила 1920. у Рачи Крагујевачкој. Студирала је медицину. Пре рата учествовала је као члан СКОЈ-а у омладинском напредном покрету у Крагујевцу и на Медицинском факултету у Београду. Члан КПЈ постала је 1941. у Крагујевцу, а већ 21. октобра ухапшена је као учесник НОР-а. По изласку из затвора, децембра 1941. дошла је у Београд, а затим се пребацила у Срем где је наставила с радом. У лето 1942. ступила је у Посавски партизански одред где је ускоро постала политички делегат вода. Од јесени 1942. до пролећа 1943. радила је на политичко-партијским задацима у селима румског среза где је оснивала одборе АФЖ. Маја 1943. наименована је за заменика комесара II војвођанске бригаде која је тада формирана у Босни. Јула исте године постала је члан политодела XVI дивизије. После ослобођења Крагујевца била је секретар СК КПЈ и члан ОК КПЈ за крагујевачки округ. Од 1945. на раду је у Београду. — Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. Резервни је капетан I класе ЈНА. У истом извештају дат је и цифарски преглед организација АФЖ у шест срезова источног Срема: Број организованих жена у целом округу од тога несрпских народности Број среских одбора Број чланица среских Број месних одбора Број чланица месних . . . . 13.500 одбора одбора .... .... .... .... .... 500 6 51 67 435. Снабдевање војске била је свакодневна брига организација АФЖ. Да би сабирним акцијама дали још више полета, ОО АФЖ за источни Срем и ПО АФЖ организовали су почетком септембра 1943. утакмицу у сакупљању прилога за војвођанске бригаде у Босни. Такмичење, које је трајало десет дана и обухватило свих шест срезова, снажно је заталасало не само АФЖ већ и омладинске и друге организације и дало готово фантастичне резултате, иако је спроведено на терену где су стално биле партизанске јединице и где су фашисти често пљачкали. Пре овог такмичења, популарно названог „кампања”, извршене су припреме. ОО АФЖ издао је проглас у коме је позвао Српкиње, Хрватице, Словакиње, Мађарице да буду јединствене у такмичењу ко ће више приложити, ко ће више сакупити за наилвојску, под паролом ,,Сви за војску, све за војску!” Уочи такмичења у свим местима одржани су састанци и конференције о организовању целе акције. И утакмица је почела. Такмичио се срез са срезом, село са селом, улица са улицом, група са групом жена. Мада је немогуће описати сав полет који се испољио у такмичењу и навести све примере, ево бар приближне слике једног дана ове акције у два устаничка села — Михаљевцима и Карловчићу, која су се убрајала у највише страдала села у Срему: „Мало сремско село М. данас је врло живо. Поред бомбама и митраљеским рафалима унакажених кућа, које остављају тужну слику страдања и патњи, промичу журно женске прилике, већином у црнини. Свака од њих носи неки завежљај, корпу или врећу. Друге, сакупљене у групи, препиру се око нечег. Треће, опет, невештим, грубим цифрама, бележе неке резултате. Откуда ова ужурбаност? Па данас почиње такмичење у прикупљању прилога за нашу војску... На раскршћу, на видном месту, већ су истакнути резултати данашњег такмичења. Ту је нарочито живо, чује се препирка: „Наш сокак је данас победио! Види, колико код нас има чарапа, кошуља, па лекова. Где ли само нађоше оволике инјекције? Али чекај, да видиш шта ће сутра наш сокак дати! Зар ми 822 �да изостанемо, то не можемо никако дозволити!” — „Ја ћу сутра допунити рубрику жито”, говори постарији сељак. — „А ја сам се погодила да три дана вадим кромпир код Николе и све што зарадим, даћу за наше борце” — каже сиромашна старица чија су два сина у народној војсци. — „А ја ћу донети још један ћилим, још коју кошуљу. Ми морамо на крају победити, видећете само!” — самоуверено узвикује једна омладинка. А у селу К. иста ужурбаност. На све стране организује се колективно кување пекмеза. Сакупиле се жене по групама, поделиле посао, па се такмиче која ће више скувати пекмеза, чији ће бити бољи. Омладина помаже да све буде што пре- готово, и сви заједно певају, ори се цело село. Једна ноћ веселог колективног рада, а сутрадан преко 300 тегли густо скуваног пекмеза готово је да се гиаље борцима. На другој страни дежурне преко целог дапа примају и уписују приложене ствари, увече сабирају, а ујутру освану резултати. И опет настаје препирка и још јаче такмичење .. ”46) У завршном делу утакмице одржани су митинзи за једно или више села на ослобођеној територији и конференције у неослобођеним местима. Међу говорницима на митинзима било је и сељанки, које су са радосним узбуђењем и поносом износиле резултате своје „кампање”, којима су доказале колико воле народну војску. То су биле праве свечаности, праћене весељем и певањем борбених песама. Највише се певала песма: „Војвођанска бригада иде на јуриш, н а п р е д . . П о с е б н о је било свечано у селима земунског среза, јер је то био срез-победник у такмичењу. У овој великој акцији, између осталог, прикупљено је: у новцу око 750.000 куна, око 215.000 кг жита, око 14.000 кг брашна, 203.000 кг кромпира, 44.000 кг пасуља, 13.000 кг. лука, 450 кг масти, око 300 кг сланине, 1.800 кг пекмеза, 18.680 комада јаја, око 1.000 комада живине, 91 овца, 54 свиње, преко 700 кг сапуна, 800 кг соли, 436 кг кекса, 53 кг таране, 160 кг гриза, 60 кг меда, 1.782 кг шећера, 120 паклица чаја, 210 паклица кафе, 378 тегли компота, 360 литара ракије, 129 флаша парадајза, 120 шунки, 4.900 кутија шибица, преко 5.000 комада цигарета, 700 паклица дувана, 2.250 метара платна, 2.200 пари мушког веша, 1.100 пари женског веша, 1.200 пари чарапа, 1.800 пешкира, 229 кг вуне, 52 чаршава, 958 ћилима и ћебади, 150 јас“) Чланак „Из кампаше” који је написала Јела Стојановић, члан ОО АФЖ, штампан је у првом броју листа „Војвођанка у борби”. ЕДИТА ПИСКЕР-МИЛА рођена је у Земуну где је завршила средњу школу. Уочи рата радила је као приватни чиновник. У напредни покрет укључила се пред рат, а члан КПЈ постала је 1941. На почетку устанка, пошто јој је претило хапшење, СК КПЈ за земунски срез пребацио је у село Шимановце, где је радила на организовању омладине и жена до лета 1942. Тада је отишла у Посавски партизански одред где је ускоро постала делегат вода. Ујесен 1942. повучена је у технику ОК КПЈ где је радила на уређивању листа „Истина”. Од половине 1943. била је члан ОО АФЖ за источни Срем. Почетком 1944. радила је У уредништву листа „Војвођанка у борби”. У исто време била је члан СК КПЈ за румски срез. Маја 1944. заробљена је у једној офанзиви и одведена у Немачку одакле се вратила после ослобођења. — Носилац је Споменице 1941. ОСОБЉЕ болнице БАЧУ 1943. КРОЈАЧКА РАДИОННЦА ПРИ КОМАНДИ МЕСТА ЗЕМУН посавског одреда у си- �ЖЕНЕ БАШТУ”. ПОПИНАЦА ОБРАБУЈУ „ДРУГАРСКУ ЉУБА СТОЈЧЕВИН — БАБА ЉУБА, ЧЛАН СО АФЖ ИЛОЧКОГ СРЕЗА, НЕУМОРНИ АКТИВИСТА. НОСИЛАЦ ЈЕ СПОМЕНИЦЕ 1941. тука, 115 џемпера, 41 шал, 45 пари обуће, 212 кутија жилета, 960 метара завоја, 47 комада топломера, 144 разне инјекције, 81 пакло вате, 53 флашице јода, много других лекова и разних других ствари. Ево још једног приказа ове акције: „Били су то најважнији и најсвечанији дани за жене Срема. Свака је била обузета само једном мишљу: сакупити што више ствари за нашу војску, за децу и синове, за браћу и сестре у јединицама НОВ и ПОЈ у Срему и Босни. Свака је тежила да њена група и улица, село и срез однесе победу у том доприносу. Омладинке су отварале ормане са својим девојачким даровима и из њих узимале најбоље кошуље, најлепше негикире, поњаве и ћилимове, прекрајале су чаршаве. Жене су износиле трубе платна, вадиле из њих босиљак и кројиле за један, два, за десет пари вегиа. Мучило их је дању и ноћу да ли ће њихова комгииница дати више, па су најчегиће давале све што су имале. Домаћини су одвајали прилоге у житу, сланини, стои,и и другим потребама. Омладинг^и и омладинке нису жалили снаге да помогну ову велику акцију како у прикупљању и сортирању материјала тако и у организацији митинга и припреми програма. На тим свечаностима, где су се износили резултати, на говорници су иступали младе девојке, средовечне и старије жене, вегитије или мање вегите у говору, али су све говориле искрено и од срца.”47) Све што је скупљено у овој акцији предато је народноослободилачким одборима. Ускоро су поворке кола носиле прикупљене ствари већ устаљеним партизанским путевима бригадама у Босну. Борци су били обрадовани не само поклонима већ и писмима која су нашли међу даро47) СТОЈА СРЕЗА БУРИБ, СЕКРЕТАР СО АФЖ ИАОЧКОГ Из књиге Жарка Атанацковића: „Срем у народноослободилачком рату и социјалистичкој револуцији”, стр. 305. 824 вима, са адресом „Непознатом борцу”. Резултати акције, исказани у цифрама по срезовима, са предговором и објашњењем како је организована акција, приказани су у посебној брошури. После неколико месеци и омладина источног Срема, организована у УСАОЈ-у, спровела је још једну такву утакмицу, у којој су такође учествовале жене и која је исто тако дала одличне резултате. Кад се има у виду да су на овом терену стално боравиле јединице I сремског одреда, да су сабирне акције биле стална форма рада народноослободилачких организација, онда се може добити бар приближна слика колико је позадина била везана за своју војску у којој је било на хиљаде Сремаца, нарочито за војвођанске бригаде у Босни, у којима је већ тада било, поред Сремаца, и доста бораца из Бачке и Баната. Овакве акције учвршћивале су још више братство између народа Војводине и народа Босне, где су се војвођанске бригаде бориле.48) Свакодневна практична активност жена била је проткана политичким и културно-просветним радом у оквиру АФЖ. Сваки састанак, поред практичног рада, имао је и свој политички део. Читани су партизански листови и дискутовано о догађајима на фронту. Жене су учествовале на приредбама поводом празника 1. маја или прославе октобарске револуције, а за 8. март спремале су саме програм. Нека села имале су своје женске хорове, а неке жене глумиле су у комадима.49) Неписмене су поред свих послова, налазиле времена да свршавају аналфабетске течајеве које су држале учитељице партизанских школа. Училе су да би могле писати својим синовима који су отишли у „редове” (партизане). Једна сељанка 4б) То братство потиче још од јесени 1942. када је у Срему кратко време боравила VI ударна источно-босанска бригада. При повратку, са VI бригадом отишла су у Босну и три батаљона сремских бораца. Народ Срема свечано је испратио своје борце. Тада је настала она чувена и данас врло популарна песма: ,,Кад су Сремци кренули из Па одоше за Босну тамо да се боре. . . Ој ти Босно поносна, високих брегова, Ево теби у помоћ сремачких синова. . те Фрушке горе После ослобођења нека сремска сеЛа ,,побратила” су се са босанским селима и узајамно се посећују. Тако се село Голубинци побратило са Шековићима у источној Босни, где је сахрањено преко 30 погинулих бораца — Голубинчана. Сваке године по стотину мештана, највише мајки, сестара и жена погинулих, иду у Шековиће, а Шековићани им узвраћају посету на дан партизанске славе. 49) Зора Филиповић из Нових Карловаца (Саса), тада већ старија сељанка, играла је у комаду ,,Мати” од Чапека, а Јованка Милутиновић ,,Црнка Фушкогорка” из Лежимира, која је састављала и песме, написала је позоришни комад о жени у НОБ и играла у њему. �тек што је научила слова, невешто је написала свој први састав: „Ја сам жена од педесет лета, па се мучим, први разред учим”. Политичком уздизању жена Срема много је допринела партизанска штампа. У Срему је излазило неколико листова („Истина”, „Наша борба”, „Слободна Војводина”, „Глас омладине”) који су доносили и прилоге о женама и њиховој организацији. Најпопуларнија и најчитанија била је „Истина” која је у Срему једанпут недељно излазила од 1942. до краја рата. Поред тога, стизала је „Борба”, која је излазила при Врховном штабу, а из Хрватске „Жена у борби” и славонска „Ударница”. Нарочито интересовање код жена изазвали су материјали са I конференције жена Јунославије, одржане децембра 1942. у Босанском Петровцу, и обновљена „Жена данас”. Сви ти материјали умножавани су у техникама и жене су их вредно прорађивале на својим састанцима. Али, иако је пропагандног материјала било доста, оне су прижељкивале свој лист. Ту жељу изразиле су још на Окружној конференцији. НАСДОВНА СТРАНА БРОШУРЕ О РЕЗУЛТАТИМА САБИРНЕ АКЦИЈЕ У ЛЕТО 1943. Припреме за покретање листа за жене почеле су када је успостављена веза са народноослободилачким покретом у Банату и Бачкој, јер је лист требало да има војвођански карактер. Припремне послове узеле су на себе чланице иницијативног ПО АФЖ и ОО АФЖ за источни Срем. Лист је добио назив „Војвођанка у борби”. Први број изишао је јануара 1944. и дочекан је од стране жена са великим симпатијама. Осим овога до половине 1944. године изашло је још три броја. У сва четири броја објављен је низ чланака, репортажа, неколико приповецака и песама и много кратких дописа о организацији АФЖ, о борби жена за слободу и равноправност уопште. Редовно су доношене вести о борбама наше војске, Црвене армије и савезничких армија. У сваком броју било је и прилога о борби совјетских жена. Прештампаван је и погодан материјал из других листова („Жене данас”, „Гласа омладине” и других). Било је дописа из Баната и Бачке, из наше војске, а и неколико прилога на словачком језику, намењених женама словачке народности. Доношени су прилози о акцијама НОО — о борби за летину, о обради поља, о радним четама жена. Забележене су и прославе 8. марта, 1. маја, нарочито оне из 1944. Писало се о храбром држању и страдању жена за време непријатељских блокада 825 �села. Било је и неколико некролога — народном хероју Соњи Маринковић, партизанки Радинки Витасовић-Лепињици, Дари Стефановић-Види. Чланови редакције „Војвођанке у борби” биле су: Душанка Јовановић-Бранка, Јела Стојановић, Едита Пискер-Мила, Србислава Ковачевић-Марија (уредник). Чланови редакције биле су и две другарице из Београда: Јелена Поповић-Марица и Дара Стефановић-Вида, које су у Срему боравиле неколико месеци, припремајући се за одлазак у Србију, где су биле предвиђене за чланице Главног одбора АФЖ. У непријатељској офанзиви на Обедску бару и шуме око ње погинула је Дара, а Јелена се почетком јуна 1944. вратила у Србију. — Обе су много допринеле и у уређивању листа и писањем у њему. Поред другарица из редакције, сарадници у листу били су: Јован Поповић, књижевник (тада уредник листа „Слободна Војводина”), који је члановима редакције много помагао и својим саветима; затим Станка Веселинов, Анка Кмезић и други. Посебну бригу листу посвећивао је Јован Веселинов-Жарко, политички секретар ПК КПЈ за Војводину. У својим писмима много је помогао редакцији у политичком усмеравању и спровођењу опште линије НОП. — У техничком уређивању листа редакцији је помагао Војислав Нановић-Јоца, уредник „Гласа омладине”. Лист је. , припреман у селу Попинцима, у румском срезу. Излазио је у 1000 примерака, а умножаван је у техници „Истине”.50) Још у току припремања првог броја листа, редакција се обратила чланицама АФЖ да преко својих организација шаљу дописе. Већ за први број стигло је много дописа од другарица са терена, међу којима је било доста писаних невештом руком сељанки, али написаних искрено и топло, често у стилу „на народну”. 50) Техника је функционисала за цело време устанка у Срему. Најпре је то била само писаћа машина и циклостил, односно гештетнер за умножавање. У таквим техникама највише су радиле жене. Тако је у Земуну била техничар Маргита Вук (за цело време рата); у „Истини” су радиле Драгиња Никшић (док није погинула), Едита Пискар Мила (док није прешла на рад у ОО АФЖ). Доцније су створени читави технички апарати при ослободилачким организацијама. Од 1943. при ПК КПЈ радила је мала штампарија, смештена у нарочито изграђеној бази на једном салашу у старопазовачком срезу. Ту су штампани листови „Наша борба” и „Слободна Војводина”, а одштампано је и низ брошура. Сви листови су путем курирских веза стизали у све крајеве Војводине, па и до Врховног штаба, — „Војвођанка у борби” слата је редовно Централном одбору АФЖ, затим обласним одборима АФЖ Славоније и источне Босне, с којима је ПО АФЖ одржавао везу. 826 �-— Ево писа: неких одломака из тих до- „Већ је пуне две године како сам упознала ову борбу — пише сељанка Милица. — Скупљали смо се у једној кућици, проводиле ту целе ноћи, слушале вести које нам говоре како се бори Црвена армија, како се бори наша војска са фашистима, који немилосрдно убијају нашу децу, видела сам то својим очима” ... „Мени су фашисти убили оно што ми је најмилије, мога јединога сина — пигие једна мајка и наставља: А поносна сам што сам мајка ћерке која је пошла да освети брата. Отишла је у Босну, украла се ...” Друга пише у стиховима: „На освету стално мислим, на победу партизана... јер сви знате да ја имам јединицу, ћерку милу, добровољно отишла је с друговима у „линију” [партизане]. И за друге бројеве стизали су дописи. Нарочито су биле запажене песме Стане Петровић-Нане из села Карловчића, које су изражавале самоникли песнички таленат ове сељанке. Ево једне од њених песама са насловом „Растанак”, штампане у „Војвођанки у борби”: Мајко, зашто си тако забринута, тужна? Понекад твоје очи сузе муте, Па уста, која ми нежне речи говораху, Сад немо ћуте и ћуте. На мене крадом топли поглед бациш, Маштањем твојим сад далеко ти си. И као да ми нешто хоћеги да ускратиш, ПРОЛЕКЕ 1944. У ПОПИНЦИМА: (С ЛЕВА НА ДЕСНО) ЧЕДА БЕЖАНОВИН, ПРЕДСЕДНИК МНОО, АНКА КМЕЗИК, СЕКРЕТАР СК КПЈ, МИРА МИЛОШЕВИК, ПРЕДСЕДНИК ПО АФЖ, ДУШАНКА ЈЕРЕМИН, ПРЕДСЕДНИК 00 АФЖ, ЛЕЛА ЧЛАНИЦА МО АФЖ, ДАРА СТЕФАНОВИБ И ЈЕЛА СТОЈАНОВИБ, ЧЛАНОВИ РЕДАКЦИЈЕ „ВОЈВОБАНКА У БОРБИ” Да је потребно —- она сазнаје — Збацити ланце ропства вековна, Скинути с лица тамне фереџе ... И чедо — највеће благо —• од себе даје У борбу свету — без суза, без плача, Јер свест висока мајчину љубав — надјача... А то никад ниси ... Знам, мој одлазак је узрок бола твога. О, мајко, немој да будеги тако слаба, нејака, Већ храбра, храбра и као бедем јака. Јер човек у ова бурна времена Треба да је тврђи и од камена. Зар да нам и будуће покољење чами Ко сужњи, у вечном ропству, у тами? Ја ћу отићи —- јер свест ме зове Да дамо земљи нове плодове, Људима светлост уместо мрака. „За светле идеале и за будућност бољу, Пођи ми срећно, сине, и имај чврсту вољу!” „Војвођанка у борби” доносила је и друге песме жена — сељанки, незешто срочене и наивне, али искрене и осећајне. Тако је у првом броју штампана и ова песмица са насловом „Мојим друговима”: Не дај да ти злослутна мисо по глави лута, Но реци: „Збогом, сине, желим ти срећна пута!” Ал' над њим са стрепњом и жудњом, Бдила је она двадесет лета, А за моменат може да падне Од мрска зрна душманина клета. То мајци памет омета, Па радост, жеље и наде, У дубок понор оду. Шта ће јој тада светло? — Не мари ни за слободу. Али те њене мисли речима и не збори, Јер у њој љубав Мајке и свест висока се бори. „Не да' бог да једног кобног дана Који другар задобије рана, Донес’те га до мојега стана. Веруј’те ми, децо моја мила, Ја бих њему права мати била И дан и ноћ над њиме бих бдила. А кад би му ране олакшале, Моје би се очи засијале. Рекла бих му: „Лепо је у гори, Иди, друже, па се даље бори, Јер опасност одсвуда нам прети. Иди мртве и логор освети”. Аутор ових стихова била је сељанка Даница Андрин, председница Месног одбора АФЖ и члан МНОО из фрушкогорског села Свилоша и мајка троје деце. Крајем 1943. ухватили су је фашисти. Иако су јој запретили 827 стрељањем, није хтела ни речи да каже о својој организацији и о раду МНОО, мада су јој показали заплењене пропуснице са њеним потписом. Тек кад су је ставили пред пушчане цеви, проговорила је: „Гледајте, гадови, како умире жена која воли свој народ!” — Песмицу је послала редакцији на неколико дана пред своју смрт. У чланку „Како се боре и умиру жене Ваната”, у трећем броју „Војвођанке у борби”, непотписани борац износи како су се, поред бораца и болничарки у Севернобанатском одреду, бориле и жене у позадини. Кришом су носиле корпе с храном, пропагандни материјал и писма партизанима у кукурузе, пробијале се кроз блокаду да би друговима донеле обавештења: „Шпилер и комп. отерали су педесет, осамдесет, стотину омладинаца, људи и жена . . . ” А затим износи пример жене борца и базаџије Тадинке Попов из Меленаца, код свих банатских партизана омиљене Нане: „Сви смо је познавали као Нану. Деца су је звали Нана, а и ми смо је звали Нана. Име Нана тако је одговарало тој великој и племенитој жени. — „Нано” звали су је њени сирочићи чији је отац био у злогласном Шпилеровом логору. „Нано” тепали смо јој и ми. — „Децо моја, другови моји” са истом топлином одазивала се она и њима и нама. Њено велико срце није правило разлику из- �Била је члан редакционог добора листа „Војвођанка у борби”. Дарини топли чланци, надахнути искреним рдушевљењем за препорођену сремску жену, били су веома запажени и радо читани. Као члан Иницијативног Главног одбора АФЖ за Србију требало је, после извесног времена, да се врати у Србију и да ради на формирању Главног одбора АФЖ. Међутим маја 1944. године у офанзиви на Срем, у пределу Обедске баре, за време десетодневне блокаде, умрла је од исцрпености. ТАДИНКА ПОПОВ, ОМИЉЕНА НАНА, ИЗ МЕАЕНАЦА. ЊЕН САААШ БИО ЈЕ СИГУРНО УТО ЧИШТЕ ОД ПРВИХ ДАНА УСТАНКА. ПОГИНУАА 1944. НА ПРАГУ СВОЈЕ КУБЕ СА 18-ГОДИШЊОМ ПЕРКОМ. И на жалост, остварило се оно чега смо се сви бојали. Преко својих плаћеника дознао је верни фагиистички пас Шпилер за Нанин рад, и свом силином, наоружан и разјарен, са групом својих лешинара, навалио је да ухвати живу нагиу Нану. „Јоги један добар посао“, мислио је крвник. „Све ће рећи што зна“. уљуљкивала га је мисао до-к је бесомочно јурио њеној кући. Веровао је у то јер није познавао Нану онакву какву смо је ми познавали, јер није знао колико је јуначко срце у овој тихој и скромној жени. И какав је морао бити бес тога зликовца када је видео колико се преварио грдно. Нана се није дала жива ухватити. Одржала је реч да неће никад бити издајник, да ће и живот дати за борбу. Јуначки и часно пала је она од поганог зликовачког метка, заједно са својом ћерком осамнаестогодигињом плавокосом девојком. ДАРА СТЕФАНОВИЋ-ВИДА рођена је 1909. у Београду у имућној породици. Студирала је немачки језик на Београдском универзитету и била професор. У напредни студентски покрет укључила се 1935. године. Као делегат напредне омладине Југославије присуствовала је 1936. Светском омладинском конгресу за мир у Женеви. Учествовала је врло активно у раду Женског покрета и његове Омладинске секције све до 1940. тј. до престанка рада ове напредне омладинске организације. Крајем исте године ухапшена је од београдске полиције због рада на пропагирању комунистичких идеја. У затвору је имала одлично држање. Одмах по окупацији укључила се у^НОП у Београду. Радила је са групом интелектуалаца — научних радника, одржавала је везу између њих и ПК КПЈ за Србију. Ујесен 1943. године кад јој је запретило хапшење, ПК КПЈ послао је њу и Јелену Поповић у Срем где су обе наставиле да раде у организацији АФЖ. међу нас народних бораца и деце коју је родила. Била је једна од првих жена у Банату која је схватила величину наше борбе, која је појмила зашто се боре стотине хиљаде наших најбољих синова и браће, која је јасно видела чему води нагиа борба и чврсто веровала у нашу победу . .. Сва се заложила за нашу ствар, за нашу борбу. Увек блага и добро расположена неуморно је радила. „Нано, погледај мапу. Руси напредују баги у правцу твога салагиа”, шалили смо се с њом. „Знају они где ће” простосрдачно је одговорала на нашу гиалу. „Тешко би нама било, Нано, кад би ти пала у Шпилерове канг/.е” ■—- продужавали смо шалу. Тог тренутка с њеног лица нестајао је осмех, очи би само севнуле мржњом при помену одвратног имена и убедљивим гласом одговарала нам је: „Тога се не бојте! Борим се и све дајем за борбу. Рада сам да преживим, али ако треба и мора се, даћу и живот за борбу као и други, али издајник никада нећу бити!” завргигсла је Нана. ЛУНА КОЕН-ЛЕЛА, ЧЛАН 00 АФЖ И ПРЕДАВАЧ НА КУРСЕВИМА, ЈЕЛЕНА ПОПОВИК-МАРИЦА, ЧЛАН РЕДАКЦИЈЕ „ВОЈВОБАНКА У БОРБИ", МИРА МИЛОШЕВИК И ДАРА СТЕФАНОВИБ. „Нана је убијена!” — прохујало је кроз село. „Нана је пала” дознали су и другови. „Нана је погинула” — шапутале су жене чија су се срца, као и нас свих, стезала од бола. „Нема више наше Нане” — говорили смо сви док је у нама расла жеља за осветом. Нестало је једне Нане, али сваког дана јављају се стотине и стотине других Нана које су исто тако спремне да све жртвују за нагиу борбу. Сваког дана све већи број жена напаћеног Баната ступа у редове наших бораца да донесу слободу народу, да освете смрт својих драгих.” Ево и једног писма са описом првомајске прославе 1944. у једном ослобођеном сремском селу. Писмо је такође штампано у трећем броју „Војвођанке у борби”: 828 �„Драге другарице, ви које живите у граду, а волите и помажете нашу борбу, вас бих хтела да упознам са једним даном нашег живота овде. Ви све знате колико је наш народ одан народноослоболачкој борби, али треба међу тим народом проживети Први мај да би се имала потпуна слика његове оданости и љубави према ослободилачком покрету. Био је понедељак, а свима нам се чинило да је највећи празник. Жене из мога сокака већ пре подне смишљале су и договарале се чиме ће даривати нагие засгаве и наше борце кад прође поворка кроз њихов крај. Раније после подне долазила су кола са омладином и заставама из суседних села. Појава те одушевљене и распеване младости, која по целом Срему овога дана ватрено манифестује оданост нагиој борби, мами сузе из ока. 'Гужим се озбиљном другу, који је дуго времена био у Босни, како није баш згодно што мора и да се плаче, а он ме теши да би и он то исто чинио. Предвече се формирала поворка. На челу заставе и слика друга Тита, затим наши малишани пионири са безброј заставица, за њима омладина под својим заставама и транспарентима. Радне чете жена, заједно са омладином, ведро ступају са својим барјактаром Вуком, и неуморно певају са целом поворком, коју завргиавају борци са заставама и транспарентима. Пред својим кућама жене су одушевљено дочекивале целу поворку и когиуљама, пешкирима, чарапама и хиљадаркама даривале заставе. Једна мајка изнела је читаву трубу платна и обавила је око војске. Орили су се поклии,и: Првом мају, Титу, нашој војсци, Црвеној армији, савезницима ... Другови борци били су прекривени когиуљама и пешкирима, заставе се нису виделе од хиљадарки, а митраљези од белине платна. Пушке су пуцале, гости су пристизали из других села. Овако окићена и радосна поворка стиже у школу где ће бити митинг. У дворигиту је већ намештена позорница. Омладински хор отвара митинг поздравним песмама. Затим се ређају говори један бољи од другог... Публика је одушевљено прихватила пароле и клицала. Омладинци и омладинке извели су неколико рецитација и један позоришни комад. А онда су објављени резултати даривања, што је примљено са великим одушевљењем и признањем нашим женама. А сеље. после свега настало је народно ОД ЈЕСЕНИ 1943. ДО ПРОЛЕБА 1944. КРОЗ ПОЛИТИЧКЕ КУРСЕВЕ ПРОШЛО ЈЕ 60 ОДБОРНИЦЛ АФЖ. ФАКСИМИЛ ИЗВЕШТАЈА СА ЈЕДНОГ КУРСА ве- Знам да ми није потпуно успело да опишем овај дан како је он уистину изгледао, јер се одушевљење и љубав нашега народа за нашу војску и за нашу борбу не може обичним речима исказати. Али, ипак, из овог кратког описа ви ћете моћи осетити како народ дише у нашим селима где се већ осећа дах слободе. — Здраво! Смрт фашизму — слобода народу!” Село М. 2. маја 1944. 829 �Мада је излазио кратко време, лист „Војвођанка у борби” одиграо је значајну улогу у политичком буђењу жена Војводине и у њиховом мобилисању у ослободилачком рату. У писму од 2. фебруара 1944. Иницијативном одбору ПО АФЖ Јован Веселинов-Жарко каже, између осталог, о првом броју листа:51) ЈЕЛЕНА СТАНИВУКОВИЋ-ШИЉА рођена је септембра 1921. у Шиду, у имућној породици. За напредни покрет заинтересовала се још као ученица гимназије преко свога брата истакнутог комунисте. У НОП се укључила 1941. Неко време радила је у селу, а затим августа 1942. одлази у Босутски одред. Била је врло вредна и неуморна, а уз то врло умешна и сналажљива, па је за Одред обављала разне задатке. Тако је једном приликом, отишла кући у Шид, иако су је усташе тражиле да је ухапсе, и из ординације свога брата лекара покупила инструменте и лекове и донела Одреду. Радила је неуморно по свим линијама: са омладином (била је члан СК СКОЈ-а), са женама (присуствовала је као делегат Окружној конференцији АФЖ, 31. маја 1943.), била курир и обавештајац — налазила се свуда гдегод су њена смелост и сналажљивост биле потребне. Погинула је ујесен 1944. код Ђелетоваца када је као обавештајац прелазила пругу. „Драга другариг^е Марија, видео сам код једног друга Војвођанку у борби и прочитао је. Лист ми се необично свиђа. Скоро сви члаш1,и су писани живо и топло, лаким стилом, тако да ће их наше жене читати без тешкоћа. Чини ми се да је такав лист као што је тај наги женски лг^ст требало да пише о Лењину кроз призму данагињице, јер би Лењин у том случају био много ближи читатељкама. Било би добро кад би писале и о борбама у Војводини, а нарочито у Срему. Исто тако, требало би у сваком броју унети понегито и о борбама нагие НОВ... Редовно треба да нам гиаљете бар по 5 примерака Војвођанке у борби, да би могли послати по један комад суседним организацијама с којима имамо везе. Пошаљите нам што пре 5 комада првог броја. Бачвани су опет обећали да ће послати другарицу за Иницијативни одбор. Видећемо да ли ће испунити обећање. Зар је згодно да другарии,а Мира стално седи у западном Срему? Мени се чини да би она требала да се врати и да заједно радите у ИО. С времена на време треба обилазити организаи,ије, али неће ваљати да неко од вас стално буде на путу, нарочито сада кад вас има свега две у ИО. Шта мислиш <3а ли би требало већ сада прогиирити ИО, да у њега уђе и једна Банаћанка? У северном Банату је дошло до провале. Видећемо како ће се развијати, и да ли да другарии,е одмах пређу. Тамо је с њима друг Андрија. Чекају да пређу. Требаће да одвајате материјал и за јужни Банат. Поред одреда имамо везу и са панчевачким и ковачичким срезовима и ми тамо шаљемо материјал. Постоје везе с многим селима. Материјал за јужни Банат шаљите такође Крсти с ознаком: За Рељу. С другарским поздравом СМРТ ФАШИЗМУ — СЛОБОДА НАРОДУ! Жарко 2. II 1944. Да би се активисткиње АФЖ — чланице месних и среских одбора што више оспособиле за руковођење својом организацијом, у Срему су одржавани кратки политички курсеви за чланице среских и месних одбора. Већина одборница биле су сељанке које су са успехом обављале све 51) иа пкв. 830 практичне задатке, али им је недостајало политичко знање о циљевима и карактеру ослободилачког рата. Од јесени 1943. до пролећа 1944. одржана су четири таква курса: два за среске, два за месне чланице одбора АФЖ. Кроз сва четири курса прошло је преко 60 одборница, међу њима неколико другарица из Бачке и Баната. Курсеве је организовао Покрајински одбор АФЖ и ОО АФЖ за источни Срем, а секретар ПК КПЈ друг Жарко помагао је у прављењу програма и дао потребну литературу. За смештај и исхрану другарица на курсу бринуо се месни одбор АФЖ онога села где је курс радио. Програм је обухватао десетак тема,52) а предавачи су се трудили да га излажу што приступачније с обзиром на састав слушатељки. После предавања следило је проучавање теме по групама, а затим пропитивање. Време одмора пролазило је у прављењу зидних новина, у забави и певању борбених песама. — На крају курса одржана је завршна конференција, са пропитивањем и оцењивањем курсисткиња, којој су присуствовали чланови месног народноослободилачког одбора и представници других организација из места. После тога приређена је скромна свечаност. На крају је комисија оцењивала успех појединих курсисткиња, а уз оцене давана је и карактеристика са напоменом за коју дужност у својој организацији долази у обзир дотична ДРугарица. На првом курсу било је 12 другарица, већином секретара и чланица среских одбора АФЖ, а две су биле и чланице ОО АФЖ. То су биле: Јела Стојановић, Ружа Тадић-Рада, Вида Мамузић-Дринка, Евица Петровић-Ана, Нада Мали-Мирјана, Славна Панић, Лепа Зорић-Марина, Милица Кеврешан-Бида, Вука Вечерков, Ана Балаш-Мица, Катица Балаћ-Соња и Лепа Зорић-Мила. (Неке од ових другарица биле су, затим, предавачи на курсевима АФЖ, који су организовани у оквиру среза за чланице месних одбора АФЖ.) — Курс је почео у селу Товарнику (румски срез), али због налета фашистичке војске на ово село, другарице су морале прећи у село Карловчић (земунски срез) где је курс завршен. 52) Програм је прављен по угледу на програм за ниже курсеве АФЖ, штампан у „Жени данас” бр. 32. Међу темама биле су и: Жена кроз историју, О фашизму, Ослободилачки рат народа Југославије, Улога жене у НОП-у, Антифашистички фронт жена, Сељачко питање, Национално питање. Предавачи на курсевима биле су: Душанка Јовановић Бранка, Луна Коен Лела, Душанка Јеремић Софија, Едита Пискер Мила, Србислава Ковачевић Марија и друге. �Општи успех ових курсева за жене био је изнад очекивања с обзиром на услове под којима се радило (два курса омела је фашистичка реакција, али су ипак завршени) и на састав курсисткиња, међу којима је било доста сељанки. Но и оне су се, са зачуђујућом упорношћу, трудиле да савладају програм. За илустрацију живота, рада и атмосфере на једном курсу за чланице МО АФЖ нека послужи репортажа из другог броја „Војвођанке у борби”, коју је написала Дара Стефановић-Вида. „Око дугачког стола, нагнуте над свеске, дубоко се уносећи у свој посао, седе жене. Лица су им озбиљна, помало свечана, помало узбуђена, а погледа као да питају: Хоћемо ли успети, хоћемо ли оправдати поверење ...? То наше сељанке, до јуче заборављене и запостављене, „роб роба”, како је то казао хрватски сељак и књижевник Мишкина, данас, пробуђене борбом, још невешто држећи оловку у својим крутим прстима — прате предавање на политичком курсу АФЖ. — Кад ми је друг рекао да ћу ићи на курс, оставила сам потопљени веш у кориту, закључала кућу, а мајци поручила куда идем. Пошла сам, али ми се чинило да не идем, већ као да ме нешто носи. У себи сам мислила: само да не'почне док не стигнем — прича скромна и тиха млада девојка. — Требало је да пођем на курс, каже друга већ старија жена, али ми је било зазорно. Стара сам ја већ, мислила сам, нека иду млађе, за њих је то. Али ми је другарица објаснила: Ми не правимо разлику у годинама, већ позивамо све оне које мрзе фашизам а воле нашу борбу. И ето, дошла сам. Млада, жива девојка, енергична лица, која је прешла најдужи пут да би догила на курс, прича: „Побегла сам од куће, јер отац никако није хтео да ме пусти. Он мисли да ћу му нанети велику срамоту, ако као млада девојка одем од куће. Пошао је за мном и са пола пута хтео је да ме врати, претећи да ме више неће примити ако одмах не пођем с њим. Али ја сам му казала да ћу у борби стећи другу породицу која ће ме боље разумети”. Пажљиво се слуша предавање, жудно се упијају речи о нашој великој борби, о њеном развоју, о подлој издаји Драже Михаиловића, о великим победама Црвене армије, о јуначким подвизима наших народних бораца. — Све што нам кажеш познато нам је из властитог живота, гризло нас је целог века, говоре Драгине тужне очи на предавању „О сељачком питању”. Целога века радила сам туђу земљу. Кад су деца стигла, уместо нас двоје четворо се упрегло у јарам, па ипак никад није било доста да се сити наједемо. И све до ове наше борбе били смо усамљени, нисмо знали излаза... Мала собица из дворишта бруји по цео дан од гласова. Преслишава се, објашњава, допуњава. „Шта је главни циљ и задатак АФЖ-а?” — „Које су одлуке АВНОЈ-а на другом заседању? — „Ко су домаћи издајници?” — „Које су тековине жена у овој борби и како ћемо их сачувати?” и многа друга питања чују се час из једне час из друге групе. Разлика у годинама се брише, жене сродне по животу, млађе — ведрије, бучније и самопоузданије, старије — брижније и тише, постале су блиске, успоставиле су присан, другарски однос. Подне је. Прекидамо учење. Дежурне постављају и доносе јело. Чује се жив разговор, весео смех, падају гиале, јер су се већ добро уочиле навике појединаца. — Хоћемо ли једну песму? предлаже једна и сви се слажу. „Млада Војвођанка ...” почиње Мица своју омиљену песму и сви прихватају. Али се не остаје на једној, ређају се песме једна за другом. Напољу смо се поделиле у више груна. Неколико другарица на дрвљанику тестере, цепају и односе дрва за сутра. Неколико се упутило у дугу гиетњу. — Јеси ли већ Радмила младу жену. дуго у борби? пита — Скоро годину дана, каже она и наставља: — Још од првих дана сам се заинтересовала, али су се моји страшно плашили, па сам кришом узимала по нешто да прочитам. Чим би моја машина, на којој сам по цео дан шила, застала, мајка је улазила у собу и ја сам крила оно што сам читала, па настављала посао. Била сам упорна, па су се постепено навикли и сад слободно радим. — И мене је борба пренородила и вратила у живот, каже Мила. Мене је отац удао не питајући ме. Али како ми није дао обећани мираз, муж ме је отерао. Тада је мој живот постао неиздржљив и страшан. Ни девојка, ни удата а већ сам имала дете. Заједнички живот отвара срце. Прича се о свему прошлом, али само као прошлом, јер борба и нов живот постављају нове задатке, отварају нове видике. На једном крају дворишта чује се смех. Три другарице, из три разна краја Војводине, стоје загрљене, спремне за сликање „Срем, Банат и Бачка ...” Правиле смо зидне новине. Већина их није раније видела. А када су последњег дана биле готове, њихови често наивни састави, реченице састављене из више заједно написаних речи, говориле су да је данас цео њихов живот везан за нашу борбу, све њихове мисли, све радости, наде и бриге говориле су да је ова борба и њихово дело. „Кад погледам нашу НОВ, осећам толику срећу, какву за живота нисам осећала ...” „Дала сам у борбу сина и кћер, а ја се борим у позадини”. 831 ЈОЛАН ЛЕВИНГЕР-МИРА рођена је 27. јуна 1913. у селу Плочице код Панчева. Завршила је Филозофски факултет. У напредни покрет укључила се пре рата у Бијелом Пољу где је била са службом. Јануара 1942. ступила је у Бјелопољски партизански одред, а затим у III санџачку бригаду. Маја 1942. примљена је у КПЈ. До V офанзиве била је на разним дужностима у војним јединицама и при Централној болници. Једно време радила је на терену око Босанског Петровца. После V офанзиве дошла је у западни Срем и упућена на рад у жупањски срез. Радила је у АФЖ и као секретар Среског партијског поверенства. После тога била је члан СК КПЈ за шидски срез. После ослобођења била је директор стручне школе у Новом Саду, а затим је прешла у Београд где је била на разним дужностима. — Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. ЈОВАНКА ГЕОРГИЈЕВИЋ ПЕТКОВИЋ-ЈЕЛКА рођена је 16. јануара 1922. у Шиду. У напредном средњошколском покрету учествовала је још као ученица Учитељске школе у Сомбору и Сарајеву. У НОП се укључила од почетка у сремском селу Крчедину. Ту је септембра 1941. постала члан КПЈ. Од фебруара 1942. била је секретар СК СКОЈ-а за срез Сремски Карловци, а од марта 1943. члан ОК СКОЈ-а за Срем. Августа 1943. упућена је од ПК СКОЈ-а у западни Срем, најпре за члана а затим за секретара ОК СКОЈ-а. После ослобођења постала је члан ПК СКОЈ-а за Војводину. — Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. �832 �„Треба да захвалимо Комунистичкој партији која је повела жене у борбу”. „Кад су повикали да иде војска (фашистичка), брзо сам одвела другове на таван и затрпала их кукурузом ...“ „Још су фашистички зликовци били у селу, а ја сам у највећој конспирацији почела да окупљам жене .. Сви ови и други састави говорили су да њихов живот не чине вигие дани који личе један на други, већ су то нови, велики, судбоносни дани. Дошао је дан растанка. Другарице, нове пријатељице, причају о раду који их чека. Већ су у мислима ближе своме селу. Договарају се коју ће тему прво обрадити. „Тек сада видим колико још треба учити, каже Анђелка, тек наслућујем лепоту знања. Зар није овај наш курс само почетак, основа за даљи рад ...?" Свакога дана све више жена одлази са наших курсева. Свакога дана све лакше савлађују и боље решавају озбиљне и тешке задатке које пред њих поставља наша борба. Све сигурније корачају оне новим путем, све ведрије гледају у будућност коју саме стварају.. Кратки политички курсеви вишеструко су били од користи организацији АФЖ. Учеснице курсева преносиле су стечено знање на остале жене у селима; затим, оне саме оспособљавале су се за умешније руковођење организацијом и стицале самопоуздање и увереност у сопствену вредност; најзад, живот у колективу, другарство и атмосфера која је владала међу женама остале су им у трајној успомени. И у западном Срему организације АФЖ развијале су се слично онима у источном Срему, мада је овде организован рад са женама почео касније, у лето 1943, када је формиран округ западног Срема.53) Једино је у шидском срезу рад са женама почео раније. У овом срезу прва је радила са женама Јелена Станивуковић-Шиља. На терену западног Срема оперисао је II сремски одред који је водио сталне борбе са јаким фашистичким снагама, нарочито у селима близу Саве где је требало обезбеђивати прелаз нашим јединицама које су одлазиле у Босну. — На овом терену радиле су активисткиње: Зора Потипарски-Дара, Мира Медић-Зора, Ивка БобинацМилка, Јолан Левингер-Мира, Луна Коен-Лела, Даница Дејановић-Нана, Ката Лазић, Анкица Клобучар-Мица, Катица Васић-Каћа, Катица ЈерковићЕва, Савета Јовичић, Аница Кабиљо (радила у техници) и друге. У првој половини 1944. формирани су срески одбори најпре у шидском 5а) У округ западног Срема ушли су срезови: шидски и новоприпојени вуковарски, жупашски и винковачки. срезу, а затим и у другим, после чега су отпочеле припреме за окружну конференцију. Иако су радиле под тешким условима, организације АФЖ на овом терену постигле су дотада значајне резултате. У целом округу обухваћено је око 8.000 жена, од тога: Хрватица око 200, Русинки око 300, Словакиња 252, Словенки 10; Мађарица 12, Немица 3. Радне чете дале су 1.170 радних дана, радећи највише на помоћи попаљеним селима као што су: Грк, Рача, Босут, Јамена, Моровић. И баш у тим селима где су фашисти на зверски начин побили многе људе, жене, па и старце и децу, жене су много радиле за нашу војску која се ту најчешће налазила. Окружна конференција жена западног Срема одржана је 25. септембра 1944. у Моровићу. Присуствовало је око 180 жена које су делегирале среске и месне организације АФЖ и међу којима је било жена свих народности са овог терена: Српкиња, Хрватица, Русинки, Словакиња. — Како је протекла ова окружна конференција види се из дописа другарице Марјане, који је штампан у листу „Истина”, од 29. октобра 1944. године. „Обилазећи непријатељске заседе, провлачећи се између фашистичких бункера дању и ноћу, жене западног Срема догале су у поругаено гг попаљено село Моровић, где су фашистички зликовци оставили видљиве трагове свог нечове^ног дивљања. Дошле су у ово некада лепо сремско село да би присуствовале Окружној конференцији АФЖ западног Срема ... У овећој скромној просторији, под шареним сељачким марамама, седе једна поред друге јуначке Српкиње, свесне и одвао/сне Хрватице, дичне Русинке и неколико пробуђених Швабица. Све су оне представнице разних народности и вера, делегаткиње својих организација у позадини. Овде су и делегати жена бораг),а у војсци... Лица свих су озбиљна, свечана и помало узбуђена. На конференцији је присуствовало 180 делегаткиња са представницима КПЈ и народне власти. Силно одугиевљење прострујало је двораном када је конференцију отворила стара сељанка другарица Сата која, овако стара, ради упоредо са омладином на рушењу фашизма и на изградњи новог и лепшег живота. Она је позвала све присутне да се једним минутом ћутања сете нагиих синова и кћери палих у овој борби. Стара сељанка, до јуче запостављена и презрена, а данас кроз народноослодобилачку борбу уздигнута и освешћена, жели да ова конференција донесе женама што више успеха у борби против окупатора. Очи жена се кресе и се- 833 ИВАНКА СТОЈАНОВИП ИЗ НОВИХ КАРЛОВАЦА (САСЕ), НЕУМОРНИ КУРИР ОК КПЈ ЗА ИСТОЧНИ СРЕМ ЗА СВЕ ВРЕМЕ РАТА. НОСИЛАЦ СПОМЕНИЦЕ 1941. БОСА СТАНИШИП ИЗ ЈЛКОВА, КУРИР СК КПЈ ЗА СРЕЗ ЗЕМУН �НАРОДНИ ХЕРОЈ НАРОДНИ ХЕРОЈ АНКА МАТИЋ-ГРОЗДА рођена је 1918. у Иригу у породици која је, иако имућна, припадала напредном покрету (два брата постала су чланови КПЈ пре рата, а и отац им је био близак комунистима). До рата се бавила домаћинством. После окупације цела породица Гроздина — отац, два брата и две сестре — почели су да раде за НОП. Грозда није желела да остане по страни. Укључила се у рад, па је јуна 1941. постала члан СКОЈ-а, а ујесен и члан КПЈ. Фебруара 1942. ухапшена је под сумњом да ради за НОП. У затвору, се поред мучења, одлично држала. По изласку из затвора, наставила је још активније да ради у месној организацији. Јуна 1942. кад су јој фашисти убили оца, напустила је кућу и отишла у Подунавски одред, а у јесен исте године прешла је у Босну са сремским батаљонима. Касније је ушла у састав II војвођанске бригаде XXXVI дивизије. Била је борац, делегат вода, заменик комесара и комесар чете. Са својом јединицом прешла је борбени пут кроз Босну, Црну Гору и западну Србију. У борбама које је водила њена јединица испољавала је велику храброст. Ујесен 1942. у источној Босни код Зворника јуришала је с ручном бомбом на тенкове. У лето 1944, иако рањена и исцрпена, одбила је да оде авионом из Црне Горе у Италију. Такође је одбила да напусти своју чету и да се, на предлог Штаба дивизије, пребаци у заштитну чету. Приликом борби за ослобођење Београда Гроздина чета сукобила се с непријатељским тенковима код Забрежја. У критичном тренутку, када се један тенк устремио на положај чете, Грозда је јурнула на тенк повукавши за собом остале борце. Тада је погођена митраљеским рафалом. Умрла је на путу за ваљевску болницу. — За народног хероја проглашена је 2. октобра 1953. ВЕРА МИШЧЕВИЋ рођена је 7. априла 1925. у Белегишу (Срем). У НОП се укључила још као девојчица у своме селу, где је већ 1942. постала члан СКОЈ-а. У Фрушкогорски одред ступила је почетком 1943. и убрзо постала члан КПЈ. Из Одреда је прешла у III војвођанску бригаду, где је била болничарка мада је стално желела да буде борац с пушком у руци. Са својом бригадом прешла је дуг пут од Срема преко Босне, Црне Горе, Санџака и Србије до близу Београда и учествовала у многим окршајима. Посебну храброст показала је у борби на Челицама почетком 1944. Када се њен батаљон, под притиском непријатеља, поколебао, Вера се ставила на чело чете и позвала другове који су, охрабрени њеним примером, извршили противнапад. У наредби бр. 15. Штаба XXXVI дивизије, коју је потписао командант Камењар, стоји да је у борбама вођеним са босанско-херцеговачком СС дивизијом „Вера Мишчевић показала ванредну храброст и пожртвованост у борби код Рахића када је спасла 16 рањених другова и пушкомитраљез једног рањеног друга”. У нападу на Обреновац Вера је са групом бомбаша јуришала на непријатељске тенкове. Тада је погинула погођена хицем из тенковског топа. Имала је само деветнаест година. ■— За народног хероја проглашена је 27. априла 1953. вају, а из прсију пуних мржње и осветничког гњева проламају се узвици: Смрт окупатору! Када је говорио друг делегат КПЈ о једнакости жена и мушкараца у решавању свих проблема наше државе, што су жене стекле са својим непоштедним радом у народноослободилачкој борби, клицању КПЈ, другу Титу и братској Црвеној армији није било краја. Лица сељачких жена, тврда од рада и патње, смекшала су се када је друг представник народне власти говорио о правима која ће имати жене у слободној федеративној Југославији. „Оне ће имати право бирати и бити биране. То нам гарантује нагиа борба. Велике су то тековине ове нагие борбе, које је жена заиста и заслужила.” — Друг из војске у своме поздраву рекао је: „Једна другарица изнела је рањеног друга митраљесг!,а испод непријатељског стрељачког строја и спасла њега и митраљез. Ми смо поносни што имамо тако храбре другарице”. — Жене, мајке таквих дичних кћери, одугиевљено пљескају нагиој војсци, својим синовима, својој крви. Нижу се говори другарии,а бораца. Износи се тежак, али пожртвован живот жена бораца, које с пушком у руци, и бомбом о ггојасу јуришају на непријатеља. Другарица Невенка, у име жена Босанске крајине, које су јога 1941. године показале како жена треба да се бори, прича: „Оне су лежале по брдима Црне Горе, Мајевице и Бирча, данима без куће, месецима на снегу и тукле се с непријатељем”. Другарии,а болничарка говори -о напорном и храбром раду наших болничарки, које раме уз раме са друговима иду у борбу. „Оне само са једном бомбом и са малим пиштољем иду у прве редове и извлаче рањенике”. Са великим интересовањем саслушан је снажан говор другарии,е Зоре о политичкој ситуацији. Колико жене воле НО војску, много очекивану братску Црвену армију, може се најбоље видети на овој конференцији, где нема краја клицању и одушевљењу. Кроз организациони реферат другарице Даре изнет је врло лепо постанак АФЖ у нашој земљи, покрајини и западном Срему. „Велики удео у нашој борби имају жене Војводине, а нарочито жене Срема. Познате су оне и по томе што предњаче у борби жена Војводине. Глас о подвизима храбре Јање, команданта батаљона 111 војвођанске бригаде прочуо се изван граница Срема. А који наш борац не помиње са великим поштовањем и љубављу име пожртвоване болничарке Велинке из Фрушке горе! Душанка, мала сељанка из Јаска, кроз две године борбе и рада издигла се до политичког комесара батаљона. Цео западни Срем одаје признање Јелени Станивуковић-Шиљи, која је недавно погинула вршећи своју дужност, а која је од првог дана устанка у свом крају радила неуморно на организовању народа 834 �за ову борбу. Хиљаде других жена придонеле су да су наше бригаде нарасле до корпуса и да представљају страх и трепет за окупатора и његове слуге не само у Војводини, него и у другим крајевима наше земље”. „У нашем округу имамо 8000 жена одушевљених организацијом АФЖ. Данас су наше жене свесне да само народна власт, у којој учествују и оне, може осигурати тековине које су борбом извојевале. Жена, чланова НОО-а има до данас у нашем округу 36. Наше жене учествују, иако у малом броју, и у разним комисијама. Жена, чланова пољопривредних комисија има у нашем округу 12, а у војску је досада отишло 250 жена. Жене се активизирају у свим пословима које су досада углавном вршили мушкарци. Оне чувају стражу, оне су водичи. Данас имамо у нашем округу 30 жена сталних курира. Радне чете двају села дале су заједно овог лета 1.170 радних дана. Копале су кукурузе, радиле код жетве која је била прекидана сталним офанзивама”. Затим следе говори другарица из позадине. Свака би хтела да каже како је код ње, у њеном селу, шта су урадиле, шта препатиле и шта треба још урадити за што бољи успех наше борбе. Кроз једноставне али смеле речи, оне износе своју мржњу према окупатору и његовим слугама усташама и четницима, и показују своју оданост и љубав према народноослободилачкој борби. Тако прича другарица Српкиња из села Н.: „Ми смо дале 250 бораца. Кад су наша деца отишла у редове, ми, жене и мајке, организовале смо се да се боримо као позадина. Ми смо прале, ткале, шиле и другове склањале кад је фашизам вршио реакције. Секле смо бандере, плакате лепиле и пруге дизале”. Дирљиво је када једна другарица прича како су сахраниле једног друга из Русије. Он, свестан руски човек, нашао је могућности да утекне из фашистичког ропства и приђе нашим партизанима. Борио се храбро, ударнички. Једног дана зликовачка рука прекинула је његов млади живот. Жене и деца нашла су га мртвог у житу. Његов гроб прекрили су црвеним ружама и венцима. Хрватица Марта, старица од 66 година, извлачи се из града Вуковара, фашистичког упоришта и, не марећи за тегобе пута, младалачким полетом креће на пут да би и она присуствовала Конференцији. У ову племениту борбу уводи и млади Русин, партизан из Бикића, своју мајку Верону пишући јој: „Мајко, нека су вам врата широм отворена, а чинија на столу увек пуна за другове”. Дивно је слушати Стану из Ђелетоваца која одмереним гласом каже: „Из моје куће дадох петоро, мужа и четири сина, а ја сама вршим дужност у Нарддноослободилачком одбору са осталим другарицама у нашој сиромашној и разореној пустари на којој нема више ни једног мушкарца, јер су сви — њих 43 НАДА ЉУБОЈЕВИЋ-ТИХА рођена је у Сремској Каменици 6. II 1922. У напредни средњошколски покрет укључила се као ученица у Новом Саду где је постала члан СКОЈ-а. По окупацији радила је у свом селу на организовању омладине. Прикупљала је оружје, растурала пропагандни партијски и скојевски материјал. Ускоро је постала члан КПЈ. Маја 1942. отишла у Подунавски одред. Крајем јула 1942. у једној борби са усташама код Ирига ухваћена је са својом другарицом Спасом Мијатовић. Стрељана је 24. августа 1942. на крају села. На стрељању се држала веома храбро. СПАСА МИЈАТОВИЋ омладинка из Ирига, члан СКОЈ-а од 1941. укључила се у рад за НОП првих дана устанка. Хапшена је и прогањана због своје активности па је 1942. ступила у Подунавски одред. Јула месеца заробљена је у једној борби код Ирига. Отерана је у затвор, а 12. августа 1942. изведена је на стрељање у групи родољуба, заједно са Косом , Адамовић, активисткињом АФЖ из Стејановаца. Певала је док су је водили на стрељање и окупљеном народу упућивала охрабрујуће речи. 835 �ЗОРА КРЏАЛИЋ-ЗАГА рођена је 3. марта 1914. у Башаиду (Банат). Завршила је Филозофски факултет у Београду. Пре рата учествовала је у напредном покрету као студент филозофије на Београдском универзитету, а доцније као суплент гимназије у Петровграду. Члан КПЈ постала је октобра 1939. Пред рат је премештена у Београд. Од почетка устанка у њеном стану била је смештена илегална партијска штампарија у којој је и она радила. Децембра 1942. Специјална полиција открила је њен рад, па је морала напустити Београд. Прешла је у Срем и наставила с радом за НОП. Јула 1943. постала је секретар СК КПЈ за срез Илок и на тој дужности остала до краја рата. У исто време држала је илегалну везу између Срема и Бачке. После ослобођења била је члан ОК КПЈ за зрењанински и новосадски округ, а затим члан ПК КПС за Војводину и савезни народни посланик. — Била је носилац Споменице 1941. и више одликовања. Као човек и као руководилац била је врло омиљена и цењена у целој Војводини. Умрла је у Новом Саду 1960. после две године натчовечанске борбе против неизлечиве болести. АНКА КМЕЗИЋ, рођена је 11. новембра 1919. у Суваји (Лика). Одрасла је у Жеднику код Суботице где су јој родитељи били колонизирани. Пре рата учествовала је у напредном покрету као ученица Трговачке академије у Суботици и као студент Економско-комерцијалне високе школе у Београду. Члан КПЈ постала је марта 1940. Пред рат била је члан ОК СКОЈ-а за суботички округ. После окупације Бачке протерана је као колониста из Жедника у Србију. У НОП се укључила од почетка устанка у аранђеловачком срезу. Крајем 1941. прешла је у северни Банат где је наставила са радом у селима Александрово и Банатски Двор. 1943. ступила је у Севернобанатски одред са којим је прешла у Срем. У I сремском одреду била је секретар СКОЈ-а и заменик комесара чете. Новембра 1943. рањена је, а затим повучена на партијски рад на терену. Била је најпре члан, а од пролећа 1944. секретар СК КПЈ за румски срез. После ослобођења Бачке, постала је секретар МК КПЈ за Суботицу и члан ОК КПЈ за суботички округ. Била је члан ЦК СК Србије и народни посланик. Члан је Савета Републике. — Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. 836 — отигала у Народноослободилачку војску”. Жене града биле су слабо заступљене на овој конференцији, али многе, иако неорганизоване, помажу нагиу борбу материјално и морално, како је о томе говорила другарица из града. Ова конференција била је манифестација високе политичке свести и јединства жена западног Срема, на којој су се све жене заклеле да Не га одржати и чувати зо наги даљи рад, и срећнију будућност свих нагаих народа. За саму организацију конференција је имала. велики значај. Изабран је Окружни одбор за западни Срем, који ће извргиити јоги јачу мобилизацију нових снага жена и подићи политичку свест, те их тако спремити за веће и теже задатке. После конференције одржан је културно-просветни програм, који је извела нагиа позоришна екипа. Песме, рецитације „Мајке Кнешпољке” и „Мајке православне”, а нарочито хорска рецитација „Радоје“ као гс драматизовани одломци из руског романа „Виринеја”, изведени су топло и упечатљиво, остављајући дубок траг у душама присутних. Заједничко певање партизанских песама при растанку сведочило је о чврстој вољи и јединству које треба да савлада јоги последње напоре на путу ка лепгиој и светлијој будућности нагиих народа. Са конференг1,ије су упућени поздравни телеграми председнику Националног комитета ослобођења Југославгсје маргаалу Јосипу Брозу Титу, Главном народноослободилачком одбору Војводине и Покрајинском одбору антифашисттичког фронта жена. У Окружни одбор АФЖ за западни Срем ушло је 19 другарица, међу којима четири Хрватице, две Русинке, остале Српкиње. За председницу изабрана је Сата Милутиновић, сељанка а за секретара — Катица Васић-Каћа, студенткиња. Посебно признање треба одати женама куририма у Срему, које су од првих дана устанка, под врло тешким условима, ризикујући живот, савесно и крајње пожртвовано обављале своју дужност. Оне су се провлачиле кроз заседе и блокаде, прелазиле добро чуване пруге и цесте, увлачиле се у градове, пуне фашистичке војске, пешачиле слабо одевене по снегу и киши по двадесет и више километара дневно — носећи писма, поруке, обавештења о непријатељској војсци, пропагандни и технички материјал. Тешко је описати све опасности које су вребале жене курире, а још је теже све их именовати. Већ је речено да је у западном Срему било преко тридесет жена курира. У источном Срему било их је и више. У 1941. години курир ОК КПЈ била �је Роса Вилић-Нада, а Душанка Јовичић-Нађ обављала је неко време курирске послове за Штаб Фрушкогорског одреда (док није отишла у НОВ). Иванка Стојановић из села Сасе (старопазовачки срез), ишла је пешице сваки дан и лети и зими од 1941. скоро до краја рата до Старе Пазове, а некад и до Батајнице и Земуна; Боса Станишић и Јелена Најић биле су курири у земунском срезу. Перса Бараћ из Јарка (румски срез), која је често водила партизанеке јединице из доњег Срема у Фрушку гору, није остала до краја рата на тој дужности, јер је погинула од непријатељске заседе на прузи, заједно са сином, баш кад је и њега водила у партизане. И многе друге. Исто тако посебно признање треба одати и женама мајкама бораца и активиста на терену. Многим мајкама су синови и кћери погинули као борци или изгубили живот у фашистичким затворима и логорима; неке су изгубиле јединца сина или јединицу кћер, неке сву децу, па су опет наставиле да раде за НОП. Криста Бадањац из Лаћарка имала је деветоро деце, сва су била у партизанима, а четворо је погинуло. Ката Јовановић из Лединаца изгубила је у народноослободилачком рату' пет синова, кћер и мужа. Јана Петковић из Грабова, малог фрушкогорског села, за време велике офанзиве ујесен 1942. изгубила је седморо деце — пет синова јој је погинуло, а две ћерке Мила и Коса отеране су у Јасеновац одакле се нису вратиле; мајка Јана је и даље радила и прихватала партизане као своју децу. У Черевићу фашисти су ухватили Милицу Лазаров, мајку Раше Лазарова (касније проглашен за народног хероја) и терали је кроз село тражећи да изда куће у којима се скривао њен син и други партизани. За то време страшно су је мучили (избили су јој око). Пошто није хтела ништа рећи, одвели су је на обалу Дунава и пуцали у њу. Тешко рањена одвукла се под једну ћуприју где су је фашисти касније пронашли и дотукли. Пре него што је издахнула, добацила им је: „Мене можете убити, али ће партизани победити”. Тешко је набрајати даље а да се не учини неправда многим мајкама. У овом приказу немогуће је обухватити рад женске омладине, окупљене у својој организацији УСАОЈ, која представља засебно поглавље у ослободилачком рату Срема. Њени подвизи и жртве били су равни онима у јединицама. АНКА ДАУС-ЦРНА рођена је 24. фебруара 1922. у Славонском Броду. Пре рата радила је у фабрици „Вистад” у Ваљеву где се укључила у напредни раднички покрет. Члан КПЈ постала је фебруара 1941. у Ваљеву. Маја 1941. прешла је у Земун где је наставила с радом. Септембра 1941. постала је члан СК КПЈ за земунски срез, задужена за рад са женама. У лето 1943. била је секретар бироа сеоских ћелија у земунском срезу. Ујесен 1943. пребачена је у сремскомитровачки срез за члана СК КПЈ. У пролеће 1944. за време једног фашистичког налета на Фрушку гору била је теже рањена. Августа 1944. постала је помоћник комесаоа XI војвођанске бригаде. После ослобођења члан је ОК КПЈ најпре у сомборском округу, а затим у округу Славонски Брод. Од 1945. је на раду у Београду. — Носилац је Споменице 1941: и више одликовања. МАРИНА ГЛАВАШКИ рођена је 1919. у Бечеју. Са четрнаест година запослила се у текстилној фабрици „Менчик” у своме месту. Због учешћа у штрајку била је хапшена 1936. Идуће године прешла је у Земун, а затим у Београд, где се запослила у текстилној фабрици А.Д. Ту је такође учествовала у штрајку и била члан одбора за преговоре са послодавцима. Члан КПЈ постала је 1941. Исте године била је ухапшена, али је успела да побегне из затвора и да се 1942. пребаци на терен земунског среза. Као члан бироа сеоских ћелија радила је у селима овога среза до лета 1943. када је отишла у НОВ. После ослобођења демобилисана је и послата на рад у бечејски срез за члана СК КПЈ. Члан ПК КПЈ за Војводину постала је 1951. Била је посланик Републичке скупштине и члан Републичког одбора Савеза бораца. Члан је Савета Покрајине Војводине. — Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. • НАДА КОВАЧЕВИК ИЗ ГОАУБИНАЦА ШИФРАНТ 36. ДИВИЗИЈЕ, У БОСНИ 1944. (СРЕМ), �ТРИВЛ ВИТАСОВНП-ЛЕБАРНИК КРАЈ НОГИНУЛЕ СЕСТРЕ ЛЕПИЊИЦЕ. ЊЕН ГРОБ НА ШНРОКОМ ДОЛУ У ФГУШКОЈ ГОРИ БИО ЈЕ У ТОКУ РАТА А ОСТАО II ДАНАС МЕСТО САСТАНЛКА СРЕМ СКИХ БОРАЦА РАДИНКА ВИТАСОВИП-ЛЕПИЊИЦА, ЈЕДНА ОД НАЈОМИЉЕНИЈИХ ПАРТИЗАНКИ СРЕМА. ПОГИНУЛА ЈЕ АВГУСТА 1943. У АКЦИЈИ КОД НЕШТННА. Засебно поглавље чини и учешће омладинки и жена Срема и целе Војводине у партизанским одредима и војвођанским бригада, где су оне биле не само пожртвоване болничарке већ и одлични борци. Тешко их је све побројати.54) Ево само неких података: почетком марта 1944. године у XVI и XXXVI војвођанској дивизији било је 9.819 бораца и старешина, од тога 670 биле су жене и омладинке из свих крајева Војводине. Многе од њих су погинуле на бојиштима у Босни или у другим крајевима Југославије, следећи славни пут војвођанских бригада. Од 14.000 бораца Војвођана колико их је изгубило животе у редовима НОВ у току рата велики је број жена и омладинки. Срем је дао и две жене народна хероја. То су Анка Матић-Грозда из Ирига и Вера Мишчевић из Белегиша. Обе су пале у борбама октобра 1944. године на домаку слободе. Међу првим партизанкама Подунавског одреда биле су седамнаестогодишња Спаса Мијатовић, скојевка из Ирига, и нешто старија Нада ЈБубојевић-Тиха, члан КПЈ из Сремске Каменице. Обе су ухваћене у једној борби са усташама код Ирига и после страшног мучења обе стрељане. У Фрушкогорском одреду била је болничарка и борац Радинка Витасовић-Лепињица из Лаћарка. У Одред је дошла јула 1942. и била врло омиљена због своје борбености, пожртвованости и вредноће. Носила је пушку и болнички ранац и била и борац и болничарка. После нешто више од годину дана, августа 1943. била је тешко рањена у борби код Нештина. Убрзо је подлегла ранама. — У спомен вољеној Лепињици написала је Ружица Ђармати некролог, који је изашао у другом броју „Војвођанке у борби”: ДУШАНКА ЈОВИЧИЋ-НАЋ рођена је 25. фебруара 1923. у Јаску (Срем). У НОП се укључила 1941. Исте године постала је члан СКОЈ-а, а од фебруара 1942. члан је КПЈ. Јануара 1942. ступила је у Фрушкогорски партизански одред. Септембра 1943. отишла је са јединицом у Босну као комесао IV батаљона у III војвођанској бригади. Од 1944. радила је у пропагандном одељењу XIII корпуса, а 1945. била је члан комитета при штабу III армије, задужена за рад са омладином. Рањена је три пута у току рата. — Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. Резервни је мајор ЈНА. „Једног сунчаног јулског јутра 1942. године стигла нал је једна нова другарица. Беше то плаво девојче чије су ведре, веселе очи говориле о њеном поштењу, а жуљевите руке о њеној вредноћи. Прозваше је „Лепињицом”, можда због њеног брата кога су звали „Лебарником”, а можда и због њеног округлог лица. Од првог дана показује она много воље за рад. Стално је била заузета било у кухињи било крпљењем одела наших бораца. Касније похађа болнички курс и постаје добра болничарка. У акцијама се одлично држи. Увек на време указује прву помоћ рањеним друговима. Никада јој није ништа тешко, стално је ве!‘) У засебним монографијама о војвођанским бригадама, међу именима бораца и старешина, биће наведена и имена жена и омладинки. Неке од ових монографија већ су готове, а друге су у припреми. 838 �сгла и насмејатш. Обучена је доста слабо, али се она уопште не тужи. За време велике офанзиве, августа месеца, била је лакше рањена у ногу. Сама је превила рану. Не трчжи боловање већ и даље врши своју дужност. Ујесен и у зиму лечи наше рањенике у селу и не напушта их ни у пајкритичнијим часовима. У пролеће 1943. постаје болпичарка једне диверзантске групе. Са одушевљењем прича о вратоломним акцијама диверзаната. Ускоро после тога постаје од нагие Лепињице — борац. Са сузама у очима од задовољства прима од другова „манлихерку”. У првој борби у којој учествује као борац убила је усташу и задобила нову „маузерку”. Нико срећнији од наше Лепињице! Вечито чисти своју пушку и никад се не одваја од ње. Али свега три месеца бори се с пушком у руци. Августа месеца у акцији код Нештина тегико је рањена у стомак. Као искусна болничарка одмах увиђа тежину своје ране. Трпи ужасне болове, али се храбро држгс. Стеже зубе да не би јаукала. Тужним погледом посматра сво~ је другове који се труде да јој олакшају задње часове. Пред смрт изражава окељу да је сахране у Широком долу. Ту је она провела најлепше часове свога партизанског живота. Са тог места су партгсзани полазили у своје акције и ту су се враћали после извршених задатака. На том је месту с друговима проводила дивне вечери, седећи уз распаљене ватре и певајући нагие песме. После једнодневног мучења умрла је нагиа другарица, наш млади борац —•Лепињица. Насред једне ливаде у Фругикој гори стоји једна крошната дивља јабука. Испод ње је једна мала хумка. То је гроб наше Лепињице. Време пролази, јесењи ветар је и задњи лист скинуо са дрвећа. Жалосно шушти оголела гиума и пева успаванку нагиој Лепињици. Често пролазе борци поред мале хумке и скоро сваки застане на том месту да би поздравио нагие весело девојче које се више не смеје. Увек ће нам остати у сећању плава Лепињица са војничком капом на глави, са фишеклијама око паса и са пугиком у руци, која је жртвовала свој млади живот за слободу". АЛЕКСАНДРА МЛАДЕНОИИК-ЗДЕНКА, СЕКРЕТАР СК КПЈ ЗА ИРИШКИ СРЕЗ. ПОГИНУЛА 1943. МНОГА СРЕМСКА СЕЛА СУ У ТОКУ РАТА СРАВЊЕНА СА ЗЕМЉОМ Било је жена и војних старешина у војвођанским јединицама. Таква је била Јана Драгојловић-Богићевић из Баноштра, предратна радница у Батиној фабрици ципела, која је у току рата постала командант батаљона; колико је познато, била је једина жена у целој нашој војсци на тој дужности. — Душанка Јовичић-Нађ, првоборац из Јаска, била је у рату комесар батаљона, а из рата изашла са чином капетана. Анка Даус-Црна била је заменик политичког комесара у XI војвођанској бригади. Било је доста жена и омладинки у Срему које су руководиле партијским и скојевским радом у срезу односно у округу, као што су: Станка Веселинов- 839 �Сека, која је од пролећа 1944. била политички секретар ОК КПЈ за источни Срем, а доцније члан ПК КПЈ за Војводину; Зора Крџалић-Зага — секретар СК КПЈ за илочки срез; Анка Кмезић — секретар СК КПЈ за румски срез; Александра Младеновић-Зденка — секретар СК КПЈ за иришки срез; Мира Медић-Зора члан ОК КПЈ за западни Срем; Јованка Петковић-Јелка — члан ОК КПЈ и секретар ОК СКОЈ за западни Срем, Ружица Ђурђевић-Црна члан ОК СКОЈ за источни Срем и друге. ЦРКВЕНИ ЗВОННЦИ У СРЕМСКИМ СЕЛИМА СКИХ СТРАЖАРА. ЗАТО ИХ ЈЕ ОКУПАТОР РУШИО СУ БИЛИ ОСМАТРАЧНИЦЕ МЕСНИХ ПАРТИЗАН- ЖЕНЕ СЕЛА БУБАНОВАЦА У ЦРКВЕНОЈ ПОРТИ ЗА ВРЕМЕ БЛОКАДЕ ЈУНА 1943. ТОМ ПРИЛИКОМ НЕПРИЈАТЕЉ ЈЕ ОТЕРАО ОКО ДВЕ СТОТИНЕ ОСОБА И УБИО ДВЕ ЧЛАНИЦЕ МО АФЖ — АНУ ЛЕПОТИП И МИЦУ БОЖИП У ПОТРАЗИ ЗА ПАРТИЗАНИМА И ИЛЕГАЛЦИМА УСТАШКИ АГЕНТИ САСЛУШАВАЈУ ЖЕНЕ У МИШКОВЦИМА. — У ЧЕСТИМ БЛОКАДАМА СРЕМСКИХ СЕЛА МНОГЕ ЖЕНЕ СУ ПОГИНУЛЕ, А ДА НИСУ ОДАЛЕ БАЗЕ И ПАРТИЗАНЕ. У СРЕМУ НИЈЕ ПОЗНАТ НИ ЈЕДАН СЛУЧАЈ ИЗДАЈСТВА ОД СТРАНЕ ЖЕНА 840 Целокупан рад и борбу народа Срема пратили су стални фашистички налети и реакције. Сваки налет фашиста однео је бројне жртве међу којима је било и много жена и омладинки. За време такозване велике офанзиве на наше одреде у Фрушкој гори и акције злогласног усташе Виктора Томића, у јесен 1942. године, страдало је око 6.000 лица а око 10.000 одведено је у логоре. Читаве композиције, у којима је више од половине било жена и деце, носиле су народ сремских села у Јасеновац, Стару Градишку и друге логоре. — Међу многим омладинкама које су на зверски начин убијене од усташа крајем 1942. у логору Стара Градишка биле су и Зора Авакумовић, члан КПЈ и руководилац СКОЈ-а, и Љубица Стајић, скојевка, обе из Голубинаца. — Затрте су читаве породице, а нека села, као што су Гргуревци и Буковац у Фрушкој гори, остала су потпуно без мушкараца у снази. У тим селима наставиле су саме жене да раде и да се боре. — Тешко ће се икада знати колико је жена у Срему страдало у прошлом рату. Али се зна да није забележен ни један случај издајства ни слабог држања жена пред фашистима. Међутим у народу Срема још су увек жива сећања на оне жене сељанке које су, ухваћене од фашиста за време блокада, више волеле да погину него да одају базе у којима су били сакривени ДРугови. Та храбра држања жена нису била једино из чистог родољубља већ су била и израз политичке свести о циљевима ослободилачке борбе и нужности жртава, била су резултат рада Партије међу народом. Ту свест најбоље је изразила једна сељанка из Карловчића која је казала фашистима кад су је мучили: „Ви ме можете убити, али ме не можете преокренути”. Већ је раније речено како су фашисти у селу Свилошу убили председницу МО АФЖ Даницу Андрин, јер није хтела ништа да им каже о сво- �јој организацији. Сличних примера било је у Срему много. И Евица Арсенић из Гргетега, којој су убили једанаестогодишњег сина, пркосно је одбила да шта каже о раду у селу. Фашисти су је страшно мучили. Почупали јој косу, одсекли прсте, нос, уши и тако унакажену најзад убили. Мара Гмизић из Добринаца најпре је затворила другове у базу, а затим је изашла пред фашисте, тврдећи да у кући уопште нема базу. Разбеснели џелати су јој прво убили дете на рукама, а кад је она и даље упорно одбијала да изда базу, убили су и њу. Од Маре Гршић из Сусека такође су захтевали да покаже базу са рањеницима. Кад није хтела, убили су јој дете у наручју, а њу тешко ранили. ■—■ За време блокада фашисти су терали народ, већином жене, децу и старце, у црквену порту и тражили да им се издају партизани и прокажу базе. Загорка Гавриловић55) и Софија Весић из Михаљеваца (земунски срез) над ископаним ракама остале су неме, иако су у кући имале у бази сакривене рањенике. Пред њи- ховим очима фашисти су им убили седморо деце које њихове које из њихове две куће. Мали Загоркин синчић успузао се и изишао из раке, вичући престрављено: „Немој мене, чико”, али фашиста није имао милости. Својим држањем и смрћу дале су пример целом селу. — Јуна 1944. у блокади села Купинова ухваћена је Тоница Рибар супруга др Ивана Рибара и мајка Лоле и Јурице, заједно са ћерком Божаном. Пошто није хтела ништа да каже фашистима, чак ни своје име, они су је стрељали, а Божану су одвели у логор. Омладинку Рајку Крунић из Прхова фашисти су за време једне блокаде убили у дворишту њене куће, јер је одбила да иде на рад у Немачку. Таквих примера било је много и немогуће је све изнети, као што је немогуће на овом месту описати масовне погибије људи, жена и деце у селима као што су Лежимир, Манђелос, Грабово, Босут, Грк (Вишњићево), Рача, која су такорећи била опустела. ТОНИЦА РИБАР СА СИНОВИМА ЛОАОМ И ЈУРИЦОМ. ЗА ВРЕМЕ РАТА БИЛА ЈЕ СКЛОЊЕНА У СРЕМСКИМ СЕЛИМА. ПРИЛИКОМ БЛОКАДЕ КУПИНОВА У ЛЕТО 1944. УБИЈЕНА ОД СТРАНЕ ФАШИСТА ЈЕР НИЈЕ ХТЕЛА ДА КАЖЕ НИ СВОЈЕ ИМЕ. • БАНАТ 1943—1944. У пролеће 1944. године, по одлуци ПК КПЈ, са једном групом партијских активиста, прешла је из Срема у северни Банат и Душанка Јовановић-Бранка, до тада члан ОО АФЖ за источни Срем. Њен је задатак био да, уз помоћ обновљеног ОК КПЈ за северни Банат, ради на оснивању организација АФЖ на том терену. Пре тога је само у карађорђевачком срезу постојало неколико месних одбора АФЖ — у Банатском Карађорђеву, Вишњићеву, Александрову и Банатском Двору — који су формирани октобра 1943. У првој половини 1944. формирани су МО АФЖ и у неким селима новобечејског среза, на пример, у Меленцима и Куману.36) То је ,!) Загоркин елучај описао је у једној од евојих истинитих је могла Загорка, и ми ћемо”. 5') Јован Поповић легенди: ,,Кад У првом МО АФЖ у Бан. Карађорђеву биле су: Милица Прерадовић, Мандица Рајачић, Даница Вуквић, Перка Плећаш, Зорка Јокић; у Александрову: Мара Блажић, Ленка Велемиров, Загорка Станисављев; у Бан. Двору: Војана Краљ, Анђа Сврдлан, Драгиша Алексић, Анка Пажин, Анђа Милаковић, Јела Бајић; у Вишњићеву: Јела Глеђа, Милица Новаковић, Радинка Дробац, Љуба Буквић; у Меленцима: Јагода Костић, Зорка Путник, Добринка Мијатов, Љубинка Мудрић, Гора Туцић, Марија Фидлер, Ружа Бошњак, Висерка Кеврешан и друге; у Куману: Зорка Ћурчић, Косана Гладић, Дара Ковачев, Нада Немешев и Љубица Трифуновић-Титин (председница). у извесном смислу представљало приличан успех у раду Партије, пошто су услови за рад НОП-а на овом терену били изузетно тешки због жестоког терора од стране фашиста, честих блокада села, масовних стрељања (на списковима стрељаних било је много жена). Слична ситуација била је и у јужном Банату где је ослободилачки покрет обновљен у пролеће 1944. године. Иако су на овом терену организације АФЖ стваране тек после ослобођења, народ је све више прилазио НОП-у. Нарочито је велике симпатије уживао Јужнобанатски одред који је имао све више бораца. У Одред су ступале и жене и омладинке. Тако су још почетком 1943. у Одред дошле две омладинке из Беле Цркве, чланови СКОЈ-а од 1941. године: Јелена Радуљ-Лела и Мара Јанковић-Рита. Јелена је већ јуна 1943. ухваћена и убрзо стрељана у Загајици, а Мара је почетком јануара 1944. погинула. На терену су стварани активи жена од другарица које су се спасле хапшења или су се вратиле из затвора и логора. Такве су биле: Анђа Милићевић и Ана Бранков (срез Вршац), Дивна Добрић и Божица Вулетић (срез Бела Црква), Катарина Соко- 841 ЗВЕЗДАНА МИКИН-НАХА рођена је 1909. у Меленцима, сељанка. У напредни покрет укључила се још пре рата уз свог мужа. На почетку устанка руководила је васпитним групама жена у своме месту. Члан КПЈ постала је почетком 1942. Била је један од малобројних чланова КПЈ који су преживели блокаду у Меленцима у пролеће 1942. После блокаде ступила је у Севернобанатски одред. Са Одредом је ујесен 1943. дошла у Срем, а затим прешла у Босну. У северни Банат вратила се у пролеће 1944. Исте године постала је члан, а затим секретар СК КПЈ за јашатомићки (карађорђевачки) срез. По ослобођењу била је члан ОК КПЈ за северни Банат и секретар ОО АФЖ. — Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. �МАРА ЈАНК0В1Ш РИТА ПАРТНЗАНКА ЈУЖНОБАНАТСКОГ ОДРЕДА. ПОГИНУЛА ЈАНУАРА 1944. КОД СЕЛА ЗЛАТИЦЕ У РУМУНИЈИ. ловић (Панчево), Јелена Топалов (срез Алибунар), Љуба Дренча (срез Ковин) и друге. -— У Вршцу је радила Даница Ловрековић-Рођа, предратни комуниста. Тако је, захваљујући упорном раду Партије, у току 1944. све до ослобођења, стварана све повољнија клима за ослободилачки покрет, па су се и жене све масовније укључивале у рад. На тај начин припремани су услови и расположење код жена за стварање организација АФЖ и на овом терену. РАД АФЖ ПОСЛЕ ОСЛОБОЂЕЊА У јесен 1944. највећи део Војводине био је ослобођен. Али, рат је још трајао. У западном Срему стајао је чврсто укопан сремски фронт. Целокупни живот у ослобођеним крајевима био је усмерен у два правца: учинити све да се фашисти истерају из целе земље и да се убрза крај рата; све људске и материјалне снаге ставити у службу обнове ратом разорене и опустошене земље и посветити их лечењу ратних рана. Огромну помоћ војним57) и цивилним властима у овим напорима пружиле су жене Војводине. ЈЕЛЕНА РАДУЉ-ЛЕЛА ИЗ БЕЛЕ ЦРКВЕ. ПАРТИЗАНКА ЈУЖНОБАНАТСКОГ ОДРЕДА. ИЗГУБИВШИ ВЕЗУ СА ЈЕДИНИЦОМ, СКЛОНИЛА СЕ КОД УЈАКА, А ОН ЈЕ ПРЕДАО НЕМЦИМА. СТРЕЉАНА ЈУЛА 1943. КОРНЕЛИЈА АНКУЦПП ГОВОРИ НА МИТИНГУ НЕПОСРЕДНО ПОСЛЕ ОСЛОБОБЕЊА ВРШЦА. ЗУЗА ХУРАВИК ИЗ ПРЕДСЕДНИК 00 АФЖ. КОВАЧИЦЕ, ЧААН КПЈ И Тешко је побројати све многобројне послове-које су жене у то време обављале. На првом месту била је брига за војску и испуњавање пароле „Све за фронт — све за победу”. Затим, оспособљавање болница и неговање рањеника наше и Црвене армије; прихватање и смештај деце палих бораца и избеглица; припремање и ношење поклона рањеницима по болницама и борцима на фронту; уређивање ресторана друштвене исхране и рад у њима , и многи други задаци. Жене су се укључивале и у друге послове на нормализацији живота у ослобођеним крајевима. Организоване у своје женске бригаде скидале су летину са фашистичких имања, припремале огрев за болнице и установе, радиле на оспособљавању саобраћаја и уређивању импровизованих аеродрома. Многе од ових задатака жене су обављале упоредо са омладинским организацијама. Ударнички рад и такмичарски дух прожимао је све акције. Хиљаде радних дана и десетине хиљада радних часова били су њихови резултати. Поред тога, жене су сти57) Од краја октобра 1944. до краја јануара 1945. у Банату, Бачкој и Барањи била је заведена Војна управа, док су у Срему власт имали народни одбори. 842 �зале да организују или да похађају разне курсеве, почевши од аналфабетских па преко хигијенских до оних за политичко уздизање. Све ове послове жене су највише спроводиле преко организација АФЖ које су формиране свуда где их није било за време рата. У Срему је било мало таквих места. У Бачкој и Банату организације су ницале такорећи сутрадан по ослобођењу и одмах се укључивале у рад на помоћи фронту и на обнови земље. Затим су организоване среске конференције и изабрани срески одбори АФЖ. Уједно су изабрани и делегати за окружне конференције, па се ускоро приступило и њиховом одржавању. Прва окружна конференција одржана је 22. октобра 1944. у ослобођеном Петровграду (данас Зрењанин) за жене северног Баната. У свечано украшеној сали Градског позоришта скупиле су се жене-делегати из целог округа. После поздравних говора реферат о АФЖ и тековинама НОБ одржала је Душанка Јовановић-Бранка. У дискусији је учествовало доста жена, највише мајки бораца. Затим је изабран ОО АФЖ и делегатрх за Покрајинску конференцију. У ОО АФЖ ушле су: председница — Емилија-Мила Коларов, мајка 'погинулог првоборца Владимира-Коче Коларова, потпредседница — Манда Агбаба, секретари — Душанка Јовановић и Смиља Братић. На крају су послати телеграми маршалу Титу и Централном одбору АФЖ. У јужном Банату окружна конференција одржана је крајем 1944. Како је текла ова конференција, види се из дописа, штампаног у Слободној Војводини од 23. децембра: ЧЛАНИЦЕ АФЖ ДОБРИНАЦА (СРЕМ) У ПОСЕТИ РАЊЕНИЦИМА У ЗЕМУНСКОЈ БОЛНИЦИ АФЖ ИЗ КОВАЧИЦЕ У АКЦИЈИ ПРЕДЕЊА ВУНЕ ЗА НОВ „Свесне жене јужног Баната одмах по ослобођењу приступиле су формирању одбора АФЖ-а. Оне су готово у свим местима уредиле себи дом —• место где жене одржавају конферепцију, где ће бити радионица, где се одржавају течај еви. Одбори АФЖ учествују у прикупљању прилога и тиме помажу активно нашу војску. Конференције антифашисткиња нису више стране женама Баната. По свим срезовима доњега Баната одржане су конференције. Прва окружна конференција АФЖ у јужном Банату била је израз започетог организованог рада жена, организованог учешћа у народноослободилачком покрету. На конференцији су били присутни. поред делегата из свих срезова, почасни делегати: делегат НОВ, окружног НОО и УСАОЈ. Сви су они у име својих организација поздравили конференцију истичући уло- СА ТРАНСПАРЕНТОМ: „ЖИВЕЛО БРАТСТВО И ЈЕДИНСТВО НАРОДЛ ВОЈВОДИНЕ” ЖЕНЕ ДО ЛАЗЕ НА МИТИНГ 843 �гу жене у народноослободилачком крету и значај ове конферени/ије. по- Са конференције су жене упутиле поздравпе телеграме: Антифашистичком већу народног ослобођења Југославије, том највишем представништву нашега народа, маршалу Титу, Антифашистичком комитету совјетских жена, које су поднеле половину терета отацбинског рата и Централном одбору АФЖ-а Југославије. Програм конференције испунили су реферати о политичкој ситуацији и организацији АФЖ, после којих је следила дискусија ... Жене су износиле свој дотадашњи рад у срезовима из чега се могло видети да је организација АФЖ код нас отпочела делатност као широка организација. Али тај рад је само основа за даљи, гаири и бољи рад. На конференцији је изабран и окружни одбор АФЖ-а за јужни Банат, у који је ушло 30 жена, најактивнијих у округу. Председница одбора је Петра Јовичић38) из Врачевгаја, сељанка, жена која је у најтежим данима терора помагала народноослободилачки покрет. Изабрана су и четири делегата за покрајинску конференцију. Око 150 делегата, припадница среских и месних одбора АФЖ, пошло је са конференцгсје са пуно воље за даљи рад. Оне су чуле о борби и раду жена осталих наших покрајина, о подвизима жена Босанске Крајине, Црне Горе, Хрватске и Срема. Оне су одлучиле да дају све од себе, како би заслужиле слично признање. Прва окружна конференција била је и манифестација организованости жена, манифестација схватања и/иљева данагиње борбе и и,иља саме организације АФЖ-а, и израз жеље и воље за даљи рад”. У Бачкој су среске и окружне конференције АФЖ одржане нешто касније. И оне су имале манифестациони карактер. Нарочито се манифестовало јединство жена разних народности. Ево одломка из једног дописа новинског извештача са среске конференције одржане у Бачкој Тополи: „Велико признање заслужују другарице Мађарице из овог среза ... Мајка Михајловгсч из Малог Иђогиа дала је четири сина у „Петефи” бригаду. Преко 1.200 мужева, браће и сипова послале су мађарске мајке у мађарску бригаду „Петефи”. Оне су у Фекетићу основале обданиште за децу и породилиште. У Моравици су мађарске мајке примиле 300 деце из Хрватске. Примиле су их исто као и њихове другарице Српкиње у Пачиру. Српкиње и Мађарице у Бачкој Тополи заједнички су уредиле болницу за **) Убрзо равик. ј е за председницу дошла Зуза Ху- око 200 рањеника и заједно раде и мажу нашим рањеницима да оздраве .. по- На окружној конференцији АФЖ за суботички округ за председницу изабрана је Сока Рапајић, за потпредседницу — Ержебет Рекецки, а за секретара — Ружица Дудашев. И у новосадском и у сомборском округу одржане су такође окружне конференције и изабрани окружни одбори АФЖ. У Срему, где су постојала два округа, изабран је обласни одбор АФЖ. За председницу изабрана је Криста Бадањац, а за секретара Ружа Тадић. Припреме за Покрајинску конференцију АФЖ почеле су недељом такмичења жена Војводине. Такмичило се село са селом, град са градом, срез са срезом. Резултати су за ондашње могућности били изванредни. Лист „Слободна Војводина”, иако је у оно време због оскудице у новинској хартији излазио на малом броју страна, ревносно је бележио ове акције. Уз наслове „Жене Војводине помажу у позадини фронту”, „Пример такмичења за I покрајинску конференцију АФЖ”, „Подвизи жена Срема”, са пуно симпатија и топлих речи, истицани су резултати овог „племенитог такмичења”. Тако се у броју од 30. децембра 1944. наводи пример Новог Сада који се такмичи са Суботицом. „У оквиру ове утакмице, а у року од два месеца, Новосађанке су учиниле следеће: обрале су 70 јутара кукуруза (3.360 радних сати), 50 жена прало је свакодневно рубље по касарнама (24.000 радних сати), по болницама ради свакодневно 29 жена као сестре болничарке (14.153 радна сата); ради растерећења стручног особља дежурају добровољно по болницама и указују негу нашим рањеницима 54 другарице (26.352 радна сата), око 90 другарица ради по војним, народним и властитим (АФЖ) кухињама, (43.920 радних сати), око 15 другарица распрема дневно фагиистичке куће...” и тако даље. „Осим тога АФЖ је уредио три обданишта за децу ...” Многа сремска села, која су за цело време рата хранила и одевала партизане и много пута била пљачкана од фашиста, била су изузета од давања у свим такмичењима. Међутим, ни једно сремско село није хтело изостати. „Слободна Војводина” од 25. децембра 1944. забележила је: „Опет су опустошена села, опљачкани градови, преко својих свесних, изграђених жена, доказала да се још увек може и мора дати за нашу војску. Можемо навести пример румског среза. Од 844 почетка кампање прикупљено је 1,275.810 куна, 77 м жита, 139 м кукуруза, 94 м кромпира, 128 м пасуља, 41 м брашна, 395 кг сланине, 265 кг колача, 202 кг меса, 72 комада свиња, 2184 комада јаја, 337 пари чарапа, 105 кошуља и јоги много других ствари потребних за нашу војску. Кампању су нарочито осетили наши борг1,и-рањенигш који су сваки дан примали понуде у колачима, рубљу и др. У свгш селима основане су женске радне чете („мобе”) које предано обављају послове: беру кукуруз, прикупљају жито и остале намирнице из фагаистичких кућа, раде на аеродромима. Тако у Краљевцима радна чета од 80 жена радила је 6 дана на аеродрому у Пећинцима, 60 жена на аеродрому у Великим Радинцима и на румском аеродрому. У Никинцима женска радна чета од 87 чланова већ 25 дана сакупља жито и остале намирнице из напугатених фагиистичких кућа. У Хртковг1,има организовано је у АФЖ 359 жена од којих 209 Хрватица и 134 Мађарице. Оне су самс за три дана док је наша војска пролазила кроз село издале 10.000 кг. хлеба... Како су нагие жене схватиле борбу и како је организовано помажу има пуно конкретних примера. Тако у селу Стејановцима, док је фронт био норед села, а нагии рањении,и лежали на земљи, оне су самоиницијативно изнеле и дале рањении,има 69 јастука, 80 јоргана, 53 ћилима и 29 пегикира. У селу Буђанавцима 15 жена је за једну ноћ испекло 1.500 кг хлеба за нашу војску ...” На неколико дана пре Покрајинске конференције, коју је уз помоћ ПК и ПО ЈНОФ, припремио иницијативни ПО АФЖ, изашао је чланак у „Слободној Војводини” у коме се, између осталог, каже: „Сада када се у слободи остварују давнагињи снови жена, када и Војвођанке у пуној мери учествују у изградњи нове домовине преко своје организације АФЖ, постоје могућности да се одржи широка конференција на којој ће жене Војводине манифестовати своје јединство и жељу да се тако јединствене укључе у Јединствени народноослободилачки фронт, на којој ће поднети биланс досадашњег рада и на којој ће себи поставити нове задатке и изабрати Покрајински одбор АФЖ за Војводину. На своју ггрву конференцију жене неће доћи неспремне. Већ је у току „недеља такмичења” у прикупљању свега што је потребно за нагиу војску, у помагању народноослободилачким одборима и обнови земље, коју су организовали одбори АФЖ по нагиим селима и градовима, по срезовима и окрузима. Резултати тога такмичења биће још један доказ више колико је висока свест жена Војводипе и колика је њихова љубав према нагиој војсци и братској Црвеној армији, колика је њихова жеља да се што пре учврсти наша народна власт. ��А међу задацима који ће се поставити на првој конференцији жена Војводине биће најважнији: — да се преко Антифашистичког фронта жена окупе у Јединствени народноослободилачки фронт све антифагиисткиње Војводине; — да се још више помогне у мобилизацији свих способних мушкараца за нагиу војску; — да се пружи пуна помоћ народноослободилачким одборима у раду на обнови земље и изградњи нагие домовине.” Градски одбор АФЖ, са председницом Милицом Стајић, уочи саме конференције, упутио је апел женама Новог Сада да помогну у прихватању и смештају делегаткиња. Није било лако збринути 650 жена већ и стога што су у току протеклих двадесет дана у Новом Саду била одржана два масовна скупа: Покрајинска конференција ЈНОФ и Конгрес УСАОЈ. Град је оскудевао у свему, највише у огреву и намирницама. Секција за исхрану извештавала је грађанство да ће се тих и тих дана (двапут недељно) следовати 15 дкг меса по особи. Јер, у граду су се, одлазећи на фронт, задржавале јединице наше војске, Црвене армије и бугарске војске, које је такође требало сместити и нахранити. Гостољубиве Новосађанке решиле су проблем смештаја делегаткиња на тај начин што су их „базирале” по кућама чланица АФЖ. Иако је исхрана била обезбеђена у друштвеним ресторанима, ипак се свака домаћица трудила да и сама угости другарицу која је код ње базирана, ускраћујући себи и укућанима оскудно следовање. На сам дан отварања конференције 1. јануара 1945. свечано украшена велика сала Спомен-дома (данас Српско народно позориште) била је препуна делегаткиња: сељанки, радница, домаћица, интелектуалки — активискиња АФЖ. Било их је разних народности и доба старости. Поред омладинки, најчешће у униформи, седеле су средовечне и старије жене. Највише их је било у марамама, претежно црним. Међу њима су и мајке бораца: Криста Бадањац из Лаћарка, Ката Јовановић из Лединаца, Вида Поповић из Попинаца — мајка петорице синова-партизана; Зузана Фелди из Старе Пазове — мајка двојице синова, истакнутих комуниста, које је окупатор стрељао за непуну годину дана; Манда Агбаба из Банатског Карађорђева и друге. Поред Српкиња, којих је било највише, било је и представница осталих народа: Хрватице су представ- љале првоборац Ивка Бобинац, радница из Земуна, Марија Прћић из Таванкута, Марцела Вуковић из Суботице и друге. Међу представницима Словакиња су: Зуза Хуравик из Ковачице, познати комуниста и активиста АФЖ, Марија Опшуст из Араца, Зузана Карделис из познате борачке породице из Кисача, затим Марија Хован из Срема. Мађарице представљају: Роза Мартон из Српске Црње, Ержебет Рекецки и Лидија Киш. Од Румунки ту је Корнелија Анкуцић, секретар ОО АФЖ за јужни Банат, а од Русинки — Пава Харди из Руског Крстура. Међу женама барцима биле су Душанка Јовичић Нађ из Јаска и Јана Драгојловић из Баноштра. Као гости конференцији су присуствовале другарице: Цана Бабовић, познати револуционар и борац за радничка права, дугогодишњи комуниста, организатор и учесник Прве земаљске конференције АФЖ, одржане 1942. у Босанском Петровцу; затим, Разуменка Петровић, Јелена Поповић и Олга Ковачић, првоборци и чланови Главног одбора АФЖ за Србију, односно за Хрватску. Конференцију је отворила и госте и делегате поздравила Вида Мамузић, кројачка радница из сремског села Белегиша. Минутом ћутања одата је пошта другарицама палим у НОБ. Затим су се ређали поздравни говори представника народне власти, ЈНОФ-а, наше војске и совјетских жена — црвеноармејки. Поздраве Централног одбора АФЖ конференцији пренела је Цана Бабовић, која је подвукла да пред женама Југославије стоје задаци: окупљање свих жена у АФЖ и њихово политичко и културно-просветно уздизање, учествовање у ЈНОФ-у, помоћ војсци и рад у позадини. У име главног одбора АФЖ Србије конференцију је поздравила Разуменка Петровић, а у име хрватских жена Олга Ковачић, која је похвалила учешће Војвођанки у НОП, позивајући их да наставе рад на остварењу нове заједничке братске домовине у којој неће бити угњетених народа нити националне мржње и где ће сви народи моћи заједнички да изграђују лепши и срећнији живот за себе и за своју децу. Други део конференције почео је рефератом Србиславе КовачевићМарије о улози и учешћу жена у НОБ и о наредним задацима АФЖ Војводине, у којем је доминирала мисао: „Јачати Антифашистички фронт 846 жена значи јачати Јединствени народноослободилачки фронт”. У дискусији после реферата учествовало је око двадесет жена из разних крајева Војводине. Мица Остојић-Стевка из сремског села Јарка, обратила се делегаткињама и гостима речима: „Поздрављам вас у име свих жена борбеног Срема”, а затим је изнела неке резултате о раду жена у НОБ и у обнови, међу којима и импресиван податак да су жене Срема дале 48.000 радних дана оспособљавајући импровизоване аеродроме. „То је тежак посао, рекла је, али ми знамо — што пре уредимо аеродроме, пре ће авиони узлетати, пре ће се фронт одмакнути, пре ће се ослободити народ који још трпи од фашистичке војске”. Наводећи неке примере јуначког држања сремских жена пред фашистима, она је изразила захвалност њима и многим безименим јунакињама једноставним речима: „Оне ће остати светле међу нама”. У име жена Бачке говорила је Ружа Дудашев из Суботице. Она је истакла да су и жене Бачке дале велики допринос у НОБ иако у пространим бачким равницама то није било нимало • лако. После ослобођења дале су много радних дана, радећи по болницама и на збрињавању деце. Жене северног Баната представљала је Звездана Микин-Ната првоборац из Меленаца, која је рекла: — И у Банату су жене већ од 1941. на позив Комунистичке партије приступиле нашим партизанским јединицама као борци и болничарке. . . Наше жене имају много радних дана. Али ми нисмо задовољне ... Ми смо решене, хоћемо и морамо да достигнемо славу наших најбољих жена јуначког Срема. У име жена јужног Баната говорила је Корнелија Анкуцић, вероватно најмлађи дискутант на конференцији. Иако је била млада, радила је као секретар Окружног одбора АФЖ, као активиста Окружног одбора ЈНОФ и у другим организацијама, јер је од многобројних активиста НОП јужног Баната мало њих дочекало ослобођење. Међу дискутантима на конференцији била је и Драгица Хаџић из Земуна, која је истакла да су Земунке, и поред тешких услова, дале велики допринос у рату и у обнови земље. Лепосава Бањац из Врдника приказала је рад врдничких жена које су провеле многе непроспаване ноћи радећи за нашу војску. „Сама сам сашила 2000 капа и 1500 војничких �блуза, и то све ноћу”. — Марија Опшуст из Араца изнела је рад Словакиња у своме селу. „Много храбрих бораца Словака пало је за слободу и за братство и јединство народа Војводине”, рекла је она. — Матија Јарамазовић из Суботице поздравила је конференцију у име Буњевки. Она је говорила о њиховом раду за НОП и истакла да ће оне слати своје синове у борбу до коначног ослобођења наше земље. — Станка Веселинов, као члан Покрајинског одбора ЈНОФ, говорила је о тековинама народноослободилачке борбе и о потреби чувања тих тековина. •— Јованка Милутиновић, „Црнка Фрушкогорка”, истакла је примере жена Дивоша и Лежимира које су дале велики допринос и многе жртве у НОБ. Оне су и после ослобођења наставиле да раде неуморно. „Тако су за 14 дана опрале више од 10.000 пари веша” — Ката Јовановић из Лединаца рекла је да је жртвујући своју децу народноослободилачкој борби дала највише што је могла за бољу будућност свих наших народа. — Међу последњим дискутантима био је секретар ПК КПЈ друг Јован Веселинов-Жарко који је истакао задатке жена Војводине, на првом месту да помажу нашу народну власт и да у њој активно судулују. Са конференције упућен је поздрав Маршалу Титу, у коме су делегаткиње топлим речима изразиле своју љубав према њему и обећање да ће све своје снаге заложити за изградњу своје домовине Федеративне На- родне Републике Југославије. Уз телеграм жене северног Баната послале су на дар Титу богато извезену старинску народну ношњу. Другу ношњу послале су Кати Пејновић, тадашњој председници Централног одбора АФЖ. На крају конференције изабран је Покрајински одбор АФЖ Војводине, За председницу изабрана је Мира Милошевић, првоборац из устаничког села Ирига, а за секретара Србислава Ковачевић-Марија. У ПО АФЖ ушло је 80 жена, представница свих народа Војводине. Пре него што су се разишле са Конференције, делегаткињама се обратила Криста Бадањац речима: —- Драге другарице, мајке из Бачке и Баната, ја као мајка из Срема позивам вас да ступите са осталим женама Војводине у Антифашистички фронт и да активно помажете нашу Народноослободилачку војску, која тако храбро гони непријатеља заједно са Црвеном армијом. Другарице, то је наша дужност, дужност као мајки, као сестара да што пре нестане немачког фашизма. Другарице, ја сам мајка која има осморо деце у партизанима и једно у логору, од којих је четворо пало за слободу. Ја сам са својом децом рушила пругу код Мартинаца. Ја сам своју децу изгубила, али нисам клонула, јер знам да су пали за слободу. Зато позивам мајке да буду храбре и истрајне у овој тешкој али славној борби. 847 КРИСТА БАДАЊАЦ ИЗ ДАПАРКА, МАЈКА ДЕВЕТ БОРАЦА ОД КОЈИХ ЈЕ ЧЕТВОРО ПОГИНУЛО. И САМА УЧЕСНИК НОП, ЈЕДНО ВРЕМЕ ПРОВЕЛА ЈЕ У ЛОГОРУ. ПРЕДСЕДНИК ОБЛАСНОГ ОДБОРА АФЖ ЗА СРЕМ 1944. �косово Споменик народноослободилачкој борби народа Косова у Приштини Рад вајара Миодрага Живковића �аднички покрет на Косову, под руководством КПЈ, развијао се пре рата у условима политичких, економских, националних, верских и других супротности. Те супротности је још више заоштравала политика ненародних режима старе Југославије. Партијска организација на Косову организовала је низ акција против ненародних експлоататорских режима: штрајкове, демонстрације, протесте против скупоће, рата, фашизације земље, за слободу и хлеб, културно-забавне приредбе и др. у којима су, поред чланова КПЈ и СКОЈ-а, учествовали многобројни омладинци и омладинке и симпатизери Партије. На тај начин је КПЈ на територији Косова, нарочито у Пећи, Ђаковици, Призрену, Приштини и Косовској Митровици, организовано развијала свој утицај у народу, а посебно на омладину и жене. За жене Косова, поред свих супротности и тешких услова живота пре рата, постојале су и посебне тешкоће у односу на њихов положај у друштву и породици. Но и поред тих тешкоћа, жене Косова, под утицајем КПЈ, ломиле су породичне и друштвене окове и укључивале се у ак- Р ције које је водила Партија. Оне су се бориле за побољшање положаја свих жена на Косову и окупљале се у Женском покрету, који је био нарочито активан у Приштини, затим у Пећи, Косовској Митровици и Призрену и у организацијама СКОЈ-а и напредне омладине. И оне су дале свој допринос успеху акција КПЈ и тако организоване и спремне да се боре за своју земљу дочекале априлски рат. Априла 1941. године, територија Косова је подељена на три дела. Највећи део припао је италијанском окупатору у оквиру ,,Велике Албаније” (Приштина, Урошевац, Гњилане, Призрен, Ђаковица, Пећ, Исток, Србица, Ораховац, Сува Река и Драгаш). Немци су задржали косовскомитровачки (звечански), вучитрнски и лабски срез (Подујево). Бугарима су припали Качаник и нека села гњиланског и урошевачког среза. Немачки и италијански окупатор, и бугарски фашисти, четници и албански плаћеници представљали су јаког и организованог непријатеља, оријентисаног у првом реду на борбу против КПЈ и антифашистичких снага, искоришћавајући националне, верске и друге супротности, распирујући шовинистичку мржњу и раздор међу народима у целој области. 851 На тај начин је створена изузетно тешка ситуација за развитак народноослободилачке борбе. Па ипак, и у посебно тешким условима, развој народноослободилачке борбе и свих видова отпора фашизму на Косову стално је напредовао. У спровођењу задатака које су КПЈ и њен Обласни комитет за Косово и Метохију постављали пред комунисте и родољубе, развијао се антифашистички покрет у коме су место, улога и активност жена били од великог значаја. Не признавајући окупаторску поделу области, Обласни комитет КПЈ за Космет је стално позивао народе читаве области да заједно са осталим народима Југославије ступе у јединствену борбу и оружане акције против фашистичког окупатора. У прогласу Обласног комитета КПЈ за Косово и Метохију од 1. октобра 1941. између осталог се каже: „Народи Косова и Метохије: Албанци, Срби и Црногорци и др.1) .. .Доласком окупаторских трупа нарочито су погођени народи Косова и Метохије. Над њима се спроводи најцрњи терор, пљачка, хапшење и убијање. Окупатор и његове слуге распирују шовинистичку и верску мржњу међу наро') Архив ИРПЈ, бр. 275 11/2—17 (41), докумената и података о НОР-у, том I, 1969., стр. 18—22. Зборник књ. 19, �ДРАГИЊА-ДАГА МЕДЕНИЦА, из Витомирице, рођена је 1921. године у Колашину. Сасвим млада се укључила у напредни омладински покрет, 1938. године била секретар актива СКОЈ-а у Витомирици. У чланство КПЈ примљена је 1940. године. После капитулације Југославије отишла је у Црну Гору и учествовала у 13-тојулском устанку. По задатку Партије долазила је са групом другова у Пећ и поново се вратила у Црну Гору. При другом прелазу из Црне Цоре у Пећ на задатку успостављања везе између ПК КПЈ за Црну Гору и Обласног комитета КПЈ за Космет погинула је октобра 1941. године на Хајли код Пећи са групом од 11 другова у којој су била и њена два брата. МИЈ1ЕВА ВУКОВИЋ рођена је 1913., адвокатски приправник, члан КПЈ од 1933. Формирала је партијске организације и активе СКОЈ-а у Витомирици и Пећи. У 1939. била је в.д. политичког секретара Обласног комитета КПЈ за Космет и секретар Обласног комитета СКОЈ-а за Космет. Исте године постала је и члан бироа Обласног комитета КПЈ за Космет. Била је делегат на VIII покрајинској конференцији КПЈ Црне Горе, Боке, Санџака и Косова и Метохије. Пред рат је радила на организовању партијског рада, СКОЈ-а и женауПећи и Косовској Митровици. После избијања рата отишла је у Црну Гору и учествовала у 13-тојулском устанку. Била је политички комесар Централне болнице. Погинула је 1943. године на терену Колашина. КАТИЦА БРАЈОВИЋ је рођена 25. маја 1913. године у Иванову код Панчева. У напредни раднички покрет се укључила пре рата и примљена је у Партију после мајских демонстрација у Пећи 1940. године када је била и рањена. Под окупацијом је наставила рад. Од краја 1941. године била је у Метохијском позадинском партизанском одреду у Пећи. Ухапшена је 25. октобра 1942. године и побегла из болнице у Пећи јануара 1943. године. После тога је прешла на партијски рад у Ђаковицу, где је била члан МК КПЈ у коме је одговарала за рад жена. Почетком 1944. године била је секретар партијске ћелије, а јула месеца је ступила у партизане. Била је болничарка и политички комесар болнице у Призрену, а после ослобођења Ђаковице секретар Среског одбора АФЖ. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. дима да би их лакше пљачкали и одржали у ропству, тупећи тиме оштрицу ослободилачке народне борбе. Зато се пред вама, народи Косова и Метохије, ради стварног националног ослобођења, поставља задатак јединствене борбе и оружаних акција, да 6и се заједно са другим народима Југославије отерао заједнички непријатељ — фашистички окупатор ... Албанци! .. . Стварајте партизанске одреде, поведите ослободилачку борбу заједно са српским и и,рногорским народом на Косову и Метохији. Ругиите мостове, дижите слагалишта и магацине хране и муниције. Не дајте да окупатор одвезе ни зрна жита за своју војску. Ометајте транспорте трупа и материјала. Устајте у борбу против окупатора и његових слугу — за унигитење фашизма — а да би дошли до стварног националног ослобођења... Срби! — ... Пођите путем своје браће у Србији и Црној Гори који се са пушком у руци боре против окупатора. Створите борбено јединство са поштеним албанским и и,рногорским народом, идите у заједничке партизанске одреде, јер ћете се заједнички пре ослободити. Борите се попут ваших славних предака који се вековима борише за слободу свога народа . .. Црногорци! .. . Створите борбено јединство са поштеним албанским и српским народом, јер ћете тако уједињени лакше доћи до заједничке слободе. Стварајте заједничке партизанске одреде и борите се с оружјем у руци против окупатора и његових слугу. Радници, сељаци, грађани и омладино Косова и Метохије! У бој! У бој против крвавог фашистичког окупатора који тежи да истреби најбоље борце народа, да пороби читави свет, да заведе најстрагинију владавину над народима коју памти историја. У бој! Куцнуо је последњи и одсудни час да без обзира на народност, веру и политичку припадност збацимо окупаторски фашистички јарам. У бој, јер је то наш дуг пред Совјетским народом који се бори и за нашу слободу. У бој, у последњи бој за уншитење фашистичке заразе". Уочи априлског рата 1941. у Области је било 270 чланова КПЈ. Због терора окупатора и његових помагача као и због исељавања великог броја насељеника, које је почело после 6. априла, број чланова КПЈ, и поред тога што је у међувремену примљен и један број нових, спао је на половину. До децембра 1941. на Косову су постојала два месна комитета КПЈ1), а Комитети су се називали месни, функцији и територији на којој били су срески комитети. 852 а по су својој радили �број чланова КПЈ био је 150, а од тога је половина припадала пећкој организацији. Међу овим члановима био је и један број другарица. јим матерњим језиком. Приликом транспорта за Немачку поздрављала је на железничкој станици из вагона окупљене грађане и рударе Трепче, клицала КПЈ и НОБ. Због тога је враћена у затвор и исте вечери, између 13. и 14. августа, стрељана. За народног хероја је проглашена 27. новембра 1953. ЖЕНЕ ЧЛАНОВИ КПЈ ПРЕ РАТА И 1941. У партијској организацији у Пећи, једној од најбројнијих било је највише другарица чланова КПЈ: Милева Вуковић, члан КПЈ од 1933; Видна Мијановић, члан КПЈ од 1939, после избијања рата отишла је у Црну Гору, укључила се у НОБ и стрељана је 1943. у Подгорици; Љубима Перовић, члан КПЈ од 1940. у Вршцу, дошла је у село Дубовик, убрзо отишла у Црну Гору и за све време рата била у црногорским партизанским јединицама; Драга Меденица, члан КПЈ од 1940. и члан МК СКОЈ-а из села Витомирице, после избијања рата прешла је у Црну Гору, учествовала у јулском устанку и вратила се у Пећ и у октобру 1941. у групи од 10 другова, на задатку успостављања везе између Обласног комитета КПЈ за Космет и Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору, погинула на планини Хајли; Ружа Раичевић, члан КПЈ од 1939. учитељица у селу Злокућани, 'отишла је у Црну Гору, учествовала у јулском устанку, вратила се крајем године и за све време рата радила илегално у селима око Пећи; чланови КПЈ од 1940. биле су Зорка Јовићевић, припадник Метохијског позадинског партизанског одреда од 1941, ухапшена је априла 1942. и до ослобођења била у логору у Италији; Катица Брајовић, Анђа Вујовић и Савка Ковачевић, која је од краја 1941. била члан МК КПЈ одговорна за технику и рад са женама. Шестог априла 1941. у КПЈ су примљене предратне скојевке Деса Баровић и Јагода Бобичић. У селу Витомирици које је и пре рата имало велики број чланова КПЈ и СКОЈ-а и било једно од најнапреднијих села, од другарица чланови КПЈ биле су: Станица Радојевић члан КПЈ од децембра 1939; Јованка Шарановић, члан КПЈ од 1940. и Смиљка Ивановић. Све су припадале Витомиричком батаљону Метохијског позадинског партизанског одреда од 1941. године. У Добруши је члан КПЈ од 1939. била Милка Перовић-Поповић, у Раушићу Милуша Поповић, члан КПЈ од 1940. а у селу Кпузу Милосава Маловић, погинула као борац код Берана у Црној Гори. • ЈОВАНКА НАРОДНИ ХЕРОЈ СИЛВИРА ТОМАСИНИ, професор гимназије у Косовској Митровици, рођена је 2. децембра 1913. у Трсту. Њени су родитељи после првог светског рата из Трста пребегли у Марибор. Године 1933. се уписала на Филозофски факултет у Љубљани и укључила у напредни студентски покрет. Радила је у академском друштву „Триглав”, у „Взајемности” и другим организацијама. Факултет је завршила 1938. Пошто је њена активност била позната полицији, то није могла да добије запослење, те се из Љубљане преселила у Марибор и тамо наставила политички рад. Радила је у „Црвеној помоћи”, „Взајемности” и другим напредним организацијама. Пре рата је постала члан КПЈ. Године 1940. постављена је за суплента гимназије у Косовској Митровици, предавала је немачки језик. Убрзо је постала секретар једне партијске ћелије; била је одговорна и за рад технике МК КПЈ, која је била смештена у њеном стану. Била је веома омиљена у народу, посебно међу ученицима и њиховим родитељима које је често обилазила. Помагала је материјално угроженим ученипима у савлађивању наставног градива. Њеном је иницијативом и залагањем у гимназији основана кухиња за сиромашне ученике. По окупацији земље, свом је снагом прегла да окупи и ангажује што више људи на помоћи НОП. Формирала је актив СКОЈ-а у гимназији, а новембра 1941. актив жена чији је она била руководилац. Истога је месеца постала члан првог одбора НОФ-а. У мајској провали 1942. ухапшена је од Гестапоа. У затвору у Митровици подвргнута је нечовечном мучењу и малтретирању. Саслушавана је по неколико пута у току дана и ноћи. Пошто је говорила немачки, то је од ње захтевано да исказе даје на немачком; но она није изустила ниједну немачку реч, већ се пркосно супротстављала сво- 853 ШАРАНОВИЋ, члан КПЈ од 1940. године. Била је ухапшена на мајским демонстрацијама у Пећи 1940. године и држана у затвору месец дана. Одмах по избијању рата била је руководилац једне од четири групе жена, које су тада формиране у Витомирици. Године 1942. ступила је у Пећку чету, али је враћена на теренски рад; 1943. ушла је у МК СКОЈ-а и СК КПЈ за Пећ. У исто време била је и секретар реорганизоване партијске ћелије у Витомирици и одговарала за рад са женама. Ухапшена је фебруара 1944. године и из затвора у Пећи пребачена у Тирану, а августа спроведена у приштински логор одакле је убрзо пуштена. У јесен 1944. ступила је у I косовско-метохијску НО ударну бригаду. Рад је наставила и после ослобођења и децембра месеца учествовала у организовању Среског народноослободилачког одбора за Пећ. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. • МИЛКА ПОПОВИЋ-ПЕРОВИЋ рођена 16. марта 1920. године у Црној Гори, укључила се у напредни омладински покрет пре рата, а 1940. године примљена је у Партију у Добруши. Ухапшена је као учесник у мајским демонстрацијама у Пећи 1940. године и задржана у затвору месец дана. Од првих дана рата радила је на организовању омладине. Ухапшена је марта 1942. и отерана у логор Понза у Италији, а 1943. године, после капитулације Италије ступила је у партизане. Погинула је као борац Јастребачког одреда августа 1944. године у борбама за Лебане. МИЛКА ПОПОВИП, МАРИЈЛ ПАВЛОВИИ-ПУРЧИБ И ВИДРА КОВАЧЕВИК У ЈАБЛАНИЦИ 1944. �МИЛУША ПОПОВИЋ, из Раушића, предратни активиста радничког покрета, тешко рањена у мајским демонстрацијама у Пећи 1940. године. Исте године примљена у Партију, погинула као борац у VI офанзиви, 1944. године, код рудника Леце — Јабланица. САВКА КОВАЧЕВИЋ-ЋАКОВИЋ рођена је 17. маја 1921. Гимназију је завршила у Пећи. Пре рата се укључила у напредни омладински покрет и 1939. постала члан СКОЈ-а. Због учешћа у штрајку и борби са љотићевцима на Филозофском факултету у Скопљу била је саслушавана и суђена. У КПЈ је примљена крајем 1940. на факултету. После избијања рата дошла је у Пећ и укључила се у рад партијске организације. Од 1941. припадала је Метохијском позадинском одреду. Крајем 1941. постала је члан МК КПЈ и одговорна за технику и рад са женама. На тим и другим задацима радила је илегално до октобра 1942. када је у блокади после једног партијског састанка ухапшена. У затвору у Пећи била је одговорна за женски колектив. Из пећког затвора одведена је у затвор у Тирани и остала до капитулације Италије, септембра 1943. После бекства из тиранског затвора отишла је у Косовски батаљон односно I македонско-косовску НО ударну бригаду и I косовско метохијску НО ударну бригаду. Била је делегат вода, заменик политичког комесара, чете, заменик политичког комесара батаљона II македонске бригаде, члан политодјела и заменик политичког комесара 1 македонско-косовске НО удорне бригаде и од формирања заменик политичког комесара I косовско-метохијске НО ударне бригаде до краја 1944. када је изабрана за члана Обласног комитета СКОЈ-а за Космет, а од марта 1945. и секретар Обласног одбора АФЖ за Космет. Резервни је капетан I класе ЈНА. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. После капитулације старе Југославије у КПЈ у Пећи примљен је и кандидован и један број другарица. Новембра је постала члан КПЈ предратна скојевка Деса Девић. Кандидоване су за КПЈ Руска Стеванчевић, примљена у КПЈ почетком 1942. и Перса Сташић, члан КПЈ од 1942. У Витомирици је 1941. члан КПЈ постала Јелка Милатовић, ухапшена 1942. и одведена у затвор у Тирани, одакле је враћена у Пећ као тежак плућни болесник, а 1943. је подлегла болести; Милева-Мима Марковић је као члан СКОЈ-а руководила једном групом жена, у КПЈ је примљена крајем 1941. а 1942. отишла је илегално у Врњачку Бању где је ухваћена у провали и стрељана 1. октобра 1943. на Бањици. У Гораждевцу је кандидована за КПЈ ЈБубица Радоичић, предратна скојевка. Све су оне припадале Метохијском позадинском партизанском одреду од 1941. У Ђаковици је члан КПЈ од 1940. била Видра Ковачевић, а у Призрену Радмила Ајтић, такође члан КПЈ од 1940. Јуна 1941. године у Призрену је примљена у КПЈ предратна скојевка Лепосава Мишић; у августу предратне скојевке Јованка Радивојевић-Кица, Катарина Патрногић-Цица, Јелица Стаменковић и Танкосава Симић. У Приштини су чланови КПЈ постале кандидати КПЈ од јануара 1941. године Видосава Ацић, Јела Лисулов, септембра 1942. члан СК СКОЈ-а, који је тада формиран и предратне омладинке Љубица Спасић, члан једног језгра СКОЈ-а, члан КПЈ од 1942. и члан ГК СКОЈ-а 1944, Нада Вучић и Наталија Ничић. Ранка Милановић-Мелиха, члан КПЈ од јуна 1941, дошла је у октобру из Скопља у Приштину. У Косовској Митровици је као предратни члан КПЈ активно радила професор гимназије Силвира Томасини. Године 1941. пре избијања рата чланови КПЈ биле су Деса Томовић, кројачка радница, члан СКОЈ-а од 1939. и Анка Спаић. Мара Кусовац и Ковиљка Тојага примљене су у КПЈ 1941. У селу Пантина код Вучитрна члан КПЈ пре рата била је Јованка Лекић код које се налазила партијска техника. Уочи рата у њеном стану била је склоњена и штампарија коју је ЦК КПЈ набавио за ПК КПЈ која је после избијања рата успешно пребачена у Црну Гору. У Вучитрн је маја 1941. дошла Мелахат Хоџић-Деда, члан КПЈ од 1940. Она је у пролеће 1942. формирала партијску ћелију и била њен секретар. У Урошевцу је канди- 854 дат КПЈ била Радмила Клајић, предратна скојевка. Пред партијском организацијом Косова постављали су се многобројни задаци на формирању организација1) у Приштини, Урошевцу, Гњилану, Призрену, Вучитрну, Подујеву итд., на учвршћивању организације у Косовској Митровици, на окупљању и организовању омладине и жена на задацима НОБ, на развијању братства и јединства и др. У извршење ових задатака укључиле су се и другарице чланови КПЈ. Посебан задатак партијских организација, нарочито другарица чланова КПЈ и СКОЈ-а било је укључивање албанских жена и девојака у НОП. Појединачним радом с њима, погодним формама и активношћу настојало се да се окупе или учествују на конкретним задацима. Истицана је важност њиховог учешћа и помоћи НОБ-и не само за национално ослобођење свих народа испод фашистичког јарма, него и за слободу и права жене Албанке у породици и друштву, за сламање ропства у којем су је држали фереџа и обичајне навике. Обласни комитет КПЈ за Космет указивао је на значај рада са женама и то је истакао и на саветовању у децембру 1941. И на среским саветовањима, на којима су учествовале другарице чланови КПЈ, у рефератима су постављени задаци за рад са женама. На првом среском саветовању одржаном у Приштини крајем децембра, коме је присуствовала и Јела Лисулов и на коме је изабран СК КПЈ, поднет је извештај о раду са женама. Среском партијском саветовању у Призрену, одржаном између 7. и 12. децембра, присуствовале су и Јованка Радивојевић-Кица и Лепосава Мишић. ПАРТИЈСКА ТЕХНИКА, КУРИРИ И ВЕЗЕ 1941. Готово сви месни комитети КПЈ имали су своју технику у којој је радио и један број другарица. Још крајем јуна 1941. године партијска организација у Пећи организовала је слушање, умножавање и разношење радио-вести. Слушане су и хватане на радио-апарату у кући Ивановића и у почетку преписиване руком у овој кући и у кући Љубице Бабовић. На преписивању су радиле, поред осталих, и омладинке Коса Ивановић, Ната Бабовић и Драга Ивановић. Нешто касније набављена је писаћа ‘) Документ бр. 358, књ. 1/6, Косова, Зборник докумената НОР-у, том I, кш. 19, 1969, стр. 45. Завод за историју и података о �ДЕСА БАРОВИЋ-ПОПОВИЋ-МАЛА рођена 15. јануара 1924. на Цетињу; гимназију је учила уПећи, где ју је затекла окупација. Као предратни члан СКОЈ-а била је један од организатора рада омладине у НОП-у. Примљена је у КПЈ априла 1941. и тада је постала члан МК СКОЈ-а. Као члан КПЈ помагала је у техници МК КПЈ а у пролеће 1942. постала је члан МК КПЈ. У лето 1943. године отишла је у Црну Гору и ступила у IV црногорску бригаду, а затим је прешла у II пролетерску бригаду. Маја 1945. постала је члан Обласног одбора УСАОЈ-а за Космет. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. машина и на њој су краће време куцале вести Руска Стеванчевић и Ружа Божидаревић. Крајем године у МК КПЈ задужена је за рад технике и рад на вестима Савка Ковачевић, која је једно време слушала вести на радио-апарату у својој кући. Техника МК имала је и шапирограф који је са бојом и хартијом био смештен у добро припремљеној скривници у кући Станисаве Јовановић. У Приштини је партијска техника са радио-апаратом, пресом за умножавање, хартијом и др. у 1941. години била склоњена код Јеле Лисулов, која је од септембра до децембра прекуцавала и умножавала дневне вести о ситуацији на фронтовима. Марксистичка литература била је склоњена код Оливере Каралић. Још пре рата партијска организација у Призрену имала је своју технику, у кући Мојсића (машине за куцање, као и разне напредне брошуре, књиге и др.). После избијања рата Спиро Мојсић је набавио радио-апарат на коме су слушане вести, које је његова мајка Милка преносила на умножавање. У Милкиној кући, склањали су се партијски радници, за све време рата била је база за илегалце. Милка је у НОР-у изгубила два сина. Вести су преузимале Јованка Радивојевић-Кица, Лепосава Мишић и Радмила Ајтић. У кући Лалића изграђена је скривница за радио-апарат где су слушане вести Москве, Лондона и других станица. Ухваћене вести преносила је Милева Лалић на умножавање на гештетнеру и растурање по граду, Средској и другим селима. До организовања партијске технике у Урошевцу, октобра 1941. године, вести и други партијски материјал добијани су од партијске организације у Приштини, умножавани су и растурани у граду и околним селима. Прве вести слушане су у кући Стојанке Деспотовић, а умножаване у кући Јорданке Марковић, која је радила у техници. У првим данима рата 1941. године, техника МК КПЈ Косовске Митровице, која се састојала од једног шапирографа и писаће машине, била је једно време код Силвире Томасини. Радио-вести су издаване два пута недељно. НАРОДНИ ХЕРОЈ ЈОВАНКА-КИЦА РАДИВОЈЕВИЋ, ученица гимназије, рођена 1922. године у Призрену, члан СКОЈ-а пре рата, члан КПЈ од августа 1941. Због свог рада у напредном омладинском покрету била је искључена из седмог разреда гимназије у Призрену и прешла је у Пећ, одакле је из истих разлога била поново искључена. Осми разред гимназије наставила је у Тетову. Са избијањем рата вратила се у Призрен и наставила рад у НОП-у. Октобра 1941. године била је ухапшена заједно са братом и оцем и убрзо пуштена. Децембра исте године постала је члан МК КПЈ а маја 1942. секретар МК СКОЈ-а. Крајем 1942. прешла је на рад у неродимски срез (Урошевац) и кооптирана у Обласни комитет СКОЈ-а за Космет. Почетком 1943. пребацила се у Косовску Митровицу где је руководила омладинском организацијом. У једној провали јуна 1943. ухапшена је од Гестапоа са илегалним материјалом. У затвору је страховито мучена читава два месеца, поред осталог поломили су јој ногу. Сва мучења издржала је херојски. Најзад су је стрељали крајем јула исте године. Проглашена је за нардног хероја 6. јула 1953. године. Одржавање веза између партијских организација или појединих другова партијских руководилаца и радника илегалаца и преношење партијских и других материјала било је веома тешко, али су на Косову овај зада- 855 АНЋА ВУЈОВИЋ-ДЕНДА рођена 1922. у Пећи, предратни учесник напредног омладинског покрета, учествовала у свим акцијама које су у граду вођене под руководством Партије. Била је члан МК СКОЈ-а у Ђаковици 1939. Због учешћа у мајским демонстрацијама 1940. у Пећи била је месец дана у затвору. Члан је КПЈ од 1940. У НОП се укључила од првих дана рата у Пећи. Преносила је оружје, организовала рад међу омладином и женама. Била је у руководству СКОЈ-а и помагала рад технике МК КПЈ. Ухапшена је марта 1942. и отерана у затвор у Тирани, пуштена је због недостатка доказа и наставила рад у Пећи; 1943. била је одговорна за рад АФЖ у рејону и граду а одржавала је такође конференције са женама из околних села. Крајем 1943. ступила је у Косовски батаљон, затим у I македонско-косовску НО ударну бригаду, односно I косовско-метохијску НО ударну бригаду где је била руководилац СКОЈ-а III чете I косовског батаљона, затим помоћник политкома чете и онда заменик комесара батаљона. Јуна 1944. рањена је у борби код Преполца. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. �ДЕСАНКА ДЕВИЋ - ШКЕМБАРЕВИЋ рођена је 1923. године у Пећи. Пре рата се укључила у напредни омладински покрет, члан СКОЈ-а је постала 1938, члан КПЈ у јесен 1941. Од 1941. радила је илегално у граду и била секретар актива СКОЈ-а у једном рејону до априла 1942. Тада је ухапшена, интернирана у Албанију, затим у Италију. После капитулације Италије вратила се у земљу, у Загребу се повезала са НОП и радила на пребацивању инт'2 рнираца у НОВ. Јуна 1944. ступила је у IV косметску бригаду и била политички комесар чете пратећих оруђа, руководилац СКОЈ-а у бригади и затим руководилац СКОЈ-а при Оперативном штабу за Космет. Резервни је капетан ЈНА. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. ГРУПА БОРАЦА КОСОВСКОГ ОДРЕДА У ПУСТОЈ РЕЦИ 1944. МЕБУ ЊИМА ЧУЧИ МИАКА ПОПОВИБ ИЗ ДОБРУШЕ КОД ПЕБИ, А СТОЈИ ДРУГАРИЦА У ЧИЈОЈ СУ КУБИ БИАИ СМЕШТЕНИ • так са успехом и сналажљиво извршавале жене. Поред међусобних веза и курирских задатака у Пећи и околним селима и пунктовима у источком и дреничком срезу одржаване су везе и преношени материјали и у друга места на Косову, као и у Црној Гори. Већ јула 1941. године, са директивама за Обласни комитет КПЈ за Космет дошла је у Пећ из Црне Горе Видра Ковачевић. Она је 16. јуда у групи другова учествовала у пребацивању Митра Бакића за Црну Гору. У Штедиму су наишли на заседу која их је похватала, али су захваљујући Ук Идризу ослобођени и пребачени у Црну Гору. Савка Ковачевић је у августу ишла за Косовску Митровицу и однела поруку Обласног комитета Месном комитету КПЈ за успостављање везе. У септембру је прихватила делегацију групе комуниста из Корче (Албанија), међу којима је био и Кочо Ташко и пребацила их на везу за састанак са члановима Обласног комитета КПЈ за Космет, који се тада налазио у Витомирици. У октобру је на успостављању везе између Обласног комитета и ПК КПЈ за Црну Гору група од 10 другова, међу којима је била и Драга Меденица из Витомирице, погинула у заседи на планини Хајли. СКОЈ И ОМЛАДИНА 1941. ГОДИНЕ На Косову је и пре рата рад КПЈ са омладином био развијен. Нарочито је 856 била окупљена студентска и средњошколска омладина. С развојем партијских организација у градовима и селима развијала се и организација СКОЈ-а, која је обухватала и један број омладинки. Предратне скојевке су се заједно са члановима КПЈ одмах после избијања рата укључиле у многе активности НОП и предано извршавале све задатке партијских и скојевских организација. Расположење и љубав омладинки и уопште омладине према КПЈ и НОБ били су знатно већи од њиховог броја у току 1941. године. У Пећи је и скојевска организација била једна од најбројнијих у Области. Један број другарица чланова КПЈ и СКОЈ-а су после 6. априла, због паљевине или избацивања из својих домова од стране окупаторских плаћеника, прешле и наставиле рад у граду, а неке су са својим породицама отишле у Црну Гору и наставиле организован рад у НОП-у на терену или у партизанским јединицама. У скојевској организацији у Пећи биле су чланови СКОЈ-а пре рата: Вјера Шошкић, Љубица Баровић, Савета-Кока Крушчић, Марија-Була Драгишић, Злата Булатовић, Деса Девић, Злата Ајданић, Руска Стеванчевић, Пољка Милатовић, Даница Шошкић, Даница Вујовић, Вјера Баровић, Милева Мијушковић, Вукица Раичевић, Зорка Зоњић, Нада Пејушковић, Деса Филиповић, Милева Гојковић, Дуда Дујовић, Мара Раичевић, Злата Царичић, Милена Марјановић и друге. У Витомирици су чланови СКОЈ-а пре рата биле: Видна Ракочевић, Вукосава Ракочевић, Дара Меденица, Стана Вуликић, Олга Ракочевић, Васиљка Спаић, Станица Зечевић и друге; у Гораждевцу: Љубица Радоичић, Дара Малишић, Даница Богдановић, Мара Мугоша и друге, а у Дубовику: Милена Драшковић-Анђелић, Јагода Бобичић, Деса Драшковић, Микица Радусиновић, Деса Бобичић, Сенка Перовић, Зорка Томковић, Даница Кујунџић, Лалица Вуковић, Зорка Ковачевић, Шиља Ковачевић, Зека Миловић и друге. Неке од ових скојевки су после избијања рата отишле из Пећи, а остале су се од првих дана укључиле у НОП. Чланови СКОЈ-а од 1941. биле су: Дара Драгишић, Ђина Јовићевић, Деса Ћиповић, Илинка-Ика Кречковић, Јованка Брајовић, Љубица Петровић, Злата Шуговић, Милева Килибарда, Десанка Бошковић, Анка Радовић, Љубица Чичаревић, Даница �Давидовић, Јулка Вуксановић, Станка Драгићевић, Перса Сташић, Милева-Мица Петрушевић, Ружа Петрушић, Даница Стругар, Злата Стругар, Маша Ћиповић, Милка Петричевић, Јелка Бобичић, Босиљка Кртолица, Зорка-Лола Новаковић и друге. У Витомирици су чланови СКОЈ-а биле Даница Вуликић, Злата Лакићевић, Стана Петровић и друге, а у Гораждевцу Милка Малишић и друге. У Пећи је било девет женских актива СКОЈ-а у четири рејона. Секретари актива СКОЈ-а и један број издигнутијих другова и другарица сачињавали су језгра СКОЈ-а као руководства скојевских организација по рејонима. Све другарице чланови КПЈ радиле су са СКОЈ-ем, присуствовале су састанцима актива и језгра СКОЈ-а и одговарале за њихов рад пред својим партијским ћелијама. Већина другарица чланова СКОЈ-а биле су од почетка 1942. у Метохијском позадинском партизанском одреду. У језгрима СКОЈ-а, поред поменутих скојевки, биле су: Деса Драшковић, Деса Девић, Ната Бабовић, Коса Ивановић, Злата Ајданић, Бранка Раичевић, Даница Стругар, Вукица Раичевић, Славка Булатовић, Деса Филиповић, Зорка-Лола Новаковић, Мила Ивановић, Вукица Вујошевић, Ружа Петрушић и друге, а у Витомирици Спаса Вуликић, Милица Влаховић, Даница Вуликић, Стана Петровић и друге. Крајем 1941. у Витомирици је одржано Обласно саветовање СКОЈ-а, а после њега конференција СКОЈ-а за пећки срез, на којој су међу делегатима биле и другарице из језгра СКОЈ-а: Марија-Була Драгишић, Перса Сташић, Злата Булатовић, Дара Меденица, Вукосава Ракочевић, Мима Марковић, Ната Крушчић и друге. Реферат о раду и задацима СКОЈ-а поднела је Деса Баровић. Предратне скојевке из Ђаковице Сава Поповић, Радмила Влаховић и Даница Вујовић, затим Боса Павловић и Јелена Беговић из Рзнића и Мара Прља, Милица Прља са сестром, Јелена Војводић и још неке из Ратиша прешле су после 6. априла са својим породицама у Пећ или у Црну Гору. Нови активи СКОЈ-а почињу да се формирају крајем 1941. СТАНИЦА РАДОЈЕВИЋ-ДРОБЊАК рођена је 1922. године у Пећи. Члан СКОЈ-а је постала октобра 1938. а члан КПЈ децембра 1939. у Витомирици. Одмах по избијању рата добила је партијски задатак да организује рад са омладином и женама. Била је члан језгра СКОЈ-а, руководилац скојевског актива и једне групе жена. Припадала је Метохијском позадинском одреду. Августа 1943. године послата је на партијски рад у Албанију. где је остала краће време. По повратку је једно време радила у своме селу, затим у Пећи. Априла 1944. ступила је у Косовски батаљон, била је санитетски референт чете, затим политички комесар чете, а онда политички радник у 52. дивизији. Резервни је поручник ЈНА. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. НАРОДНИ ХЕРОЈ ДАРА ДРАГИШИЋ рођена 1921. године у Сарајеву, свршена ученица гимназије. Радила је у НОП-у у Пећи од 1941. године. Члан КПЈ од 1943. Јуна 1943. године ступила је у Шарпланински одред. Октобра 1943. године са одредом је ушла у састав I македонско-косовске НО ударне бригаде у Македонији. Била је делегат десетине. Учествовала је у свим борбама ове бригаде и била ударник. У борби са Немцима 22. јуна 1944. године на Караорману рањена је у десну руку. Септембра 1944. године на месту званом Каљај Дода (Љума у Албанији), где су били опкољени од балиста, погинула је борећи се до последњег метка с пиштољем у левој руци. ГРУИА ДРУГАРИЦА ЧЛАНОВА КПЈ И СКОЈ-а У ИЕКИ 1941. Чланови СКОЈ-а су окупљали омладину и жене на задацима НОП-а, одржавали су састанке читалачких група на којима су прорађивани партијски материјали, прикупљали по- 857 �Тирани. Убрзо је побегла из затвора, вратила се у Призрен и у мају 1943. отишла у Шарпланински одред. Због болести враћена је у Призрен и на улазу у град поново ухапшена и одведена у затвор у Тирани, где је остала до капитулације Италије септембра 1943. Тада је побегла из затвора и ступила у Косовски батаљон односно I македонско-косовску НО ударну бригаду. Била је политички делегат десетине и члан агитпропа, а од марта 1944. године шифрант при Главном штабу НОВ и ПОЈ за Македонију. У децембру се вратила у Призрен и била'секретар МК СКОЈ-а а затим је ступила у XV корпус на дужност шефа Пропагандног одељења 48. дивизије и секретара партијског комитета за јединице при штабу исте дивизије. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. ЉУБИЦА ЈАГОДА БОБИЧИЋ-БОСНА рођена је 1922. у Спужу (Ц. Гора). У напредни омладински покрет укључила се 1938. године, у СКОЈ је примљена 1939. Учесник је демонстрација у Пећи маја 1940. и др. акција које су тада вођене под руководством Партије. У КПЈ је учлањена априла 1941. У Пећи је била на партијском раду до марта 1942, када је по налогу Партије прешла на теренски рад на Косову, радила је са омладином у Обилићу и по околним селима. Крајем октобра се вратила у Пећ и постала члан МК СКОЈ-а. У партизане је отишла 7. јула 1943. на црногорски терен. Постала је секретар партијске организације полимске општине и члан иницијативног одбора организације жена. По капитулацији Италије ступила је у новоформирану чету и постала њен политички комесар, затим је убрзо прешла у IV црногорску бригаду, у којој је била батаљонски руководилац СКОЈ-а. Почетком 1944. постаје помоћник комесара одреда који је тада формиран на Космету, затим комесар I чете косовско-метохијског батаљона. На овој се дужности разболела и била је два месеца на лечењу у Италији. Јуна 1944. вратила се у Србију и ступила на дужност политичког комесара I чете батаљона који је ишао према Врању, а затим постала комесар батаљона III косовско-метохитске бригаде. Почетком октобра тешко је рањена у ногу, пребачена је у Бугарску на лечење, где ,10 л је нога ампутирана. Фебруара 1945. вратила се у земљу и наставила рад. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. РАДОИЧИЋ из Гораждевца, рођена је 1. априла 1918. године у Селишту код Никшића. У напредни раднички покрет се укључила пред рата и 1940. године је примљена у СКОЈ. Под окупацијом је наставила рад и постала кандидат за члана КПЈ. Обављала је курирску службу и радила са женама у селу. Године 1942. похађала је санитетски курс у Пећи, а по завршетку истог организовала курс у селу. Почетком 1944. године прешла је у Албанију да би се лакше пребацила у партизански одред, а 1. септембра 1944. године ступила је у IV косметску бригаду у којој је била санитетски референт чете, затим руководилац омладине у чети и делегат бпигадног митраљеског одељења. Исте је године примљена у Партију. Два пута је рањавана. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. • РАДМИЛА АЈТИЋ-ПОПОВИЋ из Призрена, рођена 30. октобра 1922. члан СКОЈ-а пре рата у призренској гимназији, члан КПЈ од 1940. Исте године члан и секретар МК СКОЈ-а до јуна 1941. Тада је прешла на илегални рад у Средску, где је била секретар партијске ћелије. Ухапшена је 1942. године на улици у Призрену, и одведена у затвор у 858 моћ за НОП, сакривали илегалце, одржавали везу између њих и преносили оружје и друге материјале. У Пригитини је пре рата постојала група напредних омладинки, која се одмах после 6. априла укључила у рад на организовању омладине на задацима НОП-а. Међу њима су, поред поменутих другарица кандидата и чланова КПЈ, биле и Даница Ацић, Тодорка Митић, која је убрзо отишла из Приштине, Радмила Славић и друге. Јула-августа 1941. у НОП су се укључиле Викторија Ничић, Загорка Савић-Дунда, Славка Дебељковић, Даница Топаловић, Матилда Вукић-Маљоку, Деса Пршендић, Стана Пајевић и друге. Ова група је заједно са другим омладинцима убрзо прерасла у активе СКОЈ-а. У октобру-новембру формирана су и језгра СКОЈ-а у четири рејона у којима су биле и другарице. Истовремено с формирањем актива стваране су и васпитне групе СКОЈ-а и омладине у којима су биле и омладинке. У селима грачаничког среза био је један број скојевки 1941. године: Милуша Никић-Гашић из Врела, Вера Одаловић-Дејановић из Липљана, Милица Даутовић из Сувог Дола, Марија Лисулов из Милошева. У Призрену су другарице чланови КПЈ учествовале у стварању актива СКОЈ-а одмах после избијања рата. На окупљању омладине радила је и Милева Дикић. Формирана су и језгра СКОЈ-а као руководства у рејонима. У једном рејону руководилац језгра била је Злата Шутаковић. Одмах после капитулације у Урошевг^у се отпочело са стварањем омладинских група. У овим групама од другарица су биле: Грозда Костић, Јорданка Марковић, Живка-Кока Богошевић, Тодорка Стефановић, ЈБубица Ристић, Радмила Димитријевић, Момирка Андрејевић, Радмила Мирковић и друге. У активима СКОЈ-а у Косовској Митровици биле су од другарица чланови СКОЈ-а пре рата: Драгица Жарковић, Надежда Ристовић, Сретена Јевтовић, Момира Жарковић, Бисерка Ристић, ЈБубица Ристић, Анка Спајић, а од 1941: Ружа Томовић, Даница Јарамаз, Јела Ђурица, Боса Сабљић, Катарина Базовић, Милица Радуновић, Љубица Богетић, Мара Радовић, Мирка Ћамиловић, Видосава Парлић и друге. Активи СКОЈ-а су 1941. отпочели рад на окупљању антифашистичке омладине, у чему су биле активне и омладинке. �РАД СА ЖЕНАМА И АКТИВНОСТ ЖЕНА 1941. Заједно са члановима КПЈ и чланови СКОЈ-а су радили на организовању жена у НОП. Још пре рата у Пећи су постојале групе жена које су биле обухваћене васпитним и политичким радом. После избијања рата ове групе су прошириле свој рад на већи број жена. У јесен 1941. биле су организоване према територији партијских и скојевских организација. Групама су руководиле другарице чланови КПЈ. У почетку их је било по 2—3, а касније и по 5—6 у сваком кварту и рејону. Зависно од ситуације у почетку су одржаване конференције којима је присуствовао велики број жена, а касније састанци с мањим бројем жена по групама. На једној конференцији у Патријаршији, где је био велики логор избеглица из разних села Метохије, било је присутно више од 100 жена. Групама жена из града прикључиле су се црногорске жене са села, које су са својим породицама, после паљевине села и истеривања из својих домова од стране окупаторских плаћеника, дошле у град са стварима које су могле понети само у рукама или на леђима. Жене из града су их примиле у своје куће и станове, дале им смештај и потребне ствари. У једној соби било је смештено и по неколико породица. Један број жена пре рата сарађивао је и помагао напредни раднички покрет. Међу њима су биле Станисава Јовановић, Милица Јовановић-Мрка, Стана Поповић, мајка народног хероја Миладина Поповића, секретара Обласног комитета КПЈ за Космет и делегата ЦК КПЈ у Албанији, Стојанка Вукмировић, мајка народног хероја Бориса Вукмировића, секретара Обласног комитета КПЈ за Космет, Јана Радусиновић, мајка народног хероја Митра Радусиновића, Љубица Бабовић, која је прихватала и крила партијске раднике, учествовала у предратним акцијама КПЈ, а од првих дана рата преносила партијске материјале, сакривала илегалне партијске раднике и партијски материјал, једно време код ње су слушане и преписиване радио вести; Савета Вујошевић је пре рата преносила пропагандни партијски материјал, скривала илегалце, од првих дана рата укључила се у НОП, била курир, прикупљала одећу и храну за партизане, преко ње је ишла веза са околним селима; Султана-Цута Пет- НАРОДНИ ХЕРОЈ КАТАРИНА-ЦИЦА ПАТРНОГИЋ-ПАЈА, студенткиња права, рођена је 30. октобра 1921. године у Призрену. Приступила је напредном студентском покрету у Београду. Године 1938. била је члан женске омладинске групе у призренској гимназији, фебруара је постала кандидат, а августа 1941. године члан КПЈ. Октобра исте године ухапшена је и остала неко време у затвору. По изласку из затвора 1942. године наставила је рад у Призрену и Ораховцу. Уочи 1. маја 1942. организовала је акцију сечења бандера и растуоања летака. Поново је ухапшена августа 1942. године и одведена у затвор у Тирани одакле је јануара 1943. побегла онесвестивши чуварку. Пребацила се у Призрен и априла 1943. године отишла у партизане. Најпре је била у Шарпланинском одреду, затим у Косовском батаљону који се кретао на територији Србије и Македоније, потом у VIII прешевској бригади, Другој и Четвртој бригади 52 дивизије. Била је на дужности заменика комесара чете, батаљона и бригаде. У борби је рањавана. Била је носилац Споменице 1941. и других одликовања. За народног хероја проглашена је 27. новембра 1953. године. Умрла је 1. XII 1971. 859 ВИДРА ЗОГОВИЋ-КОВАЧЕВИЋ рођена је 1920. у Мурину (Црна Гора). Члан СКОЈ-а је од 1937. у селу Дубрави код Ђаковице, члан КПЈ од јануара 1940. Од јуна 1940. била је члан СК КПЈ за срез Ђаковицу. Учествовала је активно у Женском покрету пре рата. По избијању рата отишла је у Црну Гору и учестовала у 13-то јулском устанку. Одлазила је као курир ради успостављања везе између Обласног комитета КПЈ за Космет и ПК КПЈ за Црну Гору. Ујесен 1941. дошла је у Пећ и укључила се у рад партијске организације. Припадала је Метохијском позадинском партизанском одреду у Пећи. Фебруара 1942. прешла је у Призрен где је до јуна 1943 била члан и организациони секретар МК КПЈ а од тада до маја 1944. члан СК КПЈ. У јуну исте године на пребацивању за Јабланицу била је ухапшена од Гестапоа у Урошевцу и успела је да побегне. После неколико дана пребацила се и радила као партијски радник на терену Јабланице. Августа 1944. изабрана је за члана СК КПЈ Лебане — Пуста Река. Са овог терена прешла је на Копаоник, затим на Косово и од новембра исте године тј. од ослобођења града била је члан ГК КПЈ у Косовској Митровици. Резервни је капетан ЈНА. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. ВИДРА КОВАЧЕВНК ,,АНИФА" У НОШЊИ СА ДРУГОМ ЏАВИДОМ У ПРИЗРЕНУ 1942. ГОДИНЕ. ААБАНСКОЈ НИМАНИЈЕМ �РОКСАНДА-РУСКА СТЕВАНЧЕВИЋ-ЈОКАНОВИЋ рођена је 27. јануара 1921. у Пећи. Пре рата се укључила у напредни студентски покрет на Медицинском факултету. Због учешћа на збору била је хапшена. Непосредно пре рата дошла је у Пећ и укључила се у рад скојевске организације. Била је секретар актива СКОЈ-а. После избијања рата постала је члан првог НОО-а за град. У новембру 1941. примљена је у КПЈ. Радила је са женама и на организовању помоћи ухапшеним друговима и борцима. Године 1942. ухапшена је и одведена у логоре Презу и Бурељ, одакле је пуштена 1943. и у Пећи наставила илегални рад. Руководила је организацијом жена у рејону. Куцала је и умножавала радио-вести. Поново је ухапшена 1944, одведена у логор у Приштини затим у Беч. После ослобођења вратила се у Пећ. Сада је ванредни професор на Дечјој клиници у Београду. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. ровић, мајка Веље, предратног члана и секретара МК КПЈ 1941. и 1942, који је умро по изласку из логора и Љубице-Хахе, скривала је илегалце, у њеној кући су одржавани партијски и други састанци, ту су долазили курири и она сама је била курир; Јолдуза Бакали је примала у своју кућу партијске раднике, под фереџом преносила партијски и други материјал, од почетка рата склањала, чувала и пребацивала илегалце, била курир; Милена Дамјановић била је курир, преносила разне материјале, извршавала све задатке који су јој постављали до одласка у партизане августа 1944; Хириша Садику, мајка народног хероја Рамиза Садика, организационог секретара Обласног комитета КПЈ за Космет, пре рата је помагала рад свога сина, примала у кућу његове другове и бринула се о њима, исто то је радила и после избијања рата до болести која јој је онемогућила рад; Милица Стругар је пре рата помагала рад својих синова, крила илегалце, преносила илегални материјал, од првих дана рата је наставила рад, скривала је муницију и санитетски материјал (у НОБ је изгубила три сина); Марица Црвенко је пре рата помагала рад својих синова напредних омладинаца, од 1941. укључила се у НОП, прикупљала храну и одећу, преносила разне материјале (у НОБ је изгубила два сина). Из Витомирице је пре рата један број жена помагао раднички покрет. Међу њима су: Наста Гилић, мајка народног хероја Мића Гилића, члана Обласног комитета КПЈ за Космет, Јелица Павличић-Драговиђ и Станица Спаић; Цмиљана Влаховић је пре рата учествовала у акцијама КПЈ, а од почетка рата била активна у групи жена, преносила оружје и др. из Пећи у Витомирицу и обратно, скривала илегалце итд.; Љубинка Марковић је пре рата учествовала у акцијама Партије, а од почетка рата преносила оружје и муницију из Витомирице у Пећ, из скривнице у скривницу, похађала санитетски курс и др.; Смиљана Меденица је пре рата учествовала у акцијама које су вођене под руководством Партије, од почетка рата помагала НОП и била у групи жена (у НОБ је изгубила три сина и кћерку); Марија Радојевић је пре рата учествовала у многим акцијама Партије, а од почетка рата извршавајући разне задатке активно учествовала у НОП-у; Даница Дрљевић, Радуша Мијановић, Ката Павличић, Милица Вучинић, Стана Шарановић 860 и друге такође су учествовале у акцијама КПЈ пре рата и биле активни учесници НОП-а од првих дана рата. Уз своје синове и кћерке и многе друге жене су на разне начине учествовале у акцијама КПЈ пре рата и у току НОБ-е. Крајем 1941. формиране су групе жена у које су се укључиле и друге жене у граду, Витомирици и Гораждевцу. За све време НОБ оне су скривале илегалне партијске раднике, одржавале везе, преносиле пошту, оружје и партијске материјале прикупљале прилоге, плеле чарапе, џемпере, рукавице за партизане итд. У септембру 1941. у Пећи је формиран Одбор НО фонда. У њему је поред другова и Руске Стеванчевић била и Зора Влаховић, учитељица. Одбор НО фонда имао је свој печат којим су оверавана акта и признанице које је један број другова и другарица чланова КПЈ давао онима који су давали прилоге и помоћ у новцу. Велики део послова НОФ-а обављале су жене. НОФ је развио свој рад нарочито у 1942. и каснијим годинама. У раду група жена и на задацима НОФ-а истакле су се Данка Бабовић, Шећерка Када, Љутвија Кураја, Марија Секуловић, Јулка Влаховић, Видосава Брајовић, Јелена Никић-Мићковић, Анђа Драшковић, Миња Прелевић, Јова Драгишић, Сија Гарчевић, Ратка Симић, Милица Бобичић, Љубица Боричић, Цвијета Булатовић-Вујисић, Милица Јовићевић, Анђа Павличић и многе друге жене из Пећи и Витомирице. Руководиоци група жена у Витомирици биле су Станица Радојевић, Јованка Шарановић и Милева-Мима Марковић. У Ђаковици су крајем 1941. отпочеле припреме за формирање актива жена. Жене су отпочеле најпре појединачан рад на задацима НОП-а и то најпре из породица чланова КПЈ и СКОЈ-а. Одржавале су везе, пребацивале партијске и друге материјале, оружје и др., склањале илегалце. Тај рад се развијао у 1942. и каснијим годинама упоредо с развојем и формирањем актива омладине. Са организовањем одбора НО фонда крајем 1941. у Приштини се формирају и групе жена. На овоме задатку су се ангажовале и све другарице чланови КПЈ и СКОЈ-а. Групе су организовано отпочеле да раде на почетку 1942. године. Партијска организација у Призрену је још у јуну 1941. године одредила задатке за окупљање жена у НОП. �За то је била задужена Милева Лалић, у чијој су кући у скривници слушане радио-вести, а она их је преносила на одређена места на умножавање. У граду је 7. јула формиран одбор НО фонда који на својим задацима отпочиње да окупља и жене. Активнији рад жена почиње у новембру 1941. Међутим, све до почетка 1942. тај рад је појединачан. Оваквим радом су биле повезане: Цана Некић, Деса Лековић-Ђурић, Љубица Дикић, Ана Чочановић, Стија Чакић, Мага Глигоријевић, Деса Радивојевић, Мара Тунић, Јања Зоњић, Ружа Сурчевић, Лепа Стаменковић, НаталијаСека Димитријевић, Станислава-Таче Николић, Тодорка Станишић, Загорка Јовичић, Маргита Николић, Драга Ставретовић и друге. У У-рошевцу и селима овог среза све до јесени 1941. није било организованог рада са женама. Било је само појединачних веза. Овим су биле обухваћене: Зорка Димитријевић, Ружа Ђорђевић, Стана Видачић, Вида Кокотовић, Вера Деспотовић, Анђа Клајић и друге. На прикупљању оружја, муниције, прилога и помоћи за НОП, у смештају и чувању илегалаца, растурању летака, плетењу џемпера, чарапа и др. жене из града и са села су у већем броју и организовано радиле од почетка 1942. године. У јесен 1941. у Косовској Митровици је образован први одбор НО фонда, а почетком новембра формирано је и среско руководство жена у коме су, поред Силвире Томасини, Наде Ристовић и Маре Кусовац, биле и Јованка Грујић, Мара Сулејмани и Смиља Бојић, из Првог Тунела, која је ускоро формирала пододбор жена у Првом Тунелу у који су ушле, поред Ковиљке Тојаге, Риска Јовановић, Лидија Котур, Наталија Маровић и Савка Дроњак, и руководила овим пододбором. Крајем године руководила је и санитетским течајем који је организовао СКОЈ у Првом Тунелу и Старом Тргу. Овај пододбор је радио до провале у мају 1942. Смиља је побегла из Првог Тунела, а остали чланови су се повремено састајали. У Старом Тргу је Мара Кусовац у новембру формирала пододбор жена у који су ушле: Велика Абрамовић, Марица Машић, Милица Миловић, Анка Мирић, Мица Стојановић, Мика Мркић и Мара Чалић, обе су 1943. отишле у партизане. Одмах после капитулације старе Југославије у Косовској Митровици је организован збирни логор у коме је било неколико хиљада заробљених војника и официра. Партија је предузела акцију да се из логора ослободи што већи број људи. Комунисти, међу којима и Силвира Томасини, организовали су убацивање цивилних одела у логор и прихватање и прикривање одбеглих заробљеника. У овој акцији учествовале су и многе жене, нарочито оне које су становале у близини логора. Прихватале су одбегле заробљенике, поклањале им цивилна одела и пратиле их кроз град до одређених места. ЖЕНЕ У ПАРТИЗАНСКИМ ОДРЕДИМА 1941, САНИТЕТСКИ КУРСЕВИ И ОБУКА Први партизански одред у који су ступили борци са Косова формиран је јула 1941. на Копаонику: Народноослободилачки партизански одред „Тодор Милићевић”. Од другарица у овај одред су ступиле из Косовске Митровице Драгица и њена мајка Дара Жарковић. Заједно с њима у одред су пошле из Старог Трга Драгица Ђуровић и њена мајка. То су биле прве партизанке из Косовске Митровице. У одреду није било санитета, па су рањенике превијале Драгица и Дара и упућивале их у болницу Краљевачког одреда. У Пећи је почетком октобра 1941. формиран Метохијски позадински партизански одред у коме је било 5 батаљона са 750 бораца, 3 батаљона су била у граду а по један у Витомирици и Добруши. У састав овог одреда су крајем године ушле све другарице чланови КПЈ. Борци су полагали заклетву на скуповима у појединим кућама: у кући Јовићевића, Брајовића, Љубице Бабовић, Савке Ковачевић, Милосаве Влаховић, Буле Радовић, Милуше Новаковић, Дуње Влаховић и других. Формиране су групе другарица и с њима су одржавани посебни састанци и теоретски и практични курсеви војне обуке, на којима су обрађивана иста питања као и са друговима. Одржавани су у дубокој илегалности. Училе су руковање оружјем, распоред и кретање јединица на борбеном положају, у маршу итд. Кроз ове курсеве прошле су све другарице припаднице одреда. Због веома тешке ситуације борци су живели углавном илегално и повремено изводили мање акције. Крајем децембра Метохијски позадински одред је ликвидирао четничког шпиЈуна из Витомирице Богића Перо- 861 МЕЛАХАТ ХОЏИЋ-ДЕДА, предратни члан КПЈ из Београда, дошла је маја 1941. у Вучитрн, где је организовала партијску ћелију, а затим је илегално радила и у Липљану. Октобра 1943. прешта је у Пећ за члана МК КПЈ, реорганизовала скојевску организацију и активе АФЖ у мале групе. Била је задужена за рад партијске технике, хватала и умножавала вести са радиа. Јануара 1944. постаје секретар овог комитета. Јуна исте године одлази у Скопље. Била је носилац Споменице 1941. Умрла је. • ГАНИМЕТ ТЕРБЕШИ из Ђаковице, врло се млада укључила у НОП. Била је истакнута омладинка у Ђаковици иако је имала тек 16 година — преносила је оружје и муницију, летке и вести и чувала у својој кући илегалце. Била је члан СКОЈ-а. Ухапшена је почетком 1944. године и у полицији подвргнута страшном мучењу, али није изустила ни речи признања о свом раду и раду других са којима је била повезана. Обешена је у Ђаковици 28. августа 1944. године. �ЈЕЛИЦА СТАМЕНКОВИЋ-МИЛКОВИЋ из Призрена, предратни члан СКОЈ-а члан КПЈ од августа 1941. Била је члан МК СКОЈ-а. Одржавала је везу са тада формираним НОО у граду. Ухапшена је почетком маја 1942. и из призренског затвора • одведена у затвор у Тирани и логор Бурел код Тиране, где је остала до капитулације Италије. Тада је ступила у Косовски батаљон односно I македонско-косовску НО ударну бригаду и I косовско-метохијску НО ударну бригаду. Учествовала је у свим борбама ових бригада. Била је заменик политичког комесара батаљона а од краја 1944. заменик политичког комесара I косовско-метохијске НО ударне бригаде. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. ВИДОСАВА ТАНКОСАВА-АНА СТАНИМИРОВИЋ-СИМИЋ рођена 25. јануара 1920. у Призрену, лредратни члан СКОЈ-а, члан КПЈ од августа 1941. Била је секретар партијске ћелије у рејону „Пантелеји” и члан СК СКОЈ-а. Августа 1942. присуствовала је Обласном саветовању СКОЈ-а, које је одржано у Сувом Долу код Приштине. Ухапшена је исте године, у затвору се разболела и пренета у болницу, одакле је уз помоћ два лекара Албанца побегла. Тада је прешла у илегалност. Почетком 1943. дошла је у Урошевац по партијском задатку и постала члан а затим секретар СК КПЈ. На тој дужности је остала до ослобођења. После ослобођења била је на разним партијским и друштвеним дужностима. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. АЦИЋ-ВЕРА, ученица гимназије, рођена је 1921. године у Приштини. У напредни средњошколски покрет укључила се пре рата. Примљена је у СКОЈ крајем децембра 1940. године. Под окупацијом је наставила рад. Септембра 1941. године била је секретар актива СКОЈ-а I рејона. Кандидована је за члана КПЈ децембра 1941. године, а примљена је у Партију фебруара 1942. године. У партијској организацији је одговарала за рад омладине I рејона. Током 1942. године боравила је као илегалац у селима грачаничког среза и тамо формирала групе жена. Вратила се у град у јесен 1943. године и постала секретар партијске ћелије I рејона, а нешто касније и члан МК КПЈ за Приштину у коме је одговарала за рад Партије свога рејона. Ухапшена је 27. јуна 1944. године и отерана у логор у Приштини, а августа исте године интернирана у логор у Бечу, где је остала до краја рата. У логору је руководила женским колективом. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. НАДА ВУЧИЋ-БОЈКОВИЋ из Приштине, рођена је 28. септембра 1920. године у Новом Пазару. У напредни покрет се укључила пре рата и под окупацијом је наставила рад. Августа 1941. године била је члан централне омладинске групе у граду и члан руководства СКОЈ-а III рејона, а крајем године је руководила једним омладинским активом и групом жена у III рејону. Примљена је у Партију новембра 1941. године када је и формирана партијска ћелија у III рејону. Од августа 1942. па до хапшења 1944. године била је члан градског бироа ћелија, који је имао функцију МК КПЈ. Носилац је Споменице 1941. 862 вића. Љубица Бабовић је прихватила и склонила учеснике после извршене акције. Упоредо с формирањем позадинског одреда организовани су санитетски курсеви за омладинке и жене. Партијска организација у Пећи је организовала ове курсеве од августа 1941. године. Најпре је одржан један курс под руководством медицинске сестре Љубице Чукић и студента медицине Десе Протић. Курс су завршиле: Зорка Јовићевић, Савка Ковачевић, Катица Брајовић, Јагода Бобичић, Станисава Јовановић, Перса Сташић, Деса Драшковић и друге. Другарице са курса преносиле су стечена знања на групе жена и омладинки по рејонима у граду, где су још одмах организоване четири групе, у Витомирици три и у Добруши једна. Састанци су одржавани по кућама. Поред учешћа на курсу жене су чувале стражу и мотриле на непријатељско кретање. Поред теоријске, вршена је и практична обука са завојима, газама, ватом, пинцетама, маказама и др. Ови часови су коришћени и за политички рад. Допринели су зближавању другова и другарица, борбеном другарству и међусобној љубави који су били и остали за све време рата једна од одлика пећке партијске организације, омладине, жена и пионира. И жене и омладинке су се радо одазивале и редовно и са великом вољом похађале ове курсеве. На крају курса полаган је испит. Ови курсеви су трајали читаву зиму 1941. и пролеће 1942. године. Све другарице чланови КПЈ, готово све скојевке, велики број омладинки и већи број млађих жена завршио је ове курсеве. Од лекара у Пећи истицала се др Јованка Ђуришић која је лечила илегалце и пружала материјалну помоћ НОП-у. У Витомирици су санитетски курсеви почели у октобру 1941. године. Одржавале су их: Савка Ковачевић, Катица Брајовић, Перса Сташић, Деса Протић, Деса Драшковић, које су редовно долазиле из Пећи. Више од 40 жена Витомирице је положило практични испит. У Пећи је такође био организован курс за жене и омладинке из Гораждевца, који је трајао 15 дана а полазиле су га Љубица Радоичић, Дара Малишић, Даница Богдановић и друге. Одржавани су свакодневни часови у кућама Јовићевића, Вукмировића и Милице Јовановић-Радовић. После завршетка курса ове омладинке су организовале курс у Гораждевцу који су похађале: Милка Малишић, Даница �Стојановић, Милица Вуксановић, Милка Радуновић, Велика Крстић, Дара Стојановић, Цура Букумировић, Милева Јанђиковић и друге. Слично су били организовани санитетски и курсеви за руковање оружјем и у Приштини. Санитетски материјал за курсеве добијан је из болнице преко Оофије Маровић. У новембру 1941. преко скојевске организације у Косовској Митровици организовани су санитетски курсеви у Првом Тунелу, којим је руководила Смиља Бојић и у Старом Тргу. ТЕРОР 1941. Терор окупатора и његових плаћеника на Косову отпочео је одмах после капитулације. На удару су били комунисти и родољуби, које су хапсили и интернирали. Упадали су у куће у свако доба, вршили претресе и пљачкали имовину. Због тога су се чланови КПЈ и СКОЈ-а одмах морали повлачити у илегалност, премештати се из куће у кућу и стално бити на опрези. То је трајало за све време рата. И жене и омладинке су осетиле терор. Тучене су да одају илегалне партијске раднике и рад народноослободилачких организација. Жене и омладинке у Пећи су хапшене и тучене, али ништа нису одале, мада су много знале. Међу првима су у августу 1941. у Пећи ухапшене Зорка и Деса Протић и Милица и Душица Марковић и отеране у логор код Каваје у Албанији, одакле су пуштене после неколико месеци. После растурања прогласа ЦК КПЈ у октобру 1941. у Призрену је ухапшена група комуниста, у којој су биле Јованка-Кица Радивојевић и Катарина-Цица Патрногић. У затвору су од њих захтевали да поздрављају фашистички, а пошто су сви то одбили, тукли су их. Ослобођене су због недостатка доказа. КПЈ И ЖЕНЕ 1942. У 1942. окупатор и његови сарадници настојали су да разбију партијску организацију на Косову. Вршили су сталне блокаде, хапсили и интернирали активисте. Успело им је да похватају већи број чланова КПЈ и СКОЈ-а и сарадника НОП-а. И поред тога рад партијске организације није престајао, јер су током године примани у КПЈ и СКОЈ нови чланови, а међу њима и другарице. Док су окупатори и њихове слуге настојали да на Косову остваре своју паролу „Завади па владај”, Обласни комитет КПЈ за Космет је као најзначајнији задатак за све чланове КПЈ и СКОЈ-а, за све припаднике НОП-а и родољубе поставио: јединствену борбу свих народа против окупатора и њихових слугу: „7. Треба ојачати борбу за слогу1) и јединство народа Косова и Метохије против окупатора. Треба огатро иступити против шовинистичке мржње коју великосрпски и великошиптарски елементи распирују међу народима овога подручја и раскринкавати пред свим народима Косова и Метохије коме служи и користи то распиривање шовинистичке мржње. Исто тако треба раскринкавати такмичења народних издајица Недића и Крује у додворивању окупаторима на рачун народних маса”. НАТАЛИЈА НИЧИЋ-ДРАГОЈЕВИЋ ученица гимназије, рођена је 12. децембра 1924. године у Приштини. У напредни средњошколски покрет се укључила пре рата. Под окупацијом је наставила рад. Од августа 1941. године била је члан централне групе средњошколки задужена за рад СКОЈ-а. Примљена је у Партију новембра 1941. године. Фебруара 1942. постала је члан СК СКОЈ-а. Исте године је као илегалац радила на организовању жена у Сувом Долу, Липљану и другим селима. Августа 1942. године била је делегат на Обласном саветовашу СКОЈ-а које је одржано у Сувом Долу. Априла 1944. године постала је секретар МК СКОЈ-а. Ухапшена је другом половином јуна 1944. године. Носилац је Споменице 1941. Обласни комитет КПЈ за Космет анализирао је стање и резултате рада партијске организације а у вези с тим и однос према окупљању и раду са женама. У тезама за реферат, који је секретар Обласног комитета КПЈ за Космет Боро Вукмировић поднео на фебруарском саветовању Обласног комитета2) каже се: „3. Шта се постигло у овом периоду? а) Створене су организације у Приштини, Урошевцу, где се није ништа имало, Гњилану. Спровео се један темпо рада (према извештајима) ... Повезали су се читави низови села, али овај успех треба да подстакне за још јачим еланом у раду. Мало секташтва у односу на омладину и жене”. У резолуцији3) са јулског (IV) обласног саветовања КПЈ за Косово и Метохију одржаног у Грболама код Урошевца, крајем јула 1942, осуђен је поново секташки однос према пријему жена у чланство КПЈ: »• • • У раду међу женама постигнути су неки успеси, но то је јога увек недовољно. И поред тога гато су постојали услови (код српских и г^рногорских) да се жене увуку у активну општенародну борбу, то до сада није искоригаћено, то је велики пропуст нагае Партије који се мора будућим правилним формама рада отклонити. Свуда се огледа секташки од- ‘) Документ у Заводу за историју Косова бр. 117, к. 6 — Зборник документа и података о НОР-у југословенских народа, том I, књ, 19, стр. 104. 2) Документ у Архиву Завода за историју Косова бр. 358, к. 1/6 — Зборник докумената и података о НОР-у југословенских народа, том I, књ. 19, стр. 45. 3) Докуменат у Заводу за историју Косова бр. 129, к. 6 — Зборник докумената и података о НОР-у југословенских народа, том. I, књ. 19, стр. 119. 863 МИЛАНОВИЋ-МЕЛИХА ученица гимназије из Скопља, рођена је 17. новембра 1922. године у Лалинцу (Ниш). У СКОЈ је примљена 1939. године као ученица гимназије у Скопљу. До 1941. године била је секретар групе СКОЈ-а у гимназији. Јуна 1941. године примљена је у Партију и постала секретар партијске ћелије. Исте године је ухапшена од бугарске полиције и после изласка из затвора напустила је Скопље и прешла у Приштину, октобра 1941. године. Већ крајем године формирала је у Приштини групу жена, а почетком 1942. године формирала је групе жена по селима среза грачаничког, где је живела као илегалац. Септембра 1942. године руководила је првим Градским одбором АФЖ, који је тад формиран и првим СО АФЖ за грачанички срез, који је формиран октобра 1943. године. Од почетка 1944. године била је члан СК КПЈ за грачанички срез. Ухапшена је другом половином јуна исте године и отерана у логор у Приштини где је остала до повлачења Немаца. После ослобођења била је члан ГО АФЖ. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. РАНКА �ТОДОРКА СТЕФАНОВИЋ-ВУКОВИЋ је рођена 28. јула 1923. године у Урошевцу. Укључила се у НОП у првим данима рата и почетком 1942. године примљена је у СКОЈ, а маја 1942. године у Партију. У њеној су се кући слушале радио вести и умножавао партијски материјал. Носилац је Споменице 1941. ПЕРСИДА СТАШИЋ-МАРКОВИЋ ро- ДЕСА ТОМОВИЋ, кројачка радница, рођена је 28. фебруара 1924. године у Косовској Митровици. Члан СКОЈ-а је постала 1939. године, члан КПЈ 1941. Била је теренски радник, радила је на организовању СКОЈ-а и омладинске организације у Косовској Митровици. Члан МК СКОЈ-а је постала почетком 1942. године. Ухапшена је од Гестапоа у мартовској провали 1943. Осумњичена да је секретар МК СКОЈ-а и веза са Партијом и одредом била је у затвору подвргнута страшном мучењу и малтретирању. Све је муке издржала, ни реч признања није изустила. Својим јуначким и пркосним држањем изазивала је и дивљење и бес непријатеља. Стрељана је 25. априла 1943. године. ђена је 1922. године у Косовској Митровици. У напредни омладински покрет се укључила у Пећи, члан СКОЈ-а је постала 1941. године, члан КПЈ 1942. Октобра исте године после партијског састанка ухапшена је, почетком 1943. го~ дине отерана је из затвора у Пећи у логор „Германо” у Драчу, затим у Бурељ. У јесен по изласку из логора пребацила се у Дебар и приликом формирања ступила у I македонско-косовску НО ударну бригаду. У пролеће 1944. због болести и исцрпљености остала је у околини Преспе где је илегално живела и повремено одлазила у Корчу у Албанији ради успостављања везе између Врховног штаба НОВЈ (Светозар Вукмановић - Темпо) и делегата ЦК КПЈ у Албанији (Миладин Поповић и Душан Мугоша). До ослобођења Скопља била је у Броду код Крушева и македонским јединицама, затим у ОЗН-и за Македонију. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. ВИКТОРИЈА НИЧИЋ-РАДОЊИЋ, ученица гимназије, рођена је 7. децембра 1922. године у Приштини. У напредни средњошколски покрет укључила се пре рата. Под окупацијом је наставила рад. Од августа 1941. године била је члан централне групе средњошколки. Примљена је у КПЈ 1942. године. Исте године је као илегалац радила на организовању жена у Сувом Долу, Липљану и Косову Пољу. Ухапшена је другом половином јуна 1944. године. Носилац је Споменице 1941. 864 I нос у погледу пријема жена у Партију. ... У прогласима је био недостатак необраћање женама .. У КПЈ у Пећи 1942. примљене су: Деса Протић, Љубица Петровић, Деса Драшковић, Мица Петрушевић и Злата Ајданић која је у новембру ушла у МК СКОЈ-а и МК КПЈ. У другој половини године кандидоване су: Лепка Сташић, Вукица Раичевић, Даница Стругар, Зорка-Лола Новаковић, Ружа Петрушић и Братислава Милошевић. Исте године у партијску организацију у Пећи дошла је Евгенија-Гена Кораћ-Јаснић предратни члан КПЈ. У Витомирици је члан КПЈ постала Стана Петровић, која је фебруара 1944. ухапшена, пребачена у Тирану, а августа у приштински логор одакле је убрзо пуштена и у јесен 1944. ступила у I косметску бригаду, а кандидоване су: Даница Вуликић, која је примљена у КПЈ 1944, Спаса Вуликић, Вукосава Вељковић, Злата Лакићевић и Милица Вуликић. У Гораждевцу је кандидована скојевка Дара Малишић. У Ђаковици су у другој половини 1942. године примљене у КПЈ: Ђуљша Пуља, која је почетком 1942. била члан актива жена, у својој кући је скривала илегалце, одржавала везу и била курир између Обласног комитета КПЈ за Космет и партијских организација у Ђаковици, Пећи и Призрену; Ширине Бровина, која је била курир, носила пошту, вести и разни други материјал у Пећ, Призрен, Урошевац, Приштину, ишла је и у Скадар и оданде доносила пошту, у својој кући имала скривницу за партијске раднике, била је члан актива жена, који је формиран почетком 1942.; Ђија Хана, члан актива жена, била је курир, у својој кући прихватала и скривала илегалце, пребацивала оружје и други материјал у одред и одржавала везе; Фете Хана је такође радила у групи жена, преносила пошту и други материјал, сакривала илегалце и окупљала жене; СабријаБија Вокши дошла је у Ђаковицу 1942. из Албаније као члан Партије и укључила се у рад партијске организације. У Косовској Митровици је, због хапшења већег броја чланова КПЈ, рад партијске организације, нарочито од провале у мају 1942., био ослабљен и тек крајем године почео је да оживљава. Тада је оживео рад и у руднику, где је формиран посебан Комитет КПЈ у коме је била члан Анка Спајић. Од септембра ове године члан �МК КПЈ је постала и Добрила Секуловић-Оља. У пролеће 1942. Мелахат Хоџић је у Вучитрну организовала партијску ћеЛИЈУ> У којој су биле чланови Деса Илић-Лила, која је радила заједно са сестром Сајом. Боса Ристић је учлањена у КПЈ у Пестову. У току 1942. у партијској организацији Приштине биле су нови чланови Софија Маровић, која је припадала првој организованој групи жена у граду, Вера Каралић и Ракила Демири. Августа 1942. формиран је Месни комитет КПЈ, у коме је поред осталих била и Нада Вучић. Током 1942. године партијске организације грачаничког среза примиле су један број другарица у чланство КПЈ. У Милошеву је 9. јануара 1942. године формирана партијска ћелија, у којој је нешто касније постала члан и Вера Караџић. У Обилић је крајем априла дошла као избеглица из Пећи члан КПЈ Јагода Бобичић и остала у партијској ћелији до пред крај године. У Горњем Добреву је у партијску ћелију, формирану маја, ушла и Наталија Бајић, у Сувом Долу су јуна и јула у КПЈ примљене Милица Даутовић, Милева Петровић и Роса Денда; у Липљану Загорка Стојановић; у Врелу Павлија Покушевска која је била напредна пре рата, Дара Мирјачић и Милуша Никић, а Јелена-Јека Јовановић је кандидована за члана КПЈ. У руднику Голеш је у лето 1941. године у ћелији састављеној од другова запослених у руднику била и Коса Вујачић, у Новом Рујицу је новембра кандидована за члана КПЈ Мица Радаковић, а у Добротину Катица Поповић. У Милошеву је примљена у КПЈ Мара Миловановић, која је радила са скојевцима. Ухапшена је са сестром Милком, која је била члан СКОЈ-а, 12. ј-ула 1944, и отерана у затвор у Косовској Митровици, затим на Бањицу и Аушвиц, где су обе уморене. Почетком 1942. у Призрену је у КПЈ примљена скојевка Злата Шутаковић, а у другој половини године у КПЈ је примљена скојевка Деса Ђорђевић. Кандидат за члана КПЈ 1942. постала је Милева Лалић. Секретар ћелије у једном рејону била је Танкосава Симић-Ана. Крајем фебруара у Призрен је дошла Видра Ковачевић, а Јованка Радивојевић-Кица је по партијском задатку крајем године отишла на рад у неродимски срез (Урошевац). Априла 1942. године Катарина Патрногић је у Ораховцу формирала партијску ћелију и касније повремено илегално одлазила да помогне њен рад. • МАРА КУСОВАЦ је рођена у Љуботину АНКА СПАИЋ из Косовске Митровице, свршена ученица Женске занатске школе, родила се новембра 1924. године у Бањи Ковиљачи. Била је члан СКОЈ-а пре рата, после капитулације Југославије радила је у скојевском активу у реону „Преко Ибра”. Члан КПЈ је била од 1942. Крајем 1942. и 1943. до хапшења била је члан МК СКОЈ-а. Ухапшена је од Немаца марта 1943. заједно са родитељима, браћом и сестром. У затвору у Митровици била је подвргнута страшном злостављању, али је ни то није принудило да ода свој рад и другове са којима је радила. Из затвора у Митровици, одакле су њени најближи пуштени, отерана 1 е априла исте године у логор на Бањици, а одатле у Аушвиц, где је спаљена. КОВИЉКА ТОЈАГА, домаћица, рођена је 1919. године у Горњем Хрвсну (Столац). Од 1922. године је живела у Трепчи код Косовске Митровице. У напредни раднички покрет се укључила пре рата. Учествовала је у акцијама које су тада вођене под руководством КПЈ (пружање помоћи рударима-штрајкачима 1939. године, ношење хране и одеће ухапшеним члановима КПЈ, преношење материјала и др.). После капитулације Југославије укључила се у НОП и била тедна од најактивнијих жена у руднику. У јесен 1941. постала је члан КПЈ и члан актива (пододбора) жена у Првом тунелу. Новембра 1944. по ослобођењу Косовске Митровице, изабрана је за секретара Рудничког партијског комитета, а такође за члана Среског одбора АФЖ. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. 865 (Црна Гора) 1911. године. У свом родном месту се укључила 1933. године у напредни омладински покрет. Рат ју је затекао у руднику Трепча — Стари Трг камо је марта 1941. дошла код сестре. Одмах се повезала са КП Косовске Митровице, постала члан Партије и члан бироа партијске ћелије у Старом Тргу. Радила је на организовању жена и омладине. Крајем 1941. је оформила актив (пододбор) жена у Старом Тргу и Првом тунелу, руководила радом ових актива, такође је била и члан актива жена Косовске Митровице који је имао карактер среске организације жена. Ухапшена је октобра 1943. године, задржана 5 месеци у затвору у Косовској Митровици, затим је отерана у логор на Бањици, одатле је трансџортована у Немачку, у концентрациони логор Равенсбрик, затим на рад у фабрику авиона у Дрездену, одакле је средином фебруара са још девет Југословенки побегла и илегално живела до капитулације Немачке. У Немачкој је остала до септембра 1945, радила је на прикупљању и транспортовању југословенских заробљеника. По повратку у Стари Трг наставила је рад. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. �МИЛЕВА - МИЦА ПЕТРУШЕВИЋ рођена је 12. јула 1920. године у Пећи. Укључила се у НОП у првим данима рата и исте је године примљена у СКОЈ. Члан КПЈ је од 15. 7. 1943. године. Учестовала је у многим акцијама које су извођене: растурала је летке и радио вести, преносила оружје и муницију до одређених пунктова и учествовала у припремама за слање бораца у одред. У њеној је кући смештана прикупљена храна и одећа за партизане, ту се налазило и склониште за партијске материјале и партијске раднике, а ту су се одржавали и партијски и скојевски састанци. Ухапшена је априла 1944. године са мајком, сестром и два брата. Из затвора у Пећи отерана је у логор у Приштини, а после месец дана је интернирана у логор у Бечу, где је остала до краја рата. Вратила се у Пећ и наставила рад. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. РАДМИЈ1А КЛАЈИЋ, ученица гимназије, рођена је 1922. године у Урошевцу. У напредни средњошколски покрет се укључила 1939. године. Примљена је у СКОЈ 1941. године у Беотраду. Новембра исте године вратила се у Урошевац и радила на окупљању омладине. У Партију је примљена почетком јануара 1942. године, а крајем месеца постала је члан СК КПЈ и секретар СК СКОЈ-а за неродимски срез. Марта 1943. године упућена је по задатку у околину Призрена, где је маја месеца ухваћена и остала у затвору до капитулације Италије, септембра месеца. После изласка из затвора пребацила се на слободну територију Д-ебар—Кичево и радила као члан МК КПЈ и секретар МК СКОЈ-а у Дебру. Новембра 1943. године ступила је у I македонско-косовску НО ударну бригаду у којој је била борац II чете I косовског батаљона. Крајем 1944. године је повучена из јединице да руководи омладином на терену. Била је и члан одбора НОМС за срез скопски. Вратила се у Урошевац, где је била политички комесар болнице и члан НОО у коме је одговарала за социјално-здравствени одсек. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. ЈОРДАНКА МАРКОВИЋ-РИСТИЋ, студенткиња из Урошевца, рођена је 3. октобра 1922. године у Призрену. Припадала је групи напредне омладине пре рата. Примљена је у СКОЈ почетком 1942. а у Партију маја 1942. године. У њеној је кући од краја 1941. године умножаван партијски материјал. Ухапшена је јуна 1944. године и интернирана за Аустрију, у логор у Бечу, где је остала до краја рата. Носилац је Споменице 1941. Почетком јануара 1942. године основане су прве партијске ћелије у Урошевцу и околним селима. У првој ћелији је од 4. јануара била Радмила Клајић, а 24. јануара на среској партијској конференцији (односно саветовању), на којој је изабран СК КПЈ за Урошевац, ушла је у његов састав и постала и секретар СК СКОЈ-а. У току године у КПЈ су примл>ене Радмила Мирковић, Месрура Шаћири, која је 1942. у својој кући имала скривницу за илегалце, била је курир, преносила је партијски материјал у Пећ, Призрен и Тирану. У октобру 1942. у Урошевац је дошла из Београда члан КПЈ од 1941. Милица Лукић. У селу Биби половином маја у КПЈ је примљена Драгиња Паповић. У првој ћелији формираној јануара 1942. у Гњилану биле су: Грозда Домазетовска и Даринка Трајић-Тања, чија је кућа била партијски пункт, маја 1942. ушла је у МК КПЈ и била задужена за рад са омладином. Тада је изабрана за секретара МК СКОЈ-а. Касније су у КПЈ примљене и Вера Трајић, Оливера Димић и Благица Катанић. Другарице чланови КПЈ и већина скојевки су у тешким условима рада у већини живеле, кретале се и партијски радиле илегално. Многе од њих су се кретале у фереџи, прерушавале се у одећу баба, склањале се по многим кућама и двориштима, свакодневно мењале места, извршавале партијеке задатке и организовале омладину и жене у градовима и селима. Одлазиле су на састанке и у оближња села, стварале пунктове у њима. Присуствовале су редовно и активно састанцима партијских ћелија, актива СКОЈ-а и организовале конференције и састанке жена у разним кућама активиста и сарадника НОП-а у граду и селима. ПАРТИЈСКИ КУРСЕВИ И ТЕХНИКА 1942. Партијске организације организовале су курсеве из разних питања теорије марксизма-лењинизма, којима су присуствовале и другарице чланови КПЈ и учествовале у дискусијама. У Пећи је 1941. и 1942. године организован курс, на коме је прорађивано национално, сељачко и друга питања Основа лењинизма, којим су биле обухваћене и све другарице чланови КПЈ. У другој половини 1942. године васпитну групу кандидата КПЈ, на којој су прорађивани Основи лењинизма водила је Деса Протић. У селу Врело (Приштина) половином 1942. године радио је партијски курс на коме су учествовале и другарице. Прорађивани су Ос- 866 �нови лењинизма. У Призрену је априла 1942. године организован партијски курс који је, поред осталих, одржаван и у кући Лепосаве Мишић, са темама из Дијалектичког материјализма, Националног питања и Историје СКП (б). Партијске технике у свим местима на Косову у 1942. непрекидно су издавале вести о ситуацији на фронтовима, о борби југословенских партизана, затим прогласе са позивима народима да ступају у борбу против окупатора, да стварају партизанске одреде и да јачају борбу за братство и јединство као залогу слободе и победе над окупаторима и њиховим слугама. Разношене су сваком члану КПЈ, СКОЈ-а и сваком припаднику НОП-а. Одиграле су велику улогу у подизању борбеног морала и окупљању људи, жена и омладине. У партијској техници у Пећи Савка Ковачевић је наставила да слуша радио-вести у кућама Ивановића, ЂукиВЈЕРА ШОШКИЋ-ЈОВИЋЕВИЋ, учећа и других, да их сређује, куца на ница, рођена је 7. децембра 1921. године у Пећи. У напредни средњошколски машини и извлачи на преси. Рађене покрет укључила се пре рата, а 1939. су сваког дана и поред ситуације на године је примљена у СКОЈ. После кафронтовима, према радио извештајима питулације бивше југословенске војске „Слободне Југославије”, Москве и отишла је у Црну Гору и наставила рад. Учествовала је у 13-тојулском устанку и Лондона, доносиле су коментаре о сиборила се у црногорским јединицама. туацији у нашој земљи и посебно на Примљена је у КПЈ децембра 1942. гоКосову и у граду. Рађене су на српдине. скохрватском, повремено и на албан- Од формирања IV пролетерске бригаде ском језику. По вести су долазили одбила је политички комесар чете, затим заменик политкома и политком батаљоређени другови и другарице, узимали на. Два пута је рањавана, децембра 1942. их и камуфлиране преносили на пунгодине у борбама на Ливну и 1943. гоктове по рејонима, а одатле су их друдине на Сутјесци. Резервни је капетан ги преносили на читање у одређене I класе ЈНА. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. куће припадника НОП-а. Читане су свакодневно члановима једне или ви• ше породица на мањим или већим скуповима или појединачно. Допирале су и по селима у околини Пећи, у Исток и Дреницу који су током рата партијски припадали МК КПЈ у Пећи, затим и за Плав, Гусиње и понекад у Рожаје. Вести су преносиле углавном скојевке, жене и пионири и посао око овога је организовано, тачно и уредно обављан. На преси су рађени и прогласи МК, умножаване поједине главе Историје СКП (б) и др. Због тешке илегалне ситуације и честих блокада и претреса кућа радио-апарат и писаћа машина су склањани и у другим кућама: Брајовића, Дуње Влаховић, Гилића, Лазовића, Ачковића, Ивке Марсенић и др. Новембра 1942. године сва техника је пребачена код Љубице Петровић, а затим код Зоре Влаховић, која је 1943. године умножавала и куцала вести. На шапирографу су у кући Станисаве Јовановић до лета 1942. умножавани леци и прогласи, а на то- 867 САВЕТА-КОКА КРУШЧИЋ рођена 1922. године у Лијевој Ријеци, општина Титоград, Црна Гора. У 1925. години њена породица дошла је у Пећ. Непосредно пред рат постала је члан СКОЈ-а. После окупације похађала је и санитетски течај. Припадала је Метохијском позадинском одреду. Била је руководилац скојевског језгра а 1942. постала је кандидат за члана КПЈ. Јуна 1942. ухапшена је и из затвора у Пећи одведена у затвор у Тирани где је остала до краја 1942. године, када је пуштена. Половином 1943. поново је ухапшена и после капитулације Италије пуштена. Члан КПЈ постала је почетком 1944. Апрула 1944. године прешла је на ослобођену територију у Црној Гори, где је била борац Косовског батаљона, помоћник митраљесца. У том батаљону је завршила и санитетски курс. Из Косовског батаљона пребачена је у Другу пролетерску бригаду и била референт санитета Другог батаљона. Доласком Друге пролетерске у Топлицу одлази у 19. српску бригаду. Била је санитетски референт батаљона а онда референт санитета бригаде. На тој дужности остаје до завршетка рата. Носилац је Споменице 1941., и више одликовања. ЉУБИЦА БАРОВИЋ-МАНОЈЛОВИЋ рођена 1921. на Цетињу, пре рата приступила је напредном омладинском покрету, у НОП се укључила 1941., радила с омладином и женама. Ухапшена је априла 1942. и отерана у логор Бурел, у Албанији. У јесен 1943. године ступила у I македонско-косовску бригаду; због исцрпености остала у Грчкој, вратила се августа 1944. године и отишла на рад у партизанску болницу у Македонији. Касније је била комесар интендантског слагалишта у Битољу. Марта 1945. године прешла у Војну област, на дужност секретара. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. �назије била је обухваћена у напредном омладинском покрету. Године 1940. после мајских демонстрација у Пећи на којима је учествовала примљена је у СКОЈ. Капитулација ју је затекла у селу Злокућани, одакле је са својом породицом избегла у Пећ где је наставила активан рад у СКОЈ-у. Средином 1941. године била је секретар актива и члан језгра СКОЈ-а у рејону. Фебруара 1942. године учествовала је на Обласној конференцији СКОЈ-а. Почетком маја 1942. године ухапшена је и интернирана за Албанију одакле је септембра 1943. године отишла у партизане, односно у I македонско-косовску НО ударну бригаду. Јула 1944. у борби на Дебру тешко је рањена. После ослобођења 1945. године била је секретар Среског комитета СКОЈ у Подујеву. Носилац је Споменице 1941. и других одликовања. МАРИЈА-БУЛА ДРАГИШИЋ. рођена је 4. марта 1924. у Сплиту. Завршила је учитељску школу. Члан СКОЈ-а постала је пре рата. После избијања рата била је секретар актива и члан језгра СКОЈ-а. Маја 1943. године постала је члан СК СКОЈ-а а августа исте године примљена је у КПЈ. Априла 1944. пребацила се у Косовски батаљон у Црној Гори, касније је била у Ибарском одреду на Копаонику, који је прерастао у VI косметску бригаду. Била је делегат вода, заменик политичког комесара чете, омладински руководилац СКОЈ-а приштапских јединица Оперативног штаба за Космет. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. • ДЕСАНКА ДРАШКОВИЋ - МИЈОВИЋ ЗЛАТА БУЛАТОВИЋ-ЉУМОВИЋ рођена је 1923. године у Пећи где је завршила малу матуру. Као ученица гим- рођена је 27. 6. 1925. године у Гребицама код Никшића, у сиромашној сеоској породици. Постала је члан СКОЈ-а маја 1940. године у селу Дубовику код Пећи где је живела. Капитулација Југославије 1941. године затекла је на дужности секретара скојевског актива. Доласком у Пећ, априла 1941. укључила се у организовани рад и одређена је у Реонско руководство СКОЈ-а. У КПЈ је примљена 1942. године. Завршила је санитетски курс и обучавала друге на курсевима прве помоћи. Била је у Метохи1 ском позадинском одреду. Септембра 1943. године ступила је у Косовски батаљон у Црној Гори а затим у IV црногорску бригаду. Била је санитетски референт, омладински руководилац батаљона и омладински руководилац бригаде. Почетком 1945. послата је на политички рад у Гњилане и руководила организацијом СКОЈ-а у срезу гњиланском. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. 868 ме су радиле Станисава, Савка, Анђа Вујовић и Деса Баровић. После хапшења Станисаве, шапирограф је пренет у кућу Спаса Јоксимовића-Црног, затим у кућу Вуковића, а одавде у кућу Букумирића. На преношењу и склањању технике радиле су и: Зорка Јовићевић, Катица Брајовић, Јасна Ивановић, Вукица Шошкић, Горда Раичевић, Стана Вујовић, Даница Вујовић, Бранка Раичевић и друге. И поред великог броја претреса кућа и пребацивања из куће у кућу, ни техника ни њени делови за све време рата у Пећи нису пали у руке непријатељу. Од лета 1942.године припремљена су и изашла два броја листа МК КПЈ ,,Јединство”, које је уредила и умножила на преси и у првом броју написала уводник о политичкој ситуацији Савка Ковачевић. Од фебруара до октобра 1942. године на техници у Приштини је радила Даница Топаловић са прекидом од 2—3 месеца, када је због терора и претреса био онемогућен рад и техника пребацивана из куће у кућу, код Анђе Мрђеновић, Јелене-Лене Филиповић, Наталије и Викторије Ничић, Славке Дебељковић, Вере и Живке ЈанковићДајић и других. У кући Илије Маровића у руднику „Косово” налазио се радио-апарат, који је по наговору својих кћерки Наталије и Персиде поклонио Партији Ђура Ћук. Ту је била и писаћа машина и редовно су добијане и дневне вести. Одатле су техника и сав материјал касније пребачени у кућу Милице Ковачевић где су слушане вести „Слободне Југославије” и Радио-Москве и где је било и склониште за оружје и други материјал. У Врелу је такође створена партијска техника. Писаћу машину из Приштине пренеле су Павлија Покушевска и Дуња Килибарда. У 1942. години партијска организација Приштине отпочела је са издавањем листа „Кроз борбу”, у коме је писала чланке и била један од техничких уредника и Даница Топаловић. Партијска техника Ђаковице била је смештена у скривници у кући Ћазима Метахизе. У растурању летака ЦК, Обласног и МК КПЈ, 30. априла 1942. који су били на српскохрватском и албанском језику учествовале су и жене и омладинке Ђаковице. Преносиле су их и у друге срезове, нарочито у првој половини 1942. године када се седиште ОК КПЈ за Космет налазило у Ђаковици. До маја 1942. године на преси смештеној у њеној кући, Лепосава Мишић у Призрену је умножавала вести. Тех- �ника је била смештена једно време у нарочито изграђеној скривници код Нате Димитријевић, затим у кући Ђулсум Брике, а касније код Ћериме Хаљини и на крају код Ђемиље Ковачи. И у селу Средска у ово време била је добро организована техника. Радио-апарати су се налазили у кућама Милке Совтић и Станојке Огаревић. Породица Руже Љамић је набавила и скривала писаћу машину, а у кући Станојке Зрнзевић су били сакривени радио-апарат и преса. Вести су штампане и у кући Руже Зрнзевић. Одређени другови су слушали вести, писали их, а другарице су их преносиле на умножавање, растурале по селу и једно време доносиле и у град. У Ораховцу 1942. године у кући Цвете Грковић, где је илегално боравила Катарина Патрногић, били су смештени радио-апарат, писаћа машина и преса. Ту су хватане и умножаване вести које су жене разносиле по кућама на читање. До марта 1942. партијска техника у Урошевцу се налазила у кући Симе Колара и његове жене Јелке. Тада је пребачена у кућу Зорке и Радмиле Димитријевић, затим код Тодорке Стефановић и касније код Гиге и Стане Деспотовић. Маја 1942. године техника је проширена и служила је за читав срез. Тада су у њој издаване вести на српскохрватском и албанском језику. Крајем јула, када је у село Грболе дошао Обласни комитет КПЈ за Космет, пребачена је и партијска техника и на њој се под руководством ОК умножавао материјал за целу област. На разношењу вести које су читане у напредним породицама у почетку су радили омладинци, а крајем 1942. године у овај рад су укључене и омладинке и жене. Машина за умножавање вести 1943. године била је код Персе Витковић у Урошевцу. ПАРТИЈСКА СКЛОНИШТА У сваком месту на Косову, где је постојала партијска организација, због илегалног рада и кретања партијских радника огромни значај су имале базе и склоништа. У томе су велику улогу одиграле жене. Оне су допринеле да су се другови и другарице илегалци могли дуже или краће време одржати и радити у условима терора и непрекидних прогона и претреса кућа. У свакој од њих, поред технике и њених делова, склањан је и партијски материјал, оружје и друго. Држане су у строгој тајности, а везу с њима одржавали су одређени другови и другарице. У Пећи су у великом броју кућа била сигурна склоништа илегалних партијских радника. Жене у њима су чувале, храниле и одржавале везу између илегалаца. Када би у једној, због претреса био немогућ опстанак илегалаца, одмах је стварана нова база и обезбеђен смештај. Главне скривнице за оружје и други материјал у граду биле СУ У кућама Видосаве Брајовић, Станисаве Јовановић, Вуке Вујошевић, Милице Јовановић и др. Витомирица је била база за илегалне партијске раднике и из Пећи и околине. Главне скривнице у току рата биле су код Насте Гилић, Добре и Станице Банашевић, Станице Брајовић, Станице Спаић, Милице Вуликић, у кући Лакићевића и др. У скривници код Добре Банашевић било је смештено више пушака, бомби, пиштоља и нешто санитетског материјала. Само су Добра и Станица знале за ову скривницу. У скривници се налазио и важан партијски материјал, који је Добра чувала. Карабинијери су вршили претрес 15 пута, али никад нису ништа пронашли. У кући Милосаве Павличић налазила се скривница у којој су се склањали илегалци. Био је мали број кућа које нису имале скривницу, у којој је могло да се склони оружје и други материјал. У преношењу оружја из скривнице у скривницу, из Пећи у Витомирицу и обратно, учествовале су поред осталих и жене Витомирице: Цмиљана Влаховић, Станица Лалевић, Љубинка Марковић, Јела Вуковић, Станица Лаковић, Думица Тодоровић, Зорка Вујичић, Стана Вуликић, Милосава Капетановић, Јелица Драговић-Павличић, Сава Меденица, Милица Вуликић, Пољка Марковић, Станица Спаић, Пава Лакићевић и много других. У овим задацима учествовао је и већи број скојевки. У Ђаковици су скривнице биле у кућама Драгог Глигоријевића — три, Стојана и Илије Филиповића, Загорке Томовић, Ширине Бровина и Зимрет Хамзе, где су се крили и илегални партијски радници. У Приштини су такве биле куће Живке и њене кћери Боске Ристић, Даре Козарац, Лепке Протић, Борке Ђорђевић, Јелене Филиповић, Стане Митић, Драгице Пршендић-Рашчанин, Босе Топаловић, Стане Пајевић, Љубице Бојковић, Љубице Ристић, Маргите Пешић, Љубице Парамендић, Живке Милић, Ринке Илић, Фетије Барјактари и др. Добар број жена на терену града примао је и чувао илегалце. Куће неких жена биле су познате као базе и свратишта за илегалце и курире. У кући Живке и њене кћери Боске Ристић ск- 869 ЗЈ1АТА АЈДАНИЋ, ученица гимназије, рођена је 26. септембра 1921. године у Пећи. Члан СКОЈ-а је постала у VII разреду гимназије школске 1939/1940. године. По капитулацији Југославије наставила је рад у организацији СКОЈ-а, члан КПЈ је постала новембра 1942. године. Убрзо је постала члан СК КПЈ и члан СК СКОЈ-а, а јануара 1943. секретар СК СКОЈ-а и на тој је дужности остала до априла 1944. године. Ухапшена је и интернирана у Беч одакле се вратила априла 1945. године и наставила рад, била је секретар партијске ћелије. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. @ ПОЉКА МИЛАТОВИЋ-ОРЛИЋ рођена је 27. октобра 1924. године у Истоку. Пре рата је живела у селу Добруши код Пећи. Члан СКОЈ-а је од 1940. а члан КПЈ од децембра 1943. По избијању рата наставила је рад у скојевској организацији. После паљевине села Добруше прешла је у Пећ и укључила се у НОП. Разносила је радио вести, растурала летке и прикупљала помоћ за НОП. Припадала је од краја 1941. Метохијском позадинском одреду. Међу првим скојевкама завршила је санитетски курс. Ухапшена је априла 1942. и из затвора у Пећи одведена у логор Порто Романо на Драчу а одатле у Бурељ у Албанији. По изласку из логора септембра 1Р43. године ступила је у партизане и била у I македонско-косовској, касније I косовско-метохијској НО ударној бригади санитетски референт батаљона, а по доласку бригаде на Косово политички комесар чете. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. �ДАНИЦА ШОШКИЋ ВУКЧЕВИЋ-КАСИЈА ученица из Пећи, рођена је 18. XII 1921. године у Улотини у Црној Гори. У напредни омладински покрет укључила се у Пећи, где је септембра 1937. године постала члан СКОЈ-а, априла 1939. кандидат за члана КПЈ, октобра 1943. године члан КПЈ, а половином 1944. члан МК КПЈ за Пећ. Пре рата је била секретар актива СКОЈ-а у школи у селу Раушићу. По доласку окупатора у нашу земљу са својим другом и једномесечним дететом прешла је у Црну Гору и учествовала у 13-тојулском устанку. До априла 1942. године радила је у организацији СКОЈ-а и техници Главног штаба НОВ и ПОЈ за Црну Гору. По одласку Главног штаба са терена Бјелопавлића била је на вези са илегалним тројкама на терену и радила међу женама и омладином. Новембра исте године прешла је у Полимље и наставила рад. Хапшена је и саслушавана. Јуна 1943. прешла је у Пећ и укључила се у рад организације жена, постала члан Градског одбора АФЖ, а 1944. секретар одбора. По ослобођењу Пећи новембра 1944. изабрана је у ГНОО и СНОО, а нешто касније за члана СК КПЈ. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. ривали су се Живојин Ћурчић-Срђа и др. и долазили курири са села. Код Даре Козарац су у илегалству боравили многи другови. Код Лепке Протић долазили су курири из села Ливађа, Добротина и др. У кући Олге Ничић били су такође смештени илегалци. Базе за курире који су носили пошту за Јабланицу и Шару и одржавали везу са осталим општинама у срезу преко Урошевца, Липљана итд. биле су радње и куће Живке Ристић, Босе Топаловић и Стане Пајевић. Веза за Пећ ишла је преко Вере Дајић. У кући Милене Краиновић у Косову Пољу су се од јесени 1942. склањали илегалци, међу којима и Загорка Савић-Дунда. У Врелу је била база и одржавани су састанци у кућама Мирјачића, Покушевски, Одаловића, Самарџића, Јелене Јовановић, Зораје, Килибарде и низу других, а у Сувом Долу код Милке Кркелић и других. У Призрену су сталне базе од 1941. и за све време рата биле у кућама: Тодорке Станишић, Маре Тунић, Злате Шутаковић, Маге Глигоријевић, Руже Сурчевић, Наталије-Секе Димитријевић, Султане Васиљевић, Зане Забуновић, Љубице Дикић-Бабче, затим Цане Некић, Мериман Јакупи, Ђемиље Ковачи, Неџибе Даути, Цуте Гаџић, Станиславе Николић, Досте Стипсић, Добриле Кујунџић, Васке Јовановић, Росе Митровић и у кућама Јахја, Шеху, Мојсића, Доде, Чочановића, Главића, Здујића, Ђорђевића, Вранићи, Манетовића, Закића, Брике, Суроји и других. У Ораховцу су од 1942. године базе биле у кућама Цвете Грковић и Савке Моравчевић, а у Великој Хочи код Станке Најкић и Стане Столић. КУРИРИ И ВЕЗЕ 1942. У одржавању веза и на курирским задацима био је ангажован велики број другарица. Из Пећи је веза са Црном Гором — Плавом, Андријевицом, Тутином и Рожајем, затим са Истоком и Дреницом одржавана преко неколико кућа (Боре Вукмировића, Брајовића, Јовићевића, Савке Ковачевић и др.). Преношене су вести, леци, новац и др. као помоћ друговима у овим местима. Јолдуза Бакали је ишла као курир, преносећи пошту Обласном комитету у Ђаковици и партијској организацији у Призрену. Месрура Шаћири је преносила партијски материјал из Пећи за Ђаковицу, Призрен, Урошевац. Жене са села из околине Пећи, Истока и др. долазиле су сваког дана за партијске и друге 870 материјале, примале их и носиле у своја места. За Ракош су преносиле вести и друге материјале Стана Дашић и Вида Кнежевић, за Бању Видосава Ђелевић и многе друге. Курирске задатке је обављао и један број жена у Ђаковици. Ширине Бровина је носила пошту, вести и разне друге материјале, одлазила је у Пећ, Призрен, Урошевац, Приштину, Скадар и др., а Ђулша Пуља је одржавала везу с многим породицама у граду и селима. Вера Ђорђевић је такође преносила пошту. У Приштини су пошту, партијске и санитетске материјале, оружје и муницију и друго преносиле Фетија Барјактари, Јордана Јовановић, Драга Ничић, Софија Маровић, Вера Дајић и Вера Јанковић. У селу Ново Рујице жене су се нарочито истакле у курирској служби. Имале су специјално организовану групу за одржавање везе и свака жена из групе знала је када је њен дан за одлазак у друга места: Врело, Косово Поље, Липљан, Приштину, Урошевац, где су односиле илегални партијски материјал. У Косову Пољу курир је била Станка Јовановић; у Црвеној Водици: Живка Вјештица и Рада Митровић; у Старом Градском: Лепосава Драшковић, Зорка Ковачевић, Милица Марковић, Марија и Радојка Милићевић, Бика Мирковић, Боја Мирковић, Дара Одаловић, Јулијана, Крстина и Љубица Ћиповић; у Словињу Босиљка Стојановић; у Врбештици: Јелка Јовановић и Цветка Сталетовић; у Врелу Дуња Килибарда и многе друге; у Орловићу: Живана и Јела Миладиновић и Станојка Михајловић. Цвијета Вујовић из Сувог Дола ишла је као курир за Урошевац и успоставила везу са организацијом, а после ње везу су одржавале Цвета Грбушић, Боја Новаковић, Босиљка Грбушић, Марија Милићевић, Роса Денда, Мица Буцало. Оне су учествовале у преношењу вести, оружја и др. У одржавању везе са Приштином и у преношењу акумулатора учествовале су Мара Лабус, Боса Грбушић, Роса Денда, Бојана Латковић, Мара Кртнић, Боја Заклановић, која је једном по највећем снегу пошла за Приштину и однела акумулатор да се напуни. Рад жена у грачаничком срезу великим делом се састојао у издржавању илегалаца и затвореника. Поред другарица илегалки, велики број жена је обављао курирске послове, одржавао везе село-град, а њихове куће су биле базе и склоништа за илегалце. Примале су у кућу другове који су �припремали ликвидацију појединих шпијуна: Живка Милић, Мана Васић и Софија Маровић која је одлазила у Косово Поље, Обилић и друга села. Код ње су долазиле жене за вести и други штампани материјал. У селима су одржавани многи састанци МК КПЈ и СКОЈ-а. Тада су жене чувале стражу да би се састанци несметано одржавали. У кућу Драгице Рашчанин долазиле су жене са села као курири. У Врелу су се крили многи илегалци међу њима и Вера Дејановић из Липљана. У Грачаници је одржавала везе Катарина Максимовић, која је прва отпочела са радом. У њеној кући су боравили и илегалци најчешће Живојин Ћурчић-Срђа. Око смештаја илегалаца у Косову Пољу биле су ангажоване и у томе се истакле Љубица Давидовић, Анђа Булајић и Лепосава Морачић. Ђука Јанковић је преносила рубље, новац и друге ствари за партизане и долазила ради везе у Приштину. У кући Милице Лабус, удовице са петоро деце из Старог Рујица боравила је Ранка Милановић и други илегалци. Италијани су вршили претресе, тукли њу и њеног 15-годишњег сина, али нису ништа признали. У кући Даре Одаловић у истом селу била је скривница оружја. У Обилићу илегалци су се склањали у кућама Анђе Трбовић, Ђује Торбице, Мене Суботић, Маре Огњеновић, Душке Трбовић. Везу са селом Крушевцом одржавале су жене из Обилића. Жене у Призрену, које су обављале курирске задатке, често су знале садржај поште коју су преносиле и у случају провале и опасности од непријатеља могле су да је пренесу усмено. Одиграле су велику улогу у преношењу оружја у џаковима жита, вуне, у слами, сену итд., писаног материјала — у печеном хлебу, храни и др., писама — у рубљу, чарапама, опанцима, испод завоја и у џепу. Успостављена је веза са свим местима Косова. Љубица Дикић-Бапче носила је поверљив материјал од Урошевца до Призрена и Тиране, Султана Васиљевић од Призрена до Приштине. После атентата на једног четничког руководиоца, Ружа Сурчевић је пребацила атентатора на одређено место. Све скојевке и велики број жена су одржавале везу између илегалних партијских радника, преносиле вести, партијске и друге материјале у граду. Везу између Призрена и Шарпланинског одреда, који је формиран у новембру 1942. године, одржавале су из Средске Милојка Совтић, Станојка © ВУКОСАВА РАКОЧЕВИЋ рођена 1926. у Витомирици код Пећи, пре рата активиста напредног покрета, члан СКОЈ-а од 1940. После окупације била је члан и секретар језгра СКОЈ-а до марта 1942. када је ухапшена и из пећког затвора одведена у логор Презу у Албанији, а затим у Понзу у Италији, где је остала до капитулације Италије. Тада се вратила у земљу и ступила у НОВ. Била је рањена два пута, заробљена и интернирана у Беч, где је остала до априла 1945. године. Била је носилац Споменице 1941. Умрла је октобра 1963. ДАРА МЕДЕНИЦА из Витомирице, секретар скојевског актива и члан скојевског језгра у Витомирици, била је делегат на Среској конференцији СКОЈ-а, одржаној 1941. у Витомирици. Године 1942. била је предавач на санитетским течајевима у Косову Пољу, исте године ступила је из Малесије у Шарпланински одред. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. ДАНИЦА ВУЈОВИЋ, предратни члан СКОЈ-а, у НОП с-е укључила 1941., радила је у омладинској организацији у Пећи. Ухапшена је 1942. године после растурања првомајеког летка. Априла 1943. године интернирана је у Албанију. По изласку из логора септембра 1943. године ступила је у Шарпланински партизански одред. Била је храбар борац, погинула је 25. маја 1944. године у борби код Локова у Македонији. ВИДНА РАКОЧЕВИЋ рођена је 1924. године у селу Витомирици код Пећи. Члан СКОЈ-а је постала августа 1939. године, кандидат за члана КПЈ 1942. а члан КПЈ 1943. године. Пре рата је била члан читаонице и сељачког кола у Витомирици, преко којих су чланови Партије окупљали напредну омладину и вршили утицај на њу. Учествовала је у акцијама које су у то време вођене под руководством Партије. По капитулацији Југославије наставила је рад. Постала је члан језгра СКОЈ-а и секретар актива СКОЈ-а. Радила је са омладином и пионирима и формирала неколико група. Почетком 1943. године на среској конференцији УСАОЈ-а изабрана је у одбор, а почетком следеће године за секретара партијске ћелије у селу. Јуна 1944. године је ухапшена, из затвора у Пећи одведена је у логор у Приштини, одатле у логор у Бечу, где је остала до априла 1945. године. У затвору у Пећи и При-штини одговарала је за рад СКОЈ-а, а у логору у Бечу једно време је била секретар партијске ћелије и руководилац СКОЈ-а. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. 871 @ ДАРА МАЛИШИЋ-РАДОВИЋ из Гораждевца, -рођена је 1925. године у Пећи. Пре рата се укључила у напредни омладински покрет. Кандидат за члана КПЈ од 1942, члан КПЈ 1944. У току рата је живела и радила са женама, омладином и пионирима у Гораждевцу. Августа 1944. послата је на теренски рад у Албанију. Септембра је ступила у IV косметску бригаду, у којој је била делегат вода. Јула 1945. године је демобилисана. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. �Пре рата је била напредна омладинка, чувала је партијске материјале, учествовала у растурању летака и преношењу поште. Фебруара 1941. постала је члан СКОЈ-а а члан КПЈ септембра 1944. Априла исте године из села је са мајком и братом прешла у Пећ и повезала се са скојевском организацијом. Посећивала је курсеве прве помоћи и руковања оружјем. У пролеће 1942. отишла је са мајком на рад у Ћаф Прушу у Албанији и тамо радила у скојевској организацији. Ухапшена је с мајком 3. децембра 1942. Априла 1943. одведена је у логор Порто Романо код Драча а после 2 месеца у логор Герман код Буреља у Албанији. У септембру 1943. ослободили су их албански партизани. Тада је ступила у Косовски батаљон ‘односно I македонско-косовску односно I косовско-метохијску НО ударну бригаду до ослобођења. Била је санитетски референт чете и батаљона. Резервни је поручник ЈНА. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. МИЛЕНА ДРАШКОВИЋ-АНЂЕЛИЋ из Пећи, члан СКОЈ-а пре рата. Почетком 1942. године ухапшена је и интернирана у Албапију. По капитулацији Италије ступила је у I македонско-косовску бригаду. Била је политички делегат у III чети I косовског батаљона. Тешко је рањена у борби с Немцима и балистима на Караорману (Македонија) и подлегла ранама 2. јуна 1944. године. ЂИНА ЈОВИЋЕВИЋ, ученица гимнази- МИКИЦА РАДУСИНОВИЋ рођена је 22. маја 1926. у Пећи у сиромашној породици која је живела у селу Дубовику. је, рођена је октобра 1925. године у Пећи. Пред рат се укључила у напредни омладински покрет, по капитулацији Југославије наставила је рад. Члан СКОЈ-а постала је 1941. године. Априла 1942. је ухапшена и интернирана на острво Понзу у Италији. По капитулацији Италије вратила се у Југославију. Неко је време радила у Краљеву, затим је у Алексинцу била курир. На једном курирском задатку је ухваћена у Косовској Митровици, спроведена у Смедеревску Паланку, одакле је 1944. године побегла у 47. дивизију. Погинула је 1945. године у Срему. Била је храбар борац и омиљена другарица у логору и јединици. • 872 Огаревић и Борика Королејић, мајка седморо деце. Као курир нарочито се истакла Милојка Совтић. Поред ње курири из Средске и Мушникова биле су и другарице: Станојка Љамић, Јовка Љамић, Војиславка Љубисављевић, Јевросима Савић, Момира Качаревић, Живоратка Алексић, Росанда Петровић, Љубисава Крстић, Добрила Славковић, Борика Бајкић, Зорка Танасковић, Роса Несторовић, Перуника Цинић, Борика Совтић, Томинка Совтић, Роса Совтић, Стојанка Цинић, Јорда Качаревић и друге. Из Средачке Жупе храну, оружје и остало су преносиле у одред Ружа Палић, Борика Палић, Стеванка Несторовић, Станојка Стојковић, Перуника Недељковић, Јагода Стефановић, Лена Софтић, Милка Савић, Станојка Зрнзевић, Ружа Зрнзевић и Васка Вучевић. Из Ораховца су од 1942. године курирске задатке обављале: Мара Витошевић, Милица Ђ. Грковић, Јефа Дедић, Милица К. Грковић, Вида Симић, а у Великој Хочи: Стевана Најкић, Вета Гогић, Доста Вукадиновић, Стана Столић, Мица Мицић и Лепосава Аксић. У Урошевцу су од краја 1941. године курирске задатке обављале другарице чланови КПЈ и СКОЈ-а и један број осталих жена из града и околних села. Писма, партијске материјале, оружје и др. преносиле су: Митра Андрејевић, Вера Војницалијевић-Деспотовић, Стојанка Деспотовић, Ленка Деспотовић, Анђа Клајић, Крстана Марковић, Милка Станковић, Драга Стефановић, Драга Чакић, Васиљка Чупковић из Урошевца, Стана Видачић, Вида Кокотовић, Сава Вучинић, Олга Глоговац из Совтовића, Цвијета Јелачић и Анђа Скулић из Појатишта, Даница Тепавчевић из Старог Села, Васа Ћук и Драгица Зечар из Раткоцера, Риста Милојевић и Ружа Паповић из Бибе, Плана Говедарица, Јована Видачић, Аника Ђајић, Мара Ђајић, Мара Парежанин из Грбола и друге које су се истицале нарочито у преношењу вести и у друга села: Папас, Сазлију итд. Месрура Шаћири, после доласка у Урошевац, преносила је партијске материјале за Пећ, Призрен, Тирану и друга места. До маја 1942. године у Косовској Митровици је Јела Ђурица преносила партизанима санитетски и други материјал који је добијала од Љубице Шакић раднице у апотеци где је радила и Љубица (Димитријевић) Илић и била одређена за одржавање веза. За све време рата курир МК КПЈ је била Ковиљка Тојага. За пренос �поште и одржавање веза коришћене су и пионирке, међу којима су се истицале Игбала Шукрија, Бисерка Томовић, Вишеслава Секуловић и сестра Реџеп Броје. Марина Палисенко је једно време одржавала везу између Звечана и Старог Трга. СКОЈ И ОМЛАДИНА 1942. Током 1942. један број другарица чланова СКОЈ-а пре рата и из 1941. био је ухапшен и интерниран или се пребацио у Црну Гору или Србију и активно радио на терену или отишао у партизанске одреде. Оне које су остале наставиле су пожртвоЂани рад илегално или полулегално, извршавајући многобројне задатке које је Партија постављала. У редове СКОЈ-а примани су нови омладинци и омладинке. У априлу исте године, према извештају секретара Обласног комитета КПЈ за Космет од 23. маја 1942. ЦК КПЈ истакнуто је: „Омладина1). Када је парт. била сла6а и СКОЈ је слабо радио. Ту се исто коракнуло. Има 5 МК-а СКОЈ-а и више упоришта . . . Бројчано стање је овако — око 1400 скојеваца. Од тога је у интернацији око 150. 85% су Срби и Црногорци, 15°/о Албанци. 35°/о од скојеваца је женска омладина. Најправилније ради пећка орг. Она сама има 560 омладинаца. Ту је показано да се обухватањем омладине рађају многи борци из ње. Скојевци се показују дисциплиновани и одани. Овај број скојеваи,а је од прије месец дана . . Број скојеваца је током године стално растао примањем нових, тако да је у октобру 1942. у Гњилану било 230 чланова СКОЈ-а, у Ораховцу 62, у Пећи 542, у Приштини 615, у Урошевцу 551, у Призрену 87, у Косовској Митровици је Гестапо био разбио организацију . . .,,(Скојеваца2 укупно има дати и жен. рећи део 2137) још да је томе срп. омл. су озбиљан броју омл. отуда. врло у треба из За скојевце млади, послу придо- Ђак(овице) се али и као може велики активан”. Повећавањем броја чланова повећан је и број актива СКОЈ-а који су били по саставу мешовити, а било је и посебних женских актива. Активи су одржавали честе састанке, на којима су се договарали о акцијама против окупатора. За политичко уздизање прорађивали су прогласе ‘) Докуменат из архиве ИРПС, бр. 4831 — Зборник докумената и података о НОР-у југословенских народа, том I, књ. 19, 1969, стр. 96. г) Докуменат у Заводу за историју бр. 483, к. 27. — Зборник докумената така о НОР-у југословенских народа, књ. 19, 1969, стр. 168—171. Косова, и податом I, и друге партијске материјале, дискутовали су о политичкој ситуацији, редовно су читали радио-вести. Језгра СКОЈ-а, као руководства по рејонима, у чији су састав улазили руководиоци актива СКОЈ-а и један број уздигнутијих чланова, настављали су рад с већим бројем чланова. Ради развијања бољег политичког и организационог рада, окупљања читаве омладине Косова и стварања њеног јединства у НОП-у, Обласни комитет КПЈ за Космет је почетком априла 1942. упутио Писмо младим комунистима Косова и Метохије1), у коме је између осталог изнето: „ . . . Радећи тако, старајући се о припремању омладине за борбу, уједињујући је преко разних форми, стварајући јединство младе генерације, млади комунисти Косова и Метохије — ти млади војници ■— биће на најбољем путу да одговоре великом задатку који је пред њих поставила КПЈ, а такође и да безгранично помогну свенародну борбу против фагаизма, борбу својих народа и на Косову и Метохији. Извршење великог и врло одговорног задатка, који је пред младе комунисте поставила КП Југославије, потпуно је немогуће без правилног схватања младих комуниста (скојеваца) о томе шта значи њихова организација; без јачања и омасовљења СКОЈ-а, без правилног постављања рада у најосновнијим скојевским организацијама — активима . .. . . . Нагии активи треба да нам служе за повезивање са најширим масама младих. У њима млади комунисти треба да се договарају како ће најбоље моћи, КОЈИМ ФОРМАМА ДА ОКУПЕ ОМЛАДИНУ, да створе јединство омладине на свом подручју. Дакле, активи представљају стубове, око којих треба да се збије омладина уз истоветне пароле; они треба да буду моторна снага борбе младих, живота омладине. Због тога, и унутрагињи живот актива (састанци) треба да се организују у том духу, у духу другарства, помоћи, размене искуства у раду од једног до другог састанка, у правилној расподели, послова од једног до другог састанка, у раду међу осталом омладином тог подручја, на курсевима за оспособљавање омладине да рукује оружјем, на помоћи СКОЈ-у, на преногиењу политичке линије ЦК КПЈ на читаву омладину, на популарисању КП — тог највећег пријатеља младих ... ... Активи женске омладине, треба да уложе максималне снаге да се — упоредо са јединством српске и гфногорске омладине — озбиљно позабаве питањем продирања међу албанском женском омладином, да њу упозна са данашњом борбом да код ње развије интересовање ‘) Докуменат у Заводу за историју Коеова бр. 112, к-6 — Зборник докумената и података о НОР-у југословенских народа, том I, књ. 19, 1969, стр. 79—84. 873 ЛЕПОСАВА МИШИЋ-ТУРКОВИЋ рођена је 23. јануара 1920. године у Призрену, предратни члан СКОЈ-а и члан групе женске напредне омладине у гимназији. У првим данима после избијања рата била је један од организатора скојевских актива. У КПЈ је примљена јуна 1941. У децембру исте године постала је члан СК СКОЈ-а и СК КПЈ. Радила је на техници на умножавању вести и другог партијског материјала. Априла 1942. у њеној кући је одржан партијски курс коме је и она присуствовала. Ухапшена је почетком маја 1942. и из призренског затвора одведена у затвор у Тирани где је остала до капитулације Италије септембра 1943. када је побегла из затвора и отишла у Косовски батаљон, односно I македонско-косовску и I косовско-метохијску НО ударну бригаду. Била је санитетски референт батаљона. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. ЛЕИОСЛВА МНШИН-ТУРКОВИБ (У СЛ ЈЕЛИЦОМ ГОСТОВИК-РИСТИБ ЖИВКОМ-КОКОМ БОГОШЕВИП (ДЕСНО) СРЕДИНИ) ГЛЕВО) И �и да је укључи у борбу против фашиз- ма. Улогу може омладинског са успехом да руководиоца врши васпитава у духу ма, ко свакодневно онај тегиком так послу. сваког питава кроз духу борбу су, Због и стварају се у којој и жртве ба да подноси у за постаје учествује, које тој и да прак- своје перспективе јасније вас- знање. марксизма-лењинизма комунисте, борба зада- се теорију свакодневно изучавањем младог да том је марксизма-лењинизма, кроз не на свети комунисте се лењиниз- ради тога, учење, прогиирује Јер, не не ко — марксизма младог у онај а подноси борби, рад сваког му а јаснија постају и то које ће му му трепо- моћи да постепено дође до схватања ...” ДЕСАНКА ЋИПОВИЋ рођена јануара 1927. године у Титограду. Са 14 година се укључила у НОП, радила је у омладинском активу. Маја 1941. је учлањена у СКОЈ. Задатке је обављала неустрашиво са пуно умешности. Због своје активности је ухапшена, марта 1942. године и интернирана у логор Преза у Албанији, где је остала до премештања логора, јула исте године, на острво Понза у Италији. По капитулацији Италије пребачена је у Гајету и предата Немцима, који је транспортују у град Фонди. Новембра 1943. са осталим затвореницима побегла је у планине у близини фронта који се налазио на реци Гариљано. У логорима је имала добро држање. Иако млада учествовала је са пуно одговорности у решавању многих проблема логорског живота. Јануара 1944, вратила се у земљу, отишла је код рођака у село Петку код Лазаревца где се укључила у рад НОП-а. Маја 1944. ступила је у Јастребачки партизански одред. Распоређена је у 15. српску бригаду 24. дивизије, у III косметски батаљон. Када је овај батаљон, септембра 1944, увршћен у новоформирану III косметску бригаду, постала је политички комесар чете. У КПЈ је учлањена августа 1944. Иако је била кроз обе ноге тешко рањена својим пушкомитраљезом је покосила неколико непријатељских војника. Одликована је орденом за храброст. Подлегла је ранама. © У Пећи је 1942. године и поред сталног хапшења и интернирања, непрекидно радило 9 актива СКОЈ-а у четири рејона. У Витомирици су постојала четири актива СКОЈ-а. Током године у СКОЈ је примљен нови број омладинки, тако да су у активима СКОЈ-а ове године биле десетине веома активних скојевки. Секретар Месног комитета СКОЈ-а била је Деса Баровић, члан МК КПЈ. Међу члановима СКОЈ-а биле су: Зорка-Бека Новаковић, Ната Богетић, Анка Божовић, Дара Баровић, Милица Брајовић, Вукица Бошковић, Ната Вулевић, Гордана Вучинић, Марија-Дуда Гилић, Ксенија Драгишић, Ковиљка Ђукић, Дара Јовановић, Бранислава Кадовић, Милева Килибарда, Љубица Крстић, Босиљка Крушчић, Васиљка Крушчић, Милијана Перовић, Анка Радовић, Дана Ћетковић, Милица Фатић и многе ДРУге. У Ђаковици су чланови СКОЈ-а биле Сафета Нимани, Назмије Бровина, Нада Лалевић, Хурије Хана, Добрила Божовић и друге. Руководилац актива СКОЈ-а била је Назмије Бровина. У Ораховцу је у активима СКОЈ-а било седам омладинки. У 1942. у Приштини је један број другова и другарица отишао у илегалност по селима. У граду је у СКОЈ примљен нови број омладинки. У два скојевска актива биле су секретари Радмила Славић и Матилда Маљоку, у језгро СКОЈ-а је ушла и Ранка Милановић-Мелиха, а у МК СКОЈ-а Загорка Савић-Дунда и одговарала за рад антифашистичке омладине. Од 1942. повећан је број омладинки чланова СКОЈ-а у селима приштинског среза. На састанку којим је руководила Загорка Савић-Дунда у Косову Пољу, у марту, створена је прва скојевска група у којој су биле 874 од другарица Даница Јанковић, Даница Булајић, Милена Крајиновић и Косара Букилић, које су нешто касније постале и чланови у два језгра СКОЈ-а. Током године број скојевки се повећао за 15. У Врелу су била три актива са десетак скојевки и једно језгро СКОЈ-а. Секретар једног актива била је Даринка Мирјачић. У Липљану је члан језгра СКОЈ-а била Вера Дејановић а међу члановима СКОЈ-а биле су четири омладинке. У Сувом Долу је први актив СКОЈ-а формиран у марту, а крајем године је било осам актива са 85 чланова СКОЈ-а, међу којима је била једна трећина омладинки. Овде су као илегалци боравиле и партијски радиле Загорка СавићДунда, Наталија Ничић, Викторија Ничић и Ранка Милановић-Мелиха. У Старом Градском било је 5 омладинки чланова СКОЈ-а. У Новом Рујицу у активу који је формиран почетком марта Брена Јањић је била члан језгра СКОЈ-а и неколико омладинки чланова СКОЈ-а. У Обилићу су у јануару формирана два актива, а још два нешто касније. У њима је било и неколико скојевки, а члан језгра СКОЈ-а била је Смиља Трбојевић. У Крушевцу је био један актив СКОЈ-а у коме су чланови биле две омладинке. У Црвеној Водици је у активу СКОЈ-а, формираном у априлу било неколико омладинки. У Магури, Вршевцу, Медведцу, Лапљем Селу, Горњем Добреву било је по неколико омладинКи чланова СКОЈ-а. У формирању актива СКОЈ-а у Лугу и Девет Југовића учествовале су чланови КПЈ Викторија Ничић, Мара Лисулов и Мара Миловановић. У Сувом Долу је у августу 1942. одржано обласно саветовање СКОЈ-а коме је присуствовао секретар 06ласног комитета КПЈ за Космет Боро твовале од другарица Јованка РадиВукмировић. Саветовању су присусвојевић-Кица и Танкосава Симић-Ана из Призрена, Радмила Клајић из Урошевца и Наталија Ничић из Приштине. Поред осталих на саветовању је постављен задатак за веће окупљање женске омладине. У 1942. години у Призрену је било 25 актива СКОЈ-а, од којих су три била женска, а остали мешовити и мушки активи. Чланови језгра СКОЈ-а биле су Зора Ајтић, Рада Гаџић, Душанка Милић, Милева Ђорђевић, Драга Ђурђевић, Рада Илић, Вера Јовановић, Мица Јовановић, Деса Костић, Душка Стојиљковић, Даница Ћосић, Милева Шипић и друге. По доласку у Призрен �у МК СКОЈ-а је у фебруару кооптирана Видра Ковачевић, а крајем године чланови СК СКОЈ-а су постале Деса Ђорђевић и Добрила Шутаковић. У Мушникову — Средској чланови СКОЈ-а су биле Живоратка Алексић, ЈБубисавка Крстић, Војиславка Љубисављевић, Надежда и Симка Љубисављевић и друге које су прихватале и криле илегалце, прикупљале храну и одећу за њих, помагале породицама чији су чланови били у затвору или логору. Све су оне биле вешти курири: одржавале су везу и преносиле пошту, вести и друге материјале између Призрена, Средске и Мушникова. После паљевине кућа и интернирања породица обрађивале су њихова земљишта, у чему су се нарочито истакле Надежда и Симка Љубисављевић. Фебруара 1942. у Урошевцу је одржана среска конференција СКОЈ-а на којој је поднела реферат Радмила Клајић. Створени су активи СКОЈ-а. Почетком године у СКОЈ су примљене: Грозда Костић, Јорданка Марковић, Живка-Кока Богошевић, Тодорка Стефановић, Љубица Ристић, Радмила Димитријевић, Радмила Мирковић, Момирка Андрејевић, а у мају су чланови СКОЈ-а постале Нада Витковић, Лепка Шешлија, Десанка Грковић, Љубица Алексић и друге. Крајем године у СКОЈ је примљена и Олга Глоговац из Совтовића. У активу СКОЈ-а у Грболу је било осам омладинки. У селима Јажинцу, Севцу, Готовуши и Биби било је по неколико омладинки чланова СКОЈ-а. У 1942. у Гњилану су почели да се организују активи СКОЈ-а. Било их је 13 српских и један албански актив. Актив је бројао шест чланова просечно, а око њега су биле групе антифашистичке омладине. У Косовској Митровици је у активима од ове године било и неколико другарица. Деса Божовић је била секретар једног актива, а Даница Јарамаз члан језгра СКОЈ-а. Чланови језгра су биле и Ружа Томовић и Љубица Богетић, а Нада Ристовић секретар актива СКОЈ-а. Формиран је МК СКОЈ-а, у коме је секретар била Добрила Секуловић а чланови Деса Томовић и Анка Спајић, а затим и Деса Илић-Лила из Вучитрна. У активима СКОЈ-а у Вучитрну било је 12 омладинки, а Деса Илић је била руководилац једног актива СКОЈ-а. Мада су се чланови СКОЈ-а на својим састанцима упознавали са политичком ситуацијом и прорађивали љевине села Крушевца у коме је живела са породицом као избеглица прелази у Пећ. У јуну исте године примљена је у СКОЈ, а у септембру је постала члан језгра СКОЈ-а у рејону. Припадала је Метохијском позадинском одреду. Посећивала је курсеве прве помоћи и обуке руковања оружјем. Ухапшена је новембра 1942. године и из пећког затвора априла 1943. године интернирана у Албанију у логор Порто Романо код Драча, а касније у логор Бурељ. Капитулацијом Италије септембра 1943. године била је ослобођена од албанских партизана и одлази у партизане у Прву македонско-косовску односно Прву косовско-метохијску НО ударну бригаду у којој остаје до ослобођења. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. © ИЛИНКА-ИКА КРЕЧКОВИЋ рођена је 1925. године у Никшићу, одрасла је у Витомирици крај Пећи. Године 1941. укључила се у НОП. Исте године је постала члан СКОЈ-а, а 1943. године руководилац једног скојевског актива. Кућа њених родитеља била је склониште партијским радницима. Године 1943. полиција је открила њен рад, те је била принуђена да пређе у илегалност. Августа 1944. ступила је у Ибарски партизански одред, била је омладински руководилац у чети и помоћник санитетског референта батаљона. Погинула је октобра исте године на Копаонику у борби са албанским фашистима. © ЈУЛИЈАНА ВУКСАНОВИЋ-МЕДЕНИЦА рођена је 28. септембра 1926. године у Пећи. Априла 1941. 875 године после па- СТАНКА ДРАГИЋЕВИЋ ЗОГОВИЋ рођена је 1922. године у Трепчи у Црној Гори. Од 1935. године са породицом је живела у Пећи. Члан СКОЈ-а је од маја 1941. а члан КПЈ од октобра 1943. године. По капитулацији Југославије укључила се у НОП, учествовала је у многим акцијама које је скојевска организација у то време организовала. Припадала је Метохијском позадинском партизанском одреду. Ухапшена је септембра 1942. године и из затвора у Пећи одведена у логор код Драча, а маја 1943. у логор Бурељ у Албанији. У затвору и логору била је члан колектива којим су били обухваћени припадници НОП-а. По изласку из логора септембра 1943. године отишла је у партизане и била руководилац СКОЈ-а у чети и батаљону I македонско-метохијске и касније I косовско-метохијске НО ударне бригаде. Од децембра 1944. године руководилац је СКОЈ-а у IV косовско-метохијској бригади. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. �ДАНИЦА СТРУГАР-ФИЛИПОВИЋ рођена је 1924. године у селу Рваши, у Црног Гори. 1937. године са родитељима се настанила у Пећи. Члан СКОЈ-а је постала 1941., члан КПЈ ујесен 1943. Радила је у организацији СКОЈ-а у граду и била секретар актива и члан језгра СКОЈ-а. Почетком 1943. године отишла је у Калимаш у Албанији, одатле у Шарпланински одред. Убрзо је пала у руке непријатеља са групом другова и другарица. Септембра 1943. године побегла је из затвора у Тирани и ступила у батаљон формиран од затвореника и логораша са Косова, који је ушао у састав I македонско-косовске НО ударне бригаде. Била је заменик политичког комесара чете и руководилац СКОЈ-а у V косметској бригади. Резервни је потпоручник ЈНА. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. © ЗЛАТА СТРУГАР из Пећи, родила се 1926. године у Цеклину у Црној Гори. По капитулацији Југославије укључила се у НОП, радила је са омладином. 1941. године постала је члан СКОЈ-а, а у јесен 1943. године члан КПЈ. Марта 1943. године по одлуци Партије пребацила се у Калимаш у Албанији. Одатле је исте године пошла у Шарпланински одред, али је после кратког времена пала у руке непријатеља, из затвора у Призрену пребачена у затвор у Тирани, где је остала до капитулације Италије. Побегла је из затвора и ступила у батаљон формиран од затвореника и логораша са Косова који је ушао у састав I македонско-косовске НО ударне бригаде. Била је руководилац СКОЈ-а у чети, затим помоћник комесара чете и политички комесар чете, а касније руководилац СКОЈ-а у батаљону. Резервни је поручник ЈНА. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. ВЕРА ДЕЈАНОВИЋ-ОДАЛОВИЋ из Липљана у напредни покрет се укључила 1939. године. Под ркупацијом је наставила рад и била је једна од најактивнијих скојевки у селу. 1942. године руководила је групом жена у селу. Крајем исте године је морала да се повуче из села и радила је као илегалац у Врелу и Старом Градском. Јуна 1943. године вратила се у Липљан и отишла у партизански одред на Шари. Јануара 1944. године опкољена је од албанских фашиста на Шари, борила се до последњег метка и жива ухваћена. Док је вођена на стрелишк херојски се држала. Певала је борбене песме. Последње су јој речи биле: „Живео наш Тито“. вести, прогласе и друге партијске материјале, на обласном саветовању СКОЈ-а за Косово и Метохију, одржаном средином августа 1942. у Сувом Долу1), речено је да је васпитању омладине посвећивано врло мало пажње. Поред осталог истакнуто је: „Крупан недостатак у основним јединицама је и неравномерност у издигнутости између мушких и женских актива. Услед објективних тешкоћа на неким местима да те јединице буду мегаовите, неке организације су схватиле да уопгите треба стварати одвојене активе и тиме јоги вигие погоргиале ствар. То погрешно одвајање спречило је да млади комунисти који су изграђенији од својих другариг^а помогну другарии,ама више у раду г^ да на тај начин отклоне неравномерности. Ово исто важи и за одвојене албанске активе ... б) Активисе морају схватити као основне јединиг1,е СКОЈ-а као организатори омладинске борбе, као органи који проналазе најразличитије форме за повезивање са свом омладином на свом терену. Стога њихови састанци убудуће морају да се крећу у том правцу, тј. у претресању о раду са другом омладином, у постављању и извргиавању задатака у вези с тим. Такав рад повећаваће дисциплину, одговорност и иницијативу. Нарочито сада тежак задатак пада на активе у погледу мобилизације све омладине за стварање „Народноослободилачког савеза омладине”. Сваки другачији рад у њима спречавао би им да они испуне велику и важну улогу која им је намењена. Прекинути са праксом раздвајања албанских актива, као и мушких и женских и спојити их где за то постоје услови...” За идеолошко-васпитни рад у Пећи су формиране групе у којима су разрађивани разни партијски материјали. Чланови СКОЈ-а су читали „Како се калио челик”, „Мати” од Горког и др. Није било довољно књига за све. Због тога је онај мали број читан брзо и кружио је од омладинке до омладинке. Скојевска организација је организовала аналфабетске курсеве кроз које су прошли многи неписмени омладинни и омладинке. У Приштини су на састанцима актива СКОЈ-а проучавани и „Развитак друштва”, „Основи лењинизма”, и партијски материјали, а на састанцима остале омладине читане су вести, прорађивани разни напредни материјали до којих се могло доћи. ЗОРКА-БЕКА НОВАКОВИЋ, била је шеснаестогодишња омладинка у Пећи. До 1942. године радила је на задацима омладинске оргаиизације, учествовала у преношењу радио-вести и других материјала. Тада је ухапшена и одведена у логор Бурељ у Албанији одакле је у септембру 1943. ступила у Косовски батаљон односно I македонско-косовску НО ударну бригаду. Погинула је као члан СКОЈ-а у борби са бугарским фашистима на Козјаку 21. новембра 1943. године. Била је храбар борац и истакнута омладинка ове бригаде. ') Докуменат у Заводу за историју Косова бр. 487, к-27. — Зборник докумената и података о НОР-у југословенских народа, том 1, књ. 19, 1969. стр. 125—133. 876 �Уз стварање актива СКОЈ-а окупљана је и антифашистичка омладина. Формиране су групе антифашистичке омладине са којима су радили чланови СКОЈ-а. Често су одржавани и заједнички политички састанци. Разматрана је политичка ситуација, говорено је о борби против окупатора, о братству и јединству, о конспирацији и др. Ради припрема и подизања читаве омладине Косова у НОБ било је потребно: стварању1) ,,А) Прићи свуда „Народноослободилачких савеза омладине” као органа јединства младе генерације нашега краја. У тим савезима морају наћи места сви младићи и девојке који желе своје национално ослобођење, без обзира на нацију, политичку припадност и друштвени положај. Рад на њиховом формирању мора отпочети са омладинским конференцијама изборима делегата са тих конференција и среским оснивачким конференцијама. Правилним радом у току припрема за оснивање, у оснивању и после тога, ти савези ће преко акција и агитационо-пропагандистичког рада постати најшири и најбољи облик за постепено увлачење све омладине у народноослободилачку (борбу), за јединство њених редова у тој борби. ... 2) Приступити што брже организовању омладинских акција које ће у пракси показати на којима се питањима може повезати омладина, може стварати њено акционо јединство. У том правцу прићи организовању сабирних акција међу свом омладином у новцу, храни, оделу, муницији, санитетском материјалу, и сл. за помоћ народноослободилачкој борби. Упоредо са тим организовати (онамо где за то има услова) културно-просветне приредбе које ће на леп начин свој омладини објашњавати карактер данагиње борбе и улогу и задатке омладине у њој. Код радничке омладине, а нарочито код оне која ради по рудницима, уносити стално дух саботаже у најразличитијим облицима, настојећи да саботажа буде што организованија. Код сељачке омладине организовати акгџгје за помагање око прикупљања летине, за њену заштиту и скривање од фашистичког окупатора. Водити рачуна. да у овим акцијама буде окупљена сва омладина и даље продужити са организовањем болничарских курсева, са плетењем и сл. као и са обуком у руковању са оружјем. Све ове акције, ако се буду правилно и стално организовале, поред тога гито ће се у њима ковати јединство српске, црногорске и албанске омладине постаће истовремено и први велики корак ка увлачењу све омладине у данагању опгитенародну борбу.” Докуменат у Заводу за историју Косова бр. 487, к-27. — Зборник докумената и података о НОР-у југословенских народа I, књ. 19, 1969, стр. 125—133. У Пећи су групе антифашистичке омладине окупиле велики број омладинки. И у Витомирици су крајем августа формиране групе антифашистичке омладине, за које је била задужена Видна Ракочевић. Крајем године одржана је Среска оснивачка конференција антифашистичке омладине. Реферат је поднела Деса Баровић, а за председника Среског одбора антифашистичке омладине изабрана је Злата Ајданић. У Приштини је у мају формирана организација антифашистичке омладине, за чији је рад пред МК СКОЈ-а била одговорна Загорка Савић-Дунда. У ово време било је 11 група ове омладине са око 100 омладинаца и омладинки. У групама антифашистичке омладине које су у градовима окупиле и велики број омладинки, вршене су припреме за пријем најбољих међу њима у СКОЈ. ПИОНИРСКА ОРГАНИЗАЦИЈА И АКТИВНОСТ ПИОНИРА Велику улогу у току НОБ-е на Косову одиграла је организација пионира која је окупила и велики број девојчица. Крајем 1941. а нарочито у 1942. и наредних година у Пећи, Призрену, Ђаковици, Косовској Митровици, Ораховцу и другим местима организоване су групе пионира и пионирки или су биле на појединачној вези са члановима КПЈ и СКОЈ-а. На Обласном саветовању СКОЈ-а1) за Косово и Метохију одржаном августа 1942. у Сувом Долу подвучено је: „У току ове године у организаг1,ионом погледу СКОЈ је постигао извесне успехе код нас. У четири среза створене су нове организације. Број чланова СКОЈ-а је порастао. У његовим редовима порасла је дисциплина, одговорност, иницијатива (Пећ, Призрен, Урошевац) — озбиљније се схватају задаци него гито је то било раније. Добри резултати су постигнути у раду с најмлађим (пионири)”. У Пећи је још одмах после окупације створена пионирска организација. Радили су у групама и обављали су врло важне задатке. На тај начин пружали су велику помоћ раду партијских и скојевских организација и НОП-у. Групама пионира руководили су чланови СКОЈ-а. Пио’) Докуменат у Заводу за историју Косова бр. 487, к-27. — Зборник доку.мепата и података о НОР-у југословенских народа I, кш. 19, 1969, стр. 125—133. 877 МАША ЋИПОВИЋ рођена је 1921. у Даниловграду. У Пећ је дошла са породицом 1929. Пре рата је припадала напредној омладини. Члан СКОЈ-а је постала 1941., члан КПЈ августа 1944. године. Била је у Метохијском позадинском одреду. Ухапшена је марта 1942. године, из затвора у Пећи интернирана у логор Преза у Албанији, затим после 3 месеца у логор на острву Понза у Италији, где је остала до капитулације Италије. Одатле је пребачена у затвор Гаету и Фонди, била је руководилац групе са којом је побегла из овог затвора. За све време боравка у логору била је члан руководства женског колектива. Крајем 1943. године пребацила се у домовину. По задатку Партије остала је у Београду ради успостављања везе за одлазак у партизане. Преко везе у Матарушкој Бањи јавила се команди подручја у селу Зебице испод Јастрепца. Маја 1944. распоређена је у XV српску бригаду која се налазила на подручју Пусте Реке. Била је делегат вода и политички комесар чете у овој бригади, затим заменик комесара инжењерског батаљона при штабу 47 дивизије. Резервни је капетан I класе ЈНА. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. • МИЛКА ПЕТРИЧЕВИЋ-СТАНИСАВЉЕВИЋ рођена је 1926. године у Љубову код Пећи. Члан СКОЈ-а је постала 1941. члан КПЈ у јесен 1944. Активно је радила у СКОЈ-у у Пећи. Ухапшена је после растурања првомајског летка и јуна 1942. интернирана у Албанију. По изласку из логора септембра 1943. ступила је у I македонско-косовску НО ударну бригаду, затим у IV косметску бригаду. Била је делегат десетине, заменик политичког комесара чете и санитетског референта батаљона и најзад шифрант при Оперативном штабу НОВ Косова и Метохије. Резервни је потпоручник ЈНА. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. �МАТИЛДА ВУКИЋ-МАЉОКУ, кројачка радница из Приштине, рођена је 1923. године у Солуну. У НОП се укључила од првих дана рата. Примљена је у СКОЈ крајем 1941. године и била је међу најактивнијим скојевцима. Крајем године је руководила једним скојевским активом у IV рејону. Примљена је у КПЈ 1943. године, а 1944. је била члан СК СКОЈ-а. Ухапшена је у провали другом половином јуна 1944. године, и интернирана у логор у Бечу, где је остала до краја рата. У логору се и породила. После повратка из логора наставила је рад у Призрену. Носилац је Споменице 1941. и других одликовања. БОСИЉКА КРТОЛИЦА-БУЛАТОВИЋ рођена 20. септембра 1920. у селу Луковице (Гацко), у сиромашној сељачкој породици. Од 1925. године њена породица се настанила у селу Загрмље код Пећи._ Од 1936. године њена кућа је била стециште чланова КПЈ. Она је приступила напредној омладини. После паљевине села избегла је у близину Колашина. Учествовала је као омладинка у устанку и вратила се у Пећ. Септембра 1941. године постала је члан СКОЈ-а и организовала пионирске групе. Почетком 1942. била је у Метохијском позадинском одреду. Била је секретар актива СКОЈ-а. Била је хапшена и убрзо пуштена. Априла 1944. отишла је у Ибарски одред, а маја исте године постала је члан КПЈ. Била је заменик политичког комесара чете, затим политички комесар чете и заменик политичког комесара батаљона у III бригади II дивизије КНОЈ-а. Резервни је капетан ЈНА. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. ЗАГОРКА САВИЋ - ДУНДА ученица гимназије, рођена је 1924. године у Приштини' У напредни средњошколски покрет укључила се као ученица V разреда гимназије. Примљена је у СКОЈ 1941. године и била је међу најактивнијим скојевцима у граду. Радила је на организовању првих актива СКОЈ-а. Примљена је у КПЈ 1942. године и убрзо постала члан СК СКОЈ-а. Исте је године ухапшена, али је крајем године успела да побегне из затвора и после тога је радила као илегалац у граду и селима грачаничхог среза. Септембра 1943. године отишла је у партизански одред на Шари. У одреду се разболела и умрла исте године у Острозубу, у Црној Трави. нирке су обављале исте послове као и њихови другови. У џеповима и недрима преносиле су вести, и друге поверљиве партијске материјале и оружје. Чувале су стражу за време партијских и других састанака и ударцима о бандере упозоравале другове на приправност. Приликом пребацивања илегалаца, ломиле су сијалице и кретале се по две испред и две иза одређеног илегалца. Заједно са својим друговима бушиле су гуме на непријатељским возилима, сипале воду у резервоаре бензина, разбијале чашице на телефонским стубовима итд. Песмом или плачом сигнализирале су партијским радницима на опасност и приближавање непријатељских војника и агената. Одржавале су везу између чланова комитета. Најистакнутије пионирке у граду биле су: Деса Јовановић, Дука Радуновић, Боса Вујошевић, Милка Ковачевић, ЈБубица Марсенић, Драга Јовићевић и друге које су радиле за све време рата. У Витомирици су у јуну ове године формиране две групе пионира које су одржавале своје састанке једанпут недељно. У њима је било 14 пионирки. На њима се причало о подвизима бораца и истакнутих омладинаца из СССР и у нашој земљи. И у 1943. и 1944. години сваки скојевац у Пећи имао је своју пионирску групу састављену од деце од 14 година. То су већ били озбиљни људи. За време бомбардовања Пећи дежурна група дионира у близини немачке касарне, користећи ситуацију када су Немци били у склоништу, украла је ]едан митраљез и нову хармонику. Пионири су дочекали ослободилачку војску са свирком из ове хармонике. У Призрену, селу Средској, у Ораховцу, Ђаковици, Косовској Митровици и другим местима било је организовано на десетине пионирки. Њихов број се од 1942. стално повећавао. Многе од њих постале су одани и пожртвовани чланови антифашистичке омладине и СКОЈ-а. РАД СА ЖЕНАМА И АКТИВНОСТ ЖЕНА 1942. ЈЕЛКА БОБИЧИЋ, члан СКОЈ-а од 1941. у Пећи. Радила је са омладином, преносила пошту и одржавала везе између партијских организација. Од 1942. године била је у Метохијском позадинском одреду. Ухапшена исте године и одведена у затвор у Тирани, где је остала до капитулагије Италије септембра 1943. године. После бекства из затвора ступила је у Косовски батаљон, односно I македонско-косовску и касније I косовско-метохијску ударну бригаду у којој је учествовала у свим борбама до ослобођења. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. Упозоравајући поново на секташки однос према женама секретар 06ласног комитета КПЈ за Космет у свом извештају ЦК КПЈ1) износи: „Жене. секташки. Рад по Било диних организација тој је линији изузетака код потпуно поје- — одржавање кон- ') Докуменат у Архиву ИРПС бр. ник докумената и података о венских народа, том I, кш. 19, стр. 96. 878 је 4831 — ЗборНОРјугосло- �ференција које су показале да се може имати великог успеха само ако се правилно схвати. Код муслиманских жена је врло тешко продрети, јер као што видите, и кадрови су нам мали”. Ради бољег организовања, већег окупљања и ангажовања жена Обласни комитет КПЈ за Космет је поставио задатке партијским организацијама: „6) Треба одмах приступити1) стварању женских одбора, који би били органи жена за активно учешће у опћенародној борби против фашистичког окупатора и његових слугу. Ти одбори би преко конкретних акција: плетење, шивење, прикупљање прилога итд. и политичких конференција омогућили да се те жене приведу тој борби. Треба прићи и упознавању жена руковањем оружја.” Још одмах, а нарочито у 1942. години жене су се ангажовале на извршавању задатака НО фондова. Жене у Пећи су скупљале помоћ за НОБ у храни, новцу, санитетском и другом материјалу, давале су последњи динар, одвајајући га од своје деце, припремале су базе, чувале и храниле партијске раднике, преносиле оружје и партијски материјал, помагале у растурању летака и прогласа. Од својих скромних средстава плеле су чарапе, пуловере, рукавице и шалове за партизане, помагале су породице партизана, затвореника и интернираца као и породице одбегле са села у одећи, обући, новцу и намирницама, спремале су и носиле храну затвореницима у затвору „Шереметовачи” и слале пакете интернирцима у Албанији и Италији. Чувале су децу једне другима. То је био колектив у коме је све неуморно и самопожртвовано радило за слободу. Без најосновнијих средстава за живот, лишене радне снаге, друга или сина кога је окупатор ухапсио, интернирао или приморао да пређе у строгу илегалност, радиле су за парче хлеба, копале туђе њиве, брале пасуљ, секле, доносиле на леђима и продавале дрва и у исто време тамо преносиле вести и успостављале контакт са онима који нису били обухваћени радом. За политичко и васпитно уздизање формиране су васпитне и читалачке групе за жене на којима су прорађивани разни партијски материјали, говорено о политичкој ситуацији, братству и јединству народа, читане и дискутоване вести, „Пролетер”, ‘) Докуменат у Заводу за историју Косова, бр. 129, к. 6 — Зборник докумената и података о НОР-у југословенских народа, том I, књ, 19, стр. 123. „Мртво село”, „Мати”, брошуре о животу совјетских жена и други материјали који су добијани са слободне територије. Постојало је више васпитних и читалачких група које су обухватале већину активних жена. На састанке су жене носиле ручни рад да би у случају упада непријатеља имале изговор зашто су се окупиле. Сналазиле су се на разне начине и, приликом упада непријатељских војника или агената, нека од њих обично домаћица би се „смртно разболела”, а остале као да су дошле да је обиђу. Одржаване су приредбе са програмом, посела и прославе дана октобарске револуције, Црвене армије, 8. марта, 1. маја са предавањима и забавним делом на којима су узимале учешћа и жене и омладинке. Жене у Пећи су биле велики ослонац Партије. Мада нису биле чланови Партије свака је себе сматрала комунистом и с највећом љубављу и оданошћу извршавала задатке. Непријатељ је наишао на пуни бојкот организованих жена, свака се држала онога „Ни погледа, а камоли покрета окупатору”! У првој половини 1942. формиране СУ групе жена: у Гораждевцу — три, у Злокућанима, Ракошу, Ђураковцу, Кошу и другим селима, док се у групама у Витомирици повећао број жена. Многе жене у Пећи биле су самопрегорни, пожртвовани и одани учесници многих акција на помоћи НОП-у, Партији и партизанима. Почетком 1942. године формирано је руководство жена за град у које су ушле Љубица Бабовић, Јолдуза Бакали, Станисава Јовановић, Садија Мераку, која је крила илегалце, преносила материјал и оружје за одред и окупљала жене, Махија Чаволи и друге, а у другој половини године и руководства у трима рејонима, једном на левој и двама на десној страни Бистрице. У рејонском одбору жена за терен десне стране Бистрице, биле су Јела Шаљић, Зора Влаховић, Даница Бабовић, Стана Кртолица и Анђа Драшковић. У рејонском одбору Патријаршије биле су Љубица Бабовић, Братислава Милошевић и Јова Драгишић, а у рејонском одбору под Јерињаком биле су Драга Кнежевић, Савета Вујошевић и др. У руководству жена за Витомирицу биле су Станица Лаловић, Злата Лакићевић, Смиљана Влаховић, Милосава Капетановић, Сава Меденица, Цвета Вујисић, Марија Радојевић и Јелица Драговић-Павличић. Постојала су још и три ДЕСАНКА ПРШЕНДИЋ-СТАНИШИЋ рођена је новембра 1926. године у Приштини. Потиче из напредне породице која је још од пре рата, пошто јој је брат био комуниста од 1934. године активно и организовано радила по директиви Партије и дала знатан допринос за НОП. Са непуних 15 година постала је курир Среског комитета у Приштини. Била је веза са приштинским затвором, касније и логором, преносила је поверљиве материјале, оружје и летке у села Ливађе, Лапље село, Чаглавицу. У 1942. години се прикључује скојевској групи. Од 1942. године је секретар скојевског актива и језгра на IV рејону. Новембра 1944. године постаје секретар Градског комитета СКОЈ-а за град Приштину, касније у 1945. секретар Среског комитета СКОЈ-а и исте године члан Председништва Обласног одбора УСАОЈ-а. Похађала је 1944. године омладински курс за омладинске руководиоце у Приштини, затим 1945. године курс за омладинске руководиоце Југославије у Београду. Била је пожртвована и активна у борби против народних непријатеља. Посебно се истакла у великој акцији скидања фереџа и просвећивања девојака албанске националности у граду Приштини и околним селима. Данас је сликар и ликовни педагог. Носилац је Споменице 1941. �РУЖА ПЕТРУШИЋ-МИЛОШЕВИЋ рођена је 1923. године у Трепчи код Никшића. У село Добрушу код Пећи дошла је 1928. године. Члан СКОЈ-а је постала 1941. године. После паљења Добруше дошла је у Пећ, постала руководилац једне групе омладинки, а половином 1942. године секретар актива СКОЈ-а и члан језгра СКОЈ-а у рејону. Радила је истовремено и са једном групом жена. Крајем априла 1944. године пребацила се у Црну Гору и ступила у Косовски батаљон, а затим у II пролетерску бригаду. Била ј,е омладински руководилац и санитетски референт батаљона. По ослобођењу је дошла у Косовску Митровицу и наставила рад на терену. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. МИЛУША НИКИЋ-ГАШИЋ из Врела код Приштине, рођена је 10. фебруара 1921. године у Драговољићу код Никшића. У напредни омладински покрет укључила се пре рата. Под окупацијом је наставила рад. Новембра 1941. године примљена је у СКОЈ, а половином 1942. године у Партију. Исте је године била секретар једног скојевског актива. Радила је и на организовању омладине суседних села и санитетских курсева. И сама је 1942. године похађала један санитетски курс. Ухапшена је марта-априла 1943. године са још 40 мештана и отерана у затвор у Призрену, одакле је пуштена новембра исте године. Јануара 1944. године пребацила се у село Каре (Топлица), где се повезала са партијском организацијом и била члан РК КПЈ. Јуна месеца је ступила у 15. српску бригаду и била је политички комесар бригадне болнице. Јануара 1945. године послата је у Приштину на дужност политичког комесара болнице Оперативног штаба за Космет. Марта 1945. године дошла је у Призрен, где је била члан СК КПЈ, а затим је отишла на партијски курс Обласног комитета КПЈ за Космет, који је одржан у Урошевцу. Резервни је поручник ЈНА. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. МИЛИЦА ДАУТОВИЋ из Сувог Дола код Приштине. У НОП се укључила у првим данима рата. Примљена је у СКОЈ 1942. године. Почетком 1942. године руководила је првом групом жена у селу. Примљена је у КПЈ јула 1942. године, августа месеца је присуствовала Обласном саветовању СКОЈ-а, септембра је ухапшена и касније пуштена. Октобра 1943. ступила је у Шарпланински одред. Учествовала је у многим борбама у Македонији, Косову и на сремском фронту, где је и погинула 1945. године. Била је храбар борац. Одликована је орденом за храброст. 880 руководства жена према рејонима у селу. Током 1942. године израстао је број жена које су поред другарица чланова Партије руководиле групама. У МК КПЈ за рад жена била је задужена Савка Ковачевић. Крајем 1942. за рад жена у граду пред партијском организацијом су биле одговорне Анђа Вујовић, Деса Драшковић и Деса Протић, све три чланови КПЈ. Почетком 1942. у Ђаковици су формиране групе ■— активи жена у којима су биле: Вера Ђорђевић, која је била курир, Маргарита Ђурашковић, учитељица која је умножавала и растурала вести, прихватала и крила илегалце, мада су њенога мужа жандарми задавили, наставила је рад и касније отишла у одред, Хајрије Морина која је 1943. руководила једном групом жена, Мурадије Тербеши, мајка Абедина, који је стрељан 1943. и Ганимете обешене 1944. Ни то је није поколебало у раду: после ослобођења Ђаковице скинула је фереџу и наставила рад са женама; Шефкије Тербеши је под утицајем својих братанаца Абедина и Ганимете, које је заједно са својом снахом Мурадијом подизала, јер су рано остали без оца, примала у своју кућу илегалце, припремала им храну и прала рубље заједно са својом снахом и братаницом; затим Загорка Томовић, у чијој је кући била скривница за партијске раднике, Дузене Хима, Хала Тербеши, Ћамиље Тербеши која је носила пошту у Призрен, примала и скривала илегалце и борце, Шемсије Шита која се у НОП укључила са своја два сина који су отишли у партизане, два-пут је хапшена, али оба пута пуштена из затвора, Бадем Хоџа и друге. Једним активом жена је руководила Сабрија-Бија Вокши. Формиране су и читалачке групе на којима су жене прорађивале партијске материјале и упознавале се са политичком ситуацијом. Велики број жена у Приштини преко својих група био је ангажован у акцијама прикупљања новца, вуне, санитетског материјала, хране и одеће за партизане и избеглице у логору, плетења џемпера, чарапа и рукавица итд. Средином године формиране су нове групе. Међу најактивнијима су биле Лепка Протић, која је била и члан рејонског одбора АФЖ, због свога рада је хапшена, у њену кућу су долазили курири из околних села Ливађа, Добротина и др. и била је скривница за илегалне партијске раднике, Стана Митић у чијој су �кући одржавани партијски састанци и скривани илегалци, спремала је храну за затворенике у логору у Приштини и организовала њихов смештај после расформирања логора, Фетија Барјактари је била повезана са партијским руководством и добијала директиве за рад, носила је пошту, храну и оружје партизанима, у њеној кући се налазила база за илегалце (у НОР-у је изгубила јединца сина, предратног члана КПЈ) и друге. За сваки рејон одговарала је по једна жена: Живка Ристић, Милка Караџић, Боса Лазаревић и Драгица Пршендић-Рашчанин која се у НОП укључила међу првим женама, у њеној кући су се скривали илегалци, ту је смештен партијски материјал и долазили курири из околних села, била је члан првог ГО жена формираног септембра 1942. Почетком године по рејонима у граду било је неколико васпитних и читалачких група у којима се број жена непрекидно током године повећавао и од њих су стваране нове групе. На њима се прорађивао и читао партијски материјал, дневне вести, прогласи, „Мати” и друга напредна литература. У јесен ове године формирана је и група од насељеничких жена. Групама су руководиле Живка Ристић, Софија Маровић, Љубица Спасић, Нада Вучић, Боса Лазаревић, Деса Живић, Олга Бошковић, Јелена Вујачић, Боја Карановић, Милка Караџић и друге. У Косову Пољу су 1942. године биле две васпитне и седам читалачких група за омладинке и жене. Њихове састанке су одржавале Викторија Ничић-Ћипрана, Даница Топаловић а често и поједини другови. Ове групе су организоване и у другим селима и окупиле су велики број жена. У 1942. отпочео је и у грачаничком срезу појединачан рад са женама, најпре из породица чланова КПЈ и СКОЈ-а. Започеле су га другарице које су се скривале као илегалке у селима: Видосава Ацић која је радила у Обилићу, Девет Југовића и руднику „Обилић”, Ранка Милановић-Мелиха у Косову Пољу, Сувом Долу, Градском, Липљану, Рујицу, Магури и Вршевцу, Наталија и Викторија Ничић на терену Сувог Дола и Липљана. У свим овим селима орнизоване су у априлу и мају 1942. године прве групе — у свакој је било по 8—10 жена. У Косову Пољу биле су три групе са укупно 25 жена. Њима су руководиле Јања Краиновић, Анђа Булатовић, Лепосава Маричић и Љубица Давидовић. У Вре- лу је организован рад са женама у фабруару. Било је пет група са преко 40 жена. Овде је био рад најбоље организован, јер се скривао највећи број илегалаца и НОП је био најјачи. Руководиоци група биле су: Милица Мирјачић, Јелена Вујачић, Пава Кривокапић и Павлија Покушевска. Половином године изабран је одбор жена у саставу: руководилац Павлија Покушевска, чланови Јелена Јовановић, Пава Бојанић, Милуша Савићевић, Ћана Јакшић, Госпава Кнежевић, Дуња Килибарда, Спасија Кривокапић, Петруша Павловић. У Рујицу су биле четири групе са 30 жена којима су руководиле Перса Лабус, Милица Радаковић, Милица Новаковић и Ружа Марковић. Августа 1942. године у Новом Рујицу одржана је прва конференција жена којом је руководила Ранка Милановић, а организовале је скојевке Миња Радаковић, Сава Ћук, Мила Рађеновић. Присуствовало је 17 жена, изабран је одбор од пет жена са председницом Јованком Лабус и члановима Росом Марковић, Бојом Карановић и др. Жене овог села су новембра и децембра 1942. године спремиле велику количину вуне, израдиле разне потребне ствари за партизане и предале Фонду за прикупљање помоћи. У Градском су биле три групе са око 30 жена. Њима су руководиле Дара и Ката Одаловић, Сека Вељковић, Ђурђа и Ружа Борковић. У другој половини године у Старом Градском је формиран одбор у коме су биле Милка Шорак, Мара Одаловић, Боја Мирковић и Дуња Ивковић. Са њима су радиле илегалке Бојана Милетић и Ранка Милановић. У Обилићу је од маја 1942. године било пет група којима су руководиле Ђурђа Торбица, Анђа Трбојевић, Разуменка-Мена Суботић и Душа Трбојевић. Радом жена у руднику Обилић руководила је Милица Ковачевић, а у Девет Југовића Сара Прица. У Крушевцу (непосредно код Обилића) радило је организовано десетак жена, а касније њихов се број повећао. У Сувом Долу је почетком јуна формирано 5—6 група жена, које је организовала Ранка Милановић-Мелиха, а руководиле Милица Даутовић, Сгака 06радовић и Деса Ожеговић. Одржана је и конференција на којој је било присутно 100 жена и изабран одбор: Васа Денда, Мара Митровић, Роса Балчетић, Роса Денда, Боја Заклановић, Олга Даутовић, Мара Кртнић, Таша Петровић, Боја Новаковић, Мара Лабус, Анђа Велић, Мица Буцало, председница Видосава Балаба- 881 МИЛЕВА ДИКИЋ-ПАВЛИЧИЋ, кројачка радница, рођена је 16. априла 1917. у Гњилану. Још као дете дошла је у Призрен. Уочи рата била је симпатизер радничког покрета и једна од првих активисткиња Женског покрета. Завршила је санитетски курс. Члан СКОЈ-а је од 1941. а члан КПЈ од априла 1942. Крајем 1941. била је члан језгра СКОЈ-а и организовала васпитне групе омладине и пионира. Радила је и на организовању жена у граду. Почетком 1942. члан је актива жена за рејон „Терзимала“, а крајем године члан ГО АФЖ-а. Одржавала је везу са селима Средском и Душановцем. У њеној кући је била база за илегалце и скривница за партијски и други материјал. Ту је одржан десетодневни партијски курс почетком 1943. на коме је и она учествовала. Хапшена је 1942., убрзо пуштена и поново 1943. и изашла из затвора уочи капитулације Италије. Као илегалка прешла је у Албанију крајем 1943. а у априлу 1944. ступила је у Албанску бригаду из које је после формирања прешла у IV косметску бригаду у којој је остала до новембра 1944. Тада је у Призрену изабрана за члана МК КПЈ и секретара Среског одбора АФЖ. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. МИДЕВА ДИКИИ-ПАВЛИЧИН (ДРУГА САЕВА) СА ДРАГИЦОМ ПЕКИК (АЕВО) И ЧААНОВИМА СКОЈ-а ДАЦОМ ЈОВАНОВИБ И МИЛОМ ЛЕКОВАЦ �ЗЛАТА ШУТАКОВИЋ-ГУЛИЈА, ученица Женске занатске школе, рођена је 27. јануара 1926. у Призрену. Одмах по избијању рата као омладинка укључила се у НОП. Члан СКОЈ-а постала децембра 1941. а члан КПЈ 6. јуна 1942. године. Почетком 1942. била је секретар актива СКОЈ-а и члан актива жена у рејону „Поткаљаје“, а крајем године члан МК СКОЈ-а. Почетком 1943. била је слушалац 10-дневног партијског курса. Средином 1943. постала је члан МК КПЈ и секретар МК СКОЈ-а. Учествовала је у припремању летака, преношењу илегалног материјала, сакупљању оружја и другог, пребацивању и обезбеђивању смештаја за илегалце из базе у базу итд. У њеној кући су се скривали многи илегални партијски радници. Учествовала је у акцијама прикупљања хране и одеће, плетењу разних ствари за потребе НОБ-е. Одржавала је везу с Урошевцем и Гњиланом. Хапшена је почетком 1944. и убрзо услед недостатка доказа пуштена. Носилац је Споменице 1941. и других одликовања. ЖИВКА - КОКА БОГОШЕВИЋ, свршена ученица Женске занатске и домаћичке школе, родила се 19. јануара 1922. године у Урошевцу. Укључила се у НОП у првим данима рата и почетком 1942. је примљена у СКОЈ а у Партију маја 1942. године. Руководила је омладинском организацијом у граду. Била је организациони секретар СК СКОЈ-а. Њен рад је био откривен, те је морала да се повуче у илегалност, а непријатељ је ухапсио целу њену породицу. Наставила је рад у околини Урошевца. Марта 1943. године ступила је у Шарпланински партизански одред, где је била политички делегат вода, а по формирању I македонско-косовске НО ударне бригаде, 11. новембра 1943. године, била је санитетски референт I косовског батаљона. У борбама на Дебру, у току једног дана, два пута је рањена. После првог рањавања наставила је да извлачи и превија рањенике и тада је поново рањена. Задобила је 32 ране и тек у току ноћи извучена са положаја. За држање у овој борби јавно је похваљена пред стројем бригаде. По оздрављењу постављена је за руководиоца агитпропа бригаде, а крајем децембра 1944. године је упућена на партијски рад у Урошевац за секретара СК СКОЈ-а и члана СК КПЈ. Истовремено је руководила и Среским одбором АФЖ. Резевни је поручник ЈНА и РВИ. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. ЉУБИЦА РИСТИЋ-РАКАС, домаћица, рођена је 3. јануара 1923. године у Урошевцу. Укључила се у НОП и почетком 1942. је примљена у СКОЈ. У јесен 1942. године је примљена у Партију, а почетком 1943. године ушла је у МК СКОЈ-а. Ухапшена је априла 1943. године и пуштена после два месеца. После изласка из затвора ушла је у МК КПЈ за Урошевац у коме је одговарала за рад омладине. Почетком 1944. године ушла је и у СК КПЈ. По други пут је ухапшена маја исте године и интернирана за АусТРИЈУ> У логор у Бечу, где је остала до краја рата. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. 882 новић, секретар Даница Шаренац, благајник Босиљка Грбушић. У Липљану је била група жена које су организовано радиле, руководила је Вера Дејановић, која је крајем 1942. године прешла у илегалност. Ове године је у Липљан дошла Мелахат Хоџић и радила на организовању жена. У Горњем Добреву су биле две групе. У Црвеној Водици је отпочело рад неколико другарица, а у Орловићу, селу са мало становника све жене су организовано радиле — састанке су одржавале у кући Милеве Марушић. У Добротину су почетком године формиране три групе по махалама које су током године обухватиле велики број жена. Руководилац је била Катица Поповић. У Гуштерици су радиле жене, мајке, сестре из породица чланова КПЈ и СКОЈ-а. У Грачаници је рад био више појединачан и то са женама у чијим је кућама било чланова КПЈ и СКОЈ-а, у Врбештици, Севцу, Новом Селу, Словињу и Девет Југовића било је по неколико активних жена. Акције, у којима су најактивније биле жене нарочито су биле организоване када су формирани илегални народноослободилачки одбори у неким селима. Марта 1942. године у Добротину је формиран НОО у који је поред неколико другова ушла и Дана Ћурчић. У Старом Градском септембра или октобра је проширен НОО у који је ушла и Мара Одаловић. Рад жена највише се осетио крајем године када је било више од 300 организованих жена у селима грачаничког среза. Од 1942. године у многим селима грачаничког среза организовани су аналфабетски течајеви за жене. Развијали су се паралелно са политичким радом. У Сувом Долу и Рујицу Ранка Милановић-Мелиха држала је дуже курсеве са женама које су биле писменије. На њих су долазиле и омладинке и чланови Партије. У Старом Градском је Бојана Милетић орнизовала аналфабетски течај са 10 жена. Свечано је прослављен дан октобарске револуције. У кући Милана Давидовића у Косову Пољу приређена је велика свечаност којој су присуствовали сви скојевци и велики број жена. У Врелу је овој прослави присуствовало 200 лица. Од почетка 1942. у Призрену су по рејонима и махалама организоване групе жена с којима су радиле другарице чланови КПЈ и СКОЈ-а. У првој половини године, када су формирана два НОО-а, албански и српски, групе жена су својим акцијама �прикупљања хране и др., плетења потребних ствари и њиховог преношења у базе и одред, пружале велику помоћ НОО-има. Везу са одборима држале су Санда Васиљевић, Милева Лалић, Загорка Станишић и Јелица Стаменковић. У то време у групама су биле организоване десетине жена. У групама-активима жена била је и Султана-Тута Васиљевић-Нана. Мада је имала близу 80 година, неуморно је радила за НОП, преносила вести и друге илегалне материјале и оружје и муницију. Одлазила је и у Приштину и успевала да разговара и преда вести и новац друговима у логору. Једном приликом, када се враћала из Приштине, погинула је у ваздушном нападу на аутоколону. Била је члан ГО и рејонског одбора АФЖ. Цана Некић је била једна од најистакнутијих активисткиња НОП; Мара Тунић је била крајем 1942. руководилац рејонског одбора жена. Ђулсум Брика је обављала разне задатке, чувала је у својој кући илегалце, преносила вести, у њеној кући је једно време била смештена техника. На истим задацима су радиле и Ћериме Хаљини, Ђулзибар Ћерети и Ђемиље Ковачи. Санда Васиљевић је поред одржавања везе са НОО-има прикупљала велику количину платна, вуне, памука и свиле од којих је рађена одећа за партизане. Ђулум Вехап је у својој кући чувала илегалце због чега је била више пута хапшена, Фетија Вранићи је чувала илегалце, преносила вести и извршила сваки задатак који јој је био постављен, Фетије Дода је такође радила на истим задацима, Мица Ивановић, болничарка износила је из болнице санитетски материјал за одред. Ћаја Нимани је чувала илегалце, била курир. Дудије Ћамиљи-Тана је чувала илегалце и била курир. Ганимет, Ђулзибар и Зинија Хасаслари су преносиле вести, чувале илегалце, одржавале базе и обезбеђивале страже, Бејтула Ћамиљи је у својој кући чувала илегалце и помагала им да се пребаце из места у место, набављала је оружје за одред. Ана Чочановић је обезбеђивала стражу у бази, била курир и чувала илегалце. У кући Јефимије Јовановић одржавани су разни састанци и саветовања, она је чувала стражу и присуствовала састанцима жена. Илегалце су чувале, биле курири и преносиле вести, прикупљале помоћ и плеле топлу одећу за партизане и многе друге жене. Крајем 1942. формирани су одбори жена у четири рејона града. Руко- водиоци одбора биле су Мара Тунић, Ружа Сурчевић, која је била једна од најактивнијих жена у прикупљању помоћи и плетењу одеће за партизане, крајем 1942. била је и члан ГО који је тада формиран, обезбеђивала је страже у базама, после атентата над једним издајником вешто је пребацила атентаторе до везе, Дара Васиљевић у чијој чу кући одржавани састанци жена под видом журева и веселих поподнева, на њима је прорађиван партијски материјал и плетени џемпери и чарапе. Међу чланицама рејонских одбора жена истицале су се Цвета Влаховић, Милица Гогић, Васиљка Мартиновић, Стојанка Тасић, Мага Глигоријевић, Васиљка-Васка Јовановић, Роса Митровић, Доста Стипсић, која је поред осталих активности у својој кући приређивала седељке коришћене за политички рад са женама, ту су одржавана и разна саветовања, Ана Јовановић и друге. Крајем године формиран је и ГО жена са председницом Милевом Лалић и члановима Милевом Дикић, Натом Димитријевић-Секом, која је скривала илегалце, истакла се у прикупљању помоћи и плетењу одеће за партизане, обезбеђивала је стражу и др., затим Тодорком Станишић, која је такође чувала илегалце и помагала им у раду за све време рата, Загорком Јовичић, која је прихватала и крила илегалце, преносила оружје и други материјал за одред и радила све остале задатке који су јој постављани, Султаном-Тутом Васиљевић, Станиславом-Таче Николић, Тонком Башић, другарицама руководиоцима рејонских одбора жена и Љубицом Дикић-Бапче која је такође била једна од најактивнијих жена у прикупљању помоћи и плетењу топле одеће за партизане, преносила поверљиви материјал на релацији Урошевац — Призрен — Тирана, скривала илегалце, проналазила склоништа за њих. Имала је преко 50 година, била је слабашна, слободу није дочекала, умрла је јула 1944. Овај одбор је организовала Видра Ковачевић, која је у МК КПЈ била одговорна за рад жена. Поред осталих активности жене су прикупљале и припремале храну за интерниране другове и другарице у логорима у Албанији. У једној акцији прикупиле су: 160 кг резанаца, 1000 комада јаја, 14 котурова качкаваља и више пакета других намирница за ттворенике у логорима у Пуку и Лрези. Тодорка Станишић и Милева Лалић су у јуну 1942. и поред свих 883 РАДМИЛА - РАДА ДИМИТРИЈЕВИЋ-ЈОКСОВИЋ рођена је V. јула 1925. године у Урошевцу. Завршила је четири разреда основне школе. Члан СКОЈ-а од 1941. године, а члан КПЈ од 1943. У току рата радила је као руководилац омладинске и скојевске организације, затим на партијској техници која се налазила у њеној кући и на обезбеђењу и смештају илегалаца, пошто је кућа била база за рад НОП-а у Урошевцу. Јануара 1942. године у њеној кући је одржана Среска партијска конференција, на којој је изабран Срески комитет. Радила је и на организовању омладине у суседним селима. Марта 1943. године са више другова и другарица упућена је у Шарпланински одред али је убрзо враћена за рад на терену Урошевца. Одмах након тога је ухапшена и остала у затвору неколико месеци до капитулације Италије када је пуштена заједно с другим затвореницима. Наставила је са радом на терену и априла 1944. године поново је ухапшена и спроведена у логор у Приштини и у Беч, где је остала до ослобођења земље. После повратка у земљу одмах је укључена у рад као секретар Месног комитета СКОЈ-а и члан Месног комитета Партије у Урошевцу. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. �ДРАГИЦА ЖАРКОВИЋ-БРАНКА, студент, рођена је 1922. године у Косовској Митровици. Као ученица гимназије приступила је напредном омладинском покрету, члан СКОЈ-а је постала пре рата. Била је 1940. руководилац актива СКОЈ-а у реону „Пећки пут”. Године 1941. одмах по формирању Ибарског партизанског одреда „Тодор Милићевић” ступила је са мајком, сестром и братом у Одред. После преласка главнине партизанских снага у Санџак и Босну добила је задатак да једног болесног друга отпрати за Београд — обезбедила је лажне легитимације за себе и за друга, пребацила се у Београд и укључила у рад. Пошто је њен рад убрзо откривен, илегално је отишла у Сурдулицу, где се повезала са партијском организацијом. У Сурдулици је два пута хапшена. После другог изласка из затвора отишла је у Јужноморавски одред у коме је била руководилац СКОЈ-а. Била је омиљен руководилац, храбар и неустрашив борац. Средином 1943. године, за време једне акције, бацач јој је одсекао обе ноге, убрзо је подлегла ранама. РАДМИЛА МИРКОВИЋ-ФИЛИПОВИЋ рођена је 23. априла 1926. године у селу Зорићу — Грачаница —- Црна Гора у сељачкој породици. Родитељи су јој 1927. године колонизирани на Косову у Урошевцу. До окупације 1941. године била је ученица Женске занатске школе у Урошевцу. У другој половини 1941. године у Урошевцу су формиране антифашистичке омладинске групе; те је новембра 1941. године постала члан једне од тих група. Крајем јануара 1942. године примљена је у СКОЈ. За члана КПЈ примљена је септембра 1942. године. До хапшења — јула 1943. године, била је секретар актива СКОЈ-а, секретар језгра СКОЈ-а, секретар партијске ћелије, секретар Градског одбора АФЖ-а, члан Месног комитета СКОЈ-а за Урошевац. Ухапшена је јула 1943. године у Урошевцу и у интернацији била до краја августа 1944. године. У интернацији је била у више логора: Скадар — Албанија, Старо сајмиште код Београда и на Бањици. После изласка из логора ступила је у НОВ у Другу пролетерску дивизију — VI српску бригаду. У војсци је била руководилац СКОЈ-а батаљона, а затим краће време руководилац СКОЈ-а Шесте српске бригаде. Крајем јануара 1945. године, прешла је у Урошевац, била организациони секретар Среског комитета СКОЈ-а за срез неродимски. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. НАДЕЖДА РИСТОВИЋ, кројачка радница, рођена је 15. марта 1922. године у Звечану. Члан СКОЈ је постала 1940. године, члан КПЈ 1942. Уочи рата је ухапшена због растурања летака али је убрзо пуштена. По изласку из затвора наставила је рад у СКОЈ-у и постала је секретар једног актива. Крајем 1941. године ушла је у актив жена у граду. Маја 1942. склонила се у Јошаничку Бању испред немачке потере, ухваћена је од СС полиције после неколико дана; при покушају бекства рањена је у ногу. У затвору је малтретирана и мучена али је услед недостатка доказа после 3 месеца пуштена. Поново је ухапшена новембра 1943. отерана је у логор на Бањици марта 1944. затим у Равенсбрик, одакле је ослобођена маја 1945. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. 884 препрека и малтретирања на путу од стране окупатора, однеле и предале логорском колективу у Понзи велику количину хране. У Средачкој жупи, селима Средској и Мушникову жене су биле вешти курири и преносиле су партијски и други материјал из базе у базу, оружје и храну у одред, чувале су илегалце и прикупљале помоћ. У томе су се истакле Борика Королејић мајка седморо деце која је прикупљала податке о кретању непријатеља. Када је непријатељ уочио њену активност, запалио јој је кућу, а њу отерао у затвор, деца су јој остала на улици. Милојка Совтић, старица од 81 годину преносила је оружје и други материјал. Васка Вучевић је хапшена 1943. и 1944. У кући Руже Зрнзевић био је смештен један део технике на којој је умножаван партијски материјал а у кући Станојке Зрнзевић био је радио-апарат, преса и друго. У Ораховцу су од 1942. формиране групе жена у којима је било десетак жена. У Призрену, Средској и Мушникову и Ораховцу формиране су читалачке групе по рејонима. На њима су учествовале готово све организоване жене. Прорађивале су вести и други партијски материјал. У Урошевцу је на разним задацима и на ширењу идеја НОП-а било обухваћено више жена: Ружа Ђорђевић, Радмила Милићевић, Стана Видачић, Анђа Клајић, Зорка Димитријевић, Крстана Марковић, Драга Стефановић, Стојанка Деспотовић, Ленка Деспотовић, Милка Станковић, Васиљка Чупковић, Вера Војницалијевић, Митра Андрејевић, Вида Кокотовић, Драга Чакић, Марија Ховјетска, Игбал Садику, мајка Шефки Ајдина и друге, Даница Тепавчевић из Старог Села, Риста Милојевић и Ружа Паповић из Бибе, Цвијета Јелачић и Анђа Скулић из Појатишта, Васа Ћук и Драгица Зечар из Раткоцера, Милица Милошевић из Сазлије, Крстина Милић и Сава Вучинић из Софтовића, Јована Видачић, Мара и Аника Ђајић, Мара Парежанин и Плана Говедарица, жене Милића, Бајата и друге из Грбола. У Штрпцу је половином године организован актив у коме је било више жена. У селима Неродиму и Совтовићу на организовању жена радила је Бојана Милетић, која је дошла из Приштине, радила је предано и постигла резултате. На путу за Шарпланински одред 1943. убијена је из заседе. �Крајем године у граду и селима Совтовићу, Грболама, Штрпцу, Старом Селу, Појатишту и Раткоцеру формирани су и одбори жена. Када је у септембру ове године у селу Рамњану код Гњилана формиран Партизански одред „Зејнел Ајдини”, база за снабдевање храном и др. била је у селима Грболе, Совтовић, Раткоцер, Сазлија, Појатиште, Биба и Старо Село. Жене из ових села припремале су и носиле храну борцима, снабдевале их одећом и обућом, скривале партизане и илегалце. Нарочито су помагале и чувале Обласни комитет КПЈ за Космет који је једно време боравио у Грболама и другим селима. У селима око Гњилана: Ново Село, Танкосић, Петровац од почетка 1942. по неколико жена су биле на личној вези са члановима КПЈ који су ту боравили као илегалци — теренски радници. Од њих су добијале директиве за рад. Међу њима су биле: Јелица Митић, Милица Кларић, Марија Митић, Васка Станимировић, Марица Станимировић и друге. У селу Танкосићу су на директној вези биле Анђа Пецељ, Софија Перишић, Мара Бунушевић и др.; у Петровцу Савка Костић и друге. Касније су одржавани састанци са групама од 4—5 жена. Преко њих се скупљала помоћ у намирницама, одећи и др. за НОП, посебно за Партизански одред „Зејнел Ајдини”. Крајем године формирани су одбори жена у селима. У Пожарању је први одбор жена формиран у јесен, а чланови, су биле Кристина Бацковић, Зора Гавриловић, Анђа Марковић и Дара Ковачевић. Руководилац првог одбора жена у Шипаштици, који је формиран у децембру, била је Јелисавета Поповић а чланови одбора су биле: Вида Стефановић, Митра Дунчић и Јелица Ђорђевић. Овај одбор је формиран за села Шипаштицу, Чараковце и Кололеч. Крајем године у НОО у Новом Селу изабрана је за одборника Стамена Стаменковић, а у НОО за села Прелице, Гризиме и Босце изабрана је Рада Власић. МОМИРКА АНДРЕЈЕВИН ИЗ УРОШЕВЦА, ОД 1941. ПРИПАДААА ОМААДИНСКОЈ ГРУПИ, ЧААН СКОЈ-а ОД ПОЧЕТКА 1942, ЧААН КШ ПОАОВИНОМ 1943; НОСИДАЦ ЈЕ СПОМЕНИЦЕ 1941. РУЖА ТОМОВИЋ је рођена 1927. у Косовској Митровици. Члан СКОЈ-а је постала 1941, члан КПЈ 1945. Године 1943. била је члан језгра СКОЈ-а у једном реону у граду, била је задужена и за рад СКОЈ-а у селима Чабри и Рујишту. Такође је била курир МК СКОЈ-а. Читаво време рата руководила је пионирском организацијом у граду. Марта 1943. хапшена је од СД полиције али је због недостатка доказа после месец дана пуштена. По изласку из затвора наставила је рад на истим задацима. Носилац је Споменице 1941. године. СРЕТЕНА ЈЕФТОВИЋ, свршена ученица Женске занатске школе, родила се 11. II 1923. године у селу Црвенима код Косовске Митровице. Члан СКОЈ-а је постала 1940. године. Хапшена је марта 1941. године, убрзо је пуштена због недостатка доказног материјала. По изласку из затвора наставила је рад, била је теренски радник све до 2. октобра 1944. године када је на путу за партизански одред ухваћена од четника и убијена у селу Поповцу код Лепосавића. Марта 1942. у први НОО у Косовској Митровици ушла је Силвира Томасини. ДАНИЦА ЈАРАМАЗ, ученица гимназије из Косовске Митровице, родила се 1923. године Члан СКОЈ-а је постала 1941. године, 1942. била је члан језгра СКОЈ-а у граду и курир МК КПЈ. Једно време 1943. године у њеној је кући била смештена партијска техника. Јуна 1943. ухапшена је од Гестапоа, одведена у затвор у Митровици и подвргнута дивљачким мучењима, али ни реч признања није изустила. Стрељана је августа исте године заједно са Јованком-Кицом Радивојевић. После провале у мају ове године дошло је до слабљења и рада са женама, мада су се оне и даље састајале. Већ у септембру и октобру рад је био масовнији. Одржавани су састанци, читане вести и други партијски материјали, прикупљани су прилози за НОП и др. За руководи- 885 �оца пододбора жена у Првом тунелу дошла је Риска Јовановић. У Првом Тунелу је крајем новембра 1942. организован логор у који су доведени логораши, међу којима су половина њих били политички осуђеници из концентрационог логора на Сајмишту у Београду. Коришћени су као радна снага у руднику. Жене су тада организовале прикупљање помоћи у храни, одећи и др. за логораше у овом логору. Велики број жена је учествовао у овим акцијама. Све до ослобођења жене су помагале затворенике у логору. У логору је од болести и глади умрло 150 људи. ЖЕНЕ У ПОЗАДИНСКИМ ОДРЕДИМА 1942. ЈЕЛЕНА ЋУРИЦА - МАНАСИЈЕВСКА рођена је 21. маја 1924. у Косовској Митровици, члан СКОЈ-а од 1941. и члан КПЈ. Радила је по директиви МК КПЈ на железничкој станици и била веза између партијске организације и одреда. Више пута је хапшена и тучена, 1943. је задржана у затвору 3 месеца. По изласку из затвора пребацила се у Градац код Рашке где је одржавала везу са Копаоничким одредом. Августа 1944. ступила је у VIII косметовску бригаду и у њој остала до фебруара 1945. када је послата у Лепосавић да организује рад омладине. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. 9 КАТАРИНА БАЗОВИЋ, ученица гимназије у Косовској Митровици, рођена је 1926. године у Србици. Била је члан СКОЈ-а и радила са омладином у граду. Ухапшена је марта 1943. од СДС, 17. априла је спроведена на Бањицу, а одатле 10. јуна у Аушвиц где је спаљена. СТАНИСАВА ЈОВАНОВИЋ, ~домаћица из Пећи, рођена је 1910. у Полици (Иванград). У напредни раднички покрет се укључила пре рата. Учествовала је у акцијама које су вођене под руководством КПЈ. Од првих дана устанка приступила је НОП-у. Кандидат за члана КПЈ постала је у првој половини 1942. године, а члан КПЈ у јесен 1943. Припадала је Метохијском позадинском одреду. Радила је са женама, 1942. била је члан првог одбора жена у Пећи., Завршила је санитетски курс, обучавкла је групе омладинки и жена у пружању прве помоћи. У њеном стану је 1942. године била смештена скривница са техником МК КПЈ и партијским материјалима. Учествовала је у умножавању летака и прогласа Обласног и Месног комитета КПЈ. Ухапшена је маја 1942. године оставивши незбринута два мала детета. Интернирана је 21. јуна из затвора у Пећи у логор Преза, затим у Пуку и Бурељ у Албанији. За све то време била је комесар женске бараке. Септембра 1943. по бекству из логора, ступила је у партизане, била је у I македонско-косовској НО ударној бригади. Истакла се као санитетски референт бригаде у извлачењу и превијању рањеника и обучавању другарица у санитетској служби. По доласку I косовско-метохијске НО ударне бригаде на Косово постала је у Пећи члан Среског одбора АФЖ, а од јануара 1945. члан Извршног одбора СНОО-а и повереник за здравље. Резервни је официр ЈНА. Носилиц је Споменице 1941. и више одликовања. 886 У 1942. на Косову су другарице биле углавном у позадинским партизанским одредима и десетинама. Према подацима из докумената у марту је у Пећи било обухваћено око 700 људи, а у октобру тај број се због хапшења и интернирања током године свео на 300; у Призрену 200; у Урошевцу се од 200 повећао на 1000; у Приштини од 500 на 1100; у Косовској Митровици било је око 300 почетком године, а до краја године због провала и хапшења тај број се знатно смањио. Формирани су и штабови одреда у Пећи, Приштини, Призрену и Урошевцу, а у осталим местима су вршене припреме за формирање. Све другарице чланови КПЈ и СКОЈ-а припадале су овим одредима и десетинама. И њихов број се током шдине смањио, јер је знатан број одведен у затворе и интернацију. У Метохијском позадинском партизанском одреду у Пећи у фебруару су створене женске десетине којих је било 12: четири на десној страни Бистрице и осам на левој. Ускоро су формиране и чете које су биле мешовите. У Витомирици су биле две партизанске чете, а нешто касније формирана је и трећа у саставу одреда. Поред њих постојале су и посебне мешовите страже које су мотриле и обавештавале о кретању непријатеља. Припадници ових одреда живели су илегално и повремено изводили акције: секли телефонске стубове, рушили мостове и ликвидирали поједине непријатељске агенте и четнике. Од краја 1941. и у 1942. Метохијски позадински партизански одред организовао је ликвидацију 12 непријатељских агената и четника. У овим акцијама помагао је и један број �другарица. Љубица Бабовић је прихватила и склонила учеснике једне акције. У организовању једног атентата учествовала је и Савка Ковачевић. Месрура Шаћири је чувала у својој кући атентаторе који су припремали и тражили погодан тренутак за акцију. У склањању атентатора помагале су Ружа и Ката Алексић, Ната Бабовић, Савета и Вука Вујошевић, Станисава Јовановић и Руска Стеванчевић. У кући Анђе Ковачевић, која је помагала НОП од самог почетка а у 1943. била члан Рејонског одбора АФЖ другови су се припремали за акцију. После неуспеха акције и повлачења кроз двориште исте куће, испала им је бомба коју је хтаонирка Милка Ковачевић подигла, склонила у џеп и држала руком док су је тукли агенти и италијански војници који су се дали у потеру. У припреми ове акције помагале су и Јагода Бобичић, Ика Кречковић, Боса Кртолица и Марија — Була Драгишић. После ове акције окупаторски војници и агенти упали еу у кућу и премлатили све које су затекли, међу њима Анђу Ковачевић, Плану Бошковић и друге. Пионирка Боса Вујошевић је обавештавала о кретању непријатеља другове који су се припремали за акцију у кућам-а Савете Вујошевић и Горе Станишић. Приликом ликвидације двојице четника у Витомирици Пава Мушикић је у снопу кукурузовине ноћу пренела пушке на одређено место. На овакав и сличан начин у акцијама су учествовале и друге жене и омладинке. Мада су их тукли и злостављали, никада ниједне речи нису рекле о друговима учесницима и о акцији. За извођење диверзантских акција одред је израђивао паклене машине у кући Брајовића, у чему су помагале Катица и Јованка Брајовић и Савка Ковачевић. У грачаничком срезу је формиран Косовски позадински НОП одред са задатком да штити народ од терора окупатора. Није изводио оружане акције, али је радио на агитационо-пропагандним задацима НОП-а и прикупљању помоћи за ухапшене другове. У његовом саставу по селима биле су војне десетине којима су припадали сви чланови КПЈ и СКОЈ-а. У Врелу је у овим десетинама било и 11 другарица, а у Добротину три другарице. Већ почетком 1943. Косовски позадински НОП одред је престао да постоји због терора и исељавања насељеника. Ђуљша Пуља, Ширине Бровина, Лиме Жерка и пионирка Наније Бакали из Ђаковице преносиле су алат за сечење телефонских стубова у дужини од 3 км на путу Ђаковица — Призрен, које је изведено упоредо са растурањем прогласа ЦК, Обласног комитета и МК КПЈ. После акције куће су претресане и хапшени поједини другови, а другарице, мада су о свему знале, нису ни речи рекле. САНИТЕТСКИ КУРСЕВИ И КУРСЕВИ ВОЈНЕ ОБУКЕ 1942. И КАСНИЈЕ Санитетски курсеви и курсеви војне обуке настављени су и 1942. и касније. У Приштини су на овим курсевима биле углавном омладинке и жене у руководствима у граду и рејонима и васпитним групама. У Косову Пољу је 1942. санитетски курс завршила једна група жена. Предавач је била Дара Меденица. Сличан курс овде је организован и 1944. У Сувом Долу, курсеве су организовале и руководиле Душица и Милена Крајиновић, а одржавале су их Загорка Савић-Дунда и Наталија Ничић, које су се као илегалке налазиле у селу. У Старом Градском санитетски курс који је похађало 27 жена и девојака, трајао је од августа до новембра 1942. године а организовала га је Дара Одаловић. Истовремено је радио и курс за руковање оружјем. За омладину је организовала санитетски КУРС У овом селу Бојана Милетић. Ови курсеви су организовани и у Горњем Добреву и другим селима приштинског среза. За време рата у Призрену су се обучавале на санитетским течајевима углавном омладинке. Крајем 1943. године у рејону „Поткаљаја” организован је седмодневни курс прве помоћи који је завршило 15 омладинки из овог краја. ХАПШЕЊА И ИНТЕРНИРАЊА 1942. У 1942. у свим местима на Косову била су велика хапшења и интернирања чланова КПЈ, СКОЈ-а и других припадника НОП-а. До октобра 1942. године из Пећи је ухапшено и интернирано око 60 чланова КПЈ, тако да је партијска организација сведена на око 30 и око 500 чланова СКОЈ-а и других припадника НОП-а. У Косовској Митровици је партијска организација сведена од 90 на 45 чланова КПЈ. Из Призрена је интернирано око 20 чланова КПЈ, а остало је 40. У Приштини је ухапшено 30 чланова КПЈ 887 МИЛИЦА ЈОВАНОВИЋ-МРКА, домаћица, рођена је 1895. године у Горњој Морачи (Колашин). Од 1915. године настањена је у Пећи. Пре рата је помагала партијске раднике и илегалце. Од 1941. године њена кућа је била склониште за илегалце и партијски материјал. У њену кућу је доношено оружје, санитетски материјал и друго а одатле спремано у одред, ту је добијана веза за одлазак у одред. Милица је била ангажована и на другим задацима, преносила партијски и пропагандни материјал. Поред тога активно је радила у организацији жена од 1941. године. Носилац је Споменице 1941. и других одликовања. • БОСА САБЉИЋ је рођена 1925. године. По капитулацији Југославије са родитељима се настанила у руднику Трепча — Стари Трг, где се укључила у НОП. Члан СКОЈ-а је постала 1941. године. У пролеће 1942. са родитељима је отишла у Ибарску долину и тамо наставила рад. Крајем 1943. године, на путу за партизански одред, четници су је ухватили и као партизанског курира заклали. �СТАНА ПОПОВИЋ, домаћица из Пећи, мајка народног хероја Миладина Поповића, секретара Обласног комитета КПЈ за Космет и делегата ЦК КПЈ у Албанији. Рођена је 1889. године у Црној Гори. Још пре рата под утицајем синова помагала је напредни покрет. У њеној су кући одржавани партијски и други састанци. Прихватала је илегалце и умешно скривала партијски материјал, те полиција која је у њеној кући вршила често преметачине, никада није успела да открије и заплени материјал. Од првих дана устанка се укључила у НОП. Била је једна од најактивнијих жена у прикупљању хране, обуће и одеће за борце и политичке затворенике, 1942. године је успела да окупи већи број жена, да их укључи у НОП и ангажује на многим задацима. Сама је успешно до одређених пунктова преносила партијски материјал, муницију, лекове и санитетски материјал. 1943. године је постала члан реонског одбора АФЖ, касније је постала председница Среског одбора АФЖ. Умрла је после рата. Била је носилац Споменице 1941. У НОР-у је изгубила оба сина. итд. У масовним блокадама рејона и квартова, у којима су учествовале на стотине италијанских карабинијера, војника и агената преко ноћи су хапшени сви који су им изгледали сумњиви. У Пећи су вршена непрекидна хапшења, па је опстанак илегалаца у граду био готово немогућ. Од другарица у марту су ухапшене Анђа Вујовић и Вукица Раичевић, које су касније из тиранског затвора пуштене, затим Милена и Боса Крушчић, Маша и Деса Ћиповић, скојевке које су одведене у логор Преза, затим у логор Понза у Италији, Милка Перовић-Поповић из Добруше и друге. У априлу су ухапшене Милица, Зорка, Дара и Ђина Јовићевић, Деса Девић, и скојевка Душанка Шаљић, које су одведене у логоре у Италији, Љубица Баровић и скојевке Олга Радојевић и Даница Вујовић, које су одведене у логоре у Албанији. Из Витомирице су ухапшене Наста Гилић, Јелица Драговић-Павличић, Зорка Милачић, Даница Дрљевић, Вукосава Ракочевић, Сава Меденица и друге које су отеране у Италију, а Јелка Милатовић у затвор у Тирани. У мају су ухапшене Станисава Јовановић, Злата Булатовић и одведене у логоре у Албанији и Анђа и Милка Ковачевић, које су после два месеца пуштене из пећког затвора. У јуну су ухапшене Милена Драшковић-Анђелић, Пољка Милатовић, Коса и Ната Крушчић, Вера и Дара Баровић, Ивка Марсенић, Милка Петричевић и интерниране у Албанију. У октобру после састанка партијске ћелије, у блокади кварта, ухапшене су: Катица Брајовић, Савка Ковачевић, Перса Сташић и Јованка Брајовић. У новембру су ухапшене: Јулка Вуксановић, Јана и Микица Радусиновић, Станка Драгићевић, Милева Вујачић, Даница Миљковић, Зорка-Бека Новаковић, Ружа Божидаревић, Зорка Вукотић и Коса Јововић и одведене 1943. у логоре у Албанији и затвор у Тирани. Ухапшене су и Анка Божовић, Руска Стеванчевић, Милена Радосављевић, Зорка-Лола Новаковић, Милева Гилић, Јелка Бобичић Видосава Поповић, Милка Перовић и друге и одведене у Албанију и Италију. Сви ухапшени су из подрума карабинијерије, бивше жандармеријске станице где су саслушавани, одвођени у затвор „Шереметовача” у којој су биле две женске собе. Двориште је било ограђено жицом и италијанским стражама. Другарице су у затвору организовале колективан живот, 888 делиле су сваки залогај хлеба који су добијале од својих или других породица. Организовале су партијски живот, одржавале су партијске и скојевске састанке, прорађивале вести и друге партијске материјале које су сваког дана добијале од партијске организације у граду, које су доношене преко нарочито направљене кантице са дршком у којој је достављана храна за Савку Ковачевић. Истим путем су слата и обавештења и поруке из затвора. Колектив се стално проширивао мада су групе другарица одатле одвођене у логоре Бурељ, Преза, Пук и Порто Романо, у затвор у Тирани (Албанија) и у логоре Понза и Устика у Италији. Другарице су на саслушању, у затвору и логору имале добро држање. Ниједна, мада су тучене и малтретиране, није рекла ни речи о свом раду, о својим друговима и другарицама. Почетком новембра у затвору је организован штрајк глађу у коме су учествовале и све другарице. Трајао је недељу дана. Од управе затвора је тражено да затвореници приликом получасовних излазака у двориште и повратка у собе не поздрављају фашистичким поздравом, продужење боравка у дворишту са пола на два часа, одобрење посете и доношење хране затвореницима. Све другарице су издржале штрајк до краја. Управа је наведене захтеве усвојила, а неке је одбила. У Приштини од краја 1941. па за све време рата хапшења нису престајала. Од другарица 1942. хапшене су Викторија и Наталија Ничић, Драгица Пршендић-Рашчанин, Нада Вучић, Боса Лазаревић, Софија Маровић више пута, Лепка и Деса Протић, Живка Ристић, Вера Веселиновић, Јелена Филиповић, Љубица Бојковић, Савка Пипина, Смиља Лисулов, Планка Милић, Нада Васић и друге. Ухапшена је и Загорка Савић-Дунда, која је крајем године успела да побегне из затвора. У Призрену између 6. и 9. маја 1942. ухапшене су Рада Ајтић, Лепосава Мишић и по други пут Катарина Патрногић-Цица и одведене у Тирану, затим Јелица Стаменковић која је одведена у логор у Албанији. Све су тамо остале до капитулације Италије у септембру 1943. Из Урошевца су ухапшене у октобру 1942. Анђа Клајић, која је отерана у логор Драч, затим Бурељ у Албанији и као талац Драгиња Зечар из Раткоцера, која је после неколико месеци пуштена. Из Врбештице и других села општине Штрпце �ухапшене су Зага Богдановић, Стана Митровић, Јелка Јовановић, Љубица Симјановић, Пеја Баскочевић, Ванка Реџић и одведене у затвор у Приштини, и Мица Реџић, Драга Реџић и Ружа Митровић које су интерниране. У Косовској Митровици је после растурања првомајског прогласа МК КПЈ 19. маја 1942. један провокатор-агент Гестапоа направио провалу у партијској организацији. Тада је ухапшено 40 комуниста и симпатизера НОП-а из града, Звечана и Старог Трга. Ухапшене су Силвира Томасини, Нада Ристовић, Вукица и њена мајка Јованка Грујић, Видосава Парлић, Љубица Богетић, Јованка Никчевић, Злата Николић, Госпава Чолаковић и друге. Мада су хапшења и интернирања чланова КПЈ и СКОЈ-а била велика и стална, партијска и скојевска организација нису прекидале свој рад. Другарице које су остајале на терену заједно са новопримљеним члановима наставиле су рад у дубокој илегалности. ЖЕНЕ ЧЛАНОВИ КПЈ 1943. И 1944. Бројно стање партијских организација на Косову у току 1943. и 1944. стално се мењало због одласка у партизане и хапшења. У септембру 1943. на Косову било је укупно: „Организационо стање1) код нас је овако. Пећ 40, Ђак. 10, Ораховац 10, Призрен 25, Трепча 61, Подујево 4, Митровица 8, Приштина 150, Урошевац 70, Гњилане нема прегледа, Сиринић 4 (распуштена орга), Шарски одред 21, Малесијски одред 18, у Јаб. 3.” а до јануара 1944: „на терену имамо преко 400 чланова партије, од којих 45 Албанаца (међу њима 7 жена под фереџом)2) До октобра 1943. године бројно стање чланова КПЈ и организација у Пећи било је: „1. Пећ3) чл. Партије 13 Срба и 9 Албанаца, 3 ћелије срп. већином другарице и две албан. МК Партије сачињавају 5 другова, одговоран Земра4). Ово стање ‘) Докуменат у Заводу за историју Косова бр. бр. 476, Зборник докумената и података о НОР-у југословенских народа, том I, књ. 19, 1969, сстр. 245—252. !) Докуменат у Архиву ИРПЈ, бр. 4319 — Зборник докумената и података о НОР-у југословенских народа, том I, књ. 19, 1969. г, стр. 419. а) Докуменат у Заводу за историју Косова, бр. 142. к. 7. Зборник докумената и података о НОР-у југословенских народа, том I, књ. 19, 1969, стр. 279—290. *) Аљуш Гаши. у граду. Села и околина: Витомирица: једна ћелија 6 чланова; Гораждевац: једна ћелија 6 другова; Исток: један пункт, један члан Партије; Дреница: пункт, један члан Партије; Рожај: једна ћелија, 5 чланова .. Јуна је члан МК КПЈ постала Јованка Шарановић, а у децембру је члан МК постала и Мелахат Хоџић, која је у Пећ дошла из Липљана и била секретар МК од јануара до јуна 1944, када је отишла у Скопље. У КПЈ су током године примљене Љубица Петровић-Хаха, која је почетком 1944. ушла у МК КПЈ, Милка Ђилас, која је априла 1944. такође ушла у МК КПЈ и била његов члан кратко време, до одласка у НОВ, Даница Шошкић, која је у јулу дошла из Црне Горе и постала члан МК КПЈ у другој половини 1944. Марија-Була Драгишић, Деса Филиповић, Ружа Божидаревић, која је после ослобођења изабрана за члана СНОО, Братислава Милошевић и Ружа Петрушић, а кандидоване су Боса Кртолица, а маја 1944. примљена у КПЈ, Зора Влаховић, Ксенија Драгишић, Ната Бабовић, Дара Јовановић, Марија-Дуда Гилић, Коса Ивановић, ЗоркаКока Крушчић, Ната Вулевић, Даница Ћетковић и Десанка Шошкић. Из Гораждевца је у КПЈ примљена Даница Богдановић. Јануара 1944. у КПЈ су примљене Зора Влаховић, Ружа Божидаревић, Ната Бабовић, а половином године и Љубица Бабовић. У Гораждевцу су у КПЈ примљене Љубица Радоичић и Дара Малишић. Због тешке ситуације у Пећи половином године извршена је реорганизација у свим организацијама НОП-а. Створене су групе од по 3—4 члана. И МК је сведен само на три члана, у коме је по раду АФЖ био задужен Војин Кадовић. Одржавали су међусобну шифровану преписку, а мање састанака. У одржавању везе међу њима највише су учествовале жене и пионирке Катица Герић, Милка Ковачевић и друге. Почетком 1943. године у Кошу је постојала партијска ћелија од три члана у којој је радила и Ружа Раичевић и четири кандидата међу којима је била и Ана куварица у католичкој цркви. Крајем 1943. читав партијски рад је остао тако рећи на другарицама. Због такве ситуације њихови главни задаци су били обавештавање народа о догађајима преко радио-вести, обављање обавештајне службе, одржавање веза и снабдевање НОВ прилозима и материјалима. 889 СТОЈАНКА ВУКМИРОВИЋ рођ. ДОГАНОВ, домаћица, рођена је 1889. године у месту Батак у Бугарској. Године 1914. дошла је у Пећ са мужем Николом истакнутим борцем за радничка права. Под утицајем мужа и најстаријег сина Бориса помагала је напредни покрет: скривала илегалце и партијски материјал, преносила поруке. Учествовала је у многим акцијама које су тада вођене под руководством Партије (мајске демонстрације 1940. у Пећи, демонстрације поводом 27. марта 1941. и др.). У припремама за устанак њена је кућа била партијски пункт, ту су одржавани партијски и други састанци, ту је скривана партијска архива, из њене је куће пошло 7 група другова и другарица у партизане, ту је доношено оружје, муниција, санитетски и други материјал. Материјал је вешто скривала. Иако је полиција често вршила претрес куће никада јој није успело да ма шта открије и заплени. Прикупљала је преко групе жена муницију, санитетски материјал, намирнице, одећу и друго, преносила и скривала у скривници своје куће или у другим скривницама. Често је обучена у фереџу са заром преко лица носила партијску пошту и пропагандни материјал или пратила другове у одред до одређених пунктова. Била је врло смела и сналажљива у обављању поверених јој задатака. Ухапшена је маја 1944. године, одведена у логор у Приштини, одакле је после месец дана отерана у логор у Бечу, где је остала до краја априла 1945. године. По доласку у земљу изабрана је за члана Обласног одбора АФЖ. Била је носилац Споменице 1941. Имала је седморо деце, четворо јој је умрло пре рата, а Андрија, Раде и Боро секретар Обласног комитета КПЈ за Космет, који је проглашен за народног хероја погинули су у НОР-у. �таљону Метохијског позадинског одреда. Преносила је оружје из скривнице у скривницу, из Витомирице у Пећ и обрнуто. Ухапшена је априла 1942. године, из затвора у Пећи одведена је у логор Преза, у Албанији, затим у логор Понза у Италији, где је задржана до капитулације Италије. По повратку у домовину ступила је у Јабланички одред. Убрзо је због болести и исцрпеностп пребачена у болницу југословенске базе у Бариу, после опоравка се вратила у НОВ. Када се крајем 1944. године демобилисала, дошла је у Витомирицу; где је изабрана за председницу М-есног одбора АФЖ. Била је носилац Споменице 1941. и више одликовања. Умрла је новембра 1965. године. • НАСТА ГИЛИЋ је рођена 1898. године у ЈАНА РАДУСИНОВИЋ рођена 1885. у Глухом Долу у Црмници — Црна Гора, за време I светског рата одлазила је на фронт, преносила рањенике и муницију. Из Црмнице доселила се у село Дубовик код Пећи. Због партијског рада њеног сина Митра сваког дана су у њеној кући вршене преметачине. Живела је у немаштини и обилажењу затворских капија иза којих се често налазио њен син. Склањала је партијске материјале, примала и чувала партијске раднике. После паљевине села априла 1941. прешла је у Пећ. Плела је чарапе, прикупљала помоћ за борце, чувала стражу за време партијских састанака. Због глади и немаштине и да би избегла хапшење одлази на рад у Ћаф Прушу у Албанији. Туцала је камен на путу заједно с младим девојкама. Ухапшена је с кћерком Микицом 3. децембра 1942. и у априлу 1943. одведена у логор Порто Романо код Драча а затим у Бурел. Са својих 60 година после капитулације Италије ступила је у партизане, у I македонско-косовску, односно I косовско-метохијску НО ударну бригаду. Бринула је о рањеницима и као најстарија партизанка и о свим борцима као о својој деци, и са њима подносила све борбе и тешкоће ратовања до ослобођења наше земље. Била је носилац Споменице 1941. и више одликовања. Њено двоје деце су учесници НОБ-е, син Митар је народни херој, а кћерка Микица је носилац Споменице 1941. Јана је умрла 1. маја 1965. Пелевом Бријегу код Титограда, од 1924. године је живела у Витомирици код Пећи. Још пре рата се укључила у напредни покрет, учествовала је у многим акцијама које су вођене под руководством Партије (Мајске демонстрације у Пећи 1940. и др.). Њена је кућа била стециште чланова и симпатизера КПЈ, ту су одржавани састанци Обласног и Месног комитета Партије. У НОП је учествовала од првих дана устанка. Скривала је илегалце, преносила муницију и оружје, пропагандни и други материјал. У њеној је кући била једна од главних скривница оружја. Ухапшена је априла 1942. године и после месец дана одведена у логор Понза у Италији, где је задржана до капитулације Италије. Тада је прешла у Топлицу, где је илегално живела до ослобођења Косова. Најпре је дошла у ослобођену Приштину, а затим је отишла у своје село Витомирицу, где се укључила у рад АФЖ. У НОБ је изгубила сва три сина, од којих је Милош-Мићо Гилић проглашен за народног хероја. Била је носилац Споменице 1941. и више одликовања. Умрла је априла 1954. године. • ЈЕЛИЦА ДРАГОВИЋ-ПАВЛИЧИЋ је рођена 1899. године у Брскуту, у Црној Гори, од 1920. године живела је у Витомирици код Пећи. Пре рата се укључила у напредни покрет, била је веома активна у акцији за право гласа жена, учествовала је иу другим акцијама које су вођене под руководством Партије (Мајске демонстрације у Пећи 1940. године), њена је кућа била база партијским радницима. Од првих дана устанка окупља групу жена и ангажује их на задацима НОП-а. Припадала је Витомиричком ба- Чланови МК КПЈ у Ђаковици 1943. хтостале су Сабрија-Бија Вокши и Катица Брајовић, која је дошла из Пећи и илегално наставила рад, а крајем године у МК је ушла и Сафета Нимани, која је 1944. била и секретар женске ћелије, затим и секретар МК КПЈ, а крајем 1944. године када је већина чланова комитета отишла у одред, поред ње у МК је ушла и Нада Лалевић, а Катица Брајовић је била секретар партијске ћелије. О бројном стању партијске организације каже се да: „Ђаковица') — Партијска организација Ђаковице ... За сада она има 22 члана партије, од којих 8 жена и 14 мугикараца .. У току 1943. у Призрену су у КПЈ примљене Радмила Гаџић, која је октобра 1944. ступила у Прву косместску бригаду, Ружа Сурчевић, Душанка Милић и Вана Мојсић, а кандидована је Борка Великић. У јануару су после бекства из затвора у Тирани у Призрен дошле Радмила Ајтић и Катарина-Цица Патрногић и илегално наставиле рад. У МК КПЈ је ушла Злата Шутаковић. Видра Ковачевић се вратила у Призрен и постала организациони секретар МК КПЈ, у који је крајем године ушла и Деса Ђорђевић. У новембру 1944. члан МК КПЈ је постала Милева Дикић, а по ослобођењу града члан СК КПЈ Милева Лалић. У априлу 1943. у Призрен је дошао Светозар Вукмановић-Темпо и преко Сафете Нимани и Милеве Дикић успоставио везу са партијском организацијом. Склоњен је у кући Цане Некић, а у кући Чочановића је одржао састанак МК КПЈ. Тада је у име ЦК написао отворено писмо партијским организацијама на Косову и указао на нека питања из националних односа и партизанске борбе. У партијској организацији у Приштини 1943. примљене су у КПЈ Дана Ацић, Матилда Маљоку и Десанка Живић. Формирана је још једна партијска ћелија у VI рејону и албанска ћелија у кући Славке Дебељковић. Секретари ћелије су биле Видосава Ацић и Матилда Маљоку. У градском бироу ћелија биле су Даница Спасић, Надица Спасић, Надица Вучић и Даница Топаловић. Од 1944. године у граду су биле четири рејонске ћелије. У СК-у су биле чланови поред пет другова РанЈ) Докуменат у Заводу за историју Косова бр. 249, к. 8 — Зборник докумената и података о НОР-у југословенских народа, том I, књ. 19, 1969, стр. 498. 890 �ка Милановић-Мелиха и Даница Топаловић која је марта месеца постала секретар СК. У ГК су биле Видосава Ацић и Надица Спасић. У оваквом саставу и СК и ГК су остали до велике провале у партијској организацији Приштине 1944. године. У првом СК после ослобођења Приштине 19. XI 1944. године међу шест чланова налазила се и Милка Караџић. У Сувом Долу у КПЈ су 1943. године примљене дотадашњи кандидат Милица Радаковић, а у јуну и јулу Зора Милићевић, Перка Ромић, Деса Дрљача и Милева Петровић. Фебруара 1943. године из одреда је дошла Вера Дејановић и радила као илегалац у Старом Градском и потом у Липљану. Септембра 1943. године овде је поново формирана партијска ћелија у којој је члан постала Радојка Милићевић. Секретар ове ћелије била је Марија Тркуља. У Косову Пољу су кандидоване Станка Јовановић, Косара Букилић и Милена Краиновић. Последње две као и Даница Јанковић и Ђука Јанковић у КПЈ су примљене 1944. У Обилићу су примљене у КПЈ Олга Торбица и Наталија Ћук, као члан КПЈ дошла је Савка Трбојевић. У 1944. члан КПЈ је постала и Љубица Бјелић, секретар актива СКОЈ-а. Маја је формиран општински комитет место бироа, у који је ушла Вера Караџић. У Врелу је после хапшења чланова КПЈ, марта 1943. године, извршена реорганизација партијских ћелија. Од раније три створене су две, у којима су биле Павлија Покушевска и Милуша Никић. У селу Ливађе (јањевска општина) 1944. после ослобођења формирана је партијска ћелија у којој су биле Љубица Декић и Софија Стојановић. У Урошевцу су у првој половини 1943. примљене у КПЈ Радмила Димитријевић, Лепка Алексић, Вера Војницалијевић, Васиљка Чупковић, Лепка Деспотовић, Милка Станојевић, Момирка Андрејевић, у Биби Радојка Богдановић, у Старом Селу Даница Тепавчевић, у Совтовићу Олга Глоговац. У Штимљу је крајем јуна формирана партијска ћелија, у којој су биле и Луција и Мируна Чановић. У марту ове године формиран је нови СК КПЈ. Тада члан СК, а средином године и секретар СК постала је Танкосава Симић-Ана и на овој дужности остала и у 1944. У име партијске организације Урошевца присуствовала је Обласном партијском саветовању које је одржано у новембру на Шари. Члан СК у 1944. била је и Момирка Андрејевић. ЦАНА НЕКИН НА ВЕШААИМА 24. АВГУСТА 1944. У ПРИЗРЕНУ ЦАНА НЕКИЋ из Призрена, одмах после избијања рата укључила се у рад за НОП. Њена кућа била је склониште илегалаца, скривница оружја, партијске технике и материјала. У 1942. години била је један од најистакнутијих активиста. Истицала се у прикупљању помоћи за партизане. Фебруара 1944. године откривена је база у њеној кући и Цана је ухапшена са кћерком Драгицом. У затвору се држала храбро. Поносно дигнуте главе отишла је на вешала. Обешена је 24. августа 1944. године у Призрену. Истог дана обешена је и њена кћерка Драгица у Ђаковици. ГРУПА ПРИПАДНИКА НОП-а ИЗ ПРИЗРЕНА ОБЕШЕНИХ 24. АВГУСТА 1944. ГОДИНЕ. МЕБУ ЊИМА ЈЕ И ЦАНА НЕКИН, ЈЕДНА ОД НАЈИСТАКНУТИЈИХ ЖЕНА САРАДНИКА НОП-а КОЈА ЈЕ У СВОЈОЈ КУПИ ИМААА БАЗУ СА ПАРГИЈСКОМ ТЕХНИКОМ И МАТЕРИЈААОМ �ЖАРКОВИЋ, мајка Драгице Жарковић, родила се 1893. године у Врању. Иако није била члан КП, била је једна од најповерљивијих и најоданијих људи Партији. Године 1941. одмах по формирању Ибарског партизанског одреда „Тодор Милићевић”, пошла је са две ћерке и сином у одред. Почетком 1942. по одлуци Партије вратила се на теренски рад у Косовску Митровицу. Њена је кућа била један од пунктова за пребацивање у одред илегалаца, оружја, муниције, намирница, санитетског и другог материјала. У једном зиду њене куће био је уграђен радио пријемник, преко кога су хватане, затим умножаване вести са фронтова и одашиљане и дељене на читање учесницима НОП-а. По ослобођењу Косовске Митровице изабрана је за председницу Градског одбора АФЖ. Била је носилац Споменице 1941. и више одликовања. Умрла је. ДАРА • ИЛИНЧИЋ-ЋУРОВИЋ, рођена је 1925. године у Ракошу код Пећи. Члан СКОЈ-а је постала 1941. а члан КПЈ 1943. године. Октобра 1941. године из Трепче је отишла са оцем и мајком у Копаонички одред. У акцији на рудник Бело Брдо заробљена је са својом десетином од четника. Одведени су у затвор у Куршумлији, одакле су их ослободили борци Пасјачког одреда, отишла је на Јастребац а одатле у Јабланички одред. Октобра 1943. године са групом другова са Косова прешла је на Козјак (у Македонију). У новоформираном Косовском одреду 1944. године била је руководилац СКОЈ-а одреда, затим заменик комесара чете, па заменик комесара батаљона; а у VIII прешевској бригади и касније у Македонској бригади била је секретар СКОЈ-а бригаде. Од јануара 1945. године била је на сремском фронту, рањена је у борби испред Банове Јаруге. Резервни је поручник ЈНА, носилац Споменице 1941. и више одликовања. ДРАГИЦА СТАНИЦА СПАИЋ из Витомирице код Пећи, рођена је 1892. године у селу Биоче код Титограда. Од 1927. године живела је у Витомирици. Пре рата је уз своје троје деце помагала напредни раднички покрет. Учествовала је у акцији за право гласа жена и мајским демонстрацијама 1940. у Пећи. Чувала је и склањала илегалне партијске раднике и партијски материјал, скупљала помоћ за шпанске борце и др. Од првих дана активно је радила у групи жена у Витомирици све до априла 1942. године када се илегално пребацила у село Обилић код Приштине. Ту је наставила рад на окупљању жена, прикупљању оружја и муниције, преношењу извештаја и другог илегалног материјала. Ишла је као курир у села: Девет Југовића, Орловић, Косово Поље, Прилужје и др. У њеној је кући у току рата била скривница оружја. Августа 1944. године Немци су њу са још неким породицама присилно одвели за Србију и под стражом их дотерали у железничким вагонима најпре код Кнића и затим између Пожаревца и Кучева одакле су их ослободили партизани. Почетком 1945. године вратила се у своје село Витомирицу. У НОБ-и су јој погинула оба сина. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. ПАРТИЈСКИ КУРСЕВИ ТЕХНИКА И ВЕЗЕ 1943. И 1944. Партијски курсеви одржавани су и 1943. у Пећи. Присуствовале су и све другарице чланови КПЈ. Почетком године у Призрену је одржан десетодневни партијски курс који су похађале и Деса Ђорђевић, Злата Шутаковић, Милева Дикић и друге. Обрађивана су питања о Партији, НОВ и основним принципима марксизма. И у другим местима Косова одржавани су слични курсеви. Радио-вести и друга обавештења која су свакодневно излазила захваљу- из Призрена, укључила се у рад за НОП одмах после избијања рата. У њеној кући су одржавани партијски и други састанци. Имала је базу и скривницу у којој су склањани партијски и други материјали и илегални партијски радници. Радила је у групама жена и била врло активна у преношењу поверљивих материјала и одржавању веза између илегалних партијских радника. Била је члан рејонског одбора АФЖ-а и председница Градског одбора АФЖ, а од марта 1945. и члан Обласног одбора АФЖ за Космет. Била је носилац Споменице 1941. Умрла је. МАРА После пуштања из затвора Даринке Трајић-Тање 1943. године, успостављена је веза са Обласним комитетом КПЈ за Космет и у Гњилану формиран МК КПЈ у коме је она била секретар. Тада је овде било осам чланова КПЈ, међу којима и Зора Малишић примљена ове године. У 1944. години примљене су у КПЈ Јефка Биволаревић-Јанковић и Дивна Панашаревић. Формиран је и СК у коме су биле чланови Вера и Даринка Трајић-Тања. У МК-у је секретар била Оливера Димић, за СКОЈ је одговарала Тања, а за АФЖ Благица Катанић. Од новембра 1944. године у МК-у је била и Грозда Домазетовска. У Качанику су 1944. године чланови КПЈ биле Марија Лојевић, Савка Жерајић и Олга Комненић. У јануару 1943. у Косовску Митровицу је дошла као инструктор 06ласног комитета СКОЈ-а за Космет Јованка-Кица Радивојевић и живела илегално под псеудонимом-Ваља. Крила се у кућама Данице Јарамаз и Добриле Секуловић. Везе са селом Пестовом одржаване су преко Десе и Саје Илић. После хапшења која су захватила Косовску Митровицу 1944. остао је само мали број чланова КПЈ. После ослобођења новембра 1944. за секретара Рудничког комитета изабрана је Ковиљка Тојага, а почетком 1945. у КПЈ је примљена Ружа Томовић. У новембру 1943. извршена је подела на два Обласна комитета за Косово и Дукађин са по осам срезова и новоформираним ПК КПЈ. У Обласном комитету за Косово била је члан Саша Јаворина. На Шари 4, 5. и 6. новембра је одржано обласно партијско саветовање на коме су постављени задаци за омасовљење и учвршћење партијских организација, СКОЈ-а, АФЖ и других. ТУНИЋ, 892 �јући женама допирала су у сваку кућу. О развоју догађаја, о хапшењима или припремама за њих, колико се до њих могло доћи, о претресима који су свакодневно извршавани свака кућа је била одмах обавештавана. Због тога, мада су куће претресане и људи у блокадама хапшени, материјали на време склоњени, нису падали у руке непријатељу. Ово је било од великог значаја за партијску организацију Косова. У Пећи су, све организоване омладинке и жене учествовале у разношењу вести и упознавању припадника НОП о догађајима и ситуацији. Зора Влаховић је 1943. године добијала преко пионира вести са радија исписане руком. Она их је куцала, а Ика Кречковић јој је диктирала. Радиле су на тавану. Стана Поповић је доносила и скидала мердевине за пењање на таван и за време рада чувала стражу. Вести су пионири и жене односили на одређена места. У њима је био само садржај емисија „Слободне Југославије”, Москве, Лондона и Анкаре. Вести су у кућама читане уз стражу пионира. Сваки примерак се морао вратити да би био уништен. Стизале су редовно у села Витомирицу, Будисавце, Злокућане, Кош, Ђураковац, Добрушу, Дубраву и Гораждевац. Из града су их поред осталих до одређеног места преносиле Милица Бобичић за Кош, за Витомирицу су ношене из куће Вукице Вујошевић, за Гораждевац их је носила Љубица Радоичић, за Добрушу Видосава Кнежевић итд. После акције на непријатељског шпијуна, до када је трајао овакав рад, извршен је претрес у Зориној кући, али није ништа нађено. Тукли су Стану Поповић и Ику Кречковић. Машина, пресе и прибор пренети су тада на друго место. Од краја 1943. до јуна 1944. године вести је хватала на радију Мелахат Хоџић. У њима су давани прегледи политичке ситуације, директиве и упозорења о непријатељским акци- Историје ње, СКП (б), Стратегија и Национално тактика, пита- материјал са Другог заседања АВНОЈ-а и друго. Маја 1943. године покренут је омладински лист „Антифашист” који је излазио кратко време. У првом броју листа о улози жене у НОБ писала је Деса Протић. У затвору „Шереметовачи” од 1942. године излазила су обавештења писана руком под називом „Луча”, а ције Италије „Глас приликом капитула- решетке”. За 1. мај и 7. новембар и друге дане, партијска организација гласе народу. је издавала про- У Приштини је од почетка 1943. техника била смештена код Станке Мрђеновић. је У пролеће одлучио тале да се ситуације ове године СК техника због нас- пребаци из Врела у Суви До. Веза је успостављена преко Јелице Јовановић и Боје Косановић, код др. које је смештен Октобра предата 1943. радио-апарат године Мирјани техника и је Спасић-Морачић која је радила на издавању вести. У Липљану су 1943. године умножаване вести у кући Дафине Дејановић и слате у села. СКОЈ И ОМЛАДИНА 1943. И 1944. Током 1943. СКОЈ-а и и 1944. њихових број актива чланова због од- ласка у партизане и хапшења стално се мењао. Крајем 1943. распуштена су језгра СКОЈ-а и створена рејонска и општинска руководства СКОЈ-а. У 1943. у Пећи је у СКОЈ примљен нови број омладинки у активима на левој и десној страни Бистрице. Постојала су три језгра СКОЈ-а у којима су чланови биле Боса Крто- јама. Вести су односиле пионирке Олга Михаиловић сакривене у лутки, лица, Дара Лазовић и Милева Перо- сестра Ћазима Берише и друге. Читане су члановима КПЈ, кандидатима вић. Секретари актива СКОЈ-а биле су Драгуна Девић и Љубица Крстић. и скојевцима. Од су редовно До ослобођења вести јануара ове године секретар МК више места у граду. Везу са Бранком Радојковићем који их је тада СКОЈ-а је била Злата Ајданић, а у септембру чланови су постале Марија-Була Драгишић, Милка Ђилас и радио Јованка излазиле, одржавале су умножаване његова мајка на и сестра Рада. Од краја 1943. године штампани су и умножени: две главе Шарановић из Витомирице. Октобра 1943. године извршена реорганизација СКОЈ-а: од великих 893 је ДЕСАНКА ПРОТИЋ, студент медицине, рођена 29. IX 1919. у Пећи. У напредни омладински покрет укључила се као ученица гимназије и наставила рад у студентском покрету. По капитулацији Југославије вратила се у Пећ. Као члан актива СКОЈ-а у рејону Карагач радила је с омладином и са женама. Августа-септембра 1941. руководила је санитетским курсом. Због своје активности, ухапшена је већ 1941, отерана у логор код Каваја у Албанији и тамо задржана 4 месеца. По повратку из логора наставила је рад. Почетком 1942. кандидована је за КПЈ и исте године је учлањена. Водила је тада једну васпитну групу за кандидате Партије на којој је прорађиван материјал из „Основа Ј1ењинизма“. Пошто је постојао само један примерак овог материјала, то га је Деса руком преписивала. Као члан КПЈ је одговарала за рад међу женама у граду, а посебно за групу жена на десној страни Бистрице. Поново је ухапшена септембра 1943. и задржана у затвору до краја марта 1944. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. �ДОБРИЛА СЕКУЛОВИЋ-ОЉА, ученица гимназије, рођена је 1925. године у Косовској Митровици. Напредном омладинском покрету је пришла као ученица. По капитулацији Југославије отишла је са оцем и братом у Топлицу, тамо се укључила у НОП, учествовала је у акцијама које ј-е организовао СКОЈ. Вратила се у Митровицу почетком 1942. године и наставила рад. У пролеће је постала секретар МК СКОЈ-а а септембра је примљена у чланство КПЈ. После јунске провале 1943. послата је на рад у околна села Приштине (Обилић, Мердаре и др.), где је радила на омасовљењу и организационом учвршћењу СКОЈ-а. Почетком јуна 1944. године по одлуци Оперативног штаба за Космет, ступила је са 17 скојеваца у XV српску бригаду. Убрзо је постала шифрант у Оперативном штабу. После ослобођења, на захтев ОК КПЈ вратила се у Митровицу и постала секретар СК СКОЈ-а. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. ЕВГЕНИЈА-ГЕНА ЈАСНИЋ, учитељица, рођена је 29. маја 1916. године у Пећи. У напредни средњошколски покрет улључила се као ученица учитељске школе и 1935. године је примљена у СКОЈ, а у Партију почетком 1938. године и у то ^реме добила место учитељице у селу Дубову у Бијелом Пољу, где је радила са омладином. На Окружној конференцији КПЈ за Санџак 1940. године изабрана је за заменика члана МК КПЈ. Под окупацијом је наставила рад. Присуствовала је партијском саветовању у Шаховићу половином јуна 1941. год. Учествовала је у нападу партизана на Италијане у Бијелом Пољу 1941. године и припадала је герилској чети, која је формирана у то време. Почетком 1942. године повукла се са своје троје деце у илегалност и скривала се по селима не прекидајући везу са партијском организацијом, затим се пребацила у Пећ, где је наставила рад. Новембра 1942. године вратила се илегално у Дубово, где је ухваћена и априла 1943. године интернирана у логор у Бару, где је остала до расформирања истог. У јесен 1943. године дошла је у Подгорицу, а почетком 1944. у Ђаковицу где се повезала са партијском организацијом и у јуну исте године отишла у партизане у Малесији. Радила је при Оперативном штабу, болници и агитпропу. После ослобођења је радила у агитпропу Обласног комитета КПЈ за Космет, а затим у Повереништву за просвету и културу АКМО. Носилац је Споменице 1941. године и више одликовања. СЕСТРЕ ВИШЕСЛАВА И ДОБРИЛА СЕКУЛОВИБОЛјА ПАВЛИЈА ПОКУШЕВСКА из Врела код Приштине, напредна пре рата. Под окупацијом је наставила рад. Фебруара 1942. године формирала је и руководила групом жена у селу. Половином године је примљена у КПЈ. Учествовала је у преношењу радио-апарата из Приштине, који је сместила у својој кући. Више је пута одлазила у Приштину ради пуњења акумулатора. На том послу је једном приликом ухапшена и после осам дана пуштена пошто ништа није признала. Била је члан МО АФЖ, који је формиран после капитулације Италије. Децембра 1944. године ступила је у НОВ. Носилац је Споменице 1941. 894 организација стваране су бројно мање. Формирана су три рејонска комитета СКОЈ-а, у којима су биле Ната Вулевић, Дара Јовановић, Ксенија Драгишић, Ната Бабовић, Коса Ивановић, Дана Ћетковић, Боса Кртолица, Ика Кречковић, Савета Крушчић, Стана Обрадовић. Чланови СК СКОЈ-а су били задужени за поједан РК и редовно их обилазили и помагали у раду. Од јуна 1943. године одржаване су конференције Народноослободилачког савеза омладине и бирани њихови одбори. У Среском одбору УСАОЈ-а биле су Вукица Шошкић и Милка Алексић, а у Градском одбору међу четири члана и Деса Вуксановић. Марта 1944. године за секретара МК СКОЈ-а дошла је Милка Ђилас, а половином 1944. године у МК су ушле и Вукица Шошкић и Милка Алексић. После одласка група скојеваца и омладинаца у Копаонички и друге одреде, из УСАОЈ-а је у СКОЈ примљен већи број омладинаца и омладинки. У Истоку је 1943. године постојала омладинска група од шест чланова, међу којима су биле две омладинке. У Ракошу је 1944. године формиран актив СКОЈ-а у коме су биле и три омладинке. Ситуација 1943. и 1944. године у граду је била таква, да су скојевци претежан део рада посвећивали свом уздизању и учењу. Прорађивали су „Пролетер”, теме из Историје СКП (б), Основе лењинизма, Класе и класну борбу, Стратегију и тактику, Национално питање и др. У Ђаковици су крајем 1943. и у 1944. чланови СКОЈ-а биле и један број омладинки, међу којима и Ганимет Тербеши. Секретари актива СКОЈ-а биле су Нада Лалевић, Добрила Божовић и Хурије Хана. Од јануара 1944. до ослобођења руководилац СКОЈ-а је била Сафета Нимани, а Назмија Бровина је од фебруара до јуна била члан МК СКОЈ-а. После ослобођења формиран је СК СКОЈ-а, у коме су биле и Назмија Бровина и Добрила Божовић. У Приштини су 1943. чланови СК СКОЈ-а поред Загорке Савић-Дунде, биле и Наташа Ничић, Даница Топаловић и Матилда Маљоку. У овој години број актива СКОЈ-а је износио 22. Неки чланови СКОЈ-а су примљени у КПЈ, а чланови УСАОЈ-а у СКОЈ. Од марта ове године број скојевки у Липљану повећан је за још 15, а омладинки чланови УСАОЈ-а је било 20. У Старом Градском у �СКОЈ је обухваћено још 10 омладинки, у Косову Пољу 3. У 1944. години у граду је било око 40 скојеваца и исто толико чланова УСАОЈ-а. У СК СКОЈ-а биле су Матилда Маљоку, Надица Спасић и Наташа Ничић, а у Градском комитету секретар је била Надица Спасић и чланови Славка Дебељковић, Деса Живић и ЈБубица Спасић. Априла 1944. секретар МК СКОЈ-а била је Наташа Ничић. После њеног хапшења у мају, секретар је постала Славка Дебељковић. Чланови Градског комитета су биле Надица Спасић, Деса Јовановић и Љубица Спасић. После ослобођења Приштине 19. XI 1944. године у СК су ушле Видосава Ацић, Зора Милићевић, а у ГК Деса Пршендић, секретар и чланови Славка Јосифовић, Перса Гапић и још три друга. У првој половини 1943. у Призрену је било шест актива СКОЈ-а са већим бројем скојевки. Секретар једног актива СКОЈ-а била је Драгица Некић. Током године у СКОЈ су примљене: Јелица Васиљевић, Дара Витошевић, Ксенија Ђекић, Душанка Здујић, Живка Моравчевић, Ружа Петровић, Добрила Поповић, Мила Шутаковић и многе друге. Формирана су два нова језгра СКОЈ-а, у којима су биле Ружа Петровић и Душанка Милић, која је руководила са два актива СКОЈ-а. Почетком ове године у МК СКОЈ-а су биле Видра Ковачевић, Злата Шутаковић и Деса Ђорђевић, која је крајем године дошла за секретара МК и на тој дужности била и у 1944. У 1944. години активи СКОЈ-а су нарочито нарасли, тако да их је у граду и околини било 20, а у сваком од њих по 3—7 чланова. Сваки је имао око себе по неколико васпитних група омладине и пионира. Ових група је било преко 30 са више од 200 чланова. Акције омладине: сечење бандера, преношење вести, материјала, оружја, хране, прикупљања помоћи за НОВ су биле масовне и организоване. У мају је одржана конференција УСАОЈ-а којој су присуствовали 22 омладинца и омладинке. У Ораховцу је у СКОЈ примљено неколико омладинки међу којима: Стана Грковић, Милица Јовић, Дара Симић и друге. Дара Симић је постала члан КПЈ 1944. а Милица Јовић почетком 1945. У 1943. секретар СК СКОЈ-а у Урошевцу била је Радмила Клајић, а члан Драгиња Паповић. СОФИЈА МАРОВИЋ, домаћица из Приштине. У НОП се укључила у првим данима рата. Припадала је првој организованој групи жена у граду. Почетком 1942. године руководила је једном групом жена у I рејону. Била је члан првог ГО АФЖ, који је формиран септембра 1942. године. Новембра исте године примљена је у Партију. По задатку је одлазила у нека села грачаничког среза и организовала рад жена. Била је члан првог СО АФЖ, који је формиран октобра 1943. године. Хапшена је више пута. После ослобођења Приштине била је члан првог НОО и обновљеног ГО АФЖ. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. ДЕСАНКА-ЛИЛА ИЛИЋ из Пестова код Вучитрна, укључила се у НОП одмах по капитулацији Југославије. У пролеће 1942. постала је члан КПЈ. Године 1943. постала је члан МК СКОЈ-а и поред рада са омладином била је задужена за организовање рада међу женама на терену Вучитрна. Убрзо је послата на рад у Пестово, где је са Добрилом Секуловић радила на стварању скојевске организације. Тада је постала руководилац актива СКОЈ-а у селу. Маја исте године је ухапшена али је због недостатка доказа пуштена. По изласку из затвора наставила је рад у Пестову. При покушају да се пребаци у Краљевачки одред ухваћена је од четника и стрељана. ЈЕЛЕНА-ЈЕКА ЈОВАНОВИЋ из Врела (Приштина), рођена је 1900. у селу Магорићу (Госпић). У њеној су се кући одржавали разни састанци одмах после окупације земље, а једно је време ту била смештена и техника. Због своје активности кандидована је за члана КПЈ јануара 1942. године. Била је члан прве групе жена, која је формирана фебруара 1942. године, а 1943. године члан Општинског одбора АФЖ. Обављала је и курирску службу. Носила је пошту у Приштину, Липљан, Косово Поље и Суви До. Марта 1943. године је ухапшена и претучена од карабинијера. У затвору је остала до капитулације Италије, септембра 1943. године када се вратила у село и наставила рад. После ослобођења Приштине радила је у војној болници. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. У септембру 1944. бројно стање скојеваца и актива СКОЈ-а и група НОСО у граду и селима је износио, 895 �према извештају секретара СК Обласном комитету КПЈ за Космет: КПЈ „У граду1) има 7 акт. са укупнпм бројем 33 СКОЈ-еваца-ки (15 жена + 18 муш.) НОСО-ве групе 2 од 3 жене + 4 муш. и пионир. групе 2 са укупно 8 пионира. Има 2. Алб. СКОЈ-евца. На селима: У Тал. 2 акт., I акт. = 6 муш. II акт. 3 муш. и 3 ж. = 7. I НОСО група 3 жен., у Совт. има 1 акт. 3+2 муш. 5, у Дуг. има 3 муш. СКОЈ-евца. У Штим. има НОСО-ве групе, тачних података немамо. Ана”2) МАРА МИЛОВАНОВИЋ из Милошева код Приштине, рођена је 1922. године у Милошеву. Члан КПЈ је постала 1942. године. Радила је са скојевцима. Ухапшена је са сестром Милком 12. јула 1944. године и отерана у затвор у Косовској Митровици, затим у логор на Бањици и Аушвиц, где је, заједно са сестром, уморена. МИЛКА МИЛОВАНОВИЋ из Милошева код Приштине, рођена је 1920. године у Шапцу. Као члан СКОЈ-а радила је са омладином у селу. Ухапшена је са сестром Маром 12. јула 1944. године. Обе су из затвора у Косовској Митровици пребачене у логор на Бањици, а затим у Аушвиц, где су уморене. Чланови МК СКОЈ-а у Гњилану биле су Зора Малишић и Вера Димић. У мају 1944. године је у 5 актива СКОЈ-а у граду од укупно 19 чланова било 6 омладинки, а у селима у околини града 30 чланова СКОЈ-а. На терену РК СКОЈ-а за Доњу Мораву (села Каменица, Стрелица, Босце, Гризиме, Мигановце, Беривојце, Коретин, Ајновце) у 15 актива 4 омладинке. Сваки скојевац око себе је стварао по једну групу омладинаца. У Косовској Митровици је 1943. формиран МК СКОЈ-а којим је руководила Анка Спаић, члан МК КПЈ, а чланови су биле Деса Томовић и Даница Јарамаз. Чланови СКОЈ-а од 1943., у четири актива СКОЈ-а, биле су Данка Стаматовић, која је исте године постала секретар једног актива СКОЈ-а у Вучитрну, Мика Илић, руководилац актива СКОЈ-а у селу Сврачку, Љубинка Парлић, секретар актива СКОЈ-а у Вучитрну и друге. Почетком 1943. године формиран је још један актив у коме је секретар била Ружа Томовић. У језгру СКОЈ-а биле су Даница Јарамаз и Љубица Богетић, која је била секретар једног актива СКОЈ-а. У избегличкој мензи 1943. године и активу СКОЈ-а, формираном 1942. године, била је једна омладинка. Марта 1943. године Деса Божовић се вратила из Матарушке Бање. Формиран је МК СКОЈ и она је задужена за рад СКОЈ-а у граду. После хапшења у Косовској Митровици је остало свега пет скојевки. Почетком 1944. године скојевци се окупљају и настоје да наставе рад. Делује једна група напредних омладинаца. Крајем 1944. године доласком Прве косовско-метохијске НО ударне бригаде из Македоније на Косово, на ’) Докуменат у Заводу за историју Косова бр. 524, к. 9 — Зборник докумената и података о НОР-у југословенских народа, том I, књ. 19, 1969, стр. 649. 2) Танкосава Симић — Ана. 896 терену Круме (Албанија) формиран је нови Обласни комитет СКОЈ-а за Космет у који је од другарица ушла Савка Ковачевић. Ради припрема за одржавање обласне конференције УСАОЈ-а, Обласни комитет СКОЈ-а за Космет је формирао Иницијативни одбор који је 15. октобра 1944. упутио проглас3) омладини Косова: .. Омладино Косова и Метохије! Омладина осталих земаља Југославије је својом крвљу и напорима доказала колико љуби своју земљу, колико зна да цени слободу, колико мрзи своје непријатеље. Својом борбом она је створила Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије, израз моћног братства и јединства свих младих у борби против окупатора и његових слугу — темељ њихове срећне будућности у новој, демократској и федеративној Југославији. Данас, у ситуап,ији када се Косово и Метохија налазе под ударцима наше НОВ, нама, младој генерацији Косова и Метохије, који смо својом борбом заостали од осталих земаља Југославије, указује се прилика да дамо израза својој борби, својим жељама и напорима. Ми то морамо урадити што пре, ако желимо да осигурамо за себе бољу и срећнију будућност, своја права у новој, демократској и федеративној Југославији. Ради тога ми смо узели на себе задатак да организујемо Прву антифагиистичку конференцију омладине Косова и Метохије са циљем да на њој створимо Уједињени савез антифашистичке омладине за Космет и његов Обласни одбор те да на тај начин у борби против окупатора и његових слугу и ми допринесемо свој удео. Обраћамо се свима вама, нагиим милим друговима и другарицама да сложно као један, без обзира на нацију, веру и социјални положај, приђете послу око припрема за коференцију да би она била заиста манифестација нагие снаге, нагиег братства, нашег јединства са осталом омладином Југославије. Млади Албани,и: браћо и сестре! Пут којим ћете стећи своја права, слободу и бољи живот јесте пут јединства и заједничке борбе са младим Србима и Црногорцима против окупатора и његових слугу. Прва Антифашистичка конференција омладине Косова и Метохије је пут којим ће се то јединство ојачати и проширити. Не слушајте лажи окупатора и његових слугу, него бирајте своје стварне представнике из градова и села за предстојећу Антифагиистичку омладинску конференцију. Млади Срби и Црногорци! Уперите све ваше снаге и мисли припремање ваше Прве антифашистичке за 3) Докуменат у Заводу за историју Косова, бр. 495, к. 28 — Зборник докумената и података о НОР-у југословенских народа, том I, књ. 19, 1969, стр. 675—677. �конференције, која мора бити израз братства и јединства омладине Косова и Метохије. Припремајте се за овај велики дан и шаљите своје делегате. Млади тохије! бори,и бригада Косова и Ме- У данима, када ваше осветничке пушке одјекују широм Косова и Метохије, нека наша Конференција, слањем вагиих делегата, буде огледало младих ударника наше војске са нашом позадином. Омладинци организације! и омладинке, ДЕСА ЂОРЋЕВИЋ из Призрена, члан СКОЈ-а од 1941. Почетком 1942. године била је члан актива жена у рејону „Баждарана” и секретар актива СКО Ј-а тог рејона. Примљена је у Партију у другој половини 1942. а крајем исте године ушла је у СК СКОЈ-а. Почетком 1943. била је члан МК СКОЈ-а а крајем године секретар и члан МК КПЈ. Похађала је десетодневни партијски курс. Ухапшена је фебруара 1944. и убрзо пуштена. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. омладинске Борбом и радом спремајте се да што достојније дочекате овај наш велики празник. Од данас нека свака ваша мисао, нека сваки ваш посао буде посвећен Првој обласној антифашистичкој конференцији омладине Косова и Метохије. Живела Народно-ослободилачка војска Југославије и њен врховни командант Маргиал Југославије друг Тито! Живео Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије! Живела Прва антифагиистичка омладинска конференција Косова и Метохије! Живели наши савезници Совјетски Савез, Енглеска и Америка. Смрт фашизму — Слобода народу! Иницијативни одбор Антифашистичке омладине Косова и Метохије: 5. — Сафета Нимани, ученица, рук. СКОЈ-а из Призрена 15. Дана Меденица, сељанка из Витомирице (Пећ) 15. октобар 1944” Прва обласна конференција УСАОЈ за Косово и Метохију одржана је 17. и 18. новембра 1944. у ослобођеној Ђаковици, у присуству делегата из свих крајева Косова. Изабран је Обласни одбор УСАОЈ-а за Косово и Метохију, у коме је секретар била Сафета Нимани, члан Милка Ђилас и друге другарице. У свим срезовима Косова одржане су среске конференције и на њима изабрани срески одбори УСАОЈ-а у које је изабран и добар број омладинки. АКТИВНОСТ ЖЕНА 1943. И 1944. И АФЖ Све другарице које су од раније активно радиле у НОП-у, изузев оних које су ухапшене и отеране у затворе и логоре, наставиле су рад и у 1943. и 1944. Поред одбора АФЖ који су формирани готово у свим местима где су то прилике дозвољавале, постојале су и групе-активи жена које су спроводиле одређене задатке и акције. МИЛИЦА ЛУКИЋ-ТИШЛЕР, медицинска сеетра, рођена је 1919. године у Плитвицама. Укључила се у напредни покрет као ученица школе за Сестре нудиље у Београду. Од 1939. године је била члан болничког актива за помоћ илегалцима. Под окупацијом је руководила активом предавача на курсевима прве помоћи и представљала партијско упориште на неуропсихијатријској клиници. Примљена је у КПЈ августа 1941. године и радила у Београду до октобра 1942. године када се пребацила у Урошевац и тамо наставила рад. Одржавала је курсеве прве помоћи. Маја 1943. године ступила је у Шарпланински партизански одред у коме је била санитетски референт. Новембра исте године прешла је са одредом у I македонско-косовску НО ударну бригаду и распоређена на дужност политичког делегата чете одговорног за санитет, затим је била санитетски референт батаљона и бригаде. Фебруара 1944. године два пута је рањена од бугарских фашиста у обе руке и стомак. Лежала је у болници у Прилепу до маја 1944. године када је прешла у болницу II македонске бригаде. После тога је била санитетски референт VI македонске и III косовске бригаде у Приштини и у болници групе бригада у Пећи. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. ДРАГИЊА ПАПОВИЋ-АЛАЈБЕГОВИЋ рођена је 2. 2. 1926. године у Казанцима, општина Никшић, Црна Гора. На Косово се са породицом доселила 1930. Рат 1941. године затекао је у Биби код Урошевца као ученицу Женске занатске школе. Члан СКОЈ-а је постала новембра 1941. године, а члан КПЈ августа 1942. године. Била је секретар актива а затим језгра СКОЈ-а. Јануара 1943. године постала је члан Среског комитета СКОЈ-а и члан Реонског бироа Партије. Априла 1944. године по одлуци Партије прешла је у Србију, где је наставила рад међу избеглицама као и на терену. У срезу ресавском била је члан Среског комитета СКОЈ-а. Вратила се на Косово новембра месеца и од Обласног комитета Партије распоређена је за члана Среског комитета СКОЈ-а среза гњиланског. Носилац је Споменице 1941. ГРОЗДА ДОМАЗЕТОВСКА-ПОПОВИЋ, кројачка радница из Гњилана, рођена је 20. априла 1907. године у Башином Селу (Титов Велес) у печалбарској породици. Рано се укључила у напредни раднички покрет. Од 1937. па до априла 1941. године живела је у Скопљу и активно радила у омладинском и женском покрету, После капитулације старе Југославије дошла је у Гњилане. Примљена је у КПЈ јануара 1942. године, а убрзо је постала и члан Градског комитета у коме је одговарала за рад скојевске организације. Ухапшена је 1943. године и остала у затвору до капитулације Италије, када се са знањем Партије пребацила у Бугарску. Августа 1944. године ступила је у партизане. Била је политички комесар II батаљона II косовске бригаде. Новембра исте године повучена је из војске и упућена у Гњилане за члана МК КПЈ. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. �члан актива је скривала илегалце, преносила оружје и други материјал у одред, одржавала везе и вршила утицај на друге омладинке да се укључе у НОП. Примљена је у СКОЈ 1942. године и исте године руководила активом СКОЈ-а. Од фебруара до јуна 1944. године била је члан МК СКОЈ-а за Ђаковицу. Примљена је у КПЈ маја 1944. године, а јуна је отишла у партизане. Повучена је у Ђаковицу после ослобођења и новембра месеца је постала члан СК КПЈ. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. САФЕТА ОЈ1ГА ГЛОГОВАЦ из Софтовића код Урошевца, рођена је 3. јуна 1921. године у САД. У НОП-у је извршавала разне задатке. Примљена је у СКОЈ крајем 1942. године. Била је члан првог СО АФЖ, који је формиран почетком 1943. године. Половином године је примљена у Партију, а крајем исте године нашла се као избеглица у Умчарима. 1944. године је ступила у Пожаревачки партизански одред, а затим у XXIII српску дивизију, одакле се вратила на Косово. Носилац је Споменице 1941. • НИМАНИ-РУГОВА, ученица, рођена је 15. марта 1924. године у Ђаковици, члан СКОЈ-а од 1941. године. Од краја 1941. године до половине 1942. била је руководилац језгра комунистичке омладине у Учитељској школи у Тирани и руководилац актива комунистичке омладине у рејону. За време лета 1942. године радила је у Призрену са једном групом скојеваца. Одлазила је у Ђаковицу и одржавала састанке са скојевцима и женском омладином. Одржавала је везу између Обласног комитета КПЈ за Космет и ЦК КП Албаније. Од новембра 1942. до априла 1943. године похађала је школу у Елбасану и била руководилац актива комунистичке омладине. Априла 1943. прешла је на илегални рад у Тирану, где је примљена у Партију и постала секретар партијске ћелије и члан Окружног одбора антифашистичке омладине. Децембра истз године дошла је у Ђаковицу и ушла у МК КПЈ. Почетком 1944. године била је организациони секретар СК СКОЈ-а, а касније и политички секретар СК КПЈ. Октобра 1944. отишла је у партизане и радила као шифрант при Оперативном штабу НОВ за Космет. После ослобођења била је секретар СК СКОЈ-а и секретар Обласног одбора УСАОЈ-а. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. На саветовању Покрајинског комитета КПЈ за Космет, одржаном новембра 1943. на Шари констатовано је: ,,г) У раду међу женама') постигнути су успеси. Створено је низ женских одбора АФЖ. Прикупљена је прилична количина ствари и помоћи за одреде. Одржаване су конференције, болнички течајеви, као и обука руковања оружјем. У партизанске одреде послат је приличан број женских. Али у раду партијске организације међу женама испољило се и даље доста секташтва по питању увлачења жена у Партију, а нарочито које су одане нашој борби и ствари. 6) Жене. Да би жене шире обухватили потребно је на првом месту окунљати жене у борби за њихове животне потребе, тј. у борби за хлеб, со, шећер, сапун, гас итд. Ми ћемо их окупљати у борбу противу затварања и одвођења њихових синова и мужева у концентрационе логоре, противу терора, пљачке и паљевина, противу масовног стрељања, противу мобилисања и одвођења на фронт против нагие НОВ. Непосредно кроз ту борбу организовати борб. орг. АФЖ и приводити их позицијама оруж. борбе против окупатора. То значи постепено их упошљавати на прикупљању помоћи, плетењу, шивењу, за обавегитајну службу, санитетску службу, за борце са пушкама у руи,и у партизанским одредима. Представнии,и АФЖ не морају улазити у НОО већ само ако буду изабране. У Партију увући све жене које се активно ангажују и раде у духу наше Партије и народноослободилачке борбе без обзира на њихову теоретску издигнутост”. Лнгажовањем партијских, екојевских и организација жена у свим местима, где се рад ових организација развијао, постигнути су и извесни успеси у окупљању и активности жена: „По линији АФЖ2) ради се свуда где је партија продрла. Одбори су именовани и изабрани. Постоје сеоски, градски, општински и срески одбори. Све ово углавном међу српским женама, док код Албанки само у Ђаковици, и нешто у Пећи, али све то још врло мало”. У Пећи је на задацима НОП-а било ангажовано више од 300 жена. Поред наведених другарица окупљене су и нове и развијене везе са женама у појединим селима. Током 1943. формирани су рејонски одбори АФЖ. На десној страни Бис’) Докуменат у Заводу за историју Косова бр. 202, к. 7. — Зборник докумената и података о НОР-у југословенских народа, том I, кш. 19, 1969, стр. 310-322. НАЗМИЈЕ БРОВИНА-НИМАНИ из Ђаковице, рођена је 15. маја 1928. године, била је члан омладинског актива, који је формиран почетком 1942. године. Као 2) Докуменат у Архиву ИРПЈ, бр. 4319 — Зборник докумената и података о НОР-у југословенских народа, том I, књ, 19, 1969, стр. 421. 898 �трице одбор је формирала Деса Драшковић у кући Макице Радовић. У одбору су биле Јела Шаљић, Мара Мугоша, Зора Влаховић, Ленка Шкркић, Стана Поповић, Марија Секуловић, Анђа Драшковић, Анђа Ковачевић, Даница Бабовић и Стана Кртолица. У рејонском одбору АФЖ на левој страни Бистрице биле су Љубица Бабовић, Даница Перовић, Сија Гарчевић, Ваја Ђилас, Вукица Шошкић, Јованка Драгишић и Братислава Милошевић. За рад жена у граду одговарале су чланови КПЈ Анђа Вујовић, Деса Драшковић и Деса Протић. „ . . . Жене:1) у формирању је Антифашистички одбор жена за град (црногорске жене), прилично се ради са њи~ ма (Руска)3). Постоји група од 10—12 албанских жена и дјевојака са којима ради другарица члан Партије која је сада дошла из Липљана (Рашидова другарица)”3) Крајем 1943. године формиран је Градски одбор АФЖ у коме су биле Даница Бабовић, Зорка Алексић, Зора Влаховић, Ксенија Влаховић, Братислава Милошевић, Љубица Бабовић, Јела Шаљић. Састанцима одбора је увек присуствовала по једна другарица из СК, највише Милка Ђилас и Злата Ајданић. Секретар Градског одбора АФЖ 1944. године била је Даница Шошкић, а чланови Ратка Симић, Марица Црвенко, Зорка Алексић и Савета Вујошевић. Председница Градског одбора АФЖ била је после ослобођења Милица Стругар, а Среског одбора Стана Поповић. Новембра 1944. године формиран је у Витомирици одбор АФЖ у који су ушле Станица Лаловић, Љубинка Марковић, Смиљана Влаховић, Љубица Божовић, Анђа и Ката Павличић, Цвета Вујисић, Љубица Боричић и Видосава Станишић. Жене су се осамосталиле у раду. Њихови састанци су одржавани редовно и често. Радило се у групама од 5—6 жена. Материјал се читао на састанку и свака жена га је понављала, преслишавала се. Састанци су одржавани уз стражу пионира. Највише су одржавани у кући Анђе Ковачевић. Материјал је стављан у неку књигу (обично Народни лекар Васе Пелагића) и никад није пао у руке непријатељу. На свим групама чи') Докуменат у Заводу за историју Косова бр. 142, к. 7 — Зборник докумената и података о НОР-у југословенских народа, том I, књ. 19, 1969, стр. 284. 2) Руска Стеванчевић. 3) Мелахат Хоџић. ГРУПА ЧААНОВА СКОЈ-а У УРОШЕВЦУ, МАЈА 1942. ГРУПА ПИОНИРКИ ИЗ ВИТОМИРИЦЕ КОД ПЕПИ V ЈЕСЕН 1942. тане су брошуре о 8. марту, „Глас народа”, говор друга Тита омладини и официрима, „Пролетер”, реферат Митре Митровић на I конференцији АФЖ Југославије и др. У рејонским одборима обрађивало се национално питање. Одборнице су читале и роман „Чоколаду”. Посећивале су мајке погинулих другова, носиле им храну и храбриле их. О празницима им је ношен ручак. Партијска организација је давала помоћ у новцу и натури мајкама другова и другарица 899 који су били у партизанима или у затвору. После погибије Бора Вукмировића и Рамиза Садика свуда су одржани комеморативни састанци у СКОЈ-у, АФЖ-у, УСАОЈ-у. Говорила је мајка Борова, Стојанка Вукмировић: „Нећемо плача, него ћемо их жалити кроз даљу борбу и појачан На сахрани Спаса Јоксимовића био је огроман број жена, које су ишле у редовима по четири и носиле венце са црвеним тракама. После сахране сакривале су се да не би биле рад”. �ТОРБИЦА из Обилића код Приштине, укључила се у НОП у првим данима рата и била је међу најактивнијим женама у селу. У њеној су се кући окупљали илегалци и одржавали састанке, а она је чувала стражу. Обављала је и курирску службу. Руководила је групом жена у селу, која је формирана априла-маја 1942. године. Носилац је Споменице 1941. ЂУРЂА-ЂУЈА ВУЈОШЕВИЋ, омладинка из Пећи, рођена је 27. VIII 1928. године у Титограду. Године 1941. се укључила у НОП, преносила је пошту, крала муницију од Немаца, била је једна од најактивнијих у пионирској организацији у Пећи. 1943. године је примљена у СКОЈ. Новембра 1944. ступила је у Прву косовско-метохијску НО ударну бригаду. Погинула је у борби са албанским фашистима априла 1945. године у Дреници као четни референт санитета. Одликована је медаљом за храброст. БОСА СУЛТАНА-ТУТА ВАСИЉЕВИЋ-НАНА, иако је имала близу 80 година неуморно је радила за НОП од првих дана. Преносила је радио вести и друга илегалне материјале. Преносила је пошту у Урошевац. Одлазила је у Приштину и успевала да разговара и преда вести и новац друговима у логору. Једном приликом када се враћала из Приштине погинула је у ваздушном нападу на аутоколону. ДРУГАРИЦЕ ИЗ ПЕ1Ш У ЛОГОРУ ПУКА — ААБАНИЈА 1942. ухапшене. Гора Станишић је, априла 1943. године, када је извршен атентат на једног шпијуна, оружје и муницију из куће Ивке Марсенић однела у своју кућу и предала их Злати Ајданић и Милу Драгићевићу. Пиштољ је пренела у кућу Анђе Ковачевић. Квестурци — 10 официра вршили су јој претрес. Нашли су санитетски материјал и новац. Рекла је да јој је муж трговац и да је купио материјал за продају. Ратка Симић је ишла у Тирану да посети сина у затвору и на повратку пренела је поверљив материјал, предала га Дари Анђелић, а ова Коси Љумовић. Петнаест дана после доласка у Пећ дошли су у њену кућу агенти који су преко свог човека у затвору били обавештени да ]е она пренела неки материјал, тукли је да каже што је донела и коме је дала Није ништа признала. Станислава Рубежић је поред осталих задатака носила и додавала муницију из града друговима ван града. Даринка Анђелић је носила извештаје, материјал, у пеленама малог детета у наручју. За 1. мај 1943. године одржаване су шире конференције по кућама са рефератом о 1. мају и забавним програмом. На врху Марковог брда били су истакнути црвена застава и велика петокрака. Прво заседање АВНОЈ-а обележено је свечаном конференцијом. Априла 1944. године, приликом преласка Бистрице у групи која је ишла у партизане утопила се члан МК Љубица Петровић-Хаха. Пошто је мртва извађена из набујале реке са одећом спремљеном за партизане, њена мајка Султана на саслушању пред агентима Гестапоа истакла се јуначким држањем. Султана-Цута је изјавила агентима: „Јест, то је моја кћерка. како Тешко ми мет. ми је Ноћу ово њој, узимала однекуд мо се, његово ноћу Тако одело, те сам што Веље мучила па- које ме да је убијемо треба њом на оде- и не с облаје бомбе Бистрице без се то звала поред нам от- је лутала, две и али изгубила излазила, набавила јер рећи, умро, је чила је син живот. и очеки- ,,А какво је ово поквашено писмо?” — питали су је фашисти — „То јој је брат некад пивала сао, несрећу”. одо.вно собом, Ако тако у она не је ће девојка завршила, Бистрицу је да и стално се верујете, они је га ушивено, мени комшије, ми и ето, не питајте вам потврдити померила у свршила памећу тузи са И комшије су потврдиле да им је 900 се носила изгуби. наше да и бацила животом”. �била некако чудна у последње време, вероватно померила памећу. Захваљујући прибраности, разборитости и храбрости Цуте Петровић, фашисти нису знали да је у ноћи пре тога био покрет и да се велики број другова пребацио у одред. У преношењу вести за Кош (Исток) из Пећи истакле су се 1943. и 1944. године Ружа Тошић, Стана Ђурић, Стевка Ратковић, Ана и Ката Каравелић, Стојана Даснић и Ана куварица у католичком манастиру Злокућани. У Ракошу је, 1944. године, формирана група жена које су водиле бригу о илегалцима и преносиле вести. Око 50 бораца који су дошли из Малесије сместило се у селу. Жене су их опрале, доносиле храну, чарапе и друго. За све време њиховог боравка у млину у Ракошу, жене су организовано на смену чувале стражу. Када је формиран Ракошки II батаљон од одбеглих другова из Пећи, који се кретао на терену Ракоша, жене су прикупљале прилоге и издржавале батаљон. Почетком 1944. године у селу Ковраге код Истока у кући Панта Перишића и његове жене Стане крио се неколико дана Миладин Радуловић-Крцун, који је био рањен новембра 1943. године на Копаонику и још неки другови. Крили су се и код породице Мирка Тапушковића чије су 3 кћери скојевке Милосава-Шула, Милева и Милојка одржавале везу са МК КПЈ у Пећи и са Ђураковцем, Истоком, Кошем, Добрушом и Злокућанима. Сваке недеље, обично пазарним даном, једна од ових омладинки одлазила је у Пећ, односила писма МК-у и доносила материјале, поруке и литературу. По неколико пута недељно одлазиле су у Ђураковац или Исток и преносиле писма. Одавде су другови пребачени у кућу Драга Митровића, чија их је жена Стефа крила и хранила, одлазила до другова у Ковргама, Истоку и Ђураковцу. Стевка Ратковић из Сувог Дола близу Коврага је одржавала везу са друговима у Кошу. Боравили су и у кућама Новице Танасијевића, где су их криле и храниле његова жена и снаха, затим код скојевца Пера 06радовића и члана КПЈ Радоша Тошића. Мајка Пере Обрадовића и мајка и снаха Радоша Тошића одржавале су везу са МК КПЈ у Пећи. У селу Добруши крили су се у кући Ђоке Ђокића. Његова жена Стефанија, Вида Кнежевић и Рабија Лекић служиле су им као веза са МК КПЈ Пећ, са Истоком, Ђураковцем, Ко- ГРУПА ДРУГАРИЦА ЧЛАНОВА КПЈ У БАКОВИЦИ 1943. ГОДИНЕ: СЕДЕ КАТИЦА БРАЈОВИН II МЕСРУРЛ ШАКИРИ, СТОЈЕ БИЈА ХАНА И ДРУГЕ СА ПРВЕ ОБЛЛСНЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ УСАОЈ ЗА КОСМЕТ ОДРЖАНЕ У ОСЛОБОБЕНОЈ БАКОВИЦИ НОВЕМБРА 1944. МАРИЈА ПАВЛОВИЋ-ЋУРЧИЋ, ученица Учитељско-домаћичке школе у Прокупљу, рођена је 6. септембра 1922. у селу Бериљу. Члан СКОЈ-а је постала 1941. У току 1941. и 1942. била је секретар актива СКОЈ-а у Учитељско-домаћичкој школи у Прокупљу. У исто време одржавала је везу са одредом, околним селима, Нишом и Лесковцем. Новембра 1942. примљена је у КПЈ; радила је на терену Бериља и околине, а затим на терену Неготина (Крајина). Септембра 1943. ухапшена је у Неготину и спров-едена у затвор у Прокупљу, одакле је после два дана побегла на слободну територију, Ступила је у I јужноморавски одред и ускоро отишла на рад у Команду подручја. Од марта до маја 1944. као учитељица на слободној територији у селу Бојнику радила је политички са омладином и женама у селу. Јуна 1944. отишла је на терен Горње Јабланице, где је била члан Среског одбора АФЖ-а а затим и Окружног одбора за Топлицу и Лесковац. Октобра 1944. прешла је са овог терена са Косметовском бригадом на Косово и од ослобођења Приштине до ослобођења земље радила као члан Среског одбора АФЖ, секретар Градског одбора Народног фронта и члан ГК КПЈ за Приштину. Носилац је Споменице 1941. и више одликовања. �СА ПРВОГ АНТИФАШИСТИЧКОГ МИТИНГА ЖЕНА СРЕЗА ШАРПАЛНИНСКОГ V ПРИЗРЕНУ КРАЈЕМ 1944. ЖЕНЕ И ОМЛАДИНКЕ ПРИЗРЕНА 17. НОВЕМБРА 1944. ГОДИНЕ ДОЧЕКАЛЕ СУ ОСЛОБОБЕЊЕ СВОГ ГРАДА СА ИЗВЕЗЕНИМ ЗАСТАВАМА ЖЕНЕ ИЗ ПРИЗРЕНА СА САКУПЉЕНИМ ЛЕКОВИТИМ БИЉЕМ ЗА БОЛНИЦУ ПОЧЕТКОМ 1945. врагама, Кошем и Злокућанима. Овде су боравили до краја марта 1944. године, када су се пребацили за Црну Гору. Прва конференција жена у Истоку одржана је новембра 1944. године. Руководила је Ружа Раичевић. Она је основала и први одбор АФЖ децембра 1944. године. У њега су ушле Стана Павловић, Деса Ајданић, Милица Костић, Мара Милосављевић. Жене су се масовно окупљале на састанцима, од 100 до 200, а на раду по 50—100 жена. Масовно су помагале НОВ, скупљале новац, одећу, обућу и др. и слале одреду у Малесији и затвореницима у логорима у Албанији и Италији. Пред првомајско такмичење, 1945. године, организовале су радне бригаде у Добруши, Бањи, Ђураковцу, Дубрави, Истоку. После ослобођења Пећи одборница НОО II рејона била је члан Градског одбора АФЖ Ратка Симић, а Зорка Алексић и Савета Вујошевић су биле одборнице у I рејону. ЈБубица Бабовић је била члан Среског НОО. У Витомирици је 25. новембра 1944. године у присуству Руже Божидаревић, представника СНОО, акламацијом изабран НОО села у који су ушле Станица Лаловић и Цвета Вујисић. У 1943. и 1944. рад жена у Ђаковици био је подељен на четири блока, а блокови су били подељени на махале. Руководиоци групе албанских жена биле су Бадем Хоџа, Шефкије Тербеши и Хајрије Морина. У српској улици биле су две групе — једном је руководио Драги Глигоријевић, а другом Катица Брајовић. У извештају секретара Окружног комитета КПЈ за Метохију од 18. 10. 1943. Обласном комитету КПЈ Космета о раду са женама у Ђаковици кеже се: „ . . . Жене:1) рада по овој линијн до сада нема, само међу Србима има мањег рада, а код Албанаца има једна група мања. Радиће се на њиховом организовању . . . ” Окупљале су се у групама, прикупљале помоћ за партизане, преносиле пошту и одржавале везу између илегалаца. Када је било паљење једног дела града, жене су пребацивале оружје једној десетини партизана. За време припреме за Обласну конференцију НОО-а за Космет, у децембру 1943. године, жене Ђаковице су пребацивале храну и друго за Ј) Докуменат у Заводу за историју Косова, бр. 142, к. 7 — Зборник докумената и података о НОР-у југословенских народа, том I, кш. 19, 1969, стр. 284—285. 902 �делегате. На конференцији је делегат била Сабрија Вокши из Ђаковице. После ослобођења Ђаковице формиран је Срески одбор АФЖ у коме је била председница Сабрија Вокши, секретар Катица Брајовић, а чланови Ђуљша Пуља, Ђилије Хана, Бадем Хоџа, Хала Тербеши, Шефкије Добруни, Дузене Хима и Хајрије Морина. Током 1943. у Призрену се стварају одбори АФЖ по махалама и у четири рејона, у којима су биле најактивније жене. У 1944. години формирани су и Градски одбор АФЖ у коме је секретар била Милева Лалић и Срески одбор АФЖ са секретаром Милевом Дикић. Члан Градског одбора АФЖ била је и Арифа Исљами, која је у марту 1945. изабрана у 06ласни одбор АФЖ за Космет. У Средској је одбор АФЖ формиран 1943. У првом одбору АФЖ који је формиран 1943. у Ораховцу чланови су биле Цвета Грковић, једна од најактивнијих жена, имала је базу у својој кући, код ње је био смештен и један део технике на којој су умножаване вести које су она и друге жене разносиле по кућама на читање, затим Савка Моравчевић, Петра Колашинац, Љубица Симић и Магда Симић. У граду и селу Великој Хочи било је по неколико активних жена које су биле курири и прихватале илегалце. Почетком 1943. у Призрену је организована акција цепања слика Мусолинија и Емануела, у којој су учествовале и Мара Тунић, Милева Лалић, Ната Димитријевић, Тодорка Станишић и Дара Васиљевић. На скуповима, жене Призрена су плеле рукавице, чарапе, шалове, џемпере, скупљале помоћ итд. У читалачким групама формираним по рејонима био је велики број жена. Чланице Градског одбора су обилазиле ове групе. Поред вести и билтена прорађивале су и други материјал. Састанци група су одржавани недељом и радним даном, а повремено су претварани у радне састанке на којима су припремале топлу одећу за партизане. Ј1ред ослобођење Призрена и околине одбори АФЖ су по рејонима израђивали и везли заставе: југословенску државну и партијску и савезничке. Рађене су колективно и на дан ослобођења 17. новембра ношене на манифестацијама. Првих дана после ослобођења жене из Призрена су одлазиле у околна среска места Ораховац, Суву Реку, Драгаш ЖЕНЕ ДОЛАЗЕ НА МИТМНГ У ОСАОБОБЕНИ ОРАХОВАЦ 1944. МАРА ДИКЛИЋ, домаћица, рођена је 1920. у Трепчи код Косовске Митровице. Активно је радила у НОП-у. Била је члан Одбора АФЖ у Старом Тргу. Ухапшена је фебруара 1943. од Немаца и албанских жандарма и после мучења одведена почетком 1944. у логор на. Бањици, а одатле септембра месеца у Равенсбрик одакле се није вратила. ДРАГИЊА НИКОЛИЋ-АРСИЋ је рођена 1926. године у Штрпцу код Урошевца. Укључила се у НОП у првим данима рата и била је једна од најактивнијих жена у селу. Радила је на успостављању веза са Сиринићком жупом, одржавала је састанке по селима. Крајем 1942. године ступила је у Шарпланински одред, где је добила задатак да ради са женама. На терену 1943. године радила је као илегалац у Софтовићу, а крајем године и током 1944. политички је радила на терену општине Штрбац. Носилац је Споменице 1941. 903 �и пропагандистички рад. Такође је опгита појава недостатак вјештине у раду са женама. Жене се обично посматрају кроз политичку изграђеност, или кроз то колико жена хоће да учи или колико се одазива редовним састанцима. Жене се не посматрају кроз оно што оне стварно сваког дана раде за народноослободилачку борбу и шта тај њихов, на ог<о ситни рад, у цјелини значи. Тај њихов рад их је чврсто везао уз нагиу Партију и народноослободилачку борбу. Нагие партијске организације на Косову много заостају у своме организаторскоме раду иза стварне борбености жена и њихове привржености данагињој народној борби. 1РУПА ПАРТИЗАНКИ ИЗ I МАКЕДОНСКО-КОСОВСКЕ БРНГАДЕ: ЈЕАИЦА СТАМЕНКОВИБ-МИАКОВИП, ЗОРКА ВУКОТИП, НАТА БОГЕГИН, ЈЕАИЦА ГОСТОВИН-РИСТИН ПОА.КА МИЛАТОВИНОРЛИК И ДРУГЕ НА ФОТОГРАФИЈИ СУ ЛИРИ ГЕГА, ЧЛАН ЦК КП АЛБАНИЈЕ II САВКЛ КОВАЧЕВИП-БАКОВИП, ЗАМЕНИК ПОЛИТИЧКОГ КОМЕСАРА I КОСОВ СКО-МЕТОХИЈСКЕ НО УДАРНЕ БРИГАДЕ, ЛВГУСТА 1944. КОД СЕЛА СЛАТИНЕ ИЗМЕБУ ПЕШКОПЕЈЕ II ЉУМЕ У АЛБАНИЈИ, У ВРЕМЕ КАДА ЈЕ I КОСОВСКО-МЕТОХИЈСКА НО УДАРНА БРИГАДА ЗАЈЕДНО СА АЛБАНСКИМ БРИГАДАМА УЧЕСТВОВАЛА У БОРБАМА ЗЛ ОСЛОБОБЕЊЕ ОВОГ ПОДРУЧЈА ОД НЕМАЧКОГ ОКУПАТОРА и села ради организовања одбора АФЖ. Жене су пружиле прву помоћ рањеним и болесним. Одбор АФЖ је узео на себе материјално одржавање болнице, а жене су сваког дана доносиле поклоне и храну за болеснике, одржавале чистоћу болнице, прање рубља и др. При командама подручја у Призрену и Ораховцу су формиране радионице. Ту су обично запослене жене спремале одећу и обућу за војску. У Ораховцу је била посебна женска радионица у којој је прерађено 500 килограма вуне и готове ствари су преко команде места дате IV косметској и XXV српској бригади. У Великој Хочи жене су прикупљале намирнице и казане и саме припремале храну и прале рубље војницима. После ослобођења Призрена у први НОО је ушла Дара Васиљевић. V 1943. и 1944. рад жена на терену Косова се знатно проширио. Међутим, у Упутству Обласног комитета КПЈ за Косово за рад чланова Партије на терену, које је издато у марту 1944. изнета су запажања о раду жена: „6 — Из свих добивених извештаја1) од партијских организација да се утврдити несхватање важности рада са женама гг њихово зачлањивање у партију, иако у најтежим ситуацијама на жене падају важни послови као везе, склањање другова, збрињавање другова па ' ) Докуменат у Заводу за иеторију Косова бр. 537, к. 15 — Зборник докумената и података о НОР-у југословенских народа, том I, књ. 19, 1969, стр. 438—452. 904 4 — Непрекидно се истицала огромна потреба и важност рада са женама и њихово зачлањивање у партију. Досада су на Косову у томе погледу учињени велики пропусти. Данагиња ситуација у којој се налази нагиа партијска организација на Косову захтијева да се без одлагања поп^Јаве учињени пропусти у томе погледу. Стварање организација АФЖ мора се одмах поставити. Овоме послу треба еластично прилазити. Састанци одбора АФж-а не морају се схватити као негито строго одређено и редовно, мада треба за тим тежити. Одбори АФЖ-а треба и морауу да разним пословима и услугама обухвате жене читавог села или махале, чинећи све то у смислу још јачег увлачења жена у народноослободилачку борбу. Најактивнијим женама помоћи да достигну могућност за улазак у партију, при чему треба имати. у виду лично поштење, активност и везаност за народну борбу и нагиу партију, макар била и неписмена (па. је научити писменошћу). Рад са женама по насељеничким и мјегчтанским селима треба да крене новим полетом. Треба да се уоче велике потребе да се тај сектор данас активизира и претвори у јаки ослонац народноослободилачке борбе и нагие партије. Треба пазити да се искористи и најмања могућност за повезивање са албанским женама (ученице Албанке, као и преко оних које се не крију). Сектор рада са женама не треба давати обавезно другарицама, него и друговима уз најозбиљнију одговорност”. У Приштини су у 1943. и 1944. формиране нове васпитне групе жена по рејонима. Руководиоци група биле су Олга Ничић, Милка Караџић, Драгица Цанић и друге. Једна група жена у којој су биле Кећа Живић, Јулка Живић, Деса Гњиланка и друге, служила је као центар за обавешвање. Користиле су везе преко разних канала и обавештавале о хапшењима и интернирањима. Почетком 1943. године формиране су групе од омладинки и жена Албанки. Било је пет омладинки у једној групи. Посеб- �но се радило још са две омладинке Албанке које нису долазиле на састанке, али су примале вести и материјал, учествовале у акцији плетења и др. Исте године су формиране и две групе жена Албанки — у првој је било шест, а у другој састављеној од жена и омладинки 7. Посебно се радило још са три жене. Крајем 1943. из куће Ринке Илић пошле су у одред у Јабланицу две групе омладинаца из града, Обилића и других села. Жене из града су опремиле ове другове одећом, храном и др. Због напада албанских фашиста нису стигли у одред. Маја 1944. године у кућу Матилде Маљоку донесени су прогласи СК упућени Албанцима да не иду у СС трупе. Прогласе је Матилда са својим мужем успела да убаци у касарну, а нешто је раздељено и на железничкој станици Приштина и Косово Поље. У граду је 1944. године број обухваћених жена углавном остао исти. Неке су ухапшене, неке су се одселиле за Србију а нове употпуниле њихов број. После провале 1944. године, остало је неколико чланова КПЈ и СКОЈ-а и организација жена. Почеле су да се окупљају групе жена на иницијативу Милке Караџић и Драгице Пршендић — Рашчанин. На састанцима су прорађивале партијске материјале, организовале помоћ војсци и сиромашним породицама припадника НОП-а у граду. Овај рад је био више појединачан. Одржавани су повремени састанци по 2—3 жене. „Жене1). Рад са женама је овако организован. Постоји градски одбор жена, у који улазе четири одговорне жене са четири рејона и од сада ће присуствовати и другарица Муслиманка. Одбором руководи другарица Рита (члан СК). Одбор одржава редовне састанке на недељу дана до две недеље према потреби. На састанку се ради политички и васпитно. Од материјала прорађује се „Жена у социјализму“, поред материјала који се редовно прорађује. Поред овог градског одбора постоје и два рејонска у I и II рејону. Укупан број група жена је осам. У групама се ради оно гато се у Градском одбору, тојест, преноси се из градског одбора и на остале групе. Као практичан рад постављено је да се жене старају о ногиењу хране друговима у затвору, и набавку меса и осталог потребног.” ГРУПА ПАРТИЗАНА ИЗ I МАКЕД0НСК0 К0С0ВСКЕ ПРИГАДЕ, СТОЈЕ: ЛЕПОСАВА МИШИК-ТУРКОВИК, ПОЉКА МИЛЛТОВИК-ОРАНК, ДАРА ДРАГНШИК, ЧУЧЕ: МИЛЕВА МИЈУШКОВИК-АЈТНК И ЗЛАТА СТРУГАР МНЛИЦА- ЛУКИК-ТИШЛЕР ПРЕВИЈА РАЊЕНИКЕ 1944. У другој половини 1944. године организовано је припремање хране за логор и интернирце који су одведени ‘) Докуменат у Заводу за историју Косова бр. 610. ПРЕНОШЕЊЕ РАЊЕНИКА I МАКЕДОНСКО-КОСОВСКЕ НО УДАРНЕ БРИГАДЕ НА БОГУМИЛИ ФЕБРУАРА 1944. 905 �ЗЛАТА ШУГОВИЋ рођена је 1925. године у Пећи. По капитулацији Југославије укључила се у НОП и постала члан СКОЈ-а 1941. године. Све до одласка у Прву косовско-метохијску НО ударну бригаду новембра 1944. године била је теренска радница. Погинула је у борби са албанским фашистима 24. јануара 1945. године у Дреници. БРАЈОВИЋ, домаћица из Пећи. У НОП-у је радила као члан СКОЈ-а од 1941. године. Ухапшена је октобра 1942. године и одведена у затвор у Тирани, одакле је септембра 1943. године отишла у партизане и била борац I македонско-косовске бригаде. Почетком 1944. године умрла је од тифуса у Македонији. ЈОВАНКА МИЈ1ЕВА КИЛИБАРДА, ученица гимназије, члан СКОЈ-а је постала 1941. године у Пећи. Била је теренски радник све до одласка у Прву косовско-метохијску НО ударну бригаду октобра 1944. године. Погинула је у борби са албанским фашистима 7. фебруара 1945. године у Дреници. ДАВИДОВИЋ из Пећи, укључила се у НОП 1941. и радила као омладинка у граду до одласка у I косовско-метохијску НО ударну бригаду у новембру 1944. Погинула је у борби са албанским фашлстима у Дреници фебруара 1945. ДАНИЦА 906 у Немачку. Храна се припремала у кућама Стане Митић и Драгице Рашчанин. Новембра 1944. године расформиран је логор у Приштини, те су жене организовале смештај логораша из других места Области, који су се затекли у логору. Логораше су прихватиле Зорка Савић, Перса Савић, Вета Пршендић, Живка Стојановић, Стана Митић и Живка и Боска Ристић. То је било неколико дана пред долазак партизана. Пред ослобођење вршене су припреме за дочек партизана. Жене су шиле црвене заставе са српом и чекићем. За платно и друго скупл>ани су добровољни прилози. У шивењу застава учествовале су Софија Маравић, Милка Караџић, Драгица Пршендић-Рашчанин, Рада Јевтић, Драга Тодоровић, Љубица Стефановић и друге. После ослобођења Приштине, 19. новембра 1944. године, од првих дана жене су пружиле свесрдну помоћ војсци. Прихватале су читаве војне јединице које су тада пролазиле кроз град, организовале крпљење, прање, смештај, исхрану војске итд. Задатак око збрињавања ратне сирочади, попис деце у граду, проналажење старалаца и формирање установа за њихов смештај, бригу о болесним и рањеним борцима, о одећи и исхрани болесника, редовно дежурање у болници, преузеле су жене. Прање рубља је било органпзовано тако да су у сваком рејону у току недеље организоване групе жена за одржавање просторија, уређење града итд. Организовале су ширу акцију за прикупљање рубља и одела за борце. Сакупљено Је на стотине пари чарапа, џемпера, рукавица, кошуља, панталона и др. Прикупљана је и резервна храна, тако да је свака нова јединица која је пролазила кооз град била снабдевена храном, одећом, обућом. У овоме су учестЕовале готово све жене из града. Неке су се даноноћно залагале, дежурале у болници итд: Драгица Пршендић-Рашчанин, Драга Тодоровић, Стана Митић, Деса Тодоровић и др. Приступило се и политичком раду. Одржаване су шире конференције на којима се говорило о развоју борбе за ослобођење земље, значају и смерницама развитка друштва код нас, улози и задацима народне власти. Објашњаване су одлуке Првог и Другог заседања АВНОЈ-а. Истицана је борба против шовинизма итд. Формиране су многе васпитне и читалачке групе на којима су проучавани прогласи, политичка и научна литература, чланци из „Жене данас” и др. Фор- �мирани су аналфабетски течајеви на којима је било неколико стотина жена. После ослобођења у рејонима су формиране посебне групе -жена Албанки. Посебну пажњу организација АФЖ посветила је пружању помоћи органима државне безбедности у проналажењу, раскринкавању и уништавању народних непријатеља, шпијуна, балистичких и четничких елемената. На овим задацима су се истакле Стана Пајевић и Стана Митић. У 1943. години у граду су по рејонима формирани рејонски одбори АФЖ састављени од најактивнијих жена. Руководиоци ових одбора биле су чланице Градског одбора АФЖ. Рејонски одбори су одржавали везе са свим групама у граду. У Градски одбор АФЖ су у време ослобођења Приштине, поред другарица које су у њему биле још 1942. године, ушле и: председница Драгица Рашчанин и чланови Фетија Барјактари, Боса Топаловић, Фетија Махмути, Лепа Филиповић, Цвета Кршенковић, Боса Лазаревић, Деса Јерванова, Роса Станисављевић, Рада Јевтић, Лепка Протић, Дара Козарац, Љубица Ристић. На првој конференцији после ослобођења града, одржаној средином децембра 1944. године, за председницу је изабрана Мара Ћурчић, која је поднела реферат, за секретара Милка Караџић и поред старих чланица одбора изабране су и нове: Лепка Спасић, Борка Ђорђевић, Драга Тодоровић и друге. Овој првој конференцији је присуствовало више од 500 жена. У реферату је говорено о улози организације АФЖ у НОР-у у Југославији, посебно на Косову и раду и задацима који се постављају пред њу. Одмах после ове одржане су и конференције жена у четири рејона и на њима бирани нови рејонски одбори АФЖ. Активност жена у грачаничком срезу појачана је у 1943. и 1944. години. У Добротину је формиран одбор жена у којем су биле Јорданка Јовановић, Босиљка Стојановић, Софија Николић, Зора Наранџић, Милева Ћурчић. У Обилићу су групе обухватиле већину жена из села. Жене из рудника су октобра 1943. помогле пребацивање групе другова у одред. Били су обезбеђени џемперима, вешом и одећом. Ивана Смоле, Милица Ковачевић, Милка Маровић и Живана Маровић плеле су читаву ноћ — све је било готово за недељу дана. Ноћу, 27. октобра, кренула је ова група за Јабланицу. Милица Ковачевић је испод старог шареног капута пренела у јарак крај потока, испод њене куће, седам пушака. Сутрадан пошто је група отишла, настала је потера. У селу Крушевцу су организовано почеле да раде Стануша Орландић, Милица Боричић, Милева и Госпава Шћепановић, Цвета Јевтић, Стојанка Трајковић, Јелена Мирић, Славка Боричић, Даница Орландић и друге, а касније њихов број се повећао. У Косову Пољу преко омладине и жена организована је акција прикупљања одеће и муниције за припрему другова који су по групама одлазили у одред. На једном састанку у кући Љубице Давидовић, којем је присуствовало више жена, прикупљени су ручни радови, одећа и обућа, преко сто пари чарапа, џемпера и др. које су израдиле жене из Новог Села и све је послато партизанима. Почетком 1944. године у Липљану је одржана шира конференција са око 30 жена. Повод је био исељавање породица са Косова. Велики број другова је био интерниран, један број у одреду и све послове су обављале жене. Колективно су обрађивале земљу. Формирале су радне бригаде да помажу у обради земље породицама које су остале без 'радне снаге. У Сувом Долу је почетком 1944. године организованији рад жена. У другој половини године за председницу одбора АФЖ је изабрана Мица Буцало, а после ње била је Ката Обрадовић. После капитулације Италије у Врелу је обновљен одбор АФЖ у који су ушле Павлија Покушевска, Јелена Јовановић, Петруша Павловић, Госпава Кнежевић и Ружа Бојанић. Долазило је и по 15 партизана у село. Када су ослобођени ови крајеви, жене Врела су се одмах ангажовале па помогну војсци. Први батаљон V косметовске бригаде је одушевљено дочекан. Жене су три дана и две ноћи без престанка прале рубље, париле одела, припремале их за предстојеће борбе код Подујева. Пред ослобођење код Риске Митровић, где су се одржавали састанци жена Црвене Водице, шиле су се заставе за дочек партизана. У Орловићу је Драга Јанићијевић из Приштине организовала акцију плетења џемпера и осталог. Стара Савка Мирковић, Живана и Јела Миладиновић, Станојка Михаиловић биле су међу првима у раду, преносиле су извештаје све док нису биле приморане да пребегну у Србију и тамо наставе с радом. И у 1943. години одржавани су аналфабетски течајеви у селима Старо Градско, Врело, Рујице, који су се одвијали паралелно са политичким радом. Највећа заслуга женама на селу припада што су 907 ДЕСАНКА БОШКОВИЋ рођена 1920. године у Пећи. Завршила је 4 разреда Женске занатске школе. Члан СКОЈ-а је постала 1941. године. Септембра 1944. отишла је у партизане и погинула 3. јануара 1945. године у борбама са албанским фашистима у Дреници. • КОВИЉКА ЂУКИЋ из Витомирице код Пећи, рођена је 1925. године. У НОП се укључила 1942. године, радила је у омладинској организацији. Октобра 1944. године отишла је у партизане и погинула као борац I косовско-метохијске НО ударне бригаде фебруара 1945. године у борби са албанским фашистима у Дреници. �ВУКИЦА БОШКОВИЋ, омладинка из Пећи. Активно је радила у НОП-у од 1942. године. Октобра 1944. године ступила је у НОВ и као борац I косовско-метохијске НО ударне бригаде погинула у борби са албанским фашистима 7. фебруара 1945. у Дреници. МИЛИЈАНА ВАСОВИЋ из Пећи, рођена је 25. маја 1925. године у Трепчи (Иванград). У НОП се укључила 1941. Јануара 1944. постала је члан СКОЈ-а, а новембра исте године и члан КПЈ. Октобра 1944. године ступила је у I косовско-метохијску НО ударну бригаду. Погинула је 27. јануара 1945. године у борби са албанским фашистима у селу Полужи код Дренице. у већини биле курири из једног села у друго или из села у град и преносиле драгоцене штампане материјале, муницију и друго, криле илегалце, неговале рањене и болесне, пратиле непријатељско кретање и обавештавале чланове и руководиоце КПЈ о њиховој делатности. Покрет је био масован. Није било ниједне жене која је пала у затвор и имала лоше држање. Другарице илегалке које су боравиле у селима и организовале групе жена, помагале су им извесно време у раду, а затим се пребацивале на друге терене, да би тамо организовале рад. Када су многи другови са села били ухапшени и интернирани, жене су преузеле већину задатака, одржавале везу са затвором, преносиле вести и друго. Састанци су одржавани обично ноћу, а жене су користиле и мобе. Највећа активност организације жена била је крајем 1943. године. Касније је због терора и исељавања многих породица за Србију, нарочито из села Обилића, Косова Поља, Горњег и Доњег Добрева, Сувог Дола, Врела и других, рад НОП-а па и организације жена био ослабљен. Септембра 1943. године одржана је среска конференција жена у Приштини којој су присуствовали делегати из 10 села, по две другарице из села, а из града пет другарица — укупно 25 жена. Реферат о улози жена у НОР-у и политичкој ситуацији поднела је Ранка Милановић-Мелиха. Формиран је Срески одбор АФЖ. У њему су биле, поред Ранке Милановић и Дара Одаловић из Градског, Софија Маровић, Перса Лабус и Анђа Булатовић из Косова Поља, Милица Ковачевић и Зорка Дејановић. У Среском одбору АФЖ, 1944. године, поред наведених биле су и Милица Радаковић из Старог Рујица, Милица Мирјачић из Врела, а из града Олга Ничић. Нешто касније у одбор су ушле и Драгица Пршендић-Рашчанин, Милка Караџић и друге. Срески одбор је одржавао једном месечно састанке на којима је претресао стање организација на терену и граду, разматрао форме преко којих се најбоље могао организовати рад жена, задатке за прикупљање одела, рубља, хране и санитетског материјала, организовање ширих акција итд. Рад Среског одбора се одвијао до провале, јуна 1944. године, када је пала у затвор Ранка Милановић руководилац одбора. Од жена са села није ухапшена ниједна па је омогућено да се рад настави. До краја 1944. године у свим селима 908 су формирани одбори АФЖ. Децембра 1944. године у ослобођеној Приштини одржана је среска конференција жена на којој је било 100 делегата. Формиран је нови Срески одбор АФЖ у који је ушло 30 жена. Поред другарица из старог одбора, ушле су и Боса Ђорђевић, Мара Ћурчић, Стана Митић, Лејла Реџеп, Саније Хусеин, Фетија Барјактари, Зора Милићевић, Дафина Дејановић, Милена Краиновић, Плана Ковачевић и друге. Године 1943, у обновљени НОО после капитулације Италије, у Врелу ушла је Дуња Килибарда. У првом ГНОО-у после ослобођења града било је неколико другарица: Милка Караџић, Драгица Рашчанин, Грозда Поповић, Мара Ћурчић, Софија Маровић и др. У 1943. години на терену Урошевца појачан је терор и све већи ослонац рада постале су жене. Почетком године у кући Митре Андрејевић формиран је Срески одбор АФЖ: Танкосава Симић руководилац, Васа Ћук из Раткоцера, Олга Глоговац из Совтовића, Даница Тепавчевић из Старог Села, Васиљка Чупковић из Урошевца, Крстиња Милић из Совтовића. Постојао је и Градски одбор и сеоски одбори АФЖ. Почетком 1943. године на Шари се налазио Главни штаб партизанских одреда Космета. Жене су припремале храну и одећу за партизане, нарочито у Готовуши. Овде је најактивнија жена била Ружа Митровић. Драгиња Николић је учествовала у успостављању веза са Сиринићком жупом. Ишла је у Врбештицу, Јажинце, Брезовицу, одржавала састанке у селима. Од децембра 1943. године и 1944. године радила је политички с народом на терену општине Штрпце. У Врбештици и Севцу постојале су групе жена које су активно радиле. О раду жена у 1944. у Урошевцу СК КПЈ изнео је у свом извештају од 1. V 1944: ,,АФЖ‘) је појачао свој рад. Градски одбор је састављен од две жене и две девојке. Свака чланица има свој сектор рада. На првом рејону (рејон I ћелије) махалски одбор је формиран од четири жене и две групе жена хоће стално да раде, прва четири, друга осам жена. Одржане су шире конференције на којима су биле присутне и ове жене које стално раде. Број жена обухваћених политичким радом и разним мањим задацима јесте 21 жена. На другом рејону лма два махалска одбора. Један одржао састанак и организовао две политичке ') Доку.менат 146. у Заводу за псторпЈу Косова бр. �конференције са укупно 12 присутних жена. Данас у граду је обухваћено 46 жена, а на конференцији су биле присутне 33 жене. У једном селу организован сеоски одбор жена са задатком да окупи све остале поштене жене. У одбору има три жене. Обавештајна служба доста добра. О свакој намери власти можемо унапред да будемо обавештени. Војске има само једна петорка и једна тројка у граду. На селу има две десетине”. Рад са женама у Гњилану 1943. године и 1944. године развијао се у личном контакту и преко група. Руководилац жена у граду била је Благица Катанић. У децембру 1943. број жена које су активно радиле у граду износио је: „3) По линији АФЖ-а1) имамо свега 13 организованих жена, међу којима се не примећује ниједна скоро као свесна своје улоге у данашњој борби која се води и за њена права. Додуше се одазивају на влачење, предење вуне, од које затим плету за партизане. Но у том погледу ипак предњаче омладинке, нарочито Скојевке." У селима је био један број активних жена. Руководилац првог одбора АФЖ у Шипаштици била је Јелисавета Поповић, а чланови одбора су биле Вида Стефановић, Митра Дунчић и Јелица Ђорђевић. Овај одбор је обухватао и села Чараковце и Кололеч. У селу Морачи, Каменици, Доњој Шипаштици, Новом Селу, Танкосићу и Петровцу било је неколико активних жена. Члан МНОО који је формиран крајем 1943. била је Блага Баљец из Гњилана. Жене су учествовале у сабирним акцијама помоћи, плетењу потребних ствари и др. У 1944. години појачана је активност жена у Коретици. Један број кућа у граду је потпуно служио потребама Партије: обе куће Трајића, Грозде Домазетовске, Томе Марковића, Димића, Рате Трајковић, Благице Катанић, Јовке из горње махале и друге. Спроведена је масовна акција прикупљања помоћи у оделу, обући, новцу и намирницама. После провале и хапшења у Косовској Митровици у којима је захваћен и један број жена, рад у групама су наставиле 1943. и 1944. другарице које су остале у граду. У 1943. години је проширен одбор АФЖ на Старом Тргу у коме су биле Мара Кусовац, Ана Нећак, Мара БаДокуменат у Заводу за историју Косова бр. 213, к. 7 — Зборник докумената и података о НОР-у југословенских народа, том I, књ. 19, 1969, стр. 373. ЉУБИЦА ВУКОВИЋ из Пећи, имала је 14 година када је новембра 1944. године ступила у партизане. Погинула је у борби са албанским фашистима код Гњилана 16. марта 1945. године. • СТАНА НЕКИЋ, омладинка из Призрена, била је дете када је почела да помаже НОП. Носила је радио-вести, скривала илегалце. Била је курир, обавештавала о кретању непријатељске војске. Члан СКОЈ-а постала је 1944. Октобра 1944. ступила је у I косовско-метохијску НО ударну бригаду и погинула у борбама у Дреници почетком 1945. године. ЉУБИЦА ЧИЧАРЕВИЋ из Пећи, члан СКОЈ-а је од 1941. године. Била је врло вредна и активна. У партизане је отишла 3. септембра 1944. године у својој 17-тој години а погинула 10. новембра 1944. године у Малесији — Албанија. �ЉУБИЦА МИТРОВИЋ рођена је 1929. у Зеленици. Живела је у Витомирици код Пећи. Од 1941. године радила је као пионирка и омладинка, а 1942. године је примљена у СКОЈ. Јуна 1944. године пребацила се у рудник „Дева” код Ђаковице. Септембра исте године ступила је у V албанску бригаду, била је делегат вода. У борбама код Швањског моста (Ћаковица) новембра месеца тешко је рањена и умрла у Круми (Албанија). • АНКА РАДОВИЋ, ученица из Пећи, рођена је 1927. година у Плаву. НОП-у је приступила 1942. године. У току рата је хапшена. У бригаду је ступила 1. децембра 1944. године, погинула је у борби код Истока 1. маја 1945. бић, Ната Лукић, Даница Златковић, Мара Диклић, Даница Миљковић, Милка Узелац, Добрила Живковић, Дана Атолић и остале из ранијег одбора. Овај одбор је окупио око 72 жене. На Првом Тунелу одбор је остао у истом саставу као и раније. Окупио је 40 жена. Рад жена је престао после хапшења, октобра 1943. године. Готово два месеца пре ослобођења, жене у Првом Тунелу и другим местима слале су припремљене црвене заставе и поклоне за НОВ. Првих дана после ослобођења формиран је Срески одбор АФЖ — председница Видра Ковачевић, секретар Драгица Дубљевић, чланови Ковиљка Тојага, Дара Секуловић, Дара Жарковић, Рукије Ћена, Нурадије Паци, Садета Бектеши, Љубинка Ђорђевић, Перка Живановић, Рада Недељковић, Дана Стевић и друге. У 1943. години у Косовској Митровици је створен иницијативни одбор за формирање НОО. У њему је била Вера Цимили из Мељенице. У Србици и Вучитрну одбори АФЖ су формирани после ослобођења. У Среском одбору у Вучитрну председница је била Невенка Светлац, секретар Катица Поповић, чланови Деса Влајић, Љубица Рапајић, Рада Павловић, Добрила Парлић, Тодорка Сталетовић и Дринка Јаргић. У општинама и рејонима су такође формирани одбори и пододбори. Прикупљана је храна, одећа, обућа за борце НОВ и др. У Вучитрну је кројачка радионица шила за војску. Ту је била и привремена болница о којој су бринуле жене. Овај одбор је организовао акцију за спровођење сетве и других пољских радова породицама чији су храниоци били у војсци. Културно-забавни живот су организовале жене и омладинке. Даване су приредбе за војску и грађане, а одлазиле су и у села. Жене Косовске Митровице и Вучитрна обилазиле су болнице, носиле рањеницима поклоне и бринуле се за њих. Велики број жена је добровољно радио у болници. Одмах после ослобођења града формирана је кројачка радионица за војску у којој је радио велики број жена. По доласку НОВ и жене Подујева су активиране. Први одбор жена, децембра 1944. године, организовала је Милева Љутица. Поред ње која је била секретар, у одбору су биле Стоја Вуковић из Орлана која је изгубила сина јединца, председница Милосава Вукићевић из Светља, која је изгубила три сина, Милојка Максић из Лужана, Љубинка Антић из 910 Крпимеја и Маша Ђукић. Месни одбор је одржао велики број конференција по селима. Формирани су сеоски одбори АФЖ. Жене су масовно учествовале у прикупљању намирница и одела за војску. Колима су довлачили намирнице за борце. Политички рад се развијао преко читалачких група и конференција којима су жене масовно присуствовале. Било је конференција којима је присуствовало и више од 200 жена. Овај одбор је био у ствари срески одбор, јер је Подујево било среско место. На обласној конференцији жена Косова одржаној 22. марта 1945. у Приштини изабран је први Обласни одбор АФЖ за Космет: председница Сабрије Вокша, потпредседница Милева Лалић, секретар Савка Ковачевић, чланови Месрура Шаћири, Јелица Настић, Фетија Барјактари, Мара Тунић председница Градског одбора АФЖ Призрен, Садет Бектеши (Митровица), Арифа Исљами члан Градског одбора АФЖ Призрен, Ђиљшаја Пуља, председница Градског одбора АФЖ Ђаковица, Ђизиде Халити (Гњилане), Љубица Бабовић, члан Среског одбора АФЖ Пећ, Стојанка Вукмировић, Низаћет Морина, члан Градског одбора АФЖ Ђаковица, Дизене Химја, члан Градског одбора АФЖ Ђаковица, Станојка Угаревић, председница Општинског одбора АФЖ Средска-Призрен, Естма Котори, члан Градског одбора АФЖ Пећ, Дара Жарковић председница Среског одбора АФЖ Митровица, Рукија Шаипи, члан Градског одбора АФЖ Урошевац, Зинија Жара, члан Градског одбора АФЖ Пећ, Ковиљка Тојага, секретар Среског одбора АФЖ Косовска Митровица. Овај одбор је објединио активност свих среских одбора и развио рад на обнови земље, бризи о деци, на политичком, културно-просветном, здравственом и др. уздизању жена итд. ЖЕНЕ У ОДРЕДИМА И БРИГАДАМА 1943. И 1944. У годинама 1943. и 1944. другарице из затвора и логора на Косову и у Албанији и са терена одлазиле су у партизане. Истакле су се у борби својим држањем. Није било ниједног случаја дезертерства или кукавичлука. Учествовале су на сваком задатку, акцији, биле рањаване и гинуле држећи се јуначки. О томе какве су биле као борци другарице са Косова говори се у чланку: �„ЖЕНЕ У ДАНАШЊОЈ БОРБИ1) У редовима бораца наше бригаде имамо и леп проценат жена бораца. Да ли је баш случајно да данас у овом Народноослободилачком рату, у великој мери учествују жене и то не само помоћу свога рада у позадини за помоћ фронту, већ и као борци. Не, то није случајно. Додуше, жене су већ и у светском рату узеле учешћа: држале позадину, замениле мушкарце скоро у свим звањима. Али, за разлику од онда — данас је жена пошла и на бојно поље с пушком у руци раме уз раме са мушкарцем. Пошла је на бојно поље и жена, јер је целом човечанству претила катастрофа од мрачне силе назатка фашизма ... Народи Југославије, а с њима и наше југословенске жене, доказали су овога пута целом свету, да су заиста доследни борци напретка и слободе. Наше жене су узеле најмасовнијег учешћа у овој нашој праведној борби. Оне су постале најактивнија снага Народноослободилачког рата. Комунистичка партија је додуше годинама припремала масе жена за борбу против фашизма. Формирани су још за време бивше Југославије под највећим терором разни одбори жена: за право гласа, против рата, против скупоће итд. Али сурови фагиистички окупатор са својим крвавим терором, који није правио разлику између позадине и фронта, покренуо је све жене у борбу против највећег непријатеља човечанства. Тако је покрет жена постао моћно упориште Народноослободилачке борбе. Њихова се помоћ огледа у сакупљању хране и одела, санитетског материјала и другим разним помоћима и узимања учегића у оружаној борби. И у нагиој брнгади жене су узеле активног учешћа. У војним јединицама као борци, у санитетској служби итд. Има их са свију страна и разне националности: Македонке, Црногорке, Српкиње итд. Има их и разних професија: радница, сељанки и интелектуалки. Има их и млађих и старијих. Али међу њима нема подвојености. Створено је и међу њима, као и међу друговима партизанима, борбено јединство. Међу њима свима влада атмосфера братске љубави. Све веже несаломљива вера да ће победа бити бржа и да ће наша праведна борба донети нашим напаћеним народима слободу и бољи живот. Многи борци ■— како мушки тако и женски — из наше бригаде регрутовани су од оних који су месецима и годинама седели по апсаиама и изгладњавали по логорима. Многи од тог живота носе трагове на свом организму. Али ретко је чути да се неко тужи и жали, ретко коме је што тегико и мучно. Наша бригада је јоги млада —• тек формирана. Ми још и не познајемо све снаге које у њој леже. Али оно што смо мо') Докуменат у Заводу за 1071 — чланак је штампан ско-косовске ударне бригаде године. МИЛЕНА ДАМЈАНОВИЋ, пре рата сарађивала са напредним радничкиЈи- покретом. У рату је била курир. Августа 1944. године отишла је у партизански одред и октобра исте године погинула у Јунику. • ЛУБИЦА ПЕТРОВИЋ-ХАХА, кројачка радница, рођена је 1922. године у Пећи, члан СКОЈ-а постала је 1941. године, члан КПЈ 1944. Почетком 1944. изабрана је у МК КПЈ за Пећ. Била је једна од најактивнијих омладинки у Пећи. Истицала се истрајношћу и сналажљивошћу, успешно је обављала све задатке који су јој поверавани. Била је омиљена међу младим и старијим друговима. Осамнаестог маја 1944. пошла је са групом партизана из Пећи у Црну Гору, прелазећи реку Бистрицу утопила се исте ноћи. историју Косова бр. у листу I македон15. априла 1944. 911 ДЕСА ОЖЕГОВИЋ из Сувог Дола (Приштина). Руководила је групом жена у селу, која је формирана 1942. године. Октобра 1943. године ступила је у Косовски одред, где је била санитетски референт батаљона. Погинула ја у борби са бугарским фашистима јула 1944. године. ГРУПА БОРАЦА КОСОВСКОГ ОДРЕДА НУ ЈАБААНИЦЕ, МЕБУ ЊИМА ЈЕ ХЕРОЈ САША ЈАВОРИНА НА ГЕРЕ НАРОДНИ �ДРУГАРИЦЕ ИЗ ПЕНИ У АОГОРУ ПУКА — ААБАНИЈА 1943. ЈЕЈ1А ГИЈ1ИЋ-МАМУЛА, домаћица из Пећи, рођена је 1916. године у Братоножићима у Црној Гори. У току рата је живела у Косовској Митровици. Била је активиста организације жена. У Ибарски одред је ступила 25. новембра 1944. и погинула у борби код Гњилана 16. марта 1945. гли из досадашње борбе закључити јесте да располажемо не само сјајним партизанским борцима, већ и врло храбрим партизанкама. Недавно, у борби са непријатељем, једна партизанка испод кигие непријатељских кургиума изнела је три пугике палих другова. Тај пример храбрости речито говори о високом моралу нагиих партизанки. Неустрагииво се бори, неустрашиво ће урадити све што треба да допринесе нагиој борби а нагикоди непријатељу. Тај случај није усамљен. На масу ситнијих послова и аки,ија показале су нагие партизанке и храброст и дисциплину. Оне, као и жене СССР~а и жене осталих нагиих народа данас се боре с пугиком у руци за слободу и бољи живот људи на земљи. Оне се боре и сањају о животу када ће престати пуцањ топова и шум авиона који сеју смрт и пустош на земљи, сањају о животу када ће слушати шум мотора трактора, када ће авиони из висина сејати нагие плодне оранице, када ће смех нагие деце у сунчаним светлим одајама одзвањати у нагиим ушима као најлепгиа музика. Д. СГ ДАРИНКА МИРЈАЧИЋ из Врела код Приштине, укључила се у НОП у првим данима рата. Примљена је у СКОЈ августа 1941. године. Почетком 1942. године била је члан позадинске војне десетине, а другом половином године је примљена у Партију и била секретар актива СКОЈ-а у селу. Погинула је од непријатељске заседе крајем марта 1943. године кад је пошла на партијски састанак. Пећ је дала највећи број партизанки. Само у I македонско-косовској НО ударној бригади, формираној 11. новембра 1943. године у Сливову у Македонији, из које је касније настала и I косовско-метохијска НО ударна бригада, било је 29 жена, најсећи део из затвора и логора у Албанији, које су после капитулације Италије побегле и одмах се придружиле косовским батаљонима формираним изнад Тиране у Албанији. У I македонско-косовској НО ударној бригади биле су Дара Драгишић, 16-годишња скојевка Зорка-Бека Новаковић, погинула у борби са Бугарима на Козјаку 21. XI 1943. Милена Драшковић-Анђелић која је била рањена у борбама на Караор- 912 ману, јуна 1944. године и умрла од задобијених рана, Милена Вујачић, која је погинула 1944. године у борбама у Малесији (Албанија), Јованка Брајовић, умрла од тифуса 1944. године, у Македонији, Анђа Вујовић, која је рањена у борби код Преполца јуна 1944. године, Зорка-Лола Новаковић скојевка од 1941. која је рањена код Дебра 1944. године и умрла после рата, Злата Булатовић, Станисава Јовановић, Савка Ковачевић, Јулка Вуксановић, Пољка Милатовић, Злата Стругар, 60-годишња Јана Радусиновић, Микица Радусиновић, Станка Драгићевић, Даница Стругар, Вјера, Љубица и Дара Баровић, Деса Бобичић, Јелка Бобичић, Ната Богетић, Милка Петричевић, Перса Сташић, Зорана Вукотић, Анка Божовић, Даница Вујачић, која је погинула на планини Мукосу (Македонија) фебруара 1944. и Милева Мијушковић. Даница Вујовић је погинула 25. маја 1944. код села Локова у Македонији. Крајем 1944. године после доласка I косовско-метохијске НО ударне бригаде на Косово велики број другарица је ступио у њене редове. У борбама са балистима после ослобођења Косова, јануара-априла 1945. године, нарочито у Дреници погинуо је велики број жена: скојевке Милева Килибарда, Злата Шуговић, Боса Вујошевић санитетски референт чете, Даница Давидовић, Десанка Бошковић, Љубица Крстић, Ковиљка Ђукић, Вукица Бошковић, Десанка Јовановић, Милијана Васовић, Бранислава Кадовић и Љубица Вуковић, која је погинула 16. 3. 1945. код Гњилана. Код Годимља (Приштина) 1945. године погинула је Јелена Мамула-Гилић. У јединице у Црној Гори, поред Милуше Поповић из Раушића, која се тамо налазила од 1941. и погинула на Сутјесци и предратне скојевке Вјере Шошкић, која се тамо налазила такође од 1941. године, Вукосаве Перовић, која је погинула 1942. код Дрвара, у 1943. години су пошле: Јагода Бобичић, Деса Баровић, Деса Драшковић, Дара Радојевић, која је погинула у VII офанзиви код Пљеваља новембра 1944; а од 1944. године: Даница Мартиновић, која је погинула код Андријевице августа 1944. године, Савета-Кока Крушчић, Милена Радосавовић, која је два пута рањавана, Данка Бабовић, Зорка-Кока Крушчић, Ружа Петрушић, Дара Јовановић, Дана Ћетковић, Олга Мијушковић, Гордана Вучинић и Јелица Мијушковић. �У јединицама у Србији еу биле: Деса Ћиповић, рањена и касније погинула, септембра 1944. године, Милка Перовић-Поповић, која је у Јастребачком одреду погинула код Лебана, августа 1944. године, Ђина Јовићевић која је погинула у Срему априла 1945. године, Босиљка Крушчић, која је дошла из логора у Италији и била санитетски референт батаљона, Јелица Драговић-Павличић је из логора у Италији дошла јануара 1944. године у Јабланички одред, Маша Ћиповић је из логора у Италији дошла у земљу и ступила у српску бригаду. У Косовски батаљон у Малесији (Албанија) 1944. године пошле су Стана Мирковић, која је погинула 25 септембра 1944. у Кољају код Пешкопеје (Албанија), скојевка Љубица Чичаревић, погинула 10. новембра у Малесији, скојевке од 1941. Ната Вулевић, Ксенија Драгишић, Дара Меденица, затим Милка Брковић из Витомирице, санитетски референт батаљона, Милева Перовић из Добруше, делегат вода у пратећем батаљону Оперативног штаба, Сенка Перовић из Добруше која је била санитетски референт чете и бригаде. Од другарица из Гораждевца су тада пошле Љубица Радоичић, Милица Радоичић, Даница Богдановић, скојевка од 1939, која је била заменик политичког комесара чете, Илинка Радоичић, Милка Малишић, Дара Стојановић, Даница Стојановић, која је била руководилац СКОЈ-а у батаљону, Милка Радуновић и Љубица Радуновић. Одатле су 1. септембра 1944. године прешле у IV косметску бригаду. Нешто касније је отишла и Дара Малишић, која је по директиви Партије још неко време остала на терену Гораждевца. Била је делегат вода и рањена на Јунику. Приликом преласка Дрима утопила се Љубица Радуновић. У једној групи августа 1944. године у Ибарски одред су пошле: Ика Кречковић, погинула октобра 1944. године на Копаонику, Зора Влаховић помоћник комесара батаљона, Боса Кртолица, Милијана Перовић, Марија Девић, Дана Петрушић, Дара Нерадовић, Зора Бојанић и Вера Грујић, из Коврага сестре скојевке Милева, Милојка и Милосава-Шула Тапушковић. Јула и августа 1944. године вршене су у Витомирици припреме за одлазак у партизане. Припремама је руководила Даница Вуликић, једина жена члан КПЈ која је остала на терену села. У Копаонички одред су ГРУПА ДРУГАРИЦА У ПРИШГИНСКОМ ЗАТВОРУ 1943. пошле скојевке Дара и Зорка Крушчић, Миља Влаховић, погинула у Дреници априла 1945, а после 15—20 дана и Даница Вуликић, Цвета Вујисић, Милка Вуликић, Мика Мијовић, Дара Божовић, Милица Брајовић делегат вода и санитетски референт чете и друге. У Ракошу су се нашле са Јованком Шарановић, Маријом Гилић, Станом Петровић, Златом Митровић и пошле у I косовско-метохијску НО ударну бригаду. У 1943. и 1944. години у партизане су пошле и Милена Дамјановић, која је рањена и новембра 1943. године умрла под најтежим мукама у Албанији, Милева Павличић, погинула октобра 1944. године у Дечанима, скојевка Љубица Митровић, смртно рањена на сектору Крума-Ђаковица и умрла јуначки, Анка Радовић, погинула 1. маја 1945. године у Истоку, Јелица Кнежевић, Јованка Стругар, Марија-Була Драгишић, Станица Радојевић, Вера Чукић, Љубица Чукић, Злата Влаховић, Дара Влаховић, Зорка Радовић, Стана Митровић, Петрана Килибарда, Милка Килибарда, Вукосава Перовић, Олга Пјешчић, Јулка Влаховић, Марија Белић, Милева Никић и друге. У априлу 1944. године добивена је директива са слободне територије у Црној Гори да се организује повлачење компромитованих другова и другарица са терена на слободну територију. У Пећи је организовано пребацивање људи. Одређене су базе за скуп другова код Стојанке Вукмировић и Милице Јовановић које су прихватале и склањале другове по 913 ДАРИНКА БЕОДРАНОВ-ЛИСУЛОВ из Милошева, активиста НОП од 1941. године. Ухапшена је са 12-годишњим сином Савом јула 1944. године. Обоје су отерани за Немачку, где су настрадали. Цела је њена породица учествовала у НОП. �ДРАГИЦА НЕКИЋ из Призрена, јединица Цане Некић. Мада врло млада, укључила се у рад за НОП и почетком 1943. примљена је у СКОЈ. У фебруару 1944. када је откривена база са партијском техниксм и материјалом ухапшена је са својом мајком Цаном и из затвора у Призрену доведена у Ђаковицу, где је обешена 24. августа 1944. године. Истог дана у Призрену је обешена и њена мајка Цана. © подрумима. У организовању ових акција учествовале су Љубица Петровић, Милка Ђилас, Мица Петрушевић, Марија-Була Драгишић, Даница. Шошкић и друге. Пионири су пратили кретање непријатељских војника и агената и давали одређене знаке кад је пролаз слободан. У једној таквој акцији, априла 1944. године, утопила се при прелажењу Бистрице члан КПЈ Љубица Петровић-Хаха. О овом пребацивању и смрти Љубице Петровић-Хахе говори се у извештају секретара МК КПЈ Пећи: „ОБЛАСНОМ КОМИТЕТУ ЗА МЕТОХИЈУ1) С ДЕВА НА ДЕСНО: ДЕСА ФИАИПОВИП, ЈОВАНКА БРАЈОВИН, ДЕСА БАРОВИК-ПОИОВИК, ДЕСА ДРАШКОВИБ-МИЈОВИК, КАТИЦА БРАЈОВИН, ПЕРСА СТАШИБ И САВКА КОВАЧЕВИВ-БАКОВИП, V ЈЕСЕН 1941. ГОДИНЕ V ПЕБИ ИЗГЛЕД ЛОГОРЛ СОВА II МЕТОХИЈЕ У ПРЕЗИ. АЛБАНИЈА 1942. ГДЕ СУ ОДВОБЕНИ ПРИПАДНИЦИ НОП-а СА КО Драги другови, Ова организација јавља вам трагичну смрт другарице Хахе-) која је у последње време својим активним и оданим радолс узела место најхрабријег и најбољег члана Партије у Пећи. Њен губитак осеНа читав народ чије је велико поверење и симпатије другарица уживала. Ова организација констатује да је услед њезине смрти опгита жалост у народу. ИзнеНу вам укратко како је другарии,а Хаха настрадала. 1) Друг Жути3) дошао је са писмом друга Паљока4) (предао) у коме се тражило да три-четири члана Партије остају, остајуНи у оба руководства свега пет чланова, сви илегалци и партизани из Метохије Албани,и и Срби треба да се повуку. Овај задатак поверен је другу Г а ј у к о ј и треба да са другом Жутим, који је по писму друга Рада, добио потребна упутства за покрет. Људство је подељено у две групе по 15, са Жутим је био догиао један официр НОВ, који одлично познаје терсн. Прва група упркос блокади и хапшењу у савршеној конспирацији отишла у одређену и безопасну базу на путу ка Црној Гори ... Ми смо питали другарицу Хаху и она је нашла човека, друга који је рекао да повлачење не може се извргаити јер је Бистрии,а велика — на то је њему речено да је тим путем веН синоћ извршено повлачење. Тако је ова група уместо да иде обалом она је прешла Бистрицу којом је приликом могло да се подави све. Вода је однела другарицу коју другови нису могли спасити. Ово је тек да се обавестите привремено, иначе детаљнији извегатај следује . .. 3) Већ дугујемо свету око 50 наполеона и сад смо узајмили за пут куриркама новац. За повратак платите им ви. ') Докуменат у Заводу за историју Косова бр. 749, к. 14. Љубица Петровић-Хаха, члан МК КПЈ за Пећ. 5) Мило Драгићевић. 4) Павле Јовићевић. г) 5) 914 Рашид Деда. �4) Припремамо и другу групу за повлачење, зато нисмо у стању да засад вас обавестимо о свему по реду. 5) Пећ је свако вече у најстрожијој блокади, никако доцкан не прилазити граду. 7) Честа су блокирања махала са постављеним митраљезима по зидовима и војском СС која врши преметачину. 8) На улици се претресају и жене и девојчице — услед чега је ризична ситуација вести. 9) Хитно са нашим куририма пошаљите вагиег курира да упозна базу је' нипошто се више не сме прићи базама где дежура полиција. Одредите дан у недељи када ваш курир може доћи. За МК Пећ — Мими‘)“ Други покрет једне групе организован је из куће Злате Царичић, скојевке, која је у то време умрла. У организовању покрета за Ибарски одред учествовале су Вукица Шошкић и Милка Алексић. После четири ноћи пешачења стигли су на врх Копаоника. Из куће Госпаве Радовић пошла су три покрета, априла, маја и октобра 1944. године. У овим покретима сви организовани омладинци и омладинке пошли су у партизане. Из Истока је у НОВ-у било 48 другарица, од којих 18 болничарки, 19 на политичким дужностима. ЈБубица и Стана Мартиновић су од почетка устанка биле у НОВ, и у V црногорској бригади погинуле јуна 1943. године на Сутјесци. Милева Тапушковић из Коврага је погинула 1945. године у Дреници. Јела Ђоковић је такође погинула 1945. године у Дреници. Из Ђаковице су јула 1944. године отишле у партизане Сабрија Вокша, Катица Брајовић, Назмија Бровина, Ђилије и Хурије Хана, Ђуљша Пуља и друге. У 1943. години, нарочито у другој половини. из Приштине и села грачаничког среза у партизане је отишао и један број другарица. Из Градског је пошла Вера Дејановић, погинула јануара 1943. године на Шари у борби са албанским фашистима. Из Сувог Дола погинуле су Милица Даутовић и Деса Дрљача. Из Обилића у Јабланицу је пошла Васиљка Шарановић, из Врела Милева Зораја и Стака Зораја, али су се због борбе у Липовици, када је погинуло 13 партизана, морале вратити, из Косова Поља са групом од 22 друга Живка Давидовић, из Крушевице Славица Боршић и Даница Шћепановић. За') Мелахат Хоџић. ДРУГАРИЦЕ ИЗ ПЕКИ У АОГОРУ ПРЕЗА — АЛБАНИЈА 1942. СЛЕВА НА ДЕСНО: МАША П11ПОВИН, ИЗА ЊЕ ДЕСАНКА КИПОВИП, МИЛИЦА ЈОВИНЕВИК, ИЗА ЊЕ ДУШАНКА ШАЉИК-ШУКРИЈА, ЗОРКА МИЛАЧИК, ДО ЊЕ НАСТА ГИЛИК, БИНА ЈОВИКЕВНП, ДУШИЦА МАРКОВИП, ДЕСА ДЕВИП-ШКЕМБАРЕВИП, ЛЕБИМА ОКРЕНУТА МИЛКА П0Г10ВИИ II ЈЕЛИЦА ДРАГОВИКПАВЛИЧИН У ЛОГОРУ ГЕРМАН (ПУКЛ У АЛБАНИЈИ) 6. МАЈА 1943. горка Савић-Дунда је 1943. године дошла у Приштину и радила илегално до септембра, а тада поново пошла у партизански одред на Шари и у Црнотравском одреду се разболела и умрла. У Јабланицу је 18. марта 1944. године пошла група од 55 људи: из Косова Поља 21, из Сувог Дола 14, остали из града и других села. Ову групу су код села Качикола напали балисти. Само пет је стигло до одреда, 915 22 су погинула а остали заробљени. Из Косова Поља у партизане су тада пошле и Даница Шевић, Милена Краиновић, Луција Краиновић и Савка Букорица, из Обилића Савка Трбојевић, која је тада ухваћена, али касније успела да се пребаци поново у партизане. После ослобођења Липљана у новембру у НОВ су пошле Дара Вујачић, Зорка Дукић и Нада Николић. Истог дана кад је Врело ослобођено у НОВ су ступили 54 друга и �113 ЛОГОРА У БУРЕАзУ (АЛБАНИЈА) 1943. ДРУГАРИЦЕ ГОРА ИЗ ИЕНИ У ЛОГОРУ БУРЕЉ — АЛБАНИЈА другарице (три члана КПЈ, 27 скојеваца 18 чланова УСАОЈ-а) међу њима и Дара Булајић, Петруша Павловић, Павлија Покушевска, Дуња Килибарда, чланови СКОЈ-а Смиља Мандић, Боса Савићевић, која је погинула у Годимљу, Љубица Алексић, Мара Бркић, Миља Врачар, Љубица Врачар, Зорка Симовић, Јасминка Вујачић, Видосава Вујачић, Савета Бизнаревић, чланови УСАОЈ-а Роса Јакшић, Ружа Кнежевић, Јелена Вујачић, Милева Покушевска, Јелена Савићевић, Зорка Савићевић која је погинула у Дреници, Јованка Дамјановић, Зорка Папојевић, из Новог Рујица две жене и седам омладинки од којих су две погинуле, из Старог Градског Зорка Тркуља, Марија Милићевић, Милка Стојисављевић, Зорка Кораћ, Ружа Одаловић, Смиља Одаловић, Лепосава Драшковић, Бика Мирковић, Душанка Војводић, која 1943. ПЕРУ ВЕШ ДРУГОВИМА ИЗ ЛО- је погинула, из Сувог Дола Милица Даутовић и Деса Ожеговић, које су погинуле. У Косовском НОП одреду, који је формиран 25. марта 1944. у селу Вишевцу код Врања, политички комесар одреда била је Саша Јаворина. Из Призрена су у 1943. години после изласка из затвора и логора у Албанији у I македонско-косовску НО ударну, касније I косовско-метохијску НО ударну бригаду, отишле Рада Ајтић, Лепосава Мишић и Јелица Стаменковић. Априла 1943. Катарина Патрногић и Видра Ковачевић су пошле у Шарпланински одред. Видра се вратила на партијске дужности у град, а јуна 1944. пребацила се у Јабланицу. Августа 1944. године у партизане одлази група из Призрена у којој су биле Гони Шуперка и Ксенија Ђекић, а у октобру неколико група у I косовско-метохиј- 916 ску НО ударну бригаду у којима су биле Мица Јовановић, Милка Јанковић, Ружа Петровић, Добрила Поповић, Рада Гаџић, Милева Дикић, Стана Некић, која је погинула у Дреници, Душанка Здујић, Мила Шутаковић, Милева Шипић, Седета Цури, Добрила Тодосић, Олга Чемерикић и Мирвет Ећреми. Из Ораховца су пошле групе пре и после ослобођења у којима су биле Јела Моравчевић, Дара Витошевић, Стана Грковић, Живка Моравчевић, Вана Мојсић, Стеванка Јевтић Брана Грковић, Ната Микић и Брана Миљковић — све у I, II и IV косметску бригаду. Из Суве Реке у НОВ-у је била у VI јужноморавској и VIII српској бригади као десетар, омладински руководилац и санитетски референт Стана Тодоровић. На почетку 1943. године у Шарпланински одред, а затим у I македонско-косовску НО ударну односно I косовско-метохијску НО ударну бригаду из Урошевца су пошле Милица Лукић, Живка-Кока Богошевић и Радмила Клајић. Из Старог Качаника у Шарпланински одред је крајем 1943. године пошла и Марија Лојовић, која је била комесар чете у XII македонској бригади и санитетски референт батаљона II косметске бригаде. У VI српску бригаду је 1944. године пошла Радмила Мирковић, из Совтовића Сава Вучинић у II пролетерску бригаду, Олга Глоговац у Пожаревачки одред и затим у XXIII српску дивизију, из Штимља Ђука Радуловић у II пролетерску бригаду. После ослобођења Урошевца у новембру 1944. године Олга и Иконија Мандрапа су пошле у II косметску бригаду, а Мира Марјановић која се налазила у Крушевцу, после његовог ослобођења, у Српску бригаду. Из Старог Качаника су у II косметску бригаду пошле Даринка Буквић, Јованка Буквић, Зора Бјелогрлић, Марица Вујошевић, Стана Лојовић, Милена Бетегало, која је рањена на Прешеву, Савка Жерајић, заменик комесара чете, Дара Кртолица која је погинула на Карадаку као борац XVI македонске бригаде, јуришала је на бункер, рањена заробљена и страховито мучена, затим Зора Милидраг, Стана Дамјановић, Петра Радуловић, болничарка, Стана Радуловић, болничарка, Јела Гргуревић, Мира Радуловић, болничарка, рањена на Скопској Црној гори и Олга Комненовић. Августа 1944. године из Гњилана је пошла на Козјак Грозда Домазетовска и била комесар љона II косметске бригаде. бата- �Током 1943. године са Старог трга — Косовска Митровица у НОВ су пошле Мика Мркић, Мара Бабић, Ната Лукић и Мара Чалић. Крајем 1943. године Босиљка Саблић је пошла да се придружи партизанском одреду, ухваћена је у Ибарској долини и стрељана од четника. Сретена Јевтовић је такође пошла у партизане, ухваћена је од четника и убијена 2. октобра 1944. године у селу Поповцу. Десу Илић су 1943. приликом пребацивања у правцу Краљева ухватили четници и стрељали. Милица Радуновић је пошла у НОВ јула 1944. године и била санитетски референт батаљона VII црногорске бригаде, а јануара 1945. била санитетски референт Команде места у Србици. С њом је пошла и скојевка од 1941. Олга Богетић. У 1944. у НОВ су пошле Добрила Секуловић, Оливера Секуловић, Рада Илинчић-Крстић, Деса-Беба Голубовић, Милче Виријевић која је погинула и ЈБубица Богетић. У августу је у VIII косметску бригаду ступила и Јелена Ђурица и у њој остала до фебруара 1945, када је пошла на рад са омладином у Лепосавићу. ТЕРОР 1943. И 1944. У 1943. и 1944. у свим местима настављена су хапшења и интернирања чланова КПЈ, СКОЈ-а и других припадника НОП-а. Свуда су окупатор и његове слуге заводиле жесток терор, претресе кућа, премлаћивање људи и жена. У Пећи су, после једне неуспеле акције на окупаторског шпијуна Сефа Најиног, марта 1943, која је изведена из куће Анђе Ковачевић, фашисти тукли све мушкарце и жене из куће, убили један број грађана и попалили и опљачкали 105 радњи. Опљачкану робу Италијани су носили на продају неким женама. Мада су биле слабо обучене и босе, нису хтеле да је купују. Априла су ухапшене Ксенија Драгишић и Ната Вулевић, које су нешто касније одведене у затвор у Тирани. Тада су из Витомирице ухапшене Милица Баровић и Злата Лакићевић и страховито мучене одведене у затвор у Пећи. ПРЕВНЈАЊЕ РАЊЕНИКА У БОАНИЦИ I КОСОВСКО-МЕТОХИЈСКЕ НО УДАРНЕ БРНГАДЕ НА КАРАОРМАНУ (М АКЕДОНИ ЈА) 1944. СТАНИСАВА ЈОВАНОВИП, САИИТЕТСКИ РЕФЕРЕНТ БРИГАДЕ ПРЕВИЈА РАЊЕНОГ МОМЧИЛА ЈОВАНОВИБА-ЗАВРЗАНА БОЛНИЦА 1944. I КОСОВСКО-МЕТОХИЈСКЕ Велико интернирање из Пећи било је 15 априла 1943. године. Тада су одведене у логоре у Албанији: Јана и Микица Радусиновић, Јулка Вуксановић, Ивка Марсенић, Станка Драгићевић, Зорка-Лола Новаковић, Пољка Милатовић, ЈБубица и Вјера Баровић, Милена Драшковић-Анђелић, Даница Вујовић, Зорка-Бека Но- 917 НО УДАРНЕ БРИГАДЕ НА КАРАОРМАНУ (МАКЕДОНИЈА) �ваковић, Милена Вујачић, Ната Богетић и друге. У мају су из затвора у Пећи у затвор у Тирани спроведене Савка Ковачевић, Ружа Божидаревић, Коса Јововић, Даница Миљковић и друге. Јуна 1943. године у Витомирици су поред осталих ухапшене Дара Мићуновић, Коса Божовић, Новка и Милка Иванчевић, Илинка Бабовић, Видра Жарић, Јела Вуковић, Фима Жарић, Зорка Вуковић, Милица Влаховић, Видна Ракочевић и све су одведене у логор у Бечу. Јула 1943. године ухапшене су Зора Влаховић, Вукица Шошкић са дететом од четири месеца, Коса ЈБумовић, Даница Радовановић, Даница Јововић, Ковиљка Дедовић, Боса Миладиновић, Видосава Брајовић, Макица Радовић са ћерком Анком скојевком, ЈБубица Кртолица, Милосава Поповић са двоје деце, Милева Каваја и Боса Дујовић и све су спроведене у затвор у Тирани и логоре. Седмог јула Витомирицу је блокирала фашистичка милиција и међу многим ухапсила и Марију-Дуду Гилић, која је одведена у затвор у Пећи. Када су убили Драга Гарчевића и Паја Гилића, милиција их је мртве донела у Пећ. Позвали су из затвора Марију-Дуду Гилић, сестру Пајову, показали су јој мртво тело најмлађег брата, изрешетаног куршумима, и тражили да им каже да ли јој је то брат. Дуда је дигла главу и рекла: ,,Не, ово није мој брат, нити га познајем!” Вратили су је у затвор. Држала се ведро, да фашисти не би што приметили. После одласка једне групе другова и другарица из Пећи и Витомирице у партизане у Црну Гору, село је блокирано и ухапшени су сви мушкарци од 13 година навише и неколико жена. У току дана су их тукли и увече пустили. Приликом напада Џафер Девиних банди под руководством Гестапоа, 4. децембра 1943. године, у Пећи су почињена велика зверства. О томе је скеретар МК КПЈ Мелахат Хоџић послала извештај Обласном комитету КПЈ за Дукађин: „Гарда белокапаца Џафер Деве починила је овде‘) таква зверства да се слично не памти у Пећи. До сада се зна да има око 50 мртвих из мјеста док у околини изгледа да их је било 30—40. ВеРУЈе се да има жртава много вигие, јер будући да су измасакриране лешеве бацали ноћу у Бистрицу, то је могуће да их је неке брза вода однела. Већина по‘) Докуменат 795, К. 12. у Заводу за историју Косова бр. бијених издахнули су пре од мучења него од директних погодака кургиума. Зверови Џ. Деве уз помоћ овдашњих петоколонаша и бегова најпре су почели са општом преметачином у варогии по српским кућама којом су приликом одводили скоро из сваке куће све мушкарце без разлике на доба старости. Навече, изводили су и убијали поред канала по багитама Капишнице затим по виноградима у подножју Јерињака и другде. Једној мајци убили су оба сина, док једној другој свих пет. Добар део међу преосталим искупио је своје животе за високу цену, али и поред тога јоги су остали у затвору и у даљој неизвесности. Српски живаљ је наједном сав завијен у црно, а није ово било свеједно ни муслиманском становништву на чијем се добром делу примећивала жалост и неодобравање. Ипак су сви нек адашњи гипијуни скадристи и други наједном оживели узевши највиднијег учешћа у поменутим догађајима. Оно гито се десило све је изненадило. Ми код тога другим средствима нисмо располагали сем могуће заштите од војске са којом смо бгсли у додиру. И заиста, војска се узбунила и добила потом одобрење да она преузме вароги. Да се ово није десило ко зна докле би све дошло. Али и поред тога агент Сејфо је учинио да буду убијени гинајдер Реџеп, студент Герић и још два Србина и других три муслимана. Војска је дакле спречила само започето масовно убијање, у затворима се налази много омладине, мушкараца и девојака међу којима Рада и има такође јоги приличан број старијих људи. Вргие се масовна батинања и нигита се не зна о њиховој даљој судбини будући да су из те групе извукли тројицу . . . ” У граду је било 57 мртвих, у околини око 40, а више од 200 било је подвргнуто разноврсним мучењима. Ухапшено је 350 људи, међу којима и Деса Протић. Најпре су извршене преметачине у српским и црногорским кућама и изведени сви мушкарци. Увече су настала мучења и убијања. Вршена су масовна батинања. Лешеви убијених нису одмах пронађени. Жене и скојевке су у овој ситуацији одиграле велику улогу у проналажењу лешева убијених, у склањању људи и чувању страже по кућама. Седморица убијених били су бачени у поток у циганској махали. Милица Стругар са другим женама их је извлачила. Били су без одела, боси, извађених очију и зуба. Прале су их да би их препознале и носиле њиховим кућама. Јелена Самарџић и Стана Вујовић су по двојицу пренеле. Мајка Веска Пешовића, Јања препознала је унакаженог сина. Жандарми су је питали да ли је то њен син, а она је одговорила да није. Са- 918 вета Вујошевић је са кћерком спасла свога мужа кога су балисти измученог сурвали низ степенице и сакрила га у сену. Госпава Прелевић је тада крила у кући шесторицу. У кући Девића скривало се 10 људи. Код Стане Вујовић је било шест склоњених. У својим кућама није нико ноћио. Сутрадан је обављена сахрана убијених. Посао око њиховог преношења до гробља, сахране, копања гробова и другог обављале су жене. Када су жене узимале мртве синове са улица говориле су: „Зашто, сине, овде да погинеш, зашто не у борби?” После покоља 200 жена је ишло на демонстрације и протест у префектуру, карабинијерију и федерат. Говорила је Данка Бабовић, а на албански језик је преводила Љубица Милачић. Федерал је обећао да затвореним неће бити ништа, да ће им послати лекара, да им могу доносити храну, обилазити их и да ће бити пуштени. Један број је после неколико дана пуштен. Године 1943. Гораждевац су напали СС-овци и малтретирали насељеничке напредне породице. Ухватили су 30 људи и претресли све куће. Жене су изашле на улице, демонстрирале и осујетиле њихово стрељање. По директиви Партије тада су се сви компромитовани из села под видом рада пребацили у албански рудник да би одатле пошли у одред. Марта 1944. године из Витомирице су ухапшене Јованка Шарановић, Спаса Вуликић, Љубица Божовић и поново Марија-Дуда Гилић и одведене за Скадар и Тирану, одакле су почетком августа пребачене у приштински логор и почетком септембра пуштене и наставиле с радом. Средином 1944. године били су врло тешки услови за рад свих организација. Даноноћно су крстариле градом патроле Вермахта, Гестапоа, казнене експедиције фашистичке милилиције, балиста и других полууниформисаних и цивилних агената. По наредби немачке команде, на вратима свих кућа морали су се истаћи спискови станара оверени од стране полиције, а за оне који се нису налазили у граду морали су се подносити докази о њиховом боравку. Свако вече град је био у најстрожој блокади. Често су блокиране и махале са постављеним митраљезима док су есесовци вршили претрес кућа. На улици су претресане и жене и девојчице. Априла 1944. године интерниране су у Беч Мица, Роса и Магда Петрушевић, Стојанка Вукмировић, Злата Ајданић, Вера Влахо- �вић, Бранка Раичевић, Руска Стеванчевић, Ната Бабовић, Лепка Шантрић, Надира Гутић, Јелица Дашић, Анђа Николић-Стругар, Коса Мијатовић, Сава Перовић и Зорка Влаховић из Гораждевца. У Бечу су остале до априла-маја 1945. године. Злата Лакићевић, Милица Баровић, Сава Меденица, Милева Живаљевић, Милка Брковић, Фема Вукашиновић, Милка Раичевић из Витомирице одведене су у затвор у Пећи. Током рата из Пећи је интернирано 2.000 људи, жена и омладине. Приликом погибије једног Немца у Ракошу ради репресалија стрељана су 73 Србина, пошто су претходно најцрње мучени. Око њихове сахране бринуле су се само жене. После напада Немаца на Малесију, почетком 1944. у Ђаковици је заведен терор. Немци и жандармерија су блокирали град. Патроле су упадале ноћу у куће и вршиле претрес. Чланови КПЈ су били склоњени по подрумима. Паљене су куће. Ово је трајало све до марта, када су вршена и вешања и стрељања. Обешено је 12 људи и омладинка Ганимет Тербеши. Са Ганимет је ухапшена и њена тетка Шефкија Тербеши, спроведена у Призрен, затим у логор у Приштини и у Беч где је остала до ослобођења. После тога убијали су таоце у затвору. За 1. мај 1944. године партијска организација је извела разне акције. Одмах после 1. маја ухапшено је око 30 људи и жена, све што се нашло на улици из партизанских породица и симпатизера и интернирано у логор у Приштини. Ухапшена је Ширине Бровине, када је ишла у Пећ да тражи у општини легитимацију за себе, спроведена у Призрен, логор у Приштини и затим у Беч где је остала до ослобођења. Опкољена је кућа Шемсије Шита. Она је ухапшена и одведена у Призрен и после извесног времена пуштена. На територији Косова, у приштинском и другим срезовима такође је беснео терор. У јануару 1943. године специјални одреди италијанске војске и вулнетара који су те зиме мобилисани напали су насељеничка села приштинског среза. Први напад су извршили на Суви До. Вршили су претресе по кућама и похапсили сва мушка лица, одвели их у Липљан у школску зграду. Међу њима био је већи број комуниста и симпатизера. После овог села напали су Врело, Добрево, Косово Поље, Обилић, Црвену Водицу, рудник Косово, Ливађе, Гуштерицу, Лапље Село и друга, где су вршили рације над комунистима и српским становништвом. У овим рацијама убијено је 37 чланова КПЈ, а већи број је затворен. Омладинке и жене Сувог Дола масовно су ишле за ухапшенима, изражавајући гнев према непријатељу. Карабинијери су их тукли. Из Старог Градског Италијани су ухапсили Дару Одаловић с двоје мале деце и до јуна држали у затвору у Приштини. По изласку из затвора активно је радила и касније пошла у Липљан и наставила рад са омладином и женама. Из овог села су још хапшене и Марија Милићевић, Радојка Милићевић, Сава Милићевић, Госпава Милићевић и Крстина Ћиповић. У Врелу је 29. марта 1943. године Станко Бурић члан ОК КПЈ и секретар ОК СКОЈ-а заказао састанак двема партијским ћелијама. На састанак је пошао наоружан пушкомитраљезом са Даром Мирјачић наоружаном пушком. Наишли су на заседу и пружајући отпор обоје погинули. Вукота Мирјачић, Цвета Вујачић и Јела Савићевић пошли су и узели материјал који се налазио код Бурића. Тада су покупили све од 16 до 60 година, тукли их, пекли по табанима и камионом пребацили према Голешу. Жене су пожуриле за камионом. Карабинијери су окренули митраљез на њих. Тада је ухапшена и Милуша Никић, којој су у склоништу нашли партијски материјал, протерана за Призрен, после 4—5 месеци пуштена, отишла за Србију и у Јабланици се придружила одреду, и Јелена Јовановић, која је остала у 919 РАЊЕНЕ ПАРТИЗАНКЕ I МАКЕДОНСКО-КОСОВСКЕ БРИГАДЕ 1943. ГОДИНЕ У БОАНИЦИ НА КАРАОРМАНУ У МАКЕДОНИЈИ: ВЕРА ИЗ БИТОЉА, ЖИВКА-КОКА БОГОШЕВИП И ЗДАТА БУААТОВИН-ЉУМОВИБ ДРУГАРИЦЕ ИЗ I КОСОВСКО-МЕТОХИЈСКЕ НО УДАРНЕ БРИГАДЕ У КРУМИ (АЛБАНИЈА) НОВЕМБРА 1944. СЛЕВА НА ДЕСНО: САВКА КОВАЧЕВИН-БАКОВИВ, ЖИВКА-КОКА БОГОШЕВИБ, АНБА ВУЈОВИБ-ДЕНДА И ЗЛАТА БУЛАТОВИБ ЉУМОВИБ �затвору у Приштини до септембра 1943. Одведена је и убијена и Савица Мирјачић. У лето 1943. године, приликом напада фашиста на село, бачена је бомба на кућу Ћане Ковачевић од које је погинула њена свекрва Олга Ковачевић. У Милошеву је ухапшена Марија Лисулов. После погибије другова на Липовици, у Косову Пољу, Градском и Липљану, летећи водови су вршили честе претресе села и мучили људе до изнемоглости. Из Доње Гуштерице је одведена на рад у Албанију Вида Максимовић. Крајем 1943. године највећи број мушкараца из села био је у затворима и интернацији. У селима је харала реакција, отимали су земљу. Због терора, многе породице су се иселиле, мада је партијска организација настојала да то спречи. Априла 1944. године Гестапо је у Приштини ухапсио око 60 припадника НОП-а. У провали од 20. и 22. јуна 1944. године ухапшене су Даница Топаловић с мајком и сестром, а сутрадан и Вера Ристић с мајком, Дана Ацић, Стана Пајевић, Матилда Маљоку и Ранка Милановић. У логор у Бечу интерниране су: Видосава Ацић, Дана Ацић, Живка Ристић, Боса Топаловић, Зорица Топаловић, Вера Дајић, Живка Дајић, Планка Милић, Добрила Гапић, Љубинка Стаменковић, Надица Спасић, Добрила Цанић, Лепосава Цанић, Викторија Ничић, Деса Живић, Цвета Стојановић, Вера Веселиновић, Наталија Јоргић, Љубица Јоргић, Зорица Ристић, Вукица Козарац, Савка Пипина, Боса Лазаревић, а у логору у Приштини су остале Даница Топаловић, Ранка Милановић, Славка Дебељковић, Стана Пајевић, Драгица Пршендић-Рашчанин, Софија Маровић, Наташа Ничић које су пуштене приликом повлачења Немаца. У овом логору су жене као и остали припадници НОП-а редовно добијали вести и друге материјале и радиле организовано. Драгица Пршендић-Рашчанин и Софија Маровић су одржавале везе с другим особама у затвору, а са градом Наташа Ничић преко своје мајке Олге Ничић и обавештавали остале о свим догађајима. Наташа је у затвору организовала васпитни рад са групом другарица у којој су биле: Софија Маровић, Дара Илић, Рада Милићевић и Драгица Пршендић-Рашчанин. Читали су дневне вести, „Мати” од Перл Бак и др. Организован рад је био онемогућен свакодневним терором и интернирањем. Радило се више појединачно. Приликом приредбе за лого- раше протуран је и материјал о спољ ној ситуацији, а као последња тачка програма биле су борбене хорске песме. Ранка Милановић и Даница Топаловић успеле су да окупе известан број жена и омладинки из других срезова области и прорађивале су материјале из дијалектичког материјализма. Нарочито се радило у редовима СС војске у којој су били заведени Албанци из Приштине и других места области. Око 20 есесоваца успели су да појединачно и групно пребегну из војске, после чега је у логору терор био још јачи. Почетком 1944. године у село Преоце је дошао батаљон СС „Скендер бег” дивизије и све пунолетне људе и жене интернирао у логоре у Приштини и Албанији. У пролеће 1944. године, када су вршена хапшења у граду, из липљанске општине је ухапшена и Љубица Дејановић и из приштинског логора интернирана у Беч. Из Обилића су после провале у граду ухапшене и интерниране у Немачку омладинке Петра Ћетковић, Милева Торбица и Олга Торбица, која је била страховито мучена и после ослобођења погинула. Из Доње Гуштерице су јула 1944. године интерниране за Немачку Персида Токић и Нада Вучић. Настале су сталне репресалије непријатеља које су онемогућавале сваки рад све до ослобођења. У Прогласу1) Обласног комитета КПЈ за Космет од августа 1943. године поводом пада Мусолинија о ситуацији у овом времену се између осталог каже: „НАРОДИ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ! Данашњи велики рат је ослободилачки ■— праведни рат. Борба народа Југославије, која је задивила читав свет, само је део тог великог рата. Народи Југославије повели су ову тешку и неравну борбу да би сутра самостално одлучивали о својој судбини не чекајуНи милост и задовољење оним што им велике силе доделе. Гаранција за то као и да Не тековине данашње борбе: слобода народима Југославије и истинска народна демократска власт припасти народу, јесте Народно-ослободилачка војска, која ће као равноправни учесник у рушењу фашизма стати поред Црвене армије и савезничке војске. Не бојте се претњи и не слушајте обећања оних који су 23 године угњетавали и пљачкали народе Југославије. Не ') Докуменат у Заводу за историју Косова бр. 190, к. 7 — Зборник докумената и података о НОР-у југословенских народа, том I, књ. 19, 1969, стр. 239—245. 920 слушајте избегличку господу у Лондону и њиховог министра најсрамнијег издајника Дражу Михаиловића, јер они не могу ни у чије име говорити. Њихови агенти и шпијуни окупатора: Таса Ђорђевић, Сава Милићевић, Стојимир Парлић, поп Милош Вујошевић и комп. вратили су се из Србије да би са новим инструкцијама наставили прљаву издајничку улогу и онемогућили правилан развој народно-ослободилачке борбе нашега краја. Њима изгледа нису довољна свакодневна масовна хапшења, премлаћивања и интернирања, него и даље настављају да подносе спискове и шпијају мирне и погитене људе. Тако је последњих дана на доставу попа Милоша и Стојимира Парлића ухапшено у Урошевцу око 150 невиних људи и жена. Та се багра неће жацнути ни најпрљавијих провокација да би нашем народу учинила више зла, покушавајуНи да то припише храбрим народним партизанима. Не слугиајте њихове ортаке издајнике шиптарског народа: Иљаз Агуша, Сефедин бега, Рифата и Џеват бега, Ферат Драгу, Ибраима Љутвића, Тахир Кољђини, Муртезу Шаћира и друге, преко којих фашистички окупатор спроводи незапамћен терор, премлаћивање, интернирање, паљевину и исељавање мирног становништва. Тако су исељена и попљачкана села: Л у г , Магура, Вршевци, Мираги и у Сиринићу бугарски окупатор после страшног терора стрељао је 5 а ухапсио око 50 мирних сељака. Страгиан терор и масовна хапшења фашистички окупатор спроводи у Митровици, Урошевиу, Гњилану, Призрену и другим местима. Фашистички окупатор преко својих плаћеника — издајника народа убија најбоље вагие синове. Тако су убијени: Боро Вукмировић, Рамиз Садику, Станко Бурић, Емин Дураку, Аца Маровић, Муса Заими, Зенел Салихи, Војо Лакчевић, Мазлом Кпуска, Драги Поповић, Абедин Тербегии, Рада Милинић, Дергут Вокши, Андрија БулајиН, поручник Кадри Дергути, Неђми Мустафа, Ферид Грезда, Иса Грезда, Имер Грезда, Ћемал Бакија, Таиб Бакија, Фазли Сојево, Шани Нуши и други који су дали све за слободу. Поред тога фашистички зликовг^и завели су ропски рад у рудницима. Тако у Трепчи радничка надница износи 60—70 динара, док килограм жита кошта 150 динара. То је слика фашистичког окупатора који свим силама ради да унигити нагие народе“. У фебруару 1943. године у Призрену су вршене акције цепања слика Мусолинија и Емануела и брисање речи „Рекс-Дукс” на Каљаји. Због тога је дошло до одмазде и терора, премлаћивани су људи по улицама. После овога организоване су демонстрације Албанаца 16. фебруара. Радње су готово све биле затворене. У поворци је учествовало око 2.000 људи који су узвикивали „Доле фашизам”!, �„Доле Италија”! Од жена у демонстрацијама су учествовале Мизафер Ђинали, Дудија Ћамиљи и друге. После демострација ухапшен је један број демостраната. Ухапшена је Дудија Ћамиљи, пошто су јој претходно срушили кућу. Код ње је нађен материјал о томе коме је дељен новац, па су на основу тог списка извршили нова хапшења. Ухапшена је и Ћаја Нимани и болничарка Мица Ивановић, која је носила санитетски материјал за партизане. У затвору су су их тукли и мучили. Дудији Ћамиљи су у шалваре бацили мачку и укључивали струју. Она је симулирала лудило и зато су је пустили. Исте године ухапсили су Јелицу Васиљевић и Пају Трбусић, али су их ускоро пустили. У Ораховцу су 1943. године хапшене Милица Грковић, Нада Грковић и Стана Грковић. На терену Суве Реке, у Дуљу, где је била удата измрцварена је и убијена Дара Димић-Петровић из Мовљана а Стана Јанковић из Деловца-Мушутиште, која се бранила од пљачке убијена је ноћу. У фебруару 1944. године, пошто су открили скривницу у кући, ухапсили су Драгицу и Цану Некић и 24. августа су обе Немци обесили, прву у Призрену са још 10 родољуба а другу у Ђаковици. Тада су ухапшене и Јелица Васиљевић, Деса Ђорђевић, Злата Шутаковић, Деса Мирић, Деса Костић, а из Средске Борика Королејић, Станојка Савић, Стана Љубисављевић, Стеванка Несторовић, Ружа Љамић, Љубисавка Љубисављевић, Надежда Љубисављевић, Живка Љубисављевић, Милојка Совтић, Зорка Танасковић, Гроздана Танасковић, Милка Савић, Ружа Зрнзевић, Васка Вучевић, Гоца и Ленка Великанац и друге. У кући Јонуз Реџе крио се Мустафа Бакија. Због тога је цела породица интернирана у Немачку. У логорима у Албанији су биле две сестре Ђинали, Олга Чемерикић, а у Бечу Вукосава Ђорђевић и Милева Ђорђевић. Из Ораховца су 1944. године ухапшене и одведене у логор у Приштини омладинке Вана Мојсић, Доста Мојсић, Ванка Мојсић, Мага Мојсић, Драга Мојсић и Даница Јовичић. Крајем јануара 1943. године у кући Јевте Парежанина у селу Грболе код Урошевца, налазио се Обласни комитет КПЈ за Космет и његова техника. Тада, због напада окупатора на терену Гњилана и Прешева, у Грболе је дошла група партизана Карадачког одреда и сместила се у кући Столета Сталетовића. Примећена је приликом уласка у село и окупаторска команда је опколила село. Скојевка Јованка Парежанин која је приметила непријатеља, обавестила је чланове ОК. Техника је склоњена, а чланови ОК су се придружили одреду и успели да се пробију. Окупатор и његови сарадници су навалили на село, запалили кућу Сталетовића, бацили у ватру Тодора Милићевића и Рада Бајата, а Душана и Новицу Ђајића исекли пред очима жена и деце и убили Јагоша Милића. Жене су тукли и злостављали, тражећи да им покажу склониште оружја и муниције као и сељаке које нису нашли код куће. И поред мучења оне нису ништа признале. Тада су стрељали девет људи и око 80 ухапсили. Марта 1943. године по задатку Партије прешла је на терен Средске (Призрен) Радмила Клајић и остала до маја, када је ухапшена и остала у затвору до капитулације Италије септембра 1943. године. Половином 1943. године у Урошевцу је ухапшен већи број жена и омладинки, припадника НОП-а, од којих су неке кратко време провеле у затвору и пуштене, а неке задржане и интерниране у Албанију. Марија Ховјетска и Вера Војницалијевић-Деспотовић су одведене у Драч и Бурељ, Радмила Милићевић је одведена у логор у Приштини, а остале Зорка Димитријевић, Стана Синадиновић, Стојанка Богошевић, Радмила Димитријевић, Љубица Ристић и Стана Милићевић су остале у затвору у Урошевцу и после извесног времена пуштене. Нешто касније ухапшена је још једна група омладинки из града. Ова група је после саслушања и малтретирања пуштена, а задржана је само Радмила Мирковић, која је пребачена у затвор у Скадру, затим у логор на Сајмишту и Бањици где је остала до августа 1944. године. Јула 1943. године у Врбештици су ухапсили Крстину Цветковић, Милојку Цветковић, Стану Цветковић, Стану Гојковић, Наталију Танасијевић и Стоју Николић, мајку Драгиње Николић из Штрпца. Похапсили су све породице партизана и велики број жена и интернирали. Септембра 1943. године у Урошевцу је убијено око 40 људи. Убијена је мајка Боге Димитријевића, 70-годишња старица. У току 1944. године ухапшене су Радмила Димитријевић и Љубица Ристић (обе по други пут) Лепка Алексић, Лепка Деспотовић, Јорданка Марковић, Десанка Грковић 921 све из Урошевца, Марија Ховјетска по доласку из логора у Албанији, Нада Витковић и Загорка Симић. Цела група је интернирана у Беч и остала до ослобођења. Ухапшене су и Ленка Деспотовић и Иконија Мандрапа. У лето 1944. године у Штрпцу су извршена масовна стрељања. Бугари су блокирали село. Тада је убијен један бугарски војник и један рањен. Кад су сахрањивали војника, силом су извели све на сахрану и тада су мучили Добрилу и Ивану Николић, а стрељали Даницу Сталетовић, Станојку Сталетовић, Јелицу Сталетовић, Стојну Марковић, Савету Марковић, Јованку Марковић, Драгињу Грбић, Наду Грбић, Дарку Реџић, Јулку Стефановић, Борку Реџић, Милушу Реџић, Драгу Радичевић, Јаглику Радичевић — у двема групама, прву између Штрпца и Брезовице на месту званом Роканово, а другу на месту Гушевац испред гробља у Штрпцу. Из Врбештице је тада стрељана Цветка Сталетовић, једна од најактивнијих жена. У Драјковцу је била хапшена Зорка Дурлевић. Двадесетог или 21. августа 1944. године стрељана је Зорка Јовановић са још три друга, због тога што јој је у воденици пронађена извесна количина експлозива. На терену Бинца-Гњилане, после преласка одреда преко Мораве на Карадак на бугарску територију 1943. године, похапшено је и стрељано осам лица, међу њима и жене Риста Царића, Каблаша, Којића као и једна жена из Врбовца. У августу 1943. године извршена су велика хапшења у селима гњиланског среза, премлаћивања и стрељања људи. У Танкосићу је ухапшено око 90 људи, у Слатини сви Срби, ради притиска да се иселе, у Гушици су такође сви ухапшени а стрељано је седам, у Новом Селу и Пожарању су ухапшени сви комунисти. Новембра 1943. године ухапшене су Лепосава Малишић и Грозда Домазетовска, која је остала у затвору до капитулације Италије, а после тога је радила илегално у Ранилугу. Крајем марта 1944. године, после убиства Драгог Поповића, ухапшена је цела породица Трајић и после месец дана пуштена. Почетком јула ухапшене су Вера Димић и Благица Катанић, касније је ухапшена и Дара Трајић-Тања, затим породица Димић и Благица Рајчић. После ових хапшења у граду су остала два члана КПЈ, жене и женска омладина. У Каменици је такође ухапшен и један број жена. �затвору у Приштини до септембра 1943. Одведена је и убијена и Савица Мирјачић. У лето 1943. године, приликом напада фашиста на село, бачена је бомба на кућу Ћане Ковачевић од које је погинула њена свекрва Олга Ковачевић. У Милошеву је ухапшена Марија Лисулов. После погибије другова на Липовици, у Косову Пољу, Градском и Липљану, летећи водови су вршили честе претресе села и мучили људе до изнемоглости. Из Доње Гуштерице је одведена на рад у Албанију Вида Максимовић. Крајем 1943. године највећи број мушкараца из села био је у затворима и интернацији. У селима је харала реакција, отимали су земљу. Због терора, многе породице су се иселиле, мада је партијска организација настојала да то спречи. Априла 1944. године Гестапо је у Приштини ухапсио око 60 припадника НОП-а. У провали од 20. и 22. јуна 1944. године ухапшене су Даница Топаловић с мајком и сестром, а сутрадан и Вера Ристић с мајком, Дана Ацић, Стана Пајевић, Матилда Маљоку и Ранка Милановић. У логор у Бечу интерниране су: Видосава Ацић, Дана Ацић, Живка Ристић, Боса Топаловић, Зорица Топаловић, Вера Дајић, Живка Дајић, Планка Милић, Добрила Гапић, Љубинка Стаменковић, Надица Спасић, Добрила Цанић, Лепосава Цанић, Викторија Ничић, Деса Живић, Цвета Стојановић, Вера Веселиновић, Наталија Јоргић, Љубица Јоргић, Зорица Ристић, Вукица Козарац, Савка Пипина, Боса Лазаревић, а у логору у Приштини су остале Даница Топаловић, Ранка Милановић, Славка Дебељковић, Стана Пајевић, Драгица Пршендић-Рашчанин, Софија Маровић, Наташа Ничић које су пуштене приликом повлачења Немаца. У овом логору су жене као и остали припадници НОП-а редовно добијали вести и друге материјале и радиле организовано. Драгица Пршендић-Рашчанин и Софија Маровић су одржавале везе с другим особама у затвору, а са градом Наташа Ничић преко своје мајке Олге Ничић и обавештавали остале о свим догађајима. Наташа је у затвору организовала васпитни рад са групом другарица у којој су биле: Софија Маровић, Дара Илић, Рада Милићевић и Драгица Пршендић-Рашчанин. Читали су дневне вести, „Мати” од Перл Бак и др. Организован рад је био онемогућен свакодневним терором и интернирањем. Радило се више појединачно. Приликом приредбе за лого- раше протуран је и материјал о спољ ној ситуацији, а као последња тачка програма биле су борбене хорске песме. Ранка Милановић и Даница Топаловић успеле су да окупе известан број жена и омладинки из других срезова области и прорађивале су материјале из дијалектичког материјализма. Нарочито се радило у редовима СС војске у којој су били заведени Албанци из Приштине и других места области. Око 20 есесоваца успели су да појединачно и групно пребегну из војске, после чега је у логору терор био још јачи. Почетком 1944. године у село Преоце је дошао батаљон СС „Скендер бег” дивизије и све пунолетне људе и жене интернирао у логоре у Приштини и Албанији. У пролеће 1944. године, када су вршена хапшења у граду, из липљанске општине је ухапшена и Љубица Дејановић и из приштинског логора интернирана у Беч. Из Обилића су после провале у граду ухапшене и интерниране у Немачку омладинке Петра Ћетковић, Милева Торбица и Олга Торбица, која је била страховито мучена и после ослобођења погинула. Из Доње Гуштерице су јула 1944. године интерниране за Немачку Персида Токић и Нада Вучић. Настале су сталне репресалије непријатеља које су онемогућавале сваки рад све до ослобођења. У Прогласу1) Обласног комитета КПЈ за Космет од августа 1943. године поводом пада Мусолинија о ситуацији у овом времену се између осталог каже: „НАРОДИ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ! Данашњи велики рат је ослободилачки — праведни рат. Борба народа Југославије, која је задивила читав свет, само је део тог великог рата. Народи Југославије повели су ову тешку и неравну борбу да би сутра самостално одлучивали о својој судбини не чекајући милост и задовољење оним што им велике силе доделе. Гаранција за то као и да ће тековине данашње борбе: слобода народима Југославије и истинска народна демократска власт припасти народу, јесте Народно-ослободилачка војска, која ће као равноправни учесник у рушењу фашизма стати поред Црвене армије и савезничке војске. Не бојте се претњи и не слушајте обећања оних који су 23 године угњетавали и пљачкали народе Југославије. Не ‘) Докуменат у Заводу за историју Косова бр. 190, к. 7 — Зборник докумената и података о НОР-у југоеловенских народа, том I, књ. 19, 1969, стр. 239—245. 920 слушајте избегличку господу у Лондону и њиховог министра најсрамнијег издајника Дражу Михаиловића, јер они не могу ни у чије име говорити. Њихови агенти и шпијуни окупатора: Таса Ђорђевић, Сава Милићевић, Стојимир Парлић, 71071 Милош Вујошевић и комп. вратили су се из Србије да би са новим инструкцијама наставили прљаву издајничку улогу и онемогућили правилан развој народно-ослободилачке борбе нашега краја. Њима изгледа нису довољна свакодневна масовна хапшења, премлаћивања и интернирања, него и даље настављају да подносе спискове и шпијају мирне и погитене људе. Тако је последњих дана на доставу попа Милоша и Стојимира Парлића ухапшено у Урошевцу око 150 невиних људи и жена. Та се багра неће жацнути ни најпрљавијих провокација да би нашем народу учинила вигие зла, покушавајући да то припише храбрим народним партизанима. Не слушајте њихове ортаке издајнике шиптарског народа: Иљаз Агуша, Сефедин бега, Рифата и Џеват бега, Ферат Драгу, Ибраима Љутвића, Тахир Кољђини, Муртезу Шаћира и друге, преко којих фашистички окупатор спроводи незапамћен терор, премлаћивање, интернирање, паљевину и исељавање мирног становништва. Тако су исељена и попљачкана села: Л у г , Магура, Вршевци, Мираги и у Сиринићу бугарски окупатор после страшног терора стрељао је 5 а ухапсио око 50 мирних сељака. Страшан терор и масовна хапшења фашистички окупатор спроводи у Митровици, Урошевг1,у, Гњилану, Призрену и другим местима. Фашистички окупатор преко својих плаћеника — издајника народа убија најбоље ваше синове. Тако су убијени: Боро Вукмировић, Рамиз Садику, Станко Бурић, Емин Дураку, Аца Маровић, Муса Заими, Зенел Салихи, Војо Лакчевић, Мазлом Кпуска, Драги Поповић, Абедин Тербеши, Рада Милинић, Дергут Вокгии, Андрија Булајић, поручник Кадри Дергути, Неђми Мустафа, Ферид Грезда, Иса Грезда, Имер Грезда, Ћемал Бакија, Таиб Бакија, Фазли Сојево, Шани Нуши и други који су дали све за слободу. Поред тога фашистички зликовци завели су ропски рад у рудницима. Тако у Трепчи радничка надница износи 60—70 динара, док килограм жита кошта 150 динара. То је слика фашистичког окупатора који свим силама ради да унигити нагие народе". У фебруару 1943. године у Призрену су вршене акције цепања слика Мусолинија и Емануела и брисање речи „Рекс-Дукс” на Каљаји. Због тога је дошло до одмазде и терора, премлаћивани су људи по улицама. После овога организоване су демонстрадије Албанаца 16. фебруара. Радње су готово све биле затворене. У поворци је учествовало око 2.000 људи који су узвикивали „Доле фашизам”!, �„Доле Италија”! Од жена у демонстрацијама су учествовале Мизафер Ђинали, Дудија Ћамиљи и друге. После демострација ухапшен је један број демостраната. Ухапшена је Дудија Ћамиљи, пошто су јој претходно срушили кућу. Код ње је нађен материјал о томе коме је дељен новац, па су на основу тог списка извршили нова хапшења. Ухапшена је и Ћаја Нимани и болничарка Мица Ивановић, која је носила санитетски материјал за партизане. У затвору су су их тукли и мучили. Дудији Ћамиљи су у шалваре бацили мачку и укључивали струју. Она је симулирала лудило и зато су је пустили. Исте године ухапсили су Јелицу Васиљевић и Пају Трбусић, али су их ускоро пустили. У Ораховцу су 1943. године хапшене Милица Грковић, Нада Грковић и Стана Грковић. На терену Суве Реке, у Дуљу, где је била удата измрцварена је и убијена Дара Димић-Петровић из Мовљана а Стана Јанковић из Деловца-Мушутиште, која се бранила од пљачке убијена је ноћу. У фебруару 1944. године, пошто су открили скривницу у кући, ухапсили су Драгицу и Цану Некић и 24. августа су обе Немци обесили, прву у Призрену са још 10 родољуба а другу у Ђаковици. Тада су ухапшене и Јелица Васиљевић, Деса Ђорђевић, Злата Шутаковић, Деса Мирић, Деса Костић, а из Средске Борика Королејић, Станојка Савић, Стана ЈБубисављевић, Стеванка Несторовић, Ружа ЈБамић, ЈБубисавка Љубисављевић, Надежда Љубисављевић, Живка Љубисављевић, Милојка Совтић, Зорка Танасковић, Гроздана Танасковић, Милка Савић, Ружа Зрнзевић, Васка Вучевић, Гоца и Ленка Великанац и друге. У кући Јонуз Реџе крио се Мустафа Бакија. Због тога је цела породица интернирана у Немачку. У логорима у Албанији су биле две сестре Ђинали, Олга Чемерикић, а у Бечу Вукосава Ђорђевић и Милева Ђорђевић. Из Ораховца су 1944. године ухапшене и одведене у логор у Приштини омладинке Вана Мојсић, Доста Мојсић, Ванка Мојсић, Мага Мојсић, Драга Мојсић и Даница Јовичић. Крајем јануара 1943. године у кући Јевте Парежанина у селу Грболе код Урошевца, налазио се Обласни комитет КПЈ за Космет и његова техника. Тада, због напада окупатора на терену Гњилана и Прешева, у Грболе је дошла група партизана Карадачког одреда и сместила се у кући Столета Сталетовића. Примећена је приликом уласка у село и окупаторска команда је опколила село. Скојевка Јованка Парежанин која је приметила непријатеља, обавестила је чланове ОК. Техника је склоњена, а чланови ОК су се придружили одреду и успели да се пробију. Окупатор и његови сарадници су навалили на село, запалили кућу Сталетовића, бацили у ватру Тодора Милићевића и Рада Бајата, а Душана и Новицу Ђајића исекли пред очима жена и деце и убили Јагоша Милића. Жене су тукли и злостављали, тражећи да им покажу склониште оружја и муниције као и сељаке које нису нашли код куће. И поред мучења оне нису ништа признале. Тада су стрељали девет људи и око 80 ухапсили. Марта 1943. године по задатку Партије прешла је на терен Средске (Призрен) Радмила Клајић и остала до маја, када је ухапшена и остала Зг затвору до капитулације Италије септембра 1943. године. Половином 1943. године у Урошевцу је ухапшен већи број жена и омладинки, припадника НОП-а, од којих су неке кратко време провеле у затвору и пуштене, а неке задржане и интерниране у Албанију. Марија Ховјетска и Вера Војницалијевић-Деспотовић су одведене у Драч и Бурељ, Радмила Милићевић је одведена у логор у Приштини, а остале Зорка Димитријевић, Стана Синадиновић, Стојанка Богошевић, Радмила Димитријевић, Љубица Ристић и Стана Милићевић су остале у затвору у Урошевцу и после извесног времена пуштене. Нешто касније ухапшена је још једна група омладинки из града. Ова група је после саслушања и малтретирања пуштена, а задржана је само Радмила Мирковић, која је пребачена у затвор у Скадру, затим у логор на Сајмишту и Бањици где је остала до августа 1944. године. Јула 1943. године у Врбештици су ухапсили Крстину Цветковић, Милојку Цветковић, Стану Цветковић, Стану Гојковић, Наталију Танасијевић и Стоју Николић, мајку Драгиње Николић из Штрпца. Похапсили су све породице партизана и велики број жена и интернирали. Септембра 1943. године у Урошевцу је убијено око 40 људи. Убијена је мајка Боге Димитријевића, 70-годишња старица. У току 1944. године ухапшене су Радмила Димитријевић и Љубица Ристић (обе по други пут) Лепка Алексић, Лепка Деспотовић, Јорданка Марковић, Десанка Грковић 921 све из Урошевца, Марија Ховјетска по доласку из логора у Албанији, Нада Витковић и Загорка Симић. Цела група је интернирана у Беч и остала до ослобођења. Ухапшене су и Ленка Деспотовић и Иконија Мандрапа. У лето 1944. године у Штрпцу су извршена масовна стрељања. Бугари су блокирали село. Тада је убијен један бугарски војник и један рањен. Кад су сахрањивали војника, силом су извели све на сахрану и тада су мучили Добрилу и Ивану Николић, а стрељали Даницу Сталетовић, Станојку Сталетовић, Јелицу Сталетовић, Стојну Марковић, Савету Марковић, Јованку Марковић, Драгињу Грбић, Наду Грбић, Дарку Реџић, Јулку Стефановић, Борку Реџић, Милушу Реџић, Драгу Радичевић, Јаглику Радичевић — у двема групама, прву између Штрпца и Брезовице на месту званом Роканово, а другу на месту Гушевац испред гробља у Штрпцу. Из Врбештице је тада стрељана Цветка Сталетовић, једна од најактивнијих жена. У Драјковцу је била хапшена Зорка Дурлевић. Двадесетог или 21. августа 1944. године стрељана је Зорка Јовановић са још три друга, због тога што јој је у воденици пронађена извесна количина експлозива. На терену Бинца-Гњилане, после преласка одреда преко Мораве на Карадак на бугарску територију 1943. године, похапшено је и стрељано осам лица, међу њима и жене Риста Царића, Каблаша, Којића као и једна жена из Врбовца. У августу 1943. године извршена су велика хапшења у селима гњиланског среза, премлаћивања и стрељања људи. У Танкосићу је ухапшено око 90 људи, у Слатини сви Срби, ради притиска да се иселе, у Гушици су такође сви ухапшени а стрељано је седам, у Новом Селу и Пожарању су ухапшени сви комунисти. Новембра 1943. године ухапшене су Лепосава Малишић и Грозда Домазетовска, која је остала у затвору до капитулације Италије, а после тога је радила илегално у Ранилугу. Крајем марта 1944. године, после убиства Драгог Поповића, ухапшена је цела породица Трајић и после месец дана пуштена. Почетком јула ухапшене су Вера Димић и Благица Катанић, касније је ухапшена и Дара Трајић-Тања, затим породица Димић и Благица Рајчић. После ових хапшења у граду су остала два члана КПЈ, жене и женска омладина. У Каменици је такође ухапшен и један број жена. �Фебруара 1943. године у Косовској Митровици затворена је Мара Диклић која је живела и радила у руднику Трепча. Мучена је, одведена на Бањицу и убијена у логору смрти у Немачкој. У провали марта 1943. године Немци су ухапсили велики број припадника НОП-а међу којима 20 комуниста. Ухапшене су Анка Спаић са родитељима, сестром и браћом, Деса Томовић, Ружа Томовић, Душица Ганић и њена мајка, Катарина Базовић, Јелена Ђурица, Дана Симоновић, Мирка Ћамиловић. У затвору су мучили и злостављали Анку Спаић и нарочито Десу Томовић, коју су априла исте године заједно са 16 припадника НОП-а стрељали. Анка Спаић и Катарина Базовић су одведене на Бањицу, затим у Аушвиц где су спаљене у крематоријуму. После извесног времена пуштена је породица Спајић, Ружа Томовић, Јелена Ђурица, Душица Ганић и њена мајка. У јуну су настављена хапшења. Тада су ухапшене Јованка Радивојевић-Кица-Ваља, Даница Јарамаз и обе су заједно са 32 родољуба стрељане у затвору, затим Марта Андрејевић, Вера Шимунић, Дара Секуловић, Вукица Грујић, Вера Секуловић. Сем Вере Секуловић која је пуштена из митровачког затвора и Даре Секуло- вић, која је пуштена са Бањице, остале су одведене на Бањицу а затим у Немачку. Маја 1943. хапшена је и Деса Илић из Вучитрна и убрзо пуштена. У провали октобра и новембра 1943. године Гестапо је ухапсио у Старом Тргу Мару Кусовац и Сају Илић, у граду: Раду Стошић, Десу Божовић, Мицу Чизмић, Јованку Јаковљевић, родитеље и сестре Луке Лисула. Саја Илић и Мара Кусовац су одведене у Немачку, одакле су се вратиле после ослобођења, док су остале после два и по месеца пуштене. У Вучитрну су ухапшене Данка Сталетовић, Розалија Ћоровић, Десанка Милошевић, Боса Ристић, Спасенија Здравковић, Роса Ивановић, Цвета Николић и Душка Ристић. Две последње су после неког времена пуштене, а остале су одведене у Аушвиц и остале до ослобођења. Из Вучитрна је 11 лица стрељано, једно умрло у логору, 13 интернирано, а један број после извесног времена је пуштен. Да не би пали у руке Немаца приликом ових хапшења 18 чланова КПЈ и пет скојеваца је побегло из Трепче, двоје је пало у руке четника и заклано, а један је погинуо у борби. Ова провала је имала тешке последице на рад свих организација. Рад партијске организације је сведен на мању меру, а организација жена се није могла 922 опоравити до ослобођења. У Бабином Мосту је ухапшена Ружа Прибичевић и одведена у логор на Бањици. У првој половини 1944. године ухапшена је у селу Обранчи Марина Полисенко, где се била пребацила из села Видушић. Милкица Миловановић из Милошева ухапшена је 12. јула 1944. године, одведена на Бањицу и у логор смрти у Немачкој. У интернацији је умрла. Осамнаестог јула 1944. године у граду је ухапшено пет комуниста и дан касније још осам. Ухваћена је и стрељана Сретена Јевтовић. Милица Миловановић-Думић је такође ухваћена с мужем у Рашкој и стрељана. Велики је број мајки на Косову које су у НОР-у изгубиле по једно двоје па и троје и четворо деце. Оне су се херојски држале, јер су знале да су их дале за слободу, а саме настављале рад и пружале свој активни удео НОП-у. Жене Косова, чланови КПЈ, СКОЈ-а и АФЖ су својим радом на терену и са пушком у руци, мада у изузетно тешким условима живота и рада, пружиле свој допринос ослободилачкој борби народа Југославије, и у тој борби дале изразите примере пожртвованости и привржености КПЈ и слободи, братству и јединству народа своје домовине. �ПОРУКЕ Н АА К А З Ы Н КАЗБ1 МЕббАСЕб MESSAGES МЕббАСЕб MESSAGES �О томе како су се жене Србије бориле и умирале за слободу, за иаше данас и сутра — за циљеве народноослободилачке борбе и радничке класе говоре њихове поруке. Наводимо само неке које су у књизи забележене. МИЛИЦА РАДОВАНОБИЋ, студенткиња из Београда. Заробили су је у битки код Сибнице 26. октобра 1941. године и спровели у затвор у Свилајнац. Њу су на саслушању највише мучили али ништа нису могли од ње извући. Да би је сломили и натерали да каже „кајем се” довели су јој мајку из Београда. За те две речи поклонили би јој живот. Милица Радовановић је говорила мајци: ЛЕОНТИНА КРАУС, учитељица у пензији из Београда. Симпатизер покрета. Више пута је писала писма квислиншкој српској влади оптужујући је за догађаје и терор у земљи. У једном од писама је затражила да пусте најмлађег комунисту осуђеног на смрт, а да ставе њу. Ухапсили су је, а никог нису пустили. Последње писмо написала је српском народу: „Мама мила, издаја је и помислити на то. Немој облачити црно за мном, ја сам партизанка. Не умирем од болести, умирем за слободу!” „Уочи моје смрти, у задњем писму које сада пишем, желим вам предати најбољи део мог животног сазнања. . . . Свако ко осећа битно човечно у човеку, ставиће све своје снаге на расположење прегаоцима око комунистичког привредног уређења, а његове носиоце пригрлити свом својом љубављу и захвалношћу. Моја последња осећања посвећујем комунистима”. Стрељали су је 30. јуна 1942. ОЛГА РАДИШИЋ-ПЕТРОВ, учитељица из Баранде. Рањену су је заробили 22. октобра 1941. и одвели у Петровград где су је страховито мучили. Стезали су јој главу и удове гвозденим обручем, палили на ватри дланове. Ошишали је до главе и пуштали кап по кап воде на теме. Олга није ни реч рекла. Тако је било и у Београду у Гестапоу и на Бањици. Олга чак ни своје име није рекла. Само је говорила: Стрељали су је 7. јуна 1943. године. ЛУКРЕЦИЈА-НЕЦА АНКУЦИЋ, студенткиња из Панчева. Ухватили су је гестаповци крајем јула 1941. и спровели у Вршац. Са још деветнаест родољуба одвезли су је камионом у Самош, на губилиште. Све до вешала певала је: „Можда ја нећу живети, али ће мој народ победити!” На зиду ћелије у Петровграду остало је записано: „Поносно умирем за КПЈ” „Падај сило и неправдо . ..” Угушили су је у гасном аутомобилу, 9. маја 1942. Обесили су је 14. октобра 1942. СОЊА МАРИНКОВИЋ, инжењер из Новог Сада. Ухапсили су је 14. јула 1941. године. Кад су је повели на стрељање. није допустила да јој пуцају у леђа, већ се окренула и довикнула: КОСА ПАЦИЋ, домаћица из Ивањице. Учесник првог светског рата. Активно се укључила у народноослободилачки покрет и свим срцем га помагала. Ухапсили су је 1941. и страшно мучили. Претучена, пузећи, изашла је на стрелиште. Кад су хтели да је стрељају, везали су јој очи. Скинула је мараму усправила се и рекла: „Пуцајте, ово су комунистичке груди!” Стрељали су је 31. јула 1941. године. „Нећу да умрем као кукавица, знам зашто умирем, хоћу да гледам”. ЛЕПА СТАМЕНКОВИЋ, текстилна радница из Лесковца. Ухапсили су је 3. септембра 1942. године. Није хтела рећи ни своје име Специјалној полицији. Препознали су је београдски агенти. Када су је повели на губилиште, већ је било стрељано шесторо из породице Стеменковић. Управник бањичког логора јој је рекао да са њом убија и последњег. Она му је на то одговорила: Стрељали су је 15. децемра 1941. ЛАУРА-ЛОЛА ВОЛ, приватни чиновник из Суботице. Ухапсили су је октобра 1941. године, и осудили на смрт вешањем. Кад су јој ставили омчу о врат, рекла је мађарском војнику: ,,Иза мене остаје Партија и још један Стаменковић” — при чему је мислила на свога у повоју сина Бошка. „Шта дрхтите, не вешају вас”. Пресуда је извршена 18. новембра 1941. у касарни у Суботици. Стрељали су је 1. октобра 1943. године. 925 �СРБИЈАНКА БУКУМИРОВИЋ, студент из Петровца на Млави. Специјална полиција је блокирала кућу 7. октобра 1943. и ухапсила њене обе сестре, а њу сутрадан. Претученупребацили су је у логор на Бањици, као кривца I категорије. Ту је чекала тренутаксмрти мирно. О томе пише њена сестра Јока: ,,Драга мамо и сви остали, Синоћ изненада када смо се најмање надале дођоше да изводе за стрељање. Позвали су 12 а међу њима и наше Српче .. . Пољубиле смо се на брзину. Погила је горда дигнуте главе као увек што иде. Ја сам несвесно ишла за њом до пола собе, а онда када се затворише врата иза последње прислоним уво. У ходнику где су им везивали руке на леђа проломи се Србин глас: ВИДОСАВА ОБРАДОВИЋ-РАДОЈКОВИЋ, професор из Крушевца. Ухапсили су је децембра 1943. у Аранђеловцу и спровели на Бањицу. Повели су је на стрељање у последњој групи жена. У ходнику логора је са групом другарица, према ранијем договору, напала гестаповце и стражаре. Очекујући да буде изведена на стрељање, написала је писмо мајци: „Драга моја мајчице, пишем ти последњи пут, јер очукујем сваке вечери да нас изведу. Мило моје мајче, опрости ми, али је свака борба таква. Видела сам место где је стрељан тата. Стрељан је овде у дворишту, а нас воде на „Маринкову бару”. Шта ћеш, мило моје мајче, свако има свој пут. Мој је ето био кратак, али шта мари, била сам. ипак срећна. Тегико ми је мајчице јер знам колико ћеш да патиш. Остаћеш ипак са неким својим. Помисли на оне мајке које су дале сву своју децу и остале саме. Победа је наша па нам је зато теже што сад умиремо, али нас смрт не плаши. Спремне смо за то, као за какву шетњу.” Живела комунистичка партија” Стрељали су је 7. септембра 1944. ЈОВАНКА БУКУМИРОВИЋ-БОГДАНОВИЋ, учитељица из Петровца на Млави. Њу су стрељали четири дана после сестре Србе. У писму мајци о томе да јој децу чека смрт Јока каже: Стрељали су је 11. септембра 1944. „Драга мамо, ... ми тако морамо. ... Знам да Ке ти бити тешко да примиш све то, али ипак покушај да будеги храбра и да издржиш. Имај увек на уму да нисмо ми једини и да је пре нас отишло тако много њих”. ЗОРА ИЛИЋ-ОБРАДОВИЋ, доктор права из Београда. Ухватили су је фебруара 1943. у Краљеву, где је била на илегалном партијском раду. Претукли су је и однели у притвореничку болницу одакле је послала поруку својој ћерки: „Моја драга Љоља, Пишем ти из затвора у нади и жељи да те моје писмо затекне живу и здраву. Немој да тугујеш за мном, рођена моја девојчице, ако сутра останеш без мене . . . Кад одрастеш схватићеш да други пут за поштена човека није могао да буде, него борба за ослобођење наше земље од непријатеља свих врста, борба за социјалистичку заједницу. Та борба тражи жртве, али оне неће бити узалудне, јер је победа наша”. Стрељали су је, 11. септембра 1944. СТОЈАДИНКА-СТОЛА РАДОСАВЉЕВИЋ, ученица из Прокупља. Погинула је 9. априла 1942. у борби против Немаца, у време офанзиве на Топлицу. У њеној торбици нађено је започето писмо мајци. Писала је: „Драга мајко, опрости што сам те оставила. Један ми је брат погинуо пре месец дана на Сварчи, други у логору у Нишу. Они немају трећег брата да их освети, осветићу их ја, и њих и све другове који падоше за слободу”. Стрељали су је 11. септембра 1944. године. Тако су оне умирале и поручивале уверене у победу и циљеве за које се боре. Одлазиле су на губилиште са песмом или ћутке са црвеним машнама у коси, или не рекавши никад ни своје име, пркосећи тиме непријатељу. 926 �О том как женш,инБ1 Сербии боролисв и умирали за свободу, за наше настонш;ее и будугцее — за цели народно-освободителБнои борБбБ1 и рабочего класса красноречиво свидетелБствугот их завеш;анин и наказв1. Ниже помепдаем некоторБ1е из зтих текстов напечатаннБ1х в книге. МИЈ1ИЦА РАДОВАНОВИЧ, студентка из Белграда. Захвачена в плен в бовд у СибницБ1, 26 октлбрн 1941 года и отправлена в тгорвму в город Свилаинац. На допросе ее болвше всего шлтали, но узнатв ничего не смогли. Что6б1 наконец сломитб ее и заставитв произнести слово „раскаивагосБ” к неи привели матв из Белграда. За зто слово еи бвша 6б1 подарена жизнб. Однако Милица Радованович сказала матери: ЛЕОНТИНА КРАУС, учителвница на пенсии из Белграда, сочувствовашан движениго. Неоднократно обраш,аласБ с писбмом к предателБскому сербскому правителвству, обвишш его в терроре и со6бггинх происходлгцих в стране. В одном из нисем попросила вбшуститб на свободу самого младшего приговоренного к смерти коммуниста, а вместо него арестоватв ее. Она бвгла арестована, но взамен за зто никто не 6би вБшугцен на свободу. В последнем своем писвме она обрашаетсн к сербскому народу: „В канун моеп смерти, в последнем „Дорогаг> мама, зто предателЂство, учти зто. Не носи по мне траур, ведг> л партизанка. Умираго не от болезни, а в смертг> иду за свободу!” которое пигиу, хочу передатЂ вам самуго драгоценнум чпстђ моего жизненного сознанил. Каждип, глубоко огцутцагогцип то самое человечное в человеке, отдаст все свои сили в распорлжение подвижникам на попргице построенип коммунистического жономического устропства, а его тружеников обнимет и обогреет всеп лто- писЂме, Расстрелнна 30 игонн 1942. ОЛБГА РАДИШИЧ-ПЕТРОВ, учителБница из Барандб1. Раненнои бвхла захвачена в плен, 22 октлбрл 1941. года, и направлена в Петровград, где ее ужасно ПБХтали. Еи сжимали голову, руки и ноги железнвш обручем, жгли ладони на огне, остригли и пускали каплго за каплеи водб1 на темн. ОлБга и слова не промолвила. Так она вела себл и в белградском Гестапо и в концлагере на Банице. Олвга даже и своего имени не сказала. Говорила она толбко лишб следугогцее: бовЂТо и признателЂностЂго. Мои последние чувства посвлгцат коммунистам”. Расстреллна 7 иголн 1943. „БитЂ может л не буду житЂ, но моп народ победит!” А на стене камерБ1 Петровградскои тгорБМБ1 осталасБ записв: „С гордостЂЧоумирак> за КПК>”. ЛУКРЕЦИН-НЕЦА АНКУЦИЧ, студентка из Панчева. Арестована гестаповцами в иголе 1941 года и отправлена в Вршац. Ее, вместе с 19 партиотами, на грузовике повезли на лобное место в Самош. До самои виселицБ1 она пела: „Сшнђ сила и несправедливостЂ . . . ” Умерла в душегубке 9 мал 1942. Повешена 14 октлбрл 1942. СОНЛ МАРИНКОВИЧ, инженер из Нови-Сада. Арестована 14 иголл 1941 года. Когда ее повели на расстрел она не допустила, чтобБ1 еи стрелнли в спину, а повернуласБ и крикнула: КОСА ПАЦИЧ, домохозника из ИваницБ1. Участник первои мировои воинвд. Активно вклгочиласБ в народноосвободителвное движение и всем сердцем помогала ему. Ее арестовали в 1941 году и подвергли страшнБ1м истлзанинм. Избитал, ползком добраласв до лобного места. Перед расстрелом еи хотели завлзатв глаза. Она сорвала повнзку, вБшрнмиласБ и произнесла: „Стреллите, зто грудЂ коммуниста!” Расстрелнна 31 иголл 1941. ,,Не хочу умеретЂ как трус, л за что умирато, и хочу смотретЂ.” ЛЕПА СТАМЕНКОВИЧ, текстилБш;ица из Лесковаца. Арестована 3 сентнбрл 1942 года. Специалвнои полизиеи. Даже своего имени не ВБвдала. Ее узнали белградские агентв1. Когда Лепу повели на лобное место, там уже 6б1ло расстреллно 6 членов семБ1 Стаменкович. УправЛЛГО1ЦИИ баницким лагерем сказал еи, что с неи будет убит и последнии в семве. В ответ она сказала: знаго Расстреллна 15 декабрн 1941. ЛАУРА-ЛОЛА ВОЛ, служагцан из СуботицБ1. Арестовали ее в октлбре 1941 года и приговорили к смерти через повешенве. Когда еи набросили петлго на шего она крикнула венгерскому солдату: „За мното стоит Партил и егце один Стаменкович” — здесЂ она имела в виду своего сђшп Бошка, бшвшего егце в пеленках. „Что ж дрожите, не вам умиратЂ1.” Приговор приведен в исполнение 18 нонбрн 1941. в казарме в Суботице. Расстреллна 1 октлбрл 1943. 927 �ВИДОСАВА ОБРАДОВИЧ-РАДОИКОВИЧ, учителБница из Крушеваца. Арестована в декабре 1943 года в Аранджеловаце и брошена в концлагерв на Банице. Отведена на расстрел в последнеи группе жешцин. В коридоре лагерл, вместе с группои своих товаригцеи, согласно тому как договорилисБ, они напали на гестаповцев и сторожеи. В ожидании расстрела, она написала писбмо матери: СРБИЛНКА БУКУМИРОВИЧ, студентка из Петровацна-Млаве. Специалвнан полицин окружила 7 октнбрл 1943 года дом и арестовала две ее сестрвг, а Србиннку на следугогции денБ. Избитуш перебросили ее на следукнции денБ в концлагерБ на Банице, как виновника первои категории. Там она спокоинно ждала смерти. Вот что пишет ее сестра Иока: „Дороган мама и все осталг>ние, Вчера вечером внезапно, когда ми зтого вообтце не ожидали, пришли чтоби увести на расстрел. Визвали 12 заклточенних, а среди них била и наша Српче .. .! Наспех ми поцеловалисг>. Она вишла гордо подннв голову как всегда. Л не сознаваи пошла за неи до половини камери, а когда дверЂ закриласу за последнеп, прислонила к неп ухо. В коридоре, где им свлзивали руки за спиноп, раздалсл голос Серби: ,,Да здравствует Коммунистическал портин!” „Дорогал мол мамочка, пишу тебе в последнип раз, так как каждип вечер жду, что придут за мноп. Лгобиман моп мамочка, прости менл, но каждал борг>ба такова. Н видела место где расстреллли папу. Расстреллн он здесЂ во дворе, а нас уводлт е „Маринкову Бару”. Что ж, лтобимал мол мама, у каждого свол дорога. Мол, вот, била короткоп, но л, все же била счастлива. Мне тлжело, мамочка, так как знаго как ти будешЂ страдап. Все же останешЂсл с кем-то из своих. Вспомни о тех матернх, которие отдали всех своих детеп и осталисг> одинокими. Победа нагиа и тем труднее нам теперЂ умиратг>, но смертЂ нас не пугает. Ми готови к неп как к прогулке." Расстреллна 7 сентлбрл 1944. ИОВАНКА БУКУМИРОВИЧ-БОГДАНОВИЧ, учителБница из Петровац-на-Млаве. Ее повели на расстрел 4 днн спустл после сестрБ1 СрбБ1. В писвме матери о том, что ее детеи ждет смертв, Иока пишет: Расстреллна 11 сентнбрл 1944. „Дорогал мама, . . . та.к долз/сно битг>■ . . . Знаго как трудно тебе будет помиритг>сн со всем зтим, но, все же, постарапсп видержатг> и будг> храброп. Никогда не забивап, что ми далеко не единственние и что до нас так много их ушло.” ЗОРА ИЛИЧ-ОБРАДОВИЧ, горист из Белграда. Арестована в феврале 1943 года в Кралево, где находиласБ на подполбнои партиинои работе. Ее избили и отправили в тгоремнуго болБницу, откуда она и послала наказ своеи дочери, ,,Мол лгобал Лелл, ПишгЈ тебе из тгорЂми исполненнал надежногI и желанием, что писЂмо застанет тебн живоп и здоровоп. Не тоскуп обо мне, родимал мол дочурка, если завтра окажешЂсл без менл . . . Когда вирастешЂ попмешЂ, что длл честного человека иного пути не било кроме как борЂби за освобождение нагиеп родини от врагов всех мастеп, борЂби за социалистическое обгцество. Зта борЂба требует болЂших жертв, но они не будут тгцетними, так как победа за нами.” Расстреллна 11 сентнбрн 1944. СТОЛНКА СТОЛА-РАДОСАВЛЕВИЧ, ученица из Прокуплл. Погибла в бок> против немцев, 9 апрелн 1942 года, во времл наступленил на Топлицу. В ее сумке наидено нераспечатанное писбмо матери. Она писала: „Дорогал матг>, прости, что л тебл оставила. Один брат пал меснц тому назад на Сварче, второп в лагере в Нише. Так как у них нет третг>его брата, чтоби отомститг> за их смертЂ, отомгцу л, и их и всех товаригцеп павших за свободу.” Расстреллна 11 сентлбрл 1944. С такими завегцанилми и наказами обрапдалисБ они уходн в смертБ, исполненнБШ верои в победу и в цели за которвш борготсл. ОтправлллисБ на лобное место с песнеи на устах, или молча, с краснвши лентами в волосах, не промолвив даже собственного имени, вмражал тем самб!м свого непримиримостБ к врагу. 928 �Comment les femmes de Serbie luttaient-elles et mouraient-elles pour la liberté, pour notre présent et notre avenir, pour les objectifs de la lutte de libération nationale et de la classe ouvrière — c’est ce dont témoignent leurs messages. Nous en citons certains, notés dans le présent ouvrage. MILICA RADOVANOVlC, étudiante de Belgrade. Faite prisonnière dans les combats autour de Sibnica, le 26 octobre 1941, elle fut déportée dans la prison de Svilajnac. Durant l’interrogatoire, elle a été le plus sauvagement maltraitée, mais n’a rien dit. Pour la briser et la contraindre à dire »je regrette«, ils firent venir sa mère de Belgrade. Ils lui auraient fait don de sa vie pour ces deux mots. Et Mi­ lica Radovanović disait à sa mère: »Maman Ne chérie, mort, y recouvre te pas moi meure je pas suis de songer de c’est deuil, une Sympathisant du mouvement de libération et du parti. A plusieurs reprises elle adressa des lettres au gouvernement serbe quisling pour l’accuser des événements et de la terreur qui sévissait dans le pays. Dans une de ses lettres, elle demande que l’on libère le plus jeune parmi les communistes condamnés à mort, et qu’on la prenne à sa place. Ar­ rètée, sans qu’on eut libéré personne, elle adressa sa der­ nière lettre au peuple serbe: trahir. après partizane. souffrance, LEONTINA KRAUS, institutrice en retraite de Belgrade. Je je »A ma la nière ne re, mourirai velile je . Elle a été fusillé le 30 juin 1942 mort, me souhaite . . dans sera tant Tout ment tes ses la donnée vous sée, elle a été faite prisonnière le 22 octobre 1941, et dé­ portée à Petrovgrad et brutalement maltraitée. On lui serrait la tète et les membres dans des étraintes en fer, et brulait les paumes des mains sur le feu. On lui rasa la tète et on y fit tomber de l’eau goutte par goutte. Olga n’a pas dit un mot, mème pas son nom. Et elle disait seulement: regime que je ne vive pas, qui chez forces hommes pourrait celui humain OLGA RADIŠIĆ-PETROV, institutrice de Baranda. Blais- se ma qu’il faire der­ d’écri- part de la meilleure partie de mes expé'riences... pour la liberté«. »II de lettre à dcvoués, la tous le disposition tou- de ces autour communiste, ses profondé- mettra rassemblés économique brassera ressent l’homme dii et de protagonistes emtout son amour et avec gratitude. Mes derniers sentiments, je Vai porte aux communistes.« Elle a été fusillée le 7 juin 1943 LUKRECIJA-NECA ANKUCIĆ, étudiante de Pančevo. Ar­ mais rètée par la Gestapo en juillet 1941, elle est déportée à Vršac. A bord du camion, avec neuf autres patriotes, jusqu’à l’échafaud à Samoš, elle ne cessa de chanter: mon peuple vaincra!« Sur le mur de la cellule à Petrovgrad, elle nota: »Je meure, fière, pour le PCY« »A Elle a été suffoquée dans une voiture, le 9 mai 1942. bas la puissance et l’injustice . ..« Elle a été pendue le 14 octobre 1942 KOSA PACIĆ, mère de famille de Ivanjica. Ayant déjà fait SONJA la Première guerre mondiale, elle s’est associée activement au Mouvement de libération nationale qu’elle aida de tout son coeur. Arrètée en 1941, elle fut brutalement torturée. Assomée de coups, à peine se trainant, on la fit sortir de­ vant le peloton d’exécution. On lui banda les yeux, mais fière qu’elle était, elle se redressa et dit: MARINKOVIĆ, ingénieur de Novi Sad. Arrètée le 14 juillet 1942. Devant le peloton d’exécution, elle ne permit pas qu’on lui tire dans le dos, mais se retourna et s’écria: »Tirez, c’est une poitrine communiste«! Elle a été fusillée le 31 juillet 1941. »Je ne läche, je LEPA STAMENKOVIĆ, ouvrière textile de Leskovac. Ar­ et rètée le 3 septembre 1942, elle ne voulait révéler mème son nom à la police spéciale. Elle a été reconnue par les agents de Belgrade. Six membres de sa famille ayant déjà été exécutés, elle mème se trouvant face a la mort, le directeur de la Prison de Banjica lui dit qu’elle en serait la dernière de la famille Stamenkovié. Et Lepa Stamenkovié lui répondit: veux sais pas mourir pourquoi je cornine donne une ma vie dans les yeux.« »Je re laisse un derrière Stamenkovié«, moi le pensant Parti à et son je veux vous regarder droit Elle a été fusillée le 15 décembre 1941 LAURA LOLA VOL, fonctionnaire privée de Subotica. Ar­ rètée en octobre 1941, elle fut condamnée à mort. Sous l’échafaud, regardant son bourreau droit dans les yeux, elle dit au soldat hongrois: enco­ »Pourquoi tout tremblez-vous, ce n’est pas vous qu’on pendi« petit fils Boško. La sentence a été exécutée dans la ca­ serne de Subotica, le 18 novembre 1941 Elle a été exécutée le Ler octobre 1943 929 �SRBIJANKA BUKUMIROVIĆ, étudiante de Petrovac sur la Mlava. La police spéciale bloque sa demeure le 7 octobre 1943, arrète ses deux soeurs, et revient le lendemain pour arrèter Srbijanka. Battue sur place, elle fut transportée ensuite dans la prison de Banjica, comme coupable de Ière catégorie. Elle y attendit la mort en toute sérénité. Le témoignage en est donné par sa soeur Joka. VIDOSAVA OBRADOVlC-RADOJKOVlC, professeur de Kruševac. Arrètée en décembre 1943 à Arandelovac, elle est déportée à Banjica. Elle a été exécutée avec le dernier groupe de femmes. Dans le couloir de la prison, elle et ses camarades, attaquèrent les gardiens et leur commandant. En attendant d’etre exécutée, elle écrivit sa dernière lettre à sa mère: »Ma »Chère maman, chers tous, Hier soir, brusquement, dénombrer été pour appelèes, on vint Vexecution. et parrai nous Douze ont notre petite elles On s’embrassa s’en alla, comme Je elle Vai pièce, et pui où la leur taillait lieu dans où la marcher. de la court, et J’ai Dans le souffrir. les mains sur de son été Pense, à le dos, j’entendis la voix de Srbijanka: crifié »Vive le Parti communiste!« on chemin. je sais La les Petrovac après sa dit: faire, a si enfants victoire m’est-il mères èté heureuse. combien sera et tu va pas nous plus BUKUMIROVlC-BOGDANOVlC, institutrice de fusillée quatre jours lettre à sa mère, Joka sur la Mlava. Elle a été soeurSrbijanka. Dans la qui seule. ont sont sa- maintenant appartient, difficile de je n’ai pas peur de JOVANKA conduira seules. Elle a été fusillée le 7 septembre 1944 toutes mème mien été ne vu igi Que Le j’ai tu mais J’ai nous Bara. peine, leurs petite fa. exécuté, nous importe, la soir Ma comme a et Mais, t’écris pardonnes-moi, Marinkova peu chaque exécutées. papa a je car c’est cour, chacun renferma, se d’ètre combat jusqu’à dessus. chérie, fois, chérie, le haute, moitié porte attend dans et tète de la colämes on vitesse, la Vhabitude jusqu’à nous couloir, toute fière, avait suivie nous en toute maman dernière maman le ... la on Srbijanka. elle petite pour aussi mourir, mais la mort. Nous som­ mes prètes à faire face à la mort, la mort c’est comme une promenade. Elle a été fusillée le 11 septembre 1944 »Olière maman, ... c’est le sort ... Je sais qu’i.l prendre, et te sera penible de l’apmais de nous essaye l’endurer. ne ZORA ILIČ-OBRADOVIĆ, docteur ès droit de Belgrade. Ari’ètée enfévrier 1943, à Kraljevo, où elle fut en mission illég'ale pourle Parti. Assomés de coups, elle fut transportée dans l’hopital de la prison, d’où elle envoya ce message à sa filiete: »Ma chère Ljolja, que nous avons choisi. sommes d’etre Pense, pas courageuse toujours, les seules, que tant de gens ont péri avant nous.« Je Elle a été fusillée le 11 septembre 1944 STOJANKA STOLA en RADOSAVLJEVlC, élève de Prokuplje. Elle périt le 9 avril 1942, dans les combats contre les Allemands, à l’époque de l’offensive sur Toplice. Dans sa sacoche on retrouva une lettre adressée à sa mère: »Chère maman, t’avoir ne laissée. L’un tué le mois dans la prison troisième ferai, m’en de mes dernier à à Niš. pour les les vengerai, et pas frères a Svarča, Ils frère je veut n’ont pas je tous de que ma bonne bien tu rait de la été le . la Ne Quand une de Cette futiles, ennemis, la celle de notre que celle nous victimes ne seront appartient déjà. leurs Elle a été fusillée le 11 septembre 1944 camarades, tombés pour la liberté!» C’est ainsi que ces femmes mouraient et laissaient leurs témoignages et leurs messages, convaincues dans la victoire et les objectifs pour lesquels elles luttaient. Elles défiaient la mort en chantant ou en silence, parées de leurs rubans rouges dans les cheveux, ou alors sans mème dire leurs noms, défiant ainsi la mort et l’ennemi à la fois. 930 de socia­ des victimes victoire sau- que communautè commande ces et ma grande, ne libération notre lutte mais seras voie le vie triste, l’honnèteté la les pour tu et en pas autre pour tous l’espoir retrouve sois que lutte lutte dans te .. emprunter liste. pas santé. aimée énormes, un prison lettre comprendras patrie de l’autre venger, aussi t’écris désir �Messages written by women of Serbia speak eloquent­ ly about how they fought and died for freedom, for our today and our tomorrow, for the goals of the Peoples Li­ beration struggle and the working class. We will quote some of them, which are recorded in the book. MILICA RADOVANOVIČ, a student from Belgrade. She was taken prisoner during the battle at Sibnica on October 26, 1941, and was imprisoned at Svilajnac. She was tor­ tured during interrogation but they could not make her talk. To break her and force her to express regrets for her actions, they brought her mother from Belgrade at one point. They would spare her life if she would say she was repentant. But Milica Radovanović told her mother: »Dear mother, template yourself it such in partisan. I is treason a thing. even Do to LEONTINA KRAUS, a retired teacher from Belgrade. She sympathised with the movement. She wrote seve­ ral letters to the quisling government in Serbia, condem­ ning it for events and terror in the country. In one of the letters, she demanded that the youngest communist con­ demned to death should be set free and she herself taken in his place. She was arrested but nobody was released. The last letter she wrote was addressed to the Serbian nation: con­ not clad am because dying of of no me, I am disease, I »On a am dying for freedom!« the eve ting my last you black of the my death letter, best I part as want of I am to my wri­ convey to knowledge of life. . . She was executed by firing squad on June 30, 1942 . . at will not live but my who has will disposal of all those economic with them feelings put who his hu­ strength work system all of his for and a em­ love and gra­ thoughts and fee­ titude ... ... I devote my last lings to the Communists.« She was executed on June 7, 1943. LUKRECIJA-NECA ANKUCIĆ, a student from Pančevo. She was captued by the Gestapo in July 1941 and taken to Vršac. With 19 other patriots, she was driven in a lorry to face the gallows at Samoš All the time before she was hanged she was singing: people will emerge victorious«. She left an inscription on a cell wall in Petrovgrad: »I die with pride for the Yugoslav »Down with brute force and injustice« She was hanged on October 14, 1942. Communist Party«. She suffocated to death in a gas car on May 9, 1942. SONJA the one him brace RADIŠIĆ-PETROV, a teacher from Baranda. She was wounded and captured on October 22, 1941 and taken to Petrovgrad where she was subjected to horrible torture. Her head and limbs were squeezed with an iron ring and her palms were burnt. Her hair was shaven off completely and then water left to trickle drop by drop on the crown of her head. But Olga uttered not a word. She went through the same ordeal at the Gestapo in Belgrade and at Banjica. Olga did not even disclose her name. The only words she spoke were: I Every in Communist OLGA »Perhaps . manity KOSA PACIĆ, a housewife from Ivanjica. She took part in the FirstWorld War. She was involved actively with the PeoplesLiberation Movement and gave it her whole­ hearted assistance. She was arrested in 1941 and exposed to torture. Beaten-up, crawling, she was taken before the firing squad. Before shooting her, they tied up her eyes. She took off the eye band, stood up and said: MARINKOVIĆ, an engineer from Novi Sad. She was arrested on July 14, 1941. As she was standing before a firing squad, she refused to be shot in the back but turned round and called out: »Shoot, this is a communist chest!« She was executed on July 31, 1941. »I know LEPA a textile worker from Leskovac. She was arrested on September 3, 1942. She would not say what her name was when she was being questio­ ned by the Special Police. Belgrade police agents recogni­ sed her. When she faced the firing squad, six other mem­ bers of the Stamenković family had already been shot dead. The head of the Banjica concentration camp told her she was the last of the family to be shot. She replied: »I leave the She Party was behind and referring want I am to die dying as for a and coward. I 1 want She was executed on December 15, 1941 LAURA LOLA VOL, an office clerk from Subotica. She was arrested in October 1941 and sentenced to death by hang­ ing. As the noose was being put round her neck, she told the Hungarian soldiers: »Why another to not why to look with open eyes.« STAMENKOVlC, Stamenković«. do her are you trembling. You are not being hanged.« baby son Boško. She was hanged in the Subotica Bar­ racks on November 18, 1941. She was executed on October 1, 1943. 931 �SRBIJANKA BUKUMIROVIĆ, a student from Petrovac na Mlavi. Special police agents surrounded her house on tober 7, 1943 and arrested both her and her two sisters next day. She was beaten up and then taken to the njica concentration camp as an important prisoner. was calm throughout while waiting to be executed. sister Joka wrote about this: VIDOSAVA OBRADOVlC RADOJKOVlC, a teacher from Kruševac. She was arrested in December 1943 in Aranđelovac and taken to Banjica. She was executed by firing squad with the last group of women. In a corrider at the camp, she and other women prisoners attaked the guards and Gestapo men according to a prearranged plan. Knowing she would be killed she had written a letter to her mother: Oc­ the BaShe Her »Dear Mother and others, n:.ght Last they when came ted. They and our We to had other. asked 12 just proudly and when my ear enough the on tied it. In the their to dear each spot walked. any now. this I have shot My is how seen dead. the was He in the courtyard but we will taken to »Marinkova Bara«. Every­ his own road. I am grieved, because suffer. loith some mothers »Long Live the Communist Party.« will but struggle. was you they evening any Dad ivill Srbijanka’s voice calling out: writing me to expect I in mother, hear us forgive body has where am as where be pressed could is fetch shot here room I I it 1 time mother, head corridor hands, mother, last come the shut the out kiss always was dear for them. her through door up to she her come with »My execu­ among out as with least be to was time it to people walked walked they expected those Srbijanka She raised 1 we fetch I know However, of your who how you kin. have much will Think given you be left of all those their chil­ dren and have remained alone. She was shot on September 7, 1944. The it JOVANKA BUKUMIROVIĆ BOGDANOVIĆ, a is no be but you all. always and way for must I alone other hard, for you be and that so I know accept brave remember that us. to are ours die and noiv. this But I is why am ready She wascaptured in Kraljevo in February 1943 while she was working underground for the party. She was beaten and taken to a prison hospital from where she wrote a message for her daughter. it not others be to ZORAILlCOBRADOVlC, a doctor of law from Belgrade. it this endure we many all will hard She was executed on September 11, 1944. »Dear Mother, will so for it as if for a walk.« teacher from Petrovac na Mlavi. She iwas shot by a firing squad four days after her sister Srbijanka. In a letter to her mother about the impending death of her children, Joka said: There victory is have gone before us.« She was 1944 . executed on September »My 11, dearest from Ljolja, the find you safe STOJANKA STOLA RADOSAVLJEVlC, a school girl from after me, my Prokuplje. She was killed on April 9, 1942 in a battle against the Germans during their offensive on Toplica. A sealed letter to her mother was found in her bag. She wrote: longer grow with »Dear a mother, One month tion third avenge camp of forgive my me brothers for died and ago, the other in in Niš. They did to avenge brother them and all the you up you will realise way for an join the struggle the Svirča them. comrades have I from struggle but a for for This struggle these will a calls not I be that in no the there was than liberation of all of kinds, community. great vain you person socialist for grieve am When honest enemies you will not if tomorrow. other to letter Do girl, to concentra­ not sound. darling country writing my no leaving at am hoping our you. I prison as sacrifices the vic­ tory is ours.« will She was executed by firing squad on September 11, 1944. who have fallen for freedom.« This is how they wrote and died convinced in the victory and believing in the goals for which they had been fighting. They walked to the place of their execution with songs on their lips or in silence with a red ribbon in their hair. Or else, with scorn for the enemy to whom they refused to tell even their names. 932 �РЕЗЮМЕ RESUME SUMMARY �Книга „Женщины Сербии в бе говорится в шеснадцати главах, посвящнных их ра­ народно-освободитель- ной борьбе” является результатом объемной работы по сбору данных, документов, мемуарных материалов, сво­ боте док полиции довоенной Югославии, протоколов с допро­ рактеристики сов, освещено проведенных основании Специльной всех этих полицией сведений и Гестапо. представлено На Коммунистической партей Югославии во главе бывших В партийных каждом и разделе развития участие военных приведены рабочего женщин в округах и движения нем. и двух основные ха­ и к Призыв конкретно восстанию и воззвание, направленное 12 июля 1941 года Централь­ ным Комитетом Коммунистической партии Югославии, участие женщин во всех видах деятельности и мероприятиях, предпринятых непосредственно в канун второй мировой войны в краях. встретило югославских участие с готовыми вооруженном в женщин восстании и Иосипом Броз Тито, против правящих антинародных ре­ действиях, жимов, подготовках к восстанию и в четырехлетней борьбе народов Югославии и Сербии против фашистских В захватчиков и предателей родины, за национальное и со­ книге значение для во всех других народно-освободительной войны. в имеющих принять проиллюстрировано достижения участие целей женщин в деятельности Партии и партийных руководств, Союза коммунистической молодежи Югославии, по организа­ циальное освобождение страны. детельствующие о том, что Партия неустанно подчерки­ ции разных мероприятий и действий, затем участие массы женщин во всех видах активности, организо­ вала значение участия женщин в революционном рабо­ ванных чем движении, указывая одновременно на необходимость числе рии Сербии; в области техники и средств информации; по выполнению дел в области санитарно-медицинской Партией службы в партизанских частях и на местах; в подрыв­ Вместо того, предисловия чтобы женщины включались в заданий, также а вляемый что перед и положения в выполнение выдвигаемыми охвачены изложены все как можно важных программой рабочим Все это Коммунистической КПЮ, большем намечаемых Партии классом, существенные женщины. позиции и чий класс считал борьбу за женщины неотъемьемой частью та; быть что возгла­ Югославии в освобожденной партизанских армии; общественного показывает, партией на и неосвобожденной террито­ ных действиях; в мастерских и сборе помощи для фрон­ задачами, должны вопросы сви­ в создании отрядах и народной народно-освободительной власти и антифашистского фронта женщин и т.д. рабо­ Посредством ряда документов пролит свет на ужас­ общественное положение борьбы рабочего класса нейший стями террор, и проводившийся предателями и его целей. Такой курс привел и к массовому участию ожесточением женщин в действиях рабочего класса и КПЮ, причем не ционным родины, бросились в свободолюбивым оккупационными которые борьбу духом не и с вла­ величайшим только твердой с тради­ решимостью только в довоенном периоде, но и в борьбе за освобожде­ народа ние страны, в невиданных до тех пор в истории народов но Югославии масштабах. движения во главе с КПЮ, и всех кто следовал за ее прогрессивными идеями. С этой целью создан и специ­ Первые страницы этой книги повествуют об участии женщин в довоенное время в многочисленных и бороться за и полное приносить жертвы уничтожение дело свободы, революционного рабочего альный полицейский аппарат, тесно Гестапо, открыты многочисленные акциях, организованных КПЮ через в то время законные орга­ за сотрудничавший с концентрационные лагеря, а всё это предпринималось наряду со зверства­ низации; о работе женщин в профсоюзе и их участии в забастовках; о женщинах в отраслевых организациях, студентках; о работе Молодежной секции женского дви­ ми, которые по всей Сербии совершали оккупанты — немцы, итальянцы, болгары и венгры, а также местные жения; о задаче журнала „Жена данас” (Женщина се­ годня) и борьбе за право женщин на участие в выборах; предатели родины усташи, балисты. об именно активности Республиканской гражданской циях и женщин Испании; войны; акциях в по об Красной о женщинах участии защите помощи об помощи станию, которые Об разделе книги, посвященном в четырехлетней в которых говорится о неустра­ участницах в демонстра­ народа и рабочего класса. отваге женщин Книга подготовкам ной к вооруженной „Женщины борьбе” Сербии вос­ в тяжелому, Сербии является но историческом вместе 935 народно-освободитель­ свидетельством с риии народов Югославии. борь­ в народно-освободительной ментированным говорится о чрезвычайно важных должностях выполняли женщины в организации восстания. участи женщин документы, — перед Судом по защите государства и на каторге. В те шимом и героическом поведении женщин перед врагами женщин страны; и — недичевцы, льотичевцы, четники, Самыми многочисленными являются тем участия борьбе материалом героическому женщин и продукук периоду этому исто- �Le livre »Les femmes de la Serbie dans la lutte de libération nationale« est le résultat d’une ample action qu’assumaient les femmes dans l’organisation de l’insur­ rection. La participation des femmes à la lutte armée lon­ visant à tériel de gue de quatre ans est décrite dans 16 chapitres, suivant les anciens départements de guerre du parti, et les deux pro­ receuillir des mémoires, données, des des rapports documents, policiers de du ma­ l’ancienne Yougoslavie, des interrogatoires menés par la Police spé­ vinces. Chaque partie expose les caractéristiques fonda­ mentales du développement du mouvement ouvrier c’est à ciale et la Gestapo. A partir de toutes ces données a été dire de la région, de même que la participation des fem­ mes. L’appel â l’insurrection et la proclamation que illustrée la participation des femmes à toutes les activités et actions menées par le Parti communiste yougoslave avec à sa tête Josip Broz Tito, immédiatement avant la Deuxième le Comité vie a Central lancé le du 12 Parti juillet communiste 1941 a de trouvé Yougosla­ les femmes guerre mondiale contre les régimes oppressifs, au cours des péparatifs pour l’insurrection et pendant la lutte armée de prêtes à participer à l’insurrection armée et à toutes les quatre ans des peuples de la Yougoslavie et de la Serbie autres actions importantes pour la réalisation des objectifs contre les occupants fascistes et les traîtres nationaux, de même que pour la libération nationale et sociale du pays. de la lutte de libération nationale. A la place d’un Avant-propos ont été citées les posi­ Le livre indique avec précision la participation des femmes aux directions du Parti et dans le Parti, dans l’U­ tions du PCY qui montrent que le Parti a constamment indiqué l’importance de la participation des femmes au nion de la jeunesse communiste de Yougoslavie, les femmes organisatrices de certaines actions, de même que la parti­ mouvement ouvrier révolutionnaire, le besoin que les fem­ cipation de la mase des femmes à toutes les activités or­ mes s’incluent dans le plus grand nombre possible a la ganisées sur le territoire libéré et non-libéré de la Serbie; réalisation des taches posées par le Parti, et l'obligation dans d'inscrire au Programme du Parti et dans les tâches de la tion des affaires d’infirmerie dans les unités des partisans classe ouvrière, toutes les questions essentielles de la po­ et sur le terrain; aux actions de diversion; dans les ate­ sition sociale de la femme. Cet aperçu montre que la classe ouvrière, dirigée par le Parti communiste de Yougoslavie liers et l’organisation de l’aide pour le front; dans les dé­ les moyens d’information et techniques; l’organisa­ a lutté pour la réalisation de toutes les questions concernant tachements de partisans et dans l’Armée de libération na­ tionale; dans la création du pouvoir populaire et du front la position sociale de la femme en tant que partie inté­ antifasciste des femmes etc. grante de la lutte de la classe ouvrière et de ses objectifs. Ceci a amené à la participation massive des femmes aux Les documents montrent particulièrement l’atrocité des autorités d’occupation et des traîtres nationaux, dont la co­ actions de la classe ouvrière et du PCY, non seulement au lère avait pour objectif non seulement de briser les sen­ cours de la la timents que le peuple vouait tradicionellement à la liberté lutte pour la libération du pays, et cela dans une ampleur et sa résolution de lutter et de se sacrifier pour la liberté, jamais yougo­ mais aussi de détruire totalement le mouvement révolu­ tionnaire ouvrier avec â sa tête le PCY et tous ceux qui Les premières pages du livre parlent de la partici­ ont suivi ses idées progressistes. A cette fin a été formé pation d’avant-guerre des femmes aux nombreuses actions organisées par le PCY par le truchement des organisa­ un appareil policier spécial en coopération avec la Gestapo, encore période connue d’avant-guerre, dans mais l’histoire des aussi peuples dans slaves. tions légales: le travail des femmes au syndicat et leur de même que de nombreux camps de concentration, en plus des crimes commis dans toute la Serbie par les occupants participation aux grèves; les femmes dans les organisations — professionelles, traitres nationaux —• acolytes de Nedic, Ljotic, tchétniks, les étudiantes; l’activité de la Section des Allemands, oustachis et Italiens, balistes. Bulgares et Hongrois Les documents qui relatent les et plus par les nombreux jeunes du Mouvement féminin; les tâches de la revue »La femme aujourd’hui« et l’action ayant pour but le droit de sont vote de la femme; l’activité des femmes dans l’Aide rouge que et courageux des femmes devant l’ennemi du peuple et l’aide à l’Espagne républicaine; les femmes participan­ et l’adversaire de classe. précisément ceux le comportement stoi- tes à la guerre civile d’Espagne; la participation des fem­ Le livre »Les femmes de la Serbie dans la lutte de-li­ mes aux manifestations et actions pour la défense du pays; les femmes devant le Tribunal pour la protection de l’Etat bération- nationale« est un témoignage sur la participation et au bagne. et un matériel historique documenté sur cette période, dif­ ficile certes, mais béroique, de l’histoire des peuples de des femmes de la Serbie à la lutte de libération nationale Dans la partie du livre qui parle des préparatifs pour l’insurrection, ont été indiquées les tâches fort responsables Yougoslavie. 936 �»The Struggle« Women is a of book Serbia in compiled the on National the basis Liberation of nizing extensive to data, documents, memoires, prewar Yugoslav police re­ ports, and hearings by the special Police and Gestapo. preparations II against the the uprising for ruling unpopular and of the regimes, chapters of of the book in the women are devoted four-year-long armed struggle according to former Party war districts and the development of the workers’ movement and the con­ crete participation of women. The call to arms and the pro­ in all the activities and actions launched by the Yugoslav Communist Party, led by Josip Broz Tito, on the eve of War Sixteen participation two provinces. Each section presents the main features in Thus, one is given a picture of the participation of women World it. the clamation issued by the Central Committee of the Yugo­ of slav Communist Party on July 12, 1941 found women four-year-long ready to take part in the armed struggle and uprising and struggle of the peoples of Yugoslavia and Serbia against in all other major actions of importance for attaining the the fascist occupiers and domestic quislings countrys’ social and national emancipation. goals of the National Liberation Struggle. and for the The book dwells on the individual participation of wo­ men by name in the Party and its leadership, in the Un­ Instead of a preface, the book presents the tenets of the Yugoslav Communist Party which illustrate how the ion Party constantly indicated the importance of women par­ dividual drives, and it also studies the large-scale parti­ ticipating cipation of women in all activities organized on liberated and unliberated Serbian territory: in the information me­ in the revolutionary workers’ movement, the need for including as many women as possible in the major of Yugoslav Communist Youth, as organizers of in­ tasks set by the Party, and the necessity for including all dia, in sanitation and health, in partizan units and on the major questions regarding the social status of women in battlefront; in subversive actions; in workshops and orga­ nizing assistance for the front; in partizan detachments the Party programme and tasks of the working class. Lead by the Yugoslav Communist Party, the working class fought for all issues concerning the social status and the National Liberation Army; in the creation peoples’ authority and the Anti-Fascist Front of Women, ect. of women as an indivisible part of the working class’s strug­ of Documents are used to illustrate the terrorism of the gle and its goals. This led to the large-scale participation occupying of women in the action undertaken by the working class focused on not only violating the traditional freedom-loving and Yugoslav Communist Party both in the prewar period spirit of the people and their resolute determination to fight and sacrifice themselves for freedom, but also on the destruction of the revolutionary workers’ movement headed and in the struggle for the country’s liberation, participa­ tion unparallelled in the history of the Yugoslav peoples. authorities and domestic traitors, whose fury by the Yugoslav Communist Party and all those who adop­ The book starts out with a look at the prewar partici­ the ted its progressive ideas. A special police mechanism was organizations: set up for this purpose in cooperation with the Gestapo the work of women in the trade unions and their partici­ and numerous concentration camps were established in ad­ pation in strikes; women in professional organizations, stu­ dition to the horrors committed throughout Serbia by the dents; the work of the Youth Section of the Women’s Mo­ vement; the role of the periodical »Woman Today« and occupying German, Italian, Bulgarian and Hungarian for­ pation of Yugoslav women in numerous Communist Party actions through organized legal by ces and the domestic traitors, the Nedićs, Ljotićs, Chetniks, Ustashis and others. The most numerous documents drives for the right of women to vote; the activities of are those which speak of the stoic and heroic conduct of women in Red Assistance and their contribution to Republi­ can Spain; women participants in the Spanish Civil War; the participation of women in demonstrations and women in the face of the peoples’ and the class enemy. campaigns »The Women of Serbia in the National Libe­ for the country’s defense; women on trial before the Court ration Struggle« is a testimony to the participation of Ser­ for the Protection of the State and in prison. bia’s women in this struggle and documented historical material on this difficult but heroic period in the history of In speaking of preparations for the uprising, the book the Yugoslav peoples. points out the major duties performed by women in orga­ 937 �РЕГИСТАР ИМЕН А �А Абдагић Мура 547 Абраванел Рена 40 Абпамовић Велика 861 Абрамовић Вера 360 Авакумовић Зора 840 Аврамов Стана 809 Аврамовић Ангелина 178 472 Аврамовић Анђелка 179 Аврамовић Велинка 812 813834 Аврамовић Војка 447 Аврамовић Вукосава 220 226 Аврамовић Даринка 226 Аврамовић Дафина 223 227 Аврамовић Ђурђија 211 218220 Аврамовић Јулка 391 398 Аврамовић Милева 175 Аврамовић Миленка Чока 673 Аврамовић Милица 494 Аврамовић Милка 361 Аврамовић Милорад 222 Аврамовић Мица 373 Аврамовић Никола 296 Аврамовић Родољуб 647 Аврамовић Сава 543 Аврамовић Станојка 524 Аврамовић Цана 370 Аврамовић Караичић Миленија 410 423 Аврамовић Симић Јевросима 296 Агбаба Бојана 791 Агбаба Боса 791 Агбаба Дара 791 Агбаба Манда 791 843846 Агбаба Милка Црна 790 791 Агбаба Наталија 791 Агбаба Нена 791 Агнија (Црвени Брег) 779 Агуш Иљаз 920 Адамов Љуба Боктерова 790 Адамовић Босиљка 206 Адамовић Братислава 189 193202 Адамовић Гара 545 Адамовић Груја 581 Адамовић Зора Нада Јагода 48 545 730734 739 764 767 Адамовић Јованка 559 Адамовић др Милосав 560 Адамовић Персида Боса 627 635 638639 Адамовић Сима 544 Адамовић Смиља 571 Адамовић Пенчић Емилија 193 202 203 311 Адић Ана 38 Азањац Душан 421 423 Азањац Јованка 409 425442 Ајданић Деса 902 Ајданић Злата 856 857 864 869877 893 899 900918 Ајдачић Филип 365 500501 Ајдини Шефки 884 Ајтић Зора 874 Ајтић Поповић Радмила 854 858888 890 916 Ајхингер Лиза 89 Ајхингер Сока 89 Аковић Спасоје 397 Аксентијевић Драга 403 545 Аксентијевић Јелена 396 Аксентијевић Лепа 48 207 Аксентијевић Љиљана Аксентијевић Милена 445 311 424 Аларгић Јудита 13 22 34 104 190 191 196 204 205 332 485 520 527 Албахари Бина 440 Албахари Мелви 440 Албич Јовичић Антонија Тоска 557566 Албулов Љубица 51 Албуновић Зора 556 564568 Алдаловић Татјана 136 Алдан Лидија 98 794797 Алексијевић Драгиша 256 Алексијевић Миланко 256 Алексијевић Милена 256 Алекеиј?вић Мирка 256 Алексијевић Надежда 256 Алексић Аница 411 412 422 441 Алексић Видосава 752779 Алексић Госпава 256257 Алексић Деса 726 Алексић Драга 646 Алексић Драгиња 841 Алексић Душанка (Крагујевац) 261 Алексић Душанка (Кудреш) 559 Алексић Душанка (Пемговача) 340 Алексић Живка Мила 326 464484 479 497 Алексић Живоратка 872875 Алексић Загорка 771 Алексић Зорка (Косаница) 537 Алексић Зорка (Пећ) 899902 Алексић Јелисавета 61 Алексић Јованка 302 Алексић Јулијана 708726 Алексић Каја 288 Алексић Ката 887 Алексић Краса 659 670677 Алексић Лепка 891921 Алексић Љубица 875916 Алексић Маргита Манцика 248—250 Алексић Милка 894915 Алексић Милица 257 Алексић Милорад 719 Алексић Милош 463 Алексић Нада 423 526527 Алексић Новица 721 Алексић Радмила (Велика Иванча) 218 Алексић Радмила (Чачак) 441 Алексић Роса 423504 Алексић Ружа 887 Алексић Рушка 626 Алексић Светлана 670 Алексић Соја 635 Алексић Софија 194 Алексић Станија 630 Алексић Стојанка 762 Алексић Тика 372 Алексић Ристић Братислава 284 Алемпијевић Олга 432 Алимеровић Зелена 542 Алимпијевић Слобода 178 Алимпић Будисавка 345 Алимпић Дана Алимпић Драга 340 345 Алимпић Душан 807 Алимпић Зорка 809 Алиспахић Хава Алкалај Олга 542 34 58 61 69 70 74 110 114 Алкала] Сара 708 Алкалај Карић Бланка Алмузлино Рот Реа Алмули Ела 138 • 39 178 60 61 69 АксентијевиК Милијана 545 Аксентијевић Радмила Аксентијевић Станка 545 396 Аксентијевић породица 545 Аксић Лепосава 872 Алмули Софија Алмули Шека Алтман Стојановић Даница Акулов Рада 422 Амар Добрила 74 3961 305 494 941 Амар Милица 494 Амбрустер Ирма 22 Ана куварица (Злокућани) 889901 Анастасијевић Десанка 78 Анастасијевић Нада 119 132 215 336 769 Акастасијевић Ружица 261 Анастасијевић Марковић Олга 253 Анаф Исак Соломон 198232 Анаф др Марко 133144 Анаф Славка 61 133 144182 Анаф Фрида Дуња 813 Андер Марија 494 Андерсен др 484 Андоничић Ружа 688 Андоновић Наца 517544 Андоновић Илић Верослава Вера 463 516520 531 Андра в. Хабуш Андрија Андра Андрејевић Божана 274 Андрејевић Јана 569 Андрејевић Јелисавета Анета Милена 663 679 685 696703 717 724 Андрејевић Марица 26 Андрејевић Марта 922 Андрејевић Митра 872 884908 Андрејевић Момирка 858 875 885891 Андрејевић Кун Ђорђе 88 133286 Андрејевић Надешевић Добрица 772 Андрејић Милица 568 Андрија (Мало Црниће) 584 Андријашевић Јованка 182 Андријевић Савета 757 Андрин Даница 827840 Андрић Берислава 217 Андрић Вера 130 142 158182 Андрић Властимир Пекмез 373 Андрић Зорица 178 Андрић Јаглика 670 Ачдрић Јулка 508 Андрић Лепосава Баба 806 807808 Андрић Љубосава 454 Андрић Миленија 662671 Андрић Милијана 670 Андрић Милосава 688 Андрић Радомирка 454 Андрић Вићентић Љубица 376385 Андровић Злата 274280 Анђелинковић Бранка 294 Анђелинковић Даринка 294 Анђелинковић Јаворка 294 Анђелинковић Лепосава 294 Анђелинковић Љуба 742 Анђелинковић Наталија 294 Анђелинковић Станојка 294 Анђелић Дара 742 Анђелић Даринка Дара 900 Анђелић Љубица 426 Анђелић Нада 537 Анђелић Ружа 426448 Лнђелко Брадоња 562 Анђелковић др Анђелко 124125 Анђелковић Аница 395 Анђелковић Борка 598610 Анђелковић Боса 675 Анђелковић Будимир 596 Анђелковић Велика 757 Анђелковић Верка 779 Анђелковић Дана 779 Анђелковић Даница 673 Анђелковић Добринка 759 Анђелковић Драгослава 293 Анђелковић Душанка 311 Анђелковић Живанка С. 775 Анђелковић Живка 556631 Анђелковић Живојин 721 Анђелковић Јованка 293759 Анђелковић Љубица Анђелковић Милица Анђелковић Нада Д. 759 225226 775 532 538 �Анђелковић Олга (Мали Головод) Анђелковић Олга (Бабина Пољана) Анђелковић Радица Анђелковић Ружа Анђелковић Савка Анђелковић Симка Анђелковић Славка Анђелковић Смиља Анђелковић Солунка Анђелковић Стана Анђелковић Станимирка Анђелковић Станка Анђелковић Трајка Анђеловић Гина Анђеловић Кадивка Анђић Тоза Анић Нада Аничић Даринка Аничић ЈБубица Аничић Мирјана Анкуцић Корнелија 310 311 791 797 640 759 756 631 753 396779 640759 393403 754 626 396400 293 741 761 761 620 667 682687 448 542 842 846 Анкуцић Лукреција Неца 53 60 63 64 95 791 794 797 925 Антић Вукашин 100 Антић Драгица 126 Антић Живка 302311 Антић Живко 371 Антић Јелена Ленче Ленка 178 731158 Антић Лазар 296 Антић ЈБуба 372 Антић Љубинка 910 Антић Милана 303 Антић Миланка 448 Антић Милева 628 Антић Милица 448 Антић Нада 708 Антић Наза 758 Антић Рада 731758 Антић Рајна 764 Антић Роска 761 Антић Ружица 302 Антић Смиља 699 Антић Стевка 762 Антић Цана 572 Антић Илић Љубица 296 Антић Лончаревић Добрила 572 Антолковић Мира 696 Антолковић Нина 696 Антонијевић Бранка 306 Антонијевић Јагода 218 Антонијевић Косана 218 Антонијевић Љубинка 670 Антонијевић Милена 218 Антонијевић Милица 402 Антонијевић Рада 301491 Антонијевић Радмила 256 Антонијевић Стана 493 Антонијевић Радовановић Стојанка 680 Антонић Богдан 331 Антонић Боривој 370 Антонић Ката 374 Антонић Мира 93 Антонић Роса 374 Антонић Стана 341370 Антоновић Босиљка 596 Антуновић Риста 759 Апостоловић Љуба 779 Апостоловић Милева 779 Апостоловић Станика 361 Апостоловић Аћимовић Олга 360 371 384 Арамбашић Живана 218 Аранђеловић Добривоје 739 Аранђеловић Драгица 78 Аранђеловић Зага 682 739 766 Аранђеловић Милунка 656 667670 Аранђеловић Мирјана 752 Аранђеловић Олга 300 304 Аранђеловић Павлија Павче 670 Аранђеловић Рада 680 Аранђеловић Сока 39 40 94 Аранђеловић Софија 734 Аришник Даница 645 Арижшник Љубица 627 706725 Аризановић Драга 752 Аризановић Јелица 779 Аризановић Јованка 759 Аритоновић Мица 65 Арко Добрила 642 Арнаутовић Геле 340 Ароновић Реа 39 Арсенијевић Даринка 215 Арсенијевић Добрила 39 112 173 197 198 Арсенијевић Зорка 177 Арсенијевић Милана 641 Арсенијевић Милева 65 Арсенијевић Олга 376 927 929 Арсенијевић Персида 931 Сека 45 113 114 359 Арсенин Велинка 809 Арсенић Анка 341 Арсенић Евица 841 Арсикић Милојка 53 Арсић Босиљка 211 Арсић Даница (Јошје) 634 Арсић Даница (Сушица) 694 Арсић Зора 698 Арсић Јелена 305 Арсић Лепа 771 Арсић Мила 634 Арсић Милица 759 Арсић Олга 698 Арсић Радмила 222 Арсић Ранка 302 Арсић Ружа 628 Арсић Санда 568 Арсић Софија 235 Арсић Стана 754 Арсова Ленче 4445 Арсовић Зорка 681 Арсовић Милица 78 Арсовић Радојка 681 Атанасковић Илинка 752 Атанасковић Стојанка 752 Атанацковић Богољуб Дида 578 Атанацковић Бора 364 366 Атанацковић Драгица 494 Атанацковић Жарко 821 824 Атанацковић Лепосава 600 Атанацковић Милева 212 Атана ковић Милена 58 63 74178 Атанацковић Мирослава 175 Атанацковић Рада 65 Атанацковић Радмила 168 169 173 Атанацковић Станоје 629 Атолић Дана 910 Аћимов Емилија 809 Аћимовић 63 Аћимовић Десанка 570 Аћимовић Ђурђина 817 Аћимовић Зорка 252 Аћимовић Милан 109 263 Аћимовић Милена 309—311 314 351 360 376 383 384 Аћимовић Милица 222 Аћимовић Тонка 39 Аупић Слободанка 302 Ациган Средојев Слободанка 79 632 644 647 649 787 Ацић Видосава Вера 854 862 881 890 891 895 920 858 890 920 778 Аранђеловић Јованка Аранђеловић Милева Аранђеловић Милка Ћеркинка 28 733 Ацић Даница Дана 942 Ацић Живка Ацовић Мирослава Ачковића кућа Аџемовић ЈБубица Аџемовић Милена Аџемовић Милунка Аџић Радојка Аџић Раша Ашић Лапчевић Лепа Ашчелић Ајиша 602 86 867 427 311 447 427 442 326 493 646 522 Б Бабић Ангелина Бабић Вероника Бабић Десанка Бабић Ивана Бабић Јелица Бабић Лепосава Бабић Луција Бабић Љерка Бабић Љуба Бабић Мара Бабић Мирко Шлем Бабић Надежда Бабовић Будимка Бабовић Дана Бабовић Даница Данка Бабовић Ибрахим Бабовић Илинка Бабовић Љубица 203 261 179 192 221 190 28 70 547 909 917 621 190 197 200 201204 426 410 860 879899 912 918 11 918 854 859 861 862879 886 Бабовић Милка Бабовић Мица Бабовић Нада Бабовић Ната 854 Бабовић Олга Бабовић Ћуковић Спасенија Цана 857 887 889 899 902 910 312 664 312 446496 889 894 919 426 11 12 13 17 22 92 93 94 96 97 100 101 104 105 123 133 183 184 520 547 620 675 693 764 846 Бабудер Будимка 304 Багар Јелена 662 Багар Терзић Радмила 48 659660 668 672 673675 681 687 688 Бадањац Криста 837 844 846847 Бадер 575 Бадњар Даринка 678750 Бадњаревић Даринка 754 Бадњаревић Добринка 503 Бадољо 612 Базовић Катарина 858 886922 Бајазит Иван 169 Бајазит Милица Миља 169 293 302 310 Бајалица Димитрије Митар 323 324 332 Бајалица Мила 47 61 77 207 323 324 326 328 329 333 375 Бајалица Милунка 395 Бајан Вера 343 Бајан Милка 343 Бајата Раде 921 Бајић Бранка 428 Бајић Бранко 806 Бајић Душанка 681 Бајић Иванка П. 343 Бајић Јела 841 Бајић Јула 430 Бајић Лидија 428 Бајић Љубинка 206 Бајић Љубица 340 Бајић Марија 194195 Бајић Марица 603 Бајић Наталија 53 55 865 Бајић Неда 749 Бајић Слободан Паја 93811 �Бајић Дмитрашиновић Даница 116128 Бајкић Борика 872 Бајковић Филип 557 Бајковић Кристина Киће Гора 557568 Бајовић Војин Вук 655 Бајовић Даница 681682 Бајовић Митрана 673 Бајовић Ристић Богиња Слободанка 659 661 672 673 674 675 676 679 684 763 Бајчић Живана 296 Бајчић Јована 296 Бак Перл 920 Бакали Јолдуза 860 870 879 Бакали Наније 887 Бакија Мустафа 920 Бакија Таиб 920 Бакија Ћемал 920 Бакић Лепосава 340 Бакић Митар 856 Баковић Алексија 525 532 540 Баковић Госпава 543 Баковић Иванка 517 Баковић Јелена 573 Баковић Мицка 525 Баковић Роска 546 Бакотић Вера 61 85 Бакотић Ивка 533 Бакоч Загорка 527 Бакоч Сенка 527 Бакочевић Бранислава 463 466 480 497 Балабан Десанка 104 Балабановић Видосава 881—882 Балажевић Викторија 800 Балаћ Катица Соша 817830 Балаш Ана Мица 830 Балић Милојка 772 Балићевац Вејсила 542 Балножан Јулијана 69 Балножан Катарина Каћа 69115 Балтић Олга 610 Балугџић Драга 607 Балугџић Живојић 70 Балуновић Персида (Грљан) 596618 Балчаковић Илинка 509 Балчетић Роса 881 Баљец Блага 909 Банашевић Добра 863 Банашевић Станица 869 Бандић Даринка 161 214 215 Бандић Милева 161 214 215 Бандука Стојанка 680 Банкеровић Драгиња 677 Банкеровић Златоје 677 Банкеровић Светислав 677 Банковачки Сока 817 Банковић Анђелина 753 Бранковић Иванка 179 Банковић Милена 403 Бановић Лепа 26 Бановић Почуча Душанка 403 Бањанин Олга 811812 Бањац Лепосава 846 Бањевић Љубица 301 Бараксадић Јелисавка 817 Бараћ Милорад 445 Бараћ Перса 837 Бараћ Симић Стана 693 695 724 Барбуловић Јованка Ст. 596 Барић Ђука 442 Барјактаревић Деса 274 Барјактаревић Мила Барјактари Фетије 77 869 870 881 907 908 910 Барјактаров Мара Барнић Милица 809 572 856888 912 917 Баровић Вјера Баровић Дара 874 888 912 Баровић Поповић Деса Мала 853 855868 874 877 912914 Баровић Манојловић Љубица 856 867 888 912 917 Баровић Милица 917 919 Барух Бела 41 Барух Илија 463 Барух Манда 274 Барух Сока 41 Барух Симић Рашела Шела 22 26 34 61 123 124 136 141 160161 Басара Јелица 707 Баскочевић Пеја 889 Баста Деса 392 Бастић Катарина Каја 48 660671 682 689 Бастић Крешимир 724 Батинић Наталија В. Гера 217 294 Баћамунина, суплент в. Тумин Нина Баћановић Добрила 527 Баћановић Мара 340, 345 Баћевић Јона Ст. 596 Бауер Јозефина 301 Бацкић Видосава Мара 295 Бацкић Милица 295 Бацковић Кристина 885 Бача Марија 22 803804 Бачанин Јелица 545 Бачанин Стана 541 545 Бачаревић др 462 Бачић Босиљка 112 122 172 185 312 Бачић Живана 346 Бачић Марија 128 Бачић Олга 212 300 Баџевић Јованка 608 Башић Драга 300 Башић Тонка 883 Башовић Нада 533 Башовић Наџа 517 Баштовановић Вука 556 566 Баштовановић Гина 472 Беба, текстилна радница (Земун) 201 Бебел Аугуст 11 Бебингтон Недељковић Ејлин 479 Бегановић Земка 533 537538 Бегенишић Зора 53 86 113321 322 326 337 338 339 Бегенишић Лола 322 Бегенишић Христа 322 Бегенишића кућа (Шабац) 323 Бегић Радунка 598 Беговић Ангелина 681 682 Беговић Вељко 85 Беговић Драгомир Недо 661 Беговић Јелена 857 Беговић Радмила 85 133 Бежановић Жика 121 Бежановић Чеда 827 Бековић Љубица 450 456 Бектеши Садета 910 Бекчић Стана 630 Беланчић Савета 223 Белетић Јегда 300 Белић Марија 913 Беливакић 608 Белић Драга 384 Белић Љубица 335 Белић Рајка 426 Белић Пенезић Гроздана Зина 122 132 138 146 147 Белкић Јованка 202 Беловић Ратко 83 Беловуковић Милан Дева 326 332 Беловуковић Селена 340 Белопавловић Љуба 411 447 Бељански Ковиљка 809 Бељаревић Зага 340 Бељин Ружица 769 799 943 Бељић Марија Бем Ливија Лилика Бембаса Пирика Бембаса Цветић Јелисавета Бешка 39 639 95 799—803 39 61 94 39 41 57 58 61 69 93—95 205 332 464 473 481 485 334 502 (Вбћте Ргап?.) Беме Франц Бензон Милева Бенић Велика Вела 48 77 Беодранов Саво Беодранов Лисулов Даринка Бер др Бечановић Обренија Бергер Шацика Бергман Фрида Берић Даница Берић Дара Берић Стана Бериша Ћазим Берлин Антон Берлин Звонко Берус Анка Бесеровац Десанка Беспетјенко Мира Бетегало Милена Бећаревић Божидар Бећировић Тиџа Бешевић Јела Бешир Милка Бешировић Донка Биволаревић Јанковић Јефка Бигар Бизјак Гроздана Бизнаревић Савета Бијелић Дубравка Аша Бијелић Зора Билбија Лапчевић Јелена Билић Деса Биљановић Илија Биљња Ирена Биндер Кунигунда Биорац Десанка Биорац Ранка Бирташевић Василија Бирташевић Јевросима Бирчевић Драга Бисенић Русија Бисић Јулка Бисић Милорад Мика Бислимовић Стана Бихаљи Павле Бихнер Цветићанин Хермина Бјелић Љубица Бјелић Рада Бјелић Стана Бјелица Канда Бјелица Миливоје Бјелица Стана Бјеловић Милена Бјелогрлић Зора Бјелотић Никола Благојевић Анка 53 207—210 913 913 272 264 271 39 40 74111 202 809 340 893 294 294 295 93—95 369 301 916 102 120 126 130 157 163 247 262 263 274 290 351 735 745 547 427 448 592 603 301 892 614 119 916 112 122 173 178 525 178 569 705 463 807 79 428 449 428 296 296 238 427 607 594 612—614 744 70 130 891 533 525 543 689 157 689 526 537541 916 326 336 211 184 Благојевић Борка Благојевић Вера 55 571 572 63 319 321—326 328 336 344 Благојевић Гордана Благојевић Дана 568 193 202203 Благојевић Даца 391 Благојевић Десанка (Обреновац) 203 Благојевић Десанка (Руњани) 341 Благојевић Дивна 628 �1 Благојевић Добрила Влагојевић Драгиња Ђ. Благојевић Драгослава Благојевић Зора (Обреновац) Благојевић Зора (Пожаревац) Благојевић Иносава Благојевић Јела Благојевић Јован Благојевић Јована Благојевић Кринка Благојевић Љубица Благојевић Милан Благојевић Миланка Мики Благојевић Милена Благојевић Милица Благојевић Милосава Благојевић Милутин Благојевић Нада (Врбица) Благојевић Нада (Крешевац) Благојевић Никица Благојевић Олга Благојевић Перса Благојевић Радојка Благојевић Ратка Благојевић Благојевић Благојевић Благојевић Благојевић Роса Ружица Цала Мишић Вида Петровић Јелена Благус Цана Блажевић Јелка Блажек Елза Блажек Јулка Блажек Ката Блажић Витосија Јела Блажић Даница Блажић Десанка Блажић Лепосава Блажић Мара Блажић Марија Блажић Мерима Ката Блажић Миодраг Блажић Станица Блау Францетић Ружа Боба, ученица (Београд) Бобан Мара Бобанић Ангелина Бобанић Рајна Бобинац Ивка Милка Бобић Јанко С. Бобић Леви Марија Бобичић Бобичић Бобичић Бобичић Деса Јелка Милица Босна Јагода 130 298 296 128 189 193202 573 722 189 193 202203 336 508 86393 238 182 200247 463484 490 498 427442 238256 211 141 144 145158 211 628 76 193 202203 182253 256 141 144145 155 158 160 254257 202 519 523 527529 699710 48465 481485 489 498 505 523 189 462 463 227 218 210 211217 218 223 224 295 207 218 841 211 791 635 211 39 201 29 294 294 812 817—819 833846 429 167 472481 485—487 856912 857 878 888912 860893 853 856858 862 865 887 912 Богавац Љубица 391 Богавац Милена 398401 Богавац Милунка Лула Богдановић Бена 391393 758 255 300 173248 466 386 387 600 Богдановић Славка (Лесковац) 771 Богдановић Славка (Ужице) 497 Богдановић Станија 752753 Богдановић Стојанка 660 676677 Богдановић Радичевић Љуба 78 516 517 518 535 539 540 541 542 Богетић Љубица 858 875 889 896 917 Богетић Ната 874 904 912 918 Богетић Олга 917 Богић Нада 301 Богићевић Благоје 415 Богићевић Боривоје 434435 Богићевић Дамњан 432433 Богићевић Даница (Качулице) 427 444449 Богићевић Даница (Лисо Поље) Богићевић Душанка Богићевић Зора 384 173 411422 425 432—434 441 444 447 422 423 474 504 Богићевић Јелисавета 431 Богићевић Милостина 312 427446 Богићевић Наста 641 Богићевић Живковић Олга 462463 466 476 483 498 Богићевић Којовић Савка Богићевић Костић Олга Богојевић Борка Звезда Богдановић Бисенија в. Петровић Митровић Десанка 889 913 328 517 533 708 758 238239 341 610 889 684 Богдановић Љубица (Слишане) 618 Богдановић Љубица (Рготина) 749 Богдановић Марија 340 345 346 Богдановић Милева 750 Богдановић Милица 191 Богдановић Милка 378 Богдановић Нада 517 521 522 535 537 Богдановић Пасквал 539—541 543 Богдановић Перка 136 Богдаиовић Петра 472 Богдановић Радмила Богдана 113121 312 376 Богдановић Радојка 891 Богдановић Радојка-Маја 235246 Богдановић Саша 323 Богдановић Сека 323 Богдановић Симка 756 688 Богавац Милева Вогдановић Даница 856 862 Богдановић Дара Богдановић Добра Богдановић Добрила Богдановић Добринка Богдановић Драгица Богдановић Драгиша Богдановић Живка (Борина) Богдановић Живка (Рготина) Богдановић Зага Богдановић Зага Мала Рада 235 241 Богдановић Јелена Богдановић Јелка Богдановић Јованка 361 Богдановић Калина Богдановић Јордановић Ката 674—678 Богојевић Бранислава Богдановић Борка 539 Богојевић Вида Богдановић Бранко 445 Богојевић Јелена Лена 432433 422 423427 553 554556 560—562 564 566 570 240257 769 Богдановић Вера 556564 566 585 Богосављевић Кристина Вогосављевић Маргита Богосављевић Миладија Богосављевић Миланка Богосављевић Милка Богосављевић Олга Богосављевић Тихомир Богошевић Живка Кока 203 601 635 451 302 630 305 858 873 875 882 916 919 Вогошевић Стојанка 921 Боднаров Јулијана 138 Божа (Кукавички одред) 773 Божанић Катарина 182 Божидаревић Ружа 855 888 889 902 918 Божиловић Јелисавета 301 Божиловић Нада 708 Божиловић Радмила 770 Божиновић Драгољуб 591 Божиновић Неда 43—45 53 61 74 98 132 Божиновић Христина 591598 Божић Ана 74 Божић Видинка 610 Божић Војимир 455 Божић Дана 704 Божић Деса 311312 Божић Јелка 231 Божић Косовка 479 Божић Љубица 39 74 Божић Надежда Нада 231232 256 455 Божић Радојка Сека 115 Божић Ранка 598 Божић Роса 432 Божић Спасена 589618 Божић Стана 497 Божић Стевка 509 Божић Тула 503 Божић Николић Вука 48 356 378 382 385 Божовић Анка 874 888 912 Божовић Гојко 118 Божовић Дара 913 Божовић Деса 875 896 922 Божовић Добрила 874894 Божовић Зорка Зорица 118119 131 161 162 Божовић Коса 918 Божовић Љубица 899918 Божовић Милун 125 Божовић Мица 840 Божовић Наталија 684 Божовић Олга 175 Божовић Ранка 121 Божовић др Саша 183538 Божовић Ђорђевић Нада 131 Бојанић Зора 913 Бојанић Милица 681688 Бојанић Пава 881 Бојанић Ружа 907 Бојаџић Ружица Бојанић Светлана Бојиновић Деса Бојиновић Драгица Бојиновић Радмила 311312 130 358 369 384385 752 761 Бојиновић Секула 358369 Бојић Круна 298302 Бојић Љубица (Кленовик) 556 Бојић Љубица (Равнаја) 372 Бојић Надежда575 577 585 М. Бојић Раденка Бојић Смиља 298 Бојичић Дара Бојковић Лепа 710 32 861 863 378 545 Богдановић Воја Сељак 573 Богојевић Јанковић Љубица 769 Бојковић Љубица 869888 Богдановић Гина 573 Богосављевић Дара 569 Бојковић Милевка 761 944 �Бојковић Стевка 762 Бојовић Ана 426442 Бојовић Андријана 535 Бојовић Анђелија 659671 Бојовић Гина 535 Бојовић Душанка 225 Бојовић Зора 509 Бојовић Зорка 224 Бојовић Љубица (Ужице) 490 Бојовић Љубица (Заступ) 542 Бојовић Милена 659 Бојовић Милија 533 Бојовић Нада 472 Бојовић Олга 424 425 432442 Бојовић Радмила (Врдила) 403 Бојовић Радмила (Доња Трепча) 421 Бојовић Ружица 261 264 271272 Бојовић Слава 472 Бојовић Смиљана 544 Бојовић Станислава 426 440442 Бокан Душан 271 Бокур Јелена 64 Бокшић Јана 809 Болдајић Марија 618 Бора (Космајски одред) 214 Боранијашевић Станка 524 Борикић Вера 217 Борикић Милена 207217 Борис III (бугарски краљ) 687 Борисављевић Анђа 341 Борисављевић Анка 465 Борисављевић Вера 341 Борисављевић Гордана 39 Борисављевић Драгица 541 542 544 Борисављевић Зорица 67 511 516 519 530 Борисављевић Лела 533 Борисављевић Лепосава 426444 Борисављевић Стоја 78 Борић Борка 211 Борић Загорка 210 212 213217 Борић Милена 210—212 Боричић Љубица 860899 Боричић Миленија 300 Боричић Милица 907 Боричић Славка 907 Боришић Жарко 453 Боришић Живана 451 Боришић Живка 427 Борковић Ђурђија 881 Борковић Ружа 881 Боројевић Цаја 48299 Борота Стеван 375 Бороцки Тоша 124 125133 Боршић Славица 915 Босак Јосип 93 Боснић Мира 817 Ботић Милена 547 Ботић Миља 547 Ботић Радојка 547 Ботић Радишић Рајка 519 524529 Бошковић Олга (Земун) Бошковић Олга (Приштина) Бошковић Плана Бошковић Радмила в. Јовановић Загорка Бошковић Радомирка Бошковић Ружа Бошковић Тодора Бошковић Христина Бошковић Маринковић Савка Дечко Бошковић Цветановић Добрила Бошњак Ружа Бошњаковић Зорка Бошњаковић Миленка Бошњаковић Милунка Бошњаковић Јанковић Милица Брадић Коса Брајевић Даница Брајовић Видосава Брајовић Јованка 817 881 887 539 755 539 48 77 710 766 768 769 841 224 466 507 312 481 507 312 463 507 491 104 860 869 918 856 887 888 906 912 914 Брајовић Катица 87 852 853 862 868 887 888 890 903 914 915 Брајовић Милица 874 913 Брајовић Станица 869 Брајовића кућа (Пећ) 867 870 887 Бранка (Загужане) 771 Бранка Таралика (Лесковац) 778 Бранка Црнка (Прокупље) 682 Бранко (Младеновац) 222 Бранко, шофер (нишки логор) 683 Бранков Ана 791 793 794841 Бранков Дејан 795 798 Бранковић Бранка 384 Бранковић Вера 284 Бранковић Влада 558 560 Бранковић Гвозденија 360 384 386 Бранковић Даринка 359 Бранковић Драга 202 Бранковић Драгана Пастрмка Мила 553 558 560—562 579 581 587 Бранковић Зорка Зора 360 381 384 Бранковић Јевросима 306 Бранковић Косара 299 Бранковић Радмила (Бродарац) 702 Бранковић Радмила (Нови Пазар) 312 Брачинац Зора 635 Брашанац Мирослава 532 Брашанац Стојана 532 Брашњо Јефимија Брежанин Милена 545 121 Брезник Марија Бохуњицка др Адела Поца Анка 83 Брдарски Цвета Бочкај Зора 93 93 Брика Ђулсум 566 Назмије 916 39 95 226227 226 227 340 800—802804 222 345 340 226 222 340345 200 463 913919 721 726 573 864 869 870 887 919 874894 898 915 873 432 431 431 431 431 Броја Реџеп Броћић Драга Броћић Милица Броћић Мирка Броћић Петра Броћић Ружа Буба Мара в. Каракашевић Стаменковић Невенка Ленка Бубало Божана Бубало Ката Бубало Милева Бубало Милена Бубало Милка Бубало Петар Бубањ Јулка Бубањ Светислав Бубања Даница Бугарски Вида Бугарчић Анка Бугарчић Катарина Бугарчић Милојка Бугарчић Никола Бугарчић Цана Будимир Анка Будимировић Лена Будимировић Миленија Будимировић Милка Будимировић Рада Будимирски Зора Будимка (Лесковац) Будисављевић Богданка Бока Будисављевић Гроздана Бузенкић Даринка Бузенкић Младена Будић Светислав 698 53 183 132 179 25 546 546 302—303 607 395 441 238 392 443444 173 340 340 581 340 557 762 812 771 618 618 661 Буђевац Драгица Буђић Лепосава Бузаџић Миланка 78 602 809 Бузаџић Нада 809 Бујиновић Мила Шиљеже 812 Бујић Брена 524 Бујошевић Добринка 491 Бошан Симин Магда Бошко, партизан 804 476 Бркић Бојана 340 Бошковић Арсо 520 Бркић Бранка Бркић Вера 626 627 642 182 346 Бровина Нимани 217 256 869 870 883 Бришчек Марија Бошковић Вида Бркић Љубица Бркић Мара Бркић Мила Бркић Милева Бркић Миленија Бркић Милеса Мила Бркић Милица (Сеона) Бркић Милица (Глушци) Бркић Мирослава Бркић Радивоје Бркић Ружица Бркић Смиљана Бркић Стеван Бркић Цвета Брковић Милка Брковић Ратомир Брковић Стефановић Живка Брнић Живка Бровина Ширине Бујошевић Мика 450 402 Бошковић Вукица 874 908912 Бркић Вида 340 Бујошевић Милена Бошковић Даринка Бошковић Десанка 508 523537 856 907912 Бркић Владинка 360 Бујуклић Микачевић Ана 339 Бркић Вукосава 340 Букар Радојка 395 841 Бошковић Добринка В. 524533 Бркић Даница 340 345 Буквић Даница Бошковић Зора 305307 Бркић Даринка 343 345 Буквић Даринка 916 Бошковић Зора Нада Бошковић Зорка 303 236237 Бркић Десанка 45 112 162 236237 340 104 393 916 Бошковић Јула Бркић Загорка Бркић Зора Буквић Зора Буквић Јованка Буквић Љуба 841 Бркић Зорка 345 Буквић Мара Бркић Јован А. 686 Букилић Косара 340 Букилић Марија 764 Букилић Мића 764 Бошковић Јулијана Бошковић Ката 661 674675 523 Бошковић Милица Бошковић др Мило 572 140144 Бркић Коса Бркић Лепосава 343 345 945 568 874891 �Буковић Александар П. Брковић Миленко Црни Букарица Савка Букумировић Анђелина Лала 69 730 Букумировић Дана Букумировић Мирослав Мирко Букум Букумировић Ружица Букумировић Србијанка 638 596 915 739 772 505509 122 133 155 137 133 137 142 143 145 155 173 179 926 928 930 932 Букумировић Цура 833 Букумировић Богдановић Јованка Јока 137 143145 155 173 179 926 Букумирића кућа (Пећ) 868 Булајић Анђа 871 Булајић Андрија 920 Булајић Даница 874 Булајић Дара 916 Булајић Јова 681 Булајић Сава 681 Булат Милица 606610 Булатовић Ангелина 779 Булатовић Анђа 881908 Булатовић Блага 660677 Булатовић Деса 527536 Булатовић Коса 535537 Булатовић Милена 807 Булатовић Милосава 748 Булатовић др Радован 78 Булатовић Славка 857 Булатовић ЈБумовић Злата 856587 868 888 912919 Булатовић Вујисић Цвијета 860 Булбић Стојанка 606 Булић Бата 565587 Буловић Аница 22 25 26 253427 Буловић Божица 26 Буловић Зорка 179 Буловић Букумировић Софија 164 166167 Буљан Душанка 353 Буљановић Зора 137 Буљугић Богдан 494 Буљугић Владета 494 Буљугић Милена 494 Буљугић Наталија 494 Буновић Драгиња Ј. 610 Бунушевац Радмила 182183 Бунушевић Мара 885 Бургијашев Перса 807809 Бурић 655 Бурић Сава 771 Бурић Станко 920 Бурковић Бран. Т. 356 Бурмазовић Смиља 324345 Бурсаћ Вукица 801 Бурсаћ Милица Беба 22 29799 800—804 Бурџевић Рифат 98 Бутаревић Драга 606 Бутиер Весна 113 310312 Бућан Матија Црни 416 Буха Василије Јова 136141 701 714 717 765 Буха Вера 288 Буцало Мица 870 881907 Буцек др Јосиф 715 Буцек Милева 657 Буцек Милица Бучевац Мика 668687 В Вагић Будимка Вагић Даринка Вагић Ђурђија Вагић Живка А. Вагић Живка Д. Вагић Радојка Вагић Станка Вазмић Радојка Вајић Саво Вајић Душанка Баба Дана Вајић Олга Вера Вајс Гајић др Марија Валан Јелисавета Валгони Илонка 928 930 932 Ваљаревић Буба Ваљаревић Вера Ваљаревић Душан Вањек Оливера Вараклић Вера Вараклић Драгица Васиљевић Радојичић Наталија Слободанка 225 225 225 225 225 225 225 335 397 817 812 39 59 74 809 22 112119 123 161 177—185 646 349 350351 721 61 112116 197 201 215 516 525531 532 533 537 543 516 531532 533 537 538539 535 525 Вараклић Смиља Вараклић Цана Варга Лилика 68 Варјашки Јелена 167 791 793794 Вартаберијан Силва 218 Васикић Ружица 113124 Василијевић Ната 490540 Василијевић Стојадиновић Рада 504 Василић Милка 817 Василић Радојка 426436 Васиљевић Вида 595 Васиљевић Дара 883 903904 Васиљевић Даринка 234 Васиљевић Деса Вида 593594 609 610613 614615 Васиљевић Десимир 434 Васиљевић Драга 637641 Васиљевић Живадин 580 Васиљевић Живан Марко 591 592 604 614616 Васиљевић Зоран 385 Васиљевић Јелица 895921 Васиљевић Јула 426442 Васиљевић Јулка 178 Васиљевић Ката (Ариље) 490 Васиљевић Ката (Ваљево) 373 Васиљевић Ката (Лесковац) 778 Васиљевић Ленка (Зајечар) 615 Васиљевић Ленка (Крагујевац) 265 Васиљевић Марија 659 666671 677 679 680 681 687 Васиљевић Милева 224 Васиљевић Милена 179 Васиљевић Милисав 580 Васиљевић Милица 412 Васиљевић Милунка 424425 Васиљевић Надежда 179 Васиљевић Наталија 234 Васиљевић Нинко 373 Васиљевић Рада 474 Васиљевић Радмила Мала Васиљевић Радојка Љ. 812 344 Васиљевић Радомир Цветко 592 607 614 364 Васић Васић Ана Ст. Васић Бојана (Јагодина) Васић Бојана (Шабац) Васић Будимка Васић Вера Васић Вида Васић Видоје Васић Даринка Васић Ђорђе Васић Зоран Васић Јела Васић Јелена Јелица Јела Живана Велић Марија 303 Велицки Васка 301 Величковић Ана 568 301 769 Васиљевић Рато Бучевац Милена 538 Бучевац Миљка 518 Васиљевић Роса Васиљевић Санда 403 883 Величковић Бела Величковић Борка Бучевац Славка 516 Васиљевић Славка 694 Величковић Бранка Бучевић Љуба Бучевић Миљка Бушетић Нада 524 524 273 Васиљевић Стојан 580 Величковић Загорка 946 870871 883 900 178 563566 571 575 579 817 528 833836 646 871 528 256 628 553 324383 224 Васић Јованка Васић Јока Васић Катица Каћа Васић Макрена Васић Мана Васић Мара Васић Милица (Аранђеловац) Васић Милица (Крушевац) Васић Милојка Васић Мирослава Васић Митра Васић Нада 888 Васић Невена 222 Васић Олга 640 Васић Радојка 335 Васић Рајка 493 Васковић Живка 207 Васовић Богић 450 Васовић Божидар 450 Васовић Деса 559 Васовић Добрила 494 Васовић Лепа 432 Васовић Милијана 908912 Васовић Милош 433 Васовић Мина 542 Васовић Мирослава Мира 311 312 553 Васовић Чеда 568 Васовић Милошевић Олга 422 424 433 434 441 444448 Васовић Ћирковић Разуменка 433 Вацић Анкица 183 Вацић Наталија Љ. 724 Велебит Љубица 22 25 26111 161—185 Велемиров Ленка 841 Велија (Радосин) 770 Великанац Гоца 921 Великанац Ленка 921 Великић Борка 890 Велимировић Вукосава 687 Велимировић Драг. 294295 Велимировић Душанка 491 Велимировић Љубинка 361 Велимировић Марија 687 Велимировић Милева 687 Велимировић Нада 687 Велимировић Илић Милена 48 199 200 201 214 Велисавка (Пожаревац) 568 Велисављевић Машинка 431 Велић Анђа 881 Велић Аница 301 516 Васиљевић Султана Тута 184 593594 596 598 608 610 611 619 674 763 341 342 301 721 721 275 812 817 275 383 802 805808 275 556 566 Величковић Ката Величковић Љубинка 312 776778 759 697 �Величковић Величковић Величковић Величковић Љубица Мила Добрила Милевка Олга 697 553568 761 463 464 478 482 484 497 Величковић Пера 568 Величковић Персида 759 Величковић Ружа 698780 Велмезовић Љубица 326 Вељановић Милеса 704 Вељановић Спасенија 226 Вељко Крајинац в. Илић Павле Вељко 641 Вељковић Божинка 575 Вељковић Божица 586 Вељковић Василије 275 Вељковић Велимир 225 Вељковић Вера 645 Вељковић Вида 596616 Вељковић Вукосава 864 Вељковић Димитрије 2526 Вељковић др Душанка 59 Вељковић Душанка 532544 Вељковић Ђорђе 119 Вељковић Жана 599 Вељковић Живана 676 680 687 Вељковић Злата 312 627 628 642646 Вељковић Зорица 135 Вељковић Јованка 179 Вељковић Јолка 743 Вељковић Казимир 275 Вељковић Косана 761 Вељковић Милева 676680 Вељковић Милевка 778 Вељковић Милка 801 Вељковић Нада 769 Вељковић Ната 626 627 628 629642 644 647 Вељковић Олга 479 Вељковић Радојка 618 Вељковић Савета 301 Вељковић Сека 881 Вељковић Станија 596 Вељковић Станица 752 Вељковић Миловановић Божикка 557 Вељковић Цонић Вера 733770 Вељовић Ана 449 Вељовић Дана 547 Вемић Сегдија 295 Вера (Битољ) 919 Вера (Дренова) 640 Вера (Крчимир) 718767 Верговић Мирјана 493 Верлуовић Рада 533 Верлуовић Радмила 533 Веруновић Рада 547 Веруовић Милорад 531 Веселинов Јован Жарко 806 811 813 820 826 830 847 Веселинов Милева 178 Веселинов Милица 287 Веселинов Мунћан Станка Сека 95 810 811 812818 Веселиновић Божица 179 Веселиновић Вера 888920 Веселиновић Вукосава 721 Веселиновић Ђина 670 Веселиновић Емилија 484497 Веселиновић Зора 670 Веселиновић Константин 445 Веселиновић Милосава 662 666 668 670 674 676 Веселиновић Надежда 312445 Веселиновић Никосава 660 Веселиновић Обренија Веселиновић Рада Веселиновић Славка Веселиновић Станислава Веселиновић Станица Веселиновић Тана Веселиновић Тоша 681 660 325328 681 660 660 369 Веселиновић Ђорђевић Драгојла 659 665 679 684 373 360 Весић Вукосава Весић Душанка Весић Јелена Весић Милка 361 Весић Милунка 441 442 Весић Новка 361 385 387 Весић Софија 841 Весић Стана 384 Весковић Грозда 402 Весковић Драгица 630 631 Весковић Јованка 635 Весковић Косара 443 Весковић Миладија 630 634 Весковић Стојана 450 Веснић Љубиша 463 Вехап Ђулум 883 Вечерков Вука 817 830 Вивот Јустина 463 481 484 499 526 Вида (Бастав) 370 Видаковић Вида 211 Видаковић Војка 533 Видаковић Добрила В. 344 Видаковић Иванка 533 Видаковић Јелка 340 346 Видаковић Лена 391 Видаковић Мате 123 136 720 Видаковић Милица 490 Видаковић Оливера Цаца 494 Видаковић Продановић Зора 494 Видачић Јована 872 884 Видачић Стана 861 872 884 Виденовић Бена 708 Виденовић Даринка 753 Виденовић Јаворка 598 Виденовић Јелена 600 610 Виденовић Љубинка 600 Виденовић Марија 779 Виденовић Моравка 618 Виденовић Негосава 753 Виденовић Павлија 618 Виденовић Роса 618 Видић Вукосава Вукица 462 490 494 499 521 Видић Ковинка 812 Видовић Милош Ратко 807 Видић Радојка 509 Видић Станко 118 Видовић Здравко 510 Видовић Мирјана 665 Видовић Олга 297 Видовић Станица 665 Видо.јевић Анка 545 Видојевић Блага 527 Видојевић Видосава 610 Видојевић Душанка 610 Видојевић Коса 545 Видојевић Љубица 342 Видојевић Наталија 641 Видојевић Стана 342 Видојевић Ћето 529 Видојевић Цаја 641 Видојковић Ружа 701 Видосављевић Анђа 403 Видосављевић Радмила 674 Вијоровић Дарослава 178 Викторовић Светлана 403 Вилимановић Јулијана 628 Вилимановић Недељко 413 Вилимановић Јанковић Надежда 53 173 407 410 411 413 415 421 447 Вилимановић Мирковић Надежда Наца 409 410 441 442 443 Вилимановић Симић Ангелина 413 Вилић Катарина 179 227 Вилић Милица 203 Вилотијевић Мила Вилотијевић Милош Вилотијевић Радојка Вилотијевић Ристовић Даница Винеке Винклајт Мира Винцетић Вера Виријевић Виријевић Јела Виријевић Милче Витас Душанка Н. Витас Јован Витасовић Радинка Лепињица Витасовић Трива Лебарник Витић Слобода Витковић Нада Витковић Перса Виторовић Десанка Виторовић Драга Виторовић Зорка Виторовић Јаворка Виторовић Кринка Виторовић Миланка Виторовић Милена Виторовић Милета Виторовић Радојка Виторовић Славка Витошевић Дара Витошевић Мара Вићентијевић Миланка Зора Вићентијевић Мирка Вићентијевић Живанка Сека Вићентијевић Богдановић Перка 810 812 817 837 947 392 393401 603 606 616618 39 65 680 917 345 264415 812 826838 838 217294 875921 869 392393 503 694 296 694715 218 223224 212 212 276 541547 895916 872 217 191 189 190101 201 204205 332 485527 190 191192 195 203 204 332 504 Вићентијевић Мандић Драгица Вићентић Андрић Љубица Вишњевац Смиља Вишњић Марија Вишњић Милица Вишњић Радосав Вишњић Стана Вишњић Цвета Вјештица Живка Влајнић Даринка Влајић Деса Влајић Загорка Влајић Зора (Краљево) Влајић Зора (Модрица) Влајић Милева Влајић Милица Влајић Сека Влајковић Живка Власић Рада 190 197200 201—203 204 374 162 341 341 341 341 341 870 331 336 910 301 393 647 217 223 224 570 426 885 Властељица, породица Властељица Добросав (Липница) 426 409 444 Властељица Милка 448 Властељица Јанковић Челка 409 Властељица Јевтовић Милена 173 407 409 410 411 414 415 416 421 Властић Даринка 296 Властић Ната 296 Влатковић Цаја 300 Влаховић Вељко Влаховић Вера 83 918 Влаховић Вукосава Влаховић Дара Вилић Петрић Роса Нада Босанка 391 394395 450 432 Влаховић Дуња 672 677 913 861 867 444 447 449 �Влаховић Зорка Зора Влаховић Злата Влаховић Јаглика Влаховић Јулка Влаховић Ксенија Влаховић Милена Влаховић Милица Влаховић Милосава Влаховић Миља Влаховић Радмила Влаховић Савета Влаховић Смиљана Влаховић Стана Влаховић Цвета Влаховић Илић Ђурђа Влаховљак Хатиџа Влаховљак Шевала Влашки Анка Влашки Добрила Влашки Дора Влашки Драгица Влашки Љубица Водовић Стана Војводић Душанка Војводић Јелена Војводић Милан Војводић Милица Војводић Тодор Војводић Перић Даница Војиновић Босиљка Војиновић Вукица Војиновић Драга Војиновић Ђурђица Војиновић Ленка Војиновић Лока Војиновић Мијојла Војиновић Савка Војиновић Стана Војиновић Антонијевић Нада Војницалијевић Деспотовић Вера Војновић Живка Војновић Златија Војновић Јевросима Војновић Ружица Вокши Дергут Вокши Сабрија Бија Вол Анцика Вол Лаура Лола Волић Загорка Волф Викторија Воркапић Јелка Врабич Олга Нада Врабич Колин др Мира Враголић Мара Вранешевић Стојанка Вранић Вранић Ковиљка Вранић Коса Вранић Милена Љаља Вранић Цана Вранић Шинко Адела 860867 879 889 893899 913 918919 913 533 860 913 899 528 532 528857 918 861 913 857 533 860 869 879899 533 883 659671 680 533 539 526 537 479 566 571 566 571 556 566 618 916 857 415 660 679 681686 700 3961 138 679 684 425 183 94 689 431 687 689 618 351 360 372385 872 884 891921 184 296 296 162 920 864880 890 903 910 915 806 803 804 925 425443 448 39 113 326 131182 218 220 222 241 374 376 503 369 538 539 817 522 112141 173 Вранића кућа 883 723 Врцељ Стефанија Вујадиновић Ђуро Вујадиновић Милица Вујаклија Ката Вујанић Јованка Вујановић Милош Вујановић Богићевић Јелисавета Вујасиновић Спаса Вујачић Видосава Вујачић Даница Вујачић Дара Вујачић Јасминка Вујачић Јелена Вујачић Коса Вујачић Милева (Витомирица) Вујачић Милева (См. Паланка) Вујачић Милена Вујачић Радојка Рада Врањешевић Радојка Рада 38 39 98 39 53 133 161 254 553 559 566 572 573 576 580 581 94 570 263 274279 104 326 246 444 182 916 912 915 916 881916 865 888 292 912918 48 63 252273 Вујачић Цвета 919 Вујиновић Живка Була 431 444450 Вујисић Цвета 879 899 902 913 Вујић Живка 517 Вујић Звезда 701 Вујић Кристина 503 Вујић Љубица 568 Вујић Ружица 211 Вујић Спасоје 655 Вујинић Аксентије 303 Вујичић Вера 434 434442 444 448 Вујичић Владимир 433 Вујичић Деса 211 Вујичић Зорка 869 Вујичић Ката 558 Вујичић Лепосава Лепа 48 336337 375 376708 Вујичић Милева 302 Вујичић Милка 211212 Вујичић Милунка 493 Вујичић Радмила 646 Вујичић Роса 211 Вујичић Синђелија 211 Вујичић Славка 211212 Вујичић Станка 441 Вујичић Максимовић Синђелија 212 Вујичић Радивојевић Милованка 433 Вујковац Вида 927 929 931 371 Вујковац Зорка 371 Вујковац Мика Ујка 338382 Вујковац Негосава 371 Вујковић Живана 222 223 221 Вујковић Олга 370 Вујковић Светозар 369 102168 341 553731 853 855868 880 888899 912919 Вујовић Денда Анђа Вујовић Гвозденија Вујовић Даница 508 856 857868 871 888 912 917 870 Вранићи Фетије Врањеш Даница Вребалов Гуцуња Вера Соња Љубица Вука Вукица Кина Марица Милош Радован Савета Вук (Младеновац) Вук Маргита Вукадин (партизан) Вукадиновић Алексија Вукадиновић Доста Вукадиновић Јелена Вукадиновић Јелица Вукадиновић Љубинка Н. Вукадиновић Љубинка Ст. Вукадиновић Љубица Вукадиновић Милева Вукадиновић Милунка Вукадиновић Савка Вукадиновић Спасенија Вукајловић Душан Вукајловић Петар М. Вукановић Босиљка Чарна Вукашиновић Буда Вукашиновић Веља Вукашидовић Драгица Вукашиновић Живка Вукашиновић Марија М. Вукашиновић Марко Вукашиновић Паун Вукашиновић Савета Вукашиновић Станимирка Вукашиновић Фема Вукашиновић Филиповић Милева Вукелић Грозда Вукић Милица Вукић Момирка Мирка Вукић Олга Вукић Маљоку Матилда 890 894 Вукићевић Даринка Вукићевић Јелисава Вукићевић Милосава Вукићевић Спасоје Леда Вукмановић Светозар Темпо Вукмировић Андрија Вукмировић Боро 874 Вукмировић Надежда Вукмировић Раде Вукмировић Стојанка 899 Вукобратовић Ружица Вуков Љубинка Вуковајац Милка Вуковић Ангелина Вуковић Анђа Вуковић Борислава Вуковић Бранко Вуковић Вида Вуковић Владимир Вуковић Вука 858 874878 895 905920 279 681682 910 657 864890 889 859 863870 889 899920 645 889 859 862889 910 913918 341 79786 177 311312 533542 376 386 754 383 192 428 Вуковић Гина Вујовић Јелена Ј. Вујовић Љубица 500 450 Вуковић Даринка 274 Вуковић Драгиња Вуковић Емилија Мила 427 646 791 Ву.јовић Микосава Врачар Љубица 916 Вујовић Милијана Врачар Миља 916 Вујовић Милица 383 394396 Врбанац Вера Врбица Ђина 86 104 Вујовић Славка Вујовић Стана 868918 133559 560 573 581 582 Вујошевић Вујошевић Вујошевић Вујошевић Вујошевић Вујошевић Вујошевић 870 878887 900 912 869887 857893 675 916 920 667 859 879887 899 902918 222 34 39826 367 659 872 441 449455 403 726 703726 752771 402 756 757 301 510 510 264271 341 433 422433 434 444 341 726 341 510 687 516520 532537 919 433 764 221 703726 755 Вујовић Живка Врачар Зорка Вребалов др Бошко Бора Вујовић Цвијета Вујошевић Боса 428 431450 428 Вујовић Тривун 438 Вујовић Цака 472507 948 Вуковић Зорка Вуковић Ивка Вуковић Јела 341 918 322 341 342345 869918 Вуковић Лалица 856 Вуковић Љубивојка 430 Вуковић Љубинка 646 �Вуковић Љубица Вуковић Марика Вуковић Марцела Вуковић Милева (Вране) Вуковић Милева (Пећ) Вуковић Милена Вуковић Милијана Вуковић Милица Вуковић Миро Вуковић Надежда Нада Вуковић Радмила Вуковић Радован Вуковић Радојка Ћола Вуковић Стоја (Бајина Башта) Вуковић Стоја (Подујево) Вуковић Живановић Анђелка Вуковића кућа Вукојчић Драган Вукомановић Бранка Вукосава (Шишмановац) Вукосављевић Борка Вукосављевић Јелена Јела Вукосављевић Лепосава Вукосављевић Милота Вукосављевић Надежда Вукосављевић Ружа Вукосављевић Славко Вукосављевић Станија Вукосављевић Стева Вукотић Зорана Зорка Вукотић Јулка Вукотић Радмила Вукотић Сида Вуксан Ангелина Гина Вуксановић Деса Вуксановић Каја Вуксановић Милица (Гораждевац) Вуксановић Милица (Петровац) Вуксановић Новка Вуксановић Меденица Јулијана 909 912 341 846 490 52 53 65 68 852 853 13 25 26 451 430 418 462 466 217 367 660 666 670 472 910 130 868 635 646 660 78517 421426 28778 403 447 754 495 192 376 888904 912 504 218 213 48 480 497 894 491 863 744 717779 Вулетић Каја Вулетић Милица Вулетић Олга Вулетић Давидовић Десанка 857875 888 912 917 179312 140 874889 894 913 917 527 841 538 539 462467 477 497 493 754 682 444 Вуликић Даница 857 864 913 Вуликић Милица Вуликић Милка Вуликић Спаса 864869 913 857 864 918 Вуловић Грозда 238 Вуловић Драгиња Вуловић Живана 402 Вуловић Косана 427 Вуловић Лепосава 324 Вуловић Милка 427 Вуловић Милостива 427 Вуловић Милунка 427 Вуњак Деса 61 Вучевић Васка 872 884921 Вучевић Милован 716 Вучетић Даница 130 Вучетић ЈБубица 444 Вучетић Милија 444 Вучетић Милица Трепуша 48 261 407 410 411 444 448 450 Вучетић Ружа 177 Вучинић Владимир 125 Вучинић Гордана 874 912 Вучинић Драгољуб 655 Вучинић Лела 382 Вучинић Милица 860 Вучинић Сава 872 884916 Вучић Загорка 817 Вучић Олга 628 Вучић Бојковић Нада 854 862865 881 888 890920 Вучић Перишић Томо 50 Вучићевић Вера 641 Вучићевић Видосава 232 Вучићевић Дринка 426 448 Вучићевић Мица в. Вучетић Милица Трупуша Вучићевић Нада 697 Вучићевић Перса 632 Вучићевић Рада 641 Вучићевић Радмила 385 Вучићевић Стојанка 446 Вучковић Агница 222 Вучковић Владислава 178 Вучковић Воја 173 Вучковић Вукосава 179 Вучковић Кадивка 301 Вучковић Милена 700 710726 Вучковић Мира 61 70 85 Вучковић Мица Стрела 553570 Вучковић Олга 128173 Вучковић Олгица 175 Вучковић Радмила 345346 Вучковић Славка 306 Вучковић Сретен 591 Вучковић Стојана Цунка 768 Вучковић Јовановић Здравка 63 77 161 693 695696 714—716 724 Вукчевић Ђорђина Ђина Вукчевић Нико Вулевић Ната Вулетин Вулетић Вулетић Вулетић Вулетић Ђука Божица Борка Гора Живка Вуликић Стана 856869 Вучковић Митић Бранка 647 Вучо Лула Вучуровић Невена 85 677 Г Габошец Јованка Габуровић Стојанка 814815 431450 Гавриловић Љубинка Гавриловић Мила Гавриловић Милева Гавриловић Милица Гавриловић Милунка Гавриловић Нада Муза Гавриловић Наталија Гавриловић Нина Гавриловић Радмила Гавриловић Роксанда Гавриловић Славка Гавриловић Смиља Гавриловић Софија Гавриловић Спомена Гавриловић Недељковић Зага Гавриловна Станић Тамара Гаврић Гордана Гаврић Лиза Гаврић Лука Гавровић Војислава Гавровић Драгослава Гагић Јелена Гагрчин Каменко Гајинац Нада Гајић 384 240 384 384 431449 645 383 635641 641 358 340 378 112 427 397 330331 809 83 376 179 39 179 326 809 301 570 Гајић Божика Гајић Бојка Гајић Велизар Гајић Вера Гајић Војка Гајић Вукица Гајић Вукосава Вука Гајић Гаја Гајић Даница Гајић Даница в. Ненадовић Вера Гајић Даринка Гајић Десанка Гајић Ђура Гајић Живана Гајић Живорад Жика 641 562 373 383 553 261 634 646 373 222 Гајић Златија Гајић Зорка Гајић Љубинка Гајић др Марија в. Вајс Гајић ДР Марија Гајић Милева Гајић Милена Гајић Миљана Гајић Мирослава Гајић Митра Гајић Надежда Гајић Никосава Гајић Обренија Гајић Радојка Гајић Раја Гајић Ружа Гајић Слободанка Гајић Спасенија Гајић Чедомир Гајовић Бранка 372 303 647 136 632 366 376 379 381 382 252 341 223 234 213 297 631 301 193 340 223 634 239 213 241 373 647 3839 295 223 78 411 418 425 444 Гајовић Јелица 680 Гајшин Грозда 802 804 Вулић Анка 646 Гавриловић Анђелија 220 Вулић Боса 626 Галама (партизан) 198 Гавриловић Аница 431432 Гавриловић Вера Гавриловић Вида Гаврвдшвић Вукосава 431 431432 53 Галева Јовановић Радмила Рада 94 114 Вулић Владета Вулић Марија 634 312 627 647 Вулић Марица 626 Вулић Мерима 178182 Вулић Милошевић Гавриловић Даринка Гавриловић Дивна 65 441444 78 626627 632 644 645 648 Галековић Мара Галетић Стана Галовић Анђелија Анђа 71 203 22 26 112 166 172 Ганић Душица 922 Вулићевић Драгица 503 Гавриловић Дуња 431 Гановић Милица 596 Вулићевић Љубица Вулићевић Милева 450 238 Гавриловић Евица Гавриловић Загорка 340 841 Ганчић Кристина Ганчић Мица 600 608 Вулићевић Милена 231240 Гапић Добрила Гапић Перса 920 895 Миланка Вуловић Вукосава 626 628 635642 208 Гавриловић Зора Гавриловић Јелица 885 241384 949 �Гардашивић Драга Гардашевић Селимирка Гарибовић Лаловић Катарина Каја Гарчевић Драго Гарчевић Сија Гаудер Ленка Гаћарић Нинковић Криста 163 Гачевић Петра Гачић Десанка Гачић Добрила Гачић Драгица Гачић Мирјана Гачић Нада Гачић Надежда Гачић Стевка Гачић Тихомир Гаџић Радмила Рада Гаџић Цута Гашевић Мица Гаши Аљуш Гашпарић Вера Гвозденовић Живка Гвозденовић Живка Софија Гвозденовић Љубица Гвозденовић Милева Гвозденовић Славко Гвозденовић Стеван Гвозденовић Париповић Златица Гега Лири Гемовић Славка Георгијевић Надежда Георгијевић Петковић Јованка Јелка Герасимовић Бранка Герасимовић Веља Геренчевић Зора Герзић Милена Герзић Смиља Герић Герић Катица Герић др Радомир Геруновић Ана Гигић Деса Гигић Загорка Гилић Марија Дуда Гилић Милева Гилић Милош Мићо Гилић Наста Гилић Пајо Гиллћ Мамула Јела Гилића кућа (Витомирица) Гина (Крајишкиња) Гинић Ружа Гитарић Душанка Гитарић Чеда Гичић Бојана Марица Тенк Гичић Драгица Главашки Иванка Главашки Јела Главашки Марина Плава Главинић Александра Главић Јованка Главића кућа Главонић Андрија Главонић Миодраг Гладић Косана Гладовић Вида Гладовић Мара Гладовић Ђурић Јула Главички Љубица Глеђа Јела 660 670 674 675 677 678 763 636 646 184 325326 328 331 375 918 860 899 352 193194 542 294 496 603610 571 494 596 273 294 595 874 890916 870 754 889 104 326 627 638640 642 643 650 641 326 640 640 627 647650 904 261 711726 831840 232 233235 235 53 490505 763 918 889 142143 688 765 756 874889 913 918 888 860890 860 869888 890 915 918 912 862 528 369 295 295 734766 737 25 26 112 809 48 693694 699 714 817837 78 809 870 450 450 841 328 202 372 712726 841 Глигоријевић Бран. Глигоријевић Вера Глигоријевић Даница Глигоријевић Драги Глигоријевић Зора Глигоријевић Мага Глигоријевић Марија Глигоријевић Милица Глигоријевић Радмила Глагоријевић Слободан Ајга Глишић Драгојла Глишић Живка Глишић Љубица Глишић Милева Глишић Милена Глишић Милка Глишић Надежда Глишић Олга Глишић Синиша Глишовић Веселинка Глишовић Даринка Глишовић Милена Глишовић Милица Глоговац Олга Гложанчев Ирена Јелена Глумчевић Драгица Глушац Марија Глушац Марица Глушац Милева Глушац Стана Глушчевић Митра Глушчевић Ружица Гмизић Мара Гмизовић Првослав Гмизовић Субић Јелена Гњиланка Деса Говедарица Плана Говорушић Ката Гогић Вета Гогић Милица Гојевић Слободанка Гојковић Живана Гојковић Зора Гојковић Зорка Гојковић Мара Гојковић Милева Гојковић Стана Голик Илонка Голубијев Голубовић Голубовић Александра Цаца Голубовић Боринка Голубовић Бранка Голубовић Вера Голубовић Видосава Голубовић Грана Голубовић Деса Беба Голубовић Јованка Голубовић Милена Голубовић Милица (Београд) Голубовић Милица (Крушевац) Голубовић Милица баба Ката Голубовић Надежда Нада Голубовић Олга Голубовић Параскева Голубовић Периша Голубовић Радојка Голубовић Роса Голубовић Србијанка Голубовић Станија Гомула Рада Горишић Бран. Горски Петровић Драгослав Горуновић Буда Гостенчник Олга Гостиљац Лена Р. Гостовић Вера 950 274 708 302 869902 641 861 870883 607618 290292 732770 629 182 441 281221 462 351375 454 474504 217 202 361 517 518531 604 606 608 449 547 426 872 875891 898 908 916 499 203 659 673674 659 753 682 533537 466 841 500502 49465 500 501502 904 872884 93 872 883 566 299302 427 450455 297 756 856 921 69 90 91 308 85 112122 123 172 598 610 598 184 537 917 635 707 179 630 208 312351 432 707 78 533 778 524 707 625 351 642 655 302 447 284 Гостовић Ружица Гостовић Ристић Јелица Гостојић Пава Гошовић Блага 284 873904 809 465466 495 499 130173 202 601 601 79 301 722 373 472 465491 921 362 156 921 465 467497 491 543 533 537538 522537 522 870882 870 916 Градић Дивна Грамић Вида Грамић Стана Грамић Станка Гранфил Меланија Грачанин Божица Грашић Љубица Грбић Грбић Вукица Грбић Даница Дана Грбић Драгиња Грбић Каја Грбић Миленко Грбић Нада Грбић Олга Грбић Радинка Грбић Станица Цана Грбовић Милена Мила Грбовић Сара Грбовић Фина Грбушић Босиљка Грбушић Цвета Гргуревић Јела Гргуровић Анђелка Анђа Црногорка Гргуровић Милица Чупа Олга Тања Љубинка 563 566 575 Гребенаревић Живка Грезда Имер Грезда Иса Грезда Ферид Грегоран Маријана 24—26 73 113 161 Грегорић Рада Грегорић Стајка 722 Гржетић Анка Гржетић Маца Гривичић Ема Грковић Брана Грковић Вида Грковић Винка Грковић Даница Грковић Десанка Грковић Загорка Грковић Љубица Грковић Милица Ђ . Грковић Милица К. Грковић Нада Грковић Ната Грковић Олга Грковић Сава Грковић Стана 895 Грковић Цвета 869 Гробљар Цветка Гробљар Миладиновић Цвета (Равна Река) Гроздана, партизанка (Космај) Гроздић Наташа Грос Вилма Грубачева Марија Грубачић Љубица Грујић Бисенија Грујић Вера (Краљево) Грујић Вера (Пећ) 96 579 608 920 920 920 112 177178 734 734763 93 104 69 916 428 428 449455 875921 430 428 872921 872 921 490 360 428 916921 870903 302 287 221 341 596 288 710 233257 393398 399 401 403 913 Грујић Вука 285300 Грујић Вукица 889922 Грујић Грујић Грујић Грујић Грујић 751 274 233 602 817818 Драга Драгомир Живана Зага Загорка Ујна Грујић Здравка Грујић Зора Грујић Зорка 227 .349 351 377 381 238 �Грујић Јелена Грујић Јованка Грујић Крстана Грујић Лепа Грујић Мирослава Грујић Ната Грујић Обренија Грујић Петра Грујић Радојка Грујић Радосија Грујић Ружа Грујић Савка Грујић Славка Грујић Таса Грујић Бајагић Даница 748 861 889 761 _189 225274 759 213 601610 232233 634 817 634 702 601 312 722 739 Грујић Благојевићдр Бранка 556 Грујица, партизан (Јастребачки одред) 673 Грујичић Андријана 357 Грујичић Дана 301 Грујичић Милица 312 424 446 Грујичић Пера 373 Грујичић Радинка 142 Грујичић Рад. П. 68 143 732733 Грујовић Косана 396 Груловић Аћим 813 Груловић Гордана 39 Груловић Драгица Црна 817 Груловић Јелена Тетка 820 Груловић Никола 819 Грундл Јозефина 136 145 Гршић Мара 841 Губарев 570 717 Губеринић Дара 323 339 Губеринић Ђура 324 327 336 Гудурић Живка 749 753 Гудурић Зора 503 Гудурић Јелена 422 Гудурић Милунка 426 442 Гузоњић Везира 547 Гузоњић Фија 547 Гујаничић Анка 543 Гујаничић Милена 524 Гујаничић Стојна 524 Гурбај Даница 302 Гутић Надира 919 Гутман Вита 465 481 483 488497 Гутман др Фрида 471 481 483488 497 527 Гутман Ћурђић Оливера Олика 463 483 488 498527 Гуџулић Крстина 396 Гуџулић Ружа 396 д Дабиновић Злата Дабић Ана Олга Дабић Благоје Дабић Бојка Дабић Бошко Дабић Вукола Дабић Јулка Дабић Миланка Дабић Миле Дабић Милутин Дабић Невенка Дабић Цвета 133 23 461 462 Дабић Лончар Даница Давид Рушка Давидовић Даница Давидовић Живка Давидовић Љубица Давидовић Милан Давидовић Милица Давидовић Оливера Давидовић Ружа Давидовић Спасенија Давидовић Вулетић Десанка 133 142 857 871 121 579 461 177 2526 461 677 218 677 677 173183 465467 476 503 173 183 812-' 9069 12ј 915ј 881907\ 882 916 311 312 696 697 385 45 Давичо Еди 198 Давнић Зора 771 Дадашевић Христина Христа 325 326 Дајић Трајковић Даница 226 312 Дајч Матилда 454 Даку М. 507 Дамић Хелена 227 Дамјановић Бож!идарка Кика 184 210— 212 217 222—224 295 Дамјановић Велимир Ћата 578 580581 583 587 Дамјановић Драга 778 Дамјановић Златија 227 Дамјановић Јелка 757 Дамјановић Јованка 916 Дамјановић Милан 751 761 749 415 Дамјановић Милена 860 911913 Дамјановић Милица 697 Дамјановић Мирослава 573 Дамјановић Михаило 373 Дамјановић Ната 360 Дамјановић Сека 628 Дамјановић Стана 916 Дамњановић Велимир 288 Дамњановић Добрила 454 Дамњановић Драгиња 220 Дамњановић Драгослава 312 Дамњановић Живка Милица 218 283 284 286—288 299 300 Дамњановић Живорад Жан 288 Дамњановић Зорка 237 Дамњановић Зорка Зорица Драгица 161 213 217 221 248—250 285 286 288 300 Дамњановић Касија 218 221224 Дамњановић Катарина Каћа 218 220 Дамњановић Коса 300 Дамњановић Косара 184 217 285 288 Дамњановић Круна 669 670 Дамњановић Милка 430 Дамњановић Миодраг 288 Дамњановић Ната 240 360 Дамњановић Олга 430 Дамњановић Рада 231 Дамњановић Радмила 454 Дамњановић Роса 218 341 Дангић Јездимир 219 Даниловић Алексија 294 Даниловић Ковиљка 311 312 Даниловић Павлија 294 Данити Стела 766 Данић Бранка 167 721 Даница (Нишки логор) 683 Даница, радница (Ниш) 1 698 Даничић М. 304 677 Данон Ерна 53 Данчевић Загорка 593 Дара (Киежица) 570 Даснић Стојана 901 Даус Анка Црна 23 30 32 349 817 837 839 Даус Вилма 30 Даути Неџиба 870 Даутовић Милица 858 865880 881 915 Даутовић Олга 881 Дацин Бојка 787 Дацић Радмила 650 Дачић Зага 626 646 Дачић Милица 128 136 144 173 Дашић Јелица 919 Дашић Стана 870 Дебељак Ангелина 403 Дебељак Здравка 403 Дебељак Милојка 403 Дебељаковић Миланка 627 Дебел»ачки Лепа 346 Дебељковић Славка 858 868890 895 920 Дева Џафер 918 951 Девалд Тереза 128 Девечерски Олга Сека 321 322 325 339 340 342 344 Девидсон Базил 806 Девић Драгуна 893 Девић Јованка 812 Девић Корел 398 Девић Марија 913 Девић Милена Мила в. Милутиновић Олга Девић Копчек Тончика 398 Девић Шкембаревић Десанка 854 856— 858 888 915 Девића кућа 918 Девчић Ивица Обалац 222 Дада Рашид Гајо 899914 Дедалова Стана 702 Дедијер Јелена 658 Дедијер Лепосава 688722 Дедијер Радмила Рада 183 659 663664 675 680 686763 Дедијер Кићевац Милица 182183 Дедијер Поповић др Олга 124 125 137 Дедић Јефа 872 Дедић Надежда Нада 114312 Дсдић Рада 369 Дедовић Ковиљка 918 Дедовић Петровић Олга Рада 627 639 643 Дејанов Савета 22 Дејановић 583 Дејановић Даница Нана 833 Дејановић Дафина 893908 Дејановић Душица 806 Дејановић Зорка 908 Дејановић Љубица 920 Дејановић Одаловић Вера 871 874 876 882 891 915 Декић Васиљка Нада Длуже 657659 673 675 679681 Декић Љубица 891 Делере Јулија Нада 22 25 26 34 61 172 Делибашић Цветка 717 Делић Дана (Илок) 817 Делић Дана (Ћуприја) 300 Делић Дринка 340 Делић Илинка 701 Делић Неда 301 Делић Батановић Љубица Бућа 184 325 328 336 337 339 342 343 345 Демајо Војка 61 70 94 Демајо Естер 94 Демири Ракила 865 Демић Пихлер Борка 82 83 85 90 190 201 203—205 332 485 527 Денда Васа 881 Денда Роса 865 870881 Денић 200 Денић Загорка 779 Денић Милка 177 Денић Стана М. 774 Денковић Добринка 709 Дергути Кадри 920 Деспић Смиља 384 Деспотов Савета 787 Деспотов Смиља Тетка 787 Деспотовић Вера 861 Деспотовић Вита 341 Деспотовић Гига 869 Деспотовић Ленка 872 884921 Деспотовић Лепка 891921 Деспотовић Машинка 357 Деспотовић Милунка 341346 Деспотовић Новка 344 Деспотовић Стана 869 Деспотовић Стојанка 855 872884 Деспотовића кућа 332 Детела Олга 331 332342 Дешић Милена 762 Дивац Аница 524 179 659 666 686 �525 537543 Динић Персида Стана 183 659 668 675 Димитријевић Каја 593 547 676 Димитријевић Катарина 227 544 Динић Ранко 703 Димитријевић Катица 287 547 Динић Ружа 751 Димитријевић Ковиљка 194 Дивац Велисава 538 Динић Савка 702 Димитријевић Љубица Селка 263 274 Дивац Војка 532545 Динић Станија 756 Димитријевић Мара 602 Дивац Драгица 538 Динић Таса Ђ. 294 Димитријевић Миланка 600 601 Дивац Живадинка 262 263 265 266 271 Динић Хранислав Ж. 680 Димитријевић Милица Дивац Живорад 263 Динић Христа 659 (Добротин) 508 Дивац Зорка 536 Динић Христина 699 Димитријевић Милица Дивац Илија 545 Динић Урош 703 (Потркање) 598 Дивац Јованка 538 Динић Игњатовић Вера 694 Димитријевић Мирослава 383 Дивац Крсмана 545 Динић Ракић Будимка 700 Димитријевић Нада (Београд) 179 Дивац Милена 538545 Динкић Мира 566 571 Димитријевић Нада (Београд) 111 128 Дивац Милош 520 Динкић Цила 556 566 288 Дивац Митра 545 Диновић Славко 89 Димитријевић Нада (Ужице) 499 Дивац Перса 544 Димитријевић Нешковић Динчић Русанда 756 778 Дивац Ружица 543 Динуловић Љубица Буба 610 ДР Нада 39 61 82 83 85 91 Дивац Станија 524 532536 Динуловић Јовановић Добрила 610 Димитријевић Наталија 211 220 221 Дивац Станимирка 516 532 537545 Дирака Зорка 305 224 227 Дивац Станка 543544 Дисић Васка 741 Димитријевић Наталија Ната 252—265 Дивац Стеванија 544 Дмитрић Думић Роса 205 332 271 Дивац Тодосије 520 Добеш Ана 144 145147 Димитријевић Наталија Сека 861 869 Дивац Финка 525 Добеш Јан 144 145 870 883 903 Дивац Драгојловић Борка 539544 Добеш Олга 145 Димитријевић Рад. 505 Дивац Јањушевић Милева 531 532543 Добрашиновић Иван 534 Димитријевић Радмила 70 Дивјак Аница 340342 Добривоје, партизан 476 Димитријевић Радослав 445 Дивјак Богдан 125 Добривојевић Зорица 339 Димитријевић Ранка 680 Дивљак Вера Соња 812 Добрила, партизанка 673 Димитријевић Роса 587 Дивљан Неда 119 121312 Добрила (Оруглица) 764 Димитријевић Ружа 735 Дивнин Стеван Баба 805809 Димитријевић Ружа Ж. 774 Добријевић Стево К. 414 Дивнић Ивана 376 Димитријевић Савета Добрић Дивна 841 Дивчић Ленка 762 Добрић Марија 601 (Јагодина) 301 756 Дикић Боринка Димитријевић Савета Добричић МегерлИванка 736 737 770 Дикић Даница 756 Добросављев Јованка 786 787 (Мачина) 753 Дикић Добривоје 756 Димитријевић Славка 177 Добросављевић Живка 670 Дикић Евица 123 136161 Димитријевић Стана 670 Доброта Милева 175 190 200 201204 Дикић Љубинка Димитријевић Цана 708726 Добруни Шефкије 903 Дикић Љубица Бапче 861 870 871 883 Димитријевић Јоксовић Довијанић Радмила 444 Дикић Нада 756 Радмила Рада 858 869 875 883 891 Довраговић Властимир 340 Дикић Сида 779 Довраговић Зорка 340 345 921 Дикић Смиља 557 Димитријевић Марковић Вера 463 484 Дограјић Јулијана 26 112 116 128 182 Дикић Павличић Милева 67 756858 Дода Фетије 883 488 498 526—528 599 881 883 890 892 903916 Димитријевић Потурњакова Доде куће (Призрен) 870 Дикић Петровић Јелисавета 660 661677 Добрила 678680 688 Додер Реља 385 Диклић Мара 903 910 913921 Димитријевић Стојановић Љубица 778 Додић Перишић Вера 61 68112 Диклић Стака 54112 Димић породица (Гњилане) 909 921 128 182 Дикосавић Јока 340 Димић Вера 51 Дојчиловић Деса 342 Диманић Драга 183 755768 Димић Љубица 558 Дојчиновић Васка 759 Диманић Загорка 756 768770 Димић Мила 51 52 70 112 128160 172 Дојчиновић Круна 778 Диманић Зорка Милка 755 767778 Димић Оливера Вера 866 892 896 921 Дојчиновић Мила 516 Диманић Лепосава 780 Димић Перса 756 Дојчиновић Руска 757 Диманић Милош Раде 755768 Димић Радмила 291 Дојчиновић Стана 756 Диманић Симка 778 Димић Ружа 689 699 Дојчиновић Младеновић Иконија 754 Димитрашковић Даница 621 Димић Станка 699 757 Димитријевић Анка 599 Димић Петровић Дара 921 Докмановић Даница 465 478 Димитријевић Благородна 61 94 Димовић Анкица 61 Долмагић Бега 522 Димитријевић Боги 921 Димовић Димитрије Димче 89 Доловац Милијана 448 Димитријевић Божидар Козица 554555 Димшић Анка Параскева 702710 726 Долопановић Младен 592 616 558 559 566 567 571 572 Динић Ангелина 26 Дољанц Бахтијар 542 576—578 585 587 Динић Богиња 54 Домазетовска Поповић Грозда 866 892 Димитријевић Божика 752 Динић Бранка Каћа 596610 616 897 908 909 916 921 Димитријевић Брана 39 94 Динић Вука 557 Домановић Миља 427 Димитријевић Вера (Лесковац) 78 Динић Гојка 680 Донић Радмила 208 Димитријевић Вера (Земун) 817820 Динић Десанка 137 167 Донић Тереза 164 Димитријевић Херман Вера 83 8485 Динић Драга 306 Доловац Десанка 809 138 184 Динић Драгица 733 734 Дороњски Стеван 813 Димитријевић Војка 646 Дорословац Стојанка 787 Динић Драгојла Олга 659 663 673 675 Димитријевић Данило 286 Досковић Злата в. Бабовић 679 688 Димитријевић Даринка (Крушевац) 632 Спасенија Цана Динић Драгољуб Ж. 680 Димитријевић Даринка Досковић Перса 545 Динић Ђурђелена Ђука 23 29 31 95 110 (Пожаревац) 618 128 129 139 141 172 Доста (Мишљеновац) 582 Димитријевић Десанка 284 180 349 693 731 733 734 Дравић Ружа 472 Димитријевић Добрила Доца 732 Дивац Василија Дивац Васка Дивац Васо Димитријевић Драга Димитријевић Драгица Димитријевић Загорка Димитријевић Зорка (Урошевац) Димитријевић Зорка (Шабац) Димитријевић Јелена Јелка 731 Димитријевић Јефта 256 736 224 861 869 884921 339 346 736 765 753 Динић Живојин С. Динић Јелка 680 Драгановић Гина 568 Динић Јела Драгачевац Милица 557 566 203 756 779 Драгачевић Зора 236 Динић Лепосава 751 Драгачевић Јела 236 Динић Марија 698 Драгачевић Наца 236 Динић Милица 262 Динић Олга 285 Драгачевић Каратошић Надежда Дада 952 236 252255 679 680 681 �Драги, рибар Драгић Зорица Драгић Беловић Олга Милица Драгић Рабљеновић Милка Драгићевић Дара Дрина Драгићевић Драгица Драгићевић Коса Драгићевић Љубица Наташа 637 675 679 Драгићевић Мило Жути Драгићевић Милојка Драгићевић Нада (Бања) Драгићевић Нада (Сокобања) 706 Драгићевић Рада Драгићевић Станојла Драгићевић Драговић Стана Драгићевић Зоговић Станка 857 875 581 553561 82 83 253 706726 287302 357 684 696 900914 235 235 725 706726 431 373 888 912 917 Драгићевић Матић Вера Драгица (Куршумлија) Драгишић Дара Драгишић Јованка Јова Драгишић Ксенија 874 Драгишић Марија Була Драгишић Стака Драговић Драгица Драговић Загорка Драговић Мира Драговић др Петар Драговић Станија Драговић Тоза 636 684 856 857 905 912 860 879899 889 894 913917 856 857868 887 889 893 913914 391398 130 Зага 48 162 231 232 593 59 465 466490 271 Драговић Павличић Јелица 860 869 879 888 890 913 915 Драгојевић Сава Драгојевић Борка Драгојевић Драгојло Драгојловић Стана 52 533 655 525 Драгојловић Богићевић Јана 812 834 839 846 Драгоњић Славка Драгосавац Мила Драгосавац Милка Драгу Ферат Драгутиновић Бојана 634 568 556 920 465491 Драгутиновић Вукашин Раша 594 597 599 Дражић Александар 595 Дражић Катица 787 Дражић Маца 809 Драковић Станија 491 Дракулић Бика 791 Дракулић Милан Стојан 245 Дракулић Цуја 137 Драпшин Илија 85 Драпшин Петар 85 Драшковић Анђа 860 879899 Драшковић Вукосава 542 Драшковић Лепосава 870916 Драшковић Љубица 533 Драшковић Милица 746747 Драшковић Анђелић Милена 856 872 888 912 917 Драшковић Мијовић Десанка Деса 856 862 864 800 868 899 912 914 Дренички Јулка Дреновац Бора Дренча Ј&уба Дринчић Емилија Дринчић Милица Дрињаковић Косара Дрљача Деса 771 222 842 441 509 177 891915 Дрљевић Даница 860888 Дрљевић Загорка 69 Дрмановић Цвета 329336 Дрндаревић Митра 481 Дробац Радинка 841 Дробњак Јела 533539 Дробњак Круна 547 Дробњак Наталија 192 Дробњак Радојка 226 Дроњак Савка 861 Дроњак Загорка Цука 817 Друловић Дуња 537 Друловић Милојко 534 Дрча Вера Мира 218 221 222 227 228 Дрчелић Грозда 462 472494 Дрчелић Драгиња 524 Дрчељић Стака 524 Дрчељић Станица 524 Дрчељић Рајановић Софија 538 Дубљевић Боса 342 Дубљевић Драгица 910 Дугалић Даринка 257275 Дугалић Загорка Зага 261 264 351 352 372 376 Дугалић Јелена 618 Дугалић Милка 391 Дугалић Николић Станица Цајка Бранка 48 249 251252 261 361 391 332 Дугалић Светислав 275 Дугме Славка 682688 Дугошевић Вељко 552—554 560—565 568 587 Дугошевић Николић Наталија Ната 48 49 162—164 551—555 Дудашев Ружица Дудварски Пава Дудић Анђа Дудић Вишња Дудић Деса Дудић Дивна Дудић Драгојло Дудић Зорка Зора Дудић Јаков Дујић Марија Мара Дудић Миша Дудић Стефанија Стевка Дудић ВујковацПерса 358 362 Дујановић Јела Дујановић Мара Дујић Нада Дујић 611 612 613 614 Нада Дујмовић Марија Дујмовић Штефица Дујовић Боса Дујовић Дуда Дујовић Стоја Дукин Тодор Дукић Ђуро Јаки Дукић Зорка Дукић Милица Дукић Славица Дукић Стеван Дулановић Гордана Дулановић Дарка Дулановић Ђука Дулановић Радосава Дулановић Станка Дулић Воја Дулић Драгољуб Дулић Живана Дулић Младен Дуловић Радмила Бајка Дуловић Стевка Думић Аница Думић Нера Думић Славка Думовић Радмила Дунчић Митра Дупало Љубица Дураку Емин Дурбешић Љерка в. Хамовић Јелена 953 563 846 806809 358 358 358 499 169 358 370375 48 169 358370 366 358384 370 169 358 370 370 371 384 422 422 384360 384360 182 104 918 856 764 127 584 915 240257 392393 25210 533 533 462 518 524 264 587 557 584 637 642 647 680 687 527 535 544 516 533 536 718 885909 571 920 Дуријанов Зора Дурковић Десанка Дурковић Радојка Дурлевић Зорка Дурмановић Лепосава Дурсановић Катица Дурчић Кристина Дуцанић Катица Дуцић Јелица Дуцић Јулијана Дучић Војка Дучић Јована Дучић Марија Дучић Роса Дучић Миљка Дучић Бјелић Милка 162 403 403 921 345 329 338 817 533 77 218 606 535 533538 535 547 539 532 Ђ Ђајић Аника Ђајић Душан Ђајић Елвира Бела Ђајић Јела Ђајић Мара Ђајић Новица Ђаковић Видосава Вида Ђаковић Катарина Ђаковић Милена Ђаковић Милка Ђаковић Олга Ђаковић Славка Ђаковић Стана 872884 921 23 519523 872884 921 232324 369 449 456 324 326 336 342345 325 607618 Ђаковић Ковачевић Савка Ђармати Ружица Сека Ђашић Руска Г. Ђекић Ксенија Ђекић Нада Ђекић Славимирка Ђековић Кристина Ђековић Нада Ђелевић Видосава Ђелошевић Винка Ђелинео Ђеника Анђелија Ђеника Бранислава Ђеника Дарка Ђеника Зојка Ђеника Јулка Ђеника Најдан Ђеника Нева Ђеника Перса Ђеника Савка Ђеранић Даница Ђерасимовић Деса Ђерасимовић Селена Ђерговић Бранка Ђерговић Живка Ђерети Ђулзибар Ђерић Јован Мирко Ђерић Мила Ђерић Миланка Ђерић Умка Ђерић Мирилов Јелица Ђермановић Марија Ђермановић Трајка Ђикић Добринка Ђикић Драгиња Ђикић Марика . 853854 856 861862 867 868870 880 887888 904 910 912 914 918 919 813838 774 895916 302 680 521 522 544 523 870 491 182 774 774 774 774 774 774 774 774 774 503 509 642 596 592 883 581584 536541 431 542 22 162 28 733 740770 772 749 708 Ђикић Ранђа 720 Ђикић Ратка 763 Ђикић Трајка 750 Ђиковић Милан 520 Ђилас Ваја 899 �112 427 748 749 767 772 Ђилас Милка Гара Ђорђевић Боса (Београд) 428 889 893 Ђилас Добрана Јања Ђорђевић Боса (Ниш) 897 899 914 Ђорђевић Боса (Приштина) Ђорђевић Боса (Рајац) Ђорђевић Бранислава Ђорђевић Вера (Ђаковица) Ђорђевић Вера (Чачак) Ђорђевић Верица Ђорђевић Видосава Ђорђевић Владимир Ђорђевић Вујка Ђорђевић Вука Ђорђевић Вукосава Ђорђевић Вукосава Ж. Ђорђевић Даница (Бољевац) Ђорђевић Даница (Бујковац) Ђорђевић Дара Ђорђевић Деса (Параћин) 708 908 606 376 870 880 411 441443 758 256 130 662 668 671 921 298 600 742758 602618 301 Ђорђевић Деса (Призрен) 865 875890 892 895 897 921 300 894 Ђинали, сестре Ђинали Мизафер Ђинђић Даница Ђинић Велимир Голуб Ђинић Десанка Ђогатовић (Ђобатовић) Катарина Каја Ђоинчевић Зорка Ђоинчевић Смиљка Ђоинчевић Станија Ђоинчевић Томанија Ђоинчевић, иородица Ђокановић Милован Ђокић Ана Ђокић Вера (Брус) Ђокић Вера (Лесковац) Ђорић Верица Ђокић Добринка Ђокић Драгиња Ђокић Ђоко Ђокић Живана Ђокић Загорка Ђокић Јелица Ђокић Кристина Ђокић Лепосава (Ниш) Ђокић Лепосава (Шабац) Ђокић ЈБубинка Ђокић Марија Ђокић Мила Ђокић Милена Ђокић Милунка Ђокић Мица . Ђокић Ната Ђокић Наталија Ђокић Олга Ђокић Перса Ђокић Петко Ђокић (Ђорић) Роксанда Ђокић Савка Ђокић Стана Ђокић Стевка Ђокић Стефанија Ђокић Цвета 921 920 681688 661 383 312 630 647 193 206 206 206 193 487 687 311 313 630 687 192 771 754 901 687 734739 426 442 641 637 687 341 666 779 403 509 451 478 292 668671 490 497 504 431450 409 414—416 444 759 478 443 509 901 1 341 Ђокић Антончић Милена Цврчак Ђокић Јовичић Даница Ђокић Матијевић Надежда Нада 490498 409415 48 172 261 409—411 414—416 444 447 449 Ђокић Радосављевић Вера 39 172 409 410 411 414—416 447 Ђоковић Војка 539 Ђоковић Драгослав 309 Ђоковић Душанка 730739 Ђоковић Јела 915 Ђоковић Љубица 544 Ђоковић Олгица 503 Ђоковић Перисава 426442 Ђоковић Рада 301 Ђоковић Сибинка 503 Ђоковић Софија 430 Ђоковић Цана 533 539 Ђоковић Бојовић Десанка 424 426 435 Ђоновић Бранко 140 141 144145 Ђоновић Љубица 140 144 149 Ђорђевић Анђа 696 Борђевић Богданка 646 Ђорђевић Божидар Буђони 570562 Ђорђевић Боја 646 Ђорђевић Бојана 430 Ђорђевић Бора Ђорђевић Борика (Светлић) Ђорђевић Борика (Краљевачки одред) Ђорђевић Борка 642 274 396 869907 64 132140 182 183 Ђорђевић Деса (Ћуприја) Ђорђевић Десанка (Велика Иванча) 217 221292 Ђорђевић Десанка (Краљевачки одред) 391 393396 Ђорђевић Десанка (Крушевац) 646 725 Ђорђевић Драга 741 Ђорђевић Душанка 681 682687 Ђорђевић Живана 274 Ђорђевић Живка (Брежане) 568 Ђорђевић Живка (Параћин) 301 Ђорђевић Живка (Смед. Паланка) 292 Ђорђевић Живка (Прокупље) 663 Ђорђевић Живка (Ћуприја) 300 Ђорђевић Загорка (Крушевац) 626 Ђорђевић Загорка (Лесковац) 735 741 743 765772 Ђорђевић Здравко 580 Ђорђевић Зора 217 Ђорђевић Илија (Брус) 721 Ђорђевић Илија (Топлица) 655 Ђорђевић Илинка 226 Ђорђевић Јана 751 Ђорђевић Јелена (См. Паланка) 313 Ђорђевић Јелена (Чачак) 441447 Ђорђевић Јелисавета 568 Ђорђевић Јелица (Врање) 758 Ђорђевић Јелица (Гњилане) 885909 Ђорђевић Јелица (Крагујевац) 269 Ђорђевић Јелица (Лесковац) 741 Ђорђевић Јелка 779 Ђорђевић Јованка 509 Ђорђевић Јованка Бечлика Ђорђевић Ђорђевић Ђорђевић Ђорђевић Ђорђевић Ђорђевић Ђорђевић Ђорђевић Ђорђевић Јованка Јожа Јулија Ковинка Косара Криста Кристина Лаза Лена Лепа Ђорђевић Љубинка (Косов. Митровица) Ђорђевић Љубинка (Ужице) Ђорђевић Љубинка Вера Ђорђевић Љубица (Ариље) Ђорђевић Љубица (Зајечар) Ђорђевић Љубица (Крагујевац) Ђорђевић Љубица (Лесковац) Ђорђевић Љубица (Параћин) 954 357391 398 401 646 173 231 607 85182 361 709 753 113135 910 91464 481 497 761766 504 607 264 265 271 751 743 780 301 Ђорђевић Љубица (Пожаревац) Ђорђевић Љубица (Смед. Паланка) Ђорђевић Мара Ђорђевић Мика Ђорђевић Мила (Зајечар) Ђорђевић Мила (Ниш) Ђорђевић Милева (Призрен) Ђорђевић Милева (Смед. Паланка) Ђорђевић Милева (Чачак) Ђорђевић Милена Ђорђевић Миленија Ђорђевић Милина Ђорђевић Милица (Рибница) Ђорђевић Милица (Церница) Ђорђевић Милица Мица Ђорђевић Милка Ђорђевић Милојко Ђорђевић Милунка Ђорђевић Мира (Алексинац) Ђорђевић Мира (Књажевац) Ђорђевић Мирјана Ђорђевић Мирка Ђорђевић Михаило Ђорђевић Митра Ђорђевић Мица Ђорђевић Мица Пушкарка Ђорђевић Младена Ђорђевић Нада (Зајечар) Ђорђевић Нада (Стубле) Ђорђевић Николета Николија Кола 568 291292 709 600 610 721722 874921 311313 425 491 701 226 403 779 627628 670 595 656 701725 598621 479 598610 416 357 600 482497 759 602 780 668 675 688 722 771 667 Ђорђевић Олга (Александровац) 640646 Ђорђевић Олга (Ариље) 490491 Ђорђевић Олга (Лалинце) Ђорђевић Олга (Пирот) Ђорђевић Персида Ђорђевић Предраг Ђорђевић Рада Ђорђевић Рада Мушко Ђорђевић Раде Ђорђевић Радмила (Крушевац) Ђорђевић Радмила (Лесковац) Ђорђевић Радмила (Чачак) Ђорђевић Радмила (Шабац) Ђорђевић Радојка Бургада Ђорђевић Радомир Балонче Ђорђевић Радунка Ђорђевић Ранђија Ђорђевић Ружа (Пожаревац) Ђорђевић Ружа (Урошевац) Ђорђевић Ружа Ј. Ђорђевић Ружица Ђорђевић Савета Ђорђевић Савка Ђорђевић Света Ђорђевић Светозар Ђорђевић Селена Сека Ђорђевић Селинка Ђорђевић Симка Ђорђевић Слободанка Боба 39 Ђорђевић Софија Ђорђевић Стана (Зајечар) Ђорђевић Стана (Крушевац) Ђорђевић Стана (Лесковац) Ђорђевић Стана (Параћин) Ђорђевић Стана в. Стамболић Добрила Ђорђевић Станија Ђорђевић Стојан Ђорђевић Стојна Ђорђевић Таса Ђорђевић Т-еодосија Ђорђевић Тина 725 708 618 131 641 737 665 635 779 431 326 658686 661 646 220 567 861884 596610 576 748 751 753 596 293 580 700 599607 172 58 61 68 98 147 161 221 602617 630 640 646 778 301 759 580 568 920 741 635 �Ђорђевић Томка Ђорђевић Трајко Кукара Ђорђевић Зарић Милица 608 745 647 649 Ђорђевић Стаматовић Будимка Ђорђевић Станић Дара Мара Ђорђевић Стефановић Јелица Ћућулика 28 Ђорђевић Стефановић Мара Ћућулика 28 252 263 266 253 30 718 721 729 733 740 767 Ђукић Ристић Јелисавета Јека Ђукића кућа Ђуковић Душанка Ђулић Д. Ђулић Младеновић Радмила Рада Црна 870 527 539 628 206 750 206 206 261 263 274 206 771 206 341 203 341 343 383 302 635 69 335 618 689 64 77694 874 907912 285 527 910 383 757 734 627 630631 322 342346 284 285300 695726 465 284285 307—310 313 862 541 288 94 116297 299 314 533 537 538 670 Ђура (партизан) 326 Ђуракић Љубинка 444 Ђурановић Саша 61 Ђурашковић Дана 300 Ђурашковић Маргарита 880 Ђурђа (Себеврање) 764 Ђурђевић Борјанка 146 Ђурђевић Бранка 63 289302 Ђурђевић Вера 493 Ђурђевић Драга 874 Ђурђевић Ђорђе 168 Ђурђевић Ђурђе 284 Ђурђевић Живка 48 298 299310 Ђурђевић Зорка (Азања) 294 Ђурђевић Зорка (Чачак) 429449 Ђурђевић Љубинка Буба 138 140146 Ђурђевић Милева (Јагодина) Ђурђевић Милева (Крагујевац) Ђурђевић Нада Ђурђевић Наталија Обрад Олга Петар Предраг Гага Ружица Црна Слободан Смиља Станка Станојка Тихомир Ђуричић Славка 58 454 455 211 146 146 840 146 340 217 294 146 146 59 61 63 168 172 283 284 Ђурђевић Ивковић Милева Ђурђевић Петровић Стана Ђурђић Анђелка Ђурђић Боса Ђурђић Вука Ђурђић Душан Ђурђић Загорка Ђурђић Милева Ђурђић 'Гомка Ђуретић Вујиновић Даница Ђурић др Ђурић (полицијски писар) Ђурић Ана Ђурић Анђа Ђурић Анђелка Ђурић Божана Ђурић Божидарка Ђурић Борка (Јадар) Ђурић Борка (Ужице) Ђурић Босиљка Боса Ђурић Василија Ђурић Владанка Ђурић Грозда Ђурић Дара Ђурић Душан Ђурић Живка Ђурић Живка Жижа Ђурић Загорка Ђурић Зора Ђурић Зорка Ђурић Иванка Ђурић Јелица Ђурић Ката Ђурић Косана (Аранђеловац) Ђурић Косана (Неваде) Ђурић Лепа (Параћин) Ђурић Лепа (Петровац) Ђурић Лепосава Ђурић Љубица М. Ђурић Милева Ђурић Милисав Ђурић Милица (Мојсиње) Ђурић Милица (Неваде) Ђурић Милица (Ужице) Ђурић Милунка Ђурић Нада Ђурић Наталија Ђурић Олга Ђурић Пауна Ђурић Слава Ђурић Софија Ђурић Стана (Пећ) Ђурић Стана (Ужице) Ђурић др Станојка Ђурић Стоја (Илок) 284 326 463 490 499 326 607 487 326 462466 466 495 499 431 582 310 428 428 799 342 618 341 497 722 736 737755 372373 262 341 301 265 573 427 428 432437 372 373384 193 202203 373 208 608 557 231 428 449456 301 558 239 341 341 428 425 253428 499 261 262 264271 418 221 558 699 431 575 901 462 527 817824 30 729 761 766 Ђорђевића кућа Ђорђић Мила Ђорић Борка Ђорић Живанка Ђорић Јевросија Ђорић Јелена Ђорић Олга Ђорић Оливера Ђорић Стамена Ђорић Стојанка Ђорић Томислав Ђукановић Андријана Ђукановић Анка Ђукановић Миљана Ђукановић Станка Ђукић Андрија Ђукић Борика Ђукић Велимир Ђукић Вукица Ђукић Даница Ђукић Деса Ђукић Достана Ђукић Душица Ђукић Ковиљка Ђукић Лабуд Ђукић Љубица Ђукић Маша Ђукић Милорад Ђукић Ната Ђукић Роска Ђукић Ружица Ђукић Софија Ђукић Живковић Вида Ђукић Јанковић Ковина Ђукић Јелисавчић Мара Ђурђевић Миленко Ђурђевић Миодраг Миџа Ђурђевић Ђурђевић Ђурђевић Ђурђевић Ђурђевић Ђурђевић Ђурђевић Ђурђевић Ђурђевић Ђурђевић Ђурћевић 168 301 304 298 455 146 449 454455 211 Ђурић Стоја (Крајиновићи) 542 Ђурић Стојанка Ђурић Томанија Томка 332 495 Ђурић Цвета (Сењски рудници) Ђурић Цвета (Шабац) Ђурић Ђорђевић Дара Ђурић Јанићијевић Иванка Ђурић Тодоровић Дарка Ђурица Манасијевска Јелена Јела Ђуричић Аница С. 303 328 329345 288 253428 737 Ђуричић Бошко Ђуричић Јаков Ђуричић Јела Ђурић Павле Ђуричић Радојка Ђуричић Софија Ђуричић Станка Ђуричић Тања Ђуричић Шрамек Радмила Цанка 168 283 284304 168 207 370 177 168304 412 283 168 284301 Ђуришић Грозд^ 503 Ђуришић др Јованка 862 287 301 304 Ђуришић Јока 521522 Ђуришић Милица 522 541547 Ђуришић Миодраг 658685 Ђуришић Фина 538 Ђуркић Ката 807809 Ђурковић Миленка 112 113 122 167172 Ђурковић Цана 325 328 329 336 340345 Ђуровић Аигелина 631 Ђуровић Винка 505 Ђуровић Вукана 545 Ђуровић Вукосава Ђуровић Драгиња Ђуровић Драгица Ђуровић Загорка Ђуровић Зорка (Лесковац) Ђуровић Зорка (Слатина) Ђуровић Јелена Ђуровић Машан Ђуровић Мика Ђуровић Миливојка Ђуровић Милинко Ђуровић Милица Ђуровић Милојка Ђуровић Мирослава Ђуровић Олга Ђуровић Радојица Ђуровић Смиља Ђуровић Станимирка Ђуровић Станислава Ђуровић Станица Ђуровић Станка Ђуровића кућа (Челице) Ђурчић Јелена 592 593595 601 610 750 861 421422 750 542 749 444665 537 508 412 545 232 592 593595 601 610 462463 621 631 402 542 432 545 545 26 Е Ебл др Лоти в. Ејдус др Лота Евац Војислав 721 Ејдус др Лота 117 197 199 200 201 Емануел III (итал. краљ) 903 920 Ераковић Јованка 671 Ервеживковић Србијанка 301 Ергелашев Вучић Станика 809 Ердељан Вера 48 Еремић Мила 789 Ерић Верка 286 Ерић Зора 547 Ерић Милева 427442 Ерић Милица 184 Ерић Рада Ђ. 343 Ерпћ Рајка 444 Ерић Сарић Јелена 172 397402 Ерцег Драгица Ерцеговић Ирма Ерчић Жика Ерчић Каја 114 39 339 340 Ерчић Милица 341 Ерчић Беловуковић Гара 340 955 886 917922 303 640 Ескић Живана 858 872 Есаповић Јелена 228 Ећреми Мирвет 916 Ешкенази Вера 121 �ж Жагрић Милка Жакић Милица Жакула Борика Жара Зинија Жарин Ангелина Жарић Видра 427 323 302 910 790 918 Жарић Десанка Деса 69 128 173 182 Жарић Милева Жарић Фима Жарић Цана Жарковић Дара . 284301 918 661 861 892 910 Жарковић Драгица Бранка 771772 858861 884892 Жарковић Момира Жебељан Марија в. Алдан Лидија Жегарац Милка Жепина Сокола Жеравац Боса Жерављев Јова Жерајевић др Жерајић Савка Жерка Лиме Живадиновић Буда Живадиновић Вера Живадиновић Дана Живадиновић Зорка Живадиновић Јана Живадиновић Каја 858 323 53 646 804 675 892916 887 702 698 703 114 212 635636 Живадиновић Лепосава (Мала Река) 634635 Живадиновић Лепосава (Прћиловица) Живадиновић Љубица Живадиновић Цаја Живаљевић Милева Живанов Љубинка Живановић Ангелина Живановић Бранка Ванда 722 578 376 212 919 790 227 582 584 Живановић Витока Љиљана 212 213 Живановић Спасенија 227 Живановић Цаја 215 Живановић Михаиловић Бисерка 253 349 356 376382 Живић, породица (Поповић) 299 Живић сестре 726 Живић Деса 881 895 890920 Живић Душанка 632 Живић Јованка 689 Живић Јулка 246 626 646 904 Живић Кећа 904 Живић Стана (Лесковац) 77 Живић Стана (Рајац) 606 Живић Новичић Злата 302 Живков Кекић Иванка Ика 809 Живковић Аца 383 Живковић Боса 601 617618 Живксрић Бран. С. 450 Живковић Брана 678 681688 Живковић Вера Соња 812 Живковић Вида (Неготин) 606610 Живковић Вида (Ниш) 697 Живковић Владимир 591 Живковић Вукосава Вука 627628 634 642 646 648 Живковић Гроздијанка 441 Живковић Дана 570 Живковић Даринка 274 Живковић Деса (Бољевац) 600 Живковић Деса (Пожаревац) 569 Живковић Добрила 910 Живковић Драга в. Шишковић Драга Живковић Драгослава Живковић Жива Живковић Живка Живковић Живка Жива Живковић Зора Братана Живковић Иванка (Сењски рудник) Живковић Иванка (Ужице) Живковић Јаворка Живковић Јелена Живковић Јулија Живковић Јулка баба Јулка Живковић Косана Живковић Крста Живковић Ленка Живковић Лепосава (Градашница) 194 601 450 617618 812 303 508 222 508 634 742 709 303 194 215 218 221 223 Живановић Влада 804 Живановић Вукосава 222 Живановић Гордана 301 Живановић Емица 556 Живановић Живка 721 Живановић Зорка 222 Живановић Јелена 77 Живановић Јелица 296 Живановић Јелка 184 208 223224 Живановић Каћа 382 Живановић Коса 382 Живановић Лепосава Лепа 567584 Живановић Љуба 556 Живановић Љубица (Голобок) 295 Живановић Љубица (Шопић) 238 Живановић Мара 607 Живановић Марика 688 Живановић Милева 427 Живановић Милица (Влашка) 217 Живковић Нада 602608 Живковић Нада Зајка Живковић Надежда Нада 220 Живковић Неда 732 221225 357 Живановић Милица (Јабланица) Живковић Наталија (Витановац) Живановић Милица (Топола) Живановић Милунка Живановић Мирослава Живановић Михаило Ћата Живановић Мица Живановић Никица Живановић Перка Живановић Рада Живановић Радинка Живановић Роса Живановић Роса Ј. Живановић Роса К. Живановић Ружа 596 231 376 296 210 382 792 910 299 236 596 606 616 610 61С 190 199 204 Живковић Лепосава (Колари) Живковић Мара Живковић Марија Живковић Милева Живковић Милица (Грабово) Живковић Милица (Топола) Живковић Милица М. Живковић Миљко Живковић Мирослава Живковић Мица 709 222 25 26 218 600 610616 305 61201 422 554 194 702 403 Живковић Наталија (Ужице) Живковић Олга 499 184 487490 491 496 535 Живковић Радмила (Бела Паланка) 707 Живковић Радмила (Бродарце) 702 Живковић Радмила Живковић Радмила Живковић Радмила Живковић Радмила Живковић Радмило (Ваљево) (Лесковац) (Липе) (Сићево) 956 357 28 222 726 565 Живковић Радојка Живковић Радомирка Живковић Радуша Живковић Ратко Живковић Роса М. Живковић Савета (Бор) Живковић Савета (Церово) Живковић Светимир Цока Живковић Севда Живковић Славка (Колари) Живковић Славка (Пожаревац) Живковић Софија Живковић Сретен Живковић Стана (Коларе) Живковић Стана (Мирошевац) Живковић Теодора Живковић Чеда Животић Зорка Живковић Мелентијевић Радмила Живковић Ристић Иконија Живковић Стојадиновић Миља 126 Живојиновић Деса Живојиновић Драга Живојиновић Јана Живојиновић Наталија Живојиновић Новка Живојиновић Перса Живојиновић Цаја Животић Милева Животић Надежда Живуловић Босиљка Живуловић Живка Живуловић Ружа Жигић Љубица Жижовић Ката Жижовић Милица Жижовић Перса Жика баба (Манић) Жикић Даница Жикић Костадинка (Пожаревац) Жикић Костадинка (Шепшин) Жикић Љуба Жикић Милица Жикић Славка 313 Жилник Желимир Жилник Конрад Жиропађа Живка Жицина Шакић Милка Жозекен Жозеф Жугић Борка Жугић Зорка Жугић Јелена Жугић Милева Жугић Гловаљевић Милица 194 531 670 724 596 620 642 305 759 222 584 426442 411 222 744 236 807 218 516 194 138 183482 570 569 211 227 211 238 211 222 222 607 645 599 322 430 429450 429 215 618 596 48 38 516 516 519 557558 225 618 313 610616 720 29693 297299 70 74 517518 517518 523 524 531 538 518 519 523524 531 538 616 537 519 520 523524 531 537 538544 516524 Жужек Љубица 100 133142 143 147 160173 Жужек Цирил 100 133 142143 Жујевић Мика Жујовић Бранка Жујовић Јока Жујовић Лепа Жујовић Сретен Жуков Марија Жунић, професор Жунић Јеленка Жунић Марина Жунић Милорад Баџа Жунић Нада Жунић Наталија 385 646 228 136 182 183478 12100 301 309 508 289 289 305306 732 305306 Жунић Разуменка Баџинче 217221 223 289291 308 309310 313 317 �Жунић Јовановић Круница Жунић Јовичић Даница Журжул Петар Журжул Саша Журжул Тамара Журжул Татјана Журић Милица Жухина Клавдија 289 305306 678 678 678 680 682687 678 527 535 537547 • 178 3 Забуновић Зана Завила Будимка Завић Мила Завођа Даница Загорац Константин Загорац Марко Загорац Ружа Задравец Елза Заими Муса Зајић Миладин Зајић Радојка Риза 870 223 529 791 275 275 275 98792 920 627629 626 627630 642 643 644 650 650 Зајић Стојадин Зајић Бекрић Радмила Зајић Ђорђевић Милосија Зуја 311 313 627 647 650 Закић Нада 636 Закића кућа 870 Заклановић Боја 870881 Залад Обрад 116 125 164563 Заплатић Марија Мара 322325 328 336 Зарић Ангелина 326 Зарић Божидар 510 Зарић Жарко 450 Зарић Зорка 430 Зарић Јелисавета 503 Зарић Љуба 463 464 482 484 491503 Зарић Огњана 222 Застријановић Загорка Зага 116182 Здравко, партизан (Сврљишки срез) Здравковић Божана Здравковић Вида Здравковић Видосава (Ниш) Здравковић Даница Здравковић Даница Ј. Здравковић Даница С. Здравковић Динка Здравковић Драгиња Здравковић Драгица Здравковић Ђорђе Здравковић Ђурђа Здравковић Загорка Здравковић Загорка Маџарка 612614 774 778 708 774 775 775 775 775 775 580 774 596 608 618621 755 767 768 Здравковић Зора 778 Здравковић Јагода 744775 Здравковић Јелица 775 Здравковић Јока 493 Здравковић Кања 774 Здравковић Кева 774 Здравковић Косара 774 Здравковић Љубица 774 Здравковић Марија 774 Здравковић Милија 779 Здравковић Нада 775 Здравковић Олга 556 Здравковић Радмила (Крушевац) 708 Здравковић Радмила (Пирот) 640 Здравковић Савка 774 Здравковић Сика 774775 Здравковић Симка 761 Здравковић Спасенија 922 Здравковић Србинка 775 Здравковић Стана (Лесковац) 774 Здравковић Стана (Прокупље) 689 Здравковић Станка 688 Здравковић Станко 774 Здравковић Станојка 774 Здравковић Матејић Борица 769 770 Здравковић Томић Женева 567 586 Здујић Душанка 895 916 Здујића кућа 867 Зебић Ана 328 362 369370 Зебић Душица 370 Зебић Злата 370 Зебић Милада 184 Зебић Мица 370 Зејак Милева (Гајтан) 750 Зејак Милева (Страњани) 533 Зекавичић Драгица 514 519523 527 529 539 Зекавичић Милева А. Зекавичић Милева Ј. Зекавичић Милка 522 522 535 Зекавичић Хасанагић Мила Зековић Невенка Зеленовић Данило Зељакова Вера Зељић Нинко Зељић Рада Земљак Вера Земљак Мица Зечар Драгиња Зечар Драгица Зечевић Вида Зечевић Влада Зечевић Даница Зечевић Драгица Зечевић Јованка Зечевић Лепа Зечевић Милојка Зечевић Олга Зечевић Пава Зечевић Станица Зивгаревић Љубинка Зиндовић Зорка Злата, чобаница (Крајина) Златановић Јана Златановић Косовка Златановић Милка Златић Јелка Златић Крстина Златић Нада Златковић Борка Златковић Даница (Косовска Митровица) Златковић Даница (Лесковац) Златковић Љубица Златковић Миленија Златковић Ружа Златковић Станица Зличић Ђорђе Цига Злопорубовић Марија 514 515 519 521 523 529 537 539 541 547 161 323 325331 699 373 351 353 596 596 888 872 884 527 364 76 441 443 503 503 481 484499 427 432 442464 255 256 856 603 605 527 618 603 618 753 762 493 493 410 607 910 78 772 779 301 303 802 804806 509 Зобеница Боја Зоговић Вера Зоњић Зорка Зоњић Јања Зора (Стојник) Зора (Трњане) Зораја Милева Зораја Стака 288 302 39 856 67 861 218 567 915 915 Зораја, породица 870 Зорић Зорка Зора 522 533 Зорић Љубица 522 533547 Зорић Чолаковић Милица Зорка Црногорка 85 635 641 Зрнзевић Ружа Зрнзевић Станојка Зрнић Мирјана Милева Зубановић Јелена Зулић Фатима Зупанов Ката Зурковић Аница 869 872 884921 869 872884 252253 569 303 787 22 29 И Ибаури Долорес Ла Пасионариа 612 Ибишбеговић Вехбија 539 Иванишевић Ана Јела Расинка 627 638—640 659 671 673 674 679 681 Иванишевић Јованка 626641 Иванов Влада 378 Иванова Зага 384 Ивановић Алекса 354 Ивановић Александар Цане Бабунски 567 568575 576 579 585 675 233 335 217 687 Ивановић Ана Ивановић Анђа Ивановић Бељка Ивановић Божица Ивановић Босиљка (Прокупље) Ивановић Босиљка (Смед. Паланка) 292 Ивановић Бранка 768 Ивановић Велика 750 Ивановић Вера 601610 Ивановић Владимир 575586 Ивановић Госпава 689 Ивановић Гроздана 295 Ивановић Дана (Ариље) 490 Ивановић Дана (Београд) 128 Ивановић Дана (Лесковац) 751 Ивановић Даница 295 Ивановић Даринка (Космај) 228 Ивановић Даринка (Круцкевац) 313 Ивановић Даринка (Светозарево) 306 Ивановић Добринка (Аранђеловац) 252 Ивановић Добринка (Шабац) 232 Ивановић Добрица 778 Ивановић Драга 854 Ивановић Драган 434 Ивановић Драгиња 568 Ивановић Драгица 303 Ивановић Душан 635 Ивановић Ђока 87 Ивановић Жива 566 Ивановић Живка 295 Ивановић Загорка Гора 568 575576 579 586 295 236 Ивановић Здравка Ивановић Златија Ивановић Јасна Ивановић Јелена Ивановић Јула 868 600 601610 Ивановић Каравиљка 217 568575 576 586 Ивановић Ковиљка 48 167791 793 794 Ивановић Коса Ивановић Костадинка Ивановић Љубица Ивановић Љубомир Ивановић Магдалена Ивановић Мила 854 857 889894 757 292295 584 303 857 Зотовић 682 686 687689 750 773 777 779 Ивановић Миладин Ивановић Милева (Краљево) 191 403 Ивановић Милева (Крушевац) 235 Зрењанин Жарко Уча 100 163 784785 791 795 806 830 Ивановић Милева (Пожаревац) 567 568 575 576579 Зркић Биљана 136 Ивановић Милена 223 Зркић Богдан 136 Зркић Мила 136 Ивановић Миленија (Посавина) 193 206 218 220 221 224 957 �Ивановић Миленија (Прокупље) 687 Ивановић Милка (Пожаревац) 559 Ивановић Милка (Шабац) 335 Ивановић Милица (Вујаново) 748 Ивановић Милица (Лесковац) 753 Ивановић Милица (Прокупље) 687 Ивановић Милован 576 Ивановић Миља 660 673677 Ивановић Мира 666 Ивановић Мирослава (Београд) 313 Ивановић Мирослава (Младеновац) 295 Ивановић Мирослава М. 290303 Ивановић Мица 883921 Ивановић Нада 575586 Ивановић Наста 396 Ивановић Наталија (Венчани) 232 Ивановић Наталија (Смед. Паланка) 292 Ивановић Олга 295 Ивановић Рада (Ниш) 698 Ивановић Рада (Смед. Паланка) 292 Ивановић Радмила 13П Ивановић Радованка 448 Ивановић Радовинка 384429 Ивановић Радојка 681 Ивановић Роса (Вучитрн) 922 Ивановић Роса (Драгачево) 432 Ивановић Ружа 292 Ивановић Савета 753 Ивановић Славка 765768 Ивановић Славка Д. Ивановић Смиља Ивановић Смиљка Ивановић Стојанка (Лесковац) Ивановић Стојанка (Параћин) Ивановић Стојна М. Ивановић Цаја Ивановић Цвета Ивановић Цецилија Ивановић Ковачевић Ленка Ивановић Лазић Драга Ивановић Мркајић Милојка Ивановић Новаковић Станка 749 Ивановић Симовић Љубица Ивановић Стојадиновић Милка Црногорка Ивановића кућа (Пећ) Иванчевић Милка Иванчевић Новка Ивачковић Гордана 48464 475 496 503 777 853 750 772 301 771 525543 228 303 374 374 681 769 421 443448 559 854867 918 918 785 799801 803 804 Ивачковић Лупшић Иванка 48 Ивић Гина 336 Ивић Иванка 93 Ивковић Ангелина 295 Ивковић Анка 720 Ивковић Данка 755 Ивковић Даринка 210225 Ивковић Дарка 751 Ивковић Достана Гиљанче 391 Ивковић Дуња 881 Ивковић Живана 665 Ивковић Ленка 207 Ивковић Лепосава (Вадљевица) 217 Ивковић Лепосава (Рудовци) 238 Ивковић Љуба 751 Ивковић Љубинка 208 Ивковић Љубомир 415 Ивковић Љубомир Шуца 207 Ивковић Миленија 379 Ивковић Милица 295 Ивковић Радмила 254 Ивковић Радмила Лала 51 53 54 321 324 325 411 415 422 423 531 Ивковић Рајна 671 Ивковић Савка 621 Ивковић Спасена Ивковић Станоје Ивковић Талка Ивковић Цанка Ивковић Шпира Ивковић Мирковић Лепосава Ивковић Ранковић Радмила С. Слобода Моравка 298 553 560—562 779 568 568 708755 401 401 580 586 527 527 292 572583 292 723 221 341346 703 Ивовић Вера Ивовић Душанка Ивошевић Љубица Ивошевић Никола Вељко 571 Ивошевић Рада Игић Илић Олга В. Игњатовић Даринка Игњатовић Драга Игњатовић Драгиња Игњатовић Зора Стана Нада 184 679 703 709 710 724 737754 755 759 762767 Игњатовић Катица 478497 Игњатовић Меланија 313 Игњатовић Миленија Игњатовић Милисав Игњатовић Милосав Игњатовић Мира Игњатовић Михаило Игњатовић Милева (Гроцка) Игњатовић Милева (Селевац) Игњатовић Милица Игњатовић Мица Игњатовић Невенка Игњатовић Ратомир Игњатовић Симка Игњатовић Васић Јела Игњатовић Виденовић Милена Игњатовић Димитријевић Роксанда Роса Тала Зора Игњатовић Ковић Борика Игњатовић Лазић Рајка (Рајна) 592604 610 618 602 703 373 294 703 213 300 213 223 236 703 557 564566 557 747 48 213553 554 555 556 559 566567 571 573575 577—579 585 694 754 217 221 227 296 Игњатовић Петковић Вукосава 593 595617 Игњић Смиља Игрошанац Драгица Икач Љубица Икић Мира Икодииовић Олга Иконић Нада , Илијевић Марија Илијевић Марица Илин Зора Илинчић Ђуровић Драгица Илинчић Крстић Рада Илић породица (Међулужје) 193202 626 634646 601 601 431 326 608 6П 557 892 917 227 Илић Ангелина Сека Илић Илић Илић Илић 313 674675 677 680 686 688 Божика Борка Боса Брана Видрица 599 374 603 582 Илић Бранислава Бранка Илић Илић Илић Илић Илић Илић Илић Бранко Будимир Церски Вера (Београд) Вера (Житковац) Вера (Параћин) Вера (Прокупље) Влада 958 76 336337 349 351 352 354—256 373 376 233 365 135 703 302 667 670 25 Илић Власта Миријевац Илић Властимир Илић Гила Илић Дана Илић Даница Илић Даница Дана Илић Данка Илић Дара Илић Даринка (Вранић) Илић Даринка (Липе) Илић Даринка (Младеновац) Илић Десанка 587 677 701 301 709 323346 386 920 206 222 211 Деса Лила 865 875892 895 917 922 Илић Добруна 674 Илић Добрунка 744 Илић Достана 662 Илић Драгиња (Алексинац) 721 Илић Драгиња (Међулужје) 215 Илић Драгица 231 Илић Драгица Н. 303 Илић Дринка 360 Илић Душица 53 Илић Ђурђија 569575 Илић Евдокија 677 Илић Емилија 211212 221 223224 Илић Живана 285 Илић Живана Живка 336 337 349351 352 354—356 376 Илић Живка 294 Илић Зора (Брестовац) 602 Илић Зора (Горњи Милановац) 428 Илић Зорица 313 697 700723 Илић Зорка (Руњани) 341 Илић Зорка (Ћуприја) 303 Илић Злата (Смедеревска Паланка) Илић Злата (Гркиње) Илић Јаворка Илић Јевросија Илић Јевросима Илић Јелена Илић Јелка Илић Јеремија Илић Јерина Илић Јован Илић Јованка (Јабука) Илић Јованка (Лозница) Илић Јула Илић Јулка С. Илић Ката Илић Катарина Илић Ковиљка Илић Лепосава Илић Љуба Илић Љуба Неда Илић Љубинка Илић Љубинка С. Илић Љубица Рада 292 720 208 775 600617 337 709 591 569 655 542 346 208 775 231233 206 392 753 779 753 632640 303 112 143173 218 224 Илић Љубица Влахиња 290 Илић Мара 55' Илић Марија (Азања) 294 Илић Марија (Бериље) 689 Илић Марија (Мирошевац) 744 Илић Милан Чича 231234 Илић Мика 896 Илић Милена (Бурдимо) 722 Илић Милена (Горња Трешњевица) 217 Илић Миленка 478 507509 Илић Милка 206 Илић Милица (Београд) 61177 Илић Милица (Умка) 194 Илић Милован 222 Илић Милојка 231 233257 Илић Миљана 709 Илић Мирослава 600617 Илић Мирослава Роса 667 Илић Мица.. 212 Илић Нада771 �Илић Надежда (Вранић) Илић Надежда (Јаковац) 206 606 Илић Надежда Нада Ц. Илић Илић Илић Илић Илић Илић Илић Илић 336 337349 351 354 355 356 376 443 384 778 752 211 698 618 199215 77 Ната Наталија Николета Новка Олга (Ниш) Олга (Слатина) Павле Петка Илић Рада (Каменица) 680 701702 Илић Рада (Лесковац) Илић Рада (Призрен) Илић Радмила Илић Радојка Илић Радомир Илић Ресавка Илић Ринка Илић Роса Илић Ружа (Карановчић) Илић Ружа (Ужице) Илић Ружица Илић Русомир Илић Сава Илић Саја Илић Сара Илић Славка Илић Слободан Илић Софија Илић Стана (Голи Рид) Илић Стана (Јабука) Илић Стојадинка Илић Стојана Илић Стојанка Илић Тадија Илић Тинка Илић Цвета Илић Виторовић Перка 231 865 322 339 Илић Димитријевић Љубица 725 874 292330 370 113 635 869905 676 646 490 218 655 234257 892922 212 225 383 211 750 542 769 618 759 606 596 689 325336 342 344 872 Илић Живковић Љубомир Љупче 191 Илић Јовановић Војислава 701 Илић Медак Марица Мица 116 634 658 676 679 681 682 688 Илић Милојевић Нада Илић Митић Јелица Милка Илић Најдановић Стоименка Илић Обрадовић др Зора Илић Павловић Радунка Вера Илић Регаљац Драгица Илић Симеоновић Јанко Илић Стефановић Радмила Илић Стефановић Станка Иличић Живка Инајетовић Салиха Исаиловић Анђелија Исаиловић Ива Исаиловић Јагодина Исаиловић Милојка Исаковић Бојана Исаковић Ружица (Исаково) Исаковић Ружица (Крушевац) Исидоровић Вера Исидоровић Ружица Искјупи Ники Исљами Арифа Испас Ангелина 600618 730767 769 68 69 74 111 126 143 160 173 398 399 401 402 399—401 402 926 928 930 932 660 681 682 688 693 610 592616 45 700 726 339 539 647 383 207210 210 339 300 645 627 647 38 39 903910 790 Ишић Даница Ишљамовић Добрила Ишљамовић Зора Ишљамовић Савка Ишљамовић Смиља Иштвановић Мика 226 296 771 778 771 778 778 771 778 398 Ј Јаблановић Јаблановић Јаблановић Јаблановић Јаблановић Милка Милунка Олга Стана Стојанка 689 403 689 689 689 Јаблановић Матић Наста Горица 600 601 602 607 Јаворина Савка Саша 40 61 90 91 94 113 183 636 637 681 769 856 892 911 916 Јаворски Божа 330 502 Јагодић Емилија I 265 Јагодић Марија Маца 262 265 271 300 Јагодић Милена 262 264 266 271 Јагодић Невајдић Јованка 173 261 273 274 278 Јагодић Херљевић Деса Јакић Милијана Јаковић Ж. Верка Јаковић Драгиња Н. Јаковљевић Анка Аница Јаковљевић Вера Јаковљевић Војка Јаковљевић Гордана Јаковљевић Драга Јаковљевић Естер Нели партизанка Зорка 264 266271 79 527 536539 774 774 632 635 769 182 313 618 426 598 610611 612 613 614 Јаковљевић Зора Јаковљевић Јованка Јаковљевић Лепосава Јаковљевић Лика Јаковљевић Љубинка Јаковљевић Мара Бака Јаковљевић Марија Јаковљевић Миливоје Јаковљевић Мирјана Јаковљевић Надежда Наца 45 Јаковљевић Олга Јаковљевић Ружица Јаковљевић Свето Јаковљевић Стана Јаковљевић Станица Јаковљевић Стевка Јаковљевић Стојанка Јакупи Мериман Јакшић Амалија в. Подгоршек Јакшић Амалија Малчи 426 922 222 341 426 403 804 634 303 74 137 360 384 630 531 179 202 628 646 340 295 870 Јакшић Гара Јакшић Даринка Јакшић Ђана Јакшић Зора Јакшић Јованка Јакшић Лепа Јакшић Милан Јакшић Нада Јакшић Роса Јакшић Бекавац Марија 296 296 881 323 345 779 384 793 140 916 39 Јакшић Никезић Емилија Цуца Мара 113 124 221223 Јанати Христина Јандријевић Анка Анкица Јанђиковић Милева Јанежић др Олга Јанић Лепосава Јанић Ружа Јанићевић Душанка 959 45 112 117173 863 718 736 780 780 222 Јанићевић Косара 222 Јанићевић Славка 222 Јанићевић Стана 222 Јанићијевић Анка 361 Јанићијевић Богиња 660 Јанићијевић Босиљка 688 Јанићијевић Вера 39 114 172 178 Јанићијевић Дара 77 709 Јанићијевић Даринка 429 Јанићијевић Деса 660 Јанићијевић Драга 907 Јанићијевић Драгиња 644 Јанићијевић Душанка 634 Јанићијевић Зорка 361 Јанићијевић Ковиљка 680 Јанићијевић Косана 429 Јанићијевић Милена 442 429 Јанићијевић Мирка 721 610 611 617 Јанкетић Деса 528 Јанков Ангелина Фускина 790 Јанковић Александар 355 Јанковић Анђелија 239 Јанковић Аница 618 Јанковић Босиљка 719 Јанковић Вера (Краљево) 392393 Јанковић Вера (Ниш) 697 Јанковић Вера (Приштина) 868 870 920 Јанковић Вера (Прокупље) 684 Јанковић Вера (Ужице) 313466 Јанковић Видосава 542 Јанковић Викторија 417 418421 Јанковић Вукадин 719 Јанковић Вукица 812 Јанковић Даница 874891 Јанковић Добрила 305 313723 Јанковић Драгиша 721 Јанковић Драгомир 351352 Јанковић Ђука 871891 Јанковић Ђурђа 749 Јанковић Ђурђија 225 Јанковић Емилија 265271 Јанковић Живка 311 313 696 719 Јанковић Живка Жана 113 121313 Јанковић др Жика 329 Јанковић Загорка 211 Јанковић Јанко 130140 Јанковић Јелена 194 Јанковић Јованка 749 Јанковић Круна 384 Јанковић Ленка 761 Јанковић Лепосава 224 Јанковић Љубица (Велико Село) 575 Јанковић Љубица (Пауне) 382 Јанковић Љубица (Ужице) 472 Јанковић Мара 135 Јанковић Мара Рита 841842 Јанковић Марко 164 Јанковић Милан Бата 351421 Јанковић Милева (Крагујевац) 274 Јанковић Милева (Ропочево) 228 Јанковић Милица (Заступ) 542 Јанковић Милица (Ломница) 632 Јанковић Милка 916 Јанковић Милосија 184632 Јанковић Милунка 486 Јанковић Мира (Кучево) 579 Јанковић Мира (Параћин) 301 Јанковић Нада (Петровац на Млави) 556 Јанковић Нада (Подунавски одред) 812 Јанковић Негосава (Заступ) 542 Јанковић Негосава (Рибари) 305 Јанковић Јанковић Јанковић Јанковић Јанковић Јанковић Јанковић Новка Перса Петрија Радмила Рајко Ружица Ружица Д. 372 И2 228 226227 687 556 302 �I Јанковић Славка Милка 658675 679 684 Јанковић Славко 675 Јанковић Стајка 448453 Јанковић Стаменија 241 Јанковић Стана (Деловци) 921 Јанковић Стана (Котража) 402450 Јанковић Стана (Штитар) 339 Јанковић Станија 232 Јанковић Стојка 402 Јанковић Столе 339342 Јанковић Томанија 48 554 568573 Јанковић Цура 568 Јанковић Дајић Живка 868920 Јанковић Јовановић Бранислава 61 173 352353 376 625 627 Јанковић Маринковић Милица 228 Јанковић Младеновић Косовка 756 Јанковић Недић Зорка 62 64 66 168 351 352 Јанковић Николић др Видосава 494 Јанковић Томић Љубомирка 61 68 112407 410 411 417 422444 Јаношевић Боса 112113 Јанчетовић Десанка Цеца 665 Јања в. Драгојловић Богићевић Јана Јањевић Спасоје Јањић Бранислава Јањић Брена Јањић Дана Јањић Дара Јањић Драгица Јањић (Јанчић) Драгиша Јањић Зага Јањић Загорка Јањић Ката Јањић Костадинка Јањић Љубинка(Бела Паланка) Јањић Љубинка (Зајечар) 264 719 874 758 293 610 182 474 343 373 557 564566 707 610 Јањић Љубица Дунавка Влајна Влајница 311 313 553 555—559 566 568 581 582 Јањић Љубица (Зајечар) 596 Јањић Мика 462 Јањић Милица 275 Јањић Пантелија 343 Јањић Радмила (Крагујевац) 264 265 Јањић Радмила (Пожаревац) Јањић Јањић Јањић Јањић Роска Румена Смиља Спасенија Јањушевић Петра Јапунџић Пера Јарамаз Даница Јарамазовић Матија Јаргић Дринка Јасика Војка Јасика Радојка Јаснић Даница Кока Јаснић Евгенија Гена Јаћимовић Јаћимовић Олга 162262 271275 313553 559 563 764 426444 162 262 264265 343 167 484 497 465472 507508 53 858 875885 892 896922 847 910 545 516 391—394 396 894 476 342 Јевђенијевић Нова 684 Јевремовић Андријана 386387 Јевремовић Војислав Триброђанин 562 Јевремовић Живка 384 Јевремовић Љубица 573 Јевремовић Нада 194 Јевремовић Олга 385387 Јевремовић Станимирка 302 Јевтић Божана 688 Јевтић Бора Драги 613 Јевтић Вукосава 222 Јевтић Даница 202 Јевтић Даринка 208 Јевтић (Јоветић) Даринка 300 Јевтић Десанка 293 Јевтић Здравка 720 Јевтић Зорка 430 Јевтић Јаворка 218223 Јевтић Косара 293300 Јевтић Лепосава (Крушевац) 631 Јевтић Лепосава (Лисовић) 208 Јевтић Милена 222340 Јевтић Милијанка 631 Јевтић Милица 222 Јевтић Милосава 300 Јевтић Милунка 430 Јевтић Милутин 644 Јевтић Миљана 430 Јевтић Олга _ 369 Јевтић Рада 906907 Јевтић Роса 391397 Јевтић Руса 761 Јевтић Славка 222 Јевтић Станија 631 Јевтић Станојка 207222 Јевтић Стеванка 916 Јевтић Цана 635 Јевтић Цвета 907 Јевтић Анђелковић Јелисавета Јевтовић Јевтовић Јевтовић Јевтовић Јевтовић Јевтовић Јевтовић Јевтовић Јевтовић Јевтовић Јевтовић 392397 Ана Бојана Василија Винка Гила Даринка Добринка Драга Дринка Зорка Јелесија 48 411 538 537 429 430 430 430 430 430 403 Јевтовић Миланка Мила Јевтовић Миља Јевтовић Надежда Јевтовић Радмила Рада Јевтовић Радојка Јевтовић Ружа Јевтовић Сретена Јевтовић Стојка Јездимировић Неранџа Јездић Бранко Јекић Бранка Јекић Даница Јекић Драгослава Јекић Милица Јела радница (Ниш) Јелачић Јелачић Цвијета Јеленић Кристина 39112 113 451457 426442 313447 428430 430 426 858 885 917 922 532 669 655661 697725 193 326 193 698 587 872884 660 676 677 Јеленић Лепосава 235238 Јаћовић Мирослава 689 Јеленић Милутин 235238 Јауковић Видосава Јахија кућа 53 870 Јеленић Негосава 660 Јашић Даница 220 Јеленковић Јевросима Милка Јашић Косана Јашић Томанија 220 226 Јелетић (Белетић) Јегда Јелисаветов Олга 226 Јелисављевић Славица 449 Јелисавчић Јелена 497 Јашић Чедомир Јевђевић Бранислава 532544 960 599 611 612 302 322 325 339 342 Јелисавчић Милка Јелисавчић Олга Јелисијевић Босиљка Јелић Анка 465 478 507 472 384 340 Јелић Вера 462 463 484 488 537 293 301 192202 293 293 293 Јелић Јелић Јелић Јелић Јелић Јелић Верослава Весела Видосава Вида Витосија Даница Даринка Јелић Десанка Деса Јелић Драга (Азања) Јелић Драга (Вранић) Јелић Живана Јелић Живослава Јелић Зора Јелић Зорка Јелић Јулка (Азања) Јелић Јулка (Ужице) Јелић Катарина Јелић Крстина Јелић Љубица (Азања) Јелић Љубица (Санџак) Јелић Љубица (Смедеревска Паланка) 311313 503 507 293 193 340 293 203 293 293 503 293 293 293 533547 302 Јелић Мара 527 Јелић Марија 313 463 464 503507 Јелић Мирослава 293306 Јелић Нада 547 Јелић Радмила 293 Јелић Радојка 293 Јелић Славка 341 Јелић Стаменија Цаја 238257 Јелић Стана 545 Јелић Тодора 542 Јелица, радница (Београд) 553 Јеличић Дара 635 Јеличић Љубица 342 Јеличић Ната Јеличић Олга Јеличић Цвета Јелкић Љубинка Јеловац Душанка Јенецков Илија Јенецков Милан Јенецков Михаило Јерванова Деса Јеремић Даринка (Бела Црква) Јеремић Даринка (Влашки До) Јеремић Душанка Софија Јеремић Јеремић Јеремић Јеремић Јеремић Јеремић Јеремић Јеремић Јеремић Јеремић Јеремић Живка Јаворка Јула Лепосава ЈБубица Америка Маринка Мика Милева Милојка Мића Настасија Јеремић Наталија Наташа 69 Јеремић Олга Јеремић Радмила Јеремић Ружа Јеремић Сека Јеремић Синђа Јеремић Славка Јеремић Стаменија Јеремића кућа Јерковић Душан Јерковић Јелица 321—323 325 339 342 76 323 339342 817 537 113 113 113 907 370 295 817—819 827 830 608610 295 362373 293295 617 430 607 618 295 328 382 70112 114 183 464491 596610 618 342 295 573 228 328 470 471495 39 112175 �Јерковић Јован Јерковић Катарина Каћа Јерковић Катица Ева Јерковић Небојша Јеротијевић Добринка Јеротијевић Перса Јеротић Милка Јефтић Ђурђица Јефтић Зора (Мала Плана) Јефтић Зора (Пријепоље) Јефтић Лепосава Јефтић ЈБубинка Јефтић Марица Јефтић Миленија Јефтић Петар Јефтић Смиља Јефтић Стојана Јефтић Селић Слобода Јешић Љубинка Јешић Милена Јешић Милица Јешовић Драгица Јованка Јованов Ђурђевка Јованов Милош Јовановић Александар Јовановић Александар Отров Јовановић Ана Јовановић Анђа (Београд) Јовановић Анђа (Бор) Јовановић Анђа (Врачев Гај) Јовановић Анђелија 198215 325 331 833 335343 503 491 346 812 321 668 531533 223 384 812 369 293 812 708726 53 228 503 778 403 613614 135798 785 135 275 476 883 45 610 795 798 681 Јовановић Бисенија Биса 311 313 610 647 Јовановић Божика 595 Јовановић Борјанка 631 Јовановић Бранислава Бранка 693 694 696 698 Јовановић Бранка Јовановић Бранко Јовановић Будимка Јовановић Вака Јовановић Васа Јовановић Васиљка Васка Јовановић Вера (Краљево) Јовановић Вера (Ниш) Јовановић Вера (Призрен) Јовановић Вера (Ужице) Јовановић Вера (Шабац) Јовановић Вера Тенк Јовановић Верица Јовановић Верка Јовановић Верослава Јовановић Вида (Младеновац) Јовановић Вида (Нови Сад) Јовановић Вида (Топлица) Јовановић Видосава Јовановић Владимир Јовановић Владимирка Димче Јовановић Вујица Јовановић Гвозденија Јовановић Георгина Јовановић Гордана Јовановић Горица Јовановић Даница (Парцани) 430 298 430 698 339 870 883 392 313 723 874 465 323 335 768 617 755 203 221 39 675 369 683 600 570 249 250 261273 490 606 184 208 Јовановић Даница в. Ђокић Матијевић Надежда Нада Јовановић Данка Јовановић Дара (Пећ) Јовановић Дара (Ражањ) Јовановић Дара (Хум) Јовановић Дара С. 874 Јовановић Дара Корчагинка Јовановић Дара Црна 889 759 894 912 635 725 336 733 736 742 765 770 Јовановић Даринка (Стара Брезовица) Јовановић Јовановић Јовановић Јовановић Јовановић Јовановић Јовановић Јовановић Јовановић Јовановић Јовановић Јовановић Јовановић Јелена Јека 761 Даринка (Страмница) Даца Деса (Београд) Деса (Врање) Деса (Јагодина) Деса (Пећ) Деса (Приштина) Деса Т. Десанка (Косово) Десанка (Мала Иванча) Добривоје Добрила 570 881 351375 758 301 878895 895 69116 912 226 255 311 313626 639 641 643 Јовановић Добрунка 743 Јовановић Драга (Буковик) 255 Јовановић Драга (Ражањ) 640 Јовановић Драга (Чачак) 313 Јовановић др Драган 352353 Јовановић Драги 102 263312 Јовановић Драгиња (Азања) 293 Јовановић Драгиња (Београд) 121 166 Јовановић Драгиња-ЧПрекопчелица) 751 Јовановић Драгиња (Честа) 704 Јовановић Драгица (Бунушевце) 183 758 763775 Јовановић Драгица (Ломница) Јовановић Драгица (Шљивар) Јовановић Драгољуб Јовановић Дуња Јовановић Душан 641 595 607 384 156415 Јовановић Душанка (Гуњаци) 355373 374 333 Јовановић Душанка (Штитар) Јовановић Душанка Бранка 818,819 826 830 841 843 Јовановић Ђенка 759 Јовановић Ђорђе Јарац 223 Јовановић Ђука 676 Јовановић Ђурђа 600617 Јовановић Емилија 740772 Јовановић Жива 224 Јовановић Живана 224 Јовановић Живка (Буковик) 255 Јовановић Живка (Влашки До) 553 Јовановић Живка (Крагујевац) 269 Јовановић Живка (Парцани) 208 Јовановић Живка М. 569 Јовановић Живка Гарибалдина 557 566 Јовановић Живко 599 Јовановић Живојин 639 Јовановић Живота Миланче 578 Јовановић Жикица Шпанац 351368 Јовановић Загорка (Бојник) 774 Јовановић Загорка (Брдњак) 296 Јовановић Загорка Бојка 817 Јовановић Загорка Зага 53 140 144 148 Јовановић Заја 202 Јовановић Здравка 599607 Јовановић Здравко 169 Јовановић Зора (Крагујевац) 63 231239 243 246 248 249 251 252261 279 Јовановић Зора (Лесковац) Јовановић Зора (Лопушња) Јовановић Зора (Штитар) Јовановић Зорка (Врбештица) Јоваиовић Зорка (Луг) Јовановић Зорка (Пожега) Јовановић Иванка Ж. Јовановић Јагода Јовановић Јана Јовановић Јела 509 538539 341 Јовановић Даринка (Рогача) 207 647 Јовановић Јелена (Неготин) Јовановић Јелена М. 961 Јовановић Јелица (Влашки До) Јовановић Јелица (Сливница) Јовановић Јелица (Суви До) Јовановић Јелка (Врбештица) Јовановић Јелка (Слатина) Јовановић Јефимија Јовановић Јован Јовановић Јована Јовановић Јованка Јовановић Јордана Јовановић Јорданка Јовановић Јула Јовановић Јулка (Каменица) Јовановић Јулка (Кијево) Јовановић Јулка (Прељина) Јовановић Кана 870 Јовановић Ката (Доњи Стајевац) 553 757 893 889 542 883 595 599 632 870 907 339 723 227 444 774 762 Јовановић Ката (Лединци) 837 846 847 Јовановић Катица (Буци) 631 Јовановић Катица (Шабац) 342346 Јовановић Коса 462490 Јовановић Косара 275 Јовановић Круна 698 Јовановић Ксена 425 441453 Јовановић Латинка 208 Јовановић Лена (Попучке) 339 Јовановић Лена (Штитар) 384 Јовановић Ленка 600617 Јовановић Лепа (Лесковац) 28734 Јовановић Лепа (Ћуприја) 287 Јовановић Лепосава (Велишевац) 361 Јовановић Лепосава (Извор) 720 Јовановић Лепосава (Полатна) 569 Јоавновић Лепосава (Сенаја) 221 Јовановић Лепосава (Суво Поље) 752 Јовановић Лила 384 Јовановић Љубинка 357 Јовановић Љубица (Београд) 136 Јовановић Љубица (Врбовац) 218 Јовановић Љубица (Лађевци) 403 Јовановић Љубица (Пожаревац) 575 Јовановић Љубица (Станце) 631 Јовановић Љубица в. Властељица Јевтовић Милена Јовановић Јовановић Јовановић Јовановић Јовановић Магдалена Мара (Бунуша) Мара (Границе) Марија (Влашка) Марија (Гунцати) 569 743 221 225 193 Јовановић Марија (Коњарник) 679 681 688 Јовановић Марија (Рековац) Јовановић Мила Јовановић Миладинка Јовановић Миле Пљуца Јовановић Милева (Витковац) Јовановић Милева (Влашки До) Јовановић Милева (Горичани) Јовановић Милева (Парцани) Јовановић Милева Д. Јовановић Милен Јовановић Милена (Бесаровина) Јовановић Милена (Ново Корито) Јовановић Јовановић Јовановић Јовановић Јовановић Јовановић Јовановић Милена (Парцани) Милесија Миливоје Т. Милица (Азања) Милица (Берчиновац) Милица (Крагујевац) Милица (Краљево) 306 339 660 563 392 569 427 442 207 569 306 479 599 208 301 510 293 294 618 269 395 Јовановић Милица (Крушевац) Јовановић Јелена (Крушевац) 311 312 28733 737 Јовановић Даринка (Јадар) 780 771 339342 991 508 508 346 217 221 865 870881 895 893 919 602 569 626 Јовановић Милица (Мојсиње) 425 Јовановић Милица Мрка 859 869 887 913 �Јовановић Милица (Пожаревац) Јовановић Милица (Поповић) Јовановић Милица (Сјеница) Јовановић Милица (Тврдојевац) Јовановић Милица Жујче Јовановић Милица Стана Јовановић Милка Јовановић Милка (Београд) Јовановић Милка (Бојник) Јовановић Милка (Брусник) Јовановић Милка (Расница) Јовановић Милка (Стојник) Јовановић Милосија Јовановић Милош Јовановић Милунка (Лепушња) Јовановић Милунка (Равањ) Јовановић Милунка (Рлица) Јовановић Милутин Јовановић Миља 575 214 526 376 640 659 689 86 162 774 603 709 218 701 702 135 778 342 647 510 640 647 Јовановић Мира (Бајина Башта) 176 470 472 507 302 203 640 Јовановић Мира (Јагодина) Јовановић Мира (Обреновац) Јовановић Мирјана (Крушевац) Јовановић Мирјана (Шабац) Јовановић Мирослав Трулеж 325 326 328 218 219 Јовановић Мирослава (Аранђеловац) 238 Јовановић Мирослава (Биљег) Јовановић Мирослава (Крушевац) Јовановић Мирослава (Младеновац) Јовановић Мирослава (Параћин) 659 647 221 301 Јовановић Мирослава (Прекопчелица) 752 Јовановић Мирослава Мира Јаза Јовановић Михаило 34 39 112 114 130160 173 383 Јовановић Мица (Бајина Башта) Јовановић Мица (Призрен) Јовановић Младена Јовановић Младенка Јовановић Момчило Заврзан Јовановић Нада (Ваљево) Јовановић Нада (Краљево) Јовановић Нада Б. Јовановић Нада М. Јовановић Ната Јовановић Наталија Јовановић Невенка Јовановић Нега Јовановић Негован Јовановић Негосава Јовановић Неда Јовановић (Ристић) Недеља Јовановић Нела Јовановић Николија Јовановић Олга (Београд) Јовановић Олга (Крагујевац) Јовановић Олга (Параћин) Јовановић Олга (Сараорци) Јовановић Олга Лола 472 874916 425 746 917 356 395 305 290303 675 114 207 136 224 659 668677 595 598 339 346 137 261262 301 274297 203 Јовановић Олга М. 39 40 111 119 167 172 297 37 38 39 110114 117 167 172 Јовановић Олгица 708 Јовановић Оливера 3839 Јовановић Параскева 743 Јовановић Пелагија 374 Јовановић Перса 698705 Јовановић Петрија 759 Јовановић Рада (Зајечар) 596610 Јовановић Рада (Крагујевац) 271 Јовановић Радмила (Лесковац) 682 Јовановић Радмила (Неготин) 595 Јовановић Олга Т. Јовановић Радмила Јовановић Радмила Јовановић Радмила (Ваљево) Јовановић Радмила (Пожаревац) Јовановић Раде Јовановић Радка Јовановић Радомир Јовановић Радмила (Прокупље) 681 688 Мица 640 Рада 169 361, 374 376 Рада 553 558567 207 618 Чоче 613 Кека 78 184190 191 194—196 202—205 332 485 527 Јовановић Радослава 263 264313 Јовановић Радуша 602 Јовановић Раја 326430 Јовановић Риска 861885 Јовановић Роса (Сићево) 699 Јовановић Роса (Чачак) 313 421441 447 Јовановић Роса (Шабац) 323335 Јовановић Роска 774779 Јовановић Ружа (Београд) 112 116 126 172179 Јовановић Ружа (Власотинце) 780 Јовановић Ружа (Краљево) 645 Јовановић Ружа (Мареново) 628631 632635 Јовановић Ружа (Топлица) 689 Јовановић Ружа (Ужице) 482499 Јовановић Ружа (Церовица) 572 Јовановић Ружица (Београд) 53 Јовановић Ружица (Шабац) 346 Јовановић Сава 357 Јовановић Савка 743 Јовановић Саша 314 Јовановић Сеја 374 Јовановић Селимир Селе 326336 Јовановић Смиља 208 Јовановић Смиљка 262 Јовановић Славка (Брус) 635 175 557 566 Јовановић Славка (Ново Корито) 599 Јовановић Славка (Рековац) 306 Јовановић Славка (Трмчаре) 641 Јовановић Софија 191 Јовановић Стана (Дреновац) 345346 Јовановић Стана (Краљево) 392401 Јовановић Станисава 855 859 862 867 —869 879 886—888 912 917 Јовановић Станка 870891 Јовановић Станојка (Смедеревска Паланка) 293294 Јовановић Станојка (Црни Врх) 758 Јовановић Стевица 792793 Јовановић Стојанка 376 Јовановић Стојка 256 Јовановић Танкосава 314 658686 Јовановић Цана 301 Јовановић Цанга 339 Јовановић Цветко 364 Јовановић Бакић Надежда 261262 е 264 265 273 275 Јовановић Градиштанац Десанка 472 494499 Јовановић Ђорђевић Милеса 184463 490 491 498 Јовановић Константиновић Рајка Бела 263—266 271 Јовановић Куртовић Ружица 53 61 137 Јовановић Митровић Нада 533 555 556 561 562 Јовановић Николић Дара 694 Јовановић Олујић Дара 253 427436 Јовановић Радовић Милица 862 Јовановић Радосављевић Јела 392—394 398 401 Јовановић Радосављевић Љубица Љуба 48 79 591—593 594 598 599 610 612 614 616 617 763 962 Јовановић Раковић Зора Јовановић Симић Зорка Јовановић Станојловић Јованчић Даринка Јованчић Жив. А. Јованчић Лепосава Јованчић Љубица Јованчић Миодраг Јованчић Цана Јованчевић Даница Даца Јовашевић Велика Јовашевић Здравка Јовашевић Пава Јовашевић Цака Јоветић Даринка Јоветић Љуба Јоветић Матић Вера Јовин Данилка Јовин Јецка Јовић Јовић Бранка Јовић Велика Јовић Вера Јовић Даница Јовић Десанка Јовић Драгица Јовић Жика Јовић Илинка Лина Јовић Јевра Јовић Косара Шврака Јовић Лепа Јовић Љубица Јовић Марија Лепа Јовић Милица Јовић Милка Јовић Нада Јовић Наталија Јовић Олга Јовић Петра Јовић Радмила Малецка Јовић Радомир Јовић Радунка Јовић Ратомир Јовић Роска Јовић Света Јовић Слободан Јовић Станија Јовић Станка Јовић Стојанка Јовић Талка Јовић Тина Јовић Зековић Милица Јовић Станковић Славица Вера Јовићевић Дара Јовићевић Драга Јовићевић Ђина Јовићевић Зорка Јовићевић Милица 113128 357 Радмила 193 194 314 169 314 116314 755 301 85180 427 253427 427 427 287 287 203 809 809 287 695 527 772 720 238 703 370 573 586 558 573 769 726 370 702 895 703 370 240 257 527 539 757 121 135162 179 553 580 780 695 741 580 140 141 144 145 569 743 703 743 770 771 579 583 61 756 765767 888 878 313 856 872 888 913 915 853 862 868 888 860 888915 Јовићевић Павле Паљок Раде Јовићевића кућа Јовицки Вука Јовичинац Олга Јовичић Будимка Јовичић Василија Јовичић Гроздана Јовичић Даница (Београд) Јовичић Даница (Ораховац) Јовичић Добрила Јовичић Драгослава Јовичић Душан Јовичић Загорка Јовичић Зорица Јовичић Иконија Јовичић Јованка Јовичић Лепосава (Рогача) Јовичић Лепосава (Трњане) Јовичић Љубица Ана 914 861 862870 809 499 207 435441 207 114 921 112 503507 392 861883 634 503 812 207 567 391393 �Јовичић Љубица Цига 41 197 200 201 215 Јовичић Љубомир Јовичић Милева Драгица Белка 435 121 135 214 215 Јовичић Милица 634 Јовичић Милосава 213 Јовичић Нада 378 Јовичић Наталија 296 Јовичић Новка 207 Јовичић Олга Рита 53 391—393 396 Јовичић Петра 844 Јовичић Радмила 425 442 Јовичић Савета 833 Јовичић Станојка 431 Јовичић Стеван 126 165 Јовичић Милица 392 Јовичић Нађ Душанка 811 834 837— 839 846 Јовка (Косовска Митровица) 909 Јововић Вида баба Вида 671—764 687 Јововић Даница 918 Јововић Даница Рада 675 679 684 718 Јововић Коса 888 918 Јововић Љубица 69 Јововић Станица 750 Јовчић Милка 290 Јозић Драга 292 302 Јојић Винка 302 Јојић Олга Плава 45 58 61 68 69 112 197 200 201 Јојић Риста 715 Јојић Стана 78 Јојкић Ђурица 806 Јојкић Марија 53 Јокановић Катарина 601 602 610 Јокановић Перса 601 Јокић Ангелина 342 345 Јокић Борисав 462 Јокић Гина 324 331 Јокић Даница 337 Јокић Загорка 326 Јокић Зорка 841 Јокић Катица Сеја 812 Јокић Милица 324 328 329 Јокић Слава 499 Јокић Славка 357 Јокић Стојадин 342 Јоковић Коса 677 Јоковић Љубица 441 443 Јоковић Петруша 533 Јоковић Плана 533 Јоковић Радмила 235 236 Јоковић Спаса 533 Јоксимовић Госпава 256 Јоксимовић Гроздана 252 Јоксимовић Даница 680 Јоксимовић Дара 621 Јоксимовић Ђенадија 256 Јоксимовић Загорка Јоксимовић Зора 680 Јоксимовић Зорка 376 Јоксимовић Љубица 658 659 675 Јоксимовић Миливоје Ера 500 502 Јоксимовић Нада (Аранђеловац) 255 Јоксимовић Нада (Космајски одред) 217 Јоксимовић Радмила (Велика Плана) Јоксимовић Радмила Јоксимовић Славка Јоксимовић Спасо Црни Јоксимовић Тиосава Јоксић Брена Јоксић Даница Јоксић Добрија Јоксић Живка Јоксић Сибинка Јолдић Милица 680 (Славковица) 357 472 508 510 868 899 632 635 509 224 202 192 427 342 Јолић Анђа 339 Јолић Будимка 641 Јолић Јелица 339 Јонић Велибор 308311 Јоновић Видосава 595 Јоновић Данило М. 429 Јоновић Живка 595 Јоновић Јованка 618 Јончић Боса 135 Јончић Јованка 392395 Јончић Милица 398 Јончић Ружица 395 Јоњић Александра 743 Јоргић Љубица 920 Јоргић Наталија 920 Јорданов Милица 384 Јордановић Пандора 65 Јосимовић Божана 179 Јосимовић Олга 179 Јосиповић Андријана 340 Јосиповић Живана 340 Јосиповић Загорка 509 Јосиповић Мила 384 Јосиповић Србољуб, 190 Јосић Вида ' 302 Јосић Ленка 227 Јосифовић Славка 895 Јосифовић Стефанка 314 392 397—399 402 Јотовић Цвета 596 Јоцић Вида 351 352375 Јоцић Ђурђе 223 Јоцић Живка 568580 Јоцић Јелка 207 Јоцић Лепа 699 Јоцић Лепосава 207 Јоцић Мика баба Мика 184 699 706710 Јоцић Мила Јоцић Милка Јоцић Милосава Јоцић Мира Мерзер Јоцић Николија Јоцић Оливера Вера Ваљевка 697725 301 226 582583 568 351 352 356 375695 702 724 769 305 580 305 582583 Јоцић Ружица Јоцић Светозар Јоцић Спасенија Јоцић Стојан Мерзер Јоцић Јеремић Анастасија Ната 63 93 96 184596 603—606 679 694 724 Јоцкић Даница Јоцковић Мара Јуковић Чама Јујић Драгица Јула (Губетин) Јунг Јунговић Ружа Јурак Паула Јурањи Марија Јурић Ана Јуричин Јулка Јуришевић Ленка Јуришић Наталија Јуришић Сарија Јухас Олга 607 326 522 205332 660 163 463503 173 79 718 301 527 536537 343 324340 635 293 833 921 918 860 542 220 874912 963 Калембер Душанка Калембер Зорка Калиманчић Даринка Калинић Милана Калинић Ружица Калинић Сара Калинић Соња Калинић Стана Калинчевић Ангелина Калинчевић Десанка Каличанин Зора Каличанин Наталија Каличанин Рада Калман Илонка Калуђеровић Наца Каматовић Георгина Камберовић Тописировић Љубица Каменарац Госпава Каначки Светислав Кандић Бранка Кандић Весна Кандић Јелена Кандић Јелица Кандић Љубица Кандић Стана Кандић Тодора Кановић Софија Капетановић Милосава Капетановић Стана Капларевић- Бранимирка Капларевић Дивна Капларевић Лена Капларевић Радомир Капларевић Радош Каравелић Ана Каравелић Ката Караичић Нада Цуца Карајичић Божидарка Карајовић др Карајовић др Милева 889 39 647 431 449 257 200 365 369 543 202 755 724 668 48 660 668670 671 689 646 651 646 651 429 227 314 610 339 227 314 618 192 192 392 659 659 662 670 423 427 403 53 535 536 539 540 336 143 182 314 317 310 207 666 666 668 662 391 809 879 524 426 446 421 426 442 446 446 901 901 631730 739 743 747 443 540 91391 394 395 Каракашевић Стаменковић Невенка Ленка 45 113 114 163 694 Караклајић Борика Караклајић Љубомир Караклајић Ружа Караклајић Угљеша Караклајић Шућа Каралић Оливера Вера Карамарковић Катарина Караматијевић Вук Караматијевић Зора Караматијевић Јефимија Караматијевић Каја 275 275 464 481 497 275 491 855 865 684 517 519 514 517 515517 519 527 529 539 Караматијевић Ната Наташа 463 515 517 519 527 529 544 К Кабадајић Катица Кабиљо Аница Каблаш Каваја Милева Када Шећерка Кадаковић Јулка Кадивка (Бегаљица) Кадовић Бранислава Кадовић Војин Кадош Клара Кадрић Севда Казаковић Радмила Кајтез Персида Калабић Никола Калајит Калајџић Стана Калановић Љиљана Калановић Љубица Калезић Верица Калезић Надежда Кока Капетанче Каран Драгица Карановић Воја Карановић Мира Карапанџић Добрила Караулић Емилија Караџић Вера Караџић Деса Караџић Јована 104 881 54 22 57 58 61 95 430 865 891 499 687 689 �Караџић Јулијана Караџић Мила Караџић Милева Караџић Милица Караџић Милка Караџић Милојка 881 891 537 569 753 753 904—906 908 528 Караџић Стојанка Чана 660 670 674 677 678 809 809846 809 39 61 68 93 31 202 274 202 192 192 203 Карделис Ана Карделис Зузана Карделис Марија Карио Пап Валерија Карић Карић Даринка Карић Живка Карић Златија Карић Лепа Карић Олга Каришић Бајић Даница Данка Каровић Косана Каровић Сима Риста Касалица Радинка Касалица Чеда Касапић Беба Касапић Вера Касапски Јелица Каснар Караџић Зорка Кастрин Паула Катанац Мира Катанић Благица Катанић Момчило Катанић Тања Катић Верица Катић Војка Катић Даринка Катић Јелена Катић Милица Катић Христина Анђелка Катић Чачић Катица Драгиња Катица (Вуковић) Каћа (Ваљево) Каћански Лучић Вида Кахриман Видосава Качамаковић Вера Качамаковић Јованка Качамаковић Љубица Качаревић Дана Качаревић Јорда Качаревић Л. Качаревић Мара Качаревић Милош Качаревић Мира Качаревић Момира Качаревић Радмила Кашикић Софија Соца 113 121 128185 ' 449 582 403 392 606 610 5361 812 58 93 635 866 892 909921 272 892 402 361 361 26 173 191 194201 113 314 392—394 396 22 29 581 356 802 806 26 700 700 700 759 872 184 702 716 626 646 872 301 817 Квачановић Зорка Зора 204 330 332 328 Квашчев Радмила Прчина Квесић Боса Кевић Миливоје Кеврешан Бисерка Кеврешан Милица Вида Кекезовић Милица Мица Кекић Милица Келић Загорка Керекеш Барбара Керковић Видосава Кершовани Отокар Кеџић Илић Јела Кијаметовић Добрила Кијановић Даринка Кијановић Никола Кијановић Перка (Петра) Кијановић Савка Китановић Тијана Кијановић Финка 500 293 516 525 535 516 533 504 789 301 502 841 830 816 556 384 45 491 11 302 297 533 543 543 533 516 535 Киковић Мих- Н. 672 Киковић Перса 522 Килибарда Достињ,, Килибарда Дуња У68 Килибарда Љубомир Килибарда Марица Килибарда Милева Килибарда Милка Килибарда Пава Килибарда Петрана Килибарда породица (Врело) Килијан Мила Китановић Лепосија Китановић Милан Китановић Стана Китановић Стојадинка Китановић Цвета Киш Лидија Кишпрдилов Надежда Клајић Анђа Клајић Радмила 854 681 870 881 908 916 667 660681 856 874 906 912 913 640647 919 870 557566 762 363 771 771 771 846 790 861 872 884 888 866 874 875 895 916 921 306 306 817 885 576 759 Ковачевић Ковачевић Ковачевић Ковачевић Ковачевић Вишња Дара (Гњилане) Дара (Јагодина) Десанка Драгослава Дуца Ковачевић Душан Ковачевић Ђуја Ковачевић Живана Жика Ковачевић Зора (Крајишка бригада) Ковачевић Зора (Равна Река) 104 287300 696 856870 301 22 2932 34 73 94 172 659 686718 Ковачевић Лепосава 211 Ковачевић Љубинка 688 Клајн Јерина Ковачевић Љубица 688722 Клајн Ружа Ковачевић Малина 426448 Клапаревић Драга Ковачевић Марија (Љубић) 442 Кларић Милица Ковачевић Марија (Нови Сад) 800 Клаусен Ковачевић Мија 127 Кликовац Јанковић Велче Ковачевић Мила 515 533544 Клисарић Добрила Доца 173 409 416 Ковачевић Милева 767 421 424 433 434 442 447 451 Ковачевић Милица (Београд) 128 Клисарић Емилија 409 417 424 442 Ковачевић Милица Клисарић Тадија 433 (Приштина) 868 881 907908 Клисарић Милинковић Ковачевић Милка (Заовине) 509 Хорват Радосија 409 425 433 Ковачевић Милка (Пећ) 878 887888 Клобучар Анкица Мица 833 889 Клокић Милан 712 Ковачевић Мира (Јагодина) 301 Кљајић Филип Фића 23 29 139 693 Ковачевић Мира (Шабац) 346 Кмезић Дубајић Анка 86 790 826 827 836 Ковачевић Мирослава 593610 840 844 Ковачевић Миша 373502 Кнежевић Анка в. Ациган Ковачевић Нада (Београд) 69 Средојев Слободанка Ковачевић Нада (Голубинци) 837 Ковачевић Нада (Мирашевац) 253 299 Кнежевић Анка в. Петров Драгица Ковачевић Наталија 211 Кнежевић Бранка 635 Ковачевић Олга (Врело) 920 Кнежевић Владимир Волођа 532 Кнежевић Вера 528 Ковачевић Олга Кнежевић Вида 870 893 901 (Равна Река) 287 Кнежевић Вукица 182 Ковачевић Олга Кнежевић Госпава 881907 (Ужичка Пожега) 503 Кнежевић Драга 879 Ковачевић Пава Светлана 757 767 772 Кнежевић Зора 302 Ковачевић Пера 791 Кнежевић Зорка Зора 314688 Ковачевић Плана 908 Кнежевић Јања 519538 Ковачевић Рада 301 Кнежевић Јелица 913 Ковачевић Радмила 349 Кнежевић Косана Коса 370 Ковачевић Радмила Вера 253299 Кнежевић Крсман 372 Ковачевић Радмила Клавдија 696700 Кнежевић Милосава Дунда 681 708 725 Кнежевић Наталија 528 Ковачевић Радмила Сека 78 596597 Кнежевић Николија 371524 Ковачевић Радован Максим 757 Кнежевић Рада 301 Ковачевић Рајка 493 Кнежевић Ружа (Врело) 916 Ковачевић Ранка 490 Кнежевић Рржа (Прлита) 603 Ковачевић Ружа (Ваљево) 377 Кнежевић Стефа 545 Ковачевић Ружа (Љубић) 427442 Кнежевић Влаховић Борка 226 Ковачевић Сава 757 759763 Кнежић Иван Цото е 788789 Ковачевић Славка Ћуба 202 Кнеч Вилхелм 792 Ковачевић Слободан 800 Кобал Златка 217 Ковачевић Смиљана 671 Ковановић Мирјана 261 264 265 271 Ковачевић Софија 533 273 Ковачевић Србислава Марија 61 68 Ковач Варвара 65 69 95 112 817—819 821 826 Ковач Даница 385387 830 846 847 Ковач Душан 385 Ковачевић Стана 503 Ковач Љубица 385387 Ковачевић Станка 521 Ковач Перо 385 Ковачевић Стоја 493676 Ковач Стана 385387 Ковачевић Стојанка (Јагодина) 284 Ковачев Љубица 807 Ковачевић Стојанка Ковачев Макса 788 (Куршумлија) 670 674 675 687688 Ковачев Нада 112 Ковачевић Стојка 671 Ковачевић Ангелина (Београд) 26 27 Ковачевић Ћана 920 112 182 Ковачевић Шиља 856 Ковачевић Ангелина (Ваљево) 374 Ковачевић Анђа 887 888 899 900 917 Ковачевић Зоговић Видра 78 853854 Ковачевић Анка 465 856 859 865875 883890 Ковачевић Видосава 509 895 910916 964 Ковачевић Зорка (Ниш) Ковачевић Зорка (Пећ) Ковачевић Катарина Каја Ковачевић Кристина 384 885 64304 112 117 126482 351353 360 376384 595 491 343 �Ковачевић Узелац Милица Ковачи Ђемиља Ковачић Креачић Олга Жога Ковић Бранка Ковић Добринка Ковић Зора Ковић Стана Ковчић Даринка 463 481 484 496 499 869 870883 71 75 104 846 726 710 340 94 256 Коен Пуђа Луна Лела 61 94 201 422 812 828 830 833 Кожовић Јела 676 680 Кожовић Милева 668 Кожовић Милосава 684 Кожовић Наталија 662 Кожовић Ружа 684 Кожуљ Ката 303 Козарац Вукица 920 Козарац Дара 869 870907 Козодер Стана 427 442 Којадиновић Олга 463 481 484486 498 Којадиновић Пола 499 Којић 921 Којић Ангелина Анђа 135 223227 Којић Даринка 618 Којић Живадинка 224 Којић Живан 376 Којић Злата 625 Којић Јока 336 Којић Коса 325 336345 Којић Марта 336 Којић Милица 345 Којић Мица 336 Којић Наталија 202 Којић Олга 325 336341 Којић Радмила (Пожаревац) 569 Којић Радмила (Шабац) 335 Којић Роса 325 336339 Којић Стојка 384 Кокајић Марица 204 205 214 217 332 Кокић Борислав 721 Кокић Софија 494 Коковић Љубинко 655 Кокотовић Вида 861 872884 Кокотовић Љубица 326 Колаковић Видосав 417 Колар Јелка 869 Колар Симо 869 Коларевић Даница 392 Коларевић Радослава 392 Коларић Јулка 369 Коларић Смиља 817 Коларов Владимир Коча 785 786 Коларов Емилија Мила 77—79 843 Коларовић Ђоковић Душанка 69 115 Колашинац Винка 524 Колашинац Милева 539 Колашинац Петра 903 Колашинац Рајка 516 Колб др Лепа Ружа 766 772 Колб Мартин 772 Колер Ивајнер Клара 174 Колер Ивајнер Кокан Коко 174 Коловић Бранка 493 Коловић Госпава 393 403 Коловић Милостива 393 Колубарац Јован Шкава 365 Колџић Љубица Фатима 817 Кољђини Тахир 920 Ком Милан 804 Комадинић Марија 450 455 Комадинић Милан 434 Комадинић Цака 427 Комадинић Цана 427 Комановић Јелица 202 Комарица Светозар Комлош Едита 529 39 Комненовић Крстина Комненовић Олга Кондић Петрија Конић Смиљана Константиновић Влад. Константиновић Дана 256 892916 326 341 724 741 Константиновић Драгиња Дада Константиновић Душан Константиновић Каранфилка Константиновић др Милица Константиновић Ната Константиновић Олга Константиновић Росанда Контуре Ханика Кончар Вукосава Кончар Раде Коњовић Љубица Копарац Иванка Копарец Јелена Копарец Љубинка Копач Душана 53 113 123 172 655 778 225 710 392 341 508 601 618 98 100 696 113164 598 598 656 658662 666 667 686 Копачки Сокић Зага 202 Копић Живка 273 Копривица Ивковић Добрана 659 666 Копуновић Љубица 331 336 Копчалић Јелена 794 Кораћ Анђа 275 Кораћ Душан 271275 Кораћ Зорка 916 Кораћ Радомир 275 Кораћ Јаснић Евгенија Гена 864 Корман Евгенија 275 Коробчански домаћица (Крагујевац) Королејић Борика Королија Зорка Корпорић Глинка Гаља Коруновић Коса Коруновић Миланка Коруновић Ружица Косанић Анка Косанић Јелена Косановић Анђелка Косановић Боја Косановић др Веља Косановић Јелена Косановић Невенка Косанчић Деса Косанчић Иван Косар Катица Косијер Штефица Косић Вера Косић Миладија Костић Даринка (Дејан) 779 Костић Даринка (Мачвански Прњавор) 335 Костић Даринка (Паштрић) Костић Деса Костић Евгеније Костић Живка Костић Загорка Костић Зора Костић Зорка Костић Иванка Костић Јагода Костић Јездимир Костић Јелена (Бор) Костић Јелена (Лесковац) Костић Јелена (Неготин) Костић Јелка Костић Катица Костић Каћа Костић Кина Костић Лепосава Костић Љубица (Дејан) Костић Љубица (Лесковац) Костић Љубица (Прокупље) Костић Мара Костић др Милан Костић Миланка Костић Милева Ђ. Костић Милена Дунда Костић Миленија (Књажевац) 385 874 921 620 734 770 771 581 222 740 841 306 608 735 739 602 620 809 603 626 778 779 78 673 656 779 70 772 774 751 597 Костић Миленија (Крагујевац) 273 275 Костић Милица Костић Милка Костић Надежда 269 Костић Нега 872 884921 Костић Предраг 45 137 Костић Радуника Св. 93 Костић Савка (Братмиловац) 557 Костић Савка (Петровац) 3839 Костић Санда 303 Костић Славка 207 Костић Смиљка Б. 207 Костић Софија 91 112 Костић Станица 893 Костић Тодорка 1259 Костић Христина 182 Костић Гарибовић Вука 302 128 Костић Златановић 654 Јелена Јела 314 610 Костић Станковић Добрица 321 324325 Котарев Ракила 328 333 336337 311 314 592 604 618 Котевић Стојановић Марика 627 628634 642—644 647 Котори Естма Космајац Ђорђе 102 116 125 143 164 165 563 Косовац Борка 323 342 Косовац Јелена 325 Косовац Катарина 323 Косовац Милева 48 382 465 500—502 Косовац Милена 325 328336 Косовац Милуша 537 541 Косовац Ружа 426 448452 Косовац Стојанка 403 Костадиновић Видинка 599 Костадиновић Лепосава 217 Костадиновић Рада (Ваљево) 384 Костадиновић Рада (Књажевац) 597 Костадиновић Смиљана Смиља 659 677 Костић Ангелина 222 Костић Бранка 741 Костић Велика 758 Костић Вера 752 771 Костић Вида 360 Костић Видосава 774 Костић Грозда 858 875 Костић Дана 323 Костић Даница Т. 774 965 Котур Лидија Котуревић Стајка Котуровић Рудинац Милена Коцевић Вера Коцевић Добрила Коцић Анка Коцић Десанка Коцић Јана Коцић Косовка Коцић Мара Коцић Мирјана Коцић Параскева Коцић Селена Коцнур А. Кочовић Даница Кочовић Дара Кочовић Лазар Кочовић Рада Кочовић Зорић Петруша 61 Кош Марија Коштан Деса Коштан Мира 902 737 385 659 592 616 721 743 885 761 707 775 608 573 709 222 325 333 336 337 423 430 758 769 770 48 237—239 243 261 462 142 179 235 910 861 443 431 189 667 734 780 747 779 705 780 677 221 224 12 532 518 97 391 393 97 113 114 117 182 183 39 53 61 �Кпуска Мазлом Кравцев Радојка Краиновић Душица Краиновић Јања Краиновић Луција Краиновић Љубица Краиновић Милена Краинчанић Јелисавета Крал Алојз Краљ Бојана 920 432 887 881 915 341 870 874887 891 908 915 391 791 841 Краљевић Босиљка Боса 291292 295 309 310 Краљевић Никола 295 Краљевић Радосављевић Грозда 295 Кранк Евица 641 Красић Мара 778 Красић Милунка 670 Красић Рајна 664 Красојевић Олга 402 Краус 163 Краус Бланка 328 373 374 376 Краус Јосип 171 Краус Леа 93 Краус Леонтина Краус Ерлевајн Хенријета Крговић Софија Креаковић Загорка Крезовић Кремић Надежда Кремић Милена Кремић Ружа Кремић Антонијевић Оливера Вера Кресник Мирјана Кречковић Илинка Ика Крештелица Ћеба Кривокапић Пава Кривокапић Спасија Кривокућа Божика Кривокућа Добрила Невенка Кривокућа Савка Кривошијић Лепосава Кригер Петар Крижан Милица Криловић Дара Криловић Јелена Кричка Живка Кричковић Вукосава Кркелић Милка Кркић Загорка Белка Кркић Зорка Крнетић Мира Крнић Александар Крнић Божана Крнић Даница Крнић Драгица Крнић Драгутин Крнић Живана Крнић Живодарка Крнић Јелица Крнић Мирослав Крнић Радослав Крнић Слободан Крнић Софија Крњић Петровић Душанка Кројин Спасенија Кротић Мира Крсмановић Бора Крсмановић Вукосава Крсмановић Добринка Крсмановић Радосава Крсмановић Славка Крстић Александар Крстић Ангелина Крстић Божана Крстић Божо Змај Крстић Бошко 170—173 925927 929 931 171 382 345 529 494 494 490 Крстић Бранка Крстић Бацко Крстић Велика Крстић Вера (Књажевац) Крстић Вера (Петровац) Крстић Вера (Црвена Јабука) Крстић Вида Крстић Душанка Крстић Душица Крстић Дуња Крстић Живота Крстић Загорка Крстић Зорка Крстић Јаворка Крстић Јелена Крстић Јелица Крстић Јованка Крстић Коса Крстић Љиљана Крстић Љубинка Крстић Љубисава Крстић ЈБубица Крстић Марица Крстић Милена (Бојник) Крстић Милена (Добрујевац) Крстић Милица (Бојник) Крстић Милица (Петровац) Крстић Милојка Крстић Митра Крстић Митрана Крстић Нада Крстић Никосија Крстић Петрија Крстић Перса Крстић Персида Крстић Рада Крстић Ранка Крстић (или Божић) Ранка Крстић Светлана Љаља Крстић Софија Крстић Стана (Бојник) Крстић Стана (Слишане) Крстић Стојана Крстић Јовић Живка Крстовић Рада Кртнић Мара Кртолица Дара Кртолица Љубица Кртолица Стана 780 779 863 610 709 726 329 874 699 336342 311314 751 234 749 775 774 752 664 301 341 756 284 872875 893912 301 774 600 774 709 234 677 660 301 778 665666 94 751 635 617 618 167178 779 774 749 660 497 498527 641 856 875887 893 894 913 533 537538 138 881 881 441444 740 756 770 742 135 658 336340 870881 400 916 53 918 325 879 899 340345 Кртолица Булатовић Босиљка 857 878 820 887 889 893 54 894 913 870 Крунић Душанка 662 314 640647 Крунић Јованка 662 635 Крунић Ковиљка 689 113 Крунић Рајка 841 385 Крунић Ружа 689 385387 Крупеж Вера 314447 385387 656 Крупеж Даринка 444 Крупеж Драгиња 427 385 385387 Крупеж Ленка г 427 450455 Крупеж Милена 427 385387 Крупеж Милка 427 817 Крупеж Милостива 444 385 Крупеж Рада 427444 385 385 Крупеж Радмила 423 385387 Крупежевић Јагода 221 610 Крушчић Босиљка Боса 874 888913 254 Крушчић Васиљка 874 3839113177 Дара Крушчић 913 490 Крушчић Зорка Кока 889 912913 191 Крушчић Коса 888 538 Крушчић Милена 888 442 Крушчић Ната 857888 238 Крушчић Савета Кока 856 867 894 912 635 Крцуновић Зора 391 393 396 767 Крџалић Дара 77 568 Крџалић Зора Зага 79 836840 751 Кршенковић Цвета 907 766 Кршљанин Љубица 293 966 Кршул Олга 39 112 115 130 167 172 Кршул Страдал Лепа 133 Кубјеш Љубица 175 Кубуровић Ката 430 Кубуровић Љубица 532 Кудра Милица 177 Кузмановић Ангелина 358 376 380 382 Кузмановић Бранко 376 Кузмановић Даница Арлета 817 Кузмановић Драгана 382 Кузмановић Живанка 208 209 Кузмановић Зорка 222 Кузмановић Јелка 208 Кузмановић Љубица 336 Кузмановић Милица 202 Кузмановић Милка 425 448 Кузмановић Милоје Миша 629 Кузмановић Новка 392 401403 Кузмановић Рајка 755 Кузмановић Ружица 393 394396 Кузмановић Слободан 382 Кузмановић Росић Наталија 203 Кузмановић Симић Драгиња Сека 314 349 358376 380 381 Кузминац Ана 817 Кузник Татјана 628 Кујовић Вукоје 686 Кујунџић 420 Кујунџић Даница 856 Кујунџић Добрила 870 Кујунџић Радованка 444 Кујунџић Смиљка Цица 173447 Кукаљ Вукајло 294296 Кукаљ Савка 48 294296 Кукић Томка 340345 Кулезић Криловић Дара 326 Кулић Душанка 669671 Кулић Јелена 671 Кулић Стана 765 Кулић Савовић Стана 659681 Кулиџан Божовић Зора 121314 Куљанин Софија 527 Куљанчић Милена 48291 Кумануди Анка 61 111 182185 Кумануди Мара 116 Кумар Вука 179 Кун Нада 61 94182 Кундаковић Драгица 694 Кураја Љутвија 860 Курилић Марек Мира 53 Куртић Вида 775 Куртић Стана 775 Кусовац Мара 854 861 865 909922 Кустудић Живановић Анђа 67161 Кустурић Десанка Ђука 384 Кустурић Мара 104 196 463476 490 491 499 Кустурић Стаменка Кусуровић Љубица Кусуровић Милка Кутлача Невенка Кучевић Најла Кучевић Нура Кучевић Софија Кушић Милинко Кушић Данон Ина 462 472 508510 194 194 46 522 540 491 476 495 499502 53 423 428430 Л Лабан Вера Лабовић Љубица Лабус Јованка Лабус Мара Лабус Милица Лабус Перса Лавринић Славко Лаза партизан (Басаре) Лазар Олга Лазаревић Ал. 628 665 881 870881 871 881908 416 582 177 736755 �Лазаревић Ана 303 Лазаревић Аница Марусја 553561 Лазаревић Анка 620 Лазаревић Божика 645 Лазаревић Боса 881 888 907 920 Лазаревић Велимир 433 Лазаревић Вера 412 431 450 Лазаревић Вида 606608 Лазаревић Воја 581 Лазаревић Горица 569 Лазаревић Даница Дана 393394 Лазаревић Даринка 208 Лазаревић Даринка Б. 344 Лазаревић Десанка (Крушевац) 635 Лазаревић Десанка (См. Паланка) 297 Лазаревић Душан 581 Лазаревић Живка (Белица) 120 Лазаревић Живка (Стојник) 234 Лазаревић Живко 584 Лазаревић Заја Н. 722 Лазаревић Јулка (Ариље) 504 Лазаревић Јулка (Београд) 182 Лазаревић Катарина 228 Лазаревић Косинка 402450 Лазаревић Круна 581 Лазаревић Лазар 275 Лазаревић Љутица 721 Лазаревић Милан Плави 571 Лазаревић Милева 539 Лазаревић Милена 173 407 412 430 433434 447 450 Лазаревић Милица 429 Лазаревић Милојка (Аранђеловац) 238 Лазаревић Милојка (Гружа) 275 Лазаревић Миља 396 Лазаревић Михајло 248249 Лазаревић Младен 581 Лазаревић Ната 432 Лазаревић Павлија 359 Лазаревић Перса 753 754 771 Лазаревић Радисав 275 Лазаревић Радмила (Глибовац) 217 Лазаревић Радмила (Даросава) 233 252 Лазаревић Радмила (Крушевац) 635 Лазаревић Радмила (Мељак) 228 Лазаревић Радојка 94 Лазаревић Радулка 744 Лазаревић Рајна 241 248249 Лазаревић Ранимирка 429 Лазаревић Светолик 487 Лазаревић Славка 274 Лазаревић Слободанка 252 Лазаревић Смиља 618 Лазаревић Стана 735 Лазаревић Станимирка Цана 516532 537 539 Лазаревић Цана 193 Лазаревић Ђорђевић Јелена 596 Лазић Коса Лазић Крстина Лазић Лепа Лазић Лепосава Лепа Лазић Љубица Лазић др Марија Лазић Миленија Лазић Милка Лазић Мира Лазић Младена Лазић Нада Лазић Надежда (Азања) Лазић Надежда (Орашац) Лазић Наталија Д. Лазић Обренија Лазић Перса Лазић Радмила Лазић Радомир Лазић Роса Лазић Сека Лазић Слободанка Лазић Стојанка Лазић Христина Лазић Марић Дана Лазовић Аранђија Лазовић Бисенија Лазовић Вера Лазовић Веселинка Вера Лазаревић Павловић Милена Лазаревић Пивашевић Вера Лазаров Милица Лазаров Раша Лазић Гина Лазић Гордана Лазић Драгиња (Селевац) Лазић Драгиња (Стубленица) Лазић Живка Лазић Живка Баба Живка Лазић Жика Лазић Зорка Лазић Јаворка Лазић Јелка Лазић Ката Лазић Ковиљка 634 433 326 328342 603 605 606 610 837 837 557 427444 300 385387 361 812813 341 361 293 361 833 605 617618 491 Лазовић Дара Лазовић Деса Лазовић Живомир Лазовић Живка Лазовић Миленка Лазовић Милојка Лазовић Милунка Лазовић Сава Лазовић Синиша Лазовић Споменка Лазовић Стевка Лазовић Добринка Салаџа Лазовић Симић Даринка Дара Лазовић Тоскић Јулка Лазовића кућа Лајовић Милева Лајтман Катица Лајтман Стеван Лакај Гига Лакић Радмила Лакић Радојка Лакићевић Дара Лакићевић Злата 857 864 Лакићевић Милица Лакићевић Олга Лакићевић Пава Лакићевића кућа (Пећ) Лаковић Милка Лаковић Станица Лаковић Станка 670 270 89 113 161254 112140 147 173 628 893 531538 270 270 451 462 426 305 361 542 182635 427 679 681682 642 867 53 61 26 26 198 381 44 45 53 528 879 917 919 494 427449 869 869 499 869 196 463 476484 494 499 521 527 921 608620 874 890894 869 879 899902 49 208210 Лазаревић Миловановић Душанка 632 Лазаревић Миловановић Рада 293 293 293 422 427444 79593 182 443 651 297 752 397401 293 386 346 191195 293 218 724 293 341 568 225226 568 Лакчевић Војо Лалатовић Боса Лалевић Нада Лалевић Станица Лалић Боса Лалић Милева Лалић (или Лазић) Наталија Лалић Радмила Лалић Рајко Лалића кућа (Призрен) Лаловић Драгица Лаловић Живко Лаловић Јованка Лаловић Милојка Лаловић Радмила Лаловић Стана Лаловић Стојановић Катарина Каја 67 855 861865 883 617 177 85 855 256707 379 286 353 358 370379 357 357 253 356—358 382 385 370 378 379 967 Лалош Вујошевић Лепосава Лепа Лапчевић Лапчевић Вера Лапчевић Верица Лапчевић Јагода Лапчевић Јелена Лапчевић Милосава Лапчевић Спаса Ласић Милка Латковић Бојана Ландановић Јулијана Лаушев Милица Лацковић Каја Лашић Блага Лашић Милан Левај Михаљ Леви Зојица Леви др Курт Леви Леви Леви Леви Перса Ратка Софија Бобић Марија Леви Васовић Лидија Мира 51 61 63 111126 128 138 172—183 700 722 563 641 688 664 516 518 178 104 870 429 809 340 345 528 527 803 61 70 126 272 472 484 486 487 767772 41 169 272 730 739 747 767772 Леви Мићић др Ракила 173330 Левингер Јолан Мира 831833 Левстек Паула 91 Легац Марија 285 Ледерер Кајзер Мира 93 Лежајић Десанка Цура 127 128 129 173 Лека (Дреновац) 619 Лека, партизан (Зајечар) 614 Лекић Андрија 398 Лекић Данило 84 Лекић Јованка 391 397 398 401854 Лекић Милунка 391 Лекић Рабија 901 Лекић Ружа 670 Лекић Вукомановић Марија 398 Лековац Мила 881 Лековић Велимирка 515 518 519 523 527 529 Лековић Вида 523 Лековић Војо 537 Лековић Добринка 515 516 523 537 539 Лековић Здравка 516 517 519 523 529 Лековић Мила 515 517 519 523 527 529 Лековић Милијана 516 Лековић Тијана 523 Лековић Ђурић Деса 67861 Лелековић Јелена 380 Лелековић Ката 359380 Лелековић Љуба 380 Лелековић Љубинка 380 Лелековић Ружа Карна 359380 Ленард Драгутин 120 Ленард Љубомир 134 Лепа (Бегаљица) 220 Лепава, кројачица (Краљево) 391 Лепојевић Десанка 751 Лепојевић Круна 779 Лепојевић Лепосава 402 Лепојевић Славица 779 Лепојевић Станислав 361 890 903 910 Лепојевић Стојанка 722751 Лепотић Ана 840 Леринц Ружа 715716 Летић Влада 223 Летић Десанка 812 Летић Јелена Јелица 135 173 223 227 Лешић Патриција 608 Либман Агата 792 Ликодрич Живка 326 Лилић Јованка 61 261 273 Лилић Павлија 707 Лилић Стана 26 Лилић Михаиловић Загорка 61734 Лилкић Босиљка 618 �Липман др Сидонија Липованов Јованка Дада Липовић Милева Лис Петар Лисинац Лепосава Поја Лисјак (Лисак) Јанко Павле Пушка Лисула Лука Лисулов Јела Лисулов Мара Лисулов Марија Лисулов Смиља Лихтнер Ружа Лишанин Дрина Лишанчић Даринка Лишанчић Десанка Лишанчић Душанка Лишанчић Зорка Зора Лишанчић Росанда Роса Лишанчић Славка Лишанчић Чедина Ловић Јерина Ловрековић Даница Рођа Ловренчић Боле Цита Ловчевић Зорка Логар Дизма Лојовић Марија Лојовић Стана Ломић Спасенија Ломпар Марија Лонгиновић Вида Лонгиновић Ленка Лончар Мара Лончар Милка Лончаревић Вера Лончаревић Ђурђица Нада Лончаревић Марија Лончаревић Милица (Горњи Милановац) 332485 98787 544 635 628646 127129 922 854855 874 858920 888 603 392403 426 426442 448 421422 426 435 444 426452 422 426444 426448 547 842 61 91 340 712 892916 916 211 422 425 431 527 694 61 731 311314 812 812 447 451 Лончаревић Милица (Прешево) 764 Лончаревић Паулина 608610 Лончаревић Теодора 45 111 172 185 Лопушина Ковиљка 606 Лотвин Лазар 421 Лотрић Сафа 67 519 525 527530 532 539 540 541 Лошић Вера 194195 Лугарић Боса 602 Лузник Мирка 301 Лукач Карло 167 Лукач Катица Каја 817 Лукач Милица Анча 817818 Лукић Божидарка 301 Лукић Борка 361 Лукић Бранислава Бранка 61 69114 Лукић Василија 430 Лукић Даница 314 445446 Лукић Даринка 361 Лукић Драг. М. 355 Лукић Драгица 703 Лукић Живка 361 Лукић Зорка 343 Лукић Иванка 430 Лукић Јованка в.Шаморел Жаклина Лукић Кринка 430 Лукић Лека 383 Лукић Лена 45135 Лукић Лепосава (Борак) 631 Лукић Лепосава Лукић Љуба Лукић Љубица Лукић Микосава Лукић Милан Лукић Милева Лукић Милија Лукић Милица Лукић Милка Лукић Милојка (Вреоце) 196198 200 251 579 674675 425 235237 378 343 431449 343 430 Лукић Лукић Лукић Лукић Лукић Лукић Лукић Лукић Лукић Лукић Лукић Мирко Нада Ната Новка Олга Рада (Јагодина) Рада (Шабац) Радмила Радојка Сара Петровић Мила 620 441 910 917 228 253 301 323 374 222 235 237238 220 Лукић Тишлер Милица 113 Лукнер Марија Марица Луковић Бранка Луковић Даница Луковић Љубица С. Луковић Мирко Луковић Нада Луковић Перка Луковић Петкана Луковић Петрана Луковић Слободанка Дијана Луковић Стојка Лукомски Љубица Лучић Анђелка Лучић Анка Лучић Борка Лучић Јасна Лучић Милена Лучић Недељка Лучић Рада Лучић Радојка 866897 905 916 28734 292 311 602 604—606 610 447 85 86 284392 49 464503 391 634635 180 24 122639 642 643 491 635 53 113 630646 528 545 403 669 545 Љубојевић Мардарије Љубојевић Нада Тиха Љубујева Дара Љубујева Рума Љујић Босиљка Љујић Велисава Љујић Вера Љујић Винка Љујић Винка Р Љујић Војислава Љујић Дарка Љујић Добрила Љујић Добринка Љујић Душанка Љујић Живко Љујић Јока Љујић Јованка Љујић Коса Љујић Мила Љујић Милева Љујић Милица Љујић Рада Љујић Радојка Љујић Стана Бела Љујић Станојка Љујић Дучић Зорка Љујићи (Нова Варош) Љумин Љубинка Љумић Аиша Љумовић Коса Љумовић Ружа Љумовић Савета Љутвићи Ибраим Љутић Бранка Љутић Даница Љутица Милева Љуца Рукија 562 812 835838 569 569 524 538 527 532 541542 524 538 524 539 537 532 516 533544 517 539 539 547 524 517 524 514 515 517519 539 539 522 515 531 299 547 900918 681688 722 920 628 622 910 537 Љ Љамић Јовка Љамић Ружа Љамић Станојка Љачић Мара Љотић Димитрије Љубенко Спасоје Љубеновић Добринка Љубинка (Прекадин) Љубинка (Совљак) Љубинка (Шишмановац) Љубинка Љупка (Зољево) Љубинковић Анка Љубинковић Дана Љубиновић Душан Љубиновић Ђорђе Д Љубиновић Злата Љубиновић Јозефина Љубиновић Љубомир Павле Љубисављевић Богданка Љубисављевић Војиславка Љубисављевић Живка Љубисављевић Љубисавка Љубисављевић Милица Љубисављевић Надежда Љубисављевић Симка Љубисављевић Стана Љубисављевић Милановић Ружа Љубић Алтана Љубић Зонка Љубић Косана Љубић Лепосава Љубић Љубица Љубић Росанда Љубић Стојадинка Љубић Стојан Љубичић Босиљка 872 869921 872 342 102 385654 445 761 660 385387 660 771 817 89 714 714 714716 714 597714 217 872875 921 921 640 875921 875 921 600618 778 754757 750 748 773 748 769 748 391 Љубичић Бранислава Бранка 314 655 663 667 686718 Љубичић Радојка 335 Љубичић Стојана 493 Љубојевић Живка 325345 968 М Маглајлић Вахида Маглић Иванка Мађарчић Ружа Маестро Ленка Мажић Љубица Мажић Мара Мазињанин Андрија Мазињанин Љубица Мазић Мира Мајер Отмар Мајсторовић Живаиа Мајсторовић Јелена Мајсторовић Љуба Мајсторовић Надежда Мајсторовић Надежда Нада 104 84 301 93 807 809 387 194 195330 485 504 541 803 208209 618 474 314 173 409 421 424 446 447 451 Мајуцић Драга 601 Мајцен Зденка 482499 Мајцен Иванка 303 Мајцен Марија 504 Мајцен Мирко 504 Мајцен Нева 504 Макевић Зорка 374 Макић Даринка 239 Маковка (Равна Река) 288 Максимовић Божа 200 Максимовић Божидарка 178 Максимовић Бранко 140144 Максимовић Вида 920 Максимовић Вукосава 297 Максимовић Гина 339 Максимовић Дана 38 140 144155 Максимовић Даница 273 Максимовић Дара 130 Максимовић Драга (Кожуар) 361 Максимовић Драга (Штитар) 339 Максимовић Драгица 444 Максимовић Драгољуб (Текериш) 341 �Максимовић Драгољуб (Церовац) 297 Максимовић Животије 634 Максимовић Зага 323 Максимовић Зора 263 Максимовић Јагодина 217 Максимовић Јелена (Лесковац) 752 Максимовић Јелена (Текериш) 341 Максимовић Јелисавета 724 Максимовић Јован 85 Максимовић Јулка 507 Максимовић Катарина 871 Максимовић Лука 341 Максимовић Љуба 85 Максимовић Љубивоје С 156 Максимовић Љубица 688722 Максимовић Љубица Ж 344 Максимовић Миливој 341 Максимовић Мица 228 Максимовић Негосава 362 Максимовић Радмила 724 Максимовић Радојка (Врчин) 225 Максимовић Радојка (Мургаш) 184 Максимовић Роска 322 324—326 331 339 341 Максимовић Стана 339 Максимовић Станија 256 Максимовић Станија Мица 263 Максимови Стојанка 503 Максимовић Гајић Катарина 296 Максимовић Милосављевић Александра Леја 351 374375 Максимовић Перишић Хермина 297 Максић Ивана 326 Максић Јелка 340 Максић Косанка 817 Максић Милојка 910 Максић Олга 771 Максић Савковић Вера 326 Макуљевић Марија 572 Макунчевић Милица 345 Малдини Магдалена Бела 314740 746 Малдини Олга С 314 740 744—746 Малдини Светислав 744 Малдини Марковић Јелисавета 744 Маленовић Вида 778 Малетић Драгиња Драга 324 328 329 336 Малетић Јован 373 Малетић Милка 341 Малетић Раде 341 Малетић Сретен 373 Малешевић Вида 173 Малешевић Вукица Оља 812 Малешевић Гледа 545 Малешевић Милинка 383 Малешевић Радојка 545 Мали Бата илегалац (Крушевац) 634 Мали Нада Мирјана 830 Маливук Загорка Зага 39141 142 151—153 163 164 Маливуковић Роса 346 Малинска Веселинка 39 61 113 98100 Малић Мирослава Малићанин Иванка Маличанин Радмила Малишић Зора Малишић Лепосава Малишић Милка 392 391392 626 892896 921 857862 913 Малишић Радовић Дара 856862 864 871 889 913 Малник др Владимир Маловић Анђелија Каћа Маловић Милица Маловић Милосава Мамужић Сузана Мамузић Вида Дринка Мамула Ружа Маначевић Ана Мандић Борка Р. 607 79 301 853 179 817830 846 124 340 533 Мандић Вера Мандић Даринка Мандић Драгица Мандић Живка Мандић Јока Мандић Катарина Мандић Мара Мандић Милена Мандић Милорад Мандић Михајло Мандић Олга Мандић Смиља Мандић Цаја Мандрапа Иконија Мандрапа Олга Манестер Паулина Манетовића кућа (Призрен) Манић Анка Манић Драга Манић Јулијана Манић Љубица Манић Нада Манић Наста Манојловић Вида / Манојловић Катица Манојловић Милица Манојловић Николија Манојловић Олга Манојловић Славка Манојловић Стаменка Манола Срећко Манола Цоловић Елза Манчић Емилија Манчић Милева Манчић Станка Мара (Лебане) 49 346 369 448 341 343 426 442 49 792 793796 384 383 150 341 916 426 451 916 921 916 78 870 193202 759 138 759 698 706707 53 402 314 709 597 380382 373 85 85 708726 708 698 726 759 Мара или Јелица ученица Београд 201 Марасовић Олга Марељ Зора Маренић Косовка Марика (Криви Вир) Маринков Ружица Којина Маринковић Ангелина Маринковић Биљана Маринковић Босиљка Маринковић Венијамин Маринковић Видосава Маринковић Горица Маринковић Даница (Болеч) 5161 369 302 601 790 403 311 314316 618 509 384 598 226 Маринковић Даница (Горње Црнуће) 428 Маринковић Даница (Кленови) Маринковић Драгиња Маринковић Дуца Маринковић Живка Маринковић Живко Маринковић Зорка (Венчане) Маринковић Зорка (Горња Топоница) Маринковић Зорка тетка Зорка Маринковић Маринковић Маринковић Маринковић Маринковић Маринковић Маринковић 556 568 533 697 222 303 232 687 599 602 610 613619 Јаворка 114 138 147 Јагода Јелена Јелица Јула Лена Лепа Маринковић Лепосава (Драги Део) Маринковић Лепосава (Стојник) Маринковић Љубица Маринковић Љубинка Маринковић Мара Маринковић Миланка Маринковић Милева Маринковић Милован Маринковић Мира Маринковић Митра 969 294 775 302 657 809 425 442 443 226 758 770 533 217 294 301 351 568 775 Маринковић Наталија Маринковић Радмила Маринковић Радојка Маринковић Роксанда Маринковић Ружа Маринковић Светислав Маринковић Селена Маринковић Симка Маринковић Соња 220 217294 628 723 618 Циркузан 592 616 274 279 407448 374376 13 22 52 53 61 63 95 784— 786 802 826 925 927 929 931 775 Маринковић Спасена Маринковић Стака Маринковић Стана (Драговац) Маринковић Стана (Обреновац) Маринковић Станислава Маринковић Станка Маринковић Стојана Маринковић Стојна Маринковић Цвета Мариновић Даница Дика Мариновић Живка Мариновић Олга Мариновић Ранковић Надежда Маринчанин Милева Марисављевић Живана Марисављевић Миросава Марић Вићентије Марић Гледа Марић Загорка Марић др Јулија Марић Катица Марић Косана Марић Љубинка Марић Љубомир Љубез Марић Машинка Марић Милена Марић Милица (Грделица) Марић Милица (Заовине) Марић Милоранка Марић Милунка Марић Радоје Марић Савета Марић Станика Марић Тика Марић Тонка Марић Петровић Савета Марићевић Рада Маричевић Бојана Маричић Бранко Маричић Вера Маричић Даница Маричић Даринка Маричић Зора Маричић Зорка Маричић Каја Маричић Косара Маричић Лепосава Маричић Цана Марјан Цвета Марјанац Сека Марјановић Александра Цана Марјановић Вера (Неготин) Марјановић Марјановић Марјановић Марјановић Марјановић Марјановић Марјановић Марјановић Марјановић Вера (Шабац) Даница Дара Дарка Драгиња Живадинка Жикица Живка Зага Царетова 688 775 202 775 509 775 762 775 52 53 61 94 410 431 448452 410 431 448452 49 207 208209 290 422 443 275 525 707 61161 392 398 399401 403 23 30356—358 369 378 381 384 275 375 358 369379 509 392 509 491 275 30 461510 301 509 366 93 94 357 358386 527 602 647 208 208 208 627 208 208 295 881 491 606 383 49 162 163207 209 210553 184 603 605606 608 610621 322 325342 293 694 710 713726 742 545 217253 606610 342 626 �Марјановић Јела Марјановић Јелена Марјановић Јелица Марјановић Каја Марјановић Костадинка Марјановић Латинка Марјановић Лепа (Ваљево) Марјановић Лепа (Ушће) Марјановић Лепосава С. Марјановић Љуба Марјановић Милан Марјановић Милена Марјановић Милица Марјановић Миодраг Дедица Марјановић Мића Марјановић Наталија Марјановић Сида Марјановић Николиш Сибинка Марјановић Садуловић Живка Маркановић Десанка Маркезанова Даринка Маркишић Алекса Маркићевић Макс Маркишић Милојковић Христина Тина Маркишић Ристић Марија 569 499 175 293 302 217227 377 202 723 584 567 856 568 293 916 494 104 560 570 28734 430 191 712 562 49 701 705707 712 724 706713 Марковић породица (Дренова) 545 Марковић . 294 Марковић Александар 294 Марковић Ангелина 376 Марковић Анђа 885 Марковић Анђелка 45 694 Марковић Антоније 595 Марковић Богосав 299 Марковић Божа 397 398 Марковић Бојаиа 325 Марковић Бора 98 190 Марковић Брана 223 Марковић Бранислав 635 Марковић Бранка 585 Марковић Бранко 655 Марковић Бранојка 545 Марковић Вера (Београд) 178 Марковић Вера (Милошевац) 218 298 Марковић Вида (Крушевица) 239 Марковић Вида (Ужице) 490 491 Марковић Видак 683 Марковић Винадија 688 Марковић Витомир 294 Марковић Војка 302 Марковић Гина 774 Марковић Дана (Бојник) 774 Марковић Дана (Драговац) 775 Марковић Дана (Пријепоље) 545 Марковић Даница (Влашки До) 295 Марковић Даница (Жабљане) 722 Марковић Даница (Краљево) 403 Марковић Даница (Пожаревац) 557 Марковић Дара 302 Марковић Даринка Дара 390 391 393 Марковић Даринка (Остружањ) 376 Марковић Даринка (Шарлинце) 750 Марковић Десанка Деса 53 207 209 125 226 273 274 Марковић Дивна в. Арсенијевић Добрила Марковић Марковић Марковић Марковић Марковић Марковић Марковић Марковић Марковић Марковић Дикосава Добрија Добрила (Враново) Добрила Долица Добрила (Лисовић) Добрунка Драга (Драговац) Драга (Рибница) др Драгиња Драгица (Лесковац) 238 361 218 627 646 207 208 742 775 402 61 314 732 Марковић Драгица (Обреновац) Марковић Драгица (Прокупље) Марковић Драгица (Спанце) Марковић Драгослав Марковић Драгутин Марковић Дража Марковић Дража Рођа 203 663 661 669 674 500 719 207 209 218 219 223 554 555577 585 587 545 Марковић Душанка Марковић Душанка в. Андрић Вера Марковић Душица 863 915 Марковић Живана (Држановац) 670 Марковић Живана (Карановчић) 647 Марковић Живана (Ропочево) 203 Марковић Живана Тејка 191 Марковић Живка (Браљина) 640 Марковић Живка (Власотинце) 778 Марковић Живка (Вукићевица) 202 Марковић Живка (Ћуприја) 285 Марковић Загорка (Александровац) 635 Марковић Загорка (Ратаре) 217 Марковић Злата (Белогош) 681 Марковић Злата (Трњане) 567 Марковић Зора (Неготин) 606 Марковић Зора (Равна Река) 302 Марковић Зорка 748 Марковић Иванка 228 Марковић Р1линка 346 Марковић Исидор 417 Марковић Јелена Јела 314 463505 Марковић Јелена Шангајка 758 Марковић Јелисавета 294 302 Марковић Јелица Марковић Јованка Марковић Јованка М. Марковић Јулка (Азања) Марковић Јулка (Бојник) Марковић Каја (Ваљево) Марковић Каја (Поповић) Марковић Каја (Прокупље) Марковић Косана Марковић Косара Марковић Крстана Марковић Лела Марковић Лепосава (Бојник) Марковић Лепосава (Влашки До) Марковић Лепосава (Грабовац) Марковић Љубинка Марковић Љубинко Марковић Љубица (Алексинац) Марковић Љубица (Београд) 208 215 218 224 921 723 294 774 351 357376 299 687 211 225 373 872 884 557 585 774 295 303 860 869899 655 726 38 Марковић Љубица (Ћуприја) 161 285 287 Марковић Љубица Јуца Марковић Марковић Марковић Марковић Марковић Марковић Марковић Марковић Марковић Марковић 553—555 558 560 562 Љубица С. 303 Максим 500 Маласија 294 Маргита / 284 Марија 689 Милева (Бојник) 774 Милева (Кучево) 568 Милева (Лесковац) 238 Милева (Табановић) 340 Милева Мима 397—399 401 402 Марковић Милевка 774 Марковић Милена в. Марковић Милева Мима Марковић Милена (Крагујевац) Марковић Милена (Манић) Марковић Милена (Међулужје) Марковић Милена (Смедеревска Паланка) Марковић Милена Љ. Марковић Милица (Бојник) 264 314 208 211 299 447 774 Марковић Милица (Нови Сад) Марковић Милица (Пећ) Марковић Милица (Пожаревац) Марковић Милица (Трмчари) Марковић Милица (Ужице) Марковић Милица Бело Луле 800 863870 575 642 646 463 290 291561 Марковић Милица Мима Марковић Милка Марковић Милован Марковић Милојка Марковић Милорад Марковић Милка Марковић Мира Марковић Мирослава 508510 223 398 399417 208 207 774 322 325339 295 Марковић Мома Ћора 96 552558 566 567 577 Марковић Нада (Београд ) Марковић Нада (Обреновац) 39113 104190 191 193 196 203 Марковић Нада Шнајцина Марковић Надежда Нака Марковић Наранџа Марковић Ната Марковић Немања Марковић Никола Марковић Олга (Вучак) Марковић Олга (Гари) Марковић Оливера (Београд) Марковић Оливера (Крагујевац) Марковић Паун Марковић Перка Марковић Перса (Бојник) Марковић Перса (Црквица) Марковић Полексија Марковић Пољка Марковић Предраг Марковић Раде Отац 205 332 425 627632 636—639 61 183 61 247 376 217 641 182 314 183 383 238 774 753 719 869 561 585587 Марковић Радмила в. Стамболић Добрила Марковић Радмила (Бублица) 659 Марковић Радмила (Козличић) 259 384 Марковић Радоје 383 Марковић Радојка 424 433 434443 Марковић Радош 433 Марковић Рајка 430 Марковић Рајна 295 Марковић Ракила 79 Марковић Ранка 86 Марковић Роксанда 295 Марковић Роса 881 Марковић Роска 774 Марковић Ружа (Бојник) 726 Марковић Ружа (Љуботинац) 726 Марковић Ружа (Међулужје) 211 Марковић Ружа (Рујице) 881 Марковић Ружа (Чачак) 410423 Марковић Ружица 228 Марковић Савета 921 Марковић Савка 750 Марковић Саша 587 Марковић Светозар Тоза 784806 Марковић Сима 32 Марковић Славка (Влашки До) 295 Марковић Славка (Крушевац) 626 854 857 860 Марковић Смиљана 222 Марковић Сојка 809 Марковић Софија 429449 Марковић Стана (Драговац) 775 Марковић Стана (Коштунићи) 430 Марковић Стана К. 774 Марковић Стана М. 774 Марковић Стојанка (Рготина) 618 Марковић Стојанка (Трмчари) 641 Марковић Стојанка Стоја 545547 Марковић Стојна 921 Марковић Томо 909 Марковић Цуна 215 �Матијевић Магдалена 449 Марковић Благојевић Матијевић Милош Мрша 98 100 127 Јелисавета Макс 314 696719 Матијевић Мирољуб 414 415 444 Марковић Јањић Јелица 392 Матијевић Чедина 381 Марковић Крстић Милка 433 Матијевић Наумовић Мира 394 Марковић Кузмић Марица 293 Матијевић Павловић Славка 378 380 Марковић Петровић Лепосава 190 201 Матић , 570 202 205 332 Матић Анђелија 206 Марковић Ристић Јорданка 855 858 Матић Анка Грозда 812 834838 866 875921 Матић Бојка 361 Маровић Аца 920 Матић Борка 385 Маровић Живана 907 Матић Бошко 465 Маровић Илија 868 Матић Вера (Варварин) 626 Маровић Милка 907 Маровић Наталија 861 863 Матић Вера (Ужице) 474 482 484 496 Маровић Персида 868 526 527 Маровић Софија 863 865 870 871 Матић Вукица 628 881 888 895 906 908 920 Матић Гина 192 Мародић Даринка 182 Матић Даница Смиља 817 Марсенић Ивка 867 888 900917 Матић Живан 372 Марсенић Љубица 878 Матић Живана 361386 Мартинов Драга 789 Матић Јана 303 Мартиновић Васиљка 883 Матић Јела 384 Мартиновић Вида 184 239 252255 Матић Јелена (Београд) 161 Мартиновић Војка 547 Матић Јелена (Ваљево) 349 Мартиновић Даница 912 Матић Јелка 203 Мартиновић Драга 392 397401 Матић Катарина 206 Мартиновић Љубица (Београд) 133 Матић Косара 203 143173 Матић Лела 52 Мартиновић Љубица (Исток) 915 Матић Марица 206 Мартиновић Милевка 524 Матић Мила 302 Мартиновић Милена 463 481 483 484497 Матић Миленија 202 Мартиновић Милица 483 Матић Милица 192 Мартиновић Рада 286 Матић Милован 52 Мартиновић Ратко 364 Матић Мица 341 Мартиновић Ружа (Бабине) 532 533544 Матић Нада (Власотинце) 771 Мартиновић Ружа (Зајечар) 593 Матић Нада (Ужице) 196 462 465466 Мартиновић Ружица 610 476 497 Мартиновић Стана 915 Мартиновић Цимер Јулија 46 62 800 Матић Невена 636 Матић Невенка 392 398399 Мартић Олга 54 Матић Невенка Нена 632 Мартон Кери Матић Олга 343 Розалија Роза 93 791846 Матић Рада (Крушевац) 626 Марушић Милева 882 Матић Рада (Паруновац) 635 Марц Драгица 39 Матић Ружа 508 Марчеља Зовко Матић Ружица Ружа 288 290 423427 Марија 93 Матић Роксанда 218 Марчић Станка 778 Матић Спаса 192 Масаловић Даринка 371 Матић Цвета 256 Масаловић Стана 371 Матић Ненковић Максић Петројка 403 Костадинка Динка 305 Маслаковић Милка 758 Матковић Лула 670 Маслаћ Даница 269 Матковић Љубица в. Маслаћ Надежда 269 Митровић Вукица Маслеша Веселин 70 Маслеша Сека 602 Матовић Анка 522 Масловарић Миланка 442 Матовић Брана 542 Масникоса Вукосава 61 Матовић Емилија 425 441444 Мастелица Љубица 341 Матовић Јованка 542 Мастиловић Борислава 122 310314 Матовић Крсмана 542 Матејевић Ковиљка 701 Матовић Милева 542 Матејевић Милосава 701 Матовић Милојка Мица 492504 Матејић Аница 228 Матовић Петра 542 Матејић Десанка 628634 Матовић Радојка Рада 481 486492 Матејић Добрила 605 Матовић Риста 542 Матејић Добрила Боба 46 5361 Матовић Стојанка 542 Матејић Јаника 764 Матовић Тодора 522 Матејић Каћа 64797 Маторчевић Брана 225 Матејић Лепосава 299 Маторчевић Живана 225226 Матејић Љубица 600 Маторчевић Златија 217 Матејић Марија 217 Матошић Марица 93 Матејић Мила 61 792 793796 Матуновић Коса 315386 Матејић Милица (Доша Рача) 299 Матуновић Радмила 315376 Матејић Милица Маузер Милан 123 (Старо Момчилово) 677682 Махмути Фетија 907 Мацанко Гајић Јелена 68117 Матејић Милка 217 ХУГацић Стана 568 Матејић Милушка 61 64 796 Мацура Зора 128 Матејић Нада 183 Мачек Мила 601608 Матељевић Томанија 384 Мачек Милица 393396 Матија Далматинка 528 Мачкина Дана 699 Матијашевић Десанка 503 Мачкић Олга 392 398 401403 Матијевић Грозда 444 971 Маџић Бранка Машић Бора Машић Марица Машовић Босиљка Меворах Миша М. Медан Даница Меденица Дана Меденица Дара Меденица Драга Меденица Драгиња Дага Меденица Сава Меденица Смиљана Медић Мирослава Мира Зора 217296 778 861 660 666 674 679 429 104 897 856 857 871 887 913 856 852 853 869 879 888919 860 49 465 472 500 505 817 833 834 840 Медурић Ката 809 Међедовић Јунуз 519 Мејић Јованка 303 Меланија, баба (Кула) 579 Мелентијевић Душанка 547 Мелентијевић Јеленка 524 Мелентијевић Радомирка 524 Мелентијевић Санда 522 Менделзон Бела 684 Менделзон Илза 684 Мењак Милка 812 Мераку Садије 879 Мердовић Имша 539 Мериковић Санда 533 Мерло Љубица 26 113 167 Мерчуљ Стана 628 Месаревић Милена 212 Месаровић (сестре) 240 Месаровић Душанка Биса 812 817 Метахиза Ћазим 868 Метерли Елза 85 138 141 154 Матерли Магдалена в. Рајтер Милада Мехић Ајна 522 Мехић Латифа 522 Мехмедбашић Фата 547 Мештеровић др Ђура 204 205 332 Мештеровић Пантић др Јулка 59 61 77 183 191 193 203—205 332 351 352 Мигић Лепа Мијаиловић Милица Мијајић Латинка Мијајловић Милица Мијајловић Олга Мијајловић Радмила Мијајловић Радојка Мијалковић Живка Мијалковић Зорица Мијалковић Милан Чича , Мијалковић Милица Мијалковић Радмила Рада 315 697 Мијаловић Фишер Цана Мијановић Видна Мијановић Радуша Мијановић Ратомирка Мијатов Добринка Мијатов Жива Мијатов др Лаза Мијатов Миле Мијатов Милан Мијатовић Ангелина Мијатовић Вера Мијатовић Живана Мијатовић Јулијана Мијатовић Коса Мијатовић Љуба Мијатовић Милица Мијатовић Негосава Мијатовић Радмила Мијатовић Рајка Мијатовић Слав. Мијатовић Спаса Мијатовић Барш Ирена Мијић Милица Мијо (Врбово) 607 231 140 697 325 301 215 617 384 211 232 232 608 708 463 716 716 304 853 860 753 841 154 786 154 154 326 625 227 128 919 487 227 161 315 630 723 812 835 838 113 303 529 530 485 527 537 �Мијовић 63 Мијовић Мика 913 Мијуцић Драга 618 Мијушковић Добра 522 Мијушковић Душанка 547 Мијушковић Ђурђа 541 547 Мијушковић Јелица 912 Мијушковић ЈБубица Д. 509 Мијушковић Милева 856 912 Мијушковић Милена 660 668 Мијушковић Милисав 47 Мијушковић Олга 912 Мијушковић Радосава 509 Мијушковић Ајтић Милева 905 Микачевић Јевросима 340 Микачевић Јела 339 340 Микачевић Ната 339 Микин Звездана Ната 789 841 846 Микић Десанка 772 Микић Зорка 599 Микић Мира 311 315 Микић Ната 916 Микић Радмила 596 Микуљевић Миља 569 Миладиновић Анђа 330 Миладиновић Боса 918 Миладиновић Видосава Вида 699 710 Миладиновић Гојко 571 575 Миладиновић Деса Абисинка 22 Миладиновић Добрунка 771 Миладиновић Живана 870 907 Миладиновић Жика 222 Миладиновић Јела 870 907 Миладиновић Јелица 634 Миладиновић Јулка 571 575 Миладиновић Љубомир 451 Миладиновић Милица 671 676 Миладиновић Милунка 660 Миладиновић Нада 617 Миладиновић Олга 403 Миладиновић Олга Олимпијада 702 711 Миладиновић Рада 753 Миладиновић Радмила 217 Миладиновић Ружица 687 Миладиновић Стана 343 Миладиновић Стојанка 779 Миладиновић Митић Љубица 702 711 Миладиновић Стојановић Милаковић Анђа Миланковић Витосија Милановић Александар Милановић Аница Милановић Божика Милановић Вера Милановић Дана Милановић Даница Милановић Деска Милановић Добрила Милановић Драгиња 726 779 841 302 587 222 672 499 372 600 616 684 257 647 Јаворка Милановић Зора 184 465 479 490 491 Милановић Јела Милановић Јелена Милановић Јелица 507 392 397—399 222 207 Милановић Јованка Вана 347 315 640 Милановић Кристина Милановић Лепосава Милановић Љубица Милановић Марица Милановић Мила Милановић Милица Милановић Милунка Милановић Неђа Милановић Николета Милановић Олга Милановић Радунка Милановић Ранка Мелиха 647 678 224 222 222 290 39 647 299 759 658 264 271 Милановић Милановић Милановић Милановић Милановић Милановић Ружица Селена Смиља Спасенија Стана Цвета 162 163 283 284 222 372 430 301304 599 Милановић Млађеновић Миленија Ена Наташа 284 285 287 300 630 632 639 Милановић Поповић Мирослава Мира Анђа 625 627628 636 638 641 642 Милановић Томић Деса 401 Миланче партизан (Басаре) 582 Милатовић Јела 374376 Милатовић Јелка 854888 Милатовић Миле 363 379 381 382 Милатовић Орлић Пољка 856 869 888 904 905 912 917 Милачић Зорка 888 Милачић Љубица 918 Милачић М. 288 Милачић Мара 681 Милашиновић Радован 355 Милевка (Бабин Поток) 674 Милекић Божана 53 Милекић Дринка 53 262 265 271 273 Милекић Марица 116 Милекић Спаса 524 Миленић Викторија 557566 Миленић Милка Тања Љубинка 557 Миленић Радомир 557 Миленковић Ангелина 135 223227 Миленковић Божана 761 Миленковић Боса 732778 Миленковић Бранислава 770 Миленковић Вера Велче 708 Миленковић Вука 668674 Миленковић Дана 602 610618 Миленковић Даница 748 МиленковиН Дикосава 177 Миленковић Добрија 600 Миленковић Добрунка 779 Миленковић Драги 223 Миленковић Драгица 659 Миленковић Зага 771 Миленковић Загорка 753 Миленковић Зора (Витковац) 600 Миленковић Зора (Шишава) 771 Миленковић Јаворка 610 Миленковић Јелица 631 Миленковић (Милановић) Јованка 631 Миленковић Јорданка 762 Миленковић Лепосава 687 Миленковић Милева 403 Миленковић Миленка 302 Миленковић Милорад 771 Миленковић Миодраг 721 Миленковић Мица (Дејан) 779 Миленковић Мица (Трстеник) 636 Миленковић Милица (Ображда) 748 Миленковић Милица (Страгари) 632 Миленковић Наталија 586 Миленковић Наца 301 Миленковић Никола 762764 Миленковић Олга 748 Миленковић Перса (Врба) 402 Миленковић Перса (Ђинђуша) 752 Миленковић Перса (Ћуковац) 688 Миленковић Рада (Божевац) 586 Миленковић Рада (Бор) 610 Миленковић Радиша 455 Миленковић Радмила 556 Миленковић Радојка 220 641 Миленковић Ружица 854 863 871 874 881882 891 908 920 Миленковић Радунка 596 Миленковић Савка (Бучумет) 747 Миленковић Савка (Житорађа) 673 972 Миленковић Светислав Тиса Миленковић Светомир Миленковић Селена Миленковић Срба Миленковић Стана Миленковић Трајка Миленковић Ћирка Миленковић Миљковић Радмила Рада Ђорина 597603 603 113 655 688722 743 756771 756 734735 Миленковић Цветановић Добрица 731 740 753 756 763768 Миленовић Мица 699 Миленовић Слава 392 393397 Милентијевић Милан 570 Милентијевић Милева 555602 Милентијевић Милка 555 Милентијевић Ружа Гандијева 557 566 Милентијевић Станимирка 670 Милер 703 Милетић Бобо 421 Милетић Бојана 65 77 78 881882 884 887 Милетић Бранка 567 Милетић Вера (Гараши) 231 234 235 251 Милетић Вера (Лознац) 726 Милетић Вера (Милутовац) 631 Милетић Вера Мира 49 55 130136 551 553 555 559 566 577 583 Милетић Даринка 632 Милетић Добрила 726 Милетић Жива 592 593 595 615616 Милетић Живка 302 Милетић Зорка 238 Милетић Ковиљка 703 Милетић Лепојка 302 Милетић Љубица 664 676687 Милетић Миланка 218 Милетић Милица 706712 Милетић Милка 684 Милетић Наталија 221 Милетић Олга (Гараши) 234 Милетић Олга (Куршумлија) 676 Милетић Олга (Пожаревац) 553 559 567 Милетић Перса 573 Милетић Радмила 631 Милетић Ружа 573 Милетић Софија 568 Милетић Станислава (Арбанашка) Милетић Станислава (Гараши) Милетић Станка Милетић Стоја Милетић Христина Милетић Нешковић Ружа Милуеснић Дана Милуеснић Недељка Миливојевић Анђелија Миливојевић Борка Миливојевић Босиљка Миливојевић Дарка Миливојевић Душанка Миливојевић Ирена Миливојевић Милена Миливојевић Наталија Миливојевић Олга (Баћевац) Миливојевић Олга (Ваљево) Миливојевић Олга (Гружа) 264 Миливојевић Радмила (Зора) Миливојевић Станица Цака Милидраг Грозда Милидраг Зора Милијановић Богдан Милијановић Јулка Милијацовић Олга Милијевић Коса Милијић др Бошко Милијић Вида Милијић Дана Милијић Драга 670673 256 634 573 175 442 130 302 640 698 256 698 254 76 361 701 177193 206 3031 271272 39 173349 376 378381 301 916 210 778 208 522 592 599617 599617 600 �Милијић Севдија Миликић Будимка Миликић Стана Милин Јелена Милинић Рада Милинковић Богданка Милинковић Бранка 325 596 671 403 178 920 256 184204 205322 328330 332485 Милинковић Велика 777 Милинковић Мира 376 Милинковић Сава 315 Милинковић Станимирка 508 Милисављевић Олга 360 Милић, породица (Велереч) 438 Милић, породица (Урошевац) 884 Милић (Мирић) Ангелина 302 Милић Бисерка 596 Милић Боринка 597 Милић Гила 428451 Милић Душанка 874 890895 Милић Емилија 303 Милић Живка 869871 Милић Звездана 677 Милић Зора 222 Милић Јагош 921 Милић Јела 182465 Милић Јелена (Београд) 128 Милић Јелена (Куршумлија) 667 669 Милић Јелица 596 608618 Милић Крста 580 Милић Крстиња 884908 Милић Круна 597 605617 Милић Лепосава 697 Милић Милица (Божевац) 580 Милић Милица (Секицоле) 753 Милић Милојка 557 Милић Мих. 443 Милић Нада 635 Милић Ната 236 Милић Никола 564 Милић Петра 509 Милић Планка 888920 Милић Радмила курирка Ружа 290 Милић Роксанда 226 Милић Роса 227 Милић Роска 753 Милић Светислав 595 Милић Славка 223224 Милић Стамена 753 Милић Стана (Горша Бресница) 668 Милић Стана (Старо Момчилово) 677 Милић Тихомир 597 Милић Цана 429 Милић Јанков Јелка 53 Милићевић Анђа (Врбовац) 225 Милићевић Анђа (Вршац) 49 61 64 841 Милићевић Аница (Гласовик) 722 Милићевић Аница (Куршумлија) 674 675688 Милићевић Анка Милићевић Богољуб 114 309 Милићевић Босиљка Боса А. 50 85— Милићевић Госпава Милићевић Дана (Калиновац) Милићевић Дана (Уб) Милићевић Даница Милићевић Десанка Милићевић Добрија Милићевић Драгица (Буци) Милићевић Драгица (Пољна) Милићевић Драгица (Уб) Милићевић Драгослав Милићевић Душанка Милићевић Живка Милићевић Зора Милићевић Јела Милићевић Јелена Милићевић Јован Милићевић Косана Милићевић Лепосава 87 284 919 361 194195 659 225 358 631632 628 194195 309 324 223224 891 895908 708 61 214 383 357 Милићевић Љубица 599 Миловановић Милана 634 Милићевић Марија 870 916 919 Миловановић Милева (Мионица) 357 Милићевић Марија Маца 626 635 636 Миловановић Милева (Ниш) 698 Милићевић Миладија Миловановић Милица (Витковац) 403 Милићевић Милева 361 Миловановић Милица Милићевић Милица 384 (Дебелица) 599610 Милићевић Радмила 884 921 Миловановић Милка 429 Милићевић Радојка Рада 870 891 919 Миловановић Милка Милкица 865896 Милићевић Рајка 360 922 Милићевић Сава 919920 Миловановић Милојка 444 Милићевић Савета 361 Миловановић Мими 263 Милићевић Соња 315 Миловановић Миодраг Луне 475 Милићевић Стана 921 Миловановић Мирослава 676 Милићевић Тодор 921 Миловановић Момирка 630642 Милићевић Ристић Миловановић Нада 699 Кладарин Драгица 49 79 535—537 Миловановић Невена 211 539 709 Миловановић Никола 621 Милица, избеглица (Београд) 306 Миловановић Николија 370 Милица Мица, избеглица (Буци) 640 Миловановић Николија Вема 566567 Милица (Јелашница) 613 573 574 575 576 580 586 Миличић Десанка 659 Миловановић Олга 392 Миличић Зорка 915 Миловановић Пандора 392 Миловановић Божидар 719 Миловановић Раденка 184 Миловановић Божинка 566 Миловановић Радмила Миловановић Бора Лија 355 в. Радуловић Јелка Миловановић Вана 632 Миловановић Радмила Миловановић Велинка 370 (Ваљево) 369 377 381382 Миловановић Вера 241 Миловановић Радмила (Параћин) 301 Миловановић Вида 751 Миловановић Радојка 641 Миловановић Влада 567586 Миловановић Ружа 384 Миловановић Гижа 233 Миловановић Светислав 635 Миловановић Даница (Велереч) 422 429 Миловановић Славка (Грабовица) 429 442 Миловановић Славка (Купци) 632 Миловановић Даница (Даросава) 232 233 Миловановић Слободанка 238 241 255 (Дебелица) ,599 Миловановић Даница (Каменица) 369 Миловановић Слободанка (Ужице) 494 Миловановић Даринка (Велереч) 429 Миловановић (Милосављевић) 442 Спасена 705 Миловановић Даринка (Горња Трешњевица) 231232 Миловановић Сретен Вилотић 373 Миловановић Дивна 567586 Миловановић Станка Нанче 315 697 719 Миловановић Добрија (Велереч) 429 442 Миловановић Стевка 508 Миловановић Добрија (Мозгово) 701 Миловановић Стојан 715 Миловановић Драгана 194315 Миловановић Драги 716 Миловановић Стојанка 640 Миловановић Дракче 715 Миловановић Христина 659 673 674 Миловановић Цвета 604 Миловановић Душанка 240 Миловановић Думић Милица 922 Миловановић Живојин 354 Миловановић Живорад 635 Миловановић Миљковић Миловановић Загорка (Крушевац) 632 Јела Вирка 612 613 Миловановић Загорка (Осечина) 374 Миловановић Тодорић Драга 362 Миловановић Зора (Бања) 256 Миловић Видак Миловановић Зора в. Марковић Видак (Црна Трава) 757 Миловић Десанка 610 Миловановић Јелица (Београд) 49 208 Миловић Драган 396 209 223 Миловић Зека 856 Миловановић Јелица (Дебелица) 599 Миловић Милица 861 Миловановић Јулка 193 232 233 234 Миловић Мирослава 396 Миловановић Катарина Миловић Нада 396 (Бела Црква) 370 Миловић Стана 356 Миловановић Катарина (Даросава) 232 Милојевић Анка (Ленка) 211 233 234 Милојевић Вида 61 178 182 Миловановић Катарина Милојевић Даринка 582 (Прокупље) 670 .. Милојевић Деса 642 Миловановић Косара 719 Милојевић Десанка 211 Милојевић Драга 429 449 Миловановић Коста Пећанац 201 210 Милојевић Драгица 647 303 418 564 629 654 659 Милојевић Живка 269 663 684 685 Милојевић Косара 608 Миловановић Лепка 771 Милојевић Коца 429 Миловановић Лепосава 234 Милојевић Кристина Кина 640 Миловановић Љубица (Бања) 256 Милојевић Лепосава (Бачинац) 296 Миловановић Љубица (Трубаревац) 721 Милојевић Лепосава (Јовац) 302 Миловановић Љубица Буба 699 700 725 Милојевић Лепосава (Сирча) 396 Миловановић Љубица Ћуба 351353 Милојевић Љубинка (Мишљеновац) 583 Миловановић Љупка 634635 Миловановић Маца (Ваљево) 378 Милојевић Љубинка (Парцане) 627 628 Миловановић Мара (Приштина) 865 874 631 634 635 896 Милојевић Маријана 3839 Миловановић Марија 491 Милојевић Миланка (Мајдево) 647 Миловановић Марица 382 Милојевић Миланка (Шепшин) 218 Миловановић Мика 444 Милојевић Миле 618 973 �Милојевић Милева Милојевић Милева Милојевић Милена Милојевић Милена Милојевић Милена Милојевић Милица Милојевић Милка Милојевић Милоје Милојевић Милојка Милојевић Милорад (Мишљеновац) Милојевић Милорад (Поморавска чета) Милојевић Милунка Милојевић Ната Милојевић Павлина Милојевић Рада Милојевић Радмила Милојевић Радмила Милојевић Радојка Милојевић Риста Милојевић Славка Милојевић Стана Милојковић Борика Милојковић Борка 637 570 634 583 218 634 631 580—583 646 М. (Мајдево) (Мишљеновац) (Шепшин) (Модрица) 632 581 293 626631 532 668 642 634 218 211224 872889 631 211220 705 116 126 131164 482 Милојковић Верица 724725 Милојковић Гмитра 598 Милојковић Даница 621 Милојковић Драга 598 Милојковић Јелица 299 Милојковић Лепа 203 Милојковић Љубица Жандарче 671 674 Милојковић Милица 262—264 271 Милојковић Нада 567 Милојковић Ната 568 Милојковић Рајна 707 Милојковић Ранђа 49706 Милојковић Савета 218 Милојковић Стана 595 Милојковић Стевана 602 Милојковић Цвета Ценка 600 (Подгорац) (Шепшин) Милојковић (Виденовић) Драга Милорадовић Каравиљка 3. Милорадовић Мила Милорадовић Милисав Милорадовић Славка Милорадовић Стана Милорадовић Станица Ј. Милосављевић Анђа Милосављевић Боса Милосављевић Велика Милосављевић Вера (Београд) Милосављевић Вера (Младеновац) Милосављевић Вера Ч. Милосављевић Вида (Власотинце) Милосављевић Вида (Доња Бресница) Милосављевић Вида Кева 618 618 567 595 640 301304 618 704 2526 751 182 315 447 755 676 184 284 286 300 301 306 674 563 361 641 Милосављевић Јула 604607 Милосављевић Кадивка 687689 Милосављевић Каравиљка 604 Милосављевић Лепосава 607618 Милосављевић Љубинка (Јагодина) 12 52 53 100 101 132 133 184 207 286 300 Милосављевић Љубинка (Петровац на Млави) 556 Милосављевић Љубинко 262 Милосављевић Мара (Исток) 902 Милосављевић Мара (Рупље) 779 Милосављевић Марица 239 Милосављевић Мила 412422 Милосављевић Миланка 207 Милосављевић Миленија 361 Милосављевић Милица (Велика Крушевица) 290 Милосављевић Милица (Сењски рудник) 303 Милосављевић Милица Сека 286 Милосављевић Милован Мика 235 262 382 363 361 705 274 645 Милосављевић Милосав Милосављевић Мица Милосављевић Нада Милосављевић Наталија Тања Милосављевић Негосава Милосављевић Олга (Бошњановић) 381384 Милосављевић Олга (Влашка) 217 Милосављевић Олга (Рогљево) 607 618 Милосављевић Радмила 54 Милосављевић Радмила Сека 556 569 Милосављевић Ристена 600 618 Милосављевић Славка (Јагодина) 301 Милосављевић Славка (Попадић) 357 Милосављевић Среја 222 Милосављевић Стана 754 Милосављевић Цвета 301 Милосављевић др Чампар 205332 Милосављевић Богдановић Катарина 236 252 255 Милосављевић Петровић Ђурђа 598 618 Милош (Зајечар) 612613 Милош (Кнежица) 570 Милошевић 635 Милошевић породица (Ваљево) 356 Милошевић Анђелка 113 Милошевић Борка 675 Милошевић Боса 39 Милошевић Бранислава 621 Милошевић Бранко 635 Милошевић Бранко Металац 613614 Милошевић Братислава Милошевић Вида Милошевић Винка 864 879 889 899 203 640 Милошевић Винка в. Радосављевић Јовановић Љубица Милошевић Вучко 422450 Милошевић Гвозденија 524 Милошевић Дана 474 Милошевић Даница 759780 Милошевић Даница Данка 121 Милосављевић Даница Дана 183196 Милошевић Десанка 922 463 466 481484486498 Милошевић Добрила 780 Милосављевић Дара 372 Милошевић Драгомир 756 Милосављевић Десанка Д. 603 Милошевић др Душан 330 Милосављевић Добринка 756 Милошевић Душанка (Рогљево) 607 618 Милосављевић Драгиња Милошевић Душанка (Алексинац) 701 (Смед. Паланка) 302 Милосављевић Драгиња (Ужице) 499 Милошевић Душанка (Црни Кал) 628 Милосављевић Драгослав 635 Милошевић Ђурђа 748 Милосављевић Душанка 430 Милошевић Живана 222 Милосављевић Евица 702 Милошевић Загорка 517 Милосављевић Зорица 163 284 286 300 Милошевић Зорица 696 Милосављевић Илинка 430 Милошевић Илинка 431444 Милосављевић Јевра 568 Милошевић Јела 601608 Милосављевић Јованка 395 Милошевић Јованка 707 Милосављевић Јоца 552 Милошевић Јоза 539 Милосављевић Видосава Милосављевић Гина Милосављевић Госпава Милосављевић Дана 974 Милошевић Каравиља 301 Милошевић Катарина Тина 569 Милошевић Косара 759 Милошевић Косовка 756 Милошевић Кристина (Брежане) 568 Милошевић Кристина (Ваљево) 351 Милошевић Лепосава 600 Милошевић Лзубица (Влашка) 217 Милошевић Љубица (Лесковац) 734 Милошевић Марија 628 Милошевић Марта 524 Милошевић Миланка 720 Милошевић Милена 315 Милошевић Миленија 211212 Милошевић Милица (Ваљево) 351 Милошевић Милица (Јагњило) 210— 212 225 Милошевић Милица (Сазлија) 884 Милошевић Милка (Ариље) 474 Милошевић Милка (Ваљево) 173 349 351 Милошевић Милка (Јагњило) 211 Милошевић Милка (Црни Кал) 628 Милошевић Милојка 754 Милошевић Миодраг 639 Милошевић Мира 817 819 821 827 828 847 Милошевић Наталија (Вучје) 741 Милошевић Наталија (Пауне) 352 376 Милошевић Негослава 194 Милошевић Олга Ч. Мина 221 291 293 —295 Милошевић Перка 689 Милошевић Рада 28 Милошевић Радмила (Бадљевица) 221 Милошевић Радмила (Буковик) 254 Милошевић Радмила (Ваљево) 351 Милошевић Радмила (Чачак) 315 441 442 447 309 315 720 726 222 607 608618 628 98 104 524 791 222 533 812 598 270 112 119 120134 161162 Милошевић Чедомир 295 Милошевић Антић Милева 628 631 Милошевић Драгутиновић Латинка 598 615618 Милошевић Радмила Милошевић Ружа Милошевић Ружица Милошевић Румена Милошевић Сава Милошевић др Сима Милошевић Славка Милошевић Смиља Милошевић Спасенија Милошевић Стаја Милошевић Стана Милошевић Талка Милошевић Цвета Милошевић Цвијета Црна Рада Милошевић Живковић Рада 28 734 Милошевић Стојановић Роска 28 733 735737 429 194 744 Милунка (Озрем) Милуновић Златија Милуновић Иван Милуновић (Милутиновић) Љубица И. Милуновић Божинић Милева Милутиновић Андра Милутиновић Вера (Крагујевац) 315 744—746 744 603 173 273 274 Милутиновић Вера (Сисевац) 303 Милутинови Вукосава Ст. 342 Милутиновић Десанка (Липе) 222 Милутиновић Десанка (Рудовци) 238 Митулиновић Десанка Деса Б. 593 595 600 608 610 Милутиновић Добрила 688 Милутиновић Драга 392 Милутиновић Ђорђе 599 Милутиновић Иван 132 140 Милутиновић Јелена 353 356 377 380 381 �Милутиновић Јеремија Вељко 595 Милутиновић Јованка Црнка Фрушкогорка Милутиновић Јулијана Милутиновић Катарина Милутиновић Лепосава Милутиновић Миливоје Милутиновић Милица Милутиновић Милутин М. Милутиновић Милушка Милутиновић Миљана Милутиновић Нада Милутиновић Олга 613 614 824847 222 222 238 274 39 214 707 256 598618 53 120 173391 392 397—402 Милутиновић Перка Милутиновић Петрија Милутиновић Ранка Милутиновић Руменка Милутиновић Сата Милутиновић Славка Милутиновић Стана (Колари) Милутиновић Стана (Лесковац) Милутиновић Стоја Милутиновић Цаја Милушевић Милунка Милчић Драгица Милчић Душан Милчић Зонка Милчић Милева Милчић Перса 617 600 670 421 833836 238 222 596 670677 669 678688 689 749 773 756 779 749 Миља (Посаво-тамнавски одред) 351 355 Миљанић Стаменковић Јованка Цана 183 739 742 759 763 772 Миљевић Славка 45 Миљковић Божа 570 Миљковић Божана 569 Миљковић Борка 203 Миљковић Босиљка 509 Миљковић Брана 916 Миљковић Василија 632 Миљковић Вера 630640 Миљковић Викторија Пепек 758 Миљковић Влада 611 Миљковић Дана 602 Миљковић Даница 888 910918 Миљковић Даринка 553570 Миљковић Десанка 632 Миљковић Дивна 704 Миљковић Драга 750 Миљковић Драгица Р. 723 Миљковић Драгослав 120 Миљковић Живка 301 342343 Миљковић Загорка 751 Миљковић Илинка 758 Миљковић Јагода 704 Миљковић Јелена 759 Миљковић Љубица (Ваљево) 378 Миљковић Љубица (Витановац) 396 Миљковић Љубица (Лесковац) 596 Миљковић Љубица С. 780 Миљковић Мара 183 750 756 757 763 Миљковић Милан 120 Миљковић Милија 342 Миљковић Милица 602 Миљковић Мица 568 Миљковић Наранџа 632 Миљковић Олга (Мојсиње) 411 Миљковић Олга (Ратаје) 634 Миљковић Рада 48 281 283 285 287 299 300 531 Миљковић Радосав Леонид 759 Миљковић Стана 203 Миљковић Стојанка 752 Миљковић Стојанка А. 775 Миљковић Рајковић Радмила 22 112 119 120 132 133 160 161 173 180 Мимица Блаженка Миналић Несторовић Љубица 71 675 Миндеровић Чеда 47 Минић Даница 162 424448 Минић Драга 539 Минић Јованка 359384 Минић Ката 545 Минић Косана 359 Минић Лепосава 235241 Минић Милан 592 Минић Миланка 429 Минић Миланка Миља 351 359384 Минић Милица 410 425 441442 Минић Милош Црни 363 368 379—381 455 Минић Милун 616 Минић Олга 651 Минић Оливер 52 Минић Рада 402 Минић Раде 422 440441 Минић Роса 544 Минић Станица 429 Минић Цаја 429 Минић Јанковић Милка Ана 23 52 54 61 63 78 168 184 235—237 239 240 255 337 338 343 344 349—352 360— 363 370—372 376—378 380 382 407 439 626 Минић Јовановић Љубица 516 531 533 539 544 Минчић Сава 533 Миодраговић Душана 67 517544 Миодраговић Љубиша 525 Мира (Зајечар) 613 Мира, омладинка (Бајина Башта) 484 Мирић Анка 861 Мирић Деса 921 Мирић Јелена 907 Мирић Катарина 311315 Мирјанчић Вукота 919 Мирјачић Даринка Дара 865 874 912 919 Мирјачић Милица 881908 Мирјачић Савица 920 Мирјачића кућа (Врело) 870 Мирков Зорка 807 Мирковић Бика 916 Мирковић Боја 870881 Мирковић Влада 534 Мирковић Видосава 504 Мирковић Винка 396 Мирковић Војислав 603 Мирковић Вукосава 385387 Мирковић Даница 224 Мирковић Даринка 3839 Мирковић Деса 491 Мирковић Десанка 567 Мирковић Дивна 315 392 397—399 402 403 Мирковић Добрила 528 Мирковић Жура 537 Мирковић Зорица 812 Мирковић Јелена 681 Мирковић Катарина Каја 441442 Мирковић Катарина Сека 324 325 328 336 340 Мирковић Савка 907 Мирковић Светислав 655683 Мирковић Стана 913 Миросављевић Милунка 539 Миросављевић Радосава 524 Мирослав (Зајечар) 614 Мирослава, баба (Зајечар) 613 Мирчевић Мирослава 53 123 162164 Мирчетић Ружа 203 Мирчић Анка 702 Мирчић Добрила 606618 Мирчић Драга 603 Мирчић Радмила Мала 49 315 552—554 560 561—563 Мирчић Роса Митић Анка Митић Божана Митић Бранка Митић Буда Митић Васка Митић Велимир Митић Вера Митић Вида Тужичка Митић Владо Митић Вукосава Митић Добрила Митић Драга Митић Драгица Митић Ђурђена Митић Живка Митић Загорка Митић Јелица Митић Коцана Митић Љубина Митић Љубица Митић Марија Митић Меланија Митић Милица Митић Милојка Митић Милушка Митић Мира Митић Нада Митић Наталија Митић Олга Митић Радмила (Београд) Митић Радмила (Лесковац) Митић Радмила (Паруновац) Митић Росанда Митић Роска Митић Савка Митић Сара Митић Симка Митић Славка Митић Сојка Митић Стана (Прекопчелица) 610 598 779 123 703 752 581 670 736 746 315 597 603616 702 687 732 762 555558 737 885 762 173 28 885 315 607 557 707 283300 556 746 218 69 740 634 707 759 222 761 761 607 568 751 Митић Стана (Приштина) 869 880 906 Митић Стана Аџиска Митић Тодора Митић Цака Митић Вучковић Бранка 117 136 184 858 Митрашиновић Видосава 207 Митрашиновић Јелка 207 Митрашиновић Славка 207 Митрашиновић Станка 210 Митрић Станислава 341 Митровић Ангелина 207 Мирковић Радичевић Наталија 660 668 Митровић Атина 719 669 673 676 677 683 Митровић Вера 719 685—687 689 Митровић Верка 779 Мирковић Филиповић Радмила 858 Митровић Видосава 689 866 875Митровић Вука 884 916 920 921 817 Мировић Јелена 660 673 674 681 Митровић Вукица Шуња 12 14 17 22 34 Мировић Љубица 676681 61 9495 98 100 101110 Мировић Рз'жа 658678 —112 123 127 129163 Мировић Спасенија 670 Митровић Дана 398 Мировић Стојанка 659 Митровић Данилка 376 Миросавић Драгић 376 Митровић Данило 435 Миросавић Љубинка 228 Митровић Дара (Краљево) 392 Миросављевић Драгослава 688 Митровић Дара (Чачак) 442 Миросављевић Јелисавка 342 Митровић Даринка 206 975 Митић Николић Тодорка -908 759 762 759 315 627 635 640 647 �Митровић Десанка 441442 Митровић Дикосава 206 Митровић Доса 569 Митровић Драго 901 Митровић Емилија С. 447 Митровић Живадинка 224 Митровић Злата (Витомирица) 913 Митровић Злата (Доњи Стајевац) 762 Митровић Зора (Крушевац) 626 635 Митровић Зора (Чачак) 441 442 Митровић Зорка 698 Митровић Јаворка 303 Митровић Јелица Митровић Јованка 768 Митровић Ковиљка (Пријепоље) 533 Митровић Ковиљка (Слепчевић) 342 Митровић Костадинка 701 Митровић Кристина 493 Митровић Лепа 293 Митровић Лепосава (Београд) 113 121 124 172 180 Митровић Лепосава (Лесковац) 735 Митровић ЈБиљана 299 Митровић Љуба 178 Митровић Љубица (Витомирица) 910 913 Митровић Љубица (Мирошевац) 744 Митровић Љубица (Шабац) 130 323 336 Митровић Мара 881 Митровић Марија (Грабово) 647 Митровић Марија (Зајечар) 592 Митровић Мика (Косанчић) 753 Митровић Мика (Хум) 698 Митровић Мика Јарац 324 327 336 344 Митровић Милан 206 Митровић Милена 697 Митровић Милица 608 Митровић Милунка 753 Митровић Миља (Брус) 640 641 Митровић Миља (Пуста Река) 757 Митровић Мира 121 204 Митровић Митра 22 56—58 61 69 71 98—100 104 133 140 161 375 475 476 479 520 899 Митровић Параскева 743 Митровић Рада 870 Митровић Радмила (Петковица) 342 Митровић Радмила (Прокупље) 675 687 722 Митровић Радмила Д. 343 Митровић Радован 332 355 Митровић Радунка 634 Митровић Ратко 406 420 Митровић Риска 907 Митровић Роса 870 883 Митровић Роска 753 Митровић Ружа (Врбештица) 889 908 Митровић Ружа (Коњарник) 664 Митровић Ружа (Обреновац) 202 Митровић Ружица 429 Митровић Славка (Ђунис) 647 Митровић Славка (Конарево) 403 Митровић Славољуб 206 Митровић Смиља 779 Митровић Стана (Врбештица) 889 913 Митровић Стана (Црна Трава) 769 Митровић Стана (Шабац) 346 Митровић Стефа 901 Митровић Тихомир 247 248 Митровић Тодор 719 Митровић Чеда 398 Митровић Петровић Десанка Деса Митровић Соколов 162 231 246 247 248 251 252261 262 Вера Митровић Тоскић Наталија 130 173 317 336681 684 686 247 248 Мића (Шишмановац) Мићановић Брана Мићановић Наталија Мићановић Сејка Мићановић СлавкаБула Мићановић Мина Мићановић Цана Мићић породица (Ивањица) Мићић Ана Мићић Витомир Мићић Даница Мићић Драгица (Витановац) Мићић Драгица (Тешица) Мићић Дуња Мићић Живана Мићић Живка Вера 660 341 343 341 340 341342 340 463 303 309 641 641 704 503 503 626627 638 640 642 345 339 Мићић Ленка М. Мићић Љубица Мићић Милица (Маркова Црква) 384 Мићић Милица (Ужичка Пожега) 490503 Мићић Мира 491 Мићић Новка 464 Мићић Олга 498508 Мићић Станојла 503 Мићић Стојана 464 498507 Мићовић Љубинка 256 Мићуновић Вукосава 104 Мићуновић Дара 918 Михаиловић Александра Лекса 812813 Михаиловић Ангелина (Краљево) 393394 Михаиловић Ангелина (Љештанско) 508 Михаиловић Анка 182 Михаиловић Вера (Лесковац) 315 Михаиловић Вера (Обреновац) 203 Михаиловић Вера (Тодоровце) 779 Михаиловић Вјека 323 336 339 Михаиловић Даница (Београд) 142 177 182 325 479 734 Михаиловић Даница (Тешица) 703 Михаиловић Даринка 741 Михаиловић Десанка 343 Михаиловић Дивна 403 Михаиловић Добринка 222 Михаиловић Достана 626 Михаиловић Драга 762 Михаиловић Драга Дара 252 Михаиловић Драгица 771 Михаиловић Драгослава 671 Михаиловић Дража 197 199 200219 272 300 303 364 366 368 385 420 469 573 629 685 920 Михаиловић Живка 640 Михаиловић Златија Џана 670671 Михаиловић Зојка Зонка 708755 Михаиловић Зора 772 Михаиловић Јелица 701 Михаиловић Каја 442 Михаиловић Каћа 113 Михаиловић Лепосава (Кључ) 357 383 384 Михаиловић Лепосава (Шушеока) 376 Михаиловић Лепосава Опи 51 61 63 111 126 128 138 172 180 Михаиловић Љубица Дуња 315553 561 563 Михаиловић Мара Михаиловић Мила Загорка Михаиловић Милица (Бојник) Михаиловић Милица (Воћњак) Михаиловић Милојка 976 604 731734 735 766 774 343 631 Михаиловић Михаиловић Михаиловић Михаиловић Михаиловић Михаиловић Михаиловић Михаиловић Милунка Мица Мома Негосава Олга (Београд) Олга (Пећ) Радмила Радмила Б. Михаиловић Роса (Лесковац) Михаиловић Роса (Парцани) Михаиловић Савета Михаиловић Селимир Михаиловић Славка Михаиловић Слобода Михаиловић Слободанка Гоџулан Михаиловић Стадија Михаиловић Стана (Косовска Митровица) Михаиловић Стаиа (Подримце) Михаиловић Стана (Сенаја) Михаиловић Станица Михаиловић Станојка Михаиловић Стефанија Ана Михаиловић Стојана Михаиловић Стојка Михаиловић Стојна Михаиловић Чеда Михаиловић Ђерић Радмила Сирена Михаиловић Прњат Стојанка Михаиловић Стефановић Михаиловић Тепавчевић Михајлица Милица 403 377 326 403 70 893 179 315739 745 746 732 209 202 269 208223 294 557 671 78 780 173225 772 870907 53 591—594 602 603 610 763 762 762 758 343 533 561 575 576 4561161 Олга 779 Јелена 93 22 26 123 161 177 79 745 300302 285288 429 302 556568 639 568 Михајлов Ковица Михајловић Богдан Михајловић Боса Михајловић Вука Михајловић Даница Михајловић Евгенија Михајловић Живка Михајловић Јанко Михајловић Јелица Живана Михајловић Јулијана в. Ђокић Радосављевић Вера Михајловић Љубинка Богиња 49 625 636 638639 Михајловић Наталија 567584 Михајловић Рада 299 Михајловић Риста 23 Михајловић Ружа 508 Михајловић Поп Илијин Агнија 745 Михота Супанц Анка 93 Мица (Криви Вир) 601 Мицингер Паул 700 Мицић Агнија 605617 Мицић Јованка 301 Мицић Љубомир 603 Мицић Милица 790 Мицић Мица 872 Мичијевић Добрила 519 522 529 544 Мичијевић Љуба 522 Миџор Милица 606610 Мишић Даринка 632 Мишић Живана 335 Мишић Зора 315 Мишић Јелица 621 Мишић Јованка 607616 Мишић Љубинка 301 Мишић Мил. 412 Мишић Миланка 602 604 610 618 Мишић Миленија 315 Мишић Милка 592 Мишић Наталија Мишић Олга (Велико Село) 568 568 �604 595 372 854855 867 868873 888 905 916 Мишковић Босиљка 298 Мишковић Живојин 361 Мишковић Ива 372 Мишковић Лепосава 202 Мишовић др Драгиша 63 Мишовић Зорка 696 Мишулић М. 621 Мишчевић Вера 834838 Мишчевић Јованка 817 Младеновић Александра Зденка 839 840 Младеновић Атанасије 744 Младеновић Борка 302 Младеновић Бранка 735736 Младеновић Вера Верка Грабуљче 709 724 767 Младеновић Госпава Пава 114 Младеновић Дана (Бадовинци) 324 328 337 Младеновић Дана (Пасјача) 660 Младеновић Даница (Београд) 177 Младеновић Даница (Влакоње) 601 Младеновић Даница (Минићево) 610 Младеновић Драгица 763 Младеновић Драгутин Младен 629 Младеновић Злата 595 Младеновић Зора 779 Младеновић Јагода 779 Младеновић Јела 699710 Младеновић Јелисавка 374 Младеновић Јелка 780 Младеновић Јованка 687689 Младеновић Лепосава 218 Младеновић Љиљана 299 Младеновић Љуб. М. 564 Младеновић Љубица 218227 Младеновић Мара 754 Младеновић Милева 642 Младеновић Милена 237 Младеновић Милица (Драги Део) 753 769 Младеновић Милица (Лађевци) 393 395 Младеновић Милица (Сеона) 221 Младеновић Милунка 726 Младеновић Мира 709 Младеновић Мирка 706707 Младеновић Нада 778 Младеновић Нада Власта 812 Младеновић Нада Даница 769 Младеновић Ната 688 Младеновић Наталија 669 Младеновић Николија 376 Младеновић Радмила (Бојник) 774 Младеновић Радмила (Лесковац) 315 Младеновић Радмила (Поповић) 217 Младеновић Радмила А. Мила 739 744 745 Младеновић Радмила М. 297303 Младеновић Роса 708 709713 Младеновић Роска 759 Младеновић Румена 699 Младеновић Светлана 556 Младеновић Софија (Ариље) 305508 Младеновић Софија (Власотинце) 778 Младеновић Стајка 376 Младеновић Стана 618 Младеновић Станија 687 Младеновић Станица 604 Младеновић Стојанка 779 Младеновић Талија 761 Младеновић Таса 297 Младеновић Кандић Милица 658 Младеновић Ђукић Драгица Вера Муачевић Николиш Иванка Мишић Олга (Неготин) Мишић Петар Мишић Радован Мишић Турковић Лепосава 626 639 642 Младеновић Митровић Драгица Младеновић Цветановић Нада Млађеновић Аница Млађеновић Винка Млађеиовић Илинка Млађеновић Милена Млађеновић Миливоје Млађеновић Милојка Млађеновић Радојка Млађеновић Стаја Млађеновић Стојка Млађеновић Васиљевић Селена Млађеновић Кнежевић Јања 661 663 664680 244 748749 524 524 315507 524 507 496 524 538 524 507 Млакар Ладислав Млечанин Стојанка Мојковић Светозар 524 537539 667 402450 412 Мојовић Радосављевић Лепосава 448452 Мојсиловић Загорка; Мојсиловић Љубица’ 646 287 Мојсиловић Радмила Булка 630 634 Мојсић Вана Мојсић Ванка Мојсић Доста Мојсић Драга МоЈсић Мага Мојсић Милка Мојсић Спиро Мојсића кућа (Призрен) Мокрањац Радмила Мољковић Милијана Момиров Нада Момировић Вида Момировић Ружа Момчиловић Злата Момчиловић Ката Момчиловић Нада Момчиловић Савета Момчиловић Сара Момчиловић Петрић Даринка Моравчевић Живка Моравчевић Јела Моравчевић Савка Морача Мира Морачић Лепосава Морина Низаћет Морина Хајрије 646 647 890 916921 921 921 921 921 855 855 855870 167 503 817 558 752 750 326 670 761 287 538 895916 916 870903 104821 871 910 880 902903 Морић Парента др Славка 53 55 61111 132133 139141— 143 157 159182 183 222 286675 Москаловић Ана 601 Мотехес, породица (Зајечар) 617 Моцић Милева 599618 Моцић Радмила 591 596 599 610 618 Моцић Симовић Мирјана 55 161 222 Мошорински Ланица 786787 Мошорински Стана 786 Мошуровић Радојка 533 Мошуровић Станица 533 Мравић Јела 557 Мраовић Даница 346 Мратњиковић Љубинка 223 Мрдаковић Јованка 672673 Мрђа Клокић Вела 712 Мрђеновић Анђа 868 Мрђеновић Станка 893 Мркић Мика 861917 Мркоњић Аница 315 Мркоњић Драгица 52 53 54 Мркшић Драгица 610 Муачевић др .125 627631 643682 977 93 95 116 124 125 133 137 428 Мугоша Душан Мугоша Мара Мудрић Љубинка Музер Паула Мујадић Атиџа Мујбеговић др Мустафа Мујина Мара Мујкић Месуд Мукер Ирена Мукер Олга Мулић Мица Муловић Вера Мунижаба Мила Мунћан Славко Мунџић Дара Муњић Магдалена Мурић Браца Мусабеговић Акша Мусер Ерна Мусић Амир Мусић Бећо Мусић Даут Мусић Зејна Мусић Зила Мусић Кима Мусић Милица Мусић Мујо Мусић М^фат Мусић Муса Мусић Паша Мусић Рефија Мусић Смаила Мусић Ферида Мусић Хусо Мусић Џемила Мусић Шемса Мусић Шефка Мусић Шућра Муслиманка Мусолини Бенито Мустафа Неџми Мутавџић Лепосава Мутавџић Рада Мутић Анка Мутић Катарина Мира Мутић Марија Муцић Бека Муцић Борка Муцић Даница Муцић Милија Муцић Радојка Мучалица Душица Мучалица Љубица Мучалица Милева Мушикић Каја Мушикић Пава Мушић Милица Мушицки Софија 864 856899 841 6174140 547 272 699 12 293 625 809 772 330 794 557 128 563 533 60 523 523 523 522 514 519521 523 527 529 547 601 523 523 523 519 522 523 527529 547 522 537 541 547 522547 523 537 523 547 522 523547 905 612 687 903 920 921 441 493 223 157349 376—378 380 381 315 376381 372 362 372 372 372 315 655 661663 664 667 682 686717 660 617674 688 646 887 403 194195 Н Н. Н. Н. Н. Нада (Придворица) Надашки Веселиновић Нађ Жамбоки Верона Нађ Пухалак Илонка Најдановић Загорка Најдановић Мила Најин Сефо Најић Јелена Најкић Станка Најкић Стевана Накић Вида Накић Даринка Накић Олга Накић Стана Нановић Војислав Јоца 486 503 680 681688 Олга 79253 809 262728 759 757 917 837 870 872 640 632 53130 640 826 �Наранџић Вида Наранџић Зора Наранџић Миленко Наранџић Милица Настасовић Митра Настић Вукана В. Настић Јелица Настић Лепосава Т. Настић Наталија А. Натијало Милица Натрић Ханкија Наумовић Ђорђе Наумовић Мирјана Ђ. 735 737 741 763 765 Недић Радмила Нешковић Ката 907 Мима 61 68 184 Нешковић Милојка 723 432 739 Нешковић Мира 722 Недић Дреновац Јелица 113121 315 Нешковић Радованка Рада 761 Недић Марковић Нада 61 63 694 Нешковић Ружица Ружа 741 Нешковић Сава Недић Милојевић Славка 49 748 65910 Нешковић Станка 750 767 344 Недић Николић Загорка 744 Нешковић Маринковић 775 Некић Драгица 881 891 Милева М. 177 895 914 921 Нешовановић Драгиња 540 Некић Стана 909 916 Нешовић Даница 744 Некић Цана 861870 883 Нешовић Милена 315739 890 891 914 921 744 745 Нектеријевић Даница 442 Нешовић Стојка Наумовић Надежда Нада 261262 Немет Ђура 801 Нијановић Зорка 267 269 271 Немет Марија 801 Никачевић Ружа Наумовић Јовановић Добра 744 Немешев Нада 841 Никачевић Слободан Нацева Мара 12151795693 Љубинка Ненадић 402 508 Никачевић Станојка Начевић Станица 22252673 Ненадић Стана 442 Никезић Вишња 111 140 161 177 Ненадић Миловановић Стојанка 422 Никезић Марија Невољица Бела 533 Ненадовић Вера 132 140 146 183 Невољица Милка 524 Ненадовић Јелена Ела 6170 Никезић Богићевић Зора Никезић Стефановић Велисава Неговановић Ковиљка 241 Ненадовић Мирко 132140 183 Никетић Марица Неговановић Стојанка 255 Ненадовић Новка 342 Никетић Милица Недељко Даница 175 Нерадовић Дара 913 Никетић Радмила Недељковић 682 Несторовић Ана 538 Никетић Стана Недељковић Алекса 445 Несторовић В. 219 Никитовић Даринка Недељковић Богдана 628 Несторовић Васа 655 Никитовић Милева Недељковић Бојка 429 Несторовић Даринка 53 116 126 482 Никић (поручник) Недељковић Боса 184 608 Несторовић Даринка Никић Бисерка Недељковић Владислав 262 274 Дара Љубица Љупче 659663 666 Никић Милева Недељковић Дана 559 672 673679 Никић Наталија Недељковић Драга 751 681 685688 Недељковић Драгиња 112117 Несторовић Достана 569 Никић Гашић Милуша Недељковић Ђука 430 Несторовић Живка 701 Недељковић Живанка 224 Несторовић Илинка Дуца 357 Никић Кнежевић Лепа Несторовић Јела 686 718 Недељковић Зорка 173 Никић Мићковић Јелена Недељковић Иванка 430 Никић Штуловић Десанка Несторовић Катарина Недељковић Јана 357 Никодијевић Ангелина (Аранђеловац) 232233 234 Недељковић Јелена 719 Несторовић Катарина (Батуша) 569 Недељковић Ката 687 Никодијевић др Власта Несторовић Љиљана 575 Недељковић Љиљана 604 Никодијевић ЈБубица Несторовић Љубина 567 584 Недељковић Љубица 658 Никодијевић Олга Несторовић Милева 533 Недељковић Милена 402 Никодијевић Станица Несторовић Оливера Вера 308 315 658 Недељковић Милеса 430 Николајевић Воја Чиплак 667 686718 Недељковић Милица 429 Николајевић Драга Несторовић Радојка 720 Недељковић Милка 311 315 Николајевић Зага Несторовић Роса 872 640 647 Николајевић Љубица Несторовић Стеванка 872 921 Недељковић Нада 675 Николајевић Васиљевић Нетковић Добрила 301 Недељковић Наталија Јелена Нећак Ана 909 Нана 162 163 261 262 Николајевић Ристић Бранка Неџми Мустафа 921 271 274 275 276 Николетић Нада Нешић Бранислава 183 Недељковић Перунка 872 Николић Адам Нешић Бранка 292 302 Недељковић Петар 262 275 Николић Александра Санда Нешић Дана 287 Недељковић Рада Николић Ангелина Нешић Даринка (Миљковац) 699 Николић Анђа (Ариље) Нешић Добрила 627 Недељковић Рада Николић Анђа (Рађевина) Нешић Добросав 169 (Први Тунел) 910 Николић Анка Нешић Драгица 79 591 592 593 Недељковић Радулка 430 Николић Белка 599 608 615 621 763 Недељковић Раја 262 274 276455 Николић Благоје Нешић Илинка 749 Недељковић Роса 228 Николић Бора Недељковић Савета 392 Нешић Јулијана Јулија 162164 Николић Борка Недељковић Слободанка Нешић Кадифка ' 218 Николић Боса (Коштунићи) 430 Нешић Љуба 591592 599 Николић Босанка Нешић Љубица 376 Недељковић Слободанка Николић Бранислава Нешић Љубо 763 (Ужице) 463 483497 Николић Бранка (Лесковац) Нешић Милица 218 Недељковић Смиља 357 Николић Бранка (Ниш) Нешић Мира 299 Недељковић Софија 688 Николић Бранка (Светозарево) Нешић Мица 286287 Недељковић Милосављевић Николић Вранко Нешић Надежда 292311 Ангелина Анга 53 95 172231 Николић Велика Нешић Петра 592763 247 261 262 263 Николић Верица Нешић 274 276 202 265 271 Ружа (Обреновац) Николић Веселин Нешић Ружа (Суботинац) 632 Недић Драгица 315 744 745746 Николић Вида Нешић Сретен 356 Николић Владисав Недић Загорка Зага 61 95 Нешић Стеван 164 Недић Иванка 61161 Николић Властимир Мирко Нешић Ковачевић Недић Јелена 341346 Николић Војин Зора Орлова 591 592 593599 Недић Мара 393403 Николић Војислав 610 616 739 763766 Недић Милан 113 263 385418 Николић Глигорије Нешковић Влагоје 469 502 573 654 Николић Гордана Михаило 133 179 337 338 Недић Недељко 744 Николић Дана Недић Нешко 385 Николић Дана Б. Нешковић Вукосава 341 Недић Рада 360 Николић Даница (Београд) Нешковић Јелисава 681 978 374 315 361 464 491 425 441 366 374 306 464 503 479 463 466 482 489 498 635 212 524 530 522 178 121 426 427 701 207 210 273 274 207 395 256 464 498 507 503 384 913 396 858 865 880 891 919 61 795 860 430 211 218 221 224 391 184 755 770 221 739 391 737 739 737 739 39 115 167 737 739 315 455 607 618 256 504 372 403 202 372 373 341 681 598 610 607 740 717 301 397 757 600 631 774 193 613 136 383 373 774 684 570 586 182 �Николић Даница (Врбица) Николић Даница Лала Мила 600 695 696699 704 713 725 Николић Дара 626635 Николић Даринка (Сирча) 403 Николић Даринка (Сићево) 699 Николић Даринка (Шабац) 339 Николић Даринка Дарка 741 746 Николић Десанка 757 Николић Дина 752 Николић Дмитра 427 Николић Добрила 921 Николић Добринка 206 Николић Драга (Крагујевац) 273 Николић Драга (Параћин) 301 Николић Драгиња 908 921 Николић Драгица (Јабланица) 596 Николић Драгица (Лесковац) 741 Николић Драгица (Обреновац) 203 Николић Душанка 316 Николић Душанка Муња 553570 Николић Живка (Костолац) 568 Николић Живка (Смед. Паланка) 292 311 Николић Живка (Сиколе) 607 Николић Живојин 305 Николић Зага 626 Николић Загорка (Бојник) 774 Николић Загорка (Југовац) 680 Николић Загорка (Прокупље) 684 Николић Загорка М. 723 Николић Здравко 455 Николић Злата 889 Николић Зора (Брестовац) 752 Николић Зора (Сарајево) 93 96 Николић Зора (Шабац) 339 Николић Зора Лела 94 Николић Зорка 172 Николић Ивана 921 Николић Иванка (Срезојевци) 428 430 Николић Иванка (Заблаће) 451 Николић Јана (Баћевац) 193206 Николић Јана (Ратина) 403 Николић Јевросија 668 Николић Јевросима 300 Николић Јела (Пожаревац) 575 Николић Јела (Куршумлија) 669 679 685 Николић Јела (логор Бањица) 179 Николић Јелена (Врање) 758 Николић Јелена (Крушевац) 626 Николић Јелена (Неготин) 603 Николић Јелена (Топлица) 657658 Николић Јелица (Крушевац) 641 Николић Јелица (Црна Трава) 778 Николић Јелка 774 Николић Јованка 706707 Николић Јованка Јоле Лепојка 316 553 555 556 558 559 561 562 563 Николић Катарина Д. 213223 225 227 Николић Катица (Бојник) 774 Николић Катица (Звиздар) 376 Николић Катица (Параћин) 301 Николић Кошута 598607 Николић Круна 670 Николић Кузман 629 Николић Лена 707 Николић Ленка 462463 466 469 496 Николић Лепосава (Параћин) 301 Николић Лепосава (Рудник) 430 Николић Љиљана 323 Николић Љубинка (Исаково) 302 Николић Љубинка (Карановић) 646 Николић Љубица (Божевац) 573 Николић Љубица (Ваљево) Николић Љубица (Каменица) Николић Љубица (Младеновац) 30 723 211 Николић Николић Николић Николић Николић Николић Николић Николић Маргита Марија Марица Микосава Миле Милева (Зајечар) Милева (Трњане) Милица (Баћевац) Николић Милица (Горичани) Николић Милица (Горње Коњувце) Николић Милица (Пожега) Николић Милица (См. Паланка) 291 Николић Николић Николић Николић Николић Николић Николић Милунка Миља (Бучумет) Миља (Смедерево) Миланка Милеса Минђа Миодраг Воја ј 861 607 600 444 585 608 621 567 190 193 204 205 446 751 464 503 292 296 316 332 218 747 217 302 509 569 591 594 597 612614 Николић Мирјана (Бела Паланка) 707 Николић Мирјана (Вучак) 226 Николић Мирослава 193 206211 Николић Михајло 721 Николић Мица 670 684688 Николић Младенка 617 Николић Нада (Лесковац) 735 741 751 Николић 'Нада (Липљан) 915 Николић Нада (Смед. Паланка) 308 Николић Наталија (Велика Плана) 298 Николић Наталија (Чачак) 173447 Николић Невена 217 Николић Невенка 779 Николић Николија (Лалинац) 705 708 Николић Николија (Пожаревац) 557566 Николић Николија (Црвени Брег) 755 Николић Олга (Гуњаци) 376 Николић Олга (Конарево) 403 Николић Олга (Рготина) 596 Николић Оливера Ливка 768 Николић Павле 25 Николић Перса (Бојник) 774 Николић Перса (Пирот) 708726 Николић Персида 610 Николић Полексија 600 Николић Рада (Бајина Башта) 176 465470 472 507 508 Николић Рада (Грделица) 755770 Николић Рада (Неготин) 604 606610 Николић Рада (Ниш) 669 Николић Рада (Прокупље) 675 Николић Рада (Штитар) 339 Николић Радмила (Ђунис) 635 Николић Радмила (Ниш) 696726 Николић Радмила (Пауновић Нада) 664687 Николић Радмила (Смед. Паланка) 292 Николић Радмила Мица Николић Радомир Младен Николић Радунка Николић Радуша Николић Рајна Николић Ружа (Београд) 741 223 302 677687 255 128 Николић Ружа (Доњи Милановац) 602617 Николић Ружица Николић Русанда Николић Савета Николић Севда Николић Селена 710 756 669 753759 193 205206 979 Николић Николић Николић Николић Николић Николић Николић Николић Слободанка Смиља Софија Спасена Стамена Стана Ст. Станимирка Цана Станислава Таче Николић Стоја Николић Стојанка Николић Стојна Николић Тана Николић Трифун Николић Цвета (Бели Камен) Николић Цвета (Вучитрн) Николић Цвета (Добрић) Николић Цвета (Доњи Милановац) Николић Арсић Драгиња Николић Костић Добринка Николић Милосављевић Јула Николић Младеновић Ружа Николић Петков^ћ Јелена Ленче Николић Стругар Анђа Николић Ташић Даница Николић Томић Станка Николић Цветковић Радмила Николиш др Гојко Николиш Ненад Јовица Николов Јордан Николчић Даринка Никчевић Вера Никчевић Јованка Никчевић Љубица Никчевић Маша Никшић Драгиња Никшић Миленко Нимани Сафет Нимани Ћаја Нимани Џавид Нинић Јован Нинић Цвета Нинковић Љубица Нинковић Цана Нинчић Василија Нинчић Драгица Нинчић Ковиљка Нинчић Љубица Нинчић Олга Нинчић Симка Нићковић Добрила Ничић Драга Ничић Олга Ничић Драгојевић Наталија Наташа 189 708 726 907 226 774 779 570 428430 861870 883 921 681 758 774 641 672 922 343 172 602617 903 193 598 608618 689 741 771773 919 741752 689 701 394 766 296 316 889 779 175 53 811812 813 814 826 420 874890 894 897 898 883921 859 603 382 660671 383 525 533 537547 533 537 53 61 86 472 77 870 870 904 908 920 854 863 868 874 881 887 888 894 895 920 Ничић Радоњић Викторија Ћипрана 864 858868 874 Ниџовић Мица Новак Марија Новак Францишка Новаков Љубица Новаков Марија Новаковић Боја Новаковић Борика Новаковић Вука Новаковић Добринка Новаковић Живана Новаковић Живка Новаковић Злата Новаковић Зорка Бека Новаковић Зорка Лола 881 443 104 427 450455 22 26 112 178 217 809 870881 211 557568 429 426 444 429 874 876888 912 917918 857864 888 912917 888 920 �Новаковић Ивана Новаковић Илија Новаковић Јагода Новаковић Јелка Новаковић Косана Новаковић Љиљана Новаковић Љубинка 324 242 177 236 184 429442 634 236242 252 255 Новаковић Љубица 340 Новаковић Милица (Вишњићево) 841 Новаковић Милица (Крушевац) 641 Новаковић Милица (Рујице) 881 Новаковић Милка 236241 Новаковић Милка Павка 253 Новаковић Милунка 429 Новаковић Милуша 861 Новаковић Миодраг 169 Новаковић Миодраг Ћопић 613614 Новаковић Мирјана 627 Новаковић Мица 211 Новаковић Нада 223224 Новаковић Надежда 208 Новаковић Наста 429 Новаковић Наталија 697 Новаковић Невена 211 212220 Новаковић Никола 125 Новаковић Олга 507 Новаковић Оливера Мира 639 Новаковић Персида 504 Новаковић Плана 754 Новаковић Радмила 450 Новаковић Славиша 455 Новаковић Славко 397 Новаковић Слободан 355361 Новаковић Стевана 643 Новаковић Томка 429 Новитовић Бојана 451 Новић Љубинка 221 Новичић Обренија 218 Новковић Јана тетка Јана 742 Новковић Станија 533547 Новосел Ванда 104 Новохатни Патлиџановић Љубинка 601 Ножинић Кугљеш Госпава 450 Ножица Љубица 376 Ножица Милица 349 350 351352 356 362 378 382 Ножица Надежда Нада 356362 381 382 336 120 539 93 920 Носовић Олга Нумић Гасим Нуровић Разија Нускерн Евица Нуши Шани Н, Његован Максим Лука 581 582583 О Обрадовић Божана 222 Обрадовић Вера 316 441446 Обрадовић Воја в. Цомба Чеда Обрадовић Вукосава Бојана 217223 Обрадовић Даница 217 221223 Обрадовић Дара 626641 Обрадовић Даринка 403 Обрадовић Динко 283 Обрадовић Драгана 61 Обрадовић Живка 357 Обрадовић Зора 218 Обрадовић Илинка 228 Обрадовић Јаворка 217 Обрадовић Јелица 217 221 224 227 228 Обрадовић Ката 907 Обрадовић Лепосава 39 Обрадовић Љубица 376 Обрадовић Марица 301 Обрадовић Мија 210212 Обрадовић Милева (Ваљево) 376 Обрадовић Милева (Међулужје) 228 Обрадовић Милева (Панчево) 175 Обрадовић Милена (Међулужје) 211 215 218 224 228 Обрадовић Милена (Прибчић) 537 Обрадовић Милица 39 211 Обрадовић Милојка Обрадовић Мирјана в. Динић Ђука Обрадовић Мица 64 78 Обрадовић Наталија (Крагујевац) 273274 Обрадовић Наталија (Парцани) 218 228 Обрадовић Никола 721 Обрадовић Олга 357 Обрадовић Оливера Љоља 400 Обрадовић Перо 901 Обрадовић Перса 426 Обрадовић Радмила 212 Обрадовић Селимир 397 Обрадовић Славка 224 Обрадовић Стака 881 Обрадовић Стана 894 Обрадовић Илић Олга 46 Обрадовић Медан Радмила Гојка 23 73 78625 626 631 634695 701 738739 741 742763 Обрадовић Радојковић Видосава 173 240245 257 626 646926 928 930932 Обреновић Иванка 380381 Обреновић Смиљана 380 Обућина Анка 48 Обућина Вера 610 Обућина Вида 184 Обућина Миља 442 Обућина Ратомирка Овчаревић Драгослав Овчаревић Марија Овчаревић Радмила Огаревић Станојка Огњанов Јованка Огњановић Лела Огњевић Божана Огњеновић Мара Одаловић Дара Одаловић Деса Одаловић Ката Одаловић Мара Одаловић Ружа Одаловић Смиља Одаловић Дејановић Вера Одаловића кућа (Врело) Одаџић Љубица / Одовић Даринка Одоровић Христина Ожеговић Деса Оклобџија Неда Оклопчић Невенка Окошановић Вера Окошановић Мара Олга (сврљишки срез) Олга Јеврејка (Београд) Олћан Драга Мршава 336351 352 376 169 169 430444 449454 869872 749 115 490 871 870 871881 887 908 919 916 881 881882 916 916 858 870 21 22 25 26 154 787—789 660 323 881911 182 349—351 353356 503 316 532544 544 614 116253 817818 Оља докторка в. Вањак Оливера Ољача Ружа 40 94 Ољача Цегледи Вукосава Вуја Ољачић Млађо 39 112 115 197 198—201 341 980 Опанчина Војинка 173543 Опачић Јелка Славонка Опачић Ката Опшуст Марија Орао Васа Орељ четнички капетан Орешковић Отилија Орешчаиин Даница Орешчанин Јулка Орландић Даница Орландић Стануша Орлић Александра Орлић Милка 22 328331 336 337 104 846847 25 199 61 316 26 112164 907 907 124 656 661 662 667 671 678 Орловић Десимир Орловић Јелена Орловић Лена Орловић Лепосава Сека Оровчанац Тодорка Осењина Марина Осећански Драгица Османагић Веселин Османлић (Османовић) Магда Османовић Кимета Ј. Османовић Мустафић Зорка Остојић Анка Остојић Борка Остојић Вера Остојић Дара Остојић Емилија Ема 494 494 681 115 53 120 342 144 173 724 779 336 293 341 607 464474 503 504508 Остојић Јованка Остојић Кристина Остојић Љубица Остојић Мара Остојић Марија Остојић Милка (Веоград) Остојић Милка (Подунавски одред) Остојић Мица Стевка Остојић Нада Остојић Радојка Остојић Светозар Остојић Радовановић Персида 464 474 499 Острошки Милица Оташевић Цвета Отовић Катица Оцокољић Синиша Пазарац 339345 340345 346 179 339 26 812 817846 328336 542 499 503 504 301 493 491 581 П Павелић Анте Павелић Ружа Павић Милојка Павићевић Верица Павићевић Душанка Павићевић Мишо Павићевић Олга Павков Даница Павковић Живка Павковић Зорка Зора Павковић Љубица Повковић Миливоје Чича Павковића кућа (Прокупље) Павлекић Живана Сешка Павлижка Лидија Павличић Анђа Павличић Ката Павличић Милева Павличић Милосава Павловић Александар Павловић Ана Павловић Аца Павловић Богунка Павловић Божица Павловић Боса Павловић Будимка Павловић Велисав 573 118 254 527 688 537 341 809 226 213 220 221 212 213 220221 213 667 817 574 860 899 860 899 913 869 120 360 586 265 508 857 442 376 �Павловић Вељко 586 Павловић Вера 53 799 800804 Павловић Верка 777779 Павловић Видосава Вида 45 135 144 Павловић Винка 350 Павловић Вишња 360 Павловић Гроздана 240 Павловић Дана 668673 Павловић Даница (Цветановац) 361 Павловић Даница (Чајетина) 466 Павловић Даринка (Београд) 74 Павловић Даринка (В. Извор) 621 Павловић Даринка Дара Плава Вера 39 112 119172 352 356 357375 Павловић Десанка 211224 Павловић Добривоје 417419 Павловић Добринка 425 Павловић Дона 762 Павловић Драга 211222 Павловић Драгиња 630 Павловић Драгица (Конарево) 403 Павловић Драгица (Лебане) 772 Павловић Драгоман 508 Павловић Драгомир 357 Павловић Дринка 48 172 357655 -657 679 684 693 694 714 702 710726 144 199200 Павловић Душанка Павловић Ђока Павловић Емилија (Горњи Милановац) 454 Павловић Емилија (Купци) 634 Павловић Живадинка 222 Павловић Живана 383 Павловић Живојин 374 Павловић Загорка 294 Павловић Загорка Зага 94 Павловић Зора 218 Павловић Зорица 708 Павловић Јаворка 568 Павловић Јагода 744 Павловић Јевра 586 Павловић Јелена (Лебане) 772 Павловић Јелена (Међулужје) 211 Павловић Јованка 596 610621 Павловић Касија 226 Павловић Катица 324336 Павловић Клеанта 429 Павловић Коса 750 Павловић Косара 222 Павловић Ленка 137 Павловић Лепосава (Драшковац) 779 Павловић Лепосава (Породин) 569 Павловић Лепосава Павловић Павловић Павловић Павловић Павловић Павловић Павловић Павловић Павловић Павловић Лена Луја Љуба Љубица Марија (Злата) Марија (Неготин) Марија (Растовница) Миланка (Брасина) Миланка (Колари) Миланка (Купци) Миле Павловић Милева (Доња Горевница) Павловић Милева (Лебане) Павловић Милева (Чубура) Павловић Милева Тенкић Павловић Милена Павловић Милијана Павловић Милица (Бања) Павловић Милица (Љубић) Павловић Милица (Ћуприја) Павловић Милица Дара 218221 222 225227 646 743 133 672 606 659 341 222 634 363 425 772 681 236252 448 425 236 441442 286 52 61 63 94 349 350353 362 364 376 379—384 407 755 Павловић Милоје Павловић Миодраг Келе Павловић Мирослав (Београд) Павловић Мирослав (Крушевац) 268271 661 133 183 634 635 Павловић Мирослава 211 Павловић Мирослава Љубица 597 617 Павловић Нада (Обреновац) 189 Павловић Нада (Пожаревац) 585 Павловић Ната (Брежане) 557 Павловић Ната (Студена) 183 Павловић Наталија 222 Павловић Невена 299 Павловић Николија 568 Павловић Обренија 222 Павловић Олга (Београд) 113 Павловић Олга (Међулужје) 212 Павловић Персида (Међулужје) 212 Павловић Персида (Ћићина) 702 Павловић Петруша 881 907916 Павловић Рада (Бајчинце) 672 Павловић Рада (Вучитрн) 910 Павловић Радмила (Ковачевац) 220 Павловић Радмила (Лалиновац) 754 Павловић Радмила (Сеона) 222 Павловић Ратко Ћићко 655 662672 Павловић Ружа (Брежане) 568 Павловић Ружа (Сењ) 302 Павловић Савка 759 Павловић Славка 253 Павловић Сојка 568 Павловић Стана (Бериље) 658660 673 677688 Павловић Стана (Исток) 902 Павловић Тодора 403698 Павловић Филип 350 Павловић Цура 568 Павловић Чеда 222 Павловић Јовановић Зорка 357 Павловић Петковић Мара 557 Павловић Ћурчић Марија 663671 674 681684 688 853901 907 908 Пажин Анка 841 Пажин Даринка 670 Пајевић Анка 504 Пајевић Даница Дана 236242 243 252 ПаЈевић Зорка 236 237252 Пајевић Катарина 236 252253 Пајевић Лепа 547 Пајевић Милена 463 481 496 498 Пајевић Милка 545 686 Пајевић Милунка (Пасјача) Пајевић Милунка (Сјеница) 545 Пајевић Рајка 537 Пајевић Роса 545 Пајевић Ружица 545 Пајевић Стана 858869 870 907920 Пајевић Андоновић Бранка 517545 Пајић Војинка 464490 Пајић Давид 127693 Пајић Криста 809 Пајић Лепосава 212 Пајић Љубица 568 Пајић Марија 112120 134 161182 294 556569 603 595 603 595 596 608 610 Пајић Перса Пајкић Вука Пајкић Душан Пајкић Марија Пајкић Марица Пајкић Цвета Пајкић Симеоновић Душанка Јана 184 595596 602 608 621 689 431 423 Пајовић Милева Пајовић Славка Пајовић Станка 981 Пајтин Катица Палигорић Цвета Палигорић Живковић Даница Палисенко Марина Палић Борика Палић Лепосава Палић Мара Палић Милица Палић Обренија Палић Ружа Палковљевић Бошко Пинки Паљић Живановић Беба Паљок в. Јовићевић Павле Панашаревић Дивна Пандуровић Радинка Панин Каролина Панин Маца Панин Мила Панић Јелисавета Панић Јован Панић Рада Панић Славна Панић Вељковић Милица Пантелић Аница Пантелић Анка Пантелић Велимир Лаџак Пантелић Војислав Кељић Пантелић Војислав Шиљак Пантелић Гроздана Пантелић Дара Пантелић Драгиња Пантелић Загорка Пантелић Зора Пантелић Јања Пантелић Јелисавка Јеца ГХантелић Ковинка Пантелић Лазар Лаза Пантелић Милица Мала Пантелић Милка Пантелић Мира Мара Пантелић Перса Пантелић Рајко Пантелић Стојка Цола Пантић породица (Вранић) Пантић Бранислав Пантић Вера Пантић Видосава Пантић Даница Пантић Даринка (Ковачевац) 393 610 610 873922 872 294 294 294 294 872 810811 53 892 656 61 809 809 275 275 493 830 261264 269 271 273 275 343 374 372 372 372 424 Пантић Даринка (Мали Пожаревац) Пантић Десанка Пантић Живка Пантић Ивана Пантић Љубинка Пантић Љубица Пантић Љубомир Пантић Милева Пантић Милена Пантић Милојка (Вранић) Пантић Милојка (Парцани) Пантић Милунка 392 Пантић др Миша Пантић Нада Пантић Ранђија Пантић Светомир Пантић Софроније Пантић Станка Пантић Стевка Пантић Томанија Пантовић Витомир Пантовић Јела Пантовић Миленка Пантовић Миодраг Пантовић Мира Љубинка Пантовић Сава Панчић Полка Панчован Детичек Радмила Папазоглу Фанула Папакоча Слободан 339372 341 239 343 341 236 268270 236 252255 708 270 256 372 480497 193 206 393 206 211224 227 294 303 323 201 207 208221 222 206 206 206 205206 208224 397 398401 332 352355 69 227 206 595 362 358384 632 463 673 462 445 662 663664 666 680 688 463 707 116 123 150 �Папић Петра Папић Радмила Паповић Ружа Паповић Алајбеговић Драгиња Папојевић Зорка Парамендић Љубица Парандиловић Драга Парандиловић Милан Паранос Илија Парежанин Јевто Прежанин Јованка Парежанин Мара Парезановић Драгица 754 384 872884 866 895897 916 869 545 520545 129 171 414 745 921 921 884872 463 464 482 484488 497 526—528 Парезановић Мирољуб 136 Парезановић Момирка 547 Парезановић Оливера 136 Паремовић Гордана 429 Парента Гордана 133142 Парента Зорка 133 Парента др Ненад 159 Парента Олга 133142 Парента Калајић Татјана 133182 Париповић Јела 610 Парлић Видосава 858889 Парлић Добрила 910 Парлић Љубинка 896 Парлић Стојимир 920 Пармаковић Бранка 342345 Пармаковић Дана 342 Пармаковић Кристина 336 342345 Парницки Светислав 125 Паровић Благоје 11 12 Парошки Милица 130182 Парошки Наница 393396 Паскаљевић Аница Зоја 309 310314 316 627 642 646 Патаки Марица 93 97 Патлиџановић Јелена Лела 608 Патлиџановић Љубинка 603608 Патрногић Катарина Цица Паја 769 854859 863 865 888 890 916 Пауза Роза 679 Пауновић Вера (Мионица) 357 Пауновић Вера (Неготин) 604—606 Пауновић Гојко 453 Пауновић Госпава 361 Пауновић Даворјанка Зденка 53 54 138 140 146 147 555 Пауновић Дара 424 425 448 453 Пауновић Десанка 429 Пауновић Драгослав 587 Пауновић Живојин 721 Пауновић Зорица 772 Пауновић Иванка 426 Пауновић Иконија Н. 569 Пауновић Јаворка 218 Пауновић Јелица 429 Пауновић Љубица 427442 Пауновић Мика баба Мика 600 Пауновић Мила 142157 Пауновић Милица (Трнава) 610 Пауновић Милица (Чачак) 407411 426 441 Пауновић Милунка Пауновић Нада в. Николић Радмила Пауновић Нада (Мало Црниће) Пауновић Рада Пауновић Радмила (Неваде) Пауновић Радмила (Рготина) Пауновић Ружа Пауновић Сибинка Пауновић Стана (Бублица) Пауновић Стана (Сливница) Пауновић Станко Вељко Пауновић Томанија 306 567 28734 429 610 568 448453 659 757 811 232 Пауновић Бркић Бранка Пауновић Круљ Роса Паци Нурадије Пацић Коса Комитара Пачански Мара Пачариз хоџа Пачуковић Стојанка Пашановић Земка Певец Анка Певчевић Вера Певчевић Дара Пеиновић Вукосава Жедна Пејановић Зора Пејановић Славка Пејановићи (Колашин) Пејатовић Станимирка Пејиновић Роса Пејић Зора Пејић Ката Пејић Катарина Пејић Милана Пејић Милева Пејић Радмила Пејновић Ката Пејовић Даница Пејовић Добрила Пејовић Јованка Пејовић Јулка Пејовић Ката Пејовић Лабуд Пејовић Љубица Пејовић Милка Пејовић Перуника Пејовић Фатима Пејовић Станимировић Рада Пејушковић Нада Пејчиновић Светислав Пејчић Ангелина Пејчић Љубица Пејчић Мирјана Пејчић Рада Пекић Тодора Пековић Магдалена Пековић Мара Пековић Милица Пековић Миодраг Пековић Олга Пековић Шибалић Љубица Пекушић Зиза Пелагић Васа Пеловић Милица Пендић Бранка Пендић Емилија Пендић Јана Пендић Олга Пенезић Љубица Пенезић Милена Пиња Пенчић Мира г Пеовић Јела Пеовић Мира Перегин Цвејић Лепосава Перера др Естер Перера Ружа Перић Бранислав Перић Бранко Перић Гица Перић Даринка Перић Илинка (Брусник) Перић Илинка (Пријепоље) Перић Ката (Клење) Перић Ката (Кучево) Перић Миланка Перић Миле Перић Милева (Прокупље) Перић Милева (Слиша.не) Перић Милица Перић Милка 982 421424 432 444 381 910 465476 478 503504 925 927 929931 465472 528 301 517 287 378 380382 351 353 381382 817818 527 528 531 537 545 809 761 182 748 490 54 104 574847 547 430 809 540 292 804 805809 805809 537547 547 22 25 26111 136 160 161 165 568 856 635 707 668 671673 770 707 699 433 434 444448 135 441447 433 486 433 537 899 568 444 441444 688 444 465478 308 316507 189193 89 89 172 553—555 61 68 91 94 61 677 618 748 668 618 516525 531 533 537 340 572 227316 212 677 749 610 311 Перић Милојка Перић Мица Перић Олга Перић Рада Перић Радуша Перић Савета Перић Стојан Перић Бојковић Косара Перић Марзељ Катица Ката Караманка Перић Младеновић Дијанка Перишић Бранка Перишић Вукосава Перишић Живадин Перишић Лепа Перишић Панто Перишић Радмила Перишић Ружица Перишић Софија Перишић Стана Перишић Стојанка Перишић Вучићевић Милка Перјановић Вера Перковић Динка Перковић Крстина Перковић Миладинка Перовић Богић Перовић Брана 362 516 531532 51 556 750 323339 677 610 553560 572 316 634647 491 210 392397 901 447 335 885 901 41113 53462 464 482 491 497 697 662668 310 668 861862 53 55 86 140— 143 154 286 Перовић Вукосава (Витомирица) 912 913 Перовић Вукосава (Коњарник) 660 Перовић Даница 899 Перовић Душанка 302 Перовић Лепа 22 33 34 49 61 94 Перовић Љубима 853 Перовић Милева 893913 Перовић др Миливоје 778 Перовић Милијана 874913 Перовић Миљка 522 Перовић Момирка 659676 Перовић Сава 919 Перовић Сенка 856913 Персида (Крушевац) 629 Перуничић Даринка 528 Перуничић Милосава 527 Перуничић Ружица Ружа 411 444 449 Перуничић Секула 397 Перуничић Стануша 528 Перуновић Вера 779 Перуновић Даринка 673689 Перуновић Иконија 681 Перуновић Мирослава 673689 Перуновић Нада 689 Петаковић Рајка 533 Петарац Вида 542 Петко (Вуковић) 581 Петковић Анка Пуса 286 289316 Петковић Божана Врца Петковић Петковић Петковић Петковић Петковић Петковић Петковић Божидар Василије Вела Вера Вера Љуба Даринка Драга Петковић Драгица (Крива Феја) Петковић Драгица (Пожаревац) Петковић Драгољуб Петковић Душанка (Липовац) Петковић Душанка (Ћићина) Петковић Живана Петковић Живка Петковић Зорка Петковић Иво Петковић Јана 465472 478 491 507 655 655 596 349 377381 812 752 299 759 566 721 702 726 508 382 479 566 837 �Петковић Јованка Петковић Коса Петковић Лепосава Петковић Љубица Петковић Мадлен Петковић Мара Петковић Милева (Ћуринци) Петковић Милева (Лесковац) Петковић Милица Петковић Милунка Петковић Миљула Петковић Мирослава Петковић Мица Петковић Наталија Петковић Никола Петковић Николета Петковић Рада (Ваљево) Петковић Рада (Зајечар) Петковић Радмила Петковић Радомир Петковић Роска Петковић Санда Петковић Стана (Блаце) Петковић Стана (Врање) Петковић Станка Петковић Стојана Петковић Тодора Петковић Тројанка Петрић Даринка Дара Петричевић Васиљка Петричевић Живка Петричевић Цвета Петричевић Станисављевић Милка Петров Борислав Браца Петров Владимир в. Петров Борислав Браца Петров Драгица Петров Јелисавета Беба 596 707 764 752753 286 566 208226 735 634 442 491510 184 634 568 774 113 778779 382 595 596602 606 608 621 726 52 774779 726 681 687688 758 779 772 599 774 539547 182 286 286 857 877 888912 791792 794 795 51 55 64 167 791 793 63 64 95 791 795 797 635 570 577 288 395 634 287 696 383 236246 373 610 61 Петров Сергије Петровић агент Петровић курир Петровић (Равна Река) Петровић Ангелина Петровић Аница Петровић Анка Петровић Аца Петровић Богић Петровић Божана Петровић Борка (Белотић) Петровић Борка (Бор) Петровић Боса Петровић Босиљка Петровић Брана Петровић Бранислав Петровић Бранка (Варварин) Петровић Бранка (Лесковац) Петровић Бранка (Параћин) Петровић Бранка Кока 231 238 239 249 Петровић Братислава Петровић Браца Петровић Велика Петровић Велинка Петровић Веља Петровић Вера (Ваљево) Петровић Вера (Лесковац) Петровић Вера (Међулужје) Петровић Вера в. Лазовић Веселинка Вера Петровић Верица Петровић Верица Ст. Петровић Видосава Петровић Вито Петровић Вукосава Петровић Гина Петровић Госпава Петровић Дана (Бор) 688 699 202 635 772 302 309 627643 219 775 137 860900 376 763 212 733 721 491 342 201 361 491 602 Петровић Даиа (Параћии) Петровић Даница (Бор) Петровић Даница (Кумане) Петовић Даница Данче Петровић Данка Петровић Дара Петровић Даринка Петровић Деса Петровић Деска Петровић Дивна Петровић Дицка Петровић Добрила Петровић ДобрилаЗденка 316 391 301 602 154 601610 775 325 328336 339 553 559563 301 373 757 630642 397 401 Петровић Добрило 476 Петровић Достана 665 Петровић Драга 274 Петровић Драги 744 Петровић Драгиња (Бојник) 774 Петровић Драгиња (Мариновац) 600 Петровић Драгомирка 351 Петровић Дрина 426 Петровић Дринка 360384 Петровић Душан , ■ 392 Петровић Душан Шане 235 247 248 255 Петровић Душанка 373 Петровић Душица 726 Петровић Ђорђе 721 Петровић Ђура 759 Петровић Ђурђија 302 Петровић Евица Ана 830 Петровић Живанка 209 Петровић Живка (Београд) 2526 Петровић Живка (Параћин) 303 Петровић Живорад 747 Петровић Живорад Жика 239309 Петровић Зага 432 Петровић Загорка (Бела Река) 335 Петровић Загорка (Мареново) 631 Петровић Загорка (Ниш) 694 696710 Петровић Загорка (Топлица) 665 Петровић Загорка (Чачак) 441447 Петровић Загорка Д. 631 Петровић Злата 762 Петровић Зова 392 Петровић Зора (Бојник) 774 Петровић Зора (Бор) 602608 Петровић Зора (Краљево) 392 Петровић Зорка 509 Петровић Иванка 302 Петровић Јагодина 208 Петровић Јаков 343 Петровић Јевросима 775 Петровић Јела (Брежане) 568 Петровић Јела (Добрић) 343 Петровић Јела (Црквица) 753 Петровић Јелена (Јагодина) 304 Петровић Јелена (Чачак) 451 Петровић Јелисавета Вета 257308 Петровић Јован 634635 Петровић Јованка (Београд) 61 Петровић Јованка (Бранетић) 449 Петровић Јоја 684689 Петровић Јулка 775 Петровић Каја (Ниш) 694 Петровић Каја (Шепшин) 218223 Петровић Катарина 218 Петровић Катица (Бољевац) 618 Петровић Катица (Вуковић) 580581 Петровић Коса 360 Петровић Кристина 569 Петровић Ленка 231 Петровић Лепосава (Стубленица) 361 Петровић Лепосава (Стублине) 192 Петровић Лепосава Моравка баба Анђа 557 558568 Петровић Љубина Петровић Љубинка (Бор) Петровић Љубинка (Буци) Петрбвић Љубинка (Кумани) Петровић Љубинка (Мало Црниће) 983 584 610 632 789 567573 Петровић Љубинка (Степојевац) 257 Петровић Љубица (Александровац) 630 Петровић Љубица (Горњи Крајинци) 779 Петровић Љубица (Мали Крчмар) 299 Петровић Љубица (Петровац) 744 Петровић Љубица в. Томић Надежда Вера Петровић Љубица Хаха 856 860 864 867 889 911 914 Петровић Љубомир Мингеј 364 376 Петровић Љупче 610 Петровић Мара 806 Петровић Марија (Баћевац) 218 Петровић Марија (Злата) 671 Петровић Марија (Пасковац) 341 Петровић Марија (Умка) 227 Петровић Марина 764 Петровић Мариола 316 592 602 604 615 618 Петровић Марисав 268 275 276 576 664 Петровић Марко 297 Петровић Мија 696 Петровић Милан 154 Петровић Милева (Богојевац) 753 Петровић Милева (Ивањица) 465 Петровић Милева (Суви До) 865 891 Петровић Милена (Ниш) 697 Петровић Милена (Станчићи) 411 424 425 432 Петровић Миленија 635 Петровић Милица (Београд) Петровић Милица (Брежане) Петровић Милица (Драговац) Петровић Милица (Краљево) Петровић Милица Шумчева Петровић Милка 184 464 466 483 128 568 775 395 208 484 498 Петровић Милојка 450 Петровић Милунка 421 Петровић Милутин 581 Петровић Миљана 430 438443 Петровић Миодраг Ујка 324 Петровић Мина 183 261274 Петровић Мира 705 726 Петровић Мирјана 361 Петровић Мирка 370 Петровић Мирослава 370 Петровић Младена 775 Петровић Момчило 247 Петровић Нада (Ваљево) 377 Петровић Нада (Врање) 758 Петровић Нада (Крагујевац) 261 274 Петровић Нада Дана 640 644 Петровић Наталија (Бољевац) 601 617 618 Петровић Наталија (Гроцка) 226 Петровић Никола 806 Петровић Николија Кока 49 183231 232 251 520 531 536675 Петровић Невенка 696 Петровић Невенка Нева 22 112154 Петровић Неранџа 424 425432 Петровић Нина 714 Петровић Новка 221 224256 Петровић Павлина 681 687688 Петровић Олга (Београд) 112 116172 Петровић Олга (Љиг) 316 360384 Петровић Олга Гусларка 352 375504 Петровић Олга Олгица 392 393395 Петровић Перка 424 425 450 457 465 Петровић Перса 256 Петровић Персида Перса Петровић Петрија Петровић Рада Петровић Радмила (Бања Ковиљача) Петровић Радмила Петровић Радмила Петровић Радмила Петровић Радмила 184 628631 635 425 442 517 531 532 544 (Београд) (Београд) (Бојник) (Брежане) 344 316 316 774 568 �Петровић Радмила (Лесковац) 769 Петрушевић Бранд 89 Петровић Радмила (Мало Црниће) 567 Петрушевић Магда 918 Петровић Радмила (Пољане) 223 224 Петрушевић Милева Мица 857 864 866 Петровић Радмила (Сталаћ) 631 914 918 Петровић Радмила Нинет 696717 Петрушевић Роса 918 Петровић Радојка 225 Петрушић Дана 913 Петровић Ратка 183 739 744767 Петрушић Милошевић Ружа 857864 Петровић Ратко 366 880 889 912 Петровић Роса 610 Пећанац Мика 104 Петровић Росанда Пецарски Милеса 697 (Доње Коњувце) 751 Пецарски Милица Берта 693 698 715 Петровић Росанда (Призрен) 872 Пеце Францишка 804 Петровић Ружа (Београд) 26 Пецељ Анђа 885 Петровић Ружа (Београд) 177 Пецељ Милена 381382 Петровић Ружа (Ваљево) 370 Печеновић Зора 65 Петровић Ружа (Призрен) 895916 Пешић Богдан 52 Петровић Ружа Пешић Бојана 193 в. Протић Милка Лина Пешић Борица 769 Петровић Ружица (Белотић) 373384 Пешић Вера 778 Петровић Савка 3839 Пешић Вида (Доње Коњувце) 751 Петровић Светислав 655 Пешић Вида (Жабљане) 28742 Петровић Славка (Бачевац) 173 Пешић Владимир Влада 576584 Петровић Славка (Крћевац) 253 Пешић Даница 780 Петровић Славка (Стублине) 192 Пешић Гајта 748 Петровић Слобода 640 Пешић Динка 777779 Петровић Софија (Лисовић) 209 Пеш1ић Драгиња 714 Петровић Софија (Ломница) 640 Пешић Драгица 128 Петровић Спасенија Рајна 345346 Пешић Душанка 778 Петровић Стаменка 381 Пешић Јелена 640 Петровић Стана (Драговац) 775 Пешић Јула 675 Петровић Стана (Пећ) 857 864913 Пешић Љубица 228 Петровић Стана Нана 827 Пешић Маргита 869 Петровић Станија 640 Пешић Милић 378 Петровић Станимирка 376 Пешић Мирјана 739 Петровић Станојла 427 Пешић Мирослава 316746 Петровић Стеван 278 Пешић Нада 780 Петровић Стојан 721775 Пешић Радмила (Лесковац) 735 Петровић Стојанка Н. 303 Пешић Радмила (Петровац) 576 Петровић Султана Цута 859—860 900 Пешић Ратко 644 901 Пешић Сета 779 Петровић Таша 881 Пешић Станислава 644 Петровић Тиосава 373 Пешић Томић Петровић Тихомир 373 Мариола Рада 731 762 763766 Петровић Христина Кица 770 Пешка Ана 392398 Петровић Христифор 198 199200 Пешкан Станица 659 Петровић Цица 635 Пешкић Вера 771 Петровић Винчић Вера 45 112116 Пешкић Душанка 771 Петровић Драгојевић Марица 603 615 Пешовић Веско 918 Петровић Ђурић Босиљка 299 Пешовић Јања 918 Петровић Илић Милица 211 217 218 220 Пивец Јованка 504 221 224 Пијаде Алиса Ваља 767 Петровић Младеновић Загорка 775 778 Пијаде Велизар 720 Петровић Муњас Славка 113 119 252 Пијаде Јела 718780 253 308 309 310 311 312 Пијаде Јелена 254 316 317 Пијаде Нешић Лепа 94113 Петровић Павловић Љубица 49 324325 175 182 Пиљчевић Миросанда 508 326 328 335336 723747 Пиндић Јелена 301 Петровић Поповић Пинковић Добрила 202 Разуменка Зума Душанка Деса 53 61 Пиперски Влада 359 63 101 127 183407434656 Пиперски Ферјанчич 657 662 666 693 701724 332 352 355 730 735 738 739759767846 Власта Боженка 359 360 375 Петровић Срдановић Јелена 769 Пипина Савка 888920 Петровић Стаменковић Добрила 694 710 Пиргић Олга 173 349 350 376 378 380 714 Пириватрић Гара 212 Петровић Стоиљковић Живка 735 739 Пириватрић Смиљана 213 741 756 770 Пирошки Катица 809 Петронијевић Војислава Војка 463 466 Пирошки Сока 809 479 487 Пискер Едита Мила 490 498 823 826830 Петронијевић Деса Мала Деса 463 472 Питовић др Димитрије 272 329 330332 353—355 361 476 479 497 Питовић Милена 659 673 674678 Петронијевић Добрила 462 472479 Пишчевић Смиљана Смиљка 410411 481 485 486 487 422 425 442443 Петронијевић Зора 509 Пишчевић ученица 507 Петронијевић Милојка 542 Пјевчевић Добрила 463 481 484 499 527 Петронијевић Милунка 422 Пјешчић Олга 913 Петронијевић Радмила 635 Плавшић Ката 376 Петронијевић Станојка 403 Плавшић Мира 817 Петронијевић Стојана 426442 Плавшић Мирјана 818 Петрујкић 620 Плазинић Олга 444 984 ПлазиниК Радмила Планинац (Зајечар) Планојевић Милева Лула 53 132 138 441442 613 146 183 557566 302 224 841 645 257 161286 724 634—636 343 542 542 554561 554561 809 758 Плетњев Анђа Плећаш Даринка Плећаш Десанка Плећаш Перка Плећаш Славица Плећевић Ангелина Гина Плеша Даринка Плишић Ружица Фр. Пљакић Љубинка Пљаца Младенка Пљескоњић Јелена Пљескоњић Митра Пљешковић Леонида Лљешковић Милица Поганчев Славна Погачаревић Славка Подгоршек Јакшић Амалија Малчи 61 62 64 90 9194 167 791 793 794 Позвек Ирена 454 Познановић Светозар 500 Појић Мирјана Мирослава 593595 601 610 Покушевска Милева 916 Покушевска Павлија 865 868 881 891 894 907 916 Покушевски породица (Врело) Полетина Мила Политео Вучковић Фани 61 70 112 Полић Анка Полић Даринка Полић Деса Полић С.ефера Полић Станка Полуцић Бојана Пољаковић Радојчић Миланка Попадић Косара в. Делере Јулија Попадић Милева Попивода Крсто Попић Драгиња Попић Раденко Поп-Новаков Мила Попов Јелка Мајкица Попов Јулка Попов Љубина Попов Смиљка Попов Сока Попов Тадинка Нана Поповић, љотићевац Поповић Анђа Поповић Анђелија Поповић Аница Поповић Анка (Београд) Поповић Анка (Ужице) Поповић Богдана Поповић Богољуб Поповић Бојана Поповић Борика Поповић Борисав Поповић Борка Поповић Брана Поповић Бранка Поповић Бранко Поповић Буба Поповић Буда 870 288 128 160 173 300 505 342 505 301 403 253 543 12 809 581 807 807 809 61 809 226 789 827828 735 662668 228 778 39 113114 465 628 655 93 465 370 393 397 398 399401 206 491 87 696 496499 Поповић Вера (Бајина Башта) Поповић Вера (Поповац) Поповић Верка Поповић Вида Поповић Видосава Поповић Винка Погховић Влада Поповић Владета Пинецки Поповић Вукица 465 479507 286288 779 846 888 688689 100 142143 699 �Поповић Милка Косовка 772 853 856 888 38 39 913915 208 Поповић Милован (Београд) 308 184 323 336 346 Поповић Милован (Соколићи) 434 Поповић Милосава 918 Поповић Гроздана 253 Поповић Милунка 912 Поповић Д. П. 304 Поповић Милуша 87 853854 Поповић Даница 607610 Поповић Миља 671 689 Поповић Дара 713 Поповић Мирко 196 487 Поповић Дариика 205206 Поповић Мирослава 111 Поповић Даца (Вранић) 205206 Поповић Мирослава Т. Мира 316 696 Поповић Даца (Драшковац) 779 719 Поповић др Дејан 197 Поповић Мића 372 Поповић Деса (Ужице) 51 474 496 Поповић Мица (Бања Ковиљача) 341 Поповић Деса (Шабац) 323 Поповић Мица (Зајечар) 606 Поповић Добрила 895916 Поповић Мица (Јелашница) 771 Поповић Добрила Сека 94 Поповић Момчило 707 Поповић Добринка (Врање) 758 Поповић Нада (Звечка) 192 Поповић Добринка (Страњани) 533 Поповић Нада (Ивањица) 464 474 Поповић Драга 372 496526 Поповић Драги 920921 Поповић Нада (Јелашница) 771 Поповић Драгиња (Станчићи) 425 Поповић Нада (Ниш) 694 710 715 Поповић Драгиња (Шабац) 323 Поповић Нада (Чачак) 417 Поповић др Драгојла 311 Поповић Нада (Шабац) 342 Поповић Евка 45 113 359 Поповић Надежда 537 Поповић Живана (Азања) 293 Поповић Надежда Нада 626 628 629 Поповић Живана (Бачка) 813 639 641 642 Поповић Живанка 192 Поповић Наталија 293 Поповић Живко 807 Поповић Невенка 628 Поповић Жика (Пожаревац) 579 581 582 Поповић Олга (Београд) 39 Поповић Жика (Шабац) 326336 Поповић Олга (Звечка) 192 Поповић Злата Стана 705 Поповић Олга (Крушевац) 651 Поповић Зора (Бајина Башта) 479 490 Поповић Павле 343 491 Поповић Плема 522 Поповић Зора (Београд) 122 310 311 316 Поповић Продана 192 Поповић Иванка 343 Поповић Рада (Коњарник) 660 Поповић Јаворка 293 Поповић Рада (Нови Пазар) 544 Поповић Јелена (Књажевац) 607 Поповић Рада Мелезијанка 646 Поповић Јелена (Медвеђа) 751 Поповић Радмила 94 120 Поповић Јелена Марица 51 53 61113 Поповић Радмила Рада 128 136 140182 183407 (Крушевац) 625 627 628 638 641—643 411 427826 828846 Поповић Радмила Рада Поповић Јелисавета 885909 (Приштина) 64 65 77 78 Поповић Јелица 724 Поповић Радован 655 Поповић Јован 70 784 826 841 Поповић Рајка (Ариље) 504 Поповић Јованка Поповић Рајка (Лозањ) 429 в. Шуваковић Милица Поповић Ранђа 293 Поповић Јованка Буба 61 94 178 213 Поповић Риста 629 721 217 222 Поповић Роса 698 Поповић Југослав 451 Поповић Ружа 572 Поповић Јулијана (Београд) 85 Поповић Ружица 192 Поповић Јулијана (Вранић) 206 Поповић Румена 426 Поповић Каја 646 Поповић Сава (Ђаковица) 857 Поповић Катица 865 882 910 Поповић Сава (Поповац) 303 Поповић Костадинка 689 Поповић Савета (Бачка) 813 Поповић Коча 190 Поповић Савета (Ивањица) 474 509 Поповић Круна 427 Поповић Света Милић 85 Поповић Лела 701 Поповић Слободанка (Латвица) 490 Поповић Лепосава 293 Поповић Слободанка (Ниш) 698 Поповић Љиљана (Зајечар) 618 Поповић Софија 465 Поповић Љиљана (Лозница) 341 Поповић Стамена 688 689 Поповић Љубинка (Вапа) 411426 Поповић Стана (Буштрање) 763 450 456 Поповић Стана (Пећ) 859 888 893 899 Поповић Љубинка (Крушевац) 651 Поповић Стана (Пецка) 374 Поповић Љубица Поповић Стана (Селевац) 296 (Мачванска Митровица) 331 Поповић Станица (Азања) 293 Поповић Љубица (Ужице) 491 Поповић Станица (Лебане) 772 Поповић Љубица Луша 69 Поповић Станојка 343 Поповић Љупче 707 Поповић Томанија 606 Поповић М. 661 Поповић Христина Поповић Марга 61 182 183 754 (Горњи Милановац) 432 Поповић Мил. Ђ. 724 Поповић Христина (Крушевац) 184 631 Поповић Миладин 859 864 888 635 636 Поповић Миле 364 Поповић Цаја 303 305 Поповић Милева 662 Поповић Вукосава (Београд) Поповић Вукосава (Ропочево) Поповић Вукосава Вука 61 64 Поповић Миленија Б. Поповић Милентије Поповић Милица (Азања) Поповић Милица (Буковик) Поповић Милица (Пецка) Поповић Милица (Прекопчелица) Поповић Милица Поповић Милка 297 520 293 254 376 779 Поповић Цана 491 Поповић Бегавац Милица 539 Поповић Ђуришић Вера 517 518 658 659 666 671 680 685 695 759 Поповић Ивковић Лепосава Поповић Ивковић Зора в. Илић Обрадовић др Зора 985 398 Поповић Ивковић Љубинка Поповић Ивковић Шпиро Поповић Ивовић Бранислава Поповић Калајић Пера Поповић Комадинић Даница Поповић Поповић Поповић Поповић Комненовић Цана М. Милошевић Лепа Радојевић Радмила Тадић Дара 629 398 38 39 370 411 434444 449451 256 392 291 41 189 199 200 201 204 332 Поповић Тривунац Јелена Лела Тања Поповић Церовић Наталија Поповски Јелисије Поп-Ценић Лепосава Порубовић Славка Потежица Драгиња Потежица Милена Потежица Радмила Потежица Славко Потежица Станика (Станија) Потипарски Зора Дара 49 699 707 725 434 85 778 39 533 533 533 533 525532 22 93 811—813 817 833834 Потхрашки Амалија 112125 Поштић Милица 342 Поштић Рада 336340 Правдић Зорка 430 Правдић Милеса 427 Правдић Милица 427 Правица Драгица 53 86 Првановић Светислав М. 599 Првуловић Бојана Мала 552—555 560 565 566 571 572 577578 Првуловић Живана Живка 557 564— Првуловић Првуловић Првуловић Првуловић Првуловић Првуловић Првуловић Зора Јелена Лела Јована Катарина Лина Ранка Ружа Лубурић Олга 533 561 565 566 568 306 565566 596 726 701 566 Прекић Милунка Прелевић Госпава Прелевић Јасиа Прелевић Миња Прелић, породица (Липница) Прелић Милка Прељић Драгица Прељић Стевка Премеру Алма Прерадовић Милица Прибић Марта Прибић Милан Ђокица Прибићевић Ружа Привежић Даница Прица Данило Прица Нада Прица Невенка Прица Сара Прља Мара Прља Милица Провчи Ирена Продановић Владан Продановић Вукосава Продановић Емилија Продановић Јаша Продановић Милева Продановић Нада Продановић Оливера Продановић Радмила Продановић Славка Прокић Ангелина Прокић Анђелија Прокић Витосија Прокић Вукосава Прокић Драгиња Прокић Живана Прокић Лепосава Прокић Лепосава Д. 688 918 668 6 88 860 426 449 524 524 61 841 791 790792 183922 177 705 49 698 705 726 698 881 857 857 804 494 232 494 70 384 494 494 450 430 294 294 294302 294 294 294 294 234—237 �Прокић Милијана 173 274280 Прокић Нада 758 771 Прокић Надежда 234 237 Прокић Олга 466 Прокић Оливера 778 Прокић Радмила Д. 234—237 Прокић Ружица 735 Прокић Плећаш Богданка 231 234—237 Проковић Стана 403 Проковић Стоја 403 Прокопенко Савета 712 Пропадовић, породица (Липница) 426 Пропадовић Косара 448 Пропадовић Мандић Стамена 444 Протић Биљана в. Маринковић Биљана Протић Дарка 693 Протић Десанка Деса 77 862—864 866 880 Протић Зорка 863 Протић Јаворка 225 Протић Јован 309 Протић Лепка 869 870 880 888 907 Протић Милка Лина 657 669 679 683— 685 Протић Мира 681 Протић Никола 683 Протић Олга (Придворица) 491 Протић Олга (Ужице) 466506 Протић Руменка Румена 426442 Протић Сава 361 Протић Славка 628 Протић Станимирка Цаца 663 667 686 700 Протић Цана 677 678684 Протић Гагулић Обренија 683 Протић Данић Јелена 699 Прпић Божана 262 271 273 274 278 Прћић Марија 846 Прша, учитељица (Доња Каменица) 618 Пршендић Вета 906 Пршендић Рашчанин Драгица 869871 881 888905—908 920 Пршендић Станишић Десанка 858879 895 Псодоров Смиља 791 Пуђа Дара 697 712726 Пуђа Душан Жине 701 Пужић Даринка Соња 553 Пузовић Душанка 477497 Пузовић Јања 533 Пузовић Милена 533 Пузовић Миља 516533 Пузовић Радојка 533 Пузовић Роса 544 Пујић Анка 600 Пујић Перса 600 Пуља Ђуљша 864 870 887 903 910 915 Пурић Ангелина Гина 2526 Пурић Вукосава 430 Пурић Данило 534535 Пурић Ђорђе 544 Пурић Ђурђа 517533 Пурић Живка 516539 Пурић Зора 544 Пурић Јегда 524 Пурић Косара 503 Пурић Љубица 491 515519 527 529 539541 Пурић Мирко 502 Пурић Надежда Нада Пурић Перка Пурић Петрија Пурић Сара Пурић Симка Пурић Станислава Пурић Цана Пурић Стаменковић Јелица Пурковић Бахта Пурнат Јозефина 4346 61 141 149 150160 533544 522 524 503 544 533541 122310 539 203 Пуртић Цвета Пустајић Ђока Пустајић Мара Пусулић Стеванија Путник Зорка Путник Лепа Путник Милица Путник Панта Пуцаревић Миросава Пушин Загорка Пушкар Вида Пушкар Даница Пушоња Бранко Пушоња Велимир Пушоња Воја Пушоња Достана Пушоња Ксена Пушоња Лука 888 893 Пушоња Неда 899 918 Пушоња Радосава Пушоња Ратко Пушоња Стојка Пушоњић Боса 509 809 809 541 841 202 345 118 524 800809 801 801 546 546 546 546 546 546 546 546 546 546 545 697 718 720 Р Рабасовић Вука Рабасовић Ђоко Рабасовић Тадија Рабаџијевић Јабланка Рабреновић Даринка Рабреновић Јелена Рабреновић Јелица Рабреновић Нада Рабреновић Олга Равић Мила Рада (Пећ) Радак Јелка Радак Мила Радаковић Вера Радаковић Здравка Радаковић Јања Радаковић Јованка (Беогад) 59 60 61 64 Радаковић Јованка (Врба) Радаковић Јованка (Љубић) Радаковић Јулка Радаковић Марија (Карађорђево) 791 Радаковић Марија (Својчево) Радаковић Мила Радаковић Милена 376 510 510 303 427442 316 427445 316 464 472 918 38 98 202 535 61 112 161 402 427 542 535 535 402 Радаковић Милица Мица 881 865 891 Радаковић Милка Радаковић Миња Радаковић Петар Радаковић Радојка Радаковић Савка Радаковић Смиља Раданов Даница Раданов Драгутин Бата Радановић Бисенија Раде (Јаковац) Раденковић Витомир Јелен 611 613 Раденковић Вукана Раденковић Даница Раденковић Загорка Раденковић Косара Раденковић Лепосава Раденковић Љубица Раденковић Мила Раденковић Милева Раденковић Милица Раденковић Милка Раденковић Предраг Раденковић Ружица Раденковић Цака Раденковић Цвета 184 607 611 613 Радивојац Даница 986 908 568 881 520 238 517542 61 806 806 403 612 614 750 723 666 754 753 494 261 222 597 556 597 779 301 614 618619 607 Радивојевић Брана 600 607618 Радивојевић Бранимирка 668 Радивојевић Гина 236 Радивојевић Даринка 294 Радивојевић Деса 861 Радивојевић Ђурђија 222 Радивојевић Загорка 361 386387 Радивојевић Јелица 754 Радивојевић Јованка 643 Радивојевић Јованка Кица Ваља 854 855 863 865874 885 892 922 Радивојевић Мара Далматинка 742 Радивојевић Мила 704 Радивојевић Милева (Азања) 294 Радивојевић Милева (Слатина) 643 Радивојевић Нада 742 Радивојевић Ната 544 Радивојевић Олга 294 Радивојевић Рада М. 775 Радивојевић Радмила 708 Радивојевић Роска 742 Радивојевић Слободанка 566 575585 Радивојевић Софија 450 Радивојевић Стојанка 779 Радивојевић Драгица 742 Радивојевић Лукић Драгица 726 Радин Маца в. Јованов Ђурђевка Радин Милован в. Јованов Милош Радисављевић Василије 667 Радисављевић Добрила Р. 672 Радисављевић Душанка 384 Радисављевић Живка 360 Радисављевић Милева (Велишевац) 384 Радисављевић Милева (Прокупље) 672 722 Радисављевић Милка 361 Радисављевић Надежда 361 Радисављевић Радисав 672 Радисављевић Стојанка Стола Милева 661 663 672 679684 926 163 407 411 412 Радисављевић Стојанка 688 Радисављевић Цана 384 Радић Војислав Воја 275 Радић Димитрије 373 Радић Мара 71 Радић Милостива 634 Радић Максић Вишекруна 326 Радић Максић Радмила 326 Радичевић Бранка 432 Радичевић Драга 921 Радичевић Драгица 403 645 Радичевић Јаглика 921 Радичевић Милица 432 Радичевић Милун М. 276 Радичевић Милутин 683 Радичевић Станимирка 432 Радишић Вера 811 812 Радишић Дана 431 Радишић Жика 373 Радишић Љубинка 54 Радишић Митра 373 Радишић Радмила 316 Радишић Рајка 519 Радишић Сока 522 Радишић Стана 161 Радишић Петров Олга 48 64 95167 791—793 925 927 929 931 Радман Анђа 301 Радмановац Малина 403 Радмановић Каја 296 Радмановић Милка 296 Радмила (Ранкова) 208 Радмила Ћавка (Сарајево) 503 Радовановић Алексија 222 Радовановић Божана 177 Радовановић Борика 208 928 930 932 �Радовановић Братислава Слава Радовановић Вера Радовановић Влада Радовановић Вукосава (Браничево) Радовановић Вукосава (Коцељево) Радовановић Грола Радовановић Даница (Колари) Радовановић Даница (Луњевица) 631 316 564 568 383 634 222 430 432 Радовановић Даница (Пећ) 918 Радовановић Дара 430 Радовановић Даринка Дара 130 173 321 Радовановић Десанка 249250 Радовановић Дуда 751 Радовановић Живка 702 Радовановић Жика 631 Радовановић Злата 640 Радовановић Зора (Београд) 74 Радовановић Зора (Мајур) 343 Радовановић Јагода 253 Радовановић Јела 748 Радовановић Косана 232241 Радовановић Кристина 670 Радовановић Лепа 569 Радовановић ЈБубинка 311317 Радовановић Љубица (Ваљево) 76 Радовановић Љубица (Колари) 222 Радовановић Милева 429 Радовановић Милена 317429 Радовановић Миленија Н. 403 Радовановић Миливоје Фарбин 499 Радовановић Милијана 493 Радовановић Милић 235—238 249 250 255 Радовановић Милица (Жабари) 553 555 556 563 564 925 927 929 931 Радовановић Милица (Мало Црниће) 575576 Радовановић Радовановић Радовановић Радовановић Радовановић Радовановић Радовановић Радовановић Радовановић Радовановић Милка Милутин Миљана Миодраг Туђинац Мира Мира-Ра Мица Нада Надица Наталија Ненад 670687 250 494 580 119132 427444 764 751 751 249 Радовановић Олга (Аранђеловац) 240 254 Радовановић Олга (Брусница) 430 Радовановић Олга (Мионица) 357 Радовановић Павлија 343 Радовановић Радивоје 366 Радовановић Радмила 304 311317 Радовановић др Радмила 64391 Радовановић Ружа 770 Радовановић Ружица 53 Радовановић Смиљка 567 575576 Радовановић Софија 202 Радовановић Станимирка Цана 518 544 Радовановић Станица 249250 Радовановић Стев. М. 209 429 570 604 718 762 776 Радовановић Зорић Зорица 533539 Радовановић Маринковић Драгиња Гина 53 112 142 151 172 Радованчев Зорка Мама 795 Радовиновић Ната 386 Радовић Анђа 546 Радовић Анка 856 874 910 913 918 Радовић Була 861 Радовић Винка 184491 Радовић Влајко 545 Радовић Војислав 244 Радовић Госпава 915 Радовић Даница (Азања) 217294 Радовић Даница (Београд) 178 Радовић Даринка 241 244250 Радовић Драгиша 366 Радовић Зорка 913 Радовић Јана 546 Радовић Јела 546 Радовић Коса 342 Радовић Лепа 751 Радовић Макица 899918 Радовић Мара 858 Радовић Мила 490 Радовић Милијана 546 Радовић Милица 288 300301 Радовић Милка 545 Радовић Милун 755 Радовић Мица 378 Радовић Млађенка 546 Радовић Нада 39 Радовић Наста 546 Радовић Раде 546 Радовић Радмила 241 244250 Радовић Радојка 256 Радовић Радмила 241 244250 Радовић Радојка 256 Радовић Ранђа 545 Радовић Светислав 546 Радовић Светислав Шале 355 Радовић Стаменка ' 546 Радовић Станика 546 Радовић Станимирка 545 Радовић Станка 241 244250 Радовић Станојка 546 Радовић Стојка 545546 Радовић Тијана 546 Радовић Тихомир 545 Радовић Томка 673 Радовић Фема 545 Радоичић Илинка 913 Радоичић Љубица 854 856 858 862 889 893913 Радоичић Милица 913 Радоичић Стојадинка 752 Радоичић Тала 752 Радојевић Дара 912 Радојевић Десанка 227316 Радојевић Драгиња 227 Радојевић Зорка 228 Радојевић Марија 860879 Радојевић Миливоје 429 Радојевић Милојка 689 Радојевић Мића 366 Радојевић Мица 429 Радојевић Нада 632 634636 Радојевић Надежда Нада 359360 370636 Радојевић Олга 888 Радојевић Петројка 402 Радојевић Рада 426 436448 Радојевић Роса (Прањани) 429 Радојевић Роса (Рготина) 317 596610 616621 Радојевић Румена 618 Радојевић Софија 429 Радојевић Станојка 687 Радојевић Станојка Цана 360384 Радојевић Танкосава Тана 659 660668 671 676677 Радојевић Тонка Радојевић Дробњак 670 Станица 853857 860913 Радојевић Трифуновић Милица 423 428 Радојичић Анђа 392 393 Радојичић Дара 444 Радојичић Драгоман Стамболија 603 Радојичић Јелисавета 759 Радојичић Ката 374 Радојичић Љубица 464490 Радојичић Љубомир Љука 249 Радојичић Миланака 39 Радојичић Станислава 431 Радојковић Бранко 893 Радојковић Загорка Зага 211 217 218 220 221 223 224 Радојковић Зора Д. 570 Радојковић Јаворка 211 221 224 987 Радојковић Радојковић Радојковић Радојковић Радојковић Радојковић Радојковић Радојковић Радојковић Јованка 221 Лепосава 211 220 221 224 Љубинка 213 Љубица 226 Милева 228 Милојка 306 Рада 893 Радмила 602 Радмила Мара 212 215 217 221223 224 295 302 Радојковић Цана 576 Радојковић Јовановић Олга 701 Радојчић Божидар 335 Радојчић Веља 721 Радојчић Десанка 254 Радојчић Душанка 723 Радојчић Живана 479 Радојчић Ивана 324335 Радојчић Милица Бела 232234 Радојчић Рада 430 Радомановић Кадивка 302 Радомировић Јелисавета Кека 238 Радомировић Слобода 292 296 Радонић Милка 809 Радонић Софија 809 Радоњић Јела 425441 Радоњић Косара 422 Радоњић Лепосава 671 Радоњић Нада 424444 Радоњић Новка 256 Радоњић Олга 750 Радосављевић 422 Радосављевић Андра 715 Радосављевић Анка 217 Радосављевић Бојана 317 411 419 420 424 425 446 447 Радосављевић Бора 603 Радосављевић Борка 602 Радосављевић Вера (Ваљево) 361 Радосављевић Вера (Чачак) 443 Радосављевић Вера Нада 595 596 602 603 Радосављевић Викторија 76 316 349—351 Радосављевић Дана 608 618 Радосављевић Даница 647 Радосављевић Даринка Дара 608 616 Радосављевић Десанка 384 Радосављевић Добривоје Боби 591592 616 Радосављевић Добрила Стара 600603 606 607 610617 Радосављевић Добросав Народ 324344 Радосављевић Драга 206 Радосављевић Драгиња 668 676 Радосављевић Ђурђија 256 Радосављевић Емилија Смиља 758 761 Радосављевић Живка (Вапа) 426 Радосављевић Живка (Неготин) 597 617 Радосављевић Зага 635 Радосављевић Златија 358 379381 Радосављевић Јагода 634 Радосављевић Јелена 317 Радосављевић Јована 403 Радосављевић Јованка (Витановац) 647 Радосављевић Јованка (Вранић) 206 Радосављевић Јулијана 303 Радосављевић Катарина Кавадарка 758 Радосављевић Катарина Ст. 345 Радосављевић Косара Нана 23 448 Радосављевић Латинка 634 Радосављевић Ленка 317 Радосављевић Лепосава Радосављевић Лепша Радосављевић Љубинка 238 740 304 Радосављевић Љубинка Мара 599 600 Радосављевић Радосављевић Љубица Љубица (Ваљево) (Рибница) 610 351 392 Радосављевић Марица Шенда 812 Радосвљевић Мила 610 605 606 610 617 �Радосављевић Миле 714 Радосављевић Милева 688 Радосављевић Милена 888912 Радосављевић Миленија 714 Радосављевић Миливоје 363381 Радосављевић Милица (Бабе) 217 Радосављевић Милица (Сењски рудник) 303 Радосављевић Милка 335 Радосављевић Милош 385 Радосављевић Милутин 429 Радосављевић Миомир 591 Радосављевић Мица 228 Радосављевић Момчило Моле 414 441 444 Радосављевић Нада (Бојник) 775 Радосављевић Нада (Подунавски одред) 812 Радосављевић Надежда Р. 304305 Радосављевић Олга 681 Радосављевић Персида 751 Радосављевић Радојка 238 Радосављевић Стојанка Наташа 597 598 602—604606 610 617 Радосављевић Тиосава 775779 Радосављевић Вукосављевић Вера 507 Радошевић Достана 3839 Радошевић Јулијана 221228 Радошевић Ксенија 69 Радошевић Роса 316 Радошевић Стојанка 51 61 288—290 300 755 Радулашки Милица 26 112 119 167 168 172 Радуловачки Зора 494 Радуловић Верица 392 393403 Радуловић Драга 515 Радуловић Ђука 916 Радуловић Зора Вера 261 262264 271 277 Радуловић Зорка Зорица Зора Вука 217 223 308—310 317 392 393 399 402 Радуловић Иконија 572 Радуловић Илинка 542 Радуловић Јелена Јелка 693 699706 717725 Радуловић Јулка Радуловић Катарина Радуловић Љуба Радуловић Марко Радуловић Миладин Крцун Радуловић Милосава Радуловић Мира Радуловић Младен Радуловић Младенка Радуловић Наталија Ната 261 262 700 393 591 341 901 542 916 557 341 264 271 273300 Радуловић Петра 916 Радуловић Петрија 288 Радуловић Стана (Брежане) 557 558 Радуловић Стана (Слатина) 542 Радуловић Стана (Стари Качаник) 916 Радуљ Јелена Лела 841842 Радуновић Блажа 126 Радуновић Дука 878 Радуновић Љубица 913 Радуновић Милица 858917 Радуновић Милка 863913 Радуновић Петрија 301 Радусин Милка 608 Радусиновић Јана 859 888 890 912 917 Радусиновић Микица 856 872 888 890 912 917 Радусиновић Митар 859890 Рађеновић Миња 881 Раичевић Бранка 857 868919 Раичевић Горда 868 Раичевић Јован Раичевић Љуба Раичевић Мара 739 67 856 Раичевић Раичевић Раичевић Раичевић Милка Ружа Савка Шошкић Вукица 868 888 853889 737739 856857 894 899915 518533 919 902 763 864 918 539 544 544 537 Рајановић Божана Рајановић Винка Рајановић Илинка Рајановић Љуба Рајановић Поповић Даринка Дара 533539 Рајачић Мандица 841 Рајић Деса 524 Рајић Драга 584 Рајић Душанка 224 Рајић Живка 567584 Рајић Јелица 537 Рајић Љубица 141142 Рајић Милка 671 Рајић Наталија 301 Рајић Олга 809 Рајић Продана 524 Рајић Рада 659 Рајић Радмила 641 Рајић Радован 141 Рајић Радомир Р. 529 Рајић Савка 491 Рајић Тина 431 Рајичевић Бранка 431 Рајичевић Видосава 431 Рајичевић Милица 431 Рајичевић Ружа 78 Рајичић Драга 273274 280 Рајичић Касија 247 252 253 273 279 Рајичић Радмила 253 Рајков Душан 121 Рајков Снежана 178 Рајковић Даринка 723 Рајковић Драги 635 Рајковић Драгиња 569575 Рајковић Живана 557 Рајковић Зора 771 Рајковић Илија 584 Рајковић Јелица 263264 271 Рајковић Љуба 455 Рајковић Милена Мила 39 133 143 164 Рајковић Милица 608 Рајковић Персида 610 Рајковић Ружа 606608 Рајковић Ружица 641 Рајковић Слободан 635 Рајковић Стана (Житни Поток) 660 671 Рајковић Стана (Ниш) 719725 Рајковић Стојанка 584 Рајна (Живковци) 351375 Рајовић Деспина 403 Рајовић Перса 464481 497 Рајтер Јаша 147 Рајтер Јулијана Цура 41113 114 Рајтер Милада 22 34 40 61 98 100 111 132 138 140—142 154182 286 Рајчевић Даница 352353 357 Рајчевић Марија / 634 Рајчевић Милева 275 Рајчевић Стана 696 Рајчић Благица 921 Рајчић Василија 568575 Рајчић Каја 566 Рајчић Ката 566575 Рак Стефан 791 Ракетић Десанка Деса 517 521 532 533 535—537 539 541 547 Ракетић Марушка 517 Ракић Бојана 49297 646 Ракић Бранко Ракић Добрила Ракић Ракић Ракић Ракић Ракић 169 656 667 674 677 678 686 688 718 393 369 703 370 169172 Драгомир Ђурђија Ђука Иван Ивко Јелена 988 Ракић Јова Ракић Катарина Каја Ракић Љубица Ракић Милан (Београд) Ракић Милан (Прокупље) Ракић Милина Ракић Милица Варвара Ракић Милован Ракић Милоје Ракић Милосава Пепа Ракић Миодраг Ракић Наталија Ракић Огњен Ракић Олга Ракић Рада Ракић Радмила Ракић Ружа Ракић Станимир Ракић Станка Ракић Стојадинка Дицка Ракић Ђорђевић Љубица Корошец Ракићевић Милка Раковић Бранка Раковић Милева Раковић Милица Раковић Миљана Ракоњац Милена Ракочевић Вера Ракочевић Видна Ракочевић Вукосава Ракочевић Олга Ракоши Шер Зора Ралић Добрила Раљић Даринка Рамњак Биса Рандели Добрила Рандић Марија Ранђеловић Боса Ранђеловић Видоје Ранђеловић Винка Ранђеловић Воја Ранђеловић Ката Ранђеловић Круна Ранђеловић Милева Ранђеловић Нада Ч. Ранђеловић Роса Ранђеловић Стојанка Ранђеловић Глигоријевић Марика Ранђеловић Зечевић Љубинка Ранђић Милена Мила Раниловић Зорка Ранисављевић Даница Ранисављевић Живко Ранисављевић Лепосава Ранисављевић Љубица Ранковић Александар Марко Ранковић Даница Ранковић Дара Ранковић Даринка (Голобок) Ранковић Даринка (Поповић) Ранковић Драга Ранковић Душанка Ранковић Живка Ранковић Илија Ранковић Илинка Ранковић Јана Ранковић Ката Ранковић Лепосава Ранковић Љубица Ранковић Милан Ранковић Милева Ранковић Милена Ранковић Милосава Ранковић Мирјана Ранковић Мирослава 169 39178 349 169 677 183 702 711726 579587 563 317 677686 635 556 655677 301 671722 579 703704 417 370 768 768 22 26112 200 201 206214 392 503504 545 431449 533 539 :301 856871 877 918 773 856857 871 888 856 62 69800 636643 385 303 292 78 598 775 778 596 635 706707 743 775 610 635646 756 743771 189 202317 234 361 800 298 801 123 254 364 573 192 295302 209 817 294 217254 606 224 209 184 606608 232 238 385 274 584586 294 346 193 �Ранковић Ната Ранковић Радоје Ранковић Ристо Ранковић Станија Ранковић Станка Ранковић Томанија Ранковић Цана Ранковић Чеда Ранковић Јовановић Анђа 22 Ранковић Селенић Вера Ранковић Стаменић Радојка Ранчић Дикица Ранчић Стана М. Ранџић Даринка Мара Раовић Надежда Раонић Јелисавета Рапајић ЈБубица Рапајић Сока Распер Мирјана Распоповић Дафина Распоповић Радмила Растовац Добрила Ратеј Славица Ратинац Борисав Ратинац Драга Ратинац Драгослав Ратинац Живомир Ратинац Милисав Мића Ратинац Павловић Јулка Ратковић Боса Ратковић Љубинка Ратковић Олга Ратковић Стевка Раутовић Естера Раутовић Јован Рауш Даринка Раушевић Јованка Рафаиловић Ангелина Рафаиловић Душанка Рафаиловић Ленка Рафаиловић Радмила Рафаиловић Љубица Рац Магда Рацков Ката Рацков Ружа Рацковић Вера Рачић Драгослав Рачић Катарина Рачки Марија 22 Раша, избеглица (Доње Зуниче) Рашевић Деса Рашидагић Разија Рашић Божидар Данко Рашић Вера Рашић Винка Рашић Душанка Рашић Загорка Рашић Миладин Рашић Савка Рашић Живковић Вукана тетка Вукана Рашић (Росић) Маринковић Лепосава 193 274 420 192 256 221224 223224 209 34 61 94 95 476479 194 192 199201 572 775 253 447 753 910 844 342 298 94 167 317 269 264 271277 277 277 276277 277 190196 198 204 444 426 901 602608 620 522 304 192 323 325336 382 696697 357 804 135 135 630 341 202 26 73 77111 113 119 182 618 342 539 613 769 759 598621 757 222 741 741 601618 Рашић Рељић Сава Рашовић Зарфа Рашовић Славка Ребавка Милица Ребрача Радуновић Анђелка 374 539 674 194195 69117 143 177 Рекецки Шилић Ержебет 803804 844 846 Релић Каја Рељић Вера (Завлака) Рељић Вера (Обреновац) Рељић Дара Рељић Јулка 811 814815 372373 203 533544 542 Рељић Мишо Ремењак Вујица Мизар Рендели Добрила Репац Верослава Репац Душан Ресавац, партизан Реџеп (Пећ) Реџеп Лејла Реџић Борка Реџић Ванка Реџић Дарка Реџић Драга Реџић Милуша Реџић Мица Реџо Јонуз Ржаничанин Лзубинка Рибар Божана Рибар др Иван Рибар Иво Лола 378 577 578586 311 167 167 581 918 908 921 889 921 889 921 889 921 635 841 70133 52 82 168 98167 Рибар Јурица Рибар Тоница Рибић Зарифа Рибникар ВладислаВ'' Рибникар Јара Ризнић Љубинка Ризнић Радојка Ринчић Деса Ринчић Роса Рип Ружица Ристановић Богосав Ристановић Станија Ристивојевић Зорка Зора 841 82841 544 102 141286 102 141286 236 235241 699 699 53272 384 362 30 351376 378 380 Ристивојевић Наталија Ристивојевић Споменка Ристивојевић Кикић Божа Ристић Бисерка Ристић Благоје Раде Ристић Боса Ристић Боска Ристић Бранислава Д. Ристић Бранка Ристић Велика Ристић Вера (Приштина) Ристић Вера (Сењски рудник) Ристић Вукосава (Доњи Дубич) Ристић Вукосава (Јабланица) Ристић Гина Ристић Гроздана Ристић Даринка Ристић Деса Ристић Дикосава Ристић Драгица Ристић Душка Ристић Живана Ристић Живка (Бачка) Ристић Живка (Берчиновац) 344 378 381382 373 858 752 865 869 906922 672 658 666679 777 920 303 628 772 557 239 754 740 753 678 922 306 808 610 Ристић Живка (Приштина) 869870 881 888 906 920 Ристић Живослава Ристић Загорка Ристић Зора (Нова Варош) Ристић Зора (Обрадовце) Ристић Зорица Ристић Јелена Ристић Јелена Лека Ристић Јулијана Јуца 217296 750 756763 522 757 920 595 600618 317 663665 667 686 717 739 224 297 704 777 660 595608 568 752 680 395 Ристић Јулка Ристић Катарина Ристић Ковинка Ристић Косара Ристић Лепосава Ристић Љубинка (Александрово) Ристић Љубинка (Шљивар) Ристић Љубица (Брежане) Ристић Љубица (Лесковац) Ристић Љубица (Прокупље) Ристић Љубица (Рибница) 989 Ристић Марија 325 Ристић Маса 761 Ристић Мика М. 600 Ристић Миланка 306 Ристић Миле 376 Ристић Милена (Аранђеловац) 254 Ристић Милена (Београд) 26 Ристић Милица (Краљево) 395 Ристић Милица (Ниш) 723 Ристић Мица 672 675687 Ристић Младена 777 Ристић Момчило В. 599 Ристић Нада 771 Ристић Новка 373384 Ристић Оливера Белка 778 Ристић Персида 346 Ристић Петар 165 Ристић Рада 759 Ристић Радмила 651 Ристић Радојица 240245 172 485 841 Ристић Радунка 779 Ристић Ратомир Сеља 577578 Ристић Роса 732 739 740770 Ристић Савка 732 Ристић Славко 254 Ристић Софија 240 241245 Ристић Стана 303306 Ристић Стојанка 771 Ристић Татјана 311 317 441445 Ристић Ракас Љубица 858 869875 882 907 921 Ристић Трајковић Десанка 771 Ристовић Вида 499 Ристовић Грозда 494508 Ристовић Даринка 403 Ристовић Јека 208 Ристовић Косана 392 Ристовић Милосава 668 Ристовић Надежда 861858 875 884 889 Ристовић Ната 426 Ристовић Ненад 745 Рита (Приштина) 905 Рифат бег 920 Ровчанин Радојка 542 Рогановић Милуша (Милуна) 682 687 Рожанић Даница 41 Рокић Божица 339 Рокић Коста 339 Рокић Лепа 324 339 340342 Рокић Остоја 596 Рокнић др Бојана 635 Романдић Ангелина 545 Романдић Драгица 545 Романдић Зорка 545 Романдић Јована 542 Романдић Ката 535 Романдић Милан 545 Романдић Милева 545 Романдић Милица 545 Романдић Михајло 545 Романдић Савка 545 Романдић Станка 545 Романдић Цвијета 545 Романија, избеглица (Ужице) 484 Ромић Перка 891 Ромчевић Риста 751 Роса (Зајечар) 614 Росић Аврам 342 Росић Вера 255 Росић Љубица 255 Росић Павлија 342 Росић Перса 381 Росић Радосава 343 Росић Савка 342 Росић Станија 236 253255 Росић Цвета баба Дика 298 Рубежић Станислава 900 Рувидић Босиљка 326 Рувидић Лина Рувидић Радојка 333 326 �Рувидић Станојка Рудић Милена Ружа (Зајечар) Ружић Ружић Владимир Ружић Даринка Ружић Милунка Ружић Радивоје Ружић Радинка Соња Ружић Стоја Цана Ружица (Кучајна) Руњевић Драга Русимовић Стојана Русова Милена 326 527528 613 570 595 562 301 25 26 562563 601615 568 538 759 325 С Сабљић Босиљка Боса Саватијевић Радосава Саватић Мара Савета Цана (Самариновац) Савилић (Савкић) Загорка Савин Љубица Савић Алексија Савић Ана (Београд) Савић Ана (Ивањица) Савић Ангелина Савић Анђелка Савић Божица Савић Бојана Савић Боса Савић Бранка Савић Бранко Савић Вера Савић Видосава в. Леви Васовић Лидија Мира Савић Владимир Јан Савић Даринка Савић Десанка Савић Динка Тетка Савић Добринка Савић Драга Савић др Душаи Дода Савић Емилија Савић Живка Савић Зага (Горњи Милановац) Савић Зага (Ниш) Савић Загорка (Марковац) Савић Загорка (Пријепоље) Савић Загорка Дунда Савић Савић Савић Савић Савић Савић Савић Савић Савић Савић Зорка Зорка Зора Јевросима Каја Ката Коса Косовка Ленка Лепосава (Гласовик) Лепосава (Трбушани) Савић Љубинка (Вапа) Савић Љубинка (Ниш) Савић Магдалена Савић Мила Савић Милева Савић Милева Олга Савић Милица (Вапа) Савић Милица (Суботица) Савић Милка Савић Мирослава Мирка Савић Митра Савић Миша Ћурчија Савић Момирка Савић Олга Савић Перса 858 887917 493 341 674 303 809 462 465 482 497 182 491 631635 339 228 226 640 61 85179 182 183 479 451 734 645 326 618 817 533 384 813 298 422 441444 201 422428 697 317 533539 858 870874 877 878 887 888 894 915 906 508510 872 30378 206 537547 753 643 753 411 423 440 426442 78621 293 519 523539 256301 817819 426444 634 872921 696 719724 255 556 681 167 473 497 508 906 Савић Петар Савић Полексија Савић Рада (Београд) Савић Рада (Лесковац) Савић др Радивоје Савић Радмила (Вранић) Савић Радмила (Житковац) Савић Радојка Савић Ружа Савић Савета Савић Славка Савић Софија Савић Стајка Савић Станка Савић Станојка Савић Стевка Савић Стојанка Стола Савић Тодора Савић Христина Савић Вукићевић Мирослава Савић Милојевић Добрила Савић Перуничић Мила Савић Стефановић 157 234 45 733736 603 206 722 183 547 779 504 427442 463 492 499 427442 921 757 635646 762 642 317 635 520522 Слободанка Данка 39 53 112 128 142 143 157 173 157 916 916 681 916919 881 403 219 791 326 325326 49 95522 659 647 680 721 490 504 490 504 464490 Савић Трпковић Ана Савићевић Боса Савићевић Зорка Савићевић Јаворка Савићевић Јела Савићевић Милуша Савићевић Радојка Савићевић Св. Савичин Зорка Савкић Милева Савкић Милица Савковић Драгиња Синка Савковић Милка Савковић Нада Савковић Светислав Савковић Хранислав Савовић Драгиња Савовић Емилија Савовић Ката Савовић Русинка Савовић Стојисава Савчић Андрија Андра Баја Садику Игбал Садику Рамиз Садику Хириша Сајџија Олга Сакс Мира Салај Јулишка 22 Салбергер Богомила Салихи Зенел Самарџић Вељко Самарџић Ђука Самарџић Јелена Самарџић Олга / Самарџић Ружа Самарџића кућа Самоковлија Ева Самолов Мира Санда Социјалка (Пирот) Сандић др Драгослав Сандић Милева Сандић Ружа Сандуловић Рада Санков Радунка Сарага Зора Сарван Наталија Сарић Живка Сарић Јуре Сарић Нада Сарић Вукмановић Милица 990 Сас Агнеса Агика Сачић Софија Саџаков Невенка Светковић Цака Светлац Невенка Светлић, капетан Свиларић Иванка Свиленовић Савка Сврдлан Анђа Сегер Јелица Седлан Живан Седлар Поповић Анђа Сејдић Јашка К. Сејфулина Лидија Секељ Илона Секицки Иса Секицки Катица Секицки Младен Секлоћа Љубица Секулић Секулић Алексија Секулић Анкица Секулић Бане Секулић Вида Секулић Даница Секулић Деспот Секулић Живка Секулић Исидора Секулић Јелисавета Соја Секулић Јелица Секулић Љубинка Секулић Милица Мица Секулић Обренија Секулић Петра Секулић Рајка М. Секуловић Вера Секуловић Вишеслава Секуловић Дара Секуловић Добрила Оља Секуловић Секуловић Селаковић Селаковић Селаковић Марија Оливера Зора Милан Надежда Нада 365382 384 884 860 899921 860 640 93 Селаковић Павле Селенић Евица Бела Селенић Љубица Селенић Надежда 25 26111 136 161 165 79 920 655 491 918 651 329 870 53 791 708 59 29 Сенде Поповић Корнелија Нели 24 28 73 77 729 572 726 421 38 208 212218 212 39 61 94 114 182 183 184 Селеши Барбара Боришка Селић Сара Сенић др Вера Сенић Нада Сеп Молнар Марија Серво Терезија Сергијевић Јелена Сердаревић Ружица Сертић Анкица Сертић Злата Сертић Иван Сертић Радмила Сефедин бег Сибиновић Лепосава Сибиновић Љубинка Сибиновић Момчило Сибиновић Раја Сибиновић Станка Сикимић Данијела Сикимић Никола 40 93 96 800 809 809 301 910 306 812 747 841 557566 8586 144 145158 775 40612 803804 806 806807 806 698726 502 547 34 804 207 273274 366 208 183 372 373384 208 208 317446 208 545 343 922 873894 910922 865 875892 894 895917 860899 917 113 114 172177 435 409424 435 444 445 193202 326 341 93 96787 789 790 287 300302 82 83 95111 120 121 160 161 254 712 61 128 656684 804 94 114 376 93 96 135173 135 698 920 618 618 592 595616 618 618 112 168172 578581 Сикимић Тонка 124 Симатковић Даница 812 Симеоновић Ђорђе Симеоновић Јанко Сава 592 592595 612 614 �Симеоновић Стојанка Симеуновић Зора Симеуновић Калина Симеуновић Љубица Симеуновић Сида Симеуновић Симеона Симеуновић Станоје Симић Адам Симић Ангелина Симић Анђа Симић Анка Симић Бисенија Биса 608 621 321 325 331 339 600 403 430 600 616 564 213 357 642 378 49211 215 218 221 223 225 Симић Боса 632 Симић Вида 872 Симић Владимир 70 Симић Гроздана 302 Симић Дана 567 Симић Десанка 228 Симић Добросав 375 Симић Драган 634 Симић Драгица 221 Симић Драгослав (Крагујевац) 275 Симић Драгослав (Крушевац) 629 Симић Душанка 341 Симић Живанка 213 Симић Живка 635 Симић Загорка 921 Симић Златија 256 Симић Зорка (Крагујевац) 274 Симић Зорка (Пасковац) 341 Симић Јелена 275 Симић Јелена Јелка 490 Симић Јулка 341 Симић Катица 225 Симић Ковиљка Кика 518542 544 Симић Лаза 123124 136 Симић Ленка 384 Симић Лепа 342 Симић Лепосава 213 Симић Лепосава Лепа 317 635 640 647 Симић Љубинка 238 Симић Љубица (Ораховац) 903 Симић Љубица (Шабац) 336337 Симић Љубомир 635 Симић Магда 903 Симић Мара 213 Симић Милева (Богатић) 342 Симић Милева (Крагујевац) 274 Симић Милена (Крушар) 302 Симић Милена (Липе) 222 Симић Миленко 599 Симић Милица (Границе) 218 Симић Милица (Копљари) 256 Симић Милица (Пуста Река) 752 Симић Милица (Руњани) 341 Симић Милкица 392 Симић Милојка (Бистрица) 239 Симић Милојка (Руњани) 341 Симић Милтана 752 Симић Мира (Горња Трешњевица) 231 232 Симић Мира (Жабари) 575 Симић Младен 275 Симић Нада (Бабајић) 360386 Симић Нада (Бања Ковиљача) 341 Симић Нада (Деспотовац) 300 Симић Надежда (Ђуринци) 217 Симић Наталија (Брус) 646 Симић Наталија (Купци) 632 Симић Наталија (Шабац) 346 Симић Олга 374 Симић Пава 202203 Симић Рада 231 Симић Радмила (Копљари) 256 Симић Радмила (Луњевац) Симић Радојка Симић Ратка 221 173274 860 899 900 902 Симић Ружа 634 Симић Ружица 299 Симић др Сава Симић Сима Суви 702 572574 575 577—579 587 Симић Славица 115 Симић Славка (Мали Пожаревац) 213 Симић Славка (Санковић) 357 Симић Стана 22 26 568575 Симић Станија 378 Симић Станислава 218 Симић Станица (Доњи Дубич) 628 Симић Станица Станија (Криви Вир) 601616 Симић Танкосава Ана 854862 865 874 Симић Тихомир 305 Симић Трајка 752 Симић Цвета 341 Симић Совровић Милена 465490 Симјановић Љубица 889 Симовић Анка 135 Симовић Бранислава Н. 726 Симовић Бранка Горица 698723 724 Симовић Даринка 426 , 509 Симовић Драга Симовић Драгиња 464 Симовић Драгојла 426 Симовић Душан 99100 Симовић Душанка 183 Симовић Зорка 916 Симовић Јулијана 777779 Симовић ЈБубица 426 Симовић Милка 426 Симовић Мирјана 493 Симовић Нада (Каменица) 726 Симовић Нада (Крушевац) 635 Симовић Надежда Нада 411417 421 450 Симовић Радмила 330 Симовић Радомир 667 Симовић Радосава Раја 411 418 421 424 Симоновић Ана 670 Симоновић Дана 922 Симоновић Дим. 169 Симоновић Душанка 240 Симоновић Живка 607 Симоновић Јевра 702 Симоновић Јела 287303 Симоновић Јелица 699 Симоновић Костадинка 737 Симоновић Милица 287 Симоновић Милка 674 Симоновић Олга 299 Симоновић Перса 28 Симоновић Ружа 671688 Симоновић Сибинка Сида 239240 Симоновић Слободанка 703 Симоновић Стана 173 Симоновић Стојанка 608 Симоновић Цвета 753 Симоновић Кумновец Драгиња 696 Симончић Вишња 596610 Симончић Деса 618 Симончић Радмила 610 Синадиновић Десанка Деса 752 756 769 Синадиновић Милева 775778 Синадиновић Наталија 172 Синадиновић Параскева 779 Синадиновић Симка 769 Синадиновић Стана 921 Синановић Фејза 723 Синђелић Милица 503 Синђелић Бјелотић Даница ' 326 Сиришки Евица 809 Сировица Лепосава 345 Ситарица Милена 194—197 476 Сказа Владимира Влада Скандарски Радосава Скандарски Софија Скоковић Милена Скулић Анђа 991 421 22 22 720 872884 Славић Радмила Славковић Добрила Славковић Милка Славковић Ранка Славче (Бугарска) Слепчевић Деса Слобођанац Жигић Амалија Словић Смиља Ташана (Лесковац) Смиљаковић Јован Смиљанић Андријана Смиљанић Бела Смиљанић Божидар Смиљанић Вукосава 891 895 896 908 Смиљанић Грозда Смиљанић Даринка Смиљанић Живана Смиљанић Јелена Смиљанић Лепосава Смиљанић Љубинка Смиљанић Мара Смиљанић Милена Смиљанић Милија Смиљанић Милијана Смиљанић Ната Смиљанић Обрад Смиљанић Стана Смиљановић Добрана Смиљевић Вера в. Спасић Смилевска Вера Смиљка, баба (Брежане) Смиљковић Вера Смиљковић Даница Смиљковић Стана Смоле Ивана Смоловић Маруша Смрека Нада Соајић Миља Совровић Стојановић Мара Совтић Борика Совтић Лена 425 428 442 Совтић Милка Совтић Милојка Совтић Роса Совтић Томинка Сојева Фазли Сокол Глигорије Соколић Кармела Соколов Људмила Соколовић Јана Соколовић Катарина Соколовић Рада Соколовић Ружица Солдатовић Будимка Солдатовић Була Солдатовић Загорка Солдатовић Зорка Солдатовић Иванка Соладтовић Лена Солдатовић Лепосава Солдатовић Наталија Солдатовић Олга Солдатовић Станија Солунац Магда Сорокин Јелена Беба Софран Розалија Софонијевић Милојка Софронић Даница Софронић Зага Спаић Анка Спаић Васиљка Спаић Станица Спајић Зора Спајић Марко Спасић Босиљка 858874 872 300 427 621 323 339342 39 434 735 634635 340 340373 634 340 493 340 340 504 161 287 427 340 791 175 340 533 289306 533 558 698 634 777779 907 528 597 543 499 872 872 869 871 872 884 921 872 872 920 655 373 317 753 841 597 592 362 369 369 369 369 362 369 403 369 369 301 135 721 762 809 202 854 858 864 865 875 896 922 856 860 864 892 341 83 635 Спасић Верка 753 Спасић Видосава 753 Спасић Даница Спасић Даринка Даче Спасић Добрила 890 671 688 724 680 �Спасић Драгиња Спасић Зора Спасић Јагода Спасић Јелица Спасић Лепка Спасић Љубица (Бунуша) Спасић Љубица (Приштина) Спасић Спасић Спасић Спасић Спасић Спасић Спасић Спасић Спасић Спасић Спасић Милева Мица Младена Нада Надица Перса Ратка Ристана Румена Бановић Зора Марјановић Зора Спасић Морачић Мирјана Спасић Нешовановић Вера Спасић Смилевска Вера 761 39 741 699 907 743 854 881 895 676 302 761 603 890 891 895920 741757 759 761 761 392 731732 735 740 893 731739 740 767 39128 178 182 409 Спасић Трајковић Јелена Лала 732 738739 740 767 Спасојевић Ангелина Гина 361 Спасојевић Аница 357 378379 Спасојевић Бранка 256 Спасојевић Вера 384 Спасојевић Даница (Бресје) 305 Спасојевић Даница (Међулужје) 211 Спасојевић Даринка 256 Спасојевић Десанка 357 Спасојевић Загорка 374 Спасојевић Зорка 369 Спасојевић Љубица 337 Спасојевић Мара Макица 518544 Спасојевић Марија 392 Спасојевић Милева 345 Спасојевић Милена (Ваљево) 380381 Спасојевић Милена (Ужице) 463464 467 476 496 Спасојевић Милица 357 Спасојевић Милоје 379 Спасојевић Наталија 357 Спасојевић Перка 357358 Спасојевић Радмила Рада 349 357376 378 379 380 381 Спасојевић Симка 379 Спасојевић Станија 253 Спасојевић Станица Ћака 518521 531 532 544 Спасојевић Станоје 369 Спасојевић Угринка 568 Спиридоновић Јелица 203 Спирић Вукосава 39 Срба (Јастребачки одред) 673 Срдановић Живка 340 Срдановић Лепосава 748 Срдановић Милка 464503 Срдановић Станимирка 464503 Средојевић Борка 361 Средојевић Кристина 426442 Средојевић Мира 672673 Средојевић Нада 499 Средојевић Паја 684 Средојевић Ловић Мирослава 659 Сређа Лакиновац Сенић 370 Сремац Рокса 807 Сремчевић Станислав Црни Сретеновић Бранка Сретеновић Даница Сретеновић др Драгослав Сретеновић Милунка Сретеновић Рада Срећков Добрила Срећковић Драга Срећковић Живка 136239 243 345 218 59 381 429 809 384 597 Срећковић Милица Срећковић Милојко Срећковић Петруша Срзентић Драгица Срзентић ЈВубица Срнић Јелена Ставић Живана Ставретовић Драга Стајевић Руселина Стајић Александра Стајић Добринка Стајић Косара Стајић Љубица Стајић Миленка Стајић Милица Стајић Рада Стајић Симана Стајић Сунчица Стакић Коса Стакић Радованка Стакић Сока Сталетовић Даница Сталетовић Данка Сталетовић Јелица Сталетовић Станојка Сталетовић Столе Сталетовић Тодорка Сталетовић Цветка Стаљин Јосиф Висарионович 261 262 273278 366 403 3961 39 161162 339 647 861 761 178 752 256 840 762 846 758 544 758 345 817 809 921 921 921 921 921 910 870 921 422 612 687 759 223 896 Стаматовић Анка Пиносавка Стаматовић Данка Стаматовић Јана Стаматовић Јован 487 Стаматовић Димитријевић Љубинка Ружа Мала 731 764 766 772 Стамболић Добрила Стана Зора 49 283 284 491693 704 709 718 725 730 734 Стамболић Косара 630 Стамболић Наталија 464 Стамболић Петар 137 289 Стаменић Видосава 192 Стаменић Добрила 130 Стаменић Живана 509 Стаменић Радиша 510 Стаменић Јовановић Ружа 465 479 Стаменић Ковачевић Мара 465 Стаменковић А. Б. 725 Стаменковић Агнија 761 Стаменковић Божо 135 Стаменковић Бошко 733 Стаменковић Василија Цица 118 131 161 764 Стаменковић Вера 610 Стаменковић Видосава 764 Стаменковић Даринка 734 756 Стаменковић Дафина в. Распоповић Дафина Стаменковић Десанка Деса 742 779 Стаменковић Драги 2526 Стаменковић Драгиња 751 Стаменковић Драгица Цица 769 Стаменковић Загорка 737 Стаменковић Јелена Јела 627 646 651 Стаменковић Јеленко 603 Стаменковић Јован 395 Стаменковић Коста 761 762 Стаменковић Љубица (Лесковац) 764 Стаменковић Малина 634 642646 Стаменковић Мара 753 Стаменковић Милена 632 Стаменковић Милица 752 Стаменковић Нада 596 Стаменковић Оливера Вера 734756 Стаменковић Перса 759 Стаменковић Радица 779 Стаменковић Радомир 635 Стаменковић Ружа 778 Стаменковић Санда 743 Стаменковић Стамена 885 Стаменковић Трајко 129 Стаменковић Говедарска Јелка 780 Стаменковић Ђорђевић Стојанка 742 Стаменковић Ивановић Вида Вера 29 729 735 740756 766 772 Стаменковић Јовић Десанка Деса 135733 Стаменковић Милковић Јелица 854 862 883 Стана (Горња Буковица) 376 Станарчић Петар 346 Станарчић Цаја 346 Станаћев Драгиња 791 Станаћев Јованка 702 711726 Станивуковић Јелена Шиља 817818 830 833 834 Станијић Вишња 508 Станијић Милева 384 Станимиров Динка 189202 Станимировић Васка 885 Станимировић Вида Црна 737 Станимировић Јован 125 Станимировић Љубица 341 Станимировић Љубица Соња 53 261 262 817 822 Станимировић 739 740 741 Марица 885 Станимировић Мија Душко 596597 612 614 616 713 717 Станимировић Милица 302 Станимировић Мирослава Зора 125 679 685 Станимировић Перса 710 713717 Станисављев Загорка 841 Станисављевић, апотекар 555 Станисављевић Биса 566 Станисављевић Боса 610 Станисављевић Даница 663 Станисављевић Даринка Цана 566 Станисављевић Душанка 49701 706 722 Станисављевић Латинка 78 Станисављевић Љубица 226 Станисављевић Милева 615 Станисављевић Мита 565 Станисављевић Нада 706 Станисављевић Олга 735 Станисављевић Перка 326 Станисављевић Рада 779 Станисављевић Роса 907 Станисављевић Савка 761 Станисављевић Станислава Цана 321 322 325 328 330 332 336 338 343 769 Станисављевић Христа 323 Станисављевић Цвета А. 317 739740 744 745 Станисављевић Херман Цана 557560 861 Станић Деса 61 90 91 94791 Стаменковић Лепосава Станић Душанка 302 Лепа Ленка 12 15 17 21 22 7389 Станић Зорка 527 94 101 180 185 695 701 718 Станић Косана 464 722 730—733 735 738—740 464 743 766 Станић Љубица 925 927 929 931 Станић Мика 723 Стаменковић Лепосава Станић Миленко 463 К. Лепша Слободанка 28 729 739 761 Станић Нада (Дувно) 61167 766 772 Станић Нада (Ужице) 463 Стаменковић Љубинка 920 Станичић Милан 246 Стаменковић Љубица Станишић Анета 384 Санишић Боса 833837 (Житни Поток) 660 Стаменковић Лепа 992 888 904 916 696 713 725 �Станишић Видосава 899 Станишић Гора 887 900 Станишић Дана 183 Станишић Деса (Пријепоље) 533 547 Станишић Деса (Приштина) 65 Станишић Душанка 445 Станишић Загорка 883 Станишић Милева 618 Станишић Милорад 434 Станишић Најда 751 Станишић Наталија 757 Станишић Новак 433 445 Станишић Роса 445 Станишић Ружица 173 410 411 418 420 433434 442 445 447 449 Станишић Саватије 361 Станишић Савета 670 Станишић Сретен 655 Станишић Тодорка 870 861 883903 Станишић Ерић Роксанда 433 Станишић Ковачевић Марица 431 Станишић Стошић Софија 23 77 329 336 349—351 353 354 356 361 362 376 Станка, баба (Злот) 616 Станкић Загорка 228 Станко (Зајеачр) 612614 Станков Гордана Мајка 813 Станков Наталија 802 Станковић 30 Станковић Александар Лала 324 332 Станковић Александра 770 Станковић Анђелија 78 Станковић Божана 743 Станковић Божидар (Крушевац) 634 Станковић Божидар (Мало Црниће) 575 Станковић Бојка 341 Станковић Боса 733 Станковић Босиљка 311317 Станковић Бранислава 222 Станковић Будимка 396 Станковић Велика (Драговац) 775 Станковић Велика (Масурица) 759 Станковић Вера 771 Станковић Видосава Вида 553 555 559 560 562 565 Станковић Вукосава Орлеанка 553 560 562 565 574 Станковић Гина 775 Станковић Даница 737 Станковић Дарка 747749 Станковић Деса 699 Станковић Десанка 768 Станковић Динка 775 Станковић Добрица 779 Станковић Добрунка 742 Станковић Драгица Цица 771 Станковић Душанка 771 Станковић Ђука 698 Станковић Евица 771 Станковић Жана 698 Станковић Живана 341 Станковић Живанка 225 Станковић Живорад 635 666 Станковић Загорка Станковић Златија 193 Станковић Зора 606608 Станковић Зорка 775 Станковић Јагода 761 Станковић Јелена 744 Станковић Јелка 744 Станковић Јулка 735 Станковић Катарина 490 Станковић Катица Словенка 741 Станковић Кева 743 Станковић Коса 600 Станковић Лена 746747 Станковић Лепосава 779 Станковић Љубица (Грделица) 780 Станковић Љубица (Доња Бресница) 662 Станковић Љубица Станковић Мара Станковић Марија Станковић Марија Мара Локошница (Житни Поток) 671 775 779 656 659 660671 678 680 682 687 Станковић Марија в. Белић Пенезић Гроздана Зина Станковић Марија в. Обрадовић Радмила Гојка Станковић Мата Станковић Милева (Доња Јаина) Станковић Милева (Масурица) Станковић Милева (Равње) Станковић Милева (Смедовац) Станковић Милева Нана Станковић Милена Станковић Милица (Буци) Станковић Милица (Смед. Паланка) Станковић Милица (Трговиште) Станковић Милица М. Станковић Милка 1 Станковић Милован Станковић Милојка Станковић Милунка Станковић Милутин Џони Станковић Миља Станковић Мир. Ј. Станковић Мирослав Станковић Мирослава (Прокупље) Станковић Мирослава (Смољинац) Станковић Нада Пекарче Станковић Надежда Станковић Настасија Наца Станковић Никола (Пожаревац) Станковић Никола (Ужице) Станковић Николија Станковић Олга (Драговац) Станковић Олга (Смед. Паланка) Станковић Оливера Станковић Параскева Станковић Параскева Кевче Станковић Петар Станковић Петкана Станковић Петровка Ставковић Рада (Ваљево) Станковић Рада (Орашје) Станковић Рада (Петровац на Млави) Станковић Рада (Прекопчелица) Станковић Рада Ћерка Станковић Радмила Станковић Радмила Хура Станковић Радојка (Јелашница) Станковић Радојка (Масурица) Станковић Росанда Станковић Роска (Ново село) Станковић Роска (Тодоровце) Станковић Ружица (Крушевац) 626 634 Станковић Ружица (Пасковац) Станковић Русија Станковић Савета (Зладовац) Станковић Савета (Масурица) Станковић Савета (Умчари) Станковић Савка Станковић Севдалина Станковић др Синиша Станковић Славица Станковић Смиља Станковић Софијанка Станковић Спаска Станковић Сребра 762 743 777 324 608 566567 575 576 779 631632 311317 762 341 872884 576 687 758 565567 779 278 634 680 575 291 494 61 565 494 756 775 311317 494 742 688722 661667 741 771 378 780 556 751 568575 254 113140 771 759 775 752 779 640 647 341 779 762 759 224 671 756 70 780 771 771 747 759 Станковић Станица (Трнавац) 596 Станковић Стојанка (Горина) 741 Станковић Стојанка (Прекопчелица) 779 Станковић Стојанка (Придворица) 753 Станковић Тала 753 Станковић Трајка 751 Станковић Вуковић Босанка 54 695 696 Станковић Игрошанац Драгица 627 Станковић Тошић Загорка Горче 722 735 Станојевић Босиљка 596 615 Станојевић Вида 618 Станојевић Даница 758 Станојевић Дарка 743 Станојевић Живана Живка 113 141 182 Станојевић Загорка Гора 228 Станојевић Мила 314317 Станојевић Миланка 223 Стаојевић Милева 568 Станојевић Милеса 332 Станојевић Милица (Липе) 222 Станојевић Милица (Турија) 568 Станојевић Милка 891 Станојевић Миља (Крушевац) 630 Станојевић Миља (Лалиновац) 754 Станојевић Мира 553 556 Станојевић Ната 670 674 Станојевић Огњана 221 Станојевић Персида 172 Станојевић Радмила 222 Станојевић Смиљана 222 Станојевић Софија 761 Станојевић Стојанка Цунка 769 Станојковић Лоза 761 Станојковић Марија 762 Станојловић Бранко 275 Станојловић Даринка 238 Станојловић Драга 256 Станојловић Милеса Леса 204 205 485 527 Станојловић Олга (Крагујевац) 261 273 275 280 Станојловић Олга (Ниш) 723 Станојловић Сава 275 Станојловић Станислава 256 Станојловић Цаја 275 Станојловић Јовичић Милунка 253 Станојчић Бранка 375 Станојчић Вукосава 444 Станојчић Дана 189 193 202 Станојчић Загорка 193 202 Станошевић Љубинка 239 Станошевић Олга 239 Стануцевић Гора 557 Станче (Лесковац) 735 Станчевић Олга 217 Станчић Добринка 787 Станчић Милена 787 Станчић Радунка 746 771 Станчуловић Сека 572 Стариновић Јованка 779 Старчев Дивљан Катица , 39 Старчевић Душанка 53 Старчевић ЈБубинка 627 636 640 Старчевић Милева 205 349 350351 353 378 381 Старчевић Олга 431 Старчевић Павловић Јелисавета Зора Цицвара 22 26 254 255 Сташић Лепка 864 Сташић Марковић Персида 854 862 864 888 912 914 Стевановић Богдан 755 Стевановић Велика 762 Стевановић Вида 299 Стевановић Грозда 647 Станковић Стана (Бојник) 775 Станковић Стана (Мирошевац) Станковић Станија 744 780 Стевановић Дана 721 Стевановић Даринка 596 Станковић Станика 762 Станковић Станица (Слишани) 749 Стевановић Драгољуб Стевановић Евица 603 704 993 �Стевановић Живадинка 224 Стевановић Живка ( Р а т и н а ) . 4 0 2 Стевановић Живка (Рогача) 208 Стевановић Зора 183764 Стевановић Зорица С. 317 744 745 Стевановић Зорка 450 Стевановић Илинка 225 Стевановић Јулка 761 Стевановић Касија 208 Стевановић Катарина Ката 213225 Стевановић Лена 273 275 280 Стевановић Лепосава Лепа 721 Стевановић Љубица 257 Стевановић Мара 701 Стевановић Марица (Мара Стојановић) 759 Стевановић Милева 779 Стевановић Милица 646 Стевановић Нада Сува 697712 Стевановић Николета 762 Стевановић Николија 208 Стевановић Радмила (Житковац) 703 Стевановић Радмила (Мали Пожаревац) 224 Стевановић Радојка 331 332 336345 Стевановић Росанда 742 Стевановић Ружица 704 Стевановић Славка (Биновац) 228 Стевановић Славка (Ниш) 696 Стевановић Славко 580 Стевановић Стојан 744 Стевановић Гузина Ружица 39 Стевановић Јовановић Софија 744 Стевановић Павловић Јованка 715 Стеванчевић Ангелина 640643 Стеванчевић Јула 426442 Стеванчевић Олга 217 Стеванчевић Јокановић Роксанда Руска 854 856 860887 888 899919 Стеванчевић Радуловић Олга 221 Стевић Бора 580 Стевић Дана 910 Стевић Деса Црна 559 566 567 573— 576 580586 Стевић Драгиша 567586 Стевић Љуба 372 Стевић Љубица Љуба 558 Стевић Милева 443 Стевић Миља 305 Стевић Ната 573 Стевић Станиша 567586 Стевић Трифун 372 Стевовић Анка 522 Стевовић Драгојла 724 Стевовић Јеша 544 Стевовић КристинаКриста 515 522 541 544 Стевовић Лена 544 Стевовић Миљана 514 Стевовић Наташа 517 519 527529 539 544 Стевовић Радојка 515 516 519 521 527 529 539 541 544 Стевовић Радомир 541 Стевовић Родољуб 530541 Стевовић Ружа 544 Стевовић Станимирка 427 Стевовић Бећирић Ксенија Цица 53 61 68 603 Стевчић Доброслава 317 424 447 Стељић Борка 533 Степаненко Настасија 758 Степановић Анка 206 Степановић Борка 218 Степановић Драга 632 Степановић Зорка 226 Степановић Лепосава Степановић Лепосава Степановић Мена Степановић Миљана (Гараши) 234 (Селевац) 295 300 568 206 Степановић Ранка Степановић Рушка Степановић Спасенија Степић Мица Степић Јанковић Вера Степковић Ана Стерић Вера Стерић Нада Стерић Олга Стефановић Анђа (Београд) Стефановић Анђа (Крагујевац) 325 329 331 641 49 208 557 557 571 299 494 494 494 144 145185 261262 264 265271 Стефановић Бисенија Стефановић Брана Стефановић Бранислав Стефановић Бранка Стефановић Вана Стефановић Васка Стефановић Вера Стефановић Верица Стефановић Верка Стефановић Вида Стефановић Видосава Стефановић Вука Стефановић Вукосава Стефановић Даница 221 Стефановић Милева (Гајтан) Стефановић Милева (Крушевац) 626 635 750 598 635 643 538 608 769 778 634 771 774777 885909 735 638 601 615 617 Стефановић Даница Цаца 551 553—556 558 Стефановић Даница Чапљина 758 Стефановић Данка Новомалка 708 Стефановић Дара (Брежане) 568 Стефановић Дара (Крушевац) 626 Стефановић Дара (Параћии) 301 Стефановић Дара Вида 61 70 95 128 826 827 828 Стефановић Даринка 357 Стефановић Денка 759 Стефановић Деса 284 Стефановић Добрила 627 Стефановић Драга (Београд) 58 126 166 Стефановић Драга (Урошевац) 872 884 Стефановић Драгиња (Неузина) 795 Стефановић Драгиња (Ниш) 721 Стефановић Душан 595 Стефановић Душанка (Липе) 222 Стефановић Душанка (Петровац) 558 Стефановић Живана 341 Стефановић Живка 263 Стефановић Злата 504 Стефановић Зонка 780 Стефановић Зора (Осечина) 374 Стефановић Зора (Трудељ) 240 Стефановић Зорица 732 739 Стефановић Зорка 655 Стефановић Јагода 872 Стефановић Јана 202 Стефановић Јела 301 Стефановић Јелена 607 Стефановић Јелка 736 Стефановић Јована 595 Стефановић ЈованКа (Брежане) 568 Стефановић Јованка (Посавина) 203 Стефановић Јулка 921 Стефановић Каравиљка 306 Стефановић Коса 270 Стефановић Косара 720 Стефановић Лазар Лаза 126166 Стефановић Лепа (Кленовац) 213 Стефановић Лепа (Тешица) 702703 Стефановић Лепосава 341 Стефановић Лепосава Т. 344 Стефановић Љубица 906 Стефановић Мара 341 Стефановић Мила 720 Стефановић Милан (Лесковац) 764 Стефановић Милан (Неузина) 795 Стефановић Миланка (Липе) 217 Стефановић Миланка (Овсиште) 240 994 Стефановић Милева (Пожега) 474 503 Стефановић Милена 466 Стефановић Милица (Крагујевац) 263 Стефановић Милица (Крушевац) 317 635 Стефановић Милица (Неготин) 610 Стефановић Милка 557 Стефановић Митра 752 Стефановић Мица (Брежане) 568 Стефановић Мица (Велико Село) 568 Стефановић Мица (Липовац) 702 Стефановић Момчило 795 Стефановић Нада 809 Стефановић Надежда 450 Стефановић Мата 758 Стефановић Николета 764 Стефановић Обрад 23 363366 Стефаиовић Оливера 311317 Стефановић Пелагија 666 Стефановић Персида 568 Стефановић Раде 463 Стефановић Радмила (Алексинац) 724 Стефановић Радмила (Београд) 178 Стефановић Радмила (Лозовик) 218 298 Стефановић Радмила (Рогача) 228 Стефановић Ранка 53 Стефановић Реља 795 Стефановић Роксанда 296 Стефановић Роска 735 Стефановић Ружица 217 Стефановић Сима 719 Стефановић Славка 393 Стефановић Слободанка 317 554 555 556 566 568 570 Стефановић Смиља 708 Стефановић Стана 687 778779 Стефановић Станија Нина 646649 Стефановић Стеван 144145 Стефановић Стојадин 647 Стефановић Стојана 595 Стефановић Страхиња 795 Стефановић Цвета 217 Стефановић Вуковић Тодорка 858 864 875 Стефановић Ћорђевић Олга 670 Стефановић Живковић др Душица 61 69 71 94 95 162166 Стефановић Лукач Марија 69 113116 128 Стефановић Меденица Бранислава Бранка Савка 662729 739 743 764 766 772 Стефановић Милошевић Јованка 643 Стефановић Павловић Јованка 708 709 Стијаковић Љубинка 557 Стиковић Василије 543 Стиковић Драго 543 Стиковић Јелка 532543 Стиковић Милан 543 Стиковић Милица 532543 Стиковић Милка 517533 Стиковић Милоје 543 Стиковић Милосав 543 Стиковић Михајло 543 Стиковић Сава 532543 Стиковић Спасоје 543 Стиковић Спајић Миља 525 532544 Стилиновић Нада 392 393396 Стипсић Доста 870883 Стишовић Стојан 445 Стоилковић Дарка 746 Стоилковић Динка 755 Стоилковић Марија 759 Стоиловић Антуновић Загорка Зага 184 261 262 292299 300 531 Стоиљковић Анђа 735 Стоиљковић Васка 693 Стоиљковић Гиздава 775 Стоиљковић Денка 780 Стоиљковић Добрила Стубла 732 Стоиљковић Добринка 775 Стоиљковић Драга 758 �Стојановић Зорка (Бајчинце) 671 775 Стојановић Зорка (См. Паланка) 314 317 746 771 Стојановић Иванка 791 833837 755 770 Стојановић Иконија 748 753 Стојановић Илинка 736 756 Стојановић Јевросија Д. 775 775 Стојановић Јела 817 818 826 827830 736 Стојановић Јелена 396 775 Стојановић Јелена, гробарка 733 758 Стојановић Јелена 779 Лена Чекичка 24 28 731 765 704 Стојановић Јелица (Азања) 306 758 Стојановић Јелица (Лесковац) 732 758 Стојановић Јелка 737 301 Стојановић Јованка Бека 128 752 754 Стојановић Јулијана 708755 761 768 Стојановић Јулка 673 Стоја, избеглица (Ћуприја) 286 Стоја (Стевка) Ваљево 356 Стојановић Кадивка 221 Стојановић Каја 463 477 482 496 Стојадинов Иванка 167 Стојадинов Смиља 167 Стојановић Косана 752 Стојадиновић Анка 573 Стојановић Косара 503 Стојадиновић Драги 585 Стојановић Лазар 587 Стојадиновић Драгољуб 583 Стојановић Ленка 299 Стојадиновић Живота 635 Стојановић Лепосава 403 Стојадиновић Катица 557 Стојановић Лепосава Храбра 555—558 568 584 Стојадиновић Коса 568 Стојановић Љубинка 601 602 607 Стојадиновић Милан 25 101 610 616 Стојадиновић Милена 516 519 Стојадиновић Милица 568 Стојановић Љубинка баба Дула 573 Стојадиновић Миља 676 677699 Стојановић Љубица (Бублица) 676 Стојадиновић Мирко Чича 571 Стојановић Љубица (Крушевац) 673 Стојадиновић Радмила 3839 Стојановић Љубица Стојадиновић Ранђија 294 (Мало Црниће) 575 579 Стојадиновић Софија 583 Стојановић Љубица (Обреж) 646 Стојаковић Алинка 41 69138 Стојановић Љубица (Црни Врх) 758 Стојаковић Богдан 807 Стојановић Љубица Р. 775 Стојаковић Ката 807 Стојаковић Мара (Медвеђа) 751 Стојаковић Лазар 807 Стојановић Мара (Мионица) 356 357 Стојаковић Сета 762 Стојановић Мара (Мирошевац) 744 Стојановић Ана 494 Стојановић Марија 228 Стојановић Анка 285 Стојановић Мила 634 Стојановић Богољуб Стојановић Милан 366 Стојановић Милева (Велико Село) 568 Тина Коста 556 558 570 578 579 581 Стојановић Милева (Дејан) 779 Стојановић Босанка 778 Стојановић Босиљка 870 907 Стојановић Милева (Модрица) 640 Стојановић Милева (Шабац) 322 325 Стојановић (Живуловић) Босиљка 618 342 Стојановић Бранислав Јанко 556558 572 577 580 585 586 Стојановић Милева (Шљивар) 610 Стојановић Бранка 743773 Стојановић Милена 67 Стојановић Будимир Љути 572573 Стојановић Милица 607 Стојановић Милка 317 577 580 Стојановић Велика 778 Стојановић Милосава 607 Стојановић Вера (Прокупље) 676 Стојановић Милосија 601 616 Стојановић Миодраг Коле 581 Стојановић Вера (Црна Трава) 751 Стојановић Мира 553 556 563 Стојановић Вида 743 773 Стојановић Видосава 618 Стојановић Мира (Лесковац) 721 Стојановић др Воја 681 Стојановић Мирослава 610 Стојановић Мирса 759 Стојановић Врбица 769 Стојановић Вука 670 689 Стојановић Мића 586 Стојановић Гавро 764 Стојановић Мица (Параћин) 301 Стојановић Мица (Урошевац) 861 Стојановић Дамјанка 568 Стојановић Нада (Доњи Милановац) 602 Стојановић Даница (Сврљиг) 705 Стојановић Нада (См. Паланка) 293 Стојановић Даница (Пећ) 863913 Стојановић Нада (Црвеније) 610 Стојановић Дара 863913 Стојановић Нада Стојановић Даринка 753 (Црна Трава) 739 750 751 754 Стојановић Дарка 298 755 768 Стојановић Динка 744 Стојановић Нада (Чачак) 317 Стојановић Добрунка Булче 736 Стојановић Нада Мара 764 766 Стојановић Драга (Лесковац) 779 Стојаиовић Надежда 351 Стојановић Драга Стојановић Надежда Нада 353 376 (Мало Црниће) 559 566 579580 Стојановић Ната 567 Стојановић Драга (Речица) 753 Стојановић Никодије Стојановић Драгица 759 Татко Тресоглавац 673 685 Стојановић Драгица Д. 697726 Стојановић Никола 655 Стојановић Драгољуб 579587 Стојановић Николија 778 Стојановић Живка 906 Стојановић Обрадин 510 Стојановић Зага 293 Стојановић Олга 752 Стојановић Загорка (Брза) 742 Стојановић Параскева 779 Стојановић Загорка (Липљан) 865 Стојановић Параскева Кева 183 732 Стојановић Загорка (Рајац) 606 739 740 Стојановић Зонка 754 575773 Стоиљковић Загорка Стоиљковић Зора Стоиљковић Јелка Стоиљковић Јованка Стоиљковић Љубинка Стоиљковић Наталија Стоиљковић Олга Стоиљковић Петрија Стоиљковић Савка Стоиљковић Сибинка Стоиљковић Славка Стоиљковић Софијанка Стоиљковић Христина Тина Стоичевић Дуња Стоичић Филиповић Ката Стојановић Зора Фајтина 772 Стојановић Перса 602 617 995 Стојановић Персида Стојановић Рада (Ваљево) Стојановић Рада (Крагујевац) 317 299 341 351 302 Стојановић Радица 568 Стојановић Радмила 751 755 768 Стојановић Радован 635 Стојаиовић Радојка (Каоник) 635 Стојановић Радојка (Трупале) 723 Стојановић Радунка 742 Стојановић Роксанда Роса Јана 556—558 568 586 Стојановић Роса 736 Стојановић Ружа 298 Стојановић Румена 761 Стојановић Румена тетка Јелена 599 606 617 Стојановић Руска 751 779 Стојановић Славка 606 Стојановић Смиља 791 Стојановић Смиљана 238 Стојановић Софија 891 Стојановић Софка 764 Стојановић Спаса 617 Стојановић Спасена 464 Стојановић Спасенија 491 Стојановић Стана 742 Стојановић Стана М. 775 Стојановић Станица 396 Стојановић Стојадин Стојановић Теодосија 778 Стојановић Тодора 698 Стојановић Аћира 721 Стојановић Цана 751 775 Стојановић Цвета (Приштина) 920 Стојановић Цвета (Смрдан) 670 Стојановић Ђорђевић Олга Нада 611 614 Стојановић Михаиловић Олга 746 Стојановић Младеновић Јаворка 756 Стојановић Стиовић Савка 749 752 Стојановић Стојићевић Бранка Доеа Ката 184 559 566 567 570—572 579 580 583 584 586 Стојиљковић Богдана 660 Стојиљковић Богданка Бонка 45 Стојиљковић Вера 697 Стојиљковић Вида 697 Стојиљковић Даница 735 736 Стојиљковић ДесанкаДеса 662 666 668 670 674 Стојиљковић Душанка 874 Стојиљковић Јелица 681 682 Стојиљковић Јованка 522 Стојиљковић Милентије 666 Стојиљковић Милка С. 702 726 Стојиљковић Рада 702 726 Стојиљковић Роска 771 Стојиљковић Русанда 670 753 Стојиљковић Светислав 635 Стојиљковић Милка 916 Стојић Ангелина 286 Стојић Анђа 427 Стојић Анкица 311 317 Стојић Војин 187 Стојић Даринка 545 Стојић Ђура 129 Стојић Живана 229 Стојић Зорка 524 Стојић Јела' ' 0 464 Стојић Ката 545 Стојић Косара 721 Стојић Љуба 516 Стојић Надежда 253 Стојић Новка 524 Стојић Обренија 225 226 Стојић Рада 608 Стојић Тодора 545 Стојићевић Анђа Циганчица 554 561 562 �Стојићевић Живка 569 Стојићевић Живојин Жика 559 567587 Стојићевић Миодраг 559 567586 Стојићевић Наталија 559 567586 Стојичић Милана 666753 Стојичић Ружа 769 Стојишић Вера 173 Стојкић Ружа 378 Стојков Вида 807 Стојков Софија 809 Стојковић Александар 635 Стојковић Ана Весна 718 721 722731 736 739 746 767772 Стојковић Анђа 775 Стојковић Воривоје 721 Стојковић Василије 719 Стојковић Борка 211 212 218 221 223 Стојковић Вера Вера Скопљанка 317 697719 Стојковић Вука 555559 Стојковић Вукосава 647 Стојковић Даница (Бојник) 775 Стојковић Даница (Стара Брезовица) 671 Стојковић Драга 721723 Стојковић Драгица 759 Стојковић Загорка (Ковачевац) 211 212 218 Стојковић Загорка (Лесковац) 765 Стојковић Јелена 779 Стојковић Јелена Точкоњина 328 336 Стојковић Јелица 681 Стојковић Јергена 754 Стојковић Јованка 555558 Стојковић Катарина 305306 Стојковић Косара 761 Стојковић Љубица 616 618635 Стојковић Маца 558 Стојковић Миладинка 640 Стојковић Милица 269 Стојковић Мира 646 Стојковић Мића 218 Стојковић Нада (Алакинце) 761 Стојковић Нада (Бојник) 775 Стојковић Надежда Нада 317447 Стојковић Наста 757 Стојковић Наталија 719 Стојковић Никосава 759 Стојковић Рада 301 Стојковић Радмила 645 Стојковић др Радмила 710713 Стојковић Радојка 641 Стојковић Ружа 775 Стојковић Савета 775 Стојковић Симонида 301 Стојковић Слободанка 499 Стојковић Стана 775 Стојковић Станка 596 Стојковић Станојка 872 Стојковић Стојанка 775 Стојнић Драгутин 121 Стојовић Олга 764 Стојовић Ристена 761 Стојчевић Дуња 300 Стојчевић Љуба Баба ЈБуба 817824 Стојчић Борка 238 Стојчић Миленија 238 Стојчић Смиљка 238 Стојшић Божица 811812 Стокић Божана 569 Стокић Живана 225 Стокић Зорка 162 Стокић Илина 567 Стокић Љубица 173177 Стокић Милан 587 Стокић Милица 569 Стокић Петка 212 Стокић Светолик 584 Столић Стана 870872 Стошић Анђела 640 Стошић Бона 762 Стошић Будимка 704 Стошић Велика 422 Стошић Верка 775 Стошић Вида 752 Стошић Вукосав 293 Стошић Гроздана 183757 Стошић Драга 758 Стошић Драгица 771 Стошић Јелена 758 Стошић Јелена Лела 362 Стошић Љубица 775 Стошић Марија (Марика) 744 Стошић Милева 759 Стошић Милица 647 Стошић Миодраг 647 Стошић Олга 758 Стошић Перса 758 Стошић Рада 922 Стошић Савета 310 Стошић Стамена 750 Стошић Стана (Бојник) 775 Стошић Стана (Ниш) 698 Стошић Стојана 771 Стошић Здравковић Загорка 763 Страхинић Стамена 753 Страхинић Стана 757 Страхинић Стојановић Добрија 659 664 Страхињић Росанда 749 Стричевић Љубинка 22 26 73 76 110 118 Стругар, породица (Витомирица) 87 Стругар Ђуро 98 123 129 207 Стругар Злата 857 876 905 912 Стругар Јованка 913 Стругар Јоко 130 Стругар Лазар 585 Стругар Милица 860 899918 Стругар Стана 557 Стругар Филиповић Даница 857 864 876 912 Студен Деса 610 Ступаревић Вукосава 602 Суботић Вера 515 517 519 527 529 539 Суботић Лепосава 426442 Суботић Љубица 286 Суботић Мила 514 Суботић Паун 332355 Суботић Петар Двоспратни 585 Суботић Рада 261 Суботић Радмила 302 Суботић Радојка 422 Суботић Разуменка Мена 871881 Суботић Чедомир 332 Суботић Радосављевић Драга 317 426 436 446 Сувић Љубица 812 Сударски Паулина 70 74 80 Сујић Даница 192 Сукијасовић 570 Сукијасовић Маргарета Косовка 554 561 562 Сукијасовић Маријб 395 Сукијасовић Божовић Ружица Ружа 554 560561 Сукијасовић Милошевић Круна 554 560 561 Сукић Магбула 537 Сулавер Магда 792 793796 Сулавер Савка 796 Сулејмани Мара 861 Сулић Марија 303 Сунарић Даница 425442 Сурдучки Евица 809 Сурдучки Милица 809 Суроји, кућа (Призрен) 870 Сурутић Дана 410 Сурчевић Ружа 861 870 871 883890 Сучевић Стана 53 Т Табановић Војислав Табановић Стана Таборска Мара Тадић др Боса Тадић Велинка Тадић Душан Тадић Зорка Тадић Мара Тадић Михаило Тадић Мица Тадић Радојка Тадић Ружа Рада Тадић Светлана Бутра Тадић Цветко Племић Таинџић Даница Тајевић Грозда Тајевић Цана Такић Нада Таковац Драгослава Талијан Десанка Талијан Милева Таловић Јелена Танасијевић Наталија Танасијевић Новица Танасић Видосава Танасић Лепа Танасић Марија Танасковић Анка Танасковић Бисерка Танасковић Бранка Танасковић Гроздана Танасковић Десанка Танасковић Живка Танасковић Зорка Танасковић Мила Танасковић Паскаш Милка Танић Душанка Танић Надежда Л. Танкосић Гроздана Танкосић Софија Тановић Васа Тановић Вера Верица Тановић Љубица Тановић Милена Тановић Слободанка Дана Танчић Љубица Танчић Савка Танчић Славка Тања (Рускиња) Тапић Видосава Тапушковић Милева Тапушковић Милојка Тапушковић Милосава Тапушковић Мирко Тарцан Милена Таса, командир (Млавска чета) Тасић Вера Тасић Вида Тасић Десанка Тасић Душанка Тасић Зона Тасић Зорка Тасић Јевросима Тасић Кева Тасић Љуба Тасић Милева Тасић Милутин Тасић Олгица Тасић Ружа Тасић Савка 323 429 516 514 519527 901 Шула 376 376 183 566 346 373 507 76 373 556 376 830844 415442 373 610 539 516539 700 234 295 295 429 921 901 162167 339342 326 448454 298302 218 921 236 384 872921 349378 45 610 723 •192 39 137 519527 529 538 527 521537 515516 529539 752771 743757 610 193 228 913915 901913 901913 901 602 581 771 698 302 598 779 759 670 778 779 746 634635 758 -286 93 Тасић Смиља 301 Тасић Стана 762 Сучић Зора Јелица 119812 Тасић Стојанка 883 Сучић Јелена Лела 253254 Тасић Струнка 771 996 �Тасић Петровић Миланка Ланка Тасковић Деса Таталовић Душанка Таталовић Радмила Рада Татић Зага Татић Нада Таушановић Јевросима Тацић Драгутин Тачић Нада Ташић Ната Ташко Кочо Тегетлија Перо Телесковић Драгица Текић Зора Темељковић Катарина Темељковић Љубица Теодоровић Јелена Грожђе Теодоровић Олга Теодоровић Стојанка Теодосијевић Милица Теодосијевић Слободанка Теодосић Ката Теофановић Душанка Теофиловић Видосава Теофиловић Наталија Тепавац Данило Тепавац Олга Д. Тепавац Ружица Тепавац Славица Тепавац Здравковић Ружа Тепавчевић Даница Тепавчевић Јелка 627 628 634642 646 648 694 710 478 497 463 489 498 527 758 788 694 581 670688 735 856 385 602 618 708 221 221 227318 812 376 201 422423 425 428 422 317 369 130 507 226 744 317 739 744745 778 778 744 872 884 891908 332 333 352355 359 376 Тепавчевић Смиља 392 Тепчевић Спасоје 445 Тербеши Абедин 880 920 Тербеши Ганимет 861 880 894919 Тербеши Ђамиље 880 Тербеши Мурадије 880 Тербеши Хала 880 903 Тербеши Шефкије 880 902919 Терек Јухас Пирошка 804 Терзин Дана 778 Терзић Бранка 393 Терзић Десанка 426 436442 Терзић Драгица 403 Терзић Драгослава 324 339 Терзић Душан 455 Терзић Ката 542 Терзић Магда 689 Терзић Мара 442 Терзић Милка 339 Терзић Павлија 339 Терзић Радмила Терзић Радмила Булика 253 257 Терзић Радојка 542 Терзић Рај. К. 454 Терзић Станислава Цала 417 424 434 448 Терић Стана 516 533 537 541544 Тешић Анка 130 173 Тешић Душан 578 Тешић Лука 510 Тешић Наталија В. 508 510 Тешић Радојка (Равнаја) 372 Тешић Радојка (Шабац) 339 Тешић Сава 372 Тешић Симка 707 Тешканић Милица 301 Тешмановић Видојка Вида 329—331 373 Тигерман Стеван 721 Тијановић Зорка 543 Тијановић Ружа 547 Тиквицки Геза Ратко 806 Тикић Евица\М. 726 Тимотијевић Вера 49 699 Тимотијевић Деса 299 Тимотијевић Дивна 451 Тимотијевић Мила 515 Тимотијевић Олга 8 70 73 74 182 Тимошћанкова Вукосава 702 Типолд Миодраг 584 Тителац Зорица 697 715 Тито Јосип Броз 4 5 11 13 91 93 99 102 104 109 132 141 167 197 199 293 344 421 460 489 496 509 524 528 542 574 600 617 620 621 759 784 829 834 836 843 847 897 899 Тихомировић Савка 300 302 Тишма Валерија 130 Тишма Евица 656 Тмушић, породица (Дренова) 545 Тмушић Рајка 545 Тодорић Даница 76 Тодорић Драга 374 Тодорић Смиља 423 431 Тодоровић Алрауна Луна 317 Тодоровић Борка 351 Тодоровић Бранка 702 Тодоровић Будимир 455 Тодоровић Вера 443 Тодоровић Верка 779 Тодоровић Винка 430 Тодоровић Вујица 455 Тодоровић Вукосава 208 223 224 295 Тодоровић Гина 761 Тодоровић Даница (Адрани) 396 Тодоровић Даница (Вранић) 206 Тодоровић Даница (Доњи Милановац) 602 Тодоровић Даница (Ритопек) 228 Тодоровић Даринка 208 223 224 Тодоровић Даринка Сека 410 Тодоровић Деса 906 Тодоровић Десанка 647 Тодоровић Димитрије Каплар 591 Тодоровић Добрила 179 Тодоровић Добрила Цаца 625 Тодоровић Драга 906 907 Тодоровић Драгана 417 423 425 Тодоровић Драгица Драгиња Драга 200 201 214 231 232 247 248 261 317 Тодоровић Драгослар. 213 Тодоровић Думица 869 Тодоровић Душанка 726 Тодоровић Живка (Књажевац) 597 604 618 Тодоровић Живка (Шљивова) 328 336 Тодоровић Јевросима 430 Тодоровић Јелена М. 206 Тодоровић Јелена С. 206 Тодоровић Ката 632 Тодоровић Катарина 640 Тодоровић Косара 443 Тодоровић Криста 522 Тодоровић Кристина Кића 660 666 674 677 678 Тодоровић Ленка 628 Тодоровић Лепосава 422 Тодоровић Магдалена 430 450 456 Тодоровић Мара 300 Тодоровић Машинка 373 Тодоровић Милева (Брежане) 568 Тодоровић Милева (Пецка) 376 Тодоровић Милица 265 Тодоровић Милорад X. 607 Тодоровић Милутин Миле 197 200 232 247 248 317 Тодоровић Миљана 206 Тодоровић Мита 430 Тодоровић Нада (Ритопек) 228 Тодоровић Нада (Чачак) 443 Тодоровић Наталија Тодоровић Неранџа Тодоровић Олга (Алексинац) 997 422 430 447 449 456 384 702 Тодоровмћ Олга (Власотинце) 771 Тодоровић Олга (Шутци) 241 381 Тодоровић Пантелија 228 Тодоровић Пелагија 635 Тодоровић Перка 742 Тодоровић Рада 634 Тодоровић Радосава Рада Црногорка 430 449 454455 Тодоровић Роксанда 295 Тодоровић Роса 708 Тодоровић Слободанка 317 Тодоровић Смиља 779 Тодоровић Стана (Вранић) 206 Тодоровић Стана (Сува Река) 916 Тодоровић Чедомир 213 Тодоровић Виталић ЈБубица 85 Тодосијевић Мира 301 Тодосијевић Нада 425 442 Тодосијевић Слободанка 647 Тодосић Добрила 916 Тоза, партизан (Пасјача) 661 Тојага Ковиљка 32 854 861 865 872 892 910 Тојић Мица 340 Токић Персида 920 Токовић Драгојла 504 Томајић Милка 173 175 Томанић Кринка 423 430 Томановић Деса 673 675 Томановић Загорка 688 Томановић Кола 670 Томановић Марица 688 Томановић Милева 688 Томановић Милица 671 Томановић Тадија 420 Томановић Цвијета 660 678 Томасини Силвира 853 854 855861 885 889 Томашевић Анђа 533 545 Томашевић Гојка Гоја 49 517 533 537 544 Томашевић Душан Ћирко 532 543 Томашевић Зора 533 537544 Томашевић Јованка 532 537544 Томашевић Коса 517 537544 Томашевић Љубица 532 Томашевић Милена 525 533 538539 Томашевић Милица 516 532533 Томашевић Мирјана 533 Томашевић Стана (Дренова) 535 Томашевић Стана (Цетиње) 104 Томић Анка 78 Томић Бисерка 285 300 Томић Божа 419 Томић Божица 610 Томић Боривоје Ика 613 Томић Борка 610 Томић Бранко 446 Томић Буда 658 Томић Велика 184 Томић Вера 318 696 700719 Томић Виктор 840 Томић Вукосава 640 Томић Дана (Батуша) 569 Томић Дана (Трнавац) 596 Томић Данило 455 Томић Даница 392 Томић Деса 490 Томић Десанка (Краљево) 393 Томић Десанка (Чачак) 318 424 445 446 Томић Добрила 325 328 Томић Драгомир 644 Томић Душанка 596 Томић Емилија 509 Томић Живана 567 Томић Загорка 234 Томић Злата 575 576 Томић Јелка Томић Јулијана Томић Косана 234 335 427 432 442 �Томић Кристина Томић Лазар Томић Лена Томић Лепосава Томић Љиљана Томић Љубинка Томић Љубица Томић Мара Томић Марица Томић Мил. Томић Миланка Томић Милена Томић Милица Томић Мира Томић Мирко Томић Нада (Неготин) Томић Нада (Ћуприја) Томић Надежда Нада Вера 586 683 567584 628 299 675 723 221 228 361 596616 253 644 697 183631 610 285300 Топаловић Савка Топаловић Сибинка 326340 444 657 669 683 685 693 695—697 713 716—718 720 725 767 Томић Олга 694 Томић Радмила Рада 184 634—636 Томић Санда 762 Томић Славка 179 Томић Станко 792 Томић Стевка 302 Томић Цвета 710 Томић Кеслер Цветанка 710 Томић Милојковић Даринка 683 716 717 Томић Мишић Ђурђија 568 572 575 579 Томић Перић Деса 694 Томић Терзин Јелица 632 644 647 648 Томић Ценић Стана 568 Томковић Зорка 856 Томовић Бећир 520 Томовић Бисерка 873 Томовић Деса 854 864 875 896 922 Томовић Загорка 869880 Томовић Марица 542 Томовић Миља 430 Томовић Ружа 858 875 885 892 896 922 Томовић Сибинка 423428 Томшич Вида 14 1721 Тонковић Бранка 236 Топалов Јелена 22 26842 Топаловић Боса 869 870 907 920 Топаловић Вида 340345 Топаловић Вучко 435 Топаловић Гина 340 Топаловић Даница 858 868 881 890 891 894 920 Топаловић Добрила 345 Топаловић Драган 435 Топаловић Живка 326340 Топаловић Загорка Заја 324 326 340 Топаловић Зорица 920 Топаловић Ленка 499 Топаловић Лепосава 340 Топаловић Миленко 381382 Топаловић Милица (Бајина Башта) 465 Топаловић Милица (Београд) 22 Топаловић Милица (Липолист) 326 345 Топаловић Милка 326 340 Топаловић Милојица 525 Топаловић Милош 435 Топаловић Мица 645 Топаловић Ната 427 Топаловић др Никола 332 Топаловић Радмила (Ужице) 493 Топаловић Радмила, учитељица (Ужице) 479 502 503 Топаловић Радмила Рада 431444 Топаловић Радојка 326340 409 412 422 435 Топаловић Тодор 659 Топаловић кућа (Царина) 332 Топаловић Ракановић Зорка Зора 49 658 659 684 Тописировић Милоје 517 543 Торбица Ђурђа Ђуја 871 881 900 Торбица Милева 920 Торбица Олга 891 920 Торовић Рада 681 Тороман породица (Горња Горевница) 426 Тороман Сретеновић Гроздана 429 451 457 Тоскић Милан 247 Тотошковић Бранислава 771 Точаковић Марија 604 Тошић Богдана 762 Тошић Вера 607 Тошић Вида 751 779 Тошић Добрила 494 Тошић Загорка Горче 693 718 Тошић Јован 718 722 Тошић Јулка 269 Тошић Кица 273 275 280 Тошић Љубица Цура 263 275 280 Тошић Мара 425 Тошић Милосава 431 Тошић Миљана 411 419*425442 Тошић Мирослава 371 Тошић Нада 744 Тошић Олга 573 Тошић Оливера 771 Тошић Рада 702 Тошић Раденка 504 Тошић Радош 901 Тошић Ружа 901 Тошић Славка 264 271 Тошић Стоја 410 425 443 445 448 452 Тошић Цвета 371 Тошковић Фемија 749 Траиловић Милка 391 393 394 396 397 Траиловић Радмила 393 Трајић Вера 866 892 Трајић Даринка Тања 866 892 921 Трајић кућа (Гњилане) 909 921 Трајковић Александар Саша 581 582 Трајковић Борка 758 Трајковић Вера 167 Трајковић Верица 763 Трајковић Добрила 63 73 693 695 696 716 754 Трајковић Етелка Кева 185 Трајковић Живка 779 Трајковић Звезда 762 Трајковић Зорка 694 Трајковић Јелена 318 592 602 604 Трајковић Јованка В. 775 Трајковић Јовица 185 811—814 Трајковић Кадивка 762 Трајковић Лела 602 Трајковић Милена 167 Трајковић Милка 762 Трајковић Мирослав 167 Трајковић Перса , 635 Трајковић Рата 909 Трајковић Светолик 167 Трајковић Слобода Бода 53 6185 167 172 Трајковић Стамена 761 Трајковић Стојадинка 761 Трајковић Стојанка 907 Трајловић Драга 575 Трампинац М. 502 Трбаљевић Јулијана 342 Трбојевић Анђа 881 Трбојевић Душа 881 Трбојевић Душанка 726 Трбојевић Савка 891 915 Трбојевић Смиља 874 Трбовић Анђа 871 Трбовић Душка 871 Трбовић Нада 104 Трбовић Разија 537 541 998 Трбусић Паја 921 Требишник Олга 39 Тренчић Косана 762 Тривунац Душан 592 616 704 707 Тривунац Емилија 700 Трипковић Даница 136 Трипковић Даница Дана 463 464 503 Трипковић Коса 526 543 Трипковић Кристина 543 Трипковић Лена 526 Трипковић Љубица 410 411 424 431 444 Трипковић Миломирка 526 Трипковић Фина 526 Трипковић Јефтић Добринка 658 663679 Трифуновић Аврам 552 Трифуновић Анђелија 208 Трифуновић Борка 357 Трифуновић Велија 403 Трифуновић Даринка Бела 184 569 Трифуновић Десанка 720 Трифуновић Десанка Деса 318 635 640647 Трифуновић Деспина 403 Трифуновић Живка 403 Трифуновић Илија (Краљево) 397 Трифуновић Илија (Лисовић) 207 Трифуновић Љубица 702 Трифуновић Љубица Вера 632 634 636 Трифуновић Марија 659 Трифуновић Марко 552 Трифуновић Милева 231 Трифуновић Олга 184 Трифуновић Радмила 311 318 Трифуновић Милосављевић Радмила Хитра Роса Мара 53 286 552 554— 556 565 566 568— 573 576—578 Трифуновић Титин Љубица 841 Тричковић Јованка 753 Тричковић Милева -‘780Тричковић Рада 778 Тришић Будислава 343 Тришић Зорка 343 Тришић Милица 343 Тришић Нада Ката 584 Тришић Џелетовић Зорица 465 479 Тркуља Вера 602 Тркуља Зорка 916 Тркуља Марија 891 Трнчић Борика 671 Трпинац Јулка 287 667 Трујић Јован 604 Тузлић Смиља 53 113 Тулмировић Ковина 508 Тумин Зоја 178 Тумин Нина 655 656 657 662 Тунер Мира 595 Тунић Мара 861 870 883 892 903910 Тупањин Иванка 53 Турић Татјана 503 Турковић Елизабета Бешка 93 Турмановић Љубица 778 Турнер Харолд 109 Туртић Михаило Павка 613 614 Турудић Наталија 324 Тутић Милосављевић Живана 326 Туфегџић Анка 339342 Туфегџић Мара 335342 Туфегџић Невена 328336 Туфегџић Олга 339342 Туцић Гора 841 Туцић Зорка 801 Туцић Софија 599 616 Ћ Ћалић Ленка Ћаловић Апостоловић Лепосава 748 Ћамиловић Милка Ћамиљи Бејтула 640 858 922 883 �Бамиљи Дудије Тана 883920 Ћатић Јулијана Јуца Тенкић 251 272 Ћена Рукије 910 Ћендић Нада 466 Ћертић Драга 182 Ћетковић Даница Дана 874 889 894 912 Ћетковић Јелена 22 34 73 74 78110 116 125 138 164 165 167 172 178 441 693 Ћетковић Јелка 528 Ћетковић Јелица 479 Ћетковић Олга 681 Ћетковић Петра 920 Ћиповић Десанка Деса 856 874888 913 915 Ћиповић Ивана 87 Ћиповић Јулијана 870 Ћиповић Крстина 870919 Ћиповић ЈБубица 870 Ћиповић Маша 857 877 888 913915 Ћиримановић Десанка 443 Ћиримановић Драга 318 443447 Ћиримановић Мица 443 Ћирић Анка Беба 61 94 95 116184 264 271 Ћирић Видосава (Границе) 218 Ћирић Видосава (Доњи Дубич) 628 Ћирић Војиславка 238 Ћирић Гроздана 232233 Ћирић Даринка 232233 Ћирић Драгослав 564 Ћирић Ћурђица 812 Ћирић Живка 240 Ћирић Живослава Дивна 218223 Ћирић Зорка 39 Ћирић Катица Ћира 39 112 133 144 167 172 Ћирић Манасија 779 Ћирић Милена 817 Ћирић Милијана 241 Ћирић Милица 709 Ћирић Милојка 224 Ћирић Мирјана 234 Ћирић Наранџа 403 Ћирић Настасија 211 Ћирић Павле 355 Ћирјаковић Драга 504 Ћирковић Живка 490 Ћирковић Лата 617 Ћирковић Милојка 491 Ћирковић Радмила 265318 Ћирковић Роксанда 396 Ћирковић Сенија 509 Ћирковић Стаза 817 Ћировић Драга 236 Ћировић Мира 449 Ћировић Савка 451 Ћитић Гвозденија Ђузда 508 Ћоловић др Ивко 592 611616 Ћорић Драга тетка Драга 6364 Ћорковић Драгица 26 112 167 172177 Ћоровић Розалија 922 Ћосић Вера 324 Ћосић Гина 324 326 331 339 Ћосић Дана (Дренова) 640 Ћосић Дана (Штитар) 339 Ћосић Даница 874 Ћосић Даринка 358384 Ћосић Зорка (Даросава) 238 Ћосић Зорка (Руњани) 341 Ћосић Јаворка 294 Ћосић Милица 640 Ћосић Милка 184628 Ћосић Милутин 366 Ћосић Ната 339 Ћосић Негослава 355 Ћосић Никола Ћосић Радмила Ћосовић (Ћосић) Милица 354 627640 Ћосовић Радмила Ћошић Кана Ћубанук Даница 391 393 Ћук Васа Ћук Ђура Ћук Наталија Ћук Сава Ћукаловић Вера Ћукац Мира Црна Ћуковић Бојка Ћуковић Васа Ћуковић Душанка Ћуковић Јелица Ћуковић Ката Ћуковић Коса Ћуковић Милева Ћуковић Радмила Ћуковић Спасенија Ћуковић Станиша Ћуковић Тијана Ћуковић Бурић Оливера Ћуковић Воиновић Мирјана Ћуковић Ковачевић Иванка Ћурчија Миша / Ћурчић Дана Ћурчић Душанка Ћурчић Евица Ћурчић Живојин Срђа Ћурчић Зорка Ћурчић Јелисавета Ћурчић Марија Ћурчић Милева Ћурчић Наталија Нада Ћурчић Стана Ћућуз Косанка Стојанка 318 761 394 399 403 872884 908 868 891 881 771 812 533 11 523537 539 516 533 537 538 523 251 378 533 533 113 121 121 516 533 111 562 882 701 26 113 870 871 841 743 194 907 128 422 817 У Убавић Олга 786 Убавић Стана 128 Увалић Злата 85 Угаревић Станојка 910 Угренић Десанка 635 Удицки Мара 111 Удицки Олга 98 Удицки Предраг Денеба 137 246 Удовичић Стана 647 Узелац. 199 Узелац Ана 26 Узелац Аница 791 Узелац Милица 599 Узелац Милка 32 910 Ук Идриз 856 Уларџић Живка 326 Уларџић Слободанка 326 Урошевић Ангелина 373 Урошевић Борка 209 Урошевић Босиљка (Доња Трепча) 421426 444 Урошевић Босиљка (Рготина) 596 Урошевић Вука 618 УроШевић Вукица 721 Урошевић Живана 374 Урошевић Живка (Рготина) 618 Урошевић Живка (Шопић) 238 Урошевић Загорка 209 218 Урошевић Зорка 601 618 Урошевић Јелена 212 Урошевић Јелица Јелена 668 686 Урошевић Јован 587 Урошевић Ката 584 Урошевић Ковиљка 179 Урошевић Лепосава 288 Урошевић ЈБубинка (Рибаре) 305 УроШевић Љубинка (Стојник) 218 Урошевић Милица (Гуњаци) 374 Урошевић Милица (Крагујевац) 262 264 271 318 Урошевић Милица (Пожаревац) 254 999 567 575 576 Урошевић Милка 208 209 218 220 224 Урошевић Мица Звезда Силна 567 568 575 576 579 586 Урошевић Нада 194 Урошевић Олга 428 Урошевић Радмила (Доња Трепча) 426 444 Урошевац Радмила (Рибаре) 305 Урошевић Светислав 587 Урошевић Селена 238 Урошевић Станика 384 Урошевић Цаја 608 Урошевић Петронијевић Будимка 421 426 436 444 Ускоковић Анка 30 Ускоковић Драгољуб 721 Ускоковић Ђорђе 655 Ускоковић Ђука 809 Ускоковић Живка 358 Ускоковић Милена (Прокупље) 183 667 674 Ускоковић Милена (Стари Бечеј) 809 Ускоковић Миливоје 366 Ускоковић Наталија 358 379 382 384 Ускоковић Ружица 358 382384 Ускоковић Урош 125 Ушај Даница 212 Ф Фазлагиђ Загорка 225 226 Фазлић Фатима 522 Фараго Ана 39 Фаркић др Бора 787 Фатић Милица 874 Фејеш Клара Мира 785 786 804 806—808 Фелдбауер Ленка 641 Фелди Зузана 846 Фелиферовић Јеремић Коса 610 Ферјанчич Франц 360 Фидлер Марија 841 Филимоновић Вида 191 ФилимоновМћ Љубина 191 Филимоновић Радојка 191 Филиповић Анђа 533 Филиповић Бисерка 568 Филиповић Бранислава 318 Филиповић Бранка 292311 Филиповић Вида 754 Филиповић Вукосава 206 Филиповић Гроздана 206 Филиповић Даница (Јагњило) 221 223 224 Филиповић Даница (Кућин) 533 Филиповић Даринка 222 298299 Филиповић Деса 856 889914 Филиповић Добрила 596610 Филиповић Загорка 748753 Филиповић Зора (Бошњановић) 384 Филиповић Зора (Сасе) 824 Филиповић Илија 869 Филиповић Јелена Лена 868 869888 Филиповић Лепа 907 Филиповић Лепосава (Брежане) 557 568 Филиповић Лепосава (Чачак) 318 Филиповић Љубинка 596 Филиповић Љубица 207 Филиповић Марица 208 209 215 217 218 224 Филиповић Марко Филиповић! Милован Д. Филиповић Мира Филиповић Нада Филиповић Наста Филиповић Наталија (Валакоње) 601 618 Филиповић Наталија (Горњи Милановац) Филиповић Невенка Филиповић Радмила 26 510 646 698 752 454 761 311318 675 678 686 �I Филиповић Радојка 451 Филиповић Ружа 754 Филиповић Сибинка 221234 Филиповић Софија 217 Филиповић Стана 494 Филиповић Стеван 412 Филиповић Стојан 869 Филиповић Тасић Фрида 183 Филковић Мила Сека 758 Фирст др Клара 61 Фишер в. Рибар Иво Лола Фишер Цана 301 Фишл Карло 801 Флауер в. Богдановић Пасквал Флоријан Ана 665 680 684 717 Фолновић Марица 287 Фомичев Роска 759 Фоћко Манцика 792 Фрајденфелд Дора 53 54 112141 167 177 Фрајденфелд Тадић Јелена Хела 167 465 472 507508 Францисти Далибор 811 Фридфелд Шарлота 93 Фричек Вида 780 Фучек Марија 98 Фуштић Зора 527 X Хабулин Марија Хабуш Андрија Андра Милосав Хазнадаревић Хајрија Хаим (Брајићи) Халити Ђизиде Хаљини Ћериме Хамза Зимрет Хамовић Јелена Хана Ђилије Ђија Хана Фете Хана Хурије Ханг Марија Хањц Марија Харабус Цецилија Харди Пава Харнош Илонка Харшањи Љубица Хасанагић Исмета Хасанагић Ифета Хасанагић Сидика Хасанагић Фахрија Фахра Хасанагић Шахза Хасанбеговић Ђула Хасаслари Ганимет Хасаслари Ђулзибар Хасаслари Зинија Хасовић Пемба Хасовић Фатима Хаџиавдић Девка Хаџиавдић Фатима Хаџимуртезић Дервиша Хаџимуртезић Рифка Хаџимуртезић Ћеба Хаџимуртезовић Џема Хаџи-Николић Јелена Ленче 8293 25 26 207 208210 218 539 200 910 869883 869 53 864 901 903 915 864 874 894 915 25 303 610 846 167 95 533655 537539 537539 533539 525 537 539 535 833 883 833883 522 543 111 Хаџи-Николић Панта Хаџи-Николић Васиљевић Хаџи-Павловић Вера Хаџи-Тонић Стојан Хаџић Анђа Хаџић Анка Хаџић Вида Хаџић Добринка 547 539 522 547 515522 522 113 167 172 178 113 Теодора 113 721 661 223 395 742771 539 Хаџић Драгица 846 Хаџић Јеротије 275 Хаџић Милена 275 Хаџић др Миленко Јова 611704 Хаџић Тодоровић Наталија Ната 51 71 161 264 271 275 297 299 300 656 Хаџижифејзовић Бахта 537 Хашимбеговић Алмаса 533 Хашимбеговић Ђула 536544 Хашимбеговић Зарфа 537 539 544 Хашимбеговић Мукадеса 540 Хашимбеговић Хиба 539 Хашимбеговић Џемила 517 Хашимбеговић ЏемилаМуфтиница 533 544 Хашимбеговић Шемса 539 Хвангак Лепосава 256 Хенгл Кристина 807 Хенгл Лудвиг 807 Хензел 574 575 579585 Херцеговчић Марија 326 Херцог Ђура 721 Херцог Мила 93 Херцог Златић Лидија 93 Хима Дузене 880 903 910 Хирт Ензиг 305 Хирт Лидија 305 Хиршл Алојз 592610 Хиршл Јуста 601 Хиршл Маргита 601 Хитлер Адолф 534 593687 Хицлова Олга 117 128179 Хладни Катица 3989 Хладни Маргита 113 114167 Хован Марија 846 Хове Годфрид 805 219 Ховјетска Марија 338 372 884 921922 Хорват Николић Ана 700717 Хорват Петровић Каролина Лина 252 253261 Хорватовић Живка 239253 Хорваћанин Тасковић Недељка Мићко Неђа 310 317611 704 725 Хофман Фина 39 Хочевар Марта 91 Хоџа Бадем 880 902903 Хоџић Пирошка 111 167179 Хоџић Деда Мелахат Мими 98 854 861 865882 889 Хриштофовић Димитрије 120 Хузјан Вера 601 617618 Хумер Милка 504 Хумер Нада 504 Хуравик Зуза 842 844846 Хусар Марта 804 Хусеин Саније 908 Ц Цагић Олга Цакић Божидар > Цакић Зора Лејче Цаковић Цвета Цанић Видосава Ј. Цанић Добрила Цанић Драгица Цанић Лепосава Цанић Ната Цанић Цана Цанковић Душанка Шана Цановић Косара Царановић Милева Т. Царевић Јулијана Царевић Љубица Царевић Милена Царевић Нада Царевић Наталија Царић Ристо Царичић Злата Царцарачевић Милица 1000 486 655 732766 608 596 920 904 920 301 734 288301 593 607610 429449 429 49706 447 429449 921 856915 300301 Цвејић Ева 324 331 339342 Цвејић Љубица 324345 Цвејић Раде 555 Цвејић Радмила 336 Цветановић Вида 758 Цветановић Драгица 754 Цветановић Душанка 753 754 755768 Цветановић Јула 754778 Цветановић Савка 754 755 768769 Цветановић Стојана 670 Цветић Александар 595 Цветић Анка 223 Цветић Богдана 680688 Цветић Боса 8 52 58 61 63 69 72 86 94 183 332 351 355375 481 487498 Цветић Даница 342 Цветић др Душанка 53 62178 Цветић Ленка 493 Цветић Милица 62178 Цветковић Ангелина 294 Цветковић Анђа 602610 Цветковић Босиљка 598 Цветковић Гордана Д. 722 Цветковић Даница 757759 Цветковић Даница Дана 43 123 136 172 720 Цветковић Даринка 294 Цветковић Добринка 761 Цветковић Добрица 761 Цветковић Драга 303 Цветковић Драга Цига 741771 Цветковић Драгица 681 Цветковић Живка 599 Цветковић Живка Црна 566 Цветковић Загорка 744 Цветковић Илија 587 Цветковић Јана 778 Цветковић Јелена 123 136 172720 Цветковић Јулка Т. 775 Цветковић Кана 746 Цветковић Кристина 921 Цветковић Лепа 303 Цветковић Љубинка 681 Цветковић Љубица Цветковић Мара 753 Цветковић Марија 753770 Цветковић Марица 750 Цветковић Мила 918 341 893 899 915 Цветковић Милева (Прилепац) 770 Цветковић Милева (Сливница) 757 Цветковић Милева Црногорка 734 Цветковић Милица 759 Цветковић Милојка 921 Цветковић Мирослава 771 Цветковић Наталија (Масурица) 777 Цветковић Наталија (Колари) 222 Цветковић Никосија 759 Цветковић Новка 759 Цветковић Олга 640 Цветковић Петрија 599 Цветковић Рада (Стопања) 628 Цветковић Рада (Трњане) 567 Цветковић Рада Црна 733 Цветковић Радојка 777 Цветковић Ружа 775 Цветковић Савка (Кожинце) 671 753 Цветковић Савка (Прокупље) 659 735 Цветковић Стана 921 Цветковић Стојана 752 Цветковић Петковић Станица 748 Цвијетић Васиљка 540 541 545 Цвијић Јелена 311318 Цвијовић Дара 547 Цвијовић Драгица Драга 318 466 504 507 Цвијовић Зорка Зора 464 491 503 Цвијовић Миленка Миша 65 67 516 519 Цвијовић Милица Мица Цвијовић Наталија Цвијовић Обрад 318 466 504 507 503 544 �Цвијовић Олга 516 520 531 532 545 Цвијовић Рада 517 544545 Цврковић Антон 202 Цврковић Нада 202 Цегледи Рудолф 198 Цедилко Славка 608 Цекић Добривоје 191 Цекић Драга 687 Цекић Зора 737 Цекић Љубица Биса 661 Цекић Стана 771 Цекић Трајка 778 Ценић Бисера 775 Ценић Вера 161 285 289 310 318 Ценић Дана 287 289300 Ценић Дара 286 Ценић Лепосава 287 288289 Ценић Љубица 285 287289 Ценић Милица Мица 285 286289 Ценић Рада 287289 Ценић Стана 575576 Ценић Цвета 287 289300 Ценић Јоветић Зора 287289 Цента Аница 2226 Цеп Аница 812817 Церић Љубинка 570 Церовац Јелена М. 345 Церовић Вера 454 Церовић Роса 527 Церовић Смиљана 677 Цетуљска Симана 340 Цешан Михаел 794 Цибрић Нада в. Караичић Нада Цивић Косана 635 Цимерман Марија 287302 Цимили Вера 910 Цимр Вјећеслав 800 Цимрић Милица 618 Цинцаревић Вера 284301 Цицварић Милена 509 Цицварић Роса 465490' Цојић Вера 757768 Цојић Вукосава 604 607618 Цојић Грозда 600 Цојић Љуба 779 Цојић Марија 778779 Цојић Милан 592616 Цојић Милева Црногорка 776778 Цојић Милица 607618 Цојић Миодраг 592616 Цојић Стојадинка 557 Цојић Цана 742776 Цокић Дара 618 Цокић Јелена 610 Цокић Митра 610 Цокић Стана 596610 Цокић Цвета 596 Цолић Миомир 595 Цонић Драгица 493 Цонић Рада 621 Цонић Станка 756 Цота Ана 351358 Цоцић Станоје 607 Црвенко Марица 860899 Црвенчанин Вера 41 86 190 191 201 214 695 725 Црни Славка 809 Црнковић Петар 25 Цувај Мелита 791 Цукавац Ката 464 Цукић Наталија 604 Цупарић Маргита 484497 Цури Седета 916 Цуцин Бојана 770 Цуцић Лола 523 Чворовић Милоранка 60 64 407411 427 444 Чворовић Милосава 670672 Чворовић Станислава Цала 416 423 429 Чекеревац Зорка Зора 465 491 504 Чекеревац Милијанка 499 Чекић Јелена 809 Чекић Милена 809 Челеби Демајо Естера 39 Челеби Меламед Рахела 3994 Челиковић Боса 346 Челникова Аверејка 501 Человић Ката 805 Чемерикић Олга 916921 Червењак Стефан 25 Чермило Зора 723 Чернић Љубица 596 Четић Смиља 227 Чивовић Верка 269 Чизмић Мица 922 Читаковић Сретен 364 376381 Читлучанин Негосава 402 Чича (Зајечар) 613614 Чичаровић Љубица 856 909913 Чичић Велика 533 Чичић Милена 542 Чобановић Љубица в. Лежајић Десанка Чобановић Никола 129 Чобановић Сретеновић Зора 129 Чобански Мила Ружа 800 806817 Чобански Миладинка 807 Чобански Перса 806807 Чобелић др Никола 330 Чобовић Милорад 445 Чоботаревић Дана Хајдук 567 Човић Станојка 537 Чокић Бранка 342 Чокић Милена 221 Чолаковић Госпава 889 Чолић Даринка 208 Чолић Добринка 192 Чолић Драгица 83 8485 Чолић Живана 241 Чолић Загорка 345 Чолић Љубица 345 Чолић Славко 85 Чоловић Марија 69 Чоловић Перуника Чоловић 689 Хаџисмаиловић Чомић Ана С. ч Чабрић Анка Чаволи Макије Чађевић Марица Чаленић Зора 200 201 212214 Чаленић Марија Маришка 39799 Чаленић Јанков Мирјана 113 Чалић Ката 30378 Чалић Мара 32 861917 Чалић Нада 53 137 321 323325 331 339 342 Чакаревић сестре 479 Чакаревић Вуја 491 Чакић Драга 872884 Чакић Стија 861 Чанак Стана 262 263 273 274 Чанић Пантић Стојанка 284 Чанковић Катица Мала 817 Чанковић Љубица Сека 179318 Чановић Луција 891 Чановић Мируна 891 Чапеља Ерка 812 Чаркшилијевић Зора 114 Чаркиловић Радојка 525 532544 Чаушевић Славка 535 Чварак Мара 351 353376 Чворић Јела 323 Чворовић Зорица 1 688 634 879 670 Бисера 539 318 732 738 740 744 745 746 Чомић Сотир 744 Чомић Пападаки Марика 744 Чонкин Добринка 34 1001 Чорданов Катарина Чочановић Ана Чочановића кућа (Призрен) Чпајак Зејак Радмила Чубрак Љубица Чубрило Владислава Владица Чубриловић Копривица Вида Чугуревић Милка Чукић Вера Чукић Љубица Чукић Наталија Ната Чукић Олга Чукић Ружица Чукулић Аница Чукулић Даринка Чукулић Марија Чупић Анка Чупић Гага Чупић Даница Чупић Звездана Чупић Зорка Чупић Момчило Јасни Сеља Чупић Стеванија Чупић Руман Даринка Чупковић Васиљка Чутовић Рада Чучковић Добрија Чучковић Добрила Чучковић Каја Чучковић Олга 161 861883 870890 525 422 261262 264 265 271 276 183 503 913 862913 597618 596 597 617 326 393 182 393 394 403 809 323 182 228 660 125568 579 584 326 173 872 884 891908 427444 478 318505 508 478 Џ Џагић Душанка Џаковић Лека Џеват бег Џелатовић Олга Џелебџић Душанка Џелебџић Милена Џелебџић Олга Џигурски Милица Џигурски Наталија Џидрова Благородна Џинић Перуника Џинић Стојанка Џиновић Катарина Џомба Чеда Џуверовић Јелисавета Цајка 372 524 920 601 466 490 508 86 8695 91 872 872 326 339 656667 669 679 681 684 Џуверовић Коста Коља 661 Џуверовић Нада 675 Џуверовић Олга Оља 336 661 663 671 673 674 679 684 685 687 740 767 Џунић Милева 708 Џуџа (Зајечар) 614 III Шабановић Зора 474 Шаипи Рукије 910 Шајбок Босиљка 302 Шакић Љубица 872 Шакић Радован 603 Шакић Рахида 104 Шаковић Лепа 646 Шалинић Ружица 393398 Шалипур Алексија 545 Шалипур Јеврем 537 Шалипур Јелка 537 Шалипур Јока 545 Шалипур Мара 545 Шалипур Милена (Ритоша) 537 Шалипур Милена (Прибојска Голеша) 541 545 Шалипур Милка 537 541545 Шалипур Миљена 537 Шалипур Станојка 541 �Шаљић Јела Шаморел Жаклина Шантић Ајша Шантрић Лепка Шапоњић Вера Шапоњић Душанка Шапоњић Ката 521 Шапоњић Милица Шапоњић Стојанка Шапоњић Лековић Драгица 514 519 529 531 534 Шаранац Мира Шаранац Рада Шаранац Тодора Шарановић Васиљка Шарановић Јованка 853 860 879899 62113 535 919 523 547 522537 547 522523 523 535 539 660 671673 687 915 889 893 913 918 Шарановић Момчило 804 Шарановић Савета 302 Шарановић Стана 860' Шаренац Даница 882 Шаренац Милица 664 Шарковић Смиља 202203 Шаровић Максимовић ЈБубица 203 Шарчевић Вида 340345 Шарчевић Маринка 340 Шаћири Месрура 866 870 872 887 901 910 Шаћири Муртеза 920 Швабић Лепосава 234 Швабић Михаило 104 Шварц Исидор 716 Шварц Мамула Јетика 53 Шеатовић Сека 326 Шебек Грга 716 Шеваљевић Марија 79 Шевић Даница (Београд) 130318 Шевић Даница (Косово Поље) 915 Шевић Ката 817 Шегвић Зденка 25 26 51 52 5354 62 98 100 Шегвић Злата 51 53 62159 Шегуљев Буда 472 Шегуљев Јеца 809 Шентјурц Лидија 93 9495 Шер Миндеровић Катарина Кети 39 47 59 62 110 115 116 190 192 195 Шербановић Јован Јова 559 570 576 580 581 582 587 Шербеџија Зора 341 Шестан Дана 622 Шестић Здравко 324 Шетковић Миланка 749 Шеховић Иза 532537 Шеховић Сулејма 542 Шеховић Ћама Шеховић Шаћира 542 517544 Шеху, кућа (Призрен) 870 Шешлија Лепка 875 Шијаков Мица Шијачић Боса Шијачић Смиља Шијачки Милена Шил Арпад Шиљак Мезић Добрила Шиљић Кадивка Шимерлинг Хана Шимић Луца Шимунић Вера Шимунић Даринка Шимченко др Наталија Шип Фрања Шипетић Велимир Шипић Милева Ширигић Босиљка Ширигић Зорица Шита Шемсије Шићевић Јула Шићевић Косара Шишковић Драга Шишковић Оливера Шишковић Персида Шишковић Радмила Рада 291 293 808 809 809 322 716 82 83 293 39 528 922 384 272486 169 450 874916 340 340 880919 426 426450 721 647 646 299 422527 Шиш'ковић Стана 293 Шкорић Анка 34 111 128141 Шкрбовић Петра 525 Шкрбовић Радмила 517538 Шкреблин Стела 121 Шкркић Ленка 899 Шљивић Иванка 796799 Шљукић Борка 542 Шљукић Василија 542 Шљукић Марица 542 Шљукић Перка 533 Шнајдер Милановић Радмила 58 62 66 67 68 114 127 128 160 173 Шнерсон Јосип 249 Шобер избеглица (Ужичка Пожега) 504 Шоботић Танкосава 509 Шојић Миланка 503 Шојић Наталија 115182 Шојић Ружица 113 162 179182 Шолајић Ката 426442 Шорак Милка 881 Шорбајић Митра 687 Шоти Пал Андрија 806830 Шофер, партизан (Басаре) 582 Шошкић Десанка 889 Шошкић Јелена 384 Шошкић Вукчевић Даница Касија 856 870 889 899 914 Шошкић Јовићевић Вјера 856 867 912 Шпадијер Анђа 670 684688 Шпадијер Босиљка 688 Шпадијер Драгојловић Надежда Нада 655—657 686 688 Шпајдл Маргита Манци 69 Шпер, агент (Пожаревац) 585 Шпилер др Јурај 789 791 792795 1002 Шпица Јела 533 Шпица Јела М. 533 Шпољарић Бранка 138 Штајнер Хеница 801 Штеби Алојзија 58 Штелцер Јованка 335 Штелцер Леона 335 Штерић Драгољуб 125 163 165570 Штерн Регина в. Караичић Нада Цуца Штимац Ђурђица 62 90 91 94 Штрбачки Ранисављевић Латинка 800 Штросер Марушић Злата 93 Штуловић Драгица 430 Шћекић Љубица 601 602 610 Шћекић Радмила 603616 Шћепановић Госпава 907 Шћепановић Даница 915 Шћепановић Милева 907 Шћепановић Милка 534 Шубакић Живадин 275 Шубакић Радмила Рада 51 53 261 264 271275 331 Шубакић Ружица 275 Шуваковић Милева 69 Шуваковић Милица Мица, партизанка Маша 39 58 62 71 94 112 123 136 686 718 720 721 725 736 Шуговић Злата 856 906 912 Шукић ГиНа 537 Шукић Јелисава 537 Шукић Милијана 537 Шукрија Игбала 873 Шукрија Шаљић Душанка 888 915 Шулејић Драгиша 292 293 296 Шулејић Љубица 293 296 302 Шулејић Перка 296 Шулејић Перса 293 Шулман Ружа 79 95 785786 Шуловић Јела 688 Шумоња Шћекић Љубица 273 710 Шундић Радмила 254 Шундрић (Сандић) Љубица 528 Шуперка Гони 916 Шупут Живановић Лидија Милена 126 142 156 173 Шурлан Стана 256 Шутаковић Добрила 875 Шутаковић Мила 895 916 Шутаковић Гулија Злата 858 865 870 882 Шутић Вера 428 Шутић Љубинка 173 391 397398 401 402 Шутић Перса 449 435 Шутић Тома 397 398 399 Шућов Душан 801 Шушић Косана 443 Шушић Милка 426 436 Шушњица Мара 661 Шушулић Мирослава 771 890 892 895 921 �С К Р А Ћ Е Н И Ц Е АВНОЈ Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије АКМО Аутономна косовско-метохијска област АСНОС Антифашистичка скупштина народног ослобођења Србије АФЖ Антифашистички фронт жена ВИИ Војноисторијски институт ВТЗ Војнотехнички завод ГЕСТАПО Нацистичка тајна државна полиција ГК Градски комитет ГНОО Градски народноослободилачки одбор ГО Градски одбор ДА Државни архив ДИРИС Дирекција за исхрану и снабдевање ДНБ Беи1;асћез Шсћпсћ^еп Виго (Немачки обавештајни биро) ДТО Дирекција трамваја и осветљења ДФЈ Демократска Федеративна Југославија ЕКВШ Економско комерцијална висока школа ЗАВНО БиХ Земаљско антифашистичко вијеће народног ослобођења Босне и Херцеговине ЗАВНОХ Земаљско антифашистичко вијеће народног ослобођења Хрватске 30Ј Задружна омладина Југославије ИА Историјски архив ИАБ Историјски архив Београда ИА ПКВ Историјски архив Покрајинског комитета Војводине ИРПЈ Институт радничког покрета Југославије ИРПС Институт за историју радничког покрета Србије ЈБ Јавна безбедност ЈНА Југословенска народна армија ЈНОФ Јединствени народноослободилачки фронт ЈУГОРАС Југословенски раднички савез КП Комунистичка партија КПЈ Комунистичка партија Југославије КПС Комунистичка партија Србије МК Месни комитет МНОО Месни народноослободилачки одбор МО Месни одбор НДХ Независна Држава Хрватска НО Народноослободилачки, Народноослободилачка НОБ Народноослободилачка борба НОВ Народноослободилачка војска НОВЈ Народноо.слободилачка војска Југославије НОМС Народноослободителни младински сојуз НОО Народноослободилачки одбор НОП НОПО НОР НОСО НОФ НР ОЗН-а ОК ОМПОК ОНОО ОО ОП ОС ЖП ПАБ ПК ПО ПОЈ ПП ПТТ Окружни народноослободилачки одбор Окружни одбор Окружно поверенство Омладинска секција Женског покрета Привилегована аграрна банка Покрајински комитет Покрајински одбор Партизански одреди Југославије Покрајинско поверенство Пошта, телеграф, телефон РК Рејонски комитет РСУПС Републички секретаријат унутрашњих послова Србије Сједињене Америчке Државе Савез банкарских осигуравајућих, трговачких и индустријских чиновника САД СБОТИЧ СД СДБ 8Б 81сћегће1(;5(11епз1; (Нацистичка служба безбедности) Српска државна безбедност СДПС Српска државна пољска стража СДС СЕШ Српска државна стража Средња економска школа СХ Савез комуниста СК СКЈ СКОЈ Срески комитет Савез комуниста Југославије Савез комунистичке омладине Југославије Свесавезна комунистичка партија (бољшевика) Срески народноослободилачки одбор Срески одбор СКП(б) СНОО СО СП СПНЈ СС СССР СТШ СУП ТА УГБ УПО УРС УРССЈ Народноослободилачки покрет Народноослободилачки партизански одред Народноослободилачки рат Народноослободилачки савез омладине Народноослободилачки фронт Народноослободилачки фонд Народна Република Одељење за заштиту народа Окружни комитет Омладински културно привредни покрет УСАОЈ УСАОС ФИДАК Среско поверенство Савез приватних намештеника Југославије 88 8сћи1:2з1аНе1 (Заштитна војна организација нацистичке странке — Немачка војна јединица) Савез Совјетских Социј алистичких Република Средња техничка школа Секретаријат унутрашњих послова Трговачка академија Управа града Београда Ужички партизански одред Уједињени раднички синдикати Уједињени раднички синдикални савез Југославије Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије Уједињени савез антифашистичке омладине Србије Интернационална федерација бораца из I светског рата ФНРЈ ЦК ЦО 1003 Федеративна Народна Република Југославија Централни комитет Централни одбор �САДРЖА] Страна Тито о женама ............................................................................................................... Реч редакције................................................................................................................. КПЈ и рад међу женама............................................................................................... 4 6 9 Рад жена у синдикатима и учешће у штрајковима.................................................. Савез банкарских, осигуравајућих, трговачких и индустријских чиновника (СБОТИЧ)................................................................................................... Савез приватних намештеника Југославије.............................................................. Акциони одбор државних и самоуправних службеника . . . . 21 Удружење и Дом студенткиња.................................................................................... 49 Омладинска секција Женског покрета....................................................................... Задруга младих девојака.............................................................................................. 56 68 37 40 42 „Жена данас”.................................................................................................................. 69 Жене Србије у акцији за помоћ Шпанији ижене шпански борци 81 Политички штрајкови, демонстрације и акције за одбрану земље 85 У затворима предратне Југославије........................................................................... 92 Двадесетседми март и шести април 1941. године................................... Позив на устанак и оружана борба............................................................................. 97 102 Београд ........................................................................................................................... 107 Округ Београд................................................................................................................ 187 Округ Аранђеловац.......................................................................................................229 Округ Крагујевац...........................................................................................................259 Округ Поморавље.......................................................................................................... 281 Округ Шабац.................................................................................................................. 319 Округ Ваљево.................................................................................................................347 Округ Краљево...............................................................................................................389 Округ Чачак................................................................................................................... 405 Округ Ужице.................................................................................................................. 459 Санџак ........................................................................................................................... 511 Округ Пожаревац.......................................................................................................... 549 Округ Зајечар.................................................................................................................589 Округ Крушевац............................................................................................................ 623 Округ Топлица............................................................................................................... 653 Округ Ниш......................................................................................................................691 Округ Лесковац..............................................................................................................727 Војводина ....................................................................................................................... 781 Косово.............................................................................................................................. 849 Поруке............................................................................................................................. 925 Наказы........................................................................................................................... 927 НаказБг...........................................................................................................................927 Messages ....................................................................................................................... 929 Мезза§е8 .........................................................................................................................929 Messages.........................................................................................................................931 Мезза^ез ....................................................................................................................... 931 Резюме .......................................................................................................................... Резгоме ........................................................................................................................... 935 Resume........................................................................................................................... Кезшпе............................................................................................................................ 936 Summary ......................................................................................................................937 Зиттагу ...........................................................................................................................937 Регистар имена........................................................................................................... Регистар имена.............................................................................................................. 939 Скраћенице.................................................................................................................. 1003 Скраћенице.....................................................................................................................1003 �Издавачи Издавачко предузеће „НОЈ1ИТ” Београд, Теразије 27/II и Републичка конференција ССРНС Београд, Булевар Лењина 6 Лектор ЖИВОРАД ЂОРЂЕВИЋ Коректори БИЉАНА УСКОКОВИЋ ВЕРА ОБРАДОВИЋ Преводиоци Руски језик ТАТЈАНА ГУТЕША Француски језик АЛЕКСЕЈ ЗОРИЋ ЈАСЕНКА ТОМАШЕВИЋ Енглески језик СТЕВАН ЖИВАНОВИЋ КРИСТИНА ПРИБИЋЕВИЋ-ЗОРИЋ Штампа Штампарско издавачко Београд, Мије Ковачевића 5 Тираж 5.000 БЕОГРАД 1975. предузеће „СРБИЈА” �И С П РА В К Е Страна Стубац Ред Пише Треба II — 22 одозго II — 2 >> I — 6 >> цк брисати ЦК Цимер * Петроград Цимр 110 II — 31 II 16 одоздо Богадновић мирани 135 II уз биографију Милеве-Драгице Јовичић-Белке омашком је стављена фотографија друге другарице 12 62 64 78 191 197 311 313 317 379 I 0Д03Г0 — 1 ред 1 Синџаку ОДОЗГО Ј II — 29 одоздо I — 21 ОДОЗДО I — 13 одозго страна 7 страна 7 — 10 одозго III — У наслову биограф^је III 407 II — 412 III II — 417 428 430 440 452 463 465 465 466 9 одоздо 2 одозго I 474 486 491 495 635 — 14 0Д03Д0 III — 2 одозго I — 32 одозго III — 12 одоздо I 15 и 16 одоздо 665 III 068 I — ■ о;(оз:го 551 601 610 13 ОДОЗДО Санџаку страна 383 Миле Милатовић Вељевског Миленко Топаловић Ваљевског Милева избацити У Ћурчић и Лазић Симеуновић пожртвоване на групној фотографији у 2 реду стоји Заблића Заблаћа Ћурђић На томе су Ђурђић За НОП су учитељска за Чачак сестре основна за Моравички срез 1945. била члан Окружног комитета КПЈ за округ чачански, затим члан Обласног комитета КПЈ за Т. Ужице и инструктор ЦК КПЈ за Србију. ■ брисати; сестре Шишченко Шимченко 1941. Ђурић 1944. Ђурђић V партијска Мајуцић партизанска Пајкин Пајкић Прва председница АФЖ у Брусу била је Јованка Голубовић, а члано- 11 III брисати Сименуновић 9 ОДОЗДО I — 10 одозго III — 14 одоздо 4 одоздо II II — 3 ОДОЗДО III — 24 одозго III — 35 одозго ухап- запослене — \ је страна 309 пуштена — Илић 3 одозго — када поштена Ђуричић — 20 одоздо III — 13 одозго III — 22 одоздо III — 10 одозго II организације шена. У Милена У II — 14 одозго III — 2 одозго (испод фотографије) 381 401 Петровград Богдановић уместо 15 и 16 реда Мијуцић У подацима о Драгојли Веселиновић-Ђорђевић стоји да је погинула марта 1942. код Губетина. Овај податак је узет из документа на истој страни међутим, Драгојла је жива. Уз биографске податке Николете-Николије-Коле Ђорђевић из Прокупља омашком је стављена друга фотографија. �Страна 669 Стубац Ред Пише Треба I — између 20 и 21 одозго уметјрути / 741 785 795 800 812 931 932 958 I - 15 II - 17 II — 17 III — 5 III — 20 II — 16 одоздо Бранка Костић одозго Петроградском Славко Томић одоздо одозго одоздо одозго 1 — 12 одоздо II — 8 одоздо I У Беркну се од самог почетка и за све време НОБ својим радом истакла 'Петрана Павловић, мајка Народног хероја Ратка Павловића-Чићка, која је уживала велики ауторитет у селу. Као члан актива жена, она је речју и својим примером бодрила жене да истрају у раду за победу. Када су је обавестили о погибији сина Ратка показала је јуначко држање. Бранка Крстић Петровградском Јулија Цимер Станко Томић Јулћја Цимр Ерка Чапаља ■даћо Ерка Чапеља ■доћа(; Свирча Сварча 256 356 �Детаљ са споменика палим борцима У Обреновцу Рад вајара М. Крстића � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Knjige Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context M Knjiga Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Žene Srbije u NOB Subject The topic of the resource Narodnooslobodilačka borba Creator An entity primarily responsible for making the resource glavna i odgovorna urednica Bosa Cvetić Source A related resource from which the described resource is derived Historijski muzej Bosne i Hercegovine Publisher An entity responsible for making the resource available Nolit, Beograd Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1975 Rights Information about rights held in and over the resource Nolit, Beograd Language A language of the resource SH Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context 33-M Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 1004 str. 1941-1945 narodna herojka Narodnooslobodilačka borba NOB Srbija žene borci ženski pokreti